Dnevnik 6.maj 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 6. MAJ 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22708 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

KUPOVNA MO] U SRBIJI NA EVROPSKOM ZA^EQU

Standard pada, a gra|ani svega siti

str. 6

Politika 2 Tekst opet zavadio vlast i opoziciju 3 Najavqene i ostavke zbog sukoba interesa

Foto: R. Hayi}

NASLOVI

Ekonomija 4 Preli}e se porezi gazdama u yepove 5 Gr~ka u ponor gura i evro i Evropu

Modernija zrewaninska bolnica

Nov~anik 6 Dobro idu samo katanci na du}ane

str. 12

Novi Sad 7 Ambrozija dodeqena „Zelenilu” 8 Sakriven pas koji ujeda?

INCIDENT NA NOVOSADSKOJ @ELEZNI^KOJ STANICI

Razbijana stakla, bilo i krvi

Vojvodina 11 Prvo glasali, pa poni{tavali

Dru{tvo

Na novosadskoj @elezni~koj stanici, ni dva vanredna voza koja je “@eleznica Srbije” uvela na relaciji Novi Sad–Beograd nisu bila dovoqna da u wih stanu svi navija~i koji su `eleli da odu na fudbalsku utakmicu “Vojvodine” i “Crvene zvezde”. Iako je ispred stanice i na samoj stanici bio postavqen kordon policije, nezadovoqni organizacijom,

12 Za{titnik gra|ana u mra~nom hodniku 13 Novi crkveni raskol ili manastirsko tihovawe

Crna 14 Dva tela iz devedesetih ekshumirana u Novom Sadu

navija~i su uspeli da razbiju nekoliko stakala na ulazu i za sobom ostave nered, a bilo je i mawih ko{kawa navija~a i policije. O tome svado~i i ove}a krvava mrqa na peronu. Kako smo saznali ispred @elezni~ke stanice, policija nije dozvoqavala maloletnicima da se bez pratwe punoletnih osoba ukrcaju u voz za Beograd.

E. D.

[trajka~ima otkazi i posao ~ista~a str. 4

UPRKOS UPOZOREWIMA INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE

Bunarska voda neispravna, a popularna

Preko 80 programa na 47 lokacija

str. 15

OBILAZNICA OKO NOVOG SADA

Foto: A. Erski

str. 9

SPORT

str. 16– 20

SUTRA U PARIZU PO^IWE KO[ARKA[KI FAJNAL-FOR

Sunce i ki{a

Nadvo`wak ru{e par~e po par~e str. 7

SLAVQE MITROVA^KOG RADNI^KOG I HERCEGOVCA

Najvi{a temperatura 25 °S

2

POLITIKA

~etvrtak6.maj2010.

DNEVNIK

VUK JEREMI] UKAZAO NA TO DA JE ZA EVROPSKU PERSPEKTIVU REGIONA NU@NO POMIREWE U BALKANSKOM TROUGLU

DEKLARACIJA O OSUDI ZLO^INA NAD SRBIMA BI]E IZGLASANA DO KRAJA JUNA

Prekinuti krug zla

Tekst opet zavadio vlast i opoziciju

Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} poru~io je da je sada najpovoqniji trenutak za narode Balkana da se kao partneri udru`e, i u miru i pomirewu, stvore boqu budu}nost za sve u slobodnoj i ujediwenoj Evropi.

– Verujem da tri zemqe, koje ~ine glavni balkanski trougao – Hrvatska, BiH i Srbija – imaju posebnu obavezu da budu nosioci promena po{to je kod wih tlo najvi{e natopqeno krvqu generacija. Za to }e biti potrebna vizija i odva`nost. Ali to ne sme predugo da traje. Previ{e vremena je ve} protra}eno, a jo{ mnogo je zarobqeno teretom i podelama iz pro{losti – rekao je Jeremi} u Ankoni u obra}awu na ministarskom sastanku Jadransko-jonske inicijative, koja okupqa Italiju, Srbiju, Albaniju, BiH, Hrvatsku, Crnu Goru, Sloveniju i Gr~ku.

Po Jeremi}evim re~ima, krug zla mora biti prekinut, tri naroda treba da prestanu da se uzajamno optu`uju i to treba da bude kqu~na ta~ka napora. On je pri tome ukazao na to da je Srbija preduzela velike korake ka punom pomirewu, ukqu~uju}i posetu Srebrenici predsednika Borisa Tadi} na desetu godi{wicu masakra, deklaraciju Skup{tine Srbije koja nedvosmisleno osu|uje ratni zlo~in u Srebrenici, te susret Tadi}a i predsednika Predsedni{tva BiH Harisa Silajxi}a u Turskoj.

– Ne smemo nikada da zaboravimo istoriju, ali isto tako, nikada ne smemo da dozvolimo da ona ograni~i na{u sposobnost da ostvarimo mirnu i prosperitetnu budu}nost za sve nas – smatra Jeremi}.

Po wegovim re~ima, ohrabruje to {to se stvari u posledwe vreme kre}u u pravom smeru, podsetiv{i na to da su i odnosi Srbije i Hrvatske po~eli da se poboq{avaju, i to uprkos razli~itoj proceni onoga {to se desilo tokom ratova od 1991–95. godine.

Najve}i izazov, po Jeremi}u, predstavqa obezbe|ivawe boqe budu}nosti za BiH. – Potpuno smo posve}eni po{tovawu suvereniteta i terito-

U~esnici ministarskog skupa u Ankoni

„Dobi}emo rat protiv kriminala” Kao jedan od regionalnih izazova {ef srpske diplomatije je naveo i organizovani kriminal. Podsetiv{i na to da je predsednik Srbije objavio totalni rat organizovanom kriminalu, Jeremi} je pozvao sve zemqe na saradwu na tom planu. „Nadamo se da }e za sve zemqe borba protiv organizovanog kriminala biti prioriotet. [to se nas ti~e, mi ne}emo odustati dok ne ostvarimo pobedu. Ovaj rat }emo dobiti“, poru~io je Jeremi}.

Italija i Gr~ka ne odustaju Ministar inostranih poslova Italije Franko Fratini izjavio je da Italija i Gr~ka, kao predsedavaju}e Evropskom unijom 2014. godine, ostaju pri predlogu da bi sve zemqe Zapadnog Balkana tada trebalo da budu u EU, isti~u}i da one i nemaju alternative osim ~lanstva u Uniji. Ina~e, u~esnici ministarske sesije Jadranskojonske inicijative raspravqali su o ideji da se pokrene strategija za evropsku integraciju zapadnobalkanskih zemaqa, poput one koju je Evropska unija sprovela u korist balti~kih zemaqa. rijalnog integriteta BiH, i to smo jasno stavili do znawa – rekao je srpski ministar.

On je, ina~e, izrazio i nadu da }e Savet EU u narednim mesecima doneti dve va`ne politi~ke odluke – da se aplikacija Srbije za ~lanstvo u EU prosledi Evropskoj komisiji na razmatrawe i da omogu}i po~etak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu. [ef srpske diplomatije je pri tome naglasio da je ~lanstvo u EU starte{ki prioritet za Srbiju.

Govore}i o predstoje}oj konferenciji EU – Zapadni Balkan, koja }e 2. juna biti odr`ana u Sa-

rajevu, Jeremi} je izneo mi{qewe da u centru pa`we treba da bude pitawe da li region `eli da na~ini strate{ki korak napred ili ne.

– ^vrsto verujemo da dileme ne sme biti: sva raspolo`iva sredstva treba usredsrediti na dovr{etak evropske transformacije Balkana – poru~io je Jeremi}, i podsetio na plan gr~kog premijera Jorgosa Papandreua o ulasku zemaqa Zapadnog Balkana u Evropsku uniju 2014. godine. – Ispuwavawem Agende 2014. mo`e biti zatvorena kwiga najstra{nijeg stole}a destrukcije u istoriji Starog kontineta.

E. D.

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} uverena je u to da }e parlament do kraja juna usvojiti deklaraciju o osudi zlo~ina nad gra|anima Srbije i Srbima tokom rata u biv{oj Jugoslaviji. Nakon sednice Kolegijuma parlamenta, na kojoj je razmatran predlog te deklaracije, Slavica \uki}-Dejanovi} je rekla novinarima da }e u tom dokumentu parlamenti drugih biv{ih jugoslovenskih republika biti pozvani da osude zlo~ine nad Srbima, kao {to je Skup{tina Srbije osudila zlo~in nad Bo{wacima u Srebrenici.

– Bilo je sugestija da se u tu deklaraciju unesu i stradawa na{ih vojnika u Sloveniji, kao i zlo~ini nad gra|anima Srbije koji nisu srpske nacionalnosti – rekla je predsednica parlamenta, dodaju}i da }e se uzeti u obzir sva mi{qewa predstavnika poslani~kih grupa i poku{ati da se wihova su{tina uvrsti u tekst deklaracije.

Na konsultacijama su u~estvovali {efovi poslani~kih grupa „Za evropsku Srbiju”, Liberalnodemokratske partije, SPS–JS-a i Partije ujediwenih penzionera, kao i G17 plus. Poslanici SRS-a napustili su sednicu Kolegijuma posle samo desetak minuta jer je vladaju}a ve}ina odbila da raspravqa o predlogu dve rezolucije koje su podneli radikali – o osudi genocida nad Jermenima u Turskoj, kao i o osudi genocida nad Srbima u Nezavisnoj dr`avi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.

– Vladaju}a ve}ina je autisti~na i ova deklaracija o osudi zlo~ina nad Srbima samo je poku{aj da se vlast opere od negativnih posledica Deklaracije o osudi zlo~ina u Srebrenici – rekao je {ef poslanika SRS-a Dragan Todorovi}, ponoviv{i da je Deklaraciju o Srebrenici vladaju}a ve}ina usvojila pod pritiskom Amerike i EU. Kolegijumu, ina~e, nisu prisustvovali predstavnici Srpske

napredne stranke, Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.

Poslanik DSS-a Slobodan Samarxi} obrazlo`io je da ta stranka smatra da je trebalo jednom deklaracijom osuditi sve zlo~ine: – Stav DSS-a je da su `rtve jednake i da jedino osuda svih zlo~ina i izraz `aqewa prema svim `rtvama mora biti predmet deklaracije. Stavqaju}i na dnevni red deklaraciju o osudi zlo~ina nad Srbima, vladaju}a koalicija pravi novu gre{ku jer su prvi put, usvajaju}i Deklaraciju o Srebrenici, izdvojili jednu grupu `rtava, a sada odvajaju druge `rtve – kazao je Samarxi}.

Jovanovi}: Nisu stradali samo Srbi, nego i drugi gra|ani Srbije [ef poslani~ke grupe LDP-a ^edomir Jovanovi} izjavio je da }e se jo{ razgovarati o tekstu deklaracije, te da o~ekuje da }e predsednica parlamenta sa kona~nom verzijom iza}i u narednih sedam dana. On je kazao da se republi~ki parlament kao skup{tina gra|ana Srbije, a ne samo srpskog naroda, mora odgovorno pona{ati prema svim gra|anima. Stoga je, kako je rekao, sugestija LDP-a bila da se ne sme zanemariti ~iwenica da su i drugi gra|ani Srbije bili `rtve zlo~ina, da su u stradawima podelili sudbinu srpskog naroda i da zbog toga ne zaslu`uju da budu zanemareni i marginalizovani.

Funkcionerka SNS-a Jorgovanka Tabakovi} ocenila je da je pri~a o novoj deklaraciji namewena doma}oj politi~koj javnosti, koja je, kako je ocenila, „do`ivela nepravdu – pri~u o deklaraciji o Srebrenici“. Po wenim re~ima, i ranije se govorilo da je Deklaracija o Srebrenici u interesu uvo|ewa pravde za sve `rtve, a ispostavilo se da pravda ipak nije za sve `rtve ovda{wih ratova, ve} samo za neke, {to, navela je, SNS ne mo`e podr`ati.

– Svaka Srebrenica ima svoj Bratunac – rekla je Jorgovanka Tabakovi}.

ZA[TO NEMA SRPSKIH POLITI^ARA NA IST RIVERU

KOSOVO

Rasprava u SB 17. maja Savet bezbednosti Ujediwenih nacija razmotri}e situaciju na Kosovu i Metohiji 17. maja, navedeno je na sajtu svetske organizacije. U posledwem izve{taju iz aprila generalni sekretar Ban Ki-mun je izrazio zabrinutost zbog mogu}eg pove}awa napetosti na severu Kosova, i istakao da je podr{ka Unmiku od kqu~nog zna~aja za stabilnost u Pokrajini.

Sejdiju u Nema~koj Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju boravi do subote, 8. maja, u zvani~noj poseti Nema~koj. Sejdijua }e danas, uz vojne po~asti, u berlinskom dvorcu Belvi najpre primiti predsednik nema~ke dr`ave Horst Keler, a istog dana }e razgovarati i s predsednikom Bundestaga Norbertom Lamertom, kao i saveznom kancelarkom Angelom Merkel. Nema~ka je jedna od zemaqa koje su Kosovo priznale neposredno posle progla{ewa nezavisnosti.

Razgovori posle odluke MSP-a Britanski analiti~ar Tim Xuda izjavio je da se o~ekuje da odluka Me|unarodnog suda pravde o Kosovu otvori put razgovorima izme|u Pri{tine i Beograda o tehni~kim pitawima. Xuda je u intervjuu za britanski radio BiBi-Si rekao da razgovori treba da pomognu Srbiji na wenom putu ka evropskim integracijama, „po{to su dobrosusedski odnosi jedan

od uslova za ~lanstvo u Uniji”. Po wegovim re~ima, postoji mnogo zajedni~kih tema o kojima treba da se diskutuje, ukqu~uju}i i statusa severa Kosova. „Odluka MSP-a ne}e biti ni u korist Pri{tine ni u korist Beograda.

Takva vrsta odluke omogu}ava da se desi ne{to realno. Jer, kada budu imali rezultat, strane mogu zapo~eti razgovore i o prakti~nim pitawima”, ocenio je britanski novinar.

Frustriraju}e Odluka o ukidawu signala mobilne i fiksne telefonije na Kosovu bila je veoma frustriraju}a za korisnike mobilne telefonije, izjavio je ju~e komandant zdru`ene savezni~ke komande NATOa u Napuqu admiral Mark Ficxerald. „Pozivam sve da prona|u mirne na~ine za re{avawe ovog problema. Zatra`ili smo od Vlade Kosova da bude transparentnija i da unapred informi{e javnost o svojim odlukama“, ukazao je Ficxerald, dodav{i da postoji jo{ mnogo pitawa koja treba re{iti i u kojima }e institucije na Kosovu imati glavnu ulogu – ekonomski razvoj, decentralizacija, multietni~nost i korupcija.

File u Pri{tini Komesar Evropske unije za pro{irewe [tefan File dolazi danas na Kosovo, gde }e prisustvovati sve~anom otvarawu nove zgrade Ministarstva unutra{wih poslova u Pri{tini. U gradwu tog objekta zajedni~ki su 3,2 miliona evra investirali Evropska komisija i kosovska vlada.

Ko je na meniju, ne mo`e biti za stolom Hrvatski ministar pravde Ivan [imonovi}, koji je i {ef pravnog tima Hrvatske u tu`bi protiv Srbije za genocid pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, izabran je pre nekoliko dana za pomo}nika generalnog sekretara UN-a za oblasti qudskih prava. Wegovim imenovawem nastavqena je praksa da se na visoka mesta u zdawu na Ist riveru postavqaju politi~ari s prostora biv{e Jugoslavije. Na`alost, me|u onima kojima su UN u prethodnih nekoliko godina ukazale poverewe nema nikoga iz Srbije, niti na{e dr`ave ima me|u nestalnim ~lanicama Saveta bezbednosti, iako su tu svoje mesto na{le i Slovenija, Hrvatska, a sada i Bosna i Hercegovina.

Profesor dr Aleksandar Fati} s Instituta za me|unarodnu politiku i privredu tvrdi za na{ list da Srbija nije dovoqno u{la u na~in funkcionisawa velikih me|unarodnih organizaciji, niti se pripremila da iskoristi mogu}nosti koje joj se nude a ona ih godinama ne koristi.

– Srbija ima mawak stru~waka i, realno gledano, to je jedan od najve}ih problema u organizaciji dru{tvenog `ivota kod nas uop{te. Fakti~ki, nemamo veliki kadrovski potencijal. Drugo, na{e qude ne regrutuju jer smo i daqe tretirani kao zemqa koja ima mnoge nere{ene probleme i nejasan status. Formalno smo ~lanovi me|unarodnih organizacija, ali s nere{enom granicom, s nere{enim etni~kim odnosima, s otvorenim pitawima sa susedima, s problemom Kosova... – isti~e profesor Fati}.

Na{ sagovornik dodaje da nije siguran ni u to da bi nam jedan ili dva predstavnika u UN mogli pomo}i, iz prostog razloga {to oni koji dobiju posao u Ujediwenim nacijama, istog trenutka prestaju da budu reprezenti svoje dr`ave a postaju zaposlenici onih koji ih pla}aju.

– Uostalom, i da su na{i qudi tamo, ne bi nam mogli pomo}i da prebrodimo probleme koje imamo jer su oni takvi da se to re{ava na druga~iji na~in, a ne zapo-

S druge strane, lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} izjavio je da je usvajawe deklaracije o osudi zlo~ina po~iwenih nad Srbima nacionalno pitawe, i pozvao vladaju}e i opozicione stranke da budu jedinstveni i na|u zajedni~ki jezik da bi se osudili svi zlo~ini po~iweni nad Srbima.

– Na{ je stav od po~etka bio da se tra`i od drugih skup{tina, kao {to je Sabor Hrvatske, Skup{tina BiH, da i oni osude zlo~in koji je izvr{en nad Srbima na prostoru biv{e Jugoslavije – rekao je Markovi}.

Po wegovim re~ima, me|unarodna obaveza Srbije bila je da izglasa Deklaraciju o Srebreni-

neko poku{ao da se samostalno zaposli u UN, tra`e}i od institucija dr`ave Srbije da ga podr`i, na{ao bi se u doma}em galimatijasu i pitawe je da li bi takvu pomo} uop{te dobio – ka`e dr Fati}.

Po wegovoj oceni, dok se kvalifikovani qudi ne na|u na pravim mestima, Srbije ne}e biti u mnogim zna~ajnim me|unarodnim organizacijama. On tako|e napomiwe i da tu nikakvo lobirawe sada ne bi pomoglo jer se breme koje

ci, ali je dodao i da su poslanici wegove stranke glasala za taj akt da bi Skup{tina donela i deklaraciju o zlo~inu nad Srbima, u kojoj }e biti pomenuti svi koji su te zlo~ine po~inili.

– Va`no je da deklaracija u|e u Skup{tinu i da gra|ani Srbije vide da poslanici u parlamentu nikada ne}e zaboraviti ono {to su drugi narodi ~inili Srbima i da konstatujemo da nismo vodili osvaja~ke nego odbrambene ratove, kako na prostoru BiH, Republike Srpske, Republike Srpske Krajine, tako i na Kosovu i Metohiji – poru~io je Markovi}.

E. D.

VESTI ^upi} jo{ godinu dana

Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i narednu godinu bi}e ^edomir ^upi}, a zamenica predsednika Tawa Mi{~evi}. Na ju~era{woj sednici Odbora ukazano je i na nu`nost po{tovawa odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kojom je predvi|eno da strana~ki funkcioneri, koji istovremeno imaju javne funkcije, moraju da jasno razdvoje u kojem svojstvu iznose stavove. „Jedini izuzetak predvi|en zakonom su javni funkcioneri izabrani na neposrednim izborima“, precizirano je u saop{tewu Agencije, uz napomenu da ta odredba zabrawuje funkcionerima da za promociju politi~kih stranaka koriste javne resurse i skupove na kojima u~estvuju i susrete koje imaju u svojstvu funkcionera.

Bramerc dolazi slede}e nedeqe Zgrada Ujediwenih nacija na Ist riveru

{qavawem nekog iz Srbije na Ist riveru. Problem je, me|utim, u tome {to me|unarodne organizacije ne vide dovoqno potencijala u Srbiji, kao {to ni Srbija ne ~ini dovoqno da pomogne svojim qudima da na|u posao u me|unarodnim organizacijama. Naime, da bi se dobio posao u UN, ulazi se u kvotu koja pripada svakoj dra`avi – a Srbija, koliko je meni poznato, ve} godinama svoju kvotu ne ispuwava jer ne nominuje svoje kadrove. A ako bi

Srbija jo{ uvek nosi ne mo`e lako skinuti.

– Lobirati za svoje qude mo`ete ako imate kredibilitet, ali ako ste stalni predmet rasprave, onda tu pomo}i nema. Kako to re~e jedan na{ politi~ar, ako niste za stolom, onda ste na meniju. A s obzirom na to da smo mi stalno na meniju, onda ne mo`emo postaviti svoje qude za sto. I tako }e biti dogod nas s tog menija ne skinu – zakqu~uje profesor Fati}.

Q. Male{evi}

Glavni tu`ilac Ha{kog suda Ser` Bramerc boravi}e 12. i 13. maja u redovnoj poseti Beogradu, uo~i podno{ewa izve{taja o saradwi Srbije s Tribunalom Savetu bezbednosti UN 18. juna. Po re~ima portparolke Ha{kog tu`ila{tva Olge Kavran, Bramerc }e se tom prilikom sastati s predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadi}em i Mirkom Cvetkovi}em, srpskim tu`iocem za ratne zlo~ine Vladimirom Vuk~evi}em i predsednikom Nacionalnog saveta za saradwu s Tribunalom Rasimom Qaji}em.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak6.maj2010.

3

SKUP[TINA VOJVODINE 17. MAJA UTVR\UJE NOVI POSLOVNIK O RADU

SKUP[TINA SRBIJE

Nevena Petru{i} poverenik za za{titu ravnopravnosti Usvajawem 89 zakona i izborom Nevene Petru{i} za poverenika za za{titu ravnopravnosti, poslanici republi~kog parlamenta zavr{ili su ju~e drugu sednicu prole}nog zasedawa parlamenta. Izme|u ostalog, Skup{tina je ju~e usvojila Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osigurawa, koji }e objediniti baze podataka koje se vode za osiguranike i poslodavce u oblasti socijalnog osigurawa. Poslanici su usvojili izmene Zakona o slu`benoj upotrebi jezika i pisma, kojima je predvi|eno da je u Srbiji u slu`benoj upotre-

bi srpski jezik, a da na teritoriji jedinica lokalne samouprave u ravnopravnoj slu`benoj upotrebi mogu biti jezik i pismo nacionalne mawine. U jedinicama lokalne samouprave imena organa koji imaju javna ovla{}ewa, nazivi jedinica lokalne samouprave, naseqenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuju se i na jeziku nacionalne mawine, prema wenoj tradiciji i pravopisu.

Skup{tina Srbije po~ela je, ina~e, ju~e i novu sednicu, ali je ona nakon usvajawa dnevnog reda prekinuta i nastavak zakazan za utorak, 11. maj.

Srbija podeqena na pet statisti~kih regiona Skup{tina Srbije usvojila je ju~e izmene i dopune Zakona o regionalnom razvoju, kojima je utvr|eno pet statisti~kih regiona umesto prvobitno predvi|enih sedam. Kao regioni odre|uju se: Vojvodina, Beograd, region [umadije i zapadne Srbije, region ju`ne i isto~ne Srbije, te Kosovo i Metohija. Prvobitno su Zakonom o regionalnom razvoju, koji je usvojen pre devet meseci, bili predvi|eni regioni Vojvodina, Beograd, Zapadni, Isto~ni, Centralni, Ju`ni i region Kosova i Metohije. Iako je izmena zakona usvojena, predstavnici DSS-a, SRS-a i NS-a iz pet gradova zapadne Srbije – Prijepoqa, Priboja, Nove Varo{i, U`ica i ^ajetine – predali su ju~e predsednicima Skup{tine i Vlade Slavici \uki}-Dejanovi} i Mirku Cvetkovi}u peticiju s potpisima 21.000 gra|ana koji tra`e da se ne mewaju postoje}i modeli statisti~ke regionalizacije Srbije.

O{tre kazne za duvanski dim Skup{tina Srbije usvojila je ju~e Zakon o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu, kojim se zabrawuje pu{ewe u javnom prevozu i na radnom mestu, a za kr{ewe zakona su propisane kazne od 5.000 do milion dinara. Kazne od 5.000 dinara su predvi|ene za fizi~ka lica, a kazne od 500.000 do milion dinara za pravna lica. Izme|u ostalog, Zakonom je utvr|eno da je pu{ewe zabraweno “u svakom zatvo-

renom radnom i javnom prostoru”, kao i u prostoru “koji je funkcionalni deo prostora u kojem se obavqa zdravstvena i socijalna za{tita, vaspitawe i obrazovawe, ukqu~uju}i i dvori{ni prostor, kao i otvoreni prostor za pozori{ne, bioskopske i druge predstave”.

Pravna lica i preduzetnici du`ni su da usklade svoj rad s odredbama Zakona u roku od 180 dana od dana wegovog stupawa na snagu.

Najavqene i ostavke zbog sukoba interesa Pokrajinski poslanici na sednici zakazanoj za 17. maj izja{wava}e se o novom poslovniku o radu Skup{tine APV, ~iju radnu verziju su utvrdile skup{tinske slu`be, a o kojoj bi tokom ove nedeqe trebalo da se izjasne i poslani~ke grupe. Dono{ewe novog poslovnika obaveza je na osnovu odluke o Skup{tini APV usvojene krajem marta.

Uz to, na ovoj sednici usledi}e i vra}awe poslani~kih mandata nekolicine poslanika izabranih po proporcionalnom modelu, zbog sukoba interesa. Izme|u ostalih, ostavku je najavio i {ef poslani~ke grupe “Za evropsku Vojvodinu” Dragoslav Petrovi}, koji }e zadr`ati funkciju pokrajinskog sekretara za nauku. Wega }e na ~elnoj poziciji u klubu ZEV-a zameniti Borislav Novakovi}.

Vra}awe poslani~kog mandata najavio je i lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor, koji je i potpredsednik Vlade APV i sekretar za privredu.

Iako se spekulisalo na tu temu, na majskoj sesiji ipak se ne-

[efa poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu” Dragoslava Petrovi}a, koji }e zadr`ati funkciju pokrajinskog sekretara za nauku, u klubu ZEV zameni}e Borislav Novakovi} }e na}i rebalans buxeta APV. Podsetimo, o rebalansu je po~elo da se govori nakon dogovora predsednika vojvo|anske Vlade Bojana Pajti}a i mini-

PREDSEDNIK SKUP[TINE APV PODR@AO NAMERU BUDIMPE[TE

Egere{i za dvojno dr`avqanstvo Predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i je u izjavi agenciji Rojters podr`ao spremnost nove vlade Ma|arske da uvede instituciju dvojnog dr`avqanstva, i u ime vojvo|anskih Ma|ara pozdravio ovu nameru.

– M « ogu}nost dobijawa dvojnog dr`avqanstva je od velikog zna~aja ne samo za vojvo|anske Ma|are nego i za sve gra|ane ma|arske nacionalnosti koji `ive van granica Ma|arske, po{to to do`ivqavamo kao dokaz pripadawu ma|arskoj naciji – rekao je Egere{i.

On je dodao da su vojvo|anski Ma|ari lojalni gra|ani Srbije, te da svoja prava i obaveze `ele da ostvare preko srpskog pravnog sistema. Egere{i je podsetio na to da od 2003. godine demokratska

srpska dr`ava priznaje instituciju dvojnog dr`avqanstva, i ne spre~ava wegovo dobijawe.

– Ako budu}a ma|arska vlada stvori uslove za davawe ma|arskog dr`avqanstva, ono }e se mo}i tra`iti na osnovu pojedina~ne procedure odobravawa, i ja sam siguran da }e ve}ina vojvo|anskih Ma|ara iskoristiti tu mogu}nost – ocenio je predsednik vojvo|anskog parlamenta.

On je srpsko-ma|arske me|udr`avne odnose ocenio dobrima i stabilnima, i izrazio uverewe u to da dvojno dr`avqanstvo u tom pogledu ne predstavqa nikakvu opasnost, dodav{i da je poznato da Ma|ari u Vojvodini imaju zna~ajnu ulogu u povezivawu dve zemqe.

E. D.

TA^NO U PONO] PO^IWE TI[INA PRED POKRAJINSKE IZBORE U @ABQU

Op{tina dobija kanalizaciju, fabriku vode, radna mesta...

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i predsednik op{tine @abaq Branko Staji} potpisali su ju~e protokol o saradwi na izgradwi kanalizacione mre`e i fabrike vode u ovoj op{tini. Po re~ima predsednika op{tine @abaq, `iteqi ovog mesta ovu investiciju ve} dugo i{~ekuju.

– Fond za kapitalna ulagawa je ve} uradio projekat za kanalizacionu mre`u i fabriku vode, tako da ovo nije prvi korak koji moramo da uradimo – rekao je Staji}.

Pajti} je, pak, istakao da je potpisivawem protokola “udaren kamen te- Rat plakatima – bitka za svako drvo meqac boqem `ivqewu `iteqa stima, kandidat DSS–NS-a Doop{tine @abaq”. broslav \elo{evi} je svoju kam– U 21. veku svaka op{tina trepawu gradio na ~iwenici da je ova ba da ima modernu kanalizaciju i koalicija na pro{lim izborima vodnu infrastrukturu. Obezbe|ipobedila i u Skup{tini Vojvodivawem 220 miliona dinara iz Fonne delegirala Branislava Popoda za kapitalna ulagwa mi smo dova, zbog ~ije su smrti i raspisani dali jo{ jedan buxet kakav @abaq vanredni pokrajinski izbori u ve} ima i time definisali da nam `abaqskoj op{tini. je va`an kvalitet `ivota u ovoj U smiraj kampawe – s obzirom op{tini – rekao je Pajti}. na to da u pono} po~iwe predizPotpisivawu protokola prisuborna ti{ina – kandidat Srpske stvovao je i ~lan Op{tinskog venapredne stranke Petar Crepuqa }a zadu`en za tehnolo{ki razvoj ju~e je ugostio strana~ke prvake, Tihomir Ne`i}, ina~e kandidat me|u kojima i lidera SNS-a Toza pokrajinskog poslanika Koalimislava Nikoli}a, i to na tribicije „Za evropsku Vojvodinu – Boni u `abaqskom bioskopu. Dva saris Tadi}”. I dok je Ne`i} u prita nakon napredwaka na istom melog svojoj kandidaturi mogao stu se na{ao kandidat LSV-a Joubrojati i rezultate saradwe s povan Pani}, koga su podr`ale kolekrajinskim i republi~kim vlage iz vrha stranke. Socijalisti su,

starke za Nacionalni investicioni plan Verice Kalanovi} da se 4,2 milijarde dinara, planirane u pokrajinskoj kasi za izgradwu deonice Koridora 10

kroz Pokrajinu, preusmere na projekte lokalnih samouprava iz APV kojima nisu odobrene pare iz NIP-a. S druge strane, NIP je preuzeo obavezu finansirawa deonice autoputa kroz Vojvodinu.

U svakom slu~aju, najve}i broj ta~aka najavqenog dnevnog reda posve}en je finansijskim izve{tajima i onim o poslovawu u protekloj godini pokrajinskih fondova, javnih preduze}a i zavoda. A te izve{taje poslanicima su dostavili Garancijski fond APV, Fond za razvoj neprofitnog sektora, Zavod za kulturu Vojvodine, Pedago{ki zavod, JP “Zavod za urbanizam Vojvodine” i Fond za pru`awe pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima.

Pred poslanicima }e se na}i i izve{taj pokrajinskog ombudsmana za 2009. godinu, te predlozi o davawu saglasnosti na promenu naziva Tehni~ke {kole u Subotici i o izmenama Odluke o dodeli priznawa “Dr \or|e Nato{evi}”.

B. D. S.

zajedno s kandidatom Jovicom Staparskim, zavr{nu konvenciju uprili~ili u restoranu “Evropa” u ^urugu, dok su se ostali mawevi{e opredelili za obilazak doma}instava i oslonili se na „rat plakatima”, koji ovih dana dose`e vrhunac. Naime, po re~ima `iteqa ove op{tine, strana~ki aktivisti neumorni su u lepqewu plakata svojih partija i cepawu tu|ih. U samom centru @abqa gotovo da nema drveta koje nije oblepqeno licima kandidata, sva autobuska stajali{ta doslovno su demolirana od silnog lepqewa, a iscepanih propagandnih poruka ima na svakom koraku.

Kako god, svih osam kandidata potrudilo se da sro~i brojna obe}awa sugra|anima. Recimo, kandi-

datkiwa Mirjana Milivojev, vlasnica bombonxijske radionice iz ^uruga, koju su podr`ali zajedno Maja Gojkovi} i Mla|an Dinki}, najavila je da }e insistirati na dovo|ewu “po{tenih investitora-doma}ina”, te da }e se boriti za svako radno mesto i svaki dinar u svojoj op{tini. S druge strane, kandidat SNS-a Petar Crepuqa, na talasu dosada{we politike wegove stranke, glasa~e uverava u promene ukoliko pobedi.

Jovan Pani} je obe}ao da }e se u Skup{tini Vojvodine zalagati za to da se obezbede pare iz evropskih fondova i od investitora za izgradwu kanalizacije u sva ~etiri naseqa op{tine te da }e se, kao bokser i sportista, boriti za kontinuitet sportskih de{avawa. Jovan Staparski je, pak, najavio da }e se zalagati za funkcionalnu autonomiju Vojvodine i wen ekonomski, kulturni i duhovni razvoj, za efikasnu privrednu i poqoprivrednu proizvodwu te za sveukupni razvoj op{tine @abaq.

I dok na Internet portalu zabalj.biz za kandidata SRS-a Dimitrija Marjanova stoji „da nema {ta da poru~i glasa~ima”, kandidat Jedinstvene Srbije Miodrag Zlokolica je, uz obe}awe da }e @abaq postati moderna sredina „gde }e biti radnih mesta za sve nezaposlene, dovoqnog broja mesta za svu decu u vrti}ima, gde }e u~enici dobijati besplatne uxbenike, a penzioneri besplatne lekove”, plasirao i plakat na kojem pi{e: „10.000 dinara mese~no za svaku nezaposlenu trudnicu”. Kako, to ostaje tajna.

P. K.

IZME[TAWE REPUBLI^KIH INSTITUCIJA IZ BEOGRADA NIJE MARKETIN[KI PROJEKAT G17 PLUS

Dinki} je samo krenuo prvi

– Uglavnom }e se birati sada Ministar ekonomije i regioneiskori{}eni objekti u vlanalnog razvoja Mla|an Dinki} sni{tvu dr`ave, a qudi koji }e najavio je izme{tawe ~etiri raditi u novim centralama reagencije pod ingerencijom wepubli~kih institucija, na prigovog ministarstva u Kragujemer, Nacionalnoj agenciji u Zavac, Zaje~ar, Ni{ i U`ice, ~ije~aru, dobija}e deset posto veme }e, kako je rekao, po~eti de}u platu kao nacionalnu stimukoncentracija republi~kih inlaciju da ostanu u regionalnim stitucija iz prestonice. Kako centrima – obja{wavaju u Dinsaznajemo u Vladi Srbije, ovo ki}evom ministarstvu, uz napoipak nije potez ministra Dinmenu da }e ~itav proces ko{taki}a kao „slobodnog strelca” sa ti buxet “nula dinara” . ~isto marketin{kom pozadiKako isti~u u ovom ministarnom, a u sklopu stvarawa i pozistvu, to ne}e zna~iti ni gomilacionirawa Unije regionalnih we nove administracije i Vlada stranaka, koju osniva kao lider }e odobravati svako novo mesto, G17 plus. s tim {to }e se sprovoditi “ra– Sve je dogovoreno s premijecionalizacija na drugoj strani, rom Mirkom Cvetkovi}em, ali odnosno u drugim institucijaje sa ~itavim projektom upoznat ma”. U svakom slu~aju, kako sai predsednik Srbije Boris Taznajemo u Vladi Srbije, iz Beodi}. Dinki} je samo napravio grada }e biti izme{tena i pojeprvi korak u procesu dekoncendina javna predutracije repuze}a, pa }e “Srbibli~kih instituNije ideja da se javode” centralu cija iz Beograda. dobiti u nekom Pri tome ideja „smawi” Beograd, od gradova Vojvonije da „smawinego da se oja~aju dine, gde }e se, mo” Beograd, gde drugi gradovi kako tvrdi na{ }e ostati jake fipo Srbiji izvor, izmestiti lijale, nego da najverovatnije i oja~amo druge Ministarstvo gradove po Srbipoqoprivrede i jo{ nekoliko ji, {to nosi zaustavqawe odlirepubli~kih institucija. va kadrova i nova zapo{qavawa – Ideja je da se pojedina mini– obja{wavaju nam u Ministarstarstva alociraju po Srbiji stvu ekonomije. jer je, recimo, vi{e nego logi~U Vladi tvrde da alokacija no da ono za Kosovo i Metohiju republi~kih institucija ne}e bude bli`e ju`noj pokrajini... biti nikakvo dodatno optere}eZna~i, to je koncept iza kojeg we za buxet, ve} }e se finansistoji ~itava vladaju}a koalicirati iz postoje}ih fondova ja, koji je s potezima ministra ovih institucija. U MinistarDinki}a samo po~eo da se realistvu ekonomije obja{wavaju da zuje – obja{wavaju u Ministar}e Fond za razvoj, koji se seli za stvu ekonomije.

Ni{, Agencija za osigurawe izPo obja{wewu na{eg izvora voza, ~ije }e sedi{te biti U`iiz Vlade, dekoncentracijom rece, Nacionalni biro za zapopubli~kih institucija izlazi se {qavawe, koji odlazi u Kragujeu susret i `eqama i opravdanim vac, i Nacionalna agencija za kritikama gra|ana Srbije da neregionalni razvoj, ~ije }e sedimaju jednak pristup republi~{te biti u Zaje~aru, iz skupih kim institucijama kao `iteqi beogradskih zakupa pre}i u jefBeograda.

D. Milivojevi} tinije, ~ime }e se {tedeti.

4

EKONOMIJA

~etvrtak6.maj2010.

EKONOMISTI TVRDE DA IZLAZAK IZ KRIZE NIJE NA VIDIKU

Recesija jo{ stanuje u Srbiji – Pravi znak izlaska iz recesije bio bi smawewe nezaposlenosti, a budu}i da se ona u Srbi-

ji pove}ava, nema govora o izlasku iz recesije, naro~ito ne iz krize – izjavio je ju~e saradnik Instituta za ekonomska istra`ivawa Sa{a \ogovi}.

odnosu na januar, te da od po~etka krize u Srbiji, od oktobra 2008. godine, ima 50.000 nezaposlenih vi{e.

Dodao je da je pravilnije re}i da Srbija mo`da izlazi iz recesije, ne da je iza{la, budu}i da smo, kako je rekao, u dubokoj ekonomskoj i dru{tvenoj krizi.

– Gde god za~eprkate u ovoj zemqi, ima kriznih `ari{ta – rekao je \ogovi}, i dodao da op{ta kriza proizlazi iz krize upravqawa jer Srbije ne vodi dobru ekonomsku politiku.

Komentari{u}i podatke Republi~kog zavoda za statistiku Srbije i tuma~ewe rasta industrijske proizvodwe kao izlaska iz recesije, \ogovi} je rekao da je rast od 12,5 posto u martu u odnosu na februar re-

Niski start – Pozitivne tendencije zabele`ene su zbog niske baze za pore|ewe – objasnio je \ogovi}.

On je zakqu~io da je, da bi i su{tinski Srbija bele`ila rast, neophodna reindustrijalizacija zemqe, koja nije mogu}a sa slabom pravnom infrastrukturom, preglomaznom administracijom, mitom i korupcijom, neizgra|enom saobra}ajnom, telekomunikacionom i energetskom infrastrukturom.

On je, predstavqaju}i rezultate istra`ivawa Instituta, istakao da je u februaru u Srbiji evidentirano 767.418 nezaposlenih, {to je rast od 2,1 posto u

zultat sezonskog uticaja i pokretawa proizvodwe u velikim fabrikama kao {to su Petrohemija, Staklara iz Para}ina i drugih.

ODBOR ZA FINANSIJE O GUVERNERU NBS

Usvojena Jela{i}eva ostavka Odbor Skup{tine Srbije za finansije usvojio je danas Izve{taj Saveta Narodne banke Srbije (NBS) o ispuwenosti uslova za prestanak funkcije guvernera Radovana Jela{i}a.

Predsednik odbora Zoran Krasi} izjavio je da }e odbor proslediti izve{taj Skup{tini i tra`iti da ga usvoji po hitnom postupku. Odlaze}i guverner Jela{i} je na sednici odbora ponovio da je ostavku podneo iz razloga li~ne prirode.

“Kada sam postao guverner, originalni mandat je bio pet godina.

Ja sam odslu`io tih pet godina plus godinu dana i smatrao sam da je vreme da se povu~em i to je iskqu~ivi razlog”, rekao je Jela{i}.

Savet NBS je 6. aprila utvrdio da su ispuweni uslovi da Jela{i}u prestane funkcija guvernera.

Zvani~ni kandidat vladaju}e koalicije za novog guvernera je sada{wi predsednik Saveta NBS Dejan [o{ki}.

SKUP[TINA IZMENILA ZAKON O BESPLATNIM AKCIJAMA

Gra|anima i deo EPS-a, Telekoma...

Skup{tina Srbije usvojila je ju~e izmene i dopune Zakona o pravu na besplatne akcije i nov~anu naknadu koju gra|ani ostvaruju u postupku privatizacije.

Tim izmenama se utvr|uje da gra|ani mogu ste}i besplatne akcije nekog preduze}a i pre okon~awa wegove privatizacije. Prvobitni zakon predvi|ao je podelu akcija {est meseci po zavr{etku privatizicije.

Po navodima predlaga~a, novi zakon obezbedi}e da gra|ani, osim akcija NIS-a, dobiju besplatne akcije Telekoma, EPS-a i Aerodroma “Nikola Tesla”,

kao i objediwenu akciju Akcionarskog fonda koji }e nastati spajawem portfeqa Akcijskog fonda i Privatizacionog registra. Utvr|eno je da u Akcionarski fond bude preba~eno i 15 odsto akcija javnih komunalnih preduze}a kada po~ne wihova privatizacija, kao i da te akcije budu besplatno podeqene gra|anima.

Skup{tina je usvojila i izmene i dopune Zakona o Agenciji za privatizaciju, kojima je utvr|eno da Agencija preuzima dosada{we poslove Akcijskog fonda koji se ukida.

SANKCIJE NAKON [TRAJKA U „BISERU” U KUMANU

[trajka~ima otkazi i prekomanda u ~ista~e Uprkos sporazumu postignutom s vlasnikom posle tronedeqnog {trajka u hemijskoj industriji “Biser” u Kumanu, predsednica Samostalnog sindikata u toj fabrici Sne`ana Risteski i ~lan [trajka~kog odbora Sava Radi{i} dobili su otkaz.

Predsednik Ve}a Samostalnog sindikata u Zrewaninu Mirko Male{ev izjavio je za Tanjug da su otkazi Sne`ani Risteski Radi{i}u usledili posle sporazuma na

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

97,1904

meru {ikinarawa, o ~emu }e svoju re~ dati i Inspekcija rada – ka`e Male{ev.

Sne`ana Risteski je ju~e za Tanjug rekla da je u re{ewu o pre-

Preli}e se porezi gazdama u yepove U Vladi Srbije je dogovoreno da se smawe porezi i doprinosi na zarade, mada tek treba da se prona|e na~in kako }e biti nadokna|eni gubitak buxetskih prihoda koji bi time nastao. Ministarka finansija Diana Dragutinovi} navela je da bi smawewem poreza na zarade na deset odsto i pove}awem neoporezovanog dela zarade s 5.000 na 16.500 dinara nastao gubitak od 40 milijardi dinara na godi{wem nivou te bi se on morao nadokanaditi ili pove}awem drugih poreza ili smawewem rashoda.

Ako se obistini ono {to najavquju iz Vlade Srbije, moglo bi to zna~iti da radnici na kraju meseca u koverti dobiju vi{e novaca, odnosno da bi smawewe poreza na zarade zna~ilo da plate zaposlenih rastu, mada ima i onih koji tvrde da bi se time zapravo u~inilo dobro samo gazdama a ne i zaposlenima. S druge strane, zna~ilo bi to da, ~ak i da se radni~ke koverte kod gazde uve}aju, oni kroz druge poreze odnosno dr`avne namete, to izgube.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramovi} tvrdi da bi smawewe poreza na plate doprinelo pove}awu zarada radnika zbog toga {to bi poslodavac davao i daqe istu bruto platu, ali bi imao mawe obaveza prema dr`avi te bi tu razliku dao radniku.

– Na taj na~in posti`e se i efikasnost u proizvodwi i radu jer trenutno ima mnogo gazda koji zbog nelikvidnosti nisu u mogu}nosti da sami podi`u plate. U sva-

kom slu~aju, smawewe poreza na plate je dobro za privredu jer }e na taj na~in Srbija privu}i i vi{e investicija – ocewuje Avramovi}, dodaju}i da bi se time ujedno

Ako se donese odluka o smawewu poreza na zarade na deset odsto i pove}a neoporezovani deo na visinu minimalca, dr`ava, koja je zapravo najve}i poslodavac u Srbiji, u prvu ruku }e sebe rasteretiti mawim porezom, a u drugu stvoriti sebi problem jer }e mawim uplatama u buxet stvoriti ve}u rupu. Naime, woj }e, i pored smawewa poreza na zarade, trebati isto novca koliko i do sada za zarade svojih zaposlenih, {to zna~i da time ne}e ni{ta u{tedeti. Ona }e svakog meseca izdvajati iz buxeta isto koliko i do sada, dakle, tu u{tede nema, s tim {to }e zaposleni, zbog maweg poreza na zarade, dobijati ve}e plate. S druge strane, zbog toga {to mawe upla}uje na ime poreza, buxet }e biti prazniji pa ako odlu~i da ga dopuni novim porezima, i weni zaposleni }e morati da ga pla}aju i na taj na~in do}i do ra~unice da ono {to su dobili na mostu gube na }upriji. i smawila siva ekonomija, ali i razbio “imix” da su u Srbiji porezi na plate najve}i u regionu.

Sindikalci, pak, tvrde da }e, ukoliko se smawi porez na zarade, dr`ava pove}ati zamrznute

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Granit Pe{~ar, Qig

20,00

1.140

21.660

Putevi, U`ice

13,47

1.171

57.397

KiM banka, Zve~an

10,97

900

667.800

4,69

6.700

6.700

4,31 Promena %

678 Cena

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,38

3.399

81.930.600

Komercijalna banka, Beograd

-0,18

32.440

1.946.400

Energoprojekt holding, Beograd

-1,70

925

684.689

496.532 Promet

Agrobanka, Beograd

-2,40

9.453

2.637.394

Univerzal banka, Beograd

0,00

6.800

0,00

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Marfin bank, Beograd

-12,08

466

13.514

Soja protein, Be~ej

-1,01

981

553.260

Projektomonta`a, Beograd

-11,99

2.590

51.800

Imlek, Beograd

1,60

1.400

163.800

99,1739

Planum GP, Beograd

-11,96

1.023

5.115

Metalac, Gorwi Milanovac

193.225

101,455

96,8929

1

68,2086

69,6006

71,2014

67,9998

dolar

1

73,0755

74,5668

76,2818

72,8518

Danska

kruna

1

13,0476

13,3139

13,6201

13,0077

Norve{ka

kruna

1

12,4108

12,6641

12,9554

12,3728

[vedska

kruna

1

10,1098

10,3161

10,5534

10,0788

Pobeda holding, Petrovaradin

[vajcarska

franak

1

67,8373

69,2217

70,8138

67,6296

Soja protein, Be~ej

-1,01

981

553.260

V. Britanija

funta

1

113,554

115,871

118,536

113,206

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.230

161.500

75,01

4. 5. 2010.

1.207,43501

BELEX 15 (741,47 -0,61)

Promet

dolar

1

jer dr`ava nema mehanizme da spre~i poslodavce da zadr`e taj novac. S druge strane, sigurna sam u to da se ni sama dr`ava ne}e usuditi da pove}a plate a konto smawewa poreza onima kojima je po-

slodavac zbog straha od javne osude – isti~e Ranka Savi}.

S ocenom da od smawewa poreza na zarade radnici ne}e imati koristi sla`e se i lider UGS “Nezavinost” Branislav ^anak jer se od smawewa za dva odsto niko ne mo`e ovajditi: – Ne}e se ovim ovajditi ni sami poslodavci jer moraju mnogo rupa da zakrpe tim parama, a radnike }e da “vozaju” kao i do sada – tvrdi ^anak. – Tim parama }e mo`da da plate struju ili okre~e fabriku.

Dr`ava treba sistemski da uredi stvari i da poslodavcima smawi porez za onoliko procenata za koliko su spremni da ulo`e u proizvodwu, a ne da im unapred smawuje porez za nekoliko procenata {to ni{ta bitno niti mo`e niti ho}e promeniti.

Ekonomista Aleksandar Stevanovi} isti~e da bi se smawewem poreza na zarade pove}ale plate u javnom sektoru dok privatni poslodavci i radnici treba da podele “u{tedu”, a kada se do|e u takvu situaciju, zna se ko tu “kosi, a ko vodu nosi”.

– To je marketing jer smawewe poreza nije lo{e, ali ne}e imati ve}i efekat na privredu. Dr`ava mo`e to smawewe iskoristiti da pove}a plate u javnom sektoru ali i ne mora. U isto vreme, u privatnom sektoru od snage radnika zavisi da li se mogu izboriti za pove}awe plate ili ne – ocenio je Stevanovi}.

Q. Male{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Kanada

dolar

plate u javnom sektoru, dok }e privatni poslodavci “razliku” zadr`ati u svom xepu pa tako radnici ne}e ni osetiti da su porezi smaweni, a, s druge strane, bi}e naterani na to da kroz druge namete pla}aju to {to zaposleni kojima je dr`ava gazda imaju ve}e plate. Predsednica ASNS-s Ranka Savi} ocewuje da od smawewa poreza na plate radnici ne}e imati nikakve vajde, pogotovo zato {to se ne zna kome }e pripasti novac od u{tede koju }e gazde ostvariti.

– Sto odsto sam sigurna da radnici od toga ne}e imati koristi

Ko dobije na mostu, izgubi}e na }upriji

Australija

SAD

stanku radnog odnosa navedeno da je otkaz dobila zbog “povrede radne obaveze i nesavesnog obavqawa posla”. Ona je ukazala na to da se u obrazlo`ewu otkaza ka`e da je

prilikom obavqawa poslova magacionera “iznela dokumentaciju koja se vodi na osnovu odluke poslodavca”.

Ve}inski vlasnik „Bisera” @arko Novakovi}, posle okon~awa {trajka, nije `elo da daje izjave, pa ni o razlozima za preme{taj troje ~lanova [trajka~akog odbora na radna mesta ~ista~a fabri~kog kruga.

Generalni {trajk u hemijskoj industriji “Biser” organizovan je zbog neispla}enih 11 zarada i povezivawa radnog sta`a za dve godine, trajao je od 26. marta do 19. aprila i okon~an je sporazumom izme|u vlasnika i zaposlenih.

SMAWEWE NAMETA NA ZARADE (NE)]E DONETI RADNICIMA VE]E PLATE

Lasta, Beograd Pet akcija s najve}im padom Zemqa

koji je svoj potpis stavio i poslodavac @arko Novakovi}, a koji predvi|a da niko ne}e trpeti bilo kakve negativne posledice zbog {trajka.

– Poslodavac je prekid radnog odnosa, me|utim, zavio u drugu formu, a radi se o tipi~nom pri-

Uprkos sporazumu postignutom s vlasnikom, posle {trajka u „Biseru” u Kumanu, predsednica Samostalnog sindikata u toj fabrici dobili otkaz

Metals banka, Novi Sad

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

DNEVNIK

76,5408

78,3012

74,7804

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 5. 2010. godine

Ravnaja, Mali Zvornik Luka Dunav, Pan~evo Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,76 -10,96 Promena % 1,80

1.110 6.500 Cena 170

3.330 32.500 Promet

-2,62

2.300

Metals banka, Novi Sad

4,69

6.700

6.700

Privredna banka, Beograd

-0,42

709

142.045

Meser Tehnogas, Beograd

1,25

6.700

469.000

Tigar, Pirot

-1,21

815

89.640

Alfa plam, Vrawe

-0,82

9.530

599.818

Telefonija, Beograd

-1,58

1.687

170.372

Veterinarski zavod, Subotica

-0,70

705

8.456

850.000

Kin|a Agrar, Kikinda

0,00

275

132.000

^oka duvanska industrija, ^oka

-3,45

1.400

86.800

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak6.maj2010.

5

FINANSIJSKI SKANDAL NA JUGU BALKANA OZBIQNA PRETWA OVOM DELU SVETA

Gr~ka u ponor gura i evro i Evropu NBS O KRIZI U GR^KOM FINANSIJSKOM SEKTORU

Sve banke u Srbiji sigurne Poslovne banke u Srbiji, koje su u vlasni{tvu gr~kih banaka, posluju stabilno, saop{teno je iz Narodne banke Srbije.

“Svi pokazateqi poslovawa su u skladu s propisanim okvirima i po svim indikatorima poslovawa one su likvidne i

Redovne provere Narodna banka Srbije je istakla da od nastanka krize u Gr~koj redovno prati de{avawa oko razre{ewa krize i aktivnost doma}ih banaka u vlasni{tvu banaka iz Gr~ke. NBS ima i redovne kontakte s Centralnom bankom Gr~ke. solventne. Te banke su, kao i ostale koje posluju u Srbiji, otporne su na spoqne {okove”, re~eno je u NBS-u.

Agencija za utvr|ivawe kreditnog rejtinga “Mudiz” smawila je rejtinge devet gr~kih banaka, ukqu~uju}i Nacionalnu banke Gr~ke i Alfa banku, koje posluju u Srbiji. “Mudiz investor servisis” naveo je da

se na spu{tawe rejtinga odlu~io po{to je ocenio da je du`ni~ka kriza “uzela danak” gr~kim bankama, odnosno wihovim finansijama.

U Srbiji posluju ~etiri banke koje su u ve}inskom vlasni{tvu gr~kih banaka: Alfa banka, Eurobanka EFG, Pireus i Vojvo|anska banka, s tr`i{nim u~e{}em od 16 odsto.

Kako je re~eno u NBS-u, te banke su u prvom kvartalu ove godine pove}ale kreditnu aktivnost za vi{e od pet posto i dostigle iznos kredtitnih plasmana od 220 milijardi dinara.

U~e{}e “gr~kih” banaka u ukupnim kreditima bankarskog sektora Srbije krajem prvog kvartala dostiglo je 17,14 odsto i ve}e je od wihovog u~e{}a u ukupnoj bilansnoj sumi banaka, re~eno je u NBS-u. Navedene banke, kao ~lanice bankarskih grupa iz Gr~ke, istakli su u NBS-u, na teritoriji Srbije posluju kao samostalne kompanije, s licencom NBS-a i sopstvenim kapitalom, koji im omogu}ava da uredno i nesmetano ispuwavaju sve obaveze prema svim poveriocima.

D. V.

Nije bilo ve}eg izazova, niti ve}e pretwe evropskim integracijama, od finansijskog (fiskalnog) skandala koji ve} nekoliko meseci trese Gr~ku. Evropska unija je ra~unala na to da su Mastrihtskim ugovorom, kada se iz trgovinske zone krenulo ka ekonomskoj i politi~koj integraciji, postavqeni ~vrsti temeqi budu}eg funkcionisawa i da }e se pridr`avawem jasnih postulata jedinstvenog valutnog prostora iskqu~iti mogu}nost bilo kakvih poreme}aja. Ra~unalo se na to da }e, ako se po{tuju kriterijumi konvergencije (stabilne cene, kamate, javni dug, buxetski deficit, visina kursa), sve funkcionisati kako treba.

Gr~ki slu~aj je ponovo ukazao na najve}u boqku evropskog integracionog procesa. Pre svega onog ekonomskog dela. Evropa, u stvari, evrozona, ima jedinstvenu monetarnu politiku i jedinstvenu valutu, ali su ekonomske, a posebno fiskalne politike, u rukama nacionalnih vlada. Ako je to tako, a jeste, onda je zaludno jedinstvo na monetarnom planu ako neozbiqna fiskalna politika bilo koje ~lanice mo`e stvoriti fiktivan vi{ak evra i ru{iti zajedni~ku valutu.

Profesor Megatrend univerziteta u Beogradu dr Vladimir Vu~kovi}, ina~e i sam iznena|en dubinom gr~ke dubioze, ka`e da se tako ne{to, ipak, moglo naslutiti. Po wegovim re~ima, zajedni~ka statisti~ka slu`ba Eurostat namirisala je problem, ali su postojale institucionalne prepreke da bi se prsti dubqe zavukli u gr~ke fiskalne ra~une. Istovremeno je jedna od vi|enijih svetskih konsultantskih ku}a pomagala vla-

Veliki ulozi u igri Profesor Vladimir Vuk~evi} ne nalazi dovoqno dokaza za katastrofi~an scenario. On smatra da je ulog veoma veliki da bi se i{lo ka o{trim i iskqu~ivim re{ewima. U~ini}e se sve da bi se problem sanirao, ali }e sigurno do}i do promena na institucionalnom planu, do ja~awa kontrolnih mehanizama i, verovato, stvarawa neke vrste evropskog monetarnog fonda. Bez obzira na takvo stanovi{te, ovaj ekonomista ne iskqu~uje ni mogu}nost radikalnijih poteza. Koliko je, do ju~e, bilo nezamislivo da se neko iskqu~i iz evrozone, pogotovo iz EU – o tome se ~ak nije ni pri~alo – sada se, bez obzira na sva zakliwawa na evropsku solidarnost, o takvim solucijama otvoreno pri~a. To nisu politi~ke poruke, ali od javnog mi{qewa do politi~kog stava nije dug put. stima u Atini da finansijskom gimnastikom prepravqaju svoja salda, ~ime se jo{ jednom potvrdilo da je trka za profitom ponekad ja~a od ~uvawa vlastitog renomea. Me|utim, dodaje profesor Vu~kovi}, nije samo to uzrok problema. Finansijski ponor u kojem se na{la Gr~ka nastajao je godinama i posledica je obiqa svetskog kapitala. Bi-

lo ga je toliko i ekonomski zamah je bio toliki da se verovalo da se svet vi{e nikada ne mo`e na}i u nekakvoj finansijskoj krizi. Izostanak, ili mawak straha, vodio je tome da se lako dre{ila kesa i Gr~ka se mogla zadu`ivati do mile voqe.

Naizgled fantasti~na brojka od 110 milijardi evra (147 milijardi dolara), koliko je obe}ala

EU, trebalo bi da smiri histeriju i da odagna strah poverilaca. Me|utim, predsednik Centra za slobodno tr`i{te u Beogradu dr Miroslav Prokopijevi} smatra da to nije dovoqno i da je bila nu`na znatno ve}a suma (200 milijardi). On smatra da je bankrot Gr~ke neizbe`an i da je, mo`da, dovedena u pitawe i budu}nost evra. Pozajmicom je samo kupqeno vreme, ali }e i ta pozajmica zavr{iti u javnom dugu koji }e, na kraju, slomiti gr~ke javne finansije. Pred vratima su sli~ni problemi u [paniji i Portugalu, {to bi moglo voditi ka, donedavno nezamislivom, scenariju da neke ~lanice budu zamoqene da napuste evrozonu. Povratak nacionalnih valuta, zakqu~uje dr Prokopijevi}, ozna~io bi i kraj evropskih integracija.

Kao i svako veliko gibawe unutar EU, Srbija }e osetiti posledice i gr~kog finansijskog kolapsa. Kriza je ve} poquqala stabilnost evropske valute i dovela do ja~awa dolara.

Ako se zna da osnovu srpskog spoqnotrgovinskog ra~una ~ini evropska moneta, ako je ve}ina na{eg izvoza notirana u evrima, onda je jasno da nas takva kretawa ne mogu ostaviti mirnima. Jo{ ve}i problem predstavqa to {to je gr~ki slu~aj doveo do dodatnog ja~awa evropesimizma. Zasi}ewe je ve} bilo prisutno – profesor Vu~kovi} pomiwe rumunske i bugarske korupciona{ke skandale – pa je gr~ko prekomerno tro{ewe samo prelilo ~a{u. Kao da je svima onima koji stoje u ~ekaonici poru~eno: “Pri~ekajte malo, vi ste jo{ uvek daleko od evropskih standarda”!?

V. Harak

6

NOV^ANIK

~etvrtak6.maj2010.

DNEVNIK

PRIVREDNICI O SNAZI DOMA]E VALUTE

DIREKTOR GENERALNOG INSPEKTORATA DU[AN PAJKI]

Neka dinar ostane precewen

Proizvo|a~i odgovorni za kvalitet hrane

Polovina privrednika u Srbiji smatra da je dinar precewen, pokazuje istra`ivawe Instituta za tr`i{na istra`ivawa na 200 anketiranih privrednika. Uprkos tome, 80 odsto wih se nada da }e

da iznosi stav o prodaji Telekoma, po \ogovi}evim re~ima, verovatno zbog psiholo{kog faktora.

Od onih koji su se izjasnili, nijedan nema pozitivan stav, dok je petina wih negativno komentarisa-

– Osnovna ideja novog Zakona o bezbednosti hrane jeste da za kvalitet i zdravstvenu bezbednost hrane odgovaraju proizvo|a~i, a da uloga inspekcijskih slu`bi ubudu}e bude “mawe policijska” – izjavio je ju~e direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede Du{an Pajki} u Privrednoj komori Srbije. – Inspekcija }e u prelaznom periodu, do potpunog stupawa na snagu tog zakona 11. juna 2011. godine, jo{ morati da o{trije kontroli{e i nadzire proizvo|a~e, kao i da ~e{}e uzima deo uzoraka i daje ih na analize.

On je, obra}aju}i se u~esnicima sastanka Radne grupe za kvalitet Grupacije proizvo|a~a konditorskih proizvoda u PKS-u, rekao da treba razlikovati slu`beni nadzor, odnosno kontrolu koja se obavqa u proizvodnim

objektima, i monitoring na terenu, koji podrazumeva kontrolu ispravnosti proizvoda na tr`i{tu. Govore}i o obavqawu kontrole u proizvodnim objektima, Pajki} je rekao da }e svi proizvo|a~i morati da uvedu HACCP sistem do kraja godine, ali da sam “sertifikat nije dokaz da imate sistem”.

– Ne mo`ete prometovati proizvode za koje nemate dokaz da su zdravstveno bezbedni – istakao je on, dodaju}i da je jedan od dokaza analiza, a drugi – kompletan sistem nadzora kod proizvo|a~a.

On je rekao i da dr`avu “apsolutno ne zanima” koja laboratorija radi analize, jedini uslov je da i laboratorija i metoda

budu akreditovane, jer u suprotnom rezultati analize ne}e biti validni.

KUPOVNA MO] U SRBIJI NA EVROPSKOM ZA^EQU

trenutni nivo evra ostati stabilan.

Po re~ima saradnika Instituta Sa{e \ogovi}a, taj paradoks treba posmatrati iz ugla da se najve}i broj doma}ih privrednika

la prodaju dr`avnog telekomunikacionog preduze}a.

U istra`ivawu ura|enom u aprilu privrednici su pitani i o efektima subvencionisanih, potro{a~kih i gotovinskih kredita

Krediti i ve{ta~ka tra`wa \ogovi} je istakao da su subvencionisani krediti ve{ta~ko naduvavawe `ivotnog standarda gra|ana. Oko 11 odsto ispitanih o~ekuje rast inflacije u narednih {est meseci, u naredna tri 29 odsto ispitanih. “Nijedan ne ra~una na smawewe cena svojih proizvoda”, rekao je \ogovi}. On je dodao da je stav privrednika da }e najvi{e poskupeti sirovine i repromaterijali. zadu`io s deviznom klauzulom i da se uglavnom radi o izvoznicima kojima ne odgovara klizawe dinara.

Istra`ivawe je pokazalo i da ve}ina privrednika nije `elela

na privredu. Oko 60 odsto wih o~ekuje pozitivne konotacije, ali uglavnom u mawoj meri, i to prete`no na proizvo|a~e trajnih potro{a~kih dobara i prehrambenih proizvoda.

„HAJNEKEN” ULA@E JO[ 19 MILIONA EVRA

Izvoz „amstela” iz Novog Sada

Kompanija Ujediwene srpske pivare – ~lanica “Hajneken grupe” – ulo`i}e ove godine u poslovawe u Srbiji jo{ 19 miliona evra, uprkos ~iwenici da je tr`i{te piva u zna~ajnoj meri osetilo posledice ekonomske krize, da je opala kupovna mo} i da su ponovo pove}ane i takse i akcize.

– Ujediwene srpske pivare ispuni}e obe}awe da }e u prve tri godine svog poslovawa investicije u Srbiji iznositi 50 miliona evra. Pro{le godine, koja je bila na{a prva celovita poslovna godina, ulo`ili smo 15 miliona evra, a sada }e investicije biti i ne{to ve}e – ka`e generalni direktor Ujediwenih srp-

skih pivara Fransoa Ksavijer Mahot.

Tako|e, ova kompanija je posle uspe{nog otpo~iwawa doma}e proizvodwe “amstela”, Srbiju ove godine od uvoznika pretvorila u izvoznika ovog svetskog pivskog brenda. ^uveni internacionalni brend “amstel” proizvodi pivara u Novom Sadu kompanije Ujediwene srpske pivare, jedna od najmodernijih i tehnolo{ki najrazvijenijih pivara u regionu. Uz to, zahvaquju}i kompaniji Ujediwene srpske pivare, Srbija }e se mo}i pohvaliti jo{ jednim izvoznim brendom jer u Zaje~arskoj pivari po~iwe kompletna doma}a proizvodwa piva “efes” .

Standard pada, a gra|ani siti svega Iako su nam plate ne{to boqe nego lane – mereno evropskom valutom – porasle su od pro{log do ovog marta za celih 14 evra, xepovi su nam sve prazniji, a na evropskoj lestvici padamo li, padamo.

Po kupovnoj mo}i stanovni{tva Srbija je na samom za~equ, ne samo u odnosu na razvijene zemqe u Evropi ve} i na kom{iluk. U ovoj godini sroza}emo se do 35. mesta, a iza le|a }e nam, me|u 41 evropskom zemaqom, ostati jedino Albanija, Ukrajina, BiH, Moldavija, Belorusija i Makedonija.

– Sada smo 34. u Evropi. Pretekli su nas Crnogorci, a skroz su nam se pribli`ili Bugari.

Ne}e nam ova godina biti mnogo lo{ija od pro{le, ali }emo u najboqem slu~aju stagnirati. Za to vreme Bugarska bi nas mogla presti}i pa na kraju 2010. mo`emo o~ekivati 35. poziciju – ka`e za “Dnevnik” direktor istra`ivawa agencije GfK u Srbiji Goran Tintor.

Ova, ~etvrta po veli~ini istra`iva~ka agencija na svetu, ovakve analize radi jednom godi{we. Po rezultatima posledwe, gra|ani Srbije su pro{le godine na raspolagawu u proseku imali 2.933 evra. U obzir nisu uzimane samo zarade ve} sva mogu}a primawa, ukqu~uju}i doznake, novac koji se ubire od kirije, penzije... Ina~e, kupovna mo} predstavqa zbir svih do-

stupnih nov~anih sredstava po stanovniku – neto primawa gra|ana – i jedan je od najzna~ajnijih indikatora potro{a~kog potencijala.

Elem, lane smo za godinu dana imali na raspolagawu mawe od tri hiqade evra, a to je gotovo

ji uzima u obzir i paritet cena – napomiwe Tintor. – Gleda se {ta se sve mo`e kupiti za odre|enu sumu novca, a podaci koji se iznose su prosek za neku zemqu.

Interesantno je da je, po tom indeksu, koji se pravi za vi{e od 40 zemaqa u Evropi, Srbija jedna

Po kupovnoj mo}i stanovni{tva Srbija je na samom za~equ, a iza le|a }e nam ostati jedino Albanija, Ukrajina, BiH, Moldavija, Belorusija i Makedonija pet odsto mawe u odnosu na 2008, dok je u odnosu na 2007. godinu to pad od devet odsto.

– Jedan od kqu~nih pokazateqa je indeks kupovne mo}i, koji se za svaku zemqu pravi na osnovu vi{e relevantnih pokazateqa i ko-

od dve zemqe koje su osetile pad kupovne mo}i jo{ 2008. godine.

Tada su sve ostale zabele`ile porast.

– Taj negativni trend kod nas je po~eo s izborima, zbog kojih je privreda po~ela da posustaje. Za-

U TRGOVINI MAWE PARA, NOVIH RADWI, ZAPOSLENIH...

Dobro idu samo katanci na du}ane Pro{le godine ni trgovcima ni zaposlenima u ovom sektoru nisu cvetale ru`e, a po svemu sude}i, ni ova im ne}e doneti ni{ta dobro. Ako se sudi po trendu s po~etka godine, oni imaju najvi{e razloga da se pla{e otkaza jer ih je Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe registrovala najvi{e ba{ u trgovini na veliko i malo. S obzirom na pad potro{we i kupovne mo}i gra|ana, ali i druge pokazateqe – investicije u ovoj

oblasti, zarade, broj novoosnovanih radwi... te{ko da }e trgovini u skorije vreme krenuti naboqe.

Po podacima Privredne komore Srbije, pro{le godine je broj novoosnovanih radwi bio 15 odsto mawi nego 2008. Promet robe u trgova~kim radwama je opao 12,3 odsto u odnosu na 2008. Pri tome, u~e{}e trgovine u BDP-u pro{le godine bilo je 11,4 odsto, {to je mawe nego 2008, kada je iznosilo 13,6 od-

[tedi se i na hrani Nedavna analiza globalne kompanije za istra`ivawe tr`i{ta “Sinovejt” o pona{awu kupaca ukazala je na to da oko polovina ispitanika tro{i na namirnice mawe nego pre godinu dana. Tako|e, u bakaluk se ide kod trgovaca koji nude najve}e popuste, a istra`ivawe veli da bi gra|ani kupovali i drugu marku robe od one koju trenutno pazare ako bi bila jeftinija.

Ta~nije, po analizi koju je “Dnevniku” dostavila agencije “Sinovejt”, 42 odsto qudi na namirnice tro{i mawe nego pre 12 meseci. Vi{e od 50 odsto gra|ana se saglasilo s tim da namirnice nabavqaju na mestima koja nude najve}e popuste, a 76 odsto potro{a~a prednost pri kupovini daje doma}im brendovima. Tako|e, 49 posto ispitanika je izjavilo da bi pre{li na drugu marku hrane ako bi bila jeftinija od one koju trenutno koriste, a 64 odsto onih koji u{li u ovo istra`ivawe je izjavilo da pri odlasku u kupovinu nose spisak onog {to treba da kupe. Pri tome ~ak 90 posto ispitanika smatra da su cene namirnica u Srbiji previsoke i da bi trebalo da budu ni`e.

sto. Krajem pro{le godine je, recimo, zaposlenih u trgovini bilo 193.065, dok ih je 2008. bilo 199.495. Ina~e, lane su zara|ivali znatno ni`e od srpskog proseka – 23.757 dinara. Mnogi od onih koji su imali sre}u da zadr`e posao, naro~ito u malim du}anima, dobijali su samo minimalac, a koliko su se srozale i zarade i gazde, najboqe govori slu~aj kikindskih trgovaca koji ve} nekoliko meseci ispla}uju radnicima minimalnu zaradu, a onda tra`e da im vrate, odnosno otmu im po pet hiqada dinara.

Ni{ta nije bilo ni od najavqenih velikih ulagawa i dolaska stranih igra~a – priliv direktnih stranih investicija u trgovinu Srbije bio je na niskom nivou – iznosio je svega sedam do devet odsto ukupnih stranih ulagawa. Mahom su pare ulo`ene u trgovinu u presto-

nici – najve}e investicije u pro{loj godini bili su {oping centar “U{}e”, “Merkur” i “Kika” u Beogradu. Elem, najgore su pro{li kom{ijski du}ani. Mnoge trgovine su zapale u nelikvidnost, a neke su po~ele da se prilago|avaju i da u dogovoru s dobavqa~ima otvaraju prodavnice s jeftinijom ro-

bom, koja je pristupa~na ve}em broju qudi.

Po podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je registrovano 224.000 radwi ~ija je {ifra delatnosti 52110 – trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, prete`no hrane, pi}a i duvana.

Ovom {ifrom obuhva}ena je i delatnost prodavnica me{ovite robe, u kojima se, osim hrane, pi}a i duvana kao glavnih proizvoda, prodaje i razna druga roba, kao {to su ode}a, name{taj, ku}ni aparati, metalna roba, kozmetika.

U pro{loj godini osnovane su 2.033 ovakve prodavnice, u ovoj 721. Za tre}inu vi{e u 2009. bilo je obrisanih – 2.754, odnosno do sada u 2010. ve} 1.010. Kako su nam xepovi sve prazniji i bakaluk sve te`i, ne treba o~ekivati zna~ajnije promene.

S. Glu{~evi}

pravo, zabele`en je ve} u prole}e 2008. Posle toga zahvatila nas je svetska ekonomska kriza i drugi pad se desio u prole}e 2009. Do srozavawa kupovne mo}i gra|ana doveli su svima poznati razlozi – gubitak radnih mesta, odnosno smawewe prihoda, rast cena, privredni pad, dugovawa... – veli Tintor.

Elem, u Srbiji je 2008. godine svaki gra|anin godi{we imao na raspolagawu 3.080 evra za potro{wu, ukqu~uju}i sva mogu}a primawa. Godinu dana ranije taj iznos je bio 3.227 evra. Srbija je u 2008. bila na 33. mestu u Evropi.

Iza nas su u tom trenutku bile Bugarska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Belorusija, Albanija, Ukrajina i Moldavija. Pro{le godine pad kupove mo}i je nastavqen, a neke od pomenutih zemaqa su se u op{toj krizi ipak sna{le boqe od nas.

A da smo na najni`im mogu}im granama najboqe govori pore|ewe s razvijenim evropskim zemqama. Prosek kupovne mo}i za Evropu u pro{loj godini je iznosio 11.699 evra. Recimo da je u GfK-ovom istra`ivawu Hrvatska bila rangirana na 27. mestu jer su weni stanovnici imali na raspolagawu 4.800 evra, {to je oko 40 odsto evropskog proseka.

Na prvom mestu bio je Lihten{tajn – gra|ani ove dr`ave raspolagali su s 50.761 evrom.

S. Glu{~evi} USKORO NA „GUGLU”

Prodaja digitalnih kwiga Veb-kompanija “Gugl” objavila je da }e do kraja jula po~eti prodaju naslova digitalizovanih kwiga uz saglasnost izdava~a i ne ~ekaju}i odluku suda koja se odnosi na mogu}nost digitalizacije kwi`evnih dela iz javnog domena.

Jedan od portparola “Gugla” Gabrijel Strajker je izjavio da ta virtuelna kwi`ara, pod nazivom “Gugl edi{ens”, ne}e zavisiti od ure|aja preko kojeg joj se pristupa, prenele su svetske agencije. Radi se o ponudi koja }e konkurisati ponudi “Amazona” koji, s jedne strane, prodaje ~ita~ digitalnih kwiga “kindl”, lidera na tr`i{tu, a s druge, ima i kwi`aru “Kindl” s 500.000 naslova, tako|e dostupnu putem kompjutera, kao i posredstvom “Eplovog” tabli~nog (mini-prenosivog) ra~unara “ajpeda”, telefona “ajfona” i plejera “ajpoda”.

“Epl” je prilikom pu{tawa u prodaju “ajpeda” lansirao i svoju virtuelnu kwi`aru “ajbukstor”, uslugu koja omogu}ava kupovinu digitalizovanih sadr`aja uz podr{ku pet od {est glavnih ameri~kih izdava~a.

NASTAVQENI RADOVI NA BULEVARU KRAQA PETRA

Stru`e se leva traka

Radovi na Bulevaru kraqa Petra prvog, u delu od Gagarinove ulice do raskrsnice sa Rumena~kom nastavqeni su i ju~e, kada je zavr{eno asfaltirawe jedne strane bulevara. Danas se posao nastavqa na drugoj strani, kada }e radnici "Puta" pripremati podFoto: A. Erski logu za asfaltirawe, ta~nije

strugati gorwi sloj asfalta.

O~ekuje se da }e pomenuti posao biti zavr{en, naverovatnije, u toku slede}e nedeqe. Radovi }e se uskla|ivati sa drugim izvo|a~ima koji na istim lokacijama obavqaju radove, a dinamika }e biti dogovorena sa Zavodom za izgradwu grada.

B. M.

Novosadska ~etvrtak6.maj2010.

Rupa u proceduri ru{i

N

Pa ipak, ne{to negde o~igledno {kripi, negde u proceduri o~igledno postoji propust, ~im se ovakve stvari de{avaju. Kako }e se re{iti drasti~an slu~aj iz ]irpanove, vide}emo.

Ina~e, obaveza gra|evinara je da tokom zemqanih radova stabilizuju okolne objekte.

Uglavnom to i urade kako najboqe mogu. De{ava se pak da isuvi{e revnosni bageristi povremeno "~uknu" o kom{ijski zid od ~ega se s unutra{we strane kruni malter, pucaju zidovi i pada crep, ali to se, navodno, skoro uvek re{ava preko osigurawa koje nadokna|uje {tetu. Gradski neimari tvrde da krivica nije samo do wih.

Ima i vlasnika starih ku}a u atraktivnim zonama, koji nerealno zacene svoju ~esto ru{evnu nekretninu.

I. Sabado{

Izlo`ba u Platoneumu Izlo`ba umetni~kih radova nastavnika i asistenata Akademije klasi~nog slikarstva Univerziteta "Edukons" bi}e otvorena sutra u 18.30 ~asova, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Izlo`bu u Platoneumu, u Ulici Nikole Pa{i}a 6, otvori}e istori~arka umetnosti Jasna Jovanov.

N. V.

V REMEPLOV

\ur|evdan sabrao narod Pred zoru 6. maja 1919. oglasio se top na Petrovaradinskoj tvr|avi, a odmah za wim odjeknula su zvona na Sabornoj crkvi u Novom

Ambrozija dodeqena „Zelenilu” "Gradsko zelenilo" dobilo je od Grada da kosi ambroziju, saop{teno je iz predze}a, i tako potvr|eno pisawe "Dnevika", da je ova gradska firma pobednik na tenderu za mehani~ko i hemijsko uni{tavawe ove biqke.

Preduze}e je na javnom konkursu dobilo maksimalnih stotinu poena - saop{teno je jo{ iz preduze}a. Nadgledawe uklawawa ovog alergena radi}e, kao i ranijih godina Departman za bilogiju pri Prirodno matemati~kom fa-

kultetu i Poqoprivredni fakultet. Ovi fakluteti, podse}amo, tako|e su izabrani na javnom oglasu.

"Gradsko zelenilo", ka`e se u saop{tewu preduze}a potpuno je opremqeno za ovaj posao i uklawawe ove biqke trebalo bi da se zavr{i na 700 hektara, {to je vi{e nego lane.

Uklawawe ambrozije radi}e se na javnim povr{inama, a na privatnim posedima to treba da ~ine vlasnici.

Z. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

esvakida{wi peh, koji je za prvomajske praznike strefio stanare ku}e u ]irpanovoj ulici 11, kojima se sru{io krov nad glavom zbog, kako misle, gra|evinskih radova na susednom placu koji su pomerili temeqe, na sre}u ostaje samo peh i nije se izrodio u katastrofu u kojoj je neko mogao da izgubi glavu. ^iwenica je da je posledwih godina gra|evinski sektor daleko ure|eniji nego devedesetih, kada je bilo onih {to zidaju prema trenutnoj inspiraciji, ne daju}i ni lule duvana za propise, uredbe ili elementarne standarde stanogradwe.

Ni jedan investitor koji dr`i do sebe danas u neimarski poduhvat ne kre}e pre nego {to pribavi svu propisanu gra|evinsku dokumentaciju i dozvole nadle`nih slu`bi.

TENDER ZAVR[EN, POSAO MO@E PO^ETI

Sadu. Bio je to znak da po~iwe \ur|evdanski uranak. Na visove iznad Petrovaradina uputilo se oko hiqadu srpskih i isto toliko francuskih vojnika iz novosadskog garnizona, kao i oko dve hiqade vojnika iza same Tvr|ave i Sremske Kamenice. Do{lo je tu i na hiqade qudi. Novosa|ani su prilozima u naturi i novcu obezbedili za |ur|evdansku trpezu tri hiqade kilograma pe~enog mesa, isto toliko litara vina, dove`eno je vi{e kola hleba i ~itava brda kola~a koje su pripremile doma}ice iz skoro svake srpske ku}e.

Posle pomena palim ratnicima i civilnim `rtvama ratova za oslobo|ewe i ujediwewe zemqe, nastalo je narodno veseqe.

N. C.

PO^ELO KO[EWE TRAVE U NOVOM SADU

U toku {i{awe, sledi pod{i{avawe Zbog dosta ki{nih dana u prethodnom periodu, mnogi delovi grada su dobrano zarasli u travu, pa su tako i radnici "Zelenila" prionuli na posao ne bi li pokosili sve {to treba.

U pomenutom preduze}u ka`u da je trenutno u toku prvi krug ko{ewa trave, koji }e trajati jo{ nekoliko dana, ali da odmah zatim kre}e ponovno sre|ivawe jer izrasle trave ima dosta.

Oni mole i sugra|ane za malo strpqewa i dodaju da }e svi de-

lovi grada do}i na red. Posao se obavqa prema dnevnom rasporedu, pa su tako pre neki dan sre|ivani travwaci u Omladinskom parku, na razdelnoj traci na Bulevaru oslobo|ewa, u blokovima kod Ulice pariske komune i u Rumena~koj, u Ulici Vojvode [upqikca, Svetojovanskoj, Hilandarskoj, [ajka{koj, \or|a Zli~i}a, Radoja Domanovi}a i u Bloku 8 u Petrovaradinu.

B. M.

Foto: A. Erski

Prijave za kurs fotografije

VESTI Nagrade kreatorima suvenira Sve~ana dodela nagrada osvaja~ima prvog, drugog i tre}eg mesta na izboru za zvani~ni suvenir Novog Sada, odr`a}e se sutra u 12 sati u prostorijama Turisti~ko-informativnog centra u Ulici Modene 1. Priznawe vredno 100.000 dinara nameweno je prvoplasiranoj ideji “Novi Sad za poneti”, 60.000 dinara }e pripasti kreatoru novosadske sne`ne kugle, a za hoklu i osvojeno tre}e mesto predvi|eno je 40.000 dinara. Nagrade }e uru~iti zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}.

S. T.

SUBNOR slavi Dan pobede Mesna organizacija Saveza boraca narodnooslobodila~kog rata “Kosta Na|” iz Petrovaradina obele`i}e Dan pobede u utorak 11. maja, na sve~anosti u Vatrogasnom domu u Juri{i}evoj 2 u Petrovaradinu. Proslava petrovaradinske podru`nice SUBNOR-a po~iwe u 11 sati.

I. S.

„@ivot je najlep{i san...”

Promocija dokumentarnog filma "@ivot je najlep{i san Pavle Paja Jovanovi}" Radio televizije Vojvodine bi}e odr`ana u petak u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Povod je izlo`ba "Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a" koja je otvorena u Galeriji Matice srpske do 6. juna.

B. P. P.

Prijave na osnovni kurs fotografije koji organizuje Muzej Vojvodine primaju se do ponedeqka 10. maja. Kurs koji }e po~eti istog dana u 15 sati, u Muzeju Vojvodine u Dunavskoj 35, vodi}e Aleksandar Pla~kov, a predavawa }e trajati do 10. jula.

Telefon za prijavqivawe je 525-059, a vi{e podataka o kursu mo`e se prona}i na sajtu Muzeja Vojvodine: www.muzejvojvodine.org.rs.

I. S. U PETAK I SUBOTU Foto: A.Erski

Nadvo`wak ru{e par~e po par~e

Bageri su zaposeli Sentandrejski nadvo`wak i ru{e ga komad po komad. Naime, projekat izgradwe autoputa u zoni Novog Sada predvi|a izgradwu novog mosta, jer postoje}i ne zadovoqava predvi|eni protok saobra}aja ispod wega. Sada ispod wega prolaze dve trake autoputa, a zavr{etkom izgradwe novosadske obilaznice ispod wega trebaju da pro|u jo{ dve. Projekat izgradwe obilaznice predvi|a ru{ewe postoje}eg mosta i na istom mestu izgradwu novog, koji }e biti i du`i (100 metara) i {iri (13 metara). Postoje}i autoput na toj lokaciji }e ubudu}e slu`iti kao servisna saobra}ajnica.

B. M.

Cvetna pijaca ispred Spensa Cvetna pijaca, tre}a po redu ovog prole}a bi}e odr`ana u petak i subotu, 7. i 8. maja, od 8 do 20 ~asova, na platou ispred Spensa.

Pored prodajne izlo`be cve}a, sadnica i opreme za hortikulturu, na pijaci }e se na}i i med i bezbedna hrana. Akcija “Cvet za kom{iju i lep{i Novi Sad” bi}e prire|ena u 10 ~asova, kada }e mali{ani mo}i da nau~e kako da posade dva sezonska cveti}a u saksije. Organizator je Pokret gorana.

I. D.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak6.maj2010.

NA TERMINALU JGSP KOD @ELEZNI^KE STANICE

U prodaji markice za karlova~ke |ake Majske markice za sredwo{kolce i studnete iz Sremskih Karlovaca u prodaji su na terminalu JGSP “Novi Sad” kod `elezni~ke stanice. Cena mese~ne karte za sredwo{kolce ni`a je za 600 dinara od redovne, dok }e studenti markicu pla}ati 500 dinara mawe od punog iznosa. Pare za regresirawe tro{kova wihovog prevoza obezbedili su Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i karlova~ka op{tina.

Z. Ml.

Test ~eka 26 „~uvara pla`e” Konkurs za spasioce na vodi je zavr{en 23. aprila i u toku je obuka 26 preostalih kandidata, koje u subotu 8. maja ~eka zavr{ni test. Prijavilo se 50 potencijalnih spasilaca, a nakon eliminacionog testa i provere pihofizi~kih sposobnosti ostalo je 26 najboqih, rekao je koordinator spasila~ke slu`be Predrag Glu{ac. Budu}i spasioci brinu}e o bezbednosti kupa~a na gradskoj pla`i i na otvorenom bazenu na Sajmi{tu.

Uslovi za prijavqivawe na konkurs bili su da kandidat bude punoletan, da ima najmawe sredwu zavr{enu {kolu i da je zdravstveno sposoban.

- Obuka podrazumeva intenzivne pliva~ke i ronila~ke treninge, spasila~ke zahvate, tehnike izvla~ewa i transpor-

ta davqenika, pru`awe prve pomo}i i upravqawe ~amcima, a pola`e se i teorija – objasnio je Predrag Glu{ac.

Oni koji uspe{no zavr{e kurs dobi}e diplomu spasioca i posao dok traje letwa sezona na [trandu. Budu}i “~uvari pla`e” raspolaga}e odre|enim rekvizitima koji }e im pomo}i da {to br`e do|u do “`rtve” i da joj pru`e neophodnu pomo}. Svaki spasilac ima}e bovu, sredstva za pru`awe prve pomo}i i motorni ~amac ukoliko to bude potrebno.

- Svakog leta na [trandu radi oko 30 spasilaca, a ove godine se nadamo da }e svih 26 kandidata pro}i zavr{ni test, koji ina~e nije nimalo lak, kao {to nije ni wihov budu}i posao – rekao je koordinator spasila~ke slu`be.

I. D.

KAMPAWA MINISTARSTVA ZDRAVQA U NOVOM SADU

Ako reskira{, treba da se testira{ Povodom kampawe pod nazivom “Ako reskira{, treba da se testira{ -boqe da zna{ “, koja ima za ciw da podstakne mlade qude da se testiraju na HIV u {to ve}em broju koju organizuje i sprovodi Ministarstvo zdravqa, ju~e je na platou ispred Spensa bio postavwen autobus u kojem su gra|ani od 12 do 16 sati mogli besplatno i poverqivo da se testiraju na ovu opaku bolest. Na istom mestu su i ~lanovi nevladinih organizacija Jazasa, Preventa, Ekumenske humanitarne organizacije i Novosadskog humanitarnog centra gra|anima delili propagandni materijal i kondome, a svi koji su prisustvovali mogli su da postave pitawa vezana za HIV. Povodom ove kampawe, ju~e su predstavqeni i

rezultati Instituta za javno zdravqe Vojvodine o epidemiolo{koj situaciji u pokrajini kada je u pitawu ova bolest.

- U Vojvodini je od 1984. godine do danas registrovano 278 osoba inficiranih virusom, od kojih je 154 osobe obolelo od side, a 110 ih je umrlo. Lane je otkriveno 22 nova slu~aja, a od po~etka ove godine do danas novootkrivenih je {estoro – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik HIV komisije pri sekretarijatu za zdravstvo dr Predrag \uri}.

Istakao je i da je pro{le godine testirano 15.738 osoba, ali da to jo{ nije dovoqan broj u odnosu na preosek u evropskim zemqama.

Q. Na.

DANAS U KARLOVCIMA

Litija i pomen Branku Radi~evi}u U Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima povodom \ur|evdana danas u 9.30 sati bi}e slu`ena sveta liturgija. Nakon liturgije, po tradiciji, kroz Sremske Karlovce kreta}e se litija na ~ijem ~elu }e biti ikona Bogorodice Pe}ke iz 14. veka. Litija polazi u 11 sati iz Saborne crkve i kreta}e se ka Gorwoj crkvi , gde }e se zaustaviti zbog ~itawa molitvi.

Odatle se upu}uje do ~esme u Ulici bra}e An|eli}a, gde }e tako|e biti pro~itane molitve. Povor-

ka daqe nastavqa ka Dowoj crkvi, kod koje se ~itaju molitve, zatim ide do Bogoslovije. Ispred Bogoslovije i kod ~esme „^etiri lava“, gde litija zavr{ava put, bi}e tako|e pro~itane molitve.

Posle toga ikona }e biti vra}ena u Sabronu crkvu.

Po ustaqenom obi~aju na \ur|evdan, oko 6 sati sve{tenik Dowe crkve jerej Milenko Popovi} na grobu Branka Radi~evi}a na Stra`ilovu odr`a}e pomen.

Z. Ml.

TRIBINA „KLUBA 21”

Vizija Vojvodine u 21. veku Tribina “Vizija Srbije/Vojvodine u 21. veku”, u organizaciji NVO „Klub 21“, bi}e odr`ana danas u 12 ~asova u sali Dru{tva u~iteqa, u Ulici Vojvode Putnika 1. Tema tribine je izgradwa Srbije kao dru{tva socijalne odgovornosti i institucija posve}enih gra|anima, a najavqeni govornici su koordinator Inicijativnog odbora za osnivawe nove socijaldemokratije Du{an Jawi} i magistar ekonomskih nauka Sne`ana Jovovi}.

N. V.

DNEVNIK

NOVOSA\ANI NIKAKO DA NAVIKNU NA TRI NOVA PARKINGA

Ostave za bicikle zvrje prazne Novosa|ani su se godinama bunili kako u gradu nemaju gde da ostave svoje bicikle, a ujedno su se pla{ili ako ih ostave zakqu~ane na ulici da }e ih neko ukrasti. Zato je preduze}e „Parking servis“ lane izgradilo tri parkirali{ta za bicikle, kapaciteta 150 mesta, na lokacijama, kod kupali{ta „[trand“, Trg Galerija i na gara`i kod Srpskog narodnog pozori{ta, na kojima gra|ani mogu da ostavqaju bicikle besplatno. Ipak, ovi parkinzi zvrje prazni, a tek po neki biciklista ili motorciklista svog dvoto~ka{a ostavi na predvi|eno mesto. Portparol u „Parking servisu“ Radovan Jekni} ka`e za „Dnevnik“ da je Novosa|ani verovatno jo{ nisu navikli na ove parkinge, ali veruje da }e s lepim vremenom biti

Foto: R. Hayi}

sve vi{e onih koji ostavqaju bicikl u gara`u.

- Tako je bilo i sa gara`om za kola kod Srpskog narodnog po-

zori{ta, koji je stajao skoro tri meseca prazan. Me|utim situacija je sada skroz druga~ija.

Ina~e, pro{le godine nismo imali ni jednu pritu`bu na parkinge za bicikle, a tako|e nije prijavqena ni jedna kra|a - naveo je Jekni}.

Na svim parkinzima je postavqen video nadzor, a parkirali{ta su na prostoru gde ve} rade radnici ovog preduze}a.

Prema re~ima sagovornika, Novi Sad ima zavidnu kilometra`u biciklisti~kih staza, ima i kulturu vo`we bicikala.

Jedino su nedostajala mesta na koja bi gra|ani u gradu mogli da ostave svoje bicikle, a da oni budu na sigurnom. Tako|e, parkirali{ta za bicikle, bi mogu da uti~u na smawewe saobra}ajnih gu`vi.

Q. Na.

POSLE NAPADA NA DEVOJKU NA KARLOVA^KOJ DUDARI

Sakriven pas koji ujeda?

Dvadesetpetogodi{wu Jasminu B. iz Sremskih Karlovaca u petak oko 18 sati, u blizini prodavnice “Ar~i” na Dudari, ujeo je pas za nogu, napravivi{i joj razderotinu dugu {est santimetara. Devojka, po re~ima wene majke Marijane B, od {oka nije mogla da govori neposredno posle ujeda i dugo je krvarila. Rana je zbrinuta u Domu zdravqa i devojka je odmah primila antitetanus, ali nevoqe, prema tvrdwi Marijane, nastaju od trenutka kada su im saop{tili da psa treba uhvatiti i odvesti na posmatrawe, zato {to nije poznato da li je vakcinisan protiv besnila.

- Re~ je crnom psu koji dugo kru`i po Dudari i napada qu-

de, ali izgleda da to niko nije ozbiqno shvatao – ka`e Marijana B. – Kako smo saznali od qudi iz tog dela naseqa, pas ima vlasnika, koji ga pu{ta bez nadzora na ulicu. @ena koja je prisko~ila u pomo}

nakon {to je napala Jasminu, sklowena sa ulice. Obratili smo se op{tini, gde su nas slali od kancelarije do kancelarije uz izgovor da nisu nadle`ni, dok su u policiji barem sa~inili zapisnik. Slu~aj

Majka izujedane devojke apeluje na vlasnika psa da se javi i dozvoli da `ivotiwa bude pregledana, kako bi se ustanovilo da li je zara`ena besnilom mojoj k}erki, oti{la je do osobe za koju su joj rekli da je vlasnik da pita da li je pas vakcinisan, ali ju je ova, uz pogrde, oterala. Interesantno je da je `ivotiwa, tri dana

^ITAOCI PI[U SMS

smo prijavili i Republi~koj veterinarskoj inspekciji, te bili u Pasterovom zavodu, u kom su nalo`ili da se pas uhvati i posmatra, jer u protivnom k}erka mora da primi

za{titne vakcine. Zato molim one koji su ga sklonili da se jave i dozvole da pas bude pregledan, da bi moja k}i izbegla vakcinaciju, ako se poka`e da nije potrebna.

Ekolo{ki inspektor u karlova~koj op{tini Aleksandar Andri} ka`e da je od republi~kog veterinarskog inspektora saznao da je “^isto}i” dat nalog za hvatawe psa, ali da jo{ nema povratnu informaciju da li je to i u~iweno. Po Andri}evim re~ima, kao ekolo{ki inspektor on nema ovla{}ewa koja zadiru u oblast veterine i wegova je obaveza samo da potpi{e zapisnik i ra~un po obavqenom poslu.

Z. Ml.

065/47-66-452 & 063/366-977

Od diskova ne vide pirateriju Majo (Gojkovi}), ~emu takvo kaquzewe sa G17? Verovatno velika lova. Pa u va{oj poziciji boqe da ste sa~uvali obraz. Te{ko ste razo~arali „stari Novi Sad“.

061/6598... *** Informacija o saobra}ajnim udesima policajaca koji su se vozali na motociklima u gradu. U jednom danu dve saobra}ajke! Sva sre}a da nije bilo vi{e policajaca na motorima tog dana! [ta u~initi da se tako ne{to ne de{ava? Treba ih nau~iti da voze motore, pa ih tek onda poslati na teren u saobra}aj! S po{tovawem.

063/523... *** Novine stalno pi{u o nekoj pirateriji! A najvi{e piratskih diskova se prodaje ispred, Spensa, Suda i SUP-a na Bulevaru. Ko je sad tu lud???

062/1522... *** Kada }e po~eti adaptacija @elezni~ke stanice Novi Sad? Preko je potrebna, peroni puni rupa, proki{wava, hol u lo{em stawu...

065/6402... *** Dok se koeficijenti radnicima sa tre}im step. str. spreme u skladu sa zakonom umawuju, koeficienti predsedniku sindikata se uve}avaju isto u skladu sa zakonom i samovoqom direktora. To {to pomenuti predsednik ima sredwu poqoprivrednu i vi{u trenersku, za kojom JKP “Put” N. Sad nema nikakvu potrebu, direktoru ni{ta ne zna~i. Dovoqno je to {to je pomenuti ~lan DS-a i da je lojalan direktoru. Za sve ostalo pobrinu}e se poreski obveznici. Za udarne rupe nema para.

063/7321... *** Suvenir NS-a na{a sramota.

U srpskom jeziku nema “za pone-

ti”, a odkad je simbol NS-a katedrala, kad je to uvek bio sat.

064/2636... *** Pozdrav! Na Bulevaru K. Milo{a (N. Naseqe) ne mo`e da se `ivi od kamiona i rupa po kojima voze kao da su na Mi{eluku!

Buka! Stra{nooo!

064/1865... *** Biomasa je tema dana! Ona je energetski potencijal budu}nosti, ka`u stru~waci. Poznato je da Novi Sad, administrativni i kulturni centar Pokrajine, ima nekoliko resursa biomase koje, na`alost, ne koristi. Na primer, ono izvori-

*** Gospodine 060/4879, ako ste me pa`qivo pro~itali, mislimo isto. Znam za preradu drveta u Koviqu. Znam kakve su posledice takvog rada na me{tane... Ali to je Srbija! Da ho}e, mogli bi da omogu}iti uslove za boqi `ivot u Koviqu, ali lak{e je praviti politi~ku karijeru, nego `iveti sa svojim me{tanima i za wih... S po{tovawem!

063/523... *** 061/6598... bi trebao da se stidi i }uti {to je gradio na divqe, a ne da deli politi~ke lekcije! Zbog takvih {to misle da je dr`ava krava muzara od koje treba

{te kod @elezni~kog mosta, zvano g.....a, gde se ona (biomasa) nepovratno gubi u vodama lepog plavog Dunava...

063/8776... *** Nema~ki pisac i matemati~ar Georg Kristof je rekao u 18. veku: “Ja ne znam da li }e biti boqe, ako bude druk~ije. Ali ne{to mora biti druk~ije, ako ho}emo da nam bude boqe”.

065/4040... *** Za ~itaoca 061/6598... Da ste tih sre}nih devedesetih po{tovali zakon, pa prvo pribavili dozvolu za gradwu i platili sve da`bine, sad biste imali problem mawe.

062/8338...

samo otimati i krasti, a porez i buxet opasne praistorijske `ivotiwe, te da {kole, igrali{ta i ulice ni~u same, ovaj grad li~i na tursku kasabu!

063/545... *** Po{to je dan na [trandu, a po{to je sat parkirawa?

063/1703... *** Predla`em da se stajali{te trojke kod Hipo banke u Kraqa Petra prvog rekonstrui{e kao stajali{te preko puta Skup{tine grada.

065/6402... *** Kada }e i ostali putni~ki vagoni biti modernizovani i

obojeni u svetlo sivo, da bar malo li~imo na evropske @eleznice? Vozovi kroz Novi Sad idu 10 km na ~as. Nema puno nov~anih ulagawa, samo voqe za radom.

065/6402... *** Ada Ciganlija nema ulaznice za svoje korisnike jer grad Beograd stoji iza svojih gra|ana. Na{ Novi Sad samo gleda kako da nas pqa~ka, {ta vi{e da nam uzmu? Mo`da vazduh {to udi{emo? Bojim se da nekom nisam pokrenuo ma{tu?

064/8227... *** Prvi maj je odavno kao radni~ki, a i politi~ki sadr`aj na{ih `ivota, prevazi|en i izbagatelisan. Zamislite, on je spontano postao fenomen Majskog uranka. E, na na{em aerodromu „Novi Sad“ na ^eneju zabraweno je okupqawe, kuvawe, pijuckawe, dru`ewe i sli~ne manifestacije. Pitamo se, ako jedan odlu~i, da li je on pametniji od stotinak ~estitih sportista.

Sretan Vam Majski uranak!

064/4210... *** Gos’n Sini{a, pa ja ne mogu da verujem da ni u ~emu ne vidite dobro, ve} samo zlo. Mila keru{a je ro|ena sa sve ~etiri {ape i pri tom nije bila agresivna, {to se ne mo`e re}i za one koji su to uradili.

Stidite se svoje humanosti, a svi znamo ko skupqa pare za decu po kafanama.

064/3075... *** ^estitam dragim Dnevnikovcima Svetski dan slobode medija. Sloboda medija u Srbiji – {ta je to? Zato nastavimo da }utimo! Pa {ta nam Bog da!!! (Ne)}utqiva baba 062/8248...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

KRAJEM GODINE

Deo Ka}a dobija kanalizaciju Izgradwa glavnog kanalizacionog kolektora za Ka} nastavqena je, a uporedno se rade dve deonice od po kilometar, saop{teno je ju~e iz "Vodovoda i kanalizacije". Iz gradskog buxeta finansira se izgradwa prve deonice na kojoj radi "Projektomonta`a", gde }e biti izgra|ena i crpna stanica na uglu ulica Kraqa Petra i Narodne vojske, dok drugu deonicu do naseqa Sun~ani breg gradi "Graditeq NS", od novca

koji je "Vodovod" pribavio pove}awem cene vode u januaru.

Ukupna vrednost radova je 60 miliona dinara, dok se zavr{etak o~ekuje po~etkom jula.

Brz razvoj situacije u smislu izgradwe kanalizacije u Ka}u zapo~eo je nakon {to su iz "Vodovoda" insistirali da se izmeni plan koji je predvi|ao izgradwu lokalnog pre~ista~a otpadnih voda za Ka} i Budisavu, kao i da se ka}ki kolektor spoji sa gradskom kana-

lizacijom na crpnoj stanici "Sever 4". Spajawe treba da po~ne u avgustu, a trenutno je u toku procedura za izmenu prostornog i generalnog plana grada kako bi se odredio koridor za ovaj povezni vod.

Kako je ve} izgra|eno pola potrebnog kolektora, zavr{etkom ovih radova ste}i }e se uslovi da Ka} napokon dobije kanalizaciju, {to je posao Zavoda za izgradwu grada, a iz "Vodovoda ia kanalizacije"

ka`u da bi jedan deo naseqa trebao da dobije kanalizaciju ve} krajem ove godine.

Tako bi oko 3.500 doma}instava prestalo da koristi septi~ke jame, koje su, zbog visokog nivoa podzemnih voda pretile nasequ sa ekolo{kog i sanitarnog aspekta. Od izgradwe centralnog pre~ista~a otpadnih voda, bar kako stvari sada stoje, zavisi i izgradwa kanalizacije u Budisavi.

S. Krsti}

UPRKOS UPOZOREWIMA INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE

Bunarska voda neispravna, a popularna Ve} godinama lekari iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine upozoravaju na to da voda s javnih bunara, popularnih ~esmi, nije za pi}e. Me|utim, Novosa|ani za to ne haju, ve} tu vodu i daqe piju i koriste za kuvawe u ube|ewu da je lekovita i zdravija od one iz gradskog vodovoda.

U Novom Sadu ima 16 bunara, a {est nije u funkciji jer su presu{ili. Prema podaci-

uglu Narodnog fronta i [ekspirove ulice, na Bulevaru cara Lazara kod Spensa, bunar "Sne`na Marija" (potes Tekija, putni pravac Petrovaradin – Sremski Karlovci), bunari na Ribarskom ostrvu kod naseqa na ulazu, bunar na Ribarskom ostrvu kod restorana "Dunavska terasa" bunar "Higijenski zavod i Udru`ewe ribolovaca", bunar u Ulici Alberta Tome, bunar u Ulici Jo-

Mnoge ne interesuju analize bunarske vode.

Piju je i koriste za kuvawe, ube|eni da je zdravija od „~esmova~e” ma Instituta, kontrolom zdravstvene ispravnosti uzoraka vode za pi}e na deset javnih bunara tokom aprila utvr|ena je fizi~ko-hemijska neispravnost (u odnosu na Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e) svih kontrolisanih uzoraka vode za pi}e. Re~ je o bunarima u Ulici 1300 kaplara, u Limanskom parku na

`efa Mar~oka i bunar u Ulici Balzakovoj 62. Shodno ovim pokazateqima, voda sa javnih bunara ne preporu~uje se za pi}e.

Me|utim gra|ane apsolutno ne interesuju ove analize, a bra~ni par Voja i Vida s Limana ne haju za upozorewa te i daqe piju vodu sa bunara u ulici Jo`efa Mar~oka.

- Ve} desetak godina ne pijem vodu iz vodovoda, ve} iskqu~ivo ovu s ~esme. Nije nam ni{ta, a voda mi ~ak i prija. Voda iz vodovoda mi naduva stomak, a ove fla{irane su mi bqutave i

USVOJENA PREPORUKA GRADONA^ELNIKA PAVLI^I]A

Osobe s invaliditetom besplatno na [trand Gradona~elnik Igor Pavli~i} preporu~io je Upravnom odboru "Gradskog zelenila" da odobri besplatne ulaznice za [trand gradskim organizacijama koje brinu o interesima osoba s invaliditetom, kao i da se za vreme kupali{ne sezone ulaznice za [trand napla}uju od 8 do 19 sati.

Ova preporuka je ju~e odobrena na sednici upravnog odbora "Gradskog zelenila", pa je odlu~eno da se izrade besplatne propusnice za ~lanove gradskih dru{tava koje je naveo gradona~elnik. Udru`ewa treba da po{aqu spiskove, do 20 ~lanova, napisane na memorandumu s logom udru`e-

Planina spremna za maraton ^lanovi planinarskog dru{tva “@elezni~ar” obavili su posledwe pripreme, markirawe i popravku staza za predstoje}i Fru{kogorski maraton.

Stari planinari savetuju neiskusnim maratoncima da na Fru{ku goru do|u u dubokoj obu}i, kako bi izbegli pojavu `uqeva. U rancu maratonaca trebalo bi da se na|u fla{a vode i poneki sendvi~. Organizatori napomiwu da maratonci mla|i od 18 godina mogu u~estvovati samo uz prisustvo odrasle osobe.

Tradicionalni Fru{kogorski maraton, 33. po redu, odr`a}e se u subotu i nedequ 8. i 9. maja. Lane je staze Fru{kogorskog maratona pro{lo vi{e od 13.000 qudi.

N. V.

wa, pe~atom i potpisom ovla{}enih osoba.

Besplatne ulaznice dobijaju Dru{tvo za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama Novog Sada, Udru`ewe paraplegi~ara gradske zajednice, Savez civilnih invalida rata Vojvodine, Udru`ewe roditeqa dece o{te}enog sluha, organizacija Saveza slepih i slabovidih, Udru`ewe distrofi~ara, Dru{tvo za pomo} osobama s autizmom, Udru`ewe ratnih vojnih invalida grada, Dru{tvo multiple skleroze, Dru{tvo za de~iju i cerebralnu parazlizu, Dru{tvo za pomo} osobama s langdon daunovim sin-

dromom, Udru`ewe ratnih i mirnodopskih vojnih invalida grada, Savez za sport i rekreaciju invalida grada, Dru{tvo za sport i rekreaciju "Boqi `ivot", invalidi u kolicima, Op{tinska organizacija dijaliziranih transplantiranih bubre`nih invalida grada, Organizacija gluvih, Udru`ewe boraca rata od 1990. godine, [OSO "Milan Petrovi}", Udru`ewe "izvorni klub 100", Humanitarno udru`ewe dobrovoqnih davalaca krvi, pratioci osoba u invalidskim kolicima i troje i vi{e dece iz jedne porodica.

B. M.

gorke. ^uli smo da lekari upozoravaju na neispravnost vode, ali zaista nismo imali problema - ispri~ao nam je ovaj bra~ni par.

Neki qudi i po 20 godina piju tu vodu i nije im ni{ta, a neke doma}ice su ube|ene da je supica od we bistrija i da se pasuq boqe i br`e skuva u toj vodi nego u ~esmova~i.

Ipak, ve}ina wih priznaje da se posle nekoliko dana u fla{i u kojoj stoji ta voda stvori `uti talog.

Naravno, ova voda se mo`e koristiti kao tehni~ka – za prawe automobila i zalivawe cve}a. Novosa|ani imaju razli~ite komentare o tome da je bunarska voda u Limanskom parku zaga|ena. Neki smatraju da je danas sve zaga|eno, pa i voda. Q. Nato{evi}

~etvrtak6.maj2010.

9

Figurice opasnost za prolaznike Na Gradskoj ku}i su ponovo osvanule skele i radnici na wima. Ipak, nema potrebe za brigu, jer nisu u pitawu ve}i radovi. Kako smo saznali u toj gradskoj instituciji, radici su skidali figure i figurice sa zgrade koje su bile potencijalna opasnost za prolaznike.

Q. Na.

Foto: R. Hayi}

APEL GRADSKIH ^ELNIKA URODIO PLODOM

Maturanti ponovo u izlozima Nakon apela predsednika gradskog parlamenta Aleksandra Jovanovi}a i gradona~elnika Igora Pavli~i}a, upu}enih preduzetnicima koji nisu `eleli da stave maturske panoe u izloge, nasmejana lica maturanata sve ~e{}e su vi|ena po izlozima raznih lokala.

Pre mesec dana, wihove molbe da izlo`e svoje portrete, {to su generacije ~inile tradicionalno jo{ od pro{log veka, odbijane su uz obrazlo`ewe da ne `ele da im zaklawaju izloge s prodajnom robom.

Neki od preduzetnika su im ~ak tra`ili i novac, tretiraju}i maturske panoe kao reklame. Me|utim, gradona~elnik i predsednik Skup{tine grada objasnili su da je to tradicija nakon zavr{etka sredwih {kola i da ti mladi qudi simboli~no predstavqaju jo{ jednu generaciju koja je spremna za novo razdobqe u `ivotu.

- Zajedno smo name{tali wihov pano i dogovarali se gde bi najboqe stajao, a ja zaista nemam ni{ta protiv toga – rekla nam je prodava~ica obu}e u Zmaj Jovinoj ulici Radmila Duhovski i dodala da prolaznici ~esto zastajkuju da pogledaju maturante.

Foto: G. Jovi}

Neke ve}e robne ku}e jo{ uvek ne prihvataju da im izloge zaklone maturski panoi, a neki stavqaju ~ak i po tri, po{tuju}i gradsku tradiciju. Od butika, preko pekara, apoteka, pa do ~asovni~arskih radwi, iz izloga se ponovo sme{e lica maturanata.

I. Dragi}

I NA BULEVARU EVROPE PROMEWENA NOVOSADSKA PANORAMA

Nova yinovska zgrada

Na{ grad }e uskoro dobiti jo{ jednu veliku zgradu i to na Bulevaru Evrope. Investitor je "Zoned gradwa". U posledwe vreme izgradwa visokih kula nije novost, jer urbanisti velikim objektima sve vi{e posve}uju pa`wu. Objekat xin na Bulevaru Evropa u odnosu na okolne zgrade deluje nestvarno, ali prema re~i-

I drugi gradovi imaju sli~ne objekte; u Beogradu to je "Beogra|anka". U Novom Sadu zgrada "Dnevnika" je svojevremeno izgledala veli~anstveno u odnosu na okolne objekte. Odavno nije usamqena. U neposrednoj blizini izgra|en je poslovno-stambeni objekat "Aleksandar" a podse}amo da je devedesetih zavr{ena zgrada

blokova. Kao primer naveo je Limane i dodao da je takva gradwa uobi~ajena i u svetu.

- Prilikom izrade GUP-a urbanisti su imali na umu Bulevar oslobo|ewa, na ~ijem je po~etku sedamdesetih godina pro{log veka izgra|ena zgrada od 18 spratova. I na kraju Bulevara oslobo|ewa izgra|eni su stambeni objekti iste

ma direktora "Zoneda" Vladice Mi{i}a u tome nema ni~eg neobi~nog. Poslovno-stambeni objekat gradi se prema Generalnom urbanisti~kom planu, koji je ba{ na toj lokaciji predvideo zgradu visoke sratnosti: poslovne apartmane, deset spratova i potkrovqe, na kojem }e biti najluksuzniji stanovi, od stotinu i vi{e kvadrata.

Naftne industrije Srbije, koja je tako|e jedna od onih koje dominiraju panoramom grada. Urbanisti `ele da u svakom delu grada bude po jedna ogromna zgrada, radi boqeg prepoznavawa.

Direktor "Urbanizma" Aleksandar Jevti} ka`e da se veliki objekti grade u neposrednoj blizini velikih saobra}ajnica, na po~etku i kraju velikih stambenih

spratnosti - veli Jevti} iznose}i podatak da je {irina ovog bulevara 60 metara, a Bulevara Evropa ~ak 94 metara. Jefi} podse}a da su se pre 30, 40 godina zgrade od 18 spratova gradile za stanovawe, a sada su velike zgrade - xinovi dopuweni i poslovnim prostorom, {to je arhitektura prepoznatqiva i u evropskim metropolama.

Z. Deli}

ZA VIKEND U „BLOKU”

Sportski turniri za Dan MZ Sportske igre povodom Dana Mesne zajednice “Omladinski pokret” bi}e odr`ani tokom nastupaju}eg vikenda. [ahovski turnir po~iwe u petak u 16.30 ~asova u Domu penzionera “23. oktobar”, a prijava po takmi~aru ko{ta 100 dinara. U subotu u 10 sati na igrali{tu u Ulici Omladinskog pokreta 8 po~iwe fudbalski turnir za seniore. Kotizacija za osmo~lanu ekipu je 1.000 dinara. Odbojka{ki turnir u staroj sali Ma{inske {kole startuje u 13 sati a u~e{}e je besplatno. U 14 sati na obnovqenom terenu u Rumena~koj po~iwe tur-

nir u basketu. Prijava za peto~lane seniorske ekipe je 500 dinara, dok je u~e{}e ekipa do 16 godina besplatno. U isto vreme, u sedi{tu MZ “Omladinski pokret” po~iwe turnir u pikadu a prijava je 100 dinara po u~esniku. Takmi~ewa se zavr{avaju u nedequ, fudbalskim turnirom za ekipe do 16 godina koji }e biti odigran u 10 sati na fudbalskom terenu u Omladinskog pokrta 8. Kontakt telefoni za prijavu u~e{}a na sportskim takmi~ewima objavweni su na sajtu: www.mzpokret.org.

I. S.

„Meser ~ups” u CK13 Koncert ruskog eksperimantalnog benda “Meser ~ups (Messer Chups)” bi}e odr`an danas u Omladinskom centru CK13, u 21 ~as.

Ulaznice za ovaj nastup ko{taju 400 dinara. Omladinski centar CK13 nalazi se u Ulici Vojvode Bojovi}a 13.

N. V.

Foto: F. Baki}

~etvrtak6.maj2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Artur i Maltazarova osveta“ (18), „Qubavni yekpot“ (19.30), „Borba Titana“ (21.30)

POZORI[TA Pozori{te mladih, velika sala: „^arobnica iz ulice Bon`ur“ (18)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka, Van sezone - Oqa Stefanovi} Tria{ka, izlo`ba fotografija pozori{nih enterijera (do 7. maja), bakropisi: Dali u La Fontenovom svetu (do 29. aprila).

Galerija Matice srpske, Izlo`ba „Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a“ (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od ponedeqka 5. maja u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Marjana Nato{evi},]amiqe Hajdini i Nikolina Mandi} iz Novog Sada, Marlena Markov iz Samo{a, Zvjezdana Dejan iz In|ije, Brankica Torma iz Sremskih Karlovaca i Vesna Trivunovi} iz Mo{orina, DE^AKE: Marija Vu~eti}, Mirjana @dero i Vesna Blizanac iz Novog Sada, Sandra Mili} iz ^uruga, Dobrila Gajdo{evi} iz Sremske Kamenice, Marina Mesi} iz In|ije.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Biqana Milana ^awi (1952) u 11.45 ~asova, Mirjana Milana Markovi} (1950) u 12.30, Sadik Jusuf Talovi} (1936) u 13.15, Marija Dionizija Tama{ (1928) u 14, Margit Jo`ef Ra|eqovi} (1926) u 14.45, Julijana Ferenca Marin (1940) u 15.30, Milo{ Marka Baji} (1918) u 16.18 i Radoslav Milo{a Petakov (1928) u 17 ~asova. U Petrovaradinu na grobqu Novi Majur bi}e sahrawena Jelisaveta Vasilija An|eli} (1922) u 13 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak6.maj2010.

ZAPADNI IZLAZ PUTA R-103 PLA]A EIB

APATINSKA PIVARA DIGLA RUKE OD FK „MLADOST”?

Stadion preuzima Mesna zajednica APATIN: Savet MZ Apatin doneo je odluku da se u narednih {est meseci iz mesnog samodoprinosa za odr`avawe stadiona mese~no izdvoji 250.000 dinara.

Po isteku ovog roka Fudbalski klub „Mladost” bi trebalo da podnese izve{taj o tro{ewu novca i tada }e se, kako se o~ekuje, i doneti odluka o tome {ta }e biti sa klubom ali i sportskim terenima koji se nalaze na povr{ini od skoro {est hektara.

- Apatinska pivara, koja je bila glavni sponzor Fudbalskog kluba „Mladost” od 2000. godine, promenila je tri vlasnika i sada{we rukovodstvo je donelo odluku da finansira suboti~ki klub, a ne „Mladost”.

Trenutno je klub blokiran za deset miliona dinara i taj dug ne mo`e da izmiri lokalna samouprava. S obzirom na to da je programom samodoprinosa predvi|eno da se deset procena-

Anketirawe Srbobranaca SRBOBRAN: U srbobranskoj op{tini u toku je istra`ivawe iz oblasti rodne ravnopravnosti, za{tite `ivotne sredine i me|unarodne saradwe. Anketirawe koje }e trajati do 22. maja sprovodi Stalna konferencija gradova i op{tina, u saradwi sa Institutom za sociolo{ka istra`ivawa.

Anketari }e ispitivati gra|ane, predstavnike nevladinog sektora i zaposlene u lokalnoj samouopravi.

- Predvi|ene su posete doma}instvima. Predstavnici lokalne samouprave apeluju na gra|ane da se doma}inski odnose prema anketarima. Na osnovu rezultata ankete bi}e formirane dve vrste preporuka, namewenih lokalnim samoupravama i Stalnoj konferenciji gradova i op{tina.

N. Perkovi}

Popuwen spisak ZREWANIN: Op{ta bolnica „Dr \or|e Joanovi}” saop{tila je da su popuwena mesta za ko`ne preglede bez uputa, koji }e se obaviti 10. maja, povodom Evropskog dana borbe protiv melanoma. Bolnica je pre nekoliko dana obznanila da }e gra|ani idu}eg ponedeqka mo}i da obave pregled sumwivih mlade`a bez uputa i besplatno u Specijalisti~koj poliklinici. Za pregled je potrebna samo overena zdravstvena kwi`ica.

- Gra|ani koji nisu uspeli da zaka`u pregled, ne treba da brinu jer mogu da ga zaka`u uz uput – kazala je portparolka bolnisce Maja Sladojevi}. @. B.

ta ukupno prikupqenog novca izdvaja za sport Mesna zajednica }e u narednih {est meseci pomagati ovom fudbalskom klubu, a i ostali kako se zbog finansijskih problema ne bi dovelo u pitawe zavr{etak takmi~ewa „Mladosti” u ligi.

Po ugovoru Apatinska pivara,

se takmi~i u ni`em rangu, u Vojvo|anskoj ligi, jer za ostalo nema novca - rekao je zamenik predsednika op{tine i ~lan Saveta MZ Apatin Miodrag Baki} dodaju}i da je na sportskim terenima bilo anga`ovano oko 20 zaposlenih, a sada }e sa pomenutom sumom da se obez-

Apatinska pivara donela odluku da finansira suboti~ki klub, a ne „Mladost” koja je svojevremeno izdvajala milion evra godi{we za klub, obavezala se da }e sa prestankom finansirawa sportske terene ustupiti lokalnoj samoupravi koja je i izgradila glavni teren. Stoga }e sportski tereni biti op{tinski i ne}e se mo}i privatizovati. Otu|iti se mo`e samo fudbalski klub, koji po na{oj proceni treba da

bedi pet zarada i ostalo je za tro{kove odr`avawa zgrade i travnatih terena. Tako|e je istakao da je Apatinskoj pivari upu}en zahtev kako bi se izjasnilo o tome da li }e finansirati klub ili ne, a ukoliko odustaje onda treba da prepusti lokalnoj samoupravi i sportske terene, kako, uostalom i stoji u ugovoru.

SREMSKA MITROVICA: Izgradwa puta R-103, sremske magistrale, prema grani~nom prelazu Sremska Ra~a, nastavqa se ove godine novcem Evropske investicione banke. Za trasu od benzinske pumpe NIS-a, do kraja Bulevara Konstantina Velikog u Sremskoj Mitrovici, gde }e se graditi saobra}ajnica sa ~etiri vozne trake, Evropska banka je odobrila kredit od 95 miliona dinara, dok }e Grad Sremska Mitrovica u~estvovati sa 40 miliona dinara. Ovih dana bi}e raspisan tender za izvo|a~a radova na 1.3 kilometra ove saobra}ajnice, a predstoji i dogovor izme|u grada Sremska Mitrovica i Javnog preduze}a „Putevi Srbije” oko rekonstrukcije i pro{irewa dela ove saobra}ajnice kroz selo La}arak.

- Me|u 20 projekata iz Srbije Evropska investiciona banka je prihvatila da finansira 1,3 kilometra saobra}ajnice R-103, koja prolazi kroz Sremsku Mitrovicu

Prvo glasali, pa poni{tavali

Izja{wavawe odbornika ju~e na sednici SO Senta

KOC „Turzo Lajo{”, uz obrazlo`ewe da NSM kao istanknutu za ma|arsku mawinsku zajednicu nije nazna~io ovu sen}ansku kulturnu ustanovu.

Obrazla`u}i okolnosti zbog kojih je SO do{la u neugodnu situaicju da poni{tava re{ewa doneta na prethodnoj sednici, predsednik op{tinskog parlamenta Laslo Rac Sabo je ustvrdio da je stru~na slu`ba namerno opstruirala rad SO, da jesto posto bilo re~i o unapred pripremqenoj diverziji protiv SO, sa ciqem da se nova ve}inska koalicija prika`e da ne zna da obavqa svoj posao.

NEMA^KA KOMPANIJA „GECE” PLANIRA NOVA RADNA MESTA

Do kraja godine posao za 50 radnika ZREWANIN: Nema~ka kompanija „Gece”, koja posluje u zrewaninskoj industrijskoj zoni „Bagqa{”, planira do kraja godine da zaposli jo{ pedesetak radnika, re~eno je prilikom ju~era{we posete zamenika gradona~elnika Zrewanina Gorana Kauri}a toj fabrici za proizvodwu mehanizama za vrata i metalne galanterije za gra|evinarstvo. Proizvodwa u ovom preduze}u, koje radi u dve smene, po~ela je novembra pro{le godine i u wemu je trenutno zaposleno 58 radnika. Uglavnom je re~ o `enama, s obzirom na to da se rade laki poslovi, odnosno monta`a, polumonta`a i pakovawe finalnih proizvoda.

Rukovodilac slu`be kvaliteta u firmi „Gece” Karoq Damjanov kazao je da ova fabrika trenutno radi sa oko 50 odsto planiranih kapaciteta.

- Nivo koji je „Gece” zacrtao za ovu godinu je postignut i sve te~e po planu. Vide}emo kako }e se posao daqe odvijati. U svakom slu~aju, mi ~inimo sve da se planovi ispune i da do kraja godine ovde bude uposleno ukupno oko 100 radnika –

U nastavku sednice Saveta ~lanovi su pokrenuli inicijativu da se deo Trga oslobo|ewa u Apatinu preimenuje u Trg Nikole Tesle, kao i da se pristupi rekonstrukciji puta od raskrnice kod Hladwa~e do gradskog smetli{ta i daqe do benta. Novac za ove radove obezbedilo je nadle`no ministarstvo i to u visini od oko 33 miliona dinara. Osim popravke o{te}ewa i asfaltirawa predvi|eno je i pro{irewe puta.

- Imamo obe}awe da }e nam biti dostavqeno 60 miliona odobrenih iz Fonda za kapitalne investicije i o~ekujemo da }e do kraja godine gra|ani u delu Nove ulice, La|arske, ulice Milo{a Rastovi}a i Bloka 78 dobiti fekalnu kanalizaciju rekao je sekretar MZ Milan Lavrni}, koga su ~lanovi Saveta MZ imenovali za sekretara u narednom mandatu.

J. Prel~ec

Evropski kredit za sremsku magistralu

ODBORNICI PODELILI FUNKCIJE BEZ PITAWA

SENTA: Odbornici Skup{tine op{tine Senta na ju~era{wem zasedawu jednoglasnim odlukama vladaju}e koalicije DS, GSM, LSV i G17 plus i odbornika opozicione Ma|arske koalicije, poni{tili su 14 re{ewa o razre{ewu i imenovawu ~lanova Uprvanog i Nadzornog odbora De~ijeg vrti}a „Sne`ana” i {kolskih odbora, donetih na prethodnom zasedawu, jer za imenovawa nije tra`eno mi{qewe Nacionalnog saveta Ma|ara (NSM).

Izja{wavawe o poni{tewu re{ewa, za koje je zahtev podnela Odborni~ka grupa MK, prethodila je polemika predstavnika vladaju}e koalicije i opozicije, a ona je o~ito bila i u funkciji kampawe za predstoje}e izbore NSM. Zapo~eo ju je Atila Juhas jo{ pre prelaska na dnevni red smatraju}i da obrazlo`ewe za sazivawe sednice ne odgovara stvarnom stawu, odnosno da li je sazivawe inicirala osborni~ka grupa MK ili predsednik SO. Uzvratio je predsednik SO Laslo Rac Sabo (GSM) da SVM izgleda ne poznaje Poslovnik koji je izglasao dok je bio na vlasti. Nije usvojen predlog Marte Rac Sabo (MK), da se dnevni red dopuni poni{tavawem re{ewa za ~lanove Uprvanog i Nadzornog odbora

rekao je Damjanov i dodao da se proizvodi odvoze u distributivni centar u Nema~koj, odakle se isporu~uju kupcima.

On je ukazao da je u po~etku bilo mawih problema, uglavnom zbog sporosti administracije i neure|enoj infrastrukturi, ali da su oni vremenom prevazi|eni.

Po re~ima Kauri}a, zaposleni u kompaniji „Gece” uspe{no su savladali posao i sada rade najkvali-

tetnije mehanizme za gra|evinarstvo u zemqi.

- Upoznat sam sa namerom menaxmenta da uposli jo{ 50 radnika, {to je izuzetno bitno, budu}i da je nezaposlenost jedan od gradskih problema sa kojim se moramo suo~iti i koji moramo re{iti. Lokalna samouprava }e biti menaxmentu na usluzi jer moramo sa~uvati ova radna mesta – naglasio je Kauri}. @. Balaban

11

- Nemamo ni{ta tajiti i ne}emo da izbegavamo odgovornost, jer ko radi ponekad i gre{i, ali su interesantne okolnosti dovele do svega. Kako je materijal mogao do}i na dnevni red, ako nije u skladu sa zakonom - zapitao je Laslo Rac Sabo.

On je podsetio da je pre sednice dato mi{qewe stru~ne slu`be da se ne mora primewivati ~lan 12.

Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih mawina dok se ne izabere novi NSM. Ovom odredbom zakona se nala`e da je za imanovawe ~lanova upravnih i nadzornih odbora i {kolskih odbora ustanova pred{kolskog vaspita-

wa i obrazovawa, osnovnih i sredwih {kola ~iji su osniva~i Republika, Pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u kojima se u ve}ini odeqewa obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalnih mawina neophodno mi{qewe Nacionalnog saveta.

Atila Juhas pak smatra da je odgovornost na predsedniku SO koji potpisuje odluke, a ne stru~na slu`ba koja prema wegovom mi{qewu obavqa samo ono {to je politi~ka voqa vlasti. On je ukazao da opozicija nije odgovorna {to nije primetila mawkavost prilikom usvajawa re{ewa na prethodnoj sednici, nego je reagovala kada je to primetila da je SO sprovela nezakonitu radwu `ele}i da se to ispravi i sebe smatra partnerom na tom poslu. Dali je u svemu bilo lo{e namere ili nestru~nost, evidentno je da se desila proceduralna gre{ka za koju nema opravdawa i prema uveravawu {efa odborni~ke grupe DS-a Slobodana Bor|o{kog, treba je ispraviti bez nepotrebnog dizawa tenzija. I predsednica op{tine Anko [irkova je uveravala da je re~ o nepromi{qenoj gre{ki i da u pripremi i Op{tinsko ve}e nije donelo ispravan predlog re{ewa u ~emu postoji i wena odgovornost, da je gre{ka unutra{wa stvar, da }e se razjasniti da se ne bi ponovile.

M. Mitrovi}

U GRADSKOM POZORI[TU U BE^EJU

Prebukirani maj BE^EJ: Ju~era{wa pres konferencija u Gradskom pozori{tu Be~ej po~ela je minutom }utawa, ~ime je odata po{ta renimiranom dramskom piscu i reditequ Radoslavu Zlatanu Dori}u, koji je ro|en 1940. godine u Ba~kom Gradi{tu, gde }e danas u 15 sati biti sahrawen. Dori} je zavr{io be~ejsku Gimnaziju i diplomirao na beogradskoj Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju – odsek re`ija u klasi prof. dr Huga Klajna, re`irao u niz jugoslovenskih pozori{ta, napisao nekoliko dramskih dela i bio saradnik be~ejskog pozori{ta.

- Ove godine }emo tokom ovog meseca biti prebukirani. Naravno, centralno mesto zauzimaju 53.

Majske igre, me|unarodni festival scenskog stvarala{tva dece i mladih, koje }e se odr`ati od 25. do 28. maja na sceni na{e ku}e. Zahvaquju}i anga`ovawu lokalne samouprave, 25. maja od 18 sati odr`a}e se ceremonijal sve~anog otvarawa Igara, u okviru kojeg }e biti tradicionalna povorka kostimirane dece pred{kolskog i {kolskog uzrasta ulicama grada, zatim simboli~na predaja „kqu~a grada” deci i {aroliki zabavni programa na centralnom gradskom trgu. U fe-

stivalskom programu bi}e vi|eno sedam predstava, a posledweg dana Igara pred{kolci }e imati svoju smotru, zapo~eo je majski „raport” de{avawa v. d. direktor Gradskog pozori{ta Be~ej Velimir Cvejanov.

Kada su ovomese~ne aktivnosti u pitawu, sve je po~elo aktuelnom samostalnom izlo`bom slikara iz Be~eja Tibora Lazara, a nastavqa se 11. maja gostovawem Srpskog pozori{ta iz Budimpe{te s predstavom „Ko se boji Virxinije Vulf”, a dva dana kasnije }e beogradsko pozori{te „Slavija” izvesti predstavu „Mewamo `ene”. Ni dan ime|u dve pozori{ne predstave ne}e biti slobodan, po{to }e tada be~ejsko Dru{tvo srpsko-ruskog prijateqstva „Ostrog” odr`ati sve~anu akademiju povodom osnivawa.

- Premijera predstave „Ba{ ^elik”, s kojom na{ Dramski studijo mladih nastupa na Majskim igrama, odr`a}e se 14. maja s po~etkom u 19.30 sati. Sutradan }e Gradski hor Be~ej uzeti u~e{}e u obele`avawu „No}i muzeja”, za 17. maj je planiran tre}i koncert iz serijala „Klavir za 100 dinara”... Uop{te se ne `alimo {to nam je majski program prebukiran, zakqu~uje Velimir Cvejanov. V. Jankov

i gde je sagra|eno ve} ~etiri kilometra ovog puta. Sada se nastavqaju radovi u Bulevaru Konstantina Velikog, gde }e grad u infrastrukturu – kanalizaciju, rasvetu i druge potrebe ulo`iti 40 miliona dinara. Tako|e `elimo da zajedno sa „Putevima Srbije” rekonstrui{emo i za metar pro{irimo nastavak ove saobra}ajnice kroz selo La}arak.Ove godine bi uradili prva dva kilometra, a dogodine jo{ dva – ka`e gradona~elnik Sremske Mitrovice Bransilav Nedimovi}.

Ina~e, u Bulevaru Konstantina Velikog, na zapadnom izlazu iz Sremske Mitrovice, jo{ uvek je kamena kocka, postavqena jo{ u vreme Marije Terezije. Ovih dana bi}e raspisan tender za izvo|a~a radova, a kredit od 95 miliona dinara Evropska investiciona banka }e isplatiti preko Ministarstva za nacionalni investicioni plan Srbije. Ova deonica puta R-103 bi trebalo da bude zavr{ena tokom leta.

S. Bojevi}

VESTI Be~kere~ko ~itali{te ZREWANIN: Umetni~ka asocijacija Zrewanin, u saradwi sa klubom „Klup~e” organizuje ve~eras, u 19 sati, prvo „Be~kere~ko ~itali{te”, na temu „Danilo Ki{ - `iv me|u mrtvima, ili: O jednom piscu u razli~itim vremenima”. Razgovor vodi Bojan Krivokapi}, aktivista u oblasti kulture i mira, apsolvent komparativne kwi`evnosti, u posledwih pet godina aktivan u kamernom pozori{tu muzike „Ogledalo” i na Akademiji slobodnih studija.

Organizatori vele da arhai~an naziv „Be~kere~kog ~itali{ta” poti~e od ve} postoje}eg neformalnog kwi`evno - umetni~kog salona koji su u privatnoj re`iji prire|ivali ~lanovi i prijateqi Umetni~ke asocijacije Zrewanin i koji je dva puta izveden javno u formi performansa. Re~ je o susretima gde je zadata odre|ena tema a sami posetioci su ujedno i u~esnici spremni da pro~itaju tekst, prezentuju neki sadr`aj ili otvore polemiku. @. B.

„Koza Roza” iz Kikinde NOVI BE^EJ: U Domu kulture sutra gostuje Pozori{tance „Lane” iz Kikinde sa de~jom predstavom „Koza Roza”. Predstava u pozori{noj sali po~iwe u 9.30 i u 11 sati, a ulaz je 100 dinara.

M. K.

Hrvati dolaze na Kulenijadu

[ID: Na Sajmu turizma nedavno odr`anom u Zagrebu, {idska Kulenijada zainteresovala je turisti~ke organizacije iz Hrvatske i drugih zemaqa. Direktor turisti~ke organizacije Miroslav Mi}a Jawi} ka`e da su tokom sajma uspeli da obezbede posetu odre|enog broja turista iz Hrvatske, a postoji i najava dolaska poznatih proizvo|a~a kulena iz ove republike koji }e u~estvovati na manifestaciji koja se 29. maja odr`ava u Erdeviku.

Turisti~ku ponudu [i|ani su izlo`ili u okviru jedinstvene ponude turisti~ke organizacije Vojvodine, a sajam su posetili i predsednica op{tine Nata{a Cvjetkovi}, ~lan op{tinskog ve}a Dejan Koji}, direktorka KOC-a Jasmina Axi}.

D. Savi~in

DRU[TVO

~etvrtak6.maj2010.

DNEVNIK

c m y

12

MODERNIZOVANA ZREWANINSKA BOLNICA UNAPRED SPASAVA @IVOTE

Lale naj~e{}e ubija {log

DR TOMICA MILOSAVQEVI] NE DA OSTAVKU

Ministar ne}e mo}i da igra tenis Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} tvrdi da ne}e podneti ostavku jer wega i wegov resor do kraja mandata Vlade 2012. ~eka mnogo posla. „A mandat nije dobijen na poklon, ve} na parlamentarnim izborima „, rekao je Milosavqevi}, i izrazio nadu da }e se posle operacije ki~me u Nema~koj za nekoliko dana vratiti na posao. Istakao je i da sigurno ne}e biti ministar zdravqa do`ivotno, nego koliko traje mandat. Ka`e da je ~uo da se kao wegov naslednik pomiwe dr`avni sekretar Ministarstva zdravqa Peri{a Simonovi}, koji mu je, pak, poslao poruku da nema ni{ta s tim.

– Mislim da je to novinarska ‘patka’ koja dobro zvu~i, Prvi maj je i to je zgodno kao vru}a tema – kazao je Milosavqevi}, i dodao da }e se svakako sresti s premijerom te da „ne o~ekuje kritiku, nego raz-

umevawe. – On ima svoja posla, a ja sam u redovnom kontaktu sa Sekretarijatom Vlade. Dosad nikada nisam bio ukoren ni za {ta u `ivotu. Trudio sam se da sve {to radim, radim najboqe {to mogu, i da ono {to od mene zavisi bude ura|eno kako treba, ~ak i po cenu da mi strada ki~ma.

Na pitawe da li }e posle operacije morati da mewa `ivotne navike, odgovorio da ne}e mo}i da igra tenis i skvo{, {to ni ranije nije radio, ali „verovatno ni fudbal kao do sad jednom nedeqno“, objasnio je, i dodao da }e morati da vodi ra~una o tome kako podi`e i spu{ta teret.

– Kad sedam i le`em, moram biti vrlo pa`qiv i ki~ma mora biti u {to je mogu}e uspravnijem polo`aju. Savet fizioterapeuta i ovde i u Nema~koj je da ceo `ivot moram da vodim ra~una o tome – zakqu~io je Milosavqevi}.

Naj~e{}e stradaju rudari i neimari

MOGU LI KAZNE NATERATI GAZDE DA [TITE SVOJE ZAPOSLENE OD POVREDA?

Gra|evine opasne koliko i front

Gotovo svaki dan se u Srbiji na poslu neki radnik lak{e ili te`e povredi, a po statistici, godi{we ih `ivot izgubi 40. Me|unarodne organizacije rada evidentira pogibiju oko 2,3 miliona qudi godi{we, odnosno 6.300 svaki dan, a 337 miliona se povredi.

Uglavnom su uzroci nedovoqna opremqenost za posao, nestru~nost i neobezbe|eni objekti. Najvi{e na{ih radnike se povredi u rudnicima i na gradili{tima.

Pre neku godinu usvojen je Zakon o za{titi na radu, a potom i Pravilnik od ~ije primene se o~ekuje da smawi rizik po zdravqe na poslu. Po tim propisima, izme|u ostalog, svi poslodavci su du`ni da donesu svoj akt o merama bezbednosti kod proizvodnih i neproizvodnih, malih i velikih firmi da bi se radnici za{titili od eventualnih povreda. Na`alost, jo{ ima preduze}a koja se oglu{uju o tu zakonsku obavezu. Ako nisu ispuwene ni te „formalne“ mere, {ta je tek s prakti~nim, koje treba na osnovu ovog akta

da budu sprovedene? Dosta firmi ima akt o proceni rizika, ali ga ne primewuje.

Stru~waci medicine rada navode da je bitno da poslodavci primene elementarne mere da ne do|e do povreda, ali i one {ire, na ispitivawu radne okoline, odr`avawu ma{ina u ispravnom stawu i tehni~ke dokumentacije za wih.

Sve mere za{tite su i ranije postojale, a novim zakonom su poo{trene.

Podizawe svesti kod poslodavaca dr`ava je preduzela kao prvi korak da smawi rizik povrede na radu, no u vreme krize ta tema je uglavnom na marginama wihovog interesovawa. Drugi mehanizam uticaja na gazde su Inspekcija rada. Kaznene mere, mada nepopularne, pokazale su se kao svrsishodne. Za nepridr`avawe propisa predvi|eni su prekr{ajni ili krivi~ni postupci. Najve}a globa je milion dinara, ali kad se dogode te{ke povrede na radu, a pogotovo smrtni slu~ajevi, wena visina gubi zna~aj.

J. Barbuzan

– Spasli smo mnogo `ivota i spre~ili mnoge invaliditete u godinama koje su pred nama – poru~io je pokrajinski premijer Bojan Pajti}, sve~ano otvaraju}i Jedinicu za mo`dani udar i pu{taju}i u rad mamografski aparat u zrewaninskoj bolnici „Dr \or|e Joanovi}“.

On je podsetio i na to da je mo`dani udar naj~e{}i uzrok smrtnosti i invaliditeta u Vojvodini, a godi{we zadesi oko 6.000 qudi.

– Veoma je va`an i rad mamografa, jer je Srbija crni rekorder po broju obolelih od raka dojke. Omogu}ili smo da se 100.000 pacijentikiwa iz ovog dela Vojvodine br`e pregleda i time smawujemo kobne posledice ove bolesti od koje `ene naj~e{}e umiru – kazao je dr Pajti}.

Direktorka zrewaninske bolnice Gordana Kozlova~ki napomenula je da je ovo prva op{ta bolnica u zemqi koja je

oformila jedinicu za najintenzivnije pra}ewe i le~ewe bolesnika s mo`danim udarom.

– Veliki je to napredak za stanovnike sredweg Banata koji su lane naj~e{}e umirali ba{ od mo`danog udara. Od wega je umro svaki ~etvrti le`e}i bolesnik s nekom neurolo{kom patologijom – naglasila je dr Kozlova~ki, i dodala da je jedinici kadrovska i tehni~ki osposobqena zahvaquju}i finansijskog podr{ci Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo.

Koordinator projekta je dr Petar Slankamenac iz Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu, dok u Jedinici za mo`dani udar rade dr Rozmaring Mirkov, dr Kornelija Buhmiler i dr Dragan Derikrava, lekari koji su ve} edukovani za pru`awe tromboliti~ke terapije, koja se primewuje kod osoba sa ishemijskim {logom. Faktor vremena je prakti~no najva`niji ele-

Dr Pajti} obi{ao odelewa „Dr \or|a Joanovi}a”

ment koji uti~e na uspe{nost le~ewa. Najdragocenija su prva tri do 4,5 sata bolesti, kada je mogu}a primena ove terapije.

Mamograf je, pak, za ovda{wu bolnicu kupio Pokrajinski za-

vod za zdravstveno osigurawe.

Ne upotrebqava se preventivno, ve} kad medicinska indikacija to nala`e, a iskqu~ivo nakon pregleda kod onkologa. @. Balaban

OMBUDSMANA BELO GLEDAJU IN@EWERI, LEKARI, PRAVNICI, PA I POSLANICI

Za{titnik gra|ana u mra~nom hodniku Pokrajinski ombudsman dr Dejan Jan~a najavio je da }e zatra`iti izmene akata, koje bi omogu}ile da ta institucija postane prepoznatqiva jer ona to, po wegovoj oceni, nije ni posle {est godina otkako je ustanovqena. On je na sednici Odbora Skup{tine Vojvodine za me|unacionalne odnose, koji je ju~e jednoglasno usvojio izve{taj ombudsmana za 2009, rekao da je u svojoj privatnoj anketi Nije svaka „{orka“ u {oru – nacionalna me|u pokrajinskim posla- Dr Dejan Jan~a nicima zakqu~io da ga “belo Izve{taj za pro{lu godinu prostorija, opisuju}i kao prigledaju”, kao i da o ulozi tog zaje prepustio svojoj zamenici mer wihovo istureno odeqewe {titnika gra|ana ne znaju ni Evi Vuka{inovi} jer je za omu Pan~evu u koje se ulazi duga~in`eweri, lekari, pravnici... budsmana imenovan tek u oktokim, mra~nim hodnikom i na – To je neprijatna ~iwenica. bru 2009, ali je predo~io pro~ijem kraju je, posle 50 koraka, Qudi za posao ombudsmana, inbleme s kojima se ta institucihoda po pocepanom tepihu, sostitucije izuzetno va`ne za ja u svom radu suo~ava, pre svebica za rad ombudsmana, u kojoj gra|ane i dr`avu, prosto ne ga zbog nedostatka opreme, nema kompjutera. znaju – kazao je dr Jan~a. automobila, odgovaraju}ih Zamenica ombudsmana je ~lanove Odbora izvestila da je broj incidenata po nacionalTaze i bajati incidenti noj osnovi pro{le godine bio “znatnije mawi” nego 2008, {to ^lanovi Odbora vodili su `ustru polemiku zbog izlagawa poje “razumqivo” jer je te godine slanika Pokreta „Ma|arska nada“ \ule Lasla, koji je rekao da od progla{ena nezavisnost Koso2004. nije re{en “nijedan od 400 incidenata po nacionalnoj osnova i bilo je odre|enih sukoba. vi” i protestovao je zbog, kako tvrdi, “netrpeqivosti ve}inskog Navela je i da je ombudsman naroda”. Pojedini su, pak, kritikovali uop{tavawe, vra}awe u pratio situaciju u Temerinu i pro{lost, koje je u Laslovom izlagawu skliznulo ~ak u 1918, i naSomboru. glasili da svaki pojedina~an slu~aj pre bilo kakvog zakqu~ka o etni~kom incidentu mora da se tretira posebno i pa`qivo.

– Stav ombudsmana je da stvari treba nazvati pravim

imenom i re}i da li su ti incidenti iz nacionalnih pobuda ili ne.

Mi to pratimo, iako sudska nadle`nost nije u ingerenciji ombudsmana – dodala je ona.

U 2009. i daqe je udeo nacionalnih mawina u pokrajinskim organima mawi nego {to je u stanovni{tvu, pa se mere koje bi to otklonile, dodala je, moraju nastaviti. Po wenim re~ima, u odnosu na godinu ranije nisu se pogor{ali podaci o obrazovawu na jezicima nacionalnih mawina, ali je broj dece koji poha|aju takvu nastavu, napomenula je, na`alost, mali. Navela je da je ombudsman lane bio zadovoqan {to je u Subotici usvojena wegova preporuka da se izmeni Pravilnik o dodeli sredstava iz buxeta za kulturu, informisawe i izdava~ku delatnost, ~ime je i Buwevcima omogu}eno u~e{}e na takvim konkursima.

Romi, me|utim, po tom izve{taju, i daqe `ive u te{kim uslovima, a stawe u pojedinim wihovim naseqima je, zakqu~ila je Eva Vuka{inovi}, katastrofalno.

S. Nikoli}

VLADA UKINULA STATUS TAJNOSTI POSLERATNIH MASOVNIH GROBNICA

Desetkovano svako srpsko selo Republi~ka vlada skinula je `avne komisije smatraju da pooznaku tajnosti s dokumenata stoji vi{e stotina mesta gde su koji se odnose na ~iwenice o vr{ene likvidacije. Na nekiubistvima u Srbiji posle sepma je streqano ~etiri-pet qutembra 1944, ~ime je omogu}ila Komisiji za tajne grobnice, osnovanoj krajem pro{le godine, da lak{e dolazi do ~iwenica o tome kada, gde i koliko qudi je ubijeno pred sam kraj i neposredno nakon Drugog svetskog rata. Ta komisija ve} nekoliko meseci pregleda spiskove qudi streqanih bez sudske odluke od 1944. do 1946. i popisuje lokacije egzekucija. Kako za neka ubistva postoje izjave svedoka, a za neka ne, ali se pretpostavqa da podataka o wima ima u arhivima, bilo je neophodno da dr`ava ukine tajnost i otvori ih za istra`iva~e.

Neki istori~ari ukqu~eni u rad Dr- Partizanska „pravda” skrivana po arhivama

di, na drugim stotine, pa i hiqade. Ta~an broj verovatno nikad ne}e biti utvr|en, ali se pretpostavaqa da je bez su|ewa likvidirano izme|u 60.000 i 80.000 qudi. Dr Sr|an Cvetkovi}, ~lan Komisije, procewuje da je vi{e od 35.000 streqano na teritoriji u`e Srbije, a po nema~kim i ma|arskim podacima, izme|u 40.000 i 45.000 osoba je stradalo u Vojvodini. On tvrdi da gotovo svako selo u

streqanih do lokacija gde su pokopani. Planira se i zavr{etak istra`ivawa grobnica u Beogradu, Pan~evu i Leskovcu, a nakon toga i u drugim delovima dr`ave.

Ministar dijaspore Sr|an Sre}kovi}, na ~iju inicijativu je Cvetkovi}ev kabinet i formirao Dr`avnu komisiju, isti~e da je i odluka o skidawu oznake tajnosti jo{ jedan dokaz da u Srbiji najzad postoji poli-

Procewuje se da je bez su|ewa na teritoriji u`e Srbije streqano vi{e od 35.000 qudi, a po nema~kim i ma|arskim podacima, izme|u 40.000 i 45.000 je stradalo u Vojvodini Srbiji ima svoju grobnicu te da je na svakih 1.000 stanovnika bilo u proseku osam `rtava.

Prve egzekucije zapo~ele su u Kwa`evcu, Zaje~aru, Pirotu i okolini, a zatim u zapadnoj Srbiji, a Komisija planira da prvo otkopavawe bude u timo~kom kraju, jer postoje veoma detaqni podaci, od spiskova

ti~ka voqa da se „ispravi istorijska nepravda koju je dr`ava u~inila prema sopstvenim gra|anima“. O~ekuje da }e najzad biti utvr|eno i mesto streqawa Dragoquba – Dra`e Mihailovi}a jer se tek nakon toga, isti~e on, “mo`emo okrenuti budu}nosti”.

Q. Male{evi}

DRU[TVO

DNEVNIK

~etvrtak6.maj2010.

13

[TA SLEDI NAKON ODLUKE ARHIJEREJSKOG SABORA SPC DA PENZIONI[E VLADIKU ARTEMIJA?

Novi crkveni raskol ili manastirsko tihovawe Sveti arhijerejski Sabor SPC dvotre}inskom ve}inom je odlu~io da penzioni{e vladiku Artemija, ~ime je on trajno, nakon vi{emese~nih trvewa koja je razmatrala i tabloidna javnost, razre{en upravqawa Eparhijom ra{ko-prizrenskom.

Arhijereji su u veoma `u~noj i na trenutke mu~noj raspravi bili prili~no podeqeni oko toga da li je Sinod prekr{io ovla{}ewa na~inom na koji je privremeno suspendovao episkopa Artemija i za administratora ra{ko-prizrenske eparhije postavio vladiku u penziji Atanasija (Jevti}a). Me|utim, na tajnom glasawu ubedqivom ve}inom 21 "za", a devet "protiv", uz {est neva`e}ih listi}a, episkop Artemije je ipak penzionisan. On je, ina~e, odbio da dobrovoqno preda zahtev za penzionisawe, dok je "bra}i" arhijerejima poru~io je da }e prihvatiti svaku odluku Sabora, ~ak i ako se s wom ne sla`e.

Preosve}enom Artemiju ni Tadi} nije po voqi

Penzionisawem vladike Artemija, kome u tom slu~aju ostaje dostojanstvo episkopa ali ne i eparhija, ne}e biti re{ena sva pitawa jer, ocewuje sociolog Mirko \or|evi}, problem ima vi{e dimenzija ~iji detaqi javnosti nisu poznati.

Pedagozi vi{ak i na Birou rada Na visokim {kolama strukovnih studija ~iji je osniva~ Vojvodina, u narednoj {kolskoj godini predvi|eno je da prvu godinu upi{e 2.620 bruco{a, odlu~ila je Pokrajinska vlada.

Wen sekretarijat za obrazovawe predvideo je da {kolovawe 1.155 studenata bude finansirano iz buxeta Pokrajine, dok }e 1.465 studenata sami pla}ati {kolarinu. Na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu predvi|eno je da prvu godinu osnovnih akademskih i integrisanih studija upi{e 8.640 studenata, i to 4.664 ~ije }e se obrazovawe finansirati iz buxeta i 3.976 koji }e pla}ati {kolarinu. Prvu godinu diplomskih akademskih – master i doktorskih studija mo}i }e da upi{e 5.098 akademaca, od kojih }e {kolovawe 2.771 biti finansirano na teret Pokrajine. Master studije }e se iz

buxeta pla}ati za 2.549 studenta, a doktorske za 222.

Vlada Vojvodine je uvojila i predlog pokrajinskog sekretara za nauku dr Dragoslava Petrovi}a da do kraja godine sekretarijati za obrazovawe i za rad naprave strategiju o potrebama tr`i{ta rada. Potom bi fakulteti dobili priliku da se preusmere na {kolovawe potrebnih zanimawa. Petrovi} je objasnio da je veliki broj {kolovanih kadrova pedago{ke struke koji ne mogu da se zaposle jer nema potrebe za wima, dok u proizvodnim procesima novih tehnologija nema dovoqno odre|enih profila.

Vlada Vojvodine je usvojila odluku o osnivawu Pokrajinskog saveta za borbu protiv droge, na ~ijem ~elu biti pokrajinski sekretar za sport i omladinu Modest Duli}.

P. Klai}

Tijani}u isti~e mandat Predsednik Upravnog odbora RTS-a dr Nik{a Stip~evi} najavio je da generalnom direktoru Aleksandru Tijani}u ~etvorogodi{wi mandat isti~e 3. jula, ali }e do tad "sve biti obavqeno", te da je rok za prijave na konkurs 15 dana od wegovog raspisivawa.

– UO veoma dr`i do nezavisnosti i dostojanstva svakog svog ~lana i za ~etiri godine nije podlegao uticajima sa strane. Ube|en sam u to da }e tako biti i u budu}nosti dok nam traje mandat, dakle jo{

godinu dana. Kao samostalno telo, bez ikakvog uticaja vlasti odlu~ujemo o svim prijavama na konkurs, pa i za generalnog direktora. A on }e biti biran na osnovu programa koji podnese – naglasio je akademik Stip~evi}, i dodao da "oni koji razmi{qaju o zna~aju ustanova – a one su najva`niji deo gra|anskog dru{tva – nisu uo~ili od kolikog je zna~aja RTS za dru{tvo, kulturu i politiku, kao jedan od veoma va`nih faktora stabilnosti dru{tva."

– Javnost ne zna {ta je utvr|eno u vezi s nov~anim manipulacijama u eparhiji, ali u sukobu crkveno-politi~ke prirode vladika Artemije ne popu{ta, optu`uju}i predsednika Tadi}a da nije dovoqno brinuo o Kosovu. To }e ote`ati odnos

Crkve i dr`ave – obja{wava \or|evi}.

Verski analiti~ar @ivica Tuci} posebno isti~e da bi vladika Artemije trebalo da se oglasi javno jer bi tako potvrdio da prihvata odluku Sabora.

Ako odbije, to zna~i da je na "ivici raskola s Crkvom". On nagla{ava da svakako treba odvojeno posmatrati odgovornost episkopa Artemija u okvirima Crkve, jer je na Saboru ispitivana wegova kanonska odgovornost, i svedo~ewe pred gra|anskim sudom zbog finansijskih malverzacija wegovog sekretara, arhimandrita Simeona Vilovskog, gde se wegova odgovornost svodi na ovla{}ewa koja je dao svojim podre|enima.

– Imam puno poverewe u patrijarha Irineja, iako nisam imao priliku da vidim obrazlo`ewe Sinoda na 30 strana. Mislim da je Crkva na{la snage da problem re{i na zadovoqavaju}i na~in.

Artemije treba da prihvati ova-

Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin potpisao je, u okviru projekta "Hrana za sve" s 11 firmi ugovore o donatorstvu namirnica, vredne oko 500.000 evra, ~ime je obezbe|eno 75 tona {e}era od ~etiri fabrike, oko 200 tona mleka, sokovi i pasterizovano povr}e... Dragin je naglasio da je socijalna odgovornost podrazumqiva u svim razvijenim zemqama. Ministar so-

cijalne politike Rasim Qaji} ka`e da u Srbiji radi 69 narodnih kuhiwa, koristi ih 36.000 qudi, ali je do 1. maja zatvorena 21 zbog nedostatka para.

– Liste ~ekawa u tim kuhiwama su sve du`e, a one postoje samo u 15 od 40 nerazvijenih op{tina.

Raste broj qudi koji `ive ispod granice siroma{tva – u februaru je registrovana 17.000 novih – a ove godine 60.000 wih `ive is-

skoj crkvi – obja{wava Tuci}, dodaju}i da je vladika Artemije posle penzionisawa slobodan da odredi u kojem manastiru }e daqe boraviti.

Q. Male{evi}

pod te granice – ka`e Qaji}, i dodaje da se za rad narodnih kuhiwa izdvaja 252 miliona dinara, najavquju}i otvarawe deset novih, te da je u prva tri meseca podeqeno 21.000 lan~-paketa tzv. udaqenim doma}instva.

Predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanovi} nagla{ava da je za 70 odsto korisnika obrok iz narodne kuhiwe jedini tokom dana. Projekat

"Hrana za sve" su 2009. pokrenuli ministarstva poqoprivrede i socijalne politike, RTV B-92, Crveni krst i Narodna kancelarija predsednika Srbije, da bi pomogli najugro`enijem sloju stanovni{tva nabavkom hrane za rad narodnih kuhiwa. Direktor B-92 Veran Mati} ka`e da je lane sakupqeno hrane za 1,2 milion evra i oko 12 miliona dinara od SMS poruka na broj 2500.

ZA FATALNE BOLESTI KRIVI RETKO KORI[]ENI MI[I]I

Sedewe }e nam do}i glave Savremeni ~ovek najve}i deo vremena provodi sede}i i zato ne iznena|uje izve{taj Svetske zdravstvene organizacije iz 2002, po kojem je fizi~ka neaktivnost jedan od glavnih rizika koji doprinose velikom oboqevawu i umirawu od masovnih nezaraznih bolesti, kao {to su kardiovaskularne i maligne bolesti, dijabetes, povrede i dr.

Polovina telesne mase ~oveka su razne vrste mi{i}nog tkiva, koja nedovoqno koristimo, zbog ~ega trpi ceo organizam.

Upozoravaju}e je i to {to su i mladi sve ~e{}e fizi~ki nedovoqno aktivni. Sve je vi{e gojazne dece, a neretko ve} posle dvadesete godine ima sr~anih bolesnika. da bi se javnosti skrenula pa`wa, 10. maja obele`ava se Me|unarodni dan fizi~ke aktivnosti kao deo svetske "Inicijative kretawa za zdravqe", koja promovi{e zdrav na~in `ivota tokom cele godine. Ovaj dan bi}e obele`en uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu u saradwi s Institutom za javno

s obzirom na to da 92 odsto {kolske dece redovno poha|a ~asove fizi~kog.

Po podacima novosadskog Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata, tre}ina studenata i ~ak dve tre}ine studentkiwa ne bavi se sportom, ~ak ni rekreativno. Fizi~ka neaktivnost pove}ava se sa staro{}u, tako da samo tre}ina odraslih ispuwava minimalne kriterijume za fizi~ku aktivnost u slobodKompjueter sve omiqeniji ku}ni qubimac no vreme, {to zna~i najzdravqe i Sekretarijatom za mawe 30 minuta umerene aktivnoobrazovawe. sti tokom pet ili vi{e dana u ne– Na osnovu analize zdravstvedeqi i/ili 20 minuta intenzivne nog stawa stanovni{tva Srbije iz tokom najmawe tri dana. Deca i 2006. godine, dve tre}ine dece i odmladi imaju ve}e potrebe za kretaraslih Vojvo|ana ne bavi se fizi~wem, tako da svaki dan treba da bukom aktivno{}u – ka`e direktordu najmawe 60 minuta aktivni. ka tog instituta prof. dr Marija Po re~ima pokrajinskog sekreJevti}. – Zabriwava to {to je gotara za obrazovawe dr Zoltana Jetovo polovina dece u slobodno vrege{a, sve {kole u Vojvodini dobime fizi~ki neaktivna, iako nastali su obave{tewe da 30. maja na va fizi~kog vaspitawa u {kolama prvom ~asu odvoje deset minuta za zna~ajno doprinosi toj aktivnosti, fizi~ku aktivnost.

Plodovi ulagawa u mladost i vrline

Sino}ni koncert u Vladi APV

kvu odluku, pogotovo {to je doneta na tajnom glasawu velikom ve}inom. Penzionisawe episkopa nije nepoznato u pravoslavnom svetu, bilo ga je u Gr~koj i u Ru-

Sirotiwe sve vi{e, a narodnih kuhiwa mawe

HUMANITARNI FOND "PRIVREDNIK" O^EKUJE NOVE PITOMCE

Gala koncertom u holu Vlade AP Vojvodine pitomci i gosti Humanitarnog fonda Srpskog privrednog dru{tva ''Privrednik'', koji se ve} 113 godina stara o darovitim mladim qudima, podsti~u}i wihov razvoj ,stvarala{tvo i ukqu~ivawe u dru{tvene tokove, najavili su ovogodi{wi konkurs za prijem pitomaca otvorenim do Vidovdana.

-Uz zahvalnost svima koji poma`u da na{i pitomci postanu radni, ~estiti i {tedqivi qudi `elim da napomenem da ovakva vrsta donatorstva na na{im prostorima postoji od davnina, ali i da je to kapital za budu}nost-rekao je potpredsednik patronata Humanitarnog fonda "Privrednik" vladika Porfirije .-Po-

Selo u kojem se i sveci ra|aju Episkop Artemije (Radosavqevi}) ro|en je 15. januara 1935. u selu Leli} kod Vaqeva, gde i sveti vladika Nikolaj Velimirovi}. U mladosti se upoznao s arhimandritom ocem Justinom Popovi}em, duhovnikom manastira ]elije, koja ga je i zamona{io nakon zavr{etka Bogoslovije 1960. Nakon Teolo{kog fakulteta u Beogradu, upisao je poslediplomske studije u Atini i odbranio doktorsku disertaciju „Tajna spasewa po Svetom Maksimu Ispovedniku“. U manastiru Crna Reka je proveo 13 godina dok nije izabran za episkopa ra{ko-prizrenskog 1991. Ve} skoro tri decenija smatran je jednim od ~etvorice najuticajnijih teologa SPC – "justinovci" su i mitropolit Amfilohije, episkopi Atanasije (Jevti}) i Irinej (Bulovi}).

Prilikom posete potpredsednika SAD Xozefa Bajdena, Artemije nije dao blagoslov za wegovu posetu manastiru Visoki De~ani, izdaju}i o{tro sro~eno saop{tewe naslovqeno „De~ani i Bondstil – najpre Tadi}, sada Bajden“, ali je Arhijerejski sabor SPC tu odluku poni{tio i izrazio `aqewe zbog we.

Foto: R. Hayi}

magawem drugima izgra|ujemo sami sebe, jer samo vrline zauvek traju i grade i pojedinca i narode.

Sino}ni koncert je pratila i izlo`ba kandila i molitvenih ikona izra|enih kombinovanom tehnikom u drvetu “Predawe svetlosti“ autora Sr|ana Soldatovi}a, posve}ena omladini i delatnicima i dobrotvorima Srpskog privrednog dru{tva „Privrednik“.

Na prvoj redovnoj sednici Vujadin Masnikosa izabran je ju~e za predsednika Udru`ewa pitomaca. Ovo udru`ewe ima za ciq da umre`i biv{e pitomce "Privrednika" kako bi sada{wim pomagali u profesionalnoj afirmaciji.

D. Deve~erski

– Doma}i zadatak za sve u~enike u Vojvodini je da posle {kole povedu roditeqe u polusatnu fizi~ku aktivnost – ka`e dr Jege{. – U osnovnim {kolama u Vojvodini izgra|ene su brojne fiskulturne sale, mada ih jo{ uvek nemaju sve, ali studentska populacija je u daleko gorem polo`aju jer nema fiskulturne sale ni terene za rekreaciju.

Savetnik za vrhunski i kvalitetan sport dr Milorad Dokmanac nagla{ava da fizi~ka aktivnost podrazumeva ne{to drugo od sporta, odnosno podrazumeva rekreativne aktivnosti.

– Za 15 godina, od 1995. do 2010. deca su 30,3 posto vi{a, telesna masa kod de~aka ve}a je 15,9 posto, a kod devoj~ica 10,28 posto, {to je alarmantno jer ilustruje nedovoqno kretawe, fizi~ku aktivnost i lo{ na~in ishrane – isti~e dr Dokmanac. – Studentima je ukinuto i to malo fizi~ke aktivnosti na fakultetima {to su imali, {to ih je prikovalo za stolice.

J. Barbuzan

Paqba i za kraj Dana pobede Odbor Vlade Srbije za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije, pod pokroviteqstvom premijera Mirka Cvetkovi}a, narednih dana }e realizovati brojne programe posve}ene obele`avawu Dana pobede nad fa{izmom u Drugom svetskom ratu.

Kako je saop{teno iz Vladine Kancelarije za saradwu s medijima, dr`avni program obele`avawa Dana pobede po~e}e 7. maja, kada }e u osnovnim i sredwim {kolama u Srbiji biti odr`ani tematski ~asovi posve}eni antifa{izmu, slobodarstvu i rodoqubqu, kao i analizi sudbonosnih doga|aja koji su obele`ili period Drugog svetskog

rata. Dan kasnije s Beogradske tvr|ave bi}e izvedena po~asna artiqerijska paqba, a na sam Dan pobede, 9. maja, bi}e polo`eni venci u okviru kompleksa Grobqa oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu, na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali i na streli{tu u Jajincima. Na kraju }e premijer Cvetkovi} 9. maja u ve~erwim ~asovima u Velikoj ratnoj sali zdawa Starog General{taba prirediti prijem za u~esnike Drugog svetskog rata, zvani~nike republi~kog parlamenta, ~lanove Vlade, diplomatske predstavnike, izaslanike odbrane i {efove me|unarodnih misija u Srbiji.

CRNA HRONIKA

~etvrtak6.maj2010.

JU^E NA NOVOSADSKOM GRADSKOM GROBQU

Ekshumirana dva tela iz devedesetih Dva tela, sahrawena na Gradskom grobqu u Novom Sadu po~etkom devedesetih godina pro{log veka, ju~e su ekshumirana, a za danas je planirano da se u Iloku predaju hrvatskoj komisiji. Kako je saop{tio de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Miroslav Alimpi}, ekshumirano je telo Ane Sunare, sahrawene 1992. godine. Ona

je `ivela i preminula u Domu za stare u Futogu. Posmrtni ostaci ove `ene bi}e predati Komisiji u Hrvatskoj , koja }e ih zatim predati porodici koja je to zahtevala.

Tako|e, otkopano je i identifikovano telo Karla Raji}a, koji je sahrawen na pomenutom grobqu 1991. godine kao nepoznata osoba. Taj le{ je predat

na{oj komisiji. Sudija Alimpi} je saop{tio da je identifikacija ura|ena na osnovu baze podataka DNK. Uzorci za DNK analizu uzeti su od rodbine 2001. godine, kada je ra|ena ekshumacija oko 50 osoba. Ekshumacije u Novom Sadu tra`ila je Hrvatska, a ura|ene su na zahtev Vlade Srbije.

M. V.

ISTRAGA U ZREWANINU PROTIV MENTORA K.

Osumwi~en za kra|u spava}ica Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Mentora K. (30) iz Zemuna, zbog sumwe da je poku{ao da po~ini kra|u. U no}i izme|u 27. i 28. aprila ove godine, u Pan~eva~koj ulici u Zrewaninu, Mentor je poku{ao da obije kiosk „Bla`a“, vlasni{tvo o{te}enog B. Z. Upotrebom kqu~a za odvrtawe to~kova razvalio je katanac na za{titinoj re{etki, a potom je po{ao da otvori i ulazna vrata trafike, da bi u{ao u wu i pokrao robu i novac. U tome, me-

|utim, nije uspeo, pa je pobegao s lica mesta.

Wemu se na teret stavqa i krivi~no delo te{ke kra|e, po{to se sumwa da je iste no}i u Ulici dr Laze Kosti}a provalio u prodavnicu „Ikstrim“, vlasni{tvo \. S., odakle je uzeo laptop, devet `enskih trenerki, tri `enske majice, sedam spava}ica i jedan bade-mantil, ukupne vrednosti 44.390 dinara.

Osumwi~eni Mentor K. je, po re{ewu istra`nog sudije zrewaninskog Osnovnog suda, u pritvoru od 29. aprila. @. B.

U DVE ODVOJENE AKCIJE BEOGRADSKE POLICIJE

Petoro privedeno, zapleweno 15 kila marihuane

Beogradska policija je, u dve odvojene akcije, uhapsila pet osoba zbog sumwe da su neovla{}eno proizvodile i stavqale u promet droge i tom prilikom zaplenila 15 kilograma marihuane, saop{tio je ju~e MUP Srbije.

U Trgova~koj ulici uhap{eni su Sanel V. (27), Milo{ S. (26), Aleksandar M. (23) i Grga M. (43), dr`avqanin Crne Gore, i tom prilikom je prona|eno i oduzeto ukupno devet kilograma marihuane.

Grga M. je drogu doneo iz Crne Gore, a zatim, po prethodnom dogovoru, prodao Sanelu, Milo-

{u i Aleksandru radi daqe distribucije u Beogradu.

Na autoputu Beograd–[id uhap{en je Goran B. (34), dr`avqanin Hrvatske, voza~ kamiona, u ~ijoj kabini je prona|eno i oduzeto {est kilograma marihuane "skanka", koju je osumwi~eni trebalo da preveze i proda u Hrvatskoj.

Osumwi~enima je odre|eno zadr`avawe do 48 ~asova, posle ~ega }e, uz krivi~nu prijavu biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

BE@IVOTNO TELO KOD RIBWAKA

Prona|en le{ u Veterniku Telo starijeg mu{karca u poodmakloj fazi raspadawa prona|eno je u blizini ribwaka u Veterniku. O doga|aju su odmah obave{tene policija i Hitna pomo}, javila je ju~e Radio-televizija Vojvodine.

Po dolasku na lice mesta doktor je konstatovao smrt, nakon ~e-

ga su kriminalisti~ki tehni~ari novosadske policije izvr{ili uvi|aj. Prve pretpostavke ukazuju na to da je be`ivotno telo vi{e nedeqa bilo na mestu gde je prona|eno. Le{ je nakon uvi|aja prenet u Zavod za sudsku medicinu u Novom Sadu, gde }e biti utvr|eno vreme i ta~an uzrok smrti.

POTRAGA ZA MLADI]EM S FOTOGRAFIJE

Osumwi~en za te{ke kra|e

Policija traga za mladi}em s fotografije zbog sumwe da je po~inio vi{e te{kih kra|a na podru~ju Novog Sada. Gra|ani koji mogu dati bilo kakvu informaciju o tom licu, mogu se javiti na telefonski broj de`urne slu`be 92.

c m y

14

DNEVNIK

NA PODRU^JU SUBOTICE

Dvoje poginulo u dve nesre}e U utorak posle podne na podru~ju Policijske uprave Subotica dogodile su se dve saobra}ajne nesre}e u kojima su dva lica izgubila `ivot.

U Ulici Mihajla Radni}a u Subotici dogodila se saobra}ajna nezgoda kada je putni~ko vozilo marke "tojota", kojim je upravqao Darko P. (38) iz Lov}enca, naletelo je na pe-

{aka Koletu S. ( 87) iz Subotice, koja je od zadobijenih povreda nakon sat vremena preminula u Op{toj bolnici u Subotici. Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija Osnovnog suda u Subotici.

Druga saobra}ajna nesre}a se dogodila u utorak oko 18.30 ~asova na putu izme|u Novog Orahova i Ba~ke Topole, u kojoj je

jedna osoba preminula na licu mesta. Voza~ teretnog vozila Darko H. (37) iz Ba~ke Topole je iz za sada neutvr|enih razloga izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo u jarak, gde se prevrnuo. Darko H. je podlegao povredama na licu mesta. Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija Osnovnog suda u Subotici.

A. A.

ZBOG SUMWE DA JE PRIMIO MITO

Uhap{en biv{i zamenik tu`ioca u Po`egi Biv{i zamenik javnog tu`iva~ke grupe’ Zoranu Joti}u – oca u Po`egi ^aslav MaslaJotki”. Osim sudije Vu~kovirevi} uhap{en je ju~e zbog }a, istim postupkom je, pod opsumwe da je, kao nosilac pratu`bom za odavawe slu`bene vosudne funkcije, po~inio tajne, bio obuhva}en i tadakrivi~no delo primawa mita. {wi zamenik specijalnog tuKako je ju~e zvani~no potvr`ioca za organizovani krimi|eno, pripadnici Slu`be za nal Milan Radovanovi}, koji borbu protiv organizovanog je pre okon~awa procesa prekriminala i Policijske upraminuo. ve u U`icu uhapsili su i vlasnika po`e{kog diskonta "Prijanovi}i" Slavka Prokopijevi}a, zbog sumwe da je Maslarevi}u davao novac da bi pokrenuo krivi~ne postupke protiv osoba koje su wegovom diskontu dugovale novac po osnovu nepla}awa preuzete robe.

O~ekuje se da }e osumwi~eni posle policijskog zadr`avawa u trajawu od 48 ~asova, uz zahtev za sprovo|ewe istrage, biti privedeni istra`nom sudiji Specijalnog suda u Beogradu.

Saop{teno je da su osumwi~eni uhap{eni u okviru akcije usmerene na suzbijawe koOp{tinski sud u Po`egi rupcije koju Tu`ila{tvo za organizovani krimiPred Specijalnim sudom u nal sprovodi na teritoriji Beogradu jo{ uvek je u toku cele Srbije. postupak, pokrenut sredinom Biv{i zamenik tu`ioca 2006. godine u predmetu “steMaslarevi} nije ponovo iza~ajna afera”, protiv ukupno bran na javnotu`ila~ku funktridesetak okrivqenih, kojim ciju na op{tem izboru okonsu obuhva}eni biv{i predsed~anom polovinom decembra. nik Trgovinskog suda u BeoU posledwih pet godina pogradu Goran Kqajevi} i sudija krenut je ve}i broj postupaka tog sada biv{eg suda Delinka protiv sada biv{ih tu`ilaca \ur|evi}. Optu`ba Kqajevii wihovih zamenika, kao i }u, izme|u ostalog, pripisuje protiv pojedinih sudija, koji zloupotrebu slu`benog polosu sumwi~eni za razli~ite `aja u vezi s postupkom privazloupotrebe. tizacije “Ce-marketa”, navodJo{ uvek su u toku postupci no, da bi biv{i direktor Sloprotiv biv{ih tu`ilaca Ra- bodan Radulovi} uspeo da kudeta Terzi}a i Milorada Cvipi taj trgovinski lanac. Kqajovi}a, a pre nekoliko godina jevi}, a i Delinka \ur|evi} je okon~an postupak vo|en su u odbrani odbacili sve opprotiv biv{eg tu`ioca Milatu`be. na Sarajli}a. Biv{i sudija U drugoj polovini 2008. goVrhovnog suda Srbije Qubodine pokrenuta je istraga promir Vu~kovi} je pre tri goditiv biv{eg sudije beogradskog ne pravosna`no osu|en na Trgovinskog suda @eqka Mu{est godina zatvora po optuwize. Tada je zvani~no saop`bi koja ga je teretila da je {teno da je Muwiza, u svojstvu primio mito “da bi pred Vrpredsednika ste~ajnog ve}a hovnim sudom izdejstvovao kompanije "BIM Slavija bla`u presudu vo|i ’kru{eAD", osumwi~en da je, “po

BE^EJAC IZVR[IO SAMOUBISTVO

Koban skok s tre}eg sprata J. S. (54) iz Be~eja, sa stanom u Glavnoj ulici 86, izvr{io je 4. maja, usred bela dana, samoubistvo sko~iv{i iz spava}e sobe svog stana na tre}em spratu. Mada je bilo o~ito da je re~ o samoubistvu, de`urni sudija be~ejskog suda Gordana Glava{ki uputila je be`ivotno telo na obdukciju.

Kako se tragedija desila u 14.45 sati, mnogi sugra|ani su bili na mestu uvi|aja. [ta je nateralo poznatog be~ejskog teniskog rekreativca na to da sam sebi presudi, osta}e nepoznato.

U posledwe vreme je primetno bilo wegovo depresivno stawe,

od ~ega se i le~io. Tome je, nema sumwe, doprinela porodi~na tragedija od pre desetak godina, kada je otac ~eki}em usmrtio majku. To ga je toliko pogodilo da je promenio ro|eno prezime.

Me|utim, depresiji je doprinelo i nesnala`ewe posle svojevoqnog napu{tawa radnog mesta hemijskog tehni~ara u Fabrici za preradu soje „Sojaprotein“. Otpremnina koju je uzeo se potro{ila i finansijske neda}e su, o~ito, postajale sve ve}e breme. Po nekim nezvani~nim saznawima, planirao je da proda stan, ~ak je i neke stvari ve} popakovao.

V. J.

prethodnom dogovoru s Nemawom Jolovi}em kao ste~ajnim upravnikom tog preduze}a, 23. februara 2006. doneo re{ewe kojim je, bez osnova, odobrena isplata iz ste~ajne mase HK ’BIM Slavija’ preduze}u ’JU trejd @eleznik’ kao pravnom sledbeniku potra`ivawa Beobanke Beograd u ste~aju, iako

je znao za nalaz ve{taka da ne postoji objekat na kojem je uspostavqena hipoteka”.

Biv{eg okru`nog tu`ioca u Beogradu Radeta Terzi}a optu`nica tereti da je tokom 2001. godine, “kao okru`ni javni tu`ilac direktno – usmeno i pisano, nalo`io ~etvrtom op{tinskom tu`iocu Biqani Radovanovi} i wenim zamenicima Du{anu Simi}u i Mioqubu Vitorovi}u da u postupku istrage protiv pripadnika ’zemunskog klana’ istra`nom sudiji sugeri{u wihovo pu{tawe iz pritvora, iako je znao da za to nije bilo zakonskog osnova”, te da se to pre svega odnosilo na vo|e "zemunaca", sada pokojne Du{ana Spasojevi}a i Mileta Lukovi}a. Osim toga, istom optu`nicom Terzi} se tereti da je 2002. godine nalo`io svom zameniku Miroslavu Vlaji}u da kod postupaju}eg sudije "odustane od krivi~nog gowewa Milorada Ulemeka Legije" u postupku pokrenutom u vezi s incidentom u beogradskom

klubu "Stupica" juna 2001. godine, kada je Ulemek pucao, a posle se opirao hap{ewu. Na su|ewu, koje je po~elo sredinom pro{log meseca, Terzi} je u potpunosti odbacio sve optu`be koje ga terete za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`ja. Pred sada biv{im Drugim op{tinskim sudom u Beogradu po~etkom pro{le godine je po~elo su|ewe biv{em zameniku republi~kog tu`ioca Miloradu Cvijovi}u, okrivqenom da je u vreme dok je obavqao du`nost na~elnika Gra|anskoupravnog odeqewa Republi~kog tu`ila{tva, ”neovla{}eno, kr{e}i propise, iz pisarnice izuzeo predmet ’Ce-marketa’ i re{io ga bez znawa postupaju}eg tu`ioca, da bi tada{wem generalnom direktoru te firme Slobodanu Radulovi}u uklonio konkurenciju i omogu}io mu da preko svoje privatne firme ’Primer Ce’ kupi akcije ’C2-marketa’ po povoqnijim cenama”. Odbeglom Radulovi}u, koji je s funkcije direktora “Ce-marketa” smewen nakon {to je po~etkom 2006. taj trgovinski lanac kupila kompanija “Delta holding”, sudi se u odsustvu u predmetu “ste~ajna afera” po optu`bi za zloupotrebe slu`benog polo`aja u vreme dok je bio direktor. Na su|ewu 15. januara 2009, Cvijovi} je tako|e negirao sve optu`be.

Protiv biv{eg okru`nog tu`ioca u Beogradu i nekada{weg zamenika republi~kog javnog tu`ioca Milana Sarajli}a postupak je pokrenut u vreme policijske akcije “Sabqa” 2003. godine. On je tada uhap{en i procesuiran pod sumwom da je od decembra 2002. do marta 2003, u zamenu za informaciju o lokaciji na kojoj je “sur~inac” Qubi{a Buha ^ume, od vo|e “zemunskog klana” sada pokojnog Du{ana Spasojevi}a, “dobio dva sata, tri plakara i 1.000 evra”. Posle okon~awa prvostepenog procesa Sarajli} je, presudom iz 2006. osu|en na tri godine zatvora.

J. Jakovqevi}

OPTU@NICA PROTIV BO@IDARA C. IZ ZREWANINA

Uhva}en u provali stana

Protiv Bo`idara C. (31) iz Zrewanina Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu koja ga tereti da je po~inio krivi~no delo razbojni~ke kra|e. Po navodima Tu`ila{tva, Bo`idar je 7. septembra pro{le godine, oko 21 sat, u Svetosavskoj ulici u Zrewaninu, maskiran fantomkom, do{ao do dvori{nog stana @. \. Metalnim pajserom je otvorio ulazna vrata, a onda u{ao u stan. Izvr{io je premeta~inu, te oduzeo tri boce alkoholnog pi}a, ru~ni sat, drvenu kutiju sa zlatnim i srebrnim nakitom, ru~nu bu{ilicu i

upaqa~, sve u vrednosti od 100.000 dinara.

Kada je s ukradenim predmetima, koje je stavio u svoj ranac i najlonsku kesu, po{ao iz stana, na ulaznim vratima se pojavio vlasnik. Razbojnik je zapretio doma}inu da }e ga napasti, obrativ{i mu se re~ima: „Sad }u ti je.… mater“. Metalnim pajserom je, potom, udario @. \. u levu nadlakticu i glavu, nanev{i mu tako lake telesne povrede. Doma}in se, me|utim, nije dao, nego je savladao ne`eqenog gosta i zadr`ao ga na licu mesta do dolaska policije. @. B.

KULTURA

DNEVNIK KONCERT BEOGRADSKE FILHARMONIJE SA ^ETVORICOM IZUZETNIH VIOLINISTA

U punom sjaju Ako su dva februarska koncerta Beogradske filharmonije koje je vodio neprikosnoveni dirigentski mag i qubimac svih generacija na{ih muzi~ara i publike, Zubin Mehta, ve} pre wihovog odr`avawa bila ozna~ena kao vrhunac teku}e sezone nacionalnog orkestra, ali i kulturnog `ivota glavnog grada, onda bi muzi~ki doga|aj broj jedan u ovoj godini bez sumwe mogao biti i gostovawe tako|e harizmati~nog, britanskog dirigenta Ser Nevila Marinera, ~ija je atraktivnost uve}ana i u~e{}em ~etvorice izuzetnih violinista, kao solista u jednom sasvim nepoznatom delu.

Program ruske romanti~arske literature, konkretno, dve kompozicije Petra ^ajkovskog, uokvirio je „Kon~ertante“ za ~etiri violine i orkestar u A-duru wegovog savremenika, nema~kog kompozitora i violiniste Ludviga Vilhelma Maurera, koji je dirigentskim i pedago{kim radom bio dugo vezan za Rusiju, prevashodno Sankt Peterburg. Objavqen 1831, ovaj „~etvorostruki“, nalik baroknom kon~ertu grosu, violinski koncert, o`iveo je pod prstima Hagai [ahama, Stefana Milenkovi}a, Itaija [apira i Roberta Bokora (od pro{le sezone i umetni~kog direktora na{eg orkestra), ~iji je pristup, uslovqen savr{enim individualnim vladawem instrumentom, bio i stilski veran i romanti~arski ekspresivan, premda nas, uprkos demonstracije slo`enih tehni~kih „za~koqica“ i obiqa virtuoznih elemenata nije uverio u zna~ajnije umetni~ke vrednosti Maurerevog koncertantnog ostvarewa. Ipak, osvajali su snaga i puno}a ujediwenog solisti~kog zvuka, {arm i elegancija izvo|ewa, uz dragocenu podr{ku i saradwu orkestra, a sve je suvereno i ja-

sno, s mladala~kim poletom ujediwavao veliki, 86-godi{wi dirigent - gost.

O~ekivawe visokog umetni~kog rezultata i do`ivqaja od posledweg aprilskog koncerta Beogradske filharmonije obistinilo se prvenstveno zahvaquju}i intrerpretaciji muzike Petra ^ajkovskog koju je orkestar protuma~io na nivou prvorazrednog, u celini vrlo homogenog ansambla, ~ije pojedine grupe sve vi{e imponuju skladno{}u i intonativnom ~isto}om, ovog puta posebno impresioniraju}i disciplinom i ponesenom sonorno{}u sekcije violon~ela. Me|utim, i sve ostalo je te ve~eri zvu~alo kako treba. ^ulo se to ve} u uvertiri-fantaziji „Hamlet“ koja je u pore|ewu s izvo|ewem koje je u Novom Sadu oktobra 2009. ostvario Simfonijski orkestar Ruske dr`avne kapele delovala i ekspresivnije i rezolutnije, a tok „dramatur{ke radwe“ kompozicije bio uverqiviji.

Beogradska filharmonija ~iji smo programski doprinos proteklom Nomusu „prepoznali“ kao jedan od vrhunaca festivala, prikazala se u punom sjaju i nakon pauze, kada smo slu{ali u nas retko predstavqanu Simfoniju broj 3, jedinu dursku simfoniju ^ajkovskog (u De-duru). U spoju prikazivawa tehni~ki odli~no savladane partiture, kultivisanog, ali i temperamentnog muzicirawa i romanti~arske strastvenosti i izra`ajnosti interpretacije u kojoj nije nedostojalo ni intenziteta ni kompaktnosti zvuka, ali ni fino izra|enih detaqa, orkestar je sledio sigurni „put“ legendarnog Marinera, usmeravan nenametqivo a sugestivno, upravo kako se to od wegovog neprocewivog iskustva i pedigrea vanserijskog dirigenta i o~ekuje. Marija Adamov

NA FESTIVALU U BELGIJI

Dve nagrade zrewaninskom horu Na 58. Festivalu horova za mlade, odr`anom u belgijskom gradu Nerpeltu, hor zrewaninske Sredwe muzi~ke {kole „Josif Marinkovi}“ osvojio je dve prve nagrade, u takmi~ewu horova iz 26 zemaqa, izjavila je Tanjugu dirignet tog hora Zorica Kozlova~ki: Madi peva~i iz Zrewanina osvojili su prve nagrade u kategoriji omadinskih me{ovitih horova i u takmi~ewu etno sastava. U ukupno sedam kategorija, od 30. aprila do 2. maja, nastupilo je ukupno 126 horova.

Preko 80 programa na 47 lokacija ^etvrta manifestacija „No} muzeja“ }e se odr`ati 15. maja od 18 do 2 sata iza pono}i, i ovog puta }e u Novom Sadu ponuditi vi{e od 80 programa na 47 lokacija, podeqenih u {est gradskih zona. Ove godine je program pro{iren ~ak za ~etrdeset odsto u odnosu na prethodno izdawe, napomenula je koordinatorka programa „No}i muzeja“ u Novom Sadu Svetlana Mladenov na konferenciji za {tampu i dodala da je pove}an i broj lokacija na kojima se ova manifestacija odr`ava.

Pored osnovnih karakteristika koje su zadr`ane, kao {to je {to ve}a raznovrsnost programa za sve generacije, Svetlana Mladenov je istakla da je akcenat stavqen na interaktivne sadr`aje, jer je publika prethodnih godina pokazala veliko interesovawe za wih, a pripremqeni su i razni prate}i programi. Tako }e posetioci imati priliku da se oprobaju kao dizajneri nakita u de~jem programu „@elim da budem dizajner nakita“, da izaberu frizuru iz vremena pro{lih na Novosadskom otvorenom univerzitetu, gde }e biti prire|ene i neke

druge kreativne radionice, ili da, pored ostalog, sa arheolozima i forenzi~arima prate nau~no otkri}e u programu „Arheolog kao detektiv“ u Muzeju Vojvodine.

Programi }e ove godine biti u znaku ekologije, navela je Svetlana Mladenov i podsetila da je bio organizovan fotokonkurs pod nazivom „Ja za `ivot planete“posve}en ekologiji, sa `eqom da sami gra|ani budu kao ekolo{ka patrola dok kamerom bele`e primere nebrige, i oni su se odazvali u velikom broju.

Izabrane fotografije s ovog konkursa bi}e jedan od programa ovogodi{we „No}i muzeja“, na izlo`bi u galeriji „Podrum“ Apolo centra koji }e sav biti u znaku ekologije.

Nastavqena je i me|unarodna saradwa, tako da }e na ovoj manifestaciji biti prisutna i grupa mladih dizajnera iz organizacije „Fise“ iz Ma|arske, koja }e svoj rad predstaviti u Muzeju savremene umetnosti.

Bi}e prire|ena i izlo`ba grafi~kog dizajna u Galeriji ITD na Petrovaradinskoj tvr|avi, gde }e se odvijati programi na nekoliko lokacija, ali ne i u

Grad podeqen u {est zona [est zona u „No}i muzeja“ su: centar - pe{a~ka (SNP, galerija Podrum, Apolo centar, Trg slobode, Gradska ku}a, Hotel Vojvodina, Katoli~ka porta i okolne ulice, Gradska prodajna galerija, Mamut pab, Gradska biblioteka, Zbirka strane umetnosti Muzeja grada) centar - Dunavski park (Muzej Vojvodine, Arhiv Vojvodine, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Centar za likovno vaspitawe i obrazovawe dece, galerija Most, Mali likovni salon, Studio „M“), centar - Banovina (zgrada Banovine, OTP banka, Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Galerija Matice srpske, Galerija Poklon zbirke Rajka Mamuzi}a, Zavod za za{titu prirode Srbije, Novosadski otvoreni univerzitet, Galerija Renata), centar- Zlatne grede (Led art, Foto, kino i video savez Vojvodine, Francuski kulturni centar, Galerija Prometej, Akademija umetnosti, Radio kafe 021, Gimnazija Svetozar Markovi}), Liman (Spens, SKC, Ronila~ki klub Danubius, Rut 66, Muzej Fantazi u Cara Du{ana), Tvr|ava (Suburbium, Galerija Itd, Galerija Urban distrikt, Likovni krug, Ateqe Jovana Boba, Galerija tapiserija Bo{ko Petrovi}, Planetarijum).

Nastupa ~uvena Iva Bitova

Iva Bitova na jednom od nastupa

ni `ivot, ti{inu i pozitivnu atmosferu.

Profesionalnu muzi~ku karijeru Iva Bitova je zapo~ela saradwom sa perkusionistom Pavelom Fajtom iz ~e{ke alternativne rok grupe „Dunai“ ~ija je muzika bila pod uticajem slovenske i romske etno tradicije. Kasnije je sara|ivala sa poznatim imenima Nove muzike: Fredom Fritom, Krisom Katlerom, Tomom Korom i mnogim drugima. Tokom karijere je izdala osam samostalnih albuma, a na jo{ {esnaest je sa-

15

MANIFESTACIJA „NO] MUZEJA” 15. MAJA U NOVOM SADU

NA „INTERZON” PROMOTIVNOM KONCERTU, U POZORI[TU MLADIH

U utorak, 11. maja, u Pozori{tu mladih, sa po~etkom u 21 sat, koncert }e odr`ati ~uvena ~e{ka umetnica Iva Bitova.

Ona }e u Novom Sadu nastupiti u okviru akcije promotivnih koncerata kojima se najavquje 11. izdawe „Interzona“, me|unarodnog festivala aktuelne muzike (trebalo bi da se odr`i u septembru).

Nakon deset godina bi}e to ponovni nastup Ive Bitove, kompozitorke, violinistkiwe i vokalne umetnice, jedne od najve}ih evropskih muzi~kih inovatorki, koja, po sopstvenim re~ima, „ne priznaje nikakve granice ni podele u muzici“. Na muzi~kim scenama u svetu, Bitova je poznata kao muzi~arka koja pored me{avine avangardne, rok i folk muzike, izvodi i dela klasi~nih kompozitora. Pored jedinstvenog glasa Iva Bitova se izdvaja svojom instrumentalnom tehnikom. Ina~e, kao pozori{na i filmska glumica (u Brnu je stekla i muzi~ko i gluma~ko obrazovawe) ostvarila je uloge i u nekoliko ~e{kih avangardnih filmova.

Wenu autorsku muziku kritika opisuje kao „muziku koja animira stare mitove povezuju}i ih sa sada{wim trenutkom, „kao „igru ritmova seksualnosti“ i „autenti~ni spoj uzletele imaginacije i realnosti modernog dru{tvenog `ivota“.

Kako umetnica ka`e, ima tri izvora inspiracije: svakodnev-

~etvrtak6.maj2010.

ra|ivala sa drugima autorima i izvo|a~ima.

U najkra}em, koncert Ive Bitove bi i ovoga puta trebalo da bude prvoklasni muzi~koscenski doga|aj za sve one koji su je ve} upoznali, kao i one koji }e se sa wenom muzikom, u utorak, susresti prvi put.

Ulaznice za koncert su u prodaji, staju 500 dinara i mogu se kupiti u kwi`ari „Nublu“ (@arka Zrewanina 12), Kafe galeriji „Izba“ (@eleni~ka 4) i, na dan koncerta, u Pozori{tu mladih.

V. Crwanski

prostoru Muzeja grada Novog Sada i u podzemnim vojnim galerijama koji }e ove godine, po re~ima Svetlane Mladenov, biti zatvoreni, a zbog ~ega je tako, Muzej grada nije ponudio nikakvo obja{wewe, ve} je za „No} muzeja“ prijavio samo izlo`bu u svom prostoru u Dunavskoj ulici.

Svetlana Mladenov je najavila i baletski performans u programu „Intimno - javno“ u Ulici Laze Tele~kog, a performansa u izvo|ewu AlterPerformera }e biti i u pe{a~koj zoni u centru grada.

U ovogodi{woj „No}i muzeja“ u Novom Sadu najavqeno je da posetioce i u~esnike o~ekuju nagrade svakog punog sata, na razli~itim lokacijama. U 19 sati u Galeriji Nova SNP -a bi}e dodeqene nagrade za posetioce, u 20 sati u galeriji „Podrum“ u Apolo centru bi}e uru~ene nagrade za najuspe{nije u~esnike fotokonkursa „Ja za `ivot pla-

nete“. U 21 ~as nagrade za najuspe{nije u~esnike kreativne radionice „@elim da budem dizajner nakita“ bi}e dodeqene u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, a u 22 sata sledi nagrada za pobednika na foto konkursu „Moda u no}i 2009“ u Foto, kino i video savezu Vojvodine. U 23 sata }e na zatvorenom bazenu na Spensu biti dodeqena nagrada za najboqi studentski rad na izlo`bi „Vodeni trag“, a u pono} }e u Muzeju Vojvodine biti uru~ena ekskluzivna nagrada Galerije satova i nakita Beri} koja sledi u~esniku nagradne igre ~iji listi} bude izvu~en. Ta~no u pono} }e iz kutije pored eksponata-nagrade u Muzeju Vojvodine biti izvu~en listi} i bi}e progla{en pobednik. OTP banka, koja je generalni sponzor „No}i muzeja“ u Novom Sadu, dodeli}e svoju nagradu za posetioce u jedan sat iza pono}i u svojim prostorijama na Bulevaru Mihajla Pupina 6.

Jedna ulaznica va`i za posetu na svim lokacijama i ve} se kupuje u poslovnicama OTP banke po ceni od 250 dinara u pretprodaji, dok }e 15. maja biti 300 dinara i prodava}e se na odre|enim lokacijama od 18 do 2 ~asa ujutro. Ulaz je besplatan za starije od 70 i mla|e od sedam godina. Uz svaku ulaznicu se dobija besplatan katalog - vodi~ kroz programe ove manifestacije. Tu se mo`e na}i opis svih sadr`aja, mape lokacija po zonama, satnica, i informacije o prate}im programima.

N. Pej~i}

ZBIRKA STUDIJA O PROZI SRPSKIH KWI@EVNICA

Istorija `enskog pisma Polaze}i od teze da je kwi`evnost koju su kod nas pisale i pi{u `ene, jo{ uvek nei{~itana, profesorka Univerziteta u Kragujevcu Slavica Garowa-Radovanac objavila je nedavno zbirku studija pod naslovom “@ena u srpskoj kwi`evnosti” (DOO Dnevnik-Novine i ~asopisi, 2010.). Osnovni predmet interesovawa autorke jeste proza srpskih kwi`evnica, koja je nastajala u {irokom vremenskom rasponu od 150 godina.

U zborniku je hronolo{kim redom sabrano petnaest obimnih studija, svrstanih u nekoliko poglavqa: Pogled u 19. vek, Srpske kwi`evnice prve polovine 20. veka, Me|uratni `enski roman, Pogled u drugu polovinu 20. veka, Pobuwene `ene kao kwi`evne junakiwe, Slikarka Milena Pavlovi}-Barili kao kwi`evna junakiwa i Ka evropskom romanu.

Polazi se od prvih dnevnika Anke Obrenovi} (iz 1836.) i Milice Stojadinovi} Srpkiwe

(iz 1854.), pa sve do najnovijih romana 21. veka, poput “Ku}e u Puertu” Gordane ]irjani}.

Slavica Garowa-Radovanac uo~ava prisustvo specifi~nog “`enskog na~ela” u svekolikoj na{oj istoriji kwi`evnosti, po~ev od usmene, narodne kwi`evnosti, pa do modernih `enskih likova i autorki romana 20. stole}a.

Mada je odabir autorki na prvi pogled nepovezan, kao i wihova, `anrovski izrazito heterogena proza, kwiga funkcioni{e kao celina- tematska, metodolo{ka i zna~ewska. Kako se navodi u recenziji, re~ je o ambiciozno koncipiranom uvidu u drugost `ene i vi{estruku zanemarenost `enskog doprinosa srpskoj kwi`evnosti i kulturi.

Razlog zbog kojih se autorka ovog zbornika nije bavila pesnikiwama je taj {to one zavre|uju posebnu, ako ne i obimniju kwigu.

R. Lotina

Preminuo Radoslav Zlatan Dori} Pozori{ni rediteq i dramski pisac Radoslav Zlatan Dori} preminuo je u Beogradu u 71. godini, posle duge i te{ke bolesti.Ro|en je 1940. u Ba~kom Gradi{tu (u Vojvodini). Gimnaziju je zavr{io u Be~eju, a Akademiju za pozori{te, film, radio i televiziju u Beogradu 1964.Kao stalni pozori{ni rediteq `iveo je i radio u Ni{u, Mostaru, Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu...

Trajnije je bio vezan za Narodno pozori{te u Somboru, Narodno pozori{te u Beogradu i Novosadsko pozori{te, a bio je dugogodi{wi ~lan i umetni~ki direktor Pozori{ta na Terazijama. U novije vreme ~esto je radio u pozori{tu „Slavija“ gde je po svojim tekstovima re`irao popularne predstave „Alo, o’|e mobilni“, „\e god sam bio

svud sam poginuo“,“Sezona naru~enih ubistava“, „Srbi grade ku}u“, „Kako smo voleli druga Tita“ i „Kako su se zavoleli ~etnici i partizani“. Komadi su mu izvo|eni u Novom Sadu, Beogradu, Ni{u, Somboru, Zaje~aru, Kikindi, Budimpe{ti, Novoj Gorici...

Prva drama koju je napisao je „Sarajevski atentat“ (1967), a me|u ostalim su: „Gimnastika za dva cvancika“, „Stol koji se quqa“, „La mama“, „Kad bi Sombor bio Holivud“.^etiri puta je dobio nagradu „Branislav Nu{i}“, a pripale su mu nagrade „Mija Aleksi}“ i „Laza Kosti}“ za dramsko stvarala{tvo. Tako|e je re`irao oko 150 predstava. Objavio je kwige drama „Vojvo|anska dramska triologija“ (1997) i „Nova dramska triologija“ (2002).

SPORT

~etvrtak6.maj2010.

c m y

16

DNEVNIK

SUTRA U PARIZU PO^IWE FAJNAL-FOR TURNIR KO[ARKA[KE EVROLIGE KATALONCI BILI NAJBOQI TIM U EVROLIGI

Raspored finalnog turnira

Barsa `eli krunu

Huan Karlos Navaro

Pro{le godine Barselona je bila tre}a na fajnal-foru odigranom u Berlinu. Ve}ina igra~a koji su nastupali za naj~uveniji katalonski klub i danas nose Barsin dres, ali to vi{e nije ista ekipa. Tokom sezone koja se pribli`ila kulminaciji, ova ekipa pokazala je najvi{e i zabele`ila samo dva poraza. Jedan joj je naneo Partizan u Pioniru, a drugi put Barselona je pora`ena u svojoj Blau grani, u plej-of susretu s Realom.

Trener ]avi Paskval ima na okupu ekipu koja je sjajno izbalansirana i na svim pozicijama veoma jaka. Mnogi }e re}i kako je bekovska linija Barse osnova tima, jer u woj igraju sve sami asovi: Navaro, Rubio, Lakovi~, Bazile i Grimau. Me|utim, pogled na spisak centara, svedo~i da ni na pozicijama viskokih igra~a plavo-crveni nisu ni{ta slabiji, jer tu su Vaskez, N’Dong, Moris, Lorbek, Mikel... Dakle, [panci zaista imaju mo}nu ekipu i, po mi{qewu mnogih stru~waka, najve}i su favoriti za titulu prvaka Evrope.

- Za sve nas plasman na fajnal-for u Parizu izuzetno je va`an - rekao je li-

der ove ekipe Huan Karlos Navaro. - Do wega smo stigli uz pomo} prepiznatqivog stila igre i nemamo nameru da od wega odustajemo ni u Francuskoj. Li~no, u Barsu sam se vratio iz NBA lige ba{ zbog ciqa ~ije je ostvarewe sad pred nama - osvajawa Evrolige. To bi bila stepenica vi{e za klub i svakog od nas pojedina~no i ulo`i}emo maksimum napora kako bismo ciq i ispunili.

Rival u polufinalu bi}e ekipa CSKA s kojom je va{ klub igrao i u polufinalima 2003., 2006. i 2009. godine.

Svaki put Rusi su pro{li u zavr{ni me~. Da li vas to tera na oprez?

- Za nas su dueli s ekipom CSKA specijalni i ovoga puta nastoja}emo da prekinemo pobedni~ki niz ruskog tima objasnio je Navaro. - Veoma je bitno da odigramo najboqe protiv talentovane i iskusne ekipe kakvu Rusi imaju. Uspemo li, to }e nam dati silan zamah i u me~u za titulu, ali smo svesni da nas ~ekan izuzetno te`ak posao, jer Holden, [i{kauskas, Lengdon, Kaun, Planini} i ostali prvotimci CSKA jesu sjajan tim i imaju `equ da opet zasednu na krov Evrope.

EKIPA CSKA OSMI PUT UZASTOPNO NA FAJNAL-FORU

^udesan ose}aj osvajawa Ve} je postalo pravilo da je za sedam proteklih fajnal-forova. u~e{}e na fajnal-foru EvroliSvaki igra~ `eli da oseti atge jedno mesto rezervisano za mosferu koja vlada na ovakvim mo}ni ruski tim CSKA iz Moutakmicama, da bude deo tog skve. Osmi put uzastopno ova spektakla. ekipa zaigra}e u polufinalu, motivisana do krajwih granica i `eqna da osvoji sedmu titulu {ampiona Evrope.

Jedan od predvodnika Moskovqana ve} ~itav niz godina je Litvanac Ramunas [i{kauskas, igra~ koji je izuzetnu vrednost dokazao kroz ~itav niz ~uvenih ko{arka{kih obra~una. O predstoje}em fajnal-foru on je rekao: - Istinsko sportsko ~udo jesu rezultati koje Ramunas [i{kauskas ostvarujemo ve} godinama. Barem ja to tako ose}am. MeVa{ tim ima najvi{e iskustva ni }e ovo biti ~etvrto uzastopod svih u~esnika fajnal-fora. no u~e{}e na fajnal-foru, tre}e [ta to mo`e da zna~i u kona~u dresu CSKA, a mogu da zaminom raspletu? slim kako se ose}a jedan Xej Ar - To je sigurno neki plus za Holden koji je u~estvovao u svih nas. Ne}u da ka`em kako mo`e

Petak, 7. maj Barselona - CSKA Partizan - Olimpijakos

da donese i neku prevagu, ali iskustvo mo`e da bude bitno u slu~aju neizvesne utakmice, kada jedna lopta odlu~uje o pobedniku. A ba{ takav susret mogao bi da donese na{ okr{aj u polufinalu s jakom ekipom Barselone. Pripremili smo se jako dobro, imamo kvalitet za borbu koja vodi do titule i verujemo u na{u snagu. [ta vas li~no motivi{e da iznova juri{ate na evropski tron?

- Motiv pronalazim u ~udesnom ose}awu kada se pobedi i kada se podigne {ampionski pehar Evrolige. Svaki ko{arka{ `eli da ga osvoji barem jednom, a kada se to desi, poku{avate da podvig ponovite jo{ puno puta. ^udesan je to ose}aj i osvajawe trofeja je i jedan od osnovnih razloga zbog kojih se igra ko{arka.

REGAL, BARSELONA Ime i prezime Visina Godine Pozicija Zemqa 5. \anluka Bazile 192 35 bek Italija 8. @ordi Trijas 206 30 krilo [panija 9. Riki Rubio 192 20 bek [panija 10. Jaka Lakovi~ 186 32 bek Slovenija 11. Huan-Karlos Navaro 191 31 bek [panija 13. Lubo{ Barton 200 30 krilo ^e{ka 17. Fran Vaskez 209 27 centar [panija 21. Bonifejs N’Dong 213 33 centar Senegal 22. Havijer Rabaseda 201 22 krilo [panija 23. Terens Moris 207 31 krilo SAD 24. Viktor Sada 192 26 bek [panija 25. Erazem Lorbek 208 26 centar Slovenija 33. Pit Mikel 197 32 krilo SAD 44. Royer Grimau 196 32 bek [panija Trener: ]avi Paskval PUT DO PARIZA - Regularni deo: Fenerbah~e Ulker 82:59 i 89:55, Cibona 81:59 i 80:66, @algiris 77:70 i 89:55, Asvel 72:62 i 90:64, Montepaski Sijena 84:65 i 85:70. Top 16: Marusi 79:69 i 85:58, Partizan 66:67 i 82:64, Panatinaikos 83:71 i 70:67. Plej-of: Real Madrid 68:61, 63:70, 84:73 i 84:78.

Skor u ovogodi{woj Evroligi: 20 utakmica, 18 pobeda, 2 poraza, ko{ razlika 1593:1303. Prose~an rezultat 80:65.

Nedeqa, 9. maj 18 21

Me~ za 3. mesto Finale

18 21

ARENA U KOJOJ SE IGRA FAJNAL-FOR

Bersi za spektakl Finalni turnir ~etiri najboqe ekipe u ovogodi{woj ko{arka{koj Evroligi igra se u nadaleko poznatoj dvorani Ominsport de Pariz-Bersi. Re~ je o multifunkcionalnom objektu koji je izgra|en 1984. godine i koji je do sada bio popri{te odr`avawa mnogih velikih sportskih doga|aja, ali i nezaboravnih koncerata.

Kapacitet Bersija, kada je ko{arka u pitawu, iznosi oko 14.000 mesta i poznato je ve} da }e za fajnal-for dvorana biti ispuwena, odnosno da su karte odavno planule. Do sada je u ovom sjajnom sportskom objektu ve} odigran jedan fajnal-for, ali tada{we Lige {ampiona, a dogodilo se to 1996. godine. Tako|e, finalni deo Evropskog prvenstva u ko{arci 1999. godine, kada je selekcija tada{we SCG osvojila bronzanu medaqu, igran je u Bersiju.

NA[I TRENERI NAJTROFEJNIJI

Sedam titula @eqka Obradovi}a Puno velikih trenerskih imena prodefilovalo je kroz raniji Kup {ampiona, a sada{wu Evroligu. Ipak, u dru{tvu velikana najtrofejniji je srpski stru~wak @eqko Obradovi}, koji je osvojio ~ak sedam {ampionskih zvawa u najja~em klupskom takmi~ewu u Evropi.

Prvi put Obradovi} je slavio 1992. godine s ekipom Partizana, a potom su sledile titule s Huventudom (1994.), Realom @eqko Obradovi} (1995.) i ~etiri {ampionska zvawa s Panatinaikosom godine). Profesor Aleksandar (2000, 2002, 2007. i 2009. godine).

Nikoli}, jedan od rodona~elniOdmah iza wega, s ~etiri titule, ka moderne ko{arke u Evropi, nalazi se Bo`idar Maqkovi}, osvojio je tri titule - sve tri s koji je najboqi na Starom kontiekipom italijanskog Iwisa nentu bio s Jugoplastikom (1989.

(1970, 1972. i 1973. godine). i 1990. godine), Limo`om (1993.

Po jedno slavqe od na{ih godine) i Panatinaikosom (1996. trenera imaju i Bogdan Tawevi}

(Bosna, 1979), Du{an Ivkovi} (Olimpijakos, 1997. godine) i Svetislav Pe{i} (Barselona, 2003. godine). ^etiri trofeja u vlasni{tvu su legendarnog Rusa Aleksandra Gomeqskog (1958, 1959. i 1960. s ekipom ASK Riga) i 1971. godine s timom CSKA iz Moskve, a isti broj titula ima i Italijan Etore Mesina koji je najboqi bio s Kinderom (1998. i 2001.) i CSKA-om (2006. i 2008. godine).

Od trenera iz nekada{we jugoslovenske ko{arke, najboqi u Kupu {ampiona bili su i Mirko Novosel (s Cibonom, 1985. godine) i @eqko Pavli~evi} dva puta (s Cibonom 1986. i POP 84 1991. godine).

CSKA, MOSKVA Ime i prezime Visina Godine Pozicija Zemqa 5. Nikita Kurbanov 202 24 krilo Rusija 7. Viktor Kerju 200 26 bek Rusija 8. Matja` Smodi{ 205 31 krilo Slovenija 9. Ramunas [i{kauskas 198 32 krilo Litvanija 10. J. R. Holden 185 34 bek Rusija 13. Pops Mensa-Bonsu 206 27 centar V. Britanija 15. Artem Zabelin 215 22 centar Rusija 18. Anton Ponkra{ov 200 24 bek Rusija 20. Andrej Voroncevi~ 204 23 krilo Rusija 21. Trajan Lengdon 192 33 bek SAD 24. Sa{a Kaun 213 25 centar Rusija 30. Dmitri Sokolov 214 28 centar Rusija 31. Viktor Hrjapa 203 28 krilo Rusija 34. Zoran Planini} 199 28 bek Hrvatska Trener: Jevgenij Pa{utin PUT DO PARIZA - Regularni deo: Marusi 66:65 i 78:65, Lotomatika 69:74 i 72:57, Makabi 54:71 i 77:72, Union Olimpija 79:69 i 80:77, Kaha Laboral 71:67 i 84:82. Top 16: Unikaha 86:78 i 76:70, @algiris 83:68 i 84:71, Prokom 84:73 i 81:88. Plej-of: Kaha Laboral 86:63, 83:63, 53:66 i 74:70.

Skor u ovogodi{woj Evroligi: 20 me~eva, 16 pobeda i 4 poraza, ko{ razlika 1520:1409. Prose~an rezultat: 76:70.

SPORT

c m y

DNEVNIK

~etvrtak6.maj2010.

17

SUTRA U PARIZU PO^IWE FAJNAL-FOR TURNIR KO[ARKA[KE EVROLIGE

Partizan naspram yina iz Pireja Trebalo je da protekne punih 12 godina da Partizan ponovo stigne do fajnal-fora ko{arka{ke Evrolige. Posledwi put crno-beli su se me|u ~etiri najboqe evropske ekipe na{li 1998. godine, kada su, u Barseloni, izgubili polufinali susret od kasnijeg prvaka italijanskog Kindera, predvo|enog Predragom Danilovi}em, danas predsednikom beogradskog tima.

Sutra uve~e, me|utim, Partizan pi{e novu pri~u. Po~iwe fajnal-for turnir Evrolige u Parizu, a rival u polufinalu timu trenera Du{ka Vujo{evi}a bi}e gr~ki velikan Olimpijakos, tim prepun zvezda i ekipa `eqna da ponovi uspeh iz 1997. godine kada je, predvo|ena trenerom Du{anom Ivkovi}em, osvojila do sada jedinu titulu evropskog prvaka. Crveno-beli iz Pireja imaju zaista mo}an tim, jer im je ogroman buxet, koji su odobrila bra}a Angelopulos, omogu}io da u svoje redove dovedu na{eg Milo{a Teodosi}a, NBA Litvanca Linasa Kleizu, sjajnog Amerikanca Xo{a ^ildresa, pa Hrvata Nikolu Vuj~i}a, legendarnog Tea Papalukasa, pa xinovskog tamnoputog Sofoklisa Skorcijanidisa... Zaista, trener Panajotis Janakis ima na okupu mo}an sastav, ali i takvog rivala

su ko{arka{i Partizana u ovoj sezoni pobe|ivali. Pokazalo se, po ko zna koji put, da imena sama po sebi ne igraju velike utakmice, ve} da se snaga mora pokazivati iz utakmice u utakmicu dole, na terenu.

Petar Bo`i}, kapiten beogradskih crno-belih i ~ovek koji je navikao da podi`e pobedni~ke trofeje, istakao je da su svi wegovi saigra~i jako uzbu|eni jer se finalni turnir sasvim pribli`io, ali da veruje da su emocije pod kontrolom: - Sigurno je da smo jako uzbu|eni {to smo se plasirali na F4 u Parizu - rekao je Bo`i}. - Nema mesta bilo kakvoj euforiji ili emocijama koje nam mogu poremetiti ritam. O~ekujemo da pru`imo maksimum i da u najboqoj formi budemo upravo tamo gde treba - u Parizu. Da}emo sve od sebe, pa ako to bude dovoqno, mo`da napravimo i neki korak vi{e.

Partizanov junak iz Zagreba Du{an Kecman veruje da je timska igra crno-belih kqu~na za svaki uspeh: - Samo u~e{}e na F4 u Parizu je dovoqan motiv za svakoga.

O~ekujemo da }emo sutra dati 100 posto mogu}nosti. @elimo da protiv Olimpijakosa igramo kao {to smo odigrali celo takmi~ewe u Evroligi, s maksimalnom

motivacijom, zalagawem, timski.

Poku{a}emo ravnopravno da pariramo ekipi iz Pireja, jer ona va`i za jednog od glavnih favorita za osvajawe trofeja. Dobro poznajemo Grke, igrali smo ve} ove sezone s wima. Imamo za sada samo jedan zadatak, da odigramo {to boqe, a za koliko }e to biti dovoqno - vide}emo.

Bek Partizana se osvrnuo i na pro{logodi{we polufinale kada je u dresu Panatinaikosa igrao upravo protiv ekipe iz Pireja: - Olimpijakos je ekipa koja motivi{e. Mislim da niko ne `eli

Neka se ponovi: Jan Veseli zakucava pored Burusisa

takvu utakmicu da odigra ostra{}eno. Va`no je koncentrisati se na dobijene zadatke u igri - objasnio je Kecman.

Veliki borac i fenomenalni skaka~, Amerikanac Lorens Roberts bio je kratak, ali i veoma jasan, rekav{i da su ovakve utakmice ono o ~emu svaki sportista sawa: - Svi razmi{qamo samo o pobedi nad Olimpijakosom i spremni smo za Pariz. Ali bi}e spremne i ostale ekipe. Va`nost utakmica je velika, fajnal-for i svako drugo finale je ne{to za ~ega se `ivi - izjavio je Roberts.

Tvorac beogradskog ko{arka{kog ~uda, trener Du{ko Vujo{evi}, naglasio je da wegov tim nije dobio plasman na zavr{ni turnir na lutriji, ve} da je to rezultat vi{egodi{weg napornog rada i anga`ovawa: - Veoma sam sre}an {to smo u~esnici fajnal-fora. Kada je ova sezona po~iwala ni u najsmelijim snovima nismo mogli da ma{tamo o tome. Ve} je napravqen fantasti~an uspeh, ali to nije ne{to {to smo dobili na lotou, ve} je posledica dugogodi{weg rada kojim je uspostavqen sistem. On ima mane i nedostatke koje bi trebalo ispravqati da bi ovakvi rezultati mogli ~e{}e da se o~ekuju, ali ukoliko

Partizanov adut: Du{ko Vujo{evi}

ho}emo da rodi visoko i sna`no drvo, mora i koren da bude dubok.

A mi smo ga stvorili. Ovakav rezultat bi trebalo da pomogne da taj sistem do kraja uspostavi i da se naprave sve okolnosti da, iako smo ve} sada stabilan evroliga{, mo`emo ~e{}e da pretendujemo na ovakve uspehe kao {to je ovaj sada.

Trener crno-belih iznova je pohvalio svoje izabranike : - Ova generacija je stvarno prolila mnogo znoja, jako na-

porno radila i dobro se pona{ala da bi do{la u ovu situaciju. Posebno mi je drago {to ovaj tim ~ine igra~i raznih rasa i nacija, iako nekima ~ak i to smeta. Presre}an sam {to ti momci mogu s qubavqu da sara|uju na ovakav na~in i deluju kao tim - zakqu~io je u svom stilu {ef stru~nog {taba Partizana.

Pripremio: A. Predojevi}

PANAJOTIS JANAKIS, TRENER OLIMPIJAKOSA

Sada smo pametniji i boqi Panajotis Janakis, trener ekipe Olimpijakosa, kao igra~ osvojio je titulu prvaka Evrope u dresu Panatinaikosa. Dogodilo se to upravo u Parizu, a sada Janakis ima novi ciq - da dovede ekipu iz atinske luke Pirej do krova Evrope, ba{ u Gradu svetlosti. Na `eqenom putu Olimpijakos u polufinalu igra s prvakom Srbije, ekipom Partizana, a Janakis je ovako prokomentarisao {anse u toj utakmici: - Kada se susre}ete s ekipom s kojom ste igrali ve} dva puta tokom sezone, to od vas zahteva da budete pametniji i boqi. Mislim da to jeste slu~aj s mojim timom, jer susreli

Milo{ Teodosi} i Panajotis Janakis

Visina 206 195 183 197 203 195 202 203 218 201 197 211 210 206 229

Godine 28 22 25 33 25 26 21 22 18 20 32 26 20 19 27

Pozicija krilo bek bek bek krilo bek krilo krilo centar bek bek centar krilo krilo centar

niku, iako ste, mo`da, boqi igra~ od wega.

Uvek u glavi mora da vam bude misao kako }e i na papiru slabiji suparnik u~initi sve da onemogu}i va{u igru. Ako to ne mo`e da u~ini brzim nogama, atakova}e na va{u psihu i vi, da biste pobedili, morate da zadr`ite mirno}u i da ostanete u utakmici. Mislim da smo nau~ili igra~e da ukoliko ne po{tuju suparnike i wihov talenat, lako mogu da izgube me~. Ciq Olimpijakosa je da osvoji pobedni~ki trofej, to ne krijemo, ali }emo zadr`ati respekt prema rivalima koji su, svi do jednog, u Pariz stigli s istom `eqom - istakao je Janakis.

OLIMPIJAKOS, ATINA

PARTIZAN, BEOGRAD Ime i prezime 4. Lorens Roberts 5. Stefan Sinovec 6. Lester Mekejleb 7. Du{an Kecman 8. Strahiwa Milo{evi} 10. Aleksandar Ra{i} 11. Vladimir Lu~i} 16. Sava Le{i} 18. Nemawa Be{ovi} 19. Aleksandar Mitrovi} 20. Petar Bo`i} 21. Aleks Mari} 24. Jan Veseli 31. Branislav \eki} 33. Slavko Vrane{ Trener: Du{ko Vujo{evi}.

smo se s problemom zvanim Partizan i potrudili smo se da ga re{imo. To vam je kao i u `ivotu: kada nai|ete na problem, to vam odmah nudi i mogu}nost da, re{avaju}i ga, napredujete i rastete.

Ipak, Beogra|ani su opasan rival. Uostalom, onemogu}ili su da na fajnal-for stignu Panatinaikos i Makabi. [ta }ete savetovati igra~ima pred ve~era{wi susret?

- U svim ovim godinama od kada sam trener Olimpijakosa, igra~ima koje sam do sada trenirao rekao sam istu stvar: ko{arka{i rastu neverovatnom brzinom svuda u Evropi. Morate da imate po{tovawa prema svakom supar-

Zemqa SAD Srbija SAD Srbija Srbija Srbija Srbija Srbija Srbija Srbija Srbija Srbija ^e{ka Srbija C. Gora

PUT DO PARIZA - Regularni deo: Unikaha 64:72 i 72:64, Efes Pilsen 67:77 i 93:92, Orlean 78:71 i 72:75, Lijetuvos Ritas 56:78 i 97:67, Olimpijakos 86:80 i 60:81. Top 16: Panatinaikos 64:59 i 66:82, Barselona 67:66 i 64:82, Marusi 49:57 i 79:76. Plej-of: Makabi: 85:77, 78:98, 81:73 i 76:67.

Skor u ovogodi{woj Evroligi: 20 utakmica, 11 pobeda, 9 poraza, ko{ razlika 1454:1494. Pose~an rezultat 73:75.

Ime i prezime 4. Teodoros Papalukas 5. Skuni Pen 6. Yo{ ^ildres 7. Nikola Vuj~i} 8. Panajotis Vasilopulos 9. Joanis Burusis 10. Jotam Halperin 11. Linas Kleiza 12. Lukas Mavrokefalidis 14. Andreas Gliniadakis 16. Kostas Papanikolau 17. Patrik Beverli 18. Milo{ Teodosi} 19. Konstantinos Slukas 21. Sofoklis Skorcijanidis Trener: Panajotis Janakis.

Visina 200 180 203 211 202 210 196 203 208 215 203 185 195 190 206

Godine 33 33 27 32 26 27 26 25 26 29 20 22 23 20 25

Pozicija bek bek krilo centar krilo centar bek krilo centar centar krilo bek bek bek centar

Zemqa Gr~ka SAD SAD Hrvatska Gr~ka Gr~ka Izrael Litvanija Gr~ka Gr~ka Gr~ka SAD Srbija Gr~ka Gr~ka

PUT DO PARIZA - Regularni deo: Orlean 94:72 i 88:84, Unikaha 68:86 i 89:68, Lijetuvos Ritas 97:73 i 89:83, Efes Pilsen 105:90 i 93:85, Partizan 80:86 i 81:60. Top 16: Kaha Laboral 94:72 i 102:85, Himki 87:69 i 83:96, Cibona 78:75 i 97:94. Plej-of: Prokom 83:79, 90:73, 78:81 i 86:70.

Skor u ovogodi{woj Evroligi: 20 utakmica, 16 pobeda, 4 poraza, ko{ razlika 1741:1581. Prose~an rezultat 87:79.

18

SPORT

~etvrtak6.maj2010.

DNEVNIK

Tores blizu ^elsija Tim Liverpula }e u jo{ samo jedan korak da podignarednoj sezoni izglenu pehar. Uz to, ^elsi bi mogao dati bitno druga~ije, a da se okiti i duplom krunom, nije iskqu~eno i da na jer }e igrati i u finalu FA klupi predvi|enoj za {efa kupa. To je nagnalo Abramovistru~nog {taba i wegove pomo}~a da u predstoje}em prelaznom nike bude promena. Najnovija roku odre{i kesu za dodatna vest je da je ^elsi, koji grabi ka poja~awa za narednu sezonu, u tituli prvaka Engleske, dao vi{e nego vru}u ponudu za napada~a Liverpula Fernanda Toresa i spreman je da za wega plati neverovatnih 70 miliona funti (negde oko 80 miliona evra), objavio je "Dejli mejl". Ako se to dogodi to }e biti najve}i transfer u istoriji britanskog fudbala!

Prema saznawima britanskog lista, preliminarFernando Tores ni dogovori ~elnika ^elsija i Liverpula na kojoj }e prvi ciq svakako biti ovu temu ve} su obavqeni, a napad na najva`niji evropski vlasnik londonskih plavaca trofej. Prvi na toj listi poRoman Abramovi~ zadovoqan je tencijalnih poja~awa je 26-gokako su razgovori tekli. Abradi{wi Tores, za koga je, ne tanovi~ je bio besan kada je ^elko davno, wegov sada{wi tresi ispao iz Lige {ampiona, ali ner i zemqak Rafael Benitez su ga trener Karlo An}eloti i izjavio da mu je od novca mnogo tim smek{ali, jer su uspeli da bitnije da igra i bori se za izdr`e sve napade rivala u trofeje. A to u Liverpulu ove borbi za titulom i sada imaju sezone nije imao...

^elsi nije gadqiv na fudbalere Liverpula. [tavi{e. Klub sa Stamford brixa svojevremeno je bio vrlo blizu anga`ovawa ikone Liverpula Stivena Xerarda (dva puta je ^elsi probao da ga dovede - 2005. i 2006. godine). Ovog puta, ^elsi je u jo{ boqoj poziciji da dovede Toresa, koji je u Liverpul do{ao 2007. godine iz Atletiko Madrida za oko 20 miliona funti. Crni oblaci nad Enfildom jasan su znak da }e tim biti (prinudno) renoviran. Za trenera Beniteza odavno se {u{ka da }e se preseliti na klupu Juventusa, za Toresa je osim ^elsija zagrejan i Man~ester siti, koji tako|e ne oskudeva u novcu, a jo{ neki igra~i crvenih su na izlaznim vratima Enfilda. Mo`da i Stivi Xi. Izraelac Josi Benajun nagovestio je odlazak dvojice najboqih igra~a Liverpula.

- Klub kao {to je Liverpul mora da u~ini sve da zadr`i igra~e kao {to su Stivi (Xerard) i Fernando, ali mnoge stvari mogu preko no}i da se promene - izjavio je Benajun.

Stankovi} se skinuo za Veniti fer Svega mesec dana uo~i po~etka Svetskog prvenstva, groznica trese ~itavu planetu, pa i SAD, za ~ije se junsko izdawe Veniti fera skinuo veliki broj fudbalera.

Jedna od najpoznatijih fotografa na svetu Eni Libovic za novo izdawe presti`nog magazina uspela je da okupi veliki broj zvezda dr`avnih timova, koji su se za editorijal slikali samo u boksericama sa nacionalnim motivima ili zastavom.

Na naslovnoj strani nalaze se Kristijano Ronaldo i Didije Drogba, a mesto me|u odabranima na{ao se i Dejan Stankovi}.

Stankovi} se u editorijalu na{ao na fotografijama sa Mihaelom Balakom i Didijeom Drogbom, dok su svoje mesto u magazinu na{li i Samjuel Eto, Suli Muntari, Lendon Donovan, \anlui|i Bufon, Karlton Kol, Alehandre Pato i Kaka.

Naravno, veliki editorijal prati i pozama{an tekst, u kome autor A. A. Gil obja{wava zna~aj fudbala kao sporta i kulturolo{ke pojave u celom svetu i zbog ~ega ve}ina planete na fudbalske zvezde gleda kao na bogove.

PLEJ-OF NBA LIGE

Dominacija Lejkersa Ko{arka{i LA Lejkersa poveli su 2:0 u polufinalnoj seriji plej-ofa Zapadne konferencije NBA lige po{to su dobili Jutu Xez rezultatom 111:103. U Kali-

Radost ko{arka{a Orlanda

forniji ni{ta novo, Juta je pora`ena i osmi put za redom, a ovaj put je pre svega nadigrana u skoku. U reketu su dominirali Pau Gasol sa 22 poena i 15 skoko-

va i Bajnam sa 17 ko{eva i 15 skokova. Po obi~aju, najefiksniji je bio Kobi Brajant sa 30 poena, 5 skokova i 8 asistencija. U ekipi iz Solt Lejk Sitija u prvi plan je ispao rezervista Milsap sa 36 poena, dok su Majls i Buzer ubacili po 20.

Orlando je deklasirao umornu (igrali sedam me~eva sa Milvokijem) Atlantu sa 114:74. Dvajt Hauard zabele`io je 21 poen i 12 skokova, a Vins Karter je ubacio 20 ko{eva. Na drugoj strani Xo Smit je ubacio 14 poena, a Pa~ulija 12p.

Rezultati, Isto~na konferencija: Orlando - Atlanta 114:71 (1:0 u pobedama), ranije Klivlend - Boston 86:104 (1:1).

Zapadna konferencija: LA Lejkers - Juta 111:103 (2:0 u pobedama), ranije Finiks San Antonio 111:102 (1:0).

TURNIR U RIMU

Ana Ivanovi}

Ana kao nekad, pala i Azarenka

Ana Ivanovi} je ponovo na staroj stazi slave. Tako se bar ~ini posle plasmana u tre}e kolo turnira u Rimu. Srpska teniserka je za sat i 36 minuta savladala desetu teniserku sveta, Viktoriju Azarenku - 6:4, 6:4. Naredna protivnica na turniru nagradnog fonda dva miliona dolara bi}e joj Ruskiwa Elena Dementijeva. Ako dobra igra i ubedqiva pobeda protiv Elene Vesnine u prvom kolu (6:1, 6:3) mo`da i nije mogao da bude parametar za procenu Anine forme, onda duel sa 20-godi-

{wom Beloruskiwom to mo`e i mora da bude.

Ivanovi}eva, koja je na VTA listi zauzima 58, imala je oscilacije u igri i protiv Azarenke, ali su periodi dobre igre daleko du`e trajali, pa je podsetila na dane kada je bila kraqica belog sporta.

Ona je na startu imala problem sa servisom. Pogodila je samo dva prva servisa, i oba puta izgubila poen, u uvodna dva gema u kojima je imala po~etni udarac. S toga ne ~udi {to je Azarenka ve} u prvom gemu na~inila brejk. Me|utim, Ivanovi}e-

va se razgoropadila i od 2:4 ekspresno stigla do 6:4. Gemove je lako osvajala, i one na svoj servis, ali je i brejkove pravila bez muke. Ni drugi set Beogra|anka nije po~ela dobro.

Azarenka je napravila brejk za 1:0, Ana je izjedna~ila na 2:2, a Beloruskiwa je opet stekla prednost brejka za 3:2. Kao i u prvom setu, i u drugom je Ana Ivanovi} imala furiozan fini{ i stavila ta~ku na revan{ Viktoriji Azarenki, koja je eliminisala sa Rolan Garosa pro{le godine u jedinom dosada{wem susretu.

Ana Kurwikova i Martina Hingis

Kurwikova i Hingis vra}aju se tenisu Biv{e teniske zvezde, Ruskiwa Ana Kurwikova i Martina Hingis iz [vajcarske igra}e zajedno na turniru parova u Vimbldonu, saop{tila je agencija Oktagon koja vodi ra~una o wihovim karijerama. Petostruka osvaj~ica gren slem turnira Hingis (29) dva puta je ostavqala tenis , a kona~no je zavr{ila karijeru 2007. godine, kada je dobila dvogodi{wu suspenziju. Bila je pozitivna na kokain, posle me~a na Vimbldonu. Ona je negirala optu`be, ali se nije `alila na kaznu.

DIVAC GOLMAN – NOLE GOLGETER: Kakva fudbalska ekipa se skupila na Dor}olu!

Kada na golu imate Vlade Divca ( na slici), u odbrani Nenada Zimowi}a, na sredini terena Dejana Bodirogu, a u napadu Savu Milo{evi}a i Novaka \okovi}a, onda i spektakl ne mo`e da izostane. Tim Srbija Opena tukao je gluma~ku postavu „Montevideo, Bog te video" sa 3:2 pred nekoliko stotina gledalaca. Golove u redovima pobedni~ke ekipe postigli su Ivan Tomi}, zatim Milo{evi} i najboqi teniser Srbije Novak \okovi}.

-Proradila je moja ubojita levica. U`ivao sam, ovo mi je bio drugi put u `ivotu da sam igrao fudbal na pravom terenu, hvala saigra~ima i svima koji su

Hingis je osvojila titulu na Vimbldonu 1997. godine.

Za razliku od [vajcarkiwe, Ana Kurwikova (29) nije u~estvovala na turnirima od 2003, a igrala je u polufinalu Vimbldona 1997. godine. Ipak, jedna od najlep{ih teniserki svih vremena ne mo`e se pohvaliti nijednom VTA titulom u karijeri u singlu. U dublu, Hingis i Kurwikova osvojile su dve titule i to na Otvorenom prvenstvu Australije 1999. i 2002. godine.

do{li da nas isprate - rekao je \okovi}, koji }e u danas startovati na Srbija Openu.

Gluma~ka ekipa je bila poja~ana biv{im asovima crno-belih, Draganom ]iri}em i Batom Mirkovi}em, a kako zabo-

raviti i ostale u~esnike pomenutog fudbalskog spektakla kao {to su vladika Grigorije, Ivan Zeqkovi}, kao pomo}ni arbitar, glavni sudija je bio sin Dragan iz „Selo gori, a baba se ~e{qa" i ostali.

PARTIZAN UO^I DERBIJA

Humska odi{e optimizmom Tri dana pre 138. ve~itog derbija, koji mo`e da re{i pitawe {ampiona, atmosfera u Partizanu je odli~na.

Svi, od {efa stru~nog {taba do igra~a su u slu`bi pripreme za me~ sezone. Optimizam podgreva i prvo mesto na tabeli i podatak da su crno – beli ti koji se pitaju, jer im odgovara i remi.

Za vedru atmosferu pobrinuo se i kapiten Mladen Krstaji}, dodu{e indirektno jer se oporavio od povrede zadwe lo`e i bi}e spreman za derbi.

Sjajni defanzivac isti~e: - Nema {anse da propustim derbi. Zbog toga sam pauzirao protiv Metalca i Smedereva.

Znam {ta se od mene u subotu o~ekuje i ni{ta nisam hteo da rizikujem. Spreman do~ekujem kom{ije i nadam se vesequ na

kraju – rekao je Krstaji}, ~ije }e prisustvo na terenu mnogo zna~iti crno – belima.

Va`an {raf je i Lamin Dijara. Golgeterski post je davna pro{lost, Senegalac uveliko sekira protivni~ke golmane.

- U pravi ~as sam proradio.

Zamislite razo~arawe kom{ija da ja recimo ne igram ?

To ne bi bilo to. [alim se, naravno. U zbiqi, vrlo je dobro {to kompletni do~ekujemo Zvezdu. Me~ je vrlo va`an i ko pobedi verovatno }e biti {ampion. Zvezda bi time iza{la iz krize dok bismo mi potvrdili da smo najkvalitetniji u zemqi. Na{e breme je {to smo favoriti – isti~e Dijara.

U formu se vra}a i Sa{a Ili}. Nekada{wi kapiten ekipe i qubimac grobara sve vi{e podse}a na dane kada je sa

Partizan, Zvezda, Hajduk i Dinamo zajedno FK Partizan }e u ponedeqak (10. maj) biti doma}in regionalnog sastanka ECA (Asocijacija evropskih klubova, ~iji je predsednik Karl Hajnc Rumenige). Za istim stolom na}i}e se nekada{wi predstavnici velike ~etvorke u SFRJ, a pored wih bi}e tu jo{ i klubovi iz BiH, Makedonije, Slovenije, Crne Gore, Bugarske, ^e{ke, Ma|arske, Litvanije, Moldavije, Poqske, Rumunije i Slova~ke. Doma}in skupa bi}e portparol crno – belih Marko Vjetrovi}, ~lan Radne grupe za takmi~ewe ECA.

Ferguson sprema za Krasi}a 18 miliona Menaxer fudbalskog kluba Man~ester junajted Aleks Ferguson poku{a}e da dovede ve-

Milo{ Krasi}

znog igra~a moskovskog CSKA i reprezentativca Srbije Milo{a Krasi}a, prenose engleski mediji. Kako saznaje mre`a

BBC, Ferguson je planirao da za Krasi}a izdvoji 18 miliona evra, koliko, okvirno, tra`i ruski klub. Za Krasi}a se otimaju timovi poput Milana, Fiorentine, Bajerna, Liverpula, Juvantusa i Man~ester sitija.

Ferguson }e dobiti veliki novac za renovirawe ekipe naredne sezone i mo}i }e da se bori s ostalim interesentima. Milan je ve} saop{tio da im je Krasi} preskup, dok je sam igra~ rekao da Liverpul nema te pare da ga dovede na Enfild.

Krasi} (25) ima ugovor sa CSKA do kraja 2011. godine. On je stigao u CSKA 2004. godine iz Vojvodine, a za moskovski klub odigrao je 218 utakmica i postigao 32 gola. Za reprezentaciju Srbije nastupio je na 29 me~eva i dva puta se upisao u listu strelaca.

HERCEGOVAC IZ GAJDOBRE OSVOJIO PEHAR KUPA NA PODRU^JU FS NOVI SAD: Fudbaleri Hercegovca postigli su veliki uspeh osvajawem pehara namewenog pobedniku Kupa na podru~ju FS Novog Sada. Gajdobrani su u finalu na svom terenu ugostili OFK Vrbas i pobedili sa 2:0, golo-

Sa{a Ili} (levo) u akciji

Partizanom igrao Ligu {ampiona, odnosno stizao do osmine finala Lige UEFA. U igri je sve hitriji, a lopte ka saigra~ima su mu sve precizinije.

- Trebalo je vremena da se priviknem. Ipak je duga pauza u~inila svoje. Sla`em se da sam sve boqi, nadam se jo{ boqi kada na leto krenemo u Evropu. Mo`da mi i stil trenera Stanojevi}a vi{e odgovara – isti~e sjajni plejmejker.

Ili} nema dilemu oko taktike za ve~iti derbi. Ultraofanziva, po wemu bi donela rezultat.

- Ne bi trebalo ni{ta mewati. U{li smo u dobar ritam, koji prate i bodovi i promena bi bila kontraproduktivna. Uostalom, boqi smo od kom{ija, a promenama bismo im samo dali {ansu - smatra Ili}.

I. Lazarevi}

c m y

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak6.maj2009.

19

KUQANI PRED VELIKIM IZAZOVOM

Kako ostati u eliti U prvenstvu Jelen super lige sledi rasplet. Naime, ostala su tri kola do kraja prvenstvene trke, a neizvesno je ko }e biti novi prvak, kao i ko }e napustiti elitno dru{tvo. Na `alost, u grupi timova koji se bore za goli superliga{ki `ivot je i Hajduk iz Kule. Samo dve pobede i dva remija u dosada{wem delu prole}ne polusezone su dovela Kuqane u veoma komplikovanu situaciju.

- Istina je da je na{ polo`aj veoma nepovoqan, ali iz ove ko`e se ne mo`e. Nalazimo se u grupi od ~etiri ekipe koje imaju isti broj bodova, svesni da }e borba za opstanak biti te{ka i neizvesna.

Me|utim, u preostala tri susreta dva puta smo doma}ini, po{to sam pristalica da se ide korak po korak na{e misli su usmerene na susret sa Mladim radnikom iz Po`arevca pred na{im gledaocima i tek kada se on okon~a razmi{qa}emo o onome {to sledi - ka`e trener Hajduka Puni{a Memedovi}.

Kuqani su maksimalno fokusirani na susret sa Po`arevqanima.

- Mladi radnik je, kao i mi, u opasnoj zoni i ja zato upozoravam igra~e da je taj susret za nas mo`da i najzna~ajniji u ovoj sezoni, jer iako ne bismo prebrinuli sve brige sa tri boda bili bismo znatno bli`i opstanku - isti~e Memedovi}.

U taboru Hajduka veruju se da }e igra~i u odlu~uju}im susretima pokazati svoju pravu vrednost.

- Imam puno poverewe u igra~e, a razlog za optimizam je i to {to smo poboq{ali kvalitet igre, {to delujemo mnogo agresivnije, {to lak{e dolazimo do protivni~kog gola. Realizacija nije na potrebnom nivou, ali verujem da }e i ta mana u posledwa tri susreta biti otklowena.

Svestan sam i da su igra~i optere}eni brigom o opstanku, te nastojimo da ih {to boqe psihi~ki pripremimo za isku{ewa. Igra~i moraju biti svesni da igraju kako za sebe tako i za ugled kluba. Ne}e biti lako, jer u narednih desetak dana treba sa~uvati ono {to je decenijama sticano podvukao je Puni{a Memedovi}. \. Bojani}

FINALE KUPA PFS SREMSKA MITROVICA

Teodorovi} junak utakmice Radni~ki (SM) – Borac (Surduk) 6:4 (2:2, 0:2) IN\IJA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca: 150.

Sudija: Radoj~i} (In|ija).

Strelci: Maksimovi} u 63. i Proki} u 79, a Milo{ Stefanovi} u 36. i 39. minutu za Borac.

Strelci iz penala: Proki}, D. Sladojevi}, Maksimovi} i G. Jovanovi} za Radni~ki a Milan Stefanovi} i Jerkovi} za Borac. @uti kartoni: Maksimovi} (Radni~ki), a Ka~ar, Radanovi} i Nedeqkovi} (Borac).

RADNI^KI: Teodorovi} 8, Miji} 6 (Pavlovi} 6), Ili} 7, G. Sladojevi} 7, Maksimovi} 7, G. Jovanovi} 7, \ur|evi} 6 (Dragi} bo), D. Sladojevi} 8, Risti} 6 (Gruji} 6), Jordanovski 7, Proki} 7.

BORAC: Travica 7, Abaxija 6, Nedeqkovi} 7, Radanovi} 6, Ka~ar 7, Jerkovi} 6, Rai~evi} 6 (Haxi} 6), Milo{ Stefanovi} 7, Milan Stefanovi} 7, \eri} 6, ]ur~i} 7.

Pehar PFS Sremska Mitrovica zaslu`eno je pripao fudbalerima Radni~kom iz Sremske Mitrovice, iako je Borac iz Surduka odli~nu igru u prvih 45

Fudbaleri Radni~kog s peharom

minuta krunisao vo}stvom od 2 :0. Imali su tada Surdu~ani priliku da postignu i tre}i gol, ali je Radanovi} pogodio stativu. Radni~ki je zaigrao da-

vima Aleksandra Trifunovi}a i Marka Trivunovi}a.[ef struke Hercegovca Zoran Ratkovi} je u ovom me~u Vrba{anima suprotstavio znatno podmla|en sastav, ali je i pored toga gajdobranski tim pobedio i tako svoje klupske vitrine obogati za jo{ jedan pehar. Ova sezona je veoma uspe{na za

leko boqe u nastavku, postigao dva gola i izborio se za penalrulet. Tada je na scenu stupio wegov golman Teodorovi}, odbranio je udarce Milo{a Ste-

fanovi}a i Haxi}a i umesto tragi~ara zbog gre{ke kod prvog primqenog gola izrastao u junaka utakmice.

Da. Vi}enti}

Gajdobrane, s obzirom da u Podru~noj ligi Novi Sad igraju zapa`enu ulogu.

Kao pobednici Kupa na teritoriji Novog Sada, fudbaleri Hercegovca su se plasirali u daqi tok na{eg najmasovnijeg takmi~ewa.

J. Jovanovi}

20

SPORT

~etvrtak6.maj2010.

DNEVNIK EVROPSKA LIGA

Terzi} saop{tio spisak

Zaslu`uju pohvale: male ko{arka{ice iz Elemira

PRIJEM ZA ELEMIRSKE KO[ARKA[ICE

Ponos sela

Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov primio je u Gradskoj ku}i ko{arka{ice Osnovne {kole “Svetozar Markovi}” iz Elemira. One su nedavno osvojile drugo mesto na republi~kom {kolskom takmi~ewu i tre}e na dr`avnom prvenstvu za pionirke, na kome su u~estvovale kao ~lanice KK Naftagas iz Elemira. Trener Nedeqko Trtica ka`e da je rad sa devoj~icama, uzrasta 1996. godi{te i mla|im, po~eo pre ~etiri godine.

- Kao najmla|i tim plasirali smo se na dr`avno prvenstvo gde smo u konkurenciji osam ekipa iz Para}ina, Pirota, Beograda, Sremske Mitrovice i ^a~ka osvojili tre}e mesto kao jedina seoska ekipa. Nedugo zatim ista ekipa plasirala se i na {kolsko takmi~ewe, na kome je, od devet u~esnika, zauzela drugo mesto, {to je izuzetan uspeh za Elemir – rekao je Trtica.

Kako je naglasio, za pohvalu je to {to su sve devoj~ice iz Elemira. Samo pet ko{arka{ica je

Veskovi} pozvao 14 doma}ih igra~ica Selektor ko{arka{ica Srbije Miodrag Veskovi} pozvao je na pripreme 14 igra~ica iz doma}eg {ampionata. Najbrojnije su igra~ice novog prvaka dr`ave Partizana, wih ~etiri, tri igra~ice dolaze iz vr{a~kog Hemofarma, a na trena`nom kampu pojavi}e se i igra~ice jo{ {est doma}ih klubova. U sklopu priprema za kvalifikacije za Evropski {ampionat seniorki, koji se igra u Poqskoj 2011. godine, od 17. do 25. maja u Bawi Koviqa~i, odr`a}e se trena`ni kamp `enske reprezentacije Srbije. Pored ovih 14 igra~ica do petka }e biti pozvano i desetak ko{arka{ica iz inostranih klubova, koje su u prethodnom periodu u~estvovale u aktivnostima seniorske i mlade reprezentacije,

ali su imale mawe prilike da se doka`u. Jedan broj igra~ica koje pro|u kamp u Bawi Koviqa~i, prikqu~i}e se iskusnijim ko{arka{icama i zajedno sa wima, sredinom juna, zapo~eti glavni deo priprema za kvalifikacije za Evropski {ampionat.

Spisak igra~ica iz doma}ih klubova: Bojana Jankovi}, Duwa Pr}i}, Dajana Butulija i Mirjana Berowa (Partizan), Dara Kova~evi}, Biqana Pe{ovi} i Zorica Mitov (Hemofarm), Smiqana Ivanovi} (Radivoje Kora}), Aleksandra ^abarkapa (Vojvodina NIS), Mina Maksimovi} i Jovana Vukoje (Vo`dovac), Jelena Velinovi} (Crvena zvezda), Maja [kori} (^elarevo) i Ivana Jovanovi} (Proleter Zrewanin).

POZNATI SVI FINALISTI PLEJ-OFA

Banat sa Zvezdom za titulu

U finalu mu{kog stonoteniskog plej-ofa igra}e Crvena zvezda Aik banka (Beograd) i Banat (Zrewanin). Prvi me~ igra}e se 11. maja u Beogradu, revan{ 13. maja u Zrewaninu, a eventualna majstorica 15. maja u Beogradu.

U `enskoj konkurenciji o tituli }e odlu~iti Ba~ka Topola i

Senta. Prvi me~ igra}e se 17. maja u Ba~koj Topoli, a revan{ 19. maja u Senti. Termin eventualne majstorice bi}e naknadno potvr|en, a najverovatnije }e to biti 21. maj.

Eventualne majstorice igraju se u gradovima ekipa koje su u liga{kom delu imale boqi plasman. [ampion }e postati ekipa koja prva osvoji ~etiri boda.

S. S.

uzrasta 1996. godi{te, dok su ostale mla|e, pa prema mi{qewu trenera za budu}nost ko{arke u Elemiru nema bojazni.

- Sve devoj~ice su odli~ni |aci, a osim toga nijedan vikend nisu odspavale kao wihove vr{wakiwe, ve} su od sedam sati ujutro vredno trenirale. Predstoje nam nova takmi~ewa, a verovatno }emo se ukqu~iti u rad sa nekim velikim klubom i verujem da }e mnoge od wih imati uspe{ne karijere - istakao je Trtica. @. B.

Maja Ogwenovi}

Klisura (Spartak Subotica), Amadea Durakovi} (Kan, Francuska) i Ana Bjelica (Crvena zvezda).

Odbojka{ice Srbije, pobednice premijernog izdawa Evropske lige, igra}e u A grupi sa Bugarskom, Rumunijom i Velikom Britanijom, a utakmice kao doma}in igra}e u Kladovu, Smederevu i Subotici. Me|unarodne sudije Nenad Davidovi}, Boris Kolarevi} i Ivan Lazarevi} deli}e pravdu u B grupi.

SUSRETI: IVANA NENADI] ODBOJKA[ICA BA^KOPALANA^KOG BLOK AUTA

Nastavak porodi~ne sportske loze

Mo`da je ovaj tekst mogao i ranije, ili kasnije, da se napi{e, ali ba{ dana{wi dan je lep povod da ~itaocima na{eg lista predstavimo, imaju}i u vidu porodi~ni gen, budu}i biser ne samo ba~kopalana~kog sporta. Jer, odbojka{ica Ivana Nenadi} danas slavi 15. ro|endan, a ve} je standardni ~lan postave u ekipi odbojka{kog vojvo|anskog liga{a Blok aut. Ovako smela konstatacija vezana za uspe{nu budu}nost bazira se na tome da je k}i nekada renomiranog fudbalera palana~ke Ba~ke, novosadske Vojvodine, Be~eja iz elitnih dana i niza inostranih klubova Vladimira Nenadi}a. To je samo jo{ jedna potvrda da geni imaju ~udotvornu mo}.

- Kada sam bila u godinama da uz obaveze u {koli na|em sebe i u nekim van{kolskim aktivnostima, privla~io me je tenis. Nekako ba{ u to vreme tata je pro~itao u novinama da se u na{em gradu osnovao odbojka{ki klub i predlo`io mi je da se oprobam u ovom sportu. Pristala sam i nisam se pokajala - zapo~iwe svoju sportsku pri~u Ivana Nenadi}.

Tokom {estogodi{weg rada trener Stevan Nikola{evi} oprobao je Ivanu na poziciji tehni~ara, sredwaka i prima~a. Is-

IN MEMORIAM

Zlatoje Mari} (1940–2010) U godini kada je zaokru`io sedmu dekadu `ivota i po~eo da obele`ava svoj jubilej - 50 godina rada u sportskom novinarstvu, `ivotnu scenu je napustio advokat, sportista i sportski novinar Zlatoje Mari} iz Novog Be~eja.

Ro|en je 7. aprila 1940. godine u Novom Be~eju, prve godine detiwstva proveo je u Srpskom Krsturu, gde je poha|ao osnovnu {kolu a zavr{io je u Novom Be~eju. Gimnaziju je zavr{io u Be~eju, a Pravni fakultet u Beogradu. Profesionalnu advokatsku karijeru po~eo je kancelariji oca Slobodana. Sport je posebno poglavqe u wegovom `ivotu. Kao i mnogi de~aci igrao je fudbal, da bi se proslavio kao vaterpolo golman. Branio je za Jedinstvo iz Novog Be~eja, Odred iz Kikinde i Proleter iz Zrewanina.

Nakon aktivne karijere ostao je veran vatrpolu, jedno vreme bio je sudija, potom delegat, pa vaterpolo funkcioner i predsednik Skup{tine VK Be~ej.

Prve korake u novinarstvu na~inio je u beogradskom “Sportu”, a potom je godinama bio jedan od najpozdanijih sportskih dopisnika novosadskog “Dnevnika”, beogradske “Politike” i “Sportskog `urnala”.

Osta}e nezaboravni wegovi izve{taji iz Londona 1963. godine o atmosferi pre i posle istorijske fudbalske utakmice izme|u Engleske i reprezenta-

Zoran Terzi}, prvi trener `enske seniorske reprezentacije Srbije saop{tio je spisak od 25 igra~ica za Evropsku ligu 2010. Na spisku su - tehni~ari: Maja Ogwenovi} (Eza~iba{i Zentiva Istanbul, Turska), Ana Antonijevi} (Kan, Francuska), Bojana @ivkovi} (Crvena zvezda) i Kristina ^e{qar (Spartak, Subotica). Korektori: Ivana \erisilo (Galatasaraj Istanbul, Turska), Jovana Brako~evi} (Koneqano, Italija), Sawa Starovi} (Rabita Baku, Azerbejxan) i An|elka Pantovi} (Po{tar 064 Beograd).

Libera: Suzana ]ebi} (Metal Galaci, Rumunija), Silvija Popovi} (Rabita Baku, Azerbejxan) i Nina Rosi} (Crvena zvezda). Blokeri: Nata{a Krsmanovi} (Galatasaraj Istanbul, Turska), Stefana Veqkovi} (Crvena zvezda), Milena Ra{i} (Dinamo Azotara Pan~evo), Aleksandra Petrovi} (Volero Cirih, [vajcarska), Dragana Marinkovi} (Skavolini Pezaro, Italija) i Na|a Ninkovi} (Crvena zvezda). Prima~i: Jelena Nikoli} (Vakifbank gune{ Istanbul, Turska), Bri`itka Molnar (Panatinaikos Atina, Gr~ka), Jovana Vesovi} (Volero Cirih, [vajcarska), Jasna Majstorovi} (Be{ikta{ Istanbul, Turska), Sawa Bursa} (Le Kane, Francuska), Sara

cije sveta, za koju su branili legendarni Lav Ja{in i na{ Milutin [o{ki}, kao i sa tri svetska, ~etiri evropska prvenstva i pet finala Kupa {ampiona u vaterpolu, {to se retko ko mo`e pohvaliti i u dogledno vreme nadma{iti. [iroj sportskoj javnosti ostao je u nezaboravnoj uspomeni kada je posle osvajawa zlatne medaqe na{e vaterpolo reprezentacije na 6. svetskom prvenstvu u Pertu sko~io u bazen i zajedno sa [o{tarom i otvorio slavqeni~ki {ampawac. Bila je to nezaboravna slika koja je zahvaquju}i direktnom TV prenosu obi{la svet, uz komentar reportera „U bazenu je i Zlatoje Mari}, advokat iz Novog Be~eja...“ Kodeksu sportskog novinarstva ostao je po|ednako predan bilo da izve{tava sa velikih svetskih i evropskih takmi~ewa ili pak Novog Be~eja, Novog Milo{eva, Be~eja, Vi{wi}eva, ili Kumana. Snagom svoje pisane re~i, postavio je standarde koji ga sa pravom svrstavaju u jednu od legendi sportskog novinarstva.

Ivana Nenadi}

postavilo se da je ovo posledwe pozicija najvi{e odgovara. U `eqi da napreduje, bila je u~esnik nekoliko kampova. Osta}e joj u se}awu jedan od prvih 2006. godine u Be~eju.

- Tada je sa nama radio trener Zoran Kova~i}, od kog sam za kratko vreme mnogo nau~ila i to kasnije u klubu nadogradila. Ima-

mo ekipu u kojoj vlada izuzetna atmosfera. Najboqe se sla`em s dve Duwe, [obot i Mirkovi}, Marinom Milenkovi}... Ma, sa svima sam dobra, bez obzira {to je me|u nekima i pet godina razlike. S klubom sam bila u~esnik me|unarodnog turnira u Sloveniji, gde smo osvojile tre}e mesto, a ove godine smo pred na{im navija~ima, tako|e na me|unarodnom turniru, osetile dra` pobednika. Jo{ smo mlad sastav i de{avaju nam se oscilacije u igri. Umemo da pobedimo ja~e rivalke od sebe, a onda se dobro namu~imo ili, ~ak, izgubimo od, realno gledano, slabijih ekipa. Vaqda }e vremenom sti}i iskustvo i bi}emo stabilije na psiholo{kom planu. Najva`nije je, to mi i tata stalno ponavqa, da vredno radimo na treninzima i plod takvog rada }e vremenom sti}i- isti~e Ivana Nenadi}.

Kako uskoro s odli~nim uspehom zavr{ava osnovno {kolovawe u ovda{woj {koli „Sveti Sava“, sada je u dilemi gde da nastavi {kolovawe. U igri su Medicinska {kola u Novom Sadu ili Gimnazija u Ba~koj Palanci. Po svemu sude}i, ova druga `eqa }e se ispuniti. Izme|u ostalog, i zbog `eqe da nastavi sportsku karijeru u mati~nom klubu.

V. Jankov

IN MEMORIAM

Julija Matej-Na| (1925–2010) Posle duge i te{ke bolesti u Novom Sadu umrla je jedna od najboqih novosadskih atleti~arki Julija Matej-Na| (85). Vi{e od deset godina suvereno je vladala u bacawu diska. Osvojila je ~ak {est titula prvaka Jugoslavija, a imala je ~ast da bude prva Novosa|anka u~esnica Olimpijskih igara u Londonu 1948. godine.

Atletikom je po~ela da se bavi posle Drugog svetskog rata.Legendarni Ja{a Bakov zapazio je izuzetan talenat visoke devoj~ice i usmerio ju je u atletiku. Julija je ~ak sedam puta obarala jugoslovenske rekorde u bacawu diska (wen hitac od 40,09 m na mitingu u Be~u odolevao je vi{e od dve decenije), a u~estvovala je i na dva Evropska prvenstva, u Briselu 1950. godine osvojila je peto mesto, a ~etiri godine kasnije u Bernu {esto.

Posle zavr{etka atletske karijere preselila se na kugla{ku stazu, bila je osniva~ Kugla{kog kluba Vojvodina i vi{e od jednu deceniju s ponosom je nosila crveno-beli dres. Naravno, i kao kugla{ica stigla je do reprezentacije.

Za vreme svoje bogate sportske karijere Julija Matej-Na| je osvojila prgr{t medaqa, pehara i diploma, a odlikovana je i Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima.

ME^ ZA PRVAKA SVETA

Topalov izjedna~io U osmoj partiji me~a za svetskog prvaka Topalov i Anand su jo{ jednom igrali varijantu Slovenske odbrane, koju je Anand uspe{no igrao u tre}oj i petoj partiji. Anand je bio prvi koji je igrao drugi potez, sa 13 ... Tc8.

Topalov je odigrao teoretsku novost sa 18.a5. Anand izgleda nije igrao najboqe i dospeo je u slabu poziciju, prema komentatorima gotovo izgubqenu.

Me|utim, Topalov je odigrao ~udno i dozvolio Anandu da pre|e u zavr{nicu raznobojnih lovaca.

Prema komentatorima i analizama, Anand je do{ao u potpuno remi poziciju i tada je odigrao 60 ... Lc6? kojim odmah gubi, pa je posle nekoliko poteza predao. Topalov je postigao va`nu pobedu i izjedna~io stawe u me~u na 4:4. Do kraja me~a preostale su 4 partije.

Topalov–Anand 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.Sc3 d:c4 5.a4 Lf5 6.Se5 e6 7.f3 c5 8.e4 Lg6 9.Le3 c:d4 10.D:d4 D:d4 11.L:d4 Sfd7 12.S:d7 S:d7 13.L:c4 Tc8 14.Lb5 a6 15.L:d7+ K:d7 16.Ke2 f6 17.Thd1 Ke8 18.a5 Le7 19.Lb6 Tf8 20.Tac1 f5 21.e5 Lg5 22.Le3 f4 23.Se4 T:c1 24.Sd6+ Kd7 25.L:c1 Kc6 26.Ld2 Le7 27.Tc1+ Kd7 28.Lc3 L:d6 29.Td1 Lf5 30.h4 g6 31.T:d6+ Kc8 32.Ld2 Td8 33.L:f4 T:d6 34.e:d6 Kd7 35.Ke3 Lc2 36.Kd4 Ke8 37.Ke5 Kf7 38.Le3 La4 39.Kf4 Lb5 40.Lc5 Kf6 41.Ld4+ Kf7 42.Kg5 Lc6 43.Kh6 Kg8 44.h5 Le8 45.Kg5 Kf7 46.Kh6 Kg8 47.Lc5 g:h5 48.Kg5 Kg7 49.Ld4+ Kf7 50.Le5 h4 51.K:h4 Kg6 52.Kg4 Lb5 53.Kf4 Kf7 54.Kg5 Lc6 55.Kh6 Kg8 56.g4 1:0.

B. D. GOLF TURNIR U @ABQU

Savi} apsolutni pobednik

Na besprekorno ure|enim terenima Golf kluba Centar u @abqu odr`an je me|unarodni turnir.

Nadmetalo se 40 igra~a iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Amerike i Koreje, a zapa`eno u~e{}e imao je ambasadora iz Finske.

U konkurenciji juniora pobedio je jedanaestogodi{wi Sergej Stojiqkovi}, u konkurenciji juniorki Jelena Lainovi}, a kod seniorki wena majka Qiqana s obzirom da je bila jedina u toj konkurenciji.

Apsolutni pobednik turnira je Robert Savi} iz Crvenke.

E. B. DERBI: KOLUBARA–ZVEZDA (RTS 2, 18)

Odluka o {ampionu?

Danas se u Lazarevcu igra zaostali me~ 23. kola, {to je derbi {ampionata mu{ke rukometne Superlige.

Sastaju se Kolubara i Crvena zvezda, dve ekipe koje se bore za {ampionski lovor.

Lazarev~ani imaju dva boda prednosti, pa ako ve~eras pobede Beogra|ane mogla bi da padne odluka o novom {ampionu Srbije.

Crvena zvezda je branilac krune, dok je Kolubara osvaja~ nacionalnog Kupa. U prvom me~u u Beogradu slavila je Zvezda s jednim golom razlike.

Utakmica se igra danas u 18 ~asova u Lazarevcu, a obezbe|en je i TV prenos na RTS 2.

J. G.

EKOLOGIJA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak6.maj2010.

21

@ITEQI E^KE @ALE SE NA NEPRIJATNE MIRISE S PERIFERIJE SELA

Mle~no jezero {iri nesnosan smrad Me{tani E~ke, sela udaqenog desetak kilometara od Zrewanina, ne mogu da `ive od neprijatnih mirisa, naro~ito nepodno{qivih kad su vi{e temperature, koji se {ire sa periferije ovog mesta. Glavni, ali ne i jedini krivac za ovakvo stawe je mlekara “BB kompani”, koju je pre nekoliko godina, pokraj puta Zrewanin–Beograd, podigao kontroverzni banatski biznismen An|elko Bitevi}. Pogon je od wega kasnije preuzela “BB kompanija”, koja ima razgranat lanac svojih marketa. Tik uz mlekaru stvorilo se jezero, na ~ijoj se povr{ini uhvatila bela skrama od ostataka mleka i mle~nih prera|evina. @iteqi vele da se ovde privremeno ispu{ta i fekalna kanalizacija iz obli`weg lova~kog dvorca “Ka{tel”.

Stotinak metara od jezera, ovog seoskog rugla, `ivi Milan Dragovi} koji se sve glasnije protivi zaga|ewu `ivotne sredine.

– Ne mogu da shvatim da to moramo da trpimo, ne samo odrasli, nego ~ak i nedu`na, tek ro|ena deca. Tri decenije `iveo sam u Nema~koj i za ne{to sli~no, kao ovo {to se nama de{ava ovde, tamo nisam ni ~uo. ^ak i kad bi se to i dogodilo svi bi sko~ili na noge i borili se za ~istu okolinu – ka`e Dragovi} napo-

Spremni da pomognu Direktor i suvlasnik preduze}a „BB kompani” Dragoqub Bjeloglav ka`e da je svestan da problem postoji i da se mora re{iti.

– Mlekaru smo zakupili i sa wom je sve u redu. Na{a firma je prva na ovim prostorima dobila sertifikat "Hasap”, {to zna~i da smo postigli evropske standarde u proizvodwi hrane. Problem otpadnih voda mora hitno da se re{i i, koliko mi je poznato, postoji brz na~in. Mi }emo svakako da damo svoj doprinos navodi Bjeloglav, uz napomenu da obustavqawe proizvodwe ne bi skupo ko{talo “BB kompani”, ali bi u 25 radnika mlekare ostalo bez posla. miwu}i da je za situaciju najodgovornija vlast, te da nije jasno za{to nadle`ne slu`be ni{ta ne preduzimaju da bi re{ile problem.

Sa wim se sla`e i Rozalija Kova~, koja isti~e da su qudi ogor~eni, ali ve}inom }ute, kao da se ne~ega ili nekoga pla{e. Istovremeno, mogu se ~u-

ti i pri~e da me{tani strahuju da bi mlekara mogla biti zatvorena, {to wima ne bi odgovaralo.

Predsednik Saveta Mesne zajednice E~ka Srbislav Rajkov nagla{ava da se gra|ani opravdano `ale.

Po wegovim re~ima, selo gradi fekalnu kanalizaciju i sa tim poslom stiglo se skoro do polovine. Zrewaninsko JKP „Vodovod i kanalizacija” trebalo bi da izvr{i prijem onog dela kanalizacije koji je izgra|en.

- Na spornom mestu treba da se izgrade kolektori i ve} postoje odvodne cevi do Begeja. Posle toga jezera ne bi trebalo da bude. Naravno, sve to ko{ta, a mi nememo dovoqno novca, pa o~ekujemo pomo} sa strane – navodi Rajkov i dodaje da je na novu kanalizacionu mre`u, koja jo{ nije u funkciji, prikqu~en samo „Ka{tel” ~iji se otpad izliva u postoje}e jezero.

Rajkov podvla~i da nadle`ni u mesnoj zajednici `ele da se sve sanira {to pre, ali ne po cenu ga{ewa pogona mlekare, s obzirom da je nezaposlenost ionako velika.

Direktor JKP „Vodovod i kanalizacija” Milorad Bjelogrli} ka`e da je pripremqena sanaciju i da }e otpadna voda biti odvedena u Begej u roku od mesec dana. @. Balaban

OP[TINE JU@NOBA^KOG OKRUGA

Borba za svaku kap Op{tine Ju`noba~kog okruga - Ba~, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej, Vrbas, @abaq, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin i Titel, potpisale su sporazum o formirawu Radne grupe za odr`ivo upravqawe vodama u i saradwi u okviru „Me|uop{tinskog tima za smawewe gubitaka vode“.

Ove op{tine su se udru`ile kako bi se kontrolisao i smawio gubitak vode i delovalo zajedni~ki gde je to mogu}e. Uz to, bi}e anali-

zirane i mogu}nosti u daqem razvoju infrastrukture u oblasti upravqawa vodama i zajedni~kim investicijama gde to mo`e doprineti pru`awu kvalitetnijih usluga ili smawewu tro{kova.

Smawewe gubitaka na vodovodnim mre`ama i wihova kontrola veoma je va`no, jer, kako se isti~e u saop{tewu iz Ju`noba~kog okruga, u op{tinama u Srbiji gubitak vode ~esto je ve}i od 60 odstoi predstavqa samo jedan od veli-

kih nedostataka srpske infrastrukture, ali je istovremeno i izazov u formirawu op{tinskih uslu`nih struktura. Nedostatak kontinuiranog rada i ulagawa u modernu opremu doveo do dana{weg alarmantnog stawa vodovodnih mre`a, ukqu~uju}i i vodovodne pumpe koje su veoma neefikasne i skupe. Zato je izuzetno va`no odmah identifikovati lokacija sa najve}im gubitkom vode, popraviti ih i znatno unaprediti sistem vodovodnih pumpi.

Nove sadnice u novosadskoj O[ „Du{an Radovi}”

AKCIJA „KAKO RASTE DRVO“

Novih hiqadu sadnica Organizacija "Zeleni krug" iz Ba~kog Petrovca i redakcija ~asopisa "Eko list", uz pokroviteqstvo republi~kog Fonda za za{titu `ivotne sredine i podr{ku Ju`noba~kog okruga i ovog prole}a nastavila je akciju "Kako raste drvo". Zahvaquju}i ovoj kampawi, ozeleweno je desetak {kolskih dvori{ta u Vrbasu, Tovari{evu, Glo`anu, Ba~kom Petrovcu, Beo~inu, Novom Sadu, Kru{evcu, Temerinu, a ovog prole}a posa|eno je blizu hiqadu sadnica.

Zavr{noj akciji sadwe ovog prole}a, odr`anoj u O[ "Du{an Radovi}" u Novom Sadu, pridru`ili su se direktorka Republi~kog fonda za za{titu `ivotne sredine @eqka Juraki}, pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivog razvoja dr Slobodan Pu-

zovi} i na~elnica ju`noba~kog okruga Darija [ajin. Ovoj akciji pridru`io se i poznati glumac Zoran Cvijanovi}, koji je, zajedno sa {kolarcima sadio mladice. Kako je istaknuto, ovom kampawom uti~e se na bu|ewe i stvarawe svesti o zna~aju prirode oko nas i, istovremeno, ja~a duh zajedni{tva me|u decom {kolskog uzrasta.

Po re~ima @eqke Juraki}, budu}i da je ciq akcije „Kako raste drvo“ podizawe novih zasada i stvarawe pejza`nog ambijenta u {kolama, akcija se nastavqa ve} najesen. Uz to, anga`ovawem u~enika u sadwi sadnica, podsti~e se ekolo{ka svest kod dece, koja }e brigom i starawem o sadnicama u svojim {kolama posmatrati kako raste drvo.

A. B.

22

SVET

~etvrtak6.maj2010.

NAJMAWE 30 QUDI POVRE\ENO TOKOM KOMEMORACIJE @RTVAMA DRUGOG SVETSKOG RATA

Pani~no bekstvo u Amsterdamu AMSTERDAM: Tokom komemoracije `rtvama Drugog svetskog rata u Amsterdamu, povre|eno 30 osoba, prilikom pani~nog bekstva mase, izazvanog povicima jednog ~oveka za vreme minuta }utawa. Policija preispituje sve okolnosti i navodi da je taj ~ovek odmah uhap{en, me|utim, wegov identitet nije otkriven.

Za sada je poznato da je to mu{karac rodom iz Amsterdama, star 39 godina, i da je do sada po~inio nekoliko krivi~nih dela u vezi sa drogom. Pripadnici bezbednosne slu`be su tokom incidenta na trgu Dam, u istorijskom centru holandske prestonice, odveli kraqicu Beatriks i druge ~lanove kraqevske porodice sa trga, ali su se oni nakon nekoliko minuta vratili i ceremonija se nastavila. Policija je najpre videla

Fajsal priznao podmetawe bombe WUJORK: Amerikanac pakistanskog porekla Fajsal [azad je priznao da je odgovoran za postavqawe bombe na wujor{ki Tajms skver a federalni sud SAD je podigao optu`nicu. Sekretar za pravosu|e SAD Erik Holder je izjavio da je [azad priznao da je u~estvovao u neuspe{nom napadu na Tajms skveru i dodao da napad predstavqa "teroristi~ku zaveru protiv Amerikanaca". Policija je [azada uhapsila samo nekoliko minuta pre nego {to je uspeo da pobegne iz zemqe na Bliski istok.

Ameri~ki predsednik Obama je na skupu privrednika u Va{ingtonu poru~io da Amerikanci ne}e dozvoliti da budu terorisani i upla{eni ve} da }e zajedno raditi na o~uvawu bezbednosti zemqe.

"Pravda }e pobediti. Nastavi}emo da ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da za{titimo ameri~ki narod", rekao je Obama. Po izvorima bliskim ameri~kom FBI-ju, agenti su [azada pratili, a hap{ewe u avionu je bila posledwa {ansa vlastima da ga spre~e u bekstvu, prenosi Glas Amerike. Fajsal [azad je Amerikanac pakistanskog porekla koji se u SAD nedavno vratio iz petomese~ne posete Pakistanu. Jedan zvani~nik je novinarima ku}e ABC rekao da je osumwi~eni imao veze sa radikalnim }elijama u Pakistanu i da postoji jo{ nekoliko osumwi~enih za povezanost sa poku{ajem postavqawa bombe na Menhetnu. Pakistanski ministar unutra{wih poslova Rehman Malik je obe}ao potpunu saradwu sa SAD.

kako jedna osoba stoji ispru`enih ruku i ne{to nerazgovetno govori. Nakon hap{ewa, nastala je panika koju je dodatno poja~alo ru{ewe za{titne ograde, pa je masa po~ela da be`i sa trga jer nije znala {ta se ta~no doga|a.

Policijski komesar Bernard Velten je, na konferenciji za novinare, rekao da osoba koja je incident izazvala deluje "zbuweno", {to je termin koji holandska policija koristi za osumwi~ene za koje se pretpostavqa da imaju psiholo{kih problema. Incident se dogodio godinu dana nakon {to je, tokom proslave holandskog nacionalnog praznika Kraqi~in dan, u poku{aju atentata na kraqicu i ~lanove wene porodice ubijeno osmoro qudi, ukqu~uju}i napada~a.

(Beta-AP-Tanjug)

U bekstvu povre|eno trideset osoba

BELORUSIJA

Luka{enko {titi Bakijeva MINSK: Predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko izjavio je da wegova zemqa ne}e izru~iti biv{eg predsednika Kirgistana Kurmanbeka Bakijeva, koji je zba~en sa vlasti 7. aprila u uli~nim protestima u kojima je poginulo najmawe 85 qudi. Privremena vlada Kirgistana saop{tila je da je nalo`ila tu`iocima da zatra`e izru~ewe Bakijeva, koji je pobegao u Belorusiju. Bakijev je u odsustvu osu|en za organizovawe masovnih ubistava, zbog toga {to je wegova vlada naredila snagama bezbednosti da pucaju na demonstrante.

Luka{enko je rekao da formalni zahtev za izru~ewe Bakijeva nije stigao, ali da bi on bio "uzaludan i poni`avaju}i" za privremenu vladu, kao i da biv{i predsednik Kirgistana u`iva za{titu beloruske dr`ave i predsednika.

Predsednik Belorusije optu`io je za krvoproli}e u Kirgistanu, pro{log meseca, protivnike Bakijeva, brane}i postupke snaga bezbednosti i o{tro je kritikovao Rusiju i Zapad koji su obe}ali pomo} privremenoj vladi te biv{e

sovjetske republike u sredwoj Aziji.

"Rusija i Zapad prave stra{an presedan time {to podr`avaju jednu ilegalnu vladu koja je do{la na vlast krvoproli}em", naveo je predsednik Belo-

u Belorusiji ne bi mogao to da uradi.

Predsednik Belorusije istakao je da pru`awem uto~i{ta Bakijevu doprinosi stabilnosti Kirgistana, zato {to privremena vlada ima mnogo drugih problema.

DNEVNIK

SAD

Zatvorena jedna bu{otina WU ORLEANS: Kompanija "Briti{ petroleum" uspela je da zatvori jedan od tri otvora bu{otine na dubini od 1.500 metara iz kojih curi nafta u Meksi~ki zaliv. Kako se navodi, zatvarawe jednog, najmaweg otvora ipak ne}e smawiti ukupnu koli~inu nafte koja isti~e u zaliv.

"Briti{ petroleum" je vlasnik naftne platforme koja je, usled eksplozije 20. aprila, potonula u Meksi~ki zaliv. Nafta kuqa iz bu{otine, na oko 80 kilometara od obala Luizijane, a procewuje se da svakog dana istekne oko 795.000 litara nafte.

(Beta)

AVGANISTAN

Policija ubila bomba{e KABUL: Policija u Avganistanu ubila je pet osoba za koje se sumwa da su samoubice- bomba{i, saop{tili su lokalni zvani~nici. Portparol avganistanskog ministarstva unutra{wih poslova rekao je da su pripadnici policije ubili pet bomba{a pre

nego {to su izveli planirane napade u provinciji Nimroz. Kako se navodi, meta whihovih napada bile su prostorije guvnernera provincije. Avganistanska provincija Nimroz nalazi se na severozapadu zemqe, du` granice sa Iranom.

(Beta)

PERSIJSKI ZALIV

Novi vojni manevri Irana TEHERAN: Oru`ane snage Irana zapo~ele su, drugi put za mawe od mesec dana, vojne manevre u strate{ki va`nom Perijskom zalivu koji }e trajati osam dana. Kako je izvestila iranska dr`avna televizija, vojne ve`be, koje su po~ele u Omanskom zalivu i Hormu{kom prolazu, koji spaja Persijski sa Omanskim zalivom, odvija}e se na teritoriji od oko 250.000 kvadratnih kilometara iranskih teritorijalnih voda, preneo je AP. Iranska revolucionarna garda je krajem aprila odr`ala peto-

dnevne vojne ve`be u Persijskom zalivu i Hormu{kom prolazu kroz koji se tankerima prevozi oko 40 odsto ukupnog svetskog transporta nafte i gasa.

Novi vojni manevri iranske vojske odvijaju se u vreme sve ve}ih tenzija izme|u Zapada i Teherana zbog iranskog nuklearnog programa. Zapad optu`uje Iran da `eli da se domogne atomskog oru`ja, dok Iran ove optu`be odbacuje, tvrde}i da wegov nuklearni program ima iskqu~ivo mirnodopsku namenu.

(Tanjug)

VELIKA BRITANIJA

Vulkanska pra{ina prizemqila avione

Kurmanbek Bakijev

rusije. Luka{enko je rekao i da zbacivawe wegove vlade po kirgistanskom scenariju "ne dolazi u obzir", iako bi neki na Zapadu i u Rusiji voleli da on ode sa vlasti, zato {to niko

"Privremena vlada Kirgistana bi trebalo da mi zahvali zbog toga {to sam uklonio jedan od brojnih problema sa kojima se suo~ava", rekao je beloruski predsednik.

NEPAL

Maoisti blokirali zgradu vlade KATMANDU: Opozicija u Nepalu blokirala je ju~e, ~etvrti dan zaredom, ulice u Katmanduu tra`e}i ostavku premijera Madhava Kumara.

Opozicioni maoisti blokirali su i ulaz u zgradu vlade, nadaju}i se da }e uspeti da na taj na~in izvr{e pritisak na vlast da podnese ostavku. S druge strane, premijer Kumara poru~io je da vlada ne}e podle}i tim pritiscima. Ve}ina ministara u{la je zgradu pod policijskom pratwom. Maoisti poku{avaju da izazovu zatvarawe {kola, obustavu rada i prekid saobra}aja, kako bi vlada pod-

nela ostavku i predala vlast. U isto vreme, Ustavotvorna skup{tina poku{ava da do 28. maja, do kada ima rok, sa~ini nacrt novog ustava zemqe.

Me|u stanovni{tvom vlada strah da bi moglo da se ponovi nasiqe, koje je karakterisalo deceniju dugu vladavinu maoista. Maoisti su 2006. godine pristali na pregovore i okon~ali diktaturu, da bi 2008. godine ponovo osvojili vlast, na kojoj su, me|utim, ostali kratko jer nisu uspeli da se dogovore sa svojim koalicionim partnerima o tome ko }e voditi vojsku.

(Beta-AP)

LONDON: Vazdu{ni prostor iznad [kotske i Irske od ju~e ujutro je poreme}en zbog novog naleta oblaka vulkanske pra{ine sa Islanda.

Britanske nadle`ne vlasti zatvorile su ju~e ujutro u 7.00, po lokalnom vremenu, ve}inu aerodroma u [kotskoj i Severnoj Irskoj. Aerodromi u najve}im gradovima, Edinbur-

gu i Belfastu. Irske vlasti su tako|e zatvorile neke aerodrome.

Zvani~nici upozoravaju da bi oblak pepela mogao da ugrozi i vazdu{ni saobra}aj u severozapadnim delovima Engleske i Velsu, ali se veruje da }e izbe}i najve}u vazduhoplovnu luku u zemqi, London.

(Beta-AP)

Kinez pojeo 1.500 sijalica PEKING: Jedan Kinez postigao je neobi~an rekord pojev{i posledwih godina oko 1.500 sijalica. Vang Sijan|un iz provincije Se~uan, po~eo je da gricka komade stakla kada je imao 12 godina koje mu se ~inilo posve ukusno. Sve je po~elo kada je kao dete progutao jednu veliku ribqu kost. Po{to se uverio da mu to ni najmawe nije zasmetalo, kri{om je poku{ao da jede staklo, {to se tako|e pokazalo bez posledica. Kasnije je otkrio sijalice ~ije mu se staklo ~ini posebno ukusnim. Do sada je u slast pojeo oko 1.500 sijalica, a rezultati svih medicinskih pregleda kojima se podvrgavao na zahtev porodice, bili su odli~ni, preneli su kineski mediji.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI STING

RAT PLAKATIMA UO^I DANA POBEDE U MOSKVI I SANKT PETERBURGU

Popularni britanski peva~ Sting oglasio se ponovo protiv izgradwe xinovske brane u Brazilu koja treba da bude podignuta na jednoj pritoci reke Amazon, ~iju je izgradwu blokirao pre 20 godina. Sting ka`e da bi brana uni{tila reku od koje zavise hiqade qudi u svom svakodnevnom `ivotu. "Solidaran sam sa domoroda~kim stanovnicima koji poku{avaju da zaustave projekat.

EMOMALI RAHMON Gradske vlasti Du{anbea, prestonice Taxikistana, naredile su uklawawe uli~nih reklama za mobilne telefone, nekoliko dana po{to je predsednik Emomali Rahmon proglasio tu tehnologiju {tetnom po zdravqe.Po wegovim re~ima, te reklame }e zameniti poruke i saveti koji se ti~u zdravqa. Predsednik Taxikistana kritikovao je jagmu za mobilnim i zbog cene.

OLI REN U izve{taju o malom poboq{awu procene ovogodi{weg privrednog rasta EU, komesar Oli Ren je rekao da su strahovawa da bi [panija i Portugalija mogli da budu zahva}eni krizom "preterana." "@elim da podvu~em da je slu~aj Gr~ke jedinstven i poseban u EU zbog visokog nivoa duga i zato {to je Gr~ka godinama varala u svojim statistikama." rekao je Ren.

Staqinovi portreti samo u muzejima MOSKVA: Plakati sa likom Josifa Visarionovi~a Staqina ne}e se pojaviti na ulicama Moskve u vreme obele`avawa Dana pobede, 9. maja, ali su zato izlo`eni u 15 gradskih muzeja, saop{tile su gradske vlasti. Granona~elnik Moskve Jurij Lu`kov zalagao se ranije, "po preporuci veterana", da moskovske ulice u vreme praznika, ukrase i Staqinovi portreti, ali su od toga odustale nakon intervencije Kremqa. Nevladine organizacije su sa svoje strane, najavile da }e, ukoliko se pojave na ulicama, zasuti plakate jajima. U moskovskim muzejima su izlo`eni portreti ne samo Staqina, ve} i zaslu`nih mar{ala, ali nevladine organizacije smatraju da izlagawe Staqinovih portreta ipak govori o afinitetu gradskih vlasti prema vo`du. Jedan od lidera NVO Memorijal Jan Ra~inskij kazao je da se "treba radovati {to su vlasti Moskve odustale od svoje odvratne zamisli da Staqinovim

portretima ukra{avaju ulice Moskve". Ali, dodao je on, pojavqivawe wegovih portreta u gradskim muzejima je "alternativa prethodne ideje". U Sankt Peterburgu, me|utim, pojavio se gradski autobus sa likom Staqina. Jedan od organizatora te akcije kazao je da }e tako oslikan autobus i}i po gradu dve nedeqe i da time `ele da istaknu ulogu Staqina u vreme rata. Komunisti severne ruske prestonice su najavili da }e se 9. maja voziti tim autobusom, kako bi spre~ili mogu}e napade vandala. "Mi }emo se voziti tim autobusom, {tititi Staqina, kako ga, ne daj bo`e, ne bi izvre|ali i pokvarili", rekao je lider komunista Lewingradske oblasti Sergej Malinkovi~.

On je najavio da komunisti nameravaju da u ~etvrtak zalepe oko 300 plakata sa Staqinovim likom u centru grada. Malinkovi~ je, me|utim, izrazio bojazan da }e lokalne vlasti i policija poku{ati da to spre~e.

BALKAN

c m y

DNEVNIK

GENERALNI [TRAJK PARALIZOVAO @IVOT U GR^KOJ

Tri `rtve Molotovqevog koktela

ATINA: Atinska policija je u stawu pripravnosti kako bi spre~ila {irewe nasiqa u glavnom gradu, gde su tri osobe poginule tokom demonstracija, saznaje se ju~e iz policijskih izvora.

Tri osobe su poginule u po`aru koji je izbio u jednoj banci u centru Atine, na koju je ba~en Molotovqev koktel. Molotovqevi kokteli ba~eni su i na zgradu poreske administracije i na zgradu policije. U Atini i Solunu ju~e su izbili sukobi tokom demonstracija desetina hiqada nezadovoqnih Grka, zbog vladinih novih mera smawewa potro{we u ciqu spasavawe zemqe od bankrota, a generalni {trajk je paralizovao `ivot u celoj zemqi.

Prema nekim procenama, u Atini se okupilo oko 60.000 demonstranata, dok zvani~nici vlade tvrde da ih ima oko 25.000.

Demonstranti su uzvikivali „lopovi, lopovi“ i „Atina, Brisel, slu{ajte pa`qivo, ovi protesti nikad ne}e stati“.

Do nasiqa je do{lo i u Solunu, gde se na protestu okupilo

ma, avio i `elezni~ki saobra}aj. Svi letovi u i izvan Gr~ke obustavqeni su u pono}, a {kole, bolnice, poreske slu`be, Akropoq i druga anti~ka nalazi{ta bila su zatvorena 24 sata.

Dodik kandidat za predsednika?

BAWALUKA: Premijer Republike Srpske (RS) i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik potvrdio je ju~e da postoje inicijative da se on na oktobarskim izborima kandiduje za predsednika RS, dodaju}i da }e o tome odluka biti doneta u „dogledno vreme“.

On je novinarima rekao da SNSD „nema potrebe da `uri“ sa saop{tavawem svojih kandidata za predsednika RS i ~lana Predsedni{tva BiH, iznose}i istovremeno niz optu`bi na ra~un lidera Partije demokratskog progresa (PDP) Mladena Ivani}a, koji je kandidat opozicione koalicije za srpskog ~lana Predsedni{tva BiH. Dodik smatra da je Ivani}eva kandidatura „veoma opasna“, imaju}i u vidu, kako je naveo, ~iwenicu da je lider PDP-a sarajevskim medijima izjavio da bi podr`ao rezoluciju o genocidu u Srebrenici. „To je verovatno deo ukupne platforme i ako Ivani} do|e, a verujem da ne}e do}i na poziciju ~lana Predsedni{tva BiH, onda se mo`e o~ekivati da on tako ne{to i uradi, a {to je veoma opasno za RS“, naglasio je lider SNSD-a.

Dodik tvrdi da je RS u vreme kada je Ivani} bio wen premijer, a kasnije ministar inostranih poslova BiH, izgubila mnogo svojih nadle`nosti. „Veoma se aqkavo pona{ao i prepustio mnoge odluke koje su i dandanas problem, kao {to je odluka o dr`avnoj imovini“, naveo je Dodik. On je Ivani}a nazvao „ro|enim gubitnikom, koji }e izgubiti i ove izbore“.

Komentari{u}i stvarawe opozicione koalicije, lider SNSD-a ocenio je da se „ponovo okupqaju trabanti Srpske demokratske stranke (SDS)“, ukqu~uju}i i Demokratsku partiju (DP) Dragana ^avi}a.

Narod ima fenomenalnu priliku da vidi wih koji su radili pre pet godina i nas koji radimo sada i neka odlu~i“, naveo je Dodik.

(Beta)

levarski dnevnik „Avrijani“, dok je dnevnik „Elefterotipija“ napisao da Grcima sada predstoje „~etiri godine bez daha.

Pove}awe poreza, smawewe plata i penzija, to se nikome ne do-

Prema nekim procenama, u Atini se okupilo oko 60.000 demonstranata

To su prve velike demonstracije po{to je socijalisti~ka vlada Jorgosa Papandreua objavila 2. maja da je postignut dogovor o finansijskoj pomo}i sa Evropskom unijom i Me|unarodnim

Dnevnik „Ta nea“, blizak vladi, nazvao je ovaj program {tedwe „parnim vaqkom koji gazi slu`benike i penzionere“ oko 20.000 qudi, a omladina je razbijala izloge prodavnica i restorana. Generalni {trajk u Gr~koj ju~e je paralizovao `ivot u celoj zemqi, obustavio rad javnih slu`bi, prevoz trajekti-

smawewe plata zaposlenih u javnom sektoru, koji ~ine tre}inu radne snage u toj zemqi, a Gr~ka }e u zamenu dobiti 110 milijardi evra pomo}i tokom naredne tri godine.

monetarnim fondom, najavquju}i o{tre mere {tedwe do 2012. godine i pozivaju}i gra|ane na „velike `rtve“ kako bi se spre~ilo bankrotstvo zemqe.Nove mere prvenstveno se odnose na

U dvodnevni {trajk stupili su i zaposleni u dr`avnom sektoru, koji podnose najve}i teret vladinih mera, a to su zamrzavawe plata i penzija. Medijske ku}e nisu prenosile vesti, a vlasnici prodavnica su pozvani da zatvore radwe dok traju okupqawa demonstranata. Ciq vladinih mera je smawivawe buxetske potro{we za dodatnih 30 milijadi evra u naredne tri godine, a najve}i teret novih mera podne}e najmawe pla}eni Grci.

Raspolo`ewe u zemqi je tmurno, a ni novinski naslovi nisu puni ohrabrewa. „Glad i sirotiwa“, naslov je koji je objavio bu-

pada“. Sindikati su u`asnuti zbog smawewa plata u javnim slu`bama za 20 do 30 odsto.

Dnevnik „Ta nea“ blizak Vladi nazvao je ovaj program {tedwe „parnim vaqkom koji gazi slu`benike i penzionere“.

Me|u novim merama su ukidawe dodataka zaposlenima u dr`avnom sektoru, uvo|ewe maksimalnog dodatka za odmor i wegovo ukidawe onima sa ve}om zaradom, zamrzavawe plata u javnom sektoru na period od najmawe tri godine, pove}awe PDV-a sa 21 odsto na 23 odsto i poreza na gorivo, alkoholna pi}a i duvanske proizvode za 10 odsto.

~etvrtak6.maj2010.

HRVATSKA

Stankovi} novinar godine ZAGREB: Voditeq emisije „Nedeqom u dva“ Hrvatske televizije Aleksandar Stankovi} ve}inom glasova ~lanova Hrvatskog novinarskog dru{tva, progla{en je za novinara 2009.

Osim Stankovi}a za nagradu „Novinar godine“, koja se dodequje od 1954. godine, ocewiva~ki odbor HND nominovao je Josipa Bohutinskog, Nata{u [kari~i} i Hrvoja [labeka. Glasa~ke listi}e do 30. aprila poslalo je 807 Aleksandar Stankovi} ~lanova HND, a Stankovi} je dogramu ima prostora za nagrade bio 274 glasa. glumcima ili muzi~arima. Osim „U Stankovi}evoj emisiji koja nagrade za novinara godine, dodeje ve} deset godina jedna od najqeno je vi{e nagrada, me|u ostagledanijih na HTV pretresa se lim i za `ivotno delo „Otokar sve i ni{ta se ne zaobilazi“, naKer{ovani“ koju je dobio Milan vodi se u obrazlo`ewu kandidaGavrovi} koji je od 1957. radio u ture i isti~e da je Stankovi} Vjesniku, a od 1969. na tada{woj „neumoran traga~ za novinarskom Televiziji Zagreb kao komentaistinom, dru{tveni hroni~ar i tor i urednik. ^estitaju}i nagra`estoki kriti~ar politi~kih i |enima predsjednik HND Zdenko dru{tvenih zbivawa koji je ~esto Duka podsetio je na korupciju kootvarao teme korupcije i organija vlada u novinarstvu, monopol zovanog kriminala“. U prigodvlasni{tva, sve jeftinije novinoj re~i zahvale Stankovi} je narstvo i na povr{ne, jednostraukazao na lo{ i nezavidan polone i ~esto hu{ka~ke informaci`aj novinara u Hrvatskoj, a svojoj je, tekstove i priloge, kao i na TV ku}i je prigovorio {to nikad dugotrajne, ~esto i neuspe{ne, nije direktno prenosila dodelu istrage o pretwama i napadima novinarskih nagrada, iako u prona novinare.

Antifa{isti protiv serije „Tito” ZAGREB: Savez antifa{isti~kih boraca i antifa{ista Hrvatske (SABA) ju~e je u pismu najvi{im dr`avnim zvani~nima zatra`io prestanak emitovawa igrano-dokumentarne serije „Ti-

BUGARSKE VLASTI POKRENULE ISTRAGU PROTIV AKTUELNIH I BIV[IH MINISTARA

Borisov protiv korupcije SOFIJA: Bugarska vlada poku{ava da se obra~una sa korupcijom i organizavanim kri-

Bojko Borisov

minalom, {to nailazi na odobravawa gra|ana iako se u toj oblasti jo{ uvek suo~ava sa

mnogim problemima, potvr|uju najnovija istra`ivawa javnog mnewa. Vlasti su pro{log meseca pokrenule istragu protiv aktuelnog ministra zdravqa koji je osumwi~en za korupciju, {to je jedinstven slu~aj u postkomunisti~kim zemqama. Na udaru su se, tako|e, na{li i nekoliko biv{ih ~lanova vlade, ukqu~uju}i i ministra odbrane koji je uhap{en pod sumwom da je primao mito.

Istovremeno, vlasti poku{avaju da se obra~unaju i sa organizovanim kriminalom, ali se u toj oblasti jo{ suo~avaju sa mnogim problemima.

„Najve}i uspeh vladaju}e partije je to {to je po~ela da pokazuje odlu~nost da dr`ava mo`e da kazni svakoga, samo ako to ho}e“, istakli su gra|ani u posledwem istra`ivawu.

Prema najnovijoj anketi „Galupa“ za vladaju}u partija Gra|ani za evropski razvoj Bugarske, premijera Bojka Borisova, izja{wava se skoro 40 odsto gra|ana. To je mawe nego u novembru pro{le godine (44,6 odsto), ali se taj pad pre svega vezuje za te{ku ekonomsku krizu.

Socijalisti~ka partija, koja je bila na vlasti do sredine 2009. godine, i daqe gubi podr{ku i sada se za wu izja{wava svega 10 odsto anketiranih, javile su agencije.

MAKEDONIJA

„Neva” izazvala paniku u Skopqu SKOPQE: Uzrok sna`ne detonacije koja je u utorak uznemirila `iteqe skopskog naseqa @elezara je eksplozija dela stare ruske protivavionske rakete „neva M“, koja se pod jo{ nerasvetqenim okolnostima na{la u pogonu za rezawe starog gvo`|a.

Makedonske vlasti utvrdile uzrok eksplozije koja je potresla Skopqe Ministarka unutra{wih poslova Makedonije Gordana Jankulovska izjavila je, pozivaju}i se na informacije do kojih se do{lo dosada{wom istragom, da je uzrok misteriozne eksplozije najverovatnije raketno gorivo koje je omogu}ilo da deo ruske rakete „neva M“ eksplodira.

Stanovnici glavnog grada Makedonije ozbiqno su se uznemirili kada je, rano izjutra, odjeknula sna`na eksplozija, posle koje je cilindri~an predmet

23

Antun Vrdoqak

to“ rediteqa Antuna Vrdoqaka.

Pismo je upu}eno predsedniku Hrvatske Ivi Josipovi}u, premijerki Jadranki Kosor i predsedniku Sabora Luki Bebi}u. U udru`ewu smatraju da je serija „Tito“, koja se prikazuje petkom na Hrvatskoj radioteleviziji (HRT), „puna la`nih uvreda usmerenih na Oslobodila~ku borbu u Drugom svetskom ratu koja nas je svrstala me|u zemqe pobednice“.

U saop{tewu za javnost se navodi da je serija iz nastavka u na-

stavak sve bogatija istorijskim neistinama. SABA smatra da to vodi ciqanom raspirivawu mr`we, a emisija, kako navode, sramoti Hrvatsku i Vrdoqaka kao rediteqa koji nije u stawu da zatomi mr`wu prema Titu.

U saop{tewu se dodaje i da emisija na najvi{e dr`avne funkcionere „stavqa qagu protivustavnog pona{awa“. Na HRT-u je sredinom marta ove godine po~elo emitovawe dokumentarno-igranog serijala „Tito“ u kojoj je kroz mnoge filmske i televizijske zapise i uz pomo} igranih delova, prikazan `ivot Josipa Broza od detiwstva i odrastawa, pa sve do wegove smrti 4. maja 1980. godine. Deo javnosti je od po~etka izra`avao sumwe u objektivnost serijala i ukazivao da je rediteq Antun Vrdoqak seriju shvatio kao sopstveni obra~un sa Titom. Nedavno je i rediteq Veqko Bulaji} zatra`io sudskim putem da HRT privremeno obustavi daqe prikazivawe serijala dok se ne re{i spor s Vrdoqakom zbog navodno neovla{}enog kori{}ewa materijala iz wegove serije „Titovi memoari“.

(Beta)

CRNA GORA

Dedei} protiv lidera Srba PODGORICA: Predsednik opozicione Stranke srpskih narodwaka (SSN) koja se prijavila za u~e{}e na lokalnim izborima u Crnoj Gori 23. maja, Dobrilo Dedei} pozvao je ju~e gra|ane srpske nacionalnosti da ne glasaju za one politi~are koji se predstavqaju kao „srpski lideri“. Dedei} je u saop{tewu ocenio da „biv{i srpski lideri“ nisu „promoteri pravog srpskog interesa“ u Crnoj Gori.

Komentari{u}i po~etak predizborne kampawe koalicije „Boqa Podgorica za boqu Crnu Goru“, u pro{li ponedeqak, kada su se, obu~eni u bele ko{uqe, na

glavnom podgori~kom trgu javnosti obratili lideri opozicione koalicije Sr|an Mili}, Andrija Mandi} i Neboj{a Medojevi}, Dedei} je wihov nastup ocenio kao „fijasko“. „Uz neznatan broj okupqenih gra|ana, lideri nekada{wih srpskih stranaka delili su majice, bexeve i sli~ne bezvredne stvari.

Svi ‘srpski lideri’ u novoj koaliciji su klasi~ni distributeri bi`uterije, a ne promoteri pravog srpskog interesa u Crnoj Gori“, rekao je Dedei} koji je bira~e pozvao da glasaju za Stranku srpskih narodwaka.

(Beta)

RUMUNIJA

Optu`en biv{i premijer odleteo ~ak tri kilometra od mesta nesre}e.

Jedan radnik skopske `elezare je te{ko povre|en, jer je zadobio opekotine na izme|u 60 i 80 odsto tela. Vatrogasci i svedoci doga|aja sporili su se da li je detonacija izazvana u pogonu za obradu starog metala, ili se, pak, u fabri~ki krug sru{i-

la bespilotna letelica. Makedonska vojska je, istovremeno, negirala da je eksploziju izazvao pad letelice.

Protiv-avionska odbrana tada{we SR Jugoslavije je modifikovanim projektilima „Neva“, tokom rata 1999. godine, oborila dva ameri~ka aviona, „nevidqivi“ F-117 i F-16.

BUKURE[T: Rumunsko tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv biv{eg premijera Adrijana Nastasea koji se tereti za uzimawe mita u vrednosti od 630.000 evra. Nastase (59) optu`en je da je u periodu od 2002. do 2004. godine iskoristio svoj polo`aj da bi od jednog zvani~nika iz dr`avne gra|evinske

inspekcije dobio novac, javio je Rojters. Ovaj slu~aj, o kojem je istraga pokrenuta 2006. godine, vra}en je tu`ila{tvu 2008, nakon {to je Ustavni sud doneo odluku da biv{i ministar ima isti imunitet kao i aktuelni ministri i da je za svaku istragu protiv wega potrebno odobrewe parlamenta.

(Tanjug)

24

MRE@A

~etvrtak6.maj2010.

DNEVNIK

Tvorci igre Call of Duty osnovali novu firmu reatori Call of Duty fran{ize (makar je percepcija takva) osnovali su novi igra~ki studio, nazvan Respawn Entertainment. Na taj na~in je i formalno i simboli~no prekinuta svaka veza izme|u wih i kompanije Activision. Xejson Vesti i Vins Zampela }e se ubudu}e fokusirati na „vrhunska igra~ka iskustva namewena globalnoj publici“.

Novi studio je ve} potpisao ugovor sa kompanijom Electronic Arts za prava na izdavawe i distribuciju wihovih budu}ih igara. Dvojac je objavio da je veoma ponosan na sve {to je do sada uradio, da je nova kompanija istovremeno i veliki izazov, kao i da }e i ubudu}e davati sve od sebe da kreiraju dobre igre koje }e biti zabava za milionsku publiku.

K

Samsung vodi na tr`i{tu monitora vetski lider u oblasti digitalnih medija i digitalnih konvergentnih tehnologija “Samsung elektroniks” postigao je pro{le godine svoj najve}i udeo na tr`i{tu kompjuterskih monitora ikada, zauzimaju}i prvu poziciju tre}u godinu zaredom i tako u~vrstio svoje lidersko mesto na tr`i{tu.

Prema podacima ICD-a, kompanije za istra`ivawe tr`i{ta, kompanija “Samsung elektroniks” dostigla je rekordno visoki udeo u tr`i{tu od 17,9 procenata, u domenu prihoda od prodaje, na ukupnom tr`i{tu tokom protekle godine. Zadr`ao je prvu poziciju tri godine za redom, ili 12 uzastupnih kvartala, jo{ od prvog kvartala 2007. godine.

Kompanija je tako|e postigla rekordno visok udeo na tr`i{tu LCD monitora, oja~av{i svoju reputaciju vode}eg proizvo|a~a monitora. Udeo kompanije “Samsung” od 18 procenata na tr`i{tu LCD monitora, u domenu prihoda od prodaje, postigao je godi-

S

{wi rast od 1,8 procenata u odnosu na 16,2 procenata postignutih 2008. godine i predstavqa vo|stvo od 5,2 procenta u odnosu na drugoplasiranog na tr`i{tu.

Na tr`i{tu LCD monitora, “Samsung” je zadr`ao vode}e mesto tri uzastopne godine, ili 10 uzastupnih kvartala, od tre}eg kvartala 2007. godine. “Samsung” potvr|uje svoj rast godinu za godinom i zauzima tako|e prvo mesto u domenu pojedina~ne prodaje.

Kompanija ima 15,9 procenata udela na ukupnom tr`i{tu monitora i 15,9 procenata udela na tr`i{tu LCD monitora. Wen udeo na ukupnom tr`i{tu monitora i LCD monitora bio je 15,7 i 15,4 procenata tokom 2008. godine.

“Samsung” je ukupno prodao 160.2 miliona monitora na svetskom tr`i{tu pro{le godine, oko {est miliona monitora mawe nego 2008. godine.

Od blizu 159.2 miliona monitora, preko 99 procenata ukupne prodaje bili su LCD monitori.

I fotografi tu`e Gugl meri~ko udru`ewe fotografa i ilustratora podnelo je tu`bu protiv “Gugla” zbog ilegalnog kopirawa i objavqivawa wihovih radova bez pla}awa autorskih prava. Tu`bu je podnelo udru`ewe American Society of Media Photographers zajedno sa nekoliko drugih organizacija koji nisu mogli da se nagode sa “Guglom” oko naplate 125 miliona dolara, koje je ovaj gigant du`an da plati zbog ilegalnog digitalizovawa kwiga.

U tu`bi se zahteva od “Gugla” da isplati naknadu fotografima i ilustratorima ~iji radovi se nalaze i u kwigama za koje je “Gugl” uspeo da se dogovori sa autorima oko od{tetnog zahteva od 125 miliona dolara.

A

Vlast protiv mobilnih telefona V

lasti Taxikistana pokrenule su kampawu koja ima za ciq da odvrati stanovni{tvo te cetralnoazijske zemqe od upotrebe mobilnih telefona.

Lokalni zvani~nici u Du{anbeu odlu~ili su danas da uklone reklame mobilnih kompanija, upozoriv{i na navodne zdravstvene posledice od kori{}ewa mobilnih telefona. ^ak se i na dr`avnoj televiziji emituje reklamna poruka koja upozorava na {tetnost kori{}ewa mobilnih telefona.

Predsednik Udru`ewa mobilnih operatora Gafur Irkajev izjavio je da je odluka da se ograni~i reklamirawe mobilnih kompanija na javnim mestima potpuno zatekla sve

operatore u zemqi. Irkajev je naveo da bi to moglo da zna~ajno da uti~e na razvoj mobilne mre`e u zemqi i tr`i{te mobilnih ko-

munikacija u celini. To je ina~e jedan od najrazvijenijih segmenata ionako posustale privrede u Taxikistanu.

Internet Oskari holivudskoj eliti lumac Xim Keri, rediteq Dejvid Lin~, rok grupa „OK Go“ i list Wujork tajms ovogodi{wi su dobitnici nagrada Vebi, koje se dodequju u oblasti interneta.

Imena dobitnika nagrada, koje va`e za internet Oskare, objavila je danas Internacionalna akademija za digitalnu umetnost i nauku, koju ~ini 550 stru~waka za internet.

Glumica Ejmi Poler nagra|ena je u kategoriji glumica godine. Zvani~ni sajt wenog kolege Xima Kerija www.jimcarrey.com progla{en je za najboqi. Internet serija

G

glumice Lise Kudrou „Web Therapy“ nagra|ena je kao najboqa komi~na serija.

Nagrada za `ivotno delo pripala je Vintonu Serfu, jednom od o~eva interneta, a za

Interesantna je pozadinska pri~a vezana za wihov odlazak - naime, Activision ih je otpustio u trenutku kada je trebalo da im isplati deo od rekordne prodaje igre Call of Duty: Modern Warfare 2. Stoga su wih dvojica tu`ili Activision, dok je Activision odgovorio kontratu`bom, optu`uju}i dvojicu rukovodilaca Call of Duty projekta da su se „od cewenih i odgovornih direktora pretvorili u samo`ive prevrta~e koji su poku{ali da kompanijina dobra koriste za svoju li~nu dobit.“ Vredno spomena je i da je ovaj dvojac privukao nekoliko imena iz svoje stare firme Infinity Ward koja je pod kapom Activisiona, a me|u posledwim preleta~ima je i glavni dizajner, Meki Mekendli{.

li~nost godine izabran je filmski kriti~ar Roxer Ebert. Vebi nagradu je dobio i sajt neprofitne organizacije “Mejk it rajt” holivudskog glumca Breda Pita .

Dnevnik Wujork tajms je trijumfovao u pet kategorija.

Sajt Tviter je progla{en za najboqu dru{tvenu mre`u.

Nagrade }e biti uru~ene dobitnicima na sve~anosti 14. juna u Wujorku. Doma}in }e biti Benxamin Xozef Novak, scenarista, koproducent i glumac serije „Ured“.

Fotografi i ilustratori tvrde da “Gugl” neprestano kr{i wihova autorska prava jer neovla{}eno objavquje wihove radove iz kwiga i ~asopisa. “Gugl” je do sada ve} skenirao vi{e od 12 miliona kwiga, a planira da jo{ 174 miliona kwiga digitalizuje. U tu`bi se od “Gugla” zahteva da prestane sa kra|om autorskih prava fotografa i ilustratora i isplati od{teta, koja po wihovim procena iznosi vi{e desetina hiqada dolara po jednom izdawu.

“Gugl” se ve} dugo suo~ava sa brojnim napadima i tu`bama zbog kr{ewa autorskih prava. Samo pre nekoliko dana, vode}i svetski medijski magnat, Rupert Merdok o{tro je kritikovao “Gugl” zbog kra|e vesti i najavio da }e wegova korporacija “Wuz” zabraniti “Guglu” pristup svim wihovim mre`nim izdawima.

“Guglovi” zvani~nici su i ovog puta izjavili da veruju kako wihova kompanija posluje u skladu sa me|unarodnim zakonima o za{titi autorskih prava.

(Mikro)

Konkurs za srpske programe Android 2,0 rpski mobilni operater “Vip mobajl” objavio je konkurs za razvoj lokalnih programa za Guglov operativni sistem „android 2.0“ za pametne (smart) telefone, sa ukupnim nagradnim fondom od 22.000 evra.

Na konferenciji za novinare predsednik Upravnog odbora Vipa Aleksandar [perl je podsetio da je ta kompanija u novembru pro{le godine prva u regionu objavila konkurs za „android“ aplikacije, isti~u}i da su korisnici odli~no prihvatili 64 programa koji su izabrani. Na drugom po redu kokursu za android programe na srpskom jeziku „Android Vip izazov 2.0“ (http://android.vipmobile.rs), kako je istakao

S

[perl, uvedene su nove katogorije, a nagradni fond je pove}an za 2.000 evra.

Prema re~ima rukovodica korporativnih komunikacija Vipa Dragane Roter, kategorije za koje programeri mogu da prijave aplikacije su „najboqe unapre|ena aplikacija sa prethodnog kon-

„Vipova” nova pripejd tarifa “Vipovi” novi pripejd korisnici }e od 4. maja mo}i da razgovaraju ka svim mre`ama u Srbiji po ceni od samo 1,5 dinara po minutu, u svako doba dana i no}i.

Nakon aktivacije “Vipove” SIM kartice, korisnici automatski dobijaju tarifu sa promotivnom cenom od 1,5 dinara po minutu prema svim mre`ama, koja va`i 10 dana. Svaka nova dopuna kredita u iznosu od 200 dinara ili vi{e produ`ava va`ewe ove pogodnosti na narednih 10 dana. Ukoliko korisnik dopuni kredit u iznosu od 500 dinara ili vi{e, promotivna cena }e va`iti 30 dana. Osnovna pripejd cena je 4,9 dinara po minutu za pozive i 2,9 din za SMS poruke prema svim nacionalnim mre`ama.

Postoje}i korisnici tako|e mogu da pre|u na novu promociju.

Promo cena va`i u nacionalnom saobra}aju, i ne obuhvata me|unarodne pozive i roming. Vi{e informacija na www.vipmobile.rs ili na 060/1234.

kursa“, „informacionio servisi“, „zabava“ i „mobilne aplikacije komercijalnih servisa“.

Svaka od ~etiri kategorije nosi po tri nagrade - prva 2.000 evra, druga 500 evra, a tre}a telefon HTC dizajer, rekla je ona.

Prema re~ima Roterove, uvedene su i dve nove nagrade, jedna koji }e izabrati samo programeri koja iznosi 2.000 evra, a druga }e biti po izboru korisnika koja }e pobedniku doneti 8.000 evra. Ona je istakla da korisnicima biti omogu}eno da glasaju preko specijalne aplikacije „android Vip meni“.

Registracija za konkurs „andriod Vip izazov 2.0“ traje do 31. jula, a programeri gotove aplikacije mogu da po{aqu do 1. septembra. Dodela nagrada je zakazana za 30. septembar, a dobitnici nagrade programera i nagrade korisnika bi}e poznati 28. oktobra.

Sve registrovane aplikacije bi}e na raspolagawu za besplatno preuzimawe sa „Android marketa“, na kojem se trenutno nalazi vi{e od 50.000 aplikacija, ukqu~uju}i i 64 doma}e sa prethodnog konkursa.

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak6.maj2010.

25

26

~etvrtak6.maj2010.

OGLASI

DNEVNIK

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik.

Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 106280 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni.

Dolazim ku}i. Profesorsa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

106279 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

106278

MEWAMO nov stan 71 m2 za mawi, ili ku}u mawu 10 - 15 km. od N. Sada. uz dogovor. Telefon 021/6313-237, 060/345-1313 106477

IZDAJEM jednoiposoban, kompletno name{ten stan 35m2 u Bra}e Ribnikara, odmah useqiv, 170 E, Telefon 064/09-07-889, 021/547920 106482 IZDAJE se name{tena garsowera nova, 37m2 na Salajci. Telefon 063/543-710.

106097

BULEVAR, 21m2, izdajem name{tenu garsoweru u zgradi kod Spensa.

Cena 130 evra. Telefoni: 064/93-67331, 021/458-400.

106435 IZDAJEM novu poluname{tenu garsoweru, 30m2, terasa, lift, kablovska na Novoj Detelinari od 1. juna, 120e + tro{kovi. Telefon 064/001-6030.

106298 IZDAJEM prazan, dvo soban stan kod Sajma, Ulica Stevana Mokrawca. Gradsko grejawe, klima ure|aj, telefon, kablovska. Pla}awe mese~no 180E. Telefon 063/516-037.

105359 IZDAJEM vrlo povoqno name{ten uli~ni stan 38m2, 3 le`ajau ku}i sa posebnim ulazom, 120e. Prednost zaposlenima Podbara. Telefoni: 521-362, 106310 064/236-280-9.

IZDAJEM praznu garsoweru 27m2 kod Novosadskog sajma. Telefon 062/8022157.

106337

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

~etvrtak6.maj2010.

PRODAJEM ku}u, plac 727m2 na glavnom Futo{kom putu, kod GRAS-a, dozvoqena gradwa. Telefon 064/09-07-889 106485 PRODAJEM ukwi`enu ku}u 130m2, plac 690m2 u Petrovaradinu Ka~i}eva 8. Telefoni: 063/540008, 064/8673421.

106332 PRODAJEM plac povr{ine 2000m2, na Bukova~kom putu br.3, pogodan za izgradwu pogona ili skladi{ta. Telefoni: 063/547782, 021/6392-384, posle 15.30h.

105976 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 15050m2 (150ari), put, svi prikqu~ci, lep pogled, 1/1, 5.5m2, hitno. Telefon 069/314-37-14.

106342 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962, cena izuzetno povoqna.

105631 PRODAJEM gra|evinski plac 2000m2, Popovica, na glavnom putu, front 24m, voda, plin na placu. Telefon 064/09-07-889.

106481

IZDAJEM lokal u jednom nivou 40m2, Ul. Alekse [anti}a 68. Pogled i prilaz sa Bul. Cara Lazara.

U blizini doma zdravqa. Tel. 021/466-568, 060/397-8811.

106056 IZDAJEM lokal 100m2, magacin 100m2, Ul. Partizanska br. 40, Novi Sad. Telefon: 063/540-510.

106412 IZDAJEM uli~ni lokal 80m2 na Bulevevaru Oslobo|ewa, veliki izlog za sve delatnosti . Telefon 064/09-07-889, 021/547-920 106486 PRODAJEM lokal 52m2 sa opremom za butik. Centar Novog Sada, pe{a~ka zona, ukwi`en, povoqno.

Telefon 063/89-23-168.

105808

27

PRODAJEM 38 ko{nica "Polo{ki" sa p~elama 22 rama 40x30.

Zainteresovani da zovu svaki dan na telefon 021/6-336-605 posle 18 sati.

106393 PRODAJEM metalno stepeni{te visine 3.5, metalne cisterne, nove 3000l, polovne krovne prozore, pe} za eta`no grejawe na ~vrsto gorivo.

Telefon 063/512-370.

106241 PRODAJEM dve vitrine toplu hladnu, malo kori}{ena, cena povoqna. Telefon 063/563-562.

106307 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

103794

Posledwi pozdrav

Jovanu Svir~evu

od porodice Jovanovi}.

106543

3 Dragom uji Stevici

KUPUJEM polovan o~uvan mane{taj isplata i no{ewe po dogovoru. Mirjana. Telefon 021/451-032, 063/8626-542.

106476

BULEVAR, Turgeweva, na prodaju odli~an, ukwi`en stan od 64m2 po ceni od 69.000. Telefon 636-6952. 50001 LIMAN, na prodaju useqiv, ukwi`en stan od 78m2, odli~nog rasporeda po ceni od 72.100. Telefon 636-8429.

50002 PRODAJEM nov stan 71 m2 kod Sajma, povoqno. Mo`e i u ratama, dogovor.

Telefon 6313-237, 060/345-1313 106478

LIMAN, kod fakulteta, na prodaju odli~na, odmah useqiva garsowera po ceni od 32.000. Telefon 636-8429.

50003 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

30001 PRODAJEM garsoweru u ]irpanovoj ulici 17m2, ukwi`ena cena povoqna. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919.

106483 PRODAJEM ukwi`en jednosoban stan 37, 34m2 u @elezni~koj ulici, 33.000 E. I sprat, grejawe TA. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919 106484

GARSOWERA 36m2 u Dositejevoj, opremqena, mo`e i za sajam. Telefon 063/8563-983.

106536

BULEVAR, prodajem 2.0 stan, odli~an raspored, odmah useqiv po ceni od 54.400. Telefon 636-8429.

50004 NOVO NASEQE, na prodaju odli~an, ukwi`en, odmah useqiv 2.0 stan od 52m2 po ceni od 56.500. Telefon 636-6952.

50005 PRODAJEM jednoiposoban stan 42m2, terasa, ostava, 3. sprat, na dve strane, useqiv, bez posrednika, ukwi`eno. Na{ tel. 421-437 ili 063/534-505.

30002 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

30003

NOVA DETELINARA, na prodaju nov 2.5 stan, useqiv, odli~nog rasporeda po ceni od 63.500. Telefon 636-6952.

50006 NOVI BULEVAR, na prodaju 2.5 stan, luks opremqen, po ceni od 66.800. Telefon 636-6952.

50007

DETELINARA, ekstra povoqno, na prodaju 2.5 stan, ukwi`en, useqiv od 62m2 po ceni od 53.500. Telefon 636-8429.

50008 BULEVAR okolina, na prodaju ukwi`en 3.0 useqiv stan od 73m2 po ceni od 67.700. Telefon 6368429.

50009 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en.

Telefoni: 421437,063/534-505.

30004 TROSOBAN stan, 92m2, 4. sprat, Bulevar Mihajla Pupina, kompletno renoviran, mogu} i poslovni prostor. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/517-220.

105962

CENTAR, na prodaju nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 6368429.

50010 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks, 90m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

103717

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I an grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

105754 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

103267 IZVODIMO sve vrste molerskih radova, brzo i ~isto. Telefon: 064/9820511, Tibika.

106350 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im.

Telefoni: 021/714-577, 062/606782.

106405 RENOVIRAWE i izrada novih kupatila - vodovodne istralacije, plo~ice, gletovawe, kre~ewe. Popravke i monta`a sanitarije. Telefon 060/0445-685 106465

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: tovne pili}e, tovne sviwe. Isporuka na adresu - povoqno. Telefoni: 717-058, 063/521-559, 063/539-051.

105737 PRODAJEM koke nosiqe, stare deset meseci, te{ke 2kg, cena 150 dinara komad. Mogu}nost dostave.

Telefoni: 021/848-188, 063/511932.

106373

OBU]ARI ure|aj za lako va|ewe eksera. Toplotni regulator do 300 stepeni C, digitalni mera~ temperature do 1000 stepeni C. Telefon 021/371-084.

105829 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 6614-274, 6618846.

105941

Stevan Bukinac Posledwi pozdrav od Mi{e Radice i Ksenije.

106563

Posledwi pozdrav

Margit Ra|enovi}

od stanara Gagarinove 14.

106493

Posledwi pozdrav dragoj nini

Zori Vuji~i} Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji: jetrva Bosiqka, Biqa sa porodicom i Jeja sa porodicom.

106487

28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak6.maj2010.

Posledwi pozdrav dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi

DNEVNIK

Sa tugom i bolom se opra{tamo od

Posledwi pozdrav

dr Ante Marasovi}

Anti

specijalista ginekolog

Radivoja [eguqeva

Radivoju [eguqevu

Sahrana }e se obaviti 7. maja, u 13 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu. od porodice Stani}.

Kolektiv I.P. „DIDAKTA"

Porodica Ivanov.

O`alo{}eni: supruga Milka, k}erka Marina i sin Mario.

106515

106491 106490

106520

Posledwi pozdrav najdra`em zetu

Posledwi pozdrav najdra`em bratu i stricu

Anti Marasovi}u

Anti Marasovi}u

Posledwi kom{iji

od Nenada Mili}a sa porodicom.

od: sestre Katice, sestri}a Joze, Ive, Milana, Marije, brati}a Tea, Sawe i snahe Fanite Marasovi}.

106519

106517

pozdrav

Posledwi pozdrav dragom zetu

Anti Marasovi}u

od porodice Jovanovi}.

106516

106518

106495

106530

Sa tugom u du{i obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je u 55. godini preminuo na{ dragi

POMEN Navr{ava se pet tu`nih godina od kada nije sa nama na{ dragi Bata

Jovan Nikoli} (Svir~ev)

Stevan Paji}

ro|. 1956. god.

iz Titela

Sahrana }e se obaviti 6. 5. 2010. godine, na Pravoslavnom grobqu, u Be~eju, u 16 ~asova.

Ve~no }e `iveti u na{im srcima.

O`alo{}ena porodica Nikoli}.

Sestra Qiqa, zet Mi}a i sestri} Du{ko sa porodicom.

106539

pozdrav

106558

Du{an Rodi}

28. 8. 1928 - 6. 5. 2000.

25. 7. 1925 - 21. 10. 1970.

Wihovi najmiliji.

106564

106500

6. 5. 2002 - 6. 5. 2010.

Sahrana je 7. 5. 2010. u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Uspomenu na dragog nam pokojnika ~uva}e: sin Nikola, Moqac, snaja Sawa i unuci Stevan, Slavko i Sr|an 106561

Posledwi pozdrav Zoranovom bratu

mojoj majci

Zna{ li {ta je daqina, ~uti te a ne videti te...

Zna{ li {ta je ~e`wa, `eleti te a nemati te...

Svakim danom sve vi{e mi nedostaje{...

Sin Zoran.

Jovanu Svir~evu Gradski odbor Demokratske stranke Novi Sad.

5854/P

106501

Draga moja

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

od wegovih saradnika: prof. dr Dragiwe Peri~in, prof. dr Mire Popovi} i prof. dr Svetlane Trivi}.

\ur|a Rodi}

U na{im srcima ~uvamo ih od zaborava.

Qubici - Juci Sekuli}

dragom

prof. dr Vladimiru Leskovcu

SE]AWE na na{e drage i voqene roditeqe.

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je prestalo da kuca srce na{eg oca i dede

106556

Posledwi u~itequ

Anti Marasovi}u od kolega sa posla.

1922 -2010.

sa uspomenom na wegov veliki doprinos dat razvoju biohemije.

Grozdani Svir~evi} ^lanovi Dru{tva qubiteqa cve}a i zelenila Novi Sad.

Stevana Moqca prof. dr Vladimira Leskovca

Posledwi pozdrav Marininom tati

od tasta Tadije i ta{te Jele Tadi}.

106542

Srpsko hemijsko dru{tvo - Hemijsko dru{tvo Vojvodine opra{ta se od svog dugogodi{weg ~lana

Anti Marasovi}u

Posledwi pozdrav na{oj dragoj, tragi~no preminuloj prijateqici

od: Rade, Jefte i Darka Miqanovi}a i Save, Amele i Filipa Tadi}a iz Toronta.

dragom

Stevanu Bukincu

Posledwi pozdrav najdra`em zetu

Napustio nas je prijateq i saradnik, rediteq i dramski pisac

Radoslav Zlatan Dori}

Miro

Stevanu Moqcu O`alo{}ena porodica Jankovi}, }erka Qubica, zet Bratislav, unuk Milo{ i unuka Milica.

106562

znala si koliko sam te volela, kao {to i sada zna{ koliko mi nedostaje{.

Tvoja Jela.

106529

Za sobom je ostavio predstave u kojima su u`ivali glumci, koje su radovale publiku, i se}awa koja }e `iveti u wegovim prijateqima.

Zlatan Dori} }e biti sahrawen na grobqu u Ba~kom Gradi{tu u ~etvrtak, 6. maja, u 15 ~asova.

Wegovi prijateqi i saradnici iz Srpskog narodnog pozori{ta.

310/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 81. godini tragi~no preminuo

SE]AWE tu`no i bolno

~etvrtak6.maj2010.

BOLNO SE]AWE

29

Sa bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je

Vera Xombi}

Stevan Bukinac 1928 - 2010.

Sahrana je danas, 6. 5. 2010. godine, u 11 ~asova, u Be~eju, na Pravoslavnom grobqu.

O`alo{}eni: sin Danilo, unuk Stevan i @ana.

Verica Xombi}

ro|. Vuliki}

ro|. Vuliki}

Mama.

\ur|evdan je. Godina tuge.

Oprosti, nisam jaka. Pitam, a odgovora nema.

Ako je tamo boqi svet, neka ti mama i sestra ne remete mir.

Oprosti za na{e suze i qubav {to te ne sa~uva.

Odmaraj u ti{ini `eqo sestrina.

Tvoja Mika.

106492

106521

Te{ki dani i godina, sre}o moja, prolaze za sve tvoje mile i drage koji te vole. Osta}e{ u wihovim srcima.

A tvoja mama, zlato moje, te nosi u rawenom srcu svom.

106523

Julija Matej Na| preminula posle duge i te{ke bolesti u 85. godini.

Po `eqi pokojnice, posmrtni ostaci su ispra}eni na ve~ni po~inak u krugu naju`e porodice, 4. 5. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neizmerno hvala za svu qubav koju si nam pru`ila.

O`alo{}eni: suprug Jo`ef, sin Kornelije, snaja Vesna i unuci Andrej i \or|e.

106502

POMEN Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav voqenom deki

Posledwi pozdrav voqenom sinu i bratu

Mara Lon~ar 2008 - 2010.

Stevanu Bukincu od: Bo`ice, Stevana i Isidore.

106524

^ETVOROGODI[WI POMEN

Danas se navr{avaju dve godine od kad si nas napustila. Po~ivaj u miru.

Tvoji: }erka Biqana, snaha Slavica sa tvojim unucima i praunucima.

Radivoju [eguqevu od porodica \uki} i Mal~i}.

Radivoju [eguqevu S qubavqu ~uvamo te u na{im mislima i ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoje: mama i sestra.

106469

106464

106472

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana bez na{e drage sestre, tetke i baka-tetke

Obave{tavamo rodbinu, ro|ake i prijateqe da je 4. 5. 2010. godine preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav

SE]AWE na moje mile i drage

Du{an (Ilije) ]ui}

Zagorka Ili} Vreme prolazi, a tuga wenih najmilijih je ve~na.

Tinke Simin Bebe

1925 - 2010.

Nosilac partizanske spomenice 1941. kapetan prve klase u penziji, dugogodi{wi predsednik op}ine Plitvi~ka jezera.

Du{an.

106388

Pomen na te tu`ne dane obele`i}emo u petak, 7. maja 2010. godine, u 9 ~asova, na Gradskom grobqu.

Dragi Gale, uvek }e{ biti sa nama u na{im mislima.

vojni penzioner

Smiqku Manojlovi} Stevana Manojlovi}a {tampar

Nadu Manojlovi} To{u Manojlovi}a

Sahrana dragog nam pokojnika je u petak 7. 5. 2010. u 13 ~asova, u Beogradu, na Novom grobqu.

mesar Uvek tvoja i Va{a Bula.

106470

106217

Posledwi pozdrav dragom kumi}u

Dragica Mi{kov 1932 - 2009.

Sremski Karlovci

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

Radivoju [eguqevu

Tvoji: ujak Mile i ujna An|elka sa decom.

Danas se navr{ava {est tu`nih meseci od kako nije sa nama na{ deka

Milan Pilipovi}

Qubomira Manojlovi}a Cojla

Porodica.

O`alo{}eni: k}erka Bo`ica, zet Milan, unuci Darko i Dragan.

106514

106522

Posledwi pozdrav dragom sinu, bratu i unuku

Radivoju [eguqevu

Danas je \ur|evdan, prva krsna slava u ku}i bez tebe, pa ako je sudbina ja~a od `ivota nije ja~a od qubavi i ve~ne tuge za tobom.

Neka te An|eli ~uvaju.

Tamara, Marina i Novka Moji}.

Tvoj suprug Branko.

106466 106347

106353

GODI[WI POMEN na{em voqenom

TRINAESTOGODI[WI POMEN

PETOGODI[WI POMEN

POMEN Dana, 5. 5. 2010. godine pro{lo je tu`nih {est godina od kada

Radivoju [eguqevu

od majke Zorice, sestre Jovane i babe Dese.

Bo{ku Peni}u obele`i}emo danas, 6. maja, u 10 ~asova, na Koviqskom grobqu.

Neute{ni smo, vreme ne ubla`ava preveliku tugu i bol za tobom, tra`imo te u snovima, a na javi na{a qubav je ja~a od zaborava.

Sa tugom i velikim po{tovawem prema tebi tvoji najmiliji.

106346

Dafina Velbabovi} iz Ne{tina

Mladen Vrmi}

Neka te An|eli i tata ~uvaju....

Draga na{a mama, bila si oli~ewe dobrote i po`rtvovawa, nedostaje nam tvoja iskrenost i qubav.

Volimo te.

K}erke: Radinka, Jelka i unuka Dragana.

Voqeni otac i suprug.

106328

106467

106231

Slavoqub Stojkovi} Stole 1959 - 2004. nije sa nama.

Dru`e, nedostaja}e{ mi ve~no!

Porodica Meni}anin iz Temerina.

106327

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.35 10.40 11.10 11.33 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 01.40

TV PROGRAM

~etvrtak6.maj2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Izbliza Plej gejms Plavi krug Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Garsowera Vesti Tu sasvim blizu ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Pod obru~em Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane Izlog strsti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz @ivopis Tabloid Vojvo|anski dnevnik Vesti iz kulture Klasik rok Gruvawe Pod obru~em Tu sasvim blizu

Sve {to mi pripada (Panonija, 20.30) 08.00 09.00 10.15 10.20 11.00 11.45 12.30 14.00 14.50 15.30 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 00.10

U susret suncu U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Skadar na Bojani Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Manastiri pored Dunava Vojvo|anske vesti Art-boks Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Glas Amerike

06.05 08.00 09.02 10.04 10.34 10.58 12.00 12.15 12.31 12.45 13.29 14.01 15.13 16.20 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Raweni orao Sasvim prirodno Svet ribolova Grlom u jagode Dnevnik Sport plus U zdravom telu Istra`iteqi iz Majamija Sat Tito: Crveno-crno (1943-1980) Evrosong 2010.

Pozori{te u ku}i Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik

Tabloid U ovonedeqnom „Tabloidu“ upozna}emo Vojvodinu sa puno muzike, {piclovskog i lalinskog humora. Gosti: Sowa Bajandi}eva – Jovanovi}, autorka „Vojvo|anskog re~nika“, Mi{a Blizanac, peva~, i Danilo Danilovi}, vo|a grupe „Danilu{ka“, autor legendarne pesme „Sala{ u Malom ritu“ Urednik i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 21.00)

06.30 07.00 08.33 09.00 09.25 09.40 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.35 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Paideja Nikad dosta Predstavqawe liste „Ma|arska sloga“ za ma|arski Nacionalni savet Porodica Serano Dokumentarni film o ^ernobilu (ukraj) Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane Sumwa Slon Benyamin Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Sumwa Tarzan TV prodaja

09.00 09.30 10.00 11.10 12.00 12.30 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 16.10 16.35 16.45 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino NS klinci Integracija Tajanstvene pri~e Sprint Vitra` Velika ruska kolekcija Buntovnici Radi odgovorno ne gazduj Objektiv Prizma Radionica Neon siti Objektiv (slov) Tajanstvene pri~e Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Crtani film Neon siti Crta Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

09.00 10.00 11.00 11.30 12.00 12.15 13.00 14.00 16.00 16.45 18.45 19.45 20.00 21.45 22.15 23.00 00.00 00.30

Insajd Grand Pri Ful Tilt poker Portugalska liga Pregled [ampionata Pregled Moto GP [panija Ruska liga: Rubin - Sibir Argentinska liga ATP Estoril 1/8 finala Mobil 1 Grid Ruska liga: Zenit - Spartak TVS Pregled NHL ATP Beograd Atletika NBA akcija Ful Tilt poker Svetski sport - Magazin Mobil 1 Grid

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Metropole i regije sveta, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 ABS {ou, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.45 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

07.05 07.35 08.04 08.28 08.38 09.33 10.11 10.41 11.36 12.08 13.01 14.04 14.33 14.57 15.29 16.00 16.42 16.56

19.30 20.00 21.30 22.00 22.54 23.28 23.51 00.50 02.15

Evrosong 2010.

Mi{a Blizanac

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

17.55

Milan Stankovi}

Upoznajte u~esnike ovogodi{we Pesme Evrovizije i poslu{ajte najboqe pesme iz 39 evropskih zemaqa. Veliki muzi~ki spektakl, na kojem }e Srbiju predstavqati Milan Stankovi} sa pesmom „Ovo je Balkan”, autora Gorana Bregovi}a, bi}e odr`an od 25. do 29. maja u Oslu.

(RTS 1, 15.13) 20.04 21.05 22.07 00.15 01.11 01.58 03.34 04.03 04.32 05.11 05.47

06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 11.40 13.00 15.15 15.30 16.20 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 23.55 00.00 01.00 03.15 04.00 05.00

Porodi~no blago Raspakivawe Poqubac smrti, film Istra`iteqi iz Majamija Posetioci iz praiskona Surfer Bris, film UNHCR-povratak Oko magazin Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Banzuke Film: Mese~eve planine Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} - Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Take{i Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} - Moja desna ruka Film: Krvavi dug Foks vesti ^ari Film: Ubistveni odmor Ukradena sre}a Srce na dlanu Film: Ubistveni odmor

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem Misterije Rima Zverilija Pepa prase Pri~e iz divqine Seksperti Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Trag u prostoru Koncert pobenika Trezor Pri~e iz divqine Ho}u da znam Seksperti Tehnologija danas Ovo je Srbija Verski kalendar Bardovi teatra: Miodrag Radovanovi} Rukomet - PS: Kolubara - Crvena zvezda, prenos Pepa prase Tenis: Srbija open, prenos @ivot i standardi Metropolis Ad libitum Tehnologija danas Trezor Tenis: Srbija open Rukomet-PS: Kolubara - Crvena zvezda (r)

07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 TV {op, TV Prodaja 10.00 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 Non-stop 14.30 Milica² 15.00 Divqa ostrva 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kenguri ko{arka{i 20.00 Milica² 20.30 24 21.30 Film: Nemogu}a misija 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika

Emanuel Bear

Nemogu}a misija Po{to mu je podmetnuta optu`ba za ubistvo nekoliko kolega i pogre{no progla{en za izdajnika, tajni agent Itan Hant odva`no kre}e u misiju kako bi dokazao svoju nevinost. On postaje begunac po{to je na sebe preuzeo krivicu za propalu operaciju.

Uloge: Tom Kruz, Yon Vojt, Emanuel Bear, Kristin Skot Tomas Re`ija: Brajan de Palma (Avala, 21.30)

@ili Gajet

Lepa Rita

05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 15.25 16.05

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Iza neba Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Vesti @ivot je lep Vinks Film

Bankarski ~inovnik Edgar Lamark biva uvu~en u veliku kra|u Boti~elijeve slike od neprocewive vrednosti. U kra|u ga uvla~i lepa, ali veoma opasna prostitutka Rita, sa kojom Edgar zavr{ava nakon {to ga prevari kolega sa posla.

Uloge: Kristijan Klavije, @ili Gajet, Edi Mi~el Re`ija: Stefan Klaver (B92, 22.00) 07.00 10.00 10.35 11.20 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.25

07.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.45 13.00 13.55 14.00 15.00 15.30 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.00 21.00 22.30 23.30 00.00 02.00

TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro 4400 Top{op Oplaneti se Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Oblak 9 Vesti B92 Stawe nacije Indija Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Indija Film: Lepa Rita Vesti B92 4400 Sve }e biti dobro

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Mobto Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo Mobto Farma - u`ivo U tu|oj ko`i Siti Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Mobto Farma Sve za qubav Ni{ta za sakriti Crna hronika Farma - u`ivo Film: Kikbokser protiv kiborga

SERIJA

Rebelde (Ko{ava, 19.30) 17.55 18.40 18.55 19.30 20.30 21.35 22.35 23.00 23.55 00.10 01.40 02.40 03.40 04.45

Zakleti na }utawe Skrivena kamera Telemaster Rebelde Stars Arena Skrivena kamera Luda ku}a Telemaster Film Zakleti na }utawe Arena Dok. program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank.

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou.

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak6.maj2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

31

NOVI SAD – GRAD BEZ LICA

3

Pi{e: Dr Qubinko Pu{i}

Kejt Bihan

^ovek od pru}a Za vreme oporavka od tragi~ne saobra}ajke, policajac Edvard Malus primi pismo od svoje biv{e zaru~nice Vilou. Ona ga je bez oba{wewa ostavila pre mnogo godina.

Vilou mu saop{tava {okantunu vest da je weihova k}erka Rovan nestala...

Uloge: Nikolas Kejy, Elen Burstin, Kejt Bihan, Fransis Conroj, Moli Parker, Erika-[aj Gejr Re`ija: Nil Labut (Nova TV, 03.20) 08.05 08.15 10.15 11.15 12.05 13.06 14.05 16.05 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.00 21.00 22.00 23.05 23.20 00.20 00.50 01.20 02.20 03.20

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Farma, rijaliti {ou Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Najboqe godine Farma, rijaliti {ou Provereno Ve~erwe vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Za~arani Ezo TV ^ovek od pru}a, film

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00

00.00 01.00

Veliki nau~nici Stounheny Patrik Viktorijino carstvo Drevni kineski sportovi Indokina Mumija koja je do{la iz leda Najva`nija utakmica u `ivotu Duhovna muzika Podzemni rat Bobi Kenedi: ^ovek koji je hteo da promeni Ameriku Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac @ivot i smrt u Rimu Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Pri~e iz groba Misterije mumija iz mo~vara Duhovna muzika Podzemni rat

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Kraq dinosaurusa Skajlend Avanture gusenice Karlosa Kraq dinosaurusa Skajlend Avanture gusenice Karlosa Ve~ni sjaj besprekornog uma Subotom uve~e ^inija od zlata Ke{ern [ef nad {efovima Uzgajiva~ ostriga U`ivaj

07.25 07.55 09.45 11.15 13.00 14.55 15.30

Holivud na snimawu Zauvek jak Putovawe u sredi{te zemqe Romulus, moj otac Porodica Seviy Projekat Alhajmer Posledwa prilika za Harvija Nova pri~a o Pepequgi Kraqevi plesa: Poja~aj do daske Betonski faraoni Otis Matursko ve~e ^ita~ Gospodin Bruks

16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

17.00 18.30 20.05 20.50 22.30 23.55 02.00

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.20 Putovawa `eleznicom, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Trenutak spoznaje 15.35 U potrazi za glumcem Negromantom 16.20 Hrvatska u`ivo 17.38 Najslabija karika, kviz 18.23 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.15 Dome, slatki dome 21.55 Pola sata kulture 22.30 Otvoreno 23.55 Indeks 00.30 Zvezdane staze 01.15 Pet zvezdica 02.00 Zakon i red 02.45 Opra {ou

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Mirna luka Yordan Ne{ Briyis Gardijan Skriveni zlo~ini Zagonetka Ona me izlu|uje Samo dah Yordan

08.40 RTL ritam zona - Top 40 strani 09.55 Kraq Kvinsa 10.25 Pod istim krovom 11.10 Rejmond 11.40 Bibin svet 12.10 Ekskluziv 12.30 Ve~era za 5 13.20 Najlep{i urok 14.10 Drugo lice 15.45 Kobra 11 16.35 Kraq Kvinsa 17.05 Pod istim krovom 17.30 Rejmond 18.00 Bibin svet 18.55 Ekskluziv 19.10 Ve~era za 5 20.00 CSI Majami 21.00 Uvod u anatomiju 22.40 Doma}ice 23.50 CSI Wujork 00.40 Mentalist 01.25 Astro {ou 02.25 Zaboravqeni slu~aj

SERIJA

Dajen Lejn

Oluja svih oluja Lu~ki grad Glo~ester u Masa~usetsu, oktobar 1991. Kapetan ribarskog brodi}a „Andrea Gejl“ Bili Tajn nema mnogo razloga za zadovoqstvo, jer se vratio s mr{avim ulovom koji mu ne garantuje mirnu zimu. Sezona ribolova je pri kraju, jer se uskoro o~ekuje pogor{awe vremena...

Uloge: Yory Kluni, Mark Valberg, Yon Si Rejli, Dajen Lejn, Vilijam Fi~ner, Yon Hovks, Alen Pejn, Karen Alen Re`ija: Volfgang Petersen (HRT 2, 20.05) 08.20 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 12.10 13.50 14.15 15.00 15.15 15.45 16.15 17.00 17.55

19.05 19.35 20.05 22.35 23.20

Silvestrove i ^i~ijeve tajne Dvorac igra~aka Daleko od doma Zadarski barkajoli, dok film Prenos sednice Hrvatskog sabora Pas na sudu, film A sad u Evropu Moja `ena i deca Pet zvezdica Kod Ane Kokice TV vrti} Zvezdane staze Indeks Dubrovnik: Vaterpolo, Jadranska liga - Fajnal For, polufinale: Mladost - Jug, prenos Dokumentarna serija Garfild i prijateqi Oluja svih oluja, film Zakon i red Vip Muzi~ki klub LP

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.20 21.20 22.00 00.00 01.00

Kukavica S vetrom u le|a Saut Park Dr Finli Akapulko Hit S vetrom u le|a Akapulko Hit Mesec koji uhodi Voqena Moli Saut Park Praznina Dr Finli Odmetnici

06.00 08.10 10.00 12.00

Nepobedivi Mra~ni kristal Opasni Yoni Deset razloga za{to te mrzim Majmun~e Pobuna u sredwoj {koli Carevo novo odelo Pekar Qudi pod stepenicama Iseqewe Proro~anstvo

14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

CSI: Majami Osamnaestogodi{wa Sara Yenings nestala je na turisti~kom putovawu u Majamiju.

Posledwi put je vi|ena mrtva pijana u jednom no}nom klubu. Weni prijateqi su prijavili nestanak, a u wenu napu{tenom automobilu na|eni su tragovi krvi...

Uloge: Dejvid Karuzo, Emili Prokter, Kandi Aleksander, Rori Cokrejn, Adam Rodrigez (RTL, 20.00)

Emili Prokter

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako to radi?

Kako se pravi?

X-ma{ine Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Ameri~ke drvose~e Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri 2008.

Razotkrivawe mitova Kako to radi?

Kako se pravi?

Kakav alat!

Na tajnom zadatku Smrtonosne `ene Trenuci u`asa Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Kakav alat!

08.30 09.00 09.30 11.00 12.00 13.00 19.00 19.10 19.45 20.00 23.00 23.30 00.30

Automobilizam Automobilizam Bilijar Biciklizam Tenis Tenis Fudbal Biciklizam Biciklizam Borila~ki sport Rvawe Rvawe Kuglawe

Ve~ito ka{wewe novosadskog dru{tva azumevawe urbane istorije kod nas ~esto ~uvalo gradove o kojima govorimo sadr`ano je u se nije moglo odvojiti od proizvodwe urbanom iskustvu stanovnika, razvijenijoj graistorije koja se doga|ala na ravni proiz|anskoj klasi i u pozitivnom lokalpatriotivodwe politi~ke istorije. Tako je Novi Sad na zmu. Nijedna od tih stvari nije bila vrlina neki na~in bio „u raqama“ politi~ke istorije onih koji su nasledili Novi Sad. od kraja Drugog svetskog rata. Svi gradovi u taPosledwe decenije pro{log veka obele`io da{woj Jugoslaviji delili su istu sudbinu. Naje poku{aj da se urbanizmu vrati izgubqena ~ela industrijalizacije, kao motorna snaga sikreativnost i to kroz formulu - povratak trastema koji je verovao da je trajan, pokretala su i sve ostalo i bila su, razumqivo, vezana za gradove. Zainteresovanost politike za ono {to se doga|alo u gradovima pred kraj prve polovine pro{log veka proizlazila je iz proste ~iwenice da je jedno dominantno ruralno dru{tvo moralo da se dokazuje kao „novo“ i napredno-revolucionarno. Odluke o izgradwi gradova donosile su se na politi~ki na~in, pod ~ime se podrazumeva sna`an upliv partijskog voluntarizma u dono{ewe odluka koje je po svojoj gradograditeqskoj prirodi trebalo da budu u delokrugu profesionalaca koji se bave planirawem razvoja i izgradwom gradova. Mandate za razmi{qawe, za ideje i gradwu, davala je dr`ava, odnosno wen partijski aparat. Gradograditeqi i prvi urbanisti tog perioda nisu se tome opirali.

Miran panonski grad, s nasle|enim zna~ajem centra u pre|a{woj dr`avi i za~ecima gra|anske arhitekture i, pre svega, gra|anskog duha, cenu egalitarizma platio je prvim masovnim kolektivnim stanovawem na periferiji. Ono Poletna vizija: Limani u nastanku {to je iza toga sledilo bio je konfekcijski urbanizam. Od sredine pedesetih pa u narednih godicionalnim obrascima na nov na~in. Ako ima tovo ~etrdeset godina pro{log veka, urbana i~eg ta~nog u izreci da se ponovqena istorija pro{lost radosno je odbacivana. U grad su po~euvek doga|a kao farsa, onda se to svakako mo`e li da dolaze neki novi qudi, nesvikli na wegoodnositi i na prekomponovawe urbane istorive oblike, ritam, obi~aje, jezik. U jednom treje. Jasno je da se grad nikada ne mo`e ponoviti nutku ~inilo se da (im) je sve dozvoqeno, kao u svojoj istorijskoj ekspresivnosti, pa otud ni onima koji se pojavquju kao pobednici. Obi~no imitirati ili „replicirati“. Ni{ta boqe se ka`e da je grad u stawu da apsorbuje veliku stvari ne stoje ni s arhitekturom. Tu su pokukoli~inu novih oblika pona{awa. Da svojom {aji koketirawa s istorijom jo{ o~evidniji a postojano{}u „pobedi“ sve one izazove koji dorezultati, no radije }emo re}i posledice, jedlaze spoqa. Me|utim, postoje oni prelomni trenako trajne. Jugoslovenski/srpski urbanizam nuci kada je grad rawiv, kada se nasilno mewaju nije uspeo da nametne obrasce svog postmoderdru{tveni sistemi i nog odnosa prema urbakada on po~iwe da „punoj istoriji, ali je zato ca“ po {avovima svog Novi Sad nije osetio postmodernizam, arhitektura uspela da nasle|a. Ovo je bio jenepovratno naru`i gramali je on za tako ne{to, dan od takvih perioda. dove. Uistinu, Novi a iz napu{tene moderne survao se u Nije Novi Sad jedini Sad nije osetio postmotranzicijsko-preduzetni~ki urbanizam koji je u periodu posle dernizam (mali je on za Drugog svetskog rata tako ne{to), a iz napuvi{estruko uve}ao svoju teritoriju jer se uve{tene moderne survao se u tranzicijsko-predu}ao broj stanovnika. Takva praksa je mawe-vi{e zetni~ki urbanizam. To i jeste problem Novog poznata u svim gradovima tada{weg politi~kog Sada u mnogim aspektima dru{tvenog `ivota – istoka Evrope. Svi ve}i, ne samo glavni gradove~ito ka{wewe za onim {to se na horizontu vi, u dr`avama koje su tada okru`ivale Jugoslaideja de{ava. viju, ali i onim koje su bile malo daqe, dobili A onda je do{la tranzicija. Kolektivna nesu „nove“ delove koji su po veli~ini ~esto prespremnost na velike dru{tvene preobra`aje vazilazili postoje}e stawe. Gradska periferipretvorila se u bolno stawe neure|enog druja, neizgra|ene ledine u prvom prstenu oko gra{tva na putu ka udaqenoj demokratiji. Posledida, predstavqali su najpogodnije terene za tace sloma jednog dru{tvenog sistema i nedostakvu poletnost. tak vizije o ne~emu novom (pre - nu`nom), ostaMe|utim, gradsko graditeqsko nasle|e u drvile su i pusto{ u ideji o ure|ewu grada. Ovde `avama koje su okru`ivale tada{wu Jugoslavisentimentalnosti za grad nema, ali ima ne~ega ju nije do`ivelo takav stepen devastacije kako {to ranije nije vi|eno – nedostatka radikalnih se to dogodilo kod nas. Istorijska prednost biurbanisti~kih poduhvata u gradskom tkivu koji la je na wihovoj strani. Uglavnom je re~ o grabi podrazumevali wegovo uzurpirawe poput dovima koji su stariji od Novog Sada, s bogationog iz sedamdesetih godina pro{log veka. Kajom urbanom tradicijom i kvalitetnijim na~iko nema velikih investitora koji bi bili u stanima izgradwe. Brzim zakqu~ivawem, moglo bi wu da pokrenu izgradwu u ~itavim gradskim se smatrati da je prona|en i odgovor na pitawe kvartovima, grad se „na~iwe“ na mnogo mesta. zbog ~ega wihovi gradovi danas imaju kvalitetOno {to treba da podse}a na nekakvu graditeqnije urbanograditeqsko nasle|e. To je, me|usku istoriju grada, to je `alosno koketirawe s tim, samo deo mogu}eg odgovora. Ono {to je sane~im {to se u~inilo da je postmoderna.

R

Kwigu profesora dr Qubinka Pu{i}a „GRAD BEZ LICA“ mo`ete naru~iti po promotivnoj ceni od 920 dinara direktno od izdava~a „Mediterran Publishing“, Nikole Pa{i}a 24, 21000 Novi Sad, tel. 021/661–2090, imejl mediterran@neobee.net; www.mediterran.rs (link: kupite kwige – elektronski formular za naru~ivawe kwiga), ili je potra`iti u svim boqim novosadskim kwi`arama

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak6.maj2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Dru{tvo vam ne da mira. Sve i da ho}ete da se koncentri{ete na rad, izmi~u vam i prilika i vreme.

Ulivaju vam se raznorazni uticaji, osobe i susreti, koje ne mo`ete predvideti. Partner tro{kari.

BIK 20.4-20.5.

Dete u vama je o`ivelo na zanimqiv i radoznao na~in. Rado biste da se edukujete, u~ite jezike, ~itate i pi{ete, a iznad svega biste se dru`ili s potencijalnim ili stalnim simpatijama. Mla|e dru{tvo.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

6. maj 2010.

Izgleda da partner ta~no zna {ta i kako ho}e, {to s vama nije sasvim slu~aj. Ukoliko krenete linijom maweg otpora, mo`da ostanete povr{ni ili uskra}eni. Uozbiqite se, u qubavi i poslu.

Neke pozitivne vesti su u izgledu, {to }e vam popraviti raspolo`ewa, ali ne zadugo. Prihvatite ~iwenicu da ne mo`ete kontrolosati situacije u onom delu u kojem ne zavise od vas. Bez panike!

Punim tempom i energijom dejstvujete na li~nom planu, pa su svi ciqevi koje ste zacrtali pred sobom, u potpunosti ostvarivi, uz li~ni trud i rad. Ali finansijska situacija nije stabilna. [tedwa!

Odnos s drugima je pod tenzijom jer name}ete ozbiqnost, rad, red i rokove, pogotovo u poslu, u kontaktu sa saradnicima, {to oni ne mogu ili ne}e da realizuju. Li~nim primerom ih pridobijate.

VAGA 23.9- 23.10.

Jo{ malo pa }e opet vikend, i to bi mogao biti produ`en, onaj du`i, pogotovo ako krenete na kra}i put i posetu tamo negde, nekom. Imate razloga i uslova da budete veseli i dobro raspolo`eni.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Dobre okolnosti vam idu naruku. ^ak i bez previ{e truda, a da ne spomiwem rada, mo`ete, dru`e}i se, ostvariti poslovne i privatne intencije i namere. Ne dr`e vas ni mesto, ni vreme. Qubav?

Poslovna situacija je pod promenqivim i nestabilnim okolnostima. Mogu}i su ve}i tro{kovi, pa nemojte slu{ati kolege ve} radite po svojim planovima i standardima. Pa`qivo u saobra}aju!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Va`no je da postavite jasan ciq, i sve ostalo }e te}i svojim tokom.

U karijeri ste i daqe aktivni i ambiciozni pa se borite za svoju poziciju i status. Slobodno budite o{tri, to se o~ekuje.

Svaki dan iz po~etka po~iwete i nastavqate ono {to radite, i tome nema kraja. To je dobra vest jer zna~i da imate priliku da razvijete posao bez ograni~ewa. Zarada novca zna~i slobodu!

Ponekad tiho, a ponekad burno, odreagujete na ono {to vam se prezentuje. Sve {to se de{ava ima veze s vama i va{im vi|ewem, do`ivqajem stvarnosti. Budite pozitivni, ali bez preterivawa.

TRI^-TRA^

I de~ko i dekolte V REMENSKA

PROGNOZA

SUNCE

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

23

Sombor

24

Kikinda

24

Vrbas

25

B. Palanka

24

Zrewanin

24

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Pan~evo

25

Vr{ac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

25

K. Mitrovica 26 Ni{

Britanska glumica Sijena Miler pojavila se na ve~eri „Costume Institute Gala,� sa dubokim dekolteom i novim starim de~kom Xadom Lovom.

Ogroman dekolte pristajao je Sijeni zahvaquju}i odli~no skrojenoj haqini Emilija Pukija iz kolekcije jesen/zima 2010. Lepa glumica izgled je upotpunila skupocenim dijamantima Lorejn [varc.

Ina~e, Sijena i Xad su ovim javnim pojavqivawem pre}utno potvrdili da su ponovno zajedno, nakon {to su 2005. godine naprasno prekinuli veridbu zbog wegovog neprestanog varawa.

26

I KI { A

Evropa

NOVI SAD: Nestabilno vreme uz smenu sun~anih perioda, povremene ki{e i pquskova sa grmqavinom. Temperature malo ni`e, ali i daqe toplo. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 17 do 24 stepena po podne.

VOJVODINA: Smena sun~anih perioda, povremene ki{e i pquskova sa grmqavinom. Bi}e relativno toplo uz par stepeni ni`e temperature nego prethodnih dana. Vetar umeren do poja~an jugoisto~ni.

Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 15, maksimalna 25 stepeni.

SRBIJA: Sun~ani periodi uz povremenu ki{u i pquskove sa grmqavinom. Bi}e malo ni`e temperature bez vru}ina. U vreme ki{e i pquskova temperature 5-10 stepeni ni`e. Vetar umeren do poja~an jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 13 do 27 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i subotu malo ni`e temperature uz promewivo vreme. Bi}e sun~anih perioda uz povremenu ki{u i pquskove sa grmqavinom. U nedequ vi{e sunca i prete`no suvo. Temperature u intervalu od 20 do 24 stepena.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane vremenske prilike }e imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Posebno se oprez savetuje cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. Kod meteoropata se o~ekuju reumatski bolovi i glavoboqa.

Madrid

18

Rim

18

London

14

Cirih

14

Berlin

11

Be~

21

Var{ava

16

Kijev

24

Moskva

15

Oslo

9

VIC DANA Do{ao Perica ku}i i pita oca: - Da li zna{ da vozi{ bicikl bez ruku?

- Pa, mo`da... Znam!

- Vau, a zna{ li da se potpi{e{ vezanih o~iju?

- Pa, znam, a za{to?

- Ajde mi onda potpi{i |a~ku kwi`icu.

SUDOKU

St. Peterburg 11 Atina

24

Pariz

13

Minhen

17

Budimpe{ta

23

Stokholm

12

5

3

4 9

4 9

2

6

5

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

4 1 6 2 5 8 7 9 3 TISA

2

SAVA

Bezdan

147 (11)

Slankamen

296 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

209 (11)

Zemun

352 (-12)

Tendencija stagnacije

Senta

315 (-5)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

364 (-16)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

516 (-8)

Titel

302 (-10)

NERA

Ba~. Palanka 195 (-2) Novi Sad

230 (-7)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

92 (-14)

92 (-4)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 279 (-11) S. Mitrovica Beograd

261 (0)

4

5

6

3

2 5 9 7 3 4 1 6 8

5

3 6 7 1 4 9 8 5 2

303 (-8)

9

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

8 66 (-2)

7 8 3 6 9 1 4 2 5

6

2

7

7

5 9 1 8 2 6 3 7 4 8 2 4 5 7 3 6 1 9 1 7 5 4 8 2 9 3 6

2

6

4 1

9 7

6

6 3 8 9 1 5 2 4 7

2

9 4 2 3 6 7 5 8 1 Re{ewe iz pro{log broja