Dnevnik 6.maj 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 6. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23066 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U BU DIM PE [TI PO ^E LO SU \E WE NE KA DA [WEM PRI PAD NI KU MA \AR SKE @AN DAR ME RI JE OP TU @E NOM ZA RAT NE ZLO ^I NE 1942. GO DI NE U NO VOM SA DU

Kepiro najzad pred licem pravde zbog Novosadske racije

str. 13

NASLOVI

Politika 2 Srbija i Ma|arska prijateqi i dobri susedi 3 Mrkowi}: Rokovi realni, ali me{aju se mnogi sa strane

Ekonomija 4 Gas skupqi sad ili posle izbora

Gra|anima od Telekoma po 75 evra

Dru{tvo 6 Tunel }e {tititi nacionalni park

str. 5

Novi Sad

Vojvodina 11 Od pet fabrika, rodila se samo jedna

Crna 12 I policajac me|u osumwi~enima za pqa~ke

U CEN TRU NOVOG SADA PO STA VQE NO 25 @AR DI WE RA

Mu{katle i glog ukrasili trg

s tr . 7

KONCERT U DUNAVSKOM PARKU

MAJ SKE LI CI TA CI JE ZA VOJ VO \AN SKA PRED U ZE ]A U STE ^A JU

Muzi~ka sezona u saletli

Na dobo{u „29. novembar”, „Jugodent”...

str. 9

str. 4

SPORT

n NOVAK STIGAO LENDLA

Foto: N. Stojanovi}

7 Luka zaobi{la privatizaciju?

9 Fru{ka gora za vikend puna maratonaca

Ispred i iza umetni~kog dela

str. 23

Hladno jutro, sun~an dan Najvi{a temperatura 19 °S str. 15 – 20

n PO^IWE FAJNAL - FOR KO[ARKA[KE EVROLIGE

n KOLAKOVI] I TERZI] OBJAVILI SPISAK

n LETE]E PERJE U IN\IJI

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak6.maj2011.

PRED SED NIK MA \AR SKE U BE O GRA DU RAZ GO VA RAO S PRED SED NI KOM SR BI JE

Pri ja te qi i do bri su se di Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i pred sed nik Ma |ar ske Pal [mit is ta kli su ju ~e zna ~aj in te gri sa wa pro sto ra Ju go i sto~ ne Evr o pe u EU, i kon sta to va li da je Ma |ar ska u pro {lo sti iskre no po dr `a va la evr o in te gra tiv ne pro ce se u Sr bi ji, te da }e to na -

Eko nom ska sa rad wa Dvo ji ca pred sed ni ka slo `i la su se u to me da je po treb no in ten zi vi ra ti eko nom sku sa rad wu, iako je tr go vin ska raz me na dve dr `a ve i u ovo me tre nut ku na re la tiv no vi so kom ni vou i do sti `e 1,1 mi li jar du do la ra. To me }e, ka ko su se sa gla si li Ta di} i [mit, sva ka ko do pri ne ti i za vr {e tak ka pi tal nih in fra struk tur nih pro je ka ta na Ko ri do ru 10, ko ji }e do ne ti kon kret nu eko nom sku ko rist Sr bi ji, ali i Ma |ar skoj, ko ja }e na taj na ~in po sta ti bo qe po ve za na s Ma lom Azi jom. Dve dr `a ve, ka ko je kon sta to vao, ima ju ve li ki pro stor za raz vi ja we eko nom ske sa rad we u re gi o nu du nav skog sli va.

sta vi ti da ~i ni i u pred sto je }em pe ri o du. [mit je na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle su sre ta s Ta di }em re kao da Ma |ar ska po {tu je Sr bi ju kao pri ja te qa i do brog su se da i da joj pru `a svu mo gu }u po dr {ku u pro ce su pri bli `a va wa EU.

– Po zdra vqam do no {e we za ko na u Sr bi ji ko ji do pri no se to me da srp ski dr `a vqa ni ma |ar ske na ci o nal no sti za dr `e svoj iden ti tet i mi slim da je to pri mer ko ji tre ba da se sle di – re kao je [mit.

Ta di} je, s dru ge stra ne, na gla sio da, kao ne ko ko ga ran tu je naj vi {i ni vo po {to va wa ma win skih pra va u Sr bi ji, in si sti ra na po {to va wu pra va srp ske ma wi ne u su sed nim dr `a va ma.

Dvo ji ca pred sed ni ka sa gla si la su se u to me da tre ba po dr `a ti ak tiv no sti me {o vi te na u~ ne ko mi si je ~i ji je za da tak ra sve tqa va we spor nih isto rij skih do go |a ja iz vre me na Dru gog svet skog ra ta i po to weg pe ri o da. Ta di} je is ta kao da, po okon ~a wu tog na u~ nog pro ce sa, tre ba oda ti po {tu `r tva ma svih stra na jer }e se ti me do pri ne ti kre i ra wu at mos fe re ko ja mo `e obez be di ti si gur ni ji i pe r spek tiv ni ji `i vot gra |a na Sr bi je i Ma |ar ske.

Sma wen broj slu `be ni ka u mi ni star skim ka bi ne ti ma Vla da Sr bi je do ne la je ju ~e od lu ku da u ka bi ne ti ma mi ni sta ra bu de naj vi {e de vet slu `be ni ka i na me {te ni ka.

– Vla da Sr bi je do ne la je od lu ku da se broj slu `be ni ka i na me {te ni ka u ka bi ne ti ma mi ni sta ra sma wi i ogra ni ~i – re kao je di rek tor Kan ce la ri je za od no se s me di ji ma Mi li vo je Mi ha i lo vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce Vla de. – U ka bi ne ti ma mi ni sta ra bi }e naj vi {e de vet slu `be ni ka i na me {te ni ka.

c m y

2

Fi nan si ra we par ti ja na jav noj ras pra vi Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je po ~e li su ju ~e no vu sed ni cu na ko joj }e bi ti raz ma tra ne iz me ne Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka, na kon ~i jeg usva ja wa }e bi ti uki nu te blan ko ostav ke, a rad }e na sta vi ti na red nog utor ka.

Isto vre me no, par la men tar ci su “ski nu li” hi tan po stu pak na pred lo `e ni za kon o fi nan si ra wu stra na ka pa bi o we mu Skup {ti na tre ba lo da se iz ja {wa va kra jem ma ja.

Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da }e pred log iz me na Za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti po sla ni ci raz ma tra ti u ma ju, po {to u re pu bli~ kom par la men tu bu de odr `a na jav na ras pra va. [ef klu ba SPS–JS-a Bran ko Ru `i} sma tra da su no va re {e wa u pred lo gu za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka do bra i da ne ma raz lo ga zbog ko jih bi taj tekst tre ba lo me wa ti amand ma ni ma, tim pre {to ga je Vla da Sr bi je jed no gla sno usvo ji la.

Na u sprot po zi tiv nom sta vu vla sti, ra di ka li upo zo ra va ju na to da se za kon ne }e pre ma svi ma pri me wi va ti na isti na ~in i da }e po sto ja ti stran ke ko je }e i da qe mo }i da, ka ko tvr di Dra gan To do ro vi}, “zlo u po tre ba qa va ju svoj po lo `aj na vla sti i no vac ko ji do bi ja ju od taj ku na”.

Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} uka zao je na ne do re ~e no sti u za ko nu, pre sve ga {to ne do sta ju pra vi la ko ja bi spre ~i la da jav na pred u ze }a po sred no fi nan si ra ju stran ke, po {to je upra vqa we tim fir ma ma u par tij skim ru ka ma.

LDP }e, ka ko je do dao \u ri}, svoj stav o za ko nu usa gla si ti sa su ge sti ja ma EU.

Mak si mal na be o gra di za ci ja Li der NS-a Ve li mir Ili} upo zo rio je ju ~e da op {ti ne kao {to su Le ba ne, Vla di ~in Han, Sur du li ca, Di mi trov grad “ni kad vi {e ne }e vi de ti, a ka mo li ima ti po sla ni ka”.

– Vi {e od po lo vi ne par la men ta bi }e iz Be o gra da. Raz go va rao sam sa ~la no vi ma mno gih po li ti~ kih stra na ka i svi ka `u da u Be o gra du ima naj vi {e bi ra ~a pa }e udar ni qu di i li de ri stra na ka bi ti na ~e lu li ste. Ta be o gra di za ci ja u par la men tu do }i }e do mak si mu ma – na veo je Ili}, iz no se }i ar gu ment zbog ~e ga ni su do bre pred lo `e ne iz me ne iz bor nog za ko na i bi ra we po sla ni ka po re do sle du s li ste.

Du `i rok za li~ nu kar tu Vla da Sr bi je do sta vi la je ju ~e par la men tu pred log iz me na Za ko na o li~ noj kar ti,

poslani^ke teme ko jim je pred vi |e no da se rok va `e wa ovog do ku men ta pro du `i s pet na de set go di na, a za de cu ume sto dve, da va `i pet go di na. Ta ko |e je pred lo `e no pro du `e we ro ka va `e wa do sa da iz da tih “sta rih” li~ nih ka ra ta do 31. de cem bra 2016. ume sto do 27. ju la ove go di ne, ka ko je sa da utvr |e no.

Iz me ne za ko na pred lo `e ne su po hit nom po stup ku jer ve li ki broj gra |a na ni je za me nio li~ ne kar te iz da te na sta rom obra scu, a bi lo bi teh ni~ ki ne mo gu }e sve za me ni ti u na red nih ne ko li ko me se ci.

Vla da je pred lo `i la i da se na zah tev gra |a ni na po da ci o ime nu i pre zi me nu u li~ noj kar ti mo gu upi sa ti, osim }i ri li~ nim pi smom, i la ti ni~ nim, ako za to po sto ji teh ni~ ka mo gu} nost.

Din ki} pi sao po sla ni ci ma Li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} upu tio je ju ~e pi smo po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je i po zvao ih da 11. ma ja u~e stvu ju na jav nom pred sta vqa wu iz me na i do pu na Za ko na o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve, ko ju }e URS or ga ni zo va ti u Skup {ti ni Sr bi je. Din ki} je par la men tar ce pod se tio na to da je URS po ~et kom apri la po kre nuo pe ti ci ju za de cen tra li za ci ju Sr bi je, ko ju je u pr vih me sec da na pot pi sa lo vi {e od 250.000 gra |a na. „Pred log za ko na ko ji `e li mo da vam pred sta vi mo omo gu }i }e si ro ma {nim op {ti na ma da ostva re uve }a we svo jih lo kal nih bu xe ta. Wi ma }e osta ti ne iz me wen iz nos tran sfe ra iz re pu bli~ kog bu xe ta, kao i no vo u spo sta vqe ni tran sfer so li dar no sti, a uz to, osta ja lo bi im i du plo vi {e pri ho da od po re za na pla te: 80 od sto ume sto sa da {wih 40 pro ce na ta„, ob ja snio je Din ki}. „Isto vre me no, raz vi je ni ji gra do vi do bi ja li bi upo la ma we nov ca iz re pu bli~ ke ka se ne go da nas, ali bi za to ima li dvo stru ko vi {e nov ca od po re za na pla te, kao i no vo u spo sta vqe ni tran sfer so li dar no sti, ta ko da bi ukup no ostva ri li znat no ve }e i kva li tet ni je pri ho de„, tvr di li der URS-a, uz opa sku da bi grad Be o grad, ko ji ima re la tiv no ja ku pri vre du, bio je di na lo kal na sa mo u pra va u Sr bi ji ko ja vi {e ne bi do bi ja la no vac iz re pu bli~ kog bu xe ta. Ume sto Be o gra du, taj no vac bi se u vi du tran sfe ra so li dar no sti ras po de lio svim dru gim gra do vi ma i op {ti na ma u Sr bi ji, pri ~e mu bi naj vi {e do bi le naj si ro ma {ni je op {ti ne.

Stav URS-a je da bi Be o grad i Ni{, ko ji je di ni ima ju i grad ske op {ti ne, tre ba lo da iz me ne svo je sta tu te i da i sa mi de cen tra li zu ju grad ske fi nan si je.

[pan ska se ri ja Po sla nik LDP-a Zo ran Osto ji} za tra `io je ju ~e od Vla de Sr bi je da sa op {ti ka ko }e po sle, ka ko je re kao, pro pa le pro da je kom pa ni je Te le kom, bi ti na dok na |en bu -

dnevnik

xet ski de fi cit, kao i da obe lo da ni oba ve ze i po tra `i va wa te kom pa ni je.

– Po {to je okon ~a na “{pan ska se ri ja” pro da je Te le ko ma, ko ja je tra ja la de vet me se ci, otvo ri la su se mno ga pi ta wa – is ta kao je Osto ji}, zah te va ju }i da se sa op {ti od nos po tra `i va wa i oba ve za Te le ko ma „Sr bi ja” na dan 31. de cem bra 2010. go di ne jer, ka ko je re kao, mo `da u to me le `i raz log za {to in ve sti to ri ni su za in te re so va ni za ku po vi nu te kom pa ni je. Osto ji} je pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a upi tao i da

li }e Sr bi ja kre nu ti u no va za du `i va wa, na vo de }i da ne ko mo ra da sno si od go vor nost za to {to Sr bi ja ni je u sta wu da pro da naj pro fi ta bil ni je jav no pred u ze }e.

– Za po kri va we bu xet ske ru pe po sto je dve mo gu} no sti: ili pro da ja Te le ko ma, ili no vo za du `i va we. Po {to je pr va so lu ci ja ot pa la, osta lo je za du `i va we – upo zo rio je Osto ji}.

No tar ~u va do ku men ta Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je ju ~e set pra vo sud nih za ko na – o advo ka tu ri, o jav nom be le `ni {tvu, o iz vr {e wu i obez be |e wu, kao i iz me ne Za ko na o iz vr {e wu kri vi~ nih sank ci ja. Za kon o jav nom be le `ni {tvu u prav ni si stem Sr bi je uvo di no vu pra vo sud nu pro fe si ju – no ta re. Usvo je nim za ko nom Jav no be le `ni {tvo se od re |u je kao slu `ba od jav nog po ve re wa, a jav ni be le `nik kao stru~ wak iz obla sti pra va, ko ga ime nu je mi ni star prav de. Jav ni be le `nik je ovla {}en da sa sta vqa, ove ra va i iz da je jav ne is pra ve o prav nim po slo vi ma, iz ja va ma i ~i we ni ca ma na ko ji ma se za sni va ju pra va i ove ra va pri vat ne is pra ve, pre u zi ma na ~u va we is pra ve, no vac, har ti je od vred no sti i dru ge pred me te i na osno vu za ko na i po od lu ci su da oba vqa po slo ve ko ji mu se mo gu po ve ri ti.

No vi ~la no vi RRA Usvo jen je i pa ket fi nan sij skih za ko na – o tr `i {tu ka pi ta la, kao i o iz me ne za ko na o de vi znom po slo va wu, o in ve sti ci o nim fon do vi ma, o fi nan sij skom li zin gu, o vi si ni sto pe za te zne ka ma te, o do bro voq nim pen zij skim fon do vi ma i pen zij skim pla no vi ma, o plat nom pro me tu, o pre vo zu u drum skom sa o bra }a ju.

Skup {ti na Sr bi je iza bra la je ju ~e i ~la no ve Sa ve ta Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je. Ve }i nom gla so va svih na rod nih po sla ni ka iza bra ni su Mi lo{ Raj ko vi}, Slo bo dan Veq ko vi} i Bo `i dar Ni ko li}. Ni su “pro {li” Ta ma ra Skro za, Baj ram Ha li ti i Ivan Paj di}.

S. Stan ko vi}

politika

dnevnik

petak6.maj2011.

3

TA DI] NE ZA DO VO QAN RE ZUL TA TI MA SVOG PR VOG NE I MA RA

DA LI JE UGRO @EN BE LI [EN GEN

Mr ko wi}: Ro ko vi re al ni, ali me {a ju se mno gi sa stra ne

Vla da pro tiv la `nih azi la na ta

Na kon gro mo gla snih na ja va o in fra struk tur nom bu mu u Sr bi ji, ovih da na usle di la je i jav n a pac k a pred s ed n i k a Sr bi je Borisa Tadi}a, a po tom i od go vor uvre |e nog mi ni stra za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Milutina Mrkowi}a.

Mr ko wi} je ta ko ju ~e po ru ~io pred sed ni ku Sr bi je da se ne sla `e s we go vom oce nom da je da vao ne re al ne ro ko ve za iz g rad w u kqu~ n ih in f ra struk tur nih obje ka ta. U pi sa noj iz ja vi ko ju je me di ji ma do sta v io na k on prek s i n o} n ih kri ti ka {e fa dr `a ve, mi ni star in fra struk tu re is ta kao je da do pro du `e wa ro ko va do la z i zbog „neo r g a n i z o v a n o sti na vi {e stra na”. „Ne sla `em se, bar {to se me ne ti ~e, da su ro ko vi ko je sam da vao bi li ne re al ni i da ni su bi li stru~ no do bro pro ce we ni, a ako ni su re a li zo va ni, to je zbog neo r ga ni zo va no sti na vi {e stra na na ko je ni sam mo gao da uti ~em i me {a wa u gra | e v in s ke po s lo v e mno gih ko ji za to ni su ima li ni kva li fi ka ci je ni zna wa„, tvr di Mr ko wi}.

Do we go ve re ak ci je do {lo je po {to je Bo ris Ta di} prek si no} u raz go vo ru s no vi na ri ma u Kra gu jev cu, me |u ne re al no da ta obe }a wa svr stao i pre vi {e op ti mi sti~ ne ro ko ve za za vr {e tak kqu~ nih in -

fra struk tur nih pro je ka ta, uz opa sku da se, iako se pro jek ti ne re a li zu ju `e qe nom br zi nom, u Sr bi ji ipak ni ka da ni je br `e gra di lo.

– Ni ka da se u no vi joj isto ri ji Sr bi je ni je gra di lo vi {e ne go da nas, ali pro blem su ne re al na obe }a wa i ja sam po -

gre {io jer sam ve ro vao obe }a wi ma ko ja su mi da li ra zni di rek to ri pu tar skih pred u ze }a i mi ni stri – re kao je Ta di}.

On je na veo i da su Vla da i on na se be pre u ze li vi {e oba -

ve za ne go {to do zvo qa va ad mi ni stra tiv ni i gra |e vin ski po ten ci jal Sr bi je.

Mr ko wi} je, me |u tim, na veo da }e 330 ki l o m e t a r a auto pu ta bi ti za vr {e no do 2013. go di ne, od no sno za ukup no pet go di na, {to je „fe no me nal no”. Po we go vim re ~i -

Br zo, br `e, ali mi mo ro ka – Ka da ne ko ka `e ‘spo ro gra di te pu te ve’, to je s jed ne stra ne ta~ no, a s jed ne i ni je, jer ni ko pre nas ni je br `e gra dio. Sa mo je na pra vqe na neo pro sti va gre {ka zbog to ga {to je re ~e no da }e bi ti za vr {e ni br `e ne go {to }e bi ti za vr {e ni.

Mno go je bo qe da ka `e mo re al no ka da }e bi ti ne go da pro jek tu je mo da tu me na osno vu na {ih o~e ki va wa i `e qa – ka zao je Ta di}. ma, do da nas je ura |e no 60 ki lo me ta ra auto pu ta, ra di se na 170 ki l o m e t a r a, dok su otvo re ni ten de ri za 50 ki lo me ta ra, a za pre o sta lih 50 ki lo me ta ra ten de ri }e bi ti do ju la ove go di ne. On je u svo joj iz ja vio oce nio i da je pred sed nik Ta di} u pra vu ka da ka `e da se u no vi joj isto ri ji Sr bi je ni ka da ni je gra di lo vi {e ne go da nas i da „ni k o pre nas ni j e pu t e v e gra dio br `e”.

E. D.

UNU TA R STRA NA^ KI IZ BO RI KOD DE MO KRA TA, MA \A RA I LI BE RA LA

Ra do wi} funk ci o ner DS-a De mo kra te u Voj vo di ni za v r { i l e su svo j e unu t ar s tra n a~ k o kon sti tu i sa we na kon {to je pret h od n o na iz b or n oj skup {ti ni u Pan ~e vu za pred s ed n i k a re i z a b ran Du{an Elezovi}, po tvr |e no je „Dnev ni ku” u Po kra jin skom od bo ru DS-a.

Ele zo vi} je sa da do bio no vi tim, u ko jem ima i „sta rih li ca”, po put Milo{a Gagi}a, ko ji je s me sta pr vog par tij s kog ope r a t iv c a u Voj vo di ni po sta vqen za pot pred sed ni ka PO DSa, jed nog od {e sto ro. Ga gi }a je na me stu {e fa Iz vr {nog od bo r a PO DS-a „na s le d io” Strahiwa Simovi} iz No vog Sa da, ko ji je u tom stra na~ kom te lu ra ni je bio za du `en za si -

stem si gur nih gla so va. Si mo vi} je po kra jin ski po sla nik, kao i we go ve stra na~ ke ko le ge i {e fo vi Ele zo vi} i Ga gi}.

I Si m o v i} je do b io svoj tim, u ko jem je i Aleksandar

Iz bo ri u SVM To kom ma ja stra na~ ke iz bo re ima }e i Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra i Li be ral no-de mo krat ska par ti ja. SVM }e pred sed ni ka bi ra ti 7. ma ja na iz bor noj skup {ti ni u Be ~e ju, a ak tu el ni li der I{tvan Pastor je je di ni kan di dat. Ta da }e bi ti bi ra ni i sa ve ti stran ke, di sci plin ski i nad zor ni od bor i ru ko vod stva op {tin skih i grad skih or ga ni za ci ja. Ime no va we pot pred sed ni ka SVM-a je, pak, u nad le `no sti sa ve ta stran ke.

Iz vr {ni pot pred sed nik Karoq Pal ne o~e ku je pro me ne u po li ti ci SVM-a, jer „ni je obi ~aj da se me wa po li ti ka jed ne uspe {ne stran ke”. Oce nio je da su u pro te kle ~e ti ri go di ne u stran ci po stig nu te po zi tiv ne pro me ne i zna ~aj ni re zul ta ti, na vo de }i da je stran ka du pli ra la ~lan stvo.

Ra do wi}, ime n o van za jed nog od ~e ti r i pot p red s ed ni ka Iz vr {nog od bo ra PO DS-a, na veo je Ga gi} za na{ list. Ra d o w i} je ta k o | e po k ra j in ski po s la n ik iz No vog Sa da ko ji je pre ne {to vi {e od dva me se ca ob ja vio da je na pu stio G17 plus i taj klub u Skup {ti ni Voj vo di ne zbog, ka ko je na veo, ne sla ga wa s po l i t i k om stran ke. Ta da su sti za le in for ma ci je – da }e bi ti u ta bo ru de mo krat skog klu ba „Za evrop sku Voj vo di nu” i da }e bi ti ne za vi sni po sla nik, a spe ku li sa lo se i o to me da je pre {ao u DS, {to je, me |u tim, de man to vao.

LDP }e 21. ma ja ta ko |e bi ra ti pred sed ni ka, ali i we go vog za me ni ka i pot pred sed ni ke. Pred sed ni~ ki kan di dat, za sa da je di ni, je ak tu el ni li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi}, ~i ji (re)iz bor se pr vi put me |u par ti ja ma u Sr bi ji od vi ja di rekt no, od no sno bi ra ga ce lo kup no ~lan stvo stran ke.

Za me ni ka pred sed ni ka i ~e ti ri pot pred sed ni ka iza bra }e, pak, de la ga ti na iz bor noj skup {ti ni LDP-a. Kan di dat

za za me ni ka je Nenad Mili}, ko ji je i do sa da bio na toj funk c i j i. Pot p red s ed n i~ k u bit ku za sa da vo de {e sto ro pri ja vqe nih. Me |u wi ma je i Du{an Miji} iz No vog Sa da, ko ji sa da vo di Po li ti~ ki sa vet LDP-a na kon ostav ke Vesne Pe{i}. Mi ji} je jav no sti po z nat kao vla s nik ne k a d a {weg li sta „Na {a bor ba” ko ji je de ve de se tih go di na pro {log

Du {an Mi ji} iz No vog Sa da vo di Po li ti~ ki sa vet LDP-a na kon ostav ke Ve sne Pe {i} ve k a, u do b a Mi l o { e v i } e v e vla d a v i n e, bio opo z i c i o n i.

Sa da je vla snik fir me „Mi deks K-2” ko ja u Som bo ru pro iz vo di „pe le te”.

– Mi ji} je ve de ta li be ra la u Voj vo di ni – ka `e za na{ list Milivoj Vrebalov iz No vog Be ~e ja, je di ni pred sed nik op {ti ne iz re do va LDP-a.

LDP, ina ~e, ne ma svoj po kra jin ski od bor, a po sle ni za ka drov skih pro ble ma ni je us peo da kon sti tu i {e ni grad ski od bor u No vom Sa du. Ako Mi ji} bu de iza bran za pot pred sed ni ka, o~e ku je Vre ba lov, lo gi ~an sled do ga |a ja je da bu de na ~e lu LDP-a u Voj vo di ni.

S. Ni ko li}

rekli su

Tri van: Ne slo bo da me di ja pre sve ga eko nom ska Pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Jelena Trivan iz ja vi la je ju ~e da je ne slo bo da me di ja pre sve ga eko nom ska, jer me di ji po sta ju za vi sni pod uti ca jem kri ze.

Ona je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je, po vo dom iz ve {ta ja „Fri dom ha u sa„ o slo bo di {tam pe u sve tu, ko ji je Sr bi ju po sta vio na 72. me sto, is ta kla da bi vo le la da je Sr bi ja pr va na toj li sti.

– Ne mo gu da ka `em da Sr bi ja ne be le `i na pre dak i da unu tar vla sti po sto ji ten de ci ja da se gu {e me di ji – uka za la je Je le na Tri van.

Ona je do da la da vlast uvek sno si ne ku vr stu od go vor no sti i u tom smi slu }e ~i ni ti sve {to je u ru ka ma Vla de da stva ri bu du dru ga ~i je.

Ob ra do vi}: Iz bo ri u mar tu

Ka la no vi}: Mi i Na mi bi ja

– Plan vla da ju }e ko a li ci je je da par la men tar ni iz bo ri bu du odr `a ni u mar tu sle de }e go di ne, i to je bio na ~el ni do go vor svih part ne ra, ali SPS je spre man na to da pri hva ti da se na bi ra li {ta ide i ra ni je – re kao je za „No vo sti„ mi ni star pro sve te i na u ke @arko Obradovi}.

Po we go vim re ~i ma, zva ni~ no se ni je raz go va ra lo o to me da se na pred wa ci ma po nu di da iz bo ri bu du odr `a ni 15. ja nu a ra.

– Ne mam sa zna wa o to me da je taj da tum bio u op ti ca ju. Mo `da se ta va ri jan ta po mi wa la u ne kim ne for mal nim kon tak ti ma, u ko ji ma ni sam u~e stvo vao. Pot pu no je ne bit no da li }e iz bo ri bi ti me sec da na ra ni je ili ka sni je. Ta bit ka oko da tu ma obi~ no je ina }e we Srp ske na pred ne stran ke s vla da ju }om ko a li ci jom – re kao je Ob ra do vi}.

Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je za pri vred ni i re gi o nal ni raz voj Verica Kalanovi} raz go va ra la je ju ~e u Be o- gra du sa mi ni strom ino stra nih po slo va Na mi bi je Utoni Danielom Nujomom o mo gu} no sti ma una pre |e wa eko nom ske sa rad we dve dr `a ve. „Neo p hod no je pot pi si va we Spo ra zu ma o pod sti ca wu i za {ti ti in ve sti ci ja, kao i Ugo vor o iz be ga va wu dvo stru kog opo re zi va wa iz me |u Sr bi je i Na mi bi je“ iz ja vi la je Ve ri ca Ka la no vi} i iz ra zi la uve re we da }e se u naj sko ri je vre me to i do go di ti. Oblast u ko joj je mo gu }e po boq {a ti uza jam nu eko nom sku sard wu je, pre sve ga, in fra struk tu ra i to po seb no pro jek to va we i iz grad wa in fra struk tur nih pro je ka ta iz obla sti zdrav stva, `e le zni ce i sa o bra }a ja. Ta ko |e, za jed ni~ ki rad na ge o lo {kim is tra `i va wi ma, a po seb no na eks plo ta ci ji ba kra.

– Vla da Sr bi je od lu ~i la je ju ~e da krat ko ro~ nim i du go ro~ nim me ra ma sma wi broj la `nih azi la na ta iz Sr bi je ka ze mqa ma EU. Na sed ni ci Vla de je za kqu ~e no i da bez vi zni re `im iz me |u Sr bi je i dr `a va EU ni je ugro `en – iz ja vio je no vi na ri ma na kon sed ni ce Vla de Sr bi je ko or di na tor za od no se s jav no {}u Slobodan Homen.

On je na veo da je Vla da za kqu ~i la i da s ve li kim opre zom tre ba po sma tra ti po ve }a we bro ja la `nih azi la na ta iz ce log re gi o na, pa i Sr bi je.

– Raz go va ra lo se o krat ko ro~ nim i du go ro~ nim me ra ma ko je tre ba da do ve du do sma we wa bro ja la `nih azi la na ta i o~e ku je mo da }e mo u tom smi slu bi ti uspe {ni – re kao je on, i ob ja snio da pi ta we krat ko ro~ nih me ra pod ra zu me va sank ci o- ni sa we tu ri sti~ kih agen ci ja „jer je la ko utvr di ti da li ne ko ide kao tu ri sta ili ho }e da se ise li”.

On je na veo da du go ro~ ne me re pod ra zu me va ju in klu zi ju, od no sno ukqu ~e we pri pad ni ka et ni~ kih gru pa ko ji su uglav nom la `ni azi lan ti, u kom ple tan dr `av ni i dru {tve ni si stem.

Ho men ni je mo gao da na ve de ta ~an broj la `nih azi la na ta iz Sr bi je, uz ozbra zlo `e we da se sta ti sti ka vo di na ni vou sva ke

od dr `a va EU. Ho men je do dao i da je ~i we ni ca da je u ne kim ze mqa ma EU broj la `nih azi la na ta iz Sr bi je ve li ki.

Na pi ta we o sta vu Bel gi je ve za nom za la `ne azi lan te iz Sr -

Ta di}: Ozbiq no upo zo re we Pred sed nik Sr bi je Boris Tadi} iz ja vio je ju ~e da bi upo zo re we Evrop ske uni je o mo gu }oj su spen zi ji vi zne li be ra li za ci je za gra |a ne Sr bi je tre ba lo ve o ma ozbiq no shva ti ti, ali je iz neo uve re we da se ta kav sce na rio ipak ne }e do go di ti. Si gu ran sam, re kao je Ta di}, da }e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va i Vla da Sr bi je ura di ti svoj deo po sla. bi je, Ho men je ob ja snio da se Bel gi ja obra ti la pi smom u ko jem je skre nu la pa `wu Sr bi ji na to da se po ve }a va broj ile gal nih azi la na ta i da je po treb no pred u ze ti od re |e ne me re. Me |u la `nim azi lan ti ma iz Sr bi je naj vi {e je Ro ma i Al ba na ca, a po po da ci ma nad le `nih iz Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, vi {e od 95 od sto wi ho vih zah te va za azi lom je od bi je no.

DA ^I] U LUK SEM BUR GU O PRO BLE MU AZI LA NA TA

U Sr bi ji ne ma re pre si je Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i} iz ja vio je ju ~e, po vo dom la `nih azi la na ta iz na {e ze mqe, da u Sr bi ji, ko ja je slo bod na dr `a va, ne ma po li ti~ ke re pre si je i da ne po sto ji raz log za tra `e we azi la u dr `a va ma EU. Da ~i} je is ta kao i da su 95 od sto tra `i la ca azi la Ro mi, Al ban ci i ma wim de lom Bo {wa ci, a naj vi {e ih ima u [ved skoj, Ne ma~ koj, Bel gi ji i Luk sem bur gu. On je, na kon fe ren ci ji za no vi na re s mi ni strom za rad, za po {qa va we i mi gra ci je Luk sem bur ga Nikolasom [mitom, na gla sio da }e se u sa rad wi s dru gim ze mqa ma i

rom ske i al ban ske za jed ni ce u Sr bi ji i is pi ti va we da li po sto je or ga ni zo va ne gru pe ko je se ba ve pre ba ci va wem qu di pre ko gra ni ce.

Uhap {e no 16 po li ca ja ca Da ~i} je iz ja vio i da su u Sr bi ji uhap {e ne 24 oso be, me |u ko ji ma i 16 po li cij skih slu `be ni ka, zbog iz da va wa la `nih do ku me na ta. On je pre ci zi rao da su me |u uhap {e ni ma i na ~el nik iz me {te ne Po li cij ske upra ve Pri {ti na u Ni {u i na ~el ni ca za put ne is pra ve u Po li cij skoj upra vi za grad Be o grad u Qer mon to vqe voj uli ci.

– Re~ je o iz da va wu la `nih do ku me na ta – iz vo da iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, uve re wa o dr `a vqan stvu, pre bi va li {ta – re kao je on.

Da ~i} je re kao da su oni uhap {e ni u ak ci ji „Bo `ur” zbog po sto ja wa osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja. ubu du }e jo{ efi ka sni je pred u- zi ma ti me re da bi se sma wio broj la `nih azi la na ta.

Po we go vim re ~i ma, tu spa da o{tri ja kon tro la gra ni ca, po di za we jav ne sve sti, odr `a va we sa sta na ka s pred stav ni ci ma

– Po sto ji mo gu} nost da se po je din ci ma ko ji tra `e azil u vi {e ze ma qa odu zme put na is pra va zbog zlo u po tre be slo bo de kre ta wa, ali to pi ta we }e se i da qe raz ma tra ti – re kao je Da ~i}.

\e li}: Ne ko li ko hi qa da qu di ne }e ugro zi ti sve gra |a ne Vla da ne }e do zvo li ti da ne ko li ko hi qa da qu di ko ji zlo u po tre bqa va ju re `im pu to va wa bez vi za u EU, ugro ze slo bo du kre ta wa svih gra |a na, sa op {tio je ka bi net pot pred sed ni ka Vla de za evrop ske in te gra ci je Bo`idara \eli}a. Sa op {te we je iz da to po vo dom pi sa wa i iz ja va u me di ji ma da je vi {e ze ma qa tra `i lo da EU su spen du je re `im pu to va wa dr `a vqa na Sr bi je bez vi za.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, pred u ze }e se sve neo p hod ne me re i raz ma tra se mo gu} nost uvo |e wa od re |e nih sank ci ja za one ko ji su po ku {a li da zlo u po tre be „be li {en gen”. „Pi smo Bel gi je, upu }e no Evrop skoj ko mi si ji, u ko jem se pr vi put upo zo ra va na to da }e ta ze mqa tra `i ti uki da we ‘be log {en ge na’ za Sr bi ju uko li ko se ne sma wi broj la `nih azi la na ta iz na {e ze mqe, sva ka ko ne tre ba shva ti ti ola ko”, uka zu je se u \e li }e vom sa op {te wu.

4

ekonomija

petak6.maj2011.

MINISTAR POQOPRIVREDE DU[AN PETROVI]

Jeftini krediti slede}e nedeqe?

– Mi ni star stvo po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de }e vr lo br zo, naj ve ro vat ni je sle de }e ne de qe, iza }i s me ra ma ko je tre ba da sta ve na ras po la ga we po qo pri vred ni ci ma raz li ~i te vr ste sred sta va – iz ja vio je ju ~e re sor ni mi ni star Du {an Pe tro vi}.

– Sma tra mo da no vac, ko jeg ne ma pre vi {e, mo ra da bu de upo tre bqen na naj e fi ka sni ji mo gu }i na ~in, a to }e bi ti upra vo kroz sta vqa we na ras po la ga we po qo pri vred ni ci ma vr lo jef ti nih kre di ta ko ji ma }e mo }i da zna ~aj no po boq {a ju pred u slo ve za pro iz vod wu – na gla sio je Pe -

dnevnik

MAJSKE LICITACIJE ZA VOJVO\ANSKA PREDUZE]A U STE^AJU

Na dobo{u „Jugodent”, „29. novembar”...

Agen ci ja za pri va ti za ci ju za ka za la je za ovaj me sec li ci ta ci ju za oko 50 pred u ze }a u ste ~a ju, od ~e ga je tre }i na iz Voj vo di ne.

Ta ko }e se na red ne ne de qe na li ci ta ci ji pr vi na }i „Ju go dent” A D iz No vog Sa da, ko ji se nu di jav nom po god bom 11. ma ja. Istog da na na li ci ta ci ju ide i IMK „29. no vem bar” Su bo ti ca, i to pu tem pri ku pqa wa pi sme nih po nu da. Su tra dan, 12. ma ja, na li ci ta ci ji je DPP „Agro uq ma” iz Uq me. Pan ~e va~ ka „Slo bo da DUP” na li ci ta ci ji je 18. ma ja. Tog da na jav nim nad me ta wem bi }e po nu |e -

ni i: „Pan pro jekt” Pan ~e vo, „Utva-Rad nik” iz Pan ~e va, „Pro met” iz Vr {ca i DPP „Ja bu ka„ iz Ja bu ke.

Fa bri ka {e }e ra Zre wa nin na li ci ta ci ji je 23. ma ja. Dva da na ka sni je, 25. ma ja, jav nim nad me ta wem pro da va }e se i FA DIP hol ding iz Be ~e ja, ZZ „Ada” iz Ade, FA DIP – Mer na teh ni ka iz Be ~e ja, Op {ta ze mqo rad ni~ ka za dru ga „Ko viq„ iz Ko vi qa, GPP „Mar ko Ore {ko vi}” iz Apa ti na, „Kor zo” Ru ma i „Sir mo deks” iz Srem ske Mi tro vi ce.

Q. Male{evi}

DR@AVA JO[ VAGA NOVE CENE ENERGENATA

S paorima 10. maja Mi ni star po qo pri vre de na ja vio je da }e se 10. ma ja sa sta ti s pred stav ni ci ma Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka, i is ta kao da je spre man da sa slu {a sve su ge sti je i pri med be. Po ra ni jim na ja va ma, pred stav ni ci Aso ci ja ci je tre ba lo je ju ~e da do |u u re sor no mi ni star stvo, a ka ko je Pe tro vi} uka zao, pred stav ni ci Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne ve} su se s wi ma sa sta li to kom pra zni ka. On je ka zao da mi sli da je taj sa sta nak bio „vr lo do bar” i da su po qo pri vred ni ci „tu do bi li od go vor na ve li ki broj svo jih pi ta wa”.

– Ne ma ni jed nog re le vant nog u~e sni ka u pri vred nom `i vo tu, bi lo da su to udru `e wa po qo pri vred ni ka ili ve li ke kom pa ni je u pre ra |i va~ koj in du stri ji i in du stri ji hra ne, a da qu di iz Mi ni star stva po qo pri vre de s wi ma ni su ostva ri li kon takt – is ta kao je Pe tro vi}. Ko men ta ri {u }i na vo de Aso ci ja ci je da me |u po qo pri vred ni ci ma vla da ne za do voq stvo zbog ka {we wa ured bi i me ra ko je se od no se na ve} za vr {e nu pro le} nu se tvu i ne iz ve snost na ja vqe ne no ve agrar ne po li ti ke, Pe tro vi} je na gla sio da }e te me re bi ti do ne te vr lo br zo....

On je ka zao da se to pre sve ga od no si na jef ti ne kre di te za raz voj sto ~ar ske pro iz vod we, do da ju }i da je Mi ni star stvo „na kra ju raz go vo ra i pre go vo ra” s po slov nim ban ka ma o sub ven ci o ni sa wu kre di ta za una pre |e we agra ra. On je uka zao na to da }e kre di ti bi ti na me we ni pre sve ga za po dr {ku sto ~ar stvu, ali i dru gim obla sti ma po qo pri vre de i „bi }e glav ni in stru ment po qo pri vred ne po li ti ke”.

tro vi} u iz ja vi no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja”. – Struk tur no, ima mo u~e {}e sto ~ar ske u ukup noj po qo pri vred noj pro iz vod wi od 28,3 od sto, {to je ne do pu sti vo, Sr bi ja mo ra da ima bar 60 od sto sto ~ar ske pro iz vod we.

Mi ni star je re kao da je o~i gled no da je raz li ka to li ko ve li ka da ne mo `e bi ti pre mo {}e na za go di nu da na, ali i is ta kao da „mo ra mo da kre ne mo u tom prav cu”.

POTRO[A^I TRA@E DA SE PROVERI KVALITET UVOZNE RIBE

Sumwa pala na vijetnamskog soma Pred sed ni ca Cen tra po tro {a ~a Sr bi je (CEPS) Ve ra Vi da iz ja vi la je ju ~e za Ta njug da }e CEPS tra `i ti od Ve te ri nar ske in spek ci je Mi ni star stva po qo pri vre de da se ogla si u ve zi s kva li te tom i bez bed no {}u pro iz vo da od ri be ko ji se uvo ze u Sr bi ju.

Ona je is ta kla da se ve li ki broj po tro {a ~a ja vqa CEPS-u u ve zi s in for ma ci jom o lo {em kva li te tu vi jet nam skog so ma, od no sno pan ga si ju sa, ko ji se, ka ko je re kla, ga ji u ne hi gi jen skim uslo vi ma.

– Sma tra mo da In spek ci ja do bro ra di svoj po sao jer do sa da ni smo ima li ni jed nu pri ja vu po tro {a ~a na kva li tet ri be ko ja se uvo zi u Sr bi ju – ka za la je Ve ra Vi da, i pod se ti la na to da je Svet ski fond za pri ro du sta vio vi je ta nam skog so ma ko ji se uz ga ja u ne pri me re nim uslo vi ma na „cr ve nu li stu”.

Upo zo re we se od no si lo na po tro {a ~e u Ne ma~ koj, Austri ji,

[vaj car skoj, Bel gi ji, Nor ve {koj i Dan skoj, ko ji ma je sa ve to va no da se snab de ju ne kom dru gom vr stom ri be. Pred sed nik Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Sr bi je (NOPS) Go ran Pa po vi} re kao je da je ta aso ci ja ci ja, s nad le `nim in spek ci ja ma Mi ni star stva po qo pri vre de, po kre nu la za jed ni~ ku ak ci ju de taq ne kon tro le me sa i ri be na tr `i {tu u Sr bi ji.

– Kon tro lom }e bi ti ob u hva }e na i ana li za kva li te ta vi jet nam skog so ma na na {em tr `i {tu jer ima mno go opre~ nih in for ma ci ja o toj vr sti ri be – ka zao je on, i pod se tio na to da je vi jet nam ski som bio po vu ~en s mno gih tr `i {ta u sve tu da bi za tim bio vra }en.

Pa po vi} je do dao da je la ne NOPS is pi ti vao pri su stvo te {kih me ta la u ri ba ma i da je test bio ne ga ti van na te ma te ri je, na ja vqu ju }i da }e ta ak ci ja bi ti po no vqe na u 2011.

Po pi sa wu po je di nih me di ja, po sto ji ve li ka sum wa u kva li tet i is prav nost pan ga si ju sa jer do la zi iz do li ne za ga |e ne re ke Me kong. U mno gim ze mqa ma je zbog to ga pro da ja te ri be bi la za bra we na, ali i po no vo do zvo qa va na.

Gas skupqi sad ili posle izbora Po sku pqe we ga sa, ne ko li ko me se ci na ja vqi va no i isto to li ko od la ga no, naj ve ro vat ni je }e usle di ti usko ro i ovaj ener gent mo gao bi bi ti sku pqi od 20 do 25 po sto. Iako iz JP „Sr bi ja gas” put nad le `nih jo{ ni je upu }en zah tev za po sku pqe we ga sa, ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, re al no bi bi lo da usko ro gas po sku pi oko 25 po sto jer u su prot nom ko rek ci ju ne tre ba o~e ki va ti do mar ta sle de }e go di ne, od no sno do iz bo ra. Ta ko |e, ne zva ni~ no se sa zna je i da bi pro ce nat po sku pqe wa u ovom tre nut ku, bu du }i da ce na ga sa zna ~aj no za vi si i od vred no sti do la ra, mo gao do sti }i i 35 po sto u od no su na sa da {wu ce nu, ali ta ko ve li ko po sku pqe we, ipak ne tre ba o~e ki va ti.

Da kle, dve su mo gu} no sti – da usko ro ku bik bu de sku pqi ili da se do da qeg ne de si ni {ta. I dok su stru ja, i ugaq i dr va po sku pqi va li, ce na ga sa ista je jo{ od ok to bra 2008. go di ne, ka da je ovaj ener gent po sku peo oko 60 po sto.

Na to da gas mo ra da po sku pi vi {e pu ta je uka zi vao ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas” Du {an Ba ja to vi}, na gla {a va ju }i da se ovaj ener gent pro da je jef ti ni je ne go {to se pla }a te da su du go va wa ve li ka. Ipak, od lu ka o pro me ni ce ne ga sa ni je na ovoj kom pa ni ji ve} na Vla di Sr bi je, a da li }e ona bi ti do ne ta, i ka da, jo{ uvek se ne mo `e re }i. O~i to je da se na va gu sta vqa mno go to ga, a pre me ra va we tra je ve} du go. Ipak, tre ba zna ti da je dr `a va za sve ga tri me -

se ca od po ~et ka go di ne ve} nad ma {i la ovo go di {wu pla ni ra nu kvo tu za po ve }a we ce na ko je re gu li {e, i to 0,5 po sto, pa bi po sku pqe we ga sa do dat no uti ca lo na po ve }a we pla ni ra nog rast re gu li sa nih ce na u 2011. go di ni.

Ipak, uko li ko gas po sku pi pla ni ra nih 25 po sto, kub ni me tar pri rod nog ga sa in di vi du al ni po tro {a ~i pla }a li bi oko 50 di na -

Pri vred na de le ga ci ja Ru si je i Be lo ru si je, ze ma qa ko je s Ka zah sta nom ~i ne Ca rin sku uni ju, po se ti la je ju ~e Srem sku Mi tro vi cu, u ci qu una pre |e wa iz vo za na {ih pred u ze }a na tr `i {te te uni je.

Po se ta Srem skoj Mi tro vi ci pred sta vqa obi la zak ve} de se tog re gi o na u okvi ru vi -

ra ume sto sa da {wih pro se~ nih oko 40 di na ra. To }e za mno ge po tro {a ~e bi ti ne sa vla di va pre pre ka jer i je i sa sa da {wom ce nom ga sa ko ri {}e we ovog ener gen ta za za gre va we sta no va bi lo sku po, a uz no vu grej nu se zo nu, i even tu al no po sku pqe we do 25 po sto, bi }e pra vi luk suz. Na i me, za za gre va we sta na/ku }e od oko 60 kva dr ta nih me ta ra i po tro {wu

{e dnev ne po se te ove de le ga ci je Sr bi ji. Pred sed nik Srem ske pri vred ne ko mo re Mi lan Bo `i} pre do ~io je go sti ma da se po qo pri vred na pro iz vod wa u Sre mu oba vqa se na go to vo 240.000 hek ta ra, uglav nom kva li tet nih ora ni ca, dok je Fru {ka go ra iz u zet no po god na za uz goj vo }a i vi no ve lo ze. U

pro {loj go di ni pred u ze }a Srem skog okru ga uve zla su iz Ru si je pro iz vo da za 14 mi li o na do la ra, a iz ve zla za 8,5 mi li o na do la ra. Na kon sa stan ka u se di {tu Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re, pri vred na de la ga ci ja Ru si je i Be lo ru si je ob i {la je i vi {e srem skih pred u ze }a.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (744,84 -0,10)

Promet

Srbolek, Beograd

7,14

15

300

Neoplanta, Novi Sad

2,07

246

41.820

AIK banka, Ni{

1,07

3.791

23.375.463

Veterinarski zavod, Subotica

1,71

535

42.800

NIS, Novi Sad

0,78

514

13.961.443

AIK banka, Ni{

1,07

3.791

23.375.463

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.249

64.980

1,05 Promena %

8.388 Cena

3.791.151 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-0,11

920

10.433.051

Agrobanka, Beograd

1,05

8.388

3.791.151

-12,00

924

4.620

Imlek, Beograd

-1,53

1.999

97.951

Agrobanka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Polet, Novi Pazar

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Ineks Sokolica, Prijepoqe

-11,93

620

63.240

Soja protein, Be~ej

0,20

1.014

3.213.505

Putevi, U`ice

-11,17

986

49.300

Univerzal banka, Beograd

-7,29

4.500

243.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Jedinstvo, Kikinda

NIS, Novi Sad

1.286,97568

Ka da je ga si fi ka ci ja u Sr bi ji star to va la, a i u go di na ma iza to ga, pri rod ni gas je pro pa gi ran kao ener gent bu du} no sti iz vi {e raz lo ga. Pre sve ga kao eko lo {ko i naj e ko no mi~ ni je go ri vo jer se, kao pred nost we go vog uvo |e wa, is ti ca la naj po voq ni ja ce na me |u ener gen ti ma. Na rav no, on je i da qe eko lo {ki naj bo qe go ri vo, ali ce na ku bi ka odav no ni je po voq na.

Rusi i Belorusi u Sremu

Agrovr{ac, Vr{ac Vojvo|anskih top-pet akcija

04. 05. 2011.

Ekolo{ki, ali ne vi{e ekonomi~ni energent

od oko 300 kub nih me ta ra pri rod nog ga sa, po sa da va `e }im ce na ma po treb no je oko 12.000 di na ra, dok bi, uz po sku pqe we, me se~ ni tro {ak bio oko 15.000 di na ra.

Ka da se to pre ra ~u na na dnev ni tro {ak, vi di se da je ove grej ne se zo ne sa mo za gas iz nov ~a ni ka po tro {a ~a tre ba lo iz dvo ji ti 400 di na ra, dok bi, uz no vu ce nu ku} ni bu xet bio „olak {an” za 500 di na ra dnev no.

Vi so ka ce ne ga sa je ve} ove go di ne mno ge po tro {a ~e pri mo ra la na to da pro me ne ener gent ko ji ko ri ste za za gre va we sta no va.

Na rav no, to ni su mo gli da ura de svi, pa se u ve li kom bro ju do ma }in sta va gas tro {io i vi {e ne go eko no mi~ no i zbog to ga tem pe ra tu ra u sta no vi ma bi la ve o ma skrom na. Iako se ra ~u ni za utro {e ni gas mo gu pla }a ti na ra te – 65 od sto to kom grej ne se zo ne, a 35 od sto na kon we, {to je sva ka ko olak {i ca, mno ga do ma }in stva te {ko iz mi ru ju svo je oba ve ze i go mi la ju du go va wa, ko ja se mo ra ju iz mi ri ti do po ~et ka no ve grej ne se zo ne.

Po sve mu su de }i, od go vor na pi ta we ho }e li gas pro me ni ti ce nu ne }e se du go ~e ka ti. Uz di le mu, ko ja je bez sum we po li ti~ ka, tre ba re }i i to da je Sr bi ja, ka da je pri rod ni gas u pi ta wu, uvo zno za vi sna jer se oko 90 od sto ga sa uvo zi. Ja sno je i da se uvo zni gas mo ra pla }a ti da bi uop {te sti zao u ze mqu i da bi se obez be di la re dov nost snab de va wa.

D. Mla|enovi}

-11,11

400

40.000

-0,58

510

3.807.496

-10,00 Promena %

360 Cena

36.000 Promet

Jubmes banka, Beograd

0,06

16.460

164.600

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,49

2.350

35.250

0,78

514

13.961.443

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.999

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

0,20

1.014

3.213.505

0,00

8.900

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

0,45

4.499

292.435

Tigar, Pirot

-2,42

765

284.580

Vital, Vrbas

-2,11

1.250

281.250

Veterinarski zavod, Subotica

1,71

535

42.800

Kemos, Pali}

0,00

330

129.690

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik MA LO PO PRA VQE NA PO SLOV NA KLI MA

ZA DIS KVA LI FI KA CI JU NE SA VE SNIH GA ZDA I PRO TIV WE

Jak di nar go di – Ja ~a we di na ra pre ma evru olak {a va fi nan sij ske po te {ko }e pre za du `e nim pred u ze }i ma, zbog ~e ga je po slov na kli ma za ni jan su po voq ni ja ne go pret hod nih me se ci – ka zao je ju ~e sa rad nik In sti tu ta za tr `i {na is tra `i va wa Sa {a \o go vi}. – Ja ~a we di na ra od go va ra uvo zni ci ma i pred u ze }i ma ko ja su se za du `i la u evri ma, ali de lu je de sti mu la tiv no na iz voz i in ve sti ra we u pro iz vod ne sek to re.

Spoq ni dug pred u ze }a je na kra ju fe bru a ra bio 13,9 mi li jar di evra ili 60,7 od sto du ga.

– Ta kve ten den ci je u de vi znom kur su di na ra po gor {a va ju iz vo zni ci ma kon ku rent nost na me |u na rod nom tr `i {tu – re kao je on, i do dao da je ne ga tiv no i to {to je, usled re strik tiv ne mo ne tar ne po li ti ke ko ja do pri no si ja ~a wu di na ra, po ve }a na ce na nov ca na srp skom tr `i {tu.

Sta bil nost do ma }e va lu te se odr `a va i za to {to ban ke ula `u u dr `av ne har ti je od vred no sti, {to po ve }a va tra `wu za di na rom.

– Ti me je stvo re na ilu zi ja sta bil no sti do ma }e va lu te, ali i sta bi li za ci je ma kro e ko nom skih pri li ka, ko ja ne ma re al no ute me qe we u pri vred noj struk tu ri ni u osnov nim prav nim i eko nom skim pret po stav ka ma raz vo ja ze mqe – ka `e on. Na gla {a va ju }i da je pri vred ni am bi jent u Sr bi ji i da qe op te re }en te {ko }a ma, i to istim onim ko je su po sto ja le i pre ja ~a wa vred no sti di na ra, \o go vi} je ob ja snio da se ta ano ma li ja mo `e is pra vi ti sa mo pre ko po treb nim re form skim po te zi ma ili po nov nim pu ca wem ba lo na od pre na du va nog kur sa di na ra

Ko pra vi {te tu, mo ra na cr nu li stu Ne po sred no pre pr vo maj skih pra zni ka pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} po ru ~io je da pod hit no tre ba sa ~i ni ti ta ko zva nu cr nu li stu, na ko joj }e se na }i po slo dav ci ko ji su kr {i li za kon. Na i me, po de lom „cr ve nih kar to na„ one ko ji su fir me na mer no gur nu li u ste ~aj i osta li du `ni i dru {tvu i na ro du tre ba spre ~i ti da po no vo osnu ju pred u ze }e ili im to ogra ni ~i ti ta ko da vi {e ne bu du u pri li ci da bi lo ko ga oja de.

Osni va we re gi stra dis kva li fi ko va nih pri red ni ka ko ji su od ve li fir me u ste ~aj, i uz to iz da va li me ni ce bez po kri }a, pred log je pri vred ni ka, od no sno sa vet ni ka pot pred sed ni ce Vla de Ve ri ce Ka la no vi}, ko ji tvr di da to je ste na ~in da se uve de red me |u ga zda ma. „Cr na li sta” bi bi la na jed nom me stu i jed no stav nim kli kom u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre sva ko bi mo gao pro ve ri ti bo ni tet pred u ze }a. Mi {qe wa o oprav da no sti osni va wa „cr ne li ste” ne sa ve snih pri vred ni ka su raz li ~i ta jer ne ki sma tra ju da to je ste re {e we za na go mi la ne pro ble me s oni ma ko ji na mer no upro pa {}a va ju fir me i osni va ju no ve da bi ~i ni li isto, dok dru gi is ti ~u da je dr `a va ta ko ja tre ba da „oslo bo di” tr `i {te, ko je }e sa mo po se bi sve to re gu li sa ti i eli mi ni sa ti ta kvu po ja vu.

Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi lo{ Bu ga rin oce nio je da ova kvu pri ~u ne tre ba od mah obo ji ti u cr no i pred sta vqa ti je ta ko da na i |e na od bi ja we.

– Raz u mem sin di kal ne li de re i wi ho vo pro ti vqe we, ali se ne mo `e ospo ri ti da je ide ja do bra – re kao je Bu ga rin. – Mi slim da je do bro da se ko na~ no ure di sta we me |u po slo dav ci ma. Bo qe je to u~i ni ti ikad ne go ni kad. Mi slim da }e ob ja va ta kvog re gi stra bi ti od ko ri sti svi ma: i dr `a vi, i pred u -

Dr `a va da bu de pr va na li sti Pred sed ni ca ASNS-a Ran ka Sa vi} ne spo ri da je ide ja o „cr nim li sta ma„ ne sa ve snih ga zda do bra, ali is ti ~e da u tom re gi stru mo ra bi ti i sa ma dr `a va jer je ona, ka ko is ti ~e, kri va za ot ka ze a ne po slo dav ci.

– Jed no stav no, dr `a va ne bi sme la sa mu se be da za o bi |e pri li kom kre i ra wa ova kvog re gi stra. Za to bi pr vo na „cr nu li stu„ tre ba lo upi sa ti dr `a vu kao po slo dav ca pa za tim pri vat ne fir me jer zna se ko je naj ve }i ge ne ra tor ne li kvid no sti – ob ja sni la je Ran ka Sa vi}. – Dr `a va je kri va za ot ka ze, a ne po slo dav ci. Ni ka da ni je bi lo ova kvo vre me da ku ka ju i rad ni ci i po slo dav ci.

Stra {no je kad ~u je te te {ke pri ~e rad ni ka, ali je mu~ no i kad ~u je te po slo dav ca ko ji ka `e da je da nas otvo rio o~i a bo qe da ni je. Jer ima ju to li ko ne me ta, isi sa va se wi ho va sup stan ca a dr `a va ih uvo di i u du `ni~ ku kri zu. ze }i ma, ali i rad ni ci ma. Jer, po sto je pred u zet ni ci ko ji iz be ga va ju iz mi re we oba ve za ta ko {to ne bro je no pu ta osni va ju pred u ze }a.

Na rod ski re ~e no, ne pla }a ju ni po pu ope lo.

Li der UGS „Ne za vi snost” Bra ni slav ^a nak je pro tiv „cr nih li -

OKON ^AN [TRAJK U „BA NA TU” U BA NAT SKOM KAR LOV CU

Za o sta le pla te idu na sud

Je no me se~ ni {trajk rad ni ka In du stri je me sa i kon zer vi „Ba nat“ iz Ba nat skog Kar lov ca okon ~an je spo ra zu mom Mi rov nog ve }a i upra ve fa bri ke.

Ka ko ka `e pred stav nik {traj ka~ kog od bo ra Sla vi {a Ma ki je vi}, do go vo re no je da se dru gi deo pla te za fe bru ar me sec ove go di ne is pla ti od mah, a za mart naj ka sni je do 25. ma ja, u vi si ni mi ni mal ca od 17.000 di na ra. [to se ti ~e po vrat ka rad ni ka u fa bri~ ke ha le, wih 46 je ve} vra }e no na po sao, dok }e se za 20 rad ni sta tus re {i ti u to ku na red nih de set da na.

– Ova kvo re {e we nam je bi lo iz nu |e no – ka `e Ma ki je vi}. – Na i me upra va fa bri ke je sa ku pi la pot pi se 50 rad ni ka za pri ja vu o ome ta wu do la ska na po sao, i to je zna ~i lo da }e nas tu `i ti za ome ta we na po slu i

na pla tu iz gu bqe ne za ra de. Sud bi na rad nog sta tu sa nas dva de se tak }e se re {a va ti uz po sre do va we upra ve fa bri ke i na {eg advo ka ta.

Po u zda no znam da je di rek tor ve}

sa ~i nio spi sak od de set rad ni ka, me |u ko ji ma je sin di kal no ru ko vod stvo i ru ko vod stvo {traj ka, ko je ni ka ko ne `e li da vi di na

rad nom me stu, nor mal no tu sam i ja. To je ot pri li ke ce na ko ju sam mo rao da pla tim, kao i mo ji sa bor ci u {traj ka~ kom od bo ru i sin di ka tu. Ina ~e, sve osta lo osta je po sta rom. O du gu od oko 20 mi li o na di na ra za ne is pla }e ne za ra de za pro {lu go di nu ni je bi lo re ~i, kao i o ne pla }e nim do pri no si ma za mi nu le tri go di ne. To je pre da to Tu `i la {tvu u Pan ~e vu i oko to ga }e mo se sud skim pu tem po rav na ti.

Ma ki je vi} je s ko le gom Du {a nom Ba sa li }em dva da na bio i u {traj ku gla |u.

On mi sli da je ovo rad ni ci ma bi la ve li ka {ko la da ubu du }e, ako za to bu de pri li ka, pro test or ga ni zu ju u skla du s is ku stvi ma iz ovog {traj ka i da se gre {ke ubu du }e si gur no ne }e po no vi ti.

R. Jo va no vi}

Ka na |a ni oti {li

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

petak6.maj2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,1230

99,1051

101,3850

96,8257

Australija

dolar

1

70,1249

71,5560

73,2018

69,9102

Kanada

dolar

1

68,1278

69,5182

71,1171

67,9193

Danska

kruna

1

13,0183

13,2840

13,5895

12,9785

Norve{ka

kruna

1

12,2994

12,5504

12,8391

12,2617

[vedska

kruna

1

10,7433

10,9625

11,2146

10,7104

[vajcarska

franak

1

75,9427

77,4925

79,2748

75,7102

V. Britanija

funta

1

107,8910

110,0920

112,6240

107,5600

SAD

dolar

1

65,3059

66,6387

68,1714

65,1060

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 5. 2011. godine

Ka nad ska kom pa ni ja Re ne wa ble Energy Ven tu res (REV), za in te re so va na za iz grad wu hi dro e lek tra na „Bro da re vo„ 1 i 2, za tvo ri la je lo kal ne kan ce la ri je u Bro da re vu i Pri je po qu zbog ne re al nih zah te va u ve zi s ot ku pom ze mqi {ta na ko je in ve sti tor ni je mo gao uti ca ti.

Kom pa ni ja je sa op {ti la i da ne od u sta je od in ve sti ci je u tom de lu Sr bi je, vred ne 140 mi li o na evra.

O svim bu du }im pla no vi ma i fa za ma raz vo ja pro jek ta, kao i o even tu al nom po nov nom otva ra wu kan ce la ri ja, kom pa ni ja }e pra vo vre me no in for mi sa ti me di je i sve za in te re so va ne stra ne, is ti ~e se u sa op {te wu.

sta„ i tvr di da po sto ji bo qa re {e wa.

– Tre ba pre sta ti s po li ti~ kim in ter ven ci ja ma na tr `i {tu jer da po sto ji slo bod no tr `i {te, mno gi pri vred ni ci ne bi mo gli po slo va ti – is ta ko je ^a nak. – To bi bi lo mno go efi ka sni je od bi lo ko je cr -

ne li ste jer ti qu di ne zna ju da funk ci o ni {u u eko no mi ji ko ju je ure di lo tr `i {te i ni ko dru gi.

Za raz li ku od we ga, li der Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Qu bi sav Or bo vi} po dr `a va osni va we „cr ne li ste„ i pred la `e da se woj do da ju i ona li ca ko ja su omo gu }i la da ne ko ku pi i uni {ti pred u ze }e. On je ~ak po nu dio po mo} sin di ka ta u sa sta vqa wu li sta jer oni, ka ko is ti ~e, naj bo qe zna ju ko su naj go ri pred u zet ni ci u Sr bi ji.

– To su oni ko ji su ku pi li po ne ko li ko de se ti na fir mi i sve ih upro pa sti li – re kao je Or bo vi}. – Ali je i pi ta we ko je to me ku mo vao. Na rav no, dr `a va. Ne mo `e se am ne sti ra ti od od go vor no sti ti me {to }e pri zna ti da taj pro blem po sto ji. Ona je u mno gim ta kvim po slo vi ma bi la sa u ~e snik.

Onim rad ni ci ma ko ji su zbog to ga iz gu bi li po sao ob ja va ta kve li ste ni {ta ne }e zna ~i ti. Pra vi i sa ve sni po slo dav ci ne ma ju ~e ga da se pla {e.

Pred sed nik Uni je po slo da va ca Sr bi je Ne boj {a Ata nac ko vi} ni je iz ri ~i to pro tiv li sta ne sa ve snih ga zda, ali skre }e pa `wu na to da se mo ra vo di ti ra ~u na – iz ra `a va ju }i pri tom sum wu da to mo `e bez po seb nog kon trol nog te la – o tme da se na woj ne pra ved no ne na |u i pri vred ni ci ko ji ne is pu wa va ju oba ve ze zbog to ga {to ima ju ve li ka po tra `i va wa od dr `a ve ili dru gih pri vred ni ka, od no sno ko ji ni su kri vi {to ne mo gu da is pu ne svo je oba ve ze jer ni dru gi ne is pu wa va ju svo ju pre ma wi ma.

– To {to ne ko ne upla }u je za ra de re dov no ne zna ~i da je to ura dio na mer no i da je ne sa ve stan po slo da vac jer ni on ne mo `e da na pla ti po tra `i va we u sud skom si ste mu ka kav po sto ji u Sr bi ji - re kao je Ata nac ko vi}.

Q. Ma le {e vi}

5

IZIT

In fla ci ja se pewe ka de set po sto Sa rad nik In sti tu ta za tr `i {na is tra `i va wa Sa {a \o go vi} iz ja vio je ju ~e da je za dr `a va we in fla ci je u Sr bi ji do kra ja go di ne u gra ni ca ma do {est po sto neo stva ri vo, oce niv {i da }e ona do sti }i ni vo od osam do de set po sto na kra ju 2011. \o go vi} je, na pred sta vqa wu no vog bil te na IZIT-a, pod se tio na to da je me se~ na in fla ci ja u mar tu bi la 2,6 po sto, a u od no su na isti me sec pro {le go di ne do sti gla je 14,1 pro ce na ta.

On je uka za o na to da su na go di -

{wem ni vou naj o set ni je po ra sle ce ne hra ne i bez al ko hol nih pi }a, 22,9 po sto, kao i du va na i al ko hol nih pi }a – 22,2 po sto, dok su u okvi ru hra ne u tom pe ri o du naj vi {e po sku pe li uqa i ma sti – 58,4 po sto, vo }e – 39,8 i po vr }e – 39,4 po sto.

Po \o go vi }e vim re ~i ma, do sko ko vi tog ra sta po tro {a~ kih ce na u seg men tu hra ne do {lo je, ve }im de lom, usled struk tur nih pro ble ma u pri vre di, zbog od su stva stra te gi je po qo pri vred nog raz vo ja ze mqe i „mo no pol skokar tel skih struk tu ra” na tr `i {tu. On je is ta kao da sve do ula ska u dru go po lu go di {te tre ba ra ~u na ti s in ten ziv nim ra stom po tro {a~ kih ce na, ka da bi tre ba lo da na stu pi wi ho vo iz ve sno smi ri va we, pre sve ga kao re zul tat vi {e sta ti sti~ ke ba ze za po re |e we u istom pe ri o du pro {le go di ne. \o go vi} je uka zao na to da }e ovo go di {wa in fla ci ja u ve li koj me ri za vi si ti od po qo pri vred nog ro da, ali i da qeg kre ta wa ce na po qo pri vred nih kul tu ra i ener ge na ta na svet skom tr `i {tu.

[TA PO SLE NE U SPE [NE PRO DA JE DR @AV NOG TE LE O PE RA TE RA

Gra |a ni ma od Te le ko ma po 75 evra Vla da Sr bi je i ko na~ no je od bi la po nu du Te le ko ma „Austri ja„ za ku po vi nu Te le ko ma „Sr bi ja”. Vla da je ju ~e pri hva ti la pre po ru ku Rad ne gru pe za pro da ju da se od bi je pre kju ~e ra {wa po nu da Austri jan ca od 1,1 mi li jar du evra za 51 od sto ak ci ja Te le ko ma „Sr bi ja”.

Pot pu no je ne pri hva tqi va po nu da ko ja je 300 mi li o na evra ma wa od mi ni mal ne ce ne od re |e ne za pro da ju de la vla sni {tva Te le ko ma, ka `u u Vla di. Isto vre me no, mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} na ja vio je da }e Vla da u naj kra }em ro ku po kre nu ti svo jin sku tran sfor ma ci ju kom pa ni je, od no sno po de li ti ak ci je Te le ko ma gra |a ni ma ko ji }e wi ma po tom mo }i da tr gu ju na ber zi. Pr ve pro ce ne go vo re da }e gra |a ni do bi ti ak ci je vred ne po 75 evra.

„Ni ko la Te sla”. ]i ri} je re kao da }e mi ni mal na ce na po je di na~ ne ak ci je Te le ko ma bi ti ve za na za pro ce we nu vred nost te kom pa ni je, ko ri {}e nu pri od re |i va wu mi ni -

]i ri}: In ve sti to ri osta ju Ne boj {a ]i ri} ka `e da ne u speh ten de ra za pro da ju de la Te le ko ma „Sr bi ja” ne }e uti ca ti na pri liv di rekt nih stra nih in ve sti ci ja.

– In ve sti to ri ko ji su od lu ~i li da do |u, do }i }e, a ulo `i }e mo sve na po re da ov de in ve sti ra ju i oni ko ji o to me raz mi {qa ju – re kao je on.

Ne u speh pro da je Te le ko ma, ka ko je ka zao, je di no }e uti ca ti na pro jek ci ju ukup nog pri li va di rekt nih stra nih in ve sti ci ja u ko ju je ukqu ~en po ten ci jal ni pri hod od Te le ko ma, ali „osta je sa svim si gur no da }e ukup ne in ve sti ci je u 2011. bi ti pre ko dve mi li jar de evra”.

– Mi slim da }e mo u na red na dva me se ca mo }i da po de li mo bes plat ne ak ci je sa da {wim i biv {im za po sle nim u Te le ko mu i gra |a ni ma, ko jih ima ne gde oko 4,8 mi li o na, a tr go vi na tim ak ci ja ma na ber zi mo gla bi po ~e ti kra jem le ta – is ta kao je ]i ri}.

Plan je da gra |a ni do bi ju ak ci je dr `av ne te le ko mu ni ka ci o ne kom pa ni je na isti na ~in na ko ji su ra ni je po sta li vla sni ci ak cij skog ka pi ta la NIS-a i Aero dro ma

mal ne vred no sti 51 od sto ak ci ja od 1,4 mi li jar du evra. Pri va ti za ci o ni sa vet nik pro ce nio je vred nost 100 od sto ka pi ta la Te le ko ma „Sr bi ja” na 2,43 mi li jar de evra.

Oko 4,8 mi li o na gra |a na Sr bi je ima pra vo da do bi je ukup no 15 od sto ak ci ja Te le ko ma, ~i ja je vred nost po toj pro ce ni oko 365 mi li o na evra. Pro sta ra ~u ni ca go vo ri da bi, no mi nal no, sva ki gra |a nin tre ba lo da do bi je ak ci je Te le ko ma vred ne ot pri li ke 75 evra.

S dru ge stra ne, za po sle ni i biv {i za po sle ni tre ba lo bi da do bi ju oko 6,5 od sto ak ci ja. Na pi ta we da li }e dr `a va iz ne ti svo je ak ci je na ber zu, ]i ri} je re kao da ce la Vla da tre ba da se iz ja sni o bu du }em sta tu su ak ci ja ko je }e bi ti u dr `av nom vla sni {tvu, po sle po de le bes plat nih ak ci ja.

Ni ]i ri} ni ni ko dru gi iz Vla de ju ~e se ni je iz ja {wa vao o to me da li }e, ka da i na ko ji na ~in Te le kom u bu du} no sti bi ti pro da van.

Eko no mi sta Sa {a \o go vi} ka `e da bi no vi ten der za pro da ju Te le ko ma za vre me man da ta ove vla de bio iz li {an. On oce wu je da je za pri pre mu kva li tet nog ten de ra i pri ku pqa we po nu da po treb no vre me, a da mi prak ti~ no ula zi mo u iz bor nu go di nu.

– Ta kav am bi jent sva ka ko ne bi bio sti mu la ti van za in ve sti to re da se pri ja vqu ju na ten der – oce nio je \o go vi}.

Po we go vim re ~i ma, sa da tre ba „usme ri ti ener gi ju i re sur se na da qe {i re we po slov nih ak tiv no sti, sma we we tro {ko va i ra ci o na li za ci ju po sto je }eg po slo va wa”.

V. ^vor kov

6

dru[tvo

petak6.maj2011.

MA STER-PLAN ZA FRU [KU GO RU NA JE SEN

NA CRT ZA KO NA O OBRA ZO VA WU OD RA SLIH

Zna we po treb no pri vre di – Za po sle ni u for mal nom si ste mu obra zo va wa pri bo ja va ju se sve ga {to im se na cr tom ovog za ko na da je kao mo gu} nost da ra de, ve ro vat no zbog op te re }e no sti cen tra li za ci jom u for mal nom obra zo va wu, dok ga oni iz pri vre de do `i vqa va ju kao ne {to {to je tre ba lo da stig ne mno go ra ni je i kao ko na~ nu po tvr du da dr `a va pre po zna je ono {to su oni do sa da ra di li – re kla je ju ~e u No vom Sa du, na jav noj ras pra vi o na cr tu za ko na o

obra zo va wu od ra slih, Mir ja na Mi la no vi} iz Mi ni star stva pro sve te.

O po nu |e nom na cr tu, ura |e nom uz po mo} stru~ wa ka iz Por tu ga la gde je ova oblast iz u zet no do bro ure |e na, a ko ji bi, po re ~i ma po mo} ni ka mi ni stra pro sve te i na u ke @e li mi ra Po po va, tre ba lo da do ve de do usva ja wa pr vog za ko na o obra zo va wu od ra slih u Sr bi ji, u No vom Sa du su se, po sle Kra gu jev ca i Ni {a, iz ja {wa -

ove obla sti ko ji su do sa da re a li zo va ni, po ~ev od pro jek ta „Dru ga {an sa„, u ko ji je ukqu ~e no 80 {ko la, do ra znih pro je ka ta fi nan si ra nih nov cem iz Evrop ske uni je.

Pred sta vqa ju }i na crt za ko na o obra zo va wu od ra slih, Mir ja na Mi la no vi} je na gla si la da je we go va svr ha da po tvr di kom pe ten ci je ko je je po je di nac u `i vo tu ste kao van for mal nog obra zo va wa, bi lo da su one op {te ili stru~ ne, i da ih for mal no pri zna. Za kon de fi ni {e i stan dar de po ko ji ma }e se to ura di ti, te te la nad le `na za stan dar di za ci ju, ali i za akre di ta ci ju usta no va ko je }e se ovom vr stom obra zo va wa ba vi ti.

U za kon skim od red ba ma su i one ko je se ti ~u ser ti fi ka ta o po se do va wu kva li fi ka ci ja ali, po re ~i ma Mir ja ne Mi la no vi}, ti ser ti fi ka ti pro te za }e se od pr vog do pe tog ste pe na kva li fi ka ci ja, dok vi {i ste pe ni, to jest oni ko ji zah te va ju vi so ko obra zo va we, ovim za ko nom ni su ob u hva }e ni i osta ju u for mi for mal nog obra zo va wa.

No vi za kon pred vi |a da se u ovom si te mu obra zo va we mo `e sti ca ti kod akre di to va nih usta no va ili po stup kom pri zna va wa pret hod nog u~e wa.

Pre ci zi ra no je i da se po sle obra zo va wa u akre di to va nim usta no va ma za obra zo va we od ra slih mo `e pre }i u for mal ni si stem i ta ko ste }i ni vo kva li fi ka ci je re zer vi san za for mal no obra zo va we, ali isto ta ko i da se uz po stu pak pri zna va wa pret hod nog u~e wa ne mo `e oti }i da qe od tre }eg ste pe na kva li fi ka ci ja.

Na crt za ko na pred vi |a i da se obra zo va wem od ra slih mo gu

Ciq dono{ewa zakona je pove}awe qudskog kapitala, a pri wegovom trasirawu mnogo su pomogle aktivnosti u okviru projekata koji su se do sada realizovali, po~ev od projekta „Druga {ansa” u koji je ukqu~eno 80 {kola va li pred stav ni ci za po sle nih u obra zo va wu, pri vre di i dr `av noj ad mi ni stra ci ji. Po sle jav ne ras pra ve ko ja }e se to kom ovog me se ca od vi ja ti po gra do vi ma Sr bi je, pred po sla ni ke Skup {ti ne Sr bi je na crt bi tre ba lo da stig ne u ju nu.

– Re gu li {u }i pi ta wa ne for mal nog obra zo va wa, ovaj za kon iz la zi iz okvi ra Mi ni star stva pro sve te i na u ke, ali smo se s pred stav ni ci ma osta lih mi ni star sta va, u ~i ju nad le `nost on za di re, do go vo ri li da Mi ni star stvo pro sve te i na u ke bu de we gov pred la ga~ – re kla je Mir ja na Mi la no vi}. – Oblast obra zo va wa od ra slih kod nas je do sa da bi la pot pu no ne u re |e na i kao ta kva je one mo gu }a va la dr `a vu da ko ri sti svo je re sur se. Kod nas ne po sto ji na ci o nal ni okvir kva li fi ka ci ja, za po sle nost je ne do voq na, a kva li fi ka ci o na struk tu ra sta nov ni {tva ne po voq na. Ima mo sa mo 13 {ko la za osnov no obra zo va we od ra slih, a sred we {ko le ima ju ve li ka ogra ni ~e wa kod ra da u pro {i re noj de lat no sti, ko jom je ob u hva }e na ova oblast. Na taj na ~in mi pro ble me ko je ima mo ne mo `e mo re {i ti, ni ti mo `e mo i}i u su sret pri vre di i we nim po tre ba ma.

Po re ~i ma Mir ja ne Mi la no vi}, ciq do no {e wa ovog za ko na je po ve }a we qud skog ka pi ta la, a pri we go vom tra si ra wu mno go su po mo gle ak tiv no sti u okvi ru pro je ka ta iz

ba vi ti sve obra zov ne usta no ve, od osnov nih {ko la do fa kul te ta, bez ob zi ra na to za ko je pod ru~ je ra da su re gi stro va ne, ba{ za to {to }e se na taj na ~in iz be }i tro most re dov nog obra zov nog si ste ma i mo }i u naj kra }em ro ku re a go va ti na po tre be tr `i {ta ra da, od no sno pri vre de.

Cen tral no me sto u po slu obra zo va wa od ra slih, po na cr tu za ko na, pri pa da Sa ve tu za stru~ no obra zo va we, ko ji bi tre ba lo da bu de nad le `an za do no {e we spi ska kva li fi ka ci ja i stan dar da za wih, ali i da pred la `e Vla di pri o ri te te u obra zo va wu od ra slih na go di {wem ni vou.

Ve o ma {i ro ko na crt po sta vqa i fi nan si ra we ovog obra zo va wa, ko je je mo gu }e od lo kal nih sa mo u pra va i dr `a ve do fon do va i prav nih li ca. Uz po mo} pri o ri te ta, ko je bi tre ba lo da de fi ni {e Sa vet, dr `a va bi ka na li sa la i no vac iz bu xe ta za ove na me ne jer ~i we ni ca je da to sa da de lo vi dr `av ne ad mi ni stra ci je ra de ne za vi sno jed ni od dru gih i bez ika kvog do go vo ra.

– Na{ for mal ni si stem obra zo va wa je pri li~ no za tvo ren i ova do pu na, ko ja bi omo gu }i la pre kva li fi ka ci ju, do kva li fi ka ci ju ili spe ci ja li za ci ju, ve o ma bi mu do bro do {la – za kqu ~i la je Alek san dra Pe ja no vi} iz rad ne gru pe za iz ra du Na cr ta za ko na.

D. De ve ~er ski

dnevnik

Tu nel }e {ti titi na ci o nal ni park Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ja vio je da o~e ku je da }e „Ma ster-plan odr `i vog raz vo ja Fru {ke go re od 2012. do 2022. go di ne„ bi ti usvo jen u Skup {ti ni Voj vo di ne u sep tem bru ove go di ne. On je re kao da taj do ku ment pred vi |a in ve sti ci o na ula ga wa u raz li ~i te pro jek te na pod ru~ ju Fru {ke go re vred ne oko 880 mi li o na evra.

– Na {e am bi ci je su vi so ke jer `e li mo da Fru {ka go ra po sta ne zna ~a jan su bje kat raz vo ja Sre ma, ali i Voj vo di ne u ce li ni – re kao je Paj ti}, i do dao da je re a- li za ci ja ne kih pro je ka ta ve} za po ~e la ili je wi ho va pri pre ma u za vr {noj fa zi.

Po we go vim re ~i ma, pro jek ti ko ji }e bi ti fi -

nan si ra ni pre te `no se od no se na obla sti po qo pri vre de, ener ge ti ke, tu ri zma i pri vre de, a je dan od naj va `ni jih je iz grad wa tu ne la kroz Fru {ku go ru.

– Iz grad wom tu ne la `e li mo da ovaj na ci o nal ni park za {ti ti mo od te ret nog sa o bra }a ja, ko -

Vla d a Voj v o d i n e 24. mar t a usvo ji la rad nu ver zi ju Ma sterpla na, ko ja je re zul tat eks pert ske ana li ze i jav ne ras pra ve or ga ni zo va ne u svih se dam op {ti n a ko j e se na s la w a j u na Fru {ku go ru. On je pre ci zi rao da }e 40 od sto od pred vi |e nih

Za {ti ta pri rod nog bo gat stva Di rek tor Jav nog pred u ze }a „Na ci o nal ni park Fru {ka go ra„ Do bri vo je An to ni} oce nio je da je Ma ster plan od po seb nog zna ~a ja za na ci o nal ni park jer obez be |u je urav no te `e nu za {ti tu pri rod nih bo gat sta va i kul tur no-isto rij skog i ge o lo {kog na sle |a, ali i raz voj ce log pod ru~ ja. ji }e na taj na ~in bi ti iz me {ten, i otvo ri mo pro stor za raz voj po ten ci ja la Fru {ke go re – na veo je Paj ti}.

Voj vo |an ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj Dra go slav Pe tro vi} re kao je da je

880 mi li o na evra bi ti iz bu xe ta, 15 od sto obez be di }e me |u na rod ni fon do vi, pet od sto jav na pred u z e } a, a osta t ak nov c a pred vi |e no je da obez be de kom pa ni je iz Sr bi je i ino stran stva.

OBE LE @EN SVET SKI DAN HI GI JE NE RU KU U ZDRAV STVE NIM USTA NO VA MA

Bol ni~ ke in fek ci je sve sti na naj ma wu me ru Na ini c i j a t i v u Svet s ke zdrav s tve n e or g a n i z a c i j e, u okvi r u kam p a w e „Sa ~ u v aj t e `i vo te – ope ri te svo je ru ke”, u vi {e od 12.600 zdrav stve nih usta no va u 146 ze ma qa obe le `a va se Svet ski dan hi gi je ne ru ku. Kam pa wi se pri kqu ~i lo 33 bol ni ce iz Sr bi je. Hi gi je na ru ku u zdrav stve nim usta no va ma je jed na od osnov nih me r a pre v en c i j e bol n i~ k ih in fek ci ja, ko ja ne ko {ta mno go, a zna ~aj no uti ~e na kva li tet zdrav stve ne uslu ge, sma we we bro ja ne `e qe nih do ga |a ja u zdrav stve noj usta no vi, omo gu }a va ve li ke u{te de sma we wem po tro {we le ko va, la bo ra to rij skih i dru gih ana li za i uti ~e na skra }e we du `i ne ho s pi t a l i z a c i j e. Bol n i~ k e in fek ci je ~i ni pro ble ma ti~ -

Edu ka tiv ni fla je ri Po vo dom obe le `a va wa Svet skog da na ~i stih ru ku u zdrav stve nim usta no va ma, na In sti tu tu za ka di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne, ko ji je ~lan glo bal ne mre `e Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, or ga ni zo va ne su pro jek ci je pet krat kih fil mo va ko ji se ba ve odr `a va wem ~i sto }e ru ku u bol ni~ kim uslo vi ma, a ko ji su pri ka za ni me di cin skom oso bqu i pa ci jen ti ma na vi {e pla zma te le vi zo ra po sta vqe nih u ~e ka o ni ca ma i hod ni ci ma In sti tu ta. Tom pri li kom su pa ci jen ti ma bi ti de qe ni i fla je ri na te mu kar di o va sku lar nih bo le sti, wi ho ve pre ven ci je, uzro ka i le ~e wa, kao i uput stva o po na {a wu u slu ~a ju po ja ve wi ho vih simp to ma, a sva ki za po sle ni u In sti tu tu je do bio prak ti~ ni edu ka tiv ni fla jer. nim to {to ih iza zi va ju mi kro or ga ni zmi ko ji stal no me wa ju svo je ka rak te ri sti ke i ko ji su ~e sto ot por ni na raz li ~i te vr ste an ti bi o ti ka. Ka ko na v o d e u Mi n i s tar s tvu zdra vqa, a na osno vu pret hod nih is tra `i va wa, pri sut nost bol ni ~ih in fek ci ja u na {im

bol ni ca ma je na evrop skom ni vou. Zbog pri ro de bol ni~ kog okru `e wa, bol ni~ ke in fek ci je se ne mo gu u pot pu no sti is ko re ni ti – kon ti nu i ra nim ra dom mo `e se uti ca ti sa mo na 30 od sto bol ni~ kih in fek ci ja. Mi ni star stvo zdra vqa, Re pu bli~ ka stru~ na ko mi si ja

PR VI SPE CI JA LI STI IN @E WER STVA U ZRE WA NI NU: Na sve~anosti u amfiteatru Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija u Zrewaninu uru~ene su diplome prvim specijalistima in`ewerstva. Diplome specijalista ma{instva i tehnologije steklo je 59 studenat-specijalizanata, a uru~ila ih je direktorka Visoke {kole dr Smi qa na Mir kov. Ova obrazovna ustanova akreditaciju za taj studijski program dobila je 2008, a prvi specijalizanti po~eli su studije januara 2009. godine. Mir ja na Gru bi} prva je me|u wima postala specijalista tehnologije, dok je najuspe{nija, iste specijalnosti, bila Na ta {a Sta no je vi}.

– Ovo je sigurno najradosniji povod za na{u {kolu jer se radi o prvoj, u pedeset godina dugoj istoriji VT[SS-a, promociji specijalista in`ewerstva. Od osnivawa do danas, vi ste prvi svr{eni studenti koji dobijate diplome najvi{eg ranga izdate u ovoj {koli. Nadam se da }e vam znawa koje ste ovde stekli slu`iti za ponos, biti korisna u profesionalnom radu, ali i dobra osnova za nova u~ewa i usavr{avawa – poru~ila je dr Mirkov prvim specijalistima in`ewerstva na sve~anosti u prostorijama pomenute visokoobrazovne ustanove, i naglasila da je za moderno dru{tvo in`ewerstvo najva`nija profesija koja ima direktan uticaj na kvalitet `ivota.

Predsednik Saveta VT[SS-a dr Ro bert Mol nar istakao je da je ovo najboqa promocija {kole, a da specijalisti strukovnih studija imaju dovoqno znawa da se uhvate u ko{tac s in`ewerskim izazovima. @. Ba la ban

za nad zor bol ni~ kih in fek ci ja i In sti tut za jav no zdra vqe Sr bi je „Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut„ po kre nu li su 2008. go di ne Na ci o nal nu kam pa wu hi gi j e n e ru k u u zdrav s tve n im usta no va ma u Sr bi ji, ko ja je pre ra sla u Na ci o nal ni pro gram pod na zi vom „^i ste ru ke – bez bed ne ru ke”.

U skla du sa sta vom da je pre ven ci ja naj bo qa za {ti ta od bo le sti, In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne je pr va zdrav stve na usta no va u Sr bi ji ko ja se pret pro {le go di ne pri kqu ~i la toj glo bal noj kam pa wi Svet ske zdrav stve n e or g a n i z a c i j e ~i j i je ciq da se ni vo hi gi je ne ru ku u bol ni ca ma po dig ne na jo{ vi {i ni vo da bi se {i re we po `i vot po ten ci jal no opa snih in fek ci ja sma wi lo na naj ma wu mo gu }u me ru. Ka ko ka `u u

In sti tu tu, re dov na i pra vil na hi gi je na ru ku, ko ja se u toj usta no vi spro vo di po pre c i z no utvr | e n im pra vi li ma, od vi tal nog je zna ~a ja, ka ko za bo le sni ke, ta ko i za zdrav stve ne rad ni ke.

U In sti tu tu za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne je jo{ pre pet go di na u svim bo le sni~ kim so ba ma, hod ni ci ma i lif to vi ma po sta vqen ve lik broj la ko do stup nih naj sa vre me ni jih sen zor-ure |a ja za dez in fek ci ju ru ku sa sred stvom na ba zi al ko ho la. Do sled na i pra vil na pri me na sred sta va za dez in fek ci ju, za jed no s ro bo ti zo va nom ma {i nom ko ja po u zda no eli mi ni {e sve in f ek t iv n e ma t e r i j e u bol n i~ k om pro s to r u In s ti tu ta, za slu `ni su za po sti za we i odr `a va we vi so kog stan dar da hi gi je ne po ko jem je In sti tut po znat i u ~i ji pri log, po red osta lih, ide i ~i we ni ca da ni ove, kao ni pro {le go di ne, za vre me epi de mi je na In s ti t u t u ni j e re g i s tro v an ni j e d an slu ~ aj gri p a AH1N1. Me d i c in s ko oso b qe In s ti t u t a re d ov n o pro l a z i obu ku, tre nin ge i kon tro le odr `a va wa hi gi je ne ru ku, ko ju spro vo de za to spe ci jal no ospo so bqe ni edu ka to ri. Zbog {i ro kog obi ma ce lo go di {we ak t iv n o s ti, u~e s tvo v a w a i do pri no sa me |u na rod noj kam pa w i „Sa ~ u v aj t e `i v o t e – ope ri te svo je ru ke„ In sti tut je do bio za hval ni cu Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je.

J. Bar bu zan

DANAS I SUTRA OD 8 DO 20 SATI

I su tra pro da ja grad skih mar ki ca

Spens mi ri {e na cve }e i med Cvet na pi ja ca, ko ja je or ga ni zo va na u okvi ru „Ve li kog pro le} nog spre ma wa No vog Sa da 2011”, odr `a }e se da nas i su tra od 8 do 20 sa ti na pla tou is pred Spen sa. Bi }e iz lo `en ve li ki iz bor se zon skog cve }a, sad nog ma te ri ja la, se me na, ze mqe i pra te }e opre me za hor ti kul tu ru, a, pred vi |e na je pro daj na iz -

lo `bu me da, zdrav stve no-bez bed ne hra ne i sta rih za na ta. I ovog pu ta Po kret go ra na No vog Sa da or ga ni zo va }e ak ci ju „Cvet za kom {i ju i lep {i No vi Sad” u ko joj }e u~e stvo va ti u~e ni ci tre }eg raz re da O[ „Ivo Lo la Ri bar”.

Ra di o ni ca }e po ~e ti da nas u 11 sa ti, a ma li {a ni }e za sa di -

Ki o sci grad skog pre vo zni ka za pro da ju maj skih me se~ nih mar ki ca ra di }e i su tra, da bi se iz be gle gu `ve. U [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i na @e le zni~ koj sta ni ci mar ki ce za maj }e mo }i da se ku pe od 5. 30 ~a so va do 19.

30.U to vre me bi }e otvo re na i do dat na pro daj na me sta, kod Uni ver zi tet skog gra da i na Bi stri ci. Pre sta li ki o sci pre ko pu ta Li man ske pi ja ce, kod ne ka da {we Lu tri je, i na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i uli ce Mak si ma Gor kog, ra di }e od Z. D. Fo to: N. Sto ja no vi} 10 do 17 ~a so va.

ti svoj pr vi cvet i po jed nu sak si ju sa cve tom po klo ni ti svo jim kom {i ja ma. Cve }e i za ~in sko bi qe, pro iz ve de no u Rad nom cen tru u ^e ne ju pred sta vi }e i [O SO „Mi lan Pe tro vi}”. Cvet na pi ja ca odr `a va se uz po dr {ku Upra ve za pri vre du Gra da, a ulaz je bes pla tan.

N. R.

Novosadska petak6.maj2011.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NADLE@NI PO^ELI DA SE BAVE ZAHTEVOM SINDIKATA

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Lu ka za o bi {la pri va ti za ci ju?

Maj protiv Toplane

B

e o grad ske elek tra ne }e, zbog iz u zet no hlad nih vre men skih uslo va za ovo do ba go di ne, gre ja ti sta no ve da nas i su tra iako je se zo na wi ho vog ra da za 2010/2011. zva ni~ no za vr {e na 3. ma ja. [ta re }i, ne go bla go Be o gra |a ni ma, jer mi u No vom Sa du te {ko da }e mo ova ko ne {to do `i ve ti. I no vo sad ski sta no vi su hlad ni, a po Od lu ci gra da grej na se zo na je ta ko |e za vr {e na.

Re mon ti su po ~e li, vo da se po la ko is pu {ta iz si ste ma, pa „To pla na” ne ma na me ru, a o~i to ni uslo ve da ogre je ma lo su gra |a ne. A i {to bi, ka da ni to kom grej ne se zo ne (usred ci ~e zi me)

gre ja we ni je bi lo bog zna ka kvo.

Za to se mno gi do vi ja ju na raz ne na ~i ne, ka ko bi se u svo jim „hlad wa ~a ma” od sta no va ko li ko to li ko ugre ja li. Pri mo ra ni su da pa le gre ja li ce, rer ne, kli ma ure |a je. Oni ko ji ne `e le da do bi ju vi sok ra ~un za stru ju, jer im se ne is pla ti du plo da pla }a ju, po {to i u sred le ta da ju pa re i za gre ja we, po seg nu li su za }e ba di ma, du plim ~a ra pa ma, i yem pe ri ma, ka ko bi im cir ku la ci ja ko li ko to li ko bi la bo qa. Na rav no „To pla na” ni je mo gla da ra ~u na da }e maj bi ti ova ko var qiv, ali jed no su mo gli - a to je da se ugle da ju na svo je ko le ge iz Be o gra da.

Q. Nato{evi}

SUTRA MANIFESTACIJA „^ENEJ U MAJU”

Fi ja ke ri, tam bu ra {i, tak mi ~e wa „^e nej u ma ju”, ma ni fe sta ci ja ko ja se odr `a va na ^e ne ju kod Lo va~ kog do ma, po ~i we su tra u 10 ~a so va, ka da }e pa do bran ci Aero klu ba sko ko vi ma obe le `i ti otva ra we. Or ga ni za to ri na ja vqu ju bo gat pro gram ko ji pod ra zme va vo `wu fi ja ke rom, fol klor ne ple so ve i tam bu ra {e, iz lo `bu vi na i

si re va, do ma }ih ko la ~a i et no ra do va vred nih `en skih ru ku. Po se ti o ci }e mo }i da vi de i iz lo `bu ra snih gr la ova ca i go ve da kao i iz lo `bu agro me ha ni za ci je. Po red ovo ga, pred vi |e ni su i tak mi ~e we u ku va wu ov ~i jeg pa pri ka {a, tr ka ma ga ra ca i tak mi ~e we u br zom {i {a wu ova ca.

J. Z.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 11 ~a so va crp ka Saj lo vo. Be ge~: od 7 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa oko vi le Iz vr {nog ve }a. Ki sa~: od 9 do 12 ~a so va Ja no {i ko va uli ca pre ko pru ge do kra ja, [te fa ni ko va uli ca 16-72 i 21-75, Be ne {o va uli ca 51-61 i 42-50 i Ma sa ri ko va uli ca 1-61 i 2-54.

V remeploV

Raz go vo ri oko pre la ska Lu ke No vi Sad iz Mi ni star stva eko no mi je u Mi ni star stvo za in fra struk tu ru tre ba lo bi da se za vr {e za oko dve sed mi ce, o~e ku je di rek tor Mi len ko Mi li vo je vi} po {to su nad le `ni po ~e li da se ba ve tim zah te vom sin di ka ta pred u ze }a.

Mi li vo je vi} je obra zlo `io da je Mi ni star stvu za in fra strk tu ru bli `a de lat nost pred u ze }a po {to se ba vi pre vo zom ro be u re~ nom sa o bra }a ju, jer u de lo kru gu ra da in fra stuk tu ra po kri va i sa o bra }aj. Gle da ju }i pe riod od la ne i ovo go di {wi, Lu ka No vi Sad je za ~e ti ri me se ca 2011. go di ne ostva ri la bo qi po slov ni re zul tat. Pre to va ri la je za oko 30 od sto vi {e ro be, oko 2.600 to na ku ku ru za i p{e ni ce iz iz vo za i iz uvo za si ro vi nu za mi ne ral na |u bri va i ostva ri la pri hod od oko mi lion evra.

VESTI Tri ben da u CK13 Kon cert ben da Bao Vau odr `a }e se ve ~e ras u 22 sa ta u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Na stu pi }e i bend Ne kro po lis do bro po znat pu bli ci kao i Lust for Trust ko ji jo{ uvek tra `i svo je me sto na no vo sad skoj sce ni. Ulaz je bes pla tan uz po ziv ni cu ko ja se mo `e na ba vi ti u Mun go su, Uli ca We go {e va 14. N. R.

Kon cert Ba let ske {ko le Kon cert no vo sad ske Ba let ske {ko le odr `a }e u su bo tu, 14. ma ja, u 20.30 ~a so va na Ve li koj sce ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta (SNP). Ovom pri li kom pred sta vi }e se u~e ni ci Od se ka za na rod nu igru. Kar te su u pro da ji i mo gu se ku pi ti na bla gaj ni SNP po ce ni od 300 di na ra.

A. J.

Za vr {e na ob no va ka na li za ci je

Iz Tu ri je do Ru si je Isak Va si qe vi~ Ni }i fo rov, tr go vac kr znom iz Sankt - Pe ters bur ga, po slao je 6. ma ja 1843.

Ma ti ci srp skoj na po klon 10 fo rin ti sre bra. On je kao mla di} iz rod nog se la Tu ri ja u Ba~ koj oti {ao u Ru si ju, i za pet na est go di na se le po obo ga tio.

hronika

Sta ri kraj i ma ter wi je zik ni je za bo ra vio. Na pro tiv. Sa svo jim ze mqa ci ma, na ro ~i to No vo sa |a ni ma, odr `a vao je do bre po slov ne ve ze. U stva ri, pre ko wih je pro da vao po Evro pi mno go tra `e ne sku po ce ne }ur ~ij ske ko `e i kr zna.

N. C.

Ka ko ka `u u „Vo do vo du” re kon struk ci ja ka na li za ci o ne mre `e u sli vu Voj vo |an ske uli ce na po te su Voj vo |an ska, Ve re Pa vlo vi} i de lu Pu {ki no ve od Bu le va ra ca ra La za ra do Voj vo |an ske su za vr {e ni. Du `i na re kon stru i sa ne ka na li za ci je je 750 me ta ra, a po red po me nu tog po sla re kon stru i san je i deo vo do vod ne mre `e i ku} nih pri kqu ~a ka u Voj vo |an skoj uli ci.

Vred nost ovog po sla bi la je oko 53 mi li o na di na ra.

B. M.

Po pre la sku Lu ke u nad le `nost Mi ni star stva za in fra sturk tu ru sle di for mi ra we no vih or ga na upra vqa wa pred u ze }a, skup {ti ne i uprav nog od bo ra,

{to je ta ko |e je dan od zah te va sin di ka ta fir me.

- Tre ba da se po ni {te od lu ke sa da {weg sa zi va Skup {ti ne i Uprav nog od bo ra u ve zi pri va ti -

za ci je Lu ke - ka `e Mi li vo je vi} i do da je da sle di iz ra da Stra te gi je raz vo ja lu ka i pri sta ni {ta u Sr bi ji. U tom do ku men tu, na veo je, na }i }e se i vi zi ja raz vo ja Lu ke No vi Sad. Zbi va wa oko Lu ke po ~e la su 8. mar ta ka da je kre nuo {trajk u pred u ze }u zbog ne za do voq stva {to je for mi ra na „}er ka fir ma”i {to se na me ra va la pro da ti imo vi na Lu ke. [trjk ni je pre ki nut, ve} i da qe tra je, ali rad no. Ova uspe {na fir ma je dr `av no vla sni {tvo, po tre }i nu ka pi ta la po se du ju Re pu bli ka, Po kra ji na i Grad. Me |u tim, u Mi ni star stvu eko no mi je ima li su u pla nu da je pro da ju i u to me su ih spre ~i li za po sle ni.

Na ~e lu ko lo ne stao je di rek tor Mi li vo je vi}, dok su Grad i Po kra ji na bi li uz dr `a ni sve dok o ovo me ni je bi la upo zna ta i jav nost.

Z. Deli}

U CENTRU POSTAVQENO 25 @ARDIWERA

Mu {ka tle i glog ukra si li trg Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} i di rek tor ka Grad skog Ze le ni la Na ta {a Ra {e ta pri su stva li su ju ~e po sta vqa wu 25 no vih ve li kih `ar di we ra na Tr gu slo bo de i u uli ci Kra qa Alek san dra. Sr ce cen tra sa da kra se sta bla de ko ra tiv nog glo ga, a oko we ga su po sa |e ne pre le pe mu {ka tle u bo ji. Pa vli ~i} je is ta kao da je sem ovih 25 `ar di we ra zi mus po sta vqe no isto to li ko sa zim ze le nim biq ka ma.

- Grad se tru di da {to vi {e i lep {e oze le ni No vi Sad, a gra |a ni su to ve o ma le po pri hva ti li. Ko god je pu to vao po Evro pi mo `e da ka `e da dr `i mo ko rak s vre me nom, jer ova kvo ure |e we gra da uve li ko po sto ji u evrop skim me tro po la ma - na veo je Pa vli ~i}.

Ra di se, da kle, o na stav ku ra do va na hor ti kul tur nom ure |e wu cen tra u okvi ru ko jih su do sa da po sta vqe ne 25 ve li ke por ce lan -

Fo to: N. Sto ja no vi}

ske `ar di we re, vi so kog kva li te ta, sa ku gla stim ~e ti na ri ma na Tr gu slo bo de gde su i po sa |e na sta bla ba gre ma. Za vr {e no je i hor ti kul tur no ure |e we uli ce Ili je Og wa no vi }a, tak si sta ni ce u uli ci Mo de ne i Trif ko vi }e vog tr ga. Di rek tor ka Ze le ni la Na ta {a Ra {e ta, na ja vi la je da }e ovo

pred u ze }e po ~e ti i s krov nim i ver ti kal nim oze le wa va wem.

Za sa da imao do sta za in te re so va nih za ovaj vid oze le wa va wa.

Pri ja vi le su nam se {ko le „Mi lan Pe tro vi}” i \or |e Na to {e vi}”, a ta ko |e za in te re so va ni su i sta na ri po je di nih zgra da u cen tru, re kla je Ra {e ta.

Q. Na.

Od no{ewe ot pada u Rumenki Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da od da nas do ne de qe bi }e po sta vqe ni u MZ Ru men ka u Pra ti zan skoj uli ci broj 43, Uli ci So wa Ma rin ko vi} pre ko pu ta bro ja 25, uglu uli ca Vu ka Ka ra xi }a i Jo va na Jo va no vi }a Zma ja i u Uli ci Pe te fi [an do ra is pred

bro ja 20. Od ne de qe do utor ka u MZ Ste pa no vi }e vo, kon tej ne ri }e bi ti po sta vqe ni na uglo vi ma uli ca So lun skih do bro vo qa ca i Voj vo de Put ni ka, Voj vo de Ste pe i Voj vo |an skih bri ga da, Voj vo de Put ni ka i Bi }e Ke si }a i uli ca Mi lun ke Sa vi} i JNA. A. L.

Bes plat na pro ve ra zdra vqa Ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, u ko joj gra |a ni mo gu bes plat no da pro ve re svo je zdra vqe, bi }e odr `a na su tra u ho lu Osnov ne {ko le „Sve to zar Mar ko vi} To za”, Uli ca Jan ka ^me li ka 89.

Ovo ga pu ta ak ce nat se sta vqa na pre gle de oso ba sa in va li di te tom, ali }e pra vo pro ve re zdrav stve nog sta wa ima ti svi No vo sa |a ni.

Od 9 do 13 ~a so va gra |a ni }e mo }i da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pre gle da ju mla de `e, pro ve re gu sti nu ko sti ju i po sa ve tu ju se sa me di cin skim rad ni ci ma. Ak ci ji }e se pri su stvova ti i le ka ri In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vodi ne u ci qu obe le `a va wa Svet skog da na bor be pro tiv sr ~a ne in su fi ci jen ci je.

I. D.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak6.maj2011.

dnevnik

c m y

8

ZIG: GRADWA REFLEKTORA NA „KARA\OR\U” TE^E PO PLANU

Za si ja }e sta dion do kra ja ma ja Fo to: B. Lu ~i}

NA TRGU NEZNANOG JUNAKA

Go reo stan na {e stom spra tu Ni je bi lo po vre |e nih u po `a ru ko ji je ju ~e oko 16. 30 sa ti iz bio na {e stom spra tu na Tr gu ne zna nog ju na ka 6 kod Va ra din skog mo sta. Na li ce me sta od mah je sti glo de set va tro ga sa ca u tri vo zi la, ko ji su lo ka li zo va li i uga si li va tru za oko sat. Ma te ri jal na {te ta ni je ma la, s ob zi rom na to da je iz go re lo sve u jed -

noj so bi od dva de stak kva dra ta i deo pred so bqa. Dvo je sta na ra, od ko jih je je dan de ve de sto go di {e wak je pro {lo bez po vre da, ali su se na gu ta li di ma, ta ko da im je ipak uka za na le kar ska po mo}.

Is tra ga }e utvr di ti uzrok po `a ra, a ni je is kqu ~e no da ga je iza zva la gre ja li ca, sa zna je mo ne zva ni~ no.

M. V.

SUTRA I PREKOSUTRA U KAMPUSU UNIVERZITETA

Fe sti val na u ke, ~a ro ban svet zna wa

Ovog vi ken da No vo sa |a ni }e mo }i da u`i va ju u bo ga tom pro gra mu Tre }eg fe sti va la na u ke ko ji }e se su tra i pre ko su tra, od 11 do 19 sa ti, od vi ja ti u kam pu su No vo sad skog uni ver zi te ta, a ulaz na sva pre da va wa, ra di o ni ce, na u~ ne „igra o ni ce”, tri bi ne... je bes pla tan. Po red 13 fa kul te ta i oba is tra `i va~ koraz voj na in sti tu ta u sa sta vu UNS-a (za pre hram be no in `e wer stvo i ni zij sko {u mar stvo), pred stva i }e se i In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, Mu zej Voj vo di ne, Is tra `i va~ ka sta ni ca „Pet ni ca”, Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, Voj vo |an ski IKT kla ster...

Na fa kul te ti ma u Kam pu su, po naj vi {e u „spo je nim” ho lo vi ma Po qo pri vred nog i Teh no lo {kog fa kul te ta, bi }e ~ak 85 ra di o ni ca u ko ji ma }e mo }i da u~e stvu ju svi za in te re so va ni po se -

ti o ci i uz po mo} is tra `i va ~a, sa rad ni ka i stu de na ta za ro ne u „taj ne” ma gi~ nog sve ta ro bo ta, vir tu el no „pro ve re” ka ko }e iz gle da ti kad osta re, pro ve re svo je re flek se, raz go va ra ju s ma {i na ma, pro ve re „{ta nam ka `e ze mqa”, ot kri ju or gan sku hra nu i skri ve ni glu ten, na u ~e ka ko se pra vi sve tle }a re kla ma, upo zna ju „voj sku” imu nog si ste ma... U am fi te a tri ma i u~i o ni ca ma (na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka i Po qo pri vred nom) od vi ja }e se za ni mqi va pre da va wa iz ne u ro fi zi o lo gi je, eko lo gi je, ge o lo gi je, astro no mi je.., a odr `a }e se i dve tri bi ne o vr lo ak tu el nim te ma ma: u su bo tu o ri a li ti TV pro gra mi ma, a u ne de qu o za {ti ti od du van skog di ma. Sve in for ma ci je i sat ni ce na la ze se na saj tu Tre }eg fe sti va la na u ke:www.festivalnauke.uns.ac.rs.

V. ^.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Kwi ga o Mi levi Ma ri}-Ajn {tajn

Iz da va~ ka ku }a „Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge.

Dva ~i ta o ca ko je se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na te le fo na 528765 do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo kwi gu „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn - Dra gi mo ji ku mo vi” auto ra Draga Wegovana.

Kwi ga sa dr `i pi sma Mi le ve Ma ri} Ajn {tajn. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most- Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

„Mi le va je od ra sla uz auto ri ta tiv nog oca, u ~i ju qu bav i po dr {ku ni ka da ni je mo ra la sum wa ti, ~ak ni u naj te `im mo men ti ma, kao {to je ro |e we van bra~ ne }er ke Li zerl po ~et kom 1902. go di ne.

Ona je bi la sve sna {i ri ne po ro di ce Ma ri} i zna ~a ja kum stva sa po ro di com Ga jin. Ve} po svom pr vom bo rav ku u Ci ri hu (1895), ku mo vi ma je, kao znak pa `we i po {to va wa, po sla la al bum sa fo to gra fi ja ma zna me ni to sti ovog gra da.”

A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ga le ri je ve va tre” na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬ rad ¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne d¬ eq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Ga le ri je ve va tre” Miomira Petrovi}a.

Ovaj isto rij ski tri ler o po sled wim da ni ma rim skog im pe ra to ra Ga le ri ja Mak si mi ja na s po ~et ka 4. ve ka, ko ji se od da~ kog go ve da ra uz di gao do car skog do sto jan stva, ko ri sti ele men te kri mi na li sti~ kog ro ma na i lir ske pro ze. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

Pre ma re ~i ma Vesne Kati} iz Za vo da za iz grad wu gra da po sao oko grad we re flek to ra na sta di o nu „Ka ra |or |e” na pre du je po pla nu, me |u tim, ka ko ka `e, ob zi rom da se ve }i deo opre me uvo zi iz ino stran stva vr lo je ne za hval no da va ti ta~ ne ro ko ve is po ru ke de lo va. Ipak, osta je se pri ra ni je na ja vqe nom ter mi nu pre ma ko me }e ceo po sao bi ti go tov, a re flek to ri za sve tle ti do kra ja ma ja.

ZIG se u do go vo ru sa na ba vqa ~i ma opre me i iz vo |a ~i ma ra do va tru di da mak si mal no skra ti ro ko ve is po ru ke opre me ka ko bi re ~e no bi lo i ura |e no.

Ka ko smo ve} ra ni je pi sa li, teh ni~ ke spe ci fi ka ci je ka `u da }e na ~e ti ri stu -

ba od po 50 me ta ra vi si ne bi ti po sta vqe no po 72 „Fi lip so ve” sve tiq ke, uz jo{ 28 na kro vu za pad ne tri bi ne. Na te re nu, ali i na atlet skoj sta zi in ten zi tet sve tla iz no si }e 1.400 luk sa, a zbog po tre ba atle ti ~a ra udvo stru ~en je pr vo bit ni broj sve tiq ki, ko ji je bio do vo qan za fud bal ske utak mi ce. Sve tiq ke ima ju mo gu} nost br zog pa qe wa u slu ~a ju ne stan ka stru je, a osim „su vog” tra foa, wi hov rad }e osi gu ra va ti i agre gat. Sve osta lo po treb no za rad re flek to ra na la zi }e se u sa mim te me qi ma stu bo va, a wi ho vo iz me {ta we po da qe od sta di o na, omo gu }u je we go vu ka sni ju re kon struk ci ju i pro {i ri va we.

B. M.

Fo to: N. Sto ja no vi}

U ULICI MILANA RAKI]A PROZIVAJU NADLE@NE

„Vo do vod” ras ko pao, pa „za bo ra vio” Sta nov ni ci Uli ce Mi la na Ra ki }a na Pod ba ri po `a li li su se Re dak ci ji „Dnev ni ka” da ve} go di na ma vo ze auto mo bi le po ras ko pa noj uli ci, a ka ko je ona u pr voj zo -

ni, u cen tru gra da, ni je im ja sno ka ko ni ko do sa da ni je po no vo as fal ti rao ovaj deo. Pre ma re ~i ma tak si ste Zorana Mar~eti}a, ko ji `i vi u ovoj uli ci, u de cem bru su

Fo to: F. Ba ki}

po ~e li ne ke ra do ve da bi, ka da je sneg za ve jao, pre sta li i ta ko je osta lo do da nas.

-Uvek su ne ki iz go vo ri u pi ta wu. Ka da je uli ca raz ro va na, pi ta li smo kad }e se sre di ti, ali re kli su nam da je to u nad le `no sti dru ge fir me pa ta ko pre ba cu ju od go vor nost na dru ge. Jed na uli ca po red je isto bi la ras ko pa na i tek ka da je ne ko upao u ru pu on da su do {li da je za tr pa ju- ka `e Mar ~e ti}.

Je dan od na {ih ~i ta la ca ka `e da su ru pe iz be ga va li ta ko {to su vo zi li po par kin gu, a sa da ni tu da ne mo gu jer ni par kin ga vi {e ne ma.

Ka ko smo se uve ri li na li cu me sta u po je di nim de lo vi ma ove uli ce ne ma ~ak ni pe {a~ ke sta ze ~i me se na ru {a va bez bed nost pe {a ka.

Kon tak ti ra li smo Za vod za iz grad wu gra da gde su nam re kli da je „Vo do vod i ka na li za ci ja” u okvi ru svo jih ra do va ras ko pao uli cu i da su oni za du `e ni da je vra te u pr vo bit no sta we. Port pa rol „Vo do vo da i ka na li za ci je” Davor Santra~ is ta kao je da je za vra }a we uli ce u pr vo bit no sta we za du `en „Put”. Pre ma re ~i ma San tra ~a, no vac ko ji je bio na me wen za sre |i va we uli ce po tro {en je, a tre nut no se pre go va ra s Gra dom ka ko bi se po no vo obez be dio za ove ra do ve.

-Uli ca Mi la na Ra ki }a si gur no ne }e osta ti u ta kvom sta wu. Ne za vi si sa mo od nas ka da }e po ~e ti ra do vi, ali na da mo se da }e to bi ti na red nih ne de qa- re kao je San tra~.

N. Radman

PROSLAVA POVODOM 30. RO\ENDANA SPC „VOJVODINA”

Spens u zna ku ju bi le ja Ne dav no ot ka za na pro sla va Spen so vog tri de se tog ro |en da na ipak }e se odr `a ti u pe tak 13. ma ja, a pre ma ra ni je na ja vqe nom, pa ot ka za nom, pro gra mu. Od 11 sa ti u Am fi te a tru iz vo di se de ~i ja pred sta va „Gu li ver u ze mqi lu ta ka”, a ve} od 12 sa ti, is pred ne ka da {we „Grad ske ka fa ne”, po ~i we mod na re vi ja agen ci je „Ba ron”. Mu zi~ ki pro gram za ka zan je za 21 sat ka da }e na stu pi ti Nata{a Bekvalac, Tawa Bawanin, Li Men, Amaj li ja, Fraj le, Ap so lut no ro man ti~ no i Ate ist rep. Ve li -

Po vo dom ju bi le ja Spen sa No vo sa |a ne o~e ku je jo{ je dan kon cert, i to dan pre pra ve pro sla ve. Spens, za jed no sa udru `e wem gra |a na za bor bu pro tiv ret kih bo le sti „@i vot”, or ga ni zu je kon cert u Za pad nom ho lu na kom na stu pa ju ka ver ben do vi “La ti fun di ka” i “Su per no va”, a po tom i “Brik heds”, “Gan sejl” i tri bjut sa stav slav nog ben da „Ej si di si”- “Ben diks”. Ce na ula zni ce je 150 di na ra, a sav pri ku pqen pri hod ide za le ~e we de ce obo le le od Ba te no ve bo le sti.

D. B.

PODR[KA REHABILITACIJI OD BOLESTI ZAVISNOSTI

TRAGOM SMS PORUKE

Hu ma ni tar na ak ci ja uz bor bu u rin gu

Ne se ser ~e ka vla sni ka Po vo dom po ru ke ko ju je je dan ~i ta lac adre si rao na „^i ta o ci pi {u SMS”, a ko ja se ti ca la iz gu bqe nog ne se se ra na Li ma nu, na {oj re dak ci ji ja vio se pro na la za~ po me nu tog pred me ta. Ka ko nam je re ~e no, ne se ser je pro na |en na par kin gu na Li ma nu III. Oso ba ko ja je po sla la po ru ku tre ba da se ja vi na broj te le fo na No vo sad ske hro ni ke 421-674 ka ko bi joj kon takt bio pro sle |en.

A. J.

kom ro |en dan skom sla vqu pred ho di i ma ni fe sta ci ja “Su sret od boj ka {kih {am pi o na” ko ja se odr `a va su tra u 20 sa ti. Na re vi jal nim me ~e vi ma sna ge }e od me ri ti naj bo qi od boj ka {i, a pro gla si }e se i po bed nik na grad ne igre, u ko joj su u~e stvo va li po se ti o ci svih utak mi ca plej ofa.

- Od boj ka {i „Voj vo di ne” pr vi su spor ti sti ko ji su za i gra li na Spen su, jo{ 1981. go di na, ka da je otvo ren - re kao je di rek tor OK „Voj vo di na” Vasa Miji}.

Pri hod pri ku pqen od ula ni ca za hu ma ni tar ni tur nir “Bor bom pro tiv na si qa” na me wen je Cen tru za psi ho so ci jal nu re ha bi li ta ci ju i re so ci ja li za ci ju od bo le sti za vi sno sti “Ze mqa `i vih”, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj u Me di ja cen tru na Spen su. Or ga ni za tor tur ni ra Mi{a Ba~ulov ka zao je da je ciq ak ci je skla wa we mla dih s uli ce i usme ra va we wi ho ve ne ga tiv ne ener gi je na tre nin ge i sport.

^ITAOCI PI[U SMS

Po dr {ku ovoj ak ci ji pru `io je i ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we Milan \uki} uz re ~i da bo ri la~ ki spor to vi raz vi ja ju oso be ko je ne pra ve pro ble me u dru {tvu, jer po zna ju zna ~e we poj ma”fer bor ba”.

- Grad }e na osno vu ak ci o nog pla na na pra vi ti ci vil ne ko mu ne u ko ji ma }e u~e stvo va ti svi oni ko ji `e le da po mog nu, jer je oni ma ko ji su se od lu ~i li na bor bu pro tiv bo le sti za vi sno -

sti po dr {ka ite ka ko po treb na ka zao je \u ki}.

Tur nir, {e sti po re du, odr `a }e se u ne de qu u 14 ~a so va u ma loj sa li Spen sa, a do ma }in je sport ski klub „Ro nin xim”. Na kon fe ren ci ji je na ve de no da je Svet ski bok ser ski sa vez pre po znao zna ~aj or ga ni za ci je i iz dao zva ni~ nu li cen cu za odr `a va we bor be za pr vi srp ski „WBC” po jas ko ja }e se odr `a ti u ok to bru.

A. J.

065/47-66-452

Ku} ni qu bim ci ote ra li de cu Ko mu nal na po li ci ja se pre ma svo jim iz ja va ma ba vi pre te `no uli~ nim pro dav ci ma. Kad mi sle da za |u po pro sto ri ma iza pr vog re da zgra da na bu le va ru gde su ze le ne po vr {i ne i igra li {ta za de cu, a na ko ja vla sni ci pa sa upor no iz vo de svo je qu bim ce na is tr ~a va we i osta vqa ju go mi le iz me ta, a kad ih ro di te qi opo me nu ima ju od go vor da nig de ne pi {e da je za bra we no i ta ko se de ca po la ko pro te ru ju sa igra li {ta. Ali o~i gled no lak {e je ju ri ti ba ke, ne go se za me ra ti vla sni ci ma pa sa ko ji u svo jim ak ci ja ma ni kad ni su po ka za li da ih in te re su je kul tu ra po na {a wa vla sni ka.

063/1691...

*** Par king ser vis }e na Dan po be de, 9. ma ja za be le `i ti jo{ jed nu po be du. Ju ri {om }e za u ze ti po sto je }i par king, da bi gra |a ni ma „obez be dio” par king.

064/2466...

*** „Ru pa” ili „gra di li {te” na uglu Par ti zan ske i Sen tan drej skog pu ta ni je sa mo pro blem Sa laj ke ve} uop {te je sli ka od no sa onih ko ji tre ba da vo de ra ~u na o bi ra ~i ma na ma obi~ nim gra |a ni ma, a ne sa mo da nam „pre te” vi so kim ka zna ma ako mi ne {to ne is pu ni mo pre ma gra du, a „oni” i svi ko ji su za du `e ni da ne {to ura de za grad ne ma ju ni k a k vu od g o v or nost. Trg ni te se ma lo i Sa laj ka je sa stav n i deo gra d a!

Mo `da }e ne ko i re {i ti da is te ra isti nu o „Ska dru na Bo ja ni” na Sa laj ci jer

i sve in spek ci je ko je smo zva li ni su ni {ta pred u ze le!

065/5206... *** I Ame ri ka stvo ri Bin La de na, kao oslo bo di o ca oku pi ra nog Av ga ni sta na od SSSR. Ka sni je, we go vo ime ko ri sti za stva ra we ha o sa i kri za, a na kon wih oku pa ci ja dr `a va. Od „ku la bli zna ki wa„,”me troa”... do {lo do oku pa ci je Ira ka, Av ga ni sta na, usko ro Li bi je i ce log arap s kog pro s to r a ko j i ima naf tu. A sad, kao, ubi {e ga?

Svet stre pi i pla {i se od osve te. To, vla da ri u sen ci, do bro is pla ni ra li stva ra wem no vih kri za, ha o sa, ra to va, po ro bqa va wa 063/1449...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak6.maj2011.

9

U GRAD SKOJ KU ]I NA JA VQE NA VE LI KA MA NI FE STA CI JA

Fru{ka gora za vikend puna maratonaca Na kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj ju ~e u Grad skoj ku }i, 34. po re du Fru {ko gor ski ma ra ton, za jed ni~ ki su pred sta vi li gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} i Mi li voj Na sta si}, pred sed nik Or ga ni -

Pri prav ni~ ki mi ni ma ra ton, do naj du `e sta ze od 111,1 ki lo me ta ra pred vi |e ne za ul tra plus ma ra ton ce.

Start ma ra to na je u su bo tu u 9 ~a so va na Po po vi ci, oda kle po l a z e svi u~e s ni c i i na

vo ja Na sta si }a o~e ku je se pre ko 10 hi qa da u~e sni ka, ko ji }e u su bo tu i ne de qu pro {e ta ti sta za ma na Fru {koj go ri. On je is ta kao da svi u~e sni ci ma ra to na pa `qi vo oda be ru sta zu, u skla du sa svo jom kon di ci -

Pa v li ~ i} je is k o r i s tio ovu pri li ku da se po hva li svo jom di plo mom i kar ti com, ko je sve do ~e da je pre {ao jed nu od sta za Fru {ko gor skog ma ra to na. To se de si lo jo{ 1984. go di ne, ka da je kao osno Fo to: B. Lu ~i}

Muzi~ka sezona u saletli

Re ka qu di na pro {lo go di {wem ma ra to nu

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra Fru{kogorskog maratona Mi li voj Na sta si}

za ci o nog od bo ra. Ka ko je sa op {te no, svih 17 sta za za ovo go di {wi Fru {ko gor ski ma ra ton su pri pre mqe ne i obe le `e ne i uz par iz me na u od no su na pret hod ne go di ne, u~e sni ci ma }e bi ti na ras po la ga wu sta ze du `i ne od 10,5 ki lo me ta ra ko li ko iz no si

istom me stu se na la zi i ciq svih ucr ta nih sta za. U od no su na pret hod ne go di ne uve de no je pet no vih sta za me |u ko ji ma su Ju ` ni pri p rav n i~ k i, Ju ` ni sred wi, Ju `ni ve li ki, Mi ni pri p rav n i~ k i i Ul t ra plus mar ton. Pre ma re ~i ma Mi li -

jom i op { tim zdrav s tve n im sta wem, kao i da oba ve zno po {tu ju sva pro pi sa na pra vi la.

Po pr vi put u~e sni ci }e ima ti pri li ku da do bi ju „Vo di~ sta za ma pla ni nar skog ma ra to na na Fru {koj go ri” u ko jem su na ve de ni po da ci o svim sta za ma.

Fo to: N. Sto ja no vi}

vac pr vi put u~e stvo vao na ma ra to nu.

Na ja vio je da }e s po ro di com i ove go di ne u~e stvo va ti po hva liv {i se pred no vi na ri ma i no vom pla ni nar skom opre mom, na ba vqe nom u Slo ve ni ji.

N. Per ko vi}

VAN RED NI AUTO BU SI ZA FRU [KO GOR SKI MA RA TON

Prevoz do Popovice 80 dinara Grad ski pre vo znik }e su tra or ga ni zo va ti van re dan pre voz pre ma Po po vi ci po vo dom Fru {ko gor skog ma ra to na. Li ni ja 74 po la zi }e s po ~et nog sta ja li {ta s pot ko vi ce kod @e le zni~ ke sta ni ce. Put ni ci }e mo }i da u|u u auto bus kod sta ja li {ta is pred Mo sta slo bo de na Li ma nu 4, is pred Li man skog par ka. Van red ni auto bu si se ne }e za u sta vqa ti na re dov nim sta ja li {ti ma.

Put ni ci }e se pre vo zi ti i s okret ni ce na Voj no vu, u sme ru pre ma Po po vi ci.

Po vra tak u~e sni ka ma ra to na bi }e za vi kend or ga ni zo van po po tre bi, po za vr {et ku sva ke eta pe ma ra to na. Van red ni auto bu si s Po po vi ce }e sta ja ti na okret ni ci Voj no vo, u cen tru Ka me ni ce, na sta ja li {tu na Bu le va ru oslo bo |e wa - po sle Mo sta slo bo de, kod te ni skih te re na, Fu to -

{ke pi ja ce, pre ko pu ta ne ka da {we Rob ne ku }e „Ko kra“ i kod @e le zni~ ke sta ni ce.U van red nim auto bu si ma pret plat ne kar te ne va `e. Ce na kar te u vo zi li ma bi }e 80 di na ra, a kar te }e mo }i da se ku pe na ki o- sci ma kod @e le zni~ ke sta ni ce. Re dov ni po la sci za Po po vi cu na li ni ji 74, i}i }e od 6 do 11 ~a so va skra }e nom tra som.

Z. D.

PO ^E LI RA DO VI U PE TRO VA RA DI NU

U junu pijaci novo odelo Pe t ro v a r a d in ci bi tre ba lo da do b i j u ure | e n u pi ja cu iz me |u 1. i 10. ju na, na ja vio je di r ek t or “Tr `ni c e” Du { an Ba ji} dok je ju ~e obi la zio ra do ve, za po ~e te pre dva da n a. Dok bu d e tra j a l a re k on struk ci ja Pe tro va r a d in s ke pi j a ce te zge su iz me {te ne na sa o bra }aj n i c u iz m e | u Req ko vi }e ve i Pre ra do vi }e ve uli ce. Pe tro va ra din ska pi ja c a je bi l a u nad l e ` no s ti Me sne za jed ni ce do 1. apri la, ka d a je od l u k om Skup { ti n e gra da po ve re na na upra vqa we “Tr `ni ci”.

- Do sta go di na su Pe tro va ra din ci o~e ki va li da se pi ja ca

we po jed nih tro to a ra.Adap ta ci ja Pe tro va ra din ske pi ja ce pod ra zu me va obez be |e nu ka na li za ci ju, sre |i va we pla toa, po sta vqa we ogra de i 30 par king me sta.

Pi ja ca }e ima ti ki osk za pro da ju ri be, pe ka ru, kao i za me sa ru, ili pro da ju ka fe.”Uni ve rek sport” }e otvo ri ti no vi obje kat od 600 kva drat nih me ta ra, ko ji }e omo gu }i ti 15-20 no vih rad nih

Mu dri tre ba da pod ne se ostav ku

Fo to: R. Ha yi}

ure di kao i u osta lim de lo vi ma gra da - re kao je pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} obi la ze }i ra do ve na re kon struk ci ji Pe tro va ra din ske pi ja ce. Za ovu go di nu, pla ni ra se sre |i va we igra li {ta u Blo ku 8, po sta vqa we ra sve te oko osnov nih {ko la i ure |i va -

Pred sed nik Skup {ti ne je ta ko |e do ta kao i pi ta we pred sed ni ka Me sne za jed ni ce Pe tra Mu drog, na ~i ji rad je po sled wih me se ci bi lo upu }e no do sta kri ti ka.

- Sma tram da bi bio mo ral ni ~in da pred sed nik MZ „Pe tro va ra din” pod ne se ostav ku ima ju }i u vi du da je bi lo do sta pro pu sta u we go vom ra du i da u ovaj deo gra da ni je do voq no ula ga no, za {ta on sno si ve }i deo od go vor no sti - na gla sio je Jo va no vi}.

- Pred vi |e no je 48 ze le nih te zgi, 16 do 18 rob nih, po tom dve do ~e ti ri gon do le za pro da ju cve }a, ~e ti ri do osam gon do la za pro da ju bo sta na i dru ge se zon ske ro be. Na iz la zu }e bi ti kan ce la ri ja za uprav ni ka pi ja ce kao i to a let - re kao je Ba ji}.

me sta. Di rek tor „Tr `ni ce” je na po me nuo da je do sa da ova pi ja ca va `i la za jed nu od naj sku pqih, a da }e vi {e te zgi omo gu }i ti kon ku ren ci ju i ma we ce ne.

In ve sti ci ja ko {ta vi {e od {est mi li o na.

I. Dra gi}

Fo to: N. Sto ja no vi}

DSS: Komunalne cene poletele

LI CA MA TU RA NA TA SME [E SE IZ IZ LO GA

Tradicija nastavila `ivot Ko men ta ri: „Tre }eg s le va znam!„ ili „Ova mi je naj lep {a!„ uz smeh i na rav no pre po zna va we svo jih dru ga ra, ro |a ka…, mo gu se ve} uve li ko ~u ti is pred no vo sad skih iz lo ga u ko ji ma su osva nu li ma tur ski pa noi. Na kon {to je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ape lo vao da se u~e ni ci ma do zvo li da bes plat no po sta ve ma tur ske fo to gra fi je, kao i po ku {a ja po je di nih vla sni ka lo ka la da na pla te ovu uslu gu, tra di ci ja ma tur skih pa noa se ipak na sta vqa, na sve op {tu ra dost ba ka, te ta ka i ro di te qa. I ta ko, iz iz lo ga sa da nam se sme {e ve se la li ca ma tu ra na ta.

D. B.

Ra ~ un “In f or ma ti k e” za stan od 44 kva dra ta u ju nu 2008. ka da je na vlast do {la ko a li ci ja ko ja upra vqa gra dom bio je 3.600 di na ra, a da nas tri go di ne na kon wi ho ve vla da vi ne, isti ra ~un iz no si 5.781 di na ra. U isto vre me broj ne za po sle nih u gra du se po ve }ao, a ozbiq ni ja pri vre da ne po sto ji. To je po re ~i ma pred sed ni ka Grad skog od b o r a De mo k rat s ke stran k e Sr bi je Bor ka Ili }a na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je naj bo qi po ka za teq ko li ko je za pro se~ nog gra |a ni na `i vot po stao sku pqi.

Rast ce na, po re ~i ma Ili }a, pra te i osta li ra ~u ni, od stru je do in ter ne ta i svih `i vot nih na mir ni ca, dok su u isto vre me no vo sad ska jav na pred u-

ze } a is k a z a l a gu b i tak od 11.300.000 evra.

- Ako mo no po li sti~ ka pred u ze }a, {to je ve }i na jav nih pred u ze }a u gra du, po di `u ce ne, a fi nan sij ski idu u bu nar, on da je tu ne spo sob na vlast, uprav ni od bo ri i di rek to ri. Na ja vqi va li su in ve sti ci je iz Evrop ske uni je, a pre kju ~e smo sa zna li pre ko me di ja da su je di ne dve in ve sti ci je u gra du u pri vre di iz Ki ne i iz Be lo ru si je - na sta vio je Ili}.

Od go vor grad skih ~el ni ka na sve te pro ble me, po Ili }u je ta kav da }e pr vi put u isto ri ji za du `i ti grad ne na men skim kre di tom od 35 mi li o na evra, za ko ji tvr de da }e bi ti ulo `en u ka na li za ci o nu mre `u i iz grad wu Bu le va ra Evro pe.

A. L.

Na stu pom Gu da~ kog or ke stra u~e ni ka Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}” otvo re na je mu zi~ ka sce na u sa le tli u Du nav skom par ku. \a ci su svi ra li kom po zi ci je ^aj kov skog, a di ri gent je bio wi hov pro fe sor ^a ba Zi ma.

Ve} da nas na pro gra mu u sa le tli bi }e xez mu zi ka, svi ra }e or ke star Alek san dra Du ji na. U na -

red no po la go di ne u Du nav skom par ku odr `a va }e se kon cer ti ozbiq ne mu zi ke, od ~e tvrt ka do ne de qe. Po ~e tak ovo go di {we se zo ne Mu zi~ ke sce ne u sa le tli ozna ~io je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, pred vi {e de se ti na No vo sa |a na. Pro gram u Du nav skom par ku re a li zo van je za hvaq ju }i Gra du i NIS-u. Z. D.

ZA SE DA LA KAR LO VA^ KA SKUP [TI NA

Privrednoj zoni zeleno svetlo Plan de taq ne re gu la ci je rad ne zo ne Pro sja ni ce u Srem skim Kar lov ci ma usvo jen je na ju ~e ra {woj sed ni ci kar lo va~ ke Skup {ti ne. Za pred log pla na gla sa lo je 15 od 16 pri sut nih od bor ni ka. Pre utvr |i va wa dnev nog re da sed ni cu su na pu sti li od bor ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke, wih {e sto ro, uz obra zlo `e we da `e le da gle da ju TV pre nos na stav ka su |e wa li de ru ra di ka la Vo ji sla vu [e {e qu.

Ovim plan skim do ku men tom de fi ni sa no je da se na Pro sja ni ca ma, ko je se na la ze van gra |e vin skog pod ru~ ja oko dva i po ki lo me tra niz vod no od na se qa i uz sa mu oba lu Du na va, mo gu gra di ti ma wi in du strij ski po go ni, objek ti za pro iz vod wu gra |e vin ske ga lan te ri je i pro iz vod no za nat stvo, skla di {ta… Na to ka ko }e iz gle da ti ova rad na zo na u ve li koj me ri je uti cao na sip, ko ji je neo p ho dan u od bra ni od vi so kih vo da Du na va, za tim te ret ni pri stan, lo kal ni put, a

na ro ~i to pru ga, ko ja tre ba da bu de re kon stru i sa na i do gra |en dru gi ko lo sek, ka ko bi wo me vo zo vi mo gli i}i br zi nom od 160 ki lo me ta ra na sat.

Od bor ni ci su ju ~e pri hva ti li i od lu ku o obra zo va wu Op {tin skog {ta ba za van red ne si tu a ci je. Za da tak {ta ba je da ko or di ni ra i ru ko vo di po slo vi ma za {ti te i spa sa va wa u van red nim si tu a ci ja ma kao ope ra tiv no i stru~ no te lo. ^i ni ga 17 ~la no va, a ko man dant {ta ba je pred sed nik op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}, we gov za me nik ~lan Op {tin skog ve }a Sve ti slav Ne na do vi}, dok je rad nik no vo sad ske Upra ve za van red ne si tu a ci je Bla go je Po po vi} na ~el nik Op {tin skog {ta ba.

Skup {ti na je do ne la re {e we o ime no va wu \or |a Hor va ta za di rek to ra Jav nog ko mu nal nog pred u ze }a „Be li lo”. Hor vat je od osni va wa „Be li la” pro {le go di ne oba vqao po slo ve vr {i o ca du `no sti di rek to ra.

Z. Mi lo sa vqe vi}

NOVOSADSKA HRONIKA

petak6.maj2011.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15.10), „Zlatokosa i razbojnik” (13.50), „Pri~a o igra~kama” (13.10), „Rango” (13.20), „Hop” (13.30, 15.30), „Moja nazovi `ena” (15.40), „Zduha~, zna~i avantura” (17), „Rio” (12, 13 14, 15, 16, 18.15, 21.30), „Obred” (18), „Bezimeni” (20.10), „Voda za slonove” (19), „Tor” (17.50, 20.15, 22.40), „Beli lavovi” (18.10 20.20, 22.20), „Crvenkapa” (16, 20.10), „O, Gringo” (20.30, 22.30), „Paklene ulice 5” (17.30, 20, 22.25) Ja dran: „Medved Jogi„ (19), „Sakr pan~” (21)

POZORI[TA No vo sad sko po zo ri {te „Portugal” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Maja Terzin, Ana Popovi}-Paripovi}, Emina Mustafa, Nata{a Savi} i Qubica Ba{i} iz Novog Sada, Nata{a Sarka iz Sremske Mitrovice, Mirjana Elhag i Milana Kova~ev iz Futoga, Vojka Ra~i} iz Ba~ke Palanke, Mirjana Bere{ iz Nadaqa i Milana Ili} iz Gospo|inaca, DE^AKE: Sandra Keki}, Bojana Vuji~i}, [emsije Beri{a i Sawa Davidov iz Novog Sada.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dragoqub Sabovqevi} (1953) u 10.30 sati, Zlatana Novaka Mihajlovi} (1943) u 12.45, Georgije Save Jovi~i} (1927) u 13.30, Mira Nenada Kraus (1938) u 14.15. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu }e biti sahrawena An|elka \oke Dimitrov (1951) u 13 sati. Na Mesnom grobqu u Sremskoj kamenici bi}e sahrawena Anka Lazara Ranin (1921) u 13 sati. Na Starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Milan Stevana Trkuqa (1941) u 11 sati (urna).

TElEfONI

DNEVNIK

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak6.maj2011.

ЗОРАН ПОУЧКИ ЗАСЛУЖИО ДВЕ МЕДАЉЕ У ТУРСКОЈ

Ваздушном пушком на злато

ЗРЕЊАНИН: На Светском купу у стрељаштву, недавно одржаном у турском граду Анталији, члан стрељачког клуба особа са инвалидитетом “Олимп” из Зрењанина Зоран Поучки остварио је фантастичан резултат и окитио се златном и бронзаном медаљом. На свом првом наступу на међународном такмичењу Поучки је, као члан репрезентације Србије, освојио шампионску титулу у гађању падајућих мета ваздушном пушком, а треће место у дисциплини ваздушна пушка – стојећи став. Успех је још већи узме ли се у обзир да је Поучки, овим резултатом, испунио норму за Параолимпијске игре у Лондону 2012. године.

- Ово је прво међународно такмичење на ком сам наступио и основни циљ ми је био да прођем

медицинску класификацију и добијем идентификациону картицу, која је услов за учешће на интернационалним такмичењима. Успех који сам остварио искрено ме је изненадио, јер је конкуренција била жестока. Надметао сам се са искуснијим такмичарима из двадесет земаља, који су углавном били боље опремљени а претходно су тренирали у повољнијим условима. Надам се да је остварени успех тек почетак добрих резултата, и за мене и за клуб – изјавио је Зоран по повратку из Анталије. Златно и бронзано одличје Поучког само ће допунити витрину ионако већ крцату медаљама и пехарима које су чланови “Олимпа” изборили на разним домаћим и светским надметањима од 2006.

године, када је клуб основан. Богата ризница никога не би требало ни да зачуди јер “Олимп” у својим редовима има четири репрезентативца Србије, и то Снежану Николић, Ласла Шурањија, Живка Папаса и Зорана Поучког.

- Клуб постиже изузетне резултате, а на домаћем терену је неприкосновен у свим дисциплинама ваздушном пушком и пиштољем. У овој години већ смо остварили две победе у прва два кола Лиге за особе са инвалидитетом. Надамо се да ћемо уз финасијску помоћ локалне самоуправе постизати запажене резултате и на међународној сцени, јер је наш стрелац Зоран Поучки показао да то можемо – вели генерални секретар клуба Зоран Шипка. Ж. Балабан

11

МК хоће бродоградилиште АПАТИН: МК ГРОУП је заинтерсована за куповину апатинског бродградилишта које ће се продавати јавним надметањем 25. маја у 12 часова у кругу предузећа, потврдио је директор МК групе у Новом Саду Дејан Сарајић. Он је још додао да уколико успешно обаве куповину бродградилишта наставиће основну делатност градњу и ремонт речних бродова и уз то покренути још неке делатности. МК група послује у области аграра и пољопривредне индустрије, туризма, управљања некретнинанама, ИТ технологијама и финансијама.

- Заинтересовани смо за улагања у Апатину. У бродградилишту би основна делатност била бродоградња - изјавио је Ј. П. Сарајић.

ЗА САМО ТРИ МЕСЕЦА У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ БЕЗ ПОСЛА ОСТАЛО ОКО 600 ЉУДИ

Од пет фабрика, родила се само једна Зрењанин

Ноћно прање улица

ЗРЕЊАНИН: Служба за одржавање јавно прометних површина при ЈКП “Чистоћа и зеленило” у Зрењанину почела је сезону ноћног прања улица која ће трајати до краја октобра, саопштено је јуче из овог комуналног предузећа. Екипе “Чистоће и зеленила“ излазиће на улице од 22 сата и уз помоћ цистерни са водом праће их до 6 часова ујутро, јер је у том периоду најмања фреквенција саобраћаја.

- Да би прање било што ефикасније и како се не би стварало блато, уличним перачима ће претходити чистилица која

има задатак да покупи отпад и прашину. Ипак, треба напоменути да динамика посла зависи од временских услова, а с обзиром на то да се прање обавља ноћу, температура треба да буде изнад 5 степени Целзијуса – каже директорка “Чистоће и зеленила” Биљана Глигић. Како је предвиђено планом и програмом, центар града се пере два пута недељно, улице другог степена одржавања и магистрала двапут месечно, а трећег и четвртог степена једном у месец дана. Ж. Б.

ШИД: Од пет фабрика чије отварање је у протекле две године помпезно најављивано у Шидској општини, само једна је успела да изгради погон и купи машине, али не и да упосли раднике. За остале четири још увек није ударен ни камен темељац док су од радних места остала само пуста обећања. Уместо да се број незапослених смањи захваљајући интересовању страних инвеститора и њиховим обећањима, само у прва три месеца ове године око 600 људи остало је без посла. Тако је укупан број незапослених, евидентираних на националној служби за запошљавање сада близу 4.000. У Адашевцима је саграђен погон у којем би требало да се производе делови за аутомобиле. Донете су машине, али и поред најава ова словеначка филма Уроша Шумера још није покренула производњу. Пре две године када је потписан уговор и изградњи фабрике тадашњи председник општине Мита Аврамов је са задовољством најавио да ће словеначки имнвеститор за три године запослити чак 300 радника. У

Словеначки погон најближи отварању

Месној заједици Адашевци кажу да власник дуго није долазио, те не знају шта се дешава ни када би погон требало да се отвори. Слична прича је и у Ердевику где је пре две године требало да гради фабрика за прераду поврћа у којој би посао нашло много радника, али темељи нису ни ударени. Пре две године швајцарска фирма ИБР потписала је уговор са овдашњим Јавним предузећем за стамбене

услуге и грађевинско земљиште, о узимању државног земљишта у закуп на 99 година. Реч је о фирми која је са домаћим кооперантима намерила да у Ердевику на нешто више од три хектара сагради фабрику за производњу концентрата од воћа и поврћа, пре свега разних врста кечапа намењених иностраном тржишту, с планом да дневна производња износи 120 тона. Један од власника Зоран Маринковић најавио је тада да

би ова инвестиција износила три милиона евра, а фабрика би за почетак запошљавала тридесетак радника. До данас, ништа се од тога није десило. Немачке компаније „Бертхолд Симон” и „Фасел Енергy” требало је да у марту почну изградњу фабрика у Шиду. Постројење за рециклажу гума и енергану на биогас градиће у насељу Вишњићево на 47 хектара. Најављено је да ће упослити 150 људи. Речено је и да ће пољопривредно земљиште у Вишњићеву бити пренамењено у грађевинско и да ће та општина дати максималну подршку будућим инвеститорима. Изградња још увек није почела. У таквој ситуацији пуне руке посла има једино Национална служба за запошљавање. Тренутно на њиховј евиденцији посао тражи 1.480 лица са првим степеном стручне спреме, квалификованих радника и оних са средњом стручном спремом је 1.935, са факултетом 102, са вишом школском спремом 164, док их је са петим степеном 21. Д. Савичин

ЈЕДИНИ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ У БЕЧЕЈУ ДАНАС СЛАВУ СЛАВИ

Ђурђевдан крај Тисе БЕЧЕЈ: Светом литургијом у девет сати и вечерњим богослужењем у 18 сати, када ће се обавити и резање славског колача у присуству овогодишњег кума Милорада Новаковића, једини Српски православни храм у Бечеју Свети великомученик Георгије обележиће своју славу Ђурђевдан. Како је данас слава и великог броја Бечејаца, то се очекује да ће током оба богослужења у велелепном бечејском храму присуствовати завидан број православаца.

- У оквиру данашњих свечаних богослужења наступиће и Црквени хор Свети великомученик Георгије, који се, управо, вратио с гостовања у Бечу, а за који дан их чека наступ на Другом међународном такмичењу хорова „Глас Београда“ у нашој престоници. После данашње

Храм Свети великомученик Георгије у Бечеју данас слави

свете литургије, у црквеној порти ће се одржати пригодан програм у ком ће учешће узети најмлађи чланови овдашњег АНИП „Ђидо“ и Фолклорни ансамбл „Бачки малишани“, који већ четврт века ради при ОШ „Здравко Гложански“. Наравно, обелоданићемо и име новог кума за наредних годину дана, рекао нам је архијерејски намесник Српске православне црквене општине у Бечеју Дејан Станојев. Није на одмет истаћи да је један од симбола Бечеја, храм Свети великомученик Георгије, за данашњу славу посебно уређен. Фасада је делимично окречена, зелена површина у порти уређена, а ограда од кованог гвожђа офарбана, па је храм на источној страни централног градског трка заблистао у пуном сјају. В. Јанков

ПРОТЕСТ ИСПРЕД ГРАДСКЕ КУЋЕ

Тражи социјалну помоћ

СУБОТИЦА: Суботичанин Радивој Милутиновић, познатији као Мујо лопов уче је започео протест испред Градске куће захтевајући исплату оцијалне помоћи на коју, како тврди, има законско право. Милутиновић стиче да док га градоначелник, Саша Вучинић не прими сваки дан ће да ротестује испред његове канцеларије у име свих социјално угрожених уботичана. Држава одобрава помоћ у трајању од девет месеци за оцијално угрожене грађане и након тог периода корисници помоћи треба а поново сакупе потребну документацију како би доказали да се мовинска ситуација није променила.

Поступак траје око три месеца и до тада социјално угрожени људи емају никаква примања. Милутиновић је тражио 5.000 динара еднократну помоћ коју му је Центар за социјални рад одобрио још у ебруару, а од града је новац добио тек након два месеца.

- Месецима се не добија помоћ. Ја преживљавам, јер имам пријатеље оји ми помажу. Шта је са оним Суботичанима који немају посао, никаква римања не добијају месецима док се не заврши поступак. Како ће они а живе – пита се Радивој Милутиновић. А. А.

Богат програм за месну славу

ТЕМЕРИН: Поводом Ђурђевдана, црквене и месне славе у насељу Старо Ђурђево у Темерину, отворена је изложба „Темерин“ у сликама. Свечаној седници Савета МЗ Старо Ђурђево присуствовали су представници локалне самоуправе и месних заједница Бачки Јарак, Темерин и Сириг. Богат програм поводом Ђурђевдана, који на подручју Темерина као крсну славу обележава близу 400 домаћинстава, приређује се у православном храму Свети Георгије. М. М.

12

CRnA HROnikA

petak6.maj2011.

UHAP[EN KVARTET ZBOG RAZBOJNI[TAVA U BE^EJU

I po li ca jac me |u osum wi ~e ni ma za pqa~ ke Be ~ej ska po li ci ja uhap si la je me {ta ne Si ni {u P. (1984), Ne boj {u D. (1987), Ne boj {u D. (1992) i po li caj ca Ivi cu P. (1985) pod sum wom da su po ~i ni li vi {e raz boj ni {tva u tom gra du. Si ni {a, Ivi ca i Ne boj {a (1987) te re te se da su 22. apri la ove go di ne, na o ru `a ni pi {to qi ma i ma ski ra ni fan tom ka ma, od u ze li ve }u su mu nov ca na pum pi „Lu koil” u Be ~e ju.

Ta ko |e, Si ni {i i Ne boj {i (1987) pri pi su je se pqa~ ka ki o- ska „La ki” u istom me stu.

Pre tre som sta no va osum wi ~e nih, po li ci ja je pro na {la fan tom ku i pi {toq, za ko je se pret po sta vqa da su ko ri {}e ni pri li kom iz vr {e wa kri vi~ nog de la.

Okri vqe ni su ju ~e po sle pod ne pri ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji no vo sad skog Vi {eg su da, a pro tiv po li cij skog slu `be ni ka u Be ~e ju Ivi ce P. po kre nut je di sci plin ski po stu pak i on je su spen do van, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

PRIJAVA PROTIV OSUMWI^ENOG PIROMANA U ADI

Pot pa qi vao u ~e ti ri uli ce

Pro tiv Ota B. (1983) iz Ade pri pad ni ci Po li cij ske sta ni ce u Adi pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo iza zi va wa op {te opa sno sti.

On je osum wi ~en da je u no }i iz me |u 1. i 2. ma ja ove go di ne u ~e ti ri uli ce u Adi upa qa ~em upa lio pet za {tit nih mre `a po sta vqe nih na pro zo ri ma pri vat nih ku }a.

M. Mr.

IZ ZREWANINSKOG TU@ILA[TVA

Okri vqen za smrt sa put ni ka Zbog sum we da je iza zvao sa o bra }aj nu ne sre }u u ko joj je jed na oso ba po gi nu la a dru ga lak {e po vre |e na, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Mar ka S. (20) iz Zre wa ni na.

Ka ko tvr de u Tu `i la {tvu, ovaj mla di} je 29. mar ta 2010. go di ne, oko 22.30 ~a sa, upra vqao auto mo bi lom mar ke “opel kor sa”, kre }u }i se lo kal nim pu tem iz prav ca

Ele mi ra pre ma Zre wa ni nu. Usled ne pri la go |e ne br zi ne auta od 98 ki lo me ta ra na sat, Mar ko S. je u jed nom tre nut ku iz gu bio kon tro lu nad vo la nom, pa je vo zi lo sle te lo s ko lo vo za u de snu stra nu i vi {e pu ta se pre vr nu lo. Tom pri li kom put nik D. K. iz Zre wa ni na je za do bio te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot, od ko jih je dan ka sni je i pre mi nuo, dok je o{te }e na B. V. iz Ele mi ra lak {e po vre |e na.

Ka me nom po gla vi Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv Vla di mi ra ^.

(24) iz No vog Be ~e ja, a te re ti se da je na neo la ke te le sne po vre de o{te }e nom T. D. iz Zre wa ni na.

Sum wa se da je okri vqe ni 7. mar ta pro {le go di ne u [tro sma je ro voj uli ci u No vom Be ~e ju, u ra nim ju tar wim sa ti ma, pod dej stvom al ko ho la, na kon

kra }e pre pir ke, fi zi~ ki na pao T. D. ko ji je auto mo bi lom raz no sio no vi ne. Naj pre ga je de snom no gom uda rio u pre po ne, usled ~e ga se T. D. sa vio od bo la. Po tom je Vla di mir sa ze mqe uzeo ka men i wi me s raz da qi n e od po l a me tra ga | ao o{te }e nog, po go div {i ga u gla vu i le vu ru ku ko ju je, da bi se od bra nio, dr `ao na gla vi.

Mo tor kom u {um sku kra |u Pro tiv Jo va na D. (55) iz No vog Mi lo {e va, Vi to mi ra D. (22) i Fra we M. (24), obo ji ca iz No vog Sa da, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo {um ske kra |e. Wih tro ji ca su, po na vo di ma Tu `i la {tva, 16. sep tem bra 2010. go di ne, oko

16.30 ~a so va, ka mi o nom mar ke TAM do {li do sa la {a u vla sni {tvu R. R. u no vo mi lo {e va~ kom de lu ata ra “Li va de”, po la ki lo me tra od le ve oba le Ka na la Du nav–Ti sa–Du nav. U{li su u ba gre mo vu {u mu na sa la {u te su mo tor nom te ste rom po se kli oko tri kub na me tra dr ve ta ko je su uto va ri li u ka mion i od ne li.

Di lo vao i krao iz ku }e Na op tu `e ni~ koj klu pi Vi {eg su da u Zre wa ni nu na }i }e se Zre wa ni nac Dra gan S. ko ga Tu `i la {tvo te re ti da je neo vla {}e no pro iz vo dio i sta vio u pro met opoj nu dro gu, kao i da je po ~i nio kra |u. Ka ko se sum wa, on je de cem bra mi nu le go di ne, u Zre wa ni nu, su gra |a ni nu P. @. pro da vao he roin ko ji je pret hod no na ba vqao u Be o -

gra du. Iz ve snu ko li ~i nu ko ri stio je za sop stve ne po tre be. Ta ko |e, po do zre va se da je ja nu a ra ove go di ne, u vi {e na vra ta, auto mo bi lom do la zio do ku }e Iva na J. iz Zre wa ni na, u ko joj ni ko ne `i vi, i iz we ukrao dvo kril ni or man, vi {e me tal nih i dr ve nih vra ta, par ket, pro zor i dru ge stva ri, ukup ne vred no sti 300.000 di na ra.

Od ve zla tu |i sku ter Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je su du op tu `ni pred log pro tiv Je le ne D. (28) iz Zre wa ni na, osum wi ~e ne da je po ~i ni la kra |u. Woj se sta vqa na te ret da je 19. apri la 2010. go di ne, oko 13.50 ~a so va, ukra la sku ter u vla -

sni {tvu S. V. Mo tor, vre dan 65.000 di na ra, ko ji je bio par ki ran is pred ku }e u Sa ve zni~ koj uli ci, Je le na D. je od ve zla u Ara dac, gde je ta da `i ve la, s ob zi rom na to da se kon takt kqu~ na la zio u bra vi sku te ra. @. Balaban

dnevnik

SPRE^EN POKU[AJ KRIJUM^AREWA DROGE

He roin u pa ke tu za za tvo re ni ka „Za be le” Upra va po `a re va~ kog za tvo ra „Za be la” pro na {la je 37 gra ma he ro i na u pa ke tu ko ji je bio na me wen jed nom osu |e ni ku u tom za tvo ru, sa op {ti la je ju ~e Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja.

Upra va je na ve la da je to ot kri ve no na osno vu in for ma ci ja pri ku pqe nih jed no me se~ nim

ope ra tiv nim ra dom Ode qe wa za ope ra tiv no-bez bed no sne po slo ve i upra ve za tvo ra, po sle ko jih je spro ve den ci qa ni pre gled pa ke ta. Upra va Ka zne nopo prav nog za vo da u Po `a rev cu od mah je oba ve sti la PU u Po `a rev cu, ko ja je pre u ze la ovaj slu ~aj.

(Tanjug)

DEJAN KOLARI] IZ NOVOG SADA OGLA[EN KRIVIM ZA POKU[AJ UBISTVA ^OVEKA KOJI SE JAVIO NA SEKSI OGLAS WEGOVE DEVOJKE

Tri go di ne za ubod no `em De jan Ko la ri} (1981) iz No vog Sa da ju ~e je pred no vo sad skim Vi {im su dom pr vo ste pe no osu |en na tri godine zatvora za po ku {aj ubi stva sta ri jeg su gra |a ni na M. O, ko ga je 18. mar ta pro {le go di ne no `em ubo u sto mak, na nev {i mu te {ke te le sne po vre de. Ta ko |e, Sud sko ve }e, ko jim je pred se da va la su di ja Zla ta Ro di}-Kne `e vi}, iz re klo mu je i me ru oba ve znog le ~e wa od nar ko ma ni je, a pri tvor mu je ju ~e uki nut do pra vo sna `no sti pre su de.

Po ju ~e une ko li ko iz me we noj op tu `ni ci, o{te }e ni M. O. je po me nu tog da na do {ao kod Ko la ri }e ve de voj ke Di j a n e Ane Po s pi{ ra d i una pred do go vo re ne erot ske ma sa `e i sek su al nih uslu ga.

Me |u tim, od u stao je od svo je na me re i na pu stio stan, a Ko la ri} i Di ja na Ana Po spi{ su se da li u po te ru za wim i su sti gli ga na uglu no vo sad skih uli ca Bran ka Ra di ~e vi }a i \or |a Zli ~i }a, gde je za po ~e lo gu {a we i tu ~a u ko joj je Ko la ri} ubo M. O. u sto mak i po be gao s li ca me sta. Okri vqe ni je, kao he ro in ski ovi snik, u tre nut ku iz vr {e wa kri vi~ nog de la bio u sta wu uma we ne sve sti, ali ne i ne sve stan ono ga {to ~i ni, ko je oru` je ko ri sti i ka kve to po sle di ce mo `e osta vi ti, od no sno da ubo dom u sto mak `r tvu mo `e i ubi ti.

Ko l a r i} je ju ~ e pri z nao kri vi~ no de lo ko je mu se sta vqa na te ret, ali je svoj ~in bra nio tvrd wom da je do ve den u za blu du, od no sno da ni je ni slu tio ~i me mu se de voj ka ba vi dok je on na po slu.

– Vra }ao sam se s po sla i, na de se tak me ta ra od zgra de u

ko joj sam `i veo s de voj kom, o{te }e ni je pro {ao po red me ne. De se tak se kun di ka sni je, Ana je iz ju ri la na te ra su i po vi ka la „Tr ~i za wim, na pao me je!” Ka da sam ga su sti gao, uhva tio sam ga za ru ke i pi tao ga {ta se do go di lo,

za do dat nih 30 evra i sek su al ne uslu ge.

– Otvo ri la je vra ta sta na jo{ dok sam bi na ne ko li ko me ta ra od wih i, ~im sam je vi deo, okre nuo sam se i oti {ao jer sam je pre po znao kao de voj ku s ko jom sam ve} imao

la r i } e v o jav n o iz v i w e w e, na po mi wu }i da je za to ka sno i da se do bro se }a ka ko mu se sme jao u li ce dok ga je na pa dao.

Sud ni je bio u mo gu} no sti da ~u je is kaz Di ja ne Ane Po spi{, ko ja je 5. mar ta pu {te -

lo {e is ku stvo, ka da su po ku {a li da me iz xe pa re. U su sed noj uli ci sam shva tio da wih dvo je tr ~e za mnom i ~uo po v i k e „Pro v al n ik!”

Su sti gli su me, a de voj ka je u ru ci ima la sprej ko jim je po k u { a l a da mi po p r s ka o~i. Okri vqe nog sam ta da pr vi put vi deo, wu sam uhva tio de snom a we ga le vom ru kom i tek ta da spa zio da ima no`. Otr gao sam se i utr ~ao u ne ku ka pi ju, da bih tek ta da shva tio da sam ubo den u sto mak – re kao je o{te }e ni, ko ji ju ~e ni je pri hva tio Ko -

na iz KP do ma u Po `a rev cu, od ka da joj se gu bi sva ki trag.

U za vr {noj re ~i, Ko la ri }ev bra ni lac je apo stro fi rao we go vo iskre no dr `a we, pri zna we i mla da la~ ku za sle pqe nost, te ~i we ni cu da do s ad ni j e osu | i van, da se iskre no ka je zbog ono ga {to je ura dio i da je u me |u vre me nu pot pu no pro me nio `i vot ne na vi ke i pre stao da se dro gi ra, {to je Sud umno go me i uva `io, iz re kav {i Ko la ri }u naj bla `u mo gu }u ka znu za kri vi~ no de lo ubi stva u po ku {a ju.

A. Grube{a

No vo sad ska pa la ta prav de

ali se otre sao i uda rio me u vrat i ta da je po ~e lo gu {a we u ko jem sam ga ubo no `em u sto mak – is pri ~ao je okri vqe ni, do da ju }i da je no` kod se be imao jer mu je bio alat ka za po sao po sta vqa wa la mi na ta, da Di ja nu Anu na kon te ve ~e ri vi {e ni ka da ni je vi deo i da je od ta da pre stao da se dro gi ra.

Sli~ nu pri ~u je ju ~e is pri ~ao i o{te }e ni M. O, re kav {i da je „imao ne kih svo jih pro ble ma i da se, tra `e }i iz laz, ja vio na oglas de voj ke ko ja pru `a ma sa `u”, a

PRESLU[ANI I PREOSTALI RAZGOVORI OKRIVQENIH ^ELNIKA „AGRO@IVA”

Ve {ta ci }e ana li zi ra ti gla so ve I to kom ju ~e ra {weg glav nog pre tre sa u pred me tu pro tiv ne k a d a { weg su v la s ni k a pan ~e va~ ke kom pa ni je “Agro `iv” Mi r o s la v a @i v a n o v a (60) i de vet na e sto ri ce we go vih sa rad ni ka, ko ji se vo di pred zre wa nin skim Vi {im su dom, pre s lu { a v a n i su tran skrip ti pri slu {ki va nih raz go vo ra okri vqe nih, ~i me je na sta vqe no iz vo |e we do ka za.

Sud sko ve }e, ko jim pred se da va su di ja Ile{ Ba ko{, ni je pri hva ti lo zah tev bra ni la ca @i va no va i dru gih da se tran skrip ti uni {te i ne ko ri ste kao do kaz. Ar gu ment od bra ne gla sio je da, po no vom Za ko ni ku o kri vi~ nom po stup ku, Tu `i la {tvo ni je u ro ku od {est me se ci od pri ba vqa wa do ka za po kre nu lo po stu pak, ali ova kav stav ni je pro {ao kod ve }a.

Ju ~e je pre slu {a no po sled wih 18, od ukup no 38 taj no sni mqe nih te le fon skih raz go vo ra, ko je je Vi {e jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po nu di lo kao do kaz za po ~i we na kri vi~ na de la. Uglav nom se od no se na @i va no va, ali i we go ve

naj bli `e sa rad ni ke – Sre ten ku Iva ni {e vi}, @eq ka Bu va ~a, \u ru Ugqe {i na, Ra de ta \u r i } a, Mi l a n a An t i } a i Bran ka Vra we {a.

Kao i u sre du, i ju ~e su op tu `e ni tvr di li da ne mo gu da

Po gon kla ni ce „Agro `i va”

pre po zna ju svo je gla so ve i da ni su si gur ni da pri pa da ju wi ma jer, na vod no, ni ka da ra ni je ni su ~u li ka ko zvu ~e pre ko te le fo na. Zbog to ga je sud sko ve }e od lu ~i lo da se oba vi ve {ta ~e we gla so va.

Iz ovih raz go vo ra, vo |e nih s pro l e } a i po ~ et k om le t a 2007. go di ne, mo `e se ra za zna ti da su @i va nov i sa rad ni ci na slu ti li da im po li ci ja pra ti sva ki ko rak. U “Agro `iv” je u to vre me ve} u{la Po re ska in spek ci ja pa su se @i va nov i osta li do go va ra li o to me ka ko da pri kri ju fi nan sij ske tran s ak c i j e o tr g o v i n i ude li ma za vi snih pred u ze }a iz si ste ma “Agro `i va”, za ko je op tu `ni ca tvr di da je od 2004. do 2008. go di ne po slu `i la za fik tiv no stva ra we ka pi tal ne do bi ti kom pa ni je, a na osno vu ~e ga su @i va nov i osta la tro ji c a su v la s ni k a neo s no v a n o na pla ti li di vi den du od pre ko 1,5 mi li jar du di na ra. Ali, i za du `i li “Agro `iv” kod po slov nih ba na ka za go to vo 100 mi li o na evra, pa je po sle iz bi ja wa afe re kom pa ni ja za vr {i la u ste ~a ju.

Su | e w e ak t e r i m a afe r e “Agro `iv”, ko je }e, iz vo |e wem do ka za, bi ti na sta vqe no u sre du, 8. ju na, po ~e lo je 5. ok to bra 2008. go di ne. @. Balaban

CRnA HROnikA

dnevnik

petak6.maj2011.

13

PREDSEDAVAJU]I SUDSKOG VE]A TRIBUNALA @AN-KLOD ANTONETI:

[e{eq nije bio deo zlo~ina~kog poduhvata Lider radikala Vojislav [e{eq nije bio deo udru`enog zlo~ina~kog poduhvata koji je vodio Slobodan Milo{evi}, ocenio je u Hagu predsedavaju}i sudskog ve}a @an-Klod Antoneti. ^itaju}i izdvojeno mi{qewe, s kojim se preostala dva ~lana sudskog ve}a nisu slo`ila, sudija Antoneti je primetio da su ciqevi

Vo ji slav [e {eq

Milo{evi}a i [e{eqa bili razli~iti – dok je Milo{evi} hteo da sa~uva saveznu dr`avu, [e{eq je hteo unitarnu i centralisti~ku dr`avu koja bi obuhvatila sve srpske teritorije.

– Nisu li postojala dva plana, stvarawe Velike Srbije, koju tra-

– Da li se mo`e dokazati da su navodni u~esnici imali zajedni~ku `equ da imaju srpsku dr`avu sa svim Srbima, ili to zna~i me|usobnu saglasnost i u politi~koj ideologiji i dr`avnom modelu? – zapitao se Antoneti.

Sudija je citirao Milo{evi}evu izjavu sa su|ewa u Hagu – da nisu Srbi `eleli „veliku Srbiju” ve} samo Srpska radikalna stranka, i zakqu~io da su „postojale ideolo{ke razlike izme|u [e{eqa i Milo{evi}a”.

On je dodao da [e{eq ~ak nije ni poznavao neke s liste za udru`eni zlo~ina~ poduhvat, kao Franka Simatovi}a Frenkija, te da se „s Milo{evi}em upoznao tek u aprilu 1992. godine, zna~i daleko posle stvarawa udru`ewa, kako ka`e Tu`ila{tvo, u avgustu 1991”.

Antoneti je rekao i da neko mo`e da ka`e da je [e{eq sve to izmislio, ali da tu`ila{tvo u unakrsnom ispitivawu nije oborilo ove tvrdwe lidera radikala.

Po optu`nici, osim [e{eqa, u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu u~estvovali su i Slobodan

Lidera SRS-a osloboditi odgovornosti za Hrtkovce Sudija @an-Klod Antoneti izjavio je ju~e da je lidera radikala Vojislava [e{eqa trebalo osloboditi odgovornosti da je naredio prisilno preme{tawe hrvatskog stanovni{tva iz sela Hrtkovci.

Sudija Antoneti, koji je izdvojio svoje mi{qewe u odnosu na druga dva ~lana sudskog ve}a, rekao je da [e{eq 1992. godine, kada se dogodilo iseqavawe iz Hrtkovaca, nije imao politi~ku i vojnu vlast i da nije mogao izdavati nare|ewa. On je rekao da je stranka koju je vodio [e{eq tada bila u opoziciji. „Mi osu|ujemo sada{wi re`im, kako u Srbiji, tako i u krwoj Jugoslaviji”, citirao je sudija izjavu lidera radikala.

– Optu`enog bi trebalo osloboditi za ovaj vid odgovornosti za nare|ivawe iseqavawa stanovni{tva – zakqu~io je sudija Antoneti.

SPO: Nu`na intervencija Srbije Srpski pokret obnove (SPO) saop{tio je ju~e da bi Srbija trebala da zatra`i prekid nezakonitog pritvora lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa, koji se vi{e od osam godina nalazi u pritvoru Tribunala u Hagu. „Bez obzira na to {to Vojislav [e{eq u za{titi svojih procesnih prava odbija da zatra`i bilo kakvu pomo} vlasti u Beogradu, dr`ava Srbija bi trebalo da zahteva prekid wegovog nezakonitog pritvora i pu{tawe na slobodu do izricawa presude”, navodi se saop{tewu.

U saop{tewu se navodi da je izdvojeni i pravno uverqivi stav predsedavaju}eg sudije @an-Klod Antonetija „ozbiqno uzdrmao stubove ha{ke optu`nice protiv Vojislava [e{eqa”. „Po Tribunal u Hagu naro~ito je optu`uju}a ocena sudije Antonetija da je [e{eq ve} du`e od osam godina u pritvoru i da su time poga`ene norme evropskog suda za qudska prava”, navodi SPO.

`i [e{eq, i drugi plan koji bi bio odr`avawe krwe Jugoslavije, {to bi bio Milo{evi}ev plan?

Razumni sudija ne bi mogao da zakqu~i da je [e{eq imao isti ciq kao i drugi u~esnici udru`enog zlo~ina~kog poduhvata. Kona~ni ciqevi su bili dijametralno razli~iti – naveo je sudija.

Obja{wavaju}i pravni kontekst termina „zajedni~ki ciq”, sudija je postavio pitawe da li su svi navodni u~esnici udru`enog zlo~ina~kog poduhvata imali istu `equ.

Milo{evi}, Veqko Kadijevi}, Blagoje Axi}, Ratko Mladi}, Radmilo Bogdanovi}, Jovica Stani{i}, Franko Simatovi}, Radovan Stoji~i} Baxa, Milan Marti}, Goran Haxi}, Milan Babi}, Radovan Karaxi}, Mom~ilo Kraji{nik, Biqana Plav{i} i @eqko Ra`natovi} Arkan. Ciq projekta, po optu`nici, bio je da se zlo~inima ve}ina Hrvata, muslimana i drugih nesrba silom trajno ukloni s tre}ine Hrvatske, i iz velikih delova BiH, kao i delova Vojvodine.

(Tanjug)

ODLUKA SUDSKOG VE]A HA[KOG SUDA

Odbijen zahtev za Simatovi}evo osloba|awe Sudsko ve}e Ha{kog suda odbacilo je ju~e zahtev odbrane biv{eg komandanta Jedinice za specijalne operacije Dr`avne bezbednosti Franka Simatovi}a Frenkija da bude oslobo|en svih optu`bi i pu{ten na slobodu.

Sudsko ve}e smatra da je optu`ba iznela dovoqno dokaza za sve ta~ke optu`nice koje Simatovi}a terete za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa.

– Simatovi} je imao nameru da se zlo~ini po~ine – istakao je predsedavaju}i sudija Alfons

Ori, ~itaju}i obrazlo`ewe odluke Sudskog ve}a.

U obrazlo`ewu se navodi da je optu`ba iznela dovoqno dokaza da je Simatovi} bio u~esnik udru`enog zlo~ina~kog poduhvata i da su po~iweni mnogi zlo~ini s ciqem trajnog uklawawa nesrpskog stanovni{tva s velikih podru~ja Hrvatske i BiH. Tako|e, Sudsko ve}e je zakqu~ilo da dokazi pokrivaju sve elemente ubistva, deportacije, prisilnog preme{tawa i progona nesrpskog stanovni{tva s velikih podru~ja Hrvatske (Tanjug)

U BUDIMPE[TI PO^ELO SU\EWE NEKADA[WEM PRIPADNIKU MA\ARSKE @ANDARMERIJE OPTU@ENOM ZA RATNE ZLO^INE 1942. GODINE U NOVOM SADU

Kepiro: Nisam kriv, nisam znao za ubistva (Spe ci jal no za „Dnevnik” od iz ve {ta ~a Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne) – Ne ose}am se krivim. Nisam nosio oru`je i nisam znao za ubistva – rekao je [andor Kepiro, nekada{wi kapetan ma|arske `andarmerije, na po~etku su|ewa za zlo~ine po~iwene tokom Novosadske racije 1942. godine.

U optu`nici koju je protiv wega podiglo ma|arsko tu`ila{tvo navodi se da su vo|e patrola odgovornih za raciju u Novom Sadu bili `andarmi i policajci, me|u kojima je bio i sada devedesetsedmogodi{wi Kepiro.

– Na sastanku na kojem su oficiri dobili instrukcije za sprovo|ewe racije, nagla{eno je da }e ona imati karakter ~istke. Ve} drugog dana racije vi{i oficiri saop{tili su da nisu zadovoqni postignutim rezultatima i naredili da se upotrebi oru`je protiv civila. Ciq te racije bio je da prqav{tina otpliva – stoji u optu`nici koju je u punoj sali Glavnog suda Budimpe{te pro~itao glavni tu`ilac @olt Falvai.

Konstatuju}i da je zdrav i da mo`e da prati su|ewe, Kepiro je na optu`eni~koj klupi ispri~ao da je u Novi Sad stigao 20. januara 1942. i da je tek tada saznao za planove da se sprovede trodnevna racija zbog ~estih napada partizana.

– [est oficira bilo je te ve~eri na sastanku s majorom Galom koji nam je naredio da koristimo oru`je. Znao sam da je to nezakonito i zato sam tra`io pisanu naredbu, ali je nisam dobio. Kao kapetan nisam mogao da odbijem poslu{nost, ali sam pazio da u mom rejonu bude mirno. Moji qudi nisu nosili oru`je – rekao je Kepiro.

Izjavio je da ne zna {ta se doga|alo u delovima grada za koje nije bio nadle`an.

Kepiro je naveo da je spasao `ivot petorici Novosa|ana tako {to je spre~io da ih odvedu na obalu Dunava, po{to je znao {ta zna~i odvo|ewe na novosadsko kupali{te [trand.

On je pred sudom u Budimpe{ti rekao da sve {to pi{e u optu`nici predstavqa „najobi~niju la`”.

– Sve za {ta sam optu`en je la` i zbog toga sam nervozan – rekao je Kepiro.

Odgovaraju}i na pitawe sudije ko danas brine o wemu s obzirom na to da ima 97 godina, Kepiro je odgovorio: „Bog”.

Osim o doga|awima u Novom Sadu, nekada{wi kapetan ma|arske fa{isti~ke `andarmerije ispri~ao je da je jo{ za vreme rata, 1944. pobegao u Austriju, gde je neko vreme radio kao `elezni~ar, da bi se nakon toga nastanio u Argentini, ~iji je dr`avqanstvo dobio pedesetih godina. U Ma|arsku se vratio u maju 1996, gde ga je deset godina kasnije prona{ao lovac na naciste, direktor Centra „Simon Vizental“ Efraim Zurof. [andor Kepiro danas je ma|arski i argentinski dr`avqanin, koji prima starosnu penziju u iznosu od 51.000 forinti, ili 180 evra, i poseduje jednoiposobni stan u Budimpe{ti, prekoputa sinagoge, kao i ~etrdeset hektara oranice.

Kepiro je u sudnicu u{ao uz pomo} rodbine po{to se veoma te{ko kre}e. On je sedeo u stolici za optu`ene i u rukama dr`ao papir na kojem pi{e: „Ubice, sudite 97-godi{wem starcu”.

Pre po~etka su|ewa, ispred zgrade se okupilo nekoliko desetina mladih qudi koji su na grudima nosili `utu Davidovu zvezdu, kojom su Jevreji bili obele`avani u Evropi

to kom na ci sti~ kog re `i ma.

Oni su nosili transparente na ko ji ma je pi sa lo: „Ni si smeo ubijati” i „Kepiro, kako spava{?”

Su|ewu su prisustvovali i tu`ilac za ratne zlo~ine Srbije Vladimir Vuk~evi}, direktor Centra „Simon Vizental” iz Jerusalima Efraim Zurof, predstavnici Skup{tine Vojvodine i Skup{tine Novog Sada, Jevrejske op{tine Novog Sada, kao i porodice `rtava novosadske racije.

Tu`ilac Vuk~evi} je po~etak su|ewa [andoru Kepiru nazvao istorijskim doga|ajem i dodao da je to dokaz da ratni zlo~ini ne zastarevaju. On je pohvalio saradwu ma|arskog i srpskog tu`ila{tva, kao i podr{ku koju je u podizawu optu-

`nice pru`io Centar „Simon Vizental“.

Su|ewe u Budimpe{ti se nastavqa, a ta~an datum izricawa presude nije utvr|en.

U Novosadskoj raciji od 21. do 23. januara 1942. ubijeno je i ba~eno pod led vi{e od 1.200 Srba, Roma i Jevreja, kao i qudi drugih nacionalnosti koji su poku{ali da ih sakriju. [andor Kepiro peti je na listi najtra`enijih odbeglih fa{ista iz Drugog svetskog rata za kojima traga Centar „Simon Vizental“.

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije je 2008. godine pokrenulo istragu protiv Kepira. Srpsko tu`ila{tvo u me|uvremenu je ustupilo predmet ma|arskom pravosu|u jer je i tu`ila{tvo te dr`ave pokrenulo postupak protiv Kepira.

Kepiro je pro{le godine tu`io Efraima Zurofa za klevetu jer ga je Zurof u ma|arskim medijima i u javnosti nazvao ratnim zlo~incem i „moralnim monstrumom holokausta”.Sud je ove sedmice odbacio Kepirovu tu`bu. [andoru Kepiru ovo nije prvo su|ewe u `ivotu. Krajem rata on je pred ma|arskim sudom dva puta osu|en na deset, odnosno 14 godina zatvora zbog zlo~ina po~iwenih u Novom Sadu, ali je pobegao u Argentinu i tamo vi{e od pola veka proveo na slobodi.

Na pitawe sudije da li je ranije osu|ivan, Kepiro je odgovorio odri~no, navode}i da ne zna ni{ta o presudama koje su, navodno, izre~ene protiv wega ~etrdesetih godina pro{log veka.

Nata{a Krstin

Vekari}: Pravio se da ne ~uje

SPO: Va`no je suo~ewe sa zlo~inima

– Biv{i kapetan ma|arske `andarmerije [andor Kepiro, optu`en za ratni zlo~in nad Srbima, Jevrejima i Romima u Novom Sadu u Drugom svetskom ratu, na su|ewu je poku{ao da se pravi da ne ~uje, ali je kasnije odustao od te namere – ispri~ao je zamenik srpskog tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari} Tanjugu.

– U samoj sudnici, Kepiro je prvo poku{ao da simulira da ne ~uje, onda je tu`ilac viknuo Kepirov, a on se okrenuo. Videlo se da simulira. Kasnije je odgovarao, videlo se da prati. Samo na{e prisustvo ovde zna~i podr{ku jevrejskim `rtvama jer na taj na~in prikazujemo jasno antifa{isti~ko opredeqewe na{e zemqe, kao predstavnici wenih institucija.

Ukazuju}i na atmosferu u sudnici, Vekari} je istakao da je dobra saradwa i simboli~no prikazana, s obzirom na to da je srpski tu`ilac Vuk~evi} sedeo neposredno pored tu`ioca koji je predstavqao ma|arsku optu`nicu.

Srpski pokret obnove ocenio je ju~e da je od neprocewive va`nosti da [andor Kepiro, optu`en za u~e{}e u ubistvima Srba, Jevreja i Roma u Novom Sadu 1942. godine, kona~no bude suo~en sa zlo~inima za koje je optu`en i da ne izmakne ruci pravde. Portparol SPO-a Nemawa Starovi}, koji je prisustvovao po~etku su|ewa Kepirou u Budimpe{ti, izjavio je da je od neprocewive va`nosti da Kepiro kona~no bude suo~en sa zlo~inima, kao {to je to bio slu~aj s poglavnikom ma|arskih fa{ista Miklo{em Hortijem, zbog ~iwenice da su pune razmere fa{isti~ke racije sprovedene u [ajka{koj oblasti januara 1942. godine, decenijama skrivane od o~iju javnosti.

U saop{tewu SPO-a se navodi da je „slu~aj Kepiro” aktuelizovan nakon posete tada{weg ministra spoqnih poslova Srbije Vuka Dra{kovi}a Izraelu 2006. godine, kada je u Centru „Simon Vizental” dobio predmete trojice nacisti~kih zlo~inaca iz Drugog svetskog rata – usta{a Milivoja A{nera i Ive Rojnice, kao i hortijevskog `andarma [andora Kepira.

Zurof: Bitan dan za pravdu – Su|ewe biv{em kapetanu ma|arske `andarmerije [andoru Kepiru (97), koje je ju~e po~elo u Budimpe{ti, predstavqa „veoma va`an dan za pravdu, veoma va`an dan za novosadske `rtve – izjavio je Tanjugu direktor jerusalimskog centra „Simon Vizental” Efraim Zurof.

To je, po Zurofu, po~etak kraja dugih i te{kih napora, koji su zapo~eli pre vi{e od ~etiri godine, da se Kepiro stavi pred lice pravde.

– Danas je moje srce sa `rtvama i wihovim porodicama – istakao je Zurof, i dodao da je ispunio obe}awe da }e u~initi sve {to mo`e da pred lice pravde dovede

qude koji stoje iza krvoproli}a u Novom Sadu 1942. godine.

Izraziv{i zadovoqstvo {to je su|ewe po~elo, Zurof je istakao da ono {aqe mo}nu poruku da odgovorni za po~iwene zlo~ine, kao {to je ovaj, iako mnogo godina nakon wih, ipak stoje pred licem pravde.

14

lov

petak6.maj2011.

PRO[LOG PETKA U KRAGUJEVCU

Osnovan Lova~ki savez centralne Srbije U Kragujevcu je pre nedequ dana - 29. aprila na sve~anoj, Osnova~koj skup{tini, osnovan Lova~ki savez centralne Srbije, koji je okupio ve}inu od 38 lova~kih udru`ewa iz [umadije, Ra{ke

takvim ~inom nije bilo potrebe jer su se svi problemi, da je bilo voqe, mogli re{iti u LSS - u... [ta je od ovih pretpostavki bli`e realnosti, pokaza}e period koji je pred nama.

Osniva~ka skup{tina LSCS

oblasti i delova Sanxaka. U ovoj novoformiranoj lova~koj organizaciji nisu se na{la lova~ka udru`ewa iz Lapova, Tutina i Novog Pazara, a ona pripadaju ovoj lovnoj oblasti. Predsednik ove organizacije je iskusni lovni radnik To mi ca Ra do sa vqe vi}, nekada potpredsednik Lova~kog saveza Srbije. [ta to zna~i za budu}nost srpskog lovstva, u lova~koj javnosti postoje opre~na mi{qewa. Neki u tome ne vide ni{ta lo{e, naprotiv: smatraju da je decentralizacija u lovstvu nu`na i dobrodo{la, da je to trend novog doba u kom je centralisti~ki sistem trom i nefunkcionalan, da treba uva`iti specifi~nosti regiona i `equ lovaca da se organizuju na na~in na koji smatraju da }e im doneti boqitak, da se time ne slabi mo} i uloga Lova~kog saveza Srbije... Sa druge strane, postoje mi{qewa da je osnovawe Lova~kog saveza centralne Srbije ~in koji u sebi ima i separatizam, da se tako nepotrebno slabi i razjediwuje LSS, da je cela stvar pravno neutemeqena, da za

Tomica Radosavqevi} i lovni radnici centralne Srbije, isticali su da je ova organizacija osnovana kako bi se, pre svega, pove}ao fond divqa~i, kako bi lovstvo te oblasti napredovalo, kako bi mnoge stvari lak{e i boqe funkcio-

Aktuelni predsednik Lova~kog saveza Vojvodine prof. dr Mi lo{ Be u ko vi}, koji je kao gost bio na skupu, smatra da [umadinci mogu i treba da se ugledaju na „vojvo|ansku lova~ku lokomotivu” koja lovstvo Srbije vu~e napred. Po wemu, osnivawem LSCS ne}e se oslabiti LSS, koji treba da ostane krovna organizacija lovaca Srbije.

Ispred Lova~kog saveza Srbije skupu su prisustvovali sekretar Alek san dar ]e ra ni} i predsednik Skup{tine Mar ko Ti ca. ]erani} je osnivawe ovog saveza nazvao „pucwem u prazno”.

- Osnivawe LSCS je pravno neutemeqeno, jer Statut LSS ne poznaje ovakav na~in osnivawa „podsaveza”. Da budem sasvim jasan: niko u LSS, kao ni predsednik dr Zo ran Po po vi}, nije protiv osnivawa regionalnih saveza, ali to mora biti jasno i precizno regulisano. Konkretno: {ta sa udru`ewima koja ne `ele da budu ~lanice regionalnih saveza? Kako }e se finansirati takvi savezi, a kako LSS? Od tri problema (finansirawe, stru~na slu`ba, organizacija) na ovaj na~in samo je problem organizacije re{en do pola - rekao je ]erani}.

SUTRA U NOVOM SADU

Vojvo|ani biraju predsednika LSV Lova~ki savez Vojvodine sutra }e dobiti novog predsednika, na Izbornoj skup{tini ove organizacije koja po~iwe u 10 ~asova u Novom Sadu, u prostorijama Zavoda za za{titu pri-

rode. Kandidati za prvog ~oveka LSV su dvojica iskusnih lovnih radnika - Mi lan Pa `in, predsednik LU „Zrewanin” i Dra gan To do ro vi}, predsednik LU „Senta”.

Pored prvog ~oveka vojvo|anskih lovaca, delegati Skup{tine izabra}e i ~lanove Upravnog i Nadzornog odbora, kao i Suda ~asti.

D. Kn.

KAPITALAN ULOV U LU „SUBOTI^KA PE[^ARA”

Foto: J. Pap

Kraj Subotice pao srnda} od 159,75 poena Sjajan trofej, po svoj prilici rekordan u ovogodi{woj lovnoj sezoni na srnda}e u Srbiji, odstreqen je u ponedeqak 2. maja kraj Subotice!

Turista iz Nema~ke Jo han Laj, koji je doputovao specijalno zbog ovog srnda}a, odstrelio je kapitalca koji je ocewen sa 159,75 poena.

Kako smo saznali u Lova~kom udru`ewu „Suboti~ka pe{~ara”, trofejno grlo je odstreqeno u ranim jutarwim ~asovima, u reviru „Mala Bosna”. Stru~ni pratilac u lovu bio je Ti ho mir Ki jac.

D. Kn.

NOVINA U LOVA^KOJ LITERATURI

„Mediji u lovstvu i lovnom turizmu” Delegati i gosti

nisale. Istaknuto je, tako|e, da lovci ovog Saveza `ele da Lova~ki savez Srbije i daqe bude glavna organizacija srpskih lovaca.

Kako }e funkcionisati LSCS i kakav }e uticaj imati na lovstvo u Srbiji, pokaza}e bliska budu}nost.

D. Kne`i}

ZANIMQIV ULOV NA SEVERU BANATA

Trorogi trofej u Banatskom Aran|elovu U prole}nom odstrelu trofej nih srn da }a u lo vi {tu Lo va~ kog udru `e wu „Ko ~o vat” iz Banatskog Aran|elova do sada je ispuwena polovina plana. Od 47 grla planiranih za odstrel u ovoj sezoni, na ni{anu se na{lo 24, od kojih je jedan sa zlatnim i ~etiri sa bronzanim trofejima.

Zla to oce we no sa 137,82 CIC poena bruto mase 546 grama palo je u ataru Sigeta, a od stre lio ga je gost iz Austrije. Pored Sigeta dobar u~inak gostiju iz Austrije, ^e{ke, Hrvatske i doma}ih lovaca bio je u potesima Ko~ovat i Novi majur.

Lovac Du {ko Vran ko vi} iz Sigeta, koji je i pratilac gostiju prilikom izlaska u ovda {wem bo ga tom lo vi {tu, pri~a da je posebno zanimqiv zabele`en odstrel srnda}a u potesu Novi majur u ataru Banatskog Aran|elova, kada je

dnevnik

gost iz Hrvatske odstrelio grlo koje je imalo tri roga.

Taj trofej ocewen sa skromnih 90,18 CIC-poena, vi{e je obradovao gosta iz Hrvatske nego da mu je na ni{an do{ao vred ni ji, upra vo zbog svo je specifi~nosti.

- Retkost je da srnda}u izraste i tre}i rog, pa to mnogi lov ci na tro fe je zna ju mnogo vi{e da cene, jer je trofej sa deformacijom rogova za wih zanimqiviji i od zlatnog trofeja. U ovom slu~aju u pitawu je bio stariji srnda}, kojem je najverovatni je zbog ne kog po re me }a ja iz ra stao rog vi {e. Za sve u~esnike ovaj trofej je bio po seb na atrak ci ja - pri ~a Vrankovi}.

Predsednik LU „Ko~ovat” Cvet ko Jeg di} ka`e da je stawe srne}e divqa~i zadovoqavaju}e, mnogo boqe nego {to je to konstatovano prilikom prvobitnog utvr|ivawa broj-

nog stawa, kada je umesto ranijih 1.056 konstatovano da ima svega 738 grla. Jegdi} napo mi we da zbog ne po se ~e ne kukurzuzovine, bujnije vegetacije i rastiwa brojawe nije moglo realno da se obavi, pa }e se napraviti rebalans plana. Lane je LU „Ko~ovat” od lovnog turizma ostvarilo prihod od 4,5 miliona dinara, a u ovoj godini o~ekuje se oko {est miliona dinara.

- Sredstva ula`emo u unapre|ewe lovi{ta pa smo pustili u pogon tri vetrewa~e pomo}u kojih se voda vu~e u pa{arnike, a u ataru odr`avamo i ~etiri bunara samotoka, tako da divqa~ uvek ima dovoqno vode. Planiramo nastavak ulagawa u objekat lova~ kog do ma u Ba nat skom Aran|elovu, kako bi obezebdili {to boqe uslove za prihvat go sti ju i una pre |e we lovnog turizma - saznajemo od Jegdi}a.

M. Mitrovi}

NASTAVQEN TRAGI^NI NIZ

Smrt u krivolovu kraj Be{enova~kog Prwavora Milo{ V. (25) iz La}arka usmr}en je hicima iz pu{ke prilikom nedozvoqenog lova u Fru{koj gori, potes Be{enova~ki Prwavor u ponedeqak 2. maja, saop{teno je iz Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici.

Policija je li{ila slobode i odredila meru zadr`avawa dvojici mu{karaca koji su se nalazili u dru{tvu nastradalog i preduzima intenzivne

mere kako bi utvrdila sve okolnosti vezane za ovaj doga|aj.

Milo{ V. usmr}en je posle 16 ~asova, a uvi|aj na licu mesta izvr{io je istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, u prisustvu zamenika vi{eg javnog tu`ioca i policijskih slu`benika Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici.

N. J.

„Lov ci ubi li ba bi nog ko wa.

Ze len ko ni je di vqa svi wa, ali je ne pa `qi vim lov ci ma ta ko iz gle dao, pa su ga gre {kom upu ca li... Lov ci - go mi la uglav nom ja ko de be lih ma to rih al ko ho li ~a ra... Lov ci su ubi ce i tre ba za bra ni ti lov...” samo su neki od napisa u dnevnim listovima i internet portalima u Srbiji koji izve{tavaju o lovu i lovcima, {to dovoqno govori o iskrivqenoj, nerealnoj i ~esto tendecioznoj slici koja prati lovce u Srbiji. Zato ju~e promovisana kwiga „Mediji u lovstvu i lovnom turizmu” autora dr Vla di mi ra Ba ro vi }a, docenta na novosadskom Filo zof skom fa kul te tu, pred -

Dr Vladimir Barovi} Foto: R. Hayi}

stavqa veliko osve`ewe u literaturi koja se bavi odnosom lovstva i medija.

Kwiga „Mediji u lovstvu i lovnom turizmu“ je prva monografija na ovim prostorima koja izu~ava odnos elektronskih i {tam pa nih me di ja sa lovnim turizmom, po kome su Novi Sad i Vojvodina bili nadaleko poznati. Autor iznosi bogatu istoriju na{ih lova~kih medija, obra|uje i lova~ka glasila u regionu, a poseban akcenat stavqa na zna~aj i ulogu savremenih medija u promociji Novog Sada, Vojvodine i Srbije kao po`eqne turisti~ke destinacije.

D. Kn.

SPORT

c m y

dnevnik

petak6.maj2011.

15

ME\UNARODNI RUKOMETNI TURNIR „RASTIMO - TROFEJ GRADA NOVOG SADA”

Slika za pam}ewe

Slovenci hvale doma}ine Zbog ve li kog bro ja u~e sni ka, a sa mim tim i utak mi ca, sve ~a no za tva ra we tur ni ra po ~e lo je u 18.45 ~a so va po sled weg da na(po ne de qak), ka da je bi lo i pred vi |e no.Zbog oba ve za sve ~a no sti ni su pri su stvo va le eki pe Ve le wa i Ceq skih me sni na.

Me |u tim, Slo ven ce je re pre zen to va la `en ska eki pa [em pe te ra pri Go ri ci ko ja je osta la do sa mog kra ja, pri mi la pri zna wa na op {te za do voq -

Entuzijazam i profesionalnost Ni je na od met jo{ jed nom pod se ti ti da su me |u na rod ni fe sti val ru ko me ta or ga ni zo va li Grad ski ru ko met ni sa vez No vog Sa da i RK Ra sti mo, uz su or ga ni za to re ru ko met ne klu bo v e Voj v o d i n a, Ju g o v i}, Me ta lac i Pe trov, a pod po k ro v i t eq s tvom Gra d a No v og Sa d a tj. Grad s ke upra ve za sport i omla di nu.

Po dr {ku ma ni fe sta ci ji pru `i li su i RSV i RSS, u o~e ki va wu da }e sle de }e go di ne to bi ti iz ra `e ni je, po g o t o v o ako tur n ir ugra de u svo je pla no ve i pro gram ske ak tiv no sti za sle de }u go di nu.

Sa rad ni ci u re a li za ci ji ovog pro jek ta su bi li Sa vez za {kol ski sport i olim pij sko vas pi ta we gra da No v og Sa d a, osnov n e {ko le „\u ra Jak {i}” iz Ka }a i „Jo `ef Ati la” iz No vog Sa da. I na kra ju, ne ma we va `ni, pra vi pri mer en tu zi ja zma i bri ge ma ni fe sto va li su qu di iz po li cij ske upra ve No vog Sa da ti me {to su vo di li bri gu o bez bed no sti svih u~e sni ka, tri da na svih 24 ~a sa, u ha la ma, u ho te li ma i pan s i o n i m a gde su bi l i sme {te ni.

Hu ma nost su po tvr di li i rad ni ci Do ma zdra vqa No vi Sad de `u ra ju }i i po 13 sa ti dnev no, a na ro ~i to slu `ba Hit ne po mo }i, ko ja je u pet slu ~a je va sti gla na po ziv u re kor nom ro ku.

stvo a na ro ~i to dva de se tak ro di te qa ko ji su bi li u prat wi de voj ~i ca.

- Ka ko smo do ~e ka ni i ova tri da na go {}e ni, kao i zbog po stig nu tih re zul ta ta jed no stva no smo mo ra li da sa ~e ka mo kraj ove div ne ma ni fe sta ci je.

Do ma }i ni su bi li div ni a or ga ni za ci ja bes pre kor na - is ta kao je {ef de le ga ci je i pred sed nik slo ve na~ ke eki pe Iz tok Grun tar.

To kom sve ~a nog za tva ra wa tur ni ra vi |e na je za i sta pre div na sli ka, za pam }e we, s ob zi rom da su tri bi ne i te ren bi li pre pla vqe ni sto ti na ma de voj ~i ca i de ~a ka. U~e sni ke je po zdra vio ~lan Grad skog ve }a za du `en za sport Alek san dar Kra vi}, uz za hval nost eki pa ma na u~e {}u, kao i osta lim ak te ri ma, a po seb no ru ko met nim pre ga o ci ma, od ko jih su mno gi dobili na gra de. Tur nir je za tvo ri la pred sed ni ca Or ga ni za ci o nog od bo ra So wa Kon ~ar-Ni ~i}, na ~el ni ca Upra ve za sport i omla di nu gra da Novog Sa da, is ta kav {i da je tro dnev no tak mi ~e we oprav da lo sva o~e ki va wa.

Ujed no, bi la je ovo sjaj na pred u ver t i r a za se n i o r s ko Evrop s ko pr ven stvo ru ko me ta {a (odr `a }e se u No vom Sa du u ja nu a ru sle de }e go di ne), po {to je mo gu }e da }e se uver ti ra odr `a ti de cem bra ove go di ne.

DIREKTOR TURNIRA MILIVOJ JAK[I]

Ima ~ime da se hvalimo Di rek tor me |u na rod nog ru ko met nog tur ni ra „Ra sti mo - Tro fej gra da No vog Sa da” bio je Mi li voj Jak {i}. Ura dio je ve li ki po sao, bez su vi {e eks po ni ra wa, pra vi ~o vek iz sen ke, ka ko ga pro zva {e u~e sni ci tur ni ra a po la zni ci pro {lo go di {wih sme na RK Ra sti mo. Ne po sred no po za vr {et ku tak mi ~e wa di rek tor je re kao: - [ta da ka `em po sle se dam sa ti spa va wa to kom po sled we tri no }i - po la u {a li, po la u zbi qi ka `e Jak {i}. - Ima mno go to ga le pog i im pre siv nog o ~e mu va qa pri ~a ti, kao na pri mer ka da se slo `e sve koc ki ce i je din stve no kre ne u pro je kat za no vo ad ske ru ko met ne rad ni ke - vo lon te re ne ma za dat ka ko ji ne }e za vr {i ti.

Ne pod ce wu ju }i nov ~a nu po mo} obe }a nu od Grad skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu bez ko je se tur nir ne bi ni odr `ao, is ti ~em je dan za ni mqiv de taq: ka da se ta ci fra po de li na broj da na i u~e sni ka tak mi ~e wa is pa da da je na

jed no de te utro {en 121 di nar dnev no (koliko ko{ta jedna kafa u boqem novosadskom kafi}u), a ma ni fe sta ci ja je bi la, po op {tim oce na ma, vr hun ska. Ho }u da ka `em da se i sa ma lo pa ra mo `e or ga ni zo va ti kva li tet na sport ska pri red ba i pod vla ~im da je

Mediji

Sve za goste

Ovu ma n i f e s ta c i j u su pra ti li broj ni me di ji, a u za vi sno sti od ure |i va~ ke po li ti ke ima la je i raz li ~i t i tret m an. Iz d va j a m o Dnev nik, Na ci o nal ni gra |an ski, Sport ski `ur nal, Sport, jav ne ser vi se Voj vo di ne i Sr bi je, No vo sad sku te le vi zi ju, Pa no ni ju, Ka nal 9, Sport ne tvork...

U~e sni ci i go sti tur ni ra su bi li sme {te ni u ne ko li ko no vo sad skih ho te la i pan si o na. Pri li ku za do ka zi va we ima li su svi, s tim {to su je ne ki kva li tet ni je od dru gih i is ko ri sti li. Na i me, u ho te lu „Sta ri kro vo vi„ sva ko dnev no su pu no let ni go sti, pre ili po sle do ru~ ka, ima li bes plat no ape ri tiv, ka fu, vo }e... Go sto prim stvo i tu ri sti~ ko-ugo sti teq ska pro nic qi vost do {li su do iz ra `a ja na ro ~i to ka da su go sti na ras po la ga we do bi li mi ni bus za pre voz do ha la na Sla noj ba ri, Te le pu, Fu to gu i Ka }u.

Efek ti to ga su se br zo po ka za li. Je dan broj slo ve na~ kih eki pa, ko je su bi le sme {te ne u po me nu tom objek tu, ve} je re zer vi sa lo sme {taj za slede }u go di nu.

grad ska vlast ima la slu ha ka da se ukqu ~i la u ovaj pro je kat de ~i je ra do sti.

Jak {i} se na da da ni ko me or ga ni za tor ne }e osta ti du `an, po seb no ako po kra jin ski se kre ta ri jat nov ~a no u~e stvu je bar sa pe de set od sto od ono ga {to je dao Grad.

- Ka da vi dim svu ovu po zi tiv n u eve n r g i j u od g o v or n o tvr dim da bi ve} do go di ne mo gli da ima mo naj bo qi i naj ma sov n i j i tur n ir ove vr s te u Evro pi, pod pret po stav kom da dr `av no mi ni star stvo i po kra jin ski se kre ta ri jat nov ~a no sta nu uz ra me na {im grad skim ~el ni ci ma.

Da li ste za do voq ni u~i we nim?

- Ka ko da ne bu dem za do vo qan? Za i sta ima ~i me da se hva l i m o.Na p ri m er, pro ~ i t ao sam da je na po sled wa dva ko la mu { kih su p er l i g a { a pro s ek gle da la ca po utak mi ci bio oko 150, a mi smo na tur ni ru ima li to li ko sko ro na sva koj od 200 utak mi ca, a na od lu ~u ju }im za pla sman i na mi ni ru ko me tu i po ~e ti ri-pet pu ta vi {e - s po no som je is ta kao Mi li voj Jak {i}.

Tekstovi: Jovo Gali} Fo to: Branko Lu~i}

^estitke Sa m o ne k o l i k o mi n u t a po za tva ra wu tak mi ~e wa na sajt tur ni ra po ~e le su da sti `u ~e stit ke. Iz dva ja mo tri ko je su re gi stro va ne u pr vih po la sa ta: * Ve li ko hva la za sjaj no or ga ni zo van tur nir (Pa ri zan iz I|o {a) * ^e sti ta mo na od li~ no ura | e n om ve l i k om po s lu (Slo ga iz Pr wa vo ra) * U po vrat ku sa tur ni ra auto bu som se ori la pe sma de ce kao da smo osvo ji li me da qu na svet skom pr ven stvu - iskre no za nas to i je ste bi lo SP u sva kom po gle du. ^e sti ta mo na ide ji i or ga ni za ci ji - za hval ni ro di te qi, de ca i tre ne ri RK Za je ~ar Is ti ~e mo da su se za na red ni tur nir ve} pri ja vi li Slo ga iz Hrt ko va ca, [e mpe ter, Lov }en, Slo ga iz Pe trov ca na Mla vi, Po `a re vac, Stu dent ski grad i Ve le we.

SPORT

petak6.maj2011.

U SUSRET FINALU KUPA SRBIJE: DU[AN TADI], IGRA^ GRONINGENA

Kup je Vo {in Fud bal sko maj s tor s tvo na go ve stio je u Sr bi ji, u dre su Voj vo di ne, a po tvr du je do bio u li gi ide al noj za sta sa va we ta le na ta u Ho lan di ji.

Kao ~lan Gro nin ge na Du {an Ta di} ko lo pre kra ja ima pu no raz lo ga za za do voq stvo: pr ri je asi stent li ge i naj bo qi fud ba ler Gro nin ge na po oce ni naj ver ni jih na vi ja ~a, a je se wa po lu se zo na bi la je naj u spe {ni ja u klup skoj isto ri ji.

- Imao sam do sa da 17 asi ste ni ci ja i se dam po stig nu tih go lo va. Imam tri asi sten ci je vi {e od Ver hu ka iz Den Ha ga i ~e ti ri od Xu xa ka iz PSV-a.

Ovog vi ken da je pa u za, a pr ven stvo se za vr {a va 15. ma ja. U po sled wem ko lu Gro nin Du {an Ta di} odu {e vio Ho lan |a ne gen do ~e ku je PSV, a Utreht je do ma }in AZ Alk ma ru. moj tim }e bi ti ~e tvr ti i i Uko li ko oba do ma }i na po be de, igra }e Li gu Evro pe. U su prot nom, igra }e mo plej-of za pe to me sto ko je vo di u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe - u da hu ka `e Re pre zen ta ci ja Ta di} ko jeg ugo vor za Gro nin gen ve `e jo{ dve plus dve go di ne.

Du {an Ta di} bio je stan U raz go vo ru za na{ list Ta dard ni ~lan omla din ske i di} is ti ~e da ni je po gre {io mla de re pre zen ta ci je Sr bi {to je od ne ko li ko po nu da mi nu je, a sa da sa 22,5 go di ne na da log le ta iza brao Gro nin gen. se i po zi vu u A tim.

- Mo `da je bi lo i fi nan sij - Se lek tor Pe tro vi} me ski bo qih po nu da, ali od la zak ne po zna je. Ima vre me na da u Ho lan di ju bio je pun po go dak. me upo zna. @e lim sa mo da Po tvr di lo se da na ma iz Sr bi do bi jem {an su, a on da je na je od go va ra ta li ga i na ~in me ni ho }u li us pe ti da je is igre. Do ~e kan sam kao po ja ~a ko ri stim. Igra }e Sr bi ja we, na vi ja ~i su skan di ra li mo pri ja teq ske me ~e ve i pri je ime ve} na pr voj utak mi ci i rod no je da se na dam po zi vu ja sam im se odu `io do brim po sle od li~ ne se zo ne u Gro igra ma, asi sten ci ja ma i go lo nin ge nu - ka `e Ta di}. vi ma. Sta di o ni su pu ni, u`i -

vam dok igram, ras te re }en sam i ve} su po ~e le da sti `u po nu de ve }ih klu bo va, ne sa mo iz Ho lan di je, ve} i iz fud bal ski ja ~ih evrop skih li ga - ve li Ta di}, uz na po me nu da ni ma lo lak je zik od li~ no raz u me, a da ga sve bo qe i go vo ri.

Pri ~u, na rav no, okre }e mo ka No vom Sa du i Voj vo di ni.

- Pra tim re zul ta te mog biv {eg klu ba. Dra go mi je da mom ci od li~ no gu ra ju i u pr ven stvu i u Ku pu. Do {lo je vre me da se tri jum fu je u naj ma sov ni jem tak mi ~e wu. Ja sam igrao dva fi na la i oba iz gu bio. Vaq da }e Br ka i dru go vi bi ti ove go di ne bo qe sre }e. @ao mi je {to ne }u mo }i da pri su stvu jem fi na lu zbog oba ve za u klu bu i pri pre ma za po sled we ko lo, ali }u sva ka ko bi ti uz Voj vo di nu tog 11. ma ja po ru ~u je Ta di}.

Dra go mu je da ~u je da u Alek san dru Ka ta i ju do bi ja do stoj nog na sled ni ka.

- ^u jem da i Bo ske (Ste va no vi}) igra iz van red no, pa on da Vuk i Me da...Dra go mi je {to Voj vo di na ima oslo nac u igra ~i ma iz sop stve ne {ko le i ta kav pri laz mo ra da do ne se re zul tat - ka `e Ta di}.

Re cept za po be du vi di u sle de }em: - Imam uti sak da Voj vo di na odav no ni je ima la ta ko do bru od bra nu, ko ja du go mo `e da odr `i nu lu. Sa dru ge stra ne, na dam se da ve zni red i na pad ima ju do voq no mo }i da nad mu dre cr nobe le i ob ra du ju na vi ja ~e, ko jih }e, ko li ko ~u jem, bi ti vi {e ne go u pret hod ne dva fi na la u ko ji ma sam u~e stvo vao. Uosta lom, oba pu ta smo iz gu bi li od Cr ve ne zve zde, a iz gle da da Par ti zan vi {e od go va ra Voj vo di ni, jer `e li da se nad i gra va. Na dam se da }e se mo je prog no ze is po sta vi ti kao ta~ ne 11. ma ja - po ru ~io je Du {an Ta di}.

S. Savi}

dnevnik

c m y

16

FSS UGOVORIO LETWU TURNEJU

Or lo vi idu u Ko re ju, pa u Austra li ju Fud b al s ka re pre z en ta c i j a Sr bi je od i gra }e po ~et k om ju n a dve pri ja teq ske utak mi ce, pr vu pro tiv Ju `ne Ko re je 3. ju na, a ~e ti ri da na ka s ni j e i pro tiv Austra li je, obe u go s ti ma. U Mel bur n u, 7. ju n a, Austra li ja - Sr bi ja! ^e ti r i da n a pre to ga, ob ja vqe no je na k nad n o, „or lo vi” }e go sto va ti u Ju `noj Ko re j i. Fud b al s ki sa vez Sr bi je do go vo rio su se Ko rej ci ma i Austra li jan c i ma oko od i gra va wa pri ja teq skih utak mi ca za ne {to vi {e od me sec da na.

Kra si} propustio ko lo sal nu {an su na Svet skom pr ven stvu pro tiv Austra li je Su s ret sa Ju `nom Ko re jom bi }e od i gran sa ma. Me~ sa „ken gu ri ma” bi }e li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven po ~et kom u 13 ~a so va po na {em od i gran na sta di o nu „Iti had”, stvo 2012. go di n e, su k o b i ma vre me nu na sta di o nu „Seul San - ko ji mo `e da pri mi 53.371 gle - unu tar Sa ve za, kon fron ta ci ji gam”, ka pa ci te ta 64.677 me sta. da o ca, a o~e ku je se ve li ka po dr - sa me di ji ma i od la sku ne ka da Re~ je o mo der nom zda wu ko je je {ka na {em dr `av nom ti mu od omi qe nog se lek to ra. sa gra |e no za {am pi o nat sve ta srp skih ise qe ni ka.

Se lek tor Austra li je Hol ger 2002. go di ne u Ja pa nu i Ju `noj Bi }e to no vi su sret „ken gu - Osi ek re kao je da je za do vo qan Ko re ji, a na ko me me ~e ve kao ra” i „or lo va” za go di nu da na {to }e we gov tim igra ti pri ja do ma }in igra lo kal ni pr vo li - po sle onog ko ji nam i da qe sto - teq sku utak mi cu pro tiv eki pe ga{ FK Seul. ji kao kost u gr lu. Se }a te se, ka ka va je Sr bi ja, po {to mo ra Po sled wii put na {i naj bo - na rav no, da smo sa Austra li jom sprem no da do ~e ka kval fi ka ci qi fud ba le ri igra li su sa Ju - igra li u po sled wem, tre }em, je za Svet sko pr ven stvo 2014. `no ko rej ci ma go di nu i po da na ko lu Gru pe D na Svet skom pr - go di ne u Bra zi lu. u Lon do nu, a taj su sret za vr {en ven stvu u Ju `noj Afri ci, da Re pre zen ta ci ja Sr bi je tre je re zul ta tom 1:0 u ko rist Sr - nam je bio po tre ban bod za pro - nut no za u zi ma 16. me sto na FI bi je. la zak da qe, ali smo iz gu bi li i FA rang li sti, dok je Austra Od mah po za vr {et ku utak mi - vra ti li se ku }i. To je ujed no li ja na 20. me stu. Ugo va ra wem ce u glav nom gra du Ju `ne Ko re - bio po ~e tak kra ja ere Ra do mi ra utak mi ca sa Ju `nom Ko re jom i je, iza bra ni ci se lek to ra Vla - An ti }a na klu pi na {eg dr `av - Austra li jom FSS je za o kru `io di mi ra Pe tro vi }a op tu to va }e nog ti ma, jer je at mos fe ra u i ka l en dar re p re z en ta tiv n ih u Mel burn, gde ih 7. ju na od oko re pre zen ta ci je bi la to li - oba ve za za 2011. go di nu, po {to 11.30 ~a so va po na {em vre me nu ko na ru {e na, da je sve re zul ti - je ra ni je za ka zan me~ sa Ru si jom o~e ku je duel sa Austra li jan ci - ra lo po sr ta wem na star tu kva - 10. av gu sta u Mo skvi.

IZ FK VOJVODINA

U ^a ~ak s re zer vi sti ma?

Di le ma ko ja vla da u stru~ nom {ta bu FK Voj vo di na de fi ni tiv no }e bi ti ot klo we na da nas.

No vo sa |a ne su tra u ^a~ ku ~e ka pr ven stve ni duel 26. ko la Je len su per li ge s Bor cem, a u sre du 11. ma ja na be o grad skoj Ma ra ka ni, me~ go di ne - fi na le Ku pa Sr bi je s Par ti za nom.

U ta kvoj si tu a ci ji tre ba po vu }i naj bo qi po tez i ras po re di ti sna ge. Pri o ri tet sva ka ko ima Kup, jer tro fej u na {em naj ma sov ni jem tak mi ~e wu ni ka da ni je sti gao u No vi Sad.

S dru ge stra ne, u FK Voj vo di na sma tra ju da ima ju 25 vr lo do brih igra ~a i da ko god do bi je {an su su tra na sta di o nu kraj Mo ra ve, tre ba lo bi da do pri ne se po voq nom re zul ta tu. I pro {le go di ne uo~i fi na la Ku pa Sr bi je Voj vo di na je igra la s Bor cem u ^a~ ku i ta ko |e iz ve la kom bi no van tim. Na `a lost, taj po tez ni je joj se is pla tio u fi na lu jer je Cr ve na zve zda bi la bo qa - 3:0.

Kon trol ni me~ sa Cr ve nom zve zdom s Vi dov dan skog na se qa

(7:1), na go ve stio je da bi Zo ran Mi lin ko vi} mo gao da po de li sna ge. Po sta va ko ja je igra la u pr vom de lu, uz La ze ti }a, Abu ba ka ra i Br ki }a mo gla bi da bu de ~u va na za Par ti zan, dok bi igra ~i iz dru gog po lu vre me na, uz ne ko li ci nu iz pr vog, su tra mo gli na meg dan ^a ~a ni ma.

U sva kom slu ~a ju da na {wi dan i kon fe ren ci ja za no vi na re, ka da }e Zo ran Mi lin ko vi} i fud ba le ri po no vo „pro go vo ri ti”, da }e ja san od go vor.

S. S.

VO [A PO ZI VA NA VI JA ^E NA FI NA LE KU PA 11. MA JA: Marketin{ka slu`ba FK Vojvodina odavno nije bila ovako anga`ovana. Razlog je jasan: bli`i se me~ finala Kupa Srbije s Partizanom, 11. maja na beogradskoj Marakani. Klub je trebovao 3.500 ulaznica za isto~nu tribinu i obezbedio prevoz za sve koji `ele bodre crvno-bele na putu ka prvom peharu namewenom pobedniku na{eg najmasovnijeg takmi~ewa. Simpatizeri se pozivaju putem bilborda, kojih je postavqeno deset u Novom Sadu (kod satelitske i limanske pijace, na ulazu u Novi Sad iz pravca Rumenke, kod Najlon pijace, na uglu Hajduk Veqkove i Novosadskog sajma...). Od ju~e se navija~i animiraju i preko ~etiri info-{tanda (na ulazu u „Spens” do isto~ne tribine „Kara|or|a”, uglu kod Futo{ke pijace, u centru kod kafea ”Tr~ika” i uglu Zmaj Jovine i Dunavske ulice). Devojke u crveno-belim dresovima informi{u sve zainteresovane o na~inu preuzimawa (besplatnih) ulaznica i prevozu do Beograda. Dakle, sve je organizovano, jo{ samo da fudbaleri Vojvodine i trener Milinkovi} u sredu budu na visini zadatka...

S. S. Foto: N. Stojanovi}

SPORT

dnevnik

JE LEN SU PER LI GA – 26. KO LO

EVROP SKO PR VEN STVO U FUD BA LU ZA IGRA ^E DO 17 GO DI NA

Pe tak

BE O GRAD: Par ti zan - BSK Bor ~a

19

Su bo ta

BE O GRAD: OFK Be o grad - Cr ve na zve zda ^A ^AK: Bo rac - Voj vo di na LU ^A NI: Slo bo da Po int Se voj no - Ja vor KRA GU JE VAC: Me ta lac (GM) - ^u ka ri~ ki

15 (Are na) 17 17 17

Ne de qa

KU LA: Haj duk - Ja go di na BE O GRAD: Rad - Sme de re vo

17 17 (RTS)

Uto rak

IN \I JA: In |i ja - Spar tak Zla ti bor vo da 1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Spar tak ZV 6. Ja vor 7. Sme de re vo 8. Slo bo da PS 9. OFK Be o grad 10. BSK Bor ~a 11. Bo rac 12. Ja go di na 13. In |i ja 14. Me ta lac 15. Haj duk 16. ^u ka ri~ ki

25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25

21 20 18 12 9 9 8 9 10 7 6 7 5 5 4 0

2 2 5 9 9 9 10 7 4 8 10 6 5 4 6 4

(17) 2 3 2 4 7 7 7 9 11 19 9 12 15 16 15 21

63:18 46:13 40:10 33:15 26:19 19:19 23:25 28:31 22:25 20:30 16:26 19:26 23:41 15:33 18:35 8:53

65 62 59 45 36 36 34 34 34 29 28 27 20 19 18 4

U 27. ko lu (14. i 15. ma ja) sa sta }e se - NO VI SAD: Voj vo di na Spar tak Zla ti bor vo de, KRA GU JE VAC: Me ta lac (GM) - In |i ja, BE O GRAD: BSK - Haj duk, BE O GRAD: ^u ka ri~ ki - Slo bo da Po int Se voj no, IVA WI CA: Ja vor - Par ti zan, JA GO DI NA: Ja go di na OFK Be o grad, BE OG RAD: Cr ve na zve zda - Rad, SME DE RE VO: Sme de re vo - Bo rac.

PAR TI ZAN DO ^E KU JE BSK

Pobeda imperativ Zbog obaveza u finalu Kupa Srbije, naredne srede, fudbaleri Partizana utakmicu 27. kola Jelen superlige, na svom stadionu protiv BSK - a igraju danas.

Jasni su ciqevi {ampiona i u ovom me~u.

- Svaka utakmica do kraja sezone nam je kqu~na za odbranu titule, pa tako i ova. Oprez postoji jer kiks nas mo`e skupo ko{tati. Imamo kadrovskih problema, Lazevski je pod znakom pitawa kao i Kizito, koji se povredio u Jagodini. Sa{a Ili} je odradio trening, ali vide}emo koliko }e biti spreman da igra – ka`e trener crno – belih Aleksandar Stanojevi}.

U prvom delu sezone Partizan je lako rezultatski, ali ne i igrom pobedio BSK. [ef struke ovog puta o~ekuje druga~iji scenario.

- Igramo na doma}em terenu, protiv rastere}enog protivnika, pa o~ekujem otvoreniji me~.

Mi moramo da napadnemo i na-

dam se da }e nam to doneti pobedu. Pozivam grobare koji su bili sjajni u Jagodini da nas i sada podr`e i ponesu do pobede – o~ekuje Stanojevi} Od ve~itog derbija Partizan igra sve boqe. Da li je forma tako tempirana i koliko je zadovoqan izdanima svoje ekipe u ovoj polusezoni odgovorio je trener Beogra|ana.

- Te{ko je biti pravi u svakom me~u. Generalno sam zadovoqan ovim prole}em i pored kratke krize. U Jagodini smo igrali atraktivan fudbal, isto o~ekujem i do kraja {ampionata.

Osvrnuo se Stanojevi} i na finale Kupa sa Vojvodinom, u sredu.

- Vrlo va`an me~ za nas jer smo u prilici da osvojimo trofej. Igra}emo sa najja~im timom iako odmah posle toga nas o~ekuje presudna utakmica prvenstva, protiv Javora, u Ivawici.

I. La za re vi}

[PAN SKI AS SE OPRO STIO OD LI GE [AM PI O NA

Raul za sva vremena Raul Gonzalez Blanko oprostio se od u~e{}a u Ligi {ampiona ove sezone. [alke je nadigran u duelu sa Man~ester junajtedom u polufinalu, {to je, verovatno, ozna~ilo i opro{taj {panskog fudbalera od najelitnijeg takmi~ewa.

Raul, koji je ro|en 1977. godine, ostavio je neizbrisiv trag u Ligi {ampiona. U tom takmi~ewu debitovao je 1995. godine u dresu Real Madrida, a zatim je osvojio tri titule (u sezonama 1997/1998, 1999/2000. i 2001/2002).

On je igra~ sa najvi{e nastupa u ovom takmi~ewu - 144 me~a, i najvi{e datih golova - 71.

Iako je za sve bio {ok kada je pro{le sezone po dolasku na mesto trenera @ozea Muriwa u Real, Raul progla{en vi{kom u timu, [panac se bez mnogo pompe pomirio sa tom odlukom i preselio u Gelzenkirhen.

Sa [alkeom je napravio podvig, upisao jo{ pet golova i bio je najzaslu`niji za wihov plasman u polufinale Lige {ampiona. Muriwo je tako Raula spre~io da upi{e jo{ jedan uspeh i 15 godina zaredom bude igra~ koji je u najkvalitetnijem evropskom takmi~ewu nastupao igraju}i samo za jedan klub.

Ipak, on je postigao ne{to {to je do sada po{lo za nogom

17

petak6.maj2011.

Raul Gonzales

jo{ jedino Rajanu Gigsu - bio je strelac u Ligi {ampiona svake od tih 15 sezona. On je dve sezone zaredom (1999/2000. i 2000/2001) progla{avan najboqim strelcem Lige {ampiona, a tri puta najboqim igra~em (1999/2000, 2000/2001. i 2001/2002).

Raul se odavno zlatnim slovima upisao u istoriju Real Madrida, zvani~no najboqeg kluba 20. veka. Wihov je najboqi golgeter svih vremena sa 323 gola, igra~ sa najvi{e nastupa (741 utakmica), najboqi strelac u Primeri (228 golova), ali i najefikasniji igra~ „kraqevskog kluba” u Ligi {ampiona sa 66 pogodaka i sa najve~im brojem nastupa (132).

Ukupno u takmi~ewima pod okriqem UEFA on je zabele`io 73 pogotka... I jo{ mnogo toga...

Lete}e perje u In|iji Nova uzbu|ewa o~ekuju fudbalere do 17 godina na Evrop skom pr ven stvu koje se igra u ~etiri gra da Sr bi je: No vom Sadu, In|iji, Smederevu i Beogradu. Posle prvog kola u prednosti su Danci u A, odnosno Holan|ani u B grupi, s vidnim optimizmom takmi~ewe nasta vqa ju Fran cu zi, Englezi (A), ^esi, Rumuni (B), dok su na nuli po sle pre mi je re osta li Sr bi (A) i Nemci (B).

S obzirom na izre~ene ambicije i u~inak iz prvog duela, najte`e Po sta va Sr bi je ko ja je igra la s Dan skom per tr pe }e iz me ne isku{ewe o~ekuje reprezentaciju doma}ina. Srbija Dancima. Na{ tim je uzdrman, o~ekujem da, uz malo sre}e, moje sve nade polagala u me~ s Danali kapiten Uro{ Radakovi}, `emo i do plasmana u polufiskom koji je izgubila 2:3, pa da{toper Crvene zvezde, ka`e: nale EP. Pozivam zato navijanas treba da se vadi u me~u s tri- Iza nas je te`ak me~ s Dan~e da i u In|iji, kao {to je to kolorima. Dakle, jasno je da }e u skom. Dve na{e gre{ke posle bilo u Novom Sadu, ispune In|iji nekome da leti perje, orvo de }eg go la omo gu }i le su tribine i bodre nas u nastojali}ima ili galskim petlovima, Dancima da preokrenu rezul- wu da nadvisimo velikog rivaostaje da se vidi. tat. Bez obzira na poraz iz pr- la kakav je Francuska.

Srbija je uzdrmana porazom, ve utakmice, siguran sam da Strelac fantasti~nog gola ali i daqe veruje da mo`e do tremo`emo mnogo boqe da odiiz slobodnog udarca u me~u s }eg mesta u grupi koje joj donosi gra mo ne go na pre mi je ri.

Danskom, napada~ Kelna Vojno plasman na Svetsko prvenstvo u Francuzi i Englezi su rivali Je{i}, tako|e ne gubi nadu: Meksiku. Selektor Milovan za po{tovawe, ali ne gubim - Protiv Francuza moramo \ori} najavio je promene u timu veru u kona~an uspeh. I ne sa- da igramo jo{ boqe nego {to koji nije ispunio o~ekivawa javmo da verujem da mo`emo do smo to ~inili u prvom delu nosti i wegova li~na u susretu s tre }eg me sta u gru pi, ne go drugog poluvremena s Danskom.

A gru pa IN \I JA: Sr bi ja - Fran cu ska (da nas u 15) NO VI SAD: Dan ska - En gle ska (15)

1. Dan ska 2. Fran cu ska 3. En gle ska 4. Sr bi ja

1 1 1 1

1 0 0 0

0 1 1 0

0 0 0 1

3:2 2:2 2:2 2:3

3 1 1 0

U tre }em ko lu 9. ma ja (po ne de qak) igra }e - NO VI SAD: Dan ska - Fran cu ska (17.15), IN \I JA: En gle ska - Sr bi ja (17.15).

B gru pa SME DE RE VO: Ne ma~ ka - ^e {ka (17) BE O GRAD: Ho lan di ja - Ru mu ni ja (17)

1. Ho lan di ja 2. ^e {ka1 3. Ru mu ni ja 4. Ne ma~ ka

1 0 1 1

1 1 0 0

0 0 01:1 1 0 0 1

2:0 1 1:1 0:2

3 1 0

U tre }em ko lu 9. ma ja (po ne de qak) igra }e - SME DE RE VO: Ru mu ni ja - Ne ma~ ka (13), BE O- GRAD: Ho lan di ja - ^e {ka (13).

Pune tribine za nas nisu optere}ewe, ve} dodatni motiv da uspemo. Treba da verujemo u uspeh dok god postoji {ansa.

Zato nema predaje, bez obzira na kvalitet Francuza, jer verujemo u sebe uprkos startnom neuspehu.

Dana{wi me~ u In|iji po~iwe u 15 sati, a ulaz na stadion je besplatan.

S. Sa vi}

NA MA RA KA NI SE O^E KU JE VRE LO LE TO

Neophodna poja~awa Centralan figura u Zvezdinom prole}u, koje }e najverovatnije ostati bez ukrasa u vidu trofeja, svakako je trener Robert Prosine~ki. Od raspolo`ivih snaga, osredweg kvaliteta i za na{e uslove, stvorio je prepoznatqiv koncept igre koji je veoma dobro funkcionisao.

Sve se pretvorilo u sistem koji u delo sprovodi 17- 18 fudbalera, koji se konstantno rotiraju, ali po{tuju onu osnovnu nit, da kroz dugi posed lopte i kratki pas lome rivala i osvajaju bodove.

Nare|ali su crveno- beli impresivnu seriju trijumfa, ali dva poraza od Partizana, jedan u Kupu drugi u prvenstvu, pokazali su da bez neophodne nadgradwe dometi ekipe ne mogu da budu na o~ekivanom nivou. Uostalom, ambiciozni hrvatski stru~wak svestan je trenutne situacije, pa je Upravi kluba predo~io da tokom letwe pauze moraju da anga`uju minimum pet pravih poja~awa kako bi se dosegla konkurentnost na evropskoj sceni, ali i povratio primat na doma}oj pozornici.

Dakle, mo`e se o~ekivati buran prelazni rok na Marakani.

Novac za akvizicije treba da obezbedi generalni sponzor Gasprom, ali u kasu bi moglo da se slije i ne{to para od prodaje nekoliko igra~a.

Navija~i Crvena zvezda }e u zvani~noj formi regulisati odnose sa navija~ima, putem Pravilnika uz `equ da utakmice crveno- belih budu istinski „praznik sporta i spektakl“.

Dakle, bi}e jasno precizirana prava i obaveze obe strane.

Zvezda }e ~lanovima kluba navija~a omogu}iti pogodnosti oko nabavqawa ulaznica, putovawa, komunikacije sa igra~ima, ali i da u~estvuju u odlu~ivawu na Skup{tini putem svojih predstavnika. Od „fanova“ se o~ekuje doprinos promovisawu i unapre|ewu imixa kluba, stvarawe pozitivne atmosfere na stadionima i uzdr`avawe od svakog oblika nasilni~kog i nedoli~nog pona{awa.

Posebna novina odnosi se na slobodno postavqawe svojih obele`ja koja mogu da sadr`e ime, logo i datum osnivawa navija~ke grupacije.

Utisak je da su jedino sigurne pozicije stranaca Evandra i Borhe, koji su dali svoj doprinos unapre|ewe igre. Na listi prioriteta za odlazak van granica je kapiten Pavle Ninkov, koji poseduje klasu, a spomnije se visina obe{te}ewa od dva miliona evra. Da li je neko u Evropi spreman da izdvoji tolika sredstva za defanzivca, odnosno ~ak 4 milona evra za recimo neposlu{nog Li Adija pokaza}e vreme. Na izlaznim vratima je iskusni To{i}, a povoqne ponude za Stamenkovi}a, Viloti}a mo`da i Miki}a bile bi znak da im klub upali zeleno svetlo Bor ha i Evan dro za re{avawe egzistencije.

Isto va`i za dvojicu vezsita iz igri je i daqe talentovani Hrmanevra, Kadua i Isaha, dok je vat iz Dinama, Andrej Kramastatus Milovanovi}a koji je po- ri}, sa ~ijim roditeqima je zajmqen od Lansa, kao i ]osi}a ve} uspostavqen kontakt. Ne (CSKA) i daqe pod upitnikom. kriju nameru u menaxmentu da Ostaje otvoreno pitawe napa- bi pravi potez da se oplemeni da~kog tandema Jevti}- Kalu|e- igra bio tran sfer Mi lo {a rovi}, ali dileme nema bogata Ninkovi}a, ali Dinamo (Kiponuda, zna~ila bi i napu{tawe jev) ima svoje uslove. Mo`da bi Marakane. opet mogao da bude aktuelan i O~igledno, ekipa }e biti re- anga`man Aleksandra Volkova novirana. U potragu za uboji- iz [erifa. tim napada~em Zvezda }e opet u Zamena za Ninkova mogao bi Brazil, uz pomo} Dejana Ramba da bude Marko Petkovi} (OFK Petkovi}a, koji je preporu~io Beograd), odnosno jo{ jedan roEvan dra i Bor hu. Ta ko |e, u manti~ar je na meti Zvezde, a

re~ je o reprezentativcu, golmanu Bojanu [aranovu. U notesu direktora Axi}a je jo{ desetak igra~a iz doma}ih klubova, dok se imena potencijalinh poja~awa iz inostranstva dr`e u strogoj tajnosti.

Ovako izgledaju okvirni planovi crveno- belih u susret vru}em letu, ali naravno put do realizacije obimnog posla bi}e trnovit. Nije sporna `eqa u na{em najtrofejnijem klubu da zavidno oja~aju tim, ali direktne poteze kroji}e i visina buxeta.

Z. Ran ge lov

KVALITETNE LIGE MLA\IH KATEGORIJA NA TERITORIJI FSV Omla din ci

Ka de ti

Do w i Srem - Ba~ k a To p o la 1:2, In d eks - ^SK Pi v a r a 0:1, Sla v i ja - No v i Sad 0:4, Big bul Rad n i~ k i - Srem 2:0, Pro l e t er - Rad n i~ k i (S) 2:2, Ki k in d a - Rad n i~ k i (NP) 3:0.

1. In |i ja 19 2. N. Sad 20 3. ^SK 21 4. Sla vi ja 20 5. Srem 20 6. Pro le ter 20 7. Rad.(NP)(-1)20 8. BB Rad. 20 9. B. To po la 21 10. Omla di nac 20 11. Ki kin da 20 12. D. Srem 10 13. In deks 19

15 15 13 12 10 7 9 8 7 6 6 5 2

3 1 2 3 4 4 1 7 0 10 7 6 2 9 3 9 3 11 2 12 1 13 2 12 1 16

58:14 54:13 49:23 39:33 35:33 23:18 29:27 34:38 19:28 26:43 25:48 16:42 10:51

48 47 43 37 30 28 28 27 24 20 19 17 7

Spar tak Zla ti bor vo da - Haj duk 2:3, Big bul Rad ni~ ki - Voj vo di na (od lo `e no), Ba~ ka To po la - Ba~ ka 1901. 2:1, Rad ni~ ki (SM) - In |i ja 1:1, No vi Sad - Cr ven ka 4:1, Mla dost - Vr {ac 3:2, Ki kin da - Be ~ej Old gold 1:2, Rad ni~ ki (S) - Di na mo 3:0, ^SK Pi va ra - Ba nat 3:1.

1. Voj vo di na 24 20 3 1 73:21 63 2. ^SK Pi va ra25 20 2 3 79:23 62 3. No vi Sad 25 17 4 4 52:18 55 4. Ba nat 25 15 6 4 59:26 51 5. Spar tak ZV 25 15 4 6 75:26 49 6. Haj duk(-1) 25 15 5 5 61:23 49 7. Cr ven ka 25 12 3 10 33:42 39 8. Be ~ej(-1) 25 11 3 11 46:51 35 9. Rad.(S) 25 9 5 11 35:34 32 10. Ki kin da 24 7 7 10 36:42 28 11. B. To po la 25 7 6 12 25:42 27 12. Vr {ac 24 7 4 13 29:52 25 13. Ba~ ka 1901. 25 6 6 13 28:40 24 14. Rad.(SM)(-1)25 6 6 13 33:57 23 15. Mla dost 25 4 7 14 28:58 19 16. In |i ja 25 3 9 13 19:40 18 17. Di na mo 25 2 6 17 17:66 12 18. BB Rad.(-3) 24 2 4 18 12:79 7

Pi o ni ri

Spar tak Zla ti bor vo da - Haj duk 2:0, Big bul Rad ni~ ki - Voj vo di na (od lo `e no), Ba~ ka To po la - Ba~ ka 1901. 2:3, Rad ni~ ki (SM) - In |i ja 0:3, No vi Sad - Cr ven ka 4:1, Mla dost - Vr {ac 0:2, Ki kin da - Be ~ej Old gold 1:3, Rad ni~ ki (S) - Di na mo 2:4, ^SK Pi va ra - Ba nat 2:0.

1. Voj vo di na 24 23 0 1 125:5 69 2. Di na mo 25 21 1 3 78:22 64 3. ^SK Pi va ra25 20 1 4 89:27 61 4. Ba nat 25 17 4 4 64:26 55 5. Spar tak ZV 25 16 6 3 61:22 54 6. No vi Sad 25 14 3 8 58:39 45 7. Rad ni~ ki(S)25 12 4 9 58:50 40 8. Haj duk 25 11 4 10 48:42 37 9. In |i ja 25 10 3 12 47:38 33 10. Vr {ac 25 8 6 11 23:37 30 11. Ki kin da 25 9 3 13 40:58 30 12. Cr ven ka 25 9 2 14 48:67 29 13. Ba~ ka (S)(-1)25 6 4 15 20:71 21 14. B. To po la 25 5 2 18 18:64 17 15. BB Rad.(-1) 24 5 3 16 27:63 17 16. Rad.(SM) 25 5 2 17 30:70 17 17. Be ~ej 25 4 2 19 39;10814 18. Mla dost 25 3 2 20 10:65 11

18

sport

petak6.maj2011.

dnevnik

MA STERS TUR NIR U MA DRI DU

No vak sti gao Len dla No vak \o ko vi} iz jed na ~io se na Iva nom Len dlom. Dru gi re ket sve ta ostva rio je 29. uza stop nu po be du u se zo ni (31 za re dom), ko li ko je za be le `io i slav ni ~e ho slo va~ ki te ni ser 1986. go di ne. \o ko vi} je u tre }em ko lu tur ni ra Ma sters se ri je u Ma dri du de kla si rao Gi qer ma Gar si ja-Lo pe za, pre pu stiv {i mu sa mo tri ge ma za 51 mi nut igre - 6:1, 6:2.

Bio je to wi hov pe ti me~, a No vak ih je sve do bio. Naj ne i zve sni ji je bio pr vi duel, na Vimbldo nu 2005, ka da je 18-go di {wi \o ko vi} na pra vio pre o kret i po sle 0:2 us peo da po be di (3:6, 3:6, 7:6, 7:6, 6:4).

Me |u tim, mno go to ga se pro me ni lo za pet go di na. Sa da je 23go di {wi Be o gra |a nin dru gi na ATP li sti, osvo jio je svih pet tur ni ra na ko ji ma je u~e stvo vao u 2011. i u naj bo qoj je for mi u

Ga ri ges po be di la Vo zni jac ki Na `en skom VTA tur ni ru u Ma dri du do go di lo se jo{ jed no iz ne na |e we Ju li ja Ga ri ges je sa vla da la pr vog no si o ca Ka ro li nu Vo zni jac ki 6:4, 1:6, 6:3.

Novak \okovi}

ka ri je ri. To je te ni ser iz Al ba se tea ose tio na svo joj ko `i, jer No vak ga je bu kval no „po ~i stio” sa ma drid ske {qa ke. \o ko vi }u je tre ba lo 16 mi nu ta da do |e do 5:0 is ko ri stiv {i dve od ~e ti ri brejk lop te i ne pre pu stiv {i pro tiv ni ku ni je dan poen na svoj ser vis. Osvo jio je 20 od 23 od i gra na po e na. On da

se [pa nac „upi sao”, i to bez iz gu bqe nog po e na, da bi za tim Sr bin po sle 23 mi nu ta za vr {io pr vi set - 6:1.

U na stav ku je Gar si ja-Lo pez pru `io za ni jan su ja ~i ot por, osvo jio je dva ge ma. No vak je po veo 2:0, a ~e tvr ti brejk na me ~u na pra vio je za 5:2. Ba{ je ru tin ski oba vio po sao - 6:2.

No vak je na pra vio sa mo pet ne iz nu |e nih gre {a ka. We gov pro tiv nik ih je imao 17.

Po bed nik je imao 24 „vi ne ra”, po ra `e ni se dam.

Gi qer mo Gar si jaLo pez je 29. na ATP li sti, ne dav no je go sto vao u Be o gra du i ne pri jat no iz ne na dio, jer je kao tre }i no si lac na tur ni ru Ser bia open eli mi ni san ve} u dru gom ko lu od In dij ca Som de va De var ma na (u pr vom bio slo bo dan). \o ko vi} }e se za pla sman u po lu fi na le bo ri ti sa po bed ni kom me ~a Da vid Fe rer ([pa ni ja, 6) Ser gej Stak hov ski (Ukra ji na). Ne ma di le me da bi mu znat no lak {i po sao bio ka da bi Ukra ji nac na pra vio sen za ci ju pro tiv {e stog no si o ca. Jer, No vak je u oba do sa da {wa me ~a la ko iza {ao na kraj sa Stak hov skim (38. na ATP), na Ro lan Ga ro su 2009. i sle de }e go di ne u Ro ter da mu, ka da mu je Ukra ji nac pre dao to kom dru gog se ta. I pro tiv Fe re ra ima po zi ti van skor 5:4, ali je sva tri me ~a na {qa ci iz gu bio.

75. SVET SKO PRVEN STVO TOP DIVI ZI JE U SLO VA^ KOJ

^e si i [ve |a ni si gur ni

Na kon {est da na za vr {en je pr vi krug tak mi ~e wa na Svet skom pr ven stvu u ho ke ju na le du ko je se odr `a va u Slo va~ koj. U po po dnev nim du e li ma, ko ji su od lu ~i va li ko su pre sta la dva put ni ka ko ja }e se u na stav ku {am pi o na ta bo ri ti za op sta nak u Top di vi zi ji, Dan ska je po sle ve li ke ne iz vesnsti u di rekt nom du e lu za beg sa za ~e qa gru pe D sla vi la 3:2 sa Le to ni jom, a ju nak me ~a bio je

Austri jan ci, ko ji su ove se zo ne de bi to va li u eli ti, do `i ve li su i tre }i po raz, dok su Nor ve `a ni upi sa li dru gu po be du i ta ko pro {li u na red nu run du {am pi o na ta.

Ve ~er wi du e li u Bra ti sla vi i Ko {i ca ma ima li su mno go ve }i ulog. U di rekt nim du e li ma za pr vo me sto u gru pa ma C i D, [ved ska je po sle iz jed na ~e ne igre to kom ve }eg de la su sre ta sa vla da la SAD 6:2 , a ^e {ka u tvr doj par ti ji slo mi la ot por Fi na ca 2:1, pa ova dva

KO LA KO VI] SA OP [TIO SPI SAK IGRA ^A ZA SVET SKU LI GU

Bez Gr bi }a i Miq ko vi }a Se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je Igor Ko la ko vi} sa op {tio je ko na ~an spi sak od boj ka {a ko ji }e igra ti za na{ na ci o nal ni tim u Svet skoj li gi.Na spi sku su - teh ni ~a ri: Vla do Pet ko vi}, Veq ko Pet ko vi}, Mi haj lo Mi ti}, ko rek to ri: Sa {a Sta ro vi}, To mi slav Do ki}, Alek san dar Ata na si je vi}, li be ra: Mar ko Sa mar xi}, Ni ko la Ro si}, blo ke ri: Dra gan Stan ko vi}, Mar ko Pod ra {~a nin, Bo ri slav Pe tro vi}, Mi lan Ra {i}, Ne ma wa Ra do vi}, pri ma ~i: Bo jan Ja ni}, Ni ko la Ko va ~e vi}, Mi lo{ Ni ki}, Mi lo{ Ter zi}, Uro{ Ko va ~e vi}, Mi lo{ Ve mi} i Kon stan tin

^up ko vi}. Na spi sku ne ma dvo ji ce naj bo qih i naj i sku sni jih igra ~a Ni ko le Gr bi }a i Iva na Miq ko vi }a.

Od boj ka {i Sr bi je igra }e u Gru pi C Svet ske li ge sa Ar gen ti nom, Fin skom i Por tu ga li jom. Na {a se lek ci ja }e u okvi ru pr vog vi ken da od 27. do 29. ma ja go sto va ti u Ar gen ti ni.

Fi nal ni tur nir Svet ske li ge bi }e od i gran od 06. do 10. ju la u poq skom Gdaw sku. Na za vr {nom tur ni ru igra }e osam eki pa, po dve pr vo pla si ra ne iz sva ke gru pe. Uko li ko Poq ska bu de tre }a ili ~e tvr ta u A gru pi, na F8 }e igra ti Poq ska, po bed ni ci gru pa i tri naj bo qe dru go pla si ra ne se lek ci je.

TER ZI] OD RE DIO IGRA ^I CE ZA EVROP SKU LI GU

Ne ma Je le ne Ni ko li} Se lek tor `en ske od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Zo ran Ter zi} sa op {tio je {i ri spi sak igra ~i ca za Evrop sku li gu. Na spi sku su -teh ni ~a ri: Ma ja Og we no vi}, Ana An to ni j e vi}, Bo j a n a @iv k o vi}, Da ni ca Ra den ko vi}, li b e r a: Su z a n a ]e b i}, Sil vi j a Po po vi}, Ni na Ro si}, blo ke ri: Na ta {a Kr s ma n o vi}, Ste f a n a Veq k o vi}, Mi l e n a Ra {i}, Dra ga na Ma rin ko vi}, Na |a Nin ko vi}, Ma ja Sa vi}, Jo va n a Ste va n o vi}, ko rek to ri i pri ma ~i: Jo va n a Bra k o ~ e vi}, Ama dea Du ra ko vi}, Sa wa Ma l a g ur s ki, Bri ` it k a Mol nar, Jo va na Ve so vi}, Ti ja na Ma le {e vi}, Sa wa Bur sa}, Iva na Ne {o vi}, Ana La za re vi} i Ana Bje li ca.

Na {a se lek ci ja }e u tre }em iz da wu Evrop ske li ge igra ti u gru pi A sa Gr~ k om, [pa n i j om i Fran c u s kom. Sr b i j a }e to kom pr vog vi ken da od Maja Ogwenovi} 27. do 29. ma ja do ~e ka ti se lek bed ni ce Evrop ske li ge. Fi ci ju Gr~ ke. Srp ske od boj ka - nal ni tur nir bi }e od i gran 15. {i ce su dvo stru ke i je di ne po i 16. ju la u Is tan bu lu.

EVRO LI GA

Par ti zan pro tiv Mla do sti u po lu fi na lu

\O KO VI] I RO NAL DO ZA ISTIM STO LOM: Dru gi te ni ser sve ta i fud bal ski su per star sre li su se u sre du na te ni skom kom plek su „Ka ha Ma hi ka” u Ma dri du. U ve sti na fej sbu ku No le ni je na veo da li je sa Por tu gal cem po pio pi }en ce, ni ti {ta su bi le te me wi ho vog raz go vo ra. S ob zi rom na to da se Ma sters u Ma dri du tek za huk ta va, ve ro vat no je mno go vi {e re ~i bi lo o dvo me ~u Li ge {am pi on a iz me |u Bar se lo ne i Re a la, u ko jem su „kra qe vi” eli mi ni sa ni uz mnogo bure oko sudijskih odluka.

Mads Kristensen spasao Dance

Mads Kri sten sen ko ji je po red dva go la u re gu lar nom de lu su sre ta po sti gao i po bed ni~ ki iz pe na la u ~et vroj se ri ji. Ta ko Dan ci na sta vqa ju bor bu za vi sok pla sman dok se Le to ni ja se li u ute {nu gru pu sa Slo ve ni jom, Be lo ru si jom i Austri jom ko ja je pro sto no ka u ti ra na u du e lu sa Nor ve {kom 0:5.

ti ma za slu `e no idu u dru gu run du {am pi o na ta sa pr ve po zi ci je, gde na sta vqa ju bor bu za jed nu od me da qa.

Re zul ta ti, gru pa C: Austri ja Nor ve {ka 0:5, [ved ska - SAD 6:2, gru pa D: Dan ska - Le to ni ja 3:2, Fin ska - ^e {ka 1:2.

I. Gru bor

MU [KA SU PER LI GA KO[ARKA[A

KUP NA TE RI TO RI JI VOJ VO DI NE

Me ta lac - He mo farm 70:86 C. zve zda - OKK Be o grad 90:70 Rad ni~ ki - Par ti zan 74:76 FMP - Me ga Vi zu ra 96:71

Se ~a fa vo ri ta

1. He mo farm 2. Par ti zan 3. Rad ni~ ki 4. C. zve zda 5. FMP 6. Be o grad 7. Me ta lac 8. M. Vi zu ra

10 9 10 10 10 10 9 10

8 8 6 5 4 3 3 2

2 1 4 5 6 7 6 8

820:744 792:673 825:792 850:876 800:799 753:846 679:710 741:820

18 17 16 15 14 13 12 12

U sle de }em ko lu (11/12. ma ja) sa sta ju se: Me ta lac - Cr ve na zve z da, He m o f arm [ta d a FMP, Par ti zan m:ts - OKK Be o grad, Me ga Vi zu ra - Rad ni~ ki.

U pret ko lu ku pa na te ri to ri ji Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Sen ta 0:3, OXA CI: Tek sti lac - Mla dost (BJ) 1:1 - pe na li ma 3:4, APA TIN: Mla dost Pa li} 1:9, ^E LA RE VO: ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki (NP) 0:4, BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Ve ter nik 2:1, SI VAC: Po let - Do wi Srem 0:1.

DA NAS U POD NE U NO VOM SA DU

@reb za za vr {ni cu ku pa @reb za za vr {ni cu Ku pa Sr bi je za ru ko me ta {e bi }e odr `an da nas u 12 ~a so va u kon fe ren cij skoj dvo ra ni Spen sa u No vom Sa du. Po lu fi nal ni i fi nal ni tur nir odr `a }e se u Srp skoj Ati ni 14. i 15. ma ja u SC Sla na ba ra. Na za vr {ni tur nir pla si ra le su se eki pe Par ti za na, Cr ve ne zve zde, bra ni o ca tro fe ja Ko lu ba re i do ma }i na Voj vo di ne @e le zni ~ar.

J. G.

Va ter po li sti Par ti za na su u me ~u bez re zul tat skog zna ~a ja u po sled wem ko lu A ~e tvrt fi nal ne gru pe Evro li ge po be di li Ja dran iz Her ceg No vog 14:8 i jo{ jed nom po tvr di li pla sman na faj nal-for u Ri mu (3. i 4. jun). Jo{ pre ove utak mi ce bi lo je po zna to da }e cr nobe li bi ti pr vi u svo joj ~e tvrt fi nal noj gru pi, a da Ja dran ne -

Po lu fi nal ni pa ro vi Par ti zan - Mla dost Pro Re ko - Bu dva for. Da kle, Va wa Udo vi ~i} }e pred vo di ti za gre ba~ ke „`ap ce” pro tiv svog Par ti za na u Ri mu.

Mno go uz bu dqi vi je i ne iz ve sni je bi lo je u Bu dvi (A ~e tvrt fi nal na gru pa). Ulog je bio ve -

Vladimir Vujasinovi}

ma ni ka kve {an se da za u zme dru gu po zi ci ju.

Par ti zan }e 3. ju na u po lu fi na lu Evro li ge u Ri mu igra ti pro tiv za gre ba~ ke Mla do sti.

Mla dost je u ~e tvrt fi nal noj B gru pi iz gu bi la u Ita li ji od Pro Re ka, ali je Pri mor je u Bu dim pe {ti od i gra lo ne re {e no, 12:12 i taj bod ni je bio do vo qan eki pi iz Ri je ke da se pla si ra na faj nal-

li ki. Bu dvi je bi la po treb na po be da nad Ju gom da ode u Rim, du bro va~ koj eki pi je bio do vo qan bod. Me |u tim, pred vo |e ni od li~ nim De ni som [e fi kom na go lu, Bu dva ni su na pra vi li ve li ki uspeh, jer su bi li, go to vo ot pi sa ni. Bu dva je po be di la 9:7, a gol de fi ni tiv ne od lu ke po sti gao je ne ka da {wi pro sla vqe ni re pre zen ta ti vac Pe tar Tr bo je vi}.

SPORT

dnevnik NA TUR NI RU U QU BQA NI

Sr bi ja sa BiH i Ma ke do ni jom Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e u gru pi sa Bo snom i Her ce go vi nom i Ma ke do ni jom na „Tur ni ru {est re pu bli ka” u qu bqan skoj dvo ra ni „Sto `i ce”.

U dru goj gru pi bi }e Hr vat ska, Slo ve ni ja i Cr na Go ra.

do ni jom i BiH. Naj bo qe pla si ra ne re pre zen ta ci je iz sva ke }e igra ti u fi na lu, a pla ni ra ni su i me ~e vi za tre }e i pe to me sto.

Ovaj tur nir po slu `i }e kao do b ra pri p re m a svim re prezen t a c i j a m a uo~i Evrop -

De le ga ci ja KSS u Bar se lo ni De le ga ci ja Ko sar ka {kog sa ve za Sr bi je (K[) na ~e lu sa pred sed ni kom Dra ga nom \i la som bo ra vi }e na za vr {nom tur ni ru Evro li ge u Bar se lo ni od 6. do 8. ma ja. U de le ga ci ji }e se, osim \i la sa, na la zi ti i dvo ji ca po tr ped sed ni ka Dejan Bo di ro ga za du `en za mu {ku ko {ar ku i Vuk Mi tro vi}, ~i ji do men pred sta vqa ju fi nan si je i mar ke tin {ke ak tiv nosti Sa ve za. ^el ni ci na {e „ku }e ko {ar ke” }e is ko ri sti ti bo ra vak u Ka ta lo ni ji za raz go vo re sa ru ko vod stvom Evro li ge i zva ni~ ni ci ma Me |u na rod ne ko {ar ka {ke fe de ra ci je (FI BA).

Ru ko vod stvo na {eg Sa ve za ima }e me |u na rod ne ak tiv no sti i to kom na red ne sed mi ce. Na Skup {ti ni Evrop skog bor da FI BA KSS }e pred sta vqa ti pot pred sed ni ci Bo di ro ga i De jan To ma {e vi}, ko ji se ba vi oba ve za ma ve za nim za tak mi ~e wa.

Ovo je pr vi put da na jed nom ve li kom ko {ar ka {kom tak mi ~e wu u~e stvu je svih {est ~la ni ca biv {e Ju go sla vi je.

Tur nir }e bi ti odr `an od 6. do 9. av gu sta. Na {a se lek ci ja }e u pr vom ko lu bi ti slo bod na, a po tom }e igra ti sa Ma ke -

skog pr ven stva, ko je }e bi ti odr `a no od 31. av gu sta do 18. sep tem bra u Li tva ni ji. Na {a se l ek c i j a }e na kon t i n en talnom {am pi o na tu igra tu u gru pi sa Fran cu skom, Ne ma~ kom, Ita l i j om, Izra e l om i Le to ni jom.

petak6.maj2011.

DA NAS U BAR SE LO NI PO LU FI NAL NI SU SRE TI NA F4 TUR NI RU EVRO LI GE

Bit ka za upra `wen tron Po ra zom od Pa na ti na i ko sa u ~e tvrt fi nal noj se ri ji me ~e va Evro li ge, ko {ar ka {i Bar se lo ne pre pu sti li su evrop ski tron i bi }e sa mo gle da o ci na fi nal nom tur ni ru ko ji se igra u wi ho voj Blau gra ni. Sve je bi lo pri pre mqe no da slav ni ka ta lon ski klub pred svo jim na vi ja ~i ma po ku {a da od bra ni vre dan tro fej, ali opet mo} ni Pa na ti na i kos na {eg @eq ka Ob ra do vi }a one mo gu }io je Na va ra i dru {tvo da iz bo re me sto me |u ~e ti ri naj bo qa ti ma u Evro pi.

Fi nal ni tur nir Evro li ge, po ~i we da nas u Bar se lo ni, a u po lu fi na lu }e igra ti Pa na ti na i kos Mon te pa ski Si je na, od no sno Real - Ma ka bi. Re~ je o ve li kim eki pa ma, pra vim di vo vi ma ka da je ko {ar ka na Sta rom kon ti nen tu u pi ta wu, ta ko da iz ra zi tog fa vo ri ta da osvo ji upra `we ni tron prak ti~ no ne ma. Sva ka od eki pa ima svo je ra ~u ni ce, pot po ru mo `e da pro na |e u vla sti tom, kva li tet nom igra~ kom ka dru, ali i za mi sli ma od li~ nih tre ne ra. Na rav no, po dr {ka na vi ja ~a bi }e od ve li ke va `no sti, a uti sak je da }e Real ima ti naj ve }i broj sim pa ti ze ra, iako ne tre ba smet nu ti s uma da se tur nir igra u Bar se lo ni, gra du ko ji tra di ci o nal no ni je na klo wen „kra qev skom klu bu”.

Marko Jari}, adut Montepaskija

Na dru goj stra ni, Mon te pa ski }e igra ti ~e tvr ti put na za vr {nom tur ni ru, ali ita li jan ski klub jo{ ni ka da ni je us peo da igra u fi na lu. Tre ner Si mo ne Pja ni |a ni osla wa se na sna gu ko lek ti va, ali i maj stor stvo zve zda.

Re~ je, o pra voj le gi ji stra na ca ko ju je Pja ni |a ni us peo da oku pi u sna `an ko lek tiv ko ji ume da

PLEJ-OF U NBA

Da las po no vo nad i grao Lej ker se Ko {ar ka {i Da la sa po be di li su u go sti ma eki pu Los An |e l es Lej k er s a re z ul t a t om 93:81 u dru gom me ~u po lu fi na la plej-ofa Za pad ne kon fe ren ci je NBA li ge. Ma ve rik si su po ve li 2:0 u se ri ji ko ja se igra na ~e ti ri po be de. Na red ni me~ bi }e od i gran za dva da na u Da la su.

Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bio je Dirk No vic ki sa 24 po e n a, dok je [on Merion do dao 14. Srp ski in ter na ci o na lac Pre drag Sto ja ko vi} po sti gao je ~e ti ri po e na i imao je dan skok za 24 mi nu ta u igri. Kod do ma }ih, naj -

bo qi je bio Ko bi Bra jant sa 23 po e na, dok je En dr ju Bi num za be le `io 18 po e na i 13 uhva }e nih lop ti. ^i ka go je po be dio Atlan tu 86:73 i iz jed na ~io na 1:1 u se ri ji u po lu fi na lu plej-ofa Is to~ ne kon fe ren ci je NBA li g e. U po b ed n i~ k oj eki p i bri qi rao je De rik Ro uz sa 25 po e na, {est sko ko va i 10 asi sten ci ja, dok je Jo a kim Noa imao u~i nak od 19 po e na i 14 sko ko va.

U po ra `e noj eki pi naj bo qi je bio Xef Ti gi sa 21 po e nom.

Na red ni me~ bi }e od i gran za dva da na u Atlan ti.

PO ^I WE DI JA MANT SKA LI GA

Iva na [pa no vi} u Do hi Srp ska atle ti ~ar ka Iva n a [pa n o v i} u~e stvo va }e u pe tak 6. ma ja na pr vom mi tin gu Di ja mant ske li ge u Do hi, za jed n o sa naj v e } im zve z da m a ovog spor ta.

- Iz start nih li sta vi di se da je kva l i t et pri j a v qe n ih atle ti ~ar ki ra van fi na lu ve -

or ke u Ostra vi. [pa no vi} je dobi la po ziv i za u~e {}e na mitin g u Di j a manst ke li g e u Wu jor ku 11. ju na, a tak mi ~e we u Ri mu 25. ma ja uslo vqe no je re zul ta ti ma ko je }e po sti }i u Do hi.

Uz srp sku ati le ti ~ar ku, na mi tin gu u Do hi u sko ku u daq tak mi ~i }e se ~e ti ri Ru ski we -

Dimitris Dijamantidis, predvodnik Atiwana

U pr vom da na {wem po lu fi na lu sna ge }e od me ri ti Pa na ti na i kos i Mon te pa ski. PAO je ve} pet pu ta osva jao Evro li gu (1996., 2000., 2002., 2007. i 2009. go di ne), a we gov tre ner @eq ko Ob ra do vi} je osvo jio ~ak se dam tro fe ja i bi }e mu ovo ve} 12. u~e {}e na faj nal fo r u. Gr c i ima j u od l i~ n u ekipu ko j u ma e s tral n o na tere n u pred v o d i Di m i t ris Di ja man ti dis.

Pre no si na Sport klu bu Qu bi te qi ko {ar ke u Sr bi ji ima }e pri li ku da pra te pre no se utak mi ca iz Bar se lo ne na ka blov skom ka na lu Sport klub. igra na re zul tat i ko ji je pro tiv Olim pi ja ko sa po ka zao od ka kvog je ma te ri ja la na ~i wen.

Sr bi u svim ti mo vi ma Iako Par ti zan MTS ove go di ne ni je po no vio pro {lo go di {wi uspeh pla sma nom na F4 tur nir, srp ska ko {ar ka bi }e i te ka ko za stu pqe na u Bar selo ni.

Tre ner Pa na ti na i ko sa i biv {i se lek tor Sr bi je @eq ko Ob ra do vi}, iz me |u osta lih, ra ~u na na Mi len ka Te pi }a, ali i Alek sa

Ma ri }a, ko ji ima austra lij ski pa so{. U Si je ni igra ju biv {i re pre zen ta ti vac na {e ze mqe Mar ko Ja ri} i Mi lo van Ra ko vi}.

Dres Ma ka bi ja no si Mi lan Ma ~van, biv {i igra~ vr {a~ kog He mo far ma, dok je u Re a lu No vi ca Ve li~ ko vi}, ta ko |e ~lan iza bra ne se lek ci je Sr bi je.

Sa sta vi ri va la Pa na ti na i kos – Mon te pa ski PA NA TI NA I KOS: 5. Mi len ko Te pi}, 6. Aleks Ma ri}, 7.

Stra tos Per pe ro glu, 8. Majk Ba tist, 9. An to nis Fo cis, 10. Ro mejn Sa to, 11. Dru Ni ko las, 12. Ko stas Car ca ris, 13. Di mi tris Di ja man ti dis, 14. Jan Vu ju kas, 15. Nik Ka la tes, 18. Ko stas Kaj ma ko glu. Tre ner: @eq ko Ob ra do vi}.

MON TE PA SKI: 4. Bo Me kej leb, 6. Ni kos Zi sis, 7. Ma lik He jr ston, 9. Mar ko Ka ra re to, 11. Mi lo van Ra ko vi}, 12. K{i {tof La vri no vi~, 13. Ri mas Ka u ke nas, 14. To mas Res, 15. An drea Mi ke lo ri, 18. Xa lil Akin de le, 19. Mar ko Ja ri}, 20. [on Sto un ruk, 34. Dej vid Mos. Tre ner: Si mo ne Pja ni |a ni.

Ma ka bi – Real Ivana [panovi}

li kih {am pi o na ta - is ta kla je [pa no vi} i do da la da joj je ovo go di {wi ciq u~e {}e na {to vi {e mi tin ga Di ja mant ske li ge.

Na {a re kor der ka je na ja vi la da for mu tem pi ra za pr venstvo Evro pe za mla |e se ni -

Ta tja na Ko to va, Ana Na za ro va, Je l e n a So k o l o v a i Ju l i j a Pidlu ` na j a, dve Bra z il k e Hi ga Mo rin Ma gi i Kej la da Sil v a Ko s ta, Ame r i k an k a Fun m i Xi m o, Fran c u s ki w a Elo iz Le ser i Le ton ka Ine ta Ra de vi ~a.

19

MA KA BI: 4. Xe re mi Par go, 5. Ri ~ard Hen driks, 6. De rik [arp, 7. Da vid Blu, 8. Li or Eli ja hu, 9. Ja niv Grin, 10. Gaj Pni ni, 11. Tal Burn {tajn, 12. [in La ba nov ski, 13. ^ak Ej dson, 14.

Mi lan Ma ~van, 15. Do ron Per kins, 21. So fo klis Skor ca ni dis.

Tre ner: Dej vid Blat.

REAL: 4. An te To mi}, 5. Pa blo Pri |o ni, 8. Kar los Su a rez, 9.

Fe li pe Re jes, 12. Ni ko la Mi ro ti}, 13. Ser |o Ro dri gez, 14. No vi ca Ve li~ ko vi}, 16. Mir za Be gi}, 20. Ser hi Vi dal, 21. D’or Fi {er, 23. Ser hio Quq, 24. Klej Ta ker. Tre ner: Ema nu e le Mo lin.

- Pa na ti na i kos }e bi ti spre man za duel s na ma ve ~e ras i mo ra }e mo da po ku {a mo da ima mo vi {e op ci ja u igri na ko je }e Gr ci tra `i ti od go vor - re kao je Pja ni |a ni. - Za u sta vqa we pikend-ro la Di ja ma ti di sa i Ba ti sta i tri sjaj na {u te ra ko je PAO ima bi }e te `ak za da tak za nas, ali ve ru jem da }e mo us pe ti da od ra di mo po sao. Sa mo po u zda we mo `e da re {i pi ta we po bed ni ka u ova kvim utak mi ca ma i zbog to ga je va `no da raz mi {qa mo kao tim i da igra mo od bra nu kao tim, {to je bi la na {a naj ve }a sna ga u ovoj se zo ni.

Po do la sku u Bar se lo nu, @eq ko Ob ra do vi} je iz ja vio: - Ose }a mo se ve o ma do bro jer smo, evo, opet na faj nal fo ru.

Tru di }e mo se da kon tro li {e mo si tu a ci ju na te re nu i za dr `i mo kon cen tra ci ju to kom svih 40 mi nu ta. Ko le ga Pja ni |a ni je to kom se zo ne imao ne ko li ko vr sta ro ta ci je, a mi slim da }e ve ~e ras po ku {a ti, u za vi sno sti od si tu a ci je, sve da ih kom bi nu je. Svi pri ~a ju o mom is ku stvu na ova kvim tur ni ri ma i to je do bro, jer to ski da pri ti sak s igra ~a. Raz mi {qa mo sa mo o du e lu sa Si je nom, ni {ta dru go nas u ovom tre nut ku ne za ni ma.

Naj tro fej ni ji evrop ski klub je Real. Ma dri |a ni u svo joj ri zni ci ima ju osam ti tu la {am pi o na Evro pe, ali u sa moj za vr {ni ci ni su igra li od dav ne 1996. go di ne.

Po sled wu ti tu lu osvo ji li su 1995. go di ne i si gur no je da `e le da se vra te na tron. „Pro blem” }e im pred sta vqa ti ~i we ni ca da igra ju s ove go di ne sjaj nim Ma ka bi jem, eki pom ko ja je ta ko |e `eq na tro fe ja u Evro li gi. Tim iz Tel Avi va pet pu ta je bio pr vak

Pro gram Da nas Pa na ti na i kos - Mon te pa ski Ma ka bi Elek tra - Real Ma drid

18 21

Ne de qa Me~ za 3. me sto Fi nal ni su sret

13.30 16.30

Evro pe (po sled wi put u Mo skvi, 2005. go di ne), a igrao je u ~ak 13 utak mi ca za ti tu lu. Uspe {ni ji od we ga je upra vo ve ~e ra {wi ri val Real, ko ji je u za vr {noj utak mi ci na stu pio u 14 na vra ta.

- Pr vi faj nal for ko jem sam pri su stvo vao, do du {e kao gle da lac, bio je onaj odr `an u Tel Avi vu, 2004. go di ne - re kao je na{ re pre zen ta ti vac, sa da igra~ Ma ka bi ja Mi lan Ma ~van. - U me |u vre me nu sam po stao igra~ Ma ka bi ja, ose }am se sjaj no i ne mo gu da do ~e kam da utak mi ca s Re a lom po~ ne.

Na dam se da }u do bi ti pri li ku od tre ne ra Bla ta da po mog nem na put ka po be di, iako nas o~e ku je od li~ ni Real.

Jo{ je dan mla di} s ovih pro sto ra, ali u dre su Re a la, bi }e bi tan u~e snik ovog su sre ta. Re~ je o hr vat skom re pre zen ta tiv cu An ti To mi }u, ko ji je iz ja vio: - Ma ka bi je je dan od naj ja ~ih ti mo va u Evro pi i ima }e mo ja ko te `ak po sao u po lu fi na lu. Uko li ko bu de mo ~vr sti u sva kom du e lu, ima mo {an su da po be di mo. Kqu~ utak mi ce pred sta vqa }e sko ko vi pod oba ko {a, igra u od bra ni i kon tro la rit ma. Ne sme mo ri va lu da do pu sti mo br ze pa so ve i tran zi ci ju, jer }e mo ta da u}i u wi hov ri tam ko jim me qu ri va le.

A. Pre do je vi}

20

sport

petak6.maj2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

ITA LI JA – SE RI JA A Su bo ta Pa ler mo - Ba ri Ro ma - Mi lan

(18) (20.45)

Ne de qa Bre {a - Ka ta ni ja Ka qa ri - ]e ze na Udi ne ze - La cio Bo lo wa - Par ma In ter - Fi o ren ti na Le }e - Na po li \e no va - Samp do ri ja

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15)

Po ne de qak Ju ven tus - Kje vo 35 1. Mi lan 35 2. In ter 3. Na po li 35 4. La cio 35 5. Udi ne ze 35 6. Ro ma 35 7. Ju ven tus 35 8. Pa ler mo 35 9. Fi o ren ti na 35 35 10. \e no va 35 11. Ka qa ri 12. Kje vo 35 13. Par ma 35 14. Ka ta ni ja 35 35 15. Bo lo wa 16. ]e ze na 35 17. Samp do ri ja35 35 18. Le }e 35 19. Bre {a 20. Ba ri 35

23 21 21 18 18 17 15 15 12 12 12 10 10 10 11 9 8 9 7 4

8 6 5 6 5 8 11 5 13 9 8 12 11 10 10 10 12 8 10 9

4 8 9 11 12 10 9 15 10 14 15 13 14 15 14 16 15 18 18 22

(21) 61:23 77 62:39 69 55:34 68 46:33 60 61:42 59 55:49 59 53:42 56 53:58 50 45:38 49 38:40 45 42:44 44 33:35 42 37:46 41 35:47 40 34:47 40 33:47 37 30:42 36 40:61 35 31:47 31 22:52 21

ITA LI JA – SE RI JA B Da nas Pe ska ra - Li vor no

(20.45)

Su bo ta Em po li - Al bi no le fe Pa do va - Asko li Tri e sti na - Ci ta de la Mo de na - Gro se to Kro to ne - No va ra Ata lan ta - Por to su ma ga Pja }en ca - Sa su o lo Si je na - To ri no Fro si no ne - Vi }en ca

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15)

Ne de qa Re |i na - Va re ze 38 1. Si je na 2. Ata lan ta 38 3. No va ra 38 4. Va re ze 38 37 5. Re |i na 6. To ri no 38 7. Pe ska ra 38 8. Pa do va 38 9. Li vor no 38 38 10. Kro to ne 11. Em po li 38 12. Vi }en ca 38 38 13. Mo de na 14. Gro se to 38 15. Sa su o lo 38 16. Ci ta de la 38 17. Al bi no le fe 37 18. Asko li 38 19. Pja }en ca 38 20. Por to sum. 38 21. Tri e sti na 38 22. Fro si no ne 38

20 20 15 14 3 14 14 11 12 12 11 14 10 12 11 10 11 12 10 10 7 7

13 11 16 19 10 11 10 17 14 14 16 7 18 12 12 14 10 13 10 10 16 14

(12.30) 5 58:29 73 7 51:29 71 7 54:33 61 5 46:28 61 10 39:35 53 13 44:43 53 14 39:40 52 10 554:45 50 12 43:42 50 12 42:44 50 11 40:36 49 17 40:47 49 10 39:44 48 14 41:47 48 15 37:41 45 14 42:47 44 16 47:56 43 13 37:43 43 18 35:52 40 18 35:52 40 15 31:49 37 17 39:58 35

NE MA^ KA BUN DES LI GA Su bo ta Sent Pa u li - Ba jern Ver der - Bo ru si ja (D) Ba jer (L) - Ham bur ger [al ke - Majnc Nir nberg - Ho fen hajm Ajn traht - Keln Bo ru si ja (M) - Fraj burg [tut gart - Ha no ver Volf sburg - Kaj zer sla u t.

1. Bo ru si ja (D)32 22 6 4 2. Ba jer (L) 32 19 7 6 3. Ba jern 32 17 8 7 4. Ha no ver 32 18 3 11 5. Majnc 32 16 4 12 6. Nir nberg 32 13 8 11 7. Fraj burg 32 13 5 14 8. Ham bur ger 32 12 7 13 9. Ho fen hajm 32 10 10 12 10. [al ke 32 11 7 14 11. Kaj ser sla u t.32 11 7 14 12. [tut gart 32 11 6 15 13. Ver der 32 9 11 12 14. Keln 32 11 5 16 15. Volf sburg 32 8 11 13 16. Ajn traht 32 9 7 16 17. Bo ru si ja (M)32 9 5 18 18. St. Pa u li 32 8 5 19

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) 64:19 72 62:43 64 71:38 59 45:42 57 47:37 52 45:40 47 41:47 44 44:50 43 47:46 40 36:39 40 43:48 40 57:56 39 43:58 38 43:61 38 39:45 35 30:44 34 45:64 32 33:58 29

FRAN CU SKA Su bo ta Avi won - Sent Etjen Ok ser - Mon pe qe Bor do - So {o Brest - Ni ca Kaen - Lans Lo ri jen - Tu luz Mo na ko - PS@ Nan si - Lil

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (21)

Ne de qa Va len si jen - Ren Lion - Mar sej 1. Lil 33 2. Mar sej 33 3. Lion 33 4. PS@ 33 5. Ren 33 6. Lo rien 33 7. So {o 33 8. Bor do 33 9. Sent Etjen 33 10. Mon pe qe 33 11. Tu luz 33 12. Brest 33 13. Va len si jen 33 14. Mo na ko 33 15. Ok ser 33 16. Kaen 33 17. Ni ca 33 18. Nan si 33 19. Lans 33 20. Avi won 33

17 17 15 15 14 12 13 10 11 11 12 10 8 8 7 10 9 10 6 1

12 11 11 11 10 11 7 15 12 11 6 11 15 15 18 9 12 8 12 11

4 5 7 7 9 10 13 8 10 11 15 12 10 10 8 14 12 15 15 21

(17) (21) 59:31 63 51:30 62 55:33 56 50:34 56 33:26 52 42:39 47 48:40 46 40:35 45 41:40 45 29:36 44 34:35 42 34:37 41 38:37 39 33:33 39 37:38 39 40:47 39 27:41 39 32:45 38 32:51 30 16:63 14

[PA NI JA – PRI ME RA

[am pi on ska bit ka na Old Tra for du

(2.30) Man ~e ster ju naj ted - (3.20) ^el zi (3.00)

(1.65) In ter - (3.15) Fi o ren ti na (4.85)

(2.75) Fu lam - (3.25) Li ver pul (2.40) Duel Terija i Runija jesenas u Londonu

(1.50) Volf sburg - (4.00) Kaj zer sla u tern (6.00) Vu ko vi iz Volf sbur ga gr ~e vi to se bo re da iz beg nu is pa da we u Cvaj tu. Pu le ni tre ne ra Ma ga ta, u fi ni {u pr ven stva na ni za li su tri utak mi ce bez po ra za, a pro {log vi ken da su do {li do zla ta vred nih bo do va u du e lu pro tiv Ver de ra (1:0). Na meg dan vu ko vi ma do la ze |a vo li iz Kaj zer sla u ter na ko ji su po sao oko op stan ka re {i li pro {log vi ken da po be dom nad Sent Pa u li jem 2:0.

Pr vi ovo se zon ski duel ova dva ti ma za vr {en je bez po bed ni ka

Esi jen ne `e li da pre |e u Mi lan

Dra go vo qac - Haj duk

Su bo ta Sla ven - Lo ko mo ti va Kar lo vac - Istra Va ra `din - Osi jek Ri je ka - [i be nik Di na mo - In ter Split - Za dar Ci ba li ja - Za greb 1. Di na mo 27 21 4 2. Haj duk 27 15 6 3. Split 27 14 4 4. In ter 27 12 5 5. Ci ba li ja 27 11 7 6. Kar lo vac 27 11 5 7. Ri je ka 27 9 10 8. Sla ven 27 9 9 9. Osi jek 27 8 11 10. Za dar 27 10 4 11. Va ra `din 27 8 9 12. [i be nik 27 7 9 13. Za greb 27 8 6 14. Lo ko mo ti . 27 7 8 15. Istra 27 8 3 16. Dra go vo . 27 4 8

2 6 9 10 9 11 8 9 8 13 10 11 13 12 16 15

SLO VE NA^ KA LI GA

Ma ri bor pred ti tu lom U utak mi ca ma 31. ko la fud bal skog pr ven stva Slo ve ni je po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Ce qe - Go ri ca 3:1 (2:1), Pri mor je - Tri glav 1:0 (0:0), Dom `a le - Naf ta 3:2 (1:1), Ko per - Ru dar 3:3 (0:2), Ma ri bor - Olim pi ja 2:2 (1:1).

Ta be la 1. Mri bor 66, 2. Dom `a le 58, 3.

Ko per 52, 4. Olim pi ja 49, 5. Ru dar 41, 6.

Go ri ca 40, 7. Ce qe 35, 8. Naf ta 32, 9.

Tri glav 29, 10.Pri mor je 25.

RU SI JA

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (20.10) 50:11 67 50:28 51 33:19 46 30:30 41 30:20 40 23:25 38 27:31 37 30:26 36 26:25 35 27:31 34 27:33 33 34:36 30 25:33 30 20:33 29 22:42 27 20:51 20

Eski {e hir - Kaj ze ri

(19)

Su bo ta Is tan bul - An ta li ja Bur sa - Be {ik ta{ Ga zi an tep - Ma ni sa

(15) (19) (19)

Ne de qa Gen ~ler bir li gi - Ko wa Ka ra buk - Fe ner bah ~e Bu ka spor - Trab zon Si vas - An ka ra gu ~u

(16) (19) (19) (19)

Po ne de qak Ga la ta sa raj - Ka {im pa sa 1. Fe ner bah ~e 2. Trab zon 3. Bur sa 4. Ga zi an tep 5. Be {ik ta{ 6. Kaj ze ri 7. Eski se hir 8. Ka ra buk 9. An ka ra 10. Is tan bul 11. Ma ni sa 12. An ta li ja 13. Gen ~ler bir .

14. Ga la ta sa raj 15. Si vas 16. Bu ka spor 17. Ko wa 18. Ka {im pa sa

31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 1 31 31 31 31 31 31

23 22 15 15 13 13 11 11 10 12 12 9 9 11 8 6 4 5

4 7 10 7 8 8 11 8 10 4 3 11 10 4 9 7 11 8

4 2 6 9 10 10 9 12 11 15 16 11 12 16 14 18 16 18

(19) 73:31 60:21 46:26 41:32 47:35 40:38 35:35 44:47 49:52 38:41 45:49 36:43 39:46 33:43 38:51 31:56 26:44 30:61

73 73 55 52 47 47 44 41 40 40 39 38 37 37 33 25 23 23

Fud ba le ri Va len si je na kon bro do lo ma u du e lu pro tiv Re a la 6:3, iz gu bi li su i na go sto va wu u Osa su ni (1:0), ~i me su ugro zi li tre }u po zi ci ju ko ja vo di u Li gu {am pi o na. So si je dad je u mi nu lom ko lu iz ne na dio Bar se lo nu (2:1) i prak ti~ no osi gu rao sta tus i eli ti na red ne se zo ne.

Na{ predlog: 1 I. G.

No ri~ - Ko ven tri Re ding - Der bi Le ster - Ip svi~ Kvins Park - Lids Barn li - Kar dif Barn sli - Mil vol Bri stol - Hal Kri stal P. - No tin gem F. Skan torp - Por tsmut Svon si - [e fild j.

Pre ston - Vat ford Midlzbro - Don ka ster 1. Kvins Park 2. No ri~ 3. Kar dif 4. Svon si 5. Re ding 6. No tin gem F 7. Lids 8. Mil vol 9. Barn li 10. Hal 11. Le ster 12. Ip svi~ 13. Vot ford 14. Midlzbro 15. Bri stol 16. Por tsmut 17. Ko ven tri 18. Barn sli 19. Der bi 20. Kri stal 21. Don ka ster 22. [e fild

45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45 45

24 23 23 23 19 19 18 18 18 16 18 18 16 16 16 15 14 13 13 12 11 11

16 14 10 8 17 15 15 13 13 17 10 8 13 11 9 12 12 14 10 12 15 9

(13.45) (13.45) (13.45) (13.45) (13.45) (13.45) (13.45) (13.45) (13.45) (13.45) (13.45) (13.45)

5 8 12 14 9 11 12 14 14 12 17 19 16 18 20 18 19 18 22 21 19 25

70:30 81:56 75:53 65:42 75:50 66:50 79:69 62:47 64:60 52:48 72:69 60:64 76:68 65:68 59:65 52:59 52:56 54:66 57:69 44:66 55:78 44:75

88 83 79 77 74 72 69 67 67 65 64 62 61 59 57 57 54 53 49 48 48 42

Su bo ta

Vol ga - An `i Tomsk - Kri la So vje tov Ro stov - Spar tak (N) Ku ban - Te rek

(11.45) (14) (16.15) (18.30)

Ne de qa

2 1 0 3 2 2 1 4 0 3 2 2 1 3 2 2

(1.45) Va len si ja - (4.00) So si je dad (6.50)

BO SNA I HER CE GO VI NA

Su bo ta

Ru bin - Kra sno dar Spar tak (M) - Am kar Di na mo (M) - CSKA Ze nit - Lo ko mo ti va 1. Ze nit 7 4 2. Lo ko mo tiv 7 4 3. Ku ban 7 4 4. An `i 7 3 5. CSKA 6 3 6. Di na mo 7 3 7. Spar tak (M) 7 3 8. Kra sno dar 7 2 9. Vol ga 7 3 10. Ru bin 7 2 11. Te rek 7 2 12. Tom 7 2 13. Ro stov 7 2 14. K. So vje tov 6 1 15. Spar tak (N) 7 1 16. Am kar 7 1

Fi o ren ti na pru `a sve bo qe par ti je. Eki pa tre ne ra Mi haj lo vi }a tre nut no se na la zi na de ve tom me stu, pa }e ovog vi ken d a ras t e r e} n i na meg d an biv {em pr va ku In ter u. Duel na \u ze pe Me a ci bi }e pri li ka da se vi o la re van {i ra ju do ma }i nu za po raz iz pr vog de la, ka da je In ter sla vio 2:1. Eki pa tre ne ra Le on dar da sa mo je jed nom ove se zo ne po ra `e na u Mi la nu i to od grad skog ri va la Mi la na (1:0). U pro {lom ko lu pla vo - cr ni su bi li bo qi od ]e ze ne 2:1 na kon pre o kre ta i go lo va Pa zi ni ja. AFi o ren ti na je bi la efi ka sna u du e lu s Udi ne ze om (5:2).

Na{ predlog: 1, 3+

EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP Su bo ta

U utak mi ca ma 25. ko la fud bal skog pr ven stva Bo sne i Her ce go vi ne po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Dri na - Slo bo da 0:2 (0:0), Le o tar - ^e lik 2:1 (0:0), Trav nik Sa ra je vo 1:2 (1:1), Olim pik - Bu du} nost 1:1 (1:1), Ru dar - Bo rac 0:1 (0:0), [i ro ki bri jeg - Ve le` 4:1 (2:1), @e qe zni ~ar - Sla vi ja 2:0 (0:0), Zvi je zda - Zriw ski 1:1 (0:1)

Pe tak

(19)

Fud ba le re Mi la na sa mo bod de li do no vog na slo va pr va ka Ita li je, a da li }e do ci qa do }i ve} ovog vi ken da na go sto va wu u Ri mu pro tiv Ro me osta je da se vi di. Mi la ne zi su pro {le ne de qe sla vi li u du e lu sa Bo lo wom (1:0), dok je Ro ma po be di la Ba ri (3:2) ~i me je upi -

No va po be da Ba wa lu ~a na

TUR SKA

Da nas

(2.40) Ro ma - (3.00) Mi lan (2.70)

PR VEN STVO BiH

Fud ba ler ^el zi ja i re pre zen ta ti vac Ga ne Mi kael Esi jen ne `e li da pre |e u Mi lan.

Ita li jan ski Tu to sport ne dav no je pre neo da }e Esjen na kra ju se zo ne po ja ~a ti Mi lan, a da je pot pred sed nik „ro so-ne ra” Adri ja no Ga li ja ni ve} po ~eo pre go vo re s lon don skim klu bom.

- Ni jed na od tih pri ~a ni je isti ni ta. Ni je me kon tak ti rao Mi lan, ali ni ne ki dru gi klub. Esi jen je sre }an u ^el zi ju gde na me ra va da osta ne i na red ne tri go di ne - na veo je me na xer Esi je na Pi ve to.

Esi jen (28) je u ^el zi sti gao 2005. go di ne iz Li o na, a za lon don ski klub je od i grao 221 me~ i po sti gao 25 go lo va. Sa eki pom sa Stam ford bri xa osvo jio je dve ti tu le u Pre mi jer li gi, tri FA Ku pa i po je dan Li ga kup i Ko mju ni ti {ild. Za re pre zen ta ci ju Ga ne na stu pio je na 51 me ~u i de vet pu ta se upi sao u li stu stre la ca.

HR VAT SKA

(0:0), a za ni mqi vo je da fud ba le ri Kaj zer sla u ter na ni su ni ka d a sla v i l i u Volf s bur g u (se dam po be da do ma }i na i tri re mi ja).

Na{ predlog: 1

1 2 3 1 1 2 3 1 4 2 3 3 4 2 4 4

(14) (16.15) (18.30) (20.30) 11:6 14 11:7 13 8:6 12 6:5 12 9:3 11 11:11 11 5:9 10 5:5 10 8:5 9 7:6 9 3:4 8 5:8 8 8:10 7 4:7 6 6:10 5 5:10 5

Slo bo da - Ru dar Ve le` - Dri na Bu du} nost - Zvi je zda Sa ra je vo - @e qe zni ~ar Bo rac - Olim pik

(17) (17) (17) (19.30) (20)

Ne de qa ^e lik - [i ro ki Bri jeg Zriw ski - Trav nik Sla vi ja - Le o tar 1. Bo rac 25 16 6 3 2. @e qe zni . 25 15 3 7 3. Sa ra je vo 25 13 5 7 4. [i ro ki 25 14 1 10 5. Slo bo da 25 12 4 9 6. Ru dar 25 10 8 7 7. Olim pik 25 11 5 9 8. Trav nik 25 10 4 11 9. ^e lik 25 9 6 10 10. Zriw ski 25 10 3 12 11. Le o tar 25 10 3 12 12. Zvi je zda 25 8 8 9 13. Sla vi ja 25 9 5 11 14. Ve le` 25 8 3 14 15. Bu du} nost 25 4 6 15 16. Dri na 25 5 2 18

(18) (18) (18) (18) (18) (20) (22)

Ne de qa

sa la dru gu uza stop nu po be du.

Vu ~i ca se tre nut no na la zi na {e stom me stu, a po be da bi pu le ni ma tre ne ra Mon te le po mo gla da osta nu u tr ci sa La ci jom i Udi ne ze om za ~et vro me sto ko je vo di u kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na. U pr vom de lu se zo ne Ro ma je sla vi la na San Si ru 1:0 go lom Bo ri je la.

Po sle de dve utak mi ce qu tih ri va la na Olim pi ku za vr {e na su bez po bed ni ka (0:0, 2:2).

Na{ predlog: 2 - 3

Fud ba le ri Man ~e ste ra ostva ri li su pr vi ciq s re zer vnim ti mom pla si ra li su se u fi na le Li ge {am pi o na i sa ~u va li naj bo qe igra ~e.

Sa da im pred sto ji da re {e svo ju sid bi nu u pr ven stvu En gle ske. U pro {lom ko lu |a vo li su po ra `e ni od Ar se na la 1:0, ~i me su pre ki nu li niz od pet ko la bez kik sa. Na dru goj stra no plav ci iz Lon do na te {kom mu kom su do {li do po b e d e pro t iv To t en h e m a (2:1), na ni za li ~e tvr tu po be du u ni zu, a za ni mqi vo je da Drog ba i dru go vi ne zna ju za po raz na po sled wih {est go sto va wa.

U pr vom de lu {am pi o na ta sla vio je ^el zi (2:1), a dvo boj u Li gi {am pi o na pri pao je Man ~e ste ru.

Na{ predlog: 1

Do la skom Ke ni ja Dal gri {a na klu pu Li ver pu la stva ri u fi ni {u Pre mi jer li ge po la ko ali si gur no do la ze na svo je me sto. Cr ve ni su rut ni ski do {li do bo do va pro tiv Wu ka sla (3:0), ~i me su nsta vi li se ri ju od ~e ti ri utak mi ce bez kik sa i na do brom su pu tu da u tr ci za pla sman u Li gu Evro pe pre sko ~e To ten hem. Ovog vi ken da Su a rez i dru go vi go stu ju u Lon do nu na Krej ven Ko ti xu gde ih o~e ku je ne u god ni Fu lam. Do ma }i fud ba le ri pod vo| stvom tre ne ra Hju za ru t in s ki su do { i do ce l og ple n a pro t iv San d er l en d a (3:0), {to im je bio tre }i duel bez po ra za.

Na{ predlog: 2, 3+

Su bo ta He ta fe - Al me ri ja Va len si ja - So si je dad Atle tik (B) - Le van te Hi hon - De por ti vo Her ku les - Ra sing Atle ti ko (M) - Ma la ga Se vi qa - Real (M)

(17) (17) (17) 30:11 54 43:19 48 39:25 44 51:39 43 24:23 40 31:30 38 23:25 38 38:31 34 27:24 33 29:31 33 26:36 33 28:31 32 33:38 32 25:40 27 19:36 18 16:43 17

Ma jor ka - Vi qa re al Bar se lo na - Espa wol Sa ra go sa - Osa su na 1. Bar se lo na 34 28 4 2. Real (M) 34 25 5 3. Va len si ja 34 19 6 4. Vi qa re al 34 18 6 5. Atle ti ko 34 15 7 34 15 7 6. Se vi qa 7. Atle tik (B) 34 16 3 8. Espa wol 34 15 3 9. Le van te 34 12 7 34 10 12 10. Hi hon 11. Ma jor ka 34 12 6 12. So si je dad 34 13 2 34 10 10 13. Ra sing 14. Sa ra go sa 34 10 9 15. Ma la ga 34 11 6 16. Osa su na 34 10 8 17. De por ti vo 34 9 11 18. He ta fe 34 10 7 19. Her ku les 34 9 6 20. Al me ri ja 34 5 11

(12) (19) (21) 2 89:19 88 4 81:29 80 9 57:42 63 10 53:40 60 12 55:44 52 12 52:49 52 15 52:49 51 16 42:47 48 15 37:46 43 12 312:37 42 16 35:47 42 19 45:58 41 14 34:49 40 15 35:47 39 17 47:64 39 16 38:41 38 14 27:42 38 17 44:55 37 19 31:53 33 18 32:59 26

[PA NI JA – SE GUN DA Da nas El ~e - Al ka ron

(21)

Su bo ta Sel ta - Hi ro na Hu e ska - Vi qa re al B Te ne ri fe - Re kre a ti vo Nu man si ja - Va qa do lid Bar se lo na B - Al ba se te Kar ta ge na - Pon fe ra di na Kse rez - Las Pal mas R. Va qe ka no - Sa la man ka

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

Ne de qa Kor do ba - Be tis Him na stik - Gra na da 1. Be tis 36 22 6 2. R.Va qe kao 36 21 9 36 16 13 3. Sel ta 4. Bar se lo na B36 16 10 36 15 12 5. Gra na da 36 15 12 6. El ~e 7. Va qa do lid 36 16 8 8. Kar ta ge na 36 15 7 9. He rez 36 14 9 10. Re kre a ti vo36 11 17 11. Al kor kon 36 15 5 12. Hi ro na 36 12 12 13. Hu e ska 36 11 15 14. Vi qa re al B36 14 5 15. Nu man si ja 36 14 3 16. Kor do ba 36 11 12 17. Las Pal mas36 10 14 18. Him na stik 36 10 12 19. Sa la man ka 36 11 5 20. Al ba se te 36 6 11 21. Te ne ri fe 36 6 10 22. Pon fe ra . 36 4 15

8 6 7 10 9 9 12 14 13 8 16 12 10 17 19 13 12 14 20 19 20 17

(12) (17) 72:34 72 62:39 72 55:34 61 68:51 58 60:42 57 43:35 57 52:43 56 44:51 52 51:51 51 42:33 50 48:45 50 48:46 48 32:36 48 39:51 47 51:57 45 48:51 45 47:64 44 31:37 42 38:57 38 27:50 29 34:58 28 28:55 27

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA Su bo ta Aston Vi la - Vi gan Bol ton - San der lend Ever ton - Man. si ti Wu kasl - Bir min gem Vest Hem - Blek burn To ten hem - Blek pul

(16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

Ne de qa Vul ver hemp ton - VBA Sto uk - Ar se nal Man ~e ster j. - ^el zi

(14) (15.05) (17.10)

Po ne de qak Fu lam - Li ver pul 1. Man ~e ster j. 35 2. ^el zi 35 3. Ar se nal 35 4. Man. si ti 34 5. Li ver pul 35 6. To ten ham 34 7. Ever ton 35 8. Bol ton 35 9. Fu lam 35 10. Sto uk 35 11. VBA 35 12. Wu kasl 35 13. Aston Vi la 35 14. San der lend 35 15. Bir min gem 35 16. Blek burn 35 17. Blek pul 35 18. Vi gan 35 19. Vulvs 35 20. Vest Hem 35

21 21 19 18 16 14 11 12 10 12 11 10 10 10 8 10 9 7 9 7

10 7 10 8 7 13 15 10 15 7 10 11 11 11 15 8 8 14 7 11

4 7 6 8 12 7 9 13 10 16 14 14 14 14 12 17 18 14 19 17

(21) 71:33 66:28 68:36 53:31 54:39 50:43 48:43 48:48 43:36 43:43 51:65 49:51 44:57 39:52 35:52 41:55 48:70 35:58 38:61 40:63

73 70 67 62 55 55 48 46 45 43 43 41 41 41 39 38 35 35 34 32

POR TU GAL Ne de qa Spor ting - V. Se tu bal Por ti mo nen se - Ma ri ti mo Aka de mi ka - Bra ga Por to - P. Fe re i ra Le i ri ja - Na val Gi ma ra e{ - Ba i ra Mar Na ci o nal - Ol ha nen se Rio Ave - Ben fi ka 1. Por to 28 2. Ben fi ka 28 3. Bra ga 28 4. Spor ting 28 5. Na ci o nal 28 6. Rio Ave 28 7. Gi ma ra e{ 28 8. P. Fe re i ra 28 9. Ma ri ti mo 28 10. Be i ra Mar 28 11. Le i ri ja 28 12. Ol ha nen se 28 13. Aka de mi ka 28 14. Se tu bal 28 15. Na val 28 16. Por ti mo ne. 28

26 19 13 12 10 10 10 9 9 7 8 6 7 6 5 5

2 2 6 9 9 7 7 10 8 12 7 12 8 10 8 7

0 7 9 7 9 11 11 9 11 9 13 10 13 12 15 16

(17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) 68:13 56:27 45:32 40:30 26:30 32:29 32:27 27:38 33:29 32:33 21:35 21:32 31:43 25:41 26:47 27:46

80 59 45 45 39 37 37 37 35 33 31 30 29 28 23 22

reporta@e

dnevnik

petak6.maj2011.

21

ZA @I TE QE TO TO VOG SE LA, NA SE VE RU BA^ KE, NE MA DO KO LI CE NI KAD SLA VE SVE TOG JO SI PA RAD NI KA

@up nik stru~ wak za kom pju te re i lo pa tu Rimokatoli~ka crkva

o {tu ju me {ta ni To to vog Se la, na se ve ru Ba~ ke, Me |u na rod ni pra znik ra da, ali ovo go di {wi ni su pro ve li do ko li ~a re }i ve} u pro le} nom {min ka wu cen tra me sta. Sta ra se sta bla va de, a me wa ju ih sad ni ce dr ve }a i ukra snog {i bqa. Do |e go di {we na kam po ve, ta bo ro va wa i sim -

P

mog osni va wa. Svi sma tra ju va `nim da se lo bu de ured no i na go ste osta vi do bar uti sak. Mno go je iz gra |e no, a u pla nu su te ren za ma le spor to ve, kao i ve li ki fud bal ski i fi skul tur na sa la za sport sko ode qe we sen }an ske Gim na zi je za ta len te „Bo qai”. Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne za wu je odo brio 40 mi li o na di na ra.

– Od tih pa ra pre tri go di ne mo glo se mno go vi {e ura di ti, sad pri la go |a va mo pro je kat ta ko da sa la ko ri sti svla ~i o ni ce i sa ni tar ni ~vor {ko le. Sa la je neo p hod na osmo qet ki i gim na zi jal ci ma, a mo }i }e da se ko ri sti i za re kre a ci ju gra |a na i ve }e kul tur ne pri red be – ob ja {wa va Ba ta.

– Ve o ma sam se ob ra do vao do la sku mla dog Pre dra ga Ali lo vi }a, pu nog am bi ci ja, zna s kom pju te ri ma, go vo ri per fekt no srp ski, ma |ar ski i en gle ski, pa je od iz u zet ne ko ri sti u pa sto ral noj slu `bi, u se o skim ak tiv no sti ma, a pre da je i u ode qe wu Gim na zi je „Bo qai”, ne sa mo ve ro na u ku ne go i je zi ke.

Kad za tre ba, ne sti di se da uzme u ru ke a{ov, lo pa tu ili mo ti ku i

{a li, ali i zbi qi, vo lim da ka `em da mi je naj ve }i uspeh to {to sam us peo da se u se lu za tvo rim dve kr~ me, a ver ni ci me zbog to ga ni su ote ra li. Na cr kve nom ima wu je po dig nut Du hov n i cen t ar, no va zgra da Osnov n e {ko l e, tu ra di i {tam pa ri ja, a ima mo pro jek te i za na r ed n i pe r iod, bit n e za otva ra we rad nih me sta i op sta -

– Po ro di ce mo je maj ke je ze mqo rad ni~ ka pa mi je sve bli sko. Do la zak iz gra da u se lo, ko je je po mno go ~e mu na lik mom rod nom me stu, za me ne ni je ve li ka pro me na. Sva ki ~o vek tre ba da se pri la go di qu di ma s ko ji ma `i vi i ra di – sma tra Ali lo vi}.

Ina ~e, Uta {i je u To to vo Se lo sti gao ne ko li ko me se ci pre ne go {to je Ali lo vi} ro |en u Sr bo -

Spomenik plemenitom latifundisti

„U {ali, ali zaista je tako, volim ponekad da ka`em da mi je najve}i uspeh {to sam u selu zatvorio dve kr~me, a vernici me zbog toga nisu oterali”, ka`e `upnik Jene Uta{i po zi ju me vi {e od 3.000 go sti ju, a sve ga je 753 `i te qa. Naj sve ~a ni je je za bu ~ov ku 1. ma ja, hra mov nu sla vu ka to li~ ke cr kve sve tog Jo si pa Rad ni ka. Po seb na po ~ast uka zu je se osni va ~u se la ve le po sed ni ku Jo `e fu To tu (1845–1914), ko me su me {ta ni la ne po di gli spo me nik is pred we go vog let wi kov ca. To tu i su pru zi Ma ri ji Vag ner }er ka je umr la mla da. Cr kva je iz gra |e na po sle we ne smr ti, a otac je u~i nio ve li ko ple me ni to de lo, po de liv {i svo jim nad ni ~a ri ma pla ce ve da sa gra de ku }e pa je ta ko i na sta lo na se qe ko je je la ne pro sla vi lo vek po sto ja wa. Fe renc Ba ta je pred sed nik me sne za jed ni ce ve} 18 go di na, od sa -

Eko no mi sta La jo{ Le ko, di rek tor ka wi {ke fi li ja le Osi gu ra wa „Del ta |e ne ra li”, po ma `e rod nom se lu kao sa vet nik za raz voj. Fa mi li ja mu je do bro zna na i raz gra na ta, na wi ho vom grun tu je iz gra |e no za ba vi {te, a naj ~u ve ni ji iz da nak je {a hov ski ve le maj stor Pe ter Le ko, ko ji `i vi u Se ge di nu, a bio je na do mak i svet ske {a hov ske kru ne!

– Tre ba li~ nim pri me rom ne {to po ka za ti i u~i ni ti, a ja mom se lu osta vqam `i vot ni man dat – sma tra Le ko.

U To to vom Se lu `up nik Je ne Uta {i slu `bu je vi {e od 33 go di ne, a do bio je i po mo} ni ka.

Prole}no {minkawe sela

Iz Amerike stigao Alilovi}

za jed no s me {ta ni ma ure |u je se lo – hva li `up nik mla |eg ko le gu.

Pre po ru~ qi vo je da `up ni ci, ob ja {wa va on, idu u pen zi ju tek kad na pu ne 75. go di nu, {to je, ve li, i nor mal no jer ~o vek kad osta ri „ma lo oka me ni u svo jim za mi sli ma”. Za vek od zi da wa cr kve on je pe ti `up nik.

– Naj du `e sam ov de na slu `bi od svih mo jih pret hod ni ka. U

nak se la. Oko 240 do ma }in sta va `i vi u se lu i na okol nim sa la {i ma, dok je pet na e stak ku }a pra zno. Ume sto ku ka wa, mi ra di mo i gra di mo, ~ak i kad su vre me na te {ka – ve li mon si wor Uta {i. @up nog vi ka ra Pre dra ga Ali lo vi }a (33), ko ji je do {ao iz Som bo ra kra jem pro {le go di ne, za te kli smo s mo ti kom u ru ka ma.

^a pli nu sme ta ju mi ni }i

Ku pu sin ci sa de cve }e po kra te ri ma na pu tu

B

vr {i ne po red pu ta, po go to vo jer je to kom jav nih ra do va po se ~e no sve {i bqe, ali vi {e od to ga ne mo `e mo po {to ne ma m o nov c a. Po z i v a m o sve gra |a ne Sr bi je da isti me tod pri me ne sa svo jim ru pa ma na pu te vi ma jer su i ova kve ne kon ven ci o n al n e ak c i j e bo qe od is pra znog gun |a wa i ku ka wa – tvr di Pe ter.

Ina ~e, on je za ovu ak ci ju po klo nio hi qa du sad ni ca cve }a. Ja sno mu je da u op {tin ski bu x et sti ` e sve ma w e nov c a, ali in si sti ra na to me da se vo di ra ~u na o pri ro ri te ti ma.

Po p rav k a wi h o vog xom ba stog pu ta je i u pla no vi ma Di rek ci je, ko ja, pak, ~e ka da se za ove po slo ve obez be di no vac.

I dok su ak t i v i s ti po udar n im ru p a m a „sa d i l i“ cve }e, {o fe ri ni su hte li da ga svo jim ma ki na ma iz ga ze, ve} su ga za o bi la zi li. Vaq da ve} na vi kli da i po ne ko li ko pu ta dnev no vo ze „sla lom“.

Di rek tor op {tin ske Di rek ci je za iz grad wu Mi {i ka Pav ko vi} ni je ba{ odu {e vqen ovom du ho vi tom kam pa wom.

– Iz ne na |u je me ta ak ci ja Ku pu si na ca jer smo se s wi ma ne dav no le po do go vo ri li da ~e ka mo dok pro ra di as falt na ba za „Som bor pu te va“, da bi smo kr pqe we pu ta za vr {i li to kom ma ja. Bar je na ma ta ko obe }a no.

J. Prel ~ec

Ege r u, oda t le je po s le ~e t i r i go d i n e do b io pre m e { taj u ame r i~ k u dr ` a v u Ore g on, ta mo pro v eo dve za v r { ne go d i ne stu d i j a, di p lo m i r ao i vra tio se.

– U be lom sve tu se mo `e mno go {to {ta vi de ti, ali me ni ov de vi {e go di – za do vo qan je me stom slu `bo va wa Ali lo vi}.

Mi lo rad Mi tro vi}

KA KO TRE BA DA JE OB U ^E NA IDE AL NA PRA VO SLAV NA RU SKI WA

SA MO SE AUTO ME HA NI ^A RI RA DU JU RO [A VIM BA^ KIM YA DA MA

i li su Ku pu sin ci po - SVM-a za Za p ad n o b a~ k i zna ti po qo pri vred ni - uprav ni okrug i apa tin sku ci jo{ u do ba biv {e op {ti nu, ina ~e pred sed nik Ju go sla vi je; ne kad su naj vi {e Sa v e t a MZ Ku p u s i n a, ga ji li po vr }e, sa da uglav nom I{tvan Pe ter. vo }e, ali su po ka za li da se Ob ja {wa va i da su put do raz u me ju i u cve }e. Kad ni su bra no o{te ti la te {ka vo zi na svo jim wi va ma i u vo} wa ci ma, za te zga ma su pi j a c a obli `wih gra d o v a, ali je naj v e } i pro b lem ka k o sti } i do wih pre ko xa de pu ne ru pa od se la do iz la ska na put S o m b o r – A p a - tin. Po {to im je do j a d i l o da auto m e h a n i ~ a ri m a pla } a j u stal n e po p rav ke svo jih o{te }e n ih vo z i l a, od lu ~i li su da u ru p e „po s a d e“ Kad nema asfalta, dobar je dan i no} cve to ve dan i no} u ma lim la ko ja su to kom zim skih me pla sti~ nim kon tej ne ri ma pa se ci iz vla ~i la dr vo iz Gor da ume sto po ru pa ma vo ze pre - weg Po du na vqa. Za to je or ga ko cve }a. Ak ci ju je or ga ni zo - ni zo van i za jed ni~ ki sa sta vao Sa vez voj vo |an skih Ma - nak s pred stav ni ci ma „Voj vo |a ra, uz obra zlo `e we da ova - di na {u ma“ i Di rek ci je za iz ko `e le pod se ti ti nad le `ne grad wu opp{ti ne, kad je do na to da is pu ne svo je oba ve zu go vo re no i for mi ra we za jed i odr `a va ju sa o bra }aj ni ce, ni~ ke ko mi si je ko ja tre ba da te he pe ning ne ma ni ka kve ve - pro ce ni {te tu i pred lo `i ze s po li ti kom. na ~in wi ho vog ot kla wa wa.

– Hte li smo ova ko da uka – Od ta da je pro {lo mno go `e mo na to da ni je nor mal no vre me na ali ni ti je do {la {to je put ko ji vo di od Som - ko mi si ja, ni ti je put po pra bo ra do se la u ta ko o~aj nom vqen, ~ak je sva ki dan sve go sta w u. Zbog udar n ih ru p a ri i sve je ri zi~ ni je vo zi ti oti {la mi je fel na na ko li - ta tri ki lo me ta ra. MZ ure ma, a ne dav no sam ise kao i gu - |u je osta le se o ske pu te ve, me mu. Po zna je mo put i pa zi mo, |u tim, ovaj je u nad le `no sti ali ako jed nu ru pu iz beg ne{, Di rek ci je. Ipak, sva ke go di u dru gu upad ne{ jer ih je pre - ne na sto ji mo da me ha ni za ci vi { e – ka ` e ko o r d i n a t or jom MZ odr `a va mo ze le ne po -

bra nu, od maj ke Ma |a ri ce, ~i ji su pre ci po re klom iz Sr bo bra na i Ba~ kog Gra di {ta, i oca Hr va ta, ro |e nog u Be ~e ju a ro di te qi su mu ova mo do {li iz Mo sta ra.

– Ja sam po lu tan, go to vo svi `i te qi To to vog Se la su Ma |a ri, ali le po su me pri hva ti li – za do vo qan je Ali lo vi}.

On je fa k ul t et za p o ~ eo u zna m e n i t oj ma | ar s koj va r o { i

as plam sa la se u Ru si ji po le mi ka o to me ka ko tre ba da se obla ~i “pra vo slav na `e na” na uli ci, a u pri pre mi je i mod na re vi ja, na ko ju su po zva ni sa mo za go vor ni ci pra vi la obla ~e wa. Me |u wi ma, je dan od naj bli `ih i naj u ti caj nih sa rad ni ka pa tri jar ha Ki ri la, V. ^a plin, ko ji u pa tri jar {i ji vo di Ode qe we za od no se Cr kve i dru {tva. Jo{ se ne zna {ta se pre po ru ~u je, a jed na po zna ta kre a tor ki sma tra da je to ode }a ko ja po kri va ko le na i ra me na i odi {e skrom no {}u. Mo `e se bi ti mo de ran, a po {to va ti „na ci o nal no-re li gij sku tra di ci ju”. Dru ga pre po ru ~u je „ru ski na rod ni kroj”, ka kva ve} no se ne ke po zna te pe va ~i ce. Mo `e i ma ji ce s „du hov no osmi {qe nim tek stom”. Po kre a to ru V. Zaj ce vu, pra vo slav noj `e ni u hra mu, osim po kri ve ne gla ve, ha qi na tre ba da je sve tle bo je, ne tam na ili {a re na, i le ti la ga na. Go lo gla va na uli ci iz gle da, za Ru si ju, stra no i ne le po, sma tra on.

Di sku si ja o `en skom obla ~e wu, po seb no na jav nim me sti ma, in ten ziv no se vo di jo{ od ja nu a ra, kad je ^a plin re kao da `e ne ode }om, npr. mi ni suk wom, „iza zi va ju mu {kar ce, po go to vo pi ja ne” i za to ima ra znih in ci de na ta.

Po je di ne or ga ni za ci je od bi ja ju di sku si ju o `en skoj ode }i, sma tra ju }i da se stva ra „sup kul tu ra cr kve nih qu di”. Ujed no pi ta ju za {to se ne di sku tu je i o mu {koj ode }i ko ja, ta ko |e, ne ki ma mo `e de lo va ti ne pri stoj no. Po je di ne `en ske or ga ni za ci je su upu ti le pro test no pi smo pa tri jar hu zbog iz ja va we go vih naj bli `ih sa rad ni ka ko je su na zva le „pra vo slav nim ta li ba ni ma”.

Po vo dom di le me o to me da li `e ne u pra vo sla vqu sme ju da

R

no se pan ta lo ne, ne ki u Cr kvi pod se }a ju na to da je [e sti va se qen ski sa bor 680. u 62. pra vi lu na lo `io da mu {kar ci ne obla ~e `en sku ode }u, a `e ne „ode }u ko ja pri li ~i qu di ma”. U 20. ve ku u Ru si ji `e na je pre u ze la broj ne po slo ve mu {ka ra ca jer su oni gi nu li na fron tu i stra da li u sta qi ni sti~ kim lo go ri ma.

hov no sti” ne go sad. Ra bin Go rin zah te va da mu {ka rac bu de skrom no ob u ~en, u tam noj ode }i i be loj ko {u qi, a da `e na ima uvek suk wu do is pod ko le na i neo t kri ve ne ru ke, ni kad pan ta lo ne.

Ar hi e pi skop Je ka te rin bur ga Vi ken ti je go di na ma po zi va `e ne da ne „tra }e vre me pred ogle da lom” jer im ko zme ti ka ne mo -

I gola ramena izazivaju po`udu pijanaca

Mi tro p o l it vo l o k o l am s ki Ila rion Al fe jev, „dru gi ~o vek” Cr kve, ka `e da ne tre ba bi ti kri ti ~an pre ma `e na ma u pan ta lo na ma i spre ~a va ti ih da u wi ma u|u u hram. We go va pre po ru ka ve }i nom ni je do spe la do pa ro hij skih sve {te ni ka i cr kve wa ka ko ji na vra ti ma hra ma pa ze na ode }u.

Muf ti ja Ja ku pov ka `e da mu {ka rac tre ba da uvek ima po kri ve no te lo od pup ka do ko le na, a kad ide u xa mi ju, da je u ko {u qi du gih ru ka va. Glav ni muf ti ja Ru si je R. Gaj nun tin kri vi `e ne da su na uli ci kat kad kao na „stip ti zu”: one su pre sve ga maj ke, vas pi ta ~i ce svo je de ce i mo ra ju ima ti „ve }i ste pen du -

`e po mo }i da stvo re „te le snu le po tu”. I de voj ~i ce od de se tak go di na, iako le pe „kao an |e li”, ko ri ste ko zme ti ku, a ne mo `e mo bi ti lep {i ne go {to nas je Bog stvo rio. [ef pred sed ni~ kog Sa ve ta za pra va ~o ve ka M. Fe do tov je iz ja vio: „Ne }e mo do no si ti za kon da mu {kar ci mo ra ju da no se pan ta lo ne, a `e ne ne sme ju. Kod nas ve} po sto je op {te pri hva }e na pra vi la, mu {ka rac u hram ne ula zi u ma ji ci i krat kim pan ta lo na ma, a `e na bez po kri ve ne gla ve„.

Ret ke ru ske `e ne u po li ti ci sma tra ju da ne ma na ~i na da se na met ne „stil obla ~e wa”, po {to to ne do pu {ta Ustav.

22

kWiGA

petak6.maj2011.

dnevnik

ДУ ШКО НО ВА КО ВИЋ ДО БИТ НИК НА ГРА ДЕ „ДЕ САН КА МАК СИ МО ВИЋ”

Д

TOP-LISTA

Је дин ствен пе снич ки опус

ушко Новаковић је 17. добитник награде „Де санка Максимовић”, коју додељује истоимена задужбина за целокупно пе сничко дело, саопштила је јуче председница жирија Радмила Лазић на конференцији за новинаре у Народној библиотеци Србије. Жири, у коме су још били Даница Вукићевић, Гојко Божовић, Дејан Илић и Предраг Петровић, образложио је да Новаковића награђује због „његовог импресивног и и јединственог песничког опуса који одликује виталистички и космополитски дух и за интензивно и жестоко, критичко и бескомпромисно, певање које враћа веру у поезију„. Према речима Лазићеве, већ неколико деценија поезија Душка

Новаковића се налази у врху српског песништва , представљајући њен стални немир и немирење, дух побуне и отпора против бесћутности и заборава. Председник Задужбине „Де санка Максимовић”, Станиша

Тутњевић је поздравио присутне чланове породице велике песникиње и саопштио да Задужбина представља књигу песама прошлогдишњег добитника Мирјане Стефановић „Промаја„ . Представљена су и два зборника са радовима учесника „Мајских разговора„, посвећена поезији Мирослава Максимовића и Рајка Петрова Нога, добитника „Десанкине” награде за 2008. одно сно 2009. годину. Овогодишњи „Мајски сусрети„ ће бити одржани 13. маја у Народној библиотеци Србије, а посвећени су прошлогодишњој добитници награде „Де санка Максимовић”. Овогодишњем лауреату Душку Новаковићу, према традицији, признање ће бити уручено 16. маја, у Бранковини,

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Мост”

родном месту Десанке Максимовић, на дан њеног рођења. Мирјана Стефановић је признала да је за припрему књиге са изабраним песмама, на коју има право сваки добитник награде, утрошила више труда и напора него за било коју другу, јер је било тешко суочити се са сопственим целокупним стваралаштвом и смоћи снаге и одбацити многе драге песме. Она је захвалила председнику Задужбине Станиши Тутњевићу за велико лично залагање око издавања књиге пошто своју функцију обавља волонтерски, као и учесницима предстојећег разговора о њеној поезији, који ће бесплатно уступити реферате за зборник. (Танјуг)

1. „Но ви Сад, хро ни ка 1944-1969”, Вла ди мир Вр го вић - „Про ме теј” 2. „Ви но гра дар ство”, Иван Ку љан чић - „Про ме теј” 3. „Од кад сам се за во ле ла - во лим”, Ива на Ку зма но вић - „Ла гу на” 4. „Ми рис ки ше на Бал ка ну”, Гор да на Ку ић - „Ал на ри” 5. „По ро дич ни бу квар”, Ми ли ца Нов ко вић, аутор ско из да ње 6. „Рин ги шпил”, Је ле на Ба чић - Алим пић - „Ла гу на” 7. „Ан то ло ги ја Ан тић”, при ре дио Дра шко Ре ђеп - „Про ме теј” 8. „Ка лу ђер ко ји је про дао свој фе ра ри”, Ро бин Шар ма - „Мо но и Ма ња на” 9. „По је ди ту жа бу”, Бра јан Треј си - „Фи не са” 10. „Ла жни при ја те љи у ен гле ском је зи ку”, Жи во рад Ко ва че вић - „Ал ба трос плус”

МЕ ЂУ НА РОД НА СА РАД ЊА ДРУ ШТВА КЊИ ЖЕВ НИ КА ВОЈ ВО ДИ НЕ

Н

НО ВО ИЗ „АГО РЕ”

Срп ско-ру ске ли те рар не ве зе

а позив Савеза писаца Русије, као гости Међународног књижевног салона, који одржан крајем априла, у Санкт-Петербургу у сајамском комплексу „Ленеспо”, боравили су пе сник, есејиста и профе сор књижевно сти, председник Друштва књижевника Војводине Никола Страјнић и песник, преводилац и театролог Зоран Ђерић. Они су учествовали на Међународном форуму писаца. Писци и издавачи из Русије, као и представници власти, говорили су о проблемима који су у вези са издавањем књига, њиховим пласманом, како у земљи, тако и у иностранству, као и положају писаца и издавача данас. Одржан је разговор о руско-српским културним односима, а учествовали су, између осталих, Борис Орлов, песник, председник Санктпетербур-

шког одељења Савеза писаца Русије, Василиј Соколов, преводилац српске књижевности на руски језик. Никола Страјнић је навео пример раног сусрета руске и српске књижевности: познанство и узајамно превођење два истакнута писца – Александра Пушкина и Симе Милутиновића Сарајлије и њихово пријатељство. Зоран Ђерић је говорио о досадашњој сарадњи писаца из Србије и Русије, о учешћу руских писаца на међународном књижевном фестивалу у Новом Саду, објављивању превода њихових песничких и прозних текстова у часопису ДКВ „Златна греда“. Он је најавио наставак и продубљивање те сарадње, током наредних година, кроз изборе и преводе, односно међусобну размену књижевних вредности. И Страјнић и Ђерић су читали своје песме окупљеним руским колегама и представницима руских медија.

Руске преводе њихових стихова, које су сачиниле Загорка Радовић, Мелина Панајотовић и Александра Колчанова, прочитао је Милан Тешић, Србин који живи у Санкт-Петербургу. У овом разговору учествовали су секретар Међународне организације књижевних савеза из Москве Јуриј Конопљаников, организатор књижевних програма у музеју „Ермитаж“ и главни уредник часописа „Петербуршке строфе“ Михаил Аникин, песникиња и заменица главног уредника часописа „Роднаја ладога“ Валентина Ефимовска, Анатолиј Козлов, прозни писац Анатолиј Козлов, као и други. Током боравка у Дому писаца, где се налази седиште санкт-петербуршког одељења Савеза писаца Русије, разговарало се о даљој сарадњи између два удружења, односно њихових часописа: „Златне греде“ и „Књижевног Петербурга“ (“Литературный Петербург“). На-

Мр ља на пе ску

шим писцима је, такође, омогућено да обиђу прелепи град на обалама Балтика и Неве, њених притока и канала, са стотину мостова, да посете „Ермитаж“, Зимски дворац, Дом књиге, Царску лавру, као и друга знаменита места. Уприличен им је и једнодневни излет до Пушкина, некад Царског села, где се налази лицеум у коме се школовао Александар Пушкин, као и бројни дворци царске породице Романових. На 6. међународном књижевном салону у Санкт-Петербургу изложено је више од 30 хиљада нових наслова књига, албума, часописа, електронских издања, одржане с бројне презентације нових књига, сусрети са писцима и њихово потписивање књига купцима и читаоцима. Одржана је и изложба екслибриса, а на тргу санкт-петербуршког „Ленекспо-а“ биле су изложене књиге за децу. К. Р.

Н

еобичан поетски роман „Сунце, потом”, познате аргентинске списатељице Лилијане Хер, недавно објављен у издању зрењанинске „Агоре”, спада у оне књиге које увељиво воде читаоца кроз прошлост и садашњост егзистенцијалне самоће. Овдашњим читаоцима прича ће бити занимљива и због тога што се спомињу локалитети са обе стране реке Дрине. У једном јадранском, приморском месту, локални инжењер посматра кроз дурбин, “мрљу на песку” – непомичну девојку опружену на плажи. То је странкиња, Аргентинка Никол коју он доживљава као савршен призор. Даље се прича убрзано одмотава, кроз размене љубави и прошлости, током путовања, најпре Дрином, поред ратног Вишеграда, преко Ваљева до Бео-

града, а затим и до оних најдубљих међусобних истина. Уместо да опонаша или да фалсификује стварност, Лилијана Хер је радије онирички ствара кроз мозаичке верзије – ни истините ни лажне, наглашавају књижевни критичари. Као што ствара једно конкретно али иствовремено митолошко путовање на које крећу млада Аргентинка Никол и њен српски сапутник/саговорник/љубавник Јота, инжењер, градитељ мостова. Мостови се граде, прелазе и руше у роману “Сунце, потом” да би се, уз помоћ кортасаровског читаоца-саучесника, истовремено пошло у потрагу за идентитетом и кренуло у сусрет разлозима његове ауто-деструкције. Да би се снагом заборава повратило сећање- наводи издавач у препоруци за читање овог романа. Р. Л.

ДУ ШАН ПОП ЂУР ЂЕВ, КЊИ ЖЕВ НИК

KWIGA ZAUVEK

Муке са туђим речима Н

еке књиге се читају с уживањем, неке с муком. Од чега то зависи? Зависи од књиге, зависи од писца и од читаоца, наравно. Као што по стоје људи који о изузетно интере сантним и паметним стварима причају тако до садно, да изгубите сваку вољу да их слушате, тако по стоје људи који вам ниочему могу причати сатима и да их као омађијани са занимањем слушате. Исто је и са књигама. Стил неких аутора вам или лежи, или не лежи и то нема везе са вредно сним судом који је о делу изрекао било који релевантни фактор. Кад вам нешто не иде, кад имате му ке с речи ма, нај лак ше је склопити корице и одложити књигу. Али... Увек то али. Проблем, барем код мене, настаје онда када ми се допадају идеја, тема, али не и реализација. То је по себна врста готово механичког читања, али истовремено активног домишљања књиге. Тамо где

KWI@EVNA BA[TINA

Сти хо ви о љу ба ви

Д веЈованајнабоЈољеванозбирвикећа пеЗмасамаја,

једног од највећих лиричара српског романтизма, јесу „Ђулићи“ (Нови Сад, 1864) и „Ђулићи увеоци“ (Нови Сад, 1882). У првој он пева о љубави и срећном породичном животу, а у другој о болу и тужној смрти жене коју је волео. Ове љубавне песме представљају најнепо средније, најискреније и најузбудљивије стихове у српској лирици, због чега су радо читане и доста пута прештампаване. У Библиотеци Матице српске постоје примерци издања ових збирки који су обрађени у њеном електронском каталогу.

вам ток приче није по вољи, ви се удаљавате од ње и креирате неку своју причу која се одвија паралелно са главним током и укршта с њим. На крају, када стигнем до по следње странице, ја више нисам сигуран да ли је, то што је остало у мојој меморији, оно што је аутор дела написао или оно што сам ја желео да напише.

Kњиге које сам ценио, то је можда помало профе сионална деформација, биле су истовремено оне за које сам био убеђен да их ја никада не бих могао написати. Оне су најчешће имале савим обичну људску причу, али испричану са пуно шарма и пуно духа, као што, рецимо, Душко Ковачевић пише своје драме. Можда је томе допринела моја жанровска припадност хуморно-сатиричном корпусу, тек књиге које су ме освојиле биле су „Улога моје породице у светској

револуцији” Боре Ћо сића и „Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина„ Владимира Војновича. То су штива за старије и средовечне читаоце која говоре о великим цивилизацијским заблудама. У средишту Ћо сићевог романа нашао се један дечак који своју породичну сагу покушава да нам дочара кроз призму властитог инфантилног виђења света који га окружује и који је подједнако неразумљив колико њему толико и одраслим укућанима. Војнович, опет, свом „добром војнику Швејку“ поверава одговоран задатак негде дубоко у залеђу Источног фронта, доводећи до гроте ске понашање обичних малих људи у апсурдним ситуацијама, а све то у контексту важних историјских дешавања. Испо ставило се да су се животи и прикљученија ове дво-

јице писaца, и пријатеља, на чудан начин укрстили. Војнович је 1980. године емигрирао у Немачку, да би се по сле пада Берлинског зида вратио у домовину. Ћо сић је до пада Берлинског зида био у домовини, а онда емигрирао у Немачку. Тако су они одиграли своје роле у светској револуцији. Млађим читаоцима ове књиге можда неће значити много, јер говоре о времену које они не памте и које њима не значи ништа. Вероватно ни деведе сет по сто књига које данас слове за вредна дела домаће или стране литературе, неким будућим читаоцима, за рецимо триде сет година, неће представљати никакав изазов. Нису сви писци за сва времена. Многи су надживели своје дело, али ту и тамо нађе се по нека књига која је надживела и свог аутора и бројне читаоце. Да ли међу њих спадају и ове две које сам одабрао, не знам. Мене ће надживети сигурно.

Дан бес плат них стри по ва а ми шљен као пра зник стри па ко ји ће З ма кар јед ном го ди шње скре ну ти па жњу јавноsти на ову ско ро за бо ра вље ну

књи жев ну фор му, Дан бес плат ног стри па од иде је не ко ли ко ен ту зи ја ста одав но је пре ра стао у ме ђу на род ни до га ђај и од лич ну мар ке тин шку при ли ку за из да ва че стри по ва. На Дан бес плат ног стри па из да ва чи и спе ци ја ли зо ва не књи жа ре на гра ђу ју нај вер ни је чи та о це, по кла ња ју при мер ке сво јих нај бо љих из да ња и ре кла ми ра ју но ве на сло ве. Та ко је већ чи та ву де це ни ју, сва ке пр ве су бо те у ма ју ме се цу, а по крет по кла ња ња стри по ва за ових де сет го ди на, из Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва, про ши рио се на чи тав свет. На овај дан сви ме ди ји ко ји се на не ки на чин ба ве стри пом има ју при ли ку да про мо ви шу сво је ра до ве за сно ва не на цр та ним ју на ци ма. Иако је основ на на ме ра Џоа Фил да, но ви на ра спе ци ја ли зо -

ва ног стрип ма га зи на “Flying Colors Comics”, би ла про мо ци ја не за ви сних из да ва ча стри по ва, ве ли ке ком па ни је чи ји је про фит за сно ван на стрип ин ду стри ји бр зо су пре по зна ле шан су да про мо ви шу сво је стри по ве, се ри је и фил мо ве за сно ва не на цр та ним хе ро ји ма. Та ко је по ста ла тра ди ци ја да се Дан бес плат них стри по ва обе ле жи ве ли ком хо ли вуд ском пре ми је ром: ово га пу та, у би о ско пе на овај дан сти же чу ве ни „Тор“. Нај ве ћи број спе ци ја ли зо ва них књи жа ра Дан бес плат ног стри па, ко ји ове го ди не па да у су бо ту, 7. ма ја, про сла ви ће де ље њем стри по ва по год ним за сва ки уз раст: ме ђу нај по пу лар ни јим ове го ди не је су Ди зни је ви стри по ви, „При ча о играч ка ма“, као и веч но зе ле ни штрумп фо ви и „Кунг фу пан да“. Љу би те ље су ве ни ра оче ку ју ма ји це, кач ке ти, тор бе и на ру кви це с ло гом Да на бес плат ног стри па, а у ве ћим књи жа ра ма у САД

[E O ] N ET

ауто гра ме ће на сво је стри по ве де ли ти нај ве ћи са вре ме ни ауто ри. Дан бес плат ног стри па зва нич но је ор га ни зо ван у 42 зе мље све та, а у на шој зе мљи спо ра дич но га про сла вља ју сај то ви по све ће ни стри пу и не за ви сни из да ва чи, у скла ду са сво јим мо гућ но сти ма. У Хр ват ској се Ме ђу на род ни дан бес плат ног стри па сла ви од про шле го ди не, за хва љу ју ћи јед ној је ди ној за гре бач кој књи жа ри, али ни ова зе мља ни је увр ште на на зва нич ни спи сак зе ма ља уче сни ца. Књи жа ра „Ли бе лус“ ко ја сла ви Дан бес плат них књи га, при пре ми ла је 800 на сло ва за по кла ња ње за ин те ре со ва ним чи та о ци ма. Ко ли ко ће мо го ди на че ка ти на сли чан по тез не ке срп ске књи жа ре или ве ћег из да ва ча, оста је да се ви ди. И. Вујанов

kULTURA

dnevnik

petak6.maj2011.

23

У „НОЋИ МУЗЕЈА“ 14. МАЈА У НОВОМ САДУ 100 ПРОГРАМА НА 50 ЛОКАЦИЈА

Испред и иза уметничког дела У великом броју градова Србије (65) и Европе, 14. маја одржаће се популарна манифестација „Ноћ музеја“, у оквиру које, из године у годину, програми бележе све више учесника и публике. У клубу „Ђардино“, Асоцијација за визуелну уметност и културу јуче је представила план за Нови Сад, у којем је најављено 100 програма на 50 локација. Новина је да се у „Ноћ музеја“ све више укључују и угоститељи, да се програми све више оријентишу ка млађој публици, као и то да се све више користе историјски или туристички потентни садржаји (цео град као музеј). Пета „Ноћ музеја“ у Новом Саду почеће наредне суботе у 18 часова. Учешће ће да забележе сви музеји, културни центри, позоришта, галерије, архиви, градска и покрајинска управа, неколико школа... Сад већ традиционално, највећа посета буде у Дунавској улици, где су смештени Збирка стране уметности Музеја града Новог Сада, Архив Војводине, Музеј Војводине, Музеј савремене уметности Војводине (МСУВ), као и на Тргу галерија, где се налазе Спомен-збирка Павла Бељанског, Галерија Матице српске и Поклон-збирка Рајка Мамузића.

МСУВ има неколико програма припремљених за „Ноћ музеја“: међународну изложбу савремене графике (Мађарска/ Србија), изложбу фотографија „Градови и њихове тајне“ с наградног конкурса „Ноћи музеја“ у Новом Саду, који је отворен још неколико дана, пројекцију видео рада „Чињенице-последице-хипотезе“ Игора Антића, јавни час цртања по моделу, „Музејску журку“ на

Архив Војводине приређује изложбу веродостојних копија докумената „Свет пословног рекламирања између два светска рата“, а Збирка стране уметности Музеја града Новог Сада такође документарну изложбу „1+1: живот и љубав“. На Тргу галерија, у Поклонзбирци Рајка Мамузића публика ће моћи да види ретроспективну изложбу графика Милана

Куриозитет у еротик-шопу Куриозитет овогодишње „Ноћи музеја“ у Новом Саду свакако је учешће продавнице еротске опреме и помагала „Калисто“. Изложба названа „Еротске играчке некад и сад“ коципирана је на компаративном суочавању антиквитета и најсавременијих модела „играчака“. којој су за атмосферу задужени ди-џејеви Радија „Ас“. Музеј Војводине у згради некадашњег Музеја социјалистичке револуције организује програм „Сачувајмо...“, причу о конзервацији и рестаурацији, као и изложбу „Ратна пропаганда у Војводини 1941-1945“. У згради у Дунавској 35. Музеја Војводне ће бити изложба „Позорје Лазе Костића“, у продукцији Позоришног музеја Војводине.

Блануше. У Галерији Матице српске спремају изложбу „Портрети страних мајстора“, презентацију едукативног програма за децу „Чаробно животињско царство“ и дружење са уметницима, идеолозима и концептуалистима савремених графита („Фри стајл ту фридом“). Галерија Матице српске у сарадњи с асоцијацијом „Пер.Арт“ организује и дружење младих са интелектуалном ометеношћу и

„СЛОБОДНА ЗОНА” НА ТУРНЕЈИ ПРВИ ПУТ У НОВОМ САДУ

Филмови за „преко црте” У Омладинском центру ЦК 13 (Војводе Бојовића 13) новосадска публика ће од 9. до 12. маја имати прилику да погледа пет најбољих филмова који иду „Преко црте”, а по избору су публике, са последњег издања фестивала „Слободна зона”, одржаног у Београду, новембра прошле године, најавила је на јучерашњој конференцији за медије Јасмина Граовац из ЦК 13. Биће то први пут да фестивал, основан 2005. гостује у Новом Са-

вишеструко награђивани документарац „Свет по Јону Б.” Александра Нанауа (9. маја у 20 часова ), о шездесетдвогодишњем румунском бескућнику, самоуком уметнику пониклом у време тоталитарног режима, који, иако сматран једним од најзначајнијих представника попарта, не зна ко је Енди Ворхол. Седамнаестогодишњи Никола Полић, након овација београдске публике, представиће се и новосадској публици са својим документарним

Из филма „Свет по Јону Б.”

ду, у оквиру турнеје која обухвата 25 градова Србије. Након пројекција, филмова од којих су четири документарна и један играни, гледаоци ће имати прилику да учествују у разговору о темама које приказани филмови покрећу. Реч је о остварењима ангажованим и са ставом, које Фестивал од почетка негује са намером да подстакне дијалог о животним темама света и нашег друштва. Међу одабраним остварењима која ће бити приказана, налази се

филмом „Невидљиве” (9. маја у 21 час), рађеним у оквиру кампа „Слободна зона Јр”. Полић у свом првом филму разоткрива личне приче жена, професионалних продавачица љубави. У уторак, 10. маја на програму је од 20 сати шпански играни филм „И ја сам ту”, који су режирали Антонио Нахаро и Алваро Пастор. То је драматична и нежна љубавна прича човека са Дауновим синдромом и жене са великим срцем. Филм је освојио гледаоце широм

света. Добио је награду публике на Ротердамском филмском фестивалу 2010, док су главни глумци освојили „Сребрне шкољке„ за мушку и женску улогу на фестивалу у Сан Себастијану. После пројекције биће одржан разговор са Виолетом Поповић из Удружења за подршку особама са Дауновим синдромом. Дугометражни документарни филм „Симфонија Киншасе” настао у продукцији Немачке и Конга се може погледати 11. маја од 20 сати.. Најављен је као охрабрујуће и оптимистично остварење редитељског тандема Мартина Баера и Клауса Вишмана о симфонијском оркестру у Конгу, који је током 15 година постојања преживео два пуча и један рат. На крају овог представљања филмова „Слободне зоне”, 12.маја у 20 часоава биће приказан дугометражни документарац „Одавде до вечности„ Мајкла Медсена настао у продукцији Данске, Шведске, Финске и Италије. Филм открива мрачну тајну сакривену у утроби земље, о месту које је извор опасности толико велике и дуговечне да једва можемо да је појмимо. Реч је о подземном складишту за радиоактивни отпад направљеном у Финској, о његовој будућности и опасностима које носи за далеке будуће нараштаје. После пројекције ће бити одржана трибина посвећена очувању животне средине на којој ће говорити Ружа Хелаћ, председница Удружења грађана „Војвођанска зелена иницијатива” и Андор Луховић. Улаз на све пројекције је бесплатан. В. Црњански

НА ЕВРОПСКОМ ОМЛАДИНСКОМ МУЗИЧКОМ ФЕСТИВАЛУ У БЕЛГИЈИ

Прва награда сомборском оркестру Оркестар „Амадеус“ сомборске Музичке школе „Петар Коњовић“ остварио је изузетан успех освојивши прву награду на Европском омладинском музичком фестивалу који је недавно одржан у граду Нерпелту у Белгији. Овогодишњи, 59. по реду фестивал, окупио је више од стотину различитих оркестара и музичких ансамбала из целе Европе и са других континената, међу којима су били и млади сомборски музичари, чији наступ је одушевио публику и оцењен је највишим оценама стручног жирија. Школски ансамбл МШ „Петар Коњовић“ са диригентом Грегором Загорцем наступио је у категорији нестандардних мешовитих оркестара, изводећи атрактиван програм који је обухватио фрагменте из Свите „Пер Гинт“ Едгара Грига, нумере из балета „Лабудово језеро“ Чајковског, као и композиције „Танго за двоје“ и „Балканска легенда“ нашег савременог аутора Светозара Саше Ковачевића, које су представљале музичко стваралаштво земље из које потиче оркестар, што је био обавезни део свих такмичарских концерата. Посебну пажњу публике привукло је управо извођење

„Балканске легенде“, засноване на елементима музичког фолклора са ових простора, која је управо и посвећена овом ансамблу. Уз учешће у такмичарском програму, млади Сомборци имали су прилике и да наступе на „концерту пријатељства“ заједно са једним оркестром из Чешке, они су учествовали и на фестивалској паради кроз Нерпелт, а програм ове манифестације пружио је и прилику за упознавање и дружење младих музичара са њиховим вршњацима из других земаља.

- Учешће нашег оркестра на овом угледном европском фестивалу је представљало лепо и драгоцено искуство за наше младе музичаре, а освојена награда је изузетно признање за њихово залагање, марљивост, уложени труд током вежбања и проба и свакако, велики подстрек за нове успехе и даљи рад- каже директорка МШ „Петар Коњовић“ Милена Балог. Уз сомборски оркестар на фестивалу као представник Србије учествовао је и Градски тамбурашко оркестар „Бранко Радичевић“ из Руме са диригентом Бошком Богичевићем, који је победио у конкуренцији фолклорних оркестара. Б. Хложан

уметника из области плесне, позоришне и визуелне уметности („Нешто лепо у теби“), интерактивне забавне садржаје под називом „Огледалце моје, најлепши на двору ко је?“, а програм „Поглед испод површине“ позабавиће се заштитом, конзервацијом и рестаурацијом уметничких дела. Спомен-збирка Павла Бељанског у 5. новосадској „Ноћи музеја“ приређује изложбу „Злато“ Раде Селаковић (1952-2008) која има занимљиво питање „Да ли сте спремни да се суочите са Смрћу?“. Спомен збирка Павла Бељанског организоваће и додатне садржаје: интерактивну дечју радионицу, презентацију о технологији употребе злата у сликарству... Организатори из асоцијације „Визарт“ су као посебно значајан програм издвојили ретроспективну изложбу „У сусрет Венецији“ у Галерији Огранка САНУ у Новом Саду. На њој ће бити представљени војвођански уметници на Бијеналу у Венецији од 189. до 2011, а повод је то што ће МСУВ продуцирати овогодишњи наступ Србије, коју ће представљати Драгољуба Раше Тодосијевића.

Улазнице за „Ноћ музеја“ коштају 300 динара и могу се купити у пословницама Банке „ОТП“, која је генерални спонзор манифестације у Новом Са-

ду. Уз купљену улазницу се добије каталог - комплетан програмски водич. За старије од 70 и млађе од седам година, улаз је бесплатан. И. Бурић

ОТВАРА СЕ ПОЗОРИШНА СЦЕНА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Мрожеков „Мирослав” за почетак Премијером представе „Мирослав“ Славомира Мрожека у режији Бориса Исаковића, у недељу 8. маја у 20 часова биће отворена позоришна сцена у реновираном Културном центру Новог Сада (КЦНС) у Католичкој порти.У представи играју: Југослав Крајнов, Новак Билбија и Филип Ђурић. Сценограф је Жељко Пишкорић, а костимографкиња Марина Сремац.

данашње време, у којем постоје многи људи који производе насиље.

- Мрожекова једночинка “Карол” на енглески је преведена под насловом “Чарли” а ја сам себи дао ту слободу да је преименујем у “Мирослав” надајући се да тиме додатно подржавам метафору и универзалност овог комада. Мирослав или човек који Слави Мир је жртва. Њега или све

жаја оно што нас приближава животињама, закључује Крајнов објашњавајући ту ситуацију као судар анималних, сирових ствари, и нечега што је лепо и племенито. И Филип Ђурић, иначе студент пете године глуме у класи Јасне Ђуричић на АУНС, потврђује да се у ваздуху осећа агресија данашњих људи, бесних што нису успели у неким плановима и зато

њих, ако их има више, треба звекнути, упуцати, убити, како заговарају двојица ликова у представи Деда и Унук. Традиција пуцања из ватреног оружја је снажна и незаустављива. Она се преноси са колена на колено. Од прадеде на деду, од деде на оца и унука. И нема тог интелектуалца а ни очног лекара који би то коло зауставио. Логика и здрав разум ту не помажу а нема ни тог сочива које би могло да им “изоштри и избистри” поглед. Оно што је својствено људима је да се у то коло ухвате и заиграју као што то учини Окулиста, јер страх чини да и последњи остаци моралности устукну и изгубе се пред навалом насиља, бахатости и глупости речи су редитеља ове представе Бориса Исаковића. Пуцати, односно убијати, најчешће су речи у овом комаду, напоменуо је Југослав Крајнов и подсетио да се оне врло често могу чути управо ових дана, када нас обавештавају о догађајима везаним за Бин Ладена и Гадафија. Моралне вредости нас све више напуштају и долази до изра-

угрожавају друге, какав је управо и лик Унука кога тумачи. Такав став Ђурић описује као традицију која се преноси с колена на колено, коју подржава Унук својим покушајима да оружјем реши све и у томе се сукобљава са Доктором који знањем покушава да се избори против вандализма. Но, иако се ради о овако озбиљним стварима, Исаковић истиче да и у овом комаду долази до изражаја Мрожеков хумор у који је заоденута и ова представа. Иначе, ова прва представа на новој позоришној сцени, за Исаковића би можда могла да означи пут којим би требало ићи у креирању њеног репертоара. Наиме, репертоар ове сцене би по Исаковићу коначно могао да негује позориште које занемарује разлике између уметничког и комерцијалног позоришта, и показује да представе могу бити истовремено и уметничке и комерцијалне. Репризе ове представе су 15, 16. и 24. маја. Појединачне карте стају 500 динара, а највероватније ће бити уведен попуст за групне посете. Н. Пејчић

Сцена из представе „Мирослав”

Ова представа рађена је у копродукцији КЦНС, а режирао је наш познати глумац и професор Академије уметности у Новом Саду Борис Исаковић, који је јуче на конференцији за новинаре рекао да је идеја потекла од Југослава Крајнова, који је на себе преузео и део организационих послова. Исаковић је такође изразио задовољство што су глумци добили још једну сцену у граду, чији услови пружају могућности и за озбиљније продукције, иако је, за почетак, одабрана представа сведеније форме. У питању је Мрожеков текст из 1961. године, који по речима Исаковића, спада у прве његове једночинке. Али, велики писац је увек велики писац, напомиње Исаковић, и наводи да Мрожек и кроз овај текст доказује колико је и данас присутан аутор, јер овај комад управо описује актуелни тренутак у којем живимо. Иако писан шездесетих година 20. века, у параноично време у Пољској због руске присутности, Исаковић за овај комад наводи да може лако да буде премештен у

24

Svet

petak6.maj2011.

LIBIJA

dnevnik

SIRIJA

Hi qa de qu di be`e iz Mi sra te MI SRA TA: Brodovi me|unarodnih humanitarnih organizacija evakui{u gra|ane iz Misrate, upori{ta pobuwenika na zapadu zemqe, koji je stalno izlo`en napadu Gadafijevih snaga, zbog ~ega je ote`ano snabdevawe grada osnovnim `ivotnim namirnicama. Prilikom posledwe evakuacije, pet osoba je poginulo, kada je Gadafijeva vojska ga|ala luku, u kojoj je vi{e od hiqadu qudi ~ekalo da bude prevezeno u Bengazi.

Brod sa 1.138 putnika, koji je, uprkos granatirawu, uspeo da isplovi iz Misrate preksino}, stigao je ju~e ujutro u Bengazi.

Crveni krst je saop{tio da je me|u wima oko 800 stranih radnika i 300 Libijaca, a na desetine putnika je raweno.

U me|uvremenu, ~lanovi me|unarodne Kontakt grupe za Libiju sastali su se u Rimu da bi razmotrili nove na~ine diplomatskog, ekonomskog i politi~kog pritiska na libijskog lidera Moamera

UKRATKO

Po li ci ja u bli zi ni Da ma ska uhap si la 300 osoba

Gadafija. Pobuwenici u Bengaziju su ostali gotovo bez sredstava i u narednim mesecima za osnovne tro{kove im treba 1.5 milijardi dolara. Pobuwenci u Misrati su zatra`ili i poja~awe NATO intervencija u tom gradu. Gadafi se nije pojavqivao u javnosti od kada je NATO bombardovao wegovu rezidenciju u Tripoliju. U napadu je poginuo wegov najmla|i sin i tri unuka.

Me|utim, ameri~ki zvani~nici smatraju da je Gadafi `iv.

DA M ASK: Jedan si rij ski aktivista javio je da je vi{e od 300 qudi ju~e uhap{eno u mestu Sakba, blizu Damaska, u akciji sirijske vojske i policije. On je u telefonskom razgovoru rekao da je u akciji u Sakbi u~estvovalo vi{e od 2.000 pripadnika snaga bezbednosti, da je najmawe jedan ~ovek povre|en i da je policija iscepala natpis „Trg mu~eni ka” na glavnom gradskom trgu. Taj aktivista, koji nije `eleo da mu se navede

ime, rekao je da je sedmoro qudu u Sakbi ubijeno od po~etka pobune protiv re`ima, pre mesec i po dana.

Antivladini demonstranti najavili su da }e nastaviti sa „revolucijom„ protiv re`ima i pored masovnih hap{ewa. U me|uvremenu, sirijska vojska, koja je 25. aprila u{la u ju`ni sirijski grad Deru, centar antivladinih protesta, po~ela je da se povla~i iz tog grada.”Vojska je zavr{ila misiju u Deri i po~e-

}e da povla~i trupe u narednim satima„, rekao je general Riad Hadad, direktor politi~kog odeqewa sirijske vojske. On je rekao da }e povla~ewe biti postepeno i da }e se normalizovati `ivot u tom gradu, u kojem su sredinom marta po~eli protesti protiv re`ima predsednika Ba{ara al Asada.

Aktivisti za qudska prava procewuju da je oko 560 qudi ubijeno {irom zemqe od po~etka antivladinih protesta.

U JAV NOST DOSPELE FO TO GRA FI JE TRO JI CE UBI JE NIH SA RAD NI KA LI DE RA AL KA I DE

Oba ma ne }e ob ja vi ti sni mak ubi je nog Bin La de na

Op tu `ni ca za Ben Ali ja TU NIS: Biv{i predsednik Tunisa Ben Ali i wegova supruga optu`eni za kovawe zavere protiv unutra{we bezbednosti dr`ave, podsticawe na nered, ubijawe i pqa~kawe. Zin el Abidin Ben Ali je iz Tunisa, nakon vi{ednevnih demonstracija protiv wegove vlasti, sredinom januara pobegao u Saudijsku Arabiju. Ben Ali je optu`en po 18 ta~aka optu`nice, ukqu~uju}i ubistvo, kori{}ewe opojnih sredstava i {verc narkotika, rekao je ministar pravde Lazar Karui ^ebi. Sud u Tunisu utvr|uje i da li su biv{i predsedni~ki par i jedan wihov ne}ak odgovorni za ubistvo ~etvoro mladih qudi za vreme protesta u kojima je Ben Ali zba~en s vlasti, preneo je AFP. Porodice `rtava optu`uju snage bezbednosti da su pucale na demonstrante koji su demonstrirali protiv bekstva ben Alijevog ne}aka Kaisa Ben Alija.

Od lo `en sa mit Arap ske li ge BAG DAD: Samit Arapske lige koji je trebao biti odr`an idu}e sedmice u Bagdadu odlo`en je za 12 meseci na zahtev zemqe doma}ina, Iraka. U zvani~nom saop{tewu se navodi da se samit odla`e zbog sada{we situacije u nekoliko arapskih zemaqa. Ina~e, ovaj skup je ve} odlo`en, u martu ove godine tako|e zbog talasa protesta i nereda u nekim arapskim dr`avama. Generalni sekretar Arapske lige i ira~ki ministar spoqnih poslova, Amr Musa rekao je da se samit „odla`e se na zvani~ni zahtev vlade Iraka”.

Musa je dodao da su sve ~lanice Arapske lige obave{tene o novom datumu, martu 2012. godine, i da su se sve slo`ile. Samit }e 2012. godine biti odr`an u Iraku. Irak je potro{io oko 450 miliona dolara za pripreme prvog redovnog arapskog samita posle 1978. godine a 1990. bio je doma}in vanrednog samita, podse}a AFP.

VA [ING TON, RIM: Zbog interesa nacionalne bezbednosti, ameri~ki predsednik Barak Obama odlu~io je da ne dozvoli objavqivawe fotografija ubijenog lidera Al Kaide Osame bin Ladena. Istovremeno, Rojters je objavio fotografije trojice ubijenih mu{karaca koji su u trenutku racije ameri~kih specijalaca bili u Bin Ladenovoj ku}i, u pakistanskom gradu Abotabadu. Snimci su veoma potresni i ne bi trebalo da ih gledaju deca ili osetqive osobe Na fotografijama koje je objavio Rojters vide se trojica ubijenih mu{karaca, ali ne i oru`je. Fotografije je napravio jedan od pripadnika pakistanske slu`be bezbednosti, koji je u{ao u kompleks sat vremena posle napada. Me|utim, uprkos pritiscima javnosti da objavi fotografije koje bi bile potvrda ubistva lidera Al Kaide, ameri~ki predsednik je to odbio, navode}i da bi fotografije mogle poslu`iti „raspirivawu nasiqa” i kao „sredstvo propagande ekstremista”. „Mislim da bi, s obzirom na prirodu tih fotografija, to predstavqalo izvestan rizik po bezbednost”, izjavio je Obama u emisiji „60 minuta” televizijske mre`e Si-Bi-Es. Pojedini stanovnici Abotabada tvrde da je odluka ameri~kog predsednika da ne objavquje fotografije dokaz da Bin Laden nije mrtav. „To je zavera, Osama nikada nije bio ovde. To je ameri~ka zavera kako bi na{li na~in da pobegnu iz Avganistana. Ali Osamina smrt ne pravi razliku, jer je svaki mu-

Ru ka pre ko usta Klin to no ve Direktor CIA Leon Paneta rekao je da 25 minuta nije bilo direktnog prenosa u Kriznom {tabu Bele ku}e, iako je objavqena fotografija na kojoj se vidi da ceo nacionalni tim za bezbednost posmatra likvidaciju Osame bin Ladena.

U intervjuu Pi-Bi-Esu, Paneta je rekao da, od kada su komandosi stigli na imawe, ~ak 20 do 25 minuta, Krizni {tab nije znao {ta se ta~no tamo de{avalo, ali da je bilo „vrlo napetih trenutaka”.

Hilari Klinton koja je, prema fotografiji, tako|e, pratila hap{ewe, rekla je da „pojma nema” {ta je ta~no videla kada je stavila ruku preko usta. Klintonova je izjavila da je gledawe napada bilo „38 najintenzivnijih minuta” u wenom `ivotu, ali pokret rukom nema posebno zna~ewe. Budu}i da je sklona alergijama, Klintonova ne iskqu~uje mogu}nost da je htela da spre~i kijawe ili ka{waqe.

Rat pro tiv Al Ka i de ni je go tov Borba protiv Al Kaide se nastavqa bez obzira {to je ubijen wen vo|a Osama bin Laden, izjavila je ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton. Klintonova u Rimu prisustvuje sastanku Me|unarodne kontakt grupe radi razgovora o finansirawu libijskih pobuwenika.”Ne smemo da zaboravimo da se borba u zaustavqawu Al Kaide i wenih ~lanova nije zavr{ila jednom smr}u. Na{u re{enost moramo o`iveti”, rekla je Klintonova na zajedni~koj konferenciji za medije.

Ina~e, u Rimu su poja~ane mere bezbednosti zbog sastanka Me|unarodne kontakt grupe, u kojoj se nalaze predstavnici 22 zemqe kao i generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, koji predvodi kampawu protiv Moamera Gadafija u Libiji.

sliman Osama”, ka`u pojedini stanovnici tog grada.

Bela ku}a provobitne dezinformacije o tome da je Bin Laden bio naoru`an, pripisuje pometwi i su`enoj percepciji u~esnika u akciji, koja je uobi~ajena za takve situacije. Bela ku}a upozorava da su komandosi bili na „opasnom terenu”.

Vest da je Bin Laden bio nenaoru`an u trenutku ubistva navelo je neke u Evropi, a posebno na Bliskom Istoku da optu`e Va{ington za kr{ewe me|unarodnog prava, navodi Rojters, napomiwu}i da u SAD malo ko dovodi u pitawe ispravnost te operacije.

„operacije”, kada je Bin Ladenov kurir Abu Ahmet Al Kuvaiti po~eo da puca iz druge ku}e, koja se nalazila do one u kojoj se nalazio Bin Laden, ali da na komandose potom nije ispaqen nijedan metak, pi{e „Wujork tajms„. Te informacije potpuno su suprotne od onih po kojima su marinci bili prinu|eni da pucaju tokom cele akcije. ^im su stigli na sprat, specijalci su, prema tim navodima, videli Osamu bin Ladena koji je „na dohvat ruke” imao pi{toqe.

Komandosi su pucali i ranili `enu koja je bila sa wim.

U trenutku upada ameri~kih specijalaca u wegovu ku}u, Osa-

U trenutku upada ameri~kih specijalaca u wegovu ku}u, Osama bin Laden je kod sebe imao 500 evra i dva tajna telefonska broja za{ivena u ode}i, i prema posledwim informacijama, nije bio naoru`an Pozivaju}i se na ameri~ke zvani~inike, televizijska mre`a En-Bi-Si je prekju~e objavila da su ~etvorica od pet qudi ubijenih u operaciji, ukqu~uju}i Bin Ladena koji je pogo|en u glavu, bili nenaoru`ani i da nisu ispalili nijedan hitac, {to se razlikuje od prvobitne zvani~ne verzije da su ameri~ki komandosi bili anga`ovani u oru`anoj borbi protiv Bin Ladena i wegove pratwe.

Novi detaqi o akciji ameri~kih „foka” ukazuju na mogu}nost da je akcija bila „jednostrana”, pi{e „Wujork tajms„.

Ameri~ka administracija je prvobitno rekla da su se pucwi na specijalce ~uli na po~etku

ma bin Laden je kod sebe imao 500 evra i dva tajna telefonska broja za{ivena u ode}i i prema posledwim informacijama, nije bio naoru`an. Jedan od helikoptera kori{}enih za prevoz ameri~kih specijalnih jedinica do Pakistana u operaciji hvatawa Osame bin Ladena sru{io se, zvani~no, usled mehani~kog kvara.

Jedna od najinteresantnijih informacija do koje su uspeli da do|u mediji jeste serijski broj na jednom od ostataka uni{tenog helikoptera. Tek treba da bude utvr|eno na koji tip letelice se odnosi serijski broj, da li je postoje}i tip letelice ili ne{to sasvim novo.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HABIB EL ADLI Biv{i egipatski ministar unutra{wih poslova Habib el Adli osu|en je ju~e u Kairu na 12 godina zatvora zbog finansijskih malverzacija. To je prva zatvorska kazna izre~ena jednom visokom zvani~niku re`ima biv{eg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, svrgnutog u narodnoj pobuni 11. februara. El Adli se tereti za prawe novca i korupciju.

VALENTIN INCKO Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, na zahtev EU, odlo`io je odluku o poni{tavawu zakqu~aka skup{tine RS o raspisivawu refernduma. Incko je dao Bawaluci rok od sedam dana da povu~e odluku. U suprotnom }e po povratku iz SAD-a za sedam dana, poni{titi referendum. Incko je rekao na sednici Saveta za sprovo|ewe mira u BiH, nije bilo re~i o sankcijama prema RS.

VILIJEM MONTGOMERI Biv{i ameri~ki ambasador u Srbiji Vilijem Montgomeri izjavio je da Amerikanci i najve}i deo EU `ele da smene predsednika RS Milorada Dodika, ali dodaje da se ne}e usuditi da to zaista urade, jer se pla{e nesagledivih politi~kih posledica. „Pri tom, ni SAD ni zemqe EU jo{ ne razumeju da se 99 odsto Srba u BiH sla`e s Dodikom oko referenduma i mnogih drugih pitawa”.

Umro posledwi veteran Prvog svetskog rata godinama i prikqu~uje se Kraqevskoj ratnoj PERT: Britanac Klod ^auls, posledwi bomornarici gde slu`i na ratnom brodu. Svedok rac od 70 miliona qudi mobilisanih u Prje kapitulacije nema~ke carske mornarice vom svetskom ratu, umro je u 111. godini u 1918. godine i uni{tewa flote du` obala Australiji. „^auls, zvani „^akls„, koji je [kotske nakon nema~kog poraza. pred kraj `ivota bio slep i skoro potpuno gluv, preminuo je protekle no}i u Domu za stare qude u Pertu„, saop{tio je ju~e portparol australijskog Ministarstva odbrane Geri But. Po{to je veteran Amerikanac Frenk Bakls umro po~etkom ove godine, ^auls je progla{en posledwim pre`ivelim borcem Velikog rata, u kojem je poginulo ili raweno 37 miliona vojnika.

Posledwi veteran i u~esnik u oba svetska rata ^auls mrzeo je rat i odbijao da u~estvuje u ceremonijama obele`avawa godi{wica. Prema podacima Reda Prvog svetskog rata, grupe koja prikupqa podatke o veteranima, Klod ^auls Tih vremena se se}ao kao doba nesta{ice i ^auls i Britanka Florens Grin bili su posledwi `ivi u~esnici tog rata, a Grin je ra- dosade, ali nije zaboravio ni trenutke kada je bio u velikoj opasnosti. Tokom 1919. i dila kao konobarica u britanskom kraqev1920. du` obala Crnog mora, „video jo{ ve}u skom vazduhoplovstvu.

Klod ^auls je ro|en u mestu Vajr Pidl u nesre}u i jo{ vi{e mrtvih”, zabele`eno je Velikoj Britaniji 3. marta 1901. Kako bi ga se}awe^aulsa. Godine koje je proveo ratujuvojska 1916. regrutovala, ^auls la`e o svojim }i u oba svetska rata obele`ile su ga za ceo

`ivot, ali je odbijao da u~estvuje u ceremonijama obele`avawa godi{wice primirja u Prvom svetskom ratu ili da se prikqu~i bilo kakvim komemoracijama, jer je prezirao rat. U mornarici su ga u~ili da su Nemci „monstrumi i grozan narod„, pri~a wegov sin Adrijan i dodaje da je otac ubrzo nakon rata shvatio „da su svi isti, obi~ni mladi qudi”.

Prekomandovan 1926. u Australiju gde se borio sa {umskim po`arima, ^auls postaje „stru~wak za eksplozije„, a Drugi svetski rat provodi na australijskim zapadnim obalama koje su smatrane kao mogu}a meta napada Japanaca.

Godine 1926. u Australiji je upoznao mladu medicinsku sestru poreklom iz [kotske i wih dvoje su se nastanili u Pertu. Bra~ni par koji je u braku proveo 80 godina sve do smrti supruge, dobio je troje dece, 13 unu~adi, 26 praunu~adi i dvoje prapraunu~adi.

Klod ^auls posledwe godine `ivota proveo je u jednom domu za stare, a svoju dugove~nost je pripisivao „dobroj ishrani, redovnim fizi~kim ve`bama i upotrebi uqa od bakalara u mawim koli~inama”.

dnevnik

oglasi

petak6.maj2011.

25

26

petak6.maj2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula

i

petak6.maj2011.

Posledwi pozdrav mami i babi

ZGODAN i privla~an mu{karac upoznao bi zgodnu i lepu `ensku osobu oko 45 godina. Telefon 27895 065/6932-802.

Horo{ilov Sofija

POVOQNO! Dve garsowere po 25m2, drugi i ~etvrti sprat u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta i Bulevara 27951 Evrope. Tel. 063/47-57-65.

FRU[KA GORA - Alibegovac, 6.100m2 - 9 km od Novog Sada, mo`e parcelizacija, put, struja, lep pogled, cena 7.5 E/m2. Telefon: 27349 069/18-26-726.

PRODAJE se nov useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju, kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3.5 m uz budu}i hotel „Holidein”, idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezident”.

27954 Telefon 063/475-765.

VEOMA POVOQNO: D`ip Dherokee laredo, 2005 godi{te, ful oprema, ko`a, pogon na plin.

Mo`e zamena za nekretninu.

27953 Telefon 063/475786.

VEOMA POVOQNO: nov kamion~i} Fiat Ducato 250d 2009. god, ocariwen, prvi vlasnik, ful oprema. Mo`e i zamena za nekretninu. Informcije 063/47-57-86.

27955

ODGU[EWA ma{inski snimawe cevi rekonstrukcija kupatila, zamena cevi i servis, garancija, ra~un. Telefon 6393-737, 064/16047-25.

27663 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

27799

Branislavi Li{i}

Sahrana je obavqena 5. 5. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

ro|. Kapamaxija od }erke Nade Rac sa porodicom.

Posledwi sestri

pozdrav

Zauvek `ivi{ u nama.

O`alo{}ena porodica.

Tvoji: Maja, \or|e, Vladan i Valika.

28059

POMEN

28076

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Preminuo je na{ dragi i voqeni suprug, otac, deda i svekar

Dragica Rakanovi} ro|. Kosti} Javqamo rodbini i prijateqima da se navr{ava ~etrdeset dana na{oj dragoj majki, baki i prabaki od kad nas je napustila.

U subotu, 7. maja 2011. godine, iza}i }emo u 11 ~asova, na Tranxamentsko grobqe u Petrovaradinu.

O`alo{}ena mnogobroja rodbina.

Mariji Milovanovi} ujna Maci Olga, Stevan i Sr|an Markovi} sa porodicama.

U subotu, 7. maja, na Gradskom grobqu, u 10.30 ~asova, obele`ava se godi{wica od smrti na{eg dragog

\uro Popovi}

Zlatani Mihajlovi} od Cecinih drugarica: Maje, Sla|e, Bece, Ivane, @eqke i Goce.

Zlatana Mihajlovi}

O`alo{}eni wegovi najmiliji.

28071

Tuga je prevelika draga mama.

POMEN

Umrla je na{a draga prija

Sahrana je u subotu, 7. 5. 2011. godine, u 15 sati, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

28069

28082

28067

Zoran Kurte{ 1965 - 2010.

Ilije Kara}a Uspomenu na wu zauvek ~uvaju: Biqana Vu~i}evi}, Boba i Du{an Radak.

U ve~noj tuzi o`alo{}eni: sestra Mira, bra}a Jovo, Milovan i Simo sa porodicama.

28074

28072

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Dragi Zorane, nama, tvojim prijateqima, puno nedostaje{.

Izgubili smo najboqeg zeta i te~u.

Bio si nam oslonac u svakoj situaciji, podr{ka, sre}a.

Te{ko je prihvatiti stvarnost da si oti{ao iznenada, bez pozdrava.

Zlatana Mihajlovi}

Sin Bora, snaja Mikica i unuka Jelena.

Uvek }e te voleti i po{tovati: Aca, Nata{a, Gaco i Kole Bjelica.

POTREBAN PEKAR sa iskustvom. Tel. 062/107-4325.

27910

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing. ^istimo tavane i podrume. Telefoni: 062/649-000, 061/600-22-60.

27412 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618846, 063/8485495.

27774

POMEN U subotu, 7. 5. 2011. godine, u 10 sati, na Alma{kom grobqu odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj jedinoj

Mariji Milovanovi}

28062

POVOQNO! Dva jednoiposobna stana 41m2 i 36m2, ~etvrti i peti sprat, Prezidentova zgrada, Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Tel. 063/47-57-65.

27952

27

28046

Miri

Miri

28047

3

od sestri~ine Qiqe Maxar sa decom.

od porodica: Pa{}an i Mira`i}.

28081

28080

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj sestri i tetki

Mom~ilu Zecu

obele`i}emo u subotu, 7. 5. 2011. godine, u 11 sati, na Rakova~kom grobqu.

Anki Ranin

Miri

ro|. Hrwakovi} od brata Marka i snaje Selene Peri} sa decom.

28079

Uvek }e{ biti sa nama, nedostaje{ supruzi i deci.

Porodice Hrwakovi}.

28064

28057

28

^iTUQe l POMeni

petak6.maj2011.

Posledwi pozdrav na{oj priji

Zlatani Mihajlovi}

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav divnom ~oveku i dugogodi{wem prijatequ

Tomi \uri~inu

dnevnik

Dragi na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama i maka

Georgiju Jovi~i}u

Pantelija Despotovi}

Bilo je lepo imati prijateqa kao ti. Tuga je ostati bez tebe.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe!

Tvoji prijateqi, porodice: Bo`ani} i Koji}.

Sin Mi{a sa porodicom.

28043

28000

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da }emo dati ~etrdesetodnevni pomen na{oj majci, baki i prabaki

Posledwi pozdrav dugogodi{wem lovcu, saradniku, prijatequ i biv{em predsedniku na{eg Saveza.

Dragici Rakanovi}

Georgije Jovi~i}

Anka Ranin preminula u 90. godini.

FK „ Mladost” Novi Sad.

Porodica Potkowak.

28044

28045

JEDNOGODI[WI POMEN na{em voqenom

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 6. maja 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ena porodica Ranin.

27998

Marija Milovanovi} Maca

Zoranu Kurte{u

ro|ena Pavlov 1933 - 2011.

2010 - 2011.

Dragi Zorane, s qubavqu i tugom ~uvamo te u na{im srcima.

Tvoj brat Goran s porodicom.

28055

preminula 5. 5. 2011. godine.

Sahrana je danas, 6. 5. 2011. godine, u 13 ~asova, u Vilovu.

O`alo{}ene porodice: Milovanovi}, Miqkov i Rac.

Pomen }emo obaviti u subotu, 7. maja 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu Tranxament - Petrovaradin.

Lova~ki savez Vojvodine.

O`alo{}ena porodica.

924/P

28017

28056

Posledwi pozdrav tetki, babi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama i baka

Mira Kraus

GODI[WI POMEN na{em voqenom

Zlatani Mihajlovi}

ro|. Peri} 1938 - 2011.

Sahrana je danas, 6. 5. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1965 - 2010.

od: Mi{e, Mace i Deje.

O`alo{}ena porodica: }erke Slavica i Verica, zet Petar i unuci Branislav i Marijana.

28058

Posledwi pozdrav voqenoj majci, babi, svekrvi. Za sve {to si uradila za nas hvala ti.

Zoranu Kurte{u

28012

Posledwi pozdrav dragom i iskrenom prijatequ

obele`i}emo u subotu, 7. maja 2011. god. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vreme neumitno prolazi, a qubav i se}awe na tebe, ostaju zauvek.

S tugom i po{tovawem tvoji: supruga Desa, sinovi Aleksandar i Vladimir, majka Mara i brat Goran sa porodicom.

27979

POMEN

Georgiju Jovi~i}u

Mu`lai Etel

gen. pukovniku u penziji

Tvoj sin Gustika, unuk Danijel i snaha Lilla.

Tuguje za wim Jelka sa decom.

28010

27988

S velikim bolom i tugom primili smo tu`nu vest o Va{oj preranoj smrti.

Ostavila si mi bol i tugu, moj veliki prijatequ.

Zoran Kurte{ 1965 - 2010.

Prof. dr Dragan Suboti}

Mu`lai Etel

Voqeni Zorane; Voqeni tata, iako nisi sa nama - na{a si snaga, na{a si zvezda vodiqa na ovom te{kom putu za nas, bez tebe.

Ponosni smo {to smo te imali!

Tu`ni, {to smo te tako rano izgubili.

Vole}emo te zauvek !

Tvoja Cica Marinkovi}.

„Bio si genije.”

Porodica Nikoli} sa svim studentima FABuS-a iz Oxaka.

28013

Tvoji: Desa, Sa{a i Vlado.

27982

27976

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Dana 6. maja 2011. godine navr{ava se 5 godina od kako nije sa nama moja draga

Zagorka Ili}

3

1937 - 2011.

Du{an.

Sahrana je obavqena tiho, u krugu porodice 5. 5. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Rumi.

Ve~no o`alo{}eni: suprug, Nikola, sin Petar, sa porodicom i }erka Gordana sa decom.

27884

POMEN

29

POMEN Se}awe na mog Cojleta i moje drage

S po{tovawem uz posledwi pozdrav opra{tamo se od velikog prijateqa

Qubomira Manojlovi}a Smiqku Manojlovi} Stevana Manojlovi}a Nadu Manojlovi} To{u Manojlovi}a

Georgija Jovi~i}a

S velikim bolom i tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 4. maja 2011, u 75. godini napustila na{a draga

An|elija Para|ina

Mnogo mi nedostaje, ve~no }e `iveti u mom srcu i mojim mislima.

POMEN Dve godine na{em voqenom

petak6.maj2011.

27965

3

Posledwi pozdrav dragom

6. 5. 2002 - 6. 5. 2011.

GODI[WI POMEN

mesara sve iz Novog Sada

gen. pukovnika u penziji Wegovi prijateqi: dr Stevan Obradovi} i Dinka i Du{an Stepanov.

Tvoja i Va{a Bula.

27809

27964

POMEN ^etiri godine su pro{le od smrti na{e drage

dragom suprugu, ocu, svekru i najboqem dedi.

Bo{ku Peni}u obele`avamo 6. maja pre podne na Koviqskom grobqu.

Neute{ni smo, vreme ne ubla`ava preveliku tugu i bol za tobom, tra`imo te u snovima, a na javi na{a qubav je ja~a od zaborava.

Sa tugom i po{tovawem prema tebi tvoji najmiliji.

Qubica Sekuli} Punih devet godina je pro{lo otkako nisi sa nama. Svakim danom je sve te`e. Mnogo nam nedostaje{. Ve~na slava i hvala.

Sin Zoran.

Georgiju Jovi~i}u

Danas, 6. 5. 2011. godine navr{avaju se dve tu`ne godine od kako nije sa nama na{a

\or|ija Maksimovski

Sa se}awem na wenu dobrotu i plemenitost, zahvalni: suprug, deca i unuci.

Godina tuge, suza iza nas.

Se}awe na tvoj lik i dobrotu traja}e ve~no.

27918

27908

[ESTOMESE^NI POMEN

Ru`ice Paro{ki

od generala Blagojev ^a|e i Nene.

Dana, 7. 5. 2011. godine, u 11 ~asova obele`i}emo godi{wi pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

27960

PETOGODI[WI POMEN mom voqenom sinu

Tvoji najmiliji: Milica, Milorad, Marina, Andrea i Nikola.

27914

27986

Jovanu Vu~kovi}u Coji

Vera Xombi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon duge i te{ke bolesti 4. 5. 2011. godine preminula na{a draga supruga, majka i baka

Vojislavu Beri}u

Tvoji: Svetlana, Miqena i Vasa.

Tvoji: Suprug Du{an, sin Nikola, }erka Tawa i unu~ad Marko i Vasilije.

Obave{tavam Vojislavove drugove iz Gimnazije „Isidora Sekuli}� i kolege sa Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, kao i prijateqe porodice Beri}, da }emo u subotu, 7. maja 2011. godine, u 11 sati posetiti wegov grob i obele`iti pomen.

Voqeni ne umiru nikada, `ive zauvek u srcima onih koji ih vole.

Neute{ni otac Du{an.

27926

27923

27795

odr`a}e se u subotu, 7. 5. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Uvek si tu sa nama. U re~ima, muzici, mislima i delima.

Utehe nema, vreme ne bri{e se}awa i ne donosi zaborav.

Ostavila si ose}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti.

Zlatana Mihajlovi}

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se navr{ava godina od smrti na{e voqene majke, bake i svekrve

1943 - 2011.

Sahrana je danas, 6. 5. 2011 godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: suprug Milovan, sin Borislav, }erka Svetlana, unuke Nata{a, Jelena, snaja Mikica i zet Zoran.

27961

Ugasilo se moje sunce. Se}awe na tebe nikad ne}e izbledeti

Neboj{a [paravalo [pare Dana 7. 5. 2011. godine, odr`a}e se godi{wi pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11 ~asova.

[ESTOMESE^NI POMEN

Evice Debeqa~ki

na{em dragom suprugu, ocu, svekru, tastu i dedi

Godi{wi pomen odr`a}emo na Gradskom grobqu u subotu, 7. maja 2011. godine, u 11 ~asova.

Draga majko, uvek }emo te nositi u najlep{oj uspomeni.

O`alo{}eni: otac Zdravko i sin Dejan.

\or|e, Santa, Katalina i Aleksandar.

27924

^ETRDESETODNEVNI POMEN

27848

S bolom se opra{tamo od na{e drage

Dana 6. maja 2011. godine navr{ava se godinu dana od smrti mog voqenog supruga

Zlatana Mihajlovi} Nade Kraq

obele`i}emo u subotu, 7. 5. 2011, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

@ivko Popovi} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo ~etrdesetodnevni pomen obele`iti u subotu, 7. 5. 2011. godine, u 11 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

27990

Bogdanu Stevinu Bodi

Tuguju za Tobom Tvoji stri~evi: Mirko, Gojko i Obrad Rodi} sa porodicama.

Neute{na }erka Svetlana, unuka Nata{a i zet Zoran.

Na{e najlep{e uspomene i se}awa na tebe, `ive}e zauvek u na{im mislima, koje podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili.

O`alo{}eni: supruga Jelica, }erka Ivana i sin Stevan sa porodicama.

27946

27962

27950

Zdilar Jakova Pro|e tu`na godina, a tuga i bol u srcu ostaju ve~ni. [estog maja 2011. godine, u 18 ~asova odr`a}e se misa u Katedrali, u Novom Sadu.

Sa qubavqu, tvoja Dragoslava.

27889

30

06.30 09.10 09.30 10.05 10.16 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00

tv program

petak6.maj2011.

Јутарњи програм Путовање са Теријем Бајко квиз Пита ме град мој Како преживети аутомобил Циганско срце Преживети аутомобил Кухињица Десило се Вести

06.30 07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 12.45 13.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Музичко свитање Глас Америке Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Лице с насловнице Здравље је лек Арт резиме Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Документарни програм Војвођанске вести Освета Наш гост: ФК Војводина Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филм: Доба љубави, 1. део 00.00 Глас Америке 00.30 Ноћни програм

Жељка Опачић

Лилихип Емисија „Лилихип“ уз пуно добре музике, доноси бројне вести из светског и домаћег џет сета, извештаје са промоција и премијера, као и најаве нових филмских хитова. У другој емисији можете видети прилоге са концерта групе Ману Чао, затим са премијере филма „Здухач“, прилог са представе „Певај брате“, трејлер новог филма „Механичар“, као и најаву филма „Стена“. Водитељка: Жељка Опачић (РТВ 1, 20.30) 12.10 12.35 13.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 01.15

Ноћна смена Класик рок Грување Кад зазвони Путовање са Теријем Вести Из нашег сокака Циганско срце Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Шампињони Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Лилихип Фаца Војвођански дневник Петказање Денис П, филм Концерт

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.25 Фортепиано 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Суботом уживо 12.15 Музички интермецо (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 На леду, док. емисија на русинском са титл.на српском 13.10 Мој син 14.00 Десило се 14.15 Фолдер култура 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече, Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Велика ноћ у Кулпину (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Елизабетин двор, филм (слов) 22.30 Томсоново последње бекство, филм

06.05 08.00 08.15 08.59 10.00 10.07 10.41 11.10 11.53 12.00 12.15 12.32 12.44 13.28 15.00 15.10 15.45 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 22.03 22.08 23.10 23.13 00.00 00.15 00.22 01.17 01.32

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Крај династије Обреновић Вести Разгледница На скривено те водим место Ружна Бети Евронет Дневник Спорт плус Кулинарски летопис Истражитељи из Мајамија Чавка, филм Вести И ја имам таленат Гастрономад Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Мој рођак са села Високи напон, квиз Вести Да, можда, не Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Торчвуд ТВ продаја Ноћни биоскоп: Сукијаки вестерн ђанго, филм

Сукијаки вестерн ђанго

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 11.45 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Док. програм Вести Дивљи хоризонти Два света Вести Серија Цртани филм Вести Агро дан Грађанке и грађани одлучују Неон сити Вести Серија Вести Шесто питање Вести Одељење за убиства Надежда Објектив (мађ) Објектив Лична грешка Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Одељење за убиства Објектив Надимак Албанац Др Ху

10.00 Фул Тилт покер 11.00 АТП Мастерс Мадрид 1/8 Финале 13.30 Премијер лига, Магазин 14.00 Лига шампиона: Барселона – Реал Мадрид 16.30 НБА акција 18.00 Евролига, Фајнал Фор: Панатинаикос – Монтепаски 21.00 Евролига, Фајнал Фор: Макаби – Реал Мадрид 23.15 Најава Премијер лиге 23.45 АТП Мастерс Мадрид 1/4 Финале 03.30 Фул Тилт покер

Пустињски ветар дува кроз суморни, пусти градић. Смрт влада атмосфером док вране кљуцају лешеве који висе. Неколико стотина година након битке код Даноуре, кланови Генџи и Хеике поново се сучељавају у сиромашном планинском месту, где је по легенди закопано благо. Улоге: Хидеаки Ито, Коичи Сато, Јусуке Исеја, Каори Момои, Масанобу Андо, Квентин Тарантино, Јошино Кимура Режија: Такаши Мике (РТС 1, 01.32)

Јошино Кимура

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.45 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.05 22.20 23.00 23.45 01.15 02.30 03.30

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Филм: Узимање живота Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Кобра Ексклузив Експлозив Фајронт република Домаћине, ожени се В.И.П

dnevnik

07.05 07.10 10.00 11.10 11.40 12.05 12.20 14.05

Кристофер Пламер

Последња станица Драма о турбулентној последњој години живота Лава Толстоја, заснована на истоименом роману Џеја Паринија. Радња филма почиње 1910. године, када посвећени интелектуалац Валентин Булгаков добије посао као Толстојев секретар. Улоге: Џејмс Мекавој, Кристофер Пламер, Хелен Мирен, Пол Ђамати, Ен-Мери Даф Режија: Мајкл Хофман (РТС 2, 22.48) 07.01 Кувати срцем: Светлана Вукајловић 07.32 Телмо и Тула, мали кувари 07.39 Пепа прасе 07.44 Алекс на мору 07.53 У ноћној башти 08.21 Томас и другари 08.34 Зоотека плус 09.02 Волети музику 09.30 Водич кроз модерну архитектуру Београда 09.52 Енцикопледија 10.00 Контекст 10.32 Метрополис 11.00 Место за нас 11.30 Завичај 11.53 Шуберт: Недовршена симфонија бр.8 12.17 Ликовна колонија РТС 12.42 Енциклопедија 12.50 Трезор 13.48 Некад и сад 14.16 Ово је Србија 14.54 Фудбал (до 17 година): ЕП: Србија - Француска, пренос 16.57 Еко глобал 17.25 Виа милитарис-коридор 10.

18.11 У сусрет песми Евровизије 19.20 Лов и риболов 19.50 Верски календар 20.00 Даровница (Трстеник), снимак концерта 22.00 Ружна Бети 22.48 Фестивал фестивала: Последња станица, филм 00.45 Биг бенд РТС 01.11 Трезор 02.07 Фудбал (до 17 година): ЕП: Србија - Француска

06.30 07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Чист рачун Маратон А шта да радим Рејчел Реј Вести Отворени студио Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Док. серија: Универзум Вести Чист рачун Инфо Здравље и Ви Балканика у... Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Иза вести Нострадамусов ефекат Човек од закона, док. серија Филм: Црна удовица Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Сезона смрти

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.40

Вести Б92 Дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Пингвини с Мадагаскара Топ шоп Филм: Из заседе Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца

Кејти Холмс

Кенедијеви У атмосфери бурних догађаја током 1940-их, 1950-их и 1960-их, одвија се прича о политичким амбицијама, храбрости, љубави, али и љубомори, мржњи и похлепи. У центру приче је Џосеф П. Кенеди сениор, који је вођен жељом за влашћу и моћи, пресудно утицао на своје синове да започну политичке каријере. Улоге: Грег Кинер, Кејти Холмс, Бери Пепер, Том Вилкинсон Аутор: Стивен Крониш (Б92, 20.45) 20.10 Секс и град 20.45 Филм: Кенедијеви, 1. и 2. део 22.50 Временска прогноза. Шта да обучем?

23.00 Вести Б92 23.20 Спортски преглед 23.50 УЕФА Лига Европе, преглед 00.25 Филм: Гридлок 02.05 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 03.00 Доме, слатки доме

06.00 07.00 09.45 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30

Поље лала Добро јутро У сосу Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Петком у два Гавриловићи Зумба, зумба Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Зумба, зумба Национални дневник Велики брат - преглед дана Лото Гранд шоу Наслеђе једне даме Велики брат Арена Б-13 Филм: Јасна и непосредна опасност 03.45 Филм: Смртоносни трзај

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.55 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30 23.55 00.00 01.00 02.00 02.30 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Вести Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабринин тајни живот Килари Сирене Здраво, Кити Квизћ Пресовање Телешоп Вести Луде године Агенција Телешоп Вести Bat tle front WWII, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин - докудрама Ухвати моменат, док. програм Вести Је л истина Пут ка ватреном рингу Изгубљене године Агенција Bat tle front WWII, док. програм Вести Матрјошки Луде године Је л истина Пут ка ватреном рингу Агенција Матрјошки Стаљин, докудрама

Дино ратник Једне вечери дечак по имену Летећи Змај, који обожава диносаурусе није могао да заспи. Сетио се приче коју му је дека причао и желео је да пронађе ту књигу, али уместо књиге пронашао је један чудни уређај. Одједном, нашао се у свету дино(Хепи, 10.15) сауруса.

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak6.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

VOJVO\ANSKA EKSPEDICIJA NA K2

Pi{e: Milivoj Erdeqan

Реј чел Ни колс

Глуп и глу пљи

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама 11.03 Код Ане 11.14 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.20 Друго мишљење 15.05 Дарма и Грег 15.27 Емисија пучке и предајне културе 16.01 Иза екрана 16.48 Путем европских фондова 17.04 Хрватска уживо 17.39 Добро је знати 18.14 Код Ане 18.37 У истом лонцу 19.30 Дневник 20.29 Месец ратног филма: Валтер брани Сарајево, филм 22.45 Дневник 3 23.30 Пети дан, ток шоу 00.25 Филмски маратон - циклус Роберта Алтмана: М.А.С.Х. филм 02.17 Филмски маратон: Валтер брани Сарајево, филм 04.25 Скица за портрет

Осам де се те су, вре ме ка да су се Лојд Крист мас и Хе ри Дун упо зна ли. Два ин ди ви ду ал ца ко је мно ги сма тра ју по себ ни ма, убр зо по ста ну нај бо љи при ја те љи. Управ ник Ко линс и ње го ва љу бав ни ца, школ ска ку ва ри ца Хе лер, же ле пре ва ра ма да за ра де... Уло ге: Ерик Кри сти јан Ол сен, Лу ис Гу зман, Реј чел Ни колс, Лу кас Гре го ри, Де рек Ри чард сон Ре жи ја: Трој Ми лер (Но ва ТВ, 23.05) 07.30 07.50 08.05 08.25 09.05 10.05 11.05 12.05 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.00 21.25 23.05 00.50 02.55 04.25

Бумба Рори Пепа Томица и пријатељи Победа љубави Моја мајка Аси ИН Победа љубави Мастерчиф, ријалити шоу Најбоље године Моја мајка Вести ИН Под срећном звездом Дневник Најбоље годинеа Мастерчиф, ријалити шоу Глуп и глупљи 2, филм Постал, филм Езо ТВ Опасно завођење, филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00

Ово је цивилизација Тајне дубина Ратници Кракатау – последњи дани Човекова историја Подземни рат Мумија која је дошла из леда Импресионисти Бизеовим стопама Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори Трилер у Манили Сведок: Са балкона собе 306. Свете животиње фараона Колонија Кутије Стенлија Кјубрика Импресионисти Бизеовим стопама Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00

Снежана и Ружица Острво Корњача Ози Бу Шумска вештица Острво Корњача Оштрица копља На путу за Санта Фе Полтергеј Нестанак Гарсија Лорке Антони Зимер Најбољи од најбољих: Без упозорења 00.00 Дворана греха 02.15 Матине

07.50 09.40 11.25 12.50 14.30 15.20 16.20 18.00 18.30 20.05 20.30 21.00 21.30 22.30

Мисија на Марс Да ли сте чули за Морганове Краљ Гијом Сам у кући Бетонски фараони Хотел Парадисе Сви смо добро Филмови и звезде III Ајнштајн и Едингтон Васпитање за почетнике Калифорнификација IV Калифорнификација IV Игра престола еп 3 Спартак: Крв и песак – Легенде 23.25 Спартак: Крв и песак – Створење у јами 00.20 Ван Вајлдер 3 02.00 Епидемија

00.50 01.50 03.40 06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

07.45 08.10 09.30 10.00 11.15 12.05 13.00 13.45 14.35 16.15 18.00 18.30 19.05 20.00 22.15 23.15 23.50 00.25 01.50 04.05

Пандури новајлије Филм: Веренички прстен Убиства у Мидсамеру Закон и ред Меклаудове ћерке Браћа и сестре Вокер, тексашки ренџер Неш бриџиз Филм: Ван контроле Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш бриџиз Вокер, тексашки ренџер Пандури новајлије Закон и ред: Злочиначке намере Добра жена Све по закону Закон и ред Пандури новајлије

Драгон Бол З Езел Ексклузив Таблоид Биг брадер - уживо из куће Вечера за 5 Аурора Биг брадер - уживо из куће Наследници Челични дечаци, филм Изненадна пустоловина, филм Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Хрватска тражи звезду, уживо Биг брадер Хрватска тражи звезду одлука, уживо Пази, лопта, филм РТЛ Вести Разоткривање, филм Астро шоу

Па зи, лоп та

Ка ми ла Бе ле

Тај на Ан да Ин ди јан ска ле ген да ка же: дав но, дав но, ви со ко у Ан да ма, жи вео је си ро ма шни па стир Ху а скар, ко ји је био драг бо гу, јер је био до бар и пле ме нит. За то му је бог да ро вао чу до твор ну пло чи цу уз по моћ ко је је мо гао да зна људ ске ми сли и пред ви ди до га ђа је... Уло ге: Хо се Лу ис Ал фон со, Џон Рис-Деј вис, Ка ми ла Бе ле, Нен си Ален, Деј вид Кит, Ро дри го Ба ре на, Ле ан дро Ло пез Ре жи ја: Але јан дро Аза но (ХРТ 2, 14.04) 07.53 08.23 08.45 09.30 10.00 13.31 14.04 15.45 16.00 16.46 17.27 18.05 18.49 19.44 20.00 21.35 22.22 22.35 00.32 01.25 01.55

Мала ТВ Серија за децу Школски програм Мега Минди Пренос седнице Хрватског сабора Мала ТВ Тајна Анда, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Бриљантин Ритам недеље Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Човек на жици, док. филм Мушкарци на стаблима Дневник плавуше Изнад сумње На рубу науке Гаража Ноћни музички програм

05.50 Манипулатор 07.30 Земља 2 10.30 Хари и Хендерсонови 11.10 Мртав човек хода 13.00 Невероватне приче 13.30 Хари и Хендерсонови 15.00 Галерија Сумњивих 16.20 Земља 2 17.00 Шандон студио 18.00 Невероватне приче 19.00 Номади 21.00 Сиквест ДСВ 22.00 Осећај госпођице Смиле за снег 00.15 Бојева глава 02.00 Хладна соба

06.00 08.00 10.00 12.00 13.40 15.10 18.00 20.00 22.30 00.20 02.00

Ватрене улице Круклин Вашингтонски такси Лаку ноћ мајко Пајкан и по Плачи слободо Купе де вил Булевар звезда Граница Микалијина хроника Подешена

Пи тер Ла флер је ха ри зма тич ни вла сник оро ну ле те ре та не. Из име на се да на слу ти ти ка ко Пи тер ни ка да ни је оства рио сво је по тен ци ја ле. Ње го ву кли јен те лу чи не штре бе ри ко ји же ле да им пре си о ни ра ју на ви ја чи це те при глу пи и уобра же ни ти ква ни... Уло ге: Бен Сти лер, Винс Вон, Кри сти не Теј лор, Рип Торн, Џа стин Лонг, Сти вен Рот Ре жи ја: Рав сон Мар шал Тур бер (РТЛ, 23.50)

Кри сти не Теј лор

07.15 07.45 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Аута по мери 2008. Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Зона убијања Преживљавање Погранична полиција Чудовишта из реке Тајне космоса са Морганом Фриманом Разоткривање митова Тачка пуцања Прљави послови Аута по мери 2008.

08.35 11.00 12.00 13.45 14.30 16.15 19.00 21.00 22.00 23.00 23.30 00.00

Фудбал Тенис Тенис Фудбал Фудбал Фудбал Тенис Најјачи човек Сви спортови Видео игрице Екстремни спортови Фудбал

Гу ште ри део хо тел ског ин вен та ра З

бог по вољ ног ге о граф ског по ло жа ја, Пут дру ге де ло ве зе мље не мо гу ми мо и ћи. Не во ља је у сви ле је не кад имао стра те шки зна чај, па су то ме што друм не ма где да се про ши ри. Ви ше у во га ко ри сти ли Пер си јан ци, Гр ци, Мон го ли и ди не го на оба ли ле жи ка ми он ко ји ни је имао сре Бри тан ци за рат не по хо де. Да нас је ту ри стич ка ће при ми мо и ла же њу. На ве ли кој уз бр ди ци иска че атрак ци ја, али стран ци ма, ипак, без прет ход не на - мо из ком би ја. Пре то ва ре ни ка ми он је за стао и не ја ве и до зво ла ни је до зво ље но да ов де за ла зе. мо же да кре не. Миц по миц, ка мен по ка мен ис под Па ки стан од свог на стан ка при сва ја Ка шмир, на - точ ка, ус пе ли смо нас осмо ри ца да га по кре не мо. гла ша ва ју ћи да су у ње му три че твр ти не ста нов ни штва му сли ма ни. Екс трем на вер ска и на ци о нал на схва та ња стра не че сто до во де до су ко ба. По до го во ру с Ин ди јом, 1972. Ка шмир је по де ље на је по ли ни ји из ра та 1949, па је Па ки ста ну при пао за пад ни део. Ин ди ја и Па ки стан су због овог ре ги о на во ди ле ра то ве и 1965. и 1971, а Ки на и Ин ди ја 1962, па Ки на да нас кон тро ли ше ма њи део. У ме сту Та кот пут се стр мо спу шта ка до ли ни Ин да, ко ју ће мо пра ти ти на ред них 500 км. Ре ка је ду га 2.896 ки ло ме та ра, а као и до ли не Ни ла, Ти гра и Еуфра та, ко лев ка је нај ста ри јих ци ви ли за ци ја. Из ви ре иза Хи ма ла ја, на под руч ју ти бе тан ских све тих је зе ра и те че кроз Ла дак, Ка шмир и Па ки - Те сно да се и два „фи ће” ми мо и ђу стан. Скар ду, глав ни град Бал ти ста на, уда љен 710 км Ре ђа ју се уз сам пут ве ћа или ма ња на се ља ко ја под се ћа ју јед но на дру го, а у њи ма вре ме као да те - од Исла ма ба да, де лу је као да је из ра стао на пе ску че уна зад. У ме сту Чи лас не би би ло жи во та да ту ко ји Инд ве ко ви ма та ло жи по обо ду ко ри та. Ње го не за ста ју ка ми о ни и ком би ји. Ов де се мо жда нај бо - ва исто ри ја је нео дво ји ва од ге о граф ског по ло жа ље од ра жа ва до дир ста рог и но вог, ста рин ске ку ће ја. На ка ме ни том бр ду уз ди же се твр ђа ва. Не при зи да не од ка ме на или бла та, и но ви ве ле леп ни хо те - ја тељ ов де ни је мо гао да из не на ди. Бал ти стан бро ли. Не ма за пра во ста рих ку ћа, јер је чи тав крај по - ји око че ти ри ми ли о на до бро на мер них и при ја диг нут по сле град ње пу та за Ки ну, већ су за пу ште - тељ ски рас по ло же них ста нов ни ка. Ве ћи на се још увек тра ди ци о нал но ба ви сто не и нео др жа ва не, нај ви ше чар ством и по љо при вре дом, због си ро ма штва љу ди ко ји ов али све ви ше њих осе ћа бла го де жи ве. На кон ту ри стич ког бу Не ки на уч ни ци с раз ло гом де ти до ла ска ту ри ста. Ако ма, у ре ла тив но крат ком ро ку твр де да су при пад ни ци има ју зид пре ма ули ци, отва ни кли су ма ли и ве ли ки хо те ли па к и с тан с ког пла н ин с ког ра ју рад ње и кан це ла ри је. И свих ка те го ри ја. Сме шта мо се пле ме на Хун за за пра во као што за сва ку ро бу има куп у је дан за и ста не ве ро ва тан. Со бе чи сте, кли ма ти зо ва не, с ку - по том ци вој ни ка Алек сан дра ца, та ко и за сва ки ло кал има за куп ца. Тр гов ци у из бле де па ти лом, је ди ни про блем је Ве ли ког. Азиј ско пле ме лим и по не где по це па ним оде што у њи ма има мно го ве ли ких све тле ко се и пла вих очи ју ли ма ну де на про да ју оно што гу ште ра. А ис пред огра де хо те има ју – лук, кром пир, па ра ла пра ши на до ко ле на. Пут на ста вља мо ле вом оба лом Ин да. Во зач ка же дајз, пи ри нач. Код оних ма ло бо га ти јих има оде ла, да је нај бе збед ни је ићи да њу. Но ћу по не кад бан ди - обу ће и на ки та. Све се ви ше отва ра ју рад ње за ал ти пре о бу че ни у по ли цај це за у ста вља ју во зи ла. Пе - пи ни сте. На жа лост, ро ба је нај че шће по лов на. С шча ни ки по ви над ви су ју до ли ну и пре те сва ки час тр гов ци ма се ла ко спо ра зу ме ва мо јер ве ћи на го во да се об ру ше. Не бу под обла ке, ди же се јед на од ри ен гле ски, а ако слу чај но не зна ју, по ка зу је мо нај ви ших пла ни на све та, Нан га Пар бат, нај за пад - им пр стом шта хо ће мо. Нај ви ше је ду ћа на на ме ни ји врх Хи ма ла ја ви ши од 8.000 ме та ра. Са сво јих ње них ме шта ни ма. У њи ма че сто не ма ни па то са, 8.125 ме та ра, на де ве том је ме сту по ви си ни, али је под је зе мља ни, а вра та и про зо ри има ју др ве не успон на ње га те жи не го што то ви си на ка зу је. Али кап ке. Га зда ис пред те зге сто ји на не ко ли ко да са про ве ри ће мо јед ном за што га зо ву Пла ни на уби ца. ка, да му ма ње зе бу но ге. До ла зи мо до ме ста ко јем сва ки про се чан пла ни У Скар дуу упо зна је мо на ше ви син ске но са че, нар при сту па с по бо жно шћу јер ту се са ста ју три Са е е да Схим сха ла и Са ди ка Сад па ро ма, ко ји нас је нај ве ће пла ни не све та: Хи ма ла ји, Ка ра ко рум и Хин - од вео у сво ју ку ћу. Ис пред ње је сло же на го ми ла ду куш. Ре ла тив но бли зу је чу ве ни ре ги он Хун за, це па ни ца, ко ја се ку пу ју на ки ло грам и ко шта ју 40 пла нин ског пле ме на у Па ки ста ну, за ко је не ки ве ру - ру пи ја. Да би смо ушли у ку ћу, оба ве зно се изу ва ју да су ње го ви при пад ни ци по том ци вој ске Алек - мо. Уну тра шњост је не ве ли ка, жи вот у две со бе. сан дра Ве ли ког. Азиј ско пле ме све тле ко се и очи ју. Све је скром но, све де но на функ ци о нал ност. Иако На ка ме ну крај пу та пи ше да ула зи мо у Бал ти - има три ма ле де вој чи це, а ни јед но де те, јер за њих стан. Не ја сно је по ре кло овог ста рог на ро да ин диј - по сто је са мо му шка де ца, не ма игра ча ка ни ти бе ле ског пот кон ти нен та. То ком ду ге исто ри је до ла зи ли тех ни ке. По зи до ви ма ока че ни ћи ли мо ви, уз зи до су у кон такт и би ли под вла шћу и ути ца јем Пер си - ве на сло ње ни ду ше ци за спа ва ње, а на по ду ра ши ја на ца, Гр ка, Мон го ла и дру гих, ме ња ли су ре ли ги - рен тра ди ци о нал но укра ше ни чар шав – стол њак. је: би ли су ани ми сти, бон по ве ро ва ње је ов де до - Сто је пре пун хра не. Не знаш шта је леп ше – су па ми ни ра ло из ме ђу 4. и 7. ве ка, за тим су би ли бу ди - пи ле ћа, иста као на ша са мо без ре за на ца, пе че на сти све до 15. ве ка, кад су при ми ли ислам. Ка жу за пи ле ти на, ис кљу чи во ба та ци и бе ло ме со, па ра дајз се бе да су ме ша ви на Ти бе та на ца, Аф га на, Мон го - са ла та с лу ком и на кра ју „пеп си-ко ла„. Ни шта у ла, Ту ра ка и Кир ги за. мир ном жи во ту на шег до ма ћи на не би би ло нео Во зи мо се 170 ки ло ме та ра ве о ма уза ним пу тем. бич но да пре ко ју го ди ну ни је по чео да се пе ње на То ли ко узак да се два ка ми о на ко ји но се кром пир у пла ни ну.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak6.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

У ак ци ји сте, без пре да ха. Оства ру је те сво је ци ље ве, ле пим или са мо же сто ким на сту пом, али убе дљи вим. Би ло ка ко би ло, не ће те од у ста ти док не оства ри те сво је же ље и ам би ци је. Са мо на пред!

BIK 20.4-20.5.

Ем пе так, ем сла ва! Ди ван дан за вас. Спрем ни сте да се ле по дру жи те и про ве де те, при ча те и по де ли те ути ске. Ла ко ће те се по ву ћи у све то, али не за бо ра ви те на по сао ко ји вам не да ми ра.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

6. maj 2011.

У дру штву дра гих осо ба за бо ра вља те на све дру го. С при ја те љи ма сте го то во кон стант но у не ким де ша ва њи ма и са др жа ји ма ко ји се ипак раз ви ја ју и во де ка од ре ђе ним ре ше њи ма.

Ме сец је у зна ку Бли за на ца па би сви све од вас. Мо же те би ти мен тал но или по слов но рас тр за ни на ви ше стра на исто вре ме но, што је при лич но ис цр пљу ју ће. У ка ри је ри бу ди те до вољ но при сут ни и зах тев ни.

Вре ме или не вре ме мо же да ути че на ва ше рас по ло же ње. У осно ви сте кон фор ми ста, скло ни удоб но сти и свим оним ле пим ства ри ма и ути сци ма. Да се из гле да, да се је де и пи је, сла ви и дру жи, во ли.

Не бу ди те роб на ви ка и по сла. У оној ме ри у ко јој на ла зи те за до вољ ство и ин те рес, бу ди те при сут ни. Да нас су при лич но не ста бил не окол но сти у ка ри је ри, мо жда и због сла ве, па љу ди сла ве!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Про ве ри те евен ту ал не ве сти и мо гућ но сти у ве зи с ино стра ством јер не мо ра ју би ти из ве сне и тач не. Пе так је Ве не рин дан, ваш дан, па имај те то у ви ду и учи ни те га ле пим и при јат ним. Уго ди те се би.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По сто је мно ге ком би на ци је ка ко да про ве де те овај дан и где све мо же те и тре ба да оде те и да се по ја ви те. Али, ни до бар рас по ред ча со ва вам не ће олак ша ти си ту а ци ју. Не бу ди те по вр шни.

У свом до му има те жи ву жур ку, ко ја не пре ста је. То ли ко то га је по треб но да има те у ви ду и да се по за ба ви те уку ћа ни ма да вам ни тре нут ка ни је до сад но. Од ма ра те се са мо ка да са му је те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У при ват ном по слу не ма пре да ха, све и да хо ће те. Да кле, рад и ан га жо ва ње, и да нас, као и свих ових да на. Сле ди успех, и шан се ко је не тре ба про пу сти ти. До бра са рад ња с из вр ши о ци ма.

По ве ди те ра чу на о цир ку ла ци ји и нер ви ма. Све оста ло мо же да про ђе, без по сле ди ца. Мен тал но сте ак тив ни, ра до зна ли и ан га жо ва ни, ви ше за дру ге не го за се бе. Уђи те у су шти ну све га.

Рад и са мо рад. Ако ми сли те да сте је ди ни ко ји мо ра да нас да ра ди из све сна ге, он да сте у пра ву. Али, ша ре ни ло до га ђа ја ни је ис кљу че но: ред за ба ве, ред по сла, ред шет ње, спор та, ред љу ба ви...

TRI^-TRA^

Ве ли ка про ме на V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

17

Sombor

18

Kikinda

18

Vrbas

17

B. Palanka

18

Zrewanin

17

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Pan~evo

18

Vr{ac

16

Srbija Beograd

18

Kragujevac

19

K. Mitrovica 18 Ni{

20

Од када је почетком године на свет донела свог првог сина, Леа, глумица Пе не ло пе Круз поставила је потпуно другачије приоритете у животу. Како каже, мајчинство је за њу једно од најлепших животних искустава.

- Све оне приче о мајчинству и о томе како ти се промени живот, све су оне истините. И што је најбоље то су најлепше ствари које ти се догоде у животу. Стога, да, моји приоритети су се променили. Од оног тренутка када угледаш то мало лице свог детета, твој се живот промени заувек - испричала је Пенелопе Круз за магазин GQ. Крузова је открила да је за трудноћу сазнала још за време снимања филма „Пирати с Кариба”, па су неке акционе сцене, због сигурности њеног детета, морале бити измењене.

јутро , Сунчан дан

VIC DANA

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Хлад но ју тро. То ком да на сун ча но и ма ло то пли је Rim вре ме. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на London 18 сте пе ни Цел зи ју са.

Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад но ју тро уз слаб мраз. То ком да на сун ча но и ма ло то пли је вре ме. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро и- Berlin сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра -2, а Be~ мак си мал на 19 сте пе ни на за па ду. СР БИ ЈА: Ју тро хлад но, по не где са сла бим мра зом. То ком да на Var{ava пре те жно сун ча но и ма ло то пли је вре ме, на ју гу са ма ло обла ка. Ду Kijev ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на 20 сте пе ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту ју тро хлад но.

Oslo То ком да на пре те жно сун ча но и то пли је. И у не де љу пре те жно сун ча но и још ма ло то пли је вре ме. У по не де љак то пло, по под не ло - St. Peterburg кал ни пљу ско ви. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке мо гу има ти не по во љан ути цај на хро нич не бо ле сни ке. Кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма, као и осо ба ма са ди сај ним про бле ми ма се на ро чи то пре по ру чу је да при ме не са ве те ле ка ра. Мо гу ћи су ре у мат ски бо ло ви и гла во бо ља.

24 20 23 24 21 17 18

До шао Ла ла код др Ми те.

- Док то ре, ја црн, Со са исто цр на, a де те нам се ро ди ло ри ђо. Шта то мож‘ да бид не?

- Да ли си ду го био ван зе мље - пи та ле кар.

- Пу не две го ди не.

- Е, он да је све ја сно: де те ти је, Ла ло, зар ђа ло - об ја сни му док тор.

11 19 14 10

Atina

21

Pariz

24

Minhen

20

Budimpe{ta

17

Stokholm

13

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

46 (-7)

Slankamen

213 (-3)

Apatin

109 (-6)

Zemun

266 (-5)

Bogojevo

104 (-6)

Pan~evo

288 (-8)

Smederevo

460 (-10)

Ba~. Palanka 129 (-1) Novi Sad

147 (0)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

225 (-4)

Tendencija porasta

Senta

274 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

216 (-4)

NERA

Hetin

120 (-2)

TISA

90 (12)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 160 (10) Beograd

Kusi}

217 (-8)

70 (0)

Re{ewe iz pro{log broja