Dnevnik 6.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 6. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23457 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NA KONSULTACIJE KOD PREDSEDNIKA SRBIJE STI@U DEMOKRATE

Tadi} danas Nikoli}a obave{tava o ve}ini str. 3

DEMOKRATE U VOJVODINI DOGOVARAJU KOALICIJU SA SOCIJALISTIMA, LIGOM I SVM-om

Petrovi}: Nova skup{tina i vlada Vojvodine oko 20. juna

str. 3

TOPLANE SPREMAJU NOVE CENE ZA JESEN

Grejawe bi moglo biti za tre}inu Benzinom na skupqe op{tinu i policiju REVOLTIRAN @ABAQ^ANIN PRITVOREN ZBOG INCIDENTA

str. 4

str. 14 KAKO OSTVARITI SUBVENCIJE U STO^ARSTVU

Za 500 dinara po grlu treba 10 tovqenika

str. 6

OLAKO UZETE POZAJMICE PRETVARAJU @IVOT U PAKAO

Nu`da i poroci rade za zelena{e

str. 14

Malo toplije Najvi{a temperatura 23 °S

VE]IH NESTA[ICA LEKOVA U VOJVO\ANSKIM APOTEKAMA ZA SADA NEMA

Do novih isporuka dobre su i zamene

str. 13

BRANISLAV SAVI] IZ DEROWA RE[IO PROBLEM NAVODWAVAWA

NASLOVI

Politika 2 Vlast lepi i nespojivo

Vetrewa~a zaliva vo} wak str. 6 str. 16 – 20

SPORT

Ekonomija 4 Za sto dinara nekada ~etiri para volova, danas 250 grama mesa

Reporta`a 12 Kova~ica svetska prestonica naive – Jona{u je samo Dali bio ravan

Dru{tvo

Poqoprivreda 6 Francuske ovce donose priznawa i zaradu

Novi Sad 8 Tehnologija komarcima sasekla krila

Vojvodina

13 U Zrewaninu otkriven zna~ajan film, izgubqen u biv{em bioskopu

Crna 14 Neznanci bacili blokove s Radni~kog univerziteta u Novom Sadu

Kultura n \OKOVI] NADQUDSKI DO PULUfINALA

n ORLOVI PALI S PENALA

n ODBOJKA[I PRELETELI KINESKI ZID

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

11 Oya~ka fijakerijada okupila qubiteqe kowa

22 Na „Sinema sitiju” premijera tri doma}a filma

POLiTikA

sreda6.jun2012.

Pupovac: Distancirati se od pro{losti Pot pred sed nik Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke i {ef Od bo ra za spoq ne po slo ve hr vat skog par la men ta Mi lo rad Pu po vac iz ja vio je da }e no vi pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, uko li ko `e li da na sta vi po li ti ku sa rad we u re gi ji, mo ra ti da se dis tan ci ra od de la srp ske ili svo je pro {lo sti ko ji pred sta vqa pre pre ku ili op te re }e we za tu sa rad wu. Pu po vac je oce nio da je Ni ko li} pr vi ko rak u tom prav cu ve} na pra vio, ti me {to se dis tan ci rao od Srp ske ra di kal ne stran ke i we nog li de ra Vo ji sla va

[e {e qa, ko jem se pred Ha {kim tri bu na lom su di po vo dom op tu `ni ce za rat ne zlo ~i ne, pi {e za gre ba~ ki ne deq nik Na ci o- nal. Ni ko li} je do bio iz bo re na ne za do voq stvu gra |a na Sr bi je eko nom skim pri li ka ma i fru stra ci ja ma stva ra nim pro te klih go di na, a ne na po li ti ci de ve de se tih ~i ji je bio u~e snik. Sva ka po ru ka ili re~ ko ja bi upu }i va la da `e li za dr `a ti sta ru re to ri ku ve o ma bi ozbiq no ogra ni ~i la we gov pred sed ni~ ki man dat i ob no vi la ne spo ra zu me u re gi ji, iz ja vio je Pu po vac.

Josipovi}: @elimo dobre odnose sa Srbijom Hr vat skoj je kao dr `a vi u in te re su da gra di do bre od no se sa svim dr `a va ma, ukqu ~u ju }i i Sr bi ju i na dam se pro me ni sta vo va pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, iz ja vio je ju ~e u Vu ko va ru hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi}.”Mi smo po sled we dve-tri go di ne na pra vi li ozbi qan na pre dak u od no si ma i bi lo bi {te ta ka da bi se ti od no si pre sta li raz vi ja ti zbog neo d me re nih i po gre {nih iz ja va i po li ti~ kih kon ce pa ta”, re kao je Jo si po vi} ko men ta ri {u }i iz ja vu Ni ko li }a o Vu ko va ru. „Na rav no da smo mi u Hr vat skoj re a go va li na te iz ja ve i

na dam se pro me ni sta vo va pred sed ni ka Ni ko li }a”, iz ja vio je Jo si po vi} za Me dia ser vis.To kom bo rav ka u Vu ko va ru Jo si po vi} se sreo s gra do na ~el ni kom @eq kom Sa bom i ù pa nom Bo òm Ga li }em, a te me raz go vo ra bi la je ak tu el na si tu a ci ja u gra du i ù pa ni ji, pr ven stve no o raz vo ju pri vre de, no vi pro jek ti i in ve sti ci je, kao i pri pre me za ko ri {}e we fon do va EU. To kom bo rav ka u Vu ko va ru, Jo si po vi} se sreo i s pred stav ni ci ma Za jed ni~ kog ve }a op {ti na, aso ci ja ci je ma win ske sa mo u pra ve u is to~ nom de lu ze mqe.

Ugqanin: Ciq je promena Ustava Li der Stran ke de mo krat ske ak ci je San xa ka Su lej man Ugqa nin iz ja vio je da na kon raz go vo ra sa li de rom De mo krat ske

stran ke Bo ri som Ta di }em o~e ku je da }e u~e stvo va ti u no voj Vla di Sr bi je, kao i da je glav ni ciq we go ve stran ke pro me na Usta va Sr bi je.”Mi smo da li po dr {ku Ta di }u za for mi ra we Vla de i na ma je va `no star te {ko part ner stvo. O~e ku jem u~e {}e u Vla di i svi ma je va `na {to sta bil ni ja skup {tin ska ve }i na zbog mno gih stva ri ko je

nas o~e ku ju. Pro me na Usta va je glav ni ciq”, ka zao je Ugqa nin za tur sku agen ci ju Ana do li ja.On je na veo da }e se, ka da se sa osta lim ko a li ci o nim part ne ri ma iz ak tu el ne Vla de po stig ne do go vor, raz go va ra ti o teh ni~ kim re {e wi ma. Ugqa nin, ko ji je u ak tu el noj teh ni~ koj vla di mi ni star bez port fe qa za du `en za raz voj ne do voq no raz vi je nih pod ru~ ja, o~e ku je da }e no va Vla da Sr bi je ima ti mi ni star stvo ko je }e ba vi ti ovim pi ta wem.”Sva ka ko da o~e ku jem da }u bi ti na ~e lu tog mi ni star stva ko je }e ima ti ja ~i bu xet”. Ugqa nin o~e ku je da }e se Vla da Sr bi je for mi ra ti naj ka sni je u to ku na red nih me sec da na.SDA San xa ka je kao ma win ska li sta na par la men tar nim iz bo ri ma u Sr bi ji odr `a nim 6. ma ja osvo ji la dva po sla ni~ ka man da ta.

Deèr: Zauzeti jasan stav o zlo~inima [ef De le ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De èr po no vio je ju ~e stav Bri se la da svi li de ri u re gi o nu mo ra ju da za u zmu ja san stav o zlo ~i ni ma po ~i we nim u pro {lo sti i da EU to o~e ku je. „Na to je uka za la i port pa rol ka pred sed ni ka EK. Svi li de ri u re gi o nu mo ra ju da za u zmu ja san stav o zlo ~i ni ma po ~i we nim u pro {lo sti - a iz vr {e ni su naj go ri zlo ~i ni pro tiv ~o ve~ no sti - i to je ne {to {to EU o~e ku je”, re kao je De èr na mar gi na ma Kon fe ren ci je „Ze le ni svet-ze le na Sr bi ja” odr à noj po vo dom Svet skog da na za {ti te ì vot ne sre di ne. Ka ko je re kao, ako se è li po mi re we i sa rad wa iz me |u svih ze ma qa u re gi o nu, to je ne {to {to se mo ra ura di ti. „To se mo ra ura di ti u svim ze mqa ma EU, ali i svi li de ri ov de u re gi o nu to mo ra ju da u~i ne. Po ~i ni o ci zlo ~i na mo ra ju bi ti iz ve de ni pred li ce prav de na ~e mu se ra di i {to po zdra vqa -

mo. Po treb ne su od go va ra ju }e sud ske ka zne i to ne sa mo od stra ne Ha {kog su da i MSP-a, ve} i do ma }ih su do va”, re kao je De èr. De èr je do dao da Bri sel o~e ku je do bru sa rad wu me |u tu ì la {tvi ma u Sr bi ji, Hr vat skoj i BiH po tom pi ta wu u bu du} no sti. Port pa rol ka pred sed ni ka EK Pi ja Aren kil de Han sen re kla je ju ~e no vi na ri ma, osvr }u }i se na ne dav nu iz ja vu pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a da u Sre bre ni ci ni je bi lo ge no ci da, da „Evrop ska uni ja ima ja san stav i od lu~ no od ba cu je sve po ku {a je pre kra ja wa isto ri je”. Ona je is ta kla da je u Sre bre ni ci iz vr {en „ge no cid i zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti” i da je to po tvr |e no pre su da ma Ha {kog tri bu na la i Me |u na rod nog su da prav de. „Sprem ni smo da to po no vi mo kad god to bu de bi lo po treb no”, re kla je Han sen.

dnevnik

NI KO LI] S PA TRI JAR HOM O NO VOJ VLA DI

Po savet i blagoslov Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je da se na da da }e vr lo br zo bi ti for mi ra na Vla da Sr bi je i is ta kao da gra |a ni ne }e ima ti raz u me va wa za one ko ji se tim po slom ba ve, a ne mo gu da ga ura de. „Na dam se da }e ovo bi ti po sled wa ne de qa u ko joj }e Sr bi ja gu bi ti vre me”, ka zao je no vi na ri ma pred sed nik Sr bi je po sle sko ro dvo ~a sov nog raz go vo ra sa pa tri jar hom Iri ne jem u zgra di Pa tri jar {i je SPC u Be o gra du.

Ni ko li} je iz ra zio na du i da }e vr lo br zo bi ti u mo gu} no sti da po ve ri man dat „oni ma ko ji }e mu re }i da mo gu da for mi ra ju vla du”. Pred sed nik Sr bi je je ka zao da je kod pa tri jar ha do {ao po bla go slov i sa vet u te {kim vre me ni ma. „Vre me na su te {ka i sa vet ni je na od met, po seb no sa vet mu drih qu di”, re kao je Ni ko li} i do dao da se na da da }e i oni ko ji od lu ~u ju o to me ka kva }e vla da bi ti i}i po sa vet kod mu drih qu di.

ANA LI TI ^A RI O PO STI ZBOR NIM KOM BI NA TO RI KA MA

Vlast lepi i nespojivo No va Vla da Sr bi je bi }e for mi ra na do kra ja ju na, naj ka sni je po ~et kom ju la. Da ni je si tu a ci ja ova kva ka kva je, stran ke bi si gur no ~e ka le kraj wi rok, po ~e tak sep tem bra, ali ih kri za te ra da ubr za ju do go vo re, pro ce na je ko ju je ju ~e u pa nel di sku si ji po sve }e nu iz bor nim obe }a wi ma i po sti zbor noj re al no sti u pres cen tru Ta nju ga iz neo po li ti~ ki so ci o log, pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka Zo ran Sto jiq ko vi}. Go vo re }i o kom bi na to ri ka ma ko }e sve bi ti deo vla da ju }e ko a li ci je, Sto jiq ko vi} je is ta kao da je naj ve ro vat ni ja op ci ja ko ha bi ta ci ja, pri ~e mu bi naj po èq ni ja pro tiv te à pred sed ni ku dr à ve iz SNS bi la vla da sa po dr {kom 140, ili 150 po sla ni ka. To bi zna ~i lo vla du ko a li ci je oku pqe we oko DS, po tom SPS – PUPS - JS, kao i LDP i URS. On je na veo da je pred u slov za to da bu du re {e ni pro ble mi sa po sled we dve stran ke, pre sve ga {to je Mla |an Din ki} ozna ~en kao ne ko ko pred kraj man da ta vla de na stu pa kao opo zi ci ja, dok sa ê do mi rom Jo va no vi }em tre ba „na pra vi ti most“ na te ma ma kao {to je NA TO i Ko so vo.

Naj ma we ve ro vat na op ci ja po Sto jiq ko vi }e vom mi {qe wu je vla da ko ju bi for mi ra li SNS, DSS i

SPS, a kao raz log za to na veo je „ tvr du po zi ci ju po li ti~ ke i voj ne ne u tral no sti Sr bi je“ za ko ju se

za la `e Ko {tu ni ~i na stran ka. Sto jiq ko vi} je uka zao da po sto ji i va ri jan ta ve li ke ko a li ci je SNS i DS, ali da ta kav aran `man bez „te {kog pri ti ska spo qa“ i ve li ke eko nom ske kri ze ne ma {an su. - To {to SNS i DS pri ~a ju da ne }e za jed no, ni je sa mo mar ke ting. Ve li ke ko a li ci je ni su ~e ste u prak si, one se ne pra ve bez in te re sa i za to una pred po bu |u ju sum we- ob ja snio je Sto jiq ko vi}. Ujed no on do da je da bez ob zi ra na raz li ke me |u stran ka ma, ne ma tog pro ble ma ko ji se ne mo `e re {i ti ka da je ula zak u vlast u pi ta wu i do dao da „ni {ta ne le pi ta ko do bro kao le pak vla sti“. Iako se ~u ju obe }a wa da u vla di ne }e bi ti

Pre le ta ~i Vla di mir Go a ti is ti ~e i da na kon {to je uve den slo bo dan po sla ni~ ki man dat i uki nu te blan ko ostav ke, „pre le ta ~i“ ne }e bi ti ni ka kva iz ne na |e wa. Da ni je ni {ta ne u o bi ~a je no da po sla ni ci pro me ne dres, na veo je pri mer Hr vat ske u ko joj je to u ~e ti ri pr va iz bor na pe ri o da u~i ni lo 10 po sto po sla ni ka. Po {to su ve li ki ras ce pi na po li ti~ koj sce ni, pre tr ~a va we se obi~ no de {a va me |u stran ka ma istog blo ka. - Ne }e se de si ti da ne ko iz SDP pre |e u DSS, pre }e oti }i u SPS, a ne ki so ci ja li sta, even tu al no u SNS - ob ja snio je Go a ti.

vi {e od 15 ~la no va, Sto jiq ko vi} ve ru je da }e kraj wa ci fra ipak bi ti dva de se tak mi ni sta ra. - Op ti mi sta sam, vlast je sa da u si tu a ci ji da mo ra da pri hva ti sin di ka te kao part ne re, jer oni sad mo gu da im ka ù „ ako ne }e te sa na ma, raz go va ra }e te sa uli com, pa bi raj te“- pod vla ~i Sto jiq ko vi}. Pred sed nik ne vla di ne or ga ni za ci je „Tran spa rent nost Sr bi ja” Vla di mir Go a ti upo zo ra va da ~im po sto je ko a li ci je, po ~i we i ne iz ve snost u po li ti~ kim kom bi na to ri ka ma. Kao pri mer na veo je si tu a ci ju ve za nu za ko a li ci ju oku pqe nu oko SPS –a, ko ja „tr pi stra ho vit pri ti sak“. Za to Go a ti upo zo ra va da ne tre ba po la zi ti „ od neo bo ri ve pret po stav ke da ta pred iz bor na ko a li ci ja sa da mo ra i}i za jed no u vla da vin sku“. Glav ni ana li ti ~ar Bi roa za dru {tve na is tra ì va wa Zo ran Ga vri lo vi} sma tra da }e, ma ko da bu de for mi rao bu du }u vla du ima ti pro blem da ono {to je obe }a no u pred iz bor nom pe ri o du pre tvo ri u pro gram te vla de. Stran ke su po kre nu le 34 te me, pa su ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” i „Iz bor za bo qi ì vot” u kam pa wi bi le fo ku si ra ne na eko no mi ju i in ve sti ci je, me |u par tij ske kri ti ke i re for me, a po stra ni osta le pri ~e o re for mi dru {tva, in sti tu ci o nal nom raz vo ju i bor bi pro tiv ko rup ci je. S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA Je{i} pred sudijom Gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i} „`a lio“ se ju ~e svo jim fa no vi ma na tvi te ru : Mo ram su di ji da ob ja snim za {to sam za Dve ri re kao da su kle ro fa {i sti, na dam se da u me |u vre me nu ni su re ha bi li to va li Qo ti }a ina ~e.. vaj ka se Je {i} i do da je „ka kva div na zgra da ova Pa la ta prav de....)))“ U di sku si ju se ukqu ~io dr `av ni se kre tar u mi ni star stvu fi nan si ja Go ran Ra do sa vqe vi} :„Ako to su di ji ni je o~i gled no, ne vre di ni da mu ob ja {wa va{. Sa mo se na dam da ni je gla sao za iste.“

Drug Toma i gra|anin Irinej Li ga{ Pa vle Gan tar ka è : „I po ~e lo je. Drug To ma je tra ìo bla go slov od gra |a ni na Iri ne ja kao i sa vet {ta mu je ~i ni ti u ova te {ka vre me na“. Na istu te mu raz mi {qa i „la `ni“ tvi ter Slo bo dan Mi lo {e vi} - „Ni ko li} od Pa tri jar ha tra ìo sa vet.” Pre mu dri O~e, po mo zi ra bu bo` jem To mi... da li uze ti Audi A6 ili Mer ce des E kla se?, re }i }e la `ni Slo ba.

PUPS iz ~ista mira LDP- ovac Dra go Ko va ~e vi} upo zo ra va: - Ovo je ci ni zam .Svi to bo` ho }e vla du od mah, a ras te za }e se do kra ja da se ona na pra vi. I to DS - SPS - SNS. Re }i }e da nas „spa {a va ju”:) Isto vre me no Ko va ~e vi} je u di le mi : - „Po je de” me zna ti `e qa ka ko je iz gle dao raz go vor iz me |u Me ri Vor lik i Jo va na Kr ko ba bi }a:) Gde je sa da Vi ki liks:) Iz ~i sta mi ra

se sret nu Me ri Vor lik i Jo van Kr ko ba bi}. Ne bi va to iz ~i sta mi ra:)

Malo li je Na pis u dnev nim no vi na ma da se uve li ko spre ma vla da SNS – SPS – URS ne de lu je uver qi vo funk ci o ne ru Po kre ta rad ni ka i se qa ka Or ha nu Dra ga {u. - Od to ga ne ma ni {ta pri ja te qu! Po ono me sto je go spo |a Vor lik re kla svi ma pa i Kr ki, ovaj put je In for mer ne in form(er)isan, tvr di Dra ga{ ne ot kri va ju }i pri to me ka kve on in for ma ci je ima, osim {to iz ri ~e jed no upo zo re we: „Pri slu {ku ju nas: BIA, VBA, VOA, Kri mi na li sti~ ko-oba ve {taj na slu `ba, SBPOK, UKP, Ca rin ska po li ci ja i pri vat ni cen tri. Da ni je ma lo mno go?!“

Mikser, ili varja~a Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac raz mi {qa : - „Ko pe va zlo ne mi sli”! Mi sli...mi sli ti... raz mi {qa ti...hmmh...Pa da aa! Sad je ja sno za {to po sla ni ci, re al no, i ni su mo gli da pe va ju him nu, kon sta tu je Ta so vac. „Pro go vo rio je“ i na te mu vas pi sta wa :“Ne ko spo me ne fe sti val Mik ser, a ja sve mi slim da se pre ra no od u sta lo od var ja ~e kao vas pit nog sred stva“.

Sa mo {to je tvit ugle dao sve tlo da na usle di le su re ak ci je. ]er ka funk ci o ne ra SNS ge ne ra la Bo `i da ra De li }a na pi sa la je na svom pro fi lu : - Do bra stvar je kad Ve se lin Je vro si mo vi} ide na WEF {to po red re pre zen ta ci je uspe ha, ino va tiv no sti i pa me ti, pro mo vi {e mo i na {u le po tu, „za pa zi la“ je Sve tla na De li}.

„ Lepo”, a na{e

Gde ste, lutke

Vla snik kom pa ni je „Kom trejd“ Ve se lin Je vro si mo vi} po hva lio se svo jim u~e {}em na Svet skom eko nom skom fo ru mu u Istam bu lu, oka ~iv {i pri to me na Tvi ter za jed ni~ ki fo to sa pred sed ni kom Maj kro sof ta za Evro pu Ja nom Muhlfe i tom.

Funk ci o ner URS Si mo Vu ko vi} pra ti jav ni ser svis. - Ja na RTS kad ta mo Jo vo Ba ki}, De jan Vuk, i Cvi je tin. Pa gde ste vi lut ke mo je ovih 10 da na, ba{ ste mi ne do sta ja li!, „po ru ~u je“ Vu ko vi}. S. St.

c m y

politika

dnevnik

NA KONSULTACIJE KOD PREDSEDNIKA SRBIJE STI@U DEMOKRATE

Tadi} danas Nikoli}a obave{tava o ve}ini - Ivi ca Da ~i} je re kao da }e su tra bi ti go to vo sve - iz ja vio je za „Dnev nik“ li der JS Dra gan Mar ko vi}- Pal ma upu }u ju }i na li de ra SPS za sve osta le de ta qe do go vo ra oko vla da ju }e ve }i ne u da nu ka da ko a li ci ja oku pqe na oko DS, ko ju pred vo di pred sed nik i kan di dat za man da ta ra de mo kra ta Bo ris Ta di} sti `e na kon sul ta ci je kod pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a. Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke u Voj vo di ni Du {an Ele zo vi} iz ja vio je

se ti~e nas, nikakve parlamentarne ve}ine ne moè biti dok se ne rasprave pitawa koja su od dràvnog i nacionalnog zna~aja, a to je odnos prema Kosovu i Metohiji i odnos prema Republici Srpskoj”, rekao je Da~i}. ”Tako|e, imamo dogovor i da raspravimo osnovna pitawa ekonomskog i socijalnog programa, imaju}i u vidu da na{a koalicija ima koncept koji je druga~iji od neoliberlanog pristupa, odnosno zalaè se za podsticawe rasta i razvoja, umesto restriktivne

Tadi} }e Nikoli}u saop{titi da DS zajedno sa koalicijom oko SPS, LDP-om i strankama nacionalnih mawina ima ve}inu za formirawe vlade, rekao Du{an Elezovi} (DS), a Ivica Da~i} negira da se mo`e re}i da postoji parlamentarna ve}ina da je De mo krat ska stran ka ve o ma bli zu do go vo ra o for mi ra wu vla de sa ko a li ci jom SPS-PUPS-JS i LDP i da bi li der DS Bo ris Ta di} o to me danas mo gao da oba ve sti pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a. „De mo krat ska stran ka i ko a li ci ja oku pqe na oko DS je, za jed no sa svo jim sa da ve} tra di ci o nal nim part ne rom So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr bi je i Li be ral no de mo krat skom par ti jom bli zu do go vo ra o for mi ra wu skup {tin ske ve }i ne”, re kao je Ele zo vi} za Ra dio te le vi zi ju Voj vo di ne. „Razgovori o formirawu vlade, koji su po~eli pre nekoliko nedeqa, nisu do{li do trenutka kada se mo`e re}i da postoji parlamentarna ve}ina”, rekao je predsednik SPS Ivica Da~i}. On je naveo da }e se razgovori o tome nastaviti i narednih dana, ali da se oni sigurno ne}e voditi do susreta Tadi}a i Nikoli}a.”[to

politike”, istakao je Da~i}.Zbog toga je, kako je naveo, izjava predsednika Pokrajinskog odbora DSa neta~na i neprecizna.”Radi se na formirawu parlamentarne ve}ine, ali ona jo{ nije formirana”, objasnio je Da~i}.

a li ci ja oko DS sa ku pi la ve }i nu u par la men tu, ma da do ju ~e do go vor sa ko a li ci jom SPS- PUPS- JS ni je po stig nut. No, svi se se }a ju da su dva da na na ko non |ur |ev dan -

Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re pot pred sed ni ca SNS i kan di dat na pred wa ka za pre mi je ra Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je da SNS ne }e ome ta ti raz -

skih iz bo ra jav nost u ju tra wim sa ti ma ve} bi la oba ve {te na, i to upra vo od stra ne pred sed ni ka JS, o pr vim po sto ko a li ci o nim do go vo ri ma Ta di }a i li de ra „mi ni ko a li ci je“. Pre ma na ja va ma stra na~ kih pr va ka, no va run da pre go vo ra DS i ko a li ci je oku pqe ne oko SPS, da nas bi tre ba lo da no si raz go vo re o eko nom skoj po li ti ci, i mo `da i naj zna ~aj ni jem u ovom

go vo re o for mi ra wu vla de ko ji su u to ku i da }e str pqi vo ~e ka ti so ci ja li ste da za vr {e pri ~u sa de mo kra ta ma. Ta ba ko vi} je na gla si la da se na pred wa ci ne pla {e da bu du na vla sti i pod se ti la da je li der stran ke Alek san dar Vu ~i} pred sed ni ku SPS Ivi ci Da ~i }u po ru ~io da }e sa ~e ka ti da za vr {i raz go vo re ko je je za po ~eo sa DS. Me |u tim, ni je pre ci zi ra la ko ji je to rok i na gla si la da o to me ni je raz go va ra no. Na pi ta we za {to je SNS Da ~i} pri hva tqiv kao ko a li ci o ni part ner, ali ne i li der URS Mla |an Din ki}, Ta ba ko vi} je od go vo ri la da je „Da ~i} naj bo qi ali bi do bio od Bo ri sa Ta di }a”. - Naj bo qu pre po ru ku da raz go va ra sa na ma Da ~i }u je dao Bo ris Ta di} jer je u we mu vi deo ~o ve ka ko ji ne mo è da bu de op tu èn za de ve de se te. Me |u tim, ako u vla du u|e sa ê do mi rom Jo va no vi }em ko ji tvr di da je Re pu bli ka Srp ska ge no cid na tvo re vi na, to je pi ta we ko je }e mo ra ti da ob ja {wa va svo jim bi ra ~i ma- re kla je Ta ba ko vi}. D. Milivojevi}

Kostre{: LSV ne ide Pred stav ni ci Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne ne }e u~e stvo va ti u kon sul ta ci ja ma pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a sa de le ga ci jom De mo krat ske stran ke i we nih ko a li ci o nih part ne ra u ve zi sa for mi ra wem val de, iz ja vio je ju ~e za me nik pred sed ni ka LSV Bo jan Ko ster{. On je za Ta njug na gla sio da LSV ima pu no po ve re we u de mo kra te i da DS ima man dat da pre go va ra u ime ko a li ci je „Iz bor za bo qi `i vot” , pa i LSV. Ka ko nam je po tvr |e no u Pred sed ni {tvu Sr bi je ta~ no u 12 ~a so va Ni ko li} i de mo kra te star tu ju na An dri }e vom ven cu raz go vo re o for mi ra wu no ve vla de. Do ta da bi mo `da mo glo da se zna da li je ko -

po sti zbor nom pro ce su, tre }em part ne ru u no voj vla di Sr bi je. Iz bo rom DS to je LDP ^e do mi ra Jo va no vi }a, i ko a li ci ja „Pre o kret“ ko ju oku pqa, o ~e mu so ci ja li sti i Da ~i} tre ba da ka `u ko na~ nu re~.

Jovanovi}: LDP bi ubrzao ritam reformi Pred sed nik Li be ral no de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da bi ula zak te stran ke u bu du }u vla du iz ko re na ubr zao ri tam re for mi i traj no u~vr stio evrop sku or jen ta ci ju ze mqe i da su upra vo za to li be ra li iz lo `e ni ospo ra va wi ma. „Zbog to ga je pro ces for mi ra wa te vla de op te re }en to li kim pri ti sci ma ko ji do la ze iz onih kru go va ko ji sa vr {e no raz u me ju da bi ula zak LDP u vla du sta vio ta~ ku na ko le ba wa u evro pe i za ci ji i mo der ni za ci ji ze mqe i ozna ~io kraj svih do sa da {wih op struk ci ja u tom po slu”, re kao je Jo va no vi} Ta nju gu. Jo va no vi} je is ta kao da je LDP ga rant te pro me ne u srp skoj po li -

ti ci i da je za to iz lo è na ospo ra va wi ma, „na isti na ~in ka ko je bi la ugro à va na evrop ska bu du} nost Sr bi je i u ja nu a ru 2001. go di ne, su prot sta vqa wem re form skim pla no vi ma \in |i }e ve vla de, za tim 12. mar ta 2003. na sil nim pre ki dom te mo der ni za tor ske po li ti ke ili u fe bru a ru 2008. go di ne, ka da je go to vo pre ki nu ta sva ka po li ti~ ka ve za Sr bi je sa Evro pom”. Li der LDP je re kao da ta stran ka raz go va ra sa DS i SPS o for mi ra wu vla de i da pri tom ne be ì ni pred jed nim pro ble mom. „Si tu a ci ja je ste kom pli ko va na, ali ba{ za to ve ru je mo da je u ovom tre nut ku pre sud no da se do go vo ri mo oko ja snog kon cep ta, ne uma wu -

ju }i le gi tim ne raz li ke ko je po sto je. Na{ cen tral ni in te res je for mi ra we {to efi ka sni je vla de ko ja }e bi ti u sta wu da iz ve de Sr bi ju iz izo la ci je i kroz pro ces evrop skih in te gra ci ja iz gra di mo der nu ze mqu, pu no prav nu ~la ni cu EU”, re kao je Jov no vi}. „Raz li ~i te smo stran ke i po li ti ~a ri, bi li smo i osta }e mo dru ga ~i ji, ali upr kos tim raz li ka ma, mo ra mo po sti }i sa gla snost o kqu~ nim ta ~a kama. Jo va no vi} je na po me nuo da su si tu a ci ja u ze mqi i wen me |u na rod ni po lo `aj ugro `e ni zbog to ga {to je Sr bi ja do bi la pred sed ni ka ~i ji sta vo vi ili in ter pre ta ci je tih sta vo va iza zi va ju ne po ve re we i stva ra ju za zor i

opre znost u oce wi va wu bu du }e ori jen ta ci je ze mqe.Te di le me ba{ zbog to ga, sma tra Jo va no vi}, mo ra ju br zo bi ti ot klo we ne for mi ra wem vla de ko ja }e vo di ti ~i stu, ja snu i ne dvo smi sle nu po li ti ku do brih od no sa u re gi o nu i pri hva ta wa evrop skih vred no sti. „Pro ble mi ko ji po sto je, bez ob zi ra da li go vo ri mo o Ko so vu, Re pu bli ci Srp skoj i Bo sni i Her ce go vi ni, Cr noj Go ri ili Hr vat skoj, tre ba da se re {a va ju kroz uva `a va we i afir mi sa we sva kog spe ci fi~ nog in te re sa, am bi ci o zno, jer vi {e ne ma vre me na za ~e ka we, s ci qem da na Bal ka nu stvo ri mo svo ju Evro pu”, re kao je Jo va no vi}.

REKLI SU Dejanovi}: SPS i LDP dele dve ta~ke – Kosovo i RS Pot pred sed ni ca So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Sla vi ca \u ki}De ja no vi} iz ja vi la je da LDP za wih ni je ne pri hva tqiv part ner i da so ci ja li ste i LDP de le sa mo dve spor ne ta~ ke Ko so vo i Re pu bli ka Srp ska. „Ni je na ma ni ko ne pri hva tqiv, ali do go vor o po li ti ci vla de vi {e je ne go ozbiq no dr `av no pi ta we. Mi `e li mo da vo di mo i evrop sku i na ci o nal nu po li ti ku”, re kla je \u ki}-De ja no vi} za „Pres” ko men ta ri {u }i mo gu} nost da bu du }u vla du for mi ra ju DS, SPS i LDP. „ Da bi smo do ne li de fi ni tiv nu od lu ku o u~e {}u u toj vla di, sva ka od par ti ja iz na {e ko a li ci je SPS-PUPS-JS mo ra ima ti od go vo ra ju }e sa stan ke par tij skih fo ru ma, ko ji }e to po tvr di ti”, re kla je De ja no vi}. Ona je is ta kla da bi vo le la da se vla da {to pre for mi ra i da to bu de sa DS-om, do da ju }i da je sa po sla ni ci ma LDP ima la ko rekt nu sa rad wu.

Grubje{i}: Nismo nervozni

Anti}: Legitimni Dodik

Funk ci o ner ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je Su za na Gru bje {i} je na ve la da od URS ne za vi si for mi ra we vla de i da glav nu re~ ima ju SNS i DS, do dav {i da je na wi ma da za vr {e taj po sao do kra ja i „to u naj sko ri je vre me”. Ona je na ve la i da pred stav ni ci URS ne for mal no raz go va ra ju ali da ne pre go va ra ju ni sa jed nom stran kom, ob ja sniv {i da su „ne for mal ni raz go vo ri ne {to {to po sto ji - po sto ja li su u ra ni je, po sto ja }e dok ne bu de for mi ra na vla da ali to ni su zva ni~ ni pre go vo ri”. Gru bje {i} je pod se ti la da je URS i pre kam pa we sa op {tio da ne }e pra vi ti vla du sa SNS i da se tu ni {ta ni je pro me ni lo, a da „}e mo vi de ti da li }e DS us pe ti da ofor mi vla du”.Ona je na ve la i da }e, ako DS bu de po zvao URS na raz go vo re do to ga i do }i, od ba civ {i na vo de „ne za vi snih ana li ti ~a ra” da je stran ka Mla |a na Din ki }a ner vo zna, jer ne ma po zi va.

Isto ri ~ar ê do mir An ti} re kao je za Ta njug da Sr bi van Sr bi je, u pret hod nih 20 go di na ni ka da ni su ima li kqu~ nu ulo gu u po li ti ci ma ti ce, a da da nas wi hov stav ma we uti ~e na po li ti ku Be o gra da, ne go {to je to, na pri mer, uti caj Al ba na ca iz okru è wa na for mi ra we al ban ske po li ti ke ili Ma |a ra iz okru è wa na ma |ar sku po li ti ku. Go vo re }i o is tu pu pred sed ni ka Srp ske ko ji se ja sno us pro ti vio ula sku li de ra LDP ê do mi ra Jo va no vi }a u Vla du Sr bi je zbog we go ve tvrd we da je RS ge no cid na tvo re vi na, An ti} je oce nio da je to {to je Do dik ura dio le gi tim no. Da nas ~u je mo gla so ve ko ji za me ra ju Do di ku {to se opre de qu je, na veo je An ti} i na gla sio da se, s dru ge stra ne, pred sed ni ku Hr vat ske Ivi Jo si po vi }u ne za me ra {to je iz neo svoj stav ka da je re kao da ne }e do }i na ina u gi ra ci ju Ni ko li }a, iako se no vi pred sed nik Sr bi je ogra dio od svo je ra ni je po li ti ke.

sreda6.jun2012.

DEMOKRATE U VOJVODINI DOGOVARAJU KOALICIJU SA SOCIJALISTIMA, LIGOM I SVM-om

Petrovi}: Nova skup{tina i vlada Vojvodine oko 20. juna No vi sa ziv Skup {ti ne Voj vo ci ja, od no sno ja ~a we voj vo |an ske di ne naj ve ro vat ni je }e bi ti kon pri vre de. sti tu i san oko 20. ju na, dok }e no va De mo kra te }e u na red nom sa zi po kra jin ska vla da bi ti iz ba ra na vu ima ti 59 man da ta od ukup no tri da na po sle kon sti tu tiv ne sed 120, jer uz 58 po sla ni~ kih me sta ni ce, o~e ku je funk ci o ner De mo ko je su osvo ji li na iz bo ri ma ra kart ske stran ke Dra go slav Pe ~u na ju i na po dr {ku po sla ni ka tro vi}. On je ju ~e za „Dnev nik” Li be ral no-de mo krat ske par ti je ka zao da }e za ka zi va we kon sti tu Mi li vo ja Vre ba lo va. A ko a li ci tiv ne sed ni ce par la men ta APV ja ko ju bi for mi ra li sa so ci ja li usle di ti ka da Po kra jin ska iz bro sti ma, Li gom i SVM-om ima la bi na ko mi si ja pro gla si ko na~ ne re tro ~e tvr tin sku ve }i nu. zul ta te iz bo ra. Iz ovih stra na ka ni su se do sa - Ka da iz bor na ko mi si ja pro da ogla {a va li o de ta qi ma po sti gla si ko na~ ne re zul ta te, pred sed zbor nih do go vo ra, ni ti wi ho vim nik do sa da {weg sa zi va o~e ki va wi ma u po gle du po de le Skup{pti ne [an dor Ege re {i za re so ra i funk ci ja u Ba no vi ni i u ka za }e kon sti tu tiv nu sed ni cu no Skup {ti ni Voj vo di ne. Za me nik vog sa zi va. I ja o~e ku mem da }e pred sed ni ka LSV Bo jan Ko stre{ ona bi ti odr `a na ne {to po sle 20. iz ja vio je ju ~e da je ta stran ka u ju na. Na toj sed ni ci tre ba lo bi da sva ko dnev nom konk tak tu sa pred se iza be re no vo ru ko vod stvo par stav ni ci ma De mo krat ske stran ke la men ta i skup {tin ski od bo ri, u No vom Sa du, ali da jo{ ni je do dok bi se na na red noj sed ni ci ko ja bi la zva ni ~an po ziv za pre go vo re bi bi la sa zva na u o for mi ra wu po ro ku od tri da na kra jin ske vla sti. Koalicija koju bi od lu ~i va lo o iz On je ka zao da je za demokrate bo ru no ve vla de Li gu pri o ri tet da Voj vo di ne - na ja se po stig ne do go formirale sa vio je Pe tro vi}. vor oko osnov nih socijalistima, On je do dao i da prin ci pa i pri o- Ligom i SVM-om su se na kon okon ri te ta ra da no ve imala bi ~a wa do pun skih po kra jin ske vla iz bo ra za po kra de. tro~etvrtinsku jin ske po sla ni ke - To pod ra zu me ve}inu po ve }in skom si va raz go vo re o po ste mu ste kli uslo boq {a wu stan vi za po ~e tak kon sul ta ci ja o for dar da gra |a na Voj vo di ne, ali i mi ra wu no ve voj vo |an ske ko a li - ostva ri va we ustav nih nad le `no ci je, a ko je je pret hod nog da na na - sti Po kra ji ne kroz do no {e we za ja vio i pot pred sed nik DS-a i man - ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne da tar de mo kra ta za po kra jin skog is ta kao je Ko stre{. pre mi je ra Bo jan Paj ti}. Go vo re }i o am bi ci ja ma Li ge u - Bo jan Paj ti} vo di }e di rekt ne ras po de li po kra jin skih funk ci raz go vo re sa na {im do sa da {wim ja, a pre sve ga ve za nim za me sto ko a li ci o nim part ne ri ma, od no - pred sed ni ka Skup {ti ne APV, on sno ko a li ci jom oko So ci ja li - je re kao da we go va stran ka za sa da sti~ ke par ti je Sr bi je, Li gom so - ne }e raz go va ra ti o ka drov skim ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i Sa - re {e wi ma, jer „ove pre go vo re ne ve zom voj vo |an skih Ma |a ra. Te tre ti ra kao po de lu ple na„. kon sul ta ci je vo di }e se sa sva kom - Kad se do go vo ri mo o pri o ri stran kom po seb no - re kao je Pe - te ti ma i osnov nim prin ci pi ma tro vi}. ra da no ve ko a li ci je, on da mo `e mo Ina ~e, sam Paj ti} po ru ~io je da raz go va ra mo i o ka drov skim re dan ra ni je da }e pri o ri te ti no ve {e wi ma, a LSV je sprem na da pri vla de bi ti otva ra we no vih rad - hva ti od go vor ne funk ci je - po ru nih me sta i pri vla ~e we in ve sti - ~io je Ko stre{. B. D. Savi}

NAKON PONOVQENIH IZBORA U ^OKI

Kandidat SVM ogor~en i sumwa u fer izbore Kan di dat za po sla ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne La slo Kor ma wo{ iz ^o ke (Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra) pod neo je pri go vor Op {tin skoj iz bor noj ko mi si ji zbog

li ti i Uprav nom su du - do dao je Kor ma wo{. U ~o kan skoj iz bor noj ko mi si ji ka `u da je u pi ta wu „teh ni~ ka gre {ka„.

U Ba~kom Petrovcu ne}e se opet glasati Po no vqe nog gla sa wa u Ba~ kom Pe trov cu ne }e bi ti, re kla je ju ~e za na{ list port pa rol ka Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je Je le na Zlo ju tro, na vo de }i da je PIK ju ~e oba ve {ten da je Uprav ni sud od bio iz bor nu àl bu LSV-a na dru gi krug po kra jin skih iz bo ra u toj op {ti ni. U toj op {ti ni je po be dio Jan Bo hu{ („Iz bor za bo qu Voj vo di nu”). ne pra vil no sti u iz bor nom pro ce su na po no vqe nom gla sa wu ko je je u toj op {ti ni odr à no u pro {lu ne de qu. Taj pri go vor je OIK ju ~e od bio, a Kor ma wo{ na ja vqu je àl bu Uprav nom su du. Tek na kon ko na~ ne sud ske od lu ke zna }e se i ukup ni ko na~ ni re zul ta ti po kra jin skih iz bo ra ko ji su po ~e li ta~ no pre me sec da na. Kor ma wo{ u iz ja vi za „Dnev nik” tvr di da je za pi snik bi ra~ kog od bo ra o tom gla sa wu, ~i ji pri me rak mu je uru ~en na kon {to se za vr {i lo pre bro ja va we gla so va, pre pra vqen i ta ko upu }en OIK-u. On je na veo da u we go vom pri mer ku za pi sni ka pi {e da je 260 qu di ko ji su gla sa li to u~i ni li uz po mo} dru gog li ca, od no sno uz tu |u po mo}. - Ni smo hte li da za te è mo i ni smo ima li pri med be na ta kav za pi snik, ali mo ja li~ na pri med ba je ka ko to da ta kav za pi snik ni je oti {ao i u OIK. Zbog to ga }u se à -

- Ko mi si ja je pri go vor od bi la, a kan di dat ima pra vo àl be su du - do da la je u iz ja vi za „Dnev nik” pred sed ni ca te ko mi si je Zo ri ca Gru bi}. Po we nim re ~i ma, uku pan broj gla so va ko ji je osvo jio Kor ma wo{ iz no si 2.692, dok je Pre drag Mi ji} („Iz bor za bo qu Voj vo di nu - Bo jan Paj ti}„) do bio 2.762 gla sa. Po be dom Mi ji }a u ô ki, de mo kra te su po ve }a le uku pan broj svo jih po sla ni ka u bu du }em sa zi vu Skup {ti ne Voj vo di ne na 58, dok se broj po sla ni ka SVM-a sveo na de vet. Ina ~e, kan di dat SVM-a je pre ne go {to su iz bo ri u ô ki po no vqe ni imao ~e ti ri gla sa vi {e od de mo kra te. - Ogor ~en sam, ali ose }am se i da qe kao po bed nik, ma kar mo ral ni. Pru ì }u ru ku po bed ni ku sa mo na fer iz bo ri ma - ka zao je Kor ma wo{. S. Kova~evi}

ekonomija

sreda6.jun2012.

Za 100 dinara nekad ^eTiri para vOlOva, danas 250 grama mesa

Va lu ta od zla ta do bla ta Srpski dinar bio je najvredniji u svojoj istoriji potkraj 19. veka, kada je 100 srpskih dinara bilo naplativo u zlatu, za {ta je garantovala Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije, a za tu nov~anicu moglo je da se kupi ~etiri para volova, izjavio je ju~e generalni sekretar Udru`ewa banaka Srbije (UBS) Ve ro qub Du ga li}.

legovana narodna banka Kraqevine Srbije izdala prvu nov~anicu od 100 dinara naplativu u zlatu. Srpski dinar, odnosno, nov~anica od 100 dinara je bila po vrednosti identi~na sa 100 francuskih, 100 {vajcarskih i 100 belgijskih franaka, odnosno, za toliko se na{a valuta mewala tada u tim evropskim dr`avama.

Pr vi ob ra ~un ski no vac na ovim pro sto ri ma – per per – da ti ra iz 1214. go di ne, u vre me de spo ta Ste fa na Pr vo ven ~a nog Danas, iako je srpska valuta konvertibilna, za 100 dinara moè da se kupi ne{to mawe od 250 grama june}eg mesa i tu nov~anicu ne moète da naplatite u zlatu u Narodnoj banci Srbije, jer je „zlatnovalutni standard” (kao podloga za nacionalnu valutu) napu{ten u svetskoj ekonomiji sedamdesetih godina pro{log veka. Na drugoj strani, dràva danas garantuje za {tedni ulog do 50.000 evra, {to je po trenutno vaè}oj ceni na berzi u Londonu (1.606 dolara za finu uncu) oko 1.236,9 grama zlata. Predstavqaju}i „Pri~u o dinaru” u UBS, Dugali} je podsetio da je Srbija dobila prvu dinarsku papirnu nov~anicu 1884. godine i tada je centralna banka Belgije pozajmila Srbiji svoju banknotu od 100 franaka da bi Privi-

Prvi obra~unski novac na ovim prostorima - perper datira iz 1214. godine, u vreme despota Stefana Prvoven~anog, i to je bio kovani novac, a prvi dinari pojavili su se u vreme kraqa Vladislava (od 1234. do 1241.) i od jedne funte zlata ili 288 grama kovano je 144 kovanica u dinarima, naveo je Dugali}. Prvi srpski dinar u papirnom obliku od jednog dinara datira iz 1876. godine kao idejni predlog, ali nije za`iveo, da bi tek 1884. Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije izdala prvu nov~anicu od 100 dinara naplativu zlatu, koju je garantovala dr`ava, podsetio je generalni direktor UBS. Dinar je, da podsetimo, pro{ao i kroz hiperinflaciju devededsetih, dogurv{i od zlata do blata...

dnevnik

niJe sve TakO CrnO na Tr@i[TU rada

Ma lo vi {e za po sle nih u Sr bi ji Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u aprilu procewuje se na 1.733.802 i u pore|ewu sa prethodnim mesecom neznatno je pove}an, navedeno je u ~asopisu „Kowukturni trendovi Srbije”, koji izdaje Privredna komora Srbije. U odnosu na april 2011. godine broj zaposlenih smawen je za 18.900, ili za 1,1 odsto.

Od ukupnog broja zaposlenih u aprilu ove godine, 1.332.786 qudi radilo je kod pravnih lica, dok se broj privatnih preduzetnika i zaposlenih kod wih procewuje na 401.016. Nezaposlenih u Srbiji je krajem aprila 2012. ukupno bilo 775.265, {to je za 7.427, ili za 0,95 odsto, mawe nego u prethodnom mesecu.

TOplane spremaJU nOve Cene Za Jesen

Gre ja we bi mo glo bi ti za tre }i nu sku pqe Grejna sezona koja je za nama protekla je bez ve}ih problema - bilo je dovoqno energenata, a u februaru, kada su temperature bile veoma niske, toplane su radile 24 sata, stanovi bili topli i sistem daqinskog grejawa funkcionisao vaqano. Da li }e tako biti i naredne grejne sezone do koje je ostalo oko ~etiri meseca, ne moè se precizno re}i, ali se to pitawe ve} postavqa jer su toplane u Srbiji u sve ve}im dugovima. Naime, zbog slabe naplate ra~una i neekonomske cene grejawa, toplane su do gu{e u dugovima. Dug toplana za potro{eni gas i mazut prema{uje 29 milijardi dinara, a uz dug prema Robnim rezervama za pozajmqeni mazut on narasta do ~ak 32 milijarde dinara. Istovremeno, doma}instva i privreda za grejawe duguju ~ak 23 milijarde, te iz toplana ukazuju da je zbog sve skupqih energenata neizbe`no i poskupqewe grejawa. Po re~ima direktora Udruèwa toplana Srbije Mi lo va na Le ~i }a, svaka toplana za sebe, odnosno svaki grad, kao osniva~, moraju zajedno detaqno da analiziraju ukupnu grejnu sezonu, strukturu cene koju imaju i, zavisno od energenta koji koriste, napraviti nove cene za narednu grejnu sezonu. - Veliki dugovi toplana proizvod su disparitita cene grejawa i energenata kao i veoma slabe naplate ra~una za grejawe - kaè Le~i}. - Tokom protekle grejne sezone daqinski sistemi su radili dobro, pove}ana je i efikasnost rada jer je potro{eno za oko 10 odsta

Od grada do grada I dok negde cene idu na gore, negde se ne zna, a negde se ukazuje da se cene ne}e mewati, izvesno je da }e se na pravi odgovor koliko }e ko{tati zagrevawe stanova ~ekati jo{ neko vreme. Sigurno je da }e se, zbog funkcionsiawa daqinskih sistema grejawa, obezbe|ewa novca za pripremu sistema za predstoje}u grejnu sezonu, o tome razgovarati u svakom grdau i op{tini i da }e se tra`iti na~ini da se obezbede pare za te potrebe, ali je te{ko o~ekivati da }e lokalne vlasti biti spremne da na samom po~etku svog mandata odobre poskupqewe od oko 30 ili 50 odsto. energenata mawe nego {to je bilo planirano. Do naredne grejne sezone ima jo{ dosta vremena, pa na vreme upozoravamo na probeleme kojima su toplane suo~ene. Da li }e cene grejawa biti pove}avane i koliko, stvar je svakog grada, koji treba da proceni {ta je najboqe, a naravno, sigurno je da pri tome treba voditi ra~una o standardu gra|ana. Najboqi na~in pla}awa grejawa je da se pla}a onoliko ko-

liko se tro{i, odnosno prelazak na tarifni sistem i pla}awe grejawa prema utro{ku toplotne energije. Budu}i da u mnogim gradovima, posle zavr{etka lokalnih izbora, jo{ nisu formirane gradske vlasti, da potom sledi period godi{wih odmora, sada se jo{ ne mo`e prcizno re}i kako }e se gradovi i toplane pona{ati, ali }e se to znati do grejne sezone ili nepo-

sredno pred wu. Ipak, neki ve} sada pove}vaju cene, pa je u Boru ve} prihva}en predlog toplane da grejawe od ovog meseca poskupi 20 odsto jer su u ovom gradu, isti~e se, cene i bile najni`e. U Udru`ewu toplana ukazuju da bi ekonomska cena grejawa trebalo da bude od 110 do 120 dinara po kvadratnom metru, {to bi, u pore|ewu sa sada{wim cenama, uglavnom, zna~ilo da bi grejawe kvadratnog metra grejawa trebalo da bude skupqe za oko 30 odsto, dok bu u nekim mestima u Srbiji taj procenat, u odnosu na sada{wu cenu, bio znatno vi{i. Grejawe kvadratnog metra stana koji se greje preko Novosadske toplane sada ko{ta 86,02 dinara, bez poreza na dodatu vrednost, odnosno 92,90 dinara kada se on ura~una. U ovom preduze}u, za sada ne govore o pove}awu cene grejawa, ali ukazuju da }e o nivou cene grejawa odlu~ivati novo gradsko ve}e, koje jo{ nije formirano. Poskupqewa daqinskog grejawa u Zrewaninu ne}e biti, potvrdila je ju~e za “Dnevnik” rukovodilac slu`be nabavke u JKP “Gradska toplana” u Zrewaninu Vi {wa @i va no vi}. Po wenim re~ima, posledwi put grejawe je poskupelo u decembru pro{le godine grejawe stanova za osam procenata, odnosno za oko pet dinara po kvadratnom metru. Za isti procenat tada je pove}ana i cena grejawa za pravna lica, dok je za korisnike buxeta pove}awe iznosilo 17 procenata. d. mla|enovi}

Zaj mo vi osi gur ni od ot ka za

In du stri ja se di `e iz po no ra Industrijska proizvodwa u Srbiji u aprilu je ostvarila blagi desezonirani rast od 1,1 odsto u odnosu na mart, {to je dobar signal, ali je jo{ uvek rano za nedvomisleno optimisti~ne ocene, izjavio je ju~e urednik ~asopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) Vla di mir Vu~ ko vi}. On je na predstavqawu najnovijeg izdawa MAT-a ukazao da su aprilski podaci o industrij-

Tako|e, to je za 5.505 ili za 0,72 odsto vi{e nego u istom mesecu prethodne godine.

skoj proizvodwi ne{to boqi nego u martu, a u okviru toga je i prera|iva~ka industrija, koja je najve}i i najbitniji sektor, ostvarila porast za 0,7 odsto. On je izdvojio prehrambenu industriju, jer ona drugi mesec uzastopno raste u desezoniranoj seriji i nagove{tava „mo`da boqe dane”, ali i dodao da se situacija mo`e promeniti ukoliko do|e do zauzdavawa potro{we.

Hipo Alpe-Adrija banka obezbedila je obavezno osigurawe uz ke{, za potro{a~ke i kredite za refinansirawe, koji }e gra|anima omogu}iti, da u slu~aju gubitka posla, bude pokriveno {est mese~nih rata u kontinuitetu ili ukupno 12 rata tokom celog perioda otplate kredita. Kako je danas saop{tila ta banka, svi klijenti koji zahtev podnesu do kraja jula ove go-

dine, bi}e oslobo|eni jednokratne naknade za obradu kredita. U okviru nove „Hypo Protection“ ponude, Hipo banka odobrava gotovinske, potro{a~ke i kredite za refinansirawe u dinarima ili indeksirane u evrima. Maksimalan iznos za potro{a~ke i kredite za refinansijrawe iznosi 10.000 evra (u dinarskoj protivrednosti), a za gotovinske kredite 5.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti).

dnevni iZve[TaJ BeOgradske BerZe Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

emU

valuta

evro

va`i za

kupovni za devize

115,0100

sredwi prodajni kupovni za za za devize efektivu efektivu 117,3571

120,0563

114,6579

australija

dolar

89,8445

91,6781

93,7867

89,5695

kanada

dolar

88,5714

90,3790

92,4577

88,3003

danska

kruna

15,4713

15,7870

16,1501

15,4239

norve{ka

kruna

15,1394

15,4484

15,8037

15,0931

[vedska

kruna

12,8316

13,0935

13,3947

12,7923

[vajcarska

franak

95,7220

97,6755

99,9220

95,4290

v. Britanija sad

funta dolar

1 1

141,4289 91,8317

144,3152 93,7058

147,6344 95,8610

140,9960 91,5506

kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 6. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

Jugoslovenski fond za `ita, BG

20,00

5.184

15.552

Fabrika {e}era, Crvenka

19,44

5.500

27.500

Usluga, Beograd

18,18

1.300

2.600

Progres, Beograd

12,50

60.075

6,46 Promena %

1.648 Cena

24.720 Promet

Imlek, Beograd

-18,33

1.960

276.360

Telefonija, Beograd

-17,09

165

36.200

-1,96

401

626.884

Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd AIK banka, Ni{ Energoprojekt holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,17

588

11.434.341

AIK banka, Ni{

-1,53

1.350

4.936.121

Komercijalna banka, Beograd

1.648

24.720

1.960

276.360

Energoprojekt holding, Beograd

-0,72

412

901.205

Soja protein, Be~ej

1,69

480

4.409.796

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,96

401

626.884

Jubmes banka, Beograd

-0,01

11.175

223.500

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.129

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,19

1.553

128.902

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

200.004

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.840

0,00

117.227

Tigar, Pirot

-0,33

300

27.587

Veterinarski zavod, Subotica

0,32

311

117.227

1.350

4.936.121

-0,72 Promena %

412 Cena

901.205 Promet

0,17

588

11.434.341

Soja protein, Be~ej

1,69

480

4.409.796

311

Promena %

6,46

-1,53

0,32

Naziv kompanije

-18,33

NIS, Novi Sad

Veterinarski zavod, Subotica

BELEX 15 (431,70 -1,42)

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.100

478.500

Ogrev, Zrewanin

0,00

121

79.134

Imlek, Beograd

svi iznosi su dati u dinarima

VE]A FINANSIJSKA DISCIPLINA

cima kojima u odre|enom vremenskom periodu nisu upla}ivani doprinosi za penzijsko-in va lid sko osi gu ra we (PIO). Tokom 2010. godine transferisano je 25,7 milijardi dinara po ovom osnovu, a 2011. godine transferisano je 12,3 milijardi. Doprinosi koje upla}uju osiguranici samostalnih delatnosti nominalno su vi{i za 8,6 odsto, dok su doprinosi upla}eni za PIO po qo pri vred ni ka no minalno 1,2 odsto ni`i u odnosu na januar - februar 2011. godine Doprinosi za PIO zaposlenih nominalno su vi{i za 8,4 odsto, dok doprinosi za zdravstveno osigurawe i osigurawe od nezaposlenosti nominalno rastu po stopama od 10,4, odnosno 14,9 odsto.

Pla te i pen zi je za mr znu }e vla da ili in fla ci ja Dok se jo{ ~eka formirawe nove vlade doma}i ekonomisti su sigurni u najmawe dve stvari. Prva je da nas ka{wewe s reformama puno ko{ta, a drugo je da }e plate i penzije zamrznuti ili vloada ili inflacija. To jest ko ne plati bna mostu plati}e na }upriji. Ekonomista Sto jan Sta men ko vi} smatra da svaki dan odlagawa formirawa Vlade Srbije ko{ta i to vrlo konkretno``, a pogor{awe platnog bilansa, svakodnevna depresijacija dinara, smawewe deviznih rezervi i deficit javne potro{we preko odrìvih granica, samo su neke posledice te situacije. Prezentuju}i ju~e makroekonomske pokazateqe iz analize koju je uradio Ekonomski institut, Stamenkovi} je naveo da su potrebne hitne kratkoro~ne mere i ozbiqan rad na reformama. Sve ove pri~e o rastu standarda i novim radnim mestima udaqavaju od realnosti i svode se na op{ta mesta u politi~kom marketingu”, kaè ovaj ekonomista. Po wegovom mi{qewu, od kratkoro~nih mera potrebni su - pove}awe poreza na profit preduze}a, poreza na dodatu vrednost a istovremeno na rashodnoj strani zamrzavawe plata u javnom sektoru i penzija, ili eventualo diferencirano smawewe. Trebalo bi razmotriti i smawewe plata u agencijama, odnosno svo|ewe wihovog nivoa na zarade u javnoj upravi. Ukoliko se to ne dogodi i ne do|e do fiskalne konsolidacije sledi scenario koji niko ne èli da se dogodi, rekao je Stamenkovi}. On je ocenio da }e se zamrzavawa plata i

Do kraja godine dug 55 posto ^lan fiskalnog saveta Ni ko la Al ti par ma kov izjavio je ju~e da }e javni dug do kraja godine biti vi{i od 55 odsto i da je neophodno da nova vlada usvoji paket mera koji }e pomo}i „ozdravqewu” javnih finansija. On je ocenio da kao krajwu meru treba sprovesti zamrzavawe plata i penzija i dodao da dr`ava treba, kako bi izbegla krizu javnog duga da napravi ozbiqne poreske reforme. penzija dogoditi kroz inflaciju, da ne}e biti rasta BDP-a od 0,5 odsto u ovoj godini a da }e devizne rezerve u 2012. godini opasti za vi{e do tri milijarde evra. Prema wegovim re~ima, evro bi mogao da dostigne vrednost od 125 dinara, mogu}a je inflacija izme|u devet i 10 procenata, kao i bankrot pojednih banaka i te{ko}e u otplati kredita. Ukoliko se ne bi sprovele reforme, sli~an scenario bi se nastavio i u

SVETSKA BANKA DALA DIJAGNOZU SRPSKOJ EKONOMIJI

2013. godini kada bi bilo potrebno smawiti javnu potro{wu za ~etvrtinu ako ne bude mogu}nosti da se jaz popuni pove}awem prihoda. Na rashodnoj strani treba razmotriti zamrzavawe plata u javnom sektoru, dovo|ewe plata u agencijama, koje se finansisiraju iz buxeta, u re`im koji va`i za plate u javnoj upravi, eventualno zamrzavawe penzija ve}ih od odre|enog nivoa, preispitivawe subvencija...

Za kr pi ti bu yet i ob u zda ti za du `i va we Nova Vlada Srbije morala bi da u {to kra}em roku sprovede mere za smawewe buxetskog deficita i javnog duga. Fiskalni savet dao je korisne savete u tom smeru, ali je na budu}oj vladi da li }e primeniti te ili neke druge mere sa istim ciqem, ocenili su danas stru~waci Svetske banke. Ekonomista Svetske banke za Srbiju La zar [e sto vi} izjavio je, na konferenciji za novinare, da {to se pre postigne fiskalno prilago|avawe i smawewe buxetskog deficita, to }e biti boqe za zemqu jer }e zna~iti mawe kamate za zadu`ivawe i ve}i kredibilitet u o~ima investitora. On je, na predstavqawu Izve{taja Svetske banke za jugoisto~nu Evropu, istakao da je buxetski deficit zna~ajno porastao. Ukoliko bi mere fiskalne kon so li da -

duzete to }e biti boqe”, naglasio je [estovi} dodaju}i da finansijska tr`i{ta i investitori o~ekuju kredibilan paket mera. On je ukazao da potro{wa zemqe ne mo`e da raste u nedogled i da se mora zaustaviti rast deficita, samim tim i rast zadu-

Gr~ka je blizu Govore}i o potencijalnom uticaju „gr~ke krize” na region, on je ukazao da je rizik od intenzivirawa krize u Gr~koj i potencijalnog uticaja na evrozonu veliki. Ipak, prema projekcijama Svetske banke, o~ekuje se da }e se „gr~ka kriza” razre{iti bez turbulencija i da }e region izbe}i „{irewe zaraze”, iako }e to u velikoj meri zavisiti i od mera koje u narednim mesecima budu preduzimane u tim zemqama i evrozoni, kazao je Bogeti}. Prema wegovim re~ima, ono {to region mo`e da uradi na kratak rok jeste da intenzivira napore za ja~awe finansijskog sektora da bi smawili rizik od „{irewa zaraze” iz Gr~ke. cije bile usvojene jo{ u julu, to bi bilo dobro za zemqu jer bi te mere imale efekat na posledwe mesece 2012. godine i delom bi anulirale negativne rezultate po~etka 2012. godine, ocenio je. „Svaki dan koji pro|e skupo nas ko{ta i {to pre mere budu pre-

sreda6.jun2012.

SVAKI DAN ODLAGAWA REFORMI SKUPO NAS KO[TA

Bo qa na p la ta do pri no sa Realni nivo prihoda od dopri no sa u pr va dva me se ca 2012. godine ve}i je za 5,9 odsto u odnosu na isti period lane, objavilo je Ministarstvo finansija. Nominalni rast doprinosa, u posmatranom periodu iznosio je 11,5 odsto, objavqeno je u najnovijem broju Biltenu javnih finansija. U januaru i februaru 2012. je prema odluci vlade transferisano 143,7 miliona dinara na ime povezivawa radnog sta`a radni-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

`ivawa za wegovo pokrivawe i, kako je rekao, u tom smislu Fiskalni savet je dao koristan materijal. Vode}i ekonomista za zapadni Balkan u Svetskoj banci @eq ko Bo ge ti} ukazao je da je Srbiji neophodna fiskalna konsolidacija da bi izbegla

probleme sa finansirawem u budu}nosti i da mora da re{i problem sa javnim dugom. Bogeti} je naglasio da podràva program Fiskalnog saveta koji je „ostvariv i neophodan i daje dobru mapu za fiskalne reforme” i izrazio nadu da }e on u bliskoj budu}nosti biti primewen. Kako je naveo, predloèni program mera je dobar jer kombinuje fiskalnu konsolidaciju sa smawewem negativnih efekata na siroma{ne. Bogeti} je napomenuo i da je istraìvawe ìvota u tranziciji sprovedeno me|u stanovnicima zemaqa regiona pokazalo da se 50 do 60 odsto izjasnilo da je te{ko pogo|eno krizom, dok je u Srbiji taj procenat oko dve tre}ine stanovni{tva. Prema projekcijama Svetske banke, u 2012. godini u Srbiji se o~ekuje rast bruto doma}eg proizvoda od 0,5 odsto, a u narednoj godini tri odsto. Za region jugoisto~ne Evrope u ovoj godini projektovan je rast na nivou od 1,1 odsto, a u 2013. 2,6 odsto. Bogeti} je naglasio da je kqu~ni izazov za region, posebno za zemqe kao {to su Crna Gora, Srbija i Albanija, smawewe javnog duga, {to je kqu~na poruka i ekonomskog izve{taja Svetske banke. „Zemqe regiona moraju da racionalnije upravqaju javnim finansijama i smawe buxetske deficite i javni dug na odrìvije nivoe”, precizirao je on. Bogeti} je istakao da su zemqe jugoisto~ne Evrope na nièm nivou javnog duga od 60 odsto BDP-a, koliko je ograni~ewe u EU, ali da su te ekonomije osetqivije i tro{kovi duga vi{i, {to predstavqa problem.

Nova vlada bi odmah posle formirawa trebalo da obnovi razgovore sa Me|unarodnim monetarnim fondom, jer bi to moglo da pokrene i priliv kapitala, izjavio je Stamenkovi}. „Ve} samo obnavqawe tih pregovora, pre postizawa sporazuma, predstavqalo bi vaàn signal koji bi mogao da pokrene izvestan priliv kapitala, zaustavi depresijaciju dinara i eroziju deviznih rezervi”, rekao je on. Kako je Stamenkovi} ocenio, u tom slu~aju bi do kraja godine bilo mogu}e uspostavqawe ravnoteè sa podno{qivim odstupawem od parametara dogovorenih prilikom razgovora sa predstavnicima MMF u februaru ove godine. Predsednik Fiskalnog saveta Pa vle Pe tro vi} izjavio je da javnost u Srbiji jo{ ne shvata u kakvoj se situaciji nalazi doma}a privreda, upozoravaju}i da se mora smawiti potro{wa na svim nivoima i na taj na~in u 2012. i 2013. u{tedeti oko milijardu evra, da bi u 2014. mogli da imamo privredni oporavak i rast. Petrovi} je ponovio da su neophodne u{tede u javnim rashodima, kao {to je zamrzavawe plata i penzija, smawewe subvencija, uz neizostavno sprovo|ewe strukturnih reformi. „Veli~ina problema je takva da traì ozbiqne mere”, naglasio je Petrovi. Ekonomisti su saglasni i da neophiodan paket mera koji bi zahvati i naplatu dràvnih prihoda ali i tro{ewe novca. Na prihodnoj starani nalazi se pove}awe stope PDV-a , a treba razmotiriti i eventalno pove}awe poreza na profit. E. Dn.

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO

U Voj vo di ni se dam ugo vo ra U Vojvodini je realizovano samo sedam projekata javno-privatnog partnerstva, iako su rezultati takvog poslovnog udruìvawa veoma dobri, izjavio je ju~e u Novom Sadu direktor VIP fonda Bra ni slav Bu gar ski. On je na konferenciji „Javnoprivatna partnerstva - izazovi primene novog zakonskog okvira” ocenio da je mali broj projekata javno-privatnog partnerstva rezultat odsutnosti iskrene voqe lokalnih samouprava da se pozabave tim pitawima”. „Interesovawe investitora za javno-privatna partnerstva postoji, mi u VIP fondu radimo na tome, ali sam li~no pesimista, jer nisam prepoznao iskrenu voqu lokalnih samouprava u Vojvodini da se pozabave tim pitawima”, rekao je Bugarski. „S obzirom na trenutne kapacitete i mogu}nosti javnih sredstava, u ovome vidim veliku {ansu za daqi dru{tveni i ekonomski razvoj”, rekao je direktor VIP fonda i ocenio da zakonski okvir nije bio prepreka za one koji su èleli da u|u u javno-privatno partnerstvo. Kao pozitivne primere naveo je saradwu Somborgasa i zagreba~ke Montmontaè na projektu gasifikacije Sombora i projekat austrijskog preduze}a Brantner na prikupqawu i selekciji otpada u Novom Be~eju, Kova~ici i Kawiì.

POQOPRivRedA

sreda6.jun2012.

BRANISLAV SAVI] IZ DEROWA RE[IO PROBLEM NAVODWAVAWA

Vetrewa~a zaliva vo}wak

Bra ni slav Sa vi}, ma {in ski in `e wer iz De ro wa, svo jim zna wem i is ku stvom u stru ci, je re {io na vod wa va we svog vo} wa ka i vi no gra da, ko ji se pro sti re na {est ju ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta. Se lo De ro we u oxa~ koj op {ti ni, mno gi zna ju po tam bu ra {i ma, vred nim pa o ri ma, ali i po ve tre wa ~a ma ko je se na la ze u Sa vi }e vom vo} wa ku, na sa mom ula zu u De ro we od prav ca Ba~ ke Pa lan ke i Ba ~a. Zna we ma {in ske stru ke, ali i bra var skog za na ta, po mo glo mu je da na ve o ma prak ti ~an na ~in re {i na vod wa va we svog vo} wa ka i vi no gra da. Pr vu ve tre wa ~u je na pra vio pre dva de se tak go di na, a wen ka pa ci tet je oko 120 li ta ra

vo de u mi nu ti. Sa ovom ve tre wa ~om ni je bio u pot pu no sti za do vo qan, ta ko da je na sta vio sa na bav kom ma te ri ja la, uglav nom sa ot pa da i ko ri stio svo je zna we bra var skog za na ta, ka ko bi sve {to je ne ko ba cio, do veo u funk ci ju ko ja mu je po treb na da taj deo pri me ni. Pre pet go di na je ni kla no va, ve }a ve tre wa ~a, ~i ji je pro pe ler pre~ ni ka osam me ta ra i vi si ne stu ba pre ko de set me ta ra. Sna ga ve tra po kre }e me ha ni zam ko ji ak ti vi ra pum pu, a ka pa ci tet pum pe je oko 500 li ta ra vo de u mi nu ti. Du` ce log vo} wa ka i vi no gra da su po sta vqe na cre va ko je vo dom snab de va pum pa i na vod wa va we vo} wa ka u ko me su sad ni ce bre sa ka nek ta ri na, ne osku de va ju vo dom ni pri li kom naj ve }ih su {a. Ve tre wa ~e se po kre }u sna gom ve tra u mo men tu ka da se pro pe ler do ve de u smer ve tra, {to se de {a va auto mat ski, ali mo `e i ru~ no. Po tre ban je i blag ve tar od jed nog me tra u se kun di da po kre ne pro pe ler. Broj obr ta ja ne sme bi ti ve }i od 60 u mi nu ti, jer bi ve ro vat no do ve lo do ha va ri je, ali za to po -

sto ji re gu la tor ko ji to ne do zvo qa va. „Bi lo mi je po treb no mno go str pqe wa, eks pe ri me na ta, po red zna wa i is ku stva, sve dok ni sam usa vr {io rad pr ve ve tre wa ~e. Za dru gu ve tre wa ~u ve} ni je bi lo pro ble ma, bez ob zi ra na ~i we ni cu da sam mo rao oba vi ti mno go ve o ma pre ci znih ra do va, da bi sve funk ci o ni sa lo ona ko ka ko sam è leo. Ne ka da su po sto ja le ìt ne ve tre wa ~e, ko je sa da po ne gde mo è mo vi de ti kao spo me ni ke, one su funk ci o ni sa le sa vr {e no u vre me jo{ pre Dru gog svet skog ra ta, ka da su Nem ci bi li na se qe ni u Ba~ koj, mo je ve tre wa ~e ni {ta ne za o sta ju za ovom teh ni kom. ê sto mi do la ze qu di da po gle da ju ka ko

sam ja to na pra vio, ali na kon ob ja {we wa i uka zi va wa na pro ble me sa ko ji ma }e se su sre sti, br zo su od u sta ja li. Bi lo bi do bro ka da bi ova kvih i sli~ nih ve tre wa ~a bi lo mno go vi {e, da se ko ri sti sna ga ve tra ko ja ne ko {ta ni {ta, jer su ve tre wa ~e po god ne i za pro iz vod wu stru je i mo è mo ih vi de ti u oko li ni Be ~a. Do du {e, wi ho va iz ra da mno go ko {ta, ali su si gur no ve o ma is pla ti ve. Ve tre wa ~e sli~ ne mo jim mo gu po slu ì ti za ne ko do ma }in stvo u snab de va wu i vo dom i stru jom, ali ja ni sam za in te re so van za ta ko ne {to, jer sve {to ra dim, ra dim iz li~ nog za do voq stva, na rav no i zbog za ra de,“ re kao nam je Bra ni slav Sa vi}. Mno go to ga je Sa vi} na u ~io i bo ra ve }i pet na e stak go di na u Austra li ji, naj vi {e ka ko {to ra ci o nal ni je ko ri sti ti sve mo gu} no sti da te od pri ro de. Po red vo} wa ka i vi no gra da, ob ra |u je i 26 ju ta ra ze mqe, ko ju se je ra tar skim kul tu ra ma. Za pla sman bre sa ka ima tr ì {te, a gro `|e iz vi no gra da ko ri sti za pra vqe we vi na za li~ ne po tre be, ~i ji ukus je opro ban. S. Mi ler

dnevnik

SLE DI PRE BRO JA VA WE PO QO PRI VRE DNIH DOBARA

Konkurs za popisiva~e Po pis po qo pri vre de u Sr bi ji bi }e oba vqen od 1. ok to bra do 15. de cem bra 2012. go di ne, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku (RZS). Po pis po qo pri vre de RZS spro ve {}e po sle vi {e od po la ve ka i tom pri li kom bi }e ob u hva }e na sva po qo pri vred na ga zdin stva na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je. U sklo pu pri pre ma za spro vo |e we Po pi sa po qo pri vre de 2012. go di ne, RZS je 1. ju na 2012. go di ne ob ja vio i Jav ni po ziv za pri ja vqi va we kan di da ta za u~e stvo va we u Po pi -

su u svoj stvu op {tin skih in struk to ra. Kan di da ti se mo gu pri ja vi ti do 30. ju na po pu wa va wem elek tron ske pri ja ve ko ja se na la zi na saj tu Po pi sa po qo pri vre de http://popispoqoprivrede.stat.rs/, navedeno je u saop{tewu RZS. Posledwi Popis poqoprivrede obavqen je 1960. godine i posle pola veka pauze trebalo je da bude ponovo sproveden od 1. do 15. novembra 2011. godine, ali je morao da bude pomeren za drugu polovinu 2012. godine, jer nisu bila obezbe|ena sredstva iz buxeta.

KA KO OST VARI TI NO VE SUB VEN CI JE U STO ^AR STVU

Za 500 dinara po grlu treba 10 tovqenika Vla da Sr bi je usvo ji la je ured be za una pre |e we sto ~ar stva, kao i pod sti ca je za po dr {ku po qo pri vred noj i pre hram be noj pro iz vod wi. Ka da je o sto ~ar stvu re~, sub ven ci ja za tov iz no si 500 di na ra po gr lu to vqe ni ka, a za na bav ku osnov nog sta da u svi war stvu, ov ~ar stvu i ko zar stvu po gr lu „ide„ od 5.000 do 10.000 di na ra. Pra vo na pod sti ca je za tov ne svi we po qo pri vred nik ostva ru je jed nom za pe riod tra ja wa to va i to na kon za vr {et ka to va, u iz no su od 500 di na ra po gr lu, za naj ma we 10 gr la u to vu ~i ja je pro se~ na te le sna ma sa iz nad 90 ki lo gra ma. Pod sti ca ji se ostva ru ju ako je tov no gr lo na me we no za pro iz vod wu me sa pre da to kla ni ci na kon stu pa wa na sna gu ured be. Zah te vi se pod no se Upra vi za agrar na pla }a wa u [ap cu do 31. de cem bra 2012. go di ne, na obra scu - Zah tev za pod sti caj na sred stva za tov svi wa za 2012. go di nu, ko ji je od {tam pan uz ured bu i ~i ni wen sa stav ni deo. Uz zah tev se pod no si ko pi ja pri jem ni ce iz da ta od kla ni ce i ko pi ja uve re wa o zdrav stve nom sta wu `i vo ti wa ove re ne od nad le `nog ve te ri nar skog in spek to ra. Upra va na kon ad mi ni stra tiv ne kon tro le po da ta ka utvr |u je is pu we nost uslo va pro pi sa nih ovom ured bom. Pod sti ca ji se is pla }u ju na na men ski ra ~un ko ri sni ka sred sta va otvo ren kod po slov ne ban ke, po spro ve de nom po stup ku utvr |i va wa is pu we no sti uslo va. Pra vo na ovu vr stu dr `av be po mo }i ima ju re gi stro va na po qo pri vred na ga zdin stva, pred u -

zet ni ci i prav na li ca. Re gi stro va ni po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i pod sti ca je mo gu da ko ri ste za na bav ku na zi mi ca i ne ra sto va sta ro sti od pet do osam me se ci.

Bes po vrat na pod sti caj na sred sta va za na bav ku osnov nog sta da u ov ~ar stvu i ko zar stvu ko ri ste se za {i qe `i ce, {i qe `a ne, dvi ski i dvi za ca, sta ro sti od {est do 18 me se ci i iz no se

Za jam za cve }e Vla da Sr bi je je do ne la i od lu ku da se Ured bom o utvr |i va wu pro gra ma kre dit ne po dr {ke za raz voj ra tar stva, vo }ar stva, vi no gra dar stva i po vr tar stva sub ven ci o ni {e deo ka ma te i za pro iz vo |a ~e cve }a u 2012. go di ni. Zah te vi za odo bre we kre di ta pod no se se ban ci do 1. no vem bra 2012. go di ne. Ugo vor o di nar skom kre di tu se za kqu ~u je na pe riod do tri go di ne uz fik snu ka mat nu sto pu od {est od sto. Ka da je re~ o na bav ci osnov nih sta da, bes po vrat na sred stva iz no se 10.000 di na ra po kva li tet nom pri plod nom gr lu uko li ko je gr lo ku pqe no na kon stu pa wa na sna gu ove ured be i ako po qo pri vred nik to gr lo ko ri sti za da qu re pro duk ci ju na sop stve nom ga zdin stvu u na red ne ~e ti ri go di ne.

5.000 di na ra po kva li tet nom pri plod nom gr lu. Po qo pri vred ni pro iz vo |a~ mo }i }e da ostva re pod sti ca je uko li ko je gr lo ku pio na kon stu pa wa na sna gu ove ured be i ako to gr lo ko ri sti za da qu re pro duk ci ju na sop stve nom ga zdin stvu u na red ne tri go di ne.

^U LE TI ]I U OB ROV CU NA [LI NO VI DOM I PO RO DI^ NI BI ZNIS

Francuske ovce donose priznawa i zaradu Sud bi na po ro di ce û le ti} u mno go ~e mu je sli~ na hi qa da ma po ro di ca ko je su u po sled we dve de ce ni je, ras pa dom biv {e dr à ve, iz Hr vat ske ì vot na sta vi le u ba~ koj rav ni ci, ali kao i sva ka pri ~a spe ci fi~ na je na svoj na ~in. û le ti }i su iz rod ne Nov ske sti gli u Ba~ ko pa la na~ ku op {ti nu, ku pi li ku }u u Ob rov cu ko ji je od Ba~ ke Pa lan ke uda qen ne pu nih 10 ki lo me ta ra i na sta vi li da se ba ve po qo pri vre dom. Sa vo û le ti}, gla va po ro di ce, ka è da su ra di li na jed noj od far mi, ali dr à li su u to vu i po pe de se tak ju na di. Me |u tim, pre de se tak go di na kre nu li su u ov ~ar stvo i da nas po sta li po zna ti u ovoj pro iz vod wi {i rom Sr bi je. - Otac se opre de lio za ra su „il de frans”, a ka ko mi je re kao za wih se opre dlio zbog wi ho vog iz gle da – pri ~a sin Mi lo rad û le ti}. – Ku pi li smo pet ova ca, a sve ga tri su se ojag wi le. Naj te è je bi lo na po ~et ku, a po sle tri go di ne do {li smo do sta da od 50-tak

ova ca. To je bio i naj te ì deo pu ta do uspe {nog ov ~ar stva. Ka da smo 2005. go di ne do {li do sto ova ca bi lo je lak {e, a ve} po sle dve-tri go di ne sta do je bro ja lo 200 gr la. Do da nas se taj broj odr ào, a è qa nam je da do |e mo do 300 gr la. û le ti }i ka ù da od 2007. go di ne re dov no na stu pa ju na No vo sad skom po qo pri vred nom saj mu, a svih tih go di na u dom ovih vred nih qu di sti za le su broj ne me da qe, di plo me, pe ha ri i pri zna wa naj e mi nent ni jih stru~ wa ka za ov ~ar stvo u Sr bi ji. Ipak, ka ù da im je naj ve }e pri zna we {to je da nas {i rom Sr bi je pre ko 1.000 gr la pri plod nih èn skih ova ca i pri plod nih ov no va ko ja su ojag we na u Ob rov cu. U ovom se lu, ina ~e go di na ma po sto ji Udru è we od ga ji va ~a ove fran cu ske ra se ova ca, odr à va ju se iz lo `be u sklo pu „Ov ~ar skih da na“, a do ma }i ni ka ù da se od ovog po sla mo è ì ve ti uz pu no ra da i po ro di~ nu slo gu.

- Po gla vi od dr `a ve se do bi ja 4.000 di na ra na ime sub ven ci je – ka `e Mi lo rad. – Sa pla sma nom ne ma pro ble ma, pro da ju se pri plod ne ov ce {i rom Sr bi je, a po je din ci zna ju da na ru ~e ~ak i po 50 pa i 100 ko ma da. Mu {ka me sna ta, a to je ka rak te -

ri sti ka ove ra se, jag wad od oko 40tak ki lo gra ma pro da ju se po ce ni od tri evra za ki lo gram. Ce na ova ca za pri plod je ve }a, a za ov no ve ce na mo `e da do stig ne i 800 evra po ko ma du. Ka da je 1986. go di ne na No vo sad skom sja mu Sa vo ku pio kom bajn

pro {ao je kroz Ba~ ku Pa lan ku i pre ko du nav skog mo sta pre ko Ilo ka oti {ao put rod ne Nov ske za ko ju i da nas tvr di da je ce la po ro di ca ne iz mer no vo li. Me |u tim, ta mo ne ma ju uslo va za ba vqe we ovom pro iz vod wom. Do du {e i ov de ima ju pro ble ma, jer ne mo gu da re gi stru ju far mu, jer ne ma ju dva ula za, od no sno dru gi iz laz na lo ka ci ji gde je obje kat. Zbog to ga ni su do sa da do bi li ni jed no ju tro dr àv ne ze mqe u za kup. Ka ù da ku pu ju hra nu, a go di {we im tre ba ~ak 50 to na ku kur za, pa mo ra ju da ku pu ju. Do da ju da bi lo kal na sa mo u pra va mo gla da im iza |e u su sret, jer sa svo jim ov ca ma do pri ne li su da se Ba~ ko pa la na~ ka op {ti na pro ~u je me |u broj nim sto ~a ri ma u Sr bi ji, a pri zna wa ko ja sti ù u Ob ro vac ta da bi bi la i pri zna wa nad le `ni ma ko ji bi ta ko po ka za li da u ovoj sre di ni ima ju slu ha u pod sti ca wu vred nih i stru~ nih qu di u obla sti sto ~ar stva. M. Su yum

Zah te vi se pod no se se Upra vi za agrar na pla }a wa do 31. ok to bra 2012. go di ne. Neo p ho dan je ra ~un i ot prem ni ca za ku pqe no kva li tet no pri plod no gr lo, a za uve è no gr lo i uje din stve na ca rin ska is pra va. Ta ko |e i ove re na ko pi ja uve re wa o po re klu i pro iz vod nim oso bi na ma gr la. Do 31. ok to bra pod no se se i zah te vi za ured be o ko ri {}e wu pod sti ca ja za po dr {ku po qo pri vred noj i pre hram be noj pro iz vod wi kroz ser ti fi ka ci ju si ste ma bez bed no sti i kva li te ta hra ne, or gan skih pro iz vo da i pro iz vo da sa ozna kom ge o graf skog po re kla u 2012. go di ni. Dr à va }e, na i me, fi nan si ra ti 50 od sto tro {ko va pla }e ne ser ti fi ka ci je bez po re za na do da tu vred nost (PDV). Ko ri {}e we pod sti ca ja od no si se na po kri va we de la tro {ko va ser ti fi ka ci je pre ma me |u na rod no pri zna tim stan dar di ma za bez bed nost i kva li tet hra ne (ISO 22000, BRC, IFS, GOST-R, HA LAL, KOS HER, GLO BALG.A.P.), kao i za pro iz vo de do bi je ne po me to da ma or gan ske pro iz vod we i pro iz vo de sa ozna kom ge o graf skog po re kla. Ko ri snik mo è pod ne ti sa mo je dan zah tev za jed nu ili vi {e ser ti fi ka ci ja, s tim da uku pan iz nos pod sti ca ja po ko ri sni ku ne mo è bi ti ve }i od 300.000 di na ra. Sred stva mo gu ko ri sti ti re gi stro va na po qo pri vred na ga zdin stva, pred u zet ni ci, ze mqo rad ni~ ke za dru ge, udru è wa gra |a na i pri vred na dru {tva, uko li ko ima ju do kaz o ser ti fi ka ci ji iz dat u 2012. go di ni. S. G. KON KURS PO KRA JIN SKOG SE KRE TA RI JA TA ZA PO QO PRI VRE DU

Za {ume u Vojvodini 72 miliona Iz bu xet skog fon da za {u me Voj vo di ne }e ove go di ne za po {u mqa va we, uz goj sad ni ca i za {ti tu {u ma od po `a ra u po kra ji ni bi ti iz dvo je no 72 mi li o na di na ra.

Kon kur som, ko ji je ras pi sao Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo, pred vi |e na je do de la bes po vrat nih sred sta va prav nim i fi zi~ kim li ci ma za po di za we 120 hek ta ra no vih {u ma. Voj vo di na je naj ma we po {u mqe na re gi ja u Evro pi. Sa mo {est od sto we ne te ri to ri je po kri va ju {um ski za sa di, a stru~ wa ci sma tra ju da je op ti mal no da 14 pro ce na ta te ri to ri je po kra ji ne bu de pod {u ma ma.

No se ba {ten ski ot pad

U CENTRU I NA LIMANU JEDAN

Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Futogu, a sutra u Veterniku. Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an optad gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova. Potrebno je da ovo sme}e bude upakovano u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove, ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti. A. L.

Po sta vqe no 17 pod zem nih kon tej ne ra Na nekoliko novih lokacija u gradu JKP „^isto}a” je postavila 17 novih podzemnih kontejnera za komunalni otpad. Dva podzemna kontejnera se nalaze na uglu ulica Polita Desan~i}a i Vladike Platona, dva na uglu Polita Desan~i}a i Mike Anti}a i dva na uglu Mike Anti}a i @ar-

ka Zrewanina kod Gimnazije „Isidora Sekuli}”. Tri kontejnera se nalaze u [afarikovoj ulici, od toga dva na bus terminalu, a jedan kod restorana „ZAK”. Dva podzemna kontejnera „^isto}a” je postavila i u Ulici Dr Laze Stanojevi}a u dvori{tu Skup{tine gra-

da, dva u ulici Stevana Musi}a i dva na keju kod restorana „Plej of”. Tako|e, dva podzemna kontejnera se sada nalaze i na uglu Dunavske i Ulice Igwata Pavlasa. Uz ovih novih sedamnaest podzemnih kontejnera, Novi Sad sada ima ukupno 57 podzemnih kontejnera. B. M.

Novosadska sreda6.jun2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

^e ka ju as falt i Go doa

i te qi uli ca La sla Ga la i Alek se [an ti }a na Gr ba vi ci ve} ne ko vre me kr ~e se bi put kroz pe sak i bla to i s pr stom na ~e lu se pi ta ju ka da }e ra do vi bi ti za vr {e ni i ka da }e pod no ga ma ose ti ti as falt. Ka ko se mo `e ~u ti kom ple tan po sao, a to zna ~i as fal ti ra we tro to a ra, pu ta i pri la za zgra da ma, ku }a ma i lo ka li ma, obe le `a va we par kin ga, oze le wa va we i po sta vqa we ra sve te tre ba lo bi da bu de go tov do av gu sta. Zna ~i, sta na re o~e ku je jo{ {e zde se tak da na {u wa wa kroz ro vo ve i ~e ka wa Go doa. In for ma ci je sa te re na go vo re da je „Vo do vod” u po me nu tim uli ca ma od ra dio svoj deo po sla, ali ka ko su uli ce

jo{ uvek ras ko pa ne sta na ri ma se ~i ni da ra do vi ma ne ma kra ja. I pred u ze }e “Put” po ~e lo je sa pri prem nim ra do vi ma za svoj deo po sla, a ka da oni iza |u na te ren to zna ~i da je “ar bajt” pri kra ju. Na rav no, u ob zir tre ba uze ti i fak tor vre me na, ~i we ni cu da ma lo, ma lo pa da ki {a ko ja „mi ni ra” ra do ve, ali sve u sve mu tre ba se na da ti da }e sve bi ti kao {to je na ja vqe no. Su gra |a ne ne mo è mo ih kri vi ti za ne do sta tak to le ran ci je, jer sva ko è li da mu ume sto pe ska i bla ta pred vra ti ma po no vo bu de as falt, kao {to è li da mu kom {i luk bu de ure dan i pod ko nac, ali- ne ka da vi {a si la mr si kon ce. B. Markovi}

Pri ja vqi va we za „Lut ko ra mu 2” Prijavqivawe za u~e{}e na radionicama iz osnova lutkarskog pozori{ta “Lutkorama 2” je u toku i traja}e do nedeqe, 10. juna. Radionice su namewene mladima, uzrasta od 14 do 20 go-

dina, a detaqi se mogu dobiti putem mejla ar tkli ni ka@g mail.com ili telefona 063/877-27-70 i 060/60-90-500. Projekat je podr`an od gradskog Sekretarijata za omladinu i sport. A. Va.

Kon cert u Aka de mi ji umet no sti Koncert guda~kih kvarteta Akademije umetnosti odr`a}e se ve~eras u 20 sati u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Ulica \ure Jak{i}a

hronika

7. Posetioci }e imati priliku da ~uju dela Hajdna, [uberta, Mocarta, Glazunova. Ulaz je besplatan. N. R.

V remeploV

ISTRA@IVAWA @IVOTNE SREDINE POKAZALA

Bu ka naj ve }i eko-pro blem Gradska uprava za za{titu ìvotne sredine predstavila je ju~e rezul tate is traì vawa ìvotne sredine na teritoriji grada za pro{lu godinu, istovremeno obeleàvaju}i Me|unarodni dan za{tite ì votne sredi ne. Na ju~era{wem okruglom stolu u Kulturnom centru Novog Sada predstavqeni su rezultati monitoringa vode, vazduha, buke, zemqi{ta, aeropolena, UV i elekto ro mag netnog zra~e wa i radioaktivnosti. Istraìvawa su pokazala da Novosa|ani i Novosa|anke ìve u zadvo qavaju}im uslo vi ma kada je ìvotna sredina u pitawu, no nivo buke, kvalitet vazduha i vode, ipak, predstavqaju segmente na koje se treba obratiti posebna pa`wa.

- Novi Sad mo`e da se pohvali dugom tadi ci jom pra}ewa `ivotne sredine, {to je jako va`no, jer upravo ovi rezultati predstavqaju polaznu ta~ku

DANAS OD 7 DO 18 ^ASOVA

Na Novom na se qu su ve sla vi ne, po ma `u ci ster ne Zbog radova na zameni zatvara~a bez vode }e danas od 7 do 18 ~asova u biti celo Novo Naseqe -ulica od Ki{ Ernea (od Ulice Jovana Popovi}a do Futo{kog puta) Cisterne sa pitkom vodom postavqene su kod Doma zdravqa na Bulevar Slobodana Jovanovi}a, kod O[ „Milo{ Crwanski” na Satelitu, izme|u vrti}a „Vendi” i O[ „Prva vojvo|anska briga” u Ulici Bra}e Drowak, kao i kod Gerontolo{kog centra u Ulici Bate Brki}a. Q. Na.

IZLO@BA U KULTURNOM CENTRU

Uli~ ni svi ra ~i kroz objek tiv gra |a na

Kraj `i vo ta u tur skom ha nu Ugledni trgovac iz Beograda, Mustafa-ba{a, umro je 6. juna 1759. u novosadskom turskom hanu. U ovom prvom hotelu, evropski ure|enom, le~io ga je berberin Milo{. Ve} sutradan, pokojnika je sahranio hoxa Husein, koji je verovatno ve} ranije bio pozvan da do|e iz Beogra-

da. Pokojnikov amixa (sinovac) daraovao je hoxu parom pi{taqa sa silavom (pojasom), dok je istovremeno Milo{a nagradio jednom forintom i 70 krajcara, a dao je i 28 krajcara berberinu Marku, koji je Mustafa-ba{i pu{tao krv. N. C.

za promene - ka`e na~elnica Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine, Aleksandra Jovanovi}-Galovi}. - [to se ti~e rezultata od pro{le godine,

buka je definitivno problem, i to kako u na{em, tako i u svim evropskim grado vi ma a rezul tati ostalih istraìvawa su zadovoqavaju}i. Smawewe buke mora da se re{ava planski i na duge staze i to prvenstveno regulacijom saobra}aja koji je glavni izvor buke. Na okruglom stolu govorili su stru~waci sa Instituta za javno zdravqe Voj vo di ne, Po qo pri vrednog fakul teta, Prirodno-matemati~kog fakul teta, Fakul teta tehni~kih nauka i sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koji su rukovodili ovim istraìvawi ma. Na in ter net stranici Gradske uprave za za{titu ìvotne sredine nalaze se detaqan opis i rezultati svih istraìvawa. J. Zdjelarevi}

Izlo`ba fotografija „Uli~ni svira~i kroz objektiv gra|ana” bi}e otvorena ve~eras u 20.30 ~asova u klubu „Tribina mldih” Kulturnog centra Novog Sada, Katoli~ka porta 5. Tada }e biti najavqen ovogodi{wi 12. Festival uli~nih svira~a, koji }e biti odr`an od 6. do 9. septembra. Na izlo`bi }e biti prikazane fotografije koje su Novosa|ani i drugi posetioci Festivala uli~nih svira~a napravili od 2009. do 2011. godine. Otvori}e je pokrajinski sekretar za kulturu

Milorad \uri} i direktor Festivala Borislav Beqanski. Nakon zvani~nog otvarawa izlo`be direktor Festivala }e predstaviti ovogodi{wi humanitarni koncept, kao i program, koji }e biti pun atraktivnih izvo|a~a iz ~itavog sveta. Izlo`ba }e biti otvorena do 16. juna, a od 15. avgusta do zavr{etka Festivala mo}i }e da se pogleda u Info centru Turisti~ke organizacije Novog Sada u Ulici Modene. I. D.

Pen zi o ne ri Du {ku Ra do vi }u u ~ast ^lanovi dramske sekcije KUD penzionera “Isidor Baji}” izvodi}e kola` tekstova Du{ka Radovi}a u re`iji Voje Soldatovi}a ve~eras u Novosadskom klubu, Zmaj Jovina 3/1. Dru`ewe po~iwe u 18 sati. G. M.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Me da qon sud bi ne” Sare Pul Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige Sare Pul “Medaqon sudbine” u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Nezamislivo zlo hara Ve~nim gra dom na oma mqu ju }oj vrelini leta 1492. godine. Jedno brutalno ubistvo nagove-

{tava plan koji preti da ugasi svetlost renesanse i ponovo okuje Evropu sredwovekovnom tamom. Mlada Fran~eska \ordano odlu~na je u nameri da osveti ubistvo svog oca. Re {e na da se su prot sta vi svim konvencijama, ona tra`i mesto koje je wen otac imao u slu `bi kar di na la Ro dri ga Bor xi je, po gla va ra naj o zlo gla{enije i najopasnije porodice u Italiji. Nastoje}i da se izbori sa ~i ta vom mre `om splet ki i prevara, Fran~eska prati tragove o~evog ubice sve od rimskog jevrejskog geta pa do najvi{ih krugova Vatikana. A. Va.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 9 do 13 ~asova Veselina Masle{e 58-72. Ledinci: od 8 do 16 ~asova povremeno u pojedinim ulicama i od 7.30 do 14 ~asova pojedine ulice i vikend naseqa Liparija i Torine. Stari Ledinci: od 7.30 do 14 ~asova povremeno u pojedinim ulicama i vikend naseqima Klisa i Brestovi. Rakovac: od 8.30 do 12.30 ~asova celo naseqe i firma „Invent”.Sremski Karlovci: od 9 do 12 ~asova

Trg Branka Radi~evi}a 1-15 i 4,6, i 8, zgrada Magistrata i Ulica patrijarha Raja~i}a 1 i 3. Bano{tor: od 9 do 13.30 ~asova vikend naseqe Gradina. ^erevi}: od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Kalu|erica i deo Male Testere. Sremska Kamenica: od 9 do 13 ~asova Branislava Bukurova 42, Jelene Lozani} 3-5 i 2-12, Dake Popovi}a 123 i 4-28 i Alibegovac 2, brojevi 1-7 i 2-8.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda6 . jun2012.

PRO TEST RO DI TE QA I PRI JA TE QA NA STRA DA LIH U „LAUNYU” I „KON TRA STU”

STU DE NTI I GO RA NI BRI NU O BU DU] NO STI

Zna we ~u va pri ro du

Tra `e po dr {ku za iz grad wu ka pe le

Fo to: F. Ba ki}

Ne za do voq ni od go vo rom ko ji su do bi li od Sa ve ta Uni ver zi te ta po vo dom ini ci ja ti ve da se u okvi ru Kam pu sa po sta vi me mo ri jal na ka pe la, ro di te qi i pri ja te qi na stra da lih u „La un xu” i „Kon tra stu” ju ~e su odr `a li pro test. Oni su ob ja sni li da ni su za do voq ni za kqu~ kom Sa ve ta ko ji je do net na sed ni ci 1. ju na, jer sma tra ju da je ovo te lo iz be glo da se ja sno od re di pre ma wi ho voj ini ci ja ti vi.

Far ma ce ut ska stu dent ska or ga ni za ci ja No vog Sa da i Po kret go ra na obe le ì li su ju ~e Svet ski dan za {ti te ì vot ne sre di ne in for mi {u }i stu den te o zna ~a ju o~u va wa pri ro de i eko lo {ki od go vor nom po na {a wu. Is pred Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta pro mo vi sa ne su plat ne ne tor be, re ci kla à, vi se }a ba {ta... Stu dent ~e tvr te go di ne eko lo gi je

Adrian Tot ob ja snio je da we go va ru~ no na pra vqe na vi se }a ba {ta funk ci o ni {e po prin ci pu „kap po kap”, gde se sa de za ~iw ske biq ke bez upo tre be pe sti ci da. Stu den ti su, ta ko |e, in for mi sa ni da od la `u sta re le ko ve u po seb no na zna ~e ne kan te ko je sto je u sva koj dr `av noj apo te ci, zbog ~i we ni ce da je me di cin ski ot pad po gu ban po pri ro du. I. D.

KO MI SI JA ZA DA VA WE NA ZI VA ULI CA I JAV NIH SLU @BI

Uli ca Be ki ma Feh mi jua na Adi ca ma Uli ca No va 10, ko ja se na la zi na te ri to ri ji Me sne za jed ni ce „Adi ce”, tre ba lo bi da do bi je na ziv Uli ca Be ki ma Feh mi jua, re ~e no je na ju ~e ra {woj sed nic Ko mi si je za na zi ve de lo va na se qe nih me sta i jav nih slu `bi, odr `a noj u Skup {ti ne gra da. Ka ko su za kqu ~i li ~la no vi Ko mi si je, po sto je uslo vi za da va we ovog na zi va, ali je „po treb no da stru~ na slu `ba do sta vi na sle de }oj sed ni ci bi o gra fi ju ovog

glum ca”. Ta ko |e, ~la no vi su za kqu ~i li i da se Uli ca Bog da na Po po vi }a u Ve ter ni ku mo `e pro du `i ti na par ce le ko je je do sta vio Za vod za ur ba ni zam. Po vo dom zah te va za da va we ime na uli ci na par ce li broj 2020 KO u Ru men ki, ovo te lo je utvr di lo da su is pu we ni ur ba ni sti~ ki uslo vi za da va we na zi va po voj nom isto ri ~a ru i pr vom srp skom hi dro lo gu Jo va nu Ste fa no vi }u Vi lov skom. A. J.

U SU BO TU VE LI KA RAD NA AK CI JA

„O~i sti mo No vi Sad” Tra di ci o nal noj ak ci ji „Ve li ko spre ma we Sr bi je”, ko ja }e se odr à ti u su bo tu 9. ju na, i ove go di ne se pri kqu ~io No vi Sad, a po se ban ak ce nat bi }e sta vqen na ~i {}e we pri o ba qa, pri grad skih na se qa i de ~i jih igra li {ta. Grad No vi Sad po zi va gra |a ne, pred u ze }a, in sti tu ci je, zdrav stve ne usta no ve, kul tur ne or ga ni za ci je, {ko le, eko lo {ka udru è wa i ne vla di ne or ga ni za ci je da u~e stvu ju u ak ci ji i ti me do pri ne su o~u va wu ì vot ne sre di ne. Upu }u je se i apel pred u ze }i ma da u skla du sa svo jim mo gu} no sti ma sta ve na ras po la ga we ma {i ne, ka mi o ne i gra |e vin ske ma {i ne po god ne za ukla wa we di vqih de po ni ja, kao i osta la sred stva ko ja mo gu do pri ne ti uspe {noj re a li za ci ji ak ci je. Svo je u~e {}e mo gu pri ja vi ti Za vo du za iz grad wu gra da pre ko te le fo na na broj 488 - 9152. Gra |a ni ko ji è le vo lon ter ski da u~e stvu ju u ak ci ji ~i {}e wa gra da mo gu da se pri ja ve na saj tu Mi ni star stva ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa www.oci sti mo sr bi ju.rs ili u svo joj Me snoj za jed ni ci. I. D.

U KAR LOV CI MA

Za si ja }e sta ra pla à i Kur ja~ ka gre de U okvi ru na ci o nal ne ak ci je „O~i sti mo Sr bi ju„ u Srem skim Kar lov ci ma }e u su bo tu, 9. ju na vo lon te ri ~i sti ti sta ru pla ù na oba li Du na va i deo Ko viq sko-pe tro va ra din skog ri ta, ko ji je po znat pod ime nom Kur ja~ ka gre da. Or ga ni za to ri ak ci je, Po kret go ra na Voj vo di ne, JKP „Voj vo di na {u me” i kar lo va~ ka op {ti na po zi va ju gra |a ne da se ukqu ~e u ~i {}e we sta re pla è i Kur ja~ ke gre de. Oku pqa we u~e sni ka bi }e u su bo tu u 8.30 sa ti kod ri bo lo va~ ke ku }i ce. Ak ci ja }e tra ja ti do 14 sa ti, a svim vo lon te ri ma }e bi ti obez be |en ma te ri jal za rad i pre voz do ri ta. Z. Ml.

ZA VR [E NA TRA DI CI O NAL NA MA NI FE STA CI JA

Je gri~ ka oku pi la 300 de ce Kvi zom zna wa o Par ku pri ro de “Je gri~ ka” i zna ~a ju o~u va wa vo da kao iz vo ra odr `i vog raz vo ja ju ~e je za tvo re na tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „Da ni Je gri~ ke” ko ja se odr `a va tre }i put u or ga ni za ci ji JVP „Vo de Voj vo di ne”. U kvi zu su u~e stvo va li |a ci iz osnov nih {ko la Op {ti ne Te me rin, a na ~i ta voj ma ni fe sta ci ji, ko ja je tra ja la od 19. ma ja do ju ~e, u~e stvo va lo je oko 300 de ce i 100 od ra slih. U~e sni ci su ~i sti li pri o ba qa Je gri~ ke, tak mi ~i li se u re kre a tiv nom ri bo lo vu, po ha |a li eko lo {ke ra di o ni ce i or ga ni -

dnevnik

zo va li iz lo `be li kov nih ra do va. Ju ~e ra {wem za tva ra wu ma ni fe sta ci je pri su stvo vao je za me nik po kra jin skog se kre ta ra za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne Slo bo dan Pu zo vi}. A. J.

Uprkos to me {to su sakupili oko 16.000 potpisa, ~ini im se da ne postoji odlu~nost da se ona i ostvari. - Imamo `equ da se izgradi verski objekat u koje }e studenti mo}i da se pomole i zapale sve}u i koji bi bio bezbedan u odnosu na sve te kafi}e i klubove. Bez spomen-obele`ja, nastradalih }e se se}ati samo wihovi najbli`i, a kapela ne}e biti spomenik nego i

opomena da se takva tragedija ne ponovi kazao je student Prirodno-matemati~kog fakuletta Nenad Popov. Osim {to su gradski ~elnici obe}ali roditeqima da }e iz buxeta grada za izradwu biti izdvojeno 10 miliona dinara, {to je tre}ina potrebnog novca, ostatak bi, izme|u ostalog, trebao biti doniran iz buxeta Fonda „Renato Vukovi}”. A. J.

PO VO DOM DA NA ZA [TI TE @I VOT NE SRE DI NE

„NS blok” ure |i vao Li man ^la no vi Udru è wa gra |a na „NS blok”, kao i ne ko li ko gra |a na, ju ~e su or ga ni zo va li ak ci ju ~i {}e wa de la Li ma na 2, po vo dom Svet skog da na za {ti te ì vot ne sre di ne. Na o ru à ni ru ka vi ca ma i xa ko vi ma oni su ~i sti li ze le nu po vr {i nu oko de~ jeg vr ti }a i igra li {ta u bli zi ni Mo sta slo bo de. - Da nas smo po zva li na {e ~la no ve da svo jim an ga ò va wem i pri me rom do pri ne su ~i sti joj i ze le ni joj bu du} no sti

No vog Sa da, jer je na {a oba ve za, a pre sve ga è qa da sa ~u va mo ì vot nu sre di nu - re kla je Di na Kon stan ti no vi} iz „NS blo ka” - Re~ je o sim bo li~ noj ak ci ji, ko jom è li mo da sti mu li {e mo po di za we sve sti o zna ~a ju za {ti te ì vot ne sre di ne, jer je bit no da qu di da nas de lu ju uje di we no, ka ko bi obez be di li ~i sti ju bu du} nost, ka ko za se be, ta ko i za bu du }e ge ne ra ci je. G. ^.

Fo to: R. Hayi}

ZA DO MA ]IN STVA KO JI MA JE DDOR ODO BRIO PO MO]

Ra ~un „In for ma ti ke” uma wen za iz nos {te te Su gra |a ni ko ji su do bi li oba ve {te we da im je odo bre na po mo} za san ci ju {te te u do ma }in stvi ma, ko ja je na sta la usled ja ke zi me i ve li kog sne ga, tre ba od ukup nog iz no sa ra ~u na za ko mu na li je da od bi ju iz nos po mo }i ko ji im po kri va DDOR, a osta lo da pla te na {al te ri ma „In for ma ti ke„. - Ako ra ~un ob je di we ne na pla te iz no si 10 hi qa da di na ra, a po mo} je 6.500 di na ra, tre ba da se pla ti 3.500 di na ra. Ili, uko li ko je ra ~un 3.000 di na ra, a po mo} iz no si 6.500 di na ra, dva ra ~u na su po kri ve na na dok na dom DDOR-a, a od ci fre na tre }em

ra ~u nu od u zi ma se pre o sta lih 500 di na ra i upla }u je osta tak - ob ja {wa va ju iz „In for ma ti ke”. Na osno vu pri ja va su gra |a na ko ji upla }u ju osi gu ra we sta na pre ko ra ~u na ob je di we ne na pla te, na pra vqen je spi sak do ma }in sta va, a pro ce ni te qi DDOR-a su iz la skom na te ren utvr di li ste pen o{te }e wa. Na osno vu to ga, na pra vqe na je i nov ~a na pro ce na o{te }e wa. Spi sak do ma }in sta va do bi lo je pred u ze }e „Ifor ma ti ka„, a do ma }in stva su od DDOR-a do bi la oba ve {te we ko li ka je {te ta. Do ma }in stva ko ji ma je

odo bre na sa na ci ja {te te u mar tu i apri lu do bi la su re dov ne ra ~u ne „In for ma ti ke„ na ko ji ma je pi sa lo da im je odo bre na po mo} za sa na ci ju {te te kroz iz mi re we ra ~u na ob je di we ne na pla te, po ~ev {i od ra ~u na za mart, od no sno april. Su gra |a ni ko ji ima ju ne ja sno }e u ve zi s ovom ak ci jom, mo gu se obra ti ti Ko ri sni~ kom cen tru DDOR-a na broj 021/480-2222, a in for ma ci je }e do bi ti i na {al te ri ma „In for ma ti ke” i na broj te le fo na Kon takt cen tra ovog pred u ze }a 0800/222-021. Po ziv je bes pla tan. J. Z.

„CI KLO NI ZA CI JA“ DO BRO URA DI LA PO SAO

Teh no lo gi ja ko mar ci ma skre sa la kri la Dok iz po je di nih gra do va na Du na vu sti ù àl be na ko mar ce, u No vom Sa du ta kvih pro ble ma ne ma za hva qu ju }i pre ven tiv nim ak ci ja ma „Ci klo ni za ci je“. Pro ble ma ne ma, upr kos ide al nim uslo vi ma za raz mno à va we ovih in se ka ta.. - Do iz ra à ja su do {le pred no sti no vog sa vre me nog si ste ma pre ven tiv nog de lo va wa, ko ji je „Ci klo ni za ci ja“ po ~e la da pri me wu je pro {le go di ne. U sa rad wi sa grad skom upra vom ovo go di {wa ak ci ja po ~e la je na vre me, jo{ po ~et kom mar ta. Do sa da smo us pe li da dr ì mo broj ko ma ra ca pod kon tro lom, pre sve ga lar vi cid nim tret ma ni ma i tre ti ra wem iz vo ri {ta ko ma ra ca bi o lo {kim pre pa ra ti ma - ob ja {wa va me na xer za od no se sa jav no {}u u „Ci klo ni za ci ji“ Da rio A}i mo vi}. Ova kav pri stup mo gu} je, po {to je uve den mo de ran Ge o graf -

ski in for ma ci o ni si stem, kao i naj sa vre me ni ja teh no lo gi ja sme {te na na bes pi lot nu le te li cu, he li kop ter i am fi bij sko vo zi lo. U pri prem noj fa zi su ma pi ra na sva po ten ci jal na iz vo ri {ta ko ma ra ca, bi lo da je re~ o ka na li ma, iz li vi ma Du na va, ba ra ma. - Vla `an pe riod sa vi so kim tem pe ra tu ra ma po go du je raz mno `a va wu ko ma ra ca, ali i ome ta

^ITAOCI PI[U SMS

na {e tret ma ne, po {to ih je be smi sle no iz vo di ti ka da pa da ki {a. Da lar vi cid ni tret ma ni ni su ura |e ni na vre me i kva li tet no, pre vas hod no na svim ka na li ma, ali i u Ko viq skom ri tu, Be ge~ koj ja mi, Pe tro va ra din skom ri tu, Ka me ni~ koj adi, Ri bar cu i Ka me wa ru, No vo sa |a ni bi sa da ima li pra vu mu ku sa ko mar ci maob ja {wa va A}i mo vi}. Lar vi cid ni tret ma ni su da li mak si mum, po seb no oni iz ve de ni le de nim gra nu la ma sa BTI pre pa ra tom a od ove ne de qe tra je i tre }a fa za ak ci je, ko ja pod ra zu me va i de lo va we sa ze mqe pro tiv od ra slih ko ma ra ca. - ^e ka mo dan- dva le pog vre me na ka ko bi stru~ wa ci sa Po qo pri vred nog fa kul te ta kva li tet no ura di li mo ni to ring, a on da nam tre ba jo{ ne ko li ko da na bez ki {e da iz ve de mo i ovaj krug. No vo sa |a ni }e i da qe bi ti za {ti -

065/47-66-452

Kad (ne)prav da u|e u yep Go spo do iz Fi skal nog sa ve ta uva `i te mi {qe we prof. M. Ze ca, po pi ta wu re do sle da re for mi ko je su nu `ne! Naj pre re for ma u prav cu jef ti ni je dr `a ve, pa pra ved ni jeg po re skog si ste ma, pa on da osta lo! 064/3978... * * * Da li ko mu nal na po li ci ja pi {e pri ja ve i lo ka li ma gde zo re do ~e ku je Ve li ki kum? 062/9656... * * * @a ba po ~e la da kre ke }e, pa za }u ta la, upla {i la se jad na. 062/9656... * * * U idvor skom ka fi }u je bom ba gru nu la! Re zul tat: tro je mr tvih, osmo ro po vre |e nih...

A ko li ko je wih psi hi~ ki tra u ma ti zo va no? Ko li ko bi bi lo mr tvih, da je bi lo vi {e po se ti la ca? I do kle ta ko, po prin ci pu „ni ko ni je od go vo ran ni ti kriv”? Da li je ovo uvod u Di vqi za pad u de vet na e stom ve ku? S’po {to va wem! 063/5230... * * * Ja bih hte la od sr ca da po hva lim le ka re i svo me di cin sko i ne me di cin sko oso bqe Voj ne bol ni ce u Pe tro va ra di nu. [to se ti ~e hi rur gi je to je red, rad i di sci pli na i plus qu ba znost, pa te go be i bol, ko ji ima te, ma we i lak {e pod no si te. @e lim im i da qe da bu du ta ko do bri i uspe {ni. Ne dav no ope ri sa na Zo ri ca. 063/7606...

}e ni od ko ma ra ca, a sli~ ne kom bi na ci je uz do da va we i tret ma na iz avi o na po na vqa }e mo sve do kra ja se zo ne u sep tem bru ili ok to bru- ka `e A}i mo vi}. Ci klo ni za ci ja je, u sa rad wi sa grad skom upra vom, gra |a ni ma po de li la i bi o lo {ki pre pa rat ko jim mo gu da se bo re pro tiv ta ko zva nih ku} nih ko ma ra ca u svo jim dvo ri {ti ma. - U okvi ru ak ci je „Za {ti ti bli `we – is kqu ~i zu ja we“ po de qe ne su BTI ta ble te ko je de lu ju na lar ve ko ma ra ca, a kom plet no uput stvo za wi ho vo ko ri {}e we, osim na pa ko va wu, gra |a ni su do bi li i na let ku ko ji pra ti ak ci ju. Pre pa rat je po de qen pr ven stve no u de lo vi ma gra da ko ji ne ma ju re {e no pi ta we ka na li za ci je jer su sep ti~ ke ja me ide al na iz vo ri {ta ta ko zva nih ku} nih ko ma ra ca, ka `e A}i mo vi}. Q. Na to {e vi}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda6.jun2012.

PO ^E LI RAZ GO VO RI O FOR MI RA WU GRAD SKE VLA STI

Pre go va ra ju DS, LSV, SPS i SVM Pre g o v o r i o for m i r a w u grad ske vla sti, po re ~i ma biv {eg gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a, po ~e li su ju ~e iz me |u we go ve De mo krat ske stran ke, Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i Sa ve za voj vo |an kih Ma |a ra. Pred sed nik pro {log

Kon sti tu tiv na sed ni ca Skup {ti ne gra da bi }e odr `a na 29. ju na sa z i v a grad s kog par l a m en t a Alek san dar Jo va no vi} na ja vio je da }e kon sti tu tiv na sed ni ca Skup {ti ne gra da bi ti odr `a na 29. ju na. Tom pr vom sed ni com u no vom sa zi vu pred se da va }e naj sta ri ji od bor nik Ti ho mir Ni ko li} ko ji do la zi iz re d o v a ko a l i c i j e oku p qe n e oko SPS-a. Pred sed nik Izvr{nog od bo ra Grad skog od bo ra LSV Ro bert

Ko lar iz ja vio je da su unu tar we go ve stran ke ve} po stig nu ti do go vor i ci qe vi {ta bi bi lo naj bo qe za Grad i sa mo se ~e ka wi ho vo uskla |i va we bu du }im (sta rim) part ne ri ma. Po tvr dio je i svi ma do bro zna nu ~i we ni cu

da se wi hov do go vor mno go osla wa i na onaj ko ji wi ho ve stran ke raz ra |u ju u for mi ra wu no ve Vla de Sr bi je. De mo kra te, LSV, SPS i SVM ima ju 41 od ukup no 78 od bor ni ka. Osta je da se vi di da li }e ve }i na

„ube di ti” i pred stav ni ka “Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra” da im se pri klo ni. Rom ska de mo krat ska stran ka ima {est od bor ni ka, no Ko lar za sa da ne vi di po tre bu da se RDS ukq~u je u ko a li ci ju. Jo{ kon kret ni ji stav ra ni je je iz neo pred sed nik Grad skog od bo ra SPS Si ni {a Se vi} re kav {i da so ci ja li sti ne `e le ko a li ci ju s RSD “zbog na ~i na na ko ji su osvo ji li 10.500 gla so va na lo kal nim iz bo ri ma”. S dru ge stra ne no si lac iz bor ne li ste RDS za Grad sku skup {ti nu To mi slav Bo kan ka `e za „Dnev nik” ka ko je we go va stran ka sprem na da u|e u grad sku vlast, ali da to ne za vi si od wih. - Mi }e mo bi ti kon struk tiv ni fak tor u ra du Skup {ti ne i po d r ` a v a } e m o do b re stva ri. Ima mo stru~ ne ka dro ve za oba vqa we iz vr {ne vla sti, ali da li }e to ta ko i bi ti za vi si pre sve ga od DS - re kao je Bo kan. A. L.

DA NAS PO ^I WU „ZMA JE VE DE^ JE IGRE”

Ma li {a ne ~a ro li ja ~e ka na Tr gu slo bo de Sve ~a no otva ra we ” Zma je vih de~ jih iga ra”, 55 po re du, odr à }e se da nas u Zma je vom mu ze ju u Srem skoj Ka me ni ci, u 11 ~a so va. Ovom pri li kom bi }e do de qe na i pri zna wa, a ovo go di {wi la u re a ti su Bran ko Mi li }e vi} i Bo ì dar Man di} i list „Bi je la p~e la„. Jun ske pro gra me otvo ri }e no si lac Zma je vog {ta pa, kwi èv nik Slo bo dan Pa vi }e vi}. Pre otva ra wa, u 10.30 ~a so va, glu mi ca Mi ra Ba wac go vo ri }e sti ho ve „Sve tli gro bo vi” na gro bu ~i ka Jo ve Zma ja. To kom pr vog fe sti val skog da na po se ti o ci }e mo }i da uì va ju u mu zi~ koscen skim na stu pi ma ma li {a na na bi ni na Tr gu slo bo de, u okvi ru pro gra ma „Uli ~ a r o l i j e”, ko j i po ~ i w e u 17.30 ~aso va. Mju zikl „û de sna koc ka„, u iz -

vo |e wu De~ je dram ske gru pe Grad skog po zo ri {ta iz Be ~e ja, po ~i we u 20 ~a so va, a na kon to ga sle di `ur ka na otvo re nom „Di xej skul per for mans” to kom ko je }e po se ti o ce za ba vqa ti di xe je vi Van i Dri ga.

Ove go di ne pri zna wa do bi ja ju Bran ko Mi li }e vi}, Bo `i dar Man di} i list „Bi je la p~e la” Pro gram u Zmaj Jo vi noj uli ci „Pod li pa ma „ po ~i we u 17 ~a so va, a du` ove uli ce odr `a }e se mu zi~ ki, pe sni~ ki, glu ma~ ki i ple sni na stu pi de ce ko je vo di „Mi ni klub„ iz No vog Sa da. Ma li {a ni }e, u okvi ru pro gra ma „Ov de sta -

KO MU NAL NA IN SPEK CI JA U AK CI JI

Za de set ba {ta cr ve ni kar ton Ko mu nal na in spek ci ja je i ove se zo ne kre nu la u po ja ~a nu kon tro lu let wih ba {ta. Glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja ko vqev ka `e za na{ list da je ciq ovih kon tro la po sti za we ko mu nal nog re da u ovoj obla sti, ka ko bi vla sni ci ugo sti teq skih obje ka ta po sta vqa li ba {te u pe ri o du ko ji je pre ci zi ran re {e wem Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve. – Za tvo ri li smo sa mo de se tak ba {ti, jer vla sni ci ugo sti teq skih obje ka ta ni su ima li re {e wa, {to je ma li pro ce nat u od no su na vi {e sto ti na let wih ba {ti ko je ima ju do zvo lu za rad. Vo de se po stup ci za ne ko li ko let wih ba {ti, jer su po sta vqe ne bez odo bre wa, te }e uko li ko ne do bi ju re {e we Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve, bi ti sklo we ne. Ukla wa mo i ba {te po sta vqe ne u su prot no sti sa iz da tim re {e wem - po ja {wa va Ja ko vqev. - Skla wa li smo i ba {te vla sni ka lo ka la ko ji ni su upla ti li no vac jo{ od pro {le

se zo ne, kao i one po sta vqe ne u su prot no sti sa pra vil ni kom na vo di sa go vor nik i do da je da su uklo we ne i ba {te ko je su bi le bez re {e wa. Kon tro li {e se i u Ka }u, Ko vi qu, Bu di sa vi, Ve ter ni ku, Fu to gu, Be ge ~u, Pe tro va ra di nu i Srem skoj Ka me ni ci. - Sta ri ugo sti te qi u tim me sti ma ve} su na vik nu ti na da na vre me uzi ma ju do zvo le. Za to se kon tro le u pri grad skim na se qi ma od no se na deo vla sni ka ko ji ima ju no ve ka fi }e. Vla sni ci lo ka la ko ji ma su uklo we ne ba {te u oba ve zi su da pla te man dat nu ka znu u iz no su od 20.000 di na ra za prav na li ca i pred u zet ni ke, dok ka znu od pet hi qa da di na ra pla }a ju od go vor ne oso be u lo ka lu. Uko li ko ne upla te ka znu, sle di im pre kr {aj na pri ja va. Iz se zo ne u se zo nu ima sve ma we ugo sti te qa ko ji ra de mi mo Grad ske od lu ke o po sta vqa wu let wih ba {ti – na gla {a va {ef ko mu nal ne in spek ci je Ja ko vqev. Q. Na to {e vi}

Po qo pri vre da nu di {an su U pr va tri me se ca ove go di ne spoq no tr go vin ska raz me na iz me |u Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re No vi Sad i Tu ni sa iz no si la je oko 400.000 do la ra, a u 2011. go di ne oko mi lion do la ra, re ~e no je ju ~e u no vo sad skoj ko mo ri pri li kom po se te am ba sa do ra Tu ni sa u na {oj ze mqi Ama ra Ben La mi ne. Tu ni ski am da sa dor ju ~e je bio u Re gi o na noj pri vred noj ko mo ri No vi Sad ka ko bi se us po sta vi la sa rad wa iz me |u pod ru~ ja ko je po kri va no vo sad ska ko mo ra i dru gog po ve li ~i ni gra da u ju `nom de lu Tu ni sa Sfak sa, ko ji ima mi li o na sta nov ni ka. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka ov da {we ko mo re Dra ga na Lu ka ~a sa rad wa se mo è us po sta vi ti u po qo pri vre di, i to u in du strij skoj raz me ni po qo pri vred nih pro iz vo da. Sfak su mo è mo da po nu di mo po qo pri vred ne pro iz vo de, a mo è da se uve ze ju `no vo }e, pa muk... Z. D.

nu ju pe sme”, u Zmaj Jo vi noj uli ci, od 18 ~a so va, u`i va ti u de~ joj po e zi ji i pro zi. Po red ovo ga, or ga ni zo va ne su i sli kar ske, lut kar ske i eko lo {ke ra di o ni ce, a u 17 ~a so va na Tr gu slo bo de po ~i we pro gram „Ma li qu di u ra di ju„. „Zma je ve de~ je igre” - naj ve }i de~ ji fe sti val u ovom de lu Evro pe tra je do ne de qe pod mo tom „Ima l’ sla |e {to na sve tu, od osme ha tog”. De taq na sat ni ca fe sti va la na la zi se na in ter net stra ni ci zma je ve de cje i gre.org.rs, na Fej sbuk stra ni ci fe sti va la i na pro mo pul to vi ma u Zmaj Jo vi noj uli ci. Na pro mo pul to vi ma na la ze se i uput stva za pri ja vqi va we za ve li ki Kar ne val, ko ji }e se odr `a ti u pe tak. Ulaz na sve pro gra me je bes pla tan. J. Z.

Fo to: F. Ba ki}

U ZA VO DU ZA ZDRAV STVE NU ZA [TI TU STU DE NA TA LAK [E SLE PI MA I SLA BO VI DI MA

Ta ble s Bra je vim pi smom kao vo di ~i Na kon {to su u de cem bru po sta vqe ne ~e ti ri ta ble za lak {u ori jen ta ci ju sle pih i sla bo vi dih oso ba u Do mu zdra vqa na Li ma nu, hu ma ni tar na or ga ni za ci ja „Li ons klub Neo plan ta” po klo ni la je isto to li ko ta bli Za vo du za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta. Ta ble s Bra je vim pi smom na la ze se kod lif ta, u pri ze mqu i spra to vi ma. Pred sed nik ove hu ma ni tar ne or ga ni za ci je Ran ko An to ni} is ta kao je da }e ova kve ta ble ubu du }e bi ti po sta vqe ne na svim jav nim me sti ma u gra du, na Uni ver zi te tu, u po {ta ma, ban ka ma, na @e le zni~ koj sta ni ci... - Ove ta ble tre ba da po ma `u sle po ma i sla bo vi di ma. Du go sa ra |u je mo sa Sa ve zom sle pih u ko jem oko 3.500 re gost gro va nih i ovo je neo p hod nost. „Li ons

klub Neo plan ta” po ma `e Sa vez na raz li ~i te na ~i ne, po ne kad je to fi nan sij ski, a upra vo sad spre ma mo is po ru ku tri do ~e ti ri ra ~u na ra s po seb nom kon fi gu ra ci jom po treb nom za stu dio gde sni ma ju zvu~ ne kwi ge - re kao je An to ni}. ^lan grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq is ta kao je da su ovo ak ci je ko je su usme re ne na po boq {a we kva li te ta i do stup no sti zdrav stve ne za {ti te oso ba ma s in va li di te tom i iz ra zio je na du da }e ovim ta b la ma po k ri ti i osta l e am b u l an te. Di r ek tor Za vo da dr Si ni {a Si mi} za hva lio se do na to ri ma. Jed na ta bla ko {ta oko 150 evra, a „Li ons klub Neo plan ta” je do sa da do ni rao osam ta bli za sle pe i sla bo vi de. I. D.

Kre nu li auto bu si za Be li lo Auto bu si JGSP „No vi Sad” na no voj li ni ji 60 “Srem ski Kar lov ciBe li lo II” ju ~e su po ~e li da pre vo ze put ni ke do ovog na se qa na pu tu za Stra `i lo vo i obr nu to. Pre ma re du vo `we, auto bu si do Be li la i}i }e sa mo rad nim da ni ma. Iz No vog Sa da bi }e ~e ti ri po la ska u 8.30, 13.05, 16.50 i u 18. 43 sa ti, a u su prot nom sme ru bi }e je dan vi {e - u 6.45, 9.15, 13.50, 17.35 i u 19.40 ~a so va. Ka ko sa zna je mo u ovom no vo sad skom grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u, kar lo va~ ka op {ti na je ima la oba ve zu da obez be di teh ni~ ke uslo ve za us po sta vqa we no ve auto bu ske li ni je. Okret ni ca i auto bu ska sta ja li {ta su pri pre mqe na, ali sa za ka {we wem od ne ko li ko da na, ta ko da je za to li ko pro lon gi ran po la zak vo zi la za Be li lo. No va li ni ja tre ba lo je da star tu je pre ma pr vo bit nom pla nu u pe tak, 1. ju na. Z. Ml.

DE LI KA TE SI NA NO VO SAD SKOM SAJ MU

„[un ka fest” su tra otva ra vra ta Na ovo go di {wem [un ka fe stu, ko ji se po pr vi put odr à va u No vom Sa du od 7. do 10. ju na na No vo sad skom saj mu, oku pi }e se oko 150 iz la ga ~a iz Sr bi je, Cr ne Go re, Ma |ar ske, Slo ve ni je, Ita li je, Por tu ga li je i Ne ma~ ke, na ja vqe no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re odr à noj na No vo sad skom saj mu. Pred sed nik udru è wa „Voj vo |an ski pro zo ri”, ko je or ga ni zu je Fest, Mi ro slav Bo ìn ka zao je da }e iz la ga ~i pred sta vi ti de li ka te sne pro iz vo de od me sa, vi no, sir i pru ì ti je din stven ga stro nom ski uì tak po se ti o ci ma. -To je Me |u na rod ni fe sti val {un ke i pr {u te ko ji se odr à va po dru gi put, a pr vi put je sme {ten u No vom Sa du. Ciq je da pre ko {un ke afir mi {e mo i pod stak ne mo pro iz vod wu hra ne, me sa i ovog pro iz vo da, za u sta vi mo stag na ci ju pro iz vod we i pla si ra mo se na svet sko tr ì {te - re kao je Bo ìn. Na Fe stu }e bi ti otvo re na iz lo `ba sli ka Mi la na Ko wo vi }a sa cen tral nom sli kom „[un ka” ko ja je na sli ka na u Pa ri zu 1930. go di ne. Po red oce wi va wa kva li te ta {un ke, bi }e

pro gla {e na i me ga {un ka, naj ve }a po ki la `i, a bi }e pred sta vqen i ovaj pro iz vod star 22 go di ne. Bo `in je na ja vio i pro mo ci ju Tam bu ri ca

fe sta i no vog al bu ma gru pe „Ap so lut no ro man ti~ no” ko ji no si na ziv „Voj vo |an ski spo me na ri”. Tu ri sti~ ki deo ove ma ni fe sta ci je ob u hva ti }e pro mo ci ju ugo sti teq skih obje ka ta i de sti na ci ja. Pre ma re ~i ma me na xe ra pro jek ta „[un ka fest” Mar ka Pe tro vi }a pri ka za }e se osam tu ri sti~ kih or ga ni za cja iz Voj vo di ne i sre di {we Sr bi je, ho te li i dru ga tu ri sti~ ka pred u ze }a. -Po zva li smo oko 15 udru è wa è na iz Voj vo di ne ko ja }e pri ka za ti sta re za na te i su ve ni re. O~e ku je mo vi {e od 10.000 po se ti la ca, a ima i za in te re sva nih go sti ju iz Ru mu ni je, Bo sne i Her ce gov ne i Hr vat ske- pre do ~io je Pe tro vi}. Ovom pri li kom port pa rol ka or ga ni zo va wa iz bo ra za mis u Voj vo di ni agen ci je „Mis Ju kom pa ni” Iva na Mar ja no vi} na ja vi la je iz bor za mis „[un ka fe sta” ko ji }e se odr à ti u su bo tu, 9. ju na, a u~e stvo va }e oko 15 de vo ja ka. Fe sti val se mo è obi }i od 10 do 22 ~a sa, a ula zni ce ko {ta ju 100 di na ra. Do dat ne in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu www.sun ka fest.com. A. J.

U NE DE QU TRA DI CI O NAL NA RA KI JA DA

Ko viqski „Pa ra stos du du” Tra di ci o nal na Ko viq ska ra ki ja da „Pa ra stos du du”, 17. po re du, ove go di ne odr `a }e se 10. ju na, a po red stan dard nog tak mi ~e wa u pe ~e wu ra ki je, ovo go di {wi fe sti val u pro gra mu }e ima ti i tak mi ~e we u ku va wu pa pri ka {a od man gu li ce i ri bqe ~or be, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. Ra ki ja du otva ra am ba sa dor Bra zi la Alek san dre Ador Ne to u 12 ~a so va na ~ar di u bli zi ni Ko viq skog ma na sti ra. Pro gram }e po ~e ti, na rav no sa pe ~e wem du do va ~e, ko ja }e se bes plat no de li ti po se ti o ci ma. Me na xer fe sti va la Dra gan Stan ko vi} ka `e da je ciq or ga ni zo va wa ova kve ma ni fe sta ci je da se du du vra ti sta ra sla va, ali i da se mla |i qu di upo zna ju sa de lom voj vo |an ske tra di ci je.

- Po se ti o ce ove go di ne o~e ku je ce lo dnev ni pro gram, ta ko da }e sva ko pro na }i ne {to za se be. Or ga ni zo va ni su na stu pi Kul tur no -umet ni~ kih dru {ta va, tam bu ra {a i re ci ta to ra, a mo }i }e da se ku pe i pro iz vo di sta rih voj vo |an skih za na ta. Ima mo i sport ski pro gram, od no sno tr ke ro le ra {a, ali i bi ci kli sti~ ku tr ku ~i ji je start za ka zan za 11 ~a so va na Tr gu slo bo de u No vom Sa du, a ciq je u Ko vi qu. No vi na ove go di ne je i {to }e u sa rad wi sa Grad skim sa o bra }aj nim pred u ze }em “No vi Sad” bi ti or ga ni zo van bes pla tan pre voz za one ko ji ne ma ju mo gu} no sti da do |u dru ga ~i je. Auto bu si }e po la zi ti sa @e le zni~ ke sta ni ce - ka `e Stan ko vi}. G. ^.

VESTI Iz lo `ba u O[ „Va sa Sta ji}” „Za vi ~aj, to sam ja” na ziv je iz lo `be ko ju su za jed no upri li ~i li Za vi ~aj na zbir ka Grad ske bi bli o te ke i u~e ni ci Osnov ne {ko le „Va sa Sta ji}”. Iz lo `ba }e bi ti otvo re na da nas u 18 ~a so va u O[ „Va sa Sta ji}”. Z. D.

Kon cert u Jo vi noj gim na zi ji Kon cert stu dent ki we ~e tvr te go di ne osnov nih stu di ja vi o li ne Ene Pet ko vi} bi }e odr `an su tra u 19.30 ~a so va u Gim na zi ji “Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Uli ca Zlat ne gre de 4. Ulaz je slo bo dan. A. Va.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda6.jun2012.

СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У КУВАЊУ ЧОБАНСКОГ ПАПРИКАША

ЧЛАНОВИ СКД „ПРОСВЕТА“ ИЗ КАРЛОВЦА У ПОСЕТИ СОМБОРУ

Кинолошком друштву прво место

Земљаци не знају за границе СОМБОР: Да веза са родном грудом, ни након распада некадашње велике земље, не познаје границе, потврдила је дводневна посета педесетак чланова Српског културног друштва „Просвета“ из

у „осмој офанзиви“ гости из Карловца су положили цвеће на спомен-бисту народног хероја Милоша Кљајића, рођеног у „старом крају“, по којем је ово место, до 1945 звано Крнаја и добило име. Госте из Хрватске су примили домаћини код којих су и преноћили. - Циљ посете је успостављање културне и спортске сарадње између српских културно-уметничких друштава Кљајићева и Карловца, односно Полагање венца на спомен-бисту Милоша Кљајића свих места са Карловца Сомбору и Кљајићеву, Кордуна и јачање веза са старим селу сомборског атара, које су на- крајем - каже Бранко Кљајић, јекон Другог светског рата населили дан од организатора СКД „Просвевећином житељи Кордуна, којем је та“, који је у име госстију нагласио Карловац био највећи центар. Го- да је договорена и узвратна посета сти „из старог краја“ су прво посе- житеља овог места Карловцу и њетили Сомбор, упознали се са њего- говој околини. Наравно, како је то вом историјом али и обишли спо- већ традиција у српском народу, мен обележје свим палим у ратови- гости и домаћини су разменили пома на подручју некадашње СФРЈ клоне, а сусрет земљака није могао од 1991. до 1999. године. У Кљаји- да прође без заједничког дружење ћеву, селу којем већином настању- и весеља до дубоко у ноћ. ју потомци досељених Кордунаша М. Миљеновић

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Urnebesna tragedija” (19.30). Po zo ri {te mla dih: velika sala „Povodom galeba” (20).

BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „Kung fu panda 2” (13.15), „Hepi fit 2” (13.10), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (21.45), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „Diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „Nedodirqivi” (20.10, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do danas u isto vreme rodile su: DEVOÎCE: La ra Tri vu no vi}, Ma ri ja Mi le ki}, Re na ta De di jer, Tin de Ker kez, So wa Mar ko vi}, Ju li ja Qu bi ~i}, Bran ka Ma ti}, Sil va na Kr sma no vi} i Adri ja na Mi lo je vi} iz Novog Sada, Ne da Ba bi} iz Temerina, Qu bi ca Opa ~i} i Mi la na Po li} iz Futoga, Ana Tor daj iz Petrovaradina, Sve tla na Pa vlov iz Mo{orina i So fi ja Zla ta nov iz ûruga, DEÂKE: Sve tla na [i le, Va le ri ja Ma noj lo vi} i Ma ri ja na Gu cun ski iz Novog Sada, So wa Ma ka ri} iz Be~eja, Sve tla na Stoj ko vi} iz Sremske Kamenice, Mi le va Mi li no vi} iz Ka}a, Edit Kaj do ~i iz Temerina, Sla |a na Ra di} iz Kule i Bi qa na Tr ku qa iz Bege~a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Jelena Milana ]ur~in (1939) u 12.45 ~asova, Svetozar Stanka Stani{i} (1928) u 13.30 ~asova, Nada Save Miri} (1939) u 14.15 i Miroslav Milivoja Milo{evi} (1952) u 15 ~asova.

DNEVNIK

c m y

МЕЛЕНЦИ: Екипа меленачког Кинолошког друштва, предвођена главним куваром Драгишом Мојсином, победник је 14. Светског првенства у кувању чобанског паприкаша, одржаног у банатском селу Меленци. Друго место припало је Синдикату Окружног затвора у Зрењанину, чији је паприкаш скувао Небојша Кишпрдилов, такође Меленчан. Трећа је била екипа “Бонда” из Кикинде. Утешних награда није било, не рачунајући традиционалну дарежљивост такмичара, који су немилице нудили гостима да “коштају” паприкаш из Три првопласиране екипе њихових бакрача. - Нема никакве тајне. Дуго се крчкао, а шан вели да је конкуренција на овогодинаравно, унео сам љубав и зато смо вероват- шњем првенству била заиста јака. но победили – казао је, после проглашења - Оцењивали смо 44 узорка, а разлика изпобедника, шампионски кувар Драгиша међу победника и најближих супарника изМојсин. носила је само два - три бода. Нисмо знали Дугогодишњи шеф кухиње “Интерконти- ко стоји иза којег паприкаша, јер су узорци ја” у Београду и члан жирија Бошко Кевре- дати под бројевима – објаснио је Кеврешан.

Према пропозицијама овог шампионата, паприкаш је могао да се кува од овчијег или јагњећег меса, у сопственој посуди, по личном рецепту и уз коришћење својих зачина. Такозвани црвени паприкаш није могао да уђе у конкуренцију, а правила су створена на основу чобанског искуства. Јер, чобани који на пашњацима немају скоро ничег од “помоћних средстава” праве врхунски паприкаш - од меса, уз додатак доста лука. У кестновој шуми меленачке бање “Русанда”, иначе, паприкаш се кувао на преко 100 места. Екипе су углавном биле из овог дела Баната, највише из Зрењанина. Штандове су имале и готово све политичке партије – из власти и опозиције. Једни покрај других кували су и гостили се демократе, напредњаци и радикали. Ж. Балабан

ОЏАЧКА ФИЈАКЕРИЈАДА ПРИВУКЛА ПАЖЊУ ЉУБИТЕЉА КОЊА

Оџачки „Ждралин” најбољи ОЏАЦИ: Девета Фијакеријада у Оџацима, протекла је са мањим бројем такмичара у односу на предходне манифестације, међутим ово већ традиционално такмичење одгајивача коња, по квалитету није заостајала за предходним. Највише такмичара је било у категорији двопрег, у којој се такмичило 19 учесника.Сви такмичари су приказали завидну умешност, али најбољи у овој категорији је био Милан Гаковић из Куцуре, који се такмичио за КК „Ждралин“ из Оџака.У тандему са рођеним братом Боривојем, добро је припремио пар липицанера, пажљиво и са љубављу негованих, а они су му вратили пажњу и љубав убедљиво освојивши прво место.Други је био Милан Цукић из

КК „Бегеј“ из Зрењанина.Треће место је освојио Миленко Радаковић, представник познате ергеле „Булић“ из Сурчина. Победницима је припао пехар и скромних 15 хиљада динара, другопласираном новчани износ од 10 хиљада, а трећепласираном пет хиљада динара. Такмичење у категорији једнопрег, окупило је 12 учесника, а најуспешнији је био Миленко Радаковић, а другопласирани је био представник домаћина КК „Ждралин“ Стеван Ћирић, а треће место је освојио Драган Трњаков из КК „Статор“ из Стапара. Веома атрактиван четворопрег је окупио свега три учесника, а најуспешнији је био Миленко Радаковић, који је појединачно такмичење завр-

остала без такмичења, пошто је учествовао само један такмичар и то Милан Бубањ из КК „Ждралин“. С. Милер

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Победници двопрега браћа Милан и Боривоје Гаковић

шио као најуспешнији, друго место је припало Милану Гаковићу, а треће Милану Бубњу, обојица из КК „Ждралин“.Најатрактивнија категорија петопрег је практично

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda6.jun2012.

ДАН ЗА ШТИ ТЕ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ

Про ме ни мо на ви ке

На гра ђе ни припадници Полицијске станице у Апатину

На гра де нај бо љим по ли цај ци ма

АПА ТИН: По во дом Да на Ми ни стар ства уну тра шњих по сло ва, Да на по ли ци је Ре пу бли ке Ср би је и сла ве Све те тро ји це, пред сед ник апа тин ске оп шти не др Жи во рад Сми ља нић ор га ни зо вао је при јем за при пад ни ке По ли циј ске ста ни це у Апа ти ну, на ко јем је уру чио руч не ча сов ни ке нај бо љим по ли цај ци ма за ви со ки сте пен про фе си о на ли зма и за ла га ње у оба вља њу и из вр ша ва њу за да та ка. На гра ду је до би ла мла ђи струч ни са рад ник пр ве кла се Та тја на Зу бер и са мо стал ни по ли ца јац Ми о драг Јок си мо вић. - Пре срећ на сам и за хва љу јем ко ле га ма и ста ре ши на ма ко ји су ми ука за ли по ве ре ње и без ко јих не бих ус пе ла. На дам се да их не ћу из не ве ри ти - ре кла је Та тја на Зу бер на кон што је при ми ла дар.

- Ова на гра да ми мно го зна чи јер је до шла са да, на кра ју рад ног ве ка, пу них 40 го ди на ра да у по ли ци ји, а то што је пред лог сти гао од ко ле га на гра ду чи ни још зна чај ни јом - уз вид но уз бу ђе ње, ре као је Ми о драг Јок си мо вић. Осим за по сле них у По ли циј ској ста ни ци у Апа ти ну, при је му су при су ство ва ли и на чел ник По ли ци јске упра ве Сом бор Са ша Дми тра ши но вић са са рад ни ци ма и пред став ни ци апа тин ске оп шти не. - Са рад ња ко ју има мо са апа тин ском оп шти ном је при мер ка ко по ли ци ја и ло кал на са мо у пра ва тре ба да са ра ђу ју и сто га ве ру је мо да ће та ко би ти и убу ду ће ре као је Дми тра ши но вић. Ј. П.

Да рију Бу ла ту по треб на по моћ за опе ра ци ју

ГИ БА РАЦ: Два де се то го ди шњи Да рио Бу лат из Ги бар ца код Ши да те шко је обо лео од ле у ке ми је. Све до ле та 2010, Да рио је био здрав мла дић. По чет ком но ве школ ске го ди не, сеп тем бра 2010. би ва му све ло ши је и од та да по чи њу од ла сци ра зним ле ка ри ма. Сле ди ди јаг но за о ле у ке ми ји, ви ше кру го ва те ра пи ја, од ко јих ни је на сва ку аде кват но од ре а го вао, та ко да су са да ре зул та ти Да и о ве крв не сли ке ве о ма по гор ша ни и ле ка ри са ве ту ју хит ну тран сплан та ци ју ко шта не ср жи у ино стан ству. Ро ди те љи не ма ју до вољ но нов ца за ова кав по ду хват, па мо ле све ко ји мо гу и же ле, да сво јим при ло зи ма по мог ну да Да рио оде на опе ра ци ју. При ло зи се мо гу упла ти ти у бан ци Ин те зи, на жи ро ра чун број 1605500101146600-89, отво рен на име

Бо рис Бу лат, Же ле знич ка 13, Ги ба рац 22240 Шид. Ра чун за упла те из ино стан ства је: бан ка Intesa swift code dbdbrsbg iban/accaunt code: rs35-1605530200794033-97, отво рен на име Бо рис Бу лат, Же ле знич ка 13, Ги ба рац, 22240 Шид, Republic of Serbia. В. Х.

Дру же ње у пр вом пла ну

ЗРЕ ЊА НИН: У Спорт ско-ре кре а тив ном цен тру “Пар ти зан” у Зре ња ни ну одр жа на је пе та Ми ни олим пи ја да удру же ња за по моћ мен тал но не до вољ но раз ви је ним осо ба ма са те ри то ри је Вој во ди не, под на зи вом “Упр кос све му – до хва ти жи вот”. Уче ство ва ло је пре ко 200 так ми ча ра, во лон те ра и пра ти ла ца из осам гра до ва - Но вог Са да, Ку ле, Вр ба са, Ср бо бра на, Вр шца, Пан че ва, Ки кин де и Зре ња ни на. По пр ви пут на так ми че њу је уче ство ва ла и еки па зре ња нин ског Ге рон то ло шког цен тра. Ор га ни за тор ове ма ни фе ста ци је би ло је Удру же ње за по моћ мен тал но не до вољ но раз ви је ним осо ба ма “Сун цо крет”, у ко ме ка жу да је циљ је дин стве ног хе пе нин га да укло ни пред ра су де о овој по пу ла ци ји, да афир ми ше и ука же на њи хо ве мо гућ но сти и по тре бе, а не на њи хо ве не до стат ке. Так ми че ње се од ви ја ло у пет ди сци пли на - ру ше ње чу ње ва, ба ца -

ње ку гле, тр ча ње, ми ни по ли гон и над вла че ње ко но па. Три нај у спе шни је еки пе до би ле су пе ха ре. Иако ре зул тат ни је био у пр вом пла ну, ме ђу рав но прав ним еки па ма ипак су се за ни јан су, у ге не рал ном пла сма ну, из дво ји ли так ми ча ри из Ку ле, Вр ба са и Зре ња ни на. Су ди је на Ми ни олим пи ја ди би ли су Бо ри слав Ну ха но вић, Пре драг Бо кић и Си мо Са ла пу ра. Ве ли ки до при нос у при пре ми и ре а ли за ци ји овог так ми че ња, по ред ро ди те ља, има ли су и број ни во лон те ри, ка ко из Удру же ња “Сун цо крет”, та ко и из зре ња нин ске Кан це ла ри је за мла де. Зна чај ове је дин стве не спорт ско - ре кре а- тив не ма ни фе ста ци је пре по зна ли су и По кра јин ски се кре та ри јат за со ци јал ну по ли ти ку и де мо гра фи ју, град Зре ња нин, Цр ве ни крст, Ми ни стар ство ра да и со ци јал не по ли ти ке, али и број ни спон зо ри, до на то ри и при ја те љи Удру же ња “Сун цо крет”. Ж. Б.

Упо зо ре ње пче ла ри ма НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Трет ма ни са зе мље про тив од ра слих ко ма ра ца, на под руч ју Но вог Бе че ја, би ће из ве де ни у пе ри о ду од пет ка 8. до по не дељ ка 18. ју на, са оп шти ла је но во сад ска „Ци кло ни за ци ја“. Ка ко се на во ди, тач но ме сто и вре ме трет ма на за ви си ће од ре зул та та мо ни то рин га и вре мен ских усло ва, а пре па рат ко јим ће се ра ди ти је „icon“ са ак тив ном матерiјом lambda-cihalotrin. Упо зо ра ва ју се пче ла ри да је пре па рат ток си чан за пче ле, те да ко шни це укло не нај ма ње пет ки ло ме та ра од на ве де ног ме ста тре ти ра ња. Деј ство пре па ра та тра је три да на. В. Х.

БЕ ЧЕЈ: Ју че ра шњи Свет ски дан за шти те жи вот не сре ди не рад но је обе ле жен у Бе че ју. Пр во су за по сле ни у оп штин ском Од се ку за шти те жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни ра ња, у са рад њи са ов да шњом фир мом „По ти сје“, ко ја се ба ви од но ше њем сме ћа на те ри то ри ји чи та ве оп шти не, у ју тар њим са ти ма на Град ској пи ја ци по де ли ли су гра ђа ни ма 300 ке са од еко ло шког ма те ри ја ла, а он да су у Го ран ском пар ку пре да ли на упо тре бу пет удоб них и у ра зним бо ја ма обо је них клу па. - Ак ци ју де ље ња еко ке са већ го ди на ма ре а ли зу је мо под име ном „Про ме ни мо на ви ке“ и то ком ове не де ље, ко ја је у зна ку за шти те жи вот не сре ди не, на ста ви ће мо. Али, ове го ди не смо, по ред по ме ну те ак ци је, по кло ни ли гра ду пет клу па, са же љом да на њи ма су гра ђа ни на ђу мир у пре див ном ам би јен ту Го ран ског пар ка. Сред ства за ову на ме ну из дво ји ли смо из Фон да за за шти ту жи вот не сре ди не оп -

Клу пе за ужи ва ње у Го ран ском пар ку

штин ског бу џе та и слич них ак ци ја ће, сход но Про гра му ко ри шће ња сред ста ва по ме ну тог фон да, би ти још у овој го ди ни - ре кла је при ли ком пре да ју клу па Го ран ском пар ку шеф Од се ка за шти те жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни ра ња мр Бо ја на Бо жић. По ред ком плет ног Од се ка за за шти ту жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни ра ња, пре да ји клу па Го ран ском пар ку при су ство ва ли су, пр ви пут од ло кал них из бо ра за јед но у јав но сти, још увек ак ту ел ни чел ни ци ло кал не са мо у пра ве пред сед ник оп шти не Пе тер Кне зи и ње гов за ме ник Бу ди слав Ме ду рић, од но сно пред сед ник СО Бе чеј Ду шан Јо ва но вић и ње го ва за ме ни ца Ил ди ко Нађ. На рав но, ску пу је, као и увек, ка да су ак ци је у Го ран ском пар ку, при су ство вао и пред сед ник Из вр шног од бо ра По кре та го ра на оп шти не Бе чеј Ра до слав Ива но вић. В. Јан ков

ПРЕ ГО ВО РИ СТРА НА КА О ВЛА СТИ У ЗРЕ ЊА НИ НУ ЈОШ ТРА ЈУ

За пе ло око ме ста гра до на чел ни ка?

ЗРЕ ЊА НИН: Два де се так да на оста ло је до кон сти ту тив не сед ни це Скуп шти не гра да Зре ња ни на, на ко јој ће би ти ве ри фи ко ва ни ман да ти но вим од бор ни ци ма а, уко ли ко до та да бу ду за вр ше ни пре го во ри ме ђу стран ка ма ко је су на про те клим ло кал ним из бо ри ма осво ји ле по ве ре ње би ра ча, кра јем ју на тре ба ло би да бу де по знат и са став но ве град ске вла сти. За са да, ме ђу тим, још тра ју пре го во ри и на вод но, Де мо крат ска стран ка, као бу ду ћи но си лац ло кал не вла сти, већ је по сти гла спо ра зум са ко а ли ци јом оку пље ном око Со ци ја ли стич ке пар ти је Ср би је, али су за пе ли раз го во ри са ду го го ди шњим парт не ром – Ли гом со ци јал де мо кра та Вој во ди не, ко ја, баш као и де мо кра те, ин си сти ра на ме сту гра до на чел ни ка. Ни ко од стра нач ких функ ци о не ра, ко ји уче ству ју у пре го во ри ма, до са да се о овим спе ку ла ци ја ма ни је зва нич но из ја снио, али и ДС и ЛСВ уве ра ва ју јав ност да ће на ред ну власт у гра ду на Бе ге ју чи ни ти ове две пар ти је, за јед но са со ци ја ли сти ма и Са ве зом вој во ђан ских Ма ђа ра, што зна чи да би Срп ска на пред на стран ка, ко ја је осво ји ла нај ви ше гла со ва на ло кал ним из бо ри ма, оста ла у опо зи ци ји, баш као и Срп ска ра ди кал на стран ка. Пот пред сед ник ЛСВ и од ла зе ћи пред сед ник Скуп шти не гра да Алек сан дар Мар тон ве ру је да ће Град ско ве ће фор ми ра ти исте стран ке као до са да, ДС и ЛСВ, у ко а ли ци ји са СПС и СВМ. - Ве ћи ну фор ми ра ну од стра не СНС и СПС, уз сав опрез ко ји је у по ли ти ци увек по ре бан, не сма трам за ве ро ват ну – ре као је Мар тон.

По ње го вим ре чи ма, ако на кон сти ту тив ној сед ни ци зре ња нин ског пар ла мен та, за ка за ној за 27. јун, не бу де по зна та скуп штин ска ве ћи на, стран ке ће има ти пре о ста лих, за кон ских ме сец да на за ње но утвр ђи ва ње. Уко ли ко до го вор не бу де по стиг нут ни до 25. ју ла, би ће уве де не при вре ме не ме ре и за ка за ни но ви ло кал ни из бо ри. Де мо кра те уве ра ва ју да до то га, ипак, не ће до ћи. Порт па рол Град ског од бо ра ДС Дра ган Ста ни шић ка зао је на кон фе рен ци ји за но ви на ре да се раз го во ри о фор ми ра њу град ске ад ми ни стра ци је, ко ји се во де из ме ђу ДС, ЛСВ, СПС и СВМ, “кре ћу у до бром прав цу” и да су на днев ном ре ду прин ци пи на ко ји ма ће се за сни ва ти бу ду ћа власт у Зре ња ни ну. - Вла да ју ћа ве ћи на ко ју ће чи ни ти ове пар ти је нај бо ља је за Зре ња нин, по што ће у том слу ча ју по ли тич ка струк ту ра град ске ад ми ни -

Ако не бу де до го во ра, Зре ња ни ну пре те при вре ме не ме ре

стран ком Ср би је, по ру чу ју да за ка зи ва ње кон сти ту тив не сед ни це за тер мин се дам и по не де ља по сле из бо ра све до чи о па ни ци у ре до ви ма до са да шње ко а ли ци је ДС

На пред ња ци ма нај ви ше ман да та Под се ти мо, у но вом са зи ву Скуп шти не гра да Зре ња ни на ко а ли ци ја оку пље на око СНС ће има ти 25 од бор ни ка, ли ста “Из бор за бо љи жи вот - Бо рис Та дић” 15, Ли га со ци јал де мо кра та Вој во ди не 13, ко а ли ци ја СПС – ПУПС – ЈС 8, Срп ска ра ди кал на стран ка 4 и Са вез вој во ђан ских Ма ђа ра два ман да та. стра ци је пра ти ти ре пу блич ку и по кра јин ску. Дру го ре ше ње би ла би аван ту ра, јер се не зна ко су вла сни ци ман да та у ко а ли ци ји ко ју пред во ди Го ран Кне же вић (СНС) и гра ђа ни за то ни су гла са ли – на вео је Ста ни шић. Из Но ве Ср би је, ко ја је на из бо ри ма на сту пи ла у ко а ли ци ји са на пред ња ци ма и Де мо крат ском

и ЛСВ “ко јој, из гле да, не иде од ру ке скла па ње ве ћи не са со ци ја ли сти ма”. - Из лаз по сто ји – тре ба ло би што пре са ста ви ти и кон со ли до ва ти ко а ли ци ју ли сте “По кре ни мо Зре ња нин”, чи ји смо, уз СНС и ДСС чла но ви, СПС, а по тен ци јал но и СРС, чи је од бор ни ке по зи вам да нам се при дру же. Слич не ко а -

ли ци је већ се фор ми ра ју ши ром зе мље, а би ло би до бро да та ко бу де и ов де – ка зао је пред сед ник Град ског од бо ра НС Дар ко Ка ран. Ра ди ка ли, што је и би ло за оче ки ва ти, ни су при хва ти ли овај по зив на пред ња ка али су на гла си ли да ло кал ни пар ла мент тре ба кон сти ту и са ти што пре и кре ну ти у ре ша ва ње на го ми ла них про бле ма. Пот пред сед ник зре ња нин ских ра ди ка ла Си ни ша Га јин сма тра да за ка зи ва ње кон сти ту тив не сед ни це за 27. јун ни је до бро јер, осим што ће се из гу би ти су ви ше вре ме на, “ово оду го вла че ње су ге ри ше да по сто је за ку ли сни пре го во ри из ко јих би мо гло да иза ђе из не ве ра ва ње во ље би ра ча и про грам ских на че ла стра на ка”. - Ка ко дру га чи је опи са ти по ку ша је СНС да на сво ју стра ну при ву че СПС, а и “му дро ћу та ње” ових о све му то ме – упи тао је Га јин. Ж. Ба ла бан

КОН СТИ ТУ И СА ЊЕ СОМ БОР СКОГ ПАР ЛА МЕН ТА

Кр ште ни ца од ре ди ла пред се да ва ју ћег СОМ БОР: Пред сед ник са да већ ста рог са зи ва Скуп шти не Гра да Сом бо ра, Си ни ша Ла зић за ка зао је пр ву, кон сти ту и тив ну сед ни цу но вог са зи ва ло кал ног пар ла мен та за 21. ју ни, са по чет ком у де вет са ти. Ова пр ва, кон сти ту тив на сед ни ца Скуп шти не Гра да би тре ба ло, по ред ве ри фи ка ци је од бор нич ких ман да та, да од лу чи и о то ме ко ће њо ме пред се да ва ти у пред сто је ћем че тво ро го ди шњем пе ри о ду, као и о то ме ко ће оба вља ти ду жност ње ног се кре та ра. На кон оп штих из бо ра одр жа них 6.ма ја као и по но вље них ло кал них из бо ра на не ко ли ко би рач ких ме ста у Сом бо ру не де љу да на ка сни је, од 61 рас по ло жи ве, нај ви ше клу па у Скуп шти ни Гра да ће за у зе ти пред став ни ци

Де мо крат ске стран ке, 16, што је чак 10 од бор ни ка ма ње не го што их је ова стран ка има ла у про шлом са зи ву. Као но ви по ли тич ки чи ни лац у ва ро шком пар ла мен ту ће се по ја ви ти од бор ни ци Спр ске на пред не стран ке са 11 осво је них ман да та, док ће на кон њих, по бро ју ман да та, нај за сту пље ни ји би ти од бор ни ци Ује ди ње них ре ги о на Ср би је са шест ман да та. По пет од бор ни ка ће у град ској Скуп шти ни има ти СПС и ДСС, док ће јед ног ма ње, че ти ри, има ти СПО и СРС, стран ка ко ја је има ла чак 23 од бор ни ка у про шлом са зи ву. Три пред став ни ка у ло кал ној Скуп шти ни ће има ти Са вез вој во ђан ских Ма ђа ра, ЛСВ и Гру па гра ђа на „Бо љи Сом бор„, док ће са мо је дан од бор ник пред ста вља ти ДЗВМ.

Пр вом, кон сти ту и тив ном сед ни цом, до зва нич ног из бо ра но вог пред сед ни ка Скуп шти не Гра да, пред се да ва ће нај ста ри ји од бор ник Сте ван Ке се јић из ре до ва СРС, ко ме ће по ма га ти два нај мла ђа од бор ни ка. Ма да се још увек ни не на зи ре ка ко ће фор ми ра ти из вр шна власт у Сом бо ру, из ве сно је да ће већ сам из бор пред сед ни ка Скуп шти не да ти на го ве штај ко ја стран ка ће би ти сто жер вла да ју ће ко а ли ци је у сле де ће че ти ри го ди не. По зна ва о ци по ли тич ких при ли ка у Сом бо ру јед но ду шни су у оце ни да ме ђу стра нач ке до го во ре око фор ми ра ња вла сти ком пли ку је чи ње ни ца да је сво је ме сто у град ском пар ла мен ту из бо ри ло чак 11 пар ти ја, ко а ли ци ја и гру па гра ђа на, по че му је Сом бор „ре кор дер„ у Ср би ји. М. Ми ље но вић

Уско ро вла да ју ћа ве ћи на у Пан че ву

ПАН ЧЕ ВО: У Пан че ву је, ка ко не зва нич но са зна је мо, до го во ре но да вла да ју ћу ве ћи ну у сле де ћем ман да ту чи не Де мо крат ска стран ка, СПС са сво јим ко а л и ц и о н им парт н е р и ма – ПУПС-ом, СДПС-ом и Је дин стве ном Ср би јом, Ли га со ци јал де мо кра та Вој во ди не и Ли бе рал но де мо крат ска пар ти ја. Гра до на чел ник би био из ре до -

ва Де мо крат ске стран ке а за ме ник из ко а ли ци је оку пље не око СПС-а. СПС-у би при па ло и ме сто пред сед ни ка Скуп шти не гра да. Град ско ве ће би бро ја ло 13 чла но ва, по ред гра до на чел ни ка и за ме ни ка гра до на чел ни ка, још шест пред став ни ка ДС-а, три из ко а ли ци је СПС-ПУПССДПС-Је д ин с тве н а Ср б и ј а и

по је д ан из ре д о ва Ли ге и ЛДП-а. Од јав них пред у зе ћа, ДС би ру ко во ди ла Ди рек ци јом за из град њу и уре ђе ње и Во до во дом и ка на ли за цо јом, као и Град ском стам бе ном аген ци јом, ко а ли ци ја око СПС-а Гре ја њем и Хи ги је ном, ЛДП АТП-ом и Ли га би има ла ди рек то ра Јав ног пред у зе ћа „Мла дост“. З. Дг.

RePORTA@e

sreda6.jun2012.

dnevnik

c m y

KOVA^ICA, SVETSKA PRESTONICA NAIVE, KU]U SLAVNOG SLIKARA I ZEMQAKA MARTINA JONA[A PRETVARA U MUZEJ

Samo mu je Salvador Dali bio ravan avr{iv{i ~etiri razreda osnovne {kole i polugodi{wi kurs za poqoprivrednike Martin Jona{ (1924-1996) bavio se paorlukom i gajio kowe, ali svetsku slavu stekao kao samouki stvaralac i jedan od rodona~elnika pokreta slikarske naive. U kova~i~koj Galeriji ima svoj kutak, no wegov grunt, kupqen sredstvima Republike Slova~ke i Saveta slova~ke nacionalne mawine u Srbiji, bi}e pretvoren u spomen ku}u. - Kova~ica jeste malo mesto na mapi sveta, ali je istinska metropola svetske naive - nagla{ava direktorka Galerije naivne umetno-

la zaostav{tine poznatog umetnika. - Jona{ je bio ~udan ~ovek, imao je razna interesovawa, pa prikupio veliku kolekciju dela drugih slikara - ukazuje Raspir. - Kao mecene kupovao je slike umetnika u ~iji talenat je verovao, kad su bili na po~etku karijere. Tako ih je moralno, ali i materijalno podr`avao. U zbirci su dela slikara kao {to su Sava Stojkov, Jano{ Mesaro{, Laslo Dvora~ko i mnogi drugi. Tu je i veoma vredna biblioteka, jer je sakupqao enciklopedije i stare kwige, posebno one o doseqavawe Slovaka na ove prostore. Imao je sem

Mar tin Jo na{ i we gov dom

Bio je maj stor me ce na mla dih umet ni ka

sti Marija Raspir. - Na{a Galerija je jedna od najpoznatijih u ~itavom svetu i dolaze nam gosti sa svih strana. Da imamo vrhunsku naivu u svom fondu znaju qudi razli~ite fele, umetnici, diplomate, dr`avnici, poznate svetske zvezde, ali i obi~ni qudi. Ure|ewem Jona{eve ku}e ponuda }e se pro{iriti muzejskom postavkom umetnika koji je to sigurno zaslu`io. Ku}i Jona{a predstoji rekonstrukcija, a otkupqen je ceo fond slika, umetnine, name{taj i osta-

izuzetne numizmati~ke, zbirku oru`ja, oslikanih tawira, }upova i druge grn~arije. Sama ku}a je arhitektonski klasi~na, karakteristi~na za vojvo|ansko podnebqe, ali je posebno opremqena i predstavqa izuzetno bogatstvo. Sad je vlasni{tvo Saveta slova~ke nacionalne zajednice, ali wen status treba da se defini{e izme|u op{tine i pokrajinskih organa, verovatno kao posebna jedinica u okviru kova~i~ke Galerije. Jedna od prostorija bi}e upotre-

bqena za multimedijalne prezentacije, gde }e biti i radionica za posetioce, kako bi svojeru~no mogli da naprave suvenire prema proverenom receptu majstora Jona{a, kako su ga zvali prijateqi. Naravno, nezaobilazna }e biti i postavka eksponata iz Jona{eve kolekcije. Slikarsku karijeru Jona{ je po~eo pred kraj rata, kada je oslikavao partizanske zidne novine! Neku godinu kasnije po~eo je ozbiqnije da razmi{qa o slikarstvu i postaje peti ~lan likovne sekcije Kulturno-prosvetnog dru{tva „Pokrok”, a u Kova~ici se prvi put predstavio 1952, na zajedni~koj izlo`bi povodom 150. godi{wice naseqavawa Slovaka u Vojvodini. Posle je oslikao oko 2000 dela i imao preko sto samostalnih izlo`bi imao na svim kontinentima. Tokom {ezdesetih likovni izraz mu postaje originalan a kompozicija uglavnom narativna sa folklornim motivima. Svoja ostvarewa osloba|a suvi{nih pojedinosti, centralne motive preuveli~ava, da bi osnovna ideja bila uo~qi-

vija, pa na wegovim platnima klipovi kukuruza, hleb, bundeve - simboli plodnosti, postaju ogromnih dimenzija. Qudi kao da su izi{li iz groteske: imaju male glave, a po-

Ma ri ja Ras pir

zama{ne ruke i noge, jer je kao dete, kriju}i se ispod stola, zagledao otekla stopala i `uqevite ruke o~evih gostiju. Na Jona{evim slikama dominira naranxasta boja letine. Govo-

PRE^ANSKA LEKSIKA

Pr nu ti ili ka ko ma la pti ca iza zi va ve li ki strah

a mi sli te ~o ve ka mir ne sa ve sti i ve dra du ha ka ko la ga no ko ra ~a u jun skom da nu po le ni ji ili raz o ru me| za ru de lim ì tom. Wi ve mir ne, ma lo se ta la sa ju, ne bo ve dro, sun ce to plo, nig de ni kog i ni ~eg na dve du ì oko lo. Od je da red, grom is pod sa mih no gu: bu ka i str ka, po le ti ~ak ne {to pra {i ne i ko je per ce. Sr ce da is ko ~i hva ta ju }i ri tam te iz ne nad ne stra da ni je {to je ta ko {o kant no pre se kla let wu idi lu. On da mo zak shva ti – to je pr nu la pre pe li ca. Do ~e ka la {e ta ~a, ili ri sa ra, da joj do |e do sa mog gwi zda, a on da star to va la kao mla zwak s no sa ~a avi o na. Da sam znao {ta je he li kop ter kad sam pr vi put sreo pre pe li cu, imao bih ne ku pred sta vu o tom iz ne nad nom stra {nom {u mu, ni ~im iza zva nom, ka ko ~o vek uvek po mi sli. U stva ri, sve je bi lo do voq no utan ~a no. Jad na ma la poq ska ko ka (ras pon kri la do 20 san ti ma, te ì na oko 100 gra ma) sa mo je le à la na ja ji ma (osam do de set) ili vo di la pi li }e kroz sla me nu {u mu, kad je na i {ao uqez. Da je bi la sa ma, jed no stav no bi be {um no otr ~a la u stra nu jer ra di je pe {a ~i ne go {to le ti. Ova ko je pr nu la, {to ja ~e mo è, zbu ni la ne è qe nog go sta, na te ra la ga da ustuk ne, mo `da i po tr ~i dva-tri ko ra ka jer je po sle sa mo dva de se tak me ta ra ate ri ra la u ì to, de te li nu, zob ili je ~am. Mo `da }e pr nu ti jo{ je da red, sad ne da iz ne na di ve} na ma mi uqe za da je sle di i uda qi od le ga la, ko je ne is ku san na mer nik sve jed no ne }e mo }i da na |e jer je mal te ne ne vi dqi vo u su voj str wi ki, po le glom ì tu ili za mr {e noj de te li ni. Pre pe li ca (Co tur niy co tur niy) je drev na pti ca, le ti ì teq svih ìt ni ca Evro pe, s

je se ni ma sov na se li ca ko ja pre ko me di te ran skih oba la hi ta da se ogre je u Afri ci. Iako je ma lec ka, we no me so je ve ko vi ma ve o ma ce we no, na ro ~i to u Ita li ji, [pa ni ji, Por tu ga lu... gde je i naj vi {e lo ve. Mre à ma, pu {ka ma, pra} ka ma... Vre ba ju je lov ci i kod nas, pa je po sta la do sta ret ka te je mal te ne vi {e ima u ve {ta~ kom uz go ju, na vod no zbog le ko vi tih ja ja. Ko ja su, ina ~e, pe ga va kao li ca naj pe ga vi je de ce. Kao i sa ma ce la pre pe li ca, ma da je ona sme |a sa ù tim pru gi ca ma i pe ga ma, a ja je ima sa svim dru ga ~i ju {a ru: ù to je s braon pe ga ma. Pre pe li com se zo ve i deo wi ve ko ji ga zda pri è tvi ili ber bi od re di da se ura di za je dan rad ni ran. Po de li je na dve, ~e ti ri ili vi {e par ce la, pa se ra de re dom. Ne be re se ili se ne ko si od le ni je do le ni je ve} sa mo do kle je pre pe li ca. Ve ru je se da je ide ju o ve li ~i ni te rad ne po vr {i ne da la sa ma pre pe li ca: kao, ba{ to li ko od le ti ka da ona ko iz ne na da pr ne. O ~u ve noj La li noj ke ru {i, Lo li, pti ~ar ki mo} nog no sa, pri ~a le su se baj ke. Je da red je La la imao go ste, se de li su i pi li na po qu, pri ~a li o lo vu, {ko lo va wu ke ro va a po ma lo i de ce. La la ko vao Lo lu u zve zde i ba{ kad je hteo da je po ka è go sti ma, vi di da ona ne {to ko pa ukraj avli je. Zo ve je gla som i pi {taq kom, ona ni da na }u qi u{i. Be san La la {to ga ne slu {a a i {to ko pa. Ona ni je ja za vi ~ar, ve} pti ~ar s naj bo qim pe di gre om. Na wu {i pe rad, sta ne, po en ti ra, po ka è lov cu {a pom, wu {kom, re pom, ce lim te lom – gde je pti ca. Ne ko pa, ve} go vo ri bo di len gviyom. Ve} je hteo da je ga |a pa pu ~om i pu ca u wu, kad Lo la iz va di ne {to iz one ru pe i do ne se pod La li ne no ge. Sta ru lu lu i na lu li za ku ca na ple ka na si lu e ta pre pe li ce. Ose ti la Lo la pre pe li cu po la me te ra pod ze mqom! I ni je joj da la da – pr ne. Pavle Male{ev (Kwiga „Trired riba pliva” moè da se kupi u novosadskim kwiàrama „Most”, „Mala velika kwiga” i „Lemijeva kwiàra”)

rio je da ga ta boja bogatstva smiruje, osveàva i hrabri, podse}a na wivu i miris plodova i hleba. Re|e je slikao pejsaè. Proslavio se briqantnim crteìma. Na jednoj me|unarodnoj izlo`bi u Italiji 1978. dobio je zlatnu medaqu zajedno sa slavnim Salvadorom Dalijem. Priznawa u Italiji bilo je i drugim prilikama, pa je 1976. pet wegovih grafika, otisnutih u zlatu, uvr{teno u izlo`bu na ostrvu Kapri. Istori~arka umetnosti Jarmila ]endi} iz Kova~ice isti~e da je naivna umetnost izraz ~iste individualnosti, van bilo kakvog stila i ili akademske {kole, {to potvr|uju i Jona{eva dela. - On je bio i poeta i filozof, uporedo sa uro|enim slikarskim

istinktom i talentom - nagla{ava ]endi}eva. - Wegove slike zasnovane su pre svega na sna`noj i promi{qenoj ideji, ujedno nabijene emocijama i nostalgijom. On je realista i humanista, ~ovek izme|u tla i palete. Ta maestralna slikarska virtuoznost proizilazi pre svega iz wegovog filozofskog posmatrawa sveta svedenog na najjednostavniji likovni govor, po ~emu je poznat, osoben i prepoznatqiv. Ta prepoznatqivost ogleda se u izboru tema iz seoskog `ivota i ~oveku, kao dominantnom motivu, dok poseban pe~at ~ine monumentalni dlanovi i stopala. ]endi}eva nagla{ava da na Jona{evim platnima, za razliku ostalih naivaca iz Kova~ice, ne dominira folklor. - Wegov iskqu~ivo ineresuju qudi: paori, lovci, muzikanti, plesa~i, zanatlije, vidari, koji svojom snagom i stabilno{}u deluju monumetalno - ukazuje Jarmila ]endi}. Milorad Mitrovi}

TRI DANA NOVI BE^EJ GRMEO OD MOTORA I BAJKERSKOG PASUQA

Pa met u gla vu, ka ci ga na gla vu i gas

Ne idu zajedno oktani i maligani S a svih strana stiglo je ~ak 650 bajkera na trodnevni moto samit u Novi Be~ej, koji je tako postao jedan od najmasovnih u Srbiji. Vi{e od 3.000 qubiteqa mo}nih ma{ina na dva to~ka moglo je da u`iva u reviji motora i oktanskim vratolomijama wihovih vlasnika, dok su vrelu atmosferu podgrejali rok bendovi i ~uveni pikantni bajkerski pasuq. Prvog dana, pred mnogobrojnom publikom, nastupili su bendovi “Sveti gral” i “Zemqotres”, a drugog je organizovan defile kroz Novi Be~ej. Nakon parade, motociklisti su se oprobali u jedinstvenim, bajkerskim igrama, a potom je prostor kraj Tise pretvoren u koncertni plato gde su grupe “Plejbojs”, “Distrojers”, “Generacija 5” i “Osmi dan” svirali do zore. - Prezadovoqan sam kako je manifestacija protekla - bez la`ne

skromnosti kaè predsednik novobe~ejskog moto kluba “Roud raners” Boris Nikoli}. – Posebno mi je drago {to su qudi, koji posetili Novi Be~ej, imaju samo re~i hvale za na{ grad i gostoprimstvo wegovih ìteqa. Nikoli}ev kolega iz kluba, Zoran Maletin, nagla{ava da su prva dva susreta odràna pod okriqem op{tine, dok je ove godine organizaciju preuzeo sam klub. - Sve je po~elo sa dosadnom ki{icom, koja je padala ceo dan, ali se sve zavr{ilo fantasti~no – besedi Maletin. - Ugostili smo prijateqe ne samo iz cele Vojvodine i Srbije, ve} i celog regiona. Priznaje da je motociklizam skup hobi, zbog cene goriva, rezervnih delova i tro{kova odràvawa... Ali – vredi svaku paru.

- Najve}a gre{ka roditeqa je kad brane detetu koji voli motor da se time bavi - tvrdi Maletin. - Treba da od malih nogu po~nu ve`bati na malim motorima i postepeno idu ka ve}im. Samo pamet u glavu, kacigu na glavu i nema {ta lo{e da se desi. Apelovao je i Zoltan Gorja ~lan kluba „Mu`qa„ iz zrewaninskog prigradskog naseqa, na mlade voza~e da uspore i ne divqaju na drumovima. Ali i da alkohol i vo`wa, odnosno oktani i maligani, ne idu zajedno. Dodaje da bi novobe~ejski hepening bio daleko pose}eniji da tog dana nisu odr`ana jo{ tri moto susreta u pre~niku od 100 kilometara. - Do{li smo u sa 12 motora, jer smo morali da se podelimo pa obi|emo i ostale skupove u Vojvodini – ka`e Gorja, koji je odan samitu kraj Tise. @. Balaban

dru[tvo

dnevnik UNIVERZITET U NOVOM SADU INSISTIRA NA VAQANOJ PROTIVPO@ARNOJ ZA[TITI NA FAKULTETIMA

Bes pa ri ca spo ti ~e evrop ske stan dar de Za posledwe ~etiri godine u dva uàsna poàra u Novom Sadu, u kafi}u „Launx” (2008) i pre samo malo vi{e od dva meseca u diskoteci „Kontrast„, smrtno je stradalo ~ak 14 devojaka i momaka, uglavnom studenata i sredwo{kolaca, me|u kojima najvi{e wih s Univerziteta u Novom Sadu. Nadle`ni zaduèni da brinu o tome koliko su lokali poput ovih bezbedni, imaju li odgovaraju}u protivpoàrnu za{titu, sig-

nalizaciju, puteve za evakuaciju qudi i osobqe obu~eno da reaguje u ovakvim situacijama, è{}e se aktiviraju tek kad ve} do|e do tragedija! Konstatuju da su odre|enom broju vlasnika izdali zabranu rada za lokal dok ne uvede sve naloène mere i opremu, ba{ kao i tom nekom gde je vatrena stihija odnela ìvote. Me|utim, za{to niko permanentno ne kontroli{e da li je i kako sprovedeno ono {to je naloèno, da li lokal radi i mimo zabrane? Kao da niko nema pravo da zakatan~i ta-

balo, i sopstveni problem jer su objekti, u kojima i boravi najvi{e studenata, svojevremeno izgra|eni bez protivpoàrnog stepeni{ta. Sami su se dali u projektovawe, probijawa hodni~nih izlaza umesto prozora i postavqawe metalnog protivpoàrnog stepeni{ta na bo~nom delu, prema Poqoprivrednom fakultetu, svoje najve}e zgrade, nekada{weg Ma{inskog fakulteta, koja posle nadogradwe prostora za Departman za arhitekturu, ima ~ak pet spratova! I umesto da FTN bude podràn u ovom poslu, radove su ko~ile mnogobrojne peripetije: papirologija, dozvole, ~ak i stopirawa izgradwe na neko vreme, a problem je bio i to {to se stepeni{te spu{ta na zemqi{te (a da gde bi?) koje nije u vlasni{tvu Univerziteta! O novcima da i ne govorimo jer je nekoliko miliona dinara na kraju platio sam FTN, iako su na po~etku svi u gradu deklarativno podràli akciju ovog fakulteta. Ali kako to kod nas biva, kad do|e vreme da se ma{e „nov~anika” svi imaju pre~a posla. Pojedini fakulteti u Kampusu zidani su s protivpoàrnim stepeni{tem, poput Poqoprivrednog, na primer, ali moè li se ono i koristiti? Nakon tragedije u „Kontrastu” Univerzitet u Novom Sadu je traìo da svih 14 fakulteta i dva razvojno-istraìva~ka instituta u wegovom sastavu dostave podatke o protivpoàrnoj za{titi, bezbednosti na radu i fizi~kom obezbe|ewu svojih objekata, a onda je, nedavno, celokupan materijal razmatran na zajedni~koj sednici Saveta i Senata UNS-a. Predsednik Saveta prof. dr Sr |an Ko la ko vi} podsetio je da svi moraju da

Ko li ko ste vi {e sprat ni ca u No vom Sa du vi de li s pro tiv po àr nim ste pe ni {tem, pa ~ak i oni ma {to ni ~u na sve stra ne ot ka ko smo usvo ji li od go va ra ju }u evrop sku le gi sla ti vu u toj obla sti? kvu „tempiranu bombu”, da naplati zakonsku kaznu za ugroàvawe qudskih ìvota, zabrani vlasniku bavqewe tom delatno{}u... U Srbiji je, naàlost, qudski ìvot najjeftiniji. Brine li iko, osim eventualno nas samih o tome kakva je protivpoàrna za{tita u stambenim zgradama, u firmama gde radimo? Koliko ste vi{espratnica u Novom Sadu videli s protivpoàrnim stepeni{tem, pa ~ak i onima {to ni~u na sve strane otkako smo usvojili odgovaraju}u evropsku legislativu u toj oblasti? Odmah posle tragedije u „Launxu”, gde je me|u stradalima bilo i studenata Fakulteta tehni~kih nauka, wegov dekan prof. dr Ili ja ]o si} sa saradnicima i profesorima i stru~wacima s gra|evinskog departmana za{tite inicirao je formirawe Komisija koja bi gradu pomogla da {to efikasnije primewuje odre|enu legislativu kao i u izradi projekata za protivpoàrnu za{titu, stepeni{te. Tako|e, FTN je odmah krenuo da re{ava, zlu ne tre-

imaju ~ak po 17 akata iz oblasti protivpoàrne za{tite koji proisti~u iz Zakona o za{titi od poàra donetog septembra 2009. Dakle, program obuke radnika, plan za{tite od poàra, sistem ure|aja za blagovremeno otkrivawe i javqawe poàra, plan evakuacije, definisane koridore za prilaz vatrogasaca, protivpani~no osvetqewe... U izve{tajima je ute{no to {to je ~ak 11 ustanova uradilo Akt o proceni rizika sa svim prate}im dokumentima, neki su (Pravni, Medicinski, Gra|evinski, TF „Mihajlo Pupin”, FTN...) odmakli i s opremawem i obezbe|ewem, ali ve}ina ima jo{ mnogo posla da obavi, ali je besparica svima problem. Filozofski je, na primer, doneo sve akte, ali isti~e problem s elektroinstalacijom: jo{ 2008. konstatovano je topqewe izolacije napojnih kablova u svim razvodnim ormanima! Za novi elektrorazvod treba im 28 miliona dinara. Podsetimo, ovo je dràvni fakultet. V. êki}

U No vom Pa za ru me sta za 950 stu de na ta Dr`avni univerzitet u Novom Pazaru }e na prvu godinu osnovnih akademskih studija u {kolskoj 2012/2013. godini na 20 akreditovanih studijskih programa upisati ukupno 950 studenata, od kojih }e se, prema odluci Vlade Srbije, 605 {kolovati iz buxeta. [kolarina na Dr`avnom univerzitetu nije pove}avana u odnosu na pro{lu godinu i, zavisno od departmana, iznosi od 50.000 do 60.000 dinara. Prijavqivawe kandidata je od 27. do 29. juna, prijemni ispiti su od 2. do 4. jula, a kona~na rang lista bi}e poznata 9. jula, nakon ~ega po~iwe upis.

sreda6.jun2012.

VE]IH NESTA[ICA LEKOVA U VOJVO\ANSKIM APOTEKAMA ZA SADA NEMA

Do no vih is po ru ka do bre su i za me ne

U apotkama u Vojvodini ve}ih nesta{ica lekov za sada nema. Kako nam je izjavila direktorka Apoteke Sombor Da ni ca Ba sa ri}, nedostaju pojedini preparati koji su deficitarni na na{em tr`i{tu ve} izvesno vreme, ali za sada ih je mogu}e zameniti lekovima dugih proizvo|a~a. Me|utim, ukoliko se uskoro stawe s lekovima ne poboq{a, sve ~e{}e }e se doga|ati nesta{ice. U Subotici nedostaju lekovi iz grupe anksiolitika i iz grupe antiparkinsonika, kao i pojedini uvozni lekovi. Nesta{ice doma}ih i uvoznih lekova premo{}avaju se zamenama. Sli~no je i u ostalom apotekama u Pokrajini. Jedan od razloga {to pojedinih lekova nema je zbog neuskla|enosti cene preparata u odnosu na kurs dinara prema evru. Strane farmaceutske kompanija tra`e hitnu korekciju cena lekova i navode da je wihova cena posledwi put mewana juna 2011. kada je evro bio 99,2 dinara. Sada je vi{i od 117 dinara. Tako 16

svetskih proizvo|a~a tvrdi da ministarstva zdravqa i trgovine godinu dana nisu obnovila redovnu odluku o maksimalnim veleprodajnim cenama novih lekova i da zbog tog ka{wewa vi{e od 400 lekova nije dostupno pacijentima.

U Ministarstvu zdravqa tvrde da su se u nekoliko navrata obra}ali Ministarstvu poqoprivrede i trgovine kako bi se dogovorili o cenama za nekoliko bitnih lekova, ali odgovora nije bilo. U Ministarstvu poqoprivrede i trgovine opet ka`u da Ured-

bom o kriterijumima za formirawe cena lekova koji se izdaju na recept nije propisana visina promene kursa dinara u odnosu na evro niti u kom vremenskom razmaku }e se korigovati cene lekova. Vlada Srbije utvr|uje kriterijume za formirawe cena lekova koji su dobili dozvolu za lek i koji se izdaju na recept, kao i najvi{e cene tih lekova, na osnovu zajedni~kog predloga ministarstva zdravqa i ministra nadle`nog za poslove trgovine. U periodu od 12. maja 2011. godine do danas nosioci dozvole za lek dostavili su ministarstvu trgovine 400 zahteva za formirawe cena za 473 novih lekova i pove}awe za 115 lekova. U saop{tewu to ministarstvo kaè da je ono u delokrugu svoje nadle`nosti do{lo do podataka o niìm cenama lekova u okruèwu u odnosu na trenutno vaè}e cene na trì{tu Srbije i u toku su aktivnosti na obezbe|ivawu benefita doma}im korisnicima medikamenata. J. Barbuzan

U ZREWANINU OTKRIVEN ZNA^AJAN DOKUMENTARNI FILMSKI FOND

Iz gu bqen u biv {em bi o sko pu Sasvim slu~ajno, u zgradi nekada{weg zrewaninskog bioskopa “Kristal”, otkriven je veliki i zna~ajan dokumentarni filmski fond. Prilikom popisa pokretnih stvari, sasvim dru-

trake, preko tri hiqade slajdova, 40 fotografija i dosta tonskih zapisa. Filmovi su bili u neadekvatnim uslovima. Uz brojne filmske rolne, iz bioskopa zatvorenog jo{ krajem sedamde-

„Iskrin” kino-projektor iz 1956. godine

gim povodom, u prostorijama biv{e kino dvorane prona|en je 61 film dokumentarnog i edukativnog sadr`aja, 22 filmske

setih godina pro{log veka, u Narodni muzej Zrewanin preba~ena je i oprema koja je u svoje vreme bila posledwa re~ tehni-

ke. Me|u tim stvarima nalazi se i glomazni kino-projektor, marke “Iskra”, iz 1956. godine. - Ve} po naslovima na kutijama, bilo je o~igledno da se radi o filmskim zapisima vezanim za nekada mo}ni agro-industrijski kombinat “Servo Mihaq” i fabrika iz wegovog sastava, kao {to su [e}erana, uqara “Dijamant”, skrobara, industrija mesa BEK – rekao je za “Dnevnik” kustos zrewaninskog muzeja Du {an Ma rin ko vi}. Jedan od prona|enih filmova nosi naziv “No`”, ali to nije ostvarewe ra|eno po ~uvenoj kwizi Vu ka Dra {ko vi }a, ve} filmski zapis iz pogona mesare BEK. Prikazano je zlatno doba prera|iva~ke industrije u Zrewaninu, kada je ona bila me|u najpoznatijim na prostorima biv{e Jugoslavije. Mnogo je i filmskog materijala koji }e biti te{ko razumqiv sada{wim generacijama, kao {to su, na primer, edukativni filmovi o za{titi od nuklearnog udara. Filmovi }e, kako saznajemo, bi-

ti predati Kinoteci u Beograd, na ~uvawe i obradu, a oprema, nakon restauracije, zavr{i}e u nekoj od muzejskih postavki, kao deo gradske istorijske ba{tine. - Originalne trake }e ostati u Kinoteci, gde jedino ima pravih uslova za wihovo ~uvawe, a zauzvrat, nama }e biti prosle|eni sadràji u digitalnom obliku, sa mogu}no{}u detaqnog pregleda, sistematizacije a posle i prikazivawa – objasnio je Marinkovi}. Pronalaèwe ogromne video i foto arhive poklopilo se sa pripremama za organizovawe izlo`be pod nazivom “Industrijsko - kulturno nasle|e Zrewanina”, za ~iju realizaciju je Narodni muzej od republike dobio 100.000 dinara. - Sada }emo ubrzano raditi na tome da prona|eni materijal ukqu~imo u izlo`bu. Na sre}u, ima}emo teàk zadatak da iz ogromnog nasle|a odaberemo samo najzna~ajnije delove – napomenuo je Marinkovi}. @. Balaban

Za jed no za jed na kost LGBT oso ba U vi{e gradova u Srbiji tokom juna bi}e realizovan projekat „Zajedno za jednakost LGBT osoba“, koji za ciq ima smawewe predrasuda prema LGBT populaciji, promovisawe principa jednakosti i nenasiqa i potrebu za smawewem diskriminacije. Projekat sprovode Gej strejt alijansa, koja je nosilac projekta, Gej lezbejski info centar, Centar za kvir studije, Loud & Queer i Q-klub, koje su napomenule da projekat ni na koji na~in nije povezan sa najavqenom „Paradom ponosa”, kao i da organizacije koje ga sprovode ne u~estvuju u organizovawu te parade. Razli~itim aktivnostima, poput projekcije filmova, promocije kulturnog stvarala{tva LGBT osoba, interaktivnih uli~nih akcija i performansa, distribuciju bro{ura i informativnih ~asopisa, panel diskusije i promotivne `urke, ciq je da se pozitivno deluje na {iru dru{tvenu zajednicu i uka`e na zna~aj tolerancije, ravnopravnosti i po{tovawa razli~itosti, naveli su organizatori. Projekat }e biti realizovan u vi{e gradova u Srbiji, me|u kojima su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Ni{, Zrewanin i drugi.

U BA^ KOJ PA LAN CI OSNO VA NO DRU [TVO ZA OÛ VA WE BA [TI NE: U Ba~koj Palanci osnovano je Dru{tvo za o~uvawe ba{tine i kolekcionarstvo „Panonija“, a osniva~i tvrde da je re~ o nastavqawu rada Muzeolo{ke sekcije koja je u ovom gradu postojala do pre ~etvrt veka. Osniva~i tvrde da je wihov ciq o~uvawe tradicije naroda i narodnosti, nacionalnih mawina i etni~kih grupa. Bavi}e se istraìvawem etnolo{ke i etnografske pro{losti, obi~aja, folklora i muzikologije, narodnih no{wi, starih zanata... Radi}e se na istraìvawu i za{titi kulturno-istorijskog nasle|a Srba, Nemaca, Slovaka, Ma|ara, Roma, Buwevaca, [okaca, Hrvata... - Po{to sam pasionirani kolekcionar napisao sam Statut dru{tva za kolekcionarstvo, a

tada su mi prijateqi sugerisali da dru{tvo pro{irimo i na za{titu kulturne ba{tine – ka`e predsednik „Panonije“ \or|e Jamu{akov. – Odlu~ili smo se za amaterizam, jer je u ovom vremenu jedino to mogu}e, a kasnije, kada sredina uvidi zna~aj ovog rada, nadamo se da }e sti}i i materijalna podr{ka. Od ~lanova }u zahtevati da zavire na svaki tavan, dvori{te, odnosno ku}u kako bi do{li do va`nih materijala. Dru{tvo se nada da }e vremenom do}i i do svojih prostorija, a obzirom da uskoro po~iwe rekonstrukcija velike zgrade biv{e gra|anske {kola u kojoj je trenutno muzej, smatraju da bi bilo najprikladnije da „Panonija“ bude uz Muzej grada Ba~ke Palanke. Na kraju sve {to skupe ili objave, svakako }e ostati u Muzeju. M. Suyum

CRnA HROnikA

sreda6.jun2012.

dnevnik

c m y

TRI BU NAL ODO BRIO PO SE TU ME STU ZLO ^I NA

Ha {ke su di je obi la ze Sre bre ni cu

Sud sko ve }e u ha {kom pro ce su pro tiv Radovana Karaxi}a za po ~e lo je pe to dnev ni obi la zak lo ka ci ja ko je su re le vant ne za „sre bre ni~ ki deo” op tu `ni ce pro tiv rat nog pred sed ni ka RS.

ko ji ma „Sud sko ve }e mo `e oba vqa ti po sao na lo ka ci ja ma, uko li ko to odo bri pred sed nik su da u in te re su prav de”. Biv {i vo |a bo san skih Sr ba op tu `en je za ge no cid i zlo ~i ne nad Bo {wa ci ma i Hr va ti ma to -

RE VOL TI RAN @A BAQ ^A NIN PRI TVO REN ZBOG IN CI DEN TA

Benz i nom na op {ti nu i po li ci ju

Pred se da va ju }i Sud skog ve }a O Gon Kvon iz Ju `ne Ko re je, Melvil Berd iz Tri ni da da i Flavija Latanci iz Ita li je, kao i pred stav ni ci op tu `be i od bra ne, u po ne de qak su za po ~e li taj obi la zak, sa op {tio je Ha {ki tri bu nal. Po se ta se od vi ja na osno vu ~la na 4 Pra vi la Ha {kog su da o pro ce du ri i do ka zi ma, pre ma

kom ra ta u Bo sni i Her ce go vi ni od 1992. do 1995.go di ne. Ka ra xi} je op tu `en po dve ta~ ke za ge no cid nad ne sr bi ma u Sre bre ni ci i se dam op {ti na u BiH, a u de vet ta ~a ka za pro gon, is tre bqe we, ubi stva, de por ta ci je, ne hu ma na de la, ne za ko ni te na pa de na ci vi le i uzi ma we me |u na rod nih ta la ca to kom ra ta u BiH. (Ta njug)

Po li ci ja je ju tros oko 9 ~a so va u @a bqu pri ve la Zorana T. (51) iz ovog me sta jer je za pa lio fla {u pu nu ben zi na is pred zgra de à baq ske op {ti ne, a od mah za tim i na ula zu u lo kal nu po li cij sku sta ni cu. U ova dva in ci den ta ni je bi lo po vre |e nih, a pri ~i we na je mi ni mal na ma te ri jal na {te ta. Zbog ovih in ci de na ta Zo ra nu T. je od re |e na me ra za dr à va wa zbog ka ko je sa op {te no iz po li ci je „sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo iza zi va wa op {te opa sno sti„. U sa op {te wu no vo sad ske po li ci je se ka è da se @a baq ~a nin te re ti „da je pod dej stvom al ko ho la, ba cio fla {u sa za pa qi vom sme som na zgra du Op {ti -

ne u @a bqu, a pet na est mi nu ta ka sni je i na Po li cij sku sta ni cu, gde je od mah i li {en slo bo de„. -Od po sle di ce eks plo zi je, vra ta Po li cij ske sta ni ce su o{te }e na, dok na vra ti ma zgra de Op {ti ne ima ma wih o{te }e wa. Zo ran T, u za ko nom pred vi |e nom ro ku, bi }e spro ve den na sa slu {a we pred nad le `nog is tra `nog su di ju - ka `e se u po li cij skom sa op {te wu. Pre ma re ~i ma Branka Staji}a, pred sed ni ka op {ti ne @a baq, is pred op {tin ske zgra de je iz go reo sa mo oti ra~, dok su zi do vi i pod sa mo oga ra vqe ni. - Za i sta ne znam zbog ~e ga je on to ura dio is pred op {tin ske zgra de jer ko li ko ja znam taj ~o -

SVE TLA NA RA @NA TO VI] PO NO VO U SUD SKOM PRO CE SU

^e ka se Ar ka nov te sta ment

Po no vqe no su |e we folk pe va ~i ci Svetlani Ceci Ra`natovi} po tu `bi Vojislava \urkovi}a iz Bje qi ne ko ji tvr di da mu ona du gu je 116.063 evra sa ka ma ta ma, po ~e lo je da nas pred Vi {im su dom u Be o gra du, ali se Ra `na to vi }e va ni je po ja vi la u su du, ma da i ni je u za kon skoj oba ve zi da to u~i ni. Ra `na to vi }e va ospo ra va dug \ur ko vi }u jer je pa re po zja mio wen po koj ni su prug @eq ko Ra `na to vi} Ar kan, dok \ur ko vi} tvr di da je Ar kan uzeo no vac za po tre be svo je su pru ge i to u we nom pri su stvu. Vr hov ni ka sa ci o ni sud uki nuo je zi mus pra vo sna `nu pre su du ko jom je Ra `na to vi }e va ra ni je bi la oba ve za na da \ur ko vi }u is pla ti dug od 116.063 evra s ka ma tom, po {to je usvo jio wen zah tev za re vi zi ju i na lo `io no vo su |e we. Naj vi {i sud je upo zo rio da na sled nik od go va ra za du go ve osta vi o ca sa mo do vi si ne svog na sled nog de la. Pod se }a ju }i na od lu ku Vr hov nog ka sa ci o nog su da, pu no mo} nik Sve tla ne Ra `na to vi}, advo kat Mi{a Petrovski, pred lo `io je su du da od bi je tu `bu kao pre u ra we nu i pr vo utvr di {ta je i ko li -

ko ona na sle di la od po koj nog us pru ga, od no sno da sa ~e ka da Pr vi osnov ni sud za vr {i osta vin ski po stu pak i do ne se pra vo sna `no re {e we o na sle |i va wu ko jim bi se utvr dio na sled ni deo Ar ka no ve udo vi ce. Advo kat Pe trov ski se ta ko |e us pro ti vio pred lo gu \ur ko vi }e -

vih pu no mo} ni ka da se na deo pe va ~i ci ne ku }e, ko ja je ve} pod hi po te kom zvog du ga pre ma dr `a vi, sta vi pri vre me na me ra za za bra nu ras po la ga wa, od no sno da joj se za bra ni pro da ja. „Sve tla na Ra `na to vi} ni jed nom za 12 go di na ko li ko se vo di ovaj po stu pak ni je po ka za la na me ru da otu |i ili osu je ti iz vr {e we bi lo ko je sud ske pre su de. Sve vre me `i -

vi na is toj adre si u Qu ti ce Bog da na sa svo jom de com, a svo je oba ve ze pre ma dr à vi is pu wa va bez da na ka {we wa”, uka zao je Pe trov ski. Su di ja Jelena Kilibarda re kla je da }e sud o pri vre me noj me ri od lu ~i ti na knad no i da }e do sle de }eg su de wa ko je je za ka za la za 13. no vem bar pri ba vi ti in for ma ci je iz po stup ka o ras po de li Ar ka no ve za o stav {ti ne. Ovaj pro ces je ina ~e bio je u za vr {noj fa zi, po {to je Pr vi osnov ni sud kra jem 2011. go di ne na lo ìo pri nud nu pro da ju de la Ra `na to vi} ki ne ku }e ra di na mi re wa du ga pre ma \ur ko vi }u, ali je kra jem ja nu a ra po stu pak iz vr {e wa ob u sta vqen po {to je VKS pre su du uki nuo i na lo ìo no vo su |e we. Ra `na to vi} ki na ku }a u Qu ti ce Bog da na je pod hi po te kom ko ja je upi sa na kao ga ran ci ja da }e upla ti ti dr à vi jo{ 500.000 evra, od mi lion i po ko li ko joj je pre su dom od re |e na nov ~a na ka zna zbog pro tiv prav nog pri sva ja wa nov ca od pro da je fud ba le ra klu ba „Obi li}” na ~i jem je ~e lu bi la. (Ta njug)

vek ni je bio u su ko bu sa bi lo kim iz op {tin ske zgra de ni ti je ra ni je bi lo ne kih pro ble ma sa wim. U tre nut ku ka da se to de si lo ni sam bio u zgra di, ali ka ko su mi pre ne li kad sam se vra tio u zgra du, va tra je od mah uga {e na i ne ma go to vo ni ka kve {te te re kao je Sta ji}. Od mah na kon {to je za pa lio ben zin pred op {tin skom zgra dom, ovaj re vol ti ra ni @a baq ~a nin je oti {ao par sto ti na me ta ra da qe do zgra de po li ci je gde je prak ti~ no pred po li caj ci ma za pa lio fla {u ben zi na pred sa mim ula zom u sta ni cu. Po li caj ci su br zo uga si li va tru ko ja ni je na pra vi la ve li ku {te tu i pri ve li ~o ve ka ko ji je za pa lio.

Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma,~o vek se od lu ~io na ovaj ko rak jer po li ci ja ni je ra sve tli la kra |u mo tor ne te ste re ko ju je pri ja vio jo{ pre par me se ci, a u me |u vre me nu lo po vi su mu iz ku }e ukra li i ko si li cu {to je iza zva lo ta kvu we go vu re ak ci ju. Ka ko smo sa zna li od we go vih po zna ni ka, ~o vek je za po slen na ben zin skoj pum pi, a za `i vot za ra |u je i ure |i va wem trav wa ka i vo} wa ka zbog ~e ga su mu ko si li ca i mo tor na te ste ra bi li deo osnov nog ala ta. Oni su nam po tvr di li da ni ka da ra ni je ni je na pra vio ne ki sli ~an in ci dent i da ga svi po zna ju kao po ro di~ nog ~o ve ka ko ji je po sve }en svo joj su pru zi i de ci. N. Per ko vi}

PRO[LE NO]I U U@EM CEN TRU NO VOG SA DA

Ba ca li blo ko ve s Rad ni~ kog uni ver zi te ta Ne po zna te oso be su ju ~e oko je dan sat uju tro sa gra di li {ta Rad ni~ kog uni ver zi te ta u cen tru No vog Sa da ba ca le blo ko ve na Uli cu voj vo |an skih bri ga da, ali sre }om pri to me ni ko ni je po vre |en. Na li ce me sta ubr zo su sti gli sa o bra }aj ci, ko ji su se po svoj pri li ci za te kli u bli zi ni, kao i pa tro la iz obli `we po li cij ske is po sta ve „Sta ri grad”.

Dve mla |e oso be su pri ve de ne radi iden ti fi ka ci je, ali one ni su za dr `e ne. Do ju ~e po sle pod ne ni su pod ne te pri ja ve pro tiv osum wi ~e nih za in ci dent u ko jem sa mo pu kom sre }om ni je bi lo po vre |e nih ni ti ve }e {te te. De lo vi blo ko va su sa uli ce sklo we ni u to ku pre po dne va, a ope ra tiv ci ra de na ra sve tqa va wu ovog do ga |a ja, sa zna je mo ne zva ni~ no u Po li cij skoj upra vi.

Ni je nam po tvr |e no da li je utvr |e no ko li ko je ma te ri ja la ba ~e no i sa kog spra ta po me nu te vi {e sprat ni ce. Pod se ti mo, ova tri na e sto sprat ni ca je, po sle 50 go di na ra da ugled ne in sti tu ci je, iz go re la pre 12 go di na, ka da je u po `a ru po gi nu la jed na oso ba. Ko stur zgra de je ve} du go pri vla ~an sa mo za skit ni ce i nar ko ma ne. M. V.

PRO NA \E NO 11 NE AK TI VI RA NIH BOM BI

Trom blo ni na pla cu Pri li kom pri pre ma wa po vr {i ne jed nog pla ca u Baj mo ku za iz vo |e we gra |e vin skih ra do va, gra |a ni su pro na {li 11 ne ak ti vi ra nih trom blon skih mi na. - Ra di li smo na toj ze mqi i dok smo ko pa li od jed nom se po ja vi lo oru` je. Od mah smo oba ve sti li po li ci ju o slu ~a ju - pri ~ a sta n ov n ik Baj m o k a R.P. U sa op {te wu su bo ti~ ke po li ci je se na vo di da na kon

pri ja ve gra |a na da su u bli zi ni je ze ra u Baj mo ku pro na |e na eks plo ziv na sred stva, po li ci ja je iza {la na li ce me sta i da je utvr |e no da se na oba li je ze ra na la zi 11 ne ak ti vi ra nih trom blon skih mi na. Iz v r { e n a je kri m i n a l i sti~ ko-teh ni~ ka ob ra da li ca me s ta, a mi n e su iz u z e t e u skla du sa Za ko nom o van red nim si tu a ci ja ma, za kqu ~u je se u sa op {te wu po li ci je. S. I.

OLA KO UZE TE PO ZAJ MI CE PRE TVA RA JU @I VOT U PA KAO

Nu `da i po ro ci ra de za ze le na {e Po zajm qi va we nov ca uz vi so ku ka ma tu spa da u „naj sta ri je za na te” u sve tu , a u Sr bi ji je do `i ve lo eks pan zi ju to kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka da bi ak tu el na eko nom ska kri za do pri ne la da sve vi {e gra |a na je di ni na ~in da do |e do po zaj mi ce vi di u od la sku kod ze le na {a. Na i me, mno gi gra |a ni ne mo gu da do bi ju kre dit od ban ke, gde je ka ma ta i do 4-5 pu ta ma wa, ve} pri sta ju da pot pi {u ugo vor o po zaj mi ci sa ze le na {i ma iz ko jeg se ~e sto ne mo gu iz vu }i ~ak ni ka da ras pro da ju ce lo kup nu imo vi nu, a sve do ci smo da du `ni ci sve ~e {}e od u zi ma ju se bi `i vo te jer ne vi de dru gi iz laz iz du ga u ko ji su se uva li li. Ze le na {i ni {ta ne opra {ta ju pa je ~e sta po ja va da oni iz ovog kri vi~ nog de la, jer ze le na {e we to je ste, po ~i ne i dru go, a to je naj ~e {}e iz nu da. Oso ba ko ja je da la no -

vac na za jam po ~i we da pre ti i pri me nom si le è li da do bi je osta tak du ga. Pre te di rekt nim kon tak tom, te le fo nom ili pre ko dru gih oso ba. Pre ti se i ~la no vi ma po ro di ce. Oni ko ji su po zaj mi li no vac ve o ma ret ko se usu |u ju da ta kvu oso bu pri ja ve po li ci ji i ta ko mno gi ze le na {i osta ju bez za slu è ne ka zne. Zva ni~ nih pa ma kar i okvir nih po da ta ka o ze le na {e wu kod nas ne ma, ali se sma tra jed nim od na ju no sni jih ne le gal nih po slo va u Sr bi ji ko ji do vo di qu de u po lo àj du `ni~ kog rop stva. Po zna va o ci tvr de da sva kog da na ba rem pe de set oso ba po zaj mi no vac uz iz u zet no ne po voq ne ka ma te ko je ih do vo de u po lo àj ve ~i tog du `ni ka. Kri mi no log Zlatko Nikoli} ob ja {wa va da pro blem ze le na {tva fi zi~ ki ni je vi dqiv ali da i te ka ko po sto ji i da je sve vi {e we go vih

`r ta va. On is ti ~e da je ma li broj qu di uhap {en zbog ovog kri vi~ nog de la, kao i da bi ono mo ra lo da bu de u ve }oj me ri pred met nad le `nih or ga na do da ju }i da je ze le na {tvo

`nik mo `e da mu vra ti ve} da uslo vi po zaj mi ce bu du ta kvi da onaj ko ji zaj mi ni ka da iz to ga ne mo `e da se iz iz vu ~e. Pro blem je, me |u tim, {to se u prak si ze le na -

Ze le na {ke agen ci je Po se ban pro blem pred sta vqa ju ze le na {ke agan ci je ko je gra |a ni ma obe }a va ju vi so ke ka ma te ko je su na me se~ nom ni vou jed na ke go di {wim u ban ka ma. Me |u tim, ~e sto se rad tih agen ci ja u pro te kle dve de ce ni je za vr {a vao ta ko {to je vla snik ne stao bez tra ga sa nov cem po ve re ni ka ko ji ma je osta lo sa mo da se `a le su do vi ma sa ma lom ili go to vo ni ka kvom {an som da ika da vra te no vac. „ma li gan pro blem” ko ji ni je bo qe re {en ni u dru gim dr `a va ma. - [to je kri za ve }a to je vi {e i ze le na {tva i onih ko ji na taj na ~in po ku {a va ju da za ra de. In te res onog ko po zaj mu je no vac ni je da du -

{e we ve o ma te {ko do ka zu je jer kod tog kri vi~ nog de la po sto ji i do pri nos `r tve ko ja sve sno po zajm qu je no vac po ne po voq nim uslo vi ma, a po sle se zbog to ga ka je - ka `e Ni ko li}.

Pre ma we go vim re ~i ma kad do |e do pri ja ve usme ni do go vo ri na su du ni {ta ne zna ~e jer ne ~i je “da” i “ne” ni je do kaz da je ne ko po ~i nio kri vi~ no de lo. - Po treb no je da o{te }e ni ima pi sa ni ugo vor u ko me se ja sno vi di da su uslo vi ne po voq ni po du `ni ka. Ta ko |e, kao do kaz na su du se mo gu is ko ri sti ti i SMS po ru ke i pret we. Osim la ko ver nih `r ta va vr lo ~e sta po ja va je da koc ka ri, ko ji su za pa li u fi nan sij ske pro ble me, zaj me no vac od sva ko ja kih da bi se iz vu kli. Ono {to im se u prak si do go di je da sve du bqe i du bqe to nu u pro blem – ob ja {wa va Ni ko li}. U na {em Kri vi~ nom za ko ni ku se na vo di da „ko za da va we nov ca ili dru gih po tro {nih stva ri na za jam ne kom li cu pri mi ili ugo vo ri za se be ili dru gog ne sra zmer nu imo vin sku ko rist, is ko ri {}a va ju }i

te {ko imo vin sko sta we, te {ke pri li ke, nu `du, la ko mi sle nost ili ne do voq nu spo sob nost za ra su |i va we o{te }e nog, ka zni }e se za tvo rom od tri go di ne i nov ~a nom ka znom”. Ako su, pak, na stu pi li i te {ke po sle di ce za o{te }e nog ili je u~i ni lac pri ba vio imo vin sku ko rist ve }u od 450.000 di na ra, mo `e bi ti ka `wen za tvo rom od pet go di na i nov ~a nom ka znom. U slu ~a ju da je pri ba vqe na imo vin ska ko rist ve }a od mi lion i po di na ra, ka zna je od jed ne do osam go di na za tvo ra i nov ~a na ka zna. Pro te klih go di na na pro blem ze le na {e wa, kao i na to da kod nas ne po sto ji za kon o ze le na {e wu, uka zi va la je i Na rod na ban ka Sr bi je ko ja je skre ta la pa `wu gra |a ni ma da po je di ne fir me pro tiv za ko ni to nu de kre di te. Q. Ma le {e vi}

crna hronika

dnevnik

sreda6.jun2012.

UHAP[ENI ZBOG PREBIJAWA KOD SPENSA

NEIZVESTAN TOK SU\EWA NEKADA NAJJA^OJ GRUPI

Slomili tinejyeru {aku i 22 zuba

Specijalni sud okupqa posva|ane „zemunce”

Po li ci ja je pro na {la dvo ji cu No vo sa |a na, jed nog ma lo let nog i Vla da na T. (1994), ko ji ma se sta vqa na te ret da su u no }i iz me |u 20. i 21. ma ja na pla tou is pred Spen sa is tu kli ma lo let nog su gra |a ni na i tom pri li kom mu na ne li te {ke te le sne po vre de. U ovoj tu ~i ma lo let ni ku su po lo mqe ni 22 zu ba i le va {a ka, a osim to ga udar ci ma su mu na ne te ogre bo ti ne li ca, le vog ko le -

na, lak to va i ku ko va, kao i pod li vi na vra tu. Pro tiv osum wi ~e nog ma lo let ni ka pod ne ta je kri vi ~a pri ja va zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na no {e wa te {kih te le snih po vre da, a pro tiv Vla da na T. zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo u~e stvo va wa u tu ~i, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. M. V.

INTERPOL INTENZIVNO TRAGA ZA ^UVENOM GRUPOM

[est pripadnika „Pink pantera” u Crnoj Gori? U Cr noj Go ri tre nut no se na la zi {est oso ba, ~la no va ban de „Pink pan te ri”, za ko ji ma je In ter pol ras pi sao me |u na rod ne po ter ni ce zbog pqa~ ki zla ta ra i pro dav ni ca sku po ce nih sa to va na ne ko li ko kon ti ne na ta, ob ja vi li su da nas pod go ri~ ki me di ji. Se dam cr no gor skih dr à vqa na zbog te {kih raz boj ni {ta va tre nut no slu ì za tvor ske ka zne u ne ko li ko ze ma qe Evro pe i na Da le kom is to ku, dok je wih oko 60 pod stal nom ob ra dom ka ko do ma }e, ta ko i ino stra nih po li ci ja, ob ja vi le su pod go ri~ ke „Dnev ne no vi ne”. Ka ko se na vo di, u Ba ru ì vi Go ran M., ko ga zbog sum we da je opqa~ kao rad wu sku po ce nog na ki ta po tra ù je {pan ska po li ci ja. Po istom osno vu i [vaj car ci tra è Ce ti wa ni na \u ra M. ko ji je pre ne ko li ko me se ci tim po vo dom sa slu {a van u Pod go ri ci. [ef bi roa In ter po la u Pod go ri ci De jan \u ro vi} ni je è leo da po tvr di te in for ma ci je, ni ti da sa op {ti ime na osta lih be gu na ca,

po zi va ju }i se na taj nost is tra ga, ko je su u to ku. On je ob ja snio da po sto je }e za kon ske od red be ne omo gu }a va ju hap {e wa tih oso ba, ra di iz ru ~e wa dru goj dr à vi, jer su cr no gor ski dr à vqa ni. U ne ko li ko pret hod nih me se ci u ino stran stvu je uhap {e no {est Cr no go ra ca, ~la no va ban de „Pink pan ters”. Pr vi ~o vek pod go ri~ kog bi roa In ter po la pod se tio je i na po zna te Cr no gor ce, ko ji ve} slu è ka zne za po ~i we na raz boj ni {tva. U za tvo ru u Ja pa nu de se to go di {wu ro bi ju slu ì Pod go ri ~a nin Ri fat H., zbog pqa~ ke dra gu qar ni ce u To ki ju, Ra do van J. od pre ne ko li ko da na slu ì ka znu u Spu ù, isto kao i Vla di mir L. i Du {ko M. Te {ke pqa~ ke u Fran cu skoj, u toj ze mqi ro bi jom pla }a ju Zo ran K. i Ni ko la I., dok se wi hov ze mqak i „ko le ga po za na tu” Pre drag V. na la zi u jed nom bel gij skom za tvo ru. E. D.

NESRE]A NA PUTU SENTA–KAWI@A

Poginula èna iz Jazova U sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la prek si no} oko 21 sat na re gi o nal nom pu tu Sen ta-Ka wi à ì vot je iz gu bi la Etel ka Ko va~ (52) iz se la Ja zo vo kod ô ke. Ne sre }a se do go di la ka da je put ni~ ko mo tor no vo zi lo ko jim je upra vqao Hen rik N. (39) iz Ka wi è, na le te lo na gru pu pe {a ka. Dva pe {a ka ko ji su se u gru pi kre ta li ko lo vo zom re gi o nal nog pu ta, osta li su ne po vre |e ni. Iz PU Ki kin da na ja vi li su da }e pro tiv vo za ~a put ni~ kog mo tor nog vo zi la Hen ri ka N. Bi ti pod ne ta od go va ra ju }a kri vi~ na pri ja va. M. Mr.

RAZBOJNIK UHVA]EN S ORU@JEM I PLENOM

Uhap{en nakon pqa~ke zlatare Mu {ka rac na o ru `an pi {to qem ju ~e po pod ne je opqa~ kao pro dav ni cu zla ta u Be o gra du, ali ga je po li ci ja ubr zo uhva ti la. U Bi rou za in for mi sa we MUP-a je po tvr |e no da su po li caj ci kod pqa~ ka {a pro na {li pi {toq ko ri {}en u pqa~ ki i

zla to ko je je oteo od rad ni ka zla ta re. Za sa da ne ma in for ma ci ja da li je to kom pqa~ ke ne ko po vre |en, a na udaru raz bo jnika je bila pro da vnica „ Zl atare Maj danpek” u G lavnoj ulici, u Z emunu. E. D

Da nas bi u Spe ci jal nom su du tre ba lo da po~ ne su |e we u od su stvu Lu ki Bo jo vi }u i Vla di mi ru Mi li sa vqe vi }u-Bu da li zbog po ku {a ja ubi stva An dri je Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a, kao i zbog jo{ tri ubi stva, ali po {to se jo{ ~e ka od lu ka {pan skih vla sti o wi ho vom iz ru ~e wu, mo gu }e je da }e taj pro ces ipak sa ~e ka ti wi hov do la zak u Sr bi ju. Su |e we je iz bez bed no snih raz lo ga za ka za no u spe ci jal noj sud ni ci Okru `nog za tvo ra u Be o gra du, a na op tu `e ni~ koj klu pi za sad se mo gu na }i sa mo Sret ko Ka li ni} i Mi lo{ Si mo vi} - po {to je u [pa ni ji jo{ u to ku eks tra di ci o ni po stu pak pro tiv Bo jo vi }a i Mi li sa vqe vi }a, ko ji su uhap {e ni u Va len si ji 9. fe bru a ra. Mo gu }e je i da se su |e we na sta vi u wi ho vom od su stvu, a po sto ji mo gu} nost pri vre me nog raz dva ja wa po stup ka. Su |e we je po ~e lo kra jem pro {le go di ne pred sud skim ve }em su di je Bi qa ne Si na no vi}, ali je po ~et kom ja nu a ra na ~e lo sud skog ve }a do {ao su di ja Vla di mir Me sa ro vi} pa bi, shod no za ko nu, glav ni pre tres tre ba lo da kre ne is po ~et ka.

ni hr vat ski me di ji de taq no opi sao iz vr {e we ubi sta va i ne u spe lih li kvi da ci ja, na vo de }i da to ni je ra dio zbog nov ca ve} zbog pri ja teq stva sa Bo jo vi }em ko ji je sve or ga ni zo vao, a sa ko jim je u su kob do {ao 2009. go di ne. Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal u op tu `ni ci na vo di da je Bo jo vi} stao na ~e lo „ze mun skog kla na” po sle ubi stva we go vih vo |a Du {a na Spa so je vi }a i Mi le ta Lu ko vi }a u mar tu 2003. go di ne, a svo ju mo} u~vr stio je na kon hap {e wa Mi lo ra da Ule me ka Le gi je. Po {to je po stao vo |a „ze mu na ca”, on je or ga ni zo vao li kvi da ci je, a li~ no je u~e stvo vao u po ku {a ji ma ubi stva An dri je Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a [o ka 2004. go di ne, kad je sa od be glim „ze mun cem” Ka li ni }em pu cao iz auto mo bi la u po kre tu. Ne ka da pri ja te qi i sa u ~e sni ci u po sled wih par go di na po sta li su za kle ti ne pri ja te qi, ali }e ih u Spe ci jal nom su du opet „spo ji ti” zlo ~i ni za ko je se sum wa da su ih za jed ni~ ki po ~i ni li. (Tanjug)

DONETE PRESUDE U VELIKOJ BUDVANSKOJ AFERI

Trideset godina za „Zavalu” Biv {i ~el ni ci bu dvan ske op {ti ne osu |e ni su da nas na ukup no 30 go di na i {est me se ci za tvo ra zbog ne za ko ni to sti u po slo va wu u ve zi sa iz grad wom ho tel sko-tu ri sti~ kog kom plek sa Za va la na isto i me nom rtu kod Bu dve. Wi ho vi advo ka ti su na ja vi li àl be, jer sma tra ju da su |e we ni je bi lo pra ved no i da je pre su da „do dvo ra va we” Evrop skoj uni ji. Biv {i pred sed nik bu dvan ske op {ti ne Raj ko Ku qa ~a osu |en je na pet go di na za tvo ra, a na ~e ti ri go di ne osu |en je we gov biv {i pot pred sed nik Dra gan Ma ro vi} ko ji je, ina ~e, brat pot pred sed ni ka DPS-a Sve to za ra Ma ro vi }a. Biv {i ~el nik bu dvan skog vo do vo da i ak tu el ni po sla nik DPS-a \or |i je Pi wa ti} osu |en je na tri go di ne za tvo ra, ko li ko je do bi la i Ru ski wa Na ta li ja Pa ni na, iz vr {na di rek tor ka fir me Za va la in vest. Za tvor skim ka zna ma od dve go di ne osu |e ni su i osta li op tu è ni u ovom pro ce su Dra gan Zi ni}, Slo bo dan \u ro vi}, Ste van Vu ~e ti}, Sre ten To mo vi}, No vak Sta no je vi} i Mar ko Ka lo {tro. Na ka znu za tvo ra od tri go di ne i {est me se ci osu |en je Dra gan Se ku lo vi}. Ku qa ~a, Ma ro vi}, Pi wa ti} i osta li su osu |e ni zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja i ovla {}e wa ra di pri ba vqa wa imo vin ske ko ri sti pred u ze }u „Za va la In vest„, iza ko jeg je sta ja la ru ska fir ma „Mi raks„, ~i me su op {ti ni Bu dva na ne li {te tu od 821 hi qa da evra. Vr hov no dr àv no tu ì la {tvo po di glo je 22. mar ta pro {le go di ne op tu `ni cu biv {ih

SVEDO^EWA NA SU\EWU GWILANSKOJ GRUPI

Ro|aci daju alibi Sve do ci od bra ne pri pad ni ka „Gwi lan ske gru pe” OVK, [em si ja Nu hi jua ko ji je op tu `en za zlo ~i ne nad ci vi li ma u Gwi la nu od ju na do de cem bra 1999. po ku {a li su da nas, u na stav ku su |e wa u Vi {em su du u Be o gra du, da mu da ju ali bi tvr de }i da je u vre me zlo ~i na bio u Ku ma no vu, u Ma ke do ni ji. Sve do ~e }i na su |e wu pred Vi {im su dom u Be o gra du Nu hi ju ov ujak, En ver Gvi wa li, je is pri ~ao da we gov se stri} u mar tu 1999. go di ne do {ao sa po ro di com u Ku ma no vo i ostao do de cem bra, po sle ~e ga su se vra ti li na Ko so vo. [a ban Haj da ri je po sve do ~io da je sa Nu hi ju om u Ku ma no vu ra dio za jed no na jed noj gra |e vi ni, ali da je on po ~et kom ju na oti {ao za [vaj car sku. „Po sle me sec da na sam se vra tio i [em si je bio tu”, ka zao je Haj da ri. Nu hi ju je po po ter ni ci Sr bi je uhap {en u [vaj car skoj, a srp skim pra vo sud nim or ga ni ma

U ovom pro ce su, Bo jo vi }u, Mi li sa vqe vi }u, Ka li ni }u i Si mo vi }u su di se zbog po ku {a ja ubi stva An dri je Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a, kao i zbog jo{ tri ubi stva. Mi li sa vqe vi} je bio sko ro de vet go di na u bek stvu, od mar ta 2003. go di ne, pa je u od su stvu osu |en na 40 go di na za tvo ra zbog kri vi~ nih de la ko ja je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na”, a zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra Zo ra na \in |i }a na 35 go di na za tvo ra. Bo jo vi} je na pu stio Sr bi ju u ju nu 2010. go di ne, ne du go po sle hap {e wa Ka li ni }a u Za gre bu i Si mo vi }a na srp sko-hr vat skoj gra ni ci. Za wim je u sep tem bru 2010. ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca i po dig nu ta op tu `ni ca zbog sum we da je or ga ni zo vao ubi stvo An dri je Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a [o ka, ka da su na stra da la dvo ji ca wi ho vih te lo hra ni te qa. Bo jo vi }a je sa po me nu tim ubi stvi ma, ali i dru gim kri vi~ nim de li ma, ka ko se pret po sta vqa, po ve zao Ka li ni}, ko ji je Sr bi ji iz ru ~en iz Hr vat ske 25. av gu sta 2010. go di ne. Ka li ni} je, ka ko su ta da ja vqa li po je di -

iz ru ~en je u mar tu. On je na su |e wu u apri lu ne gi rao kri vi cu i na vo de op tu `ni ce. Po red osta log, op tu `ni com mu se sta vqa na te ret da je sa op tu è nim Ali ji Sa di kom u ju nu 1999. ubio ne i den ti fi ko va nog mu {kar ca i è nu srp ske na ci o nal no sti ta ko {to su upra vqa ju }i sa dva auto mo bi la u su prot nom sme ru ras tr gli to dvo je qu di, ko ji su bi li ve za ni za vo zi la. Za jed no sa jo{ 16 pri pad ni ka OVK, tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne Sr bi je te re ti ga da su od po ~et ka ju na do kra ja de cem bra 1999. su ro vo, do smr ti mu ~i li naj ma we 80 oso ba, naj ma we 34 oso be se i da nas vo de kao ne sta le, a naj ma we 153 qu di je pro tiv prav no li {e no slo bo de, mu ~e no, a za tim pu {te no. Na op tu è ni~ koj klu pi, osim Nu hi jua, na la ze se sa mo jo{ ~e tvo ri ca op tu è nih, jer su od 17 op tu è nih, wih 12 u bek stvu i su di im se u od stu stvu. Od onih ko ji su na op tu è ni~ koj klu pi, ~e tvo ri ca su u pri tvo ru, a je dan se bra ni sa slo bo de.

Spor na iz grad wa na se qe iz nad Bu dve

bu dvan skih funk ci o ne ra, zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja u slu ~a ju „Za va la”. Re~ je o pro vo ste pe nim pre su da ma, a op tu è ni i wi ho vi advo ka ti ve} su na ja vi li àl be. Pi wa ti} je no vi na ri ma ka zao da je da nas iz gu bio sva ko po ve re we u cr no gor sko pra vo su |e. „Ovo {to se da nas de si lo je kraj jed nog, sa da sam si gu ran, te le di ri go va nog pro ce sa u ko me se od star ta zna lo na ko li ko }e mo go di na za tvo ra bi ti osu |e ni”, is ta kao je on. Pi wa ti} je ka zao da su |e we ni je bi lo fer, jer od bra ni ni je

do zvo qe no da iz no si ci we ni ce ko je po bi ja ju na vo de op tu `ni ce. Jed no stav no, ka ko je ka zao, ra di se o `e qi da se ne ko me u Evro pi po ka `e da u Cr noj Go ri po sto je su o ~a va we sa krup nim ri ba ma ka da je u pi ta wu na vod na bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la. Pre ma re ~i ma Dra ga na Ma ro vi }a, pre su da Vi {eg su da pred sta vqa te ror, od no sno da je po li ti~ ki mo ti vi sa na. -Mi slim da sam ja u ~i ta vu ovu pri ~u uba ~en da bi se pre zi me Ma ro vi} po ja vqi va lo ra di ne kih da qih ko ra ka ko ji

tre ba da se de {a va ju u Cr noj Go ri, ka zao je on. Bra ni lac Raj ka Ku qa ~e, advo kat Bo ri vo je Bo ro vi} re kao je da je sud do neo ne za ko ni tu i ne pra ved nu pre su du. On je na veo da je sud od bio sve pred lo ge od bra ne ~i me su |e we ni je bi lo pra ved no. - Ova pre su da tre ba da za ma ja jav nost Cr ne Go re, od no sno da se pod pri ti skom po je di nih am ba sa da do ne se osu |u ju }a pre su da ka ko bi se pred Evrop skom uni jom po pra vio po lo `aj Cr ne Go re uo~i od lu ke o otva ra wu pre go vor -re kao je Bo ro vi}. E. D.

Priveden zbog napada na `ene

Alen L. je ve} po znat po li ci ji po sli~ nim de li ma. M. V.

VESTI Australijanac uhva}en sa ekstazijem Ni {ka po li ci ja pri ve la je austra lij skog dr `a vqa ni na Xe ka L. O. (20) iz Sid ne ja zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e no dr `a we opoj nih dro ga, sa op {te no je da nas u Po li cij skoj upra vi u tom gra du. Kod osum wi ~e nog je, ka ko se na vo di, pro na |e no 119 ta ble ta za ko je se pret po sta vqa da su nar ko ti ci sin te ti~ kog po re kla. Is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Ni {u osum wi ~e nom je od re dio pri tvor od osam da na, na po mi we se u sa op {te wu. (Tanjug)

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je No vo sa |a ni na Ale na L. (32) pod sum wom da je po ~i nio dva kri vi~ na de la ne do zvo qe nih pol nih rad wi, ka da je 30. ma ja oko po no }i u No vom Sa du na pao `e nu sred wih go di na, a za tim, pet na e stak mi nu ta ka sni je, i dva de set pe to go di {wu de voj ku iz Te me ri na. Obe `r tve us pe le su da se otrg nu iz gred ni ku, na kon ~e ga je on po be gao. Po li ci ja je po is te ku za dr `a va wa od 48 sa ti pri ve la okri vqe nog na sa slu {a we is tra` nom su di ji, ko ji mu je od re dio pri tvor, sa op {ti la je ju ~e no vo sads ka Po li cij ska upra va. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo,

Zadovoqavao se pred devoj~icama? Sme de rev ska po li ci ja uhap si la je Pr vo sla va M. (64) iz Sme de re va zbog sum we da je 3. ju na na te rao ma lo let ni ce da pri su stvu ju we go vom ona ni sa wu. On je u ve ~er wim sa ti ma, kod {u pe u svom dvo ri {tu, ona ni sao is pred dve ma lo let ne de voj ~i ce, tra `e }i od wih da to gle da ju, obe }a va ju }i im da }e im po klo ni ti slat ki {e i igra~ ke. Pr vo slav M. }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Sme de re vu. (Tanjug)

SPORT

sreda6.jun2012.

dnevnik

c m y

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE – RO LAN GA ROS

\okovi} nadqudski do polufinala Naj bo qe ran gi ra ni te ni ser sve ta No vak \o ko vi} pla si rao se u po lu fi na le Otvo re nog pr ven stva Fran cu ske, po {to je po sle ve li ke bor be sa vla dao do ma }eg igra ~a @o-Vil fre da Con gu sa 3:2 (6:1, 5:7, 5:7, 7:6, 6:1). No vak \o ko vi} je od i grao jo{ je dan me~ za pam }e we, ali se jo{ jed nom i „vra tio iz mr tvih”, po {to je spa sio ~e ti ri me~ lop te u ~e tvr tom se tu, za tim tu de o ni cu do bio u taj-brej ku, da bi u pe tom se tu po ~i stio Fran cu za sa te re na. \o ko vi} }e u po lu fi na lu igra ti pro tiv Ro xe ra Fe de re ra

iz [vaj car ske ko ji je po be dio Ar gen tin ca Hu a na Mar ti na del Po tra sa 3:2, iako je gu bio sa 0:2 u se to vi ma. \o ko vi} je me~ odli~no po~eo i ubedqivo dobio prvi set sa 6:1 posle samo 22 minuta igre. Nole je po~eo kako se samo po`eleti mo`e, po{to je Conga delovao potpuno odsutno. Novak je to iskoristio i najavio da bi brzo mogao pred televizor kako bi ispratio utakmicu [vedska -

Srbija. Me|utim, Francuz se nije slo`io sa tim i re{io je da poka`e sve {to zna. Posle 3:1 za \okovi}a, Conga je iskoristio nekoliko Novakovih gre{aka i uz veliku podr{ku publike do{ao do izjdna~ewa 4:4. Conga je u 12 gemu drugog seta pri rezultatu 6:5 napravio novi brejk. Posle ogromne borbe Conga je uspeo da napravi brejk i do{ao do 7:5 u drugom setu. U tre}em setu \okovi} je opet prvi do{ao do brejka i poveo sa 2:1, ali je Conga ve}u slede}em gemu izjedna~io na 2:2. Posle velike borbe, Conga je

na identi~an na~in ponovo dobio set brejkom u 12 gemu - 7:5. Novak je u ~etvrtom setu bio na ivici ponora. Delovalo je da Congu ni{ta ne mo`e da zaustavi, stigao je do prve dve me~ lopte (40:15) koje je Novak nekako spasio. Kada tada nije uspeo, Francuz je poku{ao da na prednost ponovo do|e do pobede, ali je Novak i druga dva poku{aja uspeo da odbije, a zatim preokrene rezultat i uvede ~etvrti set u

taj-brejk. \okovi} je vodio u doigravawu ali je Francuz izjedna~io na 6:6, da bi Novak tada jo{ malo podigao nivo svoje igre, dovoqno za dobijawe taj-brejka i ~etvrtog seta. Nakon toga Conga je psihi~ki potpuno pao, {to je \okovi} iskoristio da ekspresno privede me~ kraju i uz veliki krik pobede proslavi ovaj fantasti~an trijumf i plasman u polufinale Rolan Garosa. \okovi}a sada ~eka repriza pro{logodi{weg polufinala sa Roxerom Federerom. [vajcarac je pro{le godine bio jedini koji je prekinuo seriju pobedu \okovi}a sve do finala US Opena, pa }e Novak imati lepu priliku za revan{ i poku{aj da se domogne Grend Slema. Posle me~a, Novak je delovao mirno, o~igledno ve} dovoqno iskusan u ovakvim situacijama. - Lud me~...! Odigrao sam sjajan prvi set, do brejka u drugom. Publika je onda podigla Congu i bilo je te{ko ostati fokusiran. Dobro je servirao i da je on pobedio zaista ne bi bilo nezaslu`eno - izjavio je Novak. Na pitawe koji }e program primeniti za oporavak do polufinala, Nole je imao spremn odgovor. - Bi}e to TV-program! Poku{a}u dobro da se odmorim u ova dva dana, uvek je veliki izazov igrati protiv Federera, pogotovo na Rolan Garosu... istakao je Novak. Conga, vidno razo~aran posle me~a, obratio se publici. - Dao sam sve od sebe, ovo je moj najboqi tenis. Voleo bih da sam ovaj me~ dobio pred pariskom publikom, `ao mi je {to nisam mogao da ih obradujem. Bio sam tako blizu pobede, ali ne mogu da vratim vreme i ispravim gre{ke - rekao je Conga.

IVA NA [PA NO VI], NA [A RE KOR DER KA U SKO KU UDAQ

Poletela u Mi tro vi ci Iva na [pa no vi} le te la je do 6,64 me ta ra u fi na lu Ku pa Sr bi je u Srem skoj Mi tro vi ci. Uo~i Olim pij skih iga ra u Lon do nu, ovaj re zul tat srp ske atlet ske gra ci je uli va op ti mi zam, tim pre {to je ovo bio wen tre }i iz la zak na za le ti {te ove se zo ne i re zul tat ko ji je vre dan fi na la naj ve }e sport ske ma ni fe sta ci je na ple ne ti. Ta ko |e, da qi na od 6,64 me ta ra ve li ki je sti mu lans za na {u re pre zen ta tiv ku, ko ja na pret hod na dva tak mi ~e wa ni je be le ì la sjaj ne re zul ta te - ostva ri la je 6,36 i 6,37 me ta ra. Re zul tat iz Srem ske Mi tro vi ce iden ti ~an je onom ko jim je [pa no vi }e va osvo ji la zla to na Uni ver zi ja di u Be o gra du pre tri go di ne, a ostva ren je iz tre }eg po ku {a ja. - Po sle bez ma lo de set me se ci i tak mi ~e wa u Ostra vi, gde sam osvo ji la evrop sko sre bro u kon ku ren ci ji mla |ih se ni or ki, pr vi put sam ska ka la na mi tin gu u Da e guu, pre tri ne de qe (6,36). To li ko sam ska ka la u osnov noj {ko li - ka è [pa no vi }e va. Ma da sam s tre ne rom Go ra nom Ob ra do vi }em ima la za i sta sjaj ne pri pre me, stal no sam ima la uti sak da }e ne {to ne pred vi |e no da mi se de si dok sam na za le ti {tu. Ne ka kva stru ja mi je pro la zi la kroz po vre |e no sto pa lo, i ta ko iz da na u dan. Sni ma li smo sko ko ve u Da e guu i vi de li da to ni je to. Go ran je go vo rio ka ko }e mo u [an ga ju za ko ji dan, u tak mi ~e wu Di ja mant ske li ge, po pra vi ti i za let i sko ko ve. I on da je usle di lo no vo raz o- ~a ra we... - Ne mo è{ lo {i je ni da ho }e{. I bio je u pra vu: sko ~i la sam ceo je dan cen ti me tar du è,

ha ha ha ha...- pri se ti la se sa sme hom [pa no vi }e va „po prav ke” sa 6,36 na 6,37 me ta ra. Ona ka `e da je sa ma se bi bi la naj ve }i pro tiv nik ove se zo ne. - Ne mam pro ble ma ni s tak mi ~e wem, ni s kon ku ren ci jom, odav no. Je di no sam ima la pro ble ma sa sa mom so bom! Ne do sta jao mi je taj ose }aj da mi ni ko ni -

sre di ni ko ja te no si za me ne je naj ja ~i mo tiv za do bar skok. Za to se ra du jem dr `av nom pr ven stvu na sta di o nu „Ka ra |or |e” u No vom Sa du, za de se tak da na. Opet }e moj tim bi ti uz me ne i opet }e tu bi ti me ni dra gi qu di, ~i ja me ener gi ja no si. Ta da se za i sta ose }am kao da }u ceo sta dion da pre le tim.

Oporavqeni Marko Podra{~anin odigrao jo{ jedan dobar me~

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Or lo vi pre le te li Ki ne ski zid Sr bi ja – Ki na 3:0 (25:15, 25:14, 25:21) TO KIO: Ha la Me tro po li ten, gle da la ca: 1.040, su di je: Gon za les (Mek si ko), Ka sa mi gel (Ar gen ti na). SRBIJA: N. Ko va ~e vi} 11, Pet ko vi} 1, Stan ko vi} 4, Ni ki} 12, Sta ro vi} 8, Pod ra {~a nin 12, Ro si} (l), Mi ti} 1, Ra {i} 3, Ata na si je vi} 7, U. Ko va ~e vi}, Ja ni}. KINA: Bi jan 5, @ang 13, Li jang 7, @ong 7, ^en 4, Li, Ren (l), Juan 3, ^ui, Ji ao 1, Ju 2, [en 2. Od boj ka {i Sr bi je su po be dom pro tiv Ki ne ba{ uta ba li put ka Lon do nu. Po sle Ja pa na i Ko re je, pao je i tre }i azij ski pred stav nik. Ki na, kao i pret hod na dva ri va la, igra ati pi~ nu i po ma lo do sad nu od boj ku, {to ni je ome lo evrop skog {am pi o na da osvo ji va `na tri bo da.

Da na {wi pro gram Por to ri ko – Iran Sr bi ja – Austra li ja Ve ne cu e la – Ko re ja Ja pan – Ki na

(4) (6.30) (9) (12.05)

Sutra {wi pro gram Iran – Ve ne cu e la Sr bi ja – Por to ri ko Ko re ja – Ki na Ja pan – Austra li ja

(4) (6.30) (9) (12.05)

Po no vo je pri stup bio upra vo ona kav ka kav je se lek tor Ko la ko vi} o~e ki vao, pa re zul tat ni je iz o stao. I ne sa mo to, pr va dva se ta su bi la go to vo per fekt no od i gra na, a po sao je ru tin ski pri ve den kra ju u tre }em. Sr bi ju je po kre nuo tan dem Lu bea, Stan ko vi} sa od li~ nim ser vi si ma i opo ra vqe ni Pod ra {~a nin s tri blo ka, pa je ve} pri re zul ta tu 4:0 se lek tor Ki ne \i ja nan @u za tra `io tajm-aut. Pro me nio je od mah i di za ~a (u{ao \i jao), po tom i pri ma ~a ser vi sa (u{ao ka pi ten ^ui), ali vi de lo se da sve na te re nu za vi si od igre Sr bi je. Na {a re pre zen ta ci ja je bi la na za i sta vi so kom ni vou, pa je pred nost ra sla ka ko je set od mi cao. Ve} na pr vom teh ni~ kom tajm-autu Sr bi ja je ima la 8:3, a do dru gog oba ve znog pre da ha sa ku pi la je dvo stru ko vi {e po e na od ri va la (16:8). Do kra ja se ta ni je bi lo uz bu |e wa, a Ko la ko vi} je u igru uveo i Ata na si je vi }a, Ra {i }a i Mi ti }a. Ni {ta no vo ni je vi |e no ni u dru gom pe ri o du. Bo qe re ~e no, igra Sr bi je je bi la na jo{ vi {em ni vou, go to vo im pre siv no je evrop ski {am pion iz gle dao u ve }em de lu ovog me ~a. Fan ta sti~ ni Ni ki} u na pa du, Ro si} u od bra ni, Stan ko vi} na ser vi su i za i sta fe no me nal ni di za~ Pet ko vi}, uz na rav no osta tak ti ma, za da va li su ve li ke gla vo bo qe Ki ne zi ma. Po no vo se na {a se lek ci ja br zo re zul tat ski od le pi la (7:4) i u na -

Re zul ta ti

Por to ri ko – Ve ne cu e la Iran – Austra li ja Sr bi ja – Ki na Ja pan – Ko re ja

1. Sr bi ja 2. Austra li ja 3. Iran 4. Ja pan 5. Ki na 6. Ve ne cu e la 7. Ko re ja 8. Por to ri ko

3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 1 1 0 0

0 0 1 1 2 2 3 3

9:1 9:1 7:5 6:5 5:6 3:6 3:9 0:9

0:3 1:3 3:0 3:2 9 9 5 5 4 3 1 0

stav ku sa mo po ve }a va la pred nost. Bi lo je pro sto ra i za eg zi bi ci o ne po te ze, ko je je ja pan ska pu bli ka zna la da na gra di apla u zi ma. U jed nom tre nut ku Sr bi ja je vo di la i sa 22:10, pa je po no vo Ko la ko vi} pru ìo {an su re zer vi sti ma, a set je za vr {io Mi ti} as ser vi som. Osta vio je u tre }em se tu Ko la ko vi} Ra {i }a u start noj po sta vi, a we go vi ser vi si su od mah na pra vi li raz li ku (4:0). Kad se na to na do ve zao as Sta ro vi }a (6:1), se lek tor Ki ne je po ku {ao tajm-autom, ali ova utak mi ca je ve} ta da sko ro bi la re {e na. Do du {e, Ki na je jo{ i naj bo qe igra la u ovom pe ri o du, us pe la je da pri |e na dva po e na za o stat ka, ~ak u za vr {ni ci da na te ra Ko la ko vi }a da za tra ì tajm-aut (20:19). Sre }om po na{ tim, uz bu |e wa su iz o sta la, iako se Ki na dr à la do 22:21. Ve zao je ta da dva po e na Mi lan Ra {i} (24:21). Ve} pr vu me~ lop tu is ko ri stio je Ni ki} od li~ nom kon trom za ko na~ nih – 25:21 i no va tri bo da Sr bi je. M. R.

ZA PA @EN USPEH MLA DE BE ^EJ KE NA EP U PA RI ZU

Uni Ob ra do vi} zla to i bron za

{ta ne mo `e kad iza |em na za le ti {te. Sa mo po u zda we mi je ne do sta ja lo. Stal no je u pod sve sti bio pri su tan bol ko ji je po vre du pra tio. Ne do sta ja lo mi je okru `e we od me ni dra gih qu di iz mog ti ma, po ro di ce, pri ja te qa... Tek u svo joj ze mqi ose ti la je pra vu po dr {ku. - U Srem skoj Mi tro vi ci sam se do bro ose }a la. I „ot ka ~i la„ se, ko na~ no! Skok od 6,64 me ta ra je 12. re zul tat u Evro pi ove go di ne. Vi {e od to ga, sve do ~i la je Iva na, zna ~io joj je ose }aj da je sprem na za sko ko ve ko ji kla su od pro se ka raz dva ja ju. - Od u vek sam vo le la da ska ~em kod ku }e. Taj ose }aj pri pad no sti

Dug je put do Lon do na. Naj pre je na pro gra mu Evrop sko pr ven stvo u Hel sin ki ju, a po tom i Olim pij ske igre u Lon do nu. Za fi na le je, ka ko ka è, sprem na. - Sa da mo gu da ka èm da je sam sprem na za fi na le. Za pra vo, sprem na sam i za ve li ko fi na le. Ve ru jem da }e u Hel sin ki ju bi ti do voq no 6,70 me ta ra za vi sok pla sman. Ne ka se po no ve re zul ta ti iz Ostra ve i to je to, {to ni je ne re al no, na pro tiv. Vr lo va àn skok je bio taj u Srem skoj Mi tro vi ci. Va àn u smi slu da je u sva kom po slu pr vi ko rak naj va `ni ji. A to je bio moj pr vi ko rak po sle te {kih de set me se ci - re kla je na kra ju Iva na [pa no vi}.

Mla da be ~ej ska ka ra tist ki wa Una Ob ra do vi} za be le `i la je no vi uspeh na evrop skim pr ven stvi ma u or ga ni za ci ji JKA [o to kan fe de ra ci je. Mi nu log vi ken da bi la je uspe {na na tak mi ~e wu u Pa ri zu. U ekip noj kon ku ren ci ji, kao ~la ni ca ka ta ti ma, za jed no sa So fi jom Sto ja no vi} iz Kra qe va i Na dom Ra di sa vqe vi} iz Tr ste ni ka osvo ji la je zlat nu me da qu, a u po je di na~ noj joj je pri pa la bron za. Va qa na gla si ti da je ova tri na e sto go di {wa de voj ~i ca uspe {ni se ri jal na evrop skim pr ven stvi ma za po ~e la pre dve go di ne u Pra gu, gde je s ka ta ti mom osvo ji la bron zu, a la ne je u ho land skom gra du Be ku pri gr li la zla to u ekip noj i po je di na~ noj kon ku ren ci ji. - Da je bi lo su dij ske objek tiv no sti, Una bi i ove go di ne bi la dvo stru ka evrop ska pr va ki wa. De voj ~i ce su bes pre kor no od ra di le ka te u ekip noj kon ku ren ci ji i od bra ni le law sko zla to, a on da je u po je di na~ noj kon ku ren -

ci ji do {lo do, naj bla `e re ~e no, ~ud nog kri te ri ju ma su |e wa i ti -

Una Obradovi} na jednom od treninga

me ni je sa mo Una o{te }e na, ne go i dru ga ~la ni ca zlat nog ka ta ti ma So fi ja Sto ja no vi} iz Kra qe va, ko ja ni je do bi la pri li ku da se bo ri za me da qe i osvo ji la je pe to me sto - re kao je Unin tre ner Dra gan Bu we va~ ki. Po sled wim re zul ta tom Una Ob ra do vi} je na naj bo qi na ~in oprav da la epi tet naj u spe {ni je spor tist ki we be ~ej ske op {ti ne u mi nu loj go di ni i is ta kla je ozbiq nu kan di da tu ru da, bez ob zi ra na mla dost, i ove go di ne kon ku ri {e za la ska vo pri zna we. - Pre za do voq na sam {to se sva ko dnev ni trud opet is pla tio. To je naj bo qa po tvr da da do bro ra dim na tre nin zi ma, da smo do bro se lek ti ra ne kao tim i da na isti na ~in tre ba da na sta vim - kao i uvek skrom na je po osva ja wu no vih evrop skih od li~ ja Una Ob ra do vi}. Ina ~e, eks pe di ci ja JKA – [o to kan Sa ve za Sr bi je bro ja la je pe de se tak tak mi ~a ra ra znih uz ra sta i vra ti la se sa 15 me da qa, 9 u po je di na~ noj i 6 u ekip noj kon ku ren ci ji. V. Jan kov

c m y

dnevnik

SPORT

IZ FK VOJ VO DI NA

Vi sin ske pri pre me u Austri ji? U Fudbalskom klubu Vojvodina, iako su igra~i na odmoru, je veoma `ivo. Klupski operativci i ~lanovi novog stru~nog {taba, na ~elu sa Zlatomirom Zagor~i}em, uveliko prave plan i program priprema, koje }e po~eti 18. juna. Tog dana igra~i }e po~eti sa treninzima i pripremama za kvalifikacije za Ligu Evrope i ta faza rada traja}e ukupno ~etiri sedmice. - Trenutno se bavimo organizacijom priprema i, za sada, sigurno je da }emo prve dve nedeqe

odraditi u na{em centru „Vujadin Bo{kov”, gde imamo odli~ne uslove za rad - rekao je {ef struke crveno-belih Zlatomir Zagor~i}. - Postoji opcija da otputujemo na visinske pripreme u Austriju, a da li }e se to i ostvariti najvi{e }e zavisiti od vremenskih prilika. U svakom slu~aju, ako i ne odemo nigde iz Novog Sada, to ni{ta ne}e promeniti u treninzima. Igra~i imaju plan i program rada do po~etka priprema, tako da }emo od 18. juna krenuti punom parom i u jakom tempu. Kada se re~ povela o igra~kom kadru, Zagor~i} je rekao:

- Radi}emo na podmla|ivawu ekipe, jer imamo vi{e momaka koji su stasali za prvi tim. [to se odlazaka i eventualnih dolazaka ti~e, za sada jo{ ni{ta nismo definisali, jer, uostalom, prelazni rok po~iwe 18. juna i traje do 31. avgusta. Sigurno je da ima za nas zanimqivih fudbalera, ali }emo konkretnije na tu temu mo}i da razgovaramo kada se ekipa bude okupila. Aktivnosti u klubu vezane su za organizaciju jubilarnog, 30. memorijalnog turnira Stevan Ne-

{ticki, koji se igra od 8. do 10. juna u FC „Vujadin Bo{kov”. U tom periodu Novosa|ani }e ugostiti kadetske ekipe Partizana, Crvene zvezde, Reprezentacije Republike Srpske, Osijeka (Hrvatska) i Vardara (Makedonija). Pobedni~ki pehar brani ekipa Osijeka, koja je pro{le godine u finalu bila boqa od Vojvodine. Osim ovog takmi~ewa, FK Vojvodina }e, od 14. do 17. juna, biti organizator i turnira Vojvodina Homa kupa 2012, za igra~e u kategorijama od osam do 14 godina. Na wemu }e u~estvovati ~ak 123 ekipe iz devet evropskih zemaqa. A. P.

NO VO STI IZ PAR TI ZA NA

Bu ga rin Bo du rov pr va la sta ^elnici Partizana na dobrom su putu da dovedu prvo poja~awe u letwem prelaznom roku. Pregovori oko anga`ovawa bu-

Nikolaj Bodurov

garskog reprezentativca i ~lana Liteksa iz Love~a Nikolaja Bodurova su u zavr{noj fazi i treba o~ekivati da }e se on 11. juna pojaviti na prvoj prozivci crno – belih. Radi se o centralnom defanzivcu koji je u nacionalnom timu igrao sa Ivanom Ivanovim, {to mu je i najve}a preporuka za dolazak u Humsku. Vrednost transfera iznosila bi oko pola miliona evra.

Sva je prilika da }e Humsku uskoro napustiti Nemawa Tomi}. Za wega je zainteresovano nekoliko inostranih klubo va. Pro blem ne bi trebalo da pred sta vqa ju ni potraàvawa crno – belih koji su flek si bil ni kada je transfer u pitawu. Tomi} je ve} nekoliko go di na u pr vom timu, a za wega su za in te re so av ni klubovi iz Francuske i Rusije. U Partizanu u na red noj se zo ni è le {an su da da ju Ni ko li Ninkovi}u, koji je minule priliku dobijao na ka{i ~i cu. Ipak, par ti je u omla din skoj {ko li kada je bio sjajan u tandemu sa Laza rom Mar ko vi }em crno – bele uve ra va ju u we gov kva li tet. Obojica su bili ~la no vi se lek ci je 1994. go di {ta, po mnogima jed ne od naj bo qih koje je klub u posledwe vreme imao. Pred odlaskom je i Medo Kamara za koga i daqe postoji interesovawe {panske Granade. I zimus je vo|ena pri~a dva kluba, ali je Partizan ponudu odbio kao neadekvatnu. Me|utim, u ovom trenutku mogla bi da presudi èqa Kamare da u inostranstvu nastavi karijeru. I. La za re vi}

sreda6.jun2012.

ME \U NA ROD NA PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Or lo vi pa li s pe na la [ved ska - Sr bi ja 2:1 (1:1) STOK HOLM: Stadion Rosunda, gledalaca: 10.000, sudija: Feliks Brih (Nema~ka).Strelci: Toivonen u 23. i Ibrahimovi} u 52. iz jedanaesterca za [vedsku, Suboti} u 27. minutu za Srbiju. [VED SKA: Isakson (od 72. Viland), Lustig (od 74. Jonas Olson), Melberg, Grankvist, Martin Olson, Svenson (od 87. Holmen), Kalstrom - Larson (od 87. Vilhelmson), Ibrahimovi} (od 81. Vernblum), Elm, Toivonen (od 55. Hisen). SR BI JA: Aleksi} (od 46. Kahriman), Suboti}, Maksimovi}, Lukovi}, Tomi}, Petrovi}, Igwoski (od 63. Mati}), Obradovi} (od 77. Kolarov), To{i}, Lazovi} Leki} (od 46. [}epovi}). Fudbalska reprezentacija Srbije pora`ena je od [vedske sa 2:1 u prijateqskom me~u odigranom u Stokholmu. Protiv [vedske, reprezentacija Srbije je mo`da pokazala najboqu partiju na turneji, a vi|en je i prvi gol, ~iji strelac je bio Neven Suboti}. Suboti} je izjedna~io na 1:1, samo nekoliko minuta po{to je Toivonen doveo [vedsku u vo|stvo, dok je kona~an rezultat postavio Ibrahimovi}, sa penala, u 52. minutu. Ve} u drugom minutu Ibrahimovi} je izborio korner, a potom imao odli~nu priliku, ali je neprecizan. Odmah potom, {ansu je imala i Srbija, kada je Leki} uputio {ut sa ivice {esnaesterca, ali je lopta zavr{ila iznad gola. U petom minutu, Larson je poku{ao da iskoristi nepa`wu Aleksi}a na golu orlova, ali se na{ golman odli~no sna{ao i spre~io namere [ve|ane.

Duel Ibrahimovi}a i Maksimovi}a

U minutima koji su sledili, lopta je prelazila sa jedne na drugu stranu, da bi u devetom minutu Lazovi} bio u odli~noj prilici, posle prodora sa desne strane, ali je {utirao daleko iznad gola. [ve|ani su imali odli~an napad u 13. minutu, ali je Toivonen nije realizovao, {to je odli~no iskoristio na{ tim, posebno Leki} za prodor sa leve strane, a potom centar{ut ka To{i}u, koji je odli~no {utirao, ali pravo u golmana [vedske. Oba tima su imala dobre napade, ali bez realizacije, sve do 23. minutu kada je Toivonen posti-

gao gol posle jo{ jednog katastrofalnog kiksa golmana, Aleksi} je laganu loptu iz kornera spustio na nogu plavokosom fudbaleru PSV Ajndhovena, i [ve|ani su tako ni krivi ni du`ni poveli sa 1:0. Odmah posle gola [ve|ana usledio je napad na{eg tima, u kojem je Igwovski sru{en na oko 20 metara od gola i dosu|en je slobodan udarac, koji je izveo To{i}, a Isakson jedva odbranio, da bi Leki} natr~ao na loptu, ali je golman [ve|ana bio ponovo siguran i loptu izbacio u korner. Korner je izveo To{i}, a odli~an u skoku je bio

Suboti}, koji je nadma{io Grankvista, i zatresao mre`u [ve|ana za izjedna~ewe. Suboti} je tako ujedno bio strelac prvog gola na{eg tima na turneji i pod vo|stvom Sini{e Mihajlovi}a. Od tada je lopta prelazila sa jedne na drugu stranu, bez izglednijih prilika, sve do 34. minuta, kada je Petrovi} sa pola terena umalo savladao Isaksona. Ipak, izborio je korner, iz kojeg je Lazovi} odli~no na{ao Maksimovi}a, ali prilike za gol nije bilo, da bi odmah potom Leki} imao odli~nu priliku, lopta je zavr{ila u golu, ali je on bio u ofsajdu. Na poluvremenu, Kahriman je zamenio Aleksi}a na golu, a [}epovi} Leki}a u napadu. Na{ tim je vi{e napadao na samom po~etku drugog perioda igre, prvo preko Igwovskog, a potom i Petrovi}a. Ipak, [vedska je u 52. minutu do{la do vo|stva od 2:1, kada je sa penala siguran bio Zlatan Ibrahimovi}. [ve|ani su imali odli~nu akciju, kada je jedan igra~ doma}e selekcije bio u ofsajdu, ali ga sudija nije dosudio, a Toivonen iza{ao sam pred Kahrimana, koji ga je oborio. Srpski golman za to uop{te nije imao razloga, po{to je [ve|anin odlazio od gola, i sudija je pokazao na belu ta~ku. [vedski selektor napravio je nekoliko izmena odmah potom, a van terena se na{ao i Ibrahimovi}, strelac drugog pogotka za doma}ina, dok je na strani Srbije, Kolarov zamenio Obradovi}a. Ibrahimovi} ne nekoliko minuta pre nego {to je iza{ao imao dobru priliku, ali je Kahriman dobro odbranio.

DA NAS PR VO LI GA [I IGRA JU PO SLED WE KO LO

Som bor ci do di ru ju ni `i rang Redovni svedoci doga|awa na prvoliga{kim fudbalskim terenima odavno ne pamte kada je posledwi borba za opstanak bila neizvesnija kao ove sezone.

Banat je remijem s ^ukari~kim obezbedio opstanak, pa }e na stadionu u Somboru igrati rastere}eno s doma}inom Radni~kim kome ni pobeda ne ga-

ûkari~kim i Radni~kim.I u slu~aju poraza Kolubara bi ostala u ligi pod uslovom da ûkari~ki i Somborci izgube.U najboqoj poziciji je ûkari~ki,

PR VA LI GA SR BI JE Da nas Pro le ter - Rad ni~ ki (N)(17.00) In |i ja - Mla di rad nik (17.00) Rad ni~ ki (S) - Ba nat (17.00) Srem - Mla dost (L) (17.00) Te le op tik - Do wi Srem (17.00) Sin |e li} - No vi Sad (17.00) Ko lu ba ra - Slo ga (17.00) û ka ri~ ki - Na pre dak (17.00) Be à ni ja - Mla de no vac (17.00) 1. Rad ni~ ki (N) 33 19 7 7 2. Do wi Srem 33 16 12 5 3. Na pre dak 33 13 12 8 4. Mla dost (L) 33 12 14 7 5. Slo ga 33 14 8 11 6. Be à ni ja 33 10 19 4 7. In |i ja 33 13 10 10 8. Pro le ter 33 14 7 12 9. Te le op tik 33 12 12 9 10. Mla de no vac33 11 10 12 11. No vi Sad 33 11 10 12 12. Ba nat 33 9 14 10 13. Ko lu ba ra 33 11 7 15 14. û ka ri~ ki 33 9 11 13 15. Rad ni~ ki (S)33 10 8 15 16. M. rad nik 33 9 9 15 17. Sin |e li} 33 6 10 17 18. Srem 33 4 8 21

50:27 34:15 39:28 40:26 33:32 28:14 34:32 32:32 45:26 45:47 35:39 34:37 34:43 30:39 21:33 29:37 31:48 26:65

64 60 51 50 50 49 49 49 48 43 43 41 40 38 38 36 28 20

Mi ni-ta be la (39 bo do va) Da li }e se radovati ili tugovati: fudbaleri somborskog Radni~kog

Poznato je da su plasman u Jelen Superligu izborili Radni~ki iz Ni{a i Dowi Srem iz Pe}inaca, ali zato na za~equ kwu~a. Dve srpskoliga{ke karte ve} su podeqene, Sremu iz Sremske Mitrovice i ni{kom Sin|eli}u, dok }e jo{ dva putnika u ni`i rang biti poznata nakon dana{weg kola. ^ukari~ki, Radni~ki iz Sombora, Mladi radnik i Kolubara su kan di dati za srp sko li ga{ko dru{tvo. Mladenov~ani i Zrewaninci su u pro{lom kolu prebrinuli brige oko opstanka.

rantuje ostanak. U slu~aju poraza Zrewaninci bi stali na 41 bod, koliko bi imali Radni~ki, Kolubara (ako remizira sa Slogom) i ûkari~ki u slu~aju da pobedi na svom terenu Napredka. U mini tabeli ove ~etiri ekipe Somborci bi bili najslabiji i priduìli se Mladom radniku na putu u niì rang i to u godini kada slave100 godina postojawa. Kolubara do~ekuje rezultatski nezainteresovanu Slogu i barem bod je ostavqa u prvoliga{kom dru{tvu zbog boqeg odnosa u mini tabeli sa Banatom,

No vi pr vo li ga {i U sezoni 2012/13. u prvoliga{kom dru{tvu igra}e i Radni~ki iz Nove Pazove (Srpska liga Vojvodina), Vo`dovac (Srpska liga Beograd), Timok iz Zaje~ara (Srpska liga Istok) i u`i~ko Jedinstvo Putevi (Srpska liga Zapad).

svaka pobeda u me~u s Kru{evqanima mu ~uva prvoliga{ki status. Ipak, Beogra|ni navijaju za Bana}ane. Ukoliko tim iz Kara|or|evog parka ne izgubi u Somboru ûki bi odgovarao i remi u duelu sa Napredkom, zbog boqeg skora sa Poàrevqanima (ako pobede u In|iji) i Radni~kim. âk i poraz bi Br|ane ostavio u ligi pod uslovom da Banat trijumfuje u Somboru. Radni~kom iz Sombora bi}e dovoqan na svom terenu pod uslovom da ûkariki izgubi od Napretka, a Mladi radnik ne pobedi u In|iji. Ukoliko br|ani remiziraju, Somborci }e morati da pobede Banat, zbog lo{ijeg odnosa s Beogra|anima.âk se ekipa Mladog radnika na 16. poziciji nada spasu, mada su joj {anse minimalne. Put do ciqa Poàrevqane vodi pobeda protiv In|ije, koja ne odustaje

1. ^u ka ri~ ki 4 3 1 0 2. Mla di rad nik 4 1 1 2 3. Rad ni~ ki (S) 4 1 0 3

5:1 3:5 4:6

10 4 3

Mi ni-ta be la (41 bod) 1. ^u ka ri~ ki 2. Ko lu ba ra 3. Ba nat 4. Rad ni~ ki (S)

6 6 5 5

3 3 2 1

2 0 2 0

1 7:6 11 3 12:10 9 1 8:7 8 4 2:6 3

Mi ni-ta be la (41 bod) 1. ^u ka ri~ ki 4 2 2 0 2. Ba nat 3 1 2 0 3. Rad ni~ ki (S) 3 0 0 3

4:2 3:1 1:4

8 5 0

od bitke za tre}e mesto koje joj u slu~aju odustajawa BSK -a od Superlige daje priliku da se kandiduju za upra`wen mesto u eliti. Samo u situaciji da Somborci ne osvije vi{e od boda, ^ukari~ki izgubi a oni pobede Po`arevqani bi i naredne sezone igrali u Prvoj ligi. Ko }e se radovati a ko tugovati od ~etiri davqenika zna}e se nakon dana{weg posledweg prvoliga{kog kola. I. Gru bor

S PORT

sreda6.jun2012.

dnevnik

OP[TINSKA LIGA – [ID

SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

Sre }a spa sla Na pre dak

Sla vqe u [a {in ci ma

Omladinac (B) - Napredak 4:4 (2:1) BA T ROV C I: Ig rali{te Omladinca, gledalaca 150, sudija Sof ti} (Ba ~in ci).Strelci: Mom~ilovi} u 20, P. Male{evi} u 21. i Manojlovi} u 55. i 93. (iz penala) za Omladinac, a Mladenovi} u 44. i 67, Novakovi} u 74. i Gali} u 94. minutu za Napredak. @uti kartoni: Ga~i}, Radosavqevi}, Mom~ilovi}, Stojakovi}, Manojlovi} (Omladinac), \a~anin, P. Petrovi}, Tuti} (Napredak). OMLA D I N AC: [ip ka 7, Radosavqevi} 7, P. Male{evi} 8, A. Bo`i} 7, Stojakovi} 8 (Gledi} 7), N. Bo`i} 7, Bukarica 7 (Pani} 7), Slavujevi} 8 (@. Male{evi} 7), Manojlovi} 7, Mom~ilovi} 8. NA PRE DAK: M. Dobrojevi} 6, Jastrebi} 6 (D. Dobrojevi} 7), P. Petrovi} 7, Gali} 7, V. Perovi} 7, Kula~anin 7, Tuti} 8, Starovlah 8, \a~anin 8, Novakovi} 7, Mladenovi} 8. Iako, su gosti boqa ekipa, to nisu pokazali i dokazali. Bili su nadigrani i samo ih je sre}a spasla u posledwim sekundama utakmice. P. Male{evi}

Grani~ar OFK Bingula 1:1 (1:0) JA ME NA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija Radivoj{i} (Ba~inci).Strelci: D. Joki} u 36. za Grani~ar, a Milovanovi} u 57. (iz penala) za OFK Bingulu. @uti kartoni: Remi}, Boban Cvijanovi} (Grani~ar), Rai} (OFK Bingula). Crveni karton: Katani} (OFK Bingula). GRA NI ^AR: Bogdan Cvijanovi} 7, Kova~evi} 6, D. Jovi} 7, Z. Jovi} 7, Vukovi} 6 (S. Juro{evi} 6), Star~evi} 6, Riki} 6 (Arapovi} 6), Remi} 5, Boban Cvijanovi} 6, D. Joki} 7 (Ili} 6), S. Joki} 6. OFK BIN GU LA: Suhawi 7, Pavkovi} 6, Kramar 7 (Jel~i} 6), Lovas 6, ]osi} 6, Gwatovi} 7, Milovanovi} 6, Katani} 5,

Farka{ 6, Bogi} 6, Rai} 6 (Slep~evi} 6). Gosti iz Bingule zaslu`ili su bod, jer su se u nastavku vi{e borili i nisu doma}inu dozvolili da napravu pravu {ansu za gol. I. Maru{i}

OFK Biki} - Borac 2:1 (1:0) BI K I] DO: Igra li {te OFK Biki}a, gledalaca 200, sudija Mati} ([id).Strelci: Dobri} u 3. i 48. za OFK Biki}, a Krwaji} u 87. minutu za Borac. @uti kartoni: Savi}, Sarap (Borac). OFK BI KI]: Bugarski 7, Vu~kovi} 7, Majher 7, Kurbalija 8 (Malivuk 7), Rado{evi} 7, Gledi} 8, Matijevi} 7 (Ceti} 7), Solakovi} 7, Vranov 7, Mrvaqevi} 8, Dobri} 8. BO RAC: ]ulibrk 7, Peji} 6, Sarap 7, Trivi} 6, Milinkovi} 6, [arkanovi} 6, Stoj{i} 7, Savi} 6 (Simi} 6), Benkovi} 6, Krwaji} 7, Filipovi} 6. Doma}ini su igrali taman toliko koliko im je bilo potreb no za no vu po be du. A, Ilin~ani su se opravdano pre utakmice pribojavali te`eg poraza. D. Hnatko

OFK Ba~inci - Jednota 6:2 (2:1) BA ÎN CI: Stadion ]irin rit, gledalaca 150, sudija Stanivukovi} (Erdevik).Strelci: Cuper u 37. i 47, Maro{i~evi} u 42. (iz penala), Meni~anin u 58, Ili} u 74. i Lazarov u 80. za OFK Ba~ince, N. Kotarli} u 10. i R. Kotarli} u 68. minutu za Jednotu. @uti karton: Dupaq (Jednota). OFK BA ÎN CI: Barjaktarevi} 8, Mili} 8 (Lazarov 8), Gruji~i} 9, Maro{i~evi} 8, Kalini} 8, Ili} 8, Meni~anin 8 (Xuwa 8), Blaànovi} 8 (Subi} 8), Milinkovi} 8, Ga~i} 8, Cuper 8.

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

Bli stao gol man Kam be ro vi} Banatski Karlovac – Hercegovina 27:26 (11:10) BA NAT SKI KAR LO V AC: [kol ska dvo ra na, gle da la ca 100, su di je: Ban ~ev (Pan~evo), Ivankov (Star~evo). Sedmerrci: Banatski Karlovac 3 (2), Hercegovina (1). Iskqu~ewa: Banatski Karlovac 8, Hercegovina 8 minuta. BA NAT SKI KAR LO VAC: Kamberovi} (22 odbrane + penal), Golubovi}, Xamatoski 5, Kova~evi} 5, Arnautovi} 2, Mutavxi}, B. Leki} 8, Spasi} 1, Joki}, O. Leki}, Vuji}, Jovkovi} 6, ]irkovi}. HER CE GO VI NA : D: Miladinov 1, Ba{ajli} 1, Dk. Miladinov 5, Vukoja, A}imovi} 8, Milo{evi}, ^izma{ev 7, Ga}inovi}, Bertak (11 odbrana), Pugul 4, Damjanov. Ponajvi{e zahvaquju}i blistavim odbranama golmana Niko le Kam be ro vi }a do ma }a ekipa pobedila je veoma dobru Hercegovinu iz Se~wa. Gosti su i u 51.minutu poveli s dva gola prednosti, da bi u samom fini{u Karlov~ani uspeli da izjedna~e, a zatim postignu i gol za pobedu. R. J.

Metalac AV - Hajduk 28:28 (10:18) FU TOG: Dom sportova, gledalaca: 200, sudije: Vu~i} i Obradovi} (Zrewanin), sedmerci: Metalac AV 5 (5), Hajduk 3 (2), iskqu~ewa: Metalac AV 2, Hajduk 4 minuta.

ME T A L AC ASKO VI DAK: Ani~i}, Graji} 1, Arseni} 2, Ili} 2, Koki}, Radi} 3, Vojvodi} 2, Savi} 2, Tojagi} 4, \uki} 4 (4), Petrovi}, Joji} 3, Jawi} 5 (1), Manojlovi}, Milo{evi}, Kor~ok. HAJ DUK: Vujkov 1, Vje{tica 4, Kara} 1, Ili} 5, Spasojev 7 (1), Vrgovi} 8 (1), Mandi}, Lon~ar, Labus 2. Podela bodova u Futogu najrealniji je ishod susreta, u kojem su u prvom poluvremenu do mi ni ra li û ru à ni, a u drugom doma}ini. Furiozno su krenuli rukometa{i Hajduka, poveli 4:0, gde se posebno isticao mla|ani Nikola Vrgovi}, uz svesrdnu pomo} Ivana Spasojeva i Borka Vje{tice. U ovaj me~ Futoàni su u{li odsutni i eufori~ni s prethodnim saznawem da su se, zahva qu ju }i Cr ven ki nom op stanku u Superligi, direktno plasirali u vi{i rang. Zato je wihova igra bila rastrzana, sa mnogo gre{aka i brzopletosti, {to su ûruàni znala~ki kaznili. U drugom delu gosti su, u 32. minutu, do{li do neverovatnih 10 go lo va pred no sti (20:10) da bi „ì~ari” potom zaigrali smirenije, ozbiqnije i odgovornije. Smawili su broj tehni~kih gre{aka i do{li do nere{enog rezultata. âk su propustili priliku i da pobede. J. Gali}

JED NO TA: A. Milanovi} 8, Milinkovi} 7, Mijatovi} 6, Jovanovi} 6, R. Kotarli} 7, Lazi} 6 (Manojlovi} ), N. Kotarli} 6, Dujakovi} 6, [olaja 6, Dupaq 6, Rukavina 6. [i|ani mogu biti sre}ni {to rezultat glasi samo 6:2. Ba~in~ani su proma{ili bar jo{ deset povoqnih prilika. Z. Lazarov

Omladinac (M) Fru{kogorac 1:5 (0:3) MO L O V IN: Igra li {te Omladinca, gledalaca 100, sudi ja Mar ~e ti} (Gi ba rac).Strelci: Si~ za Omladinac, Stambolija tri, Trgi} i Iliba{i} za Fru{kogorac. OMLA DI NAC: Stankovi}, Bukor, [inka, Luka~, Vlaisavqevi}, Simi}, Jovi~i}, Si~, Koh, Runti}, Nikoli}. FRU [KO GO RAC: Brati}, Adamovi}, Leki}, Marti}, Radi voj {i}, Bje li} (Vuk {i}), Jovanovi}, Trgi}, Golubovi} (Stoj~evi}), Galija{, Stambolija. Doma}in nemo}an, a gosti iz Kukujevaca, bili su u prilici da postignu bar jo{ pet golova. D. Nikoli}

Sremac Jedinstvo (M) 3:7 (1:4) BER KA SO VO: Igrali{te Sremca, gledalaca 30, sudija Durakovi} ([id).Strelci: V. Ore{~anin u 25, 63. i 78. za Sremac, a Jovi} u 4, 19, 24, 58. i 68, Kiti} u 54. i Vuji} u 88.minutu za Jedinstvo. SRE MAC: Ne{i} 6, Santra~ 6, Rajkovac 6, B.Ostoji} 6 (Radosavqevi} 6), Bala{}ak 6, R.Ostoji} 6, S.Milankovi} 6, V.Ore{~anin 8, Budimir 6 (A. Milankovi} 7), M. Ore{~anin 6, Balo{ 7. JE D IN S TVO: Lu ki} 8, Aramba{i} 8, Kiti} 7, Spasojevi} 8, Adamec 7, Ivankovi} 8, Jovi} 9, Vucowa 8, Boji} 7, Jawatovi} 8, Vuji} 8.

JAMENA: Grani~ar-OFK Bingula 1:1, MOLOVIN: OmladinacFru{kogorac 1:5, BERKASOVO: Sremac-Jedinstvo (M) 3:7, GIBARAC: Sin|eli}-Jedinstvo (Q) 3:0, BATROVCI: Omladinac-Napredak 4:4, BIKI] DO: OFK Biki}-Borac 2:1, BA^INCI: OFK Ba~inci-Jednota 6:2. 1. OFK Biki} 24 16 4 4 62:24 52 2. Napredak 23 15 6 2 59:26 51 3. Sin|eli} 23 15 3 5 50:30 48 4. Ba~inci 24 15 2 7 73:29 47 5. Jed. (M) 23 13 3 7 67:30 42 6. Jednota 23 12 6 5 55:37 42 7. Jed. (Q) 23 10 4 9 43:41 34 8. Fru{kog. 23 10 3 10 44:36 33 9. Omlad. (B) 24 8 4 12 47:50 28 10. Grani~ar 23 6 5 12 37:59 23 11. Borac 23 6 3 14 30:60 21 12. Bingula 24 6 3 15 32:65 21 13. Omlad. (M) 23 5 2 16 18:58 17 14. Sremac 23 1 4 18 23:96 7

Jo{, na po~etku utakmice, znao se po bed nik. Fi zi~ ki znatno spremniji gost iz Morovi}a prosto je samleo doma}u odbranu. ^ast doma}ina ubla`io je V. Ore{~anin. Q. Govor~in

Sin|eli} Jedinstvo (Q) 3:0 (0:0) GI B A R AC: Igra li {te Sin|eli}a, gledalaca 50, sudi ja Gr ba ti ni} (Ada {ev ci).Strelci. Drenovac u 50, V. Mileti} u 63. i [arac u 79. minutu. @uti kartoni: Mr|eno vi}, Pet ko vi}, D. Ru man, Rami} (Jedinstvo). SIN \E LI]: Medakovi} 9, Damjanovi} 8, Mari} 8, Geordini 8, Drenovac 8 (Stojakovi} 8), Vudrak 8 (T. Mileti} 8), Gubi} 8 (Todorovi} 8), Kova~evi} 8, Stojanovi} 8, [arac 8, V. Mileti} 8. JE DIN STVO: Petkovi} 7, Mr|anovi} 6, Pavlovi} 6, Toman 6, Cerovski 7, ]ali} 7, D. Ruman 7, Rami} 7, A. Ruman 7, Gre~ 6, Cigankov 6. Tek u nastavku doma}in je po~eo da ja~e pritiska goste na svoju polovinu. Iz sijaset {an si is ko ri sti li su sa mo tri. [to je bilo dovoqno za ubedqivu pobedu. D. Vukas

DRUGA @ENSKA LIGA – SEVER

So m bor ka ma sa mo bod Ravangrad – Vrbas 28:28 (13:8) SOM BOR: Hala Mostonga, gledalaca 50, sudije: Labus i Mili~ev ( ^urug ). Sedmerci: Ravangrad: 5( 2), Vrbas 7(6), iskqu~ewa: Ravangrad 12 minuta, Vrbas 4 minuta. RA VAN GRAD:Juri}, Peji} 5, [koru~ak 3, Bandobranski 14 ( 1), Kolunxi} 1, Ajvaz, M. Abutovi} 1, Naumov, Lazi} 2 (1),S. Abutovi} 2, Vagi}. VR BAS: Miklo{, Grozdani}, Bla`i} 2 (1), Nota 7 ( 3), Ze~e-

vi} 8 (1), D. \ura{inovi} 2, Radulovi} 6, Dokni}, Paji}, Arvaj, Cvelf 1, J. \ura{inovi}, Milivojac. Nakon ubedqive prednosti u prvom delu susreta ~inilo se da }e rukometa{ice Ravangrada zabele`iti ubedqivu pobedu.Me|utim, u drugom poluvremenu sve se promenilo, go{}e su stigle prednost doma}ina i u uzbudqivoj zavr{nici bodovi su podeqeni. M. Jo.

Sloboda - Mitros 1:0 (0:0) [A [IN CI: Igrali{te Slobode, gledalaca 300, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelac: Zmijanac u 80. minutu @uti kartoni: Zmijanac, M.Popovi}, Kulpinac, Antoni} (Sloboda). SLO BO DA: S. Popovi} 9, Petrovi} 9, Stanojevi} 9, Nedeqkovi} 9, P. ânaxija 9 (Tep{i} 9), Antoni} 9, Milutinovi} 9 (Dokmanovi} 9), Z.ânaxija 9, Zmijanac 9, M. Popovi} 9, Kulpinac 9. MI TROS: Mr{i} 8, Alimanovi} 7, Mataruga 7, Markovi} 7, Babi} 8, Pani} 8, Petrovi} 8 (Stanki} 7), ]iri} 7 (Petkovi} 7), Lazi} 7 (Stojakovi} 7), Tubi} 7, Mladenovi} 7. Ravnopravna igra u prvom delu. U nastavku [a{in~ani su igrali angaòvanije i posle centar{uta Dokmanovi}a, Zmijanac je glavom sa sedam metara poslao loptu iza le|a Mr{i}a.Slavqe na igrali{tu. Do kraja utakmice, mesari su samo poku{ali, da ne{to u~ine, ali nisu imali ni {ansu. Doma}i su u tom razdobqu zbog navodnog odugovla~ewa igre dobili ùte kartone. S. Nedeqkovi}

Doma}i su do 82. minuta vodili sa ubedqivih 3:0 i rival iz Divo{a bio je nadigran, a tada je sudija Vu~i} je svirao penal za goste, koji je skrvio Kqaji}. Dobio je `uti karton, a potom je nepromi{qeno uhvatio sudiju za ruku. Vu~i} mu je pokazao crveni karton, a potom je prekinuo utakmicu. N. Ogwenovi}

Borac (VR) - Srem 2:2 (2:2)

Sloga (^) - Borac (R) 4:0 (2:0)

VE LI KI RA DIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Kresojevi} (Be{enovo).Strelci: Milovanovi} u 4. i 35. za Borac, a [ivoqicki u 22. i Trivunovi} u 32. minutu za Srem. @uti kartoni: Dejanovi}, Milanovi}, Tomi} (Borac), Raji}, Jovi} (Srem). BO RAC: Nikoli} 6, Dejanovi} 6, Peri} 6, Filipovi} 7, Suboti} 7, Nedi} 6, Cerovac 6, Stani{i} 6 (Milanovi} 6), Ma~vanski 7, \uri~i} 7 (Tomi} 7), Milovanovi} 7. SREM: Mitrovi} 8, Maijanovi} 7, Gvero 7, Bu}ko 7, Raji} 7, Ostoji} 7, Bogdanovi} 7, Milovanovi} 7 (Jovi} 7), [ivoqicki 7, [aganovi} 7, Trivunovi} 7. Pravedan remi u derbiju za~eqa. Vredno je ista}i sve golove.U 25. minutu Stani{i} nije iskoristio penal za doma}ine.Golman Mitrovi} je odbranio {ut Stani{i}a. B. La}arac

ÂL MA: Igrali{te Sloge, gledalaca 200, sudija Stojanovi} (Ma~vanska Mitrovica).Strelci. Majstorovi} u 11, Draganovi} u 40. i 52. i Ko{uti} u 89 .minutu. SLO GA: Pan|en, M. Pejakovi} (R. Pejakovi}), Topi} (Mocowa), Vetmi}, Bojani}, Vukmir, Keki}, Sekuli}, Draganovi}, Ko{uti}, Majstorovi} (Antoni}). BO RAC: A.Jankovi}, Turudi}, Beri}, M. Rudi}, Militin Vladisavqevi}, M. Jankovi}, Jezdi}, Gli{i}, Milo{ Vladisavqevi}, Jovanovi}, S. Rudi}. âlmanci su pruìli dobru partiju, a kona~an rezultat je mogao biti izraèn sa jo{ golova. D. Bojani}

Zmaj - Hajduk 3:0 (2:0) (prekinuto u 82. minutu) NO ]AJ: Igrali{te Zmaja, gledalaca 200, sudija Vu~i} (Sremska Mitrovica), strelci: Ivi} u 10. i Stepanovi} u 20. i 48. minutu. @uti kartoni: \uri}, Gospovi}, Kqaji} (Zmaj), Rajko Mari~i}, Dragutinovi}, Ili} (Hajduk). Crveni karton: Kqaji} (Zmaj). ZMAJ: Kqaji}-, @ivkovi} 7, Bo`jakovi} 8, Gaxuri} 8, Zackalicki 8, Gospovi} 7, \uri} 7 (Sretenovi} 7), Toji} 7, Stepanovi} 8, Ivi} 9, Ogwenovi} 8. HAJ DUK: Zeqkovi} 6, Ili} 5, Petkovi} 5 (Vidovi} ), Babi} 5, Kotarloi} 5, Rajko Mari~i} 6, Dragutinovi} 5 ([evi}), Halilovi} 5, Kqaji} 5 (Cvetkovi}), Rade Mari~i} 5, Lazarevi} 5.

NO]AJ: Zmaj-Hajduk 3:0 (prekinuto u 82. minutu), [A[INCI: Sloboda-Mitros 1:0, JARAK: Sremac-Fru{kogorac 3:2, ^ALMA: Sloga-Borac (R) 4:0, VELIKI RADINCI: Borac-Srem 2:2. 1. Sloboda 18 13 1 4 38:27 40 2. Sremac 18 13 0 5 51:28 39 3. Mitros 18 11 4 3 40:16 37 4. Hajduk 18 11 2 5 43:18 35 5. Borac (R) 18 7 2 9 30:34 23 6. Fru{kogorac18 6 2 10 30:43 20 7. Sloga (^) 18 6 2 10 30:43 20 8. Zmaj 18 5 4 9 38:41 19 9. Srem 18 5 1 12 28:50 16 10. Borac (VR) 18 3 2 13 26:52 11 Sloboda iz [a{inaca od idu}e sezone takmi~i}e se u Drugoj sremskoj ligi, a iz lige ispada Borac iz Velikih Radinaca i od jeseni igra}e u Op{tinskoj ligi-Sremska Mitrovica (drugi razred).

Sremac - Fru{kogorac 3:2 (2:2) JA RAK: Igrali{te Sremca, gledalaca 150, sudija Vasiqevi} (Sremska Ra~a).Strelci. Mari~i} u 20, M. Simovqevi} u 28. i S. Simovqevi} u 60. za Sremac, a I. \ori} u 7. i @. \ori} u 21. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: M. Gvoka, \ukni} (Sremac), Du{an Grabi}, V. Trni}, I. \ori} (Fru{kogorac). SRE MAC: Jan~i} 8, Trifunovi} 8, M. Gvoka 8, \uri} 8, N. Gvoka 8, Tomi} 8 (\ukni} 8), M. Simovqevi} 8, Mari~i} 8, S. Simovqevi} 8, A{}eri} 8, @ivanovi} 8. FRU [KO GO RAC: J. Grabi} 7, Dragoqub Grabi} 7, Vukojevi} 7, Todi} 7, V. Trni} 7, Du{an Grabi} 7, M. Trni} 7, I. \ori} 7, Stepanov 7 (Kusi} 7), Rosi} 7 (Bogosavac 7), @. \ori} 7 (Leki} 7). Gosti iz Man|elosa brzo su poveli sa 2:0, ali doma}ini su smogli snage, za preokret, i za zaslu`enu pobedu. B. Gvoka

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA

OTVO RE NO PR VEN STVO VOJ VO DI NE ZA MLA DE U SA VA TEU: U Rumi je odr`ano Otvoreno prvenstvo Vojvodine za pionire i kadete u aso savateu. Na borili{ta je iza{lo 150 takmi~ara iz osamnaest klubova. Najuspe{niji klub bio je KBS MS XIM iz Sente sa {est zlatnih, ~etiri srebrne i dve bronzane medaqe, druga je novosadska Vojvodina (4, 4, 2), a tre}i SK „Goran Ostoji}” iz Beograda (4, 3, 2). M. P.

Srp ska li ga Voj vo di na - [ID: Radni~ki - Dolina, STARA PAZOVA: Pali} - ^SK Pivara, STARI BANOVCI: Dunav - Mladost (BJ), NOVA PAZOVA: Radni~ki - Zadrugar, TEMERIN: Sloga Kikinda, BEOÎN: Cement - Senta, OXAXI: Tekstilac - Ba~ka Topola. Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Voj vo |an ska li ga Is tok - BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - Radni~ki (Z), PAÎR: Ba~ka - Budu}nost (SC), ADA: AFK Radni~ki (B), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Proleter, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Jedinstvo (NB), PANÊVO: Dinamo - Sloboda (NK), STARÊVO: Borac - Kolonija, SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Vojvodina (NM). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad - MLADENOVO: Budu}nost - Polet (S), STANI[I]: Stani{i} - Indeks, NOVI BANOVCI: Omladinac - Jedinstvo (SP), ZMAJEVO: Obili} - Sloga (E), TURIJA: Mladost - Mladost (BP), SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Jugovi}, RUMA: Prvi maj - Crvena zvezda, BA^KA PALANKA: Ba~ka Borac (NS). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da - FUTOG: Metalac AV - Hercegovac, RUMENKA: Jedinstvo - Petrovaradin, \UR\EVO: Ba~ka 1923 Stari Grad, PIVNICE: Slavija - Srbobran, [AJKA[: Borac [ajka{, VRBAS: Vrbas - Omladinac, NOVI SAD: Kabel - Sutjeska. Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

SPORT

c m y

dnevnik

USPE[NA SEZONA ZA MA^EVAOCE OMLADINCA

Do mi ni ra li na dr àv nim pr ven stvi ma Ma ~e va o ci zre wa nin skog Omladinca zadovoqni su sezonom u kojoj su na dràvnim prvenstvima izborili ukupno 33 me da qe. Po seb no ih ra du je {to su, u odnosu na prethodnu sezonu, osvojili vi{e zlatnih odli~ja. Na Prvenstvu Srbije za seniore u Beogradu takmi~a ri Omla din ca po no vo su blistali i pokazali da ma~evala~ ki sport u Zrewani nu zasluùje visoku poziciju. U pojedina~noj konkurenciji, u kategoriji mu{ki floret, prvo mesto zauzeo je Vladimir Petrovi}, drugo Nikola Petrovi}, a tre}e Miqan Kova-

ma~u. Na juniorskom prvenstvu tako|e sam bio prvi u floretu, a u ma~u smo ekipno osvojili titulu. Me|u seniorima sam osvojio drugo mesto u floretu i u ma~u. Izgubio sam od prijateqa iz kluba, tako da je medaqa, ipak, zavr{ila u Omladincu – kazao je Nikola Petrovi}. Takmi~arske rezultate u sezoni 2011/2012. rezimirali su predsednik Omladinca Milan Gavrilovi} i trener Veselko Dumitrov. Gavrilovi} je istakao da su ~lanovi kluba vredno radili u prethodnom periodu i da re-

laze odavde i tada uglavnom napu{taju klub i ovaj sport – objasnio je Dumitrov, navode}i pri mer uspe {ne Ro ma ne Caran, koja je iz Omladinca pre{la u Novi Sad. Verovatno ni Dumitrov slede}u sezonu ne}e do~ekati u dresu Omladinca. Kao takmi~ar i trener tri decenije je proveo u klubu osnovanom davne 1890. godine, ali je dobio ponudu da u narednom periodu vodi reprezentaciju Slovenije. - Ne znam jo{ da li je Prvenstvo u Beogradu moje posledwe takmi~ewe kao trener

Ma~evaoci Omladinca me|u najuspe{nijima u Srbiji

~evi} i David Goli}. Ana Sel osvojila je prvo mesto u kategoriji `enski floret, a Nikola Petrovi} drugu poziciju u kon ku ren ci ji mu {ki ma~. Ekipno Omladinac je bio prvi u mu{kom floretu. - Veoma sam zadovoqan ovom sezonom, prvenstveno uspesima na dr`avnim takmi~ewima. Na kadetskom prvenstvu bio sam prvi u floretu i tre}i u

zultati nisu slu~ajni. Dumitrov je ocenio da je iza ma~eva la ca Omla din ca iz u zet no uspe {na se zo na, u ko joj je osvojeno 13 titula prvaka dr`ave, u konkurenciji takmi~ara od 12 godina do seniora. - Ekipa Omladinca sastoji se uglavnom od mladih ma~evalaca, uzrasta do 20 godina. Po{to Zrewanin nije univerzitetski centar, na{a deca od-

Omladinca. Podseti}u da sam i u sezoni 2005/2006. napustio klub i oti{ao u inostranstvo, jer sam tada predvodio reprezentaciju Tunisa. Mo`da }u od septembra preuzeti slovena~ku reprezentaciju, a po{to mi je ugovor ponu|en na dve godine, siguran sam da }u se vratiti u Zrewanin – poru~io je Dumitrov. @. Balaban

sreda6.jun2012.

PANATINAIKOS SE IZJASNIO

Sve za Ob ra do vi }a Kada je posle poraza u majstorici gr~kog prvenstva od Olimpijakosa @eqko Obradovi} do{ao u hotel, sa~ekalo ga je oko hiqadu pristalica Panatinaikosa.

Na ceni: @eqko Obradovi}

Uprkos porazu navija~i su do{li da mole srpskog stru~waka da ostane na klupi zelenih. @eqko je tada obe}ao da }e u~initi sve da se dogovori sa upravom o nastavku saradwe. Kako prenose pojedini gr~ki mediji, bra}a Janakopulos su sada Obradovi}u uputili novu ponudu, kakva jo{ nije vi|ena u evropskoj ko{arci. Vlasnici Panatinaikosa najtrofejnijem evropskom treneru ponudila su buxet od 12 miliona evra i ~etvrtinu deonica kluba. Ponuda je ve}a za dva miliona u odnosu na prethodnu, dok je udeo u vlasni{tvu kluba za sada nezabele`en u evropskoj ko{arci. Na potezu je sada srpski stru~wak. Jo{ ranije Obradovi} je izjavio da }e ostati u klubu ukoliko mu uprava omogu}i buxet od 15 miliona evra i ostanak najbitnijih igra~a: Dijamantidisa, Jasikevi~ijusa, Kaimakoglua, Perperoglua, Batista i Celesta. Posledwa ponuda je veoma blizu `eqa najtrofejnijeg evropskog trenera.

NBA LIGA - FINALE ZAPADA

Pod vig Okla ho me Brejk se dogodio u Teksasu. kada iza|emo na teren. Mi smo kom zrelo{}u i balansom stiDoskora najdominantniji tim imali priliku da postanemo bo- gli na rub eliminacije. Trener NBA lige San Antonio nalazi qi i iskoristili smo je - rekao San An to ni ja Greg Po po vi~ se na korak od eliminacije. je Durent, koji sa saigra~ima objasnio je da je pomerio DeniMlada ekipa Oklahoma Tandera jo{ nije izgubio kod ku}e ove ja Grina iz startne postave i ubacio \inobilija tek sedmi ima}e priliku da zavr{i posao sezone u plej-ofu, pa je tako u {estom me~u serije finala Okla, od autsajdera posle prva put u petorku ove sezone kako Zapada (danas), pred svojim na- dva me~a serije, preuzela ulogu bi doneo novu energiju ekipi. vija~ima. Ako ne uspe, mora}e opet u San Antonio na sedmi, odlu~uju}i me~. Posle 20 uzastopnih pobeda, od ~ega deset u plej-ofu, Sparsi su do`iveli i tre}i uzastopni poraz od najve}eg rivala ove sezone u konferenciji - 103:108. Iz rupe zvane 0:2, snajperista Kevin Durent, pitbul Rasel Vestbruk, smrt koja dolazi s klupe Xejms Harden i sme~er Ser` Ibaka krenuli su polako, korak po korak, ostavqaju}i neverovatnu koli~inu energije na parketu. Ako je to bilo o~eToni Parker nije mogao da veruje da je wegov San Antonio izgubio kivano i ne{to lak{e izvodqivo u Oklahomi, onda je velikog favorita za plasman u \inobili jeste briqirao, ali ostali nisu. Naro~ito u drugoj ovo {to je ekipa uradila u Tek- veliko finale NBA lige. ~etvrtini, u kojoj su gosti stisasu ravno podvigu. Durent je ubacio 27 poena, uz - U po~etku nismo verovali da pet asistencija i tri ukradene gli do 14 poena razlike. - Ako ne popravimo te crne }emo morati da ~ekamo na na{ lopte, pratio ga je Vestbruk sa red. Trener nas uvek podse}a i 23 poena.Na drugoj strani - ne- minute, sve }e biti gotovo u insistira na tome da koristimo verica, Sparsi su od ekipe koja {estom me~u - rekao je Poposvaku priliku koja nam se pru`i je plenila iskustvom, takti~- vi~.

HUMANITARNA UTAKMICA U [IDU

Pu bli ka uì va la Radni~ki - Crvena zvezda 22:25 (12:12) [ID: Sport ska ha la, gle da la ca 1.200, su di je: Cr wan ski i Alim pi} (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Radni~ki 3 (0), Crvena zvezda 1 (1), iskqu~ewa: Radni~ki 8, Crvena zvezda 2 minuta. RAD NI^ KI: Mati}, Hrubik 1, Gr~i} 1, Maukovi} 3, M. Jovi} 6, \er~an, To{i} 2, Pernar 3, Trifkovi} 5, N. Jovi}, Klisuri} 1, Goli}, Savi}, Kreko, Filipovi}, [alov, Bevanda. CR VE NA ZVE ZDA: Ivani{evi}, Anteq, Tomi}, [oti} 8, Pu{ica 3, Oqa~a 2, Cvetkovi} 1, An|eli} 1, ]iri} 2, Davidovi} 2, Brajovi} 4, Mitrovi}, [qivan~anin, Petrovi} 2, Milo{evi}, Ran|elovi}. Predivno rukometno ve~e u [idu, a utakmica za pam}ewe. Povodom proslave Dana grada a u humanitarne svrhe odigran je prijateqski susret izme|u {idskog Radni~kog, ~lana Druge lige, i superliga{a beogradske Crvene zvezde. Beogra|ani su pobedili sa tri gola razlike, a preko 1000 gledalaca ({to godinama nije zabeleèno na ovda{wim sportskim utakmicama) nagradilo je dugotrajnim aplauzom obe ekipe. Pre po~etka utakmice Aleksandar Tintor, predsednik {idskog Radni~kog se zahvalio gostima iz Beograda na dolasku i svima onima koji su nov~anim prilozima pomogli bolesnom Dariju Bulatu (20) iz Gibarca da ide na transplatacije ko{tane srì. U predigri prisutni sastale su se dve selekcije pionira Radni~kog, dok su u susretu kadetskih selekcija [i|ani pobedili Slogu iz Hrtkovaca 22:17. Trener Crvene zvezde, proslavqeni rukometa{ Nenad Peruni~i} pohvalno se izrazio o kvalitetima pojedinih igra~a [i|ana, a {efu stru~nog {taba Radni~kog Mariju Pernaru poèleo boqe i zapaènije rezuzltate u narednom prvenstvu. M. ]ur~i}

RU KO MET NA RE VI JA U HOR GO [U: Ru ko met ni klub Par ti zan iz Hor go {a ~e tvr tim me mo ri jal nim tur ni rom odao je po ~ast An dra {u Sal mi, Ban di ba ~i ju, ko ji je hro go {ki klub osno vao 1957. go di ne i od ta da ovaj ko lek tiv ne pre kid no ra di. Ustva ri, se }a we na Ban di ba ~i je ni je bio kla si ~an tur nir, ne go re vi ja ru ko me ta u ko joj su na te re nu u dvo ri {tu me sne O[ „10.ok to bar” na stu pi li pod mlad ci Hor go {a i Ka wi `e, a se ni or ska eki pa Par ti za na je pro tiv Ru si na iz Ru skog Kr stu ra od i gra la pr ven stve nu utak mi cu po sled weg ko la Dru ge srp ske li ge - Ba~ ka. Ru ko met ni pod mla dak Ka wi `e, ko ji pred vo di tre ner Adam Iv ko vi}, ina -

~e pr vo ti mac hor go {kog Par ti za na, bio je uspe {ni ji od vr {wa ka iz hor go {kog Par ti za na (do wa sli ka), ko je tre ni ra \e ze Ta bo ro {i- 18:14 (8:6). Se nor ski sa stav Par ti za na je pru `io do bru par ti ju pro tiv go sti ju iz Ru skog Kr stu ra(gor wa sli ka), ko ji su na stu pi li sa pod mla |e nim sa sta vom bez pe to ri ce po vre |e nih pr vo ti ma ca. Eki pa Ru si na je ve} ra ni je obe zeb di la pr vo me sto i pla sman u vi {i rang tak mi ~e wa, pa su Hor go {a ni dik ti ra li tem po i pred sto ti nak qu bi te qa ru ko me ta za be le `i li ube dqi vu po be du 41:25 (18:12). Tekst i fo to: M. Mitrovi}

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda6.jun2012.

VOJVO\ANSKE LIGE Grupa Ba~ka Rezultati 4. kola: Prigrevica - Omladinac (Kucura) 4:4, Ba~ka Palanka - Radni~ki (Bajmok) 5:3, Vulkan Protektor (Apatin) - Hercegovac (Gajdobra) 2:6, BT[K (Ba~ka Topola) - Srbobran 0,5:7,5, Senta - Vojvodina (Novi Sad) 2,5:5,5, Panonija - Adice (Novi Sad) 2,5:5,5. Plasman: 1. Vojvodina 12 (23), 2-3. Senta, Adice 9 (19,5), 4. Hercegovac 9 (16,5(-), 5. Srbobran 7 (19,5), 6. Omladinac 7 (13(-), 7. Radni~ki 3 (14,5), 8. Ba~ka Palanka 3 (13,5), 9. BT[K 3 (10,5), 10. Prigrevica 2 (14,5), 11-12. Panonija, Vulkan Protektor 1 (10).

Grupa Banat Rezultati 4. kola: Proleter (^oka) - “Bora Ivkov” (Banatsko Novo Selo) 3:5, “Bora Kosti}” (Vr{ac) - Napredak (^estereg) 6,5:1,5, “Bata ]osi|” (Opovo) - Naftagas 2 (Elemir) 6:2, Bile}anin (Se~aw) - Rusanda (Melenci) 4:4, Alibunar - Sloga (Plandi{te) 4:4, PA[K (Pan~evo) - Kova~ica 4:4. Plasman: 1. “Bora Kosti}” 12 (22,5), 2. “Bata ]osi|” 12 (21,5), 3. Alibunar 8 (18), 4. PA[K 7 (19), 5. “Bora Ivkov” 7 (17), 6. Bile}anin 7 (16,5), 7. Rusanda 4 (14,5), 8. Napredak 3 (15), 9. Proleter 3 (12), 10. Kova~ica 2 (15), 11. Naftagas (2) 1 (11), 12. Sloga 1 (10).

DAN [AHA U MELENCIMA

Najboqi Borko La jthajm Povodom seoske slave, Duhovi, u organizaciji [K Rusanda iz Melenaca, odr`an je 38. tradicionalni vikend turnir. U konkurenciji 4 intera i 5 Fide majstora pobedio je velemajstor Borko Lajthajm. Dobroj organizaciji dopri-

dan Stojanovi}, Velibor ]irjani}, Radovan Kosti}, Dragoqub Stani{i}, Vladimir Milankov, Sr|an Blagojevi}, Nikola Marinkov 5, 22-27. Miroqub Jefti}, Danilo Besede{, Mihaq Bruk, [andor Mesaro{, Radislav Jan-

ME\UOP[TINSKA LIGA SUBOTICA Rezultati 2. kola: Jevrejska op{ptina (Subotica) - Ba{ka 2 (Pa~ir) 4:4, Senta (2) – BT[K 2 (Ba~ka Topola) 6,5:1,5, Radni~ki (Torwo{) - Spartak 2 (Subotica) 5:3, Trgopred (Bajmok) – Gunaro{ 3,5:4,5. Plasman: 1. Senta (2) 6 (11), 2. Radni~ki 6 (10,5), 3. Jevrejska op{ptina 4 (10,5), 4. Gunaro{ 3 (7), 5. Ba{ka (2) 2 (8), 6. BT[K (2) 1 (5,5), 7. Spartak (2) 0 (6,5), 8. Trgopred 0 (5).

ME\UOP[TINSKA LIGA VRBAS Rezultati 3. kola: Vojvodina (Tovari{evo) – “Veqko Vlahovi}” (Bo|ani) 6:2, Vajska - Ba~ 1:7, Budu}nost (Glo`an) – Mladost (Ba~ki Petrovac) 2:6, Kulpin - Selen~a 1,5:6,5. Plasman: 1. Ba~ 9 (21), 2. Mladost 9 (19,5), 3. Selen~a 9 (18), 4. Kulpin 6 (11,5), 5. Vojvodina 3 (8,5), 6. “Veqko Vlahovi}” 0 (6,5), 7. Budu}nost 0 (6), 8. Vajska 0 (5).

ME\UOP[TINSKA LIGA ZREWANIN Rezultati 4. kola: Proleter 2 (^oka) - Jedinstvo (Novi Be~ej) 1,5:6,5, Borac (Aleksandrovo) – Aradac 5,5:2,5, Radni~ki (Ja{a Tomi}) slobodan. Plasman: 1. 2. Jedinstvo 9(19) 2. Aradac 6 (18(+), 3. Borac 6 (12), 4. Radni~ki 3 (9,5), 5. Proleter (2) 0 (5,5).

PROBLEM BR. 392

Be li da je mat u dva po te za Ed mond Bart he lemy Mi ni a tu res Stra de gi qu es 1935.

Re{ewe problema br. 391 (Yuri Arefiev, The problemist, 1991.) sa pozicijom: beli – Ke6, Dg3, Th8, pe{ak g5; crni – Kg6, Lh6; je 1.Df4! Na 1...L:g5 sledi 2.Df7 mat. Na 1...Lg7 sledi 2.Df5 mat. Na 1...Kg7 sledi 2.Df7 mat. Na 1...Kh5 sledi 2.T:h6 mat.

Te mat ska ide ja Kao odmor od napornog remizerskog me~a Anand – Geqfand, zbog dana{weg priloga, posetili smo {ahovski vremeplov kad se nekad igrao {ah – ba{. U to vreme nije jo{ bilo kompjutera pa qudi nisu bili u situaciji da mogu da reprodukuju ono {to im ma{ina na tacni servira - ve} se igralo na ideje! Ako ima{ ideju – ima{ sve!

Francuska odbrana (C19)

Manila,1976. 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sc3 Lb4 4.e5 Se7 5.a3 L:c3+ 6.b:c3 c5 7.a4

Rezultati 4. kola: “Car Uro{“ (Jazak) - Radni~ki ([id) 4:4, Stara Pazova (2) - Sremac (Vojka) 4:4, Banovci Dunav - LSK (La}arak) 4,5:3,5, Borac (Veliki Radinci) - Hajduk (Be{ka) 3,5:4,5, Cement (Beo~in) - Sloga (In|ija) 4,5:3,5, Bano{tor slobodan. Plasman: 1. 4. Banovci Dunav 9 (7), 2. Stara Pazova (2) 8 (17,5), 3. “Car Uro{“ 7 (17,5), 4. Sremac 7 (15,5), 5. Hajduk 7 (14(-), 6. Cement 6 (12(-), 7. Radni~ki 5 (17), 8. LSK 4 (16,5), 9. Borac 1 (14), 10. Sloga 1 (10(-), 11. Bano{tor 0 (9(-).

Rezultati 4. kola: Polet (Rastina) – Ba~ki Breg 5:3, Polet (Karavukovo) – Lipar 4,5:3,5, „Bogoqub Mihajlovi}“ (Stani{i}) – Karavukovo 3,5:4,5, Leme} (Svetozar Mileti}) - Ravangradske ajkule (Sombor) 1.5:6,5, Aleksa [anti} - Sivac (2) 3,5:4,5. Plasman: 1. Ravangradske ajkule 10 (22), 2. Karavukovo 10 (18), 3. Sivac (2) 9 (18), 4. Polet (Rastina) 7 (16,5), 5. „Bogoqub Mihajlovi}“ 6 (17,5), 6. Polet (Karavukovo) 5 (15), 7. Lipar 4 (18), 8. Aleksa [anti} 4 (16, 9. Leme{ 1 (10,5), 10. Ba~ki Breg 0 (8,5).

ANALIZIRANE PARTIJE

Kavalek – Ulman

Grupa Srem

ME\UOP[TINSKA LIGA SOMBOR

dnevnik

JU@NOBA^KA LIGA Rezultati 4. kola: Budu}nost (Nadaq) – Titel 2:6, Anpasan (Novi Sad) - Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) 4,5:3,5, Zmajevo – Mladenovo 4,5:3,5, „64“ (Novi Sad) - Hajduk (^urug) 3:5, Temerin - „Mihail Taq“ (Veternik) 5,5:2,5, Vrbas – Bubamara (Novi Sad) 4,5:3,5. Plasman: 1. Anpasan 12 (23), 2. Vrbas 10 (19,5), 3. Bubamara 9 (20,5), 4. Titel 7 (16(-), 5. Temerin 6 (16,5), 6. Zmajevo 6 (15), 7. Mladenovo 6 (10(-), 8. Sutjeska 4 (17,5), 9. “Mihail Taq” 3 (14,5), 10. Hajduk 3 (13), 11 .“64” 1 (11,5), 12. Budu}nost 0 (8).

SEVERNOBA^KA LIGA Rezultati 4 kola: @ednik (Stari @ednik) – Ada 4:4, Sivac - Miqo Vujovi}” (Crvenka) 4:4, Potisje (Kawià) - “@aki Joèf” (Stara Moravica) 4:4, Elektrovojvodina (Subotica) - Polet (Rastina) 4:4, Mladost (Oyaci) - Hajduk (Kula) 4:4, “Milo{ Raki}” (Ratkovo) - Bezdan 3,5:4,5. Plasman: 1. Sivac 10 (21,5), 2. Bezdan 10 (17,5), 3. Mladost 8 (19,5), 4. “Miqo Vujovi}” 7 (16), 5. Ada 7 (15), 67. Elektrovojvodina, Hajduk 5 (17), 8. “@aki Joèf” 4 (16), 9. “Milo{ Raki}” 3 (15), 10. Polet 2 (13,5), 11. Potisje 2 (13), 12. @ednik 1 (11).

SEVERNOBANATSKA LIGA Rezultati 4 kola: 2. Oktobar (Kumane) - Mladost (Bo~ar) 3,5:4,5, Proleter (Zrewanin) Lehel (Mu`qa) 2,5:5,5, Madost (Ban. Despotovac) - Jedinstvo (E~ka) 5,5:2,5, Novi Kne`evac Mladost (Luki}evo) 4,5:3,5, Zlatica - Radni~ki (Kikinda) 4,5:3,5, Krajina (Kraji{nik) - Budu}nost (Srpska Crwa) 6:2. Plasman: 1. Krajina 12 (24,5), 2. Lehel 9 (20,5), 3. Mladost (Ban. Despotovac) 7 (17,5), 4. Proleter 7 (16,5), 5. Mladost (Bo~ar) 5 (16), 6. 2. oktobar 6 (17), 7. Novi Kne`evac 6 (13), 8. Mladost (Luki}evo) 5 (16), 9. Budu}nost 4 (13), 10. Zlatica 4 (11,5), 11. Radni~ki 3 (17,5) 12. Jedinstvo 0 (7).

Borko Lajthajm

neo je, kao i uvek do sada, alfa i omega melena~kog {aha Radovan Kosti}. Plasman: 1-2. Borko Lajthajm, Predrag Bodiroga 7, 3-5. Zoran Arsovi}, Jovan Radlova~ki, Goran Arsovi} 6,5, 6-8. Milan Ilij}, Radivoj Peri{i}, Milenko Jovanovi} 6, 9-14. Dragan Lali}, Sava @ivkovi}, Nikola Milovi}, @ivojin Kosti}, \or|e Babi}, Tomislav Navratil 5,5, 15-21. Slobo-

OTVORENO PRVENSTVO SUBOTICE

Po bed nik Gu `vaw U okviru suboti~kog prole}nog {ahovskog festivala zavr{eno je otvoreno prvenstvo Subotice za 2012. godinu. Na deobi prvog mesta zavr{ili su sa 7 poena iz 9 partija majstorski kandidati Arpad Gu`vaw i Jeno Ko{a. Za pobednika je progla{en Gu`vaw zbog boqih dodatnih kreiterijuma. Kona~an plasman: 1-2. Arpad Gu`vaw, Jeno Ko{a 7, 3-6. Oliver Pardi}, Borko Kler, I{tvan Pajzer, Labud [}epanovi} 6,5, 7-10. Svetozar Tokovi}, Ivan Sedlak, Veso Avram, Branislav Jawu{evi} 6, 11-13. Qubomir Vrani}, Ambru{ Sele{ , Lajo{ Tomik 5,5, 1419. Karoq Sabado{, Svetozar Jan~ikin, Zdravko Puhalo, Damir

Sente, [andor Farka{, Mihaq Bi~kei 5, 20-32. Ivan Raji}, Julius Ve~eri, Slobodan Zaki}, Mirko Mandovi}, Tibor Taka~, lobodan Bo{wak, I{tvan Fa}ol, Milan Jovanovi}, Dejan Arbutina, Stipan Godar, Robert Me{ter, Vlada Orwakov, Laslo Lawi 4,5 4,5, 33-35. Antal Hegedu{ , [andor Kova~ Kali}, Lako Dulac 4, 36-40. Magdolna Ledewak, Aleksandar Beli}, [andor Pastor, Mom~ilo Kezi}, Branislav Vujevi} 3,5, 41-46. Jovan Matkovi}, [andor Feldi, Nikita Sabo, Stevan Lawi, Slobodanka Vuja~i}, Abowi Arnold Na| 3, 47. Du{an \uketi} 2,5, 48. Tibor Braun, 49-50 \er| Terhes, Uro{ Beli} 1,5 poen.

OPEN TISKI CVET U NOVOM BE^EJU

Po veo Ste van Jo vi} U Novom Be~eju u toku je me|unarodni rejting turnir. U~estvuje 36 igra~a, a u ujedna~enoj konkurenciji sa devet Fide maj-

JU@NOBANATSKA LIGA Grupa Pan~evo Rezultati 4. kola: Bavani{te Borac (Star~evo) 1:7, Radni~ki (Kovin) - Jedinstvo (Ka~arevo) 4:4, Spartak (Debeqa~a) – Gaj 3,5:4,5, Budu}nost slobodna. Plasman: 1. Jedinstvo 8 (21(+), 2. Budu}nost 7 (18,5), 3. Radni~ki 7 (15), 4. Gaj 6 (14(+), 5. Spartak 3 (12,5), 6. Borac 3 (10). 7. Bavani{te 0 (5(+).

kov, Slobodan Markov 4,5, 28-34. Du{an Isakov, Branislav @upunski, David Zarin, Milo{ Popov, Bogdan Trifunovi}, \uro Simatovi}, Tomislav Rus 4, 35-37. Zoran Ja}imovi}, Radomir Jan~i}, Vlada Popovi} 3,5, 38-41. Radivoj Miluni}, Branislav Isakov, Veqko Vujanov, Ilija Tomi} 3, 4243. Lazar Doro{kov, Zivi{a Rus 2,5, 44-45. Du{an Marjanski, Borivoj Raki} 2.

Stevan Jovi}

stora posle 4 odigrana kola vodi mk Stevan Jovi} iz Novog Sada sa sve ~etiri pobede. Plasman: 1. Stevan Jovi} 4, 27. Zoran Jakovqev, Du{ko Pe-

NOVOSADSKA LIGA

ZONSKA LIGA SREM

Rezultati 3. kola: ênejac (ênej) – Borac 1,5:6.5, E|{eg - Bubamara (2) 3,5:4,5, @elezni~ar Pruèna ruka 5:3, Jedinstvo (Rumenka) – Promocija 4:4, Penzioner – Kraqica PTT 2 (Petrovaradin) 5,5:2,5, Dnevnik, slobodan. Plasman: 1. Bubamara (2) 7 (16.5), 2. @elezni~ar 7 (15), 3. Penzioner 6 (12(-), 4. Pruèna ruka 4 (12), 5. Jedinstvo 4 (10), 6. Dnevnik 4 (9(-),7. Borac 3 (9,5(-),8. Promocija 2 (10), 9. E|{eg 1 (10,5), 10. Kraqica-PTT 1 (10), 11. ênejac 1 (5,5).

Rezultati 3. kola: Sremac (^erevi}) - [imanovci 3:5, Podunavac (Belegi{) - „Brile“ (Ruma) 4,5:3,5, Sloga (Hrtkovci) Rudar (Vrdnik) 3:5, Borac (Klenak) - Banovci Dunav (2) 7,5:0,5, Dunav (Novi Slankamen) - Dowi Srem (Pe}inci) 7,5:0,5. Plasman: 1. Dunav 9 (18,5), 2. Podunavac 7 (14,5), 3-4. Sremac, [imanovci 6 (13), 5. Rudar 4 (11,5), 6. Dowi Srem 4 (9), 7. Borac 3 (13), 8. Sloga 2 (11), 9. Banovci Dunav (2) 1 (6,5), 10. „Brile“ 0 (10).

trovi}, Qubomir Vrani}, Miloje Braji}, Mladen [trbac, Zlatko Parnicki 3, 8-15. Robert Veleski, Pavle Levnaji}, Zoltan [imowi, Obrad Sirotanovi}, Sava Manojlovi}, Stevan Sr|anov, Sini{a Paro{ki, Du{an [evo 2,5, 16-21. Milan Zlati}, Lorand [aki}, Velibor Trajkovi}, Stevan Popov, Krasoje Notaro{, Jano{ Dostan 2, 22-31. Sini{a Ru`i~i}, Miroslav Mihaq, Damjan Pewov, Ferenc Mesaro{, Vladislav Golupski, Simeon [aki}, Qupko Vasi}, Sr|an [ukovi}, Marinko Naumov, Toma Brki} 1,5, 32-33. Momir Jovanovi}, Zvonimir Aleksai} 1, 34-35. Zoltan Na|, Vojko Grabe` 0,5, 36. Ivica Koledin 0 poena. LIGA PENZIONERA NOVOG SADA

Pr va voj vo |an ska ube dqi va U vo|stvu se nalazi Prva vojvo|anska brigada i te{ko je da }e na jesen bilo ko uspeti da im ugozi primat. Plasman posle prole}nog dela: 1. Prva vojvo|anska brigada 17 (30), 2. „Olga Petrov“ 13 (24), 3. Radni~ki 12* (23), 4. Kozara 12 (18,5), 5. 23. oktobar 11* (19,5), 6. Novo naseqe 8 (19), 7. „Ivo Andri}“ 6 (14,5), 8. „Vladimir Nazor“ 6 (13,5), 9. Ka} 3 (11), 10. Veternik 2 (7).

Iako je po zi ci ja sa svim razli~ita u odnosu na partiju Bo tvi nik Ka pa blan ka (AVRO, Roterdam 1938.), ideja je vrlo sli~na. Ako beli ne odigra a4, tada bi crni zauzeo tu ta~ku za sebe: Da5-a4 ili Ld7-a4. To bi imalo za posledicu podrivawe i eksploatisawe pe{a~kih slabosti belog na daminoj strani za duì period. Ovo je pitawe teorije otvarawa i oni koji igraju Francusku odbranu, bilo belim, bilo crnim figurama, moraju biti na oprezu zbog ovog poteza jer on ukazuje i na spremnost da se taj pe{ak `rtvuje u kasnijoj fazi partije.” 7...Sbc6 8.Sf3 Da5 9.Ld2 Jan Timan, koji je bio moj sekundant u Manili, na ovaj moj potez mi je rekao da je 9.Dd2 najboqe, ali Svetozar Gligori} smatra da 9.Ld2 daje belom dva poziciona aduta: umesto na dijagonalu a3-f8, lovac odavde moè potencijalno brè da ide na poqa f4 ili g5. 9...Ld7 10.Le2 c4 Ova partija je igrana pre nego {to je Viktor Kor~noj uveo u praksu napad na centar belog putem 10…f6; drugi na~in kako iza }i na kraj sa pret wom 11.c4 je 10…Dc7. Partija Kurajica – Timan, Skopqe 1976. je na sta vqe na: 11.0–0 0–0 12.Te1 h6 13.Dc1! Kurajica je na{ao ovaj potez u svojoj partiji protiv Langevega u Vajk an Zeu, 1976. Timan je znao za to i bio je spre man: 13... 13...f6 ali ga je Kurajica izne na dio sa 14.e:f6! (Po sle 14.L:h6 f:e5! 15.Le3 e4 beli nema ni{ta) 14...T:f6 15.Da3! c4 16.Se5 i iznenada crni ima mnogo problema. Tako je tada ro}en kasnije, uobi~ajen manevar Dd1–c1–a3! 11.Sg5 Po sle blo ki ra wa centra, beli ùri da preuzme ini ci ja ti vu na kra qe vom krilu. 11...h6 (11...f6? 12.Lh5+! Sg6 13.S:h7 Kf7 14.Sg5+ f:g5 15.Df3+ i beli dobija; Parti ja Ti man-Ul man, Sko pje 1976, je nastavqena: 11...0–0 12.0–0 f6 13.e:f6 T:f6 14.Lg4 h6 15.Sf3 i beli je bio boqi. Timan je nastavio sa Kuraji~i nim da mi nim ma ne vrom: 15...Sc8 16.Te1 Sb6 17.Dc1! Taf8 18.Da3 Sd8 19.Se5! D:a4 (Po sle 19...T:f2 Ti man je pri pre mio 20.Tf1 T:f1+ 21.T:f1 T:f1+ 22.K:f1 D:a4 23.De7 i pozicija crnog je u kolapsu.) 20.Dc1 Db5 21.T:a7 i Ti man je po sti gao ide al nu poziciju u Vinaver-varijanti: za izgubqenog i slabog ape{aka ~vrsto kontroli{e centar i crni lovac ne igra. 12.Sh3 0–0–0 (Po sle 12...Sg6 primenio bih Planincovu ideju koju sam ranije pomenuo.)

13.Sf4 Kb8 (Nisam siguran koja je bila ideja ovog misterioznog poteza, ali Ulman se prosto spremio da ide po mog a-pe{aka. Takva strategija je zajedni~ka kod Vinavera: kad jednom izgubimo korak sa svojim protivnikom u pozicionoj borbi dobro je da bar ne{to u}arimo. Izgubqeni a-pe{ak je ustvari pozicioni gambit. Pripremaju}i skaka~a za poqe h5 odbrana crnog sa 13…g6 ne li~i na dobro. 14.0–0 Sc8 Ovde je kompenzacija belog za a-pe{aka mo`da mawa nego u partiji Botvinik – Kapablanka jer je beli lovac jo{ na d2 i ne moè odmah da koristi potencijal dijagonale a3-f8. Plan crnog za osvajawe a-pe{aka je spor pa beli moè to vreme da iskoristi na slabqewe kraqevog krila crnog. 15.Sh5 Posle ovog poteza skaka~em beli moè lagano da pripremi pritisak na crnu poziciju f-pe{akom. 15...Thg8 16.Lg4 Sb6 17.Te1 “Jednim kamenom dve ptice ubija”; top ide na tre}i red kojim {titi c-pe{aka, a prebaci}e se u isto vreme i na kraqevu stranu crnog. 17...S:a4 Najzad je crni osvojio pe{aka ali je taja skaka~a sada van igre. 18.Te3 b5 19.Tf3 Le8 20.Tg3 Se7 Za trenutak je odloèn napad belog zbog odbrane c-pe{aka. 21.Lc1! Lovac }e se prebaciti na dijagonalu a3-f8. 21...Sg6 22.La3 Ka8 23.Dd2 Dc7 24.Lh3 Ld7 25.Ld6 Dc6 26.Tf1! Beli je sada spreman za f4-f5, otvaraju}i poziciju crnog. Oteàvaju}e za crnog je ne samo slabost crnih poqa, ve} i skaka~na a4 koji je van igre i ne moè da u~estvuje u odbrani. 26...Lc8 27.f4 f5!? Ulman takti~ki blokira kraqevo krilo. Skaka~ na g6 je neza{ti}en, ali posle T:g6 sledilo bi 28…De8! I crni bi vratio figuru. Me|utim, i beli ima svoju takti~ku magiju. 28.e:f6! (28.T:g6 De8) 28...g:f6

Posle 28...D:d6 29.f7! Tgf8 30.T:g6 T:f7 31.S:g7 beli bi uskoro dobio pe{aka na e6. 29.f5! Planincova originalna ideja postaje tematska! “Vise}i” lovac na d6 dobija estetsku vrednost. 29...e:f5 30.Lb4 Glavni zadatak belog je od sada sakupqawe slabih crnih pe{aka na kraqewvom krilu. Kontrola e-linije postaje odluju}a. 30...Db6 31.L:f5 a5 32.L:a5? (Pqa~we je te`ak posao. Kompjuter predla`e mnogo prostije: 32.L:g6 a:b4 33.c:b4 Tdf8 (33...Td6 34.c3) 34.c3 f5 35.Lf7! s velikom predno{}u. 32...D:a5 33.L:g6 f5? Obojica smo prevideli 33...S:c3! 34.S:f6 Tg7 35.S:d5!? T:g6! I crni je jo{ uvek u igri. (35...T:d5? 36.Le4!) 34.Sf4 Tg7 Beli je povratio `rtvovanog pe{aka i sada ima odlu~uju}i napad. 35.Te3 Db6 36.Le8 Td6 37.Tb1 Ld7 38.De1 Ka7 39.Tb4 Dd8 40.L:d7 D:d7 41.Tb1 Kb6 Kovertiran potez. 42.De2 Kc6 43.Te1 Trostruka harmonija. 43...Da7 44.Te6 Dd7 45.Df3 Sb6 46.T:d6+ K:d6 47.Dh5 Prethodno odigrane strategijske i takti~ke ideje pomogle su mi da dobijem partiju. Ko je znao za ideje Kurajice i Planinca pre 1976. godine? 1:0 Komentar: Q. Kavalek Pripremio: B. Dankovi}

sreda6.jun2012.

c m y

Svet poznatih

dnevnik

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ И ЦД-а МОМЧИЛА БАЈАГИЋА БАЈАГЕ

Ј Љубавно гнездо Кире Најтли

Тек сад видим да сам ишао укруг

есте ли се удобно сместили, да ли је све у реду? Ево убрзо ћемо кренути...”, говорио је Момчило Бајагић новинарима у сали Звездара Театра, у Београду, очекујући почетак промоције своје збирке стихова „Водич кроз снове”. Збирка садржи седамдесетак песама које је написао и снимио од првог самосталног албума „Позитивна географија” (1984). Наравно, узбуђење и нервоза били су још већи јер је поред књиге објављен и дугоочекивани албум „Даљина, дим и прашина”

не, Душан Ковачевић, Пеца Поповић, те Лазар Ристовски који је прочитао песму „Воз” и професор Александар Јерков. Након њихових похвала „културној одбрани Београда” Бајага је отпевао насловну нумеру. - Албум „Даљина дим и прашина” добио је назив по истоименој песми коју сам последњу написао. Седам песама пре ове чинило се тако лако написати, а она је ипак прва на албуму. У њој је стих који каже „Тек сад видим да сам ишао укруг”. Када се

лумица Кира Најтли и музичар Џејмс Рајтон недавно су објавили да су се верили, а веридбу су прославили куповином куће у источном Лондону. Гајба у коју ће се новопечени вереници уселити раније је припадала глумици Сем Мортон, а опремљена је биоскопом, гардеробом, има музичку собу и библиотеку, као и гостинску кућу у башти. Глумица номинована за Оскара и члан групе „The Klaxons” још увек нису објавили када ће бити венчање.

Ким Кардашијан се поново удаје?

са осам нових песама и два бонуса. На сцени су се ређали великани спрске културне сце-

мерички медији пишу да је репер Каније Вест већ неколико пута запросио Ким Кардашијан, али она не жели да носи веренички прстен док и званично не буде разведена од кошаркаша Криса Хамфриза. Пријатељи славног пара кажу да је је Каније „заљубљен до ушију” и да са Ким жели породицу, али она се још увек нећка, углавном због лошег искуства са прва два брака. - Већ је више пута питао да ли жели да се уда за њега. Иако

је сваки пут добио негативан одговор, њему је то само подстицај да буде што упорнији - рекао је извор близак реперу. Ким се неславно удала за Хамфриза прошлог лета и мање од три месеца касније затражила развод, а амерички медији су њену везу и свадбу назвали „телевизијском фарсом”. Старлета која нам „искаче из фрижидера” раније је била четири године у тајном браку са музичким продуцентом Дејмоном Томасом, од којег се развела 2004. године.

осврнем на свој живот схватим да је заиста тако, што је и нормално да човек укапира када напуни пет банки - изја-

да ћемо водити и трубача рекао је певач. Што се тиче књиге у њој се поред песама које је објавио на својим албумима, налазе и песме које је урадио за Здравка Чолића или их је снимио још док је био у „Рибљој чорби”. - Приликом одабира ишао сам резоном да узмем песме за које мислим да су најбоље испале. Нисам стављао обраде као што је „Види шта сам ти урадио од песме мама”, „Да ли да одем или не”, нити песму „Јахачи магле”. Не знам како би звучало када би на папиру писало „бам, бам, бам” - рекао је Момчило Бајагић Бајага. З. Драгојевић

Секси маторци

орџ Клуни, Антонио Бандерас и Дензел Вашингтон проглашени су за најсексепилније мушкарце старије од 50 година. Листу под називом „Мен он фајер” саставио је магазин ААРП, а на њој су се, поред ухапшеног протестанта, мачка у чизмама и оскаровца, нашли још и Виго Мортенсен, Лијам Нисон, Семјуел Л. Џексон и Џон Бон Џови.

Џорџ Клуни Клуни је проглашен за најсексепилнијег маторца не само због свог изгледа, већ и „филантро-

Плак ао на венчању разговору са америчком телевизијском новинарком Кети Кјурик, на Еј-Би-Си телевизији, британски принц Вилијам се потпуно отворио и проговорио о својој трагично преминулој мајци, принцези Дајани. Вилијам је рекао како би неизмерно волео да је Дајана могла да присуствује његовом венчању прошле године. Како је рекао, то је био моменат када је осетио тугу што је нема, више него икада раније. - Психички сам се припремио на све то и нисам хтео да ишта крене непредвиђеним током, нисам хтео да ме емоције сломе. Мислим да би била поносна да је била присутна тог дана, да би јој се свидело. Једноставно сам веома тужан због тога што мајка никада неће упознати Кејт - рекао је принц Вилијам. Његов брат принц Хари такође је рекао да му је било тешко што његова мајка није била у цркви када се Вилијам венчао. - Био сам нервозан тог дана, заправо сви су били, јер само Бог зна колико очију је тог дана било упрто у нас. Само смо молили Бога да све добро прође – признао је Хари.

вио је Момчило Бајагић потписујући примерке књига који су се налазили пред њим. Концертне активности планирао је кад се албум „заврти”. - Потребно је годину дана да се један албум заврти, тако да се надам да ћемо следеће године негде у мају или јуну свирати на Ташу. Како је и албум мало другачије рађен од досадашњих биће неких промена, мало другачије организације. Сигурно је

Антонио Бандерас пског карактера”, пише уредништво магазина. Што се тиче најсексепилније маторке, ту

Дензел Вашингтон титулу је годинама држала Хале Бери, али ју јој је ове године преотела Џенифер Анистон.

Миранда се удала, то јест оженила

култној серији (потом и филму) „Секс и град”, Миранда, коју игра Синтија Никсон, има проблема са мушкарцима, везивањем, налажењем „оног правог”. У стварном животу Миранда, односно 46-годишња Синтија се пронашла. Венчала се у Њујорку са годину дана млађом партнерком Кристином Маринони, са којом је у вези осам година. Синтија Никсон је пре неколико година отворено говорила о својој сексуалности. „Раније сам била са мушкарцима, а сада сам са женом. Не осећам да се ишта променило у мени само зато што су иста осећања усмерена ка особи истог пола. Када

сам се заљубила у жену није ми то било чудно или страно. Ја сам само жена заљубљена у другу жену - рекла је она тада за „Њујорк магазин”. Никсонова из брака са професором енглеског Денијем Моузесом има двоје деце, Саманту (16) и Чарлса (10 година). Синтија и Дени су били у

браку од 1988. до 2003. године. Са партнерком Кристином је подигла и сина Макса. Синтија и Кристина су се вериле пре три године, али тада у држави Њујорк није било могуће венчање особа истог пола. У међувремену, закон је промењен и свадба је одржана.

kULTURA

sreda6.jun2012.

dnevnik

НА ФЕСТИВАЛУ „СИНЕМА СИТИ” ОД 16. ДО 26. ЈУНА У НОВОМ САДУ

Премијере три домаћа филма Фестивал „Синема сити“, који се одржава од 16. до 26. јуна у Новом Саду, објавио је сатнице за главну фестивалску локацију у Српском народном позоришту, и за биоскоп на отвореном у Католичкој порти. У Српском народном позоришту биће приказани филмови две такмичарске селекције: „Национална класа“, у оквиру које ћемо гледати премијерно три домаћа филма, и „Прес егзит поинт“, у оквиру које се приказују интернационални филмови који су с великим успесима представљени на неким од најзначајнијих светских фестивала.

У биоскопу на отвореном у Католичкој порти биће приказана нека од остварења из селекција: „Национална класа“, „Прес егзит поинт“, „МТВ представљa: Burn Planet Rock и „360°“ Од девет домаћих филмова у „Нацоналној класи“, премијерно ће бити приказани: ново остварење награђиваног редитеља и сценаристе Мирослава Момчиловића, црна комедија „Смрт човека на Балкану”, затим дебитантски играни филм угледног позоришног редитеља Никите Миливојевића „Јелена, Катарина, Марија”, настао по роману „Њујорк, Београд” Душана Микље, као и „Зверињак”

у режији Марка Новаковића по драми Душана Спасојевића која се дешава у малом српском селу на обали Дрине. Отале филмове у овој селекцији, која ће се такмичити за фестивалске награде, публика је могла да погледа у биоскопима у протеклих годину дана. То су: „Клип” Маје Милош, „Парада” Срђана Драгојевића, „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем” Бојана Вулетића, „Шешир професора Косте Вујића” у режији Здравка Шотре, „Устаничка улица” Мирослава Терзића и „Жућко прича о Радивоју Кораћу” у режији Гордана Матића. Н. П-ј.

Из филма „Смрт човека на Балкану”

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЛОРЕЈН МОРТИМЕР О ДЕЛУ ВЕЛИКОГ РЕДИТЕЉА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Терор и радост – филмови Душана Макавејева

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

„Прометеј 3Д” Ридлија Скота Филм Ри дли ја Ско та „Про ме теј 3Д„ пре ми јер но по чи ње да се при ка зу је у до ма ћим би о ско пи ма, ме ђу ко ји ма је и но во сад ска „Аре на си не плекс“. „Про ме теј 3Д„ је већ че ти ри го ди не, од ка да је по че ло сни ма ње, је дан од фил мо ва ко ји се са ве ли ким не стр пље њем оче ку је. Ре ди тељ Скот је на кон култ них оства ре ња СФ жан ра - „Осми пут ник„ и „Блејд ра нер„, на пра вио па у зу од 30 го ди на, и са да се вра тио на уч ној фан та сти ци сво јим но вим фил мом. „Про ме теј 3Д„ на стао је као по че так при че о „Осмом пут ни ку„, али је у ме ђу вре ме ну, пре ма ре чи ма Ско та, „ево лу и рао у но ви уни вер зум„ и ба ви се уни вер зал ним пи та њи ма: ко смо, ода кле смо, ко нас је ство рио. У же љи да про на ђу ства ра о це жи во та на Зе мљи, на уч ни ци са бро да “Про ме теј“ и ме га-ко ор по ра ци ја ко ја ми ли јар да ма до ла ра фи нан си ра пу то ва ње иза зи ва ју бо го ве, баш као што је то учи нио ми то ло шки ју нак Про ме теј по ко ме брод но си име.

Дво је бри ли јант них на уч ни ка, Шо и Ха ло веј, мо ти ви са ни раз ли чи тим по тре ба ма, во де екс пе ди ци ју у не по зна те де ло ве уни вер зу ма. Шо же ли да упо зна “бо го ве“ и та ко на пра ви ко рак бли же пре ма сво јим тра ди ци о нал ним ре ли ги о зним уве ре њи ма, док Ха ло веј тра га за рас крин ка ва њем ре ли ги о зних те о ри ја о на стан ку жи во та. Ра де ћи као ар хе о ло зи, обо је су на и шли на пик то гра ме ко ји упу ћу ју на исту ло ка ци ју у да ле ком све ми ру, и убе ди ли ком па ни ју “Веј ланд ин ду стри“ да фи нан си ра ми си ју. Ни на уч ни ци, ни оста ли пут ни ци на бро ду ни су бии спрем ни на оно шта ће на ћи. Уме сто бо го ва, сре ли су ве о ма опа сна, над моћ на би ћа, а уме сто ра ја, на шли су се у не че му што је ви ше на лик па клу. У фил му игра ју швед ска глу ми ца са ка ри је ром у успо ну у Хо ли вуд Ну ми Ра пас, Шар лиз Те рон и Мајкл Фас бен дер, као и Гај Пирс, Ло ган Мар шалГрин, Идрис Ел ба. К. Р.

ГОРАН БАРЕ И „МАЈКЕ” У НОВОМ САДУ И БЕОГРАДУ

Тешко обојени Сту дент ски кул тур ни цен тар Но ви Сад ор га ни зу је го сто ва ње култ ног хр ват ског рок са ста ва „Мај ке“, ко ји пред во ди Го ран Ба ре. У Но вом Са ду 8. ју на, а у Бе о гра ду 9. ју на, Го ран Ба ре и „Мај ке“ про мо ви са ће свој но ви и из у зет но успе шни ал бум „Те шке бо је“, у Хр ват ској оки ћен са шест „По рин“ на гра да: нај бо љи рок ал бум, нај бо ља гру па с во ка лом, нај бо љи аран жман, нај бо љи спот, хит го ди не. „Те шке бо је“ су ал бум са де вет пе са ма ко је је Го ран Ба ре на пи сао, а у ком по но ва њу му је по мо гао Да мир Тр ку ља зва ни Ши ља, ги та ри ста гру пе „Га ту зо“. Ви део спот за на слов ну пе сму ре жи рао је Жа ре Ба ти но вић. „Мај ке“ су по нов но оформ ље ни бенд ко ји

је и про сла вио вин ко вач ког рок умет ни ка (Ба ре је че сто то ком ка ри је ре ме њао по ста ве, чак је на сту пао и со ло). Чи не га Зо ран Ча лић (ги та ра), Да мир Шо мен (буб ње ви), Ма рио Ра шић (бас ги та ра), Вик тор Ли пић (кла ви ја ту ре). Го ран Ба ре аутор је чу ве них пе са ма: „Од ве ди ме“, „Ври је ме да се кре не“, „Дај ми“, „Кр ва рим од до са де“, „Пут ка сре ћи“, „Ја сам бу дућ ност“... кон церт у Но вом Са ду одр жа ће се у „Фа бри ци“, а у Бе о гра ду у Сту дент ском кул тур ном цен тру. За но во сад ски кон церт кар те се мо гу ку пи ти у це-де шо пу „Мун гос“ (Ње го ше ва 14) и про дав ни ци „Гиг стикс“ у Па ри ском ма га зи ну. Це на је 1.200 ди на ра, аброј ка ра та је огра ни чен. И. Б.

По во дом го сто ва ња Ло рејн Мор ти мер, аустра лиј ске про фе сор ке ан тро по ло ги је и сту ди ја фил ма, Кул тур ни цен тар Но вог Са да, Из двач ка ку ћа „Клио“ и Фа кул тет драм ских умет но сти из Бе о гра да ор га ни зу ју про мо ци ју ње не књи ге „Те рор и ра дост - Фил мо ви Ду ша на Ма ка ве је ва“, у пре во ду Ире не Шен тев ске и Ива на Шен тев ског. Про мо ци ја је на ја вље на за су тра у 19 са ти у ве ли кој са ли Кул тур ног цен тра Но вог Са да, Ка то лич ка пор та 5. У окви ру про мо ци је би ће при ка зан филм Дра го ми ра Зу пан ца „Ми сте ри ја Ма ка ве јев“ . У раз го во ру ће уче ство ва ти: аутор ка Ло рејн Мор ти мер, Ду шан Ма ка ве јев, Ми ле на Дра ги ће вић Ше шић, Же ли мир Жил ник, Да ни ца Аћи мо вић, Дра га на Ла ти но вић и Ђор ђе Ка ћан ски. Спе ци јал на го шћа би ће др Хе ле на Сту дерт, ам ба са дор ка Аустра ли је у Ср би ји. За раз ли ку од кон вен ци о нал но филм ско исто риј ског при сту па и лу цид них по ет ских и би о граф ских ис по ве сти Ма ка ве је ва (300 чу да), Ло рејн Мор ти мер те ми при сту па са об у хват не ин тер ди сци пли нар не те о риј ске плат фор ме Сту ди ја кул ту ре, по ста вља ју ћи фил мо ве-тек сто ве у кон текст по ли тич ки тур бу лент ног XX ве ка у не ка да шњој Ју го сла ви ји и све ту, те ус по ста вља ју ћи спре гу са по ли тич ки ра ди кал но суб вер зив ним и са ти рич ним ду хом, ра дом и жи во том са мог ауто ра. Дра го це на од ли ка књи ге је кон се квент но и бе шав но пре пли та ње аутор ки них те о риј ских ана ли за и па жљи во ода бра них жи во пи сних ис ка за са мог Ма ка ве је ва“, по ми ње Не ве на Да ко вић, про фе сор ка Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду. Др Ло рејн Мор ти мер је би ла про фе сор ка сту ди ја фил ма, со ци о-

ло ги је и ан тро по ло ги је на Уни вер зи те ту La Troub у Мел бур ну, Аустра ли ја, где је да нас по вре ме ни са рад ник на Фа кул те ту за ко му ни ка ци је, умет ност и кри тич ке сту ди је. Ње на ис тра жи вач ка ин те ре со ва ња се кре ћу од сту ди ја кул ту ре пре ко епи сте мо ло ги је и фе ми ни зма, до фил ма. Пре ве ла је с фран цу ског на ен гле ски је зик књи гу Ед га ра Мо ре на „Филм или има -

ги нар ни чо век“ (2005), и на пи са ла пред го вор за ње го ву дру гу књи гу „Зве зде“. Ма ка ве јев (1932) је је дан од осни ва ча филм ског цр ног та ла са и јед на од нај зна чај ни ја фи гу ра у исто ри ји ју го сло вен ске ки не ма то -

гра фи је. Оства ре њи ма “Чо век ни је ти ца”, “Љу бав ни слу чај или Тра ге ди ја слу жбе ни це ПТТ-а” и “Не ви ност без за шти те”, сте као је ме ђу на род ну па жњу и при зна ња. Ин спи ри сан иде ја ма Вил хел ма Рај ха , Ма ка ве јев је сни мио из ме ђу кра јем 60-их и по чет ком 70-их у САД и Ју го сла ви ји филм “WR: Ми сте ри је ор га ни зма”, ко ји је за бра њен у Ју го сла ви ји од мах на кон што се по ја вио због по ли тич ког и сек су ал ног са др жа ја. То је ре зул ти ра ло ег зи лом Ма ка ве је ва и по врат ком у зе мљу тек 1988. го ди не. Ње гов бо ра вак у ино стран ству обе ле жи ли су фил мо ви “Sweet Movie” (1974) и “CocaCola Kid” (1985). Ма ка ве јев је до бит ник ни за до ма ћих и ме ђу на род них на гра да за ства ра ла штво, ме ђу ко ји ма су и Ок то бар ска на гра да Бе о гра да, Сре бр ни ме двед у Бер ли ну, Сре бр на аре на у Пу ли, Лу ис Бу њу ел у Ка ну, Сре бр ни Ху го у Чи ка гу... Да нас ће Ју го сло вен ска ки но те ка обе ле жи ти свој Дан у но вој згра ди у Узун Мир ко вој ули ци у Бе о гра ду и, по тра ди ци ји, на свој ро ђен дан би ће уру че но нај ви ше при зна ње ове ин сти ту ци је „Злат ни пе чат“, ко ји су ове го ди не до би ли упра во ре ди тељ Ду шан Ма ка ве јев као и глу мац, ре ди тељ и про ду цент Љу би ша Са мар џић. Н. П-ј.

НОВА КЊИГА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА, У ИЗДАЊУ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА НОВОГ САДА

Људикање с речима У по зна тој еди ци ји „Џеп ни ана грам’’ Кул тур ног цен тра Но вог Са да, не дав но су се по ја ви ле „При че за ро ма не’’ Не на да Гру ји чи ћа. Гру пи са не у два по гла вља по де вет но ве ла - Не знан ци и Ма га ре ће при че, те мат ски осло нац има ју у ствар но сти, у жи во ту, а спи са тељ ска ма шта чи та о ца во ди у лет кроз не слу ће не пре де ле. Ве ро ват но пре ма но вим Гру ји чи ће вим ро ма ни ма, као што се и на го ве шта ва у на сло ву. За Гру ји чи ћа, ко ји је пре вас ход но пе сник, про за је „пне у мат ски оду шак је зи ка, пра сак у ка ле и до ско пу ре чи ко је тра же лан ча ну уве за ност и хип но тич ки сми сао“. По знат је ње гов став да све мо же би ти пред ме том пи са ња„пи та ње је са мо ко ли ко уме те да љу ди ка те са ре чи ма и во ди те раз го вор са са мим со бом, а да све из гле да као да је то бож у пи та њу не ко дру ги“. По јед ни ли ко ви су ту, по ред нас, пре о бра ће ни у уни вер зал не људ ске ка рак те ре: жби ро ви, кет ма ни, кла ња чи до зе мље сву где и

сва ко ме, ли ко ви без сво га Ја, апарт чи ци и не та лен ти, сла би ћи и фа ри се ји. Углав ном не ка чуд на со ци јал на и дру штве но-по ли тич ка би ћа, у ва ша ри шту глу ме и ла жи на сва ком ко ра ку. У по го во ру овој књи зи Све тла на Ка ле зић-Ра до њић по ред оста лог ка же: „Сме њи ва ње обич ног и све мо гу ћег че сто пре во ди ову

про зу у под руч је гро теск ног, што чи ни њен по се бан ква ли тет. Због сво је по ве за но сти са ви ше стил ских фи гу ра, у пр вом ре ду са хи пер бо лом, ме та фо ром и але го ри јом, а у на но си ма са ти ре, па ро ди је и иро ни је – гро те ска функ ци о ни ше као ви ше слој ни фе но мен. Не над Гру ји чић у «При ча ма за ро ма не» при ка зу је де фор ми са не од но се у ствар ном све ту, ли те рар но их за о де ва ју ћи у ру хо ка ри ка ту ре, фан та сти ке и на гла ше них кон тра ста, кроз до га ђа је у исто вре ме и сме шне и стра шне. Код Не на да Гру ји чи ћа су сре ће мо и гро те ску ра бле ов ског ти па, из ра зи то по ве за ну са ху мо ром и сме хом, ко ја осци ли ра из ме ђу бур ле ске и са ти ре, ко мич ног и ап сурд ног”. Не над Гру ји чић (1954) је пре све га пе сник, аутор пре ко пет на ест књи га по е зи је и де се так књи га дру гих жан ро ва-есе ја, по ле ми ка, кри ти ка, сту ди ја, ан то ло ги ја, за ко је је до би јао углед не књи жев не на гра де. Р. Лотина

sreda6.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ ДОМА ВОЈСКЕ У БЕОГРАДУ

У Галерији Дома војске у Београду, у току је изложба “Сава Шумановић - последња деценија”. Поставка је део програма са којим је ова институција учествовала у овогодишњој Ноћи музеја, а њоме се обележава шездесет година рада Галерије слика “Сава Шумановић” из Шида и седамдесет година трагичне смрти великог уметника. “Последња деценија” обухвата избор од 45 дела

вићевих дела настала су у француској престоници (“Доручак на трави”, “Пијани брод”). Овде слика и чувене мотиве Луксембуршког парка и моста на Сени, као и актове за које су му позирали најпознатији париски модели Кики и Ајша. Последњих дванаест година живота Сава Шумановић (18961942) провео је у Шиду. У миру провинцијског места, дистанци-

Сава Шумановић, Шидска црква

Шумановићевог стваралаштва у Шиду, у периоду од 1931. до 1942. Ово раздобље у сликаревом раду представља заокружену целину која почива на изузетном таленту и образовању уметника, али и на искуствима која носи из Париза. Као теме Шумановићевог стваралаштва у том периоду убедљиво доминирају акт и пејзаж. Највише дела насликао је припремајући се за изложбу у Београду 1939, која је доживела велики успех. Родитељски дом у Шиду, Шумановић је напустио још као десетогодишњи дечак, уписавши гимназију у Земуну. Након матуре положио је пријемни испит и у Загребу уписао Вишу школу за умјетност, у класи проф. Отона Ивековића. На другој години прешао је у класу Менција Клемента Црнчића, где се дружио са колегама, будућим уметницима, Маријаном Трепшеом, Миливојем Узелцем, а нарочито са Миланом Штајнером. Године 1920. одлази на усавршавање у Париз, где три месеца борави у атељеу ликовног педагога Андре Лота. На Монпарнасу је упознао многе уметнике, а започео је пријатељство са књижевником и ликовним критичарем Растком Петровићем. Нека од најзначајнијих Шумано-

ника да се храбро упусти у савладавање нових мотива, новог колорита и другачијег светла. Као тема, у последњој деценији убедљиво доминира пејзаж. Сава Шумановић је током последњих десет година насликао више од три стотине слика инспирисаних околином Шида. Лепоту сремских крајева открио је током кратког боравка у родитељској кући 1928. и изненада се вратио теми коју претходних неколико година није радио. Док су други париски уметници у потрази за идиличним пределима и инспирацијом путовали у егзотичне крајеве, на обале мора, Шумановић је оно што жели пронашао у Шиду. Његов десетогодишњи рад својеврсан је летопис сремског пејзажа. Шумановићеви зимски пејзажи на најбољи начин сведоче о снази, знању и могућностима уметника. Иако је то био тек почетак стварања једне поетике, неке од тада насталих слика сврставају се међу његова најбоља остварења. Поред пејзажа, друга Шумановићева омиљена тема био је акт. У српском сликарству он је дао “најимпозантнију скупину фигура нагих жена” (М. Кашанин). Како није имао модел за акт уметник је користио скице које је урадио у Паризу, пресликавајући или надсликавајући исти лик и фигуру. Убрзо након ових актова започео је циклус “Шидијанки” (Купачица). Оне представљају посебан и веома интригантан циклус у опу-

Ствараоци и страдалници У годинама током Другог светског рата, па и непосредно после, српска уметност остала је без десетак значајних уметника - Милица Бешевић, Стаменко Ђурђевић, Момчило Живановић (настрадали у бомбардовању Београда), Сава Шумановић, Рафаило Момчиловић (побијени од усташа), Драгомир Арамбашић (преминуо у немачком заробљеништву), Богдан Шупут, Никола Марковић (жртве рације у Новом Саду), Михаило Миловановић, Душан Богић, Драгослав Стојановић, Бранко Поповић (стрељани током или после рата). Међу њима не треба заборавити ни 105 погубљених интелектуалаца, познатих лекара, глумаца, књижевника (међу њима и песника и првог Шекспировог преводиоца Светислава Стефановића), који су стрељани после ослобођења. ран од свих утицаја, могао је у потпуности да се посвети сликарству. Највећа просторија у кући претворена је у атеље, свакодневно је обилазио околину и скицирао, а након извесног времена у потпуности је овладао технологијом прављења боја. Попис уметничких дела који је саставио Димитрије Башичевић говори у прилог изузетне стваралачке енергије уметника током последње деценије - од пописане 793 слике, чак 576 припада шидском периоду. Пресудан утицај на расположење за рад, на непресушну инспирацију, имала је лепота обронака Фрушке горе, заједно са несумњивом намером умет-

су Саве Шумановића. Иконографски детаљи, распоред фигура, препознатљиве позе указују на сликарево сећање на ренесансне мајсторе (Ботичели, Тицијан) као и “многе друге великане из каснијих епоха, попут Енгра, Манеа, Реноара” (Т. Манојловић). Међу представама женских фигура, јединствену појаву у Шумановићевом опусу имају “Берачице”. Најчешће је истицана документарна вредност ових дела, као слика које су настале током последње године уметниковог живота. Ауторке поставке су Љубица Јукић и Весна Буројевић, а изложба је отворена до 23. јуна. Синиша Ковачевић

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О МИЛЕНКУ ШЕРБАНУ У СПОМЕН-ЗБИРИЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Сликар утишаних страсти Сутра у 18 часова у Спомен-збирци Павла Бељанског биће одржана пројекција документарног филма Миленко Шербан – сликар утишаних страсти, као део пратећег програма актуелне изложбе „Миленко Шербан и савременици“. Документарни филм је снимљен поводом ретроспективне изложбе радова Шербана у Галерији Матице српске 1997. Реализован према сценарију др Ирине Суботић, у режији Славуја Хаџића (продукција РТС ТВНС, 1997, трајање: 44 мин), филм приказује животни и стваралачи развој Миленка Шербана. Коришћени архивски материјал, попут интервјуа који је сâм Шербан дао за Други програм Радио Београда (1975), преко сведочанстава његових сарадника др Александра Влашкалина, Јована Ћирилова, Марије Црнобори, као и академика Дејана Медаковића, допуњује и открива значајне сегменте Шербановог уметничког и животног пута. Миленко Шербан (Черевић, 4. април 1907 – Београд, 30. јули 1979) је стваралаштвом и ангажманом обележио уметничку сцену Србије. Прве озбиљне поуке из сликарства добио је у Новом Саду, потом у Паризу. Од 1931. до 1938. био је члан групе „Облик”, док је у послератном периоду излагао на свим изложбама групе „Шесторица”. Био је кустос и управник Музеја Матице

српске, професор Академије примењених уметности у Београду, аутор прве поставке у Војвођанском музеју. Сценографијом и костимографијом бавио се од почетка тридесетих година двадесетог века у позориштима Новог Сада и Београда. У оквиру актуелне изложбе Миленко Шербан и савременици публика ће бити у прилици да види и многа дела која су презентована у документарном филму, а данас се чувају у Спомен-збирци Павла Бељанског, Кући легата и Музеју позоришне уметности Србије из Београда. Спомен-збирка Павла Бељанског је, захваљујући сарадњи са компанијом Теленор, осмислила аудио вођење кроз сталну поставку. На овај начин посетиоци су добили могућност да на лак и једноставан начин обиђу музеј и упознају се са капиталним делима модерне уметности. Аудио вођење доступно је корисницима свих мрежа, с тим да је за Теленорове кориснике бесплатно. Позивом на број 063 9814 посетиоци могу да се информишу о 54 дела из сталне поставке Спомен-збирке у трајању од 27 минута. Теленор аудио вођење доступно је до 31. децембра, а акција ће трајати и за време одржавања симпозијума посвећеног Павлу Бељанском који је планиран за новембар.

Фото: Н. Брадоњић

Сава Шумановић – последња деценија

НА СЦЕНИ СНП, У ЧАСТ НАГРАЂЕНИХ НА СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ

Балет „Милева Ајнштајн” Када се пре неколико вечери затворила завеса после балета “Милева Ајнштајн”, одиграног у част награђених на Стеријином позорју, публика је више него срдачно поздравила извођаче – балетски ансамбл. На музику Марјана Нећака (Македонија) и у кореографији и режији Сташе Зуровца (Хрватска) праизведба новог балетског дела одиграна је 28. априла на великој сцени Српског народног позоришта. Урањајући у живот и рад Милеве и Алберта Ајнштајна, ствараоци овог театарског догађаја сачинили су представу која се “пије до дна”. Она траје у гледаоцу до неког тренутка, када лагано нестају слике, а остаје трајан и снажан утисак о јединству и преплитању стваралачких моћи њених аутора. Солисти и чланови Балета Српског народног позоришта оставили су утисак уметничког ансамбла који је са лакоћом “покупио” кореографско–режијску маштовиту причу Сташе Зуровца. Кореографски рукопис савременог покрета “ушао” је у тела играча и доминирао у сазвучју других сценских подухвата. Такуја Сумитомо је играч чудесног талента. Његова игра уоквирена техничком сигурношћу, наглашеном пла-

стиком и снажном емотивном подлогом створила је комплексан лик Алберта Ајнштајна. Сања Павић била је стварна и потпуно доживљена у “лудилу” Зорке, Милевине сестре. Достојанствена и доследна у причи о Милеви била је Соња Батић. Још сложенија у лику и разигранија била је Милева Ајнштајн Андреје Кулешевић, на репризи ове представе. Моћним средствима глуме и плесом руку и главе, седећи за катедром, Милан Лазић је професора Вебера “одиграо”, чини се непоновљивом креацијом. Милевине другарице и Албертови другови дали су посебан значај догађајима на сцени. Музичко дело Марјана Нећака звучало је моћно. Стварало је атмосферу животних догађаја, било је стожер и инспиратор представе. Сценографија, светло, костим и видео записи потпуна су подршка сценског збивања....Све измаглице, сви цвркути птица, лавежи паса, песме и речи, покрети и глума у стваралачком ковитлацу њихових аутора дали су представу импозантног доживљаја. Дело које као редак целовит позоришни акт задовољава сва чула гледалаца. Ксенија Дињашки

ИЗЛОЖБА СВЕТЛАНЕ РАКИЋ У ГАЛЕРИЈИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Архивски отисци: овде и тамо У Галерији Културног центра у Бачкој Паланци отворена је изложба Светлане Ракић, „Архивски отисци: овде и тамо“, на којој је изложено двадесетак отисака на бездрвном папиру „Музео макс“ по највишим музејским стандардима, насталих у последњих неколико година. На изложби су говорили директор Културног центра Миладин Зорић, мр Данило Вуксановић и Мишко Станишић. ... Испред слика Светлане Ракић стојимо замишљени узнемирени. Снажан колорит продубљује доживљај халуцинантне стварности и указује на емотивну снагу не откривајући њено порекло и природу. У овим чудним пределима често остајемо без чврстог упоришта, а они нас заводе да по њима лутамо и да их доживљавамо обестелотворене мисли и осећања која одишу необичном лепотом и снагом. Ко би могао одолети њиховом немуштом позиву да им се придружимо? Чудесни призори на сликама Светлане Ракић преносе нас на места која препознајемо, иако нам нису блиска. Ту спрегу маште и осећања ствара свој свет чији пејзаж и архитектонски облици подсећају на људско присуство

Светлана Ракић, Кућа на плажи, 2006.

– или можда одсуство ...Написала је у каталогу изложбе Мишел Факос, професор историје уметности на Индијана Универзитету у Блумингтону (САД). Светлана Ракић рођена је у Сарајеву, дипломирала је и магистрирала на Филозофском факултету у Београду на Одсеку за историју уметности. Докторске

студије завршила је у Сједињеним Америчким Државама на Индијана Универзитету у Блумингтону. Од 1996. ради као професор историје уметности и сликарства на Франклин Колеџу у држави Индијана (САД). Добитник је награда и признања за уметнички, научни и предавачки рад. Изложба ће трајати до 1. јула.

ПЕТИЦИЈА ДЕЛА ГЛУМАЧКОГ АНСАМБЛА АТЕЉЕА 212

Захтев за смену Кокана Младеновића Управни одбор београдског Атељеа 212 разматрао је петицију дела глумачког ансамбла тог позоришта који је незадовољан радом директора Кокана Младеновића. Члан Управног одбора, редитељ Бобан Скерлић изјавио је Танјугу да су се чланови Одбора изјашњавали о тој петицији, али да одлуке доноси Скупштина града Београда, као оснивач Атељеа 212. „У односу на постављења или смењивања ми немамо ингеренције„, рекао је Скерлић. Он је додао да не би било умесно износити појединачне ставове чланова Управног одбора и да ће то тело за дан-два објавити заједничко, усаглашено саопштење.

Чланица управног одбора Горица Поповић изјавила је Танјугу да је УО подржао иницијативу 25 глумаца Атељеа за смену Младеновића. „УО је Скупштини града као оснивачу позоришта предложио, заједно са ансамблом, да смени Младеновића„, рекла је Поповић. Директор Атељеа Младеновић рекао је Танјугу да он још није добио никакво званично обавештење. Незадовољство дела глумачког ансамбла начином рада директора Младеновића траје већ дуже време, а интензивирано је овог пролећа у вези са пројектом представе „Зоран Ђинђић”. (Танјуг)

svet

sreda6.jun2012.

NEMA^KA

dnevnik

KINA

Ne ma~ ka is po ru ~u je Izra e lu pod mor ni ce BER L IN: Nema~ka vlada isporu~uje Izraelu podmornice, koje }e, prema saznawima po li ti~ kog ne deq ni ka „[pigel”, kasnije biti opremeqene nuklearnim glavama. To je nai{lo na kritike nema~ke opozicije, koja traì raz ja {we we, ali i na stav Izraela da su nema~ke podmornice veoma va`ne za sigurnost te zemqe. Port pa rol vla de [te fen Zajbert ocenio je da vlada tom isporukom nastavqa kontinuitet sa prethodnim vladama, da je re~ o isporuci bez naoruàwa i da u {pekulacijama o kasnijem naoruàwu vlada ne u~estvuje. Izraelski premijer Bewamin Netawahu rekao je nema~kom „Bildu” da su podmornice veoma va`ne. - Nemci mogu biti ponosni na mnoge godine su osigurali egzistenciju Izraela - citira taj magazin izraelskog mini-

stra odbrane Ehuda Baraka, a iz redova opozicione Socijaldemokratske partije Nema~ke (SPD), stigli su zahtevi za razja{wewem celog slu~aja isporuke podmornica Izraelu. - Do sada je isporuka, izme|u ostalog, opravdavana time da podmornice imaju konvencionalne sisteme zastra{ivawa - rekao je spoqnopoliti~ki portparol SPD Rolf Micenih, zahtevacju}i obja{wewe o tome da li su ta~ne infor ma ci je da ne ma~ ke pod mornice mogu biti opremqene i atomskim glavama. [ef opo zi ci o ne par ti je Zeleni Jirgen Tritin prebacio je svojoj vladi da nije dovoq no ozbiq no uze la svo je uslove o isporuci podmornica Izra e lu, dok je spoq no po liti~ki portparol demohri{}ana, kan ce la ra An ge le Mer kel, Fi lip Mis fel der, ukazao na to da se Izrael nalazi u opasnosti.

FRANCUSKA

Le vi ca u pred no sti PA R IZ: Pet dana pred prvi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj, stranke levice predwa~i u odnosu na desnicu, sa 45,5 odsto glasova koje bi dobile. Ju ~e ob ja vqe ni re zul ta ti ankete pokazuju da bi 34 odsto bira~a ukazalo poverewe desnici. Kako se zakqu~uje iz najnovi jeg is tra `i va wa, par la mentarna desnica, na ~elu sa UMP, izbila bi u vrh sa 34 odsto osvojenih glasova, dok bi levica predvo|ena Socijali sti~ kom par ti jom za be le`i la 32,5 od sto gla so va,

ali bi,uz glasove saveznika, osvojila ve}inu od 45,5 odsto glasova. Ka ko pre no se fran cu ski me di ji, Le vi ~ar ski front, ko ji bi za do bio po ve re we sedam odsto francuskih glasa ~a, i stran ka Eko lo {ka Evro pa-Ze le ni (EELV), za koju, prema anketi, {est odsto bira~a namerava da glasa, doprineli bi parlamentarnoj pobedi ukupne levice. Par la men tar na le vi ca osvojila izme|u 303 i 357 poslani~kih mesta, dok bi desnica imala od 220 do 274 poslanika, od ukupno 577.

Pu tin i \intao po dr à va ju Ana nov plan za Si ri ju PE KING: Ruski predsednik Vladimir Putin i wegov kineski kolega Hu \intao zatraìli su ju~e od me|unarodne zajednice da podrì plan za Siriju izaslanika Ujediwenih nacija Kofija Anana, javila je kineska televizija. „Povodom sirijskog pitawa dvojica {efova dràva su rekla da me|unarodna zajednica treba da nastavi da podràva posredni~ke napore specijalnog izaslanika Arapske lige i UN Kofija Anana, i posmatra~ki misiju UN, kako bi se promovisalo politi~ko re{ewe problema u Siriji”, navela je televizija a preneo Rojters. Na dan dolaska Putina u Peking na razgovore s Huom, u kojima je Sirija bila visoko na dnevnom, Kina je objavila da se i Peking i

Moskva suprostavqaju stranoj intervenciji ili nasilnoj promeni re`ima u Siriji. Kina i Rusija, obe stalne ~lanice Saveta bezbednosti UN, blokirale su nastojawa zapadnih sila da se osudi ili pozove na uklawawe sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada, za ~ije snage UN ka`u da su ubile vi{e od 10.000 qudi od marta pro{le godine. Obe zemqe su u bliskoj vezi u pogledu Sirije i veruju da tamo mora da do|e do hitnog prestanka nasiqa i da politi~ki dijalog mora da po~ne {to je pre mogu}e, rekao je na konferenciji za {tampu predstavnik kineskog ministarstva inostranih poslova Liu Veimin. „Mi verujemo da sirijsko pitawe treba da se na pravi na~in re-

Pre tre sen stan Gotija Ta de ski ja RIM: Vatikanska policija pretresla je stan biv{eg predsednika Banke Vatikana u Rimu, u okviru istrage o korupciji u odbrambenom konglomeratu Finmekanika. Pretres je objavqen po nare|ewu napuqskog suda, koji istra`uje slu~aj, ali Etore Goti Tedeski nije na spisku osoba protiv kojih se direktno vodi istraga, pi{e na sajtu dnevnika Republika.

Ciq istrage je da se „rasvetle navodni slu~ajevi me|unarodne korupcije, odnosno isplate mita koje su obavile firme grupe Finmekanika”, u zamenu za ugovore, navodi list. Trenutno nije jasno za{to su istra`iteqi odlu~ili da pretresu ku}u Gotija Tedeskija, koji je 24. maja podneo ostavku u Banci Vatikana, nakon sukoba sa drugim ~ovekom Vatikana, kardinalom Tar~izijom Bertoneom.

Rusija igraju, na svoj na~in, pozitivnu ulogu u sirijskom pitawu”, rekao je kineski predstavnik.

„Stra ne si le kri ve za isti nu o za ga |e wu” PE KING: Kina je ju~e zatra`ila da strane ambasade prestanu da objavquju podatke o zaga|ewu vazduha, rekav{i da je to protivno zakonu i diplomatskim konvencijama, kritikuju}i na taj na~in praksu ameri~ke ambasade u Pekingu. Vazduh je u ve}ini kineskih velikih gradova veoma zaga|en zbog velikog broja automobila, grejawa na ugaq i industrijskih postrojewa, pa je nebo ~esto zakloweno sivom izmaglicom smoga. Mnogi stanovnici smatraju da vlasti ne objavquju prave podatke o zaga|ewu vazduha i da ga naj~e{}e umawuju. Ameri~ka ambasada u Pekingu je od ranije postavila na krovu zgrade opremu za o~itavawe zaga|ewa vazduha i dobijene podatke objavquju na internetu. Sli~nu praksu od skora su uveli i ameri~ki konzulati u

[angaju i ju`nom gradu Gvangxou. Iako je Kina od januara ove godine uvela novi moderniji sistem merewa zaga|ewa vazduha, zvani~ni podaci se ~esto razlikuju od merewa ameri~ke amba-

JEMEN

VATIKAN

{i u konsultacijama raznih strana u Siriji. To je od osnovnog interesa za sirijski narod. Kina i

sade. Kineski stru~waci su kritikovali ameri~ko merewe zaga|ewa vazduha samo sa jednog mesta kao „nenau~no”. Zamenik ministra za okolinu Vu Siao}ing je oti{ao i korak daqe rekav{i

da je tako o~itavawe ilegalno i da mora prestati, iako nije direktno imenovao Sjediwene Dr`ave. - Prema Be~koj konvenciji o diplomatskom odnosima... od stranih diplomata se tra`i da po{tuju i slede lokalno zakonodavstvo i ne mogu da se me{aju u unutra{we poslove - rekao je Vu na konferenciji za {tampu, a preneo Rojters. Pra}ewe kvaliteta vazduha u Kini i informacije o tome ti~u se javnog interesa i posao su vlasti. Praksa stranih konzulata u Kini koji prate kvalitet vazduha i o tome objavquju informacije na internetu nije u skladu sa duhom Be~ke konvencije ... i tako|e je u suprotnosti sa odgovaraju}im pravilima o za{titi okoline - rekao je Vu.

[VEDSKA

Ubi je na 23 prip adni ka Al Ka i de SA NA: Ministarstvo odbrane Jemena izjavilo je da je u posledwim sukobima na jugu te dr`ave poginulo najmawe 23 pripadnika Al Kaide. U izjavi se navodi da su sukobi izme|u jemenske vojske i pristalica Al Kaide kulminirali tokom no}i u Zinxibaru, glavnom gradau provincije Abijan. Sukobi su tako|e izbili u upori{tu Al Kaide u Xaru, u istoj provinciji. Po obi~aju, vojni zvani~nici govorili su kao anonimni, zato {to nije dozvoqeno obja-

vqivati ovakve informacije medijima. U ponedeqak su dvojica bomba{a samoubica napala vojne baze, u poku{aju da zaustave trupe da stignu na jug Jemena. Al Kaida je iskoristila skoro jednogodi{we nemire u zemqi protiv vlasti dugogodi{weg lidera Alija Abdulaha Saleha i osvojila ve}i deo juga Jemena. Jemenska vojska, uz podr{ku SAD, sprovodi sna`nu ofanzivu na jugu, u poku{aju da ponovo uspostavi kontrolu.

Pre su da Brej vi ku u ju lu ili av gu stu OSLO: Norve{ki sud koji sudi Andersu Beringu Brejviku, desni~arskom ekstremisti koji je priznao da je u julu pro{le godine u dva napada ubio 77 qudi, saop{tio je da }e presuda biti izre~ena najmawe mesec dana posle okon~ana su|ewa, odnosno najranije u julu, a mo`da i u avgustu. Okru`ni sud u Oslu je na svom veb sajtu objavio kratko saop{tewe u kome je naveo da se presuda ne mo`e o~ekivati pre

20. jula. Drugi mogu}i datum je 24. avgust, prenosi AP. Su|ewe bi trebalo da bude zavr{eno 22. juna, ali je danas prvi put zvani~no objavqen datum kada se mo`e o~ekivati izricawe presude. Brejvik je priznao da je ubio 69 po la zni ka omla din skog kampa Laburisti~ke partije na ostrvu Utoja, dok je osam qudi usmrtio bombom koju je aktivirao blizu sedi{ta vlade u Oslu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BIL KLIN TON Biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton upozorio je da bi pobeda republikanskog kandidata Mita Romnija na predsedni~kim izborima bila „kobna” po Ameriku i svet. Klinton je ocenio da Obama zaslu`uje jo{ jedan mandat zbog ve{tog na~ina na koji rukovodi ekonomijom u te{koj situaciji, istakav{i da bi, po wegovom mi{qewu, „alternativa bila kobna po zemqu i svet.

JU LI JA TI MO [EN KO U le~ewu oboqewa ki~me biv{e premijerke Ukrajine Julije Timo{enko do{lo je do malog poboq{awa, ali je ona jo{ daleko od izle~ewa, ka`u nema~ki lekari. Slu~aj Timo{enkove, koja je osu|ena na sedam godina zatvora zbog zlupotrebe polo`aja, postao je „vru} krompir”, imaju}i u vidu posledwe pripreme Ukrajine za zajedni~ko organizovawe Evropskog prvenstva u fudbalu sa Poqskom.

BRUS SPRING STIN Gotovo ~etvrtina (22 odsto) Amerikanaca bi volela da Brus Springstin komponuje novu nacionalnu himnu koja bi zamenila aktuelnu himnu „Barjak iski}en zvezdama„. Slavni „Bos” se na{ao odmah ispred kantri zvezde Doli Parton kojoj bi taj zadatak poverilo 19 odsto Amerikanaca, dok se 18 odsto wih izjasnilo za jednu drugu ameri~ku muzi~ku legendu, Stivija Vondera.

BO LEST PRIN CA FI LI PA PO RE ME TI LA KRA QI ^IN JU BI LEJ

Fi na le ce re mo ni je pra ti }e u bol ni ci Bolest 90-godi{weg princa Filipa, supruga Elizabete II, koji je sme{ten u bolnicu zbog infekcije be{ike, bacila je senku na proslavu dijamantnog jubileja britanske kraqice, ali se ta manifestacija ipak nastavqa po planu. Kako javqa BBC, princ Filip }e ostati u bolnici i propusti}e finalni deo ceremonije organizovan u ~ast 60. godi{wice vladavine Elizabete II. Bakingemska palata je saop{tila da je re~ o „meri predostro`nosti” i da }e princ morati da „ostane jo{ nekoliko dana radi posmatrawa”. Sve~anosti su se nastavile ju~e misom zahvalnosti u katedrali svetog Pavla, nakon koje je usledila procesija ko~ija od Vestminstera do Bakingemske palate i kraqi~ino obra}awe okupqenima sa balkona. Kraqica je, pre po~etka koncerta ispred Bakingemske palate, snimila dvominutnu poruku zahvalnosti naciji koja je emitovana ju~e popodne na radiju i televiziji u Velikoj Britaniji i svim zemqama Komonvelta. Britanska kraqica je preksino} bila doma}in velikog pop koncerta, uprili~enog u okviru obele`avawa wenog dijamantskog jubileja.

Trosatni koncert ispred Bakingemske palate otvorio je Robi Vilijams, a nakon wega su nastupile brojne zvezde - Eni Lenoks, Kajli Minog, Stivi Vonder, Elton Xon, Klif Ri~ard, Xesi Xej i grupa „Mednes”, koja je s krova palate izvela svoj veliki hit „Our House” iz 1980-ih godina. Spektakl je zavr{io Pol Makartni hitom „Live and Let Die”, a wegovo izvo|ewe je propra}eno veli~anstvenim vatrometom. Nakon

toga, kraqica se popela na pozornicu u dru{tvu svog sina princa ârlsa i zapalila jednu od 4.500 bakqi koje su formirale lanac {irom Komonvelta, od ostrva Tonge do Malte, preko Kenije, gde je Elizabeta 1952. primila vest o smrti svog oca Xorxa VI. U ba{ti Bakingamske palate, pre koncerta prire|en je piknik na koji je pozvano 10.000 dobitnika na lutriji i veliki broj istaknutih zvanica. Obeleàvawe {est decenija od Elizabetinog stupawa na presto obavqa se u vreme kada kraqevska porodica uìva ogromnu popularnost u Britaniji. Mada Britanija vi{e nije supersila ~ija se imperija prostire po ~itavom svetu, rezultati ispitivawa javnog mwewa pokazuju da je popularnost kraqevske porodice na najvi{em nivou u posledwih nekoliko decenija - vi{e od 80 odsto Britanaca èli da wihova zemqa ostane monarhija i kraqicu smatraju simbolom stabilnosti i nacionalnog jedinstva.

balkan

dnevnik

sreda6.jun2012.

SME WEN DI REK TOR HO ROR BOL NI CE U HR VAT SKOJ

IS TRA GA PRO TIV KEQ MEN DI JA OD MA KLA

Zmije po hodnicima, pacijenti u podrumima

Hap{ewa jo{ nema na vidiku

ZAGREB: Direktor bolnice u Hrvatskoj Dr. Zoran Juki}, ~ija su tri odeqewa ilegalna, a hodnicima prolaze zmije, smewen je iz drugog poku{aja pro{log petka. Juki}a je najpre smenio ministar zdravqa, ali je Uprava bolnice odlu~ila da i pored odluke ministarstva ga imenuje za v.d. direktora. Ova institucija je poznata po skandalima vezanim za finansijsko po slo vawe, kao i za u`asne uslove u ustanovi, gde je krov bu{an, paci jen ti spavaju po bun keri ma, po hodni ci ma su zmije, dok se slike operacija ka~e na Fejsbuk. H@O je doveo u pitawe finansirawe bolnice, ukoliko

Juki} ne bude smewen i sa mesta v.d-a. Predsednik Brodskoposavinske `upanije Danijel Maru{i}, ina~e HDZ-ovac, je poku{ao objasniti ovu smenu

kao politi~ku ~istku Kukuriku koalicije, rekav{i da `ele sklo ni ti di rek to ra ko ji je „dobro uhodan” u posao. Op{ta bolnica u Novoj Gradi{ki du-

guje 30 miliona kuna. U bolnici je izbio i skandal kada je Juki} dvojici hirurga zabranio pristup operacinoj sali, a {est lekara je napustilo bolnicu u samo nekoliko meseci. Mediji pi{u da su u ovoj bolnici tri odeqewa ilegalna, a da je direktor kriva za 2, 5 miliona kuna od{tete koja treba da se isplati. Ova bolnica va`i za nazadu`eniju bolnicu u zemqi, zgrada je u lo{em stawu, i uslovi rada su na niskom nivou, a opet za plate se izdvaja 408 miliona kuna. Videv{i o~ajne prilike u bolnici, jedan je zvani~nik UNa izjavio za Wujork Tajms: “To je monstruozno”.

BA WA LU KA: Od la ze }i ministar bezbednosti, iz redova Stranke demokratske akcije (SDA), Sadik Ahmetovi} tvrdi da Tu`ila{tvo BiH zajedno sa Federalnom upravom policije vodi istragu protiv Nasera Keqmendija, kao i da je ona oti{la poprili~no daleko. Upitan kako je mogu}e da pred sed nik SAD Ba rak Obama ozna~i nekog kao jednog od 95 najve}ih narkoboso-

SBB-om, na toj funkciji trebalo da zameni lider te stranke Fahrudin Radon~i}. Nakon {to je Obama ozna~io Keqmendija kao jednog od najja~ih narko-bosova u svetu, ameri~ka Savezna centralna banka poslala je putem Interpola zahtev za blokirawe wegove imovine u Crnoj Gori i BiH. Zahtev }e biti aktivan kada odluku o tome donese komisija Evropske unije. Keq-

va sveta, a policijske agencije u BiH i tu`ila{tvu ne znaju ni{ta o tome, Ahmetovi} je rekao da postoje podaci koje ob ra |u ju me |u na rod ne po li cijske institucije. Ti podaci }e, tvrdi Ahmetovi}, biti poznati javnosti kada wihovo objavqivawe ne bude ugro`avalo istragu protiv Keqmendija, preneli su bawalu~ki mediji. - Slede operativne analize me|unarodnih policijskih institucija koje obra|uju osobe koje su vezane za wega. Sve }e brzo biti poznato i nemojte se sekirati, do}i }e do toga - rekao je Ahmetovi} koga bi, prema ko a li ci o nom spo ra zu mu ko ji je SDP pot pi sa la sa

mendi se nedavno nagodio sa crnogorskim tu`ila{tvom i priznao da je velelepni hotel “Kaza grande” u Ulciwu sagradio nelegalno. Kao vrstu kazne platio je 10.000 evra donacije jednoj {koli i vrti}u. Pre nekoliko meseci crnogorskoj javnosti se predstavio kao biznismen od petnaeste godine, patriota koji je lobirao i glasao za nezavisnost Cr ne Go re i di rekt no po magao DPS. Klan Keqmendi, prema saznawima srpske policije, trenutno va`i za jednu od najja~ih albanskih kriminalnih grupa na Balkanu, koja vodi poslove iz Pe}i i Sarajeva, objavili su mediji u Srbiji.

ZLO ^I NI IZ MR @WE PRI TI SKA JU BIH

Napadi na verske i nacionalne objekte SARAJEVO: Od zavr{etka rata u BiH pro{lo je 17 godina, ali se i posle toliko vreme na uo~a va za bri wa va ju }i trend porasta „zlo~ina iz mr`we”, pi{e „Ve~erwi list”. Krivi~na dela, koja se smatraju ‘’zlo ~i ni ma iz mr `we”, izazvana nacionalnom i verskom mr`wom, porasla su pro{le godine za 17,6 odsto u odnosu 2010. godinu, pokazala je policijska statistika. List pi{e da u brojkama to i ne izgleda tako puno, jer je pro{le godine bilo 20, a godinu ranije 17 zlo~ina iz mr`we. „No, sam rast broja ovakvih zlo~ina ozbiqan je znak za uzbunu u vi{enacionalnom i vi{ereligijskom dru{tvu kakvo je BiH”, pi{e „Ve~erwi list”. Da upozorewa nisu neutemeqena pokazuje i podatak iz informacije Ministarstva bezbednosti o stawu kriminaliteta u BiH po kojima su samo za godinu dana na ~ak 26 lokacija u BiH registrovani akti nasiqa motivisani verskom i na ci o nal nom mr `wom, a uglavnom je re~ o napadima na ver ske slu `be ni ke, ver ske objekte i nacionalna spomenobele`ja. Registrovani su, navodi se, napadi na povratnike na osam razli~itih lokacija u BiH. Sve to ukazuje da je pro{la godi na bi la obe le `e na po ra stom me|unacionalnih i me|u-

Bugari iskopali skelete „vampira”

verskih tenzija. Do sada se to vezivalo uz napetosti koje nosi predizborna kampawa, ali ovog puta je porast nasiqa zabele`en u godini koja nije bila izborna, ali jeste bila obele`ena velikom politi~kom krizom. Mir za Sma ji}, vi {i asi stent na Fakultetu politi~-

kih nauka u Sarajevu, smatra kako se razlozi ovakvog stawa mo gu de lom ob ja sni ti i hu {ka~kom retorikom koju koriste politi~ari, posebno u poku{aju da pridobiju mla|u populaciju. - Na `alost, bosanskohercegova~ko dru{tvo jo{ nije pre{lo iz faze dajtonskog nacio-

GU VER NER HR VAT SKE NA ROD NE BAN KE OD LA ZI

[ta }e biti s kunom ZAGREB: Posle najave da }e guverner Hrvatske narodne banke(HNB) @eqko Rohatinski nakon dva mandata oti}i s tog mesta zbog nemogu}nosti saradwe s premijerom Zoranom Milanovi}em, javnost i mediji bave se pitawem ko }e ga naslediti, ali i {ta }e biti s velikim deviznim rezervama i kursom kune. Sam Rohatinski u svom je mandatu insistirao na dve stvari: na ~vrstom kursu kune i stvarawu deviznih rezervi, ali odbijawu uticaja politike na politiku HNB. Zbog toga je kritikovan da dr`awem ~vrstog kursa kune prema evru i drugim devizama ote`ava izvoz proizvoda i ekonomiju zemqe ~ini mawe konkurentnom, iako bi brojni gra|ani koji su optere}eni kreditima imaju razumevawa za taj wegov potez. S druge strane, odaje mu se priznawe zbog odbijawa da politika upravqa HNB uz pitawe {ta bi se desilo s rezervama uz ve} poznatu sklonost tro{ewu vlade Ive Sanadera od 2003. do 2007., pa do wegove ostavke 2009. godine. Treba re}i da je 2000.

godine, kad Rohatinski dolazi na ~elo HNB nakon kratkih anga`mana u Privrednoj banci i Agrokoru, tokom prvog mandata ekonomska situacija stabilna, tr`i{te se otvara i bele`i se ekonomski rast. U drugom je mandatu ubrzo nastupila kriza,

pri ~emu mu 2008. Fajnen{el tajms dodequje priznawe za najboqeg guvernera u globalnim razmerama. Mi{qewa o generalnom radu Rohatinskog bila su podeqena jer su jedni smatrali da je Hrvatsku u najte`im trenucima spasio od nestabilnosti i finansijske krize, dok su drugi govorili da u kriznim godi-

nama nije u~inio dovoqno.Tako poznati ekonomski analiti~ar Qubo Jur~i} smatra da se monetarna politika u to vrijeme nije uskla|ivala s fiskalnom, a pogotovo s ekonomskom situacijom. [to se ti~e naslednika, jo{ u januaru, kad je po~eo mandat vlade Zorana Milanovi}a krenule su najave da }e Rohatinskog, koji je u 12 godina vi{e puta davao najave da }e oti}i, ali se uvek predomislio, naslediti wegov zamenik Boris Vuj~i} koji ima dobre odnose s Milanovi}em. Kukuriku koalicija je ve} u januaru navodno bila slo`na da centralna banka mora nastaviti s dosada{wom politikom stabilnosti kursa kune i cena, {to bi im garantovao upravo Vuj~i}.On je osam godina, odnosno do 1997. bio asistent na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, gde je stekao nau~no zvawe docenta i danas predaje makroekonomiju, me|unarodne finansije i ekonomiku rada. U HNB radi od kraja 1996 kao direktor Direkcije za istra`ivawe, dok je 2000. imenovan za zamenika guvernera.

nalizma u demokratski ambijent raz mi {qa wa i pro mi {qawa. To se najboqe vidi na ovim statisti~kim pokazateqima. Povode takvih doga|awa mo`emo tra`iti i na javnim sku po vi ma i sport skim manifestacijama, a uzroke u porodicama i celom dru{tvu kazao je Smaji}.

SOFIJA: Bugarski arheolozi prona{li su dva qudska skeleta iz sredweg veka koji su u predelu grudi bili probodeni gvozdenim kocima, kako se pokojnici ne bi pretvorili u vampire. - Ova dva kocima probodena skeleta ilustruju obi~aj koji je bio ra{iren u pojedinim bugarskim selima sve do prve decenije 20. veka - kazao je za AFP Bo`idar Dimitrov, direktor Istorijskog muzeja Bugarske, navode}i da su skeleti otkriveni u crnomorskom gradu Sozopolu.

Prema paganskom verovawu, qudi koji su se lo{e pona{ali tokom `ivota mogli su da postanu vampiri nakon smrti. Da bi se to spre~ilo, pre sahrane probadali bi im grudni ko{ gvozdenim ili drvenim kocima. Qudi su verovani da }e ih koci dr`ati za zemqu i tako spre~iti da no}u izlaze iz grobova i terori{u stanovni{tvo, objasnio je Dimitrov. Ovaj obi~aj je bio prili~no ra{iren, kazao je Dimitrov, navode}i da je u Bugarskoj dosad prona|eno oko 100 sli~nih grobova.

Vlada Crne Gore ne planira ve}i PDV PODGORICA: Vlada Crne Gore saop{tila je da ne planira pove}awe Poreza na dodatnu vrednost (PDV) i drugih osnovnih poreskih stopa, {to se, kako se navodi, jasno vidi i iz rebalansa dr`avnog buxeta. I nakon rebalansa buxeta, Crna Gora ostaje jedna od retkih dr`ava u Evropi koja nije pove}ala osnove poreske stope, niti smawivala plate, penzije i socijalna davawa, navodi se u saop{tewu cr-

nogorske vlade. Dodaje se da je Vlada Crne Gore, uprkos ekonomskoj krizi, uspela da zadr`i osnovne poreze na nepromewenom nivou. PDV u Crnoj Gori iznosi 17 odsto. U prethodnom periodu, vlada Crne Gore se orjentisala na pove}awe poreza na luksuz i to na luksuzna vozila, jahte, sekundarne objekte, kao i akcize na duvanske proizvode i alkohol , navodi se u saop{tewu. Podse}a

se da je crnogorska vlada ukinula obavezu akontativnog pla}awa poreza na dobit i uvela mogu}nost pla}awa poreza u ratama, kako bi pomogla privredi. Takvom poreskom politikom vlada Crne Gore je o~uvala konkurentnost poreskog sistema, {to je kqu~na komparativna prednost za nove investicije i razvoj biznisa, odnosno novo zapo{qavawe , isti~e se u saop{tewu.

Radna akcija na plaì u Portoroù PORTORO@: Druga omladinska radna akcija, posle 32 godine pauze, bi}e odràna u Por to ro ù, u Slo ve ni ji, i okupi}e oko 200 omladinaca iz biv{ih jugoslovenskih republika. U Portoroù }e se raditi na ure|ewu grada i plaè, a interesovawe omladinaca za u~e{}e na ovogodi{woj Omladinskoj radnoj akciji (ORA) je veliko, rekao je Joèf Parag, pokreta~ oìvqavawa omladinskog akcija{tva iz Panonije kod Ba~ke Topole.

On je dodao da }e u odnosu na lawsku ORA „Vrwa~ka Bawa 2011” biti dupliran broj u~esnika. Parag, koji je bio u~esnik 28 saveznih omladinskih radnih akcija u biv{oj Jugoslaviji, u kontaktu je sa svojim kolegama koji taj vid dru{tveno korisnog rada popularizuju u svojim dr`avama, a on kako se pokazalo sasvim dobro funkcioni{e i u novim okolnostima. Prijavqivawe u~esnika bi}e preko upitnika, a u akciji mogu u~estvovati omladinci

od 1980. do 1995. godi{ta, obja{wava on. Na okupu u Portoro`u o~ekuju se brigadiri iz Srbije, BiH, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, koji }e u okviru tronedeqnog rada uz dru`ewe unaprediti odnose u regionu, kazao je Parag. On podse}a da su lane akcija{i, krenuv{i sto pa ma wi ho vih ro di te qa posle vi{e od tri decenije pauze, radili na ure|ewu korita Lipova~ke reke i tom prilikom iz ba ci li 2.589 me ta ra kubnih zemqe i muqa.

sreda6.jun2012.

mre@a

c m y

dnevnik

УЈЕДИЊEНЕ НАЦИЈЕ ЋЕ КОНТРОЛИСАТИ ИНТЕРНЕТ?

Мрежа свих мрежа Уједињене нације састаће се у Дубаију у децембру ове године како би донели одлуку која би могла имати значајне последице за будућност свих корисника интернета. Треба ли УН-у да одобри већу контролу над интернетом? Чланови америчке владе и приватног сектора састали су се како би доказали да би Сједињене Државе требало да раде на одбацивању овог предлога, а кажу да представља опасно кршење постојећих норми. Тренутно је интернет регулисан преко тзв. модела са више учесника, у којем разне приватне и јавне организације, свака на свој начин, играју одређену улогу како би се точак интернета одржавао. Промена тог устрој-

ства, тврде, довешће у опасност целу структуру интернета. - Од врха према доле, централизована, међународно регулисана шема опречна је архитектури интернета, који је глобална мрежа свих мрежа без граница - написао је повереник Савезне комисије за комуникације (ФЦЦ) и учесник панела Роберт Мекдауел у чланку за „Вол стрит журнал”. - Нема државе, а камоли међувладиног тела које може донети инжењерске и економске одлуке у брзом интернетском времену. Земље које подржавају план да УН преузме контролу интернета тврде да су организације које су тренутно задужене за надзор интернета, као што је „Интернет корпорејшн фор асајнд нејмс анд мемберс” (ИЦАНН), превише везане

за Сједињене Америчке Државе. Премештање контроле интернета на регулаторно тело УН-а, тврде они, демократизовало би контролу над мрежом свих мрежа. Међутим, неки интернет стручњаци за приватност забринути су да би давање више гласа у регулацији интернета државама које нагињу цензури, попут Кине, могло на крају довести до катастрофалних последица за онлајн слободу говора. - Можда вам смета то што САД контролише ове главне типке за интернет, али мислим да је то добра ствар - написао је Лери Селтцер за Бајте. „Без контроле тих критичних објеката, ниједна међународна група диктатора не може, заправо, имати много контроле ван својих граница.”

ПОСЛОВНИ ХАЈТЕК БОНТОН

Куцај пре обраћања Технологија је у већини случајева поједноставила пословну комуникацију, али је све чешћа употреба конференцијских позива, видео позива и ИМ-а, креирала и нову листу непримереног понашања. У наставку доносимо кратак ИТ бонтон.

Инстант поруке Куцајте пре него што уђете. Већина људи зна да није умесно да некоме улетите у канцеларију без најаве. Исто важи и за ИМ. Пре него што ступите у конверзацију, пошаљите уљудни „куц-куц”, тј. питајте особу да ли је слободна за ћаскање. Ако сте ви та особа којој „куцају на врата”, научите да кажете „не” ако сте у гужви и понудите други термин за разговор. Будите кратки. ИМ и служи за кратка питања и договоре. Ако је порука сложена и има више од пар реченица, окрените телефон или прошетајте до особе па јој то уживо саопштите. Окачите „не узнемиравај” знак. Ако не можете да причате, једноставно промените статус у „невидљив”, или „нисам ту”.

Видео разговори Видео конференцијски разговори се све више користе у по-

Фејсбукове деонице и даље падају Цена дионице Фејсбука додатно је пала за 9,5 посто на 28,86 долара, пишу светски медији, а због тога га је Блумберг прогласио најлошијом деоницом међу великим ИПО-има (иницијалним јавним понудама) у протеклих десетак година. Подсетимо, већ првог дана трговине, супротно очекивању већине, цена деонице на крају дана била је тек 23 цента виша од почетне, 38,23 долара, упркос великом броју од 567 милиона протргованих деоница и томе што је током дана цена досезала и 43 долара. Другог дана трговања цена је пала за 13 посто на 33 долара чиме је компанија изгубила чак 13 милијарди долара берзовне вредности. Нови проблеми затекли су шефа најпопуларније друштвене мреже Марка Цукерберга када су деоничари Фејсбука одлучили да туже њега и банке које су водиле ИПО због наводног сакривања прогноза о смањењу раста прихода компаније од јавности. Како тврде у тужби, те информације добили су само неки „велики„ играчи док су оне скриване од малих деоничара, а оптужбе сад проверавају и амерички надлежни органи. Овим падом Фејсбук је изгубио укупно више од 20 милијарди своје берзовне вредности. Волтер Цимерман, виши аналитичар из компаније Унајтед-ИЦАП, за Гардијан је казао како има много показатеља који говоре да ће деоница још падати, коментаришући како је овај ИПО био “манија историјских размера”.

следње време како би се уштедели трошкови путовања. Најбоље је да увек претпоставите да су микрофон и камере укључени. Другим речима, немојте радити или говорити било шта што не бисте радили пред камером. Седите мирно. Прекомерна гестикулација може друге да деконцентрише, па избегавајте љуљање, врпољење и махање рукама. Такође избегавајте светлу, дречаву и претерано шарену одећу. Играјте на сигурно, са неутралним тоновима и дискретним дезенима.

Спикерфон Не стављате некога на спикерфон пре него што о томе обавестите све стране укључене у разговор. Најједноставније решење је да користите опцију која ће од

сваког ученсика тражити да се „пријави” кад се укључи. Утишајте свој телефон ако радите још нешто док сте на вези.

конференције. Немојте да „гласно” жваћете, правите балоне од жавакаће гуме, лупате фиокама или правите било какву буку друге врсте. Не вичите у спикерфон. Данашњи телефони су нарочито осетљиви и саговорнику можете да звучите гласније него што сте намеравали. А ако одлучите да померате телефон по соби, они на другом крају жице ће и то чути.

Смартфон Не користите спикерфон. Ово је све присутнији тренд међу корисницима мобилних телефона, а заправо је мучење за свакога ко слуша са стране. Пазите шта причате на јавним местима. Никад не знате ко може да чује поверљиве пословне инофрмације. А већина око вас сигурно не жели уопште да слуша ваше разговоре.

Ништа није горе него кад се особа на другом крају жице осећа запостављено. Уздржите се од разговора „са стране” јер је тешко разлучити дијалог ако се истовремено одиграва више разговора у сали за

ИЗ ИКЕА СТИЖЕ МЕШАНАЦ

И телевизор и намештај Док чекамо Епл ТВ, ИКЕА је понудила нешто оригинално. Телевизор с равним екраном, ДВД плејер, бежични рутер, ИПТВ, сателитски пријемник... Савремени кућни центар за забаву за већину је постао превише претрпан, или се барем тако нада ИКЕА. Скандинавски произвођач намештаја и ствари за дом, предложио је решење за овај проблем у облику хибридног

ХДТВ забавног центра. На тај начин ИКЕА је делом ушла и у технолошку индустрију, што овој компанији пре није била специјалност. „Ово није ТВ, али то није ни комад намештаја. То је све у једном и ми то зовемо Уплева”

- наводи се у промотивном видеу. Упплева је шведска реч која значи искусити. Овај геџет намештај има звучнике, а опремљен је и ДВД и Блу-реј плејером. Телевизор се такође може спојити на интернет, а сви каблови, уредно су смештени иза телевизора, изван видокруга. Бежични звучник може се померати по стану, у зависности како вам одговара, док су

све остале компоненте спојене у један комад. Можда је за оне који желе да поједноставе доживљај кућне забаве најбоље од свега један даљински управљач, који контролише све функције гаџета Уплева.

Раван екран је ХДТВ и произвео га је РЦА, те може приказивати пуну 1080 п резолуцију уз брзину освежавања од 400Хз. Кад се Уплева крајем ове године нађе на европском тржишту, а следећег пролећа у САДу, цео пакет у малопродаји коштаће од 960 долара надаље, зависно од величине екрана. Према писању Асошојејтед Преса, ИКЕА је спровела истраживање на 5.200 људи у пет земаља, те открила да би троје од четворо људи радо волело да имају мање видљиве кабеле. Педесет посто њих желело је мање електронике у простору у ком живе, а 60 посто испитаника у власништву има између три и четири даљинска управљача. - Схватили смо да људи све више гледају телевизију и да електронику у дневним боравцима користе све више и више - рекла је представница ИКЕА-е Јилва Магнусон за АП. Као и остале ствари које долазе из ИКЕА, и Уплева ће бити монтажна, односно купац ће морати сам да је састави. Засад није познато хоћете ли за то требати и “инбус” кључ.

НОВА ЧУДА ТЕХНИКЕ

Соларне тастатуре Волите преносне тастатуре? „Логитек” се подичио новом врстом која се напаја сунчевом светлошћу. Цена? Може се рећи да чак и нису претерали. Логитекова бежична соларна тастатура К760 за Мек, Ајпед и Ајфон омогућава вам да користите до три уређаја истовремено. То значи да се не морате више искључивати и поновно укључивати сваки пута када желите да се пребаците на други уређај, на пример, с вашег Мека на Ајпед или обрнуто. Соларна плоча уграђена у бежичну тастатуру значи да вам

више никад неће требати батерије за њено напајање. Наиме, тастатура се може напајати директно преко сунчеве светлости, ако сте напољу, или преко светла стоне лампе, ако сте код куће или у канцеларији. Када је тастатура до краја напуњена, „Логитек” тврди да може да издржи три месеца под претпоставком да јој је време коришћења у просеку осам сати на дан. Тастатура се управо овог месеца појавила на европском и америчком тржишту, а цена јој је 80 долара.

Фотоапарат отпоран на све Компанија Фуџифилм почеће у јуну да продаје дигитални фотоапарат који је водонепропустан, отпоран на ударе, заптивен тако да не пропушта прашину и песак и ради на температурама испод нуле. Њен нови Fi ne Pix XП50 има ЦМОС сензор од 14,1 мегапиксе-

ла, оптички зум с увећањем од пет пута и ЛЦД екран дијагонале 6,8 цм (2,7 инча). Међутим, његова главна предност биће издржљивост – моћи ће да ради под водом до дубине од пет метара, преживљаваће падове са висине од метар и по и подносиће температуре до минус десет степени. Пошто цене и профитне стопе у продаји дигиталних апарата падају, произвођачи покушавају да осмисле производе који ће занимати специфичне кориснике. Фуџифилм је зато у јануару најавио и апарате с фиксним објективом и чак 19 мегапиксела, укључујући XП50, последњи у серији XП која се од-

ликује издржљивошћу. Почетком маја најавио је и незнатно моћнији модел XП170 високе класе, који може да издржи падове с још веће висине, ради на још већој дубини и снимке преноси бежично. Прикључци модела XП50 су заптивени тако да не пропуштају прашину, а сочиво је премазано посебним материјалом који одбија водене капљице како се не би задржавали и ометали снимци. Главна вратанца имају две бравице за додатну заштиту од спољних утицаја. Апарат се прави у пет боја, укључујући плаву, наранџасту и зелену, и подржава стандардне меморијске СД картице као и оне с новијом спецификацијом СДXЦ које су брже. Пошто је дизајниран за брзо сликање, у стању је да направи до десет снимака у секунди, док ХД видео резолуције 1080п снима брзином од 30 слика у секунди. Слике и видео снимци се могу означавати за Фејсбук (Фацебоок) и Јутјуб (YоуТубе), тако да аутоматски пошаљу кад се апарат повеже на рачунар. XП50 ће почети да се продаје 6. јуна у Јапану, по цени од 20.000 јена (око 250 долара), а одмах потом и у целом свету.

GLOBUS

dnevnik

sreda6.jun2012.

Он има та ле нат а ле нат je за се нити жи ри и пу бли ку по зна тог шоу про г ра ма сво ј им диџеј

мик с е в и ма и ком б и н а ц и ј ом „moonwalk” пле са и хип хо па. Кли нац је оду ше вио пу бли ку

укра јин ског шо уа „Ја имам та ле нат” сво јим ДЈ спо соб но сти ма и ђу ска њем у сти лу Мај кла Џек со на и хипхоп зве зда. Осмо го ди шњак је од мах по што је стао за микс пулт, и опу ште но, уз ђу ска ње кре нуо да „вр т и пло ч у”, до б ио сим п а т и ј е жи ри ја, а ка да је по чео да игра и на би ни из во ди пра ви ма ли пер фор манс, „ку п ио је” и пу бли ку од ко је је до био ова ци је. Де ч ак је, као пра ви шо у мен, без и трун ке тре ме и сти да, спрет но ха рао би н ом, оста вив ш и тро ч ла н и жи ри без тек ста.

Ј а Та р з а н , ти не Џејн

ородице и пријатељи били су запањени када је снимак матуре приказан у школи прекинуо кућни видео. У средњој школи у данском граду Хелеруп окупило се око 450 гостију, како би прославило матуру својих „клинаца”. За госте, углавном родитеље и чланове породица, био је припремљен и видео материјал који је

а ни је ла ко би ти ак ци о на ју на ки ња, а по го то во она ко ј а ха ра џун глом и чу ва ле ђа Тар за ну, схва ти ће те нај бо ље из овог ви деа. Да ма ло аван ту ре у џун гли мо же да бу де пра ви иза зов, али и да то ни је за сва ко г а, по с та ј е са с вим ја сно по сле овог сним ка. Ова де вој ка по ку ша ла је да ими т и р а чу в е н ог кра ља џун гле – Тар за на, и ње гов фа мо зни скок са др ве та на др во, др же ћи се за ли ја ну. Али, да је то све ис па ло ка ко тре ба, ова вест не би ни по сто ја ла.

Матурски порнић требало да прикаже како су се деца провела за четири године у тој школи. Снимке дружења, часова, спортских такмичења и провода прекинуо је експлицитни снимак секса једног од ученика са непознатом женом. Публика је била шокирана, а снимак је одмах прекинут. Управа школе признала је да је монтирање клипа било пове-

рено матурантима који су показали интересовање за медије, али да је неки од њих очигледно одлучио да направи последњу неслану шалу пре одласка на факултет. „Нећемо предузети законске кораке, јер је ипак била реч о шали. Али, ученик ће бити кажњен у оквиру школских дисциплинарних мера”, рекао је директор Јорген Расмусен.

Гола уживо Чим се за љу ла ла на ли ја ни, ис пу сти ла је са бла сан ври сак, а он да се, у нај го рем мо гу ћем тре нут ку, ка да је тре ба ло да се др жи за ли ја ну као пи јан пло та,

пу сти ла и про су ла на зе мљу. На сре ћу, де вој ка је про шла без по вре да, а њен ви део је, на равно, за в р ш ио као хит на интер не ту.

еки људи воле да буду у центру пажње, поготово шпанска старлета Марија Лапиедра, вереница бившег председника фудбалског клуба Барселона. Шпањолка Марија Лапиедра, бивша порно глумица, прости-

тутка и вереница Ђонана Лапорте, гостовала је у једној емисији на националној телевизији, где је показала све своје атрибуте. Емисија је ишла уживо у студију су били гости и публика, а док је Марија рецитовала, во-

дитељ јој је пришао с леђа и свукао јој хаљину. А, тамо? Ништа. Само самостојеће чарапе. Уместо да побегне у гардеробу, или барем ван кадра, старлета је весело јурила водитеља по студију како би му се осветила... и сликала мало.

Криза и на Мрачној страни

о л и ц и ј а тра г а за пљач ка шем бан ке у ко сти му Дар та Веј де ра, ко ји је са ме ста зло чи на по бе гао би ци клом Кри за уда ри ла и мрач ну стра ну... Му шка рац об у чен у ко с тим вла д а р а Си т а, опљач као је бан ку у Оха ју, пре те ћи за по сле ни ма у бан ци по лу а у то мат ским оруж јем (уме сто све тло сном са бљом). „Дарт Веј д ер” је на кон пљач ке сео на свој би цикл и по бе гао. По л и ц и ј а по ку ш а ва да про на ђе пљач ка ша на осно ву сни ма ка са си гур но сних ка ме ра бан ке.

Просидба на плејбек

Топлес фудбал

з ре ка „го лим гру ди ма на не при ја те ља” ов де је мо гла до слов це да се при ме ни. Не ми це и Дан ки ње од и гра ле су фудбал -

ски меч пр са у пр са – бу квал но! Пре две го ди не не мач ке пор - но-глу ми це од и гра ле су фуд бал ску утак ми цу про тив „ре пре зен та ци је” Аустра ли је,

а све то у топле су, од но сно у осли ка ним дре со ви ма. Про вод је био сја јан, по себ но за пу бли ку. Од лу чи ле су да уочи Еура по но ве овај овај спек такл, а ово га пу та про тив ни це су им би ле Дан ки ње. Утак ми ца је би ла пра ви пра зник за очи, а по себ но ужи ва ње за де вој ке, а и гле да о це, би ло је по ли ва ње шам пањ цем на те ре ну. Не ми це су на ја ви ле још је дан ова кав спек такл, ко ји би тре ба ло да се одр жаи 16. ју на. По ред пу бли ке ко ја је си гур но ужи ва ла у при зо ру, чи ни се да је и умет ник ко ји је осли ка вао ма ји це имао пу не ру ке по сла.

мериканац je организовао просидбу за своју девојку уз шездесетак статиста и музику. Ејми Френкел доживела је прошле недеље романтично изненађење, када је њен дечко Ајзак Лемб осмислио „наступ” којим ће је питати да се уда за њега. Уз песму „Ma rry you” Бруна Марса, Ејми је гледала како шездесетак чланова породице и пријатеља игра кореографију коју је њен дечко осмислио, а све то како би на крају од ње чуо судбоносно „да”.

OGLASi l ^iTUQe

sreda6.jun2012.

KU PU JEM staro gvo`|e, stare automobile za otpad, ve{ ma{ine, {porete, mesing, bakar, aluminujum, akumulatore. Najboqe pla}amo. Telefoni: 064/95-33-943, 6618-846, 063/848-54-95. 54368

Posledwi prijatequ

S qubavqu i po{tovawem posledwi pozdrav dragoj

dnevnik

pozdrav

drugu

\or|u Dobanova~kom

Miroslavu Milo{evi}u

Posledwi pozdrav na{em prijatequ i dugogodi{wem rukovodiocu

Miroslavu Milo{evi}u

od porodice Veqkov.

od Mirjane sa porodicom.

54458

54442

Posledwi pozdrav dragom ocu dedi i tastu.

Jeleni ]ur~in

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Wegovi drugari sa posla: Lela, Ana, Du{i}, Rastovi}, Vlada Kojadinovi}, Axi}, Slavko Poletarac, \uki}, Sloba Veqkov i Vrabac. 54456

Posledwi pozdrav

od porodice Mari}.

54460

\or|e Dobanova~ki

\or|u Dobanova~kom

Posledwi pozdrav po{tovanom kumu

Posledwi pozdrav od porodica: Jazi} i Plav{i}.

od: sestre Radmile i {ogora Stevana Subotin sa porodicom.

Tima Maletin Herceg Petru

54455

54441

Posledwi pozdrav dragom zetu, te~i i dedi

Posledwi pozdrav O`alo{}ena }erka Desanka sa porodicom.

od kumova Gvozdenovi}: Milke i Qiqe.

' 54459

54453

Na{a voqena baka

USTU PAM razra|enu kqu~aru i fotokopirnicu u Novom Sadu. Telefon 060/13322-23. 53932

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 54156 PO VOQ NO izdajem apartmane u Bolu na Bra~u, apartmani sa klimom, kuhiwom i terasom, pla`a, â&#x20AC;&#x17E;Zlatni Rtâ&#x20AC;? - Telefon 00385-21635960, 063/8910-068. 54406

IZ DA JEM lepo name{tenu garsoweru u Novosadskog sajma 7. Telefon 063/7653632. 54325

KU PU JE MO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podrume, dolazimo. Telefon: 062/649000. 54301 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 54354

\or|u Dobanova~kom

od Draganinih prijateqa: Nata{e, Tawe, Milane, Cvije, \or|a, Sr|ana i Branislava.

od Marice i \or|a sa porodicom.

54450

Jelena

54452

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac, svekar i deda preminuo posle kratke i te{ke bolesti u 77. godini.

ve~no }e ostati u na{im srcima.

Weni: Andrej, Bogdan, Kristina i Pavle. 54462

Sa tugom obave{tavamo da je posle te{ke bolesti u 74. godini preminula na{a majka i supruga PRI MA MO hidrogra|evinskog in`ewera sa licencom odgovornog izvo|a~a radova. Telefon 063/521-546. 54285 PO TREB NA radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefon 060/69-29-005. 54345 PO TRE BAN KV konobar konobarica za rad u restoranu. Telefon 459-686 od 1218h. 54428

~ika Miroslavu Milo{evi}u

\or|e Dobanova~ki Sahrana je danas, 6. 6. 2012. godine, na ka}kom grobqu u 14 ~asova. O`alo{}ena porodica Dobanova~ki. 54451

Obave{tavamo da je 5. juna u 97. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Jelena ]ur~in ro|. Vare{i}

Sahrana je danas, 6. juna 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tima Maletin Weni najmiliji: suprug \or|e, sinovi Slobodan i Dragoslav i snaje Bojana i Nikolina.

54461

Uspomenu na wega ~uvamo u na{im srcima i mislima. O`alo{}eni: supruga Milosava i sin Milorad sa porodicom. 54454

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SEDMODNEVNI POMEN Danas, 6. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}emo pomen, na{em dragom

TU@NO SE]AWE

Milorad Basari} 6. 6. 2005 - 6. 6. 2012.

sreda6.jun2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio voqeni

prof. dr Svetozar Stani{i}

Tvoji najmiliji: sin Zvezdan, snaja Lidija, unuci Gordan i Zvezdana.

S qubavqu, tugom i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Supruga Milena i sin Du{an.

54444

Sahrana je danas, 6. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Verica, sestra Zora, brat Slobodan, sin Sa{a, unuci Nenad, Davor i Luka, snaje Edita i Rada i ostala mnogobrojna rodbina. 54427

54440

Danas, 6. juna 2012. godine navr{ava se tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ dragi suprug i otac

Posledwi pozdrav

Miroslavu Milo{evi}u

ro|en 1936. od: Srpske napredne stranke Gradski odbor Novi Sad.

Pro{lo je pet godina otkako nisi sa nama.

54416

54167

Danas, 6. juna navr{ilo se osamnaest godina od kada nije sa nama na{ dragi

54421

54404

POMEN 6. 6. 1987 - 6. 6. 2012.

Svetozar Stani{i}

\ura Ni}eti}

Tvoja Bosa, Tawa, Du{ko, brat Dragan i mnogobrojna rodbina.

[ESTOMESE^NI POMEN

Savki Bo{kov Du{i Pro{lo je {est meseci od kada nisi sa nama. Nikada te ne}emo zaboraviti.

54438

Nada Hadna|ev Beba

Navr{ava se dvadesetpet godina tuge za tragi~no izgubqenim jedinim bratom. Nije zaboravqen. Ostao je u mojim mislima, snovima i zauvek u mom srcu. Sa qubavqu i tugom, ~uva ga od zaborava sestra Nada Babi} sa porodicom.

ro|. Vukovi} farmaceut Zahvalni smo joj za svu dobrotu i qubav koju nam je tako nesebi~no pru`ala. Ve~na joj pamjat. Weni najmiliji. Sahrana je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 7. juna, u 12.45 ~asova.

54443

54383

375/P

Sr|an sa porodicom.

Tiho, kao {to je i `ivela, upokojila se u Gospodu, na{a dobra i plemenita majka

iz Bukovca

Posledwi pozdrav na{em biv{em direktoru i dugogodi{wem kolegi i prijatequ

Vreme ne le~i tugu za tobom. Kako je `iveti bez tebe to mi znamo. Tvoji: suprug Mile, sin Pera, snaja Sne`ana i unuci Marija i Milan.

Sa tugom i po{tovawem, supruga Mara i }erka Radmila.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dugogodi{weg dragog i uva`enog kolege i nau~nog saradnika i nadasve iskrenog prijateqa i plemenitog ~oveka.

Prof. dr Svetozar Stani{i} osta}e u trajnom se}awu kolegama i saradnicima Tehnolo{kog fakulteta. Kolektiv Tehnolo{kog fakulteta u Novom Sadu.

1933 - 2007.

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u, uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati tvoji najmiliji: supruga Jeka i }erke Mara i Dragana sa porodicama.

Dragi moj tata, te{ko nam je `iveti bez tebe. Neka te an|eli ~uvaju kao {to si ti nas ~uvao.

54434

redovan profesor u penziji

Bo{ku Samarxiji

Jovo Mijatovi}

Rade Budimlija

PETOGODI[WI POMEN

6. 6. 2007. - 6. 6. 2012.

Mari [ili}

1928 - 2012.

Draganu Mil~i}u

PETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustio na{ voqeni

Miroslavu Milo{evi}u

Miroslavu Milo{evi}u od kolega i radnih qudi iz „Dunav Grupa Agregati” Novi Sad i „Napretka” Apatin.

Igor Mirovi}, \or|e Mili}evi}, Bore Kuti}, Zoran Milo{evi}, Vu~eta To{kovi}, Milo{ Sre}kovi}, Igor Be~i}.

376/P

54446

Sa qubavqu i tugom opra{tamo se od

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Miroslav Milo{evi}

na{em dragom

dipl. in`. gra|evine 1952. - 2012. Sahrana }e se obaviti danas, 6. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Mr Ph Nade Hadna|ev

Radovanu Mari}u odrà}emo danas, 6. 6. 2012. godine, u crkvi na êneju, u 10.30 ~asova. S qubavqu i po{tovawem ~uvaju uspomenu na wega porodice: Mari} i ân~ar. 54393

Porodice: Vukovi}, Glogovac, Scala i Grabizer.

Sa tugom i qubavqu, supruga Miroslava, sin Ivan i }erka Dragana. 54424

54445

tv program

sreda6.jun2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Злогласни атентати 09.30 Под истим кровом, 5. емисија о европским интеграцијама 10.00 Вести 10.10 Живот 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нова занимања 12.25 Како...? Вода за пиће 12.40 Здраво живо 13.05 Фаца 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Живот 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џонатан Крик 21.00 (Ре)капитулација 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Злогласни атентати 23.00 Оперативци 23.50 Џонатан Крик 00.40 Један на један 01.05 (Ре)капитулација 01.30 Повратак на село 01.55 Грување уживо у студију „М“

07.30 Глас Америке - отворени студио 08.00 Панонско јутро 10.00 Анали 12.00 Агро Парламент 14.00 Лице с насловнице 15.30 Војвођанске вести 16.00 Панонска хроника17.30 Војвођанске вести 18.00 Анали 19.00 Гледаћете...За корак испред 20.00 Војвођанске вести 20.30 Без цензуре 22.00 Војвођанске вести 22.30 Вино и виноградарство 00.00 Глас Америке 00.35 Ноћни програм

За ко рак ис пред

14.25 14.54 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 21.55 22.10 00.10

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Музиканти Гастрономад Траг Мој херој Хоризонт Дневник Спорт плус Скок у будућност Класична дела српске литературе-Симо Матавуљ: Фронташ, филм Туга, филм Гастрономад Ово је Србија Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Рањени орао Распакивање Убиство триком 2, филм Место злочина Скок у будућност

(Панонија, 19.00)

У Ср би ји, пре ма не ким по да ци ма, има пре ко 40.000 на пу ште них ку ћа са окуђ ни цом у ко ји ма би се мо гло жи ве ти. Да ли је по вра так на се ло је дан од на чи на из ла ска из кри зе? Шта тре ба да пре ду зме др жа ва, а шта по тен ци јал ни по врат ни ци? (РТВ 1, 21.30)

06.30 Кухињица – мађ. 07.00 Концерт Мирослава Илића у СПЕНС-у 08.00 Хајде са мном у обданиште 08.25 Питам се питам се 08.55 Академац 09.20 Колико се познајемо 10.15 Увек медаља 10.40 Колико се познајемо 11.35 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Нови таблоид 14.00 Концерт Мирослава Илића у СПЕНС-у 15.00 ТВ баштине 15.30 Добро вече, Војводино (ром) 17.00 Из наше архиве (мађ) 17.30 Музички програм – мађарска музика 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.05 Плави круг 23.30 ТВ баштине

06.05 08.00 09.05 09.51 10.08 10.38 11.05 12.00 12.15 12.38 13.22

Горислав Папић

Рас па ки ва ње 06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.00 Документарни програм 10.30 Истрага 11.10 Матуранти на Новосадској ТВ 11.30 Живети тај живот 12.20 Неон сити 12.30 Украдена срца 13.10 Опчињени 14.05 Личности и догађаји 15.10 Матуранти на Новосадској ТВ 15.15 Украдена срца 15.35 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Спринт 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 19.55 Матуранти на Новосадској ТВ 20.00 Ево нас код вас 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Живети тај живот 23.50 Украдена срца

09.45 Лига шампиона: Бајерн – Челси 12.15 НБА Кошаркологија 12.45 Фудбал мондијал магазин 13.30 Фудбал пријатељска: Шведска – Србија 15.30 Преглед сезоне Премијер лига 17.30 Премијер лига 18.30 Мобил 1 19.00 Преглед Мото ГП Каталуња 19.30 Специјал: Валентино Роси 20.00 Фудбал пријатељска: Шведска – Србија 22.00 ЦХ ТВ 23.00 Холандска лига 00.45 Из архиве Спорт клуба

Раде Шербеџија је два пу та мо рао да по ста је ве ли ки глу мац; пр ви пут у др жа ви ко ја је и са ма глу ми ла ве ли чи ну. Дру ги пут, ни је би ло ме ста за илу зи је, зна ло се тач но шта тре ба да ра ди, до кле тре ба да иде. Го сти: Ра де Шер бе џи ја, глу мац, Вјеран Зупа, те а тро лог из За гре ба, Димитрије Војнов, сце на ри ста и Миодраг Кривокапић, глу мац Аутор: Горислав Папић (РТС 1, 21.04) 01.00 Евронет 01.06 Ружна Бети 00.53 Ноћни биоскоп: Путања судара, филм 03.33 Музиканти 04.22 Око

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.20 20.20 21.10 22.15 23.30 00.00 00.30

Екслузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Трачара Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Екслузив Експлозив Аси Сулејман Величанствени Паклена кухиња Пирамида Експлозив Екслузив Трачара

ОД БОЈ КА: КВА ЛИ ФИ КА ЦИ ЈЕ ЗА ЛОИ

Ср би ја - Аустра ли ја

(РТС 2, 06.25)

06.25 Одбојка: Квалификације за ЛОИ, Србија - Аустрија, пренос 08.00 Мунзи 08.06 Америчке приче и легенде 08.27 Томас и другари 08.41 Френине ципеле 08.53 Плава птица 2 09.21 Град и музика 10.01 Како научити математику 10.19 Е-ТВ 10.51 ТВ мрежа 11.22 Знакови времена 11.26 Михајло Митровић, архитекта 11.57 Вече Стравинског 12.32 ТВ фељтон 13.02 Трезор 14.04 Плава птица 14.30 Град и музика 15.12 Како научити математику 2 15.30 Водич кроз модерну архитектуру Београда 15.55 Ексклузивно 16.37 Линк 17.10 Капри 18.07 Живот у ритму свинга 18.35 Одбојка: Квалификације за ЛОИ, Србија - Аустрија (р) 20.00 У свету 20.30 Беокулт 21.00 Капри 22.01 Храм светог Саве 22.34 Рок инфузија, филм 00.20 Бир фест

Гери Кол

Рок ин фу зи ја

Бан ка ру Џе ри ју Хар де ну се жи вот ме ња из ко ре на из не над ним по ја вљи ва њем ги та ри сте Изи ја, са ко јим је у мла до сти сви рао у рок бен ду. Изи Џе ри ју са оп шта ва да су бив ши чла но ви од лу чи ли да по но во офор ме бенд и да би во ле ли да им се и он при дру жи... Уло ге: Гери Кол, Шерлин Фен Ре жи ја: Рон Легомарсино (РТС 2, 22.34)

07.00 07.55 08.00 09.00 09.45 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00

dnevnik

c m y

Маратон Двоугао Здравље и ви Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Кад чујеш звона Топ шоп Љубав у залеђу Монк Др Хаус Филм: Велика авантура Мортадела и Филемона Обични људи Филм: Шмекер Филм: Лов на црвени октобар Одељење за специјалне жртве Филм: Ефекат лептира

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Ср би ја ко ју во лим, 13.00 Зр но по зр но, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 15.00 Спорт ска га лак си ја, 16.00 Осве та, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 20.00 Пи пи шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Ток шоу

08.15 Шко ла, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Бу ле вар, 17.30 Зла ти бор, 18.00 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фо кус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

: 12.00 Срем на дла ну: Ру ма,13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Очи у очи, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Ин ђи ја, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Док. про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри к е

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.30 20.15 21.10 23.10 23.45 00.05 00.55 01.45

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Путеви рата Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Ђаво у плавој хаљини Вести Спортски преглед Жива мета Увод у анатомију Филм: Кућа 3

Џенифер Билс

Ђа во у пла вој ха љи ни Го ди на је 1948. Изи Ро линс је ве те ран Дру гог свет ског ра та ко ји тра жи по сао у Лос Ан ђе ле су. До дат на по те шко ћа је та што је Изи цр нац, а у Аме ри ци тих го ди на црн ци су сла бо би ли пла ће ни за свој рад. Уло ге: Дензел Вашингтон, Том Сејзмор, Џенифер Билс Ре жи ја: Карл Френклин (Б92, 21.10)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.15 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 00.00 00.30 02.15 03.00 04.00 05.00

Бај ка о Ти бе ту Ани ми ра на се ри ја је по све ће на ло ву и за шти ти чу ве них ти бе тан ских ан ти ло па. Ове пле ме ни те жи во ти ње мо ра ју да се чу ва ју од мно гих опа сно сти, а јед на од њих је и отров ни па ук ко ји же ли да их уби је. (Хепи, 12.30) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 02.50 03.40

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Једна жеља једна песма Долина вукова Изгубљене године Бледи месец, филм Звездана капија Универзум Једна жеља једна песма

Добро јутро Гранд парада Градске вести Мала невеста Гранд шоу Тачно у подне-уживо Курсаџије Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Бекство из Абсолома Глупо мушко Опасна игра Дувал и Морети Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 лич но сти, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак т у ел но, 09.40 НС ин фо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Утор к ом у 21, 13.20 Ин Џој, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Пи смо гла ва, 15.15 То к о ви мо ћи, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак т у ел но, 20.05 Икс арт, 21.00 Екс тре ми, 23.00 Ко пре ње м у две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам 08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 12.00 Ка те дра ле, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

sreda6.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 10.25 Луда вожња 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Спасавање оронулих грађевина 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Четири венчања - Америка 18.10 Највећи губитник 19.05 Мајами инк 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада 01.40 Венчаница из снова

Ловци на нацисте Геније дизајна Једна ноћ у Торину Видео је убио радио Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Дневник скулптура 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Геније дизајна 17.00 Царство мора 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Тајни рат 20.00 Преживети напредак 21.30 Животиње које су ушле у историју 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Царство мора 00.00 Мао – кинеска прича 01.00 Азијске монархије

07.00 09.05 10.10 11.10 12.00 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.00 17.27 18.20 19.10 19.30 20.10 21.25 22.00 22.55 23.30 00.20 00.35 01.35

Добро јутро, Хрватска Дивљи Пламен Творци промене, док. серија Место под сунцем, док. серија Дневник Моћ судбине Др Оз, ток шоу Реч и живот Корнати Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Мисија Паралеле Отворено Дневник 3 Други формат Путем европских фондова Време је за џез Ин медијас рес

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00

Божић плишаних меда Где си зубна вило Ози Бу Збогом 20. век Нестанак Гарсија Лорке Пустош Млади учитељ Кенди Гојине утваре Еротски филм Еротски филм

Го ји не утва ре За вре ме по след њег Ба сти он а Шпан ске ин кви зи ци је, 1790-1810, ин кви зи тор по име ну Ло рен цо је мо дел у не ко ли к о при ли к а умет ни к у Фран си ску Го ји ка да му при ја те љи ка жу да Го ја сли ка кур ве као ан ђе ле. Ло рен цо по ку ша ва да бра ни свој рад, го во ре ћи да су баш то љу ди, кур ве и бо га љи, до ко јих цр ква тре ба да до пре... Уло ге: Ха ви јер Бар дем, На та ли Порт ман, Сте лан Скар сгард Ре жи ја: Ми лош Фор ман (Си не ма ни ја, 22.00)

Ха ви јер Бар дем

09.45 11.30 13.05 14.35 16.15 17.50 18.15 20.05 21.55 22.25 23.20 01.05 02.35 04.15

Опет ти Губитници Дабар у породици Најбољи (не)пријатељи Виктор Васпитање за почетнике Летописи Нарније: Путовање Намерника зоре Санктум 3Д Девојке Борџије Не дозволи ми да одем Токијски кумови Месец Равница у пламену

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Велика лига 2 Паника на острву рока Видовњак

07.45 Моји xепни qубимци, цртани 08.00 Кобра 11 08.50 Кисмет - окови судбине 09.55 ТВ продаја 10.15 Ексклузив таблоид 10.38 Кувар и по 10.55 Вечера за 5 11.50 Ватрено небо, теленовела 13.00 Ружа ветрова 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и пол 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кисмет - окови судбине 22.00 ЦСИ Њујорк 23.45 РТЛ Вести 01.00 Јавне тајне 01.50 Менталист

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Ма ја ми Том Хенкс

Спа са ва ње ре до ва Рајана 08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Ка пе тан Џон Ми лер и ње го ва је ди ни ца по сле кр ва вог ис кр ца ва ња у Нор ман ди ји 1944. до би ја ју спе ци ја лан за да так да иза не при ја тељ ских ли ни ја про на ђу вој ни к а Џеј мса Рај на, је ди ног пре жи ве лог си на по ро ди це Ра јан, чи ја су тро ји ца бра ће по ги ну ла у јед ном да ну, и да га жи вог и здра вог до ве ду на си гур но, по сле че га ће би ти вра ћен ку ћи... Уло ге: Том Хенкс, Том Си змур, Мет Дај мон, Џе ре ми Деј вис, Адам Голд берг Ре жи ја: Сти вен Спил берг (ХРТ 2, 20.50) 08.20 Фантастични пријатељи 08.45 Х2О Уз мало воде! 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 Норман Роцкwелл’с Бреакинг Хоме Тиес, филм 15.05 Едгемонт 15.30 Олујни свет 15.55 Школски сат 16.40 Мала ТВ 17.10 Љубав у залеђу 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Нови клинци с Беверли Хилса 19.15 Телетабис 19.40 Музика, музика... 20.00 Ин медијас рес 20.50 Спасавање редова Рајана, филм 23.35 Закон и ред 00.20 У уреду 00.45 Хрватске утакмице на ЕП ЕП 2008: Хрватска - Пољска, снимак 01.30 Увек је сунчано у Филаделфији 01.55 Веруј ми 02.40 Додир живота и смрти 03.25 Ноћни музички програм

07.30 Необичан пар: Поново заједно 09.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана 11.00 Смртна опасност 12.30 Необичан пар: Поново заједно 14.00 Грађани опасних намера 16.00 Бекство 17.30 Мекгајвер: Пут до судњег дана 19.30 Необичан пар: Поново заједно 21.00 8 милиметара 2 23.00 Детектив и дама

08.00 Хотел Оаза 10.00 Пацов 12.00 Лакоћа 14.00 Кад будан сањаш 15.50 Телма и Луиз 18.00 Мистична пица 20.00 Дневник кошаркаша 22.00 Мртав човек хода 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

На кон по зи ва у по моћ, тим се ство ри у ви ли Мај кла Ме док са и гре шком уби је вла сни ка. Ни ка квог зло чи на ни је би ло, а Ме докс jе по ку шао да се но жем од бра ни од спе ци ја ла ца. От кри ве но је да је по зив за по моћ упу ћен из дру ге ку ће... Уло ге: Деј вид Ка ру зо, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 22.00)

Еми ли Прок тер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 08.45 09.00 09.30 10.30 11.00 12.00 14.00 19.30 20.00 21.00 21.15 21.20 22.20 22.25 23.25 23.35

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Додај гас Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Обмана са Китом Беријем Интервентна јединица Мајамија Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Пецање голим рукама Обмана са Китом Беријем Страствени риболов са Робсоном Грином

Фудбал Мотоспортови Тенис Тенис Фудбал Фудбал Тенис Тенис Тенис Бициклизам Фудбал Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф Голф клуб

No vi Ra do va ni vo le „srp ski ba rok” S

o ci ja li sti~ ka in stant mo der ni za ci ja, je bi „So li te ri“ u no vim de lo vi ma gra do va, po sle la, za ka sne la, ne u spe {na, ne do vr {e na i de krat kog pe ri o da kad je ima ti stan u wi ma na 15. ili for mi sa na. Pr ve po sle rat ne go di ne ka rak 20. spra tu bio znak „mo der no sti“ i pra }e wa „tren te ri {u po ja ve u re {a va wu stal no pri sut ne stam be da“, po sta li su stvar ni i sim bo li~ ni to po si u dis ne ko je su, ma we-vi {e bi le pri sut ne u svim ko mu kur sku o ve le grad skoj otu |e no sti i ne pri la go |e no ni sti~ kim dr à va ma, po ~ev {i od SSSR. sti. Im pro vi zo va ni ma li po vrt wa ci na „ni ~i joj Film „Za jed ni~ ki stan“ iz 1960. bio je ve o ma po ze mqi“ me |u vi {e sprat ni ca ma, pe ~e we pa pri ke na pu la ran i u svim ze mqa ma is to~ nog blo ka, jer je ob skle pa nim ple ha nim og wi {ti ma u vre me pri pre me ra |i vao svi ma bli sku te mu. Use qe we, na osno vu od zim ni ce, ma li te re ni za bo }a we, zna ci su uza lud lu ke su da, ili ne ke dru ge in stan ce vla sti, jed ne nog ot po ra pre sve ga ge ne ra ci je ko ja ta ko, ne sve ili vi {e po ro di ca u deo sta na od u zet od no vom re ì mu ne sklo nog ili sum wi vog, kla sno „ne po dob nog“ vla sni ka, do vo di lo je do we go vog pre tva ra wa u „rat ne zo ne“. I uba ci va we u pri vat ne sta no ve „za {ti }e nih pod sta na ra“ je deo stra te gi je „pot ko pa va wa“ po sled wih po zi ci ja iona ko u pot pu no sti mar gi na li zo va nih osta ta ka gra |an skog slo ja. Ma sov na grad wa bez li~ nih, tip skih zgra da, neo se }a we gra da kao svo je pri rod ne sre di ne i ne do sta tak kul tu re sta no va wa ne ke su od pra te }ih po ja va ovog fe no me na. Po {to je ve }in ska struk tu ra po bed ni ka u ra tu (a i gra |an skom) sa se la, kao i no vi sta na ri „za jed ni~ kih sta no va“, on da se mo è go vo ri ti o jo{ jed noj [ta }e ti kom{ije, kad iz zavi~aja donese{ i neprijateqe „po be di“ nad gra dom. Br zo na pu {ta we soc re a li zma u arih tek tu ri je sno, po ka zu je i da qe od bi ja we da pri hva ti dik tat bi lo pre od ba ci va we for me ne go su {tin sko okre pot pu nog urba ni zo va wa. Gra fi ti, uni {ta va we in ta wu po tra zi za no vim re {e wi ma u me wa wu i hu ma fra struk tu re (lif to vi, klu pe u par ko vi ma, o{te ni za ci ji kul tu re sta no va wa. Sta ti sti~ ki po da ci }e we sta ba la dr vo re da, i sli~ no) mo gli bi se ta ko iz 1971. sve do ~e da je Sr bi ja da qe ima la iz ra zi to |e tu ma ~i ti kao iz raz fru stra ci je mla dih zbog od ne po voq nu struk tu ru stam be nog pr o sto ra, sa pre o boj ne oko li ne. Za to je „Ra do van Tre }i„, Du {a na vla |u ju }e jed no sob nim i dvo sob nim sta no vi ma, {to Ko va ~e vi }a, ko ji ì vi u ma lom sta nu sa po ro di je ima lo ne ga tiv ne po sle di ce po od no se me |u ~la com, go to vo ne kr znut grad skim okru è wem i urba no vi ma po ro di ce. Ne do sta tak pr o sto ra do vo di do nom kul tu rom, upor no na sta vqa svo je za vi ~aj ne stva ra wa pa to lo {ke si tu a ci je kon flik te sa kom {i ja ma, pre i stal ne „bor be za pr o stor“. ne se ne na no vi te ren, ~i ja je je U sle de }e dve de ce ni je ovi Ne ko vre me je ima ti stan di na „kul tur na ak tiv nost“ pra ne po voq ni od no si, ukqu ~u ju }i }e we ame ri~ ke kri mi na li na 15. ili 20. spra tu i opre mqe nost sta no va u Sr sti~ ke se ri je - po stao mno go so ci ja li sti~ kih so li te ra, bi ji po treb nom in fra struk tu vi {e od li te rar nog li ka. zi da nih u no vim de lo vi ma rom (vo da, ka na li za ci ja) su po Stil ì vo ta po li ti~ ke vr gra do va, bio pra vi znak boq {a ni. Ta ko je 1991. gar so hu {ke je br zo iza {ao iz svo je we ra i jed no sob nih sta no va u par ti zan sko-asket ske fa ze i mo der no sti Sr bi ji bez Ko sme ta 14,6%, po stao uz ne ke mi mi krij ske i pra } e w a tren d a dvo sob nih 37, tr o sob ni 25, a ele men te go to vo iden ti ~an ~e tvo ro sob nih i ve }ih 22%. U sti lu uklo we ne gra |an ske kla naj te èm po lo à ju su osta li pod sta na ri, br oj ~a no se. Ovaj sloj se na {ao na uda ru kri ti ka zbog se bi~ ve li ka gru pa, iz lo è na ne si gur no sti, sa mo vo qi i no sti u pr o pa gand noj ak ci ji „Ima{ ku }u - vra ti sva ko ja kom uce wi va wu sta no da va ca (za bra na po se stan“. No vi sta nov ni ci gra da, ko ji su br zo po sta li ta, ogra ni ~a va we upo tre be ku hi we i ku pa ti la, ne ve }in ska po pu la ci ja u gra du, do no si li svo je sta re to le ran ci ja pre ma de ci, ne pri dr à va we do go vo ra na vi ke i obi ~a je, po ku {a va ju }i da ih ugra de i u o vi si ni ki ri je), sta na ri sa ma~ kih ho te la i rad svo je no vo okru è we. O urba ni sti~ kom ha o su, kao ni~ kih na se qa pri gra di li {ti ma. na pr vi po gled jed no stav ni jeg i jef ti ni jeg na ~i na, Od {e zde se tih go di na skrom ni fi }a otvo rio je i da nas sve do ~e „di vqa na se qa“ na obo di ma Be o gra per spek ti vu ve }e mo bil no sti po ro di ce i po je din da, No vog Sa da, Kra gu jev ca, Ni {a, Kra qe va, Pan ca. Ugrad wa ra dio-apa ra ta, ra zni ukra si, na lep ni ~e va. Po ro di~ ne ku }e, po di za ne ro |a~ kim mo ba ma, ce, ja stu ~i }i, vi suq ci, pre tva ra li su „no vog ~la na gru pi sa ne ~e sto po po re klu no vih do se qe ni ka (sa po ro di ce” u po se ban pri vat ni pr o stor, ~e sto vla ju ga Sr bi je, Ko sme ta, iz Bo sne, Ba ni je, Kor du na i sni ci ma va àn kao sop stve ni stan. dru gih de lo va Hr vat ske), i sad su ve li ko op te re }e Me sto po ro di~ nih ku }a za od mor pred ra tog we za lo kal ne vla sti. gra |an stva u ba wa ma za u zi ma od dru ge po lo vi ne No va rom skih na se qa, na sta la po seb no kra jem {e zde se tih sve ma sov ni ja grad wa „vi ken di ca“, de ve de se tih, fa ve le od kar to na, li ma i da sa ka is ko ji ma se pri dru ù ju ra zni bun ga lo vi i ku }e na pod mo sto va, bli zu grad skih de po ni ja bez ika kvih spla vo vi ma ko je ni ~u na oba la ma srp skih ve li kih sa ni tar nih uslo va, nu de pri zo re be de, ko ji pod se re ka i na je ze ri ma pre kao sta tu snog sim bo la no }a ju na naj si ro ma {ni je afri~ ke ze mqe ili Ha i ti. vog sred weg i ru ko vo de }eg slo ja srp skog dru {tva, Ona, uz kvar to ve pre ten ci o znih vi la u sti lu „bal ne go iz ra za po tre be bek stva iz grad ske vre ve i kan skog tur bo-neo ba ro ka“ no vo bo ga ta {ke eli te i po vrat ka pri ro di i no stal gi~ noj in tim no sti „se wi ho ve {ou-bi znis sub kul tur ne prat we, dru ga su o ske idi le“. stra na srp ske stvar no sti. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda6.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ва ша ве се ла Ве не ра се су ко би ла са Мар сом, што у ва ма ства ра бес и страст пре ма дра гом парт не ру. Вра ти те се на по чет ну по зи ци ју и поч ни те све из не ког по чет ка. Не мој те се рас пра вља ти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

6. jun 2012.

Опу ште но, да нас. Од ма ра те се, све сни по зи ци је у ко јој се на ла зи те. У љу ба ви сте ис кљу чи ви у сво јим зах те ви ма. На парт не ру је да бу де стр пљи вог и зре лог по на ша ња. Пу но ана ли зи ра те сит ни це и круп ни це.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Још увек је Сун це у ва шем зна ку, па је вре ме ро ђен да на ко ји мо же те да сла ви те сва ког да на са дру гим дру штвом. Још увек сте рас по ло же ни да се игра те и по и гра ва те љу ба ви.

Ме сец је упло вио у зе мља ни знак Јар ца, па сте ису ви ше озбиљ ни за сво је го ди не. Уву кли сте се у сво ју љу шту ру, свој то пли дом, по пут пу жа у ку ћи цу, па ужи ва те са уку ћа ни ма. Ин ту и ци ја.

Парт нер је рас тр зан из ме ђу сно ва и ја ве, па вас по ма ло за не ма ру је, што је нео про сти во. Али, увек су ту при ја те љи, де ца и раз не дра ге осо бе ко је ће вам до пу ни ти и обо га ти ти дан. Из ла зак у јав ност.

Не мо же те да ми ру је те, све и да хо ће те. Стал но би сте не што ра ди ли, што је ОК, јер је до бро да сте фи зич ки ак тив ни. Ипак, не мој те по ку ша ва ти да ура ди те не мо гу ће. На ђи те ме ру у све му, сред њи пут.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Сна жни сте и од луч ни да ис пу ни те сво је ве ли ке, али и ма ле же ље. Скло ни сте да на пра ви те дра му у љу ба ви, ако тре ба, па ко пре жи ви, при ча ће. Још увек су при ја те љи ме та ва шег ин те ре со ва ња.

Не мој те се оп те ре ти ти оба ве за ма или нов цем. Са гле дај те сво је ли ми те и ви шу си лу ко ја вас огра ни ча ва на из ве стан на чин. Ду го ва ња би тре ба ло вра ти ти. Ште дљи вост је ОК. Осло бо ди те се бри га.

Да нас сте сво ји, по ву че ни и под ути ца јем не све сних емо ци ја. Ни је ни шта као што из гле да на пр ви по глед, па не ма те раз ло га за бри гу. По треб на вам је са мо ћа и уто чи ште у свом би ћу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Оте жа ва ју ће и уз не ми ра ва ју ће окол но сти се мо гу од ра зи ти на ва ше здрав стве но ста ње, па се ви ше од ма рај те. Од но си са ино стран ством мо гу би ти по у зда ни, ма да не са свим јед но став ни. Хар мо ни ја.

Да не мо ра те да ра ди те, као што мо ра те, мо гли би сте да ме ди ти ра те це лог да на у са мо ћи. Али, оба ве зе зо ву, а вре ме на ни кад до вољ но. Се ти те се дра ге осо бе ко ју сте за по ста ви ли у по след ње вре ме.

Бу ди те не ми и да ле ки пре ма смет ња ма ко је вас од вра ћа ју од при о ри те та. Парт нер мо же да вам за ком пли ку је си ту а ци ју сво јим зах те ви ма и же ља ма. Али, не мој те се пу но оба зи ра ти на то.

TRI^-TRA^

Су зе на зах тев V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 23 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 23 Niш

Evropa

тоПлије

НО ВИ САД: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и ма ло то пли је. Ду ва ће слаб до уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 23 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ју тро ве о ма све же. У то ку да на сун ча но и ма ло то пли је не го јуче. Ду ва ће слаб до уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле и у ма њем по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 23 сте пе на. СР БИ ЈА: Ју тро ве о ма све же. У то ку да на сун ча но уз слаб днев ни раз вој обла ка. Не што ви ше облач но сти би ће у ју жним и ју го и сточ ним кра је ви ма Ср би је. Ду ва ће слаб до уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле и у ма њем по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 24 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на сун ча но и све то пли је. У пе так и су бо ту вру ћи на уз тем пе ра ту ре пре ко 30 сте пе ни у ве ћи ни ме ста. У не де љу осве же ње са ло кал ним пљу ско ви ма. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку је се не што по вољ ни ја би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја. Из ве стан опрез се са ве ту је осо ба ма са ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у ви ду нер во зе и не са ни це.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Хр ват с ка стар л е т а Ни в ес Цел зи јус об ја ви ла је на Феј сбу ку сни мак на ко ме пла че, а све то због фил ма ко ји би тре ба ло да сни ми. Ни вес је на дру штве ној мре жи об ја ви ла пе то ми нут ни ви део, у ко ме на по чет ку мир но раз го ва ра те ле фо ном, а за тим по чи ње да пла че. Фа но ве по пу лар не стар ле те је ово за бри ну ло, па су по че ли да се рас пи ту ју шта јој се до го ди ло и на дру штве ним мре жа ма оста вља ју ко мен та ре по др шке. Ме ђу тим, Ни вес им је убр зо об ја сни ла да је у пи та њу сни мак ње ног ка стин га за филм. „Ево мог за дат ка. Убу ду ће знам да не смем да се по ја вим без шмин ке, по себ но ка да тре ба да пла чем”, - на пи са ла је Ни вес Цел зи јус. Сни мак је иза звао бу ру ко мен та ра, а ко ли ко је Ни вес до бра глу ми ца, про це ни те са ми.

VIC DANA Пи та ли Ла лу за што се оже нио же ном ни ског ра ста. - Зна те, ре че он, кад се би ра зло, увек ва ља ода бра ти нај ма ње.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

214 (31)

Slankamen

302 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

275 (25)

Zemun

356 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

283 (0)

Bogojevo

241 (17)

Panчevo

366 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Baч. Palanka

238 (6)

Smederevo

514 (-10)

Titel

302 (2)

NERA

Novi Sad

236 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

100 (-16) N. Kneжevac

SAVA

74 (-2)

Tendencija stagnacije

234 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 263 (-25) Beograd

Kusiћ

302 (-10)

82 (-6)

Reшeњe iz proшlog broja