Dnevnik 6.jul 2010.

c m y

NOVI SAD * NASLOVI

UTORAK 6. JUL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22769 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POLU^ASOVNO NEVREME OBRU[ILO SE JU^E NA NOVI SAD

Politika 3 Jelena Trivan: U julu biramo guvernera 3 Zubima i noktima brane funkcije

Ekonomija 4 U sivoj zoni pre`ivqava 160.000 Vojvo|ana 4 Penzioneri ostavqeni da do~ekaju jesen 4 [trajk u vrbaskoj {e}erani zbog otkaza

Novi Sad 8 Konkurs za vrti}e od 12. jula

Vojvodina Crna

Tekle reke ulicama

13 Samoubistvo biv{eg generalnog inspekora MUP-a

Dru{tvo 14 Sme{kaju se dok im narkomani prete 15 Prvi indeksi na FTN-u i Medicinskom

Prete`no sun~ano Najvi{a temperatura 29° S

str. 9

ZAVR[NE PRIPREME ZA „EGZIT”

SPORT

Sti`u gosti, rastu bine

str. 16 – 21

str. 7

Foto: A. Erski

Foto: S. [u{wevi}

HOLANDIJA I URUGVAJ ZA FINALE MONDIJALA

UDES POQOPRIVREDNOG AVIONA U BANATSKOJ TOPOLI

Foto: M. Mitrovi}

Foto: B. Lu~i}

11 Zaga|ivawe kanala do posledweg momenta

Pilot se ugruvao u `itu str. 12

U JEZERU SOT, U BLIZINI [IDA

Udavio se pewu}i se na pedalinu CRNA NEDEQA NA SEVERU VOJVODINE

^etvoro poginulo za sedam dana str. 13

I NOLE I JECA DRUGI NA SVETU

2

POLITIKA

utorak6.jul2010.

Tadi} danas na sednici Saveta bezbednosti UN Povodom najnovije situacije na Kosovu posle serije oru`anih napada u severnom delu Kosovske Mitrovice, u Wujorku }e danas biti odr`ana vanredna sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj }e u~estvovati predsednik Srbije Boris Tadi}. Sednicu Saveta sazvala je predsedavaju}a Nigerija na zahtev Srbije, a prisustvova}e joj, kako je Tanjugu potvrdio portparol Unmika Rasel Giki, i {ef Misije UN u Pokrajini Lamberto Zanijer. Kako je najavqeno na sajtu svetske organizacije, sednica }e po~eti u 16 ~asova po sredwoevropskom vremenu.

U severnoj Mitrovici ju~e se dogodio jo{ jedan oru`ani napad, u kojem je rawen visoki

funkcioner Samostalne liberalne stranke i poslanik u Skup{tini Kosova Petar Mileti}. Pro{log petka su, za sada jo{ nepoznati po~inioci, aktivirali bombu u nasequ Bo{wa~ka mahala, gde je nekoliko stotina Srba protestovalo povodom otvarawa kancelarije vlade Kosova u severnom delu Mitrovice. U tom napadu jedna osoba je izgubila `ivot, a 11 je povre|eno.

Po pisawu kosovskih medija, u Wujork }e otputovati i kosovski ministar spoqnih poslova Skender Hiseni, ali za sada nije poznato da li }e i govoriti na sednici.

JU^E NOVI INCIDENT U KOSOVSKOJ MITROVICI

Rawen poslanik Skup{tine Kosova Poslanik Samostalne liberalne stranke u Skup{tini Kosova Petar Mileti}, na koga je pucano u Kosovskoj Mitrovici, nije `ivotno ugro`en. Raweni Mileti} rawen je ju~e ujtro vatrenim oru`jem ispred stana u kojem `ivi, a operisan je u kosovskomitrova~koj bolnici.

Porparol Kosovske policijske slu`be Besim Hoti rekao je da su na Mileti}a u hodniku stambene zgrade u kojoj `ivi ispaqena ~etiri hica, od kojih ga je jedan pogodio u natkolenicu.

– Povrede koje je Mileti} zadobio nisu opasne po `ivot.

Imamo opis mogu}eg po~inioca, a istraga je u toku – rekao je Hoti.

Dr Qubomir Jak{i}, ortoped u mitrova~koj bolnici, izjavio je da Mileti} ima prostrelne povrede obe natkolenice.

– Desna butina je pogo|ena s dva projektila, jedna rana je ulazna, a jedna izlazna, dok je na levoj butini samo jedna prostrelna rana. U desnoj butini postoji metak koji nije izva|en zbog lo{eg polo`aja, ali

BORIS TADI] I HERMAN VAN ROMPEJ RAZGOVARALI U BEOGRADU

Potvr|ena jasna evropska perspektiva Srbije Predsednik Srbije Boris Tadi} i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej potvrdili su ju~e da Srbija ima jasnu evropsku perspektivu. Predsednik Srbije je u razgovoru sa zvani~nikom iz Brisela istovremeno izrazio nezadovoqstvo usporavawem procesa evropskih integracija jer smatra da je za budu}nost Zapadnog Balkana presudno da {to pre bude integrisan u Evropsku uniju. Po Tadi}u, svako drugo re{ewe nije korisno ni za Zapadni Balkan, ni za EU. Tadi} i Van Rompej razgovarali su i o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, navodi se u saop{tewu predsednikove presslu`be. Prva Rompejeva poseta Beogradu otkako je 1. decembra 2009. stupio na du`nost predsednika Evropskog saveta, de{ava se u veoma delikatnom trenutku u odnosima izme|u vlasti Srbije i privremenih pokrajinskih institucija, posle tragi~nog incidenta u Kosovskoj Mitrovici u kojem je jedna osoba izgubila `ivot, a 11 raweno.

Predsednik Srbije izrazio je nezadovoqstvo usporavawem procesa evropskih integracija Rompej boravi u poseti Srbiji, a u sklopu balkanske miniturneje on je ve} posetio Sloveniju, a danas }e boraviti u Zagrebu i na Kosovu. Uo~i dolaska u glavni grad Srbije, Rompej je poru~io da Evropska unija jedin-

stveno i nedvosmisleno podr`ava pribli`avawe Srbije i svih drugih dr`ava Zapadnog Balkana Uniji, ali i da Zapadni Balkan, sa svoje strane, mora da nastavi i da poja~a napore da dostigne postavqene kriterijume i uslove.

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

Poziv dijaspori da ula`e u matici

nutno je van `ivotne opasnosti, ali zbog opse`nosti povrede potrebno je daqe pra}ewe i intenzivno le~ewe.

Kosovski predsednik i premijer Fatmir Sejdiju i Ha{im

Euleks pozvao na smirenost – Euleks o{tro osu|uje napad na poslanika Skup{tine Kosova Petra Mileti}a u severnoj Mitrovici i apeluje na smirenost – izjavila je Tanjugu portparolka ove misije Irina Gudeqevi}. – Pozivamo sve strane da se pona{aju odgovorno. Upotreba nasiqa je potpuno neprihvatqiva. Euleks podr`ava kosovsku policiju u istragama koje se ti~u pronala`ewa po~inioca ili po~inilaca tragi~nog i fatalnog incidenta koji se dogodio u petak, kao i u istragama koje se ti~u jutro{we pucawave. Spekulacije u vezi s tim {ta bi mogao biti rezultat tih istraga nisu korisne. U svakoj krivi~noj istrazi dokazi treba da budu prikupqeni i provereni od istra`iteqa i tu`ilaca s najve}om ta~no{}u pre nego {to se donese bilo kakav zakqu~ak. nisu povre|eni magistralni krvni sudovi i ko{tane strukture – rekao je Jak{i}. – Pacijent je operisan i oporavqa se na intenzivnoj nezi. Tre-

DNEVNIK

Ta~i zatra`ili su od odgovornih organa da {to pre prona|u po~inioce napada vatrenim oru`jem na poslanika Samostalne liberalne stranke u

Skup{tini Kosova Petra Mileti}a, isti~u}i da se radi o krivi~nom delu uperenom protiv mira i stabilnosti Kosova. „Napad na Petra Mileti}a, ~lana Skup{tine Kosova i lidera Konsultativnog ve}a za zajednice, koje deluje u okviru Kancelarije predsednika Republike, je krivi~no delo, direktno upereno protiv mira, stabilnosti, su`ivota i zajedni~ke budu}nosti za sve gra|ane u zemqi“, navodi se u Sejdijuovom reagovawu. On je od kosovskih institucija zatra`io da {to pre re{e slu~aj i privedu po~inioce pred lice pravde.

– To je krivi~no delo, upereno protiv legitimnih predstavnika gra|ana Kosova, protiv slobodnih glasova, protiv demokratije i napretka – izjavio je Ta~i, i saop{tio da Vlada zahteva od odgovornih organa da preduzmu sve potrebne korake da po~inioci budu prona|eni i dobiju zaslu`enu kaznu.

REAGOVAWA

Petrovi}: Radimo u interesu srpske zajednice Predsednik SLS-a Slobodan Petrovi} ne bi da spekuli{e o motivima napada.

– Sumwamo da je upravo posao kojim se bavi gospodin Mileti} uzrok toga. Ja, niti moja stranka, ne `elimo da spekuli{emo o tome jer znate i sami da je to veoma osetqivo, da svako gleda prebaci loptu na tu|i teren, ali ~iwenica je da je ~ovek rawen, zna~i izvr{en je atentat na generalnog sekretara na{e stranke“, rekao je on. „Vi veoma dobro znate da mi radimo upravo u interesu srpske zajednice, to je na{ mandat, ali verovatno, kao i u `ivotu, ima onih kojima to ne odgovara, pa se pona{aju druga~ije. Mi smo svesni ~iwenice da nismo mnogo popularni, ali na{a motivacija nije da budemo popularni, nego da budemo deo re{ewa za na{u zajednicu”, ka`e Petrovi}.

Bogdanovi}: Jo{ jedna pretwa Ministar za Kosovo Goran Bogdanovi} priznaje da je malo toga {to srpske vlasti mogu uraditi u ovakvim situacijama, ali shvata da poruke u svakom slu~aju ima. “Na`alost, znate i sami da Beograd nema instrumente vlasti, da nema dole policiju i vojsku na prostoru Kosova i Metohije i da s te strane ne mo`e ni{ta u~initi, ali pritiskom

na me|unarodnu zajednicu da dole uspostavi red, to Beograd mo`e uraditi u razgovorima s me|unarodnom zajednicom“, naveo je Bogdanovi}. „Politi~ka poruka je da se `eli promena realnosti na samom terenu, zna~i na severu Kosova i Metohije, i ovo predstavqa jo{ jednu pretwu za srpsko stanovni{tvo na prostoru Kosova i Metohije”, smatra Bogdanovi}.

LDP: Ugro`ena bezbednost Liberalno-demokratska partija zatra`ila je otkrivawe po~inilaca i organizatora napada na poslanika Samostalne liberalne stranke u Skup{tini Kosova Petra Mileti}a i upozorila na to da je bezbednost u severnom delu Kosovske Mitrovice time dodatno ugro`ena. „Bezbednost u severnom delu Kosovske Mitrovice je veoma ugro`ena, naro~ito posle dana{weg rawavawa Mileti}a.

Tra`imo da se po~inioci i organizatori odmah identifikuju, privedu i kazne, a od zvani~nika u Beogradu – da kona~no promene politiku prema Kosovu“, pi{e u saop{tewu te stranke. LDP je naveo da je Samostalna liberalna stranka, ~iji je Mileti} poslanik, „uprkos opstrukcijama zvani~nog Beograda“, „hrabro“ iza{la na kosovske izbore, ubedqivo pobedila u ve}ini srpskih op{tina i da „uspe{no zastupa interese tih sredina u kosovskoj skup{tini“.

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} pozvao je ju~e predstavnike dijaspore da investiraju u Srbiju jer rast bruto doma}eg proizvoda od oko jedan posto u prvom kvartalu ove godine nije dovoqan za zna~ajan porast proizvodwe i `ivotnog standarda gra|ana.

Cvetkovi} je na prijemu za delegacije i ~lanove Skup{tine dijaspore i Srba u regionu, rekao da na predstavnike dijaspore ne apeluje da ula`u iz patriotskih razloga, ve} da sagledaju ekonomske aspekte toga. Kako je istakao, Srbija, ako i daqe `eli da ima visoke stope rasta, zavisi od stranih investitora, i zato matica o~ekuje od poslovnih qudi iz dijaspore da razmotre sve opcije ulagawa, uz sagledavawe svih mogu}nosti koje Srbija pru`a za to, kao i za{tite investitora.

Cvetkovi} je naveo da je Srbija merama ekonomske politike uspela da na neki na~in ubla-

`i posledice svetske ekonomske krize i da je zato pad BDP-a u pro{loj godini bio 2,8 odsto, „srazmerno mawe nego u Evropi i regionu“, a u prvom kvartalu ove bele`i rast do jedan posto.

U drugom kvartalu bele`e se pozitivne tendencije, raste izvoz, uvoz relativno stagnira, raste industrijska proizvodwa, rekao je on, i dodao da je negativna stvar porast nezaposlenosti u zemqi. Po Cvetkovi}evoj oceni, investitori iz dijaspore }e, ukoliko budu ulagali u Srbiju, imati komparativne prednosti jer ponaju jezik, kulturu i okolnosti u kojima je zemqa.

On je dodao da o~ekuje i da predstavnici dijaspore promovi{u Srbiju u svetu i poboq{aju wen imix jer se „jo{ ba{tini negativna reputacija iz posledwe dekade pro{log veka“.

NA[I PARLAMENTARCI NA ZASEDAWU OEBS-a

Zajednio protiv kriminala i korupcije Delegacija Skup{tine Srbije, sa {eficom kluba G17 plus Suzanom Grubje{i} na ~elu, u~estuje na godi{wem zasedawu Parlamentarne skup{tine OEBS-a koje po~iwe danas u Oslu i traje do 10. jula. Centralna tema kojom }e se baviti parlamentarne delegacije je „Vladavina prava: borba protiv me|unarodnog kriminala i korupcije“.

Na godi{wem zasedawu u~estvuje 300 parlamentaraca iz 55 zemaqa ~lanica OEBS-a, a rad }e se odvijati u plenumu i kroz tri stalna komiteta: za politi~ka pitawa i bezbednost, za ekonomske poslove, nauku, tehnologiju i za{titu `ivotne sredine i za demokratiju, qudska prava i humanitarna pitawa.

Kako saznajemo od ~lanova delegacije, u Oslu }e se raspravqati o brojnim temama iz domena OEBS-a kao i o dodatnih 35 rezolucija koje su predlo`ili parlamentarci, o nuklearnoj bezbedno-

sti, situaciji u Kirgistanu, mirovnom procesu na Bliskom istoku, informati~kom kriminalu, klimatskim promenama... a na zasedawu }e biti usvojena i zavr{na deklaracija.

O~ekuje se da }e delegacija Narodne skup{tine na marginama skupa imati brojne bilateralne susrete s drugim delegacijama, kao i s organizatorom zasedawa OEBS-a. U~e{}e na{e delegacije dobija na zna~aju i zbog ~iwenice da je Beograd doma}in godi{weg zasedawa u istom terminu naredne godine.

Osim {efice delegacije Suzane Grubje{i}, u Oslo su otputovali i ~lanovi: potpredsednica Skup{tine Gordana ^omi} (DS), funkcioner SDP-a Meho Omerovi}, poslanica Gordana Pop Lazi} (SRS), potpredsednik parlamenta iz redova DSS-a Rade Obradovi} i generalni sekretar Skup{tine Veqko Odalovi}.

S. St.

Konstituisan Nacionalni savet ^eha U Beloj Crkvi je za vikend odr`ana konstitutivna sednica Nacionalnog saveta ^eha koji `ive u Srbiji. Sednici je prisustvovalo 14, od ukupno 15 ~lanova Saveta s liste „^esi zajedno“, koja je jedina u~estvovala na izborima za savete nacionalnih mawina u Srbiji.

Za prvog predsednika izabran je [tefan Klepa~ek, a za wegovog zamenika Jozef Irovi}. ^lanovi prvog Nacionalnog saveta ^eha u Srbiji izabranog po novom Zakonu u ~etvorogodi{wem mandatu bi}e [tefan Klepa~ek, Jaroslav Hoc, Milada Mare{, Jozef Mare{, Jozef [korwi~ka, Qiqana Stehlik, Jaroslav Bodnar, Jozef Irovi}, Milena Bodru{i}-Stevanovi}, Zdenko Irovi}, Vencel Mizera, Tamara Hoc, Vaclav [istek, Vladica Stoji~i} i Vlastenka Kri{an. Ve}ina izabranih je iz Bele Crkve, gde, ina~e, `ivi najvi{e ^eha u Srbiji i gde je sedi{te Matice ~e{ke.

M. V.

VESTI Dolari, dolari...

– Srbija nema dovoqno unutra{wih rezervi za privredni razvoj, a dijaspora mo`e dati veliki doprinos, pa ih Vlada poziva da pomognu, ali ne na stari, demago{ki i kvazipatriotski na~in, nego nudi konkretne projekte za investicije – izjavio je ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}. – Devizne doznake na{ih qudi iz dijaspore su ve} godinama jedan od glavnih stubova makroekonomske stabilnosti u Srbiji.

On je precizirao da je u posledwih deset godina wihovo u~e{}e u bruto doma}em proizvodu zemqe bilo 2,5 puta ve}e od direktnih investicija.

– U posledwih deset godina direktne investicije dijaspore bile su 550 miliona dolara, pre svega u mala i sredwa preduze}a, u kojima danas radi 20.000 radnika. To je dragoceno u uslovima ekonomske krize – zakqu~io je Sre}kovi}.

Povratak u SRS Srpska radikalna stranka saop{tila je ju~e da je „kompletno ~lanstvo Srpske napredne stranke iz Petrovca na Mlavi pristupilo radikalima“. Iz SRS-a su naveli da je ~lansku kartu te stranke potpisalo 40 „povratnika“, ali i 150 onih koji nikada nisu bili ~lanovi SRS-a. Oni su se na taj potez odlu~ili, kako se navodi u saop{tewu radikala, jer su razo~arani politikom rukovodstva SNS-a, koje se rukovodi „iskqu~ivo li~nim interesima, a ne interesima gra|ana“.

DR@AVA MARGINALIZUJE AGENCIJU ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Zubima i noktima brane funkcije Predsednik nevladine organizacije „Transparentnost Srbija“ Vladimir Goati izjavio je ju~e da ima utisak da vlasti poku{avaju da marginalizuju Agenciju za borbu protiv korupcije i da se to najboqe vidi na primeru nepo{tovawa odredbe o zabrani akumulacije funkcija. Na konferenciji za novinare u Beogradu, Goati je rekao da ne mo`e da ka`e da li se radi o smi{qenom ili sporadi~nom otporu, ali da nekoliko stvari dokazuju da se ide u tom pravcu i da se pojedini zvani~nici „zubima i noktima dr`e za svoje funkcije“.

Po wegovoj oceni, Agencija za borbu protiv korupcije se „zamerila“ vlastima zbog namere da spre~i akumulaciju, pre svega, izvr{nih i zakonodavnih funkcija. Zabrana takve akumulacije, naglasio je Goati, jeste temeqni princip svih demokratskih dru{tava. On je kao primer za odnos vlasti naveo predlagawe, pa povla~ewe iz skup{tinske procedure izmena zakona koje bi ukinule obavezu da se funkcioneri odlu~e koju }e funkciju zadr`ati, zatim odluku Ustavnog suda o suspenziji te obaveze, kao i ranije tuma~ewe Ministarstva

pravde po kojem funkcioneri nisu obavezni da to urade, ve} da mogu zatra`iti mi{qewe Agencije.

Goati je kazao da u izmenama, koje su iz skup{tinske procedure povu~ene 28. juna, ima dosta tehni~kih poboq{awa, ali da je sporno brisawe ~lana 82, na osnovu kojeg je Agencija tra`ila da se funkcioneri odreknu vi{ka funkcija. Po tom ~lanu je funkcioner koji oba-

Vladimir Goati

Poslovnik „sumwivo hitan“ Programski direktor „Transparentnosti“ Nemawa Nenadi} rekao je da mu je „sumwiva hitnost“ kojom vladaju}a koalicija `eli da izmeni Poslovnik Skup{tine Srbije i ocenio da taj dokument nije samo interna stvar kojom poslanici ure|uju me|usobne odnose ve} je va`niji i od nekih zakona, zbog ~ega bi parlament trebalo da se konsultuje i s nekim od nezavisnih tela i organizacija. Nenadi} je ocenio da izmene Poslovnika treba da obezbede ve}u javnost rada parlamenta, pre svega u oblasti sadr`ine amandmana, ali i da promene odnos prema gra|anima kada je u pitawu narodna inicijativa jer se nikada nije desilo da Skup{tina raspravqa o nekom zakonu koji su predlo`ili gra|ani, iako su oni stizali u parlament.

vqa vi{e javnih funkcija na dan po~etka primene zakona, du`an da se u roku od 90 dana izjasni o tome koju }e zadr`ati. „To je poku{aj da se Agencija marginalizuje“, rekao je Goati, i dodao da se mo`e zakqu~iti da „ispod mirne povr{ine politi~kog `ivota postoje sukobi i razli~ite opcije“ i da je o~igledno da je poku{aj Agencije da „raskrsti“ s nagomilavawem zakonodavnih i izvr{nih funkcija nai{lo na jak otpor. „Sudbina Agencije u narednom periodu zavisi}e od toga da li }e Vlada biti ledolomac koji }e Agenciji omogu}iti da radi svoj posao ili }e joj razni organi ote`avati posao i terati je da stoji u mestu“, rekao je Goati.

Govore}i o op{toj situaciji u oblasti borbe protiv korupcije, Goati je kazao da u toj borbi „nije do{lo do odlu~uju}eg proboja“ i da se ona uglavnom vodi na lokalnom nivou, dok su vi{i dru{tveni slojevi i daqe van doma{aja. Goati je posebno pohvalio Ministarstvo unutra{wih poslova koje, po wegovoj oceni, pokazuje natprose~an nivo aktivizma i uspeha u borbi protiv korupcije.

LIGA SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE PROSLAVQA 20. RO\ENDAN

Hiqadu vojvo|anskih zastava na ulicama Novog Sada Povorkom aktivista, koji }e 14. jula u 18 ~asova, nositi 1.000 vojvo|anskih zastava od @e`eqevog mosta preko Bulevara Mihajla Pupina, kroz centar grada sve do Doma vojske, po~e}e proslava 20. godi{wice od osnivawa Lige socijaldemokrata Vojvodine. Prema re~ima Izvr{nog odbora GO LSV Maje Sedlarevi}, u Domu vojske }e biti prikazan film o 20 godina delovawa LSV, a posle koktela gosti }e mo}i da u`ivaju u vatrometu i `urki do zore.

- LSV proslavqa dve decenije delovawa nizom manifestacija. Omladinci Lige su ve} obele`ili svoj 15.godi{wi rad smotrom u Pan~evu, a za sino} je bila zakazana

u Kikindi proslava deset godina postojawa Foruma `ena LSV. Centralna sve~anost bi}e odr`ana u Novom Sadu 14. jula, na dan osnivawa LSV 1990. godine. – najavila je Sedlarevi}eva.

Sedlarevi}eva je naglasila da }e film o LSV i monografija o proteklih 20 godina biti va`no svedo~anstvo o antiratnom i antifa{isti~kom delovawu LSV kao i o wenoj borbi za autonomiju Vojvodine.

Organizator ovogodi{we Ligine proslave Robert Kolar najavio je za 9. jul, u dvorcu u E~ki okrugli sto o neophodnosti regionalizacije i decentralizacije dr`ave. Prema wegovim re~ima, dan kasnije – 10. jula u Master centru Novosadskog sajma bi}e odr`ana sve~ana akademija, dok }e 12. jula na SPENS-u biti odr`ana i sve~ana sednica Glavnog odbora LSV, uz otvarawe izlo`be fotografija i predstavqawe monografije te stranke.

P. K.

DSS za smenu Vlade i nove izbore Predstavnici DSS-a zatra`ili su ostavku premijera Mirka Cvetkovi}a i vanredne parlamentarne izbore. Ova stranka ocewuje da bi izbori ko{tali zemqu mawe nego sve gre{ke Vlade u posledwe dve godine. Predsednik Ekonomskog saveta DSS-a Nenad Popovi} kazao je da su za dve godine mandata Vlade pove}ana zadu`ewa Srbije i mawak u dr`avnom buxetu. „Gra|anima Srbije ne trebaju ni vlast ni opozicija da im ka`u da li `ive gore

ili boqe“, rekao je Popovi}, i naveo da je za dve godine `ivotni standard gra|ana opao za 27 odsto u odnosu na 2007. godinu.

Po podacima DSS-a, umesto 200.000 novih radnih mesta, koja su obe}avale stranke na vlasti, u Srbiji trenutno oko milion qudi nema posao, a od obe}ane dve milijarde evra investicija, u zemqu je u{lo oko 100 miliona. Popovi} je i posao s italijanskim „Fijatom“ ocenio kao veliku obmanu zato {to se „u ‘Zastavi’

proizvodi isti model kao i 2007, a qudi su ostali bez posla“. „Velika je gre{ka Vlade Srbije i raskidawe ugovora s ‘Alpinom–Por’ za izgradwu autputa Horgo{–Po`ega“, dodao je Popovi}, i naveo da bi Srbija danas, da taj ugovor nije raskinut, imala nekoliko desetina kilometara autoputa, tu|e pare i svoje zaposlene qude.

Po oceni predstavnika DSS-a, jedan od velikih proma{aja Vlade je i izmena Zakona o javnom in-

REKLI SU

Da~i}: La`ne uplatnice su velika glupost Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} je, na pitawe novinara o hap{ewu zamenika direktora PTT-a, rekao „da policija ima interes da se taj slu~aj rasvetli do kraja“. Re~ je o slu~aju distribucije, preko Po{te, la`nih uplatnica dan pred izbore u Boru. Uplatnicama su gra|ani pozivani da uplate odre|eni iznos Srpskoj naprednoj stranci. „Preksino} je policija na informativni razgovor privela jo{ dva lica, a jedno od wih

je i zamenik direktora PTT-a“, naveo je ministar.

Povodom najave zamenika predsednika SNS-a Aleksandra Vu~i}a da }e {trajkovati gla|u ako se taj slu~aj ne re{i, Da~i} je rekao da postoji mnogo drugih te`ih problema i da, kako je rekao, periferne i benigne stvari, kao {to je pitawe la`nih uplatnica u Boru, apsolutno ne zaslu`uje da mu se posve}uje toliko velika pa`wa. Pitawe la`nih uplatnica je velika glupost i svi koji su za to odgovorni treba da budu ka`weni, rekao je Da~i}.

Vu~i}: Ne}u {trajkovati Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} odlu~io je da ne zapo~iwe {trajk gla|u, po{to je policija privela dve osobe ume{ane u slu~aj s la`nim uplatnicama u Boru. Vu~i} je novinarima ispred Vlade Srbije rekao da }e i daqe pratiti de{avawa u ovom slu~aju i, na osnovu rezultata istrage, preduzimati daqe korake. „Nakon vi{e dana na{ih muka, oni su re{ili, nekoliko sati pre po~etka {trajka gla|u, da uhapse neke vinovnike prevare u Boru“, rekao je Vu~i}. „Istragu nismo tra`ili zbog politi~ke

sujete, niti pokazivawa da neko ne bi pobedio i da ne bi imao vi{e glasova, ve} je za nas kqu~no pitawe da niko nikada tako ne{to ne uradi“, istakao je Vu~i}. Svi znaju iz koje je stranke i na koliko visokoj funkciji je osoba koja je privedena, izjavio je Vu~i}, dodaju}i da, posle ovoga, nikome vi{e ne}e pasti na pamet da zloupotrebqava javna preduze}a i dr`avne firme u izbornoj kra|i.

formisawu kojim se, kako su naveli, visokim kaznama zavedena medijska cenzura, samocenzura i uveden medijski mrak prema opoziciji. DSS je kritikovao i usvajawe Deklaracije o Srebrenici, navode}i da se tim dokumentom osu|uje samo `rtve jedne strane. Na pitawe da li predsednik Srbije Boris Tadi} treba da ide u Srebrenicu 11. jula, Petkovi} je kazao da nema ni{ta protiv toga, ali da DSS o~ekuje reciprocitet u priznavawu zlo~ina.

utorak6.jul2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

INTERVJU JELENA TRIVAN, PORTPAROLKA DS-a

U julu biramo guvernera – O~ekujemo da }emo vanrednu nom pitawu, naro~ito nakon odsednicu Skup{tine Srbije imaluke Ustavnog suda vezane za ti ve} slede}e nedeqe. Sve je u ostavke i odborni~ke mandate. redovnim tokovima – tvrdi za Samim tim, AO-u je potrebno „Dnevnik“ portparolka DS-a i vreme da pravno razmotri seo narodna poslanica Jelena Triclu~aj. U toj pravnoj debati u~evan, na molbu da objasni zbog ~ega parlament jo{ uvek nije izabrao novog guvernera NBS-a, iako su usvojene neophodne zakonske izmene. – Dotle bi trebalo da stigne i zvani~an predlog za novog guvernera, koji po novim re{ewima daje predsednik dr`ave Boris Tadi}. I za to je potrebno ispuwavawe formalnog roka – da Zakon o NBS-u stupi na snagu, da bi predsednik tek nakon toga predlo`io novog guvernera. O~ekujemo i neke druge zakonske predloge. Mi kao Skup{tina smo uradili svoj posao, pri tome smo zavr{ili i predlog novog poslovnika, tako da }emo u julu raditi od slede}e nedeqe pa stvuje ~itava javnost, sve strando kraja meseca normalno, sve ke, i ne vidim za{to bi to pitavreme. we za Demokratsku stranku bilo z Ima li signala iz Vlade va`nije nego za bilo koga drugog. z Da li je poslovnik defio tome ho}e li sti}i i ti takozvani evropski zakoni, s nitivno usagla{en i {ta prokojima smo u zaka{wewu? cewujete, ho}e li ga opozici– Ja to ne znam, ali saglasna ja ovoga puta prihvatiti? sam s predsednicom Skup{tine – Moj utisak je isti kao i za Slavicom \uki}-Dejanovi} da sve druge predloge – da opozicije parlament ja nema nikakav dokazao da niprincipijelan Opozicija ima stav smo „crna rustav, nego stav pa“, no da ne}erazma`enog derazma`enog deteta mo nikome da teta da je uvek da je uvek protiv, dr`imo lekcije protiv, bez obbez obzira na to kako su to ~inizira na to {ta {ta je sadr`aj li nama. Ali, je sadr`aj. Truo~ekujemo od dili smo se da Vlade da taj posao vrlo hitno uva`imo primedbe onog dela privede kraju. opozicije koji je u~estvovao u z Trenutno se lome kopqa radu na poslovniku – tu pre sveu parlamentu oko mandata ga mislim na predloge LDP-a i Dragana [ormaza: DSS otu~lanicu radne grupe iz te stran`uje va{u stranku da ga „{tike Juditu Popovi}. Neki uopti“ i da `eli glas vi{e za {te nisu hteli da u~estvuju u vlast u Skup{tini? radnoj grupi i pretpostavqam

Ime i ~ast DS-a Milo{a Mi{~evi}a, zamenika generalnog direktora JP PTT Srbije, koji je i predsednik Op{tinskog odbora DS u Starom gradu privela je policija zbog sumwi da je organizovao distribuciju la`nih uplatnica u Boru.. Tim povodom, Jelena Trivan ka`e da „DS ve} 20 godina postoji neukaqanog obraza“, kao i da se u mnogo te`im vremenima borila iskqu~ivo legalnim i legitimnim sredstvima, ~ak i protiv diktature i nedemokratskih re`ima.“U tom smislu, ne}emo dozvoliti da se ime i ~ast DS-a kaqa. Zato smatramo da je najboqa odbrana upravo ta da se ceo slu~aj rasvetli i svako ko je odgovoran da za to odgovara“, napomenula je Trivan.

– Ma, to je besmislica! Administrativni odbor se zvani~no oglasio i objasnio javnosti da je re~ o vrlo komplikovanom prav-

da }e biti protiv sami po sebi, bez obzira na sadr`aj tog novog poslovnika.

S. Stankovi}

4

EKONOMIJA

utorak6.jul2010.

MOBILNA TELEFONIJA SRBIJE

Pojeftinio roming Mobilna telefonija Srbije (MTS) omogu}ila je od ju~e jeftinije telefonirawe u romingu u vi{e od 30 zemaqa, koje su popularna odredi{ta za letovawe srpskih turista.

Iz Crne Gore i BiH posetioci }e mo}i da pozivaju brojeve u mre`ama “Telekom Srbija grupe”, u okviru koje su MTS, fiksna telefonija Telekoma “Srbija”, “M-tel Crna Gora” i “M-tel BiH” po 7,8 dinara za minut za postpejd korisnike, odnosno osam dinara za minut za pripejd korisnike. Jeftiniji roming u najatraktivnijim turisti~kim odredi{tima, kao {to su Gr~ka, Turska, Hrvatska, Italija, [panija, Egipat i Bugarska, mogu se koristiti u okviru mre`a “prijateqskih operatera” (My friend), s kojima MTS ima posebne ugovore

RAD NA CRNO OD ZLOUPOTREBE DO JEDINE [ANSE ZA POSAO

U sivoj zoni pre`ivqava 160.000 Vojvo|ana Zvani~na statistika ka`e da Vojvodina ima oko 490.000 zaposlenih, me|utim, ako se u obzir uzme i crno tr`i{te, posao zapravo ima 650.000 qudi. Naime, iako jo{ ne postoji na~in da se popi{u oni koji rade bez ugovora, po procenama sindikata, u Vojvodini na crno radi oko 160.000 qudi.

Imaju}i u vidu te podatke, rad u sivoj ekonomiji u Vojvodini iznosi 32 odsto ukupne zaposlenosti.

Zvani~ni podaci govore da se u nelegalnoj zoni otvara mawe mesta ako je uporedimo s legalnom, ali svi ostali ukazuju na to da “ekonomija u senci” poprima sve ve}e razmere i da se te relacije mewaju. Sindikati su u svojim istra`ivawima primetili da preduze}a koja posluju u senci naj~e{}e zapo{qavaju nekvalifikovane i nestru~ne radnike, od ko-

PROTEST RADNIKA VRBASKE FIRME

[trajk u {e}erani zbog otkaza U vrbaskoj {e}erani „Ba~ka“, koja posluje u sistemu “Sunoko”, ju~e je do{lo do protesta dela radnika i {trajka zaposlenih u magacinu i pakeraju zbog otkaza koji se spremaju za osam radnika iz ovih radnih jedinica koji vi{e godina rade preko Omladinske zadruge.

Nezadovoqni radnici su prekinuli pakovawe i isporuku {e}era do daqweg i zahtevaju hitan sastanak s najvi{im rukovodstvom fabrike i kompanije “Sunoko”.

Naime, radnici tvrde da su otkazi pripremqeni na osnovu la-

na je stajalo nedovoqno zalagawe na poslu, ali kako tvrde radnici, cela pri~a s kukom u {e}eru samo je fingirani povod da se otpusti izvestan broj radnika.

Okupqenim radnicima podr{ku je pru`io i predsednik Samostalnog Sindikata u {e}erani Goran Roganovi}.

– Znamo da neki od wih rade i preko pet godina u {e}erani, i da, pri tom, nemaju ista prava kao stalni radnici – rekao je Roganovi}. – Zato smo odlu~ili da ih podr`imo i za{titimo koliko je

Kuka kao dokaz – Istina je da se dogodio incident i da je taj metalni deo upao u {e}er, ali pouzdano znamo da ta vre}a nikad nije napustila {e}eranu, mi znamo gde je i dokaza}emo da smo u pravu. Osim toga, po fotografijama koje su poslate, radi se o komadu znatno ve}em od onog koji mi koristimo na mestu gde se pune vre}e, tako da smo ube|eni u to da je sve to name{teno da bi prvo dali otkaz{efu magacina, a zatim i jo{ osmorici radnika koji ve} godinama rade u {e}erani bez ikakvih prava i pod veoma te{kim uslovima – ka`e jedan od radnika koji su dobili otkaz Zdenko Skuban.

Osim toga, radnici tvrde da je sistem pakovawa i isporuke {e}era takav da je kuku u me|uvremenu u xak mogao ubaciti bilo ko. `ne reklamacije koja je pre mesec dana stigla iz Rumunije, po kojoj je u jednoj od xambo vre}a napuwenih u Vrbasu prona|ena metalna kuka od desetak centimetara. Kako smo nezvani~no saznali, zbog te reklamacije vrbaska {e}erana je pretrpela odre|enu {tetu, a doveden je u pitawe i jedan veliki ugovor. Me|utim, ove informacije nismo mogli proveriti jer ju~e niko od rukovodstva {e}erane nije `eleo da se obrati javnosti. [ef magacina je suspendovan jo{ pre mesec dana, a ju~e je jo{ ~etvorici radnika zabrawen ulazak u fabriku. U zvani~nom obrazlo`ewe za suspenziju {efa magaci-

mogu}e. Imamo informacije o tome da }e jo{ ~etiri radnika dobiti otkaze. Zarad smirivawa strasti, tra`imo od poslodavca da otpu{tene radnike vrati na posao i odustane od daqih otpu{tawa, a nadle`ne inspekcije pozivam da reaguju.

Okupqenim radnicima tokom ju~era{weg protesta nije se obratio niko do predstavnika poslodavca. Oni }e, ka`u, istrajati u obustavi rada do ispuwewa zahteva da se wihove kolege vrate na posao, a do tada }e biti obustavqena i kompletna isporuka {e}era iz vrbaske {e}erane.

N. Perkovi}

RASPETQAVAWE IMOVINSKE ZAOSTAV[TINE IZ SFRJ

„Borovu” zabraweno da prodaje „Boreli” Agencija za privatizaciju osporila je nameru hrvatske kompanije “Borovo” da proda imovinu dru{tvenog preduze}a “Boreli” iz Sombora. U saop{tewu Agencije se navodi da bi prodaja “Borelija” bila u suprotnosti sa Sporazumom o sukcesiji i Uredbom o za{titi imovine delova preduze}a ~ije je sedi{te na teritoriji biv{ih republika SRFJ. Tom uredbom je preduze}ima iz biv{ih jugoslovenskih republika dat rok da do 30. juna 2010. podnesu zahtev za sporazumno utvr|ewe me|usobnog udela u kapitalu preduze}a koja se ne nalaze u Srbiji. U slu~aju da bude postignut sporazum, Vlada Srbije na wega daje saglasnost, ali samo ako postoji reciprocitet u primeni Sporazuma o sukcesiji. Ako nema sporazuma o utvr|ivawu udela kapitala u preduze}ima ~iji su osniva~i na teritoriji SFRJ, kao u slu~aju “Borelija”, strukturu vlasni~kog kapitala utvr|uje

DNEVNIK

Agencija za privatizaciju na osnovu vrednosti unete imovine i procene sada{we vrednosti kapitala.

“Borovo” iz Vukovara je 15. juna objavilo poziv za dostavqawe ponuda za kupovinu nekretnina te kompanije na podru~ju Srbije. Na prodaju su ponu|eni somborska fabrika “Boreli”, po po~etnoj ceni od 3,5 miliona evra, i 86 prodavnica u Srbiji, po po~etnoj ceni od 10,9 miliona evra. Do sada je “Borovo” prodalo 12 lokala u Srbiji, ali su pokrenuti sudski postupci za poni{tewe kupoprodajnih ugovora.

jih je 53 odsto zavr{ilo osnovnu {kolu, 39 odsto sredwu i osam procenata fakultet. Sve vi{e je

Pre`ivqavaju i firme – ^iwenica je da siva ekonomija, u kojoj legalna preduze}a poneki deo svoje proizvodwe izvuku iz fiskalnog sistema, ili deo radnika provla~e na crno, ~esto predstavqa meru za pre`ivqavawe. Ali, roba i usluge koje su na tr`i{tu prisutne bez ijednog poreskog optere}ewa i bez ikakve kontrole kvaliteta – a wihov udeo je oko 40 odsto – name}u pitawe {ta radi dr`ava, inspekcije, kontrolne institucije i regulatorna tela koja nam ne mawkaju – ka`e za na{ list predsednik Unije tekstilaca i vlasnik konfekcije “Modus” Milan Kne`evi}. i mladih koji posao tra`e u nelegalnoj zoni. Pre osam godina bilo ih je 42 odsto, a 2007. ~ak 50 procenata. Neslavne brojke rastu a, kako su nedavno naveli istra`iva~i Saveza samostalnih sindikata,

1.252,65688

stalan posao, previsoki porezi, odnosno doprinosi za socijalno osigurawe, nedostatak stalne i potpune kontrole vlasti.

Ina~e, siva zona naj~e{}a je u trgovini i uslu`nim delatnosti-

ma, prodavnicama, buticima, kafi}ima, malim zanatskim radwama, ali i u gra|evinarstvu i poqoprivredi, isti~u u Sindkatu.

Po istra`ivawu Unije poslodavaca Srbije, u kojem je u~estvovalo 227 preduze}a koja zapo{qavaju 10.587 radnika, 83,3 odsto ispitanika kao nelojalnu konkurenciju koja posluje u sivoj zoni navodi fizi~ka lica, to jest gra|ane koji posluju nelegalno. Kada je re~ o nelegalnoj trgovini, najvi-

{e se “muva” putem oglasa. ^ak 51,9 odsto pritu`bi legalnih preduze}a odnosi se na prodaju te vrste. Siva ekonomija cveta i na pijacama, u neprijavqenim samostalnim trgovinskim radwama...

Tako|e, u ovom istra`ivawu inspekcija nije dobila prelaznu ocenu. Jedinicu joj je dalo 55,5 odsto ispitanika, 37,9 odsto ocenilo je da radi „nezadovoqavaju}e”, a niko nije rekao da je efikasna.

S. Glu{~evi}

JO[ SE VAGA ODLUKA VLADE SRBIJE O ISPLATI JEDNOKRATNE POMO]I

Penzioneri ostavqeni da do~ekaju jesen Da li }e zaposlenima u zdravstvu, prosveti, institucijama kulture i socijalne za{tite, Vojsci, policiji i pravosu|u biti ispla}eno po 5.000 dinara, u vidu regersa za godi{wi odmor, trebalo bi da bude poznato za koji dan, odnosno posle ovonedeqne sednice Vlade Srbije. Naime, krajem pro{le nedeqe ministar ekonomije Mla|an Dinki} je tra`io da se zaposlenima u ovim dr`avnim slu`bama, kao regres za godi{wi odmor isplati po 5.000 dinara neto do 15. jula, za {ta je potrebno oko dve milijarde dinara. Bez regresa bi ostali zaposleni u dr`avnoj administraciji, javnim preduze}ima i agencijama, osim onih ~ija je neto plata mawa od 30.000 dinara. Tada je dogovoreno i da se kona~na odluka o predlo`enoj isplati regresa za godi{wi odmor donese do ~etvrtka, posle konsultacija sa sindikatima.

Dakle, u ~etvrtak bi trebalo da se razgovara o isplati zaposlenima, a po svemu sude}i, penzioneri }e ostati praznih ruku i na odluku o eventualnoj isplati ~ekati jo{. Naime, najstariji gra|ani Srbije ~eka}e najmawe do jeseni, kada bi Vladi trebalo da budu predlo`eni kriterijumi za isplatu posebnih naknada penzione-

rima s najni`im preimawima, a i za te namene potrebno je najmawe dve milijarde dinara.

Iako je isplata jednokratnih sredstava za penzionere i zaposlene u javnom sektoru najavqena jo{ pre nekoliko meseci, prakti~no se o tome jo{ uvek veoma malo zna, mada se rok zna~ajno primakao. Istovremeno, ni posle toliko vremena, po svemu sude}i, dr`ava jo{ nema jasan stav o tome kojim imenom da nazove planiranu isplatu od 5.000 dinara – regresom, bonusom ili pomo}i.

O tome se i u javnosti mnogo govori, a stavovi se razlikuju – u zavisnosti od toga da li je neko u grupi onih kojima }e sredstva biti ispla}ena, ili onih koji su ostali kratkih rukava... Kopqa se posebno lome oko toga {to je planirano da po 5.000 dinara dobiju svi koji rade za dr`avu, a ~ije su zarade do 80.000 dinara. Posebno kad se ima u vidu da je prose~na zarada u Srbiji ispod 35.000 dinara, pa zato mnogi ukazuju na to da bi granica trebalo da bude znatno ni`a i da je pomo} daleko potreb-

nija armiji nezaposlenih, a ima i mi{qewa da ovoj potez ima vi{e politi~ki nego pozitivan ekonomski uticaj.

Novac je trebalo da bude obezbe|en iz dobiti Telekoma, Aerodroma i Narodne banke Srbije, a veliko je pitawe da li su oni tu obavezu ispunili, to jest da li }e imati i para i dobiti. To je i razlog da se o~ekuje da Vlada, posle dogovora sa sindikatima, donese odluku o tome ko }e, kada i koliko novca dobiti. Ina~e, Me|unarodni monetarni fond se saglasio i odobrio da dr`ava potro{i dodatnih 6,5 milijardi dinara.

Po mi{qewu urednika sajta ekonomija.org Miroslava Zdravkovi}a, ideje ministra Dinki}a o isplati regresa zaposlenima je zapravo dogovor s MMF-om. On ukazuje na to da u buxetu novca ima, ali da bi bilo boqe da je pametnije kori{}en. Zdravkovi} isti~e da je sigurno da su zaposleni s primawima ispod 30.000 dinara socijalno ugro`eni i da bi bilo pravednije da je u celu pri~u ukqu~eno i 750.000 registrovanih nezaposlenih, te da }e osnovni efekat isplata biti, makar i kratkoro~no, zaustavqawe daqe pove}awe nelikvidnosti u privredi.

D. Mla|enovi}

Zidari podbacili za ~etvrtinu Vrednost gra|evinskih radova u prvom kvartalu ove godine je oko 24 odsto mawa nego u istom periodu 2009, saop{tila je Privredna komora Srbije. Vrednost ugovorenih radova izvo|a~a iz Srbije mawa oko 22 odsto. Iako dr`ava preduzima mere da pomogne gra|evinskoj

industriji, te{ko da }e banke odobravati kredite gra|evinskim firmama koje se suo~avaju s problemima prezadu`enosti i blokade ra~una.

Zato gra|evinci smatraju da bi im u postoje}im okolnostima pomogle mere kao {to je naplata potre`ivawa od dr`ave, koja im, po procenama

Unije poslodavaca Srbije, duguje oko 145 miliona evra za 2009, navodi PKS. Gra|evinci tako|e tra`e da im se omogu}i da rade iako imaju blokirane ra~une i da im se relaksira pla}awe obaveza i doprinosa za zaposlene.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

19,98

3.801

285.075

Ni{ka mlekara, Ni{

16,67

875

875

Telefonija, Beograd

12,86

1.580

42.660

9,41

500

7.000

2,78 Promena %

1.850 Cena

16.650 Promet

Sacen, Novi Sad

-12,00

1.760

Dimni~ar, Beograd

-12,00

Dijamant, Zrewanin

-10,91

Globos osigurawe, Beograd Kopaonik, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Privredna banka, Beograd Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (611,36 -1,21)

Promet

S&A kapital investments, BG

Soja protein, Be~ej

2. 7. 2010.

naj~e{}i razlozi za postojawe neprijavqenog rada su, pre svega, niske zarade kod onih koji imaju

Naziv kompanije

Promet

-0,39

2.774

17.309.993

0,00

26.094

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-2,65

807

607.029

Agrobanka, Beograd

-3,62

7.401

59.208

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.368

0,00

88.000

Imlek, Beograd

-1,68

1.231

357.000

12.408

12.408

Soja protein, Be~ej

-0,26

773

1.029.465

9.800

9.800

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.081

0,00

Privredna banka, Beograd

-8,88

636

33.696

-8,88

636

33.696

-7,74 Promena %

8.200 Cena

49.200 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,07

4.212

37.906

Tigar, Pirot

0,00

700

706.908

-0,26

773

1.029.465

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.900

0,00

Mlekara, Subotica

-0,72

830

386.780

Budu}nost grafika, Novi Sad

0,00

1.300

156.000

Telefonija, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Cena

Komercijalna banka, Beograd

Alfa plam, Vrawe

Sacen, Novi Sad

Promena %

AIK banka, Ni{

-12,00

1.760

88.000

-2,07

4.212

37.906

Veterinarski zavod, Subotica

-6,69

7.234

542.516

12,86

1.580

42.660

0,00

567

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

SAVEZ EKONOMISTA SRBIJE

utorak6.jul2010.

5

VODE LI SLOBODNI STRELCI EKONOMSKU POLITIKU U VLADI SRBIJE

Rogovi u sve praznijoj dr`avnoj vre}i

Ekonomija bez pravog smera – Vlada Srbije ima priliku da period do slede}ih izbora iskoristi da stvori silu inercije koja }e obezbediti ekonomiji da ide u dobrom pravcu, da izbori, a time i izborna obe}awa, ne bi ugrozili krhku doma}u privredu – izjavio predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan \uri~in. –

Srbija u narednom periodu mora pove}ati nivo privredne aktivnosti, {to se mo`e uraditi samo kroz rast investicija. Pri tom treba imati u vidu da smo relativno visoko zadu`ena zemqa i da se te investicije ne mogu finansirati iz kredita, ve} moramo na}i oblike dokapitalizacije i partnerstva javnog i privatnog vlasni{tva.

On je ocenio da bi investicije trebalo usmeriti u prehrambenu industriju i delove poqoprivrede da bi se iskoristila prednost koju Srbija ima u poqoprivredi.

– Kad je re~ o privatnom sektoru, mislim da dr`ava ne treba da mu poma`e ni na jedan na~in, ne treba da ohrabruje wegovo investiciono pona{awe. Ono {to dr`ava treba da poku{a da obezbedi je maksimalna makroekonomska stabilnost – istakao je on.

Kako se ekonomska kriza u Srbiji, bez obzira na statisti~ke izve{taje, dodatno zao{trava, sve vi{e na videlo izlaze neslagawa unutra vladaju}e koalicije. Takav sled doga|awa bio je predvidiv jer su pozicije pojedinih ~lanica vladaju}e garniture prili~no udaqene. Koalicija ~iju okosnicu ~ini stranka centra (DS), oni koji su malo levo (SPS) i malo desno od we (G17) i dve prevashodno interesne grupe (PUPS i Jedinstvena Srbija), te{ko mo`e imati zajedni~ki politi~ki, a pogotovo ekonomski imeniteq. Dok se jo{ ose}ala inercija velikih, ali jednokratnih dr`avnih prihoda, stvari su tekle lagodnijim tokom, ali je kasnije prenapregnutost buxeta pokazala da u ministarskom kabinetu nema saglasnosti o osnovnim pravcima ekonomske politike – monetarnom, fiskalnom i poreskom.

Posledwni mese~ni izve{taj Ministarstva finansija, onaj za maj, pokazuje da je buxetski deficit uve}an za 10,13 milijardi dinara (oko 102 miliona evra). Godi{wom projekcijom, koja je usagla{ena s MMF-om, bio je predvi|en ukupan mawak dr`avne kase od 102,25 milijarde ili pribli`an mese~ni prosek od 8,52 milijardi dinara.

Ve} nekoliko meseci dr`avni fiskalni saldo je 15-20 procenata lo{iji od te projekcije, to se gomila u buxetskom deficitu, te bi on, ako se takva kretawa nastave, krajem godine mogao biti ne 102,25 milijarde dinara ve} celih 120-130 milijardi.

To je problem pred kojim stoji ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Ona ima dve mogu}nosti: ili da smawuje rashode, {to nije popularno, ili da pove}ava prihode, {to, tako|e, nije popularno. Druga solucija

Mo`da samo li~i Mo`da Vlada Srbije, samo na prvi pogled, podse}a na rogove u vre}i. Me|utim, bez obzira na razlike u stavovima, ona funkcioni{e relativno skladno i ti nesporazumi je nepotkopavaju.

Kad PUPS zapreti da se penzije ne smeju dirati, svi gun|aju, MMF se hvata za glavu, ali se, ipak, tra`i neko re{ewe koje ne}e izazivati qutwu zna~ajnog dela glasa~kog tela. Tako se de{ava i s drugim nezgodnim ekonomskim pitawima. Uvek se nalazi neko re{ewe jer sama Vlada funkcioni{e kao interesna grupa.

Ono {to je povezuje nije sli~nost politi~kih gledawa, ve} interes odr`awa vlasti. Zato ova vlada ima {ansu da izgura ceo mandat, tim pre {to oni koji je kritikuju pokre}u suvoparna epohalna pitawa, ne shvataju}i da “sre}u ~ine male stvari”. se, ipak, ~ini mawe rizi~nom, zato se {efica dr`avne kase i odlu~ila da predlo`i pove}awe PDV-a. Wena logika je sasvim jednostavna: osnovni porez osta-

NEOPHODNE STRANE INVESTICIJE U SRBIJI

Lov na tri milijarde dolara – Ciq Srbije je da godi{we privu~e najmawe 2,5 do tri milijarde dolara stranih direktnih investicija – izjavila je ju~e dr`avna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Vesna Arsi} na prvoj sednici Skup{tine dijaspore i Srba u regionu posve}enoj ekonomskom razvoju Srbije.

– Od 2001. do 2009. godine u Srbiju je do{lo 14,1 milijardi dolara, {to na{u zemqu svrstava na ~etvrto mesto po investicijama u regionu jugoisto~ne Evrope – posle Bugarske, Rumunije i Hrvatske.

Po wenim re~ima, investicije su najvi{e dolazile u sektor finasijskog posredovawa, prera|iva~ku industriju, saobra}aj i telekomunikacije, nekretnine, a najve}i investitori bili su

Austrija, Gr~ka, Norve{ka i Nema~ka.

Vesna Arsi} je istakla da su prednosti Srbije za ulagawa sporazumi o slobodnoj trgovini s Evropskom unijom, regionalni

sporazum CEFTA, zatim oni s Rusijom, Belorusijom, Turskom i zemqama EFTA-e (Island, [vajcarska, Norve{ka i Lihten{tajn). Ona je napomenula da se ovih dana o~ekuje da Srbija potpi{e jedinstveni sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom, Belo-

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,132

104,216

106,613

101,819

Australija

dolar

1

68,6508

70,0518

71,663

68,4406

Kanada

dolar

1

76,8197

78,3874

80,1903

76,5845

Danska

kruna

1

13,704

13,9839

14,3055

13,6623

Norve{ka

kruna

1

12,6189

12,8764

13,1726

12,5802

[vedska

kruna

1

10,6329

10,8499

11,0994

10,6004

[vajcarska

franak

1

76,4861

78,047

79,8421

76,2519

V. Britanija

funta

1

123,556

126,078

128,978

123,178

SAD

dolar

1

81,4254

83,0871

84,9981

81,1761

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 7. 2010. godine

rusijom i Kazahstanom, kao jedinstvenom carinskom unijom.

– Da bi zaokru`ila povoqnu investicionu klimu, Srbija izdvaja zna~ajne pare za izgradwu infrastrukture, {to dopuwuje odgovaraju}im poreskim olak{icama i finasijskim podsticajima za investitore – rekla je Vesna Arsi}.

Pomo}nik ministra finasija Zoran ]irovi} naglasio je da se radi na izjedna~avawu statusa rezidenata i nerezidenata u poslovawu u Srbiji, kao i na postepenoj liberalizaciji svih finansijskih tokova.

Po wegovim re~ima, izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovawu bi}e detaqnije regulisan transfer novca u Srbiju, da bi se privuklo {to vi{e deviznih doznaka iz inostranstva.

Obra|eni finansijski izve{taji Agencija za privredne registre Srbije zavr{ila je nedavno preliminarnu obradu finansijskih izve{taja za pro{lu godinu. Agencija je primila ukupno 152.272 izve{taja koje su dostavili preduzetnici i pravna lica, a u skladu sa Zakonom o ra~unovodstvu i reviziji. Ovog puta je 67 stranaka predalo izve{taje u elektronskoj formi. U Agenciji su do sada obradili 146.988 izve{taja, a 136.218 je ve} uneto u registar finansijskih izve{taja o bonitetu. Ovi izve{taji ve} su dostupni na adresi www.apr.gov.rs.

D. V.

vqa mogu}nost za brzo prikupqawe novca, udara na sve i mogu}a blaga korekcija, procewuje se, ne bi ostavila ozbiqnije posledice. Me|utim, ministar

ekonomije Mla|an Dinki} o{tro se protivi takvim namerama. On smatra da bi pove}awe PDV-a pokrenulo inflaciju i da u investitorskim krugovima ne bi bilo primqeno sa simpatijama.

Predsednik centra za slobodno tr`i{te dr Miroslav Prokopijevi}, naj~e{}e kriti~ki raspolo`en prema Dinki}evim stavovima, ovog puta smatra da su na wegovoj strani jaki ekonomski razlozi. Time se Prokopijevi}, izgleda, pridru`uje onoj struji ekonomista koji smatraju da se nove fiskalne pare moraju tra`iti u oporeziviwu imovine, a ne u ru{ewu stimulativne stope PDV-a.

Drugi zna~ajan sukob unutar Vlade Srbije je onaj o podeli tzv. jednokratnog bonusa zaposlenima u javnom sektoru. Kad se pojavila ta ideja i kad se na~ulo da bi “crvena linija” mogla biti povu~ena na koti od 80.000 dinara, odnosno da bi novac mogli dobiti svi oni ~ije su plate ni`e od tog iznosa, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popovi} je ocenila da je namera krajwe prozirna. [to je limit vi{e, {iri je obuhvat potencijalnih glasa~a, a svaka vlast veoma vodi ra~una o tome da svojim potezima ugodi {to brojnijoj populaciji.

Me|utim, opet je, izgleda, Dinki} uzburkao vodu. Sada }e se limit, navodno, spustiti na 30.000 dinara, {to bi trebalo da bude socijalno pravi~nije.

Drugo je pitawe za{to su privilegovani samo zaposleni u dr`avnim slu`bama, ali je, politi~ki gledano, stvar potpuno jasna. Uz penzionere, to je najbrojnija glasa~ka populacija, koju treba zadovoqiti i dr`ati pod kontolom.

V. Harak

STI@E KREDIT IZ EU

Srbiji 200 miliona evra Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} i komesar Evropske unije za ekonomiju Oli Ren ju~e su u Briselu potpisali sporazum o kreditu od 200 miliona evra koji je EU odobrila kao makroekonomsku pomo} Srbiji. \eli} i Ren su izjavili da je to dokaz politi~ke i ekonomske podr{ke koju EU pru`a Srbiji. Evropska unija }e, kako je obja{weno, na finansijskom tr`i{tu po najpovoqnijim uslovima pozajmiti novac koji je namewen kreditu Srbije. \eli} je rekao da }e Srbija kredit EU otpla}ivati osam godina s godi{wom kamatom od oko jedan posto. Da se Srbija zadu`ivala neposredno, taj krediti bi, kako je dodao, bio skupqi, i to oko 30 miliona evra. Pozajmica EU }e biti ispla}ena u dve tran{e od po sto miliona evra, a prva se o~ekuje ovog leta, ili najaksnije u septembru. Uslov za dobijawe kredita je, po \eli}evim re~ima, da Vlada Srbije do kraja jula usvoji zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji }e ograni~iti tro{kove buxeta.

Druga tran{a kredita, kako je najavqeno, trebalo bi da bude ispla}ena do kraja godine.

“Kreditni aran`man Srbije s EU je u potpunosti prilago|en potrebama Srbije”, ocenio je potpredsednik srpske vlade.

DANAS SKUP[TINA FABRIKE LEKOVA „JUGOREMEDIJA“

Menayment pola`e ra~une policiji i akcionarima Skup{tinu akcionara zrewaninske Fabrike lekova „Jugoremedija“, zakazanu za danas, obele`ile su afere i policijska istraga protiv ~elnih qudi ove farmaceutske ku}e. Prvo su pripadnici Odeqewa za privredni kriminal Policijske uprave u Zrewaninu u{li u prostorije fabrike i zaplenili vi{e od 600 dokumenata o poslovawu „Jugoremedije“, da bi zatim policajci „posetili“ i Mitu Lisicu, jednog od najbli`ih saradnika direktora i predsednika Upravnog odbora “Jugoremedije” Zdravka Deuri}a. Komentari{u}i posledwa zbivawa, Deuri} je primetio da se policijska akcija de{ava dok traje prikupqawe punomo}ja za Skup{tinu akcionara i da se za zloupotrebu slu`benog polo`aja sumwi~e qudi kojima mali akcionari treba da uka`u povere-

brili, tako da u ovom trenutku sa sigurno{}u mo`emo re}i da }e mali akcionari na Skup{tini preduze}a prikazati ve}inu glasova i sa~uvati rezultate koje smo radom i odricawem postigli. Na{ uspeh u svim dosada-

[ta bi s gubitkom Deuri}, me|utim, nije odgovorio na konkretne prozivke da je „Jugoremedija“ lane zabele`ila poslovni gubitak od pribli`no 185,6 miliona dinara. Tako|e, bez obja{wewa su ostakle i prozivke da je, uprkos katastrofalnim rezultatima, petoro ~lanova Upravnog odbora „Jugoremedije“ naplatilo blizu ~etiri miliona dinara na ime pro{logodi{weg anga`mana. we da ih zastupaju na toj Skup{tini.

Deuri} se, ina~e, ovim povodom oglasio u dva navrata, kroz pla}ene oglase objavqene u regionalnom nedeqniku „Zrewanin“.

“Policijski i politi~ki pritisci, {irewe glasina i podmetawe afera nisu nas obeshra-

{wim borbama je razlog za napade na „Jugoremediju“ i weno rukovodstvo. Zahvaqujemo se svim na{im akcionarima koji su i ovog puta razumeli da iza glasina stoji namera da se vrednost fabrike umawi pred prodaju”, poru~io je Deuri}.

Prvi ~ovek zrewaninske farmaceutske ku}e tvrdi da su raz-

lozi za posledwe napade nepopustqiv stav menaxmenta da se akcije fabrike iznesu na prodaju po minimalnoj ceni od 17 evra, ali i da se stare ma{ine za proizvodwu antibiotika ulo`e u novu fabriku, koju bi „Jugoremedija“ osnovala zajedno s grupom svojih akcionara.

– Na{ ciq je da omogu}imo da se akcije preduze}a prodaju po {to boqoj ceni, da radnici zadr`e svoja radna mesta i nakon prodaje, i da modernizovana fabrika lekova ostane u Zrewaninu za budu}e generacije – naglasio je Deuri}, pozivaju}i male akcionare, koji su vlasnici 58 odsto kapitala fabrike, da ne dozvole da Agencija za privatizaciju, sa svojih 42 odsto akcija, prika`e ve}inu na dana{woj Skup{tini jer }e onda biti u prilici da smeni aktuelni menaxment i „sprovede u delo svoju nameru da akcije ponudi na prodaju po minimalnoj ceni“. @. Balaban

6

LEKAR

utorak6.jul2010.

Dugove~nost je u genima rupa genetskih varijacija vezanih za dugove~nost omogu}ava da se u 77 odsto slu~ajeva predvidi da li odre|ena osoba ima {ansi da `ivi 100 godina, pokazali su rezultati ameri~kog istra`ivawa.To istra`ivawe pru`a boqe razumevawe i prevenciju od oboqewa kao {to je Alcharmerova bolest, naj~e{}i oblik demencije.

Nau~nici su do{li do tih zakqu~aka obaviv{i analizu genoma (skup gena) vi{e od hiqadu osoba starosti od 100 godina i vi{e, tokom koje su otkrili 150 varijanti oko 70 gena u~estalih kod osoba veoma dugog veka u pore|ewu s ostatkom stanovni{tva, prenele su svetske agencije. Oni su na osnovu tih 150 markera sa~inili informati~ki model predvi|awa dugove~nosti.

-To istra`ivawe predstavqa veliki korak u razumevawu genetike i dugove~nosti, kao i procesa starewa - istakla je

G

DNEVNIK

Injekcije botoksa otupquju emocije meri~ki nau~nici su ustanovili da injekcije botoksa, koje se primewuju za ubla`avawe dubokih bora, otupquju prirodne emocije qudi.

Botoks, preparat u ~ijem je sastavu toksi~na belan~evina izaziva~ botulizma, izaziva privremenu paralizu mimi~nih mi{i}a, {to za posledicu ima nesposobnost punog izra`avawa emocija. Istra`iva~i kolexa Bernard u Wujorku pretpostavqaju da ovo svojstvo preparata negativno uti~e ne samo na sposobnost izra`avawa ve} i na samo ose}awe emocija.

- Uvo|ewe botoksa otupquje prirodne qudske emocije - ukazuje Xo{ua Dejvids, ~lan istra`iva~kog tima. - Preparat spre~ava povratnu vezu mi{i}a sa mozgom {to zapravo i onemogu}ava da qudi koji su koristili botoks u punoj meri reaguju na doga|aje oko sebe.

A

Paola Sebastijani, profesorka biostatistike na Univerzitetu u Bostonu i glavni koautor istra`ivawa koje je objavqeno u ameri~kom ~asopisu „Sajens“.

Radi se o istra`ivawu koje pokazuje da genetika ima glavnu ulogu kod osoba koje `ive 100

godina i vi{e, {to ipak ne minimizuje uticaj faktora okoline i na~ina `ivota, ali bi moglo i da otvori perspektive za razvoj preventivnih terapija koje }e omogu}iti lep{e starewe uz {to dru`e dobro zdravstveno stawe.

(Tanjug)

Kako bi proverili svoje pretpostavke, nau~nici su prou~avali reakcije dve grupe qudi na emocionalno napregnute videosnimke. Jedna grupa je dobijala botoks, a druga „restilajn“, preparat koji tako|e ubla`ava bore, ali ne paralizom mi{i}a, ve} pove}awem potko`nog tki-

va. Ispostavilo se da osobe koje su primile botoks, imaju „zna~ajno slabiju emotivnu reakciju“ u pore|ewu sa drugom grupom. Posle inekcije toksi~nog botoksa, u~esnici mnogo slabije reaguju na pozitivan videozapis, zakqu~uju nau~nici.

(Tanjug)

LETO I CREVNE INFEKCIJE

Vru}ine kvare hranu toplim danima ~esto se javqaju crevne infekcije, bolesti koje su posledica prqavih ruku. Na ove infekcije posebno su osetqiva deca i osobe u tre}em dobu. Lekari skre}u pa`wu na strogo pridr`avawe mera li~ne higijene koje podrazumevaju dobro prawe ruku, povr}a i vo}a, pogotovo onog koje najvi{e zadr`ava prqav{tinu, kao i ~uvawe hrane u fri`ideru.

Naj~e{}i oblici crevnih infekcija su trovawe hranom, koje ne zahteva ozbiqnu terapiju, tako da se pacijentima preporu~uje mirovawe i stroga dijeta koja podrazumeva dvopek, bareni

U Test za odre|ivawe ulaska u menopauzu Uz pomo} jednostavnog testirawa krvi, `ene }e uskoro mo}i da ta~no odrede po~etak menopauze, pokazali su rezultati istra`ivawa koje je danas predstavqeno u Rimu, na godi{wem skupu Evropskog udru`ewa za reproduktivno zdravqe i embriologiju (ESHRE). Test koji su razvili iranski nau~nici }e, ukoliko bude potvr|en u ve}im istra`ivawima, biti koristan za `ene koje `ele da planiraju trenutak za zasnivawe porodice.

Rezultati se dobijaju merewem nivoa antimilerovog hormona (AMH) koga lu~e jajnici, ~ija je slaba koncentracija u krvi pokazateq ulaska u menopauzu, prenele su svetske agencije.

Iranski nau~nici su objasnili da su razvili test ispituju}i 266 `ena starosti od 20 do 49 godina, kojima je merena koncentracija AMHa u krvi. Na wima je obavqana i zdravstvena kontrola svake tri godine.

(Tanjug)

krompir, ~aj od nane i supu iz kesice zbog nadoknade te~nosti, soli i elektrolita.Ozbiqnije trovawe hranom, koje dovodi do pojave temperature, osim dijete i dosta te~nosti, obi~no zahteva i antibiotsku terapiju. Vru}ine pove}avaju broj pacijenata sa stoma~nim tegobama, jer je hrana podlo`nija kvarewu i

uticaju bakterija, zbog ~ega se ne sme dr`ati na sobnoj temperaturi.

Jela se ne smeju dugo ~uvati ni u fri`ideru, najboqe ih je odmah po kuvawu konzumirati, a ukoliko se jelo podgreva, mora se voditi ra~una da visoka temperatura dospe

Statini za neke slaba za{tita tatini, grupa „~udotvornih“ lekova koji se primewuju u le~ewu pacijenata obolelih od kardiovaskularnih oboqewa, izgleda ne deluju preventivno na smawewe smrtnosti me|u osobama koje nemaju nekog sr~anog bolesnika u familiji, ali kod kojih postoji pove}an rizik od povi{enog holesterola u krvi, pokazala je analiza rezultata 11 klini~kih ispitivawa. Ti lekovi mogu da imaju ~ak i te`e ne`eqene efekte kod odre|enih osoba tako da se preventivne prednosti „statina“

S

mogu dovesti u pitawe, istakli su istra`iva~i s univerziteta „Kembrix“ koji su sproveli tu analizu ispitivawa u kojima je u~estvalo ukupno 65.229 qudi. Polovina tih qudi (32.623) je bila pod terapijom „statinima“, a polovina je upotrebqavala placebo (la`ni lek), prenele su svetske agencije. Tokom kontrole zdravstvenog stawa u~esnika u ispitivawu koje je u proseku trajalo tri godine i sedam meseci preminulo je wih ukupno 2.793 od ~ega 1.447 u grupi koja je primala placebo, a 1.346 u gru-

Mobilni telefoni opasni za nerve? obilni telefon je postao nezamenqiva alatka savremenog ~oveka i bez wega je `ivot mnogima jednostavno nezamisliv, ali lekari ruske organizacije „Liga zdravqa nacije“ upozoravaju da su ti ure|aji opasni za nervni sistem ~oveka.

- Na udaru su prvenstveno nervni, ali i endokrini i reproduktivni sistem korisnika - izjavio je Nikolaj Kononov, potpredsednik dru{tvene organizacije „Liga zdravqa nacije“. - Opasnost se krije u tome {to se biolo{ki efekat elektromagnetnog poqa akumulira tako da nastaju odlo`ene posledice, me|u kojima su razvoj degenerativnih procesa centralnog nervnog sistema, ali i leukemija ili rak mozga, kao i hormonalana oboqewa.

Elektromagnetni talasi su posebno opasni za decu i trud-

M

i do sredi{ta hrane, a ne samo do povr{ine.Apeluje se na gra|ane da proveravaju datume na proizvodima i da nikako ne konzumiraju hranu koja je promenila ukus, miris i boju.Sve namirnice moraju da se ~uvaju u fri`ideru, posebno meso, mesne prera|evine i mle~ni proizvodi, koji su najvi{e podlo`ni kvarewu tokom vru}ina.

Velika pa`wa se mora pokloniti i higijeni radne povr{ine u kuhiwi, sudopera, sun|era za pra|e sudova, da{~ica za seckawe,jer sve to u ovim toplim danima mo`e biti izvor zaraze. Prqave sudove ne treba satima dr`ati u potopqenoj vodi, jer su to odli~ni uslovi za razvoj mikroorganizama.

J. B.

nice u odmakloj fazi trudno}e, zbog ~ega se budu}im majkama savetuje da {to je mogu}e vi{e skrate razgovore mobilnim telefonom.

- Mi svakako ne zabrawujemo kori{}ewe mobilnih telefona, ali savetujemo razuman oprez, jer 70 odsto ukupnog elektromagnetnog zra~ewa stanovni{tvo dobija upravo od mo-

bilne telefonije. Mnogobrojna istra`ivawa dokazuju da qudski organizam reaguje na ova zra~ewa, i iako te reakcije jo{ nisu u potpunosti prou~ene, ni-

ko ne osporava da je pri kori{}ewu mobilnih neophodna korisni~ka kultura - ka`e Kononov.

Eksperti „Lige zdravqa nacije“ ukazuju da su bezbedniji kratki razgovori zbog ~ega savetuju da je boqe razgovarati pet puta po jedan minut, nego jednom ali pet minuta. Interval izme|u poziva bi trebalo da bude najmawe 15 minuta.

Ruski stru~waci podse}aju, osim toga, da nivo elektromagnetnog zra~ew opada sa rastojawem, zbog ~ega preporu~uju kori{}ewe dodatka „hands free“. Eksperti savetuju, tako|e, da se mobilni telefon uzima i prislawa glavi tek nakon uspostavqawa veze, jer su elektromagnetna zra~ewa najve}a u toku birawa broja.

Oni ponavqaju i odranije poznate preporuke da se mobilni telefoni dr`e podaqe od vitalnih organa, na primer u ta{ni ili rancu, a ne u xepu.

(Tanjug)

pi koja le~ena „statinima“, {to, kako su istakli nau~nici, nije statisti~ki velika razlika. Nivo lo{eg holesterola LDL je bio vi{i kod osoba koje su uzimale placebo (134 miligrama po decilitru krvi), nego kod osoba le~enih „statinima“ (94 miligrama po decilitru krvi). Uprkos tome, nije bilo povezanosti izme|u opasnosti od smrtnosti i nivoa LDL holesterola na po~etku istra`ivawa ili prose~nog smawewa tog nivoa LDL holesterola.

(Tanjug)

Nov metod za otkrivawe anomalija rupa holandskih nau~nika usavr{ila je jednostavan prenatalni krvni test kojim se mogu registrovati hromozomske anomalije tokom razvoja fetusa.

Da bi se obavila ta analiza istra`iva~i su razvili i genetske molekularne sonde radi registrovawa DNK fetusa u uzorcima krvi uzetih od trudnica, saop{teno je na godi{woj skup{tini Evropskog udru`ewa za humanu reprodukciju i embriologiju.

Trenutno su jedini pouzdan na~in dijagnostikovawa tih anomalija invazivne metode aminocenteza (uzimawe uzoraka plodove vode preko pup~ane vrpce) ili kordocenteza (uzimawe uzoraka krvi ploda iz pup~anika) tokom kojih preti opasnost da do|e do poba~aja.

(Tanjug)

G

Prvi san obezbe|uje energiju za mozak im za istra`ivawa u medicinskoj {koli u Harvardu tvrdi da je nau~no dokazao da, u po~etnim fazama sna, delovi mozga koji su aktivni u budnom stawu brzo pove}avaju rezerve energije, koja se u daqim fazama spavawa tro{i u procesima obnavqawa. Autori istra`ivawa isti~u da wihovi podaci pro{iruju saznawa o jednoj od najstarijih i nedovoqno i istra`enih nau~nih nedoumica - funkciji sna.

-Prakti~no ne postoje savremena nau~na istra`ivawa energetske funkcije mozga koja bi se izvela pomo}u visokosenzibilnih metoda -objasnila je Radika Ba{ir, {ef tima za istra`ivawa u medicinskoj {koli u Harvardu.

Okrepquju}a svojstva dobrog sna dobro su poznata ne samo nau~nicima, ve} i svim qudima, ali su

T

postoje}e informacije o direktnim biolo{kim procesima u velikom mozgu jo{ nepotpune.Kako bi razjasnili jedan od aspekata rada velikog mozga u vreme sna, nau~nici su u velikom mozgu laboratorijskih pacova merili nivo adenozintrifosfata (ATF), hemijskog jedi-

wewa ~ija je funkcija da uskladi{ti energiju u svim }elijama organizma, bez izuzetka.Istra`iva~i su utvrdili da u ~etiri oblasti velikog mozga glodara, koje su najaktivnije u budnom stawu, koncentracija ATF primetno raste u vreme prvog sna, pri ~emu aktivnost mozga u celini opada. Pri zavrsetku sna, nivo ATF se vra}a na po~etne vrednosti, a u budnom stawu je, ne pove}avaju}i se, ostajao na istom nivou. Ukoliko bi pacove prinudno li{avali sna tri do {est sati u vreme kada bi obi~no spavali, nivo ATF se nije pove}avao.Nau~nici zakqu~uju da se energija sakupqena u prvoj polovini sna zatim tro{i u procesima obnavqawa, koji su nemogu}i u budnom stawu, jer nervne }elije i bez toga tro{e mnogo energije za svoje funkcije.

(Tanjug)

TONS SPREMNO DO^EKUJE GOSTE IZDALEKA

DAN VI[E TURISTI^KOG @IVOTA U NOVOM SADU

Premijera gradskih suvenira Autori najboqih radova na izboru za zvani~an suvenir na{eg grada trebalo bi da dostave svoje radove i da se izjasne o ceni ponu|enih re{ewa, kako bi se ona na{la u ponudi tokom festivala “Egzit”, rekla je ju~e direktorica Turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS) Dragana ]irakovi}. Na taj na~in, zvani~ni ukrasi }e po prvi put biti izlo`eni na prodajnim policama.

- Suveniri }e se prodavati u gradu – u Informativnom centru TONS-a u Ulici Mode-

Promocija post - Egzit atrakcija

ne 1. Akcija }e trajati tokom festivala “Egzit”, a kasnije }e se idejna re{ewa na}i u rafovima suvenirnice – kazala je ]irakovi}.

Privode se kraju i pripreme za otvarawe prodavnice suvenira. Konkurs za izbor zvani~nog suvenira trajao je od januara do aprila i birao se najboqi me|u 219 ponu|enih re{ewa. Tri prvoplasirana rada su xepno izdawe sa motivima na{eg grada “Novi Sad za poneti, na/u srcu”, sne`na kugla sa motivima grada i hokla “Sedi da sedimo”.

S. T.

Inostranim turistima koji u na{ grad dolaze zbog muzi~kog festivala "Egzit" bi}e prezentovana i ponuda koju Novi Sad i cela Srbija nude.

Ideju projekta pod nazivom "Dan vi{e" realizova}e turisti~ki organizacioni tim festivala u saradwi sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, zajedno s Turisti~kom organizacijom Srbije, kao i Beograda i Novog Sada. Tim povodom, danas }e bi-

Novosadska utorak6.jul2010.

N

Hladne cene od 1.000 do 1.500 dinara, ukoliko `ele da provedu dan na Dunavu, ili bazenu. Cene u supermarketima, koje se ponekad itekako ~ine previsokima, ipak su upola ni`e od onih na [trandu.

Snala`qivi su prakti~no re{ili problem, pa ve}ina, osim na ulazu, ne vadi svoj nov~anik nigde drugde, nego ponesu od ku}e gotov ru~ak, grickalice i poneko osve`ewe. Ipak, de~ju `equ za sladoledom i zabavom te{ko je umiriti, pa mame i bake te{ko odbijaju zahteve svojih mali{ana. Kupovina, makar sladoleda, je neizbe`na, kao i pitawe ima li kraja poskupqewima?

I. Dragi}

TOKOM FESTIVALA IZMENA SAOBRA]AJA U PETROVARADINU

Brzina ograni~ena na 30 na sat Tokom predstoje}eg muzi~kog festivala "Egzit", koji po~iwe u ~etvrtak, 8. jula, re`im odvijawa saobra}aja bi}e izmewen u podgra|u Petrovaradinske tvr|ave i petrovaradinskim ulicama Dunavske divizije i delu Preradovi}eve, od Beogradske kapije do Ulice Pavla Juri{i}a [turma.

Izmena }e trajati do pet sati 12. jula.

U ulicama Podgra|a - Beogradskoj, [trosmajerovoj, Prote Mihalxi}a, Lisinskog, Vladimira Nazora, Preradovi}evoj i Ulici ^ajkovskog, od 17 sati 8. jula bi}e

c m y

hronika

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] OBI[AO ZAVR[NE RADOVE PRED „EGZIT”

Tvr|ava skockana za festival Do po~etka "Egzita" preostalo je jo{ dva dana a Petrovaradinska tvr|ava gotovo je spremna da primi prve posetioce, dok je kamp "Egzitovo selo" ju~e

matika". Oko 3,5 megavata struje snadbeva}e 20 festivalskih bina, raznih pultova i {ankova.

U kamp na Tranxamentu samo u prvih nekoliko sati od otvarawa kapija pristiglo je oko stotinu gostiju, najve}im delom iz Velike Britanije, ali i iz drugih zapadnoevropskih zemaqa.

Ove godine, kao i lane, u vreme trajawa festivala na Tvr|avi va`i valuta "tokeni", a vrednost tokena varira od pi}a do pi}a. Pivopije }e morati da izdvoje 180 dinara po ~a{i, vino i sokovi ko{ta}e 130, energetsko pi}e 220 a voda }e ko{tati 90 dinara. Dinari se mogu promeniti za tokene na posebno nazna~enim pultovima.

Za bezbednost posetilaca brinu}e 1.500 policajaca i radnika obezbe|ewa, a sve }e nadgledati i 30 kamera. Ura|ene i dve trafo-stanice da ne pada napon otvorio vrata za prve posetioce.Radovi se odvijaju dobrim tempom i sve se ~ini kako bi se posetioci dobro i bezbedno ose}ali na Tvr|avi, u {ta se ju~e uverio gradona~elnik Igor Pa-

- U saradwi sa "Elektrovojvodinom" ulo`ili smo 40 miliona dinara u obnovu elektri~ne mre`e, pa sada dve trafo stanice odr`avaju stabilan napon kako bi se

zabrawen saobra}aj za sva vozila osim autobusa GSP-a i automobila stanovnika pobrojanih ulica.

U Ulici Dunavske divizije, od Jo`e Vlahovi}a do Kameni~kog puta, za saobra}aj }e biti zatvorena desna kolovozna traka, tako da }e ova ulica biti jednosmerna iz pravca Kameni~kog puta. Tako|e, u Ulici Dunavske divizije i Preradovi}evoj, od Beogradske kapije prema Ulici Pavla Juri{i}a [turma, od 5. do 12. jula privremeno }e biti formirana "zona 30"; u kojoj }e brzina biti ograni~ena na 30 kilometara na sat.

I. S.

V REMEPLOV

Novosadski sokoli u Bugarskoj Pod vo|stvom stare{ine Sokolske `upe Novi Sad, dr Igwata Pavlasa, oko 800 mladi}a i devojaka je 6. jula 1939. godine otputovalo u Bugarsku. Ve} na prvoj `elezni~koj stanici na bugarskoj strani, u Dragomanu, nai{li su na srda~an i masovan do~ek, a u Sofiji su im doma}ini, "Bugarski junaci", kako se zvala tamo{wa sokolska organizacija, priredila miting na

cije Novog Sada (TONS) Dragana ]irakovi}.

- Plan je da se boravak turista produ`i za jo{ jedan dan u Novom Sadu i dan u Beogradu. Dakle, "Egzit" plus jedan, ili dva dana du`e. Promocija }e se odigravati na punktovima u centru grada, na [trandu i u Limanskom parku. Na bini gradske pla`e, u okviru projekta, nastupi}e i di-xej. O~ekujemo veliki broj posetilaca - rekla je ona.

S. T.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosa|ane }e ove letwe sezone umesto kupawa i hlada ohladiti cene na gradskim kupali{tima. S obzirom na ~iwenicu da je sve vi{e gra|ana kojima buxet ne dozvoqava odlazak na more, ve}ina tra`i spas od vrelog gradskog asfalta na [trandu ili bazenu.

A cene na gradskim kupali{tima nov~anicima prete davqewem . Prvo je odluka o poskupqewu zakupa kabina i ulaznica neprijatno iznenadila qubiteqe gradske pla`e, a potom i cene hrane, pi}a i ostalih u`itaka koje nudi [trand.

Na bazenu ulaz staje kao i lane, ali cene ostalog ne zaostaju ni na bazenima, pa je ~etvoro~lanoj porodici potrebno

ti predstavqeno pro{logodi{we istra`ivawe "Egzit" tima i Vlade Srbije, kojim je utvr|eno da bi na svaki dodatni dan koji posetioci festivala provedu u na{oj zemqi, nacionalna turisti~ka privreda prihodovala sa vi{e od milion evra. Na planu Novog Sada turistima }e tog dana biti prezentovane manifestacije koje se tokom ~itave godine organizuju, kazala je direktorica Turisti~ke organiza-

kojem je bilo vi{e od deset hiqada gra|ana. Pet dana odr`avana su raznovrsna sportska takmi~ewa uz razli~ite kulturno-umetni~ke priredbe, a sve pod sloganom "Boqe da brat ima brata, nego tu|ina za gospodara". Ubrzo se, na`alost, pokazalo da su i "Bugarski junaci" i "Jugoslovenski sokoli" bili samo dobromisle}i, ali i naivni qudi.

N. C.

Foto: S.[u{wevi}

vli~i}, zajedno sa predstavnicima ogranizatora i Policijske uprave Novi Sad, inspekcije, "Informatike" i Zavoda za hitnu medicinsku pomo}.

Gradona~elnik je istakao da je investicija u elektri~nu mre`u i sistem sigurnosnih kamera ne{to ~emu }e Grad te`iti i narednih godina.

festival odvijao bez komplikacija. Bezbednost posetilaca ove godine je na vi{em nivou, pored fizi~kog obezbe|ewa radi}e 30 kamera za nadzor koje su ukqu~ene u program "Novi Sad bezbedan grad"- rekao je jo{ Pavli~i}.

O bezbednosti }e se brinuti 1.500 policajaca i radnika obezbe|ewa.

- Sve je spremno i o~ekujemo uobi~ajeno dobar provod. Imamo dobru saradwu sa svim gradskim preduze}ima koji nam izuzetno poma`u organizaciji, a ove godine }e se posetioci kampa voziti besplatno u autobusima GSP-a – istakao je direktor festivala Bojan Bo{kovi}.

Pred po~etak festivala grad je jo{ investirao u osam kilometara opti~kih kablova, i na Tvr|avi je dostupan i be`i~ni internet koji je postavila i odr`ava "Infor-

Gosti na ulicama Na glavnim gradskim bulevarima ju~e su se mogli zate}i brojni "hodo~asnici" koji su se zaputili na festival "Egzit", najve}a festivalska svetkovina u ovom delu Evrope.

Najve}i broj posetilaca, logi~no, zatekli smo kraj autobuske i `elezni~ke stanice koji su se odatle zaputili u kamp, ili neki drugi sme{taj.

N. V.

Komplet ~etvorodnevnih ulaznica sada ko{ta 10.990 dinara, a jednodnevne za prvi i drugi dan 2.990 dinara, dok za tre}i dan ko{taju 3.490, a posledwi dan 3.990 dinara.

U Katoli~koj porti danas je zagrejavawe pred "Egzit", koji organizuju Studentski kulturni centar, TONS i "Egzit tim". Nastupi}e sarajevski bend "Letu {tuke" u 21 ~as, a kao predgrupa svira novosadski bend "Branimir i neprijateqi".

N. Vukovi}

Deo Naseqa bez tople vode Bez tople vode od 8 ~asova do kasnih popodnevnih ~asova bi}e ulice Vladike ]iri}a, Bratislava Borote, Simeona Pi{~evi}a, Radomira Radujkova Ra{e 2-20, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 10-12. To je saop{tila N. V. Novosadska toplana.

Foto: A. Erski

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 9.30 Janka ^melika 77- 79, 90 – 92, Katarine Ivanovi} 2-4, Milenka Gr~i}a 13- 19, Nade`de Petrovi} 3-7, 810, Orlovi}a Pavla 27-39, Stevana Divnina Babe 2-4, Tarasa [ev~enka 2-4, Teodora Kra~una 2-4, Veselina Masle{e 80-86, 92-98; od 10 do 11.30 \ule Molnara 1-7, 6-8, Janka^melika 80-88, 94-108, 87-111, O[ “Svetozar Markovi} Toza”, Obla~i}a Rada 19-25, Veselina Masle{e 160-120; od 11 do 13 ~asova Jovana Raji}a 2-10, Karaxi}eva 23-31, 16-18. Petrovaradin: od 8 do 13 ~asova Akademija, Planetarijum, Zelenilo –Ekohum.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak6.jul2010.

DIREKTOR OSTAJE NA ^ELU KARLOVA^KE OSNOVNE [KOLE?

Jege{ nije za smenu Maravi}a Pokrajinski sekretar za obrazovawe Zoltan Jege{ odbio je da da saglasnost na odluku [kolskog odbora O[ „23. oktobar“ u Sremskim Karlovcima o razre{ewu direktora {kole Gorana Maravi}a, ~ime bi trebalo da bude stavqena ta~ka na ovaj slu~aj. Da li }e [kolski odbor preduzeti druge mere protiv direktora jo{ nije poznato. Predsednik tog organa upravqawa Stevan Gajinovi} za „Dnevnik“ ka`e da }e se [kolski odbor sastati kada dobije zvani~no obave{tewe iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, koje je za sada stiglo samo u ruke direktora i odlu~iti o daqim potezima. [kolski odbor koga je karlova~ki parlament imenovao na pretposledwem zasedawu odr`anom u maju, razre{io je na svojoj konstitutivnoj sedici 22. juna direktora Maravi}a, terete}i ga za zloupotrebu polo`aja. U obrazlo`ewu te od-

luke Maravi}u se pripisuje da je prodao akcije koje je {kola imala u Novosadskoj banci, izdavao fiskulturnu salu i kantinu, te dozvolio poslu`iocu kotlarnice da koristi kotlarnicu kao stan bez odluke [kolskog odbora.

Maravi} je zamerke na ra~un svog rada nazvao neutemeqnim i o svemu obavestio predsednika Skup{tine op{tine predla`u}i da lokalna samouprava razre{i [kolski odbor, uz napomenu da je predsednik tog tela imao pripremqenu i potpisanu odluku o razre{ewu pre po~etka prve sednice. Ovo uzajamno prepucavawe odvijalo se u jeku polagawa prijemnih ispita osmaka. Slu~aj je interesantan i zato {to Maravi} u trenutku kada je odluka o razre{ewu doneta jo{ nije stupio na du`nost. Naime, on je 25. maja tre}i put zaredom izabran za direktora, ali mu novi mandat po~iwe tek 25. jula.

Z. Ml

KOMUNALNI INSPEKTORI KRENULI U FESTIVALSKU AKCIJU

Uli~ni prodavci pod prismotrom Po{to je ju~e otvoren “Egzitov” kamp, komunalni insprektori su se ve} na{li na terenu u Petrovaradinu i u blizini kampa na Tranxamentu; kako bi spre~ili uli~nu prodaju. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev u izjavi za na na{ list je rekao da }e se ve}ina inspektora posvetiti uli~nim prodavcima, koji kao i svake godine prodaju robu u Petrovaradinu i centru grada.

- Operativno smo se spremili za festival, a ve} su inspektori obi{li kamp. Tako|e, ima}emo i ustaqenu mar{rutu ovih desetak dana, a najvi{e }emo obilaziti kvart oko @elezni~ke stanice, Bulevar oslobo|ewa, centar i Petrovaradin – isti~e Jakovqev i dodaje da }e ovaj posao raditi u saradwi sa policijom, tr`i{nom i turisti~kom inspekcijom.

On navodi i da }e inspektori odmah na licu mesta pisati man-

datne kazne, a onima koji ne budu mogli da plate pisa}e se prekr{ajna prijava.

- Za vreme “Egzita”, veliki broj uli~nih prodavaca nije iz Novog Sada i zbog toga }emo uglavnom odmah pisati mandatne kazne. Sem wih, kontrolisa}emo i po{tovawe radnog vremena lokala, a u Petrovaradinu }emo obratiti vi{e pa`we na kafi}e koji su izneli ba{tu, a da za to nemaju dozvolu – napomenuo je na{ sagovornik.

Jakovqev je podsetio sve kafexije da jo{ uvek nije kasno da vlasnici lokala podnesu zahtev za izno{ewe ba{te, jer se re{ewe dobija za tri dana. Osim toga, inspektori }e kontrolisati prodavnice i markete, kako bi videli da li se po{tuje odluka o zabrani prodaje alkohola posle 23 sata. Kazne za sve prekr{ajne prijave kre}u se od 2.500 do 500.000 dinara.

Q. Na.

OD SEPTEMBRA NOVO PRO[IREWE PLAVE ZONE

Naplata parkinga i na Grbavici Radnici „Parking servisa“ po~eli su sa obele`avawem parking mesta na potesu od Limanske pijace prema Futo{koj ulici, jer }e u septembru i ovaj deo grada u}i u re`im naplate parkinga. O~ekuje se da }e tu biti oko dve hiqade parking mesta, a na Grbavici }e se oni nalaziti u plavoj zoni, gde sat ostavqawa vozila ko{ta 35 dinara. Uvo|ewe nove parking zone trebalo bi da pomogne `iteqima Grbavice koji zbog

prebukiranosti parkinga ~esto nemaju gde da ostave svoja vozila.

U ovom delu grada mnogi su se parkirali kako bi izbegli da pla}aju ostavqawe automobila na Bulevaru oslobo|ewa, a velike gu`ve su se stvarale i zbog Limanske pijace. Za sugra|awe koji `ive na pomenutoj lokaciji bi}e omogu}ena i nabavka stanarskih parking karata, po ceni od 2.232 dinara za godinu dana.

B. M.

„Apolo” postao Novosadska televizija Gradska televizija „Apolo“ predstavila je, na ju~era{woj konferenciji za medije, novi vizuelni identitet i promenu imena u Novosadsku televiziju.

- Prevashodni ciq promene imena na{e medijske ku}e je da se prepozna kao gradska televizija i da brenduje svoj grad, a ne poslovni centar – rekao je direktor televizije Andreja Toma{evi}.

Promena imena ne}e bitno uticati na koncepciju programa, ali od septembra se o~ekuje ve}a produkcija, najavio je Toma{evi}.

- Programska {ema se ve} promenila u posledwih nekoliko meseci i osve`ili smo program novim emisijama, a jedna od wih je „Novosadsko popodne“ - rekla je glavna i odgovorna urednica programa televizije Mirjana Vladisavqev.

I. D.

DNEVNIK

U NOVOJ [KOLSKOJ GODINI BI]E MESTA ZA 2.900 NOVIH MALI[ANA

Konkurs za vrti}e od 12. jula Konkurs za upis nove dece u Prema wegovim re~ima, ove vrti}e „Radosnog detiwstva“ 11. godine prednost pri upisu imajula iza}i}e u listu „Dnevnik“, }e deca samohranih roditeqa, a prvi dan konkursa kada rodideca s posebnim potrebama, kao teqi mogu da predaju dokumente i mali{ani iz porodica gde oba bi}e 12. jula, najavio je ju~e za roditeqa rade. Podsetio je da je „Dnevnik“ direktor „Radosnog za decu koja se prvi put upisuju detiwstva“ Borislav Samarxi}. potrebno doneti lekarsko uve- U {kolskoj 2010/2011. godirewe, izvod iz mati~ne kwige ni mesta ima za novih 2.900 maro|enih za svu decu u porodici li{ana. Konkurs }e trajati 15 (mo`e i fotokopija izvoda, bez dana. Roditeqi obzira na datum koji su oti{li na izdavawa izvogodi{wi odmor Konkurs }e trajati 15 da). Zatim pone treba da se trebne su potvrdana. [alter-sala brinu, jer umesto de za oba roditeu upravnoj zgradi wih dokumente qa da su u radnom radi}e do 20 sati, mogu da predaju odnosu, one moa ukoliko bude srodnici ili raju biti zvakom{ije - isti~e potrebno, uve{}e se ni~ne, sa jasno Samarxi}. i de`urstva subotom istaknutim naziPrema wegovom radne orgavim re~ima, za nizacije, pe~avreme trajawa konkursa, {alter tom, datumom izdavawa i potpisala u upravnoj zgradi radi}e do som odgovorne osobe.

Za vlasnike preduze}a po20 sati, a ukoliko bude potrebtrebna je fotokopija re{ewa o no uve{}e se i de`urstva suboupisu u registar. Za one koji tom. Kada se zavr{i upis dece, upisuju tre}e ili ~etvrto dete najverovatnije }emo raspisati potrebne su fotokopije izvoda konkurs za prijem novih 116 zaza svo troje, odnosno ~etvoro deposlenih.

ce. Tako|e roditeqi invalidi treba da dostave re{ewe o invalidnosti prve kategorije (fotokopija re{ewa). Trebalo bi dostaviti re{ewe Centra za socijalni rad o potrebi za zbriwavawem deteta u pred{kolsku ustanovu (fotokopija re{ewa). Za one koju su podstanari, potreban je ugovor o podstanarstvu ili

overena izjava sa dva svedoka, ugovor mora biti overen i va`e}i. Za one roditeqe koji sami `ive sa decom, treba dokaz da je samohran, fotokopija presude o razvodu braka, izvod iz mati~ne kwige umrlih za bra~nog druga, za vanbra~nu zajednicu potvrda o poveravawu deteta jednom od roditeqa.

Q. Na.

„VODOVOD” OBJA[WAVA NEDAVNI SKOK CENE OD 30 POSTO

Poskupqewe vode ula`e 170 miliona Korekcijom cena vode i usluga kanalizacije za 30 posto preduze}e „Vodovod i kanalizacija“ prihodova}e 170 miliona dinara, navodi se u saop{tewu ovog preduze}a. Ovaj novac bi}e iskori{}en za povezivawa sistema otpadnih voda naseqenih mesta Ka} i Budisava na kanalizacioni sistem Novog Sada. Procewena vrednost ovih radova je 40 miliona dinara.

- Na ovaj na~in bi}e stvoreni uslovi za gradwu sekundarne kanalizacione mre`e u tim mestima i re{avawe problema izlivawa septi~kih jama usled visokih podzemnih voda – isti~u u „Vodovodu“.

Novac }e biti iskori{}en i za ugradwu (utiskivawe) novih drenova BHD bunaru na Petrovaradinskoj adi a procewena vrednost radova je 60 miliona dinara. Ovo }e biti prvi put u istoriji ovog preduze}a da se ugra|uju prohromski drenovi na bunarima, {to }e zna~ajno pove}ati kapacitet bunara,

wihovu dugotrajnost i obezbediti jo{ ve}e koli~ine sirove vode za preradu.

- Tako|e bi}e ura|ena rekonstrukcija vodovodne mre`e na raskrsnici Bulevara Evrope i Somborskog bulevara, a procewena vrednost radova je 20 miliona dinara. Osim toga planirana je i regeneracija

^ITAOCI PI[U SMS

tri bunara, a procewena vrednost radova 12.000.000 dinara – isti~e se u saop{tewu.

Osim toga, planirana je i prijemna stanica za septi~ki otpad (projekat, nabavka, monta`a), a procewena vrednost radova 15.000.000 dinara.

Realizacija ove investicije omogu}i}e kona~no ga{ewe

deponije te~nog otpada. Zatim planiran je projekat i izgradwa fekalne kanalizacije u Ulici Dvor u Sremskoj Kamenici, a procewena vrednost radova 3.000.000 dinara.

Projekat }e biti ura|en po nalogu gradona~elnika Igora Pavli~i}a kako se ne bi ponovila situacija sa izlivawem fekalne kanalizacije i dunavske vode u Ulici Dunavskoj u Sremskoj Kamenici.

Predvi|ena je i nabavka vodovodnog i kanalizacionog materijala, a procewena vrednost nabavke 20.000.000 dinara. „Kao {to smo ve} napomiwali, nijedan dinar od korekcije cene vode ne}e oti}i na zarade zaposlenih, ve} }e sav novac biti ulo`en u sistem.

O po~etku i rokovima realizacije navedenih investicija javnost }e biti obave{tena narednih nedeqa“, ka`e se u saop{tewu preduze}a „Vodovod i kanalizacija“.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Pivo, tri na tri Kako to da igraju ko{arku do 3 ujutru na terenu koji nije osvetqen?! Vratite deci ko{, a fla{e, limenke i opu{ke, znamo svi ko ostavqa... 20-tak besposli~ara od 30-50 god, koji po ceo dan sede i piju u kvartu...

Napomenu}u jo{ samo da je skidawe ko{a kra|a i uni{tavawe javne imovine... A za to se odgovara!

064/1127... *** Ko je ve}i monstrum - pedofil ili lekar koji daje deci citostatike zbog zarade?

064/2636... *** Svi ho}e da upi{u farmaciju.

Tamo je lova - ili izmisle vakcine za sviwski grip ili sirotoj deci daju citostatike. Lekare momstrume osuditi na smrt, kad im ni bolesno dete nije svetiwa. Natalija.

064/2636... *** ^itam da skoro nijedan na{ politi~ar nije prijavio da ima u{te|enog novca. Re}i im da se stide i srame, bilo bi sme{no.

Tako ne{to kod wih ne postoji.

Ali narod sprema motke sa izvesnim premazom.

061/6598...

Ne tako davno, predsednik Tadi} nam je pri~ao pri~u o nepristojno bogatim qudima kod nas. A {ta je sa ne nepristojno, ve} i bezobrazno visokim platama, recimo, u Fudbalskom savezu Srbije? Da li ste znali da je selektor Anti} do skoro imao platu od 100.000 evra mese~no?

Pitam se, ~ime li je zaradio i zaslu`io toliku platu? Da li na{ predsednik Tadi} zna kolike plate imaju takvi Anti}i i wemu sli~ni lelemudi, pa, recimo zasad, u Fudalskom savezu Srbije?

062/8583... *** Da li se sme nositi srpski grb, na srpskoj kapi, na devoja~koj glavi, u usta{kom strati{tu Jadovnu?

063/1514... *** „Nekoliko zgrada gradske uprave, Sinagogu... ~isti firma iz Beograda“. Na 988 mi se javqa operater iz Beograda, pitam se dokle? Zar mi nemamo firmu koja se bavi ~i{}ewem i odr`avawem?

060/6619... *** Interesuje me kad }e biti uni{tavawe komaraca na Sajlovu, a dotad pozivam nadle`ne za

to da nam budu gosti, pa da vide kako se `ivi s komarcima u predgra|u Novog Sada.

064/8299... *** Ne znam {ta }e Novosa|ani re}i, kad se vrati Ika Devi}.

Ba{ }e zanimqivo biti.

063/7369... *** Za 065/5037... Pitate se ko izvesnom “Maci” omogu}ava u~e{}e u {ou programima i ~ime je to zaslu`io. Ne znam ~ime je zaslu`io, ali znam da ste mu Vi i Vama sli~ni to omogu}ili, dakle, svi oni koji svoj `ivot tra}e gledawem takvih emisija, koje se pod dirigentskom palicom ~oveka koji je nametawem la`nih vrednosti upropastio generacije mladih qudi u Srbiji, masovno {tancuju. Dok je Vas i Vama sli~nih, prodavci magle ne moraju da se brinu za svoju egzistenciju, a Vi? 064/48711... *** Nema zlobe niti sva|e, ali ima suvih i oporih ~iwenica!

Za va{e “pravo” glasa itekako se “zala`u” “Klara i Roza” u Skup{tini. Zato su i dobile

ordewe, kao najuspe{nije. A dok vi shvatite za{ta ste se to “izborile”, dotle one kupuju u mesari “Zlatibor” 5 kg najboqeg sviwskog i 3 kg tele}eg mesa. Naravno, za va{a “prava”. A vi? I daqe rintajte i glo|ite koske!

064/4276...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

utorak6.jul2010.

POLA SATA POTOPA

OTVORENE PONUDE ZA BULEVAR EVROPE

Reke tekle gradom Ju~e oko 18 ~asova `estok pqusak potopio je sve bulevare, ulice i dvori{ta u gradu, te je saobra}aj na nekim mestima bio skoro potpuno zaustavqen. Na Bulevaru oslobo|ewa bukvalno je u jednom momentu tekla reka. Po koji „jugi}“ i „stojadin“ ostali su u vodi

U igri tri ponu|a~a

lefoni usijali od poziva gra|ana, zbog ki{e izbio je mawi po`ar u trafostanici u Veterniku i izgorele su instalacije u Ulici Janka ^melika 16. Dojave su dolazile sa ~ak 50 mesta u gradu.

U pomo} su, naravno, pritekli i radnici „Vodovoda i kanalizaci-

Ponude pristigle na tenderu za pro{irewe Bulevara Evrope, od Ulice bra}e Grulovi} do Futo{ke ulice, otvorene su ju~e u Zavodu za izgradwu grada. Kako saznajemo u pomenutom preduze}u, na tender su pristigle tri ponude, koje }e se valorizovati do kraja nedeqe, kada }e se tata znati i ko je najpovoqniji ponu|a~.

Nakon toga sledi osmodnevni rok za `albe, a nakon wega i popisivawe ugovora sa izabranim izvo|a~em.

B. M.

Zbog ki{e izbio mawi po`ar u trafostanici u Veterniku i izgorele instalacije u Ulici Janka ^melika 16 zarobqeni, mada nisu boqe pro{li ni skupqi automobili, jer je za bezbedan i brz prolaz ulicama bilo prikladno samo amfibijsko vozilo.

Kako smo saznali u Vatrogasnoj brigadi, u kojoj su se ju~e te-

9

[TA JE POKAZAO NADZOR LABORATORIJE ZA ENTOMOLOGIJU

Komaraca opet previ{e

je“ ~ije su sve ekipe iza{le odmah na teren.

U „Vodovodu“ smo saznali da su uspeli n avreme da saniraju najkriti~nija mesta.

- Na{e ekipe su odmah iza{le na mesta kao {to su Temerinska i

Foto: B. Lu~i}

Kisa~ka ulica i oko Jodne bawe, gde se uvek ki{nica sakupqa na veliko i to je odmah sanirano. Sve crpne pumpe su radile i sistem je ki{nicu izvukao otprilike za 30 minuta- rekao je ju~e za “Dnevnik” portparol “Vodovoda i kanalizacije” Davor Santra~.

Problema je jo{ bilo u delovima grada u kojima nema atmosferske kanalizacija, kao {to su Klisa i delovi Telepa, a Novosadskoj hronici su se javqali sugra|ani iz gotovo svih delova grada:iz centra, Detelinara, Satelit i drugi.

N. Vukovi}

Monitoring odraslih komaraca na 30 lokacija s obe strane Dunava pokazao je da na 19 mesta odraslih komaraca ima vi{e puta od kriti~ne brojnosti, kazala je profesorica Marija Zgomba iz Laboratorije za entomologiju, veterinu i fitomedicinu pri Poqoprivrednom fakultetu.

Laboratorija je radila nadzor prema nalogu ZIG-a. Klopke su postavqene u ~etvrtak uve~e pro{le sedmice, a u petak tokom dana su pokupqene. Kako je izjavila profesorica Zgomba toleri{e se do 150 komaraca u jednoj klopki a iznad tog broja je kriti~na brojnost.

- Na Avijati~arskom nasequ u klopci smo izbrojali preko 2.000

ku}nih komaraca, na Klisi oko 1.000, Veterniku 1.380, Bukovcu deset puta vi{e od kriti~ne brojnosti i tako redom – navela je profesorica, dodaju}i da je o~igledno da preparati koje korisiti „Ciklonizacija“ nisu efikasni. „Ciklonizacija“ je tokom vikenda zapra{ivala iz vahduha komarce na celom podru~ju grada, osim u Koviqu. Ju~e nisu radili tretman zbog vremena, kazao je jedan od direktora u ovoj firmi Milan Orlovi}. Da li }e danas biti zapra{ivawa nije znao da ka`e, jer to zavisi od vremena. Uni{tavawe komaraca ne radi se kada je ki{a i duva vetar.

Z. D.

ZAVR[ENO ASFALTIRAWE U SRCU GRADA DIREKTOR SPENSA ZVONIMIR KAPROCKI:

Zaposlenih kao i pre dve godine Kako se nedavno moglo ~uti u vrhu gradske vlasti ocena je da je lo{a poslovna politika Spens dovela u te{ku situaciju, a glavni problem je, kako saznajemo, u tome {to je u Sportskom centru nekada bilo 180 zaposlenih, a sada ih ima gotovo duplo vi{e.

Direktor Spensa Zvonimir Kaprocki ka`e da nije ~uo ni{ta

{to se ti~e smene menaxmenta, ali da brojke kojima se licitira nisu ta~ne.

- U Spensu je sada zaposleno 316 radnika, kao {to je to bilo i pre dve godine, kada je aktuelna gradska vlast preuzela rukovo|ewe preduze}em, tako da broj radnika nije pove}an - istakao je Kaprocki.

Dodaje da vi{ka radnika u preduze}u kojim on rukovodi ima, i da su upravo zato od Grada tra`ili da im se obezbedi novac za stimulativne otpremnine, ali da im je re~eno da to nije izvodqivo.

Na informaciju da na Spensu ima duplo vi{e radnika nego {to je potrebno, Kaprocki odgovara

~iwenicom da je, kako ka`e, pre ~etiri ili pet godina, kada je tada{wi direktor Du{an Baji} odlazio sa funkcije u preduze}u bilo zaposleno 286 qudi. Prema wegovim re~ima ni ta brojka nije optimalna, ali sa mawe zaposlenih od toga Spens te{ko da bi funkcionisao.

B. M.

Neka svi direktori iznesu podatke

VESTI Besplatni pregledi u MZ „7. jul” Dom zdravqa „Novi Sad“ sutra nastavqa kampawu „Otvorena vrata Doma zdravqa“, u Mesnoj zajednici „7. jul“, Mi{e Dimitrijevi}a 74 a.

Tog dana svi gra|ani }e mo}i od 9 do 13 sati besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se sa internistima. Akcija je do sada organizovana 39 puta, a svoje zdravstveno stawe proverilo 12.358 gra|ana.

Q. Na.

Koncert Dalibora Miklav~i}a Koncert slovena~kog izvo|a~a i istra`iva~a starih instrumenata Dalibora Miklav~i}a, koji stvara na pedalnom klaviru i severnonema~kom ~embalu sa pedalima, bi}e odr`an ve~eras u 21 ~as u @upnoj crkvi imena Marijina. Na repertoaru su izme|u ostalih dela [umana i Baha.Ulaznice se, od 8 do 13 ~asova, mogu kupiti u Muzi~koj omladini Novog Sada, u Katoli~koj porti 2/III, ili dva sata pred po~etak koncerta na mestu de{avawa. Sve dodatne informacije mogu se dobiti pozivom na broj telefona: 021/452-344.

B. P. P.

G17 plus stoji da }e, ukoliko se ispostavi da u preduze}ima koje vode rukovodstva koje je predlo`ila ova partija sada ima vi{e zaposlenih nego {to ih je bilo kada je konstituisana sada{wa gradska vlast, zatra`iti smenu tih kadrova.

Nakon {to je nadzorna slu`ba Zavoda za izgradwu grada vratila putare u centar kako bi otklonili propuste u poslu, odnosno ponovo uradili nivelaciju druma u delu Bulevara Mihajla Pupina i Ulice @arka Zrewanina, svo asfaltirawe na pomenutoj deonici je gotovo i sve kolovozne trake otvorene su

za saobra}aj, saznajemo u „Putu“.

Novi asfalt legao je na Bulevar Mihajla Pupina na Ulicu @arka Zrewanina, Ulicu Modene, Jevrejsku i Uspensku, iscrtana je horizontalna saobra}ajna signalizacija a na pomenutim saobra}ajnicama ostali su jo{ samo sitniji radovi na trotoarima.

B. M.

ZBOG SRE\IVAWA SEMAFORA NA RASKRSNICI S VR[A^KOM ULICOM

G17 PLUS O BROJU ZAPOSLENIH U JAVNIM PREDUZE]IMA

Gradski odbor stranke G17 plus zatra`io je od svih direktora javnih i javnih komunalnih preduze}a i ustanova u Novom Sadu da iznesu podatke o sada{wem broju zaposlenih kao i broju radnika koje su zatekli u junu 2008. godine. U saop{tewu GO

Gu`ve oti{le iz centra

G17 plus ovu inicijativu je pokrenuo nakon {to je gradona~elnik Igor Pavli~i} proteklih dana izjavio kako poslovawe Sportskog poslovnog centra „Vojvodina“, ~iji direktor je iz redova G17 plus optere}uje ogroman broj radnika zaposlenih proteklih godina. I. S.

^ELNICI GRADA I SINDIKAT JKP „STAN” OTVORILI DIJALOG

Su`ewe Futo{kog puta

Radnici „Puta“ }e od od danas, od 7 sati, sre|ivati o{te}ene instalacije na samaforima na raskrsnici Futo{kog puta, Vr{a~e ulice i Bulevara Slobodana Jovanovi}a, a ovaj posao bi trebalo da bude gotov do slede}eg ponedeqka. Saobra}aj }e zbog toga biti delimi~no izmewen, jer }e se za vreme radova zatvarati po jedna strana Futo{kog puta (desna strana), kao i po jedna kolovozna traka Vr{a~ke ulice.

B. M.

Nema otpu{tawa bez socijalnog programa

Poslovodstvo JKP “Stan”, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} i sindikalni lideri u firmi i pri Gradskom odboru sindikata zaposlenih u stambeno-komunalim delatnostima, sastali su se ju~e da bi sagledali materijalni polo`aj radnika u ovom gradskom preduze}u. Prema re~ima gradskog ministra za finansije, dve strane su se razumele.

Kada se napravi socijalni program, u kojem treba da bude re~i i o tehnolo{kom vi{ku, kazao je Makari}, iz gradske kase bi}e izdvojen novac za otpremnine. Makari} je rekao da }e se uputiti zahtev Upravi za javne nabavke pri

Ministarstvu finansija da im dostavi mi{qewe da li “Stan” mo`e da radi poslove za Grad bez tendera. Prvi ~ovek za finansije ka`e da je ~iwenica da su cene usluga “Stana” visoke i da firma zato nema pro|u na tenderima, dok predsednik sindikata Zdravko Mandi} napomiwe da se cenovnik nije mewao nekoliko godina.

- Bitno je da poslovodstvo firme shvati da bez saglasnosti sindikata ne mo`e samoinicijativno da pravi socijalni program i odre|uje tehnolo{ki vi{ak. Socijalni dijalog je potreban, a do sada ga nije bilo. Tek kada je pro{le semdice bio {trajk upozorewa,

poslovodstvo nas je pozvalo na razgovor - naveo je Mandi}, dodaju}i da je ispla}ena majska plata, ali znatno umawena.

Prema onome {to smo ranije pisali, broj radnika je vi{estruko pove}an u proteklih nekoliko godina, a dodatnog zapo{qavawa je bilo i dolaskom aktuelne gradske vlasti. Firmom sada gazduje LSV, a u pro{lom sazivu Skup{tine grada preduze}e je vodio kadar DSS-a. U redu za platu sada stoji 440 radnika a, prema procenama poslovodstva, prekobrojno je oko 130 zaposlenih. Me|utim, taj broj nije dogovoren sa sindikatom.

Z. Deli}

MINISTARSTVO EKONOMIJE POSLALO PISMO

Privatizacija „Novi Sad–Gasa” u prekidu Vi{e od osam meseci pro{lo je od kada su odborni~ke grupe Skup{tine grada uputile zajedni~ki apel Vladi Srbije da izuzme iz privatizacije DP „Novi Sad Gas“, kako bi postalo gradsko javno komunalno preduze}e, a odgovora iz premijerovog kabineta jo{ nema. Ipak, Ministarstvo ekonomije odgovorilo je ovih dana na poslani~ko pitawe narodnog poslanika iz redova SPO-a @ike Gojkovi}a, i za sada jedino je izve-

sno da je postupak privatizacije u prekidu, na osnovu zakqu~ka Agencije za privatizaciju.

U odgovoru ministarstva navodi se da za sada nije mogu}e privatizovati preduze}e, jer nije okon~ao utvr|ivawe udela dr`avne svojine, niti su re{eni imovinsko pravni odnosi izme|u DP „Novi Sad – Gas“ i Novog Sada.

Prekid privatizacije traja}e dok traje sud, ili dok nadle`ni organ ne re{i ovo pitawe.

Da podsetimo, svi {efovi odborni~kih grupa, osim DSS-a, potpisali su peticiju kojom se tra`i prekid privatizacije i pripajawe DP „Novi Sad - Gas“ gradskom komunalnom sistemu, kako bi se utvrdio vlasni~ki udeo dr`ave, grada i gra|ana i omogu}ila za{tita wihovih interesa pri privatizaciji preduze}a. Me|utim, o~igledno je da }e se na ovu inicijativu morati sa~ekati.

S. K.

Foto: R. Hayi}

JU^E NA DELU [TRANDA

Posle poplave dezinfekcija Radnici „Zelenila“ ju~e su dezinfikovali kabine na [trandu, koje su bile poplavqeni u posledwem naletu visoke Dunavske vode. Zakupci su

nakratko bili iseqeni, dok radnici Zelenila nisu obavili sve {to je potrebno kako bi se Novosa|ani bezbedno odmarali na najpopularnijoj pla`i.

N. V.

POVODOM DANA USTANKA

Narodni zbor na Iri{kom vencu Pokrajinski odbor SUBNOR-a organizuje sutra u 11 ~asova veliki narodni zbor na Iri{kom vencu povodom obele`avawa Dana ustanka, kod spomenika “Sloboda”. Na sve~anosti }e, pored govora, biti izveden i kulturno–umetni~ki program. Prevoz je obezbe|en ispred zgrade Vlade Vojvodine, na Bulevaru Mihajla Pupina 16.

Autobus polazi u 9 sati, a po zavr{etku programa, oko 13 ~asova, isti autobus dovozi putnike nazad u Novi Sad. I. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak6.jul2010.

ODR@ANO DESETO SVETSKO PRVENSTVO U BANATSKIM [ORAMA

Orlovi visoko lete

Rekonstrukcija crkve u [idu

OBNOVA @UPNE CRKVE PRESVETOG SRCA ISUSOVOG

Do jeseni hram dobija nekada{wi izgled

[ID: Temeqna rekonstrukcija rimokatoli~ke crkve Presvetog srca Isusovog u [idu sagra|ene 1932. godine bi}e zavr{ena do 15. oktobra ove godine. Izvo|a~ radova je gra|evinska firma „Set [abac” u ~etiri faze, rekao je `upnik `upe [id, Gibarac, Kukujevci i Va{ica i ostalih filijala Nikica Bo{wakovi}. @upna crkva Presvetog srca Isusovog u [idu osnovana je pre 87 godina. U to vreme crkva je imala malenu ku}icu sa zvonikom od drveta i jedno zvono. Sedam godina kasnije po~ela je izgradwa sada{we crkve, a zavr{ena je za samo dve godine, posve}ena presvetom srcu Isusovom. Svega 12 godina ovu crkvu krasio je visoki toraw, da bi prilikom borbi 1944. godine crkva bila minirana i sru{en toraw i krov. Obnovqena je 1963. godine.

- Sa~uvali smo planove gradwe, a pregledav{i sada{we stawe uvideli da je sve propada, od torwa, do poda, maltera, elektrike... Zato je nu`na temeqna rekonstrukcija tako da crkva dobije pre|a{wi izgled 1932. godine.

Wen izvorni projekat smo predali [id projektu kako bi imao

uvida da izradi gra|evinski projekat na temequ wega. Oni su predlo`ili rekonstrukciju i obnovu crkve u u ~etiri faze – ka`e Bo{wakovi}. - Prva faza predvi|a rekonstrukciju torwa crkve i ulaznih vrata - portala. Za ovu fazu obezbe|en je glavni projekat, lokacijska i gra|evinska dozvola. Sa izvo|a~em radova „Set [abac” potpisali smo ugovor o izvr{ewu poslova.

Vrednost rekonstrukcije samo u prvoj fazi iznosi 120.000 evra.

U drugoj fazi zameni}e se krovne konstrukcije zajedno sa stropom crkve, a potom }e biti postavqen lim i novih oluka. U tre}oj fazi postavqa}e se podno grejawe i elektroinstalacije, dok }e se u posledwoj malterisati sa parapropusnim malterom i kre~iti. Katoli~ki `ivaq sa ove op{tine obezbedio je 10.000 evra za prvu fazu, a ostali donatori su: Ministarstvo vera Republike Srbije, \akova~ko-Osije~ka nadbiskupija, VukovarskoSrijemska `upanija, op{tina [id, Sremski okrug, a o~ekuje se da }e pomo} pru`iti i neke firme iz op{tine [id kao donatori, zavr{io je `upnik Nikica Bo{wakovi}.

D. Savi~in

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Dadiqa Makfi i veliki prasak“ (18), „Besa“ (19.45),“Vojska palih an|ela“ (21.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Nina Bo`ovi}–Roganovi} iz Petrovaradina (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Maja Milo{ev, ]elebija ]azim, Jelena Kowevi}, Bogdanka Nikoli}, Bojana Bo`i~kovi}, Bahtije Ja{ari, Sla|ana Jankovi}, Miqana Kalem, Jelena Beri}, Tamara Jawu{evi}, Aleksandra Elia{, Jelena \urovi}, Brankica Ceki} i Marina Rujevi} iz Novog Sada, Tamara [u{ilovi} iz Futoga, Aniko Nemet-\uki} iz Ka}a, Nada Mr|a iz Starih Ledinaca, Ivana Pucovska iz Kulpina, Marija Staki} iz @abqa, Mirjana Radovanovi} iz Tovari{eva i Jelena Gavrilov iz Kikinde, DE^AKE: Nata{a Stojanov, Biqana Bo{kovski, Katarina Popovi}, Marijana \uri}, Mira Kostadinov, Olivera Milin~evi}, Karolina Zoroja, Nata{a ]iri}, Sofija Kora}, Bojana Dabi} i Jovana Despi} iz Novog Sada, Gordana Pavlovi} iz Petrovaradina, Danica Nedeqkovi} iz Rakovca, Biqana Gojkov iz Koviqa, Brankica Nokovi} iz ^uruga, Bosiqka Joki} iz ^ortanovaca, Marina Peji} iz @abqa, Elenka Kri`ov iz Selen~e, Ina Margi} iz Pivnica, Helena Rac iz Vrbasa, Tereza Lakato{ iz Tovari{eva, Miroslava Kne`evi} iz Nove Gajdobre, Tatjana Stankovi} iz Ba~ke Palanke, Dijana Stri~i} i Dragica Ivanovi} iz Be~eja, Sofija Mirkovi} iz Rume, Milana Novakovi} iz In|ije i Maja Kugler iz Zrewanina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Borivoj Sime Mirkovi} (1930) u 11.45 ~asova (ispra}aj), Jelen Ivana Staki} (1924) u 12.30 (ispra}aj), Radinka Lazara Bobi} (1931) u 13.15, Milan Sima Kleut (1947) u 14, Dejan Petra Jan~a (1928) u 14.45, Stojmen Stanojka Stoj~i} (1952) u 15.30, Svetlana Zlatoja Varenika (1964) u 16.15, Jelica To{e Ruskovski (1947) u 17, Branislav \or|a gaji} (1924) u 17.30 ~asova. U Veterniku na Mesnom grobqu bi}e sahrawena Zorka Rajka Drini} (1927) u 13 ~asova. U Sremskoj Kamenici na Mesnom grobqu bi}e sahrawen Mirko \ure Vila (1932) u 13 ~asova.

TOMA[EVAC: Za razliku od fudbalskih „orlova” koji su prebrzo napustili Ju`nu Afriku, ekipa „Orlova” iz Orlovata trijumfovala je na desetom Svetskom prvenstvu u banatskim {orama, uprili~enom prethodnog vikenda u Toma{evcu. U finalnoj utakmici uspeli su da savladaju doma}ine – takmi~are „^oke”, koji su morali da se zadovoqe drugim mestom. Tre}eplasirani je bio tim „Be~kere~kih kera” iz Zrewanina, dok je druga toma{eva~ka ekipa – „Marijevo” – ove godine zauzela ~etvrtu poziciju.

- Ponosni smo na rezultat.

Ovo je na{e osmo u~e{}e na toma{eva~kom takmi~ewu. Bili smo ubedqivi i zaslu`ili smo trofej. Rezultat 32 prema 15 dosta govori o motivisanosti i ve{tini na{ih igra~a – izjavio je kapiten „Orlova” Slobodan Stojanovi}.

Dobri poznavaoci banatskih {ora ka`u da ova igra nije nimalo laka, utakmice su napete, sa dosta taktike. Nalik je ameri~kom bejzbolu. U {orama postoje dve baze (u bejzbolu ~etiri) i lopta se baca u vis (u bejzbolu ispred).

Posle udarawa lopte, protiv-

~i za poen – objasnio je kapiten „[oke” Dragan Stankov.

I dok su trajale pauze izme|u utakmica, posetioci su u obli`woj zgradi Mesne zajednice mogli da pogledaju izlo`bu fotografija sa svih dosada{wih nadmetawa. Predsednik Saveta MZ Toma{evac Nenad Nikoli} veli da su me{tani ponosni {to su doma}ini takmi~ewa.

- [ore su podigle dinamiku u selu i dovele nam goste. Sve je krenulo od na{e dve ekipe „^oke” i „Marijevo”, koje uvek odmere snage za uskr{we praznike – napomiwe Nikoli}.

Da je ova stara i autenti~na igra proslavila Toma{evac sla`e se i Bojan Kostre{, jedan od najpoznatijih promotera

Jedina kapitenka Tipi~no sportsku igru pre vi{e godina zavolela je i Kikin|anka Marijana Lau{ev, za sada jedina devojka me|u mu{kim takmi~arima.

Na ovogodi{wem takmi~ewu dogurala je ~ak do kapitena ekipe „Mamuti”.

„Orlovi” slave trijumf

Puno emocija bilo je na travnatom terenu, kod starog seoskog zabavi{ta, gde se vite{ki, za svaki poen, borilo ukupno 11 ekipa. Loptice su letele na sve strane, ~esto i nebu pod oblake. Posmatra~i su se katkad i sklawali od wih, kazuju}i da je najboqe da nikoga ne pogode jer to zna mnogo da zaboli.

ni~ki igra~i poku{avaju da je uhvate i da wome pogode saigra~e koji pretr~avaju od baze do baze. Ako lopta posle udarca palicom iza|e u aut, dolazi do smene ekipa na poziciji udara~a.

- [ora je zapravo udarawe, pa je tako i nastao naziv igre.

U nekim selima se ona zove cure, zbog baza do kojih se tr-

DNEVNIK

c m y

10

i licencirani sudija u banatskim {orama. Kostre{ je, ina~e, ~lan Dru{tva za o~uvawe banatskih {ora, koje je i organizator prvenstva.

- Poku{avamo da za{titimo {ore i registrujemo ih kao sport. Ovogodi{we finale je pokazalo koliko je takmi~ewe napredovalo. Ekipe su dosta kvalitetnije nego u po~etku, a ve}ina wih se i podmladila – obja{wava Kostre{. @. Balaban

Osnovna {kola dobila novac za opremawe ^URUG: Pokrajnski Sekretarijat za obrazovawe iz Novog Sada je potpisao Ugovor sa rukovodstvom O[ „\ura Jak{i}”

Svetlana Raji}

iz ^uruga o dodeli sredstava za opremawe. Kako je 17. juna stiglo obave{tewe rukovodstvu {kole da je obezbe|eno 1.300.000 dinara i da mo`e da se zapo~ne opremawe u~ionica.

Kako ka`e direktorka {kole Svetlana Raji}, novac }e biti upotrebqen za nabavku opreme (stolova , stolica, ormana, kompjuterske opreme) da bi se poboq{ali uslovi u sprovo|ewu nastave. Oprema }e se nabaviti i postaviti u toku raspusta, tako da nova {kolska godina po~ne u obnovqenoj zgradi sa novom opremom.

L. K.

Izlo`ba slikara „Esnafa” NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tine Novi Be~ej organizuje u petak, 9. jula, izlo`bu slika ~lanova Udru`ewa likovnih umetnika „Esnaf” iz Sremske Mitrovice. Postavka sadr`i slike malog formata petnaestak autora, na temu realizma.

Izlo`ba se otvara u Galeriji „Selo” u 20 sati.

M. K.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

utorak6.jul2010.

11

VINOGRADSKI MOST DO[AO NA RED

[ire pe{a~ke staze

Masni muq na „Vitalovom” ispustu

MASNO]A I TALOG SATIMA IZLAZILI IZ „VITALA”

Zaga|ivawe do posledweg momenta VRBAS: Dok se posledwih dana u vi{e navrata saop{tavalo kako je kona~no re{ewe zaga|ewa Velikog ba~kog kanala na pomolu, zaga|iva~i i daqe teraju po svom i nemilosrdno trpaju u nesretni kanal sve {to im je vi{ak u fabrikama. Tako je ju~e kod ispusta AD „Vital” zabele`eno ispu{tawe braon materije sa komadima masnog krem-belog otpada koji je satima izlazio iz „Vitala”. Vrbaska uqara trenutno va`i za jedinu fabriku- zaga|iva~a koja nije preduzela nijedan jedini korak da spre~i zaga|ivawe i pripremi se za prikqu~ewe na kolektor otpadnih voda i Cen-

tralno postrojewe ~ija izgradwa treba da po~ne. Posledwi rok za sve zaga|iva~e je 2012. godina, a do tada neki od wih poput „Vitala” izgleda imaju nameru da iskoriste te posledwe momente, ne bi li se oslobodili svog mogu}eg otpada koji im se talo`i u proizvodwi i skladi{tima. Slu~aj je prijavqen Ekolo{kom pokretu Vrbasa, a oni }e prijavu proslediti republi~kom inspektoru. Svi se nadamo da ova prijava ne}e kao i ve}ina prethodnih ostati samo kao bele{ka inspektora, jer ju~era{wi prizor na „Vitalovom” ispustu blago re~eno je izgledao stravi~no.

N. Perkovi}

Progla{ena elementarna nepogoda @ABAQ: U velikoj sali SO @abaq odr`ana je 19. sednica na kojoj je bilo prisutno 28 odbornika. Predsednik Skup{tine Milorad Stepanov je predlo`io Dnevni red sa ~etiri ta~ke. Jednoglasno je prihva}eno da se donese Odluka o progla{ewu elementarne nepogode zbog obimnih ki{a. ^lan Ve}a i predsednik komisije za procenu {tete Danilo Nikolin obavestio je odbornike da je Op{tinsko ve}e donelo odluku da se pomogne svim gra|anima koji su u ovoj nepogodi pretrpeli {tetu.

Odbornici su obave{teni o podno{ewu ostavke Dobrosava Mihajlovi}a na mesto zamenika predsednika Skup{tine op{tine kao i ostavke Tihomira Ne`i}a na funkciju ~lana Op{tinskog ve}a.

L. K.

VRBAS: Kroz nekoliko dana u Vrbasu }e po~eti dugo o~ekivana rekonstrukcija Vinogradskog mosta preko Velikog ba~kog kanala, na kojem ve} ~etrdeset godina nije ra|eno gotovo ni{ta, zbog ~ega se nalazi u veoma te{kom stawu. Nakon vi{egodi{wih peticija, ~ak i mawih protesta gra|ana naseqa Vinogradi, lokalna samouprava je pre nekoliko meseci donela odluku da kona~no re{i ovaj izuzetno problemati~an prelaz preko Velikog ba~kog kanala. Procenu stawa ovog mosta uradili su stru~waci gra|evinskog fakulteta iz Subotice, a procewena vrednost radova na rekonstrukciji je oko 30 miliona dinara. Ovaj iznos obezbedili su Fond za kapitalna ulagawa APV i Op{tina Vrbas, izdvojiv{i po 15 miliona dinara za ovu namenu.

Povodom po~etka izvo|ewa radova, ju~e je u Vrbasu potpisan

ugovor izme|u op{tine Vrbas i GP „ Tri Omega in`eweringa” iz Beograd, izvo|a~a radova. Kako je re~eno ovom prilikom radovi na sanaciji mosta trebalo bi da budu zavr{eni do po~etka septembra.

U analizi koju je napravio Gra|evinski fakultet iz Subotice, most ima najni`u ocenu sa aspekta bezbednosti, a od 1969. godine do sada nije bilo zna~aj-

PAJTI] U POSETI KIKINDSKOJ OP[TINI

Otvoren obnovqen ateqe „Tera” KIKINDA: Predsednik Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine Bojan Pajti} obi{ao je deo rekonstruisananih ulica u op{tini Kikinda za koje je Fond za kapitalna ulagawa izdvojio novac, a zajedno sa pokrajinskim sekre-

dinara iz Fonda za kapitlna ulagawa je izdvojeno za rekonstrukciju ateqea Internacionalnog simpozijuma „Tera” na nekada{wem pogonu fabrike „Toza Markovi}” - istakao je Pajti}. Ovaj ateqe je izuzetno zna~ajan

tarom za kulturu Miloradom \uri}em posetio je obnovqeni ateqe Internacionalnog simpozijuma „Tera”, kao i mawe` koji se nalazi u nekada{woj kasarni.

Pokrajina je u protekle ~etiri godine izdvojila vi{e od 2,5 milijarde dinara za kikindsku op{tinu, {to prakti~no zna~i da je za investicije dodata jo{ polovina op{tinskog buxeta.

- Osim za putnu i komunalnu infrastrukturu oko 17 miliona

zato {to se u wemu proizvode velike skuulpture od terakote i kao takav ateqe „Tera” je jedinstven u svetu. Nije ~udo da danas ovde imamo skulptore i vajare iz Japana, Indije i Nema~ke, kao {to ne ~udi da je upravo ovaj ateqe kultno mesto, mesto hodo~a{}a za najpoznatije vajare i skulptore iz Wujorka, Madrida, Londa, Pariza. Rekonstrukcijom ateqea stvoreni su preduslovi da ovo bude edukativni centar u ko-

ZBOG KRA\E ELEKTROENERGETSKIH VODOVA

Uqma ostala u mraku VR[AC: Uqma i okolna sela zbog prese~ene jedne faze bili su bez struje blizu 18 sati. Dispe~er u elektroenergetskom pogonu „Vr{ac” dobio je u petak poslepodne signal da ne{to nije u redu u trafostanici „Vr{ac 1“. Nakon obilaska trafostanice i trase dalekovoda uo~eno je da je prese~ena jedna faza na mre`i izvoda za selo Uqma i to izme|u 10 do 2 stubova u du`ini od oko 1.200 metara.

Kako isti~u iz „Elektrovojvodine” odmah je obave{ten MUP, ~iji pripadnici su iza{li na lice mesta da izvr{e uvi|aj.

Te ve~eri je, u dogovoru sa MUP-om formirana patrola, sastavqena od dva radnika „Elektrovojvodine” i dva pripadnika MUP-a, koja je obilazila i kontrolisala trasu dalekovoda Vr{ac-Uqma, kako bi se spre~ila eventualna nova o{te}ewa dalekovoda, dok je popravka u toku.

Javnost je obave{tena o razlozima prekida napajawa strujom i kra|i bakarnog provodnika sa

dalekovoda. I pored toga {to su u pomo} elektromonterima Pan~eva pritekli i monteri iz okolnih pogona, radovi su potrajali zato {to se kra|a desila u ataru i wivama, pa nije bilo bezbedno raditi popravku u potpunom mraku, te je sanacija kvara nastavqena u subotu, u zoru, oko ~etiri ~asa.

Ovakve „rabote” su opasne ne samo po `ivot onih koji kradu zajedni~ku imovinu, nego i za sve koji se na|u u blizini o{te}enog objekta. Dobit koju ostvare lopovi preprodajom delova elektroenergetske opreme, kao sekundarne sirovine je zanemariva u pore|ewu sa {tetom koju pretrpi „Elektrovojvodina”, jer je u pitawu oprema koja nije ni malo jeftina.

Stoga iz ovog preduze}a jo{ jednom apeluju na svest svih koji u blizini elektroenergetskih objekata i mre`e primete bilo {ta sumwivo, da to odmah prijave najbli`oj policijskoj stanici ili elektrodistribuciji.

A. B.

Nandor Kolesar prvi kotli} Kupusine KUPUSINA: U kvalifikacijama za „Zlatni kotli}” Apatinskih ribarskih ve~eri koje je odr`ano u Kupusini, me|u 31 kuvarem, najboqi ribqi paprika{ skuvao je Nandor Kolesar. Drugi je bio Gabor Belai, a tre}e mesto delila su dva takmi~ara sa istim brojem bodova I{tvan Astalo{ i Gabor ^izmar. Na ovom takmi-

~ewu u~estvovali su predstavnici nevladinih organizacija u selu koji su uz Turisti~ku organizaciju i SO Apatin i pomagali u organizaciji manifestacije koje je okupilo skoro 300 Kupusinaca u velikoj Sali stare seoske {kole, ali je i veliki broj me{tana pratio kuvare dok su pripremali paprika{.

J. P.

nijih ulagawa i ozbiqnijih radova na wemu.

- Neophodno je popraviti konstrukciju i povr{inski asfaltni sloj na kolovozu i bo~nim pe{a~kim stazama. Prema planu, pe{a~ke staze }e biti pro{irene za jedan metar, tako da }e svaka biti {iroka 1,6 metara i gra|ani }e lak{e i bezbednije mo}i da prelaze preko mosta - rekao je di-

jem }e tokom cele godine mo}i da se obrazuju studenti i umetnici iz celog sveta.

U ateqeu „Tera” do sada su postojali uslovi za rad samo tokom letwih meseci, ali nakon rekonstrukcije u ateqe }e biti otvoren 365 dana u godini. Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} rekao je da ateqe „Tera” jedan od va`nijih koraka u ispuwewu vizije kako bi trebalo da izgleda kultura vojvodine.

- Ovo je samo jedan deo {ireg projekta simpozuja „Tere” s obzirom na to da postoje ambiciozni planovi. Jedna od ideja jeste da mawe` koji se nalazi u kasarni bude muzejski prostor. Ovo pitawe mora}e da se re{ava izme|u lokalne samouprave i Ministarstva odbrane, a na{a o~ekivawa su da }e dogovor biti postignut, kako bi se jedanog dana oformio i kolex „Tere”.

U ime lokalne samouprave gostima je zahvalio predsednik op{tine Ilija Vojinovi}: - U posledwih godinu dana upravo zahvaquju}i pokrajinskoj vladi u Kikindi je ura|eno puno toga. „Tera” za Kikindu zna~i puno i dosta je ulo`eno da bi ona danas ovako izgledala. Nadamo se dobroj saradwi i ubudu}e jer lokalna samouprava sledi viziju da Kikinda bude boqi, lep{i i bogatiji grad.

A. \uran

ZBOG [TETA OD POPLAVA OLAK[ICE POQOPRIVREDNICIMA

Oslobo|eni nameta dobijaju regres KIKINDA: Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin posetio je danas poplavqena podru~ja u kikindskoj op{tini. On je zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave obi{ao atar u Ba{aidu, Ruskom Selu, Kikindi i ve}em delu sela. Prinosi }e ove godine usled elementarane nepogode biti ispod o~ekivawa, a drasti~no je smawen i kvalitet zrna pokazuju prvi otkosi. Upravo zato je Ministarstvo poqoprivrede donelo odluku da se zemqoradnicima u op{tinama u kojima je progla{ena elementarna nepogoda i kojima je usled poplava uni{teno vi{e od 30 odsto zemqi{ta otpi{e vodni doprinos za ovu godinu.

- Ministarstvo }e isto tako iza}i u susret poqoprivrednicima koji imaju preko 30 odsto poplavqenih povr{ina na dr`avnom zemqi{tu. Mi }emo im oprostiti pla}awe naknade za dr`avno zemqi{te za 2010. godinu. Obavezujemo da }emo do kraja jula is-

platiti regrese poqoprovirednicima u stopostotnom iznosu, tako da }e prvi novac poqoprivrednicima sti}i ne od p{enice nego od dr`ave {to je veoma va`no. Ve} smo po~eli da spremamo uredbu za jesen kojom }e poqoprivrednici-

ma biti omogu}eno da kupe mineralno |ubrivo za osnovno |ubrewe po znatno jeftinijim uslovima preko Produktne berze. Mislim da }e to biti izme|u 100 i 150 hiqada tona i to }e biti jo{ jedna pomo} u ovoj te{koj godini - rekao je ministar Sa{a Dragin.

Predsednik Op{tine Ilija Vojinovi} je rekao da }e kompletna dokumentacija sa evidentiranom {tetom biti predata resornom ministarstvu, jer je kikindska op{tina proglasila elementarnu nepogodu.

- I daqe smo u fazi prikupqawa podataka o ugro`enim poqoprivrednicima, a i lokalna samouprava }e u~initi sve da pomogne zemqoradnicima koji su se na~li u nezavidnoj situaciji. Ono {to sada znamo, prema posledwim podacima u kikindskoj op{tini ugro`eno je zbog vode 16.000 hekatara obradivog zemqi{ta, ali podaci i daqe pristi`u – rekao je Vojinovi}.

Ministar Dragin posetio je i poqoprivredno gazdinstvo Krste ]ori}a u Ba{aidu. Ovaj zemqoradnik obra|uje oko 2,5 hiqade hektara. Najvi{e su mu stradali p{enica, kukuruz i sunockret i on isti~e da je {teta katastrofalna i da je ova godina nenadoknadiva.

A. \uran

rektor Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu” Davor Krmpot.

Iako se most nalazi na lokalnom putu, koristi se van lokalnih okvira, jer se naslawa na regionalni put Sombor - Novi Sad i povezuje deo grada sa Op{tom bolnicom u kojoj se le~e stanovnici nekoliko susednih op{tina.

Predsednik op{tine Vrbas dr @eqko Vidovi} ka`e da je ovaj veliki posao prioritet Tre}e mesne zajednice, na ~ijoj teritoriji se nalazi most.

- Tokom radova na rekonstrukciji vinogradskog mosta, ova saobra}ajnica }e u par navrata biti zatvarana, ali pre toga bi}e napravena nova regulacija saobra}aja u ovom delu grada. Za prelazak preko kanala i odlazak u naseqe Vinogradi i Op{tu bolnicu koristi}e se most u Wego{evoj ulici i put u ulici Milivoja ^obanskog - rekao je Vidovi}.

N. Perkovi}

VESTI Gu`ve na grani~nim prelazima SUBOTICA: Tokom vikenda na grani~nom prelazu Horgo{ se ~ekalo vi{e od tri ~asa za ulazak i izlazak iz Srbije, dok su na kelebiji ~ekawa bila ne{to kra}a.

Uobi~ajeno je da od jula po~nu gu`ve na grani~nim prelazima, a pravu „najezdu” gastarbajtera i turista u pograni~nim slu`bama o~ekuju od 15.jula. Na grani~nom prelazu Horgo{ ka`u da su gu`ve od ~etvrtka do nedeqe, dok od ponedeqka do srede ~ekawa su oko pola sata.

- Gu`ve se pove}avaju vikendom, jer obi~no tada po~iwu godi{wi odmori i iz zemaqa Evropske unije se vra}aju gastarbajteri, ali ima i obi~nih turista kojima je krajwi ciq neka od ma|arskih destinacija - ka`u carinici na grani~nom prelazu Horgo{.

Ina~e, velike gu`ve na grani~nim prelazima su po~ele pre nekoliko godina kada je veliki deo populacije iz Turske i isto~ne Evrope koji rade u EU odabrao tranzit kroz Srbiju.

A. A.

Gradona~elnik tra`i pomo} od ministarstva ZREWANIN: Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov uputio je dopise ministru poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Sa{i Draginu i pokrajinskom sekretaru Danielu Petrovi}u, tra`e}i pomo} za ugro`ena poqoprivredna doma}instva ~ije su se wive, usled poplava, na{le pod vodom. Mihajlov navodi da su teritoriju grada Zrewanina, tokom maja i juna, zadesile elementarne nepogode u vidu jakih ki{a, olujnih vetrova i grada, {to je dovelo i do porasta podzemnih i povr{inskih voda, te da je, usled toga, prema prvim procenama ugro`eno 30 odsto zasejanih i obradivih povr{ina.

- Ugro`eni gra|ani prijavquju {tetu, a komisije mesnih zajednica i Gradska komisija za procenu {tete, nalaze se na terenu i dostavqaju izve{taje {tabu za za{titu od elementarnih nepogoda.

Ovo se ~ini u nadi da }e ministarstvo i sekretarijat mo}i da upute materijalnu pomo} poqoprivrednim doma}instvima i organizacijama – poru~io je gradona~elnik u dopisu Draginu i Petrovi}u. @. B.

CRNA HRONIKA

utorak6.jul2010.

DNEVNIK

c m y

12

NIKOLI J. IZ NOVE PAZOVE OSMODNEVNI PRITVOR

Priveden zbog maloletni~ke pornografije

Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog matarijala i iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju, Nikola J. (59) iz Nove Pazove je nakon policijskog zadr`avawa priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu, koji mu je odredio pritvor do osam dana.

U pretresu stana Nikole J.(59) policija je prona{la harddisk s vi{e video-zapisa na kojima je osmogodi{wak u intimnim situacijama s odraslom `enom, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica.

(Tanjug)

STEVICU KARASA PAS IZUJEDAO U BA^KOJ PALANCI

Nema~ki ov~ar napada po danu

To {to se u nedequ oko 11 sati desilo izme|u fabri~kih kapija AD „Sebastijan“ i AD „Majevica“, prema zelenoj povr{ini ka Katoli~kom grobqu u ovom delu Ba~ke Palanke, jo{ jednom je potvrdilo da su psi lutalice ja~i od onih koji sede u foteqama op{tinskih firmi. Stevica Karas, ~ovek poznat po sportu, koji `ivi u centru grada, krenuo je u posetu roditeqima. Napadnut je i izujedan u po bela dana.

– Dobro odnegovan nema~ki ov~ar napao me je i krenuo da me udavi, napadaju}i mi grkqan – rekao je Karas za "Dnevnik". – Prolazim pored fabi~kog kruga „Majevice“

miliona dinara. Kako sada stvari stoje, s obzirom na to da pansion za pse lutalice, odnosno dresirane velike kerove za ~uvawe, a napu{tene, ne postoji, ovde mnogi moraju da se ~uvaju. Od mesta napada do centra grada vu~jak mo`e do}i za pet minuta.

– Ovo je dokaz da lokalna samouprava ne brine o komunalnim problemima – ka`e magistar veterine Neboj{a Keravica, vlasnik privatne veterinarske stanice, izme|u postalog, sekretar Dru{tva za za{titu `ivotiwa „Nojeva barka“ u Ba~koj Palanci. – Ovo je jo{ jedan dokaz da u Ba~koj Palanci lokalna sa-

Posle neuspelog uzletawa, avion s to~kovima okrenutim nebu

UDES POQOPRIVREDNOG AVIONA U ATARU BANATSKE TOPOLE, KOD KIKINDE

Pilot nepovre|en, letilica prevrnuta u `itu U ataru Banatske Topole, desetak kilometara od Kikinde, ju~e ne{to posle podneva, prilikom uzletawa pao je poqoprivredni avion "Privredne avijacije" DOO iz Zrewanina, a pilot Milenko Mu~alov (1947) iz Zrewanina je nepovre|en.

Kikindska policija je saop{tila da se uzrok pada aviona ispituje i da }e visina materijalne {tete biti utvr|ena naknadno.

Avion, kojim je upravqao Mu~alov, po onome {to smo uspeli da saznamo, nije uspeo da se uzdigne u poku{aju poletawa, a bio je natovaren hemijskim preparatom za prskawe {e}erne repe. Avion je bio anga`ovan na za{titi {e}erne repe na parcelama kikindskog Poqoprivrednog gazdinstva "Galad" i pre neuspelog poku{aja uzletawa, pada i prevrtawa u parcelu pod p{enicom kraj improvizovane piste, ju~e je 12 puta uspe{no uzletao.

Kako smo saznali, letilica se na uzletawe, koje se zavr{ilo karambolom, uputila kratkom im-

NA PARKINGU BAWE JUNAKOVI]

Stevica Karas na mestu gde ga je napao pas

jer je tu ku}a mojih roditeqa.

Vu~jak je isko~io iz grmqa i pokidao mi je podlakticu i nadlakticu, po{to sam se desnom rukom za{tito da me ne udavi, a da nisam brzim nogama stigao da portirnice obli`we fabrike, ko zna kako bi se sve to zavr{ilo. U portirnici „Majevice“ brzo je proradio telefon, stigla je policija, napravila zapisnik. Saznali smo da je u subotu isti nema~ki ov~ar, koji je o~igledno napu{ten i gladan, napao slu`benicu ove firme.

Do sada je op{tina Ba~ka Palanka na ime od{tete sudskih tro{kova izujedanim gra|anima platila oko deset

mouprava reaguje na ovako ekscesne situacije samo kada neki pas izujeda ~oveka. Najstra{nije je {to do sada pas, koji je, po re~ima svedoka, ve} napadao slu`benice „Majevice“, nije uhva}en. To je Veterinarska inspekcija jo{ ju~e morala da naredi Op{tinskoj komunalnoj inspekciji, a pas koji pokazuje agresiju mora biti po Zakonu sme{ten u kavez i posmatran deset dana od stru~nih i ovla{}enih lica.

Ta~nije, u kavezu bi morao da bude u prihvatili{tu, koje Ba~ka Palanka nema, ili u Veterinarskoj stanici, koja postoji.

M. Suyum

Uhva}en u kra|i skutera

Milo{ M. iz Kqaji}eva zaustavqen je u Apatinu u seriji kra|a skutera i uz krivi~nu prijavu sproveden istra`nom sudiji.

Milo{ M. se tereti da je, od po~etka kupali{ne sezone, mahom s parkinga kod bazena bawe "Junakovi}", ukrao vi{e skutera, od kojih je 12 prona|eno u Ba~kom Petrovcu.

Lopova je otkrila mlada apatinska policajka dok je, rade}i u civilu, osmatrala bawski parking. Kad je primetila wegovo neobi~no i sumwivo pona{awe – kako osmatra i zagleda skutere, policajka je obavestila kolege iz patrole, pri{la osumwi~enom i J. P. uhapsila ga.

POSLE SERIJE KRA\A U APATINU I OKOLINI

Dolijao vi{estruki lopov Policija je li{ila slobode Du{ana B. (26) iz Apatina nakon vi{e kra|a u roku od ~etiri dana i uz krivi~nu prijavu ga sprovela istra`nom sudiji, koji mu je odredio pritvor u trajawu od 30 dana. Radi se o vi{estrukom povratniku koji je nedavno pu{ten iz pritvora zbog iste vrste krivi~nih dela po~iwenih u ranijem periodu.

Du{an B. se tereti da je od 1. do 4. jula po~inio ~ak sedam kra|a i te{kih kra|a. Iz ~asovni~arske radwe „\ani}“ otu|io je veliku koli~inu

Foto: M. Mitrovi}

"greb-greb" sre}aka, ne{to novca i nekoliko polovnih satova, potom je, naredne no}i, ukrao automobil „reno 5“ ispred jedne porodi~ne ku}e u Apatinu. Slede}e no}i je u Kupusini izvr{io premeta~inu jedne ku}e i ukrao skuter iz dvori{ta, provalio i opqa~kao apoteku „Meteor-komerca" u ovom selu i, na kraju, u Apatinu provalio u kafanu „Kod kuma“ i poku{ao da opqa~ka poqo-apoteku „Farm komerc“ i ribarnicu „Losos“.

J. P.

Tre}i ovogodi{wi udes

provizovanom asfaltnom pistom, nastaviv{i ledinom, gde je do{lo do problema prilikom poku{aja da se uzdigne i poleti. Da li zbog neravne improvizovane piste ili drugih razloga, tek avion nije uspeo da se podigne, po~eo se tumbati i zavr{io u parceli pod p{enicom, to~kovima okrenut u nebo.

Pilot Mu~alov, koji se na svu sre}u samo malo ugruvao, posle

udesa je ispri~ao da se na{ao zarobqen u kabini letilice. Nije uspeo da otvori vrata, nego je razbio staklo i izvukao se nepovre|en. Mu~alov, ~ija je "Privredna avijacija", ina~e je iskusan pilot i u dugogodi{wem pilotirawu ima vi{e od 20.000 ~asova leta.

Avion koji je ju~e pao je australijsko-ameri~ke proizvodwe i star je oko 30 godina.

M. Mitrovi}

Ju~era{wi pad poqoprivrednog aviona, vlasni{tvo Zrewaninca Milenka Mu~alova, tre}i je ovogodi{wi udes civilnih letelica u Srbiji ove godine. U prethodna dva udesa stradali su helikopteri. Podsetimo, 27. marta kod zrewaninskog aerodroma "E~ka" pao je helikopter novosadske "Ciklonizacije" "Hiler UH-12". Tom p~rilikom pilot Nikola Radi} (54) je te`e povre|en.

U atari sela Krwe{evci kod Stare Pazove 2. maja pao je helikopter "gazela" SA-341H, vlasni{tvo privatne firme "[atl er". Helikopterom je pilotirao potpukovnik Goran Krneta, koji je u tom udesu lak{e povre|en.

M. B.

OBRA^UN U CENTRU HORGO[A

Tata pesnicom osvetio sina Andra{u [. (1970) i Jeneu K. (1962) iz Horgo{a policija je odredila zadr`avawe do 48 sati, posle obra~una koji se u nedequ oko ~etiri sata posle pono}i dogodio ispred ugostiteqskog lokala "Sicilija" u centru Horgo{a. Andra{ [. osumwi~en je za nasilni~ko pona{awe, a Jene K. se tereti da je po~inio krivi~no delo te{ke telesne povrede na {tetu Andra{a [.

Incident u Horgo{u u cik zore otpo~eo je kada je Andra{ [. naneo lake telesne povrede Ivanu K. (1982) i potom utekao u nepoznatom pravcu.

Nekoliko sati kasniHorgo{ je, Ivan K. je, s ocem Jeneom i bratom Atilom K. (1987), prona{ao Andra{a [., nakon ~ega su nastavili sva|u i fizi~ki sukob. U jednom trenutku Jene K. je pesnicom udario Andra{a [., nanav{i mu te{ke telesne povrede. Nakon

toga Andra{ je iz pi{toqa pucao u zemqu.

Protiv Andra{a [. je podneta i krivi~na prijava zbog osnovane sumwe za krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eks-

plozivnih materija. Iz Policijske uprave Kikinda saop{teno je da su krivi~ne prijave podnete i protiv Ivana i Atile K., zbog postojawa osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo u~estvovawa u tu~i.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK KOBNO PREVRTAWE „OPELA” U PETROVARADINU

prije pored puta, nakon ~ega se automobil prevrnuo na krov. Desanka, Goran i jedna saputnica zadobili su te{ke, a ~etvrta putnica lake telesne povrede.

Protiv Gorana sledi krivi~na prijava za te{ko delo protiv bezbednosti saobra}aja, dodaje se u saop{tewu.

M. V.

DVOJICA NOVOSA\ANA UHVA]ENA NA SEN]ANSKOM VA[ARU

neti krivi~nu prijavu, a podnet je i zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog u~iwenog prekr{aja iz Zakona o li~noj karti i Zakona o boravi{tu i prebivali{tu gra|ana.

Kako saznajemo, uhva}eni prestupnici Nenad T. i Nedeqko E. su policiji poznati kao iskusni xeparo{i, zbog ~ega su bili osu|ivani i izdr`avali zatvorske kazne.

M. Mr.

KVAR NA KOMBAJNU IZAZVAO PO@AR U KIKINDSKOM ATARU

Izgoreo rod je~ma na 25 hektara U po`aru koji je izbio na wivi pod je~mom povr{ine 40 hektara, vlasni{tvo AD „Agroitali“ iz Kikinde, izgoreo je kompletan rod na 25 hektara. Uzrok po`ara je kvar na kombajnu kojim se vrhao je~am, saop{teno je iz Policijske uprave Kikinda.

Po`ar je izbio 1. jula oko 14 ~asova, a uga{en je i lokalizovan brzom intervencijom Vatrogasne jedinice iz Kikinde. U po`aru nije bilo povre|enih, a materijalna {teta procewena je na oko milion dinara.

M. Mr.

Osumwi~enom za poku{aj te{kog ubistva Milanu P. (1978) iz Bege~a kod Novog Sada ju~e je odre|en pritvor nakon saslu{awa kod de`urnog ista`nog sudije novosadskog Vi{eg suda Nenada Simovi}a. Okrivqeni se tereti da je prekju~e oko 13 sati iz „svog“ „pasata“ pucao iz pi{toqa na automobil koji je u tom trenutku vozio Cvetin C. (1964) iz Beograda. Beogra|anin je tom prilikom zadobio lake telesne povrede i zadr`an je na le~ewu u Kli-

Pripadnici Ronila~kog centra @andarmerije izvukli su ju~e oko 13 ~asova iz ve{ta~kog jezera Sot be`ivotno telo Jovana Puhali}a (33) iz [ida, saop{tila je Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici.

U saop{tewu se isti~e da na telu utopqenika, koji se udavio u nedequ oko 17 sati, nema spoqnih povreda niti tragova nasiqa.

Po naredbi istra`nog sudije Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, telo je poslato na sudsko-medicinsku obdukciju na Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu.

O~evici, koji su ju~e bili na pla`i Sotskog jezera, desetak kilometara od [ida, na kojem u vreme kupawa bude po hiqadu kupa~a, tvrde da je Jovan Puhali}, u stvari, stradao plivaju}i za pedalinom i kada je poku{ao da se popne na wu, okliznuo se i odjednom nestao u vodi. Poku{aj nekolicine mladi}a da spasu Jovana Puhali}a, koji je, ina~e, bio slab pliva~, nije uspeo jer je i nivo vode u jeze-

^etvoro poginulo za sedam dana

Kod Malog I|o{a stradalo ~etvoro ^eha

Sotsko jezero uzelo prvu `rtvu

ru iznad uobi~ajenog, a vidqivost u vodi je bila veoma lo{a. Ina~e, Jovan Puhali} se utopio u neposrednoj blizini splava-kafi}a „Kolibri“.

– Video sam samo kada je momak potonuo. Prvo sam mislo da je zaronio, me|utim, neki qudi su po-

Samoubistvo biv{eg generalnog inspektora MUP-a Nekada{wi prvi generalni inspektor Sektora za unutra{wu kontrolu MUP-a Srbije Srbislav – Srba Ran|elovi} izvr{io je ju~e samoubistvo u svom stanu u centru Beograda, potvr|eno je Tanjugu u tom ministarstvu. Pukovnik Ran|elovi} postavqen je za prvog generalnog inspektora Resora javne bezbednosti MUP Srbije u martu 2003. godine. Osnivawe ove slu`be najavqivao je tada{wi ministar Du{an Mihajlovi} dve godine ranije.

– Ciq slu`be i generalnog inspektora je spre~avawe, otkrivawe i suzbijawe raznih nepravilnosti u radu pripadnika policije – obja{wavao je tada pukovnik Ran|elovi}, dodaju}i da generalni inspektor „podnosi ra~une“ samo ministru i Republi~koj vladi.

Andrija Dra{kovi} (prvi sleva)

{tva, o{te}enih, optu`enih i wihovih branilaca, sudija Trajkovi} je zakazala izricawe presude za ju~e u 9 sati. Izricawe je odlo`eno za 11, da bi sudsko ve}e u 11.30 ~asova saop{tilo da postupak ponovo vra}a u fazu glavnog pretresa.

Osim optu`enih i wihovih branilaca, ju~e su u sudu bile wihove supruge, Dra{kovi}ev otac, brojni ~lanovi obezbe|ewa i prijateqi. Mere obezbe|ewa bile su poja~ane, a javnost u sudnici ponovo je pretresana.

Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu predlo`ilo u zavr{noj re~i da se Dra{kovi} i Golubovi} osude na maksimalne zatvorske kazne od 15 godina zatvora zbog ubistva pripadnika „sur~inskog klana“ Ple}i}a, kao i da im se odredi pritvor.

Odbrana Dra{kovi}a i Golubovi}a zatra`ila je da oni budu oslobo|eni optu`be, tvrde}i da

Srbislav Ran|elovi}

On je razre{en du`nosti pomo}nika ministra unutra{wih poslova – generalnog inspektora Resora javne bezbednosti aprila 2004. i na to mesto je postavqen Vladimir Bo`ovi}.

U tom periodu, koji karakteri{u smene visokih funkcionera MUP-a, smeweni su i na~elnik Uprave kriminalisti~ke policije MUP-a Srbije Mile Novakovi} i na~elnik Uprave MUP-a Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala Boro Bawac. Nakon paqewa xamija u Beogradu, smewen je tada{wi na~elnik beogradske policije Milan Obradovi}. Bili su to sve qudi koji su vodili specijalnu policijsku grupu „Poskok“ i specijalnu policijsku operaciju „Sabqa“.

Ran|elovi} je penzionisan 2008. godine s mesta pomo}nika direktora policije.

U LONDONU PO^EO EKSTRADICIONI PROCES

Sud nalo`io ve{ta~ewe ubijenog cawa presude obavi ve{ta~ewe Ple}i}eve ura~unqivosti u alkoholisanom stawu u trenutku ubistva. Ve{ta~ewe je povereno psihijatru Mileni Stankovi}, a slede}i pretres je zakazan za ~etvrtak, 8. jul.

U petak, 2. jula, po{to je ve}e saslu{alo zavr{ne re~i Tu`ila-

~eli da vi~u da se udavio i da je lo{ pliva~. Da li je poku{ao da se popne na pedalinu, to nisam video. Sve se dogodilo u trenutku.

Voda i nije ba{ za kupawe, jo{ uvek je mutna i jezero ima visok nivo, neuobi~ajen za letwe vreme – ka`e nam Branko Jankovi}, koji

je u trenutku ove drame sedeo na splavu kafi}a „Kolibri“.

Sotsko jezero je poznato kupali{te [i|ana i mesto gde se ide u ribolov. Me|utim, na jezeru nema spasila~ke slu`be, postoji samo jedan ~uvar, koji brine o tome da na jezero ne dolaze ribokradice.

I prethodnih godina su se na ovom jezeru doga|ale tragedije, me|utim, ovih dana, kada je vodostaj ove ve{ta~ke akumulacije visok, i kada je voda pre nekoliko dana prebacivana pumpama da bi se smawio, i najhrabrijim kupa~ima se preporu~uje ozbiqan oprez.

Ve{ta~ko jezero Sot je dugo 1.900 metara, prose~na {irina je 150 m, a na nekim mestima {iroko je i celih 400. Dubina jezera je najve}a kod brane – 12 metara – ali je veliki deo zamuqen, tako da ima oko 10,5 metara. Na polovini du`ine jezera dubina je {est metara, ali po{to je tu nekada bio kamenolom, ima i mnogo rupa. Dno je muqevito.

S. Bojevi}

NEKADA[WI VISOKI FUNKCIONER POLICIJE DIGAO RUKU NA SEBE

JU^E BEZ PRESUDE ANDRIJI DRA[KOVI]U

Vi{i sud u Beogradu nije ju~e izrekao presudu Andriji Dra{kovi}u i wegovom kumu Aleksandru Golubovi}u, optu`enima za ubistvo Zvonka Ple}i}a 2000. godine, ve} je odlu~io da ponovo otvori glavni pretres.

Sudsko ve}e sudije Zorane Trajkovi} odlu~ilo je da se pre izri-

ni~kom centru Vojvodine, saop{tila je ju~e policija.

Po nezvani~nim saznawima „Dnevnika“, okrivqeni i raweni su ranije poslovno sara|ivali, ali su, navodno, obojica, verovatno u razli~itom periodu, bili u vezi s }erkom vlasnika poznate ~arde u Bege~u. Ova ~arda je svojevremeno i zapaqena. Jedan od u~esnika u obra~unu je nedavno iza{ao iz zatvora.

E. D.

Udavio se pewu}i se na pedalinu

CRNA NEDEQA NA DRUMOVIMA SEVERA VOJVODINE

Tokom pro{le nedeqe na podru~ju Policijske uprave u Subotici dogodilo se 17 saobra}ajnih nezgoda, od kojih {est s nastradalima a 11 s materijalnom {tetom. U ovim saobra}ajnim nezgodama ~etiri lica su poginula, jedno je te`e, a osam lak{e povre|eno.

U toku protekle nedeqe vatrogasna jedinica je intervenisala 12 puta. Policijska uprava u Subotici uputila je apel gra|anima i upozorewe da je za vreme trajawa `etvenih radova zabraweno bilo kakvo kori{}ewe otvorenog plamena, kao i spaqivawe korova, slame, strwike i sli~no. Protiv nesavesnih gra|ana, kao i preduze}a, u slu~aju kr{ewa propisa bi}e podnete odgovaraju}e prijave nadle`nim organima, navodi se u saop{tewu suboti~ke policije. A. A.

Pritvor okrivqenom za poku{aj te{kog ubistva

IZ JEZERA SOT, U BLIZINI [IDA, JU^E IZVU^ENO TELO UTOPQENIKA

Tandem osumwi~en za yeparewe Patrola policije je na redovnom mese~nom robnom va{aru u Senti uhvatila Nenada T. (1948) i Nedeqka E. (1953) iz Novog Sada u trenutku kada su ukrali nov~anik iz zadweg xepa pantalona o{te}enom I. T. iz Sente.

Osumwi~eni Novosa|ani su iskoristili Sen}aninovu nepa`wu i ukrali mu nov~anik s dokumentima i novcem. Policija je najavila da }e protiv osumwi~enih Novosa|ana pod-

13

POSLE PUCWAVE U BEGE^U

Saputnica podlegla povredama u bolnici Desanka Paripovi} (1937) iz Bukovca preminula je u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu od posledica saobra}ajne nesre}e koja se desila u subotu uve~e u Petrovaradinu, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Do nesre}e je do{lo kada je Goran P. (1969), voza~ „opela“ u kojem je Desanka bila, usled neprilago|ene brzine udario u betonski deo }u-

utorak6.jul2010.

su u restoranu „Rojal Knez“ u Beogradu u septembru 2000. godine na Ple}i}a pucali u samoodbrani, odnosno krajwoj nu`di.

Preciziranom optu`nicom od 17. maja ove godine Dra{kovi} i Golubovi} se terete da su posle prepirke s Ple}i}em, koji je do{ao za wihov sto dok su ru~ali, izvadili pi{toqe i ispalili ve}i broj hitaca u wega. Prethodnom optu`nicom, na osnovu koje su dva puta osu|eni na vi{egodi{we kazne zatvora, a jednom oslobo|eni, izba~ena je formulacija da je Ple}i} u jednom trenutku ustao i desnom rukom krenuo prema pojasu. Kako je navedeno u optu`nici, Ple}i} je u tom trenutku bio le|ima okrenut Golubovi}u i bo~nom levom stranom prema Dra{kovi}u.

Za ubistvo Ple}i}a, Dra{kovi} i Golubovi} osu|ivani su dva puta, ali su te presude ukidane odlukama Vrhovnog suda.

(Tanjug)

Gani} optu`io Srbiju za manipulaciju Biv{i ~lan ratnog Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Ejup Gani}, koji se ju~e pojavio pred ve}em Suda za ekstradicije u Londonu, ponovio je na po~etku pretresa stav da „Srbija manipuli{e britanski pravni sistem“ da bi postigla da on bude izru~en Beogradu.

Gani} (64), osumwi~en za ratni zlo~in nad pripadnicima JNA koji su se povla~ili iz Sarajeva u maju 1992. godine, rekao je novinarima okupqenima ispred londonskog suda da vlasti u Srbiji „nisu u stawu da mu po{teno sude za delo za koje ga terete“, preneo je BiBi-Si. Biv{i ~lan ratnog predsedni{tva BiH i daqe tvrdi da su optu`be koje su protiv wega podigle vlasti u Beogradu „politi~ki motivisane da bi se umawila odgovornost Srbije za rat u BiH izme|u 1992. i 1995.“.

Na ro~i{tu, koje je predvi|eno da traje naredne dve sedmice, do 14. jula, raspravqa}e se o zahtevu za Gani}evo izru~ewe da bi se u Srbiji okon~ao postupak protiv wega, koji je u fazi istrage.

Srpski tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je Tanjugu da o~ekuje da }e londonski sud pozitivno re{iti zahtev Srbije „u kratkom roku, ako ne i odmah po zavr{etku rasprave“, isti~u}i da su engleskom sudu dostavqeni svi spisi i dokumentacija koja je bila zatra`ena.

Gani} je 1. marta uhap{en na londonskom aerodromu „Hitrou“ po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pu{ten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napu{tawa Velike Britanije do odluke suda o wegovoj ekstradiciji.

(Tanjug)

DRU[TVO

utorak6.jul2010.

@VAKA IZ SOKAKA

^etiri pare ispod jastuka Taman sam se bio odvikao od telefonskih poziva kojima su bankari nudili kredite na kojima sam se zbog skromnih kreditnih sposobnosti u startu zahvaqivao, a prethodnih dana zapqusne me novi talas poziva. ^im zazvoni telefon, ve} sam ube|en da mi se sre}a osmehuje.

Qubazne sagovornice s druge strane `ice iz agencije najpre mi proveravaju identitet doku~en iz telefonskog imenika, pri ~emu nemam srca da ih odbijem, pa na prvu loptu prihvatam u~e{}e u jednostavnoj nagradnoj igri koja je sastoji od odgovora na tri isto takoj jednostavna pitawa: da li sam o`ewen, jesam li zaposlen ili penzioner i tome sli~no. Osvajam nagradnu kremu i neobaveznu i besplatnu ve~eru za ~etiri osobe u restoranu hotela s ~etiri zvezdice, uz uslov da, po{to mi se uru~i nagrada, dru`ina saslu{a promociju ekskluzivnih proizvoda.

Sve to potvr|uje se i napismeno pozivnicom koja sti`e na ku}nu adresu. Pozivnica va`i samo za osobe starije od 30 godina, a posebne pogodnosti obe}avaju se donosiocima ~eka od penzije.

Nagrada jeste neobavezna i besplatna, ali o~ito da u ovoj marketin{koj raboti oni koji ~aste, o~ekuju da neko ne{to i pazari, da ~ast ba{ ne bude xabe.

Telefon opet zvoni, da li ista ili druga promoterka iz iste agencije, ne mogu ba{ da razaznam, ali ubrzo pretpostavqam da nije ista jer nakon blic-ankete u nagradnoj igri opet osvajam kremu i ve~ere za dru{tvo za 6. jul. Onako usput, pitam da nije po sredi gre{ka jer sam ve} i napismeno iz iste agencije dobio potvrdu za ve} osvojenu kremu i poziv za ve~eru za 1. jul. Priznajem sagovornici s druge strane `ice da sam izgleda ba{ sre}nik jer sam dobio i anatomski jastuk i ve~eru, pa po-

{to mi je u stanu, zbog kre~ewa i renovirawa haos, u tom }askawu padne mi na pamet da, kad ve} imam tolike sre}no osvojene hrane i zdrav anatomski jastuk – uzmem sobu u hotelu i izvu~em se iz gu`ve.

– Ideja nije lo{a – slo`ila se i sagovornica iz agencije.

A upu{taju}i se u ~itavu gu`vu, bez telefonskih poziva bankara, za hiqadarku vi{e od pola maksimalne kvote subvencionisanog dinarskog kredita, umalo da se spotaknem zbog ~etiri pare! Na listingu iz Kreditnog biroa pojavio se neizmireni dug od ~etiri pare za koji nisam ni znao, pa su u banci u prvi mah rekli da }e ga zanemariti. Ali, ne lezi vra`e, po{to su u ~itavoj proceduri ~etiri pare o~ito previ{e {tr~ale bankarskoj administraciji, a dug je iz aran`mana druge banke pa sam morao da ga pokrijem, ose}ao sam se kao da sam tako vredne ~etiri pare sakrio pod onaj osvojeni anatomski jastuk, po koji nisam oti{ao.

Prili~no brzo ustanovio sam kome sam ostao du`nik. Na svu sre}u, ~ak nisam morao ni{ta upla}ivati, nego su mi te ~etiri pare velikodu{no „automatski“ otpisali. Ka`u da je i ina~e takva praksa u doti~noj i drugim bankama.

Kad je to ve} tako, mogli su, dodu{e, to uraditi i ranije jer je od otplate kredita za registraciju automobila pro{lo vi{e od ~etiri meseca, pa ne bih ostao du`an ~etiri pare, zbog koje sam kada su otpisane, nakon 48 sati za potvrdu Kreditnog biroa morao nepotrebno platiti 205 dinara. Nisam ba{ hteo da cepidla~im, uzalud bi bilo, i kome bih se `alio, ali pouzdano znam da istovetne zavrzlame zbog zanemarqivog duga imaju i drugi, ako je od ranijeg kredita iz druge banke.

Milorad Mitrovi}

c m y

14

DNEVNIK

ZREWANINSKI TAKSISTI BRINU ZA SVOJ @IVOT

Sme{kaju se dok im narkomani prete Taksisti u Zrewaninu zabrinuti su za svoju bezbednost. Upozoravaju na to da su u posledwe vreme, naro~ito u no}nim satima, `rtve obesnih mladi}a, pijanih putnika i narkomana. Zato od lokalnih vlasti, posle zahteva da se naprave elaborati o taksi-prevozu, stajali{tima i re{i problem divqih prevoznika, sada tra`e i da se povede ra~una o wihovoj sigurnosti. S

zabriwava {to nije re~ o usamqenim incidentima jer su gotovo svake no}i jedan ili vi{e taksista ugro`eni.

– Zabrinuti smo zbog toga.

Taksisti su ~esto izlo`eni maltretirawu, psovkama i fizi~kim napadima i ne znaju kako da se pona{aju u takvim situacijama. Nekada je do problema dolazilo kada stranka odbije da plati vo`wu, a sada nasil-

Tra`e stajali{te Predstavnici devet taksi-udru`ewa smatraju da bi im gradska vlast uveliko olak{ala poslovawe otvarawem centralnog gradskog stajali{ta izme|u hotela „Vojvodina“ i Katoli~ke crkve.

– Taksista je mnogo pa nam je potrebno veliko taksi-stajali{te kod Katoli~ke crkve. To mesto je idealno jer nas mnoge stranke sa~ekuju ba{ na toj lokaciji. Ali, kada na tom mestu primimo stranku, policija nam naplati kaznu od 5.000 dinara – obja{wava Jovanovi}. ovim zahtevom slo`ilo se 600 ovda{wih taksista okupqenih u devet udru`ewa.

Regionalni poverenik Sindikata taksi-voza~a „Nezavisnost“ Qubi{a Jovanovi} tvrdi da maloletnici pod uticajem alkohola ili narkomani ~esto nasr}u na wegove kolege. Posebno

nike ne mo`ete spre~iti da u|u u auto. Potom povra}aju na sedi{te, psuju, prete – ka`e Jovanovi}.

Sla`u se zrewaninski taksisti s tim da se s takvim problemima suo~avaju i wihove kolege u drugim gradovima. Stoga smatraju da bi trebalo na dr`avnom

nivou doneti zakone koji }e urediti ovu oblast i za{tititi one koji su hraniteqi porodica, a rizikuju da stradaju od ruke pijanaca i narkomana.

– Zahvaquju}i sada{wem zakonu, koji je veoma blag, taksisti su kao glineni golubovi na meti silexija i bahatih stranaka. Tra`imo da dr`ava donese zakon kojim }e drasti~no pove}ati kazne za napada~e na mirne i porodi~ne qude koji prevoze putnike – dodaje sindikalni poverenik zrewaninskih taksi-voza~a, i napomiwe da bi im i lo-

kalna samouprava mogla olak{ati `ivot svojim propisima.

Jovanovi} dodaje da taksisti ~esto i ne prijavquju napade policiji da se ne bi zamerili nasilnicima i naredne no}i imali jo{ vi{e neprilika.

– Preostaje nam da se sme{kamo i budemo qubazni, ~ak i kada nam je `ivot ugro`en. Nije nam lako kada, prolaze}i kroz grad, vidimo mlade kako se s fla{ama u rukama teturaju i piju ~ak ispred ambulanti. A i narkomana je sve vi{e – prime}uje Jovanovi}. @. Balaban

KOLEKTIVNI UGOVOR U ZDRAVSTVU RE[AVA SVE SEM – PLATA

Zabrinuti direktori Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva zdravqa, jo{ u maju usvojila Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove ~iji je osniva~ Republika i tim povodom ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi} je potpisao ugovor s predstavnicima tri reprezentativna sindikata koji su u~estvovali u wegovoj pripremi. Nedugo posle ovog ~ina ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} doneo je odluku o pro{irenom dejstvu ovog ugovora na sve zaposlene u zdravstvenim ustanovama, i u dr`avnom i u privatnom vlasni{tvu. Ugovor je izazvao je burno reagovawe odre|enog broja direktora zdravstvenih ustanova koji se pribojavaju kako }e uspeti da organizuju rad a da u isto vreme ne kr{e odredbe tog ugovora...

– Znam da se pojedini direktori zdravstvenih ustanova bune jer ne znaju kako }e da ispune sve odredbe Ugovora – ka`e za na{ list predsednica Republi~kog sinidkata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi dr Branislava Plan~ak. – Ugovor, izme|u ostalog, predvi|a i jubilarne nagrade koje poslodavac treba da isplati, {to svakako ne ide naruku poslodavcima, ali poru~ujem im da oni koji ne mogu da ispune ugovor, ne treba da budu direk-

tori, ima drugih koji }e to mo}i da ostvare.

Ukoliko poslodavac ne bude ispunio odredbe kolektivnog ugovora, mo`emo ga tu`iti. Sada direktori-menaxeri treba da se poka`u da su stvarno menaxeri. Mislim da zaposleni nisu ni svesni toga {ta su dobili ugovorom dok ne po~ne da se ostvaruje.

Kolektivnim ugovorom se re{avaju sve stvari u radu sem plata: postupak zasnivawa radnog odnosa, radno vreme, dolazak na posao, odlazak na specijalizacije, rad vikendom i praznicima, pla}ena odsustva... pa sve do uslova za rad sindikata i odnosa rukovodstva prema sindikatu Posebnim kolektivnim ugovorom ure|ena su prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, me|usobni odnosi u~esnika – potpisnika tog ugovora i druga pitawa od zna~aja za zaposlene i poslodavce, a u skladu sa Zakonom o radu i ratifikovanim me|unarodnim konvencijama u toj oblasti.

– Zadr`ali smo dosta prava koja smo imali u starom kolektivnom ugovoru, zna~ajan deo prava je pro{iren tako da mogu da ka`em da zaposleni u zdravstvu imaju vrlo dobar kolektivni ugovor. On va`i za sve ustanove ~iji su osniva~i dr`ava, Pokrajina, lokalna samouprava, ali va`i i za privatni sektor, tako da }e zaposleni kod privatnog lica prvi put imati za{titu, prava, ali i obaveze kroz kolektivni ugovor. Kolektivnim ugovorom se re{avaju sve stvari u radu sem plata: postupak zasnivawa radnog odnosa, radno vreme, dolazak na posao, odlazak na specijalizacije, rad vikendom i praznicima, pla}ena odsustva... pa sve do uslova za rad sindikata i odnosa rukovodstva prema sindikatu. Zadovoqni smo kolektivnim ugovorom jer on ukazuje i na zna~aj rada sindikata. Wime }e biti prekinut trend nametawa pravila poslodavaca o radu u zdravstvenim ustanovama – ka`e dr Plan~ak.

Usvojeni ugovor se odnosi na 110 zdravstvenih ustanova ~iji je osniva~ Republika, 35 ustanova ~iji je osniva~ AP Vojvodina, 28 ustanova ~iji je osniva~ grad Beograd, 158 domova zdravqa ~iji su osniva~i op{tine i 3.500 subjekata u privatnoj praksi.

J. Barbuzan

VIRTUELNA SVAKODNEVICA: U ISTORIJU S „TVITEROM”

Istoriju qudi pi{u ma{ine Kongresna biblioteka u Va{ingtonu, ustanovqena davne 1800. godine, nije samo ~uvar kwiga i spisa Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava ve} i najve}a svetska biblioteka i kao takva je temeq moderne civilizacije. Kao i postindustrijsko dru{tvo, i biblioteka se mewa: od 1994. godine jednom nogom zakora~eno je u novu eru, pa je po~ela digitalizacija blaga koje je pohraweno u wenim trezorima.

Nedavno je, pak, Kongresna biblioteka na~inila i puni digitalni korak jer je, po ugovoru koji je potpisala s kompanijom „Tviter“ preuzela 50 milijardi „tvitova“, odnosno poruka koje su pro{le kroz ovaj popularni servis. Kom-

spirisan SMS-porukicama, zamislio da se internet iskoristi za slawe kratkih poruka – u slu~aju „Tvitera“ u pitawu je du`ina od 140 karaktera – slovnih znakova. „Tviter-servis“ je brzinom muwe osvojio svet pa ga je Barak Obama izda{no koristio u svojoj predsedni~koj kampawi, a ustanak u Moldaviji planiran je i koordinisan uz pomo} „tvitova“. Kao ne{to ranije „Fejsbuk“, i „Tviter“ hara me|u mla|om populacijom i ne vidi mu se kraj. Svakodnevno se bele`e rekordi broja prosle|enih poruka – 14. juna 2010. u 30. sekundu po{to je Japan pobedio Kamerun na Svetskom prvenstvu u fudbalu, kroz „Tviter“ je pro{lo

Da li je to po~etak o`ivqavawa starog straha iz nau~ne fantastike po kojem ma{ine preuzimaju qudske poslove, a onda zavladaju qudima panija }e biblioteci svakog meseca isporu~ivati novih 50 miliona poruka. Kako je „tvitermanija“ definitivno zahvatila svet (vi{e od 150 miliona dosada{wih korisnika svakodnevno se uve}ava za oko 300.000 novih) o~ito }e poruka biti sve vi{e. „Tviter“ (na engleskom: cvrkut ptica, ali i kratka informacija) je svoj pohod zapo~eo 2006. kada je Xek Dorsi, in-

2.940 poruka u sekundi! Ve} 17. juna 2010, posle pobede „Lejkersa“ u NBA finalu, broj porukica bio je 3.085 u sekundi.

More arhiviranih „tvitova“, posle odgovaraju}eg broja godina, bi}e predmet nau~nih istra`ivawa i prou~avawa u razli~itim oblastima (istorija, sociologija, lingvistika, kulturolo{ki fenomeni itd). Tako su kona~no na

svoje do{li zagovornici pravca u modernoj istoriografiji koji se zala|e za to da se, mnogo vi{e nego ranije, mora bele`iti i prou~avati `ivot obi~nih qudi jer im je na raspolagawu ogroman materijal. No, da li je tako? Pre svega, jasno je da se prou~avawe ne}e mo}i sprovoditi qudskim snagama – sirovi materijal mora}e biti pro~e{qan posebnim programima koji }e tra`iti kqu~ne re~i-pojmove. Tek bi u drugom ili tre}em krugu istra`ivawa neposredno prou~avawe mogli po~eti qudi.

Ali, osnovno „prosejavawe“ mora}e se poveriti elektronici, odno-

sno mawe ili vi{e uspe{nim softverima. Nije li apsurdno da istoriju qudi „filtriraju“ ma{ine? Da li je to po~etak o`ivqavawa starog straha iz nau~ne fantastike po kojem ma{ine preuzimaju qudske poslove, a onda zavladaju qudima? S druge strane, pitawe je kako }e se uop{te tuma~iti ove male poruke? Koliko u wima ima istorijskog materijala? Mo`da }e se uhvatiti prve poruke qudi koji su postali va`ni i mo}ni, mo`da }e se otkriti koreni nekih doga|aja, fenomena ili trendova – ali je to ponovo vra}awe na poqe izuzetnosti od koje istori~ari poku{avaju da pobegnu tra`e}i svakodnevne trivijalnosti. Koliko trivijalnosti mo`e da stane u „Tviter“ – mnogo ili malo? Od onih „krenuo sam“, „vreme je lepo“, „prolazim kroz tr`ni centar“, „pojeftinile ~arape“ do „volim te“ ili „smara{ me“. Mo`e li se „duh vremena“ uhvatiti kroz 140 karaktera? Ne treba smetnuti s uma ni specifi~an jezik, koji nastaje upravo kao posledica ograni~ewa u porukama. Kako }e svi ovi problemi i dileme biti re{eni otkri}e na{i potomci, a nama ostaje nada i zebwa da }e nas videti onakvima kakvi jesmo (ili barem ne gorima nego {to smo).

Ilija Baki}

DRU[TVO

DNEVNIK

utorak6.jul2010.

15

PRVI PRIVATNI FOND ZA ZREWANINSKE VISOKO[KOLCE

Udovac studentima deli imovinu Humanitarni fond „Qiqa i Milka Mijatov“ postoji ve} tri godine, a od septembra 2009. svoje aktivnosti sprovodi u okviru Gradske narodne biblioteke „@arko Zrewanin“. U pitawu je prvi i jedini privatni fond za studente u Zrewaninu. Wegov osniva~ i predsednik je \ura Mijatov, a nazvao ga je po preminuloj }erki i supruzi. Mija-

i da u pomen moje porodice u~inim humano delo. On bi i posle moje smrti nastavio rad – istakao je Mijatov.

Na ju~era{woj konferenciji za novinare, odr`anoj u Multimedijalnoj sali Gradske ku}e, sumirani su dosada{wi rezultati Fonda. ^lanica Upravnog odbora Nadica Jakovqev podsetila je na to da je prvih petoro

Uslovi konkursa Pravo u~e{}a na konkursu imaju studenti drugih i vi{ih godina na dr`avnim fakultetima koji su tokom {kolovawa ostvarili prose~nu ocenu najmawe 8,5. Jo{ jedan od uslova je da imaju prebivali{te na teritoriji grada Zrewanina najmawe pet godina. tov je do sada izbegavao da se eksponira u javnosti. Samo je jednim pro{logodi{wim saop{tewem objasnio zbog ~ega je odlu~io da ste~enu imovinu podeli najboqim studentima.

– Imao sam divnu porodicu, surugu Milku i }erku Qiqanu. ]erka je bila diplomirani ekonomista, a 1989. je preminula u Beogradu, u 34. godini. I moja supruga je preminula u Beogradu, 2006. godine. Ostav{i sam, bez porodice, a u `eqi da poka`em svu svoju qubav prema wima, odlu~io sam da osnujem fond

studenata dobilo godi{we stipendije u martu 2008. Ina~e, finansijska pomo} do sada je dodeqena za ukupno petnaestoro studenata.

– Fond je u proteklih devet meseci stipendirao pet najboqih zrewaninskih studenata i pomogao wihovo napredovawe u procesu visokog {kolovawa.

Primali su svoje stipendije redovno, po 5.000 dinara mese~no.

Ovo je, ujedno, i jedina stipendija u Srbiji koja je ispla}ivana bez ka{wewa – rekla je Nadica Jakovqev.

Po wenim re~ima, u po~etku je bilo te{ko predstaviti se jer je javnost s podozrewem gledala na humane namere \ure Mijatova, pitaju}i se {ta se krije u pozadini svega.

– Uradili smo pionirski posao i prokr~ili put u vremenu u kojem ja~i jedu slabije, a br`i sporije, u kojem je imperativ postao imati, sticati i ~uvati za sebe. Fond „Qiqa i Milka Mijatov“ je pokazao da mo`e i druga~ije. Prve godine qudima je delovalo kao da smo ilegalna organizacija. Me|utim, u na{e humane namere od po~etka su verovali studenti – naglasila je Nadica Jakovqev.

Direktor zrewaninske biblioteke Vladimir Vasiqev istakao je da je ova ustanova u{la u partnerski odnos s Fondom zato {to je prepoznala zajedni~ki ciq – edukaciju mladih, dok je predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton obe}ao da }e lokalna samouprava pomo}i wegovo funkcionisawe.

– Wegove aktivnosti su vidqive, rezultati veoma jasni.

Ula`emo u budu}nost i `elimo da poka`emo da mo`emo dosta u~initi kada svi segmenti ovog dru{tva rade zajedno – dodao je Marton. @. B.

NA KONKURSU „KREATIVNA [KOLA 2010“

Vojvo|ani pokupili nagrade Na konkursu „Kreativna du su osvojili nastavnici Podobre prakse. Na internet adre{kola 2010“, koji je ove godine qoprivredne {kole iz Zrewasi www.kreativnaskola.rs u bazi {esti put organizovao Zavod za nina Nata{a Lakatu{, Vera inovativnih znawa do sada je saunapre|ivawe vaspitawa i Cvejanov i Ana Stanar, a tre}u kupqeno vi{e od 950 najkreaobrazovawa u saradwi s „Majtim Elektrotehni~ke {kole tivnijih radova u elektronskom krosoftom“, najvi{e nagrada „Mihajlo Pupin“ iz Novog Sada obliku, koje su osmislili i prepripalo je timovima iz Vojvos nastavnicima Zvonkom Ga{pazentovali na svojim ~asovima dine. Prvu nagradu u kategoriji rovi}em, Elizabetom Ali|uki} nastavnici iz cele zemqe. Poosnovnih {kola osvojili su nai Anom Lojani~i}. sledwe tri godine pobednici stavnici Nada ovog konkursa u naPurti} i Qiqana {oj zemqi uspe{no Na internet adresi www.kreativnaskola.rs Jovanovi} iz novou~estvuju i na sadske {kole evropskom takmi~eu bazi inovativnih znawa do sada je „@arko Zrewanin“ wu – Inovativnom sakupqeno vi{e od 950 najkreativnijih i Slavica Gomilaforumu kreativnih radova u elektronskom obliku, koje su novi} iz {kole iz nastavnika, koji orosmislili i prezentovali na svojim Ore{kovice, druga ganizuje „Majkroje pripala Aleksoft“. Tako je na{ ~asovima nastavnici iz cele zemqe sandru Mijalkovipredstavnik pro}u, Dragani Rado{le godine, kao povanovi}-@ap~i} i Mirjani PoRadovi nagra|enih timova, bednik s Evropskog takmi~ewa povi} iz {kole „Jovan Popoali i jo{ vi{e od 100 najkvaliu Be~u, u~estvovao na Svetskom vi}“ iz In|ije, dok je tre}a pritetnijih radova s ovogodi{weg u Brazilu, a ovogodi{wi }e nas pala timu nastavnika iz Lajkovkonkursa uvr{}eni su u bazu pos drugom nagradom s Evropskog ca. dataka „Kreativna {kola“, kotakmi~ewa u Berlinu predstaU kategoriji sredwih {kola joj svi nastavnici mogu slobodvqati na jesen na Svetskoj smonajboqi je bio tim iz [este beno da pristupe da bi koristili tri u Ju`noafri~koj Republiogradske gimnazije, drugu nagrana svojim ~asovima ove primere ci.

D. D.

Foto: R. Hayi}

NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU PO^EO UPIS BRUCO[A

Prvi indeksi na FTN-u i Medicinskom Na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e su podeqeni prvi indeksi studentima generacije 2010/11. i to na Fakultetu tehni~kih nauka i Medicinskom. Danas po~iwe upis i na Poqoprivrednom, Tehnolo{kom, Ekonomskom, Gra|evinskom i Pedago{kom, sutra na Filozofskom, PMF-u, Akademiji umetnosti, prekosutra na Pravnom...

Ve}ina onih koji su se na{li iznad upisne crte na kona~noj rang-listi na FTN-u, ju~e su poranili po svoj indeks i pre po~etka radnog vremena, iako }e ovaj fakultet do 8. jula upisivati one kojima se ispunila osnovna `eqa (ovde se mo`e konkurisati za najvi{e tri studijska smera, po prioritetu). Dosledan svojoj lepoj tradiciji, FTN i ove godine uz upisni materijal bruco{ima poklawa po majicu s natpisom „Generacija 2010“. Na ovom fakultetu 9. jula u 15 sati bi}e prozivka

svih neupisanih, a sutradan u 10 i generalna prozivka i odmah }e uslediti upis zainteresovanih na eventualno upra`wena mesta, naravno, pod uslovom da su u ovom roku polo`ili odgovoraju}i prijemni ispit.

Kandidati koji su stekli pravo na indeks Medicinskog fakulteta mogu da se upi{u svakog dana do 15. jula, kada }e ta~no u podne biti javna prozivka neupisanih, pa ako se ni tada ne pojave (u slu~aju objektivne spre~enosti, mo`e do}i ~lan porodi~nog doma}instva) na ta mesta bi}e upisani drugi kandidati prema redosledu na kona~noj rang-listi.

Pet fakulteta - Ekonomski, Tehnolo{ki, TF „Mihajlo Pupin“, Pedago{ki i Akademija umetnosti do ju~e su nadle`noj univerzitetskoj slu`bi prosledili podatke o broju kandidata koji su u ovom roku polo`ili prijemni ispit. Ova generacija budu}ih

ekonomista pokazala se odli~no na proveri znawa jer je svih 918 kandidata polo`ilo, a ~ak 914 osvojilo je 51 i vi{e bodova (maksimalno se na prijemnom mo`e dobiti 60)! Isti raspon bodova imali su i svi kandidati na prijemnom na Tehnolo{kom (156), na „Pupinu“ je od wih 263 prijemni polo`ilo 235, ~ak 220 s 51 i vi{e bodova. Na Akademiji umetnosti svi koji su polo`ili prijemni u~inili su to s ovako velikim brojem bodova, ali je bilo i mnogo onih koji nisu pro{li - na Muzi~kom departmanu ~ak wih 44 (od 111), a naj`e{}e je bilo za upis na studije klavira, gde je prijemni polo`ilo svega sedam od 24 kandidata. Gusto je bilo i na slikarstvu, gde je od 47 kandidata samo 17 polo`ilo prijemni, na koji su mogli samo oni koji su prethodno ve} pro{li „prvo sito“, eliminatorni , ispit iz crtawa.

V. ^eki}

Po~eli kampovi u Petnici Letwi kampovi za sredwo{kolce, koji }e trajati do 29. avgusta, po~eli su ju~e u Istra`iva~koj stanici „Petnica“ kod Vaqeva. Letwi kampovi traju po 14 dana, a do 29. avgusta planirano je i odr`avawe jednog me|una-

rodnog kampa, kao i terenskog kampa „Petni~ke meteorske grupe“. Na letwim kampovima polaznici realizuju samostalne nau~no - istra`iva~ke projekte, ~ije su teme predlo`ili na prethodnim seminarima.

GU^A – ZA I PROTIV

Jolovi}: Za svaku osudu Predsednik op{tine Lu~ani Slobodan Jolovi} zatra`io je obja{wewe od generalnog direktora Radio-televizije Srbije Aleksandra Tijani}a zbog ~ega medijski javni servis Srbije ne}e da bude ovogodi{wi medijski pokroviteq Sabora u Gu~i.

U pismu Tijani}u, Jolovi} je naveo da je na Saborskom odboru, odr`anom 25. juna, direktor Centra za kulturu, sport i turizam op{tine Lu~ani „Draga~evo“ iz Gu~e Adam Tadi} obavestio ~lanove Odbora da je RTS odbio da ove godine bude medijski pokroviteq Sabora u Gu~i. Zbog toga su, po wegovim re~ima, organizatori bili primorani na to da ugovor o prenosu programa Sabora potpi{u s Televizijom „Pink“. „Radio-televizija Srbije je nacionalna televizija, pozvana da prati najzna~ajnija doga|awa u zemqi i inostranstvu, zarad redovne informisanosti gra|ana Srbije“, navodi Jolovi} u pismu.

Podse}aju}i na to da je RTS u kontinuitetu 48 godina izve{tavao s Draga~evskog sabora truba~a, Jolovi} je ukazao na to da je „za svaku osudu“ {to ove godine nacionalna televizija ne}e biti medijski pokroviteq manifestacije po kojoj se Srbija prepoznaje u svetu. On je u pismu istakao i da je predsednik Srbije Boris Tadi} pozvan da otvori ovogodi{wi jubilarni Sabor truba~a.

Tijani}: Neumereni zahtevi Aleksandar Tijani} je izjavio da medijski javni servis Srbije ove godine ne}e biti medijski pokroviteq Sabora truba~a u Gu~i zbog neumerenih zahteva organizatora.

– Nudili smo da finale Sabora prenosimo direktno, a da ostalih dana emitujemo jedno~asovne preglede – precizirao je Tijani}. – Oni su, me|utim, tra`ili da pet dana direktno prenosimo svako ve~e. Osim toga, tra`ili su i da u reklamnom prostoru platimo 160.000 evra, {to smo odmah odbili.

PAKETI HRANE ZA NAJUGRO@ENIJE: Za 400 socijalno najugro`enijih porodica iz kawi{ke op{tine podeqeni su paketi hrane, koji su obezbe|eni iz pokrajinske kase posredstvom Direkcije za robne rezerve AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju. Podelu paketa obavili su aktivisti Crvenog krsta Kawi`e u svim naseqima kawi{ke op{tine. Spisak socijalno najugro`enijih doma}instava sa~inili su Centar za socijalni rad, Crveni krst i lokalna samouprava. Pakete hrane dobili su primaoci socijalne pomo}i, velike porodice s najni`im primawima, a u Horgo{u i Martono{u pomo} je uru~ena i porodicama koje su pretrpele {tetu od suvi{nih podzemnih voda.

M. Mr.

SPORT

utorak6.jul2010.

c m y

16

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

Bufon uspe{no operisan Golmanu fudbalske reprezentacije Italije i Juventusa \anlui|iju Bufonu u nedequ su u milanskoj bolnici uspe{no operisana le|a - povre|ena tokom utakmice protiv Paragvaja u prvom kolu F grupe Mundijala u Ju`noj Africi.peracija je trajala oko sat vremena, a hirurg Mauricio Forman ocenio je intervenciju uspe{nom i naveo da }e oporavak Bufona trajati tri meseca.

Italijanski dr`avni tim, koji je na 19. prvenstvu sveta branio {ampionsku titulu, takmi~ewe je zavr{io u prvoj fazi na posledwem mestu u grupi sa samo dva osvojena boda.

Kolina oti{ao u UEFA Legendarni sudija Pjerlui|i Kolina odlu~io je da napusti poziciju prvog ~oveka italijanske sudijske organizacije i prihvati ponudu da delegira arbitre na takmi~ewima Evropske fudbalske unije.

Kolina nam je sve objasnio.

Ova ponuda je velika ~ast za wega, ali i za italijanski fudbal koja }e imati ~oveka koji }e obavqati vrlo va`nu me|unarodnu funkciju. Zahvalili smo mu se na svemu {to je u~nio za doma}i fudbal proteklih godina. - rekao je predsednik Udru`ewa italijanskih sudija Mar~elo Niki.

Niki je ocenio da je Kolina zaslu`an za kvalitet su|ewa u toj zemqi i da je pozitivno uticao na rad svih sudija.

Mi smo sre}ni {to imamo ~oveka poput wega, kojeg ceni ~itava planeta. Znamo gde smo stali i tim putem }emo nastaviti, na `alost, bez Koline. - dodao je Niki.

Abramovi~ sprema 100 miliona [ampion premijer lige fudbalski klub ^elsi izdvoji}e 100 miliona vera kako bi osigurao transfer napada~a Liverpula Fernanda Toresa i vezwaka Reala Brazilca Rikarda Kake na „Stanford brix“.

Menaxer „plavaca“ Karlo An}eloti bio na sastanku sa vlasnikom kluba Romanom Abramovi~em i saop{tio mu svoje `eqe u letwem prelaznom roku.

Navodno, novi trener Reala, @oze Muriwu, ima nameru da „pusti Kaku niz vodu“, odnosno da se Brazilac navodno ne uklapa u wegovu viziju novog Reala.

Sa druge strane, Tores odavno pri~a da `eli da osvaja titule, a imaju}i u vidu da Liverpul grca u dugovima i da nema ozbiqne ideje kada je letwi prelazni rok u pitawu, vrlo je verovatno da }e ubojiti napada~ dobiti dozvolu da ide.

Gerec selektor Maroka Belgijski fudbalski stru~wak Erik Gerec od ponedeqka je novi selektora reprezentacije Maroka, objavqeno je na sajtu nacionalnog saveza te zemqe. Gerec je trenutno zaposlen kao trener u Al Hilalu, ali su tri strane uspele da prona|u dogovor, pa }e Belgijanac ipak do novembra ostati u klubu iz Saudijske Arabije, kada }e sporazumno raskinuti ugovor. Nekada veoma ceweni belgijski reprezentativac imenovao je Dominika Kiperlija za svog asistenta.

Gerec (55) je pre Al Hilala predvodio Marsej, Galatasaraj, Volfsburg, Kajzerslautern, PSV, Klub Bri`, Lirs i Lije`.

Klose do rekorda preko [panaca Centarfor Nema~ke fudbalske reprezentacije Miroslav Klose, kojem nedostaju dva gola da postane najboqi strelac u istoriji Svetskih prvenstava, izjavio je da rival wegove reprezentacije u polufinalu, selekcija [panije, nije nepobediva.Klose je bio ~lan ekipe „elfa“ koja je pora`ena u finalu Evropskog Prvenstva 2008. godine od [panije. Sada se dve fudbalske velesile sastaju u me~u za finale Mundijala u Ju`oj Africi (sutra 20,30).Klose je golom protiv Argentine (4:0) postigao 14. gol na Mundijalima (po pet u Japanu i Ju`oj Koreji i Nema~koj i za sada ~e- Miroslav Klose posti`e vode}i gol u me~u s Argentinom tiri u JAR), ~ime se izjedna~io sada nedostaju dva gola da preMiler je igrao na dva SP, a sa legendarnim zemqakom Gerstigne Brazilca Ronalda na vemeni je ovo trehe, tako da mi to dom Milerom. Ro|enom Poqaku ~itoj listi strelaca. ba{ nije fer. Daleko od toga da nisam presre}an {to mi se ovo doga|a - rekao je Klose.

On smatra da [panija nije Vezni fudbaler nema~ke fudbalske reprezentacije Sami Kenepobediva i da bi voleo da u dira propustio je posledwi trening „pancera“, me|utim, to neJAR odigra svoj 102. me~ za }e poremetiti planove selektora Johaima Leva, koji je dobio ga„pancere“, {to bi moglo da se rancije od lekara da }e ~lan [tutgarta biti spreman za utakmidesi samo u finalu. cu polufinala Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.

- [panija je svakako boqa od Lekarski tim „elfa“ uverio je Leva da }e Kedira biti spreEngleske i Argentine. Oni su man za me~ sa [panijom.Kedira je dobio neugodan udarac u butfantasti~an tim, gledao sam ni mi{i} tokom subotwe ~etvrtfinalne utakmice protiv Arreprizu wihovog susreta sa Pagentine (4:0), zbog ~ega je dobio po{tedu.Vest da Kedirina poragvajem i uveren sam da nisu vreda nije ozbiqnija i da }e biti spreman za [pance je potvrnedodirqivi i nezaustavqivi. dio i portparol reprezentacije nema~ke reprezentacije Harald Mo`emo da prona|emo i iskoStenger. ristimo wihove slabosti - rekao je Klose.

Kedira spreman

Za{to [panija nije „furija” David Viqa pet, Andres Inijesta jedan, ostali - nula, ukqu~uju}i Fernanda Toresa. Tako uo~i polufinala Svetskog prvenstva izgleda lista strelaca {panske reprezentacije.

Toresa, Inijestu, ]avija i Fabregasa, prosek od 1,2 gola po utakmici je ba{ zabriwavaju}i pred okr{aj sa Nema~kom.

Zato je selektor Visente del Boske morao novinarima da ob-

David Viqa

Ekipa sa mnogo talentovanih fudbalera, koja - teoretski - ima sve uslove da igra lepo kao Barselona, na pet utakmica u Ju`noj Africi nije odu{evila prikazanim igrama, a pogotovo efikasno{}u. Za reprezentaciju koja ima Viqu,

jasni zbog ~ega insistira na Fernandu Toresu u startnoj postavi, kada se napada~ Liverpula o~igledno nalazi van forme.

Del Boske je odgovorio da bi u sredu mogao da odustane od dosada{we prakse.

- Tores ne posti`e golove, ali naporno trenira i svojim pona{awem zaslu`uje da bude u timu. Imam mnogo poverewa u wega, {to ne zna~i da je nedodirqiv u prvom timu - rekao je Del Boske.

Tores je doputovao na Mundijal iako je u aprilu podvrgnut operaciji kolena, zbog ~ega je propustio fini{ sezone. On je pre dve godine postigao pobedonosni gol u finalu Evropskog prvenstva protiv Nema~ke (1:0), ali je posledwi put zatresao mre`u u dresu reprezentacije na pro{logodi{wem FIFA Kupu konfederacija, tako|e odr`anom u Ju`noj Africi.

Ostaje da se vidi {ta }e Del Boske „izmozgati“.

Viqin nastup ne dolazi u pitawe, ali pored wega i Toresa, od klasi~nih napada~a tu je samo jo{ Fernando Qorente. Verovatnije je da }e Viqa ostati sam u {picu, a da }e vezni red biti poja~an uvo|ewem Fabregasa, Pedra, Hezusa Navasa, Davida Silve...

- Imamo mnogo opcija, ali neke stvari su sigurne. Mislim da je zajedni{tvo na{a najve}a snaga - zakqu~io je Del Boske, koji na posledwa tri me~a nije mewao prvih 11 igra~a.

Lev: O~ekuje nas najte`i me~ Selektor fudbalske reprezentacije Nema~ke Joahim Lev prezadovoqan je rezultatima svoje mlade ekipe na Mundijalu u Ju`noj Africi i uveren je da oni ve} imaju {ampionski karakter i da mogu „pancerima“ do donesu ~etvrtu titulu {ampiona sveta.

Iako „mladoj i neiskusnoj“ grupi izabranika Leva niko u Nema~koj nije davao velike izglede na Mundijalu, oni su sve iznenadili, dali su ~etiri gola Englezima u osmini finala, pa isto toliko Argentini. U polufinalu ih u sredu mo-

`da ~eka najte`i rival, aktuelni {ampion Evrope, [panija.

- Ova generacija je pokazala da Nema~ka ne treba da brine za svoju budu}nost. Svi su spremni da se `rtvuju jedan za drugoga i to }emo jo{ jednom pokazati. [panija je veoma ozbiqna ekipa i sigurno na{ najte`i rival do sada. Pre dve godine su nas dobili u finalu EP, ali sad }emo se druga~ije postaviti. Imamo nov tim, sjajnu komunikaciju, `eqni smo uspeha i plasman u veliko finale - rekao je Lev.

PREMA ANALIZI „DOJ^E VELEA”

Euro 2020. u Srbiji, Hrvatskoj i BiH? Nema~ki „Doj~e Vele“ napravio je zanimqivu analizu o mogu}em organizovawu Evropskog prvenstva u fudbalu 2020. godine u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Kako Nemci pi{u, raspolo`ewe za ovakvu ideju postoji me|u svim zemqama u regionu, dodaju}i da politi~ari i qudi iz sporta uglavnom podr`avaju ovakvu ideju, ali da su mi{qewa gra|ana iz ove tri dr`ave veoma podeqena.

- Veliki broj ~lanica UEFA je s na{eg prostora.

Zato bi wihova odluka da se opredele za organizaciju jed-

nog ovakvog takmi~ewe bila izuzetno dobra. [to se ti~e Fudbalskog saveza Srbije, mi takvu ideju podr`avamo - izjavio je predsednik FSS Tomislav Karaxi}.

Maradona ipak heroj Argentine Fudbalska reprezentacije Argentine doputovala je u Buenos Ajres sa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, a selektor Diejgo Armando Maradona dobio je ovacije od svog naroda iako su „gau~osi“ neslavno zavr{ili Mundijal u ~etvrtfinalu

Maradona je jo{ jednom pokazao koliko ga qudi u Argentini vole i da je jednostavno nedodirqiv. Nekoliko hiqada qudi stiskalo se da do~eka Maradonu i wegove igra~e, pevalo, igralo, a na parolama su bile ispisane poruke podr{ke za „gau~ose“.

Navija~e su Maradonu do~ekali s ovacijama

gde su deklasirani od Nema~ke sa 4:0. Za razliku od wihovih velikih rivala Brazilaca, koji su Karlosa Dungu do~ekali „na no`“ i koji je odmah dobio otkaz, narod u Argentini je pru`io potpunu podr{ku konotrverznom Maradoni i tako pokazali ~elnicima saveza da `ele i daqe da ga vide na poziciji selektora.

- Svi smo zadovoqni... samo `elimo da poru~imo Dijegu da nastavi gde je stao - rekao je jedan navija~. - Putovao sam preko 1000 kilometara da vidim Diega. - Obo`avam ga i ~ekamo da ga osvetimo na Kopa Americi“, kazao je drugi navija~, dok se u pozadini, od gomile navija~a u nacionalnim dresovima orilo: Dijego ostani, Argentina...

Kaka nije bio spreman Lekar fudbalske reprezentacije Brazila Hose Luis Runko tvrdi da je jedan od najboqih igra~a „karioka“, Rikardo Kaka bio nedovoqno fizi~ki spreman za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi.

Runko je po povratku iz Ju`ne Afrike rekao brazilskim medijima da se Kaka nije fizi~ki dovoqno oporavio od povreda koje su ga mu~ile tokom sezone u Real Madridu.

Kaka nije bio spreman 100 odsto, da je u pitawu bilo koje drugo takmi~ewe, a ne Mundijal, on ne bio igrao, to je sigurno. - rekao je Runko.Runko je pohvalio Kaku jer je na terenu dao maksimum i sa velikom stra{}u branio boje nacionalnog tima.Petostruki svetski {ampion takmi~ewe na SP zavr{io je porazom od Holandije od 1:2 u ~etvrtfinalu, a Kaka na tri utakmice nije postigao nijedan gol.Sli~na situacija se u taboru reprezentacije Brazila dogodila 1998. godine, kada je tada{wa prva zvezda tima, Ro-

naldo, prosto morao da zaigra u finalu protiv Francuske, iako je pre toga izbio veliki skandal, jer je popularni „Zuba“, prema informacijama koje su tada kru`ile, jedva mogao da stoji nogama. Ronaldo je pred taj duel dobio iwekcije protiv bolova, ali nije napravio nijedan dobar potez, dok je wegov tim deklasiran u finalu sa 3:0.

SPORT

c m y

DNEVNIK

utorak6.jul2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI U PRVOM POLUFINALU DANAS IGRAJU HOLANDIJA I URUGVAJ (20.30)

Lale favoriti, urusi bez Suareza i Fusilea Fudbalska reprezentacija Holandije favorit je u prvom polufinalnom me~u {ampionata sveta u Ju`noj Africi koji danas u Kejptaunu igra protiv selekcije Urugvaja. Izabranici selektora Berta van Marvajka spadaju u red reprezentacija koje su najvi{e prikazale na Mundijalu, dok je Urugvaj do{ao u situaciju da bude posledwi predstavnik ju`noameri~kog kontinenta.

da bude podatak da su najboqi urugvajski fudbaleri u oba slu~aja kada su igrali u finalu uspeli da se domognu trona.

- Utakmica sa Holandijom bi za nas bila jako te`ak ispit, bez obzira na fazu takmi~ewa. Holan|ani su ekipa koja odavno nije izgubila utakmicu. - podsetio je Tabares.

Prema wegovim re~ima, igra holandskog dr`avnog tima bazira

Urugvaj–Holandija KEJPTAUN: Stadion Grin Point , sudi: Rav{an Irmatov (Uzbegistan) Po~etak u 20.30 sati.

URUGVAJ: Muslera, Lugano, Viktorino, Godin, Masimilijano Pereira, Peres, Rios, Kavani, Fernandes, Abreu, Forlan.

HOLANDIJA: [tekelenburg, Bularuz, Heitinga, Matijsen, Van Bronkhorst, Kujt, Van Bomel, De Zeuv, Roben, Snajder, Van Persi.

Urugvajci su ve} postigli najve}i uspeh u posledwih 40 godina.

Dvostruki prvaci sveta najzad su do~ekali trenutak da budu ispred ve} eliminisanih velikana sa „zelenog koninenta“ - Brazila i Argentine.

se na velikom broju mogu}nosti, {to napad „lala“ ~ini prakit~no nezaustavqivim.

- Nema sumwe da su oni favoriti, ali mislim da nije nemogu}e da ih pobedimo. - rekao je selektor Urugvaja.

Tabares }e morati da na teren izvede tim bez raspucanog napada~a Luisa Suaresa, koji je u posledwim trenucima produ`etka utakmice sa Ganom spre~io siguran pogodak i dobio crveni karton zbog igrawa rukom na gol-liniji.

Osim golgetera holandskog Ajaksa, u ekipi „urusa“ ne}e biti dvojice standardnih ~lanova veoma pouzdane defanzivne linije povre|enog Dijega Godina i Horhea Fusilea koji ima parne kartone.

Kapiten Dijego Lugano, koji ima problema sa kolenom, istakao je da }e sasvim sigurno biti spreman za polufinalni okr{aj.

- Ovo su utakmice koje iz igra~a izvla~e maksimum i iziskuju da stisne zube. Jedino pitawe je da li sam fizi~ki 100 odsto spreman, po{to se gre{ke ne}e pra{tati bez obzira na povrede. - poru~io je iskusni Lugano.

Sli~no kao i Urugvajci, Holan|ani se prise}aju najslavnijih trenutaka iz istorije wihovog fudbala. Sjajna generacija Johana Krojfa, Johana Neskensa i Jonija Repa postala je po~etkom sedamde-

Esni Snajder doneo pobedu Holan|anima u me~u s Brazilom

setih godina sinonim nove tendencije u razvoju najpopularnije igre nazvane „totalni fudbal“.

Taj tim, me|utim, nikada nije osvojio pobedni~ki pehar iako je bio vrlo blizu, po{to je 1974. u Zapadnoj Nema~koj i 1978. godine u Argentini izgubio finalne okr{aje od doma}ina Mondijala.

Mnogo kritikovani Van Marvajk, koji je svojim izabranicima

mo`emo puno toga da izgubimo.

Na{ slede}i rival je veoma borbena ekipa, prema kojoj u svakom trenutku morate biti maksimalno oprezni“, preneo je utiske Van Marvajk.

On ne}e mo}i da ra~una na Gregorija Van der Vilea i Najxela De Jonga, koji su u veoma o{troj utakmici sa Brazilom u ~etvrtfnialu dobili parne kartone.

`ili pet pobeda u isto toliko susreta na Mondijalu, ali je napomenuo da im je ubedqivo najzna~ajniji trijumf nad „kariokama“.

- Pobeda u utakmici protiv petostrukog prvaka sveta puno je vrednija od plasmana u polufinale. Na{ tim dobio je veliku dozu dodatnog samopouzdawa nakon tog uspeha“, poru~io je Van Bronkhorst.

Ka{ai sudi me~ Nema~ka–[panija

Slavqe Urugvajaca posle pobede nad Ganom

Iskusni selektor Oskar Tabares nije eufori~an uo~i istorijskog duela sa „lalama“, iako je atmosfera me|u razdraganim navija~ima u domovini ovih dana dostigla ta~ku kqu~awa.

- Ne mogu da pretpostavim kako bi se ose}ali u slu~aju da osvojimo titulu planetarnog prvaka. Svima nama su idoli ~lanovi generacije koja je 1950. godine u Brazilu osvojila pehar - naglasio Tabares.

Veliki motiv wegovim izabranicima pred dana{wi me~ mo`e

Preko milion stranaca na Mondijalu Ministarstvo unutra{wih poslova Ju`ne Afrike saop{tilo je da je preko milion stranaca posetilo ovu zemqu u periodu od 1. juna do 1. jula. U Ju`noj Africi se trenutno odr`ava Svetsko prvenstvo pa ne ~udi {to je poseta stranaca pove}ana za ~etvrtinu u odnosu na isti period pro{le godine.

Najvi{e gostiju tokom Mondijala doputovalo je iz Velike Britanije, SAD, Nema~ke, Australije, Brazila i Meksika. U saop{tewu ministarstva navodi se i da se o~ekuje jo{ vi{e posetilaca pred po~etak polufinalnih utakmica Mondijala.

Evropsko polufinale na Mondijalu sudi}e ma|arski sudija Viktor Ka{ai, koji je jedan od retkih arbitara koji nije gre{io u Ju`noj Africi.

Ka{ai je ve} sudio tri me~a na Mondijalu. U predtakmi~ewu vodio je okr{aj izme|u Brazila i Severne Koreje i Meksika i Urugvaja, a u osmini finala delio je pravdu i u okr{aju izme|u Gane i SAD. Ra{van Irmatov koji sudi dana{we polufinale izme|u Holandije i Urugvaja ve} je vodio ~etiri me~a na Mondijalu.

Me|unarodna fudbalska federacija poverila mu je uvodni me~ na Mondijalu izme|u Ju`ne Afrike i Meksika, potom okra{eje: Engleska–Al`ir, Gr~ka–Argentina i ~etvrtfinalni me~ Argentina–Nema~ka. nametnuo ostvarewe takmi~arskog ciqa pre svega, predvodi jedinog u~esnika polufinala sa makismalnim u~inkom u dosada{wem toku turnira.

- Susret sa Urugvajem je mnogo opasan me~ za nas, po{to u wemu

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA URUGVAJ

2

26. jun, 16

3 0 ARGENTINA

URUGVAJ 5 (1)

JU@NA KOREJA 1 URUGVAJ

GANA

GANA

2 (1)

0

HOLANDIJA 2

PARAGVAJ

BRAZIL

1

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30

PARAGVAJ

29. jun, 16 JAPAN

3. jul, 20.30

[PANIJA

HOLANDIJA

3 0

ENGLESKA

(0) 3

1

28. jun, 20.30 ^ILE

1

(0) 5

2. jul, 16 BRAZIL

NEMA^KA

27. jun, 16

NEMA^KA

2

28. jun, 16 SLOVA^KA

4

7. jul, 20.30

6. jul, 20.30 HOLANDIJA

4

11. jul 20.30

3 (1)

MEKSIKO

3. jul, 16

NEMA^KA

FINALE

1 (1)

26. jun, 20.30

27. jun, 20.30 1

2. jul, 20.30 SAD

ARGENTINA

[PANIJA 1

[PANIJA

29. jun, 20.30 PORTUGAL

Minulih dana povre|eni Joris Matijsen i Robin van Persi izjavili su da su se potpuno oporavili.

Kapiten \ovani van Bronkhorst naglasio je da mu prija {to su wegovi saigra~i i on zabele-

Pred svim evropskim selekcijama u Ju`noj Africi je dodatni motiv, po{to im se ukazala nesvakida{wa prilika da osvoje prvi pehar {ampiona sveta na prvenstvu odr`anom van „starog kontinenta“.

Dunga vi{e nije trener Brazila Fudbalski savez Brazila (FSB) otpustio je selektora Karlosa Dungu posle eliminacije nacionalne selekcije sa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.

U saop{tewu FSB navodi se da su pored Dunge otpu{teni i svi ~lanovi wegovog stru~nog {taba, a izbor novog selektora najavqen je za kraj jula. O~ekivana odluka ~elnika brazilskog Saveza usledila je posle eliminacije Brazila u ~etvrtfinalu Svetskog prvenstva, u kojem su „karioke“ pora`ene od reprezentacije Holandije (2:1).

Dunga se vratio u Brazil sa ~la-

novima reprezentacije, ali se nije iskrcao u Sao Paolu sa fudbalerima, ve} je produ`io za Porto Alegre gde su ga navija~i pozdravili.

18

SPORT

utorak6.jul2010.

ZVEZDA NASTAVQA PRIPREME U BEOGRADU

Dostani} zadovoqan zalagawem Fudbaleri Crvene zvezde zavr{ili su prvu fazu priprema na Pohorju. Nakon dva dana odmora sledi nastavak rada u Beogradu, a ve} 12. jula na programu je novi odlazak u Sloveniju.

- Postavili smo "bazu", {to je bio i osnovni zadatak u ovom delu priprema. Zadovoqan sam,

jer su svi igra~i pru`ili maksimum, ispunili ono {to sam i o~ekivao, a najva`nije je da nema ozbiqnijih povreda - rapor-

tirao je u~iteq crveno-belih Ratko Dostani}. [areni su bili rezultati na tri kontrolne utakmice, poraz

Prelazni rok Ve}i deo posla u prelaznom roku, na Marakani, je ve} ura|en.

Prodali smo Leki}a u Osasunu, finansijski obezbedili klub za dogledno vreme.Ninkov i Bogdanovi} mogu da idu. Interesuju se klubovi za wih, ali konkretnu ponudu jo{ nemaju. - ka`e sportski direktor Ivan Axi}. - pored wih dvojice iz kluba mogu svi oni koji nisu bili u Sloveniji na pripremama. Anga`ovani su iskusni Koroman, potom Bini} (Napredak) i Ve{ovi} (Budu}nost).

Jo{ ~ekamo odgovor du{ka to{i}a, dogovor je postignut, na wemu je da odlu~i. Ne verujem da }emo anga`ovati jo{ nekog napada~a.

Ratko Dostani}

BORAC IZ VELIKIH RADINACA EKSPRESNO SE VRATIO U OP[TINSKU LIGU SREMSKA MITROVICA

Pravda spora ali dosti`na Fudbaleri Borca iz Velikih Radinaca postali su prvaci Op{tinske lige Sremska Mitrovica – drugi razred. Posle samo godinu dana vra}aju se tamo, gde im je objektivno i mesto. Podsetimo, pro{le takmi~arske sezone, kada se ~inilo da }e Op{tinska liga Sremska Mitrovica – prvi razred brojati 12 klubova, Borac je na kraju izigran i preba~en u drugi razred,

ste~enu prednost fudbaleri iz Velikih Radinaca sa~uvali su preostala tri kola i vratili se u prvi razred. Ovaj uspeh dobija na zna~aju, po{to je Borac, nakon prvog kola zauzimao posledwu {estu poziciju na tabeli.I tokom celog prvenstva stepenicu po stepenicu do{ao do trona.

Velikoradin~ani su postigli 29 golova:Jeli} i Mitrovi} po sedam, Milovanovi} tri, B. Ko-

lo{ Mitrovi}, Sini{a Milovanovi}, Stanko Piwuk, Jovan Peri}, Dalibor Solarevi}, Zoran Koltko, Slobodan Suboti}, Boban Eri}, Dragan Erceg, Sa{a Nedi}, Zoran Kozomara i Ilija Cvjeti}.

Najzvu~nije ime u klubu i jedan od najiskusnijih igra~a 41. godi{wi Sa{a Rama~ , nekada{wi ko{arka{ rumske Borovice, bawalu~kog Borca, OKK Be-

Fudbaleri Borca iz Velikih Radinaca

{to je najve}a nepravda klubu za 77 godina postojawa Uz to jednas cela plejada mladih igra~a nmije imala gde da se takmi~i. Jovi}, Milo{evi}, \uri~i}, Ma~vanski, Graovac su bili mladi za prvi tim ,a podmladak nije imao gde da igra.

Plasmanom Borca u vi{i rang mo`e se konstatovati, da je pravda spora, ali dosti`na.Jesenas OFK Bosut je begao tri boda, ali je u najva`nijem prole}nom me~u Borac trijumfovao s 2:1,a ve} selede}e nedeqe Bosut je do`iveo novi poraz na gostovawu u Le`imiru.Te{ko

va~evi}, B. Kozomora, Miqano vi} i S. Kova~evi} po dva, Koltko, Solarevi}. Luki} i Rama~ po jedan gol. Klub je zavr{io sa svega devet `utih kartona, dok crvenih nije bilo.

Mladi trener Slobodan Miqanovi} (27) ukazao je {ansu slede}im igra~ima: Goran Bo{wak, Mladen Nikoli} (golmani), Sa{a Dejanovi}, Branislav Kozomara, Dragan Miqanovi}, Sa{a Rama~, Branko Peri} (kapiten), Bojan Cerovac, Sini{a Kova~evi}, Vladimir Milanovi}, Perica Luki}, Dejan Luki}, Branislav Kova~evi}, Mi-

ograda, te internacionalac u ^e{koj i Poqskoj.

- Mnogo boqe i ozbiqnije shvatili prole}ni deo prvenstva.^estitam ekipi na borbi i osvojenom prvom mestu, sa `eqom, da uz par poja~awa u narednoj sezoni, u novom rangu,odigramo jo{ boqe, {to se od Borca o~ekuje.

Sa zavr{etkom prvenstva, o~ekivalo se, da kona~no po~ne izgradwa nove svla~ionice.Mada je projektna dokumentacija odavno pripremqena, radovi ni posle godinu i po dana jo{ uvek nisu po~eli.

B. La}arac

REVIJALNA UTAKMICA

Efikasni slavqenici Crvena zvezda – Selekcija MFL Kikinda - Novi Be~ej 4:1 (2:0) RUSKO SELO: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 100, sudija: Stanojevi} (Kikinda).

Strelci: Cvijanovi} u 27. \ori} u 39. Simi} u 76. i D. Kne`evi} u 85. za Crvenu zvezdu, a ^eleketi} u 80. minutu za Selekciju MFL Kikinda- Novi Be~ej.

CRVENA ZVEZDA: Ostoji}, Glamo~ak, Stankovi}, Bilbija, Cvijanovi}, Mutavxi}, Klasni}, @ivi}, Simi}, Uzelac, \ori}. Igrali su jo{: Blagojevi}, Lerinc, Marjanovi}, Petrovi}, Olbina, [}epan~evi}, Pani}, Martinovi}, D. Kne`evi} i Z. Kne`evi}.

SELEKCIJA MFL KIKINDA - NOVI BE^EJ: Milo{ev, I. Feher, Adamovi}, N. ]iri}, P. ]iri}, Mirkov, G. Popov, D. Popov, Kiurski, ^eleketi} i Dudej. Igrali su jo{: Karanovi}, [ugi}, Vuji}, I. Feher i Pe}anac.

Fudbaleri Crvene zvezde kao i prvaci MFL Kikinda Novi Be~ej odigrali su revijalnu utakmicu sa selekcijom ovog ranga takmi~ewa. Pokazali su Ruskoselci zavidnu efikasnost, jer su zabele`ili pobedu od 4:1.

Tokom ~itave utakmice fizi~ki spremniji i kvalitetniji Ruskoselci su dominirali. Bila je

to prilika da treneri Dejan Kne`evi} (Crvena zvezda) i Marinko Petrovi} (trener Selekcije) proverili su sve raspolo`ive snage. Reviju lepih lepih golova u redovima Crvene zvezde zapo~eo je mladi Cvijanovi}, na 2:0 povisio je iskusni \ori}, a za kona~an rezultat potrudio se trener i igra~ Crvene zvezde Dejan Kne`evi}.

Navija~i Crvene zvezde imali su priliku da u`ivaju u ovoj revijalnoj utakmici po ki{ovitom vremenu, a nakon zavr{etka utakmice uprava Crvene zvezde priredila je igra~ima i navija~ima Crvene zvezde ru~ak. M. Ra~i}

od Kopra (1:2), potom je napuwena mre`a ni`erazrednog slovena~akog liga{a Star{e (13:0) i na kraju remi bez golova protiv Dom`ala.

- Nisam obra}ao pa`wu na rezultate, ve} me je zanimala reakcija fudbalera posle napornih treninga. Nemam primedbi na zalagawe. Logi~no, izostala je sve`ina, a tek }emo u nastavku priprema, kroz nekoliko ja~ih testova akcenat staviti na uigravawe ekipe i tempirawe forme pred izlazak na evroscenu (29. jul) smatra Dostani}. ^ini se da ve}ih rokada u sastavu ne}e biti.

- Opredeqewe da nam treba kvalitet umesto kvantiteta je na snazi. Vide}emo {ta se jo{ mo`e desiti tokom prelaznog roka. Koroman je svakako zna~ajno poja~awe, a sada se trudi na nadoknadi propu{teno, jer je kasnije stigao u Sloveniju - veli Dostani}.

Trenutno je na listi u opticaju oko 30 igra~a.

- Nakon druge faze priprema u Sloveniji spisak }e biti redukovan, odredi}emo takmi~arski pogon. Zapravo, u~ini}e to sami fudbaleri u odnosu na ono {to budu na terenu prikazali u narednom periodu - zakqu~io je Dostani}.

Z. Rangelov

KRENULI I TOPOL^ANI

@ele prvo mesto Fudbaleri Ba~ke Topole posle 25 dana odmora po~ele su pripreme za novo prvenstvo Vojvo|anske lige, grupa Istok, sa `eqom da na kraju trke osvoje prvo mesto. Na prozivci su se javili svi igra~i koji su u minulom prvenstvu nosili dres Topol~ana, a o~ekuje se pet- {est novih igra~a koji trebaju da pristupe za par dana.

Krenuli smo `estoko, `elimo spremno da do~ekamo prvenstvo - ka`e trener Ba~ke Topole Sa{a Spasoj~evi}. - Ambicije su velike, jasno smo predo~ili svima da `elimo osvajawe prvog mesta i plasman u Srpsku ligu. U pro{loj sezoni igrali smo sa mladim timom, koji se kalio, imali smo mali fond igra~a i po mom mi{qewu ekipa je ostvarila vi{e od o~ekivanog.

Osvojili smo ~etvoro mesto {to je i za nas bilo iznena|ewe. Sada smo ja~i, iskusniji, mladi}i imaju za sobom jednu dobru godinu, to bi trebali da iskoristimo. S tri ~etiri kvalitetna igra~a siguran sam da }emo biti najozbiqniji kadidati za prvo mesto. Potrebna su nam dva iskusna vezna igra~a i {toper,a tako|e su nam neophodna i tri kvalitetna bonus igra~a.

Rukovodstvo na ~elu sa agilnim predsednikom kluba Jano{em @emberijem i direktorom kluba Sabol~em Pala|om ~ine velike napore da dovedu dobre igra~e. Topol~ani su dogovorili sedam kontrolnih utakmica. Ve} se zna da }e Spasoj~evi} uigravati tim protiv Sente, Hajduka iz Kule, Tekstilca iz Oxaka, Mladosti iz Ba~kog Jarka, Radni~kog iz Bajmoka, Vojvodine iz Novog Milo{eva i Novog Sada.

Prva kontrolna utakmica zakazana je za 11. jul u Ba~koj Topoli sa Sentom.

Kompletne pripreme }e Topol~ani odraditi na svom stadionu gde imaju i odli~ne uslove.Radi}e se za sada jednom dnevno, a kada se kopletira igra~ki kadar Topol~ani }e i dva puta dnevno na teren.

S. St.

DNEVNIK

SREM BEZ TIMA I TRENERA

Joksi} digao sidro [ef stru~nog {taba mitrova~kog prvoliga{a je, pre nekoliko dana, ozna~io start priprema za novu sezonu. Prvoj prozivci mladog beogradskog stru~waka nije se odazvalo desetak standardnih prvotimaca iz minule sezone. Kapiten, golman, Nenad Raji} ve} je na Kipru, ^edomir Mijanovi} vratio se u Banat, a Momo Vukmir prestao je sa aktivnim igrawem. Inostrani anga`man tra`e Vinsent Kaizi, golgeter Milan Vuka{inovi}, a pred odlascima su: Milo{ Nikoli}, Stevan Jovanovi} i Ivan Kali~anin.

Iznenada, zbog nesuglasica sa prvim ~ovekom kluba Vi}entijem Petrovi}em i trener Milo{ Joksi} digao je sidro. Me|utim, za dobre poznavaoce prilika u klubu, to nije ni{ta neobi~no, jer gazda Vi}a ni{ta ne prepu{ta slu~aju i uvek ima jasnu viziju tima. U redove Srema ve} su stigli tamnoputi fudbaleri iz Ugande, nekoliko mladih igra~a `eqnih dokazivawa iz Rakovice i ^elareva. Za nekoliko dana, a mo`da ve} danas bi}e imenovan i novi {ef stru~nog {taba belih sa Save.

R. Artukov

JUGOVI] PO^EO PRIPREME

Ka}ani s mladim snagama Ponovo je o`iveo Sportski centar Siget u Ka}u. Prema planu mladog trenera Zorana Bla`i}a i pomo}nika Sa{e Kikovi}a fudbaleri Jugovi}a po~eli su pripreme za jesewu sezonu u Vojvo|anskoj ligi, zapad. Na prvu prozivku javili su se gotovo svi igra~i na koje ra~una stru~ni {tab. Igra~e i trenere pozdravili su rukovodioci kluba, a novoizabrani sportski direktor @ivan Milutinov je rekao: - Po~eli smo pripreme pre drugih iz na{eg ranga takmi~ewa, {to govori o ozbiqnosti i `eqama u novoj sezoni.

Ekipa ostala gotovo u kompletnom sastavu, prikqu~ili smo prvom timu nekoliko igra~a iz na{eg omladinskog pogona - isti~e Milutinov.

U sli~nom tonu govori i {ef struke Ka}ana Zoran Bla`i}.

- U novu sezonu ulazimo sa podmla|enim sastavom. @eqa nam je da i daqe budemo stabilan vojvo|anski liga{, a za dve godine poku{amo da se domognemo i vi{eg ranga takmi~ewa. Bio bi to najlep{i poklon za veliki jubilej na{eg kluba kada slavimo 100 godina postojawa i rada. Ina~e, do po~etka prvenstva u planu nam je da odigramo i desetak kontrolnih utakmica, uglavnom sa ja~im protivnicima, a pri-

Nokom~i} trener Dinama Doskora{wi trener omladinskog pogona OFK Jugovi} iz Ka}a Goran Nokom~i} u novoj sezoni vodi}e ekipu Dinama iz Budisave, ~lana Novosadske lige.

Sa novim trenerom i raspolo`ivim snagama Budisav~ani veruju da }e se boriti za prvo mesto i prolazak u vi{i rang, gde je ovoj ekipi po uslovima i kvalitetu ve} odavno i mesto. preme }emo obaviti u Sigetu gde imamo zaista sjajne uslove - ka`e Bla`i}.

Stru~ni {tab plavo-belih u novoj sezoni ra~una na slede}e igra~e: Duvwak, Suvara, Kova~evi} (golmani), Grozdi}, S. Srdi}, Brkqa~, Bojovi}, S. Laki}, Ni. Tepi}, Nikoli}, R. Laki}, Ne. Tepi}, Stojanovi}, Kne`evi}, Hajder, Radoji~i}, Plav{i}, Miqani}, Antoni}, Sukara, Radin, Kqaji}, Vujakovi}, Babi}, Makivi}, \urkovi}, Lepar, @epina, \eki}, Vukov, @. Laki}, D. Srdi}, Terzi}, Nikoli}, Peri}, Vericki, Grbi}, Mitri}, Perduh.

M. Grbi}

MLADOST IZ BA^KOG JARKA PRONA[LA FORMULU USPEHA

Kova~ i Loli} slo`ili mozaik Formula uspeha srpskoliga{a Mladosti iz Ba~kog Jarka prona|ena je zahvaquju}i dobroj selekciji igra~kog kadra i petogodi{wem radu trenera Tibora Kova~a i Miroslava Loli}a. Mladost je sezonu zavr{ila na 8. mestu ( 39 bodova, od ~ega je 21 osvojen u prole}nom delu).

-Igra~ima nismo obe}avali kule i gradove, ve} smo ugovorne obaveze precizirali u skladu s finansijskim mogu}nostima i sezonu okon~ali bez dugovawa. Treneri Kova~ i Loli} opravdali su poverewe, saradwa sa wima se pokazala kao pun pogodak, jer su brzo slo`ili pobedni~ki mozaik rekao je predsednik kluba Branislav Rosi}.

Prvi strelac Jara~ana Kosta Baji} postigao je 11 golova, Marko Xogovi} tri mawe, a wegov imewak \uki} mre`u je zatresao pet puta.

- Od 35 golova wih trojica su postigla 24, {to dovoqno govori o kakvim se igra~ima radi. Svake sezone iznedrimo nekoliko igra~a za klubove iz vi{eg ranga, tako da interesovawe superliga{a nije iznena|ewe. U skladu s odlascima pravi}emo listu poja~awa,

a iz omladinskog pogona bi}e prikqu~eni Stojanovi}, Ubovi}, Maksi}, \uki}, Zeqkovi} i Zuki} – ka`e potpredsednik Goran Luka~.

Najve}u minuta`u u prole}nim bitkama imali su Marko \uki} (1186), Mario Kraguqac (1184), Stefan Radoja (1167), Predrag Isak (1146) i Slobodan Rati} (1129).

- Povrede kapitena Nemawe Rati}a, Zdravka Luki}a i Stefana Zoranovi}a bile su veliki hendikep. Po kvalitetu igra~kog kadra zaslu`ili smo opstanak na srpskoliga{koj sceni i ciq je ostvaren ~etiri kola pre kraja. Dolaskom ^SK Pivare, apatinske Mladosti, Cementa i Solunca liga }e biti mnogo kvalitetnija i moramo se poja~ati u svim linijama – istakao je trener Tibor Kova~.

Jedan od ~etrdesetak igra~a poniklih u Mladosti, a sada aktivnih u drugim klubovima je i Milan Luka~.

Trenutno brani za gr~kog prvoliga{a AEK iz Atine i obe}ao je da }e pomo}i u realizaciji projekta postavqawa stolica na stadionu Livadica.

M. Meni}anin

SPORT

c m y

DNEVNIK

utorak6.jul2010.

19

SVETSKA LIGA: SUTRA I PREKOSUTRA SRBIJA I ITALIJA ODLU^UJU O U^ESNIKU FINALNOG TURNIRA

Sve u na{im rukama Poraz odbojka{a Srbije od Francuske u drugom me~u petog vikenda 21. Svetske lige maksimalno je zakomplikovao situaciju u B grupi i na{a reprezentacija je sada u situaciji da u dvome~u sa Italijanima mora da osvoji ~etiri boda kako bi se sigurno plasirala na finalni turnir u argentinsku Kordobu. Za neo~ekivani poraz od Francuza mo`e da se na|e vi{e razloga.

Poznato je da na{i igra~i i daqe ose}aju umor od napornog povratka iz Kine, kao i od svih dosada{wih me~eva, mogu}nost za plasman na finalni turnir bila je preoptere}uju}a za na{u mladost ili su mo`da vi{e razmi{qali o predstoje}im dvobojima sa Italijom, ali je izvesno da }e tek sada Kolakovi}evi izabranici imati imperativ pobeda.

Pre po~etka Svetske lige, kada se znalo da smo u grupi s Francuskom, Italijom i Kinom, odmah su isticali iz na{eg tabora da `ele da sa Italijom, tradicionalno te{kim rivalom, odlu~uju o prolasku na finalni turnir. Kapiten Srbije Bojan Jani}, posle poraza od Francuske rekao je da je na{oj reprezentaciji neko ponudio rezultate koje su do sada postigli, da bi oberu~ke prihvatili, ali i da `ele da sa Italijanim odlu~e o puniku za Argentinu.

SUTRA @REB ZA EP JUNIORKI

Srbija u drugom {e{iru Od 3. do 12. septembra u Zrewaninu i Ni{u odr`a}e se Evropsko odbojka{ko prvenstvo u konkurenciji juniorki, a `reb je zakazan za sutra. Direktan plamsna na Evropsko prvenstvo izborili su Srbija (doma}in), Italija ({ampion Evrope), Rusija (vice{ampion Evrope) i Turska (bronzana sa EP 2008. godine), kao i pobednici druge runde kvalifikacija: Slovenija, Belgija, Nema~ka i Ma|arska. Preostale ~etiri selekcije bi}e poznate posle dva turnira tre}e runde (9 – 11. jul).

Rusija i Italija bi}e u prvom, Srbija i Turska u drugom, ~etiri selekcije koje su ve} obezbedile igrawe u tre}em, a preostale reprezentacija s dodatnih turnira u ~etvrtom {e{iru.

Preostale ~etiri ekipe (po dve najboqe) do}i }e s turnira u Tampereu (Finska, Belorusija, Holandija i Poqska) i ^erkasiju (Ukrajina, Slova~ka, ^e{ka, [vajcarska).

Od ranije je poznato da }e reprezentacija Srbije svoje me~eve igrati u Ni{u.

M. R.

1. Brazil 2. Bugarska 3. Holandija 4. Koreja

10 10 10 10

9 1 8 2 3 7 0 10

27:13 25 27:7 25 13:21 10 4:30 0

B grupa Srbija - Italija (sutra 17 i 8. jul 20.15 ~asova), Kina Francuska (9. i 10. jul, 11 ~asova).

1. Italija 2. Srbija 3. Francuska 4. Kina

10 10 10 10

8 8 3 1

2 2 7 9

28:11 24 28:13 24 14:25 8 7:28 4

C grupa SAD - Rusija (9. jul 02.00, 10. jul 01.00 ~asova), Egipat Finska (sutra i 8. jul 18 ~asova).

1. Rusija 2. SAD 3. Finska 4. Egipat

10 10 10 10

9 7 3 1

1 3 7 9

28:8 26 24:18 20 15:25 9 13:29 5

D grupa Poqska - Nema~ka (8. i 9. jul od 20 ~asova), Argentina - Kuba (8. i 9. jul od 03.10).

1. Kuba 2. Nema~ka 3. Poqska 4. Argentina

Marko Podra{~anin sme~uje preko kapitena Francuske Kifera

Kova~evi}: Prokockali smo veliku {ansu

Nikola Kova~evi}

A grupa Bugarska - Brazil (8. jul 19, 9. jul 17 ~asova), Holandija Koreja (8. i 9. jul 19.30 ~asova).

Prima~ servisa Nikola Kova~evi} igra u `ivotnoj formi i u dvome~u s Francuzima je, uz Starovi}a, bio udarna snaga reprezentacije. Kraqev~anin isti~e da je reprezentacija mnogo propustila porazom od Francuza i da sada mora jo{ ja~e da zaigra ako `eli plasman na F6.

- Imali smo veliku {ansu da mnogo lagodnije u|emo u me~eve posledweg vikenda, ali smo je prokockali. Sada nas ~eka ogroman i te`ak posao da se protiv Italijana izborimo za prvo mesto, jer }e oni biti ja~i za Feija. Ostaje nam da se pripremimo i da u borbi prsa u prsa izborimo finalni turnir, ali nam pre svega treba velika podr{ka publike i nadam se da }e biti boqa od ove koju smo imali u me~u s Francuskom - istakao je Kova~evi}.

- Prema o~ekivawu, drugi me~ s Francuzima bio je te`i o od onog u Novom Sadu pre svega jer smo znali da }e oni odigrati boqe. Odigrali su rastere}enije, {to nije opravdawe za poraz. Da nam je neko ponudio ovakve rezultate pre po~etka Svetske lige, sigurno bismo ga oberu~ke prihvatili, jer smo zaista pokazali zavidan kvalitet. I daqe je sve u na{im rukama i sami }emo odlu~iti o sudbini B grupe i putniku na finalni turnir.

Poraz od Francuza je dobro upozorewe i nadam se da }emo u slede}a dva dana biti na vrhunskom nivou i da mo`emo do Korodobe i F6 - istakao je Jani}.

Selektor Srbije Igor Kolakovi} poraz od Francuske objasnio je kroz ~iwenice da su wegovi izabranici bili umorni i nedovoqno koncentrisani.

- Veliku {ansu propustili smo u prvom setu koji smo mogli da dobijemo, ali tek kod na{eg

27:13 24 22:16 19 19:20 15 11:30 2

da, a nas ostavili u situaciji da se borimo sa Italijom za prvo mesto u grupi. To smo `eleli i pre po~etka lige, tako da ne treba gledati na ovaj poraz kao na katastorfu - istakao je Kolakovi} i dodao: - Sada treba da se odmorimo, mada nije vreme za to, jer nas o~ekuju te{ki me~evi, ali moramo {to sve`iji da do~ekamo me~eve sa Italijom i da tra`imo prolazak, {to }e, nadam se, biti kruna na{eg izdawa u ovogodi{woj Svetskoj ligi - zakqu~io je Kolakovi}.

Gu`va za {esto mesto

vo|stva 2:1, po~etkom ~etvrtog seta, videlo se da nemamo sve`ine i koncentracije za ceo me~. To su Francuzi iskoristili i rastere}enom igrom do{li do, za wih, veoma va`na dva bo-

Spremawe za odbranu titule A grupa

Rumunija - Srbija (9. i 10. jul, 19.30 ~asova), Bugarska - Velika Britanija (10. i 11. jul, 18 ~asova) 1. Bugarska 8 7 1 23:5 15 2. Srbija 8 7 1 22:5 15 3. Rumunija 10 4 6 13:19 14 4. V. Britanija 10 0 10 1:30 10

B grupa Turska - Gr~ka (10. jul 16, 11. jul 17 ~asova), Izrael - [panija (9. jul 14, 10. jul 17 ~asova).

1. [panija 8 6 2 22:11 14 2. Gr~ka 8 1 7 6:23 9 3. Turska 4 3 1 11:7 7 4. Izrael 4 3 1 9:7 6 Reprezentacije Turske i Izraela nisu odigrale me|usobna ~etiri me~a zbog zvani~ne netrpeqiviosti dveju zemaqa, pa su utakmice odlo`ene i ne zna se termin odigravawa. medaqu i plasman na Gran pri. O~ekujemo povratak povre|enih igra~ica, jer }emo tek tada biti u svakom smislu spremne za izazove koji nas o~ekuju. Najva`nije je sada da se neka od devojaka ne povredi jer me~evi za nas nemaju rezultatski zna~aj, po{to smo odradili zacrtano u prvoj fazi - rekla je Jovana Brako~evi}, korektor na{e reprezentacije.

M. R.

9 1 6 4 5 5 0 10

Na finalni turnir u Korodbu plasira}e se pobednici ~etiri grupe, kao i najboqi drugoplasirani tim, uz doma}ina Argentinu.

Ve} sada se sa 99 procenata sigurnosti mo`e predvideti da }e najboqi drugoplasirani tim koji }e se na}i u Argentini biti iz A ili B grupe. U A grupi Brazil i Bugarska su izjedna~eni (po 25 bodova), a Bugari u Varni do~ekuju Brazil (9. i 10. jul), a u B grupi jednaki su Italija i Srbija (po 24 boda). U C grupi Rusima je dosta bod na gostovawu u Americi kako bi osigurali prvo mesto i jenkije ostavili bez finalnog turnira, a u D grupi ista je situacija s Kubom kao vode}om, a druga ekipa iz te grupe je Argentina koja je doma}instvom osigurala nastup na zavr{noj smotri.

POBEDAMA U VELIKOJ BRITANIJI SRPKIWE OBEZBEDILE U^E[]E NA FAJNAL FORU EVROPSKE LIGE

Dve maksimalne pobede odbojka{ica Srbije u Velikoj Britaniji bile su dovoqne da i matemati~ki obezbede u~e{}e na finalnom turniru Evropske lige u Turskoj, ~etiri utakmice pre kraja nadmetawa u A grupi. Na{e devojke, na ~elu sa selektorom Zoranom Terzi}em, dobrim igrama opravdale su ulogu favorita i nalaze se na pola puta do ostvarewa zacrtanog ciqa, a to je odbrana titule u Evropskoj ligi i plamsna na svetski Gran pri (ekvivalent mu{koj Svetskoj ligi). Srbija i Bugarska najvi{e su pokazale, a Rumunija i Velika Britanija ve} ranije su progla{ene za autsajdere, pa ne ~udi ~iwenica da }e plave devojke igrati na zavr{noj smotri ovog mladog takmi~ewa (pro{le godine je igrana prva Evropska liga u konkurenciji dama).

Uspeh na{ih devojaka je utoliko ve}i kada se zna da u reprezentativnom dresu nema Ivane \erisilo (oprostila se za sada od reprezentacije), povre|enog kapitena Jelene Nikoli} i novajlije u nacionalnom sastavu Dragane Marinkovi}.

- Iako nema Nikoli}eve i Marinkovi}eve, igramo veoma dobro i za sada smo opravdali sve ono {to se od nas o~ekivalo. Sada nam predstoje lagani me~evi s Rumunijom i Bugarskom, a tek onda finalne pripreme za zavr{ni turnir na kojem opet ciqamo zlatnu

10 10 10 10

Uspe{an nastup u Velikoj Britaniji: reprezentativke Srbije

Srbija }e u Beogradu sutra i prekosutra do~ekati Italiju, oba me~a igraju se u hali Pionir, prvi od 17, a drugi od 20.15 ~asova.

M. Risti}

20

SPORT

utorak6.jul2010.

SRPSKA ANTIDOPING AGENCIJA POTVRDILA

Petkovi}, Fris i Kikanovi} dopingovani

Antidoping agencija Republike Srbije saop{tila je imena sportista ~iji su nalazi bili pozitivni. Analiza uzoraka urina uzetih na Prvenstvu Srbije u rvawu u Subotici (29. maja) pokazala je prisustvo zabrawenog anaboli~kog steroida metandienona u uzorku Radomira Petkovi}a, kao i prisustvo zabrawenog diuretika furosemid u uzorku Kristijana Frisa. Oba rva~a su se odrekli prava na analizu B uzorka.

Kontrola sprovedena na ko{arka{koj utakmici izme|u Partizana i Crvene zvezda (7. juna) pokazala je prisustvo zabrawenog stimulansa 4-metil-2-heksanamin u uzorku urina ko{arka{a Crvene zvezde Elmedina Kikanovi}a. Reprezentativac Bosne i Hercegovine se odrekao prava na analizu B uzorka. J. G.

IZ KA]KOG JUGOVI]A

Krsman~i} pakuje kofere?

Svetska ekonomska kriza je mnoge na{e rukometne internacionalce ostavila bez kluba. Takav problem, me|utim, nema kapiten Jugovi}a Marko Krsman~i}, kojeg juri nekoliko bundesliga{a i pri-

Jo{ jedan perspektivni rukometa{ nebeskoplavih mogao bi se ovog leta otisnuti preko granice. Levoruki dugajlija Lazar Stejin, koji je jedva prevalio dvadesetu, na meti je nekoliko ma|arskih klubova. Ponude su vi{e nego povoqne, pa }e ovaj skromni i simpati~ni momak novu rukometnu brazdu najverovatnije zaorati u susednoj dr`avi. Ka}ani na poziciji desnog beka imaju novope~enog reprezentativca Qubomira Jo{i}a i iskusnog Ivana Papa, a mnogo se o~ekuje i od kadetskog reprezentativca Nikole Crnoglavca, koji ve} sada {tr~i visinom i rukometnim znawem.

Ukoliko redove Jugovi}a napusti kapiten Krsman~i}, otvara se pitawe golgetera u redovima Ka}ana. Uprava kluba je stupila u pregovore sa nekolicinom proverenih superliga{kih igra~a, a qubiteqi rukometa u Ka}u, kao jednu od opcija, pri`eqkuju iskusnog bombardera Milo{a Bari{i}a, koji je ponikao u redovima Jugovi}a.

Jugovi} Unimet }e u Marko Krsman~i}, kapiten Jugovi}a narednoj sezoni imati za mera{a. U dogovoru sa rukovodgodinu dana iskusniju ekipu, stvom Ka}ana, stariji Krsmanproverenog kvaliteta, spremnu ~i} }e desetak dana provesti na da u superligi, ~ije pro{logopripremama jednog od zainteredi{we perjanice kubure sa masovanih klubova, da bi se potom sovnim odlivom igra~kog kadra, pri{lo realizaciji transfebiju bitku za mesto u gorwem dera. Jugovi} ne}e praviti smetlu tabele. A da budu}nost stoji we svom kapitenu ukoliko se pred klubom koji ulazi u dvadepoklope interesi svih strana, setsedmu uzastopnu superliga{to bi predstavqalo veliko {ku sezonu govori i podatak da priznawe za ka}kog superligaje ovog leta petnaestak ka}kih {a, iz kojeg, eto, ve} nekoliko rukometa{a anga`ovano u akcisezona igra~i odlaze u najja~e jama reprezentativnih selekcilige na svetu. ja Srbije.

J. Gali}

UO^I @REBA GRUPA ZA SP U [VEDSKOJ

Orlovi u tre}em {e{iru

Mu{ka rukometna reprezentacija Srbije svrstana je u tre}i {e{ir uo~i `rebawa grupa za predstoje}e Svetsko prvenstvo u [vedskoj, koje }e biti obavqeno 9. jula u Geteborgu.

Kao i na prethodnom Svetskom prvenstvu, 24 selekcije }e biti podeqene u ~etiri grupe po {est reprezentacija. Prve tri ekipe }e nastaviti borbu za medaqe u dve nove grupe (ukr{atawe A-B i C-D), dok }e ostali timovi igrati ute{ni Prezident kup, tj. razigravati za kona~an plasman.

Bodovi iz prve faze takmi~ewa se prenose, a od dvanaest najboqih timova po prve dve iz svake grupe i}i }e u polufinale, dok }e ostali igrati za plasman.

U prvom {e{iru su nosioci grupa Francuska, Hrvatska, Island i Poqska. Drugi {e{ir ~ine Danska, [panija, [vedska i Norve{ka, tre}i Srbija, Austrija, Nema~ka i Koreja, a ~etvrti Ma|arska, Tunis, Rumunija i Slova~ka. U petom i {estom {e{iru se nalaze Egipat, Argentina, Al`ir i Brazil, odnosno ^ile, Bahrein, Japan i Australija.

J. G.

KUP MEDITERANA U SAVATEU

Trijumf Baj{anskog Na Kupu Mediterana odr`anom u Karskasonu (Francuska) nastupili su i na{i sportisti u disciplini aso savate protiv francuskih takmi~ara.U apsolutnoj kategoriji Goran Baj{anski ostvario je pobedu, a Miroslav Oxi} nije uspeo da pobedi doma}eg takmi~ara. Sa

wima je bio u uglu Sini{a Zeqkovi} i sudija Maja Oxi}.

U okviru prvenstva odr`an je i me|unarodni seminar na kojem je u~estvovalo ~etvoro na{ih sportista iz Novog Sada: Miroslav Oxi}, Goran Baj{anski, Sini{a Zeqkovi} i sudija Maja Oxi}.

DNEVNIK

Ivkovi} skra}uje spisak u petak Ko{arka{i Srbije su ju~e trebali da zapo~nu pripreme za Svetsko prvenstvo u punom sastavu, ali je selektor Du{an Ivkovi} na treningu u dvorani Sport eko od 22 pozvana igra~a na raspolagawu imao petnaestoricu. Kao {to je i najavqeno, skra}ewe spiska kandidata na {esnaest imena odlo`eno je za petak, a do tada se o~ekuje i da se redovi na{eg nacionalnog tima kompletiraju.

Treningu koji je bio zatvoren za javnost, pored igra~a koji rade ve} sedam dana (Bojan Popovi}, Ivan Pauni}, Mladen Jeremi}, Dragan Milosavqevi}, Luka Bogdanovi}, Ivan Radenovi} i Miroslav Raduqica), prikqu~ili su se Milo{ Teodosi}, Stefan Markovi}, Milenko Tepi}, Aleksandar Ra{i}, Marko Ke{eq, Nemawa Bjelica, Mi-

lan Ma~van i Novica Veli~kovi}.

Saigra~e je do{ao da pozdravi kapiten Nenad Krsti}, koji zbog poznatog sporazuma FIBA i NBA mo`e da se prikqu~i pripremama pet nedeqa pre po~etka prvenstva. Zbog operacije umwaka nije trenirao Zoran Erceg, a Uro{ Tripkovi} bi zbog povrede mogao da propusti i pripreme i Svetsko prvenstvo u Turskoj, dok su Kosta Perovi}, Du{ko Savanovi} i Boban Marjanovi}, koji su dobili odobrewe od selektora da odu u Barselonu, Valensiju, odnosno Moskvu i zavr{e poslove oko novih ugovora.

Od Darka Mili~i}a, koji je u istoj situaciji kao i Nenad Krsti}, jo{ uvek nema ni traga ni glasa, a selektor Ivkovi} je potvrdio da sa wim nije stupio u kontakt. Reprezentativci }e do

Prikqu~io se reprezentaciji: Milo{ Teodosi}

nedeqe trenirati u Beogradu, a potom se sele u italijansku

SVETSKO KADETSKO PRVENSTVO

Korak ka ~etvrtfinalu Argentina – Srbija 56:62 (10:12, 13:16, 18:18, 15:16) ARGENTINA: Tuero 3, Zanzotera 6, Garino 11, Bartolin 13, Herera 7, Masareli 6, Markisio, Goldenberg, Benitez 6, ^avez, Masone, Galici 4.

SRBIJA: Cvetkovi} 9, Mitrovi} 11, Miqenovi} 14, Krsti}, Bezbradica 6, Radi~evi} 2, Radowi} 4, Dangubi} 5, ^vorovi}, Jankovi} 4, Milo{evi} 5, ]irovi} 2.

Kadetska reprezentacija Srbije (igra~i do 17 godina) ostvarila je drugu pobedu na Svetskom prvenstvu u Hamburgu.

Izabranici Nenada Truni}a savladali su selekciju Argentine sa 62:56 i jednom nogom zakora~ili u ~etvrtfinale. Naredni protivnik (danas 21.15) je reprezentacija Litvanije.

USPEH JUNIORSKE REPREZENTACIJE

Srbija najboqa u Italiji Srbija – Italija 78:62 (22:16, 17:15, 26:20, 13:11) SRBIJA: Sila|i 17, Be{ovi} 17, Drenovac 13, Petkovi} 2, Vujo{evi} 7, Lambi} 6, Bogdanovi} 2, Nasti} 2, [e{lija 4, \umi? 8, Jo{ilo, Lukovi}.

Mu{a juniorska ko{rka{a reprezentacija Srbije (igra~i do 18 godina) osvojila je turnir u Italiji, po{to je u posledwem kolu savladala selekciju doma}ina rezultatom 78:62. Drugo mesto pripalo je reprezentaciji Nema~ke, tre}a je Italija, dok je na posledwem mestu zavr{ila selekcija Poqske. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Nemawa Be{ovi}, centar na{e reprezentacije.

Na{a reprezentacija se ne}e vra}ati za Beograd, ve} }e produ`iti u Atinu, gde }e 6. i 7. jula odigrati dve prijateqske utakmice sa odgovaraju}om selekcijom Gr~ke.

Nemawa Dangubi}

Sve vreme me~a vodila se velika borba izjenda~enih rivala. U toj trci, korak ispred rivala bili su na{i momci.

Va`nost me~a vezala je ruke igra~ima, oba tima su dosta lo{e {utirala, posebno za tri poena – Srbija iz pet poku{aja van linije 6,25 nijednom nije pogodila ko{ rivala, dok su se Argentinci jo{ vi{e isproma{ivali, {utirali su svega 13-1. Ali, u presudnim trenucima smireniji su bili na{i momci, koji su prona{li slabu ta~ku Argentine, dobili bitku u reketu i upisali veoma va`nu pobedu.

J. G.

Folgariju, gde }e do 24. jula odraditi visinske pripreme.

Radulovi} vodi Cibonu Zdravko Radulovi} je u ponedeqak promovisan u novog trenera zagreba~ke Cibone. ^etr-

deset~etvorogodi{wi Nik{i}anin }e zameniti Velimira Perasovi}a, koji je nedavno preuzeo Efes Pilsen.

Radulovi} je u igra~koj karijeri nosio dres Cibone, a trenersku karijeru je gradio u mawim zagreba~kim klubovima, Cedeviti i Zagrebu. Radulovi} je sa prvakom Hrvatske potpisao ugovor na dve godine.

Klobu~ar u Partizanu Slovena~ki ko{arka{ki reprezentativac Jaka Klobu~ar drugi je novi igra~ koji je srpski {ampion Partizan doveo pred novu sezonu. Posle Dragana Milosavqevi}a iz kragujeva~kog Radni~kog, za crno-bele je potpisao i Klobu~ar, koji se tako|e obavezao na trogodi{wu vernost. Klobu~ar je ro|en u Novom Mestu (19. 8. 1987), visok je 198 cm. Igrao je za Krku, Geoplin Slovan i Olimpiju.

Sportski direktor Partizana Dragan Todori} izrazio je zadovoqstvo {to je devetostruki srpski {ampion anga`ovao Klobu~ara.

- Re~ je o mladom i prespektivnom igra~u koji igra na poziciji 1 i 2. Partizan ga je ve} du`e pratio na utakmicama NLB lige i bio je na spisku `eqa za dovo|ewe u tim. Veoma smo zadovoqni {to smo uspe{no zavr{ili pregovore i naravno nastavili tradiciju dovo|ewa mladih i perspektivnih igra~a rekao je Todori}.

Jaka Klobu~ar

Klobu~ar je presre}an.

- Veoma sam sretan {to sam potpisao za jedan od najboqih klubova u Evropi, u kojem se mladi igra~i stavqaju u prvi

DRUGO KOLO EVROPSKOG KUPA 2010.

Orlovi izbu{ili pancere Srbija - Nema~ka 40:14 (24:4) BEOGRAD: Stadion FK „Radni~ki“, gledalaca: 300, sudija: Brajan Armstrong (V. Britanija).

SRBIJA: Grbi}, Katani}, Si~, Unkovi}, Kikanovi}, [u{wara, Vukanovi}, Lukeni}, Pe{i}, \or|evi}, Tvrdi{i}, Cali}, Radovanovi}, [trbac, Deli}, @ivkovi}, Nikoli}. Trener: Jankovi}.

NEMA^KA: N. Keinhorst, [engen, Koh, X. Keinhorst, Huber, Isak, Felman, Gabrijel, Rem, Kuper, [ejn, Hejer, Fro{ner, Douton. Trener: Stoks.

U drugom kolu „Evropskog [tita“ 2010, ragbi 13 reprezentacija Srbije slavila je na Novom Beogradu u duelu sa selekcijom Nema~ke 40:14, i tako posle startne pobede u ^e{koj osigurala prvo mesto u diviziji Zapad. Izabranici selektora Jankovi}a od starta su krenuli silovito i predvo|eni iskusnim Jankovi}em i kapitenom Vukanovi}em re{ili prvo poluvremen u svoju korist 24:4. U nastavku susreta, usledio je pritisak Nemaca, koju su uspeli da u dva navrata smawe vo|stvo „orlova“ ali je zahvaquju}i sjajnom Daliboru Vukanovi}u koji je postigao ukupno 26 poena na me~u, selekcija Srbije uspela da ostvari jo{ jednu ubedqivu pobedu i osiguraju prvo mesto u presti`nom evropksom takmi~ewu.

I. G.

plan. Ja }u, naravno, dati sve od sebe da se uklopim i dam maksimalni doprinos ekipi izjavio je novi bek crno-belih.

Do{i}eva trener golubica Stojanka Do{i}, nekada istaknuta ko{arka{ica, je izabrana za trenera ko{arka{ica Spartaka. O anga`ovawu Do{i}eve se moglo ~uti i ranije, ali je javnosti predstvaqena ju~e.

– Slobodno mogu da ka`em da smo poja~ali stru~ni kadar. U klubu ostaje dosada{wi iskusni strateg Slobodan Luki}, koji }e biti koordinator svih selekcija, dok }e Do{i}evoj biti poveren rad sa prvim timom. Znamo da ne}e biti lako, oslawa}emo se na mlade snage, tra`imo potencijal u sopstevnoj sredini i realno idemo napred – rekao je predsednik kluba Goran Bi}anin.

Iako Spartak rezultatski nije obezbedio opstanak u najja~oj ligi, reorganizacija takmi~ewa zbog Jadranske lige dala je golubicama jo{ jednu {ansu. Veru da Spartak mo`e na stari put uspeha ima i novi trener.

– Drago mi je kada klub sa dugom tradicijom poput Spartaka ima poverewe u mene. U jednom delu svoje igra~ke karijere sam ~ak u Subotici i igrala, a imam samo pozitivna iskustva. Spartak je tradicionalno kvalitetna sredina za razvoj mladih ko{arka{ica, a to je upravo put kojim }emo i}i – istakla je Do{i}eva.

N. S.

Nole drugi [to se ostalih srpskih tenisera ti~e, Viktor Troicki i Janko Tipsarevi} su nazadovali za po dve pozicije i trenutno zauzimaju 44. odnosno 47. mesto. Ilija Bozoqac je napredovao za 15 mesta i sada je 137. teniser sveta, dok je Filip Kra-

Jelena Jankovi} i Novak \okovi}

va, {to je ~ak 3.840 poena mawe od vode}eg Rafaela Nadala.

Tre}i je Roxer Federer sa 6.885, a me|u 10 najboqih su jo{ Endi Mari, Robin Sederling, Nikolaj Davidenko, Huan Martin del Potro, Toma` Berdih, Endi Rodik i Fernando Verdasko.

jinovi} na 178. mestu, {to je pad od osam pozicija. Ogroman napredak od ~ak 97 mesta ostvario je Nikola ]iri}, koji sada zauzima 321. poziciju, dok je Boris Pa{anski, uprkos napretku od 28 pozicija, tek na 379. mestu.

VTA LISTA

I Jeca druga Jelena Jankovi} je posle Vimbldona do{la na drugo mesto na VTA rang-listi, dok je Ana Ivanovi} nastavila da ponire. Jankovi}eva, s 5.900 bodova, sada dr`i drugu poziciju, {to je napredak od jednog mesta u odnosu na listu od pre dve nedeqe. Prva je Serena Vilijams sa 8.475 bodova, tre}a je Karolina Voznijacki sa 5.630, a slede Venus Vilijams, Samanta Stosur, Jelena Dementijeva, Kim Klajsters, Fran~eska Skjavone, Vera Zvonarjeva i Na Li. Ana Ivanovi} je nazadovala za 19 mesta i trenutno zauzima 64. poziciju, dok je Bojana Jovanovski do{la do najboqeg plasmana u karijeri i trenutno zauzima 94. mesto, {to je napredak od 13 pozicija. Ana Jovanovi} je na 243. mestu, a Aleksandra Kruni} na 254. poziciji na VTA listi.

O@ENIO SE JANKO TIPSAREVI]: Popularni teniser Janko Tipsarevi} i voditeqka Biqana [e{evi} izgovorili su sudbonosno „da“ u Jakovu. Janko je za kuma odabrao tenisera Darka Ma|arovskog, a ven~awu je prisustvovalo oko trista zvanica, me|u kojima su bili i Nenad Zimowi} i wegova supruga Mina, Viktor Troicki sa devojkom Sun~icom Travicom, Novak \okovi} sa porodicom je tako|e uspeo da stigne u Srbiju, Boba @ivojinovi} sa Lepom Brenom, Goran Buwev~evi}...

Sve se odigralo daleko od o~iju javnosti, s obzirom na to da je svadbu obezbe|ivalo tridesetak telohraniteqa koji nisu dozvolili nikome da pri|e. Mladenci }e leto provesti u Americi, a potom

utorak6.jul2010.

21

VIKTOR TROICKI I MARIN ^ILI] PRED SUSRET U SPLITU

ATP LISTA

Posle plasmana u polufinale Vimbldona, Novak \okovi} se probio na drugo mesto rang-liste najboqih tenisera sveta, a zna~ajan napredak je ostvario i Ilija Bozoqac. \okovi} trenutno ima 6.905 bodo-

c m y

SPORT

DNEVNIK

Dobri smo prijateqi Kako se pribli`ava vikend tokom kojeg }e se sastati hrvatski i srpski teniseri, zanimawe za dvoboj sve vi{e raste. Uo~i ~etvrtfinala Dejvis kupa u splitskoj „Spaladijum areni“, srpski reprezentativci okupili su se na svadbi Janka Tipsarevi}a i Biqane [e{evi}, posle koje su produ`ili za Dalmaciju.

Srbi su optimisti~ki raspolo`eni uo~i susreta. Novak \okovi} ve} je najavio da o~ekuje prolazak u polufinale, a sli~no razmi{qaju i Tipsarevi}, Viktor Troicki i Nenad Zimowi}.

Hrvatskoj }e nedostajati povre|eni Mario An~i}, a iz istog razloga je u rezervi Ivo Karlovi} i najvero- Marin ^ili} i Viktor Troicki vatnije ne}e nastupiti, tako Srbe }e u „Spaladijum areda }e doma}a selekcija igrati ni“ do~ekati paklena atmosfeu sastavu Marin ^ili} i Ivan ra i deset hiqada navija~a?

Qubi~i}.

- Spreman sam na razne pri- Karlovi} verovatno ne}e tiske s tribina, ali se nadam igrati, ali ne mislim da je Hrda ne}e biti provokacija. vatska zbog toga oslabqena.

Psovki }e sigurno biti, ali ^ak su i poja~ani jer }e igrati o~ekujem da to ne pre|e odre|eQubi~i}. Istina, on ima pronu granicu. Najva`nije u svemu blema s le|ima i nije vi{e je da do|emo do tri pobede - odonaj stari, ali je 15. igra~ na govorio je Troicki. svetu i vrlo je opasan protivJesu li srpski teniseri raznik. Mo`e da odigra sjajno, govarali s hrvatskim igra~ima? {to je pokazao u Indijen Vel- Jesmo, dosta smo razgovarasu, i nipo{to ga ne smemo otpili i to su bili uglavnom {aqisati. On je paklen igra~ - rekao vi razgovori. Dobri smo prijaje Viktor Troicki. - ^ili} je teqi, me|u nama nema probleodli~an tokom cele sezone i ma i nadamo se da ne}e biti inbi}e nam jako te{ko, ali micidenata. slim da smo dovoqno kvalitetHo}ete li se okupati u Splini da dobijemo ovaj susret. Svi tu? se nadamo pobedi, a ja u wu i ve- Ne znam ho}emo li se kuparujem, tako da idemo u Split da ti. Proba}emo, ali }e to biti savladamo Hrvatsku i plasiravrlo problemati~no. Nisam mo se u polufinale. siguran da }emo mo}i da se {e-

tamo kuda `elimo, posebno ako `elimo da odemo u grad.

Troicki je na kraju prokomentirao neuspeh srpske fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu.

Tokom Vimbldona gledao sam utakmice i to najvi{e u svla~ionici. Nisu nam zabranili gledawe fudbala na televizorima unutar Ol Ingland kluba, iako je bilo najava da }e organizatori to u~initi. Na{i reprezentativci su me veoma razo~arali. Iskreno, nadao sam se puno boqem rezultatu, kao i ~itava nacija. Ipak, to je sport, svi igraju fudbal. Pa i Australija, za koju smo mislili da ne zna da igra, ali su pokazali da i te kako to umeju.

Hrvatski reprezentativci su se okupili u Splitu. Najve}i teret je na le|ima Marina ^ili}a, od ju~e 13. igra~a sveta.

- Nadam se da }e mi krenuti posle me~a u Splitu i da }e mi Dejvis kup biti odsko~na daska. Radim koliko god mogu, pozitivno gledam na sve i nadam se da }e ostatak tima biti dobro raspolo`en - rekao je ^ili} za internet portal Indeks.

Srpsku reprezentaciju prevodi}e Novak \okovi} koji je stigao do polufinala Vimbldona, {to mu je donelo drugo mesto na ATP listi.

- Nisam gledao nekoliko wegovih posledwih me~eva, ali znam da je to igra~ koji je uvek vo|a Srbije i koji jako `eli da uspe s reprezentacijom. Do sada me je pobedio ~etiri puta, ali ovaj susret }e biti druga~iji. Igramo kod ku}e i ranija statistika ne}e puno zna~iti - zakqu~io je ^ili}.

PRED ME^ DEJVIS KUPA HRVATSKA–SRBIJA (9–11. JUL) U SPLITU

Orlovi danas pred novinarima Veliki derbi ~etvrtfinala Dejvis kupa, koji se u Splitu igra izme|u Hrvatske i Srbije (9-11. jul), u centru je pa`we sportske javnosti u ove dve zemqe. @rebom je odre|eno da se dve veoma jake selekcije sastanu u ranoj fazi najja~eg teniskog ekipnog takmi~ewa na svetu, pa }e se s jedne strane putuju na medeni mesec na Maldive, mesto koje im je omiqeno i gde ve} godinama

bitovati i Marko \okovi}, Noletov ro|eni brat.

Ju~e su konferenciju za novinare odr`ali ~lanovi selekcije Hrvatske, a danas u 11.30 ~asova planirano je da isto u~ine i izabranici selektora Srbije Bogdana Obradovi}a. Na{a reprezentacija krenula je avionom iz Beograda put Splita ju~e ne{to iza

Prema informacijama iz Splita, sve ulaznice za ovaj me~ su rasprodate, a ITF je odredio da }e za ovaj me~ organizatorima biti omogu}en „sokolovo oko“ sistem, kako bi se izbegle eventualne gre{ke linijskih sudija. @reb }e se odr`ati u ~etvrtak i jo{ uvek je neizvesno gde }e se to dogoditi. Ipak, goto-

podneva, a ve} sino} su Obradovi}evi izabranici imali priliku da se upoznaju s dvoranom „Spaladijum arena“ u kojoj }e se me~ igrati i koja prima oko 10.000 gledalaca.

Organizatori su za podlogu izabrali Hard Rukort, dakle igra}e se na tvrdom terenu, {to odgovara i Hrvatima i Srbima.

vo je sigurno da }e `rebawe biti tako|e u „Spaladijum areni“, a po~etak ovog doga|aja je u 13 ~asova.

Prvog dana igraju se dva singla, a prvi me~ po~e}e u 14 ~asova. Drugog dana, od 15 ~asova, na programu je me~ dublova, dok }e prvi singl me~ tre}eg dana po~eti u 12 ~asova.

A. P.

letuju, a posebno im je drago jer su se tamo pro{log leta i verili.

RUKOMETA[ BO@IDAR NADOVEZA STAO NA LUDI KAMEN: U centru srpske duhovnosti i kulture, u Sremskim Karlovcima na bra~nu vernost obavezali su se rukometa{ Bo`idar Nadoveza i Svetlana Lelovi}. U prisustvu brojnih rukometa{a, zvanica, ro|aka i prijateqa, kumovali su bosanski rukometni internacionalac Sa{a \uki} i Vesna Vuja~i}.

Da brak bude jo{ rukometniji pobrinuli su se sada{wi i biv{i reprezentativci: Vladimir Petri}, Dragan Marjanac, Rade Mijatovi}, Obrad Ivezi}, Ivan Grubanov, Igor Ra|enovi}, Milo{ Pe{i}, Milan Ivanovi}, Du{an Mili}evi}, Ivan Drenovac, Nemawa Suxum, Vladimir Ogwenovi}...

Samo pre nedequ dana mislili smo da je svadba na{eg reprezentativca Rajka Prodanovi}a neponovqiva, no, na obali Dunava u Sremskim Karlovcima i veseqe mladenaca Bo`idara i Svetlane osta}e svima u najlep{em se}awu.

J. Gali} Foto: P. Ivan~i}

Tim Srbije na Dejvis kupu

na}i hrvatske zvezde poput Marija ^ili}a i Ivana Qubi~i}a (An~i} i Karlovi} su povre|eni), a s druge superstarovi srpske ekipe poput drugog igra~a sveta Novaka \okovi}a, Viktora Troickog, Janka Tipsarevi}a i jednog od najboqih igra~a sveta u dublu nenada Zimowi}a. Uz wih, u ekipi Srbije }e u sastavu de-

22

SVET

utorak6.jul2010.

RUSIJA I KIRGIZIJA

MA\ARSKA

Medvedev podr`ava Otunbajevu ASTANA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev obe}ao je novoj predsednici Kirgizije Rozi Otunbajevoj da }e wena zemqa uvek mo}i da ra~una na podr{ku Rusije. "Uvek }ete mo}i da se oslonite na na{u podr{ku", rekao je Medvedev prilikom susreta s Otunbajevom.

Po`elev{i Otunbajevoj uspeh u radu, ruski predsednik joj je ~estitao i izbor za {efa dr`ave i odr`an referendum. "Veoma smo pa`qivo pratili, jer nismo ravnodu{ni prema sudbini kirgiske dr`ave i naroda", rekao je Medvedev.

Otunbajeva je izrazila zahvalnost Ruisji na pru`enoj pomo}i i podr{ci, navodi ruska

Rozi Otunbajeva

Dmitrij Medvedev

DNEVNIK

dr`avna agencija u vesti iz Astane.

Predsednica Kirgizije je rekla da je u zemqi sada "relativno zati{je" i da "postoji spremnost za nove incidente" i da se jo{ ne mo`e pristupiti obnovi. "Situacija nije jednostavna, napeto je, grad O{ - ~uveni je drevni grad na Putu svile, tamo su dve zajednice (uzbe~ka i kirgiska) bile ozbiqno zava|ene uz krvoproli}e, a sada je zadatak wihovo pomirewe", rekla je predsednica Kirgizije.

Tokom nereda u junu na jugu te zemqe, prema zvani~nim podacima, poginulo je oko 300 qudi, a nezvani~no bi wihov broj mogao da prema{i 2.000. U oblastima O{a i Xalalabada spaqeno je oko 1.500 ku}a, a oko pola miliona qudi je izbeglo ili raseqeno.

Uhap{eni ekstremni desni~ari u Budimpe{ti BUDIMPE[TA: Ma|arska li su zadu`eni da spre~e mogu} policija uhapsila je vi{e od 70 sukob ekstremista i u~esnika pristalica zabrawenog udru`egej parade, koja se odr`avala u wa "Ma|arska garda", paravojne blizini. formacije radikalne nacionalisti~ke partije Jobik, javila je agencija MTI. Oko 600 pristalica "Garde" iza{lo je prekju~e popodne na ulice Budimpe{te, u znak podse}awa na pro{logodi{wu zabranu udru`ewa, nose}i nacionalne trobojke i zastave koje simbolizuju ekstremnu desnicu. Nekoliko stotina poPristalice zabrawene „Ma|arske garde� licajaca u gradu bi-

POSLE DRUGOG KRUGA VANREDNIH PREDSEDNI^KIH IZBORA

Komorovski novi predsednik Poqske VAR[AVA: Kandidat vladaju}e Gra|anske platforme, Browislav Komorovski je pobednik drugog kruga vanrednih predsedni~kih izbora u Poqskoj s osvojenih 52,6 odsto glasova, a na osnovu 95 odsto prebrojanih glasova. Lider opozicione konzervativne partije Pravo i Pravda, i brat blizanac nastradalog predsednika Leha Jaroslav Ka~iwski, dobio je ne{to mawe - 47,4 procenata.

Kona~ni rezultati bi}e objavqeni posle podne.

Dr`e}i se predizbornog obe}awa da }e biti predsednik pomirewa me|u Poqacima, Komorovski je izjavio da odbija podelu zemqe na bogatu, gradsku i uspe{nu "Poqsku A" i zaostalu, siroma{nu i konzervativnu "Poqsku B".

IRAN

Komorovski je rekao da je demokratija pobedila i dodao je da }e ipak sa~ekati kona~ne rezultate za otvarawe {ampawca. Lider opozicije Jaroslav Ka~iwski smatra da pobeda protivkandidata za dlaku, pokazuje da se Poqska promenila i da zato ima {ansu da na slede}im parlamentarnim izborima preokrene situaciju.

"Najpre }u uraditi ono {to nala`u dobri maniri - `elim da ~estitam pobedniku Browislavu Komorovskom", rekao je Ka{~inski.

Mnogi poqski zvani~nici tvrde da je ishod izbora dobar i bezbedan za Poqsku. Analiti~ari smatraju da }e odrediti odnos Var{ave prema partnerima u Evropskoj uniji i Rusiji i uticati na sprovo|ewe ekonomskih reformi.

TEHERAN: Iran je ju~e saop{tio da su Nema~ka, Velika Britanija i Ujediweni Arapski Emirati (UAE) odbili da iranskim putni~kim avionima obezbede gorivo na svojim aerodromima po{to su SAD jednostrano uvele sankcije Iranu. "Od pro{le sedmice, na{im avionima je uskra}eno gorivo na aerodromima u Britaniji, Nema~koj i UAE zbog sankcija koje je nametnula Amerika", izjavio je iranskoj novinskoj agenciji ISNA sekretar Saveza iranskih aviokompanija Mehdi Alijari. Iranski poslanik He{matolah Falahatpi{eh izjavio je da }e Teheran uzvratiti istom merom, prenela je agencija Rojters.

IZRAEL

Ubla`ena blokada Gaze JERUSALIM: Izrael je redefinisao pravila blokade za pojas Gaze i smawio spisak dobara koje je zabraweno unositi na tu teritoriju. Izrael }e dozvoliti da se u pojas Gaze unosi prakti~no sva roba {iroke potro{we, saop{tili su zvani~nici dan uo~i posete izraelskog premijera Bewamina Netawahua Beloj ku}i. U Gazu }e, me|utim, uvoz gra|evinskog materijala, potrebnog za obnovu posle pro{logodi{weg rata protiv Izraela, i daqe biti zabrawen. Takva dobra }e u Gazu mo}i da budu uneta samo pod nadzorom Izralea za potrebe me|unarodnih projekata.

Izrael je pod velikim me|unarodnim pritiskom da ubla`i trogodi{wu blokadu, po{to je izraelska vojska ubila devet qudi u napadu na konvoj koji je prevozio humanitarnu pomo} pojasu Gaze 31. maja. Predsednik SAD Barak Obama, koji }e se danas sastati sa izraelskim premijerom, rekao je da je blokada neodr`iva i da mora da bude znatno ubla`ena, dok su drugi svetski lideri zahtevali potpuno ukidawe takvog embarga. Izrael i Egipat su zatvorili granice sa Gazom po{to je islamska grupa Hamas nasilno preuzela kontrolu na toj teritoriji pre tri godine.

TURSKA Browislav Komorovski

Ekshumirano telo Bobija Fi{era radi utvr|ivawa o~instva

Avioni bez goriva

Uhap{ene osobe bacale su ~a{e, vi~u}i na okupqene policajce. Nekoliko politi~ara iz redova Jobika i wihovih pristalica govorilo je na trgu Er`ebet, kritikuju}i odluku policije da spre~i demonstrante da mu pri|u.

Ranije prekju~e policijska uprava u Budimpe{ti je saop{tila da je uhapsila vi{e od dvadeset aktivista, okupqenih na dva skupa zabrawenog udru`ewa, zbog posedovawa imitacija vatrenog oru`ja.

(Tanjug)

REJKJAVIK: Telo legendarnog stvo i potpuno se povukao iz javnog ameri~kog {ahiste Bobija Fi{era `ivota. Na Islandu je i umro 2008. ekshumirano je radi utvr|ivawa godine u 64. godini `ivota, ne ostao~instva devetogodi{we filipinviv{i iza sebe testament o podeli ske devoj~ice Jinki Jang, saop{tili svoje zaostav{tine vredne vi{e od su danas islanskih zvani~nici. Eksdva miliona dolara. Pre nekoliko humacija posmrtnih ostataka amemeseci Filipinka Merilin Jang podri~kog {ahiste izvr{ena je ju~e na nela je zahtev za nasledstvom, po{to grobqu u blizini Selfosa u ju`nom je, kako ona tvrdi, sa Fi{erom dugo delu Islanda uz prisustvo lekara, godina odr`avala vezu i s wim ima sve{tenika i lokalnog {erifa Oladete - devetogodi{wu Jinki. SedamdeBobi Fi{er fura Helgi Kjartansona, javila je setih godina pro{log veka Fi{er je nacionalna islanska televizija RUV. Lokalpostao ameri~ki nacionalni junak kada je porani {erif je potvrdio da je posle uzimawa uzozio ruskog {ahistu Borisa Spaskog, ali se odraka Fi{erovog DNK, telo ameri~kog {ahirekao ameri~kog dr`avqanstva po{to je 1992. ste ponovo sahraweno, prenela je agencija AP. godine u Crnoj Gori sa Spaskim odigrao "{a"Genijalni ekscentrik" kako su Fi{era zvahovski revan{" i tako prekr{io me|unarodne li, posledwe godine svog `ivota proveo je na sankcije koje su te godine bile uvedene biv{oj Islandu, po{to je dobio islandsko dr`avqanJugoslaviji.

Tra`i se izviwewe Izraela ANKARA: Turska je zatvorila svoj vazdu{ni prostor za izraelske vojne avione i tra`i od Izraela da se izvini za upad od 31. maja na turski brod u konvoju za Gazu.

Odluka o zatvarawu vazdu{nog prostora "ne odnosi se samo na jedan ili dva aviona", rekao je ministar spoqnih poslova Turske Ahmet Davutoglu. On je dodao da bi

mera mogla naknadno da se pro{iri i na civilne avione. Zbog izraelske akcije u Sredozemnom moru, u kojoj je poginulo devet qudi, pogor{ani su odnosi Turske i Izraela. Turske vlasti su pro{le nedeqe saop{tile da zatvaraju vazdu{ni prostor za dva izraelska vojna aviona, isti~u}i da se ne radi o op{toj zabrani.

FRANCUSKA

Ostavke dr`avnih sekretara PARIZ: Dvojica dr`avnih sekretara u Francuskoj podneli su ostavke posle skandala da su nenamenski tro{ili dr`avni novac, dok se Francuska bori da obuzda deficit. Iz kancelarije predsednika Sarkozija je saop{teno da su ostavke podneli dr`avni sekretar za saradwu Alen @ojande i sekretar za razvojni plan za Pariz Kristijan Blan. @ojande se na{ao na

meti kritika posle iznajmqivawa privatnog aviona za sumu od 116.500 evra, dok je Blan za 12.000 evra od novca poreskih obveznika kupio kubanske cigare. Francuski satiri~ni dnevnik "Okovani patak" nedavno je objavio da je @ojande dobio nelegalnu dozvolu za gradwu kako bi malu ku}u pretvorio u vilu, na zemqi{tu koje poseduje u blizini San Tropea.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PEDI E[DAUN Nekada{wi visoki predstavnik u BiH Pedi E{daun predla`e odr`avawe konferencije za re{avawe situacije u Avganistanu koja bi li~ila na Dejton za Bosnu. "Ciq konferencije bi bio sporazum, nalik onom za Bosnu iz Dejtona, kojim bi se osigurao teritorijalni integritet zemqe."Kqu~ne velike sile, kao {to su Amerika, Kina i mo`da Rusija, postale bi garanti takvog sporazuma.

VLADIMIR PUTIN Premijer Rusije Vladimir Putin visoko ocewuje ulogu Ruske pravoslavne crkve u svojoj zemqi.

"Odnosi izme|u RPC i dr`ave pre`ivqavaju poseban period i odlikuju se posebnom srda~no{}u. Ne samo da vra}amo crkvi ono {to joj je bilo nezakonito oteto posle 1917. godine, mi gradimo nove crkve, rekao je premijer Putin, posetiv{i novi crkveni kompleks Spasa Nerukotvornog u Podmoskovqu.

TONI BLER Na obezbe|ewe biv{eg britanskog premijera Tonija Blera tro{i se godi{we vi{e od 300.000 evra, ali vlada premijera Dejvida Kamerona namerava da tu sumu svede na normalu. Utvr|eno je da se obezbe|ewe olako slu`e slu`benim karticama. Pro{log leta, tokom Blerove posete Borneu, oni su slu`benu kreditnu karticu zadu`ili za skoro 27 hiqada evra, izme|u ostalog i za pla}awe pice, ro{tiqa, ~aja...

U popis stanovni{tva ukqu~eni i qudi s drve}a PAPUA: Domoroci iz plemena Koonara koji ih dobro poznaju i s wima rovaji u indone`anskoj provinciji komuniciraju jezikom znakova. PopiPapui, koji stanuju na drve}u i `ive sano je 2.868 Papuanaca koji nisu biod lova i ubirawa plodova, prvi put li obuhva}eni prethodnim popisom su ukqu~eni u popis stanovni{tva u 2000. godine. Po re~ima predstavniIndoneziji. ka popisiva~a, zbog nemira do kojih Popisiva~i su morali da se probije u to vreme ~esto dolazilo u projaju do zabitih mevinciji, u prethodsta u xungli na vipopisu regiMe|u Korovajima prakti~no nom soravnima Papue da strovano je samo 70 bi doprli do izolo- nema pismenih, zbog ~ega su odsto populacije. popisiva~i morali da se vananog plemena.

Najnovijim popiWegovi pripadnici oslawaju na pomo} misionara som pokriveno je `ive od ubirawa vi{e od 250 plemekoji ih dobro poznaju i plodova, lova i ne na u toj indone`ans wima komuniciraju nose ode}u. Nastamskoj provinciji. jezikom znakova be podi`u na drve"Sada kada znamo }u kako bi se zako su, koliko ih {titili ne samo od divqih `ivotiima i koji su im obi~aji, pripadnici wa, ve} i od napada suparni~kih pleplemana Korovaji vi{e ne}e biti mena. izolovani. Bi}e im omogu}en priMe|u Korovajima prakti~no nema stup obrazovawu i zdravstvu kao i pismenih, zbog ~ega su popisiva~i svim Indone`anima", naveo je predmorali da se oslawaju na pomo} misistavnik popisiva~a.

Korovaji ispred svoje ku}e

BALKAN

c m y

DNEVNIK

[inavatra nije smetwa dobrim odnosima PODGORICA: [ef tajlandske diplomatije Kosit Piromja poru~io je posle susreta sa crnogorskim kolegom Milanom Ro}enom da biv{i tajlandski premijer Taksin [inavatra nije prepreka za dobre odnose dveju dr`ava.

Slu~aj biv{eg tajlandskog premijera koji je dobio crnogorsko dr`avqanstvo za Kosita Piromja je „minoran problem“. „Mi imamo puno zajedni~kog posla da obavimo u regionalnom i multilateralnom kontekstu“, rekao je {ef tajlandske diplomatiTaksin [inavatra na Crnogorskom primorju je, a prenose podgori~ki mediji. i naroda“, rekao je {ef tajlandTajland je, prema wegovim rePiromja je naveo da mu je priske diplomatije. ~ima, zainteresovan za mogu}hvatqivo tuma~ewe pravnog poPiromja je rekao da je sa Ronost ulagawa i razvoj lu~ke inlo`aja [inavatre u Crnoj Gori }enom razgovarao o mogu}nostifrastructure u Crnoj Gori jer, i da je, u isto vreme, dobio uveravawa da mu ne}e biti dozvoVlasti Crne Gore saop{tile su da biv{i premijer qene bilo kakve politi~ke aktivnosti.

Tajlanda Taksin [inavatra, optu`en u domovini „Sa na{e ta~ke gledi{ta napo vi{e osnova, ne}e biti izru~en Tajlandu damo se da on ne}e zloupotrebiti to {to je nosilac crnogorskog paso{a za politi~ke akma za unapre|ewe saradwe u tukako je objasnio, wegova dr`ava tivnosti van Crne Gore. Nadam rizmu, privredi, trgovini, intra`i „ulaz“ za isto~nu i ju`nu se da }e po{tovati pravila i govesticijama, ali i kulturi i Evropu radi izvoza i ulagawa. stoprimstvo crnogorske Vlade obrazovawu.

Vlasti Tajlanda optu`ile su

[inavatru za ulogu u uli~nim protestima u Bangkoku, koje su izvele wegove pristalice, „crvenoko{uqa{i“, tra`e}i ostavku aktuelnog premijera Apisita Vexaxive.

Crnogorski mediji nedavno su objavili da se [inavatra ponovo nalazi u svojoj vili na Crnogorskom primorju, a premijer Milo \ukanovi} je ranije izjavio da Crna Gora nije dobila nikakav zahtev Interpola i podsetio da Ustav te zemqe zabrawuje izru~ivawe svojih dr`avqana.

Vlasti Crne Gore saop{tile su da biv{i premijer Tajlanda Taksin [inavatra, koji je u domovini optu`en po vi{e osnova, ne}e biti izru~en Tajlandu, niti }e mu biti su|eno bez dokaza ili raspisane me|unarodne poternice. \ukanovi} je rekao da je [inavatri dr`avqanstvo dato zbog wegovih planova za vi{emilionsko ulagawe u turizam i istakao da je Crna Gora voqna da organizuje su|ewe [inavatri, ukoliko od Tajlanda dobije dovoqno dokaza.

CRNA GORA

Karl Bilt: Otvorena vrata EU za Balkan PODGORICA: [ef diplomatije [vedske Karl Bilt nada se da }e u narednih nekoliko godina zemqe zapadnog Balkana imati zna~ajan napredak na putu ka evropskim integracijama.

Bilt je, posle susreta sa crnogorskim kolegom Milanom Ro}enom, istakao da su „vrata“ Evropske unije otvorena za Crnu Goru, ali i za celi zapadni Balkan i Tursku. Po wegovim re~ima, do kraja godine se o~ekuje mi{qewe Evropske komisije o zahtevu Crne Gore za kandidata za ~lanstvo, {to bi moglo da bude podstrek za budu}i proces i reforme u toj zemqi.

Bilt je ukazao da }e u EU uvek biti onih koji su protiv pro{irewa i dodao da je to ne{to {to nije novo jer, kako je naveo, postoji jasna politi~ka posve}enost svih zemaqa EU da wena

„vrata ostanu otvorena za Zapadni Balkan i Tursku i to se ne}e promeniti“.

Ro}en se u Krakovu na kratko sastao i sa ameri~kom dr`avnim sekretarom Hilari Klinton, koju je podsetio na obe}awe koje je dala premijeru Milu \ukanovi}u da }e posetiti Crnu Goru, na {ta mu je ona odgovorila da „to ima u planu i da nije zaboravila {ta je obe}ala“, preneli su podgori~ki mediji.

Ro}en je u Krakovu u~estvovao na ministarskom sastanku na visokom nivou Zajednice Demokratija, posve}enom reafirmisawu zna~aja i vrednosti Var{avske deklaracije i ponovnom obavezivawu na po{tovawe demokratskih vrednosti u svetskoj politici i me|unarodnim odnosima.

Crnogorski jezik obavezan u {kolama telo jednog naroda, jedne dr`ave“, i podsetio da se standardizovani crnogorski jezik ve} izu~ava na slavisti~kim katedrama {irom sveta.

Govore}i o statusu dr`avnog univerziteta i privatnih univerziteta u Crnoj Gori, Stijepovi} je rekao da dr`ava ne}e finansirati privatne fakultete, nego studente koji na wima studiraju, a koji su „dovoqno kvalitetni“ i potrebni.

Stijepovi} je kao „otvoreno pitawe“, ozna~io ~iwenicu da u Crnoj Gori, bez licence, rade „eskpoziture“ nekih visokih {kola iz Srbije. On je najavio da }e o tom pitawu razgovarati sa svojim srpskim kolegom.

Vlasnik taverne ubio trojicu zbog finansijskog spora ATINA: Vlasnik taverne u gr~kom gradi}u Eretriji, na ostrvu Evija ubio je danas tri osobe, najverovatnije zbog nera{~i{}enih finansijskih ra~una, javila je agencija ANA. Trojica ubijenih, od kojih

je jedan advokat, do{li su ju~e ujutro iz Atine u Eretriju da bi re{ili spor oko novca sa 50-godi{wim kafexijom, ali je on, stigav{i na dogovoreno mesto, odmah pucao na wih iz pi{toqa.

23

HRVATSKA I SLOVENIJA

CRNOGORSKO -TAJLANDSKE VEZE

PODGORICA: Crnogorski jezik, kao slu`beni dr`avni jezik, postaje obavezan za {kole i fakultete, izjavio je ministar prosvete Crne Gore Slavoqub Stijepovi}.

Ranije je najavqeno da }e crnogorski jezik biti obavezan u nastavi od naredne {kolske godine. „U Ministarstvu prosvete pripremili smo sve stru~ne normativno jezi~ke uslove da se nastava u vaspitno-obrazovnim ustanovama odvija na crnogorskom jeziku“, rekao je Stijepovi} u intervjuu podgori~koj „Pobjedi“.

Savet za op{te obrazovawe Crne Gore nedavno je usvojio gramatiku crnogorskog jezika, a ranije je prihva}en pravopis. Stijepovi} je kazao da su „jezik i wegovo ime du{a i

utorak6.jul2010.

Sa ubijenima je bio jo{ jedan mu{karac, ali je on uspeo da se spase bekstvom, ostav{i nepovre|en.Posle kra}e potrage, policije je, putem mobilnog telefona, privolela ubicu da se preda i on je uhap{en.

Sastanak Tirk – Josipovi} QUBQANA: Predsednici Slovenije i Hrvatske Danilo Tirk i Ivo Josipovi} sasta}e se danas u hrvatskom gradi}u Buzetu, gde su zajedno pokroviteqi skupa privrednika dve zemqe.

Bi}e to prvi susret dvojice lidera posle zvani~ne poseta Josipovi}a Sloveniji u martu, ali i jedan od serije wihovih sastanaka koji bi trebalo da uslede ovoga leta, javqa slovena~ka agencija

Ivo Josipovi}

STA, isticu}i to kao potvrdu poboq{awa odnosa me|u susedima.

STA, pozivaju}i se na izvore u kabinetu slovena~kog predsednika, je naveo da }e se Tirk i Josipovi}, najverovatnije, sastati i u subotu, prilikom otvarawa Dubrova~kih qetwih igara, jer

je hrvatski predsednik uputio poziv slovena~kom kolegi da do|e na tu sve~anost, koja se organizuje 61. put.

O~ekuje se da }e Tirk i Josipovi} biti zajedno i 13. jula u Trstu gde }e, s italijanskim predsednikom \or|om Napolitanom, prisustvovati velikom Koncertu prijateqstva. U Tirkovom kabinetu su naveli da predsednik `eli da, prilikom

Danilo Tirk

odlaska u Trst, s kolegama iz Hrvatske i Slovenije poseti i Narodni dom, nekada{we sredi{te Slovenaca na tr{}anskom podru~ju, koji su fa{isti spalili pre ta~no 90 godina.

Pregovori o toj poseti jo{ su u toku.

HRVATSKA

Dra`en Bo{wakovi} novi ministar ZAGREB: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor predstavila je ju~e novog ministra pravde Dra`ena Bo{wakovi}a, koji }e na toj du`nosti zameniti Ivana [imonovi}a kome mandat prestaje 17. jula zbog odlaska na novu du`nost u UN. „U sredu ili ~etvrtak ima}emo potvrdu o imenovawu novoga ministra pravde“, rekla je Kosorova, dodav{i da je odluka o [imonovi}evom razre{ewu ve} potpisana.

Ona se ju~e u ministarstvu pravde sastala sa [imonovi}em, koji }e u Wujorku obavqati du`nost pomo}nika generalnog sekretara UN za qudska prava. I premijerka i [imonovi} pohvalili su Bo{wakovi}a zbog dosada{weg rada i izrazili uverewe da }e uspe{no voditi ministarstvo. Bo{wakovi} je obe}ao da }e dati sve od sebe da se {to pre zatvori pro{le sedmice otvoreno pristupno poglavqe 23 o sudstvu s EU, rekav{i da je sve postavqene kriterijume mogu}e ispuniti na vreme, ali da ima mnogo posla.

Dra`en Bo{wakovi}

Tra`ewe [imonovi}evog naslednika pro{lo je u dilemama zbog Bo{wakovi}evog ~lanstva u HDZ-u i sumwi~ewa za sukob interesa za {ta je rekao da je nadle`na komisija utvrdila da sukoba interesa nije bilo. Mediji su pre nekog vremena javili i da se iz kabineta predsednika Ive Josipovi}a lobira za izbor sudije iz Rijeke Ike [ari}, poznate po nepokolebqivom vo|ewu procesa. Iz Josipovi}evog kabineta su to demantovali.

RUMUNIJA

Pao vojni avion, 10 mrtvih BUKURE[T: Deset vojnih lica je ju~e poginulo, a tri su povre|ena, kada se vojni avion „antonov an-2“ sru{io ubrzo nakon poletawa sa aerodroma u mestu Tuzla na jugoistoku Rumunije, saop{tilo je rumunsko ministarstvo odbrane. Avion, u kome su se nalazila ~etiri ~lana posade i devet pripadnika mornari~kih snaga, bio je u misiji obuke vojnika u skokovima s padobranom, navodi se u saop{tewu. Avion se zapalio kada je udario u zemqu, a vatrogascima je trebalo ne{to vi{e od pola sata da plamen ugase.

Trojica pre`ivelih su preba~eni u bolnicu u gradu Konstanca, oko 20 kilometara od mesta udesa, i wihovo stawe je kriti~no, rekao je jedan od lekara za lokalnu TV stanicu „Relitatea“. Rumunski ministar odbrane Gabriel Oprea imenovao je komisiju za utvr|ivawe uzroka pada aviona.

(Tanjug)

BOSNA I HERCEGOVINA

Odrekli se dr`avqanstva BAWALUKA: Skoro 50.000 qudi odreklo se u proteklih 14 godina dr`avqanstva BiH, preneli su bawalu~ki mediji, pozivaju}i se na Ministarstvo civilnih poslova BiH. Prema podacima tog Ministarstva, dr`avqanstva BiH se od 1996. do kraja marta ove godine odreklo 49.154 qudi, prenela je Radio-televizija Republike Srpske.

Predstavnica za {tampu Ministarstva Zorica Ruq izjavila je da se najvi{e gra|ana ispisalo 2003. godine - 9.070, dok je u prva tri meseca ove godine bilo 807 ispisa. Nisu poznati razlozi zbog kojih su se qudi odrekli dr`avqanstva BiH po{to tokom procedure ispisa gra|ani nisu du`ni da ih navedu, napomenulo je Ministarstvo.

24

KULTURA

utorak6.jul2010.

DNEVNIK

IZLO@BA U MALOM LIKOVNOM SALONU KCNS

„Zapisi” Gige \uragi}a Dileta U Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada ovih dana je otvorena izlo`ba pod nazivom „Zapisi“ Gige \uragi}a Dileta, kojom ovaj autor obele`ava 40 godina umetni~kog rada. Otvaraju}i izlo`bu, koja se mo`e pogledati do 15. jula, Danilo Vuksanovi} je podsetio da je, u borbi apstraktivnosti na wenom sada ve} vi{edecenijskom putu kroz umetnost dvadesetog

veka, u~estvovao i Giga \uragi}, zapo~iwu}i tu avanturu sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka, da bi joj se vra}ao po ose}aju do dana{weg dana.

- Posle istra`ivawa u sedamdesetim godinama pro{log veka u poqima apstraktnih ritmova,

koriste}i razne materijale (kanape, mre`e, grane i sl.) u enformelisti~kom zanosu, \uragi} je postavio svoj pogled na bespredmetno u slikarstvu. Prate}i tada{wa gibawa u savremenim tokovima umetnosti, on istra`uje u epoksi smolama, lakovima, pepelu, koriste}i ~ak i plamen. Kombinacije ovih materijala davale su zanimqive fakture, druga~ije bojene pasa`e,

igru sjajnog i mat efekta, kao i strukturu reqefa u kontrastu sa ravnom povr{inom. I danas wegove slike poseduju isto bogatstvo, puno}u likovnog izraza i spontanost u krajwem efektu realizacije - naveo je Danilo Vuksanovi}.

Kako Vuksanovi} prime}uje, opus Gige \uragi}a „mogu}e je okarakterisati kao slikarstvo kontrolisane akcije, u kome se prepli}u slojevi nanosa svakojake vrste. U ovim delima kompozicija je ~esto prenesena horizontalnim ili vertikalnim potezima boje koja curi i igra poput nerva. Ove izuvijanosti unose u sliku elemenat spontanosti. Unutar tih usmerenih snopova linija povremeno izbija energetski skok, {to radovima pridodaje dinami~nost“. Na osnovu iskustva koje je umetnik stekao slikaju}i zemqu pod sobom i ispred sebe, crnicu masnu i vla`nu, Vuksanovi} zakqu~uje da je „apstrakcija Gige \uragi}a zasnovana na humusnom osnovu podnebqa sa kojeg je potekao. Radi se o Vojvodini, o {ajka{koj, staroj srpskoj odstupnici“.

Giga \uragi} Dile, ro|en 1946. u Koviqu, zavr{io je Vi{u pedago{ku {kolu. Od 1974. je ~lan IPUDIV-a, a od 1976. ~lan SULUV-a i ULUS-a. Imao je oko 65 samostalnih i preko 600 kolektivnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. Za svoj stvarala~ki rad do sada je primio 26 nagrada i priznawa. Dela mu se nalaze u privatnim kolekcijama i javnim zbirkama od Japana do SAD. Aktivno je u~estvovao u radu preko 160 likovnih kolonija u zemqi i inostranstvu, a osnovao je i vodi Likovnu koloniju u« Koviqu.

Izlo`ba traje do 15. jula.

NA FESTIVALU EVROPSKOG FILMA NA PALI]U

Pet ekolo{kih dokumentaraca Na predstoje}em 17. festivalu evropskog filma na Pali}u (odr`ava se od 17. do 23. jula) u okviru programa „Eco Dox“ bi}e prikazani filmovi: „Glas na{e dece“ (Severn, La voix de nos enfants) @ana-Pola @ada, „Klimo-

hvatna, sem kinematografskog, sve se vi{e okre}u konkretnom aktivizmu kako bi se na pravi na~in uhvatili u ko{tac sa su{tinom problematike opstanka qudske i drugih vrsta na „plavoj“planeti. Rediteqi ovde iza-

izme|u dve krajnosti – realnog anga`ovanog pristupa i stilizacije kreativnog dokumentarizma koji nikada ne zanemaruje estetiku i gledaocu ostavqa mogu}nost vi{eslojnog tuma~ewa, naj~e{}e otvorenog dela.

Iz filma „Klimoglavci popravqaju svet”

glavci popravqaju svet“ (The Yes Men Fix the World) Endija Bi~lbauma, Majka Bonana i Kurta Engera, „US So2 Serbia“ Neboj{e Pjevi}a, „Kraj putovawa“ (The End of the Line) Ruperta Mareja i „Planeta plastike“ Vernera Buta.

O izboru filmova, selektor ovog festivalskog programa Igor M. Tohoq ka`e: - Autori dokumentaraca na temu `ivotne sredine, ma kako ova odrednica bila {iroka i sveobu-

branih filmova sprovode svoj postupak kroz direktan, gotovo materijalni kontakt sa protagonistima {tetnih poslovnih i politi~kih strategija {irom ugro`enog sveta, od CEO menaxera do neposrednih izvr{ilaca. Izra`ajna sredstva kojima se koriste su u dijapazonu od provokativnog intervjua do sarkazma i crnohumorne provokacije.

Po re~ima Tohoqa, autori tako pokazuju da se nalaze negde

Na ovogodi{wem programu je pet filmova koji ispuwavaju navedene kriterijume, ali i jo{ jedan koji, mada posledwi, nije mawe zna~ajan – „dr`e pa`wu gledalaca’ do posledweg kadra, pretpostavqaju}i filmsku dramaturgiju kvazididakti~nosti i emancipatorstvu kojem smo posledwih godina bespo{tedno izlo`eni u mas medijima.

V. C.

OBNAVQAWE CETIWSKOG BIJENALA

Marina Abramovi} na ~elu Crnogorsko ministarstvo kulture i poznata performans umetnica Marina Abramovi} postigli su dogovor o obnavqawu Cetiwskog bijenala i najavili osnivawe Instituta za razvoj performansa na Cetiwu.Ministar kulture Branislav Mi}unovi} rekao je da je Marina Abramovi} prihvatila inicijativu da bude na ~elu obnovqenog Cetiwskog bijenala. „Marina i ja, uz podr{ku utemeqiva~a Bijenala, princa Nikole Petrovi}a, stara}emo se da ga obnovimo“, saop{tio je Mi}unovi} i najavio saradwu na projektu osnivawa „Marina Abramovi} Instituta za razvoj performansa“ na Cetiwu.

Marina Abramovi} smatra da je mogu}e napraviti jednu me|unarodnu scenu, dovesti umetnike iz

inostranstva i pokazati koliko u Crnoj Gori ima talenata. „Stvarno mi je velika ~ast i vreme je da i ja ne{to uradim za Crnu Goru. Posledwe Bijenale je odr`ano 2004. i vrlo je va`no obnoviti jednu takvu instituciju“, kazala je Marina Abramovi}.

Ona je rekla da je se sa Mi}unovi}em dogovorila da novi po~etak Bijenala bude 2013, na 200. godi{wicu ro|ewa Wego{a. „Neka to bude jedan novi po~etak ove manifestacije“, rekla je umetnica, koja je nedavno dobila crnogorsko dr`avqanstvo.

Cetiwski bijenale osnovao je po~etkom 1990-tih Nikola Petrovi}, koji je bio na ~elu te manifestacije do wenog ukidawa 2004.

Foto: N. Stojanovi}

PREDSTAVQEN "RUSINSKO-SRPSKI RE^NIK"

Spona jezika i kultura U izdawu Odseka za rusinistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Zavoda za kulturu vojvo|anskih Rusina, nedavno je iza{ao "Rusinsko-srpski re~nik". Ovo kapitalno izdawe predstavqeno je sino} u holu zgrade Vlade Vojvodine.

Pozdravqaju}i goste, pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} istakao je da su o~uvawe i razvoj kulturne raznolikosti koje Vojvodina ima jedan od glavnih zadataka kulturne politike. Ovaj re~nik je

izuzetno va`na spona jezika i kultura, kao most koji spaja dve obale. [ef Odseka za rusinistiku Julijan Tama{ naglasio je da je rusinska etni~ka zajednica jedino u Vojvodini stigla do profesionalnih institucija, kojih nema u zemqama u okru`ewu.

Vojvodina je civilizacijski zdrava i tolerantna sredina i zato je ovaj re~nik iza{ao, istakao je Tama{.

O "Rusinsko-srpskom re~niku" govorili su glavni urednik

Julijan Rama~ i Helena Me|e{i, deo malog tima koji je zavr{io posao jednog leksikografskog instituta. Re~nik ima 35.000 re~i, a pripreman je 35 godina. Podr{ku dr`ave u ovom poduhvatu istakao je i Miroslav Keve`di, direktor Zavoda za kulturu vojvo|anskih Rusina.

U muzi~kom programu nastupili su parohijalni hor crkve svetih Petra i Pavla u Novom Sadu s dirigentkiwom Suzanom Gros i pijanista Darko Varga.

R. Lotina

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KLASI^NE STUDIJE

Anti~ka kultura i srpsko nasle|e Iz {tampe je iza{ao novi Zbornik Matice srpske za klasi~ne studije broj 11 za 2009. godinu. Zbornik sadr`i 45 priloga na 348 strana i podeqen je u {est celina (Studije i ~lanci, Prva istra`ivawa, Nasle|e, Kritike i prikazi, Hronika, In memoriam), gde su objavqeni radovi iz oblasti klasi~nih nauka, anti~ke filosofije, istorije, retorike, jezika i kwi`evnosti i arheologije, {irokog tematskog raspona, od Pitagorejaca do Aristotela, stoi~ara i Ovidija, od centralno-balkanskog prostora do vizantijskoslovenskih i srpskih kulturnih i folklornih veza. Sada je ve} postalo uobi~ajeno da u ovom Zborniku sa me|unarodnom redakcijom, ~iji je glavni i odgovorni urednik prof. dr Ksenija Maricki Ga|anski, veliki broj istaknutih stranih nau~nika objavquje svoje radove.

Ugled koji je ovaj Zbornik, ina~e najmla|i Mati~in zbornik, stekao tokom prethodne decenije vidi se danas i po tome {to je od 41 nau~nika i saradnika, koji su objavili svoje radove u ovom broju Zbornika, ~ak dva-

deset iz inostranstva (Gr~ka, Nema~ka, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Belgija, Velika Britanija, Austrija, Kanada, Italija). Mnogi radovi u svim brojevima Zbornika objavqeni su na stranim jezicima, uz navedene zemqe i iz Rusije, Poqske, In-

dije. S obzirom na interesovawe stranih nau~nika da objavquju u srpskom Zborniku, prime}ujemo da je on odavno prevazi{ao nacionalne okvire i da svakako doprinosi ugledu koji na{i nau~nici imaju u svetu. Tako|e, ovaj ~asopis je i ogledalo rada na{ih klasi~ara i pokazuje da mi aktivno u~estvujemo na me|unarodnim nau~nim skupovima posve}enim klasi~nim naukama i da na wima imamo zna~ajne doprinose. Deo tog doprinosa mo`e se videti u segmentu ovog broja Hronika sa 17 priloga.

In memoriam u ovom Zborniku je posve}eno zaslu`nim nau~nicima i profesorima dr Ninoslavi Rado{evi} (1943-2007), dr Dubravku [kiqanu (1949-2007) i dr Aleksandru Jovanovi}u (1947-2009).

Poseban deo ~ine ~etiri teksta sa predstavqawa Zbornika Matice srpske za klasi~ne studije broj 10 odr`anog 5. juna 2009. godine u Matici srpskoj, koji je bio posve}en glavnom i odgovornom uredniku Zbornika prof. dr Kseniji Maricki Ga|anski.

Mr Svetozar Bo{kov

BEOGRADSKA FILHARMONIJA U NOVOJ SEZONI

S dirigentom Tangom Novi {ef-dirigent Beogradske filharmonije od naredne koncertne sezone bi}e maestro Muhaj Tang iz Kine, najavila je ta ustanova. Muhaj Tang }e koncertom 29. oktobra otvoriti novu sezonu Beogradske filharmonije, ~iji je moto „Mi se razumemo“.

Muhaj Tang (61), koga je kao mladog dirigenta otkrio Herbert fon Karajan, dokazao se za pultom najve}ih svetskih orkestara, od Berlinske filharmonije do Simfonijskog orkestra San Franciska. Tang je bio {ef-dirigent Kvinslendskog simfonijskog orkestra, Finske nacionalne opere, Kraqevskog orkestra Flandrije, Lisabonskog Gulbenkian orkestra. Trenutno je na ~elu Ciri{kog ka-

mernog orkestra, stalni je gostuju}i dirigent Hambur{kog simfonijskog orkestra i umetni~ki direktor [angajske filharmonije.

U narednoj sezoni uz orkestar Beogradske filharmonije nastupa}e mnogi svetski solisti, poput pijanista Elizabete Leonske, Gerharda Opica i Borisa Berezovskog, ~elista Antonija Menezesa i Jensa Petera Majnsa, oboiste Aleksa Klajna, klarinetiste Dimitrija A{kenazija.

Gosti Beogradske filharmonije u narednoj sezoni bi}e i violinstkiwe Patricija Kopa~inskaja i Sara ^ang, i doma}i violinista Stefan Milenkovi}.

Koncerti }e u narednoj sezoni biti podeqeni u {est ciklu-

sa: „Jesen“, „Zima“, „Prole}e“, „Nove godine“, „Crno-beli ciklus“ i „Hod po `ici“.

Muhaj Tang }e kao {ef-dirigent Beogradske filharmonije prvi put nastupiti u okviru ciklusa „Jesen“ i time najaviti novi po~etak tog orkestra. Ciklus „Zima“ predstavqa bi}e posve}en doma}im stvaraocima, dok je cilus „Prole}e“ obele`en klasi~nim delima.

Koncertima iz ciklusa „Nove godine“ bi}e obele`ene jevrejska, hri{}anska, islamska, kineska i pravoslavna Nova godina, „Crno-beli ciklus“ posve}en je slavnim pijanistima, a „Hod po `ici“ majstorima na violini.

(Beta)

PORODICA

DNEVNIK

utorak6.jul2010.

Letwim namirnicama protiv vru}ine ko ne znate da se nosite s nesnosnim letwim vru}inama, predla`emo da isprobate slede}ih pet namirnica. One }e opskrbiti organizam neophodnim hranqivim materijama i povratiti vam voqu za `ivotom!

ti kao dodatak letwim salatama ili laganim desertima.

Zdravstvene pogodnosti: - smokve predstavqaju odli~an izvor vlakana - sadr`e 15 posto preporu~ene koli~ine kalijuma i magnezijuma Vreme berbe: od juna do novembra

Krastavci

Kajsije

Krastavci su odli~ni za letwe salate, ali i ku}ne kozmeti~ke tretmane. Mogu se koristiti i u supama ili kao zamena za celer u salatama od tuwevine ili piletine.

Zdravstvene pogodnosti: - krastavci sadr`e sicilijum koji je dobar za zdravqe ko`e - odli~an su izvor vlakana, kalijuma i magnezijuma Vreme berbe: od juna do novembra

U ovoj slakoj vo}ki mo`ete u`ivati ve} po~ekom maja. Ne samo da su kajsije izvrstan dodatak ve}ini jela, nego su i nutritivno vrlo bogate.

Zdravstvene pogodnosti: - kajsije sadr`e beta karoten i likopen koji su dobri za srce - odli~an su izvor vitamina A, antioksidansa korisnog za vid Vreme berbe: od maja do jula.

A

Breskve Ova mesnata vo}ka slakog okusa savr{eno se uklapa u frape i ostala osve`avaju}a

pi}a. Isecite je na kri{ke i jedite s kremom od sira i uz ~a{icu omiqenog belog vina.

Zdravstvene pogodnosti: - breskve predstavqaju sajan izvor vitamina A

- bogate su kalijumom Vreme berbe: od maja do oktobra

Tikvice Za razliku od tikvica koje dozrevaju zimi, letwe su mnogo mek{e i kremaste. Wihov blagi okus odli~no ide uz bosiqak, maj~inu du{icu i ruzmarin.

Zdravstvene pogodnosti: - tikvice su bogate vitaminom C - sadr`e omega 3 masne kiseline Vreme berbe: od maja do septembra

Smokve Sve`e smokve na pijacama pojavquju se po~etkom juna. Wihova meka tekstura ~ini ih idealnim za pe~ewe.

Mo`ete ih iskoristi-

Re{ite se masnih naslaga zauvek ubiti na te`ini dok ste na niskokalori~noj dijeti nemogu}e je jer }e privremena dijeta vi{ak kilograma re{iti tako|e privremeno.

Probajte ovih osam strategija kako biste se zauvek re{ili masnih naslaga: Neka vam bude navika, a ne dijeta - Sve je u glavi, to svi znamo! Morate promeniti kompletno mi{qewe o hrani i ve`bawu. Umesto da prihvatite onaj kratki koncept dijete, prihvatite do`ivotni koncept navike koje radimo bez ikakvog napora ili razmi{qawa i koja se vrlo te{ko razbije. Naviknite sebe da jedete na isti na~in ceo `ivot. @elite li da smr{ate, samo smawite unos iste te hrane koju ste uvek jeli, jer ste ve} naviknuti da jedete zdravo! Ovo nije te{ko, zar ne?

Sa~uvajte mi{i}e - Mi{i}i su na{e tajno oru`je koje sagoreva masno}e! Mi{i}i su metaboli~ki najaktivnije tkivo u telu, tro{e kalorije ~ak i dok odmarate! Zato uhvatite one tegove kojih vas je strah i ve`bajte te mi{i}e.

Postupno smawite koli~inu kalorija - Uvek izra~unajte koliko vam je kalorija potrebno dnevno i smawite samo 15-20 odsto tog iznosa i nastavite tako da se hranite nedequ dana. Najuspe{nija formula je da smawite kalorije samo malo i istovremeno pove}ate aktivnost (aerobne ve`be + ve`be snage za mi{i}e) mnogo vi{e. Nikad ne-

G

mojte smawiti unos kalorija za vi{e od 1000 kalorija dnevno.

Ako ipak morate drasti~no da smawite va{ kalorijski unos onda bi trebalo da poku{ate „cik-cak metod“ to zna~i da svaki tre}i ili ~etvrti dan pove}ate kalorijski unos onda se opet vratite na niski nivo jer }ete tako zeznuti svoje telo i spre~iti va{ metabolizam da se uspori.

Sagorite masno}u, nemojte se izgladwivati - Za{to ve`bawe, a ne gladovawe? Ve`be }e ubrzati va{ metabolizam. Ve`be stvaraju kalorijski deficit bez gladovawa. Ve`be su dobre za va{e zdravqe. Ve`be daju va{em telu signal da mora sa~uvati mi{i}e. Ve`be pove}avaju proizvodwu enzima i hormona zaslu`nih za sagorevawe masno}a. Ve`be pove}avaju osetqivost }elija na insulin kako bi

se ugqeni hidrati efikasnije sagorevali u telu.

Odredite svoj kalorijski minimum i nikada nemojte i}i ni`e od toga - Ameri~ki kolex za sport i medicinu preporu~uje da se `ene nikada ne spuste ispod 1200 kalorija, a mu{karci ispod 1800 kalorija.

Jedite ~e{}e i nemojte preskakati obroke - Ako ste navikli va{e telo da jedete u odre|eno vreme, ali onda to vreme pro|e a da ni{ta ne pojedete - tad va{e telo automatski po~iwe da gladuje. Neka va{ ciq bude da jedete otprilike svaka tri sata. Ve}ina qudi kad zapo~ne s ovim programom shvati da zapravo jedu vi{e nego pre (samo ovaj put u umerenim koli~inama i vi{e puta na dan).

Nemojte biti u deficitu predugo - Ve}ina qudi, kad je na dijeti, do|e do ta~ke kada vi{e ne gubi na te`ini i onda dodatno smawe unos kalorija. Ponekad to uspe, ali ve}inu puta na`alost jo{ vi{e uspori gubitak. Najboqe {to mo`ete u~initi jeste da pove}ate va{ kalorijski unos nekoliko dana ili nedeqa koji }e malo gurnuti va{ metabolizam prema gore (cik-cak metod).

Neka va{ ciq bude da gubite na te`ini polako oko 0,5-0,9kg nedeqno - Najboqi na~in kako biste se zauvek re{ili masnih naslaga i sa~uvali {to vi{e mi{i}a jeste da se koncentri{ete vi{e na ve`bawe i mawe na niskokalori~ne dijete. Boqe jeskinuti 0,5 kg nedeqno ~istog masnog tkiva nego tro{iti mi{i}e za koje se toliko trudite i ve`bate.

25

S bebom na godi{wi odmor vaka je beba druga~ija i te{ko je predvideti {ta mo`ete o~ekivati kada jednom krenete na put. Ali, va`no je da sve dobro isplanirate, ponesete osnovne stvari i zadr`ite hladnu glavu Kada planirate prvi godi{wi odmor s bebom, hotel mo`da nije najboqa solucija. Apartman, ma kako mali, pru`i}e vi{e komfora i za vas i za bebu. Ako je beba ve} po~ela da jede ka{ice i pije sokove, wih }ete lak{e pripremati u vlastitoj kuhiwi, nego u hotelskoj sobi. Tako|e, bebine `ivotne navike ne}ete morati da mewate i prilago|avate hotelskim pravilima, pa beba ne}e osetiti preveliku promenu.

Kada ste se ve} odlu~ili za sme{taj, po~nite na vreme da planirate {ta treba da nabavite i ponesete na odmor. Ono {to je prilikom pakovawa najva`nije zapamtiti jeste da treba da ponesete stvari bez koji ne mo`ete kod ku}e. Dakle dovoqno ode}e, pelene, posebnu hranu ako je potrebna, omiqene igra~ke, kolica. Sve druge stvari su dodatak koji mo`ete uzeti ako vam stanu u auto Iako je ve}ina beba od samog ro|ewa naviknuta na vo`wu u autu, ipak potrebno je pripremiti se za put. Ukoliko nemate klimatizovan automobil, putujte po no}i jer ne samo da tada ne}ete imati problema s nesnosnim vru}inama, nego su velike {anse da }e beba ve}inu puta prespavati.

Ako je beba ve}a i/ili ne `eli daspava, pravite ~este i male pauze, a sve {to mislite da }e vam biti potrebno na putu neka vam bude pri ruci – pelene, hrana, pi}e, omiqena igra~ka. Ukoliko putujete po danu, poku{ajte da prozor kroz koji prodire sunce za{titite platnenom krpom, kako dete ne bi bilo direktno izlo`eno suncu i vru}ini. Pazite da po bebi ne duva klima ili vazduh od prozora.

Stigli ste na more. To je i vreme prilago|avawa za vas, ali i va{u bebu, kojoj je ovo prvo iskustvo

S

putovawa i privikavawa na potpuno drugu okolinu. Postoji velika mogu}nost da }e biti umorna od puta, razdra`qiva i da }e plakati. Poku{ajte da u tom trenutku budete {to smireniji i opu{teniji, da je zabavite novom okolinom ili pustite da odspava i du`e nego {to je normalno. Jedan od najva`nijih trenutaka bi}e kada bebu odvedete na pla`u i ugleda more, naravno ako je dovoqno stara da prime}uje stvari oko sebe.

Nipo{to bebu nemojte forsirati na kupawe ako se boji vode.

Budite strpqivi. Ako ne}e u vodu, ne smeta. Ima toliko stvari koje mogu da ga zabave na pla`i, a osve`ewe potra`ite u de~ijem bazen~i}u koji }e ga podse}ati na kadu kod ku}e. Ono {to je najva`ne zapamtiti da bebi ne treba puno da bude sre}na, pa zbog toga ne treba preterivati ni u ~emu.

Nije potrebno nositi mnogo stvari na pla`u, ali suncobran obavezno nabavite. Bebu nemojte izlagati suncu, osim dok se kupa u moru, nama`ite je visokim za{titnim faktorom, stavite {e{iri}, uzmite omiqenu igra~ku i to je to. Od hrane, ako beba ve} jede, treba uzeti sok, vodu, vo}e, puding, jogurt... Ako je beba malo ve}a uzmite gumu ili narukvice za plivawe i sandalice s kojima mo`e i u vodu i, naravno, pe{kir u koji }ete ga umotati posle kupawa. Te osnove su sasvim dovoqne.

Dobar deterxent ~uva ode}u oliko god nam na `ivce i{lo obavqawe svakodnevnih ku}nih obaveza, ve}ina `ena se ubraja u kategoriju onih koje vole miris sve`e opranog ve{a.

Prawe rubqa deo je na{eg svakodnevnog `ivota i ~esto ne razmi{qamo koliko nam kvalitetan deterxent poma`e, ne samo da o~istimo ode}u, ve} i da je sa~uvamo za {to du`e kori{}ewe.

Prilikom odabira `eqenog deterxenta za prawe modnih krpica, raznovrsnost je va`an faktor koji morate uzeti u obzir. [ta to zna~i? To zna~i da vam zaista ne trebaju brojne plasti~ne boce koje nepotrebno zauzimaju prostor. Treba vam pakovawe koje pokriva {to je vi{e mogu}e va{ih potreba: efikasno prawe u toploj i hladnoj vodi, osve`avawe i odr`avawe boje ode}e, omek{avawe i ~uvawe wenih vlakana.

U 21. veku niko ne `eli da baca praznu bocu posle svega nekoliko prawa, zato se odlu~ite za koncentrovani proizvod, posebno kada je potrebna ~etvrtina uobi~ajene koli~ine deterxenta. Osim toga kori{}ewe mawe ambala`e ~uva okolinu. A kad ve} govorimo o eko-

K

logiji, obratite pa`wu na to da li je deterxent biorazgradiv (ili barem ve}im delom biorazgradiv).

Nekad su na{e bake i mame muku mu~ile se deterxentima

u prahu koji su bili te{ko rastvorqivi, danas pak ima sve vi{e kvalitetnih te~nih deterxenata s kojima su takvi

problemi u potpunosti otkloweni. Te~ni deterxenti se lak{e me{aju s vodom. Za razliku od pra{kova, nemaju problema s rastvorqivo{}u u hladnoj vodi i ne`niji su prema ode}i, {to je naro~ito bitno kod osetqivijih odevnih predmeta – rubqa, ko{uqa i jaknica... Tako|e, te~ni deterxenti boqe se ispiraju, {to je izuzetnio po`eqno za osetqivu ko`u, naro~ito de~iju.

Nove verzije deterxenata i omek{iva~a nude i ekstra bonuse za va{u ode}u.

Pru`aju za{titu od mrqa, za vreme prawa umawuju gu`vawe ode}e i olak{avaju kasnije peglawe.

Za ~uvawe originalne boje, ode}u pre prawa treba pa`qivo sortirati. Tamne i sli~ne boje treba da se peru zajedno.

Pri tome, savetuje se da koristite najni`u mogu}u temperaturu vode za prawe, a da ve{ svejedno bude ~ist. Isto tako, prilikom su{ewa ode}e okrenite je naopa~ke, iznutra prema napoqu – to }e {tititi niti tkanine i wenu boju. Tako je stavite i na su{ewe, naro~ito na suncu (jer i to ~uva boju). I za kraj, jo{ jedan savet. Ako perete rubqe ma{inski, pazite da vam ma{ina nije previ{e puna jer bi gu`va u wenom bubwu mogla da bespovratno uni{ti va{e omiqene modne krpice.

SVET POZNATIH

utorak6.jul2010.

Bar Rafaeli

c m y

26

DNEVNIK

Izbor za najboqe telo I

nternet portal AskMen organizovao anketu u kojoj su ~itaoci birali "najboqe bikini telo na svetu“. Iako su svoje mesto na top deset listi zauzele Adrijana Lima, Yesika Alba i najseksepilnija "FHM cica“ Marisa Miler, pobedila je devojka Leonarda di Kaprija Bar Rafaeli.

Me|u lepoticama sa najlep{im oblinama, koje su birali ~itaoci u anketi organizovanoj na portalovoj Fejsbuk strani, na{le su se manekenke, glumice, ali i starlete koje su poznate po svojim aferama sa fudbalerima. Ono {to je „najbitnije“ je da se na listi nisu na{la lica "svih mogu}ih anketa“ Megan Foks, An|elina Yoli ili Yenifer Aniston.

Najboqe telo ima Bar Rafaeli, manekenka poznatija kao devojka holivudskog glumca, sledi je glumica Yesika Alba, iza koje se plasirala koleginica Yesika Bil. @ene ~ije bi slike u bikinijima svi u~esnici ankete voleli da vide su i one Marise Miler, Adrijane Lime kao i Rouzi Hantington Vitli, nove zvezde "Transformers“ fran{ize. U prvih deset plasirale su se Alesandra Ambrozio, Rijana, @izel Bund{en i Kim Karda{ijan.

Lejdi Gaga popularnija od Obame

IN

Dakota Fening

ma, „Seks i grad” saga se zavr{ava, pi{e britanska {tampa.

Iako je bilo u planu snimawe i tre}eg filma, tvorci serije i filma odlu~ili su da zavr{e pri~u po{to je drugi deo „sahrawen” od strane kritike i publike.

Samo sto miliona Tajgerovoj biv{oj

lin Nordgrin pripa{}e saE mo sto miliona dolara nakon razvoda od Tajgera Vudsa,

a ne 750 koliko je tra`ila...

Imovina slavnog golfera koji je biv{u suprugu Elin prevario sa najmawe 14 `ena, procewena je na 500 miliona dolara, tako da }e majka wegovo dvoje dece morati da se zadovoqi sa samo sto miliona.

Tajger }e Elin isplatiti ovu sumu zbog wegove zavisnosti o seksu koja je uni{tila wegov brak, ka`u izvori sa suda na kojem se vodi brakorazvodna parnica para.

Elin (30) i Tajger (34) ven~ali su se 2004. godine.

Niki Rid

Lejdi Gaga

Obama 9,41 miliona. Generalno najpopularnija stranica na Fejsbuku je ona posve}ena pokojnoj zvezdi popularne muzike Majklu Yeksonu, koja ima 14 miliona fanova.

Obama je bio vode}i na listi popularnosti me|u `ivim javnim li~nostima, ali ga je Lejdi Gaga pretekla u posledwih nekoliko dana. Wen nalog na servisu za ostavqawe kratkih poruka Tviter tako|e je popularniji od naloga ameri~kog predsednika.

Obamine stranice na ova dva servisa odr`ava wegova politi~ka grupa "Organizujmo Ameriku". Poruke Lejdi Gage na Tviteru prati 4,72 miliona qudi, a Obamine 4,42 miliona. Radi pore|ewa, zvani~ne poruke Bele ku}e na ovom internetskom servisu prati "samo" 1,77 miliona qudi.

Najve}i broj ~italaca na servisu za ispisivawe kratkih statusnih poruka ima pop peva~ica Britni Spirs, koju prati 5,24 miliona korisnika.

eri, Miranda, [arlot i Samanta ne}e se KPosle vra}ati na veliko platno.

12 godina, 94 epizode serije i dva fil-

OUT

A

meri~ka pop peva~ica Lejdi Gaga postala je najpopularnija li~nost na internet mre`i Fejsbuk, po{to je sa skoro 10 miliona fanova pretekla predsednika SAD Baraka Obamu. Pop zvezda do danas ima 9,76 miliona fanova, a

„Seks i grad” – sad je stvarno kraj Sara Yesika Parker, Sintija Nikson, Kristin Dejvis i Kim Katral opisane su kao „ofucane”, dok su wihovi likovi „preterano groteskni, izvikani i prazni”, op{ta je ocena filmskih kriti~ara {irom sveta.

Tvorac serije i filma Majkl Patrik King odlu~io je zato da najpoznatijem `enskom kvartetu iz Wujorka ka`e „zbogom”, i obustavi planove za snimawe nastavka.

Ronaldo postao tata?

Kristijano Ronaldo

eobi~na poruka na Tviteru N slavnog fudbalera zaprepastila je javnost. Pitawe je

da li je re~ o istini, {ali ili napadu hakera.

Na svom zvani~nom Tviter nalogu, Kristijano Ronaldo (25) postavio je slede}u poruku.

"Sa velikom rado{}u obave{tavam vas da sam postao otac de~aka. U dogovoru sa majkom bebe, koja `eli da se wen identitet ne otkriva, moj sin }e biti pod mojim potpunim starateqstvom. Ne}u davati vi{e izjava na ovu temu, i `elim da po{tujete moju i privatnost mog deteta". Po{to je ova poruka osvanula i

na wegovom Fejsbuk profilu, ali se fudbaler nije "u`ivo" oglasio, postavqaju se brojna pitawa.

Da li je ta~no? Da li se neko {ali sa Ronaldom, ili on sa svima? Da li su mu sajtove napali hakeri?

Tabloidi, ali i sportska {tampa, sa velikim nestrpqewem o~ekuju bilo kakvu dodatnu informaciju.

Portugalski fudbaler, izuzetno popularan me|u devojkama, nedavno se verio sa ruskom manekenkom Irnom [eik.

Peva~ „Bauhausa” igra vampira R

editeq tre}eg filma vampirske sage "Sumrak" Dejvid Slejd izjavio je da je ulogu starog vampira poverio nekada{wem vo|i grupe "Bauhaus" Piteru Marfiju.

"Zapitao sam se ko je prvi vampir svih vremena?

To je Piter Marfi", rekao je Slejd ~iji se film "Pomra~ewe" trenutno prikazuje u bioskopima {irom sveta.

"Telefonirao sam mu i on je rekao: 'Naravno, bi}e odli~no'", dodao je sineasta.

U filmu "Pomra~ewe", Marfi tuma~i epizodnu ulogu u sceni u kojoj se obja{wava poreklo vampira.

Glavne uloge u filmu igraju Robert Patinson, Kristen Stjuart i Tejlor Lotner.

Gotik rok grupa "Bauhaus" osnovana je krajem 1970-ih i raspala se 1983. posle objavqena ~etiri albuma. ~lanovi grupe su se potom dva puta ponovo okupqali ali se od 2008. nisu vi{e sastajali.

Jedna od najpoznatijih numera grupe je “Bela Lugo{i je mrtav” iz 1979. U kojoj se pomiwe glumac horor filmova Bela Lugo{i koji je 1931. Igrao u ostvarewu "Drakula". Marfi se ve} jednom pojavio u filmu o vampirima - 1983. kada je grupa na po~etku filma "Glad" Tonija Skota izvela pesmu "Bela Lugo{i je mrtav". U tom filmu igrali su Dejvid Bouvi, Katrin Denev i Suzan Sarandon.

Kim Karda{ijan u vosku Najlep{a u klanu Karda{ijan, zvezda rijaliti televizije i yet seta Kim Karda{ijan dobila je svoju vo{tanu dvojnicu u muzeju Madam Tiso u Wujorku. Majstori su joj malo polaskali, naro~ito u prsnom delu.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

utorak6.jul2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 7. 2010. godine u 57. godini preminuo

27

Dana, 4. 7. 2010. godine posle kratke i te{ke bolesti, u 63. godini, iznenada je preminula na{a najmilija }erka, mama i ta{ta

@arko Kokeza Sahrana je danas, 6. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}ene }erke: Oqa i Ema. Uvek }emo te se se}ati i misliti na tebe.

Jelica Ruskovski Seka ro|. Gajinov iz Ravnog Sela

4320

Posledwi pozdrav na{em dragom i prvom kom{iji

Sahrana je danas, 6. 7. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: mama Dragiwa, }erke Natalija i Leona i zet Vladimir.

Draga 4264

Najdra`oj

Stojmenu Stoj~i}u Timi Hvala ti na lepom zajedni~kom dru`ewu.

Po~ivaj u miru.

Porodica Miqkovi}.

4322

Posledwi pozdrav Mi{inom ocu

Svetlana

Sa tugom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na Tebe.

Hvala ti za sve.

Po~ivaj u miru.

Branislavu Gaji}u Tetke: Sejka i Jovka sa porodicama.

od wegovih drugara: Pe|e, Radi{e, Qube, Sini{e, Gli{e, Caneta, Di{keta i Risa.

SOBE i apartmani na moru, Utjeha, Bar, blizu mora, povoqno. Telefon: 021/6363-291, od 18 do 20 ~asova.

3541

IZDAJEM sobu sa 2 le`aja i kupatilom za Exit. Obezbe|en parking za vozila. Zoran.

Telefon 063/1305952.

3626 IZDAJEM stan za Exit sa kupatilom, kuhiwom i 16 le`ajeva. Obezbe|en parking. Zoran.

Telefon 063/1305952.

3624 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 32m2, CG, prvi sprat, lift, ul. Kisa~ka, cena dogovor, mo}e na du`i period.

Telefon 064/155-7510.

4002

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana.

Dolazak, procena ispalata odmah.

Telefoni: 824-885, 064/150-1200.

2940

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispona, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847-034, 063/500-570.

3883

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

3878 ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno.

Telefon 063/842-24-716, 063/84226-848, 021/500-612.

4004

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

3973

Bila si glasnik qubavi i neprocewivi Bo`iji dar koji se dobija zauvek!

Tvoja prelepa du{a }e neprekidno krasiti Beskraj!

U nama, oko nas.

Qubav, zahvalnost, blagoslov i mir!

Tvoja Ivana sa porodicama ]eli} i Crwak.

4317

4314

Posledwi pozdrav mojoj dragoj majci i baki

Zorki Drini}

@arku Kokezi

Oplemenila si moju du{u svojim jedinstvenim sjajem ne daju}i da ga pomuti sva te{ko}a `ivota koji si dostojanstveno i hrabro nosila preko svoje du{e.

Otvarala si vrata prekrasnih prostora kqu~em qubavi u {irokom pogledu, blagoj re~i i uzvi{enim mislima.

Posledwi pozdrav majci i baki

4321

Posledwi pozdrav

Svetlani Vareniki

Zorki Drini}

od tetke Stane sa decom.

O`alo{}eni sin ^edo sa porodicom.

O`alo{}eni sin Ilija sa porodicom.

4318

4316

4315

Posledwi pozdrav dragom bratu

na{em

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminula na{a draga majka i baka

@arku Kokezi

Zorka Drini}

Se}awem na tebe, ~uvaju te od zaborava tvoje: sestre: Jawa, Joka, Rada sa porodicama, brat Slavko sa porodicom.

4319

Sahrana je danas, 6. 7. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

O`alo{}ena porodica Drini}.

4313

28

^ITUQE z POMENI

utorak6.jul2010.

DNEVNIK

Dana, 4. 7. 2010. godine preminula je na{a draga

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Mr. Svetlana Varenika

Dejan Medakovi}

ro|. Malin

7. juli 1922. – 1. juli 2008.

U sredu, 7. jula, na ro|endan velikana na{e kulture, Wegovo preosve{tenstvo Gospodin Vasilije, episkop sremski slu`i}e pomen u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima u 18 ~asova. Posle pomena u Patrijar{ijskom dvoru, u 18.30 odr`a}e se susret porodice, prijateqa i po{tovalaca dela Dejana Medakovi}a.

Izdava~ka ku}a Prometej.

1055/P

Neizmerno tu`ni opra{tamo se od na{e mile i voqene Seke.

Ostaje{ u na{im srcima i se}awu.

Tvoj dragi lik ~uva}emo lepim re~ima i uspomenama.

Po~ivaj u miru.

S qubavqu i tugom: tetka Ilinka, sestre Maja i Jasmina sa porodicom.

Branislav Gaji}

Radinka Bobi}

1924 - 2010.

Sahrana je danas, 6. jula 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ispra}aj dragog nam pokojnika je danas, 6. 7. 2010. godine, u 17.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: supruga Ru`ica, sinovi Milorad i Branislav i k}i Verica.

4297

4300

4296

Posledwi pozdrav dragom deki

Opra{tamo se od na{e sestri~ine, sestre i tetke

S tugom u srcu javqamo da je preminula na{a

Svetlana Varenika

mr Svetlane Varenike

ro|. Malin 1964 - 2010.

Branislavu Gaji}u

ro|. Malin

Sahrana je danas, 6. 7. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Branislav i deca Neven, Duwa i Dragiwa.

O`alo{}eni: ujak Stevan Qubojevi}, ujna Milena, sestra Ksenija ^obanovi} sa porodicom, sestra Aleksandra Samarxi} sa porodicom, Boris Muti} sa porodicom i Du{anka Muti}.

4295

4258

na{em

Uvek }emo pamtiti tvoj vedar duh i nasmejan lik.

Tvoji: sin Branislav, snaha Rozalija i unuka Ksenija.

Posledwi pozdrav na{em voqenom i jedinom deki

Branislavu Gaji}u Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji: k}i Verica, zet Vladimir, unuka Tijana i unuk Aleksa.

4301

Posledwi pozdrav najmilijoj sestri, zaovi i tetki

Jelici Ruskovski Seki ro|. Gajinov O`alo{}eni: brat Sava i snaja Jelena sa sinovima @eqkom i Draganom.

Posledwi pozdrav milom i dobrom deki

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

Svetlana Varenika

Svetlani

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Kolektiv Matice srpske.

Sestra Tawa, zet Du{ko, Sta{a i Milo{.

Tvoji: sin Milorad, snaha Sla|ana, unuka Jovana i unuk Du{an.

818/P

4255

4265

i po{tovawem se od dragog

Branislavu Gaji}u

ro|ena Malin Tu`nim srcem se rastajemo od tebe, a s utehom da }e{ na}i ve~ni mir me|u zvezdama.

na{em

4302

Sa tugom opra{tamo prijateqa

Posledwi pozdrav

Branislava Gaji}a Po~ivaj u miru.

Prije: Milena i Bela.

4303

Posledwi pozdrav dragoj

4304

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{em ~lanu, osniva~u, saradniku i prijatequ

Svetlana Varenika Neka ti je laka zemqa.

Svetlani Varenika Hvala Ti na svemu od srca.

Porodica \uragi}.

Maja i Tawa \uragi}.

4260

4269

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Svetlani Vareniki

prof. dr Dejanu Jan~i Forum iuris Humanitarni centar za integraciju i toleranciju.

334/P

Posledwi pozdrav Acinom ocu

Svetlani Vareniki

od: tetke Mile i te~e Milo{a Bani}a sa decom i unu~adima i porodice Jelice i Sini{e Radak.

od: kumova Jovice i Cane, Damira i Sne`e, Miroslava, Jovice Gvoji}a i kuma Dragana.

4306

4305

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege

Stojmen Stoj~i} 1952 - 2010.

Sahrana je danas, 6. 7. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: supruga Mirjana, sin Aleksandar, }erke Aleksandra i Dragana sa porodicama.

4310

Jovan Varo{i

Stojmenu Stoj~i}u

Sahrana je 7. 7. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Svetozaru Mihajlovi}u

Kolege iz kolektiva „DeHIDRA”.

S po{tovawem, kolektiv JKP „Parking servis” Novi Sad.

333/P

332/P

O`alo{}ena porodica.

4309

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav bratu

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac, suprug, deda i svekar

Posledwi pozdrav bratu

utorak6.jul2010.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ voqeni suprug, otac i svekar

29

^ETVOROGODI[WI POMEN

Dr Sr|an Juri{i} Ranku Kurtinovi}u od sestre Brane Radosavqev sa porodicom iz Loka.

Ranko Kurtinovi}

Ranku Kurtinovi}u

Milan Kleut

preminuo u 68. godini. Sahrana je danas, 6. 7. 2010. godine, u 13 ~asova, na @abaqskom grobqu.

iz @abqa

1947 - 2010.

O`alo{}ene porodice: Kurtinovi} i Trgi}.

od brata Jakova i wegove porodice iz Budisave.

1954 - 2006.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 6. 7. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Jovanka, sinovi @eqko i Branko i snaja Danijela.

4248

4285

Posledwi pozdrav ~ika

4283

Posledwi pozdrav bratu

Ranku

4284

Posledwi pozdrav bratu

Ranku Kurtinovi}u

^etiri godine nisi sa nama, ~uvamo te u na{im mislima i srcima.

Tuguju za tobom tvoji: supruga Radmila, k}eri Jelena i Milena, otac Milorad, majka Jelena, bra}a Dejan i Petar i sestre Katica i Sne`ana.

4274

Posledwi dragom

Posledwi pozdrav na{em dragom

Ranku Kurtinovi}u

Milanu Kleutu

pozdrav

na{em

Milanu Kleutu

Pamti}emo wegovu dobrotu i plemenitost. od: Gorana, Ace i Marije Kurtinovi} iz \ur|eva.

od sestre Velinke Deli|or|evi} sa porodicom iz Koviqa.

od sestre Radislave sa porodicom iz Ka}a.

4286

4288

4289

Prijateqi: Darinka i Endre.

od kom{ija Ul. Vojvode Bojovi}a 6, Novi Sad.

4277

Posledwi pozdrav ~iki

4276

Posledwi pozdrav {ogoru i tetku

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi pozdrav dragom kumu

Milane Ranku

Ranku Kurtinovi}u

Ranku

iz @abqa od Dragane Kondi} sa porodicom iz Ka}a.

~ast nam je bila imati te za prijateqa.

od Vesne Fodor sa porodicom iz Koviqa.

od brata Vladimira Kurtinovi}a sa porodicom iz Koviqa.

4292

4291

4290

Zbogom prijatequ, nedostaje}e{ nam.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Svetozar Mihajlovi} Toza

Posledwi pozdrav

Stojmenu Stoj~i}u

od radnika DTD - KANAL AD, Novi Sad.

4312

Danilo \uki} sa porodicom.

4249

4281

4250

POMEN

Mi}ko

Draga sestro, se}awe ostaje ve~no u srcima tvojih najmilijih: dece, unu~adi, praunu~adi, snaja i tvojih u Sirigu.

U tebi smo imali oca, najboqeg prijateqa, idola...

Te{ko nam je da poverujemo da te vi{e nema... da si tako rano oti{ao... zauvek...

Tvoja sestra Dobrila i Miki sa porodicom.

Tvoji: @eqko i Branko.

Tvoja Jole.

O`alo{}ena porodica.

Dragoj mami, posledwi pozdrav od: }erke Dragice, zeta Milana, unuka Lidije, Neboj{e i prije Mire Radulovi}.

4272

4266

4252

4251

4259

Navr{ava se jedna godina od kako nas je napustio na{ voqeni suprug i tata

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog dugogodi{weg saradnika i prijateqa

Miloje \or|evi}

Dejana Jan~e

1930 - 2010.

4253

od: Mare i Damira.

Zagorka Drapi} Borivoj Mirkovi}

Porodica Tomqenovi}.

Porodica Gavrilov.

Milanu

Milanu

Ispra}aj je danas, 6. 7. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

predsednika Saveta Centra za regionalizam Uspomenu na wega ~uva supruga Nena, sin Sa{a i }erka Isidora.

Centar za regionalizam.

4195

140/P

Zora Drini}

Milane

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

1927 - 2010.

ve~no }e{ ostati u mom srcu.

Zbogom.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Jeleni Staki}

Nina Jeli Jeleni Staki} Staki}: Zoran, Du{an, Nada, Dejan i Zoran sa porodicama.

4280

Zorki Vojinovi}

od porodice Staki}: Qubice, Miroslava, Branislava, Zdenke, Ma{e i Luke.

4279

od porodice ]orovi}.

4263

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.05 23.30 00.25 02.05

TV PROGRAM

utorak6.jul2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti @ivopis Plej gejms Na{i stranci Ples no stres Kuhiwica Vesti Duel struna No}na smena Klasik rok Vesti Svetkovine ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Elizina k}i TV Dnevnik Tajna hrane: Osli} Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Agro mozaik Dokumentarni film Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Izbliza Izbliza 33. me|unarodni festival cirkusa u Monte Karlu Elizina k}i, film Igra

06.00 07.25 08.00 08.35 09.30 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Ulovi trofej Svet divqine,svet `ivotiwa Bez cenzure Beli luk i papri~ica Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti U ogledalu Oko sveta Vojvo|anske vesti Maks Kju Na{ gost Vojvo|anske vesti Zatvori On i ona Vojvo|anske vesti Glas Amerike

06.05 08.00 09.00 10.05 10.35 11.09 12.00 12.15 12.32

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sala{ u Malom ritu Kvadratura kruga Razglednica Izvo|a~i Dnevnik Sport plus Mesto zlo~in

Robin van Persi

FUDBAL: SP

Holandija–Urugvaj

07.06 07.28 07.52 08.24 08.55 09.26 09.37 09.53 10.00 11.28 12.00 12.57 13.57 14.31 14.58 19.09

Kuvati srcem Gomboce Mali medved Mi{a Palete Enciklopedija za radoznale Izme|u igre i matematike Nau~i me da.... Vez Enciklopedija Baba Jagina ku}a Gra|anin Koncert Sr|ana To{i}a Trezor ju~e Palete Enciklopedija za radoznale Izme|u igre i matematike Nau~i me da... ^estitke i ramovi 15.25 Tehnologija danas 16.00 Ovo je Srbija 16.34 Biciklizam: Tur de Frans, prenos 17.31 Putokazi vere 17.48 Srpski tragovi 18.17 Koktel klub 18.50 Gomboce 19.16 Mali medved Mi{a 19.42 Ozi bu 20.00 TV mre`a 20.30 Bunt 21.00 Sednica Saveta bezbednosti, prenos (Program zavisi od trajawa sednice) 22.00 @ivot sa muzikom 22.30 Laboratorija slavnih 23.00 ^itawe pozori{ta 23.34 Biciklizam: Tur de Frans, pregled 00.00 Ve~e gradskih pesama i romansa 00.59 Egzit interaktiv

DNEVNIK

c m y

30

07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 16.35 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 21.50 00.00 00.35 01.35

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Ros Kemp Reakcija Vesti B92 Nacionalna geografija Otvorena vrata Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Film: Slatke pokvarene stvari Vesti B92 Indija Nacionalna geografija

Slatke, pokvarene stvari Okve je imigrant iz Nigerije koji radi kao hotelski portir u Londonu iako je po vokaciji doktor, dok wegova cimerka Senaj, izbeglica iz Turske, u istom hotelu radi kao sprema~ica. Oboje jedva sklapaju kraj sa krajem, a `i-

(RTS 1, 20.22)

Versajski ba{tovan Versaj je dvorac, wegov vrt nastao je voqom kraqa koji je svoje snove pretvarao u stvarnost. Kad se drvo osu{i, posadi se novo, cvetni zasadi svake godine ponovo pupe, a skulpture su za{ti}ene od nepogoda, i umetni~ke zanatlije ve{to ih restauriraju.

Re`ija: Elodi Truve (RTV 1, 21.00)

06.30 07.00 08.20 08.45 09.15 10.15 10.30 11.45 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.20 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.45 23.35 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Zvrk Paideja TV ba{tina Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano ^udesni svet Izravno (hrv) Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: P{enica Kop~eva tajna Neverovatne pri~e Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Kultura i tradicija Roma (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Porodica Serano Kop~eva tajna Igra TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Integracije Srbija koju volim Moja porodica Objektiv Misterije KGB Evo nas kod vas Objektiv Smrt {pijunima Buntovnici Objektiv Radionica Najboqi lek Oko koridora 10 Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Prizma Smrt {pijunima Objektiv Buntovnici Misterije KGB

Prizma [ta }e biti sa imovinom gra|ana Srbije, koja je oduzeta posle 2. svetskog rata, za{to se na Zakon o restituciji ~eka toliko dugo, {ta ka`u o{te}eni gra|ani. Gosti Mirjane Vladisavqev bi}e advokat iz Pan~eva Du{an ]ur~in, autor kwige „Vojvodina propadawe jednog regiona” Dragomir Jankov i Nikola Tanuryi}.

(Apolo, 20.00)

08.30 10.00 11.00 11.15 11.30 12.30 13.00 19.30 20.00 22.00 22.30 23.00 00.00

Klupske TV Ful Tilt poker NBA u`ivo, specijal Pregled Moto GP Kataluwa Pregled Grend Slem Vimbldon Klupske TV Grend Slem Vimbldon, finale Svetski Sport magazin Profi boks Klupske TV Fudbal mondijal magazin Ful Tilt poker Grend Slem Vimbldon, finale

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 E TV, 21.15 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

13.17 15.53 17.00 17.30 18.58 19.30 20.02 20.22 22.23 23.05 00.00 00.26 01.09 03.04 05.11 05.46

Oliver Tvist, film Ulica Lipa Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik Rt dobre nade Fudbal: SP, polufinale 1, prenos Rt dobre nade Mesto zlo~ina Dnevnik Vremeplovac U ime naroda, film Fudbal: SP, polufinale TV prodaja Verski kalendar

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 11.35 13.10 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.20 00.10 03.00 04.00

Ninya ratnici Opasne igre Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arena Film: Zemqa slepih Film: Adrenalin Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Analiza zlo~ina Foks vesti Film: Pri~a iz Los An|elesa Opasne igre Srce na dlanu

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti u 14 14.30 Milica² 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica² 20.30 24 21.30 Film: Ki{ni ~ovek 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica² 01.00 Film: Lov na Crveni oktobar

Boni Hant

Ki{ni ~ovek Egocentri~ni i pohlepni ^arli Babit saznaje da je da mu je umro otac sa kojim odavno nije u kontaku. O~ekuju}i deo o~evog imawa vrednog tri miliona dolara, ^arli }e biti razo~aran kada shvati da je dobio samo o~ev nagra|ivani ru`i~wak i „bjuik“ iz 1949. godine.

Uloge: Tom Kruz, Dastin Hofman, Boni Hant, Valerija Golino Re`ija: Beri Levinson (Avala, 21.30)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Mra~ne strane digitalnog sveta, 08.30 Crtani, 08.50 Mali oglasi, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Modus vivendi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Subotom popodne

Odri Tatu

ve i u konstantnom strahu od deportacije…

Uloge: ^ivetel Eyiofor, Odri Tatu Re`ija: Stiven Frirs (B92, 21.50)

07.00 Dobro jutro! Jovana i Sr|an 10.00 Film: Na mesto, gra|anine pokorni 11.45 Siti kids 12.00 Pali an|eo 12.45 Siti 13.00 Silikonske lepotice 14.00 Grand {ou 15.30 Siti 16.00 More qubavi 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Lola 19.00 Grand klub 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Pare ili `ivot 21.00 Loto 21.15 Grand parada 22.30 Javna tajna 23.00 Film: Prijateqice pune love 00.45 Siti 01.00 Film: Povratnik

Leto na Adi O~ekujte potpuno neo~ekivano u popodnevnim ~asovima svi vi koji se nalazite kraj malih ekrana, ali svi oni koji se u tom trenutku zateknu na obali Beogradskog mora. Zapqusnu}e vas pravo letwe osve`ewe u vidu dobre muzike, neo~ekivanih gostiju iz sveta muzike, filma...

(Ko{ava, 16.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.45 23.55 00.30 02.00

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Ble~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Leto na Adi Hronika Mondijal 2010 Telemaster Zakumi Akvantura Film Muzi~ki koktel Telemaster ]irilica Hronika Mundijal 2010

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

utorak6.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TITO U LOVU, LOV U POLITICI

31 6

Pi{e: Danilo Todorovi}

Alison Hanigan

Ameri~ka pita Na sredwo{kolskoj zabavi ~etiri prijateqa Yim, Kevin, Fin~ i Oz shvate da ne}e izgubiti nevinost tako lako kao {to su mislili. @ele to da urade pre nego {to odu na koley. Zbog ve}e motivacije po~iwu takmi~ewe ko }e prvi u tome da uspe...

Uloge: Yejson Bigs, [enon Elizabet, Alison Hanigan Re`ija: Pol i Kris Vajtz (Nova TV, 21.30) 08.10 08.30 10.30 12.30 13.10 14.10 16.10 17.00 17.20 18.25 19.15 20.05 21.30 23.40 00.40 01.10 01.40

Pepa, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi Vesti U ime qubavi IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Ameri~ka pita, film Nestali Sajnfild Bra~ne vode Medij

08.00 08.30 09.00 10.00

Moj dnevnik Misterije istorije Zaboravqene poplave Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari Sudwi dan: Slike raja i pakla Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori Najve}i vitez Iza kulisa Vijetnamskog rata Besmrtna qubav Ovo je civilizacija Qubavni problemi Misterije istorije [ta je donela industrijska revolucija Raj na zemqi Dalaj Lama Kada su Mavari vladali Evropom Gospodar Sipana Masakr u Glenkou Legenda o Merlinu Ovo je civilizacija Qubavni problemi Misterije istorije [ta je donela industrijska revolucija

10.30 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kako se pripremiti za prvog unuka Potra`i Vandu Kos Gwurac Plivati uzvodno Posledwi beg sa Balkana 3 Ke{ern Seksi fudbalerke Erotski program

07.50 Indijana Youns i Kraqevstvo kristalne lobawe 09.50 Titanik 13.00 Filmovi i zvezde 13.30 10.000 godina pre nove ere 15.15 Kako ukrasti mladu 16.55 Kardiofitnes 18.20 Sumwa 20.05 Raspad sistema 21.50 Velika qubav 22.50 Prava krv – Ni{ta osim krvi 23.45 Prava krv – Neka ova `urka traje 00.45 Mra~na ulica 02.10 Zaqubqeni profesor

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Put oko sveta u 80 vrtova: Australija i Novi Zeland, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.32 Fotografija u Hrvatskoj 15.10 U senci vje{ala, film 16.45 Rijeka – Kastav: Hrvatska u`ivo - Evromagazin, u`ivo 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Globalno selo 20.45 Auto na uti~nicu, dok. film 21.45 Poslovni klub 22.20 Dnevnik 3 23.05 Dr Haus 23.55 Melinda i Melinda, film 01.30 Fudbalsko SP, snimak

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Sudija Ejmi Meklove }erke Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat I bila je ona Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Vojni~ka qubavna pri~a Eva Prsten odluke Inspektor Mom 2: Kidnapovawe u 10 lakih koraka 05.00 Ne{ Briyis

09.10 10.20 11.05 11.35 12.05 12.20 12.50 13.20 14.55 15.45 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 21.40

RTL ritam zona Ve~era za 5 Kraq Kvinsa Rejmond Ekskluziv Punom parom K.T. 2 Najlep{i urok Los Viktorinos Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Ve~era za 5 Ekskluziv Ne daj se, Nina Kladioni~ari, film Policijska akademija 5: Zadatak Majami Bi~, film 23.30 CSI Wujork 00.20 Duboko modro more, film

Kladioni~ari

Rada Mi~el

Melinda i Melinda Sede}i u wujor{kom bistrou, ~etvoro prijateqa pisaca, raspravqaju o vedrim i tragi~nim stranama `ivota.

Razgovaraju}i oni grade pri~e o krhkoj i senzibilnoj Melindi Roba{e i wenim dvema sudbinama...

Uloge: Rada Mi~el, Vil Ferel, ^ivetel Ejyofor, Kloi Seviwi, Amanda Pit, Yoni Li Miler, Volas [oun, Lari Pin Re`ija: Vudi Alen (HRT 1, 23.55)

08.20 08.30 09.20 09.45 10.00

22.20 23.45 00.30 01.15

TV vrti} Garfild i prijateqi Serija za decu Kod Ane Prenos sednice Hrvatskog sabora Crveni patuqak Simpsonovi S Me|unarodne smotre folklora Me|u nama Skrivena Azija: Zemqa zlatnih Buda, dok. serija Zvezdane staze Sutra je novi dan Yivs i Vuster Afrovizija - emisija Fudbal, SP – polufinale: W58 - W57, 1. poluvreme Fudbal, SP – polufinale: W58 - W57, 2. poluvreme Afrovizija - emisija Bez traga [apta~ica duhovima Filharmonijski specijal

06.50 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.40

39 stepenika S vetrom u le|a Gospodari horora @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava ^ovek iz Holivuda Luda ambasada Gospodari horora Angus @ene fudbalera Vapaj nevinih Kraqevsko ven~awe

04.00 06.50 08.50 10.20 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.50 02.20

Voqena Bra}a Bluz 2000 Pobuna na vojnoj akademiji Mra~ni kristal Qubav u Houp Springsu D.O.A. (Uveliko mrtav) Polukuvan Kazanova Nebo u oktobru Voqena Iskqu~ena Pravqeno u SAD

13.30 14.00 14.20 14.50 15.40 16.40 17.20 18.10 19.10 20.20 21.25

Trojica prijateqa i studenata zapo~iwu kladioni~arski posao uzimaju}i opklade od razli~itih klijenata. Posao cvate i sve ga je te`e dr`ati u tajnosti, pogotovo kada u sve posumwaju i fakultetski autoriteti jedna od devojaka...

Uloge: Nik Stal, Yoni Galecki, Lukas Has, Rej~el Li Kuk, Dejvid Proval Re`ija: Mark Ilsli (RTL, 20.00)

Rej~el Li Kuk

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi?

Megagraditeqi Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

U srcu ma{ine Megagraditeqi Ekstremne eksplozije U deli}u sekunde Auta po meri Prqavi poslovi U srcu ma{ine

08.30 09.00 10.15 10.45 12.30 13.00 17.30 18.00 18.05 18.15 19.05 19.15 20.05 20.15 22.35 23.15 23.45 00.45 01.00

Fudbal Biciklizam Fudbal Kanuing Fudbal Biciklizam Kanuing Vesti Fudbal Fudbal na pla`i Fudbal Biciklizam Fudbal Boks Fudbal Biciklizam Automobilizam Motosportovi Fudbal

Preko medveda do Vu~ka

e osporava se mogu}nost da je Branko Mikuali najva`nije bilo je obe}awe dato Samaranu da }e li} vreme boravka Tita u Bugojnu koristio ona biti dobro organizovana. i u druge svrhe. Glavni razlog Titovih ~eLovi{te u Bugojnu i Branko Mikuli} mogu da po{}ih odlazaka u Bugojno bio je pojava nekog jakog slu`e kao primer kako i ova qudska delatnost mo`e medveda o ~emu su lovo~uvari obave{tavali Mikubiti od koristi i na neposredan i posredan na~in. li}a, a on Tita. Samo pravi lovci mogu da shvate da Li~no nisam bio u Bugojnu kada je Tito lovio, ali Tita kao lovca nije bilo te{ko „nagovoriti“ da dobio sam gost Branka Mikuli}a i u lovu na medveda i |e u Bugojno na jakog medveda ili na Beqe na jakog jelena. Tito je u Bugojnu odstrelio nekoliko kapitalnih medveda, kao i medveda ocewenog na internacionalnoj izlo`bi u Marsequ 1977. godine sa 493,42 poena a koji je jedno kra}e vreme bio i svetski prvak.

Nabrojana su najva`nija lovi{ta u kojima je Tito naj~e{}e boravio i lovio i gde su se de{avale stvari o kojima je ]osi} pisao. Postoje razlozi zbog kojih ovo nabrajawe po~iwem s Bugojnom. Ovo lovi{te mo`e slobodno da nosi naziv „Brankovo lovi{te“. Za razvoj ne samo lovi{ta ve} celog podru~ja Bugojna umnogome mo`e da se zahvali Mikuli}u, koji je ro|en u okolini Bugojna. Samo lovi{te je ovaj kraj u~inilo poznatim kod nas i u svetu. Tome su doprineli pre svega medvedi kapitalci ali i takva organizacija lovi{ta koja je omogu}avala da se do tih kapitalaca relativno lako do|e. Titovi uspe{ni lovovi dodatno su doprineli afirmaciji ovog lovi{ta. Bugojno le`i u kotlini oivi~enoj planinama koje su bogate raznovrsnom divqa~i, a najpoznatije su po tome {to se u wima nalaze mrki medvedi. To je najve}i rezervat mrkih medveda u Evropi, me|u kojima je bio i veliki broj kapitalaca.

Tito je odsedao u vili „Gorica“, izgra|enoj u planinskom stilu, koja je izgledom i komforom bila na svetskom nivou. Svega toga, me|utim, ne bi bilo da nije bilo Mikuli}a. I pre wega bilo je to dobro lovi{te ali za svetsku slavu ono mo`e da zahvali samo wemu. Pri~a je duga, ali Ni{ta bez Mikuli}a - o~ima karikaturiste Hasana Fazli}a ono {to je najva`nije dovedena je ekipa stru~waka, na ~elu s magistrom @ikom Rapaji}em, koja je na Olimpijadi. U Bugojnu sam bio i kao pratilac uz punu podr{ku Mikuli}a organizaciju lovi{ta i Helmuta Hortena, jednog od tada najbogatijih qudi samog lova dovela do vrhunca. To je me|utim samo Nema~ke, koga je tako|e u Bugojno dovela i reputaciprvi deo pri~e o Bugojnu i Mikuli}u. Drugi deo ja lovi{ta i kapitalni medvedi. O lovovima Tita u pri~e je kako je kao pragmati~an ~ovek i politi~ar Bugojnu najvi{e sam ~uo od kolege i mog prvog {efa znala~ki to koristio na na~in da se i ovom podru~{umske uprave u Gora`du mr @ike Rapaji}a. ju i Bosni i Hercegovini to mnogostruko isplatiBranko Mikuli} je dolazio i u lov na Beqe, i s Tilo. Pored Tita, medvede su odstreqivale i mnoge tom i sa svojim kolegama iz Bosne i Hercegovine. Za druge poznate li~nosti, od politi~ara na{ih i wega se na kraju mo`e re}i da je kao i Tito znao da stranih do qudi iz sveta biznisa. Jedna od najva`nikoristi lov, odnosno mogu}nosti koje lov pru`a. To jih stvari koje je Mikuli} re{io preko lova bila je je radio na inteligentan i nenametqiv na~in. Lovio Olimpijada u Sarajevu. To niti `elim niti mogu da je i on ali za razliku od mnogih nije sebe stavqao u doka`em iz obzira kako prema Samaranu tako i preprvi plan ni kada je lovio na Bequ ni kada je bio doma Mikuli}u. Ono {to sigurno znam je da se Mikuma}in u Bugojnu. li} preko lova sprijateqio sa Samaranom i da je to Najpoznatija su bila Kara|r|evo, Morovi} i kaprijateqstvo potrajalo sve do smrti Mikuli}a. snije Dobanova~ki zabran. Kara|or|evo je bilo najPrilikom posete Sapoznatije, kako zbog dimarana Jugoslaviji, on je plomatskih lovova tako i Niti `elim, niti mogu da doka`em najavio mogu}u posetu Sazbog ~estih ali i du`ih da je Mikuli} preko lova dobio marana Bequ, ali iz neboravaka Tita. Kada je re~ Olimpijadu u Sarajevu, ali znam kih razloga ta poseta nije o Kara|or|evu, treba re}i realizovana. Ne mogu da da je pored rezidencijalda se preko lova sprijateqio sa tvrdim da je Olimpijada nog dela u kome je boravio Samaranom i da je to prijateqstvo dobijena samo zbog lova, Tito i tu primao goste popotrajalo sve do wegove smrti ali da je udela u tome stojao i drugi, ve}i deo loimao i lov – to je sigurno. vi{ta koji je kori{}en od Moram re}i i to da su bili obezbe|eni i drugi kristrane vojske ali i u komercijalne svrhe. Sem {to je teriji koji su bili uslov da se ona dobije ali da su u~estvovao u diplomatskim lovovima, Tito je u Karajezi~ak na vagi u odnosu na druge konkurente bili |or|evu lovio i druge vrste divqa~i, a naro~ito muBranko Mikuli} li~no i lov. I kao {to je znao da flone po kojima je Kara|or|evo bilo poznato i gde je organizuje lovstvo u Bosni i Hercegovini, tako je odstreqen najja~i muflon. Kara|or|evo je pored diznao da organizuje i Olimpijadu. Poznaju}i ga, tvrplomatskih lovova {iroj javnosti bilo poznato i po dim da Olimpijske igre u Sarajevu ne bi bile ono posetama stranih dr`avnika i drugih javnih li~no{to su bile bez wega. Pretpostavqam da je organisti koje je Tito primao ali i gde su se pripremale i zaciju Olimpijade li~no vodio, iz vi{e razloga, donosile va`ne politi~ke odluke.

N

Kwigu Danila Todorovi}a „TITO - LOV - POLITIKA” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 380 dinara mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 36- 444-52 ili mejla prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak6.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak je dan za u`ivawe i sve one lepe stvari koje bi vam prijale da niste u tolikom poslu, kao {to jeste. Tro{karite novac i vi{e no {to ste imali u vidu. Neustra{ivi ste i neumoqivi u svemu.

BIK 20.4-20.5.

Mesec prolazi kroz va{ znak, {to doprinosi opu{tenosti i kreativnosti. Romanti~ni ste prema partneru, vi{e o~ekuju}i no {to ste spremni da se sami potrudite. Podle`ete uticaju dragih osoba i svoje dece.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

6. jul 2010.

Posve}eni ste porodici, pre svega. Ukoliko niste oti{li na godi{wi odmor, posao do`ivqavate li~no, trude}i se da date najboqe od sebe. Imate dobru saradwu s kolegama. Intuitivni ste.

Parijateqi i prijateqstvo vas smiruju i ulep{avaju vam dan. Mo`ete se s dru{tvom ili dragom osobom lepo provesti u nekom restoranu, za punom trpezom, uz muziku i sve}e. Naprosto, u`ivajte.

Izgleda da ste se povukli iz javnog `ivota, ~ekaju}i svojih pet minuta. U krugu porodice se najboqe ose}ate, tako da s familijom mo`ete otputovati negde daleko. [to daqe, to boqe. Qubav.

Imate pouzdane kontakte i podr{ku jedne `enske osobe, na koju se mo`ete osloniti. Tajna qubav ili putovawe donose vam zadovoqstvo.

Jedno ne iskqu~uje drugo. Aktivni ste i brzi.

VAGA 23.9- 23.10.

Okrenuti ste prijateqima i dru{tvu, na lep i harmoni~an na~in.

Danas vam prijaju stabilnost i dugoro~ni planovi, kontakti u koje se mo`ete pouzdati i osobe kojima mo`ete verovati. Iza|ite u javnost.

[KORPION 24.10- 23.11.

I suvi{e ozbiqno shvatate ~ak i ono {to ne zaslu`uje toliku revnost i trud. Poneke osobe ili situacije vas nepotrebno optere}uju pa ih nemojte previ{e analizirati ve} se rasteretite. Zabava?

STRELAC 24.11- 21.12.

Prihodi, pogotovo u privatnom poslu, ne moraju dugo da traju u vidu zaliha ve} }e se brzo potro{iti, na va{e ili sveop{te zadovoqstvo.

Imate sre}e s majstorima, majstorisawem i uslu`nim delatnostima.

JARAC 22.12-20.1.

Poslovna situacija je sve boqa pa imate dovoqno razloga za zadovoqstvo. I pored nekih usputnih ili hroni~nih problema, situacija mo`e delovati boqe nego {to ste pretpostavili. Ostanite realni.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Platonska qubav i romanti~na o~ekivawa koja se ne}e ostvariti mogu vam doneti razo~arawe. Radije budite aktivni u pogledu realizacije svojih `eqa i snova. Planirajte putovawa, u mno`ini.

RIBE 20.2-20.3.

Ve} ste mogli zaroniti u siwe more, ali ako ipak jo{ uvek niste, ne zna~i da uskoro ne}ete. To je jedina tema koja zaslu`ije pa`wu.

Sve ostalo nije vredno pomena. Novac nije problem, pojavi}e se.

TRI^-TRA^

Seksi vegetarijanka V REMENSKA

PROGNOZA

PRETE`NO

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

27

Sombor

27

Kikinda

28

Vrbas

27

B. Palanka

28

Zrewanin

28

S. Mitrovica 28 Ruma

29

Pan~evo

28

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

29

K. Mitrovica 29 Ni{

Lepa doktorka iz serije „Doktor Haus” Olivija Vajld i trener iz rijalitija „Najve}i gubitnik” Bob Harper progla{eni su za najseksepilnije vegetarijance, saop{tilo je udru`ewe za humani tretman `ivotiwa (PETA).

- Olivija u seriji spasava `ivote, a u stvarnosti `ivotiwe, po{to je odabrala vegansku dijetu - saop{tilo je udru`ewe.

- Velika je ~ast osvojiti ovo priznawe, i nastavi}u da `ivim stilom koji mi prija i ne ugro`ava `ivotiwe - rekla je Vajldova (26).

Harper (44) je li~ni trener koji poma`e u~esnicima rijalitija „Najve}i gubitnik” da zdravo izgube kilograme.

Prethodne dve godine, titulu najseksepilnije vegetarijanke ponela je britanska peva~ica Leona Luis.

30

SUN ~ ANO

Evropa

NOVI SAD: Toplo i prete`no sun~ano. Posle podne lokalni razvoj oblaka sa malom {ansom za kratkotrajne pquskove. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 18 do 28 stepeni.

VOJVODINA: Prete`no sun~ano. U toku dana lokalni razvoj oblaka sa malom {ansom za re|u pojavu kratkotrajnih lokalnih pquskova po podne. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura 15, a maksimalna 29 stepeni.

SRBIJA: Toplo i prete`no sun~ano. Tokom popodneva mogu}a je re|a pojava lokalnih pquskova, uglavnom u zapadnim i severnim predelima zemqe. Vetar slab do umeren zapadni i severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura 13, a maksimalna 30 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu malo sve`ije i promenqivo obla~no uz kratkotrajnu ki{u ponegde. U ~etvrtak sve`e jutro, tokom dana umereno toplo uz temperature oko 25 stepeni. U petak i za vikend sve toplije i sun~ano uz temperature oko 30 stepeni za vikend.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~ni bolesnici i meteoropate mogu ose}ati uobi~ajene tegobe usled uticaja biometeorolo{kih prilika. Zbog toga im se savetuje smawewe aktivnosti i pridr`avanje saveta lekara. Potrebna je dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

37

Rim

30

London

22

Cirih

24

Berlin

24

Be~

25

Var{ava

27

Kijev

29

Moskva

28

Oslo

20

VIC DANA Pri~aju dva kompjutera{a u kafani: - Doveo sam divnu plavu{u ku}i, skinuo sam je, uf, kakva seks bomba, stavio da legne na sto pored kompjutera...

Stavio mi{a iznad glave...

- Je li, bre - ka`e mu drug - a kakav ti ono ima{ procesor?

SUDOKU

St. Peterburg 29 Atina

33

Pariz

25

Minhen

20

Budimpe{ta

27

Stokholm

21

1

5

DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

314 (-27)

Slankamen

624 (-24)

Ja{a Tomi}

Apatin

410 (-34)

Zemun

628 (-26)

Tendencija stagnacije

Senta

742 (-12)

Bogojevo

408 (-34)

Pan~evo

624 (-24)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

632 (-14)

Tendencija opadawa

Smederevo

688 (-22)

Titel

653 (-22)

NERA

Ba~. Palanka 439 (-34) Novi Sad

515 (-30)

Tendencija opadawa

Hetin

300 (-24) N. Kne`evac 748 (-12) S. Mitrovica 464 (-46)

145 (-7)

Tendencija opadawa

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

6

2 7

VODOSTAWE

4

2

5

9

5

9

3

2

582 (-26)

6

8 4

4 5

5 8

88 (-20)

4 6 2

1

7

7

3

7 5 8

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

6

1

9

2

8

4

7

5

3

2

7

5

9

6

3

1

4

8

8

4

3

5

1

7

9

2

6

1

5

7

8

4

2

6

3

9

9

3

6

1

7

5

2

8

4

4

8

2

6

3

9

5

7

1

3

9

4

7

5

1

8

6

2

5

2

8

3

9

6

4

1

7

7

6

1

4

2

8

3

9

5

Re{ewe iz pro{log broja