Dnevnik 6.mart 2012.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 6. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23367 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Izbori u Srbiji najverovatnije 29. aprila

str. 3

AKCIJE POLICIJE U VOJVODINI I KRAQEVU: IZA BRAVE NAJMAWE OSMORO OKRIVQENIH ZA DILOVAWE DROGE

U Novom Sadu pali biznismen i jo{ trojica sa 16 kila skanka str. 15

Koridor deset zavr{i}e stranci?

str. 4

„Henkel” u In|iji gradi jo{ jednu fabriku str. 4 NEZADOVOQNI POQOPRIVREDNICI U OYACIMA

Foto: N. Stojanovi}

VELIKA NEMA^KA KOMPANIJA NASTAVQA DA INVESTIRA U VOJVODINI

CIKLONIZACIJA KUPILA NOVU OPREMU

NASLOVI

Politika 3 Predizborna koalicija Qaji} s Da~i}em u Vojvodini

Ekonomija 5 Zelena{i dugove uteruju i pretwama

Tre}e doba 6 Penzije realno mawe za deset odsto 6 [take ne garantuju invalidninu

Novi Sad

Traktori blokirali op{tinsku upravu str. 11

8 „Elektrovojvodina” gradi solarnu elektranu 9 Pqu{te `albe na ugostiteqe

Malo hladnije

Najvi{a temperatura 8 °S

Vojvodina 11 Projekat Srbije i Rumunije – le~ewe preko interneta

Dru{tvo 13 U Vojvodini svaki tre}i sredwo{kolac putnik 13 Pa`qivo s paracetamolom za decu

Bespilotnom letelicom na komarce i ambroziju str. 8

Crna 14 Kora}: Izlazak JSO oru`ana pobuna 14 U Kuli osumwi~eni otac pi{toqem usmrtio sina

Kultura 23 Salon kwiga u Novom Sadu produ`en za jedan dan

SPORT

n FUDBALSKA VO[A OBELE@AVA 98. RO\ENDAN

str. 16 – 22

n NEMAWA MIROSAVQEV n RASPORED PRVE HVALI KONKURENCIJU FUDBALSKE LIGE

2

POLiTikA

utorak6.mart2012.

prED staV NI CI sE VE ra kiM Da Nas koD prED sED NI CE skup [tI NE sr BI JE

Sr bi tra `e ras pi si va we i odr `a va we iz bo ra Pred stav ni ci ~e ti ri op {ti ne se ve ra Ko so va i Me to hi je raz go va ra }e da nas s pred sed ni com Skup {ti ne Sr bi je Slavicom \uki}-Dejanovi} i za tra `i ti od we da ras pi {e i obez be di odr `a va we lo kal nih iz bo ra u ce loj Po kra ji ni.

Su sret se od vi ja na zah tev pred sed ni ka skup {ti na op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Aleksandra Babinceva, Le po sa vi} Slavka Stefanovi}a, Zu bin Po tok Stevana Bo`ovi}a i Zve ~an Dobrosava Dobri}a.

– Od pred sed ni ce par la men ta }e mo tra `i ti da ras pi {e i obez be di odr `a va we lo kal nih iz bo ra u na {e ~e ti ri op {ti ne, ali i u dru gim de lo vi ma Ko so va i Me to hi je, isto vre me no s par la men tar nim i pred sed ni~ kim iz bo ri ma u Sr bi ji – ob ja snio je za „Dnev nik“ Do bro sav Do bri}, ko ji is ti ~e da bi su pro tan stav zna ~io od ri ca we od Usta va Sr bi je i od Ko so va i Me to hi je, uz pri zna va we dr `a ve Ko so vo.

Po we go vim re ~i ma, pred sed ni cu Skup {ti ne Sr bi je upo zna }e s re zul ta ti ma re fe ren du ma odr `a nog 14. i 15. fe bru a ra u ~e ti ri op {ti ne na se ve ru Ko so va i Me to hi je i uka za ti na to da „re zul ta ti re fe ren du ma oba ve zu ju ka ko nas, ta ko i Re pu bli ku Sr bi ju”. Do bri} je pod se tio na to da su na re fe ren du mu u fe bru a ru Sr bi sa se ve ra KiM ve }i nom od 97 od sto od ukup nog bro ja iza {lih na gla sa we, od ba ci li mo gu} nost uvo |e wa in sti tu ci ja Ko so va na se ve ru Ko so va.

– Sva ka dru ga ak tiv nost, do go vor i spo ra zu mi ko ji vo de ka us po sta vqa wu in sti tu ci ja ne pri zna te dr `a ve Ko so vo na pod ru~ ju na {ih op {ti na sma tra mo kao spro vo |e we na si qa nad na ro dom – re kao je Do bri}.

Od bor ni ci Skup {ti ne op {ti ne na ~i jem je ~e lu upo zo ri li su ju ~e na to da }e sva ki po ku {aj uvo |e wa ca ri ne i gra ni~ ne

po li ci je na pre la zi ma Br wak i Ja ri we vo di ti ozbiq nom po gor {a wu iova ko slo `e ne i te {ke bez bed no sne i po li ti~ ke si tu a ci je na se ve ru Ko so va.

{ti nom o re gi o nal nom pred sta vqa wu Ko so va i ta ko po lo `i la jo{ je dan ka men u te me qe ko sov ske ne za vi sno sti”. Po we go vim

re ~i ma, po ka za lo se da Be o grad, ko rak po ko rak, ide ka pri zna va wu ne za vi sno sti Ko so va, a po sle to ga i ka ga {e wu srp skih in sti tu ci ja u Po kra ji ni.

Ne ma oprav da wa Do bri} ob ja {wa va za „Dnev nik“ da pred stav ni ci se ve ra sti `u u Be o grad s je din stve nim zah te vom i slo `ni. On ka `e da ne po sto je ni ka kvi raz lo zi, pa ni bez bed no sni, da se iz bo ri ne odr `e, i to na ce loj te ri to ri ji KiM. – Od 1999. go di ne na ce loj te ri to ri ji Po kra ji ne odr `a va li su se i pred sed ni~ ki i par la men tar ni i lo kal ni iz bo ri, i to 2008, 2009. i 2010. go di ne, i ne po sto ji raz log da se ne re a li zu ju i sa da u svim lo kal nim skup {ti na ma gde `i ve Sr bi. Po sto je ne ka tu ma ~e wa da ne ma raz lo ga da se oni odr `e ta mo gde su Sr bi pro te ra ni, i to mo `e bi ti ne ko oprav da we, ali gde mi `i vi mo na {a dr `a va mo ra da ih ras pi {e i odr `i – na gla {a va Do bri}.

Pred sed nik Op {ti ne Zve ~an Dra gi {a Mi lo vi} je iz ra zio `a qe we {to se ostva ri lo ono ~e ga su se svi pri bo ja va li – da je vlast u Be o gra du, „za rad do bi ja wa kan di da tu re za ~lan stvo u EU, pri hva ti la spo ra zum s Pri -

I Mi lo vi} se za lo `io za ras pi si va we iz bo ra jer, ka ko je re kao, po ka za lo se da su Sr bi op sta li ta mo gde su srp ske in sti tu ci je i SPC. U jed no gla sno usvo je nim za kqu~ ci ma za tra `e no je ras pi -

si va we i odr `a va we iz bo ra u Po kra ji ni i po dr `a na ini ci ja ti va za odr `a va we sed ni ce ~e ti ri SO sa se ve ra.

Pred s ed n i c a Skup {ti n e na po s led w oj sed ni ci Od bo ra za KiM re kla je da }e 13. mar ta ras pi sa ti lo kal ne iz bo re na ce loj te ri to ri ji, ta mo gde su se sta kli uslo vi, od no sno gde is ti ~e man dat od bor ni ci ma, da kle i ju `noj po kra j i n i, uz opa s ku da wi ho vo odr `a va we ni je u we n oj in g e r en c i j i.

Ona je ob ja sni la da me |u na rod na ak ta oba ve zu ju Sr bi ju, a Re zo lu ci ja 1244 SB UN je je dan od wih, pa }e i re a li za ci ja iz bo ra te }i u skla du sa ~la nom 11 ovog do ku men ta, od no sno u sa rad wi s me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma.

Ina ~e, vi {e srp skih zva ni~ ni ka ka za lo je da }e bi ti raz mo tre no pi ta we odr `a va wa lo kal nih iz bo ra na Ko so vu zbog bez bed no snih raz lo ga, ali i za to {to wi ho vo odr `a va we ni je u skla du s Re zo lu ci jom 1244 SB UN. Pred s ed n ik Sr b i j e Bo ris Tadi} bio je na po sled woj kon fe r en c i j i ja s no od r e | en po ovom pi ta wu da }e iz bo ri, u skla du s Usta vom, bi ti ras pi sa ni na ~i ta voj te ri to ri ji Sr bi je. On je is ta kao da }e wi ho vo odr `a va we za vi sti od „da tih okol n o s ti, bez b ed n o s nih fak to ra“, ali i po ru ~io da }e u~i ni ti sve da se oni odr `e.

Ta di} je kon kre ti zo vao da je odr `a va we iz bo ra na KiM u skla du s Re zo lu ci jom 1244, ali uz od lu ku UN MIK-a, pri me }u ju }i da je do sa da ni je bi lo, bez ob zi ra na to da li su ih or ga ni zo va li Sr bi ja ili Pri {ti na.

D. Mi li vo je vi}

DE lE Ga CI Ja skup [tI NE sr BI JE ot pu to Va la u loN DoN

Par la men tar ci pre tre sa ju kri zu

Skup {ti na Sr bi je ima slo bo dan ter min za odr `a va we sed ni ce do ras pi si va wa iz bo ra naj ra ni je u pe tak, re kli su “Dnev ni ku” do bro oba ve {te ni iz vo ri u par la men tu. Za to se, bar za sa da, spe ku li {e o to me da bi se si ja na ko joj tre ba da bu de ra ti fi ko va no u~e {}e na {ih pred stav ni ka u me |u na rod nim mi si ja ma, mo gla bi ti odr `a na tog da na, ili u po ne de qak, 12. mar ta. Raz log za to je bo ra vak na {ih par la men ta ra ca u ino stran stvu, a pr vi su po vu kli no gu po sla ni ci ko ji

su ju ~e ot pu to va li u Ve li ku Bri ta ni ju, gde }e bo ra vi ti do 8. mar ta.

Ka ko je sa op {te no, na po ziv Par la men ta Ve li ke Bri ta ni je, de le ga ci ja Na rod ne skup {ti ne po se ti }e Lon don. Re~ je o uz vrat noj po se ti, s ob zi rom na to da je de le ga ci ja bri tan skog par la men ta po se ti la Sr bi ju u fe bru a ru 2009. go di ne. De le ga ci ju Sr bi je pred vo di }e {e fi ca klu ba ZES-a Nada Kolunxija, a s wom su ot pu to va li i po sla ni ci Jelena Trivan (DS), @eqko Tomi}

Re zo lu ci ja o pra vi ma Bo {wa ka Pred sed nik Bo {wa~ kog na ci o nal nog ve }a u teh ni~ kom man da tu, i na rod ni po sla nik Esad Xuxevi} upu tio je ju ~e pi smo pred stav ni ci ma vla sti u Sr bi ji s tek stom usvo je ne Re zo lu ci je o ne za do voq stvu spro vo |e wem pra va Bo {wa ka u Sr bi ji. Ka ko je sa op {te no iz tog ve }a, pi smo i tekst Re zo lu ci je upu }e ni su pred sed ni ku Borisu Tadi}u, pre mi je ru Mirku Cvetkovi}u, pred sed ni ci Na rod ne skup {ti ne Slavici \uki}-Dejanovi} i re sor nim mi ni stri ma u Vla di Re pu bli ke Sr bi je. Pi smo s tek stom Re zo lu ci je upu }e no je i naj vi {im pred stav ni ci ma Evrop ske uni je u Bri se lu i Be o gra du, {e fu Mi si je OEBS-a u Sr bi ji, di rek tor ki Ode qe wa za Ju `nu i Cen tral nu Evro pu Stejt di part men ta SAD Xenifer Bra{, te am ba sa da ma u Be o gra du. Pi smo je, ka ko se na vo di, upu }e no i svim ve} ni ci ma iza bra nim na iz bo ri ma za Na ci o nal ni sa vet Bo {wa ka 6. ju na 2010.

go di ne na li sta ma „Bo {wa~ ki pre po rod”, „Bo {wa~ ka li sta“ i „Bo {wa~ ka kul tur na za jed ni ca BKZ – muf ti ja Mu a mer Zu kor li}“, od bor ni ci ma bo {wa~ ke na ci o nal no sti u skup {ti na ma op {ti na No vi Pa zar, Sje ni ca, Pri je po qe, Tu tin, No va Va ro{ i Pri boj, kao i bo {wa~ kom ~la nu Pred sed ni {tva Bo sne i Her ce go vi ne Bakiru Izetbegovi}u...

Bo {wa~ ko na ci o nal no ve }e, do da je se, sma tra da ova re zo lu ci ja pred sta vqa do bru plat for mu za pro na la `e we naj bo qih re {e wa u pro ce su pre va zi la `e wa po sto je }eg sta wa i una pre |e wa po lo `a ja i ostva ri va wa svih pra va i slo bo da za jem ~e nih Usta vom i za ko ni ma za bo {wa~ ki na rod u Sr bi ji.

Glav ni od bor Stran ke de mo krat ske ak ci je San xa ka, ~i ji je li der Sulejman Ugqanin, oko sni ce Ko a li ci je za „Evrop ski San xak”, po dr `a la je u su bo tu Re zo lu ci ju.

(DSS) i ne za vi sna po sla ni ca Vesna Pe{i}. ^la no vi de le ga ci je raz go va ra }e s bri tan skim par la men tar ci ma o una pre |e wu bi la te ral ne i par la men tar ne sa rad we, kao i o kan di da tu ri Sr bi je u EU i o svet skoj eko nom skoj kri zi, sa op {te no je iz Skup {ti ne Sr bi je.

Na {a par la men tar ci, iz me |u osta log, pri su stvo va }e i de lu sed ni ce Do weg do ma bri tan skog par la men ta i sed ni ci Od bo ra za jav ne fi nan si je. s. st.

Ko }e gla sa ti na ju gu Pet stra na ka ko je de lu ju me |u Al ban ci ma na ju gu Sr bi je u~e sto va }e na par la me tar nim iz b o r i m a, sa z na j e Fo N et u Pre {e vu i Bu ja nov cu. Po sla nik u Skup { ti n i Sr b i j e i pred sed nik Par ti je de mo krat skog de lo va wa Riza Halimi iz ja vio je Fo Ne tu da je ta stran ka po ~ et k om go d i n e upu t i l a po ziv svim par ti ja ma ko je oku pqa j u Al b an c e u Bu j a n ov c u, Pre {e vu i Me dve |i da na par la men tar ne iz bo re iza |u sa za jed ni~ kom li stom.

Li der De mo krat ske par ti je Al ba na ca i pred sed nik Op {ti ne Pre {e vo Ragmi Mustafa re kao je da ta stran ka ne }e u~e stvo va ti na par la men tar nim iz bo ri ma i kao raz log na veo na ja vu da }e Be o grad ras pi sa ti iz bo re na Ko so vu. Na pi ta we da li bi DPA u~e stvo va la na iz bo ri ma za Skup {ti nu Sr bi je ako Be o grad ne ras pi {e iz bo re na Ko so vu, Mu sta fa je od go vo rio da bi Pred sed ni {tvo stran ke „u tom slu ~a ju raz ma tra lo u~e {}e na iz bo ri ma u Sr bi ji”.

DSS: Za sta va i kar ta – Onog tre nut ka ka da je Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta, vlast je oka ~i la na zgra de Vla de i Skup {ti ne za sta ve EU, a Uni ja se re van {i ra la ta ko {to je na svom zva ni~ nom saj tu oka ~i la ma pu Sr bi je bez Ko so va – re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re port pa rol DSSa Petar Petkovi}.

Pet ko vi} je no vi na ri ma po de lio od {tam pa nu stra ni cu sa zva ni~ nog saj ta EU na ko joj se vi di kar ta Sr bi je bez Ko so va i na vo di da je po vr {i na ze mqe 77.474 kva drat na ki lo me tra, {to je, ka ko je on pre ci zi rao, po vr {i na Sr bi je uma we na za 10.878 kva drat nih ki lo me ta ra, ko li ka je po vr {i na ju `ne po kra ji ne.

dnevnik

Is tra @I Va WE „Fak tor plus”

SNS–DS 29,3:26,4 Dve naj bo qe pla si ra ne stran ke na par la men tar nim iz bo ri ma – uko li ko bi oni bi li odr `a ni da nas – bi le bi SNS s 29,3 od sto gla so va i DS s 26,4 od sto, gra |a ni su naj za do voq ni ji ra dom in sti tu ci ja pred sed ni ka Sr bi je i po li ci je, a ula zak Sr bi je u EU u pot pu no sti po dr `a va 47 od sto, a pro ti vi se 27 od sto gra |a na, re zul ta ti su naj no vi jeg is tra `i va wa agen ci je „Fak tor plus”. Po re zul ta ti ma is tra `i va wa, ko je je ra |e no od 25. fe bru a ra do 4. mar ta na uzor ku od 1.200 pu no let nih is pi tan ka, cen zus bi pre {li i SPS (7,1 od sto), SRS (6,8 od sto), LDP (6,2 od sto) i DSS (5,4 od sto).

Ka da su u pi ta wu pred iz bor ne ko a li ci je, naj vi {e gla so va do bi la bi ko a li ci ja oku pqe na oko na pred wa ka – 31,2 od sto, za tim ko a li ci ja DS–LSV–SDPS-a – 29,1 od sto, dok bi Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a do bi la 13,5 od sto.

Po kret „Pre o kret”, po re ~i ma di rek to ra „Fak to ra plus„ Vladimira Peji}a, ne bi imao ve }u sna gu od po je di na~ nog re zul ta ta LDP-a – re zul tat ko a- li ci je bi bio 6,3 od sto. Pe ji} je ka zao da osta vqa pro stor za gre {ku ka da je u pi ta wu URS, ko ji }e, po is tra `i va wu, osvo ji ti sve ga tri od sto gla so va.

Ve ru ju, ne ve ru ju Is tra `i va we je po ka za lo da }e na iz bo re iza }i oko 40 od sto gra |a na, od ko jih sa mo 28 od sto zna ta~ no za ko ga }e gla sa ti, dok 25 od sto ne }e iza }i na iz bo re. Po ka za lo se i da 40 od sto is pi ta ni ka uop {te ne ve ru je par ti ji ko joj da je glas, a za ni mqi vo je i da ~ak 80 od sto is pi ta ni ka uop {te ne ve ru je da je mo gu }a po sti zbor na ko a li ci ja DS-a i SNS-a, a de vet od sto „ma lo ve ru je”.

Ta di}, po li ci ja, pa Voj ska i cr kva Ka da je re~ o ugle du in sti tu ci ja, gra |a ni su naj vi {e za do voq ni ra dom pred sed ni ka Re pu bli ke Borisa Tadi}a i po li ci je, ko je su na ska li od je dan do pet oce ni li s po 2,9 , a naj ma wu oce nu do bi la je pro sve ta – 1,5.

Is pi ta ni ci su rad cr kve oce ni li s 2,5, Voj sku Sr bi je s 2,6, Vla du Sr bi je s 2,4, Skup {ti nu

Sr bi je i zdrav stvo s 1,8, a pra vo su |e s 1,7.

Naj vi {e is pi ta ni ka (36 od sto) sma tra da }e se na kon pred sto je }ih iz bo ra `i ve ti isto, dok 27 od sto sma tra da }e se `i ve ti znat no go re, {to, po Pe ji }e vim re ~i ma, tre ba da za bri ne sve fak to re u dru {tvu, po seb no stran ke na vla sti, ali i u opo zi ci ji.

Za EU 47 od sto Ka da su u pi ta wu evrop ske in te gra ci je, ula zak Sr bi je u EU u pot pu no sti po dr `a va 47 od sto, a pro ti vi se 27 od sto gra |a na. Gra |a ni se ula sku Sr bi je u EU naj vi {e pro ti ve zbog to ga {to sma tra ju da Sr bi ja ne }e ima ti ni ka kve ko ri sti od to ga (68 od sto), zbog kri ze u EU (65 od sto), gu bit ka eko nom skog su ve re ni te ta (60 od sto), a zbog Ko -

so va 44 od sto. Naj ve }i broj gra |a na – 46 od sto – sma tra da do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU ne }e uti ca ti na is hod par la men tar nih iz bo ra. Me |u gra |a ni ma zbog ukup nog sta wa u dru {tvu pre o vla da va ose }a we ne za do voq stva i be sa (82 od sto), ali i ne mo} i bez na |e (75 od sto), za bri nu tost i strah (77 od sto)...

Kri mi nal, ko rup ci ja, di nar Gra |a ni kao ci qe ve od naj ve }eg zna ~a ja za raz voj i bu du} nost ze mqe vi de su zbi ja we kri mi na la i ko rup ci je (90 od sto) i eko nom ski raz voj ze mqe (85 od sto). Da pad di na ra u ve li koj me ri uti ~e na wi hov stan dard sma tra 62 od sto gra |a na, de li mi~ no je po go |e no 21 od sto is pi ta nih, a de vet od sto uop {te ne do ti ~e kurs di na ra. Is tra `i va we, po Pe ji }e vim re ~i ma, ni je po ru ~io ni ko, a mo tiv „Fak to ra plus„ bi la je pro mo ci ja sop stve nog ra da.

Cen tar za de mo kra ti ju i raz voj Od ziv na pred sto je }im iz bo ri ma mo gao bi da bi ti ve }i od me dij skih pred vi |a wa i pred vi |a wa ve }i ne ana li ti ~a ra, ako je su di ti po re zul ta ti ma is tra `i va wa Cen tra za de mo kra ti ju i raz voj, na osno vu ko jih pro is ti ~e da }e na iz bo re si gur no iza }i 39,1 od sto bi ra ~a, dok wih 22,7 od sto na ja vqu je da }e ve ro vat no gla sa ti. Po re zul ta ti ma te le fon skog is tra `i va wa, spro ve de nog kra jem fe bru a ra na te ri to ri ji Sr bi je na uzor ku od 850 is pi ta ni ka me to dom slu ~aj nog uzor ka, na iz bo re si gur no ne }e

iza }i 16,4 od sto an ke ti ra nih.

Me |u ank te ti ra ni ma, wih 6,8 od sto ve ro vat no ne }e gla sa ti, dok 15 od sto jo{ ne zna da li }e iza }i na iz bo re. Da su iz bo ri odr `a ni kra jem fe bru a ra, po ka zu ju re zul ta ti ovog is tra `i va wa, sa mo pet stra na ka bi pre {lo cen zus: SNS (29 od sto), DS (27), SRS (osam), LDP (7,5) i SPS (se dam od sto). Po is tra `i va wu, is pod cen zu sa bi bi li DSS (4,5 od sto), URS (3,5), SPO (tri), PUPS (dva), LSV (1,5), SDPS, JS i SVM (po je dan od sto).

Pri pre me RIK-a i PIK-a Ras pi si va we par la men tar nih, lo kal nih i po kra jin skih iz bo ra u Sr bi ji na ja vqe no je za 13. mart.

Me |u naj u po sle ni ji ma to kom ~i ta vog iz bor nog pro ce sa bi }e ~la no vi Re pu bli~ ke i Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je. ^e tvo ro go di {wi pre dah od po sled weg gla sa wa, ka ko su re kli za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne, ne }e im bi ti pro blem da za ovo go di {we iz bo re bu du pot pu no sprem ni. Za pred sto je }e iz bo re u ko mi si ja ma se u`ur ba no ra di. Ovih da na u re pu bli~ koj ko mi si ji na ba vqa ju se gla sa~ ke ku ti je, UV-lam pe i spre je vi.

– De vet na est ~la no va Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je, ne ki no vi a i oni sta ri, iako su se od ma ra li go to vo ~e ti ri go di ne od iz -

bor nih za da ta ka, sa da su sprem ni, re kao je za RTV – pred sed nik RIK-a Predrag Grgi}.

I u Po kra ji ni se u`ur ba no ra di. [to se ti ~e no vi na u od no su na pret hod ne iz bo re, ko mi si ja je ovo ga pu ta uskla di la Po slov nik sa Sta tu tom Voj vo di ne i pro pi si ma ko ji se od no se na upo tre bu je zi ka i pi sa ma na ci o nal nih za jed ni ca.

No vi nu pred sta vqa i sa rad wa s do ma }im i stra nim or ga ni za ci ja ma. Ovih da na ~la no vi Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je ra de na teh ni~ kim po je di no sti ma da bi iz bo re do ~e ka li {to sprem ni je.

Pred sed nik PIK-a Darko Rudi} ka `e da bi pri pre me i no vi ne tre ba lo da do pri ne su efi ka sni jem ra du u iz bor nom da nu.

c m y

politika

dnevnik

Iz bo ri 29. apri la?

Iz bo ri u Sr bi ji naj ve ro vat ni je }e bi ti odr `a ni 29. apri la. Da je to iz gled ni ji da tum ne go 6. maj, na ko ji se u vla da ju }oj ko a li ci ji ta ko |e ra ~ u n a l o, uka z u j e od l u k a pred s ed n i c e Na r od n e skup {ti ne Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} ob ja vqe na u po sled wem bro ju „Slu `be nog gla sni ka” po ko joj }e iz bo ri za od bor ni ke u Skup {ti ni op {ti ne Ku la, ras pu {te noj pro {log de cem b ra, bi t i odr ` a n i 29. apri la. Po ra ni jim na ja va ma zva ni~ ni ka, lo kal ni, po kra jin ski i par la men tar ni iz bo -

ri tre ba lo bi da zbog eko no mi~ no sti bu du odr `a ni istog da na.

– Sa ~e kaj mo da pred sed nik Re pu bli ke Bo ris Ta di} od re di ter min odr `a va wa par la men tar nih iz bo ra. To }e bi ti i ter min za odr `a va we lo kal nih iz bo ra u svim sre di na ma u ko ji ma od bor ni ci ma is ti ~e man dat od ~e ti ri go di ne – po ru ~i la je ju ~e za „Dnev nik” pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, ko ja ras pi su je lo kal ne iz bo re.

Pred sed ni ca par la men ta je ne dav no iz ja vi la da }e re pu -

bli~ ki i lo kal ni iz bo ri na te ri to ri ji ce le ze mqe bi ti ras pi sa ni 13. mar ta. Ra ni je je po ru ~i la da }e ti iz bo ri bi ti odr `a ni istog da na zbog eko no mi~ no sti, i pod se ti la na to da par la men tar ne iz bo re ras pi su je pred sed nik Re pu bli ke.

Po we nim re ~i ma, lo kal ne iz bo re }e ra pi sa ti na te ri to ri ji ~i ta ve ze mqe, a iz bo ri na Ko so vu i Me to hi ji }e se, do da la je, od vi ja ti u sa rad wi s me |u na rod nom za jed ni com, ka ko pred vi |a Re zo lu ci ja 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN-a.

Ina ~e, lo kal ni iz bo ri u Ku li, za ko je je od re |e no da }e se odr `a ti 29. apri la, ras pi sa ni su da bi se okon ~a le pri vre me ne me re ko je je Vla da Sr bi je u toj op {ti ni uve la na k on {to je 27. de c em b ra pro { le go d i n e ras p u s ti l a kul sku skup {ti nu i po sta vi la Pri vre me ni or gan.

Skup {ti na op {ti ne Ku la ni je za se da la du `e od tri me se ca, pa su na pred log nad le `nog mi ni star stva za lo kal nu sa mo u pra vu ta mo uve de ne pri vre me ne me re.

S. N. K.

PREDIZBORNE KALKULACIJE

Qa ji} s Da ~i }em u Voj vo di ni Pred s ed n ik So c i j al d e m o krat ske par ti je Sr bi je Ra sim Qa ji} na ja vio je ju ~e da bi SDPS do sre de, 7. mar ta, tre ba lo da po stig ne pre li mi nar ni do go vor o to me s ki me }e na stu pi ti na pred sto je }im iz bo ri ma.

Ta od lu ka o~e ki va la se i ra ni je, a po sled wi put u SDPS-u je kao da tum ka da }e bi ti sa op {te na po mi wan 19. fe bru ar.

Me |u tim, Qa ji} je ju ~e re kao da „ne za vi si sve od nas”.

– Pri ~a li smo sa stran ka ma vla da ju }e ko a li ci je, s ko ji ma i sa da sa ra |u je mo – ka zao je Qa ji}, i na veo da bi do su tra tre b a l o da bu d e „po s tig n ut pre li mi nar ni do go vor o na stu pu na iz bo ri ma, ko ji bi na kon to ga tre ba lo da ve ri fi ku ju i stra na~ ki or ga ni”.

To k om pro t e k log vi k en d a li der SDPS-a raz go va rao je s pred s ed n i k om De m o k rat s ke stran ke Bo ri som Ta di }em o za j ed n i~ k oj iz b or n oj li s ti,

ali, ka ko pre no si be o grad ska {tam pa, ko na ~an do go vor jo{ ni je po stig nut.

U slu ~a ju da do do go vo ra s de mo kra ta ma ne do |e, Qa ji }e vi ra ~u na ju, po sa zna wi ma na {eg li sta, na sa vez sa So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr bi je. „Dnev ni ku” je u vr hu SDPSa ju ~e po tvr |e no da je Qa ji}

„bli zu do go vo ra” s li de rom so ci ja li sta Ivi com Da ~i }em o za jed ni~ kom na stu pu na po kra jin skim iz bo ri ma u Voj vo di ni.

Ipak, o to m e ni u jed n oj stran ci ne `e le, za sa da, da da ju zva ni~ ne iz ja ve. Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra SPS-a Bran ko Ru `i} po ru ~io je u

SMS-po ru ci da o to me pi ta mo {e fa voj vo |an skih so ci ja li sta Du {a na Ba ja to vi }a, ali ni on ni je `e leo da se ogla si. U Po kra jin skom od bo ru SDPS-a za sa da ta ko |e ne ma ju ko men tar.

Po ne kim pro ce na ma, Qa ji }e ve so ci jal de mo kra te bi u sa ve zu sa SPS-om mo gle za u ze ti me s to Par t i j e uje d i w e n ih pen zi o ne ra Sr bi je u slu ~a ju da PUPS od lu ~i da na ovim iz bo ri ma ne ide u istom ko a li ci o nom sa sta vu kao pri li kom pro { log gla s a w a (SPS–PUPS–JS).

S dru ge stra ne, u PUPS-u ka `u da je ta stran ka jo{ u pre go vo ri ma s po ten ci jal nim ko a l i c i o n im part n e r i m a.

Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra Mi ro slav [pa no vi} ka `e za na{ list da PUPS „ni ko ne mo `e za me ni ti„, jer su oni u Voj vo di ni i u Sr bi ji – „mno go ja ki”.

S. N. K.

Kr ko ba bi}: Mo `e mo sa mi, a mo `e mo i s dru gi ma Pred sed nik PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} na ja vio je ju ~e u [ap cu da }e ko na~ na od lu ka o na ~i nu u~e {}a te par ti je na pred sto je }im iz bo ri ma bi ti do ne ta to kom ove sed mi ce.

– PUPS ima do voq nu po dr {ku bi ra ~a da na stu pi sa mo stal no, ali su pred iz bor ne ko a li ci je jo{ mo gu }e – re kao je Kr ko ba bi}

na kon fe ren ci ji za no vi na re. – PUPS se ozbiq no pri pre ma za pred sto je }e iz bo re, ali da li }e na stu pi ti sa mo stal no ili u ko a li ci ji s ne kom dru gom stran kom je stvar do go vo ra. Jo{ ni smo od lu ~i li gde i s kim }e mo i}i u ko a li ci ju.

Kr ko ba bi} je do dao da, ako PUPS bu de iza {ao na iz bo re u ko a li ci ji, to ne }e bi ti

za to {to ne mo `e da pre |e cen zus od pet od sto, ne go {to ko a li ci ja vi {e stra na ka po sta je ja ~a i broj ni ja. On je do dao da su za PUPS pri hva tqi ve sve ve }e par ti je na po li ti~ koj sce ni, od DS-a, pre ko SPS-a do SNS-a, osim ne ko li ko ma wih ko je ima ju spe ci fi~ ne pro gra me s ko ji ma ta par ti ja ne bi i{la u ko a li ci ju.

utorak6.mart2012.

3

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI]

Gla va nam je iz nad vo de Pred s ed n ik Sr b i j e Bo r is Ta di} je po no vio da }e usko Ta di} re kao je da je po sa da ro bi ti po kre nu ta {i ro ka dr {wim pro ce na ma kraj 2012. i `av na ak ci ja s ci qem da se an po ~e tak 2013. go di ne vre me za ga `u ju „qu di, wi ho vi ta len ti, iz la zak iz kri ze. hra brost”. Po we go vim re ~i ma, – U pra vu }e bi ti oni ko ji Sr bi ja je pro iz vo |a~ ka na ci ja, ka `u da }e kri za tra ja ti pet a ne na ci ja usme re na na uslu ge. go di na, od 2008. do 2013. go di Ka ko je oce nio, to je do bro, ali ne. Sr b i j a je ipak odr ` a l a je pod se tio na ~i we ni cu da je pri vre du, gla vu smo odr `a li Sr bi ja iz gu bi la de set go di na i iz n ad vo d e, a da je za to vre me mno g i su po t o srp ska in du stri Svi qu di u Sr bi ji pqe n i u me | u ja po sta la za sta koji su hrabri vre me nu – is ta re la i ne kon ku kao je Ta di}. i imaju inicijativu rent na.

On je ju ~e ob i- – Za vre me tih treba da pokrenu {ao fa bri ku ~o de set go di na mla po sao ko l a d e „Art di qu di je tre ba Ival„ u Be o gra lo da u~e no ve za du i tom pri li kom po ru ~io da na te, a mi smo ima li ra to ve. Da svi qu di u Sr bi ji ko ji su hra nas su to pe de se to go di {wa ci bri, ima ju ini ci ja ti vu tre ba ko ji te {ko iz dr `a va ju kon ku da po kre nu po sao jer se sa mo na ren ci ju u za po {qa va wu, kao taj na ~in mo `e re {i ti pro {to je slu ~aj u fa bri ci „Fi jat„ blem ne za po sle no sti. On je is u Kra gu jev cu. Za to je va `no pro ta kao da su ma la i sred wa pre{i ri va ti zna wa i pri me ri ti ih d u ze }a za to od ogrom ne va `no qu di ma i pro iz vod wi – uka zao sti za dr `a vu i da pred sta vqa je Ta di}. – Du bo ko ve ru jem da su ju sr ce pri vred nog si ste ma ze ma la i sred wa pred u ze }a sr ce mqe. pri vred nog si ste ma Sr bi je.

REKLI SU

\e li}: Opet re form ska vla da – Re for me jav nog sek to ra ni su za vr {e ne. Sr bi ja ne ma mno go vre me na za re for me i bu du }a vla da mo ra }e da bu de re form ska za to {to su okol no sti ta kve – re kao je za RTV biv {i pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li}.

Po we go vi re ~i ma, u pro te kle ~e ti ri go di ne Sr bi ja je do {la do kra ja jed nog fi nan sij skog mo de la i mo ra }e da pro me ni mo del fi na si ra wa raz vo ja.

– Sr bi ja je o~u va la ka pa ci te te, ali ne }e mo }i ovim ka pa ci te tom da odr `i fi nan si ra we – is ta kao je \e li}.

On je re kao Sr bi ja ni je po ve }a la po re ze, a me ra Sr bi je tre ba da bu de da se for mi ra bu xet za jed nu sred wu po ro di cu. \e li} je na gla sio da je po treb no da se o~u va ju rad na me sta i da je po treb no po dr `a ti po ro di~ ne fir me, ma la i sred wa pred u ze }a.

Ili}: Olim pij ski ba zen ~i} Ima ti olim pij ski ba zen u dvo ri {tu i ni je ne {to, ba rem ta ko sma tra pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili}. Iako ~ak ni sam grad ^a ~ak ne ma ba zen ovih di men zi ja, Ili} se u svom dvo ri {tu ku pa u ba ze nu od 20.000 evra i ka `e da to ni je ni {ta spe ci jal no.

– Ima ti u ku }i ba zen i ni je ne ki pre se dan. Sva ka imu} ni ja ku }a u Be o gra du na De di wu i Se wa ku ima ba zen. Ta~ no je da ^a ~ak ne ma ba zen, ali ima naj vi {e ob da ni {ta, me |u ko ji ma je i naj ve }e na Bal ka nu. Od bor ni ci u op {ti ni su to iz gla sa li. Uosta lom, ^a ~ak ima otvo re ne ba ze ne, a u to ku je iz ra da jed nog za tvo re nog – ka `e Ili} u in ter vjuu za „Da nas”.

Po we go vim re ~i ma, ba zen ni je iz gra |en za vre me dok je bio mi ni star ve} mu je ovu sit ni cu u ama net osta vio otac.

4

ekonomija

utorak6.mart2012.

dnevnik

VE LI KA NE MA^ KA KOM PA NI JA NA STA VQA DA IN VE STI RA U SREM SKI GRAD

„Hen kel” u In |i ji gra di jo{ jednu fa bri ku

U SR BI JI OVE GO DI NE 28 [TRAJ KO VA

Na uli ca ma 10.000 rad ni ka U Sr bi ji je u pr va dva me se ca 2012. go di ne bi lo 28 {traj ko va i se dam pro te sta u ko ji ma je u~e stvo va lo go to vo 10.000 rad ni ka, ob ja vio je Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je. Sa mo u fe bru a ru or ga ni zo va no je 13 {traj ko va i pet pro te sta u ko ji ma je u~e stvo va lo go to vo 7.700 rad ni ka, na veo je SSSS. „Naj ma sov ni ji su bi li {traj ko vi Po re ske upra ve, u ko ji ma je po ~et kom fe bru a ra u~e stvo va lo vi {e od 4.000 za po sle nih iz ce le Sr bi je, a za tim, kra jem fe bru a ra, pro te sti u 45 grad skih i op {tin skih upra va Sr bi je”, na vo di se u sa op {te wu. [traj ko vi i pro te sti odr `a ni su u de lat no sti upra ve, me di ja (te le vi zi ja, no vi ne), jav nih i ko mu nal nih de lat no sti, pred {kol skom obra zo va wu, pro iz vod wi oru` ja, po qo pri vre di, far ma ce ut skoj in du stri ji, tek sti lu i pro iz vod wi pro iz vo da od gvo `|a, me ta la i pi }a.

U {trajk su stu pi li za po sle ni u pred u ze }i ma „Sve tlost” iz Kra gu jev ca, „Apo fe{n si stem” iz Son te, „Asko-Vi dak” iz Fu to ga, „Mlin” iz Ka wi `e, „Na vip” iz Ze mu na, „Part ners pes” iz Sur du li ce, Pred {kol skoj usta no vi „De~ ja ra dost” iz ]u pri je, Te le vi zi ji „Ava la„ i pred u ze }u „Va qe vo put”. Pro te sto va li su i rad ni ci „Za sta va oru` ja” iz Kra gu jev ca, „Ju go re me di je” iz Zre wa ni na, „Mag no hro ma” iz Kra qe va, „@el vo za„ iz Sme de re va, ali i grad ske i op {tin ske upra ve.

DA NAS SVET SKA PRE MI JE RA NO VOG AUTA

„Fi jat” iz Sr bi je

Srp sko-ita li jan ski auto mo bil „fi jat 500L” ima }e svet sku pre mi je ru dnas na 82. me |u na rod nom sa lo nu auto mo bi la u @e ne vi, na ja vi li su „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja”.

Kom pa ni ja je pre zi ci ra la da }e auto mo bil „fi jat 500L”, ko ji }e se pro iz vo di ti sa mo u Kra gu jev cu, u @e ne vi bi ti pred sta vqen u 17.30 sa ti, ka da }e se pred stav ni ci ita li jan skog „Fi ja ta„ i dr `av nog vr ha Sr bi je obra ti ti pred stav ni ci ma me di ja.

Pres-slu `ba pred sed ni ka Sr bi je sa op {ti la je da }e pred sed nik Bo ris Ta di} bo ra vi ti da nas u @e ne vi i obi }i iz lo `be ni pro stor „Fi ja ta„ na Sa lo nu auto mo bi la, gde }e bi ti pro mo vi san no vi”fi jat 500L”, ko ji }e se pro iz vo di ti u fa bri ci u Kra gu jev cu.

– Ne ma~ ki „Hen kel„ iz gra di }e jo{ jed nu fa bri ku u In |i ji, ko ja }e bi ti re gi o nal ni cen tar te kom pa ni je za pro iz vod wu fa sad nih mal te ra za ceo Bal kan, a grad wa bi tre ba lo da po~ ne sle de }e go di ne – na ja vio je ju ~e iz vr {ni di rek tor „Hen ke la Sr bi ja” Jo van [a re nac.

U pr voj fa zi iz grad we no ve fa bri ke bi }e ulo `e no iz me |u 15 i 20 mi li o na evra, re kao je [a re nac no vi na ri ma u Me di ja cen tru, gde je odr `a na kon fe ren ci ja po sve }e na obe le `a va wu Svet skog da na ener get ske efi ka sno sti.

U no voj fa bri ci bi }e za po sle no 50 no vih rad ni ka, tre nut no se vo de ini ci jal ni pre go vo ri s lo kal nim vla sti ma u In |i ji i Agen ci jom za stra ne in ve sti ci je i pro mo ci ju iz vo za (SI E PA), is ta kao je [a re nac pre mi jer no

na ja vqu ju }i grad wu te fa bri ke.

Po gon }e bi ti pot pu no auto ma ti zo van i po sled wa re~ teh ni ke i, po we go vim re ~i ma, ima }e okvir ni pro iz vod ni ka pa ci tet od oko 50.000 to na.

tr `i {te od ne ko li ko de se ti na mi li o na sta nov ni ka.

– „Hen kel„ spa da me |u naj ve }e ne ma~ ke in ve sti to re u Sr bi ji i mi smo od 2002. do da nas in ve sti ra li vi {e od 84 mi li o na evra i

Je {i}: No vih 50 rad nih me sta Pred sed nik op {ti ne In |i ja Go ran Je {i} iz ja vio je za „Dnev nik” da }e ta lo kal na sa mo u pra va u sa rad wi s dr `av nim or ga ni ma u~i ni ti sve da po mog ne da se ostva ri i tre }a in ve sti ci ja kom pa ni je „Hen kel Sr bi ja„ u na {oj ze mqi, a dru ga u toj op {ti ni.

– „Hen kel„ je ve} imao dve in ve sti ci je ko je su uspe {no re a li zo va ne. I s ob zi rom na ve o ma do bru sa rad wu ko ju smo ima li s tom kom pa ni jom, u~i ni }e mo sve da se ostva ri i tre }a, ko ja }e omo gu }i ti da se otvo ri i 50 no vih rad nih me sta u In |i ji – re kao je Je {i}.

To }e bi ti jed na od naj ve }ih fa bri ka u re gi o nu, na veo je [a re nac, do da ju }i da }e re gi o nal ni cen tar u In |i ji za pro iz vod wu fa sad nih mal te ra po kri va ti

`e li mo da na sta vi mo s in ve sti ci ja ma – uka zao je on, i pod se tio na to da je „Hen kel„ pri su tan u Sr bi ji od 2002. go di ne, da je 2004. otvo re na fa bri ka u Kru -

{ev cu i da je 2007, kao dru ga „grin fild” in ve sti ci ja u In |i ji , otvo re na fa bri ka „Hen kel Ce re zit„.

Ta fa bri ka pro iz vo di ce ment ne pro iz vo de i ima pro iz vod ni ka pa ci tet od oko 140.000 to na, na veo je on, na po mi wu }i da

IZ IPA FON DA ZA IN FRA STRUK TU RU 200 MI LI O NA EVRA GO DI [WE

Ko ri dor 10 iz gle da }e za vr {i ti stran ci Za hva qu ju }i sta tu su kan di da ta za pri jem u ~lan stvo u EU, Sr bi ja }e iz pret pri stup nih fon do va mo }i da do bi je naj ma we 200 mi li o na evra go di {we za in fra struk tur ne pro jek te.

Po re ~i ma mi ni stra za in fra struk tu ru Mi lu ti na Mr ko wi }a, taj no vac }e se ulo `i ti u zna ~aj ne sa o bra }aj ne i ener get ske pro jek te ko je Evro pa tra `i i ko ji u na red nih ne ko li ko go di na tre ba da bu du na {a naj ve }a raz voj na {an sa.

Od in fra struk tur nih pro je ka ta na li sti pri o ri te ta je za vr {e tak sa o bra }aj nog Ko ri do ra 10 i iz grad wa ta ko zva nog ko ri do ra 11, od no sno auto pu ta pre ma ju `nom Ja dra nu. Ako su pu ta ri i mo sto gra di te qi po mi sli li da }e ko na~ no do bi ti pri li ku da bar oni – za raz li ku od vi so ko grad we – za po sle sve svo je ka pa ci te te, pre va ri li su se jer gde god sti `u stra ne pa re, sti `u i stra ni gra di te qi, {to je u Sr bi ji ve} pro ve re no.

Isti na, la ne su na Ko ri do ru 10 za iz grad wi kra ka Hor go{ – No vi Sad ra di li do ma }i iz vo |a ~i, ali se i gra di lo iz do ma }ih pa ra. Osta le su ne za vr {e ne de o ni ce pre ma ju gu i ju go i- sto ku. A na ja vqu je se u~e {}e stra na ca.

Mi ni star Mr ko wi} je na ja vio da }e 8. mar ta bi ti pot pi san ugo vor s gr~ kom fir mom „Ter na” za iz grad wu 40 ki lo me ta ra

Ru ski kre dit od Be o gra da do Pan ~e va Mi ni star Mr ko wi} na ja vio je za ovu ne de qu pot pi si va we pro to ko la o ru skom kre di tu, a pr vi pro je kat u okvi ru to ga aran `ma na bi }e mo der ni za ci ja pru ge Be o grad–Pan ~e vo. Iako se jo{ ta~ no ne zna u ko jem }e pro cen tu u~e stvo va ti ru ske fir me, ti pu je se na od nos po la-po la. Po lo vi na kre di ta bi }e u ru skoj opre mi, od no sno {i na ma.

Pro jek ti mo der ni za ci je srp skih `e le zni ca po de qe ni su u tri gru pe, a ugo va ra }e se i re a li zo va ti po fa za ma. Osim re kon struk ci ej pru ge Be o grad–Pan ~e vo, ukqu ~u ju }i i iz grad wu dru gog ko lo se ka, mo der ni zo va }e se i 110 ki lo me ta ra pru ge na Ko ri do ru 10. auto pu ta na ju gu ze mqe na de o- ni ca ma od Gra bov ni ce kod Le skov ca do Gr de li ce i od Vla di ~i nog Ha na do Do weg Ne re dov -

ca, gde bi ra do vi mo gli po ~e ti u dru goj po lo vi ni apri la. Tre ba da se kom ple ti ra i 83 ki lo me tra auto pu ta od Ni {a do Di mi -

trov gra da. Obi la zni cu oko ovog gra da na gra ni ci s Bu gar skom ve} gra di austrij ska „Al pi na”, kao i de o ni cu do Pi ro ta.

Na de lu od Pro se ka kod Ni {a do Cr ve ne re ke za vr {e ne su pri pre me za iz grad wu i mi ni star Mr ko wi} kao mo gu }i po ~e tak ra do va na ja vqu je 1. april i ogra |u je se da ni je {a la!

Do kra ja apri la tre ba lo bi da kre ne i iz grad wa auto pu ta od Qi ga do Pre qi ne u du `i ni od 40 ki lo me ta ra na ta ko zva nom ko ri do ru 11. Tu }e ra di ti za jed no na {e i fir me iz Azer bej xa na, ko je su Sr bi ji za taj pro je kat odo bri le kre dit od 300 mi li o na evra. Da ra de za jed no na {i sa stran ci ma ni je ni {ta neo bi~ no, {ta vi {e, do bro se zo ve ako uop {te za do ma }e ne i ma re ima me sta. Sr bi ja una pred pri sta je na ta kve aran `ma ne jer se za po {qa va we stra nih kom pa ni ja po sta vqa kao uslov pri li kom odo bra va wa kre di ta. Ta ko Ki ne zi gra de most most Bor ~a–Ze mun, a Ru si }e mo der ni zo va ti `e le zni~ ke pru ge. Most pre ko Du na va kod Be {ke gra di la je austrij ska „Al pi na”, a iz grad wa no vog „@e `e qe vog2 mo sta po ve re na je {pan sko-ita li jan skom kon zor ci ju mu „AzviKo sla da-Ta dei”. Mno ge do ma }e kom pa ni je za to tra `e me sta pod pre ko gra ni~ nim sun cem, po put „Pla nu ma”, „Ener go pro jek ta”...

R. Da u to vi}

}e u no voj fa bri ci u In |i ji bi ti pri me we na dru ga ~i ja, tzv. vla `na teh no lo gi ja, zbog vr ste pro iz vo da.

– Iza nas je ve o ma us pe {an pe riod upr kos kri zi – do dao je pred stav ni ke „Hen ke la Sr bi ja”.

B. D. S.

NAF TA [I IMA JU RA ^U NI CU

Go ri vo u Sr bi ji ni je pre sku po Ma lo pro daj ne ce ne naft nih de ri va ta u Sr bi ji su is pod pro se~ nih u re gi o nu, sa op {ti lo je Udru `e we naft nih kom pa ni ja Sr bi je (UNKS).

Li stu ze ma qa s naj vi {om ce nom go ri va i da qe pred vo de Gr~ ka i Ma |ar ska, bi lo da se ra di o evro di ze lu ili evro pre mi jum ben zi nu.

Evro di zel u Sr bi ji ko {ta 1,29 evro, a ce na tog go ri va je ni `a u Ma ke do ni ji, a vi {a u Al ba ni ji, Slo ve ni ji, Hr vat skoj, BiH, Ru mu ni ji i Bu gar skoj, Ma |ar skoj i Cr noj Go ri.

Ce na ben zi na evro pre mi jum BMB-95 u Sr bi ji je 1,28 evro li tar, i to go ri vo je jef ti ni je sa mo u Bo sni i Her ce go vi ni, a sku pqe Al ba ni ji, Hr vat skoj, Cr noj Go ri i Slo ve ni ji, Ma ke do ni ji, Bu gar skoj i Ru mu ni ji.

Iz UNKS-a pod se }a ju na to da ce na si ro ve naf te i da qe ra ste.

Ovaj trend se odr `a va od po ~et ka 2012. go di ne, ka da je re fe rent na naf ta ti pa „brent„ ko {ta la oko 107 do la ra ba rel.

Mak si mal na ovo go di {wa ce na od 125,96 do la ra ba rel je do stig nu ta 1. mar ta, a pro {le ne de qe je tr go va we za vr {e no ce nom od 123,63 do la ra za ba rel.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

108,4849

110,6989

113,2450

108,1528

Australija

dolar

1

88,0631

89,8603

91,9271

87,7935

Kanada

dolar

1

83,0221

84,7164

86,6649

82,7679

Danska

kruna

1

14,5878

14,8855

15,2279

14,5431

Norve{ka

kruna

1

14,6500

14,9490

15,2928

14,6052

[vedska

kruna

1

12,3085

12,5597

12,8486

12,2708

Promena %

Cena

Hidrobiro, Novi Sad

20,05

946

259.204

Energoprojekt Niskogradwa, BG

20,00

372

190.464

Globos osigurawe, Beograd

9,20

273

64.536

Energoprojekt Entel, Beograd

5,26

2.400

163.200

2,19 Promena %

1.400 Cena

8.400 Promet

Industrijske nekretnine, Beograd

-11,28

173

Telefonija, Beograd

-11,11

Privredna banka, Beograd Angropromet, Ni{

Kopaonik, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Meser Tehnogas, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (551,83 -0,08)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,61

1.973

471.466

NIS, Novi Sad

-0,95

733

9.216.091

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.800

1.438.160

Imlek, Beograd

0,07

2.996

2.489.287

Soja protein, Be~ej

0,55

553

1.108.693

1.557

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,40

500

1.971.202

400

8.000

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

512

0,00

-7,73

203

468.828

Jubmes banka, Beograd

-0,44

12.047

602.332

-7,69

600

6.000

Agrobanka, Beograd

1,38

1.904

599.800

-6,98 Promena %

4.000 Cena

24.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

14.670

Univerzal banka, Beograd

0,52

1.920

21.120

-0,95

733

9.216.091

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

[vajcarska

franak

1

89,9394

91,7749

93,8857

89,6641

V. Britanija

funta

1

130,0934

132,7484

135,8016

129,6952

Prehrana, Sremska Mitrovica

0,00

840

4.205.880

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

81,9526

Soja protein, Be~ej

0,55

553

1.108.693

Tigar, Pirot

0,00

483

966

Veterinarski zavod, Subotica

-1,19

333

75.591

SAD

dolar

1

82,2043

83,8819

85,8112

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 3. 2012. godine

NIS, Novi Sad

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

504

740.880

Mlin, Bela Crkva

0,00

631

408.888

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak6.mart2012.

5

KAD BANKE POTRA@IVAWA USTUPAJU AGENCIJAMA, POSLA IMA I ZA POLICIJU

Ze le na {i du go ve ute ru ju i pret wa ma PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA SRBIJE PAVLE PETROVI]

Spre ~i ti eks plo zi ju jav nog du ga

Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi} iz ja vio je da ana li ze po ka zu ju da }e na kra ju go di ne jav ni dug bi ti naj ve ro vat ni je oko 51 od sto i da }e na sta vi ti da ra ste, pa po sto ji opa snost da se na kra ju 2015. po ve }a na za bri wa va ju }ih 60 od sto, {to zah te va od go va ra ju }e me re.

Sam dug bi bio 55 od sto, a pet od sto oba ve ze po osno vu re sti tu ci je, {to je gor wa gra ni ca Ma strihtskog spo ra zu ma, na veo je Pe tro vi} u naj no vi jem bro ju „Eko no me tra”. On je do dao da je u ovoj go di ni ne iz be `an

vla da Sr bi je, ubr zo po kon sti tu i sa wu, do ne se kon kret ne sred wo ro~ ne me re, mo `e ne sa mo spre ~i ti da dug eks plo di ra, ve} i po sti }i da se ostva ri sma we we jav nih ras ho da sa 44 na 40 od sto u na red ne ~e ti ri go di ne. To zna ~i fi skal no pri la go |a va we na oko ~e ti ri od sto BDP-a, u na red ne ~e ti ri go di ne, bez ~e ga nam pre ti kri za du ga, na veo je Pe tro vi}, pre ci zi ra ju }i da za 1,2 mi li jar du evra tre ba, {to sma wi ti ras ho de, {to po ve }a ti pri ho de.

Iz gle da da }e bi ti po treb no do dat no sma wi va we iz da ta ka za pla te u jav nom sek to ru, i to neo p hod nom ra ci o na li za ci jom bro ja za po sle nih (Pa vle Pe tro vi}) da qi rast jav nog du ga usled ni skog BDP-a i pla ni ra nog fi skal nog de fi ci ta od 4,25 od sto. Zbog to ga je na po hod no da se ve} s re ba lan som bu xe ta za 2012. do ne su me re ko je }e za u sta vi ti we gov rast i u sred wem ro ku ga vra ti ti is pod za kon ske gra ni ce od 45 od sto BDP-a, ka `e Pe tro vi}.

On sma tra da bez ozbiq nih sred wo ro~ nih me ra, ko je bi se mo ra le do ne ti na star tu no ve vla de, pre ti du `ni~ ka kri za i de lo va we u ha o ti~ nim uslo vi ma. Ako bu du }a

„Naj ve }i deo tog pri la go |a va wa, oko tri ~e tvr ti ne, tre ba da bu de na ras hod noj stra ni, a ~e tvr ti na na pri hod noj”, ka zao je on, do da ju }i da }e bi ti po treb no i do dat no sma wi va we iz da ta ka za pla te u jav nom sek to ru, i to po osno vu sma we wa bro ja za po sle nih. Ta ko |e tre ba na sta vi ti pen zi o nu re for mu, ta ko {to }e do }i do da qih za te za wa, na ro ~i to kod pre vre me nog pen zi o ni sa wa, a sub ven ci je jav nim pred u ze }i ma tre ba ili uki nu ti ili po stup no sma wi ti, na veo je Pe tro vi}.

Na{ za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga pri me wu je se ve} tri me se ca. Ali, iako su pra vi la po na {a wa ba na ka pre ma kli jen ti ma no va, ne ke sta re na vi ke jo{ ni su oti {le u isto ri ju. Po je di ne fi nan sij ske ku }e na sto je da ne ka da {we pro pi se obu ku u no vu for mu. Po seb na pri ~a su agen ci je za na pla tu du go va wa, ko je jo{ uvek mal tre ti ra ju kli jen te ba na ka.

Ka da je 5. de cem bra pro {le go di ne po ~e la pri me na za ko na ko ji tre ba da za {ti ti kli jen te, u Na rod noj ban ci su ob ja sni li da je po treb no da pro |e bar tri me se ca da bi se ste kao uti sak o to me ka ko su se fi na sij ske ku }e i wi ho vi kli jen ti sna {li u no vom za kon skom am bi jen tu. Za sa da su u Na rod noj ban ci pri me ti li da se po ve }ao broj pri go vo ra.

Naj vi {e pri med bi bi lo je na pre ven tiv ne blo ka de plat nih kar ti ca. Dru gi bi tan seg ment `al bi od no si se na kre di te i du go va wa po osno vu te ku }ih ra ~u na ko je su ban ka ri ustu pi li po me nu tim agen ci ja ma tik pred po ~e tak pri me ne za kon. Ovaj po tez ni je bio slu ~a jan. Za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga za bra nio je ban ka ma da po tra `i va wa ustu pa ju agen ci ja ma. One to mo gu ~i ni ti sa mo iz me |u se be. Me |u tim, za tu vr stu po sla ne ma ve li kog in te re so va wa jer do spe le a ne pla }e ne ra te kre di ta, kar ti ca i „mi nu sa„ op te re }u ju bi lan se ban ka i po osno vu to ga one su oba ve zne na to da re zer vi {u vi {e nov ca. To im, na rav no, ne od go va ra i za to je po ~et kom de cem bra is ko ri {}e na {an sa da se u „pet do dva na est” sve {to se mo `e – ustu pi agen ci ja ma.

Uko li ko se iz Agen ci je ja vqa ju qu di ko ji pre te ili iz bi lo ko jeg raz lo ga ne }e da se pred sta ve, slu ~aj tre ba od mah pri ja vi ti nad le `noj slu `bi MUP-a Kod nas rad ovih agen ci ja pred sta vqa ~e sto tam ni vi la jet.

Kli jen ti ba na ka ~i ja su sred stva ustu pqe na `a li li su se da ih no vi vla sni ci du go va zo vu i pre te, a ne ret ko im bez ika kvog obra zlo `e wa du go ve du pli ra ju, ma da ni su ret ki pri me ri da su do sti za li i ~e tvo ro stru ku vred nost.

Ova kav na ~in ob ra ~u na ni je do zvo qen. Za to svi kli jen ti ko ji -

ma se ja vqa ju raz ne agen ci je tre ba pr vo da odu u ban ku kod ko je su za jam uze li, da usta no ve ko li ko je iz no sio dug ka da ga je ban ka ustu pi la ne koj agen ci ji. Sle di pro ve ra ob ra ~u na kod agen ci je.

Za wih, kao i za sve dru ge du `ni~ ko-po ve ri la~ ke od no se, ako ne ma dru gih za ko na i pro pi sa, pri me wu je se Za kon o obli ga ci o nim od no si ma pa je sa svim ja -

sno da se ka ma ta ne mo `e ra ~u na ti ka ko ko me od go va ra. Uko li ko se iz agen ci je ja vqa ju qu di ko ji pre te ili iz bi lo ko jeg raz lo ga ne }e da se pred sta ve, slu ~aj tre ba od mah pri ja vi ti nad le `noj slu `bi MUP-a.

Me |u tim, ni su sa mo agen ci je te ko je po ku {a va ju da ne ko ga na br zi nu uhva te da pla ti i ono {to du gu je i ono {to ne du gu je. U pri me ni no vog za ko na i ban ka ri tra `e „ma la vra ta”. Ta va ri jan ta sa da se zo ve pon der. Po {to je Za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga iz ri ~i to za bra nio ban ka ma da u ugo vo re o kre di tu uno se kla u zu lu po ko joj mo gu uskla |i va ti ka ma te kre di ta u ot pla ti s po slov nom po li ti kom, ka ma ta od 5. de cem bra i stu pa wa za ko na na sna gu mo ra bi ti od re di va. To se ra di ta ko {to se u kla u zu la ma ugo vo ra ve zu je za re fe rent nu sto pu NBS-a ili euri bor. Uskla |i va we ka ma te s po slov nom po li ti kom ban ke mo `e osta ti u ugo vo ru sa mo ako se kli jent iz ri ~i to slo `i s tim. Po {to ve }i na wih zna da im to ne od go va ra, iz be ga va ju po nu |e ni ugo vor. Me |u tim, po je di ne ban ke po ku {a va ju to da re gu li {u ta ko {to u ugo vo re uba cu ju od red bu o pon de ru. Wi ma to pru `a iste mo gu} no sti. Za to je za kli jen te naj bo qe da ne pot pi su ju bi lo {ta {to im ni je ja sno. O ovim pro me na ma naj bo qe je po sa ve to va ti se s Cen trom za za {ti tu ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, a wi ho va kan ce la ri ja po sto ji i pri fi li ja li NBS-a u No vom Sa du.

Sve u sve mu, ma lo uz po mo} po li ci je, ma lo uz po mo} Cen tra i Kan ce la ri je, i ze le na {ke ka ma te }e oti }i u isto ri ju.

D. Vujo{evi}

6

TRe]e dOBA

utorak6.mart2012.

Ove go di ne 100.000 no vih ime na

Pa o ri ma ~ek da nas, osta li ma u su bo tu Da nas }e pr vi deo fe bru ar skog ~e ka do bi ti pen zi o ni sa ni pa o ri i voj na li ca.

Biv {i za po sle ni }e svo je pri na dle `no sti do bi ti u su bo tu, 10. mar ta, i to sa mo oni ko ji ima ju te ku }e ra ~u ne, dok do sta va na ku} nu adre su po ~i we u po ne de qak.

Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

Q. M.

dnevnik

Pro ce wu je se da }e do kra ja go di ne jo{ 100.000 za po sle nih oti }i u pen zi ju. Za is pla tu sa da {wih i no vih pen zi o ne ra obez be |e no je 580 mi li jar di di na ra, ili 13,4 vi {e ne go la ne. Ma da }e ~e ko vi to kom go di ne po ra sti mi ni mal nih pet po sto, ipak dr `a va mo ra spre mi ti go to vo 14 po sto vi {e nov ca ne go la ne da se re dov no is pla }u ju pri na dle `no sti za 1,68 mi lion pen zi o ne ra, ko li ko ih je sad i one ko ji }e to do kra ja 2012. po sta ti.

La ne je Fond PIO do bio 96.028 no vih pen zi o ne ra, ali su za be le `e ne 72.122 traj ne

ob u sta ve – za stu den te ko ji su pre sta li da pri ma ju po ro di~ nu pen zi ju na kon di plo mi ra wa ili pen zi o ne re ko ji su to kom 2011. pre mi nu li. U Fon du o~e ku ju ove go di ne 100.000 no vih ime na, ali i bri sa we 60.000 po sto je }ih. To kom 2008. bi lo je 88.665 no vih pen zi o ne ra, ali je 67.690 ski nu to sa spi ska.

U 2009. pri do {lo je 105.556 a “oti {lo” 69.390 pen zi o ne ra, dok je 2010. go di ne broj no vih bio 108.204 a onih ko ji su iz bri sa ni sa spi ska 71.697. Pro {le go di ne 96.028 za po sle nih do bi lo je re {e we o pen zi o ni sa wu

dok je u isto vre me 72.122 pen zi o ne ra ne sta lo sa spi ska Fon da PIO. U Fon du pri pla ni ra wu ras ho da po la ze od to ga da }e u na red noj go di ni bi ti 1,7 po sto vi {e pen zi o ne ra ne go u pret hod noj.

Ina ~e, pr vi pen zij ski ~ek u za kon skom ro ku od dva me se ca la ne je do bi lo oko 450.000 osi gu ra ni ka dok je oko 100.000 re {e we ~e ka lo i do {est me se ci. Ove go di ne }e, ka ko obe }a va ju u Fon du PIO, naj ma we 90 od sto zah te va bi ti re {e no u ro ku od 60 da na.

Q. M.

PENZIJE ZA POSLEDWE DVE GODINE REALNO MAWE DESET PROCENATA

Pre se la im ko a li ci o na na god ba Zlo sta vqa ju ih i oni za du `e ni da o wi ma bri nu

STARE FIZI^KI, PSIHI^KI I FINANSIJSKI MALTRETIRAJU ^AK I WIHOVI STARATEQI

Van red na po vi {i ca, ko ju su pen zi o ne ri do bi li u ok to bru 2008, a to je bio uslov za for mi ra we vla da ju }e ko a li ci je i in si sti ra we li de ra PUPS-a dr Jo va na Kr ko ba bi }a da pen zi je bu du uve }a -

tri i po go di ne po sle po ve }a wa u 2008. re al no pri ma ju 6,2 od sto ma we ne go pre van red ne po vi {i ce! ]u li brk uka zu je na to da je re al na pro se~ na pen zi ja sma we na u po sled we dve go di ne ~ak 9,5 pro ce na -

one su re al no vre de le 3,6 od sto ma we ne go 2010. jer su u me |u vre me nu ce ne i tro {ko vi `i vo ta ra sli mno go br `e – ob ja snio je ]u li brk. – Sa da je ja sno da su pen zi o ne ri sa mo u pr voj go di ni ima li

Se nil ne za bo ra ve i le ka ri Po is t ra ` i v a w u Izra e l skog ge ron to lo {kog dru {tva, je dan od pet sta ri jih sta nov ni ka ove ze mqe ko ji pa ti od se nil ne de men ci je `r tva je zlo sta vqa wa. U pi ta wu je fi zi~ ko, psi ho lo {ko, ali i fi nan s ij s ko zlo s ta v qa w e ko j e nad wi ma spro vo de ne go va te qi i sta ra te qi.

Is tra `i va we je spro ve de no na 1.317 u~e sni ka sta ri jih od 60 go d i n a, ko j i pri p a d a j u svim slo je vi ma dru {tva. Wih 16 pro ce na ta pri ja vi lo je da je ima lo is ku stvo s ne kim ob li kom zlo sta vqa wa, a ni vo je bio zna ~aj no ve }i kod onih ko ji pa te od se nil ne de men ci je, ~ak 22 po sto.

Naj ve }i broj zlo sta vqa nih po sve do ~io je da ih mal tre ti ra ju oni ko ji su za du `e ni da o wi ma bri nu.

Is tra `i va we su spro ve li pro fe so ri s Uni ver zi te ta u Ha i fi, u sa rad wi sa so ci jal nim rad ni ci ma, a usme re no je na sta ri je qu de ko ji su u bol ni ca ma, u so ci jal nim usta no va ma, dnev nim bo rav ci ma za sta ri je, kao i oni ma ko ji pri ma j u ne k i ob l ik ne g e ko j i obez be |u je In sti tut za na ci o nal no osi gu ra we.

U is t ra ` i v a w e su bi l i ukqu ~ e n i i sta r i j i Ara p i,

kao i no vi imi gran ti iz biv {ih so vjet skih re pu bli ka, a na pi t a w a su od g o v a r a l i i ~la n o v i wi h o v ih po r o d i c a.

Ka ko su is ta kli or ga ni za to ri, re zul ta ti is ta `i va we }e se is ko ri sti ti da bi se raz vi li pro to ko li ot kri va wa zlo sta vqa na sta ri jih qu di ko ji su u si ste mu zdrav stve ne i so ci jal ne za {ti te.

Iako su pri ja ve ne kog ob li ka zlo sta vqa wa do {le iz svih so ci jal nih gru pa i slo je va, pri me }e no je da ve }e i ~e {}e zlo sta vqa we tr pe sta ri ji qu di na ni `oj so ci jal noj i eko nom skoj le stvi ci, a na ro ~i to sta ri ji Ara pi. Ve }i na qu di ko ja tr pi zlo sta vqa we `i vi sa ma i pri ma ne ku vr stu so ci jal ne ne ge i po mo }i, a naj m a w e zlo s ta v qa ~ a pri j a vi l i su sta r i j i qu d i ko j i ima ju ne gu In sti tu ta za na ci o nal no osi gu ra we. Za ne ma ri va we je naj ~e {}i ob lik zlo sta vqa wa ko ji tr pe sta ri ji qu di na bol ni~ koj ne zi, kao i oni ko ji su u dnev nim bo rav ci ma za sta ri je, a stru~ wa ci is ti ~u ne do voq nu ob u ~e nost oso bqa ko je ne mo `e da pre po zna po tre be sta ri jih qu di, na ro ~i to onih ko ji pa te od de men ci je.

I. Vujanov

Spe ci jal ne mi ni star ske ve ze Kr ko ba bi }a i Cvet ko vi }a

ne de set po sto, sku po je ko {ta lo pen zi o ne re u pro te kle tri go di ne.

Na i me, na osno vu zva ni~ nih po da ta ka ko je je Mi ni star stvo fi nan si ja ne dav no ob ja vi lo na svom saj tu eko no mi sta Mi lan ]u li brk iz ra ~u nao je da pen zi o ne ri u Sr bi ji

Mi lan ]u li brk

ta. S ob zi rom na to da su dve go di ne bi le za mr znu te, pen zi je su, is ti ~e ]u li brk, zbog in fla ci je sa mo u 2010. re al no sma we ne 5,6 pro ce na ta. Taj trend na sta vio se i la ne.

– Iako su naj ni `e pen zi je no mi nal no po ve }a ne na 21.285 di na ra,

ko rist od van red ne po vi {i ce na ko ju se Cvet ko vi }ev ka bi net od lu ~io ba{ ka da je svet upao u fi nan sij sku kri zu, a po tom i u du `ni~ ku. No, taj re al ni rast pen zi ja od 3,3 po sto u 2009, u ko joj su pri ma wa pen zi o ne ra uglav nom bi la za mr -

znu ta, ubr zo je ne u tra li san i ve} dve go di ne do bi ja ju re al no ma we ne go pre “po vi {i ce”. ^ak i pod uslo vom da se is po {tu je po ve }a we pen zi ja pla ni ra no za ovu go di nu, a ono }e ukup no iz no si ti oko pet po sto, pen zi o ne ri }e i da qe ima ti re al no ma we pen zi je ne go pre van red ne po vi {i ce u 2008. Jer, pr vo uskla |i va we pen zi ja u ovoj go di ni sle di 1. apri la i ono je pro jek to va no na oko ~e ti ri po sto, a dru go je pla ni ra no za 1. ok to bar u vi si ni od 0,9 po sto. Po {to }e in fla ci ja bi ti ve }a od pla ni ra nog po ve }a wa, ja sno je da }e naj sta ri ji, ko ji ve} za o sta ju za tro {ko vi ma `i vo ta, na sta vi ti da “ka ska ju” za bo qim `i vo tom i da je on sve vi {e na du gom {ta pu.

No, bi }e do bro da pen zi je bu du re dov ne i da dr `a va obez be di da sti `u dva pu ta me se~ no. Jer pen zi o ne ri da nas u Sr bi ji iz dr `a va ju i svo ju ne za po sle nu de cu, pa i unu ~ad, po {to je broj onih ko ji osta ju bez po sla iz da na u dan sve ve }i.

Do go di li se da pen zi ja ne ma, tek on da }e se vi de ti ko li ko je i wi hov ma li iz nos zna ~io za mno ge po ro di ce.

Qubinka Male{evi}

Ni {ta ke ne ga ran tu ju in va lid ni nu Zbog sve ve }e ne za po sle no sti, svi sta ri ji rad ni ci po ku {a va ju na sve mo gu }e na ~i ne da se do ~e pa ju pen zi je i mno gi su sprem ni na to da na ba ve ~ak i “la `ne” pa pi re da bi se pen zi o- ni sa li. No, u Sr bi ji zbog po o {tre nih uslo va sve ma we rad ni ka od la zi u pre vre me nu pen zi ju, a ima i onih ko ji su do we ve} do {li pa sa da na kon pro ve re mo ra ju da je vra te.

Na i me, na me ru da se pre vre me no pen zi o ni {e to kom pro {le go di ne is ka za lo je 35.255 rad ni ka, ali je u to me us peo tek sva ki tre }i. U Fon du PIO tvr de da su po o {tre ni uslo vi za pen zi o ni sa we pa ih je la ne odo bre no sve ga 13.116. Di rek tor Sek to ra za me di cin sko ve {ta ~e we dr Alek san dar Mi tro vi} ob ja {wa va

Fon da PIO sva ke go di ne ob ra de naj ma we 20.000 zah te va za tu |u ne gu i po mo}, ali vi {e od po lo vi ne od ba ce jer su pot pu no neo sno va ni.

Naj vi {e zah te va za tu |u ne gu i po mo}, ali i pre vre me nu pen zi ju, sva ke go di ne pod no se za po sle ni u dr `av noj upra vi i jav nim pred u ze }i ma. Za to je i naj vi {e re {e wa is pi sa no upra vo ~i nov ni ci ma pa u biv {oj ka te go ri ji za po sle nih na kna du za tu |u ne gu i po mo} u ovom tre nut ku pri ma 61.759 gra |a na, {to je po lo vi na od ukup nog bro ja onih ko ji da nas do bi ja ju no vac {to po ma `u dru gi ma. Ina ~e, ne ka da {we dr `av ne }a te pro se~ no do bi ja ju 22.000 di na ra me se~ no.

Q. Male{evi}

ZA[TO JE NAJTE@E BITI POTOMAK BIV[IH PROSVETARA

KAKO DOKTOR KA@E

Ma sno }e do bro ka mu fli ra ne Na mir ni ce kao {to su ma sna me sa, Tran sma sno }e obi~ no na sta ju pri mle ko i mle~ ni pro iz vo di s ve li kim li kom do da va wa hi dro ge na u biq na pro cen tom mle~ ne ma sti, su ho me sna ti uqa to kom pro iz vod we da bi se te~ na pro iz vo di, ute meq ne su na „cr noj” li - uqa tran sfor ni sa la u ~vr stu ma te sti i u is hra ni zdra vih qu di, a po seb no kar d i o v a s ku l ar n ih bo le sni ka, ko ji ima ju po ve }a ne ma sno }e u kr vi, te di ja be ti ~a ra, po go to vu kad su u po znim go di na ma.

Na r o ~ i t o je opa san zna tan broj, na vod no bez o pa snih na mir ni ca, ko je sa dr `e „ka mu fli ra ne” tran sma s no } e. Jer, one o{te } u j u kar d i o va sku l ar n i si s tem, ba{ kao i za si }e ne ma sne ki se li ne. Do vo de do po ra sta ni voa LDL, ili „lo {eg” ho le ste ro la, i po ve }a va ju ri zik od I ku ku ruz po sta je {te tan pre tvo ren u ko ki ce sr ~a nog i mo `da nog uda ra. Ujed no, ri ju. Ovaj po stu pak se pri me wu je u sni `a va ju ni vo HDL, ili „do brog” pro iz vod wi mno gih pre hram be nih ho le ste ro la, ko ji spre ~a va ta lo `e pro iz vo da, na pri mer mar ga ri na, pa we ma sno }a na unu tra {wim zi do vi re {e we di le me o to me da li je zdra ma ar te ri ja. vi je je sti pu ter ili mar ga rin gla si –

da su uslo vi za sti ca we pre vre me nih pen zi ja ve o ma ri go ro zni pa po zi tiv no re {e we do bi ja ju sa mo oni ko je le ka ri oce ne kao pot pu no ne spo sob ne za rad – naj ~e {}e osi gu ra ni ci te {ko obo le li zbog po re me }a ja kar di o va sku lar nog si ste ma, pa te di jag no ze ~i ne tre }i nu svih na la za. Na dru gom me stu po za stu pqe no sti uzro ka in va li di te ta su tu mo ri, a od mah za wi ma i du {ev ni po re me }a ji.

Sve je vi {e i zah te va za tu |u ne gu i po mo} jer ona tre nut no iz no si 14.630 di na ra. Vi {e od 120.000 gra |a na Sr bi je tre nut no do bi ja no vac za po mo} dru gom li cu, ali je broj zah te va onih ko ji bi ta ko |e `e le li da sva kog me se ca do |u do ove na dok na de 60 po sto ve }i. Le ka ri

ni jed no ni dru go. Na rav no, ma le i po vre me ne ko li ~i ne mar ga ri na, pa i pu te ra, ni su za bra we ne, ali ako pa ti te od po ve }a nih ma sno }a u kr vi, bo qe se opre de li te za na maz od ob ra nog si ra ne go za mar ga rin i pu ter.

Tran sma sno }e se kri ju i u fi lu kek sa, ~ip su pa ~ak i ce re a li ja ma kao {to su mu sli, korn fleks ili ku ku ruz za ko ka we u mi kro ta la snoj pe} ni ci. Na u ka jo{ ne ma pre ci zan od go vor na pi ta we ko je se ko li ~i ne mo gu une ti is hra nom a da se ne o{te ti zdra vqe, ali {to ma we – to bo qe.

Za to na de kla ra ci ji pre hram be nih pro iz vo da va qa, po red osta log, pro ve ri ti da li se me |u sa stoj ci ma kri je i ozna ka „de li mi~ no hi dro ge ni zo va no uqe”, jer to za pra vo zna ~i da sa dr `i tran sma sno }e.

J. Barbuzan

Stro ga kon tro la {ver co va ne lek ti re Apa tin ka Ve ra Po tu ri ca je oti {la u pen zi ju one ne sre} ne, hi pe rin fla tor ne 1993, ka da je na pu ni la 35 go di na sta `a i 59 `i vo ta.

Ni je `e le la da i da qe osta ne na plat nom spi sku dr `av nog bu xe ta, iako je na to ta da ima la za kon sko pra vo. Iz me |u osta log, la u re at je i Ok to bar ske na gra de, naj vi {eg op {tin skog pri zna wa ko je je do bi la jo{ 1977.

– Ni sam raz mi {qa la o to me da i da qe osta nem u {ko li jer je bi lo sve vi {e mla dih na Bi rou ra da. Po go to vu ka da sam vi de la ka ko mla de u~i te qi ce ska ~u na ~a so vi ma fi zi~ kog – od mah sam shva ti la da ja tu ne mam {ta da tra `im. Ne mo gu se ja no si ti s wi ma – pri zna je go spo |a Ve ra.

I su prug joj je pen zi o ni sa ni pro sve tar, wi ho va dva si na su za vr {i la {ko le i za po sli la se u No vom Sa du, od no sno Be o gra du. Ipak, mi ran `i vot ni ri tam joj ba{ i ne od go va ra. Za to se svoj ski an ga `o va la u me snoj or ga ni za ci ji pen zi o ne ra, jed noj od tri re gi stro va na udru `e wa, gde se utor kom i sre dom bak }e ad mi ni stra tiv nim po slo vi ma. Ali i or ga ni za ci jom ~e stih iz le ta za svo je is pi sni ke.

– Dok sam ra di la u {ko li, ak tiv na me |u na {im iz vi |a ~i ma, stal no sam bi la okru `e na qu di ma i zbog to ga mi ovaj vo lon ter ski po sao i te ka ko od go va ra. Ka da je tre ba lo da odem u pen zi ju, raz mi {qa la sam ka ko da se or ga ni zu jem i od lu ~i la da jed nom sed mi~ no vre me pro -

Jed nom pe da gog – uvek pe da gog: Ve ra Po tu ri ca

vo dim u bi bli o te ci, ali sa da se ov de, me |u vr {wa ci ma, ose }am mno go `i vah ni jom i ko ri sni jom. Kod ku }e mu` i ja uglav nom ~i ta mo kwi ge, po tom o wi ma raz go va ra mo, pa mo `e mo i da pro ve ri mo da li je na{ unuk pra vil no shva tio za da tu lek ti ru ili po ku {a va da se pro {ver cu je ta ko {to je s in ter ne ta ski nuo daj xe sti ra nu ver zi ju.

Jed nom pe da gog – uvek pe da gog!

Ne `a le se Po tu ri ce na iz nos ko ji je wi ho vim ~e ko vi ma. Va `no je da pre tek ne i za ku po vi nu kwi ga ko je ih za ni ma ju.

J. Prel~ec

SU TRA I PRE KO SU TRA NA TR GU SLO BO DE

KLI ZA WE NA [TRAN DU BI LO U MO DI

Bes plat ne te zge za pro da ju cve }a

Na le du pod ne bom 7.000 po se ti la ca Pret hod nih zi ma pa ta ko i ove, su gra |a ni, po naj vi {e naj mla |i, u`i va li su u kli za li {tu na [tran du. Le de na plo ~a „Grad skog ze le ni la„ na cen tral nom pla tou ove se zo ne bi la je otvo re ne od 2. de cem bra do 19. fe bru a ra. To kom dva i po me se ca bi lo je 6.915 po se ti la ca i bru to pri hod je bio 1.8 mi li o na di na ra (u ovaj iz nos ni je ura ~u nat pri hod od ugo sti teq skih uslu ga u bi feu “[trand”, ve} sa mo od kli za li {ta).

Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve za in te re so va nim gra |a ni ma obez be di }e su tra i pre ko su tra te zge za pro da ju cve }a i pro iz vo da sta rih zana ta bez na kna de na Tr gu slo bo de.

Po vod je 8. mart, Dan `e na, a za in te re so va ni tre ba da se obra te na bro je ve te le fo na 4882-987 od 7.30 do 16.30 sa ti i do sta ve do kaz o upi su u re gi star pri vred nih su bje ka ta. Broj te zgi je ogra ni ~en.

A. L.

Novosadska utorak6.mart2012.

Red zavr{io u kontejneru go ve obe stra ne na la ze se ili ni ~u no ve zgra de, lo ka ci ja je le pa za sta no va we ali se sa da ja vio no vi pro blem, u vi du kon tej ne ra za sme }e. Na i me, ne po sto je pred vi |e na me sta za wih, pa se ~e sto mo `e vi de ti da se me tal ne kan te na la ze na par kin zi ma i na ko lo vo zi ma, {e ta ju se ta mo ova mo gra |a ni ih pre me {ta ju i ta ko u krug. Sve ovo se do ga |a jer in ve sti to ri obli `wih zgra da ni su pred vi de li me sta na ko me }e kon tej ne ri sta ja ti pa sa da oni ~e sto ugro `a va ju sa o bra }aj.

Na `a lost, pro blem ni je za seo sa mo na re ~e ni bu le var, ve} se i ra ni je ra {i rio po gra du. I u dru gim uli ca ma ko je su po sled -

wih go di na po ra sle za ~e ti ripet ({est) spra to va ja vqa se ~e sto ista ne vo qa. I, ka ko sa da ipra vi ti kri vu Dri nu? ^i ni nam se te {ko, jer ovaj pro blem mo ra si stem ski da se re {i a za ta kve po du hva te obi~ no tre ba vre me na, po seb no ka da je stvar ve} na ka rad no od ra |e na. Po ma ka, me |u tim, ~i ni se da ima jer su po je di ni pro pi si pro me we ni, pa je ta ko sa da u to ku po pis sto ti ne lo ka ci ja kon tej ne ra u gra du i od re |i va we no vih me sta gde bvi oni tre ba li da se na |u. Do ta da na rod }e gu ra ti kan te i le vo i de sno i go re i do le ka ko ne bi sme ta le na par kin zi ma i na dru mu, jer one mo ra ju bi ti tu ne gde, ali za wih me sta ne ma. Re bus no vo sad ski.

B. Markovi}

Pro mo ci ja zbir ke pri ~a „Zmaj” Pro mo ci ja zbir ke pri ~a „Zmaj” no vo sad skog re `i se ra i kwi `ev ni ka Mi la na Be le gi {a ni na odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, Uli ca Ma ti ce srp ske 1. Po red auto ra, go vo ri }e pro fe sor Aka de mi je umet no sti @iv ko Po po vi}, di rek tor Po zo ri -

{nog mu ze ja Voj vo di ne Zo ran Mak si mo vi} i di rek tor iz da va~ ke ku }e „Ad mi ral buks” Zo ran Ra pa ji}. Od lom ke iz kwi ge ~i ta }e pr vak dra me Srp sog na rod nog po zo ri {ta Pre drag Mom ~i lo vi}, a u pr gra mu u~e stvu je i kan ta u tor Ne nad Jo vi }e vi}.

A. J.

Sa ten ski sti ho vi u Grad skoj bi bli o te ci Ve ~e qu bav ne po e zi je „Sa ten ski sti ho vi” auto ra Gor da na Ta di }a, odr `a }e se su tra, u 19 ~a so va, u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska uli ca 1. Autor }e re ci to va ti svo je sti ho ve.

A. J.

V remeploV

Do bra {ko la, do bra me di ci na Po kra jin ska vlast je jo{ 6. mar ta 1945. otvo ri la Ba bi~ ku i Den ti sti~ ku {ko lu. U pr voj {ko lo va we je tra ja lo 18, a u dru goj 24 me se ca. Upo re do su odr `a va ni vi {e me se~ ni te ~a je vi za osnov nu obu ku me di cin skih se sta ra, apo te kar ske po mo} ni ke, la bo ran te... A 1948. ura |en je ce -

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ep, mo de ran i nov, Bu le var Evro pe po stao je va `na sa o L bra }aj ni ca u No vom Sa du. Sa we -

Kroz {ko lu kli za wa “Pr vi ko ra ci”, ko ja je or ga ni zo va na u pet na vra ta, pro {lo je vi {e od 80 ma li {a na. To kom zim skog pe ri o da uspe {no su re a li zo va ne hu ma ni tar ne ak ci je po sve }e ne ma li {a ni ma iz Si gur ne de ~i je ku }e u No vom Sa du i Pri hva li {tu za bes ku} ni ke ko je je pod in ge ren ci jom Ge ron to lo {kog cen tra. Ve li ki od ziv je bio i ka da su u pi ta wu ko lek tiv ne po se te no vo sad skih {ko la.

B. M.

lo vit si stem tro go di {weg {ko lo va wa sred we - me di cin skog oso bqa. Ima ju }i u vi du raz voj me di ci ne u sve tu, kao i sve ve }e i ra zno vr sni je po tre be ju go slo ven ske me di ci ne, u No vom Sa du je 1983/84 po ~e la da ra di sred wa me di cin ska {ko la sa ~e tvo ro go di {wim tra ja wem.

N. C.

NA SPE NSU OTVO RE NA TRA DI CI O NAL NA OSMO MAR TOV SKA PRO DAJ NA IZ LO @BA

Po klo ni od sr ca, med i me do va ~a

Tra di ci o nal na Spen so va osmo mar tov ska pro daj na iz lo `ba su ve ni ra, cve }a i zdra ve hra ne otvo re na je ju ~e kod Grad ske ka fa ne. Po se ti o ci mo gu, do pet ka 9. mar ta, sva kog da na od 8 do 20 ~a so va da na vi {e od 30 te zgi ku pe cve }e, sli ke, su ve ni re, med i p~e li we pro iz vo de, ko zme ti ku, bi `u te ri ju i ru~ no tka ne pro iz vo de. Ce ne su pri stu pa~ ne, za ki lo gram me da tre ba iz dvo ji ti 600 di na ra, za pro po lis ka pi 150, a za po pu lar nu me do va ~u oko 650 di na ra. Ipak ova iz lo `ba je pr ven stve no po sve }e na lep {em po lu, od no sno po klo ni ma za 8.

mart, ta ko da se me |u ve li kim bro jem pro iz vo da la ko mo gu na }i pri klad ni po klo ni. U po nu di su {o qe, pli {a na sr ca i raz ne ru ko tvo ri ne, a na rav no i cve }e, ko je sva kako ne }e osta vi ti ni jed nu `e nu rav no du {nom.

Po red to ga, Spens je or ga ni zo vao i kon kurs „Mo ja ma ma”. \a ci no vo sad skih osnov nih {ko la za za da tak su ima li da raz li ~i tim likov nim teh ni ka ma na cr ta ju svo je maj ke. Po bed ni ci ma kon kur sa ju ~e su uru ~e ne pri god ne na gra de, a iz lo `ba ra do va ma li {a na }e mo }i da se po gle da do pet ka 9. mar ta. G. ^.

Fo to: R. Ha yi}

ZA [TO NA KLI SI NI SU PO ^E LI RA DO VI

Grad wu {ko le za ko ~i lo atom sko sklo ni {te No va {ko la na Kli si tre ba lo je ve} da po~ ne da se gra di, ali do to ga ni je do {lo, zbog ne su gla si ca iz me |u Mi ni star stva pro sve te i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va. ^lan Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we Ne ma wa Sta ro vi} re kao je ju ~e za na{ list da je pri pre mqe na teh ni~ ku i ur ba ni sti~ ku do ku men ta ci ja za iz grad wu osnov ne {ko le.

- Za pe lo je kod glav nog pro jek ta, u okvi ru ko jeg se na la zi atom sko sklo ni {te ko je tre ba da bu de pri {ko li. Na i me, Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va sma tra da da pro je kat ni je u skla du sa wi ho vim pro pi si ma, dok Mi ni star stvo pro sve te ne mo `e da me wa pro je kat ko ji je na pra vi lo Ode qe we za im ple men ta ci ju pri Evrop skoj in ve sti ci o noj ban ci, u ko jem ra de

En gle zi. Zbog to ga se Grad na la zi bu kval no u ma ka zi ca ma - ka `e Sta ro vi}. Do da je da Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va tra `i mno go ve }e atom sko sklo ni {te od onog pred vi |e nog pro jek tom.

je na zna ke da }e mi ni star Ivi ca Da ~i} ipak po pu sti ti.

Ina ~e, ka ko sa zna je mo, no vac od Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke o~e ku je se sva kog mo men ta, a ka ko ka `e Sta ro vi}, ima ju po zi -

Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va sma tra da pro je kat ni je u skla du sa wego vim pro pi si ma, a Mi ni star stvo pro sve te ne mo `e da ga me wa.

Spro vo |e we pro pi sa MUP-a pro gu ta lo bi ve liki deo nov ca, s ~im se ne sla `e Evrop ska in ve sti ci o na ban ka Ka ko ka `e, ka da bi se is po {to va la ta od lu ka MUP-a, taj deo po sla bi pro gu tao ogro man deo nov ca sa ~im ne mo `e da se slo `i Evrop ska in ve ti ci o na ban ka. Ipak, Sta ro vi} na vo di da }e ovaj pro blem naj ve ro vat ni je bi ti re {en, jer ka ko ka `e do bio

ti van sig nal iz Be o gra da da }e {ko la na Kli si bi ti uvr {te na u pri o ri te te i da }e fi nan si ra we iz grad we po ~e ti ove go di ne.

Ka da je re~ o re kon struk ci ji {ko la u gra du, Sta ro vi} ka `e da, bez ob zi ra na to {to gra |e vin ski ra do vi na osnov nim

{ko la ma „Ko sta Trif ko vi}” na Rot kva ri ji i „Sve to zar Mar ko vi} To za” na De te li na ri ni su za vr {e ni u ja nu a ru, ka ko je na ja vqe no, opre ma we tih {ko la ne }e ka sni ti.

- Ti na do gra |e ni objek ti bi }e sprem ni za po ~e tak no ve {kol ske go di ne, da kle 1. sep tem bra na vo di sa go vor nik.

Pod se ti mo da je pro {le go di ne Osnov na {ko la “Do si tej Ob ra do vi}” na De te li na ri pro {i re na sa 1.300 kva dra ta. U ovoj go di ni pla ni ra se re kon struk ci ja i opre ma we pri ze mqa i pr vog spra ta ove {ko le, za {ta bi iz grad skog bu xe ta tre ba lo iz dvo ji ti 40 mi li o na di na ra. Ta ko |e, Osnov na {ko la „Ivan Gun du li}” na ^e ne ju do sep tem bra ove go di ne tre ba lo bi da do bi je fi skul tur nu sa lu.

Q. Na to {e vi}

No se krup an ot pad Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da od da nas do ~e tvrt ka }e bi ti po sta vqe ni u MZ „Li man” u uli ci Dra ge Spa si }a 2a, uglu Veq ka Pe tro vi }a i Mil ke Gr gu ro ve, Fru {ko gor skoj 21 i u Veq ka Pe tro vi }a po red zgra da 6 i 8. Od su tra do pet ka kon tej ne ri za krup ni ot pad bi }e po sta vqe ni u MZ „So wa Ma rin ko vi}” na Tr gu Fe ren ca Fe hi ra, Po li ta De san ~i }a,

Pla to vo ve, Jo va na \or |e vi }a, ulaz sa Tr ga Fe ren ca Fe hi ra.

Na Tr gu Ne zna nog ju na ka, Voj vo de Mi {i }a, So we Ma rin ko vi}, Bu le va ra Mi haj la Pu pi na ulaz iz Voj vo de Mi {i }a 19. Na Ke ju `r ta va ra ci je, Mak si ma Gor kog, So we Ma rin ko vi}, Voj vo de Mi {i }a, ulaz iz Voj vo de Mi {i }a 32 i u Rad ni koj, Ste va na Mu si }a, Mak si ma Gor kog ulaz iz Rad ni~ ke.

A. L.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak6.mart2012.

dnevnik

U GRAD SKOJ UPRA VI DO KRA JA SED MI CE ZBOG [TRAJ KA UPO ZO RE WA

[al te ri za tvo re ni od 11 do 12 U Grad skoj upra vi ju ~e se ni je ra di lo od 11 do 12 ~a so va u znak {traj ka upo zo re we.

Do kra ja sed mi ce ne }e se ra di ti u po me nu to vre me, pa }e ta ko bi ti za tvo re ni {al te ri u Grad skoj ku }i i kod ma ti ~a ra. Su tra }e Sin di kat rad ni ka u upra vi, pra vo -

su |u i dru {tve nim or ga ni za ci ja ma or ga ni zo va ti pro te ste pred Vla dom Sr bi je, zbog to ga {to su od ja nu a ra uma we ne pla te za po sle nih u dr `av nim or ga ni ma. Ni `e za ra de od No ve go di ne is pla }u ju se po Ured bi Vla de Sr bi je o ob ra ~u nu za ra da.

Sa mo stal ni sin di kat za ka zao je 12. mar ta ge ne ral ni {trajk uko li ko do ta da Vla da ne po vu ~e ured bu i pri hva ti pred log Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na da za ra de osta nu iste kao i la ne.

Z. D.

UZ SA VRE ME NU TEH NO LO GI JU „CI KLO NI ZA CI JA” SNI MA STA WE NA TE RE NU

ME SNE ZA JED NI CE PRE DA LE PO MO] CR VE NOM KR STU

Naj u gro `e ni ji ma to na ro be

Vi {e od 15 me snih za jed ni ca u~e stvo va lo je u ak ci ji „Bu di so li da ran ~lan za jed ni ce” i sa ku pi lo to nu hu ma ni tar ne po mo }i za so ci jal no ugro `e ne su gra |a ne.

Pa ke ti po lov ne, do bro o~u va ne ode }e, obu }e, po ste qi ne i }e ba di osta vqe ni su ju ~e u ma ga ci nu Cr ve nog kr sta, oda kle }e se pre ma eiden ci ji i po tvr da ma de li ti naj u gro `e ni ji ma. Do pre ma wu i pre da ji po mo }i pri su stvo vao je i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, ko ji je po hva lio ini ci ja ti vu me snih za jed ni ca.

- Pret hod ne tri i po go di ne ima li smo od li~ nu sra da wu sa me snim za jed ni ca ma. As fal ti ra we uli ca, ure |e we me |u blo kov skih pro sto ra, de~ jih igra li {ta i sport skih igra li {ta, sve smo ra di li pre ko me snih za jed ni ca od ko jih je i po la zi la ini ci ja ti va {ta tre ba da se ura di. Ukqu ~i le su se i u sa ku pqa we hu ma ni tar ne po mo }i od gra |a na. Sa ku pqe nu ro bu }e do bi ti ko ri sni ci uslu ga Cen tra za so ci jal ni rad, a wih je mno go, jer je vre me te {ko - is ta kao je Pa vli ~i}.

Ak ci ja pri ku pqa wa po mo }i po ~e la je na kon van red ne si tu a ci je, 20. fe bru a ra, a po kre nu lo je {est me snih za jed ni ca sa te ri to ri je gra da. Ovim za jed ni ca ma pri kqu ~i lo se jo{ se dam, da bi im se pro {log ~e tvrt ka pri dru `i le jo{ dve. Pre ma re ~i ma ko or di na tor ke ak ci je dr Je li ce Alar gi} ma lo do bre vo qe je bi lo po treb no da bi se po mo glo su gra |a ni ma.

- Me sne za jed ni ce su po kre nu le ovu ak ci ju sa ci qem da po ka `u da je so li dar nost gra |a na ono {to je u du bi ni du {e sva kog od nas. Iz tog raz lo ga ve li ki broj No vo sa |a na se ja vqao pro te klog pe ri o- da, us pe li smo da pri ku pi mo od re |e nu ko li ~i nu to ple gar de ro be za de cu i od ra sle, po ste qi ne i }e ba di. Ovo je pr vi put da su se za jed ni ce udru `i le u jed nom ova kvom pro jek tu i pre da ja po mo }i je sa mo po ~e tak - re kla je Alar gi}.

Alar gi} is ti ~e da su u pla nu i dru ge ak ci je, ko je se ne od no se sa mo na hu ma ni tar ni ra,d ne go i na dru `e we i po ve zi va we za jed ni ca i su gra |a na.

N. R.

„DNEV NIK” DA RU JE

Ula zni ce za kon cert To ni ja Ce tin skog Kon cert hr vat ske pop zve zde To ni ja Ce tin skog za ka zan je za ~e tvr tak, 8. mart u 20.30 ~a so va u ve li koj dvo ra ni Spen sa. ^i ta o ci ma }e “Dnev nik” do su tra po kla wa ti kar te za ovaj kon cert.

Naj br `i ~i ta lac, ko ji se da nas u 12 ~a so va ja vi na broj te le fo na 528-765, do bi }e dve kar te.

A. J. „DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

Bes pi lot na le te li ca na ko mar ce i am bro zi ju U no vo sad sku „Ci klo ni za ci ju“ pro {le ne de qe je sti gla spe ci ja li zo va na bes pi lot na le te li ca ko ju je ova fir ma na ba vi la ka ko bi si stem sku za {ti tu zdra vqa gra |a na od ko ma ra ca i am bro zi je po di gla na naj vi {i ni vo.

- Re~ je o vr hun skoj teh no lo gi ji. Sr bi ja je pr va ze mqa u ovom de lu Evro pe ko ja }e mo }i bez ika kvog us te za wa da ka `e da po se du je i pri me wu je sa vre me ni si stem ko ji {ti ti zdra vqe gra |a na od ko ma ra ca i bo le sti ko je oni pre no se. Taj si stem je osnov pre ven tiv nog de lo va wa i za {ti te od, na pri mer, west nill en ce fa li -

ti sa ~i je je {i re we re gi stro va no pret hod nih go di na u Evro pi.

Slu `i }e i za pre ven tiv no de lo va we u su zbi ja wu am bro zi je, ko ja je jak aler gen i stva ra ozbiq ne zdrav stve ne pro ble me ve li kom bro ju gra |a na – ob ja {wa va za na{ list me na xer za od no se sa jav no {}u „Ci klo ni za ci je“ Da rio A}i mo vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, spe ci ja li zo va na bes pi lot na le te li ca opre mqe na je so fi sti ci ra nim GPS ure |a ji ma i spe ci jal nom ka me rom ko ja sni ma u full HD re zo lo ci ji, a bi }e ko ri {}e na za ma pi ra we i mo ni to -

Pr vi tret ma ni u apri lu Pret hod nih da na ka da je Du nav zbog sne ga i le da imao vi sok vo do staj, ope ra tiv ci „Ci klo ni za ci je“ su ima li pri li ku da ma pi ra ju iz li ve ko ji se po ja vqu ju pri ovom ni vou, a ko ji }e sa po ve }e wem tem pe ra tu re po sta ti iz vo ri {ta ko ma ra ca.

- Eki pe su bi le na te re nu i ka da je bi lo naj hlad ni je. Pro ce ne na {ih stru~ wa ka su da bi, u za vi sno sti od to ga ka kvo }e bi ti pro le }e, pr ve tret ma ne pro tiv ko ma ra ca tre ba lo iz ve sti ve} to kom apri la, sma tra A}i mo vi}.

Ru ko met do neo do bru tu risti~ku ber bu Broj tu ri sta u No vom Sa du u ja nu a ru ove go di ne po ve }an je u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne za sko ro 30 od sto, a broj no }e wa je ve }i za pre ko 70 od sto, po ka zu ju po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. Naj ve }i po rast be le `e no }e wa stra nih tu ri sta ko jih je za 5.867 vi {e u od no su na pro {lu go di nu, dok su do la sci stra na ca po ve }a ni za 49 od sto. Do la sci i no }e wa do ma }ih tu ri sta ne znat no je vi {e ne go 2011.

Naj ve }i uti caj na rast pro me ta u ja nu a ru ima Evrop sko pr ven stvo

u ru ko me tu, ko je je odr `a no od 15. do 29. ja nu a ra. Ka ko su do la sci u ja nu a ru po ve }a ni za 1.288 tu ri sta u od no su na ja nu ar pro {le go di ne, za kqu ~u je se da je to okvir ni broj tu ri sta ko ji su bo ra vi li u no vo sad skim ho te li ma za vre me ru ko met nog pr ven stva. Raz li ka u bro ju no }e wa iz no si 6.235, te se na osno vu ovih po da ta ka mo `e pret po sta vi ti da su se tu ri sti za vre me pr ven stva u pro se ku za dr `a va li pet da na u No vom Sa du.

Iz Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da ka `u da }e ove go di ne

Gra de so lar nu elek tra nu na po slov noj zgra di

„Elek tro voj vo di na” je za 2012. go di nu pri pre mi la niz pro je ka ta za po boq {a we ener get ske efi ka sno sti, sa op {te no je ju ~e iz ovog pred u ze }a po vo dom Da na ener get ske efi ka sno sti.

- Bri nu }i o sop stve noj in fra struk tu ri, pred u ze li smo sve me re ko je su u skla du sa evrop skim stan dar di ma. Ho }e mo da bu de mo ener get ski efi ka sni i ciq nam je da sma wi mo gu bit ke ener gi je.

U pla nu nam je da iz gra di mo so lar nu elek tra nu na po slov noj zgra di „Elek tro voj vo di ne”, ka ko bi zgra da po sta la sa mo o dr `i va. Ta ko |e, bi }e re kon stru i san i si stem kli ma ti za ci je, pa }e zgra da iz ne za do vo qa va ju }eg ener get skog raz re da „E” pre }i u pro pi som do zvo qe ni „C”- re kao je di rek tor „Elek tro voj vo di ne” Ti ho mir Si mi}.

N. R.

Sti `u ra ~u ni za stru ju Rad ni ci Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” ju ~e su za vr {i li o~i ta va we bro ji la i po tro {e ne stru je, a ra ~u ni }e kup ci ma bi ti do sta vqe ni na red nih da na. Iz ovog pred u ze }a ape lu ju na su gra |a ne da ra ~u ne iz mi re u ro ku ka ko bi ostva ri li po pust. No vo sa |a ni, ko ji ra ~un pla te do 20. mar ta ostva ri }e po pust od pet

od sto, a {te di {a ma, ko je pla te na vre me, ra ~un }e bi ti uma wen i za do dat nih 11, 89 od sto. Za so ci jal no ugro `e ne ka te go ri je gra |a na po pust je 35 od sto. Rad no vre me bla gaj ni “Elek tro voj vo di ne”, ko ja se na la zi na Bu le va ru oslo bo |e wa 100, rad nim da ni ma je od 7 do18 sa ti, a su bo tom od 8 do 12 ~a so va.

N. R.

ukup no bi ti or ga ni zo va no 200 ma ni fe sta ci ja i da je No vi Sad u re gi o nu i {i re pre po znat kao grad ma ni fe sta ci ja.

- Mart je ve} za po ~eo di na mi~ no, te su pred na ma „No vo sad ski po lu ma ra ton” i „An ti }e vi da ni”, da kle ovaj me sec je u du hu kul tu re i spor ta, a u apri lu nas o~e ku ju „Us kr {wa uli ca”, „No mus” i Fru {ko gor ski ma ra ton. U ma ju }e se odr `a ti ma ni fe sta ci ja evrop skog ka rak te ra „No} mu ze ja”, za tim Po qo pri vred ni sa jam, ma ni fe sta ci ja s naj du `om tra di ci jom

„Ste ri ji no po zor je” i Svet ski kon gres vi na ra - ka `e Ti ha na Vi da ko vi}.

Po we nim re ~i ma u na ja vi je “vre lo le to” ka da su u pi ta wu de {a va wa u No vom Sa du, stra ne po se ti o ce kao i do ma }e go ste o~e ku ju raz ne kul tur ne, sport ske, za bav ne ma ni fe sta ci je.

- Do kra ja ju na odr `a }e se i ne ko li ko kon gre snih ma ni fe sta ci ja, de {a va wa po slov nog ti pa, i tu pro ve re no zna mo da }e nas po se ti ti broj ni go sti iz re gi o na i Evro pe - za kqu ~u je Ti ha na. I. Dra gi}

NA NO VO SAD SKOM SAJ MU

Iz lo `be, ra di o ni ce, pro mo ci je kwi ga...

“Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

Ma ja pro vo di da ne ma {ta ju }i o sa vr {e nom `i vo tu, `i vo tu pu nom qu ba vi, uspe ha i za do voq stva. Po ku {a va da ostva ri svo je `e qe u po tra zi za mu {kar ci ma i nov cem, a ka da joj to ne uspe, ute hu tra `i u ~o ko la di. Me |u tim, ka sni je se sa mo ose }a pra zno i iz gu bqe no. On da na i la zi na mi ste ri o znog stran ca i kre }e na du hov no pu to va we gde }e ot kri ti ono {to joj je sve vre me ne do sta ja lo...

A. Va.

„ELEK TRO VOJ VO DI NA” ULA @E U ENER GET SKU EFI KA SNOST

in for ma ci o nog si ste ma „Ci klo ni za ci je“. To kom pret hod nih go di na iz avi o na, he li kop te ra i vo zi la opre mqe nih GPS ure |a ji ma ura di li smo osnov nu ma pu po ten ci jal nih iz vo ri {ta ko ma ra ca i `a ri {ta am bro zi je u Voj vo di ni, ka `e A}i mo vi}.

U „Ci klo ni za ci ju“ ovih da na tre ba da stig ne i am fi bij sko vo zi lo ko je }e ope ra tiv ci ma omo gu }i ti i pri la zak u naj ne pri stu pa~ ni je de lo ve Du na va i ka na la.

Q. Na to {e vi}

ZBOG EVROP SKOG PR VEN STVA U JA NU A RU STRA NA CA ZA TRE ]I NU VI [E NE GO ISTOG ME SE CA 2011.

„Mu {kar ci, no vac i ~o ko la da”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Mu {kar ci, no vac i ~o ko la da” Me ne van Prag u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri

ring po ten ci jal nih iz vo ri {ta ko ma ra ca na Du na vu, ka na li ma i dru gim vo de nim po vr {i na ma, kao i za ma pi ra we `a ri {ta am bro zi je.

- Uvo |e we bes pi lot ne le te li ce u na {u ope ra ti vu je sa mo za o kru `i va we pro ce sa ko ji smo jo{ 2009. go di na po ~e li uvo |e wem in for ma ci o nog si ste ma, a na sta vi li 2011. go di ne do da va wem Ge o graf skog in for ma ci o nog si ste ma i for mi ra wem je din stve nog In te gri sa nog ge o grag skog

POT PI SI VA WE PE TI CI JE NA ^E TI RI LO KA CI JE U GRA DU

Pro tiv PDV na de ~ ju hra nu

Pot pi si va we pe ti ci je za uki da we po re za na do dat nu vred nost na hra nu i opre mu za be be po ~e lo je pre ne ko li ko da na i u No vom Sa du i tra ja }e do ~e tvrt ka. U na {em gra du {tan do vi se na la ze na ~e ti ri lo ka ci je i to na Spen su kod ka de, is pred Fu to {ke i Li man ske pi ja ce i na Tr gu slo bo de is pred Ka te dra le. Ciq je

da se za ne de qu da na pri ku pi naj ma we 30.000 pot pi sa da bi Skup {ti na i Vla da Sr bi je uze li ini ci ja ti vu u raz ma tra we. Pot pi si va we je or ga ni zo va no u sklo pu ak ci je „Bit ka za be be”, a or ga ni za to ri su Fond B92, Udru `e we „Ro di teq”, por tal „Be bac”, Ser vis „Ha lo be ba” i Mre `a or ga ni za ci ja za de cu Sr bi je.

G. ^.

I „Te a tar 34” sku pqa pot pi se Pot pi si va we pe ti ci je za uki da we PDV-a na hra nu i opre mu za be be bi }e or ga ni zo va no od 5. do 8. mar ta u „Te a tru 34”, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. No vo sa |a ni tre ba da po ne su sa so bom li~ nu kar tu i da do |u od 10 do 13 i od 18 do 20 ~a so va na po me nu tu adre su. Onim naj br `im „Te a tar 34” da ru je bes plat ne ula zni ce za de ~i je pred sta ve po iz bo ru u mar tu ove go di ne.

I. D.

U okvi ru Sa lo na kwi ga i iz lo `be „Art eks po„ da nas na bi ni u Ma ster ha li u 12 ~a so va odr `a }e se pro mo ci ja kwi ge „La za Ko sti}: Te ze iz prav nih i po li ti~ kih na u ka”. Go vo ri }e auto ri Du {an Iva ni}, Dra ga na Be le sli jin i Mla den Bu lut, kao i ured nik edi ci je „Ba {ti na” Du {an Ni ko li}. U 13 ~a so va bi }e pred sta vqen Be o grad ski fe sti val po e zi je i kwi ge „Trg ni se! Po e zi ja” u ko joj u~e stvu ju Mi lan Do bri ~i}, De jan Ma ti} i Dra ga na Ni ko li}. Na {tan do vi ma iz la ga ~a bi }e pri ka zan edu ka tiv ni pro gram Ga le ri je

Ma ti ce srp ske kroz de ~i je kre a tiv ne ra di o ni ce. Kul tur ni cen tar gra da pro mo vi sa }e iz da we „Cen tar”, vo di~ kroz kul tr ni `i vot No vog Sa da. U auli Saj ma bi }e pri ka za na iz lo `ba skulp tu ra iz fon da In ter na ci o nal nog sim po zi ju ma skulp tu re „Te ra”, iz lo `ba umt ni~ kih za sta va i iz lo `ba sli ka „De se to ri ca sa sli ke”. Ta ko |e, Ma ti ca srp ska ima }e svo ju po stav ku edu ka tiv nih iz lo `bi o Jo va nu Ha xi }u.

Za u~e ni ke osnov nih i sred wih {ko la, stu den te i bi bli o te ka re ulaz na ove saj mo ve je bes pla tan.

A. J.

No vi Sad grad fe sti va la Kon cep ti tri fe sti va la, ko je or ga ni zu je Kul tur ni cen tar, Xez fe sti va la, Pro ze fe sta i In fan ta, pred sta vqe ni su na Sa lo nu kwi ga u okvi ru pro gram ske ak tiv no sti Grad ske upra ve za kul tu ru „Grad No vi Sad u su sret Evrop skoj pre sto ni ci kul tu re”. Ka ko je na gla {e no ovi fe sti va li sla ve `i vot i po sta ju sve ozbiq ni ja kul tu ro lo {ka ka ri ka. Za hva qu ju }i wi ma, u gra du se bo ga to raz vi ja sa vre me na umet nost.

A. Va.

Za jed no do evrop ske pre sto ni ce kul tu re Na me |u na rod nom Sa lo nu kwi ga pred sta vqe ni su ju ~e no vo sad ski Uni ver zi tet i gra do vi part ne ri Zre wa nin i Srem ski Kar lov ci, ko ji su pru `i li po dr {ku ini ci ja ti vi da se No vi Sad kan di du je za evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2020. go di ne. ^lan Grad skog ve }a za kul tu ru An drej Bur sa} na gla sio je da je ova po dr {ka ve o ma va `na.

- Sva ki od ovih gra do va ima kul tur ni po ten ci jal, ko ji mo `e da se is ko ri sti i do pri ne se bo qem `i vo tu we go vih gra |a na.

Ta ko |e, ta po dr {ka go vo ri o to me ko li ko je sre di na sprem na i ko li ko su naj va `ni je in sti tu ci je sprem ne da u~e stvu ju u ovom pro jek tu, da ju }i mu do dat nu ozbiq nost - iz ja vio je Bur sa}.

D. Ig.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak6.mart2012.

9

DA LI ]E JAV NO PRI VAT NO PART NER STVO NA PO SLED WU SED NI CU SKUP [TI NE U OVOM SA ZI VU

Te ma „Vo do vod” do iz bo ra ad ak ta?

Pred log pro jek ta jav no–pri vat nog part ner stva (JPP) „Vo do vo da i ka na li za ci je” ne }e se na }i na dnev nom re du na red ne i ujed no po sled we sed ni ce Skup {ti ne gra da pred lo kal ne iz bo re, tvr di za „Dnev nik” pred sed nik sin di ka ta za po sle nih u stam be no-ko mu nal noj de lat no sti gra da Zo ran Ra do sa vqe vi}. Pod se }a da je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} jav no re kao da se akt ne }e vra }a ti u pro ce du ru, sve do po sle iz bo ra.

Ina ~e, od lu ka o JPP „Vo do vo da” ski nu ta je s dnev nog re da ja nu ar ske sed ni ce. Ka ko je ta da re kla ~lan Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve Gor da na Pu {i}, do ku ment je po vu ~en jer ni su do bi li mi {qe we re pu bli~ ke Ko mi si je za jav no pri vat no part ner stvo ko ja ni je for mi ra na, kao i da grad ska vlast ne od su ta je od pred lo ga.

U me |u vre me nu, Ko mi si ja za JPP je for mi ra na 9. fe bru a ra. U Mi ni star stvu eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja su nam po tvr di li da je Grad tra `io mi {qe we dok Ko mi si ja jo{ ni je bi la for mi ra na. Ka ko tvr de u mi ni star stvu ni jed no jav no te lo ne ma pra vo da bez mi {qe wa Ko mi si je pred lo `i spro vo |e we pro jek ta JPP. Gor da na Pu {i} ni je ima la in for ma ci ju da li je mi {qe we Ko mi si je sti glo u Grad sku ku }u i da li }e se pred log JPP „Vo do vo da” na }i pred od bor ni ca ma u mar tu, ili }e se ipak ~e ka ti no vi sa ziv Skup {ti ne gra da.

Di rek tor „Vo do vo da” Bran ko Bje la jac iz ja vio je za „Dnev nik” da je pred u ze }e ura di lo sve {to je bi lo do we ga.

- Sa da je na Skup {ti ni gra da i iz vr {nim or ga ni ma No vog Sa da, kao osni va ~u, da pro -

ce ne da li }e i ka da po stu pak bi ti na sta vqen - bio je kra tak Bje la jac.

Ra do sa vqe vi} is ti ~e da sin di kat ni je pro tiv JPP, ali to ne tre ba ~i ni ti sa „Vo do vo dom”, ko ji je re surs od jav nog in te re sa za gra |a ne. On je pod se tio da je sin di kat za se dam da na sa ku pio 32.000 pot pi sa No vo sa |a na pro tiv Jav no pri vat nog part ner stva u „Vo do vo du„.

- Taj broj pot pi sa do vo qan je do kaz {ta gra |a ni mi sle o JPP „Vo do vo da”. Sve su stran ke iste i bez ob zi ra ko bu de ~i nio na red nu grad sku vlast, ne }e od u sta ti od jav no pri vat nog part ner stva „Vo do vo da”. Mi }e mo na }i na ~i na da se iz bo ri mo za pra va gra |a na, za {ti ti mo kru ci jal ne re sur se i za su ta vi mo tu pri ~u - za kqu ~io je Ra do sa vqe vi}.

D. Ig wi}

USKO RO IN SPEK CI JA PO JA ^A VA KON TRO LU

No} ni kon cer ti u ka fi }i ma pod lu pom U okvi ru no ve Od lu ke o ku} nom re du, i vla sni ci ka fi }a ko ji lo ka le dr `e u zgra da ma mo ra ju da po {tu ju ni vo ko mu nal ne bu ke ko je do pi re iz ugo sti teq kog oj bek ta.

Pre ma re ~i ma, na ~el ni ka ko mu nal ne po li ci je Ne boj {e Ra do van ca ova Od lu ka uti ~e i na rad ka fi }a ko ji se na la ze u stam be nim zo na ma, jer }e ga zde mo ra ju da do bi ju ser ti fi kat od stru~ nih ora ni za ci ja ko je ima ju do zvo lu Mi ni star stva `i vot ne sre di ne. Tim ser ti fi ka tom je ta~ no de fi ni sa na ja ~i na bu ke ko ju pro iz vo di mu zi ka iz ovih lo ka la.

- Osta vi li smo vre me na vla sni ci ma ka fi }a u zgra da ma da pri ba ve pa pi re, iako su za pra vo po za -

ko nu ve} mo ra li da ih ima ju. Za to }e mo tek od ne de qe kre nu ti u kon tro lu, a na {e }e bi ti da pro ve ra va mo da li ima ju taj do ku ment. Sem nas bu ku u ka fi }i ma kon tro li {e i eko lo {ka in spek ci ja - ka `e Ra do va nac.

Is ti ~e da je ipak bi lo `al bi gra |a na, ko ji ma je sme ta la bu ka iz ka fi }a ko ji su u stam be noj zo ni, ali da taj broj ni je bio ve li ki.

Ina ~e, ni u je dan ka fi} ko mu nal ni in spek to ri ni su mo ra li da idu ne ko li ko pu ta, jer su ih u pr voj kon tro li ka fe xi je ve} is po {to va le od no sno utu {a li su mu zi ku.

Ka fi }e }e kon tro li sa ti Grad ska upra va za in spek cij ske po slo ve, a po {to va we ku} nog re da }e

pro ve ra va ti ko mu nal na po li ci ja.

U po slov no-stam be nim zgra da ma sa ugo sti teq skim lo ka li ma, pred u zet nik na ko ga je re gi stro va na fir ma mo `e da an ga `u je mu zi ku je di no pod uslo vom da po se du je iz ve {taj nad le `ne or ga ni za ci je, od no sno in spek ci je, o ni vou bu ke ko ju pro iz vo di ta mu zi ka.

Bu ka se me ri u tri in ter va ladnev nom, ve ~er wem i no} nom. Na i me, za kon o za {ti ti od bu ke u `i vot noj sre di ni od re |u je se na osno vu ni voa bu ke, gde je za dnev ni no vi i ve ~er wi ni vo bu ke do zvo qe no do 35 de ci be la (od 6 do 18 sa ti i od 18 do 22 sa ta), a za no} ni 30 de ci be la (od 22 do 6 uju tru) . Ista pra vi la va `e i za sta na re u zgra da ma

KO MI SI JA ZA PRED STAV KE I PRED LO GE GRA \A NA

Pqu {te `al be na ugo sti te qe Po tro {wa vo de ugo sti teq ske rad we „Ja mon” ne na pla }u je se sta na ri ma zgra de na Tr gu ne zna nog ju na ka 6, ka ko je re ~e no na sed ni ci Ko mi si je za pred stav ke i pred lo ge gra |a na, ko ja j odr `a na ju ~e u Skup {ti ni gra da. @i teq ove zgra de Do bri vo je Vu ka din `a lio se Ko mi si ji da sta na ri pla }a ju vo du ko ju po me nu ti obje kat tro {i, ali je u do pi su „Vo do vo da i ka na li za ci je” na ve de no da rad wa pla }a vo du za seb no, po ta ri fi za po slov ne po tro {a ~e, a da se kon t rol n i vo d o m er ured n o o~i ta va. Vu ka din se `a lio i na rad no vre me objek ta, a u od go vo ru Ko mu nal ne po li ci je re ~e no je da ova rad wa ni je za te ~e na u kr {e wu grad ske Od lu ke o rad nom vre me nu ugo sti teq skih obje ka ta. [to se ti ~e bu -

ke, In spek ci ja za za {ti tu `i vot ne sre di ne oba ve za la je vla sni ka lo ka la Mi ro sla va Sto ja no vi }a da pre ko ovla {}e ne or g a n i z a c i j e iz m e r i dnev n i, ve ~er wi i no} ni ni vo bu ke i za to ima 30 da na. ^e ka se od go vor Ko m u n al n e insp k e c i j e po v o dom pi ta wa za u ze }a jav ne po vr {i ne let wom ba {tom.

Ko mi si ja je do bi la i od go vor na `al bu Mi o dra ga Kr sti }a na rad ka fa ne „Ci gan ska no}„, u kom je re ~e no da je Ko mu nal na po li ci ja vi {e pu ta man dat no ka `wa va la ovaj obje k at zbog ne p o { to v a w a rad nog vre me na (od 22 do 3 sa ta). S ob zi rom na to da je po sled we ka `wa va we bi lo 24. fe bru a ra ove go di ne, tre nut no se ~e ka po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 sa ti Dur mi tor ska 16, 24a, 13, 15, Oto ka ra Kre {o va ni ja 32-36, 25-27, Za dru `na 23-42, 2-4, od 8 do 11 sa ti An |e Ran ko vi} 2, Mi l o { a ^i p i } a 8, 8a, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Ste va na Hlad nog 2-8, Se va na Mom ~i lo v i } a 2-6, 12-14. Srem s ki Kar l ov c i: od 8.30 do 12.30 sati deo vi kend na se qa Za no{. Ki sa~: od 9 do 13.30 sa ti

Be n e { o v a 1-25, 2-20, Voj v o |an s ka 10-66, 11-55, J. Je senskog 2-50, 1-55, J- Gom ba ra 56-75b. Ka}: od 8 do 16 sa ti po v re m e n o i po po t re b i u poje d i n im uli c a m a na s e q a. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 sa ti po v re m e n o i po po t re b i u poje di nim de lo vi ma na se qa. ^e re vi}: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Sun ~i ca i Ka lu |e ri ca.

SNS: Prav da ne sti `e funk ci o ne ra “Da je ne ki dru gi gra |a nin tog 19. ju l a 2011. go d i n e upravqa j u } i slu ` be n im au tomo bilom, pod dej stvom al ko ho la sa 1,5 po sto pro mi la u kr v i, iza z vao sa o b ra } aj n i udes, kao ak t u e l n i po k ra jinski po s lanik Sr b o q ub Bub we vi}, te {ko da bi da nas bio slo bo dan gra|anin na {eg gra da”, ju~e je u sa op {te wu

na veo Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke.

Na pred wa ci na vo de da pro tiv Sr b o q u b a Bub w e v i } a pravo su |e ni je po kre nu lo ni krivi~ ni, ni pre kr {aj ni po stu p ak. Iz SNS-a i pi t a j u kako bi na {e pra vo su |e ra dilo “da ni je re for mi sa no i osve `e no no vim i ne u tral nim ka dro vi ma”?

A. L.

@al ba Bla `e Ili }a bi }e upu }e na Za vo du za za {ti tu spo me ni ka i Slu `bi Grad ske ku }e ka ko bi se raz re {i lo {ta se de si lo sa iz grad wom objek ta u Pa {i }e voj uli ci 9. Jo{ 1994. go di ne Op {tin ski za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, kao in ve sti tor, do bio je na ko ri {}e we grad sko ze mqi {te u po me nu toj uli ci za iz grad wu po slov no stam be nog objek ta. Ili} je is pu nio ku po pro daj ni ugo vor, ali stan jo{ ni je do bio. Ko mi si ja }e tra `i ti od grad skih vla sti da se iz ja sne po ovom pi ta wu.

Na red na sed ni ca bi }e otvo re nog ka rak te ra i na woj }e mo }i da pri su stvu ju gra |a ni i iz ne su svo je `al be i pred lo ge.

Za ka za na je za su tra, u 13 ~a so va, u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2.

A. J.

Tri bi na o sek su al nom na si qu Tri bi na o sek su al nom na si qu odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Ne z a vi s nom dru {tvu no vi na ra Voj vo di ne, kao deo kam pa we „Od lu ~i se! Usta ni!

Po bu ni se!” ko ja se vo di po vo dom 8. mar ta u ci qu sen zi bi li sa wa jav no sti o pro ble mu na si qa nad `ena ma.

Na tri b i n i }e go v o r i t i advo kat ki wa Qi qa na Ma xar, psi ho lo {ki wa Ta tja na Stoj {i}-Pet k o v i} i pe d a g o { ka asi stent ki wa Ja sen ka La zi}.

Deo pro gra ma je i iz lo `ba fo to gra fi ja autor ki Ma ri je Man di} i Ja sen ke La zi}.

Kam pa wu „Od lu ~i se! Usta ni! Po bu ni se!” or ga ni zo va li su Cen tar za in ci ja ti ve u kul tu ri „Ogle da lo”, Umet ni~ ka gru p a „Ba z a„ i Dru { tve n i cen t ar. Ne z a v i s no dru { tvo no vi na ra Voj vo di ne na la zi se u Zmaj Jo vi noj uli ci 3, na pr vom spra tu.

J. Z.

- U ra ni joj od lu ci ku} ni apa ra ti mo gli su bi ti gla sni tek to li ko da ne pre ma {e sob nu ja ~i nu zvu ka. Sa da je pro pi sa no da su sta na ri u vre me od mo ra du `ni da se po na {a ju na na ~in ko ji obez be |u je mir i ti {i nu u zgra di. Do sa da je ta od red ba sa dr `a la ne pre ci zan ter min, da se bu ka to le ri {e do sob ne ja ~i ne, a sa da gra |a ni vi {e ne }e mo }i da ko ri ste apa ra te ili pu {ta ju mu zi ku ko ja sme ta kom {i ja ma. Sta na ri sva ke stam be ne zgra de mo ra ju se pona {a ti ta ko da ne re me te vre me od mo ra. Uko li ko ne ko pak ome ta kom {i je, oni tre ba da po zo vu na{ kol cen tar, u ko jem de `ur na eki pa ra di 24 sa ta - za kqu ~io je Ra do va nac.

Q. Na to {e vi}

Fo to: S. [u {we vi}

BROD RE STO RAN BI ]E SPA SEN IZ DU NA VA

Sa mo hot ka da nas iz vla ~i „Pa ro brod” Do la skom sa mo hot ke „Ba ra wa” i po sta vqa wem saj li, ju ~e je za po ~e to iz vla ~e we re sto ra na „Pa ro brod”, ko ji je jo{ pre pet na e stak da na, usled po me ra wa leda na Du na vu, do po la po to pqen u re ku. Pre ma re ~i ma Mi ro sla va Alek si }a, vla sni ka ovog objek ta, pre dva da na ro ni o ci su pod vu kli saj le is pod bro da, a iz vla ~e we bro da }e po ~e ti da nas.

- Ne ve ru jem da }e mo us pe ti za je dan dan da ga iz vu ~e mo, jer je

pun vo de i ceo po stu pak }e bi ti pri li~ no kom pli ko van. Ve li ke pro ble me nam pra vi i re~ ni na nos ko ji se na ta lo `io is pod bro da, te }e mo mo ra ti u ho du da ra{ ~i {}a va mo - ka `e Alek si}.

Iako je brod do brim de lom pod vo dom jo{ od 20. fe bru a ra, jo{ uvek je u so lid nom sta wu, a do dat nu bri gu vla sni ku za da je i vo do staj Du na va, ko ji je po ras tao za 80 cen ti me ta ra u pret hod nih par da na.

N. P.

PO KRE NU TA AS FALT NA BA ZA U RU MEN KI

Pu ta ri kr pe ru pe As falt na ba za pred u ze }a „Put” po ~e la je da ra di ju ~e, jer je zbog lep {eg vre me na mo g u } a sa n a c i j a obim n i j ih o{te }e wa na no vo sad skim sa o bra }aj ni ca ma. Ka ko ka `u u “Pu tu”, tri eki pe su ju ~e u to ku da na ra di le na Te me rin skom pu tu, Bu le va ru oslo bo |e wa i Ka da ma, a po sao se da nas na sta vqa na Bu le va ru ca ra La za ra i u Uli ci Na rod nog fron ta. Ju ~e je po ~e la i sa na ci ja kom plet nog pro fi -

la Uli ce La sla Ga la i Bog da na Ga ra ban di na, kao i iz grad wa ve ze uli ce Mi haj la Pu pi na u Ve ter ni ku sa ma gi stral nim pu tem M7.

Na sta vqa ju se i ra do vi na sa na ci ji Uli ce \u ra |a Bran ko vi }a (od Kra qe vi }a Mar ka do Sve to sav ske) i Uli ci Voj vo de [u pqik ca (od \u ra |a Bran ko vi }a do @it nog tr ga).

Ove uli ce }e za to u na red nom pe riod bi ti za tvo re ne za sa o bra }aj.

B. M.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak6.mart2012.

DNEVNIK

c m y

10

У МАРТОНОШУ, КОД КАЊИЖЕ

Обновљена амбуланта

МАРТОНОШ: Симболичним пресецањем врпце председник кањишке општине Михаљ Њилаш и директор Дома здравља „Кањижа„ др Ласло Кермеци на употребу су предали обновљену зграду амбуланте у насељу Мартонош. Пројекат реконструкције и адаптације објекта амбуланте у Мартоношу започет је пре нешто више од годину дана из Фонда за капитална улагања АП Војводине, али је због недостатака средстава финансирање у целости извођење грађевинских радова и опремање финансиран из општинског буџета Кањиже, у износу од 6,1 милиона динара. Обнову амбуланте у Мартоношу значајним донацијама подржали су произвођачи грађевин-

Др Ласло Кермеци и Михаљ Њилаш отварају обновљену амбуланту у Мартоношу Фо то: М. Ми тро вић

ског материјала из Кањиже, тако да су сада обезбеђени сви услови

за квалитетно пружање здравМ. Мр. ствених услуга.

ПОСЛЕ ИЗБОРА САВЕТА МЗ У БЕЧЕЈСКОЈ ОПШТИНИ

Утицај политике евидентан

БЕЧЕЈ: Избори за чланове савета шест месних заједница бечејске општине одржани су још 27. новембра, уз напомену да у преостале две месне заједнице Пољанице и Радичевић, мандат актуелног састава истиче тек наредне године. Како су избори у Трећој месној заједници у Бечеју, популарном Новом Селу, на изборном месту број 20 поништени и 19. фебруара поново одржани, коначан састав свих савета је, тек, ових дана постао познат. Иако су у питању грађански избори, где политичке странке, бар, није требало да имају утицај, показало се да то ипак, није било тако. Истина је да су све странке потврдиле претходну констатацију, али су се, по избору, хвалиле да су баш оне подржале поједине изабране кандидате. Најзадовољније су биле демократе, јер од укупно 82 изабрана кандидата, они су подржали чак 54. То су у ОО ДС Бечеј сматрали

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (11.10, 15.10), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12.30), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12, 13, 14), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (11, 11.15, 13.10), „Ma pe tov ci” (14.15), „Ku pi li smo zoo vrt” (13), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 19.45, 20, 22.15), „I u do bru i u zlu” (20.20, 22.40), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (13.50, 15.50), „Ovo zna ~i rat” (18.30, 22.20), „@u} ko - pri ~a o Ra di vo ju Ko ra }u” (15.05), „Kr vo pro li }e” (22.30), „Rat ni kow” (16.45, 19.30, 22.10), „Dr vo `i vo ta” (17.45), „Glu mac” (17, 19, 22)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ro do qup ci„ (19.30) No vo sad sko po zo ri {te: „Maj stor i Mar ga ri ta„ (19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ele na La do {i na iz Novog Sada (dve devoj~ice), DEVOJ^ICE: Ve sna Ke si}, Su za na Aqi}, Da ni je la Ra ki ta, Bi qa na Ba ri {i}, Ja smi na To do ro vi}, Di ja na De `e, Ma ri na Pje va li ca i Ma ri ja Kne `e vi} iz Novog Sada, Fa ti ma Be ju ti la i Bo ja na Li ~a nin iz Zrewanina, Ti ja na Ba bin-Bu ku rov iz Be~eja, Jel na Su bo tin iz Ka}a, Zo ri ca Ni ko la je vi} iz Ba~ke Palanke, Ja smi na Ko va ~e vi} iz Sremske Kamenice, Ja dran ka Lu go wa iz @abqa, Jo va na Du ba i} i Alek san dra Pe tro vi} iz Sremskih Karlovaca, De ja na Fi li po vi} iz In|ije i Ta tja na Ra ji} iz Koviqa, DE^AKE: Ni na Mrin ko vi}, Ma ri na Ne na do vi}, San dra Ubo vi}, Dra ga na \o ki}, Ja sna Amro{-Vu ke li}, Dra ga na Vu li}, Sve tla na Pa vlo vi}, Dra ga na Ro di}, Rad mi la Raj ~e ti}, Mar te Kaj ta zi, Se na da Ta hi ri, Ta tja na Bu ga rin i Bi qa na \ur ko vi}-Ze li} iz Novog Sada, Ju sti na La ka to{ iz Budisave, Ele na Vi nar ski-Se ku li} iz Petrovaradina, Ta ma ra Sta ni} iz Bukovca, Ma ri ja Ba ran iz Kr~edina, Ne da @i vo jin iz Sutjeske, Da ni je la Br zak-Sur la iz Vogwa, Bo ja na Lon ~ar iz Ka}a, Je le na Stu par iz Temerina, Jo va na De be qa~ ki iz Nadaqa, Sve tla na Ple mi} iz Veternika, Sla |a na Ka la wo{ iz Beo~ina, Ta ti a na Ga {ko iz Kisa~a, Ta wa Sa vi} iz Mladenova, Ana Vla di slav iz Ba~ke Palanke i Jo van ka Ma le tin iz Mo{orina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vidoje Bele Konc (1940) u 9.45 sati, \uja Luke Mr|a (1926) u 10.30, Milica \or|a Dotli} (1928) u 11.15, Ana Paqa U{jak (1942) u 12, Nikola Slavka Lalovi} (1950) u 12.45, Du{an Radeta \uri~i} (1951) u 13.30, Maksim Lazara Vlaisavqevi} (1934) u 14.15, Qubinka Ilije Katani} (1938) u 15 i Pavle Stevana Savin (1952) u 15.45 sati.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Milorad Ise Dra`i} (1924) u 13 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Josip \or|a Laho{ (1948) u 13 sati.

Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Sa{a Miladina Riki} (1976) u 13 sati. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Milo{ @ivka @ivkovi} (1938) u 13 sati. Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Petar @ivana Mocanov (1932) u 15 sati.

VODI^

TelefONI VA@NIJI BROJeVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTeKe No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

као добар предзнак за предстојеће локалне изборе, занемарујући чињеницу да је излазност на минулим изборима била тек нешто више од 20 процената. Испоставило се да су кандидати, поучени политичким опцијама које су их подржавале, потезима на састанку довели до пат позиције. Седморицу кандидата подржала је опција ДС и ЛСВ, а исти број СВМ и СНС. Ни по јада, што нису изабрани председник и заменик председника Савета треће месне заједнице у Бечеју. Кад су могли избори да се понове, моћи ће и састанак за избор челних људи. Али, забрињава чињеница да је састанак протекао у изузетно лошој атмосфери, да је било провоцирања, чак, вређања. А колико сутра, исти ти људи треба да ураде нешто за добробит, не само оних 20 процената бирача, који су их изабрали, него и осталих житеља Месне заједнице. В. Јанков

420-374

ZDRAVSTVeNA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ

Олакшица за улагаче, туристе и грађане НОВИ БЕЧЕЈ: Сцена у којој се архитекта и инвеститор зноје тражећи решења, нагнути над огромним столом пуним великих мапа и пројеката, у Новом Бечеју, Зрењанину, Житишту и Новој Црњи замењена је новим призором, са компјутерским анимацијама које на само један клик мишем одговарају на постављена питања о томе да ли кроз одабрано место, рецимо, пролази топловодна или водоводна цев и

- У свакој општини развијене су различите пилот апликације, које су изабране на основу претходне идентификације локалних капацитета. У општини Нови Бечеј, рецимо, развијена је апликација за подршку туризму. Основни предуслов за њену израду било је формирање почетне базе података коју чине објекти туризма и културе у градском језгру Новог Бечеја. На основу дефинисаних подручја и зани-

Лакше до грађевинских дозвола

многа друга важна питања. О томе како су Географским информационим системом (ГИС) ова четири места у средњем Банату олакшала и скратила пословање потенцијалним улагачима, затим туристима који би посетили њихову средину или пак обичним грађанима који ће на много једноставнији и бржи начин долазити до података или грађевинских дозвола, на презентацији пројекта, уприличеној у Новом Бечеју, говорили су координатор Миодраг Богуновић и помоћник председника новобечејске општине Томислав Ратковић. Богуновић је објаснио представницима јавних и приватних предузећа да ГИС представља систем за прикупљање, обраду, анализу и приказивање просторних и других података, везаних за урбанизам и уређење простора, грађевинско земљиште, комуналну инфраструктуру, животну средину и друге аспекте живота и рада једног града или општине, а који су раније били чувани у аналогном – папирном и дигиталном облику.

мљивих локација од туристичког интереса и одређивања типова и атрибута доступних културних и других објеката, обављено је снимање на терену помоћу ГПС уређаја. Прикупљени дигитални подаци су затим унети у ГИС базу туризма и извршено је њихово повезивање линковима са сервером – предочио је Богуновић. Пројекат „Успостављање ГИС центра у Зрењанину” реализован је у граду Зрењанину и општинама Нови Бечеј, Житиште и Нова Црња, уз учешће Суботице, и финансиран је од стране делегације Европске уније у Србији. Започет је 18. септембра 2010, а завршава се 17. марта ове године. ГИС центар је формиран унутар организационе структуре Градске управе у Зрењанину, у просторијама Одељења за информационе и комуникационе технологије. Обављено је повезивање интернет везом са ГИС центром девет чланова система - три партнерске општине, пет локалних јавних предузећа и једне установе у ЗрењаЖ. Балабан нину.

Нови паркет у ОСЦ „Младост”

БЕЧЕЈ: Четврт века прошло је откако је отворен ОСЦ „Младост“ у Бечеју, а тек ове године ће бити прва реконструкција паркета у спортској дворани.

- Пуних шест година упозоравамо да је паркетна подлога у спортској дворани дотрајала и да је потребна реконструкција. Наша молба је, најзад, услишена и председник општине Петер Кнези дао нам је зелено светло да распишемо конкурс за јавну набавку Изабрали смо најповољнијег извођача СЗР „S @ D“ из Турије, сада чекамо да оснивач, Скупштина општине Бечеј, уплати новац и да радови почну. Инвестиција је око 1,5 милион динара, а радови би требало да тра-

ју десетак дана. У оквиру реконструкције, биће замењени делови оштећеног паркета, обавиће се хобловање, три слоја лакирања, фуговање и обележавање линија игралишта - каже директор бечејског спортског центра Атила Касаш. Како је крајем прошле године обављена превентивна санација крова изнад базена и најугроженијих делова преосталог дела објекта, очигледно је да је најзад почело да се размишља о објекту који је под свој кров свакодневно прима на хиљаде спортиста и, наравно, љубитеље спорта на трибинама у спортској дворани и затвореном базену. В. Јанков

СУБОТИЦА: Суботичани од 1.

марта плаћају скупљу воду. Цена воде по метру кубном је скупља за 11,13 одсто.

- На основу међународног Уговора о зајму, односно Анекса уговора између Града и ЕБРД постоји обавеза изједначавања цена чисте воде, одвођења и пречишћавања отпадних вода по свим категоријама корисника, као и обавеза и закључивања Споразума између Града и ЈКП „Водовод и канализација“. Споразумом о пружању услуга снабдевања водом, сакупљања и обраде отпадних вода за Град Суботицу, утврђено је да ће се цене у складу са акционим планом изједначити у периоду 20122015 године. Изједначавање подразумева задржавање појединих цена на истом нивоу, неке треба да се повећају, а неке да се смање у зависности од врсте услуга и категорије корисника.Управни одбор ЈКП „Водовод и канализација“ је на својој седници одржаној дана 26. јануара 2012.

године, донео Одлуку о ценама услуга Предузећа и упутио је оснивачу на давање сагласности.Одлуком је за кориснике услуга у индивидуалном и колективном становању предвиђено повећање за око 11 процената, за кориснике услуга у пословном простору смањење за око три одсто, а за бенефициране потрошаче повећање за три одсто. Тим уговором, до 2015. године сви потрошачи би требало да плаћају исту цену воде и она би износила 112 динара по метру кубном. Ако узмемо у обзир да неко троши 10 метара кубних воде, њихов рачун би био увећан за 80 динара у просеку, односно уколико су потрошачи до сада плаћали 700 динара од сада ће 800 у зависности од тога колико воде троше - објашњава заменик директора ЈКП „Водовод и канализација” Петар Балажевић. Цена воде од 1.марта за домаћинства за чисту воду, одвођење и пречишћавање воде 77,18 динара. С. И.

11

КУЛМИНИРАЛО НЕЗАДОВОЉСТВО ОЏАЧКИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА

Тракторима блокирали општинску управу ОЏАЦИ: Незадовољни пољопривредници из оџачке општине, јуче су тракторима блокирали простор око зграде Општине Оџаци. Повод је незадовољство пољопривредника, односно сточара и ратара, око давања у закуп државног пољопривредног земљишта. Како смо већ писали, из просторија општинске управе у Оџацима нестала је комплетна документација о давању у закуп државног пољопривредног земљишта, а лицитација због тога није могла на време да се спроведе и да заинтересовани пољопривредници могу благовремено парцеле да припреме за предстојећу сетву. Како смо незванично били обавештени, поједини ратари су почели да ору површине које су државно пољопривредно земљиште, без било каквог уговора, односно на основу уговора склопљених прошле и ранијих година. На то су реаговали регистровани сточари са правом пречег закупа и сматрају да су оштећени и да им је ускраћено право да равноправно учествују у лицитирању државног пољопривредног земљишта.

- Проблем је настао због вишемесечног одуговлачења расписивања јавне лицитације државног пољопривредног земљишта. Сазнали смо да је из просторија општинске

Трактори закрчили главну улицу

управе нестала документација и да се због тога касни са лицитацијом, чиме смо ми сточари већ сада оштећени. Данас смо се обратили председнику општине и захтевамо објашњење и решење овог проблема. Управо због тога смо дотерали тракторе и поставили их око зграде Општине, као опомену да не може овако да се ради.Ако се посао око изнајмљивања државног земљишта не заврши до неког оптималног рока, а то је најкасније 30 март, нећемо успети да посејемо и пре-

трпећемо велике штете - рекао нам је сточар из Бачког Грачаца Миле Радмановић. Пре неколико месеци на предлог пољопривредника, Комисија за давање у закуп пољопривредног земљишта је упутила допис Председнику Скупштине општине Оџаци, да се на дневни ред скупштинског заседања стави предлог да се парцеле веће од 30 хектара, уколико постоје могућности, уситне, како би више пољопривредника могло да узме у закуп дршавно земљиште.

До сада није заказивана седница Скупштине општине и овај предлог није могао добити зелено светло.

- У назад неколико дана ратари који немају уговоре, ушли су у државне парцеле и у току дана и ноћи већ су узорали велики део ових парцела. Ми смо направили списак ових ратара и предали га Општинском Јавном правобраниоцу и захтевамо да се против ових људи који су неовлашћено орали државну земљу покрене одговарајући поступак, јер ако се то не догоди регистровани сточари са правом пречег закупа, међу којима се и ја налазим, биће оштећени - речи су сточара из Дероња Далибора Искреновића. Посао око лицитације државног пољопривредног земљишта, по речима свих окупљених пољопривредника, требао је да буде готов још пре неколико месеци, да не би дошло до оваквих реакција. Како смо чули од незадовољних пољопривредника, надлежни за решавање овог великог проблема, моментално расправљају како доћи до решења, а пољопривредници кажу да неће померати своје тракторе све до момента када се овај проблем реши. Због тога нисмо могли доћи у прилику да разговарамо са представницима општинске управе С. Милер Оџаци.

ПРЕКОГРАНИЧНИ ПРОЈЕКАТ СРБИЈЕ И РУМУНИЈЕ У ЗДРАВСТВУ

Лечење преко интернета

ВРШАЦ: Ових дана биће успостављена прва телекомуникациона веза болница из Вршца, Темишвара и Решице. То представља историјски подухват у здравственом систему Србије и Румуније, којим ће се омогућити заједничко дијагностиковање и лечење болести путем интернета. Општа болница у Вршцу и Жупанијска болница за ургентна стања из Решице завршиле су пројекат који се финансира из Фонда ЕУ за прекограничну сарадњу. Вредан је 1,2 милиона евра и омогућиће да око пола милиона пацијената из обе земље брже и једноставније добију праву дијагнозу и терапију.

такав наш не ради. Да није било овог пројекта, не знам како би наша болница функционисала, јер су многи апарати застарели и више не могу да се сервисирају - каже директор вршачке болнице Средоје Ђурић. Идејни творац и координатор овог важног пројекта је др Јон Свера, специјалиста интерне медицине вршачке болнице. Он објашњава и принципе по којима функционише телемедицина и какве предности доноси у лечењу оболелих у обе болнице.

- Лекари специјалисти путем интернета примају захтев за консуллтације и одмах имају увид у елек-

Болница у Вршцу

ОД ПОЧЕТКА МАРТА У СУБОТИЦИ

Поскупела вода

utorak6.mart2012.

Идејни творац пројекта др Јон Свера

- Средствима ЕУ купили смо рендген апарат, који ће бити дигитализован, затим два ултразвучна апарата последње генерације, хистероскоп, лапараскопски стуб, који су важни за оперативну гинекологију. Ових дана је стигао и колоскоп, који је за нас најважнији, јер

Изложба слика ЧУРУГ: У народној библиотеци у Чуругу, поводом Осмог марта, биће отворена изложба слика чурушког сликара Слободана Бобе Стојановића.Изложба се може видети 7.и 8 марта, а отварање је заказано за сутра у 10. часова. Л. К.

Др Средоје Ђурић

тронски картон пацијената, иако су удаљени стотинама километара. Путем сервера могу да буду на вези и са колегама широм света, који употребом рачунара одмах могу да добију информације у дигиталном формату, од рендген снимка и скенера, до резултата патолошког пре-

гледа, што ће значајно унапредити дијагностику- објашњава др Свера. Што је посебно значајно за здравство у јужном Банату, у овај пројекат су укључени домови здравља у Вршцу, Житишту, Белој Цркви, Алибунару, Пландишту Ковину, Ковачици и Сечњу. То је почетак, а касније ће се и други укључивати, док се систем не прошири.

- Прво ћемо профункционисати на релацији Вршац – Решица, а преко њих желимо да комуницирамо и са осталим градовима Европе, који су у тој мрежи. Ово је будућност и нешто што ће Србија морати да уведе и драго ми је што ћемо ми моћи да послужимо као пример. Тада ће здравствене услуге појефтинити, јер пацијенти неће морати да иду од болнице до болнице, већ ће све, практично, моћи да се уради из амбуланте опште праксе - рече директор Ђурић.

Палић у регионалној понуди

СУБОТИЦА: На сајму у Будимпешти своју понуду представило је д.о.о.„Парк Палић”. Као део своје понуде уз звуке тамбурице послужили су и вина винарије „Звонко Богдан”.

- Као и на свим другим сајмовима покушали смо да посетиоцима дочарамо шта их очекује уколико одлуче да посете Палић. Туроператоре смо упознали са инфраструктурним улагањима која су направљена у протекле две године, а у априлу ће бити и организована посета Палићу како би се туристички посленици уверили у вредности понуде и на основу тога склопили одређене аранжмане за туристе из региона - рекао је Горан Габрић, директор д.о.о. „Парк Палић”. С. И.

Каснија фаза овог пројекта и директна предност хирушких операција. То значи да ће снимак ићи у реалном времену, а моћи ће да га прате и примаријуси и студенти широм света. Каже да му је жеља да, кад телемедицина заживи, Вршац постане образовна база првенствено за универзитете у Београду, Новом Саду и Темишвару. Болница у Вршцу је припремила још један пројекат, наравно у сарадњи са болницама у Темишвару и Решици и конкурисала у другом позиву ИПА фонда за прекограничну сарадњу. Реч је о хоспис одељењу, које ће бринути о неизлечивим пацијентима. Вредност овог пројекта је око два милиона евра. Идеја је да се у старом делу болнице, који тренутно насељавају бескућници, направи одељење у којем ће се збрињавати тешко оболели пацијенти. Р. Јовановић

utorak6.mart2012.

c m y

12

vojvodina

dnevnik

БЕЧЕЈЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ СВЕТСКИ ДАН ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ

Предшколским установама штедљиве сијалице Нови стипендисти с представницима општине и Ерсте банке

СТУДЕНТИ ПОТПИСАЛИ УГОВОР

Тринаест нових стипендиста БЕЧЕЈ: Већ пету годину узастопно представници бечејске општине потписују уговоре о стипендирању успешних студената дефицитарних занимања. Одлуком Скупштине општине из буџета се годишње финансира студирање 40 студената, а како је ослобођено 13 места, толико је нових стипендиста у овој години и укључено. Нови састав Комисије за доделу стипендија разматрао је скоро двоструко више поднетих молби. Председник општине Петер Кнези потписао је уговоре са 13 кандидата и то су: Ана Атлагић, Жарко Александрић, Бранка Видић, Апрад Дудаш, Ендре Киш, Радивој Косовац, Андреа Лепар, Корнелија Лукач, Роберт Молнар, Бојана Прстојевић, Зоран Симеуновић, Едина Хорангозо и Диана Шормаз.

- Иако укупан број нових стипендиста није популаран, верујем да ће успешним студентима стипендије бити од помоћи да безбрижније стигну до дипломе. Знамо да износ од 7.000 динара месечно није новац од ког се може живети, али верујемо да у данашње време није занемарљив. Желим нашим новим стипендистима успех у школовању и да се по завршетку студирања што пре запосле, по могућности у нашој средини - рекао је председник општине Петер Кнези приликом потписивања уговора с новим стипендистима. Новим стипендистима пригодном беседом обратио се у име партнера у овом пројекту директор Ерсте банке у Бечеју Драган Мирић и том приликом уручио одговарајуће поклоне новим клијентима банке. В. Јанков

Желе да побољшају живот жена

ПРОЈЕКАТ У ЦЕНТРУ ЗА ПОДРШКУ ЖЕНАМА

Караван женских права

КИКИНДА: Ка ра ван жен ских пра ва је про је кат ко ји ће се то ком мар та ре а ли зо ва ти у ки кинд ском Цен тру за по др шку же на ма. У про је кат су укљу че не Цен тар мо дер них ве шти на из Бе о гра да, Жен ски цен тар из Ужи ца, Ур бан ИН из Но вог Па за ра, Пе шча ник из Кру шев ца и Вој во ђан ка-Ре ги о нал на ини ци ја ти ва из Но вог Са да.

-На ред не не де ље при ре ди ће мо ра ди о ни цу са те мом сти ца ња зна ња о жен ским пра ви ма. У свим гра до ви ма би ће ор га ни зо ван и про грам жен ски ка фе, на ко јем ће се раз го ва ра ти о при о ри те ти ма род не рав но прав но сти у ло кал ној за јед ни ци. Ва жно је да раз го ва ра мо о то ме шта је ва жно за све же не у ки кинд ској оп шти ни. Да ли је то здра вље, еко ном ско осна жи ва ње, за шти та од на си ља у по ро ди ци - ка же ди рек то ри ца Цен тра за по др шку же на ма Марија Срдић. На сам Дан же на, 8. мар та, би ће де ље ни ма те ри ја ли ко ји го во ре о зна ча ју овог да ту ма. Иде ја је и да се са чи ни Бу квар жен ских пра ва у ко јем ће на јед но ста ван на чин би ти об ја шње но шта под ра зу ме ва ју жен ска пра ва и за што су она ва жна.

Ди рек тор Цен тра за еду ка ци ју Милош Ђајић ис та као је да му је дра го да про је кат по чи ње у Ки кин ди, чи ме се по ка зу је же ља да се ра ди у ма њим гра до ви ма са ци љем про мо ви са ња жен ских људ ских пра ва: - Же ља нам је да ак ту е ли зу је мо оно што 8. март пред ста вља кроз раз ли чи та пре да ва ња ко ја ће Гордана Стојаковић одр жа ти у три гра да у Ср би ји. Кроз из ло жбе под на зи ви ма: “Же не у спор ту” и “Же не на се лу” при ка за ће мо ка ко из гле да жен ски жи вот. У ло кал ним сре ди на ма нео п ход но је раз го ва ра ти о ме ха ни зми ма ко је ће по бољ ша ти по ло жај же на. Марија Гајицки из Не вла ди не ор га ни за ци је “Вој во ђан ка-Ре ги о- нал на ини ци ја ти ва”, та ко ђе се укљу чи ла у овај про је кат фо то гра фи ја ма “Же не у спор ту”. Ве че рас у 18 са ти, у На род ном му зе ју би ће отво ре на из ло жба фо то гра фи ја “Же не у спор ту”, ко ја ће на кон Ки кин де би ти пред ста вље на у Бач ком Пе тров цу. Из ло жба “Же не на се лу” го сту је у Но вом Па за ру, у Ужи цу и Кру шев цу. По след њег да на у мар ту и јед на и дру га из ло жба би ће пред ста вље не у Бе о гра ду. А. Ђ.

Изложба слика поводом 8. марта

БЕЛА ЦРКВА: У белоцркванској Народној библиотеци, поводом 8. марта отворена продајна изложба слика Драгане Паковић. Изложбу

је отворила председник белоцркванског Удружења ликовних стваралаца и аматера Милана-Сека Јовановић. Ово је друга самостална изло-

жба Драгане Паковић после десет година, а у међувремену је излагала на заједничким изложбама Удружења у Белој Цркви, Вршцу, Зрењанину, Ужицу. У сали народне библиотеке изложено је четрдесет радова, како је Драгана рекла, из свих периодима стваралаштва током прошлих десет година. Готово половину радова чине портрети, а ту је и нешто мотива Беле Цркве, годишњих доба, као и неколико на којима је мртва природа.Посетиоци ће моћи да погледају изложбу слика Драгане Паковић током ове недеље, а ауторка је обећала да неће поново чекати десет година, како би своје радове представила публици. М. В.

БЕЧЕЈ: Србија троши двоструко више енергије од светског просека, па није имала много разлога за славље током јучерашњег 5. марта - Светског дана енергетске ефикасности. Ипак, Бечејци су одлучили да га обележе на пригодан начин. Одсек заштите животне средине и просторног планирања Општинске оправе штампао је плакат пригодног графичког дизајна и текста, који је облепљен по граду, а шеф одсека мр Бојана Божић, са сарадницима из Одељења за урбанизам, грађевинарство, комуналне послове и заштиту животне средине обишла је предшколске установе на територији читаве општине.

- Ово је симбиоличан, али и едукативан, вид обележавања Светског дана енергетске ефикасности, која подразумева смањење потрошње и електричне и топлотне енергије, а да се, при том,

Најмлађима приказане и уручене штедљиве сијалице

не наруши комфор живота и рада људи. Може се реализовати у

области производње и потрошње енергије. Свако од нас потрошњу

енергије може свести на најмању могућу меру, не умањујући свој стандард, и тиме уштедети новац. Кренули смо од најмлађих, којима смо дали плакат и показали штедљиве сијалице, с надом да ће они својим родитељима причати о томе. То је први корак на путу подстицања енергетске ефикасности, а има много великих разлога који подстичу штедњу енергије, почев од економскофинансијских, преко велике примарне потрошње енергије и технички застарелих енергетских решења, до заштите животне средине - рекла је мр Бојана Божић. Екипа општинског Одсека за заштиту животне средине обишла је јуче десетак објеката предшколске установе и, уз пригодну едукативну причу, уручила сваком објекту по две штедљиве сијалице и плакат. В. Јанков

ОСНОВНА И СРЕДЊА ШКОЛА „АНТОН СКАЛА” У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Комби, да сви стигну у школу

СТАРА ПАЗОВА: Основна и средња школа „Антон Скала” у Старој Пазови која ради са децом са сметњама у развоју, после отварања дневног боравка за своје ученике, али и особе са инвалидитетом до 27 година, шири активности у циљу помоћи деци и младима. Ушла је у пројекат инклузије са још три сремске општине, финансиран из европских фондова. Циљ је да се омогући кућна нега и помоћ у кући за особе са сметњама у развоју, као и њихово укључивање у друштво. Да би свако дете обухваћено школским програмом стигло до школе, неопходно је било обезбедити возила. Једно је поклонила општина Стара Пазова, а комби са осам седишта плус возачко даровала је Делта фондација, па је јуче кључеве возила директорки школе Тањи Тодоровић уручила управитељка фондације Ивана Мишковић Карић. Иста фондација је пре месец дана организовала прикупљање и аукцију вредних предмета познатих личности из Србије и света, а резултат је прикупљених 33.700 евра од којих је највећи део утрошен за куповину комбија „Фиат Дукато”. Остатак новца ће

бити потрошен за набавку текстилних машина за уређење кројачке радионице за обуку ученика ове школе, рекла је Вања Кнежевић, извршна директорка Делта фондације.

рисника услуга ове школе којих је данас 136. Реконструкција ће коштати око два милиона евра, па следи праћење домаћих и европских конкурса ради обезбеђења новца. Припремљен је и пројекат

СОМБОРСКО ЏЕПНО ПОЗОРИШТЕ „БЕРТА ФЕРЕНЦ”

Јубилеј академика

Возило за превоз деце ометене у развоју обезбелила је Делта фондација

Пројекат реконструкције школе „Антон Скала”, такође је финансирала Делта фондација, а урадила кућа „Нимакс и арт пројекат” из Београда. Када буде реконструисана школа ће, поред учионица, имати и рехабилитациони део (хидромасажу, слану, глуву и сензорну собу) због специфичних потреба ученика и ко-

фарме у Сурдуку на којој би особе са сметњама у развоју и училе и привређивале, а сви заинтересовани могли са њима да се друже, уче и помажу им. За фарму у Сурдуку општина обезбеђује 22 хектара земље, а овај пројекат ће тек доживети темељитију презентацију, најавила је директорка школе Тања Тодоровић. А. Мали

Град делом регресира месечне карте

Наступ инклузивних хорова у Суботици

СУБОТИЦА: У Великој већници Градске куће у Суботици одржан је инклузивни концерт. Гости концерта су били чланови хора „Исон“ из Новог Сада, а домаћини су били ученици школе “Иван Горан Ковачић”, Основне и средње специјалне школе “Жарко Зрењанин”, Школског центра за васпитање и образовање слушно оштећених лица и корисници Геронтолошког центра у Суботици. У пуној сали нико није остао равнодушан према наступу 120 деце, која су, без обзира на своју инвалидност, путем емоција показали своје певачке способности.У суботичким хоровима малишани имају неколико различитих инвалидности и који су различитих нација и вера, али певају као једно.

Јожеф Ј. Фекете

- Хор „Исон“ Школе за основно и средње образовање „Милан Петровић“ из Новог Сада наступио је заједно са инклузивним хоровима из Суботице. Специфичност ових хорова је у томе што их чине деца која имају инвалидитет, или немају слуха, али су својим радом успели да докажу да је за певање неопходно имати емоције. Не постоје особе са посебним потребама, јер сви људи имају исте потребе, само је различит начин на који се оне задовољавају и на нама је да помогнемо да сва лица у нашем друштву на исти начин могу да их задовоље - објашњава заменик директора Геронтолошког центра Суботица Ненад Иванишевић. „Исон“ је добитник Уницефове награде. С. И.

ЗРЕЊАНИН: Градско веће у Зрењанину усвојило је на јучерашњој седници одлуку о наставку регресирања трошкова превоза ученика средњих школа и у 2012. години. По тој одлуци, сви ученици из села, без обзира из ког места путују у средње школе у граду, плаћаће месечну карту 3.500 динара, док ће ђаци који путују у образовне установе ван подручја Зрењанина плаћати 50 одсто од пуне цене карте. Јер, како се наводи у образложењу одлуке, одабир школовања у средњим школама ван града сматра се вишим стандардом. Ученици чије су породице корисници материјалног обезбеђења преко Центра за социјални рад имаће право на бесплатну месечну карту. С обзиром на то да ђаци у фебруару нису похађали наставу две недеље, због ванредне ситуације, цена месечне карте за април, уместо 3.500 динара, биће умањена на 2.000 динара, док ће они који путују у школе ван Зрењанина, уместо 50 одсто, платити 30 одсто пуне цене карте. Са подручја Зрењанина у средње школе путује око 1.550 ученика. Ж. Б.

СОМБОР: Џепно позориште „Берта Ференц”, познато по својим разноврсним програмима, приређује ванредне „Сусрете” поводом два јубилеја Јожефа Ј. Фекетеа, угледног сомборског ствараоца на мађарском језику и правом следбенику чувеног Сомборца Јаноша Херцега, који је уједно и члан Мађарске Академије уметности. Наиме, поводом 55 година живота и 33 године књижевног рада Јожефа Ј. Фекетеа, писца из Сомбора Џепно позориште „Берта Ференц“, чији је Фекете један од оснивача, приређује данас, у просторијама Мађарске касине, са почетком у 18 сати, ванредне „Сусрете“, када ће публици бити представљен најновији број часописа за књижевност и уметност „Крик” („Si koly“) посвећен овом јубилеју. Учесници програма су писац и уредник Золтан Шандор, песникиња Моника Чик, глумац Шандор Ђефри и Мали оркестар Џепног позоришта и домаћица програма Клара Ђерфи. Овом приликом биће отворена продајна изложба ликовних дела из збирке Џепног позоришта, као и изложба украсних предмета од дрвета аутора Петера Шомошија, а организатори ће свакој дами из публике уручити поклон, поводом међународног Дана жена. М. Мћ.

Политичка репресија

ЗРЕЊАНИН: Три би на под на зи вом „По ли тич ка ре пре си ја у Ср би ји 1944 -1985” би ће одр жа на ве че рас, од 19 са ти, у ма лој са ли Кул тур ног цен тра Зре ња ни на. Увод ни чар је исто ри чар др Срђан Цветковић, а мо де ра тор је уред ник про гра ма у КЦ Мирослав Самарџић. У окви ру три би не, би ће при каз кра ћи до ку мен тар ни филм. Ж. Б.

Пикадо за даме

ЗРЕЊАНИН: На спорт ско – ре кре а тив ном цен тру “Пар ти зан”, код глав не ауто бу ске ста ни це у Зре ња ни ну, да нас ће, од 12 до 18 ча со ва, би ти упри ли че но тра ди ци о нал но осмо мар тов ско так ми че ње же на у ба ца њу пи ка да. Ор га ни за ци ја за ре кре а тив ни спорт гра да Зре ња ни на пре ко два де сет го ди на до ма ћин је ових су сре та. Над ме та ње је отво ре но за све гра ђан ке, а ба ца ју се три се ри је по пет стре ли ца. Пр ве три пла си ра не да ме до би ја ју пе ха ре. Ж. Б.

dRU[TvO

dnevnik

PO KRA JI NA RE GRE SI RA PUT NE TRO [KO VE \A CI MA I STU DEN TI MA

Sva ki tre }i sred wo {ko lac put nik U skladu s odlukom o buxetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za ovu godinu, Sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice raspisao je konkurs za regresirawe prevoza u~enika sredwih {kola i stu de na ta u me |u grad skom i me|umesnom saobra}aju u Vojvodini. Ove godine za regresirawe prevoza sredwo{kolaca Pokrajina je obezbedila 130 miliona dinara, dok je regresi ra wu stu dent skog pre vo za nameweno 40 miliona.

– Od 80.000 sredwo{kolaca u Vojvodini, 30.000 ih od ku}e do {kole putuje javnim prevozom, {to je gotovo svaki tre}i, dok je procenat putnika kod studenata znatno mawi, to jest od 50.000 studenata, putnika je tek izme|u ~etiri i pet hiqa-

da – ka`e pomo}nik pokrajinskog sekretara za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice zadu`en za finansije Jo `ef Ka bok. – Zavisno od op{tine i relacije, Sekretarijat regresira od deset do najvi{e 20 odsto cene |a~ke ili studentske karte, a na taj procenat mnoge op{tine dodaju i svoj deo regresirawa da bi se koliko-toli ko olak {a lo ro di te qi ma.

Najte`a situacija je u op{tina ma u ko ji ma ne ma sred we {kole, kao {to su recimo Se~aw i Nova Crwa, a najvi{e |aka putnika ima u Pan~evu.

Po Ka bo ko vim re ~i ma, u Vojvodini ima i op{tina, kao Vrbas, Kawi`a, Apatin, koje svojim |acima i studentima put ni ci ma obez be |u ju bes platne karte.

Konkurs je otvoren jo{ danas i sutra, a pravo da konkuri{u za ova sredstva imaju svi gradovi i op{tine u Vojvodini. Pro{le godine, po Kabokovim re~ima, za regresirawe karata sredwo{kolcima putnicima konkurisale su sve vojvo|anske op{tine, dok u ~ak deset op{tina nije bilo studenata putnika.

Pri dodeqivawu novca vodi}e se ra~una o broju u~enika sredwih {kola, odnosno studenata u ovoj {kolskoj godini koji svakodnevno putuju od mesta stanovawa do {kole, odnosno fakulteta. Studenti na osnovu kojih se konkuri{e za regresirawe ne mogu biti korisnici usluge sme{taja u studentskim centrima, moraju se {kolovati na teret buxeta, prvi put biti

upisani u godinu studija i ne mogu biti korisnici studentskih stipendija i kredita.

Zah te vi za do de lu nov ca podnose se iskqu~ivo na jedinstvenom konkursnom obrascu (s prilozima) Sekretarijata, a kompletna konkursna dokumentacija mo`e se preuzeti u pro sto ri ja ma Se kre ta ri ja ta ili na veb-adresi www.obra zo va n je.voj v o d i n a.gov.rs. Zah te vi se dostavqaju putem po{te na adresu: Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice, s naznakom ‘’Za konkurs – regresirawe prevoza’’, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad, ili se podnose li~no, predajom u pisarnici pokrajinskih organa uprave u zgradi Vlade APV. D. De ve ~er ski

KA SAR NA U ZRE WA NI NU JO[ ZVR JI PRA ZNA

\a~ ke tor be ume sto re me na i opa sa ~a Lokalna samouprava u Zrewaninu, mada ima prioritet kao kupac, ni dve godine nakon {to je Republi~ka direkcija za imovinu raspisala oglas za prodaju vojne imovine u ovom me stu, ni je do sta vi la kon kretnu ponudu za preuzimawe napu{tene kasarne “Svetozar Markovi} Toza”, koja se nalazi na odli~noj lokaciji, u nepo sred noj bli zi ni naj u `eg cen tra gra da. Ova ka sar na sme{tena je na zemqi{tu povr{ine 3,2 hektara, s 23 objekata visokogradwe, ukupne povr{ine 11.760 kvadratnih metara, a po proceni Poreske uprave Ministarstva finansi ja, tr `i {na vred nost ove vojne imovine iznosi blizu de set mi li o na evra. Mi ni starstvo odbrane saglasilo se s tom procenom pa je Direkcija za imovinu gradu Zrewaninu, kao prioritetnom kupcu, dostavila ponudu.

Na ~el na za in te re so va nost grada na dostavqenu ponudu je postojala, ali, kako ka`u u Mi ni star stvu od bra ne, kon kretnog odgovora i ponude jo{ nije bilo. Ako lokalna samouprava ostane po strani, kasarna }e biti javno ogla{ena za prodaju.

Zrewaninska kasarna uga{ena je 2006. godine, a ve} naredne godine na{la se u takozvanom ma ster-pla nu, ko jim je Vlada Srbije utvrdila vi{ak vojnih objekata. Na osnovu tog plana, Direkcija za imovinu je po ~et kom 2010. ras pi sa la oglas za prodaju kasarne u nase qu Ma la Ame ri ka, ali i Kluba Vojske u Ulici Narodne omladine. Ali, kupac se ni do danas nije pojavio. U me|uvremenu, sablasno pusta kasarna zarasla je u travu i korov. Ve} godinama se mogu ~uti brojne ideje kako bi ona mogla biti

utorak6.mart2012.

13

AGEN CI JA ZA LE KO VE SR BI JE UPO ZO RI LA ZDRAV STVE NE RAD NI KE

Pa `qi vo s pa ra ce ta mo lom za de cu Agen ci ja za le ko ve i me dicin ska sred stva Sr bi je (ALIMS), u saradwi s farmaceutskom kompanijom „Far ma Swis„, uputila je pismo zdravstvenim radnicima u Srbiji o riziku od medicinske gre{ke i slu~ajnog predozirawa paracetamolom kod dece mla|e od jedne godine. Ovim pismom, kako se na vo di, zdrav stve nim radnicima skre}e se pa`wa na nove smernice kako da minimalizuju rizike od slu~ajnog predo zi ra wa pa ra ce ta mo la kod novoro|en~adi i dece.

S ozbirom na to da su u svetu zabele`eni slu~ajevi predozira wa in tra ven ski pri me we nim paracetamolom, naro~ito kod dece mla|e od jedne godine, ALIMS `e li da pod se ti zdrav stve ne rad ni ke na va `nost pa`qivog propisivawa i primene ovog leka. Isti~e se da je prilikom propisivawa i primene intravenskog rastvora paracetamola potrebno individualno prilago|avawe doza. Zato je va`no znati da jedan mililitar infuzionog rastvora sadr`i deset miligrama paracetamola te da je potrebno izuzetno pa`qivo propisivati i primewivati lek.

Ina~e, paracetamol se koristi za krat ko traj no le ~e we umereno jakih bolova, posebno nakon operacija, ili za kratko traj nu te ra pi ju gro zni ca, kada je intravenska primena kli ni~ ki oprav da na hit nom potrebom da se ubla`i bol ili hipertermija. Lek je nemawen

za primenu kod novoro|en~adi, dece i odraslih. Nema podataka o bezbednosti i efikasnosti leka kod prevremeno ro|ene dece. Dozirawe je invidvidualno i zavisi od telesne mase deteta. ALIMS upozorava da se obrati pa`wa na to da se, bez obzira na dozu, mogu pri-

Vak ci ne za be be do kra ja ne de qe Do kraja nedeqe u domove zdravqa treba da stigne vakcina za bebe protiv hemofiliusa influence tipa B. Naime, kako je saop{tio Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, ove vakcine na tr`i{tu nije bilo gotovo tri meseca a sada je dobijen pozitivan atest francuskog proizvo|a~a “Sanofi-Paster”. Re~ je o prvoj nabavci ove vakcine nakon uskla|ivawa sa Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima. me ni ti do ~e ti ri in fu zi je dnevno s najmawe ~etiri sata razmaka izme|u svake a {est sati kod pacijenata s bubre`nom insuficijencijom.

Zdravstveni radnici pozvani su i da prijave svaku sumwu na ne`eqeno dejstvo lekA Nacionalnom centru za farmakovigilancu pri Agenciji za leko ve i me di cin ska sred stva Srbije.

Q. Ma le {e vi}

VI [E OD 38.000 GLA SO VA ZA BE BE

Me wa ti po li ti ku pre ma ro di teq stvu

iskori{}ena. Izme|u ostalog, po{to su u blizini Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” i Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija, ali i Dom studenata, bilo je re~i i o tome da

pretvorena u sredwo{kolski obrazovni centar, {to podrazu me va pre me {ta we ve }i ne sred wih {ko la u ovaj kom pleks, kao i formirawe savremenog internata ~iji bi kapa-

Pro pa da ju i osta li objek ti Sudbina sli~na kasarni “Svetozar Markovi} Toza” zadesila je i ostale vojne objekte na teritoriji grada Zrewanina. Jer, osim kasarne u E~ki, gde je jo{ uvek skladi{te vojne opreme, svi ostali kompleksi u vlasni{tvu Ministarstva odbrane danas ni~emu ne slu`e. A ve}ina je na dobrim lokacijama, pogotovo pomenuta kasarna, sme{tena nedaleko od centra grada. ovde bude formiran studentski centar. Ba{ ovih dana tu ideju podrejao je Gradski odbor Li be ral no-de mo krat ske partije u Zrewaninu, koji je predlo`io da biv{a kasarana u nasequ Mala Amerika bude

ci tet omo gu }io {ko lo va we mnogo ve}em broju u~enika nego {to je to danas slu~aj.

– Ovim potezom, osim {to bismo uz relativno mala ulagawa dobili moderan sredwo{kolski centar s internatom,

stru~nim obrazovnim osobqem i standardima karakteristi~nim za razvijenu Evropu, oslobodili bismo i nekoliko zgrada u centru grada koje bi se mogle nameniti za sadr`aje kojima nedostaje prostor – kazao je menaxer zrewaninskih liberala Rast ko Ste fa no vi}.

Ali, nije samo ovda{wa lokalna samouprava zagrejana za vojne objekte. Regionalna privredna komora u Zrewaninu pre izvesnog vremena je zatra`ila da joj se vrati Dom Vojske. RPK je poru~io da mu zgrada pripada, s obzirom na to da ju je podigla Trgovinsko-industrijska komora u Petrovgradu, za ~ijeg se pravnog naslednika smatra. O nameri da preuzme upravqawe nad objektom Komora je odavno obavestila ministra odbrane Dra ga na [u ta nov ca i gradske ~elnike. @. Ba la ban

NO VO SAD SKO DRU [TVO ZA PRO U ^A VA WE PTI CA OBA VE STI LO RE PU BLI^ KU IN SPEK CI JU

Za {ti }e ne so ve kao ku} ni qu bim ci

Republi~ka inspekcija za za{titu `ivotne sredine tokom vanrednog inspekcijskog nadzora prona{la je dve jedinke strogo za{ti}ene vrste sove, ~ije je dr`awe u zato~eni{tvu zabraweno, a protiv po~inioca bi}e podnet zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, saop{teno je ju~e iz Ministarstva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa.

Po prijavi Dru{tva za za{titu i prou~avawe ptica Srbije u Novom Sadu, koja je upu}ena Ministarstvu `ivotne sredine, o hvatawu i prodaji strogo za{ti}enih vrsta sove (Asio otus), Republi~ka inspekcija je obavila inspekcijski nadzor s predstavnikom Zavoda za za{ti-

Stro go za {ti }e na vr sta so ve

tu prirode Srbije i predstavnicima Policijske uprave Negotin, navodi se u saop{tewu. Tom prilikom u dvori{tu porodi~ne ku}e kod osobe u selu Kobi{nice, op{tina Negotin, prona|ene su dve uginule ptice u kavezu. Uginule ptice su oduzete i predate predstavniku Zavoda radi preparirawa, a tako|e su oduzeta i dva kaveza, takozvane klopke za hvatawe ptica.

Vrsta Asio otus na listi je Pravilnika o progla{ewu i za{titi strogo za{ti}enih i za{ti}enih divqih vrsta biqaka, `ivotiwa i gqiva. Protiv po~inioca bi}e podnet zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, ka`e se u saop{tewu.

Inicijativu „Glasaj za bebe”, koja ima za ciq ograni~ewe mar`i na deset posto i ukidawe PDV-a na hranu i opremu za bebe, do sada je potpisalo vi{e od 38.000 gra|ana, a volonteri se u sve ve}em broju javqaju da u svojim mestima prikupqaju potpise, saop{tili su ju~e organizatori akcije. Pro{log petka su otvoreni punktovi za potpisivawe u vi{e gradova u Srbiji – u Beogradu na vi{e od deset lokacija, u Novom Sadu na ~etiri, u Ni{u na dve, u U`icu na najmawe tri lokacije, kao i u Kragujevcu, Novom Pazaru, Be~eju, [apcu, Boru, Smederevu, Po`arevcu, Smederevskoj Palanci, Pan~evu, Kru{evcu, Kikindi, Rumi, Vrbasu…

U saop{tewu RDP B-92 navodi se da je akcija „Bitka za bebe” nastavqena 2. marta pokretawem inicijative za ograni~ewe mar`i i ukidawe PDV-a na

bebi-opremu i hranu. Akciji se prikqu~io i lanac „Mocart„ kladionica, koji je u svim svojim objektima {irom Srbije omogu}io potpisivawe inicijative koje }e trajati do 8. marta.

Aktivisti ~lanica inicijativnog odbora, Fonda B-92, servisa „Halo beba„, portala „Be bac.com„, udru`ewa „Roditeq„ i Mre`e organizacija za decu Srbije, ali i veliki broj volontera beogradskog Crvenog krsta i gra|ana koji su se prvi put na{li u ovoj ulozi, sakupili su za tri dana vi{e od 38.000 potpisa {irom zemqe.

Akcija }e biti nastavqena da bi se prikupilo jo{ vi{e „glasova za bebe” i da bi se pokazalo da ogroman broj gra|ana zahteva promenu ekonomske i socijalne politike prema roditeqstvu, kao i wihovu `equ da pomognu i u~estvuju u tim promenama, navodi se u saop{tewu.

NA STA VQA SE RAZ MI NI RA WE KA SAR NE U PA RA ]I NU

Hlad no }a spre ~a va la aktivnost de mi ne ra – Rusko-srpski odred deminera trebalo bi da 19. marta nastavi razminirawe dela terena oko para}inske kasarne, u kojoj je u oktobru 2006. eksplodiralo skladi{te s municijom – izjavio je ju~e direktor Centra Srbije za razminirawe Pe tar Mi haj lo vi}.

On je rekao Tanjugu da je po~etak radova, planiran za 1. mart, odlo`en zbog lo{ih vremenskih uslova u Srbiji, objasniv{i da se humanitarno razminiravawe ne mo`e obavqati na temperaturi koja je ispod –5 stepeni Celzijusovih.

Mi haj lo vi} je do dao da stru~ wci ru ske agen ci je „Emerkom” dolaze u Para}in 10. marta i da je planirano da po obavqawu preliminarnih rad wi i te sti ra wa opre me po~nu da rade 19. marta. Predstav ni ci Cen tra Sr bi je za razminirawe i ruske agencije

„Emerkom” su krajem januara u Beogradu potpisali Memorandum o razumevawu kojim je bilo pred vi |e no da srp sko-ru ski odred po~ne 1. marta razminirawe dela terena oko para}inske kasarne. Memorandumom se ure|uje nastavak saradwe srpske i ruske strane „koja je zapo~eta 2008. godine, od kada stru~waci ‘Emerkoma’ u Srbiji obavqaju poslove humanitarnog razminirawa”.

Za ovu, kao i sve druge lokacije na kojima se obavqa humanitarno razminirawe, srpski Centar izra|uje projekte i obavqa kontrolu kvaliteta razminirawa. Srpski i ruski demineri u avgustu pro{le godine zavr{ili su ~i{}ewe lokacija „Para}in jezero” i „Para}in 3” gde je, kako je tada saop{teno, bilo prona|eno i uni{teno 374 komada raznih neeksplodiranih ubojnih sredstava.

crna hronika

utorak6.mart2012.

NAKON NESRE]E U KOJOJ SU POGINULE RO\ENE SESTRE IZ PAN^EVA

dnevnik

c m y

14

PRETU^ENI FUTO@ANIN PODLEGAO POVREDAMA

Vo za~ uhap {en po Ka fan ska tu ~a pre ra sla u ubi stvo na lo gu re pu bli~ ke tu `i te qi ce – De`urni istra`ni sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu nije odlu~ivao o zadr`avawu u pritvoru voza~a „be-em-vea„ Pre dra ga B. (34), koji se sumwi~i za izazivawe te{ke saobra}ajne nesre}e u kojoj su dve sestre poginule na pan~eva~kom putu nadomak Beograda – izjavila je ju~e portparolka suda Iva na Ra mi}. – O zadr`avawu nekog lica odlu~uju policija i Tu`ila{tvo, i o tome samo obave{tavaju istra`nog sudiju. Tek ukoliko bude izjavqena `alba na re{ewe o zadr`avawu – policijsko zadr`avawe od 48 sati – o tome odlu~uje istra`ni sudija. Istra`ni sudija je na poziv policije s tu`iocem iza{ao na lice mesta i obavio uvi|aj u skladu sa zakonom i po{to je konstatovao da je re~ o krivi~nom delu iz nadle`nosti Vi{eg suda, o tome obavestio istra`nog sudiju Vi{eg suda.

– S obzirom na to da je ve} bio na licu mesta, istra`ni sudija je obavio uvi|aj, nalo`io obdukciju

kako je Tanjugu rekao portparol Tu`ila{tva To mo Zo ri}, tra`iti da mu se odredi pritvor zbog bahate vo`we zbog koje su `ivot ozgubile dve devojke a dva lica zadobila te{ke telesne povrede.

Na~elnik Uprave saobra}ajne policije MUP-a Srbije Dra gi {a Si mi} izjavio je preksino} da Predrag B. posle saslu{awa u policiji „nije zadr`an jer su istra`ni sudija i tu`ilac na licu mesta ustanovili da je situacija ~ista i da ne mo`e uticati na svedoke, tako da je slu~aj preba~en u redovnu proceduru”. Simi} je u izjavi RTS-u naveo da je alko-test na licu mesta pokazao da je voza~ imao 0,39 promila alkohola u krvi i da je odmah upu}en na test putem krvi.

On je objasnio da je automobil kojim je upravqao Predrag B. pro{ao kroz crveno svetlo i naleteo na putni~ko vozilo „jugo”, a od siline udarca wegovo vozilo se odbilo i udarilo u banderu. U tom

Me sto ne sre }e gde su po gi nu le se stre Ru sov

Preminula i tre}a devojka Jadranka Jovi}, devojka koja je te{ko povre|ena u petak uve~e u saobra}ajnoj nesre}i u kojoj su poginule sestre Rusov, preminula je ju~e popodne u Urgentnom centru, javili su beogradski mediji.

Sa{a R. (36) iz Futoga, koji je u no}i izme|u 24. i 25. februara pretu~en i ostavqen u Ulici Arse Teodorovi}a u Novom Sadu, podlegao je povredama u Urgetnom centru u Novom Sadu.

Dvojici osumwi~enih, Ras ti sla vu B. (34) iz Stare Pazove i Mi la nu B. (36) iz Novog Sada,

krivi~na prijava koja ih je teretila za poku{aj ubistva Sa{e R., bi}e prekvalifikovana u ubistvo. Wih dvojica su u pritvoru koji im je odre|en posle saslu{awa u Vi{em sudu u Novom Sadu.

Rastislav i Milan se sumwi~e da su pretukli Sa{u R. i naneli mu te{ke povrede od kojih

je pao u komu iz koje se nije probudio. Do sukoba je do{lo te ve~eri kada je Sa{a R., u kafi}u u kojem osumwi~eni Rastislav radi kao menaxer, navodno poku{ao da ukrade barsku stolicu.

Sva|a je prerasla u fizi~ki sukob, a kada je Sa{a R. pobegao iz lokala, dvojica osumwi~enih su

krenuli za wim. Sustigli su ga i brutalno pretukli i u besvesnom stawu ga ostavili na ulici, gde su ga ujutro oko 5.30 primetili gra|ani i pozvali Hitnu pomo}. Kolima Hitne pomo}i je u te{kom stawu prevezen u Urgentni centar, gde je u subotu preminuo.

N. P.

Ku }a i ka fi} porodice Bo sni }

NEZAPAM]ENA PORODI^NA TRAGEDIJA U KULI

Osum wi ~en da je pi {to qem usmr tio si na Na Starom grobqu u Kuli ju~e je sahrawen Dra{ko Bosni} (28) iz ovog mesta. Po nezvani~nim informacijama, wegov otac Ra do mir je osumwi~en da je Dra{ka usmrtio u no}i izme|u subote i nedeqe oko 20 ~asova.

Ubistvo se dogodilo u porodi~noj ku}i Bosni}a u Ulici Jakova Igwatovi}a 195.

Kako se ju~e moglo ~uti od me{tana Kule, ubistvu je prethodila sva|a izme|u oca i sina jer

je Dra{ko, navodno, imao problema s drogom i u no}i ubistva je tra`io od oca novac. Nakon sva|e, pri~aju Kuqani, Dra{ko je potegao pi{toq na oca, zbog ~ega je usledio fizi~ki obra~un izme|u wih dvojice, ali mu je Radomir oteo pi{toq, kojim ga je potom, po nezvani~nim informacijama, ubio, pogodiv{i ga s dva hica u grudi.

Povodom nezapam}ene porodi~ne tragedije koja se desila u

Kuli, kom{ije Bosni}a su u neverici i, kako ka`u, za wih imaju samo re~i hvale.

– Oni su veoma dobra porodica i izuzetne kom{ije. @iveli su dobro, majka Slav ka je dr`ala kafanu, a Dra{ko i Radomir su zajedno privatno radi li s PVC-sto la ri jom. Bo sni}i imaju jo{ jednog sina. Ne mogu da verujem da se desila ovakva tragedija – pri~a jedan kom{ija.

Porodi~na ku}a Bosni}a tokom ju~era{weg dana je bila zakqu~ana. Na vratima kafane stajala je samo umrlica nesre}nog Dra{ka Bosni}a, kao i obave{tewe da lokal zbog smrtnog slu~aja ne}e raditi do 6. marta.

Po informacijama koje smo dobili iz Policijske uprave Sombor, Radomir B. je ju~e uz krivi~nu prijavu sproveden nadle`nom istra`nom sudiji Vi{eg suda.

M. Kekovi}

Danas sahrana

NASTAVQEN PROCES PROTIV VELIMIRA ILI]A ZBOG UDARAWA NOVINARA

Poga~a, po koju je Milena svakog jutra odlazila u obli`wu pekaru, na}i }e se na wenom odru i odru wene sestre danas, za kada je zakazana sahrana na grobqu u Pan~evu.

Fo to gra fi je sa snim ka kao no vi do kaz

nastradalih i ispitivawe stepena alkoholisanosti kod voza~a na „be-em-vea„ – naglasila je Ivana Rami}, i istakla da sudija daqe nije vi{e ni o ~emu obave{ten.

Ona je podsetila na to da je za te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti u saobra}aju sa smrtnim ishodom nadle`an Vi{i sud u Beogradu po{to je za to krivi~no delo zapre}ena kazna od dve do 12 godina zatvora.

Voza~ je prekju~e tokom dana pu{ten da se brani sa slobode posle saslu{awa u policiji, ali je iste no}i, oko 22 ~asa, uhap{en po hitnom nalogu republi~kog javnog tu`ioca Za gor ke Do lo vac.

Krivi~no gowewe preuzelo je Vi{e javno tu`ila{tvo, koje }e,

stravi~nom udesu, koji se dogodio ne{to pre pono}i 2. marta, na licu mesta su poginule sestre Milena (27) i Qiqana (23) Rusov, koje su sedele na zadwem sedi{tu „beem-vea„.

Voza~ „juga” Pre drag F. (37) i Jadranka J. (23) zadobili su povrede glave, unuta{wih organa i krvnih sudova, a posle duge operacije sme{teni su na Odeqewe intenzivne nege Klini~kog centra Srbije i lekari prate wihovo stawe.

– Zdravstveno stawe devojke je nepromeweno, a mu{karca blago poboq{ano, ali su oboje i daqe `ivotno ugro`eni – izjavio je ranije Tanjugu portparol Klini~kog centra Srbije Dra go Jo va no vi}.

TU@ILAC MIQKO RADISAVQEVI] SASTAO SE SA ZAMENIKOM PREDSEDNIKA SNS-a

Vu ~i }e va in for ma ci ja slu `be na taj na Tu`ilac za organizovani kriminal Miq ko Ra di sa vqe vi} saop{tio je ju~e da Tu`ila{tvo ne}e objaviti informacije koje mu je dostavio zamenik predsednika Srpske napredne stranke Alek san dar Vu ~i} o kontaktima Lu ke Bo jo vi }a i visokog dr`avnog funkcionera 2008. godine u kafeu „Prive” u Beogradu jer te informacije predstavqaju slu`benu tajnu.

Kako se navodi u Radisavqevi}evom saop{tewu, Vu~i} se u subotu, 3. marta, odazvao pozivu i pojasnio Tu`ila{tu za organizovani kriminal navode o susretu visokog dr`avnog funkcionera s Lukom Bojovi}em 2008. godine. Informacije, koje je Tu`ila{tvu dostavio Vu~i}, bi}e predmet daqih provera, a konkretni podaci o sadr`ini razgovora i prezentovane informacije predstavqaju slu`benu tajnu, dodaje se u saop{tewu.

Wihovo javno saop{tavawe bi moglo dovesti i do ugro`avawa bezbednosti pojedinih lica, zbog

~ega ih Tu`ila{tvo za organizovani kriminal za sada ne}e javno saop{tavati, {to je zahtevano i od Vu~i}a, ka`e se u saop{tewu.

Tu`ila{tvo je nakon prijema Vu~i}evog pisma pozvalo zamenika {efa SNS-a da dostavi podatke o tome, s obzirom na to da u postupcima protiv Bojovi}a, kao i drugim krivi~nim postupcima koje vodi, nije do{lo do tih saznawa, rekao je ranije Tanjugu tu`ilac Miqko Radisavqevi}.

Vu~i} je 15. februara, kako je tada saop{tio SNS, uputio pismo tu`iocu za organizovani kriminal u kojem ga je obavestio da je jedan od najvi{ih dr`avnih funkcionera u vreme dok je bio na vlasti 2008. imao susrete s Bojovi}em. Napredwaci su tada na konferenciji za novinare naveli da je u tom pismu na ~etiri mesta jasno nagla{eno ime i prezime tog funkcionera koji se krajem 2008. godine, neposredno pre Bojovi}evog bekstva iz zemqe, sastao s wim.

Iako se optu`eni Ve li mir Ili} nije pojavio na ju~era{wem ro~i{tu parnice koju je protiv wega, zbog fizi~kog napada, pokrenuo nekada{wi novinar TV „Apolo„ Vla di mir Je {i}, sudija Na ta {a Da ~i} je u prusustvu Ili}evog branioca nastavila proces.

Advokat Jo vo Po po vi}, koji zastupa Velimira Ili}a, ju~e je dostavio sudu fotografije koje navodno dokazuju da Ili} tokom davawa spornog intervjua nije udario Je{i}a u koleno ve} da je nogom udario fasciklu koju je Je{i} dr`ao u rukama.

Re~ je o uveli~anim fotografijama uzetim s video-snimka kamera TV „Apolo„ koje su snimile ceo incident. Taj videosnimak, ina~e, je ve} uvr{}en u dokazni materijal koji je prilo`io tu`ilac, ali po re~ima

Vla di mir Je {i} s advo ka tom

Ili}evog advokata, na uveli~anim fotografijama se boqe vidi da nije bilo kontakta izme|u Ili}a i Je{i}a.

Odbrana je tako|e ponovila zahtev da se pribave snimci s obe kamere koje su bile ukqu~ene tokom incidenta da bi se

utvrdilo da li je Je{i} i pre incidenta imao fleku na pantalonama za koju tvrdi da je nastala od Ili}evog udarca. Osim toga, Ili}ev branilac je zatra`io dodatno saslu{awe sudskog ve{taka koji je napravio nalaz o Je{i}evim povredama.

Po re~ima Vladimira Je{i}a, apsurdno je da odbrana dostavqa fotografije sa snimka koji je ve} vi{e puta pregledan u sudu i na kojem se sve jasno vidi.

– Po meni, to je ismevawe suda i ovog postupka. Mi }emo se na slede}em ro~i{tu izjasniti o fotografijama koje su danas dostavili sudu, ali smatram da je to samo jo{ jedan na~in da se nastavi odugovla~ewe postupka – rekao je Je{i}.

Sudija Nata{a Da~i} je naredno ro~i{te zakazala za 5. april.

N. Perkovi}

NASTAVAK ISTRAGE O PROTESTU „CRVENIH BERETKI” NOVEMBRA 2001. GODINE

Ko ra}: Iz la zak JSO oru `a na po bu na – Po mom mi{qewu, izlazak na ulice pripadnika biv{e Jedinice za specijalne operacije – JSO – 8. novembra 2001. godine predstavqa pobunu, oru`anu pobunu – izjavio je ju~e novinarima ispred zgrade Specijalnog suda u Beogradu nekada{wi potpredsednik u Vladi Srbije profesor @ar ko Ko ra} posle svedo~ewa u istra`nom postupku koji se vodi o de{avawima od pre 11 godina.

Profesor Kora} je naveo da je „i na sednicama Vlade Srbije koje su tada odr`ane o tom doga|aju govoreno kao o pobuni“. Napomiwu}i da su pripadnici JSO-a, uz obrazlo`ewe da su „bili neobave{teni prilikom hap{ewa biv{ih ‘beretki‘ bra}e Banovi}”, koje su obavili tokom 2001, tra`ili smenu tada{wih na~elnika DB-a Go ra na Pe tro vi }a i Zo ra na Mi ja to vi }a, kao i ministra policije, profesor Kora} je rekao da su to bili „politi~ki zahtevi“.

– Tokom mog svedo~ewa citiran je deo stenograma sa sednice Vlade Srbije u kojem se

navodi da sam rekao da je to oru`ana pobuna i potvrdio sam da sam to rekao. Smatram da je tada premijer Zoran \ini|i} bio u situaciji da napravi kompromis u smislu, {to bi se rekl, kontrole {tete. Bio je to po~etak napada, osporavawa vlade Zorana \ini|a – kazao je Kora}.

Dodao je da je „tada{wi predsednik Jugoslavije Vo ji slav Ko {tu ni ca o izlasku pripadnika JSO-a na ulice rekao da je to protest i time im dao podr{ku“.

Osim profesora Kora}a, ju~e su u istrazi saslu{ani i nekada{wi ministri Dra gan Mi lo va no vi} i Dra gan Ve se li nov, koji su s tada{wim ministrom pravde sada pokojim Vladanom Bati}em ~inili tro~lanu komisiju koja je formirana krajem 2001. sa zadatkom da utvrdi ~iwenice o doga|aju od 8. novembra te godine.

U ovom istra`nom postupku su proteklih meseci svedo~ili i biv{i na~elnik Dr`avne bezbednosti u periodu od januara 2001. godine

do sredine novembra iste godine Goran Petrovi}, te wegov tada{wi zamenik Zoran Mijatovi}, koji su tada podneli ostavke na te funkcije.

Istraga protiv osmorice neda{wih pripadnika sada rasformiranog JSO-a, koja je pokrenuta 22. septembra pro{le godine, trebalo bi da rasvetli da li je izlazak „crvenih beretki“ na ulice pre vi{e od deset godina bio „oru`ana pobuna“ ili „miran protest zbog toga {to je JSO bio izmanipulisan prilikom hap{ewa svojih biv{ih pripadnika, bra}e Banovi}, koju su potom isporu~eni Ha{kom tribunalu“.

Istragom su obuhva}eni i nekada{wi komandant biv{eg JSO-a Mi lo rad Ule mek Le gi ja, te wegov naslednik na toj funkciji od prve polovine 2001. godine Du {an Ma ri ~i} Gu mar, kao i pomo}nik komandanta Zve zdan Jo va no vi}, a koji izdr`avaju kazne po 40 godina zatvora na koje su osu|eni po optu`bama za najte`a krivi~na dela.

E. D.

crna hronika

dnevnik POVODOM INFORMACIJE O NOVOJ DROGI U NOVOM SADU

Po li ci ja ne ma podataka o pro da ji „kro ko di la” – Novosadska policija nema informaciju da je supstanca za koju se sumwa da je sinteti~ka droga „krokodil” kupqena u Novom Sadu – rekla je ju~e Tanjugu portparolka novosadske policije Mi le va To mi}.

Ona je rekla da slu~aj Novosa|anke koja se le~i u jednoj privatnoj klinici, a za koju se sumwa da je koristila tu drogu,

o ~emu su mediji pisali prethodnih dana, pojedina~an i da nema informaciju o tome da li je obolela devojka zaista koristila „krokodil” i ako jeste, gde i kad je kupqen.

Iz Novosadske policije pozvali su gra|ane da prijave ukoliko bilo {ta znaju o ovom slu~aju, kao i da li se ovaj narkotik prodaje u Novom Sadu.

U MLADENOVU, KOD BA^KE PALANKE

De de dru ga ri za ma lo se po u bi ja li Pe ro A. (1939) iz Mladenova, kod Ba~ke Palanke, okrivqen za poku{aj ubistva, ju~e je nakon saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda pu{ten je da se brani sa slobode. Wemu se krivi~nom prijavom stavqa na teret da je u nedequ u svojoj ku}i pretukao {est godina starijeg sugra|anina i pri tome mu naneo te{ke

telesne povrede opasne po `ivot.

Kako na{ list nezvani~no saznaje, nije iskqu~eno da se radi o tome da su dvojica drugara posle dru`ewa uz „~a{icu vi{e”, u{li u sukob i pri tome je jedan od aktera veoma ozbiqno povre|en, po svoj prilici udarcima.

Istraga je u toku.

M. V.

ZAVR[NE RE^I NA SU\EWU LIDERU RADIKALA U HAGU

Tu `i lac: [e {e qe va kri vi ca do ka za na

Ha{ko tu`ila{tvo ocenilo je ju~e, u zavr{noj re~i u postupku protiv Vo ji sla va [e {e qa, da je van svake sumwe dokazalo krivicu lidera radikala za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, po~iwenim od 1991. do 1993. godine.

– Pre ta~no 20 godina optu`eni je zapretio da }e, ako BiH bude proglasila nezavisnost, pote}i reke krvi – rekao je tu`ilac Ma ti jas Mar ku sen, i dodao da je ta pretwa „postala jeziva stvarnost”, kao {to se to prethodno dogodilo i u Hrvatskoj.

On je kazao da su mnoge od najzverskijih zlo~ina po~iwenih tokom ratova u BiH i Hrvatskoj po~inile snage poznate pod nazivom

{e{eqevci, koje je regrutovao, organizovao i kontrolisao lider SRS-a.

Po Markusenovim re~ima, [e{eq je odgovoran za vi{e od 900 ubistava Hrvata i muslimana, proterivawe desetina hiqada qudi, mu~ewa, zlostavqawa, uni{tavawe i pqa~ku naseqa i verskih objekata. Dokazi potvr|uju da je [e{eq bio u~esnik u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq bilo stvarawe velike srpske dr`ave, koja bi obuhvatala Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Kosovo i veliki deo BiH i Hrvatske, i kojoj bi granice bile Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica, rekao je tu`ilac.

(Tanjug)

IZ ZREWANINSKOG TU@ILA[TVA

Ra di le pe sni ce zbog tak si ja Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv Ne na da M. (25) iz Zrewanina zbog sumwe da je naneo te{ke telesne povrede sugra|aninu S. T. Po navodima Tu`ila{tva, okrivqeni je 7. avgusta 2010. godine, oko pet ~asova, u zrewaninskoj hamburgeriji “Vawa”, u Ulici Dositeja Obradovi}a, nakon sva|e s o{te}enim oko pla}awa vo`we taksi vozilom, pri{ao S. T. i pesnicom ga udario u glavu. Zatim ga je kolenom udario po licu i na taj na~in mu naneo povrede u vidu preloma nosnih kostiju s dislokacijom.

Pi jan i dro gi ran na po li caj ce Protiv Zrewaninca Bra ni sla va N. (35) Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog, koji ga tereti da je po~inio krivi~no delo napada na slu`beno lice u toku obavqawa du`nosti.

Sumwa se da je Branislav N. 31. januara ove godine, oko 23 sata, u Zrewaninu, u svom stanu, pod dejstvom alkohola i opijata, napao policajce D. Z. i M. D. koji su do{li na osnovu prijave zbog nasiqa u porodici. Prvo je policajce pitao

za{to su do{li i ko ih je pustio unutra, a onda je kazao da ih se ne pla{i jer je on “vojna policija”. Posle toga je naglo ustao sa stolice i uzeo no`, krenuv{i wime ka policajcu D. Z. Kada mu je okrivqeni pri{ao, policajac ga je uhvatio za podlakticu desne ruke i tom prilikom je Branislav N. slu`beniku MUP-a Srbije naneo lak{u telesnu povredu.

Opet se zaleteo ka policajcu, ali ga je ovog puta savladao M. D. koji je uspeo da mu otme no` iz ruke.

Mo to ci kli sta po vre |en na bi ci kli sti~ koj sta zi Na optu`eni~koj klupi zrewaninskog Osnovnog suda na}i }e se La zar S. (34) iz Beograda jer ga zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo tereti da je po~inio te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja. U optu`nom predlog podnetom protiv Lazara S. stoji da je on 16. avgusta 2011. godine, oko 20 ~asova, na magistralnom putu M-7 upravqao automobilom marke “golf”.

Ne po{tuju}i saobra}ajne propise, do{ao je do biciklisti~ke staze pa je tada na zadwi deo auta naleteo motociklista B. R. iz Melenaca koji je tom prilikom te`e povre|en.

utorak6.mart2012.

15

AKCIJE POLICIJE U VOJVODINI I KRAQEVU: IZA BRAVE NAJMAWE OSMORO OKRIVQENIH ZA DILOVAWE DROGE

U No vom Sa du uhap {en bi zni smen i jo{ tro ji ca, za ple we no 16 ki la skan ka ^etiri osobe uhap{ene su ju~e na vi{e lokacija u Novom Sadu i okolini zbog sumwe da su trgovale ve}om koli~inom narkotika, a pre svega modifikovanom marihaunaom „skank„, koja bi, po prvim procenama, u ovoj zapleni mogla te`iti oko 16,5 kilograma, saznaje „Dnevnik” nezvani~no.

Me|u li{enima slobode je i novosadski biznismen M. N., koji se povezuje s krupnijim poslovima u gra|evini i ugostiteqstvu, pa tako i s dopadqivom vi{espratnicom nadomak Uspenske crkve u glavnom gradu Vojvodine.

Ta osoba, navodno je ve} imala problema sa zakonom, a pre nekoliko godina jedva je pre`ivela rawavawe iz vatrenog oru`ja u samom centru Novog Sada, upravo tu, u [afarikovoj 35, gde su je ju~e li{ili slobode pripadnici Specijalne antiterotisti~ke jedinice (SAJ) pristigle ovom prilikom iz Beograda, saznajemo nezvani~no. narkotr`i{tu Novog Sada i drugih gradova u Srbiji, saop{teno je iz kabineta tu`ioca za organizovani kriminal.

Istovremeno s li{avawem slobode, u vi{e objekata koje su koristili osumwi~eni u Novom Sadu i Vrwa~koj Bawi obavqeni su pretresi po naredbama sudije za prethodni postupak, navedeno je u saop{tewu. Tom prilikom prona|eno je i oduzeto oko 85 kilograma opojne droge „skank„. Tako|e je prona|eno i vatreno

Novosa|anin M. N. (1956), koji je te{ko rawen iz automatskog oru`ja u centru Novog Sada u dvori{tu zgrade u [afarikovoj 37 – zadobio je prostrelne i ustrelne rane – bio je u kriti~nom stawu nakon operacije obavqene odmah nakon povre|ivawa.

On je u Klini~kom centru Vojvodine u besvesnom stawu disao uz pomo} aparata. Na wega je, navodno, iz susednog ulaza, kroz svetlarnik u hodniku na drugom spratu, pucala rafalnom paqbom

Interesovawe triju dr`ava Hap{ewa su u isto vreme, po na{im saznawima, obavqena u Petrovaradinu i obli`wem Bukovcu, kao i na jo{ dve adrese.

Kako „Dnevnik” nezvani~no saznaje, neposredno pre ove akcije u centru, na granici Grbavice i Limana, u Ulici Kola srpskih sestara 18 b, oko 11.30 ~asova prvo je uhap{en jedan mu{karac koga su specijalci sproveli pod kapuqa~om do slu`benih xipova. Po re~ima jedne kom{inice, re~ je o mladi}u koji bi mogao imati oko dvadeset godina, a na prvom spratu pomenute zgrade, gde su mu stavqene lisice, stanovao je najvi{e dva meseca sam u garsoweri.

– Trebao mi je taj ~ovek radi nekih podataka koje su davali svi u na{oj zgradi, ali nisam uspela za sve vreme potra`ivawa da ga zateknem, bez obzira na to {to sam zvonila vi{e puta, razli~itim danima. Vlasnici tog stana nisu predali podatke o wemu predsednici Skup{tini stanara. Nije mi jasno kako gazde ne-

kretnina mogu ovako da se pona{aju, da nas ostave u situaciji da niko ne zna ko je kom{ija i ko treba da se pozove u vanrednim okolnostima – rekla nam je ova sagovornica, uz opasku da je ujutro videla policiju da {eta u dvori{tu ove zgrade nadomak Medicinske {kole.

Tako|e, kako je ju~e Tanjug saop{tio u vezi s akcijom koja se sprovodila i u drugim delovima Srbije, u predistra`nom postupku koji su vi{e meseci vodili Tu`ila{tvo za organizovani kriminal i Bezbednosno-informativna agencija, ju~e je u Novom Sadu i na podru~ju Kraqeva li{eno slobode osam pripadnika organizovane kriminalne grupe koja se u du`em periodu bavila krijum~arewem opojne droge „skank„, dok se za jednim licem jo{ traga.

Navodno, po do sada prikupqenim podacima, ~lanovi ove kriminalne organizacije su drogu nabavqali od lica s Kosova i Metohije, a bila je namewena

M. N. je odranije poznat policiji zbog poslova u vezi s narkoticima, posedovawa oru`ja, kao i zbog jo{ nekih krivi~nih dela. On je bio predmet interesovawa i ~e{ke, slovena~ke i hrvatske policije.

Tako|e, u javnosti se ime M. N. pojavilo kada se u wegovom kafi}u desio poku{aj ubistva, za koje je bio okrivqen da je prikrio, odnosno da je s konobaricom uklonio tragove krivi~nog dela. Tada je V. P. (1961) iz Doboja, s prebivali{tem u Novom Sadu, ranio hicima iz pi{toqa R. A. Ina~e, V. P. je ubijen 15. novembra 2005. u Novom Sadu, na Satelitu, ali wegova smrt nije dovo|ena u vezu s ovim doga|ajem ve} s trgovinom narkoticima. Pomenuta pucwava dogodila se u zgradi koju je napravila firma M. N., a prekoputa we izgra|en je atraktivni ~etvorospratni poslovno-stambeni objekat ~iji je investitior tako|e M. N. oru`je u nelegalnom posedu – automatska pu{ka i pi{toq.

Po odobrewu tu`ioca za organizovani kriminal, policijske uprave u Novom Sadu i Kraqevu donele su re{ewa o zadr`avawu osumwi~enih.

Ina~e, kako smo pisali pre ~etiri godine, u Novom Sadu, u stanu u Ulici Kosan~i} Ivana, uhap{ene su tri osobe koje se dovode u vezu s poku{ajem ubistva M. N., saznali smo nezvani~no.

iz automatske pu{ke osoba koja verovatno pri tom nije bila sama. On je te{ko rawen nakon {to je iza{ao iz svog “mercedesa”, koji je zaustavio pred svojom gara`om.

S wim je u dru{tvu bio wegov kum @. K. iz Bosne i Hercegovine, s prebivali{tem u Zrewaninu, koji je uspeo da se skloni u kafi} M. N. na ovoj adresi “Blu lajn”. Pretpostavqalo se da je samo M. N. bio meta napada. E. D.

KULSKA POLICIJA PRESEKLA DILERSKI LANAC

Ame ri ka nac do neo ko kain u Sr bi ju?

U nastavku policijske akcije «„Morava„», pripadnici kriminalisti~ke policije i Policijske stanice u Kuli uhapsili su u subotu S. J. M. R. (1988), ameri~kog dr`avqanina ju`noameri~kog porekla kod koga je prona|eno 730 grama kokaina.

Kulska policija je Amerikanca privela iz autobusa na redovnoj liniji Beograd–Sombor, a droga je prona|ena upakovana u xepu wegove jakne.

Po nezvani~nim informacijama, pretpostavqa se da je uhap{eni takozvana mula, {to je u narko`argonu osoba koja drogu prenosi tako {to paketi}e pre polaska na put progu-

ta i u stomaku ih nosi do odredi{ta. On je najverovatnije drogu na taj na~in doneo u Srbiju, gde je izbacio iz sebe i krenuo da je, najverovatnije, odnese nekom od srpskih dilera. Za sada nije poznato kome je prona|eni kokain namewen, a po nezvani~nim informacijama, re~ je o kokainu ~isto}e od preko 80 odsto.

Policija je uhap{enog zadr`ala u pritvoru, a zbog osnovane sumwe da je stavio u promet narkotike, istra`ni su di ja Vi {eg su da u Somboru mu je odredio pritvor od 30 dana.

Pojava ovakvih „sitnijih” narkokurira se mogla o~ekiva-

Policijska stanica u Kuli

ti nakon presecawa glavnog kanala [ari}eve grupe, a direktne isporuke kokaina iz Ju`ne Amerike plod su prija-

teqskih veza koje su na{i kriminalci uspostavili prethodnih godina s ju`noameri~kim „kolegama”.

N. Perkovi}

SPORT

utorak6.mart2012.

dnevnik

c m y

16

DANAS U BEOGRADU PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U RVAWU, U SVA TRI STILA

Na stru wa ~i vi {e od 800 bo ra ca Velimir Stjepanovi}

OTVORENO PRVENSTVO VELIKE BRITANIJE

Stje pa no vi} na Olim pi ja di

Na{ najmla|i reprezentativac u plivawu Velimir Stjepanovi} nastavio je s uspesima u Londonu. On je, posle srebra na 400m i zlata na 200 slobodno, u trkama stranaca uspeo u svojoj najja~oj disciplini na 200 delfin da ve} u kvalifikacijama obezbedi A olimpijsku normu, s vremeno od 1:56,18 i plasira se u jo{ jedno finale. Ovo je ujedno wegov naboqi rezultat, dr`avni rekord i trenutno najboqe vreme na svetu u ovoj disciplini.

- Otplivao sam A olimpijsku normu na 200 delfin {to je i bio ciq. Ose}am da mogu i boqe od ovoga, do 1:55,70 i onda bih bio ta-

mo gde i moj trener (Kristofer Tidej). @eleo bih da ispunim jo{ jednu olimpijsku normu u {tafeti 4h200 slobodno i da moji timski drugovi i ja napravimo najve}i istorijski uspeh ekipnog srpskog plivawa, tako {to }emo se na Evropsom prvenstvu u Debrecinu plasirati za London. Mislim da to zaslu`ujemo i da }e Savez i na{a zemqa imati ~ime da se di~e - rekao je Stjepanovi} posle kvalifikacija na 200 delfin.

Stjepanovi} }e danas nastupati u kvalifikacijama na 100 slobodno. Na|a Higl }e plivati sutra na 200 prsno, a Milorad ^avi} i Velimir Stjepanovi} }e u ~etvtak nastupiti na 100 delfin.

G. M.

REPREZENTATIVAC STEFAN [ORAK

Sve je otac pla }ao Mladi srpski pliva~ Stefan [orak pro{le godine preselio se u Dubai, a sada je otkrio da u po~etku nije sve i{lo kako je planirao. [orak se na takav korak odlu~io po{to je upoznao Velimira Stjepanovi}a, ina~e ro|enog u Ujediwenim Arapskim Emiratima.

- Od po~etka godine, Olimpijski komitet je po~eo da mi pla}a boravak u Dubaiju, ali verujem da o~ekuju i neke rezultati da bi nastavili da pla}aju - rekao je [orak. - @ivot u Dubaiju je veoma skup, u prva ~etiri meseca nisam imao pomo} OKS i otac mi je pla}ao gotovo sve.

Devetnaestogodi{wi [orak isti~e da je pod velikim pritiskom oko osiguravawa olimpijske norme za London.

- Dajem sve od sebe na svakom treningu, podse}am sebe kako je sve blizu. @elim samo da u~estvujem i osetim pritisak Olimpijskih igara - naglasio je [orak.

Od danas do 11. marta u srpskoj prestonici odr`a}e se Evropsko prvenstvo u rvawu slobodnim i gr~ko-rimskim stilom, kao i u rvawu za `ene. U Beogradskoj areni na okupu }e se na}i evropski rva~ki krem, s obzirom na to da je Svetska rva~ka federacija donela odluku da se svi oni koji ho}e da u~estvuju na tri kvalifikaciona turnira za Olimpijske igre moraju pojaviti na smotri Starag kontinenta. Zahvaquju}i toj ~iwenici, za takmi~ewe u Beogradu prijavilo se preko 800 takmi~ara iz 41 zemqe.

Kao do ma }in, na {a re pre zen ta ci ja na stu pi}e kompletna u sva tri sti la. Ko or di na tor za `en sko rva we Igor Frgi} odlu~io je da Srbiju predstavqaju Bojana Joli~i} (48 kg), U Areni se o~ekuju `estoke i atraktivne borbe Eva Tuba (51), Jovana Kr~mare`ef Tertei i Senad RizvanoPrvi na struwa~u izlaze takvi} (55), An|ela Kr~marevi} vi}). Se dam mo ma ka, ko je je mi~ari i takmi~arke u slobod(59), Ana Tuba (63), Ira Auroiza brao Mi lo rad Dok ma nac, nom stilu. Mirjan Gecin nastura Tuba (67) i Una Svetlana poku{a}e da nastave tradiciju pi}e u kvalifikacijama u kateTuba, devojka koja ve} ima kagoriji do 66 kilograma, dok }e detsku i juniorske bronze sa Marko Jovanovi} poku{ati da evropskih prvenstava. I koorse domogne finala u kategoriji Danas dinator za slobodan stil Vojido 96 kilograma.

14-18 ~a so va: eli mi na ci o slav Varagi} odabrao je sedam - Drago mi je {to sam dobio ne borbe za slobodan stil, momaka koji }e predstavqati {ansu da se poka`em pred domamu{karci 66 i 96 kg i `ene na{u zemqu, ato su: Nikola }om publikom. Bilo bi lepo da 48 kg Markovi} (55), Dragan De{i} Beogradska arena bude puna ka18.30: sve~ano otvarawe (60), Mirjan Gecin (66), Valdeko bismo imali vetar u le|a.

19: finale - mu{karci 66 i mar [tajer (74), Dragutin DuSvestan sam da slobodan stil u 96 kg i `ene 48 kg ki} (84), Marko Jovanovi} (96) na{oj zemqi nema tradiciju, i Predrag Budi} (120). ali }emo se potruditi da koliU gr~ko-rimskom stilu Srko-toliko pru`imo dobre parbija ima uspe{nu pro{lost. U osva ja wa me da qa za srp sko tije. Nadam se da }e nam i `reb pola veka takmi~ewa na prvenrvawe, a kandidati su: Kristi- i}i naruku - rekao je 24-tvorostvima Starog kontinenta najan Gazdag (55), Davor [tefa- godi{wi Zrewaninac Mirjan {i rva~i osvojili su 32 medanek (60), Aleksandar Maksi- Gecin. Na wegove re~i nadoveqe, a od toga petorica su se pemovi} (66), Goran Bulatovi} zao se Vaqevac Marko Jovanola na po bed ni~ ko po sto qe (74), Petar Balo (84), Dejan vi} (21): (Sreten Damjanovi}, Marinko Frawkovi} (96) i Milo{ Spa- Ovo mi je prva godina me|u Bo{ko, Milovan Nenadi}, Josi} (120). seniorima. Trudi}u se maksi-

@REB ZA FINALNI TURNIR KUPA „MILAN – CIGA VASOJEVI]”

Voj vo |an ski der bi na star tu Obavqen je `reb za finalni turnir Kupa ko{arka{ica „Milan - Ciga Vasojevi}”, koji }e se od 8. do 11. marta odr`ati u Smederevu. @rebom je odlu~eno da se u ~etvrtfinalnim duelima, 8. marta, sastanu: Radivoj Kora} – Jagodina (17) i Vo`dovac – Vrbas Medela (19:30), a dan kasnije Hemofarm [tada – Vojvodina NIS (17) i Partizan Galenika – Crvena zvezda (19:30). Polufine utakmice su u subotu , a finale 11. mart u 17 ~asova (TV, RTS).

- O~ekujemo dobar turnir i promociju `enske ko{arke. Svim ekipa `elim puno uspeha, a neka pobedi najboqi. Verujem da }e Smederevo biti dobar organizator i doma}in. Smedervci su za kratko vreme napravili veliki bum u mu{koj ko{arci, a ne{to sli~no treba o~ekivati i sa devojkama, iako trenutno u tom klubu rade samo sa mla|im kategorijama. Treba podsetiti da }emo 20. juna u kvalifikacijama za {ampionat Evrope protiv selekcije [vajcarske igrati upravo u

Smederevu. Bi}e ovo svojevrsna generalna proba i animacija publike – istakla je Ana Jokovi}, podpredsednica KSS, zadu`ena za `ensku ko{arku.

Dejan Toma{evi}, potredsednik KSS, o~ekuje da finalni turnir Kupa protekne u najboqem redu i na visokom nivou, ba{ kao i Kup Radivoja Kora}a pre tri nedeqe u Ni{u.

- Imali smo odli~an mu{ki turnir u Ni{u. U~inili smo sve da isto bude i u Smederevu. @enska ko{arka u Srbiji napreduje svakog dana i o~ekujem da finalni turnir Kupa Milan Ciga Vasojevi} bude samo jo{ jedan krupan korak u tom smeru. Svim ekipama `elim da do|u u najja~im sastavima i da ostvare svoje ambicije.

Ana Jokovi} i Dejan Toma{evi} iskoristili su priliku da ~estitaju uspeh @KK Partizan Galenika koji je trijumfovao na finalnom turniru Regionalne lige.

VOJVODINA SRBIJAGAS IZ UTAKMICE U UTAKMICU SVE DOMINANTNIJA

Le pu igru ne ma ko da vi di

Dobiti rivala iz lige sa 44 ko{a razlike je dokaz superiornosti, a upravo su to uradili ko{arka{i Vojvodine Srbijagas u me~u s kraqeva~kom Slogom-100.56.

- Rezultat sve govori, nismo mogli da odgovorimo wihovoj argesivnoj igri. Stvarno su najja~i - rekao je posle utakmice Kraqev~anin Aleksandar Jev|i}, ina~e pro{logodi{wi igra~ Vojvodine Srbijagas.

Imponuje na~in na koji Vojvodina meqa rivale. Iako su u prvih 20 minuta bili boqe od Kraqev~ana (46:35) nezadovoqni trener Novosa|ana Sini{a Mati} je u poluvremenu odr`ao sastanak s igra~ima u svla~ionici.

- Rekao sam im da se ekipa stvara i na uslovno re~eno malim utakmicama. U nastavku su pokazali za{to su prvi na tabeli - rekao je Mati}.

Drugo poluvreme ovog susreta je bilo imresivno od strane doma}ina. Granitna odbrana, vi{e skoko-

va pod oba ko{a (33:22), brza kontra, laki poeni, to je karakterisalo lidera na tabeli. ^ak {est igra~a je na kraju imalo dvocifre-

Dragan Zekovi}

Foto:F. Baki}

ne indeks bodove, jo{ dvojica su bila na granici, a kona~ni zbir je gotovo neverovatan, Vojvodina 118, Sloga 26 indeks bodova. Svi igra~i su dali doprinos ubedqivoj utakmici, a primera radi krilni cen-

tar Zekovi}, imao je 10 skokova, 13 poena i ~etiri asistencije.

- Nema zvezda, svi imamo isti ciq, a to je uspeh tima. Ja sam centar, ali nije mi strano da asistiram i to uvek ~inim kada sam u prilici - istakao je Zekovi}.

Mo`da jedini koji ima ve}a prava od saigra~a, ali i obaveze, je kapiten Radovan Markovi},s pravom.

Znawe i iskustvo su na wegovoj strani i sve to podre|uje kolektivu. Treba spomenuti da se posle ~etvoromese~ne pauze na parket vratio Vuka{in Petkovi}, pa vaqa u nastavku takmi~ewa o~ekivati i wegove kvalitetne partije.

Vojvodina Srbijagas pru`a odli~ne igre, posti`e sjajne rezultate, a na utakmice do|e od 100 do 200 gledalaca, najvi{e 300. U klubu nemaju obja{wewe za tako malu posetu, tim pre {to ekipa igra i lepo i uspe{no. Mo`da }e u Superligi publika dolaziti u mnogo ve}em broju nego sada, jer novosadska ekipa to zaista zaslu`uje. M. Savi}evi}

malno da opravdam ukazano poverewe. Svestan sam da nemamo vrhunski kvalitet, ali je ovo sjajna prilika da steknemo iskustvo i na taj na~in pomognemo razvoj slobodnog stila u na{oj zemqi.

Jedini `enski predstavnik Srbije prvog dana bi}e Bojana Joli~i} u kategoriji do 48 kilograma. Ona je zamenila povre|enu Qiqanu Savanovi}.

- Ovo je za mene prvo veliko takmi~ewe. U posledwem trenutku usko~ila sam umesto Savanovi}eve koja se povredila.Trudi}u se da pru`im maksimum i opravdam selektororvo poverewe - rekla je Bojana.

Ceremonija sve~anog otvarawa po~iwe u 18.30 u Areni, a nakon toga po~iwu borbe za medaqe, uz direktan prenos na RTSu. J. Gali}

S NEMAWOM MIROSAVQEVIM, NA[IM NAJBOQIM STRELCEM PU[KOM

Ra du je me ja ka kon ku ren ci ja Da je Nemawa Mirosavqev na{ najboqi strelac u ga|awu pu{kom potvrdio je i na Kupu Srbije osvajawem zlatne medaqe. Da podsetimo, jedini je strelac pu{kom koji }e u~estvovati na Olimpijadi u Londonu. Rezultat u Kupu od 700,8 (596) krugova mu je najboqi ove sezone vazdu{nim oru`jem.

- Moram da istaknem da je 596 krugova u osnovnom delu na finalu Kupa moj najve}i rezultat ove sezone. A posledica mog relativno lo{eg pucawa je muka s oru`jem. Nadam se da je ovaj rezultat zna~io kraj mojih muka s pu{kom - rekao je Nemawa Mirosavqev po zavr{etku takmi~ewa i dodao: - Mislim da }u da ga|am sa starom pu{kom (Valeter) i na Olimpijskim igrama. Po{to je u pitawu osetqiva tehnologija nove pu{ke se ~esto kvare, a mi nemamo

Ma ha }u vam iz Lon do na U prebogatoj riznici Mirosavqevu nedostaje samo olimpijska medaqe, mo`da }e je osvojiti u Londonu?

- Ne bih ni{ta obe}avao.

Dodu{e, mogu da obe}am da }u biti najverovatnije najstariji takmi~ar u srpskom olimpijskom timu. Nadam se da }u se na otvarawu Igara dobro videti, maha}u vam. Obrija}u glavu i na woj ne{to napisati - {aqivo je prokomentarisao svoj {esti nastup na Olimpijskim igrama Nemawa Mirosavqev.

adekvatan i brz servis. Posle svakog kvara pu{ka mora da se nosi u Nema~ku, {to je za nas gotovo nemogu}a misija. ^ak je postojala mogu}nost da ne idem na Evropsko prvenstvo zbog problema s oru`jem,

ali je ipak odlu~eno da idem zbog priprema za Olimpijske igre. Zato su i rezultati bili malo slabiji u Finskoj.

Svih osam seniora pu{kom zabele`ili su na Kupu odli~ne rezultate u finalnom delu. Tako|e, i juniori su imali dobre rezultate.

- Fenomenalan rezultat kod juniora od 596 krugova u osnovnom delu za 38 minuta zabele`io je Andrija Milovanovi} iz Ni{a. To je vrhunsko streqa{tvo. Ima jo{ pet, {est strelaca koji u svakom trenutku mogu da pobede Stevu (Pletikosi}) i mene. Sada je u ovoj konkurenciji medaqa i na prvenstvu dr`ave i Kupu veliki uspeh.

Slavi se i tre}e mesto. Drago mi je {to je tako, {to dolaze novi talentovani takmi~ari i {to se konkurencija poja~ala. Tu mislim na vazdu{no oru`je, da li }e tako biti i na malom kalibru jo{ uvek ne znam.

Olimpijski kandidati }e se pripremati u Kuvajtu od 15. do 26. marta.

- Meni je najva`nije da posle tih „toplih priprema” u Kuvajtu otopli u Novom Sadu i da ja do kraja mogu da se pripremam u svom gradu.

Naravno, uz odlaske na svetske kupove koji nas o~euju do Olimpijskih igara. Strelci iz celog sveta dolazi}e u Novi Sad na pripreme. Imam najavu da }e Italijani i Slovenac @eqko Moi~evi} do}i na dva meseca u Novi Sad, jer im se svi|a streli{te, atmosfera i sve ostalo u na{em gradu. Ako sve bude dobro, a nadam se da ho}e, prvi put }u se za Olimpijske igre pripremati kako treba. A ovo mi je {esti put put da se pripremam za Olimpijske igre.

Da li ti dobri uslovi obe}avaju i dobre rezultate?

- To samo pove}ava verovatno}u da ne{to dobro mo`e da se desi. To zapravo pove}ava one dowe rezultate, a za one gorwe nikada se ne zna.

Da li je smena selektora (Maksimovi} nasledio Stojiqkovi}a) uticala na atmosferu u reprezentaciji?

- Situacija se polako stabilizuje, qudi smo i verujem da ne}e biti previrawa me|u strelcima.

Ja sam i daqe u kontaktu sa Zoranom Stojiqkovi}em i komentari{em s wim nastupe. I sa Goranom Maksmovi}em imam odi~nu komunikaciju. Mislim da se atmosfera u reprezentaciji nije naru{ila onoliko koliko je mogla, ali i daqe mislim da je uzdrmana tim na ovaj ili onaj na~in - smatra Mirosavqav.

G. Malenovi}

c m y

dnevnik

SPORT

17

VOJVODINA OSVOJILA BOD U KRAGUJEVCU (0:0)

AVRAM GRANT, TRENER PARTIZANA

Stojimo ~vrsto na zemqi

utorak6.mart2012.

Nedostajao plejmejker

Na svom pr vom is pi tu kao tre ner fud ba le ra Par ti za na Avram Grant ni je po lo `io. Re no me, u ko ji se ku ne pred sed nik \u ri}, Izra e lac ni je po ka zao. Op {te su oce ne da je Par ti zan raz o ~a rao u No vom Pa za ru.

Na pa da~ La zar Mar ko vi} ve} je ob ja snio da je za sve kriv lo{ te ren, a sa tim se slo `io i {ef stru ke.

- O~aj ni uslo vi za igru spre ~i li su nas da pru `i mo vi {e. Na {a teh ni ka ni je do {la do iz ra `a ja.

Bor be ni No vi Pa zar se bo qe sna {ao u tim uslo vi ma i za slu `e no uzeo bod - re kao je tre ner.

Mi slio sam, ne tre ba ga me wa ti.

Pre ko 10.000 gle da Ra di kal ne pro me ne bi le bi gre la ca `eq nih do brog {ka. Iz utak mi ce u utak mi ce fud ba la si gur no ni su uigra va }e mo se i na }i naj bo qu pu nih sr ca na pu sti li kom bi na ci ju. Zna te da sam na pri sta dion „^i ka Da ~a” u Kra gu jev pre ma ma pro bao vi {e for ma ci ja cu. Iako su bi li sve do ci der bi ja i one su tu ka da za tre ba. Par ti zan pr vog ko la pro le} nog na stav ka je ostao u istom sa sta vu kao je se Je len Su per li ge, ni su ima li pri nas i za to ni {ta ni sam me wao li ku da gle da ju kva li tet nu igru, a re kao je Izra e lac. uz to su osta li us kra }e ni za gol.

Ne {to bo qe Par ti zan je iz gle Sto ga se, sam po se bi, na me }e za dao u dru gom po lu vre me nu me ~a u kqu ~ak da su im fud ba le ri Rad su bo tu. Ta da je i po sti gao gol i ni~ kog 1923 i Voj vo di ne osta li stvo rio ne ko li ko pri li ka ? du `ni, a pri zna li su to po sle - Osci li ra li smo i na pri pre utak mi ce i tre ner do ma }i na Sla ma ma. Pro tiv naj ja ~ih pro tiv ni ka ven ko Ku ze qe vi}, od no sno De jan igra li smo do bro, pro tiv ne {to Vu ki }e vi}, {ef stru~ nog {ta ba sla bi jih lo {i je. Mo `da je mo ti go sti ju. va ci ja u pi ta wu, ne znam. Ma da, po No vo sa |a ni su `e le li da po be na vqam, pro tiv te {kog te re na i dom u der bi ju na go ve ste le po i be iz u zet no bor be nog pro tiv ni ka bi ri }et no pro le }e, {to ni su kri lo je te {ko igra ti. li. Me |u tim, bi li su si gur no sve Da kle, Grant se ne bo ji da qih sni da }e do ci qa bi ti te {ko sti po sr ta wa eki pe. }i u si tu a ci ji u ko joj ni su mo gli - Tek je po ~e tak se zo ne, ima jo{ da ra ~u na ju na Al ma mi ja Mo re i- do sta da se igra. Znam ko je su am ru, ~o ve ka ko jem je Vu ki }e vi} na bi ci je Par ti za na i sve ra dim sa me nio glav nu kre a tor sku ro lu u tim ci qem. Ima mo do bar tim ko ji cr ve no-be lom ti mu. Ka da se pod }e tek da za bli sta. Od kup i pr ven vu ~e cr ta, upra vo je ne do sta tak stva e nog me ~a sa Cr ve nom zve zdom glav nog kon struk to ra igre, ~o ve kao i od me ~a sa No vo sa |a ni ma ka ko ji }e pra vo vre me nim i ta~ o~e ku jem da po ka `u na {e pra vo nim pa so vi ma „spa ja ti” na pa da ~e Pe tar [ku le ti} u ak ci ji na utakmici u Kra gu jev cu (de sno) li ce. Tek smo kre nu li ka ci qe vi s go lom ri va la, bio osnov ni pro ma i mo lim na vi ja ~e za str pqe we blem go stu ju }eg ti ma. Je ste Voj - vi ma. Po no vi }u da smo tek iza - Igra li smo s ve o ma ozbiq nim za kqu ~io je Grant. vo di na ima la bla gu te ren sku ini - {li iz pri pre ma, da smo pro me - ri va lom ko ji du go, du go ni je po ra Avram Grant Tre ner Par ti za na tek tre ba da ci ja ti vu, za ni jan su bi la bli `a ni li do sta bit nih igra ~a i da `en na svom te re nu - na gla sio je Gran tov pe ~at ni je se vi deo na do ka `e uve re we da ~vr sto sto ji na po be di, ali, osim one Ka ta i je ve nam tre ba vre me na da sve do ve de - Vu ki }e vi}. - Ima li smo do mi na Grad skom sta di o nu. Jed no stav no, ze mqi. De set bo do va pred no sti je {an se u 10. mi nu tu, ni je ima la mo na `e qe ni ni vo. ci ju o ko joj sve do ~i i broj kor ne ra on se oslo nio na pro ve re nu for var qi vo i la ko mo `e da uspa va. sto po stot nih pri li ka.

Mo gao je, mo `da, agil ni Pe tar i bi li smo od go vor ni pre ma oba mu lu, ko ja ni je do ne la re zul tat.

Na Izra el cu je da svo jim pot pi - Ne do sta jao nam je kre a tor [ku le ti} u 37. mi nu tu da po stig - ve za ma. Ta ko }e bi ti i u na stav ku Ka ko }e na sta vi ti da qe ? som oprav da po ve re we ru ko vo di igre ti pa Me re ba {vi li ja ili ne gol, sve je do bro u~i nio, {u ti - pr ven stva.

- Par ti zan ve} ne ko vre me for la ca klu ba.

Mo re i re - pri znao je i De jan Vu - rao, ali je gol man ^an ~a re vi} Ste fen Api ja, naj zvu~ ni je po si ra si stem ko ji mu do no si uspe he.

I. Lazarevi} ki }e vi}. - Ni je do voq no sa mo pa - osu je tio we go vu na me ru. I po sle ja ~a we Voj vo di ne u zim skom pre ri ra ti ri va lu na sre di ni te re na, tog po ku {a ja, Voj vo di na je, s ma - la znom ro ku, od i grao je pr vi put ve} mo ra i ne {to da se na pra vi u wim pa u za ma, bi la tim ko ji je svih 90 mi nu ta utak mi ce. Iako tom de lu, a na ma je, ne do sta jao za - dik ti rao tem po, ali pra vih pri - ni je pot pu no spre man, ipak je bi vr {ni pas. Za do vo qan sam {to li ka vi {e go to vo da i ni je bi lo. lo pri met no da sa mo we go vo pri smo po ka za li da smo fi zi~ ki Do du {e, tre ba na gla si ti da Rad - su stvo na te re nu uno si do zu smi srem ni, igra ~i su pu no pre tr ~a li ni~ ki 1923 ni je imao ni je dan je - re no sti u ve zni red, a de fan ziv ne Pred sed nik fud bal skog klu ba vre me za adap ta ci ju. Sva ka ko da je i po ka za li di sci pli nu u igri, pa di ni di rek tan {ut ka go lu Ne ma - za dat ke od ra dio je na vr lo do Par ti zan Dra gan \u ri} stao je u re mi ne u speh, ali je mo `da i do se na dam da }e mo hva ta ti ko rak iz we Su pi }a, {to sve do ~i o to me da brom ni vou. Ipak, si gur no je i to od bra nu tre ne ra eki pe Avra ma bar u ovom tre nut ku, da bi se tr utak mi ce u utak mi cu i da }e mo je od bram be na li ni ja cr ve no-be - da na vi ja ~i od Api je o~e ku ju mno Gran ta, ko ji je re mi jem de bi to vao gli i ozbiq no shva ti li svo je oba bi ti naj bo qi u naj va `ni jim me ~e - lih funk ci o ni sa la od li~ no. go bo qe igre. na klu pi cr no-be lih u pro le} nom ve ze u na stav ku se zo ne. Ima mo naj - Api ja mi je re kao od mah po sle {am pi o na tu Sr bi je, pro tiv No - bo qi i naj kva li tet ni ji tim u ze utak mi ce da mu je ovo bio pr vi Danas 98. ro|endan Vo{e vog Pa za ra (1:1). mqi, i ne sum wam u ti tu lu - re kao me~ ko ji je od i grao u ce lo sti u Gran tu su ve} po ~e li da za me ra - je \u ri}.

Na da na {wi dan dav ne 1914. go di ne, u ra di o ni ci Sa ve [i ja ko va u po sle go di nu i po da na - ka te go ri ju na ne do stat ku hra bro sti, lo {oj Par ti zan sa da ima osam bo do va No vom Sa du, ro dio se Fud bal ski klub Voj vo di na. Pod iz go vo rom da ~an je bio {ef stru ke Voj vo di ne. po stav ci igre u No vom Pa za ru, a pred no sti u od no su na Cr ve nu zve do la ze da po ma `u u pre ra di vu ne, u dvo ri {tu Te me rin ske 12 (ne ka - I iza Ka ta i ja je pa u za i o~e ki spe ku li {u i o to me da je to po sle - zdu, a u na red nom pr ven stve nom da {wa @it na uli ca), sku pi li su se u~e ni ci Ve li ke srp ske pra vo va no je za me ne da do |e do kri ze u di ca da ne `e li ni {ta da me wa u ko lu cr no-be li u Hum skoj do ~e ku slav ne gim na zi je, stu den ti, {e gr ti i tr go va~ ki po mo} ni ci, s ci qem we go voj igri. Bit no je da `e li mo eki pi. ju u`i~ ku Slo bo du, ko ja je na ne la da osnu ju klub. da obo ji ci pru `i mo pu nu po dr - Na{ tre ner je tek do {ao u je di ni po raz Par ti za nu ove se zo Me |u osni va ~i ma su bi li: Mi len ko [i ja ko vi} - ute me qi va~ tek {ku. srp ski fud bal i po treb no mu je ne u {am pi o na tu Sr bi je. stil ne in du stri je u No vom Sa du, Vla di mir Mi li }e vi} - uni ver zi U su bo tu i pu bli ka u No vom tet ski pro fe sor, Du {an Hi ni} - ugled ni he mi ~ar, Ra den ko Ra ki} i Sa du ima }e sjaj nu pri li ku da se Ka men ko ]i ri} - is tak nu ti prav ni ci, Goj ko Ru `i}, Ran ko To {i}, pri kqu ~i po ja vi (neo ~e ki va no) ZVEZDIN [TOPER DU[KO TO[I] NAKON SPARTAKA \or | e @i v a n ov, Bran k o Go s po | i n a~ k i i vi | e n i advo k at Ko s ta Ha ve li kih po se ta na na {im sta di o- PRIZNAJE xi. Ne osvr }u }i se na uspo ne i pa do ve to kom do sa da {we isto ri je, ni ma. Voj vo di na ta da igra s „fe Vo {a da nas s po no som no si svo jih 98 go di na i dve ti tu le pr va ka Ju we ra {em” Me tal cem, a za o~e ki go sla vi je. va ti je da }e se u tom su sre tu gle da o ci ma pred sta vi ti i Mo re i ra.

Potrebno vreme za adaptaciju

Ostali smo du`ni navija~ima

Mr {a vu po be du fud ba le ra Cr ve ne zve zde u pro le} noj pre mi je ri pro tiv Spar ta ka po kri la je sjaj na at mos fe ra na Ma ra ka ni na ko joj se oku pi lo pre ko 40.000 gle da la ca.

De fan zi vac cr ve no- be lih Du {ko To {i} re al no je sa gle dao ak tu le ni tre nu tak u ko jem se na la zi re no vi ra na eki pa.

- Osta li smo du `ni na vi ja ~i ma, ko ji i da qe ve ru ju u nas i po red ogrom nog bo dov nog za o stat ka. Ni sam o~e ki vao da }e se u su bo tu oku pi ti to li ko pu bli ke, a na rav no dra go mi je zbog po dr {ke ko ju smo ima li sa tri bi na. Mo ra mo {to pre da oprav da mo wi ho vo po ve re we ve li Du {ko To {i}. ^i ni se da cr ve no- be li ni su na pra vi li bit ni ji po mak u igri pro tiv Spar ta ka, ko ji je naj va qi van.

- Uvek su te {ki pr vi me ~e vi u se zo ni. Ni je spor no da je bi lo lo {ih tre nu ta ka, ali i po zi tiv nih stva ri. Po sti gli smo gol iz pre ki da, a na {a mre `a osta la je ne tak nu ta. Spar tak nas je ma lo iz ne na dio pre sin gom, po hva lio bih Su bo ti ~a ne za pri ka za nu par ti ju. O~e ki vao sam, pri zna jem, lak tri jumf.

Ma lo smo se i opu sti li, ve ro va li da }e mo bez pro ble ma do bo do va.

Ka da se sve sa be re, ako smo ve} igra li sla bi je, bi tan je tri jumf.

Bo qe je {to su se pro pu sti li po ja vi li sa da. Mo ra mo da bu de mo mno go bo qi u svim li ni ja ma ti ma. Po treb no je str pqe we da se uigra mo, jer pu no je no vih i mla dih fud ba le ra ko ji ima ju kva li tet.

Pre ko man do va ni ste na {to per sku po zi ci ju, u tan de mu sa no vaj li jom Mak si mo vi }em. Bi lo je pro pu sta pro tiv Spar ta ka u od bra ni.

- Ni smo se jo{ uvek pot pu no upo zna li, ma da je „Mak sa“ od li ~an igra~. Ve ru jem da }e mo jo{ bo qe de lo va ti ve} pro tiv Ja vo ra u na red nom ko lu, a da }e sve bi ti slo `e no do pr vog okr {a ja u po lu fi na lu Ku pa pro itv Par ti za na. Pri -

Fud ba le ri Crvene zve zde za hvaq ju ju na vi ja ~i ma

zna jem, ni sam vr hun ski {to per, ali se tru dim da od ra dim po ve re ni po sao. Mo ja pri o rod na po zi ci ja je le vi bek, po vu ~e me lop ta i tre ner tra `i da je iz no sim {to da qe u po qe. Ni sam na vi kao da sto jim is pred ka zne nog pro sto ra i ~e kam ri va la. Po treb no je jo{ ma lo vre me na da kroz utak mi ce stek nem ve }u si gur nost.

Do dat ni mo tiv je i ~i we ni ca da je bo dov ni mi nus za Par ti za nom sma wen.

- Pri ja {to su kom {i je iz gu bi le dva bo da, sva ki ta kav re zul tat je do bro do {ao. Gle da mo u svo je dr vo ri {te, da po be |u je mo u kon ti nu i- te tu. Re al no, ve li ka je i da qe pred nost Par ti za na. Mo ra mo da se fo ku si ra mo na Kup, jer su tu {an se da se do mog ne mo tro fe ja da le ko opi pqi vi je - kon sta to vao je To {i}.

Z. Rangelov

Fo to: F. Ba ki}

Ili} se vratio Bra na Ili}, naj bo qi stre lac Voj vo di ne to kom je se weg de la li ge, pro te klih ne ko li ko da na pro veo je u An ta li ji, gde je tre ni rao s eki pom Ak to bea iz Ka zah sta na. O~e ki va lo se da }e ta mo po sti }i do go vor o pre la sku u re do ve tog ti ma, ali se on ju ~e po ja vio u No vom Sa du i tre ni rao s Voj vo di nom.

- Bra na je ju ~e od ra dio tre ning s na {om eki pom, a sa da ~e ka mo po nu du Ak to bea - re kao je Mi o drag Pan te li}, sport ski di rek tor no vo sad skih cr ve no-be lih.

- Mo re i ra je ju ~e od ra dio tre ning s osta lim igra ~i ma i u pu nom je po go nu - ob ja snio je Vu ki }e vi}.

- Bit no je ka ko }e iz dr `a ti op te re }e we da nas i su tra i ja ve ru jem da je ve li ka {an sa da bu de u ti mu za duel s Me tal cem. O~e ku jem i po vra tak u kon ku ren ci ju Bran ko vi }a i Po le ta no vi }a, od no sno da za na red ni su sret ima mo na ras po la ga wu kom ple tan ras po lo `i vi tim.

Za no vo sad skog su per li ga {a po be da nad Me tal cem se na me }e kao im pe ra tiv..

A. Predojevi}

HAJDUK PORA@EN OD OFK BEOGRAD

Sagoreli u velikoj `eqi Do bri re zul ta ti u pri prem nom pe ri o du, od li~ no pri pre mqen te ren, sun ~a no vre me i gle da o ci `eq ni fud ba la u le pom bro ju su se sku pi li na sta dion Haj du ka, ve ru ju }i da }e iza bra ni ci no vog {e fa stru~ nog {ta ba Zol ta na Sa boa bi ti uspe {ni na pre mi je ri. Me |u tim Ku qa ni su neo ~e ki va no iz gu bi li od OFK Be o gra da (2:1).

Haj duk ni je igrao lo {e, po veo je ve} i u ~e tvr tom mi nu tu pre ko Bu ba la, po tom imao jo{ ~e ti ri zi ce ra,a po tom, pre ma ne pi sa nom fud bal skom pra vi lu, usle di la je ka zna. Iz je di na dva di rekt na udar ca u okvir go la

Gu `va pred go lom OFK Be o gra d

Me~ na Marakani osmi po gledanosti Utak mi ca pr vog pro le} nog ko la fud bal skog {am pi o na ta Sr bi je iz me |u Cr ve ne zve zde i su bo ti~ kog Spar ta ka osma je u Evro pi pro te klog vi ken da po bro ju pri sut nih gle da la ca. Su sre tu na sta di o nu u Qu ti ce Bog da na pri su stvo va lo je ta~ no 41.250 na vi ja ~a.

Ina ~e, ne ra ~u na ju }i ve ~i te der bi je Zve zda - Par ti zan, ovo je naj ve }a po se ta na sta di o ni ma {i rom Sr bi je od osa mo sta qe wa 2007. go di ne. Kao i obi~ no, naj po se }e ni ji sta dion u Evro pi je „Sig nal Idu na Park”, gde ak tu el ni ne ma~ ki {am pion Bo ru si ja iz Dort mun da re dov no igra pred pre ko 80.000 na vi ja ~a, a ta ko je bi lo i ovog vi ken da pro tiv Majn ca.

Po se ta u Evro pi pro {log vi ken da: 1. Dort mund - Majnc 80.720 gle da la ca, 2. Real - Espa wol 77.000, 3. Bar se lo na - Hi hon 72.442, 4. Ham burg - [tut gart 55.263, 5. Her ta - Ver der 52.744, 6. Ren xers - Harts 47.276, 7. Li ver pul - Ar se nal 44.922, 8. Cr ve na zve zda - Spar tak 41.250...

Be o gra |a ni su do {li do po be de i ta ko se re van {i ra li za je se wi po raz.

- ^e sti tam OFK Be o gra du na po be di. Iz gle da da smo mi sa go re li u ovoj utak mi ci, iako smo je od li~ no otvo ri li i ima li jo{ ne ko li ko po voq nih pri li ka, ali po sle tih pro ma {a ja OFK je pre u zeo ini ci ja ti vu, a mi ni smo us pe li da od ra di mo ono {to smo ra di li to kom pri prem nog pe ri o da. Raz o ~a ran sam zbog ta kvog de bi ja. Ali `i vot je ta kav, fud bal se sa sto ji od po be da i po ra za i ovaj kiks }e mo po ku {a ti da na dok na di mo ve} u na red nom su sre tu - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Ku qa na Zol tan Sa bo.

I na pre mi j er n om su s re tu Haj du ka po tvr di la se isti na da su pri pre me jed no, a bor ba za bo do ve ne {to sa svim dru go. I dok u de set kon trol nih su sre ta Ku qa ni ni su iz gu bi li ni je dan su sret i pri mi li sa mo je dan gol, otre `we we je sti glo ve} na pro l e} n oj pre mi j e r i. Gde uzro ke po ra za vi di mla di tre ner na klu pi Haj du ka Zol tan Sa bo?

- Sa go re li smo u ve li koj `e qi za po be dom i ta pre ve li ka `e qa nam je ma lo spu ta la no ge, pa ne ki seg men ti igre, u ko ji ma smo u pri prem nom pe ri o du bi li naj ja ~i, ni su mo gli da do |u do iz ra `a ja - pod vla ~i Sa bo.

I stra teg Haj du ka de li mi {qe w e da su pro ma {a j i na star tu utak mi ce bol no pla }e ni.

- Nas je po sle pro ma {e nih {an si sti gla ka zna, ali fud bal je ta kav. Pra va eki pa bi iz ta kvih {an si iza {la kao po bed nik, ali, na `a lost, mi smo iza {li kao po ra `e ni - is ti ~e Sa bo.

Kao {to na kon fe ren ci ji za no vi na re na kon su sre ta re ~e is ku sni {ef stru~ nog {ta ba OFK Be o gra da Bran ko Ba bi}, ovaj po raz je tek jed na iz gu bqe na bit ka, ali ne i rat. Na toj osno vi i u Haj du ku mo ra ju gra di ti at mos fe ru pred su sre te ko ji sle de. \. Bojani}

18

SPORT

utorak6.mart2012.

Abra mo vi~ iz gu bio 50 mi li o na fun ti Vla snik lon don skog ^el si ja Ro man Abra mo vi~ iz gu bio je oko 50 mi li o na fun ti na por tu gal skog tre ne ra An dre Vi qa{-Bo a {a, iz ra ~u na li su en gle ski me di ji.

Ru ski taj kun je pro {log le ta pla tio Por tu 13,3 mi li o na fun ti obe {te }e wa za mla dog stru~ wa ka, a pret hod no je mo rao da pla ti i 10 mi li o na fun ti od {te te ne ka da {wem tre ne ru Kar lu An }e lo ti ju.

Vi qa{-Bo a{ je pot pi sao tro go di {wi ugo vor sa ^el si jem, ko ji mu je ga ran to vao 90.000 fun ti ne deq no. Pre vre me nim ras ki dom ugo vo ra ^el si je du `an da is pla ti obe {te }e we Vi qa{-Bo a {u u iz no su od 11 mi li o na fun ti.

Ako se to me do da i no vac za no vog tre ne ra, ne ma sum we da }e Abra mo vi~ po tro {i ti bli zu 50 mi li o na fun ti na pro me nu tre }eg tre ne ra u ma we od go di nu da na.

[PAN SKA LI GA

Real se igrao i sa Espa wo lom Real Ma d rid je na p ra v io jo{ je dan ko rak ka 32. ti tu li pr va ka [pa ni je, a pr voj po sle 2008. go di ne. Iza bra ni ci @o zea Mu ri wa na sta vi li su da se po i gra va ju sa eki pa ma iz Pri me re, lek ci ju su odr `a li i Espa wo lu i za dr `a li de set

mi nu tu, svo jim 30. po got kom ~i me je Li o ne lu Me si ju po be gao dva ko ra ka. Da „kra qe vi“ na od mor odu sa du plo ve }om pred no {}u po bri nuo se Sa mi Ke di ra (38. mi nut), a u na stav ku su pre ci zni bi li i Gon za lo Igu ain dva pu ta (47. i 78. mi -

dnevnik

DA NAS PO ^I WE SE RI JA RE VAN[ UTAK MI CA OSMI NE FI NA LA LI GE [AM PI O NA

Tobyije spre ma ju ha u bi ce za Mi lan Re van{ utak mi ca ma osmi ne fi na la na sta vqa ju se bor be u Li gi fud bal skih {am pi o na.

Kao i na star tu pro le} ne se zo ne, i sa da su utak mi ce po de qe ne u ~e ti ri ter mi na. U pr vim me ~e vi ma je di no je Bar se lo na us pe la da sla vi u go sti ma, a naj u- be dqi vi ju po be du za be le `io je Mi lan sa vla dav {i Ar se nal sa 4:0. Me |u tim, mno go to ga se u mi nu le tri ne de qa pro me nu lo u ta bo ru tob xi ja, Ar sen Ven ger us peo je da sta bi li zu je for mu eki pe i sa da je Asr se nal opet mo }an, {to je po tvr dio i po be dom u der bi ju na En fil du s Li ver pu lom (2:1). Ni Mi lan ne za o sta je u for mi za Ar se na lom, la ko je na Si ci li ji is pra {io Pa ler mo sa 4:0.

- Pred nost Mi la na je ogrom na – ka `e tre ner Ar se na la Ar sen Ven ger. – Tre ba lo bi mno go to ga da se po klo pi da bi mi na kra ju sla vi li. Na rav no, po ku {a }e mo sve, ali su u ovom tre nut ku Ita li ja ni mno go bli `i ~e tvrt fi na lu. Igra }e mo na pa -

Robiwo posti`e svoj prvi gol na utakmici izme|u Milana i Arsenala na San Siru (4:0)

da~ ki, s tim {to mo ra mo bi ti opre zni jer Mi lan ima sjaj nu kon tru.

Da nas LI SA BON: Ben fi ka – Ze nit (pr va utak m. 2:3)(po ~e tak u 20.45) LON DON: Ar se nal – Mi lan (0:4) (20.45) Su tra NI KO ZI JA: Apoel – Olim pik (L) (0:1) (20.45) BAR SE LO NA: Bar se lo na – Ba jer (3:1) (20.45) 13. mar ta MI LAN: In tern – Olim pik (M) (0:1) (20.45) MIN HEN: Ba jern – Ba zel (0:1) (20.45) 14. mar ta LON DON: ^el si – Na po li (1:3 (20.45) MA DRID: Real – CSKA (1:1) (20.45)

Fud ba le ri Mi la na igra ju u top for mi, re dom ru {e sve pre pre ke i vr lo su bli zu od bra ne Sku de ta.

- Po be di }e mo i u Lon do nu – si gu ran je naj bo qi igra~ Mi la na Zla tan Ibra hi mo vi}, ko ji je u su bo tu u Pa ler mu po sti gao tri go la. – Ar se nal mo ra da igra ofan z iv n o, {to je {an sa za na {u ubi ta~ nu kon tru. Bi }e mo kom plet ni. Bez ob zi ra {to su tob xi je po pra vi li for mi, mi slim da ne ma ju ni ka kvih {an si da pro |u u na red ni krug.

Ze nit i Ben fi ka su na za le |e nom te re nu Pe trov ski u Sankt Pe ter bur gu od i gra li sja jan me~, po sle ve li kih uz bu |e wa sla vi li su Ru si sa 3:2.

- Za do voq ni smo ka ko smo igra li u Sankt Pe ter bur gu – is ti ~e Hor he He sus, tre ner Ben fi ke. - U ve }em de lu su sre ta u Ru si ji bi li smo ~ak i bo qi tim, pa sam si gu ran da }e mo anu li ra ti pred nost Ze ni ta i pro }i da qe.

Va qa pod se ti ti da su Por tu gal ci do sa da pred svo jom pu bli kom od i gra li 19 me ~e va u Li gi {am pi o na i sla vi li ~ak 15 pu ta.

- Nas sta ti sti ka ne in ter su je – na po mi we tre ner Ze ni ta Lu }a no Spa le ti.- Ciq nam je da se pla si ra mo u sle de }i krug. Ima mo do bar re zul tat, gol pred no sti,a to je u ova kvim me ~e vi ma iz u zet no va `no. [te ta {to Ar {a vin ne mo `e da igra, da smo ga re gi stro va li sa mo de se tak da na ra ni je bio bi u ti mu. G. Ko va~

ITA LI JAN SKA SE RI JA A Kaka u me~u s Espawolom igrao sjajno

bo do va pred no sti u od no su na we go vog grad skog ri va la Bar se lo nu. Real je sed mi put uza stop no sa vla dao Espa wol i to sed mi put bez pri mqe nog go la – 5:0 (2:0). Ka da se ura ~u na wi hov je se wi duel, Ma dri |a ni su ove se zo ne pro tiv Espa wo la na pra vi li ~ak 9:0.

De se ti tri jumf za re dom, od no sno 22. u Pri me re ove se zo ne, na ja vio je naj bo qi stre lac li ge, Kri sti ja no Ro nal do u 23.

nut) i Ka ka (66. mi nut). Ar gen t i n ac se do m o g ao tre } eg me sta na li sti stre la ca, po sti gao je 16 go lo va i pre sko ~io na p a d a ~ a ma d rid s kog Atle t i k a, Ra d a m e l a Fal k aa (15).

Real sa da ima 67 bo do va, a Espa w ol ko j i ni j e po b e d io ve} pet ko la ostao je na 33 i na la zi se na de o bi de ve tog me sta sa Se vi qom i Atle ti kom iz Ma dri da.

Miralem Sulejmani

Su lej ma ni po vre dio me ni skus Na pa da~ ho land skog Ajak sa i srp ski fud bal ski re pre zen ta ti vac Mi ra lem Su lej ma ni ni je za vr {io me~ 24. ko la ho land skog {am pi o na ta sa Ro dom (4:1) po {to se u 30. mi nu tu po vre dio.

Srp ski in ter na ci o na lac je ose tio bol u ko le nu i za tra `io je da bu de za me wen ne ko li ko mi nu ta pre ne go {to }e go sti do }i do vo| stva.

Ne iz ve snost ubi ja Mi ra le ma Su lej ma ni ja. Srp ski re pre zen ta ti vac iz Ajak sa je po vre |en, ali jo{ ni je po zna to ko li ko }e od su stvo va ti sa te re na. Su lej ma ni je po vre dio me ni skus i

o~e ku je ga ar tro sko pi ja ko le na.

Me |u tim, ho land ski le ka ri jo{ ne mo gu da pre ci zi ra ju ko li ko }e tra ja ti opo ra vak. Ka `u da bi 23-go di {wi na pa da~ mo gao da se vra ti u po gon ve} po sle dve ne de qe, ali po sto ji bo ja zan da je za vr {io se zo nu. Sve }e bi ti ja sno tek ka da mu „u|u” u ko le no.

Na sre }u „ko pqa ni ka”, u dru gom po lu vre me nu je sve do {lo na svo je me sto, a tvo rac sjaj nog pre o kre ta bio je re zer vi sta Ebe si lio ko ji je po sti gao hettrik, dok je ~e tvr ti gol dao Ani ta.

In ter iz be gao bla ma `u In ter je gu bio pro tiv Ka ta ni je re zul ta tom 2:0 do 71. mi nu ta, bio ne pu tu da upi {e {e sti po raz u ni zu bez po stig nu tog go la, ali su on da For lan i Mi li to do ne li bod ko ji „kao” vra }a na du u bo qe su tra - 2:2.

Igrao se dru gi mi nut na dok na de ka da je re zer vi sta Obi upu tio o{tar cen tar {ut na pe te rac, gde se pot pu no sam na la zio gol ge ter \am pa o lo Pa ci ni.

Na kon {to ga je lop ta „od va li la” po gru di ma i po tom po go di la u ru ku, Pa ci ni je us peo sa pet me ta ra da po go di gol ma na Ka ta ni je Hu a na Pa bla Ka ri za.

Ne ra zu ri ne ka ko su us pe li da ne upi {u {e sti po raz u ni zu, {to bi bi lo iz jed na ~e we dve naj cr we se ri je u vek i „ku sur” du goj isto ri ji klu ba (1956/57, 1993/94), ali su obo - Kambijaso na klupi Intera ri li je dan ne ga ti van re kord - ni su po sti gli po Ka ri zo vu mre `u i po sti gao 13. go dak pu nih 542 mi nu ta, pre ne gol u se zo ni, za iz jed na ~e we, go je Di je go For lan u 71. mi nu po sle pr vog po lu vre me na u ko tu du e la na po lu pra znoj „\u ze jem su „Slo no vi” Vi }en ca Mon pe Me a ci” po sti gao pr vi gol te le pro sto „po ce pa li” ve} pro tiv go sti ju sa Si ci li je. raz de ra nog fa vo ri ta na we go Pre to ga, po sled wi stre lac vom te re nu. za In ter bio je Di je go Mi li to Ta da je Ra ni je ri shva tio da u 69. mi nu tu utak mi ce sa Pa ler to {to on `e li da igra, 4-3-3, sa mom (4:4), ko ja je od i gra na 1. fe Mi li tom, For la nom i Pa ci ni bru a ra. Od ta da eki pa Kla u di ja jem u {pi cu, i sa Este ba nom Ra ni je ri ja gu bi la je re dom od Kam bi ja som, An |e lom Pa lom Le }ea (0:1), Ro me (0:4), No va re bom i Mar kom Fa ra o ni jem u (0:1), Bo lo we (0:3), Olim pi ka ve znom re du pro sta uto pi ja, jed iz Mar se ja (0:1) i Na po li ja no sle po ku ~e, ko je re `i na (0:2), a ma lo je re }i da je tim pro tiv ni ka, ali ne mo `e da ga bio bli zu da upi {e i no vi ka ta uje de, jer ga ne vi di...

Ka ko je mo gu }e da ta kvim stro fa lan po raz.

Bru ku nad bru ka ma spre ~io je igra ~i ma je dan Ve sli Snaj der Mi li to, ko ji je u 80. mi nu tu na bu de re zer va, pa ma kar bio pot pas raz i gra nog Obi ja, po ce pao pu no van for me, ve ro vat no je

pi ta we ko je je se bi po sta vio sva ki fan In ter a pre utak mi ce... Ka da se (mo `da ve} biv {i) tre ner Ra ni je ri do zvao pa me ti, bi lo je ka sno za po be du, ko ja }e vra ti ti eki pu u bor bu za Evro pu.

Jo ve ti} opet po vre |en Ste van Jo ve ti} ba{ ne ma sre }e, opet je po vre |en. Na pa da~ Fi o ren ti ne po vre dio se u ne deq nom pr ven stve mom me ~u pro tiv ]e ze ne (2:0) ve} u 20. mi nu tu.

Ne ka da {wem ka pi te nu Par ti za na stra dao je but ni mi {i} i mo ra }e da pa u zi ra bar dve ne de qe {to zna ~i da }e „pre sko ~i ti” utak mi ce sa Par mom i Ka ta ni jom, a u Fi ren ci se na da ju da }e bi ti spre man da po mog ne eki pi u du e lu sa Ju ven tu som, na Ar te mio Fran ki ju, 17. mar ta.

Jo ve ti} je sa 12 go lo va u se zo ni pr vi gol ge ter Fi o ren ti ne, po sti gao je sko ro po lo vi nu go lo va eki pe (25), a na li sti stre la ca Se ri je A de li sed mo me sto sa Di je gom Mi li tom iz In ter a.

Pod se ti mo, Jo ve ti} je pro pu stio sko ro ce lu pro {lu se zo nu, jer je na tre nin gu uo~i we nog star ta po vre dio li ga men te ko le na. Na te ren se vra tio tek kra jem pro {log pro le }a.

Ru ku na sr ce, In ter je mo gao da do `i vi i {e sti uza stop ni po raz, da je Fe li pe Se mjur u 85. mi nu tu is ko ri stio fan ta sti~ nu pri li ku. To bi mo `da re {i lo ne ki od na go mi la nih pro ble ma u ti mu vla sni ka Ma si ma Mo ra ti ja, jer bi Ra ni je ri sva ka ko bio sme wen, a no vi tre ner ve ro vat no ne bi umeo go re od to ga.

Me |u kan di da ti ma za no vog tre ne ra su Si ni {a Mi haj lo vi} i Val ter Zen ga.

Jup Hajnkes

KRI ZA U BA JER NU

Hajn kes pred ot ka zom?

Tre ner fud ba le ra Ba jer na iz Min he na Jup Hajn kes pre u zeo je u pot pu no sti kri vi cu zbog lo {ih re zul ta ta naj tro fej ni jeg ne ma~ kog klu ba.

- Sve kri ti ke su na me stu, ja sam glav ni kri vac za lo {u si tu a ci ju. Sva ki tre ner Ba jer na mo ra da zna da se sna la zi u ova kvim tre nu ci ma. Mo ram da osta nem mi ran i da ne gu bim sa mo po u zda we, po {to znam da imam do voq no is ku stva. - ka zao je Hajn kes ne ma~ kim me di ji ma.

Ba jern je pro {le su bo te iz gu bio od Ba je ra iz Le ver ku ze na sa 2:0, na kon ~e ga za o sta je se dam bo do va za vo de }om Bo ru si jom Dort mund.

Ne ma~ ki me di ji spe ku li {u da bi Hajn kes mo gao da do bi je ot kaz uko li ko Ba jern is pad ne u osmi ni fi na la Li ge {am pi o na.

U pr vom me ~u Ba var ci su iz gu bi li u go sti ma od Ba ze la sa 1:0.

Hajn kes je le tos do {ao u Ba jern, a na klu pi min hen skog klu ba za me nio An dre a sa Jon ke ra, ko ji je vo dio tim na kon od la ska Lu ja van Ga la.

SPORT

c m y

dnevnik

VTA LISTA

Skok Ane Iva no vi} Na naj no vi joj VTA li sti Je le na Jan ko vi} je za dr `a la po zi ci ju od pro {le ne de q e, dok je Ana Iva no vi} za be le `i la no vi skok. Jan ko vi }e va je i da qe 14, dok je Iva no vi }e va dve po zi ci je iza we, po sle sko ka za jed no me sto u od no su na pret hod nu li stu, iako pro {le ne de qe ni je igra la ni na jed nom tur ni ru.

VTA li sta: 1. Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 8.980 bo do va, 2. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 7.680, 3. Pe tra Kvi to va (^e {ka) 7.095, 4. Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 6.270, 5. Ag we {ka Ra dvan ska (Poq ska) 5.850, 6. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 5.825, 7. Ma r ion Bar to l i (Fran c u s ka) 5.160, 8. Na Li (Ki na) 4.390,9. Ve ra Zvo nar jo va

Ana Ivanovi}

(Ru si ja) 4.340, 10. An drea Pet ko vi} (Ne ma~ ka) 3.810... 14. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 2.950...

16. Ana Iva n o vi} (Sr b i j a) 2.725... 119. Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 565...

ATP LISTA

Pad Jan ka i Vik to ra No vak \o ko vi} i da qe su ve re no dr `i pr vo me sto ATP li ste, dok su Jan ko Tip sa re vi} i Vik tor Tro ic ki za be le `i li pad u od no su na

Jan ko Tip sa re vi}

pro {lu ne de qu. \o ko vi} sa da ima 13.310 bo do va, a pra te ga [pa nac Ra fael Na dal sa 10.415 i Ro xer Fe de rer iz [vaj car ske sa 8.710.

Tip sa re vi} je u od no su na pret hod nu li stu za be le `io pad za jed nu po zi ci ju zbog eli mi na ci je u ~e tvrt fi na lu Du ba i ja, ali i zbog to ga {to je Ar gen ti nac Huan Mar tin del Po tro oti {ao ko rak da qe na tom tur ni ru.

Wih dvo ji ca su za me ni li po zi ci je pa je sa da Del Po tro de ve ti, a Jan ko de se ti. Ove ne de qe na za do vao je i Tro ic ki, ko ji je imao pad za tri po zi ci je po {to je tur nir u Del rej Bi ~u za vr {io ve} na star tu i sa da je 25. na sve tu.

ATP li sta: 1. No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 13.310 bo do va, 2. Ra fael Na dal ([pa ni ja) 10.415, 3. Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 8.710, 4. En di Ma ri (V. Bri ta ni ja) 7.450, 5. Da vid Fe rer ([pa ni ja) 4.665, 6. @o-Vil fred Con ga (Fran cu ska) 4.455, 7. To ma{ Ber dih (^e {ka) 3.860, 8. Mar di Fi{ (SAD) 2.875, 9.

Huan Mar tin del Po tro (Ar gen ti na) 2.840, 10. Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 2.710... 25.

Vik tor Tro ic ki (Sr bi ja) 1.420...

SENIORSKO PRVENSTVO SRBIJE

Ti tu le Mol na re voj i Cre pu qi U Su bo ti ci je od i gra no sto no te ni sko Pr ven stvo Sr bi je za se ni o re, u vi {e ka te o gri ja. Naj za ni mqi vi ja je bi la bor ba za ti tu lu se ni or ske pr va ki we po {to je pr vo me sto obez be |i va lo na stup na kva li fi ka ci o nom olim pij skom tur ni ru.

Pri li ku da se bo ri za od la zak u Lon don ima }e {am pi on ka Sr bi je Mo ni ka Mol nar.

Mol na re va je la ko sti gla do ti tu le, u fi na lu je sa 4:0 sa vla da la Alek san dru Ra do wi}. Kao da le ko naj i sku sni ja Mol na re va je okon ~a na ube dqi vi na stup ti tu lom, tim pre {to je An drea To do ro vi} zbog po vre de le |a pre ki nu la sa tak mi ~e wem u ~e tvrt fi na lu.

U kon ku ren ci ji se ni o ra vi |e ne su ne iz ve sne bor be, a do ti tu le je do {ao pr vi no si lac Bo jan Cre pu qa. Naj ve }i iza zov Cre pu qa je imao u po lu fi na lu gde je sa 4:3 sa vla dao Mar ka Pet ko va, da bi po tom u fi na lu bio bo qi od Uro {a Gor di }a sa 4:0, dok je Gor di} u bor bi za fi na le sa vla dao \or |a Bor ~i }a sa 4:3.

Igra ni su i me ~e vi za ti tu le u du blu. U fi na lu mu {kog du bla Kla ji} i Fi {er su sa 3:2 sa vla da li @u wa ni na i Da mja no vi }a, a kod de vo ja ka dubl Mak su ti/Tru `in ski sa vla dao je par

utorak6.mart2012.

19

DANAS PO^IWE PLEJ-OF ZA DAME

Zve zda ve li ki fa vo rit Da na {wom utak mi com iz me |u Cr ve ne zve zde i pan ~e va~ kog Di na ma Azo ta re po ~i we plej-of za od boj ka {i ce. Vi {e stru ki uza stop ni osva ja~ du ple kru ne,Zve zda, po no vo je naj ve }i fa vo rit za {am pi on ski pe har, ali }e pred sto je }i plejof bi ti si gur no za ni mqi vi ji ne go pret hod ni jer su su bo ti~ ki NIS Spar tak, obre no va~ ki TENT i be o grad ska Vi zu ra ve o ma kva li tet ni.

Ko na~ no }e se i u No vom Sa du igra ti plej-of, Va ra din ke su za vr {i le li ga {ki deo se zo ne na {e stom me stu i za po lu fi na le bo ri }e se s TENT-om. Su bo ti ~an ke su ira zi te fa vo rit ki we u me ~u s U`i ~an ka ma, a je di no se ka kva-ta kva ne iz ve snost o~e ku je u su sre tu Vi zu re i Ko lu ba re.

Ras po red pr vih me ~e va ~e tvrt fi na la plej-ofa - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Di na mo Azo ta ra (da nas, 18), SU BO TI CA: NIS Spar tak - Je din stvo (U) (su tra, 19), OBRE NO VAC:

TENT - Va ra din BMG (su tra, 20), BE O GRAD: Vi zu ra - Ko lu ba ra (su tra, 18).

Ras po red re van{ me ~e va PAN ^E VO: Di na mo Azo ta ra Cr ve na zve zda (su bo ta, 18), U@I CE: Je in stvo - NIS Spar tak (su bo ta, 20), NO VI SAD:

Va ra din BMG - TENT (pe tak, 20), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra Vi zu ra (su bo ta, 17).

U po lu fi na le }e pro }i eki pa ko ja pr va stig ne do dve po be de, a even tu al ne tre }e utak mi ce igra le bi se 14. mar ta.

M. R.

DRUGA @ENSKA LIGA – SEVER

Pr vi po raz Fu to `an ki Futog - Mladost (I) 2:3 (23:25, 25:13, 16:25, 25:23, 11:15) FU TOG: Ha la spor to va, gle da la ca 300, su di je: Ba ri {i} (No vi Sad), Ar si} (Ru ma).

FU TOG: Sko pqak (l1), Me dan 1, Mi lo sa vqe vi} 16, To mi} 17, La zen di} (l2), Qu bi ~i}, Mr |an 30, Co li}, Dro bac 1, Mi hi} 4, Ga li}, Ba ri {i} 3.

MLA DOST (IN \I JA): Mi hi} 10, Traj ko vi}, Zdrav ko vi} (l2), Sto ja nac 24, N. Ba ji}, An tu no vi}, @iv ko vi} (l1), Ma le {e vi} 18, Po pa di}, Bo go vac 8, Vu lin 6, A. Ba ji} 6.

Od boj ka {i ce Fu to ga, tre nut ne li der ke Dru ge li ge - se ver, do `i ve le su pr vi po raz ove se zo ne od in |ij ske Mla do sti, po sle

du gih i ne iz ve snih pet se to va.

Ni su ima le sre }e do ma }e igra ~i ce u taj-brejk lu tri ji, a ima le su mno go broj ne {an se da ra ni je do |u do ce log ple na. Oba ti ma igra la su pro me wi vo, s mno go osci la ci ja, po be di la je eki pa ko ja je ima la vi {e sre }e i ko ja je ma we gre {i la. Da je Fu tog ma te ri ja li zo vao vi so ko vo| stvo u pr vom se tu i po veo , re zul tat bi si gur no bio dru ga ~i ji. Kod vo| stva In |ij ki, ko je je pred vo di la Ta ma ra Sto ja nac, od 2:1 u se to vi ma, Fu to `an ke su us pe le pre ko fan ta sti~ ne Go ra ne Mr |an da iozbo re pe ti set i da se na da ju pro du `et ku po bed ni~ kog ni za.

Po ve le su do ma }e u taj-brej ku 6:4, se ri jom 4:0 pre o kre nu le su Sre mi ce, a on da je u ne ku ru ku me~ usme rio su di ja ka da je o~i gled no do bru lop tu, po sle sme ~a Mr |a no ve, do su dio go {}a ma i do neo im tri po e na pred no sti.

Ni su po mo gli pro te sti Fu to `an ki, ali su od mah uz vra ti le i pre o kre nu le na 10:9. Kod 11:10, ima le su do ma }e kon tru za plus dva, ali je Mi hi} iz blo ki ra la Mr |a no vu i go {}i su na pra vi le se ri ju od 5:0 ko je su ta ko za vr {i le su sret i na na le pr vi po raz naj o zbiq ni jem kan di da tu za ula zak u vi {i rang.

M. Risti}

PROGLA[ENI NAJBOQI GIMNASTI^ARI SRBIJE

Pla ke te no vo sad skim so ko li ma

Mo ni ka Mol nar

Mol nar/Lu pu le sku sa 3:0. Kod me {o vi tih du blo va naj bo qi je par Lu pu le sku/Ra do wi}.

– Mo ni ka je do ka za la da je mo men tal n o bo q a od mla dih igra ~i ca sa ko ji ma je igra la.

Ra du jem se {to su mla |e igra ~i ce us pe le da se pr bli `e vr hu se ni or skog te ni sa, pa }e mo, na dam se, u bu du} no sti ima ti jo{ kva li tet ni je za vr {ni ce dr `av nih tak mi ~e wa – re kao je se lek tor `en s ke re p re z en t a c i j e Zol tan Me lik.

Su bo ti ca je kao or ga ni za tor po lo `i la is pit, kao i no va sa la, {to je po tvr dio i Zo ran Ka li ni}, pred sed nik Sto no te ni skog sa ve za Sr bi je.

– Iz u zet no mi je dra go {to je u no vom objek tu pr vi put odr `a no ova ko ve li ko tak mi ~e we. Sa la je do bra, u~e sni ci su bi li pre za do voq ni uslo vi ma za igru, mi smo ot kri li ne ke ne do stat ke ko je }e mo is pra vi ti ve} za vi kend ka da se igra pr ven stvo Sr bi je za ka de te – is ta kao je Ka li ni}.

N. S.

Re dov na go di {wa Skup {ti na Gim na sti~ kog sa ve za Sr bi je odr `a na je na Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa u Be o gra du.

Pre po ~et ka Skup {ti ne odr `a na je sve ~a nost na ko joj su pro gla {e ni naj bo qi spor ti sti, tre ne ri i klu bo vi u mu {koj i `en skoj sport skoj gim na sti ci i rit mi~ koj gim na sti ci. Naj u spe {ni ji ma su do de qe ne pla ke te Sa ve za.

Kod mu {ka ra ca naj bo qi gim na sti ~ar za 2011. je Mi lo{ Pa u no vi}, za naj bo qeg mla dog gim na sti ~a ra pro gla {e ni su Ga vri lo Ili} i Bo ja De ja no vi}. Naj bo qi tre ne ri su Sa {a Ve li~ ko vi} i Vlad mir Dra ku li}. Za naj bo qi klub pro gla {e no je So kol sko dru {tvo Voj vo di na iz No vog Sa da. Kod de vo ja ka na bo qa gim na sti ~ar ka je Ta ma ra Mr |e no vi}, naj bo qa mla da gimnsti ~ar ka Ani ca Ili}, tre ne ri Alek san dar Pan du rov i Ja sna Ko pri vi ca.

Za naj bo qi klub pro gla {e no je So kol sko dru {tvo Voj vod na. Ko drit mi ~ar ki naj bo qa tak mi ~ar ka je Ti ja na Kr sma no vi}, a naj bo qa mla da tak mi ~ar ka Sta {a Ra -

Gi ma sti ~ar ke SD Voj vo di na

du lo vi}. Za naj bo qe tre ne re pro gla {e ni su Da ra Ter zi} [te ri} i Ta ma ra To min, a na bo qi klub je Ri tam iz Be o gra da.

Na Skup {ti ni je usvo jen Sta tut, ko ji je uskla |en sa no -

vim Za ko nom o spor tu. Do ne ta je od lu ka i o pri je mu tri no va klu ba u Sa vez, a usvo je ni su i iz ve {ta ji o ra du or ga na GSS za 2011.

G. M.

De ron Vi li jams bro jao do 57, od li~ ni De rik Ro uz U NBA li gi od i gra no je osam me ~e va, a ve ~e su obe le `i li du e li u Bo sto nu i Los An |e le su. Sel tik si su za hva qu ju }i sjaj nom Ra xo nu Ron du sla vi li sa 115:111 pro tiv Wu jor ka po sle pro du `et ka, dok je Ko bi Bra jant pred vo dio Lej ker se u tri jum fu nad Ma ja mi jem sa 93:83. Ipak, ~ak i ti du e li su pro te kli u sen ci De ro na Vi li jam sa, ko ji je po sti gao 57 po e n a u po b e d i Wu Xer s i j a nad [ar l o t om 104:101. Vi li jams je imao {ut iz igre 16/29, a bio je i sto pro cen tan sa slo bod nih ba ca wa, po -

{to ih je {u ti rao 21/21. Uz to, imao je i {est sko ko va i se dam asi sten ci ja. U pro tiv ni~ kom ti mu Ko ri Ma get je po sti gao 24 po e na.

Za ni mqiv duel vi |en je i u Fi la del fi ji, gde su do ma }i iz gu bi li od ^i ka ga sa 96:91. Kod Bul sa po seb no se is ta kao De rik Ro uz sa 35 po e na i osam asi sten ci ja, dok je od li~ nu par ti ju pru `io i @o a kim Noa sa 11 po e na i 18 sko ko va. U do ma }em ti mu Ni ko la Vu ~e vi} je po sti gao 16 po e na, dok je dva ma we, uz 13 sko ko va, imao El ton Brend. Los An |e les Kli per si za be le `i li su 22. tri jumf ove se zo ne pro tiv

Hju sto na sa 105:103 tek po sle pro du `e ta ka.

Naj za slu `ni ji za tri jumf ti ma iz gra da an |e la bi li su Kris Pol i Blejk Gri fin. Pol je me~ za vr {io sa 28 po e na i de set asi sten ci ja, dok je Gri fin imao dabl-dabl u~i nak od 14 po e na i 11 sko ko va. U po ra `e nom ti mu, Ke vin Mar tin je imao 25 po e na, dok su se na po qu sko ko va is ta kli Lu is Sko la i Sa mjuel Da lem bert sa po 12.

San An to nio je po ra `en od Den ve ra na svom te re nu sa 99:94, a Na get se je u tom du e lu pred vo sio Taj Lo son sa 22 po e na i 11 asi sten ci ja.

Kod Spar sa naj bo qi je jo To ni Par ker sa 25 po -

e na, ali to ni je bi lo do voq no da spre ~i 12. po raz svog ti ma ove se zo ne.

U osta lim me ~e vi ma To ron to je po be dio Gol den Stejt sa 83:75, Wu Xer si je bio bo qi od [ar lo ta sa 104:101, dok je Fi niks sla vio pro tiv Sa kra men ta sa 96:88.

Re zul ta ti: Bo ston - Wu jork 115:111, To ron to – Gol den Stejt 83:75, Los An |e les Lej kers - Ma ja mi 93:83, [ar lot – Wu Xer si 101:104, Fi la del fi ja – ^i ka go 91:96, Hju ston – Los An |e les Lej kers 103:105, Fi niks – Sa kra men to 96:88, San An to nio – Den ver 94:99.

20

SPORT

utorak6.mart2012.

dnevnik

RAS PO RED PRO LE] NOG DE LA PR VEN STVA PR VE FUD BAL SKE LI GE SR BI JE

18.

kolo

(10. i 11. marta u 14)

Srem - In|ija jesenas Mladi radnik - Proleter Radni~ki(N) - ^ukari~ki Napredak - Radni~ki(S) Banat - Be`anija Mladenovac - Kolubara Sloga(K) - Sin|eli} Novi Sad - Teleoptik Dowi Srem - Mladost(L)

19.

1:2 2:0 2:2 0:0 0:0 0:1 0:2 1:2 0:1

kolo

(14. i 15. aprila u 16)

Srem - Radni~ki(S) ^ukari~ki - Be`anija Proleter - Kolubara In|ija - Sin|eli} Mladi radnik - Teleoptik Radni~ki(N) - Mladost(L) Napredak - Dowi Srem Banat - Novi Sad Mladenovac - Sloga(K)

25.

1:1 1:1 0:1 1:3 1:3 1:1 0:1 0:0 1:0

28.

kolo

2:2 2:2 0:2 0:2 0:3 3:2 0:1 1:0 0:3

kolo

(17. i 18. marta u 14.30)

Dowi Srem - Srem Mladost(L) - Novi Sad Teleoptik - Sloga(K) Sin|eli} - Mladenovac Kolubara - Banat Be`anija - Napredak Radni~ki(S) - Radni~ki(N) ^ukari~ki - Mladi radnik Proleter - In|ija

20.

24.

kolo

(5. I 6. maja u 17)

Srem - Kolubara Be`anija - Sin|eli} Radni~ki(S) - Teleoptik ^ukari~ki - Mladost(L) Proleter - Dowi Srem In|ija - Novi Sad Mladi radnik - Sloga(K) Radni~ki(N) - Mladenovac Napredak - Banat

29.

2:0 1:2 0:0 0:1 1:3 1:3 1:2 1:2 0:1

kolo

(21. i 22. aprila u 16)

Mladenovac - Srem Sloga(K) - Banat Novi Sad - Napredak Dowi Srem - Radni~ki(N) Mladost(L) - Mladi radnik Teleoptik - In|ija Sin|eli} - Proleter Kolubara - ^ukari~ki Be`anija - Radni~ki(S)

2:2 1:0 0:0 0:1 0:0 1:1 0:1 3:0 0:0

(12. i 13. maja u 17)

Napredak - Srem Banat - Radni~ki(N) Mladenovac - Mladi radnik Sloga(K) - In|ija Novi Sad - Proleter Dowi Srem - ^ukari~ki Mladost(L) - Radni~ki(S) Teleoptik - Be`anija Sin|eli} - Kolubara

0:0 3:2 0:0 1:3 0:1 1:0 1:2 0:0 0:1

1. Radni~ki (N) 2. Dowi Srem 3. Teleoptik 4. Novi Sad 5. Banat 6. Sloga 7. Proleter 8. Be`anija 9. Kolubara 10. In|ija 11. Mladost (L) 12. Mladenovac 13. Radni~ki (S) 14. Srem 15. Napredak 16. Sin|eli} 17. Mladi radnik 18. ^ukari~ki

17 10 3 4 17 8 6 3 17 8 4 5 17 8 4 5 17 7 6 4 17 8 3 6 17 9 0 8 17 5 10 2 17 8 1 8 17 7 3 7 17 6 6 5 17 6 5 6 17 4 6 7 17 3 8 6 17 3 8 6 17 4 4 9 17 4 4 9 17 2 5 10

24:15 16:6 24:10 22:19 18:13 17:15 17:17 12:6 18:21 22:21 12:12 22:24 11:17 16:19 8:15 19:24 13:20 15:32

33 30 28 28 27 27 27 25 25 24 24 23 18 17 17 16 16 11

Na po me na: Sloga iz Kraqeva, Kolubara iz Lazarevca, Proleter iz Novog Sada kada su doma}ini igraju u nedequ.

32.

kolo

(26. i 27. maja u 17)

kolo

Srem - Proleter In|ija - ^ukari~ki Mladi radnik - Radni~ki(S) Radni~ki(N) - Be`anija Napredak - Kolubara Banat - Sin|eli} Mladenovac - Teleoptik Sloga(K) - Mladost(L) Novi Sad - Dowi Srem

21.

Srem - Teleoptik Sin|eli} - Mladost(L) Kolubara - Dowi Srem Be`anija - Novi Sad Radni~ki(S) - Sloga(K) ^ukari~ki - Mladenovac Proleter - Banat In|ija - Napredak Mladi radnik - Radni~ki(N)

(24. i 25. marta u 14.30)

2:1 2:1 2:3 0:0 0:2 3:1 3:2 0:0 0:2

33.

kolo

kolo

22.

1:0 0:0 0:0 0:0 0:2 1:2 1:0 0:2 0:2

kolo

34.

0:0 0:1 0:1 0:1 4:2 0:3 0:1 1:0 1:2

kolo

26.

Srem - Be`anija Radni~ki(S) - Kolubara ^ukari~ki - Sin|eli} Proleter - Teleoptik In|ija - Mladost(L) Mladi radnik - Dowi Srem Radni~ki(N) - Novi Sad Napredak - Sloga(K) Banat - Mladenovac

27.

Sloga(K) - Srem Novi Sad - Mladenovac Dowi Srem - Banat Mladost(L) - Napredak Teleoptik - Radni~ki(N) Sin|eli} - Mladi radnik Kolubara - In|ija Be`anija - Proleter Radni~ki(S) - ^ukari~ki

3:2 4:3 1:1 1:1 0:1 2:2 3:1 0:1 1:2

30.

kolo

(25. aprila u 16.30)

0:0 0:2 1:5 0:2 2:0 0:2 0:1 0:0 1:0

kolo

(7. i 8. aprila u 16)

(2. juna u 17)

1:2 1:2 0:2 1:1 1:2 0:2 2:1 0:0 1:0

kolo

kolo

(4. aprila u 16)

Srem - ^ukari~ki Proleter - Radni~ki(S) In|ija - Be`anija Mladi radnik - Kolubara Radni~ki(N) - Sin|eli} Napredak - Teleoptik Banat - Mladost(L) Mladenovac - Dowi Srem Sloga(K) - Novi Sad

23.

Mladi radnik - Srem Radni~ki(N) - In|ija Napredak - Proleter Banat - ^ukari~ki Mladenovac - Radni~ki(S) Sloga(K) - Be`anija Novi Sad - Kolubara Dowi Srem - Sin|eli} Mladost(L) - Teleoptik

(31. marta i 1. aprila u 15

Novi Sad - Srem Dowi Srem - Sloga(K) Mladost(L) - Mladenovac Teleoptik - Banat Sin|eli} - Napredak Kolubara - Radni~ki(N) Be`anija - Mladi radnik Radni~ki(S) - In|ija ^ukari~ki - Proleter

1:3 0:1 0:3 0:0 0:2 2:3 2:1 1:2 0:2

Srem - Sin|eli} Kolubara - Teleoptik Be`anija - Mladost(L) Radni~ki(S) - Dowi Srem ^ukari~ki - Novi Sad Proleter - Sloga(K) In|ija - Mladenovac Mladi radnik - Banat Radni~ki(N) - Napredak

31.

(20. maja u 17)

1:1 0:3 1:0 0:1 3:5 0:1 1:2 1:0 0:0

kolo

(28. I 29. aprila u 16.30)

Banat - Srem Mladenovac - Napredak Sloga(K) - Radni~ki(N) Novi Sad - Mladi radnik Dowi Srem - In|ija Mladost(L) - Proleter Teleoptik - ^ukari~ki Sin|eli} - Radni~ki(S) Kolubara - Be`anija

0:0 1:1 0:2 0:2 0:0 1:2 3:0 0:0 0:3

Radni~ki(N) - Srem Napredak - Mladi radnik Banat - In|ija Mladenovac - Proleter Sloga(K) - ^ukari~ki Novi Sad - Radni~ki(S) Dowi Srem - Be`anija Mladost(L) - Kolubara Teleoptik - Sin|eli}

(23. maja u 17)

1:0 0:2 2:2 1:3 0:1 0:0 0:0 0:0 2:0

Srem - Mladost (L) Teleoptik - Dowi Srem Sin|eli} - Novi Sad Kolubara - Sloga(K) Be`anija - Mladenovac Radni~ki(S) - Banat ^ukari~ki - Napredak Proleter - Radni~ki(N) In|ija - Mladi radnik

(6. juna u 17)

0:1 0:1 1:2 0:2 0:0 0:1 0:1 0:1 2:0

c m y

dnevnik

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

Iznena|ewe u Ri|ici Dalmatinac - Jabuka 26:17 (13:7) RI\ICA: Sala Osnovne {kole „Petar Ko~i}“, gledalaca 600, sudije: Mandi} i Kova~i} (Novi Sad). Sedmerci: Dalmatinac 3 (2), Jabuka 4(2), iskqu~ewa: Dalmatinac 14, Jabuka 12 minuta, crveni karton: Komazec (Dalmatinac) u 52. minutu.

DAL MA TI NAC: Matijevi}, Trbojevi}, Baqak, Manojlovi} 4, Bokun 4, Bai} 1, Marinkovi}, Vagi} 1, Simi} 6, Graovac 5(2), Komazec 2, Konstantinovi}, Vulinovi}, Kne`evi} 3, Pupovac.

JA BU KA: Stojkovski, Tanslov, Konevski 4, Tasini},Pavi} 3, Trajkovi} 4, @i`akovi}, Rajkovi}, Gosti} 3, Xantovski , Mir~evski 1, Ko~ovi}, Krstevski 1, Tuti} 1, Radeski, Janovski.

Prvo poluvreme Dalmatinac je dobio sa {est golova razlike, da bi na po~etku drugog gosti smawili na tri i nagovestili da bi mogli da opravdaju ulogu favorita. Me|utim, Dalmatinac ponovo dodaje gas i ostvaruje do kraja me~a prednost od devet golove razlike, {to je svakako iznena|ewe s obzirom da se Jabuka bori za vrh tabele.

M. Jovi}evi}

Hercegovina - @SK 24:27 (10:15) JA[A TOMI]: Sportska hala, gledalaca: 200, sudije: Pe{i} i Radojevi} (Crvenka), sedmerci: Hercegovina 4 (2), @SK 3 (2), iskqu~ewa: Hercegovina 6, @SK 12 minuta.

HER CE GO VI NA: D. Miladinov 2, Pa{ajli} 4, D. Miladinov 5 (2), Vukoje, Rikalo, A}imovi} 3, Milo{evi}, Spahi} 4,

la da pozdravi svaki uspe{an potez, naro~ito svojih miqenika. Svih 60 minuta na terenu je pr{talo, a kada je po okon~awu me~a usledio pozdrav bilo je jasno da nisu bili u pravu oni koji su o~ekivali nedisciplinu i slabu organizaciju me~a. Aplauz objektivne publike, po zavr{etku utakmice, svim akterima verovatno su doprineli i komentari takom igre da Se~awci u posledwih pet godina nisu ugostili kompaktniju, a {to ne re}i i boqu ekipu. @abaqci su jo{ jednom potvrdili da pobe|uje kolektiv, po{to su veliki doprinos u pobedi dali i oni koji su na terenu proveli tri, pet ili osam minuta. Se~awci, nikada anga`ovaniji, nisu znali koju stranu da ~uvaju i kojeg gostuju}eg igra~a da paze po{to je trener \ura| Trbojevi} na raspolagawu imao 16 kvalitetnih rukometa{a.

J. Gali}

Apatin – Potisje Pleteks 35:20 (18:9) APA TIN: Sa la Osnov ne {kole „@arko Zrewanin“, gledalaca 120, sudije: ]irkovi} i Vi{ekruna (Ba~ka Palanka).

Sedmerci: Apatin 2 (1), Potisje 1 (0), iskqu~ewa: Apatin 10, Potisje 10 minuta, crveni kartoni: Palevi}, Oreq (Apatin), Kan~ar (Potisje).

APA T IN: So la} 1,]i ri} 4, Kqa ji} 2, Oqa~a 2, Pale vi} 3, Oreq 1, Krec 3, Ve jin 4, Bo go je vi} (21 odbra na), Bai} 1, Mi lo je vi} 8 (1), Me di} 5, Man di} 1 PO TI SJE PLE TEKS: Molnar, Juhas 1, Danu{ 5, Kan~ar,

Uzbu|ewa na pretek Hajduk - Radni~ki (NS) 28:27 (13:16) @ABAQ: Sportska hala, gledalaca oko 150, sudije: Bakmaz i Radakovi} (Novi Sad). Sedmerci: Hajduk 3 (1), Radni~ki 3 (3), iskqu~ewa: Hajduk -, Radni~ki 8 minuta.

HAJ DUK: Gere, Vujkov 6, Vje{tica 5, Nikolin, Kara} 1, Obrenovi}, Andrin, Ili} 5, Spasojev 10, Vrgovi}, Mandi}, Vukovac, Labus 1, Lon~ar, Radanovi}.

RAD NI^ KI: Jovanovi}, Samarxi} 4, An|eli}, Ili} 2, Beqi}, Jovi} 6, Grahovac 3, Tunguz 3, Vi{wi}, Kandi} 1, Nikoli}, Ranitovi}, Mi{kovi} 8, Vladimir Jovi} (Radni~ki) Mu{icki.

U susretu rukometa{a Hajduka iz ^uruga i novosadskog Radni~kog bilo je velike rezultatske neizvesnosti i uzbu|ewa, naro~ito u fini{u. Doma}in je stigao do bodova iz sedmerca dosu|enog u posledwem sekundu, ne naro~ito kvalitetne ali prave takmi~arske utakmice. Na kraju jedan naspram drugog na{li su se najboqi pojedinci ovog `estokog duela- Ivan Spasojev s jedne i Dino Jovanovi} s druge strane. Spasojev je postigao gol i doma}i tim se radovao, a da je bilo obrnuto ne bi bilo nezaslu`eno.

P. Bundalo ^izma{ev 3, Ga}inovi}, Pe{ut, Savovi}, Berta, Pungul, Pare`anin, Damjanov 3. @SK: Bosi}, Kezija, Xaja, Imrowev 1, Bosni} 2, Zuki} 1, Milutinovi} 4, Markovi} 1, Stevanovi}, Smoqan 5, Jovanovi}, Vu~i}, Dragoqevi}, Bojani} 4, Stra`ivuk 1, Radoj~i} 8 (2).

Sjajna rukometna predstava u Ja{i Tomi}u. Rukovodstvo i igra~i Hercegovine bili su dobri doma}ini, a publika je zna-

^ernak 2, Vuksi} 4, Ili} 1, Na|, Pinter 1, Kri`an, Balint, Baju{ 2, Mojsilov, Pesekel 4, Predvo|eni Vejinom, Medi}em i Palevi}em, koji na dvojnu registaraciju igraju i za Metaloplastiku, Apatinci su u prvom poluvremenu postigli ubedqivu prednost. U drugom delu ukazano poverewe su iskoristili mladi igra~i. Pobeda Apatinaca ni jednog trenutka nije dolazila u pitawe. M. J.

DANAS NA SALAJCI

Osniva se `enska ekipa Slavija Uprava novosadskog mu{kog rukometnom klubu Slavija odlu~ila je da posle ne{to vi{e od decenije i po ponovo osnuje `ensku ekipu.

Tim povodom za danas je zakazana osniva~ka skup{tine, u 18 ~asova, u prostorijama MZ Salajka, u ulici [ajka{ka 26.

J. G.

SPORT

utorak6.mart2012.

21

VOJVODINA PREGRMELA GOSTOVAWE U KRAGUJEVCU

Trijumf timskog duha Odavno rukometa{i Vojvodine nisu imali tako te{kog rivala i te{ko gostovawe kao {to je to bio slu~aj s Radni~kim u Kragujevcu. Uo~i utakmice mogle su se ~uti optimisti~ke izjave iz oba tabora, a ulog je bio velik s obzirom da je ovo u neku ruku bila bitka za kotu dva. Novosa|ani su u jesewem delu prvenstva slavili na svom terenu 30:27, a revan{ je bio jo{ zahtevniji. Doma}in je poku{ao da nanse prvi ovosezonski poraz crveno -belima i smawi bodovni zaostatak. Timski duh novosadskih crveno - belih je odneo prevagu i bodovi su stigli u Novi Sad. - Ponosan sam na svoj tim. Bila je ovo takore}i utakmica za kotu dva, koje su Kragujev~ani uo~i po~etka sezone jasno ozna~ili kao ciq. Moram re}i da je ovo bila na{a najte`a utakmica ove sezone. Doma}in je od starta krenuo agresivno, na momente su igrali pregrubo, bilo je tu i ke~erskih zahvata, a mi nismo imali adekvatnu za{titu. ^etiri, pet vode}ih igra~a, pre svih Radosavqevi}, Popov i Bari{i}, nakon utakmice delovali su zaista isce|eno. Pru`ili smo maksimum i na kraju zaslu-

Ka pi ten Voj vo di ne Ste van Po pov

`eno slavili - rekao je trener Vojvodine mr \o|e ]irkovi}.

Na po~etku boqe su se sna{li doma}i rukometa{i koji su u

jednom momentu imali prednost od ~ak {est golova (14:8), da bi Novosa|ani do{li do izjedna~ewa u 49. minutu (20:20), a onda

odigrali hladne glave i zaslu`eno trijumfovali.

- Jasno je bilo uo~i derbija da je ulog za oba tima zaista veliki i da }e utakmica biti tvrda i neizvesna. S jedne strane, Radni~ki je po svaku cenu hteo da uhvati prikqu~ak za nama i smawi bodovnu razliku, a sa druge strane mi smo zacrtali da ostanemo nepora`eni kako bismo nastavili trku sa Partizanom.

U pojedinim trenutcima sevale su varnice na parketu, ali sve u sportskim okvirima. Mi smo dosta nervozno u{li u me~, {to je doma}in iskoristio u prvom poluvremenu. Ipak, u nastavku smo se konsolidovali, posledwih 25 minuta primili smo samo {est golova, pa se opet pokazalo da pobe|ujemo kada nam odbrana funkcioni{e besprekorno. Odbrane Abaxi}a i Damjanovi}a dale su nam krila, sveli smo tehni~ke gre{ke na minimum i rezultat nije izostao. Moram ista}i da je ovo pobeda kolektiva i zajedni{tva, naravno uz fanati~nu borbenost svih igra~a kazaoje kapiten Stevan Popov.

Za dva dana Novosa|ane ~eka jo{ jedno veliko isku{ewe, gostuju Kolubari u Lazarevcu u Kup takmi~ewu.

I. Grubor

@RK VOJVODINA SPREMNO DO^EKUJE NASTAVAK PRVENSTVA

Ne mawkaju visoke ambicije Iako novajlije u prvoliga{kom dru{tvu, rukometa{ice novosadske Vojvodine jedno su od najprijatnijih ovosezonskih iznena|ewa.Rezultatima (peto mesto na polusezoni s bodom zaostatka od tre}eplasiranog ORK Beograda), lepr{avom igrom i pona{awem ostavile su sna`an pe~at u prvom delu sezone, ~ime su nagovestile da bi mogle u nastavku takmi~ewa da budu me|u glavnim kandidatima za vrh tabele.Novosa|anke su u pauzi bele`ile lepe rezultate, najpre su osvojile turnir u Rumi, a potom su trijumfalno zavr{ile i u~e{}e u Zimskoj ligi. Marta Beqi} ponela je laskavu titulu najboqe igra~ice, dok je Jasmina Gute{a bila najboqi golman.

- Uspeli smo da odradimo vaqano pripreme Eki pa Voj vo di ne gra bi krup nim ko ra ci ma ka vr hu i spremno do~ekamo po- @eqa nam je da budemo u qu ekipu i da se ~asno opro~etak prole}nog dela sezone - revrhu tabele Prve lige, a uz to stimo od ovogodi{weg Kupa kao je trener Dragan Kuki}. - Veda klub oja~a u svim segmentiistakao je strateg Vojvodine. }i deo vremena radili smo u sali ma, posebno organizaciono i bez lopte, {to se sre}om nije Direktor kluba Dejan Perkofinansijski, kako bismo ve} vi} posebno isti~e ulogu devomnogo odrazilo na spremnost desle de }e se zo ne ju ri {a li ka jaka u sveukupnom ovogodi{wem vojaka, a na ruku nam je i{lo i to eliti. Tako|e, gajili smo i uspehu. {to je za sedam dana pomeren povelike ambicije u nacional~etak {ampionata. U nastavak - Sve do sada {to smo postinom Kupu, po{to smo osvojili gli je velika zasluga igra~ica, takmi~ewa ulazimo sa istim saKup Vojvodine. Ali, `reb ni- koje su svojim korektnim i prostavom, iako smo nameravali da je bio na na{oj strani, po{to fesionalnim odnosom, ponadovedemo neke igra~ice. Me|unam je dodelio najte`eg riva- {awem i razumevawem prematim, zbog vi{e nego skromnih la, {ampionski sastav Zaje~a- {ile sva na{a o~ekivawa. Zato finansija bili smo prinu|eni ra. No, mi se ne}emo predati, je potrebno da i uprava napravi da od toga odustanemo. da}emo sve od sebe da bar pri- korak vi{e i da bar bude na Prema Kuki}evim re~ima, to stojno namu~imo na{u najbo- istom nivou, kao {to su to dene umawuje wihove ambicije.

vojke u~inile na terenu. Rezultati i sve ono {to smo do sada postigli govori da klub ima perspektivu, ambiciju i te`wu da uskoro zaigra u najvi{em rangu takmi~ewa. A za to jo{ uvek nemamo finansijsku podr{ku. Kada bi nam se priklonio neko od ja~ih sponzora mogli bismo vrlo lako da klub dovedemo do najvi{eg ranga. No, ne gubimo nadu, naprotiv, verujemo da }e neko od sponzora da prona|e svoj interes i da nam se pridru`i - naglasio je Perkovi}.

J. Gali}

TENISKI VETERANI OTVORILI SEZONU U ADI: Te ni ski ve te ra ni otvo ri li su ovo go di {wu se zo nu u Adi. U kon ku re ni cji sta rih ri va la iz Ade i Mo la, ne pri ko sno ve ni su bi li Ra do van Te {i} i Dra gan Jak {i} iz Mo la, ko ji su ostva ri li tri po be de pa su im pri pa li i po bed ni~ ki pe ha ri. Na dru gom me stu pla si rao se a|an ski par En dre Mi ha lek i Sa {a La zi}, a tre }e pla si ra ni su bi li bra }a Igor i Zo ran Cvit ko iz Mo la.

M. Mr.

22

sport

utorak6.mart2012.

KO[ARKA[KI SEMAFOR ABA mu{ka liga Hemofarm - Partizan Crvena zvezda - Krka Zagreb - Radni~ki Zlatorog - Helios Cedevita - Makabi Olimpija - Cibona Budu}nost - [iroki 21 20 1. Makabi 2. Cedevita 22 17 3. Partiz. MTS 22 16 4. Budu}nost 21 15 23 13 5. [iroki 22 12 6. Cibona 22 11 7. Radni~ki 22 11 8. Zareb 22 11 9. Olimpija 10. C. zvezda 23 10 11. Helios 22 6 12. Krka 22 5 13. Hemofarm 22 5 22 2 14. Zlatorog

1 5 6 6 10 10 11 11 11 13 16 17 17 20

66:87 82:78 76:81 67:73 77:83 58:61 68:61 1788:1458 41 1879:1618 39 1760:1546 38 1582:1495 36 1748:1697 36 1759:1722 34 1810:1817 33 1738:1790 33 1653:1717 33 1859:1839 33 1579:1812 28 1577:1715 27 1603:1783 27 1450:1776 24

Fajnal-for M@RKL `enske lige Polufinale Partizan G. - Vo`dovac ^elik - Hemofarm [.

Finale ^elik - Partizan G.

84:61 77:72 65:74

Agro`iv mu{ka liga Vojvodina Srb. - Sloga Tami{ - Sloboda Proleter - Smederevo @elezni~ar - Mega Viz. OKK Beograd - Metalac Napredak - Borac Radn. FMP - BKK Radn.

1. Vojvodina S. 23 20 3 2. Mega Vizura 23 17 6 3. Radni~ki 23 16 7 4. Radni~. FMP 23 14 9 5. Tami{ 23 14 9 6. OKK Beograd 23 13 10 7. Smederevo 23 13 10 8. Borac MS 23 12 11 9. Sloga 23 11 12 23 9 14 10. Sloboda 23 8 15 11. Metalac 12. Napredak 23 7 16 13. @elezni~ar 23 5 18 23 2 21 14. Proleter

100:56 69:66 79:95 83:93 72:70 67:60 79:73 2011:1709 43 1912:1822 40 1922:1841 39 1833:1736 37 1675:1661 37 1767:1681 36 1916:1906 36 1678:1637 35 1875:1916 34 1710:1819 32 1714:1809 31 1744:1843 30 1828:1927 28 1710:1986 25

Prva A `enska liga C. zvezda - Stara Pazova Beo~in - Jagodina ^elarevo - Student Vrbas Medela - Proleter Loznica - Spartak [abac - Radni~ki 22 21 1 1. C. zvezda 2. Jagodina 22 18 4 3. Vrbas M. 22 15 7 22 14 8 4. [abac 5. Radni~ki 22 11 11 6. Beo~in 22 10 12 7. ^elarevo 22 10 12 22 9 13 8. S. Pazova 9. Student 22 8 14 10. Spartak 22 8 14 11. Proleter 22 5 17 12. Loznica 22 3 19

66:44 81:65 59:52 100:64 42:73 64:60 1773:1303 43 1782:1620 40 1682:1573 37 1570:1512 36 1463:1397 33 1513:1603 32 1424:1428 32 1572:1522 31 1436:1487 30 1486:1549 30 1507:1736 27 1244:1722 24

Prva B mu{ka liga Napredak M. - Vojvodina Crnokosa - Jedinstvo NB Radni~ki S. - Spartak Beovuk - Viva Basket Mladost (Z) - Konstantin Jagodina - Mladost (^) Rani~ki (O) - [abac

90:62 98:59 84:81 99:70 79:61 69:56 87:77

1. Mladost (Z) 2. Jagodina 3. Konstantin 4. Mladost (^) 5. Spartak 6. Radni~ki (O) 7. Crnokosa 8. Napredak 9. Beovuk 10. Viva Basket 11. [abac 12. Radni~ki S. 13. Vojvodina 14. Jedinst. NB

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

ODBOJKA 13 13 13 12 12 11 10 10 9 9 8 7 7 6

7 7 7 8 8 9 10 10 11 11 12 13 13 14

1521:1473 1656:1613 1525:1407 1590:1477 1627:1537 1625:1647 1586:1551 1517:1581 1665:1662 1737:1792 1527:1525 1582:1665 1590:1706 1630:1742

33 33 33 32 32 31 30 30 29 29 28 27 27 26

Prva B `enska liga Plej of - Kraqevo para}in - Basket S. @elezni~ar - Srbobran Moravac - Qubovija Sivac - Trep~a 1. Basket Stars16 15 1 2. R. Kora} MT 16 15 1 3. Srbobran R. 16 15 1 15 11 4 4. Qubovija 5. Para}in 16 9 7 16 9 7 6. Plej of 7. @elezni~ar 17 7 10 8. Bor 16 7 9 9. Sivac 17 5 12 10. Kraqevo 17 4 13 11. Moravac 16 3 13 12. Trep~a 22 0 22

68:60 67:82 63:81 20:77 20:0 (sr) 1311:682 31 1114:645 31 1142:677 31 990:673 26 1025:909 25 800:899 25 849:1079 24 923:835 23 723:1124 22 726:1064 20 590:1166 19 0:440 0

Prva srpska mu{ka liga - Sever Meridijana - Srem Akademik - Oyaci Dunav - Nova Pazova Mladost T. - S. Pazova Vojvodina S. - Vrbas Radni~ki - Veternik Topola - V. Kikinda 1. Srem 19 18 2. Meridijana 18 17 3. Mladost T. 18 13 4. Vrbas 20 10 19 10 5. Akademik 6. Veternik 19 10 7. Topola 19 10 8. S. Pazova 18 10 18 9 9. N. Pazova 10. Vojvodina S. 18 8 18 6 11. Dunav 19 5 12. Oyaci 13. V. Kikinda 19 3 14. Radni~ki 19 2

1 1 6 10 9 9 9 8 9 10 12 14 16 17

87:81 97:72 79:56 89:86 105:86 66:80 107:70 1689:1404 37 1582:1401 35 1564:1522 32 1661:1716 30 1545:1497 29 1641:1640 29 1515:1468 29 1529:1419 28 1411:1399 27 1565:1553 26 1428:1489 24 1431:1541 24 1348:1657 22 1329:1532 21

Druga srpska mu{ka liga - Sever Vojka -Ruma Hajduk - ^oka Top - Dinamo BNS - Spartak MT Sv. \or|e - Crvenka Apatin - Futog T. B. Palanka - Krajina G. 19 15 1. Sv. \or|e 2. Hajduk 19 14 3. Dinamo 19 14 4. Futog T. 20 11 18 13 5. BNS 6. Vojka 20 10 7. Ruma 18 12 18 9 8. Spartak 9. Crvenka 19 8 10. Apatin 18 8 11. Krajina G. 18 8 12. ^oka 19 5 13. Top 19 5 14. B. Palanka 20 0

4 5 5 9 5 10 6 9 11 10 10 14 14 20

92:58 113:49 84:90 76:68 112:74 86:72 0:20 (sr) 1548:1350 34 1506:1297 33 1405:1308 33 1457:1404 31 1365L:126131 1439:1403 30 1451:1349 30 1323:1260 27 1320:1409 27 1374:1370 26 1262:1316 26 1304:1488 24 1339:1478 24 0:400 0

ME \U NA ROD NO OTVO RE NO PR VEN STVO NO VOG SA DA

Mi ji} sve za se nio

U organizaciji [otokan karate saveza Srbije i KK Soko, odr`ano je me|unarodno Otvoreno prvenstvo Novog Sada u karateu.

U~estvovalo je 550 takmi~ara svih uzrasta iz 36 klubova iz na{e zemqe, Slovenije i Republike Srpske. Takmi~ewe je odr`ano u borbama i katama u pojedina~noj konkurenciji. Interesantno je da su na ovom takmi~ewu u~estvovali i klubovi koji ne pripadaju ovoj asocijaciji i nemaju ista stilska opredeqewa. Sve zbog integracije u ovom sportu koji ima osamnaest saveza u Srbiji. Bilo jeodli~nih borbi u konkurencijama seniora i juniora, a bez premca bio je Milorad Miji}, ~lan KK Enpi.

Pla sman - bor be - se ni o ri - do 68 kg: 1. Milan ]opi} (Enpi). Do 78: Milorad Miji}, 2. Milan Poledica (oba Enpi), 3. Milo{ Bo`ovi} (Zvonko Osmajli}, Beograd) i Du-

dnevnik

{an Vukeqa (Mladost, Novo Milo{evo). Iznad 78: 1. Boris Malagurski (Enpi). Apsolutna: Milorad Miji}, 2. Igor Miladinovi} (Zvonko Osmajli}), 3. Boris Malagurski i Marko Vu~kovi} (Soko, Novi Sad). Seniorke - do 60: 1.

Irida Lazi} (Musa{i, Beograd), 2.

Nikolina Zeqkovi} (Fru{kogorac, Divo{), 3. Jovana Jani}ijevi} (Kamikaze, Velika Plana). Iznad 60: 1. Nevena Spasi} (Padobranac, Vrwa~ka Bawa), 2. Ana ]iri} (Mladost, Oxaci). Apsolutna: 1.

Nevena Spasi}.

Ka te - mu{karci: 1. Du{an Vukeqa (Mladost, N. Milo{evo), 2.

David Bu|i (^oka), 3. Edvin David (Feniks, Kikinda) i Edmond Bu|i (^oka). Mu{karci: 1. Maja Svrdlin (Enpi), 2. Marija Pavlovi} (Crnokosa, Kosjeri}), 3. Sa{a [tiglic (Dom`ale, Slovenija) i Vesna Mihajlovi} (Majevica, Lopare).

M. P.

ODR @A NA GO DI [WA SKUP [TI NA VBS

Iz bor na 25. mar ta U Novom Sadu odr`ana je redovna godi{wa skup{tina Vojvo|anskog bokserskog saveza, kojoj je prisustvovao 41 ~lan, od 56. Podnet je izve{taj o radu, a usvojen je i novi Statut. Na redovnoj Skup{tini je zatra`eno da bude i izborna, iako tako ne{to nije stajalo u dnevnom redu. Posle dugih rasprava odlu~eno je da se, ipak, glasa o poverewu sada{wem rukovodstvu VBS. - Na skup{tini je bio 41 delegat - rekao je sekretar VBS Martin Vizi. - Za smenu bilo je wih dvadeset, protiv devetnaest, uz dva uzdr`ana glasa. Me|utim, po Statutu potrebno je da za dono{ewe bilo koje odluke bude pedeset posto prisutnih ~lanova plus jedan. U ovom slu~aju to nije bilo tako.

Izborna skup{tina bi}e odr`ana 25. marta u @abqu, kada }e se odr`ati pojedina~no prvenstva Vojvodine.

M. P.

@EN SKA SU PER LI GA Varadin BMG - NIS Spartak 0:3 Vojvodina - Vizura 0:3 TENT - Jedinstvo (U) 3:0 Dinamo (P) - C.zvezda 1:3 Radni~ki (B) - Kolubara 0:3 1. C. zvezda 18 16 2 51:11 49 2. NIS Spartak18 15 3 49:19 44 3. TENT 18 12 6 41:23 36 4. Vizura 18 10 8 38:32 32 5. Kolubara 18 8 10 33:32 27 6. Varadin 18 9 9 31:34 25 7. Jedinstvo 18 8 10 33:37 23 8. Dinamo 18 6 12 27:45 17 9. Radni~ki 18 5 13 22:48 12 10. Vojvodina 18 1 17 8:52 8 U ~etvrtfinalu plej-ofa igra}e: Crvena zvezda - Dinamo (P), NIS Spartak - Jedinstvo (U), TENT - Varadin BMG, Vizura - Kolubara. Iz lige je ispala Vojvodina, a beogradski Radni~ki igra}e plej-aut s drugoplasiranom ekipom Prve lige.

MU [KA SU PER LI GA Jedinstvo (SP) - Spartak (Q) 3:1 Partizan - Klek 1:3 Radni~ki (K) - M. radnik 3:0 Vojvodina NS seme - Ribnica 3:2 @elezni~ar - C. zvezda 0:3 1. C. zvezda 18 17 1 53:18 48 2. Radni~ki 18 13 5 47:25 40 3. Vojvodina 18 13 5 46:26 40 4. M. radnik 18 10 8 38:33 31 5. Partizan 18 10 8 38:34 26 6. Ribnica 18 6 12 29:41 19 7. Spartak 18 6 12 25:42 17 8. @elezni~ar 18 6 12 24:43 17 9. Klek 18 5 13 23:44 16 10. Jedinstvo 18 4 14 27:44 16 U ~etvrtfinalu plej-ofa igra}e: Crvena zvezda - @elezni~ar, Radni~ki (K) - Spartak (Q), Vojvodina NS seme Ribnica, Mladi radnik - Partizan. Iz lige je ispalo Jedinstvo iz Stare Pazove, a Klek Srbija{ume igra}e plejaut s drugoplasiranom ekipom Prve lige.

PR VA @EN SKA LI GA @elezni~ar (L) - Novi Sad Student - Klek Radni~ki (K) - Jedinstvo (SP) Po{tar - Gimnazijalac MD Zrewanin - Crnokosa Lazarevac - Sme~ 5 1. Jedinstvo 17 16 1 2. @elezni~ar 17 15 2 3. Crnokosa 17 13 4 4. Radni~ki 17 11 6 5. Lazarevac 17 8 9 6. Zrewanin 17 8 9 7. Sme~ 5 17 8 9 8. Po{tar 17 8 9 9. Klek 17 4 13 10. Student 17 4 13 11. Gimnazijalac 17 3 14 12. Novi Sad 17 4 13

49:11 47:8 43:15 36:26 31:34 29:34 28:34 28:35 21:41 19:41 21:43 14:44

3:0 3:0 0:3 3:2 0:3 3:1 47 46 39 32 24 23 23 21 15 15 11 10

PRVA MU[KA LIGA Ni{ - Dunav volej Novi Sad - Spartak (S) Sterija - Obili} Jagodina - \erdap Novi Pazar - Smederevo Borac - VGSK 1. Spartak 17 15 2. \erdap 17 14 3. Obili} 17 12 4. Borac 17 12 5. N. Pazar 17 12 6. D. volej 17 8 7. Smederevo 17 8 8. Jagodina 17 7 9. Novi Sad 17 6 10. Sterija 17 4 11. Ni{ 17 2 12. VGSK 17 2

2 3 5 5 5 9 9 10 11 13 15 15

48:17 45:19 42:23 40:20 42:25 33:35 30:32 29:40 24:39 20:43 19:47 15:47

0:3 2:3 3:1 0:3 3:0 3:0 43 39 38 36 35 24 24 19 18 13 9 8

DRUGA LIGA - SEVER (@) Futog - Mladost (I) Ba~ki zmaj - Srem Prvi tempo - Kikinda @iti{te - NS volej tim Ki 0230 - Ruma 1. Futog 11 10 2. P. tempo 11 9 3. Srem 11 9 4. Mladost 11 8 5. Ruma 11 5 6. Ki 0230 11 4 7. NS volej t. 11 4 8. Kikinda 11 4 9. B. zmaj 11 1 10. @iti{te 11 1

1 2 2 3 6 7 7 7 10 10

32:6 29:9 27:9 28:12 16:22 16:25 14:26 12:24 11:30 8:30

2:3 0:3 3:0 0:3 3:1 30 28 26 24 13 13 11 11 5 4

DRUGA LIGA - SEVER (M) Apatin - Vojvodina 2 Srem - Partizan In|ija - RFU Sloven - Mladost E. Bavani{te - FOK 1. Sloven 11 11 2. In|ija 11 9 3. Mladost E. 11 7

0 2 4

0:3 3:1 3:2 3:0 1:3 33:9 31 31:10 28 26:17 22

RUKOMET

4. Srem 5. Vojvodina 6. Apatin 7. Bavani{te 8. RFU 9. Partizan 10. FOK

11 11 11 11 11 11 11

7 4 6 5 5 6 4 7 3 8 2 9 1 10

25:21 24:19 16:23 16:23 17:30 12:29 12:31

19 17 14 12 8 8 6

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA - CENTAR (@) Varadin 2 - Novi Sad 2 Futog vest - VST Vojvodina 2 - Turija @abaq - Partizan 1. VST 9 9 2. Novi Sad 9 6 3. Vojvodina 9 6 4. Varadin 9 4 5. Futog vest 9 4 6. Partizan 9 4 7. Turija 9 3 8. @abaq 9 0

0 3 3 5 5 5 6 9

27:3 21:12 19:11 19:17 15:18 14:17 9:21 2:27

3:1 0:3 3:0 0:3 26 19 17 15 11 11 8 1

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA - SEVER (@) Vrbas - ^oka Spartak 2 - CVS Volejstars - Merkur Mladost (BP) - Be~ej 1. Spartak 9 2. Vrbas 9 3. CVS 9 4. Merkur 9 5. Mladost 8 6. Volejstars 9 7. Be~ej 8 8. ^oka 9

9 7 6 6 3 2 2 0

0 2 3 3 5 7 6 9

3:0 3:1 0:3 odgo|eno 27:7 26 23:9 20 19:12 17 18:14 17 15:17 10 13:23 7 9:18 7 3:27 1

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA - SREM (@) Radinci - Srem 2 Mladost E. - Omladinac Sloga - Prvi tempo 2 Maks - Dunav 1. Maks 9 8 2. Omladinac 9 6 3. Dunav 9 5 4. Sloga 9 5 5. Mladost E. 9 5 6. Srem 9 5 7. P. tempo 9 2 8. Radinci 9 0

1 3 4 4 4 4 7 9

26:8 21:13 19:14 19:14 17:15 16:16 10:23 2:27

0:3 3:1 2:3 3:2 24 18 16 16 15 14 5 0

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA - BANAT (@) Klek 2 - Proleter Koral - Hercegovina Banat - Kraji{nik Radni~ki - MD Zrewanin 2 Vr{ac 1. Vr{ac 9 9 0 2. Proleter 10 8 2 3. Banat 10 8 2 4. Zrewanin 9 6 3 5. Radni~ki 9 5 4 6. Koral 10 3 7 7. Hercegovina 10 3 7 8. Kraji{nik 9 1 8 9. Klek 10 0 10

0:3 3:0 3:0 odgo|eno slobodan 27:2 26 26:9 25 25:8 23 21:11 19 16:14 14 12:21 10 9:26 7 4:25 3 6:30 2

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA - CENTAR (M) [id - Mladost E. 2 Vo{a - Kulpin Sloven 2 - Vojvodina 3 Botafogo Stra`ilovo 1. Stra`ilovo 8 8 2. Vo{a 9 7 3. Vojvodina 8 6 4. Kulpin 8 5 5. [id 9 4 6. Botafogo 8 3 7. Sloven 9 1 8. Mladost E. 9 0

0 2 2 3 5 5 8 9

3:0 3:1 1:3 slobodan slobodan 24:3 24 24:9 22 20:10 18 17:12 14 13:16 12 13:16 9 6:26 2 2:27 1

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA - SEVER (M) Vrbas - Be~ej Mladost (T) - Mladost (BP) Kikinda - Spartak 2 Merkur 1. Vrbas 8 7 1 2. Merkur 7 6 1 3. Mladost (BP) 8 5 3 4. Mladost (T) 8 3 5 5. Kikinda 8 3 5 6. Be~ej 8 2 6 7. Spartak 7 1 6

3:0 1:3 0:3 slobodan 23:4 22 19:7 17 16:12 14 14:16 10 9:17 9 6:120 5 7:18 4

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA - BANAT (M) Borac 2 - Proleter Hercegovina - Radni~ki Gorwi grad - Banat 1. Proleter 9 8 2. Radni~ki 9 6 3. Banat 9 4 4. Hercegovina 9 4 5. Borac 9 3 6. G. grad 9 2

1 3 5 5 6 7

25:6 20:12 17:18 13:18 11:20 9:21

0:3 1:3 3:0 23 18 14 12 8 6

VATERPOLO PR VA A LI GA Peto kolo: @AK - Vojvodina 3:17, Partizan Rajfajzen - Begrad 9:4, Bawica - Crvena zveda vet 5:7.

1. Partizan 5 5 0 0 55:30 15 2. Vojvodina 5 4 0 1 64:30 12 3. C. zvezda 5 3 0 2 37:33 9

4. Beograd 5. Bawica 6. @AK

5 2 0 3 36:42 5 1 0 4 35:51 5 0 0 5 24:66

6 3 0

PRVA B LIGA Deseto kolo: [abac – TENT 9:14, Singidunum – Dunav 13:8, Rabotni~ki – Spartak 7:8, Nais – Go~ 7:8, Be~ejac Partizan 2 sino}, slobodan je Zemun.

1. Singidunum 9 9 0 0 98:41 27 2. Dunav 9 8 0 1 96:65 24 3. Partizan 2 8 6 1 1 95:55 19 4. Zemun 9 5 1 3 86:75 16 5. Be~ejac 8 4 2 2 69:70 14 6. TENT 9 4 0 5 95:120 12 7. Go~ 9 3 0 6 78:91 9 8. Spartak 9 2 1 6 70:96 7 9. Rabotni~ki 8 1 2 5 60:71 5 10. Nais 9 1 1 7 70:91 4 11. [abac 9 1 0 8 63:107 3

Su per li ga (M)

Pr va li ga (M)

Radni~ki - Vojvodina 22:23 Crvenka Jafa - Kolubara 29:23 Obili} - Jugovi} Unimet 23:25 PKB - Crvena zvezda 25:29 Dinamo - Partizan 25:26 Napredak - @elezni~ar 25:24 Metaloplastika - Po`arevac 31:23 Smederevo - Rudar 22:21 1. Vojvodina 19 16 3 0 571:473 35 2. Partizan 18 16 2 0 566:474 34 3. Radni~ki 19 12 2 5 532:476 26 4. Metalop. 18 11 1 6 512:481 23 5. Napredak 19 9 3 7 513:516 21 6. Rudar 19 8 3 8 472:485 19 7. C.zvezda 19 9 2 8 505:486 18 8. Kolubara 18 8 4 7 496:504 18 9. Jugovi} 19 7 3 9 478:490 17 10. @elezni~ar19 6 3 10 540:580 15 11. Smederevo 19 7 1 11 434:479 15 12. PKB 19 6 2 11 487:512 14 13. Po`arevac 19 7 0 12 484:509 14 14. Crvenka 19 6 0 13 491:517 12 15. Dinamo 19 4 1 14 512:560 9 16. Obili} 18 4 0 14 464:530 8 U slede}em kolu (10-11. marta) sasta}e se: Vojvodina - Napredak, Jugovi} Unimet - PKB, Rudar - Crvenka Jafa, Crvena zvezda - Dinamo, Kolubara Obili}, Partizan - Radni~ki, @elezni~ar 1949 - Metaloplastika, Po`arevac Smederevo DU Integral.

Superliga (@) @elezni~ar MC - Nopal K. Milo{ - Radni~ki L. M. sport - ^a~ak Jagodina - JP Radni~ki Naisa - Zaje~ar C. zvezda 1. Zaje~ar 12 12 0 2. Jagodina 13 9 1 3. Radni~. L. 13 7 1 4. K. Milo{ 13 7 0 5. Naisa 12 6 1 6. C. zvezda 11 5 3 7. Nopal 12 5 1 8. M. sport 13 5 0 9. JP Radni~. 12 4 0 10. ^a~ak 12 2 1 11. @elezni~. 13 2 0

0 3 5 6 5 3 6 8 8 9 11

28:24 28:25 26:17 27:21 14. marta slobodna 425:259 24 344:284 19 280:284 15 348:376 14 328:332 13 289:297 13 357:363 11 293:308 10 287:307 8 248:327 5 280:342 4

Bane Ra{ka - Vojput Vrbas - @elezni~ar Proleter - Mladost TSK Priboj - Jagodina N. Beograd - M. Gora Zlatar - Novi Pazar N. Pazova - Zaje~ar 1. Zaje~ar 16 16 0 0 2. Vrbas 16 12 1 3 3. Vojput 16 10 2 4 4. Zlatar 16 8 3 5 5. Priboj 16 9 1 6 6. Proleter 16 8 1 7 7. Bane 16 7 1 8 8. @elezn.

15 6 2 7 9. M. Gora 16 6 1 9 10. C. zvezda 15 5 2 8 11. N. Pazar 16 5 2 9 12. N. Pazova 16 6 0 10 13. N. Beograd 16 5 1 10 14. Mladost 16 4 1 11 15. Jagodina 16 2 2 12

23:21 42:24 26:27 30:21 34:32 31:25 26:34 516:393 32 469:438 25 454:376 22 483:475 19 386:386 19 414:386 17 417:414 15 409:419 14 480:475 13 377:397 12 415:459 12 436:492 12 439:458 11 362:419 9 401:471 6

Druga liga (M) Apatin - Potisje Pleteks Dalmatinac - Jabuka Hajduk - Radni^Ki (Ns) Titel YD - Somborelektro Radni~ki ([) - B. Karlovac Hercegovina - @SK Napredak - Ruma Jedinstvo - Metalac AV 1. @SK 16 14 0 2 2. Titel 16 12 1 3 3. Sombore. 16 12 0 4 4. Metalac 15 11 1 3 5. Jabuka 16 10 2 4 6. Apatin 16 8 1 7 7. Radn. NS 16 8 1 7 8. Jedinstvo 15 07 2 6 9. Hajduk 16 8 0 8 10. Hercegov. 16 6 1 9 11. Dalmatin. 16 6 1 9 12. Ruma 16 5 2 9 13. B. Karlovac 16 4 2 10 14. Napredak 16 4 0 12 15. Radn. [.

16 3 0 13 16. Potisje 16 1 2 13

35:20 26:17 28:27 20:19 37:27 24:27 40:32 (sutra, 20) 489:417 28 480:425 25 456:389 24 465:406 23 506:452 22 450:416 17 490:473 17 468:445 16 510:490 16 434:442 13 426:455 13 492:536 12 487:518 10 471:535 8 416:495 6 401:528 4

MU [KA SU PER LI GA

Mla di u pr vom pla nu Odigrano je 13. kolu Superlige Srbije za ku gla {e. Par ti zan je savladao E|{eg iz Ba~ke Topole, a Crvena zvezda BN Bos je u Aran|elovcu ubedqivo slavila protiv Vodovoda Kragujevac sa 7:1.Senta Visa prom je te`e 1. Beograd 2. Senta Visa prom 3. C. zvezda BN Bos 4. Partizan 5. Ni{ put 6. Banat 7. E|{eg 8. Vodovod 9. Metalac 10. Kraqevo

13 12 13 13 13 13 13 12 13 13

13 10 9 8 6 5 4 3 3 0

Ovo je ujedno bilo i kolo mladih igra~a. U svojim ekipama najboqe rezultate postigli su kandidati za juniorsku reprezentaciju: Alen Kujunxi} (C. zvezda BN Bos), Milo{ Simojonovi} (Ni{ put), Bala` Kova~ (E|{eg) i Slobodan Simonovi} (Banat).

0 0 0 1 0 0 0 1 0 0

0 2 4 4 7 8 9 8 10 13

87,5:16,5 65:31 61:43 62:42 47:57 49,55 40,5:53,5 34:62 36,5:67,5 29,5:74,5

26 20 18 17 12 10 8 7 6 0

Kraqevu su oduzeta ~etiri boda jer nije imao juniorsku ekipu na [ampionatu Srbije). ne go {to se o~e ki va lo (5,5:2,5) pobedila Ni{ put, a u redovima doma}ina blistao je Goran Veki} sa 650 ~uweva.

U najboqoj postavi kola bio je jo{ jedan igra~ Sente Laslo Fek te (628). [am pion Beograd Po{tanska {tedionica ponovo je presko~io magi~nu granicu od 3.700 ~uweva.

Sa 3.720 ~uweva (prosek 620 ~uweva po igra~u) savladao je sa 5,5:2,5 Me ta lac. Dvo ji ca prvotimca Beograda Daniel Te {a (635) i Go ran Osto ji}(630) su se na{la u {estorci kola.

Rezultati 13. kola: Vodovod Kragujevac – Crvena zvezda BN Bos 3.416:3.472 (1:7).

Najboqi igra~i: Jagli~i} 602 – Kujunxi} 589.Beograd Po{tanska {tedionica – Metalac Gor wi Mi la no vac 3.720:3.613 (5,5:2,5). Najboqi: Tep {a 635 – Ra do ji ~i} 637.Senta Visa prom - Ni{ put 3.615:3.122 (5,5:2,5). Najboqi: Veki} 650 - Simonovi} 614. E| {eg – Par ti zan 3.258:3.375 (2:6). Najboqi: Kova~ 587 - N. Matija{ 595.Kraqevo - Banat 3.498:3.487 (5:3).

Najboqi: Trifunovi} 631 Simonovi} 620.

PR VA B LI GA

Der bi Be o gra |a ni ma Sin gi du num – Du nav 13:8 (5:1, 4:3, 1:0, 3:5) BE O GRAD: Bazen Bawica. Gledalaca: 100. Sudije: Golijanin i Vuka{inovi}. Igra~ vi{e: Singidunum 6 (4), Dunav 7 (2). Peterci: Dunav 1 (1).

SIN GI DU NUM: Mani}, ^abrilo 1, Mora~a, Rudi} 2, Miti}, Matkovi}, Bijeli} 5, Ba{ica, Aleksi} 1, [e}erovi} 1, Alijagi} 1, Duji}, Petrovi} 1.

DU NAV: Peti}, Mili} 1, Savi}, Qubi~i}, \ur|evi}, Piqi} 1, Dimitrov 1, ]atovi} 1, Bo`i~kovi} 1, Kati}, Bukvi}, Maksimovi} 3, Vitorovi}.

U derbiju Prve B lige vaterpolisti Singidunuma savladali su ekipu novosadskog Dunava 13:5 i ujedno im naneli prvi poraz u sezoni. Beogra|ani su posele deset kola ostali jedina nepora`ena ekipa u B ligi.

Singidunum je me~ prelomio jo{ u prvom delu utakmice kada je poveo 5:1. U nastavku su poku{ali igra~i Dunava da nadoknade zaostatak, ali nisu uspeli.

G. M.

НА ФЕСТУ У БЕОГРАДУ 120.000 ПОСЕТИЛАЦА

Награда руском филму „Бедуин” Награду у такмичарском програму 40. Феста добио је руски филм „Бедуин„ редитеља и сценаристе Игора Волошина. Признање младом аутору прексиноћ је уручио председник жирија Дарко Бајић у оквиру церемоније затварања јубиларног фестивала у великој дворани Центра „Сава„. Волошин се захвалио на српском језику, примајући статуету „Мало велико дрво„, рад вајара Небојше Ђуре Веселиновића. Одлуку о награди једногласно су донели редитељ Бајић и чланови жирија, филмски критичари Филип Бергсон (Велика Британија) и Радован Холуб (Чешка). Они су образложили да је Волошин награђен „за мајсторство режије и композиције, као и за умеће у раду са глумцима и у причању савремене бајке о томе докле је мајка спремна да иде, из љубави према својој кћерци на самрти, водећи је из њеног родног Кијева до Санкт Петерсбурга и затим до јорданских пустиња„. Специјално признање жири је доделио хрватском филму „Флеке„ редитеља Алда Тардоција „за храбар деби, искрен и пун енергије и

филмских референци, који ни у једном тренутку не употребљава шаблоне ауторског филма„. Жири критике Фипресци Србија доделио је награду за најбољи филм на 40. Фесту филму „Авр” финског редитеља Акија Каурисмакија, саопштила је председница жирија Сандра Перовић.

- Овај филм софистицирано критикује проблем имиграције у оквиру Европске уније. То је мали и топао филм о неисквареној срећи и солидарности - рекла је она. - Реди-

Вечерас у „Арени” филм „Глумац” Ревија филмова са београдског Феста, током које је публика у Новом Саду у биоскопу „Арена синеплекс“ била у прилици да види 20 филмова, завршава се вечерас пројекцијом филма „Глумац“ од 17, 19 и 22 часа. Овај вишеструко награђивани филм накнадно је уврштен у програм. „Глумац” је спектакуларно остварење - неми, црно-бели филм француског редитеља, сценаристе и монтажера литванског порекла Мишела Азанависијуса. Радња почиње 1927. када се појављују звучни филмови. Главни лик је веома популаран глумац који не жели да се прилагођава новој технологији. То се одражава на његову каријеру која почиње да пропада. Ипак, спашће га љубав нове младе глумице. „Глумац” је номинован за награду Оскар у чак десет категорија, а добио је пет статуета Америчке филмске академије - за најбољи филм, режију, главну мушку улогу - Жан Дижарден, музику и костиме. Претходно је освојио три Златна глобуса, седам британских Бафта награда, као и пет француских награда Цезар, међу којима и за главну глумицу - Беренис Бехо, а Дижарден је награђен за најбољег глумца на фестивалу у Кану.

тељ у тону филмске носталгије, меланхолично, са одмереном иронијом, уз црнохуморне елементе супротставља појединца и заједницу. Предочавајући апсурдне ситуације Каурисмаки се вешто поиграва клишеима и ретро дизајном. Уз Перовићеву, чланови жирија су били Дејан Николај Краљачић и Грег де Кјур. Специјално признање жири је доделио филму „Кинез за понети” Себастијана Боренстајна, „правом малом драгуљу из Аргентине”.

- Изузетно рафинирано, суптилно остварење одише духовитошћу, топлином, свежином и интелигенцијом - оценио је жири.- Попут најквалитеније хиспаноамеричке прозе, Боренстајнова луцидна игра судбине или случаја преломљена кроз призму културолошких разлика чини оно што је све ређе у савременом филму приказује живот, то јест оно најинтересантније у њему, у продукционо сведеним оквирима, кроз ауторски израз, а при томе на комуникативан начин. Публику су поздравили директор Дирекције Феста Милош Параментић, уметнички директор Борислав Анђелић и селектор Иван Карл. Параментић је изразио задовољство што је филмове 40. Феста гледало 120.000 људи, од којих 102.000 са купљеним улазницама. Анђелић је оценио да је квалитетна програмска понуда изазвала добру реакцију публике, док је Карл напоменуо да са оваквим плебисцитом не треба да бринемо за будућност Феста. Од 24. фебруара у Центру „Сава„, Дому омладине и Дворани културног центра приказана су 72 премијерна филма из целог света, уз три ретроспективе у Музеју кинотеке.

ГЛУМИЦЕ ВЈЕРА МУЈОВИЋ И РАДА ЂУРИЧИН ДАНАС У ВРШЦУ

Речи великана мелем за душу Популарне глумице Вјера Мујовић и Рада Ђуричин с приповедачком представом “Човек човеку” у којој причају приче великана српске књижевности: Боре Станковића, Иве Андрића, Исидоре Секулић, Бранка Ћопића, Милован Да-

нојлића и Моме Капора, гостоваће вечерас у позоришту у Вршцу. Маестралне, одважне, а срдачне глумице са сјајном дикцијом, причаће најлепше приче српских писаца: “Вечити пољубац”, “Жена на камену”, “Башта сљезове боје”, “Госпа Нола”, “О причи и причању”, , “Човек човеку” и “Сто недеља блокаде”, које у позадини прати “Међ сном и јавом”, музика Боре Дугића. Сав тај текст саткан од речи, мисли и истине, прави су мелем за душу. Јер, као што је нобеловац Андрић рекао “Можда ће баш приче помоћи човеку да се нађе и снађе, да му осветле тамне путеве на које га живот баца, да га упуте шта треба чинити, а шта не.”

- Том представом боримо се за овај језик, који се у доба СМС порука и електронске поште скраћује и уништава, и да се вратимо великим српским писцима који су озбиљно говорили и одговорно се

бавили језиком - каже за наш лист Вјера Мујовић. Рада Ђуричин истиче да јој није било лако које писце да уврсти у ову представу, али каже да су заступљени они великани који су њој нарочито драги.

бирања прича, није имала на уму одређену генерацију публике, јер сматра да не постоји никакав јаз између генерација.- То су општа питања наших егзистенција без обзира да ли се ради о младима или не. Наравно, свако време доноси неке нове ствари, проблеме, али они су више технолошке природе. Оно што је суштински, што чини човека човеком, оно је заједничко увек, свима, кроз све генерације. Као што је рекао Иво Андрић: Можда је у тим причањима садржана историја човечанства, јер без обзира да ли приче причају о времену садашњем или прошлом, они говоре о проблемима човека. Како бити човек. Тим питањима како бити човек смо сви обузети, почевши од оног младог човека, до најстаријег. Иако је за ову несвакидашњу представу велико интересовање, популарне глумице не практикују да је одржавају у великим просторима, како би сваки гледалац имао осећај да се само њему прича.

utorak6.mart2012.

c m y

kultura

dnevnik

ХРОНИКА 18. САЛОНА КЊИГА И 17. ИЗЛОЖБЕ УМЕТНОСТИ „ART EX PO”

Приредбе продужене за један дан Генерални директор Новосадског сајма Горан Васић јуче је најавио да ће текуће сајамске приредбе - 18. салон књига и 17. изложба уметности „Art ex po“, бити продужене за један дан. То значи да ће ове културне манифестације трајати и 7. марта, а улаз ће бити бесплатан. Васић је позвао Новосађане да дођу и купе књиге, као најлепши поклон за предстојећи Међународни дан жена. Јуче је Звонимиру Сантрачу, ликовном уметнику из Вршца уручена награда „Сава Шумановић“. Он је признање добио за прошлогодишњу изложбу „Љубавно писмо стигматичној нацији“ одржану у Галерији Културног центра у Вршцу. Награду су му уручили Горан Васић и покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић. Одлуку да Звонимир Сантрач добије ово признање, једногласно је донео жири у саставу Сава Степанов, председник, Весна Латиновић и Оливера Јанковић, руководећи се ставом Саве Шумановића да уметност по својој форми мора бити блиска духу времена у коме настаје. Потом је Весна Буројевић подсетила да се ове године навршава 60. годишњица постојања Галерије „Сава Шумановић“ у Шиду и да су тамо одржане изложбе лауреата ове награде.

- Звонимир Сантрач је уметник који константно и континуирано, са мало више или мање скепсе, посматра и критикује актуелне догађаје, али и антиципира надолазећа збивања. Софистицирано и суптилно покушава да се постави као уметник који својим делом не пренебрегава стварност него јој даје видљиву опну, препознавајући и релевантно тумачећи њен

стварни карактер и смисао. Сантрач је на уметничкој сцени преко три деценије, а као сликар афирмисао се још током југословенске уметничке сцене осамдесетих година 20. века. Посебно је запажен његов ангажовани уметнички став у времену кризе - речено је у образложењу жирија које је прочи-

ком. То је уједно и била ромоција једног изузетног издања БКЦ- целокупног песничког опуса Бранка Миљковића на немачком језику „Ver ge blich ich sie wec ke/Uza lud je bu dim“. ову књигу су представили преводилац Јохан Лавунди, Гудрун Бланк и издавач Радован Влаховић.

тала власница „Бел Арта“ Весна Латиновић.Награду „Сава Шумановић“ додељују галерија „Бел Арт“ и Центар за визуелну културу „Златно око“. Сантрач је 14. лауреат, а признање се састоји од плакете и сто хиљада динара. Банатски културни центар је саопштио да је Богданка Ракић из Немачке овогодишња победница Трећег међународног фејсбук песничког фестивала. На штанду БКЦ јуче је одржано немачко вече, на коме су главни гости били песници из Немачке Петер Цвај, Ади Хибел, Илсе Хен, Дитмар Херцог и Марко Келер. Они су говорили стихове Бранка Миљковића на немач-

Током јучерашњег дана на штанду Градске управе за културу одржан је програм „У сусрет европској престоници културе 2020. године“ . О напорима да се Нови Сад кандидује за то звање, говорили су ректор Универзитета у Новом Саду Мирослав Весковић,члан Градског већа задужен за културу Андреј Бурсаћ и управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић. Јучерашње теме биле су Европска културна баштина, Универзитет у Новом Саду, Културно наслеђе и туристички потенцијали Зрењанина и Сремских Крловаца, градова партнера Новог Сада. Радмила Лотина

Фото: Р. Хаџић

У СУБОТИЧКОМ ПОЗОРИШТУ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ” ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРА „ОРИГИНАЛНОГ ХАМЛЕТА”

Шекспир и нешто више Као пр ва ово го ди шња, а дру га пре ми је ра у те ку ћој се зо ни, у По зо ри шту „Ко сто ла њи Де же“ у Су бо ти ци ве че рас ће би ти из ве де на пред ста ва „Ори ги нал ни Ха млет“. Ада па та ци ју, по мо ти -

ни мо ти ви ње не про бле ма тич не аутен тич но сти. Из ме ђу оста лог, „Ха млет“ је по знат по то ме што су ње го ва ве ро до стој ност, од но сно Шек спи ро во аутор ство, че сто до во ђе ни у пи та ње.

Гостовање у родном граду Долазак у Вршац за Раду Ђуричин много је више од гостовања, јер је то њен родни град. Увек насмејана глумица, потиче из породице угледног вршачког проте Маринка. Увек кад дође у свој град воли да се прошета улицом која је понела име њеног оца.

- Проповедао је као свештеник, живео као човек. И то је оно због чега се и данас поносим њиме. Служио је 65 година у Вршцу и народ га је поштовао и волео јер је имао истинску љубав за своје парохијане и све људе, без обзира да ли су били православци, католици или друге вере. То је била љубав према ближњем, која је у њему буктала до краја живота.Када сам улазила у овај посао, говорио ми је “не учествуј у ономе што дели људе, већ у оном што их спаја“.

- Волим те писце и сматрала сам да питања и размишљања тих аутора и прича које причамо могу да дотакну све нас. Почевши од нас које их говоримо до оних који нас гледају. Мислим да нисам погрешила у избору писаца и прича- каже Рада Ђуричин и објашњава да приликом припрема за представу и

До сада су с “Човек човеку” обишле многе градове Србије, Црне Горе, БиХ, Хрватске, Словеније и Македоније, а у њој су уживале и наше допломате у неколико европских градова: Париз, Лондон, Осло, Будимпешта, Рим… Владимир Ђуричић

23

Кинга Мезеи у представи коју је режирала

ви ма ори ги нал не хро ни ке „Ге ста до на рум“ и дра ме Ви ли ја ма Шек спи ра, пот пи су ју Кор не лиа Го ли и Кин га Ме зеи, ко ја је и ре жи ра ла пред ста ву. „Кри ми на ли стич ка тра ги ко ме ди ја“, ка ко је жан ров ски од ре ђу ју аутор ке, пр ву ре при зу има ће 27. мар та, на Свет ски дан по зо ри шта. Ли те ра ту ра и на слов ко ри шће ни да се дра ма тур шки и ре ди тељ ски про во ка тив но осми сли по зна та драм ска при ча о не срећ ном Кра ље ви ћу, не дво сми сле но ука зу ју да су ис ко ри шће -

Фото: Ж. Серда

„Ге с та до н а рум“ дан с ког ауто ра Сак са Гра ма ти ку са из 12. ве ка је пр ви из вор ко ји се по ми ње кад је реч о „Ха мле ту“. Гра ма ти кус је на ла тин ском за пи сао „исто ри ју дан ских кра ље ва и ју на ка“, ка ко се на во ди у јед ном од пр вих по зна тих из да ња овог спи са у ко јем по сто ји при ча о кра ље ви ћу освет ни ку. По зна ва о ци ка жу да Шек спир ни кад ни је ни чи тао Гра ма ти ку са, али за то је су не ки дру ги, те је прак тич но на род ни мо тив, ни пр ви ни по след њи пут у умет -

но сти, за вр шио об ра ђен од ру ке мај сто ра... Кин га Ме зеи, осим што се ба ви ла ре жи јом, кре и ра ла је ко сти ме и сце но гра фи ју за пред ста ву „Ори ги нал ни Ха млет“, а у пред ста ви ту ма чи уло гу Гер тру де. За њу је су срет с кла сич ном дра мом био уто ли ко за ни мљи ви ји што се од и грао у по зо ри шту ко је не ма ре пу та ци ју кла сич ног драм ског те а тра, та ко да је рад био дво стру ко иза зо ван. Не же ле ћи да от кри је све де та ље ко ји су до ве ли до то га да пред ста ву на зо ву „Ори ги нал ним Ха мле том“ и жан ров ски је од ре де као „кри ми на ли стич ку тра ги ко ме ди ју“, Кин га Ме зеи је от кри ла да ће пу бли ка ипак ви де ти и „Ха мле та“ у кла сич ном сми слу, док ње го во пре ту ма че ње и из ма шта ни мо мен ти на тра гу Хо ра ци је вог ли ка мо гу би ти са мо мо тив ви ше. Глу мач ки ан самбл ко ји је због ка шње ња нов ча не упла те по кро ви те ља По зо ри шта „Ко сто ла њи Де же“, Гра да Су бо ти це, до пре не ко ли ко да на био и су фи нан си јер пред ста ве, игра ће у про ши ре ном са ста ву - Ар пад Ме са рош (Ха млет), Имре-Елек Ми кеш (По ло ни је, Ро зен кранц, Дух, Гро б ар), Мар т а Бе р еш (Бер н ар д о, Гро б ар, Офе л и ј а, Глу ми ца), Га бор Ме са рош (Ла ерт, Гил ден стерн, Фран ци ско, Глу мац), Кин га Ме зеи (Гер тру да, Глу ми ца), плус го сту ју ћи глум ц и Неп с ин хаз/ На р од н ог по зо ри шта/ ка за ли шта - Ар пад Чер ник (Кла у ди је, Глу мац), Ча ба Рал бов ски (Хо ра ци је), Зол тан Мол нар (Све ште ник, Фор тин брас, Глу мац). Му зи ку за пред ста ву ком по но вао је европ ски ре но ми ра ни ком по зи тор и му зи чар Си лард Ме зеи. И. Бу рић

24

SveT

utorak6.mart2012.

dnevnik

AGENCIJA ZA ATOMSKU ENERGIJU

IRAK

Ubi jen 21 po li ca jac FA LUYA: U seriji napada na kontrolne punktove u ira~kom gradu Haditi, rano ju~e ujutro poginuo je 21 policajac, saop{tili su bolni~ki i policijski izvori. Napade je izvela grupa od oko 50 naoru`anih osoba na vi{e kontrolnih punktova u Haditi, rekao je potporu~nik policije Ovaid Halaf. „Predata su nam tela 21 policajca, dok je wih petoro raweno”, naveo je predstavnik hitne slu`be u gradskoj bolnici Hatab Omar.

Posledwi te`ak napad u Haditi, biv{em upori{tu sunitskih pobuwenika nakon ameri~ke invazije 2003, dogodio se pre godinu dana 3. marta 2011. kada je bomba{ samoubica aktivirao eksploziv u jednoj banci ubiv{i devet qudi.

Bom ba kod Er do ga no ve kan ce la ri je AN KA RA: Blizu kancelarije turskog premijera Tajipa Erdogana u Ankari ju~e ujutro je eksplodirala bomba i jedna osoba je lak {e ra we na. Ka ko ja vqa ju lo kal ni me di ji, bomba je eksplodirala sat vremena pre nego {to je u is toj zgra di tre ba lo da po ~e ne za se da we tur ske vlade.

Bom ba u pla sti~ noj fla {i eks plo di ra la je dvadesetak metara od Erdoganove kancelarije. Nijedna grupa zasad nije preduzela odgovornost za ovaj bomba{ki napad u Ankari. Policija je po~ela opse`nu istragu, po{to se strahuje da je u tom delu grada mo`da podmetnuta jo{ neka eksplozivna naparava. Stru~waci za eksplozive u za{titnoj ode}i pretra`uju okolinu da bi proverili da li ima jo{ bombi. Turska televizija javila je da je rawna osoba zaposlena u vladi. Incident je usledio samo nekoliko dana posle aktivirawa eksploziva u Istanbulu, blizu kancelarija vladaju}e partije Pravde i razvoja, kada je raweno 15 policajaca i jedan civil.

Niko nije preuzeo odgovornost za taj raniji napad.

U Tur skoj su ak tiv ni kurdski pobuwenici koji se bore za otcepqewe jugoistoka Turske, kao i radi kal ni le vi ~a ri i islamske grupe.

[ta da qe s Ira nom BE^: Me|unarodna agencija za atomsku energiju razmatra plan daqe akcije u vezi s iranskim nuklearnim programom.

Iran predla`e nastavak pregovora, a protiv sankcija. Savet guvernera Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) zapo~eo je zasedawe ~ija je glavna tema - stav prema iranskom nuklearnom programu. Izvr{no telo IAEA, posle dve neuspele posete svojih inspektora Iranu u januaru i februaru, mora da odlu~i o daqem delovawu.

Evropska unija (EU) trenutno razmatra odgovor vlade u Teheranu na ponudu o obnovi pregovora u sporu oko nuklearnog programa, koji su prekinuti januara 2011. godine. Iran je izrazio spremnost na obnavqawe pregovora, ali je istovremeno zao{trio retoriku prema Zapadu. Zapadne zemqe, pre svih Sajediwene Ameri~ke Dr`ave i

Ali A{gar Soltanije

wihovi saveznici, Iran optu`uju da pod izgovorom razvoja civilnog programa, sledi ciq

izrade nuklearnog naoru`awa, {to Teheran uporno demantuje.

Zasedawu IAEA, kako je i o~ekivano, prisustvuje i iranski ambasador u toj organizaciji Ali A{gar Soltanije, koji je ve} na prethodnom sastanku u Be~u podsetio da pojedine dr`ave ~lanice Saveta guvernera IAEA „treba da prestanu da kvare atmosferu saradwe izme|u Irana i IAEA“.

Nedavna runda pregovora s IAEA je, prema mi{qewu predstavnika Teherana, pozitivna i zato je Savetu guvernera upu}en poziv da podr`e Iran u saradwi s nukealrnom agencijom Ujediwenih nacija.

Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) ima indicije, na osnovu satelitskih snimaka, da u iranskoj vojnoj bazi Par~in, koju zahteva da poseti, postoje izvesne aktivnosti, dok Iran to odlu~no negira.

JEMEN

Naj ma we 140 mr tvih u su ko bu SA NA: Najmawe 140 qudi je poginulo u sukobima jemenske vojske i pripadnika lokalnog ogranka Al-Kaide. Napada~i su poku{ali da preuzmu polo`aje vojske Jemena u zoni Kuda u nestabilnoj ju`noj provinciji Abjane. Zvani~nici iz Vojske Jemena navode da je poginulo najmawe 107 vojnika i 32 ekstremista, kao i da je na desetine raweno u iznenadnom napadu na vojsku u predgra|u Zinxibara u provinciji Abjan. Borci Al-Kaide napali su tokom dana vojnu bazu u Kudu. Prema informacijama bolni~kih izvora na obe strane ima na desetine rawenih. Borbe su se vodile zapadno od glavnog grada provincije Abjane, Zin|ibara, koji je pod kontrolom pripadnika Al Kaide od maja. Grupacija Al-Kaida na arapskom poluostrvu (Aqpa), nastala od

saudijskog i jemenskog ogranka te organizacije, iskoristila je slabqewe vlasti u Sani zbog pobune protiv predsednika Ali Abdulaha Saleha da oja~a svoje prisustvo na jugu i na istoku zemqe. Prema jednom od izvora, oru`ane snage na jugu zemqe pritekle su u pomo} vojnicima u Kudu i uspele da potisnu napada~e. Ministarstvo odbrane Jemena u saop{tewu je potvrdilo da su se sukobi dogodili i navelo da su borbe po~ele kad su borci Al-Kaide aktivirali bombe postavqene u vozilima, u vojnoj bazi u Kudu. Ministarstvo je navelo da ima mrtvih s obe strane ali nije navelo cifre. Napadi na policiju i vojsku, ~esto pripisivni Al-Kaidi, poja~ali su se u posledwe vreme na jugu i jugoistoku Jemena gde ta mre`a ima upori{te.

ZVANI^NO POTVR\ENA POBEDA AKTUELNOG PREMIJERA RUSIJE

Vla di mir Pu tin po be dio u svim re gi o nima MO SKVA: Zvani~no je potvr|ena pobeda Vladimira Putina, koji }e ponovo biti predsednik Rusije. Opozicija ne priznaje rezultate, mitinzi u Moskvi, Putinove suze obi{le svet.

Po najnovijim podacima Centralne izborne komisije, Vladimir Putin je osvojio nepunih 64

EU uzdr`ano BRI SEL: Zvani~nici Evropske unije uzdr`ano reaguju na rezultate predsedni~kih izbora u Rusiji. Izostala uobi~ajena ~estitka pobedniku od strane funkcionera EU. „Veoma pa`qivo smo pratili izbornu debatu tokom predsedni~kih izbora u Rusiji i primili smo k znaju rezultate“, rekla je novinarima u Briselu Maja Kocijan~i~, portparolka evropske visoke predstavnice Evropske unije Ketrin E{ton. Portparolka Komesarijata za spoqne poslove EU je rekla da je Evropska komisija „u principu saglasna“ s izve{tajima me|unarodnih posmatra~a koji su konstatovali „izvesne nepravilnosti“ tokom izbornog procesa. Portparolka je najavila da }e baronica Ketrin E{ton pru`iti detaqniji pogled na izbore, ali je podsetila da Rusija ostaje strate{ki partner EU.

odsto glasova. Time je premijer ve} pobedio u prvom krugu, za {ta mu je formalno bilo potrebno samo 50 odsto glasova. Na izbore se dazvalo oko 65,3 procenata registrovanih bira~a, ka`e CIK. Vladimir ^urov iz CIK-a je demantovao navode opozicionih partija da su s izbornih mesta izbacivani posmatra~i i ~lanovi izbornih komisija. Po wegovim

pritisaka na CIK“, izborni sistem u Rusiji pokazao kao dobar.

Zamenik {efa CIK-a Stanislav Vavilov objavio je da je na dan izbora komisija dobila 178 prijava kr{ewa izbornih propisa.

Vladimir Putin je pobedio u svim regionima Rusije, a iznena|ewe ovih izbora je Mihail Prohorov, koji je tre}e mesto po broju glasova utvrdio na celoj terito-

Trgu Mawe` u centru Moskve, poru~iv{i da Rusiji niko ni{ta ne mo`e da nametne spoqa, i optu`iv{i opoziciju da `eli da rasturi rusku dr`avnost i uzurpira vlast.

Lider komunista Genadij Zjuganov rekao je da ne}e priznati rezultate izbora, optu`iv{i vlast za masovno kr{ewe izbornih propisa i la`irawe rezultata. Kan-

ali je Federalna slu`ba obezbe|ewa upozorila da ne}e dovoliti nikakve akcije na Crvenom trgu i da }e ih spre~iti – u skladu sa zakonom. „Smatramo da predsedni~ki izbori nisu bili slobodni i da su nelegitimni. Wih je sprovela ista izborna komisija koja je na{e glasove krala 4. decembra (na parlamentranim izborima). Nisu dozvolili nezavisnim kandidatima da

Rezultati izbora za predsednika Ruske Federacije od 4. marta 2012, nakon obra|enih 99,55 odsto bira~kih listi}a Kan di dat Vladimir Putin Genadij Zjuganov Mihail Prohorov

Par ti ja Je din stve na Ru si ja / Na rod ni front Ko mu ni sti~ ka par ti ja RF

Gla so vi

ne za vi sni kan di dat

7,88%

Li be ral no-de mo krat ska Vladimir @irinovski par ti ja Ru si je Sergej Mironov

Vladimir Putin: pobeda u prvom krugu

re~ima, takvih slu~ajeva je bilo 143 od stotine hiqada, „{to je mnogo mawe nego na parlamentarnim izborima”.

Prvi ~ovek CIK-a dodaje da }e zvani~ni rezultati izbora biti objavqeni ~im stignu zapisnici sa svih izbornih mesta, ra~unaju}i i one iz inostranstva. ^urov je ocenio da se, bez obzira na „slo`enu politi~ku situaciju i poku{aje

riji Ruske Federacije, dok je na drugom mestu bio jedino u Moskvi i Sankt Peterburgu. Rezultati se u Moskvi upadqivo razlikuju od rezultata izbora u celoj Rusiji.

Putina je podr`alo mawe od polovine bira~a – 47,22 odsto, a za Prohorova je glasao svaki peti Moskovqanin – 20,29 odsto.

Vladimir Putin je pobedu proglasio na mitingu pristalica na

Pra ved na Ru si ja

didati Vladimir @irinovski i Sergej Mironov ve} su Putinu ~estitali pobedu i izrazili spremnost za saradwu. Mihail Prohorov, koji je nastupao kao nezavisni kandidat, rekao je da nema nameru da u|e u vladu, ukoliko mu to Putin bude predlo`io, i da }e raditi na osnivawu svoje partije.

U Moskvi je sino} odr`an i miting opozicionog pokreta Za po{tene izbore, na koje je do{ao i Mihail Prohorov. Za taj miting je dobijena dozvola gradskih vlasti,

63,7% 17,19%

6,23% 3,85%

se kandiduju, a svi centralni mediji su radili za Putina“, objavio je pokret „Za po{tene izbore“. Drugi miting je odr`ala grupa neparlamentarne opozicije, pod nazivom „Levi front„, koja je jo{ ranije najavila skup na Pu{kinovom trgu u Moskvi, i za koji je dobila dozovolu da se okupi 30.000 qudi.

Na Trgu Mawe` ponovo su se okupile Putinove pristalice, me|u kojima i organizacija „Na{i„ da bi spre~ile pristalice „Levog fronta„ da odr`e skup.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev zatra`io je od dr`avnog tu`ioca da do „1. aprila analizira legitimnost i osnovanost presuda” protiv 32 osobe, me|u kojima su i magnat Mihail Hodorkovski i wegov saradnik Platon Lebedev, koji izdr`avaju kaznu od 13 godina zatvora. Odlaze}i predsednik je time iza{ao u susret opoziciji koja mu je 20. februara predala listu osoba koje smatra politi~kim zatvorenicima.

MIHAIL GORBA^OV Biv{i predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorba~ov ocenio je da prioritetni zadatak za Vladimira Putina na predsedni~kom mestu mora biti usavr{avawe politi~kog sistema. „Sve zahteva modernizaciju. U{li smo u neki }orsokak, iz wega treba iza}i“, rekao je Gorba~ov. Vo|a sovjetske perestrojke je ocenio da je najpre neophodno usavr{iti demokratske procedure.

ANDERS FOG RASMUSEN Generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Anders Fog Rasmusen pozdravio dodeqivawe Srbiji statusa kandidata za pridru`ivawe EU. Danski diplomata je izrazio o~ekivawe da }e ceo region zapadnog Balkana biti integrisan u evroatlantsku zajednicu. „To je dobro za Srbiju i za ceo region”, istakao je Rasmusen obra}aju}i se novinarima u Briselu uo~i predstoje}eg samita NATO-a u ^ikagu.

TOR NA DO NO SIO DE VOJ ^I CU 16 KI LO ME TA RA

Ma la Ejnyel ipak pre mi nu la LON DON: Ejnxel Bebkok, 20mese~na devoj~ica iz Wu Pekina u Indijani, koju je tornado nosio 16 kilometara, preminula je nakon dva dana borbe za `ivot, pi{e „Dejli mejl”.

Devoj~ica je sa aparata za odr`avawe `ivota skinuta u nedequ uve~e, jer su o{te}ewa na wenom mozgu bila prevelika i {anse da pre`ive bile su male. Odluku da se mala Ejnxel skine sa aparata doneli su weni baka i deda.

Tornado koji je pogodio grad Wu Pekin, u dr`avi Indijani, zahvatio je prikolicu u kojoj su `iveli 20-mese~na Ejnxel, weni roditeqi, dvogodi{wi brat i sestra, koja je imala samo dva meseca.

Svi iz wene porodice su poginuli, a Ejnxel je uspela da pre`ivi iako ju je tornado nosio ~ak 16 kilometara. Devoj~ica je davala znake `ivota kada su je prona{li usred poqa.

Dok se dva dana borila za `ivot, u bolnici je kraj we bilo 20 ~lanova wene u`e i {ire familije.

Podsetimo, roditeqi, brat i sestra malene Ejnxel bili su

^ak 80 tornada pogodilo podru~je ameri~kog sredweg zapada. Grad Marisvil u Indijani potpuno sravwen sa zemqom, a devastiran je i Henrivil

„Ejnxel je sada ponovno sa svojom porodicom”, rekao je wen deda Xek Broug, koji je i doneo odluku da se devoj~ica skine sa aparata jer je imala prevelika o{te}ewa mozga i jako male {anse da pre`ivi.

me|u najmawe 39 qudi za koje se zna da su poginuli u naletu tornada koji je u petak pogodio Wu Pekin. Ina~e, ~ak 80 tornada pogodilo je podru~je ameri~kog sredweg zapada.

Grad Marisvil u Indijani potpuno je sravwen sa zemqom, a devastiran je i Henrivil.

BALkAn

dnevnik

HO LAND SKI [EF DI PLO MA TI JE URI RO ZEN TAL U ZA GRE BU

Stro gost i pra ved nost pri pro {i re wu Evrop ske uni je ZA GREB: Holandija sledi princip strogosti i pravednosti kada je u pitawu pro{irewe Evropske unije, a to je pokazala prema Hrvatskoj i dosledno }e ga sprovoditi i u slu~aju Srbije koja je pre nekoliko dana dobila status kandidata za ~lanstvo, izjavio je ju~e u Zagrebu holandski {ef diplomatije Uri Rozental.

Holandija }e pa`qivo pratiti proces monitoringa nad Hrvatskom u tri poglavqa qudska prava, sudstvo i tr`i{no takmi~ewe, koji je na snazi do ulaska u EU 1. jula 2013, rekao je Rozental nakon razgovora s hr vatskom mi ni star kom spoqnih i evropskih poslova Vesnom Pusi}. „Primeni}emo sve mehanizme koji su nam na raspolagawu, a {ta je Hrvatska napravila zavisi}e od odluka komisije i Evropskog saveta u ~ijim }e raspravama i Holandija aktivno u~estvovati”, rekao je on.

Rozental je naglasio da po~etak ratifikacije pristupnog ugovora Hrvatske s EU u holandskom parlamentu treba o~ekivati u drugoj polovini ove godine. „Na{a vlada ima odre|eni uticaj na parlament, ali dono-

Uri Rozental

{ewe odluke je u wegovoj nadle`nosti, pa ne mogu govoriti o eventualnom ishodu tog procesa”, rekao je.

Holandska vlada ima visoke i stroge, ali i pravedne kriterijume prema zemqi koja ih ispuni, rekla je Pusi}eva, dodav{i da je zemqa, kad se kriterijumi ispune, u potpunosti spremna da funkcioni{e unutar EU. Isti~u}i da se jo{ ne mo`e oceniti {ta je Hrvatska napra-

KRIMINAL

vi{e od jedne tone kanabisa, namewenog Gr~koj i Italiji. [verceri kupuju drogu oko 200 kilometara ju`no od Tirane, podru~ja gde se uzgaja kanabis.

Iako vlasti navode da svake godine uni{te od 70.000 do 100.000 biqki kanabisa, postoje podru~ja na kojima se i daqe uzgaja ta droga.

Procewuje se da se u Albaniji godi{we uzgaja do 20 tona kanabisa.

[verc an ti~ kog bla ga u Gr~ koj ATI NA: Policija na severu Gr~ke saop{tila je u nedequ da je uhapsila 44 osobe zbog ilegalnog prometa anti~kih umetni~kih dela, nakon {to je tu grupu pratila {est meseci, javio je AP. Policija je zaplenila 9.200 srebrnih i bronzanih nov~i}a koji datiraju od {estog veka pre nove ere, pa do vremena Vizantije (od 4. do 15. veka). Zapleweno je i 300 „malih umetnina”, navodi se u saop{tewu i dodaje da tu ima drvenih ikona i nakita od neprocewive vrednosti.

Kao organizator grupe uhap{en je jedan 66-godi{wi carinik u penziji koji je ~esto puto-

vao u inostranstvo da se tamo dogovori o prodaji anti~kog novca, navela je policija.

On je ~esto pose}ivao Bugarsku, Nema~ku, [vajcarsku i Britaniju. Od 44 osumwi~enih i uhap{enih, wih 39 je obavqalo iskopavawa na nekoliko lokacija na severu i u centralnom delu Gr~ke.

Stro `a ka zne na po li ti ka RI JE KA: Hrvatska planira da promenom krivi~nog zakona ukine kri krivi~no delo konzumirawe i posedovawe mawih koli~ina narkotika. Prek{ajna odgovornost i kazne do tri meseca zatvora dovoqna je da bi dru{tvo izrazilo stav o neprihvatqivosti konzumirawa droge, smatra hrvatski ministar Orsat Miqeni}.

Izmenama Krivi~na zakona Ministarstvo pravosu|a namerava da ukine odredbe koje su ka`wavale i najmawe posedovawe najmawih koli~ina opojnih droga.

Uz niz zakona koje je potrebno uskladiti s novim Kazne-

25

CRNA GORA

Crnogorci ustavna kategorija na Kosovu?

PODGORICA: Ministar spoqnih poslova Kosova Enver Hoxaj obavestio je crnogorskog kolegu Milana Ro}ena da su se stvorili uslovi za skoro uvo|ewe Crnogorske nacionalne zajednice kao ustavne kategorije na Kosovu, saop{teno je danas u Podgorici.

Crna Gora je priznala nezavisnost Kosova, ali je razmenu ambasadora uslovila time da Crnogorci budu priznati kosovskim ustavom i da budu zastupqeni u telima izvr{ne i zakonodavne vlasti.

Ministarstvo spoqnih poslova Crne Gore saop{tilo je da je Hoxaj uputio pismo Ro}enu u kome ga obave{tava o preduzetim aktivnostima u ciqu priznavawa crnogorske nacionalne zajednice na Kosovu. Hoxaj je, kako se navodi, ukazao da je 15. januara stupio na snagu zakon koji predstavqa osnov za sprovo|ewe ustavnih promena na Kosovu tokom 2012. godine, a u ciqu uvo|ewa Crnogorske nacionalne zajednice kao ustavne kategorije.

Time }e prava i polo`aj Crnogorske nacionalne zajednice biti uspostavqeni na ravnopravnim osnovama sa ostalim zajednicama na Kosovu , naveo je Hoxaj. U pismu se dodaje da se zakonom omogu}ava

u~e{}e dva predstavnika Crnogorske zajednice u Konsultativnom ve}u za zajednice, koje ~ine predstavnici svih zajednica na Kosovu, kosov-

Milan Ro}en

ske vlade, kancelarije predsednika Kosova i relevantnih agencija.

Konsultativno ve}e ~ini}e po dva predstavnika romske, egip}anske, a{kalijske, goranske, crnogorske i hrvatske zajednice, od kojih jedan mo`e biti poslanik u Skup{tini Kosova , navodi se u pismu Hoxaja Ro}enu.

(Tanjug)

MI LION HR VA TA GLE DA LO FILM „@I KI NA DI NA STI JA”

Ma zga ma pre no si li dro gu TI RA NA: Albanska policija je zaplenila na jugu zemqe na granici sa Gr~kom 140 kilograma kanabisa, droge namewene gr~kom tr`i{tu, i tom prilikom privela dve osobe [verceri su poku{ali s kanabisom na mazgama da pre|u granicu s Gr~kom, navela je policija i dodala da su dve osobe privedene i da su ~etiri uspele da pobegnu. Od po~etka godine, albanska policija je zaplenila

vila, jer se ~eka prvi izve{taj, Rozental je rekao da }e ga, kada stigne, Holandija dobra prou~iti i oceniti.

Ministarka Pusi} je naglasila da su tablice za monitoring gotove, kao i izve{taji o poglavqima, kao i da je posledwi rok za wihovo slawe u Brisel 15. mart. Isti~u}i da }e tada ambasadore dr`ava EU upoznati s izve{tajem, ona je ocenila da }e izve{taj najverovatnije biti

objavqen u aprilu. Na novinarsko pitawe o arbitra`i za re{avawe grani~nih problema sa susedmim zemqama, Pusi}eva je odgovorila da su „i arbitra`e za qude”, ali da se ona li~no zala`e za bilateralne dogovore, pa bi arbitra`a bila posledwe sredstvo.

Naglasila je da se ranije zalagala za dogovore sa Slovenijom, ali je na kraju ispalo da se to mora re{avati arbitra`om. Sa BiH sa kojom Hrvatska ima najdu`u granicu re{eno je 98 odsto, ali je i kod te, kao i kod drugih dr`ava regiona, otvoreno pitawe nekih delova granice.

Na pitawe o imigraciji u Holandiju, Rozental je rekao da je nedavno razgovarao s ambasadorima 10 isto~noevropskih zemaqa koji su mu uputili pismo zbog za wih krutog stava Holandije. „Imigracija ima dobre i lo{e strane, jer mnogi do|u s la`nim namerama, bivaju eksploatisani ili zloupotrebqavaju svoj polo`aj”, rekao je on i dodao da holandske vlasti nastoji da sa~uvaju pozitivne efekte imigracije, a negativne da redukuju. Rozental se sastao i s hrvatskim predsednikom Ivom Josipovi}em.

utorak6.mart2012.

nim zakonom, koji stupa na snagu 1. januara 2013. godine, mewa}e se i taj zakon, {to }e nova vlast iskoristiti da posedovawe opojnih droga prebaci iz kaznene u prekr{ajnu sferu. „Mi{qewa sam da je za posjedovawe droge za vlastitu upotrebu prekr{ajna odgovornost dovoqna. Maksimalna kazna od tri meseca zatvora, predvi|ena Zakonom o suzbijawu zloupotrebe droga, dovoqna je da bi dru{tvo izrazilo stav o neprihvatqivosti konzumirawa droge. Ta je kazna proporcionalna te`ini dela i prikladnija je od krivi~ne odgovornosti.

Her @i ka osvo jio Hr vat sku ZA GREB: Film „@ikina dinastija” najgledaniji je film u Hrvatskoj u posledwe dve godine, pokazala je analiza gledanosti filmova na hrvatskim nacionalnim televizijama od 2009. do 2011. godine.

Kada je po~etkom godine Ve}e za telekomunikacije nalo`ilo RTLu da emituje srpsku komediju „@ikina dinastija” s hrvatskim titlom, nastao je pravi skandal i osigurao filmu nevi|en publicitet.

Kada je film napokon emitovan 29. januara imao je prose~an broj qudi prisutan u svakom minutu od 23,5 odsto i {er (ostvareni deo u ukupnoj gledanosti i svih koji su gledali) od 41 odsto, {to je najboqi rezultat nekog filma u Hrvatskoj u posledwe dve godine. Ukratko, „@ikinu dinastiju” je te ve~eri gledalo pribli`no milion Hrvata

(ta~nije 977.026), pi{e hrvatski „Jutarwi list„.

Analiza gledanosti je pokazala i da su u Hrvatskoj veoma gledane srpske komedije iz osamdesetih godina, jer su u deset najgledanijih bili drugi deo „@ikine dinastije”, drugi i ~e-

tvrti deo „Tesne ko`e”, i pored jako lo{eg kvaliteta kopija tih filmova.

To je sedamdesetih i osamdesetih godina na televiziji Zagreb u doba socijalisti~ke Jugoslavije bilo nedopustivo, jer bi tehni~ari upozorili da ko-

pija ne dozvoqava najosnovnije standarde.

Me|utim, gledaocima u Hrvatskoj nije smetao ni nedostatak boje ni istro{ena traka u filmu „@ikina dinastija”. „Jutarwi list„ pi{e da se RTL pona{a kao „bahati nakupac” i umesto da pla}a holivudske blokbastere koji ko{taju po sto hiqada dolara, radije nabavqa jeftinu robu iz Srbije koja po filmu ne ko{ta vi{e od dve hiqade dolara i „fu}ka im se u kakvom ih stawu emituje, pogotovo dok ostvaruje visoku gledanost”. Isto tako, kupi}e serijal s Lepom Brenom „Hajde da se volimo” i wime zaintrigirati barem pola miliona Hrvata. Odnedavno, srpski filmovi u Hrvatskoj mogu se pratiti uz prevod putem teleteksta.

GRA \A NI HR VAT SKE SVE ^E []E PU TU JU U TRST

Pre ko gra ni ce u na bav ku osnov nih na mir ni ca ZA GREB: Gra|ani Hrvatske sve ~e{}e putuju u susednu Italiju, uglavnom u Trst, u nabavku mnogih stvari, a naj~e{}e osnovnih `ivotnih namirnica.

Rije~anin Drago Ur{i} preko granice u kupovinu ide barem jednom mese~no, da kupi sireve, sokove, uqe, testeninu, deterd`ente, pi{e rije~ki „Novi list„. „Danas sam potro{io 1.000 kuna i izra~unao sam da bi me to u Hrvatskoj ko{talo 1.400 kuna, a tu je jo{ i povra}aj poreza na 155 evra, tako da mi on pokrije tro{ak puta, a i bez wega sam na dobitku”, izra~unao je Ur{i}.

Wegova sugra|anka Elizabeta Germek u nabavku u Trst ide svaka dva, tri meseca, tako|e uglavnom po osnovne namirnice. „Po uqe, deterd`ente i za rubqe i za posu|e, testeninu,

pirina~ obavezno, sireve... Najvi{e mi se isplati deterd`ent za prawe sudova, kafa za espreso i uqe. Koristim kukurzno, u Italiji je mawe od evra, ovde skoro evro i po”, ka`e Germekova.

List daqe nabraja {ta je sve jeftinije u Italiji, nego u Hrvatskoj.

U Italiji je, tako, mogu }e, ku pi ti ki lo gram {pageta ili bilo koje druge testenine za samo 0,70 evra, ~o ko lad ni krem treba platiti tek 4,2 evra, {to je oko 30 odsto jeftinije nego u Hrvatskoj.

Potom sledi ceo spisak artikala koji su dvostruko jeftiniji u Italiji, nego u Hrvatskoj: maslinovo uqe i ostala uqa za jelo, pirina~, deter-

xenti, sve vrste testenina, sirevi, pr{uta... I na kraju vino - za mawe od dva evra Italijani nude litru i po vina izuzetnog

kva li te ta, {to je dvo stru ko jeftinije nego litra hrvatskog stonog vina, konstatuje „Novi list”.

sveT POZnATiH

utorak6.mart2012.

c m y

26

dnevnik

„МОНИНА” РЕВИЈА ГЛАМУРА И МИРИСА ЛЕТА НАД БЕОГРАДОМ

Ј е д и н с т ве н и мод н и римејк фаталне Монро

М

и рис ле та над Бе о гра дом до не ла је гла му ро зна ко лек ци ја Ам фо ра, Оаза, Под мор ни ца ко ју Мод на ку ћа Мо на, је дин стве ни срп ски бренд пла си ра за ову се зо ну про ле ће – ле то. Је дин стве ни мо де ли и са свим но ва „Мо на“ оду ше ви ли су пу бли ку у елит ном про сто ру 25 спра та Па ла те „Ушће“ .Број не да ме, по зна те лич но сти из јав ног, дру штве ног и кул тур ног жи во та срп ске пре сто ни це про пра ти ле су

овај је дин стве ни мод ни до га ђај иза ко га сто ји вла сни ца „Мо не“ На да Мо ми ро вић са кре та ор ка ма Аном Ле ко вић, Кри сти ном Га јић, Ма ри ном Ко раћ и Ксе ни јом Мар ко вић. Мо де ли ма од ко же, ке пе ра и ла на ди зај нер ке су при зва ле про ле ће и ле то, али и не ке за бо ра вље не 50 го ди не про шлог ве ка. За мла ђе по кло ни ке мо де от кри ле су ле пр ша ву еле ган ци ју ди ва по пут Ме ри лин Мон ро, Бри жит Бар до или Со фи је Ло рен у мо де ли ма ко је је има ла на се би по се ћу ју ћи Бе ог рад или Све ти Сте фан у злат но до ба ве ли ке Ју го сла ви је.

- Све ми ри ше на мо ре и ле то, но вом ко лек ци јом же ле ла сам да ка жем до ста нам је ове зи ме, су мор них ве сти, мрач них пред ви ђа ња и на дам се да смо се у овој ве че ри одво ји ли од ствар но сти и у ма што ви тим

ха љи не - ка же На да Мо ми ро вић. Упи та на да ли ће ова ква ре ви ја би ти упри ли че на и у екс клу зив ном ам би јен ту Пе тро ва ра дин ске твр ђа ве, На да ка же да се тру ди да оби ђе све гра до ве где ова мод на ку ћа има сво је рад ње.

- Че сто то ра ди мо у Но вом Са ду, Ни шу, Ско пљу, Са ра је ву и по тру ди ће мо се да Но во са ђан ке, а и му шки по кло ни ци мо де из ва шег пре ле пог гра да има ју ова кав мод ни хе пе нинг - на ја вљу је вла сни ца мод не ку ће ко ја је по не ла на зив пра вог и пр вог срп ског брен да у мод ној ин ду стри ји. Ком плет на ко лек ци ја за тра ди ци о нал ну ре ви ју ко ју ње на ку ћа ор га ни зу је пред 8.март сат ка на је од про бра них ма те ри ја ла ита ли јан ских про из во ђа ча, од ко же до тек сти ла.

мо де ли ма на ших кре ат ор ки већ за пло ви ли на сун ча не де сти на ци је, с по ру ком - жи вот је леп - ка же за „Днев ник“ вла сни ца „Мо не“ На да Мо ми ро вић, при зна ју ћи да до ста то га под се ћа на гла мур Хо ли ву да ко ји се пре нео и на на ше ули це.

- Би ло је пу бли ке ко ја се се ти ла тих да на, а и мла дих ко ји се не се ћа ју мо де ши ро ких су ка ња, ха љи на и жи по на. Је сте, то је би ло вре ме за но сне Со фи је Ло рен, ле по те, ро ман ти зма. Ула зи мо у ле то, а мо ја ко лек ци ја до но си и ове ши ро ке гла му ро зне му слин ске, сви ле не

И ове се зо не кре а тор ски тим „Мо не“ пред ла же ко жне јак не све де ног кро ја са ма лим краг на ма или без краг ни, спорт ског, ро ман тич ног или ми ли тарy сти ла. За осе ћај са вр ше не удоб но сти али и гла му ро зног из гле да, ту је жен ска и му шка ко лек ци ја од ке пе ра и ла на. Ко лек ци ју пра те ко жне та шне ко је се по сти лу укла па ју уз ма рин ску и са фа ри есте ти ку ко ја ће до ми ни ра ти овог про ле ћа и ле та. Ксе ни ја Мар ко вић, ин спи ри са на мор ским ду би на ма и ам фо ра ма, ка ко се и зо ве ње на ко лек ци ја, до ча ра ла је ле по ту жен ског те ла,

PAPARACO

Ч уд е с н а ж е н а Миранда Кер А

устралијска манекенка и Викторијин „анђео” Миранда Кер позирала је обучена у костим хероине Чудесне жене (Wондер wоман) за насловну страну магазина „Грација”. Супруга Орланда Блума трансформисала се у суперјунакињу за насловницу која слави Дан Аустралије. Костим Чудесне жене, у којем је позирала, специјално за њу је дизајнирао аустралијски дизајнер Алекс Пери, а када је требало да га скине, Миранда је огрнула аустралијску заставу.

Бекамови диктирају моду

- Као и сва ка „Мо ни на“ ре ви ја, а пра тим их, и ова је из ван ред на, по себ на. Од мах се ви ди да су ма те ри ја ли нај ви шег ква ли те та, а и мо де ли су сјај ни и при ка за ни из ван ред но, а упра во се „Мо ни не“ ре ви је по то ме раз ли ку ју од дру гих, про ко мен та ри сао је Бе кја рев за „Днев ник“. Упи тан от куд та ко ве што по зна ва ње мо де, ма те ри ја ла, он ка же да пра ти мо ду, да као есте та во ли да ви ди ле по и да је ово ве че ви со ке и по себ не мо де за сва ки дан упра во до не ло тај до жи вљај.

- Во лим да гле дам но ве мо де ле, али и ле пе же не ко је их но се, упр кос стро гим по гле ди ма мо је же не, јер увек иде мо за јед но. Ма ло ша ле, али у сва кој има и исти -

ва кре а тор ка Кри сти на Га јић за наш лист. Му шки део свих ко лек ци ја ко ји се са вр ше но укла па ју уз атрак тив не жен ске мо де ле у ла ну и ке пе ру ура ди ла је Ма ри на Ко раћ, кре а тор ка мод не ку ће Мо на. Мод на шет ња кроз све три ко лек ци је при ка за ла је са вре ме ног му шкар ца ко ји ко ји зна шта хо ће, и у исто вре ме је и ур бан и еле ган тан, ко ји у сва ко до ба да на же ли да се осе ћа удоб но у сво јој гар де ро би. На ре ви ји се мо гао ви де ти мла ди глу мац и за штит но ли це „Мо не“ Вук Ко стић са де вој ком, али и ста ри је ге не ра ци је по пут Иван Бе кја ре ва са су пру гом.

не - сме је се по зна ти глу мац док раз го ва ра мо на кок те лу за зва ни це Мо ни не ре ви је, ко ји су и овог пу та би ли „из не на ђе ни“ при год ним по кло ни ма до ма ће мод не ку ће, чи ја вла сни ца од ре ви је до ре ви је „за ви ри“ у кут ке свет ског дик та та од Па ри за и Ми ла на до Њу јор ка. Иако су је дин стве не кре а- ци је и са до зом екс ен трич но сти, мо де ли су та кви да се мо гу но си ти у по себ ним при ли ка ма, али и сва ко днев но, на мор ским му ли ма, али и на ке ју уз Ду нав. Вла ди мир Ђу ри чић

у пре ле пим ха љи на ма, кор се ти ма и ко жним јак на ма као и та шна ма у об ли ку ам фо ре. Спас од лет њих вру ћи на про на шла је Ана

Мил ша во ли гла му ро зне ис ко ра ке Уз број на по зна та ли ца глу мач ког за на та на ре ви ји је би ла и по зна та глу ми ца Ми ли ца Мил ша.

- Ја ко су ми се сви де ли ови мо де ли и мо рам да при знам да бих сва ки ко мад ра до по не ла. У овом су мор ном вре ме ну ово су за и ста див не оп ти ми стич ке кре а ци је у ко ји ма сва ка же на мо ра да се осе ћа по себ но. И та шне су из ван ред не, баш сам ужи ва ла, ка же Мил ша за наш лист и до да је да је за њу сва ки гла му ро зни ис ко рак у мо ди пун по го дак. По зна та глу ми ца не ка да је и са ма ко ра ча ла мод ном пи стом, ма да и да нас не од би ја по зи ве да из не се не ки мо дел, че сто у ху ма ни тар не свр хе.

аси ме трич но де ле у ви ду не ке ге о ме три је, уз ак цент нео н жу те бо је ко ја је дик тат пред сто је ће се зо не. Ту су и блеј зе ри, сук ње, пан та ло не, а ту је и лан ко ји сва кој же ни при ја и да је јој осе ћај ла ко ће. Сук ње пу ног кру га ин спи ри са не су ф и л м с к и м д и в а м а М е р л и н Мон ро, Бри жит Бар до, а му шка ко лек ци ја Џ е м с о м Ди ном об ја ш ња -

Ле ко вић у оази мо де ла од ко же, ла на и ке пе ра у бо ја ма пу сти ње и сла до ле да . Уз гла му ро зне и пре фи ње не мо де ле ис ком би но ва не су ко жне та шне ко је овој са фа ри есте ти ци да ју по себ ну све жи ну. Мор ске ду би не су ин спи ра ци ја за ко лек ци ју Кри сти не Га јић ко ја се зо ве “под мор ни ца”. Не из бе жне те гет – бе ле пру ге, раз ли чи та се че ња, са то плим жу тим бо ја ма сун ца, основ на су од ли ка ове ко лек ци је ко ја уно си све жи ну и оп ти ми зам.

- Пе чат ко лек ци ји да је мор на ски стил, те гет – бе ле пру ги це ко је се

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

utorak6.mart2012.

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je ovozemaqski svet napustio na{ plemeniti suprug, otac i deda

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u Augusta Cesarca. Telefon 062/511-503.

48139

Du{an \uri~i}

Petar Mocanov 1932 - 2012.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 48437 021/6394167.

SPLAVU u Futogu potrebni kuvari i konobari. Telefon 063/8948313 01-989.

Bio si dobar i pravi kom{ija.

Hvala ti za sve. Po~ivaj u miru.

Stojanka ^eh sa porodicom.

Sahrana je danas, 6. 3. 2012. godine, u 14 ~asova, na Gorwem grobqu, u Futogu.

Za svu qubav i dobrotu koju nam je pru`io ve~na mu slava i hvala.

Neute{ni: supruga Qubica, sin @ivan i k}i Olga sa porodicama.

48487

48502

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em plemenitom prijatequ

Dragi

KUPUJEM stare automobile, sgvo`|e, ve{ ma{ine, taro {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/848547952 495, 064/95-33-943.

Na dana{wi dan navr{ava se sedam godina od kako na{a koleginica nije vi{e sa nama.

Bandiki

Jadranka Mijatov Wene kolege Sprint elektronika.

Nek mu je ve~na slava i hvala. od wegove Biqane.

48472

Dragi bato

Iako odlazi{ na ve~ni put, zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Wegova prija Nevenka Milovac sa decom.

Tvoji Dobri}i.

48488

48482

48486

Posledwi pozdrav bratu, deveru i ~iki

Sa{a

Petru Mocanovu

dragom

Posledwi pozdrav na{oj koleginici

Marici Mili}evi} 1958 - 2. 3. 2012.

Sa{a Riki} tuga za tobom osta}e ve~na, a praznina nenadoknadiva. Hvala za iskreno prijateqstvo. U srcu }e ostati tuga i se}awe na tvoj nasmejan lik. Po~ivaj u ti{ini ve~nog mira i neka te an|eli ~uvaju.

Tawa.

Moric Andra{u - Bandiki od: brata Karla, snaje Nade i sinovaca Sa{e i Bate.

Porodica Moric.

Sahrana je 7. 3. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

48498

Posledwi prijatequ

pozdrav

na{em

od zaposlenih PTT radnika RJ Po{tanskog saobra}aja, „Novi Sad�.

581-P

48484

Povodom smrti

Sa{a Riki} Sa{e Riki}a

Sa{i Riki}u od: Danka, Vlade, Sini{e, Pe|e, Veqka, Zorana, Stoleta, Jakare, Duleta, Miwe i Gojka.

48500

Posledwi pozdrav dragom

Milo{u @ivkovi}u Strikanu Bio si mi kao otac, savetovao, u~io, pomagao. Hvala ti za sve.

Iako je tvoje veliko srce prestalo da kuca, u nama }e{ `iveti ve~no.

Sa{a Riki}

sau~estvujemo u bolu wegove porodice.

Miroslav, Nada, Sa{ka i Ksena Torbica.

Posledwi pozdrav Rikowi od Klike i bra}e Basta.

Posledwi pozdrav, Jelena.

48496

48481

Posledwi pozdrav velikom prijatequ i pravom ~oveku

Posledwi pozdrav mojoj dragoj sestri

Veroniki Kolarski Milo{u @ivkovi}u

Tvoj Br|a sa porodicom.

Tu`ni bez wega porodica Luki} @ika, Mirjana, Mina i Ivana.

48501

48495

Sre{}emo se na nekom boqem mestu.

1941 - 2012. od sestre Mice sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti 7. 3. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

48494

48480

Posledwi pozdrav

Pavlu Savinu

od kolega iz Udru`ewa Taxi MAXI - NOVOSA\ANI.

48489

28

^iTUQe l POMeni

utorak6.mart2012.

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom te~i i zetu

Posledwi pozdrav na{oj jedinoj teti

Stevan Jovi}

Bojani Uro{ev

1954 - 2012.

Sahrana je u sredu, 7. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin @arko, bra}a Stanko i Veqko i sestra Zorica sa porodicama.

Nikoli Lalovi}u

Hvala ti za sve tu`ne i lepe dane koje smo proveli zajedno.

Tvoje Vukica i Zorica sa porodicama.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Tu`nim srcem javqamo da nas je zauvek napustila

O`alo{}eni: sestra Zorica i porodica Papi}.

Porodica.

48476

TU@NO SE]AWE

Mara Latas - Grba Sahrana je 6. 3. 2012. godine, u Bukovcu, u 14.30 ~asova.

Okupqawe je ispred crkve, u 14 ~asova.

Weni sestri}i: Mi}o, \uro, Ranko, Branko, Bogdan, Ilija, Braco i Seja sa porodicama.

48428

Ispra}aj je u sredu, 7. marta 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Mitrov~an.

O`alo{}eni: Biser i Bora Radusinovi} sa porodicama.

48442

48479

48449

Dragom prijatequ, ~ika Paji sa Podbare,

Posle kratke i te{ke bolesti preminuo je na{

Pavlu Savinu

Posledwi pozdrav dragoj i jedinoj sestri

1952 - 2012.

koji nas je napustio prerano, u 60. godini.

POMEN

6. 3. 2009 - 6. 3. 2012.

Milo{ Stoj{i} Mile

Pavle Savin

48331

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88. godini preminula na{a draga

48440

Podarimo mu mir i smiraj.

Sahrana je danas, 6. 3. 2012. godine, u 11.15, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zauvek u na{im srcima i se}awima.

Vawa i Reqa sa mamom i tatom.

Sahrana je danas, 6. 3. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Mirjana, sin Slavoqub, }erka Sla|ana, sestra Vida i porodica Vozarevi}.

ro|. 1946. godine

Jadranka Mijatov 10. 10. 1972 - 6. 3. 2005.

1950 - 2012.

Milo{ Radusinovi}

ro|ena Mitrov~an 1928 - 2012.

Stevan ^obanov

1954 - 2012.

Nikola Lalovi}

Preminuo je na{ brat

Milica Dotli} Mica

Stevana Jovi}a

Porodica Blagojev - Tamara, Nenad, Dragan i Cica.

48452

48475

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg

Neka te an|eli ~uvaju.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Milici Dotli} Mici

Snovi su kratki, a java je bolna.

S ponosom te se se}aju Tvoji najmiliji.

Sahrana je danas, 6. 3. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 15.45 ~asova.

48385

od wene Lele.

S tugom i ve~nim se}awem, posledwi pozdrav od Jate i Brankice i porodica \uki} i Radovanov.

Uvek }e ga voleti wegova: deca, majka i supruga.

48473

48438

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon kratke bolesti, u 80. godini preminula na{a po`rtvovana mama, baka i svekrva

48444

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Bojana Uro{ev

48477

Posledwi pozdrav

Milici Dotli} Mici

Slavko Bruji} 1931 - 2012.

Sahrana je u sredu, 7. 3. 2012. godine, u 13.30 ~asova.

Majko, hvala ti {to si sve u~inila za nas, za neizmernu qubav i prijateqstvo koje si nam pru`ila.

Sahrana je obavqena u ponedeqak, 5. marta 2012. u Stepanovi}evu.

Slavku Bruji}u

od wenih sestara: An|elke, Vere i Seke.

Sau~e{}e porodici.

Tvoji: Mihajlo i Zoran sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Vera, sinovi Vlada i Zoran i snaja Marina.

Kom{ije iz Dragi{e Bra{ovana 5.

48441

48433

48445

48439

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav na{em

Obave{tavamo sve prijateqe i rodbinu da je preminuo na{ suprug, otac i deda

Saletu

29

utorak6.mart2012.

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav stricu

Mirno spavaj prijatequ dragi, i nek te an|eli ~uvaju.

Dora, Bobana, Grunf i Nemawa.

48465

Nikoli Lalovi}u

od porodice [ijan.

Pro{lo je {est tu`nih godina od kada nas je zauvek napustila na{a draga

Sofija Karanov Sojka

Paji

Milo{ @ivkovi}

Milo{u

1938 - 2012.

Sahrana je 6. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

od: bra}e Laze i Steve sa porodicama.

od Radenka sa porodicom @ivkovi}.

48462

48471

O`alo{}ena porodica @ivkovi}.

Weni: Vawa, Katarina, Irina i Sofia.

48470 48443

48458

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav kumu

Nikoli Lalovi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i svekar

Laho{ Josip

Sa{i Riki}u

od: Vojislava, Qiqane, Sowe i Ivane Veselinovi}.

od porodice Simeunovi}.

48430

48435

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

1934 - 2012.

od: sestre Seke i zeta Qubi{e.

Sahrana je danas, 6. 3. 2012. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Marija, sinovi Milorad i Slobodan, bra}a Mile i Stevan i sestra Mara.

48461

48463

Sahrana je danas, 6. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

48425

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom ocu

dragom

Maksimu Vlaisavqevi}u

Paji

O`alo{}eni: supruga Tereza, sin Ferenc i snaja Qudmila.

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i bratu

Napustila nas je na{a draga sestra Mica

Sa{a Riki} Milica Dotli}

Milica Dotli} Sa{i Riki}u

Sa{i od: ~i~e Milinka, strine Jelice, Joce, Nere, Kristine, Jovane, Cice i Jugoslava.

od porodice [ipka.

Draga na{a tetka Mico, hvala za sve divne godine koje smo proveli sa vama. Hvala za svu qubav koju ste nam dali.

Ostajete u na{em lepom se}awu zauvek.

Laho{ Josipu od: }erke Edite, zeta Janka i unuka Ivana.

Porodica Mihajlovi}.

48483

48456

48434

48464

48466

Obave{tavamo slomqenim srcem rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni sin i brat

Sa{a Riki}

Sa{a Riki}

Stric ^edomir, strina Nevenka, sestre Jasmina i Sla|ana sa Brankom, Mihajlom i Bo{kom.

48424

Vole te tvoji: tetka Dara, te~a Stevo, brat Milan, snaja Qiqa, bratanci Du{an, Bo{ko i Lazar, sestra Marijana, zet Igor i sestri~ina Duwa.

Posledwi pozdrav dragom

Ako je smrt ja~a od `ivota, nije od se}awa na tebe i tvoj `ivot.

Posledwi, najtu`niji pozdrav na{em dragom Sa{i.

U svoje li~no ime i svih onih hiqada novoro|enih beba koje je u prvim ~asovima i danima `ivota negovala i brinula izra`avam joj veliku zahvalnost i po{tovawe za wen odgovoran i plemenit rad.

U stalnom se}awu, Qiqana Nikoli}.

Dragi Sa{a, oti{ao si iznenada, ali znamo da nas nisi napustio.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Sa{a Riki}

Sa{a Riki}

Sa{i Riki}u

1976 - 2012.

Posledwi pozdrav Saletu od: Mikice, Kaje, Gorana, deda Bate, baba Jelice i porodice ]ulibrk.

preminuo od zadobijenih povreda u 36. godini.

Sahrana }e se obaviti 6. 3. 2012. godine, na Centralnom grobqu, u Futogu. Ispra}aj je iz ku}e pokojnika, u 12 sati.

O`alo{}eni: otac Miladin, majka Borka i brat Miroslav.

48454

48446

48457

Posledwi pozdrav na{em prijatequ Saletu od porodice Gruji}.

Dragi Sa{a, dugo smo te poznavali i voleli, a ve~no }emo te se se}ati.

Vesna, Aca, Nikola i Dragoqub.

48448

48467

Dragi

Dragi

Mojoj qubavi

Sa{a Riki}

Sa{a

Posledwi pozdrav dragom Saletu od porodice Radovanovi}.

48455

Sa{a

Sa{i Riki}u

zauvek }e{ ostati i na{em se}awu. Sa tugom i bolom opra{tamo se od tebe.

Sa{a Riki}

Ipak si oti{ao sam i odneo qubav, sre}u, slobodu...

Opra{tam ti.

Porodica Stojevi}.

Volim te do kraja vremena, samo tvoja, Jus.

48453

48447

Posledwi pozdrav dragom Saletu od Majinih roditeqa.

48450

tvoj odlazak ostavqa ogroman bol u na{im mislima, u na{im re~ima i u na{em srcu. Bi}e{ zauvek sa nama.

S tugom, tetka Ika sa porodicom.

48451

tv program

utorak6.mart2012.

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Панонско јутро Аналија Е ТВ Простор Без цензуре Ноге на пут Панонска хроника И-вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

14.56 15.10 16.00

Марина Фратуцан

Радар Упркос одлуци кризног штаба да се укине ванредно стање у свим општинама у Србији, јер се снег отопио и завејаних и непроходних путева више нема, кризни штаб остаје у приправности због опасности од поплава и клизишта. „Радар” истражује колико смо спремни да се суочимо са ванредним ситуацијама, укључујући и оне које су као потенцијалне и најављене. Уредница: Марина Фратуцан (РТВ 1, 21.00) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945.

09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Изблиза 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Без упута 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Апокалипса - 2. светски рат 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати 23.00 Апокалипса - 2. светски рат 23.50 Један на један 00.15 Радар 01.10 Концерт: Руски козаци 01.55 Нови таблоид НС 02.45 Грување

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.53 10.05 10.10 10.35 11.12 12.00 12.15 12.30 12.38 13.22

17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40 23.10 23.55 00.10 00.20 01.16

08.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 14.30 15.10 15.40 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Вести Серијски програм Документарни програм Азбука родитељства Рецепт Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Време је на мојој страни Спринт Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Вреле гуме Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

02.48 03.00 03.43 03.55 04.28 04.53 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Оно као љубав Гастрономад Вести Квадратура круга Путопис Биографије Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија Летња дугодневица, филм Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Фудбал: Лига шампиона, Арсенал–Милан, пренос Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Оперативци Ноћни биоскоп: Последња битка, филм Оно као љубав Вести (04.00,05.00) Гастрономад Око магазин Квадратура круга Село гори, а баба се чешља Верски календар

06.02 06.52 07.26 07.31 07.38 08.00 08.10 08.15 08.29 09.00 09.24 09.55 10.26 10.59 11.27 12.00

14.00 14.14 14.43 15.10 15.20 15.42 16.41 19.00 20.25 20.40 21.00 21.57 22.22 22.53 23.24

00.26 01.25 02.05

06.30 07.00 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 14.00 14.30 15.30 16.15 16.45 18.00 18.30 19.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00

Концерт за добро јутро Слагалица Ози бу Мифи Попај Томас и другари Животиње којима се дивимо Математичке приче Енциклопедија за радознале Животна раскрсница Сазвежђа и легенде Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин Коришћење претприсупних фондова ЕУ (ИПА),пренос из дома Народне скупштине (програм зависи од преноса Скупштине) Математичке приче Енциклопедија за радознале Животна раскрсница Завичај Бања Врујци Поаро Ја имам таленат, финале Рвање: ЕП, пренос Фудбал: Лига шампиона Рвање: ЕП, пренос Поаро ТВ мрежа Читање позоришта Живот са музиком Хаг: Суђење Војиславу Шешењу, снимак (програм зависи од снимка из Хага) Трезор Фудбал: Лига шампиона Фудбал: Лига шампиона, Арсенал-Милан

Здравље и Ви Маратон Двоугао Копаоник Породица Серано Отворени студио Топ шоп Отворени студио Филм: Убиствени танго Вести Доктор Хаус Терминатор Копаоник Породица Серано Вести Доктор Хаус 24 НЦИС Филм: Спасени НЦИС Филм: Језичак Копаоник

(РТС 1, 20.40)

06.40 07.05 07.25 08.20 08.45 09.45 11.05 11.35 12.00 12.30 12.40 13.05 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.05

Кухињица – мађ. Здраво живо Без упута Све(т) око нас ТВ баштина 5. Меморијал Исидор Бајић Хроника Славоније, Барање и западног Срема Зелени сат Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Инспектор Колиандро Све(т) око нас Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Свет Рома (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Крв и ружа ТВ баштина ТВ Продаја

06.00 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.50 14.50 15.05 16.00 16.40 17.05 18.30 19.30 20.00 21.00 23.10 23.45 00.05 01.45 02.05

Доушници Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Демонска потра Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Вести + Између две ватре Штрумфови Истражитељи из Мајамија Филм: Згодна млада Вести Спортски преглед Филм: Горка жетва Саут Парк Филм: Непријатељ мог непријатеља 03.35 Укључење у Б92 Инфо

Џулија Робертс

Згодна млада Ајк Грејем, новинар из Њујорка, добија задатак да напише причу о Меги, девојци која је постала позната по томе што је већ неколико својих потенцијалних мужева остављала у последњем тренутку. Ајк је проналази у малом граду у Мериленду, где живи са родитељима... Улоге: Ричард Гир, Џулија Робертс Режија: Гери Маршал (Б92, 21.00)

ФУДБАЛ: ЛИГА ШАМПИОНА

Арсенал–Милан

Масимо Була

СЕРИЈА

Опчињени Улоге: Ђорђа Бонђани, Масимо Була, Винћенцо Алфијери, Соња Аквино (Новосадска ТВ, 21.00)

10.00 11.00 12.45 13.15 15.30 16.00 18.45 19.40 20.45 22.45 23.45 00.15

Белгијска лига НБА: ЛА Лејкерс – Мајами Преглед Шампионата Бајерн ТВ: Леверкузен – Бајерн Руска лига КХЛ: Торпедо - Динамо Рига Преглед АТП Дубаи Преглед АТП Акапулко ФА куп: Бирмингем – Челзи Ускијавање Португалска лига НБА: Атланта - Оклахома Сити

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

04.30 05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 23.45 01.30 02.00

Једноставан живот Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Филм: Екстремне мере Три Хил Експлозив Ексклузив

Аја Јунг

Отворени студио Научите да правилно дишете и регулишете своју нервозу и здравље дисањем. О томе ће нам причати Драган Лончар, терапеут. Упркос бројним прописима, положај таксиста у престоници и даље није на задовољавајућем нивоу. Позната балерина Аја Јунг најављује овогодишњи Фестивал игре... Водитељ: Бобан Спасојевић (Авала, 10.00)

dnevnik

c m y

30

Добро јутро Магазин ин Градске вести Тачно у подне Звезде гранда Сестре Мирис пролећа Национални дневник Острво Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво Гранд парада Мултимилионер Добро вече, Србијо Филм: Крвави спорт Вештичарење Филм: Убиства кутијом за алат 04.45 Витезови из блата 05.15 Тајна љубав 05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.15 01.45 02.45

Генератор Рекс Главни јунак овог популарног анимираног серијала је петнаестогодишњи дечак (Генератор Рекс), који има способности да своје тело претвори у машину под утицајем коју је изазвала мутација на нано нивоу. (Хепи, 10.25) 05.00 07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Ћирилица Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Граница Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Граница

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak6.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

ИЗВОЂАЧ РЕКЛАМНИХ РА ДОВА НА БАЛКАНУ

Пише: Иван Станковић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Велики пројекти Мајами инк Ургентни центар Породилиште Последице гојазности Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Ургентни центар Породилиште

10.00 Тајне историје: Краљица девица 11.00 Дешифранти 12.00 Героуов закон 13.00 Заборављена убиства 14.00 Породица која је преживела Хитлера 15.00 Тајм тим година 16.00 Викторијанска апотека 17.00 Заборављени начини исхране 18.00 Излазак из сенке: прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири 19.00 Исток-Запад: Путовања из средишта Земље 20.00 Египат 21.00 Лов на Цареве крстарице 22.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 23.00 Тајм тим година 00.00 Викторијанска апотека 01.00 Заборављени начини исхране

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Божићна песма Узаврели град Очима убице Тајна породичног блага Песница беса Чудовиште Песница беса Еротски филм Еротски филм

Чудовиште Прича о љубави две жене и околностима које су довеле до убиства, а снимљена је по истинитој причи на локацијама централне Флориде, где су се убиства заиста догодила... Улоге: Шарлиз Терон, Кристина Ричи Режија: Пети Џенкинс (Синеманија, 20.00)

Добро јутро, Хрватска Лугарница Оверланд, док. серија Деби Тревис преуређује Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Међу нама Научна петица Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо - 1. део 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Све у 7!, квиз У Европи, док. серија 24 Отворено Дневник 3 Рокенрол је крив за све?, док. филм 00.37 Циклус европског филма: Постани човек, филм 03.00 Трачарица 03.40 Злочиначки умови

07.00 09.11 10.16 11.07 12.31 13.17 14.10 14.40 15.15 16.00 17.24 18.23 19.12 19.30 20.17 21.04 21.39 22.26 23.05 23.40

Лили Собијески

Никад се нисам пољубила Талентована и вредна Џоси Гелер ради као уредница у листу Чикаго Сан-Тајмс стекавши пуно поверење шефа Августуса Штрауса. Она занемарује приватни живот који јој је на мртвој тачки још од средње школе... Улоге: Дру Баримур, Мајкл Вартан, Дејвид Аркет, Моли Шенон, Лили Собијески, Џереми Џордан Режија: Раја Госнел (ХРТ 2, 21.45) 07.55 08.25 08.50 09.10 10.00 10.42 11.04 11.26 11.53 12.08 13.30

21.45 23.40 00.22 00.50 01.32 02.12 02.32 03.13 03.54

06.00 07.40 09.25 10.55 12.20 14.10 15.35 17.00 18.00 20.05 22.00 23.55 00.55 01.25 03.00 04.35

Матурско Постање Драгоцени живот Џорџија О‘Киф Аутостоперски водич кроз галаксију Семи на путу око света 3Д Натали Холовеј Срећа Њихова лига Перси Џексон и богови Олимпа - Крадљивац муње Фајтер Царство порока На исток и доле Јацкасс 3Д Створени једно за друго Џеси Стоне: Без кајања

Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Дијагноза Монк Вокер, тексашки ренџер Фојлов рат Дијагноза Монк Хаваји 5-0 Краљевски болесници Браћа и сестре Филм: Састанак са убиством

07.50 Моји џепни љубимци 08.05 Кобра 11 10.00 Ексклузив таблоид 10.25 Вечера за 5 11.30 Ватрено небо 13.25 Ружа ветрова 14.20 Крв није вода 15.10 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Девојка мог пријатеља, филм 22.45 Спартанци долазе, филм 00.10 РТЛ вести 00.25 Потонуће Косте Конкордије 01.25 Астро шоу 02.25 Девојка мог пријатеља, филм 04.10 РТЛ Данас

Девојка мог пријатеља

15.00 15.25 15.50 16.35 17.10 18.00 18.20 18.30 19.00

Кристина Ричи

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

07.10 08.40 10.20 11.55 13.25 15.05

Мала ТВ Мега Минди Конор на тајном задатку Школски сат Алиса, слушај своје срце Деграси Нови нараштај Ждероња Реконструкција Музика, музика... Топ гир, док. серија Мали Бигфут 2: Путовање кући, филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Симпсонови Хокеј, Ебел лига - 1. утакмица полуфинала, пренос Никад се нисам пољубила, филм Трачара Ружиона Злочиначки умови Без одушевљења, молим! Нове авантуре старе Кристине Мерси Монк Ноћни музички програм

17.05 18.40 20.40 22.10 23.50

Био једном једва Божић… Братска љубав Прерано рођен Џејнина кућа Госпођица Лети и ја Вокер, тексашкиренџер: Ватрено крштење Друмски тркачи Божићни поклон Завера Мастергејт Диван човек Легенда о Бучу и Санденсу

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Останите с нама Бела палата Момак остаје на филму Бубамаре Много буке ни око чега Један круг Бул Дурам Деца Далеко од очију Поправни завод 48 сати

Дастин је заљубљен у своју колегицу Алексис, али она не осећа исто према њему и жели да остану пријатељи. Њему не преостане друго него да унајми цимера Тенка како би му помогао да освоји Алексис... Улоге: Кејт Хадсон, Дејн Кук, Џејсон Бигс, Алек Болдвин, Диора Берд, Лизи Каплан Режија: Хауард Дојч (РТЛ, 20.50)

Кејт Хадсон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Кризне ситуације То могу и ја Врхунско градитељство Разоткривање митова Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Кризне ситуације

08.35 09.30 10.30 12.00 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 23.30 00.45

Фудбал Сви спортови Билијар Скијашки скокови Бициклизам Биатлон Биатлон Биатлон Бициклизам Биатлон Сви спортови Бокс Бокс Аутомобилизам Биатлон Бициклизам

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Ма дрид ски „Ре ал” зо ве бе ка из Остру жни це

Р

ад у Сту ди ју за мар ке тинг „Де ло„ ни је ме шта год ме ни од го ва ра. За њих је Ју го сла ви ја би баш ис пу ња вао сре ћом. Ни сам имао до вољ - ла са мо јед на од та ча ка до ка за њи хо ве фи ло зо фи но па ра ни ста тус ко ји би ми био при хва - је да су увек пр ви, не кон вен ци о нал ни и ино ва тив тљив, ни ти за до вољ ство у по слу. То је по себ но ни у све му, па и у екс пан зи ји, та ко да их у овом би ло ви дљи во у кре а тив ном де лу по сла, где сам слу ча ју но вац ни је ин те ре со вао. Ту сам на у чио да се не пре ста но су ко бља вао с Дра га ном Са ка ном, је у ко му ни ка ци ји, уоста лом као и у жи во ту, че сто мо јим не по сред ним прет по ста вље ним и кре а тив - бит ни је би ти пр ви не го нај бо љи. Сви пам ти мо ним ди рек то ром, не при хва та ју ћ и апри о р н у ге н и ј ал н ост сва ке ње го ве иде је. Та ква си ту а ци ја ми је го во ри ла да је вре ме за про ме не. А кра јем осам де се тих и по чет ком де ве д е с е т их го д и н а про шлог ве ка, у Ју го сла ви ји је вла да ла кли ма оп ти ми зма и ве ре у бо љу бу дућ ност. Ха ри зма тич ни пре ми јер Ју го сла ви је Ан те Мар ко вић ус пео је да по кре не ве ли ки пред у зет нич ки та лас. Отва ра ње соп стве ног пред у зе ћа по ста ло је и за кон ски до ступ но сва ко ме ко је имао ви зи ју, пе тљу и не ко ли ко сто ти на ма ра ка као осни вач ки ка пи тал. Ме ђу њи ма сам, на рав но, био и ја. Раз ми шљао сам о отва ра њу вла сти те аген ци је у ко јој ћу, ко нач но, мо ћи да по ка жем да по сто ји и не ки дру ги Заразни оптимизам Анте Марковића мо дел кре а тив но сти осим Са ка но вог. Знао сам да не мам све ква ли те те да бу дем пр вог или пр ву, ко је нај бо љи – то је већ под ло сам па сам се пи тао с ким бих мо гао по кре ну ти тај жно про ме на ма и про ве ра ма. При хва тио сам, на рав но, ви ше не го оду ше вље по сао. Мој пр ви из бор био је Ду шан Сто ја но вић, не ка да шњи ко ле га из Аген ци је, ко јем сам по ну дио но, и по чео да пра вим пла но ве ка ко да оства рим парт нер ство у тој но вој, има ги нар ној аген ци ји. свој сан и отво рим пр ву мул ти на ци о нал ну аген ци Ме ђу тим, он је та да био ди рек тор мар ке тин га у ју у Ју го сла ви ји и ко нач но Са ка ну по ка жем ка ко се „Цр ве ној зве зди„, ка да је тај клуб био на до ма ку ства ри ра де. Ме ђу тим, наш за јед нич ки при ја тељ осва ја ња Ку па шам пи о на и ни је хтео да ме ња си - др Вељ ко Ђу рић, пси хо лог и та да до цент на бе о град ском Фи ло зоф ском фа кул те ту, по чео ме је убе гур ност та кве ин сти ту ци је за ма гло ви ти сан. У том пре са би ра њу за те као ме је по зив Мајк ђи ва ти у то да не тре ба да ра дим им пул сив но већ Ли блин га из лон дон ског „Са чи ја„. Мај ка сам упо - да по сту пим ра ци о нал но. Ре као ми је да смо Са кан Иван Станковић је с Драганом Саканом 1990. утемељио прву мултинационалну, одавно култну, агенцију за Југоисточну Европу „Сачи&Сачи„ у Србији, која је касније и у Словенији, Бугарској, Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији и Албанији била зачетник новог адвертајзинг приступа у раду с клијентима и медијима. Неколико година је био предавач на Глобалној школи за топ-менаџере а тренутно је професор на Факултету драмских уметности и Факултету за медије и комуникацију у Београду. Сопствену комуникацијску групу (у којој су медијска агенција „Media S„ и рекламна „Commmunis„), основао је пре десет година. Лауреат је практично свих регионалних еснафских признања за креативни рад, као и многих међународног ранга, док му је Награда за животно дело додељена 2010.

знао прет ход не го ди не на фе сти ва лу у Пор то ро жу, где сам ор га ни зо вао Спе ци ал Гу е ст Стар про грам и до вео пред став ни ке нај ве ћих огла ши ва ча, као што су би ли „Оли ве ти„ и „Бе не тон„, и во де ћих свет ских аген ци ја: Ogilvy&Mather, Mc Cann Erickson i Saatchi&Saatchi. Имао је бри љан тан ум, ен гле ски ху мор и вр ло по зи ти ван став пре ма мо јој же љи да не што на у чим. От крио ми је но ву по зи ци ју у ре клам ном би зни су – стра те шки пла нер – и био је је дан од пр вих љу ди на све ту ко ји се ис кљу чи во ба вио тим об ли ком мо зга ли ца. Тог да на, у про ле ће 1989, у је ку мо јих при пре ма да за поч нем сво ју аген ци ју, Мајк ме је по звао и пи тао: Слу шај, пао је Бер лин ски зид, Са чи иде на ис ток... Хо ћеш ли да по ста неш „Са чи„ чо век за Ју го сла ви ју? За ме не је тај по зив био ра ван атом ској бом би. Као ка да би фуд ба ле ра ко ји игра у ни же ра зред ном „Мла дом рад ни ку„ из Остру жни це Жо зе Му ри њо по звао да до ђе у ма дрид ски „Ре ал„. Мајк ни је знао ка кав би мо дел на шег од но са био, ре као је –

и ја то ли ко су прот ни да пред ста вља мо иде а лан спој јер он има што ја не мам и обр ну то. Ње го ви ар гу мен ти би ли су вр ло убе дљи ви, та ко да сам Са ка ну по ну дио да за јед но на пра ви мо фир му. Уз ну жне ком про ми се: ја да се по све тим ви ше кли јен ти ма, а ма ње кре а тив но сти и да при хва тим по зи ци ју број 2; он да ме не при хва ти као парт не ра. У тим уло га ма из др жа ли смо 12 го ди на, све је функ ци о ни са ло ка ко смо се до го во ри ли, иако су ка сни ји до га ђа ји по ка за ли да смо обо ји ца до го вор при хва ти ли ви ше фор мал но не го ствар но. Шта сам све та да на у чио: 1. Ка да си си гу ран да си схва тио шта хо ћеш, ску пи сна ге и хра бро сти да то и ура диш!

2. Не бу ди твр до глав и су бјек ти ван у про це ни сво јих ква ли те та и ма на.

3. Парт нер ство се мо же кре и ра ти и ме ђу љу ди ма ко ји су раз ли чи ти и су прот ни, а не нај бо љи дру го ви, ку мо ви, ро ђа ци. Парт нер ство за сни ва но на ин те ре су, а не на љу ба ви, зна да бу де да ле ко про дук тив ни је.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak6.mart2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

До бар дан за по слов ну са рад њу и при лив нов ца. Бу ди те ак тив ни у оном прав цу ко ји је ста би лан и без ри зи ка. Та ко ђе, бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и пу туј те, кад год вам се ука же при ли ка. А ука за ће се.

BIK 20.4-20.5.

Ва ша пре див на Ве не ра вам до но си по тре бу да се до те ру је те, да уга ђа те се би и парт не ру, да при ма те и да је те љу бав у ве ли ким ко ли чи на ма. По че ће те да ку пу је те по кло не дра гим осо ба ма. Ра дуј те се.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

6. mart 2012.

По ста је те ам би ци о зни ји и ак тив ни ји от ка ко је ваш не ста шни Мер кур утр чао у бор бе ни знак Ов на. При то ме је ва жно да у стар ту де фи ни ши те ци ље ве, пра вац кре та ња, а он да ће све те ћи сво јим то ком.

Ме сец пло ви кроз ва тре ни знак Ла ва, што зна чи да сте у кра љев ској по зи ци ји и по зи. Бор бе ни сте, до сто јан стве ни, стра сни и мо ти ви са ни за успех, при ват но и по слов но. Са чу вај те тај ен ту зи ја зам. Бу ди те фи зич ки ак тив ни.

До бро функ ци о ни ше те у ка ри је ри јер су вам мно ги на кло ње ни. Мо же те се до го во ри ти о не ким бит ним ства ри ма или по сло ви ма, мо же те се дру жи ти и про во ди ти с прет по ста вље ни ма или кли јен ти ма. Емо ци је у љу ба ви.

Мо же те да за во ди те дра гу осо бу, парт не ра или би ло ко га, уко ли ко сте све сни свог шар ма и ути ца ја. При до би ја те парт не ра за се бе, са мо се опу сти те и за пло ви те у свет илу зи ја и ма ште. Али, кон струк тив но.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Још увек ни је вре ме за би ло шта но во па се рас те ре ти те су ви шних ам би ци ја и оба ве за. Са мо опу ште но, у прав цу љу ба ви и про во да. Ни шта бо ље вам не пре о ста је. Али, бу ди те па жљи ви с при ја те љи ма.

Окре ни те се кон так ти ма с ино стран ством или пла ни рај те пу то ва ње. Уме те до бро да оце ни те и про це ни те ства ри и од но се, ле по да се из ра жа ва те и кон так ти ра те, до го ва ра те, па је све ге не рал но ОК.

Де лу је те ста бил но и са мо стал но, али под ма ском. От кри ва те се са мо ко ли ко про це ни те да дру ги за слу жу ју. А у љу ба ви, не ма те тај ни. Да је те све и пот пу но, ра чу на ју ћи да ће то да тра је. Тра ја ће!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На не ке при ја те ље или окол но сти не мо же те ра чу на ти по у зда но. По ве ди те до вољ но ра чу на о свом здрав стве ном ста њу. Пре оп те ре ће ни сте од го вор но шћу, што вас спу шта на зе мљу, у ре ал ност.

Парт нер не де лу је са свим си гур но и са мо у ве ре но, што је при ли ка за вас да уне се те ви ше свог ути ца ја и ен ту зи ја зма, ма ште и сно ва. Кре а- тив ни сте, али и из бир љи ви. Ле по уре ђу је те свој дом.

Ди ван дан за вас. Уоста лом, сва ки дан! По треб но вам је ви ше Сун ца, то пло те и оп ти ми зма. При сут не су про мен љи ве окол но сти, по себ но у при ват ном по слу. По све ти те се во ље ној осо би и љу ба ви.

TRI^-TRA^

Кли нац за про сио Ма до ну V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

6

Subotica

3

Sombor

6

Kikinda

5

Vrbas

6

B. Palanka

6

Zreњanin

6

S. Mitrovica

7

Ruma

7

Panчevo

8

Vrшac

6

Srbija Beograd

8

Kragujevac

7

K. Mitrovica

7

Niш

7

Evropa

хладније

Madrid

НО ВИ САД: Ују тру мраз. То ком да на пре те жно сун ча но и ма ло хлад ни је вре ме не го у по не де љак. Ве тар слаб се ве ро и сточ ни. При Rim ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на London око 6 сте пе ни.

Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз. То ком да на пре те жно сун ча но и ма ло хлад ни је вре ме. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При Berlin ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а мак си мал на 8 Beч сте пе ни. СР БИ ЈА: Ују тру мраз. То ком да на пре те жно сун ча но и ма ло Varшava хлад ни је вре ме. На ју гу Ср би је ка сни је по под не на о бла че ње. Ве тар Kijev слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -7 до 9 сте пе ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду хлад ни је уз Oslo сун ча не пе ри о де, а на ју гу Ср би је облач но и мо гућ снег по не где у брд ско-пла нин ским обла сти ма на ју гу и ју го за па ду. Од че тврт ка St. Peterburg сву где су во са ју тар њим мра зе ви ма. У пе так про ла зно на о бла че ње.

Atina Би ће ве ћи ном су во. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вак ре ла тив но по вољ не вре мен ске си ту а ци је за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Из ве стан опрез се пре по ру чу је осо ба ма са аст мом, ре у мом и ср ча ним те го ба ма. Код ме те о ро па та су мо гу ће гла во бо ља и раз дра жљи вост, по го то во у ју жним и ју го за пад ним кра је ви ма.

15 14 10 6 6 7 1

Пле сач Бра хим За и бат (24) за про сио је Ма до ну (53) на кон не ко ли ко ме се ци ве зе, пи ше „Деј ли мејл”. Играч ко ји је дво стру ко мла ђи од пе ва чи це кључ но пи та ње по ста вио јој је у јед ном ка ба ли стич ком цен тру, где обо је од ла зе на вер ске слу жбе.

- Би ла је шо ки ра на, али ра до сна, и ре кла му је да јој тре ба још вре ме на да раз ми сли - ре као је из вор бли зак пе ва чи ци. Ма до на је ра ни је би ла у бра ку са глум цем Шо ном Пе ном, као и бри тан ским ре ди те љем Га јем Ри чи јем, са ко јим има си на Ро коа и два усво је на де те та. Из ве зе са бив шим лич ним тре не ром има и ћер ку Лурд. Пе ва чи ца је на кон гад ног раз во да од Ри чи ја 2008. фа мо зно из ја ви ла да би ви ше во ле ла да је пре га зи воз не го да се по но во уда.

VIC DANA Но ви BMW сто ји на се ма фо ру, кад од јед ном уда ри фи ћа у ње га от по за ди. На ко манд ној та бли BMW-а се учи та ва: Де тек то ван но ви хар двер. Клик ни те ов де за ин ста ла ци ју!

-4 -6 1 -6 15

Pariz

8

Minhen

4

Budimpeшta

8

Stokholm

0

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

288 (36)

Slankamen

290 (17)

Apatin

343 (43)

Zemun

354 (18)

Bogojevo

284 (39)

Panчevo

360 (17)

Smederevo

514 (-14)

Baч. Palanka 264 (31) Novi Sad

245 (25)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

196 (4)

S. Mitrovica

328 (-4)

Tendencija porasta

Senta

257 (0)

Beograd

307 (17)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

282 (18)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

156 (21)

TISA

108 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnavije i porasta

Kusiћ

84 (6)

Reшeњe iz proшlog broja