Dnevnik 6.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 6. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23097 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IAKO SR BI JA IMA MA LI BROJ VI SO KO O BRA ZO VA NIH RAD NI KA

Prav ni ci, eko no mi sti i pro fe so ri iza pi ja~ nih te zgi str. 4

AGEN CI JA ZA BO RBU PRO TIV KO RUP CI JE OBE LO DA NI LA IZ VE [TAJ O PRI LO ZI MA PO LI TI^ KIM PAR TI JA MA

Bo ja nov ca u stra na~ koj ka si

str. 3

Ke{ zaj mo vi naj ve }i te ret str. 4

Foto: F. Baki}

PO ^E LO OD LA GA WE PLA ]A WA KRE DIT NIH OBA VE ZA

PORANILO LETO: Ka len dar ski jo{ uvek tra je pro le }e, ali re klo bi se po vi so kim tem pe ra tu ra ma i let wim pqu sko vi ma da je u na{ grad sti glo le to. Grad ska pla `a [trand, pre me sec da na zva ni~ no otvo re na, po ~e la je da od je ku je vri {ta wem ku pa ~a u do ne kle hlad nom Du na vu. I ju ~e su mno gi klin ci u`i va li u pro stran stvi ma pla `e,

OD NA JE ZDE LO PO VA OKO NOVOSADSKE NAJLON PIJACE SPA SA VA SA MO LAK SAN

Di vqi za pad u Ma lom Be o gra du

NASLOVI

Politika 2 Mladi} preme{ten iz bolnice 2 Bogdanovi}: Re{ewe u okviru „crvenih linija” 3 DSS: ^anak priziva represiju

9 Obveznicama do dvostruke zarade

Vojvodina

4 Bi}e jo{ seqa~kih buna 5 Akcije Telekoma na jesen 5 Korupcija i kriminal ~ame u fiokama

Novi Sad

Dru{tvo 14 Ko ima pla}a, ko nema pi{e `albe 14 Da i `ene odlu~uju

Reporta`e 15 U ~istom selu klinci prasi}e jure

Ekonomija

Ne po zna ti lo po vi su pro {le ne de qe ope qe {i li, po dru gi put u me sec da na, do ma }in stvo So fi je Voj ni} u Ma lom Be o gra du kod no vo sad ske Naj lon pi ja ce. Na me ti kra dqi va ca bio je me tal, ko ji bi se la ko mo gao pro da ti na ot pa di ma.

- U ~e tvr tak, oko dva sa ta uju tro, kra dqiv ci su od ne li te {ku, re qef nu, dvo kril nu gvo zde nu ka pi ju na zad wem ula zu, {i ro ku oko {est me ta ra, kao i vra ta dvo ri {ne ogra de i ne ko li ko te {kih gvo zde nih vra ta, te ~ak i me tal no bu re re kla je ju ~e za „Dnev nik” Voj ni }e va, ko ja, ka ko ka `e, sa da no }i ma de `u ra i ~u va svo je.

Kultura 23 A{hen Ataqanc otvara 11 Ne{tin: Na meniju i {kolu baleta pohovane vrbare 23 ^etiri decenije 11 Godinu dana pritiska „Bube u uhu” na „Jugoremediju” 12 Naoru`anim rukavicama i kesama ratovali sa sme}em

Crna

7 Zavr{ene Zmajeve de~je igre

str. 13

str. 16 – 20

SPORT

n ROLAN GAROS RAFAELU NADALU

dok po je di nim No vo sa |an ka ma ni po po dnev ni pqu sak ni je sme tao, a pret hod no su spas od vru }i ne po tra `i le pod tu {em. Mno ge od wih ve} su do bi le bron za nu bo ju, ko ja do la zi do iz ra `a ja u no vim ku pa }im ko sti mi ma. Uosta lom, {ta ima lep {e od ~i stog pe ska pod no ga ma i bla gog sun ca kraj Du na va?

Q. Na.

n PRVOLIGA[I IGRALI ME^EVE 32. KOLA

n RUKOMETNE SUDIJE U PRVOM PLANU

13 Tri osobe povre|ene u sudaru automobila i autobusa 13 Nastavqa se su|ewe [e{equ

23 Zaz u avgustu u Novom Sadu

Toplo i mogu}i pquskovi

Najvi{a temperatura 30 °S

POLiTikA

ponedeqak6.jun2011.

bramerc DaNas preD savetom bezbeDNosti uN, taDi] u briselu

Usme ne po hva le i pi sme ne kri ti ke Posle dugo vremena, Srbija }e danas biti pohvaqena pred Savetom bezbednosti za saradwu sa Ha{kim tribunalom. Pohvale Srbiji zbog hap{ewa Rat ka Mla di }a }e biti najva`niji deo usmenog obra}awa Ser `a Bra mer ca Savetu bezbednosti.

Ali ne}e se samo u Wujorku pri~ati o Srbiji – predsednik Bo ris Ta di} boravi}e u Briselu gde }e se sastati sa predsednikom Evropskog saveta Her ma nom van Rom pe jom.

Aktuelne usmene pohvale i zastarele pismene kritike – tako }e Ser` Bramerc oceniti saradwu Srbije sa Hagom, mada wegov portparol ne mo`e da potvrdi da }e upotrebiti ocenu „potpuna saradwa”. Zbog birokratske procedure Savet bezbednosti razmatra}e Bramercov izve{taj napisan pre hap{ewa Ratka Mladi}a. „Pohvali}e svakako Tadi}ev veliki uspeh u zavr{etku saradwe sa Hagom, uspeh Saveta za nacionalnu bezbednost i uspeh Akcionog tima. Sigurno }e se osvrnuti da treba da zavr{imo sarad-

„U velikoj meri stvari vezane za reformu pravosu|a su zavr{ene, ako govorimo o postupku op{tem izboru za koji verujem da }e biti zavr{en do septembra meseca, zatim ako govorimo o dono{ewu ili pripremi procesnih zakona, organizacije rada ili izmene svesti”, ka`e Sne`ana Malovi}, ministarka pravde.

Beograd o~ekuje va`nih evropskih {est meseci - u Briselu }e se ~esto analizirati dostignu}a Srbije.

Na redu Hayi} [ef vladine Kancelarije za saradwu sa Tribunalom u Hagu Du {an Ig wa to vi} rekao je ju~e da u Srbiji postoji politi~ka voqa da se saradwa sa tim sudom privede kraju i da posledwi preostali ha{ki optu`enik Goran Haxi} bude uhap{en. „Niko razuman ne mo`e da spori postojawe politi~ke voqe da se saradwa Srbije sa Ha{kim tribunalom uspe{no privede kraju, kao ni postojawe svih napora operativaca da se ta saradwa odr`i na visokom nivou”, rekao je Igwatovi}. wu sa Haxi}em, ali i na pozitivni deo ovog izve{taja”, rekao je Bru no Ve ka ri}, portparol Tu`ila{tva za ratne zlo~ine.

Bramercove pohvale ne}e Srbiju osloboditi reformi koje su preduslov za evropsku kandidaturu.

U resoru pravosu|a tvrde da }e sve na vreme biti gotovo.

„Ve} u drugoj polovini juna Komisija }e po~eti da izra|uje mi{qewe i 12. oktobra o~ekujemo zvani~no mi{qewe Komisije – preporuku za kandidaturu i eventualnu preporuku o ~lanstvu. Me|utim, kona~na odluka je na dr`avama ~lanicama i nije sigurno da smo samo izru~ewem

Mladi}a otvorili taj politi~ki teren”, ka`e Ni ko la Jo va no vi}, urednik ~asopisa Izazovi evropskih integracija. Jovanovi} za B92 zakqu~uje da }e evropske dr`ave pa`wu obratiti i na regionalnu saradwu - posebno na odnos prema Bosni i dijalog sa Pri{tinom.

Glavni tu`ilac je pisani izve{taj podneo Savetu bezbednosti tri sedmice pre hap{ewa najtra`enijeg ha{kog begunca i taj izve{taj nije mewan, ali }e biti dopuwen usmenim izlagawem koje tako|e ulazi u zvani~nu dokumentaciju Saveta bezbednosti. Tako }e Bramercov pisani izve{taj, ina~e jedan od najo{trijih redovnih {estomesecnih izve{taja, sutra biti ubla`en usmenim obra}awem u kome }e Bramerc, po sopstvenim re~ima, izraziti zadovoqstvo zbog hap{ewa i izru~ewa Mladi}a i dobro obavqenog posla policije, bezbednosnih slu`bi i drugih nadle`nih organa u Srbiji.

Bramerc je napomenuo da je Tu`ila{tvo proteklih meseci bilo kriti~no zbog neuspe{nih poku{aja srpskih vlasti da uhapse Mladi}a i tra`ilo poboq{awe operacija na terenu, ali da je sada zadovoqno {to je najtra`eniji ha{ki begunac uhap{en. „Kao rezultat hap{ewa, danas je samo jedan od 161 optu`enika na slobodi,” dodao je Bramerc. Na pitawe da li }e glavni tu`ilac Ha{kog tribunala sutra potvrditi da Srbija „u potpunosti sara|uje sa Tribunalom”, Bramercov specijalni savetnik Fre de rik Svi nen je danas rekao Tanjugu da treba „sa~ekati usmeno obra}awe”.

Prema wegovim re~ima, Bramerc }e sigurno pomenuti i preostalog ha{kog begunca Go ra na Ha xi }a i „izraziti nadu” da }e se i on uskoro na}i u Hagu.

Mla di} pre me {ten iz bol ni ce Advokat Mi lo{ [a qi}, zastupnik porodice Mladi}, izjavio je ju~e da je ha{ki optu`enik Rat ko Mla di} preba~en iz pritvorske bolnice u [eveningenu u }eliju i da je wegovo zdravstveno stawe nepromeweno. [aqi} je najavio da }e Mladi}a porodica posetiti tokom slede}e nedeqe i da je toku pro-

cedura izdavawa li~nih dokumenata. On je rekao da za sada ne mo`e da govori o imenima koja }e biti u timu Mladi}eve odbrane , ali da su u toku razgovori o tome. [aqi} je potvrdio da su na ra~un porodice Ratka Mladi}a upla}ena sredstva na ime wegovih neispal}enih penzija.

DaNas NastavaK seDNice sKup[tiNe vojvoDiNe

Po kra jin ski fon do vi, jav na pred u ze }a, slu `be ni ci...

Pokrajinski poslanici nastavi}e danas sednicu zapo~etu 1. juna, a na dnevnom redu preostalo je jo{ 15 ta~aka, me|u kojima je i Izve{taj Pokrajinskog ombudsmana za 2010. godinu u kojem se posebno ukazuje na veliki broj pritu`bi gra|ana na rad lokalnih organa samouprave na teritoriji APV. Poslanici }e se izja{wavati i o izmeni Odluke o pokrajinskim slu`benicima koja se uskla|uje sa zakonima o visokom obrazovawu i rodnoj ravnopravnosti. Na dnevnom redu su i izve{taji o poslovawu pokrajinskih javnih preduze}a „Vode Vojvodine” „Vojvodina{ume” za pro{lu godinu. Tako|e, i zavr{ni ra~uni Fonda za razvoj neprofitnog sektora, izve{taji o radu Fonda za pru`awe pomo}i izbeglim prognanim i raseqenim licima i Pred{kolskog zavoda Vojvodine, te o poslovawu Fonda za podr{ku investicija u Vojvodini.

Ina~e, prvi deo sednice, odr`ane u sredu, obele`ila je polemika o protestima poqoprivrednika {irom Vojvodine koja ipak nije imala formalni epilog po{to najve}a poslani~ka grupa „Za evropsku Vojvodinu” nije podr`ala incijativu Saveza vojvo|anskih Ma|ara da Skup{tina APV podr`i zahteve

ratara i svoj stav prosledi republi~kim vlastima.

Na toj sesiji usvojen je rebalans pokrajinskog buxeta kojim se predvi|a wegovo uve}awe za 1,12 milijardi dinara, odnosno za 1,84 odsto, ~ime }e obim

krajinskog sekretara za finansije Jo vi ce \u ki }a, ovim }e se omogu}iti izmirewe obaveza prema izvo|a~ima radova na investicijama u Pokrajini.

Tako|e, na sednici pro{le srede pokrajinski sekretar za

sredstava koji se raspore|uje za potro{wu u ovoj buxetskoj godini iznositi 61,8 milijardi dinara. Time su pove}ana sredstava namewena za finansirawe kapitalnih ulagawa u iznosi od oko 800 miliona dinara, te programa u oblasti poqoprivrede u iznosu od 611 miliona dinara. Prema re~ima po-

me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu To mi slav Stan ti}, iz Ujediwenih regiona Srbije, izabran je i za novog potpredsednika Vlade APV. Razre{eni su i zamenici u pokrajinskim sekretarijatima koji su ukinuti nakon redukcije Vlade Vojvodine u aprilu. b. D. s.

Koja pitawa sti@u u republi^Ki parlameNt

Pla te, pen zi je, tro {ko vi...

Tokom pro{le godine Narodnoj skup{tini je podnet 161 zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog zna~aja.

Skup{tinskim slu`bama mediji su prosledili 74 zahteva, nevadine organizacije 49, organi vlasti {est, a gra|ani 32, dok politi~ke stranke nisu bile zainteresovane za ovaj vid komunikacije sa najvi{im zakonodavnim telom, budu}i da nijedna partija nije podnela zahtev da

joj se dostave bilo kakvi podaci. [ta najvi{e interesuje gra|ane koji se obra}aju parlamentu?

Najvi{e pitawa, kako je navedeno u Informatoru, na sajtu Narodne skup{tine, vezano je primawa narodnih poslanika, kolike su im plate, ali i koliko penzionera prima poslani~ku platu.

Tako je saop{teno da neto plata narodnog poslanika je 75.886,40 dinara. U aktuelnom sa-

miNistar za Kim GoraN boGDaNovi]

Re {e we u okvi ru „cr ve nih li ni ja” Re{ewe u okviru „crvenih linija” Vlada spremna na kompromis da bi se re{io kosovski problem, ali postoje „crvene linije” preko kojih se ne mo`e i}i,

izjavio ministar za KiM Go ran Bog da no vi}. Nijedan ministar ne bi svojim potpisom priznao jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, naveo Bogdanovi}.

On je izjavio da je Vlada Srbije spremna na kompromis kako bi se re{io kosovski problem, ali da postoje „crvene linije” preko kojih se ne mo`e i}i.

Bogdanovi} je u izjavi Tanjugu rekao da su Ustav Srbije i rezolucije o Kosovu Skup{tine Srbije te „crvene linije” preko kojih se ne mo`e i da dogovor Pri{tine i Beograda kroz dijalog koji se vodi u Briselu ne}e prelaziti pomenute linije. „Niko od na{ih pregovara~a nije spreman da prelazi ove crvene linije, to se moglo ~uti i od pregovara~a, ali i od predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a”, rekao je Bogdanovi}.

Ministar za Kosovo i Metohiju je naglasio da ho}e da veruje da u Vladi Srbije ne postoji ~ovek koji bi svojim potpisom priznao jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova.Osvr}u}i se na predloge o podeli Kosova, Bogdanovi} je ocenio da ne treba be`ati od bilo koje teme i da je zvani~ni Beograd spreman da razgovara o svim pitawima. „Kada to ka`em to ne zna~i da se na{a politika zasniva na podeli Kosova i Metohije, jer imamo jasnu jednu politiku i strategiju prema pokrajini, koja nije na u{trb kosovskih Albanaca”, rekao je ministar.

Bogdanovi} je objasnio da ciq te politike nije da Albanci izgube sve, ve} da Srbi vrate ono {to su imali nekada na Kosovu slobodu kretawa, pravnu za{titu, ekonomski razvoj, pravo da raspola`u svojom imovinom i pravo na povratak.

dnevnik

c m y

2

Kazne Gra|ane interesuje i za ka`wavawe narodnih predstavnika, pa pitaju koliko je wih u ovom sazivu potpalo pod udar internih sankcija parlamenta.

Aministrativni odbor je razrezao 161 nov~anu kaznu za poslanike koji nisu po{tovali Poslovnik, a od 5. marta 2009. taj novac ide u humanitarne svrhe preko Fonda solidarnosti parlamenta. Do sada su razrezane kazne „te{ke“ 2.606.723 dinara, od ~ega je posebnom odlukom AO 2.403.000 raspore|eno korisnicima na razne adrese.

zivu pet poslanika koji su starosni penzioneri ostvaruju pravo na platu u skup{tini i to ~etiri iz redova PUPS-a Kon stan tin Ar se no vi}, Ni ko la Kr pi}, \u ro Pe ri} i Mo mo ^o la ko vi}, kao i visoki funkcioner DS Dra go qub Mi }u no vi}.

U vi{e navrata postavqeno je pitawe koliko u proseku ko{ta dan zasedawa skup{tine. Navedeno je da je u 2009. godini u igri bila dnevna cifra od 896.552, dok je ukupni tro{ak vezan iskqu~ivo za odr`avawe sesija bio 143.448.354 dinara. Dan zasedawa tokom pro{le godine bio je ne{to jeftiniji i kretao se oko 756.223,72 dinara, nakon {to su uvedene mere {tedwe i poslanicima ukinute dnevnice.

Gra|ane je interesovalo na osnovu kojeg propisa poslanici imaju pravo na diplomatski paso{.

U odgovoru stoji da je u ovom sazivu 128 parlamentaraca na osnovu Uredbe licima kojima se izdaje diplomatski i slu`beni paso{, iskoristilo to pravo.

Tvrdi se i da se diplomatski paso{ ne mo`e koristiti bez va`e}e vize koju izdaje ministarstvo spoqnih poslova, na zahtev nadle`ne institucije.

Nije ostao nezapa`en ni tro{ak vezan za postavqawe skela oko zdawa Doma Narodne skup{tine, koje su nedavno skinute. U skup{tini navode da kona~ne cene jo{ nema i da }e ona biti utvr|ena zajedno sa izvo|a~ima radova kada se sve stavke saberu.

Ukupna cena za 10.385,92 kvadratnih metara fasadne skele trebala je da iznosi 18.629.689,80 dinara, ali da je posao bio okon~an do 11.12.2010, odnosno za ukupno 267 dana. Cena za monta`u, demonta`u i kori{}ewe skele iznosi 69.774,12 dinara po danu, bez ura~unatog PDV-a, pa }e kona~na cifra biti poznata kada se pridoda svaki „prekora~eni“ dan. s. stankovi}

politika

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

3

AGEN CI JA ZA BO RBU PRO TIV KO RUP CI JE OBE LO DA NI LA IZ VE [TAJ O PRI LO ZI MA PO LI TI^ KIM PAR TI JA MA

Bo ja nov ca u stra na~ koj ka si Agencija za borbu protiv korupcije objavila je na svom sajtu godi{we izve{taje politi~kih partija za pro{lu godinu u okviru kojih je kao poseban deo izdvojen izve{taj o prilozima koje su one dobijale od pravnih i fizi~kih lica tokom 2010.godine.

Ako je suditi po objavqenim izve{tajima politi~ke partije u Srbiji mahom se finansiraju od novca koji dobijaju iz buxeta Srbije dok su prilozi firmi i pojedinaca mawi deo ukupnog tro{ka godi{weg rada . Najja~a politi~ka partija Demokratska stranka, prijavila je pet firmi koje su Osam firmi finansiralo je joj tokom pro{le godine upla}iSocijalisti~ku partiju Srbije . vale novac. Tako je „Logolet” iz Tako je TV Most iz Novog Sada Beorada dao 40.000 dinara , „Didao 1.200.000 dinara, „Hidrokorekt media” tako|e iz prestonimerc” iz Lu~ana 200.000, „Gradice 4.223.046, „Mul ti com gro up„ iz teq” iz Beograda 150.000, „ Beograda 4.300.000 , „Alfa RS” Gradwa” iz Surdulice 300.000, iz Lipolista 2.500.000 dinara a „Tehno Delta” tako|e iz Beoisto toliko i „Pro kalk” iz Do- grada 510.000, „Zidar” iz Negoweg Crweva. Firma „Top Kalk” tina 936.000, „ Vat~out” iz Beoiz Novog Sada uplatila je grada 2.000.000 i Be Group tako3.000.000 dinara, |e iz Beograda „Vodoterm Sa1.950.000 dinara. vi}” iz [apca SPS je od 25 poDe mo krat ska 2.000.000 , „Zlatno jedinaca dobio stran ka pri ja vi la zrno” iz @itoranov~ani prilog i pet fir mi ko je su joj to |e 20.000 dinara. ve}inom od „Uqarice-Ba~ka” to kom pro {le go di ne 300.000 dinara. upla }i va le no vac iz Novog Sada daToliko su dali le su 1.500.000 diSve to mir Ta na nara. Advokat Tosko vi}, Dra gan dorovi} iz Beograda 20.000 dina- Ta na sko vi}, Mi lin ko Isa i lo ra, „Telekomunikacije” iz Bla- vi}, Slo bo dan An dri}, Mar ko ca 15.000, a po 10.000 dinara „ ]u li brk; Dra go slav Mr {e vi}, Vladiva” iz Ma~kovca i „Meta- Alek san dar Ta ji}, @i van Obre lac” iz Kur{umlije. no vi}, Ra do slav [}e pa no vi}, [ezdeset pojedinaca dalo je Pe tar @i va no vi} i Dra gan Ra svoje nov~ane priloge DS-u, a do sa vqe vi}. Svi ostali su uplanajve}i od 145.000 dinara upla- tili mawe od tog iznosa . tio je Go ran Miq ko vi}. Dra gan Partija ujediwenih penzio@iv ko vi} dao je 100.000 dinara, nera Srbije prijavila je priloPe ri ca Sto ja no vi} 85.513, Du- ge od {est privatnih firmi. {an Milisavqevi} 81.500, Mi ki Tako je ova partija dobila nameZlat ko vi} 60.000, Si ni {a Pu - {taj u vrednosti od 122.372 diqe co vi} 50.000 dinara, dok su nara od „Dren Komerca” iz Vreostali ve}inom davali po 10.000 oca, 300.000 dinara od Gradskog dinara a retki koju hiqadu vi- odbora SPS-a u Beogradu, {e.

24.000 od „Rekom” iz Rakovice,

25.000 od „Gzad usluge„ iz Novog Sada i 17.500 dinara od „Transkopa” iz Para}ina. Apotekarska ustanova iz Smedereva dala je 10.000 dinara za klima ure|avaj ove partije. Dvadeset ~etiri pojedinca uplatili su novac za PUPS, a najvi{e je dao Dra go slav Star ~e vi} 119.760 dinara, Vla dan Sre do vi} uplatio je 95.600 dinara, Mi li vo je Pa vlo vi} 82.500, Mom ~i lo Mi tro vi}

Bez do na to ra NS, SRS, LSV? Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije u izve{tajima Srpske radikalne stranke i Nove Srbije nema podataka o firmama i pojedincima kao darodavcima sredstava. Podataka nema ni u izve{taju Lige socijaldemokrata Vojvodine koji su sve ostale svoje obaveze o stawu na ra~unu uredno dostavili popuwene na obrascu koji je Agencija propisala.

71.933 dinara, dok su ostali uplatili znatno mawe. namawi prilog kji je ova partija prijavila je 7.901 dinar dobijen od Mo mi ra Ter zi }a.

Jedinstvena Srbije Dra ga na Mar ko vi }a Pal me prijavila je {est firmi koje su joj tokom pro{le godine dale donaciju.

Najmawe - 15.000 dinara, dala je „Sloga” iz Kule, zatim „Kolawac” iz Jagodine - 76.078, zatim „Alfa komerc” iz [apca 60.000 dinara. Po 250.000 dinara dali su „Brokron sistem” i

Pri lo zi za SNS Ako je suditi po izve{taju Srpska napredna stranka To mi sla va Ni ko li }a se izdr`ava zahvaquju}i pre svega prilozima pojedinaca jer su navedena imena wih 65 a mnogo mawe od pomo}i firmi. Od firmi SNS je prijavio sedam od kojih je najvi{e novca sti glo od „Auto be sta” iz Mla de nov ca 300.000 dinara. RTV Ekos iz Vlasotinca dao je 80.000, Mark pe rol iz Ve li ke Pla ne 20.000, Malfarina iz istog mesta 30.000, San marko iz Kragujevca 10.000 , Lider pro iz Sremske Mitrovice 130.000 a Gral stur

„Beogrev” sa Novog Beograda. Najve}u donaciju uplatila je „Alfa doo” iz Jagodine. Od pojedinaca naj{ire ruke prema JS bila je San dra Bub we vi} koja je donirala 71.000 , zatim Dra gi ca Ku ki} sa 58.460 dinara , pa Olga Zari} sa 49.700 dinara. Ina~e, JS je Agenciji za borbu protiv korupcije formular izve{taja o prilozima dostavila popuwen ru~no i te{ko ~itqiv .

Stranka Mla |a na Din ki }a G17 plus nije navela ni jedno fizi~ko lice koje je joj je tokom 2010.godine dalo novac za rad, dok je od firmi navela samo „Espi” sa Novog Beograda koji je dao name{taj u vrednosti od 51.685 dinara , a od „Nekse doo” iz Sremskih Karlovaca dobila je 50.000 dinara.

Liberalno demokratska partija od firmi nije dobila ni dinara dok je od pojedinaca jedino Da li bor Bi {~e vi} tri puta donirao po 9.000 dinara. Demokratska stranka Srbije u izve-

iz Batajnice 40.000 dinara. Najve}i nov~ani prilog za SNS u iznosu od 401.100 dinara dao je Ste van Zan kov, dok su po 400.000 dinara dali Alek san dar Ni ko li}, Bo ri slav Pe le vi} i Zo ran Ba {a no vi}. Po 350.000 dinara dali su Dra gan ^o li}, Zo ran Ba bi},Ni ko la Se la ko vi}, Dar ko Gli {i}, Ga vri lo Ko v a ~ e v i}, Sta n i m ir Pre l i},Mar k o \u ri}, Mi lo sav Mi li~ ko vi}, Mi lan \u ri ca, Pe tar Na ran xi}, Da mir Ko va ~e vi} i Qu bo mir Zr ni}.Najmawe je uplatio Ra do je An dri} - 9.000 dinara .

{taju navela je 13 firmi koje su joj davale novac , a najvi{e je stiglo iz Novog Sada od firmi „ Farm biznis doo” i „Vibro teton galanterija” od kojih je prva dala 245.000 dinara, a druga 150.000 dinara. „Sintelon” iz Ba~ke Palanke uplatio je 10.000 dinara, STR Nena auto iz Lejkovca 40.000 dinara. a SZR Bor iz istog mesta 10.000 dinara. „Barbara” iz Bora uplatila je 12.000, a Jevtovi} doo tako|e iz Bora 94.000 dinara. SUR Kod Barbe iz Bora dao je 10.000 dinara. „Tigar obezbe|ewe” iz Leskovca doniralo je 17.200 dinara, a „Sportski grad” tako|e iz Leskovca 20.000 dinara. ZR Graditeq iz Mladenovca dalo je 89.000 a „Marting” iz Zemuna 50.000 dinara. Od 20 pojedinaca najvi{e je donirao Mi lo van Mi lo e vi} - 300.000 dinara , zatim Ne nad Po po vi} 276.000 dinara, pa Go ran Ra ko vac 105.000 dinara. Du {ko Tur buk dao je 47.000 dinara, Ra do mir Mi lo va no vi} 27.500 dinara ,Qubi{a \or|evi} 22.000 dinara, dok su ostali dali izme|u 20.000 i 10.000 dinara.

Q. Ma le {e vi}

rekli su

Pet ko vi}: ^a nak pri zi va re pre si ju

\u ri}: Vla da pra vi `a ri {ta

Ja wi}: Za u sta vi ti taj ku ni za ci ju

Demokratska stranka Srbije pozvala je ju~e javnost da osudi predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Ne na da ^an ka zbog, kako tvrde, primitivnog i ostra{}enog napada na Dobricu ]osi}a. Portparol DSS-a Pe tar Pet ko vi} u izjavi dostavqenoj medijima isti~e da „primitivan i ostra{}en napad i sraman poku{aj da se Dobrica ]osi} pove`e sa idejom nacizma najvi{e govori i otkriva istinu da je sam Nenad ^anak u svom mentalnom sklopu karikatura totalitarnih ideologija”. Petkovi} smatra da „^anak neprestano priziva represiju i da su „mu meta po pravilu srpske vrednosti i najzna~ajnije srpske li~nosti”.

Petkovi} je optu`io lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine da „namerno ho}e da la`no pove`e priznate srpske vrednosti sa nacizmom”.

Funk ci o ner Srp ske napredne stranke Mar ko \u ri} ocenio je ju~e da Vlada Srbije nema kadrovskih, motivacionih i politi~kih kapaci te ta da na ozbi qan na ~in iza |e u su sret problemima i zahtevima gra|ana. „Jedina preokupacija ove Vlade je briga o sopstvenoj vitalnosti i dugove~nosti, a takvoj politici Vlade je odavno istekao rok trajawa”, rekao je \uri} na strana~koj pres konferenciji.

Iz nedeqe u nedequ, kako je rekao, Vlada Srbije pravi nova `ari{ta i nove probleme. „Jedne nedeqe su to poqoprivrednici, slede}e problemi sa pravosu|em, naredne nedeqe to je neka blama`a na me|unarodnoj sceni... Vlada kao da je gluva na sve posledice problema koje stvara”, ocenio je \uri}.

Tajkunizacija Srbije mo ra bi ti kri vi~ no pro ce su i ra na, re kao u~esnik okruglog stola, ana li ti ~ar Du { an Ja wi}. On je istakao da je u Srbiji neophodno izvr{iti reindustrijalizaciju, ali se, pre toga, moraju izvr{iti korekcije u privatizaciji. „Na `alost, ova Vlada i daqe poku{ava da tajkunima prepusti imovinu. Mora se zaustaviti ‘tajkunizacija’ Srbije”, smatra Jawi}, ukazuju}i da }e na kraju neko morati da podnese ra~un za neuspele privatizacije. „Slede}a Vlada mora}e da ukloni dva monopola. Jedan je monopol na trgovinu hranom i energentima, a drugi je monopol nad zemqi{tem”, ocenio je Jawi}, konstauju}i da je preko tih monopola vr{ena privatizacija zemqi{ta poqoprivrednih kombinata u Vojvodini.

poslani~ke teme

Stop za ano nim ne do na to re Skup{tina Srbije po~iwe sutra vanredu sednicu na kojoj }e se poslanici izja{wavati o zakonu o finansirawu polit~kih aktivnosti, koji je predlo`ila Vlada Srbije krajem aprila ove godine.

Sednica je ~ekala start juna, po{to je proceweno da usvajawe ovog propisa ne bi smelo prote}i bez mi{qewa stru~ne javnosti, pa je tim povodom pre dve nedeqe odr`ano javno slu{awe.Predlo`eni zakon ima ve}inu za usavajwe, po{to je zakazivawe vanredne sednice tra`ilo i svojim potpisaom podr`alo 128 poslanika vlasti. Sve stranke opozicije kritikuju predlo`eni zakon, uz upozorewe da se wime ne}e spre~iti korupcija, iako vlast tvrdi da joj je to osnovni ciq. Zakon o finansirawu stranaka jedan je od kqu~nih zakona, zna~ajnih za sticawe kandidature Srbije za ~lanstvo u EU. Za redovan rad stranaka ~iji kandidati su izabrani za republi~ke i pokrajinske poslanike i odbornike odre|en je nivo od 0,15 posto rashoda buxeta Srbije, pokrajine, ili lokalne samouprave. Sve partije koje se ubudu}e pojave na izborima mora}e da uplate „izborno jemstvo“, kao garanciju da }e vratiti novac iz dr`avne kase, ukoliko ne osvoje jedan posto glasova, a u slu~aju stranaka

nacionalnih mawina re~ je o 0,2 procenta.

Zakonom se precizira da stranke ne mogu finansirati strane dr`ave, niti strana fizi~ka, ni pravna lica, ve} jedino me|unarodna politi~ka udru`ewa i to ne u novcu. Strana~ki fiannsijeri ne mogu biti anonimni darodavci, javne ustanove, niti javna preduze}a, firme koje obavqaju

usluge od javnog interesa, preduze}a sa u~e{}em dr`avnog kapitala, pojednici koji vr{e javna ovla{}ewa, sindikati, udru`ewa i druge neprofitne organizacije, crkve i verske zajednice, prire|iva~i igara na sre}u, uvoznici, izvoznici i proizvo|a~i akciznih proizvoda, pravna lica i preduzetnici koji nisu izmirili poreske obaveze. Ukoliko bi partija dobila novac od nekog od nabrojanih subjekata, du`na je da u roku od 15 dana pare uplati u buxet Srbije.

Za tvor za taj ne fi nan si je Posebnu pa`wu u predlo`enom zakonu privla~e kaznene odredbe, tim pre {to se za najte`a dela nadle`nost daje u ruke tu`ila{tvu i sudu za organizovani kriminal. Lice koje prikriva izvor, ili iznos finansirawa mo`e biti ka`weno zatvorskom kaznom od tri meseca do tri godine, a ukoliko cifra prelazi 1,5 miliona dinara, zatvor mo`e biti ~ak i do pet godina.Uz to u zakonu je navedeno da se u svakom slu~aju pomenuti novac oduzima politi~koj stranci.

Prekr{ajne kazne razrezane su u rasponu od 200 hiqada do dva miliona dinara i za stranku i za ovla{}eno lice ukoliko se ogre{e o zakonske zabrane.

U slu~aju osude za krivi~n delo, ili prekr{ajun kaznu, stranka automatski gubi pravo na do-

bijawe novca iz dr`avne kase.

Agencija za borbu protiv korupcije dobija zna~ajnu kontrolnu ulogu predlo`enim re{ewima po{to ima pravo neposrednog i neometanog pristupa kwigovodstvu, dokumentaciji i finansijskim izve{tajima. Stranka je du`na da najdu`e za 15 dana Agenciji dostavi tra`ene podatke i dokumentaciju. Nakon kontrole finansijskog izve{taja, Agencija }e imati pravo da uputi zahtev Dr`avnoj revizorskoj instituciji za obavqawe revizije.

Agencija je nadle`na za pokretawe postupka, u kome se odlu~uje da li postoji povreda zakona. Ako se utvr|ene nepravilnosti mogu otkloniti izri~e meru upozorewa, a ukoliko se partija o to oglu{i, pokre}e i prekr{ajni postupak.

Ku ti je sa pra vom pr ven stva U ruke narodnih poslanika stigli su krajem pro{le nedeqe zakoni koje je poslani~ki klub Ujedwineih regiona Srbije uputio parlamentu na usvajawe.Zajedno sa zakonima, poslanicima URS i minstrima iz ove stranke, na glavni ulaz Doma Narodne skup{tine u{etao je podmladak URS, sa kutijama u kojima je prilo`eno preko pola milina gra|ana, koji podr`avaju predloge.

To mo`da ne bi bolo o~i posmatra~ima, da u srpskom parlamentu ne postoji stroga zabrana ulaska zaposlenih u skup{tini, novinara i ostalih posetilaca na glavna vrata, koja su rezervisana

samo za poslanike, ministre i visoke inostrane goste koji {etaju crvenim tepihom. „Obi~ni“ smrtnici upu}uju se na sporedni ulaz iz Kosovske ulice.

Kako su „Dnevniku“ rekli dobro obave{teni izvori, prolaz za „Dinki}eve“ kutije obezbedio je svojim odborewem generalni sekretar Veqko Odalovi}. Presedan je u~iwen polovinom januara, kada su na glavna vrata „u{etale“ kutije koje su nosile pristalice SNS, predvo|ene liderom napredwaka Tomislavom Nikoli}em. Nakon tog presedana, Odalovi} nije mogao da uskrati isto pravo i URS-u.

Po ~ast, ili pro ziv ka Svi koji prate skup{tinske sednice u direktnom TV prenosu svedoci su da predsedavaju}i, bilo da je re~ o predsednici Slavici \uki} Dejanovi}, ili potpredsednicima parlamenta, ~itaju imena onih koji sa galerije prate sesiju, pa ~ak i imena ~lanova hora koji peva himnu „Bo`e pravde“ na startu, ili kraju zasedawa.

Uglavnom se pretpostavqa da ~elnici skup{tine na taj na~in posetiocima ukazuju posebno po{tovawe, ~itaju}i ponekad i vi{e destina imena prisutnih

na galeriji. Kako su nam rekli obave{teni izvori, ne radi se samo o po~asti, ve} i o obavezi predsedavaju}eg da najavi prisustvo u sali svakoga ko nije narodni poslanik. Kao {to se na po~etku svake sednice parlamentarci obave{tavaju ko je od ministara, ili dr`avnih sekretara u sali, tako je isto i sa posetiocima sa galerije. Jedina razlika je {to, za razliku od predstavnika vlade, parlamentarci goste sa galerije pozdravqaju aplauzom.

S. Stan ko vi}

4

ekonomija

ponedeqak6.jun2011.

PO^ELO ODLAGAWE PLA]AWA KREDITNIH OBAVEZA

Ke{ zaj mo vi naj ve }i te ret Pro {lo je ve} me se ca da na ot ka ko su ban ke po ~e le da pri ma ju zah te ve za od la ga we kre dit nih oba ve za na dve go di ne. In te re so va wa ima a pr vi kre di ti ve} su od lo `e ni na dve go di ne. Pro gram od ga |a wa oba ve za aran `i ra la je Vla da Sr bi je a u do go vo ru sa ban ka ri ma. Po ~et kom ma ja

po ~eo je pri jem do ku men ta ci je za od la ga we u ve }i ni ba na ka. Pra vo na mi ro va we zaj ma ima ju ne za po sle ni kli jen ti ko ji ma se oba ve za od la `e u ce li ni, dok oni ko ji ra de mo gu da ko ri ste ovu ola ka {i cu, ali }e za te dve go di ne ume sto ce le ra te pla }a ti sa mo deo ko ji se od no si na ka ma tu.

Za obe ka te go ri je se na kon is te ka grejs pe ri o da na sta vqa pla} we ra ta i ka ma ta, a rok vra }a wa zaj ma se pro du `a va za dve go di ne.

Jed na od ba na ka ko ja je pr va kre nu la sa pri je mom do ku men ta -

ka da im je to za i sta neo p hod no ka `e Re bi}.

U EFG Euro ban ci jo{ od pro {log me se ca ra de na od la ga wu oba ve za. Ve} su pri mi li 70 zah te va,od to ga je 20 ve} odo bre no a za osta le je u to ku po stu pak. Vla dan Vi lo ti je vi}, di rek tor raz vo ja u Euro ban ka EFG, ka `e da me |u kli jen ti ma vla da pod jed na ko in te re so va we za od go du oba ve za za stam be ne i go to vin ske kre di te.

Jo{ pre ne go {to je Vla da ini ci ra la ovaj pro gram Ban ka se tru di la da po mog ne klijn ti ma ko ji ma je kre dit ni te ret po stao ja ko te `ak. Ta ko da ima ju u po nu di po red od la ga wa pro du `e we ot pla te zaj ma {to kli jen ti ma sma wu je ra tu. Tu je i op ci ja sma we we ka mat ne sto pe za od re |e ni pe riod.

U Uni kre dit ban ci ta ko |e pri ma ju zah te ve i ob ra |u ju ih.

Kli jen ti se vi {e in te re su ju za od go du go to vin skih ne go stam be nih zaj mo va. Pro ce du ra je kod ovih dru gih kom pli ko va ni ja i tro {ko vi ve }i ta ko da su ma we za ni mqi vi za od la ga we ne go go to vin ski.

Ka da do bi ju to li ko `e qe ni pre dah kli jen ti ma }e bi ti naj -

Tre ba po slu {a ti sa vet da se zah tev za mi ro va we kre di ta pod ne se sa mo ka da su oba ve ze po sta le to li ko te {ke da ugro `a va ju eg zi sten ci ju po ro di ce ci je je So si je te `e ne ral a ~lan Iz vr {nog od bo ra Mi ro slav Re bi} ka `e da su do sre di ne pro {log me se ca pri mi li 150 zah te va, a sto ti nak je ve} do bi lo od go du. Gra |a ni tra `e da se re fin si ra ju oba ve ze za kre di te ali i za kar ti ce i pre ko ra ~e wa po osno vu do zvo qe nog mi nu sa. Zah te ve obi~ no pod no se gra |a ni kod ko jih je ve} za be le `e no ka {we we ali i oni ko ji su do sa da oba ve ze iz mi ri va li re dov no. Po red ovih od go da iz Vla di nog pro gra ma So si je te `e ne ral u po nu di ima i svo je zaj mo ve sa op ci o nim grejs pe ri o dom. Zna ~i da kli jen ti mo gu da od lo `e pla }a we glav ni ce i za nov kre dit, jer im ne od go va ra da od mah pla }a ju pu nu ra tu, pa po ~i wu sa mo sa ka ma tom.

- Kli jen ti ma sa ve tu je mo da se opre de le za grejs pe riod sa mo

bo qe da ni ka ko ne za bo ra ve da ih ova oba ve za ~e ka. Nig de ona iz re ka „vre me le ti„ ni je ta ko isti ni ta kao kod grejs pe ri o da.

To su na svo joj ko `i naj vi {e ose ti li oni ko ji su la ne uzi ma li sub ven ci o ni sa ne kre di te sa grej som od go di nu da na. Ta da je ta ko |e dr `a va po mo gla da se pro gram sa od la ga wem za `i vi.

Go di na je pro {la a jed na od ko ri sni ca se ne dav no po `a li la da je me se~ na ra ta po sle is te ka grej sa ka da je na ka ma tu do da ta i glav ni ca sko ~i la sa 1.300 na 8.300 di na ra.

Za to ban ka re tre ba po slu {a ti ka da sa ve tu ju da se zah tev za mi ro va we kre di ta pod ne se sa mo ka da su fi nan sij ske oba ve ze po sta le to li ko pre te {ke da ugro `a va ju eg zi sten ci ju po ro di ce.

D. Vujo{evi}

Ka ma ta na kar ti ce 25 od sto Pro se~ na ka mat na sto pa na kre dit ne kar ti ce na dug u di na ri ma kod ba na ka u Sr bi ji na kra ju pr vog tro me se~ ja 2011. iz no si la je 24,86 od sto, {to je za 0,17 pro cent nih po e na vi {e ne go na kra ju 2010, po ka za la je an ke ta NBS. Ka mat ne sto pe su se kre ta le u ra spo nu od 19 od sto u Uni kre dit ban ci do 32,20 od sto u Ban ci In te za, pri ~e mu je naj ve }i broj ba na ka - 21, pri me wi va la ka mat ne sto pe iz me |u 20 i 26 od sto. Kre dit ne kar ti ce s fik snim ka mat nim sto pa ma ima ju u

svo joj po nu di Jubmes ban ka i Pro kre dit ban ka, dok Uni ver zal ban ka re fe rent nu osno vu uve }a va za fik snu ka mat nu mar `u.

Pro se~ na za te zna ka mat na sto pa na dug u di na ri ma je na kra ju pr vog kvar ta la iz no si la 40,59 od sto, {to je za 1,51 pro cent ni poen ma we u od no su na kraj 2010. U svo joj po nu di kre dit ne kar ti ce ima 30 ba na ka, od ko jih pet za ob ra ~un ka ma te na dug u evri ma i na dug u di na ri ma pri me wu ju raz li ~i te ka mat ne sto pe.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

95,5899

97,5407

99,7841

95,2973

Australija

dolar

1

70,4265

71,8638

73,5167

70,2109

Kanada

dolar

1

67,5022

68,8798

70,4640

67,2956

Danska

kruna

1

12,8186

13,0802

13,3810

12,7794

Norve{ka

kruna

1

12,2740

12,5245

12,8126

12,2364

[vedska

kruna

1

10,6281

10,8450

11,0944

10,5956

[vajcarska

franak

1

78,2049

79,8009

81,6363

77,9655

V. Britanija

funta

1

107,8410

110,0410

112,5720

107,5100

SAD

dolar

1

65,9969

67,3438

68,8927

65,7949

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 6. 2611. godine

dnevnik

Bi }e jo{ se qa~ kih bu na Pro fe sor Po qo pri vred nog fa kul te ta u Be o gra du Mi la din [e var li} ka `e da je do go vor po qo pri vred ni ka i vla de „iz nu |e no po mi re we” i da }e se, bez du go ro~ nog re {e wa, pro ble mi po no vo ma ni fe sto va ti u na red nom pe ri o du. [e var li} je oce nio da }e „do }i do po bu ne ogrom nog de la pro iz vo |a ~a Sr bi je ko ji ne do bi ja ju ni di na ra sub ven ci ja”, a ko ji, pre ma we go vim re ~i ma, ob u hva ta ju 83,3 od sto re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va.

Pro fe sor [e var li} sma tra da Sr bi ja mo ra da na pra vi ti te meq nu ana li zu agrar ne po li ti ke, jer kon cept agrar ne po li ti ke ko ji ima mo tan gi ra sa mo jed nu de ste ti nu pri vred nih su bje ka ta u po qo pri vre di. „Sa ta kvim kon cep tom, na {a ze mqa

ne ma {ta da tra `i u pri dru `o va wu i har mo ni za ci ji sa za jed -

ni~ kom agrar nom po li ti kom Evro pe”, za kqu ~io je [e var li}.

Sti`u krediti Mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi} i pred stav ni ci ba na ka pot pi sa }e da nas u Vla di Sr bi je ugo vo re o sub ven ci o ni sa wu de la ka ma te za kre di te po qo pri vred ni ci ma. Sub ven ci je za kre di ti ra we pri mar ne po qo pri vred ne pro iz vod we p|dvi |e ne su Ured bom Vla de Sr bi je, usvo je nom 13. ma ja. Za te na me ne je u bu xe tu obez be |e no 2,7 mi li jar di di na ra.

Kre di ti }e bi ti di nar ski i odo bra va }e se na pe riod do tri go di ne, sa go di {wom ka mat nom sto pom od osam od sto. Na me we ni su za sto ~ar sku i biq wu pro iz vod wu, na bav ku me ha ni za ci je i opre me, iz grad wu po qo pri vre de nih obje ka ta, kao i za re fi nan si ra we krat ko ro~ nih zaj mo va iz pro {le go di ne.

Sub ven ci o ni sa ne kre di te }e mo }i da do bi ju i ma li re gi stro va ni po qo pri vred ni ci, kao i ve li ka po qo pri vred na pred u ze }a. Mak si mal ni iz nos kre di ta bi }e do pet mi li o na di na ra. Ka ko je ra ni je na ja vqi va no, zah te vi za te po zaj mi ce mo }i }e da se pod no se do 1. no vem bra 2011. go di ne.

S dru ge stra ne mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi} ka `e da ni je ta~ no da je Vla da po pu sti la po qo pri vred ni ci ma, jer }e dr `a va je dan deo nov ca za sub ven ci je is pla ti ti i 2012. go di ne. On ka `e da je od lu ka do ne ta u vla di po sle sa stan ka pred sed ni ka vla da ju }ih stra na ka, da na ime re gre sa ra ta ri u 2011. do bi ju po 14.000 di na ra za naj vi {e 30 hek ta ra. „Raz li ka za po qo pri vred ni ke ko ji ima ju iz me |u 30 i 100 hek ta ra bi }e is pla }e na do 31. ja nu a ra 2012. go di ne”, re kao je Pe tro vi} za „Blic„. „Mi vo di mo po li ti ku ka kvu smo pro ce ni li da tre ba da vo di mo, a to {to je od lu ka o sub ven ci ja ma do ne ta jed no gla sno na ni vou ko a li ci je go vo ri da oko va `nih pi ta wa ne ma di le ma”, sma tra mi ni star po qo pri vre de.

IAKO SRBIJA IMA MALI BROJ VISOKOOBRAZOVANIH RADNIKA

Prav ni ci, eko no mi sti i pro fe so ri iza pi ja~ nih te zgi Ne lo gi~ no sti s ko ji ma se su o ~a va na {e dru {tvo su ve li ke i to na go to vo svim ni vo i ma. Po bro ja ti ih je te {ko, jer ih je mno go, a me |u wi ma je i to {to se ne ret ko de {a va da su na vi so kim po lo `a ji ma qu di ~i ja stru ka ba{ i ne od go va ra po slu ko ji oba vqa ju, a s dru ge stra ne ima mno go onih ko ji ima ju da le ko ve }e obra zo va we od onog ko je je po treb no za po sao ko ji ra de. I to i ne bi bi lo, sa mo po se bi, ~ud no, jer se ~e sto, zbog raz li ~i tih okol no sti, po sao i stru ka ne po du da ra ju, ali je, ipak, da le ko od pa me ti da se vre me i no vac ulo `e no u vi so ko obra zo va we, i zna we, na kra ju kra je va, raz ba cu ju i ra si pa ju. Kao da ga ima na pre tek i kao da Sr bi ja ni je ze mqa u ko joj je broj vi so ko o bra zo va nih is pod 10 pro ce na ta. Ta~ ni je, je dva pre la zi pet od sto ukup nog bro ja sta nov ni ka, {to je me |u naj ni `im sto pa ma u Evro pi.

Jer, iako je te {ko da se po ve ru je, od la zak na pi ja cu, za pra vo pred sta vqa su sret s ve li kim bro jem vi so ko o bra zo va nih qu di ko ji ume sto da ra de na me stu eko no mi sta, pro fe so ra, elek tro in `e we ra, prav ni ka... S dru ge stra ne te zge nu de vo }e i po vr }e ili odev ne pred me te. I ka ko ka `u oni ko ji su sprem ni da go vo re, pre ne ko li ko go di na vi so ko o bra zo va nih je iza te zge bi lo i vi {e ne go sa da (a i sa da ih je pre vi {e), ali su se ne ki sna {li i po sle du go go di na do bi li/na {li po sao, a ne ki, i to mno go wih, oti {li iz ze mqe. S po ro di ca ma, uglav nom za u vek, s gor kim se }a wi ma na vre me ko je su ov de po tro {i li.

Ka ko ka `e na {a sa go vor ni ca Va le ri ja, ko ja je za vr {i la Vi {u {ko lu unu tra {wih po slo va, ve} go to vo dve de ce ni je ra di na pi ja ci i tu }e ve ro vat no i za vr {i ti rad ni vek. Ka da je za vr {i la {ko lo va we i po ku {a la da na |e po sao, naj ~e {}e je od bi ja na s obra zlo `e wem da po sao obez be |e wa ni je za `e nu i ta ko jed nom, pa dru gi put, pa opet, a `i ve ti se mo ra. Za to se okre nu la ono me {to joj je mo glo obez be di ti eg -

zi sten ci ju, pa je po sle ne ko li ko go di na ra da u ka fi }i ma po ~e la ka ri je ru na pi ja ci. I ta ko ve} go di na ma, sva ki dan, od uju tro do uve ~e, i po hlad nom i po vre lom, bez go di {weg od mo ra, naj ~e }e i bez slo bod nog da na. I bez sta `a, a na ku pi la je ~e tr de se tak go di -

tre ba da bi ra ju put, ka `e da je ne bo jo{ vi {e, a ze mqa da le ko ~vr {}a. Ne vi di mo gu} nost da se ne {to pro me ni, jer su ga go di ne po ku {a ja to na u ~i le, kao i da je sve sa mo mr tvo mo re u ko jem po sla ima za one ko ji se zna ju, i kao i Va le ri ja, ne `e li ta kav

Vre me i no vac ulo `e ni u vi so ko obra zo va we i zna we raz ba cu ju se i ra si pa ju na `i vo ta. Va le ri ja is ti ~e da se mo `e za ra di ti na pi ja ci, ako je ne ko spre man da ra di ta ko ka ko se tu ra di, ali i uka zu je da ta kvu sud bi nu ni po {to ne `e li svo jem de te tu, ve} se na da da }e us pe ti da ode iz Sr bi je u ne ki dru gi svet, s po ~et ka ove pri ~e.

Sli~ no go vo ri i Og wen, pe de se to go di {wak, di plo mi ra ni eko no mi sta ko ji je od de vet go di na sta `a se dam ra dio na ru ko vo de }em me stu. U ne kom dru gom `i vo tu, ko ji je po sto jao u ne koj dru goj dr `a vi. On da su do {li ras ko li, a i da qe se va qa lo `i ve ti, pa se po sao ni je bi rao. Go di ne na bi rou ni su do ne le ni po ziv za raz go vor, a ka mo li po sao, i go di ne {ko lo va wa i is ku stva pa le su u vo du. Ra di ti se mo ra i `i ve ti, ta ko |e, pa sva ko ju tro usta je i od la zi, otva ra te zgu i ra di i is ti ~e da je ne kad mi slio da je ne bo vi so ko a ze mqa ja ko tvr da, a sa da, ka da we go va de ca

`i vot svo joj de ci, ali ni de ci uop {te i wi ho vu bu du} nost vi di u ne kom dru gom sve tu, gde se pri li ka pru `a za hva qu ju }i to me ka ko se ra di.

Jo{ jed no is ku stvo go vo ri u pri log to me da se `i ve ti mo ra, a da se po sao ne bi ra, ali i da iza bra ni po sao kro ji sud bi nu po ro di ce. Zo ran, prav nik, ko ji je ne ka da bio di rek tor jed ne fir me, ve} go di na ma ra di na pi ja ci. Dru gog iz la za ni je bi lo jer je bi lo ne ko li ko ~la no va po ro di ce ko ji su od we ga za vi si li. Od uju tro do uve ~e, na Kvan ta {koj pi ja ci, sva ki dan, tre ba lo je na }i do bru ro bu, ume t i je do b ro pla s i r a t i i opet ulo `i ti u no vu ro bu i ta ko sva ki dan. I ka ko su de ca ra sla, uz we ga su ra di la, jer je to sma wi va lo tro {ko ve, pa iako ni je `e leo da to bu de wi hov po ziv, sa da je ka sno za ve li ke pro me ne.

I ta kvih je sud bi na mno go.

Mno gi ne `e le da go vo re, ne za to {to ra de na pi ja ci, ve} kao da se ne {to u wi ma slo mi lo, jer kao da se s wi ho vih li ca ~i ta da u se bi no se mi sao da su oni kri vi za to {to im se de si lo, kao da su oni po gre {i li, da ni su us pe li, ni su se sna {li. Za to je u wi ma se ta i, kod onih sta ri jih, po mi re we, ali i na da da }e wi ho va de ca us pe ti da odu iz ze mqe u ko joj su ro |e ni. Oni mla |i, ve} odav no svoj put tra `e pre ko in ter ne ta i gle da ju gde bi mo gli da odu, i ka `u da je bo qe da u ne koj dru goj dr `a vi tra `e sre }u, stek nu po ro di cu i za po sle we. ^ak i ako to ne bu de u stru ci ko ju ima ju.

Jer ov de je ima ju, a ni {ta ne vre di, i po red do brih oce na i po red zna wa, ko je mno gi ni su ni us pe li da pri me ne.

Za to, ne tre ba se ~u di ti {to se „od liv mo zgo va„ na sta vqa. I to ne sa mo onih qu di ~i je su zna we i spo sob nost po tvr |e ni na mno go broj nim tak mi ~e wi ma gde su se ukr sti li s da le ko bo ga ti jim sve tom. I ko je, isti ni za vo qu, upo zna mo sa mo kad se s me da qa ma vra te. A ma lo zna mo o to me ka ko su se {ko lo va li, da su im po ne kad su i sti pen di je us kra }e ne jer ni su na iz vo ru i ne po zna ju va `ne, ~e ga su se od ri ca li i oni i wi ho vi ro di te qi, ko ji ~e sto ne ma ju vi so ke {ko le, ali vi de {ta se de {a va.

Wih se tap {e po ra me nu i hva li i uka zu je da su u o{troj kon ku r e n i c ji upi s a l i Har v ard, Oks ford, Kem brix, Sor bo nu, MIT... ali se re la tiv no br zo za b o r a v qa j u. Da k le, ne sa m o tih, jer ima i mno gih dru gih, ko ji mo `da ni su ta ko sjaj ni i o ko ji ma ni kad ne }e mo sa zna ti, ko ji su se {ko lo va li i ula ga li, ima li na du da }e na u ~e no pri me ni ti i us pe ti pro fe si o nal no da se is pu ne, da ti do pri nos svom, ali i raz vo ju dru {tva. A ume sto to ga ra de na po slo vi ma ne a de kvat nim wi ho voj stru ci.

Pa za {to je on da ~ud no {to su sprem ni da odu iz Sr bi je.

D. Mla|enovi}

Ma wa pro iz vod wa na me {ta ja Pro iz vod wa na me {ta ja u Sr bi ji u pr vom kvar ta lu 2011. ni `a je za 17,7 od sto u od no su na isti pe riod pro {le go di ne, ali su u po ra stu iz voz i uvoz uz ostva re ni su fi cit, re ~e no je Ta nju gu u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je.

Od ja nu a ra do kra ja mar ta iz ve ze no je na me {ta ja i sli~ nih pro iz vo da za 47,5 mi li o na do la ra, {to je za 24 od sto vi {e ne go u istom

pe ri o du 2010, dok je uve ze no 29 mi li o na do la ra {to je rast od osam pro ce na ta.

Uko li ko se po sma tra ukup na spoq no tr go vin ska raz me na pro iz vo da od dr ve ta, iz Sr bi je je za tri me se ca 2011. iz ve ze no 81,2 mi li o na do la ra, a uve ze no za 47,4 mi li o na do la ra, pa je ostva ren su fi cit od 33,8 mi li o na do la ra. Su fi cit se zna ~aj no po ve }a va kod na me {ta ja i

gra |e vin ske sto la ri je, ali je de fi cit i da qe iz ra `en kod plo ~a i ta bli od dr ve ta.

Za pr va tri me se ca 2011. naj ve }i iz voz na me {ta ja kao i osta lih pro iz vo da od dr ve ta je bio u Bo snu i Her ce go vi nu, Bel gi ju, Austri ju, Be lo ru si ju i Bu gar sku. S dru ge stra ne, u Sr bi ju je naj vi {e uvo `en na me staj ta ko |e iz BiH, Austri je i Bu gar ske.

ekOnOMiJA

dnevnik

Benzin uskoro skupqi

ponedeqak6.jun2011.

IZ VE [TA JE SA VE TA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE NI KO NI JE ^I TAO

Korupcija i kriminal ~ame u fiokama

Skup {ti na Sr bi je po ~e }e su tra ras pra vu o pred lo gu iz me na Za ko na o ak ci za ma na naft ne de ri va te, a po we go vom usva ja wu o~e ku je se da ben zin u Sr bi ji po sku pi za vi {e od 4,5 di na ra, a di zel za vi {e od dva di na ra po li tru. Iz me we ni za kon o ak ci za ma na naft ne de ri va te }e, po sle usva ja wu u Par la men tu, stu pi ti na sna gu osmog da na od ob ja qi va wa u Slu `be nom gla sni ku, na vo di se u tek stu pred lo ga tog za ko na.

Pret hod no je 19. ma ja Vla da Sr bi je usvo ji la Pred log iz me na za ko na o ak ci za ma na naft ne de ri va te, ko jim se uki da ju raz li ~i te ak ci ze na raz li ~i te vr ste naft nih de ri va ta ko je su uve de ne od po ~et ka ove go di ne i uvo de je din stve ne ak ci ze za ben zin i za di zel go ri va.

Pre ma pred lo gu iz me ne tog za ko na, za sve vr ste mo tor nih ben zi na ubu }e }e va `i ti je din stve na ak ci za od 49,5 di na ra za li tar, a za di zel go ri va 37 di na ra za li tar.

U Sr bi ji je po ~et ka pri va ti za ci je pro da to 2.280 pred u ze }a, a vred nost pro da te imo vi ne je 246,3 mi li o na evra. Od pro da tih fir mi tre }i na pri va ti za i je je po ni {te na. Ta ko je po ni {te no 627 pro da ja od no s no to l i k o je rak s i n u t ih ugo vo ra. Za pro da ju je osta lo jo{ 456 pred u ze }a od ko jih je 208 u pre ki du, 157 u re struk tu i ra wu, 32 }e se pro da va ti na ten de ru i 287 na auk ci ji.

U to ku pri va ti za ci je svih pro te klih go di na ~i we na su mno ga kri vi~ na de la ali ni ko ni je od go va rao ni ti se da na slu ti ti da }e usko ro bi lo ko od nad le `nih dr `av nih slu `be n i k a iza } i pred li c e prav de i po lo `i ti ra ~un za ono {to je ste ili ni je na vre me u~i nio. Da je pro ma {a ja, kri vi~ nih de la i ko rup ci je to kom pri va ti za ci je bi lo ni je oce na ana li ti ~a ra i rad ni ka ko ji su to kom we osta li bez rad nog me sta ve} je na to na sav glas uka zi vao i Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je, kao sa ve to dav no te lo Vla de Sr bi je. Da kle, naj vi {eg iz vr {nog or ga na ove dr `a ve. ^ak je Sa vet za bor bu protv ko rup ci je, na kon {to mu je po sta lo ja sno da od we go vih iz ve {ta ja o slu ~a je vi ma ko rup ci je do sta vqe nih Vla di Sr bi je, ne }e bi ti ni { ta pod n o s io kri v i~ n e pri ja ve ali su sve one za vr {a va le u ne ~i joj fi o ci.

Ta ko je Sa vet pr vi iz ve {taj o ne pra vil no sti ma i ne za ko ni to sti ma o iz vo zu {e }e ra u ze mqe EU do sta vio 18. no vem bra 2003. go di ne Vla di Sr bi je a dva da na ka sni je Re pu bli~ kom jav nom tu `i o cu uka zu ju }i da je u Sr bi ji po tro {e no i iz ve ze no od 100 do 300 hi qa da to na {e }e ra go di {we ko ji ne po sto je ni u pro iz vod wi ni u le gal nom uvo zu. Sa vet je pre po ru ~io Vla di da hit no utvr di od go vor nost za dra sti ~an obim la ska ro be u ze mqu bez ca rin ske kon tro le. Na pre po ru ci je sve i osta lo. Fe bru a ra 2004. go di ne Sa vet je pre mi jer skom ka bi ne tu do sta vio iz ve {taj o po li ti ci i pro ce su pri va ti za ci je sa pri me ri ma sum wi na ko rup ci ju u po stu pa wu Agen ci je za pri va ti za ci ju u kon k ret n im slu ~ a j e v i m a.

Mno gi iz ka bi ne ta iz ve {taj ni su ni pro ~i ta li. Ma ja 2004.

Savet merka buyet Mi ni star stvo fi nan si ja do sta vi lo na pro ce nu Fi skal nom sa ve tu okvir ni bu xet za sle de }u go di nu. Oce nu fi skal ne stra te gi je ura di }e mo u na red ne dve ne de qe i do sta vi ti je Skup {ti ni, re kao pred sed nik sa ve ta Pa vle Pe tro vi}. Pe tro vi} je re kao da je Mi ni star stvo fi nan si ja Sr bi je pri pre mi lo okvir ni dr `av ni bu xet za 2012. go di nu i do sta vi lo ga na pro ce nu Fi skal nom sa ve tu. „Vla da Sr bi je je is pu ni la oba ve zu da sre di nom ma ja Fi skal nom sa ve tu do sta vi iz ve {taj o fi skal noj stra te gi ji u 2012. go di ni, gde je pro jek to van bu xet ski de fi cit u na red noj go di ni, kao i kre ta we pla ta i pen zi ja, ras ho di za in ve sti ci je i sub ven ci je”, pre ne li su me di ji Pe tro vi }e ve re ~i. Oce nu vla di ne fi skal ne stra te gi je u na red noj go di ni, Fi skal ni sa vet }e ura di ti u na red ne dve ne de qe i do sta vi ti je Skup {ti ni Sr bi je, re kao je Pe tro vi}.

Vla da je ra ni je u ma ju ob ja vqi va la bu xet ski me mo ran dum za na red nu go di nu i pro jek ci je za sle de }e dve go di ne, a o pred lo `e nom bu xe tu po sla ni ci su se iz ja {wa va li kra jem de cem bra, pod se tio je Pe tro vi}. Iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu, na osno vu ko jih je kra jem mar ta ove go di ne osno van Fi skal ni sa vet, pred vi |e no da Skup {ti na ima ve }u ulo gu u pri pre mi dr `av nog bu xe ta. Od bor za fi nan si je ras pra vqa }e o oce ni Fi skal nog sa ve ta o vla di nom na cr tu bu xe ta i pred vi |e noj fi skal noj stra te gi ji, a u av gu stu }e Skup {ti na Sr bi je usvo ji ti taj do ku ment.

go di ne Vla di a i Re pu bli~ kom jav n om tu ` i l a { tvu do sta vqen je iz ve {taj o ste ~a ju Sar ti da. Na vo de iz iz ve {ta ja is t ra ` i v ao je UB P OK ali slu ~aj ni ka da ni je pro ce su i ran.

Vla di i Re pu bli~ kom jav nom tu `i la {tvu Sa vet je sep -

omo gu }i li ne za ko ni tu pri va ti za ci ju od lu ~i li su se na pod no { e w e kri v i~ n ih pri ja va. Ta ko su ma ja pro { le go d i n e pod n e l i kri v i~ n u pri j a v u pro t iv 17 li ca za za lo u po tre be u pre u zi ma wu ak ci ja Lu ke Be o grad a pro t e k le ne d e q e i pro t iv vi { e li c a zbog pri v a t i z a c i j e “No vo sti”. Sa vet je od Vi { eg tu ` i l a {tva tra `io in for ma ci ju o sta tu su ra ni j e pod n e t ih kri vi~ n ih pri j a v a ali ni je do bio od go vor.

Ka ko se u iz ve {ta ji ma ovog an ti ko rup cij skog te la pro zi va ju biv {i di rek to ri Agen ci ja za bor bu pro t iv ko r up c i j e, eks ali i ne ki sa da {wi mi ni stri, kao i mno g i vi s o k i dr ` av n i slu `be ni ci jav nost je uve re na da za pra vo po stup ka pro tiv wih ne }e ni bi ti i da }e sve to pre kri ti pra {i na po g o to vo ako pro |e pred log ko ji se po ja vio u na cr tu no vog kri vi~ nog za ko ni ka pre ma ko jem se bri { e zlo u p o t re b a slu ` be -

Li sti ne ma kra ja Ka Vla di i Tu `i la {tvu sti gli su iz ve {ta ji Sa ve ta o pro da ji po slov nog pro sto ra biv {eg Za vo da za ob ra ~un i pla }a we, Na ci o nal noj {te di o ni ci, Mob te lu, “Ke ra mi cu” iz Ka wi `e, Ce mar ke tu, kon ce si ji za auto put Hor go{- Po `e ga. Tu su i iz ve {ta ji o kon cen tra ci ji vla sni {tva u pred u ze }u Lu ka Be o- grad, “[in vo zu” iz Zre wa ni na, “Za sta vi elek tro”, “Trud be nik grad wi”, IP Pro sve ta, pri va ti za ci ji “Teh no he mi je”, ”Sr bo le ka”, “No vo sti”…. tem bra 2004. do sta vio iz ve {taj o “Ju go re me di ji” iz Zre wa ni na uka zu ju }i da je Ak cij ski fond pro dao 42 od sto ak ci ja fa bri ke le ko va ~o ve ku ko ji je u tom tre nut ku bio na In ter po lo voj po ter ni ci. Na istu adre s u oti { li su jo{ broj ni dru gi iz ve {ta ji o ne pra viln sti ma.

Ka da je u Sa ve tu po sta lo ja sno da ni Vla da ni Re pu bli~ ki jav ni tu `i lac ne }e is pi ti va ti wi ho ve na vo de i utvr di ti od go vor nost pro zva nih dr `av n ih slu ` be n i k a ko j i su

nog po lo `a ja. Dr `av ni se kre tar Mi n i s tar s tva prav d e Slo bo dan Ho men tvr di da }e ume sto zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja kao kri vi~ nog de la bi ti uve de no kla si~ no de l o ko r up c i j e – da v a w e i pri ma we mi ta i sli~ no. On is ti ~e da }e bi ti na pra vqe na ana li za ko li ko je kri vi~ nih de la u~i we no u pri va ti za ci ji i ka kva je wi ho va struk tu ra pa }e se vi de ti ka kva je oprav da nost me wa ti za kon u smi slu za sta re va wa ovih kri vi~ nih de la.

Dru gim re ~i ma, i sam Ho men pri zna je da ta kva ana li za, i po red svih iz ve {ta ja ka ko Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je, ta ko i dru gih or ga ni za ci ja ko je se ba ve bor bom pro tiv ko rup ci je, ne po sto ji {to sa mo po tvr |u je da je ceo po sao ko ji je ura |en bio uza lu dan i da mno gi ko ji se po i men ce po mi wu kao u~e sni ci u ne za ko ni tim ra bo ta ma mo gu bi ti mir ni dok se, ako se to jed nom ipak do go di, ana li za ne na pra vi. Za raz li ku od nas, kom {i je Hr va ti su shva ti li da }e se re po vi iz ne za ko ni te pri va ti za ci je vu }i jo{ go di na ma pa su u tek usvo je ni kri vi~ ni za kon uve li da kri vi~ na de la u~i we na u pri va ti za ci ji ne za sta re va ju.

Po wi h o v om za k o n u de l i m a u~i w e n im u pri v a t i z a c i j i sma tra lo se ne sa ve sno po slo va we, pro u zro ko va we ste ~a ja, zlo u po tre ba po lo `a ja i ovla {}e wa u pri vred nom po slo va wu, za kqu ~e we {tet nog ugo vo ra, ne d o p u { te n a tr g o v i n a, uta j a po r e z a i do p ri n o s a i dru gih da va wa, pre va ra, pro ne ve ra, fal si fi ko va we slu `be n ih do k u m e n a t a, ne s a v e stan rad u slu `bi, pri ma we i da va we mi ta, iz be ga va we ca rin skog nad zo ra i sli~ no. Da kle, sve ono {to se na la zi kao pri mer u iz ve {ta ji ma Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je sa do ka zi ma ko je je on pri ku pio.

Pri l i k om iz v ra d e no v og srp skog kri vi~ nog za ko ni ka ni je bi lo ni raz mi {qa wa u tom prav cu da se kri vi~ na de la u~i we na u pri va ti za ci ji svr sta ju u ka te go ri ju onih ko ja ni ka da ne za sta re va ju jer vla da uve re we da su i sa da {wi pro pis pre ma ko jim ro ko vi za ova de la ne za sta re va ju tri de ce ni je do voq ni. Ho men iz ra `a va sprem nost da , ako to bu d u pred l o ` i l e Evrop s ka ko m i s i j a i Gru p a dr `a va za bor bu pro tiv ko rup ci je Sa ve ta Evro pe, ipak i u srp ski kri vi~ ni za ko nik bu de une ta od red ba pre ma ko jem kri mi nal u pri va ti za ci ji ne za sta re va. Da kle, opet je sve na Evro pi jer bi }e ona ko ka ko ona ka `e. Mi sa mi ta ko ne {to , i po red o~i gled nih pri me ra i do ka za o kri mi na lu u ko rup ci ji, pred lo `i li ni smo ni ti }e mo ako ne mo ra mo.

Q. Ma le {e vi}

5

Akcije Telekoma na jesen Pred sed nik Sin di ka ta Te le ko ma Sr bi je Mi ro slav Jok si mo vi} iz ja vio je da }e to kom le ta bi ti od lu ~e no o po de li bes plat nih ak ci ja Te le ko ma, ka ko bi u ok to bru po ~e la tr go vi na tim vla sni~ kim pa pi ri ma na Be o grad skoj ber zi. „Do bi li smo obe }a we mi ni star stva eko no mi je da }e to kom le ta bi ti za vr {e no pi ta we bes plat nih ak ci ja i da se ra di na usa gla {a va wu teh ni~ kih stva ri”, re kao je Jok si mo vi}, pre no se me di ji.

Pra vo na bes plat ne ak ci je Te le ko ma ima 4,8 mi li o na gra |a na Sr bi je i oko 36.000 biv {ih i sa da {wih rad ni ka te kom pa ni je. Gra |a ni ma ko ji su ve} do bi li bes plat ne ak ci je Naft n e in d u s tri j e Sr b i j e (NIS) i Aero dro ma „Ni ko la Te sla”, bi }e po de qe no 15 od sto ak ci ja Te le ko ma, a rad ni ci ma 6,5 od sto. Pre po de le ak ci je bi }e ura |e na no va pro ce na vred no sti Te le ko ma.

Pro ce na Sin di ka ta Te le ko ma je, pre ma re ~i ma Jok si mo vi }a, da }e gra |a ni do bi ti ak ci je Te le ko ma u vred no sti od 50 do 60 evra, a da bi rad ni ci ma kom pa ni je tre ba lo da pri pad nu ak ci je u vred no sti od 200 evra po go di ni rad nog sta `a. „Gra |a ni bi do bi li ak ci je u vred no sti 70 evra, a za po sle ni 240 evra po go di ni sta `a da je Te le kom pro dat”, na veo je Jok si mo vi} i do dao da je, ipak, bo qe {to ta kom pa ni ja ni je pro da ta.

Vla da Sr bi je je po ~et kom ma ja po ni {ti la ten der za pro da ju Te le ko ma jer je je di ni po nu |a~, Te le kom Austri ja, po nu dio ce nu ma wu od utvr |e ne.

Mi ni mal na ce na za 51 od sto ka p i t a l a Te l e k o m a, ko j u je Vla da pro pi sa la, bi la je 1,4 mi li jar de evra, a austrij ski Te le kom je pr vo po nu dio 950 mi li o na evra za ka pi tal i 450 mi li o na evra za in ve sti ci je, da bi u po bo {qa noj po nu dio pred lo `io da od mah is pla ti 800 mi li o na evra i do dat nih 300 mi li o na evra u ra ta ma u na red nih de vet go di na.

KO LI KO VRE DE NA [A JAV NA PRED U ZE ]A

U EPS-u le`e milijarde evra Kre ta we ce ne ak ci je Naft ne in du stri je Sr bi je po sled wih ne de qa na Be o grad skoj ber zi i ne u spe {na pri va ti za ci ja Te le ko ma „Sr bi ja” mo gli bi bi ti do bra lek ci ja do ma }im po li ti ~a ri ma o to me {ta je vred nost jed nog pred u ze }a i ka ko se we go va ce na od re |u je na tr `i {tu. Na kon ob ja vqi va wa po zi tiv nih re zul ta ta po slo va wa u pr vom kvar ta lu ove go di ne, tr `i {na vred nost NIS-a sa da je za vi {e od 60 pro ce na ta ve }a u od no su na ce nu po ko joj je pro dat ru skom „Ga spro mu”. S dru ge stra ne, „naj bo qa srp ska kom pa ni ja” i „je di no vred no {to je jo{ osta lo na {e”, Te le kom, ni je mo gao da bu de pro dat ni za 1,4 mi li jar du evra, {to je „da le ko is pod stvar ne ce ne„, ka ko su tvr di li mno gi do ma }i po li ti ~a ri, ana li ti ~a ri i sin di ka li sti. S ob zi rom da MMF sa da po no vo od Vla de Sr bi je tra `i re for mu jav nog sek to ra i da je sa svim mo gu }e da }e mo usko ro bi ti sve do ci jo{ ne kih pri va ti za ci ja jav nih pred u ze }a, bu du }im pro dav ci ma bi tre ba lo da bu de ja sno da je je di na re al na ce na ona ko ju ne ko `e li da po nu di za od re |e nu fir mu, a ona se for mi ra na osno vu to ga ka ko kom pa ni ja tre nut no po slu je, ali i na osno vu pro ce ne we nih per for man si u bu du} no sti.

Pro iz vod wa stru je naj ve }e bo gat stvo u jav nom sek to ru

Ka da je 2007. Mla |an Din ki} la ko mi sle no obe }ao vred nost bes plat nih ak ci ja od 1.000 evra po gra |a ni nu, we go va pro ce na bi la je ot pri li ke ova kva: EPS bi 2011, za ka da je bi la pred vi |e na emi si ja we go vih ak ci ja - {to se na rav no ni je de si lo, na tr `i {tu mo gao da vre di 15 mi li jar di evra, dok bi ukup na ce na „Te le ko ma” mo gla da bu de {est mi li jar di evra, a 100 od sto ak cij skog ka pi ta la NIS-a tre ba lo je da vre di ~e ti ri mi li jar de. Din ki} je za tim ra ~u nao da }e pre o sta la tri pred u ze }a na me we na pro da ji i po -

de li bes plat nih ak ci ja, „Jat er vejz”, Aero drom „Ni ko la Te sla” i „Ga le ni ku”, pro da ti za mi li jar du evra. To sve ka da se sa be re do bi je se ot pri li ke do voq no da sva ki gra |a nin ima vla sni~ ke pa pi re vred ne „hi qa dar ku„. [ta se u me |u vre me nu de si lo?

Din ki }e va pro ce na je u sva kom slu ~a ju bi la pre op ti mi sti~ na, NIS je dat Ru si ma u sklo pu po li ti~ ko-ener get skog aran `ma na, a na i {ao je i cu na mi svet ske eko nom ske kri ze ko ji je sni zio vred no sti kom pa ni ja {i rom pla ne te.

Pri tom su na {a jav na pred u ze }a,

sem ret kih iz u ze ta ka, do ne kle jer ni ko od po ten ci jal nih ku pa ca za vo da za raz voj, re pu bli~ kih, po zbog re ce si je, a pre sve ga zbog ne - o~i gled no ne ve ru je u bli sta vu kra jin skih i lo kal nih jav nih prespo sob no sti dr `av no-par tij skih bu du} nost ove kom pa ni je. Be o - d u ze }a ima 666, za po {qa va ju pre men xe ra, na sta vi la da to nu sve grad ski Aero drom ni je pro da van, ko 160.000 rad ni ka i, {to je naj va du bqe i vred nost im je po sta ja la ali je deo ak ci ja po de qen gra |a - `ni je, ras po la `u sa ~ak 35 od sto ni ma i za po sle ni ma i we go va tr - vred no sti ukup ne imo vi ne do ma }e ni `a.

Tek tri od ovih {est pred u ze }a `i {na ka pi ta li za ci ja da nas iz - pri vre de. Ipak, to im ne po ma `e je u me |u vre me nu iza {lo ili ma - no si pre ko 200 mi li o na evra, {to da ostva re vi {e od tek de se tak kar po ku {a lo da iza |e na tr `i - se vi {e ne go do bro ukla pa u onu pro ce na ta pri ho da te iste pri {te. NIS, od no sno 51 od sto ak cij - Din ki }e vu pro ce nu. vre de. skog ka pi ta la, pro da to je za 400 Vla da je „Jat er vejz” hte la da Me |u wi ma ima i ret kih pri me mi li o na evra {to je ta~ no pet pu - pro da, nu di la ga je raz ni ma, ali na ra po zi tiv nog po slo va wa: po sled ta ma we od ci fre iz gor we ra ~u - kra ju ni je hteo ni da u|e u zva ni~ - wa kom pa ni ja od po me nu tih {est, ni ce. Pi ta we je {ta bi bi lo da je ne pre go vo re. Pre ne ko li ko go di - EPS, la ne je otva rio do bit 1,8 mi NIS pri va ti zo van na ten de ru, a na po mi wa la se ce na od 150 mi li - li jar di di na ra, na kon mi nu sa od ne u za tvo re nom „di lu” sa Ru si ma, o na evra, a sa da bi ga ve ro vat no da - 152 mi li o na iz 2009. go di ne. EPS, ali je ~i we ni ca da su we go ve ak - li i za xa be ka da bi mo gli da ga se pre ma ne kim pro ce na ma sa da vre ci je na kon iz la ska na ber di {est do se dam mi li jar di zu ~ak i pa da le, od no sno evra, a vred nost bi mu, uz Jav na pred u ze }a ras po la `u sa ~ak tr `i {te je u tom mo men tu tr `i {nu ce nu stru je, mo sma tra lo da ova kom pa ni 35 od sto vred no sti ukup ne imo vi ne gla na vod no da na ra ste i na ja vre di jo{ ma we. Tek go 12-13 mi li jar di. Ipak, do ma }e pri vre de, ali ostva ru ju di nu i po da na ka sni je, no iako je de li mi~ na pri va ti tek de s e t ak pro c e n a t a pri h o d a vi vla snik je us peo da sre za ci ja ove kom pa ni je na ja di NIS ko ji je do pro da je vqi va na upra vo za ovu go po slo vao u mi nu su, ob ja vqe ni su ra to si qa ju, po go to vo ka da se zna di nu, sa da je ja sno da taj po sao ni je po zi tiv ni re zul ta ti po slo va wa i da je 2009. iz gu bio mi li jar du, a la - ni na vi di ku. tr `i {na ka pi ta li za ci ja kom pa - ne ~ak 2,5 mi li jar de di na ra, pre ma Ve }i na osta lih jav nih pred u ze ni je po ra sla je od pro daj ne ce ne od po da ci ma ko je je ob ja vi la Agen ci - }a je u to li ko lo {em sta wu da i 800 mi li o na do sa da {wih 1,3 mi - ja za pri vred ne re gi stre. ka da bi se kre nu lo u pri va ti za ci li jar de evra. „Jat” je za pra vo sim bol svih na - ju si gur no ni ko ne bi hteo da ih Te le kom je pro ce wi van na {ih jav nih i dr `av nih pred u ze }a: ku pi. Po me ni mo sa mo jed no od naj {est mi li jar di, a na kra ju ni ko stva ra gu bit ke i stra {no je ne e - ve }ih: @e le zni ce Sr bi je su 2009. ni je hteo da ku pi 51 od sto kom pa - fi ka san, po go to vo s ob zi rom na na pra vi le gu bi tak od 6,6 mi li jar ni je za 1,4 mi li jar de, od no sno ni imo vi nu ko ju po se du je. Pre ma jed - di, a pro {le go di ne ~ak 17 mi li po vi {e ne go du plo ni `oj ce ni, noj ra ni joj ana li zi Re pu bli~ kog jar di di na ra.

V. ^vor kov

6

berza

ponedeqak6.jun2011.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Za u sta vqen rast ce na ak ci ja Na kon tri uza stop ne sed mi ce ra sta to kom ko jih su ak ci je na Be o grad skoj ber zi u pro se ku do bi le na vred no sti de vet pro ce na ta, pro te kle ne de qe je za be le `e no zna ~aj no sma we we in v e s ti c i o n e ak t iv n o s ti uz pad in dek sa, na vo di se u ana li zi Sin te za in vest gru pe. Re per n i po k a z a t eq tr ` i { ta, in deks Be leks 15, osla bio je 0,3 pro cen ta spu stiv {i se na 809 po e na.

Naj pro met ni ja har ti ja pro te kle sed mi ce, sa da ve} tra di ci o nal no, bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je za be le `i la re a li za ci ju od 110,8 mi li o na di na ra. Za raz li ku od pret h od n e ~e t i r i sed m i c e, ovaj put, ova naj ve }a kom pa ni -

ja na Be o grad skoj ber zi za b e l e ` i l a je sma w e w e vred no sti na kon {to su we n e ak c i j e po ~ et k om sed m i c e sti z a l e i do isto r ij s kog mak s i m u m a od 850 di na ra. To kom sed mi ce ak ci je NIS-a su se sta bi li zo va le na ni vo i ma ne znat no iz nad 800 di na ra, okon ~av {i sed mi cu u mi nu su od 1,6 pro ce na ta.

Ak c i j e Aero d ro m a „Ni ko la Te sla“ za be le `i le su pro te kle sed mi ce pro met od 38,2 mi li o na di na ra, uz zna ~a jan pad pro me ta i vred no sti u dru goj po lo vi ni ne de qe. Ve li ki pro met od 53 mi li o na di na ra za -

Posledwa cena

Akcija

be le `io je be ~ej ski „So ja pro tein„ ko ji je sko ~io u sed mi ci sko ro pet na est pro ce na ta, na -

Vrednost prometa (din)

805

110.813.703

Sojaprotein, Be~ej

1.251

53.038.694

Kola-Kola HBC - Srbija, Beograd

5.099

52.140.596

Aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd

598

38.247.463

AIK banka, Ni{

3.548

33.272.028

Pred s ed n ik Evrop s ke cen tral ne ban ke @an-Klod Tri {e ka `e da bi ~la ni ce zo ne evra tre ba lo da raz mo tre mo gu} nost osni va wa za jed n i~ k og mi n i s tar s tva fi nan si ja. Tri {e je pred lo `io da se Evrop skoj uni ji da pra vo ve ta na bu xet ske me r e ~la n i c a ko j e su „{tet n o po g re { ne”, ma d a bi to zah te va lo iz me nu spo ra zu ma EU. Je dan od ar hi te ka ta Ma strihtskog spo r a z u m a ko jim je stvo ren evro, iz neo je po gle de na to ka ko bi se mo g lo bo q e upra v qa t i evrom, ne k o l i k o me s e c i pre ne go {to na pu sti funk ci ju i pred do go va ra we dru gog pa k e t a za spa s a v a w e Gr~ k e. Pro { lo g o d i { wi pa ket po mo }i toj fi nan sij ski osla b qe n oj ~la n i c e evro zo ne od 110 mi li jar di evra (159 mi li jar di do la ra) ni je us peo da spre ~i eg zo dus in ve sti to ra iz Gr~ ke, naj za du `e ni je u tom mo ne tar nom blo ku.

Ir ska i Por tu ga li ja su ta ko |e mo ra le da za tra `e po mo} za spa sa va we jer su wi h o v i tro { ko v i po z ajm qi va wa po ra sli usled za bri nu to sti da ne }e us pre ti da sma we bu xet ske de fi ci te. Ma da je din stve no mi ni star stvo fi nan si ja evro zo ne ne bi „oba ve zno” upra vqa lo „ve li kim fe de ral nim bu xe tom”, ono bi „ima lo di r ekt n u od g o v or n ost bar u tri do me na”, re kao je Tri {e, ~i ji osmo go di {wi man dat is ti ~e u ok to bru.

Nad l e ` nost tog mi n i star stva bi ukqu ~i la „nad gle da we fi skal ne po li ti ke i po l i t i k e ve z a n e za kon ku ren ci ju” i ono bi bi lo „di rekt no od go vor no „ za ~la ni ce ko je su u fi skal n im te { ko } a m a. Ono bi ta ko |e sno si lo „sve ti pi~ ne od go vor no sti ko je se ti ~u in te gri sa nog fi nan sij skog sek to ra evro zo ne i, kao tre }e, bi lo bi od go vor no za pred s ta v qa w e zo n e evra u me |u na rod nim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma”.

On je ka zao da bi o bi lo ka kvom no vom ob li ku fi skal nog ru ko vo |e wa tre ba lo da „od lu ~e qu di evro zo ne”.

kon {to je kom pa ni ja ob ja vi la da }e na dnev nom re du skup {ti ne ak ci o na ra bi ti i pred log ras po de le do bi ti pu tem no ve emi si je ak ci ja.

Ni {ka AIK ban ka je za be le ` i l a re a l i z a c i j u od 33,3 mi li o na di na ra, uglav nom na ni vo i ma oko 3.550 di na ra, dok je Agro ban ka re gi stro va la je pro met od 14,3 mi li o na di na ra uz ne deq ni skok od 3 pro cen ta {to je di r ekt n a po s le d i c a skup {ti ne ak ci o na ra na ko joj je iz gla sa no emi to va we 10 od sto no vih ak ci ja iz ne ras po re |e ne do bi ti, na vo de u Sin te za in ve stu.

AME RI KAN CI U STRA HU OD PO RE SKIH IS TRA GA

Beg iz {vaj car skih ba na ka Imu} ni Ame ri kan ci ne za dr `i vo po vla ~e svoj ka pi tal iz {vaj car skih ba na ka, za kqu ~ak je is tra `i va wa kon sul tant ske kom pa ni je „Bo ston Kon sul ting Gro up” (BCG). Od 2006. go di ne Ame ri kan ci su po vu kli prak ti~ no sva svo ja sred stva sa ra ~u na u {vaj car skim ba na ka ma.

Bo ga ti Ame ri kan ci za pla {e ni su mno go broj nim tu `ba ma po re skih vla sti u ko ji ma u~e stvu ju i {vaj car ske fi nan sij ske in sti tu tu ci je, a i ban ke ove alp ske ze mqe sma tra ju da je bo qe da sa svim od u sta nu od bi zni sa sa bo ga ta {i ma iz SAD. Dok su 2006. go di ne SAD u~e stvo va le sa 18 od sto u ak ti vi pod upra vom lo kal nih ba na ka, 2010. go di ne wi hov udeo je sma wen na mi zer nih dva od sto. Bez ob zi ra {to su SAD ze mqa sa naj vi {im stan dar dom, sla bo su po ve za ne sa of {or bi zni som u [vaj car skoj, ali i dru gim of {or cen tri ma”, ka `e Pe ter Da mi{ iz BCG. Sma we we ude la SAD u ak ti vi ko jom upra vqa ju {vaj car ske ban ke, eks per ti obra zla `u is tra ga ma ame ri~ kih po re skih vla sti. U ju lu 2008. go di ne Po re ska slu `ba SAD (IRS) je op tu `i la {vaj car sku ban ku UBS za po ma ga we ame ri~ kim kli jen ti ma u po re skoj uta ji zah te va ju }i po dat ke o 19.000 ame ri~ kih kli je na ta. [vaj car ska ban ka je u fe bru a ru 2009. go di ne pri sta la da pla ti

Ame ri~ ke ber ze na mi ni mu mu Ak ci je su na ber zi u Wu jor ku pa le, pri ~e mu je in deks „Dau Xons” okon ~ao tr go va we na naj ni `em ni vou u po sled wih dva i po me se ca, po {to su lo {i po da ci sa tr `i {ta ra da po ve }a li ne iz ve snost oko bu du} no sti pri vre de Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va.

In deks „Dau Xons in da stri jal eve rix” je na kra ju pr o te kle sed mi ce pao za 97,29 po e na i za vr {io tr go va we na ni vou od 12.151,26 po e na, naj ni `em jo{ od 23. mar ta, po sle pa da i u ~e tvr tak od 41,59 po e na, pre ne la je ja pan ska no vin ska agen ci ja Kjo do.

Isto vre me no je in deks „Nas dak kom po zit”, ko ji je u ~e tvr tak oja ~ao za 4,12 po e na, u pe tak pao za ~ak 40,53 po e na na 2.732,78 po e na, naj ni `i ni vo od 28. mar ta.

Ak ci je su u pe tak na Wu jor {koj ber zi uglav nom pr o da va ne, po {to je in ve sti to re obes hra brio ne po vo qan iz ve {taj sa ame ri~ kog tr `i {ta ra da, ko ji je po ka zao rast sto pe ne za po sle no sti u ma ju na 9,1 od sto ili 0,1 od sto vi {e na me se~ nom ni vou, dok je br oj za po sle nih u sek to ri ma osim po qo pri vred nog po ve }an mno go ma we ne go {to su o~e ki va li ana li ti ~a ri.

Naf ta 100 do lara za ba rel

NIS, Novi Sad

Mi ni star stvo fi na nsi ja evrozo ne?

dnevnik

780 mi li o na do la ra ka zne i do sta vi ame ri~ kim vla sti ma po dat ke o 4.500 kli je na ta, ka ko bi iz be gla op tu `be. Zbog tog skan da la kao i ot pi si va wa sred sta va kao po sle di ce fi nan sij ske kri ze 2007-2010. go di ne, kli jen ti su po vu kli vi {e od 200 mi li jar di do la ra. Ve} u fe bru a ru ove go di ne ame ri~ ke vla sti su op tu `i le ~e ti ri rad ni ka kon ku rent ne ban ke „Kre di Svis” za po ma ga we svo jim ame ri~ kim kli jen ti ma u iz be ga va wu po re za.

Eks per ti na vo de da je po slo va we sa Ame ri kan ci ma za {vaj car -

ske ban ke po sta lo pre vi {e ri zi~ no. BCG o~e ku je na sta vak ova kve ten den ci je. „O~e ku je mo da }e bi znis ame ri~ kih kli je na ta u [vaj car skoj da se sma wu je i prak ti~ no ne sta ne u na red nih par go di na”, uve ren je Pe ter Da mi{.

Ban kar ski skan da li ni su sa mo po go di li ame ri~ ki bi znis {vaj car skih ba na ka. Udeo za pad ne Evro pe, ko ja ima naj ve }e u~e {}e u sred stvi ma ko ji ma upra vqa ju {vaj car ske ban ke, ta ko |e je sma wen sa 62 na 59 od sto, dok je udeo is to~ ne Evro pe opao sa 12 na osam pro ce na ta.

Do go vor Gr~ ke i MMF-a Pre go vo ri Gr~ ke, Evrop ske uni je (EU) i Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) „po zi tiv no su za vr {e ni”, i otva ra ju put ka na stav ku fi nan sij ske po mo }i ze mqi. Pre go vo ri su se od no si li na pro ce nu pri me ne pro gra ma o`i vqa va wa pri vre de u Gr~ koj, ka ko je za kqu ~e no pro {le go di ne, kao i na pro ce nu do dat nih na po ra ulo `e nih za po sti za we de fi ci ta 2011. go di ne.

Gr~ ka vla da je 23. ma ja obe lo da ni la ve }i deo me ra bu xet skog pro gra ma za pe riod 2012-2015, a ko ji iz no si 6,4 mi li jar di evra bu xet ske u{te de za 2011. go di nu, a 22 mi li jar de evra do 2015. go di ne.

No ve me re pod ra zu me va ju po ve }a we po re za, sma we we bro ja funk ci o ne ra fu zi jom ra znih or ga na i in sti tu ci ja, kao i sma we we pla ta.

Tim me ra ma se pred vi |a sma we ne bu xet skog de fi ci ta Gr~ ke na 7,5 od sto bru to-dru {tve nog pro -

iz vo da (BDP) to kom 2011. go di ne. Mi ni star stvo je do da lo da je na pre go vo ri ma, ko ji su tra ja li oko tri ne de qe, bi lo re ~i o re for ma ma ko je Gr~ ka pred u zi ma u skla du sa oba ve za ma iz pa ke ta po mo }i od 110 mi li jar di evra, odo bre nog u ma ju pro {le go di ne, kao i o pro gra mu do dat nih me ra.

Je dan iz vor upu }en u pre go vo re je ot krio da su zva ni~ ni ci evro zo ne ju ~e u prin ci pu pri sta li na dru gi pa ket po mo }i Gr~ koj, ko ji }e za me ni ti pr vi od 110 mi li jar di evra. No vi plan }e se pri me wi va ti do sre di ne 2014. go di ne, {to }e zva ni~ noj Ati ni omo gu }i ti go di nu da na fi nan sij ske po mo }i du `e ne go {to je bi lo pred vi |e no u pr vom pa ke tu, a pred vi |a i ogra ni ~e no u~e {}e vla sni ka gr~ kih ob ve zni ca iz re do va pri vat nog sek to ra, ~e ga ni je bi lo u pr vom pa ke tu, na veo je iz vor.

Ce ne si ro ve naf te su se na kra ju sed mi ce u Azi ji kre ta le is pod 101 do lar za ba rel pred ob ja vqi va we va `nog iz ve {ta ja sa ame ri~ kog tr `i {ta ra da.

Naf ta za ori jen ta ci o nu is po ru ku u ju lu je u elek tron skom po slo va wu na Wu jor {kom mer kan til nom tr `i {tu bi la u po ra stu 15 cen ti i ugo va ra na je po 100,55 do la ra za ba rel, na kon {to je si no} za kqu ~e na na 100,40 do la ra, 11 cen ti u po ra stu u od no su na pret hod ni dan.

U Lon do nu na tr `i {tu ICE je se ver no mor ska naf ta mar ke

„brent” za isti ter min is po ru ke bi la u pa du 12 cen ti, na 115,42 do la ra za ba rel, pre ne la je agen ci ja AP. Ce ne si ro ve naf te su osla bi le u od no su na ni vo od 115 do la ra, za be le `en 2. ma ja, pod pri ti skom zna ko va da bi ovo go di {wi rast ame ri~ ke eko no mi je mo gao bi ti sla bi ji ne go {to je ra ni je prog no zi ra no.

Ame ri~ ka Agen ci ja za ener get ske in for ma ci je sa op {ti la je da je tra `wa naft nih de ri va ta u SAD pro {le sed mi ce sma we na, ~e tvr tu sed mi cu uza stop ce.

VESTI Nem ci za vi se od ru skog ga sa Ne ma~ ka }e po sta ti da le ko za vi sni ja od ru skog ga sa ako do 2022. go di ne za tvo ri sve nu kle ar ne elek tra ne, pre ma ne dav noj od lu ci vla de u Ber li nu. Od lu ka Ne ma~ ke da do 2022. go di ne za tvo ri sve nu kle ar ne elek tra ne na i {la je na ve li ki od jek u ru skim me di ji ma. „Iz to ga se vi di da od lu ka ima i ve li ki me |u na rod ni zna ~aj. Ona }e, na rav no, ima ti po sle di ce i ka da je re~ o snab de va wu ener gi jom u ze mqi i ni je ni ka kva taj na da ve} da nas Ru si ja Ne ma~ koj is po ru ~u je tre }i nu pri mar ne ener gi je„, iz ja vio je to kom ovo ne deq ne po se te Mo skvi mi ni star pri vre de Fi lip Re sler. Vr lo je ve ro vat no da }e ubu du }e bi ti po treb no jo{ vi {e ru skog ga sa ~e mu se po seb no ra du je Ga sprom ko ji ima mo no pol na eks plo a ta ci ju ga sa.

Ga sprom je sa op {tio da }e po ste pe no po ve }a va ti pro iz vod wu ga sa - ove go di ne ra ~u na se sa 519 mi li jar di kub nih me ta ra, 2014. o~e ku je se 570 mi li jar di. Ve} se gra de ili pla ni ra ju no vi ga so vo di - is pod Bal ti~ kog mo ra, ta ko zva nim Se ver nim to kom gas }e po te }i ve} na je sen, sve je bli `a iz grad wa i Ju `nog to ka is pod Cr nog mo ra. Ne ma~ ka vla da po bri nu }e se da du go ro~ no ne ra ste za vi snost od is po ru ka ru skog ga sa, ali je sred wo ro~ no to ne iz be `no.

Pa da rej ting SAD Me |u na rod na agen ci ja za kre dit ne rej tin ge Mu dis upo zo ri la je vla du SAD da bi mo gla iz gu bi ti svoj vr hun ski rej ting. Do to ga bi mo glo da do |e uko li ko Be la ku }a i Kon gres ne po stig nu spo ra zum o po ve }a wu li mi ta za ame ri~ ki dug do sre di ne ju la. Uko li ko dve stra ne ne u~i ne usko ro pro gres, Mu dis }e sta vi ti ame ri~ ki kre dit ni rej ting na pre i- spi ti va we uz mo gu} nost sni `e wa, s ob zi rom da po sto ji „ve o ma ma li, ali ras tu }i ri zik” da vla da SAD ban kro ti ra po svom du gu.

Vla da SAD je 16. ma ja do sti gla li mit za po zajm qi va we od 14,3 bi li o na (hi qa de mi li jar di) do la ra, ko ji pred sta vqa su mu ko ju mo `e da po zajm qu je ra di fi nan si ra wa svo jih ope ra ci ja.

Opo ra vak ~e {ke auto-in du stri je Auto mo bil ska in du stri ja u ^e {koj opo ra vi la se pot pu no od svet ske eko nom ske kri ze a pro {le, van red no uspe {ne go di ne, za be le `i la je pri hod od 29 mi li -

jar di evra. Udeo pro iz vod we auto mo bi la i de lo va po ras tao je na 21,2 od sto ukup ne in du strij ske pro duk ci je, naj vi {e do sad.

Pro iz vod wa je pro {le go di ne pre ma {i la mi li o na auto mo bi la. ^e {ka je pe ti naj ve }i pro iz vo |a~ u Evro pi po bro ju vo zi la, dok je po bro ju pro iz ve de nih ko la po sta nov ni ku dru ga u sve tu iza Slo va~ ke. Slo va ci su to kom 2010. go di ne u svo jim fa bri ka ma pro iz ve li 101,9 auto mo bi la na 1.000 sta nov ni ka a ^e si 101,8.

Ta ko do bre po slov ne re zul ta te tri glav ne ~e {ke fa bri ke, [ko de iz Mla de Bo le sla ve, TPCA iz Ko li na i Hjun da i ja iz No {o vi ca i pro iz vo |a ~i auto de lo va ostva ri li su pre sve ga za hva qu ju }i iz vo zu.

Be lo ru si ja tra `i pa re Be lo ru si ja pla ni ra da od Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) do bi je kre dit u vi si ni do osam mi li jar di do la ra, sa ro kom ot pla te na tri do pet go di na. Pre mi jer te ze mqe Mi hail Mja sni ko vi~ ka `e da je Be lo ru si ja za tra `i la od Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da po mo} za sta bi li za ci ju svo je po sr nu le pri vre de. „Vi si nu po dr {ke fon da pro ce wu je mo na 3,5 do osam mi li jar di do la ra, s tim {to }e pro gram bi ti na tri do pet go di na”, re kao je Mja sni ko vi~. On je do dao da je ce na kre di ta MMF dvo stru ko ni `a od kre di ta me |u na rod ne or ga ni za ci je EvrA zES, na ko ji Minsk ta ko |e ra ~u na. Be lo ru si ja je za tra `i la kre dit vre dan pre ko tri mi li jar de do la ra od an ti kri znog fon da me |u na rod ne eko nom ske or ga ni za ci je EvrA zES ko ji kon tro li {e Ru si ja.

Pad za po sle no sti u Austri ji Ne za po sle nost u Austri ji je u ma ju, po 15. put za re dom, pa la, ovo ga pu ta za 2,5 od sto, sa op {ti lo je Mi ni star stvo za so ci jal na pi ta wa. Mi ni star za so ci jal na pi ta wa Ru dolf Hund stor fer iz ra zio je za do voq stvo, pre sve ga {to je, i po red otva ra wa tr `i {ta ra da za gra |a ne no vih ~la ni ca EU, do {lo do pa da ne za po sle no sti. Austri ja je u EU ze mqa sa naj ma wom sto pom ne za po sle no sti, i to je i osta la i u ma ju ka da je na bi rou ra da bi lo pri ja vqe no 221.369 oso ba, {to je za 2,5 od sto ma we ne go pre go di nu da na. Sto pa ne za po sle no sti, pre ma austrij skom na ~i nu ra ~u na wa, iz no si la je kra jem ma ja 6,1 od sto, a pre ma de fi ni ci ji EU 4,2 od sto.

U Ru tu 66 „Sad No vi Sad”

Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i danas od 9 12 sati bez vode }e biti celo naseqw [angaj.

U istom periodu slavine }e presu{iti i u „TE-TO Novi Sad”.

Q. Na.

Drugo izdawe manifestacije „Pec ha Kuc ha„ Novi Sad pod nazivom „Sad Novi Sad” bi}e odr`ana ve~eras u 20.20 sati u Klubu Rut 66. U~estvuju student arhitekture Ti ho mir Ja wu {e vi}, Socijalisti~ka partija Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka i Wuz.net.

Ulaz je besplatan.

Q. Na.

No va {an sa za po sao Sajam za zapo{qavawa u organizaciji Grada Novog Sada i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe odr`a}e se u novom terminu 15. juna, od 10 do 16 ~asova, u zapadnom holu SPENS-a u Novom Sadu.

Poslodavci svoje kadrovske potrebe mogu i daqe prijavqivati do petka, 10. juna u Filijali Novi Sad,

Novosadska ponedeqak6.jun2011.

ulica Alberta Tome 2, u kancelariji 13 (u prizemqu). Prijavu je mogu}e dostaviti i mejlom na adresu dmarjanovic@nsz.gov.rs i slendjel@nsz.gov.rs ili faksom na broj 021/526 – 055. Sve bli`e informacije u vezi sa prijavqivawem mogu se dobiti i telefonom, na brojeve 021/488 55 01 i 021/488 55 21.

Q. Na.

U Kulturnom centru Novog Sada, Katoli~ka porta 5, u klubu „Tribina mladih”, ve~eras u 21 sat bi}e odr`ana promocija kwige “Sentimentalno putovawe” autora Vo ji sla va-Bu bu {e Si mi }a. O kwizi }e govoriti urednik edicije „Klepsidra” Zo ran Pa u no vi}, publicista \or |e Ran deq i muzi~ki kriti~ar Vi to mir Si mur di}. U~estvuje i novosadski xez kvintet. Ulaz je besplatan.

Q. Na.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

@e na na ivi ci ner vnog slo ma Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “@ena na ivici nervnog sloma” Lor ne Mar tin.

Lorna Martin je tipi~na junakiwa koju }ete voleti da mrzite.

Zapravo, u`iva}ete u tome sve do trenutka kada }e vam postati draga i dobra prijateqica – jer wen `ivot zbrkan, a mo`da je i va{. Prema standardima ve}ine qudi, ova tridesetpetogodi{wa Glazgovqanka ne bi trebalo da ima mnogo briga: uspe{an je novinar, pristojno zara|uje i savr{eno je zdrava. Me|utim, ona ne-

Pro mo ci ja kwi ge „Sen ti men tal no pu to va we”

SA JAM ZA PO [QA VA WA ZA KA ZAN ZA 15. JUN

prestano pla~e, nije u stawu da ostvari zdravu vezu s mu{karcima, nervno je popustila. Podigav{i kredit, upu{ta se u psihijatrijsku terapiju kako bi se izborila sa sobom i egzistencijalnom krizom koja ju je zahvatila. @ena na ivici nervnog sloma je prvobitno postojala kao kolumna koju je autorka objavqivala na stranicama ~asopisa Gracija. Zbog velike popularnosti koju su tekstovi imali kod ~italaca Lorna Martin je odlu~ila da svoj unutra{wi monolog preto~i u izuzetno zabavan i duhovit roman o `ivetu savremene poslovne `ene.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 11 do 12.30 sati Veselina Masle{e 88. Rim ski [an ~e vi: od 8 do 9.30 firme „ZZ Novi Sad SRM”, „Intergraf”, „Agrokop”, „Ba~ka put”, Zavod za p{enicu, Zavod za kukuruz, stanovi “Elektroistoka” u krugu TS. Pe tro va ra din: od 10 do 13 Ulica Preradovi}eva od 106 do 108 i 105/A. Le din ci: od 10 do 13 u delu vikend naseqa ^ukala. Srem ski Kar lov ci: od 9 do 11 deo naseqa Sremski Karlovci od Ulice BR. An|eli} prema bregu, ^erat, Doka, Petrovaradinska i okolne ulice; od 11.10 do 13.10 Dudara , vikend naseqe E{ikovac i Stra`ilovo, firma „Mladost Plast”. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 deo vikend naseqa Kara{ oko vile Stankovi} i vikend naseqe Tidija; od 8 do 13.30 deo vikend naseqa Banstol. ^e re vi}: od 9 do 11 Heroja Ra{e, deo ulice Jovana Gr~i}a Milenka i vikend zona oko kafane „Venecija”.

NO VI NA NA GRAD SKOJ PLA @I

Ka se te za li~ ne stva ri na [tran du Zahvaquju}u upravi „Gradskog zelenila”, na [trandu su postavqene kasete za ~uvawe li~nih stvari, saznaje „Dnevnik”. Za sada je nabavqeno 48 kaseta, a one }e se iznajmqivati po ceni od 100 dinara na dan. U wih }e mo}i da se stave nov~anici, mobilni telefni, ranci.

Portparol u ovom preduze}u Ivan No `i ni} rekao je ju~e za na{ list da }e wihova upotreba po~eti kroz nekoliko dana, ~im se dogovore o na~inu iznajmqivawa.

- Ovim }e se pove}ati bezbednost na{ih posetilaca na pla`i. Vi{e ne}e morati da brinu da li }e im neko iz torbe ukrasti nov~anik, novac ili telefon dok su u vodi ili toaletu. Ovo nije nikakva novina, takve kasete postoje na svakoj ure|enijoj pla`i na svetu ili u akvaparkovima - naveo je No`ini} i dodao da su te kasete i samo gra|ani tra`ili.

Ina~e, do sada je svake kupali{ne sezone, bez obzira na obezbe|ewe na ovoj pla`i, policija hvatala grupe kradqivaca nov~anika, mobilnih telefona i ranaca. Oni su obi~no ~ekali da se sugra|ani sklone od svojih pe{kira i tada su kretali u akciju.

Q. Na.

Fo to: F. Ba ki}

Su ve sla vi ne u [an ga ju

V remeploV

ZA VR [E NE ZMA JE VE DE^ JE IGRE

De ca de ci ra dost do no se

Ve li ki kon cert Pa {}a nu u ~ast Svetolik Pa{}an Kojanov studirao je muziku u Zagrebu, gde je u vreme Prvog svetskog rata dve godine robovao zbog rada u Srpskom nacionalnom omladinskom pokretu. U Novi Sad je do{ao i za nepunih 18 godina stekao veliki ugled kao kompozitor, dirigent, muzi~ki pedagog i pisac. Diriguju}i novosadskim horom @enskog muti~kog dru{tva i Mu{kim akademskim

horom, dobio je vi{e prvih nagrada na takmi~ewima u inostranstvu. U ~ast Pa{}ana Kojanova 6. ju na 1940. prire|en je veliki zajedni~ki koncert svih horova koje je on svojevremeno vodio. Bio je to prema ocenama kritike, ali i muzi~ki obrazovane publike, jedinstven umetni~ki doga|aj u vreme sve ve}eg rata u Evropi.

N. C.

Posledweg dana ovogodi{wih Zmajevih de~jih igara najmla|i sugra|ani u`ivali su kao i prvog dana, a dobru zabavu i dru`ewe nije mogla da pokvari ni kratkotrajna ki{a, posle koje je, sre}om, opet sinulo sunce. Ove godine deca su imala priliku da iska`u svoju krativnost, ideje, ve{tine i znawa {to je svakako doprinelo da svi zajedno, i izvo|a~i i posetioci, u`ivaju u programu ovogodi{wih igara.

Ju~e su mali{ani koji vole svoje medvedi}e i lutkice, mogli su da ih dovedu u „bolnicu za medvedi}e”, koje je naglo zabolelo grlo ili

stomak. Razlog ovim bolestima, je najverovatnije {to se se mede prejele sladoleda. Oni ~iji su medvedi}i ostali zdravi, mogli su da u`ivaju u Zmaj Jovinoj ulici na maloj sceni „Pod lipama” gde su se odr`avali muzi~ki, pesni~ki, gluma~ki i plesni nastupi dece.

Na Trgu slobode i Zmaj Jovinoj ulici organizovane su kreativne radionice - slikarska, vajarska, lutkarska, radionica zastava, kaliografije. Naravno, bilo je tu i “Uli~arolija” - gde svoje gluma~ko, muzi~ko i plesno ume}e pokazuju deca. U 18 sati

Zmaj Jovina 15 bila je rezervisana za deo programa pod nazivom „Ovde stanuju pesme” - de~ja poezija i proza, a animatori su Je le na Dra {ko i Lo ran Pro ko pi}. Od 18 do 21 sat na Uglu Zmaj Jovine i Trga slobode organiovano je posmatrawe nebeskih tela teleskopom i crtawe planeta i zvezda naziv ove igraonice je „Pitam se, pitam, gde je Zmaj na nebu. Kao {lag na tortu, ovogodi{we Zmajeve igre na Trgu slobode zavr{ene su rok koncertom grupe SARS. Q. Na. Fo to: F. Ba ki}

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak6.jun2011.

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

An ka i Ne nad re kli „da” Blizanci Ste fan i Stra hi wa - Svetlane i Svetlana Ba}ina.

Devoj~ice Una - Dejane i Zorana Usan~evi}a, An |e la Milene i Nikole Badwarevi}a, Lej la - Dragane i Bajrama Toplice, Ka li na - Tijane i Milo{a Kuzmana, Na |a - Zuzane i Igora ^ervenija, Awa - Valentine i Sr|ana Marina, Ka li na - Biqane i Darka Maleti}a, Te od o ra - Marije i Sini{e Eraka, Na ta {a - Marine i Milorada Radusina, An |e la - Maje i Milana Carevi}a, Mi la - Dragice i Dejana Vidovi}a, Ja na - Sun~ice i Qubi{e Tri{i}a, Ti ja na - Vi{we i Branislava Qubovi}a, Ma {a - Ivane i Zlatka Milanovi}a, Ta ra - Angeline Kota Panti} i Miroslava Panti}a, Ma ja - Bojane i Gojka Marjanovi}a, Sa ra Marijane i Adama Gutvajna, Du wa - Ivane i @arka Vulina, Va len ti na - Sla|ane i Dragoslava Ko{uti}a, Kri sti na - Nine Sladakovi}-Novi} i Borka Novi}a, Sa ra - Ivane i Mirka Luki}a, Aida - Suade Tarami{aj i Ferdona Bajramija, Ma ri ja - Qiqe i Gorana Popovi}a, Ma {a - Ma-

je i Milana Petrovi}a, Bo ja na - Stoje Miqi} i \ure @ivanovi}, Ni ko li na - Qiqane i Zorana Kaurina, Mi na - Milice i Miroslava Markovi}a, Va wa - Mirjane i @eqka Kne`evi}a, Ka ta ri na - Milice i Ivice Stevanovi}a, Lo ri na Ane i Ago{tona [agia, Je le na - Boje [krbi} i Jo`efa ^ernaka, Vik to ri ja - Ane i Dra`ena Men|ana, Sa ra - Dragane i Slobodana Peri{i}a, Mi li ca - Biqane i Sa{e Jakovqevi}a, Ma ja - Sne`ane i Milo{a Baji}a, Bo ja na - Svetlane i Aleksandra Koji}a, Je le na - Gordane i Branislava ]upi}a, Sen ka - Jelene i Neboj{e Brankovi}a, Awa - Sne`ane i Milenka @abi}a, Le na Jelene i Jova Vukovi}a, Du wa - Andreje i Milana ]uvize, Mi la na - Maje i Dejana Stojanovi}a, Ni ko li na - Dragice Gajdo{ i @eqka Gavri}a, Mi li ca - Dra`enke i Zorana Maglai}a, Ni na Marine @eki} Sto{i} i Filipa Sto{i}a, An |e li ja - Jelene i Marka Zelenovi}a.

Ven~ani An ka Sa mar yi ja i Ne nad Se ka ni},Bi qa na Nov ko vi} i \or |e Aya ip, Ana Frank i Ste van Kr sti}, Iva na Le po ti} i Go ran Pa vlo vi}, Je le na Ku pre {ki i Ra du le Pa u no vi}, So wa Vu ~i ~e vi} i Mi ro slav Si mi}, Je le na Da vi dov i Bra ni slav Mar ja no vi}, Ju li ja Pej ki} i Mar ko Drob wak, Ni na \or |e vi} i Ve li mir Bje la no vi}, Dra ga na Mi lu ti no vi} i Sto jan Kr~ mar, Sve tla na ]u zu lan i Ne boj {a La zi}, Mi la din ka Ni jem ~e vi} i Bo {ko Pa vlo vi}, Na ta {a Mi o ko vi} i Hr vo je Vuk sa no vi}, Ana Ga }e {a i Alek san dar Ra du kin-Ko sa no vi}, Ma ri ja na Iva no vi} i Zo ran Ba bin, Sa wa Dri ni} i Da ni jel Jan ko vi}, Je le na \u ro vi} i An |el ko Vi {e kru -

na, Ja sna [pa we vi} i Lu ka Jan ko vi}, Ga bri e la Ge ler i Vla di mir Pro {i}, Du {i ca Ha yi} i Alek san dar Vla ho vi}, Mi wa ]u li brk i Mi lo{ Vu jo vi}, Ana Lo zo i Mar ko Pren to vi}, Ta tja na Ra di {i} i Ne boj {a Sta ni}, Gor da na Bo rov ~a nin i Mi lo van De di}, Mir ja na Mi {~e vi} i Bra ni slav Pe tro vi}, Mi li ca Ra ki} i Rat ko Mak si mo vi}, Oli ve ra Cvet ko vi} i Zvon ko Tur ba, Ire na Jo vi} i Ne nad Ko la rov, Ma ri ja na Vu ji ~i} i Spa so je Sa mar yi}, Iva na Pe tro vi} i Sr |an Ve zmar, Da ga na To {ko vi} i Ga vra Di mi tri je vi}, Mi re la Su lej ma ni i Asmir Mi si ni, Ma ri ja na Je vre mo vi} i Veq ko Pu {i}, Kri sti na Qu bo vi} i Vla di mir Ga vri lov.

Ga bri je la i @eq ko Jaw kaw i ma la Vi vi jen

De~aci Mi haj lo - Dejane Todorovi} i Zorana Lazareva, Iva na - Zdenke i Vladimira Totha, Da ni lo - Mirjane i Qubi{e Lazi}a, Si meon - Nata{e Nu{eva Koji} i Jovana Koji}a, Ser gej - Biqane i Sa{a Biser~i}a, Leon - Marije i Zorana Popovi}a, Mar ko - Radojke i Zorana Proti}a, Da ni lo - Nade i Daria \urice, Aqo {a Danijele i Vladimira Sabado{a, Ni ko la - Vesne i Velimira Kanari}a, La zar - Bojane i Nemawe Doroslovca, Mi haj lo - Jelene ]opi}Markovi} i Dragana Markovi}a, De jan - Vere [ari} i \or|a Marjanova, Mi lan - Milanke Radakovi} i Save Qubi~i}a, Vuk - Jovane Ili} i Miroslava Vi{wi}a, Mi lo{ - Irene i Predraga Radovanovi}a, Do rian - Amire Damwanovi} i Alena Murine, Ro bert - Klare i Lasla Tota, Mi lu tin - Kristine i Nemawe Vukovi}, Ste fan - Sla|ane i Zorana Dedi}a, Jo van - Maje i Mitra [piri}a, Ro bert - Agote Rozgowi i Atile Morica, Bog dan - Bojane i Milo{a Pe{ovi}a, Mi lan - Anite i Miro-

slava Stojakovi}a, Mar ko - Ivane i Miroslava ^upi}a, Vu ka {in - Milojke i Neboj{e Siv~evi}a, Alek sa - Biqane i Gorana Majki}a, Fi lip - Gordane Lupurovi} i Milana An|elkovi}a, Vuk - Ane Hrast-Lauri i Nenada Begovi}a, Qu bo mir - Marine i Mile Kukuruzovi}a, Isi dor - Danke i Radeta Avramova, To dor Gabriele i Ivana Novakovi}a, La zar - Smiqke i Sa{e Simi}, Alek san dar - Ivane i Branislava \or|evi}a, Stra hi wa - Branke i Steve ]usa, Ser gej - Tajane i Sini{e Vejnovi}a, Lu ka - Dragane i \or|a Nedi}a, Du {an - Sawe i Zorana Nik{i}a, Ni ko la - Zoe-Anite i Dragana Stojkova, Ni ko la - @eqane i Aleksandra Nakovskog, Vu ka {in - Tawe i \or|a Jak{i}a, Lu ka - Milke i Slobodana [}epanovi}a, Vla sti mir - Marjene i Zorana Daki}a, Pa trik Andree Ma|ar i Lasla Ma|ara, Sel ver - [eherezade Morine i Ferata Idovi}a, Vuk - Miroslave i Du{ana Kla{we, Lu ka - Jovane i Nikole Markija.

Umrli

Bi qa na [ti rov ska i Ne nad Pe trin

Ru`a Ki{ ro|. [efer (1925), Veselin Kokotovi} (1937), Ivan Novakovi} (1939), Spasa ]iri} ro|. Mitri~evi} (1961), @ivka Petrovi} ro|. Marti} (1933), Valerija Lajhtner R. Miler (1933), Vida Mom~ilovi} ro|. Bizek (1943), \urica Subotin (1948), Desanka Ze~evi} ro|. Marseni} (1924), Jela To{i} ro|. Qubas (1932), Jela Sekuli} ro|. [ari} (1927), Ivan Sabo (1928), Du{an Perovi} (1925), Tibor Riter ro|.

Lakato{ (1968), Isak Plavci (1943), Darinka Radanovi} ro|. Jeli} (1950), Jo`ef Horvat (1932), \or|e Biler (1933), Pero Su~evi} (1961), Miroslava Vasi} ro|. Kirjakovi} (1954), Anka Nikolajevi} ro|. Bo{kovi} (1940), Qiqana Ili}-Mari} ro|. Mari} (1935), Mara Tuti} ro|. Tadi} (1933), Ile Tomi} (1947), Nikola Petrovi} (1929), Olga Prentovi} ro|.

Ivanovi} (1934), Jelena Brzak ro|. Radosavqevi} (1930), Zoran Desnica (1972), Borislav Jovanovi} (1930), Igor Petrovi} (1972), Branislav Zubovi} (1951), Bojka Milankov ro|. Mili} (1935), Ana Beqin ro|. Grubi} (1924), Milosava Markovi} ro|. Tanasi} (1926), Katarina Ke~a ro|. [inagli (1916), Vera Markovi} (1958), Faik Al-Omairi (1936) Milivoje Axi} (1927), Josip [arnbek (1926), Mirjana Rankov ro|. Suvo~arev (1938), Petra Soldatovi} ro|.

Truji} (1921), Miroslava Na|alin ro|. Bojanovi} (1932), Vid Palali} (1936), Miodrag Milo{evi} (1953), Gospava Bjelica (1927), Du{ko Radovi} (1957), Milan Demi} (1958), Ranko Jovanovi} (1957), \ura| Drini} (1948), Jozo [inkar~uk (1955), Miqka Ma~ki} ro|. Poli} (1936), Kosta Polovi} (1933), Mirjana Nikoli} ro|. Markovi} (1925), Milan Stoji} (1945), Nada Dragani} ro|. Kuqanin (1951), Milan Keki} (1932), Katarina Sekuli} ro|. Caran (1946), Qiqana Rube`i} ro|. Petrovi} (1949), Blagoj Danilov (1931), Svetlana Zate`i} ro|. Lazarevi} (1960), Milena Simovi} ro|. Bogdanovi} (1937), \or|e Krsti} (1950), Qubica Sanader (1941), Slavko Mitrovi} (1936), Novica Stevanovi} (1930), Jelica Vukov ro|. Bo`i} (1943), Veronika Ro{ta{ (1959), Nedeqko Konti} (1938), Marica Batez ro|. Sabo (1942), Pero Petrovi} (1935), Novak Filipovi} (1928), \or|e Ma~ak (1950), Radmila Spawo{ ro|. Gruji} (1959), Melenija Obradovi} (1930), Ladislav [krivan (1929), Svetozar [e}erov (1959), Jelisaveta Provodovski ro|. Slonka (1947), Jelica Slavujevi} ro|. Hrubik (1954), Milka Draga{i} ro|. Luki} (1914), Jelica Zelenovi} ro|.

Igwatov (1938), Panta Anti} (1932), Dragomir Vuki} (1938), Aleksandar Il (1941).

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

9

DANAS PO^IWU RADOVI NA SENTANDREJSKOM PUTU 11

„Big ce” gra di {o ping cen tar Iz ra le ska ko ma ni ja “Big ce” da nas po ~i we sa iz grad wom tr `nog cen tra na Sen tan drej kom pu tu 11. Sve ~a no otva ra we ra do va za ka zno je za 11 ~a so va. O~e ku je se da tom do ga |a ju pri su stvu ju pred stav ni ci Gra da i Po kra ji ne.

Iz grad wa ve li kog {o ping cen tra je pr va stra na in ve sti ci ja u man da tu ove grad ske vla sti. Sa ra do vi ma se ka sni lo, pr vo zbog spo ro sti na {e ad mi ni stra ci je u iz da va wu do ku me ta ci je za grad wu, a on da i zbog eko nom ske kri ze. Pre ma na ja va ma iz Kom pa ni je „Big ce„

tr `ni cen tar od 30.000 kva dra ta tre ba d bu de go tov za 12 me se ci, da kle do go di ne u maj. U we nu }e bi ti lo ka li naj ve }ih svet ski bren do va.

Pre tri go di ne ka da je pot pi si van ugo vor o pro da ji ze mqi {ta ( lo ka ci ja gde je ne ka da bi lo se di {te”Ne i ma ra”) iz me |u gra do na -

~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a i pred stav ni ka Ko ma ni je „Big ce”Ro ber ta Ja ha va bi lo je na ja va da }e Izra el ce in ve sti ci ja ko {ta ti oko 70 mi li o na evra. Sa da se pak pro ce wu je da }e ovaj scen tar ko {ta ti oko 40 mi li o na evra.

Z. D.

EKONOMSKA PERSPEKTIVA BULEVARA EVROPE

Ob ve zni ca ma do dvo stru ke za ra de Usva ja wem pred lo ga da se grad za du `i mu ni ci pal nim ob ve zni ca ma Skup {ti na gra da od re di la je na ~in na ko ji }e na ba vi ti 3,5 mi li jar di di na ra, od ko jih }e ve }i na bi ti ulo `e na u iz grad wu ~e tvr te de o ni ce Bu le va ra Evro pe. Obra zla `u }i ovo za du `i va we i in ve sti ci ju ~lan Grad skog ve }a za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} na maj skom za se da wu grad skog par la men ta na veo je da bi, uko li ko sa mo deo od po ten ci jal nog ze mqi {ta bu de iz gra |en, grad mo gao u na red nih de set go di na da na ime ure |e wa ze mqi {ta za ra di 25 mi li o na evra. U tu ra ~u ni cu ni je uvr {ten pri hod ko ji bi grad do bio na osno vu po re za na za ra de rad ni ka ko ji bi se za po sli li u no vo o tvo re nim pred u ze }i ma du` Bu le va ra Evro pe.

Ipak, po re ~i ma po mo} ni ce di rek to ra za gra |e vin sko ze mqi {te Za vo da za iz grad wu gra da Ta tja ne Ga {o vi}, Ma ka ri }e va pro ce na ~i ni ma we od po lo vi ne ono ga {to grad ima da po nu di. Na i me, Ga {o vi} ka `e da u dve rad ne zo ne, Se ver 1 i 2, kroz ko je }e po sled wa de o ni ca Bu le va ra Evro pe pro la zi ti, ima 150 he ka ta ra ze mqi {ta ko je tre ba da bu de pri ve de no na me ni. Ka ko je do zvo qe no da zgra de bu du po dig nu te na po lo vi ni par ce le, pro ce wu je se da }e u te dve rad ne zo ne bi ti

750.000 kva dra ta pod kro vom.

- Ako uzme mo da je u zo ni Se ver 1 na kna da za ure |e we ze mqi {ta 7.975 di na ra po kvda ra tu, a u Se ve ru 2 9.244 di na ra, do la zi mo do ci fre od 60.856.000 evra, ko je bi grad za ra dio na osno vu ove stav ke.

Osta tak tra se bu le va ra do auto pu ta oivi ~en je s jed ne stra ne na se qem [u mi ce, gde se na la ze po ro di~ ne ku }e, a s dru ge stra ne za {tit nim ze le ni lom. Zbog to ga }e mo ini ci ra ti i iz me nu pla no va, ta ko da se du` bu le va ra u tom po ja su za {tit nog ze le ni la omo gu }i iz dva ja we po ja sa od oko 50 me ta ra, {to bi do ne lo jo{ se dam hek ta ra na me we nih po slo va wu na ula znim prav ci ma – na ve la je Ga {o vi}.

Mo `e se re }i da se na ovaj ko rak ZIG od lu ~io i zbog to ga {to je na se qe [u mi ce uglav nom bes prav no po dig nu to, a ka ko je le ga li za ci ja po jef ti ni la uz raz ne olak {i ce, ne o~e ku je se sko ro ikakv pri hod od ure |e wa ta mo {weg ze mqi {ta. Ni u po ja su za {tit nog ze le ni la ta kvih pri ho da ne bi bi lo.

U~i ni mo da Sr bi ja osta ne ~i sta

[to se ti ~e pro da je grad skog ze mqi {ta, u vla sni {tvu gra da na la zi se oko osam hek ta ra u rad noj zo ni Se ver 1 i oko 20 hek ta ra u rad noj zo ni Se ver 2.

Me |u tim, mo gu }e je da grad ovo ze mqi {te ustu pi i bes plat no, uko li ko bu du }i in ve sti to ri za po sle je dan od sto grad ske pri vre de, {to bi bi lo iz me |u 1.000 i 1.500 rad ni ka.

Po sve mu na ve de nom, mo glo bi da se ka `e da je za vr {e tak Bu le va ra Evro pe i za du `i va we gra da za taj po sao is pla ti va in ve sti ci ja, ne ra ~u na ju }i tu i

sa o bra }aj ni aspekt, ko ji }e u pot pu no sti bi ti ostva ren na kon iz grad we mo sta pre ko Ri bar skog ostr va, ko ji bi po ve zao di rekt no Bu le var Evro pe sa obi la zni com oko Srem ske Ka me ni ce i da qe ka Iri {kom ven cu. Na rav no, pri ho di gra da umno go me }e za vi sti i od dru gih fak to ra na ko je No vi Sad ne mo `e da uti ~e, kao {to su po slov ni am bi jent i pra te }a za kon ska re gu la ti va, ali i ce lo kup no sta we u dru {tvu, dr `a vi i sve tu.

S. Krsti}

GOTOV PROJEKAT ZA IZGRADWU DOMA ZDRAVQA U FUTOGU

Ve }a am bu lan ta sle de }e go di ne Iz grad wa no vog Do ma zdra vqa u Fu to gu, za ko ji je ura |e na pro jekt na do ku men ta ci ja, tre ba la bi da po~ ne na je sen, a za vr {e tak ra do va o~e ku je se sle de }e go di ne. Po tre ba za no vom, ve }om am bu lan tom na sta la je zbog po ve }a nog bro ja sta nov ni ka, jer je sta ri obje kat za za {ti tu zdra vqa je dan od naj ma wih u gra du.

-Gra do na ~el nik i ja in si sti ra mo na to me da svi gra |a ni ima ju iste uslo ve u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti. U Fu to gu je je dan od naj sta ri jih obje ka ta ko ji mo ra bi ti ve }i, po go to vo za to {to se Fu tog {i rio i vi {e ne go {to je pla ni ra no. U re ba lan su bu xe ta bi }e od re |e na sred stva za iz grad wu- re kao je ~lan Grad skog

GO LSV OBELE@IO DAN ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

ve }a za zdrav stvo dr Alek san dar Ki raq.

Grad wa no vog objek ta ra di }e se u eta pa ma: dok se je dan deo bu de gra dio, dru ga po lo vi na sta re am bu lan te na sta vi }e rad. Ka da pr vi deo bu de za vr {en, le ka ri iz sta rog pre }i }e u no vi deo, pa }e se ra di ti i pre o sta la po lo vi na.

Ki raq je is ta kao da je ovo naj bo -

qi plan, jer Fu to `a ni ne }e mo ra ti da idu u grad kod le ka ra.

U no voj am bu lan ti bi }e sme {te na i la bo ra to ri ja, pa `i te qi Fu to ga za ana li ze ne }e mo ra ti da od la ze u dru ge usta no ve zdra vqa.

Pre ma re ~i ma Ki ra qa no vi obje kat pru `i }e Fu to `a ni ma mno go bo qe uslo ve zdrav stve ne za {ti te.

N. R.

Po vo dom obe le `a va wa svet skog Da na za {ti te `i vot ne sre di ne Grad ski od bor LSV No vi Sad or ga ni zo vao je ju ~e ak ci ju na vi {e lo ka ci ja u gra du, ka ko bi ani mi rao gra |an ke i gra |a ne i u wi ma pro bu dio svest o o~u va wu pla ne te. Ak ti vist ki we i ak ti vi sti Li ge su na {tan do vi ma, ko ji su bi li po sta vqe ni is pred su per mar ke ta, tr `nih cen ta ra i tr `ni ca, de li li bi o ra zgra di ve ke se i let ke gra |a ni ma. ^lan Iz vr {nog od bo ra Grad skog od bo ra LSV No vi Sad Alek san dar Kra vi} na po me nuo je da je ak ci ja „O~i sti mo Sr bi ju“ ve o ma do bra za mi sao, ali da se te za mo ra pre o kre nu ti, a mo to po sta ti: „U~i ni mo da Sr bi ja osta ne ~i sta“.

- Sva ko ko u ru ci dr `i ~e ki}, svu dao oko se be vi di ek ser. Ni je po en ta sa mo oti }i na uli cu i skol ni ti sme }e, to mo `e mo ra di ti sva ki dan, pa da se ono opet na red nog ju tra po ja vi. Po en ta je stvo ri ti svest u se bi da uli ce, kvar to vi, na {i do mo vi, na{ grad mo ra ju osta ti ~i sti sva ki dan, ce le go di ne - re kao je Kra vi} pod se }a ju }i na si tu a ci ju u [vaj car skoj gde je po me nu ta svest o ~i stoj oko li ni ve o ma raz vi je na.

Ovom pri li kom pri ku pqa ni su i pot pi si za pe ti ci ju ko jom bi se po dr `ao pre la zak pro iz vo |a ~a sa teh no lo gi je pro iz vod we po li e ti len ske na teh no lo gi ju iz ra de bi o ra zgra di ve am ba la `e. Ova pe ti ci ja bi }e pre da ta nad le `nim or ga ni ma.

Q. Na.

POJEDINE PO[TE U GRADU NE RADE DO AVGUSTA

Ma we {al te ra, ali bez gu `vi

U No vom Sa du od ju ~e ne ra di ukup no {est po {tan skih po slov ni ca, a jed na ima skra }e no rad no vre me, ali to ne }e uti ca ti na gu `ve na {al te ri ma, re kli su iz „Po {te Sr bi je”.

- Ra di se o stan dard nom pro ce su pred sva ko le to, ra di ra ci o na li za ci je rad nog vre me na. Ne }e bi ti ni ka kvog op te re }e wa zbog to ga, jer u gra du ima ukup no 33 po {te, a sa mo {est je za tvo re no i to one sa jed nim rad ni kom - iz ja vi la je port pa rol ka „Po {te„ Ja smi na Pe ji}.

Iz ovog pred u ze }a su do da li i da, iako se glav na po {ta u cen tru re no vi ra, ni to ne }e uti ca ti na uobi ~a e ni po sao, jer je broj {al te ra ostao isti i ra di se neo me ta no. Pod se }a mo da se po {te ko je ne ra de do 31. av gu sta na la ze u Te me rin skoj 33, u Ste va na Hlad nog 1, na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 19, na Kli san skom pu tu 167, u Ba te Br ki }a 17 i u Pre ra do vi }e voj 36, a po {ta u Fu to {koj 33 ra di od 9 do 16 sa ti sa mo rad nim da ni ma.

D. B.

KU]NI QUBIMCI, IPAK, MOGU DA U@IVAJU SA GAZDAMA

Ku ce mo gu i u let we ba {te

SKUP MATURANATA DR@AVNE TRGOVA^KE AKADEMIJE

Za vr {i li {ko lo va we pre {est de ce ni ja

Po sled wa ge ne ra ci ja ma tu ra na ta Dr `av ne tr go va~ ke aka de mi je obe le `i la je ju ~e u Ho te lu „Voj vo di na„ 60 go di na ma tu re. Na pro sla vi se oku pi lo {e zde se tak od 250 ma tu ra na ta, ko li ko ih je 1951. go di ne bi lo u ~ak osam raz re da, {to je za to do ba zna ~i lo ve li ki ka pa ci tet mla dih i obra zo va nih qu di.

Po {to su se {ko lo va li u ve o ma te {kim uslo vi ma, u do ba op {teg si ro ma -

{tva i iz grad we ze mqe po sle Dru gog svet skog ra ta, ve }i na se pra vo iz {kol ske klu pe ukqu ~i la u stva ra la~ ki rad.

Mno gi od ovih qu di da li su zna tan do pri nos raz vo ju pri vre de. Me |u wi ma su ne ka da {wi di rek to ri ve li kih fir mi, vi so ki ban kar ski slu `be ni ci, od li~ ne ra ~u no vo |e, or ga ni za to ri do brih i ve }ih rad nih or ga i za ci ja.

M. R.

Od lu ka o dr `a wu do ma }ih `i vo ti wa, iz me we na po ~et kom apri la, do ve la je su gra |a ne u ne do u mi cu ka da je re~ o do vo |e wu pa sa u let we ba {te.

Po me nu te lo ka ci je sma tra ju se jav nim pro sto rom, a u grad skoj od lu ci je na ve de no da se psi ne mo gu uvo di ti na jav na me sta gde se oku pqa ve li ki broj gra |a na. No vo sa |a ni su po sta vi li pi ta we da li }e bi ti ka `we ni uko li ko u ba {tu lo ka la sed nu sa psom.

Su gra |a nin Ivan Na da {ki sma tra da je pri hva tqi vo uvo di ti psa u ka fi} uko li ko po se du je ba {tu.

- Mi slim da bi od lu ka tre ba lo da za vi si od vla sni ka po je di na~ nih lo ka la. U dru gim ze mqa ma se uvo de po seb ne me re ko je do zvo qa va ju vla sni ci ma ku} nih qu bi ma ca da ih vo de bi lo gde, jer po sto je po seb na me sta za ~u va we ili ve zi va we. Uko li ko bi za bra ni li uvo |e we psa u ba {tu pod iz go vo rom da je to me sto gde se oku pqa ve li ki broj qu di, on da pa sa ne bi tre ba lo da bu de ni po red tra fi ke, ni u {et wi

gde pro la zi ne ki skup tu ri sta - re kao je Na da {ki.

U Udru `e wu za za {ti tu `i vo ti wa SPANS ka `u da bi psi ma tre ba lo da bu de do zvo qen ulaz u ba {te ka fi }a i re sto ra na.

- Ako psi mo gu da se vo ze grad skim pre vo zom, lo gi~ no je da mo gu i u let we ba {te. [to se sa ni tar no-hi gi jen skih uslo va ti ~e, stra ha ne bi tre ba lo da bu de, jer je sva ki vla snik du `an da svo je qu bim ce vak ci ni {e, o~i sti od pa ra zi ta i osta lo, ali i da sa so bom uvek no si wi hov pa so{ ko jim to mo `e da do ka `e na li cu me sta- ka `e pred sed ni ca ovog udru `e wa La na \or |e vi}.

Iako smo do bi li in for ma ci ju iz Grad ske ku }e da se psi ne mo gu uvo di ti u let we ba {te i da }e se ka `wa va ti vla sni ci `i vo ti wa, a ne vla sni -

fo to: R. Hayi}

ci ka fi }a, u Grad skoj in spek ci ji za ko mu nal ne po slo ve re ~e no je da, uko li ko je `i vo ti wa na po vo cu, a psi ko ji se sma tra ju opa sni ma ima ju br wi cu, do ova kvih ka zni ne }e do }i.

-U ~la nu 49. je ste de fi ni ci ja jav nog pro sto ra ma lo {i ro ka, ali ve ru jem da je ta ko na pi sa no pre ven ci je ra di, uko li ko do |e do sku pa za i sta ve li kog bro ja gra |a na - re kao je {ef ko mu nal ne in spek ci je Sr |an Ja ko vqev na vo de }i da u

Od lu ci ne po sto ji ja sno na pi sa no da psi ne mo gu bi ti u ba {ti ka fi }a.

Do dao je da }e wi ho va slu `ba, za jed no s ko mu nal nom po li ci jom, u na red nom pe ri o du kon tro li sa ti me |u blo kov ski pro sto ra i osva ri ti sa rad wu s Re pu bli~ kom ve te ri nar skom in spek ci jom. Ja ko vqev je pod se tio da }e se ka `wa va ti oso be ko je kod se be ne bu du ima le po tvr du o ~i po va wu i vak ci na ci ji i PVC ke se za sku pqa we iz me ta. A. Jerini}

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak6.jun2011.

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Zlatokosa i razbojnik” (13.40), „Pri~a o igra~kama” (14), „Rango” (14.20), „Hop” (13.10), „Rio” (13, 15, 17.30),”Tor” (19.30), „Beli lavovi” (16.20, 22.35), „Crvenkapa” (18.20), „Paklene ulice 5” (15.10, 21.45), „Tu|e sla|e” (15.20), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (14.45,17.10, 17.30, 20, 20.15, 22.45), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Godine qubavi” (20.20), „Cena istine” (22.50), „H Men:prva klasa” (17.40, 20.10, 22.40) Ja dran: „Tu|e sla|e” (19), „Moja nazovi `ena” (21)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

BIBLIOTEKE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mileva Milorada [u}ak (1929) u 10.30 sati, Zorica Ostoje [ibul (1923) ispra}aj u 11.15, Dobrinka Vojislava Kirilovi} (1922) ispra}aj u 12, Laslo Marije [terbik (1948) u 12.45, Ilona Josipa Ba~evi} (1940) u 13.30, Milan \ure Ivani} (1930) ispra}aj u 14.15 i Dragoslav Qubice Panxi} (1951) u 15 sati. Na Alma{kom grubqu u Novom Sadu u 15 sati bi}e sahrawena Zorka Pante [e{evi} (1926). Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu u 13 sati bi}e sahrawen Jo`ef Jo`efa [iket (1924) u 13 sati.

TELEfOnI

c m y

10

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

11

ФИНАНСИРАЊЕ „НАШЕ КУЋЕ“ И ДАЉЕ ИЗ БУЏЕТА

Бесплатни боравак и ручак

Замена вреловода на тргу

Нови вреловод за боље грејање КИКИНДА: На Градаском тргу у Кикинди, у току је замена 65 метара вреловода. За радове ће бити издвојено два милиона динара, а посао ће бити завршен за месец дана. Нове цеви које се постављају, решиће проблем прекида у грејању или лошег грејања корисницима прикљученим на ову деоницу, у становима код пијаце и Микинице. Средствима Фонда за капитална улагања требало би да се финансирају радови на још једној деоници, дужине око 120 метара. За нове цеви, које треба да се поставе у Улици Браће Татић, Фонд ће ускоро рас-

писати тендер, па ће радови моћи да почну у септембру -Прво обнављамо овај део вреловода, јер је то најстарији је део мреже и по плану, требало је да га заменимо још пре неколико година. Сами инвестирамо у потез према Микиници из које нам је, прошле зиме, стизало највише рекламација. До почетка нове грејне сезоне биће санирана два најкритичнија места у граду У редовно, летње сервисирање котлова и подстаница, уложиће се милион динара - каже директор ЈП „Топлана” Никола Терзин. А. Ђ.

Гостима пуна трпеза

ВИКЕНДАШИ ПРОМОВИШУ СЕЛО И ПЕЦАРОШКЕ ТЕРЕНЕ

На менију и поховане врбаре

НЕШТИН: Удружење викендаша „Еко-Нешт-Ин“ које је основано прошле године, а окупља неколико десетина власника кућа за одмор на обали Дунава код Нештина, организовало је Риболовачки камп, а угостили су двадесетак гостију. Пецароши, вараличари окупили су се на риболовачким теренима Нештинске аде, односно на реци Дунав, а на 1.292 километру и дружили су се три дана.

- Циљеви овог нашег кампа, а планирамо да се одржава сваке године, су промоција овдашњих риболовачких терена, али и промоција села Нештин – каже секретар Управног одбора Удружења викендаша Раде Вујичић. – Такође, организовали смо и медијску презентацију, али и развили познанство са другим спортским риболовцима и љубитељима природе. И овога пута упутили смо апел за заштиту животне средине и очување биодиверзитета на локалитету Природног ревира Нештинска ада. Учесници кампа, а то је посебан куриозитет, пре смештаја у пет ви-

кендица, потписали су уговоре о одговорности за евентуалну штету почињену власника смештаја. Гости и домаћини провозали су се неколико километара Дунавом, а чамцима су отишли узводно до Бачкопаланачког заливног језера „Тиквара“, иначе највећег зимовника беле рибе у Србији, где им је на тераси објекта Удружења спортских риболоваца „Шаран“ из Бачке Паланке приређен ручак. Интересантан је и мени који су домаћини у Нештину понудили гостима, а, на пример, за доручак су се, између осталог, служиле и поховане врбаре. Није било замерки, али једном је за већеру послужен пасуљ с кобасицама у котлићу. За ручак је, нормално што приличи риболовцима, служен рибљи паприкаш, а за десерт крофне, али било је и јунећег паприкаша, а слаткиш је била пита са маком, мада нису изостали ни лесковчки уштипци – за сваког по нешто што воли. Промоција је, рекоше и гости и домаћини, успела, а идуће године биће још боље, бројније и медијски гласније. М. Суџум

Апатинске рибарске вечери АПАТИН: Овогодишње, 48. по реду Апатинске рибарске вечери биће одржане од 6. до 10. јула, закључено је на јучерашњем састанку Организационог одбора ове манифестације. И за ову годину предвиђен је читав низ манифестација од изложби слика и фотографија, везаних за Дунав, до такмичења „Златна рибица“, кување рибљег паприкаша, сусрет бајкера, такмичење у народном веслању итд. Ове године изостаће дегустација рибљег паприкаша из џиновског котлића, који годинама припрема ресторан „Златна круна“, али ће за дегустацију рибљи паприкаш кувати такмичари. Изостаће и бројне спортске манифестације које ће,

како је речено, бити одржане до краја године, а реч је о меморијалима у рукомету итд. У селима апатинске општине одржаће се предтакмичења у кувању рибљег паприкаша, а најбољи на тим такмичењима учествоваће у трци за „Залтни котлић“. И овогодишње рибарске вечери биће пропраћене богатим културно уметничким програмом од наступа аматерских друштава до естрадних звезди, међутим, за сада се не зна о коме је реч јер ће пресудно бити њихова цена. Прошле године је за Апатинске рибарске вечери планирано и утрошено 7.120.000 динара и како је речено ни ове године буџет неће бити већи. Ј. П.

КИКИНДА: На родитељском састанку који је одржан у Дневном центру за ментално недовољно развијену децу и омладину под називом „Наша кућа”, а на иницијативу помоћница председника општине Кикинда Гордане Булатовић, демонтоване су гласине, према којима, локална самоуправа неће више финансирати рад овог Центра. .

-Нема говора ни о каквом укидању, већ само о проширењу овог пројекта – истакла је Булатовићева. - Локална самоуправа ће и даље финансирати рад Центра из буџета, а планирамо да ускоро пронађемо средства и од

Министарства за рад и социјалну политику. Циљ нам је да се повећа број корисника старијих од 18 година. Зграда и двориште су потпуно преуређени и прилагођени боравку. Пре подне су ту и деца из Основне школе „6.октобар”. Ускоро ћемо оформити и Савет родитеља и старатеља како би они били потпуно укључени у рад Центра и били упознати са свим новим пројектима. Током лета неће бити прекида рада, а радно време биће продужено до 17 сати. Локална самоуправа је обезбедила и возило које свакодневно довози и одвози кориснике Центра,

што је много помогло њиховим породицама. Тренутно је у Центру 15 корисника старијих од 18 година, међутим зна се да је у нашој општини више њих који би могли да долазе.

- Боравак који укључује и ручак, потпуно је бесплатан. Позивам све који знају особе које би могле да бораве у Центру да их слободно доведу, јер су овде потпуно безбедни и под надзором стручњака – Гордана Булатовић. Са корисницима раде три стручњака који истичу да је најважнија социјализација која им се овде обезбеђује кроз дружења, радиоА. Ђ. нице и излете.

ПИСМО ГО СДПС – РАВНОПРАВНОСТ У ЗРЕЊАНИНУ МИНИСТРУ ПОЛИЦИЈЕ ИВИЦИ ДАЧИЋУ

Годину дана притиска на „Југоремедију”

ЗРЕЊАНИН: Градски одбор Социјалдемократске партије Србије – Равноправност у Зрењанину упутио је отворено писмо министру унутрашњих послова Ивици Дачићу у ком га обавештава да је Фабрика лекова „Југоремедија“ од 18. јуна прошле године под константним притиском полиције чиме се, како је наведено у тексту, омета рад компаније и наноси велика штета њеном пословном угледу. Предмет полицијске истраге, подсећа ова странка, најпре су биле одлуке везане за инвестиционо улагање у модернизацију производних погона „Југоремедије“ и то на основу анонимних пријава и чланака у таблоидима.

- Након што се испоставило да се ради о потпуно неоснованим и злонамерним гласинама и да је инвестиционо улагање спроведено у складу са законом, полиција је јула прошле године „Југоремедији“ вратила сву заплењену документацију, али без икакве званичне информације о резултатима истраге, обустави, или наставку поступка. Међутим, 11. маја ове године, инспектори одељења за привредни криминал Полицијске управе у Зрењанину поново су упали у „ЈугоремедиТУРНЕЈА „ЈЕЛЕН ТОП 10” И У ЗРЕЊАНИНУ

Промоција урбане музике

ЗРЕЊАНИН: Град на Бегеју прескиноћ је посетило пет топ бендова домаће рок сцене. У оквиру “Јелен Топ 10” турнеје, у Атријуму Позоришног клуба „Зелено звоно“ наступили су музички састави “Бјесови”, “Велики презир”, “Канда, Коџа и Небојша”, “Обојени програм” и “Дарквуд даб”. Концерт су након 15 година од свог последњег наступа у Зрењанину, отворили „Бјесови“, а низањем старих и нових добро познатих хитова одличан суботњи провод је потрајао до раних јутарњих часова. По изјави једног од организатора, читава турнеја „Јелен Топ 10“ замишљена је у жељи да се промовише урбана музика, а препуни клубови широм Србије доказ су потребе и жеље младих људи за другачијим, квалитетнијим музичким садржајем.

- Пре свега, одлична је идеја да се концерти свирају и у градовима у којима се то не догађа тако често. Увидели смо да свуда има публике која воли рок музику. Зато слика која се све чешће представља у јавности, како је рок сцена маргинализована, није реална. Наступали смо у градовима у којима нисмо свирали по десет година, и тако упознали и неку нову публику која је млада и одлично нас прихвата - изјавио је Дејан Вучетић Вуча, фронтмен састава „Дарквуд даб“. У једној од престоница домаћег рокенрола – Зрењанину, у наредних 30 дана, у јубиларној години „Зеленог звона“, очекују се наступи многих врхунских извођача, а прослава 20. године Позоришног клуба најављена је за понедељак, 4. јул. Ж. Б.

ју“, сада сасвим другим поводом – да би запленили документацију која се односи на заједничко улагање компаније и групе њених акционара у нову фабрику „Пенфарм“, иако у међувремену полиција није саопштила ни како је завршена прошлогодишња истрага. Оно што нарочито забрињава јавност јесте чињеница да су на питање службеног лица „Југоремедије“ по чијој пријави се поново обавља истага, полицијски инспектори одговорили: „По налогу одозго“ – каже председник Извршног одбора Градског одбора СДПС Мита Лисица. Лисица, иначе близак сарадник генералног директора „Југоремедије“ Здравка Деурића, вели да су последице константног полицијског притиска на фабрику већ сада огромне. Проузроковано је велико неповерење како међу пословним банкама, тако и међу акционарима компаније, што прети да у потпуности паралише њен рад.

- Сматрамо да је то разлог да се што хитније лично ангажујете како би сте утврдили о каквим „налозима одозго“ се ради, и тиме отклонили сумњу да је у „Југоремедији“ на делу злоупотреба полиције у интереса финансијских кругова који настоје да дестабилизују компанију и домогну се њених акција по што нижој цени – поручио је Лисица министру полиције Ивици Дачићу. СДПС – Равноправност, нагласио је он, охрабрена је најавама из

ПРОМОЦИЈА „ХРОНИКЕ БАЧКОГ СЕЛА МОЛ” У ДОМУ КУЛТУРЕ У МОЛУ

Стазом истине кроз лавиринт историје МОЛ: Сала Дома културе у Молу била је попуњена готово до последњег места на прексиноћној промоцији књиге „Хроника бачког села Мол„ аутора мр Ивана Телечког, која је објављена у издању угледне новосадске издавачке куће „Прометеј„. Наступило је Српско певачко друштво „Сава Трла-

Велико интересовање житеља Мола за књигу Ивана Телечког

јић„ из Мола, у име домаћина мештане и госте је поздравио председник Савета МЗ Мол Јован Шевић. Власник и директор Зоран Колунџија који је и уредник овог издања представио је издавачку кућу „Прометеј„, указујући да је за 21 годину објављено преко 1.800 наслова, међу којима је и књига „Хроника бачког села Мол„, а књигу су

представили књижевник Милутин Ж. Павлов, аутор култне емисије РТВ Војводина „5казање„ Бора Отић, новинар „Дневника„ Милорад Митровић и аутор Иван Телечки.

- На путовању кроз прошлост Мола, Телечки нас као врсни познавалац завичаја и истраживач завичајне историје, води кроз прави лавиринт иисторије. На том путовању кроз време, није било лако ни житељима Мола, ни Србима, ни Мађарима, ни житељима других нација, а боме ни виспреном водичу, да застане и артифакте и приче смести испод 252 наслова, поготово што се суочио са хиљадама Молаца, пуним именима и презименима, од којих многи у селу и данас имају потпмство. У мноштву историјских чињеница, често и деликатних, на путовању кроз лавиринт прошлости, Телечки је код деликатних ситуација, нашао праву меру, настављајући кроз лавиринт управо стазом истине, ма колико она била болна у историјским вртлозима револуције 1848/49. и светских ратова, када су се на овим просторима мењале државе и власти, а промене скупо плаћале људским животима - указао је Митровић. В. Х.

Надстрешница за амбуланту СУБОТИЦА: На иницијативу пацијената, покренута је акција да амбуланта Дом здравља Суботица у Кумичићевој улици, добије надстрешницу. Предузеће „Чив-Грасиокомерц„ д.о.о. донирало је око 80.000 динара Дому здравља Суботица, на иницијативу становника тога дела града, да се постави настрешница изнад улаза у амбуланту огранка Службе опште медицине. Директорка Дома здравља у Суботици Ружица Црњаковић Тонковић каже да је ово добар пример, како пацијенти, односно грађани, могу да се укључе у решавање проблема локалне заједнице. У Суботици постоји 36 месних заједница, 26 Домова здравља и многи грађани би требало да следе пример становника Месне заједнице „Центар 3”, јер они најбоље знају шта им је потребно. А. А.

врха власти да ће до краја године доћи до обрачуна са организованим криминалом.

- Имајући у виду да је наш град недавно, на основу социјалне карте коју је урадило Министарство рада и социјалне политике, проглашен за највећу жртву кршења закона у приватизацији, сматрамо да од обрачуна са организованим криминалом у великој мери зависи опоравак привреде Зрењанина, али и читаве Србије. Забринути смо, међутим, када видимо да се под полицијским притиском налази једина фабрика у Зрењанину која је, захваљујући напорима њених радника и малих акционара, спашена од безакоња и пропасти, док се истовремено одбацују кривичне пријаве које су синдикати и мали акционари зрењанинских предузећа годинама подносили за незаконито пословање и вођење у стечај својих предузећа – закључио је Лисица. Ж. Балабан

Само једна тачка дневног реда БЕЧЕЈ: Данашња седница Скупштине општине Бечеј имаће само једну тачку дневног реда. Помоћник председника општине задужен за спорт Горан Страјнић биће известилац поводом доношења Одлуке о прихватању кандидатуре општине Бечеј на конкурсу за избор домаћина 11. Спортске олимпијаде радника Војводине за 2015. годину. Подсећања ради, Бечејци су били озбиљни кандидати и за домаћина јубиларне 10. Радничке олимпијаде ове године, али су у последњем кругу гласања изгубили од Бачкопаланчана. Надају се да ће овога пута бити боље среће. В. Ј.

Спомен-соба Иштвана Конца КАЊИЖА: У Библиотеци „Јожеф Атила„ у Кањижи свечано је отворена спомен-соба Иштвана Конца, истакнутог песника и адвоката, двоструког добитника награде књижевног часописа на мађарском језику „Хид”. На отварању спомен собе у којој је стална поставка личних ствари и фотографија познатог кањишког песника, о Концу је говорила директорка Библиотеке „Јожеф Атила„ Ибоја Вираг. У програму су учествовали Предраг Поповић из Сенте који је казивао стихове кањишког уметника на српском, а у музичко-поетском програму учествовали су уметници Балаж Лазар и Маријана Талиан М. Мр. из Будимпешта.

12

vOJvOdinA

ponedeqak6.jun­2 011.

ЂАЦИ СЕ ЗАБАВЉАЈУ СКАЧУЋИ С МОСТА

Александар одушевио другаре

Скакање из забаве

ЗРЕЊАНИН: Зрењанинска омладина и ђаци средњих школа које се налазе у центру града већ годинама, као вид забаве, практикују скакање са Малог моста у језеро покрај Културног центра и Палате правде. Често се на овом мосту могу видети девојке и младићи који, без имало страха, скачу у воду, понекад чак и у мајицама и патикама. Некима од њих, међутим, није довољно високо да буду поред заштитне ограде, већ се пењу на лук моста и тек одатле, попут каскадера, завршавају у језеру. Скокови са моста постали су одавно популарни међу матурантима који, прослављајући завршетак средњошколског образова-

ња, на овај начин исказују своју кураж. Иначе, у непосредној близини моста, преко кога се одвија саобраћај, налази се неколико средњих школа. У једној од њих, Средњој електротехничкој – грађевинској школи „Никола Тесла”, ђаци управо поглед на језеро и скакање у воду наводе као неке од разлога због којих би свршени основци требало да се упишу у ову образовну установу. Јуче је окупљену омладину, са неколико скокова, забављао и ученик првог разреда школе „Никола Тесла” Александар Ердељан. На питање да ли нешто прославља на овај начин, младић је уз осмех одговорио да то чини чисто из забаве. Ж. Б.

Рачунар за ђака генерације

ВРБАС: Матуранти врбаске гимназије, завршли су пре неколико дана своје школовање, а одржано је и матурско вече на којем су додељене награде најуспешнијим ђацима. За ђака генерације међу матурантима проглашен је Душан Куљанчић из Куле, ученик општег смера гимназије, који је за четири године школовања у врбаској гимназији имао у дневнику уписане само петице. Ове године Душан је

освојио прво место на државном такмичењу из историје, док је прошле године исти успех постигао из биологије. Своје школовање он ће наставити на Медицинском факултету, а поред признања које му је доделила школа, изузетне резултате овог момка препознало је и предузеће „Студио Комјутер Шоп„ из Врбаса које је наградило Душана лап-топ рачунаром. Н. П.

dnevnik „БЕБИ ФЕСТ“ РАЗГАЛИО БЕЧЕЈЦЕ

Дипломе победницима

БЕЧЕЈ: Имајући у виду да су право учешћа у „Беби фесту“ имала деца узраста од шест месеци до три и по године, онда је сигурно да је то, када су директни актери у питању, манифестација с најмлађим Бечејцима. Али, такви учесници имају асистенте у мамама, татама, бакама, декама... Значи, стотинак такмичара, још толико асистената и, бар, неколико пута више верних навијача било је у петак касно по подне на централном Ко ће пре до циља: деца, маме или тате градском тргу у Бечеју. Права бечејска икебана, коју је красио добили по сокић и мало паковање спој од ране младости до позне меда, а троје најуспешнијих и дистарости. пломе за пласман. Ове године на „Беби фесту“ биУпузању на шест метара побело је седам такмичарских дисци- дио је Лазар Вучетић, у дисциплина. Сви такмичари су на циљу плини гурања колица такмичило

се десеторо деце, а прва је била Марина Лончарски. Највише такмичара, укупно 40, привукла је трка с препонама, а победили су близанци Јована и Ђурађ Радоњић. Провлачење кроз обруч оку-

пио је 20 такмичара, а најспретнији код млађег узраста био је Дориан Тот, док је код старијег узраста победио Сима Попов. У одгуривању ногама малог бицикла пријавило се 10 такмичара, а најбржи је био Никола Милованов. У вожњи бицикла код млађег узраста такмичило се седморо деце, а први кроз циљ је прошао Тодор Сенти. У конкуренцији старије деце било их је троје и, опет, је Сима Попов добио диплому за прво место. В. Јанков

ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, АКЦИЈА „ОЧИСТИМО СРБИЈУ“

Наоружани рукавицама и кесама, ратовали са смећем

Рума је у суботу била један од 164 града који се укључио у велику еколошку акцију „Очистимо Србију“. За учешће у овој акцији у Руми се пријавило преко две хиљаде волонтера који су били распоређени на више од 20 локација у Руми и селима. Најживље је било у румском Паркићу бродићу где је око 150 малишана, полазника Предшколске установе „Полетарац“, са својим васпитачицама и родитељима чистило. Њима се придружио и начелник Одељења друштвених делатности Светислав Дамјанчук. Очишћен је и парк код Гимназије, те игралиште у Лењиновој улици, велики и мали парк, дворишта основних и средњих школа, Павловачки друм, дворишта предузећа „Водовод“, „Комуналац“, Ветеринарске станице „Рума“ и предузећа „Сремпут“, као и румско Вашариште и насеља Тивол и Рупаче. Волонтери су очистили депоније у Кленку, Малим Радинцима и Путинцима, док су ученици и наставници у Буђановцима, Никинцима, Грабовцима, Путинцима и Хртковцима. Нажалост, ни ове године ђаци румске Гимназије и њихови професори, нису подржали ову акцију и тиме су били једина средња школа са територије румске општине која није дала свој допринос чишћењу Србије. У општини Нови Бечеј је темељно очишћен град, околна насеља и прилази насељима, обале Тисе од Бране до Старог града, са обале и са воде.У акцији су учествовала деца основних школа, радници комуналних организација са механизацијом, радници органа управе, јавних предзећа и установа, уз помоћ појединаца, љубитеља природе, риболоваца, ловаца, уз много веће учешће одраслих волонтера

- У суботњој акцији великог спремања, у свим насељима општине, учествовало је преко 1.000 волонтера наоружани рукавицама и кесама за смеће. Показало се да Нови Бечеј није много запрљан, али су се понегде суочили са дивљим депонијама, које су лане темељно очишћене, али су их несавесни грађани поново засули смећем – рекао је координатор акције Жива Неатница. У Апатину поред школа, удружења за заштиту животне средине, јавних предузећа укључили су се риболовци Удружења „Буцов“. Они су покупили пластику дуж обале Дунава код „Напредка“ и целом терену до Царине покосили покосили траву на насипу.

- Редовно учествујемо у акцији „Очистимо Србију“ атоком године године спроводимо своје акције чишћења приобаља Дунава рекао је председник УСР „Буцов“ Милан Ћопић. Омладински клуб

Председник општине Петер Кнези делио суграђанима папирне и платнене кесе у замену за пластичне

ни Апатинске пиваре су учествовали у акцији чишћења Новог Сада. Поводом Дана планете Земље, Сектор производње Апатинске пиваре у сарадњи са Секопаком организоваће данас едукативне радионице и акције чишћења и сређивања у кругу фабрике. У Бечејској општини се у суботу окупило преко хиљаду волонтера. Ефекат њиховог рада је више него видљив. Прилази свим општинским насељима, дечија игралишта, паркови, школска окружеИ најмлађи Румљани се равноправно ња, простори око укључили у акцију спортских и реОО ДС сакупљао је отпад на град- креативних терена, укупно преко ској плажи код „Плаве руже“.

40 локација, су „прочешљани“. ВеУ једнодневној акцији запосле- лике количине отпада су прику-

пљене, а радници два бечејска комунална предузећа, „Комуналац“ и „Потисје“, смеће су возилима однели на градску депонију „Ботра“. Одсек заштите животне средине Општинске управе Бечеј је на Градској пијаци организовао едукативну акцију по имену „Променом за промене“ у оквиру које је, између осталих, и председник општине Петер Кнези пластичне кесе замењивао папирним и платненим. У Бачкопаланачкој општини чистило се на петнаестак локација. По речима члана општинског већа задуженог за екологију Десе Борјан, акцији се одазвало око 500 волонтера. Посебно су се истакли становници Геронтолошког центра у Бачкој Паланци и запослени ове установе, а радили су и средњошколци, чланови Удружења голубара и ситних животиња. Очишћен је и део приобаља Дунава, Парка природе „Тиквара“, али и локације о којима брине јавно комунално предузеће. В. Х.

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСВЕЋЕНЕ ФОЛКЛОРУ

Стари и млади у истом колу СТАРА ПАЗОВА: Професор српског језика и књижевности у пензији Светлана Рудић, велики заљубљеник у фолклорно благо, обележила је велики јубилеј - 40 година систематичног и преданог рада као уметнички руководилац и короеграф свечаним концертом, са својим садашњим, али и бившим ученицима-играчима и свирачима. Позоришна сала у Старој Пазови се у суботу увече орила од песме, игре, али и аплауза, не само за изведене короеграфије, већ пре свега за рад и резултате слављенице. Светлана Рудић је истакла да није сањала да ће оснивати аматерска друштва, да је заправо о фолклору највише научила и заволела га за цео живот, захваљујући истакнутом кореологу Добривоју Путнику и на највећем семинару фолклора некадашње Југославије на Бадији. Свечани концерт поводом 40 година рада Светлане Рудић, отворила је група најверниj их

играча из 1993. године, а поред извођачког, припремног и дечјег ансамбла (освојио лане злато и на покрајинском и на републичком фестивалу деце) ФА „Дукат“ и група играча са којима је почела 1971.године је заиграла Градске игре, примерено годинама, да би се на крају развило коло у које се ухватило свих 105 учесника програма. Захвални за то „што их је инфицирала фолклором“ и за све што их је научила, што им је омогућила да играју, али и виде свет, заљубљеници у фолклорно благо су Светлани Рудић, уз безброј букета цвећа и торту са опанком као симболом српског фолклора, уручили и Плакету, која ће наћи место поред Златне значке КПЗ Србије и других признања која је Светлана Рудић као оснивач аматерских друштава, уметнички руководилац, кореограф, селектор на зонским и војвођанским смотрама и фестивалима добила претходних година.

Дружење пензионера

Дан отворених врата

ВРШАЦ: Поводом 51. годишњице постојања „Хемофарма“ у Вршцу, организован је Дан отворених врата. Вршчани су били у прилици да обиђу производне погоне и да се упознају са производним програмом фабрике лекова. Овом приликом, три погона „Хемофарма“ посетило је 650 суграђана. И пензионисани радници су се дружили са руководством Концерна и евоцирали успомене о раду у минулих пет деценија. Потом су свечано уручне награде за верност фирми, као и награде основцима за најбоље литерарне радове, те члановима јуниорске екипе КК „Хемофарм Штада“ за освојено прво место на првенству Србије у својој категорији. Р. Ј.

dRU[TvO

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

U ^ETVRTAK PRED SPECIJALNIM SUDOM

TRI OSOBE TE[KO POVRE\ENE U NESRE]I NA PUTU BE^EJ–NOVI BE^EJ

^e o ni su dar auto mo bi la i auto bu sa Tri oso be su za do bi le te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot u sa o bra }aj noj ne zgo di ko ja se u su bo tu, oko 14.05 ~a so va, do go di la na ma gi stral nom pu tu iz me |u Be ~e ja i No vog Be ~e ja, sa op {ti la je ju ~e zre wa nin ska Po li cij ska upra va.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu za jav nost, u ovoj sa o bra }aj ki u~e stvo va lo je

put ni~ ko vo zi lo ki kid ske re gi star ske ozna ke, ko jim je upra vqao Ni ko la Z. iz Ki kin de i auto bus sa pod ru~ ja Re pu bli ke Ma |ar ske.

Do ne sre }e je do {lo ka da je vo za~ autom bi la, iz za sa da ne po zna tih raz lo ga, pre {ao na su prot nu stra nu ko lo vo za i uda rio u auto bus. Vo za~ auta, kao i oba

put ni ka, od ko jih je jed na ma lo let na oso ba, za do bi li su te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot. Uzro ci ove sa o bra }aj ne ne zgo de jo{ se utvr |u ju. Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. @. B.

Su |e we Lu ki Bo jo vi }u Su |e we od be glom Lu ki Bo jo vi }u i jo{ tro ji ci op tu `e nih za vi {e ubi sta va i po ku {a ja ubi stva, me |u ko ji ma je i ne u-

OD NAJEZDE LOPOVA OKO NOVOSADSKE NAJLON PIJACE SPASAVA SAMO LAK SAN

Di vqi za pad u Ma lom Be o gra du Ne po zna ti lo po vi su pro {le ne de qe ope qe {i li, po dru gi put u me sec da na, do ma }in stvo So fi je Voj ni} u Ma lom Be o gra du kod no vo sad ske Naj lon pi ja ce. Na me ti kra dqi va ca bio je me tal, ko ji bi se la ko mo gao pro da ti na ot pa di ma.

- U ovom ve o ma le pom kra ju `i te qi mu ku mu ~e s lo po vi ma ko ji uglav nom ope ri {u no }u.

Ta ko su mi u ~e tvr tak, oko dva sa ta uju tro, kra dqiv ci od ne li te {ku, re qef nu, dvo kril nu gvo zde nu ka pi ju na zad wem ula zu, {i ro ku oko {est me ta ra, kao i vra ta dvo ri {ne ogra de i ne ko li ko te {kih gvo zde nih vra ta, te ~ak i me tal no bu re!

Kra dqiv ci su istu adre su ta ko |e po se ti li i me sec da na ra ni je, ka da su mi od ne li alat i ve li ku saj lu, lo pa te, vi le i sli~ no re kla je ju ~e za „Dnev nik” Voj ni }e va, ko ja, ka ko ka `e, sa da no }i ma de `u ra i ~u va svo je. - Oni

13

spe li po ku {aj li kvi da ci je An dri je Dra {ko vi }a 2004. go di ne, tre ba lo bi da po~ ne u ~et vra tak, 9. ju na, u Spe ci jal nom su du u Be o gra du. Bo jo vi }u }e se su di ti u od su stvu, jer je u bek -

stvu i za wim je ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca.

On se te re ti kao or ga ni za tor ubi stva Bran ka Jef to vi }a Jor ge 2004, kao i za po ku {aj ubi stva An dri je Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a [o ka iste go di ne, ka da su po gi nu li wi ho vi te lo hra ni te qi De jan @i van ~ e v i} i Mi l u t in Jo v i ~i}. Po red Bo jo vi }a, op tu `ni com su ob u hva }e ni ne ka da {wi ~la n o v i „ze m un s kog kla n a” Vla di mir Mi li sa vqe vi} zva ni Bu da la, kao i Sret ko Ka li ni} i Mi lo{ Si mo vi} ko ji su uhap {e ni u ju nu pro {le go di ne, po sle se dam i po go di na skri va wa od srp skih pra vo sud nih or ga na.

Bo jo vi }u se trag gu bi pro {log le ta po sle hap {e wa Ka li ni }a u Za gre bu i Si mo vi }a na srp sko-hr vat skoj gra ni ci.

Za wim je u sep tem bru ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca, dok je Mi li sa vqe vi} na me |u na rod noj po ter ni ci od mar ta 2003. go di ne po sle ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a.

(Tanjug)

Op tu `ni ca pro tiv rat nih mon stru ma

So fi ja Voj ni} osta la i bez te {ke ka pi je

su se na me ri li na mo ju ku }u jer zna ju da `i vim sa ma, a plac je ve lik; to je mo ja de do vi na. [e -

Ukradeno sve me tal no, po ski da na vra ta...

Fo to: F. Ba ki}

ta ju mi po mra ku kroz dvo ri {te, ali i dru ge kom {i je se pla {e za svo ju imo vi nu pa sto ga spa va ju la ga nim snom. Vi {e ni je ~ud no kad ov de od jek nu puc wi u va zduh, jer ima na o ru `a nih kom {i ja ko ji ma je do zlo gr di la kra |a.

Ne kad se no }u ~u je puc wa va kao u ka u boj skom fil mu.

Ovu pri ~u po tvr |u ju i osta le kom {i je iz kra ja ko je smo za te kli pred svo jim ku }a ma na Kli si. U da hu su nam na bro ja li da su osta li bez mo tor ne te ste re, plin ske bo ce, ala ta...

- Le po je ov de `i ve ti, mir no je i ima div nih ku }a, ali od lo po va ne mo `e mo spa va ti. Ne ko ve ~e sam ~uo da je ne ko is pra {io u vis {est ko ma da iz pi {to qa - pri ~a nam je dan `i teq ovog kra ja.

Iste no }i kad je po ha ra no dvo ri {te Voj ni }e ve, sa mo sat ka sni je i pe de se tak me ta ra da -

qe, iz go reo je auto mo bil, pa kom {i je iz ove uli ce sum wa ju da je to ma slo istih no} nih po se ti la ca.

- Lo po vi su kre nu li da mi kra du ju go, ko ji se tom pri li kom upa lio, pa su ga osta vi li tu bli zu mo je ku }e, dok je go re la ha u ba. Va tru su mo ra li ga si ti va tro ga sci, a auto mo bil je pot pu no iz go reo i od we ga su osta le sa mo alu fel ne. Ku pi la sam ga pre dva me se ca, ali ne mam ka sko osi gu ra we. Do sa da su mi ov de ukra li po ne ko li ko pu ta aku mu la to re, auto-ra dio, bi ci kle i po jed nom de~ ja i gra |e vin ska ko li ca, kao i mo bil ni te le fon. Bi cikl ne mo `e da mi sa sta vi u mom vla sni {tvu ne de qu da na. Od mah ga ukra du! Ne mo gu `i ve ti od kra dqi va ca, a sa mo hra na sam maj ka - ja da se na{a sa go vor ni ca - Hi da jet Baj ra mi.

M. Vuja~i}

MINISTARKA PRAVDE NAJAVQUJE DA ]E NAJBITNIJI SEGMENTI REFORME PRAVOSU\A BITI GOTOVI TOKOM LETA

Har mo ni za ci ja su do va sa EU kao im pe ra tiv Mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi} na ja vi la je ju ~e da }e to kom le ta bi ti okon ~a ni svi seg men ti re for me pra vo su |a ko ji mo ra ju da se pre du zmu za rad do bi ja wa po zi tiv nog mi {qe wa za kan di da tu ru Sr bi je za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. U ro ku od 10 da na, od no sno ove sed mi ce, po ~e }e po stu pak pre i spi ti va wa od lu ka o iz bo ru su di ja i tu `i la ca ko ji tre ba da bu de go tov do sep tem bra kao je dan od seg me na ta bit nih za po zi tiv no mi {qe we Evrop ske ko mi si je, iz ja vi la je Ma lo vi }e va Ta nju gu.

Pre ma we nim re ~i ma, to kom le ta }e bi ti usvo je na dva naj va `ni ja pro ce sna za ko na ko ja }e tra ja we su |e wa sve sti na ra zu man rok u skla du sa evrop skim stan dar di ma - kri vi~ ni po stu pak na go di nu da na, a par ni~ ni na dve go di ne. Ma lo vi }e va je uka za la da je Mi ni star stvo prav de ima lo uvek ve li ke nad le `no sti na pu tu Sr bi je ka evrop skim in te gra ci ja ma, pod se tiv {i da je sa mo u po stup ku vi zne li be ra li za ci je iz ra di lo pred lo ge za oko 30 za ko na ko ji su pri me wi vi. Ona je na po me nu la da re zul tat pri me ne Za ko na o od u zi ma ju imo vi ne pro is te kle iz kri vi~ nog de la sa da iz no si oko 300 mi li o na evra za ple we ne imo vi ne. „Na rav no, ni smo sve ove stva ri pred u zi ma li is kqu ~i vo zbog evrop skih in te gra ci ja, ve} ra di po boq {a wa kva li te ta `i vo ta gra |a na Sr bi je i ve ru jem da smo u ve li koj me ri na pu tu da ostva ri mo taj svoj ciq”, is ta kla je mi ni star ka prav de. Ona je na ve la da je pre i spi ti -

va we od lu ka o iz bo ru su di ja iz de cem bra 2009. go di ne ko je je do neo pret hod ni sa ziv Vi so kog sa ve ta sud stva „je dan od seg me na ta ko ji mo ra ju da se pre du zmu za rad do bi ja wa po zi tiv nog mi {qe wa za na {u kan di da tu ru i na rav no ono {to nam je ciq - do bi ja we da tu ma ot po ~i wa wa pre go vo ra”. „O~e ku jem da ope ra tiv ni deo po stup ka pre i spi ti va wa za po~ ne u ro ku od 10 da na u smi slu da }e od tog mo men ta, ne i za bra ne su di je bi ti po zva ne na raz go vor pred ko mi si jom VSS”, re kla je Ma lo vi }e va, na po mi wu }i da je taj pro ces po ~eo ka da je Ustav ni sud do sta vio pred me te VSS. Pred me ti su, ka ko je re kla, po de qe ni su di ja ma ko ji }e bi ti wi ho vi iz ve sti o ci. „U ra du ko mi si ja u~e sto va }e is kqu ~i vo iz bor ni ~la no vi VSS iz re do va su di ja, a isto se od no si i na Dr `av no ve }e tu `i la ca”, ob ja sni la je Ma lo vi }e va.

Da qi ko ra ci u re for mi pra vo su |a, po red op {teg iz bo ra, pod ra zu me va ju i re for mu pro ce du ra, na ve la je mi ni star ka i na ja vi la da }e to kom le ta bi ti usvo je ni no vi za ko nik o kri vi~ nom po stup ku i za kon o par ni~ nom po stup ku. „U na red nih me sec da na Mi ni star stvo prav de }e pred lo `i ti pot pu no mo de ran za ko nik o kri vi~ nom po stup ku, ko ji pod ra zu me va efi ka sni ju is tra gu i efi ka sni ji sud ski po stu pak. Za kon o par ni~ nom po stup ku tre nut no se na la zi na mi {qe wu u Sa ve tu Evro pe”, na -

ve la je Ma lo vi }e va i iz ra zi la o~e ki va we da }e u to ku le ta i taj za kon bi ti usvo jen u par la men tu. Ona je pod se ti la da je ne dav no usvo jen Za kon o iz vr {e wu ko ji }e omo gu }i ti da pro ce du ra iz vr {e wa tra je mno go kra }e, jer smo, ka ko je na ve la, do sko ro ima li „ano ma li ju u si ste mu, pa je ne ka da pro ce du ra iz vr {e wa tra ja la du `e ne go sam po stu pak su |e wa”. Uka zu ju }i da pod re for mom pra vo su |a pod ra zu me va i or ga ni za ci ju ra da, Ma lo vi }e va je pod se ti la da, uz po mo} sud skog pro gra ma za auto mat sko vo |e we pred me ta ko ji su uve de ni u srp ske su do ve, gra |a ni sa da mo gu na It ner ne tu da vi de „kre ta we” svog pred me ta. „Mi slim da je to ve o ma zna ~a jan ko rak, jer se tu mo `e vi de ti sve ono {to je jav no, a sma wu je se i per cep ci ja pri su stva ko rup ci je. Za na {e dru {tvo ja ko je bit no da stvo ri mo sve pred u slo ve ne bi li per cep ci ju ko rup ci je sve li na naj ma wu mo gu }u me ru”, is ta kla je Ma lo vi }e va.

Ona je na gla si la da se pod re for mom pra vo su |a pod ra zu me va i „pro me na sve sti”. Iako su, ka ko je na ve la, stva ri u ve zi sa re for mom pra vo su |a ura |e ne, mi ni star ka prav de je na gla si la da se na ovo me ne }e sta ti. „Osta je da u na{ si stem uve de mo jav ne be le `ni ke. Za kon je ste usvo jen ne dav no, ali tre ba do ne ti pod za konske ak te i iz vr {i ti iz bor jav nih be le `ni ka. Isto se od no si i na pri vat ne iz vr {i te qe i dru ge pra vo sud ne pro fe si je”, na ve la je Ma lo vi }e va.

(Tanjug)

Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne Re pu bli ke Sr bi je po di glo je op tu `ni cu pro tiv tri dr `a vqa ni na Re pu bli ke Sr bi je, ko ja ih te re ti da su, kao pri pad ni ci do bro vo qa~ ke je di ni ce u sa sta vu Voj ske Srp ske Re pu bli ke BiH, 14. ju na 1992. go di ne, u Bi je qi ni, po ~i ni li kri vi~ no de lo rat ni zlo ~in pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva, sa op{sti la je ju ~e slu `ba Tu `i la {tva za od no se s jav no {}u.

Op tu `ni ca je po dig nu ta pro tiv Dra ga na Jo vi }a, Zo ra na \ur |e vi }a i Ale na Ri sti }a a, ka ko je na ve de no, okri vqe ni su u{li u ku }u bo {wa~ ke po ro di ce, od u ze li im no vac i stva ri i po tom vi {e stru ko, na iz me ni~ no si lo va li dve `e ne, od ko jih se jed na par da na ra ni je po ro di la. Op tu `e ni Dra gan Jo vi} za tim je ubio ci vi la pu ca ju }i mu u

usta, a dve `e ne su iz ku }e, go le i bo se, po ve li kroz grad. Oni su po tom opqa~ ka li ku }u `e ne in va li da, a we nim vo zi lom „ju go 55” se uda qi li sa li ca me sta.

Po iz la sku iz gra da, na pu tu ka Br~ kom, u me stu Qe qen ~a, za u sta vi li su vo zi lo i is pred we ga na iz me ni~ no „si lo va li o{te }e ne i nad wi ma vr {i li pro tiv pri rod ni blud”, a on da ih, go le i bo se, osta vi li na pu tu i uda qi li se sa li ca me sta, na ve de no je u sa op {te wu.

Ka ko je sa op {te no, tu `i lac pred la `e da sud okri vqe ni ma pro du `i pri tvor.

Pred met „Bi je qi na” je BiH ustu pi la Sr bi ji na osno vu Za ko na o me |u na rod noj prav noj po mo }i u kri vi~ nim stva ri ma. Pret kri vi~ ni po stu pak je pret hod no vo |en pred Osnov nim su dom u Bi je qi ni.

(Tanjug)

Po gi nu la dva mla di }a Dvo ji ca mla di }a su po gi nu la, a tro ji ca po vre |e na ra no uju tro u su bo tu, u sa o bra }aj noj ne sre }i kod Ve li ke Kr sne u bli zi ni Mla de nov ca. Ne sre }a se do go di la oko tri sa ta uju tro, ka da je auto mo bil „pa sat” u ko me su bi li mla di }i sle teo s kolo vo za i uda rio u me tal ni stub po red pu ta. Dve oso be su pod le gle po vre da ma na li cu me sta, a tri su za do bi le te {ke te le sne po vre de.

(Tanjug)

NASTAVQA SE SU\EWE VOJISLAVU [E[EQU

Ko je obe lo da nio iden ti tet sve do ka Pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji slav [e {eq se na da da }e Ha {ki tri bu nal do zvo li ti da de set sve do ka da nas pred tim su dom sa mi po tvr de da su obe lo da ni li svo je iden ti te te pre ne go {to je to u~i nio li der ra di ka la, iz ja vio je ju ~e [e {e qev prav ni sa vet nik Bo ris Alek si}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re na ja -

vio da bi u na red na tri da na tre ba lo da se na sta vi su |e we [e {e qu, ko ji se te re ti za ne po {to va we su da i ko ji je 4. fe bru a ra 2010. go di ne op tu `en zbog to ga {to je u kwi zi obe lo da nio iden ti tet 11 za {ti }e nih sve do ka.

Alek si} je na veo da je tu `i lac Bruk Mak fan lin 2. ju na za tra `io od Tri bu na la da se ne pri hva te po nu |e ni do ka zni pred me ti [e {e qa, ko ji je za tra `io sve do ~e we 10 sve do ka. On je re kao da

Ha {ki tri bu nal i da qe }u ti o [e {e qe vim zah te vi ma da se is tra `i pi ta we pri ti ska na sve do ke i pi ta we ubi je nih i umr lih Sr ba u Ha {kom tri bu na lu. Alek si} je na veo da je [e {e qe vo zdra vqe pod „zna kom pi ta wa” i da li der ra di ka la i da qe bo lu je od sr ~a nih arit mi ja.

Na pi ta we no vi na ra o mo gu} no sti da [e {eq bra ni Mla di }a, Alek si} je od go vo rio da [e {eq po ma `e sve „~a sne Sr be, me |u ko ji ma je Mla di} je dan od naj ~a sni jih”, ali da for mal no ne mo `e da ga bra ni, jer je op tu `en od Ha {kog tri bu na la. [e {e qu se su di za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i po vre de rat nog pra va i obi ~a ja u Hr vat skoj, Voj vo di ni i BiH od 1991. do 1993. go di ne. Li der ra di ka la pr vi put je op tu `en za ne po {to va we su da 21. ja nu a ra 2009. go di ne i za ob ja vqi va we po da ta ka o za {ti }e nim sve do ci ma, za {ta je pra vo sna `no osu |en na 15 me se ci za tvo ra. On je 24. ma ja ove go di ne tre }i put op tu `en za ne po {to va we su da zbog od bi ja wa da sa svo je veb star ni ce uklo ni in for ma ci je i iden ti te te za {ti }e nih sve do ka. Li der ra di ka la se do bro voq no pre dao Ha {kom tri bu na lu u fe bru a ru 2003. go di ne, a su |e we mu je po ~e lo u no vem bru 2007.

(Tanjug)

14

dRU[TvO

ponedeqak6.jun2011.

KAWI@A PREDWA^I U PREKOGRANI^NOJ SARADWI

PLAVE KOVERTE I POKLONI

Ko ima pla }a, ko ne ma pi {e `al be Pro se ~an gra |a nin Sr bi je po red si ro ma {tva i ne za po sle no sti mo ra da bri ne i o to me ka ko }e ko ga pod mi ti da bi ostva rio naj e le men tar ni je po tre be. Is tra `i va we spro ve de no pro {log le ta po ka za lo je da je oko osam od sto gra |a na Sr bi je, ili wih 600.000, za pro te klih go di nu da na ima lo is ku stva sa ko rup ci jom, a pro se~ na vred nost mi ta ko ji su mo ra li da da ju iz no si 15 hi qa da di na ra. Ka -

da se zna da upra vo to li ko iz no si mi ni mal na za ra da srp skog rad ni ka za ko ju mo ra ceo me sec da ra di po naj ma we osam sa ti dnev no...

Re zul ta ti ko je je sa op {tio Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku ka `u da su gra |a ni naj ~e {}e da va li mi to le ka ri ma – u 54,8 od sto slu ~a je va, za tim po li ci ji – 38,5 od sto, me di cin skim se stra ma – 25,7 od sto i slu `be ni ci ma ka ta stra i oni ni su ni kog iz ne na di li. Broj ke su po tvr di le stvar nost, od no sno ono {to svi zna ju i {to ni je

sma tra ju da je po klon znak za hval no sti – 28,1 od sto. Ipak, svi oni oprav da we za }u ta we i da va we na la ze u to me da im je to pre ~i ca, a ~e sto i je di ni na ~in da do |u do ne ke uslu ge jer se ve} uko re ni lo m{qe we da se dru ga ~i je ne mo `e i da je sa svim nor mal no, pa ma kar se i uzaj mi lo, tut nu ti ne {to oni ma od ko jih se uslu ga o~e ku je. Pri tom se za bo ra vqa da ti ko ji pru `a ju uslu ge, bez ob zi ra da li je re~

o le ka ru, me di cin skoj se stri, po li caj cu ili dr `av nom slu `be ni ku u ka ta stru su pla }e ni da ra de taj po sao. Da zlo bu de ve }e pla te do bi ja ju iz bu xe ta, da kle od pa ra istih tih po re skih ob ve zni ka ko ji ih pri de pod mi }u ju.

No, isti na je ta kva ka kva je ste, pa mo `da i go ra, i tu se dok se ne po~ nu ka `wa va ti i oni ko ji pri ma ju, ali i oni ko ji da ju mi to ne }e ni {ta pro me ni ti. Do tle }e oni jad ni ci ko ji ~ak i ka da bi hte li da da ju mi to, sve ka ko bi ne ku uslu gu

Mito se odoma}ilo Is tra `i va we je po ka za lo da i oni ko ji ni su sklo ni da va wu mi ta ne ra do pri ja vqu ju ta kve slu ~a je ve. Jed no stav no, uve ri li su se be da je to uobi ~a je na prak sa i da ne vre di da pri ja vqu ju ne {to {to se “odo ma }i lo” i {to se sa mo po se bi pod ra zu me va. Deo an ke ti ra nih, pak, uop {te ni je ni krio ni ti je sma trao da ~i ni ne {to ne za ko ni to ti me {to je ne kom ne {to dao jer su is ta kli da su ima li ko ri sti od da va wa mi ta.

Ono {to mo `e do ne kle bi ti ute ha je ste da u re gi o nu sa mo u Ma ke do ni ji – 6,2 od sto, ima ma we gra |a na ko ji da ju mi to dr `av nim slu `be ni ci ma. Na i me, u BiH pro ce nat gra |a na ko ji da ju mi to je 20,7 od sto, u Hr vat skoj 11,2 od sto, Cr noj Go ri 9,7 od sto, a u Al ba ni ji 19,3 od sto. ni ka kva taj na. Gra |a ni da ju no vac, po klon i ~i ne pto ti vu slu gu dr `av nim slu `be ni ci ma da bi ubr za li pro ce du ru, da je lak {e za vr {e ili da do bi ju bo qi tret man.

Kao vr sta mi ta naj ~e {}e se da je no vac, u 52,2 od sto i hra na u 33,6 od sto slu ~a je va. Ni to ni je ni ka kva no vost ili ne {to {to ni je po zna to. Pla va ko ver ta, pi }e, bom bo we ra, ka fa, pa i jag we i pra se po sta li su re do van “fol klor” od la ska kod le ka ra ili u zdrav stve nu usta no vu. Oni smrt ni ci ko ji od lu ~e da sve to pre sko ~e i da se dr `e za ko nom pro kla mo va nih pra va ~e ka ju na pre gle de ne ko li ko me se ci, dok oni ko ji ima ju {ta da da ju mo gu od mah da oba ve sve pre gle de, pa ako tre ba i od mah bu du sme {te ni na le ~e we.

Da ka ko, od mah se mo `e po sta vi ti pi ta we, i to s pra vom, za {to to li ki broj gra |a na pri sta je da da je mi to i ni su li on da i sa mi kri vi {to je ko rup ci ja i da qe naj ve }a boq ka ovog dru {tva? Kri vi je su, ali su i pri nu |e ni da da ju mi to. Jer svi oni ko ji su ima li is ku stva sa ko rup ci jom te slu ~a je ve ni su pri ja vi li iz za to {to sma tra ju da je to bes ko ri sno i da ni ko ne bi ma rio – wih 35,8 od sto ili

pre do bi li, ne ma ju od ~e ga, ima ti je di nu {an su da se `a le ra znim in sti tu ci ja ma i da se na da ju da }e ne ko sta ti u wi ho vu za {ti tu. Gra |a ni sve ~e }e obra }a ju Po kra jin skom om bud sma nu da su im po vre |e na pra va iz obla sti zdrav stve ne za {ti te i zdrav stve nog osi gu ra wa, pa je on od lu ~io da na red nih me se ci pro ve ri rad za {tit ni ka pa ci jen to vih pra va. @al be gra |a na se od no se na ne za do voq stvo pru `e nom zdrav stve nom uslu gom od no sno po stup kom le ka ra i dru gih zdrav stve nih rad ni ka, or ga ni za ci ju zdrav stve ne slu `be, ne mo gu} nost za ka zi va wa pre gle da, vre me ~e ka wa na pru `a we zdrav stve ne uslu ge, re fun da ci ju nov ~a nih sred sta va i dis kri mi na ci ju pa ci je na ta. Da kle, na sve ono {to se pla vim ko ver tom ili sku pim po klo nom mo `e do bi ti, pod uslo vom da ima te pa ra.

Po kra jin ski om bud sman }e u zdrav stve nim usta no va ma na te ri to ri ji Voj vo di ne spro ve sti is tra `i va we o ra du za {tit ni ka pa ci jen to vih pra va ka ko bi utvr dio gde {kri pi u pri me ni Za ko na o zdrav stve noj za {ti ti i ko li ko su `al be ko je gra |a ni upu }u ju ta~ ne.

Q. Male{evi}

Me |u na rod na voj na kon fe ren ci ja Na Stra te gij skoj voj noj kon fe ren ci ji za part ne re ko ja }e se odr `a ti u u Be o gra du od 13. do 15. ju na u~e stvo va }e pred stav ni ci vi {e od 50 dr `a va, a na sku pu }e bi ti do mi nant na stru~ na a ne po li ti~ ka di men zi ja, sa op {ti lo je Mi ni star stvo od bra ne Sr bi je. Kon fe ren ci ju, sa ci qem raz me ne is ku sta va i mi {qe wa o naj va `ni jim stra te {kim pi ta wi ma od za jed ni~ kog in te re sa, or ga -

ni zu je Sa ve zni~ ka ko man da za tran sfor ma ci ju iz Nor fol ka u SAD. Te ma kon fe ren ci je je „Na kon Li sa bo na: spro vo |e we tran sfor ma ci je”, a u okvi ru rad nih gru pa eks per ti }e raz me ni ti mi {qe wa i „Ino va tiv nim pri stu pi ma efi ka snom raz vo ju ka pa ci te ta”, „Osi gu ra nom pri stu pu glo bal nim za jed ni~ kim re sur si ma” i „Obu ci, part ner stvu i po mo }i”.

dnevnik

Ru ka u ru ci do evrop skih li cen ci Op {ti na Ka wi `a u pre ko gra ni~ noj sa rad wi Ma |ar ska - Sr bi ja u okvi ru IPA pro gra ma me |u naj za stu pqe ni jim je od voj vo |an skih op {ti na jer spro vo di {est pro je ka ta, a je dan pro je kat ostva ru je u pre ko gra ni~ noj sa rad wi Ru mu ni ja - Sr bi ja. Di rek tor In for ma ci o nog cen tra za raz voj po ti skog re gi o na Ro bert Fej sta mer is ti ~e da su u pi ta wu pro gra mi u vred no sti oko mi lion evra, a da je sva ki pro gram ja ko va `an za lo kal nu sa mo u pra vu jer do pri no se raz vo ju qud skih re sur sa, a sva ki pro je kat sa dr `i i ula ga wa u opre ma we, pa je u okvi ru pro je ka ta ku pqe na in for ma ti~ ka opre ma za op {tin sku ad mi ni stra ci ju, ospo so bi }e se pon to ni na oba li Ti se, na ba vi ti mo der na bi na ko ja ne do sta je za odr `a va we ma ni fe sta ci ja...

- Za spro vo |e we pro je ka ta i in fa struk tur na ula ga wa do na ci je su obez be |e ne iz fon do va EU, a ve o ma je bit no da lo kal na sa mo u pra va op {ti ne Ka wi `a obez be |u je pred fi nan si ra we ovih pro je ka ta, {to bi bez po dr {ke lo kal ne sa mo u pra ve in sti tu ci ja ma ko je u~e stvu ju u pro jek ti ma bio ve li ki te ret. Na dru goj stra ni, In for ma ci o ni cen tar za raz voj po ti skog re gi o na ukqu ~u je se stru~ nom po dr {kom da se is pu ne uslo vi za u~e {}e na kon kur si ma EU. Je dan od zna ~aj nih pro je ka ta ko ji se ostva ru je u okvi ru IPA pro gra ma je pro je kat „Ru ka u ru ci”, za ko ji je glav ni no si lac Re gi o nal ni cen tar za obu ku iz Ke~ ke me ta, a part ne ri su Obra zov no-kul tur na usta no va „Kne sa” iz Ka wi `e, Ne vla di na or ga ni za ci ja „Pro bi tas” iz Su bo ti ce, Spe ci jal na osnov na {ko la, Pe da go {ki i me to do lo {ki cen tar iz Ba je - ka `e Fej sta mer, do da ju }i da Cen tar ko jim ru ko vo di i lo kal na sa mo u pra va op {ti ne ini ci ra ju osmi {qa va we pro je ka ta ko ji mo gu ite ka ko bi ti ko ri sni za ovu sre di nu.

Sa rad wa na pro jek tu „Ru ka u ru ci” se od vi ja na dve re la ci je, jed na na re la ci ji iz me |u Su bo ti ce i

Ba je, a dru ga Ke~ ke met – Ka wi `a.

U Su bo ti ci i Ba ji se re a li zu je pro je kat „Zlat ni klas“ ~i ji je ciq eko lo {ko ga zdo va we, kao i kur se vi za ospo so bqa va we od ra slih za evrop ske li cen ce po slov nih kom pe ten ci ja (EBCL) i evrop ske li cen ce ra da na ra ~u na ru (ECDL). Po red to ga u Ka wi `i i Ke~ ke me tu se re a li zu ju kur se vi za ho tel ske asi sten te, do pu wen sa ECDL i EBCL kur se vi ma.

Re fe rent za obra zo va we u OKU „Kne sa” u Ka wi `i He dvig Bu za{ na gla {a va da su se pr ven stve no opre de li li za pro gra me obra zo va -

za obra zov ni pro gram su dvo je zi~ ni na srp skom i ma |ar skom je zi ku, pri la go |e ni lo kal nim spe ci fi~ no sti ma i mo gu} no sti ma. Kroz pro gra me na sto ji mo da za jed ni~ ki iz ra di mo pro gra me za obra zo va we i {to vi {e po ve }a mo broj dvo je zi~ nih pro gra ma - ka `e Bu za{.

U ospo so bqa va wu su ukqu ~e na 27 kom pe tent na pre da va ~a ko ji ra de u okvi ru obra zo va wa od ra slih, a kur se vi su akre di to va ni od stra ne Za vo da za una pre |i va we obra zo va wa i vas pi ta wa. U Ka wi `i se od ja nu a ra za 15 po la zni ka bes plat no spro vo di EBCL kurs, a di -

Obrazovawe odraslih Za hva qu ju }i u~e {}u u pro jek tu „Ru ca u ru ci” u OKU „Kne sa” su us pe li da po ve }a ju ka pa ci te te i sred stva usta no ve jer je ra ~u nar ski ka bi net opre mqen sa pet no vih rad nih sta ni ca, a po red to ga za prak ti~ nu na sta vu su na ba vqe ni ra zni apa ra ti za ~i {}e we i za ugo sti teq stvo. Re a li za ci ja pro jek ta za po ~e ta je pre go di nu da na i tra je do kra ja sep tem bra ove go di ne. Po red ka wi {ke op {ti ne ko ja je do pri ne la fi nan sij skom po dr {kom, Spe ci jal na bol ni ca za re ha bi li ta i cju „Ba wa Ka wi `a” i Po qo pri vred no-teh ni~ ki sred wo {kol ski cen tar „Be se de{ Jo `ef” su obez be di li uslo ve za prak ti~ nu obu ku, a po red bes plat ne obu ke po la zni ci ma je omo gu }en i bes pla tan pe to dnev ni bo ra vak u Ke~ ke me tu gde su ima li prak ti~ nu na sta vu. Mi mo ovog pro jek ta u OKU „Kne sa” su do bi li akre di ta ci ju Za vo da za una pre |i va we obra zo va wa i vas pi ta wa za re a li za ci ju pro gra ma obra zo va wa od ra slih. wa od ra slih. Zna ~a jan deo je sa gle da va we kom pa ti bil no sti za kon skih pro pi sa Sr bi je i EU na po qu obra zo va wa od ra slih. Ona do da je da je na za se da wu prav nog ti ma pri ka za na re gi o nal no spe ci fi~ na stu di ja ko ju je iz ra di lo NVO „Otvo re na per spek ti va”, a pro gram ob u hva ta de taq nu ana li zu stvar nih po tre ba i za ko na o obra zo va wu od ra slih.

- Ova sa rad wa je vi {e ne go jed no stav no obra zo va we jer ono do pri no si uvo |e wu si ste ma obra zo va wa od ra slih, ko je je ve o ma uspe {no u Ma |ar skoj i otva ra se mo gu} nost da osno vu tih is ku sta va for mi ra mo pred lo ge za ko na o obra zo va wu od ra slih. Ma te ri ja li

plo me ko je }e do bi ti po la zni ci su i me |u na rod no pri zna te u EU. Sli~ ni kur se vi se pa ra lel no spro vo de na ~e ti ri lo ka ci je, pri ~e mu su ostva re ne raz me ne pre da va ~a i po la zni ka, da bi se po sti gli {to bo qi efek ti. Dru gim kur som je ob u hva }e no 17 po la zni ka ko ji iz u ~a va ju mo gu} nost po kre ta wa sa mo stal nog po sla.

- Kurs po la zni ci ma nu di prak ti~ na zna wa iz obla sti eko no mi je ka ko za po ~et ni ke, ta ko i za po la zni ke sa pret hod nim zna wem. Kurs se pre po ru ~u je pred u zet ni ci ma, bu du }im pred u zet ni ci ma i ne za po sle nim li ci ma. Ob u hva }e ne su te me o bi lan su sta wa i uspe ha, po slov nim ci qe vi ma i po ka za te qi -

ma, kal ku la ci ja ma tro {ko va i po slov nom pra vu, ta ko da po la zni ci ko ji pro |u ospo so bqa va we za evrop sku li cen cu po slov nih kom pe ten ci ja sti ~u dra go ce na zna wa u ci qu efi ka sni jeg vo |e wa svo jih fir mi, pro {i re wa de lat no sti ili ako ima ju mo gu} nost da po kre nu no vi bi znis - uka zu je pre da va~ Ju dit Ka sa{.

Vla snik po sla sti ~ar ske rad we „Fo ci cu ki” An tun \er ke iz Mar to no {a ka `e da mu ospo so bqa va we na ovom kur su pu no zna ~i.

- Po red po sto je }e de lat no sti ko jom se ba vim u po sla sti ~ar stvu, na me ra vam da se ukqu ~im i pro {i rim de lat nost u obla sti tu ri zma. Ima mo na me ru da u Mar to no {u i dru gim me sti ma ka wi {ke op {ti ne otvo ri mo „slat ke ku }e” i obo ga ti mo tu ri sti~ ku po nu du, pa sam pu no na u ~io ka ko bi mo gao da se upu stim u no ve po slov ne iza zo ve - pla ni ra \er ke.

Se lek ci ja kan di da ta oba vqe na je te sti ra wem od stra ne stru~ wa ka iz ma |ar skog gra da Ba je ko ji je za sno van na mo de lu ne ma~ ke li cen ce za se lek ci ju te stom „Ha met 2”. Na kon te sti ra wa je po kre nut kurs za pan si on skog, se o skog ho te li jer skog asi sten ta, u ko me po la zni ci pro la ze ospo so bqa va we iz obla sti eko no mi je, do ~e ka go sti ju, oba vqa we dnev nih ak tiv no sti, oba vqa we hi gi jen skih ak tiv no sti, dr `a we `i vo ti wa, ba {to van stvo i spre ma wa.

- Ovaj kurs je bio pre po ru ~en svi ma ko ji ra de u tu ri zmu, se o skom tu ri zmu ili `e le da se ba ve ne kom od tih ili sli~ nih de lat no sti.

Po la zni ci na kra ju kur sa po la `u is pit i do bi ja ju di plo me ko je su pri zna te u Ma |ar skoj i u Evrop skoj uni ji. Ovaj kurs je upot pu wen kur som in for ma ti~ ke obu ke ECDL, jer je evrop ska li cen ca ra da na ra ~u na ru neo p hod na pri li kom uapo {qa va wa i oba vqa wa bi lo ka kvih po slo va - do da je He dvig Bu za{.

M. Mitrovi}

ZREWANIN BRINE O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA

Da i `e ne od lu ~u ju Od bor ni ci Skup {ti ne gra da Zre wa ni na ve }i nom su gla so va na po sled wem za se da wu pri hva ti li pred log od lu ke o rav no prav no sti po lo va. Ovo je ko rak da qe u spro vo |e wu u de lo za ko na po ko me }e za stu pqe nost `e na na jav nim funk ci ja ma, u slu `ba ma ali i u pred u ze }i ma, bi ti za ga ran to va nih 30 od sto. Na rod na po sla ni ca Bran ka Qi qak iz Zre wa ni na ve li da je, ka ko bi sve to mo glo da se re a li zu je, pla ni ra no da se osnu je Sa vet za rod nu rav no prav nost.

- Ovaj za kon spa da u gru pu an ti di skri mi na tor skih i `e li mo da za `i vi kod nas, jer nam i is tra `i va wa po ka zu ju da ima pol ne dis kri mi na ci je na rad nom me stu, od no sno da ne ma jed na ko sti u od lu ~i va wu, u eko nom skom po lo `a ju, zdra vqu `e na, bor bi pro tiv na si qa i wi ho vom pri su stvu u me di ji ma. Ni su za ne mar qi vi ni po da ci o mar gi nal nim `en skim gru pa ma, me |u ko je spa da ju sa mo hra ne maj ke, `e ne na se lu i sta re `e ne. Ni smo u to me iz u ze tak, jer ta kav pro blem

po sto ji u svim ze mqa ma. Ali, na {e je da to re {a va mo - is ti ~e Bran ka Qi qak i po ja {wa va da }e bu du }i Sa vet za rav no prav nost po lo va ima ti se dam ~la no va, iz me |u osta log i iz re do va ne vla di nih or ga ni za ci ja.

Vr {i lac du `no sti za {tit ni ka gra |a na u Zre wa ni nu Dra ga na Ra dlo va~ ki Gro zda nov jo{ je la ne uka za la na to da je u Grad skoj upra vi, kao i u jav nim pred u ze }i ma i usta no va ma ko je se fi nan si ra ju iz bu xe ta gra da, re la tiv no is po {to va na jed na kost `e na i mu {ka ra ca, ali da ni su u pot pu no sti spro ve de ne oba ve ze pre u ze te ra ti fi ka ci jom me |u na rod nih ugo vo ra. Pre do ~i la je re zul ta te is tra `i va wa o za stu pqe no sti `e na i mu {ka ra ca u re do vi ma Grad ske upra ve i jav nih pred u ze }a po ko ji ma `e ne u~e stvu ju sa 53,54, a mu {kar ci sa 39,73 od sto {to, po ta da {woj oce ni za {tit ni ce gra |a na, ~i ni sa svim za do vo qa va ju }i re zul tat. Ina ~e, pre ma po sled wim po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, u Zre wa ni nu od ukup no 132.051 sta nov ni ka, ve }i nu ~i ne upra vo `e ne – 68.263 ili 51,69 od sto.

- Rav no prav nost po lo va se mo ra obez be di ti i pri li kom kan di do -

va wa za od bor ni ke Skup {ti ne gra da, za iz bo re na sve funk ci je i to kom ime no va wa u or ga ne jav ne vla sti, kao i za vre me spro vo |e wa iz bor nog po stup ka. Po treb no je da se u pu noj me ri po {tu je Za kon o rav no prav no sti po lo va ko ji je stu pio na sna gu 24. de cem bra 2009.

Pre ma po sled wim po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, u Zre wa ni nu, od ukup no 132.051 sta nov ni ka, ve }i nu ~i ne upra vo `e ne – 68.263 ili 51,69 od sto On pod ra zu me va rav no prav no u~e {}e `e na i mu {ka ra ca u svim obla sti ma jav nog i pri vat nog sek to ra, a u skla du sa op {te pri hva }e nim pra vi li ma me |u na rod nog pra va – na ve la je pro {le go di ne Dra ga na Ra dlo va~ ki Gro zda nov. @. Balaban

VESTI Pro test ni skup eko lo ga Pred stav ni ci Eko lo {ke or ga ni za ci je Sr bi je odr `a li su ju ~e skup u Be o gra du is pred Skup {ti ne Sr bi je na ko jem su iz ra zi li ne za do voq stvo zbog ge net ski mo di fi ko va ne hra ne i za pra {i va wa otro vi ma iz va zdu ha. Po re ~i ma di rek to ra Eko lo {kog po kre ta No vog Sa da i pred sed ni ka Skup {ti ne sa ve za eko lo {kih or ga ni za ci ja Sr bi je Ni ko le Alek si }a, re kao skup je or ga ni zo van zbog „ge no ci da ko ji se spro vo di nad na ma, jer sva ko dnev no nas avi o ni za si pa ju otro vi ma sa ne ba, pro si pa ju na qu de i pri ro du otro ve u to na ma”.

- Na {a vla da po ku {a va da nam le ga li zu je ge net ski mo di fi ko va ne or ga ni zme, a na u ka u sve tu upo zo ra va da su la bo ra to rij ski mi {e vi u tre }oj ge ne ra ci ji po sta li ste ril ni - re kao je Alek si}.

On je kri ti ko vao ak ci ju „Ve li ko spre ma we Sr bi je” i na veo da „je dan mi ni star svo je gra |a ne pre tva ra u hi gi je ni ~a re, a ni je im re kao gde da od lo `e to |u bre ko je su sa ku pi li”.

Po li ti~ ki an ga `man sa mo stal nih sin di ka ta?

Pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Qu bi sav Or bo vi} na ja vio je mo gu} nost da se ta or ga ni za ci ja ubu du }e po li ti~ ki an ga `u je, ka ko bi efi ka sni je osta vri va la ci qe ve za ko je se, ina ~e, za la `e.

- Ide ja o po li ti~ kom an ga `o va wu ni je po te kla od ru ko vod stva sin di ka ta, ve} od ~lan stva, ko je je shva ti lo da je to na ~in da se efi ka sni je do |e do re zul ta ta. O~e vid no je da pro te sti ne da ju ni ka kve efek te - na veo je Or bo vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, u ovom tre nut ku ni jed na od po li ti~ kih op ci ja ne {ti ti in te re se za po sle nih. - Otu da to in te re so va we u sin di kal nim re do vi ma. Jo{ ni {ta ni je de fi ni tiv no. Re~ je o raz mi {qa wu, a to je je dan od mo de la.

On sma tra da bi to mo gao bi ti iz laz, s ob zi rom da „rad ni ci ma pre te re strik tiv ne me re i sma we we pra va, bi lo da je re~ o Za ko nu o pen zij skom osi gu ra wu, Za ko nu o ra du ili zdrav stve nom osi gu ra wu”.

reporta@e

c m y

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

15

ve Se li SporT Ski dan i za Ba va U Ba^ koM MeSTU Bo ga ra[U, kod Sen Te

U ~istome selu klinci prasi}e jure e ver no ba~ ko se lo Bo ga ra{ sa oko 700 `i te qa, skraj nu to kraj re gi o nal nog pu ta Sen ta - Ba~ ka To po la, pri li~ no je ured no, ta ko da me {ta ni mi nu le su bo te ni su ima li od vi {e po sla u ak ci ji „O~i sti mo Sr bi ju”, pa se se na pr vom sport skom i hu ma ni tar nog da nu ko ji je pri re di la ov da {wa Ci vil na or ga ni za ci ja „ Paj da{ Cim bo ra”, mno go za ba vqa li i ve se li li mla di i sta ri, kao i go sti iz okol nih po ti skih me sta. Naj va }e atrak ci ja bi lo je hva ta we pra se ta, a ko ga uhva ti we go vo je!

S

Svi cup ka ju na ri tam ~ar da {a mu zi ~a ra pod {a trom, a ne str pqe we ra ste me |u vi {e od 30 de ce sprem ne da u tom kru gu iza zo va uhva te u ko {tac. [a re no pra sen ce do ne to na {pe di te ru, naj zad je pu {te no u are nu iz ko je mu ni je bi lo iz la ska. Dva pu ta ga je u po ku {a ju da utek ne de ci hva tao Ti bor [pe kla, hva ta le su pra se i ov da {we ma me, ali ne pi sa no pra vi lo je da su u igri sa mo de ca, pa je `i vah no pra sen ce od de se tak ki la po no vo pu {ta no.

- Ka ko da ga ne uhva tim, ka da ih u obo ru imam sto ti nu - ka `e

Pra se uhva }e no, puj pi ke ne va `i

Su sti }i pra se i po ne ti ga ku }i, ka da za ki lo pra se ti ne `i ve va ge pa o ri ne mo gu da do bi ju ni 150 di na ra i ni je ve li ki do bi tak, jer u ov da {wim obo ri ma po nu da je pri li~ na, ali pra se vi {e u obo ru bo qe je ne go go lub na gra ni. Na li va di, kraj me sne pro dav ni ce, po ve li koj spa ri ni od ra sli se po re |a li u krug, da pra se ne mo `e tek ta ko da utek ne u obli `wi ku ku ruz i `i to.

U me snom udru `e wu pen zi o- ne ra igrao se {ah, a na ve li kom fud bal skom igra li {tu, gde zar |a le sta ti ve op sta ju, ma da se ov da {wi klub „Mla dost” pre vi {e od dve de ce ni je uga sio, tur nir u ma lom fud ba lu igrao se na dva ma la te re na re kre a tiv no, ali su se go lo vi be le`i li. Oku pi lo se de vet eki pa, u ko ji ma je bi lo i ve te ra na, omla di ne i pi o ni ra. Po red dve eki pe iz Bo ga ra {a igra li su go sti iz Gor weg Bre ga, Sen te, Oro ma, Tre {wev ca, Tor wo {a i ^o ke. Ne ka da {wi se kre tar uga {e nog FK „Mla dost” An dra{ Na|, pri se -

Fo to: M. Mi tro vi}

Il di ko Mol nar Ga bor, ko ja je kao od {a le {~e pa la pra se da ne utek ne u atar.

Iz pe tog ili {e stog star ta, pra se je us peo da uhva ti osmo go di {wi Ke vin Ka vai iz Bo ga ra {a, ko ji je ~vrt so pri gr lio plen u go mi li vr {wa ka. Na rav no, kraj ma le ne cen tral ne bi ne pra se je za grok ta lo u mi kro fon, a Ke vin od mah ja vio ku }i da mu trud ni je bio uza lu dan.

}a se da je u vre me pro cva ta fud ba la u Po ti sju.

- Fud bal nam je isu pu wa vao ne de qu, dan ko ji je od u vek bio za pre dah i ra zo no du. Svi smo vo le li da ide mo i na go sto va wa, a sa da ~e sto od sva ko dnev nih bri ga i po sla ne zna mo da li je rad ni dan ili vi kend, a mla dih u se lu ne ma do voq no da bi ima li fud bal ski tim - ka `e Na|.

Pri dru `u ju se Jo `ef La slo, Pe ter Ber ke{ i dru gi, pri se }a ju }i se uspe {ne ere fud ba la u Bo ga ra {u. A u par ku kraj zgra de MZ „Ba~ ka” i po {te, na ko ju je aspi ra ci je ne dav no is ka zi vao kon tro verz ni bi zni smen Mi le Jer ko vi}, ka da mu je us kra }en za kup dr `av ne ze mqe, di mi lo se i spe ci ja li te ti kr~ ka li u ve li kim i ma lim bo gra ~i ma. Or ga ni za tor ku li Tr ka ni zbog me sa ni zbog ma sti, ve} radi pre sti `a nar skog de la pro gra ma Imre Es Sa bo iz obli `weg Pen zi o ner Kal man Bor {o{ iz go di na ku vam na isti na ~in i uvek Gor weg Bre ga, ko ji je bio i ^o ke, ko ji je ove se zo ne po bed - po be |u jem, a pri me wu jem re cept pred sed nik oce wi va~ kog `i ri ni~ ke pe ha re osva jao za ku va we ko ji sam pre u zeo od po koj nog oca ja. Me so, ri bu i dru ge na mir ni ov ~i jeg pa pri ka {a u Fe ke ti }u, Pa la i le gen de ov ~ar stva Ban ka ce za ku va we u ve li kim bo gra Gor wem Bre gu i Ba~ koj To po li, Mi {ke ba ~i ja, ko ji je bio ~o ba ~i ma ku li na ri su do ni ra li kao nad gle dao je pun bo gra~ i u Bo ga - nin i naj bo qi po zna va lac ~o kan svoj do pri nos hu ma ni tar noj ma ra {u u hu ma ni tar ne svr he. ske ci ga je - pri ~a Bor {o{. ni fe sta ci ji. Se kre tar ka MZ - Zna mo ka kva je ma te ri jal na Svi ku li na ri su do bi li za „Ba~ ka” Ag ne{ Re pec ki i ru ko si tu a ci ja, pa na ovaj na ~in moj hval ni ce do ma }i na, a u kon ku ren vod stvo „Paj da{ - Cim bo ra” bi pri ja teq Ge za Pi ri iz Ja zo va i ja ci ji ve li kih bo gra ~a po be du je li su za do voq ni su od zi vom u~e da je mo do pri nos da se po mog ne od neo ri bar De ne{ Ser da iz No sni ka i do brim {ti mun gom od ma ni fe sta ci ja i {ko la u Bo ga ra - vog Kne `ev ca, ko ji je pri pre mio ju tra pa do ve ~er weg hu ma ni tar {u. U bo gra ~u je ce la ov ca od gla - dva bo gra ~a ri bqe ~or be za 150 nog ba la, kao i ti me da je ta ko ve do re pa, ta da je pa pri ka{ naj u - oso ba. U kon ku ren ci ji ve li kih obez be |en no vac za bo qe uslo ve ku sni ji, po seb no ka da se la ga no bo gra ~a dru go me sto pri pa lo je za rad {ko le. kr~ ka naj ma we pet sa ti. Dva de set @o fi ji Bog dan iz Sen te, a tre }e Mar ti Es Sa bo iz Gor weg Bre ga.

Me |u ku li na ri ma ~i je je po su |e bi lo ma weg ga ba ri ta, po be du je od neo Vla dan Su bo tin iz Sa na da, dru go me sto pri pa lo je Sla vo qu bu No va ku iz Gor weg Bre ga, a tre }e Nan do ru Na| Pa lu iz Ade. - Pod sa ~em sam spre mao di mqe ne but ki ce i sviw sko me so, uz pri log od po vr }a i mo zga. Od broj nih na gra da osvo je nih na ra znim tak mi ~e wi ma, za ovaj re cept do sa da sam do bio naj vren di ju na gra du od ~a so pi sa „Ku hi wi ca”, {po ret sa rav nom plot nom vre dan oko 350 evra. Ka da god ima pri li ke is pro ba vam re cep te na smo tra ma ku li na ra, pa }e na red ne bi ti u Ma lim Pi ja ca ma i No vom Kne `ev cu, a na do ma }em te re nu u Sa na du se spre ma mo da 14. av gu sta do ~e ka mo ku li na re ko ji }e ri bqu ~or bu spre ma ti u sto ti nu ko tli }a - ka `e Su bo tin.

Mi lo rad Mi tro vi} Ke vin Ka vai s dolijalim pra se tom i or ga ni za to ri ma

Se ]a wa pen zi o ni Sa nog yo ke ja iz ka ra \or \e va, kod Ba^ ke pa lan ke

Kad se kow unervozi, u okean odleti ra wo To ma{ da nas je pen zi o ner ko ji mir no `i vi u Ka ra |or |e vu kod Ba~ ke Pa lan ke, ali je je dan od ret kih ~ak i u ovom me stu u ko me je po zna ta voj na er ge la „Ka ra |or |e vo“, ko ji je rad ni vek pro veo kao xo kej i ko ~i ja{ dru `e }i se i bri nu }i o ko wi ma. Da nas se sa mo se }a le pih da na pro ve de nih u tre nin zma, ali i na tr ka ma, pu to va wi ma po do ma }im i svet skim hi po dro mi ma, le to vi ma s ko wi ma avi o nom pre ko oke a na.

- Po ~eo sam da ja {em 1967, a ve} idu }e go di ne tak mi ~io sam se u tri tr ke sa ko wi ma iz Ka ra |or |e va na hi po dro mu kod Ca re ve }u pri je u Be o gra du – pri ~a Fra wo. – Ve} 1969. sa gr lom Bog trof osvo jio sam dru gom me sto u der bi ju. Mi slim da je po be di lo gr lo Lin da iz Qu bi ~e va, a tr ~a lo je ~ak pet na {ih ko wa.

Ta da je „Ka ra |or |e vo“ ima lo mno go ga lop skih ko wa. Da nas vi {e ne ma ni xo ke ja, ali ni ko wa na hi po dro mu u Be o gra du. ^u jem da su ov de u {ta la ma i da se sa wi ma ra di sa mo tre ning.

Pam ti }u da sam kva li fi ka ci o ni tr ku za der bi do bio, a da ni sam ko ri stio bi~.

Fra wo ka `e da se vre me nom mo ra raz vi ti po se ban od nos iz me |u ko wa, bio on ga lo per, no ni jus ili li pi ca ner, i xo ke ja, od no sno ono ga ko o we mu bri ne u {ta li ili na tre nin gu. Ka `e da kow vre me nom do bi ja pa met ono ga ko se o we mu bri ne.

- Kow mo ra da ima an |e la ~u va ra, a ka da iza |e iz kr da mo ra da na |e ne kog s kim }e na }i za jed ni~ ki fluid, jer u su prot nom

F

on je iz gu bqen, po na {a sa kao ma lo de te – pri ~a na{ sa go vor nik. – Mno go to ga za vi si od ra da, a naj vi {e od ge na sa mog ko wa. Se }am se ka da je kod nas iz En gle ske, gde je ku pqen, sti gao Atlan tik, kow ko ji je bio ka sni je ne pri ko sno ven, me ni je de lo vao kao mu la. Ka da smo po ~e li s wim da ra di mo po ka za la se we go va {am pi on ska krv. Da nas je u {ta la ma jo{ i Gli ser kow

pra vi li ma mo ra ju da no se naj ma we 58, a ko bi le 56 ki lo gra ma.

- De {a va lo se da sam da ni ma, pa i ne de qa ma mo rao da gla du jem, jer ta da ni je kao sa da bi lo pre pa ra ta za mr {a vqe we, a qud ski sam se naj eo ka da sam pre stao da se tak mi ~im – se }a se Fra wo. – Se }am se da sam pred tr ke po Ko {ut wa ku u Be o gra du po sun cu tr ~ao ob u ~en kao da je zi ma, a {kol ska de ca ko ja su bi -

Sta ri ja ha~ ki as Fra wo To ma{

iz do ma }eg uz go ja od Ti ta ni ka i Gor da ne, a po be dio je u der bi ju pre 11 go di na sa ja ha ~em Sa {om Tr bo je vi }em. Da nas se xo ke ji ma hom an ga `u ju iz ino stran stva.

Sa go vor nik ka `e da je po sao xo ke ja iz u zet no te `ak i da po ne kim pro ce na ma, a za vi sno od li~ nih mo gu} no sti, mo `e da tra je oko 12 go di na. Naj te `e je odr `a ti ki la `u, jer se dlo je te {ko 2,5 ki lo gra ma a pa stu vi po

la na iz le tu vi ka la su u~i te qi ci: „Evo ma ni ja ka!” Pre 40 go di na oti {ao sam u Be~, ali sam imao peh da pad nem sa ko wa, po sle ~e ga sam sedam da na bio u ko mi. Dve go di ne ka sni je „Ka ra |or |e vo“ kao {ta la bi la je {am pion hi po dro ma u Be ~u. Po sle sam sa Pe ri com \ur |i nom oti {ao u SAD, a to je pri ~a za se be. Tre ba lo je avi o nom da vra ti mo jed nog ko wa u Wu jork, jer iako je bio vr hun ski, imao je fa -

lin ku na no zi. Uto va ri li smo ga u Min he nu, pa pre ko Am ster da ma i Lon do na, a on da par sa ti le tom pre ko oke a na. Ovaj tran sport je naj o pa sni ji, jer za mi sli te ka da se uner vo zi po la to ne mi {i }a, a pi lo ti su mi pri ~a li da mo `e da iza zo ve tur bi len ci ju, pa ~ak i pad avi o na. U spe ci jal ni boks kow se upa ku je sa gurt na ma, na gla vi mu je gu me na ka pa da se ne po vre di, a pod se otva ra, pa uko li ko ne mo `e da se smi ri, pod se otva ra i kow le ti u okean! To je sre }om ret kost i ko ri sti se sa mo ka da se kow ja ko upla {i, od no sno ka da do bi je pa ra nor mal ni na pad sna ge.

Na{ sa go vor nik ka `e da su En gle zi u ko war stvu dav no pre u ze li ap so lut ni pri mat. Oni su na na u~ noj ba zi pra ti li ge net ski po ten ci jal ko wa i ve} tri ~e ti ri de ce ni je su ne pri ko sno ve ni, pa za to ni je ~u do {to svo je sku pe ko we pro da ju bo ga ti ma u Du ba jiu, Ja pa nu, Bom ba ju ili Ame ri ci. To je sa da uno san bi znis, jer, ka `u u Ka ra |or |e vu, ni je naj ve }i tro {ak ku pi ti tr ka~ kog ko wa za par hi qa da evra, jer me se~ ni bo ra vak i tre ning u ne koj od {ta la pri hi po dru mu, na pri mer, u Be o gra du ko {ta od 350 do 550 evra. Na svet ski po zna tim hi po dru mi ma to je mno go vi {e, ali su i na gra de ve }e. Ce na ko wa je za nas mi sa o na ime ni ca, a sper ma po je di nih vr hun skih pa stu va to li ko je sku pa da se de se tak bo ga tih udru `u je za jed nu ku po vi nu ka ko bi oplo di li ko bi le u svom vla sni {tvu. O ko wi ma, tr ka ma, pro {lim vre me ni ma i `i vo tu xo ke ja u Ka ra -

Kow od svog dru ga ra pa met do bi ja...

... a le po tu i sna gu mu je bog po da rio

|or |e vu mo `e se pri ~a ti sa ti ma, pa i da ni ma, ali ov de su uglav nom osta le uspo me ne, jer se pri ~a da }e ova er ge la po sta ti ge net ski i re po ruk tiv ni cen tar za na rod no ko war stvo. Dru gim re ~i ma, ma lo je ve ro vat no

da }e se voj ni ko wi usko ro na }i na ne kom od po zna tih hi po dru ma, od no sno vi {e }e se ra di ti na po boq {a wu kva li te ta gr la ko ja se na la ze u pri vat nim {tala ma u Voj vo di ni, od no sno Sr bi ji.

M. Su yum

SPORT

ponedeqak6.jun2011.

dnevnik

c m y

16

PRVA LIGA SRBIJE

Go sti slo mqe ni u na stav ku

32. KOLO Pro le ter - Na pre dak Big bul Rad ni~ ki - Srem Mla dost (L) - No vi Sad Te le op tik - Ba nat Rad ni~ ki (S) - Be `a ni ja Ko lu ba ra - Rad ni~ ki 1923 No vi Pa zar - BASK Mla di rad nik - Ze mun Sin |e li} - Di na mo

Proleter - Napredak 2:0 (0:0) NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 300, sudija: Nikoli} (Kragujevac).

Strelci: Damwanovi} u 60. i Filipovi} u 77. minutu. @uti kartoni: Desnica, @igi} (Proleter), a Milovanovi} (Napredak).

PROLETER: Jeli} 7, Desnica 7, Asani 7, Stamenkovi} 7, @igi} 8, Ra{iovan 7, ^i~ak 8, Vislavski 8, Damwanovi} 8 (\ori}), Sekuli} 7, Filipovi} 8 (Ki{).

NAPREDAK: Jankovi} 7, \olovi} 6, Petrovi} 6, Paunovi} 6, Milosavqevi} 7, Bogoslovski 6, Spasojevi} 6 (Radovanovi} 6), Milunovi} 7, Isailovi} 6 (Sre}kovi} 6), Novakovi} 6 (Miqkovi} 6), Milovanovi} 7.

U otvorenoj, fer i korektnoj igri, fudbaleri Proletera revan{irali su se Kru{evqanima za jesewi poraz i to sa kamatom. U prvom poluvremenu dva puta su gosti iz prekida pripretili, Milo-

Ba na }a ni ma bod Teleoptik - Banat 2:2 (2:1) ZE MUN: Stadion SC Partizan Teleoptik.Gledalaca 300.Sudija: Milanovi} (Petrovac na Mlavi). Strelci: Anteq u 18. i Markovi} u 20. za Teleoptik, a \urovi} u 42. i Cavri} u 82. minutu za Banat.

TELEOPTIK: Ni. Petrovi} 7, Aksentijevi} 7, Nastasi} 6, Markovi} 7, Ran|elovi} 6 (\ugurdi} –), Anteq 7, Joji} 6, Quji} 6 (Popara 6), Truji} 7 (Ne. Petrovi} –), Milovanovi} 6, A{kovski 7.

BANAT: Zogovi} 7, ]ulibrk 7, Kosti} 7, Jeremi} 7 (^uki} –), Cavri} 7, Ristovi} 7, Milojevi} 7 (Ki{ –), Zowi} 6, Pe{i} 6, \urovi} 7 ( Samarxi} 7), Stevanovi} 6.

Imao je Teleoptik i vo|stvo 2:0 i penal, me|utim, opstanak }e morati da overi u preostala dva me~a, po{to je Banat u fini{u dvoboja sportskih prijateqa, koji se nisu {tedeli, uspeo da izbegne poraz. Truji} je odli~no pro{ao po sredini i uposlio Anteqa koji je zaobi{ao je Zogovi}a i precizno ciqao. Prednost je duplirana dva minuta kasnije – Anteq je bio asistent, a Markovi} nepogre{ivo ga|ao suprotan ugao. Sudija Milanovi} je opravdano pokazao na belu ta~ku posle prekr{aja Zowi}a nad A{kovskim u 28. minutu, me|utim, Zogovi} je pro~itao nameru Anteqa i odbio loptu do stative pa u poqe. \urovi} je u 42. minutu odli~no tukao iz daqine, a Petrovi} nije spre~io pogodak.U 83. minutu kad je posle kornera sa leve strane Cavri} je kaznio glavom matirao Perovi}a.

Mi ro slav Vi slav ski (Pro le ter)

savqevi} je u dva navrata nadvisio ~uvare, ali je glavom {utirao preko gola. U najlep{oj akciji u prvom delu u kojoj su u~estvova-

li Sekuli} i Filipovi}, najboqi akter me~a Borivoje Filipovi} zahvatio je loptu volejom ali ona zavr{ava preko gola. U

fini{u prvog dela golman Napretka Jankovi} pokazao je kvalitete, jer je precizan udarac Vislavskog uspeo da izvadi iz samog rogqa i po{aqe loptu u korner.

U nastavku su napadi doma}ih bili jo{ furiozniji, {to je urodilo plodom. Borivoje Filipovi} izborio se za loptu na svojoj polovini, pre{ao je nekoliko igra~a i idealno centrirao na drugu stativu, gde najboqem strelcu doma}ih Ogwenu Damwanovi}u nije bilo te{ko da glavom po{aqe loptu u mre`u. Posle datog gola jo{ vi{e su se rastr~ali igra~i Proletera, {to je rezultiralo i drugim golom. U akciji Sekuli}a, Vislavskog i Damwanovi}a loptu je ^i~ak propustio do Filipovi}a, koji lepim golom kruni{e najboqu igru u dresu Proletera za zaslu`enu pobedu.

M. Popovi}

Ka na rin ci uti {a ni Mladost - Novi Sad 1:0 (1:0) LU ^A NI: Gradski stadion. Gledalaca: 200. Sudija: Stojiqkovi} (Beograd). Strelac: Milosavqevi} u 45. minutu. @uti kartoni: Radivojevi} (Mladost), Balabanovi} i Joci} (Novi Sad).

MLADOST: Mitrovi} 7, Stamenkovi} 7, @ivkovi} 7 (Jeremi} 7), Milunovi} 7, Boji} 7, Avramovi} 7 (Mijatovi} -), Lazovi} 7, Radivojevi} 7, Milosavqevi} 7, Udovi~i} 7, ^vori} 7 ( Uro{evi} 7).

NOVI SAD: Jagodi} 7, Radovi} 6 (Reni} -), Joci} 6, Jakovqevi} 6, Petri~ka 6 (\uki} 6), Zogovi} 7, Stankovi} 6, Balabanovi} 6, Bajat 6, Raki} 7, Desnica 6 (Simi} -).

Mladost je pogotkom Milosavqevi}a zaslu`eno slavila protiv odli~ne ekipe iz Novog Sada.

Milosavqevi} je u 5. minutu utr~ao na pas Radivojevi}a, ali je za malo bio kratak. Dva minuta kasnije @ivkovi} je glavom {utirao pored stative, zatim je Jagodi} bio uspe{niji od ^vori}a posle dobre akci-

je Avramovi}a i Lazovi}a. Repriza duela Jagodi} ^vori} dogodila se u 37. minutu posle dobrog dodavawa Udovi~i}a.

Minut pre isteka poluvremena Raki} je dobro {utirao a Mitrovi} pokazao svoj talenat u prvoj prilici za goste. A onda je Milosavqevi} u 45. minutu iz drugog poku{aja glavom poslao loptu u mre`u nemo}nog Jagodi}a.

Talentovani Vlatko Uro{evi} u poluvremenu dobio je priliku da debituje za prvi tim, a deset minuta kasnije imao je {ansu da se upi{e u strelce posle proigravawa Udovi~i}a. Desnica je u 62. minutu upisao drugu priliku za goste posle Raki}eve lopte. Zatim je Avramovi} {utirao petom posle proigravawa Udovi~i}a. Milunovi} je u 80. minutu poslao odli~nu dubinsku loptu ali je Udovi~i} pogodio spoqni deo mre`e. U 90. minutu \uki} se nije sna{ao u gu`vi pred golom Mladosti.

S. @.

Le ~i} pre su dio do ma }i nu Radni~ki - Be`anija 0:1 (0:0) SOM BOR: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija: Obradovi} (Jagodina). Strelac: Le~i} u 83. minutu. @uti kartoni: Dabi}, Laki}, Koji} (Radni~ki), Vuki~evi} i Radulovi} (Be`anija).

RADNI^KI: @akula 7, Laki} 7, Veselinovi} 6, \okovi} 6, Dabi} 6, Vejnovi} 6 (@drwa), Zeli} 7, Mili} 6, Koji} 6 (Te{anovi}), Resanovi} 6, Danojevi} 6 (\uli} 6.

BE@ANIJA: Puleti} 7, Markovi} 6, Radulovi} 6 (Skokna), Ivanovi} 6, Stanov~i} 7, Kosni} 6, Bre`an~i} 6, Nedeqkovi} 6 (Mirkovi} 7), Le~i} 7, Vuki~evi} 6 (Matovi}), Stani} 6.

Gosti su do{li po bod, a osvojili tri potpuno zaslu`eno i obezbedili opstanak u prvoliga{kom dru{tvu.

U prvom poluvremenu Radni~ki je stvorio mnogo idealnih prilika za postizawe gola, ipak mre`a gostiju je ostala netaknuta. Na samom po~etku susreta nakon vrlo dobrog centar{uta Laki}a, Koji} je glavom poslao loptu pored gola.

Iz slede}e akcije Somboraca, ponovo je Koji} bio u centru zbivawa, ali ovoga puta ta~no je dodao loptu golmanu.

Nakon pola sata igre Bre`an~i} je imao priliku kakva se samo po`eleti mo`e, ali izveo je uda-

rac traqavo i @akula je s lako}om uhvatio loptu. Neposredno pred odlazak na odmor Laki} je solo prodorom pre{ao nekoliko protivni~kih fudbalera ali zavr{ni udarac je oti{ao pored gola.

U nastavku prva ozbiqnija prilika pred golom Be`anije bila je u 60. minutu: nakon kornera Resanovi} je iz idealne pozicije uputio loptu preko gola. Gosti su izveli lep napad, me|utim Le~i} je bio neprecizan. U 83. minutu Be`anija je izvela brzu kontra akciju, Mirkovi} je sjajno uposlio Le~i}a kojem nije bilo te{ko da po{aqe loptu u praznu mre`u i obezbedi svojoj ekipi pobedu.

J. Dukat

2:0 (0:0) 1:2 (0:1) 1:0 (1:0) 2:2 (2:1) 0:1 (0:0) 1:1 (0:1) 2:0 (2:0) 1:0 (1:0) 2:3 (1:1)

1. BASK

32

23

5

4

52:17

74

2. Rad ni~ ki

32

20

8

4

57:22

68

3. N. Pa zar

32

19

8

5

41:19

65

4. Ba nat

32

14

11

7

38:27

53

5. Rad ni~ ki (S)

31

13

9

9

28:25

48

6. Sin |e li}

32

13

8

11

33:30

47

7. Pro le ter

32

12

9

11

42:33

45

8. Na pre dak

32

12

9

11

33:31

45

9. Mla dost (L)

32

10

12

10

26:37

42

10. No vi Sad

32

11

8

13

37:39

41

11. Be `a ni ja

32

11

7

14

25:24

40

12. M. rad nik

32

11

7

14

34:45

40

13. Te le op tik

32

8

11

13

31:43

35

14. Srem

32

7

12

13

28:40

33

15. Ze mun

32

7

9

16

28:38

30

16. Ko lu ba ra

31

7

9

15

26:36

27

17. Big bul

32

7

5

20

25:47

26

18. Di na mo 32 6 5 21 18:60 23 U sle de }em ko lu (8.ju na) sa sta ju se - NO VI SAD: No vi Sad - No vi Pa zar, SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Mla di rad nik, ZRE WA NIN: Ba nat - Big bul Rad ni~ ki, NI[: Sin |e li} - Ko lu ba ra, VRA WE: Di na mo - Pro le ter, ZE MUN: Ze mun - Mla dost (L), BE O GRAD: BASK - Rad ni~ ki (S), Be `a ni ja - Rad ni~ ki 1923, KRU [E VAC: Na pre dak - Te le op tik.

Mi trov ~a ni ma der bi za ~e qa Big bul Radni~ki ([) - Srem 1:2 (0:1) [ID: Gradski stadion, gledalaca oko 200, sudija: Katan~evi} (Beograd). Strelci: @ivkovi} u 51. za Big bul Radni~ki, a Milosavqevi} u 31. i @ivkovi} u 58. (iz penala) za Srem. @uti karton: Babi} (Big Bul Radni~ki).

BIG BUL RADNI^KI: Davidovi} 6, Mandi} 6, Savinovi} 6, Babi} 7, Vukobrat 7, Drobwak 6 (Kne`i} 6), Veselinovi} 6, Trebovac 6 (Mila{inovi}), ]iri} 6, @ivkovi} 7 (Nedi} 6), Simeunovi} 6.

SREM: Baji} 7, Milutinovi} 6, Vu{urovi} 6 (Bartej), Milosavqevi} 7, Nikoli} 7, Milo{evi} 7, Zec 7, [arac 6 (Stani}), Jakovi} 6, @ivkovi} 6, Nenadovi} 6.

U derbiju za~eqa Mitrov~ani su u sremskom derbiju osvojili zna~ajne bodove u gr~evitoj borbi za opstanak u ligi. [i|ani su prikazanom igrom totalno razo-

~arali svoje malobrojne navija~e i potpuno je bio u pravu ogor~eni predsednik doma}ih Sr|an Milo{evi}, koji je prokomentarisao da ve}ina ovda{wih fudbalera Big bul Radni~kog nema kvalitate za ovaj renomirani rang takmi~ewa.

Gosti su tokom ~itavog susreta znali {ta ho}e i ~vrstom igrom ostvarili siguran trijumf. Poveli su golom Milosavqevi}a koji je iskoristio nesmotrenost doma}e odbrane i lako doveo svoju ekipu u vo|stvo. U drugom delu utakmice [i|ani su po~eli ofanzivnije i organizovanije, {to je i rezultiralo pogotkom @ivkovi}a.

Kona~an rezultat utakmice postigao je Nenad @ivkovi} iz opravdano dosu|enog penala i do kraja utakmice ni{ta se nije moglo videti ni od jedne ni od druge ekipe.

M. ]ur~i}

ME\UNARODNI TURNIR FUTSAL KUP „TVR\AVA 2011”

Zagrep ~a ni tri jum fo va li u Spen su Petar Rojal - Hedi’s-A1 4:3 (3:1) NO VI SAD: Mala dvorana SPC Vojvodina, gledalaca: 250, sudije: Bibi} (Ruma) i Beqevi} (Futog), strelci: Zeko dva, Banok i Halilovi} po jedan za Petar Rojal, Jovanovski, Dav~evski i Danev 1 za Hedi’s-A1. Gomilawe prekr{aja: Petar Rojal 11 (6-5), Hedi’s-A1 6 (2-4). @uti kartoni: Miklec (Petar Rojal) i Igeski (Hedi’s-A1).

PETAR ROJAL: Milkec, Aralica, Andri}, Bartoli}, Zeko, Huzjak, Koqaja, Ziberi, Re{idagi}, Slijep~evi}, Banok, Halilovi}.

HEDI’S-A1: Igeski, Ilov, Jovanovski, Vela|oski, Zlatovski, Dav~evski, Tomislavski, Tosevski, Donev, Tem~ev.

Fudbaleri zagreba~kog Petar Rojala pobednici su prvog me|unarodnog turnira Futsal kup „Tvr|ava 2011” za de~ake ro|ene 1992. godine i mla|e, koji se odr`avao dva dana u novosadskom Spensu. Zagrep~ani su u finalu pobedili skopsku ekipu Hedi’s-A1 4:3 (3:1), a do we su do{li 102 sekunde pre kraja utakmice.

Za jed ni~ ki sni mak tri pr vo pla si ra ne eki pe

I Zagrep~ani i Skopqaci su se zaslu`eno na{li u finalu, kao dve najboqe ekipe na turniru, s tim da su u posledwoj utak-

mici boqi utisak ostavili predstavnici Makedonije. Skopqaci su poveli ve} u 2. minutu, me|utim i pored boqe i lepr-

Fo to: F. Ba ki}

{avije igre na odmor su oti{li sa minus dva gola. Naime, Zagrep~ani su najpre izjedna~ili posle izgra|ene akcije, potom

poveli s bele ta~ke, da bi iz slobodnog udarca poveli 3:1.

U drugom poluvremenu odnos snaga na terenu je bio prili~no

ujedna~en, da bi u fini{u susreta iskoristili gre{ke Zagrep~ana i valorizovali svoje atake ka wihovom golu. Ne{to vi{e od dva minuta pre kraja Skopqaci su izjedna~ili, da bi za svega 40-tak sekundi Zagrep~ani ponovo poveli posle izvedenog kornera. Makedonci su poku{ali da posl~edwi minut i po igraju s igra}~em umesto golmana, ali ispostavilo se bez uspeha.

U me~u za peto mesto Aramis iz Budimpe{te pobedio je Makrotim iz slova~kih @ilina tek posle penala 6:5 (2:2, 0:1). Za najboqeg igra~a progla{en je Dominik Zeko (Petar Rojal), najboqi ~uvar mre`e je Aqo{a Molnar (Tvr|ava), dok je najboqi strelac Nikola Jovanovski (Hedi’s-A1).

Kona~an plasman: 1. Petar Rojal (Zagreb, Hrvatska), 2. Hedi’s-A1 (Skopqe, Makedonija), 3. Tvr|ava (Novi Sad, Srbija), 4.

Sokrates (Bawa Luka, BiH), 5.

Aramis (Budimpe{ta, Ma|arska), 6. Makrotim (@ilina, Slova~ka).

J. Gali}

SPORT

dnevnik MLADA REPREZENTACIJA SRBIJE VE^ERAS IGRA SA [VEDSKOM

Po prav ni is pit u Fal ken ber gu

Iza mla de fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je (igra ~i do 21 go di ne) je po raz u Ru a nu od Fran cu ske (0:1), a ve ~e ras }e iza bra ni ci se lek to ra Alek san dra Jan ko vi }a po ku {a ti da po pra ve uti sak na dru gom kra ju Evro pe s ri va lom pot pu no dru ga ~i jeg sti la od gal skih pe tlo va. Na i me, ve ~e ras od 19.20 ~a so va u Fal ken ber gu, Sr bi ja }e od me ri ti sna ge sa [ved skom.

Or li }e je u ovom gra di }u isto i me nog dru go li ga {a do ~e ka lo pri jat no vre me, pra vo pro le} no i tem pe ra tu ra od 22 ste pe na. Uslo vi za igru, da kle, po sto je, sa mo jo{ na te re nu tre ba da se slo `e koc ki ce i iz bo ri po voq ni ji re zul tat.

- Sva ki po raz pe ~e pa i ovaj u pri ja teq skoj utak mi ci - po ru ~u je iz [ved ske Alek san dar Ig wov ski, pod se }a ju }i jo{ jed nom na dve ne re a li zo va ne pri li ke srp skih igra ~a pri re zul ta tu 0:0. Svi ve ru je mo da }e mo da nas bo qe pro }i, po go to vo jer sa [ve |a ni ma ima mo po zi ti van skor.

I dok je ne ka da {wi igra~ OFK Be o gra da, a po tom Min he na 1860 ras tr zan po tra gom za no vim klu bom i u~in kom u mla dom ti mu Sr bi je, se lek tor Alek san dar Jan ko vi} raz mi {qa o po sta vi ko ja }e se ve ~e ras su prot sta vi ti vi kin zi ma.

- Ste fan [}e po vi} i Fi lip \u ri ~i} su po vre |e ni i vi de }e mo ho }e li bi ti sprem ni da

Vu ja din Sa vi}, {to per or li }a

za i gra ju. Ipak, od ras po lo `i vih sna ga mo `e mo da sa sta vi mo do bra tim i pro ve ri mo ko li ko smo sprem ni za du e le pro tiv naj bo qih evrop skih se lek ci ja u ovom ~a su - po ru ~io je Jan ko vi}.

Mo gu }i sa stav Sr bi je: Alek si}, Miq ko vi}, Ro di}, Sa vi}, Me d o j e v i}, La z o v i}, Mar k o vi}, Ig wov ski, \u ri ~i} (Ka tai), [}e po vi} (Mi to {e vi}), Mi li vo je vi}.

S. S.

U igri i Fon lan ten

Jo han Fon lan ten

li {e sa sle de }im ime ni ma: Mi ro slav Ra do vi}, u po sled woj go di ni ugo vo ra sa poq skom Le gi jom, Mi lo{ Di mi tri je vi}, po vrat nik sa po zaj mi ce iz ita li -

jan skog Kje va i Jo han Fon lan ten (25), fud ba ler Salc bur ga, ne ka da je dan od naj per spek tiv nijh evrop s kih fud b a l e r a i biv {i na pa da~ {vaj car ske re pre zen ta ci je, ko ji se po sled wih go di nu da na ni je na i grao u Austri ji. Ta ko |e, cr no–be li su bli zu do vo |e wa Ne ma we Rni }a, svog ne ka da {weg de snog be ka, ko jem je is te kao ugo vor sa An der leh tom.

Sa kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na Par ti zan kre }e po lo vi nom ju la, a ve} 11. ovog me se ca do bi }e pro tiv ni ka u dru gom ko lu. Sa pri pre ma ma po ~i we dva da na ka sni je, a ba zi~ ni deo oba vi }e u Slo ve ni ji. Je dan od ri va la ta mo }e Be o gra |a ni ma bi ti i nor ve {ki Ro zen borg, a pre po la ska u ,,de `e lu’’ va qak }e od me ri ti sna ge sa skop skim Ra bot ni~ kim.

I. Lazarevi}

Jo ka no vi }u se ne ide iz [pa ni je Ni ne de qa ni je do ne la ni {ta no vo u ve zi s iz bo rom tre ne ra Fud bal skog klu ba Voj vo di na.

Ka ko re ~e sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li}, naj o pa sni je bi sa da bi lo od lu ku do ne ti na pre ~ac i - po gre {i ti.

- @e li mo tre ne ra ko ji mo `e da no si ve li ~i nu FK Voj vo di na.

U Zo ra nu Mi lin ko vi }u to smo pre po zna li pro {log le ta. Sa da ne ko li ko kan di da ta ima mo u op ti ca ju, ali ni za jed nog jo{ ni smo sto po sto si gur ni da mo `e uspe {no da od go vo ri svim zah te vi ma. U sva kom slu ~a ju, 15. ju na, ka da po ~i we mo pri pre me za no vu se zo nu, ima }e mo {e fa stru~ nog {ta ba - ka `e Pan te li}.

Iako ni po {to ni je `e leo da se iz ja {wa va o ime ni ma, ipak smo iz Pan te li }e vih re ~i za kqu ~i li {ta mu ~i ru i ko vod stvo cr ve nobe lih pri li kom do no {e wa de li kat ne od lu ke. Mla di tre ne ri ko ji se spo mi wu po sled wih da na kao kan di da ti ni su za krat ko vre me ni ko ga u Voj vo di ni pot pu no uve ri li da su ba{ oni ti ko ji bi tre ba lo da do bi ju ze le no sve tlo.

Pan te li} je, ipak, ot krio, da je krug ka ni da ta, bar od onih ~i ja su se ime na po mi wa la u {tam pi, su `en za dvo ji cu.

- Ima li smo ozbiq ne na me re da an ga `u je mo Sla vi {u Jo ka no vi }a. Ipak, on ni je `e leo da se po no vo vra }a u Sr bi ju iz [pa ni je i tu pri ~u smo za vr {i li.

Ko li ko ima isti ne u to me da je tre ner ze ni~ kog ^e li ka Ab du -

Sla vi {a Jo ka no vi}

lah Ibra ko vi} kan di dat za klu pu no vo sad skih cr ve no-be lih?

- Ni jed nog tre nut ka Ibra ko vi} ni je bio u kom bi na ci ji. Ne `e lim da go vo rim o we go vim kva li te ti ma jer sa wi ma ni sam do voq no upo znat, ali lo gi~ no se na me }e pi ta we zbog ~e ga bi ta ko do bar tre ner pro ma kao stru~ wa -

Zve zdan Cvet ko vi} na klu pi Bor ca Ro |e ni brat Bo re Cvet ko vi }a, Zve zdan, do go vo rio sa rad wu sa {am pi o nom BiH. No vi tre ner ba wa lu~ kog Bor ca je Zve zdan Cvet ko vi}. Biv {i igra~ za gre ba~ kog Di na ma po sti gao je

Zve zdan Cvet ko vi}

do go vor sa {am pi o nom Pre mi jer li ge Bo sne i Her ce go vi ne i pred vo di }e Bo rac u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na.

- Raz go va ra li smo sa go spo di nom Cvet ko vi }em, ko ji je do {ao iz Za gre ba i na obo stra no za do voq stvo do go vo ri li sa rad wu. Cvet ko vi} }e u sre du i zva ni~ no da bu de pred sta vqen kao no vi tre ner Bor ca - re kao je di r ek t or Bor c a Rad mi lo [i po vac i do dao: - Mi smo ve} ne ko vre me vo di li pre go vo re sa Cvet ko vi }em i na kra ju nam je ja ko dra go {to }e je dan ta kav stru~ wak se di ti na klu pi Bor ca - re kao je [i po vac.

Cvet ko vi} je svo je vre me no igrao za re pre zen ta ci ju Ju go sla vi je, se dam go di na no sio dres Di na ma iz Za gre ba, gde je jed no vre me ra dio i kao tre ner. U Sr bi ji je vo dio FK So pot. Cvet ko vi} }e na klu pi Bor ca na sle di ti Vla du Ja go di }a.

[PANCI RASTURILI AMERE

Re van{ s ka ma tom

MI LAN – LA NE JO VA NO VI] UVE LI ^AO TUR NIR PE TRA PU A ^E: Od jutra do mraka minulog vikenda na terenima Fudbalskog kluba Kabel kraj novosadske pla`e „[trand” deca su pikala fudbal. Na Turniru „Petar Pua~a”, ~iji je organizator istoimeni biv{i fudbaler, a sada vlasnik istoimene {kole fudbala, dru`ili su se de~aci iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Ma|arske...U jednom ~asu, lopta je zastala, a deca su pohitala ka svom idolu, reprezentativcu Srbije i prvotimcu ~uvenog engleskog Liverpula. Naravno, Milan Lane Jovanovi} sve ih je srda~no do~ekao. U prvi mah se po~e{ao po glavi, ne znaju}i od koga da krene s deqewem autograma, ali je i taj „problem” brzo re{en.

S. S. Foto: F. Baki}

17

DOK VO[A ^EKA TRENERA

BAWALU^ANI IZABRALI TRENERA

IZ BEOGRADSKOG PARTIZANA

Pri pre me za no vu se zo nu fud ba le ri Par ti za na po ~i wu 13. ju na, a do ta da pro ba }e i da for mi ra ju no vu eki pu. U ovom tre nut ku ja sno je, cr no–be li osta }e bez Tej ga (is te kla po zja mi ca iz Ho fen haj ma), Ili e va (Vi sla, Kra kov) i Smi qa ni }a (is te kla po zaj mi ca iz Espa wo la), a na iz la znim vra ti ma iz Hum ske su i Jo va no vi}, Pe tro vi}, Ki zi to, Bo gu no vi} i Da vi dov. U Par ti zan su do sa da sti gli: Vol kov ([e rif), Ba bi} (BSK) i Jo van ~i} (Rad), a eki pi }e se na pri pre ma ma u Slo ve ni ji pri dru `i ti i dvo ji ca omla di na ca.

Pred sed nik \u ri} na ja vio je da Uprav ni od bor ne }e `a li ti pa ra za do vo |e we kva li tet nih po ja ~a wa, pri tom na po me nuv {i da }e na jed nog igra ~a usko ro po tro {i ti oko 800 hi qa da evra. Jo{ ni je de fi ni tiv no ja sno o ko me se ra di, ali se spe ku -

ponedeqak6.jun2011.

qa. Dva ma we po sti gao je Raul, [pa ni ja se sa ka ma tom re van dok je na tre }em me stu Fer nan do {i ra la Ame ri kan ci ma za po raz Je ro sa 29 po go da ka. iz po lu fi na la Ku pa kon fe de ra Ni ~i we ni ca da je igrao bez ci ja. U pri ja teq skoj utak mi ci ne ko li ko stan dard nih igra ~a, od i gra noj u no }i iz me |u su bo te i ko ji su [pa ni ji pro {log le ta ne de qe u Fok sbo rou (Ma sa ~u do ne li pr vu ti tu lu pr va ka sve ta, sets) re pre zen ta ci ja [pa ni je de ni je ome la tim Vi sen tea del Bo kla si ra la je se lek ci ju SAD sa 4:0 (3:0). Sa mo 13 mi nu ta bi lo je do voq no fu ri ji da obez be di tri jumf. San ti Ka zor la bio je stre lac u 28. i 41, Al va ro Ne gre do u 32. i Fer nan do To res u 73. mi nu tu.

Ovom po be dom [pan ci su se re va {i ra li Ame ri kan ci ma za po raz u po lu fi na lu Ku pa kon - Fer nan do To res fe de ra ci ja 2009. go di ne. Jen ki ji su ta da sla vi li sa skea da pre ga zi pro tiv ni ka, ko ji 2:0 i ta ko pre ki nu li niz od 35 ve pri vo di kra ju pri pre me za Kup za nih po be da [pa ni je.

Se ver ne i cen tral ne Ame ri ke.

Po go dak To re sa bio je 27. od U ti mu [pa ni je ni su bi li ]a ka ko igra za na ci o nal ni tim i vi (po {te da) i po vre |e ni Pu jol, tim go lom iz jed na ~io se na 4. me dok su Ka si qas, Ini je sta i Pe stu li ste naj bo qih stre la ca dro u igru u{li sa klu pe. Za {pan ske re pre zen ta ci je sa Fer [pa ni ju je de bi to vao ve zi sta nan dom Mo ri jen te som. Ne pri ko Vi qa re a la 26-go di {wi Bor ha sno ven, sa 46 go lo va, je Da vid Vi Va le ro.

ci ma Bor ca, Sa ra je va ili @e qe zni ~a ra - re zo nu je Pan te li}.

I dok u Voj vo di ni jo{ ne do no se od lu ku, pre o sta je nam da po no vi mo ime na stru~ wa ka ko ji u jav no sti fi gu ri ra ju za klu pu Voj vo di ne: Ni ko li}, Vig we vi}, We gu{, Ri stov ski...

S. S.

KVALIFIKACIJE ZA EURO 2012

Grupa A Kazahstan - Azerbejyan Austrija - Nema~ka Belgija - Turska

2:1 1:2 1:1

Grupa B Rusija - Jermenija Slova~ka - Andora Makedonija- R. Irska

3:1 1:0 0:2

Grupa C F. Ostrva - Slovenija Italija - Estonija Rumunija - BiH Belorusija - Francuska

0:2 3:0 3:0 1:1

Grupa E Moldavija - [vedska San Marino - Finska

1:4 0:1

Grupa F Hrvatska - Gruzija Letonija - Izrael Gr~ka - Malta

2:1 1:2 3:1

Grupa G Engleska - [vajcarska Crna Gora - Bugarska

2:2 1:1

Grupa H Island - Danska Portugal - Norve{ka

0:2 1:0

Grupa I Lihten{tajn - Litvanija

2:0

Te vez raz mi {qa Po sle tri jum fa Man ~e ster si ti ja Si ti ja u FA ku pu Te ve zu je po nu |en no vi i bo qi ugo vor, ali on jo{ uvek ni je do neo ko na~ nu od lu ku. [e ik Man sur je u~i nio ve li ke `r tve da bi me za dr `ao u eki pi i ako osta nem u Si ti ju, to }e bi ti zbog we ga.

On `e l i da osta n em, ali mi je u isto vre me re kao da sam od lu ~im {ta }u da qe. Na kra ju se zo ne je sti gla jo{ jed na po nu da, ali u ovom tre nut ku ne znam da li }u je pri hva ti ti - re kao je Te ves.

18

sport

ponedeqak6.jun2011.

dnevnik PRVA SAVEZNA MU[KA LIGA

NA PETOM „TISA KUPU” U KAWI@I

Naj u spe {ni ji go sti iz Ru mu ni je Kugla{ki klub Kawi`a bio je doma}ih petog me|unarodnog „Tisa kupa” na kojem su pored dve ekipe doma}ina u~estvovali gosti iz Wire|haze (Ma|arska) i Elektromure{ (Trgu Mure{, Rumunija). U ime doma}ina na otvarawu turnira I{tvan Bite i Predrag Ke~a su naglasili da je `eqa da se neguje ovakav vid dru`ewa i nadmetawa kugla{a.

Na dru`ewu kugla{a u Kawi`i bili su i reprezentativci Srbije Goran Ostoji}, Tibor Sel i Jovan ]ali}, koji su na nedavnom Svetskom prvenstvu u Sarajevu dali svoj doprinos da seniorska selekcija Srbije odbrani titulu svetskog prvaka.

Pobedni~ki pehar pripao je gostima iz ekipe Elektromure{ iz Rumunije koji su ostvarili u~inak od 3203 ~uweva, drugoplasirana je prva ekipa Kawi`a sa 3282, tre}eplasirana Wire|haza sa 3136, a ~etvrtoplasirana druga ekipa Kawi`e sa 3106 ~uweva.

Najboqi u~inak na turniru ostvario je Jo`ef [ere{ (Elektromure{) sa 582 ~uwa koji je poneo i priznawe organiza-

Crvena zvezda - Proleter Naftagas 35:26 (22:11) KI KIN DA: Hala SC „Jezero„, gledalaca 100, sudije: Radovanov (Ba~ka Palan ka) i Kne `i} (Vr bas).

Sedmerci: Crvena zvezda 7 (7) , Proleter Naftagas -, iskqu~ewa: Crvena zvezda 4, a Proleter Naftagas 6 minuta.

CR V E N A ZVE Z DA: Ja ko vqevi} (7 odbrana), Mi{kov (15 odbrana), Lazi} 2, ^vorak 2 (2), Veli~kov 6, Veki} 3, Stani} 3, Belo{ 8 (2), Kewalo 2, Goli} 2 (1), Dukatarov, Pa{i} 5 (2), Babi} 2.

PRO LE TER NAF TA GAS: Ga}inovi}, Ili} (12 odbrana), Kopawa 1, Novakovi}, Dobai 4, Bjelica 5, Trnini} 1,

Kele{an 2, Nikoli} 3, Cveki} 3, Gruji} 4, ^agaq 3, Momirov, Dimitrijevi}.

U kom{ijskom susretu posledweg kola Prve lige izme|u Crvene zvezde i Proleter Naftagasa iz Zrewanina, Mokrin~ani su ostvarili 14. pobedu.

U ovom me~u gde rezultat nije ni{ta odlu~ivao, jer su doma}ini bili daleko boqi, istakli su se kadetski reprezen ta ti vac Sr bi je Be lo{ (igra za Mokrin~ane na dvojnu registraciju kao ~lan Jugo vi }a), gol man Mi {kov i Pa{i}, a u pora`enoj ekipi solidan je bio Ili}.

M. S.

Sve ja sno od star ta Spartak Vojput - Jagodina 35:28 (20:11)

Su sret u~e sni ka tur ni ra i re pre zen ta ti va ca Sr bi je u Ka wi `i

tora za najboqi u~inak u ~i{}ewu, dok je priznawe za najboqi u~inak „u punim” pripalo [andoru Erdeqiju iz druge ekipe Kawi`e.

ELEKTROMURE[ (3203): Boer 532, J. Fekete 537, [ere{

582, Oros 563, Benke 507, H. Fekete 492.

KAWI@A 1 (3182): Barlog 541, Molnar 571, Sakala 542, Bosnai 507, Bata 495, Mesaro{ 517.

WIRE\HAZA(3136): Kastura 511, Peter 490, D. Varga 511,

Fo to: M. Mi tro vi}

Slovenski 527, I. Varga 532, Finta 565.

KAWI@A 2 (3106): Do bo 518, Vukovi} 509, Taka~ 509, Erdeqi 555, Len|el 518, Ke~a, Harmat 497.

M. Mitrovi}

TRENER KRAGUJEVA^KOG RADNI^KOG KATEGORI^AN

Miroslav Ni ko li}: Evro pa ili ra sta nak Trener kragujeva~kog Radni~kog Miroslav Nikoli} najavio je da bi mogao da napusti klub.Popularni Muta je na vrhu liste `eqa nekoliko klubova, a s obzirom na to da su u igri i evroliga{i, realno je o~ekivati da u potrazi za ve}im izazovom promeni sredinu.

Ali, trofejni stru~wak ne `eli da pri~ao o ponudama dok se ne re{i situacija u Kragujevcu.

- Ne `elim da napu{tam rodni grad, ovde mi je najlep{e istakao je Nikoli} i dodao: Istina je da imam nekoliko ponuda, ali o wima ne}u razmi{qati dok ne vidim da li ovde mo`emo da napravimo ozbiqniju pri~u. Vi{e ne mo`emo da go-

Po be da za ra sta nak

Mi ro slav Ni ko li} sa igra ~i ma

vorimo o opstanku, `elim da Radni~ki odvedem u Evropu. Na{a publika to zaslu`uje, a ni mene ni{ta mawe ne interesuje Da li }e Nikoli} nastaviti fantasti~nu misiju u Kragujevcu ili }e spakovati kofere zna}e se najkasnije za desetak dana.

Ni ko li} tra`i ozbiq ni ji pristup.

- Moramo malo da se uozbiqimo, ne sme da se dogodi da kao minule sezone sastavqamo ekipu tri dana pred prvi me~. @elim da se taj posao zavr{i mnogo ranije, da odemo na pripreme i kao ciq postavimo mesto me|u {est u NLB ligi. Ako qudi oko kluba razmi{qaju druga~ije, onda je najboqe da se rastanemo - naglasio je Nikoli}.

SU BO TI CA: Dvorana Dudova {uma, gledalaca 300, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad).

Sedmerci: Spartak Vojput 3 (2), Jagodina 3 (3), iskqu~ewa: Spartak Vojput 4, Jagodina 6 minuta.

SPAR TAK VOJ PUT: Kosovi} 2, Vru}ini} 3, Ta{kovi} 3, Projevi} 4, Kalini} 5, Galfi, Ninkovi} 1, Todorovi} 4, Vitas, \ukanovi} (13 odbrana), Marinkovi}, Ristovski, Abazovi} 3, Kuki}, Distol 2, Popovi} 2, Veselinovi} 6.

JA GO DI NA: Radosavqevi} (10 odbrana), Stojanovi}, Pa-

vlovi} 7, Stanojevi} 1, Bo`ovi} 7, Stevanov 3, Milutinovi} 3, Vuji~i} 1, Vujinovi}, Dimitrijevi}, Popovi} 6, Savi}, Lazarevi}, Obradovi}.

Igra~i Spartaka oprostili su se pobedom od svojih navija~a u duelu s Jagodinom. Putari su bili od po~etka boqi, tako da gosti nisu mogli ni{ta da u~ine. Raspolo`eni Suboti~ani su davali golove kao od {ale. Ve} u prvom poluvremenu je bilo devet golova razlike. U nastavku doma}i su rutinski odr`ali visoku prednost.

S. Stojiqkovi}

REVIJALNA UTAKMICA U IN\IJI

Te {ko bez Pa vi }a @elezni~ar – Selekcija Druge lige (Sever) 31:34 (11:18) IN \ I J A: Sportska hala.

Gledalaca: 100. Sudije: Trivkovi} i Milosavqevi} (Be{ka). Sedmerci: @elezni~ar 5 (2), Selekcija lige 6 (4). Iskqu~ewa: @elezni~ar 10, Selekcija lige 6 (4). Iskqu~ewa: @elezni~ar 10, Selekcija lige 10 minuta. @E LE ZNI ^AR: Jovanov 1, Andeseli} 3, Stra`ivuk, Savi} 4 (1), Brako~evi} 8 (1), Duki} 5, [jakini}, Bali} 1, Kri `a nov ski 1, Da mja nac, Pavlovi} 1, Ikra{, Petrovi} 3.

SE LEK CI JA LI GE: Arseni}, Poli}, Vejin, Sretenovi} 2, Bojani} 3, Bosni}, Jova no vi}, Vu ~i}, Mi lu ti no -

vi} 2, Markovi} 1, Spasojev 2, Smoqan 6, Bo{kovi} 3, Radoj~i} 12 (4), Ivkovi} 3.

MRK @elezni~ar, sada ve} ~lan Prve lige Srbije, odigrao je revijalnu utakmicu sa Se lek ci jom li ge u ko joj je osvojio titulu prvaka i trasirao put u vi{i rang takmi~ewa. Me|utim, {ampion bez Pa vi }a, jed nog od naj za slu `nijih za istorijski uspeh zelenih je pretrpeo poraz od ras po lo `e ni jeg i upor ni jeg sastava doma}ina. Imali su Bali} i saigra~i prednost od pet golova (28:23) ali im to nije bilo dovoqno da obraduju najvernije navija~e.

Da. Vi}enti}

PRVENSTVO HRVATSKE

Mra vi ma ti tu la i Evro li ga Ko{arka{i Zagreba pobedili su 3:0 Cedevitu u finalnoj seriji plej-ofa. Zagreb je tako novi {ampion Hrvatske. Mravima je bilo dovoqno samo tri utakmice da re{e pitawe pobednika u finalnoj seriji protiv Cedevite.

Tre }u uza stop nu po be du ostvarili su u subotu uve~e

kao gosti, posle produ`etka 89:85. U regularnom toku bilo je 75:75. Ne samo {to su prvi put u istoriji postali prvaci, ve} su obezbedili i u~e{}e u Evroligi. Krunoslav Simon bio je najzaslu`niji za tre}u pobedu sa 26 poena i deset skokova.

KATALONCI SE POJA^AVAJU

Eid son pred vra ti ma Bar se lo ne Barselona dominira u Evropi u ekipnim sportovima. Ali, dok su navija~e obradovali fudbaleri i rukometa{i, izostala je titula u ko{arci.

Katalonci nisu uspeli da odbrane trofej, pa su su re{ili da se ve} u narednoj sezoni ekspresno vrate na tron. Za tako ne{to potrebno je osve`iti igra~ki kadar... Barsa je na dobrom putu da dovede veliko poja~awe u liki ^aka Eidsona, dosada{weg ko{arka{a Makabija iz Tel Aviva.

Prema pisawu {panskih i izraelskih medija, sjajni 31-godi{wi Amerikanac potpisa}e

dvogodi{wi ugovor sa Barselonom. Pretpostavqa se da je vrednost ugovora oko ~etiri miliona dolara. Jedini problem oko transfera mo`e da stvori i interesovawe ruskih klubova Uniksa i CSKA, koji bi u posledwem trenutku mogli da se isprse sa ja~im ponudama.

Eidson je predvode}i Makabi ove sezone u Evroligi prose~no bele`io 9.7 poena, 4.3 skoka, 3.5 asistencija i 2.6 ukradenih lopti. Wegov dolazak u [paniju vezuje se za najavqeni odlazak Pita Majkla.

Barselona }e u finalu ACB lige igrati protiv Bilbaa.

Za jed ni~ ki sni mak u~e sni ka tur ni ra u Ti te lu

MEMORIJAL „SLOBODAN BRKI] I DR SAVA JELIN” U TITELU

^u ru `a ni osvo ji li pr vo me sto U Titelu na fudbalskom igrali{tu odr`an je Tradicionalni memorijalni turnir u fudbalu „Slobodan Brki} i dr Sava Jelin„, u pomen na nekada{we fudbalere i ~lanove Uprave kluba. Ovu sportsku manifestaciju uveli~ale su ekipe: Dinamo (Budisava), Hajduk (^urug), Potisje (Kni}anin) i doma}in Titel. Takmi~ili su se de~aci ro|eni 2001/2002. godine, a slavili su ^uru`ani.

U ime FK Titel turnir je otvorio ~lan uprave Stanko Kosti}. U prvoj utakmici sa-

stali su se mali{ani Titela i Potisja, uspe{niji su bili doma}ini i slavili su pobedu od 2:0. U drugoj utakmici videli smo 13 golova od kojih su ^uru`ani postigli 11, a Budisav~ani 2, tako su se u borbi za tre}e mesto nadmetale ekipe Potisja i Dinama, gde su za jedan gol bili uspe{niji igra~i Budisave, pobediv{i 3:2.

U utakmici za prvo mesto megdan su ukrstali Titeqani i ^uru`ani. Boqi su bili mali{ani Hajduka i slavili 5:3. Na kraju turnira sin Slobodana Brki}a, Branislav,

ekipama i pojedincima uru~io je pehare i medaqe. Za najboqeg golmana progla{en je Aleksandar \or|evi} (Titel), najboqi igra~ je Lacika Kiraq (Dinamo, Budisava), dok je za najboqeg strelca sa osam postignutih golova progla{en Veqa Gucunski (Hajduk, ^urug). Ovaj turnir je bio ujedno i podsetnik za sve qubiteqe fudbala u Titelu {ta su sve ova dva ~oveka uradila i u~inila za klub koji idu}e godine slavi jubilej - 100 godina postojawa. @. Markovi}

SPORT

dnevnik IZA KU LI SA PO SLED WEG KO LA SU PER LI GA [KOG KA RA VA NA

Su di je u pr vom pla nu

Ume sto da u po sled woj pr ven stve noj ru ko met noj utak mi ci pru `e {an su mla |a ri ji i ta ko raz ve se le svo je na vi ja ~e, Ka }a ni su u duel sa Sme de re vom (23:23) u{li kao da je u pi ta wu utak mi ca „bi ti ili ne bi ti„.

Su o ~e ni sa sna `nim i iz u zet no bor be nim sa sta vom ri va la i ne za pam }e no lo {im, ten den ci o znim su |e wem Kne `e vi }a i Lon ~a re vi }a, iza bra ni ci Vla da na Jor do vi }a su, od sre di ne pr vog po lu vre me na, bi li na ve li kim is ku {e wi ma i mu ka ma, ju re }i u po sled woj ~e tvr ti ni me ~a ma kar i je dan bod, jer je u pi ta wu bio obraz klu ba.

Na `a lost, ne ret ko o tom obra zu od lu ~u ju su di je, upra vo oni ko ji bi tre ba lo da bu du sa mo ser vis klu bo va, a ustva ri su glav ni su bjekt, oko ko jeg se sve vr ti i zbog ko jeg se igra ju utak mi ce. Kne `e vi} i Lon ~a re vi} sva ka ko ne za slu `u ju da su de utak mi ce su per li ga {kog ran ga. Ovaj pr vi te {ko se kre tao po te re nu, jer o~i gled no ni je fi zi~ ki spre man za na po re ko je iz i sku je elit ni rang. Kri te ri jum ko ji su oni pri me wi va li u Ka }u je sve, sa mo ne de mon stra ci ja do brog su |e wa. Do be sve sti su po vla |i va li du gim na pa di ma Sme de re va, ni su sank ci o ni sa li ne smo tre ne i gru be fa u lo ve go stu ju }ih igra ~a, po go to vo one na ~i we ne s le |a nad La li }em. O ne ka `we nom sa pli ta wu Pa pa u pu nom tr ku, u kon tra na pa du, da i ne go vo ri mo.

O~i gled no je to da su u po sled wem pr ven stve nom ko lu ulo zi bi li ve li ki, ali ru ko met na or ga ni za ci ja ni je od go vo ri la svom za dat ku. ^i ni se da su Ni {li je una pred `r tvo va ne, jer, ka ko dru ga ~i je ob ja sni ti ~i we ni cu da su me ~e ve u Cr ven ki i Ka }u vo di le (ne)ostva re ne su di je, ko je sa mo sle pa po slu {nost pre ma ko me sa ru za su |e we dr `i na su per li ga {koj po zor ni ci.

Po go to vo {to Ka }a ni, svi ma je to po zna to, ni su omi qe ni kod su dij skog pa ra Kne `e vi} – Lon ~a re vi}, ko ji ih je te {ko o{te tio na pro {lo go di {woj kup utak mi ci sa Cr ve nom zve zdom, od i gra noj, ta ko |e, u Hra mu.

Ka ko stva ri sto je, su per li ga {ki ka ra van }e sle de }e se zo ne,

Ju go vi} - Sme de re vo 23:23 Cr ven ka - Voj vo di na 34:30 Na i sus - Rad ni~ ki 26:27 Vra we - PKB 33:34 Pri boj - Po `a re vac 36:34 Di na mo - Par ti zan 38:50 Ko lu ba ra - Pla nin ka PV 29:28 C. zve zda - Me ta lo pl. 24:22

1. Par ti zan 30 2. C. zve zda (-2) 30 3. Ko lu ba ra 30 4. Rad ni~ ki 30 5. Me ta lop. 30 30 6. PKB 7. Pla nin ka 30 8. Voj vo di na 30 30 9. Ju go vi} 10. Po `a re vac 30 11. Vra we 30 12. Di na mo 30 13. Cr ven ka 30 14. Sme de re vo 30 30 15. Na i sus 16. Pri boj 30

27 22 20 18 18 17 14 13 11 10 8 8 8 6 7 8

0 3 1003:803 54 4 4 954:825 46 1 9 882:839 41 4 8 832:794 40 4 8 885:835 40 5 8 870:804 39 5 11 837:833 33 2 14 851:874 28 5 14 749:760 27 7 13 833:844 27 2 20 763:842 18 2 20 824:924 18 2 20 775:845 18 5 19 726:785 17 3 20 756:847 17 1 21 791:868 17

Eki pa Par ti za na osvo ji la je {am pi on sku ti tu lu. Be o gra |a ni }e igra ti u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na. U Ku pu ku po va igra }e Voj vo di na @e le zni ~ar, EHF ku pu Cr ve na zve zda, dok }e se Ko lu ba ra i Rad ni~ ki nad me ta ti u ^e lenx ku pu. No vi su per li ga{ je Ru dar iz Ko stol ca, dok se ~e ka jo{ jed na eki pa ko ja bu de za u ze la dru go me sto u Pr voj li gi.

ko na~ no, do bi ti spon zo ra. Bo ji mo se da }e, uz ova kve su dij ske ma ri fe tlu ke, spon zor vr lo br zo di }i ru ke od ba ca wa nov ca niz ve tar. Ipak, sve je do klu bo va. Oni bi ra ju di rek to ra Su per li ge, ko ji dr `i pod kon tro lom i deo ko ji se od no si na su |e we. U slu ~a ju srp skog ru ko me ta, na `a lost, naj va `ni jeg de la. Sa da {wi di rek tor se u tom seg men tu ni je me {ao u svoj po sao, {to bi tre ba lo da bu de sig nal klu bo vi ma da mo ra ju da pro na |u bo qe re {e we. Me |u tim, ~i ni se da je ve }i na klu bo va uple te na u raz ne kla no ve i lo bi je, {to wi ho vu po zi ci ju auto mat ski ~i ni za ne mar qi vom, go to vo bez vred nom.

Ipak, ne mo `e mo da ne is tak ne mo je dan ve o ma lep de taq, uo~en u Hra mu. Na vi ja ~i Ju go vi }a, ose tiv {i ka kva se sve si la i ne prav da ob ru {i la na wi ho ve qu bim ce, bo dri li su mom ke u ne be sko pla vim dre so vi ma iz pet nih `i la. Po mo gli su im da nad ma {e i sa me se be, u ve ~i toj i ne rav no prav noj bor bi sa sve ve }im sla bo sti ma ko je su srp ski ru ko met od ve le u pro va li ju.

J. Ga li}

KUP SR BI JE U NO VOM SA DU

Ko la {in cu A olim pij ska nor ma Naj bo qi re zul tat dru gog da na Fi na la Ku pa Sr bi je po sti gao je Asmir Ko la {i nac, ko ji je obez be dio put na Olim pij ske igre u Lon do nu na red ne go di ne. Ko la {i nac je hi cem u pr voj se ri ji pre ba cio 20,50 me ta ra, ko li ko iz no si i A olim pij ska nor ma.

U dru gom i tre }em po ku {a ju Ko l a { i n ac je imao pre s tup,

Asmir Ko la {i nac

dok je u ~e tvr toj se ri ji pre ba cio 20,3 me ta ra.

- Da bu dem iskren ni sam se na dao da }u ba ci ti nor mu. Znam da sam spre man, ali sam na me ra v ao da nor m u is p u n im na Ekip nom pr ven stvu Evro pe ko je nas o~e ku je za dve ne de qe ov de u No vom Sa du. Sa da sam is pu nio pr vi od ci qe va za ovu go di nu. Na sta vqam da tre ni ram i na dam se da }u ve} na Ekip nom pr ven stvu Evro pe osvo ji ti ma -

ki sma lan broj bo do va za na{ tim i jo{ bo qi re zul tat - re kao je Ko la {i nac.

Od li~ na je bi la i Dra ga na To ma {e vi}, ko ja je po be di la ba ca wu di ska re zul ta tom od 60 me ta ra, ko ji je po sti gla u ~e tvr toj se ri ji.

- U pe t ak sam se vra t i l a iz Ne m a~ k e sa mi t in g a, ta k o da sam ma l o umor n a od pu t a, ali za d o v oq n a sam re z ul t a t om.

O~e k u j e me do s ta tak m i ~e w a ove go d i n e, a ne m a sum w e da }u na Ekip n om pr v en s tvu Evro p e da t i sve od se b e, i ve r u j em da }e na { a eki p a u}i u Pr v u li gu - iz j a v i l a je To m a { e v i }e v a.

Me |u osta lim re zul ta ti ma is ti ~e se pla sman ju ni o ra Ne na da Ra da no vi }a iz No vog Pa za ra ko ji je u tr ci na 1.500 me t a r a is p u n io nor mu za Pr ven stvo Evro pe. Ra da no vi} je tr ku za vr {io re zul ta tom 3:49:93 mi nu ta. Na 1.500 po be dio je Mir ko Pe t ro v i} re z ul t a t om 3:48:63 mi nu ta.

- Uvek mi je te {ko da tr ~im 1.500 me t a r a, ali za d o v o q an sam re zul ta tom. Dra go mi je {to je Ra da no vi} us peo da is pu ni nor mu za Pr ven stvo Evro pe. Ve ru jem da }u na Ekip nom pr v en s tvu Evro p e tr ~ a t i i 3.000 i 5.000 me ta ra, i na dam se do brim re zul ta ti ma i po be da ma - is ta kao je Pe tro vi}.

ponedeqak6.jun2011.

19

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE (RO LAN GA ROS)

De se ti Gren slem za Na da la [pan ski te ni ser Ra fael Na dal osvo jio je 10. Gren slem u ka ri je ri po {to je {e sti put tri jum fo vao na Ro lan Ga ro su u Pa ri zu. Po sle vi {e od ~e ti ri sa ta bor be sa Ro xe rom Fe de re rom, Na dal je u ~e ti ri se ta, sa 7:5, 7:6(3), 5:7 i 6:1, sa vla dao Ro xe ra Fe de re ra i iz jed na ~io re kord [ve |a ni na Bjor na Ber ga.

Od bra nom ti tu le u Fran cu skoj Na dal je za dr `ao pr vo me sto na ATP li sti is pred No va ka \o ko vi }a ko ji ga je po be dio u tri fi na la ove go di ne. Sle de }i Gren slem igra se na Vimbldo nu od 20. ju na do 3. ju la.

Iako je Fe de rer sjaj no otvo rio me~ i po veo 5:2, usle dio je eks pre san po vra tak Na da la ko ji je sa 7:5 do bio pr vi set. [pa nac u dru gom du go kon tro li sao igru, Fe de rer je po sle pa u ze zbog ki {e pre o kre nuo na 6:5, ali je Na dal bio do mi nan tan u taj brej ku sa 7:3.

Sle de }i set do neo je jo{ iz jed na ~e ni ju bor bu, ali je Na dal us peo da na pra vi brejk za 4:2. Me |u tim, [vaj ca rac od mah uz vra }a, a po tom no {en pu bli kom sti `e do no vog brej ka za 6:5, te si gur nim ser vi som do bi ja tre }i set.

Na dal ni je do zvo lio pot pu ni pre o kret ri va la, na pra vio je brejk u tre }em ge mu ~e tvr tog se ta za 3:1, po tom jo{ je dan za 5:1 ~i me je i re {io me~ po{tp je ru tin ski osvo jio po seld wa ~e ti ri po e na za ube dqi vih 6:1 i po be du od 3:1 u se to vi ma.

No {en sjaj nom igrom iz po lu fi na la, Fe de rer je sjaj no otvo rio me~, si gur nim se riv som la ko osva jao po e ne, a vr lo ra nim brej kom po veo je sa 3:0. Na dal je kre nuo uspo re no, ali je po la ko po sta jao sve agre siv ni ji, po e ni su po sta ja li sve du `i, ali je Fe de rer i da qe ser vi som kon trol sao ri tam i sti gao do 5:2.

Me |u tim, ta da Na dal pre u zi ma kon tro lu, agre siv nom igrom te ra ri va la da gre {i, na pa da we gov be kend, te vra }a brejk i do brim ser vi som sti `e do iz jed na ~e wa (5:5).

U kqu~ nom ge mu ovog se ta uz ma lu po mo} ve tra Na dal je na sta vio da do mi ni ra, po go dio je sve {to je pla ni rao i sti gao do no ve brejk {an se. Na 40:30 sre }a i ve tar su bi li uz Fe de re ra pa je iz jed na ~io, ali ni to mu ni je po mo glo.

Ra fael Na dal bli stao na {qa ci

[pa nac je fe no me nal no od i grao na mre `i i za ku cao lop tu za no vu brejk {an su, te po sle agre siv ne igre pri mo rao ri va la da po go di mre `u za pre o kret na 6:5.

Ni je do zvo io Na dal po vra tak ri va lu pa je sa 7:5 do bio ve o ma va `an i ve o ma kva li te tan pr vi set.

Fe de rer je po no vo pre vi {e gre {io, a pro pu {tao brejk pri li ke (1/5).

Iz gu bqen set kao da je pot pu no slo mio Fe de re ro vu igru ko ja je po ~e la da se ras pa da. Vi {e ni ser vi som ni je us peo da stig ne do pred no sti, pa je Na dal sti gao do tri brejk {an se na otva ra wu dru gog se ta.

Sjaj ni [pa nac je is ko ri stio dru gu po {to se od bra nio od sva kog na pa da ri va la, na pao na mre `i i po veo sa 1:0 i vr lo br zo ka pi ta li zo vao ovaj brejk za 2:0.

Tek u tre }em ge mu ovog se ta Fe de rer je us peo da ko na~ no osvo ji je dan poen i pre ki ne se ri ju Na da la od se dam uza stop nih ge mo va.

Osva ja wem ovog po e na [vaj ca rac se vra tio u me~, us peo i da na pad ne ser vis ri va la ko ji je ~u vao pred nost do 3:2.

U {e stom ge mu Na dal je imao 40:0, iz gle da lo je da }e la ko da ga osvo ji, ali se raz i gra ni Fe de rer vra tio i iz jed na ~io. Ipak, sjaj nim spi nom [pa nac je po no vo po veo te si gur nim ser vi som ipak sti gao do 4:2.Be ta Str pqi vom igrom i pro me nom tem pa Fe de rer je na 4:3 ko na~ no us peo da pro bi je Na da la na osnov noj li ni ji i stig ne do pr ve brejk pri li ke u dru gom se tu. La ko ju je pro koc kao, ni je is ko ri stio ni dru gu, ali je ste ko na~ no tre }u i iz jed na ~io na 4:4.

Iako je Na dal la ko po veo sa 40:15 u sle de }em po en nu, iz gle da lo je da }e se Fe de rer vra ti ti po {to je ne {to agre siv no jom igrom u na stav ku sti gao do iz jed na ~e wa. Me |u tim, u sle de }em po e nu ni je us peo da pre ba ci mre `u, a [pa nac ni je pro pu stio no vu pri li ku za 5:4.

Na dal je bio na ko rak od 2:0 u se to vi ma, imao je 40:30, ali je po sle iz jed na ~e wa Fe de re ra usle di la krat ka pa u za zbog ki {e. Od mor je bo qe is ko ri stio [vaj ca rac, sti gao do brej ka i iz jed na ~e wa, a po tom sa mno go vi {e sa mo po u zda wa sti gao do pot pu nog pre o kre ta i vo| stva od 6:5. [pa nac je bez pro ble ma sti gao do iz jed na ~e wa i taj brej ka. U od lu ~u ju }em de lu se ta Fe de rer ni je imao do voq no str pqe wa, Na dal je po veo sa 4:0, a po tom ru tin ski od ra dio po sao do kra ja i sa 7:3 sti gao do dru gog se ta.

Za raz li ku od pr va dva, tre }i set ni je po ~eo brej kom, ve} su oba te ni se ra osvo ji la po gem na svoj ser vis. Ta ko je bi lo do 3:2 ka da Na dal pr vi pra vi raz li ku i sti `e do brej ka za 4:2. Me |u tim, [vaj ca rac se ovaj put od mah vra }a u me~ i sma wu je ri brej kom. Fe de rer mak si mal no ko ri sti po vra tak i sti `e do iz jed na ~e wa do 4:4, ali ne i pre o kre ta jer Na dal si gur nim ser vi som do bi ja de ve ti gem ovog se ta. Pod jed na ko si gu ran bio je i [vaj ca rac u sle de }em ko ji je re {io as udar cem za 5:5. {to je bio uvod u kqu~ ni deo me ~a.

Kao i u po lu fi na lu, Fe de rer je imao po dr {ku pre pu nog gle da li {ta na te re nu „Fi lip [a tri je”, ko ja ga je po seb no gla sno bo dri la u ovim mo men ti ma. [vaj ca rac to ko ri sti i sti `e do 0:40, te ko ri sti dru gu brejk {an su za pre o kret i vo| stvo do 6:5 u tre }em se tu.

Ovu {an su da pro du `i duel Fe de re ni je pro pu stio te je si gur nom igrom na svoj ser vis sla vio sa 7:5 i sma wio na 2:1 u se to vi ma. Pun sa mo po u zda wa Fe de rer je bio na ko rak no vog brej ka i vo| stva na star tu ~e tvr tog se ta. Me |u tim, Na dal je spa sao tri brejk lop te i sa pet ve za nih po e na po veo sa 1:0. [vaj ca rac je po tom iz jed na ~io na 1:1, Na dal je po no vo za dr `ao svoj ser vis, a on da za raz li ku od ri va la is ko ri stio pr vu brejk pri li ku i sti gao do pred no sti ko ju je uz po mo} ne ko li ko gre {e ka Fe de re ra ka pi ta li zo vao za ve li kih 4:1. Ova pred nost kao da je ko na~ no slo mi la Fe de re ra, Na dal je za i grao jo{ agre siv ni je, jo{ sna `ni je i od mah sti gao do no ve brejk {an se ko ju je do mah is ko ri stio i sti gao na ~e ti ri po e na od no vog Gren sle ma, 10. u ka ri je ri.

PAR TI ZAN DO NEO TRO FEJ U BE O GRAD

[am pi o ni Evro pe sti gli ku }i Va tre po li sti Par ti za na sti gli su u Be o grad, a na aero dro mu su ih do ~e ka li na vi ja ~i.

Be o grad i Sr bi ja po no vo ima ju {am pi o na Evro pe!

Par ti zan se vra tio u gla vi grad sa Faj nal fo ra, ko ji je pret hod na dva da na odr `an u Ri mu. Cr no-be li su sti gli sa pe ha rom na me we nim naj bo qoj eki pi na Sta rom kon ti nen tu, a po sve mu pri ka za nom, po go to vo u fi na lu Evro li ge pro tiv naj sku pqe eki pe sve ta, oni to i je su!

Oza re nih li ca igra ~i i ~la no vi stru~ nog {ta ba cr no-be lih pr vo su se po ja vi li pred na vi ja ~i ma, a po tom i no vi na ri ma na aero dro mu „Ni ko la Te sla”.

Tre ner {am pi o na Evro pe Igor Mi la no vi} oce nio je da su sjaj na at mos fe ra i spe ci fi ~an tim ski duh me |u cr no-be li ma kul mi ni ra li na upra vo za vr {e nom Faj nal fo ru Evro li ge u Ri mu.

Mi la no vi}, ko ji je za dve go di ne na klu pi Par ti za na osvo jio se dam tro fe ja, ni je pro pu stio pri li ku da za hva li naj bli `im sa rad ni ci ma iz stru~ nog {ta ba - kon di ci o nom tre ne ru Vla di mi ru Pa vlo vi }u i po mo} ni ci ma Uro {u Ste va no vi }u i Ni ko li Ra do ji ~i }u.

Uz pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Alek san dra [o {ta ra i pr vog ~o ve ka Skup {ti ne cr no-be lih Uro {a Ma ro vi }a, pre ma re ~i ma mla dog stru~ wa ka, naj za slu `ni ji

za ve li ki uspeh Be o gra |a na su Ne boj {a [a po wi} i Ra de Da be ti}, qu di ko ji su kon ti nu i ra no bi li uz tim.

- Po seb nu za hval nost du gu je mo ~el nim qu di ma srp skog spor ta, ko ji su u~i ni li sve da nas ras te re te uo~i za vr {nog tur ni ra.

Ta kva at mos fe ra mno go mi je po mo gla da ski nem sva ku vr stu pri ti ska sa igra ~a pred od lu ~u ju }e me ~e ve za tro fej - re kao je Mi la no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re na Va ter po li sti Par ti za na za slu `e no na evrop skom tro nu be o grad skom aero dro mu. nut ku mi je da osta ne mo na oku pu i {ta da sla vi mo. Od mah za tim sle Naj bo qem va ter po li sti svih sle de }e go di ne i da ovaj isti sa - di po vra tak ve li kim oba ve za ma vre me na mno go je, ka ko je ot krio, stav od bra ni sve tro fe je - po ru - jer su Par ti za no vi ci qe vi uvek po mo gla re ~e ni ca gr~ kog re pre - ~io je is ku sni Vu ja si no vi}. mak si mal ni - na ja vio je [o {tar. zen ta tiv ca Te o do ro sa Ha xi te o do Ve li ki as oce nio je da se ni ka Mi ni star omla di ne i spor ta u rua ko ji je po do la sku u Par ti zan da ni je de si lo da se ova ko mo }an Vla di Sr bi je Sne `a na Sa mar xi}re kao: tim na pra vi u iz u zet no te {kim Mar ko vi} ~e sti ta la je cr no-be li - Do {ao sam po pe har pr va ka eko nom skim okol no sti ma. Pred - ma na ve li kom uspe hu oce niv {i da Evro pe. sed nik pr va ka Evro pe [o star na - se ra di o ko lo sal nom do me tu.

Ka pi ten Vla di mir Vu ja si no vi} po me nuo je da je sed ma ti tu lar - Uo~i fi na la sa ita li jan skim is ta kao je da su pre sud ni fak to ru kon ti nen tal nog pr va ka ~e ka na u Pro Re kom zna lo se ko je fa vo rit na pu tu ka ti tu li {am pi o na Evro - Be o gra du pu nih 35 go di na i do dao po vi {e osno va. Par ti zan je, me pe bi li ozbiq nost i sva ko dnev ni je si no} nim tri jum fom u Ri mu |u tim, us peo da mu po mr si ra ~u ne rad. ostva ren san mno gih ge ne ra ci ja po ka zav {i na im pre si van na ~in - Ve li ka mi je ~ast {to sam tri pr vo ti ma ca tro fej nog klu ba. ka ko sva ka eki pa tre ba da funk ci se zo ne od i grao u jed nom ova kvom - Ovaj pod vig pro sla vi }e mo na - o ni {e - za kqu ~i la je Sa mar xi}ti mu. Naj ve }a `e qa u ovom tre - red nih ne ko li ko da na jer ima mo Mar ko vi}.

20

sport

ponedeqak6.jun2011.

E K S K L U Z I V N O : SRPSKA TENISERKA ANDREA PETKOVI] BRANI BOJE NEMA^KE

ZBOG NEREDA U BAHREINU

Mark Veber se protivi trci Austra li ja nac Mark Ve ber iz ja vio je da je pro tiv od lu ke da se Ve li ku na gra du Ba hre i na ipak vo zi ove se zo ne u For mu li 1 i da ve ru je da se ona ni ne }e odr `a ti.

Tr ka na sta zi „Sa kir“ je ot ka za na zbog ne re da u toj ze mqi, ali je u pe tak do ne ta od lu ka da tr ka bu de vra }e na u ka len dar i vo zi }e se 30. ok to bra.

- Iako je od lu ka ve} do ne ta, bi }u ve o ma iz ne na |en ako Ve li ka na gra da Ba hre i na uop {te bu de vo `e na ove go di ne - re kao je vo za~ Red Bu la. - Po mom mi {qe wu, ovaj sport je tre ba lo da za u zme mno go ~vr {}i stav jo{ po ~et kom go di ne, a ne da se do no {e we od lu ke stal no od la `e uz na di da }e tr ka po no vo mo ~i da se za ka `e. To bi po sla lo ve o -

dnevnik

prava, ali i timova u {ampionata.

- O~igledno je da su se ume{ane strane mu~ile da donesu odluku, ali, na`alost, ose}am da je bila pogre{na. Voleli vi to ili ne, Formula 1 i sport uop{te nije iznad socijalne odgovornosti i savesti. Nadam se da }e se Formula 1 vratiti u Bahrein jednog dana, ali sada nije prati trenutak. Kao takmi~ar, ne ose}am da je u redu da odem tamo i da vozim, kada je jasno da }e to dovesti do tenzija me|u qudima u toj zemqi. Ne razumem za{to ovaj sport `eli da se stavi u tu poziciju - nagasio je Veber.

Na mnogim internet stranama pojavila se peticija na kojoj se od timova tra`i da bojkotuju trku, a do subote woj se prik-

@ao mi je {to ne igram za Srbiju (Spe ci jal no za „Dnev nik”) Te ni ser ka na {eg po re kla ko ja bra ni bo je Nma~ ke An drea Pet ko vi} je ove go di ne u od li~ noj for mi. Eli mi ni sa na je na Ro lan Ga ro su od Ma ri je [a ra po ve u ~e tvrt fi na lu. U Austra li ji je za u sta vqe na u ~e tvrt fi na lu a u Pa ri zu ima {an su da ode i ne ko li ko ko ra ka da qe. Po red od li~ ne igre na te ni skom te re nu, An drea je pra va atrak ci ja ka da je u pi ta wu za ba va pu bli ke. U Pa ri zu se kao i na dru gim tur ni ri ma ra do oda zi va po zi vu na vi ja ~a i pri ja te qa, da po sle me ~a po ka `e ko li ko do bro igra i bez te ni skog re ke ta. ^u ve nim „Pet ko ple som“, tra di ci o nal no pro sla vqa po be de.

- Vo lim da se opu stim i za ba vqam. Tre ba u`i va ti u `i vo tu.

Ma lo je pro fe si o nal nih igra ~i ca ko je ume ju da se za ba vqa ju kao ja. Pro fe si o nal ni te nis je na por na pro fe si ja. Tre ba da se po na {am ta ko, uko li ko mi slim da se ba vim ovim po slom u na red nih de set go di na.

Ni je taj na, da se naj ra di je i naj ~e {}e, dru `i sa na {im te ni se ri ma na te ni skim tur ni ri ma.

- Srp ski igra ~i su naj o pu {te ni ji. Sa wi ma je uvek do bro ze za we i od li~ na at mos fe ra. Po gle daj te sa mo {ta ra di No le u slo bod no vre me. Ne ve ro va tan je imi ta tor.

Nem ci su dru ga ~i ji. Ima ju dru ga ~i ji men ta li tet i hlad ni ji su.

Srp ski tre ner, Pe tar Po po vi}, ko ji sa ve li kim uspe hom tre ni ra An dreu, iz ja vio je da je ona, je di na te ni ser ka, ko ju bi on tre ni rao.

- Pa ne znam {ta da ka `em.

Po no sim se ti me. To mo gu da shva tim sa mo kao kom pli ment.

^uveni „Petko ples” Andree Petkovi}

Korak po korak do trofeja Mark Veber

ma ja snu po ru ku o sta vu For mu le 1 o stva ri ma ko je su va `ne, kao {to su qud ska pra va.

Tr kom za Ve li ku na gra du Ba hre i na tre ba lo je da star tu je ova se zo na, ali je tr ka ne ko li ko ne de qa ra ni je ot ka za na. Svet ska auto mo bil ska fe de ra ci ja (FIA) u pe tak je donela odluku da trka bude zakazana za 30. oktobar, a da se premijerna Velika nagrada Indije pomeri za decembar, a to je sve do{lo do velikih osuda boraca za qudska

qu~ilo preko 400.000 qudi {irom sveta. Asocijacija timova Formule 1 (FOTA) u petak je objavila da trenutno procewuje situaciju. - Odluku FIA }emo razmotriti, a zajedni~ki stav }emo naknadno objaviti - ka`e se u saop{tewu FOTA. Na ~elu FOTA trenutno se nalazi {ef Meklarena Martin Vitmar{, a zanimqivo je da je najve}i deoni~ar u wegovom timu kompanija Mumtalakat iz Bahreina.

Tre ner iz Sr bi je, Pe tar Po po vi}, pre An dree Pet ko vi}, sa ve li kim uspe hom je tre ni rao Ivu Kar lo vi }a. Hr vat ski te ni ser je pro {le go di ne, po sle Vimbldo na, ope ri sao ahi lo vu te ti vu. Usle di la je pa u za i po ziv od An dree da joj se pri dru `i na ame ri~ koj tur ne ji. Od tog mo men ta tre ni ra ju za jed no.

- Sa An dre om sam ra dio na pro me ni rit ma, po {to je ra ni je po pra vi lu uda ra la sva ku lop ti cu ve o ma br zo i sna `no. U po sled we vre me igra kon stant ni je i ne za vi si od to ga da li ima do bar ili lo{ dan. Na u ~i la je da ser vi ra slajs i tvist sa vi {e spi na, ta ko da mo `e sa uspe hom da va ri ra na po ~et nom udar cu.

Po po vi} otvo re no pri zna je da je `en ski te nis bio to tal na ne po zna ni ca za we ga.

- Bio sam pot pu no ne pi smen ka da su u pi ta wu igra ~i ce. Ni sam po zna vao sko ro ni jed nu, iz u zev naj bo qih de set na sve tu. Sa da ve} znam do sta o pr vih pe de set. Po ~eo sam da pra tim `en ski te nis i za pi su jem kva li te te i ma ne dru gih te ni ser ki.

Sa An dre om ima am bi ci o zne pla no ve.

- Tre ba da u|e u pr vih de set. Tu ne }e mo sta ti, po {to se na dam da }e usko ro bi ti u naj bo qih pet na sve tu. O~e ku jem na rav no i da osvo ji Grend Slem, mo `da ve} i ov de u Pa ri zu. San je na rav no ti tu la, ali ciq je da se kon cen tri {e na sva ki sle de }i me~.

Do po be de na tur ni ru, sti `e se ko rak po ko rak.

Mi pro vo di mo za jed no na tur ni ri ma sko ro tri de set ne de qa go di {we. To je du ga ~ak pe riod i po treb no je da se tre ner i igra ~i ca do bro sla `u. On je ve ro vat no ose tio da se dru ga ~i je po na {am u od no su na osta le igra ~i ce i ve ru jem da mu od go va ra ta mo ja otvo re nost i sprem nost na {a lu.

U Ne ma~ koj je sta sa la no va ge ne ra ci ja igra ~i ca (Ger ges, Li sic ki), ~i ji je pred vod nik Pet ko vi}. At mos fe ra u re pre zen ta ci ji je od li~ na, ta ko da se Nem ci sa pra vom na da ju da }e u sko ri je vre me osvo ji ti Fe de rej{n kup.

- Si gur no je da ima mo do bru eki pu i kva li tet za ta ko ne {to.

Na dam se da }e mo osvo ji ti Fe de rej{n kup. Ni je va `no, da li }e to bi ti na red ne se zo ne ili tek za ne ko li ko go di na. Sr bi ja ima ta ko |e do bre {an se da po sta ne naj bo qa re pre zen ta ci ja na sve tu.

Sa An dre om Pet ko vi}, na {a re pre zen ta ci ja bi bi la jo{ bo qa i si gur no je dan od glav nih fa vo ri ta za ti tu lu. An drea je na svom ofi ci jel nom saj tu na pi sa la: „Prem da igram za Ne ma~ ku, jo{ uvek sam ve za na za Sr bi ju u ko joj sam ro |e na i gde se ose }am kao kod ku }e. Ali te {ko je na stu pa ti za dve ze mqe”.

- @ao mi je {to ne igram za Sr bi ju. Stvar no je {te ta {to me Te ni ski sa vez ni je ra ni je po zvao i po tru dio se da za i gram pod za sta vom Sr bi je. Me ne li~ no, ni je ni ko kon tak ti rao. Nem ci su bi li mno go kon kret ni ji. Oni su me stal no zva li i nu di li da igram za wih. Bi li su is traj ni u na me ri da na stu pim za wi ho vu re pre zen ta ci ju.

Sa da je ve} ka sno da se na da mo da }e mo gle da ti An dreu pod srp skom za sta vom, po {to su pra vi la ri go ro zna i mo ra la bi ne ko li ko go di na da ne na stu pa, ka ko bi ste kla pra vo da igra za Sr bi ju. Pet ko vi }e va je u stal nom uspo nu i po sta vqa se pi ta we {ta je woj kao igra ~i ci pri o ri tet, pr vo me sto na VTA li sti, ili ti tu la na jed nom od ~e ti ri naj ve }a te ni ska tur ni ra.

- Da osvo jim Grend slem – ne ma di le mu An drea Pet ko vi}, igra ~i ca ko ja ple ni svo jom igrom na te re nu ali isto vre me no i po na {a wem van we ga.

Namir Radojkovi}

AKADEMIK POSTAO ^LAN PRVE SRPSKE LIGE – SEVER

Srbobranci ponovo ra{irili krila Ret ke su va ro {i voj vo |an ske ko je ima ju ta ko bo ga tu ko {ar ka {ku isto ri ju, kao {to je to slu ~aj sa Sr bo bra nom. Jo{ dav ne 1954. go di ne osno van je KK Aka de mik, kao klub ko ji }e se u ka sni jim vre me ni ma pro fi li sa ti kao no si lac kva li te ta u ovom de lu Ba~ ke, a on da je, me |u pr vi ma u Po kra ji ni (1971. go di ne), Sr bo bran do bio i dvo ra nu u ko joj su go sto va le, tre ni ra le i utak mi ce igra le sve re pre zen ta tiv ne se lek ci je ne ka da {we SFR Ju go sla vi je. Kul mi na ci ja ko {ar ka {kog za no sa do go di la se 1988. go di ne, ka da su Sr bo bran i Vr bas bi li do ma }i ni Evrop kog ju ni or skog pr ven stva, ka da su gle da o ce odu {e vqa va li i zlat nu me da qu osvo ji li on da {wi na {i klin ci pred vo |e ni Pre dra gom Da ni lo vi }em, Ne na dom Gr mu {om, @a nom Ta ba kom, Dze va dom Ali ho xi }em…

Me |u tim, iako je Aka de mik u dva na vra ta (po ~et kom se dam de se tih i s kra ja osam de se tih go di na pro {log ve ka) bio ~lan Pr ve voj vo |an ske, a da nas Pr ve srp ske li ge – Se ver, klub je la ga no po ~eo da ne sta je sa sce ne.

Va ro {i ca ko {ar ke la ga no je gu bi la taj sta tus, da bi u jed nom pe riod Aka de mik pot pu no ne -

stao, a ba sket se iz gu bio iz Sr bo bra na. I ta ko je bi lo sve do pre pet go di na, ka da je gru pa en tu zi ja sta, pred vo |e na ne ka da {wim su di jom sa ve znog ran ga Jo va nom Tu to ro vim, o`i ve la klub i udah nu la mu no vi `i vot.

Sport ski me zi mac Sr bo bra na ca kre nuo je od “be ton li ge”, a ove go di ne je, iako je bio stal ni gost u Tu ri ji zbog re kon struk ci je dvo ra ne u svom me stu, us peo da osvo ji dru go me sto u Dru goj srp skoj li gi – Se ver. Aka de mik je, da kle, po tre }i put u{ao u naj kva li tet ni ji rang tak mi ~e wa u Voj vo di ni.

- @e le li smo da ostva ri mo ova kav re zul tat, a on nam je pre go di nu da na za dla ku iz ma kao – ob ja snio je Jo van Tu to rov. – Me |u tim, ni smo nig de `u ri li, naj va `ni je nam je bi lo da klub i stru~ ni rad po sta vi mo na zdra ve osno ve, ali i da stvo ri mo mla |e ka te go ri je od sr bo bran ske de ce, iz ko jih }e Aka de mik u vre me nu bu du }em cr pe ti igra ~e za se ni or ski tim.

Upra vo zbog to ga smo do ve li Ni ko lu Tor bi cu, di plo mi ra nog ko {ar ka skog tre ne ra i ~o ve ka ko ji je go di na ma ra dio s mla |im ka te go ri ja ma u Voj vo di ni Sr bi ja gas. Uz to, ovaj mla di stru~ wak bio je i s re pre zen ta tiv nim se lek ci ja ma mla |ih

KK Akademik

ka te go ri ja i u we mu smo pre po zna li ide al no re {e we za osta vre we na {ih za mi sli. Mi je smo u{li u Pr vu srp sku li gu, ali je, po me ni, mno go ve }i uspeh to {to smo od na {e de ce stvo ri li ~ak pet se lek ci ja u ko ji ma da nas tre ni ra pre ko 80 de ~a ka iz Sr bo bra na. Ju ni o ri su bi li tre }i u re gi o nal noj li gi KSV gru pa Ba~ ka, ka de ti su igra li s 14 naj bo qih po kra jin skih eki pa, a ima mo i tri pi o nir ske se lek ci je.

Ipak, u pr vom pla nu su bi li se ni o ri, ko ji su, upr kos ne ba{ la koj ma te ri jal noj si tu a ci ji,

us pe li da, za jed no sa Sre mom i Ki kin dom, obez be de pla sman u vi {i rang.

-U se ni or skom po go nu smo ima li ~ak osam do ma }ih i ~e tvo ri cu igra ~a sa stra ne – do dao je Tu to rov. – Da se raz u me mo, Sr bo bran je va ro{ otvo re nog sr ca i ni ka da ni smo raz mi {qa li ko ji igra~ je oda kle, ve~ sa mo `e lim da na gla sim ka ko je opet stvo ren in te res za ko {ar ku i ka ko smo sva ko ga do ~e ki va li ra {i re nih ru ku. Na tom pu tu nam je ja ko va `nu po mo} pru `io Po qo pri vred ni kom bi nat “Pi o nir A.D.” iz Sr bo bra na,

ko ji nas ve} go di na ma spon zi ri {e, ~i ji su za po sle ni i ru ko vo di o ci u Aka de mi ku pre po zna li zdra vu sport sku sre di nu u ko joj se kva li tet no i stru~ no ra di.

Sr bo bran se vra tio, da kle, svo jim ko {ar ka {kim ko re ni ma, afir mi {e svo ju de cu i omla di nu, a sa mim tim i sa mu va ro{.

Na dam se da }e i lo kal na sa mo u pra va ko ja nam je do sa da da va la vr lo skrom na sred stva, po sle ovog uspe ha, a na osno vu no vog Pra vil ni ka o spor tu, po ve }a ti fi nan si ra we Aka de mi ku, jer klub u ce li ni to za slu `u je.

O se zo ni ko ja je osta la iza klu ba, Tu to rov je re kao: - Svi igra ~i ko ji su obla ~i li dres Aka de mi ka za slu `ni su za re zul tat ko jim se sa da di ~i mo i ko ji nas je do veo do Pr ve srp ke li ge. Naj stan dard ni ji su bi li Mar ko `de ro, Mi lo{ Sta ni} i Ne ma wa Vu ~i}, a ve li ki do pri nos da li su i Stra hi wa Ja ni }i je vi}, bra }a Jo vi ca i De jan An dri}, Igor Po qak i ka pi ten Mi ro slav Sse gu qev. Ivan Fa to ri ni bio je naj bo qi troj ka{ eki pe i, iako tri go di ne pre to ga ni je ak tiv no igrao i tre ni rao, po stao je mi qe nik na {ih na vi ja ~a. Tre ner Tor bi ca je sve kva li te te us peo da ukom bi nu je u sna `an ko lek tiv ko jeg je kra si la iz van red na at mos fe ra, ko -

ja je bi la za {tit ni znak na {e eki pe, a do bi li smo i ~e tvo ri cu mla di }a na ko ji ma je bu du} nost Aka de mi ka, u li ko vi ma Vu ji }a, Je zdi }a, Tu to ro va i Sso ji }a, iz da na ka na {ih mla |ih ka te go ri ja ko je je tre ner ve} pri kqu ~io pr vom ti mu.

U na red noj se zo ni ne }e Aka de mi ku bi ti la ko da se iz bo ri za op sta nak u ovom ran gu tak mi ~e wa. Ko ji su ci qe vi?

- Pre sve ga, `e qa nam je da stvo ri mo sta bil nog li ga {a u ovom, bez sum we, ve o ma kva li tet nom tak mi ~e wu – ka te go ri ~an je bio Jo van Tu to rov. – Uz to, ho }e mo da i da qe afir mi {e mo mla de i za sve to va qa pro na }i ade kvat nu for mu lu.

Tre ne rov i moj po sao je da na pra vi mo ja ku eki pu ko ja }e ima ti mo gu} no sti da po sta vqe ni ciq is pu ni. Zbog to ga }e mo mo ra ti da po ja ~a mo spon zor ski tim, jer su i tro {ko vi tak mi ~e wa sa da ve }i i na da mo se da }e fir me i po je din ci u na ma pre po zna ti klub u ko ji va qa i tre ba da ula `u. Ima mo obe }a we lo kal ne sa mo u pra ve da }e to kom le ta bi ti u na {oj sa li iz gra |e na te re ta na, ko ja nam je ta ko |e neo p hod na i sve to bu di na du da }e Aka de mik ima ti sta da po ka `e i ka `e i u ovom ran gu tak mi ~e wa. A. Predojevi}

mu[ka posla

dnevnik

Мачо или метро – шта привлачи жене

К

оји сте тип мушкарца? Проводите ли пред огледалом више времена од ваше драге или би вам добро дошло да се понекад погледате. Код жена још увек не постоји компромис око тога какав би идеалан мушкарац требао да буде, односно како би се требао понашати. Део жена преферира углађене мушкарце… можда мало превише углађене. Чак потичу своје мушкарце да детаљно пазе и негују свој изглед. Заједнички одласци козметичарки су редовна активност тих парова. Овај тренд у свету је започео пре десетак година, после Девида Бекама муњевитом брзином су га

прихватили многи мушкарци. Такви мушкарци посебно много пажње посвећују себи и својој појави и врло често поседу-

ју завидну колекцију кремица и парфема. Ништа не препуштају случају и изглед им је врло битна компонента у животу. Део жена даје предност том типу мушкарца јер, како

кажу, једноставно воле беспрекорно дотераног партнера који уједно разуме и женску потребу за улепшавањем. Данас таквог мушкарца називају метросексуалцем. Постоји и друга група мушкараца. Већина њих, на пример, никад није ногом крочила у козметички салон (нити планира), сматрајући да су неке ствари једноставно намењене женама. Без обзира на еманципацију и успешност жена, многе припаднице лепшег пола управо наводе како приватно желе класичног снажног „алфа мужјака“. Доминантан, спонтан, чврст – ове особине жене обично највише цене код тих мушкараца. Управо та једноставност и мушкост их највише привлаче. Навике метросексуалаца су им непривлачне или чак одбојне. Добитна ком бинација уствари не постоји. Све зависи на кога ћете налетети и свиђате ли јој се ви и ваш стил. Ова два типа мушкараца свакако одају два различита утиска својом појавом, што је неким женама посебно привлачно, другима је управо супротно.

ponedeqak6.jun2011.

21

МОДНИ БОНТОН

М

ушкарци обично своју неуредну и недорађену појаву оправдавају већ познатим клишеом: „Не пратим моду и трендове.“ Да бисте пристојно изгледали не морате пратити трендове. Модни дизајнери предлажу неколико основних смерница у модном бонтону којих би се сваки мушкарац требао придржавати.

1. Носите одећу прикладне величине Одрасли мушкарци су често склони ношењу конфекцијски превелике одеће. Осим што тврде да се у таквој одећи осећају удобно, део њих једноставно не схвата да више неће расти и да нема никакве потребе за број или два већом одећом. Свака особа изгледа најбоље у конфекцијом броју који одговара њеним телесним пропорцијама. Ако тешко налазите одговарајућу величину гардеробе, увек постоје кројачи који вам у овој ситуацији могу бити од итекакве помоћи.

2. Пажљиво комбинујте боје и узорке

Запамтите правило – на један шарени одевни комад, остали део гардеробе мора бити загасит. Другим речима, ако имате шарену кошуљу, настојте да панталоне и ципеле буду суптилне и неприметне. Комбинације боја и узорака по правилу заврше неславно. Само врхунски модни зналци могу да споје неспојиво. Увек имајте на уму да вам само део одевне комбинације привлачи пажњу узорком или бојом. Ако је ваш аутфит у целости монотон, увек га можете подићи неким занимљивим детаљем – краватом, наочарима, сатом…

3. Будите умерени с накитом Иако су жене склоније претеривању кад је накит у питању,

Ускладите боје, очистите ципеле

све чешће виђамо и мушкарце с истим проблемом. Ту вреди оно правило – мање је више. Појединачни комад накита је свакако пожељан. Ношење накита прелази у неукус код оних мушкараца који сматрају да је њихов накит својеврстан статусни симбол, па им је циљ да се оките што је више могуће.

4. Мајице увучене у панталоне Утакнути поло мајицу у панталоне је још и прихватљиво, но обична мајица кратких рукава се носи опуштена, никако не увучена у панталоне. Ако сте мајицу утакнули у панталоне јер је пре-

Н

дуга, онда је та мајица превеликог конфекцијског броја. Кад су кошуље у питању, правило је врло јасно. Постоје кошуље које се искључиво носе увучене у панталоне и оне на којима је дизајном јасно назначено да се могу носити и опуштене (ту се обично ради о кежуал одећи).

5. Обратите пажњу на ципеле Ципеле говоре много о вама. А, једна од најчешћих погрешака односно превида у стилу су прљаве ципеле. Ципеле би требале бити након сваког ношења очишћене јер се увек истичу у целокупном аутфиту. Иако сте се визуелно савршено ускладили, прљаве ципеле ће поништити сав ваш труд.

6. Сандале на чарапе Сандале су летња обућа која стопалима пружа прозрачност. Намењене су искљу-

рене ципеле јер сандале и чарапе не иду заједно.

7. Опрезно с парфемима Када су парфеми или афтершејв препарати у питању, ту мушкарци знају заиста да претерају. Ако жена осети ваш парфем кад је поред вас – изврсно, имат ће додатан разлог да остане поред вас. Ако пак жена осети ваш парфем на другом крају собе – нема разлога да вам се приближи. Пажљиво с мирисима, кључ је у умерености. Циљ је благо мирисати а не оставити утисак као да сте се купали у парфему. Сваки мушкарац требао би да избегава: прекратке панталоне,

чиво босом стопалу. Ако носите чарапе испод сандала, веројатно вам је хладно за стопало (јер другог логичног објашњења, осим неукуса, нема). Ако вам је хладно за стопало, одаберите затво-

уске мајице (уколико мушкарац није прикладно грађен), ношење ципела на тренерку, а посебно неукусним се сматра комбинација спортских чарапа на пословно одело.

Повратак шешира

екада су мушки шешири имали улогу статусног симбола и били део униформе, да би данас постали начин модног изражавања. У модној индустрији влада жестока конкуренција, а модне куће схватиле су како добар део потенцијалне зараде лежи у модним додацима. На велика врата у мушку моду враћају се шешири. Дизајнери су предложили нови тренд, али, с обзиром на конзервативан приступ данашњих мушкараца модним трендовима, можда је „покривало за главу“ превелик зало-

гај. Иако су шешири до сада џентлмена у оделу смештали у нека прошла времена, можда ће они мекши, мањих обода, израђени од филца или твида, ипак наћи своја места на савременим мушким главама. Историја шешира је веома дуга. Они постоје готово одувек, јер немогуће је прецизно рећи када је прва животињска кожа навучена преко главе као заштита од временских услова. Од тада су шешири имали улогу статусног симбола, били делови униформи, да би коначно постали начин модног изражавања.

22

filmska planeta

ponedeqak6.jun2011.

ДАНАС ЈЕ ДАН ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ

Отварање нове зграде тек у октобру Дан Југословенске кинотеке (6. јун) се обележава данас свечаношћу у новом здању Кинотеке, али то неће значити и отварање зграде у Узун Мирковој улици број 1, које се одлаже

новић. „Поводом овогодишњег Дана кинотеке представићемо завршне радове у згради у Узун Мирковој. Нажалост, то неће бити отварање наше зграде, јер су се на два тендера својевреме-

Атрујум новог здања Југословенске кинотеке у Узун Мирковој 1 у Београду

највероватније за октобар, изјавио је Танјугу директор Кинотеке Радослав Зеленовић. „Ми немамо срце система, имамо читаву зграду завршену, али немамо начин да пројектујемо филмове. У току је набавка кинопројектора„, рекао је Зеле-

но жалили људи који су конкурисали, а републичка комисија за приговоре и заштиту права није баш тако брзо реаговала„, објаснио је он. Директор Кинотеке је додао да су резултати тендера за кинопројектор очекивани почетком

априла, али су добијени тек крајем маја. Ипак, они који дођу 6. јуна на свечаност видеће „прелепу зграду, која је у потпуности опремљена, са неколико сала, библиотеком, галеријом, све оно што смо обећали када смо почели да реконструишемо зграду„. „Ако добијемо све дозволе и сагласности, а то уопште није једноставно, зграду ћемо највероватније отворити поводом стогодишњице првог српског играног филма (‘Карађорђе‘), крајем октобра ове године„, најавио је Зеленовић. Данас на Дан кинотеке биће изведен музички програм са композицијама Зорана Симјановића и приказан одабрани филмски програм, а званице ће моћи да да обиђу зграду на пет нивоа. Сутра на старом месту, у Музеју кинотеке у Косовској улици, почиње 13. фестивал нитратног филма. Поред тога, од 6. до 8. јуна у Београду се одржава састанак Извршног комитета Европске федерације филмских архива. „Долазе колеге из свих бивших ју-република и кинотека из окружења. То су сада већ редовни састанци где приказујемо филмове, размењујемо искуства. Посебно се радујем што ће и они видети колико смо тога учинили да Југословенска кинотека буде то што јесте - репрезентативна институција културе и репер за многе догађаје када је филмска архивистика у питању„, истакао је Зеленовић.

Нова улога Тони Колет

Џенифер Хадсон у комедији Глумица и певачица Џенифер Хадсон играће редовницу у римејку филма „Three Sto o ges„ у режији браће Фарели, објавио је данас Ем-ТиВи њуз. Питер и Боби Фарели биће и сценаристи филма о тројици комичара популарних у првој половини 20. века које ће тумачити Шон Хејз („Вил и Грејс„), Вил Сасо и Крис Дијамонтопулос. Џенифер Хадсон, добитница Оскара за епизодну улогу у мјузиклу „Девојке из снова„, играће редовницу у сиротишту у којем су тројица главних јунака провела део детињства.”Three Sto o ges„ ће стићи у биоскопе идуће године.

Глумица Тони Колет, која је 1994. играла у филму Пола Џона Хогана „Мјуријелино венчање„, поново ће сарађивати с тим синеастом, објавио је „Варајети“. Хоганов нови филм под називом „Ментал„ биће прича о једној породици и луцкастој и харизматичној дадиљи. Међу Хогановим филмовима су „Исповести купохоличарке„ и „Венчање мог најбољег пријатеља„. Тони Колет је играла у филмовима „Мала мис Саншајн„, „Мртва девојка„, „Ноћни слушалац„, „У сестриним ципелама„, „Све о дечаку„, „Сати„, „Шафт„ и „Кобно престројавање„. За улогу у филму „Шесто чуло„ била је номинована за Оскара.

„Пирати са Кариба” светски хит Четврти наставак Пирата са Кариба је за само 12 дана приказивања зарадио више од 600 милиона долара на биоскопским благајнама широм света, нашавши се тако на самом врху овогодишње листе блокбастера. Филм је поновио успех претходног наставка који је 2007. у истом року достигао ту суму. „Пирати са Кариба: На чудним плимама„ засад бележе боље резултате у свету, где су зарадили више од 483 милиона долара, него у САД где су инкасирали „свега„ 165 милиона долара. Филм, са Џонијем Депом и Пенелопе Круз у главним улогама, посебно добро функционише у земљама као што су Русија, Кина и Бразил. Најновији наставак гусарских авантура представља и највећи успех једног Дизнијевог остварења у Русији и Кини.

Џони Деп као Џек Спероу

Филм о Тејлоровој и Бартону Режисер Мартин Скорсезе ће наводно снимити филм о холивудској диви Елизабет Тејлор и њеном супругу Ричарду Бартону, наводи сајт ‘’Дедлајн“. Филм, по биографији ‘’Жестока љубав‘’, требало би да се позабави бурном везом глумачког пара који се упознао и заљубио на снимању филма ‘’Клеопатра“ из 1963. године. Тејлорова и Бартон су се тада развели од својих партнера и два пута су се венчали, 1964. и потом 1975. године - годину дана после развода. Сценариста филма ‘’Краљев говор“ и глумица Натали Портман, такође, су били заинтересовани да прибаве права на књигу коју је Тејлорова ауторизовала пре него што је умрла у марту. Холивудска дива описала је Бартона као љубав свог живота и говорила је да би се и трећи пут удала за њега да није умро 1984. године.

dnevnik

АНГЕЛОПУЛОС НАЈАВИО НОВИ ФИЛМ

О грчкој дужничкој кризи Грчки режисер Тео Ангелопулос најавио је да ће његов следећи филм бити о дужничкој кризи која је погодила његову земљу и уздрмала Европску унију. „Спремам филм чија је тема грчка криза“, изјавио је синеаста. „Ситуација је ужасна. Ништа од онога за шта смо се борили није се остварило. Занемео сам од економске кризе моје земље, не видим никакав излаз„, додао је Ангелопулос а пренела грчка агенција АНА. „Европа је била сан Тео Ангелопулос који се веома брзо урушио„, оценио је Ангелопулос. Италији није баш најбоље. Мо„Ми (Грци) нисмо једини. Ир- жда је Европа банкротирала„. ска, Португал и Шпанија су Тео Ангелопулос (76), један тајкође суочени да озбиљним од најугледнијих грчких режиекономским проблемима. А ни сера, познат је по филмовина

„Путујући глумци„, „Ловци„, „Александар Велики„, „Пут у Китеру„, „Пчелар„, „Предели у магли„, „Прекинути корак роде„ и „Одисејев поглед”.

„КАПИТАЛ” О НОВЦУ И БАНКАРИМА

Касовиц у Гаврасовој драми Глумци Матје Касовиц и Гејбријел Берн играће у драми „Ca pi tal„ коју ће режирати Коста Гаврас, пренoси дневник „Варајети“. Касовиц, који већ сарађивао с Гаврасом, тумачиће челника једне европске банке. Улога представника акционара додељена је глумцу Гејбријелу Берну („Дежурни кривци„, „Милерово раскршће„, „Осећај госпођице Смиле за снег„). Снимање ће почети у септембру и одвијаће се у Паризу, Лондону, Мајамију, Њујорку а можда и у Токију.

„Ca pi tal„ ће садржати сцене не енглеском и на француском језику. Гаврас, француски редитељ грчког порекла, добио је Оскара за филм „Нестао„, за који је награђен и „Златном палмом“ у Кану. Матје Касовиц, глумац и режисер рођен у Паризу, играо је у филмовима „Амен„ Косте Гавраса, „Мржња„, „Необична судбина Амелије Пулен„ и „Минхен„. Уз „Мржњу„, режирао је и „Пурпурне реке„ и „Готику”.

Коста Гаврас

ПРЕД СТА ВЉЕ НА ДВО ЈЕ ЗИЧ НА КЊИ ГА ГРЕ ГА ДЕ КВИ РА ЏУ НИ О РА

Ју го сло вен ски цр ни та лас Књи га „Ју го сло вен ски цр ни та лас„ аме рич ког ауто ра Гре га Де кви ра Џу ни о ра, као дво је зич ко срп ско-ен гле ско из да ње, про мо ви са на је про шле не де ље у про сто ри ја ма из да ва ча Филм ског цен тра Ср би је у Бе о гра ду. Го во ре ћи о Де кви ро вом де лу, чи ји је под на слов „По ле мич ки филм од 1963. до 1972. го ди не у СФРЈ“, ре жи сер Сло бо дан Ши јан је оце нио да је то „до бро до ку мен то ва на и нео п ход на књи га“ о „цр ном та ла су“ у до ма ћој ки не ма то гра фи ји. „Тај пе ри од сма трам за нај бо љи и нај зна ча ни ји. Те мељ но је ис тра жен, а Грег не при па да овој сре ди ни и имао је мно го то га да са вла да. Све че стит ке Гре гу“, ис та као је Ши јан. Пре ма ње го вим ре чи ма, књи га „Ју го сло вен ски цр ни та лас“ пи сца и не за ви сног до ку мен тар ног ре ди те ља Де кви ра, за пра во је „ма ло са же ти ји и пр ла го ђе ни ји вид“ ње го вог исто и ме ног док то ра та на Фа кул те ту драм ских умет но сти у Бе о гра ду. „Књи га је дра го це на, јер је по ред то га што је на пи са на на ен гле ском, из у зет но је про ход на за би ло ког ино стра ног чи та о ца, што се не мо же ре ћи за пре во де тек сто ва о на шем фил му. Че сто су не ра зу мљи ви за ан гло сак сонд ског чи та о ца“, ис та као је Ши јан. Пре ма ње го вим ре чи ма, Де квир је из ло жио низ аспе ка та раз во ја не са мо „цр ног та ла са“, већ уоп ште ју го сло вен ске ки не ма то гра фи је у то вре ме, при ка -

зав ши мно ге аспек те ко ји ни да нас ни су то ли ко по зна ти и до ступ ни стра ној јав но сти. „До нео је по глед са стра не, и тај по глед је при ли чо објек ти ван. Мо жда иза зо ве по ле ми ке и чак збу ни не ке љу ди, на ђе их за те че не. Ја сам за те чен ана ли зом у ко јој аутор по ку ша ва да ус по ста -

на п лод н и ј их раз д о б ља на ш ег фил ма, пр ви си сте мат ски увид у ‘цр ни та лас‘ стра ног ауто ра за ино стра ну пу бли ку. По твр ђу је да је по крет пред ста вљао злат ну еопо ху ју го сло вен ског фил ма“, на вео је Сто ја но вић. Де квир је за хва лио на по др шци број ним филм ским по сле ни ци ма и при ја тле ји ма у Ср би -

Дра ган Ни ко лић у фил му „Млад и здрав као ру жа”

ви ме то до ло шки марк си зам и при ђе фил мо ви ма из ви зу ре ра ног Марк са„, ре као је Ши јан. Де кви ров мен тор, про фе сор Ни ко ла Сто ја но вић ис та као је да је ње гов сту дент „ап со лут ни фе но мен за Ри пли ја“, јер „док ве ћи на мла дих ов де са ња да збри ше на За пад, Грег оства ру је аме рич ки сан у Ср би ји“. „Ово је све о бу хва тан по гле да на јед но од нај ди на мич ни јих и

ји, ко је је упо знао то ком дво го ди шњег ра да на док то ра ту и књи зи, на гла сив ши да сма тра за ре мек де ла фил мо ве „Млад и здрав као ру жа“ (1971) Јо ва на Јо ва н о в и ћ а и „Хо р о с коп“ (1969) Бо ре Дра шко ви ћа. „Тра го в и цр н е де вој ке“ (1972) Здрав ка Ран ди ћа ми је оми ље ни филм, а ма ло га је љу ди гле да ло, и ма ло се о ње му пи са ло“, ре као је Де квир.

НА ФЕСТИВАЛУ У НЕШВИЛУ

Награђена „Зона мртвих” Српски играни филм “Зона мртвих” награђен је на фестивалу „Пун месец„ (Full Moon) у Нешвилу за најбоље специјалне ефекте, чији је аутор Мирослав Лакобрија, саопштио је српски дистрибутер „Так вижн”. Признање је примио главни глумац у овом филму Кен Фори. Он је био један од почасних гостију фестивала, одржаног од 13. до 15. маја у америчкој држави Тенеси. „Фул мун„ је посвећен поклоницима тетоважа и хорора, а од ове године се додељују и званична при-

знања из домена седме уметности. То је била седма награда за „Зону мртвих”, у режији Милана Коњевића и Милана Тодоровића. Филм је учествовао на више од 25 интернационалних фестивала, а нашао се и међу номинованима за најбољи филм на предстојећој манифестацији „Фантази хорор аворд„. Поред тога, “Зона мртвих” је први домаћи филм који ће бити адаптиран за стрип. Канадска издавачка кућа „Zom bi e sdru le„ преузела је права за стрип адаптацију филма у виду графичке новеле.

kULTURA

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ „ОБЗОРЈЕ НА ТИСИ“ У НОВОМ БЕЧЕЈУ

ПЕСНИЧКО ПРИЗНАЊЕ

Посвета соло песми

Ивану Негришорцу „Жичка хрисовуља”

И поред несклоних материјалних, а не много повољнијих ни друштвених ни рецепцијских услова, вредни прегаоци Дома културе Општине Нови Бечеј смогли су снаге да с непосустајућом енергијом и овог маја, 19. пут припреме фестивал „Обзорја на Тиси“. Ова широм региона позната манифестација посвећена је Јосифу Маринковићу (1851- 1931), рођеном у Врањеву, једном од најзначајнијих српских композитора романтике, који је, с превасходним опусом соло песме и хорских остварења, дубоко „загазио“ чак у 20. век. Иако је ово, за наше прилике већ поодавно традиционално, културно добро, замишљено као наизменична такмичарска смотра младих вокалних уметника и позивног композиторског конкурса за савремену соло песму (који је до сада донео седамдесетак нових дела овог сензибилног лирског жанра), 19. издање „Обзорја“ поново се, као и прошле године, одвијало као надметање двадесет соло певача у старосном распону од 16. до 23. године, по узрасту подељених у четири категорије. Манифестација је показала да Нови Бечеј има капацитете да припреми овако значајан догађај за нашу музичку културу, али и да јој треба пружити много већу медијску и организациону подршку, што би, верујемо, сигурно допринело бољој посећености свих етапа такмичења, па и свечаностима његовог отварања и затварања, које такође нису привукле оптималан

број заинтересованих. Штета, јер је квалитет певача био на завидном нивоу, што говори не само о њиховим индивидуалним музичким способностима, вредним и студиознимн припремама, него и о респектабилним резултатима и озбиљности наше вокалне педагогије. Велики допринос запаженим интер-

Весна Опсеница, Марина Трајковић Биџовски и Димитрије Големовић, који ниједног такмичара није оставио без плакете, односно награде. У најмлађој, преткатегорији, златну плакету освојио је Зрењанинац Милош Гаврилов, а три сребрне, Лазаревчанка Наталија Бишевац, Зрењанинка Сара Ре-

Успех школе „Исидор Бајић” У по нашем мишљењу најостваренијој, првој категорији такмичења, посебно упечатљиви били су ученици новосадске Музичке школе „Исидор Бајић“ из вокалне „радионице“ Сенке Недељковић: моћни двадесетогодишњи бас Страхиња Ђокић, изванредно вођене и сконцентрисане фразе и добре дикције, и с обзиром на младост, изузетне будућности (златна плакета), затим његов вршњак Огњен Миливојша, нешто „лакшег“ и мекшег баса, који је поред сребрне плакете освојио и награду за најбоље извођење песме Јосифа Маринковића („Ој шаркијо“), као и њихов друг из исте класе, „сребрни“ баритон Иван Поповић, „уредне“ и музикалне интерпретације и веома пријатног тембра. Новосађанка Оливера Болта, из друге, старије конкурсне категорије, ученица из исте педагошке класе, сопран сигурних висина и добре импостације, освојила је сребрну плакету. претативним остварењима дали су и клавирски сарадници, од раније веома ангажована Тина Николовски, и нарочито Љубица Благојевић, сада и веома спреман Душан Тороман, а треба истаћи и Дуњу Црњански, Страхињу Ђокића (првонаграђеног баса из прве такмичарске категорије), Марију Тимотијевић, Андријану Радивојевић и Јелену Цветковић. О поменутом квалитетима и особеностима учесника свих категорија сведоче и оцене стручног жирија у поновљеном прошлогодишњем саставу:

шташ и Александра Ускоковић из Београда. Највећи успех у другој категорији и на целој манифестацији, постигла је освајањем 100 поена и звања лауреата, Весна Марковић, сопран примереног певачког става и одлично приказаних свих вокалних компоненти, у до свих детаља уједначеном и доживљеном наступу.Верујемо да ће с истим успехом заокружити и средњошколско образовање концертом у Градској кући у Зрењанину, 10. јуна. Марија Адамов

Песничко признање „Жичка хрисовуља„, деветнаесто по реду, припало је књижевнику Ивану Негришорцу (Драган Станић), професору на Филозофском факултету у Новом Саду, саопштио је жири у коме су били Дејан Алексић, Милош Милишић, Живорад Недељковић, Горан Петровић и Драган Хамовић. Жири је саопштио да се „Жичка хрисовуља„, признање за песништво Жичког духовног сабора, Ивану Негришорцу додељује „за савремени песнички израз посвећеног духовног трагања и препознавања”.Негришорац je прву песничку књигу „Трула јабука” објавио пре тачно три деценије. „Након почетног, радикалног преиспитивања и оспоравања наслеђених књижевних облика и поредака, Негришорац је суштински враћа своме имену, великој постојбинској причи”, истиче се у образложењу жирија. Ово песничко признање, које подразумева уникатну златопечатну повељу и икону Преображења, традицио-

23

нално се уручује у манастиру Жича на дан Преображења Господњег 19. августа. Културна манифестација Жички духовни сабор „Преображење” одржава се у Краљеву од 1991. године, а организатори су Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Народни музеј и Књижевни клуб Краљево. Овогодишњи духовни сабор у Жичи, двадесети по реду протећиће у знаку овогодишњег лаурета.О његовој поезији биће речи на посебном скупу, а излагања ће затим бити објављена у зборнику сабора. Иван Негришорац (Трстеник, 1956.) је објавио књиге песама „Трула јабука„, „Ракљар Желудац„, „Земљопис„, „Топло, хладно„, „Абракадабра„, „Хоп”, „Везници„, „Прилози„, „Потајник„ и „Светилник”. Негришорац је и главни уредник Летописа Матице српске и председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије. Осим поезије пише и прозу, драме, бави се критиком и књижевно теоријским научним радом.

ЗА НАГРАДУ „ХЕНКЕЛА“

Уметнички конкурс Интернационални уметнички конкурс Henkel Art.Award. отворен је до 10. јуна. Домаћи креативци са аспирацијама ка међународној уметничкој каријери могу пријавити своје радове, а више детаља може се сазнати на страници www.henkel.rs.Током недавно одржаног Миксер фестивала у Београду обележено је 10 година постојања Henkel

Art.Award. конкурса, на коме се сваке године такмиче уметници из 31 земље региона централне и источне Европе и централне Азије.

- За мене је 2005, у којој сам победио на Henkel Art.Award. конкурсу, била права прекретница у каријери, а врата многих галерија у свету постала су отворена за моје радове- пренео је своја иску-

ства новосадски уметник Петар Мирковић. Хенкел, са водећим брендовима и технологијама, послује широм света у три области: детерџенти и кућна хемија, козметика, као и грађевински, индустријски и лепкови широке потрошње. Компанија Хенкел основана је 1876, а данас је лидер на потрошачком и индустријском тржишту.

У УСТАНОВИ КУЛТУРЕ „ПАЛИЛУЛА” У БЕОГРАДУ

НАЈДУГОВЕЧНИЈА ПРЕДСТАВА НА СЦЕНИ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТА

Ашхен Атаљанц отвара школу балета

Четири деценије „Бубе у уху”

У Београду ће, од јесени, у Установи културе „Палилула„ почети са радом „Школа игре Ашхен Атаљанц„ коју ће по светским стандардима водити прослављена примабалерина чије име носи школа. Ашхен Атаљанц, врхунска балетска уметница која је након 15 година рада у иностранству и 25 година професионалног играчког

искуства, одлучила да се врати у Србију и подели своје знање и искуство са младим играчима, биће водећи професор и уметнички директор школе. „Заиста имам велику трему јер је ово велики корак у мојој професионалној каријери, школа је настала из потребе да се добије комплетан играч по светским критеријумима, од обавезних предмета биће класичан балет, савремена игра, хип хоп и глума а предаваће људи по мом избору„, казала је Атаљанц, балерина која је допринела промоцији балета, културе и уметности не само у Србији већ и у свету. Циљ школе је да едукује играче који ће бити оспособљени да примене стечена знања у различитим пројектима који захтевају широко познавање различитих стилова плеса, казала је директорка „Школе Ашхен Атаљанц„ Ксенија Гаћиновић. Она је додала да ће школа бити посредник између играча и институција, агенција, акаде-

мија, послодаваца којима је потребан играч као сарадник, како у току школовања тако и по завршетку. Школа ће осим едукације играча бити и промотер културе и уметности, изводиће своје програме у УК „Палилула„ где се поред 150 кавдрата опремљене сале за часове са специјалним подом, нових тушева, припрема и позориште са

салом коју ће користити и школа Атаљанц. Према речима председника општине Палилула Данила Башића, објекат у коме ће се налазити школа, некадашњи Универзитет „Браћа Стаменковић„, сада УК „Палилула„ реновиран пре пар година, биће добар домаћин школе а када се направи позориште са салом, у нојој ће наћи место и програми балетске школе који ће оживети не тако богат културни живот овог дела града. Школа игре програмом обухвата едукацију деце три до девет година, три пута недељно, где ће учити класични балет, али и хип-хоп, као и а тинејџера од 14 година са балетским искуством за које је обавезна аудиција. Аудиција за пријем играча одржаће се 19. јуна у Дечјем културном центру “Мајдан”. Школа се плаћа а према речима Атаљанц, најбољи кандидат из Србије и један из Босне Херцеговине добиће стипендију. (Танјуг)

Популарни глумац Никола Симић изјавио је Танјугу да се осећа феноменално пред представу „Буба у уху„, која ће бити изведена у Београду на сцени театра „Бојан Ступица„ 7. јуна, тачно на датум премијере одржане пре читавих 40 година.Симић је истакао да своју дуговечност ова комедија, која је ушла у Гинисову књигу рекорда, дугује првенствено публици, али и љубави коју у њу улажу чланови ансамбла. „Стварно нисмо ни сањали да ће трајати толико„, рекао је он, помињући и своје колеге који су за сво то време остали у представи Бранку Петрић, Раду Ђуричин, Власту Велисављевића, Тонија Лауренчића.Током деценија било је различитих промена и „ускакања„, глумци су полако напуштали представу, а „ето ми смо остали као последњи мохиканци„, рекао је Симић. Подсетивши на почетке представе, по тексту Жоржа Фејдоа у дипломској режији Љубише Ристића, указао је да је било и криза, па чак и размишљања да се скине с репертоара. „Мислим да је то први водвиљ који се играо код нас. Тај жанр није гајен. Увек говорим - спремати ко-

Актери представе пре четири деценије

медију, то је као да за глувонеме радите, не знате где ће бити реакција публике, како. Знате тек са премијером„, казао је он. Према његовим речима, стварање представе је нешто као и порођај. „То је порођај. Тек на премијери смо у ствари видели какав смо посао направили. И после, како се

представа све више и више играла ми смо се, што се каже, захуктали и тако до дана данашњег”. На питање у чему је тајна толиког трајања, одговорио је - „само захваљући публици”. „Да није публике не би било ни нас, не би било представе, а шта је публика пронашла у овом комаду,

то је загонетка. То је или или. У животу човек успе или не успе. А, после тражити и чепркати по томе како, зашто, због чега, мислим да је то илузорно”. Симић је оценио да је публика једнако одушевљена некада и сада и додао да у гледалишту често има и деце. „То је нама драго. Млади долазе. Има људи који су по двадесетак, тридесетак пута гледали „Бубу‘. Некад ме заустављају и кажу како су они као деца гледали и сад своју децу доводе на представу”. Он је нагласио да је за дуговечност представе заслужна и љубав. „Ту представу играмо с љубављу. То кад је „Буба‘ на репертоару, то је као породица која се окупи. Као на слави или на некој светковини. Ми смо раштркани и онда се тога дана скупимо и то је за нас весеље„, истакао је он. С друге стране, указао је да се у самом Југословенском драмском позоришту „Буба у уху„ третира као пасторче, јер се сматра то није уметност. „Мада, сви спонзори углавном траже карте за ‘Бубу‘„, рекао је он и изразио уверење да ће ансамбл истрајати и настојати да обележи 50 година играња.

ФРАНЦУСКА ПЕВАЧИЦА НА ФЕСТИВАЛУ „КАНТАТ“

У БЕОГРАДУ ОД 16. ДО 18. ЈУНА

Заз у августу у Новом Саду

Књижевни фестивал „Крокодил”

Француска певачица Заз, позната по хиту „Je Veux”, одржаће концерт 24. августа у Новом Саду, најавили су организатори фестивала Међународна недеља певања „Кантат”. Организатори „Кантата„, који ће бити одржан од 22. до 28. августа, још нису утврдили простор у коме ће наступити Заз, правим именом Изабел Жефроа , која у певању комбинује џез са више сродних жанрова потеклих из француске градске музике. После вишегодишњег искуства са блузерима „Фифти фингерс”, разним џез саставима и латинорокерима „Дон Диего”, певајући на улици, и уз клавир у кабареима и баровима у Француској, Заз је са саставом „Sweet Air„ снимила

један албум 2008. године. У јануару 2009. године Заз осваја треће такмичење талената „Le Tremplin Generation France Bleu/Reservoir„ у париској Олимпији, и добија као награду 5.000 евра и прилику да сними спот за МТВ и свој албум.Њен сингл „Je veux’, чији текст је израз презира према потрошачком друштву, изабран је за летњи хит на ТФ1. Њен први албум ‘Заз‘ избија на прво место француских топ листа и постиже златни тираж у јуну 2010. године. На Википедији се у тексту на енглеском језику о Заз чак наводи да је „у 2011. године постала изузетно популарна у Србији, што се може видети по великом броју коментара на српском испод њених спотова на Јутјубу”.

Трећи летњи фестивал КРОКОДИЛ (Књижевно регионално окупљање које отклања досаду и летаргију) биће одржан од 16. до 18. јуна у амфитеатру Музеја историје Југославије у Београду, најавили су организатори. На трећем Крокодилу гости ће бити писци Горан Војновић, Александар Станковић, Барби Марковић, Саша Илић, Светислав Басара, Клеменс Мајер, Ивана Сајко, Фарук Шехић, Иван Чоловић, Предраг Луцић, Ренато Баретић, Мишко Живановић, Владо Булић, Балша Брковић и Мирко Ковач. Аутори ће, као и претходних година, читати одломке из својих дела, разговарати с публиком и водитељима Иваном Бевцом и Круном Локотаром, а публику ће у музич-

ким паузама забављати Краљ Чачка, „Кецкец и Флуфферс„ и „Горибор”. Регионални књижевни фестивал КРОКОДИЛ први пут је одржан у јуну 2009. године у Београду, с намером да београдској књижевној публици представи избор из најзначајније и најзанимљивије књижевне продукције региона. КРОКОДИЛ је до сада имао и неколико гостовања: у оквиру летњег „Сцена феста„ у Инђији, на пулској манифестацији „Са(н)јам књиге у Истри, у програму „Дани Београда„ у Љубљани, као и на овогошњем Сајму књига у Лајпцигу, на којем је Србија била земља у фокусу. У фебруару је у Културном центру Београда одржано и зимско издање Крокодила.

24

svet

ponedeqak6.jun2011.

UKRATKO Sru {io se he li kop ter NA TO KA BUL: Dva voj ni ka NA TO sna ga u Av ga ni sta nu po gi nu la su ju ~e pri li kom pa da he li kop te ra u is to~ nom de lu Av ga ni sta na, sa op {ti le su Me |u na rod ne bez bed no sne sna ge za po dr {ku (ISAF). „Mo gu da po tvr dim da se he li kop ter sru sio u is to~ noj Av ga ni sta nu”, re kao je port pa rol ISAF-a, bri tan ski ma jor Tim Xejms i do dao da su dva pri pad ni ka ko a li ci o nih sna ga iz gu bi la `i vot u ne sre }i, pre ne la je agen ci ja Roj ters. Xejms je is ta kao da ISAF ne ma „bi lo ka kve in di ka ci je o ne pri ja teq skoj ak tiv no sti u obla sti, u vre me pa da he li kop te ra”. ISAF ni je sa op {tio bi lo ka kve de ta qe o pa du le ti li ce.

dnevnik

Erup ci ja vul ka na u ^i leu SAN TJA GO: Zbog erup ci je vul ka na Paj hue na ju gu ^i lea, ko ji je u va zduh iz ba ci vao pla men i stub ga sa vi sok 10 ki lo me ta ra, eva ku i sa no je 3.500 qu di, sa op {ti le su vla sti.Vla da je naj pre na re di la eva ku a ci ju 600 qu di, ali je ka sni je taj broj po ve }a la na 3.500 sta nov ni ka, ko ji }e bi ti sme {te ni u sklo ni {ta u bez bed nom obla sti ma.

Ka ko ja vqa ju agen ci je, za sa da ne ma po da ta ka o po vre |e ni ma.

Gu ver ner ~i le an skog re gi o na Los Ri os re kao je da su se iz kra te ra vul ka na uz di za li va tra i dim. Vla sti su u ovoj obla sti ju ~e iz da le upo zo re we na opa snost, zbog naj ma we 230 po tre sa ko je je za be le `i la Na ci o nal na kan ce la ri ja za hit ne slu ~a je ve.

Vul kan se na la zi oko 800 ki lo me ta ra ju `no od pre sto ni ce San tja ga.

(Ta njug)

Ne mi ri na Go la nu TEL AVIV, DA MASK: Izra el ske sna ge ubi le su ju ~e ~e tvo ri cu i ra ni le de vet de mon stran ta na oku pi ra noj Go lan skoj vi si ji na gra ni ci sa Izra e lom, ja vi la je si rij ska dr `av na te le vi zi ja, ali ni je pre ci zra la ko je su na ci o nal no sti `r tve. Me di ji u Izra e lu na vo de da je oko 500 pa le stin skih de mon stra na ta sti glo na gra ni cu, kri ju }i se od izra el ske va tre u jed nom, ne dav no pro ko pa nom, ro vu, 20 me ta ra od gra ni~ ne ogra de.

Upr kos na ja va ma da su ma sov ni pro te sti pla ni ra ni u Si ri ji i Li ba nu po vo dom po ra za arap skih ar mi ja u {e sto dnev nom ra tu 1967, na 44. go di {wi cu ot ka za ni, vi {e sto ti na qu di oku pi lo se ju tros na si rij skoj stra ni gra ni ce s Izra e lom, na me stu po zna tom pod ime nom Br do po vi ka na spram dru skog se la Ma `dal [ams, gde se obi~ no do vi ku ju Dru zi ko ji `i ve na raz li ~i te stra na ma.

Sto ti nak de mon stra na ta kre nu lo je ka gra ni~ noj ogra di i po ku {a lo da je pro bi je.

Ju ~e je bi la go di {wi ca po ~et ka ra ta, a de mon stra ci je se o~e ku ju i u uto rak - na go di {wi cu pre u zi ma wa kon tro le nad is to~ nim Je ru sa li mom.

(Ta njug)

U JE ME NU SLA VQE PO SLE TE [KIH BOR BI

Sa leh na pu stio ze mqu, ali ne i vlast SA N A: De m on s tran t i su, igrom, pe s mom i ri t u a l n im kla wem sto ke na cen tral nom tr gu u glav nom gra du Je me na Sa ni, ju ~e pro sla vi li od la zak du g o g o d i { weg pred s ed n i k a Ali ja Ab du la ha Sa le ha, ko ji je

ski zva ni~ nik, iza {ao je iz avi o na na no ga ma, ali s vi dqivim po vre da ma vra ta, gla ve i li ca.

Bri tan ska agen ci ja oce wu je da bi na pu {ta wem ze mqe u ta kvoj si tu a ci ji, ~ak i zbog le ~e -

Eks plo zi je u Pa ki sta nu PE [A VAR: Bom ba ko ja je ju ~e eks plo di ra la u vo zi lu na auto bu skoj sta ni ci kod Pe {a va ra ubi la je {est i ra ni la jo{ 11 qu di, sa op {ti la je pa ki stan ska po li ci ja.”Ima mo iz ve {ta je da je {est qu di ubi je no i 11 ra we no”, re kao je vi so ki po li cij ski zva ni~ nik Ka lam Kan agen ci ji AFP i do dao da su i ne ka vo zi la uni {te na u eks plo zi ji.Pre ma we go vim re ~i ma, po vre |e ni su pre ba ~e ni u bol ni cu u Pe {a va ru i od 11 ko ji su za do bi li po vre de od bom be, sta we jed ne `e ne je kri ti~ no. Je dan o~e vi dac tvr di da je mu {ka rac u{ao u vo zi lo ko je je tre ba lo da kre ne ka se li ma iz van Pe {a va ra i osta vio ne ki pa ket, a pri sut ni ma re kao da }e se br zo vra ti ti.

(Ta njug)

na ope ra ci ji u Sa u dij skoj Ara bi ji po {to je ra wen u na pa du na we go vu pa la tu pre dva da na.

Je dan iz vor u bol ni ci u Sa udij skoj Ara bi ji re kao je Roj ter su da Sa le ha ope ri {u ka ko bi mu iz v a d i l i {rap n el iz grud nog ko {a.Sa leh, ko ga je na aero dro mu u Ri ja du u su bo tu uve ~e do ~e kao vi so ki sa u dij -

wa, mo glo da ote `a Sa le hu, ko ji je pred sed nik ve} sko ro 33 go di ne, da se odr `i na vla sti i da bu de shva }e no kao pr vi ko rak ka pre da ji vla sti. Je dan sa u dij ski zva ni~ nik, na ko jeg se po zi va Frans pres, iz ja vio je da Sa leh ni je pod neo ostav ku.

Za sa da u Je me nu ne ma zva ni~ nog sa op {te wa da li je ne -

ko pre u zeo funk ci ju vr {i o ca du `no sti pred sed ni ka, ali je po usta vu te bli sko i sto~ ne ze mqe pred v i | e n o da to bu d e pot pred sed nik, u pe ri o du do 60 da na, u slu ~a je vi ma ka da je {ef dr `a ve od su tan. Pot pred sed nik Abed Ra b o Man s ur Ha d i sa stao se ju ~e s am ba sa do rom SAD u Je me n u Xe r al d om Maj k lom Fe j er staj n om, {to bi, ka ko oce wu je AP, mo gao bi ti znak da je ve} iz v r { en pre nos vla sti. Ha di je ge ne ral voj ske, sa ju ga ze mqe, i na me s tu pot pred sed ni ka je od 1994. go di ne, a ta ko |e je ge ne ral ni se k re t ar vla d a ju}e par t i j e Op {ti na rod ni kon gres. Do sad se, me |u tim, ni je is ti cao u po liti ci.

Sa le hov re `im op tu `io je za na pad na we go vu pa la tu mo} nog ple men skog vo |u {e i ka Sa di ka al Ah ma ra, ~i ji se bor ci su prot sta vqa ju vla di nim sna ga ma u Sa ni ot ka ko je u uto rak pre ki nu to pri mir je. (Ta njug)

Je re mi}: Ne svr sta ni ne pri zna ju Ko so vo SAN SAL VA DOR: Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} iz ja vio je ju ~e u El Sal va do ru da }e Sr bi ja na sta vi ti da pro du bqu je od no se sa ze mqa ma La tin ske Ame ri ke i Ka rip skim dr `a va ma, kao i sa rad wu sa Or ga ni za ci jom Ame ri~ kih Dr `a va (OAD). Mi ni star Je re mi} je isa ta kao, u~e stvu ju }i na 41. Ge ne ral noj skup {ti ni OAD u San Sal va do ru, da je ova or ga ni za ci ja vi {e od jed nog ve ka pro mo vi sa la de mo kra ti ju, mir i raz vi tak, kao i vla da vi nu za ko na, a na za do voq stvo i ko rist ne sa mo svo jih ~la ni ca, ve} i ~i ta vog sve ta.

Mi ni star Je re mi} je pod se tio na to da je deo od no sa sa Or ga ni za ci jom Ame ri~ kih Dr `a va stvo ren jo{ u vre me po kre ta ne svr sta nih, po zi va ju }i svo je ko le ge da u sep tem bru pri su stvu ju spe ci jal nom mi ni star skom sa stan ku u Be o gra du, ko jim

}e bi ti obe le `e na 50. go di {wi ca od pr vog sa mi ta ne svr sta nih ze ma qa. „Sr bi ja u pot pu no sti po dr `a va na po re or ga ni za ci je OAD u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la”, na gla sio je Je re mi}, is ti ~u }i da je ta kav stav Sr bi je dao za re zul tat i vi {e uspe {nih za jed ni~ kih ope ra ci ja pro tiv zna ~aj nih {ver ce ra nar ko ti ka. Go vo re }i o jed no stra nom pro gla {e wu ne za vi sno sti Ko so va, mi ni star Je re mi} je po zvao ze mqe OAD ko je ni su do sa da pri zna le Ko so vo da za dr `e svo je re zer ve pre ma wi ho vom po ku {a ju se ce si je. „To }e po mo }i da se spre ~i da po ku {aj se ce si je Ko so va po sta ne opa san i de sta bi li zu ju }i pre se dan. To }e ta ko |e do pri ne ti odr `a wu zdra vog me |u na rod nog okru `e wa u okvi ru ko jeg }e pre go vo ri Sr bi je i Pri {ti ne mo }i da se na sta ve”.

(Ta njug)

Austri ja uve la gra ni~ nu kon tro lu BE^: U su sret kon fe ren ci ji Svet skog eko nom skog fo ru ma (WEF), po sve }e nog Evro pi i cen tral noj Azi ji, ko ja }e bi ti odr `a na u sre du i ~e tvr tak u Be ~u, austrij ske vla sti su od su bo te po no vo, pri vre me no, uve le gra ni~ ne kon tro le. Od 4. do 9.ju na, ka ko je sa op ste no, put ni ci ko ji do la ze u Austri ju mo ra }e da ra ~u na ju na kon tro lu na gra ni~ nim pre la zi ma. Od u ka o pri vre me nom sta vqa ju van sna ge [en gen skog spo ra zu ma je do ne ta da bi se spre ~io do la zak an ti glo ba li sta, ko ji `e le da iza zo vu ne re de na uli ca ma Be ~a.

U nad le `no sti je po li cij skih vla sti ka ko }e spro vo di ti kon tro le, u pot pu no sti ili de li mi~ -

no, ob ja snio je port pa rol Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Austri je Ha rald No {il. Na gra ni~ nim pre la zi ma sve je po sta vqe no u ci qu bes pre kor ne kon tro le put ni ka. I u Be ~u je sve sprem no za ve li ki skup, na ko me }e u~e stvo va ti vi so ki pred stav ni ci oko 30 ze ma qa.

Po {to se ra di o sku pu ko ji stal no iza zi va i pro te ste an ti glo ba li sta, po li ci ja se do bro pri pre mi la za mo gu }e ne re de, pa }e na red nih da na u Be~ iz svih po kra ji na bi ti po vu ~en ve li ki broj ~u va ra re da. Na kon fe ren ci ji WEF u Be ~u, iz Sr bi je }e u~e stvo va ti pot pred sed nik vla de Bo `i dar \e li}.

(Ta njug)

NA TO i ju ~e bom bar do vao Li bi ju TRI PO LI: NA TO avi o ni i ju ~e su ga |a li ci qe ve u Tri po li ju i is to~ nim pred gra |i ma.

Sna `ne eks plo zi je od je ki va le su na kon {to se pret hod nog da na {ef bri tan ske di plo ma ti je Vi li jam Hejg sreo s li bij skim po bu we ni ci ma.

Hejg je u su bo tu po se tio Ben ga zi, se di {te li bij skih po bu we ni ka, u na me ri da iz ra zi po dr {ku na sto ja wu opo zi ci je da svrg ne re `im li bij skog vo |e Mu a me ra Ga da fi ja, sa op {ti la je vla da u Lon do nu, pre ne le su agen ci je. „Ov de smo iz jed nog glav nog raz lo ga - da po ka `e mo na {u po dr {ku li bij skom na ro du i Na ci o- nal nom pre la znom sa ve tu, le gi tim nom pred stav ni ku li bij skog na ro da”, na ve de no je u sa op {te wu Fo rin ofi sa. Hejg je obe }ao da }e

Bri ta ni ja da ti „jo{ opre me i uni for mi” po bu we ni ci ma.

Ve li ka Bri ta ni ja do sa da ni je zva ni~ no pri zna la le gi ti mi tet vla de po bu we ni~ kog sa ve ta, ~i je je se di {te u Ben ga zi ju, ali je bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron iz ja vio pro {log me se ca da je to te lo „le gi tim ni po li ti~ ki sa go vor nik u Li bi ji i glav ni bri tan ski part ner u toj ze mqi”.

Le gi ti mi tet vla de Na ci o nal nog pre la znog sa ve ta do sa da je pri znao ma wi broj dr `a va, me |u ko ji ma Fran cu ska, Ita li ja, Mal ta i Ka tar.U me |u vre me nu, ru ski mi ni star spoq nih po slo va Ser gej La vrov iz ra zio je za bri nu tost zbog no ve fa ze u ko ju su u{li na pa di NA TO sna ga, oce niv {i da sve to, sve sno ili ne sve sno, vo di ka kop ne noj ope ra ci ji. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA RAK OBA MA Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma na zvao je ne ma~ ku kan ce lar ku An ge lu Mer kel svo jom „do brom pri ja te qi com i jed nim od naj bli `ih glo bal nih part ne ra”.”Ve ru jem joj ka da se na ne {to oba ve `e”, re kao je Oba ma u ju ~e ob ja vqe nom in ter vjuu pred put Mer ke lo ve u SAD.Mer ke lo va }e su tra pri su stvo va ti zva ni~ noj, dr `av noj ve ~e ri u Be loj ku }i.

LE RI HEG MAN Glu mac Le ri Heg men, po znat po ulo zi naft nog taj ku na Xej Ara u ame ri~ koj TV sa pu ni ci „Da las” iz 80-ih go di na, ovog pu ta ni je pro da vao naf tu, ve} svo je stva ri, ali je sve j ed n o le p o za r a d io. Me | u naj s ku p qim pred me ti ma na auk ci ji u Be ver li Hil su, bi lo je sre br no se dlo - 80.000 do la ra, pre no si AP. Li ci ta ci ja do ne la je glum cu po za ma {nu su mu od 500.000 do la ra.

PA BLO NE RU DA Sa za ka {wew nem od ~e ti ri de ce ni ja sud ski do si jei Sal va do ra Aqen dea i Pa bla Ne ru de po no vo su otvo re ni.Po ~et kom ovog me se ca u ^i leu je od lu ~e no da se otvo ri is tra ga i po vo dom smr ti Pa bla Ne ru de, no be lov ca, ve li kog pri ja te qa ubi je nog Aqen dea, ko ji je umro sa mo 12 da na po sle voj nog pu ~a. Zva ni~ no se tvr di lo da ga je po ko sio rak pro sta te. Mno gi sum wa ju da je bio otro van.

NA GRA NI CI BAN GLA DE [A I IN DI JE

Sa ku pqa we me da opa sno po `i vot DA KA: @i te qi se la u oko li ni Sun dar ban sa, na ci o nal nog par ka ko ji se pru `a s obe stra ne gra ni ce iz me |u Ban gla de {a i In di je, po ka zu ju da sa ku pqa we me da mo `e da bu de opa sno po `i vot, pre ne li su bri tan ski me di ji.

Sta nov ni ci ovog se la ve} ge ne ra ci ja ma sva ke go di ne, u pe ri o du iz me |u apri la i ju na, od la ze po „di vqi” med u naj ve }u {u mu man gro va na sve tu jed n e vr s te ve g e t a c i j e ko j a uspe va u trop skim obla sti ma, a ko ju ka rak te ri {u zim ze le ne dr ve na ste biq ke.

Se zo na sa ku pqa wa me da se, s jed ne stra ne, `eq no o~e ku je, jer si r o m a { nom sta n ov n i {tvu na ju g o z a p a d u Ban g la de{a pru `a mo gu} nost za ma lo bo qi `i vot ni stan dard - sva kom sa ku pqa ~u me da se pla }a iz me |u 42 i 49 evra. S dru ge

stra n e, pri k u p qa w e me d a uliva i strah, jer se na koc ku sta vqa naj ve }i ulog, a to je `i vot.

„Na rav no da se bo ji mo, ali uko li ko ne ode mo po med, ne }e mo do bi ti no vac i ne }e mo mo }i da pre hra ni mo svo je po ro di ce. Ima mno go opa sno sti: ben g al s ki ti g ro v i, zmi j e otrov ni ce i kro ko di li”, ob ja snio je je dan od `i te qa Ab dus Sa lam. Na pa da ben gal skih ti -

gro va na sta nov ni ke se la ima to kom ce le go di ne, a naj vi {e u do ba se zo ne pri ku pqa wa me da - naj ma we 80 oso ba po gi ne sva ke go di ne.U pe ri o du iz me |u apri la i ju na, `i te qi se la idu kri vu da vim vo de nim ka na li ma od ostr va do ostr va u svo jim ~am ci ma po med ko ji pra ve jed ne od naj ve }ih i naj a gre siv ni jih p~e la na sve tu.

Po med se, ipak, ne ide ne spre man. Mu {kar ci se pr vo mo le {um skoj bo gi wi Bon bi bi, ko ja }e ih, ka ko ve ru ju, za {ti ti ti od ti gro va i dru gih opa sno sti. Za tim sku pqa ju li {}e i gran ~i ce ko je }e upo tre bi ti za iz ra du ba kqe ko jom }e ras te ra ti p~e le.Ka da je sve sprem n o, kre } e se u po h od.

Pri pro na la `e wu ro ja, li ca pre kri va ju plat nom, ka ko ih p~e le ne bi uje le, a po tom ih di m om ras t e r u j u. Dok jed n i

Raz boj ni ci kr vo lo~ ni ji od ben gal skog ti gra Ve li ku opa snost pred sta vqa ju i raz boj ni ci ko ji do la ze po no vac. „Uko li ko im ne bi smo pla ti li, ubi li bi nas bez mi lo sti”, ka zao je on.

pri ku pqa ju med i sta vqa ju ga u ko { a r u od bam b u s a, dru g i stra `a re.

Na pu tu ka se lu se po no vo mo le bo gi wi Bon bi bi da od pro da je me da do bi ju do voq no nov ca da pre hra ne po ro di ce.

Na pi t a w e za { to oba v qa j u tako ri zi ~an po sao za ta ko malo pa r a, oni jed n o s tav n o odgo va ra ju da ne ma ju iz bo ra.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

UKRATKO Voj na ve `ba u vodama Crne Gore POD GO RI CA: U lu ci Bar i te ri to ri jal nim vo da ma Cr ne Go re od 6. do 10. ju na odr `a }e se voj na ve `ba Adrion 11 Li veks, u ko joj }e u~e stvo va ti mor na ri ce Cr ne Go re, Hr vat ske, Al ba ni je, Slo ve ni je, Gr~ ke i Ita li je.

Cr no gor sko Mi ni star stvo od bra ne je sa op {ti lo da je to pr va ve `ba ovog ti pa ko joj je Cr na Go ra do ma }in i ko ju we na voj ska iz vo di sa mo stal no, uz kom ple tan plan ski pro ces, or ga ni za ci ju i pro vo |e we ve `be.

Re a li za ci ja ve `be je, oce wu je se u sa op {te wu, od iz u zet nog zna ~a ja i ne pro ce wi vo is ku stvo za ofi ci re i je di ni ce Mor na ri ce Voj ske Cr ne Go re. „ Ve `ba }e bi ti re a li zo va na u tri fa ze - uplo vqe we bro do va u lu ku i in te gra ci ja sna ga, obu ka na mo ru ana li za ve `be i od la zak sna ga.

(Fo Net)

Pre mi nuo Iglber ger VA [ING TON: Biv {i ame ri~ ki dr `av ni se kre tar i am ba sa dor SAD u biv {oj Ju go sla vi ji Lo rens Iglber ger, ko ji je bio an ga `o van i u okvi ru ame ri~ ke di plo ma ti je u re {a va wu su ko ba u biv {oj Ju go sla vi ji, pre mi nuo je u su bo tu u 81. go di ni.

Uto ~i {te za al ban ske kri mi nal ce LON DON: Vi {e od 100 opa snih al ban skih kri mi na la ca se mo `da kri je u Lon do nu, a ne ki od wih su tra `i li azil pre tva ra ju }i se da su iz be gli ce sa Ko so va, ob ja vio je BBC, po zi va ju }i se na taj ni do si je ko ji je Sko tland jar du do sta vi la po li ci ja u Ti ra ni. [ef In ter po la u Ti ra ni Pe lumb Se fe ri je re kao da je ve }i na al ban skih kri mi na la ca ko ji su uto ~i {te po tra `i li u bri tan skoj pre sto ni ci osum wi ~e na za ubi stvo, pod sti ca we pro sti tu ci je i tr go vi nu dro gom. Sko tland jard ni je po tvr dio ta ~an broj al ban skih kri mi na la ca, ali je na veo da ne ki od wih mo `da `i ve u Lon do nu pod la `nim ime nom.

Je dan od wih, Ma ra{ \o ka usko ro tre ba da bu de iz ru ~en Al ba ni ji. \o ka je do {ao u Bri ta ni ju pre vi {e od 10 go di na i tra `io azil pre tva ra ju }i se da je iz be gli ca sa Ko so va.

(Ta njug)

25

NO VI PA KET PO MO ]I ZA GR^ KU

[i rom Gr~ ke pro te sti sva ke ve ~e ri BRI SEL: Zva ni~ ni ci Evrop ske uni je }e se fo ku si ra ti na osmi {qa va we no vog pa ke ta po mo }i za Gr~ ku ko ji }e ob u hva ta ti „u~e stvo va we in ve sti to ra na do bro voq noj ba zi”, pi {u bri sel ski me di ji.

EU i Me |u na rod ni mo ne tar ni fond (MMF) su u pe tak na ja vi li is pla tu pe te tran {e kre di ta odo bre nog Gr~ koj u ma ju 2010, ko ji je vre dan 110 mi li jar di evra.

Pre mi jer Luk sem bur ga i pred se da va ju }i Evro gru pe, @an-Klod Jun ker, iz ja vio je na kon sa stan ka sa gr~ kim pre mi je rom Jor go som Pa pan dre u om u Luk sem bur gu u pe tak ka ko o~e ku je da }e Evro gru pa pri sta ti na do dat nu po mo} Gr~ koj „pod stro gim uslo vi ma, ko ji ukqu ~u ju do go vo re sa pri vat nim sek to rom na do bro voq noj ba zi.”

Sa za do voq stvom mo gu da ob ja vim i da je Gr~ ka voq na da osnu je agen ci ju za pri va ti za ci ju”, pre neo je Roj ters. Me |u tim u Ati ni su u su bo tu ~la no vi dva glav na sin di ka ta, jav nih slu `bi i pri vat nog sek to ra u Gr~ koj or ga ni zo va la pro te ste u Ati ni, zbog naj no vi jih vlad nih me ra {ted we u skla du sa zah te vi ma stra nih po ve ri la ca. Oko 1.500 qu di pro {e ta lo je glav nim grad skim tr gom Sin tag ma is pred par la men ta, no se }i tran spa ren te na ko ji ma je pi sa lo „Ne no vom me mo ran du mu” i „Od u pri te se”.

Ovo je po sled wi u ni zu pro te sta pro tiv me ra {ted we i ot pu {ta wa ko ji sva ko dnev no po tre sa ju Ati nu i ve }e gra do ve u Gr~ koj, u tre nut ku ka da so ci ja li sti~ ka vla da po ku {a va da iz ve de pre za du `e nu ze mqu iz kri ze.

EU, Evrop ska cen tral na ban ka (ECB) i MMF su u pe tak sa op {ti li da bi sle de }a tran {a me |u na rod ne fi nan sij ske po mo }i Gr~ koj od 12 mi li jar di evra tre ba lo da bu de do stup na po ~et kom ju la, po sle da qih raz go vo ra to kom sle de }ih ne ko li ko ne de qa o eko nom skom pro gra mu zva ni~ ne Ati ne.Ovim sa op {te wem je za kqu ~e na jed no me se~ na re vi zi ja fi nan sij skog sta wa Gr~ ke, ko ju su spro ve li eks per ti EU, ECB i MMF-a. U sa op {te wu se na vo di da je Gr~ ka ostva ri la zna -

za ci je, na vo di se u sa op {te wu ob ja vqe nom u pe tak u Ati ni.

Plan je na i {ao na neo do bra va we Gr ka i pro te ste {i rom ze mqe.

Prak ti~ no sva ke ve ~e ri se hi qa de Gr ka oku pqa pred par la men tom u Ati ni i iz vi ku ju:”Lo po vi, lo po vi!”

Go di nu da na po {to je odo bren pa ket po mo }i Gr~ koj u ci qu spre ~a va wa {i re wa du `ni~ ke kri ze u Evro pi, ta ze mqa je i da qe du bo ko u re ce si ji ve} tre }u go di nu za re dom, ne ma pri stup fi nan sij skim tr `i {ti ma i op -

POD GO RI CA: Mi tro po lit cr no gor sko pri mor ski Am fi lo hi je na zvao je biv {eg ame ri~ kog pred sed ni ka Bi la Klin to na, ko ji je kra jem pro {log me se ca bo ra vio u Cr noj Go ri, „vla sto dr {cem ~i ji tra go vi smr de ne ~o ve {tvom”. „Bi lo je kroz isto ri ju vla sto dr `a ca ~i ji su tra go vi smr de li ne ~o ve {tvom. I dan da nas smr de ne ~o ve {tvom. Ovih da na tu je kod nas bio Klin ton. Mo `da on i oni ko ji su ga po zva li u Cr nu Go ru mi sle da mu ~o ve -

VAN RED NI PAR LA MEN TAR NI IZ BO RI U MA KE DO NI JI

Pr vi put gla sa la i di ja spo ra

~a jan na pre dak, ali fi skal ne i struk tur ne re for me tre ba da bu du ubr za ne.

Gr~ ki pre mi jer je pri stao na „zna ~aj na” sma we wa bro ja za po sle nih u jav nom sek to ru i na osni va we agen ci je ko ja bi se ba vi la ubr za nim pla nom pri va ti -

te re }e na je naj ve }im du gom u isto ri ji evro zo ne. Ka sni je su me |u na rod nu fi nan sij sku po mo} za tra `i le i Ir ska i Por tu ga li ja, a Gr~ koj je sa da po tre ban dru gi ta kav pa ket ka ko bi iz be gla pr vi dr `av ni ban krot otkad po sto ji evro zo na.

(Ta njug)

Klin to no vo ne ~o ve {tvo

U eko nom skom ode qe wu am ba sa de SAD u Be o gra du je bio od 1962. do 1963, a po tom i am ba sa dor od 1977. do 1981. go di ne “Wu jork tajms” na vo di da se Iglber ger ne ko li ko pu ta sa sta jao s biv {im pred sed ni kom Sr bi je Slo bo da nom Mi lo {e vi }em i da je tra `io od we ga da su zbi je srp ski na ci o na li zam.Pred sed ni ku Sr bo je je po ru ~io da „ne mo `e sa ~u va ti Ju go sla vi ju si lom”.

Ras pad Ju go sla vi je je 1992. go di ne upo re dio je s gr~ kom tra ge di jom i na veo da }e „mno go qu di umre ti”, na vo di AP. “Wu jork tajms” na vo di da je to kom pr vog an ga `ma na u Ju go sla vi ji, Iglber gr po stao po znat kao „Lo rens od Ma ke do ni je” zbog ulo ge u ame ri~ koj po mo }i po sle ze mqo tre sa u Sko pqu 1963. go di ne.

(Ta njug)

ponedeqak6 . jun2011.

{tvom smr de tra go vi”, ka zao je Am fi lo hi je na sku pu po vo dom pra zni ka Jo va na Vla di mi ra u Go lu bov ci ma kod Pod go ri ce.

Mi tro po lit je za me rio Klin to nu {to je Cr nu Go ru, ze mqu „ko ju je bom bar do va wem za jed no sa Sr bi jom u cr no za vio”, u svom ne dav nom obra }a wu u Bu dvi, na zvao Ma ke do ni jom. Am fi lo hi je je za kqu ~io da „ni je sva ki vla sto dr `ac od bo ga, ve} sa mo onaj ko ji je tu vlast ko ri stio na pra vi na ~in, sa gla sno bo` joj vo qi”.

(Ta njug)

SKO PQE: U Ma ke do ni ji su ju ~e odr `a ni sed mi par la men tar ni iz bo ri na ko ji ma su bi ra ~i gla sa li za 120 ~la no va So bra wa. Na iz bor noj li sti bi li su kan di da ti 18 po li ti~ kih par ti ja i ko a li ci ja. Na ovim, dru gim van red nim iz bo ri ma, pr vi put su svoj glas da li i Ma ke don ci iz di ja spo re, ko ji su gla sa li ra ni je.

Ma ke don ci u ra se ja wu ima li su mo gu} nost da bi ra ju tri po sla ni ka – za evro pu i Afri ku, za Ame ri ku i za Austra li ju ,ta ko da }e no vi sa stav ma ke don skog par la men ta ima ti 123 po sla ni ka.

Do 17 sa ti na van red ne par la men tar ne iz bo re u Ma ke do ni ji, ko ji pro ti ~u bez in ci de na ta, iza {lo je 53,86 od sto gla sa ~a, sa op {ti la je Dr `av na iz bor na ko mi si ja (DIK).Sva gla sa~ ka me sta su bi la otvo re na na vre me, dok je sa mo jed no otvo re no sa za ka {we wem ali iz bor ni pro ces ni je do ve den u pi ta we, sa op {ti le su DIK i Gra |an ska aso ci ja ci ja MOST ko ja pra ti iz bo re sa naj vi {e do ma }ih po sma tra ~a.

Pre ma tvrd wa ma or ga ni za ci je MOST, iz la znost na ovim iz bo ri ma je ve }a u od no su na par la men tar ne iz bo re 2008. go di ne.

Pr vi re zul ta ti o~e ku ju se oko po no }i. U me |u vre me nu, i par tij ski iz bor ni {ta bo vi iz ne }e svo je po dat ke o re zul ta ti ma gla sa wa.

U ma ke do ni ji Pra vo gla sa ima mi lion i 835.000 gra |a na evi den ti ra nih u je din stve nom bi ra~ kom spi sku. Ma ke do ni ja je po de qe na na {est iz bor nih je di ni ca.

U su bo tu su gla sa li za tvo re ni ci, sta ra i ra se qe na li ca, a za vr {e -

no je i gla sa we di ja spo re u Evro pi, Se ver noj Ame ri ci, Azi ji i Austra li ji.Re zul ta ti ovog gla sa wa bi }e ob ja vqe ni za jed no sa re zu la ti ma ju ~e ra {weg gla sa wa.

Li der VMRO DMNE, pre mi jer Ni ko la Gru ev ski je no si lac li ste u pr voj iz bor noj je di ni ci, ko ja ob u hva ta re gion Sko pqa, dok li stu SDSM-a pred vo di Rad mi la [e ke rin ska, ko ja je pr va na li sti za iz bor nu je di ni cu ta ko |e u Sko pqu. Li der SDSM-a Bran ko Cr ven kov ski ni je se kan di do vao, ali je ak tiv no u~et svo vao na mi tin zi ma i u iz bor noj kam pa wi svo je par ti je.

U al ban skom po li ti~ kom blo ku o~e ku je da se glav na bit ka }e se vo di ti iz me |u do sa da {weg ko a li ci o nog part ne ra u vla di, De mo krat ske uni je za in te gra ci ju pred vo |e ne Ali jem Ah me ti jem, i opo zi ci o ne De mo krat ske par ti je Al ba na ca, ko ju pred vo di Men duh Ta ~i. Pro ce nju je se da {an se za osva ja we po sla ni~ kih man da ta ima ju i Na ci o nal ni de mo krat ski pre po rod, ~i ji je li der Ru fi Osma ni, i No va de mo kra ti ja na ~e lu sa Ime rom Sel ma ni jom.

O~e ku je se da }e ma we po sla ni ka osvo ji ti VMRO Na rod na par ti ja biv {eg li de ra vla da ju }e VMRO DPMNE Qup ~a Ge or gi ev skog i Uje di we ni za Ma ke do ni ju biv {eg mi ni stra unu tra {wih po slo va i ne ka da {weg ha {kog op tu `e ni ka Qu be ta Bo {kov skog, ko ji je oslo bo |en na kon dve go di ne pri tvo ra u Ha gu, kao i Li be ral no de mo krat ska Par ti ja Jo ve Ma na si ev skog.

(Ta njug-Fo Net)

PA PA U ZA GRE BU KRI TI KO VAO SE KU LA RI ZA CI JU

Sve tom se {i ri slo bo da bez od govor no sti ZA GREB: Pa pa Be ne dikt XVI, ko ji je pred ve li kim bro jem ver ni ka, bi sku pa i sve {ten stva, na za gre ba~ kom hi po dro mu ju ~e slu `io mi su po vo dom Na ci o nal nog da na hr vat skih ka to li~ kih po ro di ca, kri ti ko vao je se ku la ri za ci ju u evrop skim ze mqa ma ko ja „{i ri slo bo du bez od go vor no sti” i na gla sio va `nost po ro di~ nog `i vo ta. Na sve ~a noj mi si na za gre ba~ kom hi po dro mu, pre ma pr vim pro ce na ma, oku pi lo se oko 300.000 ver ni ka. „Ap so lu ti zu je se slo bo da bez od go vor no sti za isti nu i ne gu je se, kao ideal, in di vi du al no do bro pre ko po tro {we ma te ri jal nih do ba ra i po vr {nih is ku sta va, ne vo de }i ra ~u na o kva li te tu od no sa sa oso ba ma i o naj du bqim qud skim vred no sti ma”, ka zao je pa pa. „Qu bav se svo di na sen ti men tal ni ose }aj i za do vo qa va we na gon skih po ri va, bez na sto ja wa

da se stvo re traj ne ve ze me |u sob ne pri pad no sti i bez otvo re no sti `i vo tu”, re kao je pa pa i po zvao na „ot por tom men ta li te tu”. Oku pqe ne je po zvao da ne pod leg nu se ku la ri za ci ji i su `i vo tu bez bra ka, a na gla sio je i vred nost o~u va wa qud skog `i vo ta od za ~et ka do pri rod ne smr ti.

Re kav {i da je pri hva tio po ziv hr vat skih bi sku pa da po se ti Hr vat sku pri li kom su sre ta ka to li~ kih po ro di ca, pa pa je na gla sio da „ce ni in sti tu ci ju po ro di ce ko ja se da nas su o ~a va s te {ko }a ma i pret wa ma” i na gla sio da je hri {}an ska fa mi li ja te meq vas pi ta wa u ve ri.

Po tvr da do brih od no sa s Va ti ka nom Pa pa Be ne dikt XVI sreo s pred sed ni kom Ivom Jo si po vi }em i pre mi jer kom Ja dran kom Ko sor, kao i is tak nu tim po je din ci ma iz po li ti ke, na u ke, ver skih za jed ni ca, spor ta, pri vre de i di plo ma ti je. Ovo je dru ga po se ta pa pe Be ne dik ta XVI Hr vat skoj. pr vi put je po se tio Za greb u vre me ka da je bio kar di nal. We gov pret hod nik Ivan Pa vle II Hr vat sku je po se tio ~ak tri pu ta, a u Za gre bu se is ti ~e da i po se ta Be ne dik ta XVI po tvr |u je da Va ti kan dr `i do od no sa s Hr vat skom i Hr va ti ma.

Nad bi skup za gre ba~ ki kar di nal Jo sip Bo za ni} u po zdrav nom go vo ru iz ra zio je uve re we da }e pri sut nost pa pe bi ti ohra bre we svim po ro di ca ma i bi ti pod strek u za la ga wu za fa mi li ju kao naj sve ti ju usta no vu zdra vog dru {tva.Kar di nal je pod se tio i na pa pu Jo va na Pa vla II ko ji je mi su na svo joj pr voj po se ti Hr vat skoj ta ko |e slu `io na hi po dro mu. Mi si na hi po dro mu pri su stvo va li su ju ~e broj ni ver ni ci iz Hr vat ske, Slo ve ni je, BiH, Sr bi je, Ma ke do ni je i dru gih ze -

ma qa, a pa pa ih je sve po zdra vio na wi ho vim je zi ci ma.

Na mi si ni je bi lo in ci de na ta, a zbog is cr pqe no sti, `e |i i spa ri ne ne ki od ver ni ka za tra `i li su po mo} od broj nih me di cin skih se sta ra, ak ti vi sta Cr ve nog kr sta i le ka ra. Na kon li tur gi je pa pa je ru ~ao s bi sku pi ma u no vom se di {tu Hr vat ske bi skup ske kon fe ren ci je, a na kon to ga slu `io je ve ~er wu u ka te dra li Sve tog Stje pa na. Tom pri li kom mo lio se na gro bu ne ka da {weg za gre ba~ kog nad bi -

sku pa Aloj zi ja Ste pin ca ko ga je Ka to li~ ka cr kva pro gla si la bla `e nim, a mno gi u Hr vat skoj tra `e da bu de pro gla {en sve cem.

Port pa rol Va ti ka na, otac Fe de ri co Lom bar di iz ja vio je no vi na ri ma u pres- cen tru da je do bro do {li ca pa pe u Hr vat skoj iz van red na i od na ro da i od dr `av nih funk ci o ne ra.Pred sed nik dr `a ve i svi u Vla di sr da~ no su pri hva ti li Sve tog Oca {to je on i li~ no ose tio, jer su u~e stvo va li na svim su sre ti ma na ko ji ma je pa pa do sa da bio u jav no sti, oce nio je Lom bar di.

Ze le na stran ka iz Hr vat ske ju ~e je osu di la na zad ne sta vo ve ko je je iz re kao cr kve ni esta bli {ment to kom bo rav ka pa pe Be ne dik ta XVI u Hr vat skoj, oce wu ju }i po se tu kao „va {ar na zad wa {tva”. „Pra vo hr vat skih `e na na abor tus ostav {ti na je ci vi li za cij skog dru {tva ko ja ne sme ni u kom slu ~a ju do }i u pi ta we”, sto ji u sa op {te wu te stran ke, ko ja ta ko |e naj o {tri je osu |u je na pad na van bra~ nu za jed ni cu, kao i na sve one po je din ce ko ji `e le da `i ve u isto pol nim za jed ni ca ma, pre neo je In dex.hr.”Pa pi nu po se tu oce wu je mo kao ‘va {ar na zad wa {tva’ ko jem je Hr vat ska sve do ~i la u ova dva da na”, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug-Fo Net)

26

T

de^Ji dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

Sme {na pri ~a

o se do go di lo pro {le zi me u na {em dvo ri {tu. Moj brat Mi lan i ja smo se igra li s ku com Li li. Na i {ao je po {tar. Otvo rio je san du ~e da sta vi po {tu. Li li ga je spa zi la i kre nu la pre ma we mu. Sko ~i la je na we ga i sru {i la ga i sva pi sma su od le te la u ba ru. Li li je zgra bi la po {ta re vu tor bu i po be gla. On da je po {tar po tr ~ao za wom i za peo za ka men i pao. Bio je qut {to mu je Li li uze la tor bu. Me ni i Mi la nu je to bi lo ja ko sme {no.

Ne nad Ka u rin, II-d O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

dnevnik

Pi{ite za „Dnevnik” Pi{ite, djeco, pi{ite za „Dnevnik”, dru`imo se, razmewujmo teme, zabavno }e biti...

Za{to svoj talenat, do`ivotno kriti?!

Pi{imo sastave, pjesme i dramu, budimo najboqi, napravimo galamu!

Crtajmo bojicama, olovkom il’ temperama, time }e biti qep{e nama!

Nikolina Brzak, I-3, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Igramo se rije~ima, veseli budimo...

Novu nadu tada sebi probudimo!

N

An|ela Dragovi}, VII-1 O[ „Da{o Popovi}” Herceg Novi

Do `i vqaj s ras pu sta

aj ve }i deo ras pu sta sam pro ve la ov de, u No vom Sa du. No vu go di nu sam pro ve la kod pri ja te qa. Ne gde oko po no }i smo iza {li da pa li mo va tro met. Ta ta mog dru ga ra je uzeo va tro met da ga za pa li.

Za pa lio ga je i di gao u vis. Ne ko li ko tre nu ta ka ka sni je sve mu je eks plo di ra lo u ru ci.

Svi smo se od ma kli. Bi lo mi je ja ko le po, iako je bi lo opa sno.

Ras put mi je bio ve o ma lep. [te ta {to ni je du `e tra jao, ali sam sre} na {to sam ga pro ve la s dru ga ri ma.

Ana Ka li ni}, II-1 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Prole}e u meni Prole}e je u meni kao jedan lep cvet, kojem se divi ceo svet.

Ka}a [vind, I-4, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

Htela bih da budem...

Veliku radost izaziva prole}e u meni, kad sunce svojim zracima pleni.

Mama, htela bih da budem lutka!

Sine, nemoj, skupqala bi pra{inu iz kutka!

Prole}e je u meni kao lepa p~ela, kojoj se divi priroda cela.

Mama, htela bih da budem pajac u korpi za igra~ke!

Sine, nemoj, deca se vi{e igraju `murke!

Mama, htela bih da budem slika!

Sine, nemoj, nosila bi portret nekog poznatog lika!

Mama, htela bih da budem slatka lizalica!

Sine, ne bi skidala deci osmeh s lica!

Kad pomislim - bi}u ja jer me je majka takvu rodila!

Na|a Male{evi}, IV-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Ana \urka, VIII-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

J

Pre pla {e ni

e dan de ~ak i{ao je u {ko lu na sa la{.

Ta mo je vi deo slo no ve. Je dan poq ski mi{ po ju rio je slo na ta ko da se slon pre pla {en sa krio kod ze ca. U tom ~a su je na i {la li si ca, be `e }i od ko ko {ke. Vuk na smrt pre pla {en od jag we ta po `a lio se go -

lu bu i za mo lio go lu ba da ga bra ni. Po {to je naj hra bri ji, go lub je na pao lov ca,ko ji se od stra ha sa krio kod sta rog de de na sa la {u.

Mar ko Ma ri}, I-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

U

Kristina [kori}, II-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

U meni je prole}e, sve je puno cve}a.

Kad gledam kako ptica dole}e, moja je radost sve ve}a.

Anastasija Kuzmanovi}, V O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

^e `wa za da qi na ma

`i vo tu se po ne kad pi ta mo ko smo, ku da i gde }e nas `i vot od ve sti. To zna ~i da ni smo se be do voq no upo zna li i da }e mo na {u pra vu - zre lu li~ nost upo zna ti tek u bu du} no sti.

Mi ni ka da ne zna mo ka kva je na {a sud bi na i {ta nas o~e ku je.

Svi se tru di mo da bu de mo {to bo qi i uspe {ni ji, da upi ja mo no ve stva ri i no va zna wa, jer zna mo da trud ko ji ulo `i mo da bi smo us pe li u `i vo tu i zna we ko je ima mo, osli ka va ju na{ ka rak ter i na {e vred no sti. Vred no sti ko je ima mo da nas, ima }e mo i su tra! Za to svi te `i mo za ne kim, ka ko se na ma ~i ni, ne do sti `nim ni vo om i ~e zne mo za da qi na ma. Svi se me wa mo i fi zi~ ki i psi hi~ ki, ali na {a ose }a wa pre ma ne ~e mu, na {e po na {a we i li~ nost osta ju. Po en ta

je da ide mo ka ne po zna toj, iz ne na |u ju }oj i po ma lo za stra {u ju }oj da qi ni. Da qi na mo `e da nas pred sta vi u naj bo qem sve tlu, a mo `e i da nas pro gu ta pa da osta ne mo u mra ku. Ho }u da ka `em da sva ko ima svo ju sud bi nu, ne ko do bru, a ne ko lo {u. Naj bo qe je to {to je ne zna mo, jer ka da bi smo je zna li, {ta bi nam on da osta lo da o~e ku je mo u `i vo tu, ka ko bi smo se on da pro na {li u sve tu u ko jem `i vi mo!? Mi ima mo le pe `i vo te, ali na raz li ~i te na ~i ne ih `i vi mo. Svi smo mi dru ga ~i ji i le pi na svoj na ~in.

Tre ba da u`i va mo u `i vo tu ko li ko god je to mo gu }e i da otvo re nih o~i ju i otvo re nog sr ca ide mo u su sret bu du} no sti.

Ta wa Ste va nov, VI II O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

27

ZA VR [EN KON KURS ZA STI PEN DI JE FON DA CI JE „STA TE OF EXIT”

Po 500 evra za stu dij ska pu to va wa Konkurs Fondacije „Sta te of Exit„ za stipendije za studijska putovawa zavr{en je pro{log meseca. Izabrano je 25 studenata, 15 diplomaca i 10 postdiplomaca koji }e i}i na razli~ita studijska putovawa - od doktorskih studija, preko letwih {kola, studijskih praksi, do studijskih razmena i poseta konferencijama.

Sa osnovnih akademskih studija Univerziteta u Novom Sadu stipendije od po 500 evra za putovawa u inostranstvo dobili su So wa Ko zli na, Igor Vi da ko vi} i Ma ri ja Bi bin s Prirodno-matemati~kog fakulteta, Iva na Fra tri} i Ma ri na Pan du rov s Medicinskog fakulteta, So wa Mar ti nov, Bo jan Tro bok, Vla di mir Mi }i} i Mi le na \i ni} s Fakulteta tehni~kih nauka, Oli ve ra Ili}, Ne ve na Ra de no vi}, Zo ran Bi bi} i Ana Roc kov s Filozofskog fa-

kulteta, @eq ka Mi lo {e vi} s Akademije umetnosti i Je le na Re qi} s Ekonomskog fakulteta.

Awa [i {a ri ca sa Prirodnomatemati~kog fakulteta, Da mjan Vu ~u ro vi} i Ja dran ka Mi la no vi} sa Tehnolo{kog fakulteta, Bo ris Bu la to vi} i Iva na Ja wi} sa Filozofskog fakulteta, Bo ja na Mi li}, Mi lan Sto jiq ko vi}, \ur |i ca Hor vat i Ana Ge be je{ sa Fakulteta tehni~kih nauka i Da ri ja Ma ri} sa Pravnog fakulteta su masteranti i doktoranti koji su dobili stipendije.

Pravo konkurisawa imali su svi studenti Univerziteta u Novom Sadu s prose~nom ocenom ve}om od sedam, koji su podneli prijavu i prilo`ili motivaciono pismo i jednu preporuku profesora. Prijave je ocewivala nezavisna tro~lana komisija, a bodovali su se biografija, motivaciono pismo i intervju.

Najve}i broj bodova nosilo je motivaciono pismo, u kojem se gledala orginalnost ideje, kreativnost u pristupu sopstvenom

Iza bra no 25 stu de na ta, 15 di plo ma ca i 10 post di plo ma ca obrazovawu i zna~aj teme kojom kandidat `eli da se bavi.

Stipendije Fondacije „Sta te of Exit„ namewene su mnogim vrstama mobilnosti - studentskim

SA RAD WA MA \AR SKOG I NO VO SAD SKOG FA KUL TE TA

Do bri su se di za jed no stva ra ju bu du} nost

Kurs posve}en naprednim tehnikama analize zaga|uju}ih materija u `ivotnoj sredini, pod nazivom „Masena spektrometrija visoke rezulucije u analizi ksenobiotika“, odr`an je pro{le nedeqe na Tehnolo{kom fakultetu. U~esnici iz Ma|arske i Srbije diskutovali su o nau~nim aktivnostima i rezultatima ovog fakulteta i stekli uvid u najnovije trendove i instrumentalne tehnike u analizi stepena zaga|enosti `ivotne sredine i namirnica.

Na treningu je u~estvovalo 12 polaznika, kojima su dodeqene

- Va`an deo projektnih istra`ivawa predstavqa i razvoj optimizovanih metoda za analizu pesticida i puteva wihove razgradwe kori{}ewem najnovije instrumentalne tehnike ultrapritisne te~ne hromatografije s tandem masenom spektrometrijom i visoko rezolutivnom masenom spektrometrijom- kazala je rukovoditeqka „Bioksen„ projektnog tima Tehnolo{kog fakulteta Bi qa na [kr bi}. Postignuti rezultati imaju za ciq poboq{awe kvaliteta zemqi{ta i voda ~ime istovremeno doprinose novim saznawima

razmenama (studirawu u inostranstvu) na osnovnom i postdiplomskom nivou, u~e{}u na zimskim i letwim {kolama, se-

minarima, konferencijama, radionicama, treninzima, kampovima, stru~noj praksi, individualno organizovanim posetama univerzitetima, laboratorija-

ma i istra`iva~kim centrima, takmi~ewima, u~e{}u na festivalima u oblasti nauke, kulture, umetnosti, obrazovawa, sporta, kursevima (jezi~kim, stru~nim i profesionalnim), posetama me|unarodnim institucijama u svrhu izrade nau~nog, diplomskog, master ili doktorskog rada, u~e{}u na me|unarodnim projektima.

Fondacija „The Sta te of Exit„ osnovana je 2010. godine u Novom Sadu, sa idejom da se kroz razli~ite vidove stipendirawa i projekata pomogne mladim akademskim gra|anima Novog Sada u sticawu novih iskustava i u wihovim naporima da uhvate korak sa naprednim nau~no-istra`iva~kim trendovima i visokim profesionalnim standardima na me|unarodnom nivou u nauci, kulturi i sportu.

A. Var ga

U STU DENT SKIM DO MO VI MA TO KOM LE TA

So ba od 7 do 10 evra Sobe u studenskim domovima mo}i }e da se iznajme tokom leta u periodu od 15. jula do 28. avgusta.

Sme{taj u domovima prve kategorije iznosi 10, a u domovima druge kategorije sedam evra dnevno, u dinarskoj protivvrednosti, uz pla}awe PDV-a i boravi{ne takse.

Rezervacije se primaju na broj telefona 021/635-0-295 ili na mejl slu zba sme sta ja@ hot mail.com. A. J.

ZA 70 NAJ BO QIH STU DE NA TA U SR BI JI

Po Evro pi s yepar cem Konkurs „Putujemo u Evropu“, namewen najboqim studentima osnovnih i master studija i apsolventima fakulteta univerziteta u Srbiji, otvoren je do 15. juna ove godine. Projekat }e omogu}iti da 70 najboqih studenata zavr{nih godina sa dr`avnih i privatnih univerziteta u Srbiji ovo leto provede putuju}i i upoznaju}i evropske gradove i narode.

Prioritet imaju kandidati koji do sada nisu putovali u inostranstvo, odnosno u zemqe EU, a Hipo banka je mladima obezbedila „viza” kartice sa xeparcem od 200 evra.

Pobednici }e dobiti i inter-rejl karte u trajawu od 22 dana u kontinuitetu, „Delta |enerali” putno osigurawe, studentske kartice Euro26 i ISIC za putovawe Evropom prema sopstvenom izboru tokom ovog leta.

Prva stanica na ovom putovawu bi}e Berlin, a prvih 35 studenata (po referentnom broju prijave) koji budu bili izabrani, ima}e organizovani trodnevni boravak u glavnom gradu Nema~ke.

Projekat „Putujemo u Evropu“ sprovodi se sedmu godinu zaredom, a do sada je ukupno 1.100 studenata imalo priliku da

SE MI NAR NA TEH NO LO [KOM FA KUL TE TU

NA GRA DA ZA NA U ^NI RAD @UR NA LI STI MA

Bi o go ri va re {e we za go ru }e pro ble me Seminar „Biogoriva - mogu}e re{ewe goru}ih problema” odr`an je nedavno na Tehnolo{kom fakultetu. Prema re~ima predsednika Studentske organizacije Tehnolo{kog fakulteta, inicijatora ovog projekta, Mi ro sla va Ni ko li }a, u javnosti treba da se pro{iri svest o postojawu i zna~aju biogoriva.

- Kroz niz predavawa koja su ovde organizovana `elimo da demistifikujemo predrasude koje postoje o biogorivima, o tome koli-

master studija Biohemijskog in`ewerstva na Tehnolo{kom fakultetu Mi li ca Stri kov. - Na internetu se mo`e na}i dosta tekstova o obnovqivim izvorima energije, ali generalno, qudi malo znaju o tome.

Ovaj doga|aj bio je privla~an i bruco{ima, a kako je rekao jedan od wih, student prve godine In`ewerstva ugqenohidratne hrane Ni ko la Ele zin, polaznici ove grupe nemaju prlike da slu{aju sli~na predavawa na redovnim

u okviru ovog programa putuje zemqama Evropske unije.

Organizator ove akcije je Evropski pokret u Srbiji u saradwi sa fondacijom „Robert Bo{”, uz podr{ku ambasada Republike Austrije i Savezne Republike Nema~ke u Beogradu.

Sve detaqe o kriterijumima, prijavni formular, uputstvo za konkurisawe i dodatne informacije o konkursu kandidati mogu na}i na sajtu www.pu tu je mo u e vro pu.org.

A. J.

Pri zna we za ana li zu Da na `e na Grupa studenata ~etvrte godine Odseka za `urnalistiku Filozofskog fakulteta osvojila je „Izuzetnu nagradu za nau~ni i stru~ni rad“ Univerziteta u Novom Sadu za 2010. godinu. Nagrada

rezultati - ka`e Jelena Jovi~i}. - Ciq nam je bio da utvrdimo kakva je slika `ene u medijima oko i uo~i Osmog marta, koliko mediji uop{te pi{u o tome, {ta je zapravo Osmi mart,

je osvojena za rad „Stogodi{wica Osmog marta u medijima u Srbiji“, koji je podrazumevao analizu medijskog diskursa, jedan od predmeta koji `urnalisti slu{aju na tre}oj godini studija. Prema re~ima jedne od nagra|enih studenata Je le ne Jo vi ~i}, grupa je na ovoj temi radila oko mesec dana.

- Analiza medijskog diskursa radi se kao kvantitativno-kvalitativna metoda. Dobijaju se statisti~ki podaci na osnovu kojih se analiziraju dobijeni

za{to se slavi, a koliko taj praznik koriste i mediji i druge li~nosti za plasirawe nekih irelevantnih informacija.

U timu koji je osvojio nagradu su i Ti ja na Sta no jev, An drea Sa bo, Va doc Mark i Ne boj {a Par ki},a mentori su im bili profesorica Du brav ka Va li} Ne deq ko vi} i docent De jan Pra li ca. Ovo je tre}i, uzastopni, put da studenti `urnalistike osvajaju univerzitetsku nagradu.

A. Je ri ni}

Pri pre me za tak mi ~e we stipendije na bazi poslatih prijava sa motivacionim pismom i biografijom, uzimaju}i u obzir oblast interesovawa kao i mogu}nost kori{}ewa znawa ste~enih na kursu.

Ra|ene su teorijske i prakti~ne sekcije pod mentorstvom profesora Mic ha la Go du la iz Praga, specijaliste za primenu masene spektrometrije u analizi zaga|uju}ih materija. U~esnici kursa imali su priliku da se upoznaju i sa opremom Laboratorije za masenu spektrometriju Tehnolo{kog fakulteta, koja je, u ovom momentu po svojim tehni~kim karakteristikama, jedinstvena na Zapadnom Balkanu.

na poqu organske proizvodwe i remedijacije kontaminiranih lokacija.

Ovaj trening organizovan je u okviru IPA projekta Bioksen„Razvoj bioproizvoda za degradaciju ksenobiotika“ koji je pokrenut izme|u Departmana za mikrobiologiju Univerziteta u Segedinu i Tehnolo{kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Deo je prekograni~ne saradwe „Dobri susedi zajedno stvaraju budu}nost”. Ciq projekta je da se, tokom zajedni~kih istra`iva~kih aktivnosti, u~vrsti partnerstvo izme|u grupa istra`iva~a i podr`i wihova mobilnost.

An drea Je ri ni}

Priprema polaznika za takmi~arski deo seminara po~ele su 1. i traja}e do 15. juna uz konsultacije s docentkiwom Dodi}, profesorom Jo va nom Gra hov cem i diplomiranim in`ewerom Da mja nom Vu ~u ro vi }em. Kviz i debate bi}e u petak, 24. juna, a dan kasnije evaluacija i dodela nagrada pobednicima. ko su ona isplativa, da li postoje u Srbiji, kako se i da li se koriste - kazao je Nikoli}.

Posle serije predavawa u~esnici su se u diskusiji slo`ili da su gra|ani veoma slabo obave{teni o biogorivu pa su zato ovakve tribne neophodne.

- Do{la sam iz `eqe da ~ujem ne{to novo, jer ovakve teme imaju puno perspektive, a i dobro je znati ne{to o tome zbog potencijalnog posla - rekla je sudentkiwa

studijama, te je seminar sam po sebi veoma koristan.

Docentkiwa Tehnolo{kog fakulteta Je le na Do di}, koja je pru`ila akademsku podr{ku, nazvala je ovo „skenirawem nau~ne javnosti”.

- Predavawa pokazuju da su bioenergenti zanimqivi s ekonomskog, ekolo{kog, socijalnog i politi~kog aspekta i da svi qudi iz pomeutih oblasti imaju svoj sav o wima - smatra docentkiwa Dodi}.

A. Je ri ni}

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

28

Б

GLOBUS / OGLaSi

ponedeqak6.jun2011.

dnevnik

Лопов украо жени косу

разилска полиција је данас саопштила да је лопов одсекао косу једној девојци док је чекала аутобус на станици и потом побегао с „пленом”. Коса је била изузетно дугачка и претпоставља се да пуно вреди код накупаца који се баве израдом перика.

Инспектор Жозе Карлусс Бессера да Силва изјавио је телевизији „Глобо” да је млада жена чекала аутобус на станици у граду

Posledwi bratu

Гојанији, када јој је лопов пришао с’ леђа, и ножем одсекао косу, која је била дуга до струка. Девојка (24) је рекла да је мислила да непознати мушкарац жели да јој украде ташну, што би и сваки „нормалан” лопов учинио, пренео је АП. Међутим, овај лопов није хтео ни ташну, ни накит. Он се „ухватио” за косу! „Коса није била третирана никаквим хемијским препаратима и вероватно ће бити продата за израду перике”, навела је полиција. Детектив који ради на случају крађе косе, изјавио је да за 20 година службе није чуо за такав случај. Жене би изгледа требало да почну, да поред ташни, у превозу чувају и своје кике и репове.

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 061/174-37-26, 063/817-57-22, 064/26-11-741.

30168 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 4300 i su{eni 900. Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25.

30169

od brata Branka sa porodicom.

OG-2

Posledwi kumu

pozdrav

dragom

od kumova Nedimovi}a.

IZDAJEM name{tenu garsoweru, Grbavica, ul.

Gogoqeva. Telefon 065/5445122.

30047 IZDAJE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no.

Telefon 822-368.

28741

Nikoli Mihi}u

OG-3

Posledwi bratu

1938 - 2011.

pozdrav

dragom

od porodice Jeli~i}.

OG-5

POMEN

Мој цимер „ферари”

П

1938 - 2011.

1938 - 2011.

И

(28), толико је заволео свог четвороточкаша, Ферарија 355 Спајдер, да му је „уступио” пловину своје дневне собе. Аутомобил се уселио и паркирао одмах поред софе и телевизора.

У жељи да му љубимац буде што ближе, он је пробио зид који води из гараже ка дневној соби, како би могао стално да га има на оку. Сад може непрекидно да ужива у његовој лепоти, и да истовремено одмара на софи и гледа ТВ, изјавио је Џон. „Ја сам најсрећнији човек на свету. И даље имам исти осмех када угледам свој ауто сваког јутра. Он је мој понос и заузима почасно место у мом дому, које му и припада. Не желим да се икада растанемо!”, додао је он. Његова супруга, која је била на рубу нервног слома када је Џон почео да спроводи своју „архитектонску” замисао, сада каже како је све лепо испало, и да сада имају једну конфорну собу-гаражу, какву сигурно нема нико други. Њих троје очигледно функционишу као подмазани.

Шта си оперисао? Пише ти ту, позади

а ци јент од би ја да на пу сти јед ну бол ни цу у Ки ни док по ли ци ја не от кри је ко ји ле кар му је на зад њи ци ис те то ви рао „ка мен у жу чи”. Ки нез Шенг Хјан хуи (34) оти шао је у бол ни цу у Кун мин гу ка ко би опе ри сао камен у жу чи, али кад се про бу дио из ане сте зи је ви део је да је до био и ви ше не го што је тра жио осим што је са да „здрав као дрен”, он је и ис те то ви ран. Да ова ствар бу де још би зар ни ја, Хју ан ху и ју је на зад њи ци, ки не ским сим бо ли ма, ис те то ва ра но упра во оно што је опе ри сао. „Ди јаг но зу на зад њи ци” је пр ва при ме ти ла ње го ва су пру га, на -

Nikoli Mihi}u

Nikoli Mihi}u

зраелски каскадер стајао је на стубу високом 27 метара читавих 35 сати. Кран је подигао Хезија Дина на врх стуба на Тргу рабина у Тел Авиву, где је стајао наредних 35 сати без хране, како би оборио претходни рекорд Дејвида Блејна. Дин је након 35 сати извео вртоглави скок на гомилу картонских кутија, а окупљенима је поручио да „ништа није јаче од воље”. Дин је прошле године оборио још један рекорд фамозног америчког илузионисте. Дејвид Блејн провео је залеђен 63 сата 2000, док је Дин прошле године у леду био три сата дуже.

Ј

dragom

Posledwi pozdrav dragom {ogoru, {uraku i te~i

Не мрдај

едан веома поносни власник спортског Ферарија отишао је корак даље у чувању свог љубимца, али буквално. Тај корак је водио право ка његовој дневној соби! Џон Рајдер

pozdrav

кон че га је по зва ла по ли ци ју да ис тра жи слу чај. Па ци јент је убе ђен да је то ура дио не ко из бол -

ни це, и од би ја да је на пу сти ка ко га прав на слу жба бол ни це не би оп ту жи ла да је „сам не где ура дио те то ва жу”, а он да тра жио од ште ту од бол ни це. За по сле ни у бол ни ци / та ту сту ди ју, са да по ку ша ва ју да га из ба це из бол ни це, али он се не пре да је. „Кад сам се про бу дио по сле опе ра ци је, осе тио сам да ме бо ли зад њи ца, али сам ми слио да је то нор мал но, ваљ да вас све бо ли по сле опе ра ци је...али, и да сам хтео те то ва жу, зар ‘ка мен у жу чи’ и то баш ту!?”, ре као је Шенг, пре но се ло кал ни ме ди ји. Бол нич ко осо бље не ги ра да је те то ви ра ло па ци јен т а, а два симбо ла на ње го вој зад њи ци обја шња ва као „ре ак ци ју на бол нич ке чар ша ве”.

PRODAJEM gra|evinsku parcelu 20 ari u Petrovaradinu, Bukova~ki put posle broja 3 pogodna za sve gra|evinske objekte.

Telefon 063/547-782.

30183 10 JUTARA ZEMQE u komadu pripremqeno za jesewu sadwu 800m od asvalta i fabrike, vode u Jasku.

Telefon 064/401-41-80.

30323

PRODAJEM ugaonu garnituru. Telefon 6338-358.

30321

6. 6. 1994 - 6. 6. 2011.

Nikoli Mihi}u 1938 - 2011.

od sestre Nene sa porodicom.

OG-4

Jovo Mijatovi}

S po{tovawem i zahvalno{}u opra{tamo se od na{eg biv{eg predsednika i uva`enog ~lana

17 godina, a ti si i daqe sa nama, postoji{ u na{im mislima, se}awima i lepim uspomenama.

Supruga Jeka, }erke Dragana i Mara sa porodicama.

30304

Posledwi pozdrav dragom zetu

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

30149

Zdravku Oborini od svastike Branke i pa{anca Svetozara sa porodicom.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

30125

Wegovi prijateqi i saradnici iz udru`ewa zanatlija.

30351

30363

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i uva`enom saradniku u zanatstvu

Draga ujna,

FARMA iz Stepanovi}eva nudi: sviwske polutke, o~i{}ene prasi}e. Ekstra kvalitet, dostava na adresu.

Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

29975

[iket Jo`efa

Dobrinka hvala za sve lepe re~i i dobrotu kojom si ispunila na{e `ivote.

[iket Jo`efu

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Mira, Jova i Gale Jankovi}, Beba, Mile, Zale i Joca Buzdumovi}, Svetlana, Miqena i Vasa Vu~kovi}.

30350

od Ise Stojanova sa porodicom.

30352

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminuo na{ voqeni mu`, otac, deda i svekar.

ponedeqak6.jun2011.

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 6. 2011. godine posle duge i te{ke bolesti u 81. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, brat, stric, te~a, deda i tast

Nikola Mihi}

Zorka [e{evi}

1938 - 2011.

1926 - 2011.

Sahrana je danas 6. 6. 2011. godine, na Starom gorwem grobqu u Futogu, u 15 ~asova.

Tvoji najmiliji: supruga Slobodanka, sin Mladen, }erka Milka, snaja Mira, unuci Slobodanka, Nikola, Rade i \ura|.

OG/1

Na{a draga mama, baka, prabaka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini, 5. 6. 2011. godine preminula

Posledwi pozdrav dragom kumu.

Sahrana ja danas, 6. 6. 2011. godine, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu, u 15 ~asova.

Milan Ivani} Ispra}aj milog nam pokojnika obavi}e se u ponedeqak, 6. 6. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Umesto cve}a prilo`ite dobrovoqni prilog za borbu protiv Alchajmerove bolesti.

Posledwi kom{inici

pozdrav

29 dragoj

Zorki [e{evi} od kom{ija Jovanovi} Ja{e i Marice.

O`alo{}eni sin \or|e sa porodicom.

30360

30361

Na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Moj brat

O`alo{}ena porodica.

30337

Natalija Terek Zdravko Oborina

preminula je u 95. godini.

Posledwi pozdrav dragom i nezaboravnom drugu i prijatequ

Na{em dragom

Sahrana je 6. 6. 2011. godine, u Be~eju, u 14 ~asova.

O`alo{}ene porodice: Turajlija i Rind.

ro|. 1930.

Svima nama si svojim postojawem, po`rtvovawem, plemenito{}u i qubavqu, udahnuo na{ daqi put kroz `ivot.

30353

Dragom stricu

Posledwi pozdrav

Milan Ivani}

ro|. 1930. preminuo je u 81. godini posle duge i te{ke bolesti.

Porodica Kari}.

30345

Milan Ivani}

Sveto ^obanov sa porodicom.

s po{tovawem pozdrav.

Sa nama si dok `ivimo mi i sva tvoja daqa pokolewa.

posledwi

Kolektiv „Mikros�.

30343

Neute{ni: supruga Edita, }erka Aleksandra i zet Miroslav Srbin, unuka Vawa Srbin Nedeqkovi} i zet Uro{ Nedeqkovi}.

30355

30359

Milanu Ivani}u Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Zdravku posledwi pozdrav.

30358

Na{em dragom te~i

~ika Milanu

Milanu Ivani}u

Zaspao si i zauvek me ostavio samu.

Neute{na sestra Zora Ivanov.

Milanu Ivani}u posledwi pozdrav.

od Slavice Gordi} i porodice Ogwanovi}.

Bratanac Igor Ivanov sa suprugom Mirjanom i }erkom Draganom.

Sestri~ine: Vera Tom{a i Mirjana Kristovi}.

30356

30357

30347

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav stricu i dedi.

dragom

Posledwi pozdrav prijatequ

Zdravko Mihaila Oborina 1931 - 2011.

Sahrana }e se obaviti na grobqu u Stepanovi}evu, 6. 6. 2011. godine, u 15 ~asova.

Zori

Zdravko Oborina

od: Dragana, Sne`ane, Bojane, Nikole i Qubice Dragomirovi}.

Porodice: Zirojevi} i Marti}.

30362

30349

O`alo{}ena porodica: supruga Olga, sin Neboj{a, }erke Svetlana Pupovac i Milana Mili~kovi}, snaja Tatjana, zetovi Bo}o i Milan unuci Jovana, Milana, Biqana, Bojana, Milo{ i Marko, Vladimir.

Zdravku

Porodica Radusin.

30344

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav kom{inici

Pro{lo je deset godina od kako nema moje mame,

Irena Sabatka Irenki Sabatka

1930 - 2011.

Sahrana }e se obaviti 7. 6. 2011. gopdine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Stevan, Magdalena i Du{an.

30348

30346

Stanari zgrade Bra}e Jovandi} br. 15.

30354

Posledwi pozdrav

Jelene Tomi}

[iket Jo`efu

1940 - 2001.

S qubavqu, zahvalno{}u i tugom, Radmila.

30341

Zaposleni zlatare [iket.

30327

30

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.20 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.45 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.15 19.30 20.05 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.25 00.55 02.05 02.35

tv program

ponedeqak6.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Знање: На трагу далеке прошлости Питање савести Змајевијада Кухињица Десило се Вести Додати живот годинама Црно бели свет Све(т) око нас Вести Успети у својој средини: Маша На трагу природе Вести Знање имање Питање савести Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Јогурт Кухињица Разгледнице Змајевијада ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Покрај града тајна: Велико Градиште 1. део Чари риболова Центар света Војвођански дневник Космос Смртоносни позив, филм Војвођан ски син фо ни ча ри -со ли ста Ј. Стан чуо Ус пе ти у сво јој сре ди ни: Ма ша Имам јед ну же љу

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.05 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Му зич ко сви та ње Глас Аме ри ке У су срет сун цу Ве сти украт ко У огле да лу Ве сти украт ко Осве та Мо је де те Ве сти украт ко Би ла јед ном јед на не де ља Сед ми дан Уло ви тро феј Ве сти украт ко Хро ни ка оп шти не Вр бас Свет по љо при вре де Вој во ђан ске ве сти У огле да лу Е ТВ Вој во ђан ске ве сти Осве та Раз го во ри о здра вљу Вој во ђан ске ве сти Без цен зу ре Би ла јед ном јед на не де ља Вој во ђан ске ве сти Раз го ли ће ни Ви но и ви но гра дар ство Глас Аме ри ке Ноћ ни про грам-ре при зе

Дијалог војвођанских култура У оквиру пројекта „Дијалози војвођанских култура“, који чини пет получасовних документарних емисија, гледаоци ће прво моћи да погледају документарни филм „Живот поред“. Филм говори о животу Срба и Мађара у месту Темерин, надомак Новог Сада. Аутор: Далибор Ступар (РТВ 2, 09.30)

Далибор Ступар 06.30 07.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 23.40

Ку хи њи ца – мађ. Кви гли, филм Вер ски не дељ ник Ди ја лог вој во ђан ских кул ту ра Ба ра зда (мађ) Ма ђар ска на род на му зи ка 29. сед ни ца Скуп шти не АП Вој во ди не, пре нос За јед но Де си ло се Ли ли хип Ши ро ки план (рус) До бро ве че, Вој во ди но (мађ) Кул тур ни ма га зин на ма ђар ском (Је лен-лет) ТВ Ма га зин (рум) ТВ Днев ник (хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти на мађ. Ку хи њи ца – мађ. На ши да ни (мађ) Омла дин ска еми си ја на мађ. Кон церт гру пе „Га ра ви со как” Ци ган ско ср це Де си ло се

09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Хра на и ви но Ду нав ска са ле тла Ве сти Аван ту ре Шер ло ка Хол мса Ве сти Та јан стве не при че Ве сти Агро дан Јо ва на су бо том Нео н си ти Ве сти Оде ље ње за уби ства Ле ни ја Ве сти Аван ту ре Шер ло ка Хол мса Објек тив (слов) Објек тив (мађ) Објек тив Ви траж Нео н си ти Но во сад ско по под не Нео н си ти Агро дан Објек тив Хра на и ви но Спринт Ис тра га Оде ље ње за уби ства Објек тив Аван ту ре Шер ло ка Хол мса Та јан стве не при че

09.00 Фуд бал У21: Ен гле ска – Нор ве шка 10.15 Фул Тилт по кер 11.00 По кер 12.00 АТП Ха ле 20.00 Пра ви НБА 20.30 НБА, фи на ле: Да лас – Ма ја ми 23.00 Фул Тилт по кер 23.45 НБА ужи во 00.00 Ква ли фи ка ци је за ЕП: Ен гле ска – Швај цар ска 02.00 НХЛ Стен ли куп, фи на ле: Бо стон – Ван ку вер

08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 Из лог стра сти, 10.30 Стајл, 11.00 Отво ре ни екран, 12.00 Спорт из дру гог угла, 13.00 Ме тро по ле и ре ги је све та, 14.00 Ин фо К9, 15.00 До каз ства ра ња, 16.00 Ин фо К9, 16.45 Би бер, 17.00 Де чи ји про грам, 18.30 Ку хи њи ца, 19.00 Ин фо К9, 19.45 Би бер, 20.15 Отво ре ни екран, 21.15 Бе ле жни ца, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Из лог стра сти, 02.30 Ноћ ни про грам 07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук и па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Без цен зу ре, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 16.00 Осве та, 17.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Спорт ски про грам, 21.00 Фешн сто ри, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Без цен зу ре

06.05 Ју тар њи про грам 08.00 Ју тар њи днев ник 08.15 Ју тар њи про грам 09.00 Ве сти 09.05 Го ре-до ле 10.00 Ве сти 10.05 Лов и ри бо лов 10.36 Еко ка ра ван 11.05 Ве сти 11.08 Ру жна Бе ти 11.52 Ег зит у по кре ту 12.00 Днев ник 12.15 Спорт плус 12.31 Евро нет 12.37 Ме сто зло чи на: Њу јорк, 13.21 Три да на пи сца: Ми лош Цр њан ски - ‘’Ро ман о Лон до ну‘’, филм 14.30 Ви со ки на пон 15.25 Ве сти 15.35 И ја имам та ле нат 15.57 Ве сти 16.00 Гор ки пло до ви 17.00 Днев ник РТ Вој во ди на 17.20 Шта ра ди те, бре 17.45 Бе о град ска хро ни ка 18.25 Око 19.00 Сла га ли ца 19.30 Днев ник 20.05 Гор ки пло до ви 21.00 Пе сма плус бин го 22.10 Упит ник 23.10 Ве сти 23.15 Ме сто зло чи на: Њу јорк 00.05 Днев ник 00.20 Евро нет 00.27 Ег зит у по кре ту 00.35 Опе ра тив ци 01.33 Ноћ ни би о скоп: ‘’По след њи да ни френ ки ја му ве‘’, филм 03.13 Ве сти(03.50,4.50 по 3.00’) 03.17 Еко ка ра ван 03.50 Око

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.00 23.10 01.15 02.15 02.30 03.00

Бан ди ни Екс пло зив Екс клу зив Ауро ра Не ко те по сма тра До ђи на ве че ру За бра ње но во ће Топ мо дел-фи на ле Ауро ра Ка да ли шће па да До ђи на ве че ру Екс клу зив Ве сти Екс пло зив За бра ње но во ће Ка да ли шће па да Филм: Под оп са дом 2 Филм: Знам ко ме је убио Же не Екс клу зив Екс пло зив Филм: Знам ко ме је убио

Линдзи Лохан

Знам ко ме је убио Одри Флеминг је девојка која има све – сређену породицу, пријетељице и дечка који је обожава, а њен талент за писање омогућиће јој школовање на престижном колеџу. У својим причама, Одри је створила свој алтер его – стриптизету Дакоту која живи у мрачном полусвету ноћних клубова, неонских светала и пијаних камионџија... Улоге: Линдзи Лохан, Џулија Ормонд, Нил Мекдоноу Режија: Крис Сивертсон (Прва, 23.10)

Том Елис

Пронаћи правог тату Џорџина Скот је 33-годишња девојка, али њен дечко Зак не жели да се „скраси” и заснује породицу. Зак је ионако кренуо на снимање документарног филма и нада се да ће се она мало „охладити” за време његовог одсуства. Улоге: Хедер Грејем, Том Елис, Миа Киршнер Режија: Ерик Стајлс (РТС 2, 21.48) 06.02 06.31 06.46 07.23 07.28 07.33 07.44 08.12 08.24 08.56 09.14 09.34 09.46 09.55 10.00 10.30 11.00 11.29 11.59 12.55 13.59 14.30 14.48 15.08 15.20 16.00 16.38 17.09 18.08 18.34 19.05 20.00 20.29 21.00 21.48 23.43 00.41 01.41 02.10

Кон церт за до бро ју тро УХХЦР - По вра так: Ко со во Сла га ли ца Та ко је при чао Дар вин Ми фи Алекс у џун гли У ноћ ној ба шти То мас и дру га ри Чу ва ри осме ха Зна ко пис 2 Иза бе ри сво ју књи гу Јед на сли ка јед на при ча Ен ци кло пе ди ја Ег зит у по кре ту Вре ле гу ме Ма га зин ли ге шам пи о на Еко гло бал Жи вот са му зи ком Д. Шо ста ко вич: Сим фо ни ја бр.6. Тре зор Чу ва ри осме ха Зна ко пис 2 Иза бе ри сво ју књи гу Јед на сли ка јед на при ча Арт зо на Ово је Ср би ја Све бо је жи во та Гу шча ри ца, филм за де цу Сав тај плес Раз глед ни ца Вер ски мо за ик Ср би је При че за за пад не стра не Ме ра за му зи ку Ру жна Бе ти Про на ћи пра вог та ту, филм Кан да, Ко џа и Не бој ша Тре зор Арт зо на Д. Шо ста ко вич: Сим фо ни ја бр. 6

07.00 07.55 09.00 09.15 10.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Ма ра тон Ми ли ца² Ве сти Отво ре ни сту дио Љу бав у за ле ђу Филм: Мост суд би не Ве сти Иза ве сти Ин фо Дру га стра на Ср би је Ве сти Љу бав у за ле ђу Ин фо Ша ре но Ве сти Иза ве сти Ми ли ца² Без тра га Филм: Очи ан ђе ла Док тор Ха ус Ве сти Ми ли ца² Филм: Греј си Дру га стра на Ср би је Уло ви тро феј

dnevnik

09.00 Ве сти Б92 09.30 Ка жи прст 10.00 Ве сти Б92 10.10 Топ шоп 10.25 Сун ђер Боб Коц ка ло не 11.15 Пин гви ни с Ма да га ска ра 11.40 Топ шоп 11.55 Квиз: Су пер ге ни је 12.20 На са ма ла кли ни ка 14.05 Гор дон Рем зи: Ку хињ ски ко шма ри 15.05 До ме, слат ки до ме 16.00 Ве сти Б92 16.35 Спорт ски пре глед 17.00 Нај бо ље го ди не 18.00 Квиз: Су пер ге ни је 18.30 Ве сти Б92 19.15 При ја те љи 20.10 Два и по му шкар ца 20.25 Секс и град 21.00 Б92 де ба та 23.20 Ве сти Б92 23.55 Вре мен ска прог но за: Шта да об у чем?

00.00 Спорт ски пре глед 00.20 Филм: За вр шно од бро ја ва ње 02.10 Гор дон Рем зи: Ку хињ ски ко шма ри 03.00 До ме, слат ки до ме

06.00 По ље ла ла 07.00 До бро ју тро 09.45 У со су 10.00 Ис пла ти се ТВ про да ја 11.00 По зо ви Ве ли ког бра та 13.00 За бра ње на љу бав 14.00 Те ре за 15.00 Зум ба, зум ба 15.30 Га ври ло ви ћи - ри ја ли ти 16.00 Ма ла не ве ста 16.55 На ци о нал ни днев ник 17.15 Три јумф љу ба ви 18.10 По ље ла ла 19.00 Моћ ни рен џе ри 19.30 На ци о нал ни днев ник 20.00 Ве ли ки брат 21.00 Гранд - на род пи та 22.30 На сле ђе јед не да ме 23.30 Ве ли ки брат - пре глед да на 00.30 Ве ли ки брат - без цен зу ре 01.00 Филм: Хор тов рат 03.00 Филм: Не бе ски бо рац 04.30 Филм: Ан цио

Брус Вилис

Хартов рат Брус Вилис глуми заточеног официра који одбија да одустане од своје борбе против нациста у овој напетој авантури из Другог светског рата. Иако је пуковник Макнамара заробљеник у немачком концентрационом логору, он је једнако одлучан да настави своју борбу, па макар то било и иза непријатељске линије. Улоге: Брус Вилис, Колин Фарел, Теренс Хауард, Лајнус Роуч, Кол Хаузер Режија: Грегори Хоблит (Пинк, 01.00)

Јесим Бубер

СЕРИЈА

Изгубљене године Есмер и Али су два добра пријатеља која су одрасла у сиротишту. Када су имали 6 година, у сиротиште је стигла нова девојчица која је заувек променила њихове животе. Када је девојчица напунила 6 година и када је усвојила једна фина породица, сиротиште више није било исто за Есмера и Али... Улоге: Бурак Хаки, Јесим Бубер, Сарухан Хунел (Хепи, 21.50) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.40 11.15 11.40 12.10 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Ју тар њи про грам Ве сти За ку ми Но ди Са Бо у аван ту ру Ме га ми ни малс Здра во, Ки ти Ма ли ти гар Те ле шоп Ве сти Хор сленд Прин це зе си ре не Са бри на Ју гио Ле ген да о Не ши Ди но рат ник З Од ред Кви зић Пре со ва ње Те ле шоп Ве сти ТНТ Лу де го ди не Те ле шоп Ве сти Дру ги свет ски рат, док. про грам Из гу бље не го ди не Те ле ма стер Срећ на зве зда Ве сти Ћи ри ли ца ТНТ Из гу бље не го ди не Аген ци ја Ве сти Филм Та гарт Аген ци ја Ћи ри ли ца Је л исти на

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Фо кус, 09.45 Му зи ка, 12.00 Мак си мал но опу ште но, 12.55 Хит не де ље, 13.00 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здра вље и Ви, 17.00 Фо кус, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.40 ФАМ, 21.10 Бу ле вар, 22.00 Хо ли вуд, 22.25 Ба ње Ср би је, 23.05 Фо кус, 23.45 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фо кус, 01.10 Ски Ја хо ри на, 01.40 Веб џанк

07.00 Де чи ја се ри ја, 08.00 555 лич но сти, 09.00 Сва шта о ни ца, 09.30 Ис под по клоп ца, 10.00 Филм ин фо, 10.30 Здра вље, 12.15 Злат но по ље, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Во леј, 15.00 Иза зо ви исти не, 15.30 Се ри ја, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Док. филм, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Из во ри здра вља, 19.00 Пу то пис, 20.30 Са мо вас гле да мо, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм

12.00 Срем на дла ну: С. Ми тро ви ца, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Пу тви на, 17.00 Но во сти 1, 17.15 ТВ хро ни к а: Срем на дла ну: Шид, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 До ку мен тар ни про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 Хра на и ви но, 09.00 Филм, 10.30 Му фљуз, 11.00 Под сун цем, 12.00 До кра ја све та, 12.30 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 13.00 Про дук ци ја мре же, 14.00 Агрос фе ра, 15.05 Филм, 17.00 До кра ја све та, 18.00 Иза сце не, 18.30 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Од го вор, 21.05 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

31

PISMA MILEVE MARI] ZAVI^AJU

Pi {e: dr Drago Wegovan 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.02 Код Ане 11.14 Треће доба 12.00 Дневник 12.31 Господарица твога срца 13.19 Родитељи и деца 14.19 Научна петица 15.07 Дарма и Грег 15.30 Глас домовине 16.04 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.15 8. спрат, ток шоу 19.02 Дневник плавуше 19.13 Код Ане 19.30 Дневник 20.35 Пулс Хрватске 21.54 Свет профита 22.35 Дневник 3 23.14 Концерт класичне музике 00.15 Додир живота и смрти 00.58 Драги Џоне 01.22 Ксена - принцеза ратница

Џе ни фер Гар нер

Од клин ке до ри бе Не срећ ној 13-го ди шња ки њи пре ко но ћи се ис пу ни ла же ља па је по ста ла 30-ого ди шња ки ња. Џе на Ринк има три на ест го ди на 1987. го ди не. Ње ни ро ди те љи је гу ше, а по пу лар ни клин ци у шко ли иг но ри шу... Уло ге: Џе ни фер Гар нер, Марк Ру фа ло, Џу ди Грир, Ке ти Беј кер, Ен ди Сер кис Ре жи ја: Ге ри Ви ник (Но ва ТВ, 22.00) 08.15 08.30 08.45 09.20 10.20 10.20 12.15 13.05 14.05 15.30 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.50 00.10 01.50 02.40 03.40 04.30

Бумба Рори Томица и пријатељи Нејт Беркус шоу Победа љубави Чувар правде ИН Победа љубави Најбоље године Мастерчиф, ријалити шоу Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Мастерчиф, ријалити шоу Од клинке до комада, филм Вечерње вести Брак или штрајк, филм Медијум Езо ТВ, тарот шоу Брачне воде Краљ Калифорније, филм

08.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 09.00 Заборављене поплаве 10.00 Истина о Јурију Гагарину 11.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 12.00 Десет дана до рата 14.00 Последњи бастион самураја 15.00 Добродошли у 80-те 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Јелена Тројанска 19.00 Ми, Европљани 20.00 Рим није изграђен за један дан 21.00 2. св. рат у боји 22.00 Последњи лет поручника Естила 23.00 Небески пут чаја 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 Четири брата од заната 08.30 Острво Корњача 09.30 Ози Бу – сезона 2 10.00 Дух у боци 10.30 Острво Корњача 11.00 Најбољи од најбољих: Без упозорења 13.15 Шеста брзина 16.00 Горштак 2 18.00 Рођен за одбрану 20.00 Бекство из Шошенка 22.00 Орлови рано лете 00.00 Латекс диве 01.00 Лепотице и тирани 02.15 На седмом небу

06.00 07.50 09.20 11.00 12.45 14.25 15.55 17.35 19.10 21.00 22.00 23.55 01.30

Темпл Грендин Операција Морско прасе Живети пуним плућима Волим те, Бет Купер Маторани Делго Крсташки поход у фармеркама Ђенова Пријатељство! Игра престола 28 дана касније Путеви рата Гитара

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Закон и ред Судија Ејми Ерика Све по закону Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Мама инспектор 2 Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Медијум Добра жена Све по закону Ерика Мистерија Хејвена Медијум

09.15 10.00 11.05 12.00 12.50 13.45 14.35 16.05 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.55 00.10 01.00 01.55 02.55

Драгон Бол З Наследници Аурора Наследници Кобра Крв није вода 1001 ноћ Врата раја Крв није вода Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Езел Биг брадер, ријалити шоу Бег, филм РТЛ Вести ЦСИ: Мајами Биг брадер, ријалити шоу Астро шоу, емисија уживо ЦСИ: Мајами

Бег Ка ли ста Флок харт

СЕ РИ ЈА

Бра ћа и се стре Ели за бе ти на бо лест и жр тва ње ног стри ца до во де до екс пло зив ног и емо тив ног су ко ба из ме ђу То ми ја и Ке ви на, ко ји би мо гао или уни шти ти или осна жи ти њи хов брат ски од нос... Уло ге: Дејв Анејбл, Мак свел Пе ри Ко тон, Ке рис Ли ла Дор си, Се ли Филд, Ка ли ста Фло кхарт, Бал та зар Ге ти, Реј чел Гри фитс, Лук Мек фар лејн Ре жи ја: Том Аман дес (ХРТ 2, 20.00)

00.48

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Меги Минди Твоја сам судбина Лепом нашом Ритам недеље Фотографија у Хрватској Мала ТВ Школски програм Бег на планину гризлија, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Џони Браво Трава зелена Родитељи и деца Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Браћа и сестре Гле Завршни ударац Закон и ред Дневник плавуше Бег на планину гризлија, филм Ноћни музички програм

08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.20 22.20 00.20

Породични пас Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Ловац на жене Интермецо 2 Фаџ Седам врата до смрти Породични пас Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Фаџ Интермецо 3 Увек Сиквест ДСВ Глинени голубови Човек од папира

07.57 08.27 08.50 09.35 10.02 10.45 11.48 12.24 12.40 13.10 13.57 15.30 15.45 16.33 17.22 17.45 18.14 18.57 19.51 20.00 20.46 21.35 22.22 23.07 23.17

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Новине Скејтери Осмоза Џонс Човек који је плакао Река Пет асова Преваранти Хватач пацова Сређен Једна дивља и луда ноћ Хетеросексуалац 3 – грешне ноћи

Бив ши во зач тр ка Ен то ни Сан те уме шан је у пуц ња ву у ко јој је уби јен по ли ца јац. Ен то ни је ла жно оп ту жен за уби ство и по слатн у за твор на од слу же ње ка зне. Је ди ни је ко ји зна да му је уби ство на ме ште но... Уло ге: Долф Лунд грен, Џорџ Си гал, Кри сти јан Ал фон со, Џе фреи Лу ис, Биу Стар Ре жи ја: Вик Армстронг (РТЛ, 22.00)

Долф Лунд грен

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Како се то прави Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Грађевинске интервенције Лов на сабљарке Прљави послови са Питером Шмајхелом Америчке дрвосече Амерички чопери Генералка Грађевинске интервенције

08.45 09.30 11.00 13.00 16.00 17.30 19.30 20.00 20.30 21.00 21.25 21.30 22.30 23.30 00.30 00.45

Бициклизам Тенис Фудбал Тенис Бициклизам Тенис Трке аутомобила Тенис Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Фудбал Бициклизам Мотоспортови Трке аутомобила

Gubitak unuka Klausa Ci rih, 1. fe bru aр 1939.

Dra gi mo ji ku mo vi, Mo ram Vas mo li ti za opro {te we {to Vam ta ko du go ni sam pi sa la i {to Vam ni sam za hva li la na Va {im po {iq ka ma, ko je sam oba dve do bro pri mi la ali znam da }e te mi opro sti ti, kad Vam ka `em raz log mog }u ta wa. Ba{ na na{ Bo `i} iz gu bi li smo na {eg ma log de~ ka, Bu ji nog mla |eg sin ~i }a. Do bio je dif te ri ju i dok

sa ti fran cu ski ili ne ma~ ki ili ma |ar ski ili mo `da pre ko ju go sla ven skog kon zu la ta; ali taj je val da u Bu ku re {tu pa }e opet da bog zna ko li ko tra je. Ta je stvar zbi qa do sad na. Mo `da bi bi lo bo qe, da se ni smo obra }a li na ono {to je bi lo u Klu `u, ne go da smo na svo ju ru ku ra di li.

Ja bih Vam dra ge vo qe i ra do tu do sad nu stvar od u ze la i sa ma vo di la do pi sku sa g. Dr Ni ko li }em ali se bo jim, da bi si gur no do {lo i ka kvo zva ni~ no pi smo ova mo, {to ni ka ko ne bi he la. Ov de su sa da sve tak se to li ko sko ~i le da bi tre ba lo pro da ti ku }u da se to pla ti; tre ba uze ti u ob zir da se oru `a mo. Za to Vas vr lo le po mo lim, da mi jo{ ma lo po mog ne te.

Pri la `em Vam ovo Mar ti no pi smo, ako je po treb no po ka `i te ga za jed no sa sli kom i nat pi som na woj g. Dr. Ni ko li }u.

Za da nas sa mo ovo li ko. Opet }u se u sko ro ja vi ti; sad sa mo `u rim da ovo po {qem. Svi ma Vam, i ve li kim i ma lim, {i qe mo i Te te i ja, mno go naj lep {ih po zdra va i na da mo se da ste svi zdra vi i ve se li.

Va {a Mi ca

Ci rih, 2. aprил 1939.

Dra ga mo ja ku ma Sa do, Tek ne dav no sam ne ka ko sti gla da do vr {im i da Vam po {i qem onu dav no obe }a nu jak ni cu za Qi qu. Na dam se da je sti gla u Va {e ru ke a ona ko u mi sli ma vi dim Qi qu ka ko je pot pu no iz ra sla iz one me re, ko ju sam ja jo{ pre go to vo go di nu da na uze la. Val da }e je mo }i bar ma lo upo tre bi ti, pa on da }e mo gle da ti da na pra vi mo dru gu. Ve ruj te, da ni je ba{ ta ko, da ne mam to li ko vre me na, ko li ko za ta ku ma lu jak ni cu tre ba, ne go je fa li lo ne ko ras po lo `e we za rad. Ova ko ne {to, kao {to je ova po sled wa go di na pro {la, ovo je stra {no. I li~ nih ne u- god no sti va zdan be {e, a i ina ~e, Bog sve O`alo{}eni otac Hans Albert (1904–73) ti zna, {ta }e da bu de. Mi smo na `a lost se upo zna lo {ta je, ve} je bi lo i doc kan da se ov de vr lo na pi ke tu, {to na {i ka `u. Mo `da bi po mog ne. Mo `e te mi sli ti ko li ko sam bi la bi lo pa met no sklo ni ti se odav de, sa mo je ve li ko utu ~e na i zbu we na; on je bio vr lo zla tan de~ ko, pi ta we: ku da. Vr lo se mno go {to do ga |a. Ja sam qu bi mac ne sa mo na{, ne go svi ju, ko ji su ga po go vo ri la sa kon zu lom, {ta mi sli o to me, kad bi zna va li. Me ni je bio na ro ~i to pri ra stao za sr mi ta mo oti {li. On mi je sa ve to vao, da za sad ce, {to je bio ista sli ka we ni kud ne idem. Po svoj pri li go vog oca. Poj mi }e te ka ko ci ima pra vo.

Ako bi do{lo do rata, mi je, jer i Vi ima te ta kih Ako bi do {lo do ra ta, {to unu ~i }a, ko ji se to li ko vo - mo`da se ne}e moj stan mo}i iz gle da da ni je ba{ is kqu ~e lu. A i wi ma ka ko je sad ta - odr`ati. Ako bi ga Vi i \oka no, mo `da se ne }e moj stan mo, ipak su jo{ stra ni ta mo, mo }i odr `a ti. Ako bi ga Vi mogli uzeti, kao kakvu pa }e im na rav no jo{ te `e i \o ka mo gli uze ti, kao ka kan ce la ri ju ili {to sli~ no. bi ti, taj gu bi tak sno si ti. kvu kan c e l a r i j u ili {to U najgorem slu~aju, molila Po red to ga mi sad, kao {to sli~ no, ja bih vo le la, tek da mo `e te mi sli ti iz gle da, da je po sed nut. U naj go rem slu bih Vas da mi bar za ta ke stva ri, {to je ti tel ski ~a ju, mo li la bih Vas da mi uspomenu {togod sa~uvate po pa to li ku tak su za we go vu bar ne {to ma lo, bar za uspo sve do~ bu uzeo – ni su ba{ va me nu {to god sa ~u va te. Ima u `ne. Na rav no da i ja mi slim, da on ne ma pra vo {i fo we ru u ma loj so bi ne ke cr ne ma ra me od to li ko iska ti, ali ne ka ga vrag no si i mo lim te ~ip ke i bar ko ji ru~ ni rad… Mo je sr ce, ko je me \o ko, ne moj se ra di to ga uz ne mi ra va ti. Ujed no je do sta mu ~i lo je se nas, ma lo se umi ri lo. Te te Vam {a qem, {to sam do zna la od Mar te. Mo ra la po svom obi ~a ju, kad ma lo bo qe, a kad god opet i sam joj dva put pi sa ti. Pr vi put mi je od go vo ri go re, ali uglav nom je pri li~ no. Vo le la bih da la u isto ta ko du ga~ kom pi smu, ka ko ona ne pod ~u jem, ka ko se Vi svi na la zi te i ako ima te ka no si, da se o tom go vo ri i ka ko tre ba ob zi ra uzi kvu sli ~i cu od onih ma lih, vr lo bih joj se ob ra ma ti na wu, da se ne bi uz ne mi ri va la i.t.d. A u do va la. Odav no ni sam ni {ta ~u la od Ti me i Te ovom dru gom pi smu isto ta ko op {ir no pi {e o te. Ako ih vi di te, mo lim da ih po zdra vi te. Ja }u sve mu i sva ~e mu, na ro ~i to o se bi a spo red no na usko ro i wi ma na pi sa ti ko ju re~. Da li ima ika ovoj sli ~i ci je na pi sa la da tum kad je to pro gla kve mo gu} no sti, da nam se bar in te res od one {e we ra di Mi lo {a oba vqe no u su du u Klu `u; tj. kwi `i ce po {qe? Ina ~e mo `da ba{ ni {ta ne 2. ju na 1924. Ja mi slim da bi bi lo naj bo qe, kad }e mo ima ti od te na {e imo vi ne. bi se g. Dr N. zva ni~ no obra tio na sud (tri bu [i qem Vam svi ma mno go naj lep {ih po zdra nal) u Klu `u. Mar ta na go ve {}u je, da tre ba pi va, Te te i Va {a ku ma Mi ca.

Kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn – Dragi moji kumovi„, u izdawu „Prometeja„, s popustom od 20 odsto, mo`ete kupiti za 650 dinara u novosadskoj kwi`ari „Most„ (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak6.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

6. jun 2011.

Ponedeqak vam stoji na raspolagawu i otvara mogu}nosti da se prezentujete na najboqi mogu}i na~in, pa i da zaradite. Prepozna}ete dobre prilike i lepotu, a pogotovo drage osobe.

BIK 20.4-20.5.

Borite se za svoje zvani~ne stavove, stabilne osnove i status, na duge staze. Materijalisti~ki ste opredeqeni, {to je dobro. Niste u dobrim odnosima s dragom osobom, zbog sukoba ega.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Da biste bili {to efikasniji i uspe{niji, pogotovo na poslovnim sastancima, morate jasno definisati svoje ciqeve. Ina~e, puno pri~e, malo realizacije. Iskoristite povoqan period na li~nom planu.

U poslu delujete autoritativno i samouvereno. Primeti}ete i sami da puno osoba uzima u~e{}e u onome {to se de{ava iza zatvorenih vrata. Mogu}i su kratkoro~ni dogovori, van protokola.

LAV 23.7-22.8.

Va{e Sunce u vazdu{nom, pametnom znaku Blizanaca, ukazuje na materijalnu opredeqenost i komunikaciju. Dosta je bilo poku{aja i truda, trebaju vam konkretni rezultati. Dru{tveni ste i anga`ovani.

DEVICA 23.8- 22.9.

Na radnom mestu ste odgovorni i optere}eni, zbog prisustva Saturna, ve} izvesno vreme. Ali, nemojte previ{e toga svaliti na svoja le|a.

Planirajte dugoro~no i strpqivo. [tedwa.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Preuzimate svu ozbiqnost na sebe. Samostalni ste. Tako i treba, dok je Saturn u va{em znaku. Jo{ uvek stojite u mestu i razmi{qate o narednom potezu. Aktuelni su nekretnine i zajedni~ki novac.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Zaleteli ste se odlu~no, i uspeli u mnogo ~emu, pa sada pomalo usporavate i sabirate utiske. Va`no je da sve ide po zakonu, zvani~no i javno. Nastavqate putem kojim ste krenuli.

Qubavni odnos vas osna`uje i ispuwava. Dobri odnosi na javnim mestima, u restoranima... Izgleda da ni{ta i niko ne mo`e uticati na vas. I to je sasvim OK. Me|utim, mo`ete imati utisak stagnacije.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Povedite ra~una o svim onim stvarima koje se de{avaju u partnerskom odnosu. Tako|e, povedite ra~una o onome {ta draga osoba `eli i voli. Romantika je uvek dobrodo{la.

@iva, zanimqiva i dinami~na komunikacija je nagla{ena, pogotovo u qubavi, {to vam na izvestan na~in odgovara. Mo`ete se uputiti na kra}a putovawa, sasvim iznenda i neo~ekivano. [oping.

Samo ma{ta, daleki ideali i dalekose`ni ciqevi dr`e vas u dobrom stawu. Novac tako|e. Nekako je sve to veoma povezano. Mogu}e su promene u privatnom poslu. Tro{kovi.

TRI^-TRA^

Ипак превише V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

29

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

29

Zrewanin

30

S. Mitrovica 30 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

30

Kragujevac

29

K. Mitrovica 29 Ni{

30

Глу ми ца Кир сти Ели ни са сво јих 60 го ди на не од у ста је од љу бав них сно ва, а свој не у та жи ви апе тит до не дав но је од лу чи ла да уто ли у на руч ју чак 40 го ди на мла ђег фра је ра. Реч је о 21-го ди шњем мла ди ћу по име ну Шан си Боyд, али из гле да да је ве за ипак пу кла. Кир сти је на вод но пре ки пе ло ка да је схва ти ла да је њен 40 го ди на мла ђи му шка рац за ви сан од сво је мај ке. Ни ко се ни је на дао да ће до гу ра ти та ко да ле ко - Он јој се за и ста сви ђа, али има је дан ве ли ки про блем. Ни је јед но став но мо гла да на ста ви ве зу с му шкар цем ко ји још увек жи ви с ма мом - ре као је не и ме но ва ни из вор. Иако се на да ла да ће на ба ви ти свој стан и пре се ли ти се, то се ипак ни је до го ди ло, па је Кир сти од лу чи ла да све за у ста ви. Осим то га про блем је био тај што је Шан си не пре ста ни ви сио код ње, па је она мо ра ла да му пе ре веш и глу ми да ди љу, а то јој ни ка ко ни је би ла же ља. На кра ју је схва ти ла да го ди не ипак чи не раз ли ку.

Evropa

И могућИ ПљуСковИ

Madrid

25 Но ви Сад: То пло, пре под не сун ча но, а за тим сле ди ло кал ни раз вој обла ка уз могућу по ја ву ло кал них пљу ско ва. Дуваће уме рен ис точ ни и ју Rim 27 го и сточ ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 18, а London 19 мак си мал на до 29 сте пе ни. воЈ во ди На: То пло то пло и пре те жно сун ча но у пр вом де лу да на Cirih 21 По под не раз вој обла ка уз могућу по ја ву ло кал них пљу ско ва са гр мља ви ном. Ве тар уме рен ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по вре ме но и по ја чан.

Berlin 30 При ти сак око нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра од 15 до 18, мак си мал на Be~ 28 од 28 до 30 сте пе ни. СР Би Ја: Вр ло то пло уз пу но сун ча них пе ри о да. То ком по по дне ва Var{ava 30 раз вој обла ка мо же усло ви ти ло кал не пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар Kijev 27 слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра од 14 до 19, мак си мал на од 27 до 30 сте пе ни.

Moskva 22 Прогноза за Србију у наредним данима: У уто рак и сре ду вр ло то пло са ду жим сун ча ним пе ри о ди ма и ре ђим ло кал ним пљу ско ви ма по Oslo 22 под не. Мак си мал не тем пе ра ту ре од 29 до 32 сте пе на. У по мо ра вљу и по ду на вљу ће ду ва ти уме рен ју го и сточ ни ве тар. Од че тврт ка ма ло ни жа и St. Peterburg 23 при јат ни ја тем пе ра ту ра уз про ла зну ки шу и пљу ско ве.

Atina 31 Би о МЕ ТЕ о Ро Ло ШКа ПРоГ Но За За СР Би ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће, услед за др жа ва ња спар ног вре ме на, ути ца ти на све осе тљи ве осо бе. По треб но је при ла го ди ти фи зич ке ак тив но сти и при др жа ва ти се са ве та ле ка ра, не ро чи то у дру гом де лу да на. Могући су сма ње на кон цен тра ци ја, за ма ра ње и нер во за. У саобраћају је нео п ход на по ја ча на па жња.

Pariz

22

Minhen

23

Budimpe{ta

28

Stokholm

23

VIC DANA Пи та учи тељ Пе ри цу: - Је л’ ти та та има бр ко ве?

- Не.

- Он да сам ти ви део мај ку на ро ди тељ ском састанку.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

144 (-14)

Slankamen

242 (-8)

Ja{a Tomi}

Apatin

212 (-14)

Zemun

276 (0)

Bogojevo

202 (-12)

Pan~evo

292 (0)

Smederevo

454 (0)

Ba~. Palanka 213 (-12) Novi Sad

201 (-13)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

184 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

246 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

232 (-6)

NERA

Hetin

86 (-10)

TISA

10 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 205 (10) Beograd

Kusi}

227 (-1)

56 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja