Dnevnik 6.maj 2012.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 6. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23426 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DA NAS OP [TI IZ BO RI, OD 7 DO 20 SA TI BI ]E OTVO RE NO 8.587 BI RA^ KIH ME STA

Sr bi ja bi ra

str. 2 i 3 „DNEV NIK” NA IZLO@BI SLI KA DRU GA PRED SED NI KA

Foto: R. Hayi}

Oset qiv o oko Jos ip a Broz a str. 10

\O LE U MATI^NOJ LUCI: Nekoliko desetina hiqada Novosa|ana i wihovih gostiju u`ivalo je sino} na Trgu slobode i u Zmaj Jovinoj ulici uz \or|a Bala{evi}a i wegovu tambura{ku bandu „Panonska mornarica”. \ole i mornari su u mati~noj luci do~ekani s velikim odu{evqewem i ve} od prvih taktova pesme „No} kada sam preplivao Dunav” pratio ih je ogroman hor, koji je davao sve od sebe do samog kraja koncerta. Pauza od sedam godina, od posledweg Bala{evi}evog nastupa u rodnom gradu, u~inila je svoje i obostrano jake emocije bile su itekako primetne, a oprobani \oletov recept, red {ale red pesme, ponovo je funkcionisao bez gre{ke. Ko je ovo propustio, bi}e mu ba{, ba{ `ao.

A. Latas

NASLOVI Teofil Pan~i}

One stvari

Goran Babi}

Paori s bajonetom IGOR RADOJI^I]

EU je interes Srpske str. 3

Bora Oti}

Obrasmo bostan

\or|e Randeq

Krle`a, nikad `ivqi

INTERVJU NEDEQE

Roman Vehovec

str. 8

Prijatno toplo Najvi{a temperatura 26°S

2

dnevnik

nedeqa6.maj2012.

DA NAS OP [TI IZ BO RI, U PREDSEDNI^KOJ TRCI 12 KANDIDATA

Sr bi ja bi ra 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

REPUBLI^KE IZBORNE LISTE

1.

IZBOR ZA BOQI @IVOT – BORIS TADI]

2.

SRPSKA RADIKALNA STRANKA – DR VOJISLAV [E[EQ

3.

UJEDIWENI REGIONI SRBIJE - MLA\AN DINKI]

ZORAN STANKOVI], Ujediweni regioni Srbije

VLADAN GLI[I], grupa gra|ana „Dveri”

4.

^EDOMIR JOVANOVI] – „PREOKRET”

BORIS TADI], koalicija „Izbor za boqi `ivot”

5.

VOJISLAV KO[TUNICA, Demokratska stranka Srbije

ZORAN DRAGI[I], grupa gra|ana „Pokret radnika i seqaka”

JADRANKA [E[EQ, Srpska radikalna stranka

6.

POKRENIMO SRBIJU – TOMISLAV NIKOLI]

DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE – VOJISLAV KO[TUNICA

7.

IVICA DA^I] – SPS–PUPS–JS

8.

DVERI ZA @IVOT SRBIJE

9.

SAVEZ VOJVO\ANSKIH MA\ARA – I[TVAN PASTOR

DANICA GRUJI^I], Socijaldemokratski savez

10.

REfORMISTI^KA STRANKA – PROf. DR MILAN VI[WI]

9.

IVICA DA^I], koalicija SPS–PUPS–JS

11.

10.

^EDOMIR JOVANOVI], koalicija „Preokret”

12.

POKRET RADNIKA I SEQAKA

11.

I[TVAN PASTOR, Savez vojvo|anskih Ma|ara

13.

SOCIJALDEMOKRATSKI SAVEZ – NEBOJ[A LEKOVI]

12.

TOMISLAV NIKOLI], koalicija „Pokrenimo Srbiju”

14.

8.

MUAMER ZUKORLI], grupa gra|ana

ra |a ni Sr bi je da nas bi ra ju sve ni voe vla sti, po {to se isto vre me no odr `a va ju pred sed ni~ ki, par la men tra ni, lo kal ni i po kra jin ski iz bo ri u Voj vo di ni.Ta ko }e na bi ra~ kim me sti ma bi ti po sta vqe ne tri gla sa~ ke ku ti je, a na bi ra li {ti ma u Voj vo di ni – pet ku ti ja. Bi ra~ ka me sta bi }e otvo re na od se dam do 20 ~a so va, a pr vi ne zva ni~ ni re zul ta ti o~e ku ju se ne ko li ko ~a so va po wi ho vom za tva ra wu.

U do no {e wu iz bor ne od lu ke na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, bi ra ~i }e mo }i da se opre de le iz me |u 12 kan di da ta. Na par la men tar nim iz bo ri ma kan di do va no je 18 iz bor nih li sta, na ko ji ma je ukup no 3.065 kan di da ta za 250 po sla ni~ kih man da ta u Skup {ti ni Sr bi je.

U Voj vo di ni, pu no let ni gra |a ni mo }i }e da se opre de qu ju iz me |u 14 iz bor nih li sta, na ko ji ma se 774 kan di da ta tak mi ~i za 60 od ukup no 120 po sla ni~ kih man da ta. Na i me, u Po kra ji ni se pri me wu je kom -

G

bi no va ni iz bor ni mo del, pa se dru ga po lo vi na po sla ni ka bi ra ne ne po sred nim iz bo ri ma, od no sno po dvo kru `nom ve }in skom mo de lu. Za ve }in ske man da te pri ja vqe no je ukup no 519 kan di da ta u svih 60 iz bor nih je di ni ca u APV. Ove kan di da te pred lo `i lo je ~ak 48 raz li ~i tih pred la ga ~a, me |u ko ji ma je naj vi {e gru pa gra |a na. Iz bor ne je di ni ce ras po re |e ne su ta ko da sva ka voj vo |a na ska op {ti na da je naj ma we jed nog po sla ni ka.

Na pred sto je }im po kra jin skim iz bo ri ma mo }i }e da gla sa 1.735.616 pu no let nih gra |a na Voj vo di ne za ko je }e bi to oto vo re no ukup no 1.787 bi ra~ kih me sta.

Uku pan broj bi ra ~a na ni vou Re pu bli ke je 6.770.013, a mo }i }e da gla sa ju na 8.587 bi ra~ kih me sta, od ko jih }e 38 bi ti u 22 ze mqe u ino stran stvu, a 29 u usta no va ma za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

OEBS ne da Ce SID-u da pra ti iz bo re na KiM Mi si ja OEBS-a na Ko so vu, ko ja or ga ni zu je pred sed ni~ ke i par le men tar ne iz bo re u po kra ji ni, oba ve sti la je Cen tar za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju (Ce SID) da wi ho vim po sma tra ~i ma ne }e bi ti omo gu }en pri stup bi ra~ kim me sti ma na ko ji ma }e Sr bi s Ko so va gla sa ti, re kao je Ta nju gu pro gram ski di rek tor Ce SID-a Mar ko Bla go je vi}. Bla go je vi} je u iz ja vi Ta nju gu ob ja snio da je od lu ka te mi si je na Ko so vu pro tiv na stan dar di ma or ga ni za ci je OEBS, a ko ji svim dr `a va ma ~la ni ca ma na la `u da akre di to va nim po sma tra ~i ma omo gu }e neo me tan pri stup bi ra~ kim me sti ma i pra }e we iz bo ra, kao i svih dru gih fa za u or ga -

ni zo va wu i spro vo |e wu iz bo ra. „To za pra vo zna ~i da mi si ja OEBS-a na Ko so vu po stu pa pot pu no su prot no sop stve nim stan dar di ma, od no sno stan dar di ma or ga ni za ci je ko joj ta mi si ja pri pa da”, ka zao je Bla go je vi}. Ce SID }e, me |u tim, ka ko je do dao, upr kos to me po sla ti svo je po sma tra ~e na Ko so vo. „U pi ta wu su po sma tra ~i ko je je Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja akre di to va la za po sma tra we iz bo ra. Mi }e mo ih po sla ti i oni }e pro ba ti da pri stu pe tim bi ra~ kim me sti ma, {to bi OEBS na osno vu svo jih stan dar da imao oba ve zu da omo gu }i, ali vi de }e mo ka ko }e to na kra ju da se za vr {i”, re kao je Bla go je vi}.

Nat pi si OVK na se ve ru KiM Spe ci jal ne je di ni ce ko sov ske po li ci je su u vi {e na vra ta ju ~e po pod ne u ne ko li ko se la u oko li ni Pri {ti ne uni {ta va le pro pa gand ni ma te ri jal stra na ka sa cen tra lom u Sr bi ji i pre ma sve do ~e wu me {ta na is pi si va li nat pi se U^K (Oslo bo di la~ ka voj ska Ko so va). U ne ko li ko xi po va pod pu nom bor be nom opre mom pri pad ni ci RO SU to su u~i ni li u La pqem se lu, Do bro ~i nu i Gra ~a ni ci. Na kon iz ve snog vre me na, na in ter ven ci ju ko man di ra po li ci je sta ni ce po li ci je u Gra ~a ni ci i po pri ja vi da su za so bom osta vi li nat pi se U^K, pri pad ni ci RO SU su se vra ti li i istim spre jom su pre cr ta li te nat pi se. Me {ta ni La pqeg se la re kli su, u iz ja vi za RTS, da je re~ o kla si~ noj pro vo ka ci ji i pri ti sku na srp ski `i vaq pred su tra {we iz bo re. Oni ka `u da je to ob lik pri si qa va wa na ise qa va we pre o sta lih Sr ba.

Pro test u Bu ja nov cu Skup {ti na al ban skih od bor ni ka Pre {ev ske do li ne oce ni la je da je hap {e we osmo ri ce Al ba na ca sa tog pod ru~ ja neo pri hva tqi vo i u funk ci ji de sta bi li za ci je si tu a ci je na ju gu Sr bi je. Skup {ti na je za kqu ~i la da ak ci ja hap {e wa iza zva la „le gi tim no uz ne mi re we” al ban skog sta nov ni {tva u Bu ja nov cu. „Ovo je po li ti~ ki pro ces jed ne dr `av ne po li ti ke ko ja jo{ jed nom po tvr |u je ne do sta tak po li ti~ ke vo qe da se su o ~i sa mra~ nom pro {lo {}u”, na vo di se u za kqu~ ci ma Skup {ti ne.

Skup {ti na je za tra `i la od tu `i o ca u Be o gra du da ob u sta vi po stu pak pro tiv uhap {e nih i ra sve tli kri mi nal na de la nad al ban skim ci vi li ma u Pre {ev skoj di li ni. U za qu~ ci ma se tra `i i po {to va we pot pu ne am ne sti je biv {ih pri pad ni ka „Oslo bo di la~ ke voj ske Pre {e va, Me dve |e i Bu ja nov ca” (OVPMB). Po sle Skup {ti ne, u cen tru Bu ja nov ca odr `a ni su pro te sti sa ko jih je mi ni stru unu tra {wih po slo va Ivi ci Da ~i }u po ru ~e no da pre sta ne sa na sil ni~ kim po na {a wem.

Sko ro svi al ban ski li de ri sa ju ga Sr bi je no si li su cr ne ma ji ce na ko ji ma je be lim slo vi ma na en gle skom je zi ku pi sa lo: „Ja sam te ro ri sta”. Pred sed nik Op {ti ne Bu ja no vac [a ip Kam be ri iz ja vio je Fo Ne tu da je ciq hap {e wa osmo ri ce Al ba na ca u toj op {ti ni u pe tak uvo |e we van red nog sta wa u Pre {ev skoj do li ni.

15.

16.

STRANKA DEMOKRATSKE AKCIJE SANYAKA – DR SULEJMAN UGQANIN

SVE ZAJEDNO – BDZ, GSM, DZH, DZVM, SLOVA^KA STRANKA – EMIR ELfI]

SVE ZAJEDNO

KOALICIJA ALBANACA PRE[EVSKE DOLINE

CRNOGORSKA PARTIJA – NENAD STEVOVI]

17.

KOMUNISTI^KA PARTIJA – JOSIP BROZ

18.

NIJEDAN OD PONU\ENIH ODGOVORA

KRI VI^ NI ZA KO NIK SR BI JE [TI TI IZ BOR NA PRA VA KAO RE LI KVI JU

Stro ge ka zne za kr {e we iz bor nih pra va i ra~ ko pra vo, ko je u Re pu bli ci Sr bi ji, bez iz u zet ka, u`i va ju svi we ni pu no let ni dr `a vqa ni upi sa ni u je din stven bi ra~ ki spi sak, kao i iz bor na pra va uop {te, po red Usta va {ti ti i Kri vi~ ni za ko nik. A wime su pred vi |e ne stro ge sank ci je za de lik te po vre da ili zlo u po tre ba pra va gla sa wa i mal ver za ci je u ve zi s iz bo ri ma.

Kri vi~ nim za ko ni kom Sr bi je je opi sa no, de fi ni sa no i sank ci o ni sa no ~ak de vet kri vi~ nih de la u obla sti pro tiv iz bor nih pra va: sa sta vqa we ne ta~ nih bi ra~ kih spi sko va, uni {ta va we do ku me na ta o gla sa wu, fal si fi ko va we re zul ta ta gla sa wa, po vre da pra va gla sa wa, da va we i pri ma we mi ta u ve zi s gla sa wem, zlo u po tre ba pra va gla sa wa, spre ~a va we odr `a va wa gla sa wa, po vre da taj no sti gla sa wa i po vre da pra va kan di do va wa.

Za ko nik ni je pro pu stio da in kri mi ni {e i pro pi {e sank ci je i za ko rup ci o na {ko po na {a we u ve zi s gla sa wem. Onaj ko dru go me nu di, da je, obe }a na gra du, po klon ili ka kvu dru gu ko rist da na iz bo ri ma ili re fe ren du mu gla sa ili ne gla sa ili da gla sa u ko rist ili pro tiv od re |e nog li ca od no sno pred lo ga, ka zni }e se nov ~a no ili za tvo rom do tri go di ne. Ista ka zna je za pre }e na i u od no su na onog ko zah te va ili pri mi po klon ili ka kvu dru gu ko rist da na iz bo ri ma gla sa ili ne gla sa ili da gla sa u ko rist ili pro tiv od re |e nog li ca od no sno liste.

Onaj ko dru goj oso bi po vre di pra vo gla sa wa u na me ri da one mo gu }i gla sa we, pro tiv za ko ni to je ne upi {e u spi sak gla sa ~a, iz bri {e iz tog spi ska ili ga na dru gi pro tiv pra van na ~in spre ~i ili ome te da gla sa, ima raz lo ga da stre pi od za ko nom za pre }e ne nov ~a ne ka zne ili za tvo ra do jed ne go di ne. Ro bi ja od tri me se ca do tri go di ne pre ti za iz vr {e we te `eg ob li ka ovog de la, onom ko si lom ili pret wom pri -

B

nu di dru gog da na iz bo ri ma gla sa za ili pro tiv od re |e nog kan di da ta od no sno liste.

Za ko ni kom je stro go sank ci o ni sa na i zlo u po tre ba pra va gla sa wa, pa je za to de lo, osim nov ~a ne pro pi sa na i ka zna za tvo ra do jed ne go di ne, za onog ko na iz bo ri ma gla sa ume sto dru gog li ca pod we go vim ime nom ili na istom gla sa wu gla sa vi {e od je dan put ili ko ri sti vi {e od jed nog gla sa~ kog li sti }a. Za spre ~a va we i ome ta we odr `a va wa gla sa wa na bi ra~ kom me stu, si lom, pret wom ili na dru gi pro tiv pra van na ~in za pre }e na je ka zna za tvo ra do tri go di ne.

Onom ko ome ta gla sa we iza zi va wem ne re da na bi ra~ kom me stu usled ~e ga gla sa we bu de pre ki nu to, pre ti nov ~a na ka zna ili za tvor do dve go di ne. Za kon je za {ti tio i taj nost gla sa wa, a po vre da tog bi ra~ kog pra va je kri vi~ no de lo za ko je je pred vi |ena i za tvorska kazna.

Dans }e se, ina~e, glasati i u usta no va ma za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. Po jed no bira~o mesto bi }e otvo re no u: 17 okru `nih za tvo ra, ra ~u na ju }i `en ski za tvor u Po `a rev cu i Spe ci jal nu za tvor sku bol ni cu u Be o gra du, te u 9 ka zne no-po prav nih za vo da, u Vas pit no-po prav nom do mu u Kru {ev cu, kao i u KPZ-u za ma lo let ni ke u Va qe vu.

– Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Mi ni star stva prav de }e omo gu }i ti svim oso ba ma li {e nim slo bo de po bi lo kom osno vu ko je se na la ze u za vod skom si ste mu, da ostva re svo je bi ra~ ko pra vo i gla sa ju na pred sto je }im iz bo ri ma – iz ja vi la je ju ~e za „Dnev nik“ Zo ra na Vu ~i }e vi}, port pa rol ka Upra ve.

Podsetimo, u za tvo ri ma i pri tvor skim je di ni ca ma na la zi se ne {to vi {e od 11.000 li ca li {e nih slo bo de po svim ka te go ri ja ma. Ve }i na, oko 8.030, su pravosna`no osu |e ni ko ji se na la ze na iz dr `a va wu za tvor skih ka zni. n Ja ska Ja ko vqe vi}

nedeqa6.maj2012.

c m y

dnevnik

Pokrajinske izborne liste

1.

izbor za boQU VojVoDinU – Dr bojan Pajti]

2.

liGa soCijalDeMokrata VojVoDine – nenaD ^anak

3.

UjeDiWeni reGioni srbije – Mla\an Dinki]

4.

srPska raDikalna stranka – Dr VojislaV [e[eQ

5.

PokreniMo VojVoDinU – toMislaV nikoli]

6.

DeMokratska stranka srbije – VojislaV ko[tUniCa

7.

^eDoMir joVanoVi] – VojVo\anski Preokret

8.

iViCa Da^i] – sPs–PUPs–js–sDPs

9.

saVez VojVo\anskiH Ma\ara – i[tVan Pastor

10.

11.

DVeri za srPskU VojVoDinU sVe zajeDno: bDz, GsM, DzH, DzVM, sloVa^ka stranka – laslo raC sabo

12.

13.

14.

Pokret Ma\arske naDe – balint laslo

CrnoGorska Partija – nenaD steVoVi]

srPska DeMokratska stranka – DraGan Da[i]

interVjU

3

KARMA KOMA

One stva ri

N

e de qa je, i to ne bi lo ko ja i ka kva, i ma da ni je da `e lim da se me {am u va {a po sla, ne mo gu da vas ne upi tam: je ste li ve} oba vi li Ono, ona ko ju tar we sve `i i pu ni sna ge? Ili }e te mo `da ipak po sle ru~ ka? Ili tek u maj sko pred ve ~er je, dok se gra dom {i ri onaj uz bu dqi vi pred li paw ski mi ris? Ili mo gu }e uop {te ni ne ma te na me ru da ra di te Ono? Ni sa mi sa so bom, ni u pa ru, ni u ve }em dru {tvu?

Da se od mah raz u me mo, ni je oba ve zno ~i ni ti Ono, ni ti tre ba da bu de oba ve zno: ako sa mi za Onim ne ose }a te po tre bu, ako sa mi Ono me ne vi di te svr hu, ko sam ja da vam to na me }em, ko je dr `a va da vam Ono pro pi su je kao oba ve znu te ra pi ju? Se di te le po s mi rom i u`i vaj te u pu kom po sto ja wu, to je ta ko „zen“; ka `u mu dra ci drev no ga Is to ka da ko je god pro {ao kroz `i vot kao pas kroz ro su, ni je mo gao da po gre {i. Ma da opet, ovo ov de ni je Is tok, bar ne taj fi lo zof ski, druk ~i je se kod nas `i vi i mi sli.

Mo `da sam opet pre te ra no in di skre tan, ali mo ram da vas upi tam: ka da ste po sled wi put ra di li Ono? Do bro, pi tam vi {e re da ra di, jer znam to i sam. Po mo joj ra ~u ni ci, pro {le su ve} i sko ro pu ne ~e ti ri go di ne, ko ji dan ili hef tu ova mo ili ona mo. Ot kud ja to znam? Pa le po, vi deo sam vas kad ste pro {li put ra di li Ono. Je ste da ste bi li iza pa ra va na pa ne znam ta~ no s kim ste pe tqa li, ali da ste pe tqa li, bo ga mi je ste, ve }i na vas. A i ja sa va ma.

Ka ko god, ~e ti ri go di ne, ej, du go je to bez Ono ga, u`e li se ~o vek, na rav no, ako mu je jo{ do bi lo ~e ga, ako ni je sa svim za ve ge ti rao. A i do bro je za cir ku la ci ju, li~ nu i dru {tve nu. Sma tra se da je zdra vo, za ~o ve ka i

za dru {tvo, bar jed nom u ~e ti ri go di ne u~i ni ti Ono: je ste da uvek po sto ji ri zik da po gre {i{, ali bo qe i to ne go da `i vo ta ri{ bez Ono ga, kao ne ki pu sti wak ko ji pre pod ne ne va qa se bi, a po pod ne mu ne va qa osta tak sve ta. A iona ko ve} mo ra{ zna ti, kao zre lo i od ra slo ~e qa de, da bi ra ju }i part ne ra za Ono, ti ne bi ra{ an |e la ni ti sve ca, no `i vog ~o ve ka kao {to si i ti, ko jem pri zna je{ pra vo na ne sa vr {en stvo, ali opet i to da je bo qi od ne ko ga dru gog, na i me od ono ga ko ji je go ri. A go rih uvek ima, ihi hi, ko li ko ho }e{, i naj vi {e vo le da za ja {u na one ko ji na ~el no eto ba{ ne bi da ~i ne Ono, kao da u stvar nom `i vo tu za i sta mo `e{ bez Ono ga.

Qu di ola ko za bo ra vqa ju na biv {e ne da }e, pa se po ne kad mo ra i pod se ti ti na to da ne {to {to nam je da nas po se bi ra zu mqi vo i jed nom za u vek da to ni je uvek bi lo ta ko. Ma, {ta uvek – ko li ko do ju ~e. Bi va lo je vre me na, sa svim ne dav nih, ka da je ra di ti Ono po svom }e i fu bi lo za bra we no (no su ti una pred od re |i va li part ne re, a dru gih do wih ni je bi lo u po nu di), {ta vi {e, ~ak je i ide ja da bi Ono tre ba lo da se ra di slo bod no i bez ogra ni ~e wa bi la tre ti ra na kao bo go hul na, mo gli ste zbog we ~ak i u za tvor. Za to se po ne ko od nas i bo rio za slo bo du Ono ga, ali ne le zi vra `e, tek {to smo se za to iz bo ri li, mno gi su evo ve} umor ni, zga |e ni, raz o ~a ra ni, sve im se ~i ni da Ono vi {e ne ma ni ka kvog smi sla, vaq da za to {to je po nu da po ten ci jal nih part ne ra, dr `e oni, ne ka ko bed na i is pod wi ho vog ni voa. Pa im otud ba{ ja ko i ba{ gla sno ni je do Ono ga, ni u ak tiv nom ni pa siv nom smi slu. Kad li pre po su sta {e, ju na ~i ne?

Znam, znam: mno gi vam se sa da nu de za Ono, a vi im ni oraj iz ru ke ne bi ste uze li, a ka mo li da im udo vo qi te u Onom smi slu! De mo ti vi {e to ~o ve ka, raz u mem ja to i pre do bro, ali fo ra je u to me {to iz i bez Ono ga ne ma do stoj nog iz la za: ako ne }e{ da ~i ni{ Ono, ~i ni }e to dru gi u tvo je ime, da ne ka `em da }e tvo jim zna{-ve}-~i me za }i u glo gi we pa se ve se lo raz ma ha ti, a ti ne }e{ mo }i ni da se `a li{ na ono {to }e te sna }i, jer ko me da se `a li{ kad ti je ono mad bi lo is pod ~a sti da u~i ni{ Ono dok si jo{ mo gao?! Mo `da ti po sle i bu de do Ono ga, ali ne }e{ ima ti gde i s kim, mo `da i pu ne ~e ti ri go di ne, a do ta da, pri ka moj, ko `iv - ko mr tav.

Ali opet, da se raz u me mo, ni je da vas ja na ne {to na go va ram, vi naj bo qe zna te da li vam je do Ono ga ili do bi lo ~e ga uop {te. Me ne {to se ti ~e, ja sam kan da ba{ sa da dok ovo ~i ta te eno ba{ Ta mo i ~i nim ba{ Ono, ovla {no za klo wen pa ra va nom: uzeo sam plaj vaz pa za o kru `u jem li, za o kru `u jem. A po sle, kad se sa svim smrk ne nad gra dom, odoh da vi dim i ~u jem {ta ste vi dru gi ura di li dok ste ra di li ili dok ni ste ra di li Ono, jer ka ko ura di mo ili ne ura di mo Ono, ta kvo }e nam i bi ti Sve Ovo u ~e mu nam je ubu du }e `i ve ti. n Te o fil Pan ~i}

IGOR RA DO JI ^I], PRED SED NIK SKUP [TI NE RE PU BLI KE SRP SKE

EU je interes RS

~etvrtak, na 20. godi{wicu stradawa vojnika JNA u negda{woj Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, porodice ubijenih i ~lanovi Odbora Vlade Republike Srpske za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova polo`ili su vence i zapalili sve}e na mestu gde se dogodilo krvoproli}e. Na`alost, bilo je nu`no da ih ~uva kordon policije, po{to su se malo daqe okupili pripadnici „Zelenih beretki”, koji su negodovali tvrde}i da se radi o provokaciji, jer oni, ka`u, godinama u isto vreme pola`u cve}e ispred obli`weg spomen obele`ja poginulim pripadnicima Armije BiH. Da li ovakvi incidenti samo pokazuju da rat u BiH zapravo jo{ nije zavr{en, pitali smo predsednika Skup{tine RS Igora Radoji~i}a.

– Politika je nastavak rata drugim sredstvima. Tako da je i sve ovo {to se de{ava zapravo krajwi rezultat neke politike.

Na`alost, to je slika Bosne danas, podeqene, sa razli~itim istinama, stavovima i projekcijama za budu}nost – ka`e Radoji~i} za „Dnevnik”.

Po wegovim re~ima, incident koji se pre tri dana dogodio u Dobrovoqa~koj rezultat je filozofije koja polazi od logike `rtve i neka`wavawa.

– U BiH su i srpska i hrvatska strana pro{le svojevrsnu katarzu suo~avawa s pitawem ratnih zlo~ina, dok bo{wa~ka strana od po~etka ne prihvata da je odgovorna za bilo {ta i sve vreme gradi filozofiju iskqu~ive `rtve. A onda se na bazi te filozofije grade i drugi koncepti, od ustavnih promena pa nadaqe. Na`alost, po{to je i me|unarodna zajednica na takav pristup gledala blagonaklono, broj onih iz vojnog i politi~kog vrha bo{wa~ke strane, a koji su tu`eni i su|eni, izuzetno je mali. A kad imate negovawe takve kulture neka`wavawa i neodgovornosti, onda imate i reakcije

U

poput ove u Dobrovoqa~koj – obja{wava Radoji~i}.  Da li je o to me {to se do go di lo bi lo po li ti~ kih kon ta ka ta na re la ci ji Ba wa lu ka - Sa ra je vo ka ko bi se sli~ ni in ci den ti ubu du }e iz be gli?

– Izme|u stranaka koje ~ine vlast na nivou BiH - iako nisu klasi~na koalicija ve} vi{e nu`no matemati~ko partnerstvo naravno da postoje politi~ki kontakti. Me|utim, nema razloga da ovo bude tema i da se na bilo kojem drugom doga|aju sada daqe podi`e tenzija, osim ako to nije ne~ija politika - a srpska svakako nije.

Druga je stvar {to to nekima odgovara, jer ne treba zaboraviti da su u BiH za pet meseci lokalni izbori, a pred svako glasawe se ovde pove}avaju problemi, po{to vo|ewe nacionalne, pa i nacionalisti~ke politike nosi odre|en broj glasova. Dakle, u kontekstu zahteva za ne~ijim boqim izbor-

nim rezultatom mogu}e je da nekome bude u interesu da zao{trava odnose.  Pre su da Evrop skog su da za qud ska pra va u slu ~a ju „Sej di}Fin ci” ozna ~a va se kao „oki da~” za neo p hod ne ustav ne pro me ne. Ipak, mno gi su skep ti~ ni da }e do tih pro me na uop {te do }i?

– Do kraja ovog meseca bi trebalo da se ponovo odr`i sastanak politi~kih lidera {est stranaka koje ~ine Savet ministara, a na kojem bi glavne teme bile upravo ustavne promene koje su nam uslov za EU, kao i nerealizovani dogovori. A nerealizovanog je dosta: nije usvojen buxet jer se SDA sada ogra|uje od dogovora u kojem su i sami u~estvovali; nema jo{ uvek potpisanog sporazuma o vojnoj imovini, a nema ni akata koji se ti~u dr`avne imovine. U svakom slu~aju, i to pokazuje da je u ovoj zemqi veoma te{ko bilo {ta

Sa zre le po li ti ke Be o gra da i Za gre ba  Ko li ko se u po li ti~ ke pri li ke u BiH da nas me {a ju Be o grad i Za greb?

– Situacija je tu puno kompleksnija jer Bosna je i po samom Dejtonskom sporazumu jo{ uvek pod protektoratom. A kolegijum tog protektorata, tzv. Savet za implementaciju mira, ~ini vi{e dr`ava. To prakti~no zna~i da uti~u, pa ~ak mogu da donose odre|ene odluke, i SAD, i Rusija, i EU... Dakle, to je ~itav kompleks me|unarodnih interesa, koji se u posledwih pet-{est godina prili~no razi{ao. Jer, negde do 2005. je me|unarodna zajednica u BiH uglavnom nastupala jedinstveno, ali tada po~iwe veliko raslojavawe i svedoci smo ne samo razli~itih tonova, nego i razli~itih politika. Brisel postaje sve va`niji, Va{ington je uvek bio va`an, Moskva je tako|e prisutna sa svojim stavovima, vrlo ~esto razli~itim od stavova Saveta za implementaciju, dok Turska poku{ava, i to bez ikakvog zazora, da uvu~e BiH u svoj interesni krug koji `eli da formira od Balkana do Bliskog istoka.

Istovremeno, Beograd i Zagreb se sve mawe me{aju, jer politi~ka bliskost pojedinih partija i politi~ara iz RS i Srbije, ili hrvatskog korpusa s jedne i druge strane granice, istovremeno ne zna~i i wihov uticaj na dono{ewe odluka u BiH. Drugim re~ima, politike su u obe ove regionalne prestonice sazrele i danas su vi{e usmerene ka razvijawu dobrosusedskih odnosa nego ka me{awu u unutra{we stvari BiH.

prognozirati. Jer, desi se da pro|e godinu i po dana bez ikakvog pomaka, a onda se preko no}i do|e do kompromisa o tri-~etiri teme.

Me|utim, po{to je BiH, kako rekoh, uveliko zahvatila predizborna atmosfera, gotovo je izvesno da }e stranke biti mawe spremne na kompromis.  Der vo Sej di} i Ja kob Fin ci `a li li su se Stra zbu ru jer im Ustav BiH prak ti~ no one mo gu }a va da se kan di du ju za ~la na Pred sed ni {tva BiH zbog wi ho vog rom skog, od no sno je vrej skog po re kla. Pa zar je mo gu }e da u BiH ne mo `e da se po stig ne kom pro mis ni o tom pi ta wu?

– Pitawa presude u slu~aju „Sejdi}-Finci” je prepreka bez koje nam nema ni koraka daqe prema EU. I dok se to ne re{i, ne mo`emo ni{ta o~ekivati od aplikacije za status kandidata ili ratifikacije SSP-a. Me|utim, problem je {to je ta presuda izgovor bo{wa~kim partijama da insistiraju na {irim ustavnim promenama, dok mi `elimo da se u praksi sprovede iskqu~ivo sadr`ina same presude. U svakom slu~aju, ako je suditi po predlozima i pozicijama politi~kih stranaka o na~inu izbora Predsedni{tva BiH, odnosno ustavnim promenama u tom segmentu - a koje su kqu~ za re{ewe slu~aja „Sejdi}-Finci” - dogovora nema! U ovom se trenutku tako|e ne vidi ni neki zajedni~ki imeniteq, jer srpski predstavnici tra`e da ostane neposredan izbor za ~lana Predsedni{tva iz RS, bez obzira na nacionalnu pripadnost; bo{wa~ki predstavnici insistiraju na tome da se sve prenese u nadle`nost parlamenta BiH, dok Hrvati, pak, zbog ~iwenice da nemaju dovoqno glasa~kog tela za direktne izbore, predla`u veoma komplikovanu izbornu matematiku. I zato je u ovom momentu te{ko procewivati kolika }e biti spremnost za kompromis.

 Ima li smi sla uop {te raz mi {qa ti o evrop skim in te gra ci ja ma, ako i pred sed nik RS Mi lo rad Do dik go vo ri o to me da je BiH „neo dr `i va tvo re vi na” i da se Ba wa lu ka pri pre ma za wen ras pad?

– Mi smo zakovani u Dejtonskom okviru, takvom kakav jeste, i {kakqivo je govoriti o tome da li on funkcioni{e ili ne. Jer, naprosto, drugog dogovora o nekom druga~ijem modelu u ovom momentu nema. U svakom slu~aju, kuvawe u tom dejtonskom kotlu tokom kojeg }e biti puno me|usobnih neslagawa mo`e trajati jo{ relativno dugo. I niko sada ne mo`e ~ak ni procewivati kada bi, na koji na~in i u kom smeru do{lo do promene tog okvira. [to se Republike Srpske ti~e, Dejton nam daje prili~no komforan polo`aj u kojem odlu~ujemo o ve}ini svojih stvari, izuzev onog {to je, na`alost, vi{e silom nego milom izgubqeno od 2000. do 2006. kada je Visoki predstavnik bio na vrhuncu svojih mo}i. I unutar takvog sistema se nama daqe vaqa boriti za na{ polo`aj i na{e interese.  A da li je taj in te res i EU? – Na{ da. Zapravo, na papiru, postoji interes svih da se na evropskom putu napravi korak napred. Me|utim, realno se mo`e dogoditi da }emo se u nekom sredworo~nom periodu na tom putu ka EU suo~iti sa potpuno asimetri~nom situacijom. Jer mi u RS uveliko uskla|ujemo entitetsko zakonodavstvo s evropskim, u Vladi je

jedno ministarstvo prakti~no zadu`eno za evropske integracije, a u parlamentu imamo Odbor za evropske integracije. Istovremeno, u Federaciji se ni{ta ne radi na tom planu, i ta asimetrija }e u godinama koje dolaze samo dolaziti do izra`aja. Ali ne bih se bavio vraxbinama kako }e se sve to zavr{iti.

No, indikativna je nedavna izjava lidera SDP-a i {efa diplomatije BiH Zlatka Lagunxije, koji je u Briselu rekao da interes BiH nije EU kao zajednica naroda, ve} da je EU sredstvo za ustavnu transformaciju BiH. E, s tim {to Sarajevo na EU gleda samo kao na oru|e za promenu dejtonskog okvira - Republika Srpska se su{tinski ne mo`e slo`iti.  A {ta je Evrop ska uni ja za RS? – Unija je na{ interes, pre svega politi~ki i ekonomski. Na{ je politi~ki interes da budemo afirmisani kao RS - a ne poni{teni, {to tra`i druga strana; na{ je, tako|e, interes i da kroz ekonomsku integraciju podignemo `ivotni standard gra|ana, da pove}amo broj stranih investicija, i, u krajwem, obezbedimo ve}e {anse za sve... Dakle, nema tu ni~eg apstraktnog, ve} se radi o konkretnom `ivotnom interesu gra|ana RS. Na kraju krajeva, mi pripadamo tom civilizacijskom i tradicijskom krugu evropskih zemaqa, a ne nekoj ’islamskoj konferenciji’. n Miroslav Staji}

4

dnevnik

nedeqa6.maj2012.

IZ PRVE RUKE O DRUGOM KRUGU FRANCUSKIH PREDSEDNI^KIH IZBORA

I Oland i Sarkozi za Srbiju u EU Pi {e: Lo ren Rui ko li ko ve ru je mo son da `a ma, ime no vog fran cu skog pred sed ni ka ve} je po zna to. Sve an ke te jav nog mwe wa uka zu ju na da na {wu po be du Fran soa Olan da nad od la ze }im pred sed ni kom Ni ko lom Sar ko zi jem. Me |u tim, pred nost kan di da ta so ci ja li sta je ma la i mi li tant ni de sni ~a ri `e le da ve ru ju da Sar ko zi ipak mo `e da iz bo ri jo{ je dan man dat. Ina ~e, oba kan di da ta za stu pa ju vi zi ju ra di kal no dru ga ~i je Fran cu ske. Za Fran soa Olan da, Fran cu ska mo ra da iza |e iz eko nom ske kri ze otva ra wem rad nih me sta, dok je za Ni ko lu Sar ko zi ja pre sve ga va `no da se ostva re bu xet ske u{te de ka ko bi se stvo ri la zdra va ma kro e ko nom ska kli ma. Ove raz li ke se ogle da ju i u evrop skim po li ti ka ma oba kan di da ta.

Fran soa Oland, na i me, sma tra da }e we gov iz bor bi ti „od lu ~u ju }i” za Evro pu. On `e li da po kre ne rast na evrop skom ni vou, isto vre me no za dr `a va ju }i „bu xet sku ozbiq nost”. Sto ga za stu pa po di za we evrop skih kre di ta, opo re zi va we fi nan sij skih tran sak ci ja i osna `i va we Evrop ske ban ke: to su ide je ko je se ve} ne ko vre me raz ma tra ju u Bri se lu i ko je bi mo gle ugle da ti sve tlost da na ubr zo na kon 6. ma ja, jer pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man van Rom puj `e li da sa zo ve van red nu sed ni cu naj vi {eg te la EU ~im ime no vog fran cu skog pred sed ni ka bu de po zna to.

Ni ko la Sar ko zi, pak, i sam `e li ve }u bu xet ski stro gost Evro pe, i odjed nom ne ma po zi ti van po gled na do dat ne tro {ko ve. On je ta ko |e za ve }u kon tro lu bu xe ta ze ma qa ~la ni ca, a po seb no onih ko je su naj vi {e iz lo `e ne kri zi,

U

kao {to su Gr~ ka, [pa ni ja ili Ita li ja. U re {e wi ma ko ja on pred la `e bli zak je ne ma~ koj kan ce lar ki An ge li Mer kel.

Uosta lom, dok su oni na vla sti, Fran cu ska i Ne ma~ ka bi za stu pa le po li ti ku {ted we, za {ta mi da nas zna mo da ni je do voq no da bi se o`i veo eko nom ski rast.

Ka da se ra di o kan di da tu ri Sr bi je za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, raz li ke iz me |u dva kan di da ta su ma le. Ni ko la Sar ko zi je po tvr dio {e fu srp ske dr `a ve Bo ri su Ta di }u 2009. go di ne u Pa ri zu da je Fran cu ska naj bo qi sa ve znik Sr bi je u ve zi we ne kan di da tu re u EU. To obe }a we je i odr `ao, jer je Fran cu ska od i gra la svo ju ulo gu u do bi ja wu sta tu sa kan di da ta u mar tu ove go di ne. No, i Fran soa Oland se ta ko |e za u zi ma za pro {i re we EU, pr ven stve no zbog to ga {to so ci ja li sti u iz grad wi Evro pe pro {i re we vi de kao sred stvo za sma we we re gi o nal nih ten zi ja.

Ali, ko god da bu de no vi pred sed nik Fran cu ske, mo ra da uzme u ob zir mi {qe we jav nog mwe wa. Mno gi Fran cu zi, na i me, ne `e le no vo evrop sko pro {i re we i sma tra ju da je 10 ze ma qa ko je su se pri dru `i le EU 2004. go di ne uti ca lo na po gor {a we eko nom ske si tu a ci je. Ta ko |e, ma le su {an se da sce na rio za jed ni~ ke in te gra ci je svih ze ma qa Za pad nog Bal ka na, „u pa ke tu”, bu de re a li zo van.

Pri dru `i va we ze ma qa, jed ne po jed ne, ve ro vat ni je je, pri ~e mu }e br zi na i uspeh re for mi, kao i bor ba pro tiv ko rup ci je u ze mqa ma kan di da ti ma bi ti kqu~ ni od lu ~u ju }i fak tor. Iz tih raz lo ga Sr bi ja bi tre ba lo da bu de sle de }a ze mqa ko ja }e se pri dru `i ti Evrop skoj uni ji po sle Hr vat ske, na rav no pod uslo vom da bu du }a Vla da Sr bi je odr `i sna `nu pro e vrop sku ori jen ta ci ju. (autor je no vi nar Fran ce24)

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: HANOVERSKI SAJAM TEHNOLOGIJE

U na{oj ponudi nije samo kupus a no ver ski me |u na rod ni sa jam teh no lo gi ja, ko ji se odr `a va sva ke go di ne kra jem apri la, od li~ na je {an sa i za one ko ji nu de no vi ne i pre zen tu ju do stig nu }a, ali i za osta le ko ji su tu da sa gle da ju ka ko se dr `e u od no su na teh no lo {ki naj ra zvi je ni je ze mqe. Ve} po tra di ci ji, smo tru svet skih teh no lo {kih do stig nu }a po se ti li su srp ski naj bo qi ma li i sred wi pri vred ni ci, do bit ni ci pri zna wa Bi znis li de ra za pro te klu go di nu, ko je do de qu je Pro kre dit ban ka. Isto vre me no, Sr bi ja se pr vi put po sle se dam go di na u Ha no ve ru pred sta vi la or ga ni zo va no, a odr `an je i srp sko-ne ma~ ki po slov ni fo rum. Ve li ku pa `wu pri vu kao je pri to me voj vo |an ski me tal ski kla ster pre ko ko ga se pred sta vi lo 90 pred u ze }a, a ko ja su ima la kon tak te s pred stav ni ci ma iz vi {e od 30 ze ma qa. Po nu de za sa rad wu, ka `u, ve} su po ~e le da sti `u.

Ina ~e, u Ha no ve ru su sva ke go di ne i „in” ino va ci je ko je {te de ener gi ju. Apa ra ti ko ji „ma lo tro {e”, pa ve tro par ko vi, bi o ma sa, bi o di ze l... Ume sto naft nih tor we va, re klam ne bro {u re o ener gen ti ma ilu stru ju ze le na po qa uz slo ga ne da je „ener gi ja sa da u ru ka ma qu di”. Ka ko da se Sr bi ja uklo pi u ove no vi ne i ka ko to da is ko ri sti za pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja? Na{ eko nom ski di plo ma ta u Ne ma~ koj dr Alek san dar Iv ko vac ka `e za “Dnev nik” da je Ne ma~ ka na{ pr vi spoq no tr go vin ski part ner, a mi smo za wih - ne gde na 55 me stu.

– Ja sno je da su za nas ve o ma bit ni Nem ci. Dok su in ve sti to ri iz Austri je i Ita li je uglav nom ula ga li u sek to re ban kar stva i osi gu ra wa, Nem ci su pr ven stvo da li pro iz vod wi. Me |u sob na raz me na ra ste ba{ zbog wi ho vih in ve sti ci ja. Na `a lost, srp ski pro iz vo di su ov de ma lo po zna ti. ^ak i ka da ih ima na ne ma~ kom tr `i {tu, ~e sto su pod dru gim ime ni ma. Ro ba iz na {e ze mqe sti `e u rin fu zi i on da se pro da je kao ne ma~ ki pro iz vod. Ka da pi tam za {to je to ta ko nad le `ne u tr go va~ kim ku }a ma, do bi jem od go vor da tu ro bu ina ~e ni ko ne bi ku pio ka da bi pi sa lo da je iz na {e ze mqe. A to jednstav no ni je ta~ no, jer sve {to je do brog kva li te ta i uz to ima pri stu pa~ nu ce nu, na |e kup ca, po seb no u ova kri zna vre me na.

Za pra vo, naj bo qe pro la ze kom pa ni je ko je ima ju svo ja pred u- ze }a u Ne ma~ koj. Do bar pri mer je fir ma IGDA, ko ja pla si ra su {e ne pe ~ur ke. Na wi ma je ja sno ozna ~e na Sr bi ja kao ze mqa po re kla i go di {we na ovo zah tev no tr `i {te ta ma la kom pa ni ja iz ve ze ro be u vred no sti od tri mi li o na evra. Ina ~e, ni je zgo reg pod se ti ti da je u EU za bra we no pla si ra ti tu |u ro bu pod svo jim ime nom, {to prak ti~ no zna ~i da mi ne ka ko mo ra mo pri vo le ti i tr gov ce i ne ma~ ke kup ce da po {tu ju pra vi la Uni je. Pa ako to ne mo `e sam pro iz vo |a~, neo p hod na je po mo} na {e dr `a ve.

Sem pe ~ur ki i na da le ko po zna tih ma li na, u Ne ma~ ku mo `e mo da pla si ra mo i dru ge pro iz vo de. To po tvr |u je pri mer „Mi -

H

e sto se ~u je da qud ski re sur si pred sta vqa ju naj va `ni ji re surs or ga ni za ci o nih si ste ma. Ako je to ta~ no, za {to se o ta ko va `nom pi ta wu ne vo di kod nas ra ~u na na pra vi na ~in? Od go vor je do sta jed no sta van: ne po sto je po treb na zna wa o upra vqa wu qu di ma ili, ka da i po sto je, ne po sto je ja sni okvi ri u ko ji ma bi se o upra vqa wu qu di ma vo di lo do voq no ra ~u na. Pri to me je go to vo ne mo gu }e na bro ja ti u ko jim se seg men ti ma na {e stvar no sti ogle da ogrom no ne po zna va we upra vqa wa qud skim re sur si ma: da li je to se lek ci ja, ili stres, ili kon flik ti, ili mo ti vi sa we, ili kli ma or ga ni za ci je, ili do no {e we od lu ka, ino va tiv nost ili ko mu ni ka ci je...

Naj ve }u ce nu u pro ce su tran zi ci je pla }a ju ba{ qud ski re sur si.

Po red pro fi la ne za po sle nih, ve li ki pro blem pred sta vqa i broj ne za po sle nih. ^ak i ka da se uzme u ob zir od re |en broj ne pri ja vqe nih rad ni ka, ili onih ko ji funk ci o ni {u u si voj zo ni, taj broj je pre ve lik. Ima li smo pri li ku da po sma tra mo ne ke ze mqe u okru `e wu ko je su u pro ce su tran zi ci je ima le ja sne ci qe ve ve za ne za pro cen te ne za po sle nih i uspo ra va le ili ubr za va le tran zi ci ju u skla du sa pro jek to va nim po sle di ca ma ve za nim za broj ne za po sle nih. Po vr {an od nos pre ma jed nom

^

od naj ve }ih pro ble ma u na {oj ze mqi – ne za po sle nosti, ote `a }e iz la zak iz kri ze i pro du `i }e, ve} i ta ko pre vi {e du ga~ ku, tran zi ci ju.

Ne ga tiv na se lek ci ja, ko ja do mi ni ra ve} du gi niz go di na u na {em dru {tvu, uspo ra va raz voj i do pri no si ha o su na mno go na ~i na.

Ta kav vid se lek ci je de mo ti vi {e i one ko ji su pri mqe ni na ne re gu la ran na ~in, a jo{ vi {e one ko ji ni su, stva ra stres i kod jed nih i kod dru gih, ali i kod tre }ih – onih ko ji su ve} za po sle ni i ko ji ma je po tre ban kom pe ten tan sa rad nik. Ako za ne ma ri mo bar na tre nu tak po gre {ne po li ti~ ke ko ra ke u za po {qa va wu, od no sno ne za po {qa va wu, su o ~a va mo se sa ne po sto ja wem pro fe si o nal nog pri la za za po {qa va wu ko ji bi si gur no do pri neo kva li tet ni jem iz vr {a va wu po sla.

Sli~ ni po gre {ni kri te ri ju mi, ili ~e {}e ne po sto ja we kri te ri ju ma, ve za ni su i za ot pu {ta we sta ri jih za po sle nih. In te lek tu al ni ka pi tal, ko ji oni od ne su sa so bom, ne po vrat no je iz gu bqe na vred nost ko ju je go di na ma ne mo gu }e na dok na di ti. Ume sto da su wi ho vo zna we, is ku stvo i ve {ti ne is ko ri {}e ne za stva ra we ma lih fir mi ko je bi amor -

Lider ne sme biti manipulant Li der stvo pred sta vqa no vi vid upra vqa wa ko ji ne ma ni ka kve ve ze sa estrad no-po li ti~ kim pri la zom, a ko ji, na `a lost, ne gu ju na {i me di ji. U po slu, li der stvo pod ra zu me va stva ra we uslo va i vi zi je za pro me ne ko je su osnov us po sta vqa wa no ve vred no sti. Li der stvo je pro ces tran sfor ma ci je za sno van na zna wu, ne pre sta noj ko mu ni ka ci ji sa sa rad ni ci ma, raz vo ju i li de ra i we go vih sa rad ni ka. Li der ni je ha ri zma ti~ ni ro man ti ~ar ili ma ni pu lant, li der je no si lac pro me na i mo ra pre sve ga da ima zna wa o pro ce si ma ra da ko jim se ba vi, za tim zna wa o qu di ma i zna wa o so ci ja nim i eko nom skim uslo vi ma u okru `e wu. Li der stvo je pri ~a o iz vr sno sti i ne mo gu }e je go vo ri ti o li der svu u obla sti ma u ko ji ma do mi ni ra di len tan ti zam, gde ne po sto ji de fi ni san pro fe si o nal ni iden ti tet i gde ne po sto je sa rad ni ci ko ji za stu pa ju sli~ ne sta vo ve.

ti zo va le pre sta nak ra da ne funk ci o nal nih gi ga na ta, oni su naj ~e {}e pre pu {te ni sop stve nom ose }a ju ne po `eq no sti, tu ge i sve ~e {}e psi ho so mat skim bo le sti ma.

Mo ti vi sa ti za po sle ne u sa vre me nim uslo vi ma po slo va wa, po seb no u na {oj ze mqi, ni je ni ma lo lak za da tak. A ka da se ne zna ni {ta o mo ti va ci o nim pro ce si ma, ta da je za i sta naj lak {e utvr di ti ka ko, eto, „qu di ni su mo ti vi sa ni“. Mo ti va ci ja za po sle nih se ~e sto po i sto ve }u je sa ma ni pu la ci jom ko ja {ta pom ili {ar ga re pom po kre }e na ak tiv nost. A mo ti va ci ja u svo joj osno vi mo ra ima ti ja san si stem vred no sti ko ji je sam po se bi po kre ta~, ja sna pra vi la i kri te ri ju me za pro ce nu uspe {no sti, i po vrat nu in for ma ci ju ko ja bi usme ra va la po na {a we. I sve to sa mo za po ~e tak!

Upra vqa we qud skim re sur si ma je di sci pli na ko ja u raz vi je nom sve tu ima ve li ki zna ~aj za or ga ni za ci ju, pod ra zu me va in ter di sci pli nar na zna wa i ve {ti ne i pred sta vqa za ni ma we s ja snim pro fe si o nal nim od red ni ca ma. Ni je do voq no sa mo pro me ni ti ime i od ne ka da po sto je }e „ka drov ske“ stvo ri ti slu `bu s mo der ni jim ime nom, jer se ra di o raz li ~i tom pri stu pu qu di ma ko ji pod ra zu me va rad na raz vo ju kom pe ten ci ja za po sle nih i rad na raz vo ju or ga ni za ci je. Kod nas su stra ne fir me do ne le i svo je pri stu pe upra vqa wu, ko ji ni su uvek pri hva tqi vi za na {e za po sle ne, ali jo{ uvek ne po sto je, u po treb noj me ri, de fi ni sa ni si ste mi za {ti te za po sle nih, {to do pri no si wi ho voj de mo ti vi sa no sti. Sa mo ubr za no usva ja we no vih zna wa kao i upo ran rad na raz vo ju pro fe si o na li zma mo `e ubr za ti tran zi ci o ne to ko ve. Uko li ko se i da qe bu de od la ga lo pro fe si o nal no upra vqa we qud skim re sur si ma, ce na ko ja se bu de pla }a la, u bi lo kom or ga ni za ci o nom kon tek stu, bi }e ve }a. (autor ka je pro fe sor na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du)

Kina je ove godine bila zemqa partner sajma

su |a. Pri hva tqi va in fra struk tu ra je, ta ko |e, plus. O to me sve do ~i i dr Iv ko vac, ko ji pri me }u je da ~ak 95 od sto ne ma~ kih ula ga ~a, ko ji Sr bi ju vi di kao in ve sti ci o nu de sti na ci ju, tra `i da to bu de se ver no od Be o gra da.

Ali ni je u pi ta wu sa mo po zi tiv na ge o gra fi ja, bi tan im je i po slov ni am bi jent. Mir ja na Ra do va no vi} Rat ko vi} iz kla ste ra me ta la ca APV ka `e da su oni ve} pre do la ska na ha no ver ski sa jam za ka za li raz go vo re sa 16 part ne ra iz Austri je, Poq ske, Tur ske, Abu Da bi ja i, na rav no, Ne ma~ ke. Broj za in te re so va nih po tom se sa mo {i rio. Je dan od Bi znis li de ra je „Me tal - fleks” iz No ve Pa zo ve, pro iz vo |a~ {ra fo va. Ko mer ci ja li sta Dra ga na ^et nik je ob i {la Sa jam i na {la part ne ra iz Tur ske za in te re so va nog za uvoz i iz voz. Daqi kon tak ti sle de. [to se ti ~e na {e ro be na ovom zah tev nom tr `i {tu, na jed noj od eks klu ziv nih ze le nih pi ja ca u cen tru Frank fur ta pro da je se – fu to {ki ku pus. Na rav no, pod svo jim ime nom, a i ze mqa po re kla je na ve de na.

Cen tar Ha no ve ra, pak, kra si re kla ma za kon cert Le pe Bre ne. I to je to. n Du {an ka Vu jo {e vi}

„ D N E V N I K O V ” D O S I J E : SRBIJA PRED

Ne znamo da vaqano upravqamo qudima Pi {e: prof. dr Le po sa va Gru bi}-Ne {i}

kro e lek tor ni ke„. Di rek tor Ne boj {a Ma ti} ka `e da ne ma~ ke kom pa ni je tra `e zah te van pro iz vod, do brog kva li te ta, po pri stu pa~ noj ce ni.

– Hva la im {to su nas na te ra li da to na pra vi mo.

Po re ~i ma Mi lan ke Vu ~i}, pred stav ni ce PKS u Ne ma~ koj, ov da {we in ve sti to re je naj te `e po kre nu ti da do |u u Sr bi ju, a po sle to ga je sve jed no stav ni je. No, i taj pr vi ko rak sa da je lak {i ot ka ko je Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU. Ipak, stav ne ma~ kih part ne ra sprem nih da in ve sti ra ju u Sr bi ju je ja san. Oni `e le da omo gu }e tran sfer zna wa i teh no lo gi je, ali da pri to me i za ra de. Tra `e ma wak ko rup ci je i kom pli ko va nih ad mi ni stra tiv nih pro ce du ra, a vi {e efi ka snog pra vo -

Nema~ki model e sa mo da je Ne ma~ ka cen tral na ban ka za in te re so va na da ku pi na {u naj ve }u do ma }u Ko mer ci jal nu ban ku, ne go pri de, ako je su di ti po ne dav nom sa op {te wu Ne ma~ ko-srp skog pri vred nog udru `e wa, ne ma~ ka eko no mi ja {a qe po zi tiv ne sig na le o po slo va wu u Sr bi ji, i to upr kos te {ko }a ma u na {em po slov nom okru `e wu. ^ak 51 pro ce nat an ke ti ra nih pred u ze }a iz ja sni lo se da bi po no vo in ve sti ra lo ov de, {to je u raz me ra ma re gi o na za vi dan po ka za teq: 75 po sto is pi ta nih je ima lo ve }i po slov ni obrt la ne u od no su na 2010. i o~e ku je jo{ ve }u za ra du. Po mi wu se i uve }a na ula ga wa i po ve }a we bro ja rad nih me sta, a na pi ta we da li bi po no vo oda bra li na {u ze mqu kao in ve sti ci o nu lo ka ci ju, ~ak 91 po sto wih je da lo po zi ti van od go vor, {to Sr bi ju, me |u ~la ni ca ma ne ma~ kih spoq no tr go vin skih ko mo ra svr sta va u top-de sti na ci ju za ula ga we, rav no prav nu s Poq skom ili ^e {kom.

Ne ma sum we da je je dan od ~i ni la ca za ta kav rej ting u o~i ma ne ma~ kih po slov nih qu di po zi tiv na oce na

N

Wih glava ne boli Pro fe si ja me na xer je i da qe naj po `eq ni ja u Sr bi ji. Pla te se kre }u od 400-500 evra (ko li ko, na pri mer, za ra |u je me na xer ni skog ran ga u lan cu pro dav ni ca), pa do 20.000 evri }a (ge ne ral ni di rek tor stra ne ban ke u Be o gra du). Na to tre ba do da ti i bo nu se ko ji su u ve }i ni ve li kih fir mi kod nas uobi ~a je ni. Sle de di rek to ri mar ke tin ga, ali i tu su pla te {a re ne, od fir me do fir me. U jav nim pred u ze }i ma di rek tor mar ke tin ga za ra |u je iz me |u 600 i 700 evra, dok u ve li kim pri vat nim iz me |u 1.500 i 2.000. U po pu lar na za ni ma wa spa da i pro fe si ja piar me na xe ra: po ~et ni ci u ovom po slu za ra |u ju 400, a oni ve} afir mi sa ni i pre ko 1.000 evra. Za taj po sao ~e sto se ne tra `i fa kul tet ska di plo ma: do bri su i kur se vi, a naj vi {e kon tak ti i ve {ti na ko mu ni ka ci je.

Me di ci na se i te ka ko is pla ti u pri vat noj prak si, ali do pla te od ne ko li ko hi qa da evra le kar mo ra da se {ko lu je i po 11 go di na. Lak {i put do do bre pla te vo di pre ko eko nom skog fa kul te ta. Ra ~u no vo |e, di rek to ri fi nan si ja, za srp ske pri li ke do bro za ra |u ju, a {ko lu ju se ~e ti ri go di ne. U ve }im pri vat nim kom pa ni ja ma me se~ no mo gu da za ra de i do 2.000 evra. Naj i spla ti vi je je otvo ri ti sop stve nu re vi zor sku ku }u ko ja ra di za vi {e fir mi isto vre me no.

Ipak, naj po `eq ni ja, sve do sa da, bi la je “sred wa stru ja”: po sao u dr `av noj slu `bi ili jav nom pred u ze }u sa re la tiv no ma lim zah te vi ma na rad nom me stu, gde se do bi ja la iz nad pro se~ na za ra da. Naj ve }a fa lin ka ta kvog za po sle wa – po sle iz bo ra mo gu se o~e ki va ti o{tri re zo vi upra vo u tom sek to ru.

Pri vre da vi {e ni je u sta wu da iz dr `a va ta Po tem ki no va se la jav nih pred u ze }a, ko ju su re dom na pu we na par tij skim i ro |a~ kim ka dro vi ma.

do ma }ih qud skih re sur sa i tr `i {ta ra da: kva li fi ko va no sti rad ne sna ge, aka dem skog obra zo va wa ru ko vo de }ih ka dro va, pro duk tiv no sti i stru~ no sti, kao i tro {ko va ra da. Re~ ju, Sr bi ja je pri vla~ na jer ras po la `e re la tiv no kva li tet nom a jef ti nom rad nom sna gom.

Ipak, sve to ne uma wu je ~i we ni cu da je srp sko tr `i {te rad ne sna ge jo{ uvek ne raz vi je no, ha o ti~ no, i da je po lo `aj rad ni ka u Sr bi ji go ri ne go pret hod nih go di na, a za po sle ni stra hu ju za rad na me sta. To je po vo dom Pr vog ma ja iz neo i pot pred sed nik Ve }a Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Zo ran Mi haj lo vi}: “U Sr bi ji je ve li ka ne za po sle nost, a me na xe ri i po slo dav ci svo jim ka pi ta lom ima ju mo gu} nost da za po {qa va ju i da ot pu {ta ju, pa ta ko rad ni ci stra hu ju za svo ja rad na me sta“, re kao je Mi haj lo vi}, uz na po me nu da }e SSSS na sta vi ti bor bu za is pla tu za ra |e nog, su zbi ja we ra da na cr no, sma wi va we dis kri mi na ci je pri li kom za po {qa va wa i na rad nom me stu... Dr `a va }e, ka `u sin di kal ci, mo ra ti da di sci pli nu je po slo dav ce ko ji go di na ma ne upla }u ju pen zi o no i zdrav stve no osi gu ra we rad ni ci ma, pa ovi ne mo gu kod le ka ra ili u pen zi ju.

Mo ra }e da di sci pli nu je i se be kao naj ve }eg po slo dav ca i po~ ne s kre sa wem na bu ja le ad mi ni stra ci je.

Ne za po sle nost kod nas je vi so ka, si va zo na ta ko |e, ne pro iz vod nih rad nih me sta sve je vi {e, pen zi je op te re }u ju bu xet ko ji se te {ko pu ni, a rad ni ci su ne za do voq ni pri ma wi ma i sve ma wim stan dar dom. Pre ma po da ci ma Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, struk tu ra ne za po sle nih je ve o ma ne po voq na: 63 od sto qu di na tr `i {tu ra da po sao tra `i du `e od go di nu da na, {to ih svr sta va u do go ro~ no ne za po sle ne. Pro ce nat rad no ak tiv nog sta nov ni {tva u od no su na rad no spo sob no i da qe opa da i iz no si oko 45 od sto. Pa da i za po sle nost u pri vat nom sek to ru, dok je u jav nom go to vo ne pro me we na. Da bi se re {i li ovi pro ble mi, neo p hod na je struk tur na re kon struk ci ja tr `i {ta rad ne sna ge, tvr de stru~ wa ci. Da li to zna ~i da }e uz onih 400.000 ot pu {te nih u pe ri o du kri ze (uz oko 200.000 za po sle nih) do bi ti usko ro no vo dru {tvo na bi ro i ma – re bus je ko ji }e mo ra ti da re {a va no va vla da.

Za po {qa va we je i je dan od im pe ra ti va Evrop ske uni je u na stu pu pre ma po sr nu lim ~la ni ca ma, a kao lek naj ~e {}e se pred la `e – ne ma~ ki mo del re for me. Na ju gu Evro pe pri vred ne eli te, sin di ka ti i po li ti ~a ri do ne dav no su se pra vi li kao da }e glo ba li za ci ja za o- bi }i wi ho ve ze mqe, ali je do {ao kraj i te ilu zi je: dr `a ve po put Ita li je, [pa ni je, Por tu ga li je i Gr~ ke pa le su u me dve |i za gr qaj po ve ri la ca, wi ho vim ban ka ma uma we ni rej tin zi, dok kre sa we dr `av nih iz da ta ka iza zi va ma sov no ne za do voq stvo gra |a na. Te ze mqe su i pre ak tu el ne kri ze ima le pro ble me s kon ku rent no {}u, ali su ig no ri sa le iz vo znu ofan zi vu Ki ne ili kon ku ren ci ju no vo pri do {lih ze ma qa u EU. Us po sta vqa wem za jed ni~ kog tr `i {ta ro ba, gr~ ke i {pan ske ca ri ne pa le su na isto rij ski ni vo, {to je iz i ski va lo wi hov od go vor u vi du no vog pri vred nog bu ma ili – upum pa va we nov ca. Kre nu lo se dru gim pu tem i pre ko no }i je po sta lo jef ti no, za hva qu ju }i stra nim kre di -

nedeqa6.maj2012.

c m y

dnevnik

INTERVJU

5

GO RAN VA SI], GE NE RAL NI DI REK TOR NO VO SAD SKOG SAJ MA

Ula ga we u agrar si gur na in ve sti ci ja e |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam, ko ji se odr `a va od 12. do 18. ma ja na No vo sad skom saj mu, i ove go di ne }e bi ti me sto za skla pa we zna ~aj nih ugo vo ra i bi znis fo ru ma, a in ve sti to ri po tvr |u ju da je ula ga we u hra nu, pro iz vod wu hra ne i pre ra du „si gur na lu ka” za in ve sti ci je i bu du} nost. Ovo je jed na od naj va `ni jih pri vred nih ma ni fe sta ci ja u Sr bi ji ali i re gi o nu, i za ma we od se dam da na No vo sad ski sa jam bi }e me sto su sre ta po nu de i tra `we iz obla sti agra ra iz ce log sve ta. Ova sa jam ska pri red ba je, po re ~i ma ge ne ral nog di rek to ra No vo sad skog saj ma Go ra na Va si }a, pro te klih go di na uspe va la da oku pi far me re, pri vred ni ke i stru~ wa ke iz ce log re gi o na.

– Or ga ni za ci ja 79. me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma i ove go di ne je nov iza zov i od go vo ran za da tak ko ji na me }u go di ne tra di ci je i re pu ta ci ja ko ju je, to kom go to vo 80 go di na po sto ja wa, ta pri red ba ste kla me |u iz la ga ~i ma i po se ti o ci ma – ka `e Va si} za „Dnev nik”. – Po qo pri vred ni sa jam ni je vi {e sa mo me sto na kom se iz la `u uzor ci i skla pa ju po slo vi, ve} i me sto za edu ka ci ju - sna `na ka ri ka ko ja po ve zu je na u ku i stru ku. Ovo je jo{ jed na te {ka go di na za pri vre du i agrar, jer im tek pred sto ji bit ka za opo ra vak od eko nom ske kri ze, ali pre ma do sa da {wim na ja va ma, Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam }e bi ti, kao i do sa da, kva li te tan do ga |aj. Oku pi }e naj zna ~aj ni je iz la ga ~e, ali i no ve ko ji se bo re za svo je me sto na {em tr `i {tu. l Tre }u go di nu za re dom Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam ima ze mqu part ne ra. [ta se o~e ku je od na stu pa Austri je u toj ulo zi ove go di ne?

– Ove go di ne Ze mqa part ner je Austri ja, jed na od pet naj ra zvi je ni jih ze ma qa Evro pe, za ko ju je Sr bi ja sna `no isto rij ski i eko nom ski ve za na i iz ko je su po te kle mno ge ino va ci je i teh no lo {ka una pre |e wa u obla sti agra ra. Uz po mo} Vla de

M

Austri je i wi ho vog Mi ni star stva po qo pri vre de, ima }e mo pri li ke to kom saj ma da mno go vi {e sa zna mo o wi ho vim do stig nu }i ma u od go ju sto ke, or gan skoj pro iz vod wi hra ne, u ~e mu je Austri ja li der re gi o na, a jed na od ak tu el nih te ma bi }e ob no vqi vi iz vo ri ener gi je po seb no u seg men tu po qo pri vre de, kao {to su bi o ma sa i bi o gas. l Sa jam }e i ove go di ne, u skla du s tra di ci jom, bi ti obo ga }en i no vim sa dr `a ji ma.

– Ove go di ne ulo `i li smo na po re da or ga ni zu je mo no vi seg ment - Iz lo `bu agro i no va ci ja, u ha li 12, u sa rad wi sa Uni ver zi te tom u No vom Sa du i Pri vred nom ko mo rom Sr bi je. Bi }e to pri li ka da ino va to ri, po je din ci, ti mo vi, pred u ze }a, in sti tu ci je i udru `e wa pred sta ve svo ja ino va tiv na re {e wa u obla sti po qo pri vre de i stu pe u kon takt s oni ma ko ji ma bi ta re {e wa mo gla una pre di ti po slo va we.

Pre ma fi zi o no mi ji saj ma, mo `e mo da is tak ne mo za do voq stvo {to u do ba eko nom ske kri ze i ote `a nih tr `i {nih uslo va po slo va wa ima mo na ja ve o bo ga tim sa dr `a ji ma iz la ga ~a ko ji pri pre ma ju ozbiq ne na stu pe i ve} na ja vqe ne mno go broj ne stru~ ne po se te sa go to vo svih kon ti ne na ta, kao i or ga ni zo va ne po se te far me ra iz Sr bi je i re gi o na l Ka kvo je in te re so va we kom pa ni ja iz ino stran stva za na stup na ovo go di {wem Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu?

– Ka da je re~ o stra nim iz la ga ~i ma, ove go di ne ve li ki po vra tak na Me |u na rod ni po qo pri vred ni saj ma ima }e In di ja, ko ja }e, u okvi ru ko lek tiv ne iz lo `be pred sta vi ti 20 kom pa ni ja ko je gra vi ti ra ju evrop skom tr `i {tu. Da je Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam jed no od kqu~ nih me sta za agro bi znis u ovom de lu Evro pe go vo ri i ~i we ni ca da }e me |u iz la ga ~i ma bi ti i kom pa ni je sa dru gih kon ti ne na ta - Ka na de, Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va, Bra zi la,

In do ne zi je, Tur ske, ko ja iz go di ne u go di nu na stu pa sa sve vi {e iz la ga ~a.Ove go di ne je po ve }a no i in te re so va we kom pa ni ja iz Fran cu ske, Ita li je i ne kih dru gih ze ma qa, a od na {ih kom pa ni ja bi }e pri sut ne ne sa mo one ko je ima ju ve} pre po zna tqi ve bren do ve, ve} i one ko je se tek afir mi {u i ima ju am bi ci ju da svo je pro iz vo de pla si ra ju na dru ga tr `i {ta. l Ka kvo je in te re so va we pri vred nih de le ga ci ja da po se te 79. me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam?

– Pri vred no-po li ti~ ke po se te su na ja vqe ne iz re gi o na, ali i iz se ver no a fri~ kih ze ma qa, ko je su pre tr pe le po sled wih go di na dr `av ne pre vra te i sa da se okre }u unu tra {wem raz vo ju, kao {to su Al `ir, Li bi ja i Tu nis, ali i iz dru gih de lo va Afri ke. l Sa jam je po znat i po naj ve }oj Na ci o nal noj iz lo `bi sto ke pod po kro vi teq stvom Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de. S ob zi rom na kri zu u do ma }em sto ~ar stvu, ko li ko ova kav tip oku pqa wa ima uti ca ja na re {a va we pro ble ma u toj obla sti?

– Go di na ma je je dan od naj a trak tiv ni jih seg me na ta Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma Iz lo `ba sto ke, ko ja ne sum wi vo oprav da va re pu ta ci ju naj ve }e i naj bo ga ti je sto ~ar ske iz lo `be u Sr bi ji i re gi o nu. Po se ti o ci Saj ma ima }e pri li ku da vi de oko 5.000 `i vih eks po na ta naj bo qih gr la sto ke do ma }ih od ga ji va ~a. Bi }e iz lo `e ne autoh to ne ra se sto ke, ge no fond neo p ho dan za o~u va we bi o di ver zi te ta. Ta iz lo `ba je po seb no zna ~aj na u do ba eko nom ske kri ze jer pod sti ~e raz voj do ma }eg sto ~ar stva i ona je jed na od me ra ko je do pri no se ob na vqa wu i uve }a wu kva li tet nog sto~ nog fon da i, po sred no, po vrat ku kla ni~ ne in du stri je Sr bi je me |u zna ~aj ne iz vo zni ke na tr `i {te Evrop ske uni je i u dru ge ze mqe u sve tu. Za to ve ru je mo da Iz lo `ba sto ke na No vo sad -

skom saj mu ima zna ~aj nu per spek ti vu i ve} je na do brom pu tu da u na red nom pe ri o du pred sta vqa pre sti `no me sto za una pre |e we do ma }e sto ~ar ske pro iz vod we. l Ko ji }e seg men ti Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma ove go di ne bi ti po seb no atrak tiv ni?

– Je dan od kqu~ nih seg me na ta saj ma i ove go di ne }e bi ti po qo pri vred na me ha ni za ci ja u okvi ru ko je }e bi ti iz lo `e no oko 150 naj zna ~aj ni jih svet skih bren do va i svi no vi te ti ko ji su mo gli da se vi de na saj mo vi ma u Pa ri zu i Ha no ve ru. Na osno vu do brih is ku sta va od pro {le go di ne, or ga ni zu je mo u sa rad wi sa Na ci o nal nom or ga ni za ci jom za or gan sku pro iz vod wu Iz lo `bu or gan ske po qo pri vre de, ko ja }e ima ti i dru ge pra te }e seg men te. l I ove go di ne ima li ste do bru sa rad wu sa Za dru `nim sa ve zom Voj vo di ne...

– Na stup za dru ga na Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu ima po se ban zna ~aj, jer su one nu kle us oku pqa wa po qo pri vred ni ka i po ka za te qi raz vo ja ru ral nih sre di na. U sa rad wi sa Za dru `nim sa ve zom Voj vo di ne i Za dru `nim sa ve zom Sr bi je or ga ni zo va li smo i ko lek tiv ne po se te fa ra me ra iz re gi o na biv {e Ju go sla vi je, ko ji ma smo obez be di li iste uslo ve na stu pa kao i far me ri ma iz Sr bi je. l Ka kve sa dr `a je ste jo{ pri pre mi li i {ta po se ti o ci mo gu da o~e ku ju od po se te Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu?

RE FOR MOM TR @I [TA RAD NE SNA GE

bo lan, ali zato ra di ti ma, sa gra di ti ku }u, ku pi ti ve li ki auto, de li ti dr `av ne sub ven ci je... Kre nu lo se u po tro {wu, a re al ne pla te su, ni ~im za slu `e no – sko ~i le.

Na su prot to me, u Ne ma~ koj su pri ma wa stag ni ra la, za hva qu ju }i Agen di 2010. biv {eg pre mi je ra Ger har da [re de ra, ko ji je jo{ 2003. po ~eo s raz grad wom so ci jal ne dr `a ve, iz u zev u ma we raz vi je nim ju `nim po kra ji na ma. [re de ro va re for ma je bi la `e sto ko ospo ra va na: po mo} za ne za po sle ne i so ci ja lu su do ve de ni u istu ra van, oni ko ji su bi li du go bez po sla su iz lo `e ni o{trim re zo vi ma i po slo vi ma s ma lim nad ni ca ma i pre kva li fi ka ci ja ma... Rad na od re |e no vre me je li be ra li zo van, a ho no rar ni oja ~an. Kao re zul tat, da nas u Ne ma~ koj 41 mi lion qu di ima po sao – kao ni ka da ra ni je, i mno gi oda ju za ka sne lo pri zna we [re de ru. E sad, to {to od to ga 23 po sto wih ra di u sek to ri ma s pri ma wi ma is pod pro se ka i {to su re al ne za ra de u pro te klih 11 go di na pa le za 3 po sto, sa mo je dru ga, ma we le pa, stra na me da qe.

U Ita li ji je, s dru ge stra ne, ne tak nu to pra vo na rad i pu no rad no vre me bi lo ne ka vr sta so ci ja li sti~ kog re lik ta iz 70-tih go di na. Li be ra li za ci ja tr `i {ta ra da bi la je ta bu, ne sa mo za le vi cu ne go i za sve de sni ~ar ske vla de ko je su stra ho va le od ma sov nih pro te sta. Du go go di {wi sim bol bor be sin di ka ta i po slo da va ca po stao je ^lan 18 Za ko na o ra du, ko jim se pro pi su je za {ti ta od ot pu {ta wa i od re |u je 600 evra me se~ ne na dok na de ne za po sle ni ma. ^ak su 1999. i 2002. tro ji cu slu `be ni ka vla de u Ri mu s re for mi sti~ kim ide ja ma upu ca li te ro ri sti „Cr ve nih bri ga da“, osta vqa ju }i re ~i tu po ru ku: „Ko pip ne ~lan 18 – umre }e“. No vu mi ni star ku so ci jal ne za {ti te El zu For ne ro da nas pra ti {est te lo hra ni te qa ot ka ko je u ja nu a ru ot kri ven po ku {aj pod me ta wa bom be, a de mon stran ti su ve} po uli ca ma pro no si li prin to ve „For ne ro al ci mi te ro“ (For ne ro na gro bqu).

Jer, no vi ita li jan ski pre mi jer Ma rio Mon ti je po `e leo da „ot kqu ~a“ ba{ ~lan 18. za rad ve }e flek si bil no sti, pa po slo dav ci sa vi {e od 15 za po sle nih mo gu da nu de i ugo vo re na od re |e no vre me, kao i da lak {e ot pu {ta ju rad ni ke. Ipak, taj we gov pred log je ko ri go van – vra }a we na po sao }e ipak bi ti

omo gu }e no od lu ka ma su do va za rad ne spo ro ve. A ce nu pla }a ju mla di: ka ko je ot pu {ta we stal no za po sle nih go to vo ne mo gu }e ili iz u zet no sku po, pri prav ni ci ma se uglav nom nu de ugo vo ri na od re |e no vre me.

U Gr~ koj je pre mi jer Lu kas Pa pa de mos pred naj ve }im is ku {e wi ma ba{ zbog re for me tr `i {ta rad ne sna ge, na zah tev troj ke EU, MMF i ECB. Uve den je mi ni ma lac od 585 evra (ume sto 700), uki nu te pri na dle `no sti na osno vu go di na rad nog sta `a, ali i u pe toj go di ni re ce si je Gr~ ka ima 21 po sto ne za po sle nih, a no va ot pu {ta wa i kre sa we pla ta u jav nom sek to ru je me ra ko ja }e mo ra ti da se spro ve de da bi se pu ni la

dr `av na ka sa. Za {ti }e ni po zi vi, po put tak si sta, slu `be ni ka u upra vi i apo te ka ra, do bi ja ju kon ku ren ci ju – u Ati ni sa da ima 14.000 tak si sta a bi lo ih je do ne dav no 8.000, dok su za ra de spa le sa 5.000 do 6.000 evra me se~ no – na 1.500.

Gr~ ka je ne sum wi vo `i ve la da le ko iz nad svo jih mo gu} no sti s ob zi rom na pri vred ne po ka za te qe pro te klih de ce ni ja, i to za hva qu ju }i ne re al no jef ti nom kre di ti ra wu bu xet skog de fi ci ta. Ali to me je sa da do {ao kraj. Po re ~i ma ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel, „Evro pa mo `e u me |u na rod noj kon ku ren ci ji da se tak mi ~i sa ze mqa ma u raz vo ju po put Ki ne ili Bra zi la je di no ako je kon ku rent na po put Ne ma~ ke“. Ali ona to mo `e da za hva li pre sve ga re for ma ma we nog pret hod ni ka – Ger har da [re de ra. n Re qa Kne `e vi}

– Iz lo `ba hra ne i pi }a, ma {i na i opre me za kla ni~ nu in du stri ju, far me, sta kle ni ci i pla ste ni ci, do stig nu }a i no ve teh no lo gi je u pro iz vod wi se men skog ma te ri ja la, sred sta va za pre hra nu i za {ti tu bi qa bi }e ono {to iz la ga ~i nu de po se ti o ci ma, a na da mo se da }e lo kal ne sa mo u pra ve po dr `a ti do la zak po qo pri vred ni ka iz uda qe ni jih kra je va na {e ze mqe. Za hva qu ju }i kom pa ni ji „Agro pa non ka MTZ Fin ke”, ko ja je Po u zda ni part ner Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma, omo gu }e ne su i po seb ne po voq no sti za sve po se ti o ce sa ku pqe nom ula zni com. Ku po vi nom ula zni ce do bi ja ju se ku po ni sa po pu stom od 20 od sto za 20 li ta ra vr hun skog mo tor nog uqa ne ma~ kog pro iz vo |a ~a „Ma ba nol“ i 10 od sto za sve aku mu la to re iz „pre mi um“ pro gra ma, pro iz vo da ita li jan skog pro iz vo |a ~a FI AMM, {to je ukup na u{te da, u pro se ku od 3.100 di na ra. n Do bri la Mla |e no vi}

NO VI „MAR [A LOV PLAN” ZA ZE MQE EU

Mo li mo po jas za spa sa va we a da je Evrop ska ko mi si ja naj pre opo vr gla da za jun pri pre ma no vi pro gram ula ga wa vre dan 200 mi li jar di evra, ko ji bi u ne ku ru ku bio “pakt za rast” po ugle du na ne ka da {wi Mar {a lov plan, iz ve sno je da je po su sta loj evrop skoj eko no mi ji pre ko po treb na po mo}. Jer, na kon Gr~ ke, a na sli~ nom pu tu su no vra ta su Ita li ja, [pa ni ja, Por tu ga li ja, a u re ce si ju po la ko ali si gur no kli zi i ve }i na osta lih ~la ni ca EU. Ga lo pi ra ju }i rast ar mi je ne za po sle nih u pro te kloj i na po ~et ku ove go di ne pre ti da uz bur ka so ci jal ni mir na Sta rom kon ti nen tu.

No, bez ob zi ra {to bri sel ske bi ro kra te ka te go ri~ ki od ba cu ju mo gu} nost obez be |i va wa nov ca ko ji bi se utro {io u no ve pu te ve, ob no vqi vu ener gi ju i raz vi je nu teh no lo gi ju, pri ~a o no vom Mar {a lo vom pla nu ni je bez osno va. S tvrd wom da Evro pi tre ba Mar {a lov plan pr va je iza {la di rek tor ka Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da Kri stin La grad ka da je po ~et kom pro {log me se ca za mo li la SAD da po mog nu pre za du `e nim evrop skim ze mqa ma.

– Ame ri kan ci bi mo gli da se za pi ta ju: za {to bi tre ba lo da nas za ni ma ono {to se de {a va u ostat ku sve ta? Zar ne ma mo svo jih pro ble ma? Od go vor je jed no sta van: u da na {wem sve tu ne mo `e mo da pri u {ti mo taj luk suz da nas se ti ~u sa mo pro ble mi u na {em dvo ri {tu.

Ako evrop ska eko no mi ja po su sta ne, opo ra vak SAD i ame ri~ ki po slo vi bi }e u opa sno sti. Ta ko da SAD ima ju ve li ki ulog u to me {ta }e se de {a va ti u Evro pi a i sve tu – obra zlo `i la je Kri stin La grad.

Ne du go po tom iz Bri se la je sti gla po tvr da da se ipak pri pre ma no vi pa ket me ra ka ko bi se EU od lu~ ni je su o ~i la s kri zom ne za po sle no sti u ne kim svo jim ~la ni ca ma, uz na po me nu da }e taj plan bi ti spe ci fi ~an za sva ku dr `a vu po seb no, jer je i pro blem ne za -

M

po sle no sti raz li ~it od dr `a ve do dr `a ve.

Za to bi me |u naj va `ni jim me ra ma mo glo se na |e pod sti ca we pa ne vrop skog tr `i {ta ra da, na ro ~i to u dr `a va ma ko je u pro te klim go di na ma kri ze be le `e rast ne za po sle no sti. Po ka za lo da ima i onih, po put Ne ma~ ke, ko je su sma wi le ne za po sle nost, ali po ce nu

Ge ne ral i do la ri Mar {a lov plan zapravo ozna~ava po dr {ku SAD u ob no vi po sle rat ne Evro pe i su zbi ja wu uti ca ja ko mu ni zma na kon Dru gog svet skog ra ta. Za da tak iz ra de pla na do bio je ge ne ral Xorx Mar {al i on je for ma li zo van 12. ju la 1947. go di ne.

Spro vo |en je ~e ti ri go di ne i pre ko we ga je u evrop ske dr `a ve ulo `e no 13 mi li jar di ame ri~ kih do la ra. To kom sle de }e dve de ce ni je sko ro sve dr `a ve za pad ne Evro pe do `i ve le su eko nom ski rast i po boq {a we `i vot nog stan dar da. da pla te za po sle nih stag ni ra ju i da su u mno gim slu ~a je vi ma ma we ne go pre kri ze.

Na `a lost, ~ak i da bu de Mar {a lo vog pla na, mi di rekt no od we ga na ro ~i te vaj de ne bi smo ima li, jer smo, na `a lost, tek ne gde u pre dvor ju evrop ske po ro di ce. A ru ku na sr ce, ta kav vid pod sti ca ja ite ka ko bi nam do bro do {ao, jer smo re kor de ri po sto pi rad no ak tiv nog sta nov ni {tva bez po sla. Na i me, sto pa ne za po sle no sti na kra ju pro {le go di ne u Sr bi ji je iz no si la je 23,7 od sto, a sto pa ne za po sle no sti mla dih iz me |u 15 i 25 go di ne do sti za la je sko ro 50 pro ce na ta.

Ma da ni je i ne mo `e bi ti za ute hu, ~i we ni ca je da je pro blem ne za po sle no sti i u EU sve ve }i, s tim da je ve li ka i raz li ka iz me |u dr `a va ~la ni ca. Pre ma po da ci ma ko je je oba vio sta ti sti~ ki za vod Evrop ske uni je - Euro stat, ne za po sle nost u EU tre nut no je 10,2 po sto. Po ne gde je sve ga ne ko li ko, a po ne gde i pre ko 20 pro ce na ta. Ta ko se u Austri ji be le `i sto pa ne za po sle no sti od sve ga ~e ti ri od sto, a u isto vre me ona je u [pa ni ji re kord nih 21,6 po sto. Uku pan broj ne za po sle nih u ce loj Uni ji je 25 mi li o na, a po ra `a va ju }i po da tak je i to da u [pa ni ji i Gr~ koj vi {e od 50 od sto mla dih do 25 go di na da nas ne ma po sao.

I da tren do vi ni ka ko ni su op ti mi sti~ ni, na pro tiv… n Qu bin ka Ma le {e vi}

6

dnevnik

nedeqa6.maj2012.

ISTRA@UJEMO: Ko li Ko jE osta lo pa gan sKog

Cr kva iz me |u emqa si i u zemqu }e{ oti}i... A da li je uvek tako? [ta s onima koji izraze `equ da umesto zemqe postanu prah? Postoji li zaupokojena liturgija i za wih ili sve zavisi od voqe sve{tenika? U nekim delovima Srbije ~itaju molitve i za preminule koje kremiraju, u drugim, onima koji se striktno dr`e pravoslavnih dogmi - ne. Mo`da se i ne bi ~inilo ~udno da se sve ne de{ava u jednoj istoj crkvi - pravoslavnoj. Za{to je u Beogradu na grobqu Le{}e, gde je jedan od dva postoje}a krematorijuma u Srbiji, prisutan sve{tenik, a u Novom Sadu, gde je drugi krematorijum – nije? Sve to zbuwuje vernike, naro~ito one koji pred samu sahranu saznaju da pokojnik ne mo`e biti opojan jer je u pitawu spaqivawe, obja{wava za „Dnevnik“ Mirko \or|evi}, verski analiti~ar.

– Kremacija je prisutna i u na{oj zemqi, a postoji i udru`ewe „Ogaw„ koje okupqa pristalice spaqivawa. Kremirawe se odvajkada praktikovalo u svim civilizacijama na gotovo jednak na~in - spaqivawem le{a. Stav crkve tu nije dovoqno jasan, jer se dr`i pravila da se ~ovekovo telo stvoreno od zemqe vra}a zemqi i sahrawuje.

Me|utim, to pravilo nije dogma.

Nad pokojnikom se vr{i zaupokojena liturgija, a to {to sve{tenici vr{e opelo i kad se kremira doista je nejasno obja{weno od strane crkve. Nema

Z

NA[A TE MA: sMrt na sport sKiM tE rE ni Ma i ME di cin sKi nad zor spor ti sta i rE KrE a ti Va ca

Le ka ra se se ti mo tek kad ne ko umre amo u posledwa dva meseca od sr~anog udaustrojena kao spona zdravstva sa svim pojavnim ra preminulo je ~etvoro vrhunskih sportioblicima fizi~ke kulture. Zadaci sportske mesta. Svetski {ampion u plivawu Aleksandicine su preventivni i odnose se na selekciju i der Dale Oen (26) iz Norve{ke umro je u trening zdravstveni nadzor sportista, takmi~ara i rekrecentru u Arizoni gde se pripremao za Olimpijske ativaca u misiji {irewa zdravstvene kulture u igre. Pre wega sr~ani napad su imali fudbaleri svim domenima fizi~ke kulture, a mogu biti i kuPatrik Muamba (25), koji je na svu sre}u pre`iveo, rativni – anga`ovani u le~ewu i rehabilitaciji dok je za Pjermarija Morozinija (25), na`alost, povre|enih sportista. Po re~ima na{eg sagovorpomo} stigla prekasno. Umrli su i reprezentativnika, ovi zadaci, ~ini se, danas su zaboravqeni. ka Venecuele u odbojci Veronika Gomez (26) i ita– Na`alost, ve}i broj klubova lekare anga`uje lijanski odbojka{ Vigor Bovolenta (37). na mah. Naj~e{}e radi sistematskih pregleda takSmrtni slu~ajevi na sportskom terenu doga|aju mi~ara ili ~ak samo radi overe takmi~arskih se i u Srbiji. Samo u posledwih deset godina umrkwi`ica. Ovde „ciq opravdava sredstvo”, ali je lo je deset registrovanih fudbalera. Iznenadne vidqiva i ~esta pojava nesnala`ewa anga`ovanih smrti kod sportista u velikoj meri variraju od zdravstvenih radnika u sagledavawu specifi~nih studije do studije, {to je uglavnom posledica do rizika prenaprezawa ili o{te}ewa zdravqa u sada nesistematizovanih podataka. Naj~e{}e izrazli~itim sportskim disciplinama. Rezultat su nanada umiru fudbaleri, ko{arka{i, pliva~i, ve}e mogu}nosti pogre{ne procene u oceni zdravbiciklisti, a re|e gimnasti~ari, teniseri, skijastvene sposobnosti mladih ili zrelih osoba za {i, diza~i tegova... Smrt pri tome ne bira uzrast bavqewe odre|enim sportom ili sportskim akni godi{te, mada analize pokazuju da su ipak najtivnostima – upozorava dr Soldatovi}. vi{e pogo|eni oni izme|u 20 i 30 godina, {to zna~i - aktivni sportisti.

Na nedavno odr`anom predavawu u Loznici, pedijatar-kardiolog dr Mirko Mr|en je istakao da sport sam po sebi deluje blagotvorno na razvoj organizma. Me|utim, u uslovima postojawa kardiovaskularnih oboqewa kod dece, bavqewe sportom mo`e da ima fatalne posledice. Zato je neophodan kvalitetan lekarski pregled svakog deteta koje `eli da se ukqu~i u sportsku aktivnost.

Na`alost, osim u ve}im gradovima, u ve}ini mesta u Srbiji ne postoje Osim u ve}im gradovima, u ve}ini mesta ordinacije sportske meu Sr bi ji ne postoje ordinacije sportske medicine gde se dicine gde se mogu kvamogu kvalitetno obavqati pregledi dece sportista. litetno obavqati pregledi dece sportista.

Stoga decu sportiste uglavnom ili niko ne pregleda, Stoga decu sportiste ili se pregledi obavqaju neadekvatno uglavnom ili niko ne pregleda, ili se pregledi obavqaju neadekvatno. Dr Mr|en je pomenuo neslavnu praksu da se Sportisti rekreativci jo{ ~e{}e ostaju prepregledi sportista svode na „oslu{kivawe” ili pu{teni sebi i sopstvenom iskustvu i poimawu ~ak samo na formalnu overu sportske kwi`ice. zdravstvene i sportske kulture, ve`baju}i kako – U nas, na`alost, zdravstvena i fizi~ka kultuznaju i umeju. U takvim okolnostima, aktivnim ra nikako da se zbratime i prepoznaju: retki su sportistima i rekreativcima preostaje da se, vesportski kolektivi u kojima su ~lanstvu obezbe`baju}i sopstveno telo i duh, jednako ozbiqno i |eni permanentno zdravstveno vaspitawe, medisistemati~no pozabave samokontrolom sopstvecinski nadzor i kvalitetna sportskomedicinska nog zdravqa. podr{ka – ka`e nam specijalista sportske medi– Svakodnevne sportske i kretne aktivnosti, cine dr Sr|an Soldatovi}. – Sportisti, ~ak i najtelesne ve`be, pe{a~ewe i tr~awe jesu, odnosno perspektivniji, od prvih sportskih koraka naj~e- mogu da budu, zdrave `ivotne navike. Ali samo i {}e dobijaju samo sportsko vaspitawe, ali ne i iskqu~ivo uz po{tovawe odre|enih preduslova, zdravstveno i fizi~ko vaspitawe kao preduslov kao {to su podvrgavawe prethodnom, sistematzdravog razvoja i izbegavawa {tetnih uticaja skom lekarskom pregledu radi objektivizacije prenaprezawa u trena`nim i takmi~arskim ak- zdravstvenog stawa, individualnih mogu}nosti i tivnostima. Brojni vrhunski i dokazani sportski potreba – ukazuje dr Soldatovi}. – Primera radi, asovi priznaju da ih niko nikada nije u~io kako da forsirano tr~awe moglo bi da stvara dodatne di{u u toku sportskih aktivnosti, nije ih podsta- zdravstvene tegobe u slu~ajevima preterane gojakao na jutarwe ve`be razgibavawa... Ishrana i re- znosti, ve} postoje}ih oboqewa ili `ari{nih `im unosa te~nosti uglavnom su prepu{teni ku}- infekcija u organizmu, telesnih deformiteta nom buxetu, li~nim i porodi~nim navikama, a re- ili o{te}ewa ko{tano-zglobnog sistema, smetwi `imu rada i odmora se sami sportisti u~e meto- u venskom krvotoku nogu... U ciqu sagledavawa dom poku{aja i gre{aka. uticaja kretnih aktivnosti i telesnih ve`bawa Naravno, nismo svi sportisti, niti nas sport- vaqa uraditi periodi~ne, godi{we sistematske ska takmi~ewa moraju zanimati, ali redovno tele- preglede ili vanredne konsultativne lekarske sno ve`bawe i sportsko-rekreativne aktivnosti preglede, a prednost u ovome bi trebalo dati leostaju nezamewivi deo sopstvenog izbora za zdrav karu sportske medicine. na~in `ivqewa. Sportska medicina je stoga i n Jasna Barbuzan

S

neke striktne dogmatske zabrane, ali postoji praksa – obja{wava mi Mirko \or|evi}.

Ta praksa, koju pomiwe \or|evi}, zabele`ila je da je u 2011. godini u Beogradu bilo 2.500 kremacija a 10.000 sahrana, dok je u Novom Sadu ne{to mawe od 400 qudi kremirano a 2.300 sahraweno. O~igledno je da je zvani~ni stav crkve o kremaciji preovladao.

Jer crkva, naime, smatra da je kremirawe nasilan akt nad telom pokojnika. „Zemqa si i u zemqu }e{ oti}i„, pi{e u Svetom pismu. Crkva blagosiqa samo sahrawenog vernika, jer }e u danu vaskrsewa mrtvih tela vaskrsnuti iz grobova. A to jeste, ruku na srce, te{ko o~ekivati da se desi iz urni. U slu~aju da je kremirawe `eqa pokojnika, ali ne i porodice koja za to nije kriva, nadle`ni arhijerej mo`e odobriti da se pre kremacije nad telom pokojnika obavi opelo. To zna~i da se opelo mo`e obaviti samo nad telom, a nikako nad urnom.

Kako god, kad ~ovek za `ivota uvidi kakve probleme mo`e da stvori wegova `eqa za spaqivawem, prosto i ne `eli da umre.

Bez {ale, opre~ni stavovi o kremirawu samo su deo neslagawa u crkvenim dogmama. [ta re}i o egzorcizmu, vraxbinama, magijama? Kako se boriti ili ne boriti s time, jer ako se borite, priznajete da sve to postoji, a ako se ne borite, onda dozvoqavate lo{em da prevlada.

Eg zor ci zam Pre nekih desetak godina, borave}i u jednom mu{kom manastiru u Ra{koj, slu{ala sam slede}u pri~u: „Brate kako je ona devoj~ica {to je bila u manastiru da preno}i“, upitao je jedan monah drugog povla~e}i ga za rukav crne odore. Ovaj drugi, malo krupniji, dubqeg glasa, crnih o~iju samo se okrete i re~e: „Ne pitaj, jedva smo se izborili. Ne~astivi je bio ba{ jak. Doveli su je otac i majka, ina~e muslimani, sve su probali, i{li kod oxa po celoj Srbiji i Bosni, ni{ta nije uspelo. Kada je do{la po~iwala je slu`ba, pa smo je stavili da spava kod mo{tiju sveca. Lako je zaspala, ali se onda ne~astivi pobunio. Sve vreme je stomak skakao gore-dole, pomerao se, tresla se. Kada smo joj pri{li iz we se za~uo glas „{ta je momci, jeste li se upla{ili„. Bogami brate nije mi bilo svejedno. Zavr{ila se slu`ba, narod je iza{ao napoqe, a mi smo pristupili egzorcizmu. Trajalo je satima, otimao se, bacao devoj~icu, kreveqio se na nas, ali jakom verom i molitvom smo ga isterali.“ Nisam verovala u ono {to slu{am, mislila sam da se to vidi samo u filmovima. Nekoliko godina kasnije i sama sam prisustvovala takvom ~inu. Ose}aj se ne mo`e opisati, oni koji su slabog srca i slabe vere ne bi trebalo da budu u blizini.

Vla {ka ma gi ja Vla{ka magija, crna ili bela svejedno, po mi{qewu stru~waka najja~a je do danas pre`ivela magija u svetu. Rituali, obredi, recepti za spravqawe napitaka i amajlija iz ove magije, prastari su i poti~u iz paganskih vremena, a u Timo~koj Krajini i isto~noj Srbiji vra~are ih jo{ uspe{no koriste. Gotovo da nema sela podno Homoqa, Miro~a, Stola i Rtwa bez takozvanih vra~ara. Nije ih te{ko prona}i, jer za wih gotovo svi znaju.

Mr tva~ ka vo da U svojim obredima vla{ke vra~are naj~e{}e koriste „mrtva~ku vodu„ kojom se kupaju mrtvaci, u woj kuvaju kafu ili je dodaju u mleko zbog ~ega krave „presu{e„. Mogu da uti~u i na to da `ena pobaci tako {to joj podmetnu izbajanu ko{ticu neke vo}ke iz kompota. Trudna `ena, ne razmi{qaju}i o bajawu, pojede {qivu iz kompota, baci ko{ticu u zemqu, ona istruli, a woj istovremeno zamre plod u utrobi.

Van bra~ na de ca Vanbra~na deca kod Vlaha smatraju se nekom vrstom polubo`anstava, dok su u drugim sredinama anatemisana i pogrdno ozna~ena kao „kopilad„. I danas se kao jaka amajlija koristi kosica ili nokti} vanbra~nog deteta, a wegovo ime treba prizivati kada se ~ovek na|e u velikoj nevoqi.

[va le ra ci ja Vlajne ~esto koriste i vodu kojom su okupani slepi ma~i}i, pa ko popije tu vodu – ostaje slep kod o~iju. To naro~ito koriste `ene koje „oslepe„ mu`eve, pa neka`weno „{araju„ do mile voqe. Da bi mogle da rade {ta `ele i da imaju koga po`ele, crvene ga}ice bace u WC ili ispod kade i - put im je otvoren.

ZEMAQSKI DANI TEKU

K

ad sam - o~iju razroga~enih i vazda nesitih i radoznalih – sa nestrpqewem i gotovo qubavni~kom `udwom zgrabio jednu kwi`urinu Miroslava Krle`e od preko 600 stranica i za wu ne trepnuv{i dao celu dnevnicu, a bilo je to u kwi`ari „Slu`benog glasnika“ u Futo{koj preko puta Sinagoge, najlep{e jevrejske bogomoqe na ovom delu Balkana, te`ina tog primerka podsetila me je da je na ovoj adresi donedavno bila gvo`|ara „Titan“ i prosto sam se sladio jednom grubom i nasilnom metaforom da je mesto gde su nekad trgovali alatima i aparatima osvojila imperija pisane re~i i misli, „~ijem carstvu ne}e biti kraja“, da se, eto poslu`im i pomognem i jednim citatom iz jevan|eqa. Mo`da boqe nego onim Me{inim iz Kurana kad „poziva za svjedoka vrijeme, po~etak i svr{etak svega... da je svaki ~ovjek uvek na gubitku“.

Krle`a, opet, Krle`a, kao „ruka iz groba“ (naslov Karla [tajnera, onog na{eg sibirskog zato~enika), Krle`a 30 godina posle smrti, a sad prvi put i kao (in)ostrani pisac. A kwiga koju imam u rukama jedini je Krle`in naslov kojeg ve} nemam kod ku}e, me|u onih 50-60 {to je sarajevska „Svetlost“ {tampala jo{ ono kad sam ja bio mlad i veseo (jer neupu}en), a Krle`a i wegov de`urni {ahovski sparing-part-

Krle`a, ner J.B.Tito bili `ivi i veseli iz nekih drugih razloga.

Naravno da je nemam, kad je nova. Nemaju je ni Hrvati, a Slu`beni list je nama darivao, jer nas to vi{e zanima. Pod (sve)op{tim naslovom „Marginalije“ krije se 1.000 izabranih komentara o tekstovima i temama iz Enciklopedije Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, koji tada nisu objavqeni, a ni kasnije u „Panorami Krle`inih pogleda i pojmova od A do Z“, toj svojevrsnoj petotomnoj „sumi krle`iani“ koja se na Najlon-pijaci mo`e na}i za mawe od 1.000 dinara, pa „na kile“ prodati u stari papir za iste pare, a da ti jo{ i ostane pet debelih ko`nih korica, za {tepovawe cipela, ko`nih jakni, amova i kowske opreme uop{te.

Tako se ovde mislilo i `ivelo dok se ono nismo umre`ili, pa sad puna kola `ita i kukuruza vu~emo mi{jim kliktawem i „vajerlesom“. Da, dobro smo se razumeli: or’o klik}e sa visine, a mi{ klik}e sa pisa}eg stola. I odonda ne di`emo glavu, ~ak se i ne se}amo kad smo se posledwi put isprsili. Ne u~imo i ne znamo ni{ta pod milim Bogom, ali smo opasno informisani.

I sad samo zamislite {etwu kroz komentare Enciklopedije JLZ (kojeg vi{e nema) o zemqi koje nema ve} 20 godina iz pera Miroslava Krle`e, pa’ste sad ovamo: najobrazovanijeg Balkanca od Aristotela pa do danas, a wega nema 30 godina... i vi listate, i vi ~itate, i vi se udubqujete, kwigu iz ruku ne ispu{tate, i dotle je Krle`a `iv, ma {ta Krle`a, `iva je i cela Jugoslavija, `ivi su, fala Bogu, i Bled i Bohiw i Miqacka, i Vrelo Bosne i Trebevi}, i Vrwa~ka bawa i Solunski front, i Pali}, i Ludo{, i Petrovaradin.

I jo{ tamo u austrijskom kazamatu le`e i Mato{ i Josip Broz, i jo{ traju sve na{e zablude i snovi i nema nikog da nas ujutro probudi i vrati u ovu ru`nu javu. Kwiga koja je napisana kao mudra, pretvorila se pred nama, posledwim Mohikancima, u egzoti~nu Jugoslaviju. A {ta drugo danas rade najumniji Hrvati, od Igora Mandi}a do Miqenka Jergovi}a, za kojeg cela Evropa danas zna da ovde niko tako nije pisao jo{ od Ki{a i Andri}a..? Isto ono {to su radili normalni Srbi devedestih pa im dosadilo – ne priznaju da Jugoslavija vi{e ne

ve ro va wa u srp sKoM pra vo sla vqu

INTERVJU

dve realnosti Svi ko ji su mi sli li da u Sr bi ji ne po sto je sce ne kao iz fil ma „Is te ri va we |a vo la iz Emi li Ro uz„ – pre va ri li su se. Po sto je, i vr lo su re al ne. Je dan deo nas, ko ji smo pri su stvo va li „raz go vo ri ma„ sve {te ni ka s ne ~a sti vim, mo `e da po sve do ~i o ni ma lo la kom is ku stvu od u pi ra wa zlim si la ma u ob re di ma ko ji se u pra vo slav noj cr kvi ra de „is pod `i ta„. Do bro, ne ba{ ile gal no, ali ret ko, i o wi ma se uglav nom ne pri ~a, {to po tvr |u je i moj sa go vor nik Mir ko \or |e vi}.

– Cr kva ve ru je da su sve bo le sti po sle di ca gre ha, pri ~e mu se mi sli na pr vo bit ni iskon ski greh. Tu spa da ju sve te le sne bo -

le sti, kao i one psi ho so mat ske pri ro de. Ta ko |e, ve ru je se da po sto ji |a vo i de fi ni {e ga u ka ti hi zmu na sle de }i na ~in: „\a vo je la `a i otac la `i„, ali ga ne za mi {qa per so ni fi ko va no.

Me |u tim, sma tra se da on mo `e da za po sed ne qud sko te lo i da ga do ve de do hi ste ri~ nih na pa da, i u tom slu ~a ju ve ko vi ma su vr {e ni eg zor ci zmi. Da nas se to na ne ki na ~in ra di ile gal no, jer eg zor ci zam zva ni~ no ni je odo bren, osim u ne kim slu ~a je vi ma ka da se ra di s iz ri ~i tom do zvo lom cr kve nih vla sti. Ni ka ko ne mo `e bi ti sa mo voq no, jer se mo `e pre tvo ri ti u vrax bi ne, ma gi ju, su je ver je, {to je ne spo ji vo sa ve rom – ob ja {wa va \or |e vi}.

Ko lum ba ri jum, ro za ri jum ili „vrt se }a wa“ Na kon kre mi ra wa ur na se od la `e u skla du sa `e qom po ro di ce. Pe peo mo `e bi ti ra sut u „Vr tu se }a wa“. To je deo na no vo sad skom Grad skom gro bqu okru `en po seb nim zi dom. Pe peo se ra si pa u ze mqu gde su po sa |e ne ru `e, a ime i pre zi me pre mi nu log se is pi su je na za jed ni~ kim plo ~a ma. To je ne {to {to osta je ve ~i to i ne pla }a ni ka kvo odr `a va we kao za grob no me sto. Ur nu je mo gu }e po lo `i ti u li~ nu grob ni cu, u ko lum ba ri jum ili ro za ri jum, ko ji se ku pu ju od jav nog po greb nog pred u ze }a. Ko lum ba ri jum je be ton ska ka se ta u zi du za dve ur ne, ko ji se za tva ra ma lom mer mer nom plo ~om na ko joj su is pi sa ni po da ci o po koj ni ci ma. Isto iz gle da i ro za li jum, s tim {to se on po hra wu je u ze mqu i pred vi |en je za ~e ti ri ur ne.

Po we go vim re ~i ma, pro blem je i ka da se u vre me ni ma kri ze qu di vi {e okre }u vrax bi na ma, ga ta ra ma, ho ro sko pu..

– A ako oni idu na tu stra nu, on da sve {te ni ci gu be funk ci ju.

Ina ~e, i u sve {te nim rad wa ma ima pu no ma gi je i to je te {ko odvo ji ti, ali uglav nom se u cr kvi raz li ku je {ta je ve ra a {ta su je ver je. Pod su je ver jem se sma tra ju vrax bi ne, ~a ra wa, ga ta wa, ~i ni... To je kom pli ko va no pi ta we, jer u Sr bi ji, ne sa mo u vla {kom kra ju ve} i u [u ma di ji, po sto je ne ki obi ~a ji kod sa hra na ko ji se ne ukla pa ju u hri {}an stvo.

A u hri {}an stvo se, po \or |e vi }u ne ukla pa ju ni ve ro va wa u vo du, ve tar, du ho ve, sve ono {to Sr bi mi sle da su na pu sti li a ni su.

– Ve ru je mo da po sto ji lo {a ener gi ja, ali raz li ka je u to me {to hri {}a ni ve ru ju u bo ga. Ra zna ve ro va wa u na {em na ro du se od no se na ani mi zam, ve ru u du ho ve u vo du i ve tar. U tom smi slu ~o vek si lu ko ja je iz nad we ga, na ne ki na ~in da nas ozna ~a va kroz vrax bi ne a ne kroz cr kvu, ko ja ima ja san stav o to me. Na `a lost, ona ne uspe va da ga na met ne ni sve {ten stvu, a ka mo li na ro du. Na pro sto, na {e pra vo sla vqe ima sve od li ke ne pre vla da nog pa ga ni zma.

Do kaz to me su i ra zni obi ~a ji ko je ~u va mo jo{ od pret hri {}an skih vre me na, do du {e u ma lo iz me we nom ob li ku.

– Et no lo zi, isto ri ~a ri i cr kve ni isto ri ~a ri dav no su od go vo ri li na to pi ta we – na vo di Mir ko \or |e vi}.

– Na {e srp sko pra vo sla vqe je oka rak te ri sa no kao po lupa gan sko, od no sno pri hva ti lo je pret hri {}an ska ve ro va wa pa ih je hri sti ja ni zo va lo. Sil ni obi ~a ji po sto je jo{ iz dav nih vre me na Kel ta. Sva ke go di ne u Sre mu i {i rom Voj vo di ne ide se na tre }i dan Us kr sa na pra znik ko ji se zo ve Ru `i ~a lo. Ta da se po se }u ju gro bo vi umr lih i ki te cve }em. U rim skom pe ri o du to su bi le Ro za li je ka da su qu di gro bo ve pre da ka ki ti li ru `a ma. Kao {to vi di te, na {e pra vo sla vqe je do brim de lom sa mo ma ska hri sti ja ni zo va nog pa gan stva. n Zorica Dragojevi}

ni kad `i vqi po sto ji, jer su `i vi mi li o ni onih ko ji su u~i li istu ge o gra fi ju i bi o lo gi ju, li kov no i isto ri ju kwi `ev no sti, isto „po zna va we pri ro de i dru {tva“. A po sva |a li su nas i ras tu ri li oni ko ji ma je taj pred met te `e i{ao. Ili ni su pa zi li na ~a su.

Ta ko sam se sa ovom kwi `u ri nom u ru ka ma usred no ve kwi `a re, tj. sta rog „Ti ta na“ u Fu to {koj iz sveg gla sa, gro ho tom na sme jao, gru nu lo iz me ne da su me svi oko lo po gle da li (ov de se, ne znam za {to, uvek ne ka ko do da „zna ~aj no“) jer sam se se tio sa svim ne dav nog tek sta Rat ka Dmi tro vi }a. Drug je iz mog za na ta i to mo `e da po tvr di sa niz for mal nih do ka za.

Ima rad nu kwi `i cu, ~lan je jed nog od ~e ti ri-pet sa ve za no vi na ra Sr bi je, pi {e za ne {to {to po ob li ku, for ma tu i bo ji, a tek po go to vo po di na mi ci iz la `e wa, iz gle da kao „pqu nu ti“ ne deq nik, ma ga zin, re vi ja, no vin sko iz da we, ima ~ak i glav nog i od go vor nog ured ni ka kao i pra ve no vi ne. E u tom iz da wu na{ va zda na mr go |e ni Rat ko, ko jeg „sve ra ne mo ga ro da bo le“, va pi je i gr ca da „ka ko vre me pro la zi, Kr le `a i we go vo de lo u Hr vat skoj sve vi {e ble de i

nedeqa6.maj2012.

c m y

dnevnik

to nu u za bo rav {to, slo `i }e mo se, ni je slu ~aj sa istin skim ve li ka ni ma kwi `ev no sti“.

Mar gi na li je me, da kle, pod se ti le na Rat ka, a kad sam ~i tao to Rat ko vo ono mad, se tio sam se jed nog Fran cu za ko ji se zvao Fran soa Ma ri Arue, Rat ko }e za ce lo zna ti o ko me je re~, a za nas ne kul tur ni je do da }u da je taj Fran cuz bio po znat i kao Vol ter. E taj Fran soa je va `io za naj ve }eg fi lo zo fa pre one se qa~ ke bu ne u Pa ri zu, ka sni je na zva ne Fran cu skom re vo lu ci jom, a ipak je, u svo joj fi lo zof skoj mu dro sti, pre 250 go di na odr `ao pre da va we o Bi bli ji i us tvr dio da je ta sta ra kwi ga, bez sum we, pot pu no pre va zi |e na, i da }e za sa mo sto go di na pre sta ti da se {tam pa i upo tre bqa va. E, pa sad – se ti te se sa mo jed nog Vol te ro vog na slo va, a da ni je onaj la sciv ni „Kan did“? Dok Sve to pi smo ~i ta tri mi li jar de qu di, da kle go to vo po lo vi na ~o ve ~an stva, a iz {tam pa ri je Bri tan skog bi blij skog dru {tva u Lon do nu sva kog sa ta, i da wu i no }u, iz la zi no vih 2.000 pri me ra ka.

Sad }e te mi, na rav no, za me ri ti {to sam po re dio Rat ka i Vol te ra. Ni sam, jer sam za pra vo hteo da ka `em: on nam je

Go ran Ba Bi], Kwi @ev niK

Paori s bajonetom e mam ni {ta pro tiv po di za wa spo me ni ka stra da lim folk sdoj ~e ri ma na [in te ra ju u Vr {cu, ali pod jed nim uslo vom – spo me nik tre ba da bu de za sno van na isti ni, po ru ~u je na kra ju svo je no ve kwi ge „Pa or s ba jo ne tom“ kwi `ev nik Go ran Ba bi}. Kwi ga ko ju je ob ja vio „Slu `be ni gla snik Sr bi je“, za pra vo je po le mi ka o re vi zi ji ulo ge voj vo |an skih Ne ma ca folk sdoj ~e ra u Dru gom svet skom ra tu iz po zi ci je `r tve i neo bo ri vih ~i we ni ca, no vih i sta rih isto rij skih isti na.

Ba bi} u kwi zi na vo di spi sak rod bi ne stra da le od po ~et ka Dru gog svet skog ra ta u Voj vo di ni sa mo za to {to su bi li Je vre ji, ve ro do stoj no do ku men tu ju }i wi ho vu sud bi nu ko ja je okon ~a na na Saj mi {tu, To pov skim {u pa ma, Ba wi ci, Au{vi cu... Ma da iz no si `a lo snu „re ka pi tu la ci ju“ svo jih stra da lih, u we mu ne ma be sa, ve} sa mo po tre be da se i o `r tva ma, zlo ~i nu i ka zni – go vo ri isti na. Sve stan je da ima mno go pi ta wa na ko ja se ni kad ne }e od go vo ri ti ta ko da svi bu du za do voq ni i da se prav da po mi ri s ne prav dom, ali je i sklon pri hva ta wu ve ro va wa da sve tre ba pre pu sti ti vre me nu ko je le ~i ra ne pre kri va ju }i do ga |a je za bo ra vom.

U raz go vo ru za ne deq ni „Dnev nik“ Ba bi} ob ja {wa va svo je in te re so va we i po tre bu da pi {e o folk sdoj ~e ri ma u Voj vo di ni ko ji su we go voj po ro di ci od re di li sud bi nu .

– Na po ~et ku kwi ge na la zi se spi sak mo je mr tve rod bi ne, stra da le uz sve srd nu po mo} ne kih voj vo |an skih folk sdoj ~e ra. Po pis je na kon ra ta sa ~i ni la mo ja maj ka, jed na od sve ga ~e ti ri pre `i ve la ~la na na {e {i re po ro di ce. Za raz li ku od ne kih, ja ve ru jem svo joj maj ci, a ka ko ni jed no od tih mr tvih ime na ni je ni kad po mi lo va lo mo ju de~ ju gla vu, ve ru jem da su za i sta mr tvi, ubi je ni. Da je bi -

N

po ko pa ju i jed ni i dru gi, ali to de mo krat ska jav nost [pa ni je ni Evro pe - ni je pri hva ti la.

Ov da {wi ka u di qo - Fra wo Tu| man - je Fran ko vu ide ju pre se lio u Hr vat sku, pa je na me ra vao da u Ja se nov cu sa hra ni za jed no zlo ~in ce i `r tve, ali ni we mu ni je po {lo za ru kom da iz mi ri to {to se iz mi ri ti ne mo `e. l Da li je do {lo vre me da se sve stra ni ce na {e isto ri je otvo re do kra ja i da se jed nom za u vek sa zna

li on da lo gi~ no da se i sud bi na voj vo |an skih folk sdoj ~e ra vred nu je dru ga ~i je ne go {to je to do sa da ~i we no?

– Kao i mno go to ga dru go ga, i ovo o ~e mu go vo ri te u na {im se pri li ka ma od vi ja do brim de lom po vr {no i neo d go vor no.

Ako i za ne ma ri mo pri stu pe, ko ji bi na sva ki na ~in `e le li iz jed na ~i ti sve stra ne iz Dru gog svet skog ra ta, pre o sta je pro blem Hi tle ra. Je li to ime (ba rem on!) uop {te po sto ja lo?

{ta se i ko me do ga |a lo i ko li ko nas i da qe po sto ja we ta bu te ma kao dru {tvo ko {ta?

– Ar hi vi Ve li ke Bri ta ni je - uzi mam na mer no tu ze mqu za uzor - po mom sa zna wu jo{ ni su u~i ni li do stup nim jav no sti pre ko pe de set po sto gra |e ko ja se od no si na Dru gi svet ski rat.

Da li smo „kao dru {tvo“ zre li ji od Bri ta na ca? Me |u tim, mo ja kwi ga se, u to se mo `e uve ri ti sva ki ~i ta lac, ne ba vi ap strak ci ja ma, ve} kon kret nim sud bi na ma kon kret nih qu di. Ja sam, na pri mer, „jed nom za svag da“ iz gu bio de du i ba ku te ne mam ni ka kve po tre be da to jo{ jed nom de fi ni tiv no „sa znam“,

Je su li we ga na pa da li ra zni Evro pqa ni ili je on na pa dao raz ne Evro pqa ne? Je li on ubi jao u ga snim ko mo ra ma ili su we ga, ne sret ni ka, gu {i li u Au{vi cu? Je su li ne ka ime na (kvi slin zi) s wim sa ra |i va li ili ni su? Ve ru je mo li fo to gra fi ja ma (ako ve} ne ve ru je mo mr tva ci ma) na ko ji ma su kvi slin zi u dru {tvu sa Fi re rom?

Za {to on da da re ha bi lu tu je mo sa mo wih, a ne i we ga? Zar su se wi ho vi za ko ni i na red be, pro pi si i ogla si o stre qa wu ta la ca raz li ko va li od we go vih?

Na dam se da }e one lo pa te, o ko ji ma sam go vo rio, i u tu zbr ku une ti ma lo vi {e re da. O~e ku jem da mo `da po kre nu i pro ces pro tiv su di ja, ko ji su u Nir nber gu ono ne ko li ko na ci sti~ kih „ne vi na {a ca“ osu di li na smrt. Ma ve ru jem da }e usko ro ne ko od no vo i sto ri ~a ra pro na }i do ku men te, ko ji }e po ka za ti i do ka za ti da ni taj pro ces ni je bio le ga lan, jer je bio za sno van na si li po bed ni ka i we go vog oru` ja, dok su op tu `e ni li stom bi li raz o ru `a ni.

Sud bi na ov da {wih folk sdoj ~e ra je u sve mu to me, na rav no, mar gi nal na, ali se ne bih iz ne na dio ako se po kre ne i ini ci ja ti va za po di za we spo me ni ka, re ci mo, Jan ku Se pu. ^o vek je sa mo vo dio Kul tur bund i svo jom ru kom, ko li ko znam, ni je ni ko ga ubio. Pa ka ko se ta kva „do bri ~i na“ on da mo `e sma tra ti zlo ~in cem? l u kwi zi do ka zu je te da par ti za ni, ali i mno gi mi mo wih, ni su ka `wa va li tek ta ko i da je ka zna do {la kao po sle di ca zlo ~i na o ko jem bi da nas ne ki `e le li da se ne pri ~a. pro go va ra te iz po zi ci je `r tve o ko joj se ma lo zna. Da li je do bro za bo ra vqa ti bi lo zlo ~in, bi lo ka znu?

– Zar ni je pa tri jarh srp ski Ger man, obi la ze }i svo je vre me no Ja se no vac, pro na {ao pri hva tqi vu for mu lu ka da je re kao ka ko „mo `e mo opro sti ti, ali ne i za bo ra vi ti“? To me ni da nas, tri de se tak go di na ka sni je, ni {ta ne bih imao da do dam. n Qubinka Male{evi}

Maj ~in spas

Vol ter kao {to nam je i Kr le `a - Bi bli ja. Ma da je Kr le `a Sve to pi smo po zna vao bo qe neg’ ve }i na nas iz XXI ve ka, a po Rat ku se ve} iz da le ka vi di sav onaj vol te ri jan ski fi lo zof ski mir. [to bi La la kaz’o: „rek’o bih ja po gla su.“ Da, u ma ni ru onog iz da wa {to po mno go ~e mu na no vi ne li ~i, Rat ko je sve Hr va te pro sto „opla vio“ od ba ti na, ali se ma lo za neo pa na kra ju us tvr dio da naj go ri Hr vat me |u wi ma uop {te i ni je bio Hr vat. („Ina ~e, Mi ro slav Kr le `a ni je bio iz vor ni Hr vat. We go vi su po re klom Cin ca ri, sa Doj ran skog je ze ra. Kr le `a na ma ke don skom je zi ku zna ~i – kr peq.“) E sad, da li da ga pod se tim da bez tih istih Cin ca ra ne bi bi lo ni srp ske dra me (Ste ri ja i Nu {i}), ni fi nan si ja (La zar Pa ~u), ni spa so no sne vla de (Ni ko la Pa {i})? Ili da se po mi rim sa brd sko-pla nin skom lo gi kom ko ja ima sa mo dve ide je: a) De ve de set po sto naj zna me ni ti jih Sr ba su Cr no gor ci; b) Cr no gor ci uop {te ni su Sr bi. n \or |e ran deq

7

„Da je mo ja maj ka Li li 1941. osta la u Be o gra du, za vr {i la bi, sa `u tom zvi je zdom na pr si ma i le |i ma, na ze mun skom Saj mi {tu i ni ka da me ne bi ro di la. Umje sto to ga, oti {la je u Ti to vu voj sku i osta la `i va. Ka kvo mi {qe we da imam o Ti to voj voj sci (par ti za ni ma), a ka kvo o Saj mi {tu, To pov skim {u ma ma i Ba wi ci? Po ku {a vam da ra zu mi jem i ne svi jest folk sdoj ~e ra i osvet ni~ ki bi jes Kra ji {ni ka (i dru gih) ko ji su 1944. i 1945. ra di li to {to su ra di li. Mo `e mo li, me |u tim, da nas iz jed na ~a va ti onog ko ji je iz ra snih raz lo ga ubio kom {i ju sa onim ko ji se sve tio za ubi stvo svog naj dra `eg, naj bli `eg, je di nog?“ , na pi sao je, iz me |u osta log, Ba bi} u svo joj kwi zi, za kqu ~u ju }i u uvo du da se upu stio u avan tu ru iz ko je ne }e iz vu }i ni ka kvu ko rist, dok mu je, ka ko ka `e, „po go le ma {te ta sa svim si gur no za jem ~e na”. „No, ~o vek u svom `i vo tu ne ra di sa mo ono {to je ko ri sno”, kon sta tu je sa go vor nik „Dnev ni ka”. lo ~i ja rod bi na po bi je na u lo go ri ma, ka za ma ti ma, du {e gup ka ma... to bi vaq da bio do vo qan raz log da se za in te re su je za po ~i ni o ce zlo ~i na. Ili bi pro {li po red to ga kao po red tur skog gro bqa – ka `e Ba bi}, do da ju }i da je to bio raz log {to se upu stio u ob ra du ove te me. l Tvr di te da se pr vo mo ra zna ti zlo ~in, po tom ka zna, pa tek on da vi de ti ka kav i ko li ki spo me nik za slu `u ju voj vo |an ski fol skdoj ~e ri. Za {to?

– To je kraj we lo gi~ no. Zar sam tre bao naj pre raz mo tri ti po sle di cu, a za ne ma ri ti uzrok? Ko me tre ba di za ti spo me nik? Ubi je nom ili ubi ci?

Ge ne ra li su mus Fran ko je pr vi iza {ao sa ide jom da se za jed no

iako bi mo `da bi lo do bro da ovi {to sa da ko pa ju po Sr bi ji pqu nu u {a ke, do hva te lo pa tu i pre ko pa ju Ja jin ce. Mo `da pro na |u i mo je, ta mo su za ko pa ni. Bio bih im za hva lan. Ni sam pri sta li ca po sto ja wa ta bu te ma. Upra vo obr nu to, na sto jim, ko li ko mo gu, da ih eli mi ni {am. Ne za ni ma me, u tom kon tek stu, gla gol „ko {ta ti“, jer ne ke stva ri ne ma ju ce nu i ne mo gu se ku pi ti za no vac. l po sled wih go di na je sve pri sut na re vi zi ja na {e pro {lo sti do te me re da se ov de te {ko mo `e raz u me ti ko je bio {ta za vre me Dru gog svet skog ra ta. ako se ova dr `a va ve} od lu ~i la na re ha bi li ta ci ju mno gih do ju ~e spor nih li~ no sti iz Dru gog svet skog ra ta, ni je

8

dnevnik

nedeqa6.maj2012.

[ O R O M

S

NA TR@I[TU SEKUNDA

B O R O M

Obrasmo bostan Svug di je bi lo na {og bo sta na i na {ih bo stanyi ja. Ba{ ko pe ca ro {i, sva ki je imo svo je me sto di je pe co mu {te ri ju i Ba ~va ni vo le mo bo stan. Vo lu ga i Srem ci.

Ku pu ju ga i Ba na }a ni, vo lu ga i oni. Ni su sve ze mqe iste pa ne gdi bo stan o}e a ne gdi ga ni ne vre di se ja ti, sem ako ne }e te da je di te kom {i je. Znam jed nog de ra na {to sva ke go di ne me }e par ku }i ca lu be ni ca ta mo di ni kad ni ko to ra dio ni je - sa mo zbog kom {i lu ka, da ih mal ko je di {to i oni ne ma ju bo sta na.

Ba ~va ni i Srem ci ima ju ze mqu na ko joj o}e bo stan, al oni pre ko Ti se bo stan ne vo le. Sla bo ro di u Ba na tu.

Da je kad god, dok smo se svi vo le li, gr li li i u Ko za ra~ ko ko lo va ta li, po sto ja la mo da da se pra ve bren do vi, me |u naj bo qi ma iz na {ih kra je va bio bi bo stan. Ga rant!

Oko bo sta na ima po sla, ubi bo `e. Vo le bo stan da se ma zi, mi lu je i pa zi vi {e ne go uda va ~a. Ima li smo kad god na {e sta re sor te lu be ni ca i di wa, ni ~i je ni su bi lo ko na {e, al xa be. Tu |e je na vek bi lo sla |e. Ta ko je na vek kod nas, tu |e la ko ote ra na {e. Na {e sor te su spa ko va li u ban ku se me na i ta mo ih ~u va ju, vi {e ko uspo me nu neg {to }e od wih bi ti ro ba za pi ja cu.

Dok se ni smo ras pa li bi lo je na {eg bo sta na i ta mo di sad tre ba pa so{. Pa so {i su nam tre ba li sa mo za va {a re, al evo, do {lo je do -

M

ba kad i bo sta nu tre ba pa so{, ko da ima ~e tir no ge. Jo{ mal ko, pa }e nuz put sti dqi vo da se po ja vqu ju bo stan xi je s pet-{est lu be ni ca, da ih nu de {o fe ri ma i `eq nim o~i ma {to se tu da vo za ju.

Kad god, dok nam je bio sla dak na{ bo stan, tih pr vih de se tak {to bu du zre le bi le su mu stra. To su po tro {i le bo stan xi je, s tol ko se ni u kom {i luk ni je i{lo, a di bi, na o pa ko, od tol ko pra vi li pi ja cu.

Kad se za met nu pr ve, on dak za pam te bo stan xi je di je ta vre `a il uda re ne ki be leg da se bo qe sna |u. Te ro va {e su vi dli sa mo oni, dru gi ma ot kr jan prut, sa mo ni kli sun co kret, za bo de na tr ska il ma la go mi la ze mqe na sta zi, ko da je iz ri la kr ti na - i ni su bi li ne ki sum wi vi zna ci. E, nuz te be le ge su ra sle pr ve lu be ni ce.

One su bi le ko lo vo |e i kon duk te ri, kad one za ru de, pa ko va lo se i spre ma lo na put.

Pr ve lu be ni ce su mer ka li sko ro ko dr `av nu taj nu, zva ni~ nog tak mi ~e wa ni kad bi lo ni je al je na vek bi lo va `no ~i je }e pr ve bi ti zre le. To se me |u bo stan xi ja ma zdra vo vo di lo ra ~u na i pa zi lo se da se ni ko ne uvre di di rekt no.

Naj vi {e su ih svr be li ta ba ni i le vi dlan kad vi de da se ko god vra }a bi ci klom s bo sta na i no si dve lu be ni ce u xa ku. Xak je bio obe {en o {tan glu il pre ba ~en pre ko pak tre ge ra, ko kad ka u bo ji me tu bi sa ge na wi nog ri |u. Ni je to bio pro vi dan xak, ni je na we mu ni pi sa lo {ta je unu tra, bi la su sa mo dva slo va, ga zdin mo no gram i {lus. E, al bo stan xi je ima ju oko, oni vi de i kroz tka ni ku deq ni xak i zna ju da su unu tra dve lu be ni ce. Jed na zre la a dru ga ba{ i ni je, mo gla bi da sto ji na lo zi jo{ dva tri da na. Ni je ni uz bra na gre {kom ve} za mu stru. Ta pr va pro ba u bo sta nu bi la je ko pr va pr va pro ba kod {naj de ra. Od we je sve za vi si lo. Po sle, kad kre ne bo stan da se oti ma bi lo je la ko na }i zre lu za tr go vi nu. Ma lo je

INTERVJU NEDEQE

onih pra vih bo sta ni xi ja {to su i u pod ne sme li s po ~et ka da se ku u bo sta nu. U pod ne lu be ni ce }u te, po zvu ku ih je te {ko po zna ti dal su zre le il va ra ju. Obi~ no se bra lo uju tro il pri dve ~e, dok bo stan ne po~ ne da di `e br ko ve i da se pla vi spram sun ca kad je ni sko.

To va ri lo se u va go ne, lu be ni ce tri fr ta qa il mal ko ja ~e, da bu du

mu u sla mi bu de jo{ mek {e i to pli je pa dok stig ne za ko ji dan na pi ja cu bi }e zreo ta man ka ko tre ba.

Ne ma di sve na {i ni su i{li so tim va go ni ma pu nim bo sta na zre log tri fr ta qa. Ume li su i ta mo kad do |u da naj me ka mi jon, pa da idu jo{ mal ko da qe, ko da su pe ca ro {i pa da zna ju da ta mo bo -

Bostan prodo, novaca nemam. O~lo sve na svirce i kafanu

zre le, a di we su se kli na ze le no.

Ot ka ~e im na sta ni ci je dan va gon sa stra ne di ne idu vo zo vi a zgod no je s ko li ma pri }i, i on dak po ~i we uto var. Bi lo je tu mo be iz kom {i lu ka i od rod bi ne, ni je va gon {a la, tre ba ga na pu ni ti. Bu de i po ne kol ko ga zda ko ji to va re u je dan, za vi si lo je i od go di ne kol ko bu de rod na i iz da {na. Ra do va li su se uto va ru svi, ko {ta fir da pa ku ju i da uda ju mla du da le ko.

Ven ~a va le se bo stan xi je s lu be ni ca ma tu na `e le zni~ koj sta ni ci, `i ve li su i spa va li s wi ma ce lu se zo nu, ce log bo stan xij skog ve ka.

Pa ko va li su ih u va go ne ko kad god {to su pa ko va li ser viz, ~a {e i bo ka le, sva ka je bi la u{u {ka na u sla mu. Ta ko je bo qe pod no si la put a i bo stan vo le to plo, on dak

qe ide ne go ode. Di va ni lo se o bo sta nu u Spli tu, Sa ra je vu, Ri je ci, Pu li, Za dru, Lu kav cu, Ba wa Lu ci, Br~ kom, Za gre bu, ode kod nas na Ri bqoj i Fu to {koj pi ja ci, po Ba na tu, ona ko iz ko la il di god u cen tru u la dov ni, na Be o grad skim pi ja ca ma, {o rom po se li ma, ne ma di ni je.

Svug di je bi lo na {og bo sta na i na {ih bo stan xi ja. Ba{ ko pe ca ro {i, sva ki je imo svo je me sto di je pe co mu {te ri ju. Tra ja lo je ta ko go di na ma, bi lo je i ne ko li ko ge ne ra ci ja ko je su dr `a le to me sto, ne go va li pri ja teq stva i tr go va li u se zo ni bo sta na s do ma }i ni ma ko ji su sta no va li oko go mi le na {ih lu be ni ca. Bo stan xi je su sta no va li s lu be ni ca ma, ona ko pod ve drim ne bom il pod te zgom, upr kos svi ma ko ji ni su ima li cr -

ve ni pa so{ i ko ji su se bo ja li po mra ~i ne i lo po va. Osta ja lo se tu sve dok je tra ja la go mi la. Ako bu de rod na go di na, bi lo je da do |e jo{ ko ji va gon od ku }e.

Bi lo je tu i no va ca, ni je da ni je. ^u va li su ih u ke ce qa ma, onim bo stan xij skim, s dva na bu bri la xe pa od na pred. Ne ki ~u va li a ne ki ba{ i ni su. Ni su ih po kra li lo po vi, na o pa ko, u to do ba je bi lo stro go }e i zna lo se re da. Vo di lo se ra ~u na i u na {im ku }a ma ko }e i}i da tr gu je s bo sta nom a ko osta je u ku }i, da ga zdu je i ra di.

Taj {to je pra tio va gon tre bao je i da ga zdu je s bo sta nom, al ume li su na {i be }a ri da mal ko i pre te ra ju. Ka `u da je i on da po sto ja la no stal gi ja al ni su zna li da se to ta ko zo ve.

Kad odu u be li svet i osta nu ne kol ko ne de qa, na ku pi se i no va ca i tu ge, fa le i ba ba i ma ter, ~i la{ i ze qov, ne ~u ju se pe tlo vi u tu |oj va ro {i, tu |i go lu bo vi ne po zna ju kad zvi `di bo stan xi ja, fa le be }a ri iz {o ra, pad ne na um i be }a ru {a iz kom {i lu ka, sva {ta bu de. Kad se sma wi go mi la bo sta na a na ra stu go mi la no va ca, `e qe, sa mo }a i kad ~o vek bu de stal no na jed nom me stu - kre nu i is ku {e wa. Ume li su be }a ri da ob ra du ju uku }a ne te le gra mom: „[aq te nov ce da imam za kar tu.

STOP. Bo stan pro do, no va ca ne mam. STOP.“ O~ lo sve na svir ce i ka fa ne. Ne ka je, umo je i ba ba ta ko, sa mo ni je o tom di va nio, nek je de ran ve seo i zdrav, la ko }e mo za bo stan i nov ce. Obra }e mo ga i do go di ne, bi }e opet no va ca.

Gle dam ovih da na s pu ta, zdra vo je ma lo bo sta na po se ja no kod nas ove go di ne. Tek po ko ja wi va.

Odav no vi {e ne pu tu je mo ta mo da le ko i ne tr gu je mo s wi ma, to je po sta lo ino stran stvo, kod nas u ino stran stvo sti `u tu |e lu be ni ce, sa me. Ni ga zde ih vi {e ne pra te, spa ku ju ih i sa me po {qu na ma, ko si ro ~i }e. On da ih mi do ~e ka mo pa ih na {e no ve bo stan xi je vo da ju ovu da i nu de ih ko svo je. Vi {e ni na {e lu be ni ce ne ma mo.

Kan da da smo ove go di ne za pra vo ob ra li bo stan. n Bora Oti}

ROMAN VEHOVEC, DIREKTOR UDRU@EWA IZDAVA^A I KWI@ARA VOJVODINE

Za kwigu nije nenormalno re}i da je voli{ a `e da je po sta lo de p l a s i r a n o uop {te pri ~a ti o Zo ra nu \in |i }u. „Qu di ko ji su na zdra vqa li ka da je ubi jen - i oni ga sad svo ja ta ju. Sme {no i `a lo sno! Pr vo, bi lo je u`a sno te {ko ka da je bio `iv, te `e ne go sa da, ali je bi lo op ti mi zma i raz lo ga da se ve ru je da }e ko li ko pre ko su tra bi ti bo qe - to je kqu~ na raz li ka!

U ze mqi je bi lo uvek te `e ne go da nas, a qu di su za bo ra vi li sve, ili za i sta kao ri bi ce pam ti mo tri se kun de”, go vo ri nam Ro man Ve ho vec, di rek tor Udru `e wa iz da va ~a i kwi `a ra Voj vo di ne.

Di rek tan po vod za na{ raz go vor je ju ~e ra {we otva ra we kwi `a re „Se ren di pi ti” na Spen su, pa Ve ho ve ca pr vo pi ta mo {ta je No vi Sad ti me za pra vo do bio?

– Kwi `a ru ko ja je sta tu sno ne u tral na i po {tu je ba zi~ ne prin ci pe kwi `ar stva. Ne po sto je pre fe ren ci jal ni iz da va ~i i pre fe ri ra ne kwi ge, ali to ne }e bi ti me sto na ko me }e se pro pa gi ra ti vred no sti ko je bi bi le du bi o zne iz aspek ta gra |an skog, kul ti vi sa nog uku sa. Da kle, u pi ta wu je gra |an ska kwi `a ra, sa {to je vi {e mo gu }e iz da va ~a, po seb no ma lih, ko ji ni su pri vla~ ni za kwi `ar ske hi per mar ke te. I ko na~ no, ili pre sve ga voj vo |an ska, sa kwi ga ma na svim voj vo |an skim je zi ci ma.

ra za u obra zo va wu i kul tu ri, jer se pro mo vi {u vred no sti ko je da ta vla da da te dr `a ve za stu pa.  [ta treba da se desi da priznamo da nam nije toliko lo{e?

– Naj lak {e se ula zi u de pre si ju ka da se ne ra di ni {ta i ne su o- ~a va sa `i vo tom. Bes kraj no je lak {e se de ti i ku ka ti. Ku ka se u ka fi }i ma, uz pi vo. Zna ~i, mo ra bi ti da si pla tio stru ju, vo du, hleb i de te tu pa ti ke. Po treb no je da uju tru usta ne{, sva ko od nas, i da ura di{ za se be ono {to mo ra{. Ali to sve da nas zvu ~i kao obi~ na flo sku la. Pro sto mi je ne pri jat no da to iz go va ram, te naj ba nal ni je ~i we ni ce.  Kako racionalizujete prelaz istine u floskulu?

– Ka da se la `i po na vqa ju, isti na po sta ne sum wi va. La `i su

K

 Kako ste ovo rekli, imamo krupan problem u toj oblasti?

– Ta~ no. Ne po sto ji pro tek ci ja ve} ne za ko ni ta kon ku ren ci ja, po ku {aj stva ra wa mo no po la. Bo qi se po sta je ta ko {to si pa met ni ji, br `i, za ni mqi vi ji, a ne ta ko {to }e{ dru gom po lo mi ti no gu. U kwi `ar stvu ima mo za ~et ke slo bod nog tr `i {ta, a na {u „ne u- tral nu kwi `a ru” ne otva ra iz da va~ ka ku }a ko ja po pri ro di stva ri mo ra da pro da {to vi {e sop stve nih na slo va. Ne ma mo tu vr stu pri ti ska i mo `e mo da se ba vi mo le pim de lom ovog po sla - pro na la `e wem do brih kwi ga ko jih ne ma u po nu di. Kwi ga je je di ni pro iz vod za ko ji ni je ne nor mal no re }i da ga vo li{.  Muzi~ar Milan Mumin ovde je rekao da bi kompletnu srpsku kulturu prepustio pri-

vatnoj inicijativi, sli~no kao u SAD? – To bi zna ~i lo da kul tu ra ni je u ru ka ma pri vat ni ka, ali je ste, a u ru ka ma dr `a ve su pla te onih ko ji ra de u kul tur nim in sti tu ci ja ma. To je ve li ka raz li ka. SNP re ci mo, na pla te za po sle nih - od ko jih je dan broj ne zna ni gde se ula zi u po zo ri {te - go di {we po tro {i vi {e od iz no sa bu xet skog ot ku pa kwi ga za bi bli o te ke. Tre ba raz li ko va ti dr `av nu kul tu ru, {ta god to bi lo, i pri vat nu. Dr `a va je kao vla snik i pro mo ter kul tu re odav no di gla ru ke. Po ka za lo se da je lo{ upra vqa~, ali to je u re du - u de mo kra ti ji su stran ke ko je for mi ra ju vla du do bi le po ve re we gra |a na, jer su ih uve ri li u ide je ko je }e for si ra ti: ta kvu este ti ku i ta kvu eti ku. I to na pro sto mo ra da ima svog od -

ci je po hr li li u slo bod nu kon ku ren ci ju ko ja je pod me ta ~i na i oti ma ~i na. Tre ba pri ko ~i ti, okre nu ti se se bi. Ne re vi di ra ti, ve} uskla di ti s po tre ba ma dru {tva i vre me na. Svi zna ju da je fa {i zam pro iz veo naj ve }e zlo ko je se pam ti, ali isto vre me no ima mo ne ku de cu ko ja se be zo ve fa {i sti ma i na ci sti ma. Ko je za to kriv? Dr `a va, obra zo va we, pro sve ta i kul tu ra! Naj ma we se obra }a pa `we na na iz gled ba nal ne stva ri, da su oko nas de ca is pra nog mo zga ko ja pro pa gi ra ju fa {i zam.  Kako elita da nametne takav model kad je i sama trula?

– Da, ne mo `e mo ima ti po li ti ~a re ko ji su bo qi od nas, ali to je pro ces i on jo{ tra je. Na ma je i na tom po qu bo qe ne go ra ni je.

Isto vre me no, eli ta mo ra da kre -

Najte`e pitawe Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” umet nik Mi ro slav Nu ne Po po vi}, pi tao je „na ne vi |e no” Ro ma na Ve hov ca ko mu je omi qe ni pi sac?

– Ehhh... imam ih to li ko. Nor man Dej vis, re ci mo. Na pi sao je „Evro pa - jed na isto ri ja”, vr lo neo bi~ no na pi sa na kwi ga. Za tim Eko, Kaf ka, Man... U stva ri da bi mi bio omi qen pi sac, mo ra{ da ima{ bar de set, pet na est kwi ga. pri jem ~i vi je, jed no stav ni je, la` je da }e ne ko dru gi ne {to pro me ni ti jer je obe }ao da }e ti bi ti bo qe.  Ko treba da vodi kulturu?

– Ne da vo di, ve} da kre i ra ono {to je pri hva tqi vo i po treb no.

Da usme ra va po me nu tu eti ku i este ti ku.  Imamo li qudi za to?

– Ima mo, ali pro blem je {to do la zi mo do ba nal ne sva ko dnev ni ce. Mi smo na po ~et ku tran zi -

i ra po tre be dru {tva. Re }i „to na rod vo li” je glu post - vo li ono na {ta si ga na vi kao.  Bala{evi} je nastupio ba{ uo~i izbora?

– Od li~ no za svir ku, od li~ no za gra |an ski No vi Sad. Ba la {e vi} je pra vi re pre zent ovog ne ba i ove ze mqe. Ne vi dim {ta je tu lo {e, na pro tiv. I ba{ le po {to svi ra na kon {to mi otvo ri mo kwi `a ru. n Igor Mihaqevi}

Nekol za Pup lo `i }e se svi da je do pri nos Mi haj la Pu pi na svet skoj na u ci ne mer qiv.

Ali, ko li ko gla va ~u ve nog na u~ ni ka i pro na la za ~a ko {ta na tr `i {tu se kun dar nih si ro vi na?

Ne ko li ko “cr ven da }a”? Na ko li ko god bi la pro ce we na, iz gle da da je ta ci fra do voq na da zre wa nin ski hu li ga ni i lo po vi ukra du bi stu ve li ka na, po sta vqe nu is pred Teh ni~ kog fa kul te ta, ko ji i no si ime Mi haj la Pu pi na. Ogo qen po sta ment ostao je kao sve do ~an stvo da ne ki ma me |u na ma ni {ta ni je sve to i da su, ne bi li bron zu ili ka kav dru gi vre dan ma te ri jal “uto pi li” kod ot ku pqi va ~a se kun dar nih si ro vi na, sprem ni na sve. ^ak i da se uhva te za gla vu. Tu |u, do du {e. A dru gi, dru {tve no osve {}e ni, kad vi de ta kav pri zor, hva ta ju se za svo ju.

Ba{ je ovim po vo dom, obi la ze }i ne dav no fa kul tet, di rek tor Za v o d a za za { ti t u spo m e n i k a kul tu re u Zre wa ni nu Igor Ko va~ iz ja vio da je ne bit no da li je ne ki spo me nik pod za {ti tom dr `a ve ili ne, jer, u kon kret nom slu ~a ju svi zna ju ko je bio Mi haj lo Pu pin i {ta je osta vio na u ci, na {oj ze mqi i sve tu.

– Si gur no je da mo ra mo vi {e pa `we po sve ti ti za {ti ti, jer ako je grad mo gao da ulo `i sred stva u osve tqe we hra mo va, mo `e i u po jed nu led - sve tiq ku za sva ku bi stu u gra du, ukqu ~u ju }i i sve one u ni zu u Ka ra |or |e vom par ku, gde se re dov no de {a va ju o{te }e wa – do dao je Ko va~.

Na `a lost, ne sta nak bi ste Mi haj la Pu pi na ni je je din stven slu ~aj. Van da li ne pre za ju ni od ~e ga da bi do {li do nov ca, pa im je ve} odav no usta qe na prak sa da uni {ta va ju spo me ni ke i bi ste po sve }e ne slav nim pre ci ma. Osta vqa ju }i za so bom ru `nu sli ku o dru {tvu u ce li ni ko je ne bri ne za svo je ve li ka ne, kra dqiv ci ro bu pri svo je nu na ne ~a stan na ~in br zo pre pro da ju u sta ro gvo `|e ka ko joj se ne bi u{lo u trag. Na wi ho vom uda ru ~e sto su se na {le bi ste zna me ni tih qu di u Ale ji ve li ka na, u Ka ra |or |e vom par ku. Stra dao je svo je vre me no i po sta ment po sve }en na rod nom he ro ju Ste vi ci Jo va no vi }u ko ji se na la zio u ^o kli ge tu, ili ti Par ku po qu ba ca, na oba li Be ge ja. Ime je park do bio po to me {to je no }u ret ko bi vao osve tqen, pa su se u we mu oku pqa li qu bav ni pa ro vi. Za qu bqe ne po gle de su za me ni le le pqi ve ru ke lo po va.

S

Poneo krst i s wime kletvu

Ba nat skim lo po vi ma ni bo go mo qe ni su sve te. Da je dru ga ~i je, ne bi ukra li osve {ta ni krst, po dig nut na pla cu pred vi |e nom za iz grad wu cr kve Vaz ne se wa Hri sto vog u naj mno go qud ni jem zre wa nin skom na se qu Ba gqa{, na ko me je sta jao dve go di ne. Sve {te nik Srp ske pra vo slav ne cr kve Slo bo dan ^e sti} ni je bio ni ma lo bla go na klon pre ma ovom slu ~a ju. Na pro tiv, ~ak je za pre ti }e ga sti }i ne sre }a u fa mi li ji!

– Ne ko, ni je mi ja sno zbog ~e g znam za i sta ~e mu }e mu slu `i ti, je Ne }e ima ti bla go sta wa, ~ak ne }e krst ne vra ti. Na neo je ve li ko zlo mo li mo sve one ko ji zna ju, ko ji su ve in for ma ci je, da bi smo do {li d po mo gli – ni je se sve {te nik li bi Jav nost je bi la sa bla `we na i a {ta ni se la Ne u zi na u op {ti ni S ni od ka ta stro fal nih po pla va na slav ne cr kve je ukra de no vi {e v no }i, ne zva ni go sti su od ne li sl go di ne, ce li va ju }u iko na Sve tog iko nu Pre sve te Bo go ro di ce, je d krst, pu tir, vi {e ~i ra ka, ka di o n lan sku va zu i dva treb ni ka.

Uz raz voj „bi zni sa“ ve za nog za kra |u i pro da ju se kun dar nih si ro vi na, ni je po sta lo uobi ~a je no sa m o to da kra d qiv c i od n o s e bron za ne bi ste ve li ka na, ve} i da ski da ju po klop ce sa {ah to va i obi j a j u tra f o sta n i c e, oda k le uzi ma ju pro vod ni ke i dru ge ba kar ne pred me te. Pro va qu ju ~ak i u kon tej ne re za PET am ba la `u i

dnevnik

nedeqa6.maj2012.

“A, pa gle daj te ova ko, ona je bi la dom sko de te, od ra we na je u do mu.

Ne bi mi to sme ta lo, na rav no, da le ko bi lo.... da-da-da... da ni je...”

“Do bro, a {ta joj je sa ocem i maj kom?”

“Auuuu... Du ga~ ka pri ~a! Maj ka joj je bi la jed na od naj bo ga ti jih i naj ja ~ih `e na u Za gre bu, da, da, da!”

“Za ni mqi vo.”

“Gle daj te, maj ka joj je ima la tri bra ka iza se be, i u sva kom bra ku ro di la je po jed no di je te. Is kom pli ko va la je `i vot, skroz! I, ta ko, da sad ne {i rim pri ~u, uglav nom mo ja bu du }a su pru ga je do spe la u dom! I uzme mo se u Za gre bu. @i vi li smo kao pod sta na ri ta mo kod ka za li {ta u jed noj zgra di, po drum ski stan na sa mom }o {ku, pre ko pu ta je fa kul tet, pa zna te... E, tu-tu! I ona uju tru pri je me ne ode na po sao – za vr {i -

l Kad je mu{ica na nosu, pamet je na ni{anu.

NAOPA^KE

U ana le zre wa nin skog lo po vlu ka upi sa li su se i sve dr ski ji kra dqiv ci ba kra ko ji ro bu „na ba v qa j u“ u tra f o sta n i c a m a.

Ono mad su bez stru je osta vi li naj u `i cen tar gra da ali i okol na se la, jer su pro va li li u sta ni cu „Zre wa nin 1“ na La za re va~ kom pu tu, oda kle su ukra li pro vod ni ke i dru ge ma te ri ja le od

Ste van Po spi {il: „I kad bi se po no vo `e nio, opet bi se Fo to: S. [u {we vi} za Gor da nu Br ki} o`e nio!”

l Na mladima svet ostaje.

Na starima Srbija.

ga, krst je i{ ~u pao i od neo. Ne er tom kra |om sam se be je osu dio. e ima ti po ro da ni ro da, dok taj o se bi i svo jim po tom ci ma. Za to u ~u li ne {to i vi de li, da nam ja do tog ~o ve ka i na ne ki na ~in mu io da ka `e o{tre re ~i. apri la 2006. go di ne. Dok su me Se ~aw, bi li an ga `o va ni u od bra be de mi ma re ke Ta mi{, iz pra vo vred nih pred me ta. Pod okri qem li ku Ras pe }a Hri sto vog iz 1857. g Ni ko le, rad je re ja Si la {kog, dan po zla }e ni i je dan sre br ni ni cu ukra {e nu ru bi ni ma, por cu -

M

la je ko `ar ski smer, ta {ner, i bi la je vred na, ba{ vred na `e na, i to mo ram re }i! – ode na po sao pri je me ne i otvo ri pro zor. Uvek je to ra di la. Otvo ri pro zor. A za {to? Ima la je tri dru ga ri ce iz do ma. I to je nor mal no. I wih tri su bi le pro sti tut ke, {ta dru go re }i, da, da, da!

Pro sti tut ke. Or di ni ra le su oko Tr ga re pu bli ke. I, zna te, ja jo{ uju tru u kre ve tu spa vam, a one se uvu ku u so bu kroz otvo ren pro zor. I do ja di lo mi, bra te! Ne ko li ko pu ta sam re kao su pru zi: Ne va qa ti to...

Ot kud ja znam ko su one i ka kve su one! Ili `i vi sa wih tri ili sam nom! Bi raj! Ka `e: ’Ja se wih ne mo gu od re }i. Ja sam sa wi ma u do mu od ra sla...’ I ta ko smo se ras ta li ne ko li ko me se ci pri je ne go {to }e nam se ro di ti }er ka.”

“Raz ve li ste se sa mo zbog to ga?”

“Pa, da a aa... Sa mo zbog to ga, da! Ja sam oti {ao od we. Zna te, ja to vi {e ni sam mo gao da...”

“U re du. Ni ste mo gli da iz dr `i te. Me |u tim, da li ste u tom mo men tu bi li sve sni da sa su pru gom gu bi te i va {e bu du }e de te? @e na vam ni je opro sti la to {to ste je na pu sti li?”

“Zna te, go spo di ne, bio sam mlad, pa ko li ko sam imao, dva de se tak go di na. Ni je mi bi lo sve jed no! Da, da, da... A da li mi je opro sti la? Uti ca la je na }er ku i ma lo po ma lo obe su se vre me nom otu |i le od me ne.

Kri vo mi je... `ao mi je... Ta ko je ka ko je! Spo jio sam u Za gre bu de se tak go di na ra da u fri ze ra ju, a sa mo tri go di ne i se dam me se ci mi je uve de no u rad nu kwi `i cu. Vra tio sam se iz Za gre ba u No vu Gra di {ku, re koh da sam ro dom iz tog ta mo kra ja, po red Oku ~a na jed no se lo... I ta mo sam ba{ na gra bu sio! Aja o o o oo... Uma lo gla vu ni sam iz gu bio u sa o bra }aj noj ne sre }i. De vet da na sam ve ge ti rao bez sve sti i ve} su se sko ro opro sti li od me ne. I kad sam se pro bu dio i opo ra vio...” “^e kaj te, opi {i te mi ka ko ste na stra da li. De vet da na ste bi li pri li~ no mr tvi, zar ne!”

“Pa, da a a aa... U Za gre bu u bol ni ci sam le `ao. I za to vre me dok sam bio u ne sve sti ni su sme li da me ope ri {u. A ka ko sam naj e bao? Uda rio me mo tor ’ja va’. I to ba{ na sve tac pra vo sla ve ne Du ho ve. Od ve zao se bi ci klom u Tr na ko vac na igran ku u dom, i u glu vo do ba oko pet na est do tri od lu ~im ja da po |em ku }i pre ma Oku ~a ni ma. Uz ja ho bi ci kli i iza {o u mrak na put sa ki {o bra nom...”

“Ki {a je pa da la? – Vo zi li ste jed nom ru kom, za bo ga? A ve ro vat no ste ma lo i cug nu li na igran ki?”

“Ne ee... Slu {aj te pa `qi vo! Ma, ka kva ki {a! Ni {ta od to ga. Ki {o bran je bio sklo pqen na bi ci klu. Vo zio nor mal no po su vom, tre zan, ni sam pio u ono vre me, ni kap al ko ho la... Advo kat Ni ko la Gvo zde no vi} mi is te ro sud u Za gre bu, da! – I ni sam vo zio ni dva mi nu ta, na {ao se na mo sti }u pre ko jed nog po to ka, a tu je kri vi na. I kao grom iz ve dra ne ba na i |e mo tor ’ja va’, vo ze se wih dva mom ka, zna mo se, do bri pri je te qi iz Oku ~a na, i ka ko je taj Dra go mir kre nuo da sje ~e kri vi nu u zo ni mo sti }a, ja se na |em u toj ta~ ki... Je bi ga! I di rekt no uda re u me ne.

Ras tu ri li su me! Da, da, da... I pad ne mi za ve sa! Od ma sam iz gu bio svest na ce sti i de vet da na sam bio ta ko re }i mr tav.”

“A mo to ra {i? Ka ko su pro {la wih dva?”

“Sle te li u po qe. Vo za~ je po vre dio no gu, tri da na je no sio gips, on da ga ski no i nor mal no se kre tao. Ni je mu bi lo ni {ta. Ali su vo za~ se po kr qao. I slu ~aj no je na i {o ’fi }om’ ne ki de~ ko, zna li smo se, po to va rio nas... I kad me je ugle do dok tor Zvon ko Vuk {i} iz Oku ~a na, sve mu je bi lo ja sno, od ma hit nom u No vu Gra di {ku, pa u Za greb. Ka ko sam iz gle do? Ne }e te ve ro va ti, jer, evo li ce mi je bez tra go va kr pqe wa, nor mal no... Po gle daj te! Je l {ta pri me ti te, ne! A bi lo je... li ce mi je bi lo smr ska no... Da a a a aa... ^e qust, vi li ca, sve po lo mqe no, iz ob li ~e no. Pa, bio ote ~en, sav u pod li vi ma. I kad su i le ka ri u Za gre bu iz gu bi li na du da }u se vra ti ti u sve sni `i vot, a ja se pro bu dio. Tek tad je na stao pa kao. Ope ri sa la me pro fe sor ka Pi ler, pa su mi u ~e qust ugra di li pro te zu od zla ta, pu sti li me ku }i na opo ra vak kod ma me Re ze i bra ta, i tri me se ca ni sam mo gao da je dem zbog blo ki ra ne vi li ce. Ni je glad bi la stra {na. Naj go re je bi lo kad do bi jem na gon za ze va wem! A vi li ca oko va na me ta lom... Bi lo je gad no. Do bro su me opra vi li, da, da, da!”

“Ka ko vam je u In |i ji?” upi tah ber be ri na Ste va na Po spi {i la. “Vi dim, mno gi vam se pro la zni ci ja vqa ju...”

“Da a aa... Pa, zna te, mo gu se na pr ste jed ne ru ke na bro ja ti oni u In |i ji ko ji sam nom ne go vo re! I ja ih ne mr zim. Gle dam da sa svi ma bu dem do bar. Gor da na i ja ima mo na {i je pri ja te qe, po se }u je mo se, sve su to ozbiq ni sta ri ji qu di... Da! I ovo vam mo ram is pri ~a ti, go spo di ne.

Isti ni mo ra mo po gle da ti u o~i. Pri je dve go di ne po ni jo sam pri ja te qi ma iz ove na {e ka to li~ ke cr kve dve ma sli no ve gran ~i ce. I ta mo pre ko ras kr sni ce, gde je kr zna ra bi la ne kad, svra tim u ka fa nu na pi }e s no gu. Stao ja za {ank, na ru ~io lo zi cu, i ma sli no ve gran ~i ce, sim bo le mi ra, po lo `io na pult. Po pi }u, pa idem. Dvo ji ca igra ju bi li jar, i ja vo lim tu igru, pa ko rak nuo pre ma sto lu da po gle dam... Kad od je da red je dan od oni jeh ide kme ni. I ovim re ~i ma: ’Ma jel, {ta si ti... Sr bin ili Hr vat?’ – A ja ona ko iz ze za wa, ne po znat mi, pa re ko bez ve ze, Sr bin! – A on da mi maj ku usta {ku, {o ka~ ku... I udri po me ni! Sko ~i {e na me ne ko raz ja re ne zve ri, svog su me una ka zi li od ba ti na, o~i za tvo re ne od ote kli na i pod li va. I to sa mo za to {to sam ka to lik. Mo `da bi me i ubi li da ni je bi lo ko no ba ra, de~ ko me od bra nio. Za vr {io sam u bol ni ci u No vom Sa du. I jo{ se u Mi tro vi ci vu ~em na su du sa ti jem ba ti na {i ma.”

“Ko su ti qu di? Vi |a te li ih po gra du?”

“Ni ka da ih ra ni je ni sam vi dio. E, onaj {to me pr vi na pao do {o mi je dan dan ov de u ber ber ni cu. – ’Iz vi ni’, ka `e, ’za ono u ka fa ni!’ – Slu {aj, re ko, iz vi ni se ti ta mo gde tre ba, na su du! Ma, ka kvi! Ni je se ni oda zvao na sud ski po ziv. To su ta kvi qu di.”

U ber ber ni cu ula zi sta ri ji go spo din. “O, do bar dan, dok to re, od ma do la zim, da jem in ter vju”, obra ti se mu {te ri ji ber be rin Ste van Po spi {il. “I ta ko vam je to, mo ji no vi na ri, da, da, da... A {to ipak ne svra ti te i do Gor da ne u na {u ku }i cu. Bi }e joj dra go. Gle daj te, kad bi se po no vo `e nio, opet bi se za Gor da nu Br ki} o`e nio! Na `a lost, ne ma mo dje ce... Do la zim, dok to re! Evo me, do la zim!” n @eqko Markovi}

l Crkavawe od smeha je crni humor.

io po ~i ni o cu kri vi~ nog de la da

ba kra. Sli ~an do ga |aj de sio se pre ne ko li ko me se ci i u @i ti {tu, ka da su kra dqiv ci smo gli hra bro sti da od se ku elek tri~ ne ka blo ve sa da le ko vo da, i to dok su bi li pod na po nom. Ni su us pe li da ih od ne su, ali im je po {lo za ru kom da ~i ta vu va ro{ osta ve je dan sat bez stru je!

A, po seb na pri ~a su ne stan ci “le `e }ih po li ca ja ca” na lo kal nim dru mo vi ma i ~e ru pa we si ste ma vre lo vo da. Ce la dr `a va je pre ne ko li ko go di na bru ja la o iz ja vi jed nog pro fe so ra isto ri je i ta da {weg ~la na Op {tin skog ve }a u Zre wa ni nu da se kra du pri nud ni uspo ri va ~i br zi ne, iz ra |e ni od gu me, i da se od wih pra ve |o no vi za opan ke. Pr vo bit no se mi sli lo, obra zlo `e no je je u to vre me, da je ne sta nak “le `e }ih po li ca ja ca” po sle di ca ka mi o na ko ji ih uni {ta va ju, ali je ka sni je usle di la ne zva ni~ na in for ma ci ja da ih po je di ni qu di bu kval no ot {ra fe, {to se ura di la ko i br zo, pa ih za tim ko ri ste za iz ra du opa na ka. Ne kog je to {o ki ra lo, dru ge je na te ra lo na smeh po {to su sma tra li da su u pi ta wu obi~ ne be smi sli ce. Jer, ko jo{ u gra du na Be ge ju pra vi opan ke?!

Ni ma lo sme {no, ali sva ka ko {o kant no bi lo je sa zna we da su ile g al n i tr g ov c i se k un d ar n ih si ro vi na, od no sno ot pad nog ma te ri ja la - gvo `|a, ba kra, bron ze - ko ji su za rad nov ca sprem ni da pre ko ra ~e gra ni cu za ko na, de mon ti ra li vre lo vod u ju `nom de lu gra da. Ovaj si stem, ina ~e, sa pri b li ` no 40 ki l o m e t a r a ~e li~ nih ce vi, ogrom nom ko li ~i nom gvo `|a i sku pim alu mi ni jum skim li mom, spa ja no vu “Ter mo e lek tra nu - To pla nu” (TE TO) s ne ko li ko ov da {wih fa bri ka. Dav no iz gra |e ni vre lo vod ubr zo se po ka zao kao pro ma {e na in ve sti ci ja, pa sko ro da i ni je bio u funk ci ji. Ipak, is ko ri sti li su ga sa ku pqa ~i i pre pro dav ci se kun dar nih si ro vi na.

U na sto ja wu da ski nu alu mi ni jum ski lim, omo ta~ ce vi i ter mo i zo la ci o ni ma te ri jal, ne dav no su ne zva ni u{li i u sam krug TETO. Sli ka po sle wi ho ve “ak ci je” iz gle da la je ova ko - ter mo i zo la ci ja, ter pa pir i ko ma di sta kle ne vu ne bi li su ra su ti na sve stra ne, a ogo qe ne ce vi po la ko je na gri za la r|a. n @eqko Balaban

u {ki fri zer Ste van Po spi {il iz In |i je, ~o vek u be lom man ti lu, o{tro za li zan na raz de qak i, da bo me, s obra zi ma fi ne `i li ~a sto-cr ven ka ste tek stu re iz boc ka ne dla ~i ca ma kao kod svih pra vih, ha ri zma ti~ nih srem ski ber be ra sta re so ci ja li sti~ ke {ko le, sto ji kao `i vi spo me nik u in ter me cu iz me |u dve mu {te ri je is pred {i rom otvo re nih vra ta sa lo na ber ber sko-fri zer ske za dru ge “Slo ga” na me di te ran ski `i vah noj pe {a~ koj {traf ti (rad wa u ko joj {i {a i bri je bez ma lo tri de set go di na), udi {e po red iz lo ga svo ju ni ko tin sku do zu i to ta ko {to za di mqe ni i mir {qa vi {ta pi} “gri ze” do fil te ra (usled ~e ga mu se `u} ka sti du van ski ok sid za pe kao u me so i no kat ka `i pr sta), i sva ki ~as {tric ka in ter vju uz vra }a wem po zdra va i na klo nom uglav nom sta ri jim pro la zni ci ma ko ji ga li stom ~a {}a va ju: “Do bar dan, Ste va ne! Zdra vo, Ste va ne! Ka ko smo, Ste va ne?”

Pre ko pu ta {e ta li {ta du bqe u por ti ka to li~ ke cr kve jed na `e na iz la zi iz ku }e...

“Da li je Gor da na?” Po spi {il na pre `e oko i kli ma gla vom. “Da a a aa... Je ste! Ono je mo ja su pru ga Gor da na! Ako o}e te i sa wom da po pri ~a te, slo bod no oti |i te na ka fi cu, nas dvo je `i vi mo go re u onoj ku }i ci. Imam sa wom li jep i skla dan brak, da. Ve li ki je drug, vred na, kul tur na, pa met na... Jed no stav na! Ne }e mo sad bje `a ti od isti ne! Ro dom je iz Ma ~ve, Glu {ci kod Bo ga ti }a. Upo zna li smo se u Ve li koj Gra di {ki de se tak go di na po sle mog raz vo da sa pr vom `e nom. Gor da na je pro fe si o nal na ku va ri ca. Ra di la je i u be o grad skoj ’Ma de ri’. O, pa da! A ja sam vam Sla vo nac. @i vio sam jed no vre me u Za gre bu. Pa u Be o gra du se dam go di na. Pa on dak Gor da na i ja do {li u In |i ju.”

“Vi ste... ^eh?” upi tah Po spi {i la. “^eh, da, da, da! – Pa, ka ko ste po go di li? Ne ko vam je re kao?”

“Po spi {i li `i ve u Vrd ni ku”, re koh Po spi {i lu iz In |i je. “Ra di li su u rud ni ku ugqa i mu zi ci ra li u rud ni~ kom or ke stru.”

“Je l? O, pa le po! I ta mo nas zna ~i ima... A naj vi {e nas je kod Da ru va ra! Ja sam ro dom iz jed nog se la kod Oku ~a na. Ta mo mi i da nas `i vi ro |e ni brat. Moj otac Stje pan i ma ti Te re za ima li su nas {e sto ro. U Za gre bu imam }er ku iz pr vog bra ka... Eko no mi sta!”

“Odr `a va te li kon tak te sa pr vom `e nom i }er kom?”

“Ra ni je smo bi li u ve zi, vi {e ne. Go spo di ne, da vam iskre no ka `em, ja taj brak ni sam vi {e mo gao da iz dr `im! I oti {o sam od we po sle sve ga go di nu ipo da na bra ka. Da, da, da... A bi la je u po od ma kloj trud no }i.

I `ao mi je, zna te... `ao mi je i da nas...”

“Za ~im u stva ri `a li te? – Za pr vom `e nom?”

“Pa, da aa... Imam }er ku, a ne mam }er ku. Ne ma mo ni ka kvog kon tak ta.

Ni sli ke ni to na. On da ka ko da mi ne bu de `ao.” “[ta je to {to, ka ko ka `e te, ni ste mo gli da iz dr `i te u pr vom bra ku?” upi tah mu {kog fri ze ra Ste va na Po spi {i la.

l Ako je Srbija na prvom mestu, gde su Srbi?

od no se pla sti~ ne fla {e! Pre ne ra zi la je sko ro vest ko ja je sti gla iz Jav nog ko mu nal nog pred u- ze }a “^i sto }a i ze le ni lo”, da je od ukup nog bro ja kon tej ne ra za tu vr stu am ba la `e, ~ak po lo vi na de li mi~ no o{te }e na, i to za to {to ih lo po vi obi ja ju i kra du vre }e s pri k u p qe n im bo c a m a. U ovom pred u ze }u is ta kli su da za ti ~u od va qe ne {ar ke i ka tan ce i da je to sve u~e sta li ja po ja va u gra du.

In |ij ski ber be rin

l Ako }e danas sutra biti ju~e, onda je na{a budu}nost mra~na.

li ko cr ve nih pi no vu gla vu

U P O T R E B A ­ @ I V O T A

Ili­ja­Mar­ko­vi}

AR NIH SI RO VI NA SVA [TA SE MO @E „UTO PI TI”

9

nedeqa6.maj2012.

a da je svo je vre me no Jo sip Broz pri mio u zgra di ne gda {weg SIV-a Val te ra Ul brih ta, li der DDR-a ni je pro pu stio da pro ko men ta ri {e ogrom nu eks pre si o ni sti~ ku kom po zi ci ju ko ja je do mi ni ra la fo a je om zda wa na No vom Be o gra du.

“Za {to ste do zvo li li da jed na ova kva sli ka bu de u zva ni~ noj zgra di”, otvo re no je ne go do vao tvo rac Ber lin skog zi da. “Zna te”, od go vo rio mu je Ti to, “ja u mo joj ku }i u U`i~ koj imam sli ku Stu bi~ ka bit ka Kr ste He ge du {i }a, sli ka ra ko ji te `i da spo ji na rod ni duh i no ve iz ra ze. I ta sli ka mi se neo bi~ no do pa da. Ali to je u mo joj ku }i, gde ja od lu ~u jem. Ov de se ja ni sam pi tao”…

A to ka ko iz gle da „ka da se pi tao” do ~a ra no nam je po stav kom “Zbir ka sli ka dru ga pred sed ni ka” u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, po ma lo sim bo li~ no otvo re nom - 4. ma ja. “@e le li smo da ovom iz lo `bom po ka `e mo ka ko kroz li kov nu umet nost mo `e da se go vo ri o jed noj epo hi i ko li ko de la ko ja su bi la iz bor vla sni ka, u ovom slu ~a ju jed nog pred sed ni ka, go vo re o we mu, we go vim estet skim opre de qe wi ma, ali i o dr `a vi ko ju je vo dio”, ob ja {wa va ko le gi Bran ku Lu ~i }u i me ni uprav ni ca Ga le ri je mr Ti ja na Pal ko vqe vi}.

Sti gli smo, ina ~e, „pre ro ka”, dok su sli ke jo{ uvek po sta vqa ne.

Ali i u toj fa zi, tru de }i se da ne sme ta mo ga le ri sti ma, ot kri va mo iz u zet no za ni mqi vu kom bi na ci ju sta rih maj sto ra i sa vre me ne umet no sti, ukup no 36 sli ka ko je su kra si le raz li ~i te pro sto re u U`i~ koj 15, od ho la i Ti to vog rad nog ka bi ne ta, pa sve do Zlat nog sa lo na i spa va }e so be. Upo zna je mo se i sa auto rom ver ni sa `a dr Ne na dom Ra di }em, pro fe so rom na Ode qe wu za isto ri ju umet no sti Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du, ko ji je svo je vre me no bio i ku stos Li kov ne zbir ke Jo si pa Bro za Ti ta u Mu ze ju isto ri je. Ka `e nam da ce la zbir ka ob u hva ta 1.131 „{ta fe laj nu” sli ku, ali da je sa mo ma wi deo, ko ji je pred sed nik oda brao u skla du sa sop stve nim uku som, bio iz lo `en u we go voj re zi den ci ji.

– Vo leo je le pe sli ke - iako taj iz raz isto ri ~a ri ma umet no sti ni je ba{ drag. Vo leo je do bre, kva li tet ne sli ke, ko je ima ju pri ~u,

K

dnevnik

c m y

10

„DNEVNIK” U OBILASKU „ZBIRKE SLIKA DRUGA PREDSEDNIKA” U GALERIJI MATICE SRPSKE

Ose tqi vo oko Jo si pa Bro za vo rio Ul brih tu, je ste za u zi ma lo cen tral no me sto u we go vom rad nom ka bi ne tu, ali je naj ve }i sin na {ih na ro da i na rod no sti, se de }i za ma siv nim rad nim sto lom, za pra vo uvek gle dao u idi li~ ni Pej za` Fer di nan da Ge or ga Vald mi le ra, jed nog od naj bo qih pred stav ni ka austrij skog bi der ma je ra. Pa i za si gur no naj in tri gant ni ji po klon ko ji je Ti to do bio, onaj pa pe Pa vla VI Rim ska oba la Ti bra, uqe ne po zna tog auto ra iz XVI II ve ka, u osno vi je luk su zna raz gled ni ca na ko joj se ku po la Cr kve sv. Pe tra ku pa u zlat noj ju tar woj sve tlo sti.

– Va ti kan je uvek bio ja ko do bro oba ve {ten: o~i gled no su zna li da Ti to vo li de la sta rih maj sto ra i pej za `e...

Ne nad Ra di} okre }e sli ku “@e ne pri ra du u ku }i” ne po zna tog ho land skog auto ra, a na po le |i ni se vi di ser ti fi kat ber lin skog mu ze ja “Kaj zer Fri drih”, ko jim se po tvr |u je da je u pi ta wu de lo u sti lu am ster dam ske umet ni~ ke po ro di ce Kamp ha u zen. Za ni mqi vo da je pr vo is tak nu ta pa po tom pre cr ta na ozna ka za XVII vek, jer o~i gled no ni ku stos Pe ter fon Bo{t, ~i ji je pot pis na do ku men tu, ni je bio pot pu no si gu ran u vre me na stan Bukov~eva „Mladost - kraqica `ivota” bi}e u Galeriji MS do 8. juna ka. Ovo je, ina ~e, jed na od sli ka ko je je An te To pi} Mi ma ra Ek hu ta, naj bo qeg Rem bran to vog Na dam se da ste za do voq ni mo ku pio za Bro za ubr zo po sle ra ta, pri ja te qa i sa rad ni ka. ’Da va we jim ra dom”… o ~e mu sve do ~i i pi smo iz 1950.

E sad, da li je Broz bio za do vo de se ti ne’. To je glav no de lo maj ko je je ~u ve ni ko lek ci o nar upu sto ro vo. Ta sa ma sli ka vre di qan, o to me pi sa nih tra go va ne ma, tio pred sed ni ku: tri pu ta vi {e ne go {to sam ja ali je ~i we ni ca da su ne ke od tih “Ja sam Vam po slao pro {log pla tio za svih 30 sli ka; dve su u sli ka, ko je je Mi ma ra pa za rio u me se ca 28 sli ka iz Ber li na, na Pra gu u na {oj Am ba sa di. Jed na be lom sve tu, ukra {a va le re zi den dam se da su u re du do {le u Be o je sa vr {e na od Vla he Bu kov ca. ci ju u U`i~ koj. Me |u osta li ma i po me nu to Da va we de se ti ne Ge bran ta van den Ek hu ta (a ne Ge rar da, ka ko ga je Mi ma ra pre kr stio), neo bi~ nog umet ni ka i us put al he mi ~a ra, ko ji je za i sta bio Rem bran tov pri ja teq i u~e nik. Na `a lost, ovo ve o ma vred no de lo, ko je je u spi si ma vo |e no pod ime nom “Hrist i tr go vac”, na kon Ti to ve smr ti na vol {e ban je na ~in za tu re no u jed nom od de poa Mu ze ja “25. maj” i tek je po ~et kom apri la pro {le go di ne pro na |e no – bez ra ma i znat no o{te }e no. No, za hva qu ju }i stru~ wa ci ma Ga le ri je MS, sli ka je re sta u ri sa na i kon zer vi sa na. I za i sta je vre di vi de ti!

Ina ~e, o sa mom po re klu sta rih maj sto ra u Ti to voj zbir ci se ve o ma ma lo zna. Ra di se o sli ka ma fla man skih, ho land skih, fran cu skih… auto ra iz XVII, XVI II i XIX ve ka, kod ko jih je uvek is ti ca na sa mo wi ho va iz u zet na vred nost i ~i we ni ca da su bi li deo auten ti~ nog am bi jen ta ne ka da {we re zi den ci je, dok je sve osta lo pre }ut ki va no,

Starog je vi{e zanimao kvalitet slike od toga ko je wen autor

Foto: B. Lu~i}

mo `da i iz ka kvih de li kat nih, da nas na ma ne po zna tih raz lo ga.

Ipak, u svo jim se }a wi ma je Mi lo van \i las us tvr dio da se zbog tih sli ka ~ak su ko bio s Ti tom, re kav {i mu da bi ih “tre ba lo pre da ti mu ze ji ma”, ali je kao od go vor do bio ku{-kar tu: “Ti ne zna{ {ta je dr `a va”, na vod no mu je od bru sio Broz. „Mi ov de ~u va mo umet nost da bi je po ka zi va li. Uosta lom, ov de }e se o wi ma bo qe bri nu ti”...

Le gi tim na je te o ri ja u ko lek ci o nar stvu, na po mi we dr Ra di}, da po sed nik za pra vo pro jek tu je svoj `i vot i svo ja ose }a wa u sli ke ko je sku pqa i da se sto ga one mo gu ~i ta ti i kao we gov od raz, kao u ogle da lu.

– Mo `e se slo bod no re }i da je Ti to imao pri li~ no is tan ~an ukus. E sad, ~e sto se po sta vqa pi ta we ka ko mo `e ne ko ko je ro |en u si ro tiw skoj ku }i u Ku mrov cu i za vr {io tek bra var ski za nat da bu de upu }e ni ko lek ci o nar. Mi slim da se ov de ra di o osnov nom ne po ve re wu u mo} po je din ca. Uz to se za bo ra vqa i da je Jo sip Broz imao do bre sa vet ni ke, me |u ko ji ma je bio i Pa vle Be qan ski, da je bio pa si o ni ra ni fo to graf, {to }e re }i da je imao iz o {tre no oko, kao i da je bio iz u zet no ra do zna la oso ba. Uosta lom, imao je i ve li ku Tijana Palkovqevi}: „@eleli smo da poka`emo koliko dela koja je Tito izabrao govore o wemu” bi bli o te ku sa pre ko uvla ~e po sma tra ~a... To se po seb 20.000 na slo va, od ko grad. Ime na auto ra po sla }u Vam no vi di na pej za `i ma – ot kri va jih su mno gi iz isto sko ro. Ja sam te sli ke ku pio iz nam dr Ra di}. ri je umet no sti. Dr ono ga nov ca ko ji ste mi Vi li~ I kao ilu stra ci ju na vo di da `ao sam do sta tih no da li, pre ma to me te sli ke su He ge du {i }e vo gran di o zno plat kwi ga u ru ka ma i na Va {e. @e lio bih da Vam skre no, 220 sa 550, o ko jem je Ti to go la zio be le {ke, ~ak nem pa `wu na sli ku Ge rar da van pod vla ~e wa mar ke rom... Ni su kod we ga Darovi pre Rezolucije IB te kwi ge sa mo sku pqa le pra {i nu.

Me |u broj nim po klo ni Po seb no po gla vqe ma ko je je mar {al do bi jao, ver ni sa `a sva ka ko su na la zi se i plat no Uli ca ra do vi ju go slo ven Jo si pa Bro za Ti ta u So fi skih umet ni ka. Ve} ji iz 1947, rad po zna tog bu po mi wa ni Zlat ni sa gar skog sli ka ra Ni ko le lon ukra {a va la je Ta ne va. Sli ka je sti gla kao mo `da po naj bo qa dar Vla de Bu gar ske – dok se sli ka \u re Jak {i }a ta uli ca jo{ ta ko zva la, jer De voj ka sa la u tom, u je ve} go di nu ka sni je, „iz Jo van ki noj je kan ce objek tiv nih raz lo ga”, do la ri ji bio iz u zet ni bi la dru go ime. Iz be gli ce Du brov nik Pe |e Mi vr snog ru mun skog umet ni ka lo sa vqe vi }a, na ~i joj Ni ko la ea Gri go re skua su se po le |i ni pot pi mar {a lu je iste te 1947. sa li svi ~la no vi CK „za pa ko va la” Vla da Ru mu SKJ iz 1967, dok su u ni je, i ne dav no su se ~ak po ho lu re zi den ci je pa ja vi li na pi si u {tam pi da, `wu pri vla ~i le Gr na vod no, Ru mu ni tra `e da ki wa Pa je Jo va no vi se ovo de lo vra ti. Ipak, po }a i Mu sli man ka Be ka za lo se da su to bi le sa mo te Vu ka no vi}. U tr „no vi nar ske pat ke”.

Ulica koje vi{e nema...

Nenad Radi} i neobi~i portret koji je dominirao Brozovom spava}om sobom pe za ri ji su svo je me -

sto pro na {li Fa za ni Mi la Mi lu no vi }a, ko ji }e ~ak kao deo de ko ra ci je „Ga le ba” obi }i i Afri ku, u Ti to vom ka bi ne tu na spra tu je jo{ je dan Pa ja Jo va no vi} Uskok, ali je Broz za pra vo naj vi {e vo leo uqe Vla ha Bu kov ca „Mla dost - kra qi ca `i vo ta”, ko je mu je po klo ni la Gar da JNA.

Nije qubio socrealizam Pi ta li su jednom no vi na ri Ti ta {ta mi sli o mo der ni zmu u sli kar stvu? „Mo der ni zam ima i li je pih de la. I ta kve sli ke mo gu da ukra se so bu”. A ka ko gle da na so ci ja li sti~ ki re a li zam u sli kar stvu? „Ni ka ko. To je kao lo pa tom ma la no”...

– Te meq ne ana li ze i eks per ti ze svih ovih de la ni su ra |e ne, ali je ma la {an sa da je iko Bro zu smeo da po tu ri fal si fi kat, pa ~ak se ni Mi ma ra ne bi usu dio da ta ko {ta po ku {a. U pri log to me go vo ri i ~i we ni ca da u pred sed ni ko voj zbir ci ne ma ve li kih ime na.

Za pra vo, sa svim su na me stu za pa `a wa da Ti ta i ni su za ni ma li auto ri, da ni je mno go ma rio za sli kar ske ve li ~i ne, ve} da je ce nio fin, pre ci zan rad, za nat sko ume }e, ali iz nad sve ga sa dr `aj sli ke, we nu pri ~u.

Iako u Mu ze ju isto ri je ima vi {e od 100 Ti to vih por tre ta, sa mo su dva bi la u re zi den ci ji – \or |a An dre je vi }a Ku na i Mo {e Pi ja de, za ko je je o~i to mar {al bio sen ti men tal no ve zan. Oni su i deo po stav ke u Ga le ri ji MS, uz por tret Jo van ke Broz, rad Ome ra Muj xi }a, ko ji }e sa da pr vi put bi ti iz lo `en. Te su sli ke bi le u sa lo ni ma, dok je spa va }om so bom, na po mi we autor iz lo `be, do mi ni rao por tret ne po zna tog mu {kar ca ne po zna tog auto ra, na stao oko 1840. go di ne: – Te {ko je pro ce ni ti da li se ra di o na u~ ni ku, fi zi ~a ru mo `da, s ob zi rom da na sto lu kraj we ga sto ji ne ka kva kon struk ci ja, ma ke ta ili pa tent - ali je ne spor no u pi ta wu xentlmen. Mo `da je Ti to znao ko je taj ele gant ni go spo din, ili je u we mu vi deo se be? Tek, u po stav ci re zi den ci je, po otva ra wu Me mo ri jal nog cen tra, ku sto si su taj por tret, re kao bih in stink tiv no, po sta vi li u ho lu - pri pa da ju }em me stu za go spo da ra ku }e... n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa6.maj2012.

11

TRO DI MEN ZI O NAL NI NO VI SAD NA GU GLO VOJ MA PI

Ta ko bli zu, a ta ko da le ko a da ka kav svet ski put nik na me ri ba{ u No vi Sad, vo li, da ka ko, da zna {ta ga ~e ka, pa se kao i sva ki sa vre me ni no mad naj pre „ras pi ta kod Gu gla“: u ka kvu va ro{ ide, {ta u woj ima da vi di, ima li vaj de od tog pu te {e stvi ja? Ba{ kao {to ~i ni ka da kre ne put Ber li na, Pra ga, Los An |e le sa, Be ~a... Da kle, za vi ri ma lo u vir tu el ni svet i na jed nom od naj po pu lar ni jih ser vi sa na in ter ne tu - Go o gle Earth-u, po gle da ka ko No vi Sad iz gle da, ko je su mu zna me ni to sti, ka kav je i gde je ho tel ko ji je re zer vi sao... I ve} u pr voj {et wi voj vo |an skom pre sto ni com upo zna bez ma lo sve we ne dra go ce no sti: Grad sku ku }u, Ka te dra lu, Sa bor nu cr kvu i Vla di ~an ski dvor, Pe tro va ra din sku tvr |a vu, mo sto ve i Du nav... Ve} je ~uo, ima tu i do brih re sto ra na, no} nog `i vo ta, tam bu ra {a, do brog vi na. Br zo }e i Eg zit. Osta je mu da spa ku je ko fer i do |e da u`i vo ose ti du {u ovog gra da.

Tu ri sti da nas ta ko ra de. Ne sa mo oni, ve} i in ve sti to ri, od no sno agen ci je ko je za rad wih is pi tu ju te ren, ana li zi ra ju sve aspek te even tu al nog ula ga wa i za po ~i wa wa no vog bi zni sa. Na

K

sre }u, No vi Sad mo gu da vi de „u ne ko li ko kli ko va“ i to za hva qu ju }i ne ko li ci ni we go vih su gra |a na, ko ji ma je istin ski sta lo da ovu va ro{ pred sta ve sve tu ka ko joj do li ku je. Fe renc Ko va~, te mla di stu den ti Ni ko la Bi li} i Ni ko la Ro ga no vi}, Bran ko Ci ga no vi} i jo{ par wih, na pra vi li su, na i me, na ser vi su Go o gle Earth tro di men zi o na li pri kaz mno gih grad skih gra |e vi na. „Iz gra di li“ su sve naj va `ni je zgra de, bu le va re, grad ske uli ce, kvar to ve, mo sto ve, spo me ni ke.

Tu su Srp sko na rod no po zo ri {te, @e le zni~ ka sta ni ca, Ada mo vi }e va pa la ta, Re for ma tor ska hri {}an ska cr kva, ho tel Cen tar, let wi ko vac u Du nav skom par ku, Mu zej Voj vo di ne, Us pen ska cr kva, So kol ski dom...

Oko 900 mo de la u No vom Sa du na pra vqe no je u tri di men zi je i po sta vqe no on lajn. To zna ~i da mi li jar du qu di u sve tu mo `e da po se ti u tri di men zi je (3D-u) No vi Sad jer, pro ce wu je se, to li ko ih ko ri sti Go o gle Earth.

Vir tu el na grad wa ni je ni ma lo lak po sao. Pr vi no vo sad ski obje kat lan si ran je u tre }u di men zi ju kra jem 2008. go di ne, ali se in te ne ziv no voj vo |an ska pre sto ni ca „gra di“ tek dve go di ne.

Za ovu ra bo tu po treb ne su i no ge, i ve {te ru ke, i gla va. Jer, naj pre no vo sad ski pre ga o ci obi la ze bu le va re, uli ce, tr go ve, zgra de, fo to gra fi {u objek te vr lo pre ci zno, sva ki pe daq. Va qa da na Gu glo vu ma pu ve ro do stoj no pre ne su de ta qe, da u ze ru po go de ni jan su, di men zi je, po lo `aj. Ka da iz gra de mo del u 3D di men zi ji, tru de }i se da bu de u vi so kom kva li te tu, po sta ve ga na sajt „3D Wa re ho u se“, na ve du o kom se objek tu ra di i da ju o we mu osnov ne in for ma ci je.

Po tom ~e ka ju da Gu glo vi ad mi ni stra to ri pre gle da ju mo del i od lu ~e da li }e ga pri hva ti ti ili ne. Uko li ko se pro ma {i pro por ci ja, lo ka ci ja ili, pak, osta ne deo objek ta ne za vr {en, Gugl {a qe od bi je ni cu. Na odo bre we se ~e ka ne de qu do dve, a do ga |a se i da usvo je ne ku zgra du, pa je po sle uklo ne. Da bi je dan 3D mo del bio ura |en, po treb no je po zna va we Go o gle Sketchup 3D soft ve ra, „fo to {o pa“, kao i di gi tal ni fo to a pa rat za sli ka we fa sa da i de ta qa.

– Po ~eo sam ovo da ra dim igrom slu ~a ja. Na i me, sto lar sam i mo de lu jem na me {taj, pa sam, opre ma ju }i i na me {ta ju }i svo ju ku }u, ne ho ti ce po slao taj

mo del na po gre {nu Gu glo vu adre su. Za pra vo, moj pr vi rad bi la je mo ja ku }a u Ru men ki. Ta da su mi se otvo ri la vra ta sve ta u za me ne no voj di men zi ji, {to sam do `i veo kao iza zov. Na rav no, u po ~et ku je bi lo po te {ko }a

i ne do u mi ca jer sam po ~eo da ra si rao me |u pr vih pet gra do va, dim no vim ala tom a ni je imao ko ali sva ka ko je i sa mo u~e {}e na da me usme ri, uka `e na gre {ke. ta kvom tak mi ~e wu pod vig.

Is tra `i vao sam, u~io, gre {io Uspeh Fe ren ca Ko va ~a i we pa pra vio mo de le po no vo, ali i go vih ko le ga jo{ je ve }i ako se to je sve dra go ce no i ne za me wi zna da su sve ra di li sa mi. Po me vo is ku stvo – pri ~a nam Fe renc ni mo sa mo da Be o gra |a ni svo ju Ko va~. va ro{ pred sta vqa ju uz zdu {nu Na kon vi {e od dve go di ne po mo} Gra da. Pro je kat “3D No tra ga wa, is tra `i va wa i mo de vi Be o grad” u okvi ru ko ga je iz li ra wa, na{ sa go vor nik ima gra |en di gi tal ni mo del naj va bez ma lo 700 mo de la za ko je su `ni jih obje ka ta No vog Be o gra Gu glo vi ad mi ni stra to ri da li da, fi na sij ski je po dr `a la ta ze le no sve tlo. op {ti na, sve sna da Ni su, do du {e, je bu du} nost u teh svi u No vom Sa no lo gi ja ma i da je Uspeh Ferenca du, jer Fe renc In ter net u ve li koj Kova~a i wegovih ko ri sti sva ku me ri tran sfor mi kolega jo{ je ve}i pri li ku da, ka sao na ~in na ko ji da ne gde ot pu ako se zna da su sve qu di u sve tu ko mu tu je, na pra vi i ni ci ra ju, pu tu ju, radili sami ta mo po ko ji mo {i re bi znis. I tu del. Ali, ka `e, ri sti~ ka za jed ni ca bit no je da No vi Sad ra ste i pre sto ni ce po ma `e da se na pra “gra di” se. A bi lo bi, do da je, od vi vir tu el ni Be o grad. ve li ke ko ri sti za va ro{ da se, Sta ti sti ka, pak, ka `e da je re ci mo, or ga ni zu je skup po sve No vi Sad po sle Be o gra da naj }en ovoj te mi, da se po zo vu i qu pri jem ~i vi ji grad za tu ri ste, te di iz Gu gla, te da se na taj na ~in bi u voj vo |an skoj pre sto ni ci No vi Sad pro mo vi {e. mo glo vi {e da se pri da zna ~a ju Mno gi svet ski gra do vi „iz gra pred sta vqa we gra da na ovaj na |e ni“ su na Go o gle Earth-u. Mo gu ~in. Tu ri sti~ ki po ten ci ja li se, se na in ter ne tu po se ti ti i na tvr de stru~ wa ci, mi ni mal no tom me stu, kao i u 3D Wa re ho us. ko ri ste, ~i me se No vi Sad li Pre dva me se ca or ga ni zo va no je i {a va i do pet mi li o na evra go svet sko tak mi ~e we a u zva ni~ nu di {weg pri ho da. Rast do la za ka tr ku za naj ve ro do stoj ni je iz gra - u na{ grad mno go bi zna ~io i |en grad u 3D di men zi ji na „Go o - zbog de vi za i po pra vqa wa pri gle mo del your town com pe ti tion” vred ne sli ke gra da, ali i zbog u{ao je i No vi Sad, po red 80-tak ne ma te ri jal nih ko ri sti ko je se gra do va. Rej ting i na ~in na ko ji ne mo gu iz me ri ti nov cem. Tre je na{ grad pred sta vqen omo gu - ba lo bi ma lo o to me raz mi sli ti }i li su mu da se bo ri sa svet skim i u tre }oj di men zi ji. di vo vi ma. Na `a lost, ni je se pla n Sla|ana Glu{~evi}

e sti val na u ke, ko ji }e FE STI VAL NA U KE, A U NO VOM SA DU – IN TER AK TIV NI EKS PE RI MEN TI ZA SVE UZ RA STE bi ti odr `an 12. i 13. ma ja na vi {e me sta u kam pu su No vo sad skog uni ver zi te ta, o~e ku je se da ove go di ne pri vu ~e re kor dan broj po se ti la ca, ali i na u~ ni ka i is tra `i va ~a. Pla ni ra no je vi {e od 70 in ter ak tiv nih ra di o ni ca, pre da va wa i eks pe ri me na ta, a kao eks klu ziv ni ovo go di {wi pre da va~ na ja vqen je dr Majkl Stor, ko ji je za du `en za pro mo ci ju na u ke u Evrop skoj or ga ni - no sno iza zo vi ko je je Evrop ska da raz go va ra ju sa ti mo vi ma i lin gvi sti kim eks pe ri men ti za ci ji za nu kle ar na is tra `i va - uni ja de fi ni sa la kao naj va `ni ko ji na wi ma ra de. ma. Mo }i }e da vi de i ra di o ni wa - ~u ve nom Cer nu! je za qud ski rod u na red nom pe – Te `wa je da se na u ka cu „Go vo ri da te ma {i ne raz u- – Po se ti o ci }e ima ti pri li - ri o du. po pu la ri zu je me |u na {im me ju„. ku da slu {a ju pre da va wa is tak Oda bra nim po je din ci ma Fe su gra |a ni ma i da se pri ka – U sve tu je sve vi {e ma {i na nu tih na u~ ni ka iz Sr bi je i sve sti val je omo gu }io eks klu ziv nu `e ne kao skup ot kri ve i ro bo ta sa ko ji ma se ko mu ni ta, me |u ko ji ma i dr Maj kla pri li ku da za vi re iza ku li sa nog, ve} kao stal no is tra ci ra go vo rom, kao, na pri mer, Sto ra, ko ji }e go vo ri ti `i va we, na ~in raz mi {qa pa met ni te le fo ni. Ta kve teh o is tra `i va wi ma na wa i po ku {aj da se raz u me no lo gi je su uglav nom za sno va ko ji ma se ra di u Cer nu, Kao ekskluzivni ovogodi{wi svet ko ji nas okru `u je. ne na en gle skom je zi ku ali su kao i ka ko }e, ovi mo Tru di mo se da u {to ve }em ih na {i na u~ ni ci pri me ni li i predava~ najavqen je `da naj va `ni ji eks pe bro ju po se ti la ca pro bu di na srp ski. No vo sa |a ni }e mo }i dr Majkl Stor iz Cerna ri men ti u isto ri ji ~o mo is tra `i va~ ki duh i da te sti ra ju ko li ko na {e ma ve ~an stva, uti ca ti na uve de mo ih u fa sci nat ni {i ne raz u me ju na{ go vor i pre svet – ka `e nam di rek tor fe na u ke i da pro ve du dan sa is tra svet na u~ nih ot kri }a – na tva ra ju ga u tekst. Ta ko |e, mo sti va la prof. dr Ve sna Cr no je `i va ~i ma u fa kul tet skim la vo di Ben gin. }i }e da vi de ka kvu sve pri me nu vi} Ben gin. – Ovo go di {wa in bo ra to ri ja ma. „Dan sa na u~ ni Ove go di ne }e u mno go ima ova teh no lo gi ja i ka ko mo spi ra ci ja i te ma fe sti va la su ci ma” osmi {qen je kao kon kurs broj nim ra di o ni ca ma po `e po mo }i oso ba ma s in va li di „Ve li ki iza zo vi 2020: hra na, ko ji bi od re |e nom bro ju od ra se ti o ci mo }i da u~e stvu ju te tom. ener gi ja, zdra vqe, kli mat ske slih No vo sa |a na omo gu }io da u he mij skim, eko lo {kim, No vi na ove go di ne je {to }e pro me ne, glo ba li za ci ja, mul ti ne ko li ko sa ti u la bo ra to ri ja bo ta ni~ kim, ali i u mu zi se po red na u~ ni ka i is tra `i va kul tu ra li zam, ino va ci je”, od ma u`i vo pra te eks pe ri men te i ko lo {kim, ar he o lo {kim ~a pred sta vi ti i u~e ni ci

F

Go vo ri da te i ma {i ne raz u me ju

osnov nih i sred wih {ko la sa svo jim eks pe ri men ti ma i na u~ nim ra di o ni ca ma, ko je su pri pre mi li za jed no sa na stav ni ci ma. Go sti Fe sti va la bi }e u~e ni ci Sred we me di cin ske {ko le „Dra gi wa Nik {i}” iz Srem ske Mi tro vi ce, Gim na zi ja Sve to zar Mar ko vi}” iz No vog Sa da, osnov ne {ko le „9. maj” i „Dr Jo van Cvi ji}” iz Zre wa ni na i Gim na zi ja iz Le skov ca. Oni su pri pre mi li ukup no 20 raz li ~i tih ra di o ni ca iz obla sti fi zi ke, he mi je, mu zi ke, bi o lo gi je i mi kro bi o lo gi je.

Ulaz je bes pla tan, a po kro vi te qi Fe sti va la su Vla da AP Voj vo di ne i Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj. n Gojko ^etnik

nedeqa6.maj2012.

VESTI

A SAD NE [TO SA SVIM DRU GA ^I JE: FRANCUSKI RAT IZME\U DVE @ENE

Pra vi la qu ba vi i po li ti ke be su uvek u prvim redovima, uz svo- ju ukinuo. Najpre je odlu~io da se razvede od je mu`eve koje savetuju, podr`avaju, druge supruge iako je ve} bio predsednik, a izla`u se za wih. Ovogodi{wa razvod je potvrdio na samitu NATO-a u predsedni~ka kampawa u Francuskoj prvi Strazburu 2008. Kada je godinu dana nakon put se vodi izme|u `ena kandidata. To nije rastanka sa Sesilijom upoznao Karlu Bruni, neva`no jer u Francuskoj predsednik ima normalno se upustio u vezu i nije poku{ao da poziciju ja~u od ameri~kog predsedje sakrije. Karla Bruni redenika i tek neznatno slabiju od krafinisala je pojam francuske qice Elizabete Druge u Velikoj prve dame. Naviknuta na javBritaniji. Su~eqavawe dve prednost, iskusna u li~nom pisedni~ke supruge ima politi~ku, aru, postavila je novi moali jo{ ve}u simboli~ku drudel pona{awa. {tvenu te`inu. S jedne strane je Trudila se da bude {to Karla Bruni, supruga predsedvidqivija, ohrabrivala nika Nikolasa Sarkozija, je supruga, podr`avala, jedna od najslavnijih i savetovala, podsticakadgod najlep{ih `ena la, te{ila, sve pred sveta, zbog koje su se na kamerama. Simbokrv posva|ali Mik li~ki, s jednim alXeger i Erik Klepbumom i turnejom ton, a s druge Valeri i ne{to humaniTrevelije, novinartarnog anga`mana, ka pristojne, ali ne uvela je pravilo blistave karijere, da prva dama mora neven~ana supruga da nastavi karijelevi~arskog ru i po{to joj mu` protivkandita postane predsedFransoa Olannik. Ravnopravna da. je u braku i SarkoNe mogu biti zi to nikad ne prorazli~itije, ali pu{ta da naglasi, zajedno prekidaju ~esto u svom irijednu od najtvrdokornijih tantnom, pompefrancuskih tradicija, onu znom stilu, kao prema kojoj svaki mu{karac kad na politi~koji se dokopa vlasti od drukim mitinzima govo{tva i dr`ave dobiva podr{ku ri: “Dopustite mi da Karla Bruni za varawe, prequbu, ~ak i paraKarli izrazim kolilelne porodice, dok se `ena gura u ti{inu, ko je Francuska po~a{}ena wome, Italijanbez prava razvod koji bi ugrozio mu`evu ka- kom koja je postala Francuskiwa.” rijeru. Tako je svojevremeno Danijela MiteI dok je Karla Bruni u Nici sa sjajem u ran, supruga predsednika Fransoa Mitera- o~ima aplaudirala Sarkoziju, Valeri Trena, sve do wegove smrti `ivela sa spoznajom velije je u Lilu, stalno u fokusu kamera, da ju je godinama varao i s drugom `enom tap{ala Olandu. Valeri svoju ulogu nosi suimao }erku, i da su tajne slu`be stalno radi- vereno kao i Karla. I u kampawu je u{la le na tome da zata{kaju tu aferu i spre~e spremna. Znala je da se suo~ava s megazveDanijelu da napravi skandal. Supruga pred- zdom, Karlom Bruni s modnih pista, pozorsednika @aka [iraka, uvek diskretna, uvek nica, televizije, iz hita Vudija Alena “Podaleko od medija kada su besneli wegovi qu- no} u Parizu”, sa opsesijom tabloida i majbavni i korupciona{ki skandali, samu sebe storicom za novinare, uvek spremnom da sa je pre deset godina proglasila dobrovoqnom sme{kom prospe neki superlativ o svom mu“zatvorenicom tradicije”. `u i dobije naslovnu stranu, ako ni{ta druPredsednik Nikola Sarkozi osta}e upam- go zbog nepobitne stru~nosti kojom odlu~uje }en kao predsednik koji je tu groznu tradici- kog }e dizajnera nositi u kojoj prilici. Ne-

O

Uhap {e ni: Ni je tre ba lo pu ca ti na de cu Jedan od privedenih u policijskoj akciji Monstrum zbog ubistva petorice mladih Makedonaca kod Smiqkovskog jezera izjavio je da na wihovoj meti „nije trebalo da budu deca”, ve} da je trebalo „udariti po uniformama”, misle}i na policiju, rekli su sudski izvori. Prema tim izvorima, na koje se poziva novinska agencija Makfaks, ovaj privedeni je to izjavio u sudskoj zgradi pred nekoliko prisutnih, ali nije poznato da li je to isto ponovio i pred istra`nim sudijama. Makfaks navodi jo{ da je problem s kojim su se suo~ile istra`ne sudije bio taj {to se nije mogao na}i advokat koji bi branio osumwi~ene za ubistvo ~etvorice mladi}a i jednog 45-godi{weg mu{karca 12. aprila na jezeru nadomak Skopqe. Niko od pozvanih po slu`benoj du`nosti, tvrdi agencija, nije hteo da prihvati da brani osumwi~ene, pa ~ak ni poznata advokatska imena.

Makfaks jo{ nezvani~no saznaje da privedeni koji su re{ili da daju iskaz pred istra`nim sudijom tvrdili da su bili deo grupe koja se bavila nelegalnim aktivnostima, zbog novca.

Pravdali su se, navodi Makfaks, da su bili veoma siroma{ni i da su prihvatili da ~uvaju oru`je u svojim ku}ama. Portparol policije Ivo Kotevski rekao je da za petoricu koji su optu`eni za terorizam, od kojih su dvojica u bekstvu, policija ima ~vrste dokaze da su direktno u~estvovali u zlo~inu.

dnevnik

c m y

12

kad qubimica i qubavnica liberalne scene, danas u svim intervjuima podr{ava desni~arske pozicije, a Sarkozijevu nepopularnost odbacuje kao obi~an „fenomen ograni~en na parisku elitu”, aludiraju}i, naravno, na levi~arske intelektualce.

Da bi izbegla upadawe na Karlin teren, Valeri je prona{la ni{e u kojima je ja~a. I wen instrument su mediji, ali adut su joj re~i i novinarski ose}aj za trenutak. Drugim re~ima Tviter. Karla Bruni nervira Francuze jer je do`ivqavaju kao pritvornu elitistkiwu, a posebno ih nervira kada je u pitawu autenti~nost. Kao kada je jedini put u `ivotu tvitnula, i to ovako: “Evo koristim trenutno mu`ev nalog da vas sve pozdravim, dragi pratioci.

Hvala za va{u podr{ku!

Karla”. S druge strane, qudi jako vole i masovno prate tvitove Valeri Trevelije jer su iskreni, spontani i uvrnuti, poput onog iz Olandove kampawe u Vinseneu: “Izuzetan dan. Emocije. Qiqani. Vafle, glicinije. Sudbina.

Put. Godine. Se}awa.

Jedinstvo. Prole}e.”

I Karla i Valeri pori~u bilo kakav politi~ki uticaj Valeri Trevelije jer ne `ele da ponove gre{ku Sesili Sarkozi, koja je toliko `elela da u~esvuje u politici da se izborila za kancelariju u ministarstvu unutra{wih poslova i misiju u Libiji, pa je oti{la da pregovara s Gadafijem da oslobodi bugarske medicinske sestre koje je pukovnik zarobio i osudio na smrt pod optu`bama da su u Libiji {irile HIV. To se zavr{ilo debaklom i skandalom od kog se Sarkozi politi~ki oporavqao godinama. Ipak, Valeri je svoju kancelariju smestila u izborni {tab Fransoa Olanda, naterala ga da smr{a i promenila mu imix. Saradnici u kampawi ka`u da je wen uticaj mnogo ve}i nego {to je spremna da prizna.

Karlin politi~ki uticaj ostao je, navodno,

ograni~en na kadrovawe, ali ne direktno, ve} zato {to je Sarkozi zaobilazio saradnike koji se Karli nisu privatno svi|ali. Najslavniji slu~aj je ministarka pravosu|a Ra{ida Dati, bliska Sarkozijeva saradnica i velika politi~ka saveznica. Tra~ovalo se da su ona i Sarkozi imali ne{to privatno, i Karlina qubomora ali i sumwe da je dete koje je Dati tada nosila Sarkozijevo, naterali su ga da izbaci Ra{idu iz vlade iako je politi~ki bilo va`no da je ima kao politi~ku igra~icu i `enu arapskog porekla.

Karlu Bruni i Nikolasa Sarkozija novine su morale gotovo neprekidno da disciplinuju zbog rastro{nosti, bilo da je re~ o imitaciji „Er fors jedan” aviona, koji je Sarkozi naru~io za wih dvoje, bilo zbog hiqadu evra dnevno koje tro{e samo na cve}e za Predsedni~ku palatu.

Zbog toga Valeri Trevelije i Fransoa Oland ne propu{taju nijednu priliku da novinare podsete kako su oni „skromni, obi~ni, normalni qudi”.

Valeri se predstavqa kao prezaposlena majka troje dece, koja pati od “sindroma praznog fri`idera”, slikom s kojom }e se momentalno poistovetiti milioni Francuskiwa, ali tvrdwa da }e ona i Oland biti prvi neven~ani par koji }e se, ako bira~i potvrde rezultate anketa, useliti u Jelisejsku palatu, nije bila dobra – jer tradiciju je ve} promenio Sarkozi. Ono {to je u ovom kontekstu najzanimqivije jeste ~iwenica da se Francuzima s obe strane poredstavqa slo`ena, razgra|ena porodica, s ukr{tenim biv{im i sada{wim odnosima mu`eva i `ena, nastala iz vi{e brakova. Prili~no veliki napredak od tajne qubavnice i }erke Fransoa Miterana. n E. P. H.

dnevnik

nedeqa6.maj2012.

vrop ski par la ment je ob ja vio otvo re ni rat kri mi na lu: na zah tev gru pe evrop skih po sla ni ka naj pre je usvo je na De kla ra ci ja o bor bi pro tiv ko rup ci je ko ju je pred lo `i la biv {a mi ni star ka pra vo su |a Ru mu ni je Mo ni ka Ma ko vej, i u ko joj se ka `e da 78 od sto `i te qa EU sma tra ko rup ci ju krup nim pro ble mom da na {wi ce. Kra jem mar ta ove go di ne evrop ski par la men tar ci su go spo |u Ma ko vej i ^im je pri mqe na, sme we na je s jo{ tri par la men tar ca sa Si ci funk ci je mi ni stra pra vo su |a, li je ovla sti li „da za po~ nu bor bu ali je bor bu pro tiv ko rup ci je na pro tiv evrop ske ma fi je“, ka ko u sta vi la kao evrop ski par la men ze mqa ma ~la ni ca ma EU ta ko i ta rac. Zbog we ne sit ne gra |e i ze mqa ma ko je na me ra va ju da po bor be nog du ha ko le ge su je na zva sta nu deo evrop skih in te gra ci ja. le „krh kim sa mu ra jem“. Evrop ski U no vo for mi ra ni Od bor par la ment joj je do de lio i pri evrop skog par la men ta za bor bu zna we „@e na Evro pe“. pro tiv ma fi je, po red Ma ko vej, Mo ni ka Ma ko vej je po sled wih ime no va ni su jo{ i Ri ta Bor se go di na an ga `o va na i na pro sto ru li no, se stra ubi je nog ati ma fi ja - biv {e Ju go sla vi je. Po sle di plo {kog su di je Pa o la Bor se li ni ja, me na Prav nom fa kul te tu u Bu So wa Al fa no, k}er ka ubi je nog ku re {tu, spe ci ja li zo va la je si ci li jan skog po li caj ca u is tra - evrop sko pra vo, me |u na rod no zi pro tiv ma fi je, i Ro sa rio Kro - jav no pra vo i upo red no ustav no ~e to, gra do na ~el nik si ci li jan - pra vo na Uni ver zi te tu Abo u skog gra da Xe la, ko ji zbog bor be Fin skoj, za tim u Bir min ge nu, pro tiv ma fi je go di na ma `i vi Salc bur gu i Wu jor ku. Je dan je od pod po li cij skom za {ti tom. Nad - eks pe ra ta Evrop ske ko mi si je za le `no sti Od bo ra su vr lo {i ro - prav nu re for mu ze ma qa ko je te ke, ta ko da po me nu ta ~e tvor ka `e evrop skoj in te gra ci ji. Od mo `e da po zo ve u Bri sel pred - 2007. do 2009. bi la je sa vet nik stav ni ke ve li kih pred u ze }a, su - pre mi je ra Ma ke do ni je. Bi la je di je, tu `i o ce ili o{te }e ne iz kon sul tant Evrop ske ko mi si je sva ke ze mqe i da za prav nu re for tra `i ob ja {we mu BiH i evrop wa o po je di nim Evropski parlament ske mi si je OEBSslu ~a je vi ma ko a na Ko so vu. O we formirao rup ci je. Isto ta nim vi |e wi ma re Odbor za borbu ko na te re nu is for me pra vo su |a protiv mafije tra `u ju slu ~a je ve mo ra la je da vo di ko rup ci je. Ri ta ra ~u na i Hr vat Bor se li no je po ska, a Cr na Go ra je bor nik za ple wi va wa sva ke ne le - sve ~e {}e kon sul tu je oko su zbi gal no ste ~e ne imo vi ne, dok Kro - ja wa ko rup ci je. Uz Le ha Va len su ~e to tvr di da „or ga ni zo va ni kri - i Vac la va Ha ve la, sma tra ju je he mi nal no si be le krag ne“. ro jem tran zi ci je. Zbog svo jih Mo ni ka Ma ko vej je za vi {e od sta vo va ~e sto je na pa da na u jav no de ce ni ju i po, ko li ko vo di ne u - sti, a jed nom je na wu po ku {an i mor nu bor bu pro tiv ko rup ci je u aten tat. post ko mu ni sti~ koj Ru mu ni ji, us Ka da je re~ o re for mi pra vo pe la da raz bi je na sle |e ne ko rum - su |a u biv {im ko mu ni sti~ kim pi ra ne struk tu re. Ru mu ni ja je pr - ze mqa ma, Ma ko vej za stu pa stav da va ze mqa ko ja je su di la biv {em po sle is ku stva Ru mu ni je i Bu gar pre mi je ru Adri ja nu Na sta seu. ske, sva ka ze mqa ko ja `e li da po Do brim de lom, za hva qu ju }i we - sta ne ~la ni ca EU, mo ra pret hod nim ra di kal nim re for ma ma pra - no do o~i sti svo je su do ve od ko ru vo su |a, ze mqa je pri mqe na u EU. pi ra nih qu di: „Do bro bit ze mqe

E

SU ZBI JA WE KRI MI NA LA NA RU MUN SKI NA ^IN

Krh ka sa mu rajka protiv evrop ske ma fi je

Monika Maovej: „Strani investitori na du`e staze vi{e vole po{tenu nego nepo{tenu zemqu”

ni je u to me da se {ti te kri mi nal ci“. Ona kri ti~ ki go vo ri i o re for ma ma ko je je spro ve la dok je bi la mi ni star ka. Is ti ~e da ni je do voq no osi gu ra ti sa mo stal nost su do va i da ti ve li ke pla te su di ja ma. Biv {e ko mu ni sti~ ke ze mqe mo ra le bi jed nom za u vek da o~i ste sud stvo od ne po {te wa, sve dok re fo me ne po sta nu ne po vrat ne. To prak ti~ no zna ~i da ko ja god par ti ja do |e na vlast, su do vi ra de po za ko ni ma, a ne u skla du s vla da ju }om po li ti kom.

– Da li smo su di ja ma ogrom ne pla te i oni su od mah po ve ro va li da su ge ni jal ni, ne po gre {i vi i ne do dir qi vi.Tre ba lo je pr vo da o~i sti mo sud stvo, pa tek on da pre o sta li ma da da mo ogrom ne pla te. Da da nas po no vo ra dim, ta -

Spor zbog re do sle da ro blem ko ji de ce ni ja ma op te re }u je me |u pra vo slav ne od no se, ko ji se ne re {a va ve}, na pro tiv, dra sti~ no za o {tra va, je ste re do sled, ali i sam broj cr ka va. Ovaj po re dak na zi va se dip ti hom. Od me sta u we mu za vi si red po mi wa wa cr ka va i wi ho vih po gla va ra, gde }e ko da se di na su sre ti ma i ka da da uzme re~. Svim cr kva ma je do ovo ga sta lo, po {to je i sim bol pre sti `a, ma da to ne bi tre ba bi ti. Jer dip tih je ujed no je dan od naj ja sni jih iz ra za za jed ni {tva me |u cr kva ma, de qe wa jed ne tra di ci je.

Mo skov ska pa tri jar {i ja ni je za do voq na pe tim me stom ko je ima, ne po ve li ~i ni i uti ca ju, ve} po to me ka da je na sta la. To ne za do voq stvo dip ti hom iz ra `a va ju svi ru ski pa tri jar si po sled wih de ce ni ja, A sa da {wi Ki ril se od lu ~io da une se „no vu

P

ci je ni su za ka za ne. Sa da Mo skva sa op {ta va da se ne }e pri d r ` a v a t i ni jed nog dip ti ha, ni svog ni ca ri grad skog. A po we mu, Ki ril je, kao no vi pa tri jarh, mo rao da dru ge cr kve po se }u je po re du.

I dok je pr ve tri cr kve po se tio po {tu ju }i to pra vi lo, osta tak }e obi }i ig no ri {u }i red.

Dru gim re ~i ma, ume sto da sa da ode u Je ru sa lim (~e tvr to me sto), za tim Be o grad i Bu ku re{t, on je ve} bio u So fi ji, a sle di od la zak na Ki par (~ak 12 me sto), Poq sku, pa tek on da Je ru sa lim.

Be o grad se ni ne po mi we. Dru gi ~o vek ru ske cr kve, mi tro po lit Ila rion Al fe jev, ko ji je i sam od go vo ran za ovu ne re gu lar nost, ka `e da se dip tih ne uki da, ve} ob ja {wa va da se ide „gde je ne ki

Ne kad se „znao red” Pr vih hi qa du go di na „znao se red” - Rim, Ca ri grad, Alek san dri ja, An tio hi ja, Je ru sa lim. Po tom, ka da se hri {}an stvo po de li lo, na Is to ku pr vo me sto pri pa da Ca ri gra du, ko ji u pra vo sla vqu ima po se ban sta tus „pr vog tro na” s pra vom sa zi va wa op {teg sa bo ra, ko or di ni sa wa, ali i ar bi tri ra wa u slu ~a ju ra znih su ko ba. Ve li ko du {nost Ca ri gra da da po je di nim na ro di ma i pro sto ri ma da auto ke fa li ju, po gre {no je shva }e na, i od ve la je u et no fi li ju, ~i me se o{te }u je va se qen ski ka rak ter i su {ti na cr kve. di na mi ku”, ko ja za po sle di cu ima ugro `a va we pra vo slav nog je din stva i od la ga we sve pra vo slav nog sa bo ra, ako ne i one mo gu }a va we da se on ika da odr `i.

Na po sled wim pra vo slav nim kon sul ta ci ja ma ve za nim za Sa bor, odr `a nim pre 15 me se ci kod @e ne ve, a na ~i jem dnev nom re du je bio i dip tih, do go vo re no je da „do go vo ra ne ma”. Ru si su ga spre ~i li. Pri to me no ve kon sul ta -

ju bi lej”, ili shod no „sta ro sti po zi va”, {to ni su ni ka kve ka non ske ka te go ri je.

Srp ska pa tri jar {i ja na ovo ne re a gu je, bar ne jav no, iako je ja sno da joj je ovim po slat ja san iz raz ne za do voq stva, ujed no i ig no ri sa we we ne re spek ta bi le {e ste po zi ci je me |u cr kva ma.

Mo `e se na slu }i va ti s ve li kom si gur no {}u {ta je do ovo ga do ve lo, no to je te ma za dru gu pri -

– Tre ba na pra vi ti si stem po zi va sa iz bor nih li sta. Ako u SAD na rod mo `e od lu ~i va ti o `i vo tu i smr ti, mo `e i kod nas o di sci plin skim me ra ma... Po treb na su ja sna uput stva o to me {ta se tra `i od su di ja i tu `i la ca, i oni mo ra ju bi ti sve sni da se od wih o~e ku je da po {tu ju naj vi {e stan dar de. Pra vo su |e je kqu~ ni pro blem na {ih ze ma qa – kon sta to va la je Ma ko vej u ne dav nom in ter vjuu za „Doj ~e Ve le“.

Na pi ta we ka ko na }i do bre tu `i o ce i su di je, Ma ko vej je od go vo ri la da je do voq nan i je dan ako je do bar. U bor bi pro tiv ko rup ci je za stu pa mi {qe we da tre ba i}i sa mo na krup ne slu ~a je ve, i da se ne ra si pa sna ga na sit ne.

Ka da se ak ci ja po kre ne, ta ko |e, tre ba ra ~u na ti da }e tra ja ti du -

go, 5 do 6 go di na. U bor bi pro tiv ko rup ci je sna ge ko je vo de ak ci ju, tvr di Ma ko vej, mo gu ima ti i po dr {ku am ba sa do ra ve li kih ze ma qa ~la ni ca EU i {tam pe, uko li ko ni je ko rum pi ra na: – Stra ni in ve sti to ri na du `e sta ze vi {e vo le po {te nu ne go ne po {te nu ze mqu... Ima tre nu ta ka u `i vo tu ka da se ne {to mo ra. Ima ge ne ra ci ja ko ji ma je za da tak da pre u zmu od go vor nost.

Ob ja {wa va ju }i ka ko je u Ru mu ni ji iza bra la sa bor ce pro tiv ko rup ci je, Ma ko vej je pri zna la da je pri li kom raz go vo ra s kan di da ti ma za glav nog tu `i o ca po zva la u ko mi si ju i psi ho lo ga.

– Ako je psi ho log po tvr dio mo ju pro ce nu da je kan di dat jak ka rak ter, ne za vi stan, tvr do glav - ta kvi su mi po sta li sa rad ni ci.

Ovih da na biv {a mi ni star ka kri ti ku je tek ime no va nog pre mi je ra Vik to ra Pon tu zbog ne smo tre nih iz ja va so ci ja li sti~ kog li de ra, da }e, na vod no, „str pa ti opo zi ci ju u za tvor“. Isto vre me no je pro bao da u vla du ime nu je ne ke qu de pro tiv ko jih po sto ji od lu ka Na ci o nal ne ko mi si je za in te gri tet da ne mo gu jed no vre me da oba vqa ju jav ne funk ci je.

– Vlast ni je tu da se sve ti – ka `e Mo ni ka Ma ko vej. – Uko li ko je mo gu }e da se vlast sve ti - re for me ni su us pe le.

Za la `e se i za pri jem Ru mu ni je u [en gen sku zo nu, ali se isto vre me no pro ti vi uki da wu si ste ma da qeg nad gle da wa re for mi u Ru mu ni ji. Sma tra da je mo ni to ri za ci ja na te ra la po li ti~ ku kla su da pro du bi za po ~e te re for me. O to me go vo ri gra |a ni ma Ru mu ni je, dr `i pre da va wa na uni ver zi te ti ma, i ube |u je pre sve ga mla de qu de, da se su prot sta ve sva kom po ku {a ju da se vlast zlo u po tre bi i da se kr {e wem za ko na do |e do li~ ne ko ri sti. Ne dav no je zah te vom za pre i spi ti va we ra da evrop skih agen ci ja uz bur ka la vo de {i rom Evro pe. Tra `i la je da biv {i slu `be ni ci ve li kih far ma ce ut skih ku }a ne mo gu da, kao eks per ti EU, oce wu ju pro iz vo de tih kom pa ni ja, jer je to po we nom vi |e wu - su kob in te re sa. n Petar Tomi}

PO ^E LA NO VA FA ZA RA TA NA IN TER NE TU

RU SKA CR KVA I DIP TIH

Pi{e: @ivica Tuci}

ko bih na pra vi la i to sa ve tu jem – is ti ~e Ma ko vej.

U bor bi pro tiv ko rup ci je za la `e se za o{tre sank ci je i za uvo |e we gra |an skih po ro ta kao kon tro lo ra ra da su do va.

– Mo ja je su ge sti ja da se su di je i tu `i o ci si ste mat ski di sci plin ski sank ci o ni {u sve do ot ka za. Ali to ne mo gu da ra de ko mi te ti tu `i o ca ili su di ja, jer se oni me |u sob no {ti te. Isto ta ko, ne `e li mo da im su de ni po li ti ~a ri. Kod nas u Ru mu ni ji, po ka za lo se da je i ci vil ni sek tor po ve zan s par ti ja ma. Osta je nam sa mo na rod. Pred la `em da se uve du qu di s iz bor nih li sta i da stvo ri mo di sci plin ske ko mi si je kao gra |an ske po ro te.

Mo ni ka Ma ko vej ne kri je da je in spi ri sa na ame ri~ kom prak som.

13

li ku. I do sad je Mo skva „ne re gu lar no” po sti ski va la Be o grad sa {e stog na sed mo me sto, ali se na to ov de ni je (do voq no) obra }a la pa `wa.

Dip tih se strikt no i ne mo ra uva `a va ti, ma da se kr {i drev na tra di ci ja ko ja je ima la ite ka ko smi sla. Mo `da je ta ri go ro znost ne ki ma pre va zi |e na, no to tre ba da bu de pi ta we sve pra vo slav nog do go vo ra, a ne jed ne cr kve, ma ko li ko se ona ose }a la mo} nom i ma ka ko sna `na dr `av na si la iza we sto ji. Me |u tim, ste kao se uti sak da, ako se ne mo `e na met nu ti svo ja po zi ci ja, on da }e se pi ta we re la ti vi zo va ti do ste pe na we go ve na vod ne ne va `no sti. Ca ri grad, kao i gr~ ki blok cr ka va, na ovo ne mo `e da gle da bez uz ne mi re no sti, ali i bes po mo} no sti. To je pre sve ga upe re no pro tiv we ga i we go vog ka non skog pr ven stva. Ako mu se ne mo `e od u ze ti pr vo me sto - po zi ci ja „Dru gog Ri ma”, on da }e se to pot pu no re la ti vi zo va ti. A to obi la to pod se }a na dr `a we so vjet skih i ru skih po li ti ~a ra, a ne cr kve.

Ni je pi ta we dip ti ha je di no gde se ova kva jed no stra nost Mo skov ske pa tri jar {i je iz ra `a va. Dok }e ne ke cr kve to pri hva ta ti - po put bu gar ske, on da {est je lin skih cr ka va, a iz gle da i Be o grad - ne }e. I ova blo ka da mo `e du `e po tra ja ti, bar ta ko iz gle da. Sva ka ko se mo `e i bez dip ti ha, ali o me |u sob nom „se strin stvu” cr ka va ima }e se ma we pra va go vo ri ti.

Stva ra ju se no ve, ne is to rij ske i ne ka non ske re al no sti, uvo |e we „re da” u ko me ga, za pra vo, ne }e bi ti. Sve do ci smo i pre na gla {a va wa na ci o nal nog u od no su na uni ver zal nog me |u cr kva ma, {to je je dan od naj kob ni jih ele me na ta sa vre me nog pra vo sla vqa. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

Di gi tal no na o ru `a va we Ajn {taj nom 3 a bi po be di le u ra tu na In ter ne tu, Sje di we ne Dr `a ve su po ~e le da raz vi ja ju no ve pro gra me kon tro le: ope ra ci ja „Pa co vi iz sen ke“ je bi la do sa da naj ve }i na pad ha ke ra u isto ri ji. Vi {e od 70 me ta, ve ro vat no ki ne skih na pa da ~a, pro {le go di ne bi lo je is tra `e no: saj to vi vla da, in sti tu ci ja, Uje di we nih na ci ja, fir mi ko je se ba ve no vim teh no lo gi ja ma i na o ru `a wem na ~i ta voj pla ne ti...

Pro tiv ta kvih upa da ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja pri pre ma no vu saj ber od bram be nu teh ni ku: Ajn {tajn 3. Dva pret hod na pro gra ma su star to va la 2004. i 2008. a za rad do sti za wa no vog ni voa za {ti te, Mi ni star stvo za bez bed nost do mo vi ne je do sa da iz dvo ji lo 233 mi li o na do la ra.

Ve} go to vo dve go di ne se ra di tom na za {tit nom ki {o bra nu.

Ajn {tajn 3 bi tre ba lo da pa zi i stra te {ku eko nom sku in fra struk tu ru – a ne sa mo, kao u pret hod nim slu ~a je vi ma, na mi ni star stva i uprav ne or ga ne.

Spe ci jal nost Ajn {taj na 3 je, ina ~e, fil tri ra we sa o bra }a ja in ter ne tom i we gov pre gled s ob zi rom na po ver qi ve ba ze po da ta ka u re al nom vre me nu. [on Mek gurk, di rek tor Ode qe wa za na ci o nal nu saj ber si gur nost, pri lo `io je Pred stav ni~ kom do mu Kon gre sa is tra `i va we po ko me je Ajn {tajn 3 te sti rao pre ko 36.000 po ten ci jal nih pret wi po in fra struk tu ru zbog ko jih je mo gla da se po kre ne si stem od bra ne. Sli ~an pro je kat, do du {e u mno go ma wem obi mu, za po ~e lo je sa mo Mi ni star stvo od bra ne i wi me je uz po mo} Ajn {taj na 3 za {ti }e no oko 20 pro iz vo |a ~a oru` ja.

Pre ma sa op {te wu pred stav ni ka Mi ni star stva od bra ne Vi li je ma Li na, pi lot pro je kat je bio u sta wu da spre ~i na sto ti ne po ku {a ja na pa da i to bez {te te po efi ka snost

D

Uvo |e we Ajn {taj na 3 od vi ja se uz po mo} mre `e naj ma we jed nog ve li kog pre tra `i va ~a na In ter ne tu, ~i je ime se, me |u tim, jo{ uvek ne ot kri va. Ovim po du hva tom se, ina ~e, fil tri ra pro tok po da ta ka i po ru ke pri ma o ci ma (dr `av nim or ga ni ma) ko je do bi ja ju pre ven -

vla di ni je bi la po treb na sa gla snost par la men ta. Me |u tim, Su zan Lan dau, pro fe sor na Har var du i stru~ wak za ri zi ke od ha ker skih na pa da, na po mi we da su pro vaj de ri du `ni da obez be de si gur nost pri vat nih mej lo va i da se oni, bez sud skog na lo ga, ne sme ju ~i ta ti.

tiv nu bra nu u vi du Ajn {taj na. S ob zi rom na nad le `nost Mi ni star stva za bez bed nost do mo vi ne, fir me se oba ve zu ju da sa o bra }a we mre `om, ko je se od vi ja uz po mo} Ajn {taj na 3, izo lu ju od dru ga ~i jeg, ko mer ci jal nog ko ri {}e wa po da ta ka.

Broj ne ne vla di ne or ga ni za ci je i ak ti vi sti za za {ti tu po da ta ka, me |u tim, ve} upo zo ra va ju na ne pred vi dqi ve po sle di ce nad zi ra wa pri vat ne po {te. „Ko s dr `a vom ko mu ni ci ra, mo ra mu bi ti ja sno da ona mo `e da mo tri na we ga.

To je ste pri hva tqi vo, ali pri vat na ko mu ni ka ci ja ne sme da bu de nad zi ra na“, upo zo rio je Greg No je im iz Cen tra za de mo kra ti ju i teh no lo gi je.

U po gle du te me |u za vi sno sti upa dqi vo je da je po sta vqa we Ajn {taj na 3 pro {lo mi mo Kon gre sa.

Bu du }i da soft ver, pre ma zva ni~ nom tu ma ~e wu, slu `i u ci qu teh ni~ ke za {ti te sa ve znih or ga na,

Da kle, ono {to po ma `e pro tiv na pa da na pred u ze }a, {ko di pri vat noj elek tron skoj po {ti i pri vat noj sfe ri gra |a na. Va `nu ulo gu u za {ti ti po da ta ka igra i pi ta we: {ta se za pra vo mo `e raz u me ti pod kri ti~ nom in fra struk tu rom ko ju bi tre ba lo da za {ti ti Ajn {tajn 3? Da li tu spa da i pre tra `i va~ Gugl? Ho }e li se usko ro sva ko pre tra `i va we is pi ti va ti, sva po {ta pre ko Gu gla sni ma ti, a svi tek stu al ni do ku men ti ko ji su po hra we ni na Gu glo vim pro gra mi ma ~i ta ti? Ili se Ajn {tajn 3 ogra ni ~a va is kqu ~i vo na ve o ma ose tqi ve teh ni~ ke po go ne po put atom skih cen tra la? „Na `a lost, Vla da je ve} sa op {ti la da }e od lu ~i va ti od slu ~a ja do slu ~a ja, a to na pro sto ne mo `e bi ti pri hva tqi vo u de mo krat skom dru {tvu“, ka `e Mi {el Ri ~ard son iz or ga ni za ci je za pra va gra |a na Ame ri~ ke ci vil ne slo bo de. n E. N. L.

nedeqa6.maj2012.

MARVELOVA HORDA IZUZETNIH DELILACA PRAVDE

@va ka za o~i i mo zak o vi svet ski film ski blok ba ster „Osvet ni ci“, pra vqen sa iz da {nim bu xe tom od 220 mi li o na do la ra, za ne pu nih me sec da na pri ka zi va wa po vra tio je ulo `e ne nov ce i po ~eo da mu ze pro fit. Bo so vi iz „Mar vel stu di ja“ mo gu da bu du za do voq ni: po sle ni za pro ma {a ja i po lo vi~ nih uspe ha – ubo li su hit. Ci ni ci bi re kli „ko na~ no i }o ra va ko ka na |e zr no“, ali ta kav za kqu ~ak bi sa mo ot krio ne po zna va we fir me o ko joj je re~. Jer, Mar ve lu se sva {ta mo `e za me ri ti ali mu se mo ra pri zna ti da je upo ran i do mi {qat, spo so ban da vi so ko uz le ti, ali i da, u su {nim pe ri o di ma, op sta ne i na |e ru pu u tr `i {tu u ko ju }e da se ude ne.

Mar ve lo va avan tu ra za po ~e la je ide jom Mar ti na Gud me na da pro {i ri bi znis. On je bio iz da va~ pet pa ra~ kih (palp) ma ga zi na (ve ster na, na u~ ne fan ta sti ke i mi ste ri ja), a ka da je na tra fi ci, me |u {a re nim stri po vi ma, ugle dao no vu DC (De tek tiv ko miks) sve sku, re {io je da se oku {a i na tom po qu.

Ta ko je, po le gen di, za po ~e to i vi {e de ce nij sko ri val stvo Mar ve la i DC-ja. Gud men je osno vao „Tajm li pa bli kej{n“ i u ok to bru 1939. ob ja vio pr vi broj „Mar vel stri po va“ pod mo tom „ak ci ja-mi ste ri ja-avan tu ra“, sa pr va dva iz er ge le su per he ro ja – Qud skom ba kqom i Na mo rom (pod mor kom), kod nas kr {te nom kao Pod mor ni ~ar, iako on ne ma ve ze s tom spra vom ve} `i vi pod mo rem jer je de te ~o ve ka i si re ne).

Ovi ju na ci bi li su pri me re ni tren du ko ji je 1938. po kre nuo Su per men: de ~a ci su odu {e vqe no ~i ta li pri ~e o bor ci ma za prav du s nad qud skim mo }i ma u atrak tiv nim ko sti mi ma (iako je Su per me no vo no {e we ga }a pre ko he len ki-pan ta lo na ipak iz gle da lo ~ud no).

Pr vi broj Mar vel stri po va do bro je pro {ao, a dru gi je do bio jo{ bom ba sti je za gla vqe: „Mar vel Mi ste ri o zni stri po vi“. No ve sve ske li fe ro va le su atrak tiv ne he ro je: En |els, cr ve ni ro bo ti Elek tros, mi sti~ no-ze le nog Vi zi ja, cr ve nopla vo-be lo ko sti mi ra nog Pa tri o ta, Ka za ra (pla vo ko sa ver zi ja Tar za na), de ~a ka de tek ti va Te ri ja Van sa, ka u bo ja Ma ski ra nog ja ha ~a...

Do dat no ubr za we sti glo je mar ta 1941, s po ja vom „Ka pe tan Ame ri ka stri po va“ dvoj ca Xek Kir bi (cr te`) i Sten Li (sce na rio), ko ji }e na da qe pro iz ve sti hor de su per he ro ja. Pr vi za da tak Ka pe ta na Ame ri ke i we go vih kom pa wo na bio je da po be de u Dru gom svet skom ra tu.

Ali, kad su Nem ci i Ja pan ci ka pi tu li ra li, su per ju na ci su osta li bez glav nog ne pri ja te qa. Otvo ri lo se pi ta we {ta sa da, a od go vor je tre ba lo br zo na }i jer je strip po stao ve li ki bi znis: 1943. pro da va no je 25 mi li o na strip - sve za ka me se~ no. Ne ki su per mom ci i de voj ke pre `i ve li su de mo bi li za ci ju, dru gi su ne sta li ili za mr znu ti do da qe weg (kao Ka pe tan Ame ri ka). Ga zde Mar ve la bi le su prak ti~ ne: {tam pa le su avan tu re ju na ka ko ji

N

dnevnik

c m y

14

ima ju pro |u, a osta li se ili ni su vi {e po ja vqi va li ili bi sta ti ra li kod dru gih ju na ka dok se ne za kqu ~i da bi sve `e sta sa lim ~i ta o ci ma bi lo za ni mqi vo da se upo zna ju sa tim he ro jem.

Re ci kli ra we sta rih pri ~a pri la go |e nih no voj pu bli ci, ta ko, po stao je i ostao za {tit ni znak Mar ve la. Po lo vi nom 1950tih broj pro da tih stri po va na ra stao je na 50 mi li o na me se~ no, {to je za bri nu lo du {e bri `ni ke ko ji su u ime za {ti te de ce do ne li

Strip za ko nik ko ji je pro pi si vao ko ji su sa dr `a ji (ne)po `eq ni. Da iz beg nu op tu `be za pro pa gi ra we ne po dob nog na si qa ili jef ti ne stra ve, iz da va ~i i auto ri mo ra li su da se do vi ja ju. Su per he ro ji su po sta li qud ski ji a wi ho ve mo }i iz vor pro ble ma u obi~ nom `i vo tu (ve }i na ju na ka bi la je „nor mal na“ sve dok ni je po stra da la, uglav nom od ra di ja ci je, i ta ko do bi la ne ke spe ci jal ne oso bi ne).

Dru gi trik bio je iz o sta nak ko na~ nog ob ra ~u na s ne va qal ci ma {to je vu klo ~i ta o ce ka no vim epi zo da ma, a cen zo ri ni su mo gli da do ne su ko na~ ni sud o stri pu jer pri ~a ni je bi la za vr {e na. Od 1960-tih he ro ji po ~i wu i da se udru `u ju: naj pre je to ura dio DC sa svo jom „Ame ri~ kom li gom pra ved ni ka“ a 1961. Mar vel je od go vo rio „Fan ta sti~ nom ~e tvor kom“ i 1963. „Osvet ni ci ma“.

Ipak, 1960-te su bi le kri zne za Mar vel stri po ve ko ji se ni su pre da va li: pra vi li su no ve he ro je ka kvi su Spaj der man, Sre br ni le ta~, Mo} ni Tor, Hulk (a bi li su tu i Ik sme ni, ^e li~ ni ~o vek, Nik Be sni, Dr ^ud ni, i „obi~ ni“ mom ci Pa ni {er ili [eng ^i). Ko na~ no 1970. sti gao je i Ko nan var va rin.

Us po sta vqen je ma nu fak tur ni si stem ra da: tim sce na ri sta smi {qa pri ~e a dru gi tim ih re a li zu je: je dan cr ta~ ra di u olov ci, dru gi tu {i ra, tre }i bo ji cr te`, ~e tvr ti upi su je tekst, a po seb ni umet ni ci ra de na slov ne stra ne i po ste re.

In si sti ra we na vi zu el noj atrak tiv no sti je raz bi lo kla si~ ni strip kaj{; cr ta ju se ta ble sa kva dra ti ma raz li ~i tih ve li ~i na, sli ke se pro sti ru na jed noj ili dve stra ne, ra kur si su neo bi~ ni, na slov ni ce {a re ne s pom pe znim nat pi sa ma i ba lo ni ma s re pli ka ma.

Mar ve lov sve mir se uslo `wa va i pre pli }e: ju na ci do la ze i od la ze, me wa ju oso bi ne (ma lo su do bri, ma lo zli), {e ta ju se iz me |u se ri ja la, pa je go to vo ne mo gu }e po pam ti ti sve za ple te i pro me ne.

Am bi ci je i upor nost su se is pla ti li i Mar ve lov pro fit se usta lio. Kom pa ni ja ula `e u no ve obla sti, od fil ma do kom pju ter skih igri ca. Upra vo pro iz vo di na ovim po qi ma do ne li su na gli skok za ra de. Pro {i re na je i kli jen te la ko ja se uslu `u je – sa da ra ~u na ne sa mo na mla de ~i ta o ce ve} i na is ku sne stri po fi li; za do bro sto je }e, sre do ve~ ne stri po qub ce, pri re |u ju se luk su zni re prin ti. U no vi mi le ni jum Mar vel je u{ao s ve li kom za li hom ju na ka i ogrom nim is ku stvom ko je ka `e da tre ba igra ti na pro ve re ne kar te. Pre sve ga na su per he ro je uko pa ne u sa mo do voq ni i sa mo qu bi vi ko smos ame ri~ kog sna ko ji se bo ri pro tiv stra na ca (ze mqa na i van ze ma qa ca), sprem nih da po kva re san o De mo kra ti ji i Slo bod nom Tr `i {tu. Upra vo o to me je re~ i u „Osvet ni ci ma“ ne ko pre ti da }e uni {ti ti Ze mqu i su per mom ci/de voj ke, ko ra do - ko ne ra do, sta ju pod jed nu za sta vu.

Ka ko i pri li ~i, bor ba }e bi ti spek ta ku lar na i te {ka, ali je za to po be da sjaj ni ja. Ta kav je i pro fit, pa tre ba o~e ki va ti sko re ve sti o na stav ku naj no vi je Mar vel `va ke. @va ke za o~i i is pi ra we mo `da nih vi ju ga ko je jo{ ni su is pe gla ne (kod sta ri jih), od no sno za spre ~a va we da se na bo ra glat ka mo `da na ko ra no vih ge ne ra ci ja. Da kle, u`i vaj mo! n Ilija Baki}

HUMANITARCI IZ HOLIVUDA: OD (SAMO)REKLAME

I no vac ne kad n te res me dij skih zve zda za za ba ~e ne i si ro ma {ne kra je ve pla ne te po sto ji jo{ otkad po sto ji Ho li vud i sav gla mur ko ji se vr ti oko we ga. Jo{ tri de se tih go di na pro {log ve ka or ga ni zo va ne su pr ve do na tor ske ve ~e re i ba lo vi na ko ji ma se sku pqao no vac za (pre sve ga) afri~ ke ze mqe ili za ne ku sli~ nu na me nu.

Pra va po pla va hu ma ni tar nih ak tiv no sti po ~e la je, me |u tim, mno go ka sni je - po sle kon cer ta „Lajv ejd“, ko ji je 1985. or ga ni zo vao Bob Gel dof za rad po mo }i glad ni ma u Afri ci. Ka da je 1984. po gle dao BiBi-Si jev do ku men ta rac o gla di u Eti o pi ji, ir ski mu zi ~ar se upu tio u Afri ku. Za mi {qen nad onim {to je vi deo, vra tio se ku }i s ide jom da ne {to mo ra da u~i ni. „Bend ejd“ bio je we gov pr vi ko rak: oku pio je naj ve }e bri tan ske mu zi ~a re s ko ji ma je ot pe vao pe smu Da li oni znaju da je Bo`i}. Go di nu da na ka sni je u le to 1985, de sio se „Lajv ejd“, na sta vak hu ma ni tar nog pro jek ta „Bend ejd“, ko ji je ostao upam }en kao je dan od naj ve }ih kon ce ra ta svih vre me na. Isto vre me no odr `an na Vem bli ju u Lon do nu i sta di o nu X. F. K. u Fi la del fi ji, a pro ce wu je se da ga je pra ti lo mi li jar du i po qu di {i rom pla ne te. De set sa ti te le vi zij skog pre no sa iz ne dri lo je broj ne do na ci je: sa ku pqe no je vi {e od 140 mi li o na do la ra, sav pri hod usme ren u Fond za si ro ma {nu i glad nu de cu Eti o pi je, a „Lajv ejd“ kao naj ve }i hu ma ni tar ni pro je kat u{ao u isto ri ju. Na Gel do fo vu ini ci ja ti vu, u le to 2005. odr `an je „Lajv ejd“: to kom de set kon ce ra ta odr `a nih {i rom sve ta, hi qa de iz vo |a ~a da lo je do pri nos bor bi pro tiv si ro ma {tva u Afri ci i za kam pa wu ot pi si va wa du ga naj si ro ma {ni jim ze mqa ma. Sa ku pqe no je tri mi li jar de pot pi sa, a „Lajv ejd“ je po stao naj ve }i ci vil ni po kret u isto ri ji.

Iako je front men jed nog od naj po zna ti jih svet skih ben do va U2, Bo no Voks ve ro vat no vi {e pu tu je po ra tom i gla |u ugro `e nim pod -

I

ru~ ji ma, ne go po kon cer ti ma. Ne ma ve ro vat no bit ni jeg svet skog pro ble ma na ~i jem se re {a va wu Bo no ni je an ga `o vao, ba{ kao {to ne ma ni bit ni jeg svet skog po li ti ~a ra s ko jim se ni je sa stao. Us pe {an u ani mi ra wu kor po ra ci ja, fon da ci ja i po je di na ca (Bil Gejts i Xorx So ro{ sa mo su po zna ti ji pri me ri), mno go je do pri neo ve }em pri li vu sred sta va u osi ro ma {e ne afri~ ke i azij ske ze mqe.

mi li jar di do la ra za na bav ku vak ci na za vi {e od 200 mi li o na de ce iz si ro ma {nih ze ma qa, po mo }u ko jih }e se le ~i ti od bo le sti kao {to su upa la plu }a, ma la ri ja i bo gi we.

U an ga `ma nu ame ri~ kog glum ca [o na Pe na, hu ma ni tar nom ili po li ti~ kom, ni ka da ni {ta ni je bi lo obi~ no: 2002. go di ne pla tio je 56.000 do la ra za oglas u Va{ington postu pi ta ju }i ta da {weg pred sed ni ka Xor xa Bu {a ka da pla -

Glumac Yory Kluni najvi{e se anga`ovao u Sudanu

S dru ge stra ne, Bo no je i jed na od naj kon tro verz ni jih fi gu ra u sve tu ak ti vi zma slav nih. Ana li ti ~a ri mu za me ra ju {to se u sve me {a i {to po ne kad ne zna o ~e mu za pra vo go vo ri i {ta ra di. U tom smi slu, ~e sto se is ti ~e ka ko je, uz po mo} Bi la Gej tsa, hteo da u ne ke afri~ ke ze mqe po {a qe kom pju te re. Na me ra je sva ka ko bi la do bra, ali je Bo no na vod no „za bo ra vio“ ka ko u do ti~ nim ze mqa ma ne sa mo da ne ma pa pi ra i olo va ka za {ko le, ve} ni – stru je.

Ka da ve} po me nu smo Bi la Gej tsa, dru ga naj bo ga ti ja oso ba na sve tu i tvo rac „Maj kro sof ta“ do ka za no je ve li ki hu ma ni ta rac. Ot ka ko se 2008. po vu kao iz kom pa ni je ko ju je osno vao, u pot pu no sti se po sve tio oba ve za ma oko fon da ci je „Bil i Me lin da Gejts“, ko ja do ni ra mi li o ne do la ra qu di ma {i rom sve ta. Ne dav no je us peo da pri ku pi oko 3,7

ni ra da okon ~a krug na si qa; 2005. je ot pu to vao u Wu Or le ans ka ko bi po mo gao `r tva ma ura ga na Ka tri na, a pri ma ju }i Oska ra za ulo gu u fil mu Milk 2008. ob ra ~u nao se s pro tiv ni ci ma isto pol nih bra ko va.

Se dam da na na kon ra zor nog ze mqo tre sa u ja nu a ru 2010, ot pu to vao je na Ha i ti, gde je na red nih {est me se ci po ma gao une sre }e ni ma. Za jed no sa Sa ne lom Xen kins, osno vao je hu ma ni tar nu or ga ni za ci ju i an ga `o vao se na osi gu ra wu kro va nad gla vom sta nov ni ci ma ko je je ka ta stro fa u~i ni la bes ku} ni ci ma. Po sle sve ga {to je u~i nio, pro gla {en je am ba sa do rom Ha i ti ja. Uvek po li ti~ ki ak ti van, Pen se pro {log sep tem bra na {ao na de mon stra ci ja ma u Egip tu, tra `e }i s hi qa da ma egi pat skih ak ti vi sta kraj voj ne vla da vi ne u toj ze mqi.

Na hu ma ni tar noj auk ci ji, ame ri~ ki glu mac Xorx Klu ni us peo je

dnevnik

nedeqa6.maj2012.

15

DO ISTINSKE BRIGE ZA ^OVE^ANSTVO

ima ve li ko sr ce jed nom ame ri~ kom pro du cen tu sed mo dnev no kr sta re we da pro da za 375.000 do la ra, a sred stva su oti {la za bor bu pro tiv si de. Oska ro vac je ne u mor ni bo rac za po di za we sve sti o ge no ci du u Dar fu ru, pa je osno vao or ga ni za ci ju Ne za moje vreme, za jed no s de lom eki pe iz fil ma Okeanovih 11, ko ja je da ro va la mi li o ne za po mo} une sre }e ni ma u ovom su dan skom pod ru~ ju. Pre dve go di ne uru ~en mu je hu ma ni tar ni „Emi“, te le vi zij ska na gra da na zva na po ko mi ~a ru Bo bu Ho pu, za an ga `man u po mo }i `r tva ma ze mqo tre sa na Ha i ti ju. Svo je vre me no je na auk ci ji po nu dio se be kao prat wu na pre mi je ru fil ma, kao i na pri vat ni par ti po sle pre mi je re, ka ko bi sa ku pio no vac za ne pro fit nu or ga ni za ci ju Dosegni svoje snove – ~i ji je osni va~ sin Mar ti na Lu te ra Kin ga, ko ja se bo ri pro tiv si ro ma {tva, za iz grad wu za jed ni ce i pro mo ci ju mi ra.

Upam }e na kao pr va glu mi ca ko ja je usvo ji la de cu s ugro `e nih pod ru~ ja, Mia Fa rou je da nas pri mar no an ga `o va na u re {a va wu su dan skog pro ble ma. Osim {to je u tu ze mqu pu to va la mno go pu ta i {to je ame ri~ ku i svet sku jav nost upor no in for mi sa la o ono me {to se ta mo de {a va, Fa rou je i in di rekt no do pri ne la svet skom pri ti sku na su dan ske li de re. Na i me, ame ri~ ki me di ji na vo de da je upra vo ona ube di la Sti ve na Spil ber ga da od u sta ne od po sla umet ni~ kog di rek to ra Olim pi ja de u Pe kin gu. Po {to ki ne ske vla sti po dr `a va ju su dan sku vla du, Spil ber ga je naj pre in stru i sa la da ih upo zo ri na po sle di ce te po dr {ke, {to je on i u~i nio upu tiv {i otvo re no pi smo ki ne skom pred sed ni ku. Ki ne ska po dr {ka je po tom za i sta ma lo osla bi la (~ak je Sa ve tu bez bed no sti bi lo omo gu }e no da u Su dan po {a qe mi rov ne tru pe), ali je po sle br zog po vrat ka na ra ni je usta no vqe ne od no se, Spil berg od u stao od an ga `ma na na Olim pi ja di.

Iako se kra qi ca ma lih ekra na Opra Vin fri ne dav no po vu kla u

pen zi ju, si gur no je da ne ma na me ru da pre sta ne s hu ma ni tar nim ra dom.

Ona je ne zva ni~ na kra qi ca svih hu ma ni ta ra ca: kroz svo je fon do ve, po seb no kroz fon da ci ju An|eoska mre`a, do sad je da ro va la de se ti ne mi li o na do la ra za po tre be edu ka ci je de ce i `e na, ali i si ro ma {nih i bo le snih. Go di ne 2007. otvo ri la je {ko lu za si ro ma {ne i ta len to va ne de voj ~i ce u ju `no a fri~ kom gra di }u Hen li, a po tom i osnov nu {ko lu Se dam fon ta na u gra du [a ja mo ji.

fon da ci ju za bor bu pro tiv ove bo le sti, {i rom sve ta. We go ve za ba ve su me sta na ko ji ma se sa ku pqa no vac za bor bu pro tiv si de: „Sre di nom osam de se tih po ~eo sam da ka na li {em svoj bol u na po re da sa ku pim no vac za do bro tvor nu or ga ni za ci ju ko ja }e fi nan si ra ti is tra `i va wa za bor bu pro tiv si de i po ma ga ti qu di ma obo le lim od ove bo le sti“, iz ja vio je Xon. Pe va ~i ca Eni Le noks s El to nom Xo nom de li po pu lar nost pro dav {i vi {e od 80 mi li o na plo ~a,

Trend koji ima smisla Pre ma is tra `i va wi ma be lo svet skih agen ci ja, po sto je po ka za te qi da „hu ma ni tar ni na ~in `i vo ta“ slav nih vre me nom po sta je trend ko ji sle di sve vi {e qu di. Pri me ra ra di, po {to je Ma do na usvo ji la de ~a ka iz Ma la vi ja, a An |e li na Xo li de cu iz Kam bo xe i Eti o pi je, po ras tao je broj po ro di ca ko je su se od lu ~i le na isti ko rak: od sep tem bra 2007. do sep tem bra 2008. Ame ri kan ci su usvo ji li 1.725 de ce iz Eti o pi je, dok je go di nu da na ra ni je taj broj bio znat no ma wi - 1.255. Od ukup no 17.438 de ce iz ino stran stva ko ju su 2008. usvo ji li Ame ri kan ci, wih 2.399 sti glo je iz Afri ke, {to se sma tra ve li kim uspe hom.

Glu mi ca Xu li jan Mur je am ba sa dor ka or ga ni za ci je ko ja obez be |u je po mo} de ci. Kao de te voj nog li ca `i ve la je u ra znim de lo vi ma SAD i iz pr ve ru ke vi de la ne jed na kost u obra zo va wu. I sa ma pa si o ni ra ni ~i ta lac, autor kwi ga za de cu, ona ne u mor no skre }e pa `wu na zna ~aj pi sme no sti. We na ko le gi ni ca Ha le Be ri ra di u vi {e do bro tvor nih or ga ni za ci ja, ali ma we se zna da je pa si o ni ra no za in te re so va na za od bra nu `r ta va ku} nog na si qa. Od ra sla gle da ju }i na si qe u ku }i, Ha le Be ri tre nut no vre me i no vac po sve }u je iz grad wi po ru {e nih sta no va u sklo ni {tu, da bi `e ne ko je na pu ste na sil ne part ne re mo gle da ima ju ~i sto i mir no uto ~i {te.

Ni kol Kid man je du go go di {wi am ba sa dor do bre vo qe UNI FEM, or ga ni za ci je UN ko ja se bo ri za jed na kost me |u po lo vi ma i pro tiv na si qa nad `e na ma. Pe va~ El ton Xon, ko ji je vi deo mno ge pri ja te qe ka ko umi ru od si de, osno vao je 1992.

ali i po sve }e nost bor bi pro tiv ove opa ke bo le sti. Ak tiv na u or ga ni za ci ja ma po put „Grin pi sa” ili Fon da ci ji „46664“ Nel so na Men de le, Le noks je do bi la na gra du bri tan skog Cr ve nog kr sta 2008. go di ne zbog po di za wa sve sti o si di u Afri ci.

Ko ji god da su mo ti vi slav nih i bo ga tih ko ji ih an ga `u ju, ~i we ni ca je da je 28 go di na po sle kon cer ta „Lajv ejd“, ak ti vi zam po stao deo po sla onih ko ji su na jav noj sce ni, ali i svo je vr sni bi znis. Ne sa mo {to se ve li ke kor po ra ci je i or ga ni za ci je oti ma ju za po zna ta ime na, ve} po sto je i pra vi kur se vi za bu du }e po zna te hu ma ni tar ce. Pi ta we ko je uvek vi si iz nad gla va je ste da li an ga `man slav nih ima bi lo ka kav uti caj na jav nost, na ko ju su usme re ne wi ho ve ak tiv no sti. Po {to je to te {ko mer qi va ka te go ri ja, de fi ni tiv ni od go vor na to pi ta we, za pra vo – ne po sto ji. n Aleksandar Devetak

NA PREDSTOJE]EM EVROPSKOM PRVENSTVU NE]EMO IGRATI, A MO@DA GA NE]EMO NI GLEDATI

Nema fud ba la bez qud skih pra va!

M

e sec i po da na pre po ~et ka Evrop skog pr ven stva u fud ba lu, ko je za jed ni~ ki or ga ni zu ju Poq ska i Ukra ji na, odr `a va we naj ve }e ovo go di {we fud bal ske pri red be do {lo je pod znak pi ta wa zbog afe re u ~i jem je cen tru pa `we sud bi na biv {e ukra jin ske pre mi jer ke Ju li je Ti mo {en ko, ali i zbog ne kih dru gih raz lo ga ko ji se po sled wih da na po ja vqu ju u jav no sti. Iako je, ipak, te {ko ve ro va ti da }e se Uefa od lu ~i ti na ta kav dra kon ski ko rak kao {to je od u zi ma we or ga ni za ci je pr ven stva Ukra ji ni u po sled wi ~as ili od la ga we tur ni ra, {ef ukra jin ske dr `a ve Vik tor Ja nu ko vi~ }e, sa svim si gur no, mo ra ti da pra vi nov ras po red se de wa u VIP lo `a ma. Jer, iz da na u dan ra ste broj evrop skih dr `av ni ka i zva ni~ ni ka ko ji ot ka zu ju svoj do la zak na utak mi ce ko je bi tre ba lo da se od i gra ju u ovoj biv {oj ~la ni ci SSSR-a, po dr `a va ju }i boj kot ko ji je pr va na ja vi la An ge la Mer kel.

Na i me, ne ma~ ka kan ce lar ka je pre de se tak da na sa op {ti la da }e ona i wen ka bi net boj ko to va ti EP u fud ba lu ako se u Ukra ji ni ne po boq {a si tu a ci ja po pi ta wu qud skih pra va, pre sve ga mi sle }i na skan da lo zno pre mla }i va we Ju li je Ti mo {en ko u za tvo ru, za ko je su od go vor ni za tvor ski ~u va ri. Na kon Mer ke lo ve, kao po ko man di, sli~ ne na ja ve su po ~e le da sti `u i od dru gih evrop skih zva ni~ ni ka. Boj kot je ta ko na ja vio i pred sed nik Evrop ske ko mi si je @o se Ma nuel Ba ro zo, a za tim i pred stav ni ci dr `av nih vla sti Hr vat ske, Austri je, Ita li je, Ho lan di je i bal ti~ kih ze ma qa.

U me |u vre me nu, gru pa ne ma~ kih po li ti ~a ra ~ak je pred lo `i la da se utak mi ce, ko je bi tre ba lo da se igra ju u Ukra ji ni, pre ba ce u Austri ju ili Ne ma~ ku, ko je po se du ju sve ka pa ci te te da u krat kom ro ku pre u zmu or ga ni za ci ju de la Evrop skog pr ven stva u fud ba lu.

Na ak ci ju je po zvan i pr vi ~o vek Uefe Mi {el Pla ti ni, ko jem su vo |e Ze le nih u Evrop skom par la men tu po sla le pi smo, zah te va ju }i od we ga da evrop ska fud bal ska or ga ni za ci ja za u zme stav oko si tu a ci je u Ukra ji ni. “Ne za mi sli vo je da pra ti mo utak mi ce u Har ko vu, Ki je vu ili La vo vu, ka da Ju li ja Ti mo -

{en ko se di u obli `wem za tvo ru kon se ri je eks plo zi ja u Dwe pro pe iz lo `e na tor tu ri ko ju nad wom trov sku, gde je u ~e ti ri na pa da po spro vo di dr `av na vlast”, na pi sa li vre |e no 29 qu di. Da zlo bu de ve }e, su evro par la men tar ci Pla ti ni ju. u jav no sti su se ne dav no po ja vi le i Ipak, pr vi ~o vek Uefe za sa da pret we ukra jin ske ul tra de sni ~ar se dr `i sta va da se Ukra ji ni „ipak ske or ga ni za ci je “Pa tri o ti” ko ji ne bi sme lo za bra ni ti da bu de do su na ja vi li da ne }e do zvo li ti na ma }in Eura 2012 sa mo za to jer je stup tam no pu tih igra ~a na pr ven ma we sta bil na od za pad no e vrop stvu u Ukra ji ni, a no vi nar en gle skih dr `a va”. U sli~ nom to nu je i skog ta blo i da “San” tvr di da je po ogla {a va we biv {eg pre mi je ra sma trao ne ke ve `be “Pa tri o ta”, te Ita li je i vla sni ka „Mi la na” Sil da oni pla ni ra ju da sa bo ti ra ju vi ja Ber lu sko ni ja, ko ji je vla sti ma utak mi ce Evrop skog pr ven stva. u Ki je vu po ru ~io da mo gu mno go to I ma da, ka ko re ko smo, Pla ti ni ga do bi ti ako se pred sta ve kao do jo{ uvek dr `i po mir qiv stav, pri ma }in ve li kog sport skog do ga |a ja ko ji je u~i nio isto ta ko ve li ki na pre dak na pod ru~ ju qud skih pra va.

U sva kom slu ~a ju, kri ti ke sa Za pa da su u Ukra ji ni do ~e ka ne o{trim pro te stom.

Port pa rol ukra jin skog Mi ni star stva spoq nih po slo va op tu `io je Ber lin za na ~in raz mi {qa wa svoj stven pe ri o du Hlad nog ra ta, dok su dru gi ukra jin ski zva ni~ ni ci su ge ri sa li Ne ma~ koj da se ne me {a u unu tra {wa po li ti~ ka pi ta wa Ukra ji ne. “Na {a po zi ci ja je vr lo jed no stav na. Euro 2012 je stvar spor ta, a ne po li ti ke. Ne mo gu }e je Sve je vi{e primedbi i zbog ultradesni~ara, koji se protive dolasku tamnoputih fudbalera re {i ti bi lo ko ja po li ti~ ka pi ta wa boj ko tom sport ti sak ko ji ra ste u jav no sti ali i skih do ga |a ja”, po ru ~i li su u ukra po gor {a na bez bed no sna si tu a ci ja, jin skom MSP-u. Je dan od ret kih uti ca li su i na ne ke dru ge pred ko ji je ovih da na jav no po dr `ao stav ni ke evrop ske ku }e fud ba la da Ukra ji nu je ru ski pred sed nik Vla po~ nu s pri pre mom te re na za od di mir Pu tin, ko ji je re kao da se stup ni cu. “Tre nut no ne raz mi {qa sport sko tak mi ~e we ne sme ko ri mo o ot ka zi va wu pr ven stva, ali sti ti kao sred stvo za uce nu jed ne ako se na sta ve bom ba {ki na pa di dr `a ve od ko je se tra `i ne ki po li bi }e mo pri mo ra ni da uzme mo u ob ti~ ki ustu pak, ali je isto vrem no i zir i ta kvu mo gu} nost. U naj go rem po nu dio po mo} Ru si je u re {a va wu slu ~a ju, od lo `i }e mo Euro za 2013. sta tu sa Ju li je Ti mo {en ko. go di nu”, re kao je Ma rin Ka len, di No, ka ko se pri bli `a va da tum rek tor Uefe. po ~et ka evrop ske smo tre fud ba la, Ovih se da na, ina ~e, po no vo go li sta raz lo ga za boj kot utak mi ca vo ri i o pro ble mu na ko ji su po je di ko je }e se igra ti u Ukra ji ni ra ste. ni fud bal ski sa ve zi uka za li jo{ Pri to me, uz slu ~aj Ju li je Ti mo pre ne ko li ko me se ci, ka da se po pr {en ko sa da u pr vi plan iz bi ja i vi put po mi wao boj kot utak mi ca u bez bed no sna si ta ci ja, po go to vo na Ukra ji ni, ali iz sa svim dru gih raz lo ga. Na i me, ukra jin ski ho te li je ri i pre vo zni ci ude se to stru ~i li su ce ne svo jih uslu ga za vre me Evrop Sport i politika skog pr ven stva, pri ~e mu se ~ak kr Iako }e po li ti ~a ri uvek zdu {no osu |i va ti sva ko me {a we po li {e i ra ni je sklo pqe ni aran `ma ni. ti ke u sport, po li ti~ ki pri ti sak ko ji tr pi Ukra ji na i pret we boj Ta kvo po na {a we iza zva lo je gnev ko tom, ~ak i od u zi ma wem or ga ni za ci je Evrop skog pr ven stva u fud na vi ja ~a, a naj bo qi po ka za teq je ba lu, sa mo je je dan u ni zu sli~ nih slu ~a je va u sko ri joj pro {lo sti. Za slab od ziv ver nih En gle za, ko jih je su gur no naj ve }i skan dal bi le su Olim pij ske igre 1980. u Mo skvi i na ve li kim tak mi ~e wi ma ume lo da na red ne ko je su odr `a ne u Los An |e le su, ka da su pr ve boj ko to va li bu de po ne ko li ko de se ti na hi qa da, Ame ri kan ci i dru ge dr `a ve Za pa da, da bi ~e ti ri go di ne ka sni je isto dok je za utak mi ce ko je }e Gor di u~i ni li SSSR i ze mqe Is to~ nog blo ka (iz u zev Ru mu ni je).

Al bion igra ti u Ukra ji ni sa mo I ov da {wi spor ti sti su ta ko |e tr pe li zbog po li ti~ kog pri ti ska tri hi qa de wi ho vih na vi ja ~a re ze na na {u dr `a vu. Ni ka da ne }e mo pre `a li ti ne pra ved nu dis kva li fi vi sa lo sme {taj i ula zni ce. E, ovo ka ci ju sa Evrop skog pr ven stva u fud ba lu, ko je se 1992. go di ne igra lo ve} ni je mo gao da otr pi ni sam Mi u [ved skoj, ka da su ume sto nas na tak mi ~e we po zva ni Dan ci, ko ji su {el Pla ti ni, po ru ~iv {i ukra jin na kra ju ~ak i osvo ji li ti tu lu. Iste go di ne, na OI u Bar se lo ni ma skim vla sti ma da je sra mot no da na lo broj ni olim pij ci iz SRJ ko ji ma je do zvo qe no da u~e stvu ju, na stu vi ja ~i od u sta ju od do la ska na Euro pa li su pod za sta vom Olim pij skog ko mi te ta, a ujed no je to bio i po 2012 „sa mo za to {to je gru pa ban di sled wi na stup na {ih spor ti sta na me |u na rod noj sce ni sve do 1995. i ta i lo po va od lu ~i la da za ra di za vr {et ka ra ta na pro sto ri ma biv {e SFRJ. enor man no vac to kom pr ven stva”. n Niko Perkovi}

dnevnik

nedeqa6.maj2012.

15

DO ISTINSKE BRIGE ZA ^OVE^ANSTVO

ima veliko srce jednom ameri~kom producentu sedmodnevno krstarewe da proda za 375.000 dolara, a sredstva su oti{la za borbu protiv side. Oskarovac je neumorni borac za podizawe svesti o genocidu u Darfuru, pa je osnovao organizaciju Ne za moje vreme, zajedno s delom ekipe iz filma Okeanovih 11, koja je darovala milione za pomo} unesre}enima u ovom sudanskom podru~ju. Pre dve godine uru~en mu je humanitarni „Emi“, televizijska nagrada nazvana po komi~aru Bobu Hopu, za anga`man u pomo}i `rtvama zemqotresa na Haitiju. Svojevremeno je na aukciji ponudio sebe kao pratwu na premijeru filma, kao i na privatni parti posle premijere, kako bi sakupio novac za neprofitnu organizaciju Dosegni svoje snove – ~iji je osniva~ sin Martina Lutera Kinga, koja se bori protiv siroma{tva, za izgradwu zajednice i promociju mira.

Upam}ena kao prva glumica koja je usvojila decu s ugro`enih podru~ja, Mia Farou je danas primarno anga`ovana u re{avawu sudanskog problema. Osim {to je u tu zemqu putovala mnogo puta i {to je ameri~ku i svetsku javnost uporno informisala o onome {to se tamo de{ava, Farou je i indirektno doprinela svetskom pritisku na sudanske lidere. Naime, ameri~ki mediji navode da je upravo ona ubedila Stivena Spilberga da odustane od posla umetni~kog direktora Olimpijade u Pekingu. Po{to kineske vlasti podr`avaju sudansku vladu, Spilberga je najpre instruisala da ih upozori na posledice te podr{ke, {to je on i u~inio uputiv{i otvoreno pismo kineskom predsedniku. Kineska podr{ka je potom zaista malo oslabila (~ak je Savetu bezbednosti bilo omogu}eno da u Sudan po{aqe mirovne trupe), ali je posle brzog povratka na ranije ustanovqene odnose, Spilberg odustao od anga`mana na Olimpijadi.

Iako se kraqica malih ekrana Opra Vinfri nedavno povukla u

penziju, sigurno je da nema nameru da prestane s humanitarnim radom.

Ona je nezvani~na kraqica svih humanitaraca: kroz svoje fondove, posebno kroz fondaciju An|eoska mre`a, dosad je darovala desetine miliona dolara za potrebe edukacije dece i `ena, ali i siroma{nih i bolesnih. Godine 2007. otvorila je {kolu za siroma{ne i talentovane devoj~ice u ju`noafri~kom gradi}u Henli, a potom i osnovnu {kolu Sedam fontana u gradu [ajamoji.

fondaciju za borbu protiv ove bolesti, {irom sveta. Wegove zabave su mesta na kojima se sakupqa novac za borbu protiv side: „Sredinom osamdesetih po~eo sam da kanali{em svoj bol u napore da sakupim novac za dobrotvornu organizaciju koja }e finansirati istra`ivawa za borbu protiv side i pomagati qudima obolelim od ove bolesti“, izjavio je Xon. Peva~ica Eni Lenoks s Eltonom Xonom deli popularnost prodav{i vi{e od 80 miliona plo~a,

Trend koji ima smisla Prema istra`ivawima belosvetskih agencija, postoje pokazateqi da „humanitarni na~in `ivota“ slavnih vremenom postaje trend koji sledi sve vi{e qudi. Primera radi, po{to je Madona usvojila de~aka iz Malavija, a An|elina Xoli decu iz Kamboxe i Etiopije, porastao je broj porodica koje su se odlu~ile na isti korak: od septembra 2007. do septembra 2008. Amerikanci su usvojili 1.725 dece iz Etiopije, dok je godinu dana ranije taj broj bio znatno mawi - 1.255. Od ukupno 17.438 dece iz inostranstva koju su 2008. usvojili Amerikanci, wih 2.399 stiglo je iz Afrike, {to se smatra velikim uspehom.

Glumica Xulijan Mur je ambasadorka organizacije koja obezbe|uje pomo} deci. Kao dete vojnog lica `ivela je u raznim delovima SAD i iz prve ruke videla nejednakost u obrazovawu. I sama pasionirani ~italac, autor kwiga za decu, ona neumorno skre}e pa`wu na zna~aj pismenosti. Wena koleginica Hale Beri radi u vi{e dobrotvornih organizacija, ali mawe se zna da je pasionirano zainteresovana za odbranu `rtava ku}nog nasiqa. Odrasla gledaju}i nasiqe u ku}i, Hale Beri trenutno vreme i novac posve}uje izgradwi poru{enih stanova u skloni{tu, da bi `ene koje napuste nasilne partnere mogle da imaju ~isto i mirno uto~i{te.

Nikol Kidman je dugogodi{wi ambasador dobre voqe UNIFEM, organizacije UN koja se bori za jednakost me|u polovima i protiv nasiqa nad `enama. Peva~ Elton Xon, koji je video mnoge prijateqe kako umiru od side, osnovao je 1992.

ali i posve}enost borbi protiv ove opake bolesti. Aktivna u organizacijama poput „Grinpisa” ili Fondaciji „46664“ Nelsona Mendele, Lenoks je dobila nagradu britanskog Crvenog krsta 2008. godine zbog podizawa svesti o sidi u Africi.

Koji god da su motivi slavnih i bogatih koji ih anga`uju, ~iwenica je da je 28 godina posle koncerta „Lajv ejd“, aktivizam postao deo posla onih koji su na javnoj sceni, ali i svojevrsni biznis. Ne samo {to se velike korporacije i organizacije otimaju za poznata imena, ve} postoje i pravi kursevi za budu}e poznate humanitarce. Pitawe koje uvek visi iznad glava jeste da li anga`man slavnih ima bilo kakav uticaj na javnost, na koju su usmerene wihove aktivnosti. Po{to je to te{ko merqiva kategorija, definitivni odgovor na to pitawe, zapravo – ne postoji. n Aleksandar Devetak

NA PREDSTOJE]EM EVROPSKOM PRVENSTVU NE]EMO IGRATI, A MO@DA GA NE]EMO NI GLEDATI

Nema fudbala bez qudskih prava!

M

esec i po dana pre po~etka Evropskog prvenstva u fudbalu, koje zajedni~ki organizuju Poqska i Ukrajina, odr`avawe najve}e ovogodi{we fudbalske priredbe do{lo je pod znak pitawa zbog afere u ~ijem je centru pa`we sudbina biv{e ukrajinske premijerke Julije Timo{enko, ali i zbog nekih drugih razloga koji se posledwih dana pojavquju u javnosti. Iako je, ipak, te{ko verovati da }e se Uefa odlu~iti na takav drakonski korak kao {to je oduzimawe organizacije prvenstva Ukrajini u posledwi ~as ili odlagawe turnira, {ef ukrajinske dr`ave Viktor Janukovi~ }e, sasvim sigurno, morati da pravi nov raspored sedewa u VIP lo`ama. Jer, iz dana u dan raste broj evropskih dr`avnika i zvani~nika koji otkazuju svoj dolazak na utakmice koje bi trebalo da se odigraju u ovoj biv{oj ~lanici SSSR-a, podr`avaju}i bojkot koji je prva najavila Angela Merkel.

Naime, nema~ka kancelarka je pre desetak dana saop{tila da }e ona i wen kabinet bojkotovati EP u fudbalu ako se u Ukrajini ne poboq{a situacija po pitawu qudskih prava, pre svega misle}i na skandalozno premla}ivawe Julije Timo{enko u zatvoru, za koje su odgovorni zatvorski ~uvari. Nakon Merkelove, kao po komandi, sli~ne najave su po~ele da sti`u i od drugih evropskih zvani~nika. Bojkot je tako najavio i predsednik Evropske komisije @ose Manuel Barozo, a zatim i predstavnici dr`avnih vlasti Hrvatske, Austrije, Italije, Holandije i balti~kih zemaqa.

U me|uvremenu, grupa nema~kih politi~ara ~ak je predlo`ila da se utakmice, koje bi trebalo da se igraju u Ukrajini, prebace u Austriju ili Nema~ku, koje poseduju sve kapacitete da u kratkom roku preuzmu organizaciju dela Evropskog prvenstva u fudbalu.

Na akciju je pozvan i prvi ~ovek Uefe Mi{el Platini, kojem su vo|e Zelenih u Evropskom parlamentu poslale pismo, zahtevaju}i od wega da evropska fudbalska organizacija zauzme stav oko situacije u Ukrajini. “Nezamislivo je da pratimo utakmice u Harkovu, Kijevu ili Lavovu, kada Julija Timo-

{enko sedi u obli`wem zatvoru kon serije eksplozija u Dwepropeizlo`ena torturi koju nad wom trovsku, gde je u ~etiri napada posprovodi dr`avna vlast”, napisali vre|eno 29 qudi. Da zlo bude ve}e, su evroparlamentarci Platiniju. u javnosti su se nedavno pojavile i Ipak, prvi ~ovek Uefe za sada pretwe ukrajinske ultradesni~arse dr`i stava da se Ukrajini „ipak ske organizacije “Patrioti” koji ne bi smelo zabraniti da bude dosu najavili da ne}e dozvoliti nama}in Eura 2012 samo zato jer je stup tamnoputih igra~a na prvenmawe stabilna od zapadnoevropstvu u Ukrajini, a novinar engleskih dr`ava”. U sli~nom tonu je i skog tabloida “San” tvrdi da je poogla{avawe biv{eg premijera smatrao neke ve`be “Patriota”, te Italije i vlasnika „Milana” Silda oni planiraju da sabotiraju vija Berluskonija, koji je vlastima utakmice Evropskog prvenstva. u Kijevu poru~io da mogu mnogo toI mada, kako rekosmo, Platini ga dobiti ako se predstave kao dojo{ uvek dr`i pomirqiv stav, prima}in velikog sportskog doga|aja koji je u~inio isto tako veliki napredak na podru~ju qudskih prava.

U svakom slu~aju, kritike sa Zapada su u Ukrajini do~ekane o{trim protestom.

Portparol ukrajinskog Ministarstva spoqnih poslova optu`io je Berlin za na~in razmi{qawa svojstven periodu Hladnog rata, dok su drugi ukrajinski zvani~nici sugerisali Nema~koj da se ne me{a u unutra{wa politi~ka pitawa Ukrajine. “Na{a pozicija je vrlo jednostavna. Euro 2012 je stvar sporta, a ne politike. Nemogu}e je Sve je vi{e primedbi i zbog ultradesni~ara, koji se protive dolasku tamnoputih fudbalera re{iti bilo koja politi~ka pitawa bojkotom sporttisak koji raste u javnosti ali i skih doga|aja”, poru~ili su u ukrapogor{ana bezbednosna situacija, jinskom MSP-u. Jedan od retkih uticali su i na neke druge predkoji je ovih dana javno podr`ao stavnike evropske ku}e fudbala da Ukrajinu je ruski predsednik Vlapo~nu s pripremom terena za oddimir Putin, koji je rekao da se stupnicu. “Trenutno ne razmi{qasportsko takmi~ewe ne sme korimo o otkazivawu prvenstva, ali stiti kao sredstvo za ucenu jedne ako se nastave bomba{ki napadi dr`ave od koje se tra`i neki polibi}emo primorani da uzmemo u obti~ki ustupak, ali je istovremno i zir i takvu mogu}nost. U najgorem ponudio pomo} Rusije u re{avawu slu~aju, odlo`i}emo Euro za 2013. statusa Julije Timo{enko. godinu”, rekao je Marin Kalen, diNo, kako se pribli`ava datum rektor Uefe. po~etka evropske smotre fudbala, Ovih se dana, ina~e, ponovo golista razloga za bojkot utakmica vori i o problemu na koji su pojedikoje }e se igrati u Ukrajini raste. ni fudbalski savezi ukazali jo{ Pri tome, uz slu~aj Julije Timopre nekoliko meseci, kada se po pr{enko sada u prvi plan izbija i vi put pomiwao bojkot utakmica u bezbednosna sitacija, pogotovo naUkrajini, ali iz sasvim drugih razloga. Naime, ukrajinski hotelijeri i prevoznici udesetostru~ili su cene svojih usluga za vreme EvropSport i politika skog prvenstva, pri ~emu se ~ak krIako }e politi~ari uvek zdu{no osu|ivati svako me{awe poli{e i ranije sklopqeni aran`mani. tike u sport, politi~ki pritisak koji trpi Ukrajina i pretwe bojTakvo pona{awe izazvalo je gnev kotom, ~ak i oduzimawem organizacije Evropskog prvenstva u fudnavija~a, a najboqi pokazateq je balu, samo je jedan u nizu sli~nih slu~ajeva u skorijoj pro{losti. Zaslab odziv vernih Engleza, kojih je sugurno najve}i skandal bile su Olimpijske igre 1980. u Moskvi i na velikim takmi~ewima umelo da naredne koje su odr`ane u Los An|elesu, kada su prve bojkotovali bude po nekoliko desetina hiqada, Amerikanci i druge dr`ave Zapada, da bi ~etiri godine kasnije isto dok je za utakmice koje }e Gordi u~inili SSSR i zemqe Isto~nog bloka (izuzev Rumunije).

Albion igrati u Ukrajini samo I ovda{wi sportisti su tako|e trpeli zbog politi~kog pritiska tri hiqade wihovih navija~a rezena na{u dr`avu. Nikada ne}emo pre`aliti nepravednu diskvalifivisalo sme{taj i ulaznice. E, ovo kaciju sa Evropskog prvenstva u fudbalu, koje se 1992. godine igralo ve} nije mogao da otrpi ni sam Miu [vedskoj, kada su umesto nas na takmi~ewe pozvani Danci, koji su {el Platini, poru~iv{i ukrajinna kraju ~ak i osvojili titulu. Iste godine, na OI u Barseloni maskim vlastima da je sramotno da nalobrojni olimpijci iz SRJ kojima je dozvoqeno da u~estvuju, nastuvija~i odustaju od dolaska na Euro pali su pod zastavom Olimpijskog komiteta, a ujedno je to bio i po2012 „samo zato {to je grupa bandisledwi nastup na{ih sportista na me|unarodnoj sceni sve do 1995. i ta i lopova odlu~ila da zaradi zavr{etka rata na prostorima biv{e SFRJ. enorman novac tokom prvenstva”. n Niko Perkovi}

SPORT

nedeqa6.maj2012.

SVETSKI KUP U BEOGRADU

@REB ZA OLIMPIJSKI TURNIR

Iva Ob ra do vi} i dvo jac u fi na lu Srpski dvojac bez kor mi la ra pr vi je obez be dio fi na le Svetskog kupa u Beogradu, a za wim to je u~inila i Iva Obradovi} u skifu. U polufinalnoj trci, srpski dvojac, u sastavu Jovan Popovi} i Nenad Be|ik, osvojio je drugo mesto, iza posade Velike Britanije. Britanci su stazu od 1.500 metara pre{li u vremenu 6:33.33, dok je srpski dvojac bio spo ri ji za dve se kun de (6:35.18). Iz te polufinalne grupe u finale se plasirao i dvojac Holandije (6:35.65). Ta po lu fi nal na gru pa je bi la sporija od prve iz koje su se u finale plasirale posade: Nema~ke (6:27.34), Gr~ke (6:29.22) i ^e{ke (6:32.62). Kad se pogledaju rezultati na{ dvojac ukupno je ostvario peto vreme.

Iva Obradovi} je trijumfovala u svojoj polufinalnoj trci, u vremenu 7:22.98. Ona je ubedqivo veslala i rivalke je ostavila daleko iza sebe, [ve|anku Fridu Svenson, za gotovo sedam sekundi, i Azerbejxanku Nataliju Mustafijevu (wu za osam sekundi). Druga predstavnica Srbije u skifu Ivana Filipovi} nije uspela da se plasira u finale, jer je bila peta u drugom polufinalu. Druga polufinalna trka bila je br`a. Pobednica, Kineskiwa Ksijan Xang obedila je sa vremenom 7:18.59. Drugopla si ra na je bi la ^e hi wa Mirka Knapkova, a tre}a Irkiwa Sanita Puspur.

Iva Obradovi} }e danas u finalu veslati protiv: [ve|anke, Azerbejxanke, Kineskiwe, ^ehiwe i Irkiwe.

Sr bi ja sa Ma |ar skom i Cr nom Go rom @reb za olimpijski turnir u Londonu bio je nemilosrdan prema delfinima. Reprezentacija Srbije igra}e u grupi B sa reprezentacijama Ma|arske, Crne Gore, Rumunije, Velike Britanije i SAD, odlu~eno je `rebom.

Pre ~etiri godine, na Olimpijskim igrama u Pekingu, zlatnu medaqu osvojila je Ma|arska, a srebrnu selekcija SAD. Srbija je bila tre}a.

U grupi A takmi~i}e se reprezentacije Hrvatske, Australije, Gr~ke, Italije, Kazahstana i [panije.

- O~ekivali smo te{ku grupu.

Smatram da treba da radimo po starom modelu. Da pripreme budu kvalitetne, igra~i zdravi i da razmi{qamo samo o narednom protivniku. Na{ ciq se zna, ali verujem da je u ovakvoj konkurenciji svako odli~je ogroman uspehrekao je selektor Dejan Udovi~i}.

NENAD BOROV^ANIN ODBRANIO EVROPSKU TITULU U VBO VERZIJI

Ve ki o gluu na pu kla ja go di~ na kost Jo van Po po vi} i Ne nad Be |ik

^etverac - Radoje \eri}, Nikola Stoji}, Goran Jagar, Miqan Vukovi} - izgubio je finale u posledwih 500 metara. Bila je to izuzetno izjedna~ena trka, u kojoj su blagu prednost imali Britanci, a odmah iza wih bio je ~etverac Srbije. Ali, i ostale posade (Holandija, [panija, Rusija i Nema~ka), koje su veslale gotovo identi~no i u istom vremenu. Razlika izme|u srpskog ~amca i ostalih bila je izme|u pola sekunde i ne{to vi{e od sekunde. Na 1.500 metara, Bri tan ci su ima li ~a mac

prednosti u odnosu na rivale, pre svega Srbije, koja je dr`ala drugu poziciju. Pogledajte ostala prolazna vremena: Srbija - 4:29.10, Holandija - 4:29.62, Francuska - 4:30.06...

U po sled wih 500 me ta ra srpskim momcima nestalo je snage. Sa druge su pali na petu poziciju i nisu uspeli da se domognu finala, u kojem }e biti posade Velike Britanije (5:54.34), Ho lan di je (5:57.19) i Fran cu ske (5:57.85). ^etverac Rusije bio je ~etvrti (5:58.00), a petu pozici-

ju podelile su posade Srbije i Nema~ke (6:00.69). Treba ista}i da se srpski ~etverac u ovom sastavu tek „uveslava”.

Iako je Nikola Stoji} uo~i takmi~ewa rekao da bi ga samo finale zadovoqilo, ipak je i ovo uspeh, a do Olimpijskih igara u Londonu ima vremena za podizawe forme.

Dubl skul Milo{ Vasi} i Mar ko Mar ja no vi}, ta ko |e, nije uspeo da se domogne fina la. Srp ski ~a mac bio je ubedqivo posledwi u svojoj po lu fi nal noj gru pi, da kle {esti.

Na{ najboqi profesionalni bokser Nenad Borov~anin odbranio je titulu prvaka Evrope u VBO verziji u kruzer kategoriji.

Wegov rival, Nemac turskog porekla Varol Vekioglu nije mogao da nastavi borbu posle {este runde i ona je prekinuta. Razlog wegovog odustajawa je taj {to mu je napukla jagodi~na kost. Vi{e od 5.000 qudi u lozni~koj dvorani Lagator ogromnim aplauzom pozdravili su novi uspeh svog sugra|anina.

U prvoj rundi borci su se me|usobno ispitivali, a Vekiloglu je

ZAVR[EN FINALNI TURNIR HEBA JUNIORSKE LIGE U NOVOM SADU

Ti tu la cr no - be li ma Zavr{eno je Heba juniorsko prvenstv Srbije u ko{arci u Novom Sadu. Titula se nakon godinu dana preselila iz Vr{ca u Beograd u ruke ko{arka{a Partizana, dok su bronzana odli~ja pripala doma}inu turnira igra~ima Vojvodina Srbijagasa.

dnevnik

c m y

16

Novosa|ani su nakon nesre}nog poraza u polufinalu od ispostavilo se novog prvaka Srbije beogradskog Partizana, smogli snage da u susretu za tre}e mesto odigraju na visokom nivou i savladaju Beovuk 87:74.

Nakon ne{to slabije igre u prvoj ~etvrtini i zaostatka od

{est poena, crveno - beli su predvo}eni Potom, Vasi}em i ^amparom uspeli na odmor da odu sa predno{}u 45:39. U nastavku su doma}i ko{arka{i diktirali tempo i mirno priveli utakmicu kraju.

U finale Vr{~ani su u{li sa oreolom favorita, ali su ko-

Ne nad Bo rov ~a nin

FINALE

Par ti zan MTS - He mo farm [ta da 81:65 (21:16, 24:15, 12:18, 24:16) NO VI SAD: Mala dvorana SPC”Vojvodina” gledalaca: 700, sudije: Jevtovi}, Milovanovi}, Veskovi} (svi Beograd).

PAR TI ZAN MTS: \or|evi} 14, Radi~evi} 16, Maji} 13, Marinkovi} 14, Ma{kulovi}, Radakovi}, Jovanovi}, Prvuq, Panto{, Andri} 11, Xeletovi}, Mi{kovi} 13.

HE MO FARM [TA DA: An|u{i}, Budumir, Dangubi} 8, Nikoli}, Krsti} 2, Mitrovi} 25, Novak 6, Milutinov 8, Cvetanovi} 7, Milo{evi} 9, Vasiqevi}, Pe~enica.

UTAKMICA ZA 3.MESTO

Voj vo di na Sr bi ja gas - Be o vuk 72 87:74 (19:25, 26:14, 22:13, 20:22)

Ju ni or ski pr va ci Sr bi je mla di ko {ar ka {i Par ti za na

Mi tro vi} MVP, \or |e vi} naj e fi ka sni ji Po zavr{etku finalne utakmice progla{eni su i najboqi pojedinci Heba juniorskog prvenstva Srbije u Novom Sadu. Stru~ni `iri proglasio je Luku Mitrovi}a iz vr{a~kog Hemofarm [tade za najkorisnijeg igra~a turnira (MPV -a) sa idenksom 81, dok je prvi strelac turnira Mladen \or|evi} iz Partizana sa 51 postignutim ko{em.

Nagrade su u ime Ko{arka{kos saveza Srbije uru~ili Dejan Toma{evi} i Milenko Tepi}.

Fo to: B. Lu ~i}

{arka{i Partizana od prvog minuta nametnuli svoj stil igre i poveli. Trio \or|evi} - Radi~evi} - Marinkovi} bio je raspolo`en za igru pa su crno - beli ve} na poluvremenu stekli 14 ko{eva prednosti (45:31). I u nastavku su Beogra|ani agresivnom odbranom uspeli da poremete igru Hemofarma, a jedini raspolo`en u redovima naranxastih bio je Luka Mitrovi}.

To ipak nije bilo dovoqno da se odbrani naslov osvojen pro{le

NO VI SAD: Mala dvorana SPC”Vojvodina”, gledalaca: 500, sudije: Vorkapi}, Ninkovi} i Nikoli} (Beograd).

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Jovanovi}, Turawanin 1, Pot 22, ^ampara 11, Markovi} 5, Vasi} 18, Pa{ajli} 12, Jankovi}, Vuj~i} 10, Mari} 8, Zeli}, Baki}.

BE O VUK 72: Naki}, Simi}, Cveti}, Budi} 6, Peji} 15, Jeli} 9, Jeremi} 10, Pavlovi} 8, Ne{kovi}, Babi} 24, Celikovi}, Milinkovi}. godine i izbegne ubedqiv poraz.

Na kraju pobeda juniora Partizn MTS - a koji su veliki {ampionski pehar odneli put prestonice.

I. Grubor

sve vreme dr`ao dupli dekung. Ve} u drugoj rundi Borov~anin je po~eo da kontroli{e borbu. Nije dozvolio rivalu da mu se pribli`i, a u fini{u mu je zadao nekoliko jakih udaraca. Takav na~in boksa primenio je i posle minuta odmora, s tim {to je vi{e poku{avao aperkatima da probije odbranu izaziva~a. U ~etvrtoj rundi na{ borac je krenuo i ubita~nim levim direktima, ali je Vakuloglu sve je to podnosio.

Peta runda bila je veoma ~udna.

Borci su se ~esto nalazili na ko-

nopcima, koji nisu bili dobro zategnuti. Osetilo se da i Borov~aninu ponestaje snage i vazduha u plu}ima, mada je i daqe juri{ao.

Bilo je mnogo udaraca, ali i dosta rva~kih poteza. U pauzi sudija Milojevi} je borbu prekinuo zbog povrede Vekologlua, nema~kom bokserru turskog porekla napukila je jagodi~na kost.

- Moj rival je veoma ~vrst i jako udara. Istina je istro{io sam se od silnih naleta. Bilo je toplo, zbog reflektora i velikog broja qudi, ali sam dobrom taktikom uspeo da izmorim protivnika i pobedim - rekao je Borov~anin.

Logi~no se postavilo pitawe o daqim koracima tride set tro go di {weg borca.

- Trenutno sam osmi na rang listi. @eqa mi je da napredujem i postanem izaziva~ broj jedan, kako bih imao boqu poziciju u pregovorima za svetsku titulu. Taj me~ imam u planu naredne godine - objasnio je Borov~anin.

U uvodnim me~evima na{i profesionalci bili su uspe{niji od hrvatskih. Vidakovi} je savladao Gli{i}a, Kuki} [iqega, koji je diskvalifikovan, Mar~eta Vi{i}a. Sjajno je boksovao Zrewaninac Milan Piperski, sveslovenski {ampion, koji je izbombardovao Marokanca Sahibedina, koji boksuje pod francuskom zastavom.

M. P.

NBA LIGA

An der son MIP, Pe ko vi} tre }i Nekada{wi centar Partizana zauzeo je tre}e mesto u izboru za igra~a koji je ove sezone najvi{e napredovao. Krilni centar Orlando Mexika Rajan Anderson poneo je MIP titulu za sezonu 2011/12, a na preostala dva stepenika pobedni~kog postoqa na{li su se Evropqani.

Druga pozicija pripala je Ersanu Iqasovi iz Milvoki Baksa, a tre}a Nikoli Pekovi}u (Minesota Timbervulvs). @iri je ~inio 121 novinar i komentator iz SAD i Kanade - od toga su 33 anketirana smatrala da

je najvi{e napredovao Anderson, za Iqasovu se izjasnilo 21, a za Pekovi}a wih 10.

Kada se saberu svi glasovi, Anderson je dobio 260 od mogu}ih 605 poena, Tur~in 159, a Crnogorac 104.

Anderson je u svojoj ~etvrtoj NBA sezoni postavio li~ne rekorde u efikasnosti (16,1 poen) i broju skokova (7,7). Sa uba~enih 166 trojki bio je najboqi u ligi, za {ta mo`e da zahvali pa`wi protivni~kih odbrana koja se po pravilu bazirala na Dvajtu Hauardu.

KONTINENTALNE KVALIFIKACIJE ZA OI

Poq ska i Tur ska u fi na lu U finalu turnira Evropskih kvalifikacija za Olimpijske igre igra}e odbojka{ice Poqske i Turske.

Poqska je u prvom polufinalu savladala Nema~ku 3:1(25:22, 16:25, 25:14 i 25:17), posle 100 mi-

nuta igre, dok je Turska bila boqa od Rusije 3:1( 26:28, 26:24, 25:16 i 25:21), posle 114 minuta igre.

Pobednik turnira }e izboriti u~e{}e na Olimpijskim igrama u Londonu. Finale se igra danas od 16.30 ~asova.

M. R

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa6.maj2012.

17

JELEN SUPERLIGA – 28. KoLo

Abu ba kar od lu ~io po bed ni ka Vojvodina - BSK Bor~a 2:0 (2:0) NO VI SAD: Sta dion Ka ra |or |e, gle da la ca: 1.500, su di ja: Jo va ne ti} (U`i ce), strel ci: Abu ba kar u 16. i 30. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Ka tai (Voj vo di na), Bo {ko vi}, [u pi}, ^e le bi} (BSK).

VOJVODINA: Su pi} 7, Vu li }e vi} 7, Traj ko vi} 7 (Mi lo vi} -), Moj sov 7, Pa vlo vi} 7, A|u ru 7, Po le ta no vi} 8, Ste va no vi} 7, [ku le ti} 7 (No va ko vi} -), Ka tai 7 (Bo jo vi} -), Abu ba kar 8.

BSK: Ko va ~e vi} 7, Mi lo {e vi} 6, [u pi} 6, Bo {ko vi} 6, Bla go je vi} (Vig we vi} - ), Jo va no vi} 6 (Mul }an -), Si mo vi} 6, Bu la to vi} 6 (Sav ko vi} 6) ^e le bi} 6, Sta men ko vi} 6, \u ki} 6.

Sa mo dva mi nu ta ka sni je po le voj stra ni od li~ no je pro {ao Alek san dar Ka tai, uba cio lop tu pred sam gol gde je po no vo bio Abu ba kar, ali je ovo ga pu ta le |i ma bio okre nut mre `i. Tam no pu ti as je po ku {ao pe tom da po stig ne gol ali, ni je us peo.

I da qe su cr ve no-be li bi li ti ko ji su dik ti ra li tem po, pa je u 26. mi nu tu Ste va no vi} le po cen tri rao sa de sne stra ne, na ne kih {estse dam me ta ra po sre di ni go la do ~e kao ju je Abu ba kar, {u ti rao gla vom, ali je gol man go sti ju us peo da iz ba ci lop tu pre ko pre~ ke.

U 29. mi nu tu vi de li smo sjaj nu ak ci ju ka da je de vet na e sto go di {wi

Abu ba kar je pe tom `e leo da sa vla da gol ma na go sti ju Ko va ~e vi }a Fo to: B. Lu ~i}

Na po kon su fud ba le ri Voj vo di ne na sta di o nu Ka ra |or |a is pra }e ni apla u zi ma. Po sle bo qe igre to kom svih 90. mi nu ta sa vla da li su ekip BSK-a. Ovom po be dom fud ba le ri Voj vo di ne na pra vi li su pr vi ko rak do pla sma na u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe.

Pu bli ka To kom svih 90. mi nu ta deo ubli ke je na sta di o nu Ka ra |or |e, {to je po stao obi ~aj ovog pro le }a skan di ra la:„Upra va na po qe”, a u dru gom po lu vre me nu na me ti je bio i gol man Su pi}.

U pr vih 15 mi nu ta vi de li smo is pi ti va we sna ga u ko jem ni jed na od eki pa ni je stvo ri la ne ku zna ~aj ni ju pri li ku. Voj vo di na je dik ti ra la tem po, ali {an si da ugro zi kol Ko va ~e vi }a ni je ima la sve do 16. mi nu ta ka da je [ku le ti} od li~ no uba cio lop tu u pra zan pro stor, a Abu ba kar le po is pra tio we go vu za mi sao. Ka me run ski na pa da~ se na {ao u o~i u o~i sa gol ma nom Ko va ~e vi }em, na pra vio dva-tri ko ra ka i ru tin skim {u tem po ze mqi do veo No vo sa |a ne u vo| stvo.

Mar ko Po le ta no vi} na ni zao pet{est igra ~a BSK-a, u{ao u {e sna e ste rac go sti ju i ka da se spre mao da po {a qe lop tu u gol, sa le |a je na we ga star to vao [u pi}. Su di ja Jo ve ne ti} ni je imao ni ka kvu di le mu i po ka zao je na be lu ta~ ku. Si gu ran re a li za tor bio je po no vo Abu ba kar.

I u na stav ku su sre ta No vo sa |a ni su na sta vi li da me qu ri va la, pa je ve} u 47. mi nu tu Ka tai lo {e za hva tio lop tu u iz gled noj po zi ci ji, a dva mi nu ta ka sni je pr vo je u pri li ci bio Abu ba kar a on da je iz bi je nu lop tu na 18 me ta ra vo le jom za hva tio od li~ no Mar ko Po le ta no vi}, ali je taj pre lep {ut oti {ao za ma lo pre ko go la.

Pr vi je di ni po ku {aj go sti iz Bor ~e ka go lu Voj vo di ne za be le `i li su u 53. mi nu tu ka da je Su pi} le po za u sta vio {ut Si mo vi }a. U 66. mi nu tu gol je po sti gao Ka tai ali je su di ja Jo va ne ti} po ni {tio ovaj po go dak zbog of saj da ko ji je bio. U 71. mi nu tu Alek san dar Ka tai je iz veo slo bo dan uda rac sa ne kih dva de se tak me ta ra, ali se ovo ga pu ta is ta kao gol man Ko va ~e vi}.

Voj vo di na je la ga no od u zi ma la gas, a go sti ni su ima li ni sna ge ni `e qe da ni {ta pro me ne.

A. Predojevi}

NO VI SAD: Voj vo di na - BSK BE O GRAD: Par ti zan - Cr ve na zve zda KU LA: Haj duk - Ja vor SU BO TI CA: Spar tak ZV - Sme de re vo BE O GRAD: Rad - Bo rac JA GO DI NA: Ja go di na - Rad ni~ ki 1923 BE O GRAD: OFK Be o grad - Me ta lac U@I CE: Slo bo da Po int - No vi Pa zar

2:0 (2:0) 0:1 (0:0) 1:4 (0:3) 4:1 (2:1) 2:1 (0:0) 1:0 (1:0) 2:0 (2:0) 3:0 (2:0)

1. Par ti zan 28 24 2 2 65:12 74 2. Cr ve na zve zda 28 20 5 3 53:15 65 3. Rad ni~ ki 1923 28 11 14 3 37:24 47 4. Voj vo di na 28 12 10 6 40:25 46 5. Ja go di na 28 12 9 7 32:20 45 6. Slo bo da 28 13 6 9 37:33 45 7. Spar tak ZV 28 10 10 8 29:28 40 8. OFK Be o grad 28 12 4 12 33:33 40 9. Rad 28 9 7 12 30:27 34 10. Ja vor 28 9 6 13 25:32 33 11. Haj duk 28 8 6 14 23:39 30 12. Sme de re vo 28 9 2 17 21:38 29 13. BSK 28 6 9 13 16:37 27 14. No vi Pa zar 28 5 10 13 19:39 25 15. Bo rac 28 4 7 17 15:41 19 16. Me ta lac 28 2 9 17 14:46 15 U sle de }em ko lu (12/13. ma ja) sa sta ju se - ^A ^AK: Bo rac - Voj vo di na, U@I CE: Slo bo da Po int - Haj duk, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - OFK Be o grad, LU ^A NI: Me ta lac - Ja go di na,KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Par ti zan, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad, BOR ^A: BSK Bor ~a - Spar tak ZV, SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja vor.

Ka du sru {io va qak na kra ju Partizan - Crvena zvezda 0:1 (0:0) BE O G RAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca 20.000, su di ja Go g i} (No v i Sad), stre lac Ka du u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Bor ha, Mi li vo je vi} (Cr ve na zve zda).

PARTIZAN: Pe tro vi} 6, Miq ko vi} 6, Vol kov 6, Ka ma ra 6, Osto ji} 7, Iva nov 6, To mi} 6, Ba bo vi} 6, Iili} 7 (L. Mar ko vi} -), Smi qa ni} 6, Di a ra 6.

CRVENA ZVEZDA: Baj ko vi} 7, To {i} 6, Mi ja ji lo vi} 6, Di mi tri je vi} 6 (Ve {o vi} 6), La zo vi} 6 (Bor ha 7), Evan dro 6, Mak si mo vi} 6, Ni ki} 6, Mi li vo je vi} 7 (Ka du 7), Ka sa li ca 6, Mla de no vi} 6.

U 142. ve ~i tom der bi ju fud ba le ri Cr ve ne zve zde po be di li su Par ti zan sa 1:0 (0:0). Po sle pet go di na cr ve no-be li su ostva ri li pr ven stve nu po be du u du e lu sa kom {i ja ma. U fud bal skoj uspa van ci stre lac je di nog go la bio je Men de{ Ka du na sa mom kra ju me ~a. Bi la jo to tre }a po be da cr no - be lih u krat kom ro ku, i tre }i po raz u ve ~i tom der bi ju tre ne ra Par ti za na Avra ma Gran ta.

Obe eki p e po ~ e l e su u istim for ma ci ja ma, s po ja ~a nim sred wim re dom,a cr no-be li s ne {to pod mla |e nim sa sta vom s Pe tro vi }em i Osto ji }em.

Par ti zan je igrao vi so ki pre sing. Ve} u 2. mi nu tu cr no be li su je imao {an su. Vol kov je iz veo aut, Di a ra dao po vrat nu na pe nal tik, a Ba bo vi} {u ti rao vi so ko pre ko go la. Ri zi~ no su kre nu li i go sti, ma lo za tim su i za pre ti li. Mi li vo je vi} je is ko sa sa pet me ta ra {u ti rao iz nad pre~ ke.

Radost fudbalera Crvene zvezde

Gu `va na sre di ni te re na uslo vi la je da se igra spo ro s do sta gre {a ka. A, on da su cr ve no-be li u 27. mi nu tu na pra vi li do bru ak ci ju. Ka sa li ca je od i grao do Mi li vo je vi }a, ~i ji {ut sa 15 me ta ra je iz blo ki ran. Ma lo po tom {an su je imao i Par ti zan. Ba bo vi} je {u ti rao, iz okre ta sa pe nal ti ka, ali je lop ta za vr {i la za ma lo u kor ne ru. A u 44. mi nu tu naj bo qa cr no - be li su ima li div nu pri li ku. Vol kov je sa pe ter ca po sle kor ne ra To mi }a {u ti rao pra vo u Baj ko vi }a. Ve ~i ti ri va li osta li su du `ni na vi ja ~i ma u pr vom de lu igre.

Ku qa ni ka `we ni za pro ma {a je Hajduk - Javor 1:4 ( 0:3) KU LA: Sta dion Haj du ka, gle da la ca 1000. Su di ja: Sr |an Ob ra do vi} ( Ja go di na). Strel ci: ^o vi lo u 92. za Haj duk, a Odi ta u 18, Ve qo vi} u 22. i 33. i Mi {i} u 54. za Ja vor. @u ti kar to ni: Mak si mo vi}, ^o vi lo, Go lo ~e vac i Fej sa ( Haj duk), a Lu ko vi}, Osto ji} i Jo so vi} ( Ja vor).

HAJDUK: Pe ri} 6, Pa u qe vi} 6, Muj dra gi} 6, Va si qe vi} 5, Cvet ko vi} 5, Mak si mo vi} 5, ^o vi lo 6, Nov ko vi} 5 ( od 55. Go lo ~e vac 5), Bu ba lo 5, Pa u no vi} 5 ( od 55. Bo {ko vi} 5) i Ve se li no vi} 6.

JAVOR: Ni ko li} 7, Ja {i} 7, No va ko vi} 7, Vu ja di no vi} 7, Mom ~i lo vi} 7, Lu ko vi} 8. ( od 74.

Vi di} -), Odi ta 9 Sta ni sa vqe vi} 7, Osto ji} 8 Mi {i} 7, ( od 67. Jo so vi} -), i Ve qo vi} 8 ( od 80. Sto ja nov -). [to ti je fud bal! U pr vih de se tak mi nu ta su sre ta iz me |u Haj du ka i Ja vo ra do ma }in si lan sa tri sjaj ne {an se. Pr vu ne ko ri sti Nov ko vi} u 4. mi nu tu ka da ga je le po upo slio Ve se li no vi}, a od sa 16 me ta ra {u ti ra kraj go la.

Po tom dva zi ce ra Pa u no vi }a.

Pr vi u 7. mi nu tu ka da je ^o vi lo sa svo je po lo vi ne gla vom pro sle dio lop tu u pra zan pro stor na po lo vi nu Ja vo ra, Pa u no vi} pri hva tio lop tu i sam kre nuo ka go lu Ni ko li }a i ka da se o~e ki va la si gur na re a li za ci ja Pa u no vi} sa 12 me ta ra {u ti ra pra vo u gol ma na go sti ju. Po tom, u 9. mi nu tu Pa u- no vi} opet iz bio sam pred gol ma na go sti ju, ovo ga pu ta sa se dam me ta ra je pro ma {io gol.

I na rav no, sle di ka zna. I to ka kva! U 18. mi nu tu na ba ~e nu lop tu pred gol Haj du ka pri hva ta Odi ta i va ra Va si qe vi }a, te is ko sa sa 13 me ta ra {u ti ra u da qi ugao mla dog gol ma na Pe ri }a i

lop ta se od sta ti ve od bi ja u mre `u za 0:1. Do ma }in se ni je ni osve stio, a ve} je bi lo 0:2. U 22. mi nu tu Odi ta je pri mio lop tu na bo ku i on da ide al no, o{tro cen tri rao. Na lop tu je na tr ~ao Ve qo vi} i sa 7-8 me ta ra je za ku cao u mre `u. Mi nut ka sni je zi cer za Haj duk. Bu ba lo je od li~ no cen tri rao, a Nov ko vi} neo me tan sa se dam me ta ra za hva ta lop tu gla vom i {a qe je kraj go la.

Ka zna za ovaj pro ma {aj je usle di la de set mi nu ta ka sni je. Na dru gu sta ti vu u {e sna e ste rac Haj du ka lop tu je upu tio Mi {i}, Odi ta je za hva ta gla vom, ~i ni lo se da }e ona bi ti lak plen do ma }ih, no su da ra ju se gol man Pe ri} i Muj dra gi}, lop ta se od bi ja do usa mqe nog Ve qo vi }a ko ji se sa mo po kla wa i {a qe je u mre `u.

U dru gom de lu Ja vor je ru tin skom igrom ~u vao ste~ no i {ta vi {e u 54. mi nu tu naj le po {om ak ci jom i uve }ao pred nost. Opet je u glav noj ulo zi bio naj bo qi igra~ su sre ta Odi ta, ko ji je po ko zna ko ji put po be gao Cvet ko vi }u, ide al no cen tri rao, a na dru goj stra ni sa ne kih 20 me ta ra Mi {i} hva ta vo lej i po ga |a „ma lu mre `i cu”. Pri li ku da ubla `e po raz Ku qa ni su ima li u 57. mi nu tu ka da je Pa u qe vi} pri pre mio ide al nu {an su Bu ba lu, ko ji sa de se tak me ta ra, po sre di ni go la, {u ti ra pre ko pre~ ke. Ipak, do ma }in je us peo da po stig ne po ~a sni po go dak.

U dru gom mi nu tu na dok na de slo bo dan uda rac za Haj duk iz veo je Ve se li no vi}, upu tio o{tar cen tar {ut pred gol go sti ju. Lop tu je za hva tio ^o vi lo i za ku cao je u mre `u Ni ko li }a.Ko rekt na pu bli ka u Ku li apla u zom je is pra ti la igra ~e Ja vo ra sa te re na. \. Bojani}

I u na s tav k u igra l o se sli~ no. U 50. mi nu tu Par ti zan je o{te }en, su di ja go gi} za u sta vio je ak ci ju iako To mi} ni je bio u of saj du ka da mu je po sla ta lop ta. A, po tom je va qak i pri pre tio. Po sle kon tre cr no - be li su ima li na pad tri na dva, ali ume sto da ne kog pro i gra To mi} je od lu ~io da {u ti ra i sve je pro pa lo.

A on da {an sa za Cr ve nu zve zdu. Mla de no vi} je {u ti rao gla vom pre ko go la. Uz vra tio je Par ti zan. Ili} je tra `io Di a ru, a ovaj za ka snio na lop tu na sa mom pe ter cu. Ne {to

ka s ni j e opet su pri p re t i l i fud ba le ri Par ti za na. To mi} je iz veo pre kid, Osto ji} naj pre po go dio sta ti vu, a po tom Iva nov To {i }a.

U 72. mi nu tu {an sa za To mi }a. Di a ra je cen tri rao sa de sne stra ne, a ve zi sta na dru goj sta t i v i lo { e {u t i r ao. Po sled wih 10. mi nu ta Par ti zan je igrao sa dva {pi ca. Ipak, ni to mu ni je po mo glo.

U 90. mi nu tu Cr ve na zve zda je po sti gla gol. Bor ha je od i grao po vrat nu lop tu do Ka dua a ovaj sa 20 me ta ra bio pre ci zan.

I. Lazarevi}

Efi ka sni go lu bo vi Spartak Zlatibor voda – Smederevo 4:1 (2:1) SU B O T I C A: Grad ski sta dion, gle da la ca: oko 500. Su di ja: Mi len ko Vu ka di no vi} (Be o- grad), po mo} ni ci: Go ran Mi le ti} (Mla de no vac), Uro{ Stoj ko vi} (Be o grad). Strel ci: Tor bi ca u 20. i 75. mi nu tu, Bo qe vi} (auto gol) u 23., Ada mo vi} u 90. mi nu tu (za Spar tak Zla ti bor vo du). Ko va ~e vi} u 42. mi nu tu (za Sme de re vo). @u ti kar to n i: No s ko vi}, Pu {ka r i}, Mi li vo jev (Spar tak Zla ti bor vo da), Ada mo vi}, Bo q e vi} (Sme de re vo).

SPARTAK ZV: Alek si} 8, Ste va no vi} 7, Bra ti} 8, Ota {e vi} 7, Jok si mo vi} 7, Ko va ~e vi} 7, Pu {ka ri} 7, Ada mo vi} 8, Tor bi ca 8 (89. Voj vo di}), De spo to vi} 7 (46. Mi li vo jev 7), No sko vi} 8 (75. An to ni} -).

SMEDEREVO: @iv ko vi} 6, Mi lo sa vqe vi} 6, Mi o vi} 6, Br ko vi} 6, Bo qe vi} 6 (66. Si mi} 6), Kr~ ma re vi} 6, (80. Vu ~i ni} ), Ada mo vi} 7, Je ri ni} 6, Mo mi} 6, Bra {a nac 7 (87. Nin ~i}).

Fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de jo{ jed nom su pru `i li do bru igru u Su bo ti ci, a ta kva igra je na gra |e na ve li kim bro jem go lo va, ma lo broj na pu bli ka je mo gla da u`i va u pet po go da ka, ~ak ~e ti ri u mre `i go sti ju.

Na kon uobi ~a je nog od me ra va wa sna ga u pr vih de se tak mi nu ta, Spar tak je pre u zeo kon tro lu nad igrom i po ~eo da stva ra pri li ke. Pr vu je imao De spo to vi} ko ji je po sle du plog pa sa sa Tor bi com bio sam pred gol ma nom @iv ko vi }em, ali po sle do brog pro do ra ni je imao sna ge za bo qi {ut. Usle di la je pri li ka No s ko vi } a ko j i {a q e lop tu gla vom pre ko go la.

U 20. mi nu tu, po sle ak ci je Ada mo vi }a i Ste va no vi }a lop -

ta do la zi do Tor bi ce ko ji je lop tu ma lo sla bi je {u ti rao, ali do voq no do bro da ona iz ne na di @iv ko vi }a i za vr {i iza we go vih le |a. Spar tak je bio u na le tu, a u 23. mi nu tu bi lo je ve} 2:0 za go lu bo ve. Ada mo vi} je pro i g rao No s ko v i } a, ovaj o{tro uba cio pre ma De spo to vi }u na dru goj sta ti vi, a u `e qi da ot klo ni opa snost Bo qe vi} po ga |a sop stve nu mre `u.

Pad kon cen tra ci je i ne po treb no dri bla we De spo to vi }a u bli zi ni sop stve nog ka zne nog pro sto ra vra ti li su Sme dre vo u `i vot. Ada mo vi} je ukrao lop tu De spo to vi }u, do dao je do Ko va ~e vi }a ko ji po sti `e pre lep gol sa sed mna est me ta ra i tri mi nu ta pre od la ska na od mor osta vqa svo ju eki pu u bor bi za bo do ve.

U dru gom po lu vre me nu su go sti po ku {a li da u uvod nom de lu stig nu do po rav na wa. Do bru pri li ku ima li su u 56. mi nu tu ka da je Ste va no vi} pre se kao do bar na pad Sme de re va.

Na kon {to je Spar tak odo leo na pa di ma go sti ju, usle dio je ne {to mir ni ji pe riod, a po tom Spar tak po no vo pra vi opa sne ak ci je. Na 3:1 do ma }i su po ve li u 75. mi nu tu, Pu {ka ri} je sa le ve stra ne po slao lop tu No sko vi }u ko ji se sju rio pre ma kor ner li ni j i, ak ci j u je pra tio Tor bi ca, No sko vi} ga je pri m e t io, pra v o v re m e n o pro i grao, a ka pi ten Su bo ti ~a na sa de se tak me ta ra ce pa mre `u Sme de re va.

Ada mo vi }a ko ji je sam pre tr ~ao vi {e od po la te re na, sti gao do @iv ko vi }a, la ko ga pre va rio i po sta vio ko na ~an re zul tat utak mi ce.

N. S.

18

sport

nedeqa6.maj2012.

dnevnik ZA VR [E NO NE MA^ KO PR VEN STVO

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

Her ta u ba ra `u, Keln u ka na lu

Pr va pro le} na po be da Ki kin |a na Ki kin da - Za dru gar 2:0 (0:0) KI KIN DA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 250, su di ja Pa pri ca (No va Pa zo va), strel ci: Bu ni} u 70. i Ge ci} u 72. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Kne `e vi}, Me ji} (Ki kin da). Cr ve ni kar ton: Vi {ko vi} (Za dru gar).

KI KIN DA: Haj ro vi} 7, Sto ja ko vi} 7, Kne `e vi} 7, Me ji} 7, Ku bu ro vi} 7, Plav {i} 7 (Vuk ma no vi} -), Ste pan ~ev 7 (Ge ci} 7), Spa hi} 7 (Cvi jan -), Cr no mar ko vi} 8, Bu ni} 8, Ma li no vi} 8.

ZA DRU GAR: \u ri} 8, Vor gi} 6 (Ba ko{ -), Ja wa nin 7, Rac ko vi} 7, Vi {ko vi} 5, \o ki} 6, Kr sti ni} 6, ]ir ko vi} 7, Mi ni 6 (Pe ji} 6), Mi lo vac 6, Za rin 6 (Pe ru~ ka 6).

Ko na~ no su i Ki kin |a ni ose ti li slast pr ve pro le} ne po be de.

Tri osvo je na bo da u ovom me ~u mno go zna ~e Ki kin |a ni ma, jer su ostva re ni pro tiv di rekt nog ri va la za is pa da we, eki pe Za dru ga ra iz La za re va. U 70. mi nu tu Me ji} je pre se kao lop tu, do dao je do br zo nog Ma li no vi }a ko ji ju je na ba cio u ka zne ni pro stor Za dru ga ra gde je na me stu bio Vla di mir Bu ni} ko ji je po sti gao po go dak sa {est me ta ra. Sa mo dva mi nu ta ka sni je bi lo je 2:0 za do ma }i ne. Aut je iz veo Ge ci}, na ba cio je lop tu u ka zne ni pro stor La za rev ~a na ko ja je do {la do Ma li no vi}, ko jeg je sle |a obo rio Vi {ko vi}. Su di ja je bez dvo u mqe wa po ka zao na be lu ta~ ku, a Vi {ko vi }a je zbog dru gog `u tog kar to na po slao u svla ~i o ni cu.

Si gu ran re a li za tor ka zne nog udar ca bio je Ge ci}. Ina ~e, do ma }in je u pr vom de lu imao te ren sku ini ci ja ti vu bez pra ve za vr {ni ce.

No va dva bo da ostva re na pod ru ko vod stvo tre ne ra Dra goj la Sta noj ko vi }a ko ji tre }i put vo di eki pu Ki kin |a ni ma.

M. Se ku li}

Sen ta - Mla dost (BJ) 4:0 (1:0) SEN TA: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca 300. Su di ja: S. Sto ja no vi} (Ki kin da).

Strel ci: Mi li} u 25. i 71. i Ma ra{ u 49. i 60. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ka ka{ (Sen ta).

Cr ve ni kar ton: Ra do ja (Mla dost) u 32. mi nu tu.

SEN TA: @iv kov 8, Far ka{ 8, Ka ka{ 8 (Te {a no vi} 8), Ra din 8, Cvet ko vi} 8, Bo ki} 8, Be sla} 8, Po pov 8, Ma ra{ 9, Va sin 8 (Pan ka ri }a nin -), Mi li} 9 (Ba nov -).

MLA DOST: Ba ji} 6, Ko si} 6, Raj ti} 7, Ba bi} 6, Kan tar 5, Ra do ja 5, Ko zo mo ra 6, \u ki} 7, Vu ka nac 6 (Gra o vac -), Jo va no vi} 6 (Rat ko vi} -), Mu dri ni} 7.

Sen }a ni su ube dqi vu po be du od li~ nom igrom ukwi `i li pro tiv go sti ju iz Ba~ kog Jar ka, ko ji su se sa mo na po ~et ku utak mi ce po ka za la kao ~vr sta eki pa, ali {to je vre me od mi ca lo, do ma }i ni su dik ti ra li tem po. Mre `u Ba ji }a u 25. mi nu tu na ~eo je Mi li} efekt no po go div {i ra {qe sna `nim {u tom sa 18 me ta ra. Na po ~et ku dru gog de la Ma ra{ iz slo bod nog udar ca pre ko `i vog zi da udvo stru ~io je pred nost Sen }a na, a jo{ jed nim po got kom kru ni sao so lo ak ci ju u 60. mi nu tu, ka da je kao ta ne ule teo u {e sna e ste rac go sti ju i neo d bra wi vo {u ti rao.

Ko na ~an re zul tat u 71.mi nu tu po sta vqa Mi li}, ko ji po sle le pe ak ci je po de snoj stra ni i cen tar {u ta Po po va gla vom po slao lop tu u mre `u.

M. Mi tro vi}

Slo ga - Rad ni~ ki ([) 3:3 (1:1) TE ME RIN: Sta dion Slo ge, gle da la ca 300, su di ja Stan ti} (Su bo ti ca), strel ci: Po pin u 36. Ze ~e vi} u 72. i 90. za Slo gu, ]i ri} u 17. Pe tro vi} u 60. i Vu ~i} u 85. mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: Zu ki}, San ko vi} (Slo ga).

SLO GA: \u ri kin 6, Su vaj xi} 7, Kra go vi} 7, Mr va qe vi} 7, Sta no jev 8, San ko vi} 7, Si la |i 6 (Ze ~e vi} 9), Si mo vi} 7 (Ko bi la rov -), Po pin 8, Zu ki} 7, M. To mi} 6 (Uze lac 8).

RAD NI^ KI: Vu ja di no vi} 6, Sa vi} 7, Pe tro vi} 8, Zec 7, Ili} 7, Bje lo{ 8, Mi {~e vi} 6 (\o ki} 7), Ne di} 6 (Vu ~i} 7), Du ki} 6, Ba qak 7 (Sto jiq ko vi} -), ]i ri} 8.

Do bar bo dov ni ka pi tal omo gu }io je fud ba le ri ma Slo ge i Rad ni~ kog da otvo re nom igrom re `i ra ju pred sta vu po uku su na vi ja ~a.

Go sti iz [i da po ve li su iz pr ve ozbiq ni je ak ci je ~i ji je kre a tor bio Zo ran Zec, a ek ze ku tor ka pi ten Ma ri jan ]i ri}. Po sle le pe kom bi na ci je Zu ki }a i Si mo vi }a gol ge ter ski sal do po ve }ao je sjaj -

CE MENT: Su ba {i} -, Bur sa} 7, Ba ~i} 7 (De sni ca 7), Ki{ 7 (Ga {pa re vi} -), Mi lo vi} 8, \e ri} 7, Xa ri} 7, Mi li ~e vi} 8, Ra do ja 8, Gr ko vi} 8 (Lu ka ja -), Ka li nov 8.

VR [AC: Lu ki} 5, Mo to rov 6, Ba bi} 6, Ve qin 6, Ran kov 5, Ko we vi} 5, Sti ja ~i} 5 (Mi haj lo vi} 6), Mi li vo jev 5, Ra ni mi rov 6 (Pe tro vi} -), \u ki} 6, Ka lin 6 (Jok si mo vi} -).

Sa mo u pr vom po lu vre me nu Vr {~a ni su us pe li da pa ri ra ju raz i gra nim fud ba le ri ma Ce men ta. Kva li tet je do {ao do iz ra `a ja, a po be da je mo gla bi ti mno go ube dqi vi ja da su strel ci bi li ma lo ras po lo `e ni ji.

Se ri ju le pih go lo va otvo rio je Alek san dar Gr ko vi} sa udar cem od oko 25 me ta ra, pod pre~ ku. Ra do ji ca Ka li nov je po sti gao dva go la ta ko |e na efek tan na ~in. Kraj wi re zul tat po sta vio je omla din ski re pre zen ta ti va ca Sr bi je Ne ma wa Ra do ja ta ko |e na po se ban na ~in, kroz no gu gol ma na.

B. Star ~e vi}

Ba~ ka To po la - ^SK Pi va ra 1:1 (1:0)

Ne nad Ze ~e vi}

ni cen tar for do ma }ih Ni ko la Po pin i po sti gao de se ti po go dak.

Za no vo sla vqe [i |a na po bri nuo se Mla den Pe tro vi}, po {to su ]i ri} i Ne di} or ga ni zo va li brz na pad po de snoj stra ni. Uz bu dqiv ras plet na ja vio je is ku sni maj stor Ne nad Ze ~e vi} po sle kor ne ra Uzel ca. Pet mi nu ta pre kra ja Ne ma wa Vu ~i} je uz po mo} sta ti ve za tre sao mre `u Slo ge. U na dok na di vre me na Ne nad Ze ~e vi} je kru ni o sao asi sten ci ju Uzel ca i za ku cao lop tu pod pre~ ku.

M. Me ni }a nin

Rad ni~ ki (NP) - Pa li} 2:0 (1:0) NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca 600, su di ja M. Miq ko vi} (No vi Sad), stel ci: Ro mi} u 5. i \ur |e vi} u 89. mi nu tu. @u ti kar to ni: Bo {ko vi}, Rni}, Jo vi} (Rad ni~ ki), Pa vlo vi}, Man di}, Ro di} (Pa li}).

RAD NI^ KI: Tri fu no vi} 9, Ni ni} 7 (~e ~a ri} 7), Pu ni {i} 8, Pa vlo vi} 7, Isa i lo vi} 7, Ba ji} 6 (Sa ra ~e vi} -), Ro mi} 7 (\ur |e vi} 7), Rni} 7, Bo {ko vi} 7, Ga ji} 7, Jo vi} 7.

PA LI]: Sto {i} 7, Man di} 6 (Ne deq ko vi} -), Ro di} 7, Sa la ti} 7, Plav {i} 7, An ti} 8, Di mi} 8 (Ja go di} -), Trip ko vi} 7, Var ga 7, ]ir ko vi} 6, Pa vlo vi} 6.

Di na mi~ na i uz bu dqi va igra u ko joj je Rad ni~ ki us peo po sle do sta na po ra da sa vla da ve o ma do bru eki pu Pa li }a ko ja je na stu pi la sa de set bo nus igra ~a. Da Rad ni~ ki ni je imao ras po lo `e nog Mi ja ta Tri fu no vi }a ko zna ka ko bi se za vr {io su sret.

Ve} na sa mom po ~et ku utak mi ce u 5. mi nu tu Ro si} je sa oko 20 me ta ra iz veo slo bo dan uda rac, we gov {ut je pre ci znim lo bom sa vla dao gol ma na Sto {i }a. Sa {a Var ga je bio u pri li ci u 40. mi nu tu da iz jed na ~i ali we gov uda rac je gol man Tri fu no vi} iz ba cio u kor ner. Dru go po lu vre me pro te kao je u ini ci ja ti vi eki pe sa Pa li }a, ali je ~vr sta od bra na Rad ni~ kog spre ~a va la da go sti po go de mre `u.

Do ma }i su pu tem kon tri po ku {a va li da iz ne na de od bra nu go sti ju {ta su i us pe li u 89. mi nu tu ka da je \ur |e vi} po sta vio ko na ~an re zul tat utak mi ce.

J. Vu ko vi}

Ce ment - Vr {ac 5:0 (1:0) BE O ^IN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca 250, su di ja B. Pa {tar (Su bo ti ca), strel ci: Gr ko vi} u 16.

Ka li nov u 67. i 73. De sni ca u 75.

Ra do ja u 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: Gr ko vi} (Ce ment), Ko we vi}, Mi haj lo vi} (Vr {ac).

BA^ KA TO PO LA: Grad ski sta dion, gle da la ca 200, su di ja Cve ti ~a nin (Vr {ac), strel ci: Sta ni {i} u 35. za Ba~ ku To po lu, a Vor gi ~i} u 70. mi nu tu za ^SK Pi va ru. @u ti kar to ni: Sta ni {i}, Ve se li no vi} (Ba~ ka To po la), Bi }a nin (^SK Pi va ra).

BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 7, B. Stan ko vi} 7, Ve se li no vi} 7, Sta ni {i} 8, Jo ve ti} 7, Kri vo ka pi} 7, Bo jo vi} 7 (@mu ki} -), M. Stan ko vi} 7 (Mi lo va no vi} 7), \u ka no vi} 7, Ke ke zo vi} 8, Mar ti no vi} 7 (Re sa no vi} -). ^SK PI VA RA: Ra da ko vi} 7, Zeq ko vi} 7, Je vi} 7, [vo wa 7, Vor gi ~i} 8, Vu ka no vi} 7, Stan ko vi} 7, Jo va no vi} 7 (Kr sta no vi} -), Te pi} 7, La }a rak 7 (Bi }a nin 7), Ma ri} 7, Ili} -.

Pr vi su za pre ti li do ma }i ni, ve} u 16. mi nu tu ka da je De jan Ke ke zo vi} iz slo bod nog udar ca s 20 me ta ra po go dio pre~ ku.

Dru ga {an su do ma }i su ima li u

2:0 Rad ni~ ki (NP) - Pa li} Slo ga - Rad ni~ ki ([) 3:3 Ce ment - Vr {ac 5:0 1:0 Tek sti lac - Do li na 1:1 Ba~ ka To po la - ^SK Pi va ra Sen ta - Mla dost (BJ) 4:0 2:0 Ki kin da - Za dru gar (ni je igra no) Ve ter nik - Du nav 1. Rad n. (NP) 2. ^SK Pi v.

3. Rad n. ([) 4. Slo ga (T) 5. Pa li} 6. Sen ta 7. Du nav 8. Mla d. (BJ) 9. Tek sti lac 10. Ce ment 11. B. To po la 12. Za dru gar 13. Ki kin da 14. Do li na 15. Ve ter nik 16. Vr {ac

24 24 24 24 24 24 23 24 24 24 24 24 24 24 23 24

16 13 11 11 9 10 11 9 9 9 8 7 7 6 6 6

7 1 5 6 8 5 4 9 9 6 6 8 3 10 7 8 6 9 5 10 6 10 4 13 4 13 6 12 5 12 3 15

40:16 29:21 29:21 26:25 31:22 33:30 29:27 27:22 24:23 30:27 19:20 27:37 24:37 22:34 29:31 18:42

55 44 41 37 36 36 36 34 33 32 30 25 25 24 23 21

bim ci ma sla vi li ti tu lu pr va ka Ne ma~ ke.

U Li gu {am pi o na di rekt no }e Dort mund, Ba jern i [al ke, dok }e Men hen glad bah u kva li fi ka ci je za elit no tak mi ~e we.

U Li gu Evro pe pla si ra li su se Ba jer i [tut gart. Od na red ne se zo ne u Dru goj li gi igra }e Kaj zer sla u tern i Keln, a no vi Bun de sli ga {i su Groj ter Firt i Ajn traht iz Frank fur ta.

Rre zul ta ti 34. ko la Bun des li ge: Bo ru si ja Dort mund - Fraj burg 4:0 (4:0) /Ku ba 5, 39, Le van -

U sle de }em ko lu (12/13.ma ja) sa sta ju se: Ki kin da - Ve ter nik, Za dru gar Sen ta, Mla dost (BJ) - Ba~ ka To po la, ^SK Pi va ra - Tek sti lac, Do li na - Ce ment, Vr {ac - Slo ga (T), Rad ni~ ki ([) - Rad ni~ ki (NP), Pa li} - Du nav.

mi nu tu, ka da je {u ti rao pre ko go la.

S. Sto jiq ko vi}

Tek sti lac - Do li na 1:0 (0:0) OYA CI: Sta dion Tek stil ca, gle da la ca 300, su di ja Spa si} (No vi Sad), ste lac Pe ru ni ~i} u 48. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ri sti}, Vu ko vi} (Tek sti lac), Ka ran fi lov ski, Sta ji} (Do li na). Cr ve ni kar ton: Sta ji} (Do li na).

TEK STI LAC: Mar ko vi} 7, Kr {i} 7, Ri sti} 6, Dok ni} 6, Kr znar 7, Ar si} 7, Ste va no vi} 6 (Ne deq ko vi} 7), Vu ko vi} 7, Pe ru ni ~i} 8, Ili} 8 (Ma ki} -), Da no je vi} 6 (Je` 7).

DO LI NA: Jef ti} 7, Iva ni {e v i} 6, Ka r an f i l ov s ki 6 (Du da{7), Me mo vi} 7, Mi la {i no vi} 6, Jo si mo vi} 6, Trip ko vi} 6, O`e go vi} 6 (\a ko vi} 7), \o ko vi} 6, Sta ji} 6, Nin kov 6, Eki pa Tek stil ca je za be le `i la dru gu uza stop nu po be du sa ko jem je u~vr sti la me sto na

Ni {ta od utak mi ce u Ve ter ni ku Utak mi ca iz me |u fud ba le ra Ve ter ni ka Vi sko la i Du na va iz Sta rih Ba no va ca ni je od i gra na. Ve ter ni ~a ni su osta li do sled ni po no vo se ni su po ja vi li na te re nu, ne za do voq ni od lu ka ma Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne. Go sti i su dij ska troj ka po ja vi li na utak mi ci, ali po {to do ma }i na ni je bi lo glav ni su di ja je od svi rao kraj me ~a. Naj ve ro vat ni je je da }e fud ba le ri Du na va me~ do bi ti slu `be nim re zul ta tom,a Ve ter ni ~a ne o~e ku je sank ci je Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne.

25. mi nu tu ka da je Ve se li no vi} cen tri rao do Mi lo {a Stan ko vi }a, a on gla vom po go dio spoq ni deo sta ti ve. Naj zad, u 35. mi nu tu za tre sla se mre `a Ra da ko vi }a. Sve ura dio maj stor Ke ke zo vi}, iz veo kor ner, lop ta se od Je vi }a po no vo od bi la do Ke ke zo vi }a ko ji je cen tri rao do cen tar hal fa Pe tra Sta ni {i }a ko ji is ko sa sa 16 me ta ra pla si rao lop tu u de sni do wi ugao gol ma na Ra da ko vi }a.

Sa mo {to je po ~e lo dru go po lu vre me po no vo je {an su imao \u ka no vi}, a go stu ju }i gol man je kraj wim na po rom lop tu iz ba cio u kor ner. U 70. mi nu tu u pro do ru je bio Te pi}, ko jeg je na ne do zvo qan na ~in za u sta vio Sta ni {i}, a slo bo dan uda rac je iz veo Vor gi ~i} sa 20 me ta ra, lop ta je uda ri la u ne kog igra ~a u `i vom zi du i za vr {i la u mre `i. Po sled wu {an su na utak mi imao je @mu ki} u po sled wem

Ber lin ci su po sled wem ko lu Bun des li ge us pe li da se do ko pa ju ba ra `a, a u to me im je po mo gao Ba jern, ko ji je jar ~e ve di rekt no po slao u Cvaj tu. Her ta }e ima ti jo{ jed nu {an su, dok }e se Keln sle de }e se zo ne tak mi ~i ti u ni `em ran gu.

Klu bu iz Ber li na je od go va ra la sa mo po be da i do we je sti gao na Olim pij skom sta di o nu pro tiv Ho fen haj ma - 3:1. Me |u tim, ni to ni je bi lo do voq no, jer je Keln, uz tri jumf Her te, mo rao da iz gu bi ili igra ba rem

sre di ni ta be le. Oni su do tri bo da do {li po got kom Ni ko le Pe ru ni ~i }a u 48. mi nu tu. Pe ru ni ~i} je ovim go lom u{ao u gol g e t er s ku se r i j u. Kqu~ n i mo me nat na me ~u se do go di lo upra vo u 48. mi nu tu ka da je Pe ru ni ~i} u{ao u ka zne ni pro stor eki pe Do li ne i o{trim udar c em sa v la d ao gol m a n a Jef ti }a. la skom u igru Du da {a i \a ko vi }a go stu ju }i tim je us po sta vio rav no te `u na te re nu. \a ko vi} je imao dve {an se ko je ni je us peo da is ko ri sti, pr vu u 51. mi nu tu a dru gu de se tak mi nu ta ka da je na pas Du da {a sa dva me tra {u ti rao pre ko go la. Le pu pri li ku su ima li do ma }i igra ~i u 89. mi nu tu ka da je ka pi ten Vu ko vi} sa po la te re na kre nu ka go lu gol ma na Jef ti }a ko ji je us peo da za u sta vi we gov uda rac.

S. Jo vin

Voj vo |an ka li ga Is tok Slo bo da (NK) - Je din stvo (BK), Je din stvo (NB) - Ko lo ni ja, Pro le ter - Voj vo di na (NM) 9:0, Bu du} nost (SC) - Bo rac (S), AFK - Obi li} 5:0.

Voj vo |an ska li ga Za pad

Ju go vi} - Bu du} nost (M) 0:0, Mla dost (BP) - Cr ve na zve zda 3:2, Slo ga (E) - Bo rac (NS) 4:1, Po let (S) - Rad ni~ ki (SM) 1:0, Sta ni {i} - Mla dost (T) 2:1, Omla di nac - Obi li} 2:0.

Fud ba le ri Kel na is pa li su iz Bun des li ge

ne re {e no sa Ba jer nom. Ba var ci su od i gra li mak si mal no ozbiq no i jar ~e vi ma po ka za li put u Cvaj tu, a Her ti omo gu }i li da kroz ba ra` utak mi ce po ku {a da sa ~u va bun de sli ga {ki sta tus.

Fi na li sta Li ge {ap mpi o na i Ku pa Ne ma~ ke po be dio je 4:1.

To mas Mi ler je po sti gao dva go la, je dan na maj stor ski na ~in pe tom na asi sten ci ju Ri be ri ja.

Pro tiv nik Ber lin ci ma bi }e po znat na kon po sled weg ko la u Cvaj ti, ko je je na pro gra mu da nas. Mo gu }i ri va li su For tu na iz Di zel dor fa, Pa der born i Sent Pa u li.

Za {am pi o na iz Dort mun da se zo na jo{ ni je za vr {e na. Mi li o ne re o~e ku je fi na le Ku pa, ali to ni je sme ta lo da Vest fa len, kao i na svim pret hod nim utak mi ca ma, u za vr {nom ko lu pro tiv Fraj bur ga bu de is pu wen do po sled weg me sta. Na vi ja ~i Bo ru si je su na pra vi lu fan ta sti~ nu at mos fe ru i du go po sle me ~a, ko ji je wi hov tim la ga no do bio 4:0, za jed no sa svo jim qu -

dov ski 20, 27/, Ver der - [al ke 2:3 (1:1) /Pi za ro 41p, 82 - Drak sler 30, Hun te ler 65, 74/, Ha no ver - Kaj zer sla u tern 2:1 (1:1) /Bu ge ra 38ag, Ja Ko nan 71 - De Vit 7/, Majnc - Bo ru si ja Men hen glad bah 0:3 (0:1) /Rojs 61, 62, De Ka mar go 69/, Nir nberg - Ba jer 1:3 (0:2) /Mak 58 - Ki sling 6, 32, 89, [ur le 77/, [tut gart - Volf sburg 3:2 (0:1)/Ka kau 73, Ro dri gez 77, Tra o re 79 - Hel mes 28, Rus 60/, Keln - Ba jern 1:4 (0:1) /No va ko vi} 63 Mi ler 34, 85, Ge ro mel 52ag, Ro ben 54/, Aug zburg - Ham bur ger 1:0 (1:0) /Ku 35/, Her ta - Ho fen hajm 3:1 (1:0) /Ben Ha ti ra 14, 78, Ra fael 90+3 - Kom per 85/, TA BE LA: Bo ru si ja (Dort mund) 81, Ba jern 73, [al ke 64, Bo ru si ja (Men hen glad bah) 59, Ba jer Le ver ku zen 54, [tut gart 50, Ha no ver 48, Volf sburg 44, Ver der 42, Nir nberg 42, Ho fen hajm 41, Fraj burg 40, Majnc 39, Aug sburg 38, Ham burg 36, Her ta 31, Keln 30, Kaj zer sla u tern 23 bo da.

DE LIO RO SI TVR DI

Do bro sam raz u meo Qa ji }ev srp ski Do sko ra {wi tre ner Fi o ren ti ne De lio Ro si re kao je da je do bro raz u meo Ade ma Qa ji }a, jer je to kom ka ri je re tre ni rao ve li ki broj srp skih fud ba le ra, pre ne li su ita li jan ski me di ji. Ro si je u sre du uve ~e na me ~u sa No va rom (2:2) ne ko li ko pu ta uda rio Qa ji }a ko ji je iz la zio sa te re na i iro ni~ no apla u di rao tre ne ru.

- Qa ji} mi je apla u di rao i re kao: ‘Bra vo maj sto re, stvar no si fe no men’. Opo me nuo sam ga da ne sme ta ko da se po na {a, a on me je uvre dio na srp skom. Tre ni rao sam do sta igra ~a iz Sr bi je i

raz u mem {ta mi je po ru ~io- re kao je Ro si, ko ga je Fi o ren ti na iste ve ~e ri sme ni la.

Ita li jan ski me di ji pre ne li su da je otac srp skog re pre zen ta tiv ca od u stao od tu `be pro tiv Ro si ja. Ro si je zbog in ci den ta do bio tri me se ca su spen zi je, dok je Fi o ren ti na ka zni la Qa ji }a ne i gra wem do kra ja se zo ne, od no sno jo{ dva ko la.

Di sci plin ski or ga ni Se ri je A ka zni li su Fi o ren ti nu sa 15.000 evra, jer su na vi ja ~i na me ~u sa No va rom vre |a li Qa ji }a na na ci o nal noj osno vi.

Azu ri u Au{vi cu Re pre zen ta tiv ci Ita li je u fud ba lu po se ti }e lo gor Au{vic dva da na pred po ~e tak Evrop skog pr ven stva u Poq skoj i Ukra ji ni.

- Svr ha pu to va wa je da uka `e mo ~ast i za pam ti mo one ko ji su iz gu bi li svo je `i vo te jer je na ci o nal ni tim sim bol dr `a ve. re kao je pred sed nik Fud bal skog sa ve za Ita li je \an kar lo Abe te.

Se lek tor Ita li je ^e za re Pran de li i we go vi igra ~i po se ti }e kon cen tra ci o ni lo gor ko -

ji je sa da pre tvo ren u spo me nik `r tva ma Ho lo ka u sta.Au{vic je je dan od naj ve }ih kon cen tra ci o nih lo go ra u isto ri ji u ko jem je u dru gom svet skom ra tu stra da lo oko mi lion i po qu di, pre vas hod no Je vre ja, a na la zi se na te ri to ri ji da na {we Poq ske.

Azu ri su u no vem bru tre ni ra li na te re nu na ju gu Ita li je ko ji je od u zet od lo kal nog ma fi ja {kog kla na da bi po ka za li po dr {ku u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la.

SPORT

c m y

dnevnik

Iz gle da lo je da je sve za vr {e no oko do go vo ra Fud bal skog sa ve za Sr bi je i Si ni {e Mi haj lo vi }a.

Le gen dar ni fud ba ler Voj vo di ne, Cr ve ne zve zde, La ci ja i In ter a naj o- zbiq ni ji je kan di dat za se lek to ra srp ske re pre zen ta ci je. Pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi} je re kao da su go to vo sve stva ri re {e ne i da }e Mihajlovi} uskoro biti promovisan u selektora.

Ali, negde je zapelo.

- Imenovawe na mesto selektora i daqe ko~e krupne stvari. Ima tu velikih pote{ko}a, ali ne bih sada govorio o tome - izjavio je Mihajlovi}.

Sini{a Mihajlovi} Upitan je Mihajlovi}, ina~e biv{i trener Fiorentine, i za komentar incidenta izme|u dosada{weg {efa stru~nog {taba „qubi~astih” Delija Rosija i fudbalera Adema Qaji}a.

Mihajlovi} je ocenio da i jedan i drugi snose odgovornost, ali i da je trener morao da reaguje druga~ije.

- Qaji} jeste pogre{io, ali ve}u gre{ku je napravio Rosi.

Takve stvari se re{avaju u svla~ionici, a ne pred svima. Desi se takva situacija s vremena na vreme, ali nikako ne opravdavam postupak Rosija - rekao je Mihajlovi}.

Srem ci za u sta vqe ni na Sla noj ba ri Pro le ter - Do wi Srem 2:1 (1:0) NO VI SAD: Sta dion Sla na ba ra, gle da la ca 500, su di ja Tra ji lo vi} (Za je ~ar), strel ci: Kra si} u 25. i S. Bo gu no vi} u 67. za Pro le ter, a Ri stov u 92. mi nu tu za Do wi Srem. @u ti kar to ni: D. Bo gu no vi} (Pro le ter), Je li ~i}, Jo va no vi}, Jan ko vi} (Do wi Srem).

PRO LE TER: D. Bo gu no vi} 8, Ta na sin 8, \u li} 8, S. Bo gu no vi} 8 (Ob ra do vi} -), @i gi} 8, De sni ca 8, Ra {i o van 8, Vu ka so vi} 8, Kra si} 9 (Pe kez -), Ga li} 8 (Vi slav ski -), Zec 8.

DO WI SREM: Be li} 7, To {i} 7 (Bu ko rac 7), Jo si mov 7, Vu ko brat 6, Mar ko vi} 6 (Ri stov 7), Pet ko vi} 6 (Ma ti} 6), Je li ~i} 6, La ki}Pe {i} 6, Jo va no vi} 6, Jan ko vi} 7, La ki }e vi} 7.

U naj bo qoj utak mi ci ovo ga pro le }a No vo sa |a ni su za slu `e no po be di li dru go pla si ra ni tim pr vo li ga {kog ka ra va na. Sta vi li su mom ci tre ne ra Ne na da La la to vi }a

^el si osvo jio FA kup ^el si - Li ver pul 2:1 (1:0) Fud ba le ri ^el si ja osvo ji li su 131. iz da we FA ku pa, po {to su u fi na li na Vem bli ju po be di li Li ver pul sa 2:1 (1:0).

Plav ci su do {li u vo| stvo u 11. mi nu tu go lom Ra mi re {a, pred nost je du pli rao Drog ba u 52, a gol za Li ver pul dao je Ke rol u 64. mi nu tu.

ra od go la, [kr tel mu je osta vio pre vi {e pro sto ra, a na pa da~ iz Oba le Slo no va ~e {a qe lop tu {to pe ru is pod no ge i u ’ma lu mre `u’ Rej ni nog go la (2:0).

Gol Li ver pu la pot pu no je okre nuo si tu a ci ju. ’Cr ve ni’ su za i gra li sa mno go vi {e sa mo po u zda wa, Xe rard je dva pu ta ne pre ci zno {u -

Fud ba le ri ^el si ja s po bed ni~ kim pe ha rom

Po sle to ga do go dio se spor ni de taq, ka da je ^eh iz bio lop tu po sle udar ca Ke ro la gla vom, a di sku ta bil no je da li je lop ta pre {la gol-li ni ju. To je pr vi tro fej me na xe ra Ro ber ta di Ma tea u ka ri je ri, a ^el si jev ~e tvr ti FA kup u po sled wih {est go di na, sed mi u isto ri ji.

Tem po utak mi ce bio je znat no spo ri ji od o~e ki va nog, ^el si se za do vo qio pred no {}u i imao je ne ko li ko so lid nih po ku {a ja sa dis tan ce, dok je Li ver pul je di nu po lu {an su imao po sle udar ca Su a re sa gla vom. ^el si je sa ne {to vi {e am bi ci ja u na pa du po ~eo dru go po lu vre me, a ve} u 52. mi nu tu ’Plav ci’ su du pli ra li pred nost – Lam pard je do dao lop tu za Drog bu na 15-ak me ta -

ti rao sa ivi ce ka zne nog pro sto ra, a ^eh je od bra nio Su a re sov uda rac. ^el si je vi bo ko vi vi {e ni su bi li to li ko si gur ni, a Li ver pul je na ne ko li ko mi li me ta ra do iz jed na ~e wa bio u 82. mi nu tu – Su a res je na ba cio lop tu na gla vu Ke ro lu, ko ji je od li~ no {u ti rao, ali je ^eh od bio lop tu od do wi deo pre~ ke, da bi je za tim Iva no vi} iz ba cio u po qe. ^el si: ^eh – Bo sin gva, Kol, Iva no vi}, Te ri – Mi kel, Lam pard, Ra mi re{ (Me i re le{ 77’), Ka lu (Ma lu da 90’), Ma ta – Drog ba.

Li ver pul: Rej na – Xon son, Ho se En ri ke, Ager, [kr tel – Xe rard, Spi ring (Ke rol 55’), Hen der son, Da u ning – Be la mi (Kajt 79’), Su a res.

Og wen Kra si} (Pro le ter) u Fo to: D. Iva ni} pro do ru

go sti ma od pr vog mi nu ta da ih in ter su je sa mo po be da ta ko su igra li, osta vi li su sr ce na te re nu. Sve do 25. mi nu ta igra se od vi ja la pred {e sna e ster com go sti ju da bi na kon pra ve ka no na de uda ra ca Bo gu no vi }a i Ra {i o va na, Og wen Kra si} se na {ao na pra vom me stu i po go dio sa mi ugao Be li }a.

Ve} u sle de }em na pa du uz vra tio je To {i} udar cem, ali je De jan Bo gu no vi} bio na vi si ni za dat ka. Do kra ja po lu vre me na dva pu ta su Srem ci na kon pre ki da pre ko La li}-Pe {i }a i Jo si mo va po ku {a li udar ci ma gla vom ali je lop ta za vr {i la pre ko pre~ ke.

U na stav ku su do ma }i kre nu li u ofan zi vu pa je Ra {i o van upo slio Ga li }a a ovaj je sa {e sna est me ta ra {u ti rao tik iz nad pre~ ke. Ni su se go sti pre da va li pa je Jan ko vi} bio u pri li ci da sa vla da Bo gu no vi }a, ko ji je i ovo ga pu ta sa de se tak me ta ra od bra nio ne u go dan uda rac i po tvr dio kva li te te. Isto to je ras po lo `e ni gol man do ma }ih u~i nio i na kon udar ca Ma ti }a iz ne po sred ne bli zi ne, a on da je na sta la po dru gi put erup ci ja odu {e vqe wa.

Na kon kon tre Ta na si na i po vrat ne lop te Sa {a Bo gu no vi} je pre ci znim udar cem po go dio sa mi ugao. Ata ci do ma }ih ni su je wa va li, po go to vo je ne u hva tqiv za od bra nu Sre ma ca bio naj bo qi ak ter Og wen Kra si} ko ji je ide al no upo sli Ga li }a a ovaj {u ti rao pre ko go la. Pet mi nu ta pre kra ja re zer vi sta Ob ra do vi} na ni zao je ne ko -

li ko fud ba le ra, ide al no upo slio Kra si }a, ali je Be li} bio na me stu.

Ka da se ~i ni lo da }e do ma }i pro sla vi ti ube diq vu po be du re zer vi sta Ri stov je u na dok na di vre me na iz ma kao pa `wi od bra ne i po go dio sa mi ugao Bo gu no vi }a.

M. Po po vi}

Rad ni~ ki (S) - Te le op tik 1:0 (1:0) SOM BOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 200, su di ja Ne deq ko vi} (Ja go di na), stre lac Pa u no vi} u 16. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ze li}, Vu ji}, Ako (Rad ni~ ki). @iv ko vi}, Dr pqa nin (Te le op tik).

RAD NI^ KI: @a ku la -, Top ~a gi} 7, Me zei 7, Mr |a nin 8 (Ako -), U{u mo vi} 8, To ma no vi} 7, Ze li} 8, Mi ok 6 (Ko ji} -), Vu ji} 6 (Stan ~e ti} -), Pa u no vi} 8, Avri} 7.

TE LE OP TIK: Fi li po vi} 6, @iv ko vi} 7, Po pa ra 6, Iv ko vi} 7, Mar ko vi} 8, Ge or gi je vi} 7, Cr no gla vac 8, A{kov ski 7, Qu ji} 6 (Dr pqa nin -), [a ka 6 (Sa vi} -), Mi lo va no vi} 6.

Rad ni~ ki je sla vio si gur nu po be du pro tiv vr lo do bre eki pe Te le op ti ka. Uspeh Som bo ra ca me |u tim pre ma raz vo ju do ga |a ja na te re nu mo gao je bi ti i ube dqi vi ji. Pr vo po lu vre me je pro te kao u ap so lut noj pre mo }i Rad ni~ kog. U ra noj fa zi igre po sle kor ne ra go sti su od bi li lop tu, Pa u no vi} je za ma lo pre ba cio gol. Sa mo se dam mi nu ta ka sni je Som bor ci su po ve li. Lop ta je do {la do Pa u no vi }a ko ji {u ti rao sa 23 me ta ra i po go dio sa me ra {qe.

U 20. mi nu tu Vu ji} je mo gao da udvo stru ~i pred nost Som bo ra ca, ali sa ~e ti ri me ta ra prak ti~ no mla ko do dao lop tu gol ma nu Fi li po vi }u. Go sti su mno go kom bi no va li i ni su pred sta vqa li opa snost za gol @a ku le. Po ~et kom na stav ka Vu ji} je od u zeo lop tu po be gao na le voj stra ni, ide al no upo slio Pa u- no vi }a ko ji se ovo ga pu ta obru kao {u ti rao je da le ko pre ko go la. Iz kon tra ak ci je Mar ko vi} je na {ao u iz gled noj po zi ci ji ali Avri} je u po sled woj se kun di ot klo nio opa snost.

U 58. mi nu tu Mi ok se na {ao u po zi ci ji iz ko jeg je bio umet nost pro ma {i ti, ali je we mu po {lo za no gom. U 80. mi nu tu Avri} je po go -

Sa wa po lo mio no gu Ba ka ri Sa wa ne }e igra ti na Evrop s kom pr v en s tvu u Poq skoj i Ukra ji ni, ko je po ~i we za ne {to vi {e od me sec da na!

Re p re z en t a t i v ac Fran c u ske po lo mio no gu je no gu na me ~u Pre mi jer li ge izme|u Arsenala i Nori~a (3:3).

Sawa je iznet sa terena na nosilima u 32. minutu, a trenDo ma }in je eks pre sno po veo, jer je Jo si Be na jun ve} u dru gom mi nu tu sjaj no pla si rao lop tu iza le |a Xo na Ra di ja. ^i ni lo se da }e Ar se nal la ko za vr {i ti po sa lo, ali je ve} po sle po la

er londonskog tima Arsen Venger rekao je novinarima posle utakmice da je 29godi{wi bek ponovo polomio desnu nogu, kao i u oktobru 2011. godine.

- Bio je udaren u nogu, povreda se nije desila sama od sebe - dodao je Venger.

Bakari je za „trikolore” upisao 32 nastupa. sa ta bio u mi nu su. Voj ~eh [}e {ni je ku mo vao iz jed na ~e wu u 12. mi nu tu. Lop ta mu se po sle {u ta Ve sli ja Hu la ha na iz mi go qi la iz ru ku i za vr {i la u go lu. I kod dru gog go la igra ~i

In |i ja - No vi Sad Pro le ter - Do wi Srem Srem - Ko lu ba ra Rad ni~ ki (S) - Te le op tik Be `a ni ja - Sin |e li} ^u ka ri~ ki - Mla dost (L) Mla di rad nik - Slo ga Rad ni~ ki (N) - Mla de no vac Na pre dak - Ba nat 1. Rad ni~ ki (N) 2. Do wi Srem 3. Slo ga (K) 4. Na pre dak 5. In |i ja 6. Be `a ni ja 7. Pro le ter 8. Te le op tik 9. No vi Sad 10. Mla dost (L) 11. Ba nat 12. Ko lu ba ra 13. Mla de no vac 14. Rad ni~ ki (S) 15. M. rad nik 16. ^u ka ri~ ki 17. Sin |e li} 18. Srem

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

1:0 2:1 0:3 1:0 2:1 0:0 1:3 3:3 3:1 15 13 14 11 12 9 12 10 10 9 8 10 8 9 7 6 5 3

7 10 6 10 7 15 6 10 9 12 12 6 10 7 8 9 10 8

6 5 8 7 9 4 10 8 9 7 8 12 10 12 13 13 13 17

39:26 26:13 31:27 29:24 29:26 22:10 26:24 33:20 32:31 28:22 32:32 30:34 38:41 17:26 19:31 22:37 26:34 21:42

52 49 48 43 43 42 42 40 39 39 36 36 34 34 29 27 25 17

U sle de }em ko lu (12/13.ma ja) sa sta ju se: No vi Sad - Pro le ter, Na pre dak - Srem, Ba nat - Rad ni~ ki (N), Do wi Srem - ^u ka ri~ ki, Sin |e li} - Ko lu ba ra, Mla dost (L) - Rad ni~ ki (S), Slo ga - In |i ja, Mla de no vac - Mla di rad nik, Te le op tik - Be `a ni ja. dio pre~ ku, a u sa mom fi ni {u Pa u no vi} je mo gao po no vo da se upi {e u li stu stre la ca ali je bio ne pre ci zan.

J. Du kat

Srem - Ko lu ba ra 0:3 (0:2) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 50, su di ja Mi lo va no vi} (Laj ko vac), strel ci: Bra jo vi} u 2. Mla de no vi} u 29. i Vu jo {e vi} u 80. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi li}, So viq (Srem), Br ki} (Ko lu ba ra).

SREM: Di vac 6, Mi li} 6, Si mik 6, Mi lo sa vqe vi} 7, Srem ~e vi} 6, Va siq vi} 7, Mi lo {e vi} 6, Sta ni} 6 (Kr sto ni je vi} -), Vu~ ko vi} 6 (Trn ~i} -), Ili} 6, So viq 7 (Sto ja no vi} 7).

KO LU BA RA: Lu ki} 7, Jan ko vi} 7, Brun di} 7, Di mi tri je vi} 7, Gen -

~i} 6, Mi li} 6, Bra jo vi} 7, Br ki} 6 (Ob ra do vi} -), Vu jo {e vi} 8 (Ra do va no vi} -), Sin |i} 7 (Fi li po vi} -), Mla de no vi} 8.

Na Pro me na di kraj Sa ve - ni {ta no vo. Mi trov ~a ni na sta vqa ju po sta rom i ve} u 2. mi nu tu ru da ri su ih ka zni li po sle do bre pas igre mla dog Sin |i }a sa ivi ce ka zne nog pro sto ra, iz sum wi ve po zi ci je spre tan je bio Bra jo vi} i do neo pr vu ra dost go sti ma. Isti na, Mi trov ~a ni su us po sta vi li te ren sku ini ci ja ti vu, ali bez pra ve re a li za ci je. To je zna la~ ki ka znio Ne ma wa Mla de no vi} i sna `nim udar cem sa pre ko 20 me ta ra udvo stru ~io vo| stvo go sti ju. U sa mom fi ni {u, u 80. mi nu tu is ku sni Vu jo {e vi} is ko ri stio je ne smo tre nost od bra ne Mi trov ~a na i po sta vio ko na ~an re zul tat - 0:3.

R. Ar tu

Tom ~ i} od lu ~io In |i ja - No vi Sad 1:0 (1:0) IN \I JA: Sta dion kod @e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca 500, su di ja Sre mac (Ru ma), stre lac Tom ~i} u 15. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi le ki}, Di mi trov, Ada mo vi} (In |i ja), Ja ko vqe vi}, Tre bo vac (No vi Sad).

IN \I JA: Mi li no vi} 7, Mi lu ti no vi} 7, Mi le ki} 8, Tom ~i} 8, Ko la rov 8, Ko sti} 7, Ste van ~e vi} 7 (Li va ja 7), Pe tro vi} 7, Di mi trov 7, Va si qe vi} 7 (Mar ko vi} 7), Ada mo vi} 7.

NO VI SAD: Ri sti} 7, Sko pqak 7, Vu~ ko vi} 8, Ja ko vqe vi} 8, Kov ~i} 7, Ba la ba no vi} 6 (Tre bo vac -), Ili} 8, Mi {an 6 (Kor du lup 6), Rok sa 7, Ka le zi} 7 (\o ko vi} -), Ze ~e vi} 7.

Tra di ci o nal na ne iz ve snost u me }e vi ma iz me |u In |i je i No vog Sa da je na sta vqe no. I jed ni i dru gi su igra li otvo re no, pa je bi lo do sta pri li ka. Ri sti} je ukro tio po ku {aj Di mi tro va iz slo bod nog udar ca sa dva de se tak me ta ra is ko sa sa le ve stra ne. A on da u 15. mi nu tu ret ko vi |en gol za vo| stvo do ma }i na. Pe tro vi} je na le voj stra ni pre va rio dva pro tiv ni~ kog igra ~a do dao lop tu do Di mi tro va, a ovaj

Ar se nal bez Li ge {am pi o na?

Ar se nal je na iz gled tre ba lo da ima lak po sao pro tiv No ri~ si ti ja.

Me |u tim, Pre mi jer li ga je po ko zna ko ji put po ka za la da je naj ne i zve sni je tak mi ~e we na sve tu, u ko joj de fi ni tiv no ne ma „la kih” utak mi ca. Tob xi je }e po sled we ko lo do ~e ka ti sa ve li kom strep wom.

Tre }e me sto, ko je je do ne dav no bi la prak ti~ no osi gu ra no za eki pu Ar se na Ven ge ra, po sle po ra za i tri uza stop na re mi ja, ozbiq no je ugro `e no i ve} po sle pret po sled weg ko la Ar se nal bi mo gao da pad ne na po zi ci ju ko ja ~ak ne vo di ni u kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na.

No ri~ je u fan ta sti~ nom me ~u us peo da ot ki ne dva bo da tob xi ja ma na Emi ra ti ma - 3:3.

19

PRVA LIGA SRBIJA

NE MA DO GO VO RA IZ ME \U FSS I MI HAJ LO VI ]A

Si ni {a da le ko od fo te qe

nedeqa6.maj2012.

No ri ~a ima li su do sta sre }e.

Gibs je po ku {ao da iz blo ki ra uda rac sa ivi ce ka zne nog pro sto ra, ali je lop ta u vi so kom lu ku pre le te la gol ma na Ar se na la - 2:1.

Ro bin van Per si stu pio je na sce nu u po sled wih 20-ak mi nu ta. Sa dva go la us peo je da pre o kre ne re zul tat (u 72. i 80. mi nu tu), ali ne i ko na~ no da pre lo mi me~. Go sti su kre nu li na sve ili ni {ta i to im se is pla ti lo u 85. mi nu tu. Stiv Mo ri son je do neo tre }e iz jed na ~e we na me ~u.

Ne ve ro vat no je {ta su sve fud ba le ri Ar se na la pro ma {i li u po sled nih de set mi nu ta.

Van Per si, Song i Gibs ni su is ko ri sti li sto po stot ne {an se.

krat ko vra tio Tom ~i }u sev nu la je de sni ca sa ne kih 18 me ta ra i lop ta je ski nu la pa u ~i nu le vog gor weg ugla Ri sti }a. Do ma }i ni su pre u ze li ini ci ja ti vi i za dr `a li je do kra ja pr vih 45. mi nu ta. Ak ci ju u 31. mi nu tu Pe tro vi} je sa de se tak me ta ra za vr {io pre ko go la, a go sti su vre dan po ku {aj ima li u 33. mi nu tu ali je uda rac Ili }a za vr {io van okvi ra go la.

Na sta vak utak mi ce opet je pro te kao u ini ci ja ti vi do ma }ih igra ~a, ali su po sle dve iz me ne No vo sa |a ni po ~e li da po ti sku ju ze le no-be le na svo ju po lo vi nu, me |u tim ni ta da ni su ima li ne kih ozbiq ni jih pri li ka. Vre dan po me na je je di no uda rac Ili }a sa tri de se tak me ta ra, ali je is ku sni Mi li no vi} bio opre zan i iz ba cio lop tu u kor ner. Naj po voq ni ju pri li ku za do ma }i ne u dru gom de lu imao je Pe tro vi} ko ji je po sle cen tar {u ta Mar ko vi }a sa le ve stra ne tra qa vo {u ti rao i ni je po go dio okvir go la.

Na kra ju je do ma }a eki pa za hva qu ju }i evro go lu Tom ~i }a ukqi `i la sva tri bo da.

D. Vi }en ti}

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

Sen ta - Mla dost (BJ) 4:0 (1:0) SEN TA: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca 300.

Su di ja: S. Sto ja no vi} (Ki kin da). Strel ci: Mi li} u 25. i 71. i Ma ra{ u 49. i 60. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ka ka{ (Sen ta). Cr ve ni kar ton: Ra do ja (Mla dost) u 32. mi nu tu.

SEN TA: @iv kov 8, Far ka{ 8, Ka ka{ 8 (Te {a no vi} 8), Ra din 8, Cvet ko vi} 8, Bo ki} 8, Be sla} 8, Po pov 8, Ma ra{ 9, Va sin 8 (Pan ka ri }a nin -), Mi li} 9 (Ba nov -).

MLA DOST: Ba ji} 6, Ko si} 6, Raj ti} 7, Ba bi} 6, Kan tar 5, Ra do ja 5, Ko zo mo ra 6, \u ki} 7, Vu ka nac 6 (Gra o vac -), Jo va no vi} 6 (Rat ko vi} -), Mu dri ni} 7.

Sen }a ni su ube dqi vu po be du od li~ nom igrom ukwi `i li pro tiv go sti ju iz Ba~ kog Jar ka, ko ji

su se sa mo na po ~et ku utak mi ce po ka za la kao ~vr sta eki pa, ali {to je vre me od mi ca lo, do ma }i ni su dik ti ra li tem po. Mre `u Ba ji }a u 25. mi nu tu na ~eo je Mi li} efekt no po go div {i ra {qe sna `nim {u tom sa 18 me ta ra. Na po ~et ku dru gog de la Ma ra{ iz slo bod nog udar ca pre ko `i vog zi da udvo stru ~io je pred nost Sen }a na, a jo{ jed nim po got kom kru ni sao so lo ak ci ju u 60. mi nu tu, ka da je kao ta ne ule teo u {e sna e ste rac go sti ju i neo d bra wi vo {u ti rao.

Ko na ~an re zul tat u 71.mi nu tu po sta vqa Mi li}, ko ji po sle le pe ak ci je po de snoj stra ni i cen tar {u ta Po po va gla vom po slao lop tu u mre `u.

M. Mi tro vi}

20

S PORT

nedeqa6.maj2012.

dnevnik

MU[KA SUPERLIGA SRBIJE

PRVENSTVO SRBIJE ZA MU[KARCE

No vo sa |a ni se ipak pro bu di li Vojvodina - Kolubara 28:26 (14:7) NO VI SAD: Sa la na Sla noj ba ri, gle da la ca 50, su di je Ko sa no vi} i Ni ko li} (Pan ~e vo). Sed mer ci: Voj vo di na 2 (2), Ko lu ba ra 2 (1). Is kqu ~e wa: Voj vo di na 10, Ko lu ba ra 8 bo do va.

VOJ VO DI NA: L. Ar se ni}, Vu ko vi}, Po pov 6, M. Ra di {i} 4, Ba ri {i} 3, Aba xi} (16 od bra na), Da mja no vi} (3 od bra ne, 1 sed me rac), B. Ra di {i} 1, ^up ko vi} 1, \u ri}, Mar ja nac 5, Mi lo {e vi} 4 (2), N. Ar se ni}.

KO LU BA RA: Pi li po vi} 1, Lo mi} 1, Vu ~i }e vi} 3 (1), Mar ko vi} 2, Ne na di} 2, To mi} 1, Ri sti} (3 od bra ne), \or |e vi} (14 od bra na), Bla go je vi}, Pe tro vi} 2, Lon ~ar 7, Tri vi} 4, Ra di} 1, Ra do va no vi} 1, Mi tro vi} 1.

Ka da se sve ana li zi ra na utak mi ci iz me |u ru ko me ta {a Voj vo di ne i Ko lu ba re, slo bod no se mo `e re }i da su do ma }i te {ko sti gli do dva bo da. Me |u tim, u pr -

Stan ko Aba yi} (levo)

vom po lu vre me nu cr ve no - be li su za i sta go spo da ri li te re nom, bi li su ap so lut no kon cen tri sa ni i po ga |a li od li~ no mre `u do -

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Cr ven ~a ni pro du `i li na du Crvenka - Obili} 32:27 (17:17) CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}”, gle da la ca oko 200, su di je: Kne `e vi} i Lon ~a re vi} (Be o grad). Sed mer ci: Cr ven ka 1 (1), Obi li} 4 (3), is kqu ~e wa: Cr ven ka 10, Obi li} 6 mi nu ta.

CR VEN KA: Ivi}, Pe ro vi}, Ra do wi}, Jo lo vi} 1, Sla vu qi ca 1, Ra ~i} 1, Gu gle ta, Mi ri} 1, \u ro vi} 3, Ma noj lo vi} (1 od bra na), Pro le 8, Gru ji ~i} 5, Vi tas (17 od bra na, sed me rac), Mi li} 1, Hol pert 6, Stan ko vi} 5.

OBI LI]: Ra do vi}, Ka pa ja no vi}, Bu ku mi ro vi} 1, \ur |e vi} 7, Vu jo vi} 1, Mi qa ko vi} 3, Mi ri} 2, Ra ji}, Ri sti}, Ja ni}, Kr sti}, Qu bi ~i} 2, Ivo {e vi} 9, Osto ji} 2, Po po vi} (14 od bra na).

Cr ven ~a ni su pro du `i li na du za op sta nak. Po be di li su ve} dav no ot pi sa ni Obi li}, ali u igri ko ja ni je mo gla za do vo qi ti re kord no ma li broj gle da la ca,

ne {to vi {e od 200. Ovo se po seb no od no si na pr vo po lu vre me, ko je je li ~i lo na uspa van ku i na go ve {taj da }e mo ove dve eki pe u idu }oj se zo ni gle da ti u ni `em ran gu tak mi ~e wa.

Ni tri go la pred no sti za do ma }i ne u 19. mi nu tu (13:10) ni su bi li ga ran ci ja za po be du, jer su go sti iz jed na ~i li i po ve li u 27. mi nu tu (15:16). Do o~e ki va nog pre o kre ta je ipak do {lo u na stav ku i Cr ven ~a ni su sa pet uza stop nih go lo va u 35. mi nu tu ima li vo| stvo od 22:17 i to je bio na go ve {taj si gur nog uspe ha, ka ko me su vra ta bi la jo{ {i re otvo re na 15 mi nu ta pre kra ja, na kon ube dqi ve pred no sti od de vet go lo va (30:21).

U za vr {ni ci opet sli~ na sli ka kao u pr vom de lu, tem po je sve vi {e spla {wa vao, ali je to do pri ne lo sa mo da Be o gra |a ni ubla `e po raz.

T. Jovovi}

TURNIR U MINHENU

^i li} i Kol {raj ber za ti tu lu Hr vat ski te ni ser Ma rin ^i li} i Ne mac Fi lip Kol {raj ber igra }e u fi na lu tur ni ra iz Se ri je 250 u Min he nu. ^i li} je do pr vog fi na la ove se zo ne do {ao po be dom nad To mi jem Ha som sa 6:3, 6:4,

dok je Kol {raj ber bio bo qi od Fe li si ja na Lo pe sa sa 6:2, 6:7, 6:4.

U do sa da {wih se dam me |u sob nih okr {a ja skor je 4-3 za Nem ca, ali je ^i li} do bio po sled wi me~ sa 3:0 u se to vi ma, pro {le go di ne u Dej vis ku pu.

POLUFINALE PLEJ-OFA SUPERLIGE ZA @ENE

Do ma }e mak si mal ne ^oka - Vojvodina 4:0 ^O KA: Spo men sa la „I{tvan Sa bo”. Gle da la ca 50. Su di ja: Be la Va dle ve (Ki kin da).

RE ZUL TA TI: Ra do wi}-Sa vi} 3:2 (11:6, 11:7, 8:11, 8:11, 11:6), Kor ma wo{ - Mi jin 3:0 (11:8, 11:5, 11:4), Few ve {i- Di ma ni} 3:0 (11:6, 11:8, 11:9), Ra do wi} – Mi jin 3:0 (11:4, 11:6, 11:9).

U pr voj po lu fi nal noj utak mi ci plej-ofa ^o kan ke su bi le ube dqi ve i oprav da le ulo gu fa vo ri ta, po be div {i go {}e iz No vog Sa da mak si mal nim u~in kom 4:0. Pr vi me~ iz me |u naj bo qih pred stav ni ca klu bo va Alek san dre Ra do wi} i Alek san dre Sa vi} na go ve stio je utak mi cu iz jed na ~e nih sna ga. Po sle pr va dva se ta ko je je do bi la Ra do wi }e va, Sa vi }e va je na ~i ni la pre o kret i po rav na la re zul tat.

U od lu ~u ju }em, pe tom, se tu pre vag nu la je bo qa kon cen tra ci ja do ma }e igra ~i ce i za be le `e na

je pr va po be da. U na stav ku ^o kan ke vi {e ni su pre pu sti le ni je dan set go {}a ma, a ube dqi va je bi la @a net Kor ma wo{ pro tiv Ni ko li ne Mi jin, kao i Ana @o fi ja Few ve {i, u me ~u sa is ku snom Sta ni sla vom Di ma ni}. ^et vru po be du po no vo je do ne la Alek san dra Ra do wi}, sa vla dav {i Ni ko li nu Mi jin u tri se ta.

Tre ner ^o kan ki La slo Kor ma wo{ po sle me ~a iz ja vio je da je we go va eki pa oprav da la ulo gu fa vo ri ta i da je ko rak do fi na la.

- Za do vo qan sam pr vim na stu pom. Tre ba is ta }i da su de voj ke od i gra le na ma lo vi {em ni vou. Na mo men te je po pu {ta la kon cen tra ci ja Alek san dre Ra do wi} u pr vom me ~u, ali i Alek san dra Sa vi} je re pre zen ta tiv ka i od li~ na igra ~i ca. Ozbiq no tre ba da shva ti mo i dru gu utak mi cu 9. ma ja u No vom Sa du - ka `e Kor ma wo{.

M. Mitrovi}

brog gol ma na \or |e vi }a. Di za li su pred nost stal no, naj vi {e za hva qu ju }i od li~ nim od bra na ma Stan ka Aba xi }a i sjaj noj zo ni.

Sve kon tre, ili po lu kon tre, su is ko ri {}e ne i No vo sa |a ni su na po lu vre me oti {li sa se dam go lo va pred no sti.

Ali, {ta se do go di lo u dru gom de lu, za i sta je te {ko re }i. Ko lu ba ra se raz i gra la, po ja ~a la od bra nu. Go sti su sma wi va li vo| stvo i u 54. mi nu tu na se ma fo ru je sta ja lo 24:24.

Us pe li su La za rev ~a no jo{ tri pu ta da iz jed na ~e, ali ne i da po ve du. Na kra ju je sve do {lo na svo je me sto. Pr vo je po go dio Vla di mir ^up ko vi}, pa po tom Bra ni slav Ra di {i} i dva bo da osta la su Voj vo di ni.

U Ko lu ba ri bo qi od osta lih bio je Mi lo{ Lon ~ar, ko ji je upra vo iz no vo sad skog su per li ga {a oti {ao u Ko lu ba ru, a pro ra dio je i Tri vi}. U re do vi ma do ma }ih is ti ca li su se Mi lo rad Ra di {i}, ko ji je po vre |en u 55. mi nu tu, kao i Ste van Po pov.

M. Pavlovi}

Iva no va ~e tvr ta ti tu la U ho te lu „Zve zda, u Vr wa~ koj Ba wi, za vr {e no je pr ven stvo Sr bi je u {a hu za mu {kar ce. U po sled wem ko lu vi de li smo ~ak pet br zih re mi ja sa ukup no 45 od i gra nih po te za. Ta ko to obi~ no bi va, po ne pi sa nom pra vi lu, na za vr {et ku sko ro sva kog tur ni ra. Naj br `i su bi li Mi ro slav Mar ko vi} i no vi (sta ri) {am pion Sr bi je Ivan Iva ni {e vi} ko ji su od i gra li po osam po te za. Ovo je Iva ni {e vi }u ~e tvr ta ti tu la. Naj bo qi je bio i 2008. u Ma ta ru {koj Ba wi, 2009. i 2011. go di ne u Kra gu jev cu.

Za ra dio je Ivan na ovom {am pi o na tu no vih 14 rej ting bo do va i sa da se, sa 2669 po e na, pri bli `io srp skoj gra ni ci sno va od

13.S:b5 L:f1 14.D:f1 e4 15.Lg2 Le5 16.e3 a6 17.Sa3 D:d5 18.f4 Lc7 19.b3 Tfe8 20.Sc4 Tad8 21.Lb2 De6 22.Lh3 Dc6 23.De2 Sd5 24.Dg4 Sf6 25.Dh4 Sd5 26.Dg4 Sf6 27.Dh4 Sd5 re mi.

Abra mo vi} - Pi ku la Slo ven ska od bra na 1.d4 d5 2.c4 c6 3.c:d5 c:d5 4.Sc3 Sf6 5.Sf3 Sc6 6.Lf4 Lf5 7.Tc1 a6 8.Se5 Tc8 9.e3 S:e5 10.L:e5 e6 11.Db3 b5 12.a4 Sd7 13.Lg3 h5 14.h3

VELIKA NAGRADA E[TORILA

Sto ne ru pol po zi ci ja [am pion kra qev ske kla se Mo to GP {am pi o na ta Kej si Sto ner osvo jio je pol po zi ci ju pred tre }u tr ku se zo ne, Ve li ku na gra du Por tu ga la.

Austra li ja nac je do svog pr vog po la u ovo go di {wem {am pi o na tu do {ao kru gom u vre me nu od 1:37.188 mi nu ta.

Sto ner je na pu tu do naj bo qe start ne po zi ci je za sa mo 13 hi qa di tin ki nad ma {io svog tim skog ko le ge Da ni ja Pe dro se, a wi ma dvo ji ci }e se u pr vom re du na star tu, u ne de qu od 14 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu, pri dru `i ti vo za~ Ja ma he Teh 3 Kal Kra~ lou.

Do po lo vi ne kva li fi ka ci ja u Por tu ga lu na ~e lu se na la zio Hor he Lo ren co na Ja ma hi, ali su ga po tom nad ma {i li vo za ~i Rep sol Hon de i Kra~ lou. Za raz li ku od pre ne de qu da na, u [pa ni ji, ve }a bor ba u po sled wim mi nu ti ma je iz o sta la, a Lo ren co je na kra ju mo rao da se za do vo qi ~e tvr tom po zi ci jom. To ujed no zna ~i da se vo za~ Ja ma he pr vi put od 2008. go di ne ne }e na }i u pr vom start nom re du na E{to ri lu

Iza Lo ren ca na star tu }e se na }i we gov tim ski ko le ga Ben Spiz, a iza }e sle di ti Al va ro Ba u ti sta na San Kar lo Hon di Gre si ni, dru gi vo za~ Ja ma he Teh 3 An drea Do vi ci o zo i Hek tor Bar be ra na Pra mak Du ka ti ju. Pr vu de se to ri cu kom ple ti ra }e de ve to stru ki svet ski {am pion Va len ti no Ro si i we gov tim ski ko le ga iz Du ka ti ja Ni ki Hej den, dok }e naj bo qe pla si ra ni me |u vo za ~i ma na CRT ma {i na ma bi ti Aleks Espar ga ro na 12. po zi ci ji.

Tre }e kva li fi ka ci je ove se zo ne obe le `io je i te `ak udes u ko jem su u~e stvo va li Ame ri ka nac Ko lin Edvards i Ran di de Pu ni je iz Fran cu ske. Do in ci den ta je do {lo de set mi nu ta pre kra ja kva li fi ka ci ja, ka da se Edvards sklo nio u stra nu, da bi De Pu ni je iz gu bio kon tro lu nad pred wim de lom svog mo to ra, pro kli zao i po ku pio ame ri~ kog mo to ci kli stu.

Zbog to ga je na sta zi bi la is tak nu ta cr ve na za sta vi ca, a u tom ude su Edvards je za ra dio pre lom le ve kqu~ ne ko sti, dok je Fran cuz sa mo is ~a {io ra me.

Tr ka po ~i we u 11 sa ti,a pre nos je na Sport klu bu.

DANAS U BE^EJU ME\UNARODNI MITING

Pre ko 200 pri ja vqe nih Pli va~ ki klub Svim star iz Be ~e ja da nas or ga ni zu je Me |u na rod ni pli va~ ki mi ting „Star 2012“ na kom je u~e {}e pri ja vio 201 pli va~ iz 16 klu bo va, od ko jih su dva iz Bo sne i Her ce go vi ne i je dan iz Ru mu ni je.

Sve ~a no otva ra we tak mi ~e wa za ka za no je za 10.30 ~a so va i ~ast da ga otvo ri pri pa la je ak tu el nom be ~ej skom olim pij cu ka ja ka {u Mar ku To mi }e vi }u.

- Svi pli va ju de o ni ce od 50 me ta ra u sve ~e ti ri di sci pli ne, 2007. go di {te pli va 100 me ta ra kraul i 200 me {o vi to. Po tro je naj bo qih po je di na ca u sva koj fi nal noj tr ci do bi ja ju me da qe,

a pli va ~i ca i pli va~ ko ji sa ku pe naj ve }i broj FI NA bo do va u sva koj uz ra snoj ka te go ri ji od 2001. do 1997. go di {ta bi }e na gra |e ni i pe ha ri ma. Na rav no, eki pa ~i ji ~la no vi osvo je naj vi {e me da qa po ne }e epi tet po bed ni ka u ekip noj kon ku ren ci ji i pri pa {}e im pe har, re kao nam je u ime or ga ni za to ra tre ner Jo van Je ~an ski.

Tak mi ~e we }e se odr `a ti u za tvo re nom ba ze nu OSC Mla dost i ulaz je slo bo dan, pa je to le pa pri li ka za qu bi te qe spor ta, pli va wa po seb no, da vre me od 10.30 do 13.30 ~a so va pro ve du u dru `e wu s mla dim pli va~ kim ta len ti ma.

V. Jankov

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Voj vo |an ska li ga Is tok BAJ MOK: Rad ni~ ki - Ba~ ka 1901, ZRE WA NIN: Rad ni~ ki Di na mo, PA ^IR: Ba~ ka - Ko za ra.

Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad NO VI SAD: In deks - Pr vi maj (10 ~a so va), STA RA PA ZO V A: Je din s tvo - Ba~ k a (BP).

Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da NO VI SAD: Ka bel - Pe tro va ra din (10 ~a so va), BA^ KO DO -

BRO PO QE: Su tje ska - Sta ri grad (16 ~a so va).

Grad ska li ga No vog Sa da BA NO [TOR: Pro le ter - Ta tra, Utak mi ce po ~i wu u 16.30 sa ti.

Rukomet Su per li ga za da me - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - JP Rad ni~ ki (20.30).

Dru ga `en ska li ga, se ver JA BU KA: Ja bu ka 95 - Rad ni~ ki (B) (19.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - BAJ MOK: To po la - @e qa (18).

Da mqa no vi} – Pe ru no vi} En gle sko otva ra we 1.c4 c5 2.Sf3 Sf6 3.g3 Sc6 4.Lg2 d5 5.0–0 e5 6.Da4 Ld6 7.Sg5 0–0 8.c:d5 Sd4 9.Sc3 h6 10.Sf3 b5 11.Dd1 S:f3+ 12.L:f3 Lh3

Ivan Iva ni {e vi}

2700 rej ting po e na ko li ko ima sve ga 45 igra ~a u sve tu. Za sa da, sa ovim po e ni ma, je u pr vih 100.

Ka da smo ve} kod rej tin ga da ka `e mo da je naj vi {e za ra dio omla din ski pr vak Sr bi je, Alek san dar In |i}, 19 po e na. On je i naj pri jat ni je iz ne na |e we {am pi o na ta sa pet po be da, tri ne re {e na re zul ta ta i pet po ra za a tur nir je za vr {io u sre di ni ta be le.

Naj vi {e rej ting po e na (20) iz gu bio je po vrat nik na {a hov sku sce nu, po sle vi {e go di {we pa u ze, Mi ro slav Mar ko vi}, ko ji je, raz o ~a ran svo jom igrom, a jo{ vi {e re zul ta ti ma, `e leo da na pu sti tur nir ve} po sle tre }eg po ra za, ali na sre }u, uz po mo} pri ja te qa i mo gu }e ka zne, sto i~ ki je iz dr `ao do kra ja {am pi o na ta. A sad ne {to da ka `e mo i o pre o sta le dve par ti je. Ka da se gu `va oko pot pi si va wa i pre u zi ma wa for mu la ra sti {a la, su di je su za do voq no pri me ti le da su na sce ni osta la sa mo dva pa ra. Da mqa no vi} i Abra mo vi} su u su sre ti ma sa Pe ru no vi }em i Pi ku lom po ku {a va li da po ku pe ostat ke po e na, tek da se do ka `e da sva ko pra vi lo, pa ~ak i ne pi sa no, ima iz u ze tak. Na met nuo je Da mqa na o vi}, kao {to to sa mo on zna, bor bu iz bli za, `r tvo vao je kva li tet za dva pe {a ka. Pri hva tio je iza zov i Pe ru no vi}, za kom pli ko va la se po zi ci ja, pa su mi ma lo po mu ~i li Fri ca da sva kim po te zom pro ce wu je ko bo qe sto ji. Vi {e plu se va je bi lo na Pe ru no vi }e voj stra ni, a ka ko ~o vek ni je imao ni {ta pro tiv re mi ja i dru ge po zi ci je na ta be li po nu dio je, po na vqa wem

14...Th6 15.a:b5 a5 16.b6 D:b6 17.Lb5 Kd8 18.0–0 Ld3 19.Tfd1 Lc4 20.Da4 Sb8 21.b3 L:b5 22.S:b5 Sc6 23.Ld6 Kd7 24.L:f8 T:f8 25.Sa7 D:a7 26.T:c6 1:0 po te za, re mi - {to je be li ko na~ no i pri hva tio.

I ta ko je za vr {en ovo go di {wi {am pi o nat. Pr va ~e tvo ri ca su se di rekt no pla si ra la za na red ni {am pi o nat a o~e ku je se da usko ro i se lek tor mu {ke eki pe, Bo {ko Abra mo vi}, ob ja vi sa stav re pre zen ta ci je za na red nu Olim pi ja du.

Re zul ta ti 13. ko la: Abra mo vi} - Pi ku la 1:0, Da mqa no vi} Pe ru no vi} re mi, Bo di ro ga - In |i} re mi, Mar ko vi} - Iva ni {e vi} re mi, Se dlak - Mar ku{ re mi, Mi la no vi} - Bo go sa vqe vi} re mi, Mi la di no vi} - Po po vi} re mi.

Ko na ~an pla sman: 1. Iva ni {e vi} 10, 2-3. Pe ru no vi}, Po po vi} 8,5 4. Da mqa no vi} 8, 5. Mar ku{ 7,5, 6. Se dlak 7, 7-8. In |i}, Abra mo vi} 6,5, 9. Mi la di no vi} 6, 1011. Bo go sa vqe vi}, Mi la no vi} 5,5 12. Pi ku la 4,5, 13-14. Mar ko vi}, Bo di ro ga 3,5 po e na. Iza bra ne par ti je 13. ko la: B. Dankovi}

SVETSKO PRVENSTVO TOP DIVIZIJE

Po be de do ma }i na na pre mi je ri Na pre mi je ri 76.

Svet skog pr ven stva Top di vi zi je u ho ke ju ko je za jed ni~ ki or ga ni zu ju Fin ska (Hel sin ki) i [ved ska (Stok holm) re pre zen ta ci je SAD a i Ne ma~ ke star to va le su si gur nim po be da u du e li ma sa Fran cu skom (7:2) i Ita li jom (3:0).

Pr vog da na pla ne tar ne smo tre naj bo qih oklop ni ka, ni je bi lo iz ne na |e wa, pa je ta ko Ka na da sla vi la pro tiv Slo va~ ke 3:2, dok su bron za ni iz Bra ti sla ve 2011, ho ke ja {i ^e {ke bez pri mqe nog go la sru {i li Dan sku 2:0.

Oklop ni ci Fin ske pred 12500 na vi ja ~a u Har tval Are ni u Hel sin ki ju te {kom mu kom su do {li do pr ven ca pro tiv Be lo ru si je re zul ta tom 1:0. Fin ci su je di ni i is po sta vi lo se po be do no sni po go dak po sti gli u 19. mi nu tu a stre lac je

bio Ja ne Nis ka la na asi sten ci ju ka pi te na i le gen de Mi ke Ko i vua ko ji u svo joj bo ga toj igra~ koj ka ri je ri po ~ev od mla |ih re pre zen ta tiv nih se lek ci ja do sa da osvo jio 11 me da qa sa pla vo - be li ma. Na lik na kom {i je i su or ga ni za to ri ovog {am pi o na ta se lek ci ja Tri kru ne je pred ras por da tom Erik son Glo ub Are nom sla vi la pro tiv Nor ve {ke 3:1.

Re zul ta ti 1.ko la - gru pa H: SAD - Fran cu ska 7:2 (1:1, 3:1, 3:0), Ka na da - Slo va~ ka 3:2 (1:0, 2:1, 0:1), Be lo ru si ja - Fin ska 0:1 (0:1, 0:0, 0:0), gru pa S: Ne ma~ ka - Ita li ja 3:0 (1:0, 1:0, 1:0), ^e {ka - Dan ska 2:0 (0:0, 1:0, 1:0), [ved ska - Nor ve {ka 3:1 (1:0, 1:1, 1:0). Da nas se sa sta ju: [vaj car ska - Ka zah stan (14), Le to ni ja - Ru si ja (16.15), Ka na da SAD (18), [ved ska - ^e {ka (20.15) I. Grubor

nedeqa6.maj2012.

c m y

dnevnik

21

FE N O M E N I: ZA[TO SE RADNIH AKCIJA MNOGI I DANAS SA SETOM SE]AJU

„Mi gra di mo pru gu, pru ga gra di nas” ^

lan omla din ske rad ne bri ga de mo `e po sta ti sva ki omla di nac ili omla din ka ko ji `e le da do bro voq nim ra dom da svoj do pri nos so ci ja li sti~ koj iz grad wi na {e ze mqe – ka `e se u pr voj re ~e ni ci Pra vil ni ka omla din skih rad nih bri ga da. Ta ko je kroz rad ne ak ci je u pr vom na le tu so ci ja li sti~ kog en tu zi ja zma od 1945. do 1962. go di ne omla di na iz gra di la objek te ko ji su ta da pred sta vqa li ne raz dvoj ni deo pri vred nog me ha ni zma ze mqe. Ru ku na sr ce, je di ni po {ten auto put ko ji u Sr bi ji da nas ima mo je ste onaj „Brat stva i je din stva“.

Fe no men do bro voq nog ra da je, na rav no, usto li ~en s dru gom Le wi nom i we go vim „Ko mu ni sti~ kim su bot ni kom“ iz 1919. go di ne, ka da su za de set ~a so va do bro voq nog ra da ko mu ni sti mo skov ske `e le zni ce po pra vi li lo ko mo ti vu broj 7024, a ko ja je istog tog da na od ve zla

voj ne e{a lo ne na front. Po sle je naj sta ri ji drug to po stig nu }e u svo jim bro {u ra ma i spi si ma ozva ni ~io kao ko mu ni sti~ ku for mu ra da, i le gen da ka `e da se 1920. i sam do hva tio do bro voq nog fi zi~ kog po sla ~i ta va ~e ti ri ~a sa. Rad ne ak ci je su se ta ko ra {i ri le pla ne tom, vi {e na is tok ne go na za pad, ma da tre ba re }i da su i ovi po to wi Le wi nov mo del is ko pi ra li u do ba Ve li ke de pre si je 1929. go di ne, uvo de }i mo me nat do bro voq nog rm ba wa.

Elem, na kon {to smo ne rad no, ka ko i do li ku je, pro sla vi li Pra znik ra da, ni je zgo reg pod se ti ti na 60 hi qa da mla di }a ko ji su to kom pro le }a i le ta 1946. iz gra di li pru gu Br~ ko - Ba no vi }i, pro biv {i us put dva tu ne la i iz gra div {i 22 (!!!) mo sta. Uspeh ove ak ci je je ta da {wim li de ri ma uka zao na su per me ha ni zam za iz grad wu ze mqe, ali i to li ko `e qe nog so ci ja li zma, ju go sla ven stva, dru gar stva, brat stva i je din stva... A po sle ovih ve li kih poj mo va, eko nom ske is pla ti vo sti ak -

ci ja i pri vred nog raz vit ka, na red u iz ve {ta ji ma pred sed ni {ta va cen tral nog ko mi te ta omla di ne do la zi vas pit ni zna ~aj omla din skih rad nih ak ci ja.

U pr vim po sle rat nim ak ci ja ma oko 75 hi qa da mla dih qu di, uglav nom sa se la, na anal fa bet skim te ~a je vi ma na u ~i lo je da ~i ta i pi {e, a u je ku naj ve }ih sa ve znih ak ci ja od 1958. do 1962. kroz stru~ ne kur se ve pro {lo 203 hi qa de mla di }a i de vo ja ka. Na rod ni ko mi tet omla di ne ta ko iz ve {ta va da, „iako su od la sci na rad ne ak ci je ve }i nom bi li mo ti vi sa ni ele men ti ma pa tri o ti zma i ose }a jem po tre be do pri no sa iz grad wi so ci ja li sti~ ke omla di ne, po bu de od la ska kod jed nog de la se o ske omla di ne na sa ve znu rad nu ak ci ju bi le su da se stru~ no kva li fi ku ju“.

I ta ko je od 100 hi qa da bri ga di ra u je ku bor be za pro bi ja we pu ta „Brat stva i jednstva“ kra jem pe de se tih go di na, uz re dov no spra {i va we de o- ni ca pre ro ka, wih 15 hi qa da za vr {i lo i trak tor ski kurs.

Ovaj naj po pu lar ni ji kurs da le ko je za so bom osta vio mo to ci kli sti~ ki, mo ped ski, bi ci kli sti~ ki, fo to a ma ter ski, ki no o pe ra ter ski, ra di o a ma ter ski, elek tro ma {in ski, gra |e vin ski, po qo pri vred ni... ali {to ka da se sve sa be re do vo di do broj ke od 46.000 po lu kva li fi ko va nih mla dih gra |a na. O kom vre me nu pri ~a mo ilu stru je i po da tak da je po sto jao dvo me se~ ni kurs za pe ra ~e ru bqa, a ka kva je struk tu ral na stu di o znost ta da {weg po gle da u bo qu bu du} nost po sto ja la, go vo ri i odr `a va we dvo me se~ nog kur sa za – spre ma ~i ce.

Ako dru go vi ne la `u, ovaj si stem ce lo vi tog br zog {ko lo va wa je, uz mi ni mal ne ma te ri jal ne iz dat ke, na kra ju ospo so bio pre ko 60 hi qa da gra di te qa. Pri to me je odr `a no 70 hi qa da po li ti~ kih, od no sno 75 hi qa da stru~ nih pre da va wa, a pro ~i ta no je i pre ko 500 hi qa da kwi ga. Dru go je pi ta we ko li ko je sve to omla din ci ma po mo glo u da qem `i vo tu. Ali ne spor na je ~i we ni ca da se i da nas mno gi ak ci ja {i se }a ju udar ni~ kih da na i bri ga dir ske pa ro le „Mi gra di mo pru gu - pru ga gra di nas“, ko ja je u me |u vre me nu, na `a lost, ozbiq no mu ti ra la. n Aleksandar Latas

U SREMSKIM SE KARLOVCIMA SKUPILA EVROPSKA MLADOST

Evro pqa ni i ne de qom re {a va ju pro ble me N

e deq no ju tro osva nu lo je u ho te lu „Du nav” u Srem skim Kar lov ci ma, u ko jem od pet ka bo ra vi sto ti wak mla dih Evro pqa na. Wi hov ciq je da do 9. ma ja na Skup {ti ni evrop skog par la men ta mla dih de fi ni {u naj ve }e pro ble me Du nav skog re gi o na i po tra `e re {e wa. Na dnev nom re du de ba te su pi ta wa za {ti te `i vot ne sre di ne, kul tur nog i eko nom skog zna ~a ja Du na va, re gi o nal ne sa rad we i ener ge ti ke.

Du nav ski fo rum mla dih je dan je od od naj zna ~a ji nih do ga |a ja u ovoj ka len dar skoj go di ni na me |u na rod nom pla nu, a kon ci pi ran je ta ko da si mu li ra rad Evrop skog par la men ta u Bri se lu. O~e ku je se `u~ na ras pra va ali i de mo krat ska de ba ta, pa }e do po me nu tog 9. ma ja ka da je pla ni ra no odr `a va we Skup {ti ne evrop skog par la men ta mla dih, u~e sni ci bi ti po de qe ni u rad ne gru pe u skla du sa spe ci fi~ nom te mom ko ju ob ra |u ju. Pri to me }e ih kroz pro ces do no {e wa od lu ka, kao i

osta le de lo ve do ga |a ja, pred vo di ti is ku sni me |u na rod ni tim vr {wa~ kih edu ka to ra.

Za ni mqi vo je i to da se od gru pe o~e ku je da od go vo ri na za da ti pro blem na en gle skom ili fran cu skom je zi ku kroz pred la ga we me ra u vi du for mal ne re zo lu ci je, ko ju }e po tom pred sta vi ti osta lim u~e sni ci ma i bra ni ti go vo ri ma i de ba tom na Ge ne ral noj skup {ti ni po sled weg da na Fo ru ma. Osim for mal ne de ba te, na mar gi na ma ovog sku pa o~e ku je se i ne {to vi {e: kon cer ti, dru `e we i ne iz o stav no za qu bqi va we... po zna ti su pra ti o ci mla da la~ kih sku po va.

Do ma }in ce log zbi ti ja je Evrop ski par la ment mla dih Sr bi je, ko ji je na ja vio i obe le `a va we Da na Evro pe, jer se u Evrop skom par la men tu mla dih ve li ki zna ~aj pri da je kul tur nim pro gra mi ma i do ga |a ji ma ko ji afir mi {u in ter kul tu ral nu raz me nu. U~e sni ci Du nav skog fo ru ma mla dih u Srem -

skim Kar lov ci ma bi }e ta ko |e u pri li ci da bu du deo Euro vi li xa i Euro kon cer ta, ak tiv no sti ko ji ma se pro mo vi {e ma te ri jal na i du hov na kul tur na ba {ti na evrop skih ze ma qa iz ko jih do la ze, ali i in di vi du al ni ta le nat.

Evrop ski par la ment mla dih (eyp.org) za pra vo je mre `a ne vla di nih vo lon ter skih or ga ni za ci ja iz 36 evrop skih ze ma qa, i mla di ma slu `i kao plat for ma za raz me nu zna wa, in ter kul tu ral ni di ja log i pod sti ~e ih na dru {tve nu ini ci ja ti vu ve} pu nih 25 go di na. Vi {e od 20.000 ak tiv nih sred wo {ko la ca i stu de na ta do bi lo je do sa da pri li ku da u~e stvu je na ni zu do ga |a ja ko ji sva ke go di ne or ga ni zu je ovaj neo bi~ ni par la ment di qem Evro pe, pri ~e mu su mno gi od wih ste kli kom pe ten ci je, una pre di li pro fe si o nal ne ve {ti ne i, {to je mo `da naj va `ni je, sa zre li i po sta li bo qi qu di. n Aristea Staki}

Novosadska nedeqa6.maj2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (14), „Ma ~ak u ~i zma ma” (16), „Kung fu pan da 2” (13.45), „He pi fit 2” (13), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (13.30, 15.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Igre gla di” (15.30, 22.15), „Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (18.05, 20.10, 22.35), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.15), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (12.15), „Lok aut” (20.30, 22.30), „Osvet ni ci” (14, 17, 17.30, 20, 22.10, 22.45).

poZorI[TA po zo ri {te mla dih ma la sa la „Ko ma di} (o tra ga wu i ko tr qa wu)„ (11).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re”

Ozvu ~e wu ni je me sto kod Vla di ~an skog dvo ra Epar hi ja Ba~ ka ju ~e se us pro ti vi la po sta vqa wu me tal ne kon struk ci je za ozvu ~e we i vi deo-pre nos kon cer ta \or |a Ba la {e vi }a pred ula zom u Vla di ~an ski dvor. U epar hij skom sa op {te wu se ka `e da je vlast zna la una pred da ne }e do bi ti sa gla snost za to, pa su grad ski ,,oci” od lu ~i li da svo ju na me ru ostva re bez zna wa, oba ve {te wa i do zvo le Epar hi je ba~ ke.

“Pod se ti }e mo na ~i we ni cu da se Vla di ~an ski dvor za jed no sa Sa bor nom cr kvom, na la zi pod naj vi {im ste pe nom za {ti te, a to iz me |u osta log zna ~i da je u na ve de nom pro sto ru stro go za bra we no po sta vqa we po kret nih re kla ma i pri vre me nih obje ka ta, te zge, ki o sci i sli~ no”, na vo di se u sa op {te wu.

A. L.

V remeploV

BI RA^ KA ME STA OTVO RE NA OD 7 DO 20 SA TI

S pra vom gla sa 312.723 No vo sa |a na Lo kal ni iz bo ri odr `a va ju se da nas u No vom Sa du na 196 bi ra~ kih me sta, ko ja }e bi ti otvo re na od 7 do 20 sa ti. Gla sa~ ki li sti} za lo kal ne iz bo re je be le bo je, a pra vo gla sa ima 312.723 No vo sa |a na. Za me sto u iz vr {noj vla sti i Skup {ti ni gra da utr ku je se 15 iz bor nih li sta.

Na gla sa~ kom li sti }u pod bro jem je dan je li sta „Za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}”, broj dva je „LSV – No vi Sad na {a ku }a – Ne nad ^a nak”, a tri „Ma ja Goj ko vi} - URS”. „DSS - Vo ji slav Ko {tu ni ca” je li sta broj

~e ti ri, „Udru `e ni pen zi o ne ri i so ci jal na prav da - Pe ro Zu bac” su pe ti, dok je „Rom ska de mo krat ska stran ka - To mi slav Bo kan” broj {est, a „SRS - Alek san dar Mar ti no vi}” je sed mi ca. Broj osam pri pao je li sti „Ivi ca Da ~i} - SPS - PUPS - JS - SDPS”, na me stu de vet je „SDS - Ra di voj Pro da no vi}” dok je broj 10 za u ze la „Po kre ni mo No vi Sad - SNS - NS - PS”. Na me stu 11 je „^e do mir Jo va no vi} - Voj vo |an ski pre o kret (LDP-VP-SDU)”, a broj 12 je „SVM I{tvan Pa stor”. Li sta „MI - Mi ro slav

Mi {a Ili}” za u ze la je broj 13, dok }e “Dve ri za `i vot No vog Sa da” bi ti broj 14, a 15 je „Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra„.

SVM, RDS i NO PO su ma win ske li ste, pa im je za pre la zak cen zu sa po treb no 0,04 od sto gla so va. Osta lim li sta ma tre ba vi {e od pet od sto gla so va da bi za se li u grad ski par la ment. Grad ska iz bor na ko mi si ja je du `na da do su tra u 20 sa ti ob ja vi re zul ta te iz bo ra, a do 22. ma ja se na kon sti tu tiv noj sed ni ci Skup {ti ne gra da mo ra ju po tvr di ti man da ti no vo i za bra nim od bor ni ci ma.

D. Ig.

U @I VO TU OSO BA SA IN VA LI DI TE TOM

Per so nal ni asi sten ti ve li ka olak {i ca Ser vis per so nal nih asi ste na ta za `i vio je kod nas pre ~e ti ri go di ne ka da je jed noj de voj ci sa in va li di te tom na taj na ~in omo gu }e no da na sta vi {ko lo va we na fa kul te tu. U Cen tru „@i ve ti us prav no”, ko ji spro vo di ovaj pro gram,da nas ima oko 15 gra |a na sa fi zi~ kim o{te }e wem ko ji ima ju svog per so nal nog asi sten ta i svi se sla `u u jed nom - `i vot od ta da po sta je mno go lak {i i ne mo `e se po re di ti sa onim {to je bio pre to ga.

- Ovaj ser vis po sto ji ve} de se tak go di na kao pi lot pro gram Cen tra za sa mo stal ni `i vot oso ba sa in va li di te tom Sr bi je ka `e pred se di ca ovog cen tra Mi li ca Mi ma Ru `i ~i}- Nov ko vi}. - Per so nal ne asi sten te bi ra mo uglav nom pre ko evi den ci je Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. Li~ no ko ri stim asi sten ta sko ro 12 go di na i kva li -

{ti te ka ko bi se obez be di lo re dov no fi nan si ra we.

Psi ho log Ta tja na Sto ji {i}Pet ko vi} ka `e da je pro blem

Ser vis po sto ji ve} de se tak go di na kao pi lot pro gram Cen tra za sa mo stal ni `i vot oso ba sa in va li di te tom Sr bi je tet mog `i vo ta, bez ob zi ra {to sam ima la po mo} po ro di ce, je ne mer qiv.

Je d an od glav n ih ci q e v a ovog Cen tra je ste ugrad wa per so nal ne asi sten ci je u za ko no dav ni deo si ste ma so ci jal ne za -

{to u NSZ-u ne ma ju ade kvat nu vr stu te sti ra wa za ovaj po sao, pa ne za po sle ni gra |a ni za in te re so va ni za po sao per so nal nog asi sten ta pro la ze te sto ve za bej bi si ter ke. Pr vo se iz mno {tva for mu la ra iza be ru tri

oso be ko je po in te re so va wi ma i sklo no sti ma naj vi {e od go va ra ju, te se po sle in ter vjua sa sva kim po na o sob, oda bi re jed na li~ nost za prob ni rad od me sec da na. Qu di sa in va li di te tom ima ju pra vo asi sten ci je na osam sa ti dnev no, ali to ni je uvek u kon ti nu i te tu.

- Per so nal na asi ste ci ja je une la nov kva li tet u moj `i vot s ob zi rom na to da sam u pe ri o du ka da sam do bi la pra vo da je ko ri stim, bi la za po sle na uz dvo je de ce i su pru ga - ob ja {wa va Stoj {i}- Pet ko vi}. - Pu no to ga mo gu sa ma da ura dim, ali po sto -

ji ak tiv no sti ko je ne mo gu. Kon stant no bi ti oslo wen na ne kog, do go va ra ti se s ~la no vi ma po ro di ce ko ji ne raz u me ju uvek sve na pra vi na ~in, pred sta vqa po ne kad pro blem.

Do da je ka ko ni je sve baj ko vi to kao {to iz gle da, pr ven stve no {to u po ~et ku bu de te {ko do pu sti ti ne kom da ti bu de to li ko bli zak i da ti po ma `e oko naj in tim ni jih sve ra `i vo ta.

- Ra dim ovaj po sao ve} go to vo dve go di ne - ka `e pre so nal na asi stent ki wa Iva na @e ga rac.

- Na {la sam ga pre ko saj ma za po {qa va wa i me ni se `i vot od ta da pro me nio na bo qe, ne ka ko sam i ja po sta la po zi tiv ni ja. Od nos nam je do sa da ve} pre ra stao u pri ja teq ski i ta ko u ho du i tr ku sve se do go va ra mo i funk ci o ni {e mo kao jed no. Ona svo joj dru ga ri ci i „po slo dav cu” Je le ni Ra do vi} olak {a va stu di ra we, prak su u su du i osta le sva ko dnev ne ak tiv no sti o ko ji ma qu di, ako im to ne pred sta vqa pre pre ku u funk ci o ni sa wu, ni ne raz mi {qa ju.

A. La tas

UNI VER ZI TET SKI PARK VI \EN O^I MA UR BA NI STA

Ro di la se „Fru {ka go ra” Dva de se tak do brih pri ja te qa, svi qu bi te qi pri ro de i stra sni pla ni na ri, mo `da se i slu ~aj no na {lo 6. ma ja 1924. na iz vo ru „Ma sna }u pa” u bli zi ni fru {ko gor skog se la Bu ko vac. Tu su se do go vo ri li da u naj sko ri je vre me odr `e osno va~ ku skup {ti nu pla ni nar skog dru {tva „Fru {ka go ra”. Re ~e no je i u~i we no u je sen te go di ne, pa je No vi Sad do bio

pla ni nar sku or ga ni za ci ju ko ja je u sva kom po gle du, od sport skog do eko nom skog i po li ti~ kog, bi la tre }a po zna ~a ju u Ju go sla vi ji iz me |u dva svet ska ra ta.

Ona je ima la oko pe de set pred stav ni {ta va ili po dru `ni ca u Voj vo di ni, Be o gra du u is to~ noj i za pad noj Sr bi ji, od Bje qi ne i Fo ~e do Vu ko va ra, Ilo ka i Osi je ka.

N. C.

SAHRANE Na Gor wem sta rom gro bqu u Fu to gu da nas }e bi ti sahrawena Gospava Vojislava Pua~a (1934). Sahrana je zakazana u 13 ~asova.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti.

No} no de `ur stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

„Park skulp tu ra” i mul ti me di jal ni pa vi qo ni Pre ma ur ba ni sti~ kim pla no vi ma, Uni ver zi tet ski park tre ba lo bi jed nim de lom da bu de „park skulp tu ra„ i sa dr `ao bi i iz lo `be no-re lak sa ci o ne pa vi qo ne. Se ver ni deo par ka sa dr `i kri vo li nij ske pe {a~ ke sta ze, ko je gra vi ti ra ju pre ma pla tou kod Cen tral ne zgra de Uni ver zi te ta, a ka ko ka `u u „Ur ba ni zmu”, pre po ru~ qi vo je da se ov de for m i r a svo j e v r s ni „park skulp tu ra„.

Ka ko je ob ja snio ar hi tek ta ovog pred u ze }a Mar ko Sto ja no vi} na ovom me stu tre ba lo bi da se po sta ve bi ste, skulptu re i va jar ske in sta la ci je, a pe { a~ k e sta z e bi bi l e pro{i re ne. [to se ti ~e pa viqo na, oni bi ima li funk ci j u za { tit n u i umet n i~ k u funk ci ju.

- Pa vi qo ni mo gu slu `i ti i kao za klon od ki {e, ve tra i sun c a - ka z ao je Sto j a n o vi}.Sa d r ` aj n o, oni bi oba vqa l i funk c i j u ga l e r ij s koin f or m a t iv n og cen t ra kroz umet ni~ ke i edu ka tiv ne po stav ke, kao i pro mo ci je Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Tre ba lo bi da bu du opre mqe ni

elek t ro in s ta l a c i j a m a za mul ti-me di jal ne pre zen ta ci je kao i be `i~ nom in ter net ko nek ci jom.

Na ju `noj stra ni cen tral ne zgra de, u pro du `et ku Uli ce dr Ili je \u ri ~i }a, pla ni ra na je iz g rad w a ka f e-po s la sti ~ar ni ce.

Slo bod ne po vr {i ne oko po me nu te zgra de i cen tral nog pla toa bi le bi okru `e ne bi qem iz u z et n o de k o r a t iv n og ka rak te ra. Deo par ka kod od bram be nog na si pa ne }e sa dr `a t i vi s o k u ve g e t a c i j u i pred sta vqa }e naj fre kvent ni ji deo par ka sa ko ga se di rekt no ostva ru je kon takt sa oba lom i re kom.

- Kad je re~ o ze le ni lu, suk ce siv no }e se me wa ti in va ziv ne biq ne vr ste i do tra ja la sta bla. Pla ni ra se uglav nom sad wa autoh to nih vr sta, sa uno {e wem aloh to nih vr sta sa mo ta mo gde su neo p hod ne iz estet s kih raz l o g a- ob j a s nio je ovaj ar hi tek ta do da ju }i da svi pla ni ra ni objek ti tre ba da ima ju sa vre me ni ar hi tek ton ski iz raz i u ce lo sti se uklo pe u po sto je }e okru `e we.

A. Je ri ni}

TO KOM PR VO MAJ SKIH PRA ZNI KA NA FRU [KOJ GO RI

Pik ni ko va lo 300.000 qu di

Vi {e od 300.000 iz let ni ka i qu bi te qa pri ro de bo ra vi lo je to kom pet da na pr vo maj skih pra zni ka na Fru {koj go ri, sa op {ta va ju iz Na ci o nal nog par ka „Fru {ka go ra”. Sa mo 1. ma ja vi {e od 30 fru {ko gor skih lo ka li te ta po se ti lo je 150.000 qu di, {to je jo{ jed na po tvr da da je Fru {ka go ra naj o mi qe ni je iz le ti {te u Voj vo di ni. Za vre me pra zni ka ni je bi lo ozbiq ni jeg ugro `a va wa pri rod nih vre no sti i na ru {a va wa jav nog re da i mi ra. Ve li ki broj po se ti la ca pri dr `a vao se pra vi la po na {wa u za {ti }e nom pri rod nom pod ru~ ju. Po seb no va qa is ta }i da su iz let ni ci pri pri ku pqa wu i

od la ga wu ot pa da ko ri sti li una pred pri pre mqe ne bi o ra zgra di ve ke se, ka `u u NP „Fru {ka go ra”.

Pri pre ma ju }i se za pr vo maj ske pra zni ke rad ni ci Na ci o nal nog par ka ure di li su iz le ti {ta, tra su gre ben skog pu ta od Ban sto la, pre ko Iri {kog ven ca, Zma jev ca, Bran kov ca, Le ten ke, Ro haq ba za do Vi zi }a. Ure |e ni su i ^or ta no va~ ka {u ma, Stra `i lo vo, Be o ~in ske li va de, je ze ra Sot, Bru je i Mo ha ra~, Li po va ~a.

Po sta vqe no je ne ko li ko sto ti na kom ple ta klu pa i sto lo va za bo ra vak u pri ro di, lo `i {ta za va tru, ure |e ne sta ze i slo bod ne trav na te po vr {i ne.

Z. Ml.

c m y

dnevnik

novosadska hronika

nedeqa6.maj2012.

23

NO VO SA \AN KE OSVA JA JU SVET

Mi li i Ti ja ni Po po vi} dru go me sto za di zajn No vo sad ske di zaj ner ke, se stre Mi la i Ti ja na Po po vi} osvo ji le su dru gu na gra du za naj bo qi di zajn na Evrop skoj kon fe ren ci ji kla ste ra ko ja je odr `a na u Be ~u. Na gra da pod ra zu me va dvo dnev ni put u Ko pen ha gen u Dan skoj od 27. do 29. ju na, gde }e se po bed ni~ ki di -

NA MA NI FE STA CI JI „^E NEJ U MA JU”

Tr ka li se ma gar ci i ku vao ov ~i ji pa pri ka{ Mi ri si ras cve ta log ba gre ma i ov ~i jeg pa pri ka {a {i ri li su se ~e nej skim ho ri zon tom ne {to pre Lo va~ kog do ma, gde se od vi ja la ma ni fe sta ci ja “^e nej u ma ju”. Na osno vu mi ri sa po se ti o ci su ju ~e i pre do la ska u ovaj pro stor mo gli na slu ti ti da se tu nu di naj bo qe od Voj vo di ne {to se mo `e.

Iz lo `ba do ma }ih `i vo ti wa, po qo pri vred ne me ha ni za ci je, tak mi ~e we u ku va wu ov ~i jeg pa pri ka {a, hva ta we pra si }a, tr ka ma ga ra ca, tom bo la i umet ni~ ki pro gram, ne ke su od ak tiv no sti ko je su ^e nej ci spre mi li za svo je go ste.

- Ma lo su ove go di ne oma nu li iz la ga ~i, pa ne ma mo pu no do ma }ih `i vo ti wa - ob ja {wa va or ga ni za tor ma ni fe sta ci je Sve to zar Mur ga {ki. - Ovo nam je dru ga ma ni fe sta ci ja po re du, ko ju smo ina ~e po ~e li da or ga ni zu je mo, jer su nas qu di pro zi va li ka ko mi ^e nej ci ni smo ni ka kvi do ma }i ni i ne }e mo ni {ta da na pra vi mo.

Pu bli ku su sa bi ne za ba va qa la kul tur no-umet ni~ ka dru {tva, a go sti iz Mu {qe pri ka za li su i ka ko se ne kad bi ~e va -

lo. Dok su upreg nu ti ko wi {a ra li li va dom na to va re ni ma li {a ni ma, usko ro se sti glo i do kul mi na ci je tak mi ~ar skog de la. Naj br `i u hva ta wu pra si }a u naj sta ri joj ka te go ri ji de ce bio je Ste fan To do ro vi} i za taj po du hvat mu je, ka `e, “tre ba lo sa mo pet mi nu ta”.

Ka ko su pred start nu li ni ju sta la sa mo dva ma gar ca, ju ~e se na ^e ne ju mo gao gle da ti svo je vr sni vi te {ki {prin ter ski duel „je dan na je dan„.

Ku va we ov ~i jeg pa pri ka {a po seb no je pri vu klo pa `wu, pa je ta mo bi lo i naj vi {e mu zi~ kih “ban di”. Ku var eki pe “Eko lo {kog po kre ta” Ni ko la Alek si} ka `e da za spra vqa we ove pi kan te ri je ne ma po seb ne taj ne, jer “ka ko ne {to mo `e bi ti lo {e ka da ima{ pet ki la me sa i tri ki le lu ka, pa sve i da pe sak unu tra ba ci{“. Ipak naj bo qu me ru u sve mu na {li su ku va ri eki pe “Du da{“ ko ji su po no vi li pro {lo go di {wi uspeh i po no vo za u ze li pr vo me sto.

A. L. Fo to: B. Lu ~i}

zaj ner ski ti mo vi upo zna ti sa ra dom dan skih di zaj ne ra i kom pa ni ja. Se stre Po po vi} su osmi sli le auten ti~ no i ori gi nal no re {e we za Voj vo |an ski IKT kla ster i na {le se me |u naj bo qim evrop skim di zaj ne ri ma.

Kon kurs ni za da tak ko ji je ras pi sao „Evrop ski di zaj ner ski cen tar” za jed no sa or ga ni za ci jom „Hau tu grou” („Ka ko da se ra ste”) od no sio se na sve kla ste re sa se di {tem u Evro pi. Pri ja vi lo se vi {e od 400 kla ste ra, a sa mo 25 do bi lo je pri li ku da bu du deo pro jekt nog za dat ka i in spi ra ci ja di zaj ne ri ma za pla kat i veb-apli ka ci ju.

Ka ko na vo de mla de di zaj ner ke, ide ja je bi la da na ra zu mqiv i jed no sta van na ~in pred sta ve kom plek snost i osnov ne sek to re uslu ge i ci qe ve Voj vo |an skog IKT kla ste ra.

- Iako je na pr vi po gled za da tak iz gle dao jed no stav no, ra di se za -

pra vo o ve o ma slo `e nom pri stu pu ko ji je zah te vao vi {e me se~ nu ana li zu i upo zna va we sa svim ni vo i ma i sek to ri ma kla ste ra za ~i ju smo se vi zu a li za ci ju od lu ~i le ka za la je Ti ja na Po po vi}. - IKT ozna ~a va in for ma ci je, ko mu ni ka ci je i teh no lo gi je bez ko jih da na {we dru {tvo ne bi mo glo da funk ci o ni {e.

Na na {em po ste ru grad je sim bol za no ve me di je, teh no lo gi je i ko mu ni ka ci je, a zgra de sim bo li {u sek to re u kla ste ru .

Ona ob ja {wa va da je za da tak je pod ra zu me vao iz ra du veb-apli ka ci je kla ste ra ko ji tre ba na naj jed no stav ni ji na ~in ko ri sni ci ma da obez be di osnov ne in for ma ci je i la ko sna la `e we. No vo sad skim di zaj ner ka ma na gra da je uru ~e na pro {le ne de qe u pa la ti u Be ~u, a do bi le su i dvo dnev ni put u Ko pen ha gen gde }e se po bed ni~ ki di zaj ner ski ti mo vi upo zna ti sa ra dom dan skih di zaj ne ra i kom pa ni ja.

- Iako ni smo o~e ki va le da }e na{ di zajn `i ri uvr sti ti u pr va tri po bed ni~ ka, rad na ova ko ozbiq noj i slo `e noj for mi bio je iza zov. Po no sne smo {to smo kao je di ni di zaj ne ri iz Sr bi je pr ve us pe le da pla si ra mo svo ju kre a tiv nost i rad na ova ko pre sti `noj ma ni fe sta ci ji - na ve la je Mi la Po po vi}.

Se stre se na da ju da }e wi hov uspeh bi ti i in spi ra ci ja dru gim mla dim di zaj ne ri ma. Ina ~e, wih dve su po zna te su gra |a ni ma po to me {to kre i ra ju ode }u od re ci kli ra nih ma te ri ja la, a do sa da su svo je kre a ci je iz la ga le na izo `ba ma i re vi ja ma u Be o gra du, Lon do nu, Va len si ji, Ri mu i Braj to nu.

A. Je ri ni}

LO RAN PRO KO PI] VRA ]A [AN SO NU DO MA ]OJ PU BLI CI

Po nov ni su sret sa `i vo tom No vo sa |a ni od sko ra ima ju pri li ku da u`i vo slu {a ju naj lep {e pe sme fran cu skih {an so ni je ra u iz vo |e wu No vo sa |a ni na Lo ra na Pro ko pi }a. Vo |en qu ba vqu i li~ nom po tre bom da pe sme fran cu skih {an so ni je ra, ali i le gen dar nog Dra ga na Stoj ni }a vra ti pu bli ci, ne dav no je odr `ao kon cert u pu noj sa li No vo sad skog po zo ri {ta.

- Ka da go vo ri mo o mu zi ci, go vo ri mo o emo ci ja ma, a emo ci je se ne pre vo de, jed no stav no se raz u me ju.

Kroz mu zi ku i pe va we, iz no si te svo ju emo ci ju ko joj ne tre ba ob ja {we we. Za to sma tram da za {an so nu ima me sta i ima pu bli ke u No vom Sa du – ob ja {wa va Pro ko pi}.

Qu bav pre ma {an so ni da ti ra iz Lo ra no vog pa ri skog de tiw stva. U fran cu skoj pre sto ni ci se ro dio i `i veo do sed me go di ne, od ra sta ju }i uz mu zi ku {an so ni je ra. Na kon pre se qe wa u Pod go ri cu, upi su je mu zi~ ku {ko lu i po sve }u je se svi ra wu kla si~ ne gi ta re. Vre me nom, po ~i we da se svi ra, a po tom i da pe va. Me |u tim, kao za ni ma we, oda bra }e glu mu.

- Sre di nom de ve de se tih di plo mi rao sam u {ko li glu me Mi re Ba wac i kao ~lan an sam bla vr {a~ kog po zo ri {ta „Ste ri ja Po po vi}“ od i grao mno go broj ne pred sta ve. Po zo ri {te sam na pu -

stio, pa sam mu se vra tio, a po tom sam i ko na~ no od lu ~io da se glu mom vi {e ne }u ba vi ti. Ne ko li ko go di na `i veo sam u Be o gra du, i tu sam, u sa rad wi s Fran cu skim kul tur nom cen trom, pe vao {an so ne

Dra ga na Stoj ni }a. Na kon to ga, do la zim u No vi Sad i po sle bom bar do va wa po ~i wem da raz mi {qam u ne kom sa svim dru gom prav cu. Na pu stio sam umet nost i upi sao fa kul tet po sle ko ga sam do bio di plo mu ma ste ra u me nax men tu po slov nih ko mu ni ka ci ja.

Zna te ka ko, de ve de se tih sam se su da rio sa `i vo tom, a ovi kon cer ti su po ku {aj da se sa `i vo tom po no vo sret nem – ka `e Lo ran.

Bez ob zi ra na to {to je go di na ma ve zan za sce nu i jav ne na stu pe, Lo ran ka `e da tre ma uvek po sto ji, jer pro iz i la zi iz od go vor no sti ko ju umet nik ose }a pre ma pu bli ci.

- Ve li ka je od go vor nost po ja vi ti se pred pu bli kom. U tom tre nut ku se be is ti ~e te, iz la zi te pred qu de ko ji ima ju o~e ki va wa ko ja tre ba da se po klo pe s va {im mo gu} no sti ma. Du go sam ra dio u po zo ri {tu i kad god bi me pi ta li da li imam tre mu od go va rao sam po tvrd no, ma kar istu pred sta vu iz vo dio i po tri de se ti put. Ali, s dru ge stra ne, znam da ka da iza |e te s iskre nom emo ci jom na po zor ni cu, ne mo `e da bu de gre {ke. Is ku stvo je po ka za lo da se pro pu sti ja vqa ju sa mo kad po ku {a te ne {to da fo li ra te. A ja ne mam {ta da fo li ram, jer mo je am bi ci je ni su usme re ne ka svet skoj sla vi i nov cu. Iz li~ nih po bu da, uz skrom na ula ga wa po ~eo sam ovo da ra dim, a opet imam pu nu sa lu slu {a la ca. To mi do vo qan do kaz da mo ja `e qa sti `e do qu di – do da je Lo ran.

Qu bi teq je kla si~ ne mu zi ke i xe za, a sa mla |im bra tom Ti ho mi rom Pro ko pi }em osno vao je duo “Xez bra ders” ko ji je bio ak ti van do Ti ho mi ro vog od la ska na pre sti `ni mu zi~ ki ko lex Ber kli. Ti ho mir je je dan od ret kih mla dih qu di iz Sr bi je ko ji je us peo da se upi {e na Ber kli, a na ro ~i to je za ni mqi va ~i we ni ca da je gi ta ru na u ~io da svi ra sam, bez for mal nog mu zi~ kog obra zo va wa.

- Su {ti na je u to me da uko li ko po sto ji `e qa da se ne ~im ba vi te i da ne {to ra di te, za po~ ne te to od mah, bez od la ga wa i ~e ka wa da do |e pra vi tre nu tak, jer sva ki tre nu tak je pra vi. Du go sam raz mi {qao o {an so ni i shva tio da tre ba da pe vam sa da za to {to je ta `e qa ta ko ja ka u me ni. S dru ge stra ne, svi ra ju }i kla si~ nu gi ta ru i ula ze }i u svet mu zi ke, pri hva tio sam je kao ople me wu ju }e sred stvo i uni ver za lan je zik, ko ji se mo `e pe va ti u bi lo kom kra ju sve ta pa }e vas raz u me ti. I na kra ju, sma tram da je ovo je dan od na ~i na da se be i svo ju po ro di cu, od no sno sve ono {to ~i ni moj mi kro ko smos, za {ti tim od sve ga ne ga tiv nog {to ~i ni na {u sva ko dne vi cu – ka `e Lo ran Pro ko pi}.

J. Zdje la re vi} Fo to: S. [u {we vi}

JU ^E IS PRED SPEN SA

Ka to na obo rio svet ski re kord Naj ja ~i ~o vek u Sr bi ji i ak tu el ni {am pion Svet ske strong men li ge Er vin Ka to na obo rio je ju ~e svet ski re kord u po di za wu bal va na na me |u na rod nom strong men tak mi ~e wu is pred Spen sa.

U di sci pli ni pod na zi vom Vi king pres, bal va ne, te {ke 165 ki lo gra ma Ka to na je po di gao na ru ka ma 13 pu ta, obo riv {i sop stve ni re kord od 12 po di za wa.

Ovaj sport ski spek takl oku pio je vi {e sto ti na gle da la ca, a tak mi ~i lo se 11 tak mi ~a ra iz 10 ze ma qa. Strong men sport vo di po re klo iz [kot ske, od pre oko 600 go di na i pr ven stve no je bio za mi {qen kao tak mi ~e we kra qev skih te lo hra ni te qa, a od 1977. go di ne, vo di se kao zva ni ~an sport.

A. L.

24

nedeqa6.maj2012.

oglasi

dnevnik

IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura.

Povoqno. Telefoni: 021/6367482, 063/471-644.

52172 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

52173 DR@IM ~asove gitare i bubweva. Dolazim ku}i. Telefon: 064/431-5374.

51807 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

52174

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

52175

IZ DA JEM jednoiposoban stan, CG, telefon, kablovska klima, prazan, povoqno na du`i period. Tel.: 064/97-440-79. 51755 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522202.

52330 IZ DA JEM dvoiposoban name{ten stan kod Sajma, Rumena~ka ulica, cena po dogovoru. Telefon 064/147-39-56.

51797 IZ DA JEM veliki jednosoban stan, name{ten. Ugao Kisa~ke i Bul. Kraqa Petra, lift, CG. Telefon 063/540-678.

52038 IZ DA JEM prazan jednoiposoban stan 42m2, Liman 2, useqiv odmah, 110E. Telefon 069/183-0193.

52056 JED NO SO BAN 34m2, name{ten stan na Futo{kom putu, Satelit, centralno, kablovska, parket, prizemqe, 120e+tro{kovi. Telefon 021/6366-882, 064/819-5093.

52234 IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 34m2 na Detelinari. Prednost imaju studenti medicine i zdravstveni radnici. Telefon 064/157-0-611.

52243 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru. Tel. 021/6339487, 063/7349-836.

52245 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan N. naseqe, 31m32. Telefon 063/586277.

52276 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan V.P 51m2 dva telefona, Pariske Komune 29. Tel: 063/58-9811, 021/63-34-104.

52309 IZ DA JEM jednosoban, prazan stan na Detelinari. Telefon: 021/895362.

52343 IZ DA JEM dvosoban, 40m2, potpuno opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 52363

oglasi

dnevnik

IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 23m2 u potkrovqu ulica Feje{ Klare 2A, Somborski bulevar. Telefon 064/823-66-01.

52381 JED NO I PO SO BAN, 65m2, kompletno opremqen, Bulevar oslobo|ewa kod Dnevnika. Telefon 064/1147-741.

52383

PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 52329 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentatiuvno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000 e. Telefon 063/519-533.

52332 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 250- 450 eura, centar, Liman, Grbavica, Cara Du{ana Telefon 063/522-202, 021/522-533. 52333 PO TREB NA garsowera, jednosoban ili jednoiposoban stan, prazno ili name{teno, na potezu od Futo{ke pijace do SPENS-a.

Telefon 063/590-822.

52385 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533.

52327

SR. KA ME NI CA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat, cena 16.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

605850 BU LE VAR, u blizini hotela „Park”, noviji ukwi`en stan sa odvojenom kuhiwom, cena 29.900.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

605851 NO VA DE TE LI NA RA, odli~na novija garsowera, ekstra kvalitet zgrada, cena 28.800 Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

605852 NO VA garsowera centar - 23m2, 1. sprat, lift, CG, odmah useqiva. Upotrebna dozvola, cena 23.700 evra, nije fiksno. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604.

605826 USE QI VA ukwi`ena garsowera u Jovana Suboti}a 26m2, 2. sprat, lift, CG, isto~na strana, perfektno stawe, cena 32.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601, (www.avenianekretnine.com).

605830 HIT NO!!!! Useqiva garsowera 23m2, Nova Detelinara-Cankareva ulica, 4. sprat, lift, terasa, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om. Povoqno!! Telefoni: 021/6614-200, 064/8236618.

605834 GAR SO WE RA, Liman, ukwi`ena, lift, 30m2, cena 31.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-3887.

605888 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 25m2 u novoj zgradi. Povoqno, 14.000E. Tel. 060/621-1685.

605940

MAN SAR DA - ateqe na [onsiju, u Tozinom sokaku, 29m2 za 22.600 evra, a za vi{e informacija pozvati. [ifra:22832. Telefoni: 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com.

605901 HIT NA prodaja ukwi`ene nekretnine, stan u blizini Dunavskog parka, 20m2 sa 10m2 pripadaju}e terase dvori{no okrenute, okru`ene zelenilom, cena samo 21.000 evra. [ifra: 23117. Telefoni: 063/141-58-00; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 605902 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva GA 27m2, Novo naseqe, kod Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, prvoklasna gradwa i oprema, cena sa PDV-om 27.700. Tel. 021/6616-324, 065/5536-212.

605933 PO VOQ NO! Odmah useqiva GA 18m2, strogi centar, III sprat, nova, sa novim kompletnim name{tajem, ukwi`ena, cena: 19.600. Tel. 021/425-653, 063/536-212.

605934 BU LE VAR EVRO PE, dve nove garsowere, 26m2, III sprat 27.000E i 20m2, I sprat - 21.000E. Lift, terasa. Tel. 063/108-8017.

605942 CEN TAR, u blizini Dunavskog parka, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera od 20m2. Ima terasu. Povoqno, 21.000E. Tel. 063/504-799.

605943 LI MAN III, [ekspirova ulica, kod Limanskog parka, 27m2, lift, terasa, odvojena kuhiwa.

Odmah useqiv, ukwi`en.

27.000E. Tel. 063/777-6233.

605944

PRO DA JEM mawu garsoweru,ugao B. Evrope i Koste Racina,17m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 19000 evra. Investitor „Moj Dom”. Telefoni: 021/451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com.

606040 PRO DA JEM odli~nu garsoweru 28m2 kod Betanije sa odvojenom kuhiwom u novijoj zgradi, cena 32.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002366.

606041 GAR SO WE RA na Novoj Detelinari, Ulica Svete Kasapinovi}a, drugi sprat, 31m2 cena 32.000 ukwi`eno mo`e na kredit. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

606042

LI MAN IV, jednosoban stan od 29m2 sa prelepom terasom od 20m2. Ukwi`en. Povoqno, 31.000E. Tel. 060/621-1685.

605945 JED NO SO BAN stan na Novom nasequ, naseqe [onsi, ukwi`en i odmah useqiv, 34m2, odvojena kuhiwa, terasa, cena 34.000 evra. [ifra:21121. Telefoni: 065/20-19-011, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

605903 UKWI @EN, komforan jednosoban stan, sa mogu}no{}u adaptacije u jednoiposoban, 36m2, na Novom nasequ, u zgradi sa liftom, terasa sa ostavom, cena 30.000 evra. [ifra:22539. Telefoni: 021/520-231; 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com.

605904 FUNK CI O NA LAN jednosoban stan 28m2, na Novoj Detelinari. Ukwi`en. [ifra:23061.

Telefoni: 063/772-6845, 021/451570, www.solis-nekretnine.com.

605905 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan 39m2 na Limanu 4, odmah useqiv, 9. sprat, ukwi`en, vlasni{tvo, za 37.000 evra. [ifra 23103. Telefoni: 064/1126239, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

605906 IN VE STI TOR „MOJ DOM” na Bulevaru Evrope prodaje jednosoban stan 30m2. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

606045 KOM PLET NO RE NO VI RAN jednosoban stan 33m2 na prvom spratu, odmah useqiv, terasa, ukwi`en, Antona Urbana. Tel. 062/528-137.

605957 JED NO SO BAN, Grbavica-Mi{e Dimitrijevi}a, 44m2, II sprat, novija zgrada, odli~an stan, ekstra povoqno. Cena 44.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

605891

BEZ PO SRED NI KA kupujemo jednosoban stan u ^ika Stevinoj ulici i okolini sa kuhiwom koja ima prozor. Telefon: 064/26-86-727.

52341 BEZ PO SRED NI KA kupujem 2.5 ili trosoban stan lokacije Liman II ili III kao i {ira okolina centra. Telefon 063/574030.

52391 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

605847

PRO DA JEM stan od 75m2, u Ulici Bra}e Jovandi}. Telefon 064/157-0611.

52242 ULI CA ARA WI JA NO [A, nova zgrada uz novi Bulevar Evrope, ukwi`en nov dupleks od 109m2. [ifra:11200. Telefoni: 021/427277, 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com.

605927 NA NO VOM NA SE QU u novijoj zgradi lep stan 65m2 dupleks.

Hitno, cena 49.800. Telefoni: 523-193, 0612736289, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002182.

606054 SREM SKA KA ME NI CA, Institutski put, izuzetno povoqna ponuda, 22m2, II sprat, terasa, CG, ukwi`en. Cena 16.500E. Tel. 060/621-1685.

605941 STA NO VI u Park City kvadrature 60m2, 67m2, 133m2, 151m2, 159m2 Liman, nova gradwa. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

606062

PRO DA JEM jednosoban stan na Bulevaru Evrope 46m2, u Novom Sadu, 25.000e. Telefon 064/8205826.

52294 PRO DA JEM garsoweru kod `elezni~ke stanice u Novom Sadu, 13.500e. Telefon 064/820-5816.

52292 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari, veoma povoqno. Telefon 63-41-521.

52321 PRO DA JE MO odmah useqivu, novu garsoweru, pod garancijom i sa povratnim PDV. Bra}e Drowak 5, 3. sprat, 1100E/m2.

Telefon 064/24-66-206.

52328 U GUN DU LI ]E VOJ ULI CI u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

605848 CA RA DU [A NA, ukwi`ena novija garsowera od 24m2 na III spratu, 25.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

605849

U STRO GOM CEN TRU kod Trifkovi}evog trga mala nova garsowera 20m2, odvojena kuhiwa, idealna za izdavawe, cena 21.000. Telefoni: 065/850-66-16, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003049.

606043 NA BU LE VA RU EVRO PE Investitor „Moj Dom” prodaje garsowere 25m2 i 27m2. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

606044 HIT NA PRO DA JA, odli~na, nova, ukwi`ena garsowera 26m2 na Novoj Detelinari, kompletno opremqena. [ifra:22773.

Telefoni: 021/427-277, 064/13404-59, www.solis-nekretnine.com.

605900

PRO DA JEM dvosoban stan 51m2, na Bulevaru Ja{e Tomi}a. Prodaje investitor. Tel.: 021/6313050, 065/8815-305.

52064 CEN TAR, kod Jovine gimnazije, ukwi`en dvosoban stan 60m2, klasi~nog rasporeda, kompletno sre|en, malo stanara. Telefon: 063/518-782.

52324 PRO DA JE MO dvosoban stan na Novom nasequ za 38.000. Tel.: 6447-622 i 063/540-165.

52349 PRO DA JE MO na Limanu dvosoban stan 57m2 za 51.000 i 48m2 za 45.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

52351 PRO DA JE MO dvosoban stan od 59m2 za 43.000, ukwi`en, proto~na topla voda, dve terase, odmah useqiv. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

52352 KU PI TE jednoiposoban stan, dobi}ete dvoiposoban, visoko prizemqe, 61m2, Novo naseqe.

Telefon: 060/14-65-651.

50833 ZO NA Bulevara kod Lutrije Vojvodine, ukwi`en stan 37m2 u funkciji jednoiposobnog, izuzetno sre|en, bez ulagawa, cena 36.000E. Tel.: 063/518-782. 52323 PRO DA JEM jednoiposoban stan kod Socijalnog za 41.500, ukwi`en. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

52350 BEZ PO SRED NI KA jednoiposoban stan, 36.5m2 u Cara Du{ana, dvori{no orjentisan, drugi sprat, zvati od 15-17 ~asova, cena 43.000e. Telefon 063/8822950.

52390 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, dobar 1,5 stan ukwi`en stan od 44m2, cena 40.200.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

605863 CEN TAR kod Pozori{ta -useqiv jednoiposoban stan 35m2, 3. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, cena sa komplet kuhiwom 35.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604, (www.avenia-nekretnine.com).

605836 NOV - 39m2 jednoiposoban stan, CG, terasa, odli~an raspored, dvori{na strana cena sa PDVom 40.200E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6618.

605840 NOV - 44m2 - useqiv odmah, 1. sprat, terasa, CG, lift, TPV, odli~an raspored, neprolazne sobe cena sa PDV-om 41.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236618.

605841 BRA NI SLA VA NU [I ]A nov 36m2 jednoiposoban, 1. sprat, ukwi`en, odmah useqiv, terasa, CG, cena 44.500E - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com).

605832 SOM BOR SKI BU LE VAR nov useqiv 41m2, jednoiposoban, neprolazne sobe, terasa, odli~na oprema, htasov parket, italijanske plo~ice, mo`e kredit cena sa PDV-om 36.300E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608.

605833 ]IR PA NO VA ul. 33m2-jednoiposoban, useqiv, ukwi`en, 1. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 40.200E - nije fiksno. Telefoni: 021/542779, 064/823-6618, (www.avenianekretnine.com).

605824

nedeqa6.maj2012.

NOV - useqiv jednoiposoban stan 39m2, ju`na dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica, cena 44.300E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604, (www.avenia-nekretnine.com).

605825 STRO GI CEN TAR u Radni~koj ulici, odli~an stan od 42m2, cena 46.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

605853 SOM BOR SKI BU LE VAR nov, useqiv, 36m2 jednoiposoban, neprolazne sobe, ju`na strana, hrastov parket, italijanske plo~ice, mo`e kredit cena sa PDV-om 32.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610.

605829 HIT NO!!! Jednoiposoban 36m2 odmah useqiv, 1. sprat, terasa, odli~an raspored, cena - 38.000E nije fiksno. Telefoni: 064/8236608, 021/542-779.

605844 ]IR PA NO VA, ukwi`en, useqiv 1,5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

605855 OKO LI NA @E LE ZNI^ KE STA NI CE, odli~an, nov 1,5 stan, cena 45.400. Telefon 6368429.

605857 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~ni novi brzo useqivi 1,5 stanovi, cena 1.130/m2 (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

605858 HIT NO!!! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

605960 NOV mawi jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu pred useqewem ima povrat PDV-a 36.000. [ifra 1002899, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

606046 U DA NI LA KI [A odli~an jednoiposoban stan 37m2, ukwi`en, cena 42.250. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003081.

Telefoni: 523-193, 060/0730-577.

606047 HIT NO!!! HIT NO!!! Novo naseqe jednoiposoban stan 35m2, tre}i sprat, lift, ukwi`en, cena dogovor. Telefoni: 528-137; 063/538-137.

605962 GO GO QE VA ULI CA na Grbavici, blizina Bulevara, odli~an noviji 1.5 stan, ukwi`en, bez ulagawa, 40m2, ~etvrti sprat, lift, terasa... Povoqno. [ifra:22509. Tel.: 021/520-231, 060/018-94-22, www.solis-nekretnine.com.

605907 PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2, ukwi`en, kod crkve na Novoj Detelinari, na 1. spratu. Odr`avan, bez ulagawa. [ifra:22733.

Telefoni: 021/451-570, 063/433-738, www.solis-nekretnine.com.

605908 EKS KLU ZIV NA prodaja, ukwi`en jednoiposoban stan na Grbavici 37m2, Ulica Alekse [anti}a. [ifra:23053. Tel.: 021/6624325, 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com.

605909 LI MAN 3, iza Merkatora i velike Pe~urke, 45m2, dobar jednoiposoban stan, peti sprat, ukwi`en i brzo useqiv, cena 47.400 evra. [ifra:21431. Telefoni: 063/182-76-27; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

605910

25

BLI ZI NA KE JA, Ulica Du{ana Vasiqeva, odli~na zgrada, 41m2 sa terasom od 70m2. Lift, ukwi`en. Povoqno, 43.300E. Tel. 060/621-1685.

605946 LI MAN III, odli~an jednoiposoban stan od 52m2, I sprat, terasa. Ukwi`en, odmah useqiv.

Cena 49.000E. Tel. 063/777-6233.

605947 HIT NA PRO DA JA! Useqiv JIS 42m2, centar, D. Vasiqeva, IV sprat, lift, terasa + ostava, pvc, kl. parket, dvostrano orijentisan, parking u dvori{tu, upotrebna dozvola, cena samo: 34.000!

Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

605935 IN VE STI TOR „MOJ DOM” na Bulevaru Evrope prodaje 39m2 jednoiposoban i 42m2 dvosoban stan. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

606055 SOM BOR SKI BU LE VAR, 35m2, jednoiposoban, II sprat, lift, terasa, useqiv, 33.500E. Telefoni: 021/526-622, 063/444743.

606072 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan ni`e spratnosti od 55m2. Pozovite na telefon 063/500-213.

606073 SA JAM, 48m2, II sprat, 49.000E. Nov, neuseqavan, odli~na gradwa, ptv. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90.

606069 LI MAN IV, 48m2, I sprat, dvosoban, ukwi`en, 46.500E. Telefoni: 021/526-622, 063/444-743.

606070 KRA QA PE TRA, 51m2, I sprat, 45.500E, dvosoban, ukwi`en. Telefoni: 021/526-622, 063/444-743.

606071 LI MAN IV!!! Deluks perfektno sre|en dvosoban stan od 58m2, ukwi`en, useqiv po dogovoru.

Hitno!!! Telefon 065/2500-213.

606074 GR BA VI CA, Danila Ki{a, ukwi`en, dvosoban, 45m2, 1ift, terasa. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

606063 PO VOQ NO! Nova Detelinara, dvosoban, 47m2, III sprat. Odmah useqiv, mo`e kredit. 42.000E. Telefoni: 021/526-622, 064/21560-90.

606067 @EL. STA NI CA, 60m2, I sprat, ukwi`eno, 48.000E, terasa. Odmah useqiv. Tel.: 021/526622, 064/215-60-90.

606068 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv klasi~an DS 48m2, Satelit, M. ^ipli}a, II sprat, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`en, cena samo: 31.000. Tel. 021/425-653, 065/55-36-212.

605928 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa + hl. ostava, parking, ukwi`en, cena samo 53.500!

Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

605929 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 49m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Tel. 063/108-8017.

605948 U BLI ZI NI SAJ MA i ABC-a, hitna prodaja ukwi`enog, dvosobnog stana od 53m2. Lift, terasa. Cena 45.500E. Tel. 060/6211685.

605949

26

oglasi

nedeqa6.maj2012.

OD LI ^AN dvosoban stan kod crkve na Novom nasequ, naseqe Savina, ukwi`en 1/1. [ifra:12129. Telefoni: 063/433738; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

605911 SA TE LIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pijace, odmah useqiv i ukwi`en, cena 33.000 evra. [ifra:21470. Telefoni: 064/2003-103, 021/427277, www.solis-nekretnine.com.

605912 NA BU LE VA RU, kod „Dnevnika”, odmah useqiv i ukwi`en dvosoban stan, sa terasom i liftom, na hitnoj prodaji i po povoqnoj ceni se prodaje. [ifra:22890. Telefoni: 021/427277; 064/343-29-69, www.solis-nekretnine.com.

605913 DO BAR dvosoban stan 40m2, u blizini novosadskog porodili{ta Betanije, kuhiwa odvojena, a ima i svoj prozor, stan je sre|en, bez ulagawa, kompletno sa name{tajem, cena 40.200 evra. [ifra:20031.

Telefoni: 021/451-570; 060/018-94-22, wwws.solis-nekretnine.com.

605914 GR BA VI CA, dvosoban ukwi`en stan 41m2, mo`e i name{ten, kuhiwa sa svojim prozorom, gleda na isto~nu stranu, odli~na terasa. Mo`e i kredit... Pozvati. [ifra:22396.

Telefoni: 021/520-231; 063/520296, www.solis-nekretnine.com.

605915 OD LI ^AN dvosoban stan u Ulici Danila Ki{a-Grbavica.Mo`e i sa delovima ugradnog name{taja ra|enog po meri,plakari, kuhiwa, klima... [ifra:17077. Telefoni: 063/7726845, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

605916 PA @WA, hitna prodaja odmah useqivog dvosobnog stana 52m2 na 3. spratu u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, starija gradwa, cena 45.000! Prodaja samo za gotovinu, ne mo`e kredit. Stan je ukwi`en. [ifra:23072. Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570.

605917 NA PRO DA JU stan na Limanu 3, 62m2 dvosoban, odmah useqiv, novija zgrada (Neimarova kulica od fasadne cigle), 2. sprat, cena veoma povoqna. Odli~an raspored! [ifra:22051. Telefoni: 021/6624-325, 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com.

605918 PRO DA JEM dvosoban stan 55m2 na Grbavici, gradio „Aleksandar”, Mi{e Dimitrijevi}a, 3. sprat, ukwi`en, odli~an, za 57.000! [ifra 22515. Telefoni: 064/1126-239, 021/427277, www.solis-nekretnine.com.

605919 FU TO [KA ULI CA, klasi~an dvosoban stan, 52m2, renoviran, ukwi`en, na hitnoj prodaji, cena samo 44.000 evra. [ifra:22543. Telefoni: 063/18276-27; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

605920 LI MAN u Balzakovoj ulici dvosoban stan 58m2, ukwi`en za 53.800. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

605963 HIT NA PRO DA JA! Izuzetan DS 60m2, novi Bulevar, V. Masle{e, dve terase, dvori{no orijentisan, sre|en, ukwi`en, odmah useqiv! Cena samo: 44.500. Tel. 021/425-653, 063/536212.

605931 KEJ @R TA VA RA CI JE DS 50m2, klasi~an raspored, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, ukwi`en, cena samo: 54.500. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

605932 DVO SO BAN stan na Satelitu, ukwi`en 48m2, prvi sprat. Hitno i ekstra povoqno 33.900. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1000344.

606048 NA BUL. EVRO PE 48m2 na prvom spratu investitor „Moj Dom” odli~an dvosoban stan od kooperanta. Hitno 44.850. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

606049

U OKRU GLI ]E VOJ ULI CI odli~an nov dvosoban stan 43m2 na drugom spratu sa terasom i liftom ima povrat PDV-a, cena 900 evra/m2. [ifra 1002955, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

606050 NA LI MA NU 3 kod Limanskog parka dvosoban stan 50m2 kqu~ u agenciji. Hitno 46.000. Telefoni: 451-318, 063/550-387, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1002728.

606051 KLA SI ^AN dvosoban stan 55m2 kod Stanice na 4. spratu, lift, terasa, ukwi`en. Hitno 48.500. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16. [ifra 1003053, www.nekretnine-mojdom.com.

606052 OD LI ^AN dvosoban stan u Ul. Veselina Masle{e 59m2 ukwi`en. Hitno 44.500. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16, www.nekretine-mojdom.com. [ifra 1001395.

606053 HIT NO!!! Novo naseqe stan 56m2 na visokom parteru, odli~an, bez ulagawa, odmah useqiv za 38.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

605961 CEN TAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

605959

NO VA DE TE LI NA RA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~an 2,0 stan od 48m2 na III spratu, cena 49.500.

Telefon 6366-952, www.bomil.rs.

605859 NO VO NA SE QE, u novijoj zgradi, 2,0 stan na I spratu, 49m2, cena 43.300 evra, mogu}a i zamena za garsoweru ili 1,0 stan uz doplatu... Telefon 6368429, www.bomil.rs.

605856 GR BA VI CA, u „Aleksandrovoj” zgradi, povoqno prodajem na II spratu sa liftom, odli~an 2,0 stan + parking mesto gratis, ukwi`eno, cena 51.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

605854 HIT NO!!!!! Nova Detelinara 48m2 dvosoban, ukwi`en, useqiv, 3. sprat, lift, terasa, CG, odli~an raspored, cena 47.400E - nije fiksno. Tel.: 021/542-779, 064/823-6604.

605838 CEN TAR, okolina Keja i Ribqe pijace, ukwi`en klasi~an 2,0 stan od 51m2 na I spratu, cena dogovor. Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs.

605865 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, mo`e dvoiposoban, izuzetan, ukwi`en stan, hitno povoqno!

Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97.

605892 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, mo`e i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

605867

DVO SO BAN, Somborski bulevar, novo-ekstra kvalitet, 47m2, I sprat, lift, hitno, povoqno. Cena 47.000E. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87.

605889 LI MAN, na mirnom mestu (uvu~ena zgrada) klasi~an 2,0 ukwi`en stan od 57m2 odli~nog rasporeda, II sprat sa liftom, cena 51.500. Telefoni: 064/220-95-65, 636-8429, www.bomil.rs.

605862 DVO SO BAN u funkciji, 2.5 sobnog, Liman III, V sprat, 62m2, cena 61.500E. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87.

605896

BRA N I M I R A ]O S I ] A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Mo`e sa gara`om. 65.000E. Tel. 063/108-8017.

605954 LI MAN II, 53m2, bez ulagawa, kompletno renoviran, ukwi`en, odli~an trosoban stan.

Lift, terasa. Cena 46.400E. Tel. 063/777-6233.

605955 OD LI ^AN trosoban stan 78m2, I sprat, u kvalitetnoj zgradi, Liman IV, Ul. 1.300 kaplara 16.

Telefon 063/524-133.

50965 NOV, odli~an, odmah useqiv dvoiposoban stan 1/1. Cena 38.000E. Tel. 063/144-8222.

51938 GR BA VI CA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 66.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

605866 BU LE VAR EVRO PE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2,5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Telefon 63-66952, www.bomil.rs.

605864 PRO DA JE SE odli~an ukwi`en 2,5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

605870 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

605871 UKWI @EN 39m2 dvoiposoban stan, gradila „Budu}nost”, lift, terasa, CG, cena 36.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236608.

605839 SOM BOR SKI BU LE VAR nov, useqiv 56m2 dvoiposoban, perfektan raspored, terasa, odli~na oprema hrastov parket, italijanske plo~ice, mo`e kredit cena sa PDV-om 50.700E. Tel.: 021/6614200, 064/823-6610, (www.avenia-nekretnine.com).

605835 NOV - useqiv 59m2 dvoiposoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, perfektan raspored, mo`e na kredit, cena sa PDV-om 63.450E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601.

605831 LI MAN, u Fru{kogorskoj ulici mawi 2,5 stan u prizemqu, ukwi`en, cena 42.000E. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

605861 DVO I PO SO BAN stan 67m2 gleda na Limanski park, cena 67.000. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

606058 RU ME NA^ KA originalan dvoiposoban stan 61m2, ukwi`en, odli~nog rasporeda, za 52000.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

605964

SE QA^ KIH BU NA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528-137.

605966 PRO DA JEM stan 73m2 na Limanu 3 po strukturi 2.5-soban, za renovirawe, cena je 72.000 evra. [ifra: 21718. Telefoni: 021/520-231, 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com.

605921 GUN DU LI ]E VA ulica, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Cena sa name{tajem i zidanom gara`om od 13m2. 40.000E. Tel. 060/621-1685.

605950 OD LI ^AN dvoiposoban stan od 71m2 na Bulevaru oslobo|ewa u vojnoj zgradi. III sprat, lift, terasa. Povoqno. Tel. 063/101-0664.

605951 MAK SI MA GOR KOG, kompletno renoviran dvoiposoban stan od 58m2, IV sprat, terasa, ukwi`en. Hitna prodaja! 50.000E. Tel. 063/101-0664.

605952 VA SE STA JI ]A, 83m2, I sprat, lift, terasa, ukwi`en, prazan, odmah useqiv. Povoqno.

Tel. 063/108-8017.

605953 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2, Suboti~ka ulica, kompletno renoviran, novo kupatilo i kuhiwa, pvc, sig. vrata, cena: 15.900! Tel. 021/425653, 063/536-212.

605930 PRO DA JEM ili mewam za ku}u u Petrovaradinu trosoban noviji ukwi`en stan 88m2 na 2. spratu, iza doma zdravqa na Novom nasequ + doplata. [ifra 22892. Pozovite na 064/134-0459 ili 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com.

605925 OD LI^ NA PRI LI KA, stan u centru Novog Sada, Stra`ilovska ulica, odli~an noviji, komforan trosoban stan, sa pogledom na Dunav i Tvr|avu, ukwi`en na 91m2, za samo 103.000 evra. [ifra: 22608. Tel.: 065/2019-010, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

605922 OD LI ^AN trosoban, pravi porodi~an stan, vojna zgrada u blizini SUP-a, sa puno zelenila i parking mesta, 77m2, tre}i sprat sa liftom, terasa, dve ostave, tri lepe odvojene sobe, ukwi`en, cena povoqna! [ifra:22774. Tel.: 021/427-277, 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com.

605923 LI MAN JE DAN trosoban stan 78m2 odli~nog rasporeda, cena 75.000 za svaki dogovor. Tel.: 528-137, 063/538-166.

605967 KOD SPEN SA trosoban stan 91m2 u novijoj zgradi, ukwi`en, dobar raspored. Telefoni: 528137, 063/811-7331.

605968 TRO SO BAN stan na Novom nasequ 78m2, prvi sprat, useqiv, ukwi`en. Povoqno 66.950. [ifra 1001249, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

606059 U SO WE MA RIN KO VI] trosoban salonski stan povr{ine 95m2, prvi sprat, potrebno renovirawe, cena 87.500. Tel.: 523-193, 065/850-66-16, www.ne krt ni ne-moj dom.com. [ifra 1002977. 606060 LUKS Cara Du{ana - 64m2, nov trosoban stan perfektan raspored, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, ukwi`en, cena 72.500E. Slike na www.avenia-nekretnine.com. Tel.: 064/823-6618, 021/542-779.

605827 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3,0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

605872

dnevnik

LI MAN 2, odli~an ukwi`en stan od 90m2, cena 103.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

605874 TRO SO BAN, Liman II, 75m2, II sprat, ukwi`en, hitno, povoqno, cena 73.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

605895 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 66.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 605868 SO CI JAL NO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3,0 stan od 78m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

605869 LI MAN II, Ravani~ka, 90m2, IV sprat, ukwi`en, renoviran, lift, terasa.

Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

606064 IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan 66m2, ugao B. Evrope i Koste Racina, lift, terasa. Pla}ene komunalije investitor „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

606056 PRO DA JEM u blizini centra i Keja-Radni~ka, salonski stan, 74m2, III sprat, potrebno renovirawe. Cena 70.000 evra. [ifra 1002457, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

606057 VA SE STA JI ]A!!! Trosoban stan na prvom spratu, ukwi`en useqiv brzo!!! Ekstra ponuda!!!

Telefon 063/500-213.

606075

^E TVO RO SO BAN, centar, ]irpanova, nov, dupleks, 52 + 30, lift, 4. sprat, odmah useqiv, vlasnik, povoqno. Telefon: 063/346-288.

52166 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, prvi sprat, u naju`em centru Novog Sada, 90m2 + terasa sa centralnim grejawem. Telefon: 063/569-046.

52170 PRO DA JEM luks stan u centru na drugom spratu, 112m2. Telefon 063/504-124.

52293 CEN TAR (naju`i) 164m2, petosoban, tre}i sprat, lift, izuzetan, hitna prodaja, 164.000E, vlasnik. Telefon: 063/560-298.

52334 PRO DA JEM nov stan u centru, 170m2, mo`e zamena za lokal ili ku}u (vikendicu). Telefon 063/560-087.

52365 LI MAN !!! Troiposoban stan od 92m2 ni`e spratnosti u odli~nom stawu, ukwi`en, useqiv po isplati!!! Tel. 065/2500-213.

606076 LI MAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 88m2 - odli~an raspored. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

605875 LI MAN ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

605878 EKS TRA lokacija kod fakulteta i Suda, ukwi`en stan od 91m2 u novijoj zgradi, prelep pogled na Tvr|avu... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 605880 SOM BOR SKI BU LE VAR 82m2-troiposoban, useqiv odmah nov, 3. sprat, lift, odli~an raspored, terasa, CG, cena 67.600E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608.

605837 GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

605881 CEN TAR, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

605882 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an 4.0 nov stan od 120m2, bez kosina, cena 95.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

605883 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv 4,0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 605876 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs.

605877

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

GRBAVICA, odli~an 5,0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000 + gara`a gratis. Telefoni: 636-8429, 064/22095-65, www.bomil.rs.

605873 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

605970

CENTAR u blizini Spensa ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

605971 MIRNA ULICA u blizini Bulevara, nov, useqiv ekskluzivan stan od 170m2 u vili sa malo stanova. Cena 170.000E. Tel. 063/1088017.

605956 @ELEZNI^KA ULICA, komplet renoviran stan od 100m2, ukwi`en kao dve stambene jedinice, veliki dnevni boravak sa kuhiwom, veliko kupatilo, dosta svetlosti, cena 100.000 evra ili pozovite da se dogovaramo. [ifra:22831. Telefoni: 021/451-570; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

605924 EKSKLUZIVNO, salonski stan klasi~nog rasporeda, dva ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu Mladenaca, cena 110.000 evra. [ifra:22245. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

605926 DUNAVSKI PARK!!! ^etvorosoban stan u odli~noj zgradi ni`e spratnosti!!! Telefon 063/500213.

606077 NOVO NASEQE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213.

606078

INVESTITOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2+30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana.

Bulevar Evrope. „Moj Dom”. Pozovite 451-318, 523-193.

606061

PRODAJEM vikendicu, Sremska Kamenica - potez Grigovac, ogra|ena, plac 1260m2, voda, struja, asfalt. Telefon 021/6311-171.

52215 VIKENDICA u Bano{tru uz Dunav povr{ina 50m2, plac 1762m2, struja, voda, telefon, put. Telefon 063/504020.

52259 PRODAJEM placeve u centru ^eneja, Ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150.

50856 PLACEVI, Rumenka, porodi~no stanovawe, 6.500e, autoput 9.000m2- 2e/m2. Telefon 6215-584, 064/114-8427.

52217 PRODAJEM dva placa 595 - 595m2 oko polovine Veterni~ke ulice.

Telefon: 063/516-844.

52347 PLAC na Tranxamentu, Petrovaradin, 27 ari, mogu}e deliti na dva, dozvoqena gradwa. Telefon 064/22-87-731.

51403 SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od grada, 3 h 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon: 069/1826-726.

51643 GARDINOVCI prodajem 1 ~etvrtinu jutra zemqe blizu sela, kod Autobuske stanice. Telefon 6413-128.

52396 HITNO i povoqno prodajem novu, dvori{nu od 130m2 ku}u, kod `elezni~ke stanice. Mo`e i zemena za stan uz doplatu.

Telefon: 061/152-4629.

52419

SREMSKI KARLOVCI u potezu Beqe{evo (Kurjakovac), 3ha 24a zemqe povoqno. Telefon 064/1612-596.

51793 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, asfaltni put, centar sela, autobus, struja, voda, telefon, gas. Telefoni: 063/507-097, 021/2977-565.

52148 PETROVARADIN, placevi na lepim lokacijama od 500m2, 650m2, 800m2, 1.600m2, 2.000m2. Telefon 063/152-052-1.

52228 PRODAJEM industrijski plac na Ka}koj petqi, 4.000m2 sa trafo stanicom. Tel. 063/504-124. 52291 SR. KAMENICA, ku}a 350m2 mo`e dva stana, plus doplata. Telefon 063/523-866.

50472 PRODAJEM stariju ku}u, Satelit, Svetozara ]orovi}a 8, plac 714m2. Hitno. Mo`e zamena za drugu nekretninu u Novom Sadu.

Telefon 069/766-076.

51090 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613.

51722

PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena.

Telefoni: 060/4419-375, 062/10729-996.

52229 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

52304 PRODAJEM ku}u sa dva lokala, ~etiri stana, nusprostorijama i magacinima u Ul. Heroja Pinkija u Novom Sadu. Telefon: 060/50202-33.

52346 PETROVARADIN, ku}a ukwi`ena 200m2 na placu, 930m2 u lepoj ulici blizu {kole i pijace, cena 60.000e. Telefon 063/585-076.

52227 PRODAJEM ku}u 200m2/ 1.100m2 kod Mo{ine vile, Sremska Kamenica, struja, voda, gas. Cena dogovor. Kontakt radnim danom posle podne. Telefon 442-386.

52226 PRODAJEM ku}u na izlasku iz Sr. Kamenice, odli~no mesto, kompletna infrastruktura, plac 720m2, ukwi`eno, povoqna cena.

Tel. 063/515-254.

52376 RATKOVO - prodajem ku}u novu, 200m2, sa placem 22 ara, povoqna.

Telefon: 062/9658-746 i 025/884549.

51085 ^ORTANOVCI, vila „Marija” 200m2, plac 3.000m2, voda, struja, telefon, cena 125.000e. Telefon 063/501-194.

52358 KU]A sama na placu - Vidovdansko naseqe - iza ^atalova 75m2, uredna dokumentacija, plac 360m2, front 18m2, cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963.

605845 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 123.600 evra. Telefon 063/828-8377.

605884 KU]A, [ajka{ka, 100m2/400m2, 20m front, ukwi`ena, sva infrastruktura, blizina Temerinske ulice, pogodno i za firme. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

605890 NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Mo`e zamena za stan uz doplatu. 90.000E. Telefoni: 021/526622, 063/11-24-911.

606065 VETERNIK, centar, ku}a 150m2 stambenog prostora sa dva odvojena stana. Plac 300m2. ^vrsta gradwa, grejawe gas. Cena 41.500E. Tel. 063/777-6233.

605938 GARDINOVCI prodajem ku}u 60m2 sa vo}wakom. An|elkovi} Dragan. Telefon 065/444-32-39 51872

STARIJA ku}a 90m2 na odli~nom mestu u Ka}u na placu od 920m2.

Hitno, cena 28.000E. Tel. 060/6211685.

605939 HITNO prodajem plac od 370m2 u Petrovaradinu, Ul. ^ajkovskog, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, ili 4 stana, ogra|en, svi prikqu~ci na ulici, asfalt, cena samo: 31.000. Tel. 021/425-653, 063/536-212.

605936

GRA\EVINSKI placevi na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, povr{ine od 380-620m2, a cena 40 evra/m2. Za sve dodatne informacije pozovite 021/427605898 277 ili 065/20-19-010.

PLAC za vikendicu, Ledinci-Liparije I, 2500m2, ukwi`eno, pogled na Novi Sad, asfaltni put, 22.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

605885 PLAC-GRA\EVINSKI, Tranxament, pov. 1229 m2, sva infrastruktura, cena 55E/m2. Tel.: 021/450-417; 064/189-3887. 605897

LOKACIJA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta Pr+3+Pk... za sve ostale in for ma ci je po zo vi te 064/2003-103.

605899 PLAC, Popovica-Mo{ina vila, 10 ari, gra|evinska zona, mo`e parcelizacija na dva placa, cena 30.000E. Pola placa 17.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

605893 PLACEVI, Bocke, gra|evinska zona, vi{e komada, jedan pored drugog, pogled, odli~an prilaz, ukwi`eni. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

605894 PRODAJEM plac sa ku}om za adapataciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici.

Cena 33.000E! Tel. 060/621-1685.

605937 HITNO!!! VIKENDICA Bano{tor 45m2, ukwi`ena - plac 1500m2, odmah pored Dunava, cena 14.500E - nije fiksno. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601.

605843

IZDAJEM lokal 50m2 Cara Du{ana 82a, veliki izlog, prometna ulica. Telefon 063/518-897.

51847 IZDAJEM name{ten kancelarijski prostor od 50m2 u Kosovskoj ulici. Mese~no 150E. Telefon 062/29-18-29.

52369

nedeqa6.maj2012.

PRODAJEM na Najlon pijaci Novi Sad stambeno-poslovni objekat, 422m2, restoran u radu i {est stanova. Mogu} dogovor. Telefon 064/0400313.

52348 KU]A u Ka}u, stambeno-poslovni objekat sa kompletnim uspe{nim i vi{egodi{wim poslovawem na odli~noj lokaciji. Izuzetna i veoma isplativa investicija. Telefon 063/507-509.

52250 POSLOVNI prostor, Nova Detelinara, odli~no za kancelarije, servise i sli~no, 130m2, cena samo 49.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

605886 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2.

Telefoni: 021/523-193, 021/451318, www.nekretnine-mojdom.com.

606039 LIMAN, odmah useqiv lokal 38m2 - 33.000E. Telefoni: 063/1124-911, 021/526-622.

606066

PRODAJEM - povoqno razne tipove alternatora - dinama anlasera, ispravno. Tel. 021/6624-151ili 529-642.

52314 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno. Telefon: 064/337-7695, 824-611.

51638 HITNO! povoqno jeftino prodajem {kodu 120 l. „oldtajmer” ispravna - registrovana nove gume mo`e i za recikla`u - delove. Tele.: 021/6624-151, 529-642.

52315

GLETUJEM, kre~im, radim fasade, hirofu, demit, stiropor itd.

Telefon 064/248-71-34.

52216 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Tel.: 021/421-452, 064/131-2135.

52222 MOLER radi sve molerske radove: gletovawe, kre~ewe, {panske zidove, farbawe stolarije. Telefoni 064/29146-53 i 021/531-869.

52263 MOLERSKE RADOVE demit fasade, adaptacije, najpovoqnije izvode ozbiqni majstori sa dugogodi{wim iskustvom i garancijom kvaliteta. Tel. 063/518-346.

52317 BRZO, lepo i povoqno radimo: kapije, ograde, terase, sigurnosne re{etke, tende. Vr{imo zamenu brava. Telefoni: 021/522-211, 063/80-79-850.

52355 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta.

Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 i 15 -19.

52307

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

52301 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Tel.: 421-516 i 064/157-25-14.

52302

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

44677

POTREBAN kvalitetan ofset ma{inista sa iskustvom, na vi{ebojnim ma{inama sa CPC ure|ajem. Tel.: 062/6222-49.

52344 NEMA^KA - zaposlewe i Austrija - zaposlewe. Poru~ite adresare firmi telefonom 021/4755-128, svaki dan od 10 - 20 sati.

52428 AMERIKA i Kanada - poslovi za voza~e kamiona. Poru~ite adresar firmi telefonom: 021/4755-128, svaki dan od 10 do 20 sati.

52429 VIZE: Amerika, Kanada, Engleska, Australija, svaki dan od 10 do 20 sati telefon: 021/4755-128.

52430

27

Na{em bratu, deveru i stricu

Miwi posledwi pozdrav od: Radoje, Slavke, Veselinke i Vlade.

52439

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Miwi od: Vere i Vawe sa porodicom.

52440

Posledwi pozdrav dragom bratu

Miwi od: sestre Bele i zeta Dejana, sestri~ine Sne`ane i sestri}a Zorana sa porodicama.

Uvek }emo se se}ati tvoje srda~nosti, pri svakom susretu sa nama.

52437

Posledwi pozdrav najdra`em bratu

KUPUJEM stare automobile do 200E, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495.

52356 ASPIRATOR 60t/h i trier 6t/h, hitno i povoqno. Telefon 063/507-509.

52251

Na{ dragi

Miwi VE[ MA[INE od 15.000, TV od 3.500, LCD 32. od 22.000, fri`ideri sa zamrziva~em od 22.500, mali ku}ni aparati, usisiva~i od 2995, DVD, mini linije, 5.1, i jo{ puno toga. Telefon 021/528-822.

52035 POVOQNO prodajem polovne rashladne komore, fri`idere, zamrziva~e, sudopere, plinske {porete i drugu opremu za restoran i prodavnice. Telefon: 060/50-202-33.

52345

HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596.

50638 SERVISIRAM zamrziva~e, fri`idere, ve{ ma{ine, sudo-ma{ine, Novi Sad i okolina. Telefon 064/11-89-094.

52036 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova.

Garancija. Telefoni: 021/731-895, 064/128-94-87 i 060/0731-895.

52154

od sestre Duje.

52438

Milan Milinkovi} Miwa

OSMOGODI[WI POMEN

1946 - 2012. svojim odlaskom ostavio je tugu i prazninu, ali istovremeno i ponos {to smo `iveli uz wega.

Hvala mu za sve {to je u~inio i {to nas je u `ivotu nau~io.

Ostaje dobrota koja se ne zaboravqa i qubav koju smrt ne prekida.

Danas, 6. 5. 2012. godine, u 12 sati, sa grobqa u Starom \ur|evu - Temerin od tebe }e se oprostiti tvoji: }erke Dajana i Dragana, unuci Veqko i Aleksa i zet Svetomir.

52435

Pantelija Despotovi} Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

Sin Mi{a, snaja Qudmila, unuci Tijana i Radomir i snaja Gordana.

OG1

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa6.maj2012.

Posledwi pozdrav bratu, stricu i dedi

dragom

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

Milivoju Raki}u

dragom

dnevnik

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula

52465

52466

SE]AWE tu`no i bolno.

pozdrav

ro|. Jawi}

O`alo{}ena porodica ]ur~ija.

O`alo{}eni: sinovi Stevan i Goran sa porodicama.

SE]AWE

od: sestara Ane i Qubice i sestri~ine Jelene.

52445

52444

Posledwi pozdrav deveru i stricu

dragoj

Dragi

Sahrana je danas, 6. 5. 2012. godine, u 13.30 ~asova, iz kapele u Ka}u.

Gospava Pua~a od @ivka Raki}a sa porodicom.

Posledwi sestri

Draga ]ur~ija

Milivoju Raki}u od: sestre Danice Vlaovi} sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 83. godini na{a draga teta

dragom

POMEN Mislim na moje drage.

Sahrana je danas, 6. 5. 2012. godine, u 12.30 ~asova, na Gorwem starom grobqu, u Futogu.

52451

Vera Xombi} ro|. Vuliki}

Er`ebet Na|

Zlato mamino, tri godine 6. maja te{ko pro|o{e, sa velikim bolom. Verice sre}o, ostavila si sve tvoje voqene i ruku pru`ila tvojoj Mikici sestri da slavite tvoj ro|endan i va{oj sestri Zagorki, a {ta si za mame sine mislila?

Mama.

6. 5. 2010 - 6. 5. 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. 5. 2012. godine preminuo na{ voqeni

Qubomir Manojlovi} Cojle Smiqka Manojlovi} Stevan Manojlovi}

Milanu Milinkovi}u

{tampar S qubavqu i tugom uz ve~no se}awe, }erka Marija i zet Milorad.

od: snaje Dese, sinovca Jovana sa porodicom.

52380

52473

Nada Manojlovi} To{a Manojlovi} mesar Tvoja i Va{a Bula.

52187

Danas, 6. 5. 2012. godine navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{ dragi

52436

Umro je moj dragi brat

Zoran Rajakovac 1949 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak, 7. 5. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zoran Rajakovac 18. 1. 1949 - 4. 5. 2012.

Milo{ [quka Dejana i Ivana sa porodicama.

Ponosni smo {to smo tvoji: supruga, }erka i sin sa porodicama.

Tvoja sestra Gordana Beara, zet Jovan i sestri}i Miroslav i Branislav sa svojim porodicama.

52295

Danas, 6. maja 2012. godine je ro|endan na{em

U srcu ostaje velika tuga, a u se}awu ~uva}u lepe uspomene na dane iz na{e mladosti.

52457

52448

Posledwi pozdrav mom dragom ujaku

Dragom zetu

Posledwi pozdrav bratu

Iliji Ovog dana s qubavqu i tugom poseti}emo tvoju ve~nu ku}u.

Hvala ti za sve {to si za svog `ivota uradio za nas i mi }emo to s du`nim po{tovawem ~uvati.

Po~ivaj u miru, a mi tebe ne}emo zaboraviti nikada.

Zoranu Rajakovcu

Zoranu Rajakovcu

posledwi pozdrav.

Vera.

Wegova sestri~ina Dragana sa svojom porodicom.

Milivoju Raki}u

Sestra Bojana i zet \or|e sa decom.

Tvoja porodica.

52449

52373

Dragi deda

POMEN

52456

52474

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

dragim i voqenim roditeqima.

Sofija @iki}

Vasa @iki}

2002 - 2012.

1988 - 2012.

Zahvalne k}erke sa porodicama.

52434

Zorane

Zoranu Rajakovcu

vole te tvoji unuci: Petar, Lazar, Mihajlo i Ma{a.

Sestra Qiqa sa sinovima Vukom i Jugom i wihovim porodicama.

52450

52455

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Ponekad se ~ini da je svaka naredna godina bolnija i tu`nija od prethodne, najdra`i na{.

Mita Nedeqkov Tuga je prevelika, ali qubav i se}awe na tebe ja~e je i ve}e od svake prolaznosti i zaborava.

Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav dragoj mojoj sestri

Gospavi od: brata Jovana, snaje Mime i bratanice Oqe sa porodicom.

Zoran Petrovi}

Tu`nim srcem javqamo da je 5. 5. 2012. godine preminula na{a baka i prabaka

POMEN Pet godina je od kako se preselila u ve~nost na{a

Leonida Nikitovi}

Ru`ica Paro{ki

Sahrana nama najdra`e i plemenite majke }e se obaviti u utorak, 8. 5. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Du{an i }erka Qiqana sa porodicama.

Sa se}awem na wenu plemenitost i dobrotu, sa velikom qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u uspomenu na na{u Ru`icu ve~no }emo ~uvati.

52477

52199

Posledwi pozdrav {ogoru i ujaku

bratu,

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, tastu, dedi, bratu i ujaku

Zoranu Petrovi}u

Suprug, sin i }erka sa svojim porodicama.

Sahrana je danas, 6. 5. 2012. godine, u 14 ~asova, u Ba~kom Dobrom Poqu.

Neka ti je laka zemqa i neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}ene porodice: Petrovi} i \uki}.

Sestra Drenka i {ogor Slavko sa porodicom.

52454

52453

Wegovi najmiliji: supruga @ivka, }erke Qiqana i Mirjana, zet Branko, unuci Elena i Ogwen, sestra Vasiqka i sestri} Mitar.

52447

Posledwi pozdrav dragom dugogodi{wem prijatequ

Posledwi pozdrav dragom kumu

Zoranu Rajakovcu

Zoranu

SE]AWE

IN MEMORIAM

7. 5. 1997 - 7. 5. 2012.

1984 - 2012.

Mirjana Kova~evi}

Grozda Dolovac

ro|. Vrba{ki

Milivoju Raki}u

1954 - 2012.

Ne pro|e dan da je se ne setimo, ne pro|e praznik da je ne spomenemo, ne pro|e trenutak da ne osetimo... koliko nam nedostaje.

Weni najmiliji: suprug Jago{, }erka Vladislava i sin @elimir sa porodicama.

Voqena moja majko!

Tvoja sna`na li~nost obdarena najlep{im qudskim vrlinama, ~uva te od zaborava. Do`ivotno }u tugovati za tobom.

Tvoja k}erka primarijus doktor Marija Mili~i} dermatovenerolog.

52319

52189

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Milivoju Raki}u

Miletu Raki}u

Pro{lo je 19 godina od smrti na{e mame, babe i ta{te

IN MEMORIAM

Milice Radinovi}

Grozda Dolovac

1984 - 2012.

^uvamo uspomenu na tebe.

Po~ivaj u miru.

od: Vere i [uleta sa decom.

od: Joce i Mice sa porodicom.

Porodica Joci}.

52467

52469

Opra{tamo se od na{eg kuma

Zorana Rajakovca Po~ivaj u miru, dragi na{ Zoki.

Kuma Zorka, Tamara i Sa{ka sa porodicom.

52475

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{iji

od Tawinih i @aninih drugova iz kafi}a: Tawe, Dace, Dekare, Dragi{e, Daneta, Mukice, @areta, Mikija, Zokija, ]eve, Urike, \enerala, I{tvana, Bawca, Matketa, Ganeta, Ne{e, Vlade, Braneta, Bore i Lo{mija.

52458

Miletu Raki}u pozdrav

i

Jelena Maglovski

Posledwi pozdrav dragoj Jeleni od porodice Bla`i}.

52463

Draga moja bakice, mnogo si mi zna~ila. Hvala ti za sve prelepe trenutke koje smo provele zajedno.

POMEN

Pro{le su dve godine otkako nije sa nama na{ dragi tata

Miletu Raki}u

ve~no

52320

52407

Kumovi: Radivoj i Femka Zagor~i}.

od porodice Palali}: Gojka, Radoslave, Milana i Nata{e i porodice Peri} Du{ana.

52446

52443

Jelena Maglovski

Posledwi pozdrav, sa ogromnim bolom, od wene unu~ice Doroteje.

Hvala ti za sve lepe trenutke koje smo proveli zajedno.

Osta}e{ zauvek u na{im mislima i srcima.

Sahrana je u utorak, 8. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Josip, sin Marko, }erka Marija sa porodicama.

52462

52464

^uvamo najlep{e na tebe.

6. 5. 2002 - 6. 5. 2012.

Qubica Sekuli}

\ura Genevajn 1934 - 2010.

posledwi hvala.

Svojoj voqenoj i nikad zaboravqenoj baki, weni: Tamara, Tijana Biqana i Milutin.

K}eri Qiqana i Sowa, unuci Sa{a i Dejan i zet Dobrivoj.

52442

52441

Dragom kumu

Milki Mi{kovi}

od kom{ije Mi}e Mari}a sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 67. godini preminula na{a draga

Jelena Maglovski

29

52461

52468

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 5. 2012. godine preminuo na{

nedeqa6.maj2012.

uspomene

Zna{ li {ta je daqina, ~uti te, a ne videti te...

Zna{ li {ta je ~e`wa, `eleti te, a nemati te.

Hvala na svemu.

Tvoji Maja i Pe|a.

Sin Zoran, tetka Vera i brat Branislav.

52406

52408

Posledwi pozdrav bratu i stricu

Trifunu Rodi}u 1930 - 2012. od: sestre Milice, Radmile i Bate sa porodicama.

52478

tv program

nedeqa6.maj2012.

Кад зазвони Граница код младих људи кад је у питању злоупотреба алкохола често се изгуби, а тада се ризик посебно увећава. Гутљај по гутљај. Ако се с годинама настави конзумирање алкохола, тај зачарани круг води ка алкохолизму. Водитељка: Долорес Милошев Уреднице серијала: Тамара Буревић и Јелена Рудић (РТВ 1, 10.35)

06.00 09.00 09.30 11.00 13.45 14.30 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Ноге на пут Више од откоса Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Избори 2012. - спец. ем. Војвођанске вести Глас Америке Ноћни програм

Вести Све о животињама Академац Вести Увек медаља Колико се познајемо Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Вести Додати живот годинама Вести Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Вести 16.05 Ток шок 17.00 ТВ Дневник 17.30 Све(т) око нас 17.45 Мала убиства Агате Кристи: 06.30 Серијски програм АБЦ убиства, филм 19.30 ТВ Дневник 08.20 Сремски Карловци, од суботе 20.05 ИЗБОРИ 2012. - Изборно вече до суботе 01.00 Мала убиства Агате Кристи: 08.45 Серијски програм АБЦ убиства, филм 09.10 Време је на мојој страни 09.40 Документарни програм 10.00 Серијски програм 12.00 Најбољи лек 12.30 Азбукаодитељства 13.00 Вести 07.35 Ева магазин (мађ) 08.00 Певана поезија 2011., 13.05 Седам НС дана емисија (мађ) 13.30 Лична грешка 08.30 Емисија на ромском 14.00 Вести 09.00 Глумица Еуђенија Брен14.05 Серијски програм да“Икренух у освит зоре“ (рум) 15.00 Објектив 09.30 Емисија на румунском 15.30 Вреле гуме 10.00 Стари занати-Необични хоби16.00 Вести ји, док. емисија (слов) 16.05 Личности и догађаји 10.25 Цртани филм 17.00 Објектив 10.45 Музичке нумере за децу 17.10 Храна и вино (слов) 10.50 Цртани филм (слов) 18.00 Објектив 11.00 Духовка, емисија (слов) 18.30 Све што желим 11.30 Вести (слов) 19.00 Објектив 11.35 Емисија (слов) 19.30 Новосадске вертикале 12.00 ТВ Магазин (рум) 20.00 Специјална емисија: 12.30 Вести (рум) Избори 2012.

13.00 Бразда, емисија за пољио23.00 Личности и догађаји привреднике (мађ) 23.55 Серијски програм 13.30 Вести (мађ) 13.40 Гyонгyосбокрета 2009. мађарска народна музика 4. део 14.00 Под истим кровом, 2.емисија о европским интеграцијама Гледаоци ће моћи да до14.30 Судбина салаша и салашара бију информације „из прве 5. део, док.филм (слов)језику руке” о томе како је протеса титл. на српском 15.00 Недељни магазин (ром) као изборни дан и да чују 15.30 Вести (ром) мишљења политичких ана15.35 Свет Рома (ром) литичара, који ће покушати 16.00 Изравно (хрв) да нам дају тумачење поли16.30 Вести (хрв) тичке сцене након избора 16.35 Свјетионик, емисија (хрв) 17.00 Украјинска панорама 2012.

17.30 Спектар (буњ) (Новосадска ТВ, 20.00) 18.00 Македонско сонце 18.30 Концерт групе „Калака“, емисија (мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) 09.30 АТП Есторил и Минхен ½ Фи20.00 ТВ Магазин (рус) нале 21.00 Изборне вести (мађ) 11.45 НБА Плеј оф 21.15 Изборне вести (хрв) 13.45 Премијер лига, Магазин 21.30 Изборне вести (слов) 14.30 Премијер лига: 21.45 Изборне вести (рус) 22.00 Изборне вести (рум) Њукасл – Манчестер Сити 22.15 Изборне вести (ром) 17.00 Премијер лига: Манчестер 22.30 Изборно вече (мађ) јунајтед – Свонсиа 23.00 Изборне вести (хрв) 19.00 НБА Плеј оф 23.05 Изборне вести (слов) 21.30 Мото ГП Есторил – Трка Мото 23.10 Изборне вести (рус) ГП 23.15 Изборне вести (рум) 23.20 Изборне вести (ром) 00.45 АТП Минхен и Есторил 23.30 Ромске песме (ром) финале 08.00 08.05 08.35 09.00 09.05 09.30 10.35 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00

Избори 2012.

07.00 07.45 08.00 09.00 09.25 09.31 10.00 10.33 13.48 14.00 15.00 15.59 17.04 17.30 17.57 18.56 19.25 20.16 21.00 23.20 00.08 00.41 01.10 01.56 02.39

Весна Дедић

Балканском улицом: Ђурђевдански специјал Кроз емисију „Балканском улицом” прошло је много уметника ромског народа. За данашње издање, ауторка Весна Дедић припремила је колаж од инсерата из емисија у којима су своје животне приче говорили Шабан Бајрамовић, Џеј и Адил. (РТС 1, 13.35) 06.05 08.00 09.06 11.05 12.35 13.00 13.20 13.35 14.28 15.17 15.29 16.19 17.30 18.21 18.57 19.30 20.05 00.00 00.15 01.20 03.19 03.31 04.05 04.50 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Албатрос, филм Мој херој Сасвим природно Слагалица Дневник Изборна ноћ Дневник Достојевски Егзит Гастрономад Сасвим природно Сат Албатрос, филм Верски календар

04.30 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.40 17.00 19.00 19.15 20.05 21.00 23.30

Домаћин Дођи на вечеру Филм: Борнова надмоћ Квиз Савршен минут Вече са Иваном Ивановићем Српски ожиљци Филм: Тесна кожа 3 Филм: Тесна кожа 4 Вести Аси Сулејман Величанствени Глас Србије 2012. Филм: Уништитељ

04.45 05.30

06.00 06.30 07.15 08.00 09.20 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 02.30 03.00 04.00 04.30

dnevnik

c m y

30

Амен ађес Време одлуке Дозволите.. У Фраголанији Бернард Под отвореним небом Мој љубимац Веслање: Светски куп, пренос Верски календар Знање имање Потрошачки саветник Тенис-Сербиа опен, финале, пренос Фудбал: Еуро магазин Магазин Лиге шампиона Играле се делије на сред земље Србије Траг у простору Кроз Србију Изгубљени светови Циклус: Позоришне илузијеКолубарска битка Јелен топ десет Ја, ми и други Викенд Евронет Тенис-Сербиа опен: финале (р) Изгубљени светови Циклус: Позоришне илузијеКолубарска битка Јелен топ десет Мој љубимац

ВОА Маратон Универзум Филм: Мравци Србија у ритму Европе Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Улови трофеј Здравље и Ви Вести Слике живота Обични људи Вести Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Универзум Њушкала Филм: Заплет Филм: Едисон Њушкала Слике живота Улови трофеј Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Домаћа музика Филм: Едисон

05.50 07.45 09.45 10.00 11.00 11.35 14.30 16.00 16.30 17.00 18.30 19.05 19.35 20.00 20.30 23.00 23.35 23.55 01.30 02.20 03.50

Едисон Џошуа Полак открио је корупцију у извршном законодавном систему и, као сваки поштени новинар, осећа дужност да објави причу о свом открићу. Али, с обзиром на то да је погрешно проценио моћ тог ланца, његова девојка завршава у болници после бруталног напада полицајаца. Улоге: Морган Фримен, Кевин Спејси, Дилан Мекдермот, Џастин Тимберлејк, Пајпер Пирабо Режија: Дејвид Барк (Авала, 23.00)

Мегаминималс Мали панда, лавић, маца, слон и пингвин! Сви на једном месту, у вртићу за мале животиње. Ова дружина која броји пет чланова, заправо је екипа која се највише дружи и представља малу групу у којој ће се сва деца препознати. (Хепи, 09.25) 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.55 16.00 16.15 17.20 17.55 18.35 19.05 20.45 22.30 01.00

Знање на поклон Торк Метеор и пријатељи Мегаминималас Меда Чарли Барбин дневник, анимирани филм Генератор Рекс Гормити Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Долина вукова Вести Телешоп Долина вукова Моја Србија Телемастер Црни Груја Тринаести јул, филм Љубавни сигнали Филм Црни Груја

Ума Турман

Моја бивша супердевојка Мет Саундерс пронашао је на први поглед савршену девојку која је паметна, духовита, секси. Убрзо открива да је она захтевна, неуротична и одлучи да раскине, разочарану девојку ништа не може да спречи да се освети. Улоге: Ума Турман, Лук Вилсон, Ана Фарис, Рејн Вилсон, Еди Изард Режија: Иван Рајтман (Пинк, 23.30) 07.00 10.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00

Пајпер Пирабо

Заувјек сусједи Добра земља Топшоп Пулс нације Вести Б92 Џои Интернат 1 Вести Свет на длану Наша мала клиника Вести Сунђер Боб Штрумфови Рекапитулација изборне кампање Изборна ноћ, специјал Вести Б92 Спортски преглед Филм: Лов на вештице Серија. Филм: Хитлер, рађање зла, 1. део Филм: Хитлер, рађање зла, 2. део

18.30 19.30 20.00 22.00 23.15 23.30 01.30 03.00

Добро јутро Филм: Алвин и веверице 2 Шопингхоличарке Топ спид Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Први посластичар Србије Национални дневник Изборна ноћ Тренутак истине У рингу Филм: Моја бивша супердевојка Филм: За љубав је превише троје Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa6.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 09.55 Грађевинске интервенције 10.50 Саградити, купити или рестаурисати 11.45 Дечији рођендани за памћење 16.20 Л.А. Инк 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Посластичарски ас 19.05 Нисам знала да сам трудна 20.00 Највећи губитник 20.55 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 21.50 Ургентни центар 22.45 Огромна деца 23.40 Л.А. Инк 00.40 Највећи губитник 01.40 Пацијенти са необичним здравственим проблемима

08.00 09.00 10.30 12.00 14.00 15.00 16.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00

Бизеовим стопама Уврнути Лули Блиски сусрети у Сибиру Рим није изграђен за један дан Прича о Херкулеануму Тајм тим година X Снимање рата Слика девојчице са напалмом Краљичина сестра Ко си заправо ти? Тајм тим година X Снимање рата

08.05 Златна кинотека: Доктор Стрејнџлов, филм 10.10 Ни да ни не 11.00 Поаро 12.00 Дневник 12.30 Плодови земље 13.25 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.09 Све од мене, филм 17.14 Мир и добро 17.48 Баштованка 18.17 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.03 Даунтаун Еби 22.05 Дневник 3 22.37 Поштено и према закону 23.20 Недељом у два 00.23 Све од мене, филм 01.51 Поаро 03.08 Призма

08.40 09.11 09.37 09.58 10.41 10.51

Мала ТВ Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин Библија Портрет Цркве и места

10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Дијагноза: Убиство Мистерије Хејвена Добра жена Браћа и сестре Филм: Моби Дик Филм: Џек Хантер и небеска звезда Све по закону Ерика Медијум Браћа и сестре Добра жена Филм: Борнов идентитет

07.25 Моји џепни љубимци 08.35 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.15 Кувар и по 09.17 Колумбо 10.55 Пороци Мајамија 13.00 Емпајр рекордс, филм 14.40 Мумија: Гробница змајског цара, филм 16.40 Будва на пјени од мора 17.38 Кувар и по 17.45 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сурвајвер: Повратак у цивилизацију 21.00 Будва на пјени од мора 22.00 ЦСИ Мајами 00.35 Астро шоу 01.35 РТЛ Данас 02.10 Дискавери: Без цензуре

СЕ РИ ЈА 08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

ЦСИ: Ма ја ми

Успавана лепотица Зец и корњача Путовање у средиште земље Звонар Богородичине цркве Маршал Најлепша девојка Свједоци Рикошет Торенте Далтри Калхун Еротски филм Еротски филм

На кон по зи ва у по моћ, тим се ство ри у ви ли Мај кла Ме док са и гре шком уби је вла сни ка. Ни ка квог зло чи на ни је би ло, а Ме докс jе по ку шао да се но жем од бра ни од спе ци ја ла ца. От кри ве но је да је по зив за по моћ упу ћен из дру ге ку ће... Уло ге: Деј вид Ка ру зо, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 22.00)

То рен те Хо зе Лу ис То рен те је лењ, не при сто јан, сек си ста, пи ја нац и ра си ста, про ће ла ви де бе љу шка сти по ли ца јац ко ји је сви ма за бо ра вио да кажe ка ко су га из ба ци ли из слу жбе. Жи ви с ин ва лид ним оцем ког те ра да про си... Уло ге: Сан тја го Се гу ра, Ха ви јер Ка ма ра, Не ус Асен си, Чус Лам пре ве Ре жи ја: Сан ти а го Се гу ра (Си не ма ни ја, 20.00)

Од ри Хеп берн

Љу бав по сле под не Ари јен је ћер ка при ват ног ис тра жи те ља ко ји ра ди на слу ча ју го спо ди на Ик са чи ја је же на у тај ној љу бав ној ве зи са згод ним бо га та шем, Аме ри к ан цем Фран к ом. Ари јен при слу шку је очев раз го вор и на чу је го спо ди на Ик са ка ко пре ти да ће уби ти... Уло ге: Од ри Хеп берн, Ге ри Ку пер, Мо рис Ше ва ли је, Џон Мек ги вен Ре жи ја: Би ли Вajлдер (ХРТ 2, 13.32) 10.58 Сисак: Миса, пренос 12.00 Филмски матине: Поновно најбољи тим 2, филм 13.32 Циклус носталгија: Љубав послеподне, филм 15.40 Бебибонус 16.15 Олимпијци: Жеља за победом, док. серија 16.45 Олимп - спортска емисија 17.25 Рукометни куп Хрватске, пренос финала 19.09 Магазин Лиге првака 19.33 Телетабис 20.00 Вил Пени, филм 21.50 Филмски бутик: Код амиџе Идриза, филм 23.25 Посебни додаци 23.40 Гаража 00.05 Ноћни музички програм

Не ус Асен си

06.00 07.25 08.55 09.15 10.55 12.30 14.20 16.10 17.40 18.05 19.40 20.05 21.35 23.30 00.30 01.25 02.55 04.25

Нова фаца Мармадјук Васпитање за почетнике Срећно до краја живота Кони и Карла Нешто позајмљено Папирни човек Има ли тамо кога? Холивуд на снимању Мегаум Васпитање за почетнике Синема верите Боксер Игра престола Спартак: Освета Смрт на сахрани Ђавоља суза Мачори

06.00 Бекство са десет милиона долара 07.30 Крађа 09.00 Потрага за веселим божићем 10.30 О други пут би једва божић...

12.00 Замењене улоге 14.00 Завера Мастергејт 15.30 Дубоко у прерији 17.00 Адвокат са плаже 19.00 Биографија - Грета Гарбо 20.00 Челичне магнолије 22.00 Ватра светог Елма 00.00 Блеф слепог човека 01.30 Бекство са десет милиона долара

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Деца Поноћни експрес Злочини и преступи Преко палубе Кад будан сањаш Млади револвераши 2. Очајнички тражећи Сузан До последњег даха Волим те до смрти Деца Еротски филм Еротски филм

Еми ли Прок тер

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Град мотора Пета брзина Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Водич из безизлазних ситуација Пецање голим рукама Човек, жена, дивљина Полицајци на задатку Земља звечарки Америчка тајна служба Погранична полиција Човек, жена, дивљина

08.30 09.15 10.45 11.45 13.00 14.15 15.15 17.30 18.30 19.30 20.00 23.00 23.15 00.15

Аутомобилизам Коњички спорт Аутомобилизам Супербајк Суперспорт Аутомобилизам Бициклизам Билијар Супербајк Аутомобилизам Билијар Мотоспортови Бициклизам Билијар

Б

Ло ше по сле ди це бан кар ске кри зе

ан кар ски си сте ми има ју у прак си мно го на чи - ват но за то што она има ве о ма ло ше по сле ди це по на да се но се с на ва ла ма. Ако се ра ди о на ва - тр го ви ну и ула га ња. ли на јед ну бан ку, она мо же би ти у ста њу да За на пред не при вре де се то ком це лог пе ри о да ви по зај ми но вац дру гих при ват них ба на ка, ко је прак - де се риј ске бан кар ске кри зе. Свет ски фи нан сиј ски тич но јед на дру гој обез бе ђу ју оси гу ра ње де по зи та. цен три (Бри та ни ја, САД и Фран цу ска) ис ти чу се Ме ђу тим, ако до ђе до на ва ле на ве ли ки број ин сти - по овом пи та њу, с 12, 13 и 15 епи зо да бан кар ских ту ци ја, та кво удру жи ва ње при ват ног оси гу ра ња не кри за по сле 1800. Уче ста лост бан кар ских кри за, функ ци о ни ше. Фи нан сиј ска кри за не пр во ра зред них зај мо ва у САД 2007. при мер је та кве на ва ле, за то што је цео бан кар ски сек тор др жао про бле ма тич не хи по те кар не зај мо ве. Кри зе де ви зног кур са, ко је су мно ге при вре де у раз во ју ис ку си ле то ком де ве де се тих го ди на 20. ве ка, пред ста вља ју још је дан при мер си стем ске фи нан сиј ске кри зе ко ја ути че на го то во све бан ке у зе мљи. У кри за ма ка кве опи су ју та два при ме ра, ре ал ни гу би так у бан кар ском си сте му је сте оно што на кра ју узро ку је шок. Тај шок мо же се пре ва зи ћи ако се одр жи по ве ре ње у бан кар ски сек тор. Ме ђу тим, ако до ђе до на ва ле, она мо же до ве сти до бан кро та це лог си сте ма, што ште тан про блем пре тва ра у раз о ран про блем. Уоп ште но, на ва ле на бан ке пред ста вља ју је дан ва жан при мер крх ко сти ве о ма за ду же них Не ли квид на ула га ња га си ли за ду жи ва њем зај мо при ма ца, јав них и при ват них. До им пло зи је аме рич ког фи нан сиј ског си сте ма ка ко у на пред ним при вре да ма, та ко и на ве ћим тр то ком 2007. и 2008. до шло је упра во за то што су жи шти ма у на ста ја њу, вид но је опа ла по сле Дру гог мно га пред у зе ћа из ван тра ди цо нал ног и ре гу ли са - свет ског ра та. Ме ђу тим, осим Пор ту га ла, све зе ног бан кар ског сек то ра фи нан си ра ла сво ја не ли - мље ис ку си ле су ба рем јед ну по сле рат ну кри зу пре квид на ула га ња крат ко роч ним зај мо ви ма. У мо дер - нај но ви је епи зо де. Ка да се у пот пу но сти узме у об ним фи нан сиј ским си сте ми ма ни су са мо бан ке из - зир нај но ви ји та лас кри за, очи глед ни пад ве ро ват ло же не на ва ла ма већ и дру ги ти по ви фи нан сиј ских но ће по ста ти још ма ње из ра жен. Сто га, иако су ин сти ту ци ја чи је порт фе ље од ли ку ју ви со ки ко е фи - мно ге да нас на пред не при вре де пре ра сле исто ри ју ци јен ти за ду же но сти, ко ји су по сле ди ца фи нан си - се риј ских пре ста на ка от пла та ду го ва или ве о ма ви ра ња крат ко роч ним зај мо ви ма. со ке ин фла ци је, до са да ни су ус пе ле да пре ра сту Ја ке фи нан сиј ске кри зе рет ко се де ша ва ју изо ло - бан кар ске кри зе. Исто се од но си и на сло мо ве ва лу ва но. Че шће су ме ха ни зам ко ји по ја ча ва кри зу, а не та. Упр кос дра стич ним раз ли ка ма по пи та њу пре оки дач ко ји је за по чи ње: обр та ње трен да ра ста про - стан ка от пла те ду га у но ви је вре ме, број бан кар из вод ње до во ди до ни за пре ста на ка от пла те ду го ва ских кри за от при ли ке је исти за на пред не при вре де бан ка ма, што при си ља ва бан ке на то да сма ње ко ли - и тр жи шта у на ста ја њу. Та ко ђе, при мет но је да се, чи ну зај мо ва ко је да ју, што до ка ко су се фи нан сиј ска тр жи во ди до да љег па да про из вод ње шта раз ви ја ла у ма њим, си ро и про бле ма с от пла та ма и та ко ма шни јим при вре да ма, та ко Ја ке фи нан сиј ске кри зе да ље. Та ко ђе, дру ге вр сте кри за по ве ћа ва ла уче ста лост бан кар рет ко се де ша ва ју че сто се де ша ва ју за јед но с ских кри за. изо ло ва но. Че шће су бан кар ским, укљу чу ју ћи кри зу Би ло да ра чу на мо од 1800, ме ха ни зам ко ји по ја ча ва де ви зног кур са, уну тра шње и би ло од 1945, у про се ку не ма кри зу, а не оки дач спољ ње ду жнич ке кри зе и ин зна чај не раз ли ке из ме ђу на фла ци о не кри зе. С об зи ром на пред них при вре да и при вре да у ко ји је за по чи ње осе тљи вост бан кар ских си сте раз во ју ни у уче ста ло сти ни у ма на на ва ле и те о риј ске и ем бро ју бан кар ских кри за: бан пи риј ске до ка зе да су бан кар ске кри зе ва жан еле ме - кар ске кри зе за и ста мо ре и јед не и дру ге. За пра во, нат ко ји по ја ча ва ре це си је, не тре ба да нас чу ди што пре Дру гог свет ског ра та на пред не при вре де су, са зе мље има ју ве ће те шко ће у пре ра ста њу фи нан сиј - сво јим раз ви је ним фи нан сиј ским си сте ми ма, би ле ских кри за не го што их има ју с пре ва зи ла же њем ду - скло ни је бан кар ским кри за ма не го мно ги од њи хо ге исто ри је кри за јав ног ду га. За кри зу јав ног ду га вих ма њих пан да на с ни ским до хот ком. На рав но, мо гу ће је го во ри ти о „пре ра ста њу„ ка да про ђу ве ко - мо же се ре ла тив но осно ва но твр ди ти да ма ње зе ви да зе мља ни је дан пут не пре ста не да от пла ћу је мље ко ри сте стра не зај мо дав це као сво је бан ка ре, и ду го ве. Али до са да ни јед на бит ни ја зе мља ни је би - сто га је низ пре ста на ка от пла те спољ ног ду га мо ла у ста њу да пре ра сте бан кар ске кри зе. гао би ти низ до ма ћих бан кар ских кри за да су оне За ни мљи ва ствар ко ју уоча ва мо је да је про сеч - има ле раз ви је не фи нан сиј ске сек то ре. На пред не на ду жи на вре ме на ко ју је не ка зе мља про ве ла не при вре де укљу чу ју Ја пан, Се вер ну Аме ри ку, Оке а от пла ћу ју ћи ду го ве мно го ве ћа не го про сеч на ду - ни ју и ве ћи ну европ ских зе ма ља. При вре де у раз во жи на вре ме на то ком ко је је би ла у фи нан сиј ској ју укљу чу ју Афри ку, све азиј ске зе мље осим Ја па кри зи. Зе мља мо же за о би ћи спољ не зај мо дав це то - на, Ла тин ску Аме ри ку и европ ске зе мље с при вре ком ду жег пе ри од, ме ђу тим ако се до ма ћа бан кар - да ма у раз во ју: Ма ђар ска, Пољ ска, Ру му ни ја, Ру си ска кри за не ре ши, тро шко ви су мно го ве ћи, ве ро - ја и Тур ска. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa6.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ово је ваш оми ље ни дан јер мо же те ују тру ду же спа ва ти и из ле жа ва ти се ле жер но. Ипак, мен тал но сте ра до зна ли и не мир ни па ће те ла ко про на ћи за ни мљи ве са др жа је за да нас. Ро ман тич на љу бав.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

6. maj 2012.

Да нас је не де ља, као ство ре на за ак тив ни од мор удво је. Чи ни се да вам је лак ше ба ви ти се сва ко днев ним оба ве за ма не го опу сти ти се уз дра гу осо бу. Жељ ни сте аван ту ра и сло бо де, пу то ва ња.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Дан је као ство рен за про вод, ка фи цу у ка фи ћу у при јат ном дру штву, шо пинг. Окру же ни сте они ма ко је сим па ти ше те, дра гим осо ба ма. Још је дан из лет или кра ћи пут ни је на од мет. Без пре те ри ва ња! Пун Ме сец, ко ји се гле да са Сун цем и упи ја ње го ву то пло ту, жи во то дав ну енер ги ју, упу ћу је вас ка дра гој осо би. Хра бро се су о чи те јер је љу бав ни од нос оно што вас ис пу ња ва. Стра сти.

Да нас не при па да те се би већ парт не ру. Све му је крив пун Ме сец, ко ји вам не да ми ра. Др жи те до се бе и свог ни воа, зах те ва, же ља, ко је ће те спон та но пре не ти на дру гу по ло ви ну. Бу ди те не жни.

На лич ном пла ну сте спрем ни на но ве по те зе и ис ку ства. Отва ра ју вам се пу те ви и мо гућ но сти да се ре а ли зу је те и на пре ду је те у сва ком по гле ду. Ште дљи ви сте и ра ци о нал ни у све му, па и у тро шко ви ма.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Љу бав ни од нос је под лу пом јер је пун Ме сец у ва шем зна ку. Емо тив но сте пре о се тљи ви и не до вољ но си гур ни у се бе. Ва ше тај не ни је ла ко са чу ва ти. Не мој те дра ма ти зо ва ти си ту а ци је. Ди на ми чан дан је пред ва ма. Парт нер ски од нос по ста је све за ни мљи ви ји. Има вас и ту и та мо па би би ло до бро да не по бр ка те лон чи ће. Ва жно је зна ти ко ји су чи ји, по го то во у љу ба ви и удва ра њу. Љу бав на ве за вам до но си за до вољ ство и си гур ност, по др шку, ко ја вам је по треб на и ви ше но што сте све сни. До пу сти те се би осе ћа ња. Ви кенд про ти че стра сно и ро ман тич но. Без при ти ска!

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Парт нер ски од нос за слу жу је па жњу. По го то во да нас, ка да ће вам се вра ти ти све оно што ула же те у ве зу. Не мој те би ти твр до гла ви већ до пу сти те дру ги ма да из ра зе сво је же ље. Дру штво.

Шта ре ћи, сем да је ви кенд за ни мљив сам по се би јер има те мо гућ ност сло бод ног из бо ра где ће те и ка ко ће те, с ким ће те. Ва жно је да од лу ке до но си те са ми, а не да то за вас чи ни не ко дру ги. Има те све раз ло га да ову не де љу по диг не те на ви ши ни во и обо ји те је ле пим бо ја ма. Ди ван дан за вас. Учи ни те да бу де та ко. Дај те све од се бе да дра гој осо би по ка же те ко ли ко сте кре а тив ни у љу ба ви.

TRI^-TRA^

Не ко је ре као брак?!

V REMENSKA

Са мо ме сец да на от ка ко су се пр ви пут по ја ви ли за јед но у јав но сти, Ким Кардашијан и Канаје Вест на вод но већ раз го ва ра ју о бра ку. Иако бра ко ра звод на пар ни ца са Крисом Хамфрисом још ни је за вр ше на, зве зда ри ја ли ти шо уа „Кар да ши јанс” Ким Кар да ши јан, већ је спрем на опет да се уда. Ко ли ко је за љу бље на у Ка на ју, Ким је по ка за ла од ло жив ши све по слов не оба ве зе ка ко би пра ти ла мом ка на лет њој тур не ји на ко јој ће би ти са Џеј Зијем. При се ти мо се, Ким је већ би ла у бра ку са Кри сом ко ји је тра јао са мо 72 да на!

PROGNOZA

VIC DANA

ПријатНо

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

26

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zreњanin

25

S. Mitrovica 25 Ruma

24

Panчevo

25

Vrшac

26

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

K. Mitrovica 26 Niш

27

Evropa

тоПло

NOVI SAD: Sun~ano i prijatno toplo vreme uz popodnevni lokalni razvoj oblaka. Krajem dana je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova. Vetar slab jugozapadni. Pritsak malo ispod normale. Minimalna temperatura 11, a maksimalna oko 25 stepeni.

VOJVODINA: Sun~ano i prijatno toplo vreme uz popodnevni lokalni razvoj oblaka. Krajem dana je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova. Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritsak malo ispod normale. Minimalne temperature od 9 do 12, a maksimalne od 24 stepena na severu do 26 na jugu Vojvodine.

SRBIJA: Ve}inom sun~ano i prijatno toplo vreme uz dnevni lokalni razvoj oblaka. Kasnije popodne i uve~e je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova na zapadu i severu Srbije. Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritsak malo ispod normale. Minimalne temperature od 7 do 14, a maksimalne od 24 stepena na severu do 28 na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak i utorak malo sve`ije uz prolaznu ki{u i pquskove sa grmqavinom. U sredu postepen prestanak padavina. U ~etvrtak sun~anije i toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivane dnevne temperature vazduha i daqe }e biti u domenu veoma toplo, {to mo`e dovesti do poja~awa tegoba hroni~nih bolesnika, naro~ito osoba sa sr~anim oboqewima. Savetuje se smawewe fizi~kih aktivnosti u najtoplijem delu dana. Kod osetqivih osoba mogu}i su glavoboqa i zamarawe. U saobra}aju se preporu~uje dodatni oprez.

Madrid

21

Rim

20

London

12

Cirih

16

Berlin

11

Beч

19

Varшava

18

Kijev

27

Moskva

24

Oslo

8

St. Peterburg 14 Atina

28

Pariz

12

Minhen

16

Budimpeшta

24

Stokholm

12

Оти шао Пи ро ћа нац на Си нај ску го ру да се при бли жи Бо гу. По пео се на нај ви ши врх и упи та Бо га: - Шта је за те бе ми ли он го ди на?

- Са мо је дан тре ну так.

- А шта је за те бе ми ли јар ду евра?

- Као је дан цент.

- Па дај ми он да је дан цент!

- Са мо тре ну так!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

277 (21)

Slankamen

338 (10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

337 (25)

Zemun

378 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

315 (-16)

Bogojevo

293 (26)

Panчevo

382 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

522 (-4)

Titel

338 (0)

NERA

Baч. Palanka 281 (25) Novi Sad

282 (16)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

130 (-18) N. Kneжevac 282 (-18) S. Mitrovica 295 (-11)

94 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

324 (-3)

70 (0)

Reшeњe iz proшlog broja