Dnevnik 6.april 2012.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 6. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23398 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POSLE KONTROLE PROTIVPO@ARNE ZA[TITE UGOSTITEQSKIH OBJEKATA [IROM SRBIJE

U Novom Sadu zatvoreno pet lokala

str. 15

NASLOVI

IZBORI 2012.

Ekonomija

INTERVJU: PROF. DR ZO RAN STO JIQ KO VI] O LI DER SKIM PO ZI CI JA MA SRP SKIH IZ BO RA

5 Platama i doprinosima mogu}e zametnuti trag

Ime na kao Ka ti ca za sve

6 Od danas |aci na prole}nom raspustu 6 Zrewaninu pove}ana kvota za upis bruco{a

Dru{tvo

Novi Sad 7 U SNP-u primeweni najvi{i standardi protivpo`arne za{tite 8 Sindikat GSP-a tra`i istinu o prodaji autobuskih karata

str. 2 PRED SED NI CA SKUP [TI NE SLA VI CA \U KI]-DE JA NO VI] RAS PI SA LA IZ BO RE ZA PR VOG ^O VE KA SR BI JE

str. 3

Foto: F. Baki}

Pred sed ni~ ka tr ka na \ur |ev dan

Vojvodina

PRED IZ BOR NI MI TING KO A LI CI JE „PO KRE NI MO SR BI JU” JU ^E U NO VOM SA DU: Li der SNS-a To mi slav Ni ko li}, ko ji pred vo di koaliciju „Po kre ni mo Sr bi ju”, iz ja vio je ju ~e na pred iz bor nom mi tin gu te ko a li ci je u No vom Sa du da }e 6. ma ja svi mo }i da bi ra ju pra vac ko jim }e Sr bi ja i}i. str. 2

„DNEV NIK” SAZNAJE: EVROPSKA UNIJA TRA @I DA PO^ NE IZ GRAD WA MO STA U NO VOM SA DU

11 Zrewanin dobija novu fabriku vode

Reporta`e 13 Memoari bake pisca Aleksandra Ti{me

Crna 15 Poznati muzi~ar Goran Bregovi} gradio na divqe

DO MA ]A VA LU TA IZ DA NA U DAN TO NE SVE NI @E I NI @E

„@e `eq” kre }e Evro }e biti pre ko Du na va 117 di na ra? sle de }e ne de qe?

str. 4

str. 5

PRO TEST ZBOG SUD BI NE SU BO TI^ KOG „AGRO KOM BI NA TA”

U VI [EM SU DU U ZRE WA NI NU OSU \EN BRA NI SLAV KE WI]

Ak ci o na ri Biv {em su di ji tra `e 35 go di na de set evra zbog svi re pog ubi stva `e ne po ak ci ji str. 16 – 20

SPORT

SU\EWEM

n BEDRIH I TROICKI OTVARAJU DUEL

Burne reakcije u mestu stradawa Nemaca

str. 6

str. 14

str. 4

n FK VOJVODINA OGOR^ENA

FILM „PO DU NAV SKE [VA BE” STI GAO I DO KNI ]A NI NA

n POMO]

KLADIONI^ARIMA

Toplo uz ki{u

Najvi{a temperatura 23 °S

Stvarawe romske elite

str. 6

2

POLiTikA

petak6.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

PREDIZBORNI MITING KOALICIJE „POKRENIMO SRBIJU” JU^E U NOVOM SADU

Ni ko li}: Ta di} vi {e ne }e bi ti pred sed nik Li der SNS-a To mi slav Ni ko li}, ko ji pred vo di Кoaliciju “Po kre ni mo Sr bi ju”, iz ja vio je ju ~e na pred iz bor nom mi tin gu te ko a li ci je u No vom Sa du da }e 6. ma ja svi mo }i da bi ra ju pra vac u ko jem }e Sr bi ja i}i.

– Bo ris Ta di} je pod neo ostav ku i vi {e ni je pred sed nik Sr bi je.

Ni je i ne }e bi ti. Obe }a vam, za to {to znam – ka zao je Ni ko li} oku pqe ni ma na sku pu na no vo sad skom Tr gu slo bo de ko ji su no si li stra na~ ke za sta ve SNS-a, No ve Sr bi je, Po kre ta so ci ja li sta…

re na pre ma Evro pi i ce lom sve tu i ko ja “sa svi ma sa ra |u je, a da ne slu `i ni ko me, ko ja mo `e da pro me ni stan dard na bo qe i stvo ri jed na ko i fer dru {tvo za sve, ko ja mo `e i sme da se bo ri pro tiv kri mi na la, ko rup ci je i pri vi le gi ja”.

Li der Ko a li ci je “Po kre ni mo Sr bi ju” je re kao da oni ima ju pro gram, kao i da `e le da pro me ne Za kon o jav nim na bav ka ma, ta ko da vi {e nov ca mo `e da se ula `e u po qo pri vre du i in du stri ju, da stvo re po vo qan am bi jent za in ve sti to re, sma we broj mi ni star sta va, ne -

INTERVJU PROF. DR ZORAN STOJIQKOVI] O LIDERSKIM POZICIJAMA SRPSKIH IZBORA

Ime na kao Ka ti ca za sve

– Po ru ka iz ovog ti pa po li ti~ ke kul tu re tre ba da do ve de do to ga da, ako Bo ris Ta di} po be di i ovog pu ta, bu de ja sno da su to we go vi po sled wi iz bo ri, da on pro sto ne igra ne ku vr stu Pu ti na, kao {to je dru ga stra na po li ti~ ke kul tu re da, ako i ovog pu ta To mi slav Ni ko li} ne uspe po be di, to do kaz da ne mo `e bi ti ve ~i ti kan di dat.

Ne ka vr sta po li ti~ ke prak se tre ba da uve de i ne ka in he rent na ogra ni ~e wa, da ne ma mo vi {e to da de ce ni ja ma li der osta je li der – iz ja vio je u in ter vjuu za „Dnev nik“ pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du dr Zo ran Sto iq ko vi}, ana li zi ra ju }i si tu a ci ju Sr bi je pred op {te iz bo re ras pi sa ne za 6. maj s pre do mi nant nom li der skom po zi ci jom, ko ja ide is pred sta na ka, pro gra ma, a pi ta we je i ko li ko oslu {ku je `e qe bi ra ~a.

– Mi slim da se gra |a ni ne }e zbu ni ti jer sma tram da qu di u Sr bi ji pra ve raz li ku {ta su pred sed ni~ ki a {ta par la men tar ni iz bo ri, bez ob zi ra na ime na no si o ca li sta. Nor mal no da je ovo pro sto po ku {aj stra na -

Predsednici ja~i od stranke Foto: F. Baki}

Po we go vim re ~i ma, 6. ma ja }e sva ko ima ti oba ve zu da do ne se od lu ku o to me u ka kvoj dr `a vi `e li da `i vi i {ta }e osta vi ti bu du }im ge ne ra ci ja ma. Ka ko je ka zao, mo `e mo na sta vi ti da `i vi mo u ze mqi u ko joj je za za po {qa va we po treb na par tij ska kwi `i ca, u ze mqi gde in ve sti to ri mo ra ju da pla }a ju mi to za do zvo le ko je su im po treb ne, ili je mo `e mo pro me ni ti.

Ni ko li} je re kao da pred sed nik i vla da ju }e stran ke ne gi ra ju od go vor nost za sta we u ze mqi, kao i da je pred sed nik “iz gu bio obraz”.

po treb nih agen ci ja i jav ni sek tor, te da po ve }a ju sto pu na ta li te ta ta ko {to }e vo di ti, ka ko je re kao, op {tu bri gu o maj ka ma i de ci…

Funk ci o ner ka SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} re kla je da se 6. ma ja gla sa za svo ju slo bo du. Po we nim re ~i ma, da nas je ugro `e na slo bo da go vo ra, slo bo da od stra ha i od si ro ma {tva.

Go vo re }i o Voj vo di ni, ~lan Pred sed ni {tva SNS-a Igor Mi ro vi} je ka zao da Ko a li ci ja “Po kre ni mo Voj vo di nu” `e li slo gu i je din stvo, a ne po li ti~ ke su ko be na re la ci ji No vi Sad – Be o grad.

On je ka zao da broj po li ti ~a ra u

Minut }utawa Mi ting je po ~eo mi nu tom }u ta wa u sla vu {e sto ro mla dih ko ji su tra gi~ no stra da li u ne dav nom po `a ru u no vo sad skoj dis ko te ci “Kon trast”. Li der Ko a li ci je “Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li} re kao je da ta kav gu bi tak ni je smeo da se de si, i op tu `io vlast da je “do zvo li la da `e qa za za ra dom od ne se mla de `i vo te”.

– Vi {e od de set go di na bi li su na vla sti i pro da va li nam pri ~u o bo qem `i vo tu i o in ve sti ci ja ma, ali ih ve }i na ni je ose ti la; pri ~u o no vim rad nim me sti ma, a da nas je ma we za po sle nih ne go pre ~e ti ri go di ne; pri ~u o de mo kra ti ji, a re pre si ja me di ja go ra je ne go ika da – na veo je Ni ko li}.

On je oce nio da da nas sa mo ma li broj gra |a na `i vi bo qe, a da }e, ako Ta di} i De mo krat ska stran ka bu du iza bra ni 6. ma ja, to bi ti po ru ka da ni {ta ne tre ba da se me wa.

– Ko to pri hva ta, `i ve }e pod te ro rom od go vor no sti za pro pa da we Sr bi je. Ja to ne }u da pri hva tim – re kao je Ni ko li}, i do dao da po sto ji al ter na ti va ko ja je otvo -

Voj vo di ni tre ba sma wi ti 50 od sto, ula ga ti u ve li ke in fra struk tur ne pro jek te kao {to su ba nat ska ma gi stra la i tu nel kroz Fru {ku go ru, te iz dvo ji ti vi {e nov ca za de cu, maj ke, iz be gle i ra se qe ne.

Li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili} je re kao da je 6. maj po sled wi vre me da se Sr bi ja spa si.

Na mi tin gu su go vo ri li i dru gi funk ci o ne ri stra na ka i udru `e wa ko je ~i ne Ko a li ci ju: Alek san dar Vu ~i}, Dra go mir J. Ka ri}, Go ran Kne `e vi}, Alek san dar Vu lin, Sr |an [ajn, Mi o drag Lin ta, Oto Ki {mar ton, ko ji se sku pu obra tio na ma ter wem ma |ar skom je zi ku, kao i Mi lo{ Vu ~e vi}, kan di dat za gra do na ~el ni ka No vog Sa da.

S. N. Kova~evi}

– Stran ke ko je ima ju iz gled da u~e stvu ju u vla di, ima ju si gu ran par la men tar ni pro laz, idu i sa svo jim pred sed ni~ kim kan di da ti ma, i to kqu~ nim. Ako ima ju ose }aj da je pred sed ni~ ki kan di dat ja ~i od stran ke, i}i }e s wim, a ako ne ma ju, ne }e is tu ri ti pr vu par tij sku li~ nost. Kod URS-a je pri tom o~i ta si tu a ci ja da se Mla |an Din ki} kon cen tri {e na to da pre sko ~i iz bor ni cen zus, a da pred sed ni~ ki kan di dat mo `e bi ti ne ko ko ima re la tiv nu po pu lar nost u re do vi ma gra |an stva, a ni je fo ku si ran kao u`i par tij ski li der {ip.

Ovo }e bi ti si tu a ci ja u ko joj }e stran ke pro ce wi va ti ko li ko im je va `no da se fo ku si ra ju na par la men tar nu kam pa wu i si gu ran pro laz u Skup {ti nu, a ko li ko `e le da po klo ne pa `wu pred sed ni~ kim, a i one ko je }e se ba zi ra ti na obe iz bor ne pri ~e – ob ja {wa va Sto jiq ko vi} iz gle de par la men tar nih i pred sed ni~ ke iz bor ne li ste. l Ko li ko }e bi ra ~i u Sr bi ji na |ur |ev dan skim bi ra li {ti ma bi ti zbu we ni ~i we ni com da }e uglav nom ista ime na no si o ca li sta za par la men tar ne iz bo re bi ti i kan di da ti za pred sed ni ka Sr bi je? Vu ku li stran ke ovim du pli ra wem sop stve ni rej ting?

ka jer ima mo per so na li zo va nu po li ti~ ku kul tu ru i vi so ku kon cen tra ci ju bi ra~ kog te la na li de re, da li de ri ko ji iza |u na pred sed ni~ ke iz bo re na pro sto vu ku svo je li ste za par la men tar ne na pred. To bi tre ba lo da bu de ne ka vr sta uput stva za bi ra ~e o to me ko ima re al ne {an se, ka ko }e pro }i stran ke, i {ta je na

osno vu iz ja {wa va wa na pred sed ni~ kim iz bo ri ma mo gu }e u po sti zbor nim ko a li ci ja ma. l Go vo ri li ova kva si tu a ci ja o svo je vr snom cen tra li zmu u stran ka ma?

– Na rav no. Za hva qu }i to me {to bi ra ~i ne pra ve ja snu raz li ku iz me |u pro gra ma – {to i ni je jed no stav no, jer su oni ma we-vi {e isti i ra di se o pro ce ni o to me ko mo `e vi {e da re a li zu je – pra vi se ori jen ta ci ja na li de re. To na pro sto no si i stra na~ ki po ten ci jal, ali i sve do ~i o to me u ko joj me ri jo{ uvek ima mo cen tra li zo va nu struk tu ru i jak uti caj li de ra u po li ti ci Sr bi je. l [ta je po treb no iz me ni ti u stra na~ kom i par la men tar nom `i vo tu u Sr bi ji da jed na ista ime na ne bu du „Ka ti ce za sve“?

– Pro sto per so na li zo va we pro por ci o nal nog si ste ma onog ti pa ko ji na iz bor nom me stu omo gu }u je ja snu sli ku o kan di da tu i kan di dat ki wi s ime nom i pre zi me nom, ko ji se on da na met nu i pred sta vqa ju svo je vr sno ogra ni ~e we mo }i par tij ske vr hu {ke. Ta da se na li stu sta vqa ju qu di po uti ca ju u sre di ni, a ne po mi lo sti. Dru ga pret po stav ka da se iz me ni ova kva

\OR\E VUKOVI], CeSID:

Pred sed ni~ ki iz bo ri ne uti ~u na is hod – Ras pi si va we pred sed ni~ kih iz bo ra ne }e bit no uti ca ti na re zul ta te par la men tar nih i lo kal nih iz bo ra – za kqu ~io je na ju ~e ra {woj tri bi ni „Pred iz bor na tr pe za“, odr `a noj u NDNV-u is tra `i va~ Ce SID-a \or |e Vu ko vi}.

Po we go vim re ~i ma, slu ~aj bi bio dru ga ~i ji da se 6. ma ja odr `a va dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra.

Vu ko vi} je is ta kao da je pri ~a o u{te di zbog isto vre me nog odr `a va wa iz bo ra na svim ni vo i ma sme {na.

– ^i we ni ca je da 60 od sto gra |a na Sr bi je sma tra da svi iz bo ri tre ba da bu du odr `a ni 6. ma ja, ali to ne }e po ve }a ti ~ak ni iz la znost – re kao je Vu ko vi}.

Ka ko je ka zao, pred sed ni~ ki iz bo ri od go va ra ju naj ja ~im stran ka ma i osta lim par ti ja ma ko je ima ju zvu~ na kan di dat ska ime na. Je di ni

bi, sma tra on, pro blem mo gao ima ti URS jer Zo ran Stan ko vi} ni je do voq no ha ri zma ti ~an i pre po zna tqiv da bi pri vu kao ve }i broj gla sa ~a da po dr `e URS i na dru gim iz bor nim ni vo i ma.

Go vo re }i o pred iz bor nim obe }a wi ma i {an si da se po li ti~ ke i dru {tve ne pri li ke u Sr bi ji po me re na bo qe, Vu ko vi} je is ta kao da je kqu~ u po boq {a wu po sto je }ih par ti ja.

– Bez pri hva ta wa sa da {wih stra na ka ne ma ni dru {tve nog na pret ka. Bez wih dr `a va ne ma {an su da se po me ri. Sto ga je va `no me wa ti stran ke iz nu tra ta ko da i one unu tar se be ima ju po zi tiv nu se lek ci ju, da bi ra ju kan di da te po spo sob no sti, a ne po dob no sti. Ka da ove stran ke, ko je sa da ima mo, po~ nu da se po na {a ju i funk ci o ni {u na de mo krat ski na ~in, i sa ma de mo kra ti ja u dru {tvu }e po sta ti bo qa – za kqu ~io je Vu ko vi}.

Na tri bi ni „Pred iz bor na tr pe za“ pred sta vqe no je i Ce SID-ovo is tra `i va we o to me ko li ko se po du da ra ju pri o ri te ti gra |a na i po li ti~ kih stra na ka u pred iz bor noj kam pa wi. Is tra `i va we je po ka za lo da su is pi ta ni ci ve o ma ne za do voq ni par to kra ti jom i neo d go vor no {}u li de ra, ali da to ne uti ~e na vo qu bi ra ~a da iza |u na gla sa we. U ne iz bor nom pe ri o du na ja va iz la ska na iz bo re je na ni vou od 40 od sto, dok je u ovoj kam pa wi o~e ki va na oko 60 od sto.

Na da qe, is tra `i va we je po ka za lo da ~ak 66 od sto gra |a na ne ve ru je stran ka ma, dok je po ve re we is ka za lo sve ga de vet od sto. Raz lo zi ko ji su se naj ~e {}e po ka za li pri li kom is tra `i va wa su: par to kra ti ja, da su svi isti, da gle da ju sa mo svoj in te res te da su svi la ga li. I po red ova ko ne ga tiv nog sta va, vi {e od 80 od sto u~e sni ka is tra `i va wa }e iza }i na iz bo re i zna za ko ga }e gla sa ti.

P. K.

TVIT CRTICA Ko me svi ra „Oda ra do sti”

DRU @E WE U „PRE O KRE TU”: Potpisnici „Vojvo|anskog preokreta” dru`ili su ju~e u novosadskom restroranu „Zak” s funkcionerima Liberalno-demokratske partije Du{anom Miji}em, Nata{om Mi}i} i Nenadom Proki}em. Na ru~ku, koji je oragnizova Pokrajinski odbor LDP-a, bili su, izme|u ostalih, istori~ar Ranko Kon~ar, profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu Marijana Pajvan~i}, publicista Dimitirije Boarov, predsednik Vojvo|anskog kluba \or|e Suboti} i @ivan Berisavqevi}.

sli ka Sr bi je je da or ga ni za ci je ci vil nog dru {tva i me di ji kon tro li {u i ogra ni ~a va ju po qe po li ti ke i u~i ne ga jav ni jim te da se on da na osno vu ja snih zah te va ko je ima bi ra~ ko te lo, gra |a ni, pro fi li {e i par tij ska po li ti ka i do mi nan tan bu de ipak do sa da {wi re zul tat, ugled i in te gri tet kan di da ta, a ne sa mo uop {te na po li ti~ ka obe }a wa. l Po sto ji li i u Evro pi ta prak sa da se li ste stra na ka i ko li ci ja ve zu ju di rekt no s ime nom li de ra?

– Da, ali ne u toj me ri kao ov de, zbog dru ga ~i jeg smi sla, pro fe si o nal no-ka ri jer nog opre de qe wa i ugle da po je di nih po li ti ~a ra. No, na pro sto, mo der na po li ti ka – ko ja je vi {e-ma we svu da me di ja li zo va na, a me di ji ne tr pe ko lek tiv na ru ko vod stva – tra `i on da per so na li za ci ju po li ti ke i da je ve li ku ulo gu li de ra, sa mo je pro stor to ga da se i li de ri ogra ni ~e. U Evro pi ni je, kao u na {oj po li ti~ koj kul tu ri, u toj me ri pri sut na ta pri ~a da je, uko li ko ne ka stran ka ima li de ra s ha ri zmom ili mu se ona na pra vi, u ve li koj pred no sti u od no su na one ko je ima ju pri li~ no bez li~ ne li de re. l Da li ime li de ra sto ji i na gla sa~ kom li sti }u, na pri mer, uz li stu bri tan skih kon zer va tiv ca ili ne ma~ kog CDU-a?

– Ne ma na li sti }u, ali je pro sto ~i we ni ca da, i ka da li der ni je ime nom iz dvo jen, par tij ska pro pa gan da po ku {a va da i iz ja ve i pri stup me di ji ma fo ku si ra na li de re i na pra vi se taj me dij ski imix. ^i we ni ca je, pri tom, da u ve li koj ve }i ni ze ma qa bi ti pred sed nik stran ke zna ~i isto vre ma no bi ti i kan ce lar, pre mi jer i da tu vr stu luk su za da ne kon tro li {u par ti ju a oba vqa ju kqu~ ne dr `av ne funk ci je go to vo ni ko vi {e ne pre u zi ma.

Dragan Milivojevi}

Pred sed ni~ ki iz bo ri i da qe su top-te ma dru {tve nih mre `a.

Sa vet nik pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} “ka ~io” je ovih da na na svoj „Tvi ter„ pro fil tek sto ve u me di ji ma s pre po ru kom da od slu {a ju “Odu ra do sti” ko ju je Go ran Bre go vi} ob ra dio za Ta di }e vu kam pa wu.

Ali sve, kao i uvek, pod le `e di le mi. Po pu lar ni gru mac Sve to zar Cvet ko vi} tim po vo dom se za pi tao: „Ko je ciq na gru pa, oni {to slu {a ju Bre gu ili oni {to bi tre ba lo da gla sa ju?„

Ko ne }e Pal mi nu `i ra fu Li der Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} Pal ma odr `ao je pre da va we Lo zni ~a ni ma ka ko tre ba da iz gle da wi hov lo kal ni bu xet.

Ono {to pri ~a po pu lar ni Pal ma ni je “pri ra slo za sr ce” svim po li ti ~a ri ma. Ta ko se gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i} za pi tao: „[ta ~o vek na pri ~a? Ho }e li i `i ra fu po klo ni ti, Lo zni ~a ni ba{ s ne str pqe wem je o~e ku ju...„, “po ru ~u je” Je {i}.

Ma~ iz ka me na „A on da sam iz vu kao ma~ iz ka me na…„ Mo `da ova sli ka po zna te mu zi~ ke zve zde Ogi ja Ra di vo je vi }a pred sta vqa naj bo qu na ja vu ze pred sto je }e tek ras pi sa ne pred sed ni~ ke iz bo re.

Broj ne su le gen de o kra qu Ar tu ru, a jed na od naj ~u ve ni jih je ona po ko joj je iz vu kao ma~ Eks ka li bur iz ka me na i ta ko po stao kraq En gle ske. Ko }e od kan di da ta na iz bo ri ma “do bi ti”, sim bo li~ no re ~e no, po zna ti ma~ kra qa Ar tu ra, vi de }e mo po sle 6. ma ja.

S. St.

c m y

politika

dnevnik

petak6.april2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

PREDSEDNICA SKUP[TINE SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] RASPISALA IZBORE ZA PRVOG ^OVEKA SRBIJE

Predsedni~ka trka na \ur|evdan Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bu du u wi ho vom in te re su i naj bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} bo qem in te re su dr `a ve. ras pi sa la je pred sed ni~ ke iz bo Pred sed ni ca Skup {ti ne je re za 6. maj. Ti me je raz re {en vi pre ci zi ra la da }e pre u ze ti nad {e me se~ ni Gor di jev ~vor i gra le `no sti pred sta vqa wa Sr bi je |a ni Sr bi je bi ra }e naj vi {e or u ze mqi i ino stran stvu, pri ma ga ne vla sti na svim ni vo i ma. Do we akre di tiv nih i opo ziv nih iz bo ra pr vog ~o ve ka dr `a ve, tu pi sa ma, kao i nad le `no sti iz do funk ci ju }e kao vr {i lac du me na od bra ne i ko man do va wa `no sti oba vqa ti pred sed ni ca Voj skom. Na dru goj stra ni, me |u par la men ta. Ostav ka pred sed ni pred sed ni~ kim ovla {}e wi ma ka Re pu bli ke Bo ri sa Ta di }a pred vi |e nim Usta vom, a ko je vr sti gla je u Skup {ti nu ju ~e oko {i lac du `no sti ne ma je su: pred 12 sa ti, a Sla vi ca \u ki}-De ja la ga we Na rod noj skup {ti ni no no vi} od lu ku o ras pi si va wu iz si o ca funk ci ja u skla du s Usta bo ra pot pi sa la je sat ka sni je. vom i za ko nom, po sta vqe we i Ona je isto vre me no pi smom oba opo zi va we am ba sa do ra Re pu bli ve sti la na rod ne po sla ni ke da je ke Sr bi je na osno vu pred lo ga „5. apri la pred Vla de, ne }e mo }i sed nik Bo ris Ta ni da da je po mi lo Za podno{ewe di} pod neo ostav va wa i od li ko va kandidature ku na tu du `nost“, wa, kao ni da una kao i da }e ga za - potrebno je predati pre |u je i raz re me wi va ti na toj {a va ofi ci re i najmawe 10.000 funk ci ji, shod no Voj ske Sr bi je. potpisa bira~a, slo vu Usta va, naj Sla vi ca \u ki}overenih u sudu. Rok De ja no vi} je na ja du `e tri me se ca.

– Pred sed nik vi la da }e se „upo za prijavqivawe Sr bi je Bo ris Ta zna ti sa svim du kandidata je do di} oba ve stio je sti ma pred 15. aprila u pono} `no jav nost i me ne da sed ni ka“ i od mah je pod neo ostav ku „na pra vi ti plan na du `nost pred sed ni ka Re pu ak tiv no sti za kraj ove i po ~e tak bli ke. U tim okol no sti ma Ustav na red ne ne de qe“, uz na po me nu da i Za kon o pred sed ni ku Re pu bli su to oba ve ze ko je je Ta di} ve} ke pre no se deo pra va i du `no sti pre u zeo. Na pi ta we ka da se se li s pred sed ni ka Re pu bli ke na u zgra du Pred sed ni {tva, tvr di pred sed ni ka Na rod ne skup {ti da }e we no rad no me sto i da qe ne. In si tu ci je na {e dr `a ve }e bi ti u Skup {ti ni, a da }e na An funk ci o ni sa ti u kon ti nu i te tu, dri }e vom ven cu or ga ni zo va ti a ja }u svo je du `no sti oba vqa ti sa mo sa stan ke ve za ne za funk ci sa ve sno i u skla du sa za ko ni ma i ju pred sed ni ka dr `a ve. na {im usta vom – iz ja vi la je no Pred sed nik Sr bi je bi ra se na vi na ri ma Sla vi ca \u ki}-De ja - osno vu op {teg i jed na kog iz bor no vi} u zda wu Do ma Na rod ne nog pra va na slo bod nim i ne po skup {ti ne. sred nim iz bo ri ma, taj nim i li~ -

Skra}en mandat i ostavka Do ju ~e ra {wi pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} pi smom je oba ve stio Sla vi cu \u ki}-De ja no vi} da je u skla du sa ~la nom 116 i 117 Usta va Sr bi je do neo od lu ku da skra ti svoj man dat pod no se }i osatvku. U obra zlo `e wu svo je od lu ke Ta di} je na veo da je ona ru ko vo |e na naj vi {im dr `av nim in te re si ma i „`e qom da u tre nut ku ka da je Sr bi ja osvo ji la sta tus kan di da ta za ~lan stvo EU, tre ba za o kru `i ti je dan po li ti~ ki ci klus ta ko {to }e sve in sti tu ci je u ze mqi do bi ti nov man dat od gra |a na“ i da bi br zo i bez gu bqe wa vre me na mo gle i}i na na sta vak re for mi. „Ume sto da ~i ta vu ovu go di nu gu bi mo na prak ti~ no uza stop ne iz bo re, da le ko je ce lis hod ni je da u jed nom da nu omo gu }i mo gra |a ni ma da od lu ~e ko jim pu tem Sr bi ja tre ba da na sta vi„, na veo je Ta di}, za hva liv {i joj na „do sa da {woj uspe {noj sa rad wi“ i po `e lev {i joj „sva ko do bro“.

Ona je re kla da je s pred sed ni kom Sr bi je raz go va ra la i pre ne go {to je on jav no sti sa op {tio da }e pod ne ti ostav ku.

Svim u~e sni ci ma u pred sed ni~ koj tr ci Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je po `e le la mno go uspe ha, a gra |a ni ma – da re zul ta ti iz bo ra

nim gla sa wem. Man dat pred sed ni ka tra je pet go di na, jed na oso ba ne mo `e vi {e od dva pu ta bi ti bi ra na na tu funk ci ju, a Bo ris Ta di} tre }i put ide u iz bor nu tr ku zbog to ga {to mu se man da ti bro je od usva ja wa no vog Usta va Sr bi je.

URS: Kandidat Zoran Stankovi} Kan di dat Uje di we nih re gi o na Sr bi je na pred sto je }im pred sed ni~ kim iz bo ri ma bi }e ak tu el ni mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi}, od lu ~i lo je ju ~e Pred sed ni {tvo te stran ke. Ka ko je sa op {te no iz te stran ke, od lu ka je do ne ta jed no gla sno na ju ~e ra {woj sed ni ci Pred sed ni {tva te stran ke. „Pred sed nik Sr bi je mo -

ra bi ti glas svih re gi o na i svih gra |a na, a ne sa mo svo je par ti je.

Na ~e lo Sr bi je ko na~ no mo ra da do |e po {ten i skro man ~o vek, bez mr qe u ka ri je ri, ko ji za i sta raz u me pro ble me obi~ nih qu di.

Ze mqi tre ba pred sed nik ko ji }e od Sr bi je na pra vi ti do mo vi nu, s jed na kim {an sa ma za sve re gi o ne”, pi {e u sa op {te wu URS-a.

DSS kandiduje Ko{tunicu – Pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca bi }e kan di dat te stran ke na pred sed ni~ kim iz bo ri ma u Sr bi ji 6. ma ja, sa op {tio je ju ~e pot pred sed nik DSS-a Slo bo dan Sa mar xi}, na po mi wu }i da je tu od lu ku do ne lo Pred sed ni {tvo DSS-a. – Od lu ka je bi la o~e ki va na ka da smo sa zna li za pred se dan da }e pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} da ti ostav ku i da }e pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ras pi sa ti pred sed ni~ ke iz bo re.

Obra zla `u }i od lu ku Pred sed ni {tva stran ke, Sa mar xi} je re kao da Ko {tu ni ca stran ku vo di od we nog osni va wa 1992. go di ne, a od 2000. go di ne bio je pred sed nik Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je i u dva man da ta pre mi jer Sr bi je.

Ko {tu ni ca je na stra na~ koj kon fe ren ci ji za {tam pu re kao da se pri hva tio kan di da tu re „da bi {to bo qe i {to vi {e za stu pao ide je o po li ti~ koj i voj noj ne u tral no sti Sr bi je, iza ko je sto ji ne sa mo DSS ve} i ve li ki broj gra |a na Sr bi je”.

Pastor: Nema ucewivawa

Ce la te ri to ri ja Re pu bli ke, za jed no s bi ra~ kim me sti ma u ino stran stvu, je ste jed na iz bor na je di ni ca.

Kan di da ta za pred sed ni ka Re pu bli ke mo gu da pred lo `e re gi stro va na stran ka, ko a li ci ja po li ti~ kih stra na ka i gru pa gra |a na ko ju osni va naj ma we de set bi ra ~a ~i ji pot pi si mo ra ju bi ti ove re ni kod su da. Ta gru pa ne mo ra da ima na ziv.

Za pod no {e we kan di da tu re po treb no je pre da ti i naj ma we 10.000 pot pi sa bi ra ~a ove re nih kod su da, a bi ra~ mo `e pot pi som po dr `a ti sa mo jed nog kan di da ta.

Pred log kan di da ta pod no si se Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji naj ka sni je 20 da na pre da na iz bo ra. Kan di dat tre ba da pre da i pi sme nu iz ja vu da pri hva ta kan di da tu ru za pred sed ni ka Re pu bli ke, uve re we o dr `a vqan stvu i o iz bor nom pra vu, kao i po tvr du o pre bi va li {tu. RIK tre ba da utvr di li stu kan di da ta za iz bor pred sed ni ka Re pu bli ke naj ka sni je 15 da na pre da na iz bo ra i ob ja vqu je je u „Slu `be nom gla sni ku Re pu bli ke Sr bi je” na red nog da na od da na ka da ju je utvr dio. Red ni broj kan di da ta na li sti utvr |u je se `re bom, u pri su stvu pred stav ni ka pred la ga ~a kan di da ta.

Za pred sed ni ka bi }e iza bran kan di dat ko ji je do bio ve }i nu gla so va iza {lih bi ra ~a. Uko li ko ni ko ne do bi je ve }i nu, gla sa we se po na vqa u ro ku od 15 da na, a u~e stvu ju dva kan di da ta ko ja su do bi la naj ve }i broj gla so va u pr vom kru gu. Vi {e od dva kan di da ta u~e stvu je na po -

no vqe nom gla sa wu ako ih vi {e de li pr vo ili dru go me sto.

RIK tre ba da pro gla si ko na~ ne re zul ta te iz bo ra u ro ku od 96 sa ti od za tva ra wa bi ra~ kih me sta.

Na po no vqe nom gla sa wu za pred sed ni ka Re pu bli ke iza -

Vila i obezbe|ewe Ge ne ral ni se kre ta ri jat Vla de Re pu bli ke Sr bi je oba ve stio je Ge ne ral ni se kre ta ri jat pred sed ni ka Sr bi je da je Vla da do ne la za kqu ~ak da do sa da {wi pred sed nik Bo ris Ta di} mo `e, do iz bo ra no vog pred sed ni ka, da ko ri sti pred sed ni~ ku re zi den ci ju na De di wu, obje kat u ko jem sta nu je, re ~e no je Ta nju gu u pred sed ni ko voj pres-slu `bi. Ta di} i we go va po ro di ca, bez ob zi ra na to {to je skra tio man dat, u na red nom pe ri o du ima ju pra vo na obez be |e we kao i do sa da jer nad le `ni dr `av ni or ga ni do no se od lu ku o pro ce ni bez bed no sti do sa da {weg pred sed ni ka. bran je kan di dat ko ji je do bio naj ve }i broj gla so va. Na gla sa~ kom li sti }u na po no vqe nom gla sa wu pr vi po re do sle du je kan di dat ko ji je na pr vom gla sa wu do bio naj vi {e gla so va.

Ako na po no vqe nom gla sa wu kan di da ti osvo je isti broj gla so va, gla sa we se po na vqa u ro ku od 15 da na.

S. Stankovi}

REKLI SU

Seni}: Gu`va za sedi{te

Trivan: Ne mo`e se „Fijat” ~ere~iti

Krasi}: Prekinuti put ka EU

Vlaj ko Se ni} iz URS-a na ja vio je ju ~e da }e za osam da na iza }i pr vi mo del no vog auto mo bi la ko ji se pro iz vo di u Kra gu jev cu i da se on si gur no ne pra vi pod ze mqom.

Se ni} je ka zao da URS ne be `i od ono ga {to je bi lo lo {e u pret hod nom pe ri o du, ali da je „Fi jat” do {ao u Sr bi ju a ne u Ru mu ni ju jer je Sr bi ja po nu di la bo qe uslo ve. Se ni} je re kao i da URS od ko al i ci o nih part ne ra, ko ji su naj pre kri ti ko va li do la zak „Fi ja ta”, ne mo `e da do |e „na red da sed ne u no vi mo del ko ji ima pet me sta”, Se ni} je kri ti ko vao i iz ja ve po je di nih funk ci o ne ra SPS-a, pa je ta ko pot pred sed ni ku Du {a nu Ba ja to vi }u za me rio zbog iz ja ve da bi {tam pao pa re da po mo gao pri vre di, a pot pred sed ni ca Di ja na Vu ko ma no vi} je re kla da je pred u ze }e „Sr bi ja gas” u pro te klom pe ri o du ku pi lo {est gu bi ta {kih fir mi, ~i me je „spa se no” 12.000 rad nih me sta.

Pot pred sed ni ca DS-a Je le na Tri van je re kla da je „Fi jat” za jed ni~ ki pro je kat vla sti i da se on ne mo `e „~e re ~i ti”. Ona je ka za la i da re zul ta ti Vla de Mir ka Cvet ko vi }a ni su za ne mar qi vi te da je, po red osta log, naj ve }i re zul tat {to je Sr bi ja za dr `a la in ve sti ci je na ni vou iz 2008. go di ne. Je le na Tri van je pod se ti la na te {ku eko nom sku kri zu ko ja je po go di la sve ze mqe u sve tu, a od SNS-a, ko je je na zva la „~a rob wa ci ma”, za tra `i la da ob ja sne za {to ni su po dr `a li ni je dan evrop ski za kon a ka `u da `e le u EU, i za {to ni su gla sa li za od u zi ma we imo vi ne ste ~e ne kri mi na lom a go vo re da }e se iz bo ri ti s kri mi na lom i ko rup ci jom. Ona je na pred wa ke kri ti ko va la i zbog wi ho ve na ja ve da }e se bo ri ti pro tiv par to kra ti je, ka da su, ka ko je re kla, u svim pred u ze }i ma u op {ti na ma ko je vo de po sta vi li stra na~ ke ka dro ve. Ona je na op tu `bu da DS do vo di in ve sti to re po seb no u pe ri o du iz bor ne kam pa we, od go vo ri la da „in ve sti to ri sa mi bi ra ju pe riod ka da }e do }i u Sr bi ju”.

Pro e vrop ska vlast u Sr bi ji za 12 go di na ni je ura di la ni {ta do bro jer je od Bri se la do bi la za da tak da uni {ti do ma }u pri vre du, na te ra gra |a ne da ku pu ju ro bu iz Evrop ske uni je, da se za du `u ju i pro pad nu, oce ni li su funk ci o ne ri Srp ske ra di kal ne stran ke na pre di zo bor nom sku pu u Vr {cu, sa op {tio je ju ~e SRS. – Sa mo SRS mo `e pre ki nu ti taj put ka pro pa da wu jer su ra di ka li je di ni ko ji su pro tiv EU – po ru ~io je pot pred sed nik SRS-a Zo ran Kra si}, i is ta kao da su i „tzv. za pad ni in ve sti to ri, s ’Ju-Es sti lom’ na ~e lu, po ~e li da be `e iz Sr bi je”.

On je oce nio da „ve }i na gra |a na Sr bi je da nas mi sli i pri ~a {to i Vo ji slav [e {eq i SRS – da od mah mo ra mo da pre ki ne mo po gu ban put u EU i da se okre ne mo pri ja teq skim ze mqa ma ko je ho }e da sa ra |u ju sa Sr bi jom na rav no prav noj osno vi”, na vo di se u sa op {te wu.

Pred sed ni {tvo SVM-qa do ne lo je od lu ku da wi hov kan di dat na pred sed ni~ kim iz bo ri ma u Sr bi ji 6. ma ja bu de pred sed nik stran ke I{tvan Pa stor. Pa stor je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da ne o~e ku je da u|e u dru gi krug, i na ja vio da }e u dru gom kru gu po dr `a ti do sa da {weg pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a a da }e na osno vu to ga SVM tra `i ti „do go vor o ele men ti ma na {eg pro gra ma Voj vo di ne u nor mal noj Sr bi ji”.

– U to me ne vi dim ni trun ku uce wi va wa – re kao je Pa stor, ko ji na pred sed ni~ kim iz bo ri ma o~e ku je “ne sa mo gla so ve Ma |a ra ve} i osta lih gra |a na”. – I po red to ga, mi slim da su {an se za dru gi krug ni ka kve, ali je va `no do }i u po sed {to ve }eg bro ja gla so va da bi se o wi ho voj sud bi ni mo glo raz go va ra ti. Mi se spre ma mo da gla so ve do da mo gla so vi ma ko je Bo ris Ta di} bu de osvo jio u pr vom kru gu, i ti me do pri ne se mo we go voj po be di, kao i pre ~e ti ri go di ne.

Martinovi}: Ostavka je razumqiva Kan di dat Srp ske ra di kal ne stran ke za pred sed ni ka Sr bi je Alek san dar Mar ti no vi} oce nio je ju ~e da je ras pi si va we pred sed ni~ kih iz bo ra mo ral ni ~in ko ji je „po sle di ca lo {e po li ti ke ko ju vo di ak tu el na vlast”.

– Bo ris Ta di} ni je skra tio man dat, osim ako ni je pre kra jao Ustav, ve} ko ri sti eufe mi zam za pod no {e we ostav ke. Ostav ka je ra zu mqi va i mo ral na, ako se ima u vi du po gre {na po li ti ka ko ju vo di – re kao je Mar ti no vi}.

On je u iz ja vi za Ta njug na gla sio da su na stu pa ju }i iz bo ri pre sud ni za Sr bi ju.

– Na pred sto je }im iz bo ri ma Sr bi ja }e bi ra ti iz me |u uni {te wa, od no sno na stav ka evro in te gra ci ja, i bo qit ka za ko ji se za la `e za SRS – za kqu ~io je Mar ti no vi}.

Da~i}: Nije Srbija slavski kola~ Li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e se kan di do va ti na pred sed ni~ kim iz bo ri ma ras pi sa nim za 6. maj, uz oce nu da „Sr bi ja ni je slav ski ko la~ da se mo `e po de li ti na dva de la”.

– Kan di do vao sam se zbog Bo ri sa Ta di }a i To mi sla va Ni ko li }a da bih im po ka zao da se va ra ju ako mi sle da se sa mo oni pi ta ju u Sr bi ji. Sr bi ja ni je slav ski ko la~ da se mo `e po de li ti na dva de la – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u No vom Sa du.

- Oni za kam pa wu ima ju sa vet ni ke iz Ame ri ke i Izra e la, ko ji ve ro vat no ne zna ju da kra ve ne ma ju pra vo gla sa. O~i gled no da ti wi ho vi sa vet ni ci pra ve „Ali su u ze mqi ~u da”, s ula skom u {ta le, po ka zi va wem pa ra daj za i pri ~a ma da }e ne ko do ne ti sto mi li jar di evra.

On je po no vio da ni je bio za ras pi si va we pred sed ni~ kih iz bo ra, do da ju }i da je o tim iz bo ri ma tre ba lo bi ti re ~i ka da su pr vi put po mi wa ni par la men tar ni i lo kal ni iz bo ri.

M. V.

Jovanovi}: Odlu~i}e qudi, a ne partije Li der „Pre o kre ta„ ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da }e na pred sed ni~ kim iz bo ri ma 6. ma ja od lu ~i va ti qu di, a ne par ti je, ko a li ci je ili am bi ci o zni po li ti ~a ri. „Ulo ga pred sed ni ka je da bu de pred sed nik gra |a na, da sva ko u we mu pre po zna ne {to. Pred sed ni~ ke iz bo re pre sve ga do `i vqa vam kao pri li ku da qu di od lu ~u ju u ovoj ze mqi vi {e ne go par ti je”, re kao je Jo va no vi}, a pre ne la li sta „^e do mir Jo va no vi} – Pre o kret”.

On je is ta kao da sva ko mo ra pre u ze ti svo ju od go vor nost da bi se ve li ki po sao iz grad we mo der ne i evrop ske Sr bi je za vr {io. „Mi smo ge ne ra ci ja ko ja tre ba da na pra vi od Sr bi je ze mqu u ko joj }e na {a de ca `i ve ti ona kvim `i vo tom ka kvim mi ni kad ni smo `i ve li.

Ne ma mo pra vo da svo ju de cu osu di mo na `i vot ko ji da nas `i vi mo zbog li~ ne neo d go vor no sti, ne sprem no sti ili bes kraj nog raz o ~a re wa”, re kao je Jo va no vi}. Po we go vim re ~i ma, do {lo je vre me da se od Sr bi je na pra vi pri stoj na ze mqu.

SNS: Nikoli} kandidat Srp ska na pred na stran ka sa op {ti la je ju ~e da }e kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je bi ti To mi slav Ni ko li} i da je iz bor ni ciq po be da na iz bo ri ma. Ta stran ka je is ta kla da je Sr bi ji po tre ban pred sed nik ko ji }e jed na ko vo di ti ra ~u na o svim we nim gra |a ni ma, „a ne, kao {to je to bio slu ~aj do sad, stra na~ ki pred sed nik ko ji

bri ne sa mo o svo jim i in te re si ma stra na~ kih ko le ga”. „Iz bor ni ciq Srp ske na pred ne stran ke je po be da. Gra |a ni ho }e pro me ne, ho }e uspe {nu i po {te nu Sr bi ju, raz vi je nu i mo der nu dr `a vu, a ne ze mqu ko ja je op te re }e na eko nom skim i so ci jal nim pro ble mi ma”, ka `e se u sa op {te wu.

4

ekonomija

petak6.april2012.

dnevnik DE MAN TI NBS-a

Na rod na ban ka ne na pla }u je pri go vo re Narodna banka Srbije saop{tila je ju~e da ne napla}uje razmatrawa prigovora korisnika finansijskih usluga, niti postupak posredovawa. Navode}i da reaguje „povodom u~estalih neu-

UNI KRE DIT LI ZING

To tal na ras pro da ja po lov wa ka Kompanija „Unikredit lizing Srbija” najavila je da }e tokom prestoje}eg vikenda organizovati totalnu rasprodaju polovnih vozila, uz popuste i do 70 odsto. „Unikredit lizing„ nudi specijalne popuste i pogodnosti, uz

veliki asortiman polovnih automobila razli~itih marki, a popusti va`e za vozila koja su posebno obele`ena. Vozila se mogu pogledati i kupiti na auto-placu u Beogradu, na autoputu u pravcu ka Ni{u (Bubaw Potok).

{titi korisnika finansijskih usluga i svojim internim aktima i procedurama.

Postupak razmatrawa prigovora, kao i postupak posredovawa (medijacija) za sve korisnike fi-

Po stu pak raz ma tra wa pri go vo ra, kao i po sre do va wa (me di ja ci ja), za sve ko ri sni ke fi nan sij skih uslu ga je bes pla tan nansijskih usluga je potpuno besplatan, objavqeno je na sajtu NBSa. U vansudskom postupku pred NBS-om u 2011. godini 48 odsto prigovora je okon~ano sporazumom.

Podse}aju}i na to da u postupku pred NBS-om nije neop-

temeqenih i neosnovanih izjava razli~itih udru`ewa o postupawu NBS-a po prigovorima korisnika finansijskih usluga”, centralna banka obavestila je gra|ane da po svakom prigovoru postupa u skladu sa Zakonom o za-

Ni je ne mo gu }e da evro bu de 117 di na ra

da uradi nova vlada – poru~io je \ogovi}. – Sve dok se ne napravi novi aran`man s MMF-om, nastavi}e se ja~awe nepoverewa investitora u srpsko tr`i{te, produkuju}i nestabilnosti na

tivno visokom nivou mo`e pove}ati atraktivnost ulagawa u dr`avne hartije od vrednosti, a osloba|awem dela obaveznih deviznih rezervi banaka pove}ati deviznu likvidnost komercijalnih banaka.

Ova druga mera bi, objasnio je, oslobodila deo deviza, koje se o~ekuje da banke pretvore u dinare, i tako stvore pritisak „na kurs” u pravcu ja~awa dinara. Me|utim, ukazao je, ta mera samo kratkoro~no „mo`e proizvesti izvesnu stabilnost, ali ne obezbe|uje su{tinsku stabilnost doma}e valute” te }e ona, posle mo`da kra}eg perioda stabilizacije, nastaviti da slabi.

IZIT je saop{tio i podatak da je u odnosu na stawe iz decembra 2011. godine doma}a valuta deprecirala 5,3 odsto nominalno, ili 4,4 odsto u realnom iznosu.

Intervencije NBS-a na deviznom tr`i{tu u ciqu smawewa prekomerne oscilacije deviznog kursa u februaru su iznosile 188,5 miliona evra. To je znatno vi{e nego cele pro{le godine, kada je za istu namenu potro{eno 90 miliona evra i kada se kurs zaustavio na 104,3 dinara. Nije lo{e podsetiti na to da je NBS 2010. izdvojio ~ak 2,6 milijarde evra da bi se dinar zaustavio na kursu od 105,10.

Dinar je ju~e minimalno oslabio za jednu paru, ali je ipak pao na najni`i sredwi kurs prema evru od 111,6141, a ve}i pad nacionalne valute je spre~ila Narodna banka Srbije prodajom deset miliona evra na me|ubankarskom tr`i{tu.

E. D.

jama na tr`i{tu ili poo{trovawem restriktivnosti monetarne politike”, ali je, naglasio je, to sve na kratak rok.

– Tek s le~ewem uzroka ekonomske krize u kojoj je Srbija,

Mo ra lo je dru ga ~i je Da li je NBS mogao u~initi vi{e da zaustavi pad? Stru~wak dr \or |e \u ki} smatra da je centralna monetarna institucija po~etkom godine morala da interveni{e enrgi~nije i po{aqe jasan signal bankarima da ne}e dozvoliti nestabilan kurs.

Primedbi ima i na tajming intervencije na me|ubankarskom tr`i{tu, odnosno da se NBS ume{a tek u drugoj polovini dana, kada je {teta ve} u~iwena, to jest kada je dinar naglo pao pa vra}awe te{ko ide i vi{e ko{ta. finansijskom tr`i{tu i povisuju}i temperaturu u vidu pada vrednosti doma}e valute i inflacionih tokova u zemqi.

Po wegovim re~ima, ta „temperaturna groznica” mo}i }e kra}e vreme da se dr`i pod kontrolom direktnim intervenci-

mogu}e je potpuno stabilizovawe i kursa i cena – ocenio je ovaj ekspert.

Na pitawe novinara {ta su jo{ mogu}i aduti Narodne banke Srbije da smiri kurs, \ogovi} je precizirao da NBS dr`awem referentne kamatne stope na rela-

u ovoj fazi re{avawa prigovora. NBS je nezavisna instituci ja ko ja svo je ak tiv no sti sprovodi u skladu sa zakonskim propisima i ne podle`e spoqnim pritiscima, dodaje se u saop{tewu.

PRO TEST ZBOG SUD BI NE SU BO TI^ KOG „AGRO KOM BI NA TA”

DO MA ]A VA LU TA IZ DA NA U DAN TO NE SVE NI @E I NI @E

Pad dinara se nastavqa i male su {anse da se posrtawe zaustavi. Sredwi kurs Narodne banke Srbije ve} danima prelazi 111 dinara za jedan evro. Kod poslovnih banaka, koje same odre|uju svoj kurs, situacija je jo{ nepovoqnija: za jedan evro trebalo odvojiti izme|u 112 i 114 dinara. Ove godine Narodna banka Srbije je intervenisala na me|ubankarskom tr`i{tu sa 498,5 miliona evra, ali to nije zaustavilo strmoglavi pad doma}e valute. Jo{ po~etkom godine kada je dinar po~eo da klizi, privrednici su prognozirali da }e se evro ove godine kretati u rasponu od 117 do 130 dinara. Narodna banka je to demantovala, ali izgleda da se stvari kre}u u pravcu prognoza privrednika. S tim se sla`u i stru~waci.

– Devizni kurs ne}e mirovati i dinar }e nastaviti da slabi – izjavio je ju~e na konferenciji za novinare saradnik Instituta za tr`i{na istra`ivawa Sa {a \o go vi}.

On je naveo da do kraja ove godine treba ra~unati, uz izvesne sezonske oscilacije, s nastavkom deprecijacije doma}e valute, ~ija stabilizacija mo`e uslediti tek po dogovoru s Me|unarodnim monetarnim fondom i sprovo|ewem reformskih poteza.

– Reforma javnog sektora, smawewe javne potro{we, javnog duga, pove}awe investicija i izvoza i posledi~no smawewe spoqnotrgovinskog deficita, rezovi su koje se moraju povu}i i po svoj prilici to }e morati

hodno anga`ovawe punomo}nika i tre}ih lica, centralna banka je navela da gra|ani treba sami da odlu~e o tome da li }e se izlagati nepotrebnim do dat nim tro {ko vi ma ti me {to }e anga`ovati posrednika

Ak ci o na ri tra `e de set evra po ak ci ji Pred stav ni ci Udru`ewa ak ci o nara ne k a d a { w e g “Agro kom bi na ta” zatra`i li su ju~e na protestnom skupu u Subotici da se utvrdi istina o de{avawi ma u preduze}u to kom ste~aja i da im se u roku od 20 dana isplati deset evra po akciji.

Predsednik Skup{tine Udru`ewa akcionara “Agrokombinata” Jo sip Ivan ko vi} izjavio je, pred stotinak okupqenih akcionara i gra|ana, da je ste~aj u ovom nekada{wem poqoprivrednom gigantu u jesen 2004. uveden namerno.

– Osnova za ste~aj nije bilo, pokrenula ga je Poreska uprava, koja nakon toga nije ni prijavila svoja potra`ivawa – rekao je Ivankovi}.

On je dodao da su obaveze preduze}a u tom trenutku iznosile ne{to vi{e od pet miliona evra, a odnosile su se na kupqeno seme, za{titna sredstava i osta li re pro ma te ri jal.

Sama letina na wivama i u silosima je bila vredna ~etiri miliona evra i da ju je neko is-

kombajnirao, ste~aja ne bi ni bilo. Ivankovi} je rekao da je kroz besplatno kori{}ewe zemqi{ta i kapaciteta preduze}a u ste~aju, kao i kroz prodaju pojedinih objekata, „Agrokombinatu” naneta {teta najmawe od 30 miliona evra.

Pred radnicima, okupqenim na Trgu Slobode, lider Saveza samostalnih sindikata u Subotici Mi lan Po po vi} je ocenio da je “Agrokombinat” samo jedno od preduze}a u Srbiji koje je, kako se izrazio, dokraj~eno kroz ste~aj.

Akcionari su na skupu podsetili na to da je u najboqim vre me ni ma pred u ze }e za po {qavalo vi{e od 1.000 qudi i obra|ivalo 20.000 hektara zemqe.

Sr bi ja mo `e iz vo zi ti vi {e od Ho lan di je – Srbija ima kapacitet da u izvozu poqoprivredno-prehrambenih proizvoda prevazi|e Holandiju, ~iji izvoz dosti`e 62 milijarde evra – izjavio je ju~e zamenik {efa Delegacije EU u Srbiji Adri a no Mar tins.

Na konferenciji posve}enoj potencijalima srpske poqoprivrede on je naveo da je Srbija jedina zemqa koja je kandidat za ~lanstvo u EU, a bele`i suficit u izvozu agrara, dodaju}i da je u na{oj zemqi pro{le godine 20 procenata pove}an izvoz poqoprivrednih proizvoda i da oni ~ine 50 odsto ukupnog izvoza.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

redwi Prodajni Kupovni S Va`i za Kupovni za za za za devize devize efektivu efektivu 1

109,3818

111,6141

114,1812

109,0470

Australija

dolar

1

85,6218

87,3692

89,3787

85,3597

Kanada

dolar

1

83,4466

85,1496

87,1080

83,1912

Danska

kruna

1

14,6985

14,9985

15,3435

Norve{ka

kruna

1

14,4545

14,7495

15,0887

[vedska

kruna

1

12,4156

12,6690

12,9604

[vajcarska

franak

1

90,8260

92,6796

94,8112

14,6535 14,4103 12,3776

SAD

funta dolar

1 1

132,1835 81,1548

134,8811 84,8518

137,9834 86,8034

Cena

Promet

Morava, Jagodina

17,65

800

12.000

Ratar, Ja{a Tomi}

8,70

600

429.600

Informatika, Beograd

6,18

2.250

49.500

Vaqaonica bakra, Sevojno

3,64

1.480

133.200

3,03 Promena %

170 Cena

38.250 Promet

-8,69

1.103

Energoprojekt Visokogradwa, BG Pet akcija s najve}im padom Agrobanka, Beograd

82,9002

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 4. 2012. godine

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,46

1.751

100.039

NIS, Novi Sad

-0,44

675

9.524.189

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.800

0,00

Imlek, Beograd

0,07

3.003

1.068.700

Soja protein, Be~ej

-1,58

561

144.670

327.050

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,59

504

983.409

Soja protein, Be~ej

-1,58

561

144.670

0,86

469

53.926

AIK banka, Ni{

-1,46

1.751

100.039

Jubmes banka, Beograd

-0,75

11.999

119.990

Veterinarski zavod, Subotica

-1,27

311

41.985

Agrobanka, Beograd

-8,69

1.103

327.050

-0,75 Promena %

11.999 Cena

119.990 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,43

1.656

0,00

Univerzal banka, Beograd

-0,20

1.995

2.224.870

-0,44

675

9.524.189

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Jubmes banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

90,5480 131,7788

BELEX 15 (522,16 -0,65)

Energoprojekt holding, Beograd

NIS, Novi Sad V. Britanija

Promena %

Ratar, Ja{a Tomi}

8,70

600

429.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.150

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,58

561

144.670

Tigar, Pirot

0,00

485

2.425

Termomont, Novi Sad

0,00

700

63.000

Veterinarski zavod, Subotica

-1,27

311

41.985

Veterinarski zavod, Subotica

-1,27

311

41.985

Svi iznosi su dati u dinarima

VLADA USVOJILA PREDLOG ZAKONA

Ot pis ka ma ta na ne pla }e ne do pri no se Vla da Sr bi je usvo ji la je na ju ~e ra {woj sed ni ci Pred log za ko na o ot pi su ka ma te na do spe le oba ve ze po osno vu od re |e nih po re za i do pri no sa za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we.Pre ma tom pred lo gu, ka ko je sa op {ti la vla di na pres slu `ba, ka ma te }e bi ti ot pi sa ne ob ve zni ci ma ko ji pod ne su zah tev do 30. ju na 2013. go di ne.

Ot pis ka ma ta pred vi |en je za du go ve po osno vu na pla te po re za na do ho dak gra |a na, ukqu ~u ju }i

i po rez na pri ho de od sa mo stal ne de lat no sti, po rez na do bit pred u ze }a, po rez na pre nos ap so lut nih pra va, po rez na na sle |e i po klon, po rez na pro met, po rez na re gi stro va no oru` je, po rez na fond za ra da, po rez na fi nan sij ske tran sak ci je, do pri no se za oba ve zno pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we i do pri no se za oba ve zno osi gu ra we za slu ~aj ne za po sle no sti. Vla da je pred lo `i la da ka ma te bu du ot pi sa ne uz uslov da je ob ve znik do da na pod no {e wa zah te va upla tio glav ni dug za oba ve ze do 31. de cem bra 2011. go di ne. Tim pred lo gom, ka ko je ob ja {we no, Vla da po ma `e o`i vqa va we i raz voj pri vre de i omo gu }a va se da se pri vre da i pred u zet ni ci, kao i fi zi~ ka li ca, ras te re te ne pla }e ne ka ma te, ka ko bi bi li u mo gu} no sti da efi ka sni je iz mi ru ju te ku }e oba ve ze.

c m y

ekonomija

dnevnik

petak6.april2012.

5

„DNEV­N IK”­SAZNAJE: EVROPSKA UNIJA TRA@I DA PO^NE IZGRADWA MOSTA U NOVOM SADU

„@e `eq” kre }e pre ko Du na va sle de }e ne de qe?

Mi s te r i j a oko iz m e w e n og pro j ek t a za iz g rad w u `e l e zni~ ko-drum skog mo sta pre ko Du na va u No vom Sa du, po ru {e nog apri la 1999. u NA TO-ovom bom bar do va wu, jeste pred re {e wem i, ka ko „Dnev nik„ sa zna je, ra do vi }e, ko na~ no, po ~e ti sle de }e ne de qe, i to po naj pre za hva qu ju }i pri ti sci ma iz Evrop ske ko mi si je.

Ka ko „Dnev nik” ta ko |e sa zna je, ovih da na se ra de sit ni je teh ni~ ke ko rek ci je na pro jek tu, ko ji }e se po tom upu ti ti Grad skom i Po kra jin skom se k re t a r i j a t u za ur b a n i z am ko ji }e iz da ti do zvo lu za pri prem n e ra d o v e, od n o s no iz grad wu.

Po in for ma ci ja ma do ko jih smo do {li ju ~e, In sti tut „Ja ro s lav ^er n i” pred l o ` i } e vo do za {tit ne me re za gra di li {te na srem skoj stra ni i ~im se do bi ju uslo vi za {ti te, oni }e se pri me ni ti na te re nu i ra do vi }e po ~e ti. Ka ko ~u je mo, da gra di li {te ne bi ugro zi lo vo do vod ni si stem, ra di }e se po seb nim sa vre me nim ma {i na ma i ugra di ti raz del ni sloj gli ne, ko ji }e po slu `i ti kao tam pon iz me |u gra di li {ta i vo do za {tit nog pod ru~ ja.

Naj pre po ~i wu pri prem ni ra d o v i, ko j i, osim za { ti t e pod ru~ ja vo do snab de va wa, pod ra zu me va ju i ru {e we osta ta ka po ru {e nog mo sta i pri pre ma we te re na za iz grad wu. Iz vor do stu pan na {em li stu ka `e da je pi ta we da na ka da }e gra di li { te o`i v e t i. Ra d o v i ve} uve li ko ka sne jer je obe }a no da }e po ~e ti s pr vim le pim da -

ni ma pro {le go di ne, ali je ka snio glav ni pro je kat ko ji je ne {to iz me wen pa se du `e vo di la ras pra va o to me ka ko da qe.

Iz ra da glav nog pro jek ta i iz grad wa mo sta po ve re ni su

te ga ma, za tim o to me da je, na vod no, pro me wen sta ti~ ki si stem mo s ta, kon s truk c i j a i jo{ to ga, ~i me se ni je igra ti.

Ste kao se op {ti uti sak – {to je u vi {e na vra ta i po tvr |e no s vi so kog me sta – da sve li ~i

Dr`avna revizija U Mi ni star stvu za pro stor no pla ni ra we po na vqa ju da su nad le `ni za sve pro jek te ko ji ukqu ~u ju iz da va we lo ka cij ske i gra |e vin ske do zvo le te re vi zi ju za one pro jek te ko ji se od no se na put ne objek te na ma gi stral nim i re gi o nal nim pu te vi ma, kao i auto pu te vi ma. Dok god glav ni pro je kat ne pri hva ti in ve sti tor (a to ni su ni fi nan si je ri, ni iz vo |a~) i dok ne pro |e dr `av nu re vi zi ju, ne mo `e do bi ti gra |e vin sku do zvo lu. jo{ u ja nu a ru pro {le go di ne ita l i j an s ko-{pan s kom kon zor ci ju mu „Azvi-Ta dei-Kon sal di”. Naj pre je ka snio pro je kat, on da je vre me od u ze la ras pra va o mre `a stim ko sim za -

na to da iz vo |a~ ra do va `e li da most iz gra di {to jef ti ni je pa je pri pre mio ta kvu pro jekt nu do ku men ta ci ju ko ja zah te va ugrad wu ma we ko li ~i ne ma te ri ja la i ma wi op seg ra do -

va, {to }e obje kat na sa o bra }aj nom Ko ri do ru 10, pre ko ko jeg, osim sa o bra }aj ne tra ke za drum ska vo zi la tre ba da ide i dvo k o l o s e~ n a pru g a, te { ko pod ne ti.

Me |u tim, dru gi iz vor tvr di da su to naj o bi~ ni je glu po sti i su je ta po je di na ca ko ji ne mo gu da pod ne su da se ni {ta ne pi ta ju, da je pro je kat sta ti~ ki pot pu no u re du i da je ra |en po naj no vi jim evrop skim pro pi si ma, a na pri med bu da su iza bra n e kom p a n i j e ano n i m u s i, ka `e da su te iste kom pa ni je ra di le i na idej nom pro jek tu mo sta ko ji je jo{ 2007. po ve ren ita l i j an s koj fir m i „Ital fer”.

Na{ iz vor ka `e da ne ma po tre be da Mi ni star stvo za `i vot n u sre d i n u i pro s tor n o pla ni ra we da je sa gla snost na iz me ne u glav nom pro jek tu na kon {to je pro {ao teh ni~ ku kon tro lu ko ju je ura dio In sti tut „Ki ri lo Sa vi}” u Be o gra du, iako u ovom mi ni star stvu o~e ku ju da im ga, shod no Za ko nu o pla ni ra wu i iz grad wi, „@e le zni ce Sr bi je”, ko je su, ina ~e, pre u ze le pra va i oba ve ze in ve sti to ra iz grad we no vog mo sta u ime na {e dr `a ve, po {a qu.

No vi most bi tre ba lo da ima dva `e le zni~ ka ko lo se ka, dve drum s ke i dve pe { a~ k e sta ze, du `i nu 474 me tra i {i ri nu 25, a sa sto ja }e se od dva po ve za na lu ka od 180 i 220 me ta ra. Vred nost ra do va pro ce we na je na 46 mi li o na evra, od ko jih je EU da la 26,2 mi li o na, a Po kra ji na i grad oko 19.

R. Dautovi}

MMF SE NE]E VI[E [ALITI

Sle de bol ne re for me Sa rad nik In sti tu ta za tr `i { na is t ra ` i v a w a Sa { a \o go vi} sma tra da }e bi ti po treb no da no va vla da sklo pi no vi aran `man s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom ko ji }e bi ti da le ko re strik tiv ni ji od pret hod nog jer }e se zah te va ti da se spro ve du bol ne re for me.

– Taj aran ` man }e bi t i mno go zah tev ni ji jer }e tra `i ti ot pu {ta wa za po sle nih u jav nom sek to ru i kod jav nih pred u ze }a, i u dr `av noj ad mi ni stra ci ji – re kao je \o go vi}, i na gla sio da „jav na upra va, za i sta, mo ra da se so li da ri {e s oni ma ko ji ra de u pri vat nom sek to ru gde su mno gi ot pu {te ni i ne ma ju re dov ne pla te”.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re ka zao da mo ra da se pro na |e iz la zna stra te gi ja za po dr `a vqe na jav na pred u ze }a, od no sno da dr `a va po~ ne po la ko da iz la zi iz vla sni~ ke struk tu re.

– Da se na | e stra t e { ki part ner za „Elek tro pri vre du Sr b i j e”, re { e w e za „@e l e zni ce Sr bi je” ko je su u gu bi ci ma, da se na po kon na |e iz laz iz „tu ne la” za „Jat er vejz”, kao i da se na |e re {e we za „Ga le ni ku”... – ka zao je \o go vi}.

On je na gla sio da je spi sak jav nih pred u ze }a ko ja }e bi ti na sto l u u pre g o v o r i m a s MMF-om du ga ~ak.

MNOGO RUPA U ODLUCI DA BANKE KONTROLI[U KAKO GAZDE ISPLA]UJU ZARADE

Pla ta ma i do pri no si ma mo gu }e je za met nu ti trag KREDITI FONDA ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE VOJVODINE

Zaj mo vi za na vod wa va we, pla ste ni ke, sta da...

U „Ma ster cen tru„ No vo sad skog saj ma ju ~e su pot pi sa ni ugo vo ri sa 132 no va ko ri sni ka kre di ta Fon da za raz voj po qo pri vre de AP Voj vo di ne. U ovom pro le} nom ci klu su ras pi sa no je {est kre dit nih li ni ja, i to za ku po vi nu opre me za na vod wa va we, za po di za we no vih pla ste ni ka i sta kle ni ka, za na bav ku p~e li wih ro je va, ko {ni ca i opre me za p~e lar stvo, za za sad no vih vo} wa ka i vi no gra da i za na bav ku osnov nog sta da u ov ~ar stvu i ko zar stvu.

Po re ~i ma di rek to ra Jo `e fa Sa boa, po kra jin ski Fond za raz voj po qo pri vre de je pre de set go di ne osno van kao ne pro fit na de lat nost i ja sno je da kao ta kav mo `e da va ti kre di te po uslo vi ma mno go po voq ni jim ne go ban ke.

– U osno vi se ra di o ri vol ving kre di ti ma s ni skom ka mat nom sto pom od 1,2 do dva po sto i to kom ove de ce ni je po slo va wa mo `e mo se po hva li ti po zi tiv nim re zul ta ti ma ra da. Do sa da smo da li vi {e od 20.000 kre di ta od ukup no 13 mi li o na evra. Pri me ra ra di, usko ro }e mo ima ti i hi qa di tog ko ri sni ka kre dit ne li ni je za na vod wa va we, ko ja je kod nas naj i spla tqi vi ja.

Na {a po slov na po li ti ka se te me qi ne na krup nim po se di ma, ve} na ma lim ga zdin stvi ma od tri do pet hek ta ra ze mqe, gde pro iz vo |a ~i i po qo pri vred ni -

ci mo gu da vi de svoj eko nom ski u~i nak – re kao je Sa bo, i do dao da }e se ovaj trend po slo va wa vo di ti i na da qe.

– Naj za stu pqe ni ja li ni ja je sva ka ko ona ko ja se od no si na ku po vi nu opre me za na vod wa va we i da nas }e 43 ko ri sni ka pot pi sa ti ugo vo re, a wi ho va ukup na vred nost je 400.000 evra. Za pla ste ni ke je odo bre no 19 kre di ta, za {ta je iz dvo je no 125.000 evra.

Ka da su u pi ta wu za sa di vo} wa ka i vi no gra da, na {i qu di i da qe da ju pred nost vo} wa ci ma jer im slo bod na iz vo zna li ni ja ka Ru si ji da je {an su za bo qe po slo va we, dok to s vi no gra dar stvom ni je slu ~aj – ka zao je Sa bo. – Ovom pri li kom odo bre no je sve ga osam zah te va za vi no gra dar stvo, ukup no vred nih vi {e od 50.000 evra, dok je za za sa de vo} wa ka kre di te do bi lo 28 ko ri sni ka a vred no sti im je 160.000 evra. Kre di te za na bav ku p~e li wih ro je va, opre me i ko {ni ca da nas }e pot pi sa ti 27 qu di i za ovu li ni ju odo bri li smo bli zu 100.000 evra, iako je ova kre dit na li ni ja u eks pan zi ji jer je iz voz i di stri bu ci ja me da je dan od is pla ti vi jih pri vred nih gra na.

Na kra ju, sa mo de vet kre di ta od oko 80.000 evra odo bre no je za ku po vi nu osnov nog sta da u ov ~ar stvu u ko zar stvu jer je za uzi ma we ove kre dit ne li ni je naj ve }i i ri zik u ot pla ti.

Od 1. ju la upla }i va we do pri no sa po slo da va ca na pla te kon tro li sa }e po slov ne ban ke. One ne }e mo }i da is pla te za ra du pre ne go pro ve re upla tu do pri no sa fon do vi ma za pen zi o no i zdrav stve no osi gu ra we i deo ko ji ide tr `i {tu ra da te po rez. To je pred vi |e no iz me na ma i do pu na ma Za ko na o po re skom po stup ku i po re skoj ad mi ni stra ci ji, a ota ka ko su pre ne ko li ko me se ci usvo je ne, iza zi va ju pri li~ no ne za do voq stvo kod po slo da va ca, ban ka ra i za po sle nih. Pro tiv je i Me |u na rod ni mo ne tar ni fond, ~i ja je de le ga ci ja pri li kom po sled we po se te Sr bi ji zah te va la da se po stu pak kon tro le upro sti a ne jo{ vi {e za kom pli ku je ukqu ~i va wem ban ka u si stem. Iz gle da da su to ga po sta li sve sni i u Po re skoj upra vi Sr bi je. Na kon fe ren ci ji za me di je ko ju su odr `a li po ~et kom sed mi ce na ja vqe no je da pri pre ma ju je din stven si stem kon tro le na pla te do pri no sa od po slo dav ca. Tre ba lo bi da za `i vi od po ~et ka na red ne go di ne, a po slo dav ci bi upla }i va li sve po me nu te da `bi ne na je dan ra ~u na a nad le `ni dr `av ni or ga ni bi ih ka sni je raz vr sta va li na odvo je ne ra ~u ne.

Ipak, dok ovo sa vre me no re {e we ne za `i vi, ~e ka nas po la go di ne pri me ne pri li~ no kom pli ko va nog si ste ma. U Udru `e wu ra ~u no vod stve nih agen ci ja Voj vo di ne su jo{ pre usva ja wa izmen za ko na opo mi wa li na to da ono ni je do bro, a pred sed nik Udru `e wa Jo van Be a ra ka `e: – Sva ko pred u ze }e i pred u- zet nik mo `e ima ti vi {e ra ~u na u vi {e ba na ka. Po pri li vu nov ca mo `e da is pla ti pla te s ra ~u na u jed noj ban ci a do pri -

no se s dru gog. Pla te, ba{ kao i sva tri do p ri n o s a, mo g u se upla ti ti s vi {e ra ~u na i iz vi {e ba na ka. To ni je za bra we no – na vo di Be a ra. – Po {to je iz me na ma Za ko na o po re skom po stup ku i po re skoj ad mi ni stra ci ji za bra we no da ban ka is pla ti pla tu a da pret hod no ni je utvr di la da su pla }e ni do pri no si, do la zi mo u ap surd nu si tu a ci ju. Ka da kli jent, pred u ze }e

da {a qu kli jen ta da iz ku }e pre ko ko je je is pla ta do pri no sa i{la uzme po tvr du o to me i da je do ne se wi ma na uvid. Ban ka ta ko |e mo `e po ve ro va ti kli jen tu i is pla ti ti za ra de a da on ni je is pu nio oba ve ze ve za ne za do pri no se. Dru gim re ~i ma, ban ke na se be sa da pre u zi ma ju ve li ki deo po slo va kon tro le ko je je ra ni je oba vqa la Slu `ba dru {tve nog kwi go vod stva. One se

Ko {ta dobija Ni je lo {e pod se ti ti i na to {ta se i gde iz dva ja iz bru to pla ta: 11 od sto je do pri nos Fon du PIO, a 6,75 od sto za zdrav stve no osi gu ra we. Isto to li ko ide Na ci o nal noj slu `bi za za po {qa va we, a 12 od sto je po rez dr `a vi. ili pred u z et n ik, ka ` e da je upla tio do pri no se u ce lo sti ili deo pre ko dru ge ban ke a ne one pre ko ko je ide is pla ta pla ta, ban ka }e to mo ra ti da pro ve ri pre ne go {to we go vi za po sle ni do bi ju no vac. Osta je da to ra de ban ka ri iz me |u se be ili

sa da bu ne, i to s raz lo gom, po seb no {to to tre ba da ra de bez na kna de. Osim to ga, za kon ne oba ve zu je po slo dav ce da istog da na pla te i do pri no se i pla te, a ovo raz mi mo i la `e we da tu ma sa mo }e une ti jo{ ve }e te {ko }e u kon tro lu.

U Udru `e wu sma tra ju da bi Po re ska upra va i sa da mo gla to sve kon tro l i s a t i pre k o ERP obra s ca i po r e s kog iden ti fi ka ci o nog bro ja. To bi bi lo ne {to vi {e po sla za po re sku ad mi ni stra ci ju a ma we za ban ke i wi ho ve kli jen te.

Ta ko }e u dru goj po lo v i n i go d i n e po s lo dav ci i ban ka ri iz da va ti vi {e po tvr da, {to }e im jo{ ma lo za kom pli ko va ti ad mi ni stri ra we. Naj go re mo gu pro }i za po sle ni: do pri no se ne pla }a 50.000 pred u ze }a, po ka zu ju po da ci ba{ Po r e s ke upra v e. ^ak i po slo dav ci ko ji re d ov n o is p u w a v a j u svo j e oba v e z e ka s ne s upla ta ma do pri no sa, a ka da bi ra ju {ta }e pr vo is pla ti ti, pla tu ili da `bi ne, od lu ~u ju se za ono pr vo. U slu ~a ju da se strikt no pri me ni pro pis da ne ma pla te bez do pri no sa, mo glo bi se do go di ti da bli zu po la mi li o na rad ni ka osta ne bez pla te ili bi im ona dra sti~ no ka sni la.

Ko pre `i vi dru gu po lo vi nu go di ne, lak {e }e se sna }i.

– Je din stven si stem na pla te do pri no sa na je dan ra ~un do ne }e po slo dav ci ma jed no stav nji po stup ka i znat ne u{te de – ka `e po mo} nik di rek to ra Po re ske upra ve Sr bi je dr De jan Vi do je vi}. – Ban ke }e i ta da bi ti u si ste mu kon tro le, ali }e po dat ke od nas do bi ti di rekt no.

Re ci mo, kad otvo re ra ~un, po ja vi }e se ma la zve zdi ca ili drug znak uz ime kli jen ta, {to }e bi ti sig nal da oba ve ze ni su iz mi re ne. Pla ta on da ne }e mo }i da se po dig ne s te ku }eg ra ~u na.

Sve dru ge is pla te }e i}i bez pro ble ma D. Vujo{evi}

6

dru[tvo

petak6.april2012.

Us kr {wa po sla ni ca nad bi sku pa Ho ~e va ra „Mo ja `e qa za ovo go di {wi Us krs je da ot kri je mo, spo zna mo i is ku si mo da ni smo sa mi, za bo ra vqe ni, da nas ne osva ja ju izo lo va nost i smrt, ve} da nas u sve mu ob u zi ma sna ga `i vo ta, qu ba vi i za jed ni {tva„, po ru ~io je u us kr {woj po sla ni ci be o grad ski nad bi skup Sta ni slav Ho ~e var.

On je is ta kao da je sna ga ve re da „ot kri va mo Isu sa u na ma i me |u na ma” i ta ko spo zna je mo ko li ko je zna ~aj no da se „na {e po ro di ce kon ti nu i ra no oku pqa ju na po ro di~ nu, a na {e cr kve na li tur gij sku mo li tvu, jer je oku pqa we uvek znak Us kr sa, `i vo ta i na de”.

FILM „PO DU NAV SKE [VA BE” STI GAO I DO KNI ]A NI NA

Bur ne re ak ci je Do ku men tar no-igra ni film “Po du nav ske [va be” re di te qa Mar ka Cve ji }a, u pro duk ci ji “Man da go ra fil ma”, sti gao je i do Kni }a ni na, ba nat skog se la po zna tog po to me {to je u we mu svo je vre me no bio naj ve }i lo gor za Nem ce u ovom de lu Voj vo di ne.

Sto ga i ne ~u di {to je na kon pro jek ci je u pu noj sa li se o skog Va tro ga snog do ma usle di la di na mi~ na ras pra va. “Po du nav ske [va be” je pri ~a o po tom ci ma naj mla |eg ne ma~ kog ple me na ko je se, u po tra zi za bo qim `i vo tom, do se li lo na te ri to ri ju Voj vo di ne u 18. ve ku.

Film pra ti wi ho vu sud bi nu od sa mih po ~e ta ka na se qa va wa u ovu re gi ju, pre ko po lo `a ja za vre me Dru gog svet skog ra ta, pa sve do sa da {weg vre me na. U pr vom pla nu je Ma ri ja, de voj ka ko ja je po to mak Po du nav skih [va ba. Ona do la zi u Voj vo di nu da pro na |e sta ru ku }u svo ga de de ko ji je pro te ran po sle Dru gog svet skog ra ta. Upo zna je lo kal nog mom ka Mi {u ko ji joj po ma `e u to me. Za jed no pu tu ju po Voj vo di ni, su sre }u sve do ke tra u ma ti~ nih po sle rat nih de {a va wa ko ji su pre `i ve li ko mu ni sti~ ke kon cen tra ci o ne lo go re i ot kri va ju no ve ~i we ni ce o `i vo tu Po du nav skih [va ba ko ji su de ce ni ja ma bi le sa kri ve ne od od jav no sti.

Uti ske o fil mu s pu bli kom su po de li li film ski i TV-sni ma teq Pre drag Bam bi}, et no log Bra ni slav Mi li} i re di teq i sce na ri sta Mar ko Cve ji}. Pre drag Bam bi} je ka zao da zna ~aj ovog fil ma ne bi ogra ni ~io sa mo na we gov za ba vqa~ ki, film ski aspekt.

– Glav ni zna ~aj je {to pro vo ci ra jed nu te mu ko ja je za nas, uglav nom, ima la sta tus ta bua. Ni je se to Nem ci ma de si lo sa mo u Voj vo di ni ve} i u Fran cu skoj, Poq skoj i dru gim ze mqa ma. Ta te ma, ko ju mo ja ge ne ra ci ja ni je mo gla da ~u je kao ele ment isto ri je, na ~e ta je sa -

mim ~i nom stva ra wa ovog fil ma, i tu je we gov glav ni, {i ri dru {tve ni zna ~aj – is ta kao je Bam bi}.

U di sku si ji su se mo gla uo~i ti opre~ na sta no vi {ta pu bli ke – od odo bra va wa i po hva la do o{tre osu de i ne ga tiv nog sta va pre ma fil mu.

– Sme ta mi je dan deo fil ma. Sr bi i Nem ci sa da ima ju ve o ma do bre od no se – re kao je pred sed nik Srp sko-ne ma~ kog dru {tva i pred sed nik Sa ve ta Me sne za jed ni ce Kni }a nin Ra do sav Jo ci}.

Je dan od mla |ih gle da la ca na gla sio je da je na we ga uti sak osta vi lo na si qe ko je je od mah upo re dio s „Pa ra dom po no sa„.

– Is pa de da smo mi naj go ri.

Uop {te se ne vi di ne ka do bra stra na Voj vo di ne, is pa da da smo mi ista ta ba gra. Ima ov de mr `we, ali ni je ta~ no da ne vo li mo Nem ce – pri me tio je on.

Je dan od we go vih su gra |a na, me |u tim, imao je dru ga ~i ji stav. On je re kao da je eki pa fil ma is ka za la hra brost jer je pri ka za la pri ~u o zlu ko je tra je ot ka ko tra je ~o vek.

– Ras tu `i la me je re ak ci ja na film, od mah su kre nu li na pa di i od bra na da mi ni smo zli. A film uop {te ne go vo ri o to me. Pri ~a je ovo o ne vi nim qu di ma ko ji su is te ra ni iz svo jih ku }a, po ro di ce su im ubi je ne. Ma lo ne do sta je da opet ne ko do |e i ura di to po no vo pa }e ne ki dru gi re di teq da sni mi film o te bi ili me ni – is ta kao je taj me {ta nin Kni }a ni na.

Raz go vor na kon pro jek ci je ni je se mo gao za vr {i ti bo qe od iz no {e wa li~ nog uti ska jed nog u~e sni ka, ko ji je go vo rio o svom pri ja teq stvu s Nem cem iz Kni }a ni na, i uka zao na to da je di no kraj fil ma ni je do bar. Dru gi u~e snik je od go va rio – “To je na{ kraj, mi ga pi {e mo svo jim po na {a wem”. @. Ba la ban

dnevnik SE NAT UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU

Zre wa ni nu po ve }a na kvo ta za upis bru co {a Po sle jo{ jed ne te {ke tra ge di je, u po `a ru u dis ko te ci „Kon trast” gde su smrt no na stra da li mla di qu di od ko jih je ~ak pe to ro s Uni ver zi te ta u No vom Sa du, ju ~e ra {wu sed ni cu Se na ta ovog uni ver zi te ta rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} je za po ~eo obe }a wem da }e, no se }i za u vek sa so bom ovaj ogrom ni gu bi tak mla dih `i vo ta, UNS mo ra ti ne {to da me wa i iz bo ri se za to da se we go vi stu den ti, ali i dru gi mla di, vi {e oku pqa ju na kul tur nim i umet ni~ kim, sport skim i za bav nim do ga |a ji ma i pri red ba ma ko je bi se or ga ni zo va le u Kam pu su i na fa kul te ti ma. „Ve ru jem da su na {i pro sto ri mno go bez bed ni ji i Uni ver zi tet mo ra da no si od go vor nost za am bi jent ko ji tu po sto ji”, a po red ve} ra ni je pred u ze tih me ra za {ti te od po `a ra i dru gih ne da }a, rek tor je oba ve stio Se nat da su on i pred sed nik Sa ve ta UNS-a prof. dr Sr |an Ko la ko vi} pre dva da na po sla li do pi se de ka ni ma svih fa kul te ta i od wih tra `i li da do -

sta ve iz ve {ta je o pro ce ni bez bed no sti od po `a ra i bez bed no sti na ra du. Sve to tre ba lo bi da bu de raz ma tra no na za jed ni~ koj sed ni -

kul te ta. I Stu dent ska uni ja UNS-a tra `i la je pro ve ru bez bed no sti svih obje ka ta gde bo ra ve stu den ti, mno go ~e {}e kon tro le

Pri ja ve za upis od 25. ju na?

Po vo dom pri pre ma Uni ver zi te ta za upis no ve ge ne ra ci je bru co {a u 2012/13, pro rek tor za na sta vu prof. dr Mi lan Si mi} re kao je da se, za sa da, u re sor nom mi ni star stvu kao naj ve ro vat ni ji da tu mi za pri jem do ku me na ta na dr `av nim fa kul te ti ma u Sr bi ji po mi wu 27, 28. i 29. jun. S ob zi rom na to da je Dan Uni ver zi te ta u No vom Sa du 28. jun, mo gu }e je da se ov de ma lo po `u ri, pa je ju ~e pred lo `e no da bi pri ja vqi va we kan di da ta mo glo bi ti 25, 26. i 27. ju na, a pri jem ni is pi ti 2, 3. i 4. ju la. ci Sa ve ta i Se na ta, pa da se od osni va ~a, kao i ku }a ko je osi gu ra va ju UNS, tra `i no vac da se ot klo ne even tu al ni ne do sta ci.

V. d. stu den ta pro rek to ra Go ran Ra di} ape lo vao je na to da se ra di po ve }a wa bez bed no sti pro ve ra va ju svi lo ka li i di sko te ke ko ji (go di na ma je to pra va po ma ma) or ga ni zu ju „bru co {ke ve ~e ri” za stu den te raz li ~i tih fa -

stan dar da, ali i oba ve znu obu ku iz pr ve po mo }i, te da stu den ti ma bu du do stup ni svi objek ti na UNS-u gde mo gu kva li tet no da pro vo de slo bod no vre me. Prof. dr Zo ra na Lu `a nin, pred sed ni ca Od bo ra za kva li tet, ape lo va la je na to da UNS ini ci ra po vra tak obu ke iz hit ne po mo }i (i sna la `e wa u van red nim si tu a ci ja ma) u osnov nu {ko lu.

Se nat je pri hva tio i do pu nu svo je od lu ke o utvr |i va wu bro ja me sta za upis stu de na ta u pr vu go di nu stu di ja svih ni voa u 2012/2013. Na i me, Teh ni~ kom fa kul te tu „Mi haj lo Pu pin” u Zre wa ni nu odo bre no je da za po de set me sta po ve }a bu xet sku kvo tu (za ko li ko }e sma wi ti na sa mo fi nan si ra wu) za upis bru co {a na stu dij skim pro gra mi ma Odev na teh no lo gi ja i In `e wer stvo za {ti te `i vot ne sre di ne. Po re ~i ma de ka na prof. dr Mi la na Pa vlo vi }a, to se ~i ni za to {to su u ba nat skim okru zi ma, kao i RPKZ-u, ve o ma za in te re so va ni za raz voj pri vre de i pri vla ~e we no vih in ve sti ci ja. De kan Pa vlo vi} pod se tio je na ne kad ve o ma raz vi je nu in du stri ju kon fek ci je u gra du na Be ge ju, pa je dvo stru ko do bro da se bu du }i stru~ wa ci {ko lu ju tu gde bi se od mah mo gli i za po sli ti.

Ova in ter ven ci ja u od lu ci je bla go vre me na s ob zi rom na to da UNSov pred log upi snih kvo ta jo{ ni je sti gao na dnev ni red Vla de Voj vo di ne.

V. ^e ki}

OD DANAS U [KO LA MA U SR BI JI

\a ci na pro le} nom ras pu stu Za |a ke u Sr bi ji danas po ~i we pro le} ni ras pust, s ko jeg }e se u {ko le vra ti ti u uto rak, 17. apri la. Po sle to ga, u na stav ku dru gog po lu go di {ta, zbog to ga {to u to ku {kol ske go di ne ne ma jed nak broj svih da na u ne de qi a svi pred me ti mo ra ju ima ti od re |en broj ~a so va, po {kol skom ka len da ru i osnov ci i sred wo {kol ci ima }e do kra ja go di ne jo{ dve na stav ne su bo te. Ve} u pr vu su bo tu po sle ras pu sta, 21. apri la, ima }e ~a so ve po ras po re du ~a so va za uto rak, dok }e u su bo tu, 5. ma ja, ima ti ~a so ve pred vi |e ne ras po re dom za pe tak. Osim to ga, po ovo go di {wem ka len da ru |a ci ima ju u ovom po lu go -

di {tu jed nu ne na stav nu, ali rad nu su bo tu, i to 26. ma ja ili 2. ju na. Te su bo te oni }e ima ti ak tiv no sti iz iz bor nih pred me ta, van na stav nih, sport skih ak tiv no sti, obla sti eko lo gi je i za {ti te `i vot ne sre di ne ili kul tur no-umet ni~ ke ak tiv no sti. Pred vi |e no je i da se u ~e tvr tak, 24. ma ja, u osnov nim {ko la ma odr `e ~a so vi po ras po re du za sre du, jer u ukup nom zbi ru za ~i ta vu {kol sku go di nu ima jed na na stav na sre da ma we ne go osta lih na stav nih da na u ne de qi.

Ina ~e, ovo go di {wi {kol ski ka len dar vi {e pu ta je me wan. Od lu ka da se od ove go di ne Dan dr `av no sti 15. fe bru a ra pra znu je

dva da na za po sle di cu je ve} ima la pro du `a va we {kol ske go di ne za je dan dan, a zi ma i pri nud ni ras pust, ko ji su ovaj dva pra zni~ na da na spo ji li s vi ken dom, pro du `i li su je za jo{ je dan. Dva da na iz gu bqe na u pri nud nom ras pu stu ne po sred no pred Dan dr `av no sti ve} su na dok na |e na su bo ta ma, a ~a so vi iz gu bqe ni u pr voj ne de qi pri nud nog ras pu sta na dok na di }e se u skla du s mo gu} no sti ma sva ke {ko le, uskla |i va wem ras po re da ~a so va, pre ra spo de lom ~a so va, po ve }a wem bro ja ~a so va u to ku na stav nog da na, ali vo de }i ra ~u na o rav no mer nom op te re }e wu u~e ni ka.

D. D.

STVA RA WE ROM SKE ELI TE: Predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} smatra da je va`no da Romi imaju svoje predstavnike u pokrajinskom i republi~kom parlamentu, kao i u lokalnim skup{tinama op{tina i gradova, da bi se {to efikasnije sprovodila politika wihove integracije u dru{tvo. On je na obele`avawu Svetskog dana Roma u Skup{tini Vojvodine rekao da je vojvo|anski model integracije Roma u dru{tvo u EU prepoznat i pohvaqen kao jedan od najuspe{nijih, ne samo u regionu nego i na celom Starom kontinentu: – Mo`emo s ponosom da ka`emo da u ovom trenutku na Univerzitetu u Novom Sadu imamo oko 300 studenata – naveo je Pajti}. – Poma`emo i vi{e od 400 sredwo{kolaca jer `elimo da omogu}imo stvarawe romske elite da bi se Romi izvukli iz za~aranog kruga siroma{tva.

Predsednik Pajti} je dodao da je uz pomo} Pokrajinske vlade otvoreno i 50 firmi u kojima su Romi i vlasnici i zaposleni, i najavio da }e za desetak dana biti otvoren novi konkurs.

EUTA NA ZI JA PO NO VO AK TU EL NA TE MA U EVRO PI

Do sto jan stve na smrt ili ubi stvo?

Po sle ve sti da su u Ho lan di ji uve de ni mo bil ni ti mo vi za euta na zi ju, {i rom sve ta „smrt iz mi lo sr |a” po no vo je ak tu e li zo va na. Si stem euta na zi je se u Ho lan di ji pri me wu je od 2002. go di ne, a od sko ro su uve de ni i mo bil ni ti mo vi. Ho land ski le ka ri oprav da va ju po me nu ti pr o ces ti me {to is ti ~u „pra vo ~o ve ka da od lu ~i o svom `i vo tu” pa je iz te iz ja ve i po te kla kam pa wa „Va {e pra vo da umre te”.

Euta na zi ja mo `e bi ti iz vr {e na sa mo na zah tev pa ci jen ta, a spro vo di se da va wem se da ti va po sle ko jeg pa ci jent pa da u ko mu i po sle pre stan ka di sa wa umi re.

Sta ti sti ka je po ka za la da se br oj onih ko ji su „do ne li od lu ku o svom `i vo tu” iz go di ne u go di nu po ve }a vao. Od 2003. do 2007. go di ne br oj pa ci je na ta se s 1.815 po peo na 2.700 go di {we.

Euta na zi ja, ili ubi stvo iz mi lo sr |a, je dan je od pr o ble ma o ko ji ma se u me di cin skim kru go vi ma go vo ri s naj vi {e su prot sta vqe nih mi {qe wa i sta vo va.

S jed ne stra ne, za le ka re bi `i -

vot ~o ve ka tre ba lo da bu de sve ti wa i pre ma bo le sni ku bi tre ba lo da ga je is kqu ~i vo na du i sa o se }a we, {to is kqu ~u je euta na zi ju. S dru ge je Po ve qa o qud skim pra vi ma, ko ja sa dr `i i pra vo ~o ve ka na do sto jan stve nu

stvo, tek on da bi po sto ja la osno va da za ta ko ne {to tra `e tu |u po mo}. Ali na to qu di, u su {ti ni, ne ma ju pra vo.

Pod eutan zi jom se pod ra zu me va la ka i do bra smrt, i ona je ne gde iz me |u pri rod ne smr ti i sa -

U Holandiji eutanazija mo`e biti izvr{ena samo na zahtev pacijenta, a sprovodi se davawem sedativa od kojeg pacijent pada u komu i posle prestanka disawa umire smrt, ~i me se otva ra mo gu} nost da o to me sam do no si od lu ku.

– U na {em kri vi~ nom za ko nu ne po sto ji po se ban ~lan ko ji se od no si na euta na zi ju, ali na {i prav ni ci tu ma ~e za kon ta ko da le kar ne mo `e u to me u~e stvo va to, od no sno da je ulo ga le ka ra je di no da po ma `e pa ci jen tu u pr o du `et ku `i vo ta – re kao je svo je vre me no za na{ list pr o fe sor me di cin skog pra va u pen zi ji Ja kov Ra di {i}. – Ka da bi qu di uop {te ima li pra vo na sa mo u bi -

mo u bi stva i ubi stva, ali je taj pr o stor do sta {i rok. Euta na zi ja se tu ma ~i kao po stu pak le ka ra ko jim pa ci jen tu ubla `a va umi ra we, ali ni ka ko ne sme da ga ubr za.

– ^e sto se u jav no sti na ga |a o to me da li je pa ci jent za i sta pre mi nuo ili ne – ka `e dr Zo ra na Jo ki}. – Da nas se ta~ no zna ka da na stu pa mo `da na smrt, a tre nu tak ka da se od re |u je da je ona na stu pi la va `an je iz dva prak ti~ na raz lo ga. Pa ci jen ta

od tog tre nut ka vi {e ne ma smi sla odr `a va ti na apa ra ti ma i mo gu }e je, uko li ko po sto ji we gov pri sta nak ili sa gla snost rod bi ne, da se pla ni ra uzi ma we orga na za tran splan ta ci je.

Na 44. skup {ti ni Svet skog me di cin skog udru `e wa, ko ja je odr `a na 1992. go di ne u [pa ni ji, usvo je na je od lu ka da su „sa mo u- bi stvo” uz po mo} le ka ra kao i euta na zi ja ne e ti~ ki i da ih me di cin ska pr o fe si ja mo ra osu di ti. Ali, ta ko |e je usvo jen i stav da je pra vo na od bi ja we me di cin ske po mo }i osnov no pra vo sva kog pa ci jen ta i da ta da le kar ne po stu pa ne e ti~ ki, ~ak i u slu ~a ju ka da po {to va we ta kve `e qe do vo di do smr ti pa ci jen ta.

Ta ko je u Dan skoj pa ci jen ti ma ko ji bo lu ju od ne iz le ~i vih bo le sti do zvo qe no da od lu ~e ka da }e pre ki nu ti te ra pi ju ko ja im pr o du `a va `i vot. @e qa ne iz le ~i vih bo le sni ka da im se do zvo li „te ra pe ut ska ap sti nen ci ja” po {tu je se i u Ne ma~ koj, Bri ta ni ji, Ki ni, Ju `noj Ame ri ci...

J. Bar bu zan

DA NAS I SU TRA

Cvet na pi ja ca pred Spen som Cvet na pi ja ca, pr va ovog pro le }a, odr `a }e se da nas i su tra, od 8 do 20 ~a so va, na pla tou is pred Spen sa. Ka ko je na ja vio or ga ni za tor - Po kret go ra na, ove go di ne pred sta vi }e se oko 70 pro iz vo |a ~a cve }a i sad ni ca, 15 pro iz vo |a ~a me da i zdrav stve no-bez bed no sne hra ne iz or gan ske po qo pri vre de i 15 iz la ga ~a sta rih i umet ni~ kih za na ta. Da nas }e od 11 do 16 ~a so va na {tan du Po kre ta go ra na bi ti pred sta vqe ni eko-kam po vi za de cu

i mla de ko ji }e se odr `a ti na le to na Fru {koj go ri i u Srem skim Kar lov ci ma, kao i kamp za sred wo {kol ce „Sto pa ma pr vih bo ta ni ~a ra”. Ta ko |e, bi }e pred sta vqe ni i me |u na rod ni vo lon ter ski kam po vi. Gra |a ni }e mo }i da vi de ve li ki iz bor se zon skog cve }a, sad ni ca, se me na, ze mqe i opre me za hor ti kul tu ru, me da i we go vih pro iz vo da, pri rod ne ko zme ti ke, ru ko tvo ri na i dru go go. Ulaz na iz lo `bu je bes pla tan.

A. J.

Na grad no osli ka va we vas kr {wih ja ja bi }e odr `a no u su bo tu, 7. apri la od 12 sa ti u klu bu „Aga pe”, ko je je pre de se tak da na otvo ri lo Pra vo slav no udru `e we „Sve ti Sa va” u Uli ci bra }e Dro wak 17, na No vom na se qu. Or ga ni za to ri su pri pre mi li tvr do ku va na ja ja, ~et ki ce, bo je, so ko ve i slat -

P

ki {e ka ko bi ma li No vo sa |a ni mo gli ne sme ta no da stva ra ju umet ni~ ka de la. Iz lo `ba naj u spe {ni jih ra do va za ka za na je za sre du 11. apri la u 18 ~a so va, a sat ka si je bi }e odr `a na i auk ci ja osli ka nih dr ve nih ja ja ko ja su no vo sad ski umet ni ci ura di li ka ko bi po mo gli rad ovog klu ba.

I. D.

Us kr {wi de~ ji va {ar bi }e odr `an u su bo tu, 7. apri la od 10 do 12 ~a so va na pla tou Kul tur no in for ma tiv nog cen tra „Mla dost” u cen tru Fu to ga, Ca ra La za ra 42. Na De~ jem va {a ru kao iz la ga ~i mo gu da u~e stvu ju u~e ni ci od pr vog do {e stog raz re da. Oni mo gu da iz lo `e i pro da ju ili me wa ju kwi ge, igra~ ke, stri po ve, kao i ono {to su sa mi na pra vi li -~e stit ke, ra mo ve za fo to gra fi je, sli ke, ko la ~e... Ce ne sa mi od re |u ju. Istog da na, po se ti o ci }e mo }i da po gle da ju {tan do ve iz la ga ~a na Fu to {kom ba za ru, pro daj noj iz lo `bi uni kat nih ru~ nih ra do va.

I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Opa sne kra |e

o sled wi ka ta stro fal ni po `ar u gra du ko ji je opet od neo mla de `i vo te na te rao je mno ge da se osvr nu oko se be i shva te ko li ko su za {ti }e ni u slu ~a ju iz bi ja wa va tre ne buk ti we. Ku pu ju se pro tiv po `ar ni apa ra ti, vla sni ci lo ka la pre bi ra ju po gla vi ka ko se sve mo `e za {ti ti ti, ali ono {to ne va qa u ce loj na {oj ra stu }oj bri zi je kra |a. Opet su se po ne ki od lu ~i li na pre si pa we iz {u pqeg u pra zno, pa su pro tiv po `ar ni apa ra ti u uli ca ma na De te li na ri i No vom na se qu ubr za no po ~e li da ne sta ju u ne po zna tom prav cu.

Iz lo `e ni u hod ni ci ma i pod na le tom ~e stog shva ta wa

Su tra de~ ji va {ar

Ma li {a ni sli ka ju vas kr {wa ja ja

Novosadska petak6.april2012.

U CEN TRU FU TO GA

SU TRA NA NO VOM NA SE QU

ne kih ka ko sve {to ni je u sta nu je ste op {te na rod no do bro, ko je se mo `e ko ri sti ti kad ko me za fa li, do la zi mo do si tu a ci je da ne }e mo ima ti ade kvat nu opre mu u slu ~a ju da iz bi je va tre.

Po kra de ni ma je za sa da re {e we na jam pro tiv po `ar ne opre me ko ju nu di JKP „Stan” gde se u slu ~a ju kra |e apa ra ta do bi ja no vi - ili ku po vi na no vih i or ga ni zo va we sta na ra da ih bud nim okom sa ~u va ju na me sti ma na ko ji ma su su po sta vqe ni. I oni u ~i jim hod ni ci ma je pro tiv po `ar na opre ma na svom me stu o~i gled no tre ba da smi sle for mu lu ko ja }e osi gu ra ti da ta ko i osta ne.

A. La tas

SA [A RA DO [E VI] NA EKS PE DI CI JU KRE ]E 8. APRI LA, NA „EDU KON SU” DE MON STRI RAO UME ]E

Stu dent ide na Hi ma la je

OD DA NAS DO 17. APRI LA

Bez |a~ kih po la za ka Grad ski pre vo znik }e od da nas zbog pro le} nog {kol skog ras pu sta uki nu ti po la ske auto bu sa ko ji su u re du vo `we ozna ~e ni kao |a~ ki. Oni }e po no vo bi ti uve de ni u red vo `we po sle pro le} nog ras pu sta, od 17. apri la.

Z. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 ~a so va Ja stre ba~ ka uli ca 47-49, Som bor ska 26 i 50 i Ki{ Er nea 40 i 48, od 10 do 12 ~a so va Ilir ska 18-56, 5-51, Ko ste Abra {e vi }a 1-53 i 2-42, Ki{ Er nea 18-52 i 21-57 i Jo va na Po po vi }a 26-56 i 31-55 i od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma Sla ne ba re. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 10 ~a so va deo na se qa Boc ke. ^e nej: od 8 do 10 ~a so va po tes Ku zma no vi }a sa la {a 2. Ra -

ko vac: od 8.30 do 12 ~a so va deo Be o ~in skog pu ta od El pra ka Dum bo vu i deo Uli ce Stan ka Pa u no vi }a El pra ka Dum bo vu i od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je ka Ra kov cu. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ka lu |e ri ca i deo na se qa Sun ~i ca ka Te ste ri.

Fu tog: od 7.30 do 14 ~a sva po vrem no u po je di nim uli ca ma. Ko viq: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

V remeploV

„[tu ka” mi tra qi ra la po greb nu po vor ku Oko 7 ~a so va uju tro 6. apri la 1941, po {to su ne ma~ ki bom bar de ri ve} ~i tav sat be so mu~ no tu kli Be o grad, iz nad No vog Sa da po ja vi lo se pet na e stak te {kih avi o na i iz ru ~i lo svoj to var na aero drom „Ju go vi }e vo”. Za pa li li su sa mo ne ko li ko han ga ra sa za o sta lim avi o ni ma, jer su se bor be ne je di ni ce ju go slo ven ske

avi ja ci je ve} sklo ni le na si gur na me sta. Na sa moj Pe tro va ra din skoj tvr |a vi u~i ni li su ne znat nu {te tu: raz bi li su deo ka ve za voj ne go lu bi je po {te. A oko je dan ~as po pod ne, pi lot ju ri {nog avi o na “{tu ka” mi tra qi rao je u Ki sa~ koj uli ci po greb nu po vor ku i na me stu ubio se dam `e na i jed nu de voj ~i cu.

N. C.

Sa {a Ra do {e vi} (le vo)

Stu den ta uni ver zi te ta „Edu kons” Sa {u Ra do {e vi }a, ~la na eks pe di ci je Sr bi je u uspo nu na je dan od vr ho va Hi ma la ja, za te kli smo ju ~e ka ko na zgra di fa kul te ta de mon stri ra ume }e pe wa wa uz pri su stvo broj nih ko le ga, pro fe so ra i pri ja te qa. Eks pe di ci je kre }e 8. apri la na us pon do vr ha Aj lend pik ko ji se na la zi na vi si ni od 6.189 me te ra, a na me ra im je da se sle de }ih go di na, po ste pe no pop nu i na Mont Eve rest.

- Za ne ko li ko da na kre }e mo na eks pe di ci ju na Hi ma la ja, a ciq nam je da ove go di ne osvo jim Aj land pik. Eks pe di ci ju }e vo di ti Dra gan A}i mo vi}, ko ji se ve} po -

Pe {a ~e we od Pa ra go va Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Pa ra go va, pre ko Asta la, Stra `i lo va, Gr ge te ga, Iri {kog ven ca do Po po vi ce.

Po la zak je u 6.55 ~a so va sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 72 za Pa ra go vo. Vo di~ }e bi ti Jo van Ili}, a te le fon na ko ji se mo gu do bi ti sve bli `e in for ma ci je je 063-54-22-86.

A. L.

peo na naj vi {i vrh Hi ma la ja.

Dra go mi je {to moj uni ver zi tet u~e stvu je u ovom pod vi gu kao spon zor i iz tog raz lo ga }u sa so bom po ne ti za sta vu fa kul te ta, ko ja }e se za vi jo ri ti na vr hu - ka `e Ra do {e vi}.

Rek tor „Edu kon sa” prof. dr Alek san dar An dre je vi} ka `e da su svi stu den ti i ko lek tiv ve o ma po no sni na ~i we ni cu da }e se wi hov stu dent po pe ti na je dan od vr ho va Hi ma la ja.

- Ve} go di na ma se tru di mo da po mog ne mo spor ti sti ma ko ji po ha |a ju na{ fa kul tet i to }e mo ra di ti i u bu du }e - re kao je An dre je vi}.

G. ^.

Pe wa we uz zgra du „Edu kon sa”

Fo to: S. [u {we vi}

DI REK TOR SRP SKOG NA ROD NOG PO ZO RI [TA ALEK SAN DAR MI LO SA VQE VI] O OB NO VI ZGRA DE SNP-a

Pri me we ni naj vi {i stan dar di pro tiv po `ar ne za {ti te - Srp sko na rod no po zo ri {te, ma te ri ja la ko ji ne go ri, da ske su be |e we ko je je ob u ~e no da re a gu je zgra da ko ja bro ji 24 hi qa de kva pre ma za ne bo ja ma i la ko vi ma ko - uko li ko iz bi je po `ar, i ot kqu ~a dra ta, pre re no vi ra wa bi la je u ji ni su za pa qi vi, ima mo obe le - iz la ze. U ob no vu zgra de SNP-a lo {em sta wu, me |u tim to kom ra `e ne eva ku a ci o ne pu te ve i iz la - do sa da je ulo `e no oko 450 mi li do va ko ji jo{ tra o na di na ra, a ra do ju, vo di li smo ra vi ni su u pot pu no Tvrd we da je po pi ta wu pro tiv po `ar ne ~u na da pri me ni mo sti go to vi. Ka ko za {ti te me |u usta no va ma naj go re u SNP-u, naj vi {e stan dar de ka `e Mi lo sa vqe od no se se na sta we pre re no vi ra wa pro tiv po `ar ne za vi}, ni je ura |e no {ti te - ka `e ono {to ne mo `e uprav nik no vo sad skog SNP-a, ze, re dov no kon tro li {e mo hi - da se ura di, s ob zi rom na to da je Alek san dar Mi lo sa vqe vi}. Na i - dran te, ima mo vi deo nad zor i zgra da sta ra vi {e od tri de set go me, in spek tor ka pro tiv po `ar ne obez be |e we ko je je ob u ~e no u do - di na i da je gra |e na po ta da {wim in spek ci je, Je le na Bo {wak iz ne - me nu pro tiv po `ar ne za {ti te - stan dar di ma grad we. la je tvrd we u ko ji ma sto ji da je u ka `e Mi lo sa vqe vi}. Ob ja {wa va - Ne ma mo pro laz po sre di ni sa ka te go ri ji usta no va Srp sko na - da ka da se na sce ni igra pred sta - le jer pro sto ne mo `e mo da ru {i rod no po zo ri {te naj go re po pi - va u ko joj se ko ri ste pla men ili mo sve, kao {to ne mo `e mo da bu ta wu pro tiv po `ar ne za {ti te. ci ga re te, u bli zi ni su uvek oso be {i mo fa sa du za jo{ pro tiv po - In spek tor ka je pot pu no u s hi dran ti ma. `ar nih iz la za. Ta ko |e, ne mo `e pra vu, sa mo {to se te tvrd we od Eva ku a ci o ni iz la zi je su za - mo da ski ne mo kom ple tan mer mer no se na sta we u po zo ri {tu pre kqu ~a ni, no uzrok to me je {to i ko jim je zgra da ob lo `e na ka ko re no vi ra wa. Ma te ri ja li ko je smo ne mo gu bi ti ot kqu ~a ni, jer bi bi smo me wa li izo la ci ju. Za sve uno si li u po zo ri {te od go va ra ju sva ko mo gao da u|e. S dru ge stra - to tre ba lo bi nam vi {e od mi li stan dar di ma pro tiv po `ar ne za - ne, iz la zi su sta kle ni ta ko da je jar du di na ra - ka `e Mi lo sa vqe {ti te. Za ve se su na pra vqe ne od la ko raz bi ti sta klo, a tu je obez - vi}.

J. Zdje la re vi}

Is pit za tak si ste

Iz lo `ba pa sa svih ra sa

Pi sme ni deo is pi ta o po zna va wu gra da i sa o bra }aj nih pro pi s na me wen tak si sti ma odr `a }e se 19. apri la u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. Pri ja ve za is pit pod no se se u Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve, ko ja se na la zi u is toj zgra di, na dru gom spra tu, u kan ce la ri ji 39, od 13 do 14 ~a so va.

J. Z.

Na ci o nal na iz lo `ba pa sa svih ra sa CAC, 33. po re du, odr `a }e se su tra na No vo sad skom saj mu. Iz lo `ba }e bi ti or ga ni zo va na u ha la ma 9, 10, 12 i 13, a oce wi va }e se psi od pr ve do de ve te FCI gru pe, kao i ra se ne ma~ ki ov ~ar, ro tvaj ler i ne ma~ ki bok ser. O~e ku je se u~e {}e oko 400 pa sa.

Ula zni ce ko {ta ju 200 di na ra, a isto to li ko i par king. Or ga ni za tor je Ki no lo {ko dru {tvo „No vi Sad”.

A. J.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak6.april2012.

GSP ^EKA IZVE[TAJ POLICIJE

Bi lo mu} ki pri pro da ji ka ra ta?

Sindikat „Nezavisnost„ u Gradskom saobra}ajnom preduze}u insistira da se sazna istina, ako je zaista bilo nepravilnosti u prodaji autobuskih karata, da se po~inioci kazne i da vrate novac u celosti, ako istraga utvrdi da su o{tetili preduze}e, kazao je predsednik sindikalne organizacije Ob rad Te pi}.

- Na ovome }emo insistirati, jer su voza~i pod strahovitim pritiskom, ako kojim slu~ajem ne vrate putniku `utu banku kusura. Protiv voza~a se odmah pi{e prijava i preispituje se wihova odgovornost - navodi Tepi}.

Ka`e da detaqe o slu~aju „muvawa s kartama” ne zna, osim po pri~ama koje kolaju po gradskom prevozniku.

- Znam da je krivi~na prijava podneta protiv jednog radnika, ali ne mogu da ka`em wegovo ime, ali i da je krivi~na prijava podneta protiv NN lica - naveo je Tepi}.

U Gradskom saobra}ajnom preduze}u rekli su da je „detaqnom kontrolom radnika, u nameri da se vidi koliko se po{tuje procedura poslovawa, u blagajni ustanovqeno da ima indicije da je povre|ena

propisana procedura u radu. Zato je firma, uz dokaze koje je posedovala, podnela prijavu policiji, koja treba da istra`i {ta se dogodilo.

Portparolka gradskog prevoznika Sne `a na Ja ko vi} kazala je da zbog interesa istrage nema ni{ta vi{e da doda.

Ona nagla{ava da o ovom slu~aju preduze}e nije htelo da izvesti medije, dok policija ne ustanovi da li su indicije validne, ali uprkos tome, u javnost je dospela informacija.

Z. D.

INCIDENT U O[ „VASA STAJI]”

U sva |u vr {wa ka ume {a la se ma ma Redakciji na{eg lista mejlom stiglo je pismo koje su potpisali zabrinuti roditeqi ~ija deca poha|aju O[ „Vasa Staji}”, a u vezi incidenta koji se pre nekoliko dana dogodio u ovoj {koli.

“Odlu~ili smo da vam se obratimo, kako bi javnost bila upoznata, a samim tim i gradske slu`be, sa incidentom koji se dogodio u dvori{tu osnovne {kole „Vasa Staji}”- navodi se u pismu. - De~aci drugog razreda su se igrali u dvori{tu {kole, kada im je pri{ao u~enik prvog razreda i poku{ao da im se pridru`i u igri. Nakon nekoliko minuta jedan od de~aka je odgurnuo prvaka, {to naravno ne podr`avamo. Me|utim, majka odgurnutog deteta u tom trenutku pot~ala je ka drugom de~ku i po~ela histeri~no da ga davi - ka`u u svom pismu roditeqi” Oni navode da je sre}na okolnost bila {to je otac drugog de~aka, tako|e bio u {kolskom

dvori{tu, i uspeo da reaguje i spase svoje dete.

“Gde je u tom trenutku bilo obezbe|ewe {kole, de`urni nastavnici ili bilo ko drugi, jer se tada odvijala nastava. Ko garantuje za bezbednost na{e dece? [ta bi se desilo da otac nije bio prisutan? I za{to uprava {kole nije pozvala policiju” - pitaju se u pismu zabrinuti roditeqi.

Sekretar {kole “Vasa Staji}” Vla di mir Vu ~i ~e vi} ka`e za na{ list da zna za taj incident i obja{wava da uprava {kole nije nadle`na da u ovakvim slu~ajevima vodi postupak protiv roditeqa, niti {kola mo`e da pozove policiju, jer se sve desilo u prisustvu oba roditeqa. On navodi da se to nije desilo dok su deca bila na nastavi u {koli, jer za vreme nastave nema igrawa.

- Majka tog prvaka je jedna izuzetno fina `ena, nakon sva|e izme|u dva de~aka, ona je potr-

Osnovna {kola „Vasa Staji}”

~ala i odgurnula je to dete, ali ga nije davila. Posle toga, jako joj je bilo `ao i minimalno se deset puta izvinila roditequ drugog de~aka, a izviwavala se i nama u {koli. ^ak sam joj u jednom momentu rekao da se vi{e ne izviwava, jer ako otac tog mali{ana bude hteo, tu`i}e je, te

Fo to: N. Sto ja no vi}

BEND KONCERTOM OBELE@AVA TRI DECENIJE POSTOJAWA

„Ker ber” na Spen su

„DNEVNIK” I „PROSVJETA” DARUJU

„Ju sti nin \er dan” Srpsko kulturno dru{tvo „Prosvjeta” iz Zagreba u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva najbr`a ~itaoca koja se jave od 12 do 12.05 na broj telefona 528-765 dobi}e kwigu „Justinin \erdan” Qi qa ne Pe ki}.

Dobitnici }e kwige preuzimati u zgradi „Dnevnika”, Bulevar Oslobo|ewa 81.

Ovo je istinita pri~a o usponu i izdisaju jedne obi~ne porodice koja vu~e svoje korene od davna{wih paora i zanatlija... U sedi{tu zbivawa je siroma{na barawska lepotica Justina, koja je `ivela od 1886. do 1966. godine, na ~ijim pripovedawima se i zasniva delo. Kwiga se mo`e kupiti u kwi`ari „Most- Prometej”, Zmaj Jovina 22.

A. L.

Gra|anima katoli~ke veroispovesti gradona~elnik Igor Pa vli ~i} ~estitao je hri{}anski praznik Uskrs.

- Srda~no ~estitam svim gra|anima koji po gregorijanskom ka-

lendaru slave najradosniji praznik Uskrs, sa `eqom da ga provedu u dobrom zdravqu i sre}i, me|usobnom razumevawu i toleranciji u krugu porodice i prijateqa - poru~io je Pavli~i}.

A. J.

Fi li po vi}: Gra di mo sla ve }i `i vot Predsednik karlova~ke op{tine Mi len ko Fi li po vi} ~estitao je najve}i hri{}anski praznik, Uskros sve{tenstvu i sugra|anima koji ga proslavqaju po gregorijanskom kalendaru. „Praznuju}i Uskors potvr|ujemo da nas ni posle dva milenijuma

prepunih isku{ewa, niko i ni{ta ne mo`e pokolebati u veri. Ne mo`e nam oduzeti dostojanstvo, ugasiti nadu, uskratiti pravo da, slave}i `ivot, nastavimo da gradimo boqe dru{tvo. Da gradimo Karlovce”, navodi se u Filipovi}evoj uskr{woj ~estitki. Z. Ml.

SNS: Po ru ka qu ba vi i prav de toplini iskrene vere i nade.

Neka ovaj veliki hri{}anski praznik, kao poruka pobede dobra nad zlom svima da snagu da istrajemo na Hristovom putu qubavi, pravde i istine, poru~uju napredwaci.

A. L.

VELIKI PETAK

tu su ofarbali, da se ne bi videlo ko je to uradio, {to zna~i da to nije bilo neplanirano - rekao je Jovanovi}.

N. R.

„Kerbera” Go ran [e pa Ga le istakao je da neko vreme bend nije bio previ{e aktivan, a da se nekoliko godina unazad javqala ideja o okupqawu grupe.

- Ose}amo se uzbu|eno, jer 30 godina nije mala stvar. Ponovo se kod nas javila neka odgovoronost i `eqa za svirawem, pono-

Pa vli ~i}: Sre }a i raz u me va we

RASPORED BOGOSLU@EWA

[a re ni lom pro tiv mr `we

Povodom ve~era{weg koncerta grupe „Kerber” koji }e se odr`ati u maloj sali spensa od 20.30 ~asova, ju~e je odr`ana konferencija za novinare na kojoj je najavqena dana{wa svirka kojom se ujedno obele`ava i 30 godina postojawa ovog benda. Tom prilikom peva~

^ESTITKE ZA USKRS PO GREGORIJANSKOM KALENDARU

Svim vernicima koji najve}i hri{}anski praznik slave po gregorijanskom kalendaru, Gradski odbor Srpske napredne stranke `eli da Uskrs do~ekaju i proslave u dobrom zdravqu, duhovnoj radosti, blagostawu i

PREKRE^ENI GRAFITI U FILIPA FILIPOVI]A I NA SVRATI[TU

U okviru akcije „Prekre~imo novosadsku mr`wu” ju~e je prekre~en kukasti krst koji se nalazio u prolazu stambene zgrade u Ulici Filipa Filipovi}a 20. Ovaj nacisti~ki simbol prekre~io je predsednik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi} koji je istakao da se {irewe mr`we na bilo koji na~in ne}e tolerisati. Na drugoj strani ovog prolaza u~enici ~etvrtog razreda O[ „Dositej Obradovi}” iscrtavali su svoje poruke. Mali{ani su oslikavali sunce, cveti}e, srca, nasmejana lica i dugu ~ime su poslali poruku da na zidovima ne smeju stajati poruke mr`we.

Osim kukastog krsta, Jovanovi} je ju~e prekre~io i grafite, koji su pre nekoliko dana iscrtani na Svrati{tu za decu ulice.

- Tra`i}u da se po~inioci ovog zlodela uhvate.

Oni su bili dobro organizovani, kamere na objek-

dnevnik

vo smo po~eli da sawamo taj san i evo nas u Novom Sadu. Ovaj grad nikako nismo mogli da presko~imo, jer smo ovde snimili svoj prvi spot i te stvari nas ve`u za Novi Sad, kao i za Pokrajinu, jer smo u Subotici 1983. pobedili na festivalu rekao je Gale.

B. M.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Yela to va k}i” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Xelatova k}i” Oli ve ra Pe ~a. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

U bavarskom gradu [ongau iz reke Leh izvu~eno je telo mrtvog de~aka. Tetova`a na detetovom ramenu ukazuje na to da je zlo~in ve{ti~je delo. @iteqi okrivquju babicu, a gradski xelat Jakob Kuisl dobija zadatak da mu~ewem istera istinu na videlo.

N. R.

}e ovaj slu~aj zavr{iti na sudu ka`e Vu~i~evi}.

Vu ~i ~e vi} na gla {a va da {kola nema {kolsko obezbe|ewe, jer je savet roditeqa svojevrenemo predlo`io da roditeqi de`uraju na odmorima, ali taj predlog nije za`iveo.

Q. Nato{evi}

Ri mo ka to li~ ka `u pa No vi Sad : crkva Imena Marijina - obredi Velikog petka u 17 ~asova na ma|arskom jeziku i u 19 ~asova na hrvatskom jeziku Srem ska Ka me ni ca: Rimokatoli~ka crkva Na{a{}e svetog kri`a - Kri`ni put u 8 ~asova, Obred uskrsnu}a u 17 ~asova Pe tro va ra din : Rimokatoli~ka crkva Uzvi{ewa svegog kri`a - obredi Velikog petka u 18 ~asova; crkva Svetog Jurja - obredi Velikog petka u 17 ~asova Re for ma tor ska - hri {}an ska cr kva: obredi Velikog petka u 10 ~asova ([afarikova ulica) i u 8 ~asova (na Telepu) Slo va~ ko - evan ge li sti~ ka cr kva: glavna liturgija u 10 i 17 ~asova Ri mo ka to li~ ka cr kva Pre sve tog troj stva u Srem skim Kar lov ci ma - slu`ba muke Isusove u 18 sati.

U MATICI SRPSKOJ URU^ENO DVADESET PRIZNAWA „KAPETAN MI[A ANASTASIJEVI]”

Naj u spe {ni ji ma pla ke te i zlat ni ci Sino} su u sve~anoj sali Matice srpske uru~ena priznawa “ Kapetan Mi{a Anastasijevi}” za podru~je Regionalne privredne komore Novi Sad i to za ostvarene rezultate u afirmaciji preduzetni~ke kulture i stvarala{tva u okviru projekta “ Put ka vrhu”.

Priznawe, koje se sastoji od plakete i zlatnika, dodeqeno je u 20 kategorija istaknutim privrednicima, brendovima, pojedincima i predstavnicima lokalnih samouprava.

Za najboqeg privrednika pro{le godine , po izboru RPK Novi Sad, Fakulteta tehni~kih nauka Novi Sad i Medije invent iz Novog Sada, progla{en je generalni direktor “ Belarus-Agropanonke” Dra go qub [vo wa. Najboqi menaxer je direktor AD “ Podunavqe” iz Ba~ke Palanke Ma ri jan Rni}. Najuspe{nija lokalna samouprava 2011. bila je Op{tina Beo~in, ~iji predsednik je mr Bog dan Cve ji}. Za “naj `enu” pro{le godine izabrana je zamenica upravnika Urgentog centra Vojvodine asistent dr Ve sna Paj ti}.

Najuspe{nije javno preduze}e je ”Novosadska toplana” na ~ijem ~elu je direktor mr Vla di mir Je li}.

Nagra|eni Robert ^oban iz „Kolor pres grup” primio priznawe

Najboqe malo preduze}e u pro{loj godini je “ Firange” Novi Sad-Ba~ka Palanka i wegov direktor Sr |an Zi ro je vi}. Za tradiciju i kontinuitet poslovnih rezultata u oblasti zdravstva priznawe je

Za najboqeg privrednika pro{le godine progla{en generalni direktor „Belarus-Agropanonke” Dragoqub [vowa. „Toplana” najuspe{nije javno preduze}e na podru~ju Regionalne privredne komore Novi Sad Za “ Naj projekat “ u 2011. izabran je rad prorektora Univerziteta u Novom Sadu profesora dr Ra do va na Pe ja no vi }a. Za kvalitet usluga i tr`i{nu pozicioniranost nagra|ena je kompanija “ MDD Grup” sa direktorom Mi li sa vom \u ra so vi }em. Za nau~noistra`iva~ki rad nagradu je dobio Nau~ni institut za veterinarstvo sa profesorkom Dra gi com Sto ja no vi} na ~elu.

dobio Vojnomedicinski centar i na~elnik-pukovnik dr Bra to qub Br kqa ~a. Za primenu nauke u praksi i promociju evropskih vrednosti priznawe je uru~eno direktoru Visoke poslovne {kole strukovnih studija profesoru Ra do va nu To mi }u. So wa Ble ~i}, direktorka GO TA “Car- Tojota” Novi Sad nagra|ena je za najboqe usluge i visoke standarde poslovawa. Za izdava-

{tvo i dru{tvenu odgovornost priznawe je dobio Ro bert ^o ban, predsednik Kompanije “ Kolor pres grup”. Vrti} i pred{kolska ustanova “ An|eo ~uvar” i osnovna {kola “ Kirilo i Metodije” dobili su priznawa za visoke domete u obrazovawu i vaspitawu i brigu o mladima.

Za najboqu investiciji u pro{loj godini nagradu je primio vlasnik “ Promont grup” Novi Sad Mi lin ko Cic mil. Stomatolo{ka ordinacija “ Profesor dr S.Karahoda” iz Novog Sada je “Naj-porodi~na firma u 2011.godini”. Za kvalitet u 2011. godini nagra|ena je “IL LI COM PANY” d.o.o. Novi Sad, dok je Op{ta zemqoradni~ka zadruga “ Zadrugar” iz Ba~a dobila priznawe za doprinos razvoju agrara i afirmaciju zadrugarstvasa direktorom Mi lo {em Vu ko vi }em na ~elu.

Q. M.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

RA DO VI U PE TRO VA RA DI NU

No va {e ta li {ta na Te ki ja ma i u Pre ra do vi }e voj ulici Po sle ure |e wa Mo li na ri je vog par ka, `i te qi Pe tro va ra di na bi usko ro tre ba lo da do bi ju i no vo {e ta li {te u Pre ra do vi }e voj uli ci. Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Put„ je sa po di zvo |a ~em „Put-In vestom” za po ~e lo iz grad wu pe {a~ ke sta ze pro {le ne de qe. Sta ze }e bi ti iz gra |e ne sa obe stra ne ko lo vo za, od Be o grad ske ka pi je do Uli ce Du nav skih di vi zi ja.

- Ra do vi }e se iz vo di ti u ~e ti ri eta pe, a u pr voj fa zi se gra di la sta za u du `i ni od 220 me ta ra, od Be o grad ske ka pi je do Mo li na ri je vog par ka. Ra do vi te ku pla ni ra nom di na mi kom i tre -

Fo to: S. [u {we vi}

nut no se ra di na po te su od par ka pre ma Uli ci Du nav skih di vi zi -

ja - ka `e port pa rol ka JKP „Put” Jelena Stojsavqevi}.

Po se ban do pri nos iz grad wi {e ta li {ta dao je sta nov nik Pe tro va ra di na Cvijo Kr~mar, ko ji je do ni rao ivi~ wa ke. Sta za }e bi ti iz ra |e na od be ton skih plo ~a di men zi ja 30 pu ta 20 cen ti me ta ra, a bi }e po sta vqe ni i be ton ski ivi~ wa ci. Ra do vi bi tre ba lo da bu du za vr {e ni po ~et kom ma ja.

No vo {e ta li {te kra si }e za de se tak da na i Te ki je. Jav no ko mu nal no pred u ze }a “Put” i “Put-In vest” gra de sta zu du ga~ ku 65 me ta ra, a {i ro ku 1,40 me ta ra, ko ja }e se pro sti ra ti od cr kve na Te ki ja ma do par kin ga ko ji se na la zi u bli zi ni cr kve.

A. Var ga

SU GRA \A NIN SE NA [AO U ^U DU I UPO ZO RA VA NA PRO VAL NI KA U DRU [TVE NOJ MRE @I

Pqa~ ka pre ko tu |eg Fej sbuk pro fi la Su gra |a ni nu (ime i pre zi me po zna ti Re dak ci ji) ne ko ne po znat pro va lio je na we gov pro fil na Fej sbu ku i na pi sao po ru ku ka ko tra `i po mo} u nov cu za `e nu obo le lu od ra ka. Na{ ~i ta lac o to me je od mah oba ve stio po li ci ju.

Ka `e da na we go vom pro fi lu na Fej sbu ku ima 1.700 po se ti la ca i da su od ju ~e po ~e li da mu se ja vqa ju pri ja te qi sprem ni da

po mog nu. Ne ki su no vac i upla ti li. Re ~e nam da ne zna ta~ no ko li ko je qu di upla ti lo no vac i za to upo zo ra va ka kvi pro ble -

- Pri ja te qi ko ji ima ju moj broj te le fo na me zo vu da bi sa zna li vi {e de ta qa o to me ka ko da po mog nu `e ni obo le loj od ra -

Pro val nik na pro fil na pi sao po ru ku ka ko tra `i po mo} u nov cu za `e nu obo le lu od ra ka mi mo gu da na sta nu ako se ne ko me do go di da mu pre ve ja na oso ba pro va li na pro fil na Fej sbu ku.

ka, a ja ne mam ve ze s tom la `nom po mo }i. Tek za dva da na, ka da bu du po sto ja le teh ni~ ke mo gu} no -

petak6.april2012.

9

IZ BO RI 2012.

SPS: Kol cen tar pre pre ka do le ka ra Na red na gra |an ska ini ci ja ti va Grad skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i wi ho vim ko a li ci o nih part ne ra je bo qe funk ci o ni sa we pri mar ne zdrav stve ne za {ti te, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je ove stran ke.

- De {a va ju se pro ble mi kod za ka zi va wa pre gle da i du ge li ste ~e ka wa za od re |e ne in ter ven ci je, a grad ras po la `e do voq nim bro jem stru~ nih ka dro va i me di cin ske opre me. To je po sle di ca lo {e oga ni za ci je, neo d go va ra ju }eg ko ri {}e wa po ten ci ja la i kon fu zi je u zdrav stve nom si ste mu -re kao je pred sed nik Grad skog od bo ra SPS-a Sini{a Sevi}.

Pred sed nik Okru `nog od bo ra SPS za Ju `no ba~ ki okrug \or|e Petrovi} ka zao je da stal no pri ~a mo o pre ven ti vi

kao kao va `nom fak to ru u si ste mu zdrav stve ne za {ti te, ali se od te pri ~e ne po me ra mo.

-U kol cen tar je ulo `e no 20 mi li o na di na ra. Ume sto da nam bu de lak {e, po stao je pre pre ka za do la zak do le ka ra. Broj na sa ve to va li {ta, kao za re ci mo di ja be ti ~a re ili ado le scen te su uki nu ta, iako smo tu ostva ri va li iz va red ne pre ven tiv ne re zul ta te - na sta vio je Pe tro vi}.

So ci ja li sti }e da nas od 10 do 17 ~a so va is pred am bu lan te „Li man”, za tim „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, „Vr {a~ ka”, „No vo na se qe”, „Ru me na~ ka”, „Kli sa”, „Pe tro va ra din” i is pred KIC „Mla dost” u Fu to gu or ga ni zo va ti sku pqa we pot pi sa za ovu ini ci ja ti vu. Isto }e po no vi ti i su tra od 10 do 22 ~a sa u cen tru gra da.

A. L.

sti da po vra tim pro fil na Fej sbu ku oba ve sti }u pri ja te qe po se ti o ce mog pro fi la, da ga je ne ko zlo u po tre bio - re ~e nam ~o vek ~i ji je pro fil na Fej sbu ku pro va qen i zlo u po tre bqen.

Na{ su gra |a nin ka `e da je ovo po u ka i dru gi ma, da ni ka ko od mah ne po ve ru ju ova kvim i sli~ nim pri ~a ma ko je mo gu osva nu ti na ne ~i jem pro fi lu.

Z. D.

U „^I STO ]I” PA RE ^E KA JU AN GA @O VA NI PRE KO ZA DRU GE „SA JAM”

Dve sta qu di bez dve pla te

U ULI CI CA RA DU [A NA DRU GA FA ZA RA DO VA

Le `e no vi as falt

Eki pe “Pu ta” po ~e le su ju ~e dru gu fa zu ra do va na ob no vi ko lo vo za u Uli ci Ca ra Du {a na po sta vqa wem no se }eg as falt nog slo ja na de snoj stra ni ko lo vo za, od Fu to {ke uli ce do Bu le va ra ca ra La za ra. Ceo po sao tre ba lo bi da bu de go tov do 13. apri la.

Ta ko |e, na sta vqa ju se ra do vi na vi {e me sta u gra du i u pri -

grad skim na se qi ma. Za sa o bra }aj su de li mi~ no ili pot pu no za tvo re ne uli ce \ur |a Bran ko vi }a, Voj vo de [u pqik ca, Mla de na Le skov ca, Bog da na Ga ra ban di na...

Sa na ci ja o{te }e wa na ko lo vo zu se oba vqa i na pu tu za Pa ra go vo i u Ko vi qu, a po prav ka tu ca ni~ kih ko lo vo za u vi {e uli ca u Ve ter ni ku.

B. M.

Grad po da rio 104 pa ke ta ^la no vi Udru `e wa gra |a na za ce le bral nu i de~ ju pa ra li zu Ju `no - ba~ kog okru ga „ Sun ce” i Grad ske or ga ni za ci je sle pih i sla bo vi dih do bi li su ju ~e pre hram be ne pa ke te kao po mo} zbog lo {eg ma te ri jal nog sta wa. Pot -

po ru su pri mi la 104 ~la na iz ova dva udru `e wa od ~la na Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Aleksandara Kiraqa. Ovo ni je pr vi put da Grad po ma `e ovu ka te go ri ju su gra |a na.

Z. D.

VESTI Po mo} za pse uli ce Udru `e we za za {ti tu `i vo ti wa „Spans” or ga ni zu je sku pqa we hra ne i opre me za na pu {te ne pse da nas u 17 ~a so va u pro sto ri ja ma No vo sad skog hu ma ni tar nog cen tra, Uli ca Ar se Te o do ro vi }a 3.

Naj po treb ni je su gra nu le za od ra sle pse, kon zer vi ra na hra na, sa la me, hra na za {ten ce, ta ble te pro tiv pa ra zi ta, sred stva pro tiv bu va i kr pe qa. Do bro do {la je i nov ~a na po mo} za du go ve kod ve te ri na ra, a po treb na je i po mo} da se ku pi ma te ri jal za ~e ti ri no va bok sa. Upla tu je mo gu }a na ra ~un u Voj vo |an skoj ban ci na ime Udru `e wa i broj ra ~u na 3550003200069025-35.

A. J.

„Pa ti Di fu sa” u Te ta ru 34 Pred sta va „Pa ti Di fu sa” Pedra Almodovara bi }e od i gra na

ve ~e ras u 20 ~a sva na Sce ni 34 Te a tra 34, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. Autor ka i glu mi ca je Sowa Mladenov. Re zer va ci ja ka ra ta mo gu }a je pre ko saj ta www.te a tar34.com ili pre ko bro ja te le fo na 661-3-328.

A. J.

Ak ci ja @en skog kre a tiv nog pro sto ra Tim @en skog kre a tiv nog pro sto ra (@KP) or ga ni zu je ak ci ju da nas, od 8 ~a so va, na Naj lon pi ja ci ka ko bi pro mo vi sao kam pa wu za iz grad wu pro sto ra za `e ne. De li }e se in for ma tiv ni ma te ri jal o kam pa wi, pro da va }e se kwi ge, ode }a, obu }a, fil mo vi, na kit i dru ge ru ko tvo ri ne. Sav no vac ko ji se sa ku pi bi }e na me wen iz grad wi objek ta @KP. Ak ci ja tra je dok se ne ras pro da sve sa {tan da.

A. J.

Oko dve sto ti ne rad ni ka “^i sto }e” an ga `o va nih pre ko Stu dent ske za dru ge “Sa jam” ni su pri mi li dve pla te. ^i ste uli ce, od vo ze sme }e, na tim po slo vi ma ne ki su upo sle ni i tri go di ne, ka zao je sa go vor nik, ko ji je `e leo da osta ne ano ni man.

U „^i sto }i” su nam re kli da je in for ma ci ja ta~ na, ali da pred u ze }e ima ozbiq nih pro -

ble ma u de lu fi nan si ja, i da za ra de za to i ka sne. Port pa rol ka Milica Vlaisavqevi} re kla je da se za po sle ni ma pla te ured no is pla }u ju .

- Rad ni ci ko ji ra de pre ko “Saj ma” upo sle ni su na pri vre me nim po slo vi ma, i tu ni je de fi ni san rok do ka da tre ba da bu du pla }e ni - na ve la je Vla i sa vqe vi}.

Z. D.

Bes plat ni pre gle di na Tr gu slo bo de Ak ci ja bes plat nih pre gle da „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa” bi }e odr `a na su tra na Tr gu slo bo de po vo dom Svet skog da na zdra vqa. Po se ti o ci }e mo }i od 9 do 13 ~a so va da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to -

ring, pre gle da ju mla de `e, pro ve re gu sti nu ko sti ju i po sa ve tu ju se sa me di cin skim rad ni ci ma.

Ak ci ji, ko ju or ga ni zu je no vo sad ski Dom zdra vqa, }e se pri dru `i ti i Kli ni~ ki cen tra Voj vo di ne ko ji }e pro mo vi sa ti tran splan ta ci ju i do na ci ju or ga na.

I. D.

fo to: R. Ha yi}

JU ^E U CEN TRU OBE LE @EN SVET SKI DAN RO MA

Dru `e we bez gra ni ca

Svet ski da na Ro ma, 8. april obe le `en je ju ~e u Zmaj Jo vi noj uli ci u or ga ni za ci ji Rom skog re surs nog cen tra Eku men ske hu ma ni tar ne or ga ni za ci je. U ma ni fe sta ci ji su u~e stvo va la rom ska i ne rom ska de ca iz O[ „Jo `ef Ati la“, O[ „Do si tej Ob ra do vi}“, O[ „Du {an Ra do vi}“, O[ „Veq ko Vla ho vi}“, O[ „ Vuk Ka ra xi}“ i vr ti }a „Bu ba ma ra“.

- U okvi ru Svet skog da na Ro ma de ca su iz ra |i va la be xe ve, pi sa le po ru ke pri ja teq stva i pra vi la po klo ne dru ga ri ma iz {ko le - re kla je ko or di na tor ka

Rom skog re surs nog cen tra Stanka Jankovi}. - Dan Ro ma se obe le `a va u okvi ru ak ci je „Bu di drug, du ga ri ca”, ko ja tra je ve} dve ne de qe, a to kom ko je su de ca ima la ra di o ni ce ve za ne za zna ~aj ovog pra zni ka. Ak ci ju je sa 100.000 di na ra po dr `a la Grad ska upra va za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu Gra da No vog Sa da.

Ide ja ak ci je je da se omo gu }i de ci iz raz li ~i tih et ni~ kih gru pa da se me |u sob no bo qe upo zna ju i na taj na ~in ohra bre da na sta ve sa dru `e wem u osnov nim {ko la ma i vr ti }i ma.

A. Va.

JU ^E U POR TI DO WE CR KVE U KAR LOV CI MA

Pod {i {an pla tan star vek i po U po sled wi ~as, a po ne kim mi {qe wi ma je op ti mal ni rok i pre ko ra ~en, pla tan u por ti Do we cr kve u Srem skim Kar lov ci ma ju ~e je ore zan. Za taj obi man i spe ci fi ~an po sao s ob zi rom na di men zi je sta bla pod za {ti tom dr `a ve i zbog sta ro sti i le po te kro {we, an ga `o va no je no vo sad sko „Ze le ni lo”, a stru~ ni nad zor po ve ren Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de. In ter ven ci ja je iz ve de na o tro {ku op {ti ne, dok su rad ni ci JKP „Be li la” ima li za da tak da uklo ne od re za ne gra ne.

- Svr ha je da se ore `u su ve gra ne i ras te re ti kro {wa - ka `e sa mo stal ni stru~ ni sa rad nik za za {ti tu iz obla sti hor ti kul tu re Mirjana Mla|enovi} iz Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de.- Ovim se ne }e na ru {i ti iz gled sta bla, ni ti }e se pri met no sma wi ti obim kro {we. Sva ki rez je pre ma zan za {tit nim sred stvom da bi ra ne {to pre za ce li le.

Po re ~i ma Mla |e no vi }e ve, po treb no je jo{ po sta vi ti ~e li~ ne saj le u kro {wi ko je tre ba da dr `e glav ne gra ne, {to je

Fo to: Z. Mi lo sa vqe vi}

Ore zi va wem su vih gra na bi }e ras te re }e na kro {wa, u ko joj tre ba po sta vi ti ~e li~ ne saj le da dr `e glav ne gra ne pre ven tiv na me ra. Saj le tre ba da spre ~e even tu al no odva ja we, ot ce pqe we gra na i sma we ri zik od wi ho vog pa da. To je po treb no zbog sta ro sti sta bla, ma da po tvrd wi Mla |e no vi }e -

ve, sa da ne po sto je zna ci ko ji uka zu ju da je ne ka gra na bo le sna u toj me ri i da bi do pa da mo glo da do |e.

Pla tan u por ti Do we cr kve je din stven je pri me rak ove vr -

ste po di men zi ja ma i sta ro sti na na {em pod ru~ ju. Pret po sta vqa se da je star oko 150 go di na. Iako po s to j i me to da za utvr |i va we ta~ ne sta ro sti uz po mo} svr dla, na to me jo{ ni ko ni je in si sti rao. Vi sok je 30 me ta ra, a pre~ nik kru ne je 37 me ta ra. Pr vi put je sta vqen pod za {ti tu 1960. i sa cr nim du dom i di vqim ke ste nom u is toj uli ci, te dve ma ti sa ma u dvo ri {tu Kar lo va~ ke gim na zi je i jed nom is pred Pa tri jar {ij skog dvo ra i kom p let n om Dvor s kom ba {tom, pred sta vqa je dan od spo me ni ka pri ro de u Kar lov ci ma.

S ob zi rom na to da je sta blo po sa |e no re la tiv no bli zu cr kve Sve tih apo sto la Pe tra i Pa vla vre me nom se ko re nov si stem pro {i rio is pod te me qa tog ver skog objek ta, pa je u okvi ru ob no ve hra ma od se ~en ko ren ko ji je bio pret wa. Ka ko ka `e Mir ja na Mla |e no vi}, ova kvi pla ta ni su ret ki. U bli `oj oko li ni ima je dan u No vom Sa du na Saj lo vu i u Fu to gu u dvo ri {tu {ko le i ta ko |e su spo me ni ci pri ro de.

Z. Ml.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak6.april2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Jo van \or |e vi}” „Tam o i na trag” (20)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13.45) „Ma pe tov ci” (11.45), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15.40, 20.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20, 20.20, 22.25), „Lo raks” (11.15, 13.30, 15.30), „^e li~ na le di” (22.15), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Best eg zo tik Ma ri gold ho tel” (18.05), „Gnev ti ta na” (13.15, 18.10 19, 22.30), „Igre gla di” (17.15, 20, 22.45), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (18, 20.15, 22.35), „Ti ta nik” (15.15, 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Bi qa na Do tli} iz Srbobrana (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Bog da na Cr no gor ~e vi}, Kri sti na Za ri}, Na ta {a Le ~i}, Iva na Ba {i ~e vi}-An ti} iz Novog Sada, Kri sti na Ce ti wa iz Futoga, Sve tla na Ka }an ski iz Srbobrana i Mag da le na Gaj do{ iz Kulpina, DE^AKE: Ivo na Dra gan, Ana Ra di}, Iva na Ne go va no vi}, Na ta {a Sto ja nov i Ti ja na Ra du lo vi} iz Novog Sada, Va wa An dri} iz Petrovaradina, Ra do sa va Pre ko ga ~i} iz Beo~ina, Kri sti na [tr bo ja iz @abqa, Ma ri ca Ka tan ski iz Tovari{eva, Jo va na Tru bi} iz Futoga, Sav ka Ra ki} iz Ka}a i Sa ne la Sa li je vi} iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Lenka Gojka Jankovi} (1935) u 11.15 ~asova, Tomislav Daneta Vojnovi} (1940) u 12, Ru`ica Ivana Iveti} - Vasili{in (1927) u 13.30, Zlatko Sadika Emi} (1964) u 14.15 sati.

Na Novom grobqu u Petrovaradnu bi}e sahrawen Neboj{a Milivoja @upunski (1950) u 15 sati.

DNEVNIK

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati.

Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik СА ЈАМ ЗА ПО ШЉА ВА ЊА У ВР БА СУ

Јаг ма за рад нo ме сто

ВР БАС: У Вр ба су је одр жан ше сти по ре ду Са јам

за по шља ва ња, ко ји је ове го ди не оку пио око 20 по сло да ва ца. За гра ђа не вр ба ске оп шти не у по ну ди је би ло око 150 рад них ме ста, а Са јам за по шља ва ња је оче ки ва но иза звао ве ли ко ин те ре со ва ње, с об зи ром на то да је на еви ден ци ји вр ба са ке фи ли ја ле На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње пре ко 7.000 не за по сле них осо ба. Шеф ове слу жбе Горан Калуђеровић ка же да не за по сле не осо бе, ко је тра же рад на ме ста, на Сај му за по шља ва ња сти чу увид ко ји су то про фи ли за ни ма ња нео п ход ни у на шој сре ди ни.

- Уло га оп шти не Вр бас, По кра јин ског се кре та ри ја та за рад и за по шља ва ње и На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње је да при ла го де тра же ње по сла и за ни ма ња љу ди ко ји тра же по сао оним по сло ви ма ко је ну ди по сло да вац. Да би смо то при ла го ди ли, ну ди мо раз не вр сте суб ве ни ци ја за но ва рад на ме ста, јер је нео п ход но рад ну сна гу при ла го ди ти тр жи шту ра да – ис та као је Ка лу ђе ро вић. Пред сед ник оп шти не Вр бас др Жељко Видовић, ко ји је отво рио Са јам, ука зао је на то да је из оп штин ског бу џе та из дво је но 22 ми ли о на ди на ра за раз не про гра ме но вих за по шља ва ња, јав не ра до ве, као и до о бу ке по је ди на ца ко ји ће пре ква лик фи ко ва ти сво ја за ни ма ња.

- Та ко ђе, до би ли смо од По кра јин ског се кре та ри ја та за ра ди за по шља ва ње до дат них се дам ми ли о на ди на ра за ове на ме не. Оче ку јем да ће око 100 љу ди кроз ове

про гра ме про на ћи по сао. На Сај му за по шља ва ња има мо до бар од зив по сло да ва ца ко ји ће по ну ди ти око 60 рад них ме ста та ко да оче ку јем да ће у на ред ним да ни ма око 150 мла дих љу ди по че ти да ра ди - ре као је Ви до вић. Јед на од по се ти ла ца Сај ма за по шља ва ња је и ди пло ми ра ни еко но ми ста Јелена Орбовић, ко ја пу не че ти ри го ди не тра га за за по сле њем.

- Не пре ста но тра жим по сао, кон ку ри шем и идем на раз го во ре код по сло да ва ца, али од по сла још увек не ма ни шта. На дам се да ћу има ти сре ће на овом Сај му за по шља ва ња и да ће ме не ко од по сло да ва ца по зва ти. Кон ку ри са ла сам код укуп но осам по сло да ва ца ко ји су тра жи ли мој про фил за ни ма ња – ка за ла је Ор бо вић. М. Ке ко вић

ИЗА БРА НА ФИР МА КО ЈА ЋЕ ИЗ ГРА ДИ ТИ ФА БРИ КУ ВО ДЕ

Те ме љи за по ла го ди не

ЗРЕ ЊА НИН: Оно на шта су

Зре ња нин ци го ди на ма че ка ли ко нач но би тре ба ло да поч не да се ре ша ва за шест ме се ци. Чла но ви Град ског ве ћа ју че су да ли са гла сност на скла па ње уго во ра за про јек то ва ње, гра ђе ње, фи нан си ра ње и упра вља ње по стро је њем за пре чи шћа ва ње пи ја ће во де. Ди рек тор ЈКП “Во до вод и ка на ли за ци ја” Милорад Бјелогрлић пре ци зи рао

да ла аустриј ско-не мач ка фир ма WTE, по це ни од 25,5 ми ли о на евра. Иде ја од са мог стар та је би ла да се град ња одо бри не ком по у зда ном ин ве сти то ру, ко ји би не ко ли ко го ди на екс пло а ти сао ула га ње. По сле то га фа бри ка би пре шла у сво ји ну гра да, од но сно “Во до во да и ка на ли за ци је”.

- Ин ве сти ци ја ће би ти ис пла ће на кре ди том, ко ји ће би ти узет на пе -

Ка рак те ри сти ке зре ња нин ске во де За вод за јав но здра вље у Зре ња ни ну сво је вре ме но је ура дио ана ли зу ква ли те та во де за пи ће. Ка ко се на во ди у из ве шта ју, ка да је реч о фи зич ко – хе миј ском ква ли те ту, ка рак те ри сти ке тла и след стве не осо би не пи ја ће во де су та кве да прак тич но ни је дан ана ли зи ра ни узо рак не од го ва ра пре по ру ка ма. Нај че шћи раз ло зи фи зич ко – хе миј ске не ис прав но сти су нео д го ва ра ју ће ор га но леп тич ке осо би не (бо ја и мут но ћа), ве ли ка ко ли чи на амо ни ја ка и ор ган ских ма те ри ја, као и не до зво ље на кон цен тра ци ја ар се на. Хи ги јен ска ис прав ност во де за пи ће у сред њем Ба на ту не од го ва ра пре по ру ка ма Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је, ди рек ти ва ма Европ ске уни је, а ти ме и на ци о нал ним пра вил ни ци ма и нор ма ти ви ма ко ји про пи су ју ква ли тет. је да би из град ња фа бри ке во де тре ба ло да поч не за шест ме се ци и да је тен де ром пред ви ђе но да по сао бу де за вр шен нај ка сни је за три го ди не. Бје ло гр лић је ис та као да је на тен де ру за из град њу по стро је ња за пре чи шћа ва ње пи ја ће во де, ко је је об ја ви ло јав но пред у зе ће “Во до вод и ка на ли за ци ја”, нај бо љу по ну ду

ри од од пет на ест го ди на, а от пла та ће кре ну ти тек 2015. го ди не. Оче ку је мо и га ран ци је Вла де Вој во ди не или Вла де Ср би је за тај кре дит. Има ће мо пе ри од од три го ди не да обез бе ди мо уче шће над ле жних ми ни ста ста ва и фон до ва, ка ко би део кре ди та био от пла ћен ра ни је - об ја снио је Бје ло гр лић.

По ње го вим ре чи ма, из град ња фа бри ке во де, ка ко је пред ви ђе но тен де ром, не би тре ба ло да ко шта ви ше од 28 ми ли о на евра. За ми шље но је и да по стро је ње не тро ши ви ше од 55 ки ло ват са ти елек трич не енер ги је, да не ма от пад не во де пре ко пет од сто, као и да она бу де та квог ква ли те та да мо же би ти пу ште на у ка на ли за ци ју.

- По ред ква ли те та во де и све га оста лог, ли ми ти ра но је да тро шко ви пре ра де не мо гу пре ћи це ну од 0,34 евро цен ти. Ва жно је да та це на бу де огра ни че на, јер, уко ли ко би при екс пло а та ци ји тро шко ви би ли ве ћи, они па да ли на те рет оно га ко је по стро је ње из гра дио – пре ци зи рао је Бје ло гр лић. По кра јин ска са ни тар на ин спек ци ја је још у ја ну а ру 2004. го ди не за бра ни ла за пи ће, али и при пре ма ње хра не, во ду из зре ња нин ског во до во да, због ви ше стру ко по ве ћа не кон цен тра ци је кан це ро ге ног ар се на. За свих ових осам го ди на Зре ња нин ци су се сна ла зи ли ка ко зна ју и уме ју. Мно ги су због бес па ри це тро ши ли “че смо ва чу” и за пи ће и за при пре му хра не, али не ра до при ча ју о то ме. До бар део жи те ља ку пу је ам ба ла жи ра ну во ду, углав ном на ба ло не, због ни же це не. Све ви ше њих од ла зи и до на се ља у око ли ни, ко ја су по ста ви ла пре чи ста че на сво ју мре жу, као што су Клек или Ж. Ба ла бан Еле мир.

Књи ге основ ци ма и сред њо школ ци ма

Про гла ше ни сту ден ти ге не ра ци је

БЕ ЧЕЈ: Ма ђар ски на ци о нал ни са вет на ста вио је за по че ту ак ци ју да ри ва ња књи га шко ла ма у бе чеј ској оп шти ни. По сле шест основ них шко ла, ових да на су по клон до би ле и три сред ње шко ле.

- Основ ци су до би ја ли уџ бе ни ке и њи хо вом уз ра сту при ме ре не струч не књи ге, а сред њо школ ци, ис кљу чи во, струч не књи ге, с на ме ром да им се олак ша по сао пи са ње ре фе ра та и се ми нар ских ра до ва. Све књи ге су на ма ђар ском је зи ку - ре кла нам је Андреа Галго-Ференци, ко ја је, у име да ро дав ца, уру чи ла књи ге про фе со ри ма и на став ни ци ма у хо лу На род не би бли о те ке Бе чеј. В. Ј.

КИ КИН ДА: У ки кинд ској Ви со кој шко ли стру ков них сту ди ја за обра зо ва ње вас пи та ча обе ле жен је Дан шко ле и Дан сту де на та. Сво јим при су ством про сла ву су уве ли ча ли за ме ник пред с ед ни ка Оп шти не Ки кин да Милош Латиновић и по моћ ни ца пред сед ни ка Оп шти не Ки кин да Гордана Булатовић. До де ље на су при зна ња сту ден ти ма ге не ра ци је: Ани Ћирић из Пи ро та, ко ја је ди пло ми ра ла на сме ру за стру ков ног вас пи та ча за тра ди ци о нал ну игру и Слађани Барачков из Зре ња ни на, ко ја је про шле го - Ана Ћи рић и Сла ђа на Ба рач ков ди не ди пло ми ра ла на сме ру стру ков ни вас пи тач де це пред школ ског уз ра ста. Ди рек то ри ца шко ле Миланка Маљковић ис та кла је да је про сла ва усме ре на на обе ле жа ва ње пет го ди на од уво ђе ња сме ра стру ков ни вас пи тач за тра ди ци о нал не игре. Сту ден ти су на сту пи ли са школ ским хо ром, во лак но-ин стру мен тал ним ан сам блом и игра ма из Вој во ди не. Ове го ди не шко ла ће при ми ти 130 сту де на та, на сме ро ви ма: стру ков ни вас пи тач де це пред школ ског уз ра ста, стру ков ни вас пи тач за тра ди ци о нал ну игру, стру ков ни вас пи тач де це у ја сли ца ма, здрав стве ним и со ци јал ним уста но ва ма, а од ове го ди не пр ви пут у Ср би ји уво де се и два но ва обра зов на про фи ла: ме ди цин ска се стра – вас пи тач и пе да го шки аси стент. Шко ла ће при ма ти и за ин те ре со ва не за спе ци ја ли стич ке . А. Ђ.

petak6.april2012.

11

ИЗБОРИ 2012.

Про гла ше не че ти ри од бор нич ке ли сте НО ВИ КНЕ ЖЕ ВАЦ: Оп штин ска из бор на ко ми си ја Но вог Кне жев ца до са да је про гла си ла че ти ри из бор не ли сте за из бор од бор ни ка СО Но ви Кне же вац. По твр ђе не су ли сте „Де мо крат ска стран ка - Бо рис Та дић„, „Ли га со ци јал де мо кра та Вој во ди не - Не над Ча нак„, „Ује ди ње ни ре ги о ни Ср би је - Ка та ри на Ни ко лин„ и „Са вез вој во ђан ских Ма ђа ра - Иштван Па стор„. ОИК Но ви Кне же вац по твр дио је и три кан ди да ту ре за по сла ни ке по ве ћин ском си сте му у Скуп шти ни АП Вој во ди не. По сла нич ки кан ди дат ЛСВ-а је су на став ник Милан Мирков, УРС-а ди пло ми ра ни еко но ми ста Катарина Николин и ДС-а ди пло ми ра ни про фе сор фи ло зо фи је Предраг Берић, сви из Но вог Кне жев ца. М. Мр.

Осам из бор них ли ста за ло ка ле

СУ БО ТИ ЦА: Из бор на ко ми си ја гра да Су бо ти ца је до 3. апри ла про гла си ла осам Из бор них ли ста, за из бо ре за од бор ни ке Скуп шти не гра да Су бо ти це, рас пи са не за 6. мај 2012. го ди не. Ре до след из бор них ли ста је сле де ћи: број 1 је „Из бор за бо љи жи вот - Бо рис Та дић„, број два Ли ста за Ср би ју ко ју чи не ко а ли ци ја ДСС, СРС, СДС - мр Бог дан Ла бан, за тим ли ста број три УРС, ли ста број че ти ри Че до мир Јо ва но вићПре о крет ЛДП-СПО„, ли ста број 5 „По кре ни мо Су бо ти цу, То ми слав Ни ко лић СНС, Но ва Ср би ја„, ли ста број 6 „ЛСВ - Не над Ча нак„, ли ста број се дам „СВМ - Иштван Па стор„ и ли ста број осам „Бу ње вач ка стра на ка - Бла шко Га брић„. За из бо ре ко ји ће се одр жа ти исто 6.ма ја у МЗ „Бај мок„ под не то је шест ли ста. Ли ста број 1 „Из бор за бо љи жи вот„, број два Ли ста за Ср -

би ју, ко ју чи не ко а ли ци ја ДСС, СРС, СДС-мр Бог дан Ла бан, за тим ли ста број три „УРС-Да ни је ла То мић„, ли ста број че ти ри „СВМ - Је не Ма глаи „ли ста број 5 - „По кре ни мо Су бо ти цу, То ми слав Ни ко лић СНС, СДС„, ли ста број 6 „СДПС Бра ни слав Вуј но вић„. На ве де не ли сте је по др жао до во љан број би ра ча и исте са др же од го ва ра ју ћу до ку мен та ци ју, на осно ву че га су и про гла ше не.Од лу ком Скуп шти не гра да Су бо ти ца, рас пи сан је ре фе рен дум за под руч је Ме сне за јед ни це Но во Се ло ко ји ће се одр жа ти да на 6. ма ја 2012. го ди не, ра ди из ја шња ва ња гра ђа на о уки да њу Од лу ке о уво ђе њу са мо до при но са на под руч ју Ме сне за јед ни це Но во Се ло. Из бор на ко ми си ја гра да Су бо ти це при ма Из бор не ли сте до 20. апри ла 2012. го ди не од 8 до 20 С. И. ча со ва.

ЛДП: Кор па не ис пу ње них обе ћа ња

ЗРЕ ЊА НИН: Пу на кор па не ис пу ње них обе ћа ња ко ја су по ли ти ча ри да ва ли Зре ња нин ци ма, “Зид исти не” ис пи сан ре че ни ца ма ко је су гра ђа ни же ле ли јав но да са оп ште и ди рект но еми то ва ње и сни ма ње из ја ва о то ме шта би до не ло пре о крет у њи хо вом жи во ту, био је део ин тер ак тив ног пред ста вља ња по ли ти ке “Пре о кре та” Ли бе рал но де мо крат ске пар ти је, одр жа ног у цен тру гра да.Пред сед ник по кра јин ског од бо ра ЛДП Душан Мијић је по ру чио да по сто ји за блу да да су ин ве сти ци је по клон.

- Ин ве сти ци је су ту ђе па ре ко је љу ди до но се ов де да би на пра ви ли ви ше нов ца и то би тре ба ло ува жи ти као њи хов ин те рес. С дру ге стра не, озбиљ ни ин ве сти то ри тра же со ци јал но од го вор не парт не ре, са ко ји ма ће има ти ста бил ну ин ве сти ци ју. Оно што ће мо ми ра ди ти је сте да ће мо тра жи ти со ци јал но од го вор не ин ве сти то ре и би ће мо со ци јал но од го вор ни парт нер у сре ди ни у ко јој ра ди мо – на гла сио је Ми јић.

Опу ште но у фер-кам па њу

ПАН ЧЕ ВО: Док дру ге стран ке за ку пљу ју ску пе ха ле Де мо крат ска стран ка Ср би је по че так пред из бор не кам па ње за по че ла је кон вен ци јом у клу бу „Ку пе” у Пан че ву. Пр ви на ли сти ДСС-а Тигран Киш на ја вио је да ће у то ку кам па ње во ди ти фер бор бу и да оче ку је бо ље ре зул та те не го на прет ход ним из бо ри ма - У опу ште ној ат мос фе ри по че ли смо са кам па њом. Ло кал ни из бо ри, по ме ни, под ра зу ме ва ју фер кам па њу, јер сви ми тре ба да жи ви мо јед ни по ред дру гих и кад се из бо ри за вр ше, на ша де ца тре ба да иду за јед но у шко лу кад про ђу из бо ри, та ко да ми не ће мо во ди ти пр ља ву кам па њу. Не ће мо ни ког ди ра ти и на па да ти, али ће мо зна ти да од го во ри мо сви ма ко ји нас на пад ну. Јед на од кан ди дат ки ња за од бор ни ке, Зденка Јокић за хва ли ла се сви ма ко ји су по др жа ли ли сте ДСС-а на ло кал ним, по кра јин ским, пар ла мен тар ним из бо ри ма.

- Ово је култ но ме сто, ур ба но, и кроз ње га су ста са ва ле мно ге ге не ра ци је. Оно што је јед на од на ших по ру ка у овој кам па њи је „по штуј мо про шлост, а ми сли мо на бу дућ ност ре кла је Јо кић. З. Дг.

Јања Беч Нојман, про фе сор ка Уни вер зи те та у Хам бур гу, Бе о гра ду, Бо ло њи и Са ра је ву, но ми но ва на за Но бе ло ву на гра ду за мир 2005. го ди не, чла ни ца пред сед ни штва ЛДП-а од бо ра за Вој во ди ну, ис та кла је да је она јед на од 200.000 Вој во ђа на ко ји су оти шли из зе мље 1991. и 1992. у то ку ра то ва.

- Сва ки пут ка да до ђем ов де, по ра же на сам све ве ћим си ро ма штвом. То си ро ма штво је то ли ко ви дљи во да је Ж. Б. по ста ло и опи пљи во – ка за ла је она.

Ин ве сти то ри за ва ди ли дво ји цу ле ка ра

ЗРЕ ЊА НИН: Но си лац ли сте Де мо крат ске стран ке на ло кал ним из бо ри ма и гра до на чел ник Зре ња ни на др Милета Михајлов од ба цио је оп ту жбе кан ди да та Срп ске на пред не стран ке за по кра јин ског по сла ни ка др Предрага Матејина да је, го во ре ћи о стра ним ин ве сти то ри ма ко ји су до шли у град на Бе ге ју, при сва јао успе хе свог прет ход ни ка на ме сту лорд ме ра и чла на Пред сед ни штва СНС Горана Кнежевића. Ми хај лов је на гла сио да ни су тач не тврд ње СНС да су три ин ве сти то ра на пу сти ла град на кон хап ше ња њи хо вог да на шњег ли де ра, не ка да шњег гра до на чел ни ка овог гра да.

- Ни је дан ин ве сти тор ни је на пу стио Зре ња нин, ни не по сред но на кон хап ше ња Го ра на Кне же ви ћа, ни ти ка сни је а да је кри ви цу за то сно сио град. На про тив. Да су се при бо ја ва ли – је су, јер из ла зак гра до на чел ни ка из Град ске ку ће са ли си ца ма на ру ка ма озбиљ но на ру ша ва имиџ јед ног гра да. Стр пље њем и до бром во -

љом, при до би ли смо по ве ре ње сва ког од њих и отво ри ли вра та за но ве – ре пли ци рао је Ми хај лов. Он је на по ме нуо да су тврд ње СНС да су три ин ве сти то ра на пу сти ла Зре ња нин и то – “Дај монд”, “Фу ту ра Би о тек” и “Пе ко кар” – ла жне и да то зна и не ка да шњи гра до на чел ник.

- “Дај монд” је ку пио не по сто је ћу пар це лу за ко ју се ис по ста ви ло да при па да при ват ним вла сни ци ма. Кад су схва ти ли да су пре ва ре ни, рас ки ну ли су уго вор, вра ћен им је но вац. Реч је, ина че, о фир ми ко ја је има ла јед ног за по сле ног. “Фу ту ра Би о тек” ни је ре дов но ис пла ћи ва ла уго во ре не су ме и има ла је не ре ал но по ста вље не ро ко ве у уго во ру, с об зи ром на то да је град тек та да отво рио ин ду стриј ску зо ну. “Пе ко кар” је сма њио обим по сло ва ња у Евро пи и по ву као се и из дру гих зе ма ља, не са мо из Ср би је, те њи хо ва од лу ка о од ла ску не ма ни ка кве ве зе са Град ском упра вом – Ж. Б. об ја снио је Ми хај лов.

Ви ше нов ца оп шти на ма

КА ЊИ ЖА: Пред сед ник и се кре тар Оп штин ског од бо ра Ли ге со ци јал де мо кра та Вој во ди не у Ка њи жи Карољ Вадас и Горан Никичић пред ста ви ли су ли сту кан ди да та за од бор ни ке СО Ка њи жа, за ко ју је при ку пље но 670 пот пи са по др шке. Но си лац је Ва дас, а сле ди још 20 кан ди да та, од ко јих су де вет же не, што је ви ше од про пи са ног за ко ном.

- То је са мо јед на од од ли ка на ше стран ке ко ја се већ две де це ни је бо ри ка ко за рав но пр ва ност по ло ва, та ко и за рав но прав ност свих гра ђа на у По кра ји ни. Уве ре ни смо да ће се гра ђа ни опре де ли ти за на ше ли сте, јер се на ша стран ка до след но бо ри за бо љи так

На пред ња ци рас пу сти ли пан че вач ки од бор ПАН ЧЕ ВО: Срп ска на пред на стран ка у Пан че ву ни је уга ше на, иако је рас пу штен Град ски од бор. Град ски по ве ре ник СНС-а Жељко Сушец ре као је да је од ла ском око 20 чла но ва Град ског од бо ра, ко ји су ко чи ли стра нач ке ак тив но сти, СНС знат но под мла ђе на и да ће ли ста СНС-а за Скуп шти ну Пан че ва би ти под ред ним бро јем 5 под на зи вом „По кре ни мо Пан че во-То ми слав З. Дг. Ни ко лић“.

гра ђа на ка њи шке оп шти не и свих гра ђа на Вој во ди не, ко ји за слу жу ју леп ше да не и бо љи жи вот - ис та као је Ни ки чић. Ва дас је пот се тио да је Устав из 1974. го ди не гра ђа ни ма Вој во ди не га ран то вао сва пра ва и да ве ли ка ве ћи на нов ца оста је у оп шти на ма и По кра ји ни, те да ЛСВ же ли да се вра ти тај ста тус оп шти ни и По кра ји ни, ка ко би сви ко ји по ште но жи ве од пла те има ју си гур ну ег зи стен ци ју. На про пор ци о нал ној ли сти ЛСВ за по кра јин ске из бо ре из ка њи шке оп шти не су Ва дас и Ни ки чић, док је кан ди дат на ве ћин ској ли сти РуМ. Мр. долф Фазекаш из Хор го ша.

Со ци ја ли сти са мо стал но

БЕ ЧЕЈ: На ре пу блич ким и по кра јин ским из бо ри ма со ци ја ли сти иду у ко а ли ци ји са Је дин стве ном Ср би јом и ПУПС-ом, али Оп штин ски од бор СПС Бе чеј од лу чио је да на ло кал не из бо ре иза ђе са мо стал но. На ло кал ној из бор ној ли сти има ће 24 кан ди да та за Скуп шти ну оп шти не Бе чеј, ко ја бро ји 36 од бор ни ка.

- Пре по зна ли смо ква ли тет же на и има мо 13 кан ди дат ки ња на

ло кал ној из бор ној ли сти и 11 кан ди да та. Ме ђу кан ди да ти ма је нај ви ше, укуп но 8, кан ди да та у зре лим го ди на ма од 45 до 55, ше сто ро их је ста ро из ме ђу 26 и 30 го ди на, по че тво ро мла ђих од 25 и из ме ђу 36 и 45, а са мо дво је је ста ри је од 55 го ди на - ре као је пред ста вља ју ћи ли сту Дејан Ерак, пред сед ник Из бор ног шта ба ОО СПС Бе чеј. В. Ј.

petak6.april2012.

c m y

12

vojvodina

dnevnik

ЗА ОБА УСКРШЊА ПРАЗНИКА У ДЕБЕЉАЧИ

Осликана јаја на радост деци

Млади еколози из Белог Блата

ПРОМОЦИЈА БИЦИКЛИЗМА У БЕЛОМ БЛАТУ

Кретањем до здравља БЕЛО БЛАТО: Друштво за неговање културне и природне баштине „Царска бара - Бело Блато”, уз подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, организовало је минулог викенда својеврсни промотивни еко-туристички дан под називом „Зелени бициклизам у Белом Блату”. На манифестацији су учествовали чланови биолошко-еколошке секције Зрењанинске гимназије и „Зелених ренџера” белоблатске основне школе. Скуп еколога поздравили су представник

Месне заједнице Бело Блато Ерне Танцош, начелница Средњобанатског округа Тања Дуловић и заменик председника Скупштине града Зрењанина Предраг Јеремић. Циљ овог пројекта јесте да се промовишу капацитети Белог Блата у домену еко туризма, са нагласком на бициклистичке туре. Свакако да су и други садржаји битни у представљању ове специфичне средине, што је такође била тема скупа, започетог у етно простору белоблатске школе, а настављеног у широј околини, одласком до Царске баре. Ж. Б.

Запажен одзив нових давалаца

БЕЧЕЈ: Трећа овогодишња акција добровољног давања крви биће упамћена по запаженом одзиву нових давалаца. Укупно 24 житеља Бечеја премијерно су постали хуманитаци, на најдиректнији начин, давањем драгоцене течности, која некоме може да значи живот.

- Нашем позиву одазвало се 187 суграђана, прегледано је 170, а 151 је дао крв, од којих, чак, 24 први пут. Током читаве прошле године, тај број кретао око 10. Тако је било и у прве две овогодишње акције. У јануарској акцији било је 10, а у фебруарској 11 нових давалаца - рекли су активисти бечејског Црвеног крста. В. Ј.

ДЕБЕЉАЧА: Ускршњи празници у јужнобанатским селима представљају најрадоснији хришћански празник и сви му се, после великог поста радују, нарочито најмлађи. Тако је и у Дебељачи, где ускршње пранике славе двапут, онај који је ове суботе и недеље, а потом и онај наредног викенда, по јулијијанском календару коју слави припадници православне вере. У холу Основне школе „Моша Пијаде“ је изложба налепших ликовних радова ученика петих разреда, које је организовала натавница ликовне културе Симона Теречки.

Моника Рац се диви лепим дечјим цртежима

Отворене нове просторије НСЗ

БЕЧЕЈ: Јуче су у бечеју отворене нове просторије Националне службе за запошљавање, које су сада на адреси у Улици Браће Тан 9, недалеко од Дома здравља, а радно време је од 8 до 14 сати. Директор НСЗ – филијале у Новом Саду Синиша Надбандић се захвалио локалној самоуправи, што им је дала зграду са 200 квадратних метара на бесплатно коришћење од 20 година. Заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић је изразио жељу да временом садашња испостава прерасте у Службу НСЗ, чиме би се прошириле ингеренције и дошло би до запошљавања нових стручних лица.

- У овом тренутку је 4.969 лица на евденцији незапослених у општини Бечеј, колико је било отприлике и 2009. године. Добили смо заиста оптималне услове за рад, још само да се у потребној мери опремимо и кадровски- рекао је шеф бечејске испоставе НСЗ Андор Кормањош. В. Ј.

-Дебељача је село са највећим бројем мешовитих бракова Срба и Мађара и сви славимо оба Ускрса. Моја млађа церкица Мони се у забавишту похвалила да ће у зекином гнезду на Ускрс изјутра, ове недеље и оне наредне, бити лепи поклони њене баке, деке, маме и тате. Наравно, да ћемо јој испунити жељу, као и деци из комшилука, такав је обичај. И ови цртежи ускршњих јаја су део тог свечарског расположења, а деца ће код својих кућа данас и наредног петка, пренети на њих своја уметничка надахнућа и хвалити се својим другарима да су их они насликали – каже Моника Рац о овој изложби у холу дебељачке школе. Р. Ј.

ПО ЧЕ ЛА ИЗ ГРАД ЊА ЧЕ ТИ РИ ДЕЧ ЈА ИГРА ЛИ ШТА И ФИТ НЕС ПАР КА

Игра и ре кре а ци ја за све уз ра сте

БА РАН ДА: У се лу Ба ран да по че ла је из град ња деч јег игра ли шта.

- Ди рек ци ја је спро ве ла јав ну на бав ку за уре ђе ње че ти ри игра ли шта и јед ног фит нес пар ка на отво ре ном. Осим у Ба ран ди, игра ли шта ће би ти по ста вље на у Мо кри ну и Ми кро на се љу, где ће би ти и фит нес парк. У ове ра до ве ће се уло жи ти око три ми ли о на ди на ра - ис та кла је ди рек то ри ца Јав ног пред у зе ћа “Ди рек ци ја за из град њу гра да” Еди та Див ко вић. Из во ђач ра до ва је фир ма “Еуро пласт” из Бе че ја. По кра јин ски по сла ник Са во До бра нић ре као је да би че твр то игра ли ште тре ба ло да бу де по ста вље но у пор ти Хра ма све тих Ко зме и Да мја на.

- Игра ли шта се по ста вља ју у де ло ви ма гра да где их не ма. На тај на -

Светски дан Рома у Бечеју БЕЧЕЈ: Поводом Светског дана Рома, данас од 17 сати у бечејском Градском позоришту одржаће се пригодан скуп. Поред Рома из бечејске општине, позив је упућен и осталим суграђанима. Поготово младима, који воле да погледају форум театар представе. Јер, после уводне беседе, координаторке за ромска питања у бечејској општини Ангеле Славнић и њене сараднице Мирјане Чоти, учесници данашњег скупа моћи ће да виде форум театар представу „Да ли ти желиш, ја желим“.

- У оквиру пројекта „Иницијатива за образованеј ромских девојчица“, који реалирују Канцеларија ЦАРЕ Србија у Београду и Новосадски хуманитарни центар, један од начина едукације су и форум театар представе. Две групе младих из ромске и неромске популације у Бечеју и Новом Саду припремиле су представе са којима наступају у окружењу и обрађују теме везане за препреке у образовање ромских девојчица и проналажењу начина за њихово превазилажење. Представе су исечак из реалног живота Ромкиња и Рома у Србији и представљају мозаик директних и индиректних искустава учесница и учесника пројекта - рекла је Ангела Славнић. В. Ј.

Кредит за предузетнике чин ће мо те ре не, ко ји ни че му ни су слу жи ли, при ве сти на ме ни. Игра ли шта ће има ти љу ља шке, клац ка ли це, то бо га не, а дру га фа за ра до ва об у хва ти ће по шу мља ва ње - ре као је До бра нић. Фит нес парк на отво ре ном има ће осам спра ва ко је ће би ти мон ти ра не на зе ле ној по вр ши ни. Спра ве за ве жба ње мо ћи ће да ко ри сте сви гра ђа ни, мла ди и де ца. Сви ра до ви ће би ти го то ви до кра ја апри ла. А. Ђ.

КОВИН: Управни одбор Фонда за развој општине Ковин, донео је и Одлуку о расписивању Конкурса за доделу кредитних средстава Фонда у области развоја предузетништва, малих и средњих предузећа. Такође је донета и Одлука о расписивању Конкурса за доделу кредитних средстава Фонда за развој општине Ковин у области развоја пољопривреде. Конкурси ће бити отворени до 12. априла ове године. З. Дг.

RePORTA@e

dnevnik

petak6.april2012.

13

MEMOARI TEREZ MILER, BAKE SLAVNOG PISCA ALEKSANDRA TI[ME, KOJA JE NAD@IVELA DVE MONARHIJE I DVA VELIKA RATA

dis kret ni {arm hab zbur {ke bur `o a zi je ospo|a Terez Miler je ima- nim pravilima i odnosima bez vela gotovo 95 godine kad je, likih potresa. @ivot se, kazuje, na nagovor unuka, po~ela oslawao na plodne i neplodne gopisawe memoara, nazvanih jedno- dine, a trgovina zavisila od kustavno – „Istinita pri~a”. Ispo- povne mo}i stanovni{tva, ali i vest `ene kroz ~iji su se `ivot ma{te trgovaca da ih privuku. premetale epohe monarhija HabI dru{tveni `ivot Terez Mizburga i Kara|or|evi}a, dva veli- ler odra`avao je bezbrigu tih goka rata i pride mlada komunisti~- dina. Udvara~i su se smewivali, ka dr`ava, bila bi svakako zanimqiva i da nije baka novosadskog literarnog velikana Aleksandra Ti{me. [acija, kako ga je od miqa zvala.

Ro|ena je 1877. kao peta }erka u bogatoj horgo{koj trgova~koj familiji, koja je imala dve prodavnice: na }o{ku ku}e bakalnicu i gvo`|aru, a u staroj ku}i me{ovite robe. I pored insistirawa roditeqa na dobrom {kolovawu, ~asova klavira i ma|arskog krasnopisa, deca su rano dobijala priliku da se oprobaju u raznim poslovima – nadzirawu nadni~a- „Isti ni ta pri ~a” go spo |e iz do bre ku }e ra, ru~nom radu ili pomo}i u jed- mawe ili vi{e ma{toviti, ali noj od prodavnica, Terez je jo{ u jednako svesni dobre prilike iz detiwstvu u~ena vredno}i i trgo- visoke klase. Terez je, priznaje, vini. Upravo to obele`i}e period bila pomalo izbira~ica, zbog ~ega koji naziva bezbri`nim. Iako je joj je na 20. ro|endan sugerisano da pre Prvog svetskog rata Austrou- je pro{lo vreme kad je birala, te garska bila xin u posrtawu, pri- da nastupa ono kad }e je birati. poveda~ica kroz doga|aje iz svog Udala se za Jo`efa Milera, deli`ivota daje sliku „diskretnog mi~no i protiv svoje voqe, shva{arma habzbur{kih vremena”, tiv{i da je po{la za birta{a, vlaure|enog `ivota s jasnim dru{tve- snika kafane „Domaja” u Meze Tu-

G

ru, mesta neurednog i punog gamadi. Za wu je medeni mesec bio prepun odricawa, bola i patwe, ali ju je tvrdoglavost terala da istraje.

Iako je odbijala da vodi birtiju i po~ela da se bavi povrtarstvom na jednom sala{u, na kraju je popustila jer je wenom Jo`iju od posla bilo dra`e kartawe.

Ipak, s vremenom je stala na noge seobom u Segedin, gde je otvorila trafiku koju je brzo razradila.

U me|uvremenu, rodile su im se dve }erke, Margit i Olga, majka akademika Ti{me. Posao je cvetao s promenqivom sre}om. Bavili su se lekovitim biqem, kupovali bankrotirane firme i ~inili sve {to su umeli da bi uve}ali svoj, na po~etku, prili~no siro-

S Alek san drom, So wom i An dre jem Ti {mom

^udo ju je spaslo na novosadskom strati{tu Pred sam rat Terez se preselila u Novi Sad, ne slute}i da je tu ~eka golgota „perjarskog„ masakra, koji je samo ~udom pre`ivela. Stiglo je 20. januara 1942. nare|ewe da niko ne sme da napusti ku}u jer slede pretresi. S Dunava su se ~uli pucwi i postajalo je jasno koji je ciq racije. Vojnici su 23. januara Terez odveli zajedno sa stotinama drugih do Dunava. Imala je 65 godina i te{ko podnela mar{ po velikoj hladno}i. „Kad smo stigli na obalu, odmah su nas postrojili po petoro u red i laganim koracima smo se pribli`avali rupi u ledu: u wu su nakon skidawa ode}e i obu}e ubacivani qudi i deca. Ako bi neko posle toga jo{ imao snage i `ivotnog poriva da se izvu~e, vilama su ga gurali nazad”, svedo~i Terez.

Kad je bila na svega pet metara od strati{ta, pokoq je prekinut. Pamti da su se kasnije neke `ene bacale `andarmima u naru~je, grle}i ih i qube}i, presre}ne zbog poklowenog `ivota.

pa de som ka pi ta lac kraj @e `e qe vog mo sta

KAKO JE SOMBOR, KOLEVKA SRPSKE PROSVETE, OSTAO BEZ FISKULTURNIH SALA

Zdrav duh u ra hi ti~ nom te lu

ad Somborci po~nu da teslime o tome kako su kolevka pismenosti u novovekih Srba, imaju mnogo argumenata na koje se mogu pozvati.

Istina da u gradu radi najstarija visoko{kolska ustanova za obrazovawe u~iteqa u Ju`nih Slovena (danas Pedago{ki fakultet je izrastao iz Mrazovi}eve „Norme”, potowe Preparandije), istina je da tek pokoja osnovna {kola bele`i mawi jubilej od jednovekovnog, i istina je da sa svojih {est sredwih {kola regionalnog zna~aja mo`e

K

sredwe {kole, koje se tako|e (s opravdawem) di~e tradicijom.

Za pohvalu je briga dr`ave, evidentna u posledwe vreme, da se {kolama popravi grejawe, krovovi, stolarija, fasade, skamije i {to{ta drugo {to se ruiniralo od starosti i raubovawa, ali u o~i upada ~iwenica da ni jedna jedina sredwa {kola u Somboru nema salu za fiskulturu.

Istine radi, Gimnazija i Sredwa poqoprivredna {kola imaju neke prostore koji se ni uz ro|a~ku naklonost komentatora ne mogu nazvati salama jer im je

Deca rodama u ~ast

BELO BLATO KOLEKTIVNO DO^EKALO POVRATAK BANATSKIH RODA IZ MAROKA

me{teno na obodu Carske bare i 25 kilometara od Zrewanina, u okru`ewu Begeja, Tise i tr{~anih ritova, Belo Blato, selo u kojem `ivi ne{to vi{e od 1.000 me{tana, jedinstveni je spoj nacija, jezika i kultura. Prete`no su me{tani Slovaci i Ma|ari, dosta je Bugara, Srba i pripadnika drugih naroda, ali svi kao izuzetno drage kom{ije smatraju – odavno odoma}ene rode. Po ra~unici ornitologa, u ovom banatskom mestu najvi{e je roda po ku}nom krovu, pa se zbog svojih specifi~nosti, prirodnog okru`ewa i etnolo{kog nasle|a, Belo Blato tokom posledwih nekoliko godina razvija u zna~ajnu destinaciju seoskog i etno-turizma. Ba{ wima u ~ast, pre nekoliko leta, ovde je progla{en i “Dan roda”.

Manifestacija, koja je brzo postala jedan od za{titnih znakova ovog pitomog i po mnogo ~emu specifi~nog seoceta, organizuje se i u slavu `ivota i roditeqstva. Ove godine je dugo odlagana jer su i ove drage ptice kasnile, zbog ba{ `estoke

S

Gim na zij ska sa la do voq na je dva za ping pong

povr{ina tek ne{to ve}a od osredwe u~ionice. Tako u~enici i ovih {kola, ba{ kao i wihovi vr{waci iz Medicinske, Tehni~ke, Ekonomske i S[ „Sveti Sava” najve}i deo ~asova fizi~kog provode na putu do sala „Sokolskog doma” i nazad i gotovo prigradskog kompleksa hale „Mostonga”. Pa kako da onda profesori fizi~kog realizuju ionako slaba{an program rada i „isprave„, naj~e{}e, kifoti~ne ki~me sredwo{kolaca? Ne{to se malo pomerilo ove jeseni, kada je, dve decenije od po~etka radova, zahvaquju}i Pokrajinskom fondu za kapitalna ulagawa, najzad zavr{ena fiskulturna sala osnovke u Ri|ici, selu na samom rubu varo{kog podru~ja, a i dr`ave, ali ako je i od prestonice obrazovawa u Srba, mnogo je...

M. Miqenovi}

ravi pecaro{ki podvig zbio se na Dunavu, tik kod nekada{weg novosadskog @e`eqevog mosta: lokalni ribolovac Sa{a Kosti} (46) upecao je soma duga~kog oko metar i po, te{kog celih 28 kila! Sa{a je stari ribolova~ki as, vadio je on pre koju godinu iz velike reke i soma od 40 kila, ali ovaj je bio posebno `ilav, lukav i borben, pa je quta bitka trajala vi{e od pola sata.

– Lovio sam varalicom „tvister”. Odjednom, osetio sam strahovit udarac na Sa {a Ko sti} s ple nom {tapu – pri~a Sa{a. – Znao sam Pecaro{ku zadovoqstvo veda je u pitawu som kapitalac jer rifikovale su i dve vage, pokami se gotovo na istom mestu pret- zuju}i istu cifru: 28 kila. hodnog dana otka~io s udice. Dao Interesantno je da se na Dusam kontru, a som se zavukao ne- navu kraj Novog Sada mogu upegde na dno, me|u ru{evine neka- cati zaista velike ribe. Samo da{weg mosta, sedamdesetak me- za neupu}ene ovo je ~udno, zbog tara od obale. Tada mi je u pomo} blizine velikog grada, ali ostapritekao moj drugar \ole Bu}ka ci nekada{weg mosta na dnu su sa ~amcem pa smo otplovili ka dobro skloni{te za velike sosredini reke da bih dobio kon- move. Neki smatraju da je blizitraugao. Borba jeste ba{ potra- na grada ribi dobrodo{la: ceo jala, ali kada se som izmorio, za- kej je osvetqen pa nema riboka~ili smo ga kukom i ubacili u kra|e, struje, mre`a, dinamita... ~amac – obja{wava Sa{a.

D. Kne`i}

P

dra ge kom {i je ate ri ra le na kro vo ve

pru`iti dovoqno argumenata politi~arima da budu}nost Sombora vide i u „prodaji” proizvoda zvanog obrazovawe, tako tra`enog u globalizovanom svetu.

Ali, avaj, pored sve te lepote i starostavnosti, sre}u Somborcima kvare statistika i stvarnost.

Ako je po brojkama, neoboriva je ~iwenica da u zapadnoj Ba~koj, kojoj je Sombor „prestoni” grad, `ivi ne{to vi{e od 40.000 gra|ana bez zavr{ene osmoqtke pa ih pedago{ka struka smatra funkcionalno nepismenima.

Pride, na podru~ju Zapadnoba~kog okruga, koji ~ine Sombor, Apatin, Kula i Oxaci, `ivi oko 230.000 stanovnika, pomalo je ~udno insistirati na epitetu „prestonice obrazovawa” u kojoj je 18 odsto `ivih i vi{e-mawe zdravih stanovnika nepismeno.

Da apsurdima nema kraja govori i stawe u kojem su somborske

ma{an posed i tako do Prvog svetskog rata, koji je Terezin mu` pre`iveo, ali vidno naru{enog zdravqa.

Trgovina nije prestala ni za vreme rata pa je nije ugu{ilo ni najnovije prekrajawe granica. Terez i wenu porodicu srpska okupacija zatekla je u Segedinu. Mislili su da je to samo privremeno, ali je ubrzo postalo jasno da to ne}e biti slu~aj. Ubrzano se vra}aju iz Segedina u Horgo{, gde ispred ku}e zati~u topove, a u celom mestu pijanku i slavqe. Imetak trgovinom ste~en naglo je po~eo da se topi s promenom valute. Za 400 kontramarkiranih kruna dobijalo se 100 dinara. Ipak, i po novim pravilima dalo se trgovati pa se Te-

rez ubrzo vratila onome {to najboqe zna. Zbog porasta {verca u pograni~noj zoni, Milerovi su postali `rtve `andarske torture iako se time nisu bavili. Danono}na ispitivawa, {amari i ucene ne bi li otkrili ko se u Horgo{u bavi {vercom.

Do 1937. Jo{ka se ve} ozbiqno razboleo i preminuo. Udovica Terez postala je rastrzana izme|u `ivota kod dve }erke, a tako ju je zatekao i Drugi svetski rat, koji je na teritoriju Vojvodine doveo ma|arske okupatore. Za wu, Jevrejku, nevoqe su tek po~iwale.

Nakon {to je pre`ivala pogrom u Novom Sadu, na{la je uto~i{te u Budimpe{ti i tu ostala do oslobo|ewa. ^uv{i da svi koji `ele mogu da se vrate u Jugoslaviju, oklevala je, ali ipak pristala na to da ne bi izgubila stan. A wega je narednih godina bila prisiqena da deli s oficirima vojske i policije, wihovim porodicama, pa i {valerkama. Neki su je drsko potkradali, a drugi voleli kao svoju najro|eniju.

Sve do smrti 1973, Terez nije izgubila `equ i voqu da radi i trguje. Dokle god je mogla, {ila je torbe i nov~anike i veoma lagano nalazila anga`man za sebe. Ispovest, koju je dovr{ila nepunu godinu pred smrt, za novosadsku izdava~ku ku}u „Akademska kwiga„, nedavno je priredio wen praunuk, multimedijalni umetnik Andrej Ti{ma.

Petar Klai}

zime. O~ekivane su, kao i obi~no, oko 8. marta, ali su aterirale tek pre neki dan nakon dugog leta sa severa Maroka.

– Bez wih bi i Belo Blato bilo sasvim druga~ije – tvrdi direktor mesne osnovne {kole “Bratsvo jedinstvo” i predani letopisac sela Milan Nedeqkov.

– Plemenitost, odanost, materinstvo, radinost, elegancija, dostojanstvo, skromnost... samo su neke od asocijacije koje vezujemo uz na{e rode. Ali ba{ smo ih se ove godine na~ekali. Zima se mnogo odu`ila, a wih nema pa nema...

Najzad su stigle tek po~etkom prole}a i sve se nekako vratilo u normalu.

– Osim prirode, `ivnula su i na{a deca i pripremili rodama u ~ast performans na mesnom trgu – veli Nedeqkov.

Predstava “Ma|ioni~ar” do~arala je pravu prirodu panonskih roda i wihovu upornost, a na kraju je de~ji hor otpevao himnu wima posve}enu, koju je pripremila nastavnica Gizela na stihove svoga direktora. @. Balaban

stra da li be ^ej ski po li caj ci, le @e ]i: Ot ka ko su po ko lo vo zi ma Be ~e ja raz me {te ni le `e }i po li caj ci, stal no im ne sta ju gu me ni de lo vi. Na vod no, zbog kva li tet nog ma te ri ja la, po sle kra |e gu mu ku pu ju obu }a ri i pra ve do bre |o no ve za obu }u! Zi mus je je dan vo za~ ka mi o na za ~i {}e we sne ga za ba vqao pro la zni ke vra to lom nom vo `wom, ali se „za i grao” pa pre pre ku is pred O[ „Zdrav ko Glo `an ski“ do slov no raz neo. U Ze le noj uli ci su, pri ~a se, baj ke ri de mon ti ra li po li caj ca da bi mo gli akro ba ci ja ma ani ma ra ti gim na zi jal ke i do ko li ~a re is pred klu ba „Stejy“.

V. Jankov

crna hronika

petak6.april2012.

dnevnik

c m y

14

RAZ BOJ NI [TVO U VE LE BI TU, KOD KA WI @E

Iz po {te ukra den sef te `ak 300 ki la ^e li~ na ka sa te {ka oko 300 ki lo gra ma ukra de na je iz po {te u se lu Ve le bit kod Ka wi `e. Ne po zna ti po ~i ni o ci, ka ko nam je po tvr |e no u Po li cij skoj upra vi Ki kin da, pro va li -

Bre go vi} gra dio na di vqe Uprav ni sud od bio je kao neo sno va ne tu `be mu zi ~a ra Gorana Bregovi}a ko je je pod neo pro tiv re {e wa Grad skog se kre ta ri ja ta za imo vin sko prav ne po slo ve, gra |e vin sku i ur ba ni sti~ ku in spek ci ju – Sek to ra za uprav no prav ne po slo ve, sa op {tio je ju ~e taj sud.

Se kre ta ri jat je uki nuo re {e we op {ti ne Vo `do vac ko jim je Bre go vi }u bi la odo bre na le ga li za ci ja dva stam be na objek ta u Uli ci Jo ve Ili }a 149 i 151 i na lo `io da se po no vo od lu ~u je o Bre go vi }e vom zah te vu za le ga li za ci ju.

Bre go vi} je in ve sti rao u iz grad wu obje ka ta u na se qu Vo `do vac, ko ji su gra |e ni bez gra |e vin ske do zvo le, i na knad no po ku {ao da ih le ga li zu je. Mu zi ~ar je tu `ba ma tra `io po ni {te we od lu ka Se kre ta ri ja ta, ali je Uprav ni sud utvr dio da je Se kre ta ri jat pra vil no utvr dio

da se ra di o objek ti ma ko ji su „u iz grad wi”, a ne o objek ti ma iz gra |e nim do 15. mar ta 2003. go di ne, „zbog ~e ga ne ma me sta pri me ni od red be ~la na 161 Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi” i od bio tu `be.

Pr vo osnov no tu `i la {tvo u Be o gra du je pre go di nu i po od lu ~i lo da od lo `i kri vi~ no go we we Bre go vi }a zbog ne le gal ne grad we i na lo `i lo mu da u ro ku od {est me se ci od pri je ma re {e wa, Grad skom se kre ta ri ja tu za zdrav stvo upla ti dva i po mi li o na di na ra.

Kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Bre go vi }a zbog kri vi~ nog de la grad wa bez gra |e vin ske do zvo le Tu `i la {tvo je sre di nom mar ta 2010. pod ne lo Mi ni star stvu za `i vot nu sre di nu i pro stor no pla ni ra we. Taj po stu pak je vo |en ne ve za no od uprav nog po stup ka.

(Ta njug)

U BE O GRA DU PRI TVO REN BO JAN B. IZ ZU BI NOG PO TO KA

No vi nar osum wi ~en za pe do fi li ju preko in ter neta Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Be o gra du od re dio je pri tvor no vi na ru al ban ske te le vi zi je „Klan” Bojanu B. iz Zu bi nog Po to ka (39) zbog sum we da je pu tem in ter ne ta pri nu dio dve ma lo let ni ce da sni ma ju por no graf ski ma te ri jal, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va.

Bo jan B. je osum wi ~en da je iz vr {io kri vi~ na de la pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, kao i pri nu de i ugro `a va wa si gur no sti, na vo di se u sa op {te wu. „Osum wi ~e ni je u du `em pe ri o du, u vi {e na vra ta, na svi rep na ~in is ko ri stio i pri nu dio dve ma lo let ni ce, u~e ni ce osnov nih

ank si o zno sti, ta ko da ni su bi le u sta wu da pra vil no ra su |u ju i pri ja ve slu ~aj„, do dao je MUP. U sa op {te wu se ka `e da je osum wi ~e ni „po seb nu su ro vost is ka zao u slu ~a ju ka da je jed na ma lo let ni ca, upr kos mol ba ma da pre sta ne s na ve de nim rad wa ma i sa zna wu da po sto ji opa snost od to ga da }e iz vr {i ti sa mo u bi stvo, ipak pro vo ci rao i na vo dio je da se ubi je ako ne `e li da na sta vi pri nud no sa mo za do vo qa va we„. „Ma lo let na li ca je uslo vqa vao da na ve de ne rad we iz vo de u ra nim ju tar wim ~a so vi ma, {to je do vo di lo i do to ga da wi ho va kon cen tra ci ja u {ko li na glo opa da, da se ank si o znost i strah po ja ~a va ju i da sve {to ~i ne kri ju od svo jih ro di te qa i bli `wih„, do da je MUP.

La`no predstavqawe Po saop{tewu MUP-a, Bojan B. se na internet-servisima Facebook i Skype la`no predstavqao kao Bane Bg Stankovic i bane.stankovic1987, navodi se u saop{tewu. Nakon {to bi se udvarao maloletnim osobama i stekao wihovo poverewe, „zahtevao je da svla~e gorwe delove garderobe pred veb-kamerama, a potom sve to snimao, ~uvao i posedovao na svom ra~unaru u obliku video-klipova s namerom da te video-klipove kasnije koristi”. {ko la – za pro iz vod wu sli ka i vi deo-kli po va por no graf ske sa dr `i ne s eks pli cit nim sek su al nim sce na ma„, na veo je MUP. Do da je se da je osum wi ~e ni „na ve de ne rad we po ku {ao da pre du zme i pre ma vi {e ma lo let nih oso ba ~i ja iden ti fi ka ci ja je u to ku”, ko ri ste }i dru {tve ne mre `e na in trer ne tu.

Osum wi ~e ni je pre tio ma lo let nim oso ba ma „da }e ta kve snim ke ob ja vi ti na in ter ne tu i do sta vi ti wi ho vim pri ja te qi ma, po ro di ci”, kao i da }e ih ob ja vi ti na in ter net-saj to vi ma wi ho vih osnov nih {ko la i na ser vi su Youtu be. Po li ci ja na vo di da je osum wi ~e ni to ra dio „u ci qu pri nu |i va wa da na sta ve svla ~e we i pri nud no sa mo za do vo qa va we pred veb-ka me ra ma, {to je ta ko |e sni mao”. „Na taj na ~in ih je do vo dio u rop ski po lo `aj i sta we stra ha i

Na ve de ne snim ke osum wi ~e ni je, „u za sa da utvr |e nim slu ~a je vi ma, pre ko in ter net-ser vi sa ’Skype’ za i sta i di stri bu i rao ma lo let nim li ci ma, po zna ni ci ma o{te }e nih”. To je ~i nio „po ka zu ju }i im oru` je a pre kri ven fan tom ka pom, a pre tio je da }e ih ubi ti uko li ko na sta ve kon takt s ma lo let nim `r tva ma bez we go ve do zvo le”.

MUP je u sa op {te wu za mo lio gra |a ne da, uko li ko ras po la `u in for ma ci ja ma o sek su al nom zlo sta vqa wu ma lo let nih oso ba od Bo ja na B., ko ji se la `no predstvqao na ve de nim pse u do ni mi ma na in ter ne tu, kao i od dru gih oso ba, da ih po {a qu na adre su: childprotection@mup.gov.rs. Podse}a se na to da je MUP na svojoj internet-prezentaciji objavio savete na stranici pod nazivom „Za{titimo decu od pedofilije’’.

(Tanjug)

stvo v a l o vi { e osoba. Ugo vor n u po { tu u ovom me s tu ka wi { ke op { ti n e ve} {e s tu go d i n u dr ` i me s na za j ed n i c a Ve l e b it. Po l i c ij s ka jo{ ni je us p e l a da ot k ri j e po ~ i n i o -

ce, a ka k o ne z va n i~ n o sa z na je m o, u ka s i je, osim do k u m en ta c i j e, bi l o ne { to po { tan skih po { iq k i i ma w a su m a nov c a.

M. Mr.

U VI [EM SU DU U ZRE WA NI NU OSU \EN BRA NI SLAV KE WI]

Go ran Bre go vi}

UPRAV NI SUD U BE O GRA DU OD BIO TU @BE PO ZNA TOG MU ZI ^A RA

li su mi nu log vi ken da vra ta na pro sto ri ja ma po {te i ka su naj ve ro vat ni je na to va ri li u kom bi ili auto-pri ko li cu.

Zbog te ` i n e se f a, pret p o sta v qa se da je u pro v a l i u~e -

Biv {em su di ji 35 go di na zbog svi re pog ubi stva `e ne Advo ka tu i biv {em su di ji Op {tin skog su da Branislavu Kewi}u (50) iz Zre wa ni na ju ~e je u zre wa nin skom Vi {em su du, u pr vo ste pe nom po stup ku, iz re ~e na ne pra vo sna `na za tvor ska ka zna u tra ja wu od 35 go di na, zbog kri vi~ nog de la ubi stva na svi rep na ~in. Mak si mal na ka zna za ovo kri vi~ no de lo je, ina ~e, 40 go di na.

Ve }e ov da {weg Vi {eg su da, ko jim je pred se da vao su di ja Zoran Paripovi}, Ke wi }u je pre su di lo zbog ubi stva su pru ge Ja smi ne (37) ko je je po ~i nio 4. fe -

Upo zna li se u su du Ja smi na, po za ni ma wu di plo mi ra na prav ni ca, i Bra ni slav, biv {i su di ja Op {tin skog su da, upo zna li su se dok je ona ra di la kao pri prav ni ca u su du. Ima ju dvo je ma lo let ne de ce – }er ku i si na, ko ji su u jed nom da nu osta li i bez maj ke i bez oca. bru a ra pro {le go di ne, u po ro di~ noj ku }i u [tro sma je ro voj uli ci u Zre wa ni nu.

Su |e we Ke wi }u bi lo je za tvo re no za jav nost pa su osta li ne po zna ti de ta qi ovog zlo ~i na.

Vi {e jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu je pri li kom po di za wa op tu `ni ce sa op {ti lo da je Ke wi} okri vqen da je na svi rep na ~in ubio su pru gu ta ko {to joj

Bra ni slav Ke wi}

je no `em za dao ve }i broj ubo da po li cu, vra tu i gru di ma. Kod Ja smi ne je, usled to ga, do {lo do spo qa {weg i unu tra {weg kr va re wa pa je ne sre} na `e na iz dah nu la na li cu me sta. Spo mi we se da je mu` ku hiw skim no `em su pru zi za dao 36 ubod nih ra na te 13 se ko ti na po ce lom te lu.

Ne zva ni~ no sa zna je mo i da je to kom pr vo ste pe nog sud skog po stup ka utvr |e no da je op tu `e ni za ubi stvo bio ura ~un qiv ka da je po ~i nio zlo ~in.

– S ob zi rom na to da je jav nost is kqu ~e na sa su |e wa, da ne bih po vre dio taj nost po stup ka, mo gu je di no da ka `em da po ro di ca ubi je ne Ja smi ne ni je po vre |e na sud skom pre su dom, ko ju sma tra pra vi~ nom. Do bi la je ne ku vr stu sa tis fak ci je. Ova pre su da vra -

Ku }a u ko joj je po ~i we no ubi stvo

}a po ve re we gra |a na u pra vo su |e i uti ~e na sma wi va we bro ja slu ~a je va na si qa u po ro di ci i na si qa nad `e na ma – iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” advo kat Vujadin Masnikosa, prav ni za stup nik Ja smi ni ne fa mi li je – maj ke, oca i bra ta bli zan ca – ko ja se u ovom po stup ku po ja vi la kao o{te }e na stra na.

Brat po koj ne Ja smi ne Simo ]orovi} ni je ko men ta ri sao pre su du, ali je ne ko li ko da na ra ni je za mo lio zre wa nin ske no vi na re da pre ne su epi log su |e wa Bra ni sla vu Ke wi }u. „Mo lim vas da zbog broj nih sli~ nih ubi sta va `e na jav nost sa zna za stra vi ~an zlo ~in ko ji je mo ju po ro di cu za vio u cr no.

Mo lim vas, ta ko |e, zbog te {ke si tu a ci je mo jih ro di te qa i me -

ne da ne tra `i te iz ja ve od nas.

Ra zu mi te na {u bol„, na pi sao je ]o ro vi} u po ru ci pro sle |e noj no vi na ri ma.

Ovaj slu ~aj {o ki rao je rod bi n u, pri j a te q e i kom {i j e bra~ nog pa ra. Ni ko ni je mo gao da po ve ru je u to da je Bra ni slav bio spre man da dig ne ru ku na su pru gu. Od mah po sle zlo ~i na we mu se iz gu bio sva ki trag. Po li c i j a se da l a u po tra g u za osum wi ~e nim advo ka tom, da bi kroz ne ko li ko da na bi lo utvr |e no da je us peo da pre |e dr `av nu gra ni cu s Bo snom i Her ce go vi nom. Pro na |en je i uhap {en u jed nom ho te lu na Pa la ma i is po ru ~en Sr bi ji. I to na kon {to je, na vod no, po ku {ao se bi da odu zme `i vot. @. Ba la ban

UPO ZO RE WE PO VE RE NI KA ZA IN FOR MA CI JE RO DO QU BA [A BI ]A

Ob ja vqi va wem iden ti te ta uhap {e nih, MUP kr {i za kon – Jav nim ob ja vqi va wem fo to gra fi ja i vi deo-za pi sa oso ba ko je su li {e ne slo bo de bez za kon skog ovla {}e wa ili da tog pri stan ka, kao i tek stu al nih po da ta ka ko ji od re |u ju iden ti tet tih li ca, Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va ne do zvo qe no ob ra |u je po dat ke o li~ no sti – upo zo rio je ju ~e po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i

ca fo to gra fi je, vi deo-za pi se i po dat ke po sta vqa ju i na fajlser ve re in ter net-ser vi sa „Youtu be„, kao i da MUP na svom pro fi lu u okvi ru dru {tve ne mre `e „Fej sbuk„ ta ko |e jav no ob ja vqu je po me nu te vi deo-za pi se i tek stu al ne po dat ke.

– Ta ko po sta vqe ni vi deo-za pi si i po da ci iden ti tet tih li ca ~i ne sa svim ja sno od re |e nim

su zbi ja wu kri mi na la, kao i po tre ba da se ne ke od tih ak tiv no sti po seb no pro mo vi {u, mo `e bi ti pot pu no za do vo qe na i ob ja vqi va wem sni ma ka na ko ji ma }e li ca oso ba li {e nih slo bo de bi ti u~i we na ne pre po zna tqi vim i uz even tu al no ob ja vqi va we ini ci ja la ime na i pre zi me na, a bez ika kvih dru gih po da ta ka o li~ no sti.

ne utvr di da je kriv – do dao je [a bi}.

– Ne po treb no i pot pu no ob zna wi va we iden ti te ta li ca ko je je sa mo sum wi vo i za ko je se ka sni je ne ret ko is po sta vi da je ne vi no, mo `e za to li ce ima ti kraj we ne pri jat ne, ne kad i neo t klo wi ve {tet ne po sle di ce – uka zao je [a bi}, do da ju }i da se ti me ne kr {i sa mo za kon ve} da

Da ~i}: Bri nu ti o `r tva ma, a ne kri mi nal ci ma

za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Rodoqub [abi}. – Na kon oba vqe nog nad zo ra nad spro vo |e wem i iz vr {a va wem Za ko na o za {ti ti po da ta ka o li~ no sti, kon stan to va no je da MUP na svo joj zva ni~ noj veb-pre zen ta ci ji ob ja vqu je vi deo-za pi se li {a va wa slo bo de sni mqe ne od slu `be nih li ca MUP-a, pro pra }e ne tek stu al nim po da ci ma o li~ no sti li ca li {e nih slo bo de.

On je do dao i da je kon stan to va no da po tom ista slu `be na li -

za ve li ki, neo d re |e ni broj li ca, ko ji ma su po raz li ~i tim kri te ri ju mi ma pre tra ge do stup ni – re kao je [a bi}.

Ta kva ob ra da po da ta ka, po we go voj oce ni, ni je do zvo qe na po za ko nu, ne sa mo za to {to ne po sto ji prav ni osnov ne go i za to {to je broj i vr sta li~ nih po da ta ka ko ji se ob ra |u ju u o~i gled noj ne sra zme ri sa svr hom ob ra de po da ta ka. [a bi} je ob ja snio da oprav da na po tre ba da jav nost bu de in for mi sa na o ak tiv no sti ma na

Ko men ta ri {u }i za mer ku po ve re ni ka za do sup nost in fo ma ci ja od jav nog zna ~a ja i za za {ti tu po da ta ka o li~ no sti ma Ro do qu ba [a bi }a da MUP kr {i za kon ako se jav no sti do ta va qa ju fo to gra fi je, snim ci i po da ci ko ji uka zu ju na iden ti tet li ca li {e nih slo bo de mi ni star Ivica Da~i} je is ta kao: – MUP je ob ja vio sni mak lo po va, raz boj ni ka, ubi ca, ali ina ~e no vi na ri ob ja ve sve pre nas, a [a bi} se obra }a na ma, a ne va ma no vi na ri ma. Snim ke hap {e we Luke Bojovi}a u [pa ni ji u Evrop skoj uni ji smo do bi li od wi ho ve po li ci je a ti snim ci su ob ja vqe ni ta mo u jav no sti. Ja bih mno go vi {e bri nuo za `r tve ne go za kri mi nal ce. Ne moj te da mi da je mo pri mer Za pa du, oni su uzor. To je za ma ja va we. Pa nek Brankica Stankovi} na pra vi emi si ju s ini ci ja li ma. Po {tu jem pre po stav ku ne vi no sti, ali bri nu ti za pri ka za no li ce si lo va te qa ko ji je na pa stvo vao de te i da mu za tam ni mo li ce… A {ta bi bi lo kad bi on iza {ao me |u na rod, ka ko bi se pro veo? – ob ja {wa va Da ~i}. – To je za ma ja va we. Ali, ve o ma po {tu jem go spo di na [a bi }a i mo ra mo na }i naj bo qe re {e we.

– Osim raz lo ga utvr |e nih Za ko nom o za {ti ti po da ta ka o li~ no sti u ova kvim si tu a ci ja ma, tre ba ima ti na umu i ve o ma va `nu, Usta vom i za ko ni ma utvr |e nu, pre sump ci ju ne vi no sti po ko joj je sva ko ne vin dok se pra vo sna `nom sud skom od lu kom

se do vo de u pi ta we i ne ka dru ga Usta vom za jam ~e na pra va. [a bi} je o re zul ta ti ma spro ve de nog nad zo ra i upo zo re wu ko je je upu tio MUP, oba ve stio i za {tit ni ka gra |a na Sa{u Jankovi}a.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak6.april2012.

15

POSLE POVREDA IZAZVANIH NASILNI[TVOM, NEMAWA MIROSAVQEV PORU^UJE:

Sa mo sam spor ti sta i ni sam stra na~ ki opre de qen Vla di mir Je {i} (le vo) i advo kat Vla di mir Ho ro vic do la ze na ro ~i {te

PRED SUDOM U NOVOM SADU ZAVR[EN PRVOSTEPENI POSTUPAK PROTIV VELIMIRA ILI]A

No vi nar tra `i 2,5 mi li o na dinara, pre su da za 15 da na

De vet go di na na kon in ci den ta, ka da je li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili}, to kom sni ma wa in ter vjua u Be o gra du, uda rio ta da {weg no vi na ra no vo sad ske TV „Apo lo” Vla di mi ra Je {i }a, ko na~ no je za vr {en pr vo ste pe ni po stu pak u par ni ci ko ju je Je {i} po kre nuo pro tiv Ili }a. Na ju ~e ra {wem, za vr {nom ro ~i {tu ove par ni ce, Je -

Za stup nik Ve li mi ra Ili }a Jo vo Po po vi}

{i }ev advo kat Vla di mir Ho ro vic je pre dao od {tet ni zah tev na uku pan iz nos od 2,5 mi li o na di na ra, a ko na~ na pre su da su da o~e ku je se u ro ku od 15 da na.

U zah te vu za na kna du {te te tu `i lac je na veo da se iz nos od 1.250.000 di na ra tra `i za pre tr pqe ni du {ev ni bol i po vre du ugle da i ~a sti, 250.000 di na ra za na ne te la ke te le sne po vre de i mi lion di na ra za pre tr pqe ni strah.

– De vet go di na je tre ba lo da se ovo su |e we za vr {i. Od bra na Ve li mi ra Ili }a ni je iz ne la ni je dan do kaz ko ji bi ospo rio ~i we ni cu da me je na pao to kom sni ma wa in ter vjua. Ce lo ku pan iz nos od {tet nog zah te va bi }e upla }en u hu ma ni tar ne svr he, a po ru ka ko ju `e lim da po {a qem s ovog su |e wa je upu }e na svim po li ti ~a ri ma u na {oj ze mqi da ni su iz nad obi~ nih gra |a na i da se ne mo gu ba ha to po na {a ti sa mo za to {to su na ne koj

funk ci ji – re kao je Vla di mir Je {i} po okon ~a wu ju ~e ra {weg ro ~i {ta u no vo sad skom su du.

Po re ~i ma advo ka ta Jo va Po po vi }a, ko ji za stu pa Ve li mi ra Ili }a, od {tet ni zah tev je pre vi sok i ne od go va ra de lu zbog je vo |e na par ni ca, ali ko men tar ce log po stup ka mo }i }e da se da tek po iz ri ca wu pre su de.

– Sud je do neo od lu ku da za kqu ~i pre tres i da do ne se pre su du.

Su di ja je od bi la ne ke mo je pred lo ge, ali, na rav no, to je pra vo su da.

Sa ~e ka }e mo pi sme nu pre su du i ta da }e mo do ne tu od lu ku o even tu al noj `al bi – re kao je Po po vi}.

Prav ni za stup nik Vla di mi ra Je {i }a, no vo sad ski advo kat Vla di mir Ho ro vic, ka `e da je pr vo ste pe ni po stu pak za vr {en uz ve li ke na po re su da zbog po ku {a ja tu `e nog da iz beg ne su |e we.

– Iako se sve odu go vla ~i lo, a ne ka ro ~i {ta su bi la ot ka zi va na, ju ~e ra {wim sa slu {a wem sud skog ve {ta ka ko na~ no je za vr {en po stu pak u pr vom ste pe nu. O~e ku jem da }e sud br zo do ne ti pre su du i da }e nam ona u pi sme nom ob li ku bi ti pro sle |e na u na red nih pet na e stak da na – ka `e Ho ro vic.

Ovaj in ci dent se do go dio 1. ju na 2003. go di ne to kom sni ma wa emi si je „Tet-a-tet” TV „Apo lo„. Po ra ni je do go vo re nom ter mi nu, eki pa no vo sad ske te le vi zi je je oti {la u Be o grad da bi s Ve li mi rom Ili }em sni mi la in ter vju u pro sto ri ja ma No ve Sr bi je. Pi ta we no vi na ra o ro |a~ koj ve zi iz me |u Ve li mi ra Ili }a i Stra hi we Ili }a iz ner vi ra lo je ne ka da {weg mi ni stra za ka pi tal na ula ga wa, ko ji se te re ti da je usred sni ma wa ustao sa sto li ce, uda rio Vla di mi ra Je {i }a, us put iz re kav {i niz psov ki i uvre da na ra ~un no vo sad skog no vi na ra. Ceo in ci dent ja sno se vi di i ~u je na snim ku ko ji je u ovom slu ~a ju kqu~ ni do kaz tu `i o ca.

N. Perkovi}

NAKON REVIZIJE SPORA DR@AVE S BIV[IM NA^ELNIKOM VOJNE BEZBEDNOSTI

Ge ne ral To mi} vra }a deo od {te te?

Pen zi o ni sa ni ge ne ral Aco To mi}, ne ka da {wi na ~el nik voj ne bez bed no sti, na {ao se u spo ru s dr `a vom po vo dom iz no sa obe {te }e wa ko ji mu je is pla }en pre ~e ti ri go di ne po osno vu ne za ko ni tog hap {e wa i pri tva ra wa to kom po li cij ske ak ci je „Sa bqa“ 2003. go di ne, kad je pro veo u pri tvo ru oko tri me se ca.

Si tu a ci ja po tom pi ta wu se za kom pli ko va la u po stup ku po re vi zi ji ko ju je iz ja vi lo Pra vo bra ni la {tvo.

Na i me, To mi }u je od lu kom su da vi {e nad le `no sti u re vi zi ji utvr |en no vi iz nos od {te te znat no ma wi od is pla }e nog na osno vu sud ske pre su de po par ni ci te je na lo `e no da raz li ku vra ti s ka ma tom.

– Po re vi zi ji, kad se ob ra ~u na ju ka ma te, iz nos ko ji bi To mi} tre ba lo da vra ti je ve }i od onog ko ji mu je is pla }en kao pr vo bit no do su |en pre su dom u par ni ci po osno vu ne ma te ri jal ne {te te ko ja mu je pri ~i we na ne za ko ni tim hap {e wem i pri tva ra wem – ka `e we gov advo kat Go ran Pe tro ni je vi}. – Is pa da da To mi} tre ba da pla ti zbog to ga {to je bio u pri tvo ru.

U To mi }e vom na sto ja wu da no vo na sta lu, po we ga ne po voq nu si tu a- ci ju, ne ka ko pre va zi |e, osim `al be, kao kraj wa so lu ci ja u iz gle du bi mo gla bi ti i tu `ba pro tiv dr `a ve i po woj spor pred par ni~ nim su dom u Be o gra du.

Pod se ti mo, pre de vet go di na, to kom ak ci je „Sa bqa“ i van red nog sta wa, voj ni ge ne ral To mi} je bio u pri tvo ru be o grad skog Cen tral nog za tvo ra od hap {e wa u apri lu 2003. do sre di ne ju la te go di ne.

Ne ko li ko me se ci ka sni je, To mi} je pod neo tu `bu za na kna du {te te po osno vu ne za ko ni tog hap {e wa i pri tva ra wa. Osim to ga, po ~et kom 2004. pod neo je i kri vi~ nu pri ja vu, ka ko je tim po vo dom u jav no sti iz ja vqi vao – „kao o{te }e ni, pro tiv svih funk ci o ne ra ko ji su u apri lu 2003. u~e stvo va li u we go vom ne za ko ni tom iz ba ci va wu iz voj ne slu `be i jo{ ne za ko ni ti jem hap {e wu 8. apri la 2003. u ak ci ji ’Sa bqa’, ili su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja omo gu }i li jed no ili dru go“.

U jav no sti ne ma po da tka o to me da li je, i ka ko, o toj To mi }e voj pri ja vi re {i lo nad le `no tu `i la {tvo.

Ina ~e, pra vo sna `nim sud skim re {e wem od 7. apri la 2004. go di ne, pro tiv To mi }a je pra vo sna `no ob u sta vqen po stu pak.

Po sle pre su de po par ni ci ko ju je To mi} vo dio za na kna du ne ma te ri jal ne {te te, u jav no sti su cir ku li sa le raz li ~i te spe ku la ci je u po gle du do su |e nog iz no sa od {te te, me |u ko ji ma i ta da mu je po ~et kom ja nu a ra 2008. po tom osno vu, na vod no, is pla }e no oko ~e ti ri mi li o na di na ra.

J. J.

Fi zi~ ki na pad na srp skog re pre zen ta tiv ca u stre qa {tvu i olim pij ca Ne ma wu Mi ro sa vqe va u No vom Sa du, za ko ji je osum wi ~en we gov kom {i ja D. N., iza zvao je ve li ku me dij sku pa `wu, ali je po kre nuo i (ne po treb na) po li ti~ ka pre pu ca va wa.

– Ceo in ci dent se pre tvo rio u po li ti~ ko pre pu ca va we na „Ju tju bu”, a pret po sta vqam da je to iza zva la re ~e ni ca u ko joj se spo mi wu „`u ti p.....”. Ve ru jem da je pod tim mi slio na De mo krat sku stran ku, ali ja mo ram da is tak nem da ne mam ni ka kve ve ze ni s jed nom stran kom i da ni ka da ni sam pri pa dao ni jed noj par ti ji.

Ce log `i vo ta sam sa mo po ku {a vao da bu dem spor ti sta i ni {ta vi {e – re kao je Ne ma wa Mi ro sa vqev za „Dnev nik”, vid no po tre sen ne kim ko men ta ri ma.

On je, ta ko |e, is ta kao i da je do bio mno go po zi va i po ru ka po dr {ke, pa bi ovim pu tem svi ma `e leo i da se za hva li.

– Od mah su me zva li mo ji pri ja te qi spor ti sti, me |u pr vi ma Na |a Higl, Mi hail Du da{, po ro di ca Ka ma si, ko le ga iz re pre zen ta ci je Da mir Mi kec, ko ji je jo{ uvek na pri pre mam u Ku vaj -

tu, svi za bri nu ti i s re ~i ma po dr {ke. Do bio sam to li ko mno go po zi va po dr {ke, {to od spor ti sta, {to od qu di ko je po zna jem, pa i od onih ko je ne po zna jem, iz na {e ze mqe, ali i iz Hr vat ske, BiH, [vaj car ske... Svi ma wi ma `e leo bih da se za hva lim na po dr {ci i bri zi – is ta kao je Mi ro sa vqev.

Olim pij ski ko mi tet Sr bi je je o{tro osu dio na pad na ~la na re pre zen ta ci je Sr bi je u stre qa {tvu Ne ma wu Mi ro sa vqe va u No vom Sa du. „Sva ka vr sta na si qa, sa mim tim i ovo {to se do go di lo Ne ma wi Mi ro sa vqe vu, za naj o- {tri ju je osu du. Broj nim ak tiv no sti ma ko je OKS spro vo di, tru di mo se da pro mo vi {e mo upra vo su prot ne vred no sti, po put to le ran ci je, pri ja teq stva, uza jam nog po {to va wa... Na `a lost, u dru {tvu u ko jem `i vi mo, ova kvi in ci den ti ni su ret kost.

Ve ru je mo da svi za jed no mo ra mo da ra di mo na to me da bi smo do {li do si tu a ci je u ko joj }e ova kva vr sta po na {a wa bi ti naj o {tri je osu |e na i pre po zna ta kao ap so lut no ne pri hva tqi va„, na vo di se u re a go va wu OKS.

Ne ma wa Mi ro sa vqev

U sa op {te wu se iz ra `a va na da da po vre de Mi ro sa vqe va ne }e ozbiq ni je uti ca ti na tok we go vih pri pre ma, da }e se br zo opo ra vi ti i spre man do ~e ka ti Olim pij ske igre u Lon do nu.

Stre qa~ ki sa vez Voj vo di ne (SSV) ta ko |e je naj o {tri je osu dio fi zi~ ki na pad na re pre zen ta tiv ca Sr bi je u stre qa {tvu Ne ma wu Mi ro sa vqe va. „Po vre de Ne ma we Mi ro sa vqe va di rekt no ugro `a va ju we -

go ve da qe pri pre me za u~e {}e na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, a sa mim tim do vo de u pi ta we i vi so ki pla sman eki pe stre la ca na ovom vr hun skom tak mi ~e wu„, na vo di se u sa op {te wu SSV-a.

SSV je iz ra zio o~e ki va we da }e nad le `ni or ga ni {to pre pred u ze ti neo p hod ne me re da se ova kvi i sli~ ni do ga |a ji ne bi vi {e po na vqa li.

G. Malenovi}

MINISTAR POLICIJE IVICA DA^I] U POSETI NOVOSADSKOJ POLICIJI I VATROGASNOJ BRIGADI

U No vom Sa du pri ja ve pro tiv 54 ugo sti te qa, pet lo ka la za tvo re no Od 650 objek ta pre gle da nih u Sr bi ji od utor ka, 3. apri la, 94 je iz No vog Sa da.

- Od ovih no vo sad skih lo ka la u 54 su pod ne te pre kra {aj ne pri ja ve, a za pet je za bra wen rad - ka zao je ju ~e na ~el nik sek to ra za van red ne si tu a ci je MUP -a Pre drag Ma ri}.

- Za tvo re ni su dok ne ot klo ne ne do stat ke jer ne za do vo qa va ju mi ni mum za pro tiv po `ar nu za {ti tu: klub „Stu dio” u Uli ci Vu ka Ka ra xi }a, ka fe „For sa la„ i „Gu san” u Zmaj Jo vi noj uli ci, „Dva ga le ba” u Pri mor skoj uli ci,” Ba ro ko” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na. Ne ma po vla {}e nih.

Kad se pre gle da ju ugo sti teq ski objek ti, a to }e po tra ja ti, sle de pre gle di de~ jih igra o ni ca, vr ti }a, ho te la, ho ste la, tr `nih cen ta ra, stam be nih obje ka ta... Na po mi wem, na ovo me ne tre ba da ra di sa mo MUP - ob ja {wa va Ma ri} On je is ta kao da je do mo men ta ka zi va wa ju ~e pod ne to ukup no

Po `ar u „Kon tra stu” od neo {est mla dih `i vo ta

128 pri ja va u Sr bi ji, a da se ta broj ka me wa iz sa ta u sat.

– U No vom Sa du ima vi {e od hi qa du lo ka la ko ji bi tre ba lo da se pre gle da ju za go di nu da na, a ce -

Mi ni star po li ci je u po se ti va tro ga sci ma

„Srbijagas” poklonio uniforme – Di rek tor „Sr bi ja ga sa„ Du {an Ba ja to vi} po klo nio je ju ~e u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi 160 uni for mi za pri pad ni ke in ter vent ne je di ni ce. S oni ma da ro va nim pro {le go di ne od istog ko lek ti va, to ~i ni ukup no 215 uni for mi – sa op {ti la je za „Dnev nik„ port pa rol ka Po li cij ske upar ve u No vom Sa du Mi le va To mi}. – Ju ~e je ras pi san kon kurs za 80 va tro ga sa ca u No vom Sa du, kao i za No vi Pa zar i Pri je po qe. Ovo je pri li ka da se pri ja ve kan di ta ti pri pad ni ci na ci o nal nih ma wi na.

Ina ~e, mi ni star Da ~i} ni pri li kom ove po se te ni je re kao kad }e ime no va ti na ~el ni ka no vo sad ske Po li cij ske upra ve, iako vi {e od dve go di ne po li ci ju u No vom Sa du vo di za me nik na ~el ni ka.

– Ste van Kr sti} je na ~el nik dok se ne iza be re dru gi. Ja ne mam pri med bi na we gov rad. Bi lo je i dru gih kan di da ta. Oni ni su bo qi – ka zao je mi ni star Da ~i}.

la Sr bi ja u Sek to ru MUP-a za van red ne si tu a ci je u ima sa mo 250 isnpek to ra. Ne do sta je nam oko 3.000 va tro ga sa ca, a za sva ko rad no me sto po treb no je odo bre we Mi ni star stva fi nan si ja. Ima mo po gla vi sta nov ni ka ma we va tra o- ga sa ca ne go Al ba ni ja – na po me nuo je mi ni star po li ci je i ko man dant {ta ba za van red ne si tu a ci je Ivica Da ~i}.

– Ana li zom, ve {ta ~e wem i is tra gom utvr |e no je da je osno va na sum wa da je uzrok po `a ra u „Kon tra stu„ pro {log vi ken da u No vom Sa du pre op te re }e we elek tri~ nih in sta la ci ja, ali ve ro vat no ima sli~ nih si tu a ci ja i u osta lim objek ti ma u Sr bi ji. „Kon trast„ je imao eva ku a ci o ne iz la ze, ali je u we mu bio ogro man qu di. Pre gle di su u to ku – re kao je ju ~e u No vom Sa du, pri po se ti se di {tu no vo sad ske Po -

Fo to: F. Ba ki}

li cij ske upra ve i Va tro ga snoj bri ga di, mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}. – Iza ra da obje ka ta ko ji ne za do vo qa va ju uslo ve za rad a funk ci o ni {u po sto ji in te res vla sni ka i mo `da ne kih li ca u in spek cij skim slu `ba ma.

Ne ki in spek to ri po zna ju vla sni ke ili se mo `da ra di o ko rup ci ji. To tre ba da se utvr di i da se oba ve pre gle di, na ro ~i to ta mo gde bo ra vi ve lik broj qu di.

Va qa pre gle da ti do zvo le, da li su is pu we ni uslo vi pro tiv po `ar ne za {ti te, a po seb no za ko li ko oso ba je do zvo qe no. Tre ba da bu de mo bes kom pro mi sni jer ako po sto ji iz u ze ci, oni }e po sta ti pra vi lo u po zo rio je pr vi ~o vek po li ci je.

U no vo sad skoj Va tro ga snoj bri ga di is ta kli su da je Ivi ca Da ~i} pr vi mi ni star ko ji ih je po se tio po sle 1957. go di ne.

M. Vuja~i}

SPORT

petak6.april2012.

dnevnik

c m y

16

^E TVRT FI NA LE DEJ VIS KU PA: ^E [KA–SR BI JA

Be rdih i Tro ic ki otva ra ju duel Duel ^e {ke i Sr bi je u ~e tvrt fi na lu Svet ske gru pe Dej vis ku pa otvo ri }e u 15 ~a so va To ma{ Ber dih i Vik tor Tro ic ki, a po sle wih bi tre ba lo da igra ju Ra dek [te pa nek i Jan ko Tip sa re vi}.

- Ovi mom ci zna ju ka ko mo ra da se od i gra za po be du u Dej vis kup me ~u. Oni zna ju da do ne su ti mu ve li ke po be de i to je na {a naj ve }a pred nost. - re kao je Bog dan Ob ra do vi} na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re.

Pre ma we go vim re ~i ma, ni je va `no ko }e u petak prvi, a ko drugi iza}i na teren, koliko ~iwenica da su „orlovi” pet dana odli~no trenirali i da su se uspe{no adaptirali na podlogu.

- ^e{ki tim ima}e uz sebe publiku, ima i sjajne tenisere, koje izuzetno cenimo, ali mislim da je psiholo{ka prednost na na{oj strani. Imamo pobedni~ku energiju, dok ^e{ka iz godine u godinu poku{ava da napravi vrhunski rezultat, a ne uspeva u tome.

Sigurno je da postoji ne{to {to im nedostaje.

Renking singl igra~a na ATP listi izuzetno je ujedna~en.

lo{kog pritiska, verujem da }e me~ u petak biti lak{i za mene, nego kada bi se igralo u Beogradu.

Organizatori su i sami svesni da podloga u O2 areni nije bila najboqa, pa su se potrudili da donesu jo{ {qake i u~ine je podesnijom za igru.

Danas

Bedrih - Troicki (15) [tepanek - Tipsarevi} (sledi)

Sutra

^ermak, Rosol - Zimoqi}, Bozoqac (15)

Nedeqa

Bedrih - Tipsarevi} (13) [tepanek - Troicki (sledi)

Dejvis kup reprezentacije ^e{ke i Srbije na `rebu u Pragu

Srbija ima Tipsarevi}a (8) i Troickog (27), a ^e{ka Berdiha (7) i [tepaneka (24).

Viktor je jedinu pobedu nad Berdihom slavio 2009. u Indijan

Velsu, a ^eh mu se revan{irao 2010. na istom turniru i zatim ga ponovo pobedio pro{le godine na travi u Haleu.

- Sastali smo se nekoliko

TUR NIR U ^ARLS TO NU

Ve nus eli mi ni sa la Je le nu Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} za u sta vqe na je uz dru goj run di tur ni ra u ^arls to nu po {to je bo qa od we bi la Ve nus Vi li jams sa 7:5, 6:0.

Sta ri joj se stri Vi li jams ovo je bi la {e sta po be da u 12. me |u sob nom du e lu sa Jan ko vi }e vom, a u tre }oj run di igra }e pro tiv Austra li jan ke Ana sta si je Ro di o no ve. Kao {to re zul tat po ka zu je duel dve igra ~i ce ko je su svo je vre me no bi le pr ve na VTA li sti bio je in te re san tan sa mo u pr vom se tu, ali je po sle pa u ze zbog ki {e i vo| stva Je le ne 5:4, sve kre nuo na ru ku Ame ri kan ki.

Jan ko vi }e va je me~ po ~e la sa dva brej ka za 2:1, da bi usle di la du ga pa u za zbog ja ke ki {e i gr mqa -

vi ne. Je le na je vo di la do 5:4, i ima la ser vis za osva ja we se ta, ali je na pra vi la ne ko li ko gre {a ka (du pla ser vis i pro ma {en for hend), i ta da je kre nu la se ri ja Vi li jam so ve.

- Ni sam ser vi ra la do bro, a pro tiv Ve nus mo ra{ da ser vi ra{ do bro. Bio je ovo te `ak `reb, Mo `da da je ne ka dru ga te ni ser ka bi la u ovoj run di mo gla bih da u|em u bo qi ri tam. - re kla je Jan ko vi }e va po sle po ra za.

Gre {ke Jan ko vi }e ve Ame ri kan ka je sjaj no is ko ri sti la, bre jom je iz jed na ~i la, a on da sa osam uza stop nih ge mo va do bi la pr vi set i ube dqi vo dru gi sa 6:0 i pla si ra la se u tre }u run du.

PR VO PRO LE] NO RA DO VA WE HAJ DU KA

Ku qa ni naj ja ~i ka da je naj te `e Tek u sed mom pro le} nom okr {a ju fud ba le ri Haj du ka su ose ti li slast po be de. Ku qa ni su po be di li eki pu Ra da go lom Ha xi bu li }a iz pe na la i ukwi `i li tri dra go ce na bo da, te je ra zu mqi vo za do voq stvo u po bed ni~ kom ta bo ru.

- I na kon pre spa va ne no }i osta jem pri onom {to sam re kao na kon fe ren ci ji na kon utak mi ce. Po no san sam na svo je igra ~e iz vi {e raz lo ga. Pr vi raz log je {to smo ima li stra ho vi to te {ku se ri ju ko ja jo{ ni je go to va.

Od i gra li smo psi ho lo {ki ve o ma te {ku utak mi cu pro tiv od -

li~ ne eki pe Ra da. Po sti gli smo gol na vre me, i on da se neo bja {wi vo po vu kli i ~e ka li da do |e kraj, {to je bi lo po gre {no - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Ku qa na To mi slav Si vi}.

Ni je te {ko na }i ob ja {we we za {to je Haj duk pro tiv Ra da igrao ta ko ka ko je igrao.

- Na ma je bio pri ma ran re zul tat, ciq smo po sti gli i jo{ jed nom ~e stit ke na {im igra ~i ma.

Pod vla ~im, po sle dve te {ke utak mi ce pro tiv na {ih naj bo qih eki pa ni je bi lo la ko od i gra ti utak mi cu ko ja se mo ra do bi ti. Iz tih raz lo ga je iz o sta lo ma lo le pr {a vo sti u na {oj igri

ko ju smo pri ka za li u pret hod ne dve utak mi ce - ka `e Si vi}.

Ne ma sum we da }e tri bo da osvo je na pro tiv Ra da „re lak si ra ti” eki pu Haj du ka pred jo{ dva te {ka su sre ta ko ja joj sle de, go sto va we u Kra gu jev cu, pa me~ sa Voj vo di nom u Ku li.

- Pa kle na se ri ja. Me |u tim, ova po be da nam u psi ho lo {kom smi slu da je sta bil nost, olak {a we. Ide mo su tra u Kra gu je vac, vi de }e mo ka kav tinm }e mo iz ve sti, ima mo ne ko li ko po vre |e nih fud ba le ra - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}. \. Bo ja ni}

PRO ME NA U NO VOM PA ZA RU

Be kva lac ume sto Ri stov skog Dra go qub Be kva lac je no vi {ef stru~ nog {ta ba No vog Pa za ra. Do sa da {wi pr vi tre ner Qu bo mir Ri stov ski je sme wen. To }e bi ti tre }i, od no sno ~e tvr ti tre ner Pa za ra u de bi tant koj se zo ni u Su per li gi! Po ~eo je Mi ha i lo Iva no vi}, do {ao je po tom Ne nad Mi lo va no vi}, ali zbog spo ra Iva no vi }a i klu ba ni kad ni je seo na tre ner sku klu pu, a traj ni je re {e we tre ba lo je da bu de Qu bo mir Ri stov ski. Me |u tim, Dra go qub Be kva lac No vi Pa zar ovog pro le }a ne je sve klu bo vi ma ra dio Be kva igra i ne be le `i re zul ta te ko - lac. Naj ~e {}e je bio na klu pi ji bi mu obez be di li mi ran su Voj vo di ne (~ak u ~e ti ri na vra per li ga {ki `i vot. [ta vi {e, ta), ra dio je u Haj du ku iz Ku le, Pa zar }e se do kra ja bo ri ti za OFK Be o gra du, Be `a ni ji, nik op sta nak. {i} koj Su tje sci, ma |ar skom No vi Pa zar je ovog pro le }a \e ru, ma ke don skom Ra bot ni~ ostva rio sa mo jed nu po be du, kom... imao je tri re mi ja i tri po ra - Pre ki nu li smo sa rad wu sa za. Te {ko je po bro ja ti u ko jim Ri stov skim, a ve} eki pu je pre -

u zeo Dra go qub Be kva lac. Zva ni~ no pred sta vqa we no vog tre ne ra bi }e da nas - re kao je port pa rol No vog Pa za ra Re xep Ko ra}.

Ri stov ski je No vo pa zar ce pre u zeo po sle pe tog ko la Su per li ge, ka da ovaj tim ni je imao ni je dan osvo jen bod. On je pred vo dio eki pu na 17 utak mi ca, u ko ji ma je imao u~i nak od tri po be de, osam ne re {e nih re zul ta ta i {est po ra za.

- Stav qu di u klu bu bio je da ti mu tre ba ne ka pro me na u fi ni {u pr ven stva i spo ra zum no smo pre ki nu li sa rad wu. U No vi Pa zar sam do {ao ka da je klub pro la zio kroz te {ke tre nut ke i sma tram ga uspe {nim ste pe ni kom svo je ka ri je re - re kao je Ri stov ski. - Tu `no je ka ko smo osta ja li bez bo do va na ne kim utak mi ca ma. Na dam se da }e, ipak, No vi Pa zar za dr `a ti elit ni sta tus.

puta i znam {ta da o~ekujem, iako }e nam ovo biti prvi susret na {qaci. Toma{ je vrhunski igra~, odgovara mu ova podloga, ali ja }u poku{ati da odigram najboqe {to mogu. Nadam se da }e to biti dovoqno da donesem poen svom timu. - poru~io je Troicki.

Janko sa [tepanekom ima skor 2:1, ukqu~uju}i maksimalnu pobedu u prethodnom Dejvis kup duelu 2010. godine.

- Mislim da je svaka od predstoje}ih partija prili~no otvorena. Ako pri~am o sebi dobro poznajem Radeka i izuzetno ga cenim. Do{ao je ovde sa dosta samopouzdawa, posle osvajawa dubl titule na Mastersu u Majamiju. Svi znaju da je veliki borac i da uvek daje maksimum za svoju zemqu - rekao je Tipsarevi}. Do{li smo u Prag dovoqno

rano da se pripremimo za igru u te{kim uslovima i mislim da }u u petak biti 100 odsto spreman.

Na pitawe kako se ose}a kao igra~ koji mewa Novaka \okovi}a u funkciji prvog

- Nismo ni o~ekivali da teren bude kao na Rolan Garosu, jer smo svesni da je u dvorani te{ko napraviti dobru zemqanu podlogu. Na prvim treninzima bilo je ba{ nezgodno, ali navikavamo se iz dana u dan. Kako bude nama, tako }e biti i ^esima - diplomatski je prokomentarisao Tipsarevi}. ^etvrtfinale Dejvis kupa, koje se obi~no igra posle Vimbldona, pomereno je za

^etvrtfinale U ~etvrtfinalu Dejvis kupa danas se sastaju: PRAG: ^e{ka - Srbija KASTEQON: [panija - Austrija MONTE KARLO: Francuska - SAD BUENES AJRES: Argentina - Hrvatska reketa Srbije, odgovorio je da to nije ni{ta novo i da se posledwih godina u Dejvis kup timu Srbije nalazio u svim mogu}im ulogama.

- Bio sam prva, druga, pa i tre}a ‘tabla’. U na{em timu to nije va`no. [to se ti~e psiho-

april zbog Olimpijskih igara u Londonu.Pobednik me~a ^e{ka - Srbija u septembru }e se sastati sa Hrvatskom ili Argentinom, dok }e pora`eni mo}i da se okrene novom ciklusu takmi~ewa u 2013. godini.

ZVE ZDA U KRA GU JEV CU STI GLA SA MO DO RE MI JA

Rad ni~ ki tvrd orah Za sta li su fud ba le ri Cr ve ne zve zde u Kra gu jev cu, pre ki nu li po bed ni~ ku se ri ju, i naj ve ro vat ni je {an se da se ozbiq ni je ukqu ~e u tr ku za {am pi on skim lo vo rom sve li u do men te o ri je.

Jo{ jed nom se Rad ni~ ki po ka zao kao tvrd orah za Be o gra |a ne, uosta lom plen je po de qen i u pr vom de lu se zo ne na Ma ra ka ni.

- O~e ki va li smo te {ku i tvr du utak mi cu pro tiv od li~ ne eki pe Rad ni~ kog. Ova kve du e le re {a va je dan gol, ali mi iz ne ko li ko pri li ka ni smo us pe li da po go di mo mre `u. Do mi ni ra li smo, tra `i li re {e wa u ofan zi vi, dok se do ma }in upor no bra nio. Ni su nas po {te no ugro zi li - ka `e Du {ko To {i} ko ji je ko man do vao od bra nom, a pro pu stio je u fi ni {u i {an su me ~a.

Osva ja wem bo do va, u eufo ri~ nom am bi jen tu ko ji su bez re zer -

vnom po dr {kom for mi ra li na vi ja ~i, po kri ve ne su mno ge sla bo sti u igri. Pad for me bio je evi den tan jo{ na Kup utak mi ci ka da je sa vla dan Par ti zan.

Usle di le su za tim ~e ste ro ta ci je, zbog kar to na, po vre da i `e qe da se po je di nim igra ~i ma omo gu }i pre dah, pa je to osta vi lo tra ga na `e qe ni ri tam i kon cept igre ko ji for si ra tre ner Pro si ne~ ki.

- [ta je tu je, ne sme mo da pad ne mo na psi hi~ kom pla nu.

Mo ra mo da se {to pre osve `i mo i ve} od su tra, ka da do ~e ku je mo Me ta lac, kre ne mo u no vu se ri ju po be da. Ni pre ove utak mi ce, a ni po sle, {to se ti ~e pr ven stve ne tr ke, ni {ta ni je za vi si lo od nas. Zbog to ga ne o~e ku jem ma wak sa mo po u zda wa u na stav ku se zo ne. Kon cen tra ci ja na Kup mo ra bi ti mak si -

mal na ka ko bi se do mo gli fi na la, ka sni je i tro fe ja - sma tra is ku sni To {i}.

Tre ner Pro si ne~ ki u na ja vi su sre ta pod vu kao je go sto va we u Kra gu jev cu kao naj te `i is pit ovog pro le }a van Ma ra ka ne.

- Da li su mom ci sve od se be da za be le `i mo po be du, ali na `a lost ni smo us pe li. Mi slim da je utak mi ca bi la do bra, u po gle du tr ~a wa i bor be no sti, ali da bi bi la le pa i za pu bli ku mo ra ju obe eki pe da igra ju otvo re ni je.

Mi smo ima li ne ko li ko {an si u dru gom po lu vre me nu, ni smo ih is ko ri sti li - za kqu ~io je Pro si ne~ ki.

Ve} pro itv Me tal ca, su tra na Ma ra ka ni, vi de }e se re ak ci ja eki pe na kon pr vog, uslov no re ~e no ne ga tiv nog re zul ta ta ovog pro le }a.

Z. Ran ge lov

STA NO JE VI] PRE U ZEO DA LI JAN

Ki na no vi iza zov Alek san dar Sta no je vi} po ~eo je rad sa eki pom Da li jan Aer bin, ~la nom ki ne ske Su per li ge.

Do ne dav ni tre ner Par ti za na sti gao je u se ve ro i sto~ nu Ki nu pre tri ne de qe, a eki pu je pre u zeo u uto rak. Da li jan Aer bin je tre nut no pret po sled wi u li gi, po sle ~e ti ri od i gra na ko la.

Po sle pr vog tre nin ga sa eki pom, Sta no je vi} je ve} utvr dio da je od bra na kqu~ ni pro blem.

Sta no je vi} je to kom tri ne de qe u Da li ja nu upo znao eki pu ko ju }e vo di ti.

- Mi slim da }e im tre ba ti dve ne de qe da se na vik nu na moj stil. Ve} u sle de }oj utak mi ci vi de }e te pro me ne u fa zi od bra ne, a on da }e mo u na red ne 2-3 utak mi ce po ~e ti da do bi ja mo for mu ko ju `e lim. Utak mi ca za vi kend je vr lo va `na, jo{ uvek ni smo po be di li u se zo ni, i bi }e

Alek san dar Sta no je vi}

bit no da ostva ri mo do bar re zul tat pro tiv [an ga ja.

Po red Sta no je vi }a u Ki ni ra de Dra gan Oku ka (\i ang su) i Sve to zar [a pu ri} (^ang ~un Ja tai), a ra ni je su ki ne ske klu bo ve

vo di li: Qu bi {a Tum ba ko vi}, Mi lo rad Ko sa no vi}, Slo bo dan San tra~, Rat ko Do sta ni}, Vla di mir Pe tro vi}, Qup ko Pe tro vi}, Ra to mir Duj ko vi}, Bo ra Mi lu ti no vi} (bio se lek tor Ki ne).

SPORT

c m y

dnevnik

petak6.april2012.

IZ VOJVODINE POSLE DERBIJA S PARTIZANOM

Ogor ~e we i ve li ke bri ge Ve li ko ne za do voq stvo, ogor ~e we, a on da i bri ge - ose }a wa su ko ja su ju ~e do mi ni ra la me |u fud ba le ri ma Voj vo di ne. Po sle der bi ja 22. ko la Je len Su per li ge, ko ji su cr ve nobe li iz gu bi li od Par ti za na (1:4), glav na te ma bi le su od lu ke ar bi tra Da ni la Gru ji }a iz Ni {a, ko ji je pro sto de set ko vao No vo sa |a ne, is kqu ~iv {i im dvo ji cu igra ~a (Moj so va i Vu li }e vi }a) i do su div {i pe nal za cr no-be le kod re zul ta ta 1:1, po sle kraj we sum wi ve si tu a ci je u du e lu iz me |u Mi lo vi }a i To mi }a.

- Tr ~ao sam pre ma go lu, ma lo iza To mi }a - po ku {ao je da ob ja sni is ku sni {to per Mi lo van Mi lo vi}, ko ji je dva mi nu ta pre spo me nu tog du e la u{ao u igru ume sto [ku le ti }a, ka ko bi na do me stio ma wak igra ~a u od bra ni Voj vo di ne uzro ko van is kqu ~e wem Moj so va. - Ni sam ni ~im do pri neo pa du Par ti za no vog igra ~a i bio sam {o ki ran ka da je su di ja po ka zao na be lu ta~ ku.

Da li je bi lo ta ko zva nog rem plo va wa iz me |u To mi }a i vas?

- Ne, ~ak ni to se ni je do go di lo - ka te go ri ~an je bio Mi lo vi}. - To mi} je pao, a ja, po na vqam, ni ~im ni sam to me do pri neo.

Ima la je Voj vo di na vo| stvo po sle pr vih 45 mi nu ta, [ku le ti} se naj bo qe sna {ao u gu `vi is pred go la Stoj ko vi }a i po go dio mre `u Be o gra |a na. Ima la je eki pa iz No vog Sa da ko lo sal nu pri li ku ka da se Slo bo dan No va ko vi}, ume sto da pre pu sti lop tu Abu ba ka ru ko ji se uba cio iz dru gog pla na da za vr {i ak ci ju, ak ti vi rao u of saj du ko ji je pra vil no do su |en. Tre ner De jan Vu ki }e vi}, ka ko je iz ja vio po sle utak mi ce, `e leo je da we gov tim „uve de Par ti zan u ner vo zu”, ali je on da usle dio in tre val iz me |u 62. i 69. mi nu ta, ka da je Gru ji} is kqu ~io dvo ji cu igra ~a i do su -

Sudija Gruji} pokazuje crveni karton Mojsovu

dio je da na e ste rac i ta da je prak ti~ no pi ta we po bed ni ka bi lo re {e no.

- Tre bao je der bi da do ne se le pu utak mi cu - is ta kao je Vu ki }e vi}. - Me |u tim, pe nal i dva is kqu ~e wa uti ca li su na to da po be da cr no-be lih bu de ube dqi va.

Ipak, po ka za li smo da mo `e mo rav no prav no da se no si mo s naj bo qim ti mom u Sr bi ji. Imam raz lo ga da bu dem ne za do vo qan su |e wem.

Vu ki }e vi} je po tom uka zao na do dat ni pro blem s ko jim }e se we gov tim su o ~i ti su tra, u du e lu s Ra dom: - ^e ka nas ja ko te {ka utak mi ca. Pre sve ga, igra ~i su te {ko

Uvre de s tri bi na Pu no va tre bi lo je na te ren u sre du uve ~e. Me |u tim, go to vo ni {ta ni je re ~e no o onom {to se mo glo ~u ti s tri bi na Par ti za no vog sta di o na, a da le ko je od bi lo ka kvog nor mal nog po i ma wa spor ta.

Uvre de na ra ~un go sti ju iz No vog Sa da pro sto su pa ra le u{i prak ti~ no to kom svih 90 mi nu ta, a in te re sant no je da su di ja, a ni ofi ci jel ni spi ker, ni jed nom ni su na {li za shod no da ba rem opo me nu na vi ja ~e Par ti za na.

Fo to: F. Ba ki}

pod ne li sve ono {to se de {a va lo u der bi ju s Par ti za nom i to se i te ka ko ose ti lo po at mos fe ri u svla ~i o ni ci. Fud ba le ri su da li mak si mum, ali su su dij ske od lu ke uti ca le na ube dqiv po raz i bi }e te {ko vra ti ti ih u nor ma lu. Pro tiv Ra da ~ak {e sto ri ca igra ~a ne }e mo }i da na stu pe zbog `u tih i cr ve nih kar to na, pa ne }u mo }i da ra ~u nam na gol ma na Su pi }a, Vu li }e vi }a, Traj ko vi }a, Moj so va i Pa vlo vi }a, kao ni na [ku le ti }a. I, kao da to ni je do voq no, na po vre du pe te po `a lio se i re zer vni gol man Bu di mir Ja no {e vi}... Ret ko se ~ak i u Evro pi de {a va da kom plet na od bra na jed ne eki pe ne ma pra vo na stu pa, ali imam ve li ko po ve re we u na {e mla de igra ~e . Si gur no je da }e im tre ba ti ve li ka po dr {ka s tri bi na, po zi vam na vi ja ~e da ih mak si mal no po dr `e, a ne ka zvi `du ci zbog sla bi jih re zul ta ta svi bu du me ni upu }e ni.

Iz ove si tu a ci je se ne mo `e, ali {ef stru ke ve} raz mi {qa i o na red noj sre di i re va{ me ~u po lu fi na la Ku pa Sr bi je s Bor cem.

- To nam je sla dak pro blem.

Kup nam je pri o ri tet no tak mi ~e we i mo ra }e mo da vo di mo ra ~u na o to me da sa mi se bi ne is kom pli ku je mo si tu a ci ju. Ne }e mo pro tiv Bor ca mo }i da ra ~u na mo na Moj so va i [ku le ti }a, zbog `u tih kar to na, ali ve ru jem da }e zna ~aj utak mi ce po zi tiv no de lo va ti na eki pu. [to se sa mih igra ~a ti ~e, na li ci ma im je bi lo vi dqi vo s ko li ko su ogor ~e wa za vr {i li me~ s Par ti za nom. Ni su skri va li qut wu zbog sve ga {to se de {a va lo, pre sve ga ono ga {to je, u svom po i ma wu fud bal ske prav de, po ka zao su di ja Da ni lo Gru ji}. Osta je im na da da }e nad le `ni or ga ni za su dij ska pi ta wa pa `qi vo pre gle da ti snim ke spor nih si tu a ci ja i jav no iz ne ti svoj sud. A cr ve no-be li jed no stav no ne ma ju vre me na da se osvr }u za so bom, su tra ih ~e ka me~ s Ra dom, ve} u sre du kup duel s Bor cem i sva wi ho va pa `wa mo ra bi ti usme re na kao ono me {to sle di i {to mo `e da im do ne se mno go ra do sni je i ve dri je da ne.

A. Predojevi}

PARTIZAN DOBROM IGROM U DRUGOM DELU POBEDIO VOJVODINU

Vu ki} do neo pre o kret Pr va pre pre ka je pre sko ~e na. Fud ba le ri Par ti za na su u pr vom ve li kom der bi ju ovog pro le }a po be di li Voj vo di nu (4:1) i bo dov nu raz li ku nad Cr ve nom zve zdom uve }a li na osam bo do va. Me~ u sre du imao je dva po lu vre me na. U pr vom Voj vo di na je na met nu la svoj stil i po sti gla gol, u na stav ku Par ti zan je ap so lut no za go spo da rio te re nom i ube dqi vo sla vio. To apo stro fi ra i tre ner vaq ka Avra ma Grant.

- Uspa vao nas je re mi Cr ve ne zve zde. Ume sto da smo mo ti -

Detaq sa derbija u Beogradu

vi sa no na pa li od pr vog mi nu ta, mi smo do zvo li li pro tiv ni ku da se raz mah ne i da nas ugro zi. U na stav ku je sve bi lo bo qe.

Grant je po hva lio ceo tim, ali i iz dvo jio To mi }a i Vu ki }a.

- Ne m a w a je u pra v om rit mu, ali svi su pru ` i l i mak s i mum. ^e s to smo sa do s ta igra ~a bi l i u {e s na e s ter c u Voj vo d i n e. [to se Zvo n i m i r a ti ~ e on je de l io do b re lop t e i na taj na ~ in pra v io pre v a g u na te r e n u.

Po vra tak na plus na osam u od no su na Cr ve nu zve zdu Izra e lac ne vi di kao do bi tak pred re van{ Ku pa.

- Zve zda ima do bar re zul tat iz pr ve utak mi ce i to je wi ho va pred nost. Uosta lom, do der bi ja nas o~e ku je jo{ jed no te {ko go sto va we.

Ste fan Ba bo vi} je imao do brog ~u va ra u vi du No va ko vi }a, ali je us peo da pri pre mi je dan gol.

- Te {ka utak mi ca, pro tiv do bro or ga ni zo va ne eki pe. Vu ki }e vi} je i kao igra~ znao da

igra fud bal, pa ta ko i sa da tra `i da se igra. Si gur no da sdu |No vo sa |a ni bi li na {i naj ja ~i pro tiv ni ci do sad. Ma lo smo se uspa va li ka da smo sa zna li da je Zve zda sa mo re mi zi ra la u Kra gu jev cu. U na stav k u smo za i g ra l i znat n o agre siv ni je i do {li do po be de – re kao je Ba bo vi}.

Bli stao je i Vol kov, po red asi sten ci je us peo je da se upi {e i u strel ce.

- Vr lo te {ka utak mi ca, eki pa Voj vo di ne je do {la s na me rom da po be di. Ja ko do bro su u{li u utak mi cu, hte li su da na met nu spo ru igru {to im je u pr vom po lu vre me nu i po {lo za ru kom. Na po lu vre me nu smo do bi li pra ve sa ve te od Gran ta. Na sre }u br zo smo iz jed na ~i l i, na met nu li na{ stil igre i pre o kre nu li re zul tat.

I Vol kov is ti ~e da je re zul tat iz Kra gu jev ca po re me tio igru u pr vom po lu vre me nu.

- Ni smo ima li kon cen tra ci ju. Me |u tim, us pe li smo da se sa be re mo i mi slim da smo dru go po lu vre me od i- gra li od li~ no. Ose }am da sam u ovoj utak mi ci vra tio sna gu. Na dam se da }u na sta vi ti s jo{ boq w im igra m a.- za kqu ~io je Vol kov.

Fo to: F. Ba ki} I. Lazarevi}

17

SAOP[TEWE FUDBALSKOG KLUBA VOJVODINA

S Gru ji }i ma i Ve se li no vi }i ma ne ma fud ba la @e le }i pre vas hod no do bro bit srp skom fud ba lu, FK Voj vo di na upu }u je ve} ko zna ko ji po re du apel svim or ga ni ma fud bal ske or ga ni za ci je da hit no po~ ne de ta qan ob ra ~un sa svi ma ko ji ma ni je me sto u na {em fud ba lu.

Po sled wi po vod su do ga |a wa na utak mi ci Par ti zan-Voj vo di na, gde je sva kom istin skom qu bi te qu spor ta ja sno da je na{ fud bal do ta kao dno i da }e muq ugu {i ti i one ko ji po ku {a va ju da igra ju sport ski i po {te no, da ju }i do pri nos vra }a wu po ve re wa u srp ski fud bal.

Ak te ri i or ga ni za to ri sce na ri ja vi |e nog na utak mi ci na sta di o nu Par ti za na o~i gled no ni su sve sni da ova kvim po na {a wem i sa mi to nu u glib iz ko ga se ne }e iz vu }i bez ob zi ra na svo ju ne vi |e nu dr skost.

Na kon sve ga vi |e nog i do `i vqe nog, ja sno nam je da ako `e li mo do bar pla sman, mo ra ume sto u in fra struk tu ru, igra ~e, omla din sku {ko lu, stru ku...ula ga ti u qu de. I to one ko ji srp skom fud ba lu ne

da ju ni {ta ve} de ce ni ja ma.

Oni sa mo uzi ma ju, jer fud bal za wih ni su igra i tak mi ~e we ve} tak sa, dnev ni ca, ru ~ak, pu to va we, na poj ni ca.

Fud bal u Sr bi ji je dav no na apa ra ti ma za di sa we. Spa sa mu sa ovim qu di ma ne ma. Osta je sa mo da jed nog da na ne ko od wih pri ti sne dug me i uga si sve tlo.

Vre me ne u mit no pro la zi, a ni ko ni {ta ne pred u zi ma. „Osva ja ju“ se ti tu le, sva ke go di ne „fud bal nam je sve re gu lar ni ji“, s li ca fud bal skih mo} ni ka ne si la ze osme si, a on da do |u jul, av gust i Evro pa. A ta mo ne ma Ve se li no vi }a i Gru ji }a...

Mo li mo sve istin ske qu bi te qe fud ba la bez ob zi ra na na vi ja~ ku pri pad nost da po se te na{ sajt www.fkvojvodina.rs na kojem mo`ete videti ne samo `alosne ~iwenice i gre{ke qudi sa pi{taqkom, nego i wihova {aputawa, osmehe, nekulturu, podlost ...

Ovo sigurno nije na{a posledwa re~.

UO FK Vojvodina

Na|: Sve je bi lo re gu lar no Dva cr ve na kar to na fud ba le ri ma Voj vo di ne (Da ni jel Moj sov i Mi ro slav Vu li }e vi}) i pe nal za Par ti zan pri li~ no su iz ner vi ra li No vo sa |a ne, ko ji sma tra ju da ih je su di ja Gru ji} de be lo o{te tio.

Ko or di na tor za sport ska pi ta wa u Par ti za nu Al bert Na|, me |u tim, sma tra da ne zna za {to iz Voj vo di ne pro te stu ju i ka `e da je sve bi lo re gu lar no.

- Dru gi `u ti kar ton Moj so va je bio kla si ~an pri mer tak ti~ kog fa u la, kad pro tiv nik ide u kon tru ti ga fa u li ra{ da ga u to me spre ~i{. On je ve} imao `u ti kar ton i ne vi dim {ta je spor no. Pe nal je, po mom mi {qe wu, bio ~ist. Ako ve} pri ~a mo o to me, Mi lo van Mi i lo vi} je bio po sled wi igra~ od bra ne, mo `da je i on mo gao da bu de cr ve ni, ma da ja sma tram da je pe nal do voq na ka zna za ta kvu

Albert Na|

si tu a ci ju i mi slim da su ar bi tri pre o {tri u tim od lu ka ma kad da ju kar to ne. - re kao je Na|. [to se ti ~e is kqu ~e wa Vu li }e vi }a, Na| ka `e da je faul nad Ne ma wom To mi }em bio za `u ti kar ton.

- E, {ta se ka sni je do go di lo i za{|to mu je su di ja po ka zao cr ve ni kar ton, za i sta ne mo gu da ko men ta ri {em. - re kao je Na|.

18

S PORT

petak6.april2012.

dnevnik

OP [TIN SKA LI GA [ID

OP [TIN SKA LI GA PE ]IN CI

Go sti na pu sti li te ren

No ka u ti ran su di ja

Omla di nac (B) - Sre mac 3:1 (pre ki nu to u 60. mi nu tu) BA TROV CI: Igrali{te Omladinca, gledalaca 50, sudija Mati} ([id). Strelci: Mom~ilovi} u 13, @. Male{evi} u 30. i Manojlovi} u 50. za Omladinac, Rajaklovac u 36. minutu za Sremac. @uti kartoni: A. Bo`i}, Bukarica (Omla di nac), Mi len ko vi}, Radosavqevi} (Sremac). Crveni karton: Rajakovac (Sremac).

OMLA DI NAC: Pavlovi}, Ra do sa vqe vi}, A. Bo `i}, Trif ko vi}, Sto ja ko vi}, [ip ka, N. Bo `i}, Ga ~i}, Mom ~i lo vi} (P. Ma le {e vi}), Manojlovi}, @. Male{evi}.

SRE MAC: Ugrenovi}, Ore{~a nin, ^a li na, Pa ren ta, Santra~, Balo{, Milankovi}, R. Ostoji}, Rajakovac, Radosavqevi}, B. Ostoji}.

Kada je Rajakovac zaradio i drugi `uti karton, gosti su negodovali, a potom i napustili teren.

P. Ma le {e vi}

Bo rac - Gra ni ~ar 2:1 (1:1) ILIN C I: Igra li {te Borca, gledalaca 100, sudija Alen Sof ti} (Ba ~in ci).

Strelci: I. Filipovi} u 13. i [arkanovi} u 59. za Borac, Remi} u 9. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Krwaji}, Sarap (Borac ).

BO RAC: D. Simi} 7, Peji} 8, Sarap 7, B. Simi} 7, I. Filipovi} 7, Stoj{i} 7, Savi} 7, Krwaji} 7, D. Filipovi} 7, Benkovi} 7, [arkanovi} 8.

GRA NI ^AR: Bogdan Cvijanovi} 6, Kova~evi} 7, D. Jovi} 7, Z. Jovi} 6, Vukovi} 7 (S. Juro{evi} ), Boban Cvijanovi} 7, Riki} 7, Lemaji} 6, Remi} 7 (Star~evi} ), D. Juro{evi} 7, D. Joki} 7 (S. Joki}).

Iako, su gosti iz Jamene, poveli, doma}ini su preuzeli, potom, inicijativu i do kraja me~a bili boqi rival. I na kraju zaslu`eno osvojili tri boda.

R. Na ranyi}

Na pre dak - Jed no ta 3:1 (1:1) VA [I CA: Igrali{te Napretka, gledalaca 150, sudija Gr ba ti ni} (Ada {ev ci).

Strelci: Novakovi} dva i N. Petrovi} za Napredak, a Bodo

TSK - Bistrica 5:0, Tatra - Mladost, Veternik - Sloboda 1:5, Proleter . Cement 2:3, slobodna je bila ekipa Veternika.

9 9 10 10 10 11 11

7 7 7 6 4 2 0

1 1 0 2 0 3 0 4 2 4 0 9 1 10

41:13 38:5 27:10 26:18 25:19 9:55 9:55

22 21 21 18 14 6 1

AGRO @IV SU PER LI GA SR BI JE Vojvodina - BKK Radni~ki 103:73 Hemofarm - Radni~ki FMP 84:82 Radni~ki KG - Partizan MTS 79:77 Crvena zvezda - Mega Vizura 92:91 1. Partizan MTS 4 2. Crvena zvezda 4 3. Radni~ki KG 4 4. Vojvodina 4 5. Radni~ki FMP 4 6. BKK Radni~ki 4 7. Hemofarm 4 8. M. Vizura 4

3 3 3 2 2 2 1 0

1 1 1 2 2 2 3 4

351:288 336:309 330:319 351:312 320:320 308:331 274:335 329:366

Je din stvo (Q) - OFK Ba ~in ci 1:1 (0:0) QU BA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 80, sudija Pendo (Erdevik). Strelci: Ruman u 58. za Jedinstvo, Kalini} u 89. minutu za OFK Ba~ince. @u ti kar to ni: Mr |a no vi} (Je din stvo), Xu wa, ^a vi} (OFK Ba~inci).

JE D IN S TVO: Pet ko vi}, Mr|anovi}, [ili, Toman, Cerovski, \ali}, Ruman (Bun~i}), Rami}, Bajlov ([afarik), Gani}, Cigankov.

OFK BA ^IN CI: Barjakta re vi}, Ju nu zo vi}, Mi li}, ^avi}, Kalini}, Ili}, Xuwa, Bla `a no vi}, @u pun ski, Ga ~i}, Cuper (Trgi}).

Golman gostiju Barjaktarevi} je spasio goste te`eg poraza. A, na kraju Ba~in~ani su sre}no uspeli da i izjedna~e i nezaslu`eno odnesu bod.

D. Po li mac

Fru {ko go rac - OFK Bin gu la 7:4 (4:1) KU KU JEV CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, su di ja Sta ni vu ko vi} (Er de vik). Strelci: Stambolija u 23. i 38, Bjeli} u 24, Galija{ u 34. i 48, Leki} u 62. i Golubovi} u 68. za Fru{kogorac, Paji} u 2, ]osi} u 55, Kramar u 59. i Milovanovi} u 76. minutu za OFK Bingulu. @uti kartoni: Zec, Marti}, Adamovi}, Vuk{i}, Bjeli} (Fru{kogorac), Ka ta ni}, Jan ko vi} (OFK Bingula).

FRU [KO GO RAC: Brati}, Adamovi}, Leki}, Bjeli} (Radivoj{i}), Vajagi} (Marti}), Galija{, Vuk{i}, Stamboli-

BATROVCI: Omladinac- Sremac 3:1 (prekinuto u 60. minutu), BIKI] DO: OFK Biki}Omladinac (M) 2:0, ILINCI: Borac-Grani~ar 2:1, VA[ICA: Napredak-Jednota 3:1, QUBA: Jedinstvo-OFK Ba~inci 1:1, KUKUJEVCI: Fru{kogorac-OFK Bingula 7:4.Sin|eli} iz Gibarca i Jedinstvo iz Morovi}a bili su slobodni.

1. OFK Biki} 15 11 2. Napredak 15 11 3. Sin|eli} 14 10 4. Jednota 15 8 5. Jed. (M) 14 8 6. Jed. (Q) 15 7 7. Ba~inci 15 7 8. Grani~ar 15 5 9. Omlad. (M) 15 5 10. Borac 15 5 11. Bingula 14 5 12. Omlad. (B) 15 4 13. Fru{kogorac14 3 14. Sremac 15 1

3 1 2 2 1 3 4 3 1 5 3 5 1 7 2 8 1 9 1 9 1 8 3 8 2 9 1 13

45:9 36:14 38:18 31:20 42:15 33:29 34:21 27:41 13:27 17:34 23:45 24:29 19:31 12:62

36 35 31 28 25 24 22 17 16 16 16 15 11 4

ja, Tr gi} (Ko va ~e vi}), Zec, Golubovi}.

OFK BIN GU LA: Dubovski (Suhawi), Milovanovi}, Kramar (Jan ko vi}), Bo gi} (Lo vas), Samarxi}, ]osi}, Katani}, Rai}, Pla~kovi}, Milovanovi}, Paji}.

Gledaoci su bili veoma zadovoqni. Videli su jedanaest golova, jo{ toliko {ansi za gol, lepih akcija i sedam `utih kartona.

R. Gr ka vac

OFK Bi ki} - Omla di nac (M) 2:0 (1:0) BI K I] DO: Igra li {te OFK Biki}a, gledalaca 150, sudija Radivojevi} (Ba~inci).

Strelci: Dobri} u 40. i Basrak u 90. minutu (iz penala). @uti kartoni: Malivuk, Rado{evi}, Kurbalija (OFK Biki}), M. Jo vi ~i}, Si mi} (Omladinac). Crveni karton: Vladisavqevi} (Omladinac).

OFK BI KI]: Bugarski 9 (Majher 6), Tesli} 8, Gledi} 8, Basrak 7, Kurbalija 8 (Matijevi} 7), Rado{evi} 7, Tur~an 7 (^ipkar 7), Malivuk 7, Vranov 7, Mrvaqevi} 7, Dobri} 7.

OMLA DI NAC: Obradov 9, Bukor 7, [inka 6, Simi} 7, Vlaisavqevi} 6, Runti} 6, M. Jovi~i} 8, Si~ 8, Malivuk 9, N. Jovi~i} 6, Breki} 8.

Gol man go sti ju Ob ra dov, branio je kao da ima sto ruku, zato je lider slavio sa rezultatom od samo 2:0.

D. Hnat ko

OL SREM SKA MI TRO VI CA (II RAZ RED)

KVA LI TET NA LI GA OMLA DI NA CA POD RU^ NE LI GE

1. Veternik 2. Proleter 3. Cement 4. Mladost(BJ) 5. TSK 6. Tatra 7. Bistrica

za Jednotu. @uti karton: Jastrebi} (Napredak).

NA PRE DAK: M. Dobrojevi}, Jastrebi}, Mladenovi}, V. Petrovi} (Savi}), Luji}, Gali}, \a~anin (Kula~anin), Tuti} (P. Petrovi}), Starovlah, Novakovi}, N. Petrovi}.

JED NO TA: Milanovi}, Jova no vi}, Mi ja to vi}, Opo je vli}, R. Kotarli}, Arsenovi}, N. Kotarli} (Stevi}), Dujakovi}, Bodo (Varni~i}), Dupaq, Rukavina.

Fizi~ki spremnija doma}a ekipa, tek u nastavku, realizovala je svoje {anse i ubele`ila planirane bodove.

D. Do bro je vi}

Na pre dak - Slo bo da 1:1 (pre ki nu to u 29. mi nu tu)

7 7 7 6 6 6 5 4

U slede}em kolu (7/8. aprila) sastaju se: BKK Radni~ki Hemofarm [tada, Mega Vizura - Vojvodina Srbijagas, Partizan MTS - Crvena zvezda, Radni~ki FMP - Radni~ki KG.

Ani ~i} za sla vqe Slo ga (Z) - Pla ni nac 1:0 (1:0) ZA SA VI CA: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Boro|i (Sremska Mitrovica).

Strelac: Ani~i} u 14. minutu.

SLO GA: Andonovi}, Dobo, Jefti}, Kne`evi}, Z. Ili}, Vida~kovi} (Peji}), \. Vuga (Ostoji}), Sarajli} (Belamarkovi}), Ani~i}, Karakli}, N. Vuga.

PLA NI NAC: Pej~inovi}, Stepan~evi}, Gr{i}, Andrijevi}, Alter, Maleti}, Smiqani} (Stanojevi}), Mandi}, Savi} (Novak), ^evizovi}, Mi}i}.

Doma}i su iskoristili kiks golmana Pej~inovi}a i Gr{i}a, koji nisu izbacili lopu ispred svog gola, pritr~ao je Ani~i} i sa dva metra loptu ugurao u mre`u. @. [e vi}

Bo sut - Gr gu rev ci 7:0 (4:0) BO SUT: Igrali{te Bosuta, gledalaca 50, sudija Vu~i} (Sremska Mitrovica). Strelci: Milanovi} u 6. i 52, Draku-

BE[ENOVO: BSK-Napredak 2:4, BOSUT: Bosut-Grgurevci 7:0, ZASAVICA: Sloga-Planinac 1:0.

1. Sloga 2. Bosut 3. Planinac 4. BSK 5. Napredak 6. Grgurevci

6 6 6 6 6 6

4 3 2 2 1 0

2 1 3 2 2 2

0 11:1 14 2 21:10 10 1 14:11 9 2 9:9 8 3 7:18 5 4 6:19 2

li} u 26, Sedlarevi} u 32. i 37, Kuzmanovi} u 50. i D. Dragi} u 80. minutu.

BO SUT: Petrovi} 7, Kova~evi} 8, Gli{i} 6, Damjanovi} 8, Drakuli} 8, Milanovi} 8, Sedlarevi} 8, Obradovi} 8, Kuzmanovi} 8, D. Dragi} 8, Z. Dragi} 8 (Zari} 6).

GR GU REV CI: Damjanovi} 6, Paunovi} 5, Vu~ini} 5, Mladenovi} 6, Nagradi} 5, Toma{evi} 6, Petkovi} 6 (M. Toma{evi} ), Jovi} 6, \etkovi} 5, Vukovi} 5, Nedeqkovi} 5 (Simi}).

Da su doma}ini igrali malo ozbiqnije, gosti bi primili, bar jo{ deset golova.

M. La zo vi}

PO PIN CI: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Horvat (Ruma). Strelci: Be`anovi} u 27. za Napredak, Petakovi} u 7. minutu za Slobodu.

NA PRE DAK: Nikoli}, Skerletovi}, Jovanovi}, Vukadinovi}, Gu`vi}, Mu{kiwa, Kokanovi}, Be`anovi}, Marjanovi}, Baki}, Slavkovi}.

SLO BO DA: Stepanovi}, @ivanovi}, Maksimovi}, N. Spasojevi}, G. Spasojevi}, Kosti}, Petakovi}, Brankovi}, Gruji~i}, Arsenovi}, Veselinovi}.

U op{toj gu`vi u 29. minutu Goran Spasojevi} udario je sudiju, koji je pao, a kada se podigao odsvirao je kraj.

Q. Opa ~i}

Sre mac - Lo vac 2:4 (1:3) DE^: Igrali{te Sremca, gledalaca 250, sudija Petrovi} (Pe}inci). Strelci: @ivanovi} u 31. i Ba~evac u 83. za Sremac, A. \ali} u 3, Pantovi} u 10, Turudi} u 43. i Popovi} u 77. minutu za Lovac. @uti kartoni: Ili} (Sremac), Bo{kovi} (Lovac).

SRE MAC: [erbexija 7, Stoj~i} 7 (Macavara), Mili} 7, Savi} 7 (Kosti}), @ivanovi} 7, Divqa~ki 7 (Arsenijevi}), Jovanovi} 7, Ili} 7, Juri{i} 7, Ba~evac 7, Ludaji} 7.

LO VAC: Samarxi} 8, @ivanovi} 8, Vuka{inovi} 8, Devrwa 8, Masal 8, Ostoji} 8, A. \ali} 8, Bo{kovi} 8 (Popovi} 8), Turudi} 8, Pantovi} 8, Milinkovi} 8 (Arsi} 8).

Pod vo|stvom mladog trenera Zorana Devrwe, Lovac je postigao o~ekivanu pobedu.

M. Klin ~a re vi}

Srem - Ka me ni 1:2 (1:0) SREM SKI MI HA QEV CI: Igrali{te Srema, gledalaca 40, sudija Orlovi} (Obre`).

Strelci: Stojkovi} u 38. za Srem, Filipovi} u 70. i 83. minutu za Kameni.

SREM: Banti} 7, Vukomanovi} 8 (^avi}), An|eli} 8, Ranisavqevi} 8, [teti} 8, Peto{evi} 7, Vesi} 7 (Rankovi}), Mati} 8, Biriwi 7, Stojkovi} 9, Babi} 7 (Kosani}).

KA ME NI: Gavrilovi} 7, Miqu{ 8, Draga{ 8, Bo{kovi} 7, Dobrikovi} 8, Madacki 7, Popovi} 7, [obi} 8, Jovanovi} 7, Kurja~ki 7, Filipovi} 9.

Doma}in je nadigrao gosta iz A{awe u prvom delu i propustio nekoliko zrelih prilika da do|e do ubedqivijeg vo|stva.

Gosti u tom delu nisu iskoristili penal. U nastavku, doma}ini padaju i to posebno u fini{u, kada Filipovi} sa dva gola, osigurava pobedu svom timu. @. Jo va no vi}

POPINCI: Napredak-Sloboda 1:1 (prekinuto u 29. minutu), SREMSKI MIHAQEVCI: SremKameni 1:1, SUBOTI[TE: Vitez-Mladost (P) 0:2, DE^: Sremac-Lovac 2:4.Grani~ar iz Obre`a je bio slobodan.

1. Napredak 2. Lovac 3. Mladost (P) 4. Kameni 5. Grani~ar 6. Srem 7. Sremac 8. Sloboda 9. Vitez

8 9 9 9 8 9 9 8 9

8 7 5 5 4 2 1 1 1

0 1 1 1 2 1 2 1 1

0 1 3 3 2 6 6 6 7

46:5 25:16 22:13 18:18 18:16 11:29 10:20 8:24 12:29

24 22 16 16 14 7 5 4 4

Vi tez - Mla dost (P) 0:2 (0:2) SU B O T I [ TE: Igrali{te Vi te za, gle da la ca 50, su di ja Bogojevi} (Popinci). Strelac: Rakoni} u 8. i 25. minutu. @uti kar ton: Po zna no vi} (Mla dost).

VI TEZ: Staki} 6, B. Damjanovi} 5, Cuci} 5, Ili} 6 (D. Damjanovi} ), Petkovi} 5, Ristivojevi} 7, Babi} 6 (Uro{evi} ), P. Ne{kovi} 6, V. Ne{kovi} 6, Nikoli} 6, Mati} 6.

MLA DOST: Krsti} 6, Koji} 6, Drqi} 6, Rakoni} 6, Babi} 6, Toma{evi} 6, Zdjelari} 6, Poznanovi} 7, Stoj{i} 6, Savi} 6, Mili} 7 (@ivkovi} ).

U sla boj i ne za ni mqi voj utakmici, sre}niji tim je slavio, ustvari gosti su iskoristi dve gre{ke doma}e odbrane. \. Hor vat

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Li der se okli znuo u Man |e lo su Fru {ko go rac - Slo bo da 1:0 (1:0) MAN \E LOS: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Milanovi} (Ma~va Mitrovica).

Strelac: D. Grabi} u 18. @uti kartoni: @. \ori}, I. \ori}, Todi}, Maslari} (Fru{kogorac), Nedeqkovi}, Stanojevi}, Malenkovi}, Dokmanovi}, Kulpinac (Sloboda).

FRU [KO GO RAC: J. Grabi} 8, Todi} 8, Leki} 7 (Laketi} 7), Savinovi} 8, Du{an Grabi} 9, Maslari} 8, Bojani} 8 (I. \ori} 7), @. \ori} 8, Malba{i} 8, Trni} 8, Dragoqub Grabi} 8.

SLO BO DA: S. Popovi} 8, Petrovi} 7, Stanojevi} 7, Malenkovi} 6, Antoni} 7 (Dokmanovi} 6), Nedeqkovi} 6, Damjanovi} 6 (Ristanovi} 7), ^anaxija 7, Kulpinac 6, M. Popovi} 6, Zmijanac 7.

Jesewi lider se okliznuo u Man|elosu. Dragoqub Grabi} je izradio {ansu i pored uspane odbrane gostiju lako pogodio mre`u.

S. Ro li}

Srem - Slo ga (^) 2:1 (2:0) SREM SKA RA ^A: Igrali{te Srema, gledalaca 80, sudija Kresojevi} (Be{enovo). Strelci: Jovi} u 7. i [ivoqicki u 20. za Srem, Majstorovi} u 73. minutu za Slogu. @uti kartoni: Gvero, [upuri}, Mitrovi}, Vi}enti} (Srem).

SREM: Mitrovi} 7, Gvero 7, [upuri} 7, Bu}ko 8, Marijanovi} 7, Ostoji} 6, Jovi} 7, Milovanovi} 8 (Bogunovi}), [ivoqicki 7 (Stefanovi}), [aganovi} 6 (Vi}enti}), Raji} 6.

SLO GA: Pa|en 6, Antoni} 6, R. Pejakovi} 6, Vetmi} 7, Draganovi} 6, M. Pejakovi} 6, Topi} 6 (Mari~i} ), Sekuli} 6, Keki} 6, Majstorovi} 7, Mocowa 6.

Lako su doma}ini do{li do 2:0.

I kada se o~ekivao pravi debakl gostiju, doma}ini su stali. U nastavku Srem propu{ta nekoliko povoqnih prilika, a gosti iz jedine {anse postavqaju kona~an rezultat.

S. Va si qe vi}

Zmaj - Bo rac (VR) 3:0 (2:0) NO ] AJ: Igrali{te Zmaja, gledalaca 70, sudija Dobri} (Jarak). Strelci: Ogwenovi} u 2,

Stepanovi} u 38. i Ivi} u 56. @uti kartoni: Ivi}, Bugarski, Zackalicki (Zmaj), \uri~i}, Cerovac, B. Kozomara (Borac).

ZMAJ: Kqaji} 8, @ivkovi} 7, Bo`jakovi} 7 (Sretenovi}), Bari} 7, Zackalicki 8, Gaxuri} 8, \uri} 8, Gospovi} 8, Stepanovi} 8 (Bugarski), Ivi} 9 (Vu~enovi} ), Ogwenovi} 8.

BO RAC: Petrovi} 6 (Bo{wak ), Suboti} 6, Peri} 6, Stani{i} 6, B. Kozomara 6, Nedi} 6, \uri~i} 7, Zec 6, Z. Kozomara 7, Filipovi} 6, Cerovac 6 (Eri} ).

Gosti mogu biti sre}ni. Doma}i napada~i na ovoj utakmici su se po{teno isproma{ivali.

N. Og we no vi}

Bo rac (R) - Sre mac 0:2 (0:1) RA DEN KO VI]: Igrali{te Borca, gledalaca 150, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica).

Strelci: Slavko Simovqevi} u 31. i Stanojevi} u 77. @uti kartoni: Beri}, J. Vladisavqevi} (Borac), Stanojevi}, Eri}, Jan~i} (Sremac).

BO RAC: Joki} 7, Jezdi} 7 (M. Rudi} 7), Beri} 7, S. Rudi} 8, Stanisavqevi} 7, Sam~evi} 7, Jankovi} 7, J. Vladisavqevi} 7, Arnautovi} 7, Jovanovi} 7, Ugqe{i} 7 (Gli{i} 7).

SRE MAC: Jan~i} 8, Eri} 7, M. Gvoka 7, \uri} 8, Mari~i} 8, Gruji} 8, Sla|an Simovqevi} 8, Stanojevi} 8, Slavko Simovqevi} 7 (N. Gvoka), A{}eri} 8 (Mocowa), Petrovi} 7.

I pored toga {to su se doma}ini trudili da pru`e svoj maksimum, Jar~ani su bili boqi rival i zaslu`eno su odneli sva tri boda.

M. Ru di}

Mi tros - Haj duk 0:2 (0:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 100, sudija Duji} (Sremska Mitrovica). Strelci: Cvetkovi} u 60. i Halilovi} u 65. minutu (iz penala). @uti kartoni: Tubi}, Alimanovi}, Pani} (Mitros), Dragutinovi}, Halilovi}, Cvetkovi}, Ili} (Hajduk). Crveni karton: Bene`an (Mitros).

NO]AJ: Zmaj-Borac (VR) 3:0, SREMSKA RA^A: Srem-Sloga (^) 2:1, RADENKOVI]: Borac-Sremac 0:2, MAN\ELOS: Fru{kogorac-Sloboda 1:0, SREMSKA MITROVICA: Mitros-Hajduk 0:2.

1. Sremac 2. Sloboda 3. Mitros 4. Fru{kog.

5. Borac (R) 6. Hajduk 7. Sloga (^) 8. Zmaj 9. Srem 10. Borac (VR)

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

8 7 5 5 5 4 3 2 3 2

0 1 4 1 0 2 1 3 0 0

2 2 1 4 5 4 6 5 7 8

29:14 18:14 20:12 19:19 20:17 14:11 13:22 23:20 17:30 15:27

24 22 19 16 15 14 10 9 9 6

MI TROS: Vukovi} 6, Babi} 6, Mataruga 6, Alimanovi} 6, Simi} 6, Pani} 6, Stanki} 6, Luki} 6 (Markovi}), Bene`an 5 , Tubi} 6 (Lazi} 6), Petrovi} 6 (Stojakovi} 6).

HAJ DUK: Zeqkovi} 7, Ili} 7, [u}ak 6, Babi} 6, Kotarli} 7, Rade Mari~i} 6 (Cvetkovi} 7), Dragutinovi} 7, Petkovi} 7, Lazarevi} 7 ([evi} 7), Rajko Mari~i} 7 (^ekerinac 7), Halilovi} 7.

Igralo se ~vrsto u odbrani i iz polu kontri kretalo ka golu protivnika. Za goste prestrogo dosu|en penal, mada je pobeda Divo{ana zaslu`ena.

R. Pet ko vi}

BSK - Na pre dak 2:4 (1:1) BE [E NO VO: Igrali{te BSK -a, gledalaca 150, sudija Maksi} (Bosut). Strelci: Sladojevi} u 17. i D. Plemi} u 55. za BSK, D. Andri} u 22. i 52. i Mi{~evi} u 47. i 60. minutu za Napredak. @uti kartoni: D. Plemi} (BSK), D. Andri} (Napredak).

BSK: Dragojevi} 6, Kovanxi} 6, D. Laketi} 6, Sladojevi} 7, S. Laketi} 6, Konrad 6, ]iri} 6, D. Plemi} 6 (Ili} 6), A. Plemi} 6, Todi} 6 (Nedeqkovi} 6), Nik{i} 6.

NA PRE DAK: Ostiji} 8, Stanimirovi} 8, Todorovi} 7 (Radi}), Juri{i} 8, Andri} 8, Simi} 8 (Kruni}), Morah 7, Vasi} 8, Mi{~evi} 8, Vuleti} 8, D. Andri} 9.

Trener gostiju Mladen Simi}, dobrom taktikom, torpedovao je iskusne doma}ine, koji su ve} unapred ukw`ili bodove.

D. Ri sti}

SPORT

c m y

dnevnik

DA NAS PO ^I WE KVA LI FI KA CI O NI TUR NIR ZA OI

Or lo vi le te ka Lon do nu

U Alikinteu se od danas do nedeqe odr`ava kvalifikacioni turnir, na kojem }e rukometa{i Srbije u konkurenciji doma}ina [panije , Poqske i Al`ira poku{ati da obezbedi vizu za Olimpijske igre (prve dve ekipe idu u London) . Na Olimpijskim igrama u Atini 2004. i Pekingu 2008. godine rukometa{i Srbije i Crne Gore, odnosno samostalne Srbije nisu u~estvovali. Posledwi put na{a reprezenatcija igrala je u Sidneju pre 12 godina. I nije razo~arala.

Iako smo ostali bez medaqe, Jugoslavija je osvojila ~etvrto mesto, a prilike da se domogne odli~ja propu{tene su u polufinalu protiv Rusije (26:29) i u borbi za bronzu sa [panijom (22:26). Ipak, osta}e upam}eno da smo u ~etvrtfinalu nadigrali Francuze.

Da li je do{lo vreme da na Olimpijskim igrama ponovo navijamo za na{e rukometa{e? Verujemo da jeste.

- Londonska viza imala bi i istorijski zna~aj, jer bi to bio pr-

tat. Ovaj put, za razliku od atmosfere koja je u narodu vladala uo~i Evropskog prvenstva, nacija veruje u orlove.

- Da sam nekog izostavio sa spiska za Evropsko prvenstvo bilo bi nepo{teno, a i zna~ilo bi da nisam bio zadovoqan wegovom igrom. - rekao je strateg Srbije pred put u [paniju.

Dakle, nijedna promena u sastavu nije izvr{ena u odnosu na posledwe okupqawe. [to zna~i da se na spisku od 18 igra~a nalaze: Darko Stani}, Dragan Marjanac, Ivan Nik~evi}, Dobrivoje Markovi}, Da nas 17.30: Poq ska - Al `ir 20.15: [pa ni ja - Ser bi ja Su tra 17.30: Sr bi ja - Poq ska 20.15: [pa ni ja - Al `ir Ne de qa 17.30: Sr bi ja - Al `ir 20.15: [pa ni ja - Poq ska

Se lek tor Vu ko vi} i re pre zen ta tiv ci Sr bi je sprem ni za no vi pod vig

vi put da kao samostalna dr`ava Srbija u~estvujemo u rukometu na najve}oj smotri svetskog sporta Na putu ka prestonici Velike Britanije mora}e da odmere snage sa odli~nim doma}inom - [panijom, uvek neugodnim Poqacima i vrlo dobrim Al`irom, koji me|u evropskim silama, ipak, ima ulogu autsajdera. A, u London vode samo prva dva mesta.

Ne tako davno, pre ne{to vi{e od dva meseca, Srbija je na Evropskom prvenstvu, ~iji je bila doma}in, osvojila drugo mesto. U finalu je u duelu sa Dancima propu{tena prva prilika da se domogne Olimpijskih igara. Ali, o tome je tada malo ko razmi{qao.

A, da li je srpski reprezentativni rukomet zaista krenuo pravim putem, sazna}emo upravo u [paniji. Vezivawem tri velika takmi~ewa (EP, OI i SP) dobio bi se idealan osnov za uspe{an silazak sa scene aktuelne i stvarawe nove, pobedni~ke, generacije srpskih rukometa{a.

Tim koji dobija ne bi trebalo mewati. I tom devizom slu`io se i Vukovi} pred polazak u [paniju.

Selektor ima puno poverewe u srebrne momke, za koje veruje da su kadri za jo{ jedan veliki rezul-

Rajko Prodanovi}, Milo{ Kostadinovi}, Momir Ili}, Momir Rni}, @arko [e{um, Nenad Vu~kovi}, Nikola Manojlovi}, Dalibor ^utura, Petar Nenadi}, Marko Vujin, Ivan Stankovi}, Alem Toski}, Rastko Stojkovi} i Bojan Beqanski.

Prva prepreka Srbiji u Alikanteu je i najte`a - [panija (danas, 20.15). Iako oslabqena, bez nekoliko vrlo bitnih igra~a - Entreriosa, Paronda, Romera i Huanina Garsije, ali predvo|eni Arpadom [teribikom, povratnikom me|u stative, „crvena furija” va`i za prvog favorita. [ansu, koja joj se ukazala organizacijom kvalifikacionog turnira, nikako ne sme da propusti. Plasman ispod drugog mesta bio bi ravan tragediji, a nema sumwe da bi na ve}em delu Iberijskog poluostrva predstavqao sna`nan udarac za trofejni sport. Doma}ini ka`u da [panija po svaku cenu mora da se domogne Londona. Sutra}emo snageodmeriti s Poqskom. Taj duel bi}e najbitniji za Srbiju na turniru. U slu~aju pobede orlova ve}i deo posla bi}e zavr{en, jer bi nas posledweg dana ~ekao me~ sa Al`irom koji je po kvalitetu, ipak, daleko ispod evropskih rivala.

petak6.april2012.

19

PR VI ME^ FI NA LA PLEJ-OFA ZA MU [KAR CE

Mak si mal an sjaj Zve zde Cr ve na zve zda - Voj vo di na NS se me 3:0 (30:28, 25:22, 25:20) BE O G RAD: Ha la SC „[umice”, gledalaca 400, sudije: Simo no vi} (Kra gu je vac), Gradinski (Beograd).

CR VE NA ZVE ZDA: Okoli}, Peri}, Paji}, Stoilovi} 14 (20-14), Koprivica 9 (17-7, 1bl, 1as), Milutinovi} 2 (3-2), Jakovqevi}, Miti} 5 (4-3, 2bl), Petkovi} 26 (44-23, 3as), ]eli} 5 (43, 2bl), Bucuqevi}, Vuji} (l).

VOJ V O D I N A NS SE M E: N. ^ubrilo, Martinovi} 2 (21, 1bl), Stefanovi}, Mirosavqevi} 1 (3-1), Veselinovi} 11 (20-10, 1bl), Ivovi} 15 (20-12, 1bl, 2as), Vrban, Geri} 5 (5-3, 2as), L. ^ubrilo 2 (2bl), Mrdak 16 (30-15, 1bl), Stankovi}, Kapur (l).

Lak{e i br`e od o~ekivanog, odbojka{i Crvene zvezde poveli su u finalnoj seriji plej-ofa, po{to su za ne{to mawe od 90 minuta maksimalnim rezultatom savladali novosadsku Vojvodinu NS seme.

O~ekivala se ve}a borba u po~etnom crveno-belom derbiju u borbi za titulu, ali su Novo sa |a ni pro pu sti li svo je {anse, kojih nije bilo puno, a Zvezda je gotovo rutinski savla da la ak tu el nog osva ja ~a Kupa.

Prvi set je, ~ini se, odlu~io pobednika. Posle velike borbe i egala koji je trajao gotovo tokom ~itavog seta, pobednik je morao da bude odlu~en posle igre na razliku. Vo{u je predvodio Marko Ivovi}, do kraja jedini raspolo`eni igra~ gostiju, dok je u Zve zdi bri qi rao ko rek tor Du {an Pet ko vi} ko ji je u uvodnom periodu igre nanizao ~ak 12 poena. Novosa|ani su

dak i na drugi obavezni odmor oti{li su Novosa|ani s vo|stvom 16:13. Ipak, nisu Salati}evi izabranici imali snage da zad`e visoki nivo koncentracije i izjedna~e, jer su Beogra|ani poja~ali nivo rizika sa servisa i s po~etnim udarcem, kao najja~im oru`jem, uspeli da preokrenu rezultat (21:20). Petkovi}, koga je dobro ispratio mladi Zvezdin prvotimac Filip Stoilovi} bio je veoma dobar i ponovo zablistao u presudnim trenucima zavr{nice za visoko vo|stvo od 2:0 u setovima.

Tre}i set je Vojvodina NS seme odigrala najslabije u zavr{nici i tako nije pru`ila sve u kup ni o~e ki va ni ot por najuspe{nijoj ekipi iz liga{kog dela sezone. Novosa|ani su poveli 3:1 na startu, ali je opet svoj tim servisima po-

Dru gi me~ u ne de qu Drugi me~ finalne serije Crvena zvezda i Vojvodina NS seme odigra}e u nedequ, u Beogradu, od 18 ~asova. Zanimqivo je da drugi susret finalne serije plej-ofa jedini ne}e biti direktno preno{en putem nacionalne televizije, dok }e sve ostale utakmice, ma koliko ih bilo u borbi za titulu, biti preno{ene.

Ne do vo qan za bo qi is hod: Mar ko Ivo vi}

propustili da realizuju tri set lopte, imali su velikih problema s prijemom Zvezdi-

Broj ke go vo re osvo je ni po e ni: ase vi: ser vis gre {ke: blo ko vi: uspe {nost na pa da: gre {ke u na pa du: uspe {nost pri je ma:

C. zvezda 80 C. zvezda 4 C. zvezda 10 C. zvezda 5 C. zvezda 57% C. zvezda 8 C. zvezda 71%

Vojvodina 70 Vojvodina 2 Vojvodina 12 Vojvodina 8 Vojvodina 52% Vojvodina 5 Vojvodina 58%

nog servisa u odsudnim trenucima, a to su Beogra|ani znala~ki iskoristili.

Kada se o~ekivalo da }e gosti pasti u igri posle tesno izgubqenog prvog perioda igre, Novosa|ani su pokazali zube i zaigrali mnogo boqe. Dobri servisi, aktivni blok i dobra igra u odbrani doneli su preokret snaga na terenu i kontrolu seta Vo{i. Aktivirao se i gostuju}i korektor Milija Mr-

krenuo Petkovi}. Novosa|ane je u igri dr`ala sjajna realizaacija napada, a gotovo neverovatno zvu~i podatak da su u tom ele men tu bi li sto pro centni (9-9) iako je Zvezda imala prednost (12:10). Dr`ali su doma}i visok ritam, pa su uspeli da do|u i do ~etiri poena vi{ka (16:12). Vojvodina je imala snage samo da pri|u na dva poena minusa (16:14), ali je nedugo zatim Stoilovi} vratio razliku na ~etiri poena vi{ka (20:16) i tu prednost je Zvezda lagano zadr`ala do kraja susreta.

M. R.

Pe {i} ka `wen Di sci plin ska ko mi si ja ko {ar ka{ke Superlige Srbije kaznila je danas trenera Crvene zvezde Svetislava Pe{i}a sa 100.000 dinara i ko{arka{ki klub Partizan sa 30.000 dinara.

Pe{i} je ka`wen „zbog izjava u medijima i komentarisawa su|ewa”, a Partizan zbog nedolaska na obaveznu konferenciju za medije posle me~a sa Radni~kim u Kragujevcu. Strateg crveno-belih je komentarisao su|ewe nakon poraza od beogradskog Radni~kog i u najavi utakmice sa Mega Ishranom.

ODR @A NO PO JE DI NA^ NO PR VEN STVO VOJ VO DI NE

Re kor dan od ziv U @abqu je odr`ano po je di na~ no Pr ven stvo Voj vo di ne u boksu, a odziv boraca u svim uzrastima, u mu{koj i `enskoj konkurenciji, bio je rekordan. Za dva dana ringom je prodefilovao 141 takmi~ar iz ~ak 26 klubova. Ovo je, do sada, nezabele`en odziv, a odr`ano je ~ak 89 borbi. To je uzrokovalo da se ne odr`i ~ak osam finalnih me~eva i to najvi{e u konkurenciji seniora. One }e biti odr`ane u 2. kolu Regionalne lige Vojvodine. Me|u konopce iza{ao je i na{ reprezentativac Vawa Ba~i}, koji }e u~estvovati na kvalifikacijama za Olimpijske igre. Oba susreta re{io je bez problema u svoju korist. Ina~e, bilo je nekoliko dobrih borbi i to je ono {to daje nadu da plemenita ve{tina nije na izdisaju.

Fi nal ne bor be - se ni o ri - do 60 kg: A. Rapki} (Ma~va) - Pa-

hla (Loznica) 7:4, do 64: Mijailovi} (Ma~va) - Kuki} ([ajka{i) 6:8, do 81: Poli} (Novi Sad) - Sekiz (Car Lazar) 9:1.

Mla di - do 60: Sulimani (Cement) - Ba~i} (Spartak) 1:7 (predaja u 2.r.), do 81: Milovac (F 89) - Habu{ 2:9, iznad 91: Duki} (Zlatni gong) - Stankovi} (Loznica) 0:9 (prekid u 1.r.), do 91: B. Zavi{i} (F 89) - Burdeqa (Srem) 2:0 (predaja u 2.r.). Ju ni o ri - do 48: Tomin (Cement) Gligori} (Spartak) 2:14, do 50: Pavlov ([ajka{i) - [a}iri (Lupus) 3:12, do 52: Kova~evi} (Loznica) - Damjanovi} (Zlatni gong) 6:8 (prekid u 2.r.), do 66: Te{i} (Rokica) - Maki} (Novi Sad) 0:6 (prekid u 1.r.), do 70: Kri{to (Kikinda) - Leki} (Rokica) 0:4 (prekid u 1.r.), do 54: Barber (Kikinda) - Horvat (Internacional) 0:1 (prekid u 1.r.), do 60: Male{evi} (Zlatni gong) - Sabo (Spartak) 0:3 (predaja u 1.r.), do 63: Eri} (Rokica)

- Srem~evi} (Car Lazar) 0:2 (prekid u 1.r.), do 80: Jeli} (F 89) - An|eli} (Sloven) 0:8 (Prekid u 2.r.). [ko lar ci - do 38,5: Boqkovac (Rokica) - Mitrovi} (F 89) 0:1 (predaja u 1.r.), do 40:Pavlovi} (@. Raj{i}) - An|elkovi} (Ma~va) 3:8, do 43: Cvijanovi} (Sloven) Tomi} (Ma~va) 3:10, do 48: Rogi} (Ma~va) - Vukojevi} (^arnok) 2:7, do 52: Radnovi} (Kikinda) - Mitrovi} (Banat) 3:5, do 56: Zlatanovi} (F 89) - Jovanovi} (Srem) 8:0 (prekid u 2.r.).

Pi o ni ri - do 27: Karamani (Cement) - Joksimovi} (@. Raj{i}) 3:2, do 40: Vasiqkovi} (Ma~va) Arifovi} (Spartak) 3:9, do 43: Vrankovi} (Rokica) - Srni} (Ma~va) 0:2, do 37: Jankovi} ([ajka{i) - Kika{ (Cement) 5:2. Se ni or ke - do 51: Miladinovi} (@. Raj{i}) - Xomba (Sombor) 1:0 (predaja u 1.r.). Mla de de voj ke - do 54: Tadi} (Banat) Maran (Gard) 6:8.

M. P.

Cen tar Voj vo di ne Ne ma wa Ubo vi}

Fo to: F. Ba ki}

PR VA A LI GA: VOJ VO DI NA GO STU JE PAR TI ZA NU

[am pion fa vo rit Po sle dvo nedeq ne pauze i reprezen ta tivnih priprema nastavqa se pr ven stvo Srbije za vaterpoliste. Do kraja je ostalo jo{ dva kola, a onda sledi plej - of. Vaterpolisti Vojvodine gostuju na Bawici, gde ih o~ekuje {ampionski tim Partizana. Izabranici Igora Mi lano vi }a favo ri ti su u ovom duelu, a Novosa|ani }e nastupiti oslabqeni za trojicu igra~a, Milo{a Marinkovi}a, Mi ro slava Ran |i }a i Ivana Basaru, koji u Edmontonu na kvalifikacionom turniru za Olimpij ske igre brane bo je Makedonije. [estorica igra~a Partizana, Slo bo dan So ro, Mi lo{ ]uk, Stefan Mitrovi}, Milan Aleksi}, Luka [apowi} i Du-

{an Mandi}, te ~etvorica iz Vojvodine, Sr|an Vuksanovi}, Boris Vapenski, Marko Matovi} i Nemawa Ubovi}, bili su na reprezentativnim pripremama.

- Dok smo nas ~etvorica radili u Beogradu ostali su vredno trenirali u Novom Sadu - ka`e centar Vojvodine Nemawa Ubovi}. - Ju~e smo odradili prvi zajedni~ki trening i poku{a}emo ko li ko to li ko da se uigramo za duel sa Partizanom, ali i za predstoje}i plej - of.

Protiv Partizana nastupi}emo bez tro ji ce igra~a ko ji igraju za Makedoniju, a {ansu }e dobiti momci koji su imali mawu minuta`u, ali }e im to bi ti pri li ka da se do ka`u.

Iako smo trenirali razdvojeno, dobro smo radili. Svesni

smo kvaliteta Partizana, koji je u ovom duelu favorit, ali se mi ne}emo predati unapred, nego }emo se truditi da pru`imo maksimum.

Ubovi} je bio me|u 22 reprezentativca na pripremama.

- Odradili smo deset treninga, selektor je `eleo da proveri na{u spremu. U maju }e se nastaviti pripreme za Olimpijske igre u Londonu, a selektor }e skratiti spisak na 18 imena.

Nadam se da }u pru`iti dobre partije u plej - ofu i da }e me selektor ponovo pozvati - rekao je Ubovi}.

Utakmica se igra ve~eras na Bawici u 18 ~asova. Odmah posle ovog na istom mestu snaga }e odmeriti Bawica i Beograd od 19.30.

G. Ma le no vi}

20

S PORT

petak6.april2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Da nas Svon si - Wu kasl Su bo ta San der lend - To ten hem Bol ton - Fu lam ^el zi - Vi gan Li ver pul - Aston Vi la No ri~ - Ever ton VBA - Blek burn Sto uk - Vul ver hemp ton Ne de qa Man le ster j. - Kvins Park Ar se nal - Man. si ti 1. Man ~e st. j. 31 2. Man. si ti. 31 31 3. Ar se nal 4. To ten hem 31 31 5. ^el zi 6. Nu kasl 31 7. Ever ton 31 8. Li ver pul 31 9. San der l. 31 10. Fu lam 31 31 11. Svon si 31 12. No ri~ 31 13. Sto uk 31 14. VBA 30 15. A. Vi la 30 16. Bol ton 17. Kvins Park 31 18. Blek burn 31 19. Vi gan 31 20. Vul verh. 31

24 22 18 17 15 15 12 11 11 10 10 10 10 10 7 9 7 7 6 5

4 5 4 7 8 8 7 9 8 9 9 9 8 6 12 2 7 7 10 7

3 4 9 7 8 8 12 11 12 12 12 12 13 15 11 19 17 17 15 19

(17.30) (13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (17) 76:27 75:25 62:41 56:36 53:36 46:42 32:32 36:33 42:37 39:42 35:39 42:49 29:43 36:43 33:42 36:60 35:54 43:64 29:55 33:68

76 71 58 58 53 53 43 42 41 39 39 39 38 36 33 29 28 28 28 22

EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP Da nas

Re ding - Lids Barn li - Braj ton Vat ford - Blek pul Barn sli - Vest Hem Su bo ta Sa u temp ton - Por tsmut Ko ven tri - Pi ter bo ro Midlzbo ro - Kar dif Bir min gem - Kri stal P. Le ster - Don ka ster Mil vol - Hal Der bi - Ip svi~ No tin gem F. - Bri stol 1. Sa u temp t.

2. Re ding 3. Vest Ham 4. Bir min gem 5. Blek pul 6. Braj ton 7. Midlsbro 8. Kar dif 9. Hal 10. Lids 11. Vat ford 12. Le ster 13. Der bi 14. Ip svi~ 15. Kri stal 16. Barn li 17. Pi ter bo ro 18. Barn sli 19. No tin gam 20. Mil val 21. Ko ven tri 22. Bri stol 23. Por tsmut 24. Don ka ster

40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40

23 23 20 18 17 17 16 15 16 16 15 15 16 16 13 15 13 13 12 10 9 9 11 7

9 7 12 12 12 12 15 16 10 9 12 11 8 7 15 8 8 7 7 11 11 10 10 11

8 10 8 10 11 11 9 9 14 15 13 14 16 17 12 17 19 20 21 19 20 21 19 22

(15) (16) (16) (18.15) (14) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 72:38 60:36 63:42 66:43 69:56 49:41 47:44 57:50 38:36 59:59 48:55 56:49 45:53 63:68 40:39 56:51 60:64 47:63 44:59 44:54 37:52 34:63 41:48 35:67

78 76 72 66 63 63 63 61 58 57 57 56 56 55 54 53 47 46 43 41 38 37 33 32

ITA LI JA – SE RI JA A

Su bo ta ]e ze na - Bo lo wa Kje vo - Ka ta ni ja Mi lan - Fi o ren ti na No va ra - \e no va Ka qa ri - In ter Udi ne ze - Par ma Le }e - Ro ma Ata lan ta - Si je na Pa ler mo - Ju ven tus La cio - Na po li 1. Mi lan 2. Ju ven tus 3. La cio 4. Na po li 5. Udi ne ze 6. Ro ma 7. In ter 8. Ka ta ni ja 9. Pa ler mo 10. Ki je vo 11. Ata lan ta 12. Ka qa ri 13. Si je na 14. Bo lo wa 15. Par ma 16. \e no va 17. Fi o ren t.

18. Le }e 19. No va ra 20. ]e ze na

30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30

19 16 15 12 13 14 13 10 11 10 10 9 9 9 8 9 8 6 5 4

7 14 6 12 9 5 5 13 6 9 13 10 9 9 11 7 9 10 9 7

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (18.30) (21) 4 0 9 6 8 11 12 7 13 11 7 11 12 12 11 14 13 14 16 19

60:24 49:17 44:37 54:35 40:28 47:37 43:42 39:38 44:47 27:37 33:31 31:36 34:31 32:38 38:47 41:56 30:37 31:45 26:51 18:47

64 62 51 48 48 47 44 43 39 39 37 37 36 36 35 34 33 28 24 19

POR TU GAL

Da nas Le i ri ja - @il Vi sen te Be i ra Mar - Aka de mi ka Se tu bal - Gi ma ra e{ Su bo ta Rio Ave - Fe i ren se Ol ha nen se - P. Fe re i ra Ma ri ti mo - Na ci o nal Bra ga - Por to Po ne de qak Spor ting - Ben fi ka 1. Por to 25 2. Ben fi ka 25 3. Bra ga 25 4. Ma ri ti mo 25 5. Spor ting 25 6. Gi ma ra e{ 25 7. Na ci o nal 25 8. Ol ha nen se 25 9. Se tu bal 25 10. @il Vi sen . 25 11. Fe re i ra 25 12. Rio Ave 25 13. Aka de mi ka 25 14. Be i ra Mar 25 15. Le i ri ja 25 16. Fe i ren se 25

18 18 18 14 14 12 9 6 7 6 7 7 5 6 5 3

6 5 4 6 5 3 5 11 6 8 4 3 8 5 3 8

1 2 3 5 6 10 11 8 12 11 14 15 12 14 17 14

(18) (19) (21.15) (17) (17) (19.30) (21.30) (21.15) 56:17 56:22 54:22 37:27 38:19 32:31 33:42 30:34 22:41 24:37 29:46 25:31 22:32 21:31 21:45 18:41

60 59 58 48 47 39 32 29 27 26 25 24 23 23 18 17

[PA NI JA – PRI ME RA

Su bo ta He ta fe - Hi hon R. Va qe ka no - Osa su na Espa wol - So si je dad Sa ra go sa - Bar se lo na Be tis - Vi qa re al Ne de qa Le van te - Atle ti ko (M) Ma jor ka - Gra na da Bil bao - Se vi qa Real (M) - Va len si ja Po ne de qak Ma la ga - Ra sing

Tob yi je ni {a ne gra |a ne (2.50) Ar se nal - (3.30) Man ~e ster si ti (2.70) Pret hod nog vi ken da tob xi je su po ra `e ne od Kins par ka (2:1) na kon se dam ve za nih po be da, dok su gra |a ni re mi zi ra li sa San der len dom (3:3) {to im je dru gi re mi u ni zu. U pr vom de lu {am pi o na ta sla vio je Man ~e ster (1:0), go lom Da vi da Sil ve. Tra di ci ja je na stra ni tob xi ja ko ji su sla vi li na se dam od po sled wih 11 du e la, uz tri re mi ja i sa mo jed nu po be du go sti ju.

Pro {le se zo ne duel na Emi rej tsu za vr {en je bez go lo va , dok je na Iti ha du sla vio Ar se nal (3:0).

Na{ predlog: 1

1. Real (M) 2. Bar se lo na 3. Va len si ja 4. Ma la ga 5. Le ven te 6. Osa su na 7. Bil bao 8. Se vi qa 9. Espa wol 10. He ta fe 11. Atle tik 12. R. Va qe k.

13. Ma jor ka 14. So si je dad 15. Be tis 16. Gra na da 17. Vi qa re al 18. Sa ra go sa 19. Ra sing 20. Hi hon

(1.75) [al ke - (3.35) Ha no ver (4.10) Fud ba le ri [al kea na sta vi li su se ri ju do brih iga ra. Na kon tri ve za ne po be de iza bra ni ci tre ne ra Ste ven sa re mi zi ra li su na go sto va weu pro tiv Ho fen haj ma (1:1), ~i me su na sti li niz od ~e ti ri utak mi ce bez po ra za.

Ovog vi ken da na Vel tins Are nu do la zi Ha no ver. da kle i jed ni i dr gi }e bi ti is cr pqe ni zbog u~e {~a u Li gi Evro pe. Do ma }in bez po ra za na osam utak mi ca kod ku }e, go sti bez po be de na stra ni ve} ~e ti ri ko la. Je se nas je u Ha no ve ru bi lo 2:2, a tra di ci ja na po sled wih 12 du e la ova dva ti ma je na stra ni [al kea (7 - 3 - 2).

Na{ predlog: 1

mo ko ji ni je sla vio kod ku }e tri utak mi ce. U pro {lom ko lu Pa ler mo je po be dio Bo lo wu (3:1), dok je Ju ven tus nad i grao Na po li (3:0) i ve zao tri po be de. Je se nas na To ri no are ni do ma }in je sla vio (3:0), a za ni mqi vo je da su oba pro {lo se zon ska du e la pri pa la Pa ler mu (2:1 i 3:1). Na po sled wih {est okr {a ja, so ko lo vi su sla vi li na ~e ti ri du e la, a sta ra da ma na dva. To ri ne zi su jo{ uvek je di na eki pa bez po ra ta u {am pi o na tu (sko ru go sti ma 6 - 9 - 0).

Na{ predlog: 2 - 3

(4.80) Pa ler mo - (3.35) Ju ven tus (1.65)

(2.50) La cio - (3.15) Na po li (2.70)

Tr ka za ti tu lu u Ita li ji se za huk ta va. Sta ra da ma iz To ri na za o sta je dva bo da za ak tu el nim {am pi o nom i li de rom Mi la nom. Su tra Ju ven tus go stu je na Si ci li ji, gde ih o~e ku je Pa ler -

Ne be sko - pla vi su po ra `e ni na go sto va wu u Par mi (3:1), {to im je bio tre }i po raz u po sled wa ~e ti ri ko la. Go sti iz Na pu qa su po ra `e ni od Ju ven tu sa (3:0), na kon dva ve za na re mi ja.

19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19

14 11 11 11 10 8 7 6 6 4 6 5 5 4 3 4

3 6 3 3 3 8 5 7 6 8 2 4 3 5 7 1

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) 2 2 5 5 6 3 7 6 7 7 11 10 11 10 9 14

40:10 28:8 31:17 29:17 26:15 29:21 23:21 19:19 20:23 12:16 12:30 24:36 16:31 14:22 10:18 17:46

45 39 36 36 33 32 26 25 24 20 20 19 18 17 16 13

Lu~ ko - Osi jek Lo ko mo ti va - Ci ba li ja Su bo ta Ri je ka - Za greb Za dar - Split Va ra `din - Sla ven Istra - In ter [i be nik - Di na mo Haj duk - Kar lo vac 1. Di na mo 2. Haj duk 3. Split 4. Sla ven 5. Li ko mo t.

6. Ci ba li ja 7. Za greb 8. Ri je ka 9. Za dar 10. Istra 11. In ter 12. Osi jek 13. [i be nik 14. Lu~ ko 15. Kar lo vac 16. Va ra `din

24 24 24 24 24 23 24 23 24 23 24 24 24 24 24 23

20 14 11 11 19 9 9 8 9 8 9 8 6 4 4 2

3 6 7 7 6 6 6 8 5 7 4 7 6 9 6 3

(18) (19) (16) (16) (16) (18) (18) (20) 1 4 6 6 8 8 9 7 10 8 11 9 12 11 14 18

(1.25) Real - (6.00) Va len si ja (9.00) Real je na kon dva re mi ja, ve zao dve po be de s iden ti~ nim re zul ta tom 5:1 pro tiv So si je dad i Osa su ne, dok sle pi mi {e vi u fi ni {u {am pi o na ta igra ju do sta ble do. Pu le ni tre ne ra Eme ri ja re mi zi ra li su u grad skom der bi ju pro tiv Le van tea (1:1) {to im je pr vi bod u po sled wa tri ko la. Je se nas na Me sta qi sla vio je Real (3:2), a oba pro {lo se zon ska du e la pri pa la su eki pi iz glav nog gra da (2:0 i 6:3). Na po sled wih 13 du e la,

Fud ba ler Mi la na Ale {an dre Pa to za vr {io je se zo nu zbog po vre de, sa op {tio je ita li jan ski klub. Pa to se po vre dio u uto rak na utak mi ci sa Bar se lo nom, u ~e tvrt fi na lu Li ge {am pi o na. On je u igru u{ao sa klu pe, ali je na te re nu pro v eo sa m o 13 mi n u t a.

Bra zi lac je od ja nu a ra 2010. imao ~ak 13 raz li ~i tih po vre da, pre to ga ni je imao ni ka kvih pro ble ma, a dok tor Mi la na @an Pjer Mers man re kao

61:8 44:18 37:28 29:22 25:24 23:27 29:35 25:21 23:33 24:24 26:27 31:33 24:28 19:30 17:46 16:49

Real je sla vio ~ak 10 pu ta, go sti dva, uz je dan re mi.

Na{ predlog: 1, 3+

(1.90) PS@ - (3.20) Mar sej (3.80) Ve li ki no vac ulo `en je u tim PS@-a u na di da }e Pa ri `a ni po sle du go go di na po no vo pri gr li ti {am pi on ski pe har u Fran cu skoj. Sve ci su ve} tri ko la bez po be de, a na kon dva re mi ja po ra `e ni su u Nan si ju 2:1. Ovog vi ken da na Park prin ~e va go stu je de ve to pla si ra ni Mar sej ko ji vo di tre ner De {amp. ^et sa ju ga Fran cu ske re mi zi ra la je sa Ni com 1:1, ~i me su pla vo - be li na sta vi li cr ni niz od osam su sre ta bez po be de. Je se nas je na Ve le dro mu sla vio Olim pik (3:0), a pro {le se zo ne oba ti ma su sla vi la na svom bu wi {tu iden ti~ nim re zul ta tom 2:1.

Na{ predlog: 1 I. G.

63 48 40 40 36 33 33 32 32 31 31 31 24 21 17 8

je da je se zo na za Pa ta za vr {e na.

- Pa to se svih 13 pu ta do sa da opo ra vio, ali iz gle da da to ni je bi lo do voq no. O~i gled no da ne {to ni je bi lo u re du. I{ao je svu da po sve tu, pre gle da li su ga le ka ri od Ne ma~ ke do SAD, vi {e ne znam ko me da se obra ti mo - re kao je Mers man.

Pa to je u Mi lan do {ao 2007. go di ne, a do sa da je za ro so ne re od i grao 142 utak mi ce i po sti gao 61 gol.

Su di ja na pad nut u Ba wa lu ci Utak mi ca iz me |u Bor ca i @e qe zni ~a ra u po lu fi na lu Ku pa Bo sne i Her ce go vi ne je pre ki nu ta zbog na pa da na su di ju. Po mo} ni su di ja Ni ki ca Ti -

GR^ KA

Da nas

Su bo ta ^e lik - Sa ra je vo Sla vi ja - Ko za ra Ve le` - Le o tar GO[K - [i ro ki Slo bo da - Ru dar Bo rac - Trav nik Zvi je zda - Zriw ski @e qe zni ~ar - Olim pik 1. @e qe zni ~.

2. [i ro ki 3. Sa ra je vo 4. Bo rac 5. Olim pik 6. Zriw ski 7. Zvi je zda 8. Ve le` 9. ^e lik 10. GOSK 11. Slo bo da 12. Trav nik 13. Ru dar 14. Le o tar 15. Ko za ra 16. Sla vi ja

- Is ku stvo nam je po mo glo ove se zo ne. Pol Skols i Ra jan Gigs su bez prem ca, Vejn Ru ni ima ~e ti ri ti tu le, Rio Fer di nand pet, pa ~ak i igra ~i po put Ke ri ka ili Ra fe la ima ju ne ko li ko tro fe ja re kao je ser Aleks Fer gu son, me na xer Man ~e ster ju naj te da.

On je do dao da je we go vom ti mu po bed ni~ ki men ta li tet po mo gao u {am pi on skoj tr ci sa grad skim ri va lom Si ti jem, ko ji ima kva li tet ne igra ~e, ali ne zna ka ko je to osva ja ti ti tu le. Fer gu son je is ta kao da we go vi fud ba le ri ove go di ne bli sta ju na go sto va wi ma.

- Za raz li ku od pro {le se zo ne ka da smo ima li od li ~an skor kod ku }e, ove igra mo bo qe na stra ni.

Za be le `i li smo 10 po be da u po sled wih 12 utak mi ca na go sto va wu i to je ono {to nam je bi lo po treb no - re kao je Fer gu son.

HR VAT SKA

BO SNA I HER CE GO VI NA

Pro {le se zo ne sla vio je La cio (2:0), dok je u re van {u na San Pa o lu vi |e na pra va go le a da i po b e da do ma } i n a (4:3). Pr vi ovo se zno ski su sret u Na pu qu za vr {en je bez po bed ni ka i go lo va Na{ predlog: 3+

Pa to za vr {io se zo nu

Ju naj ted je pr vi zbog is ku stva

Aleks Ferguson

25 22 13 14 13 10 11 11 11 10 9 11 9 10 10 10 7 7 4 6

3 6 9 5 6 13 9 9 8 9 11 4 9 6 5 4 11 7 13 7

(12) (16) (18) (21.30) (21)

2 100:27 2 86:22 8 46:37 11 44:43 11 42:41 7 35:46 10 42:35 10 36:32 11 37:39 11 31:39 10 44:42 15 42:53 12 32:40 14 36:45 15 35:43 16 28:46 12 30:42 16 27:52 13 23:45 17 29:56

78 72 48 47 45 43 42 42 41 39 38 37 36 36 35 34 32 28 25 25

[PA NI JA – SE GUN DA

Robin van Persii (Arsenal)

FER GU SON SI GU RAN U USPEH

Me na xer Man ~e ster ju naj te da iz ja vio da we gov tim ima is ku sne po je din ce ko ji su osva ja li tro fe je i da je zbog to ga na ~e lu Pre mi jer li ge.

30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30

(18) (18) (18) (20) (22)

TUR SKA

Ne de qa Aris - Aste ras Atro mi tos - PA OK Dok sa - Er go le tis Le va di a kos - Ksan ti OFI - Pa na i to li kos Olim pi ja kos - Ker ki ra Pa na ti na i kos - Pa ni o ni os Ja wi na - AEK 1. Olim pi ja k. 27 2. Pa na ti na i k.27 3. Atro mi tos 27 4. PA OK 27 5. AEK 27 6. Aste ras 27 7. Aris 27 8. OFI 27 9. Ksan ti 27 10. Ja wi na 27 11. Pa ni o ni os 27 12. Le va di a kos27 13. Er go le tis 27 14. Pa na to li k. 27 15. Ker ki ra 27 16. Dok sa 27

21 19 13 13 13 11 10 9 9 8 9 8 7 6 6 4

4 3 9 7 7 6 9 7 5 8 5 6 7 7 7 3

mas po go |en je u gla vu tvr dim pred me tom. De le gat utak mi ce je od lu ~io da pre ki ne me~ u 66. mi nu tu i po be da }e pri pa sti @e qe zni ~a ru.

2 5 5 7 7 10 8 11 13 11 13 13 13 14 14 20

(18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) 64:16 45:23 32:24 40:23 34:27 25:32 27:24 25:26 26:30 26:30 25:28 26:39 24:38 18:31 25:42 9:38

67 57 48 46 46 39 39 34 32 32 32 30 28 25 25 15

Da nas Ka ra buk - Be {ik ta{ Su bo ta An ka ra gu ~u - Kaj ze ri Bur sa - Ga zi na tep Fe ner bah ~e - An ta li ja Sam sun - Si vas Eski {e hir - Mer sin Is tan bul - Gen ~ler bir li gi Ne de qa Or dun spor - Trab zon Ma ni sa - Ga la ta sa raj 1. Ga la ta sa raj 33 22 2. Fe ner bah ~e 33 19 3. Trab zon 33 15 4. Be {ik ta{ 33 15 5. Bur sa 33 13 6. Gen ~ler. 33 13 7. Si vas 33 12 8. Eski {e hir 33 13 9. Is tan bul 33 13 10. Ga zi na tep 33 12 11. Ka ra buk 33 13 12. Mer sin 33 12 13. Kaj ze ri 33 12 14. Or dun spor 33 10 15. An ta li ja 33 10 16. Sam sun 33 9 17. Ma ni sa 33 8 18. An ka ra gu ~u 33 2

8 8 10 9 10 10 11 8 8 9 4 6 5 11 9 9 8 5

3 6 8 9 10 10 10 12 12 12 16 15 16 12 14 15 17 26

(19) (14.30) (18) (18) (18) (18) (18) (14.30) (18) 65:24 59:34 60:40 49:38 44:33 49:47 55:53 40:41 47:49 38:33 43:55 34:43 37:39 28:34 32:40 35:45 31:48 22:72

74 65 55 54 49 49 47 47 47 45 43 42 41 41 39 36 32 11

Da nas Her ku les - Hi ro na Su bo ta Kse rez - Va qa do lid Re kre a ti vo - Gva da la ha ra Al kor kon - Al ko ja no Sa ba deq - Him na stik Kar ta ge na - Sel ta Vi qa re al B - El ~e Hu e ska - Al me ri ja Las Pal mas - Nu man si ja Ne de qa De por ti vo - Mur si ja Bar se lo na B - Kor do ba 1. De por ti vo 31 2. Sel ta 31 3. Va qa do lid 31 4. Kor do ba 31 5. Al me ri ja 31 6. Her ku les 31 7. Al kor kon 31 8. El ~e 31 9. Nu man si ja 31 10. Las Pal m. 31 11. Bar se l. B 31 12. Mur si ja 31 13. Re kre a ti vo31 14. Kse rez 31 15. Sa ba deq 31 16. Vi qa r. B 31 31 17. Hu e ska 18. Gva da la h. 31 19. Al ko ja no 31 20. Hi ro na 31 21. Him na stik 31 22. Kar ta ge na 31

21 19 16 15 13 16 14 14 12 12 11 11 10 10 9 9 8 9 7 6 5 5

3 5 10 8 13 3 8 5 10 8 10 6 8 8 11 9 9 6 9 9 10 10

7 7 5 8 5 12 9 12 9 11 10 14 13 13 11 13 14 16 15 16 16 16

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (19.45) 52:30 58:28 49:28 36:28 52:37 37:30 42:33 44:35 40:36 43:42 47:39 36:44 38:36 36:42 35:47 40:48 35:47 33:55 33:51 35:48 26:40 21:44

66 62 58 53 52 51 50 47 46 44 43 39 38 38 38 36 33 33 30 27 25 25

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Su bo ta Ba jern (M) - Aug sburg Fraj burg - Nir nberg Kaj zer sla u tern - Ho fen hajm [tut gart - Majnc Keln - Ver der Volf sburg - Bo ru si ja (D) Bo ru si ja (M) - Her ta Ne de qa [al ke - Ha no ver Ham burg - Ba jer (L) 1. Bo ru si ja(D)28 2. Ba jern 28 3. [al ke 28 4. Bo ru si ja(M)28 5. Ha no ver 28 6. [tut gart 28 7. Ba jer (L) 28 8. Ver der 28 9. Volf sburg 28 10. Ho fen hajm 28 11. Majnc 28 12. Nir nberg 28 13. Fraj burg 28 14. Aug sburg 28 15. Ham bur ger 28 16. Keln 28 17. Her ta 28 18. Kaj zer sl. 28

19 19 17 15 10 11 11 11 12 8 8 9 8 6 7 8 6 3

6 3 3 6 11 7 7 7 4 10 9 4 7 12 9 4 8 11

3 6 8 7 7 10 10 10 12 10 11 15 13 10 12 16 14 14

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30)

63:21 67:18 61:35 41:20 37:39 48:38 39:38 41:43 40:49 32:39 42:44 25:39 37:53 30:42 32:50 35:58 30:52 17:39

63 60 54 51 41 40 40 40 40 34 33 31 31 30 30 28 26 20

FRAN CU SKA

Su bo ta Aja ~io - Sent Etjen Brest - Lil Di `on - Nan si Evi jan - Ren Mont pe qe - So {o Va len si jen - Tu luz Lion - Ok ser Ne de qa Kaen - Bor do Ni ca - Lo ri jen PS@ - Mar sej 1. Mont pe qe 2. PS@ 3. Lil 4. Lion 5. Tu luz 6. Sent-Etjen 7. Ren 8. Bor do 9. Mar sej 10. Evian 11. Nan si 12. Va len si jen 13. Di `on 14. Lo ri jen 15. Aja ~io 16. Ni ca 17. Brest 18. Kaen 19. So {o 20. Ok ser

29 30 30 30 30 30 30 30 29 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30

18 17 15 15 14 13 12 10 10 10 9 9 9 7 7 7 5 7 7 5

6 9 11 5 8 7 9 12 10 9 9 7 7 11 11 10 15 9 9 12

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 5 4 4 10 8 10 9 8 9 11 12 14 14 12 12 13 10 14 14 13

53:27 54:32 55:32 47:37 32:26 37:34 38:34 36:33 36:30 42:43 29:37 29:36 37:49 28:38 31:49 30:36 24:29 32:44 31:46 35:44

60 60 56 50 50 46 45 42 40 39 36 34 34 32 32 31 30 30 30 27

lov

c m y

dnevnik

petak6.april2012.

U LOVI[TU NOVOKNE@EVA^KI RITOVI LU „EMIL TALIJAN”

U LOVA^KOM SAVEZU VOJVODINE

Izgorele trska, {uma, hranilice i ~eke

Korisnici dobili lovi{ta na gazdovawe

U seriji po`ara na severu Banata gorelo je i u lovi{tu „Novokne`eva~ki ritovi” kojim gazduje Lova~ko udru`ewe „Emil Talijan” iz Novog Kne`evca. U

Izgorelo je i pet visokih ~eka koje su lovci izgradili radi lak{eg lova divqih sviwa. Vatrogasci iz Novog Kne`evca je sa {est vozila odmah izi{la na

qevina {irom Vojvodine. U na{em slu~aju nismo zatekli krivca, a kada se ne utvrdi krivac nema mogu}nosti da se nadoknadi ogromna {teta koju smo pretrpeli. Veliki je problem gde }e divqa~ da se reprodukuje, kada joj je stani{te pretvoreno u zgari{te.

Paqevinama se pri~iwava ekolo{ka katastrofa ~ije posledice }emo verovatno tek kasnije osetiti - ka`e predsednik LU „Emil Talijan” An dri ja Ti {ma.

Prole}no brojawe divqa~i novokne`eva~ki lovci su zavr{ili pre dve nedeqe, a prema re~ima Ti{me, stawe u lovi{tu je zadovoqavaju}e jer ima dosta srne}e divqa~i, ze~eva i fazana, tako da se o~ekuje dobra sezona, bez obzira na {tetu od po`ara.

- Zimsku prehranu smo uspe{no odradili, {to je dalo rezultate. Zadovoqni Po`ar u Bankinom ritu u ataru Novog Kne`evca Fo to: www.no vik ne ze vac.in fo smo brojnim stawem divqalovnom reviru Bankin rit u poteren, do{la je i grupa lovaca, ~i i ako ostane ovako, bez dodattesu Velika Ekenda u ataru Noali se po`ar zbog vetra brzo nih nevoqa, o~ekujemo uspe{nu vog Kne`evca krajem marta, vapro{irio, tako da je interven- lovnu sezonu. Po~etak sezone na tra no{ena jakim vetrom za sacijom vatrogasaca lokalizovasrnda}e spremno do~ekujemo. U mo sat vremena u zgari{te je wem po`ara spre~eno da ne do|e prvoj nedeqi u udarnom terminu pretvorila trstik na povr{ini do jo{ ve}e {tete. Vatraje gore- dolaze nam gosti iz Austrije, od 50 hektara, pet hektara bala na mestu gde se godi{we pra- Hrvatske i [panije. Planirali gremove {ume koju su podizali silo desetak divqih krma~a i smo odstrel 35 trofejnih srndalovci, dve visoke hranilice za rasterala je divqa~. }a, pa o~ekujemo solidan prihod srne}u divqa~ i pet niskih hr- Po`ar u na{em lovi{tu sa- od lovnog turizma - saznajemo od nailica. mo je jedan u nizu masovnih paTi{me.

M. Mitrovi}

- Uskoro }emo iz MinistarU lova~kom savezu Vojvodine 5. aprila su sklopqeni prvi ugo- stva preuzeti lovne karte, te }emo vori o dodeli lovi{ta na gazdo- sklopiti ugovor sa privrednim vawe izme|u Pokrajinskog se- dru{tvom „Vojvo|anski lovac kreterijata za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu i pojedinih lova~kih udru`ewa iz Vojvodine, kao korisnika lovi{ta. Lovi{ta na gazdovawe za period od 10 godina ju~e je dobilo 26 lova~kih organizacija iz prve grupe.

Potpisivawu ugovora prisustvovali su, izme|u ostalih i pomo}nik pokrajinskog sekretara za poqoprivredu Du{an Kunovac, predsednik Lova~kog saveza Vojvodine Milan Pa`in, zamenik predsednika dr Milo{ Beukovi} i sekretar LSV Dejan Milkov. Du{an Kunovac je, u obra}awu lovnim radnicima, rekao da predstoPotpisivawe ugovora ji utvr|ivawe brojnog stawa divqa~i i lovno - produktiv- doo” koji }e imati ulogu distribunih povr{ina, kako bi mogli da tera lovnih katara. Tako|e, izase prave programi razvoja lov- {ao je pravilnik o obele`avawu nih podru~ja i lovnih osnova za krupne divqa~i, u toku je izrada lovi{ta, {to treba da unapredi markica. Do kraja meseca Sekreterijat }e raspisati konkurs za dolovstvo u pokrajini.

21

delu sredstava (oko 30 miliona dinara) lova~kim organizacijama: nastavi}emo neke na{e programe, pre svega za nabavku fazanskih pi-

Fo to: R. Hayi}

li}a, za nabavku rashladnih ure|aja za prihvat mesa divqa~i, za izgradwu lovno - tehni~kih objekata, nabavku divqa~i i edukaciju kadrova u lovstvu - najavio je Kunovac.

D. Kn.

31. MARTA U BEOGRADU

IZBORNA SKUP[TINA LOVA^KOG UDRU@EWA „ZREWANIN”

Pa`in i daqe predvodi Zrewanince Sa 23 glasa od prisutnih 40 delegata iz 22 lova~ka dru{tva ~lanica Lova~kog udru`ewa „Zrewanin”, za predsednika ponovo je izabran Mi lan Pa `in.

Na skup{tini je 31. marta nije do{lo svega {est delegata.

- O~igledno da je Pa`in ispunio o~ekivawa lovaca, kada ga je, posle punih 15 godina predsedavawa, wih 497 predlo`ilo kao jednog od tri kandidata za novo rukovodstvo – pri~a novoizabrani zamenik predsednika LU „Zrewanin”, Zo re Ta na skov ski, ina~e dosada{wi sekretar LU i lovac iz Jankovog mosta – Podse}am da je on i predsednik Lova~kog saveza Vojvodine i lovac LD u Orlovatu. Novoizabrani sekretar je Sa {a Vu kov, koji iako mlad lovac ima 15 godina lova~kog sta`a.

Milan Pa`in

Pa`inov glavni protivkanididat Go ran Ka u ri}, dobio je du-

plo mawe glasova do reizabaranog predsednika. Na istoj izbornoj skup{tini imenovani su i ~lanovi Izvr{nog i Nadzornog odbora.

U ve~eri uo~i skup{tinskih izbora, odr`an je i tradicionalni Lova~ki bal Lova~kog dru{tva „Jedinstvo“ iz Aradca, koji su proslavili imenovawe i wihovog predsedni{tva, a novi predsednik je Du {an Po pov.

Izabrani su i lovnik Pa qo Za ho rec, kao i ~lanovi Izvr{nog i Nadzornog odbora i delegati u Skup{tini Udru`ewa. Na sve~anosti u Aracu bio i ~est gost wihovog lovi{ta - Hel mut Pfaj fer iz Austrije, koji priznaje da mu je tamo{wi atar omiqena destinacija u Srbiji.

M. R.

IZLO@BA U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA ZA[TITU PRIRODE

@ivi svet uhva}en u pokretu U Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, u sklopu obele`avawa 46 godina od osnivawa, otvorena je ekskluzivna izlo-

`ba prirodwa~kih fotografija Ja ro sla va Pa pa.

Na~elnik odeqewa za promociju ove institucije mr Oli ver

Fotograf Jaroslav Pap, direktorica Zavoda dr Biqana Pawkovi} Fo to: R. Hayi} i Oliver Fojkar

Foj kar se nada da }e izlo`ba izazvati veliko interesovawe qubiteqa prirode.

- Izuzetno mi je drago da smo uspeli da organizujemo izlo`bu, koja nosi naziv „Priroda Vojvodine” . Ovo je nastavak saradwe sa autorom koja traje punih 10 godina. @ivotiwe su „uhva}ene„ u pokretu, tako da pokazuju svu puno}u `ivota i lepotu prirode.

Jaroslav Pap je dobitnik brojnih nagrada i priznawa u oblasti novinske fotografije, ali mu je najve}e fotografska qubav priroda.

- Fotografije su napravqene pro{le godine u specijalnom rezervatu prirode „Gorwe Podunavqe” i u okolini Novog Sada – ka`e Jaroslav Pap. –Ovekove~ena je flora i fauna Vojvodine, sa izuzetkom dve fotografije na kojima se nalaze `dralovi u seobi i mrki medved.

Ovo je lepa prilika da se u`iva u remek delima najve}eg lovca sa fotoaparatom, koji omogu}ava da vidimo i osetimo lepote prirode. Izlo`ba u Radni~koj 20 u Novom Sadu je do kraja meseca i ulaz je slobodan. @. Jovanovi}

Opet bez kvoruma u Skup{tini LSS Pat-pozicija u Lova~kom savezu Srbije se nastavqa, s obzirom da ponovo nije bilo kvoruma na Skup{tini LSS pro{le subote. Prema Poslovniku, za postojawe kvoruma, da bi Skup{tina funkcionisala i da bi se na woj glasalo, potrebno je da bude prisutna polovina delegata, ali to ni ovoga puta nije bio slu~aj. Prebrojavawem, tj. pro-

zivkom, utvr|eno je da je za kvorum usfalilo 16 delegata.

Predsednik Skup{tine LSS zakazao je nastavak zasedawa za 21. april.

Podsetimo, godi{wa Skup{tina LSS zapo~ela je 25. februara ove godine u Beogradu, a zapelo je kod tre}e ta~ke dnevnog reda ( Dono{ewe posebne Odluke u vezi sa statusom Lo-

va~kog saveza centralne Srbije i lova~kih udru`ewa koja nisu izmirila ~lanarinu LSS - u za 2011. godinu, a ~lanovi su LSCS). Odluka nije doneta jer ni jedan od dva predloga nije dobio potreban broj glasova, a onda su predstavnici LSCS napustili zasedawe. Nakon pauze, kvoruma vi{e nije bilo.

D. Kn.

22

kWiGA

petak6.april2012.

dnevnik

ЗА ВР ШЕН КОН К УРС ЗА ДО ПУ НУ ФОН ДО ВА ЈАВ НИХ БИ БЛИ О ТЕ КА

От куп по же ља ма чи та ла ца М

и н и с т а р с т в о кул ту ре, ин фор ми са ња и ин фор ма ци о ног дру штва от ку пи ће ове го ди не 1.612 на сло ва од 191 из да ва ча и ди стри бу те ра за по тре бе јав них би бли о те ка Ср би је. Ка ко је на кон фе рен ци ји за но ви на ре ју че ре као в.д. ди рек то ра На род не би бли о те ке Ср би је Де јан Ри стић, на кон курс за от куп пу бли ка ци ја об ја вље них у 2011. го ди ни за по тре бе јав них би бли о те ка на те ри то ри ји Ср би је при ја вље но је 2.910 на сло ва и 220 из да ва ча и ди стри бу те ра. Ко ми си ја за от куп књи га, ко ју је обра зо ва ло Ми ни стар ство кул -

ту ре, ин фор ми са ња и ин фор ма ци о ног дру штва од ре ди ла је спи сак од 1.612 на сло ва - од но сно

160.560 при ме ра ка - од 191 из да ва ча и све књи ге, ре као је Ри стић, оти шле су у фон до ве 178 јав них

СЕ ЋА ЊЕ НА ШЕ СТО А ПРИЛ СКО БОМ БАР ДО ВА ЊЕ

По вра так на Ко сан чи ћев ве нац Н

а род на би бли о те ка Ср би је и да нас ће одр жа ти низ про гра ма на зва них „По вра так на Ко сан чи ћев ве нац“, по све ће них се ћа њи ма на 6. април 1941. го ди не, ка да су на ци стич ке бом бе уни шти ле ову ин сти ту ци ју. Нем ци су то га да на без на ја ве и без об ја ве ра та бом бар до ва ли Бе о град, а уз огром не људ ске жр тве, нај ви ше су стра да ли ци вил ни објек ти. А ме ђу њи ма и На род на би бли от е ка Ср би је на Ко сан чи ће вом вен цу, осно ва на 1832. го ди не. Те го ди не НБС је има ла фонд од пре ко 300 хи ља да књи га, а ме ђу њи ма и 1390 ру ко пи сних књи га, по ве ља и дру гих до ку ме на та из пе ри о да од 12. до 14. ве ка, не про це њи ве вред но сти. Све је не ста ло у по жа ру, а од дра го це но сти је са чу ван са мо „Збор ник срп ских жи ти ја“ мо на ха Мар ка из 14. ве ка, а пре те као је, ка жу, са мо за то што је био по -

зајм љен дру гој уста но ви. Тај ру ко пис ће да нас по се ти о ци но ве, об но вље не НБС на Све то сав ском пла тоу мо ћи да ви де од 12 до 20 ча со ва. Би ће из ло жен у ко мо ри са спе ци јал ним осве тље њем и тем пе ра ту ром, а о исто ри ја ту овог ру ко пи са го во ри ће Ире на Шпа ди јер. Но во зда ње НБС по диг ну то је 1973. а ре кон струк ци ја и мо дер ни за ци ја је за вр ше на про шле го ди не. Књи жни фонд ста ре НБС је об но вљен 95 по сто, али фонд ста ре и рет ке књи ге ни је би ло мо гу ће вра ти ти. О том пу ту по врат ка НБС на Ко сан чи ћев ве нац, бе се ди ће, из ме ђу оста лих и књи жев ник и пре во ди лац Алек сан дар Га та ли ца. А до ма ћи ни су по зва ли све го сте да на шњих ме мо ри јал них све ча но сти да по не су јед ну књи гу и оста ве је на те ме љи ма НБС ко ји су пре жи ве ли 71 го ди ну и исто то ли ко 6. апри ла. Р. Л.

Г

Клуб читалаца „Лагуна” – Књи жа ра „Делфи” 1. „Дуге ноћи и црне заставе”, „Дејан Стојиљковић - „Лагуна” 2. „Плес са змајевима” 1-2, Џорџ Р. Мартин - „Лагуна” 3. „Симеонов печат”, Вања Булић - „Лагуна” 4. „Амерички дервиш”, Ајад Актар - „Лагуна” 5. „Авантуре неваљале девојчице”, Марио Варгас Љоса - „Лагуна” 6. „Марко Поло”, Лоренс Бергин - „Лагуна” 7. „Уговор са Богом”, Хуан Гомес Хурадо - „Лагуна” 8, „Мајке познатих”, Јован Ћирилов - „Лагуна” 9. „Руска зима”, Дафни Калотај - „Лагуна” 10. „Година прође, дан никад”, Жарко Лаушевић - „Вечерње новости”

ЕКС ПАН ЗИ ЈА ЕЛЕК ТРОН СКИХ КЊИ ГА

Да ле ко смо од свет ских трен до ва

У

Ср би ји го то во да и не по сто ји тр жи ште елек трон ских књи га. Ова кав из д а вач к и по д у х ват је пра ва рет кост код нас, а ако се и по ја ви, ви ше то бу де укра сни до да так књи зи у ко ри ца ма. Упра во због тог скром ног обр та, али и не по врат ног тех но ло шког на прет ка, из да ва чи би мо гли да уче од оних ко ји су та тр жи шта већ раз ви ли. Аме ри кан ци, на при мер.

ДЕЈАН АЛЕКСИЋ, ПИСАЦ

KWIGA ZAUVEK

о то во да је не мо гу ће на пра ви ти из бор књи ге ко ја би у ва шем жи во ту за у зе ла при мат, за ко ју би сте по у зда но мо гли ре ћи да вам је нај дра жа или да је њен ути сак на ваш жи вот пре суд н и ј и од не к их дру гих књи га, а да при том не ура ч у н а т е од р е ђ е н и кон т екст или за у зме те од ре ђе но ста но ви ште. Та ко је и са из бо ром фил мо ва, по зо ри шних пред ста ва, или ре ци мо му зич ких де ла. Тај ин тим ни кон текст у из бо ру књи ге жи во та не мо ра има ти зна чај ну по ду дар ност са, ре ци мо, књи жев н о и с то р иј с ком ва ж но ш ћу де ла или не ким дру гим вред но сним аспек том. У том сми слу, ја бих сва ка ко мо гао да из дво јим јед ну пе снич ку књи гу ко ја је од и гра ла ве ли ку уло гу у мом ства ра лач ком раз во ју. Реч је о књи зи „Ста ни ца у пу сти њи“ Јо си фа Брод ског, јед ног од по след њих из да на ка ру ског ак ме и зма, но бе лов ца, пе сни ка чи ји сти хо ви су ема на ци -

би бли о те ка. Он је до дао да ће ове го ди не, за јед нич ком од лу ком ми ни стра кул ту ре Пре дра га Мар ко ви ћа и ње га, би бли о те ка СА НУ до би ти свих 2.910 на сло ва при ја вље них на кон курс. Ка да се све са бе ре, ре кли су Мар ко вић и Ри стић, у јав не би бли о те ке у Ср би ји сти же око 163.000 но вих књи га. Бу џет за от куп књи га ове го ди не из но сио је 89,9 ми ли о на ди на ра. Ми ни стар кул ту ре, ин фор ми са ња и ин фор ма ци о ног дру штва Пре драг Мар ко вић оце нио је да ин ве сти ра њем у чи та о це и би бли о те ке, ова зе мља ин ве сти ра и у бу дућ ност. Мар ко вић је на гла сио да су би бли о те ке са ме би ра ле на сло ве и да је ове го ди не по ну да на сло ва би ла не што ве ћа не го прет ход не. Он је, та ко ђе об ја снио да ка да је реч о нео т ку пљи ва њу стри по ва - на шта су се прет ход них го ди на жа ли ли не ки из да ва чи - да се „стри по ви раз ма тра ју„, али да мо ра ју да ис пу не од го ва ра ју ће кри те ри ју ме и да су, на кра ју кра је ва, би бли о те ке те ко је од лу чу ју да ли ће их узе ти, а не Ми ни стар ство. Мар ко вић је на по ме нуо да је Ми ни стар ство ор га ни зо ва ло ју че р а ш њу кон ф е р ен ц и ј у за штам пу дан уочи обе ле жа ва ња стра да ња згра де На род не би бли о те ке Ср би је на Ко сан чи ће вом вен цу 6. апри ла 1941. го ди не, ка ко би јав ност чу ла до бре ве сти да „књи ге сти жу по но во у би бли о те ке„. (Танјуг)

TOP-LISTA

Ја сна свест о ми си ји пе сни ка у све ту ја нај б о љ их ис ку ста ва и нај в и ш их до м е т а ве л и ке пе снич ке тра д и ц и ј е. Био сам та да сред њо шко лац, са пет у да те окви ре лек тир ског шти ва, же љан тра г а њ а за но в им чи т а л ач к им ис ку стви ма. Дра го ц е н о је то што сам у вре ме от кри ва ња по е зи је Јо си фа Брод ског био на за ч ет ку сво ј их ства ра лач ких ис ку ше ња, да кле у оном до бу ка да ам би ци ја тра жи усме ре ње, а усме ре ње, опет, прет - по ста вља и не ка кве ва ља не ори јен ти ре. Бу д у ћ и да се ства ра лач ки сен зи би ли тет вас пи та ва у том адо ле сцент ском

KWI@EVNA BA[TINA

Ша ре ни ло цр те жа и ве сти „Бе о град ске илу стро ва не но ви не“ из ла зи ле су 1866. го ди не, 1. и 16. у ме се цу. Из да вач и уред ник је Ми лан Ми ло вук. Штам па не су у Др жав ној штам па ри ји у Бе о гра ду. Са др же раз не кул тур но-исто риј ске при ло ге, књи жев на де ла (при че, ба сне, пе сме и сл.), но те, за ни мљи ве при ло ге и ве сти из све т а, прак тич на упут ства из еко но ми је, за га је ње цве ћа, ши ве ње, вез, огла се на књи ге, ре бу се итд. Бо га то су илу стро ва не цр те жи ма гра до ва, гра ђе ви на и кул тур них спо ме ни ка код нас и у све ту, као и гра ви ра ма по зна тих исто риј ских лич но сти. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске лист по сто ји и пре тра жив је у елек т рон ском ка т а ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

до бу, ути цај Брод ског и све га на шта ње го ва по е зи ја ре фе ри ше, ви дљив је у мо јим пе снич ким књи га ма, на ро чи то оним ра ним, ка да сам, као што је слу ч ај са ве ћ и н ом пе с ни ка, буд н о тра г ао за соп с тве н им пре по зна тљи вим ства ра лач ким из ра зом. Пле ме ни та ме лан хо ли ја, про ж е та ис т ан ча ним сми слом за ауто и р о н и ј у, сим б о л и с тич к и од нос пре ма ре чи као за ло гу пам ће ња, ја сна свест о ми си ји пе сни ка у све ту, из ван ред на за нат ска ве шти на у ор га ни зо ва њу сти хо ва - све те већ у пр вом пла ну ви дљи ве од ли ке по е ти ке Јо си фа Брод ског, оста ви ле су на ме не сна жан и не из бри сив ути цај. Ме т а ф и з ич н ост ње го в их сти хо ва ду бо ко је од јек ну ла у мо јим уну тра шњим све то ви ма ко ји су тек има ли да се ја ве под све тло шћу мог ра ног пе снич ког про ми шља ња.

Је дан од пет Аме ри ка на ца про шле го ди не про чи тао је бар јед ну елек т рон ску књи гу (екњи гу), по ка за ло је ис тра жи ва ње Пју цен т ра. Ис т ра жу ју ћи по ја ву елек трон ских књи га на чи та лач ке на ви ке Аме ри ка на ца, Пју цен тар у из ве шта ју на во ди да че ти ри пу та ви ше аме рич ких чи та ла ца, од но сно 15 про це на та њих, чи та е-књи ге у по ре ђе њу са ра ни јим го ди на ма. Ка да је реч о чи та њу у кре ве ту, си ту а ци ја је не што ком пли ко ва ни ја. Њих 45 про це на та ви ше во ли е-књи ге, док 43 по сто ис п и т а н и ка ипак ви ш е во л и штам па ну књи гу. Ли Реј ни из Пју цен тра на во ди да ре зул та ти ис т ра жи ва ња по ка зу ју ве ли ке кул тур не и из да вач ке про ме не

бу ду ћи да све ви ше љу ди чи та он лајн. „Од нос љу ди пре ма књи га ма је цен трал ни део кул ту ре. А ка да је та ве за у тран зи ци ји, као са да, то је за ни мљи во про у чи ти„, ре као је он. Ин ду стри ја е-књи га по ра сла је са 78 ми л и о н а за р а ђ е н их 2008. на 1,7 ми ли јар ди до ла ра 2011. го ди не. Струч њак за из да вач ју ин ду стри ју Ал берт Гре ко про це њу је да ће 2012. у све ту би ти про да то екњи га у вред но сти од 3,55 ми ли јар ди до ла ра. Струч ња ци про це њу ју да ће го то во че твр ти на Аме ри ка н а ц а има т и чи т а ч е књи г а до 2016. го ди не а то ме до п ри н о с и и ре ла тив но јеф ти на це на чи та ча - ма ње од 100 до ла ра за нај н о в и ј и мо дел, а нај по пу лар ни ји су „Inc‘s Nooks„ или „Kindle„. Пју о во ис т ра жи ва ње ура ђе но у фе б ру а ру по ка з а ло је и да је 21 про ц е н ат Амери ка на ца ста ри јих од 18 го д и н а про ч и т а л о бар јед н у е-књи гу про шле го ди не, што је скок у од но су на 17 про це на та у де цем бру 2011.Скок се ве зу је са по кло ни ма у ви ду чи т а ча или та блет ра ч у н а р а то ком бо ж иц х них и но во го д и ш њих пра зни ка. Љу ди ко ји ко ри сте е-књи ге чи та ју све вр сте књи га, а 88 посто оних ко ј и су чи т а л и е-књи ге чи та ли су и обич не, штам па не. Ко ри сни ци е-књи га та ко ђе су мла ђи од 50 го ди на, има ју не ку вр сту ви шег обра зо ва ња и жи ве у до ма ћин стви ма ко ја за ра ђу ју ви ше од 50.000 до ла ра го ди шње, по ка за ла је сту ди ја. Р. К.

За пар че хле ба на жи вот и смрт

Ф

илм ска вер зи ја књи ге „Игре гла д и“ аутор к е Су з а н е Ко л инс ових да на рас ту ра аме рич ке би о скоп ске бла гај не, а оче ку је се да ће слич ну суд би ну до жи ве ти и у остат ку све та. Ра чу на ју ћи и Ср би ју, где се упра во при ка зу је. На ме ње на омла ди ни, при ча о девоjчици ко ја се са још 23 слич них се би бо ри на жи вот и смрт у ри ја ли ти шоу аре н и апо к а л ип т ич н ог дру штва, одав но је на шла пут до њи хо вих ср ца. Слич но се ри ја лу „Ха ри По тер“, и сто ри ја о Кет нис Евер дин ис при ча на је у на став ци ма, али као це ло ви та при ч а, те по с ле тре ћ е књиге не оче куј те на став ке и про ду жет ке. Ипак, огром на по пу л ар н ост фил м а га р ан т у је екра ни за ци ју и оста ла два де -

ла „Ига ра смр ти“, а ако про ду цен ти бу ду упор ни, мо жда се и не к а да шња ТВ сце на рист ки ња и спи са те љи ца Су за на и пре до ми сли... У ме ђу вре ме ну, аме рич к е би бли о те ке и школ ске књи жа ре му ку му че с овом три ло ги јом, не зна ју ћи да ли да се при кло не сту ји све оп ште по пу лар но сти „Ига ра“ и за га ран ту ју се би до бре при хо де и ве ли ку по се ће ност, или да се по ви ну ју зах те ви ма ро ди те ља за бри ну тих због опи са них ви зи ја апо ка лип тич ног дру штва у ко ме не к а да шњим Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма вла да дик та тор ко ји ви ше ли чи на оне ко је сва ко днев но гле да мо на Си-Ен-Ену. У од бра ну глав не ју на ки ње и опи са су ро ве рад ње ста ли

су мно ги пи сци, ис ти чу ћи да су сце не на си ља, ко ји ма књи ге оби лу ју, опи са не та ко да ве ћи ну ства ри пре пу шта ју ма шти чи та о ца, те да је ре кла ма Џа сти на Би бе ра за ма га зин „Ком плекс“, у ко јој је при ка зан ка ко при ма бок сер ски уда рац док крв пр шти на све стра не екс пли цит ни ја и су ро ви ја не го би ло ко ја ре че ни ца у књи зи. У ме ђу вре ме ну, за хва љу ју ћи опи си ма бор бе на жи вот и смрт за пу ко пре жи вља ва ње и пар че хле ба, за љу бље ни ци у ове књи ге ор га ни зо ва ли су се у бор би про тив гла ди у све ту. По чев ши на сај то ви ма љу би те ља књи ге, као и на дру гим спе ци ја ли зо ва ним за та кву вр сту ли те ра ту ре, али и бор бе про тив кор по ра тив ног

[E O ] T д ру ш т ва , N E

ак ци је про тив гла ди у све ту по ста ле су ор га ни зо ва ни је за хва љу ју ћи укљу чи ва њу „Окс фа ма“. Ова ор га ни за ц и ја је по к ре н у л а ак ц и ју GROW ко јом же ли да ак тив ни је укљу чи мла де љу де у за шти т у чо ве к о ве око л и н е и бор бу за из јед на ча ва ње жи вот них усло ва, а ти ме и сма ње ње гла ди у све ту. Пред став ни ци „Окс фа ма“ де жу ра ће ис пред аме рич ких би о ско па и по зи ва ти мла де љу де да се укљу че у ак ци ју лич ним до при но сом и ши ре њем све сти о по т ре б и за јед н ич к е борбе про тив гла ди, удру жи ва њем на Тви те ру на те му #notagame. И. Вујанов

petak6.april2012.

c m y

kULTURA

dnevnik

ВЕЧЕРАС У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА ПРЕМИЈЕРА ЦРНЕ КОМЕДИЈЕ „ЗЕЉЕ, ПЕЧЕНИ КРОМПИР”

ПРЕДСТАВА „ТАМНО И НАТРАГ” ТРУПЕ BADco, ПОСЛЕ ПРЕМИЈЕРЕ У ЗАГРЕБУ, ВЕЧЕРАС У СНП

Фудбалске судије на утакмици свог живота

Позоришна опсесија филмом

Позоришна представа „Зеље, печени кромпир“ аутора Золтана Егрешија, у режији Игора Павловића, премијерно ће бити изведена вечерас у 20 часова у великој сали Културног центра Новог Сада, Католичка порта 5. Ово је нова представа позоришне трупе „Артерија“ (након „Џепова пуних камења“ и „Сабраних дела Виљема Шекспира укратко“) у продукцији Културног центра Новог Сада. У њиховој новој представи играју: Золтан Молнар, Ђорђе Симић и Игор Павловић, који уз режију потписује и сценографију. Асистенткиња редитеља, костимографкиња и ауторка превода текста с мађарског језика је Јудит Ференц. У питању је праизведба на српском језику црне комедије „Зеље, печени кромпир” мађарског писца Золтана Егрешија, која је имала више од 20 премијера, и с великим успехом се изводи свуда по свету.

- Каже се да је фудбал најважнија споредна ствар на свету. ”Добар судија је као чудовиште из Лох Неса. Сви причају о њему, а нико га никад није видео!”. Бити фудбалски судија значи бити најомраженији на свету. У таквом свету живе Сапун, Уметник и Тужноусти. Вечито омаловажавани боре се за то своје малено парче неба. Игром

Из представе „Зеље, печени кромпир”

судбине три ега обучена у дресове фудбалских судија данас суде утакмице својих живота… У свлачионици прволигашког тима. Транзиција. Каријере. Жена. Конкуренција. Прошлост. Неостварене жеље. Завист... Кисела, слатка, помало горка баш као “зеље, зеље, зеље… са печеним кромпиром.

Без меса”… - описују аутори ове представе. Прва реприза је сутра у 20 сати у КЦНС. Цена улазница је 400 динара, а 300 за групне посете и на индекс. Карте се продају на билетарници КЦНС од 18 до 21 сат (телефон билетарнице 061 712 6004, после 18 сати). Н. Пejчић

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

Чудесни „Титаник 3Д” Оскаром награђени филм Џејмса Камерона - „Титаник” у 3Д верзији на репертоару је домаћих биоскопа, међу којима је и новосадска „Арена синеплекс“. „Титаник„ је један од три филма у историји награђен са чак 11 Оскара, а ове године се појављује у новом издању, конвертован у 3Д, поводом 100 година од потонућа чувеног прекоокеанског брода, саопштио је дистрибутер „МегаКом филм”. Камерон је објаснио да се „Титаник„ враћа у

биоскопе, јер „постоји потпуно нова генерација људи који нису видели филм како би требало - на великом платну”. „Чак иако сте га гледали у 2Д верзији, сада изгледа много чудесније, рекао бих, него 1997, када је први пут приказан. Ово ће бити епско искуство за фанове и оне који ће га тек погледати„, рекао је редитељ који стоји и иза филмова „Терминатор„, „Осми путник 2” и „Аватар”. Главне улоге у филму тумаче Кејт Вин-

слет и Леонардо ди Каприо, који су управо са „Титаником„ закорачили у свет филмских звезда. „Титаник“, филм редитеља Џејмса Камерона, у биоскопима се појавио 1997. године. У том тренутку био је најскупљи филм у историји кинематографије, али је после биоскопског старта постао једно од комерцијално најуспешнијих остварења у историји. Његов успех надмашило је једно од наредних Камеронових остварења, филм „Аватар“.

Извођачка група BAD co из Хрватске вечерас ће у Српском народном позоришту у 20 часова одиграти представу „Тамно и натраг“, која је премијерно изведена прошлог месеца у Загребачком казалишту младих. Нови Сад ће бити прва станица на трунеји BAD co, који ће у наредном периоду свој најновији рад представити у Кортријку (Белгија) и Бечу (Аустрија).

BAD co је ових дана одржао и радионицу савременог плеса коју је водила Николина Присташ, а тема је била „Wha te ver Dan ce To ol box“, електронска алатка коју користе у свом раду. Домаћин гостовања BAD co је асоцијација „Пер.Арт“, а као партнери су учествовали СНП и Академија уметности у Новом Саду. Представу „Тамно натраг“ режирао је Сергеј Горан Присташ. Реферишући на сличан културни контекст, он је изразио задовољство што је новосадска публика ближа ономе што их је инспирисало у раду, а то је концептуална уметност, перформанс и филм структуралиста, првенствено Томислава Готовца и Слободана Шијана. На јучерашњој конференцији за новинаре, Присташ је предочио да је представа наставак пројекта „Одговорност за слику“, рађеног за 54. венецијанско бијенале.

- Ако је наш рад тамо био казалиште другим средствима, онда је ово овде филм другим средствима – рекао је он. Као основне мотиве својеврсне сценске рефлексије филмске уметности, Присташ је навео кретање камере, односе светла, резове, произвођење неизвесности између онога што се стварно дешава и онога што се у сцени види. Он је то назвао радикализацијом опсесије филмом као једним од симптома данашњице. О специјално развијеној софтверској алатци („Wha te ver Dan ce To ol box“) којом се користе у свом

КОНЦЕРТ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРЕКСТРА С БРАЋОМ ГАРФИНКЕЛ КАО СОЛИСТИМА

Атрактиван кларинетски дуо Главно обележје априлског концерта Војвођанског симфонијског оркестра јесте иновативност његовог програма, овог пута обележеног премијерним извођењима у Новом Саду, све три романтичарске, али временски и изражајно веома различите композиције. Гостдиригент, Американац Хобарт Ерл,

који је каријеру, као уметнички директор, превасходно везао за Филхармонију из Одесе, подједнако се ангажовао за сва одабрана дела, почев од Шубертове Увертире (за драму) Розамунда, чија се болна мелодија лаганог увода (у водећим обоама) тако прикладно „сложила“ с атмосфером туге која је поред тога што је обузела цео град (због трагичног губитка шест младих живота у пожару претходне ноћи), на сличан начин завладала и ретко

„стишаном“ Синагогом. Брзи, ведрији део ове уводне музике, протекао је у повременом незнатном дисбалансу између „леве“ и десне“ стране ансамбла, иако је успостављено и одговарајуће, менделсоновски скерцозно расположење, подржано управо бетовенски наглашеним акцентима.

Право освежење завладало је изласком на сцену браће Гарфинкел, атрактивног кларинетског дуа двадесетогодишњих близанаца. Потомци познате израелске породице музичара, они већ неколико година освајају светске концертне сцене, на новосадском подијуму чинећи занимљиве солисте у Концерту за два кларинета и оркестар у е-молу Макса Бруха. Своје динамички, тонски и експресивно потпуно сагласне деонице, с утиском да их

свира један инструмент (толико су браћа Александар и Данијел компатибилни у свакој звучној нијанси и даху), млади уметници интерпретирали су сигурно и сливено, у распеваним мелодијским луковима и у истој кларинетској боји. Премда само Брухово остварење, алтовски драмског тонуса (у оригиналу

написано као Концерт за виолу, кларинет и оркестар), карактеристично по одсуству већих контраста и претежно уједначеног контемплативног расположења (такође адекватног тужном дану) и не нуди нека већа уметничка узбуђења, за публику је оно представљало чар новине, док су музикални солисти префињено пренели његове носталгичне, патетично започете, тек у другом ставу нешто узбурканије и у оркестарским спонама

бујније и динамички валовитије теме. Више збивања и виртуозности и за кларинетисте и за прегнантнији и бриознији ансамбл, добили смо у финалном ставу, у ствари правој симфонијској музици. Прво представљање Друге симфоније у ха-молу Александра Бородина, познате као „Богатирска“, у стабилном, добро уобличеном и енергичном извођењу које је протицало „без празног хода“, с изразито испољеним бројним солистичким иступима дрвених дувачких инструмената, испунило је други део вечери Војвођанског симфонијског оркестра. Чувени драматски увод овог правог „епског“ дела, подцртан снажним, „густо“ збијеним гудачким потезима, подстакао је тражену енергију и готово „сурову“ моћ у даљем развоју (импресиван лимени корпус), пренету потом и на темпераментни Скерцо. Централни Адађо пленио је исконским певом одлично изведеног сола хорне, складно повезаног с издвојеним линијама у корпусу дрвених дувачких инструменста, и нарочито, с кларинетом соло, на крају става. Без паузе надовезан, фолклорним цртама обележен четврти став, наглашених ритмичких акцената и широких синкопираних мелодија заокружио је извођење, које би ипак могло бити још „активније“ и драматуршки јасније. Наведена опаска иде на рачун диригента, иначе по светским похвалама, веома компетентног за „питања“ словенског репертоара. Овако смо Хобарта Ерла пре доживели као „театралну“ личност која помало разбарушено „пази“ да музичари пруже максимум концентрације, а да сам није интензивније удубљен у креирање заједничке интерпретације. Марија Адамов

раду, Николина Присташ је рекла да не служи за производњу кореографија, плеса, него за спознају и омогућавање стварања захваљујући сопственој креативности.

- Заправо, она представља интерактивно огледало, екран као партнера – каже она, а Горан Сергеј Присташ додаје да је технологија већ постојећи околиш и да на нивоу чињеничног стања нема

23

канска плесна платформа, па до фестивала „НовПлес“, а да је и те како призната и као актер на међународној савременој плесној сцени. Управник Српског народног позоришта Александар Милосављевић госте је представио речима да су прави избор за проширење основне мисије нашег националног театра, за трансфузију

Фото: Динко Рупчић

разлике између компјутера и дрвета, ствар је у томе како се они користе. Оба члана групе BAD co похвалила су новосадске плесаче и глумце, као и публику која увек заинтересовано и интелигентно прати шта они раде. Програмски уредник асоцијације „Пер.Арт“ Саша Асентић, подсетио је да је група BAD co на сцени у Новом Саду присутна већ десетак година, од „Огледализације“, преко Инфанта и манифестације Бал-

свеже крви из домена неинституционалног креативног бављења извођачким уметностима, које је преко потребно институцијама ко што је СНП. Директорка Балета СНП Оливера Ковачевић-Црњански је истакла важност рада Николине Присташ, која је ту већ други пут на задатку богаћења искустава младих играча СНП, оних који ће то тек да постану, као и глумаца Академије уметности у Новом Саду. И. Бурић

НА ПАЛИЋУ

Фестивал „Тренчтаун” Хрватски хип-хоп састав „Елементал„, популарни београдски продуцент и ди-џеј Sev dah BABY са својим бендом и позната мађарска група „Kолорстар„ наступиће на регионалном фестивалу „Тренчтаун„, који се одржава од 30. априла до 2. маја у Етно кампу недалеко од Палића. Раније су најављени бендови „Ева Браун„, „Eyes burn„, „Su per hicks„ (Македонија), који наступају првог дана фестивала, 30. априла.„At he ist

Rap„ заједно са Sev dah BABY, „Елементал„ очекују публику 1. маја, а дан касније предвиђени су концерти група „Ro ots Roc ket„ (Бугарска), „Jinx” (Хрватска) и „Kолорстар„. Онлајн продаја улазница за 12. регионални музички фестивал „Тренчтаун„ је у току, а карте се могу купити преко сајта www.gig stix.com по цени од 820 динара за једнодневне улазнице и 1.980 динара за комплет карата за све дане манифестације.

" ! !

"

', * 0 .*()+$ +,- "# '". *0", , "'- 0 4 *+$ - + * '#" + '+,",-,(& )(%","3$"! ' -$ "%- "%% * ' -+$ ( # .%#-# ( + ), & * & + , * $ &+$ +,- "# ' +& *4-' *( ' +,- "# . *()+$ +,- "# + ' +, .(& ' * ' -+$(& # 0"$& +, * $ &+$"& +,- "# & $(# ( # .%#-#- (. . "'+,",- "# .*()+$ +,- "# 2 + )*(-3 . ," + )(+ '"& (+.*,(& ' +) " "3'(+," "+,(3' " ',* %' .*() * . 3" " +,*-3'" + * '" " 2 "," "0 * ' -+$ % "# 4 * +$ " "0 ($(%'"! 0 & %# *" + & +,* 2 + +,- "* ," "'- " # ' + & +, * - "%( 0 .*1 ,$- & +, * $ &+$"! +,- "# +,- '," 2 ( "," ")%(&- '". *0", , "'- " ")%(&- '+,",-, )(%","3 $"! ' -$ - "%& +, * $ &+$ +,- "# $(# + (+,. *-#- -0 )( *1$% 4 *+$ % )- %"$ * ' -+$ $ ( " )*". , '( + $,(* +,- '," &( - $('$-*"+ ," 0 +,") ' "# ($ 0 )*"# .)*"% %# "' (*&

"#

/// & +, * ,-

-*()

''

-

24

svet

petak6.april2012.

PEN TA GON NA JA VIO

Smrt ne ka zne za te ro ri ste VA [ING TON: Halid [eik Muhamed, optu`en da je planirao teroristi~ki napad na Wujork 11. septembra 2001. godine, i jo{ ~etvorica pripadnika Al Kaide osumwi~enih da su u~estvovali u zaveri, odgovara}e pred specijalnim vojnim sudom u zatvoru Gvantanamo na Kubi, zvani~no je saop{tio Pentagon.

Vojni tribunal razmatra}e optu`be za terorizam, otmicu, zaveru, ubistvo i uni{tavawe imovine.

dnevnik

SEVERNA KOREJA

UKRATKO

NA SA i Ja pan od bi li po ziv ni ce za lan si ra we PJON GJANG, TO KIO: Severna Koreja je pozvala kosmi~ke agencije osam zemaqa, ukqu~uju}i Japan, SAD, Kinu i Rusiju, kao i Evropsku svemirsku agenciju (ESA) da nadgledaju lansirawe satelita sa raketom dugog dometa, izme|u 12. i 16. aprila, prenosi japanska agencija Kjodo. Ameri~ka NASA odbila je poziv, dok je Japanska agencija za istra`ivawe kosmosa informisala Severnu Koreju da niko iz wihove agencije ne}e prisustvovati lansirawu.

Pozivi su upu}eni i Indiji i Iranu u ime Korejskog komiteta za kosmos i tehnologiju, prenose japanski mediji. Japan je pozvao Rusiju i Kinu da se uzdr`e od prisustvovawa tom doga|aju, ali unu-

tar japanske vlade ima qudi koji smatraju da neprisustvovawem Japan propu{ta jedinstvenu priliku da prikupi informacije u vezi sa „razvojem raketa” u Severnoj Koreji, prenosi Kjodo.

Poziv predstavnicima osam zemaqa i ESA do`ivqava se kao poku{aj Pjongjanga da obezbedi me|unarodno priznawe Severnoj Koreji kao naprednoj zemqi u kosmi~koj oblasti, navodi Kjodo i isti~e da }e stru~wacima koji prihvate poziv, Severna Koreja pokazati kontrolna postrojewa kao i pripreme za lansirawe satelita. Vlada Japana pozvala je Savet bezbednosti UN da usvoji odgovaraju}e mere prema Pjongjangu, ako ne odustanu od planiranog

lansirawa rakete sa ve{ta~kim satelitom „Sjajna zvezda-3”, saop{tio je {ef japanske diplomatije Koi}iro Gemba. „Lansirawe raketa predstavqa kr{ewe rezolucija Saveta bezbednosti, ali Japan ne gubi nadu da }e ubediti Severnu Koreju da odustane od lansirawa, koje se priprema u ~ast 100. godi{wice ro|ewa wenog osniva~a Kim Il Sunga „, naveo je japanski ministar.

Japan se priprema za presretawe rakete, ukoliko bude postojala pretwa japanskoj bezbednosti, i to anga`ovawem sistema protivraketne odbrane „patriot” i borbenih plovila sa sistemom pra}ewa i navo|ewa „Exis„.

PRED SED NIK NI KO LA SAR KO ZI PO RU ^IO U PI SMU BO RI SU TA DI ]U

Po dr {ka evrop skom pu tu Sr bi je

Halid [eik Muhamed

O~ekuje se da }e proces protiv Halida [eika Muhameda i jo{ ~etvorice optu`enih, Valida bin Ata{a, Ramzija Binal{iba, Alija Abd el Aziz Alija i Mustafe Ahmad el Hosavija, biti objediwen. Ukoliko budu progla{eni krivima, oni mogu biti osu|eni i na smrtne kazne, saop{tio je Pentagon.

Optu`nica ih tereti za planirawe i izvr{ewe teroristi~kih napada 11. septembra 2001, tokom koga su otetim avionima napali Wujork, Va{ington i [enksvil, u Pensilvaniji. U tim napadima je poginulo 2.976 qudi. Optu`nice }e biti pro~itane pred vojnim sudom u narednih 30 dana, a potom }e optu`eni biti pozvani da se o wima izjasne. Odluka da im se sudi pred vojnim ve}em doneta je posle duge pravne rasprave oko potencijalnog mesta su|ewa.

Obamina administracija je 2009. godine poku{ala da prebaci proces na civilne sudove, kako bi „stavila katanac” na zatvor Gvanatanamo. Me|utim, odluka je revidirana u aprilu 2011, zbog o{trog protivqewa ~lanova Kongresa.

Pentagon je prethodno saop{tio da je „mozak operacije”, Halid [eik Muhamed, priznao odgovornost za napade 11. septembra. Uhap{en je u Pakistanu u martu 2003, a u zatvoru Gvantanamo je od 2006. godine.

On je rekao da je, tokom zato~eni{tva na Kubi, bio mu~en, a dokumenti CIA potvr|uju da je bio podvrgnut simulaciji davqewa.

PA RIZ, BE O GRAD: Francuski predsednik Nikola Sarkozi, u pismu dosada{wem predsedniku Srbije Borisu Tadi}u, izrazio je nadu da }e se srpski narod opredeliti za o~uvawe evropskog puta i da mo`e i daqe da ra~una na odlu~nu podr{ku Francuske i kada je u pitawu {to skorije otpo~iwawe pregovora za ~lanstvo u Evropskoj uniji. „Sa pribli`avawem momenta dono{ewa va`nih unutra{wih odluka u Srbiji, `elim da izrazim nadu da }e se srpski narod opredeliti za o~uvawe evropskog puta, jer Evropa predstavqa na{u zajedni~ku porodicu, svesni napora koje ostvarewe tog ciqa iziskuje”, naveo je Sarkozi u pismu Tadi}u. „U tu svrhu, nakon odlu~uju}e podr{ke za dobijawe statusa kandidata koje je Francuska pru`ila Srbiji, `elim da znate da mo`ete i daqe da ra~unate na wenu odlu~nu podr{ku i ka-

da je u pitawu {to skorije otpo~iwawe pregovora za ~lanstvo u Evropskoj uniji”, poru~io je Tadi}u francuski predsednik, u pismu u koje su mediji imali uvid.

Sarkozi je naglasio da su, pre ta~no godinu dana, tokom Tadi}eve zvani~ne posete Parizu, Francuska i Srbija potvrdile tradicionalno prijateqstvo i zajedni~ku voqu za saradwom u budu}nosti potpisuju}i sveobuhvatan i ambiciozan Sporazum o strate{kom partnerstvu i saradwi. „Obele`avaju}i 8. april kao prvu godi{wicu tog istorijskog sporazuma, ve} smo u mogu}nosti da konstatujemo uspe{nu realizaciju projekata u svim sferama bilateralnih odnosa: u oblasti ekonomije na{a preduze}a zajedni~ki rade kako bi prestonica Srbije i stanovnici Beograda dobili moderan metro”, istakao je francuski predsednik.

PE KING: Kina poku{ava da obnovi nekoliko vladinih sajtova, posle napada me|unarodne grupa hakera „Anonimus”, koji protestuju zbog kineskih restrikcija na internetu „Anonimusi Kina” su u poruci na „Tviteru” naveli da su izvr{ili upade na sajtove vladinih biroa u nekoliko kineskih gradova, me|u kojima i ^engdu, glavni grad provincije na jugozapadu Kine.

Aktivisti „Anonimusa” anga`ovani su i u politi~kim stvarima, ukqu~uju}i protivqewe globalnom zatvarawu sajtova sa kojih mogu da se preuzimaju razni podaci u odbrani „Vikiliksa” koji je objavqivao tajna dokumenta. U poruci ostavqenoj na jednom napadnutom sajtu poslovnog distrikta ^endua, hakeri su iskazali bes zbog restrikcija kineske vlade na internetu.

Ina~e, kineske vlasti blokiraju doma}e internet korisnike da pristupe stranim dru{tvenim mre`ama „Fejsbuku” i „Tviteru”, a ~esto su na doma}im mre`ama cenzurisane politi~ki osetqive teme i komentari.

Ka to li ci po me ra ju Us krs

Ni ko la Sar ko zi

„U oblasti obrazovawa {irewe kapaciteta francuske gimnazije u Beogradu doprine}e obrazovawu nove srpske elite, osna`i}e razmenu mladih iz Srbije i Francuske i doprineti porastu investicija i dolasku francuskih preduze}a u Va{u

Vla da na me ti „Ano ni mu sa”

zemqu, {to je svakako na{a zajedni~ka `eqa”, naveo je Sarkozi.

Francuski predsednik je u pismu dosada{wem predsedniku Srbije „svim pravoslavnim Srbima, gde god da se nalaze”, po`eleo sre}an Uskrs.

JE RU SA LIM: Katoli~ka crkva u Izraelu odlu~ila je da ubudu}e Uskrs slavi po „pravoslavnom ra~unawu” vremena, sa obrazlo`ewem da su hri{}anske porodice u toj zemqi obi~no „me{ovite”, odnosno da supru`nici ~esto pripadaju isto~nom i zapadnom obredu. Otuda, kako se navodi, Uskrs nije pogodno slaviti dva puta, prenosi Verska informativna agencija (VIA).

Poglavar fraweva~kog mona{kog reda, koji je veoma prisutan u Svetoj zemqi, kustos Picabela izjavio je da }e izmena u slavqewu Uskrsa biti primewivana od idu}e godine. Dok je ove godine razlika izme|u dva Uskrsa nedequ dana, idu}e godine }e biti 36 dana. Oni koji po{tuju novi, Gregorijanski kalendar Uskrs }e slaviti 31. marta, a oni koji ra~unaju vreme po starom, Julijanskom kalendaru - 5. maja.

Ove godine katolici obele`avaju Uskrs 8. aprila, a pravoslavci u nedequ, 15. aprila.

Pu tin: Ku po va }e mo sa mo do ma }e auto mo bi le MO SKVA: Ruski premijer i budu}i predsednik Vladimir Putin najavio je da bi dr`avni funkcioneri i direkto ri bu xet skih pred u ze }a ubudu}e trebalo da svoja slu`bena vozila kupuju iskqu~ivo od doma}ih proizvo|a~a, odnosno fabrika iz ekonomske unije sa Kazahstanom i Belorusijom.

„To je dobra vest za proizvo|a~e, za one koji rade sa 100 odsto ruskim kapitalom, kao i za inostrane partnere. Ovo ne protivure~i principima STO, jer javne nabavke mogu biti regulisane na{im internim pravilima”, naveo je Putin. Putinov zahtev da buxetski korisnici napuste praksu kupovine automobila zapadnih marki,

posledica je ogromne potro{we novca za automobile, koja prema nezvani~nim podacima dosti`e ~ak 100 milijardi rubaqa (2,5 milijardi evra) godi{we. Vozni parkovi ruskih funkcionera puni su „mercedesa”, „audija”, „leksusa”, „be-emvea” i sli~nih vozila, a nepotrebno velika potro{wa privukla je pa`wu ne samo javno-

sti i opozicionih politi~ara nego i Federalne antimonopolske slu`be.

Putinov portparol Dmitrij Peskov nagovestio je da }e od nove odluke biti izuzeto samo naju`e dr`avno rukovodstvo, jer u Rusiji se jo{ ne proizvode automobili koji mogu da zadovoqe najstro`e standarde bezbednosti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO ^AVES Predsednik Venecuele Ugo ^aves vratio se ju~e u Venecuelu posle ponovnog le~ewa na Kubi i ka`e da se ose}a dobro, da je spreman da pobedi opaku bolest i osvoji novi predsedni~ki mandat na izborima u oktobru. ^aves je bio podvrgnut novoj turi radioterapije na Kubi, posle operacije u februaru kada mu je uklowen drugi maligni tumor iz karli~nog regiona, na istom podru~ju gde je bio ranije.

BEWAMIN NETANIJAHU Izrael }e udariti na one koji napadaju wegove gra|ane, ka`e izraelski premijer Bewamin Netanijahu nakon raketnog napada na Ejlat, blizu granice s Egiptom. „Sinajsko poluostrvo se pretvorilo u rampu za lansirawe raketa. Izrael }e udariti na one koji poku{avaju da ga povrede u ovom incidentu, kao i u drugim”, kazao je Netanijahu.

GINTER GRAS Kontroverzna pesma Gintera Grasa „[ta se mora re}i”, o Izraelu i spremnosti da uni{ti Iran, vi{e je pateti~na nego antisemitska, ka`e izraelski pisac Tom Segev. Grasova pesma, u kojoj je izrazio zabrinutost da bi „Izrael mogao da satre ceo iranski narod” i gde navodi da „atomska sila Izrael ugro`ava ve} krhki mir u svetu” ne daje ni{ta novo jer su ono {to je u woj navedeno mnogi rekli, u Izraelu tako|e.

FI NAL NI TOK SI KO LO [KI RE ZUL TA TI OB DUK CI JE VIT NI HJU STON

Umr la usled da vqe wa i kon zu mi ra wa ko ka i na

LOS AN \E LES: Vitni Hjuston prona|ena je u kadi sa vi{e od 30 centimetara „izuzetno vru}e” vode, sa licem nadole, a u wenom organizmu bio je kokain, dok se pribor za uzimawe te droge nalazio na ormari}u nedaleko od we, pi{e u kona~nom izve{taju patologa okruga Los An|eles, koji su obavili obdukciju peva~icinog tela.

Istra`iteqi koji su pretra`ili sobu prona{li su u kupatilu „ka{i~icu sa belom supstancom nalik kristalu” i belu pra{kastu supstancu u fijoci i na ogledalu, pi{e u izve{taju, u kojem se ta supstanca ne naziva kokainom, iako je ta droga prema toksikolo{kom izve{taju prona|ena u srcu i ekstremitetima Vitni Hjuston.

U wenom organizmu nije bilo tragova alkohola. U preliminarnom izve{taju pre dve nedeqe navedeno je da je Vitni Hjuston umrla od davqewa ne-

sre}nim slu~ajem i da je jedan od uzroka bio kokain.

U dokumentu se navode detaqi posledweg dana `ivota ameri~ke peva~ice, koja se po`alila da je boli grlo, nakon ~ega joj je asistentkiwa predlo`ila da se okupa pre nego {to po~ne da se sprema za zabavu pred dodelu Gremija.

Kada se asistentkiwa vratila, peva~ica je bila mrtva.

To se dogodilo 11. februara, u hotelu „Beverli Hilton”. Wena smrt progla{ena je nesre}nim slu~ajem, a patolozi su ranije kao uzroke naveli sr~ano oboqewe i uzimawe kokaina.

Peva~ica se godinama borila protiv zavisnosti. „Najve}i |avo sam ja sama. Svoj sam najboqi prijateq ili najve}i neprijateq”, rekla je peva~ica u intervjuu televiziji Ej-Bi-Si 2002.

balkan

dnevnik

STE JE PAN ME SI] NE GI RA UME [A NOST U AFE RU „PA TRI JA”

Nisam u~estvovao u kupovini oklopnih vozila ZAGREB: Biv{i hrvatski predsednik Stjepan Mesi} izjavio je da ni u jednom momentu nije u~estvovao u procesu odlu~ivawa o kupovini oklopnih vozila kompanije „Patrija”, o ~emu se se vodi istraga zbog sumwi u korupciju, niti je na bilo koji na~in uticao na komisiju koja je donelo odluku o kupovini vozila te finske firme.

Suo~en kako je rekao sa „sve brojnijim, neretko tendencioznim, jednostranim i neprofesionalnim izve{tajima u kojima se wegovo ime pomiwe” u okviru istrage slu~aja „Patrije”, Mesi} je istakao da to {to nije operativno u~estvovao u procesu odlu~ivawa, niti uticao na sedmo~lanu komisiju, ne zna~i da nije bio informisan o procesu. „Shodno pravilima pose}ivali su me predstavnici oba ponu|a~a zajedno s ambasadorima

UKRATKO Crnogorci da budu lojalni PODGORICA: Predsednik CG Filip Vujanovi} o~ekuje da }e crnogorska zajednica u Srbiji i daqe biti most saradwe i prijateqstva izme|u dve dr`ave Vujanovi} je u Podgorici primio predsednika Udru`ewa Crnogoraca Srbije „Krsta{„, sa sedi{tem u Lov}encu, Nenada Stevovi}a, saop{teno je iz kabineta predsednika Crne Gore.

Vujanovi} je istakao po{tovawe {to su Crnogorci u Lov}encu i u Srbiji sa~uvali svoj nacionalni identitet, saop{tavaju}i da je crnogorska dr`ava obavezna da pomogne da se taj identitet maksimalno afirmi{e.

On je, kako je saop{teno, konstatovao da Crnogorci u Srbiji treba da po{tuju dr`avu Srbiju i da budu lojalni gra|ani.

Stevovi} je rekao da crnogorska nacionalna zajednica u Srbiji po{tuje dr`avu u kojoj `ivi, da su lojalni gra|ani, ali da ~uvaju svoj nacionalni identitet. On je saop{tio mi{qewe da }e Crnogorci u Srbiji i daqe doprinositi razvijawu dobrih odnosa i {iriti prostor za saradwu u svim oblastima, navodi se u saop{tewu.

Zatvor bez struje SARAJEVO: Zbog krize sa likvidno{}u buxeta Federacije BiH dobavqa~ima nije ispa}eno oko sedam miliona KM, zbog ~ega je zatvoru u Tuzli iskqu~ena struja. Kako pi {e „Dnevni avaz” dugovi nisu ispla}eni za prva tri meseca ove godine a me|u potra`iocima su i „BH Po{ta”, Elektroprivreda BiH i neke benzinske pumpe.

Ante Krajina, federalni ministar finansija, potvrdio je za „Dnevni avaz” da Vlada FBiH ima neizmirenih obaveza. „Znam da imamo neizmirenih obaveza i da kasnimo, ali plati}emo, samo malo strpqewa.

Odre|ene prioritete smo imali i morali smo prvo to da platimo. To smo odradili onako, doma}inski i ekonomskom logikom, pa }emo i ove obaveze izmiriti”, rekao je Krajina.

Struja je iskqu~ena i delu Kaznenopopravnog zavoda Tuzla, restoranu „Kozlovac”, zbog duga ve}eg od 50.000 KM. (1 evra je oko 2 KM) Ako Fe deral no mi ni star stvo finansija ne re{i probleme s dugovawima u ovoj ustanovi, bez struje bi vrlo brzo mogla ostati i zgrada uprave, zatvorske }elije i sve ostale prostorije KPZ-a Tuzla.

Osim bez struje, zatvorenici u KPZ-u Tuzla mogli bi ostati i bez hrane zbog velikih dugovawa dobavqa~ima.

Stjepan Mesi}

svojih zemaqa i predstavqali mi kao vrhovnom komandantu oru`anih snaga svoj proizvod.

Ipak, niti sam na koga uticao pri dono{ewu kona~ne odluke, niti sam u tome u~estvovao”, isti~e Mesi}.

Sve insinuacije koje bi trebale da navedu javnost na zakqu-

~ak kako je pod istragom, odnosno koje ve{tom manipulacijom tekstovima, fotografijama i naslovima, sugeri{u da je osumwi~en za primawe mita, Mesi} je o{tro odbacio, prenosi hrvatski Medija servis. „Poznati su mi detaqi o tome ko je, kada i kako takve medijske

manipulacije dogovarao, ali ih zbog stabilnosti dr`ave ne}u iznositi”, izjavio je biv{i predsednik.

Nije problem da policija istra`i ko je ulazio u kancelariju predsednika za vreme wegova mandata, odnosno 2007. godine, kad je potpisan ugovor o kupovini 84 vozila „Patrije” za 112 miliona evra, rekao je Mesi}.

Biv{i predsednik Hrvatske odbija insinuacije kojima bi se wegova borba protiv korupcije prikazala kao posledica nezadovoqstva zbog toga {to nije dobio svoj deo kola~a.

Posle vesti da su istra`iteqi Kancelarije za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala pregledali kwige posetilaca, nema novih vesti ni informacija, a istraga se odvija se u okviru istrage o korupciji u procesu nabavke vozila „Patrije” u Sloveniji.

GR^KA

Neredi posle samoubistva lekara u Atini ATINA: Demonstranti su se sukobili sa policijom tokom no}i izme| srede i letvrtka u novim protestima u Atini, do

Nekoliko stotina demonstranata okupilo se nekoliko sati nakon {to se 77-godi{wi Dimitris Hristulas ubio, a kasnije je

Gra|ani ostavqaju cve}e na mestu ubistva

kojih je do{lo nakon samoubistva penzionera ispred zgrade gr~kog parlamenta.

do{lo do sukoba sa policijom, javqa Bi-Bi-Si. Demonstranti su bacali zapaqive bombe na pri-

padnike snaga bezbednosti, dok je policija uzvratila suzavcem. U neredima su povre|ena dvojica televizijskih novinara.

Na istom mestu, tokom popodneva ve}i broj qudi odavao je po{tu na mestu gde se penzioner ubio, a gr~ki mediji su objavili da je on ostavio opro{tajno pismo u kome je naveo da mu je „penzija postala ni{tavna”. „Jedan lekar bi morao imati ugodan `ivot za vreme penzije.

Da je zbog ekonomskog stawa do{ao do ta~ke samoubistva, to nam mnogo govori - iz tog primera mo`emo videti kako se doslovno raspada socijalna struktura zemqe”, rekao je Vasilis Papadopoulos iz pokreta „Ne `elim pla}ati”.

U Gr~koj se, prema agenciji Rojters, broj samoubistava u 2010. godini pove}ao za 18 odsto. U Atini to pove}awe je dostiglo ~ak 25 procenata.

BIV [I PRE MI JER CR NE GO RE OP TU @U JE MNO GE DA [TE TE NA CI O NAL NIM IN TE RE SI MA

Milo „hapsi” opoziciju i medije PODGORICA: Lider Demokratske partije socijalista Milo \ukanovi} poru~io je da, ukoliko u Crnoj Gori treba sprovesti hap{ewa na kojima insistira Evropska unija, onda u zatvor treba da idu ~elnici opozicije i vlasnici nekih medija. \ukanovi} je opoziciju, deo civilnog sektora i medija, optu`io da iz neutoqive `eqe za vla{}u {tete nacionalnim interesima, napadaju}i investitore i poku{avaju}i da iskonstrui{u tezu da su DPS, wihov lider i prethodna vlada korumpirani.

Na udaru je upravo ono {to je najva`niji deo budu}nosti Crne Gore, ekonomija i investitori, kao vrlo va`ni partneri vladi i dr`avi. Treba stvoriti o~aj u Crnoj Gori, jer bi Crnogorci jedino iz o~aja za wih glasali, rekao je lider DPS-a. \ukanovi} je na predizbornom skupu DPS-a u Tivtu odbacio kao neta~ne tvrdwe

Milo \ukanovi}

opozicionara da Evropa insistira na hap{ewu visoko pozicioniranih funkcionera, prenose podgori~ki mediji. „Naravno, znam ja koga bi oni najvi{e voleli da uhapse, ali imaju potpuno pogre{nu predstavu da

}e time smeniti postoje}u vlast i sebi obezbediti pre~icu do dolaska na vlast. Dobar deo wih, nakon dolaska na vlast, `eli da Crnu Goru prinese na `rtvenik velikosrpskog nacionalizma”, rekao je \ukanovi}.

Krivokapi}: Mra~na uloga ~etnika PODGORICA, SARAJEVO: Predsednik Skup{tine CG Ranko Krivokapi} ka`e da je proces rehabilitacije Dra`e Mihailovi}a poku{aj revizije istine o jugoslovenskim ratovima 90tih. On je, u pismu zameniku predsedavaju}eg Predstavni~kog doma BiH Denisu Be}irovi}u, naveo da deli wegove ocene o mra~oj istorijskoj ulozi ~etni~kog pokreta i opasnosti koju za ~itav region predstavqa potencijalna rehabilitacija Dra`e Mihajlovi}a, koga on naziva ratnim zlo~incem. „Istorija nas na ovim prostorima u~i da iza velikih revizija istorije nastupaju velike nesre}e”, kazao je Krivokapi}, oceniv{i da su rat u Hr-

vatskoj, a pre svega u Bosni i Hercegovini, kao i strahoviti sistematski zlo~ini koji su u toj dr`avi po~iweni, bili prakti~na realizacija ciqeva ~etni~kog pokreta. „Etni~ko ~i{}ewe i genocid nad nesrpskim stanovni{tvom centralni je deo ~etni~kog projekta. Pru`awem legitimacije Dra`i Mihalovi}u naknadno se legitimi{u i zlodela wegovih naslednika u Bosni i Hercegovini”, naveo je Krivokapi}. On ka`e da se sla`e sa Be}irovi}em da ~etni~ki projekat predstavqa konstantnu opasnost i za Crnu Goru. On ka`e da se sa politi~kom ~etni~kog pokreta ne ide u Evropu, kao i da svi putevi te ideologije vode samo u Hag.

petak6.april2012.

25

BOSNA I HERCEGOVINA

Dodik najavio smewivawe direktora BAWALUKA: Predsednik ove stranke i javnu funkciju RS i lider SNSD Milorad Do- koju obavqaju”. „Nikada vi{e dik najavio je da }e u naredne nije bilo potrebe za tim da se dve do tri sedmice biti smewe- vlast identifikuje sa narodom ni ~elnici nekih institucija i kao {to je sve ovo vreme i bila. javnih preduze}a.

SNSD ima dovoqno dobrih kadrova i SNSD }e o~istiti sve, pre svega u „srpskim {umama”; krenu}emo da ra{~i{}avamo nepravilnosti u zdravstvu, to je nesumwivo, zatim u Geodetskoj upravi, i ako to podrazumeva smewivawe do najvi{eg nivoa u tim Milorad Dodik sektorima, bi}e smeweni”, re- Zbog toga svaka vrsta otu|ewa kao je Dodik za bawalu~ke „Ne- od naro da je nedo pusti va za zavisne novine” koje }e danas SNSD”, istakao je Dodik. Po objaviti kompletan intervju. wegovim re~ima, „niko ko se On je dodao da je SNSD „spre- bavi nezakonitim radwama u man da se odrekne svih koji su upravi, ne}e ostati ni blizu okaqali ili kaqaju politiku SNSD”.

Ukinut pritvor Stani{qevi}u BAWALUKA: Sud BiH ukinuo je pritvor Bo`idaru Stani{qevi}u, osumwi~enom za terorizam zbog uno{ewa oru`ja u

Bo`idar Stani{qevi}

halu „Borik”, koji su otkriveni dan pre proslave Dana RS. Kako je saop{teno iz Suda BiH, Stani{qevi}u je zabraweno napu{tawe mesta boravka, a privremeno mu je oduzet paso{ i zabraweno izdavawe novog paso{a, a zabraweno mu je i kori-

{}ewe li~ne karte za prelazak granice. Stani{qevi} je tako|e obavezan da se javqa nadle`noj policijskog stanici jednom sedmi~no, navodi se u saop{tewu. Izre~ene mere zabrane mogu trajati dok postoji potreba, a kontrola opravdanosti }e se vr{iti svaka dva meseca.

U slu~aju da osumwi~eni prekr{i neku od izre~enih mera zabrane, dodaje se u saop{tewu, ponovo mo`e biti pritvoren.

Stani{qevi}, radnik hale „Borik”, priznao je da je u ovu sportsku dvoranu uneo naoru`awe i eksploziv, otkriveno dan pre proslave Dana RS, kojoj su prisustvovali najvi{i zvani~nici RS i Srbije.

Stani{qevi} je jedno vreme bio u zatvoru u Sarajevu, a onda je preme{ten u bawalu~ki zatvor „Tuwice”.

DEJTON

Server: Dejton favorizuje nacionaliste PRAG, BEOGRAD: Dejtoski sporazum favorizuje nacionaliste u BiH, a SAD su najvi{e pogre{ile {to su prihvatile podelu zemqe po principu 51 prema 49 odsto, ka`e Danijel Server.

Ameri~ki stru~wak pri Centru za transatlantske odnose, za koga se navodi da je jedan od posrednika u postizawu Dejtonskog sporazuma 1995. godine, rekao je da rane u BiH jo{ nisu zaceqene i da u woj i daqe postoje politi~ari „koji nastoje da igraju na kartu etni~kih podela zarad sopstvenih ciqeva”.

Upitan da li ~lanstvo u Evropskoj uniji mo`e biti dovoqno privla~no da se prevazi|u podele u BiH, Server je odgovorio da se na primeru ukida- Danijel Server wa viza videlo kako mo`e biti sna`na wena privla~nost, i da bi „svaki gra|anin BiH koji putuje u najsiroma{wiji deo Unije bio kratkovid ako ne prizna da je pripadnost tom bloku veoma po`eqna”. „Problem je {to politika u Bosni i Hercegovini ne dozvo-

qava da na scenu stipe qudi koji su ozbiqno posve}eni ostvarewu tog ciqa (prevazila`ewu podela). To je delimi~no ~ak na{a gre{ka jer Dejtonski sporazum favorizuje nacionaliste, koji nemaju preveliki interes da se BiH pribli`i Evropi”, rekao je Server.

Po wegovim re~ima, pomawkawe tog interesa proisti~e iz toga {to Evropa „nije pogodan prostor” za procvat nacionalista.

Server je tako|e rekao da je „najve}a ameri~ka gre{ka prihvatawe podele Bosne i Hercegovine po principu 51 prema 49 odsto” i dodao da je „odluka o toj proporciji doneta nekoliko godina pre Dejtonskog sporazuma, iako nije odra`avala stawe na terenu.

petak6.april2012.

OdMOR

c m y

26

dnevnik

ЛИСАБОН НАЈЗАПАДНИЈА ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА

Метропола шармантне меланхолије

О

бавијен фином патином векова који га нису нимало штедели, Лисабон је град у коме ћете се, ма одакле долазили, осећати као да га одавно познајете, али и поново откривате. Једна од најстаријих европски престоница у којој се на сваком кораку осећају примесе апраских, афричких и прекоокеанских култура, простире се на седам брежуљака, а најмање исто толико разлога је повод зашто да посетите Португалију и његову „очаравајућу луку“. Било да сте љубитељ старине, музике, архитектуре, шопинга, гастрономије, уметности, вина, или сте једноствано хедонистички настројени Лисабон и околина су право место где ће сва чула бити задовољена, а Ускршњи празници или годишњи одмор добити димензију квалитетног, активног и незаборавног. Засад још увек са само једним преседањем стиже се авионом у Лисабон, а ако имате среће да летите по дану већ на самом почетку овај град ће вас почастити фантастичном панорамом с обзиром да се аеродром налази у центру града. То не значи да ноћ у Лисабону нема шта да понуди. Напротив. Иако се последњих година Лисабон и лепа Португалија стидљиво пробијају међу понудама туристичких агенција, нећете погрешити ако се одважите да сами органиујете посету овом лепом граду. Чим крочите короз аеродромска врата у срце Лисабона и док се возите неким од многобројних превозних средстава до свог одредишта, почеће да вам се намећу дилеме одакле да кренете у упознавање са овим несвакидашњим градом. Оно што ће вам свакако олакшати сналжење и уштедети време је карта града, а затим и кроки план свега онога што треба да видите, да би сте осетили дух Лисабона и украли мало његове

лагодне атмосфере. А списак онога што треба обићи подужи је и укључује све од споменика и ресторана до најразличитијих музејских поставки...од историје, преко фадо музике, до украсних фасадних керамичких плочица – „азулежош“..

Зачињена историја Полазна тачка путовања кроз векове и простор Лисабона могла би да буде област Белем, колевке колонијалне моћи Португала. Пре шест векова одавде су се у непозната пространства отискивали, и за данашње услове, невероватно храбри људи, а враћале се каравеле натоварне драгоценостима. Трговина и колонијална експанзија је јачала државу, а зачини који су стизали преко мора подизали здања која и данас сведоче о моћи и сјају прошлих времена. У близини места где се река Тежо улива у Атлантик налазе се два бисера мануелниске архитектуре, а то су самостан Жеронимо и Кула Белем. Недалеко је и Споменик морепловцима, лепотица модерне архитектуре – згада Културног центра Белем, Археолошки музеј, као и интересантни

музеји бродова и кочија у којим се чувају макете, чак и у природној величини. Обилазак историјског дела града можете заврштит у истом маниру, у најстаријој поластичарници у којој, ако будете имали стрпљења да сачекате ред, можете уживати у традиционалном лисабонском крем – хрскавом колачићу под називом „паштел де ната“ или само „ната“. Уколико желите да стекнете општу слику града, а да затим уживате у детаљима, Лисабон можете панорамски разгледати на невероватно пуно начина. Да ли ћете се определити за отворени дабледекер, обичан аутобус, трамвај, можда фијакер, такси, возило са ГПРС навођењем, лифт или чак жичару, зависи од личних афинитета, а сигурно је да ни једно од наведеног неће бити погрешан избор. Ту је и метро који вам за мало новца омогућава да за кратко време и врло једноставно стигнете са краја на крај града, а умеосто панораме нуди вам разгледање својврсне „подземне галерије“ разнобојних керамичких плочица. Важна напомена је да у јавном превозу обавено купите карту јер су контроле веома

честе, а казне, наспрам цене карте енормно високе.

Спојеви неспојивог За оне који заиста желе да осете град нема бољег начина од шетње, а угођај ће остати упечатљив јер су готово сви тротоари направљени од белог или црнобелог макадама, а у неким деловима града и од неколико врста мермера. После Белема, од ког ћете у центар Лисабона стићи возом за пар минута, пешачко крстарење градом започеће на велелепном тргу Праса ди Комерцио. Са ове тачке најбоље је кренути у обилазак градске тврђаве Сао Јорге, до које се стиже кривудавим и уским уличицама најстари-

Порто, пужеви, метро, распродаје...

О

длична база за посете Лисабону и оклини су ексклузивна летовалишта Кашкаиш и Ешторил, где се налазе луксузни хотели, шопинг центри, голф тере-

ни, егреле, коцакрнице, као и лепо уређене плаже. Поред ових веом су популрана и летовалишта на југу Португалал у области Алгарве, а највећи број туриста долази из Шпаније и Француске. У нашим агенцијама однедавно су се почели продавати туристички аранжмани за Португал, а цене се углавном крећу од око 500 евра па навише, у зависности од броја дана, категорије смештаја и цене превоза. Сам Лисабон важи за један од јефтинијих европских градова, па тако кафа или минерална вода стају око 1,5 -2 евра, колко су и сендвичи или неки од колачића, док се порција рибе, од који се најчешће конзумира бакалар, са прилогом креће од

седам евра па навише. Сезона распродаја почиње око 15. јула и траје до 15. септембра, а снижења су у неким радњама више него повољна. Што се превоза тиче, најјефтинији је метро, а затим аутобуски и трамвајски превоз, па и такси превоз. Храна је разноврсна, а у супермаркетима осећаћете се као на егзотичној пијаци јер велики део воћа и поврћа није познат нашој кухињи. Најчешће је на менију Португалаца бакалар кога припремају у 1000 варијанти, следе варијације јела од свињетине, а посебан специјалитет за грицкање уз пиво су пужеви. На менију су и најразличитије врсте окрепљујућих повртних чорбица под именом „сопа“, а на сваком кораку, за оне који нису склони откривању нових ускуса, су ресторани брзе хране. Богата и разноврсна трпез на којој су такође уплетене кулинарске финесе са разних меридијана био би незамислив без препознатљивог португалског бренда – порта, чије најразличитије варијанте можете купити у бутицима вина.

јег и најаутентичнијег дела Лисабона – Алфаме. У вом делу града налази се најстарија богомоља Катедрала Се, а оно што никако не смете да пропустите су и посете црквама Светог Винсента и Свете Луције са чијег видиковца можете уживати у атмосфери изворног Лисабона. Алфама, иако најсиромашнији део града, ће вас купити својим шармантним и аутентичним баровима у којим је рођена фадо музика и у којим се точи чувени порто, и опуштеном атмосфером уских уличица на чијим фасадама су итекако видљиво урезани удари времена. Крај шетње степеницама Афаме биће заокружен прелепим панорамским погледмо на Тежо, централни тр-

говачки део града Бајшу и Росио, боемски кварт Чиадо, горњи град Баиро Алто, цркву Кармо...

Из пепела до сјаја Иако је Лисабон један од најстаријих европских градова споменици античке прошлости једва су видљиви, али не и мање значајни. Град, кога су опсаде и ратна разарања заобишли, страдао је 1755. године од силе природе. Апокалиптични земљотрес је однео имеђу 60 и 90 000 живота, а град је готово претворен у прах и пепео. Остаци античке прошлости и средњевековне културе данас се могу видети у Архелошком музеју и у збирци Калоусте Гулберкијана. Становници града нису поклекли, а под визионарском палицом маркиза од Помбала град је добио данашње обличије које укључују широке авеније, паркове, и архитектонске узоре Париза. Најрпрезентативнији пример тог периода је централни Трг маркиз де Помбал, иза кога се

налази прелеп и велики парк Едварда ВИИ, док се према Тежу спушта Авенија Либердад. На њој су своје место нашли ексклузивни хотели и реномиране бутици, а на њу се наставља централни трговачки део Бајша која је испресецана улицама под правим углом и умивеним петоспратним фасадама грађеним по узору на Париз из средине 18. века. Из овог дела града пешке се можете запутити у истраживање разбарушеног Чиада и за кратко у некој од галерија, отворених атељеа, књжара или кафића упити део боемског Лисабона. Неизбежна је и вожња једним од симбола града лифтом Санта Жуста, направљеним у Ајфеловој радионици почетком прошлог века. Лифтом се стиже до горњег града – Баиро Алто, а дочекаће вас монументални остаци старог Лисабона – црква Кармо. Баиро Алто најбоље ћете упонати ноћу када традиционални кафићи и фадо барови отварају своја врата посетиоцима, док су за оне жељне целоноћног провода резервисане дискотеке и пабови на доковима лисабонске луке. Лисабон је и град на изглед непомирљивих супротности, а то ћете најбоље доживети ако се препустите вожњи метроом који ће вас одвести у нови део града који је специјално грађен за Светску изложбу Еxпо 1998. године. По изласку из метроа, наћићете се у окружењу супермодерне архитектуре. Поред огоромног и модерног шопинг центра Васко де Гама, ту се између осталог налази и Парк нација, жичара којом стижете до истоименог висећег моста најдужег у Европи који са 17 километара премошћава реку Тежо, као и највећ Океанаријум који заиста вреди обићи. Све набројано само је повод да уроните у темпо овог града који вас у себе неодољиво увлачи сјаним белим тротоарима, фасадама зграда умотаних у слојеве времена и обојених у шарене керамичке плочице. Ипак нађите времена да у једнодневним излетима обиђете и знаменитости ван града као што је Национална палата у Келужу, краљевски дворац, маорску тврђаву и ботаничку башту у Синтри, песковиту лепотицу – палжу Гуинчо, а за сам крај почастите себе несвакидашњим призором, и надасве моћним осећајем док посматрате океан и небо на најзападнијој тачки континенталне Европе – Рту Кабо да Рока. Текст и фото: Весна Вукојев

ЦРНА ГОРА

Ц

Спремни за сезону

рна Гора са великим оптимизмом очекује летњу туристичку сезону, јер већ постоји значајна заинтересованост за ту дестинацију, саопштено је у Подгорици. Координациони тим владе Црне Горе за припрему и праћење туристичких сезона саопштио је да је заинтересованост за црногорску туристичку понуду више него охрабрујућа.

- На основу великог интересовања које влада за нашу дестинацију, а које је присутно на свим сајмовима на којима је презентована туристичка понуда Црне Горе, као и изузетно повољног букинга, са великим оптимизмом очекујемо успешнију летњу туристичку сезону у односу на предходну годину„, наведено је у саопштењу Координационог тима. Додаје се да би унапређењу туристичке понуде Црне Горе требало да допринесе и недавни споразум са ирским нискотарифним авиопревозником Рајанаир . Акција „Нека буде чисто,” биће настављена и у 2012, више путних праваца биће модернизовани, а очекује се већи број гостију у односу на предходну сезону. Према ранијим подацима, Црну Гору је током 2011. посетило 1,37 милиона туриста, а та држава је, по том

основу, приходовала скоро 700 милиона евра. У Црној Гори највише је туриста из Србије што поткрепољују и подаци Монстата, који кажу да су највише ноћења остварили су туристи из Србије 19.1 одсто, Босне и Херцеговине 12,5, Русије 11,7, Албаније 4,6 и Италије 2,6 одсто. Гости из осталих земаља остварили су 43,8 одсто ноћења. Највише ноћења регистровано је у приморским местима 78,2 одсто, у Подгорици 10,9 и у планинским центрима 5,5 одсто.

САЛОН НАУТИКЕ: Међународни Салон наутике биће ове године одржан од 6. до 10.априла, у Хали једам Београдског сајма. На сајму ће се окупити домаћи и инострани произвођачи и увозници пловила и опреме, потенцијални инвеститори изградње марина и инфраструктурних објеката у приобаљу, љубитељи крстарења рекама и морима, и све који су укључени у понуду наутичког туризма.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

petak6.april2012.

27

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

50279

VELIKA prole}na rasprodaja vo}nih sadnica, jabuke, kru{ke 100 din. tre{wa 150 din. kajsija dva puta kalemqene 300 din, kalemqen le{nik 500 din.

Tradicija du`a od pola veka. Novi Sad - [angaj.

Telefoni: 063/8351-900, 021/66-14-380.

50404

Doc. dr Milena Dalmacija S po{tovawem i qubavqu uvek odani, ve~ito o`alo{}eni na{oj Mileni.

Porodica Vidovi}.

KURIRI, prodavci, sekretarica, promoteri potrebni preduze}u. Telefoni: 063/736-9152, 021/654-67-04.

50521

50624

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

49834 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile.

50312 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile.

50313

Sa velikim bolom i tugom u srcu obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je iznenada u 63. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Mladen ]ur~i} 1948 - 2012.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u subotu, 7. aprila 2012. godine, u 15 ~asova.

Posledwi pozdrav dragom kumu

O`alo{}eni: Supruga Vidosava, sin Dra`en i }erka Danijela sa suprugom Janisom.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima, dragi na{ dobri debeli!

50626

Sa dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminula na{a voqena mama, svekrva i baka

Zlatku Emi}u

vikendice, sala{e, placeve, vo}wake, lokacije za zgradu gde je 1 vlasnik. Telefoni: 063/598-463, 021/6621-797, 021/6215-260.

50510

od: kumova Darka i Branka sa porodicama i kume Nata{e.

Milica Xuwa Sahrana je u subotu, 7. aprila 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: }erka Jelena, sin Ivica, unuke Ivana, Ana, Renata i Silvija i snaja Buba.

S QUBAVQU bi prihvatili stariju, nezbrinutu osobu, brinuli o woj, o zdravqu, ~isto}i, hrani.

Za nekretninu. Telefon 021/827-991, posle20 ~asova.

50414

POTREBNI lepo name{teni stanovi, ku}e, lokali, vikendice, stanodavcima besplatno. Izdajemo garsowere 80-120, jednosobne, dvosobne 100-180. Telefoni: 021/6621-797, 021/6215-260, 063/598-463.

50353

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, lokale,

50620 50615

PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36m2, Cara Du{ana. Cena 39.000 evra fiksno. Telefon 063/531121.

50426 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Novom Nasequ, Ul. Mileve Mari} 7/stan 825, drugi sprat. Telefon: 064/8069196.

50504

Posledwi pozdrav najboqem prijatequ

Jawi Gakovi} ro|. Naran~i} iz Bosanske Krupe

Zlatku Emi}u VODOINSTALATERSKE usluge, zamena cevi, rekonstrukcija kupatila, ma{insko odgu{ewe i snimawe cevi, garancija, kvalitet.

Telefoni: 6393-737, 064/1604725.

50254

Posledwi pozdrav dragoj majci, ta{ti, baki, prabaki, svekrvi i priji

od porodice Kurina.

Sahrana je danas, 6. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Bege~u. Skup je u 13 ~asova, u Bege~koj crkvi.

Jedina majko, tvoj odlazak uskratio nas je jedne tople qubavi i pa`we.

O`alo{}eni: }erke Milica, Mira i Qiqana sa porodicama.

50621

50627

28

^iTUQe l POMeni

petak6.april2012.

Posledwi pozdrav dugogodi{wem ~lanu na{eg kluba

dnevnik

GODI[WI POMEN Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da }emo 7. 4. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obele`iti godi{wi pomen na{em dragom tati, dedi i svekru

Oti{la je zauvek, na{a mila i plemenita

Neboj{a @upunski Vremeni

Lenka Jankovi}

Vladimir Paunovi}

ro|ena [andorov 1935 - 2012.

Posledwi pozdrav od kom{ija sa naseqa „Dunavac” Petrovaradin.

Tomi Vojnovi}u F. K. „INDEKS”.

50592

50611

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sa neizmernom tugom opra{tamo se od na{eg voqenog prijateqa

Verica Lipovac 1932 - 2012.

Sahrana je danas, 6. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na Gradskom grobqu, u Ba~u.

O`alo{}ena porodica.

50606

TU@NO SE]AWE Dana, 7. 4. 2012. godine, u 10 ~asova navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e drage bake i prabake.

Ispra}aj je danas, 6. 4. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu, tugom i bolom, weni: sestra Nada, sestri} Du{an, unuci Aleksa i Igor.

Neka joj je ve~na slava.

Po obavqenoj kremaciji, polagawe urne bi}e u Srbobranu na pravoslavnom grobqu.

50577 Posledwi pozdrav

Dragom Tomi

Zlatku Emi}u

Porodica Grli}: Seja, Sa{a i Jelena.

od drugara sa Vidovdanskog naseqa.

50605

mom tre}em bratu, velikom prijatequ na{e porodice, najve}em dobrici na ovom svetu, posledwi pozdrav na ispra}aju u neki drugi, mo`da, boqi svet.

Sowa Ve}kalov sa porodicom.

50604

Pro{lo je pet tu`nih godina otkad nema na{eg dragog

Dragi tata, dan mi nekako i pro|e ali me du{a svaku no} zaboli i kroz suze iza|e bol u novi dan i sve u krug.

Nedostaje{ mi, a koliko, znam samo ja.

Vladimiru Paunovi}u Sin Nenad, }erka Jelena, snaja Jelena i unuka Awa.

Tvoja }erka Jelena.

50560

50557

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od dragog kuma

Tomislavu Vojnovi}u Tomislava Vojnovi}a

Tomislava Vojnovi}a Zlatoje i Nada, Gordana i Ksenija sa porodicama.

50564

50572

Posledwi pozdrav dragoj snaji, jetrvi i strini

Javqamo rodbini i prijateqima da je na{a majka, baka i prabaka

Bo`idara - Bo{ka Kova~eka voqenog supruga, oca, dede i brata, univerzitetskog profesora i dugogodi{weg predsednika Matice srpske.

Zora Brzak ro|. Siri{ki Hvala ti za svu qubav koju si nam poklonila. ^uvamo uspomenu na tebe.

Unuk Marko, snaha Branislava i praunuka Nikolina.

Posledwi sestri

pozdrav

Svetlani

Sasta}emo se na Uspenskom grobqu, u subotu, 7. aprila, u 12 sati, da se podsetimo wegove dobrote.

50607

dragoj

Ru`ica Vasili{in - Iveti}

od: Du{ka i Sime sa porodicom.

Wegove: Mira, Gordana, Jelena, Duwa i Ksenija sa porodicama.

50580

50559

Posledwi pozdrav dragoj snaji, jetrvi i strini

Tu`an je ispra}aj na{e drage i voqene

GODI[WI POMEN

Hvala ti na dru`ewu kume

Tomislave Vojnovi}u

Kum Mi{ke.

preminula 4. 4. 2012. godine, u 85. godini.

Sahrana }e se odr`ati 6. 4. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Majko, bako, prabako puno te volimo.

50563

Posledwi pozdrav Mili~inom tati

O`alo{}eni: }erka Branka, unuke Sandra i Kristina sa porodicama i unuka Ana.

50569

Svetlani Krivoku}a

od: brata Bo}e i Svete Lali} sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 4. aprila, u 61. godini preminula na{a draga

Lenke Jankovi} Svetlani

ro|. [andorov 1935 - 2012.

S qubavqu i bolom, brat Bata sa }erkama Nata{om i Aleksandrom.

od: Branka i Slavice sa porodicom.

od: Vukana i Pe|e sa porodicama.

50558

50623

50596

50581

Draga

Posledwi pozdrav dragom

Tomislavu Vojnovi}u

Oti{la je nezaboravna

Sa velikom tugom opra{tamo se sa na{om dragom

na{a

divna

i

Svetlana Krivoku}a ro|. Lali}

Tomici Zbogom veliki prijatequ.

Ba}a s porodicom.

50590

Sahrana }e se obaviti u petak, 6. aprila 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Sirigu.

Lenkom - Lenkicom Jankovi}

Svetlana

iz Srbobrana ro|. [andorov 1935 - 2012.

`ive}e{ uvek u na{im srcima.

Lenka Jankovi} ro|. [andorov

Tvoj brat Mi{a Kurja~ki i Sne`ana.

50598

Tvoja zaova Mira sa decom @eqkom i Jelenom.

50555

O`alo{}eni: suprug Milorad, sin Bogdan i }erka Marija sa porodicama.

50554

Neka joj je ve~na slava i hvala.

Sestra Dragiwa i zet Radomir Krsti}.

50622

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana 15. aprila bi}e 4 godine od rastanka sa na{im dragim

petak6.april2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i brat preminuo posle duge i te{ke bolesti, u 48. godini.

29

Hvala ti tata {to si mi `ivot dao. Ve~no }u te u srcu nositi.

Hvala ti Zlajo za sve godine {to si proveo sa nama. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Zlatko Emi}

Zlatko Emi} Zlaja

prim. dr Bo`imirom Savi}em neuropsihijatar Uspomenu na wega sa beskrajnom qubavqu, ne`no{}u i ponosom ~uvamo u na{im srcima.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 7. 4. 2012. godine, u 11 sati, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Porodica: supruga Milka, sin Sr|an, k}i Nata{a, unuci Natalija, Aleksandar, Andreja, Lena, Vladan, snaja Suzana i zet Bora.

Zlatko Emi} Zlaja Sahrana }e se obaviti u Novom Sadu, na Gradskom grobqu, 6. 4. 2012. godine, u 14.15 ~asova.

50536

Hvala ti {to sam te upoznao i {to znam da si ti upoznao mene.

Uvek }u te se rado se}ati

Posledwi pozdrav bratu

Edvard Le{~e{en - Eda 6. 4. 1971 - 6. 4. 2012.

etnomuzikolog 6. 4. 2011 - 6. 4. 2012. @iveo si tiho i oti{ao tiho, ali si u na{im srcima ostavio neizbrisiv trag.

Mnogo smo te volele.

Supruga Danica i k}erke Katarina i Miroslava sa porodicama.

Danas bi bio Tvoj 41. ro|endan.

U `ivotu ima trenutaka kada ti neko toliko nedostaje da ga `eli preseliti iz snova u stvarnost samo da bi ga zagrlio...

Voli Te neute{na mama Jelena.

50505

50224

[ESTOGODI[WI POMEN Dana, 6. aprila 2012. godine, navr{ava se {est godina od prerane smrti na{e

Posledwi pozdrav i prijatequ

na{em

dugogodi{wem

drugu

Tomi Vojnovi}u Uvek }e{ `iveti u na{im srcima, a se}awe na tebe traja}e ve~no.

od drugara: Jove Brmbote, Vuka{ina Ke{eqa, \ure Maravi}a, Ilije Panteli}a, Du{ka Stepanova, Ise Sekickog, Jove Mati}a i Stanka Anti}a.

Porodica Duki}.

50514

Miroslave Duki}

Tomislavu Vojnovi}u

50535

50534

Najdra`i, jedini sine

Mr Martin Kme}

Posledwi pozdrav

Tvoji: Ivana, Dalibor, Nikola i Nemawa.

O`alo{}ena porodica.

50512

IN MEMORIAM

Tvoja Makica.

Zlatku Zlajo Tvoj Nemawa.

Posledwi prijatequ

pozdrav

od: brata Janka i snaje Svetlane sa decom i unucima.

50537

50609

dragom

Posledwi pozdrav dragom i dobrom prijatequ

Tomislavu Vojnovi}u

Tomi Vojnovi}u

Veliko hvala za sve dobro koje si nam ~inio u `ivotu.

Porodice: Roganovi}, Bukinac i Velemir.

Po~ivaj u miru.

Tvoji prijateqi: Anka i Sini{a.

50517

50520

50518

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

Posledwi pozdrav dragom ujaku

POMEN

Posledwi pozdrav dragom

na{em dragom

od porodice Vojvodi}.

50574

POMEN Danas, 6. 4. 2012. godine je punih pet godina od kako nije sa nama moj najve}i prijateq u `ivotu, moj oslonac, moje sve.

Ru`ici Vasili{in - Iveti} Tvoja dobrota i qubav zauvek }e grejati na{a tu`na srca.

O`alo{}ena }erka Mira, zet I{tvan, unuk Tomislav i snaja Nena.

Tomislavu Vojnovi}u

dr Sr|anu Bili}u 1946 - 2011.

Tomi

Navr{ava se godinu dana od kako nisi sa nama.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji: Vawa, Jelena, Ilona i Ivan.

od Rajka Kova~evi}a sa porodicom.

od Stanka i Sa{e Anti}.

50529

50541

50515 50562

Dana, 6. aprila navr{ava se 12 godina od kako tragi~no izgubih jedinu }erku

Pro{lo je 40 dana od kada nije sa nama na{a draga majka, baka, ta{ta i svekrva

Pro{lo je {est meseci od kada na{ an|eo plemenitosti i dobrote

Posledwi pozdrav

An|elka Simi} 1929 - 2007.

Vreme je pro{lo, a sve je isto, sa povremenim usponima, a uglavnom su padovi. Davala si se bez rezerve da budem sre}na i zadovoqna.

Malo sam ti uzvra}ala, `ao mi je {to nisi znala koliko sam Te volela, a bol za tobom }e ve~no ostati.

Tvoja Ceca i unuk Neboj{a.

50373

Milicu Prostran Sedmog aprila }emo posetiti wenu ve~nu ku}u, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Sa tugom, majka.

50553

Ksenija Gabri}

Dragica \ur|i}

ro|. Dragojevi}

Beskrajnu qubav koju si utkala u nas ve~no nosimo u srcima i se}awima.

U subotu, 7. aprila, u 11 sati, sa glavnog ulaza na Gradsko grobqe, krenu}emo da posetimo wen grob.

Porodice \ur|i} i Pal~ek.

50532

vi{e nije sa nama. Svakoga trenutka je u na{im mislima i srcima...

Pomen }e se odr`ati u subotu, 7. aprila, u 11.30 ~asova, na Melinom grobqu, u Kikindi.

S neizmernom qubavqu, Lara, Boris, Marijana i Aqo{a.

50525

Tomislavu Vojnovi}u KOLEKTIV PRIVREDNOG SUDA U NOVOM SADU.

59790-P

tv program

petak6.april2012.

06.30 Добро јутро, Војводино, јутарњи програм 09.00 Злогласни атентати 09.30 Фолдер култура 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.15 Треће доба 13.00 Српски екран-информативна емисија МТВ-а на српском 13.30 Чији је то салаш: Салаш Кош, (мађ).са титл.на српски 14.00 Вести 14.05 Сучељавање 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска Војводина 15.30 Центар света

06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Панонска хроника ЕКО вести Војвођанске вести Аналија Акција Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филмски програм: Наша земља 00.00 Глас Америке

Је дан на је дан

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.00 10.09 10.42 11.09 12.05 12.15 12.30 12.40 12.53 13.51 14.40 19.00 19.30 20.08 21.00 21.45 23.45 00.00 00.48 00.57 01.56

Гост еми си је „Је дан на је дан” би ће бе о град ски над би скуп Ста ни слав Хо че вар. Уред ник и во ди тељ: Да ни ца Ву че нић (РТВ 1, 17.20)

03.33 04.00 04.30 04.44 05.16 05.47

Бе о град ски над би скуп Ста ни слав Хо че вар 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 22.40 23.50 00.35 01.00

Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Поаро Биографије Војвођански дневник Први пут на гласање Петказање Поаро Један на један Концерт групе Ибрице Јусића 1.део

06.30 07.00 07.50 08.45 10.00 10.30 12.15

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Теодоре Бојовић Музички интермецо – мађарска музика Вести (мађ) Михал Рамач-портрет, док.филм (рус) са титл.на српском Дуел, филм Цртани филм Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Први пут на гласање Улица Ред Роуд, филм ТВ Баштина ТВ Продаја

12.30 12.40 13.10 14.55 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 21.35 23.25 00.00

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серија Вести Опчињени Витраж Време је на мојој страни Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли

Ре цеп ти Ла у ре Ра ва јо ли (Но во сад ска ТВ, 11.10) 16.00 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Вреле гуме Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Човек лав Ленија Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

06.00 09.30 09.45 10.00 10.45 11.15 11.45 12.00

Једрење – 34. Амерички куп Вести Премијер лига, вести СК СТУДИО Премијер лига, Магазин НБА акција НБА уживо Дејвис куп 1/4 Финала: Француска – УСА Вести Премијер лига, вести НБА уживо Премијер лига, Магазин Белгијска лига плеј оф: Стандард – Андерлехт Премијер лига: Свансеа – Њукасл Најава Премијер лиге Вести Премијер лига, Магазин НБА уживо НБА: Мајами – Мемфис Шампионат: Ридинг – Лидс Најава Премијер лиге НБА уживо

19.00 19.15 19.30 19.45 20.30 22.30 00.15 00.45 01.00 01.15 01.30 04.00 05.45 06.15

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Салаш у Малом Риту Вести Разгледница На скривено те водим место Приватни живот ремек дела Дневник Спорт плус Евронет Гастрономад Село гори, а баба се чешља Ово је Србија Тенис-Дејвис куп: Чешка-Србија, пренос Слагалица Дневник Рукомет-Квалификације за ЛОИ: Шпанија-Србија, пренос Вести(у полувр.) Ракеташ, филм Дневник Место злочина - Њујорк Евронет Тихи сведок Ноћни биоскоп: Љубав на сахрани, филм Салаш у Малом риту Вести(05.00) Гастрономад Око Разгледница Верски календар

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Бе о град ски син ди кат

Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Го сти Ива на Ива но ви ћа би ће „Бе о град ски син ди кат”, пред кон церт у „Аре ни” за ка зан за 28. април. При ча ће о пред сто је ћем кон цер ту, ре пер то а ру ко ји су при пре ми ли, от кри ће да ли пу бли ка мо же да оче ку је из не на ђе ња. Без дла ке на је зи ку освр ну ће се и на ак ту ел не из бор не кам па ње. (Пр ва, 21.10) 05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.05 20.15 21.10 23.00 23.30 23.45 00.15 01.15 01.45

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси Сувајвер Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил Експлозив Ексклузив

06.02 06.54 07.17 07.23 07.34 07.39 07.46 08.08 08.19 09.03 10.03 10.35 11.00 11.29 12.01 12.31 13.00 14.03 15.03 15.33 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 20.00 20.31 21.03 22.00 22.33 23.00 00.02 01.02

dnevnik

c m y

30

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Ози бу Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Искон живота Мој љубимац Метрополис Место за нас Срби у Холивуду Музика за оргуље Закључано: Мила АлечковићНиколић Трезор Искон живота Старо српско писано наслеђе Животна средина и здравље Поаро Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Тенис-Дејвис куп: Чешка-Србија, пренос 2.сингл Срби у Холивуду Лов и риболов Поаро Контекст 180 година народне библиотеке Србије Концерт Николаја Луганског Трезор Тенис-Дејвис куп: Чешка-Србија

06.00 ВОА 06.30 Улови трофеј 07.00 Маратон 08.00 Слике живота 08.30 Породица Серано 10.00 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.35 Отворени студио 12.00 Вести 12.15 Отворени студио 13.00 24 14.00 Вести 14.30 Доктор Хаус 15.30 Терминатор 16.15 24 17.05 Менталиста 18.00 Вести 18.30 Филм: Девојка на мосту 20.10 Доктор Хаус 21.00 Филм: Труманов шоу 23.00 Менталиста 00.00 Филм: Џекес 2 02.00 Терминатор

Џони Ноксвил

Џе кес 2 По што су за ди ви ли филм ску пу бли к у не ве ро ват ним ка ска дер ским под ви зи ма, ауто ри и глум ци чу ве не се ри је ко ја се при ка зи ва ла на ка на лу МТВ ре ши ли су да над ма ше свој под виг из пр вог де ла фил ма. За то нам на ма ле екра не до но се још по ни жа ва ју ћих и бол них при ча, без об зи ра на то што ни ко ни је прет по ста вљао да је то за пра во мо гу ће. Уло ге: Џо ни Нок свил, Бем Мар ге ра, Сти ви О, Крис Пон ти ус, Ра јан Дан Ре жи ја: Џеф Тре мејн (Ава ла, 00.00)

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 15.00 16.00 16.40 17.05 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 23.45 01.00 01.45 03.15 04.50

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Наша мала клиника Преглед Лиге Европе Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Истражитељи из Мајамија Филм: Гласник из пакла Вести Спартак, крв и песак Истражитељи из Мајамија Филм: Матурско вече Инспектор Валандер Укључење у Б92 Инфо

Мој ра Тир неј

Ла жов, ла жов (Хе пи, 20.30) 07.55 08.00 08.15 08.35 08.45 08.50 09.40 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 23.15 23.20 23.50 02.40

Вести Ноди у земљи играчака Ешли Тајни свет меде Бенџамина Торк Метеор и моцни камион Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моји џепни љубимци Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Беверли Хилс Парови уживо поподне Вести Телешоп Голи живот Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Адвокатура Лажов, лажов, филм Серија Вести Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис

Џеј ми Ли Кер тис

Ма тур ско ве че Јед не ве че ри, де вој чи ца ко ју про го не дру го ви из раз ре да, бе жи у на пу ште ну згра ду у школ ском ком плек су, па да и на ме сту оста је мр тва. Ви нов ни ци не сре ће за кли њу се да ће ћу та ти, и да ће њи хо во уче шће у не сре ћи оста ти ве чи та тај на… Уло ге: Ле сли Нил сен, Џеј ми Ли Кер тис, Кеј си Сти венс Ре жи ја: Пол Линч (Б92, 01.45)

05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 14.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.30 21.15 23.00 00.30 02.15 02.45 03.15 05.00

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Тачно у подне- живо 48 сати свадба Петком у два Национални дневник Мале тајне Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд шоу Шопингхоличарке Филм: Тркач Хроника Фешен вика Калифорникација Филм: Секунда за смрт Тајна љубав

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak6.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - америка највећи губитник Посластичарски ас уштедети купујући л.а. Инк стручњак за торте најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник мајами инк све жене мог мужа супруге мафијаша смртоносне жене Болести којих се стидимо л.а. Инк све жене мог мужа

08.30 Животиње које су ушле у историју 09.00 најгори послови у историји 10.00 охбергови сирочићи 11.00 Гуге – изгубљено краљевство Тибета 12.00 ускршње острво – повратак у прошлост 13.00 778 – Песма о Роланду 14.00 ловци на нацисте 15.00 афера Каравађо 16.00 Приватни живот ускршњег ремек дела: Хапшење Христово 17.00 најгори послови у историји 18.00 Ван Гог – комплетна прича 19.00 Хероји, култ и кухиња 20.00 Германска племена 21.00 Заборављени начини исхране 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 афера Каравађо 00.00 Приватни живот ускршњег ремек дела: Хапшење Христово 01.00 најгори послови у историји

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.04 лугарница 10.17 Тајне светских музеја, док. серија 11.06 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.17 Др оз, ток шоу 14.12 Друго мишљење 14.40 Теби се, Господине, утјечем 15.09 Понос Раткајевих 16.00 алиса, слушај своје срце 16.44 ТВ календар 17.26 Хрватска уживо 18.13 Путем европских фондова 18.28 Код ане 18.41 Иза екрана 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.11 одабрао Ђело Х.

21.10 Ватикан: Крсташки пут из Колосеума, пренос 22.40 Дневник 3 23.15 Џејмс мекмилан: седам последњих речи на крсту 00.08 Пети дан, ток шоу 00.59 на рубу науке

старла и јахачи драгуља Хајди Било једном у Кини 1 Чудесна дивљина Бал на води старкведер слепи хоризонт убиство Еротски филм Еротски филм

сле пи хо ри зонт Френк је из гу био пам ће ње, по сле ра ња ва ња у ма лом на пу ште ном гра ду у но вом мек си ку. Док по ку ша ва да от кри је свој иден ти тет по чи ње да сум ња да је део за ве ре за уби ство пред сед ни ка... уло ге: Вал Кил мер, Нив Кем бел, Сем Ше пард Ре жи ја: Мајкл Ха у сман (Си не ма ни ја, 20.00)

ја ћу бу дан са ња ти По сле смр ти си на и ћер ке у са о бра ћај ној не сре ћи Крис и Ени нил сен про ла зе кроз те жак пе ри од. не срећ ну по ро ди цу уско ро по га ђа но ва тра ге ди ја у ко јој и Крис из гу би жи вот, оста вив ши Ени са свим са му. Крис по сле смр ти до спе у рај и по нов но се сре ће с де цом, сре ћан због са зна ња да ће јед ног да на и Ени би ти с њи ма. али Ени из вр ша ва са мо у би ство... уло ге: Ро бин Ви ли јамс, Ку ба Гу динг Џу ни ор, Ана бе ла Ски о ра Ре жи ја: Вин сент Вард (ХРТ 2, 20.00) 07.56 08.26 08.53 09.15 09.30 09.59 10.43 11.07 11.29 11.54 12.40 13.06 14.42 15.30 17.50 19.30 20.00 21.59 00.14 01.42

06.00 07.30 09.00 11.00 12.30

Нив Кем бел

06.00 07.35 09.05 09.35 11.05 12.20 14.05 16.00 18.00 18.25 20.05 20.35 21.05 22.00 23.05 01.30 03.20

Шрек срећан заувек са дипломом у џепу Холивуд на снимању Живети пуним плућима (2009) Бетмен: Под црвеном капуљачом срцоломац Произведено у Дагенхаму Зашто сам у браку 2 Филмови и звезде Земља изгубљених Калифорникација на исток и доле спартак: освета Игра престола Девојка која је шутнула осиње гнездо Посредници Генсбур: Херојски живот

неш Бриџис убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер неш Бриџис Видовњак монк Вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза: убиство монк Видовњак мистерије Хејвена медијум Краљевски болесници

06.50 Драгон бол З 07.10 Поп Пикси 07.50 моји џепни љубимци 08.05 Кобра 11 10.00 Ексклузив Таблоид 10.20 Вечера за 5 11.15 Ватрено небо 12.10 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТл 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТл Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.55 Твоји, моји и наши, серија 22.35 америчка химна, филм 00.10 споро сагоревање, филм 01.55 РТл данас 02.30 Дискавери 03.15 ЦсИ

спо ро са го ре ва ње

Ана бе ла Ски о ра 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

14.00 16.00 17.30 19.30 21.00 23.00 00.30

04.00 06.00 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.30 00.00 02.00

мала ТВ мега минди Конор на тајном задатку Пуни круг Брлог алиса, слушај своје срце Деграси нови нараштај Бетмен и храбри суперјунаци Пола сата културе Тајна Бранка Гавеле, док. филм мушки викенд, док. серија Библија Бриљантин Тенис, Дејвис куп: аргентина Хрватска, пренос Вараждин: Рукомет, квалификације за оИ (м): Хрватска - јапан, пренос Телетабис ја ћу будан сањати, филм Пасија, филм Шерлок Тенис, Дејвис куп: аргентина Хрватска, снимак

срце пуно кише ненајављени гост из таме адвокат са плаже Братска љубав Хистерија: Прича о групи Деф лепард магла рата одбрана домовине адвокат са плаже Живот пијанице срце грома легенда о Бучу и санденсу Повратак на улице сан Франциска

секси звер Поноћна трка Запослени људи Подизање аризоне Журба Испод површине Дач Пројекат Икс Повратни удар секси звер Раса на расу Зреле коке

Као де вој чи ца, Три на је с ро ди те љи ма жи ве ла на се ве ру мек сич ке пу сти ње и за јед но с њи ма тра жи ла је ди ја ман те ко ји су на вод но би ли за ко па ни у пу сти њи мно го го ди на ра ни је. Да нас, на к он што су јој ро ди те љи пре ми ну ли, Три на не по су ста је у по тра зи за бо гат ством... уло ге: Ми ни Драј вер, Џејмс Спај дер, Стју арт Вил сон, Ка прис Бе не де ти Ре жи ја: Кри сти јан Форд (РТЛ, 00.10)

Плес на двору важнији од брата на самрти

Т

ол стој је мр зео ур ба ни жи вот и ста нов ни ке ма, бо га љи ма, а по се ћи вао и за тво ре ни ке ко ји су се ве ли ког гра да, „те де бе ло гу за не, ко ји углав - по ка ја ли. ном ни не зна ју да ја шу”. Тур ге њев је, пак, У Ка за њу, код ње го ве тет ке, жи ве ла је у јед ном био не што дру го, пра ви ари сто крат ски ло вац! Али со бич ку мла да же на ко ју је вла сни ца ста на при ми ла кад се вра тио из Па ри за, Тол стој је у ње му ви део чо - из са жа ље ња. Ли це јој је би ло на ду то, као из бо де но ве ка за мор ни јег од дру гих јер се тру дио да ли чи на пче ли њим жа о ка ма; очи су јој би ле са свим упа ле у њих: „Тре ба га са мо ви де ти, у раз го во ру или у шет - ду пље и је два се ви де ле из ме ђу оте че них ка па ка на њи, ка ко иде с ру ка ма за би ко ји ма ни је би ло тре па ви је ним у џе по ве пан та ло на и ца; рет ка цр на ко са на го то с уз диг ну тим ску то ви ма ре во ће ла вој ло ба њи. Стра ден го т а по ка зу је сво ју шно ју је би ло по гле да ти. круп ну зад њи цу и де мо Ле ти су јој се по ли цу ле пи крат ске де бе ле но ге”, по на ле му ве. За у да ра ла је, па се вљао је Тол стој са злоб ном у со би, те шко ди са ло. Дми иро ни јом. триј се са жа лио над том У днев ни ку пи ше: „По јад ни цом и по стао јој за сва ђао се с Тур ге ње вом”. штит ник. Иду ће сед ми це: „Ве че рао У исто вре ме, Дми триј је код Тур ге ње ва. По ми ри ли по стио и из ла гао те ло сва смо се.” По но во: „По сва ђао ко ја ким му ка ма. Бу ду ћи да се с Тур ге ње вом. За у век, је бе жао од све та, ни је му чи ни ме се.” За тим: „С ра би ло ва жно ка ко је оде вен. до шћу ве че рао код Тур ге Био је мла дић ви со ког ста ње ва”. са, ве о ма мр шав, не пре ви На кон те ве че ре, Тур ге ше сна жан, ду гих ру ку и њев је от пу то вао на сво је по ви је них ле ђа. Спо па ли су има ње. Са мо што је оти га ти ко ви: са мо би из не на шао, Тол стој се рас ту жио и да за тре сао гла вом као да је по шао за њим. Чи та ву зи му хтео да се осло бо ди око 1856. су се сва ђа ли. Тол стој врат ни ка. Би ло је то баш у је увек за ме тао кав гу, због вре ме кад је Тол стој фор му че га је Тур ге њев за па дао у ли сао сво ју ари сто крат ску не моћ ни бес, осо бен за ње те о ри ју о „ва ља ном чо ве га. Гу шио се на ди ва ну, ку”. Кад је ди пло ми рао глас у фал се ту ло мио се у И Тур ге њев на уда ру Тол сто је ве иро ни је пра во, Дми триј је сма трао пра ве кри ке, док га је Тол ду жно шћу да услу ге по ну стој не тре ми це гле дао сво јим бе сним очи ма. Тур ге - ди др жа ви. У над ле штви ма у ко ја је од ла зио ње го њев је у сво јој до бро ти стал но тр пео ње го ве на па де. ва скром ност ни је на и ла зи ла на до бар при јем. Тад је Али Тол стој је опа жао чуд не осо би не у ка рак те ру за у век од у стао од на у ма да по ста не чи нов ник и бр тог мла дог и не дру штве ног чо ве ка. Го во рио је да зо се вра тио на сво је има ње. Од лу чио је да се по све „ни је спо со бан да ве ру је у ту ђу ти сво јим се ља ци ма. Још јед на искре ност: сме шно су је тан због слич ност са ста ри јим бра том. Тол стој је мр зео ур ба ни сво је ти ту ле гро фа; бо ље му је Би ло му је 26 го ди на. До тад ме ђу кне ги њи ца ма, не го ме ђу жи вот и ста нов ни ке ве ли ког се уз др жа вао од ду ва на и ал ко пи сци ма”. хо ла; ни кад се ни је при бли жио Тур ге ње ви, се о ске спа хи је гра да, „те де бе ло гу за не, ко ји ни јед ној же ни. Ње го ви су при углав ном и не зна ју да као и Тол сто је ви, већ ге не ра ци ја те љи би ли мо на си, пре свих ја ма су жи ве ли на има њу у Оре ја шу”. Тур ге њев је, пак, био отац Лу ка, ста ри ис по сник, ко лу, око 300 ки ло ме та ра ју жно ји је имао са мо јед но око. Али од Мо скве. Та пле мић ка гне зда не што са свим дру го – пра ви јед ног да на не ки по ро дич ни ари сто крат ски ло вац обе ле жи ла су за у век дво ји цу по зна ник, бон ви ван, по вео је пи са ца. Али Тур ге ње вљев ка скром ног мом ка у Мо скву. На рак тер и ње го ва мај ка, уда та за кон са мо јед не но ћи раз вра та, чо ве ка де сет го ди на мла ђег, па ју је му чи ло и то Дми три јев жи вот се про ме нио из ко ре на. По чео је што јој ни је ве ран, по на ша ла се де спот ски, би ла да пи је, пу ши и ра си па но вац. Усред тог раз вра та окрут на пре ма кме то ви ма а бру тал на чак и с ро ђе - остао је „ре ли ги о зан и озби љан чо век”. По том је од ном де цом. Си но ви Иван и Ни ко лај бе жа ли су од вла сни ка не ке ку ће от ку пио јед ну про сти тут ку, пр ње. Ива но ву љу бав пре ма при ро ди усло ви ла је ву же ну ко ју је упо знао, и од вео је у свој дом. Жи упра во на ви ка да стал но бе жи ван ку ће. вот с јав ном цу ром иза звао је пра ву са бла зан. Лав је Тол стој је по чет ком 1857, на не ко ли ко да на от пу - био ви ше по тре сен не го згра нут, сла жу ћи се у то ме то вао у Орел, да по се ти бра та Дми три ја, обо ле лог с це лом по ро ди цом. Исто вре ме но, тму ран Дми три од ту бер ку ло зе. Уз са мрт ни ко во уз гла вље срео је јев из глед, на па ди ка шља ко ји су му раз ди ра ли гру јед ну крх ку де вој ку с ма ра мом на гла ви. Би ла је то ди, под ста кли су Ла ва да га на го во ри да се вра ти Дми три је ва дру жбе ни ца, бив ша про сти тут ка. ку ћи и опо ра вља у при ро ди. С њим је до шла и бив Дми триј је по ма ло ли чио на Ла ва. Ње го ва јад на ша про сти тут ка. Па ипак, Дми триј се с њом ни је суд би на, на из глед ве о ма по себ на, оста је за го нет ка, на ста нио на свом има њу. Лу та ли су од гра да до иако умно го ме ли чи на жи вот ве ли ког пи сца. Дми - гра да, а он да се на ста ни ли у Оре лу. Али би ло је већ три је ва ду ша се му чи у истом ко лу бри га, про тив - ка сно. реч но сти и ко ле ба ња. Ипак, он је у не че му над мо Лав бра та ни је ви део две го ди не. Дми триј је из ћан над ге ни јал ни ом бра ту: пот пу но је искрен и не гле дао ужа сно. Ни је же лео да умре не по љу бив ши мо ра да ште ди ни ког. Као са свим млад, био је по бо - ико ну. У том раз до бљу, Тол стој је био, сам ка же, жан, због че га су му се бра ћа под сме ва ла и про зва - „гро зан и ја ко су је тан”. Са жа лио се на свог бра та, ла га Но је, по име ну пра вед ни ка ко га је Бог по ште - али „не мно го”. Мно го ка сни је он ће, као ста рац, део при ли ком оп штег по то па. Ипак, он ни је био при зна ти да му је у тој му ци нај ви ше сме та ло што оби чан бо го мо љац. Ими ти рао је Ису са, ко ји је прао „ни је мо гао да при су ству је не кој при ред би на Дво но ге си ро ма шни ма. С ра до шћу је по ма гао бо ле сни - ру, на ко ју је био по зван”.

Ми ни Драј вер

Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина амерички чопери Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Потрага за Бигфутом Чудовишта из реке Разоткривање митова уклета кућа

08.30 09.00 11.00 15.30 15.45 17.00 17.30 19.00 00.45 01.15

сви спортови Бициклизам Бициклизам Коњички спорт Билијар сви спортови сви спортови Тенис Рели сви спортови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak6.april2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не ка да је 6. апри ла био бом бар до ван Бе о град, а да нас је он ве ле град! Та ко по сма трај те и сво ју си ту а ци ју. Док вас окол но сти мо ре и оп те ре ћу ју, из др жа ће те и нај же шће на па де да би сте по бе ди ли!

BIK 20.4-20.5.

Пе так је ваш оми ље ни дан, дан за про вод. ка фи цу у ка фи ћу у при јат ном дру штву, шо пинг. Ра ди те ви ше по сло ва у исто вре ме, и то је са свим ОК. Ко ке ти ра те с ви ше осо ба у исто вре ме, и то је ОК.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

6. april 2012.

Не ки озбиљ ни зах те ви и ви со ки стан дар ди ће вас при ти сну ти на свој на чин, али тре нут но ни сте у ста њу да им од го во ри те, ни ти да их ис пу ни те. Не ма те кон цен тра ци ју ни до след ност. Би ће бо ље.

Спрем ни сте на пре го во ре и са стан ке, до го во ре у ко ји ма тра жи те и оче ку је те да сви ин те ре си бу ду за до во ље ни. Кроз рав но прав ну са рад њу и ја сне ста во ве до ла зи те до ре ше ња и по стиг ну ћа.

Ко му ни ка ци ја и до го во ри су ва жни ових да на. Мо же те се о све му уса гла си ти с кли јен ти ма или дра гим осо ба ма, на на чин ко ји ва ма од го ва ра. Енер гич ни сте, има те ини ци ја ти ву и све до бро ор га ни зу је те. На лич ном пла ну сте спрем ни на не ке но ве по те зе. Убр зо ће вам се отво ри ти но ви пу те ви и мо гућ но сти да раз ре ши те си ту а ци је и окол но сти у ко ји ма сте. До та да, бу ди те стр пљи ви. Тро шко ви.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Остра шће ни сте ових да на, све ви ше и ви ше. Ва ше тај не ни је ла ко са чу ва ти. Не мој те ра чу на ти на при ја те ље и дру штво, ко је вам мо же за ком пли ко ва ти љу бав ну си ту а ци ју на не ки свој на чин. Парт нер ски од нос по ста је све за ни мљи ви ји. Има вас и ту и та мо па би би ло до бро да не по бр ка те лон чи ће. Ва жно је зна ти ко ји су чи ји, по го то во у љу ба ви и удва ра њу. У ка ри је ри су мо гу ћи про бле ми. При ват ни по сао де лу је по зи тив но на пр ви по глед. Ипак, кон тро ли ши те све у да те ље и пред ви ди те мо гу ће по те зе и ис хо де уна пред. Љу бав је ОК, али су мо гу ћи про ла зни про бле ми. Бу ди те до бро на мер ни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Парт нер ски од нос за слу жу је па жњу. Не мој те би ти твр до гла ви већ до пу сти те дру ги ма да се ис ка жу, ма кар и на на чин ко ји под ра зу ме ва од ре ђе не про ме не, за ко је ни сте спрем ни. Ино стран ство.

Шта ре ћи, сем да је по че так ви кен да, ко јем се ра ду је те. Има те све раз ло га да сво ју ре ал ност по диг не те на ви ши ни во и да је обо ји те ле пим бо ја ма. По сао ће те ћи ка ко је пла ни ра но и до го во ре но. s Ди ван дан за вас! Учи ни те да бу де та ко. Дај те све од се бе да за не ма ри те про ла зне стре сне си ту а ци је и ства ри по сма тра те с по зи тив не стра не. У то ме је ве шти на му дро сти и за до вољ ства. Кра ћи пут?

TRI^-TRA^

Жар ко Ла у ше вић до ла зи у Ср би ју?

V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПЛо

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

20

Sombor

22

Kikinda

22

Vrbas

21

B. Palanka

22

Zreњanin

22

S. Mitrovica 22 Ruma

23

Panчevo

23

Vrшac

22

Srbija Beograd

22

Kragujevac

23

K. Mitrovica 22 Niш

23

Глу мац Жар ко Ла у ше вић, на вод но, пла ни ра да уско ро до пу ту је у Бе о град ка ко би лич но пре дао ру ко пис но ве књи ге „Го ди на про ђе, дан ни кад”. На кон што је пред сед ник Бо рис Та дић до нео од лу ку о ње го вом по ми ло ва њу, а ми ни стар уну тра шњих по сло ва Иви ца Да чић му, про шлог де цем бра у Њу јор ку, уру чио срп ски па сош, од лу чио је да уско ро до пу ту је, ка ко би из да ва чу пре дао ру ко пис но ве књи ге. Ла у ше вић је, у но ћи из ме ђу 30. и 31. ју ла 1993. го ди не, у под го рич ком ка фи ћу „Епл”, убио Дра го ра Пе јо ви ћа (20) и Ра до ва на Ву чи ни ћа (19) и ра нио Ан дри ју Ка жи ћа. У об ра чу ну је ње гов брат Бра ни мир ис па лио је дан ме так, ко ји ни ко га ни је по го дио. Осу ђен је на 15 го ди на за тво ра, а ка зну је из др жа вао у Спу жу и По жа рев цу. На кон што му је Са ве зни суд уки нуо пре су ду, по по нов ном пре тре су у фе бру а ру 1998. из ре че на му је ка зна од че ти ри го ди не за тво ра. Бу ду ћи да је у том тре нут ку већ од ле жао че ти ри го ди не, пу штен је на сло бо ду. Убр зо по том се пре се лио у Њу јорк.

Evropa

уз Повремену кишу

НО ВИ САД: То пло и про мен љи во облач но уз по вре ме ну ки шу и ло кал не пљу ско ве са гр мља ви ном. Ки ша је мо гу ћа и пре под не и по под не. Ве тар слаб до уме рен ју го за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 11 до 22 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло уз не ко ли ко сте пе ни ни же тем пе ра ту ре у од но су на че твр так. Би ће про мен љи во облач но и не ста бил но уз по вре ме ну ки шу и ло кал не пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар слаб ју го за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 9 до 23 сте пе на. СР БИ ЈА: То пло уз не ко ли ко сте пе ни ни же тем пе ра ту ре у од но су на че твр так. Би ће про мен љи во облач но и не ста бил но уз по вре ме ну ки шу и ло кал не пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар слаб ју го за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7, а мак си мал на 24 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту не ста бил но са сме ном сун ча них и облач них пе ри о да и по ја вом крат ко трај не ки ше и ло кал них пљу ско ва по под не. У не де љу ја че за хла ђе ње са ки шом у свим кра је ви ма, а на пла ни на ма са сне гом. У по не де љак хлад но уз раз ве дра ва ње, а на ју гу по не где су сне жи ца. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По гор ша ње би о ме те о ро ло шке си ту а ци је иза зва ће по ја ча ње те го ба код свих хро нич них бо ле сни ка, а по се бан опрез са ве ту је се осо ба ма са ср ча ним и ре у мат ским обо ље њи ма и асма ти ча ри ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ћи су бо ло ви на ме сти ма ста рих ра на, гла во бо ља и раз дра жљи вост. Опре зно у са о бра ћа ју!

Madrid

14

Rim

20

London

14

Cirih

12

Berlin

12

Beч

14

Varшava

8

Kijev

14

Moskva

4

Oslo

4

St. Peterburg 5 Atina

21

Pariz

14

Minhen

10

Budimpeшta

20

Stokholm

2

VIC DANA По ли ца јац за у ста вља пла ву шу и про ве ра ва во зач ку дозволу.

- Мо ра ће те да је про ду жи ти!

- За што? Не мој те, мо лим вас, и ова ко је је два угу рам у нов ча ник.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

264 (-7)

Slankamen

311 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

327 (-3)

Zemun

350 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

288 (-7)

Bogojevo

281 (1)

Panчevo

358 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Baч. Palanka

277 (5)

Smederevo

502 (-4)

Titel

310 (-3)

NERA

Novi Sad

268 (3)

Tendencija stagnacije

Hetin

116 (-14) N. Kneжevac 242 (-10) S. Mitrovica

44 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusiћ

226 (-5) 297 (-5)

102 (-6)

Reшeњe iz proшlog broja