Dnevnik 6.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 6. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23487 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NA SPI SKU NAJ VE ]IH PO RE SKIH DU @NI KA I NE KAD PO ZNA TE FIR ME IZ PO KRA JI NE

Voj vo |a ni du gu ju, uglav nom, iz ste ~a ja

str. 5

NASLOVI

ZA SAD SA MO DE MO KRA TE I MA \A RI U BU DU ]OJ VLA DI VOJ VO DI NE

Politika

Pa stor: Ko a li ci ja za vi si od man da ta ra

3 U Zrewaninu nestala odbornica Lige

Ekonomija 4 Dinar od dr`avnih hartija nam ne}e zakrpiti rupe u buyetu

Dru{tvo

str. 3

ME DIJ SKI SU KOB JE RE MI ]A I \I LA SA PO SRED NI UDAR NA DS I WE GO VOG LI DE RA

Vu ka di no vi}: I uz dr man, Ta di} je ja ~i od svih str. 2

6 âsove na globalnoj mreì u Zrewaninu pratilo 10.000 |aka 6 Savet Ma|ara traì polagawa ispita iz materweg jezika

Novi Sad

ITA LI JA NI ZA IN TE RE SO VA NI ZA IZ GRAD WU KO RI DO RA 11

Veoma toplo Najvi{a temperatura 37 °S

Foto: R. Hayi}

Spa ja we Ita li je i Ru mu ni je pre ko mo ra i Sr bi je?str. 4

9 Radnicima „Neobusa” po 20.000 dinara pomo}i

Vojvodina 10 Na grani~nom prelazu Srpska Crwa inspektor smawuje tro{kove OTVO REN „IN TER FEST” U CEN TRU NO VOG SA DA: Pred sta vqa wem oko 120 iz la ga ~a vi na iz 15 ze ma qa na no vo sad skom Tr gu slo bo de otvo ren je „In ter fest”, de ve ti po re du. Pr vi put po se ti o ci ima ju pri li ku da pro ba ju vi na iz No vog sve ta, ta~ ni je iz Austra li je, Ju `ne Afri ke i Ame ri ke. Iako su ovih da na vi so ke tem pe ra tu re ne mi lo srd ne, gra |a ni su se si no} oku pi li u ve li kom bro ju ka ko bi is pra ti li ovu ve} tra di ci o nal nu ma ni fe sta ci ju. Ula zni ce se ne na pla }u ju, ali su za de gu sta ci ju po treb ni va u ~er, ko ji ko {ta 50 di na ra, i ~a {a, ~i ja ce na je 200 di na ra. I na red na dva da na pro gram po ~i we u 18 sa ti i tra je do po no }i. str. 7

Reporta`e 12 Pe{ke iz Drezdena do bawe Junakovi}

Crna 13 Biv{i ministar Davini} oslobo|en krivice

NO VI URE \AJ ZA MAG NET NU RE ZO NAN CU NA IN STI TU TU ZA ON KO LO GI JU

Tri me se ca kra }e li ste ~e ka wa

str. 6

DA NAS NA UNS-u KRE ]U KO NA^ NE RANG-LI STE ZA UPIS BRU CO [A

NOVI SAD NA 49 STEPENI!

Na ko rak do in dek sa

NA [TRAN DU

Dnev no pla ne 10.000 ula zni ca

str. 6

TROP SKA VRE LI NA NE PO PU [TA

Jav ne ~e sme ga se `e| str. 7

SPORT

str. 14 – 17

JU ^E KOD GRO BQA U PE TRO VA RA DI NU UHAP [EN I DRU GI OSUM WI ^E NI ZA PQA^ KE

Iz zlatare „Opa l” od net plen vre dan 36.000 evra

str. 13

n \OKOVI] I FEDERER ZA ISTORIJU

n SERENA I AGWE[KA U FINALU

n SRPSKE ODBOJKA[ICE BEZ FINALA

POLiTikA

petak6.jul2012.

ME DIJ SKI SU KOB VU KA JE RE MI ]A I DRA GA NA \I LA SA PO SRED NI UDAR NA DS I WE GO VOG LI DE RA

PRI JEM U AME RI^ KOJ AM BA SA DI

Su sre ti kod Me ri Vor lik – Obele`avawe Dana nezavi snost SAD je ove go di ne ujedno i proslava dve va`ne godi{wice – 130 godina od uspostavqawa diplomatskih od-

nosa sa Srbijom, kao i deset godina rada USAID-a u ovoj ze mqi – uka za la je u svom obra}awu gostima ambasadorka SAD u Beogradu Me ri Vor lik. – Danas, {to je najva`nije, slavimo na{e partnerstvo {irokih razmera sa srpskom vladom i qudima – na{u blisku vojnu i policij sku sa rad wu, na{e poslovne veze, na{u kulturnu saradwu i {iroku mre ù li~ nih prijateqstava. Ona je kazala da je tokom dve i po godine, koliko je u Srbiji, upoznala hiqade srpskih gra |a na iz svih sfera ìivota – po li ti ~a re, po slov ne qu de, predstavni ke ci vil nog sek to ra, studente – koji su sledili svoje snove, i za sebe same i za svoju domovinu. Meri Vorlik je zavr{ila zdravi com u ko joj je po è le la da se srpsko i ameri~ko part ner stvo nastavi jo{ mnogo godina. Prijem povodom Dana nezavisnosti SAD okupio je politi~ku i dru{tvenu elitu Srbije - s tim da su neki dugo ~ekali u redu da bi u{li u ameri~ku ambasadu, dok su neke Amerikanci „sproveli” preko reda. Tako je, preko reda,

dnevnik

pro {ao pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, ali i politi~ari razli~ite provinijencije - ^e do mir Jo va no vi}, Ne n ad ^a n ak, Vuk Dra { ko vi}, Jor g o van k a Ta b a ko vi}, Vlaj ko Se n i}, D r a g o q u b Mi }u no vi}. Dok su „pri vi le go vani” ulazili pod pratwom, u du ga~kom redu ~e ka li su Ra s im Qa ji} i Alek san d ar Vu ~i}. No vi na ri su bili svedo ci „hlad nog susreta” doju~era{wih partnera, lidera demokrata Bo ri sa Ta di }a i pr vog ~o ve ka so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a. Kako je primetio izve{ta~ Tanjuga, Tadi} i Da~i} samo su se kratko, kurtoazno pozdravili i okrenuli le|a jedan drugom. Tokom sve~anog programa za Dan nezavi-

Vu ka di no vi}: I uz dr man, Ta di} je ja ~i od svih U otvorenom medijskom suko bu za me ni ka pred sed ni ka DS-a i gradona~elnika Beograda Dra ga na \i la sa i ~lana GO DS-a i {efa srpske diplomatije Vu ka Je re mi }a, iako je u pi ta wu ce na pred sto je }eg predsedavawa Jeremi}a, odnosno Srbije, Generalnom skup{tinom UN, su{tina, kako se prime}uje, je u pitawu: Kuda ide DS. Posebno jer je Jeremi} prvi javno izrekao ono o ~emu se {u{kalo na politi~koj sceni, i demantovalo iz Krunske – da postoje unutarstrana~ki sukobi. Mediji do ko jih do spe va ju fak si mi li Vladine uredbe o izdvojenom novcu za novu misiju Srbije i Jeremi}a na Ist Riveru, o kojem je govorio \ilas, i oni u kojima je na „napad“ odgovarao Jeremi}, ve} ucrtavaju polarizovane struje me|u demokratama, i ko je iz vrha stranke u kojoj. Zbog toga aktuelno pitawe „kuda ide DS“ ne}e biti te{ko prepoznati kada se saznaju imena onih koji odlaze, ako odlaze, i onih koji izlaze iz senke sa svojim apetitima, ako izlaze. Po li ti~ ki ana li ti ~ar \or |e Vu ka di no vi} sla`e se s tim da }e ti strana~ki „izlazi“ i „odla`ewa“ biti jasni s go di {wom skup {ti nom ko ja predstoji demokratama, a koju, ina~e, biv{i zamenik predsednika DS-a Zo ran @iv ko vi} odnedavno najavquje kao izbornu. Vukadinovi} za „Dnevnik“ obja{wava da uvek nakon skup {ti na de mo kra ta „bi lo nekih razlaza“, ali bi za onu

koja predstoji sada sve bilo u domenu spekulacija. – Sada je jasno: Jeremi}evi i \ilasovi istupi pokazuju da

Je re mi}: Po ~e tak bor be za pre vlast Jeremi} je optuìo je svog strana~kog kolegu \ilasa da je izno{ewem, kako kaè, la`nih navoda o tro{kovima wegovog rada u Wujorku, na ~elu GS UN, po~eo borbu za prevlast u DS-u. – Ovo je demago{ki ispad, i to je prvi pucaw u ne~emu {to }e se okon~ati u borbi za budu}nost i du{u DS-a – rekao je Jeremi}. On je kazao da u \ilasovom napadu na wega ima i, kako je naveo, elemenata li~ne frustracije i li~nog animoziteta, kao i „srpskog prokletstva da se opra{ta sve osim uspeha“. stranka ulazi u fazu sukoba i ne sta bil no sti – kon sta tu je Vukadinovi}. – S obzirom na to da je DS nakon godina neprekidnog uspona sada zabeleìo dvostruki neuspeh, logi~-

\i las: Sra mo ta je tro {i ti mi li o ne u Wu jor ku

snosti SAD, Tadi} je stajao pored vr{ioca du`nosti {efa na pred wa ka Alek san dra Vu ~i }a. Li de ri dve naj ja ~e po li ti~ ke stran ke u ze mqi krat ko su raz go va ra li, ali o~igledno mnogo prisnije nego Tadi} i Da~i}.

no je da neke podele i tenzije koje su postojale odranije sada postaju jo{ ve}e i eskaliraju. Nije nikakva tajna postojawa

– Odluka Vlade da se prihvate zahtevi Vuka Jeremi}a i da se odobre toliki milioni evra za wegov boravak u Wujorku je sramotna. S tim stavom sam upoznao i Predsedni{tvo DSa i premijera pro{log petka i zahtevao da se uredba od 24. maja poni{ti. U zemqi u kojoj nema dovoqno para za najugroènije, u kojoj se inkubatori za bebe kupuju kroz humanitarne akcije, toliko para godi{we potro{iti u Wujorku je sramotno. U Beogradu penzioneri i trudnice dobijaju toliki novac za godinu dana. Siguran sam da funkciju na koju je izabran Jeremi} moè obavqati i s mese~no mawom platom od one koju je on sebi odredio i da se moè ìveti u stanu znatno skromnijem od planiranog, koji ko{ta 15.000 dolara mese~no. Nisam siguran ni ~emu treba da sluè svi ti savetnici koji }e Srbiju ko{tati milione. O~ekujem da Vlada Jeremi}u odobri okvirno isti iznos koji su odobrile UN, izjava je \ilasa koja je pokrenula lavinu i prvo priznawe sukoba u DS-a.

razli~itog mi{qewa, sukoba, tenzija, pa i frakcija unutar DS-a, jedina novost je {to je to u posledwa dva dana iza{lo na videlo. Po wemu, stvar se komplikuje zbog slabih izbornih rezultata i neuspeha u formirawu vlade i otvara se borba za prevlast u samom vrhu DS-a. – Jeremi} i \ilas su dva najboqe ocewena politi~ara, li~nosti unutar DS-a, i verovatno dva potencijalna pretendenta na ~elnu poziciju nakon Bo ri sa Ta di }a. Kako god se ovaj sukob zavr{io, to je lo{e, i udar za demokrate, jer dva najperspektivnija ~lana me|usobno polemi{u i javno se kritikuju po medijima, zauzimaju}i naslovnice novina. \ilas je pokazao svoj uspeh na izborima u Beogradu, a Jeremi} je na me|unarodnoj areni potvrdio svoj rejting izborom za pred se da va ju }eg GS UN. Ova zbivawa oko te dve najperspektivnije li~nosti unu-

tar stranke nisu novi, dodatni udarac samo za DS, ve} i za samog Tadi}a, koji }e dodatno ote`ati wegovu ionako te{ku i nezahvalnu poziciju unutar DS-a – ukazuje sagovornik, i isti~e da je sukob Jeremi}a i \ilasa posredni udar na Tadi}a i wegovu poziciju u DS-u. Po wegovoj oceni, kako god se sukob zavr{io, lo{e }e biti i po DS i po samog Tadi}a. – Da li je ovo udar na wega? Pa, u svakom slu~aju ne}e mu biti lako ni da arbitrira, ni da zauzme stav u ovom sukobu. Tadi} se na{ao u situaciji niti da ignori{e niti da arbitrira u sukobqavawu Jeremi}a i \ilasa – smatra Vukadinovi}, koji dodaje da je zamenik predsednika DS-a sigurno u ovom trenutku ja~i od ~lana GO-a, a podse}a i na posled we re zul ta te Iz bor ne skup{tine DS-a kada nije pro{ao u trci za potpredsedni~ko mesto. – U ovom trenutku \ilas je favorit u odnosu na Jeremi}a, {to se vidi po medijskim reakcijama. \ilas ja~a, ali to ne zna~i da }e se tako i zavr{iti jer Jeremi} ima veoma {iroku podr{ku javnosti, a donedavno i punu podr{ku lidera DS-a Tadi}a – ukazuje Vukadinovi}, istu~i}i pri tom da u ovom trenutku niko nije ja~i od Tadi}a, pa ni \ilas, iako je predsednik demokrata posledwim porazima uzdrman. – Od Tadi}a, makar uzdrmanog, nema pojedina~no ja~eg u re do vi ma DS-a – na gla {a va politi~ki analiti~ar. Kuda vodi medijski rat \ilas–Jeremi}, pukoj borbi za prevlast, ili }e wegov deo biti pro~i{}avawe redova unutar DS-a i osloba|awe balasta onih koji su stranku doveli dotle da izgubi poverewe velikog broja gra|ana? Ako se sudi po potpredsedniku DS-a i mandataru vojvo|anske vlade Bo ja nu Paj ti }u, koji je uz beogradskog gradona~elnika \ilasa najuspe{niji nosilac liste DS-a na lokalu, u stranci koja je do`ivela poraz na izbo ri ma ve} se ana li zi ra ju u~in ci sva kog po na o sob u prethodnoj vlasti. Ostaje pitawe da li }e taj proces pospe{iti ili prese}i ono {to nagove{tava Vukadinovi} da se su{tinski zbiva u redovima demokrata. Dra gan Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA [ta nam re ~e? Savetnica za medije PSS-a Bla gi ca Ko sti} „zabrinuta“ je zbog situacije vezane za fomirawe vlade. „Tehni~ka vlada Mir ka Cvet ko vi }a odr`ava telefonske sednice. Brinem za nas„, zapisala je Blagica Kosti} na lajni. Ujedno otkriva: „Nemojte da ka`ete da vam nisam rekla: nije ameri~ka ambasadorka onomad i{la u Jagodinu na kupawe i u zoolo{ki vrt...„

[ta je ja ~e? Proslavqeni vaterpolista Da ni lo Iko di no vi} se „~udi“ na lajni: „Da li je mogu}e da, ~im se neko malo izdigne iznad drugih, odmah ga guramo u blato...? Jeremi}ev uspeh je uspeh Srbije, a ne DS-a... Stvar je da on predstavqa na{u zemqu u svetu I zato ne vidim za{to ga mi iz Srbije ne bismo podr`ali„, pita Da~a. S druge strane, funkcioner SPO-a Mi lan \u ki} ima svoje „vi|ewe“: „Vlada je Jeremi}u odobrila 2,9 miliona evra za UN, mo`da smo mogli da dovedemo nekog ja~eg fudbalera da ’Vo {a’ pro |e kva li fi ka ci je, a ja ~i efe kat...„

Bi ram most Napredwak Ma rio Ma le ti} zapitao je lajni ~lanicu DS-a Emi nu Ko va ~e vi}: „Gde si, {ta ima? :) Za koga ti navija{, za Dra gan \i la sa ili Vu ka Je re mi }a? :)“ A Emina odgovara: „Videla sam ja odmah {ta si pisao... ali sam re{ila da odmaram mozak na Savskom keju :-)„

Ne{to „konkretniji“ od svoje strana~ke koleginice je gradona~elnik In|ije i funkcioner DS-a Go ran Je {i}: „60 godina predsedavawa za jedan most na Savi! Ipak, biram most na Savi„. No, Maleti} ima jo{ jednu „brigu“: „[ta }e sad da rade svi oni `uti ispija~i kafe, qubavnice i partijski aktivisti u ukinutoj Narodnoj kancelariji predsednika Republike? :)“.

Nerad je jedan od wih! Onaj ko nema rezultat treba da bude smewen„, smatra Radosavqevi}. A savetnik za medije URS-a Mar ko Se la ko vi} je „iskren“: „Da su zaposleni kod mene u firmi ’produktivni’ kao mnogi dr`avni ~inovnici, dobili bi momentalni otkaz„.

Se i re we i fi na le

Da li je lako ili te{ko kada izgubi{ dràvni posao? Ivan Ni ni} „slikovito“ obja{wava na lajni: „Ono kad uzme{ radnu kwiìcu s tri godine, osam meseci i tri dana staà, cepi{ jedno 110 km/h, spusti{ prozore i odvrne{ Ve snu Zmi ja nac do kraja...“ Na pitawe fanova gde je nakupio taj sta`, da li u radikalima, Nini} odgovara: „U Narodnoj skup{tini RS“.

Analiti~ar Rat ko Dmi tro vi} se pita: „[ta je ~udno u pona{awu ministra Jeremi}a? Iz koje stranke on dolazi? A tamo su, kao, {tedqivi, vode ra~una o svakom narodnom dinaru. Ne pquje \ilas Jeremi}a zbog para, vaqda je to jasno, u pitawu je unutarstrana~ki rat, koji plamti jo{ od strana~kih izbora. Finale na jesen„, procewuje Dmitrovi}. S druge strane, novinar Pe |a Va si qe vi} ka`e: „Malogra|anski poriv je u`ivawe u kom{ijskoj sva|i. Tako mi izgleda i ovo seirewe zbog sukoba u DS-u“.

„Be li me dve di” Na lajni se prate sve aktuelne teme pa tako i najavqena racionalizacija ~inovni~kog aparata. Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Go ran Ra do sa vqe vi} „priznaje“: „Mora da se mewa Zakon o dr`avnim slu`benicima pod hitno. Za{ti}eni su kao beli medvedi„. Na optu`be o neznawu i neradu ovih uposlenika, Radosavqevi} poru~uje: „Nemojte tako da generalizujete. Ima stru~waka me|u pomo}nicima ministara, na~elnicima sektora, ali ih niko ni{ta ne pita. Sad pri~amo o pravim problemima.

Ve sna do da ske

Be ku tu za Ta sov ca Na „Tviteru“ nije nezapa`eno pro{la vest da je Vlada Srbije razre{ila predsednika UO Beogradske filharmonije Sr |a na [a pe ra na wegov li~ni zahtev. Potpredsednik DSS-a Mi ro slav Pet ko vi} „spekuli{e“: „Ana Be ku ta mewa [apera na mestu predsednika UO Begradske filharmonije, a ako se momci izmire, pu}i }e i Tasovca“.

I Pan ~e vo „pi ta” SPS URS-ovac Alek san dar Far ka{ je u dilemi: „Ko li }e formirati do subote vlast u Pan~evu? Mo`da su izbori re{ewe ;)„, navodi Farka{ na lajni. Na pitawe fanova kakve su kombinacije u opticaju, obja{wava: „Imaju dve opcije.

DS–LDP–LSV (29 mandata) i SNS–DSS–RS (29), pa kome se prikloni koalicija oko SPS-a (12). Zna}emo ubrzo ;)„

Sve bi dao... Napredwak Vla di mir \u ka no vi} danima je „qut“ zbog pregovora o vladi. Na „Tviteru“ tvrdi: „Sve bih dao za nove izbore! Protiv sam da SNS u ovakvim okolnostima u|e u vladu i s DSom i s ucewiva~ima iz SPS-a”.

Ma co, ku co U politici su qubavi promenqive. Neke nisu „jasne“ ni analiti~arima. Vla di mir To do ri} je zapisao na svom „Tviter“ nalogu: „Ne se}am se ba{ najboqe... kako be{e ono Dinki} oslovqavao Jorgovanku pre dve godine? Maco, kuco...?

Zlu ra di pa tuq ci Predsednica Narodne partije Ma ja Goj ko vi} ju~e je bila nezadovoqna. „Prezirem zlurade patuqke koji sad vre|aju DS, a bexeve SRS-a razmewuju za funkcionerska mesta. Malo dostojanstva nije na odmet„.

[ta (ni)je lo {e Starleta Du wa Ili}, koja je aktivno u~estvovala u kampawi LDP-a, „ispri~ala“ je svojim fanovima na lajni: „Ne vidim ni{ta lo{e u tome {to je neka devojka sposobna da od svog izgleda napravi brend i otvore joj se vrata uspeha„, navela je na „Tviteru“ Duwa Ili}. S. St.

politika

dnevnik

ZASAD SAMO DEMOKRATE I MA\ARI U BUDU]OJ VLADI VOJVODINE

Pa stor: Ko a li ci ja od man da ta ra za vi si Savez vojvo|anskih Ma|ara za sada je jedini izvesni koalicioni partner Demokratske stranke u novoj pokrajinskoj vladi, ~ije konstituisawe se o~ekuje u sredu, 11. jula, na sednici Skup{tine Vojvodine. Funkcioner SVM-a Ba lint Pa stor ka`e za „Dnevnik” da je na mandataru pokrajinske vlade da odlu~i koje }e je stranke ~initi.

{kom poslanika Lige i bez we. U LSV-u Ne na da ^an ka, koji se dosad tim povodom nije ogla{avao u javnosti, tvrde da ne postoje sporne teme izme|u te stranke, DS-a i SVM-a. – Prili~no ~vrsto se sla`emo u tome da bi ove tri stranke mogle formirati vladaju}u koaliciju i da bi ta koalicija morala da vodi ra~una o interesima AP

leo da bude predsednik Vlade Vojvodine, saop{tili i da je „razumqivo da bi neko hteo da bude prvotimac ’Barselone’, neko kapetan la|e, a neko predsednik Vlade Vojvodine umesto Bojana Pajti}a”, ali da se „do toga ne dolazi manipulacijama i eksponirawem u vreme izbornih kampawa”. Sli~no je bilo i na relaciji LSV–SVM, kao i izme|u demo-

{em listu je ju~e {ef poslani~ke grupe saveza oko SPS-a u Skup{tini Vojvodine Pa vle Bu da kov rekao da treba sa~ekati 11. jul i skup{tinsku sednicu na kojoj se o~ekuje izbor nove pokrajinske vlade, kada }e, kako je kazao, „sve biti jasnije”. S druge strane, Balint Pastor iz SVM-a podse}a na to da su u nekim lokalnim samoupra-

petak6.jul2012.

PONOVO OTKAZANA KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUP[TINE GRADA ZREWANINA

Ni ko ni je obez be dio ve }i nu

Konstitutivna sednica Skup{tine grada Zrewanina po drugi put je otkazana jer stranke koje su na posledwim lokalnim izborima pre{le cenzus do danas nisu uspele da formiraju skup{tinsku ve}inu. Prvi put sednica je bila zakazana za 27. jun, ali je iz istog razloga pomerena za 6. jul. Me|utim, politi~ke partije u me|uvremenu nisu uspele da se dogovore o budu}oj preraspodeli vlasti. Predsednik Skup{tine grada Alek san dar Mar ton potvrdio je ju~e da ga do ovog trenutka lideri gradskih odbora stranaka koje su pre{le cenzus nisu informisali o tome da je skup{tinska ve}ina formirana. – Zbog toga, kao i zato {to na nivou Srbije, Vojvodine, ali i u

nost, koriste}i demokratska sredstva i dijalog. On je upozorio na to da bi sve suprotno tome bilo na {tetu gra|ana Zrewanina, kao i da je zakonski rok za odr`avawe konstitutivne sednice utorak, 10. jul, do pono}i. U suprotnom – u Zrewaninu }e biti uvedena prinudna uprava. Javnosti je i ju~e ostalo nepoznato ho}e li neka od partija obezbediti skup{tinsku ve}inu i formirati budu}u lokalnu vlast. Nema odgovora na pitawe da li su Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvo|anskih Ma|ara, tri stranke koje su u sredu potpisale koalicioni sporazum i koje zajedno raspola`u s 30 od ukupno 67 mandata u

LSV: Nestala nam odbornica Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrewanin apeluje na nadle`ne organe da istra`e nestanak odbornice LSV-a Lu kre ci je Ur su le sku, saop{tila je ju~e ova stranka. „Postoje indicije da je ona nestala, s obzirom na to da se danas nije pojavila na svom radnom mestu, ne nalazi se kod ku}e i nije odgovarala na pozive koji su joj upu}eni. Sumwamo da se ponavqa istorija iz 2000. godine, kada je otet Jan Sve tlik, odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skup{tini op{tine Zrewanin”, saop{tio je LSV.

Balint Pastor

– Prihvati}emo odluku mandatara o tome – rekao je Balint Pastor. Sastav nove vlade bi}e sli~an dosada{woj, s tim {to u novoj, kako je to najavio wen mandatar, aktuelni predsednik Pokrajinske vlade i potpredsednik DS-a Bo jan Paj ti}, ne}e biti mesta za Socijalisti~ku partiju Srbije ako ona u|e u republi~ku vladu sa Srpskom naprednom strankom jer se to, smatra, „kosi s voqom gra|ana Vojvodine”. Tako|e, u novoj pokrajinskoj vladi ne}e biti Ujediwenih regiona Srbije, koji su posle proteklih majskih izbora ostali van parlementa, dok je u~e{}e Lige socijaldemokrata Vojvodine jo{ neizvesno. S liga{ima, se, naime, jo{ razgovara, ali skup{tinska ve}ina, poru~io je Pajti}, postoji u oba slu~aja – i s podr-

Bojan Pajti}

Vojvodine – izjavio je ^ankov zamenik Bo jan Ko stre{. Me|utim, te stranke su u predizbronoj kampawi i uo~i we razmewivale `estoke optu`be upravo u

krata i stranke Ma|ara, ali su posle majskih izbora sve tri partije zajedni~kim glasovima na konstitutivnoj sednici Skup{tine Vojvodine 22. juna

Ba lint Pa stor ka è da SVM ne ma ni {ta pro tiv to ga da LSV bu de u ko a li ci ji vezi sa za{titom vojvo|anskih interesa. Iz Lige su na ra~un Pokrajinske vlade i Pajti}a stizale kritike da je posle dva mandata Vojvodina postala nedovoqno razvijeni region Srbije, da ne èle da se zameraju demokratama u Beogradu, a da LSV „sa svojih pet republi~kih poslanika ~ini vi{e za Vojvo|ane nego cela Vlada Vojvodine”. Demokrate su tada, s prvom nezvani~nom ve{}u da bi ânak è-

podr`ale izbor I{tva na Pa sto ra, lidera SVM-a, na ~elo tog parlamenta. Glasove su dodali i poslanici okupqeni oko SPS-a, koji, me|utim, po izri~itom Pajti}evom stavu, ne mogu biti deo koalicije – na „iznena|ewe” vo|e pokrajinskih socijalista Du {a na Ba ja to vi }a koji, pak, smatra da demokrate s 21 odsto glasova „te{ko mogu biti reprezent stavova gra|ana Vojvodine”. Na-

vama u Vojvodini demokrate i socijalisti napravili lokalne vlasti, a da u pojedinim zajedno nastupaju i wegova stranka i LSV. – Ali Pajti}eva izjava o pokrajinskoj vladi je jasna. Na wemu je odluka jer je on mandatar – isti~e Balint Pastor. On je kazao da je u pregovore o vladi Vojvodine ukqu~en strana~ki lider SVM-a I{tvan Pastor, predsednik Pokrajinske skup{tine koji je, po saznawima na{eg lista, od ju~e na slu`benom putu u nema~kom gradu Ulmu, na „Dunavskom festivalu”, i tamo }e ostati do 9. jula. Na pitawe o stavu te stranke prema u~e{}u Lige u vojvo|anskoj vlasti, Balint Pastor je kazao da oni nemaju „ni{ta protiv” toga da LSV bude u koaliciji. S. Kova~evi}

NOVI BE^EJ DANAS BIRA IZVR[NU VLAST

Pred sed nik op {ti ne iz LDP-a Na dana{woj sednici Skup{tine op{tine Novi Be~ej odbornici bi trebalo da izaberu predstavnike izvr{nih organa vlasti, odnosno predsednika op{tine, wegovog zamenika i ~lanove Op{tinskog ve}a. Lokalni parlament je, ina~e, konstituisan u sredu, kada su verifikovani mandati odbornicima i kada je za novog predsednika SO izabran Sr |an Gla va {ki (LSV). Skup{tinsku ve}inu ~ine odborni~ki klub “Preokret–LDP” s deset mandata, DS s pet odborni~kih mesta i LSV s dva mandata. To je 17, od ukupno 31 odborni~kog

mesta u novobe~ejskom parlamentu. Posle formirawa skup{tinske ve}ine, u opoziciji su ostali SNS s osam mandata, i SPS, URS i SVM s po dva. Za sada je izvesno da }e na ~elu op{tine ostati kadar Liberalno-demokratske partije, ali to ne}e biti dosada{wi predsednik Mi li voj Vre ba lov ve} neko od wegovih strana~kih kolega i saradnika. Vrebalov }e svoj politi~ki anga`man nastaviti u Pokrajini, s obzirom na to da je izabran za potpredsednika Skup{tine Vojvodine. @. B.

ve}ini drugih lokalnih samouprava, nije formirana vlast, odlu~eno je da se odràvawe konstitutivne sednice, zakazane za danas, odloì da bi se svim partijama koje u~estvuju u me|ustrana~kim pregovorima ostavilo dovoqno vremena da formiraju stabilnu skup{tinsku ve}inu – saop{tio je ju~e Marton. – I daqe sam uveren u to da }e predstavnici svih stranaka dati sve od sebe da do toga do|e i ovom prilikom apelujem na wih da intenziviraju rad s tim ciqem i pokaù politi~ku odgovor-

lokalnom parlamentu, uspele da pridobiju jo{ nekoga na svoju stranu. Ne zna se ni da li }e Srpska napredna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije, s ukupno 33 odborni~ka mesta, zaista zajedni~ki nastupati u Skup{tini, ili }e socijalisti, kako se spekuli{e, u posledwem trenutku ipak prevagnuti na stranu koalicije oko demokrata. Nepoznat je i stav Srpske radikalne stranke i wena ~etiri odbornika – ho}e li podr`ati neki od tabora ili }e ostati u opoziciji. @. Balaban

NASTAVAK KONSTITUTIVNE SEDNICE SO KAWI@A

Pred sed nik s blan ko ostav kom Neizvesna situacija s konstituisawem op{tinske vlasti u Kawi`i privremeno je razre{ena u nastavku zasedawa Skup{tine op{tine. Na predlog odborni~ke grupe Saveza vojvo|anskih Ma|ara, za privremenog predsednika SO najdu`e do 30 dana izabran je dosada{wi predsednik SO dr Zol tan Kat ki~. On je pre izbora, na osnovu postignutih dogovora, podneo blanko ostavku. Za sekretara Skup{tine op{tine imenovana je diplomirana pravnica Ma ri ja Mi lo va no vi}, koja je i u prethodnom ~etvorogodi{wem mandatu obavqala tu du`nost. Mandati odbornika verifikovani su 21. juna, ali je sednica prekinuta zbog dogovora SVM-a i Demokratske stranke o uspostavqawu koalicije, koji u me|uvremenu nisu dali konkretne rezultate. Do konfuzne situacije do{lo je i

zbog toga {to su demokrate, koje imaju devet mandata, Liga socijaldemokrata Vojvodine s dva i grupe gra|ana „Vreme je za bu|ewe – Joèf Fran~ik” i „Biraj put – I{tvan Ba~kulin” s po tri mandata, pre mesec dana uspostavili koaliciju „Za boqi ìvot – Kawià” i potpisanim sporazumom obezbedili ve}inu, 17 od 29 odbornika. – Zakonodavac nam omogu}ava da se u narednih mesec dana nastave razgovori odborni~kih grupa i, nadam se, na|e najboqe re{ewe za izbor lokalne op{tinske vlasti – izjavio je predsednik Op{tinskog odbora DS-a Vla di mir Haj der. Nosilac liste „Vreme je za bu|ewe” Jo èf Fran ~ik, pak, smatra da SVM ne priznaje rezultate i jednostavno ne}e da preda vlast, nego ~ini sve da bi se uvela prinudna uprava. M. Mitrovi}

Sen ta: DS, za sad, u opo zi ci ji

REKLI SU Jo va no vi}: Na sta vak lo {eg po zo ri {ta

Mi la no vi}: Ni je re al na vla da SNS-a i DS-a

[a ro vi}: [e {eq ni je `a lio za Mar ti no vi }em

Liberalno-demokratska partija ocenila je da je, {to god stranke koje treba da prave vladu vi{e ube|uju u to da nemaju nesporazume, Srbija sve uznemirenija i uverenija da se lo{e pozori{te nastavqa i da je politi~ka scena neodgovorna i nesposobna da vodi efikasnu politiku. Problemi Srbije su suvi{e veliki da bi javnost pristajala na to da se anestezira svakodnevnim doma}instvima i gostovawima u krugu tri partije i koalicije koje su obe}ale da }e napraviti novu vladu, rekao je lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi}. „Tragi~no je {to su u centru pa`we u pregovorima jo{ uvek lideri stranaka i wihovi odnosi, a nema ni re~i o konkretnim potezima slede}e vlade„, navodi se u saop{tewu. Od SNS-a, koalicije koju predvodi SPS i URS-a je LDP zatra`io da najzad naprave vladu i do|u pred parlament s programom.

Funkcionerka Srpske napredne stranke Zo ra na Mi h aj l o v i}-Mi l a n o v i} izjavila je da }e najverovatnije 24. jula Srbija kona~no imati vladu i da nije realno da se napravi vlada SNS-a i DS-a. Ona je najavila da }e vlada biti sastavqena od tri stranke (SNS-a, SPS-a i URS-a). Po wenim re~ima, do sada se u pregovorima o vladi „apsolutno nije govorilo ni o jednom jedinom kadrovskom re{ewu”. Ona je najavila konkurse za izbor rukovode}ih qudi javnih preduze}a i rekla da }e prvi princip u tom pogledu biti stru~nost jer preduze}a ne mogu biti partijski plen. Na pitawe o izjavi predsednika DS-a Bo ri sa Ta di }a da bi Mi ro sla vu Mi {ko vi }u vi{e odgovarala vlada sastavqena od SPSa, SNS-a i URS-a, Zorana Mihajlovi}-Milanovi} je odgovorila da su se tajkuni pojavili upravo za vreme vlasti DS-a i Tadi}a, koji su se za ~etiri godine obogatili.

Funkcioner Srpske radikalne stranke Ne ma wa [a ro vi} preneo je ju~e novinarima da lider te stran ke Vo j i s lav [e {eq, koji je u Ha{kom tribunalu, „nije nimalo `a lio” za od la skom Alek s an d ra Mar t i n o v i }a u SNS, i dodao da je „sada svima jasno za{to je SRS usred kampawe mewao predsedni~kog kandidata”. [arovi} je na konferenciji za novinare, odgovaraju}i na pitawa, rekao da su i oni u stranci i [e{eq znali da je Martinovi} imao kontakte s napredwacima i da je samo bilo pitawe kada }e se to i formalno desiti. Obja{wavaju}i to {to je SRS u kampawi za predsedni~ke izbore prvo iza{ao s Martinovi}em kao kandidatom, a potom s Ja dran kom [e {eq, [arovi} je rekao da, ukoliko gra|anima to do sada nije bilo jasno, sada }e svima biti.

Za predsednicu Skup{tine op{tine Senta ju~e je na konstitutivnoj sednici jednoglasno izabrana odbornica Saveza vojvo|anskih Ma|ara, ekonomistkiwa u penziji Mar ta Bar {i. Glasovima svih 29 odbornika, za wenog zamenika izabran je odbornik Ujediwenih regiona Srbije preduzetnik Jo `ef [an dor, a za sekretara SO imenovan je Ka roq Ker me ci. Najavqeno je da }e se izbor predsednika op{tine, zamenika i Op{tinskog ve}a obaviti u narednih sedam dana.

Sednica je odr`ana posledweg dana zakonskog roka pa se o~ekivao neizvestan tok, me|utim, sve je proteklo miroqubivo. Koalicioni sporazum pre zasedawa SO potpisalo je 13 odbornika SVM-a, tri iz URS-a i jedan iz SPS–PUPS-a, formiraju}i odborni~ku ve}inu od 16 mandata, mimo koje su ostali odbornici dosada{we vlasti iz Demokratske stranke s deset odbornika i Gra|anskog saveza Ma|ara s tri mandata. M. Mr.

Ra ko vi ca: DS, SNS i SPS U beogradskoj op{tini Rakovica vlast su formirali DS i SNS. Za predsednika op{tine izabran je napredwak Mi lo sav Mi li~ ko vi}, a za wegovog zamenika Du {an \a ko vi} iz SPS-a. Za predsednika Skup{tine op{tine izabran je Bra ni slav Vu jo vi} iz DS-a, a za wegovog zamenika Cvi je tin \u ka no vi} iz SNS-a. – Visoku politiku ostavqamo vi{im organima vlasti, a mi }emo se uhvatiti u ko{tac s problemima koji mu~e gra|ane – rekao je Mili~kovi}, i dodao da prve rezultate novoizbrane vlasti o~ekuje u prvih 100 dana wenog rada. Skup{tina op{tine Rakovica ukupno ima 50 odbornika, od ~ega SNS ima 17, DS 16, SPS sedam, DSS ~etiri, a LDP i URS po tri odbornika.

ekonomija

petak6.jul2012.

dnevnik

ITA LI JA NI ZA IN TE RE SO VA NI ZA IZ GRAD WU KO RI DO RA 11

Spa ja we Ita li je i Ru mu ni je pre ko mo ra i Sr bi je? Italijanski biznismeni pokazuju veliko interesovawe za u~e{}e u infrastrukturnim projektima u Srbiji, kako za izgradwu èlezni~kih pruga, tako i autoputeva. Konzorcijum „Lokateli”, u ~ijem sastavu je vi{e od 25 gra|evinskih kompanija, èli da u~estvuje u izgradwi Koridora 11, koji bi trebalo da spoji Srbiju s Crnom Gorom, Italijom i Rumunijom, gde Italijani poseduju na desetine hiqada preduze}a. Predstavnici „Lokatelija” posetili su ovih dana Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku i izrazili èqu za ukqu~ivawe u izgradwu autoputa prema ju`nom Jadranu na nekoj od preostalih deonica. Zainteresovani su i za druge

PO VE ]A NE PRO IZ VO \A^ KE CE NE

In du stri ja sku pqa 0,1 po sto Pro iz vo |a~ ke ce ne in du strijskih proizvoda neznatno su pove}ane u junu u odnosu na maj – 0,1 posto, od po~etka godine 2,7, a u odnosu na isti mesec pro{le godine 3,4 posto, objavio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. U junu su u odnosu na maj najvi{e pove}ane cene u proizvodwi name{taja – 7,9 posto, za tim u eks plo a ta ci ji ru de

metala – 5,9, proizvodwi trajnih proizvoda za {iroku potro{wu – 4,5, proizvodwi ko`e i ko`nih proizvoda – 2,8 i proizvodwi motornih vozila i prikolica – 2,2 posto. Isto vre me no, 15,4 od sto sni`ene su cene u eksploataciji nafte i prirodnog gasa, pro iz vod wi ener gi je dva i proizvodwi hemije i hemijskih proizvoda 1,3 odsto. Od proizvoda najvi{e su poskupeli drveni name{taj – 6,7 posto, metalni aparati za doma}instvo – 6,3 odsto i poqoprivredne ma{ine i oru|a – 5,9 procenata.

poslove, kao {to su ~i{}ewe toka Dunava u Srbiji, izgradwa marina, luka, intermodalnog terminala, rekonstrukciju bolnica i zatvora. Isti~u}i da Srbiju zbog krize u Evropi vide kao dobru {ansu, u toj kompaniji ka`u da su zainteresovani za saradwu putem javno-privat-

nog partnerstva, posebno u oblasti energetike zbog saradwe vlada Srbije i Italije, koje su do sada potpisale vi{e me|udr`avnih sporazuma. Italijani o~ekuju da }e posle formirawa nove vlade u Srbiji biti realizovano mnogo infrastrukturnih projekata

[an sa za za po {qa va we Osim Italijana, za izgradwu Koridora 11 interesovawe su pokazale i druge zemqe, me|u kojima su [panija i Austrija. Ni{ta ~udno jer su u tim zemqama autoputevi izgra|eni, a radnike treba zaposliti. Izgradwa {to boqih saobra}ajnica u Srbiji nije u interesu samo na{e zemqe nego i dela Evrope koji tuda prolazi, a po{to smo pred vratima EU, tipuje se delimi~no na povoqnije kredite, a delimi~no na bespovratna sredstva iz kojih bi se finansirali radovi. Tako Srbija otvara {ansu razvijenijima za nove poslove.

pa }e se ponovo javiti u septembru, kada o~ekuju raspisivawe novih tendera. Iako ve} rade i u Ma|arskoj, i Rumuniji, i Bu-

garskoj, posebno su, ka`u, zainteresovani ba{ za Srbiju, gde `ele da zauzmu zna~ajno mesto po vrednosti investicija.

U SME DE RE VU NO VI PRO BLEM

KA MA TE VI SO KE, A PRO DA JA DR @AV NIH HAR TI JA LO [E IDE

Di na ri nam ne }e za kr pi ti ru pe u bu ye tu Aukcije hartija od vrednosti u dinarima, putem kojih dr `a va pri ba vqa, iz me |u ostalog, novac za pokrivawe buxetskog deficita, slabije se realizuju posledwih meseci i pored relativno visokih kamata koje se nude investitorima, a po re~ima stru~waka, to je posledica pove}anih ekonomskih i politi~kih rizika u zemqi. S druge strane, aukcije hartija od vrednosti u evrima, po pravilu, imaju gotovo stopostotnu realizaciju. Sa rad nik Eko nom skog in stituta Ivan Ni ko li} ocenio je da su rizici visoki i da je o~igledno da je interesovawe investitora krenulo da opada jo{ od naru{avawa odnosa s MMF-om, odnosno da „to nije pojava koja je vezana za aktuelna de{avawa, ve} je nekoliko meseci jasno da se stawe u pogledu preferencija investitora pogor{ava”. – Jo{ jedan faktor je bio veoma bitan, a to je kolebawe kur sa, od no sno sla bqe we vrednosti dinara, budu}i da su oni vrlo zainteresovani za prinos u evrima, a ne to kolika je kamatna stopa u dinarima. O~igledno je da taj porast kamatnih stopa nije dovoqna kompenzacija za ovu ne iz ve snost ko ja po sto ji u pogledu vrednosti dinara u narednom periodu – istakao je Nikoli}.

Vi so ka ce na ^lan Fiskalnog saveta Vla di mir Vu~ ko vi} je ocenio ranije da je kamatna stopa na dràvne hartije od vrednosti, ili cena zaduìvawa Srbije, visoka, po{to je „14 do 15 posto koliko mi pla}amo u dinarima za godinu dana prili~no visoka cena. To je cena za razli~ite politi~ke i ekonomske rizike koji postoje u Srbiji. Kako je naveo, zbog toga je ugroèno ne samo finansirawe buxetskog deficita ve} je dovedeno u pitawe obezbe|ivawe novca za refinansirawe ranije emitovanih hartija od vrednosti. Nikoli} je napomenuo da samo u toku ovog meseca

dospeva za refinansirawe oko 28 mi li jar di di na ra ra ni je emitovanih trezorskih zapisa, zatim u avgustu i septembru po 27 milijardi, odnosno 120 milijardi dinara do kraja godine, {to je, po wegovim re~ima, izuzetno visok iznos.

Ministar za infrastrukturu i energetiku Mi lu tin Mr ko wi} kaè da radovi na izgradwi Koridora 11 napreduju dobro i ne smeju da stoje, bez obzira na to {to se ~eka formirawe nove vlade. Da podsetimo, deonica od Uba do Lajkovca, duga 12,7 kilometara, koja se finansira iz buxeta a radove izvode „Putevi Uìce” i „Planum”, ima}e 13 mostova, od kojih pet velikih duìne od 100 do 500 metara. Za izgradwu deonice od Qiga do Preqine, duge od oko 40 kilometara dobijen je kredit vlade Azerbejxana od oko 300 miliona evra, glavni izvo|a~ radova je azerbejxanska firma „Azvirt”, s kojom radi i doma}a gra|evinska operativa. R. Da u to vi}

– Ako na to dodate jo{ potre bu ser vi si ra wa du ga po osnovu komercijalnog zaduìvawa, odnosno uzimawa kredita, i jo{ na to dodate deficit, koji je sve ve}i i ve}i iz meseca u mesec, ocena da je stawe u javnim finansijama dramati~no, zvu~i potpuno opravdano – naglasio je on. Profesor Beogradske bankarske akademije Zo ran Gru bi {i} ukazao je u izjavi Tanjugu na to da realizacija emitovanih dràvnih hartija od vrednosti najvi{e zavisi od dva faktora – rizi~nosti i ro~nosti. – [to se ro~ no sti ti ~e, utvr|eno je, {to je i logi~no, da je mawa prolaznost kada su rokovi dospe}a duì – dve, tri i vi{e godina, jer investitori verovatno imaju odre|enu dozu rezerve, odnosno ne{to mawi stepen poverewa kada treba da sa~ekaju svoje prinose na duì rok dospe}a – precizirao je Grubi{i}. Kako je objasnio, dràva je isplanirala odre|eni buxetski deficit i wegovo ostvarivawe zavisi kako od naplate poreskih prihoda, tako i od finansirawa putem hartija od vrednosti, i ako u tome bude problema, dràva bi mogla biti prinu|ena na ~e{}e aukcije i mo`da ~ak da do|e u poziciju da ponudi vi{e stope prinosa, odnosno da plati investitorima premiju na rizik i odre|enu ro~nost.

Ra fi ne ri ja na su du? – Po~etkom naredne sedmice javni pravobranilac podne}e tu`bu Osnovnom sudu u Smederevu protiv kompanije „Komiko oil” jer u predvi|enom roku nije uplatila 652 miliona dinara za zakup zemqi{ta za gradwu rafinerije nafte u Smederevu - izjavila je ju~e za Tanjug javna pravobraniteqica Mi le na Ni sev. – Posle isteka zakonskog roka od 60 dana javni pravobranilac je poslao opomenu kompa-

niji „Komiko oil” da u roku od osam dana uplate novac. Ona je kazala da je taj rok istekao ju~e, a po{to ni posle opomene javnog pravobranioca kom pa ni ja ni je upla ti la novac za zakup zemqi{ta, sledi tu`ba sudu. Kada se tu`ba dostavi sudu, dostavqa se i tu`enoj strani, koja ima rok od 30 dana da se izjasni, nakon ~ega sud zakazuje prvo ro~i{te. Ugovor mo`e biti raskinut pravosna`nom sudskom presudom. Predstavnici Smedereva i ameri~ko-holandskog konzorcijuma „Komiko oil” potpisali su 25. aprila ugovor , a rok za uplatu novca istekao je 26. juna.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

112,8512

115,1543

117,8028

112,5058

Australija

dolar

92,4176

94,3037

96,4727

92,1347

Kanada

dolar

88,9223

90,7370

92,8240

88,6500

Danska

kruna

15,1661

15,4756

15,8315

15,1197

Norve{ka

kruna

15,0230

15,3296

15,6822

14,9770

[vedska

kruna

13,0151

13,2807

13,5862

12,9752

[vajcarska

franak

93,9097

95,8262

98,0302

93,6222

V. Britanija

funta

140,4845

143,3515

146,6486

140,0544

dolar

90,0648

91,9029

94,0167

89,7891

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 7. 2012. godine

Cena

Promet

8,02%

700

753.900

Pobeda holding , Petrovaradin

3,64%

171

171.000

Imlek a.d. , Beograd

3,00%

2.369

191.900

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

1,25%

4.200

348.600

Komercijalna banka a.d. , Beograd

1,75%

1.397

336.590

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Inex Budu}nost a.d. , Po`ega

-20,02%

663

31.161

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

-13,33%

3.900

89.700

BELEX 15 (432,80 0,94) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-0,46%

1.301

14.656.790

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

1,25%

4.200

348.600

Imlek a.d. , Beograd

3,00%

2.369

191.900

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,00%

10.890

76.230

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-0,62%

321

52.965

Energoprojekt holding a.d.

6,27%

424

11.558.750

0,66%

610

7.679.281

Telefonija a.d. , Beograd

-9,72%

130

6.500

NIS a.d., Novi Sad

Polet a.d. , Novi Pazar

-8,00%

1.150

9.200

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,27%

372

234.597

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-0,62%

321

52.965

Soja protein a.d. , Be~ej

0,00%

501

209.772

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

310

63.553

1.397

336.590

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

UTP Morava a.d. , ^a~ak

Promena %

Cena

Promet

Pionir PP Srbobran a.d.

0,00%

15.000

315.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

1,75%

Pobeda holding , Petrovaradin

3,64%

171

171.000

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

-0,55%

1.640

164.000

3,72%

2.200

44.000

0,00

6.500

0,00

-13,33%

3.900

89.700

Galenika Fitofarmacija a.d.

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-0,62%

321

52.965

Alfa plam, Vrawe

Standard Novi Sad a.d. , Novi Sad

0,00%

500

35.000

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik VLA DA TRA @I KON SUL TAN TA

Po {ta ide u ak ci o na re Mi ni star stvo fi nan si ja Sr bi je ob ja vi lo je u sre du po ziv za iz bor kon sul tan ta za re struk tu ri ra we i pre tva ra we Jav nog pred u ze }a PTT „Sr bi ja” u ak ci o nar sko dru {tvo. Ka ko se na vo di u ogla su, rok za oba vqa we za dat ka je osam me se ci, od no sno do 1. apri la 2013. go di ne. Pi sma za in te re so va no sti tre ba do sta vi ti u pi sa noj for mi na en gle skom je zi ku do 18. ju la ove go di ne. Uslu ge kon sul tan ta fi nan si ra }e se iz do na ci je Svet ske ban ke, na vo di se u ogla su, ali se ne pre ci zi ra ko li ki je iz nos do na ci je. Tre nut no je Vla da Sr bi je vla snik PTT-a i ime nu je sve or -

ga ne upra vqa wa, usva ja go di {wi plan po slo va wa i do no si od lu ke u ve zi s ce na ma uslu ga i in ve sti ra wem. Ta kva vr sta stuk tu re po ka za la se ne e fi ka snom, is ti ~e se u sa op {te wu, i do da je da bi kroz kor po ra ti vi za ci ju PTT „Sr bi ja” tre ba lo da se uve du osnov ni stan dar di i vred no sti do brog kor po ra tiv nog upra vqa wa ~i me se una pre |u je po slo va we. Ka ko se na vo di „s ob zi rom na to da se pri va ti za ci ja dru {tve nih pred u ze }a bli `i kra ju, Vla da je od lu ~i la da se usred sre di na sve o bu hvat no re struk tu ri ra we jav nih pred u ze }a“, od no sno prav no ih tran sfor mi {e iz jav nog pred u- ze }a u ak ci o nar ska dru {tva ili dru {tva s ogra ni ~e nom od go vor no {}u, kao i po di za we ni voa kor po ra tiv nog upra vqa wa i u tom smi slu re or ga ni za ci ja pred u ze }a.

petak6.jul2012.

NA SPI SKU NAJ VE ]IH PO RE SKIH DU @NI KA I NE KAD PO ZNA TE FIR ME IZ PO KRA JI NE

Voj vo |a ni du gu ju, uglav nom, iz ste ~a ja Spi sak naj ve }ih du `ni ka Po re ska upra va Sr bi je ob ja vqu je ve} tre }i put ove go di ne. A ono {to je bi lo pri sut no do sa da na sta vqa se. Naj vi {e pred u ze }a i pred u zet ni ka ko ji du gu ju su u ste ~a ju, bri sa ni su iz re gi stra, od u ze ti su im po re ski bro je vi, {to auto mat ski zna ~i i pre sta nak po slo va wa, bar le gal nog. I pre ne go {to su naj du `ni ci po ~et kom ja nu a ra pr vi put jav no ob ja vqe ni zna li smo da su Voj vo |a ni naj bo qe po re ske pla ti {e. Sa sva kim no vim po da ci ma to se po tvr |u je. Spi sak sa dr `i po pet sto ti na naj ve }ih du `ni ka – prav nih li ca i pred u zet ni ka u ce loj Sr bi ji. Re gi o nal ni cen tar PU „No vi Sad”, ko ji po kri va ce lu Po kra ji nu, ima ma we du `nih ob ve zni ka od dru gih kra je va ze mqe: u do me nu prav nih li ca Voj vo di na u~e stvu je s 89 ob ve zni ka – zna ~i da ih ni pe ti na ni je iz APV – ~i ja ukup na du go va wa su sre di nom pro {log me se ca do se gla do 42.828.182.319 di na ra. [to se ti ~e pred u zet ni ka, iz Po kra ji ne je me |u „top 500” 131 – to je tek ne {to vi {e od tre }i ne po bro ju – a dug je 5.523.443.049 di na ra. Naj ve }i du `nik – prav no li ce iz Po kra ji ne je „Su bo ti ~an ka” d. o. o u ste ~a ju s ne pla }e nim po re zom od 3.601.534.080 di na ra. Sle de „BS-tr go vi na”, ko ja je bri sa na iz re gi stra, s 2.143.165.357 di na ra, pa „Pre mi jum li kvid” s 2.038.646.677 di na ra, „Li fam” s 1.680.783.672. Pr vu pe tor ku za kqu ~u je „Po drum Pa li}” s du gom od 1.509.439.333 di na ra. Sem BS-a ko ji je bri san, osta li su u ste ~a ju. Od po zna ti jih kom pa ni ja tu su „Vr {a~ ka pi va ra” s du gom od 521.085.461 di na ra, PIK „Be ~ej„ – i on u

ste ~a ju – s du gom od 488.969.921 di nar. Jav nih pred u ze }a go to vo da i ne ma, a tra di ci ju na ru {a va JKP „Stan” s du gom od 310.900.177 di na ra i pri med bom u ko lo ni po red da je u to ku pro ve ra du ga, Pred {kol ska usta no va „Ra do sno de tiw stvo” sa ~i -

Ko li ko nov ca dr àv na ka sa mo è da o~e ku je od onih u ste ~a ju? Tu va ì ona iz re ka „sve je ne iz ve sno„. Iz ste ~aj ne ma se mo gu se na pla ti ti ako nov ca bu de, a ako ne, osta je ot pis. S bri sa nim i li kvi di ra nim bi }e jo{ te è. Sve to go vo ri da bi dr à -

Gra |a ne ~u va taj nost po da ta ka Gra |a na ovog pu ta ne ma na spi sku jer je po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} zah te vao da se to ne ob ja vqu je. Ma da upu }e ni ka `u da ni tu ne ma pro me na. Tek, mno gi su i tu osta li du `ni a mno gi krat ki za kom {ij sku tra~-par ti ju. stim du gom od 228.717.705 di na ra. Po za ma {na su ma pa }e iz gle da mno gi da na {wi ko ri sni ci wi ho vih uslu ga po ra sti i po sta ti svo ji qu di dok se oba ve za ne iz mi ri. Od po zna tih, Fud bal ski klub „Voj vo di na” du gu je 190.320.058 di na ra. [e }e ra ne su u pri va ti za ci ji pro {le od li~ no a iz u ze tak je zre wa nin ska, ko ja je u ste ~a ju, s du gom od 175.603.821 di nar.

va mo ra la da na pra vi ozbi qan in ven tar i na pla ti du go va wa ko ja re al no mo `e. Za osta lo }e ot pis bi ti naj bo qe re {e we, a ako ne ko pred u ze }e u ste ~a ju pri jat no iz ne na di pla }a wem po re za, bi }e to, iz gle da, sre} na slu ~aj nost i iz u ze tak. Me |u du `ni ci ma iz Voj vo di ne od ko jih se o~e ku je da pla te jer ni su u ste ~a ju ili jo{ go roj po zi ci ji je „Bo re li” u re struk -

tu ri ra wu, s du gom od 442.483.373 di na ra. Tu su jo{ In du stri ja sta kla „Pan ~e vo” u istom sta tu su s du gom od 412.817770 di na ra du ga po re zni ci ma, pa „Za sta va – spe ci jal ni auto mo bi li” s 371.887.548, tu je „Dnev nik{tam pa ri ja” u re struk tu ri ra wu s 210.879.931 di nar. Sli~ na je pri ~a i kod pred u zet ni ka. Do mi ni ra ju „bri sa ni” i oni s od u ze tim po re skim iden ti fi ka ci o nim bro jem. Onih ko ji ra de je tek de se ti na, od no sno 15. Kod pred u zet ni ka – naj ve }ih po re skih du `ni ka ko lo vo di iz re gi stra bri sa na „Je le na-grad wa” s du go va wem od 182.687.497 di na ra – oni su i na spi sku za ce lu Sr bi ju vi so ko pla si ra ni dru gi. Sle di „Al man da” SZTR za uz goj tov nih pi li }a, ko joj je od u zet PIB ali je ostao dug od 105.947.923 di na ra. Me |u onim ko ji ra de re dov no pa bi mo gli i pla ti ti ovo po tra ì va we je SZTR „Tri slo `na dru ga” – vaq da }e se slo ì ti i da pla te po tra ì va we – na li sti du `ni ka su na 21. me stu sa su mom od 25.666.036 di na ra. Mo `da }e bi ti uspe {ni ji SZR „Tri le po ti ce” na 78. me stu, ko ja je bri sa na iz re gi stra pred u zet ni ka ali je ostao dug od 7.953.132 di na ra. Me |u oni ma ko ji ni su us pe li u pri vat nom bi zni su ima mno go mi ni-mar ke ta, za na tli ja svih vr sta, qu di ko ji su uspeh i za ra du tra ì li u po qo pri vre di, ali po sla ne ma pa su op sta li po re ski du go vi. Naj bo qe se, bar po iz mi ri va wu po re za, sna la ze ga zde pri vat nih apo te ka. Me |u du `ni ci ma je tek jed na rad wa tog ti pa, „Ga len”, bri sa na iz re gi stra, s du gom od 7.052.446 di na ra. D. Vu jo {e vi}

MLI NA RI NA JA VQU JU NO VE CE NE

Sku pqi hleb u sep tem bru?

– Rast ce n e ovo g o d i {weg ro da p{e ni ce za be le èn to kom è tve uti ca }e na po ve }a we ce ne bra {na pa se ve} u sep tem bru mo è o~e ki va ti i no va, vi {a ce na hle ba – iz ja vio je jku ~e ko mer ci jal ni di rek tor kom pa ni je „Agro po slo vi Fi de lin ka„ u Su bo t i c i De j an Pi q a lo kal n oj „TV Ome g a”. – Mlin ske kom pa ni je }e po ~et kom je se ni, ka da po~ nu da me q u ovo g o d i { we hleb no ì to, mo ra ti da for mi ra ju no vu ce nu bra {na jer je sa da {wa utr |e na na ni vou od 20 di na ra za ki lo gram p{e ni ce. Uka zu ju }i na to da se sa da u è t vi is p la } u j u akon ta tiv ne ce ne ve }e od tog iz no sa, on je ob ja snio da }e, uko li ko ta ce na i da qe bu de ra sla, po for mi ra wu tr ì {ne, uko li ko bu de na “ni vou tra è nih 23, 24, ili 25 di na ra”, mlin ske kom pa ni je mo ra ti da ko ri gu ju ce nu bra {na. Po Pi q i n im re ~ i m a, no vo ì to se u me qa vu u od re |e nom pro cen tu uba cu je ve} u av gu stu, na kon {to pro |e pe riod do zre va w a, pa je re a l n o ve} kra jem sep tem bra o~e ki va ti no ve ce nov ni ke mli na ra.

dru[tvo

petak6.jul2012.

UPIS U SREDWE [KOLE

Na pu ni li gim na zi je, me di cin ske i eko nom ske {kole Na ogla snim ta bla ma osnov nih {ko la, ali i na saj tu Mi ni star stva pro sve te, ju ~e je ob ja vqen ras po red no vih sred wo {ko la ca. Po sve mu su de }i, i ove go di ne naj ve }i broj svr {e nih osma ka ras po re |en je u pr vom kru gu, i to ta ko {to su na pu ni li gim na zi je, eko nom ske, me di cin ske i elek tro-{ko le, dok je za dru gi krug osta lo me sta u teh ni~ kim, po qo pri vred nim, pre hram be nim i he mij skim {ko la ma. U No vom Sa du |a ci s naj vi {e bo do va na pu ni li su Gim na zi ju „Jo van Jo va no vi} Zmaj„, gde je na dru {tve no-je zi~ kom sme ru po sled wi pri mqen u~e nik s 95 bo do va, a na pri rod no-ma te ma ti~ kim s bo dom

va, a za gi ne ko lo {ko-aku {er ske se stre 89,18 bo do va. Svi sme ro vi su pu ni u u {ko li “Sve to zar Mi le ti}” u No vom Sa du. Od tro go di {wih sme ro va u toj {ko li za ko no ba ra je tre ba lo 43,52 bo da, za tr gov ce 56,64, za ku va re 68,04, a za po sla sti ~a re 55,70 bo do va. Od ~e tvo ro go di {wih sme ro va u ovoj {ko li naj vi {e bo do va – 89,5 – tre ba lo je za ogled no ode qe we tu ri sti~ kih teh ni ~a ra, dok je za re dov no ode qe we tog sme ra bi lo po treb no 86,8 bo do va. Kod fi nan sij skih ad mi ni stra to ra cr ta je po duv ~e na na 88,64 bo do va, kod slu `be ni ka osi gu ra wa na 86,22, kod tr go vin skih teh ni ~a ra

Mno go bo do va tre ba lo je i ove go di ne za sve sme ro ve u Me di cin skoj {ko li u No vom Sa du. Na far ma ce ut skom sme ru po sled wi pri mqen u~e nik ima ~ak 95,5 bo do va, dok je za fi zi o te ra pe u ta, pe di ja trij ske se stre i la bo ran te tre ba lo 94 bo da ma we. U gim na zi ja ma “Sve to zar Mar ko vi}” i “Isi do ra Se ku li}” cr ta je pod vu ~e na na 91 bod, a u Gim na zi ji “La za Ko sti}” po sled wi pri mqen ima 84,36 bo do va. Me |u tim, u osta lim gim na zi ja ma u Ju `no ba~ kom okru gu cr ta je uglav nom pod vla ~e na na ma we bo do va, a ima i po ko je pra zno me sto. Ta ko u Gim na zi ji u Sr bo bra nu po sled wi pri mqe ni u~e nik u ovom kru gu ima 47,2 bo da, a ima jo{ i pra znih me sta, dok u Gim na zi ji u Vr ba su na dru {tve nom i op {tem sme ru vi {e pra znih me sta ne ma, a cr ta je na 85, od no sno 83 bo da, dok na pri rod noma te ma ti~ kom sme ru, gde je za sa da cr ta na 59 bo do va, ima i slo bod nih me sta. Mno go bo do va tre ba lo je i ove go di ne i za sve sme ro ve u Me di cin skoj {ko li u No vom Sa du. Na far ma ce ut skom sme ru po sled wi pri mqen u~e nik ima ~ak 95,5 bo do va, dok je za fi zi o te ra pe u ta, pe di ja trij ske se stre i la bo ran te tre ba lo 94 bo da. Vi {e od 90 bo do va u ovoj {ko li tre ba lo je i za sme ro ve me di cin ska se stra – teh ni ~ar, sto ma to lo {ka se stra, zu bo teh ni ~ar. Za ko me ti~ ke teh ni ~a re tre ba lo je naj ma we 88,5 bo do -

na 81,88, dok na osta lim sme ro vi ma u ovoj {ko li po sled wi pri mqe ni u~e nik uglav nom ima ma we od 80 bo do va. U Elek tro teh ni~ koj {ko li u No vom Sa du ta ko |e su uglav nom po pu we na sva me sta, ma da je osta lo i po ko je pra zno, uglav nom na tro go di {wim sme ro vi ma. Sli~ no je i u Po qo pri vred noj {ko li u Fu to gu, dok u Ma {in skoj {ko li me sta ima na go to vo svim i tro go di {wim i ~e tvo ro go di {wim sme ro vi ma i pun je sa mo smer za kom pju ter sko kon stru i sa we. Slo bod nih me sta ima i na vi {e sme ro va u {ko li “Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn”, u ko joj su po pu we ni uglav nom svi sme ro vi gra fi~ ke stru ke, smer za ar hi tek ton skog teh ni ~a ra, za di zaj ne ra ode }e... Svi u~e ni ci ko ji su ras po re |e ni u ovom pr vom kru gu u svo je no ve {ko le upi si va }e se da nas i su tra, dok }e oni ko ji su osta li ne ras po re |e ni su tra na ogla snim ta bla ma svo jih do ju ~e ra {wih osnov nih {ko la mo }i da vi de gde ima slo bod nih me sta, a u po ne de qak }e sa spi sko vi ma svo jih `e qa na ta me sta i kon ku ri sa ti u dru gom upi snom kru gu. D. Deve~erski

U ZREWANINU ZAVR[EN PROJEKAT INTERNET NASTAVE ZA SVR[ENE OSNOVCE

â so ve na glo bal noj mre ì pra ti lo 10.000 |a ka Svr {e ni osnov ci {i rom Sr bi je i ove go di ne su ima li pri li ku da za vr {ne is pi te iz ma te ma ti ke i ma ter weg je zi ka pri pre ma ju pot pu no bes plat no, kod ku }e, po sred stvom in ter ne ta, za hva qu ju }i di rekt nim pre no si ma pre da va wa na glo bal noj mre ì. Ra di se o pro jek tu “Ma tu ra. Ka ko? La ko” ko ji su u mi nu lom pe ri o du spro ve li [kol ska upra va u Zre wa ni nu i fir ma “HDfilm”, u sa rad wi s lo kal nom sa mo u pra vom i Po slov nim in ku ba to rom, i uz fi nan sij sku po dr {ku ì ti {tan ske kom pa ni je “Agro ìv”. [ko lar ci su na taj na ~in mo gli pra ti ti ~a so ve ma te ma ti ke i ma ter weg, od no sno srp skog i ma |ar skog je zi ka. Pre da va wa su pre no {e na uì vo, a svi ~a so vi na ko ji ma su ob ra |i va na pi ta wa iz zbir ki bi la su sni mqe na u ba zi po da ta ka, sme {te nim u po seb nim sek ci ja ma, ta ko da su i oni ko ji su even tu al no pro pu sti li di rek tan pre nos mo gli na knad no po gle da ti vi deo-ma te ri jal, ono li ko pu ta ko li ko su to è le li. Di rek tor zre wa nin ske fir me “HD-film” Vla di mir [per pred sta vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re re zul ta te pro jek ta bes plat nog vi deo in ter net-pre da va wa, ko ji je tra jao od 8. ma ja do 15. ju na. Po we go vim re ~i ma, u tom pe ri o du pri pre mqe no je i emi to va no po pet na est vi deo-~a so va ma te ma ti ke, srp skog i ma |ar skog je zi ka, kao i po tri do dat na ~a sa za ve `be. Na tim ~a so vi ma ob ra |e no je 330 za da ta ka

iz ma te ma ti~ ke zbir ke za 2012. go di nu, i po 350 za da ta ka iz ma ter weg je zi ka. – Pre da va wa su u`i vo pre no {e na utor kom i ~e tvrt kom, od 10 ~a so va, pre ko dva in ter net vi deo-ka na la, i po sta vqe na su, od no sno ar hi vi ra na na na {em “Ju tjub” ka na lu za na knad ne pre gle de. Sta ti sti ka po ka zu je da je bi lo 10.032 gle da o ca, a pre gle da no je oko 2.000 sa ti emi to va nog ma te ri ja la u di rekt nim pre no si ma. Za be le `e no je i vi {e od 20.000 po se ta je din stve nih IP-adre sa na “Ju tjub” ka na lu s ar hi vi ra nim ~a so vi ma – pre do ~io je [per sta ti sti~ ke po dat ke. Na ~el nik [kol ske upra ve Zre wa nin Sta ni {a Ba wa nin iz ja vio je da je za do vo qan {to ovaj pro je kat ve} dve go di ne do ka zu je da je do bro mo ti vi san i do bro pri pre mqen jer usta no va na ~i jem je ~e lu do sad ni je ima la ni jed nu ne ga tiv nu pri med bu na ono {to je do sa da ura |e no. Pred nost ova kvog na ~i na pri pre me gra di va je ste u to me {to u~e ni ci za dat ke mo gu po na vqa ti, ro di te qi ne mo ra ju da pla }a ju na stav ni ke i mo gu kon tro li sa ti ka ko se wi ho va de ca pri pre ma ju za za vr {ne is pi te. Iako se ra di o zre wa nin skom pro jek tu, osim 7.000 osma ka, ko li ko ih je ove go di ne bi lo u {ko la ma ko je po kri va [kol ska upra va Zre wa nin, za pra vo svih 82.000 svr {e nih osno va ca u Sr bi ji mo glo je pra ti ti in ter net-na sta vu. @. Balaban

dnevnik

DANAS NA UNS-u KRE]U KONA^NE RANG-LISTE ZA UPIS BRUCO[A

Na ko rak do in dek sa

Po kon kurs nim ro ko vi ma Uni ver zi te ta u No vom Sa du za pr vi krug upi sa bru co {a u 2012/13, za da nas je na ja vqen po ~e tak is ti ca wa ko na~ nih rang-li sta. Na osno vu to ga da li su na wi ma pla si ra ni u okvi ru bu xet ske ili sa mo fi nan si ra ju }e kvo te, kan di da ti }e mo }i da se upi {u na fa kul tet, od no sno stu dij ski pro gram ko ji su oda bra li. Da nas }e ko na~ ne rang-li ste obe lo da ni ti Po qo pri vred ni, Prav ni, Me di cin ski, Pri rod no-ma te ma ti~ ki i Fa kul tet spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, a su tra Fa kul tet teh ni~ kih na u ka. Ne ko li ko fa kul te ta }e to u~i ni ti u po ne de qak, 9. ju la. Upis pri mqe nih kan di da ta tre ba da se za vr {i naj ka sni je do 18. ju la, a

sva je pri li ka da }e ras po de la in dek sa bi ti za vr {e na i ne ko li ko da na ra ni je. Za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u 2012/13. na svih 14 fa kul te ta UNS-a ima 8.550 me sta, od ~e ga 4.975 bu xet skih, a ukup no je kon ku ri sa lo ~ak 9.344 kan di da ta (109,29 po sto)! In te re so va we za mno ge pro gra me je pre {i {a lo upi snu kvo tu za dva-tri, pa i 16 pu ta (glu ma na srp skom je zi ku), ali, s ob zi rom na te {ke so ci jal ne i fi nan sij ske okol no sti, mno go onih ko ji ni su u{li u bu xet sku kvo tu ne }e ni upi si va ti stu di je o sop stve nom, od no sno tro {ku ro di te qa. V. ^.

NS MA\ARA TRA@I DA SE PONOVI PRIJEMNI ISPIT NA PRAVNOM FAKULTETU UNS-a

Spor no pi ta we ma ter weg je zi ka Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra (NSM) za tra ìo je da se pri jem ni is pit na no vo sad skom Prav nom fa kul te tu po no vi jer kan di da ti ma ma |ar ske na ci o nal no sti ni je omo gu }e no da po la ù pri jem ni iz pred me ta ma |ar ski je zik i kwi èv nost. U NSM-u sa op {ta va ju, ka ko su pre ne le agen ci je, da ro di te qi jed nog kan di da ta tvr de da, osim is pi ta iz isto ri je, ni su po la ga li pri jem ni is pit iz svog ma ter weg je zi ka i kwi èv no sti ne go iz srp skog je zi ka i kwi èv no sti, i to na ma |ar skom je zi ku(?) NSM oce wu je da je re~ o pro tiv prav nom po stup ku i tra ì da se kan di da ti ma za upis omo gu }i da po no vo po la ù pri jem ni is pit iz pred me ta ma |ar ski je zik i kwi èv nost, a ne iz pred me ta srp ski je zik i kwi èv nost. Do da je se da su re zul ta ti kan di da ta ma |ar ske na ci o nal no sti iz pred me ta srp ski je zik i kwi èv nost zbog to ga „ka ta stro fal ni„ pa ta ko ni je dan od wih ni je us peo da u|e u upi snu kvo tu ko ja se fi nan si ra iz bu xe ta. U NSM-u na vo de da je ovo „kao grom iz ve dra ne ba„, bu du }i da od 2001. go di ne i na Prav nom fa kul te tu oni ko ji su sred wu {ko lu po ha |a li na ma |ar skom je zi ku ima ju pra vo da po la ù pri jem ni is pit iz ma |ar skog je zi ka i kwi èv no sti na

svom ma ter wem je zi ku i sma tra ju ne za mi sli vim da se u~e nik ko ji je 12 go di na u~io ma |ar ski je zik i kwi `ev nost iz jed na ~i s onim ko ji je isto vre me no u~io srp ski je zik i kwi `ev nost. Do da je se da Prav ni fa kul tet o ovoj pro me ni ni je oba ve stio jav nost i kan di da te, kao ni NSM, ko ji je or ga ni zo -

{te u va è }im pro pi si ma, ni ti u Sta tu tu Prav nog fa kul te ta. Na pri jem nom is pi tu se po la è srp ski je zik i ni jed nim pro pi som ni ti ak tom Fa kul te ta ni je pred vi |e no da se pri jem ni is pit po la è iz ma |ar skog je zi ka. Pi ta wa za pri jem ni is pit su bla go vre me no una pred ob ja vqe na, bi la su svi ma do stup na pod jed -

Privatni rat? „Go spo din Kor hec ve} du è, iz we mu zna nih raz lo ga, vo di svoj pri vat ni rat pro tiv Prav nog fa kul te ta, ali mi u to me ne }e mo u~e stvo va ti. Od 700 kan di da ta ko ji su po la ga li pri jem ni is pit, ne za do voq no je sa mo ne ko li ci na, i to ne za to {to su pa li na pri jem nom is pi tu, ve} za to {to mi sle da bi u{li na bu xet sku li stu da su is pit po la ga li iz ma |ar skog je zi ka... Na gla {a va mo ta ko |e da ni je dan od tih kan di da ta ni je pao na pri jem nom is pi tu. Ni je dan stu dent ko ji je kon ku ri sao za upis ni je mo gao ima ti bi lo ko ji vid pret hod ne ga ran ci je da }e po lo ì ti is pit i da }e ga po lo ì ti s uspe hom ko ji mu ga ran tu je sta tus stu den ta ko ji }e bi ti fi nan si ran iz bu xe ta„, sto ji u pi sa noj iz ja vi s pot pi som de ka na Ke ~e. A u za kqu~ ku se kon sta tu je da „ni u jed noj pro ce du ri Prav ni fa kul tet ne od stu pa od prak se po ko joj se vr {i upis na no vo sad skom Uni ver zi te tu„. vao pri pre me za pri jem ne is pi te na osno vu za da ta ka pi sa nih na ma |ar skom je zi ku. Na to sa op {te we re a go vao je de kan Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du prof. dr Ran ko Ke ~a pi sa nom iz ja vom za jav nost u ko joj is ti ~e da sa op {te we Ta ma {a Kor he ca ne ma ni ka kvo upo ri -

na kim uslo vi ma, u ras pi sa nom kon kur su je sve bi lo pre ci zno na ve de no, ta ko da ne ma ni go vo ra o bi lo ka kvom iz ne na |e wu: “No, ako su ne ki qu di van Fa kul te ta po je di ne kan di da te po gre {no oba ve {ta va li i iz gle da po gre {no usme ra va li, Fa kul tet za to ne sno si ni ka kvu od go vor -

nost”, do da je on. Ta ko |e is ti ~e i da se tek sa da sa zna lo da je u okvi ri ma Sa ve ta or ga ni zo va na pri prem na na sta va za upis na Fa kul tet a da pri to me ni je bio oba vqen bi lo ko ji vid ko mu ni ka ci je s Fa kul te tom, „{to bi si gur no do pri ne lo to me da ta pri pre ma bu de kva li tet ni ja i u in te re su kan di da ta„. Ob ja {wa va i da ne u speh po me nu tih kan di da ta ni je po sle di ca po gre {nih pro ce du ra na Fa kul te tu ne go pre sve ga wi ho ve po gre {ne pri pre me. Pod se }a na to da je Prav ni fa kul tet or ga ni zo vao vi {e ci klu sa pri prem ne na sta ve ko ji su bi li otvo re ni za sve kan di da te, ukqu ~u ju }i i one iz re da na ci o nal nih za jed ni ca, pa su ta ko pod istim uslo vi ma pri jem ni is pit po la ga li i kan di da ti iz re do va slo va~ ke na ci o nal ne za jed ni ce i ostva ri li od li ~an re zul tat. De kan Ke ~a ob ja {wa va da je ne ta~ na i tvrd wa da su kan di da ti (wih de vet) iz re do va ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce ti me spre ~e ni da stek nu pra vo da se upi {u na bu xet. Na i me, po uspe hu ko ji su ostva ri li u sred woj {ko li sa mo bi dvo je kan di da ta, uz uslov da su ostva ri li mak si ma lan uspeh na pri jem nim te sto vi ma, ste klo po tre ban broj bo do va za upis na te ret bu xe ta. V. ^eki}

NOVI URE\AJ ZA MAGNETNU REZONANCU NA INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU

Tri me se ca kra }e li ste ~e ka wa Pred s ed n ik Vla d e Voj v o d i ne dr Bo j an Paj t i} pu s tio je u rad no v i ure | aj za mag n et n u re z o n an c u u Cen t ru za imi xing-di j ag n o s ti k u In s ti t u t a za on k o l o g i j u Voj v o d i n e u Srem s koj Ka m e n i c i, uz pri s u stvo di r ek t o r a In s ti t u t a za on k o l o g i j u prof. dr Du { a n a Jo v a n o v i } a, di r ek t o r a Cen tra za imi x ing-di j ag n o s ti k u prof. dr Mi l o { a Lu ~ i } a i po k ra j in s kog se k re t a r a za zdrav s tvo, so c i j al n u po l i t i ku i de m o g ra f i j u dr Ati l u ^en g e r i j a. Paj ti} je na gla sio da je zna ~aj no vog apa ra ta za mag net nu re zo nan cu ogro man za sve gra |a ne Voj vo di ne jer }e li sta ~e ka wa bi ti sma we na tri me se ca i po ve }a }e se broj pre gle da nih pa ci je na ta. – Sa mim tim je ja sno da skra }e wem li ste ~e ka wa ve} ima mo bo qi tak, ka da zna mo da go di -

{we oko 6.000 qu di umi re od on ko lo {kih bo le sti – ka zao je Paj ti}. – Bri ga o qud skom `i vo tu i, pr ven stve no, zdra vqu

za to ne ma ce nu. Di jag no sti ka i ot kri va we bo le sti na vre me je ste je dan od pred u slo va da se sve za vr {i uspe {no i da pa ci -

jent pre bro di ovu te {ku bo lest. Pod jed na ko va `no je i {to u Su bo ti ci po ~i we da ra di jo{ jed na mag net na re zo nan ca pa }e pa ci jen ti mo }i da se usme r e na pre g le d e i ta m o. Tru di }e mo se da u {to sko ri je vre me za vr {i mo i Ka me ni cu 2, ko ja je u gra |e vin skom smi slu go to va, a ne do sta je joj teh ni~ ko-teh no lo {ko opre ma we ko je za vi si od pri li va nov ca u na{ bu xet. Prof. dr Du {an Jo va no vi} se za hva lio na po dr {ci, is ti ~u }i da se no vim mag net nim apa ra tom i du `i na pre gle da sma wu je oko 30 od sto, ~i me se auto mat ski po ve }a va broj pre gle da nih pa ci je na ta. Ako se uzme u ob zir da go di {we kroz In sti tut za on ko lo gi ju pro |e oko 9.000 le `e }ih pa ci je na ta i oba vi oko 100.000 am bu lant nih pre gle da, to ni je za ne mar qiv po da tak.

ALTERNATIVNI VIDOVI ENERGIJE ULAZE U [KOLE I GERONTOLO[KE CENTRE

Do de qen no vac za so lar ne ko lek to re Vla da Voj vo di ne je do de li la no vac za pro jek te ko ri {}e wa so lar ne ener gi je, na osno vu kon kur sa ko je je ras pi sao Po kra jin ski se kre ta ri jat za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne. Ra di se o dva kon kur sa, a je dan je za su fi nan si ra we pro jek ta ko ri {}e wa so lar ne ener gi je za pri pre mu to ple po tro {ne vo de u ge ron to lo {kim cen tri ma u Voj vo di ni, ~i ji je osni va~ APV, u vred no sti ne {to ve }oj od 9,9 mi li o na di na ra. No vac je do bi lo pet ge ron to lo {kih cen ta ra, i to bes po vrat no do 80 od sto

vred no sti in ve sti ci je, dok 20 od sto obez be |u ju sa mi u~e sni ci kon kur sa. Pa re su na me we ne za na bav ku i mon ta `u no vih po stro je wa za pri pre mu to ple po tro {ne vo de pu tem so lar nih ko lek to ra s pra te }om in sta la ci jom, kao i za adap ta ci ju, sa na ci ju ili re kon struk ci ju po sto je }eg si ste ma. Ugo vo re su s re sor nim se kre ta rom Ra do sla vom Stri ko vi }em pot pi sa li pred stav ni ci ge ron to lo {kih cen ta ra u No vom Sa du, Zre wa ni nu, Som bo ru, Su bo ti ci i Ki kin di.

Isti uslo vi kon ku ri sa wa va `i li su i za pro jek te ko ri {}e wa so lar ne ener gi je u fi skul tur nim sa la ma u osnov nim i sred wim {ko la ma u Voj vo di ni, ko je su bu xet ski ko ri sni ci, a iz dvo je no je se dam mi li o na di na ra. Ugo vo ri su pot pi sa ni s pred stav ni ci ma osnov nih {ko la iz Ku le, Ru men ke, Sen te, Rat ko va, Ki kin de, Jar kov ca, Bo to {a, Ko va ~i ce, Sta ji }e va, Srem ske Mi tro vi ce, Me le na ca, od no sno s pred stav ni kom sred we Po qo pri vred ne {ko le s do mom u~e ni ka u Fu to gu.

Hu ma ni tar ni kon cert u CK13

Jo ga u Du nav skom par ku

Humanitarna svirka, na kojoj }e nastupiti „Klajd”, „Gernika”, „Agejnst d ods” iz Novog Sada i „@Z Rok” iz Beograda, odr`a}e se sutra u 22.30 ~asova u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Koncert se organizuje da bi se prikupio novac za operaciju Ma ri je Ra ma~ u Turskoj, gde }e operisati tumor koji se razvio u mo`danom kanalu izme|u uha i mozga. Ulaznica staje 200 dinara. Osim humanitarnog koncerta, organizova}e se i prikupqawe plastike, kao i prodaja seknd hend stvari. I. D.

Kampawa„Ve`bajte jogu sa nama”, ~etvrta po redu, u organizaciji sportskog kluba „Joga centar Mirjana”, odràva}e se svake subote tokom jula i avgusta, u 18 ~asova, u Dunavskom parku. âsove }e voditi sertifikovani intruktori pomenutog kluba. Pored Novosa|ana, besplatno }e mo}i da se rekreiraju i ìteqi Kikinde, Kule, Temrina, Zrewanina, Crvenke i drugih gradova. Ovaj projekat podrào je Sportski joga savez Srbije, a pokroviteq je Ministarstvo za sport i omladinu. A. J.

Sti `u ra ~u ni za stru ju Radnici “Elektrovojvodine” zavr{ili su o~itavawe potro{ene struje, a ra~uni }e kupcima biti dostavqeni na adrese. Iz ovog preduze}a apeluju da se ra~uni izmire na vreme, jer }e na taj na~in sugra|ani ostvariti popuste. Ukoliko se ra~un plati na vreme, do 20. u mesecu, potro{a~i }e dobiti popust od 5 odsto, a za racionalnu potro{wu, do 350 kilovata, ra~un }e biti umawen za 11,89 odsto. Popust je obezbe|en i za socijalno ugro`ene kategorije gra|ana, kojima }e ra~uni biti mawi za 35 odsto. Radno vreme blagajni u poslovnoj zgradi ovog preduze}a je svakog radnog dana od 7 do 18 sati i subotom od 8 do 12 sati. N. R.

Novosadska Ni Egzit ne donosi zaradu raz ne uzro ke i raz lo ge za {to se go sti ne ja vqa ju, pa ~ak ni oni re dov ni, mal te ne ve} do ma }i, ko ji bi iz go di ne u go di nu po tvr |i va li svo ju re zer va ci ju. Ove go di ne ni tra ga ni gla sa, ni od no vih, a ni od sta rih go sti ju. Ne ka ko im je lak {e {to zna ju da de le mu ku sa dru gim ko le ga ma, sa mim tim od ba cu ju }i kriv wu sa se be ili da, ne daj Bo `e, ne {to ni je u re du sa uslu gom u vla sti tom ho ste lu, te kri vi cu pri pi su ju sve op {toj kri zi. Sa mo, do kle }e ta kri za, ko ja se ve} mo `e pi sa ti ve li kim po ~et nim slo vom, gu ra ti nos u sve obla sti i svi ma kva ri ti ra ~u ni cu? I. Dragi}

U Ba o {i }e oti {lo 46 ma li {a na

OTVOREN „INTERFEST” U CENTRU

Za qu bi te qe bo `an skog pi }a Predstavqawem oko 120 izlaga~a vina iz 15 zemaqa, ju~e je na Trgu slobode otvoren „Interfest”, deveti po redu. Po prvi put posetioci su imali prilike da probaju vina iz takozvanog novog sveta, ta~nije iz Australije, Ju`ne Afrike i Amerike. Iako su ovih dana visoke temperature bile nemilosrdne, gra|ani su se okupili kako bi ispratili i ovu manifestaiju. - ^itao sam u novinama najavu festivala i privukla me informacija da }e ove godine biti vina iz izuzetno dalekih zemaqa. Wih jo{ nisam

^lan Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci Mi lan \u ki} zajedno sa na~elnicom resorne uprave ju~e je na platou ispred @elezni~ke stanice ispratio 36 romske dece osnovno{kolskog uzrasta sa dva vaspita~a i desetoro dece bez roditeqskog starawa sa jednim vaspita~em na letovawe u Bao{i}e. Gradska uprava za socijalnu i de~ju za{titu je obezbedila sredstva za letovawe dece u iznosu od 1.5 miliona dinara kao i novac za lan~ pakete, vodu i sokove za put. Obezbe|ene su i majice za decu i vaspita~e. A. Va.

Ma na stir pre tvo ren u voj nu bol ni cu

NA [TRANDU

Dnev no pla ne 10.000 ula zni ca Tropske temperature uticale su da se na [trandu svakog dana proda 10.000 ulaznica. Portparol u “Gradskom zelenilu” Ivan No ì ni} kaè za “Dnevnik” da je od po~etka sezone do sada prodato 210.000 karata. - Ranijih godina obi~no smo ovo li ko ula zni ca pro da va li izme|u 25. i 30. jula, {to zna~i da bismo ove godine mogli oboriti rekord ukoliko i daqe bu de le po i sun ~a no vre me. Pretpostavqam da }e tako biti, jer nas do kraja nedeqe o~ekuju temperature iznad 35 stepeni, a od ponedeqka one }e biti ne{to niè, odnosno do 30 stepeni, {to je opet dovoqno za kupaqe – kaè Noìni} i dodaje da se vikendom proda oko 15.000 ulaznica. Prethodnih mesec dana i bazeni na “Saj mi{tu” su bili dup ke pu ni, zbog bes plat nih karata koje je delila “Toplana”, pa je dnevno od vru}ine tamo spas potraìlo izme|u ~etiri i pet hiqada du{a. Novosa|ani, osim [tranda, koji je najpopularnija, ali jedina legalna plaà u gradu, rado pose}u ju i Be }a rac, [o dro{ i Ofi ci rac. Ove pla è ni su obezbe|ene, ali gra|ani ih vole jer je dozvoqeno i kupawe ku}nih qubimaca. Q. Na.

{wem sve~anom prijemu u~esnika u Gradskoj ku}i. Ulaznice se ne napla}uju, ali je za degustaciju potreban vau~er koji ko{ta 50 dinara i ~a{a, ~ija cena je 200 dinara. I ova dva dana program po~iwe u 18 sati i traje do pono}i. U muzi~kom delu ju~e je nastupio Ma si mo Sa vi}, a ve~eras, u 21 ~as, za dobru zabavu zadu`en je Alek san dar Du jin sa gostima. „Interfest” se zavr{ava sutra, kad }e ga, svojim nastupom u 21 ~as, zavoriti Du ca Arad ski sa „Hepi hipi bendom” i Aleksandar Dujin. A. J.

TROPSKA VRELINA NE POPU[TA

Jav ne ~e sme ga se `e| Na vi{e od 20 mesta u gradu nalaze se punktovi sa sve`om pija}om vodom, kako bi se po velikim vru}inama sugra|ani mogli rashladiti, a javne ~esme se nalaze na Bulevaru Jovana Du~i}a i u Ulici Bate Brki}a 12, u Rumena~koj 106, Novosadskog

sajma 8, Bra}e Mogin 2, uglu Bulevara Cara Lazara i Ive Andri}a, Balzakovoj 36, Narodnog fronta 10, Keju `rtava Racije 4, Beogradskom keju 9, Beogradskom keju 27, Beogradskom keju 37 i 39, Beogradskom keju 47, na uglu Omladinskog pokreta 12 i Pariske komune, uglu Bulevara Ja{e Tomi}a i Bulevara oslobo|ewa 1, Bulevaru oslobo|ewa 30, na uglu Temerinske 91 i Partizanske, u [angaju, na ^eneju u Ulici Vuka Karaxi}a 287, Futo{koj ulici kod Elektortehni~ke {kole, na uglu Bulevara oslobo|ewa i Bra}e Ribnikar, Bulevaru Cara Lazara 73, na Tvr|avi, u Petrovaradin i u Ulici Frawe [tefanovi}a 3. Pored postavqenih slavina na hidrantima u centru grada ju~e je postavqena i slavina na hidrantu ispred zgrade Vlade Vojvodine, kao i na hidrantu ispred Uspenske crkve kod Srpskog narodnog pozori{ta. B. M.

Osve `e we u Skup {ti ni gra da

Fo to: N. Sto ja no vi}

ji su na steni iznad desne obale Dunava izgradili opatiju, zapravo tvr|avu, a na Tekijama jednu cr-

kvicu. Sve su to Turci osvojili 1526. i dr`ali oko dve stotina godina. Tada su ove prostore osvojili Austrijanci i obnovili tvr|avu u kojoj je bio otvoren manastir. A 6. ju la 1786. austrijski car Josif drugi, veliki reformator kao i majka mu Marija Terezija, pretvorio je manastir u vojnu bolnicu. Jer, zapo~eli su vi{egodi{wi tursko - austrijski ratovi. Od tada pa do danas, na ovom mestu bolnicu su koristile dr`ave koje su se ovde smewivale. N. C.

imao prilike da probam i to je definitivno ono {to me je navelo da iza|em vani sad kad je Novi Sad kao Sahara - kazao je su gra |a nin Mi l o{ Alek si}. Neki su, povu~eni pro{logodi{wim iskustvom, odlu~ili da posete festival i ove godine. - Lane sam probala predivno vino iz Ma|arske i zaista se nadam da }u ga sad prona}i. Smatram da su ovakvi doga|aji odli~ni za promociju grada i saradwu sa drugim zemqama, koja je uvek dobrodo{la - rekla je Novosa|anka Je le na To mi}.

Kako je navela direktorka festivala Na ta {a Bu di sa vqe vi}, premijerno se prikazalo {est vinarija iz Srbije, a ove godine ponovo su prisutna i vina iz Portugala. - Od vinara iz Srbije predstavili su se vojvo|anski, oni iz isto~nog dela dr`ave, kao i vinari iz Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Ma|arske, Italije, [panije, Portugalije i Albanije. Zanimqivo je to da je ~ak tri vinarije do{lo iz Jagodine - navela je Budisavqevi}, koja je zajedno sa gradona~elnikom Igo rom Pa vli ~i }em prisustvovala ju~era-

V remeploV

Jo{ 1235. ma|arski kraq Bela ~etvrti je na mesto dana{weg Petrovaradina naselio kalu|ere ko-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ra ni jih go di na vla sni ci ho ste la i dru gih vr sta ne kret ni na za do voq no bi tr qa li dla no ve zbog do bre za ra de od Eg zi to va ca, ko ji su se utr ki va li da re zer vi {u slo bod ni sme {taj ve} s ra nim pro le }em. Svi ho ste li su ve} bi li bu ki ra ni u mar tu ili apri lu. Ove go di ne na po men ovog fe sti va la vla sni ci ho ste la ko ji nu de sme {taj ne za do voq no se mr {te, pi ta ju }i se gde je za {kri pe lo... In te re so va we tu ri sta je sla bo, go to vo ni ka kvo, a pri tom po sto ji i strah ho }e li se ne ko od ono ma lo na ja vqe nih go sti ju pre do mi sli ti, pa }e ho stel osta ti pot pu no pra zan. Tra `e

Akcija u kojoj }e Muzej Vojvodine izlo`iti predmete koje ~uva u svojim depoima i koji nemaju ~esto priliku da iza|u pred o~i javnosti po~iwe u julu. Svakog meseca u ulaznom foajeu Muzeja Vjvodine bi}e izlo`en drugi predmet ili grupa predmeta. Muzej u Dunavskoj 35-37 zainteresovani mogu posetiti od utorka do petka od 9 do 19 ~asova i vikendom od 10 do 18 ~asova. S. [.

Fo to: R. Ha yi}

petak6.jul2012.

No va ak ci ja Mu ze ja Voj vo di ne

Predsednica Skup{tine grada Alek san dra Jer kov pohvalila je anga`man svih zaposlenih u Gradskoj upravi, Gradskom ve}u, Skup{tini grada i u JKP „Vodovod i kanalizacija„, koji su u svega dva dana u~inili konkretne korake kako bi olak{ali `ivot u Novom Sadu po velikim vru}inama. - Pozivam sugra|ane, a pogotovo trudnice, najstarije i one sa zdravstvenim tegobama kojima te{ko padaju ove vru}ine da do|u u Skup{tinu grada u vreme kada je sunce najja~e, od 11 do 18 ~asova i lak{e prebrode dan ili prosto odahnu - poru~ila je Aleksandra Jerkov. B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak6 . jul2012.

DNEVNIK

JU^E NA TRGU SLOBODE

Li men ke do ne le kar te za Eg zit

NA BULEVARU MIHAJLA PUPINA

Si ste mat ski pre gled sta ba la U toku je pregled svih stabala na Bulevaru Mihajla Pupina, {to delom spada u redovne aktivnosti, ali se preduzima i zbog su{e. - Pregled stabala }e trajati jo{ nekoliko dana i tek onda }e se znati koliko wih }e biti orezano, a koliko }e morati da se u potpunosti vadi iz zemqe -

rekao je portparol JKP “Gradskog zelenila” Ivan No `i ni}. U ovom prometnom delu grada veliku opasnost za prolaznike predstavqaju suve grane lipa i platana koje prete da zavr{e na trotoaru ili putu. Da se to ne bi dogodilo, ekipe “Gradskog zelenila” su iza{le na teren da orezuju kro{we. A. Va.

„Le{ u fun du su” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Le{ u fundusu” Mir ja ne \ur |e vi}. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. N. R.

„Vi tal ni 100+ go di na” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Vitalni 100+ godina„, autora Mi la na Jan ko vi }a. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova. J. Z.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.34), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (14.30), „Sneàna i lovac” (15.45, 20.05, 22.20), „Prometej” (18.10, 21.50), „Na tajnom zadatku” (21.45), „Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.10, 18), „Pirana 3DD” (16.45), „Lol” (19.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (19.45, 22), „Prijateqi” (18.20), „Izme|u svetova” (22.25), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.20, 12.30, 13.15, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30) KCNS: „I kad bi svi mi ìveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Sa wa Ki ti}, Emi na ô ro ka lo i Bran ki ca Tru di} iz Novog Sada, Mil ka Vi da ko vi} iz Bukovca, An drea ]e pi} iz Ba~ke Palanke, Ve sna [o {i} iz Petrovaradina i Ma ja [mi gi} Dra go {ev iz Zrewanina, DEÂKE: Mi li ca \i ni} i Ma ri ja Su ba {i} iz Novog Sada, Bi qa na Ni ko li} iz Rumenke i Na ta {a Tr bje vi} iz Veternika.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ne nad Stan ka Ja }i mo vi} (1962) u 9.45 ~a so va, Alek san dar Raj ka Mi la di no vi} (1944) u 10.30, Ju li ja na Ste va na [mer ta (1920) u 11.15, Ma noj lo Bu di mi ra \ur |e vi} (1928) u 12.45, An ka Jo va na Pu {i} (1928) u 12.45, Er `e bet Pa la Duv wak (1949) u 13.30, Na da Alek san dra Pa vli~ (1921) u 14.15, Ta ma ra Kon stan ti na [pin dler (1974) u 15 i Mla den Slav ka Oku ka (1949) u 16.30 ~a so va. Na ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du bi }e sa hra we na Ol ga Ste va na Far ka{ (1925) u 11 ~a so va.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Fo to: B. Lu ~i}

Ekolo{ka akcija Naftne industrije Srbije i festivala „Egzit”, u kojoj su za donete limenke gra|ani dobijali ulaznice za ovaj muzi~ki spektakl, odr`ana je ju~e na Trgu slobode. Prvih deset qudi koji su predali najmawe 100 limenkim, dobili su karte za sva ~etiri dana festivala. U akciji je u~estvovao veliki broj Novosa|ana, za {ta su organizatori rekli de je to dobar pokazateq da je u na{em gradu ekolo{ka svest na velikom nivou. Sve limenke su na licu mesta presovane, a tim materijalom studenti arhitekture }e napraviti foteqe, koje }e biti postavqene na NIS Rege stejxu na Egzitu. G. ^.

KADA SE POSAO NESTRU^NO OBAVI

Kli me za da ju svi ma gla vo bo qu îm po~nu visoke temperature ve}ina gra|ana aktivira svoje klima ure|aje, koje bi svi trebalo da servisiraju pre nego {to ih puste u rad. Zbog besparice, mnogi se osmele da sami majstori{u, odnosno da peru filtere i da ih prskaju raznim antibakterijskim sredstvima. Me|utim, neretko se de{ava da zbog samostalnog majstorisawa pojedinci pokvare klimu. Predsednik Unije servisera klima ure|aja Ivan Si ler kaè za na{ list da se cena servisirawa nije mewala godinama, pa ~ak ne prati ni kurs evra i iznosi 2.000 dinara. - Sada su se u prodaji pojavili razni sprejevi za ~i{}ewe klima - kaè Siler. Wihovom upotrebom postiè se za{tita samo spoqa, dok iznutra ostaje prqav{tina. Kada majstor rastavi klimu, on zna kako koji deo posle da vrati, dok nestru~ne osobe ~esto slome neki deo. Kaè da bi gra|ani trebalo pri kupovini obavezno da traè i garantni list, na kojem stoje ovla{}eni serviseri. Danas se de{ava da umesto garantnog lista dobiju samo fiskalni ra~un, a on im pri servisirawu ne pomaè puno. Kada je re~ o kapqawu vode iz klima ure|aja po ulici, treba re}i da svaki majstor zna da namesti cev, tako da ona ne curi na prolaznike. Ipak, u Novom Sadu to i daqe nije slu~aj. Iako se ve} godinama pri~a o tome kako postoje za-

konski propisi za postavqawe klima ure|aja, u velikom broju novosadskih ulica, sugra|ani se besplatno tu{iraju kapqicama koje cure iz klima ure|aja.

VODI^

tElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Komunalna policija je i ovog leta poja~ala kontrolu klima i kako saznajemo, nedeqno se na teritoriji grada podnese u proseku oko 30 prekr {aj nih pri java protiv vlasnika tih ure|aja. Ova slu`ba je odredila prioritete, te u najve}oj meri kon tro li {u pravna lica, preduzetnike i kompanije, ali i gra|ane koji su postavili klime sa kojih voda pada svuda. Komunalna policija dobija i vi{e destina prijava gra|ana zbog ovog problema, a klima se mora postaviti na onim delovima zgrade koji su odre|eni projektom za to ili na mestima koja nisu vidqiva sa javnih povr{ina. Pro{le godine je komunalna inspekcija poslala obave{tewa na neko li ko adresa javnih ustanova kod kojih je prime}eno da sa vi{e klima ure|aja voda kapqe na trotoar. Q. Nato{evi}

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

KOM[IJSKE RADWE U BORBI ZA OPSTANAK

Ni ske ce ne i ak ci je ~u va ju kup ce Eko nom ska kri za, ko ja tra je ve} ~e ti ri go di ne, zna ~aj no je sma wi la za ra de ma lih pro dav ni ca. Su gra |a ni, ko ji su ra ni je u kom {ij skim rad wa ma ku po va li sve {to im je tre ba lo, sa da su na bav ku sve li na naj o snov ni je na mir ni ce, pa je sve

me ga mar ke ti, ko ji su ni skim ce na ma pre o te li sve mu {te ri je. Ka ko bi op sta le i za dr `a le kup ce ove ma le rad we u kom {i lu ku do vi ja ju se na raz ne na ~i ne. Pre ma re ~i ma po slo vo |e mar ke ta “Pa las” \ur |i ce Jo ki} qu ba znost i

Qu di ma da nas ne do sta je pri sni ji od nos i pri jat ni ja ko mu ni ka ci ja, {to je u ma lim rad wa ma za stu pqe no. Ce ne je su ma lo vi {e ne go u me ga mar ke ti ma, ali to je za to {to ve li ki tr go vin ski lan ci na ba vqa ju ro bu po ni `im ce na ma, zbog ~e ga je ona jef ti ni ja u wi ho vim pro daj nim objek ti ma. Jo ki} na vo di da ih je `e sto ka kon ku ren ci ja, ko ju im pra ve ve li -

mo `e se na }i i po ne ko li ko se zon skih pro iz vo da, ko ji se ve o ma br zo ras pro da ju. Po je di ne rad we od lu ~i le su da se vra te na sta ri, do bro po zna ti si stem ku po vi ne “na cr tu”. Pre ma re ~i ma pro da va ~i ce, ~i je je ime po zna to re dak ci ji, na ovaj na ~in omo gu }i li su sta ri jim su gra |a ni ma sa ma lim pen zi ja ma da ku pe naj o snov ni je na mir ni ce.

petak6.jul2012.

NOVI SAZIV SKUP[TINE GRADA ZASEDA DANAS

Ka dro va we u uprav nim od bo ri ma

Sed ni ca Skup {ti ne gra da bi }e odr `a na da nas, pa ako se ne ra ~u na no} no - kon sti tu tiv no za se da we, mo `e se re }i da }e ovo bi ti pr va rad na, od no sno re dov na sed ni ca no vog sa zi va. Pred sed ni ca grad skog par la men ta Alek san dra Jer kov na ja vi la je za „Dnev nik” da }e Ka drov ska ko mi si ja za se da ti i da nas pred Skup {ti nu zbog ime no va wa ~la no va uprav nih i nad zor nih od bo ra u grad skim pred u ze }i ma i usta no va ma, ~i ji je grad osni va~.

- Ne ma raz lo ga da sed ni ca ka sni ili pre du go tra je. Je di na mo gu} nost da do |e do pa u ze je u slu ~a ju za me ne man da ta od bor ni ci ma, jer on da Grad ska iz bor na ko mi si ja mo ra da za se da. Osim ka drov skih iz me na, od Grad skog ve }a je sti glo go to vo 20 ta ~a ka, ko je }e se na }i na dnev nom re du. Za vr {ni ra ~un bu xe ta gra da ne }e bi ti na dnev nom re du, jer ~e ka mo iz ve {taj re vi zo ra re kla je Jer kov. D. Ig.

Po je di ne rad we vra ti le su se na do bro po zna ti si stem ku po vi ne „na cr tu”, ko ja po seb no sta ri jim su gra |a ni ma sa ma lim pen zi ja ma omo gu }a va da ku pe naj o snov ni je na mir ni ce

ma we onih ko ji u rad wi po tro {e pre ko 300 di na ra dnev no. Ka ko smo sa zna li od tr go va ca, naj bo qe se pro da ju hleb i mle~ ni pro iz vo di, jer su to krat ko traj ne na mir ni ce, ko je su sva ki dan po treb ne na tr pe zi. Vo }e i po vr }e se uglav nom ku pu je na pi ja ci, ko ja je, iako je sku pa, i da qe jed no od naj jef ti ni jih me sta za na bav ku. Osim bes pa ri ce, na pri ho de pro dav ni ca uti ca li su i

raz u me va we tr go va ca je pr vi raz log, ko ji i da qe ma mi kup ce u ma le rad we. - U od no su na me ga mar ke te, gde dnev no pro |e mno go qu di, pa su ka se kao po kret na tra ka, tr gov ci u kom {ij skim rad wa ma su do sta qu ba zni ji, tu su da se na {a le sa mu {te ri jom i ura de sve {to je po treb no da bi ku pac iza {ao za do vo qan iz pro dav ni ce - ka `e Jo ki}. -

ki mar ke ti, na te ra la da sni à va ju ce ne ko li ko god je to mo gu }e. - Kup ce mo è mo pri vu }i je di no ni skim ce na ma, ko je smo spu sti li na naj ni ì mo gu }i ni vo. Osim ni skih ce na, bo ri mo se i ra znim ak ci ja ma, ko je do go vo ri mo sa pro iz vo |a ~i ma - is ti ~e Jo ki}. Svoj po sao ma le rad we obez be |u ju ak ci ja ma, u ko ji ma po tro {a ~i za ku pqen pro iz vod do bi ja ju ne {to na po klon, a po pu lar ne su i po nu de “tri po ce ni dva”. Pre ma re ~i ma tr go va ca, da bi omo gu }i li kup ci ma da {to jef ti ni je pro |u, ve o ma ~e sto se sa pro iz vo |a ~i ma do go va ra ju ak ci je sni è nih ce na. U ma wim pro dav ni ca ma, na ovim ak ci ja ma

- Ve li ki deo na {ih ku pa ca su pen zi o ne ri sa ma lim pri ma wi ma. De {a va se da ti qu di tre nut no ne ma ju da pla te na mir ni ce, pa im mi iza |e mo u su sret ta ko {to im omo gu }i mo da ra ~u ne pla te ka da bu du ima li nov ca. Na ovaj na ~in wi ma olak {a va mo, ali i za dr à va mo mu {te ri je - ka è na {a sa go vor ni ca. Pre ma we nim re ~i ma, du go va wa ovih su gra |a na ne pre la ze ci fru od 3.000 di na ra, jer su im pen zi je ma le, pa sve sni svo jih mo gu} no sti ku pu ju sa mo osnov ne na mir ni ce. Ova tr gov ki wa ka è da broj ku pa ca na”cr tu”s ni je ve li ki i da qu di sve ma we ku pu ju. N. R.

STI@E NOV^ANA POMO], A NE PLATA

Rad ni ci ma „Neo bu sa” po 20.000 di na ra - Rad ni ci AD ” Neo bus” u {traj ku tre ba lo bi da nas ili u po ne de qak da do bi ju nov ~a nu po mo} od 20.000 di na ra, od no sno ~im se za vr {i ad mi ni stra ci ja oko pre ba ci va wa nov ca na rad ni~ ke ra ~u ne - iz ja vio je pred sed nik Grad skog od bo ra sin di ka ta me ta la ca No vog Sa da No vak Va si}. Pod vu kao je da nov ~a na pot po ra ni je pla ta, ve} po mo} ko ju je obez be dio Sin di kat me ta la ca iz do na ci je, za jed no sa nad le `nim slu `ba ma

u po kra ji ni. Pre ma re ~i ma Va si }a, za po sle ni u Fa bri ci auto bu sa, ko ji {traj ku ju dva me se ca, tre ba lo bi da pri me jo{ jed nu po mo}, opet po 20.000 di na ra. On do da je da }e se to rad ni~ ko pri ma we vo di ti kao po mo}, a ne kao za ra da. - Sin di kat me ta la ca No vog Sa da obra tio se gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u, pred stav ni ci ma vla sti u Po kra ji ni i pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u. Od wih tra `i mo da se ukqu ~e u re {a va va we sud bi ne oko dve sto ti -

SUTRA NA IRI[KOM VENCU

Obe le à va we Da na ustan ka Sve ~a ni skup bo ra ca, omla di ne i gra |a na, po vo dom 7. ju la, Da na ustan ka na ro da Sr bi je, odr à }e se su tra u 11 ~a so va na Iri {kom ven cu kod spo me ni ka „Slo bo de”. Go vo ri }e pot pred sed nik Skup {ti ne APV Ana To ma no va-Ma ka no va i pred sed nik SUB NOR APV Sve to mir Ata nac ko vi}. Kod spo me ni ka }e bi ti po lo è no cve }e i odr àn bo gat kul tur no - umet ni~ ki pro gram. G. ^.

PLANOVI GRADSKE BIBLIOTEKE

Kur se vi, ra di o ni ce, iz lo `be Ka ko bi pro {i ri la svo ju de lat nost, Grad ska bi bli o te ka stu pi la je u part ner stvo sa ne ko li ko udru `e wa gra |a na i in sti tu ci ja, kao {to su Po kret go ra na No vog Sa da, MEC „Kar pe dij em”, Mla di za Ko viq, Zma je ve de ~i je igre i Udru `e we „Iz kru ga - Voj vo di na”. Or ga ni zo va }e se raz ne ak tiv no sti u dru goj po lo vi ni go di ne, u ko je }e se ukqu ~i va ti gra |a ni, kao {to je kam pa wa po {ko la ma sa ci qem po di za wa eko lo {ke sve sti „Bu di drug, po kre ni sa kwi gom je -

dan krug”. Za mla de na bol ni~ kom le ~e wu bi }e or ga ni zov na ak tiv nost „Stvar na igra: za ba va+kwi ga”. No vo sa |a ni }e mo }i da po ha |a ju i kurs mo der ne gi ta re, {ko lu stri pa, kurs tka wa „Pre ple ta ji”, kurs funk ci o nal nog opi sme wa va wa za gra |a ne [an ga ja, ali i li te rar ne i kre a tiv ne ra di o ni ce. Bi }e or ga ni zo va na i jed no dnev na ma ni fe sta ci ja ”Oj, Kar lov ci, me sto mo je dra go”, iz lo `ba „Za vi ~aj ni ku tak Ste pa no vi }e va” i me mo ri jal „Ste fan Pe {i}”. A. J.

ne rad ni ka „Neo bu sa„, ko ji ne pri ma ju pla tu vi {e od de vet me se ci. Sin di kat se za la `e da se ras ki ne pri va ti za ci ja i da se „Neo bus„ pri po ji Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u „No vi Sad„ - pre do ~io je Va si}. Za po sle ni u „Neo bu su „ na kra ju pro {le sed mi ce pri mi li su pa ke te sa na mir ni ca ma i sred stvi ma za hi gi je nu, ko je je obez be dio po kra jin ski Se kre ta ri jat za rad i za po {qa va we. Z. Deli}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9 ~a so va „B+M ri tam” i „N-ko pi”; od 10 do 11 ~a so va „Pa no ni ja pre voz”, „Gra di teq”, 2”Uni hen kom”, „Al fa en te ri je ri” i „Ju go dent”; od 7.30 do 12 ~a so va uli ce Te me rin ska, Gun du li }e va, Alm {ka i Do si te je va; od 7.30 do 11 ~a so va Ka me war, Po du nav ska uli ca i na se qe Pe {tar oko Po du nav kse uli ce. Srem ska Ka me ni ca: od 7.30 do 11 ~a so va [kol ska uli ca i Dvor i od 9 do 13 ~a so va Lu ke Mi lan ko vi }a od 3 do 9 i od 2 do 10. Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ko ru {ka. Ka}: od 7.30 do 11 ~a so va deo na se qa od uli ce S. Mar ko vi }a ka No vom Sa du.

^ITAOCI PI[U SMS

NA BEGE^KOJ JAMI OD 17. DO 30. JULA

„Ko {ni ca pri ja teq stva” za de cu bez ro di te qa Sport sko-eko lo {ki kamp „Ko {ni ca pri ja teq stva” za de cu bez ro di te qa i ade kvat nog ro di teq skog sta ra wa, bi }e odr `an osmi put za re dom na Be ge~ koj ja mi i to od 17. do 30. ju la. Osim {ti }e ni ka SOS de~ jeg se la „Dr Mi lo rad Pa vlo vi}” iz Srem ske Ka me ni ce, pla ni ran je i do la zak de ce iz hra ni teq skih po ro di ca, SOS De~ jeg se la iz Sa ra je va i ma li {a na sa Ko so va i Me to hi je. - U kam pu }e bi ti 54 de ce, ko ja }e u we mu bo ra vi ti od 22. do 29. ju la dok }e vo lon te ri do }i 17. ka ko bi sve pri pre mi li za do la zak ma li {a na - re kla je PR Udru `e wa „Ko {ni ca” Al ma Kov ~i}. - U~e stvo va }e oko 100 oso ba, po red vo lon te ra bi }e i pre da va ~i, in struk to ri, vas pi ta ~i, stu den ti, ali i ino stra ni vo lon te ri. De cu o~e ku je bo gat pro gram, pli va we, ko {ar ka, fud bal, od boj ka na pe sku, eko lo {ke i mu zi~ ke ra di o ni ce, ples, cr ta we, iz ra da fo to gra fi ja i ma ski, ma li po zo ri {ni fe -

sti val, a or ga ni zo va }e mo im i iz le te. Kamp „Ko {ni ca pri ja teq stva” je sa mo pr vi ko rak u okvi ru pro jek ta „Ja ~a wa po ro di ce” ~i ji je ciq da omo gu }i de ci zdra vo od ra sta we u po ro di ci ko joj pri pa da ju i osve {}i va wem ko ri sni ka i pru `a o ca uslu ga o po sto ja wu re sur sa po dr {ke pri mar noj po ro di ci u lo kal noj za jed ni ci. Ugo vor o sa rad wi na pro jek tu „Ja ~a wa po ro di ce” pot pi san je sa SOS de~ jim se lom „Dr Mi lo rad Pa vlo vi}” i ob u hva ti }e 45 po ro di ca i 100 de ce sa te ri to ri je No vog Sa da i @a bqa. Ka ko ka `e Kov ~i}, du go ro~ ni ciq je da kamp po red tra di ci je do bi je i evrop sku di men zi ju, kao i da po sta ne cen tar za obu ku vo lon te ra. Re a li za ci ji pro jek ta „Ko {ni ca pri ja teq stva” po mo gli su Vla da Voj vo di ne, Mi ni star stvo za Ko so vo i Me to hi ju Vla de Sr bi je i Grad ska upra va za sport i omla di nu gra da. D. Ig.

065/47-66-452

Hlad ne vo de ta man ko li ko tre ba Bra vo za hi dran te, a ne za ci ster ne, gde se vo da br zo ugre je pa se ba ca, a ova ko se uzi ma ko li ko tre ba. Hva la na {im no vi na ma na uvek do brim oba ve {te wi ma. 063/7606... *** Ho }e li ne ko od nad le `nih do }i da vi di ovu „rup ~a gu” (na pu {te no gra di li {te) na uglu Par ti zan ske i Sen tan drej skog pu ta, ili }e mo i da qe bi ti pre pu {te ni da se sa mi bo ri mo sa zmi ja ma, `a ba ma, ko mar ci ma, ne sno snim smra dom iz ba ru {ti ne i otvo re ne ka na li za ci je! Mi smo k’o u „sur vaj ve ru”, sa mo {to se vo di mo kao pr va stam be na zo na! A Eko lo {ka in spek ci ja se pro gla si la ne na dle `nom za ovaj pro blem! 063/5414... *** [ta vre di {to po qo pri vre da ima su fi cit u spoq noj tr go vi ni ka da se stal no od we uzi ma, pu ni xak bez dna !!! Za kr pi te ru pu!!! 063/8592... *** [to se ti ~e or ga ni zo va wa Eg zi to vog kam pa na [tran du, pot pu no se sla `em sa ~i ta o cem 061/7007... To je sra man po tez grad skih vla sti. 069/2907... *** Eg zi tov kamp ni je do zvo qen na Pe tro va ra din skoj adi zbog

mo gu }eg ve li kog za ga |e wa oko li ne, te je pre me {ten na [trand. Pa, tu }e za ga |e we bi ti jo{ ve }e. Iz gle da da su gra |a ni po se ti o ci [tran da u ovom slu ~a ju naj ma we va `ni. Grad skoj vla sti je iz gle da va `ni je da Eg zit tim ostva ri {to ve }i pro fit, a da se i ,,Ze le ni lo,, ne {to ,,ogre be,,. 063/5568... *** Za 063/5699... Po {to va ni, pra vi la obla ~e wa za po se te in sti tu ci ja ma si ste ma (npr. su da) su je dan od do ka za ko li ko je vlast aro gant na! Eto, pr sti ne mo gu da vi re iz san da la, mo ra te obu ti ci pe le na 36 ste pe ni..., {ta re }i osim ka da po pla }a mo ra ~u ne, je dva da nam osta ne i za apo stol ke sa pi ja ce! 064/1701...

*** Pod hit no u krug Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne po sta vi ti ja sne, krup ne, osve tqe ne pu to ka ze do bol ni ca! Ta mo je iz u zet no te {ko sna }i se no }u kad vas mu ka na te ra! 064/6141... *** JGSP „No vi Sad„ raz bio je `i lu ku ca vi cu gra da, auto bu sku li ni ju br. 5 (Te me rin ski putCen tar- Avi ja ti ~ar sko na se qe) iz ri ~i to na {te tu gra |a na! Od jed ne, na pra vi li su dve li ni je na is toj tra si sa mo za to da bi gra |a ni ma na pla }i va li du ple kar te! Do da nas, Kli sa nin kad ide na gro bqe, pla }ao je dve kar te (ta mo i na zad)! Sa da, po no vom, pla }a ~e ti ri kar te za isti put! Eto za {to je JGSP ura dio to {to je ste! Ta ko se kra du gra |a ni!!! 063/5230...

*** Sve {to Alek san dra Jer kov u~i ni da se osve ì mo pla }a mo sa mi kao po re ski ob ve zni ci. 063/8776... *** Za hva qu jem se dr Vla di mi ru Ma noj lo vi }u iz Ur gent nog cen tra u No vom Sa du. Da je vi {e ta kvih ol ra und dok to ra, svi ma bi bi lo bo qe. Jo{ jed nom hva la go spo di ne dok to re. Je dan iz go mi le pa ci je na ta. 060/0491... *** Pred la èm no vi na ri ma da sva ki dan pi {u o ve li kim po jef ti we ni ma ko ja sle de, jer ova kvim na ja va ma po ra sta ce na pla {e tr gov ce, pa oni br è - bo qe sve po sku pqu ju da u tr ci ne za o sta ju. 064/2466...

vOJvOdinA

petak6.jul2012.

ЗА СЕ ДА ЛО ОП ШТИН СКО ВЕ ЋЕ СО РУ МА

dnevnik

БОЉИ ПРОМЕТ РОБЕ НА ГРАНИЧНОМ ПРЕЛАЗУ СРПСКА ЦРЊА

Гре ја ње ску пље Фитосанитарни инспектор 25 посто смањује трошкове

РУ МА: Но во и ме но ва ни чла но ви рум ског Оп штин ског ве ћа су на свом про вом за се да њу усво ји ли пред лог да гре ја ње у рум ској оп шти ни по ску пи за 25 про це на та. Та ко ће Ру мља ни, уко ли ко се и од бор ни ци рум ског па рал мен та сло же са овим пред ло гом, пла ћа ти 97,25 ди на ра без ПДВ-а за ква драт ни ме тар стам бе ног про сто ра, од но сно 195,90 ди на ра без ПДВ-а за ква драт ни ме тар по слов ног про сто ра. Пред лог рум ског Јав ног пред у зе ћа „Стам бе но“ био је да гре ја ње по ску пи за чак 47 про це на та, али се са тим чла но ви ве ћа ни су сло жи ли. - Ко рек ци ја се мо ра из вр ши ти због по ве ћа на це на ма зу та, при род ног га са и елек трич не енер ги је. Та ко ђе, мо ра мо да пла ти мо ка ма те за ко ри шће ње бан кар ских кре ди та за на бав ку енер ге на та, пр вен стве но ма зу та и да ка ма те због не ре дов ног пла ћа ња при род ног га са - ис та као је ди рек тор

рум ског ЈП „Стам бе но“ Љубомир Делић. Но во и ме но ва ни чла но ви Оп штин ског ве ћа оп шти не Ру ма су Љиљана Аврамовић (ДС) за сек тор при вре де, Бранислав Рахар (ДС) за по љо при вре ду, Љубомир Јаношевић (ДС) за ин спек циј ски над зор, Милан Абрамовић (ДС) за ко ор ди на ци ју ме сних за јед ни ца, Мирослав Нинковић (ДС) за кул ту ру, Игор Садрија (ДС) за обра зо ва ње, Мирослав Беретић (СПС) за пла ни ра ње, Стојан Марковић (СПС) за со ци јал но пла ни ра ње, Крум Васев (СПС) за без бед ност, Ђорђе Бероња (ДСС) за спорт и Горан Николић (ДСС) за ру рал ни раз вој. Они су на сед ни ци при хва ти ли и пред лог да се отво ре по јед но ис ту ре но оде ље ње основ не му зич ке шко ле „Те о дор То ша Ан дре је вић“ у Ири гу и Ста рој Па зо ви. Ј. Ан тић

Верификовани мандати одборника ТЕМЕРИН: На конститутивној седници СО Темерин, одржаној јуче, верификовани су мандати 33 одборника и положена је заклетва. Због неспојивости функција оставку на место одборника поднели су Слободан Томић, директор ЈП Гас и Александра Вишекруна, запослена у општинској управи. Уместо њих потврђени су мандати одборника Владимиру Пајчину и Милану Тепићу из коалиције ДСС-НС. Због личних разлога оставку је поднео Драган Родић из ГГ „За просперитет општине Темерин“, а потврђен је мандат следећег на

листи Ђорђу Станивуку. Наставак конститутивне седнице СО Темерин заказан је за 23. јули. Иначе, у општинском парламенту по пет одборника имају Демократска странка и коалиција Српска напредна странка – Покрет социјалиста, четири одборника Српска радикална странка. Три одборничка места обезбедили су Лига социјалдемократа Војводине, СПС и ПУПС, ДСС, СВМ и ДСВМ, по два одборника имају Група грађана „За просперитет општине Темеирн“ и Преокрет. М. Мл.

ПОЧЕЛО ПРВЕНСТВО У ВАЗДУХОПЛОВНОМ ЈЕДРИЛИЧАРСТВУ

И Словенци на зрењанинском небу ЕЧКА: Национално отворено првенство Србије у ваздухопловном једриличарству, 58. по реду, почело је јуче на аеродрому Ечка, поред Зрењанина, и трајаће до 15. јула. Организатори ове манифестације, која је и лане окупила велики број љубитеља летења и гледалаца, јесу Аероклуб „Зрењанин”, Ваздухопловни савез Србије и зрењанинска локална самоуправа. Председник Аероклуба Јагош Бановић потврдио је јуче за „Дневник” да ће на државном шампионату, у званичном делу, учествовати десет екипа, од тога осам из Србије и две из Словеније. Словенци су, иначе, чести гости аеродрома Ечка. - Јуче је био тренажни дан, а данас нас очекују прва надметања сениора, који ће једино и учествова-

ти у такмичарском делу овог првенства – рекао је Бановић и додао да ће ово бити још једна прилика за промоцију аеродрома Ечка, али и Аероклуба „Зрењанин”, са традицијом дугом 83 године. Ово је један од најстаријих и најуспешнијих аероклубова у земљи, што је и био разлог да Ваздухополовни савез Србије организацију овако значајног догађаја повери управо њему. Од оснивања, 1929. године, аероклуб своју делатност обавља у четири секције – за аеромоделарство, падобранство, ваздухопловно једриличарство и моторно летење, као и у ваздухопловној школи. У свим дисциплинама Зрењанинци су до сада постизали врхунске резултате. Ж. Б.

Потписан уговор с немачком фирмом АПАТИН: Председник општине Апатин др Живорад Смиљанћ, потписао је уговор о услугама са заступником немачке фирме MED SOR GA GmbH дипл. инг Уве Репкеом. Реч је о уговору за израду плана за тендер и тендерске документације, припрему и реализацију да би се обезбедила додела пројекта за постројење за одводњавање и пречишћавање отпадних вода и фекалну канализацију у мести-

ма на територији општине Апатин. Општина Апатин намерава да изгради постројење за одводњавање и пречишћавање отпадних вода на централном градском подручју Апатина као и у околним селима и насељима..Финансирање услуга по овом Уговору сноси MED SOR GA GmbH, а Општина Апатин треба да се заложи за исходовање неопходних дозвола код надлежних републичких министарстава. Ј. П.

СРПСКА ЦРЊА: Отварањем новог терминала, на граничном прелазу код Српске Црње, промет је побољшан и до 15 посто јер се све ради брже и боље, а гужве на прелазу готово су нестале. Привредницима у овом крају је олакшан посао, али и превозницима који транзитно пролазе кроз Србију, међу којима су и привредници из свих земаља у окружењу. Овакав терминал једини је у Севернобанатском округу. -Сада све траје до 15 минута, осим ако роба мора да се отвара и прегледа. Овде се доноси и скенер који се користи и на прелазу код Ватина. Општина Нова Црња је купила земљиште за изградњу терминала и урадила пројекат, а Министарство финансија је обезбедило новац за изградњу - каже помоћник управника и координатор Царинарнице Зрењанин Зоран Кубуровић. Један од услова да ова прича буде потпуна и да гранични прелаз код Српске Црње буде у рангу са оним у Вршцу, јесте постављање фитосанитарног инспектора. - Буџетом Министарства пољопривреде је и предвиђено то радно место, међутим до реализаци-

ЖАБАЉ: Такмичење у кувању рибље чорбе „Златни котлић општине Жабаљ“, које организује Удружење спортских риболоваца „Младост Јегричка“ заједно са пријатељима, биће одржано сутра на обали Јегричке у Жабљу. Манифестација почиње у подне, а такмичари би требало да дођу сат-два раније, како би све на време припремили. Како је рекао председник Удружења спортских риболоваца „Младост Јегричка“ Миленко Шатара најбољи ће добити лепе награде, а за ову прлику биће дозвољено и купање у Јегричкој. В. Х.

Се ми нар за из ра ду про је ка та ЕУ

је још увек није дошло. Фитосанитарни инспектор ће покривати не само нашу општину и железнички саобраћај, као што је било до укидања овог радног места прошле године, већ и друмски. То ће помоћи нашим извозницима чија роба подлеже фитосанитарном надзору, јер они сада тај преглед могу да ураде само код граничног прелаза Ватин. То су огромни трошкови за наше фирме , а све то утиче и на крајњу цену која се формира на румунском тржишту. Дакле, уместо 85 кило-

метара које би требало да се пређе преко граничног прелаза Српска Црња, наша роба путује 230 километара до Темишвара - истиче Саша Танацков из Регионалне привредне коморе. Одговор који је стигао пре неколико дана јесте да ће инспектор бити постављен али да се чека формирање нове Владе која ће урадити систематизацију овог радног места. Из Привредне коморе сматрају да ће инспектор почети да ради крајем године. А.Ђуран

ЛОПОВИ НЕ ПРЕЗАЈУ НИ ОД СКРНАВЉЕЊА ГРОБОВА

Шахтовска мафија хара у Бечеју БЕЧЕЈ: Зарад мале матери- смо силиконски причвршћавали јалне користи, лопови су спрем- поклопце на шахтовима и било је ни на све. И тако из дана у дан, резултата, али су лопови нашли проблем се нагомилава. У пита- решење. Сада на одређеним лоњу је крађа поклопца шахтова и кацијама инсталирамо бравице, сливника. То није проблем од јуче, а по свој прилици биће актуелан и убудуће. Нема насеља у којем није присутан, а градови су „Мека“ за, сада је већ извесно, припаднике шахтовске мафије. - У Бечеју има преко 2500 шахтова или сливника у власништву ЈП „Водоканал“ или Дирекције за изградњу општине Бечеј, а неколико година уназад број украдених поклопаца достиже 500 комада на годишњем нивоу. Штета од ове крађе годишње прелази два ми- Поклопац украден и на гробљу лиона динара, а то су средства, примера ради, више од што додатно оптерећује сваки месечне надокнаде за јавну ра- шахт - рекао је директор Дирексвету или половина средстава ко- ције за изградњу бечејске општију трошимо за крпљење рупа на не Звонимир Станков. Поменутих два милиона је диколовозима саобраћајница у граду после зимског периода. Поку- ректна штета, а томе ваља додашавамо на разне начине да стане- ти индиректну. Јер, бројни аутомо на пут лоповима. Првобитно мобили, мотори и бициклови

страдају када им при ноћној вожњи точкови упадну у рупу где више нема поклопца шахта, а и повреде грађана нису занемарљиве. И све због мизерне цене откупљивача старог гвожђа који плаћају двадесетак динара за килограм преузете робе. Управо у том грму и „лежи зец“. „Шахтовска мафија“ по јефтиној цени добија готов производ, а онда га по скупој препродаје. Лопови се излажу опасности и задовољавају се „мрвицама“, а откупљивачи изигравају „босове“ и увећавају своје незаконито стечено богатство. Лопови се никада нису одликовали претераном свешћу, али колико се ниско пало у јурњави за јефтином зарадом потврђује најновији пример с Православног гробља у Бечеју, где је нестао полопац на шахту спомен обележја Заједничка гробница. В. Јанков

ПРИЗНАЊЕ РУМСКОМ ХОТЕЛУ „ПАРК”

Први бест вестерн плус хотел у Србији РУМА: Нов, модеран хотел „Парк“ у Руми, с четири звездице, први је бест вестерн плус хотел у Србији. Бест вестерн плус је виша категорија од бест вестерн хотела и означава већи квалитет од хотела који немају „плус“. У Србији постоје још четири бест вестерн хотела (два у Београду и по један у Новом Саду и Нишу), али је хотел „Парк“ у Србији који има тај виши ниво – „плус“. - Високи квалитет и изузетно повољне цене зарадили су хотелу „Парк“ за кратко време репутацију „хотелског бисера”. Иако је отворен пре само четири месеца, услуге хотела „Парк“ су већ користиле многе важне компаније из иностранства и домаће инститицује - саопштила је маркетинг менаџер хотела Снежана Трбулин. Хотел има 73 собе и апартмана, елегантан ресторан и модерну мулти-функционалну салу за банкете и конфе-

ренције капацитета до 300 особа. Његов власник је Срба Илић, бизнисмен из САД пореклом из Србије. М. Б.

Новац од казни за амбуланту АЛИБУНАР: Од прошле године средства од починиоца блажих кривичних дела на подручју општине Алибунар сливају се на посебан рачун намењена за хуманитарне сврхе. То се чини у сарадњи са Јавним тужилаштвом Панчево које је овако решило око 15 одсто кривичних пријава ради одлагања кривичног гоњења.

„Златни котлић” на обали Јегричке

Раније су те паре биле намењене удружењима грађана, а овом приликом то је дато за набавку апарата и опреме за побољшање услова рада у Дому здравља и здравсвених станица по местима.Набављени су апарати вредни 460 хиљада динара, а за 70 хиљада динара оспособљен је компресор у зубној амбуланти. Дирек-

торка Дома здравља др Динка Кожокар захвалила се заменици председника општине Драгани Коматина, која је донела помоћ. Донација садржи инхалаторе, апарате за мерење притиска, затим апарате за кисеоник и дргугу опрему која ће унапредити рад овер установе и њених испостава по местима. Р. Ј.

Вој во ди на ТЕ МЕ РИН: Метал Kластер - Цен тар за раз вој не про јек те и Аген ци ја за раз вој оп шти не Те ме рин уз по др шку ГИЗ - Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit ор га ни зу ју Се ми нар - тре нинг Из ра да про је ка та пре ма пра ви ли ма Европ ске уни је. Се ми нар ће би ти одр жан од 12. до 14. ју ла, у ве ли кој са ли СО Те ме рин, Но во сад ска ули ца 326, од 9.00 до 17.00 ча со ва. Сви за ин те ре со ва не тре ба да се при ја ве до утор ка 10 ју ла на е-ма ил адре су: office@vmc.rs. Учешће на семинару је бесплатно, а полазници по завршеном семинару добијају сертификат и могућност да постану сарадници Војводина Metal Cluster-а или Агенције за развој општине Темерин.

Уре ђу ју се атар ски пу те ви

ВР БАС: По кра јин ски се кре та ри јат за по љо при вре ду, во до при вре ду и шу мар ство одо брио је по 2,5 ми ли о на ди на ра Пр вој ме сној за јед ни ци у Вр ба су и Ме сној за јед ни ци Бач ко До бро По ље за уре ђе ње атар ских пу те ва и отре си шта. До са да су уре ђе ни пу те ви на две ло ка ци је. У пр вој фа зи ра до ва у ата ру Бач ког До брог По ља, ко ји су у то ку, уре ди ће се око 200 ме та ра пу та пре ма Ср бо бра ну, док се у дру гој фа зи пла ни ра уре ђе ње још три отре си шта и но вац за ове по сло ве се, та ко ђе, оче ку је из бу џе та АП Вој во ди не. За уре ђе ње атар ских пу те ва оп шти на Вр бас је у овој го ди ни укуп но до би ла 8,5 ми ли о на ди на ра из бу џе та АП Вој во ди не. М. Кк.

Заказана „Традиционална жетва” СРБОБРАН: Клуб за неговање традиција и обичаја свих народа Војводине из Србобрана заказао је за 14. јул манифестацију „Традиционална жетва“. На хиподрому, као и увек, очекују се екипе жетелаца из свих крајева Војводине. На овогодишњој 16. по реду манифестацији посвећеној очувању жетелачких обичаја с почетка прошлог века, стручни жири оцењиваће рад у пољу, опрему којом се ради, изглед ношње жетелаца, и доручак који спремају домаћице. Свака екипа располаже косом, великим грабљама званим бегеш, прибором за откивање и оштрење косе, а „конопи“ за везивање снопова правиће се на лицу места од жита. Поред такмичења у жетелачким пословима, одржаће се и надметања у старим дисциплинама као што су трчање по стрњици, трка у џаковима и надвлачење конопца. Биће организован и богат културни програм. М. Кк.

LOV

dneVnik

petak6.jul2012.

^UD NO SKUP [TIN SKO ZA SE DA WE LO VA^ KOG SA VE ZA SR BI JE MI NU LE SU BO TE U SME DE RE VU

Skup{tina (ni)je imala kvorum, pi{u se tu`be i krivi~ne prijave U Sme de re vu je mi nu le su bo te odr `a na i pod ne sva ki da {wim okol no sti ma okon ~a na skup {ti na Lo va~ kog sa ve za Sr bi je, po sle ko je jed na stra na tvr di da je sve bi lo re gu lar no i po Sta tu tu, a dru ga da kvo ru ma ni je bi lo, da su od lu ke ne le gi tim ne, te pro tiv pred sed ni ka Sa ve za dr Zo ra na Po po vi }a i pred sed ni ka Skup {ti ne LSS Mar ka Ti ce pi {u tu `be i pri ja ve, ko je }e usko ro bi ti pre da te nad le `nim in sti tu ci ja ma. Ozbi qan ras kol i tu `na sli ka krov ne or ga ni za ci je srp skih lo va ca ko ja po sto ji 116 go di na... Ka ko se do ov de sti glo? Po zna to je da u LSS - u ve} du go mno go to ga ne {ti ma: zbog ne do stat ka kvo ru ma pro pa le su dve pret hod ne skup {ti ne, a me se ci ma je bio blo ki ran rad Uprav nog od bo ra, ka sni je i Nad zor nog, svih ko mi si ja... Po la ko ali si gur no su po ~e la da se stva ra ju dva ta bo ra - je dan oku pqen oko ak tu el nog pred sed ni ka, ko ji je za op ci ju da LSS i da qe bu de sa vez lo va~ kih udru `e wa, te da na sta vi da funk ci o ni {e sli~ no kao i do sa da, a dru gi ta bor za stu pa te zu da LSS bu de sa vez sa ve za, ko ji }e lov ci ma we pla }a ti, u kom }e bi ti ma we za po sle nih, tj. funk ci o ni sa ti po dru ga ~i jim prin ci pi ma ne go do sa da. U ta kvoj at mos fe ri, za ka za na je sme de rev ska skup {ti na ko ja je ima la svo ju uver ti ru - na wu ni su po zva ni de le ga ti iz Lo va~ kog sa ve za cen tral ne Sr bi je, iako su ne ko li ko da na ra ni je upla ti li akon ta ci ju ~la na ri ne. Ne pri jat no iz ne na |e we za te klo je i Voj vo |a ne, ko ji ma je dan pred Skup {ti nu sti gao do pis u kom ih pred sed nik LSS oba ve {ta va da im je broj de le ga ta sma wen sa 57 na 42 (!), shod no upla }e noj akon ta ci ji. De le ga ti sa Ko so va, ko ji

At mos fe ra sa sme de rev ske skup {ti ne

su pr vo is kqu ~e ni a po tom vra }e ni u LSS, ni su se po ja vi li u Sme de re vu. De le ga ti iz LSCS su na Skup {ti ni tre ti ra ni kao „go sti”. Skup {ti na je po ~e la, a broj de le ga ta je ostao u ma gli, ba{ kao i kvo rum, jer su tu ma ~e wa i ci fre, u za vi sno sti od iz vo ra, di ja me tral no raz li ~i te, na kon {to je ve }i ni [u ma di na ca „pre sta lo ~lan stvo u LSS”. Prav nik Slo bo dan Gr di ni} iz LSV je upo zo rio de le ga te da pro me na Po slov ni ka u ra du Skup {ti ne ne mo `e bi ti va lid na jer ni je pro {lo osam da na od usva ja wa, ali bez re zul ta ta, ba{ kao i pro te sti ne ko li ci ne qu di ko ji su pi ta li za {to oni ni su do bi li po ziv za Skup {ti nu, iako je wi ho vo LU upla ti lo ~la na ri nu, kao npr. Vo ja Ne deq ko vi} iz Go lup ca. Bez na ro ~i tog obra zlo `e wa, man da ti su ve ri fi ko va ni ve }i -

nom gla so va. Ipak, provejavala je informacija da sada Skup{tina ima 206 delegata, a da je prisutno 140. Za go vor ni cu je po tom iza {ao i pred sed nik LSV Mi lan Pa `in ko ji je re kao da broj de le ga ta ni je ta~ no utvr |en, te da ne ka LU u Voj vo di ni po sle upla }e ne ~la na ri ne ni su do bi la po ziv za Skup {ti nu, a tre ba la su. - U Po slov ni ku ko ji nam je pred sed nik Skup {ti ne do sta vio, pi {e da ima 254 de le ga ta, a vi sa da taj broj sma wu je te, a to ne sme te. O~i gled no je da su po zi vi za Skup {ti nu de qe ni se lek tiv no, po po dob no sti i oda no sti vr hu LSS, zbog ~e ga zah te vam sme nu Mar ka Ti ce - re kao je Pa `in. Ovaj pred log ni je pro {ao, skup {tin ska ve }i ne je po ~e la da usva ja pred lo ge, a on da je ve }i na de le ga ta iz Voj vo di ne na pu sti la

Mo me nat iz la ska de le ga ta iz Voj vo di ne i de le ga ci je iz LSCS

Skup {ti nu. Lo gi~ na pret po stav ka je da su tim ~i nom, iz me |u osta log è le li da Skup {ti na osta ne bez kvo ru ma, ali je osta tak de le ga ta na sta vio da ra di i usva ja pred lo ge, a u sa op {te wu na saj tu LSV sto ji da je u sa li osta lo sve ga 87 de le ga ta. Iz sa le su iza {li i „go sti” iz LSCS. Pi ta wem da li je kvo ru ma bi lo, sva je pri li ka, po za ba vi }e se i sud ski or ga ni. - LU iz Lo va~ kog sa ve za cen tral ne Sr bi je }e po na o sob upu tu ti tu `be pro tiv dr Zo ra na Po po vi }a i Mar ka Ti ce zbog zlo u po tre ba, po stu pa wa mi mo Sta tu ta i na ne te {te te LSS - u. Upu ti }e se i pri ja va In spek ci ji Mi ni star stva za qud ska i ma win ska pra va, dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu zbog gru bog kr {e wa Sta tu ta LSS i va è }ih za ko na - re kao je se kre tar LSCS Dra gan Gu be ri ni}.

Sli ~an re do slad po te za pla ni ra ju i Voj vo |a ni, {to nam je po tvr dio i pred sed nik LSV Mi lan Pa ìn, ali ja sni ju sli ku voj vo |an ski Sa vez }e ima ti na kon van red nog Uprav nog od bo ra pla ni ra nog za uto rak. Sli~ no gle di {te ima ju i pred stav ni ci LU iz Ni {a. - Kvo ru ma, na kon iz la ska de le ga ta iz Voj vo di ne, si gur no ni je bi lo, ta ko da sve od lu ke ko je je osta tak de le ga ta usvo jio „mo gu da oka ~e ma~ ku o rep” -re kao je de le gat LU iz Ni {a Bra ti slav ]ir ko vi}. - Tvr dim da je de le gat No vi ca Ste fa no vi} na kon iz la ska voj vo |an skih de le ga ta za tra ìo utvr |i va we kvo ru ma, ali je pred sed nik Skup {ti ne to od bio, {to ni je smeo da ura di. Ka sni je, on i we mu sli~ ni su re kli da je utvr |i va we kvo ru ma za tra ìo ne ko ko ni je ~lan Skup {ti ne, {to ap so lut no ni je ta~ no

- re kao je ]ir ko vi}, ko ji je sa dvo ji com ko le ga ubr zo na kon Voj vo |a na, i sam na pu stio Skup {ti nu. A osta tak de le ga ta je, sa kvo ru mom ili bez we ga {to je u ovom mo men tu vr lo di sku ta bil no, na sta vio rad, usva jao pred lo ge, u UO i NO po sta vqao no ve ~la no ve ume sto de le ga ta ~i ja su LU is kqu ~e na iz Sa ve za. Usvo je na je i ~la na ri na: 500 di na ra za sve lov ce na ce loj te ri to ri ji Sr bi je! Da li ove od lu ke ima ju le gi ti mi tet i {ta }e se da qe de {a va ti u LSS, osta je da se vi di. For mal no, van krov ne or ga ni za ci je (u smi slu sla ga wa sa ak tu el nom po li ti kom LSS) su tre nut no ve }i na Voj vo |a na i LU iz cen tral ne Sr bi je, Ko so vo, te po je di na LU iz svih de lo va ze mqe, {to je najverovatnije vi {e od po lo vi ne lo va ca u Sr bi ji. D. Kne `i}

SA OP [TE WE PRED SED NI KA SKUP [TI NE LSS MAR KA TI CE NA KON ZA SE DA WA U SME DE RE VU

„Pogre{ni stavovi i zajedni~ki prevoz” Na kon sme de rev ske Skup {ti ne, na {em li stu se sa op {te wem obra tio pred sed nik Skup {ti ne Lo va~ kog sa ve za Sr bi je Mar ko Ti ca, ko je vam u ce lo sti pre no si mo. „Si tu a ci ja u LSS je ve} du ì pe riod usi ja na i na pe ta. U dva na vra ta Skup {ti na ni je us pe la, Uprav ni od bor je du ì pe riod u blo ka di pa je bi lo neo p hod no odr à ti Skup {ti nu da bi se do ne le od go va ra ju }e od lu ke, a jed na od naj va `ni jih je Od lu ka o tu ma ~e wu Sta tu ta po pi ta wu pre stan ka ~lan stva za lo va~ ka udru è wa ko ja ne is pu -

wa va ju sta tu tar ne i ugo vor ne oba ve ze. Bi lo je po ku {a ja da se na pra vi kom pro mi sni do go vor i kon sen zus po spor nim pi ta wi ma, za {ta sam se li~ no do sta an ga `o vao, ali do to ga ni je do {lo. Skup {ti na u Sme de re vu je od lu kom ve }i ne de le ga ta usvo ji la dnev ni red, na kon ~e ga je u znak boj ko ta ve }i broj de le ga ta iz Voj vo di ne na pu stio sed ni cu kao i dva de se tak go sti ju - po sma tra ~a za in te re so va nih za svoj sta tus. @ao mi je {to je do to ga do {lo, jer je iz ve stan broj de le ga ta i po sma tra ~a iz ma ni pu li san i po stu pio je pro tiv svo je vo qe

Marko Tica

NA JU NI OR SKOM KU PU U ITA LI JI

Dva srebra mladih strelaca Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u ga |a wu le te }ih me ta po sti gla je mi nu log vi ken da sja jan uspeh: na in ter na ci o nal nom ju ni or skom ku pu u ga |a wu gli ne nih go lu bo va, odr `a nom 30. ju na i 1. ju la u ita li jan skom gra du Por pe tu, osvo ji la je 2. me sto ekip no, a Ne ma wa Smi qa ni} je bio dru gi i u po je di na~ noj kon ku ren ci ji. To su bi le pr ve me da qe za Sr bi ju ekip no i po je di na~ no u „ol mpik - tra pu”. Eki pu Sr bi je su pred sta vqa li: Zo ran Jak {i} („Je din stvo trap” Sta ra Pa zo va), Ne ma wa Smi qa ni} („Grof” Ka li {te) i Mak sim Ege qa („Du nav” Fu tog). D. Kn.

Na{i juniori (tamne majice) na pobedni~kom postoqu

Foto: J. Pap

zbog po gre {nih sta vo va i za jed ni~ kog pre vo za. Mo gu da ka `em da ni je bi lo osno va za ta kav ~in, jer lov ci iz Voj vo di ne ima ju u okvi ru lo va~ ke or ga ni za ci je mno go ve }u auto no mi ju i pra va ne go bi lo ko u ne koj dru goj obla sti u Sr bi ji. Sve pro ble me tre ba re {a va ti za jed ni~ ki is kqu ~i vo unu tar or ga ni za ci je. Znam da re or ga ni za ci ja i re for me, kao i re {a va we na go mi la nih pro ble ma ni su iz vr {e ni na vre me, te nam na kon uki da wa blo ka de pred sto ji obi man i efi ka san rad i do no {e we iz me na Sta tu ta {to bi za jed ni~ kim sna ga ma ura di li kva li tet ni je i

bo qe. Skup {ti na je na kra ju pro te kla do sto jan stve no i do ne la neo p hod ne od lu ke. Osta je mi da i ovom pri li kom po zo vem lov ce iz ce le Sr bi je, a po seb no iz Voj vo di ne, da se od rek nu su je te i okre nu ra zu mu i to le ran ci ji, sa è qom da za jed ni~ kim sna ga ma pre va zi |e mo kri zni pe riod i da mo za jed ni~ ki do pri nos tran sfor ma ci ji krov ne or ga ni za ci je po me ri lo va ca i lo va~ kih udru è wa u na ci o nal ni sa vez ko ji }e u ve li koj me ri {ti ti ti in te re se lo va ca i do pri no si ti br èm raz vo ju lov stva u Sr bi ji.” S po {to va wem, Mar ko Ti ca

reporta@e

petak6.jul2012.

dnevnik

[AM PI ON SKA EKI PA BE ^EJ SKIH KO NO PA [A NA KAN TA RU TE @I VI [E OD TO NE

Bo je se sa mo da ze mqa pod wi ma ne puk ne O

ni koji su od boga dati onako malo gabaritniji, pa su potom u sebe doslovno godinama ulagali, tvrde da su narodnu poslovicu „snaga klade vaqa, a um caruje“ zapravo izmislili karaku{qivi {treberi. Naravno, nimalo ne potcewuju zna~aj pameti, pogotovu kad se udru`i s nepatvorenom silom. Recimo, na svuda atraktivnim takmi~ewima konopa{a, bez obzira na to da li se krbaju dame ili gospoda. One bez „metera“ selektori uglavnom ne uzimaju ni u razmatrawe. – Snaga je vrlo bitna, ali je presudna tek u kombinaciji s

Be~ejci okupqeni u ekipi mesnog PIK „Be~ej„ ve} godinama imaju izuzetno jake adute pa su omiqeni na svim manifestacijama gde nastupaju. Bez obzira na to {to su negostoqubivi i pobede nikome sa strane ne prepu{taju. – Moramo i mi negde da do|emo do izraàja – smeje se pravi div s preko dva metra u visini i na kantaru Goran Jerkov. – Udruèwe sportskih ribolovaca „[aran“ nas odavno tretira kao glavnu prate}u atrakciju tradicionalnih „Tiskih dana“, koji se odràvaju povodom Dana op{tine. Da se kao doma}ini ne bismo obrukali, re{ili smo da

Setili su se „konopa{i“ vaterpolista iz svoje sredine i primenili wihov metod stvarawa „drim tima“ pa, zahvaquju}i poznanstvima, angaùju uvezena poja~awa. Dvojicu kr{nih srema~kih paora iz sela Jarkovci kraj In|ije, Nenada Basara (oko 150 kila teàk) i Radeta Danilovi}a (140), te ribara Dene{a Serdu (180) iz Novog Kneèvca. Za razliku od evropskih vaterpolo eks{ampiona, konopa{i imaju ve}inu iz svog atara. Ribo~uvar Goran Jerkov je naj~e{}e selektor, a kada „zagusti“ i takmi~ar, teì oko 220 kilograma, koliko ima ne{to niì i {iri

Selektor Goran Jerkov diriguje na „Pasuqijadi”

Ima li ko od nas ja~i

umom – brani inteligenciju „divova“ jedan od ~estih sudija u ovakvim takmi~ewima Pera Ba{i}. – ^esto mawe sna`ne ekipe, uz dobru taktiku i ve{tinu, znaju da nadvuku daleko nabildovanije rivale.

Udarni trio Goran, Quba i Buca te`i bar pet meteri

selektiramo kvalitetnu ekipu. Ali svoju varo{ vaqano predstavqamo i {irom Vojvodine. Posledwi put u Temerinu na „Pasuqijadi“, gde smo potvrdili kvalitet i sve nadvukli na na{u polovinu.

Qubomir Popov, zaposlen na benzinskoj pumpi u centru grada. Biv{i xudista Zoran Simi} ima 190 kilograma, Zdravko Peru{in Buca (155) radi u obezbe|ewu Gradske ku}e, Zdravko Krstin (135) je „nafta{“, a Bo`o ]uk

(130) poqo~uvar. Kako takmi~arska ekipa, zavisno od fe{te, broji izme|u {est i osam ~lanova, uvek se da sastaviti ekipa koja dominira. Ne samo kila`om – jer kako god da se sastavi, te`i preko tone – ve} i ve{tinom.

– To je zato {to sve isplaniramo pre nastupa. Vrlo je bitno napraviti pravilan raspored. Quba je obavezno posledwi na konopcu jer svojom te`inom ne dozvoqava da se kolona mnogo leluja. Simke je, kada Goran nije u ekipi, najvi{i i zato je prvi. Jer, pajvan ide ispod pazuha i zato sve mora da bude „pod konac“. Svako ima svoj deo posla i kada se to odradi, onda nam je malo ko ravan. Uostalom, svi koji smatraju da su boqi, ja~i, spretniji ili bilo {ta drugo neka nam iza|u na megdan tokom predstoje}ih „Tiskih dana“. Ima vremena, neka se spreme. I u Temerinu smo sve rivale nad-

vukli – ne}e da se u detaqe hvali Zdravko Peru{in Buca. Asteriks, Obeliks i wihovo pleme iz legendarno prkosnog galskog sela bojali su se jedino da im nebo ne padne na glavu, a be~ejski snagatori da, dok slave, zemqa pod wima ne pukne. Poku{avaju be~ejski lovci da im pariraju pa ih odmah iza ribolova~ke svetkovine, smatraju}i da su umorni od nastupa, na danima svog udru`ewa izazivaju, ali se na kraju sve zavr{i ~estitkama i zajedni~kim ru~kom. Srne}i gula{ se kr~ka u bogra~u, naravno pove}em, jer nije lako kolose nahraniti. Vla sti mir Jan kov

I AFRI^ KE @I VO TI WE SKO MO LA LE OD SA HAR SKE KLI ME U SR BI JI

Ve te ri nar bo qa ma ma od la vi ce C

rvena lavica u borskom zoo-vrtu nedavno je na svet donela dva mladun~eta – jedno je odbacila nakon samo dva dana i ono je brzo uginulo, dok je drugo, posle desetak dana, prestala da hrani. I dok tata Du{ko bezbri`no drema kraj svoje supruge, brigu o wihovom potomstvu preuzeo je veterinar Andrija Radoj~i}. – Nadali smo se da }e bar ovo ènsko mladun~e da prihvati, ali je ona prestala da ga doji i izgubila mleko. Po{to nije pokazivala interesovawe za mladun~e, ja sam preuzeo brigu o wemu – obja{wava Radoj~i}. – Obaveza jeste velika, ali lepa. Deli sa mnom krevet i ne razlikuje se uop{te od ma~i}a ili psi}a. Preko dana uglavnom spava, ali je tokom no}i vrlo aktivna. Za sada se hrani specijalnim mlekom u prahu za ma~ke, a za mesec dana po~e}emo da joj dajemo i mleveno meso da bi se èludac blagovremeno privikavao na ~vr{}u hranu. Ina~e, zoo-vrt u Boru je otvoren 2011. i trenutno ima 63 vrste faune i oko 130 ìvotiwa. Prva prinova bio je muflon Borko, a posle ~etiri pauna stiglo je mladun~e lava, za ~ije ime je raspisan konkurs. U stani{tu, koje mu je ve} odre|eno, ~im malo oja~a ima}e pun komfor, kakav i sleduje „kraqu”.

Ne samo posetioci ve} i „pitomci” Vuka Bojovi}a od tropske `ege spas tra`e u bazenima, pe}inama, jazbinama i ispod fontana, a kad zatreba, radnici zoo-vrta ih tu{iraju. Azijskom slonu Tvigiju sleduju dva-tri rashla|ivawa dnevno, dok

ni, dok ~esmova~a iz vodovoda ve} ima 22. Na|a Radovi} iz beogradskog „Vrta dobre nade” ka`e da se `ivotiwe zbog visoke temperature ulewe, „padnu u kontemplaciju„ i gotovo ne izlaze iz debele hladovine.

Do Skopqa je „tek” 2.000 kilometara

KO LO NE NE MA CA I MA \A RA PE [KE PRE GA ZI LE SR BI JU

[va ba od u stao od sil ne o~e vi ne u Ba~ koj ad ne moraju da se odre|uju strogo nau~no, savremeni antropolozi ~oveka defini{u kao bi}e koje „sedi i kad se pomera“. Na biciklu, oktanskim pogonom na dva i ~etiri to~ka, u letelicama ili plovilima bilo koje vrste. Kao da su maltene do{li iz kasnog sredweg veka mogla je biti tretirana grupa od 60 Nemaca iz Drezdena, koji su pe{ke iz zavi~aja stigli do bawe Junakovi} nedaleko od Apatina. Nastavi}e tako sve do Skopqa, koje je od 1967. grad partner s Drezdenom, tamo ostati ~etiri dana i vratiti se nazad autobusom. – Drezden ima svoje partnere po celoj Evropi, a na{i sportisti su pre deset godina odlu~ili da ih leti pose}uju pe{ice. Ve} su bili u Hamburgu, Strazburu, Salcburgu, Roterdamu, Bratislavi, Ostravi i Sankt Peterburgu – kaè Jerg Fernbah u ime Udruèwa atleti~ara Saksonije. Najmla|i ~lan tima ima 25, najstariji 80 godina, prosek je negde oko 60. Pe{a~ewe po~iwu u grupama, u tri posle pono}i, svaku grupu prati mali autobus pa kad neko ne moè daqe, vozi se, i tako se smewuju zbog pauze za jelo ili osveèwe. U grupi su uglavnom lekari, inèweri, vlasnici firmi i sli~no jer put nije nimalo jeftin a i traje ne{to vi{e od dve nedeqe pa oni mla|i moraju da uzmu i godi{wi odmor. – Planirana je tura od Ma|arske, preko Rumunije i Bugarske, do Makedonije, ali sam insistirao na tome da idemo kroz Srbi-

Andriji Radoj~i}u cele no}i nije dosadno

foke s Balti~kog i Severnog mora gotovo ne izlaze iz wima temperaturno prilago|enog bazena, kao i dva bela medveda s Arktika. Lane im je obezbe|en sistem za rashla|ivawe vode, ~ija se temperatura odr`ava na 13 do 15 stepe-

Na Arktiku sunce ovako ne udara u glavu

Saharsku klimu u Srbiji najboqe podnose ìvotiwa poreklom iz Australije i Afrike, kao {to su kenguri, lavovi, ìrafe, zebre, antilope, nojevi... Samo im je bitno da uvek imaju dovoqno sveè vode. Ne{to su zahtevnija samo dva nilska kowa. – Za ìvotiwe koji nemaju „kod ku}e” pod od cigle, kamena ili betona, pribegavamo drugim metodama. Vrelu podlogu wihovih stani{ta stalno rashla|ujemo da ne bilo o{te}ewa jastu~i}a na {apama ili papaka – obja{wava Radovi}. @ivotiwe koje se hrane vo}em i povr}em dobijaju i repete da bi u organizam unele {to vi{e te~nosti i spasle se od dehidracije.

ju i posetimo Apatin, rodno mesto mojih predaka – obja{wava Fernbah. – Ipak se ova manifestacija zove „Razumevawe naroda Evrope“, a kako da upoznate qude putuju}i avionom, drumom i

Jerg Fernbah

{inama. Ni{ta ne znam o Srbiji osim onoga {to se mo`e pro~itati o va{im politi~arima, a nas zanimaju obi~ni qudi. Bez obzira na to, lobiram u Nema~koj da Srbija u|e u EU jer sam svojevremeno bio i predstavnik Drezdena u Briselu. Moji preci su imali mnogo imawa, ne samo u Apatinu, ali ne razmi{qam da to tra`im nazad. Nisu ni Nemci bili nedu`ni u svemu. [to je bilo bilo je, ne treba se tome vi{e vra}ati. – Svi nas pitaju da li je te{ko. Nije, svakim korakom smo zadovoqniji – veli Hubert Rihter, profesor fakulteta u Erfurtu. – Susreti s nepoznatim zemqama i

qudima – sve to nas ispuwava. Izuzetno sam sre}an {to sam mogao da se prikqu~im u~esnicima i sada ostaje jo{ samo `eqa da u kanuu ili kajaku veslam Dunavom do Crnog mora. Dakle, ako se planovi

Hubert Rihter

ispune, eto mene naredne godine opet u Apatinu. Goste iz Drezdena u „Junakovi}u“ je pozdravio i apatinski lordmer dr @ivorad Smiqani}, upoznao ih s ba{tinom i aktuelnostima Apatina, potom su krenuli u opseàn obilazak. Naravno, pe{ke. [ta je za wih ~etiri-pet kilometara u odnosu na ukupno 2.000! U Baji im se pridruìlo i 15 Ma|ara koji su zapucali pe{ke, a pomalo i na biciklu, do Biograda na Moru, udaqenog 700 kilometara. A sve to, kaù, samo je priprema za put koji planiraju. Tura do Se~uana u Kini duga je 13.000 kilometara. J. Prel ~ec

crna hronika

dnevnik PRE SU DA ZA PO KU [AJ UBI STVA NA NO VO SAD SKOJ DE TE LI NA RI

^e ti ri go di ne zbog hi ca u „Auto-Po ki” Zo ran Vo {ti} (1961) uz Rav nog Se la, okri vqen za po ku {aj ubi stva vla sni ka fir me „Auto-Po ka” Zo ra na Ga ji no va (1971) 16. sep te bra pro {le go di ne, po ~i wen ta ko {to mu je u we go voj kan ce la ri ji u Uli ci Mi len ka Gr ~i }a na no vo sad skoj De te li na ri na neo te {ke te le sne po vre de hi cem iz pi {to qa, osu |en je ju ~e u Vi -

Ka k o je na{ list pi s ao, okri vqe ni ja na glav nom pre tre su u mar tu ove go di ne tvr dio da je do {ao iz Rav nog Se la da bi mu Ga j i n ov po n o v io pret we upu }e ne te le fo nom. O{te }e ni je sve vre me tvr dio da se ra di o ze le na {kom du gu ko ji je iz mi rio, ali je svo jom gre {kom, iz naj bo qe na me re, pri stao na to da ga do -

petak6.jul2012.

JU ^E KOD GRO BQA U PE TRO VA RA DI NU UHAP [EN I DRU GI OSUM WI ^E NI ZA PQA^ KE

Iz „Opa la” od net plen vre dan 36.000 evra Pri pad ni ci no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je ju ~e su kod gro bqa na Tran xa men tu u Pe tro va ra di nu li {i li slo bo de Sa vu S. (1991) iz No vog Sa da, za ko jim su tra ga li na kon hap {e wa u pro te kli po ne de qak De ja na G. L. (1988), okri vqe nog za vi {e raz boj ni {ta va uz pret wu pi {to qem po ~i we nih za jed no s ovim osu mi wi ~e nim. Sa va je uhap {en oko 14 sa ti na kon pra }e wa, a za wim se in ten ziv no tra ga lo vi {e od me sec da na, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. We mu se sta vqa na te ret da je za jed no sa su gra |a ni nom De ja nom G. L. (uhap {e nim na Mi { e l u k u) 25. ju n a opqa~ k ao zla t a r u „Opal„ u No vom Sa du na Bu le va ru oslo bo |e wa. Tom pri li kom ote to je oko 36.000 evra u na ki tu i nov cu, a kod De ja na je pri li -

Hap {e we Sa ve S.

kom li {e wa slo bo de, dok je bio u tak si ju, za te ~en deo po me nu tog ple na.

Ta ko |e, Sa vi S. se pri pi su je i da je, po svoj pri li ci, kra jem ma ja, za jed no s jo{ jed nim,

za sa da ne po zna tim iz gred ni kom, upao u stan u Uli ci Pol gar An dra {a, gde su pa li com i pi {to qem na ne li po vre de `r tvi, ve zav {i je, a za tim pri svo j i l i lap t op i jo{ ne k e stva ri. Oni su za tim ute kli i osta vi li o{te }e nog ve za nog u sta nu. Ovaj osum wi ~e ni se do vo di u ve zu i s na pa dom u grad skom auto bu su u No vom Sa du na li ni ji de vet 6. ju na uve ~e. Tom pri li kom te {ko je po vre |en no ` em No v o s a | a n in A. H. (1981), ko ji je bio u dru {tvu s bra tom. Na vod no, Sa va se te re ti da je im pri {ao i bez ika kvog po v o d a uda r io F. P. (1989), a po tom je po te gao no` i ubo sta ri jeg bra ta, po sle ~e ga je ute kao iz auto bu sa, sa zna je mo ne zva ni~ no. M. V.

VI [I SUD U BE O GRA DU IZ RE KAO PRE SU DU OP TU @E NI MA U AFE RI „PAN CIR”

{em su du u No vom Sa du na je din stve ni ka znu od ~e ti ri go di ne za tvo ra. Okri vqe ni je po jed ni na~ no osu |en za ubi stvo u po ku {a ju na tri go di ne ro bi je, za ugro `a va we si gur no sti na de set me se ci i za ne do zvo qe no no {e we oru` ja na po la go di ne. Ta ko |e, osu |e nom je iz re ~e na me ra za bra ne pri la ska o{te }e nom na ra sto ja we ma we od 100 me ta ra. On je od lu kom ve }a, ko jim je pred se da va la su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}, pu {ten na slo bo du iz pri tvo ra u ko jem je bio oko de set me se ci. Bra ni lac okri vqe nog advo kat Qu bo mir Apro je na kon pro gla {e wa od lu ke su da na ja vio `al bu na pre su du jer sma tra da we gov bra we nik ni je po ~i nio ubi stvo u po ku {a ju, i na veo da o~e ku je pre kva li fi ka ci ju de la.

pu ni u iz ve snoj me ri, da bi za tim do {lo do ozbiq nih sva |a. – On me je pso vao kao ni ko u mom ì vo tu i pre tio kad sam ga zvao da ~u jem {ta }e bi ti s pa ra ma ko je mi do |e, a ja sam pio tog da na – ka zao je op tu è ni Vo {ti} na mar tov skom su |e wu. Okri vqe ni je pri znao no {e we oru` ja i iz ja vio da je re~ o pi {to qu we go ve su pru ge, ko ja ima do zvo lu za we go vo dr à we, i na veo da on ne ma odo bre we za no {e we oru` ja. Do dao je da ni u jed nom tre nut ku ni je na me ra vao da ubi je Ga ji no va. – Kad smo po ~e li da se gu ra mo u we go voj kan ce la ri ji, iz va dio sam pi {toq, we go va ru ka za te kla se na we mu i do {lo je do puc wa – iz ja vio je na po me nu tom ro ~i {tu Vo {ti}. M. V.

PR VA @R TVA TI SE KOD KA WI @E

ô kan ki sr ce ot ka za lo u re ci Eri ka Bu za{ (1975) iz ô ke uto p i l a se na ku p a l i { tu [trand na Ti si kod Ka wi è

Eri ka Bu za{

prek si no} oko 22 sa ta. To je pr v a ovo g o d i { wa `r t va na Ti si. Eri ka Bu za{ je kao di plo mi ra ni gra |e vin ski in è wer ra di la u DOO „Po ti ski vo do vo di” u Hor go {u. Prek si no} je s mla di }em oti {la na ka wi {ki [trand da bi se osve ì li u Ti si. Po ne z va n i~ n im po da c i ma, dok su pli va li u re ci, ona se po à li la da joj je lo {e pa je po ~e la da pli va pre ma oba li. Mla di} joj je po mo gao da iza |e iz vo de i po zvao Hit nu po mo} Do ma zdra vqa u Ka wi ì, ko ja je mo gla sa mo da kon sta tu je smrt. Pret po sta vqa se da joj je ot ka za lo sr ce. M. Mr.

DVA MLA DI ]A IZ BE O GRA DA UHAP [E NA U SU BO TI CI

Li si ce zbog pqa~ ke zla ta re Br zom i efi ka snom ak ci jom po li ci je uhva }e na su li ca ko ja se te re te za pqa~ ku zla ta re u cen tru Su bo ti ce pre dva da na. U sa op {te wu po li ci je se na vo di da je me ra za dr `a va wa do 48 sa ti od re |e na Goj ku \. (20) i Mi lo {u P. (24), obo ji ca iz Be o gra da, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ n o de l o raz b oj n i { tva, a Igo ru V. (23) iz Su bo ti ce, zbog kri vi~ nog de la po mo }i u~i ni o cu po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la.

Osum wi ~e ni Goj ko \. i Mi lo{ P. se te re te da su u uto rak, u ju tar wim ~a so vi ma, iz vr {i li raz boj ni {tvo na {te tu zla ta re u cen tru Su bo ti ce iz ko je su od ne li zlat ni na kit i no vac, dok im je Igor V., kod ko ga su oti {li na kon u~i we nog kri vi~ nog de la, pru `io po mo}. Goj ko \., Mi lo{ P. i Igor V. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci, do da je se u sa op {e wu su bo ti~ ke po li ci je. S. I.

Da vi ni}, Ko ka no vi} i Vu~ ko vi} oslo bo |e ni kri vi ce Vi {i sud u Be o gra du oslo bo dio je ju ~e biv {eg mi ni stra od bra ne sa da ne po sto je }e za jed ni ce SCG Pr vo sla va Da vi ni }a i pen zi o ni sa ne voj ne ofi ci re ge ne ra la Mi lu na Ko ka no vi }a i pu kov ni ka Jo vi cu Vu~ ko vi }a op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s dva ugo vo ra iz 2005. go di ne o na bav ci ba li sti~ ke opre me za voj sku od zre wa nin ske fir me „Pro iz vod wa Mi le Dra gi}“. Se dam go di na od iz bi ja wa afe re i pet go di na po sle po di za wa op tu `ni ce po vo dom dva ugo vo ra o na bav ci voj ne opre me iz av gu sta 2005, ko ji su osta li ne re a li zo va ni, sud je ju ~e iz re ~e nom pre su dom na {ao da ne ma do ka za za op tu `be ko je su te re ti le okri vqe ne da su „is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo `a ja pri ba vi li ko rist Mi le tu Dra -

gi }u, vla sni ku isto i me ne fir me, u vi du omo gu }a va wa do bi ja wa po sla snab de va wa Voj ske opre mom u ko li ~i na ma u iz ra zi tom ne skla du s po tre ba ma Voj ske i fi nan sij skim mo gu} no sti ma dr à ve, ko ji ni su bi li u in te re su za jed ni ce SCG, a na osno vu ugo vo ra o na bav ci opre me ko ji su za kqu ~e ni bez zna wa i bez zah te va vr ha Ge ne ral {ta ba“. Su di ja Ve ra Vu ko ti} je u obra zlo è wu pre su de na ve la da je to kom do ka znog po stup ka pri ba vqe na obim na do ku men ta ci ja i iz ve de ni ma te ri jal ni do ka zi, sa slu {a ni broj ni sve do ci, a sud je mo rao da tra ì i po seb na odo bre wa da bi pri ba vio deo do ku me na ta ko ji su no si li ozna ku voj na taj na. Sud sko ve }e je na ve lo da su iz ve de ni i do ka zi ko ji su opo vr gli op tu `be da je Da vi ni} na re -

dio na ~el ni ku Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se ge ne ra lu Mi lu nu Ko ka no vi }u da na re di pu kov ni ku Mi lo va nu An dri }u da za kqu ~i dva ugo vo ra o na bav ci opre me s Mi le tom Dra gi }em. „Sam Da vi ni} ka `e da je on na re dio An dri }u da pot pi {e ugo vo re, a i pri li kom sve do ~e -

Da vi ni}: Re ha bi li ta ci ja u jav no sti Pr vo slav Da vi ni} je u ko men ta ru za na{ list is ta kao da je „sud uzeo u ob zir ma te ri jal ne do ka ze ko ji su na kra ju po ka za li da ni jed na op tu `ba ko ja je une ta u op tu `ni cu ni je bi la oprav da na“. Me |u tim, tvr di da ne raz mi {qa o pod no {e wu tu `be za na kna du {te te. – Ov de je za me ne svr ha da jav nost bu de in for mi sa na da ov de ni ka da ni su po sto ja la kri vi~ na de la i da se u tom smi slu ja u jav no sti re ha bi li tu jem – ka `e Da vi ni}. We gov advo kat Dra gan Pa {i} na gla {a va da su mo ra li ak tiv no da se ukqu ~e u od bra nu i pru `e pro tiv do ka ze op tu `ba ma jav ne tu `be. – Na i {li smo na raz u me va we i pro fe si o na lan od nos su di je i sud skog ve }a ko ji su sve stra no raz mo tri li do ka ze. Ovaj po stu pak je za i sta okon ~an na na ~in na ko ji je je di no mo gao, a to je oslo ba |a ju }om pre su dom – re kao je mr Pa {i}.

Vu~ ko vi}: Do ka zao sam svo ju ~e sti tost Pen zi o ni sa ni pu kov nik Jo vi ca Vu~ ko vi}, ina ~e No vo sa |a nin, iz ja vio je za „Dnev nik„ da je ju ~e ra {wi dan ve li ki za we ga. – Sud je po ka zao svo ju sna gu, sna gu prav de – re kao nam je Vu~ ko vi}. – Bo rio sam se da do ka èm svo ju ~e sti tost ~a snog ofi ci ra. Us peo sam u to me i da }e bog da ta ko i osta ne. Po ku {a }u da po tra ìm prav du i za onaj deo svo jih eg zi sten ci jal nih pra va ko ja su mi ugro è na ti me {to sam uda qen s du `no sti ta ko {to sam pre vre me no pen zi o ni san. Po ku {a }u de lom da do bi jem sa tis fak ci ju i za ra ne ko je su mi stvo re ne na sr cu za to {to sam ob la }en kao je dan od u~e sni ka „afe re sto le }a“.

Ko ka no vi}: Prav da je do sti `na Pen zi o ni sa ni ge ne ral Mi lun Ko ka no vi} is ti ~e da je ve ro vao u prav du. – Ve o ma sam sre }an {to mo gu da kon sta tu jem da je prav da do sti `na i da ipak ovaj na{ ovaj si stem pra vo su |a funk ci o ni {e – iz ja vio je Ko ka no vi} za „Dnev nik“.

Zo ri}: Tu ì la {tvo }e se à li ti Port pa rol Re pu bli~ kog jav nog tu ì la {tva To mo Zo ri} re kao je ju ~e Ta nju gu da }e Tu ì la {tvo ulo ì ti àl bu na pre su du ko jom su ne ka da {wi mi ni star od bra ne SCG Pr vo slav Da vi ni} i dvo ji ca ofi ci ra oslo bo |e ni op tu `bi za „afe ru pan cir”. – Tu ì la {tvo }e ulo ì ti àl bu u za kon skom ro ku, po {to pri mi pi sa ni ot pra vak pre su de – re kao je krat ko Zo ri}.

Pr vo slav Da vi ni}

wa An dri} je re kao da mu je to na re dio Da vi ni}„. Ta ko |e, ka ko je obra zlo è no pre su dom, ni su do ka za ne ni op tu `be pro tiv pu kov ni ka Jo vi ce Vu~ ko vi }a, biv {eg za me ni ka na ~el ni ka Upra ve za raz voj, ko ji je, ka ko je na veo sud, pra vio re fe ra te o po tre ba ma Voj ske u po gle du opre ma wa. „Kad je re~ o ko li ~i na ma opre me, one su sra zmer ne broj nom sta wu Voj ske u tom pe ri o du. Ovi ugo vo ri ni su re a li zo va ni. Da kle, ne ma {te te za dr à vu, ni ti ko ri sti za fir mu ’Pro iz vod wa Mi le Dra gi}’. Ina ~e, ja sno je i nor mal no da pri vat nik, kao i sva ka fir ma, o~e ku je pro fit od svog po sla„, na ve de no je, iz me |u osta log, u obra zlo è wu pre su de. Su di ja Vu ko ti} je ka za la da su iz ve de ni do ka zi i o to me da je fir ma „Pro iz vod wa Mi le Dra gi}“ „u to ku 2004. go di ne do sta vi la po nu du nad le `nim or ga ni ma Voj ske SCG za opre ma we pan ci ri ma i dru gom za {tit nom opre mom, te da ta fir ma ni je po ~e la da nu di svo ju opre mu Voj sci tek kad je za mi ni stra od bra ne SCG iza bran Da vi ni} ve} je od ra ni je, u du èm pe ri o du, bi la snab de va~ Voj ske opre mom te da je snab de va la i po li ci ju“. Po re ~i ma su di je, za po tre be po stup ka je pri ba vqe na obim na do ku men ta ci ja u ve zi s pro ce du rom ko ja je pret ho di la do no {e wu

od lu ke dr àv nih or ga na SCG o opre ma wu Voj ske, te na kra ju i do sa mog za kqu ~e wa dva pred met na ugo vo ra 25. av gu sta 2005. go di ne. Do ku men ta ci ja, po re ~i ma su di je, po ka zu je da je to „bio pro ce du ral ni pro ces ko ji je tra jao oko go di nu da na, od sep tem bra 2004, pri ~e mu su se mo gu} no sti opre ma wa raz ma tra le na Sa ve tu mi ni stra SCG i dru gim nad le `nim or ga ni ma. Pla ni ra no je da se sred stva za opre ma we obez be de iz pro da je vi {ka voj nih ne po kret no sti. „Sa vet mi ni sta ra je do neo plan o opre ma wu Voj ske od 2006. do 2010. go di ne. Sa vet mi ni sta ra i pred sed nik SCG do ne li su od lu ku o mo der ni za ci ji i na bav ci opre me od fir me ’Pro iz vod wa Mi le Dra gi}’. Da vi ni} po stu pa po za ko nu, po stu pa po od lu ci Sa ve ta mi ni sta ra SCG, a da kao mi ni star od bra ne ni je po stu pio po od lu ci tog dr àv nog or ga na, on da bi smo go vo ri li o zlo u po tre bi slu `be nog po lo à ja„, obra zlo è no je u pre su di. Po re ~i ma pred sed ni ce ve }a, „kad je re~ o sve do ~e wu ta da {weg na ~el ni ka Ge ne ral {tba Dra ga na Pa ska {a, on je na pi ta wa ko ja su bi la ve o ma va `na za pred met uglav nom go vo rio ili da se ne se }a ili ne zna ni {ta o to me. – Ni smo pri hva ti li sve do ~e we ta da {weg na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Dra ga na Pa ska {a – na ve la je pred se da va ju }a. U okvi ru usme nog obra zlo è wa, glav na su di ja je pre ci zi ra la i da je, gle da no kroz do ku men ta ci ju ko ja je do sta vqe na su du, iz gle da la obim na pro ce du ra ve za na za du go ro~ no pla ni ra we opre ma wa i mo der ni za ci je Voj ske, u okvi ru ko je je ura |en Stra te gij ski pre gled, ~i ji su sa stav ni deo bi li pla no vi raz vo ja mo der ni za ci je i opre ma wa Voj ske u sred wo ro~ nom pe ri o du od 2006. do 2010. te su na kra ju usle di le i od lu ke or ga na SCG. Su di ja je na ve la da ni po pla no vi ma ni po pred met nim ugo vo ri ma ni je bi la pred vi |e na na bav ka ce lo kup ne ko li ~i ne od mah, ve} je to bio pe to go di {wi pro ces, pri ~e mu su pr ve naj nu `ni je na bav ke pla ni ra ne za 2006. i 2007. go di nu, a osta le do 2010. go di ne. J. Ja ko vqe vi}

sport

petak6.jul2012.

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO EN GLE SKE – VIMBLDON

\o ko vi} i Fe de rer za isto ri ju Da nas po pod ne svet }e bi ti sve dok jed nog od naj va `ni jih te ni skih me ~e va u no vi joj ATP isto ri ji. U po lu fi na lu 126. iz da wa kult nog te ni skog tu ni ra, Vimbldon, sa sta }e se zva ni~ ni {am pion, „broj 1” na ATP li sti i pr vi no si lac - No vak \o ko vi} i naj tro fej ni ji te ni ser svih vre me na, ~o vek sa {est ti tu la na Ol In gland te nis klu bu, Ro xer Fe de rer. Ne }e to bi ti va `an su sret sa mo zbog to ga {to su Sr bin i [vaj ca rac iz gra di li ne ve ro vat no ri val stvo to kom pret hod -

Bo do va we za grend slem Ti tu la 2.000, fi na le 1.200, po lu fi na le 720, ~e tvrt fi na le 360, osmi na fi na la 180, tre }e ko lo 90, dru go ko lo 45, pr vo ko lo 10.

Na gra de Ti tu la 1.150.000 fun ti, fi na le 575.000, po lu fi na le 287.000, ~e tvrt fi na le 145.000, osmi na fi na la 75.000, tre }e ko lo 38.875, dru go ko lo 23.125 i pr vo ko lo 14.500 fun ti.

Da nas po lu fi na le

ima 10.060, ali ve} na red nog po ne deq ka pa {}e na 8.905. Fe de rer i \o ko vi} igra li su 26 pu ta, ali ni ka da na Vimbldo nu. [vaj ca rac vo di 14:12, s tim da je No vak do bio po slred wa tri du e la. U jed nom tre nut ku bi lo je 7:2 za ta da do mi nant nog Fe de re ra, ali od ta da znat no vi {e uspe ha imao je \o ko vi}, ko ji je do bio {est od po sled wih se dam du e la sa pet go di na sta ri jim ri va lom. Fe de rer je Vimbldon osva jao 2003 (Mark Fi li pu sis), 2004 (En di Ro dik), 2005 (En di Ro dik), 2006 (Ra fael Na dal), 2007 (Ra fael Na dal) i 2008. go di ne (En di Ro dik), a pr vi na ATP li sti bio je u dva na vra ta, od 1. fe -

No vak \o ko vi} - Ro yer Fe de rer (14) En di Ma rej - Yo Vil fred Con ga (sle di) nih go di na, ve} i zbog to ga {to }e wi hov 27. me |u sob ni okr {aj mo `da do ve sti i do sme ne na ~e lu ATP li ste. Uko li ko Ro xer Fe de rer osvo ji Vimbldon sed mi put, a za to mu je u po lu fi na lu neo p hod na po be da nad \o ko vi }em - lo gi~ no, vra ti }e se na pr vo me sto ATP li ste i auto mat ski iz jed na ~i ti re kord Pi ta Sam pra sa po bro ju ne de qa na ~e lu li ste te ni se ra. U su prot nom, \o ko vi} }e od bi ti pr vi di rek tan na pad na we go vu kru nu, ko ju je sta vio na gla vu upra vo u po lu fi na lu Vimbldo na 4. ju la pro {le go di ne, po be dom nad @o om-Vil fre dom Con gom, a ka sni je je taj uspeh

No vak \o ko vi} i Ro yer Fe de rer

sa mo uve li ~ao tri jum fom u fi na lu nad ta da {wim pr va kom Ra fa e lom Na da lom za naj pre sti `ni ju ti tu lu u te ni su. Po sle ta~ no go di nu da na, \o ko vi} je do {ao u si tu a ci ju da bra ni sta tus naj bo qeg na sve tu,

Put do po lu fi na la No vak \o ko vi} Huan Kar los Fe rer 6:3, 6:3, 6:1 Ra jan He ri son 6:4, 6:4, 6:4, Ra dek [te pa nek 4:6, 6:2, 6:2, 6:2 Vik tor Tro ic ki 6:3, 6:1, 6:3 Flo ri jan Ma jer 6:4, 6:1, 6:4

Ro yer Fe de rer Al bert Ra mos 6:1‚ 6:1, 6:1 Fa bio Fo wi ni 6:1, 6:3, 6:2 @u li jen Be ne to 4:6, 6:7, 6:2, 7:6, 6:1 Sa vi jer Ma lis 7:6, 6:1, 4:6, 6:3 Mi hail Ju `wi 6:1, 6:2, 6:2

iako je hi po te ti~ ki [vaj car cu po tom po treb na i po be da u fi na lu da bi se vra tio na ~e lo. S dru ge stra ne `re ba na la ze se te ni se ri ko ji ni ka da ra ni je ni su igra li fi na le Vimbldo na, (4) En di Ma rej, (5) @o Vil fred Con ga. \o ko vi} na po sled woj ob ja vqe noj ATP li sti ima 12.280 bo do va i bra ni svih 2.000 po e na osvo je nih pre go di nu da na. Gu bit kom po lu fi nal nog me ~a, on }e osta ti bez 1.280 bo do va i na red nog po ne deq ka ima }e 11.000. Tri jum fom na Vimbldo nu, Fe de rer }e osvo ji ti ~i ta vih 1.640 bo do va, jer je od pro {le se zo ne bra nio sve ga 360 ko li ko do no si pla sman u ~e tvrt fi na le. U toj

No le ne str pqiv, Royer hva li No vak \o ko vi} je na kon tri jum fa nad Flo ri ja nom Ma je rom iz ja vio da ne str pqi vo ~e ka duel sa Fe de re rom, te da mu uvek pred sta vqa za do voq stvo nad i gra va we sa biv {im bro jem je dan. Sve stan je u isto vre me No vak da ne mo `e pret po sta vi ti ka ko }e se od vi ja ti me~, s ob zi rom da }e po lu fi na le u Vimbldo nu bi ti wi hov pr vi okr {aj na trav na toj pod lo zi. - Vi de }e mo ka ko }e to bi ti. Fe de rer mo `da ovu pod lo gu bo qe ko ri sti zbog slaj sa, ali ja sam osvo jio ti tu lu pro {le go di ne, sa da sam opet u po lu fi na lu, ta ko da se stvar no od li~ no ose }am - re kao je No vak. -Fe de re ro va igra na tra vi je za sno va na na ve li koj ra zno vr sno sti uda ra ca, sjaj no ko ri sti svoj ser vis. Otva ra po qe fan ta sti~ no, ko ri sti slajs za ni ske od sko ke. Agre si van je ali se i do bro bra ni. Mi slim da je za we gov stil igre tra va naj bo qa pod lo ga. [vaj ca rac je s ve li kom pa `wom pra tio No va kov duel sa Ma je rom, s ob zi rom da je pre na {eg te ni se ra iz bo rio pla sman u po lu fi na le (sa vla dao Ru sa Ju `weg, 6:1, 6:2, 6:2). U na ja vi me ~a pro tiv No va ka \o ko vi }a, pre mi jer nog na Vimbldo nu, sjaj ni {vaj car ski te ni ser je re kao. run di ga je iz ba cio Con ga. Fe de rer tre nut no ima 9.435 po e na, a u slu ~a ju ti tu le do {ao bi do 11.075 bo do va. Da kle, sa mo po be da nad \o ko vi }em i even tu al ni po raz u fi na lu [vaj car cu ne bi vra ti li

Mi lo je vi} pre dao me~ zbog po vre de Srp ski ju ni or Ni ko la Mi lo je vi} pre dao je zbog po vre de me~ ~e tvrt fi na la Vimbldo na pr vom no si o cu Austra li jan cu Lu ku Sa vi lu.

Mi lo je vi} je ceo me~ igrao sa rup tu rom sto ma~ nog mi {i }a, a u fi ni {u dru gog se ta, po sle me di cin skog tajm auta, mo rao je da od u sta ne. Bra ni lac ti tu le Sa vil je do bio pr vi set 7:5, a u tre nut ku pre ki da Austra li ja nac je vo dio 5:4, a Mi lo je vi} je tre ba lo da ser vi ra. Me~ je tra jao sat i 20 mi nu ta.

- Us peo je da osta vi iza se be mno go stva ri ko je su mu u pro {lo sti pra vi le pro ble me. Sa da je kom ple tan igra~- pri znao je Fe de rer. Sr bin je u po sled wih {est od se dam me ~e va bio bo qi od [vaj car ca, pa Fe de rer s raz lo gom iz no si niz po hva la na ra ~un \o ko vi }a. - Uvek je bio do bar i ve o ma opa san. Od i gra li smo mno go me ~e va. Ka da za ri va la ima te vr hun skog te ni se ra kao {to je No vak, ni je go to vo dok se ne od i gra po sled wi poen. On je igra~ ko ji iz svih po zi ci ja mo `e da osvo ji poen i za to ni je go to vo dok su di ja ne ozna ~i kraj. Fe de rer se do ta kao i na vod nog su ko ba sa srp skim te ni se rom, u pro {lo sti je [vaj ca rac ko men ta ri sao \o ko vi }e vo po na {a we, bi lo je i te {kih re ~i, ali ... - To je do vas, me di ja! Ni je da vas kri vim, ali vo li te da na pra vi te net {o iz me |u top igra ~a. Isti na je da sam bio qut na No va ka ka da je igrao pro tiv mog pri ja te qa Sta ni sla va Va vrin ke, ali pri ~a li smo o to me, sa da je na{ od nos u re du. Po {tu jem No va ka. Ali da li sam iza {ao na ve ~e ru sa wim?! Od go vor je ne. Ipak, sa wim je le po sa ra |i va ti. Ne ma pro ble ma iz me |u nas, na dam se da mi ve ru je te - is ta kao je Fe de rer. Po lu fi na le je na pro gra mu u pe tak po pod ne.

pri mat na ATP li sti, ali bi od na red nog po ne deq ka bio dru gi s ob zi rom na to da je pro {lo go di {wi fi na li sta Ra fael Na dal is pa da wem u dru gom ko lu od Lu ka {a Ro so la iz gu bio ~i ta vih 1.155 bo do va!? Na dal tre nut no

bru a ra 2004. do 11. av gu sta 2008. go di ne, a po tom i od 6. ju la 2009. do 24. ma ja 2010. go di ne. Vla dao je 237 ne de qa, pa jo{ 48, {to ukup no iz no si 285 ne de qa. Sam pras je pr vi na sve tu bio ukup no 286 ne de qa.

Se re na i Ag we {ka u fi na lu Ag we {ka Ra dvan ska i Se re na Vi li jams igra }e u fi nal nom me ~u te ni ser ki u Vimbldo nu. U po lu fi na lu Ra dvan ska je po be di la Ker ber 6:3, 6:4, a mla |a se stra Vi li jams bi la bo qa od Aza ren ke - 6:3, 7:6. Ag we {ka Ra dvan ska je pr vi put bi la u~e snik gren slem po lu fi na la i od mah se do mo gla fi na la. Za tro fej na Vimbldo nu bo ri }e se sa Se re nom Vi li jams, ko ja ima 13 gren slem ti tu la, od ko jih ~e ti ri u „sve en gle skom klu bu”. Ker ber je bo qe po ~e la duel sa Ra dvan skom i pr va na pra vi la brejk, ali je tre }a te ni ser ka sve ta u{la u se ri ju i od 1:3 sa pet uza stop nih osvo je nih ge mo va do bi la pr vi set - 6:3. Ni je se Po q a k i w a za u s ta v i l a, u na stav ku je jo{ jed nom od u ze la ser vis osmoj igra ~i ci sa VTA li ste {to joj je bi lo do voq no za tri jumf po sle 70 mi nu ta 6:4.Bio je to wi hov pe ti duel i tre }a po be da Po qa ki we. Se re na Vi li jams je u me ~u sa Vik to ri jom Aza ren kom (dru ga)

is ko ri sti la je di nu brejk lop tu ko ju su ri val ke ima le u pr vom se tu, po ve la 5:3, a od mah za tim i

6:3. Ka da je Se re na od u ze la ser vis pro tiv ni ci i u dru gom se tu, de lo va lo je da }e la ko pri ve sti

Se re na Vi li jams i Ag we {ka Ra dvan ska

me~ kra ju. Me |u tim, po bed ni ca ovo go di {weg Austra li jan ope na ni je se pre da va la i uz vra ti -

la je u je di nom ge mu u ko me je ima la pri li ke za brejk. Is ko ri sti la je dru gu - 3:3. S ob zi rom na to da ni je bi lo vi {e brej ko va, u{lo se u tajbrejk. Se re na ni je is ko ri sti la pr vu me~ lop tu, na ser vis pro tiv ni ce, jer je lob po sla la u aut, ali je ste sle de }u, 24. asom na me ~u - 8:6. Sta ti sti ka go vo ri da se 30-go di {wa Ame ri kan ka za slu `e no pla si ra la u sed mo fi na le Vimbldo na. Po red ne ve ro vat no ve li kog bro ja aso va, ima la je i mno go vi {e „vi ne ra”, ~ak 45 na spram 14 Aza ren ke, dok je na pra vi la sa mo pet ne iz nu |e nih gre {a ka vi {e. Me~ je tra jao sat i 36 mi nu ta.Se re na je {e sti put uza stop no sa vla da la Aza ren ku, ukup no osmi put u wi ho vih de vet su sre ta. Ra dvan ska i Se re na Vi li jams sa sta ja le su se dva pu ta i Ame ri kan ka se oba pu ta ra do va la, ali to je bi lo 2008. go di ne. Fi nal ni me~ iz me |u Ra dvan ske i Se re ne Vi li jams igra se su tra od 15 sa ti.

SPORT

dnevnik

PRVENSTVO EVROPE ZA OMLADINCE

Hra bro na En gle ze Omla din ska fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je slab no je star to va la na Pr ven stvu Evro pe ko je se odr `a va u Esto ni ji. U pr vom me ~u or li }i su go to vo bez oto pra iz gu bi li od Fran cu ske i do {li u po zi ci ju da vi {e ne ma ju ra va na gre {ku. Da nas iza bra ni ci Zo ra na Ma ri }a igra ju sa En gle skom ko ja je u pr vom me ~u igra la ne re {e no s Hr vat skom (1:1). - Igra }e mo hra bro, mi vi {e ne ma mo pra va na gre {ku ob ja {wa va se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je Zo ran Ma ri}. - Ana li zi ra li smo igru En gle za, od gle da li sni mak wi ho vog me ~a sa Hr va ti ma i do {li do za kqu~ ka da mo `e mo i do po be de. Na rav no, tre ba }e nam i do sta sre }e, ali i mno go vi {e bor be no sti, tr ~a wa ne go u pr vom me ~u.

Do bra vest za or li }e je to {to je Ni ko la Nin ko vi} iz dr ào ka znu od jed ne utak mi ce zbog par nih ù tih kar to na i si gur no }e po ~e ti utak mi cu,a ne po voq na {to Ma ri} ne mo è da ra ~u na na Alek san dra Mi tro vi }a ko ji je ne po treb no u su sre tu sa Fran cu skom za ra dio is kqu ~e we. Me~ iz me |u Sr bi je i En gle ske igra se da nas od 16.30 sa ti, a u dru goj utak mi ci na {e B gru pe sna ge }e od me ri ti Hr vat ska i Fran cu ska (15.30). Na à lost me~ na {e re pre zen ta ci je ne }e bi ti pre no {en, jer Eston ska te le vi zi ja i Evro sport pre no se okr {aj iz me |u Hr vat ske i Fran cu ske i utak mi cu B gru pe Por tu ga li ja - [pa ni ja (19). A u B gru pi sa sta }e se jo{ Esto ni ja i Gr~ ka (16.30). G. K.

ZVEZDA NASTAVQA PRIPREME NA ZLATIBORU

Ni ko ni je pre cr tan Za fud ba le re Cr ve ne zve zde, po sle Ro gle, no va ba za u ko joj }e od ra di ti dru gu fa zu pri pre ma je Zla ti bor. Naj vi {e pa `we bi }e po sve }e no uigra va wu eki pe i raz ra di tak ti~ kih za mi sli stru~ nog {ta ba. To kom bo rav ka u Slo ve ni ji cr ve no-be li su od i gra li ~e ti ri kon trol na me ~a, i za be le ì li dva po ra za i po jed nu po be du i re mi. Na srp skoj pla nin skoj le po ti ci Zve zda }e ima ti sa mo jo{ je dan test, pro tiv eki pe Je din stvo Pu te vi 9. ju la. Tre ner Ro bert Pro si ne~ ki od re dio je spi sak put ni ka za dru gi deo pri pre ma- gol ma ni: Baj ko vi}, Ve si} i Ki rov ski, od bra na: Ne na di}, Kr ne ta, Mi ki}, Jo va no vi}, Mla de no vi}, Mak si mo vi}, Mi haj lo vi} i Lu ko vi}, ve zni red: Pe ro vi}, La zo vi}, Evan dro, Di mi tri je vi}, Ve {o vi}, Ka du, Mi li vo je vi}, Mi ri}, Sa vi }e vi}, Mi lu no vi} i Si mi}, na pa da ~i: Oè go vi}, Ba baq, Asa moa i Ka sa li ca. Da kle, na oku pu su go to vo sve ras po lo ì ve sna ge, {to zna ~i da sank ci ja za sla bi ji od nos po je di na ca pre ma oba ve za ma na Ro gli ni je bi lo. Pre cr ta nih igra ~a ne ma, a da li su raz re za ne nov ~a ne ka zne jo{ uvek se ne zna. Cr ve no-be li ma }e se po za vr {et ku evrop skog pr ven stva u Esto ni ji, pri dru ì ti i omla din ski re pre zen ta tiv ci, Spa ji}, Mi ja i lo vi} i Stoj ko vi}, dok }e na red nih {est me se ci Pe tar \u ri~ ko vi} pro ve sti na

po zaj mi ci u eki pi Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca. - Na Ro gli je ak ce nat bio na fi zi~ koj spre mi. U dru goj fa zi osta je nam da od ra di mo jo{ sa mo je dan - dva te à tr ka~ ka tre nin ga, a sve osta lo vre me ra di }e mo na tak ti~ kom uigra va wu - ka è Lu ka Mi li vo je vi}. I da qe se ose }a go rak ukus na kon ne ga tiv nih re zul ta ta u Slo ve ni ji. - Pri ja teq ski su sre ti ko je smo od i gra li ni su me ri lo na {eg kva li te ta. Vo leo bih da se sa istim ri va li ma sret ne mo ka da bu de mo mak si mal no sprem ni, i ube |en sam da bi ih ta da sa vla da li. Tre ni ra li smo na pla ni ni gde je tem pe ra tu ra bi la oko 15 ste pe ni, a utak mi ce igra li na 38. To je ve o ma te {ko. Sla èm se da Kr {ko i po raz ni su sme li da se do go de. Taj dan mi je bio je dan od naj te ìh u ì vo tu, ali jed no stav no ni smo mo gli da se po me ri mo na te re nu – is ta kao je Mi li vo je vi}. Op ti mi zam je pri su tan, a pr va is ku {e wa ve za na su za evrop sku sce nu, kva li fi ka ci je za LE i du e le pro tiv Naf ta na. - U pret hod nih {est me se ci smo po ka za li ka rak ter. Vra }a li smo se iz mi nu sa i do bi ja li utak mi ce. Ube |en sam da }e mo pra vo li ce tek po ka za ti u na red noj se zo ni. Ve o ma je bi tan start u Evro pi, da pre sko ~i mo pr vu pre pre ku, uhva ti mo za let za kqu ~io je mla di re pre zen ta ti vac cr ve no-be lih Lu ka Mi li vo je vi}. Z. Rangelov

Sla vqe fud ba le ra Ko rin ti jan sa

KOPA LIBERTADORES

Ko rin ti jans pr vi put {am pion Ko rin ti jans je us peo da osvo ji je dan od naj va `ni jih tro fe ja Ko pa Li ber ta do res. Oni su u re van{ me ~u u Sao Pa u lu sa vla da li Bo ku Ju ni ors sa 2:0. Dvo stru ki stre lac bio je Emer son u 54. i 72. mi nu tu me ~a. Ko rin ti jans je ta ko us peo da ma te ri ja zu je te ren sku nad mo}, bu du }i da su i u pr vom po lu vre me nu, ali i na po ~et ku dru gog, ima li ve li ki broj pri li ka za po go dak. Bra zil ci ma je po sao do ne kle bio olak {an zbog to ga {to je pr vi gol man ri va la Agu stin Orion na pu stio te ren u 34. mi nu tu zbog po vre de, pa je we go vo

me sto za u zeo re zer vni ~u var mre `e Se ba sti jan So sa. U pr vom me ~u, od i gra nom ne de qu da na ra ni je na ~u ve noj Bom bo we ri u Bu e nos Aire su, bi lo je 1:1. Ko rin ti jans je osva ja wem Ko pa Li ber ta do res iz bo rio i pla sman na Svet sko klup sko pr ven stvo, ko je }e se u de cem bru odr `a ti u Ja pa nu. Bo ka Ju ni ors pro pu sti la je pri li ku da sed mi put u isto ri ji po sta ne kon ti nen tal ni klup ski {am pion i ta ko se iz jed na ~i sa naj u spe {ni jim ti mom svih vre me na, ar gen tin skim In de pen di en te om.

petak6.jul2012.

S PRIPREMA VOJVODINE U AUSTRIJI

Mo re i ra pred wa ~i na tre nin zi ma (Spe ci jal no za „Dnev nik”) ZO H AU: Ni j e se pro sla vio Al ma mi da Sil va Mo re i ra pro le tos u dre su Voj vo di ne. Od ka ko se pre {est me se ci uz ve li ku me dij sku pom pu vra tio u srp ski fud bal, ni je us peo da se „sa sta vi sa lop tom“, od no sno da pru ì ni de li} onog na {ta je na vi kao qu bi te qe fud ba la u na {oj ze mqi. Ne vo qe Por tu gal ca po ~e le su za vre me zim skih pri pre ma u An ta li ji ka da se (fi zi~ ki ne do voq no spre man) te è po vre dio. Usle di le su po tom ne de qe opo rav ka i re ha bi li ta ci je, ne ko li ko po ku {a ja po vrat ka na te ren i ob na vqa we po vre de, {to je na kra ju kul mi ni ra lo i pro ble mi ma s di sci pli nom i onom ne slav n om na p u {ta w u te r e n a pri li kom iz me ne, bez po zdra va s igra ~em ko ji ga je za me nio. Me |u tim, ako je su di ti po pri k a z a n om na tre n in z i ma u Austri ji, lop ta je po ~e la da mu se „le pi“ za no ge, Mo re i ra bi mo gao ovog le ta i na stu pa ju }e je se ni da za Voj vo di nu bu de ono {to ni je bio pro te klog pro le }a - glav ni or ga ni za tor igre i „mo zak eki pe“. Po red to ga, vi dqi va je Por tu gal ~e va è qa da na sva kom tre nin gu pru ì mak si mum, {to sa mo mo è da ra du je i we go ve sa i gra ~e, i ~la no ve stru~ nog {ta ba, ali i na vi ja ~e. Ovu kon sta ta ci ju po tvr dio je i kon di ci o ni tre ner cr ve no-be lih Mi lan [o la ja : - Po zi tiv no sam iz ne na |en po na {a wem i od no som Mo re i- re pre ma oba ve za ma ko je si gur no ni su ni ma lo la ke. Iako naj sta ri ji, on da je pri mer osta li ma ka ko tre ba da se po na {a pro fe si o na lac. Pri zna jem da sam

No vo sa |a ni na ju ~e ra {wem tre nin gu

Grin sti gao u kamp Vo {e Po ja ~a we Voj vo di ne iz Ho lan di je, zad wi ve zni igra~ Ser `i wo Grin, sti gao u kamp Voj vo di ne u Austri ji.Nna be~ ki aero drom sti gao je oko 14 ~a so va gde ga je ~e kao se kre tar stru~ nog {ta ba Og wen Kr sma no vi}. Dru go vi ma bi tre bao da se pri dru `i i Ni ge ri jac Na e me ka A|u ru ko ji je ko na~ no re {io ad mi ni stra tiv ne pro ble me oko do bi ja wa vi ze, pa }e ta ko eki pa Voj vo di ne bi ti kom ple ti ra na.

Da nas pro tiv Ko pen ha ge na Fud ba le re Voj vo di ne da nas o~e ku je pr vi ozbi qan test to kom bo rav ka u So hau. Pro tiv nik No vo sa |a ni ma bi }e vi ce {am pion Dan ske, Ko pen ha gen, naj bo qe pla si ra ni skan di nav ski klub po FI FA li sti (39. me sto u Evro pi). Ko pen ha gen je pra va „le gi ja stra na ca“ jer u svo jim re do vi ma po red Da na ca ima igra ~e iz [ved ske, Islan da, Bra zi la, Ka me ru na i Ko sta ri ke. Utak mi ca Voj vo di na-Ko pen ha gen po ~i we u 18 ~a so va.

IZVIDNICA PARTIZANA BILA NA MALTI

Va le ta za re spekt

Pro tiv nik Par ti za na u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na bi }e pr vak Mal te Va le ta, po {to je u pr voj utak mi ci pr vog ko la ,,raz bi la’’ Lu zi tans iz An do re 8:0. Iako se ~i ni lo da je va qak bio sre }an na `re bu jer je iz be gao klu bo ve iz fud bal ski jih ze ma qa o~i gled no je da }e mo ra ti sa pu no opre za da pri |e Mal te `a ni ma. Va le ta je ve} po sle 20 mi nu ta vo di la pro tiv Lu zi tan sa sa 5:0 i to naj vi {e za hva qu ju }i svom is ku snom na pa da ~u Mif su du ko ji je dao ~e ti ri go la. Do ma }in je de lo vao ko zre la eki pa {to bri ne sve u Par ti za nu. Qu bi {a Tum ba ko vi}, sport ski di rek tor po zi va na oprez pred pred sto je }i dvo me~. - Prak sa je po ka za la da na {i klu bo vi ne ma ju pra vo da ola ko shva ta ju pro tiv ni ke. Obi je se to o gla vu pa is pad ne{ od [a mro ka. Ima li smo iz vid ni cu na Mal ti i uve ri li se u kva li te te Va le te. Naj bo qi po je di nac je is ku sni Mif sud, re pre zen ta ti vac. Ipak, mi smo Par ti zan i

sme {no bi bi lo da iz be ga va mo ulo gu fa vo ri ta. Bi }e mo pot pu no kon cen tri sa ni ka ko bi se pla si ra li u dru go ko lo kva li fi ka ci ja – re kao je Tum ba ko vi}. Va le ta je po ka za la sna gu {to se ogle da po bro ju re pe zen ta ti va ca na oku pu. Tim je ve} du è vre me za jed no pa ne ~u di {to je eki pa do mi nat na na Mal ti. Me |u tim, ako je to ne ka ute ha Par ti za nu Mal te à ni ni kad ni su pro {li vi {e od jed nog pro tiv ni ka u Evro pi. - To nas ne }e ome sti. Eki pa ko ja je 21 put bi la {am pion i 12 pu ta osva ja~ Ku pa svo je ze mqe sva ka ko za slu ù je sva ki re spekt. Ka è mo fud bal sa da svi igra ju, pa evo je pra va po tvr da za to. Mal te à ni ula ù ve li ke na po re da bi sve vi {e na pre do va li i ne bi me iz ne na di lo da za ko ju go di nu po ka ù i ve }i po ten ci jal. Sre }a, vre men ski uslo vi nam ne }e bi ti pre pre ka jer smo ov de u Slo ve ni ji na vi kli na ve li ke vru }i ne. Ve ru jam u na{ pro laz – za kqu ~io je Tum ba ko vi}. I. L.

pre star ta pri pre ma po ma lo bio skep tik ka da je ovaj igra~ u pi ta wu, ali me je on na naj lep {i mo gu }i na ~in raz u ve rio. Sli~ nu kon sta ta ci ju za svo je pu le ne dao je i tre ner gol ma na Sa {a To di} ko ji hva li Ne ma wu Su pi }a, Mar ka Kor di }a, a na ro ~i to no vaj li ju Sr |a na @a ku lu. - Mom ci ra de kao „sin ge ri ca“, ne mam za wih ni jed nu re~ za mer ke. Bez ob zi ra {to su je dan dru gom kon ku ren ti, me |u sob no se bo dre i sa ve ti ma po ma `u naj mla |em Kor di }u. Sr |an @a ku la je sja jan mo mak i od li ~an gol man. Bez sum we da }e nam do bro do }i u na red noj se zo ni.

KLA\EWE NA ME^EVE DOMA]IH LIGA POD KONTROLOM FSS I DR@AVE

Ofi cir ~u va in te gri tet li ge U pro sto ri ja ma FSS odr àn je pr vi za jed ni~ ki rad ni sa sta nak pred stav ni ka po li ci je, tu ì la {tva, udru è wa kla di o ni ~a ra i Su perli ge, a ko ji ima za ciq for mi ra we te la za kon tro lu kla |e wa na utak mi ce do ma }ih tak mi ~e wa i sa mim tim po sti za we pu ne re gu lar no sti eli mi na ci jom i sa me mo gu} no sti na me {ta wa utak mi ca u ci qu ostva re wa fi nan sij ske ko ri sti. FSS je sa mim pot pi som spo ra zu ma sa pred stav ni ci ma Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je kre nuo le gal nim pu tem eli mi na ci je svih zala iz do ma }eg fud ba la, ka ko u bo ju pro tiv na si qa na sport skim pri red ba ma, ta ko i u ci qu us po sta vqa wa pu ne kon tro le i pra }e wa even tu al nog upli va kla |e wa na re zul ta te su sre ta. Za kqu ~e no je da }e bi ti for mi ra na rad na gru pa, u ko ju }e bi ti ukqu ~e ni pred stav ni ci svih struk tu ra, a ko ja }e ak tiv no pra ti ti ovo po qe. Na ja vqe na je i se ri ja no vih sa sta na ka, a FSS }e u me |u vre me nu raz go va ra ti i sa pred stav -

ni ci ma vo de }ih kla di o ni ~ar skih ku }a u Sr bi ji. Kao re zul tat sve ga, usle di }e pot pis Me mo ran du ma o za jed ni~ kom de lo va wu, na ko me }e bi ti ba zi ran bu du }i ko or di ni sa ni rad. Srp ska tak mi ~e wa, a po re zul ta ti ma do sta vqe nim iz UEFA, ni su obe le è na kao ne re gu lar na ni ti se u wi ma po ja vqu ju sum wi ve utak mi ce sa aspek ta kla |e wa. Me |u tim, FSS è li da pra vo vre me no pri me ni sve pre po ru ke iz UEFA. U to me }e ve li ku po mo} ima ti od stra ne nad le `nih dr àv nih or ga na i udru è wa kla di o ni ~a ra, jer }e do kra ja go di ne bi ti uve den cen tral ni si stem. Kao ta kav, on }e svi ma omo gu }i ti ade kvat no pra }e we i mo gu} nost pre ven tiv nog de lo va wa. Su {tin ski, ovaj ko rak je pred u- zet u sme ru po di za wa re gu lar no sti na naj vi {i ni vo, {to i je ste je dan od pri o ri te ta u ra du fud bal ske or ga ni za ci je. U tom ci qu, FSS pla ni ra i da usta no vi funk ci ju ofi ci ra za o~u va we in te gri te ta tak mi ~e wa. Z. R.

[u ker na ~e lu hr vat skog fud ba la Da vor [u ker no vi je pred sed nik Hr vat skog fud bal skog sa ve za (HNS). Na iz bor noj Skup {ti ni HNS, ko ja se odr `a va u Za gre bu, iza bran je jed no gla sno i na tom me stu za me nio je Vlat ka Mar ko vi }a, ko ji je tur bu lent no vla dao vi {e od 13 go di na. Mar ko vi},~i ji je rad bio vi {e pu ta kri ti ko van, is ta kao je da Sa vez osta vqa u do brim ru ka ma. - Ne mam ne ka kav po se ban sa vet za Da vo ra [u ke ra, mog na sled ni ka na me stu pred sed ni ka, jer on je bio vr hun ski fud ba ler i vr hun ski je in te lek tu lac pro ko men ta ri sao je Mar ko vi}. No vo i za bra ni pred sed nik HNS is ta kao je da ve} od su tra

Da vor [u ker

kre }e sa no vim po slom, a da }e mu ci qe vi bi ti da do stig ne uspe he Mar ko vi }a, da hr vat ski fud bal

uz dig ne na naj vi {i ni vo, kao i da se ob ra ~u na sa hu li ga ni ma. - Mo ja no va oba ve za je da ~u vam vred no sti ko je ima mo, tru di }u se da do stig nem uspe he Vlat ka Mar ko vi }a. Za hva qu jem se me di ji ma koj su objek tiv no iz ve {ta va li o na {em fud ba lu ko ji je imao le pu sli ku u svi e tu, bez ob zi ra na mi {qe we po je di na ca. Sve sni smo pro ble ma hr vat skih klu bo va, na pra vi }e mo sve da to po pra vi mo, da odr `i mo po pu lar nost fud ba lana po ~et ku obra }a wa re kao je [u ker. On je obe }ao hrav tskoj jav no sti da ih, za jed no sa sa rad ni ci ma, ne }e iz ne ve ri ti. - Upo zna }e mo pred sed ni ka dr `a ve sa me ra ma ko je }e mo pred -

u z e ti da su z bi je mo hu li g a ne. Tre ba nam po mo} in sti tu ci ja, da se ob ra ~u na mo sa po je din ci ma i gru pa ma ko ji `e le {te tu hr vat s kom fud ba lu. Po no s an sam {to sam uje di nio hr vat sku fud bal sku po ro di cu. Ovi qu di ne }e vas iz ne ve ri ti, iako }e bi ti po te za ko ji se ne }e svi ma svi de ti. Mo ja mi si ja je po be da. Ni sam iz la gao pro gram, jer je moj pro gram i va{ pro gram. Na sto lu ima te smer ni ce u elek tron skom ob li ku na ko ji ma po ~i wem da ra dim ve} su tra- do dao je [u ker. Da vor [u ker (44) je kao re pre zen ta ti vac Ju go sla vi je i Hr vat ske od i grao 71 utak mi cu i po sti gao 46 go lo va.

sport

petak6.jul2012.

PR VO KO LO KVA LI FI KA CI JA ZA LI GU EVRO PE

Kazahstanci iznenadili Ja go di na - Or da ba si 0:1 (0:0)

JAGODINA: Grd ski sta dion, gle da la ca 4.000, su di ja: Pe tre sku (Ru mu ni ja), stre lac: Gaj u 85. mi nu tu. JA G O D I N A: Bon x u l i}, Du ki}, Pro ji}, To mi}, @i va no vi}, Go gi}, Stoj kov, Stoj ko vi}, Sto ja no vi}, \e ni} (Ni ko d i j e v i}), Mu d rin s ki (Ko sti}). OR DA BA SI: Be ka ba ev, Mve sin gva, Traj ko vi}, Pa ko li uk, Kar po vi~, A{ir be kov, Gaj, Ka sja nov, Ta cim be tov (Ba ba tun de), Adi ber kov, Aro u ri (\i las).

Ja go din ci su ima li ini ci ja ti vu u pr vih pet mi nu ta me ~a i iz ve li tri slo bod na udar ca sa de sne stra ne, ali ni su us pe li da stvo re pra vu pri li ku. Pr vu gol {an su ima li su Ka zah stan ci u osmom mi nu tu ka da je ka pi ten A{ir be kov sa tri me ta ra {u ti rao pre ko go la. Pr vo po lu vre me je od i grao na ve o ma vi so koj tem pe ra tu ri, bez pra vih {an si na obes tra ne, osim one ko ju su Ka zah stan ci ima li u osmom mi nu tu. Pr vi {ut ka go lu u dru gom po lu vre me nu Ja go din ci su upu ti li u 52. mi nu tu ka da je Du -

ki} {u ti rao po red go la. Dva mi nu ta ka sni je Ka zaj stan ci su ima li dva kor ne ra u ni zu, ali ni su ugro zi li gol Bon xu li }a. Stoj kov je u 60. mi nu tu iz veo slo bo dan uda rac sa le ve stra ne, ali je Be ka ba ev la ko uhva tio lop tu. Go sti su po sti gli po bed no sni gol u 85. mi nu tu pre ko Se ne gal ca Man su ra Ga ja, a sa mo mi nut pre go la u igru je u{ao ne ka {a da {wi na pa da~ Ja go di ne Vla di mir \i las. Re van{ me~ je na pro gra mu za se dam da na, u ~e tvr tak 12. ju la u [im ken tu.

[EF STRU^ NOG [TA BA HAJ DU KA VE LI^ KO KA PLA NO VI]

Kuqani traè poja~awa Fud ba le ri Haj du ka vred no se pri pre ma ju za na red nu se zo nu u Je len su per li gi. I dok kan di da ti za pr vi tim ra de dva pu ta dnev no na te re ni ma Sport skore kre a tiv nog cen tra Va {a ri {te, uz to oba vqa ju i le kar ske pre gle de, stru~ ni {tab na ~e lu sa {e fom Ve li~ kom Ka pla no vi }em je ju ~e po sma trao kon trol ni su sret se lek ci je Za pad ne Ba~ ke i ru skog klu ba Fa kel iz Vo ro we à (0:0). Stru ka Haj du ka je è le la da na de lu vi di igra ~e ko ji su kroz pro bu po ku {a va li da se na met nu. Su sret je za vr {en bez go lo va, a je li stra teg Haj du ka Ka pla no vi} imao {ta da vi di? - Mo gli smo objek tiv ni je da sa gle da mo ne ke stva ri. Jed no stav no ovi mom ci ko ji su bi li na pro bi u ovom tre nut ku ne mo gu da kon ku ri {u za Haj duk. U ne ko do gled no vre me mo `da, i ono {to }e mo ura di ti je to da }e mo ih pro sle di ti u ne ke klu bo ve srp sko li ga {kog ran ga, okol ne klu bo ve i on da ih pra ti ti. U ovom mo men tu je to za wih naj bo qe, jer za taj uz rast je su {ti na stva ri da mo ra ju da igra ju da bi se raz vi ja li na pra vi na ~in. U ovom mo men tu pre }u se okre nu ti ma lom Pe jo vi }u, Mi ro sa vqe vu, Gro zdi }u i oni }e pre do bi ti {an su, jer su de ca iz Haj du ko ve {ko le ne go da se okre }e mo ne ko me ko ima 25-26 go di na i ko do sa da ni je igrao. U ovom mo men tu in te res Haj du ka nam je svi ma na

Nigerija boqa od Litvanije Po sled wi me ~e vi grup ne fa ze olim pij skog kva li fi ka ci o nog tur ni ra u Ve ne cu e li do ne li su jed no iz ne na |e we. Ni ge ri ja je sa vla da la Li tva ni ju (86:80)! Ipak ovaj po raz Ja se ki vi ~i ju su i kom pa ni ji ni {ta ne zna ~i s ob zi rom da su obez be di li pla sman u ~e tvrt fi na le. De rik Oba so han je bio naj bo qi u afri~ kom ti mu (20 po e na), kod Li tva na ca Kle i za je stao na 22. U der bi ju Gru pe A Gr~ ka je nad i gra la Por to ri ko (98:84),

ova dva ti ma jo{ ra ni je su obez be di la me sto u ~e tvrt fi na lu. U Gru pi C je ta ko |e vi |en duel ~e t vrt f i n a l i s ta, Ru s i j a je pre sli {a la Do mi ni kan sku Re pu bli ku (84:69), Ki ri len ko je pru `io do bru par ti ju (16 po e na, 13 sko ko va, 7 asi sten ci ja). Po sled wi me~ u Gru pi D do neo je osmog ~e tvrt fi na li stu, to je No vi Ze land, ko ji je te sno sa vla dao An go lu (68:64). U ~e tvrt fi na lu, ko je je na pro gra mu da nas igra }e Ru si ja i An go la, Gr~ ka i Ni ge ri ja, Ma -

i Grn ~ar ski su bi li pre ci zni, kao i Ma }u `en ski, A~an ski i Ste po vi} iz Me tal trej da, dok je uda rac Arva i ja gol man Ala ske ko li be Br ki} od bra nio i svo joj eki pi do neo tri jumf (6:5). Po bed ni~ ku eki pu „Ala ska ko li ba” su ~i ni li: Br ki}, M.

Eki pa Ala ske ko li be

Ku li}, Da no je vi}, Ku zma no vi}, Sa mar xi}, Grn ~ar ski, Dok ni}, Kne `e vi} i J. Ku li}. Naj bo qi igra~, a ujed no i gol man tur ni ra je Pre drag Br ki} (Ala ske ko li be), a naj bo qi stre lac je Mi lan Ma le{, ~lan Tvr |a ve ko ji je po sti gao 17 go lo va, i wi ma su pri pa le rob ne na gra de. \. B.

Zna ~i, jo{ uvek ne ma no vih li ca? - U pre go vo ri ma smo sa ne ko li ci nom igra ~a, ali ne tre ba ù ri ti, tre ba oda bra ti ne {to pra vo da bu de po ja ~a we. O ime ni ma je ra no go vo ri ti, ali na {a è qa je da an ga ù je mo igra ~a na po zi ci ja ma {to pe ra, za tim po ja ~a }e mo kon ku ren ci ju na be kov skoj li ni ji, a tra ì mo i po jed nog igra ~a u ve znoj li ni ji i {pi cu. Pri ~ao sam sa pred sed ni kom Zo ra nom Osma ji }em i sa jed no ~e ti ri igra ~a }e mo za tvo ri ti pre la zni rok. Ta ~e ti ri igra ~a }e bi ti pra va po ja ~a wa - is ta kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Ve li~ ko Ka pla no vi}. \. Bo ja ni}

Bord FIFA odobrio tehnologiju In t er n a c i o n al n i bord FI FA odo brio je upo tre bu teh no lo gi je ko ja utvr |u je da li je lop ta pre {la gol-li ni ju. Po sle vi {e go di {we de ba te i op se `nih te sto va osmo ~la ni od bor dao je na sa stan ku u Ci ri hu ze le no sve tlo za oba si ste ma ko ja su sti gla do fi nal nog te s ta.Si s te m i mo g li bi da bu du pri me we ni na naj va `ni ja tak mi ~e wa ve} od po ~et ka 2013. go di ne. Iz zve sno je da }e teh no lo gi ja bi ti ko ri {}e na na Svet skom klup skom pr ven stvu ovog de cem bra, na ku pu kon fe de ra ci ja u Bra zi lu sle d e } e go d i n e i na Svet skom pr ven tvu iu is toj ze mqi 2014. Pri ~a o teh no lo gi ji du ga je ve} go di na ma, s ob zi rom da se u mno gim spor to vi ma (te nis, ho k ej) ko r i s te sli~ n a sred stva, da bi se spre ~i le su dij ske gre {ke u tom, naj va ` ni j em seg m en t u fud bal ske li ge. Po sled wa u ni za gre {a ka do g o d i l a se to k om Evrop skog pr ven stva, ka da su di je nisu priznale gol Marka Devi}a za Ukrajinu protiv Engleza.

ke do ni ja i Do mi ni kan ska Re pu bli ka i Li tva ni ja i Por to ri ko. Po bed ni ci po lu fi nal nih me ~ e v a iz b o r i } e pla s man na OI, pa se me~ za pr vo me sto ne }e igra ti. Bi }e od i gra na utak mi ca za tre }e me sto, a po bed nik }e uze ti po sled wu olim pij sku vi zu. Ra ni je su pla sman na Olim pij ske igre obez be di le SAD, [pa ni ja, Ar gen ti na, Bra zil, Fran cu ska, Ki na, Austra li ja i Tu nis, od no sno do ma }in Ve li ka Bri ta ni ja.

Kesar u Azomva{u Alek san dar Ke sar pre u zeo ukra jin ski Azov ma{ i na pu stio stru~ ni {tab re pre zen ta ci je. Du di Iv ko vi }u ume sto we ga po ma ga }e Dra gan Ni ko li}, tre ner BKK Rad ni~ kog. Du go go di {wi po mo} nik Du de Iv ko vi }a u Olim pi ja ko su i u re pre zen ta ci ji Sr bi je pri hva tio je po nu du ti ma iz Ma ri u po qa i po ku {a }e da „pla vo-be le” do ve de do osme ti tu le na ci o nal nog {am pi o na u isto ri ji. Ozva ni ~e wem sa rad we Ke sa ra i vi ce {am pi o na Ukra ji ne osta lo je upra `we no me sto u

stru~ nom {ta bu Du de Iv ko vi }a pred kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven stvo u Slo ve ni ji 2013. go di ne. Za u ze }e ga Dra gan Ni ko li}, tre ner BKK Rad ni~ kog. Ta ko je i de fi ni tiv no for mi ran Iv ko vi }ev tim na klu pi, pot pu no dru ga ~i ji od onog ko ji mu je pro {le go di ne asi sti rao na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji. Zbog pre u zi ma wa klu bo va stru~ ni {tab „or lo va” ra ni je su na pu sti li Du {an Gvo zdi} i Sa {a Ni ki to vi}, a ume sto wih su uz re pre zen ta ci ju Vla da Vu ko i ~i} i Go ran To pi}.

Ru di Fer nan dez (27), biv {i ko {ar ka{ Hu ven tu da, Por tlan da i Den ve ra dru gi put je po ja ~ao „kra qev ski klub”. U Ma dri du je igrao to kom pro {lo go di {weg lok-auta, ka da je vi {e pu ta iz ra zio `e qu da se ni ne vra ti u NBA. Ipak, sa po ~et kom skra }e ne se zo ne od lu ~io je da ode „pre ko ba re”, od ra di po sao u Den ve ru i vra ti se u do mo vi nu to kom le ta.Ta ko je i u~i nio. Po sle ~e ti ri go di ne bo rav ka u SAD po no vo je po slom sti gao u [pa ni ju, gde }e na red ne tri se zo ne no si ti dres „kra qev skog klu ba”.

De taq s pri pre ma fud ba le ra Haj du ka

pr vom me stu, a zna se i {ta nam je ciq: da se na pra vi eki pa i da se afir mi {u mla di igra ~i - re kao je Ka pla no vi}. To je, da kle, oce na ono ga {ta je stru~ ni {tab vi deo, a {ta za to vre me ra de kan di da ti za pr vi tim? - Za do vo qan sam od no som igra ~a pre ma oba ve za ma iako te {ko pod no se ove vru }i ne. Ra di se do bro i pri pre me te ku nor mal no. Mi slim da }e mo do kra ja ne de qe, a si gur no do od la ska na Ta ru, do ve sti jo{ dva-tri igra ~a i ta ko kom ple ti ra ti igra~ ki ka dar, {to }e nam omo gu }i ti da ba{ sve za cr ta no i re a li zu je mo - ja san je Ka pla no vi}.

Slavila Alaska koliba

Tvr |a ve po be div {i sa 4:3. Fi nal ni su sret, u ko jem su se sa sta li Ala ska ko li ba i Me tal trejd, je do neo ve o ma za ni mqiv okr {aj, ko ji je u re gu lar nom to ku za vr {en ne re {e nim re zul ta tom 2:2. Po bed nik je mo rao bi ti do bi jen iz vo |e wem pe na la. Ala si Ku zma no vi}, Dok ni}, Sa mar xi}

KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Rudi Fernandez tri godine Realov

U KU LI ZA VR [EN TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

U Ku li je za vr {en tur nir u ma lom fud ba lu ko ji se igrao za na grad ni fond od 160 hi qa da di na ra, a u ko jem je u~e stvo va lo 15 eki pa iz kul ske i vr ba ske op {ti ne. U utak mi ci za tre }e me sto sna ge od me ri li Tvr |a va i Ja ro{ bojs. Bo qa je bi la eki pa

dnevnik

DR @AV NO PR VEN STVO U NO VOM SA DU

Milo{ Tasi} odbranio titulu Mi lo{ Ta si} iz Vra wa od bra nio je ti tu lu ju ni or skog pr va ka Sr bi je u ga |a wu MK pu {kom 60 le è }i na dr àv nom pr ven stvu ko je se odr à va u No vom Sa du sa 687,9 (585) kru go va. On je od li~ no ga |ao u fi na lu (102,9 kru go va) i us peo da na dok na di tri kru ga za o stat ka iz osnov nog de la i po be di. Dru go me sto pri pa lo je, kao i pro {le go di ne, Bo ri sla vu Ma zi wa ni nu iz be o grad skog Po li caj ca sa 687,3 (588), dok je tre }i bio Ste fan Alek san drov ski iz sta ro pa zo va~ kog Je din stva sa 685,5 (586) kru go va. Ekip no su ti tu lu osvo ji li do ma }i ni, ju ni o ri Stre qa~ ke dru ì ne No vi Sad 1790 sa 1.697 kru go va is pred Par ti za na sa 1.691 i Ni {a sa 1.690. Kod ju ni -

or ki zla to je pri pa lo Je le ni Ze qa ji} iz Par ti za na sa 587 kru go va, ko ja je pro {le go di ne bi la dru ga, sre bro je uze la Mar ta Bi re{ iz Je din stva sa 586, a bron zu Dra ga na Pa le ~ek iz No vog Be o gra da U{}a sa 584 kru ga. Ju ni or ke No vog Be o gra da U{}a ekip no su us pe le da od bra ne ti tu lu sa 1.737, a sa sa mo kru gom za o stat ka dru ge su bi le ~la ni ce be o grad ske Zve zda re (1.736), dok je tre }e me sto pri pa lo tak mi ~ar ka ma Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790 sa 1.730 kru go va. U ga |a wu MK pi {to qem slo bod nog iz bo ra za ju ni o re sla vio je Ni ko la La li} iz be o grad ske Cr ve ne zve zde sa 609,9 (520) kru go va is pred dvoj ca iz Ki kin de Du {a na La ti no vi }a sa 602,2 (517) i Dra ga na Gra |i na sa 597,8 (507). G. M.

I âba Sila|i u Londonu â ba Si la |i je sed mi pli va~ ko ji }e pred sta vqa ti Sr bi ju na Olim pij skim igra ma a 114. je ~lan na {eg olim pij skog ti ma. Si la |i ju je re zul tat ostva ren na Svet skom pr ven stvu pro {le go di ne u [an ga ju (1:01,56 mi nu ta), do neo nor mu za tak mi ~e we u Lon do nu. Pre Si la |i ja olim pij ske vi ze iz va di li su Mi lo rad â vi}, Ivan Len |er, \or |e Mar ko vi}, Ve li lir Stje pa no vi}, Na |a Hilg i Mi ro sla va Naj da nov ski. JU NI OR SKO EP

Trajkovi} diskvalifikovan Kao ni Igor Ter zi}, ta ko ni Ni ko la Traj ko vi} (Pro le ter, Zre wa nin) ni je us peo da se pla si ra u fi na le Evrop skog ju ni or skog pr ven stva za pli va ~e, ko je se odr `a va u bel gij skom gra du An tver pe nu. Traj ko vi} je bli stao u kva li fi ka ci ja ma u di sci pli ni 200 me {o vi to i obo rio svoj do sa da {wi re kord Sr bi je, ko ji sa da iz no si 2:07,01. To vre me mu je bi lo dvoq no da kao 16. pro |e u po lu fi na le. Me |u tim, u po lu fi na lu je pli vao do sta sla bi je 2:08,48, a on da je na kra ju i dis kva li fi ko van. U is toj di sci pli ni i Stra hi wa Stan ko vi} je pli vao bo qe od sta rog dr `av nog re kor da, a za u zeo je 22. me sto (2:08,64), a La zar Zla ti} je bio 33. (2:11,34). Na 100 slo bod no Ivo Pe jo vi} je bio 44. sa vre me nom 52,27. Igor Mi ja to vi} je na 1.500 me ta ra slo bod no is pli v ao re z ul t at od 16:20,62 {to je tre nut no do voq no za 17. me sto. G. M.

ODR @AN DRU GI BI CI KLI STI^ KI KA RA VAN U SOM BO RU

Na drumu 217 u~esnika Sport ski sa vez Gra da Som bo ra i Sa vez sport za sve Voj vo di ne or ga ni zo va li su Dru gi bi ci kli sti~ ki ka ra van Som bor 2012. go di ne u ko jem je bi lo 217 bi ci kli sta. Start ka r a v a n a bio je na Tr g u Sve t og troj s tva u Som b o r u a mar {u t a je bi l a pre ma MZ Ga k o v o. Ukup n a du ` i n a tra s e bi la je 32 ki l o me t ra. U Ga ko v u je na p ra v qe n a pa u- za i u~e s ni c i su do b i l i na g rad n e li s ti } e i osve `e w e. Po po vrat ku u Som bor iz vu ~e ne su na gra de za u~e sni ke ka ra va na (opre ma za bi ci kle, bi ci kli...). Or ga ni za tor je obez be - Sa star ta bi ci kli sti~ kog ka ra va na u Som bo ru dio po li cij ksu i le kar sku prat - kog spor ta, bi ci kla kao pre vo Ove go di ne na bi ci kli ja di su wu, vo zi lo za br ze po prav ke i znog sred stva, bi ci kli zma kao u~e stvo va li i go sti iz Hr vat ske vo zi lo za osve `e we. vi da re kre a ci je i pre ven ci je i Ma |ar ske, ta ko da je ka ra van Ciq ove ma ni fe sta ci je je kar di o va sku lar nih i osta lih po pri mio me |u na rod ni ka rak bio pro m o c i j a bi c i k li s ti~ obo qe wa. ter.

SPORT

dnevnik DANAS PO^IWE 30. ME\UNARODNI TURNIR „VOJVO\ANSKA ZLATNA RUKAVICA”

petak6.jul2012.

FINALNI TURNIR EVROPSKE LIGE

Reprezentativci Srpkiwe bez finala magnet za publiku Bugarska - Srbija 3:1 (34:32, 25:22, 21:25, 25:20)

Oni ko ji kva li te tan boks vo le bi }e u pri li ci da od da nas do ne de qe, na de lu vi de re pre zen ta tiv ce iz de vet na est ze ma qa u mu {koj i pr vi put u `en skoj kon ku ren ci ji. U ova tri da na odr `a }e se tra di ci o nal ni 30. me |u na rod ni tur nir „Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca” za rat ni ke i rat ni ce rin ga sta re 17 i 18 go di na. Za sve }e ovo bi ti pri li ka da vi de ko li ko mo gu na me |u na rod noj sce ni. Mom ci ma sle di Svet sko pr ven stvo na Taj -

zvu~ ni jih me |u na rod nih tak mi ~e wa. Sa da {wi sa ziv Voj vo |an skog bok ser skog sa ve za us peo je da or ga ni zu je ovu ma ni fe sta ci ju, ko ja je ve o ma kva li tet na - is ta kao je di rek tor tur ni ra Ta di ja Ka ~ar. - De le gat je go spo |a @a klin Mi rez, pot pred sed ni ca Evrop ske bok ser ske aso ci ja ci je. Da kle, ako `e li mo da u|e mo u ko lo mo} nih, on da i mi mo ra mo da bu de mo ta kvi. Po mo gli su nam Grad No vi Sad, ho te li Park i No vi Sad, op {ti na @a -

O~e ku ju se `e sto ki okr {a ji

lan du, a de voj ka ma evrop ska smo tra u Poq skoj. Or ga ni za to ri iz Voj vo |an skog bok ser skog sa ve za tru de se da sve bu de na vi so kom ni vou, jer na rin go ve }e iza }i 130 bu du }ih aso va, od ~e ga 76 mu {ka ra ca i 54 de voj ke. To je re kord i ni je ~u do {to mno gi stru~ wa ci is ti ~u da je ovaj tur nir ja ~i i od ne kih

baq i ta mo {we auto tran sport no pred u ze }e, Vi bra ton i mno gi dru gi. Na rav no, ve li ki udeo u sve mu dao je pred sed nik voj vo |an skog sa ve za Jo van Pa ni}. A upra vo u @a bqu, ko ji po sta je bok ser ski gra di}, da nas }e se odr `a ti ~e tvrt fi nal ne bor be, ko je }e po ~e ti u 14.30 ~a so va u ha li spor -

to va. Sve ~a no otva ra we pred vi |e no je za 17.30, a na sta vak bor bi u 18 sa ti. Me |u bu du }im aso vi ma bi }e i obe na {e se lek ci je i od ne kih mo ma ka i de vo ja ka o~e ku je se mno go. Pre svih tu mi sli mo na

U~esnici iz 19 zemaqa Na tur ni ru }e u~e stvo va ti se lek ci je sle de }ih ze ma qa: Ru si je, Ho lan di je, Bel gi je, Ma ke do ni je, BiH, [kot ske, Bu gar ske, Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Ki pra, Hr vat ske, Gr~ ke, ^e {ke, Ka zakhsta na, In di je, [ved ske, Ru mu ni je, Slo ve ni je i Sr bi je. Su bo ti ~a ne Va wu Ba ~i }a i De ni sa Me me to vi }a, Ne na da Zam fi ro vi }a iz BK No vi Sad, Mla de na Ha bu {a (Ce ment), Ma ri ju Pa vlov ([aj ka {i), Je le nu Je li} (BK No vi Sad) i osta le. - Do bro sam se pri pre mio i ovo mi je {an sa da se kva li fi ku jem na Svet sko pr ven stvo. Do ju ~e to su bi li sno vi, a ve} ovih da na mo gu da se pre tvo re u stvar nost. U mo joj ka te go ri ji (69 ki lo gra ma) kon ku ren ci ja je naj ve }a, ali ne pla {im se ni ko ga - is ta kao je Ne nad Zam fi ro vi}. Ina ~e, po lu fi na le de vo ja ka bi }e u su bo tu u @a bqu, a mu {ka ra ca u No vom Sa du, u ma loj sa li SPC „Voj vo di na” i po ~e }e u 17 sa ti. Fi na le bor be, u obe kon ku ren ci je, odr `a }e se u ne de qu u No vom Sa du, u ma loj sa li Spen sa, od 12 ~a so va. Ulaz je sva tri da na slo bo dan. M. Pavlovi}

KARLOVE VARI: Ni je Sr bi ja us pe la da sa Ha l a „KV are n a„, vla da Bu gar sku u me ~u dve do gle da la ca: 750, su di ju ~ e je d i n e ne p o r a ` e n e se je: Ber na o la ([pa ni lek c i j e u ovo g o d i { woj ja) i Vik to ri ni Li sa (Slo Evrop skoj li gi. S ob zi rom na va~ ka). re zul tat, mo è se kon sta to BU GAR SKA: Ne no va 1, Ni va ti da je pre su dan bio pr vi ko lo va, Sab ko va, Ki ti po va 1, set, u ko me Sr bi je ni je re a li Ra ba xi e va 12, Zar ko va 4, Ko e zo va la pet set lop ti, ali i va, Ru se va 2, Ka ra k a { e v a 6, M. Fi li po va (l), Va si le va 22, S. Fi li po va 25. SR BI JA: Bra ko ~e vi} 5, Mi haj lo vi} 13, @iv ko vi} 3, Kr s ma n o vi} 3, Ma l e { e vi}, Ve so vi} 14, Og w e n o v i} 4, Nin k o v i} 5, Ra {i} 14, ]e b i} (l), Sta ro vi} 12, Bla go je vi}. Pr vi put u ~e t v o r o g o d i { w o j isto r i j i, Evrop sku li gu za od boj ka { i c e ne } e osvo j i t i Sr b i j a. Na {e de voj ke su u po l u f i n a l u fi nal nog tur ni ra u Kar l o v im Va r i - Jo va na Ve so vi} na pa da blok Bu gar ki ma po r a ` e n e od Bu gar ske i ta ko su pre ki nu le za vr {ni ca dru gog se ta, u ko niz od 34 uza stop ne po be de u me su na {e de voj ke do zvo li le ovom tak mi ~e wu. ri va lu da u od lu ~u ju }im tre nu ci ma mi nus od dva po e na pre tvo ri u tri jumf. Rezultati Pr vi put po sle tri go di ne, Sr bi ja }e u Evrop skoj li gi Bu gar ska - Sr bi ja 3:1 igra ti u me ~u za bron za nu me ê {ka - Ho lan di ja 3:1 da qu. Danas To kom ~i ta vog me ~a, Sr bi Me~ za tre }e me sto ja je ima la pro ble ma s pri je Sr bi ja - Holandija (15) mom ser vi sa, a to ni su us pe le Finale da „is pe gla ju” ni Og we no vi Bu gar ska - ê{ka (18) }e va ni @iv ko vi }e va na me stu teh ni ~a ra. Za to je na{

na p ad bio mlak, po v re m e n o ne pre ci zan, a Bu gar ke su sva ki po klon zna le obe ru~ ke da pri hva te. Po ku a {a vao je na{ se lek tor Zo ran Ter zi} iz me na ma ne {to da pro me ni, ali Sr bi ja ni je li ~i la na se be i ni je pri ka za la ni de li} mo gu} no sti i igre sa Evrop skog

pr v en s tva ka d a je osvo j i l a zlat no od li~ je. Sa mo je tre }i set do ne kle pot se tio na ve li ke par ti je na {ih la vi ca. Bo qe su ser vi ra le, pri jem je bio na so lid nom ni vou, a na pad su pred vo di le Sta ro vi }e va i Ra {i }e va, ali je to bi lo ma lo da se uz dr ma do bra i od lu~ na re pre zen ta ci ja Bu gar ske ko ja je za b e l e ` i l a tek tre } i tri jumf nad na {im de voj ka ma u isto ri ji. M. R.

MASTERS TURNIR EVROPSKOG PRVENSTVA U ODBOJCI NA PESKU

Srbija ostala na dva slova

Srp ski pa ro vi Ta ti}/Ga le tin i An to ni}/Ga le {ev ni su us pe li da se pla s i ra j u kroz kva li fi ka ci je na glav ni `reb Ma s ters tur n i r a Evrop s kog pr ven stva u od boj ci na pe sku ko ji se odr `a va na no vo sad -

Kvalifikacije U kva li fi ka ci ja ma je u~e stvo va lo 24 ti ma, od ko jih je osam na {lo put u glav ni `reb. Re zul ta ti 2. run de: Ma kov ski/Po pek (Poq ska) - Kar pu hin/Sa fo nov (Ru si ja) 2:0 (21:16, 21:14), Bo ster le/Lo kers (Ho lan di ja) - Ta ti}/Ga le tin (Sr bi ja) 2:0 (21:19, 21:14), Ha ralds/Ar mands (Le to ni ja) - Gor di je i jev/Le me li jan ~uk (Ukra ji na) 2:0 (21:16, 21:14), Bi sig/Be je ler ([vaj car ska) - Dal me i jer/Pa u li des (Ho lan di ja) 0:2 (13:21, 17:21), Ne {ev/Di mov (Bu gar ska) Ba ka us/Vest fal (Ne ma~ ka) 0:2 (15:21, 17:21), @ar kju/Ka val nkea (Bu gar ska) Eglser/Ko ra i man (Austri ja) 0:2 (18:21, 14:21), Ha vi sto/Va he la (Fin ska) - Fran kart/Ho ho (Bel gi ja) 2:0 (21:19, 21:12), Ho jer/Han sen (Dan ska) - Ki sling/Ko va~ ([vaj car ska) 0:2 (18:21, 13:21). skom [tran du. Ta ti} i Ga le tin su u pr voj run di kva li fi ka ci ja bi li slo bod ni, ali su u dru gom ko lu na i {li na ve o ma ras po lo `e ne

De taq iz me ~a Ta ti }a i Ga le ti na

Ho lan |a ne Bo ster lea i Lo ker sa i iz gu bi li. Pru ìo je do ma }i par so li dan ot por fa vo ri tu sa mo u pr vom se tu, ali je ka sni je bio u pod re |e nom po lo à ju i ni je mo gao da na ~i ni pre o kret. - Is po sta vi lo se da smo ima li sna ge sa mo za pr vi set. U na stav ku nas ni je i{lo, ma ko li ko da smo se tru di li, ali smo ipak za d o v oq n i u~e { }em. Ima li smo i do bru po dr {ku pu bli ke i na dam se da }e i na red nih da na do }i u jo{ ve }em bro ju da po dr ì na {e mom ke u glav nom `re bu - re kao je Ne nad Ta ti}.

VIP mobajl i Dnevnik daruju ~itaoce Kom pa ni ja VIP mo bajl i na{ list da nas }e da ro va ti po klon pa ke tom VIP-a ~i ta o ce ko ji se pr vi ja ve na te le fon sport ske re dak ci je 021/4806-830 od 12 do 12.05 ~a so va.

Fo to: F. Ba ki}

Dru gi do ma }i par u kva li fi ka ci ja ma An to ni}/Ga le {ev stao je na pr vom ko ra ku. Po sle sla bi je igre u za vr {ni ci se to va, oba te sno iz gu bi li (19:21, 20:22) mo ra li su da ~e sti ta ju ukra jin skom pa ru Gor di e i evLe me li an ~ik ko ji ka sni je ni je us peo da pro |e u glav ni `reb. Ta ko }e me |u naj bo qe 24 eki pe na Ma ster su Evrop skog pr ven stva Sr bi ja ima ti dve (Ba sta/Te {i} i Mar ko vi}/Jo vi}). - Glav ni ciq nam je da po be di mo na pr voj utak mi ci, a ka sni je }e mo ve} vi de ti jer do sta za vi si od `re ba i osta lih re zul ta ta. Na vi ja li smo za na {e dru g o v e u kva l i f i k a c i j a m a, ali ni su ima li sre }e. Na dam se da }e mo do bro od i gra ti, spre mi li smo se, a vo leo bih da tri bi ne na [tran du bu du jo{ po pu we ni je jer }e pu bli ka ima ti pri li ku da gle da naj bo qi bi~vo lej u Evro pi - is ta kao je Igor Te {i}. M. Risti}

kWiGA

petak6.jul2012.

dnevnik

„ЛА ГУ НА” НА СТА ВЉА ДА ОБ ЈА ВЉУ ЈЕ НАЈ ЗНА ЧАЈ НИ ЈА ДЕ ЛА БО РИ СЛА ВА ПЕ КИ ЋА

„Злат но ру но” у при пре ми

здавачка кућа „Лагуна“ покренула је прошле године издавачки подухват под називом „Изабрана књижевна дела Борислава Пекића“. До сада је објављено неколико Пекићевих романа који се могу наћи у књижарама: „Беснило“, „Атлантида“, „1999“, „Нови Јерусалим“, „Време чуда“ и „Како упокојити вампира“. У припреми је роман „Златно руно“, који ће изаћи у седам томова, а до краја 2013. године „Лагуна“ ће објавити још шест наслова. Борислав Пекић је један од најзначајнијих стваралаца у српској књижевности друге половине 20. века кога одликује универзалност

садржаја, ерудиција и специфичан књижевни стил. И данас, двадесет година после његове смрти, задивљује његово приповедачко умеће. Пекићева дела су овенчана највећим књижевним наградама: за „Ходочашће Арсенија Његована“ (1970) добио је престижну Нинову награду за роман године; „Златно руно“ (1978-1986) је 1987. године понело „Његошеву награду“, а према мишљењу жирија Телевизије Србије, овај роман је ушао у избор десет најбољих романа написаних на српском језику од 1982. до 1992. године. Дела су му преводена на највеце светске језике, као и на холанд-

KWIGA ZAUVEK

ски, пољски, чешки, словачки, мађарски, румунски, албански, грчки, шведски и украјински. Борислав Пекић је рођен 4. фебруара 1930. године у Подгорици. Од 1945. године живео је у Београду, где је похађао Трећу мушку гимназију и матурирао 1948. године. Од 1948. до 1953. године је био на издржавању казне у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш као припадник Савеза демократске омладине Југославије, организације која није припадала тадашњем режимском Народном фронту. Био је осуђен на петнаест година строгог затвора, али је 1953. године помилован. Студирао је експерименталну

психологију на Филозофском факултету Београдског универзитета. У његов опус убрајају се и бројни сценарији за филм, драмска дела за позориште, радио и телевизију, која су емитована и играна на нашим и страним радио и телевизијским станицама и извођена на позоришним сценама. Пекић је био дописни члан Српске академије наука и уметности од 1985. године, члан Крунског савета, потпредседник Српског ПЕНцентра, члан Енглеског ПЕНцентра, хонорарни коментатор српскохрватске секције BBC. Од 1971. године живео је и радио у Лондону, где је и преминуо 2. јула 1992. године.

одштампане, с хартије, и свесно бивам у прилици да испаднем „прост“ у друштву, као човек који деградира технику. Године! Упадајући помало у сопствену контрадикторност, ево могућег сценарија Књига/е заувек, лета господњег 2012. године: Купио сам мрежу за лежање. Припремам се за заслужени одмор. Агила (аутомобил) готово

да сама зна пут: Иришки Венац, Рума, Лозница, Зворник, Романија, Сарајево (кафа у Баyбуку), Јабланица (јагњетина), Мостар, долина Неретве, Почитељ, Плоче, Дрвеник, трајект Хвар… Тераса код домаћина Ванча на Јелси, хлад смокве, риба на бузару, боћање, лаванда, клапе, пашки сир, Плавац мали??? Треба још мало истрпети прашњаву врућину, преживети EXIT и некако ненаметљиво изабрати штиво за понети.

Припадам оном кругу човечанства које се залаже за рециклажу уметности и, дакако, књига. Не на онај постмодернистички начин, већ физички. Просто, продукција је толика да је неопходно како уметничким делима, тако и књигама дати нову функцију, форму, садржај. Књиге су на бувљацима, антикаварницама, поред контејнера, на улицама,

наше је само да направимо избор. Мој последњи улов је следећи; Зуко Џумхур „Некролог једној чаршији“, стрип групе аутора о Крлежи, „Миро слављево Јеванђеље“, Војислав Де спотов „Конац двадесетог века”, „Мелвил о Мелвилу“ Руј Ногејра, Хуго Прат „Балада о сланом мору“ колор Фибрино издање… Од тога, нешто ћу понети, како бих скренуо пажњу с предивне шињорине која већ трећи пут пролази поред поменуте лежаљке у ко-

KWI@EVNA BA[TINA

Ве ли ки Ње гош У

Библиотеци Матице српске од 2004. године као посебна целина чува се драгоцена Његошева збирка Владимира Отовића (1928–2004), професора, библиотекара Библиотеке Матице српске и руководиоца пројекта „Пренумерација на српску књигу 18. и 19. века“ у Матици српској, као поклон познатог новосадског књижара Василија Јовановића. У њој се налазе сва прва издања Његошевих књига, скоро сва његова сабрана и појединачна дела на српском и многим страним језицима са пратећом литературом, затим грамофонске плоче и касете са снимљеним текстовима Његошевих дела, портрети, фотографије, разгледнице, календари, плакати, поштанске марке, новац, значке, сувенири са ликом владике и песника и др. Уређење збирке је при крају, а

Нajтраженији на сло ви у књи жа ри „Агора”, Зрењанин 1. „На ру бу па ме ти“, Ми ро слав Кр ле жа – „Аго ра“ 2. „Ве не ци ја“, Вла ди мир Пи шта ло – „Аго ра“ 3. „Те сла, пор трет ме ђу ма ска ма“, Вла ди мир Пи шта ло – „Аго ра“ 4. „Сјај у оку зве зде“, Љи ља на Ха бја но вић – Ђу ро вић – „Гло бо си но“ 5. „Све ци и гре шни ци“, Ед на О’Бра јен – „Аго ра“ 6. „Са свим скром ни да ро ви“, Угље ша Шај ти нац – „Ар хи пе лаг“ 7. „За то че ник не бе са“, Кар лос Ру ис Са фон – „Ча роб на књи га“ 8. „Пи смо го спо ђе Вил ме“, Је ле на Ба чић – Алим пић – „Ла гу на“ 9. „Злат на де ка да“, Зо ран Ћи рић – „Аго ра“ 10. „Тај на пи сма ка лу ђе ра ко ји је про дао свој фе ра ри“, Ро бин Шар ма – „Мо но и Ма ња на“

ЈОВАН ГВЕРО, КЊИ ЖЕВ НИ К

Ба ла да о сла ном мо ру единствен призор могао би се десити већ овог лета, да уместо књиге понесем некакав смартфон или таблет и олакшам себи џоњање у хладовини плаже Чорни Петар на Хвару. Но, како прекрити очи „ајфоном“ или „ајподом“ кад ти се помешају редови, а сунце пробије борове зањихане трамонтаном. „Бато, како се ово гаси?“ Књига је као партнерка за танго у којем је улог све? Зато се брижљиво бира, негује, пази, а зашто не, и у најбољим ситуацијама препушта. Занос, пријатељу, занос, рекли би знани и незнани аутори који су успели да вас задрже и после преломних педесетак страна. У огромној продукцији, и невероватним могућностима да књиге читате са нета, задовољство је пронаћи и издвојити наслов који се љубоморно чита и чува. Ако изузмемо емотивни однос према хартији, свакако је добро што нам доносе „електронске књиге“ да се ослободимо патетике, „књига за пусто острво“. Ако вас послуже батерије и на пустом острву се може са „ајпода“ читати док издрже залихе хране. Мада су неки чудаци пронашли и пуњач за мобител који функционише на ветар. Покушај је остао као могућ експеримент без озбиљне примене. Тако да: „Крај историје“, „Живот после бога“, „Бруклинску ревију лудости“, „Александријски квартет“ …и све чему знате тачан наслов, име аутора а да то препознаје и Гугл, биће уз вас увек и на сваком месту. Како сам затрпан гомилом необјављених рукописа, докумената, сопственим писанијем у ворду, признајем да дуже форме читам

TOP-LISTA

обрађене публикације претраживе су у електронском каталогу Библиотеке Матице српске. Д. Г.

јој се мешкољим, задовољан што се нећу дати испровоцирати безразложним осмесима. Поклонићу јој књигу, или ћу је оставити конобарима, да и они знају како нисам успео пронаћи спонзора за таблет. Те се сад разбацујем с књигама с Најлона, с тргића код факултета и промовишем доброчинство јер ми је некако било дегутантно да и ја рекламирам ду-

шек за удобно спавање, Јелен пиво и банкарске кредите. Носим, читам и делим књиге као залутали диносаурус побегао са 3Д пројекције, неспособан да се вратим у задату улогу. Сигуран знак да сте матори је онај кад у фрижидеру имате више хране од пића? Међутим, никад нисте ни довољно стари ни превише млади да се бринете о својој менталној хигијени. Зато штиво у шаке, па макар и децу питали: „Бато, како се ово пали?“

„РЕЧ НИК СРП СКОГ ЖАР ГО НА“ БО РИ ВО ЈА ГЕР ЗИ ЋА ИЗ ДА ВАЧ КИ ПО ДУ ХВАТ ГО ДИ НЕ

Ино ва ци ја и бунт Т

оком више од једне деценије сакупљајући што више претежно савремених српских жаргонизама, као и жаргону сродних речи и израза (колоквијални говор), Боривоје Герзић је написао, а издавачка кућа „САИ“ из Београда објавила, „Речник српског жаргона“ који је, судећи по рецензијама, већ проглашен издавачким подухватом године у области специјализованих речника. Извори примера који показују како се жаргонска реч користи били су: 12 дневних листова, 11 недељника, 16 месечника, 15 телевизијских и радио станица, око 150 књижевних дела, часописа, зборника, студија, монографија, стрипова, као и интернет. Најмањи број примера потиче из приватних извора. Што се самих жаргонских речи тиче, њихови творци заувек остају непознати. „Обимна, разноврсна и добро изабрана грађа одакле жаргонизми потичу, њихов број и шароликост жаргонских група (војнички, политички, наркомански, стручни...) из којих су жаргонски изрази одабрани, као и добро језичко осећање и компетенција аутора, условили су да се без устезања може рећи да је ово најбољи и најпоузданији речник актуелног, и не само актуелног, српског жаргона (и колоквијалног језика) уопште“, оцењује Александар Милановић, придружујући се Павлу Ћосићу у мишљењу да је Герзић направио право малло ремек дело. Језик је жив организам који се стално мења, а жаргон, или сленг један је од његових најнесталнијих облика - готово је неухватљив део људске комуникације. Жаргон је језик који се употребљава у свакодневној комуникацији. Он је живописан и сликовит и, по дефиницији, увек је алтернативни израз. У језик улази с разних страна, обично из затворених заједница (поткултура) какве чине ђаци, тинејџери и студенти, војници, рок музичари, наркомани, криминалци, припадници шоу-бизниса, уличне

Пе ва ли за на гра де

а све ча ним до де ла ма на гра да Аме рич ког би бли о теч ког удру же ња не ко ли ко на гра ђе них ауто ра за хвал ни це и по ча сти при ми ло је - уз пе сму. Уз ги та ре, им про ви зо ва не буб ње ве и сте по ва ње пи сци су от пе ва ли оде по све ће не би бли о те ка ри ма и за ба вом по ча сти ли гле да о це. Ме ђу „пе ва чи ма“ на шли су се Да ни јел Хен длер и Меј ра Кел ман, ауто ри књи ге за ти неј џе ре „За што смо рас ки ну ли“, Шејн Еванс, аутор илу стра тор де чи је књи ге „Под зе мље“ и Кир би Хеј борн, ко ји је чи тао ауди ок њи гу „Ро терс“, ауто ра Да ни је ла Кра у са, ко ја је до би ла на гра ду „Оди сеј“,

за нај бо љу књи гу на ме ње ну ти неј џе ри ма. На тој до де ли, Хеј бурн је по ча стио би бли о те ка ре крат ком пе смом на зва ном „Ја сам би бли о те кар“, ко ју је од ре по вао пред при сут ни ма. Шејн Еванс, ко ји је за „Под зе мље“ осво јио на гра ду „Ко ре та Скот Кинг“, из ва дио је ги та ру и от пе вао пе сму ко ју је на пи сао за ову при ли ку. У пе сми, Шејн Еванс на гла сио је ко ли ко је сло бо да ва жна за раз вој сва ког по је дин ца, а це ла са ла с њим је пе ва ла ре френ „Идем сво јим пу тем у сло бо ду“. На гра да „Ко ре та Скот Кинг“ на ме ње на је афро а ме рич ким ауто ри ма и илу стра то ри ма.

банде, скитнице, коцкари, занатлије, спортисти, хакери... Изражавање ослобођено готово свих норми, тајно споразумевање, спонтаност, шок, иновација и бунт против друштвених правила или језичких стандарда - основна су обележја жаргона. Током последњих деценија 20. века жаргонско изражавање и код нас - првенствено услед пуцања крутих идеолошких шаблона - у све већој мери продире у разне сегменте друштва. То се може тумачити утицајем англо-америчке култу-

ре, али потреба за жаргонским изражавањем је аутохтона појава, па и корене жаргона треба тразити у дубинама свести, у подсвести. Волт Витмен је жаргон дефинисао као „покушај човечанства да се уздигне изнад сувопарне дословности, да се безгранично изрази“. Некада је било тешко и замислити да се у озбиљним књижевним делима користи говор улице (изузеци су Вијон, Балзак или Виктор Иго), а данас нам је потребан речник жаргона да бисмо разумели савремену прозу, поезију, драму, модерне филмове, као и скоро све облике масовне комуникације, а нарочито телевизију.

[E O ] ET На це ре мо ни ји до - N

де ле на гра да „Мајкл Принц“, за нај бо ље књи ге за ти неј џе ре, Хен длер и Меј ра Кел ман из ве ли су ху мо ри стич ну ну ме ру у ко јој су на гла си ли ва жност би бли о те ке „од ко лев ке до гро ба“. Да ни јел Хен длер, по знат по ли те рар ном се ри ја лу „Се ри ја не срећ них до га ђа ја“ ко је је на пи сао под псе у до ни мом Ле мо ни Сни кет, сви рао је хар мо ни ку и пе вао, док је ње го ва парт нер ка ри там утвр ђи ва ла лу па њем пот пе ти ца и уда ра њем пла стич не фла ше о сто. А ево и ре фре на: „Без би бли о те ка ра би ли би смо глу пи не би смо раз ли ко ва ли лак то ве од по за ди на Би бли о те ка ри су на ши при ја те љи и тре ба да во ди мо ра чу на о њи ма јер без њих, би ли би смо Г-Л-У-П-И!“ Ивана Вујанов

kultura

dnevnik

petak6.jul2012.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

„Moya Ses stra” Милете Продановића

Филм „Дјеца Сарајева” Аиде Бегић отвара фестивал

ПОЧИЊЕ САРАЈЕВО ФИЛМ ФЕСТИВАЛ

Прослава регионалног филма Једна од највећих и најзначајнијих регионалнох смотри седме уметности, место окупљања филмаџија и пословних људи из читаве југоисточне Европе,18.Сарајево филм фестивал почиње данас, пројекцијом филма Аиде Бегић „Дјеца Сарајева”. Током десетак фестивалских дана, биће приказано 210 филмова из 57 земаља. Гости фестивала

једну праву прославу регионалног филма„. „Мислим да би овај фестивал требало, у ствари, да буде једна нова инјекција, па можда и граду Сарајеву. То је, ја мислим, једини фестивал данас у Европи, овога ранга, који се одвија без фестивалског или конгресног центра„, рекао је Пуриватра.

Концерти и наших музичара Наша група „Vro o om“ ће одржати концерт на Сарајево филм фестивалу првог фестивалског дана у Дому младих, заједно са бендом „Бомбај штампа“ који предводи познати глумац, редитељ и музичар Бранко Ђурић Ђура. У оквиру серије концерата под називом „Сарајево мјузик стејџ“ , током фестивала ће још наступити и „Бајага & Инструктори“, „Култур шок“, „Урбан & 4“, и „Мостар Севдах Риунион“. Као гости бенда „Vro o om“ овом приликом наступиће на клавијатурама Александра Вучелић из београдског електро-поп састава „Инје“ и мултиинструменталиста Кристиан Вагнер из групе „Мистериа карпатика“. К. Р. биће, између осталих, Викторија Аврил, Ерик Кантона, Шарлота Ремплинг и други. Оснивач и директор фестивала Мирсад Пуриватра рекао је, у интервјуу Радију Слободна Европа, да је „карактеристика овогодишњег фестивала да желимо да направимо

Он је, од бројних остварења који ће бити приказани на Сарајеву, издвојио поменути филм Аиде Бегић, затим филм Кена Лоуча „An gel‘’s Sha re„, победника Берлинала „Цезар мора умрети„ браће Тавиани, и „Ја Ана„ са Шарлотом Ремплинг.

„Имамо још два филма која бих сигурно морао споменути, а то је филм који долази из Србије, са Емиром Хаџихафизбеговићем у главној улози ‘Смрт човека на Балкану‘, исто црна комедија, фантастична улога Хаџихафизбеговића, и ‘Побуњеници фудбала‘, филм у коме је једна од пет прича, прича о нашем Предрагу Пашићу и његовом раду током рата са његовом школом ‘Бубамара‘, а све заједно их је повезао, сигурно, један од највећих, најзанимљивијих ликова, не само света фудбала него и читаве јавне сцене - Ерик Кантона„, рекао је Пуриватра. Када је реч о такмичарској селекцији, Пуриватра је издвојио „Устаничку улицу„ Мирослава Терзића као „занимљив и врло, врло моћан трилер„ и додао да у протекле две-три године Турска и Аустрија „показују заиста своју снагу и виталност„. Пуриватра је рекао и да ће једно „Срце Сарајева“ (награда фестивала) бити уручено Бранку Лустигу, једном од највећих продуцената данашњице, човеку који је почео рад на екс-ју филмовима, добио два Оскара и радио са Ридлијем Скотом и Стивеном Спилбергом. (Танјуг)

Изложба сликара и писца Милете Продановића под називом „Moya Ses stra“ отворена је синоћ у Спомен-збирци Павла Бељанског. Отварајући изложбу, историчарка уметности Лидија Мереник, ауторка текста за каталог, указала је да су дела, представљена на овој изложби, инспирисана филмом „Људи мачке“ из 1942. године (режија Jac qu es To ur ne ur) и ликом Милене Павловић-Барили, са којом главна јунакиња филма Ирена Дубровна дели порекло и професију. Радња овог хорор филма почиње у њујоршком зоо-врту, где модна креаторка српског порекла Ирена Дубровна (глуми је Симон Симон) скицира црног пантера. Повезујући филмско остварење и живот Милене Павловић-Барили, која је тих година живела у Њујорку и радила цртеже за модне магазине, Милета Продановић својим делима ствара омаж овој великој сликарки и упућује на потребу сучељавања са стереотипима и митовима о Србији и Балкану. - Доследно Продановићевој методологији, рад „Moya Ses stra“ је вишеслојан и вишезначењски. Тај визуелни есеј у потпуности је заснован на радњи филма „Људи мачке“ (1942). Личност Ирене Дубровне уметник декодира као личност Милене Павловић Барили, што сам филм донекле и сугерише – наводи Лидија Мереник - Продановић наглашено изједначава идентитет Ирене и Милене, односно централни део фабуле, преображајем девојке у пантера, интер-

Композиција

венисањем на цитатима из Милениних слика „Аутопортрет” са кичицом (у црној хаљини) и „Композиција“, док филм хорор жанра потцртава двоструки идентитет

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У КАРЛОВИМ ВАРИМА

Добар пријем „Практичног водича кроз Београд” У познатој чешкој бањи и више од пола века центру Међународног филмског фестивала, у Карловим Варима, с успехом је приказан дебитантски играни филм Бојана Вулетића „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем”. Како је саопштила екипа филма, Вулетићев филм је приказан у оквиру такмичарског програма „Исток запада“ (East of the West) Међународног филмског фестивала у Карловим Варима. Обе пројекције филма биле су распродате, а на другој су људи седели и на поду. Филмски критичар Би-би-сија Филип Бергсон у својим препорукама за фестивалски билтен ставио је „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем„ на прво место своје листе. Вулетић је на премијери свог филма рекао да му је велика част и задовољство што је, после четири године напорног рада, интернационална премијера филма у Карловим Варима. Уз редитеља Вулетића, публици у Карловим Варима представили су се и глумац Марко Јанкетић, косценариста Стефан Арсенијевић, директорка фотографије Јелена Станковић и немачки продуцент Оливер Ропке. Након Карлових Вари филм ће бити приказан и на фестивалима у Лондону, Варшави, Пули... (Танјуг)

ЗАБРИНУТОСТ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ

У кампањи ни реч о култури Национални савет за културу забринут је за место културе у Србији и од нове владе тражи да уђе у хитан дијалог са учесницима у културном животу, представницима институција културе и свим релевантним субјектима у култури. На јуче одржаној деветој редовној седници, Национални савет је расправљао о стању у друштву и, пре свега, у култури после избора и оценио да ниједна странка у предизборној кампањи није помињала културу што говори о томе да би, без обзира на исход избора, култура остала на маргини интересовања политичке елите.

У саопштењу за јавност Национални савет изражава чуђење и забринутост због тога што у предизборној кампањи ниједна странка није помињала културу, наглашава да министарство надлежно за културу у новом саставу владе треба да остане посебан ресор. Савет је забринут јер се у преговорима о формирању владе ниједном речју не помиње министарство културе. Национални савет за културу сматра да економска криза не сме да изврши даљу ерозију у области културе и очекује да ће нови министар културе бити личност са великим интегритетом и угледом у стручној и културној јавности. (Танјуг)

Cat painter

главне јунакиње, лепотице и звери у једној особи. Но, Лидија Мереник наглашава да, уз већ отворено питање идентитета, Продановић инсистира на критичкој разградњи историјских и културолошких стереотипа, од којих су за разумевање овог његовог рада важна најмање два, а један је стереотип Балкана, који се, по њеним речима, укратко може описати као егзотични, мрачни „имагинарни Балкан“ или непозната, застрашујућа другост од које „западни свет“ и дан данас зазире. - Стереотип о прелепој Ирени / Милени која се претвара у крволочну звер, само је део културног расизма зачетог почетком прошлог века, ојачаног политичком демонизацијом крајем тог истог века. Тај је културни расизам последица негативног стереотипа о балканској („азијатској“) насилности као главној карактеристици људи и подручја – истиче Лидија Мереник објашњавајући други стереотип. Кустос ове изложбе, на којој су представљени радови у различитим медијима (фотографија, цртеж, акрил на платну, као и видео-скица), је Јасмина Јакшић из Спомензбирке Павла Бељанског. Током трајања изложбе биће организован пратећи програм у оквиру којег ће публика имати прилику да погледа филм „Људи мачке“ из 1942, као и истоимени римејк филма из 1982. године. К. Р.

ГЛУМАЦ ЏЕЈМС ФРАНКО ИНТЕРВЈУИСАО МАРИНУ АБРАМОВИЋ

О магији, свемиру и енергији Амерички глумац Џејмс Франко постао је колумниста магазина „Плејбој”, а за свој први текст у том магазину урадио је интервју са уметницом перформанса Марином Абрамовић. Глумац је интервјуисао Марину Абрамовић за јулско/августовско издање „Плејбоја”, а разговарали су о магији, свемиру и енергији. То је један од шест текстова у колумни под називом „Франкофајл” које ће он написати за тај магазин, преносе амерички медији. Франко се последњих година поред глуме бави и многим другим стварима, а написао је и књигу кратких прича „Пало Алто: Приче”. Звезда филмова „Милк”, „127 сати”, такође је режирао представе и мјузикле и држао предавања о филму. Марина Абрамовић је светски призната уметница перформанса. Студирала је на Академији ли-

ковних уметности у Београду и Загребу, а касније и предавала на Академији ликовних уметности у Новом Саду.

вероватна, Марина Абрамовић редефинише уметност перформанса скоро 40 година. Користећи своје тело као медиј и форси-

Џејмс Франко и Марина Абрамовић

Ових дана у Културном центру Новог Сада приказује се дугометражни документарни филм „Марина Абрамовић: Уметник је присутан” , који је наишао на изузетан пријем на протеклом „Синема ситију”. У овом филму „заводљива, неустрашива и не-

рајући се ван психичких и менталних граница, Абрамовићева ствара емотивно провокативна дела која превазилазе границе и проширују свест. Она је, једноставно, један од најзанимљивијих уметника нашег времена”. К. Р.

svet

petak6.jul2012.

DVA DA NA PRED PAR LA MEN TAR NE IZ BO RE

UKRA TKO

Go re li gla sa~ ki li sti }i u Li bi ji

Za tr pa no 16 ru da ra TO KIO: Voda koja je ju~e poplavila rudnik u provinciji Hunan zatrpala je 16 rudara. Uzrok plavqewa rudnika za sada nije utvr|en, a akcija spasavawa se nastavqa, javila je agencija Sinhua. Nijedan rudar do sada nije prona|en. Nesre}e u kineskim rudnicima su veoma ~este i uvo|ewe boqih bezbednosnih standarda je po~elo da daje rezultate s obzirom na to da je do{lo do pada od 19 odsto u broju nesre}a 2011. godine u odnosu na godinu ranije. Grupe za za{titu prava radnika, me|utim, tvrde da to ne oslikava stvarno stawe budu}i da vlasnici rudnika prikrivaju ta~an broj nesre}a u svojim izve{tajima, u strahu od smawewa profita i kazni zbog nepo{tovawa bezbednosnih propisa, navela je agencija Frans pres.

TRI PO LI: Glavni centar za skladi{tewe izbornog materijala u libijskom gradu Axdabiji zahvatio je poàr, dva dana pred odràvawe prvih parlamentarnih izbora od svrgavawa i ubistva libijskog lidera Moamera el Gadafija, prenosi Rojters. Pred prve demokratske izbore posle vi{edecenijske Gadafijeve vladavine u Libiji, zakazane za subotu, 7. jula, me|u libijskim i me|unarodnim posmatra~ima vlada strepwa za bezbednost, zbog mogu}ih sabotaà i nereda po{to je veliki broj kqu~nih aktera zapretio bojkotom ili sabotaòm glasawa, navodi AFP. Libijske vlasti ne èle da rizikuju po{to je zemqa pre-

Ob no va pra vo slav nog se mi na ra AN KA RA: Predsednik Uprave za verske poslove u Turskoj Mehmet Gormez podr`ao je ju~e pozive vladi da, posle 27 godina, dozvoli ponovno otvarawe gr~kog pravoslavnog seminara na ostrvu Halki, nedaleko od Istanbula. Gormez je to potvrdio posle sastanka sa vaseqenskim patrijarhom Vartolomejom, prilikom posete Vaseqenskoj patrijar{iji sa sedi{tem u Istanbulu, {to je bila prva poseta jednog turskog verskog poglavara Patrijar{iji od 1923. godine, preneo je AP. Vartolemej, duhovni poglavar pravoslavnih hri{}ana u svetu, izrazio je nadu da }e Teolo{ki fakultet na ostrvu Halki (na turskom Hejbelijada), nedaleko od Istanbula, mo}i da bude ponovo otvoren.

Stra da li voj ni ci

BE^: Jedan austrijski vojnik je ju~e poginuo, a drugi je zadobio te{ke povrede tokom obuke na severu zemqe, kada je tenk u kojem su se nalazili upao u rov, saop{tilo je ministarstvo odbrane. Voza~ tenka (21) preminuo je na licu mesta, dok je drugi vojnik (27) helikopterom preba~en u bolnicu, a jo{ se ne zna koliko su ozbiqne wegove povrede, navodi se u saop{tewu. Ostala ~etiri vojnika koja su se nalazila u tenku u trenutku nesre}e pro{li su bez povreda, a o ovom incidentu bi}e pokrenuta istraga, preneo je AFP. Re~ je o tre}em smrtnom slu~aju koji se od 2008. godine dogodio na terenu za obuku Alent{tajg, na severu Austrije.

plavqena oru`jem, pa je ministarstvo unutra{wih poslova anga`ovalo 45.000 pripadnika Vrhovnog komiteta za bezbednost za obezbe|ivawe bira~kih mesta {irom 72 izborne jedinice. Komandat libijske vojske Jusef el Mangu{ rekao je da je vojska mobilisala jo{ 13.000 vojnika novonastale nacional-

ne armije kao podr{ku pripadnicima ministarstva unutra{wih poslova kako bi bili primeweni bezbednosti planovi tokom izbornog dana. Gra|ani Libije sutra biraju 200 poslanika nacionalnog kongresa, ~iji }e glavni zadatak biti da usvoji novi ustav dr`ave. Pored 2.500 pojedina~nih kandidata, na izborima se kandidovalo vi{e od 130 partija i politi~kih grupacija. Ipak, situacija na politi~koj sceni Libije je nejasna, jer ta severnoafri~ka dr`ava nema partijsku tradiciju, po{to su za vreme vladavine Gadafija stranke bile zabrawene, navode agencije.

TE RO RI STI PO VE ZA NI SA AL KA I DOM IZ IRA KA OD LA ZE U SI RI JU

Oko 100 ci vi la ubi je no u su ko bi ma BAG DAD, TE HE RAN: Mijednog generala na putu koji nistar spoqnih poslova Iraka povezuje Damask i region SuHo{ijar Zebari saop{tio je, u vejda, dok je u Hami, u centralBagadadu, da postoje ~vrste innom delu zemqe, ubijen jedan formacije da militaristi lopukovnik, a na putu ka Alepu jalni Al kaidi prelaze iz te jo{ jedan visoki oficir. zemqe u Siriju, prenosi Rojters. Pre ma oba ve {tajnim podacima, teroristi odlaze u Siriju da pomognu i izvode teroristi~ke napade, rekao je ministar. [irom Sirije, to kom pre kju ~e ra {weg da na, u sukobima je ubijeno je 99 qudi, prete`no civila, saop{tila je Si- Me|u `rtvama i dvojica generala rijska opservatorija za qudska prava. Me|u `r„Sva trojica su bila u svojim tvama su i dvojica generala sivozilu u trenutku kada je na rijske vojske, preneo je AFP. wih otvorena vatra”, rekao je Naoru`ani qudi ubili su i predsednik Opservatorije Ra-

Asad tvr di da ima po dr {ku AN KA RA: Sirijski predsednik Ba{ar al-Asad tvrdi da uìva podr{ku naroda u zemqi i kaè da je strana intervencija glavni krivac za sukobe. U intervjuu turskom listu Xumhurijet, Asad je rekao da i „oni mogu da naprave gre{ke”, misle}i na na~in kako je wegova administracija postupala prema protestima i demonstracijama koji su izbili marta pro{le godine. Me|utim, sirijski predsednik je insistirao da je spoqna intervencija odgvorna za sukob u wegovoj zemqi. On je optuìo strane pomaga~e za finansirawe protesta. „Uloga strane intervencije nadma{uje na{e gre{ke i daleko je destruktivnija”, rekao je on turskom listu koji je predhodnih dana objavio dva duà dela intervjua.

mi Abdel Rahman.Podatke Opservatorije nije mogu}e proveriti, obzirom na to da i Ujediwene nacije vi{e ne objavquju svoja saznawa o `rtvama krvoproli}a u Siriji. Prema wenim podacima, od izbijawa sukoba u martu pro{le godine ubijeno je vi{e od 16.500 qudi. Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad izjavio je da Si rij ski na rod mo ra do bi ti mo gu} nost da sam odlu~i o svojoj sudbini, bez nametawa re{ewa od drugih zemaqa. Ahmadinexad je optuìo SAD i wihove saveznike da se suprostavqaju sirijskom reìmu predsednika Ba{ara al Asada sa ciqem dominacije na sredwem is to ku i ja~awu Izraela, prenosi AFP. „Glavni neprijateqi poku{avaju da oja~aju svoju dominaciju u regionu i spase okupatorski reìm od destrukcije”, rekao je Ahmadinexad predsedniku sirijske skup{tine Xihadu al Lahmanu, koji je posetio Iran. Stav Ah ma di ne xa da ob ja vqen je pred sastanak „Prijateqi Sirije” u Parizu, sa ciqem koordinirawa napora zapada i arapskog sveta u vezi sa Sirijom. Kina je saop{tila da ne planira da u~estvuje na toj konferenciji.

dnevnik

NO VI PRO TE STI U KI JE VU

Gla |u pro tiv za ko na o je zi ku KI JEV: Ve}a grupa protivnika zakona o upotrebi ruskog kao zvani~nog jezika u Ukrajini i ju~e se okupilo u centru Kijeva, dok je nekolicina nastavila sa {trajkom gla|u. Okupqeni demonstranti od preksino} kampuju ispred prestoni~kog konferencijskog centra, odakle odbijaju da se pomere, ~ime je protest protiv spornog zakona u{ao u mirniju fazu, s obzirom na prekju~era{we `estoke okr{aje sa snagama reda. Oko 1.000 gra|ana sukobilo se u centru Kijeva s policijom, dan nakon {to je parlament usvojio zakon prema kome ruski jezik treba dobije status zvani~nog u oblastima u kojima stanovni{tvo govori tim jezikom, a u protestima je lak{e povre|en i bokserski as Vitali Kli~ko, koji je i li-

der stranke „Udar”. „Nastavi}emo sa {trajkom gla|u sve dok se zakon o jeziku ne povu~e”, rekao je lider partije „Za Ukrajinu” i poslanik Vja~eslav Kirilenko.

On je jedan od 11 demonstranata koji {trajkuju gla|u, ukqu~uju}i {est poslanika u ukrajinskom parlamentu. Kako prenosi Frans pres, oko 150 gra|ana, uglavnom studenata i penzionera, okupilo se sa ukrajinskim zastavama ispred Janukovi~eve kancelarije kako bi mu dali podr{ku.

ITALIJA

Ka pe tan pu {ten iz ku} nog pri tvo ra RIM: Kapetan italijanskog putni~kog broda Kosta Konkordija, koji se u januaru nasukao u blizini ostrva \iqo u Toskani kada je stradalo 32 qudi, pu{ten je iz ku}nog pritvora ali ne}e smeti da napusti rodni grad dok traje su|ewe. Fran~esko Sketino i jo{ osam qudi su pod istragom zbog tragedije koja se dogodila kada je luksuzni kruzer udario u stenu i prevrnuo se sa 4.229 ~lanova posade i putnika iz vi{e desetina zemaqa. Kapetan je optu`en da je izazvao nesre}u time {to je plovio isuvi{e blizu obale, a potom odlagao evakuaciju da bi napustio brod pre ne-

go {to su svi putnici bili na sigurnom. Sketino je stavqen u ku}ni pritvor u svom gradu Meta di Sorento u februaru jer je sud verovao da postoji opasnost od bekstva i bilo mu je zabraweno da razgovara s bilo kim osim sa svojim advokatom i ~lanovima uè porodice. Wegov advokat kaè da je optuèni sada „slobodan ~ovek.” „Moè da ide na more ako ho}e, ali ne}e, moè da komunicira, ali ne}e. rekao je Bastijanini. Sud }e razmatrati wegov slu~aj 21. jula kada }e biti predstavqene informacije dobijene analizom crne kutije i drugih instrumenata.

IZRAEL

No vi nar po {te |en za tvo ra TEL AVIV: Izraelski novinar Uri Blau, osumwi~en da je posedovao tajne dokumente armije Izraela, koje je odavao, postigao je nagodbu sa dr`avnim tu`iocem na osnovu koje }e biti oslobo|en zatvora, nakon {to je priznao delo. On je te dokumente koristio da bi pisao o navodnim smaknu}ima palestinskih militanata, zbog ~ega je pre mesec dana najavqeno podizawe optu`nice protiv wega. Blau }e sada ~etiri meseca obavqati dru{tveno koristan rad, nakon {to je priznao da je posedovao

tajne informacije bez odobrewa, ali bez „namere da nanese {tetu nacionalnoj bezbednosti”, kako je navedeno u saop{tewu kancelarije tu`ioca. Ranije je najavqeno da bi se Blau mogao suo~iti sa ozbiqnijim optu`bama za {pijuna`u, {to je izazvalo proteste wegovih kolega novinara. On je 2008. godine objavio da su visoki oficiri na Zapadnoj obali izdali instrukcije da se puca i ubije u slu~aju potere za palestinskim ekstremistima, {to je potencijalno kr{ewe izraelskog zakona, navodi Rojters.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SERGEJ LAVROV Rusija ne planira davawe azila sirijskom predsedniku Ba{aru al Asadu i odbacuje bilo kakve sugestije te vrste, izjavio je ju~e {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov „Ili se radi o nedovoqnom razumevawu ruske pozicije prema tom pitawu, ili je re~ o tome da se takvim glasinama `ele zavesti na pogre{an put ozbiqni zvani~nici koji se bave spoqnom politikom”, naveo je Lavrov.

RAUL KASTRO Kina jeju~e obe}ala predsedniku Kube Raulu Kastru, koji se nalazi u ~etvorodnevnoj poseti toj zemqi, novi kredit i pomo} u zdravstvenoj za{titi i tehnologiji, javqaju agencije. „Izuzetno nam je drago {to su posledwih godina odnosi Kine i Kube nastavili da se produbquju i razvijaju,” rekao je Kastro u kratkom obra}awu medijima.

ANDERS FOG RASMUSEN Generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen zatra`io je od Sirije da prona|e politi~ko re{ewe za krizu u zemqi i upozorio je da ne izaziva nove incidente sa Turskom po{to je pro{log meseca oborila jedan turski avion. „O~ekivao bih da sirijske vlasti u~ine sve {to mogu da izbegnu bilo kakvu eskalaciju nasiqa i neprihvatqive incidente poput onog kada je oboren turski avion”, rekao je Rasmusen.

Qu di kri vi za ka ta stro fu u „Fu ku {i mi” TO KIO: Pro{logodi{wu nuklearnu katastrofu u atomskoj centrali „Fuku{ima” u Japanu izazvao je i qudski faktor, a ne samo cunami, navodi se u izve{taju koji je predat japanskom parlamentu. „U skladu sa studijom Komisije postrojewe ‘Fuku{ima Dai}i’ bilo je u stawu koje ne garantuje da moè da izdrì zemqotres i cunami”, konstatovala je nezavisna istra`na komisija. Komisija je istakla da je jasno da je katastrofu izazvao qudski faktor. Vlada, regulatorna tela i kompanija ‘Tepko’ Strah od novog zemqotresa prikazale su nedostatak smisla za odgovornost za za{titu qudskih ìvota odluke, nisu preduzeli akcije ili su donoi dru{tva, zakqu~ak je izve{taja nezavisne sili odluke koje su wima odgovarale, navoistra`ne komisije.I pored brojnih prili- di komisija, prenosi AFP. ka da preduzmu mere, regulatorne agencije i Ina~e, po prvi put od nuklearne katamenaxment kompanije „Tepko” odlagali su strofe u Fuku{imi, pre 15 meseci, Japan od

jutros ponovo proizvodi nuklearnu energiju. Reaktor 3 u nuklearnom postrojewu „Oj” od sedam sati ujutro po~eo je da proizvodi struju, saop{tio je koncern „Kansaj elektrik”. Protiv odluke vlade da se pokrene nuklearni reaktor nedavno je bilo vi{e demonstracija gra|ana. Do katastrofe u „Fuku{imi„ nuklearni reaktori su pokrivali 30 odsto potrebe elektri~ne energije u Japanu. Zbog doga|aja u „Fuku{imi„ svih 50 reaktora u zemqi bilo je iskqu~eno. Kako je najavqeno, proizvodwa struje u reaktoru 3 postrojewa „Oj” od ponedeqka trebalo bi da bude u potpunosti uspostavqena, ~ime se `eli izbe}i nedostatak elektri~ne energije u regionu oko industrijskog grada Osake. Kriti~ari upozoravaju na opasnosti u slu~aju novog zemqotresa i isti~u da reaktori u „Fuku{imi„, koji su razoreni, jo{ uvek nisu pod kontrolom.

balkan

dnevnik

[E STO ME SE^ NI U^I NAK MI LA NO VI ]E VE VLA DE

Hr vat ska ne }e tro {i ti no vac ko ji ne za ra di ZA GREB: Pro{lo je {est meseci otkako su u Hrvatskoj vlast preuzele socijaldemokrate Zorana Milanovi}a i do{lo je vreme za prvi ve}i inventar ura|enog Hrvatska vlada je prigodnim filmom obeleìla {est meseci rada i premijer Zoran Milanovi} smatra da su ministri zasluìli da odu na odmor. Mnogo je uznemiruju}ih podataka o stawu hrvatske privrede, kao {to su pad bruto doma}eg proizvoda, industrijske proizvodwe i potro{we i nezaposlenost od 18 odsto, ali je rad vlade uglavnom bio u skladu sa obe}awem da Hrvatska ne}e tro{iti novac koji ne zaradi. „Mi smo prva vlada koja je smawila buxet na rashodovanoj strani. Ono {to je nama ciq jeste odràti prora~un, zna~i odràti rejting Republike Hrvatske iz razloga {to je Hrvatska visoko zaduèna zemqa”, rekao je ministar rada Hrvatske Mirando Mrsi}. Gra|ane su najvi{e pogodila poskupqewa zbog pove}awa poreza na dodatu vrednost sa 23 na 25

Zoran Milanovi}

odsto. Prose~na plata pokriva samo oko osamdeset odsto potro{a~ke korpe, a penzija i mawe od 60 odsto. Procewuje se da dugove ne mo`e da vrati od 10.000 do 30.000 hrvatskih gra|ana. Najavquje se da }e prezadu`eni kao posledwe re{ewe dobiti mogu}nost li~nog

bankrota. Kako istra`ivawa pokazuju prose~an du`nik je 41-godi{wi Zagrep~anin sredwe stru~ne spreme koji duguje 2.300 evra. Uprkos zamerkama na rad vlade, me|u kojima je i ona o nedostatku socijalnog dijaloga, ~ini se da ne treba strahovati od izla-

ska sindikata na ulice.„Rigidna {tedwa nije donela dobre rezultate ni u nekim drugim zemqama, ve} se sa tim merama samo jo{ dubqe tonulo”, rekao je predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Kre{imir Sever. Stru~waci ocewuju da hrvatska privreda ùdi za investitorima. „Potrebno je investitore usmeriti prema industrijskom sektoru, a to se moè jedino u~initi fiskalnim politikama, dakle poreznim olak{icama, direktnim interevencijama, kao {to su to u~inile ê{ka, Slova~ka i Poqska, koje su davale velike podsticaje stranim ulaga~ima da smeste svoje pogone na wihovoj teritoriji”, rekao je ekonomski analiti~ar Damir Novotni. U ovo vreme slede}e godine, Hrvatska }e biti ~lanica Evropske unije, ali to }e se na privredu odraziti tek 2014. Stru~waci savetuju da do tada iskoristi svaki dan da oja~a privredu, jer wena struktura nije najpogodnija za evropsko trì{te.

â ~i} naj ne o mi qe ni ji po li ti ~ar ZA GREB: Potpredsednik hrvatske vlade i ministar privrede Radimir â~i} najneomiqeniji je politi~ar u Hrvatskoj, dok titulu najpozitivnijeg politi~ara i daqe drì hrvatski predsednik Ivo Josipovi}. U istraìvawu koje je agencija „Promocija plus” uradila prvih dana jula, odmah nakon {to je â~i}u dosu|ena uslovna kazna za izazivawe saobra}ajne nesre}e u Ma|arskoj, 29,6 posto gra|ana ocenilo je da je â~i} najnegativniji politi~ar u dràvi. Pre mesec dana to je sma-

tralo osam odsto ispitanih mawe. ^a~i} je neslavnu titulu preuzeo od biv{eg hrvatskog premijera Iva Sanadera, kome se sudi za vi{e slu~ajeva korupcije, koga sada za nejnegativnijeg politi~ara smatra 27,2 odsto, dok je pro{log meseca to bilo 22,5 odsto. Na tre}em mestu negativnih su „svi politi~ari” - premijer Zoran Milanovi}, predsednik HDZ-a Tomislav Karamarko, biv{a premijerka Jadranka Kosor, dugogodi{wi HDZ rukovo-

dilac Vladimir [eks, ministar finansija Slavko Lini}, splitski gradona~elnik @eqko Kerum i {efica diplomatije Vesna Pusi}. Hrvati kao najpozitivnijeg politi~ara i daqe vide predsednika Ivu Josipovi}a kome je ovog meseca podr{ka porasla za pet odsto. Na drugom mestu je guverner HNB u odlasku @eqko Rohatinski, a tre}e mesto dr`i {ef Hrvatskih laburista Dragutin Lesar. Premijer Milanovi} bele`i pad sa 11,6 na 6,5 odsto na le-

CR NO GOR SKA OPO ZI CI JA SVE MA SOV NI JA

No va po zi va SNP u De mo krat ski front POD GO RI CA: Crnogorska opoziciona Nova srpska demokratija (Nova) pozvala je lidera najuticajnije opozicione Soci-

cije. Komentari{u}i Mili}evu izjavu da }e o pristupawu Demokratskom frontu razgovarati ukoliko dobije zvani~ni poziv,

Jovan Vu~urovi}

jalisti~ke narodne partije (SNP) Sr|ana Mili}a da se izjasni da li `eli da bude deo antire`imskog Demokratskog fonta, ~ije je formirawe najavila opozicija, i na taj na~in spre~i destabilizaciju opozi-

portparol Nove Jovan Vu~urovi} je rekao da je krajwe vreme da se Mili} „uozbiqi” i bude konkretan u svojim politi~kim stavovima. „Sigurno niko ne}e ~ekati da on svojim prenemagawem i odu-

govla~ewem tu ideju poku{a da obesmisli”, rekao je Vu~urovi}. Iz Nove podse}aju da je biv{i crnogorski diplomata i univerzitetski profesor u Rimu Miodrag Leki} pokazao spremnost da obavi razgovore sa svima koji `ele da budu deo demokratskog fronta, kroz koje }e proceniti koliko je ko ozbiqan i spreman da da svoj doprinos promenama u Crnoj Gori. Univerzitetski profesor Filip Kova~evi} veruje da u SNP-u postoji interesovawe za u~e{}e u demokratskom projektu koji poseduje mo} da transformi{e Crnu Goru u korist ve}ine wenih gra|ana. On je podsetio da je, zajedno sa novinarom Markom Mila~i}em, u januaru inicirao formirawe Saveta za demokratizaciju i da je Mili} bio saglasan sa tom idejom. „Front vidim kao najsvrsishodnije politi~ko re{ewe da se postoje}a vladaju}a klasa po{aqe u opoziciju, a pojedini weni ~lanovi, za koje se u nezavisnom pravosudnom postupku doka`e da su promoteri i korisnici usluga organizovanog kriminala, i u zatvor”, rekao je Kova~evi}.

BUGARSKA

Pro na |e no 12 to na ha {i {a SO FI JA: Policija je ju~e prona{la 12 tona ha{i{a u vrednosti do 360 miliona evra u neposrednoj blizini Sofije, {to je najve}a ikada zaplewena koli~ina droge u Bugarskoj, saop{tilo je bugarsko ministarstvo unutra{wih poslova. Zaplewana droga je bila deo ve}e po{iqke iz Maroka koja je bila namewena tr`i{tu Zapadne Evrope, pre svega tr`i{tu Holandije i Belgije, rekao je mi-

nistar Cvetan Cvetanov, prenela je agencija AFP. Ha{i{ je prona|en u improvizovanom skladi{tu u selu Morovjane u neposrednoj blizini Sofije, u opse`noj policijskoj operaciji koje je usledila posle nedavne velike zaplene droge u nedequ kada je prona|eno 4,2 tona ha{i{a u severozapadnom prelazu ka Rumuniji. Pretpostavqa se da je droga stigla u Bugarsku brodom do ne-

ke od bugarskih crnomorskih luka i da je ba~ena u more u vodootpornim kesama i da su je kasnije pokupili ribari kako bi je kamionima prokrijum~arili u Zapadnu Evropu. AFP navodi da je Bugarska glavna raskrsnica na tkz. balkanskom putu krijum~arewa heroina, pa bugarska carina i poli ci ja ret ko na i la ze na ha {i{. (Ta njug)

stvici popularnosti, pokazuje istraìvawe. Za mesec dana sna`no je pala podr{ka vladaju}oj koaliciji sa 35,6 na 32,4 odsto. Kako su u prvom istraìvawu nakon izbora imali 38,5 odsto, to zna~i da su u {est meseci vlasti izgubili {est odsto podr{ke, pokazuje istraìvawe. HDZ ima podr{ku od 18,2 odsto, dok su pre mesec dana imali 17,4, a u januaru 20,2 odsto. Tre}i su Hrvatski laburisti koji imaju 6,5 odsto, {to je mawe za 1,4 odsto u odnosu na rezultat s po~etka juna.

Ka lu |e ro vi} na sle |u je Ro }e na

POD GO RI CA: Dr`avni sekretar za politi~ka pitawa u Ministarstvu inostranih poslova i evropskih integracija Crne Gore Neboj{a Kalu|erovi} bi}e novi {ef diplomatije nakon {to se Milan Ro}en zvani~no povu~e s te funkcije Pozivaju}i se na izvore u vladi, Televizija Crne Gore je objavila da }e Ro}en zvani~no podneti ostavku 12. jula, a tada }e Kalu|erovi} preuzeti kormilo crnogorske diplomatije.

Neboj{a Kalu|erovi}

Ro}en je u ponedeqak rekao da je odlu~io da se povu~e s funkcije ministra inostranih poslova i evropskih integracija, ali nije naveo razloge. Crnogorski premijer Igor Luk{i} je izjavio nakon toga da }e novi ministar inostranih poslova biti poznat uskoro, dodaju}i da bi bilo dobro da na to mesto bude imenovan profesionalni diplomata. Kalu|erovi}, koji radi u Ministarstvu inostranih poslova kao dr`avni sekretar za politi~ka pitawa, bio je ambasador Crne Gore i dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora pri Ujediwenim nacijama, a pre toga specijalni izaslanik crnogorske vlade pri UN. Kalu|erovi} je bio {ef kabineta crnogorskog premijera 2003. i 2004. godine, a godinu ranije obavqao je istu funkciju kod predsednika Crne Gore

petak6.jul2012.

Kro a ci ja sa mit po no vo bez Sr bi je ZA GREB: Srbija ni ove godine nije najavila u~e{}e na Kroacija samitu koji se danas i sutra odràva u Dubrovniku. Niko od zvani~nika Srbije nije u~estvovao ni ranijih godina zbog dolaska kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija. Sedmi Kroacija samit, ~ija je glavna tema izgradwa dràve i evropska budu}nost dràva regiona, okupi}e vi{e premijera, ministara spoqnih i drugih predstavnika evropskih dràva, Severne Amerike i ju`nog Mediterana. Srbija nije najavila u~e{}e svog predstavnika, iako je pozvana na dvodnevnu konferenciju, re~eno je u hrvatskom

Minstarstvu spoqnih i evropskih poslova. Pored hrvatskog dr`avnog vrha , u~e{}e su, izme|u ostalih, potvrdili i premijer Ma|arske Viktor Orban, Poqske Donald Tusk, Bugarske Bojko Borisov, Rumunije Viktor Pont, Slova~ke Robert Fico, kao i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, koji se u Zagrebu sastao s predsednikom Hrvatske. U~esnici }e razgovarati, izme|u ostalog, o trenutnim politi~kim, bezbednosnim i ekonomskim aspektima i mogu}nostima izgradwe stabilne i prosperitetne budu}nosti za zemqe jugoisto~ne Evrope i {ireg EU susedstva.

RUMUNIJA

Par la men tar na ve }i na tra ì sme nu pred sed ni ka Trajana Baseskua”, rekao je poBU KU RE[T: Poslanici ruslanik koalicije USL Toni Gremunskog parlamenta raspravqabla sa govornice parlamenta. U li su ju~e o suspenziji predsednipredlogu vladaju}e koalicije leka Trajana Baseskua koja, prema vog centra, u koji su neki mediji proceduri, predstavqa uvod u imali uvid, predsednik Basesku smenu {efa dràve do koje moè do}i samo na referendumu. Parlament }e o suspenziji odlu~ivati danas , a kako navodi AFP, koalicija Soci jal no-li be ral na unija (USL) planira da iskoristi svoju parlamentarnu ve}inu i tokom glasawa suspenduje desni~ara Baseskua, koga optuùje za te{ko kr{ewe Ustava. U tom slu~aju Trajan Basesku bi u roku od mesec daje optuèn i da je „osiroma{io na bio odràn referendum na kogra|ane”. me bi bilo odlu~eno o smeni Sednici parlamenta prisupredsednika Rumunije. stvovao je Basesku koji je optuTro~lana vladaju}a koalicija ìo rumunsku vladu da koristi optuìla je rumunskog predsedzakonsku mogu}nost smene prednika da je nezakonito preuzeo sednika kako bi preuzela kontroovlas}ewa premijera kada je objalu nad pravosu|em i drugim drvio drasti~ne mere {tedwe i za àvnim institucijama. naru{avawe nezavisnosti sud„Glavni ciq ove smene jeste da stva, navodi agencija . se pravosudni sistem i dràvne „Prestupi koji se po svom obimu institucije stave pod kontrolu i posledicama mogu smatrati kao stranaka Socijalno-liberalne te{ka kr{ewa osnovnog pravnog unije”, istakao je Basesku, preneakta, predstavqaju dovoqne razla je agencija Rojters. loge za suspenziju predsednika

GR^KA

Sa za kle tve na sa sta nak s kreditorima ATI NA: Novi ministar finansija Gr~ke Janis Sturnaras (55) sastao se u Atini s predstavnicima kreditorske „trojke”, neposredno po{to je pred TV kamerama poloìo zakletvu i stupio na du`nost. Polagawu zakletve u Predsedni~koj palati prisustvovao je i premijer Andonis Samaras (61), {to je prvo wegovo pojavqivawe u javnosti od pre dve sedmice kada mu je hitno, neposredno po formirawu nove koa li ci o ne vla de, ope ri sa no oko. Iz stroja su tada, zbog zdravstvenih problema, istovremeno ispali Samaras i prvobitni ministar finansija Vasilis Rapanos (65), koji je kolabirao uo~i polagawa zakletve i dospeo u bolnicu. Nekoliko dana kasnije je saop{tio da ne}e mo}i da obavqa funkciju. No vi mi ni star fi nan si ja Stur na ras, ta ko |e ugled ni ekonomista, razgovarao je sa predstavnicima Evropske centralne banke, Evropske komisije i Me|unarodnog monetarnog fonda, koje su prezaduènoj Gr~ koj dr à vi pru ì le obimnu finansijsku pomo}. Na zahtev kreditora, Gr~ka je uvela o{tre mere {tedwe smawila je plate u dràvnom sektoru porivrede i penzije, a pove}ala poreze i uvela mnoge druge restriktivne mere.

Razgnevqeni Grci su potom na izborima od 6. maja okrenuli le|a dvema najve}im strankama koje smatraju odgovornim za kri zu - so ci ja li sti~ kom PA SOK-u i kon zer va tiv noj Novoj demokratiji, koje su se sme wi va le na vla sti ~e ti ri decenije. Po{to se nije mogla formirati poslani~ka ve}ina koja bi na sta vi la da spro vo di o{tre mere {tedwe, izbori su ponovqeni 17. juna. Novoformirana ve}ina, koju ~ine Nova demokratija, PASOK i mala stranka Demokratska levica, koja se ranije otcepila od PASOK-a, podràva {tedwu, ali èli da se promene uslovi me|unarodne pomo}i. Uprkos merama, Atina se i daqe mu~i da ispuni fiskalne ciqeve na koje je pristala potpisivawem ugovora o me|unarodnoj pomo}i, a stopa nezaposlenosti je u petoj godini recesija prema{ila 22 je odsto. Da li }e Gr~ka uspeti da izmeni uslove dva svoja paketa me |u na rod ne po mo }i, ukup ne vrednosti od 240 milijardi dolara, zavisi od procene kreditora. Nema~ka, najve}i pojedina~ni u~esnik u pomo}i, vi{e puta je ponovila da se Atina mora dràti dogovorenog. Zvani~nici „trojke” ju~e su se sastali i sa premijerom Samarasom.

petak6.jul2012.

OGLASi

dnevnik

lekar / OGlaSi

dnevnik

petak6.jul2012.

No} ni rad i opa snost od raka o} ni rad po ve }a va za 30 od sto opa snost od ra ka doj ke, po ka za li su re zul ta ti is tra ì va wa â&#x20AC;&#x17E;Ce ci leâ&#x20AC;&#x17E; oba vqe nog u Fran cu skoj. To kom is tra ì va wa je po re |e na po slov na ak tiv nost 1.200 è na kod ko jih je do {lo do raz vo ja ra ka doj ke u pe ri o du od 2005. do 2008. go di ne u od no su na 1.300 dru gih kod ko jih ni je do {lo do raz vo ja te bo le sti. Is tra ì va we je po ka za lo da no} ni

Posledwi pozdrav dragoj

rad ni je do bar za `e ne. Po sto ji vi {e pret po stav ki ve za nih za uzrok uti ca ja no} nog ra da na rak doj ke, kao {to je iz la ga we sve tlo sti to kom no }i ko ja po ti sku je no} ni {pic lu ~e wa hor mo na me la to ni na i we go vo an ti kan ce ro ge no dej stvo, po re me }aj funk ci o ni sa wa ge na ve za nih za bi o lo {ki ~a sov nik ko ji kon tro li {u mno `e we }e li ja de o bom ili po re me }a ji sna ko ji mo gu da osla be imu ni tet.

Kon tra cep tiv na sred stva i {log o ri {}e we hor mon skih sred sta va za kon tra cep ci ju u za vi sno sti od me to de i hor mo na ko ji su pri me we ni, no si ri zik od {lo ga i

in fark ta ko ji je za po je di na~ nu `e nu iz u zet no ni zak, na ro ~i to uko li ko je mla |a, po ru ~io je tim dan skih stru~ wa ka.Taj ri zik je, na pri mer, znat no ma wi od ri zi ka od {lo ga, in fark ta i smr ti kod `e na ko je osta nu trud ne. Tim Uni ver zi tet ske bol ni ce u Ko pen -

ha ge nu je na pra vio do sad naj ve }u stu di ju ri zi ka od hor mon skih kon tra cep tiv nih sred sta va, ko jom je ob u hva }e no 1,7 mi li o na Dan ki wa sta ro sti od 15

do 49 go di na. Ni jed na od wih na po ~et ku is tra ì va wa ni je pa ti la od sr ~a ne bo le sti ili ra ka, a pra }e ne su to kom 15 go di na, po ~ev od 1995.Sva ke go di ne je jed na od 4.700 pra }e nih è na do ì vqa va la mo `da ni udar, a jed na na 9.900 in farkt.Naj ve }i ri zik i od {lo -

ga i od in fark ta se po ka zao kod è na ko je su ko ri sti le pi lu le kom bi no va ne od estro ge na i no re tin dro na ili de zo ge ste re la, i on je bio dvo stru ko ve }i ne go kod è na ko je ne ko ri ste kon tra cep tiv na sred stva. Vo |a is tra ì va wa dr Ojvind Lidegard je na po me nuo ka ko uop {te ne ma osno va ube |e we mno gih è na da ma wi ri zik od {lo ga i in fark ta no se kon tra cep tiv na sred stva ko ja se ne uzi ma ju oral no, kao {to su fla ste ri i va gi nal ni pr ste no vi. U su {ti ni, kqu~ ni fak tor za pro ce nu ri zi ka su go di ne. -Uko li ko ima te 20 go di na pa udvo stru ~i te ri zik od {lo ga, on da je on jo{ uvek ve o ma ni zak jer je ap so lut ni ri zik u tim go di na ma ni zak- is ta kao je dr Li de gard. - S dru ge stra ne, uko li ko ste na dru gom kra ju re pro duk tiv nog do ba, na ro ~i to po sle ~e tr de se te, tre ba lo bi da raz mi sli te da do dat no ne po ve }a va te ri zik, jer je on zbog va {ih go di na ve} po ve }an. Ina ~ e, kod sva k e è n e ko j a pre s ta n e da uzi m a hor m on s ka kon t ra c ep t iv n a sred s tva, ri zik od {lo g a i in f ark t a od mah opa da na ni vo ka kav se re gi stru je kod è na ko je ni ka da ni su pri me wi va le kon tra cep (Ta njug) ci ju.

Vi {i ni vo estro ge na uzrok sr ~a nih obo qe wa? @

e n e u me n o p a u z i sa vi { im ni v o o m hor mo na estro ge na iz lo è n e su ve } oj opa s no s ti od kar d i o v a s ku l ar n ih obo q e w a od osta lih, po ka za li su re zul ta t i fran c u s kog is t ra ` i v a wa. Gru p a na u ~ n i k a iz fran cu skog In sti tu ta za zdra vqe i me d i c in s ka is t ra ` i v a w a ko jom je ru ko vo dio Pjer-Iv Skaraben do {la je do tog re zul ta ta oba v iv { i is t ra ` i v a w e na 6.000 è na sta ri jih od 65 go di na.Oni su pr v i put po k a z a l i da vi sok ni vo hor mo na estra di o la u kr vi, me ren u~e sni ca ma is tra ì va wa ~i je je zdrav stve n o sta w e po t om pra } e n o, po ve }a va opa snost od in fark ta mi o k ar d a i mo ` da n og uda ra. Estro ge ni su hor mo ni ko ji ima ju glav nu ulo gu u sek su al nom raz v o j u i re p ro d uk c i j i kod è na, a estra diol je naj ak tiv ni ji hor mon.

Go ja zni i rak imu nog si ste ma o ja zni mu {kar ci ima ju bo qe iz gle de za pre ì vqa va we jed ne vr ste ra ka imu nog si ste ma, uka za la je ame ri~ ka stu di ja, oba vqe na na Me di cin skom fa kul te tu Va {ing ton skog uni ver zi te ta.Ra di se o agre siv noj for mi Non-Hox ki no vog lim fo ma, pod na zi vom di fu zni lim fom ve li kih B }e li ja (DLBCL). Ne ka ra ni ja is tra ì va wa su uka zi va la na go ja znost kao na fak tor po ve }a nog ri zi ka od DLBCL.Osim to ga, kod ne kih dru gih vr sta ra ka, kao {to su rak doj ke i de be log cre va, go ja znost mo è da ozna ~i go ru prog no zu pre ì vqa va wa.Tim s Va {ing ton skog uni ver zi te ta, ko jim je ru ko vo dio Kenet Karson, je ta ko |e o~e ki vao lo {i ju prog no zu ve za nu za go ja znost obo le lih od DLBCL.Na we go vo iz ne na |e we, prog no za pre ì vqa va wa ta kvih pa ci je na ta bi la je za

tre }i nu bo qa ne go kod pa ci je na ta nor mal ne te le sne te ì ne.Od 625 ana li zi ra nih go ja znih pa ci je na ta, to kom pet go di na stu di je umr lo je 47 od sto, dok je me |u 849 vit kih pa ci je na ta u istom pe ri o du umr lo 64 od sto. I kod onih mu {ka ra ca ko ji ni su bi li for mal no go ja zni, ne go su sa mo ima li vi {ak ki lo gra ma, utvr |en je 27 od sto ma wi smrt ni ri zik.Od go vor na pi ta we za {to je to ta ko, bi mo gao da po mog ne da se rak kao bo lest bo qe raz u me, is ta kao je Kar son.Pr vo mo gu }e ob ja {we we ko je je po nu dio ame ri~ ki tim je u ra zli ci u bi o lo gi ji bo le sti iz me |u go ja znih i vit kih, a dru go je da de bqi pa ci jen ti lak {e pod no se in ten ziv nu he mo te ra pi ju, od no sno da je kod wih po treb no vi {e vre me na da bi se po ja vi li te ì ne è qe ni pro prat ni efek ti (Ta njug) le ~e wa.

Nov o~ ni test ru pa is tra `i va ~a s Uni ver zi te ta u Ci ri hu raz vi la je nov o~ ni test za po u- zda no ot kri va we ste no ze ka ro tid ne ar te ri je. Ra di se o pod mu klom obo qe wu bez pri su stva simp to ma ko ga je te {ko ot kri ti. Ono op stru i ra ili blo ki ra ar te ri je ko je hra ne pred wi deo mo zga, {to po ve }a va opa snost od po ja ve mo `da nih uda ra.Is pi ti va we to kom ko ga se me ri krv ni pri ti sak mo gao bi la ko da oba vqa of tal mo log to kom ru tin skog pre gle da. Do sad se ni jed nim is pi ti va wem ni je mo gla efi ka sno di jag no sti ko va ti ste no za kod pa ci je na ta.To kom kli ni~ nih is pi ti va wa, pa ci jen ti ko ji su ima li naj lo {i je re zul ta te na o~ nom te stu, ima li su i na za ~e pqe ni je ar te ri je, od no sno u ve li koj me ri po ve }a nu opa snost od mo `da nog uda ra. [i ro ka pri me na tog te sta omo gu }i la bi sma we we mo `da nih uda ra, in fark ta i smrt nih slu ~a je va iza zva nih sr ~a nim obo qe wi ma, is ta kli su na u~ ni ci.

prof. dr Melaniji Jev|ovi} Se}awe na Vas }e zauvek `iveti. Prof. Du{an Mili} sa porodicom. 56231

Oti{ao je na{ veliki igra~, uva`eni kapiten, iznad svega veliki ~ovek

SOBE I APARTMANI Utje ha kod Ba ra. Bli zu mo ra. Po voq no. Te le fon 021/6363-291, 062/8510-669, 064/390-3391. 55548

Stojan~e Stani{i} Fudbalski klub â&#x20AC;&#x17E;Indexâ&#x20AC;?

56225

Posledwi pozdrav dragom ocu

IZDAJEM na me {ten jed no so ban stan 40m2, sa kli mom, CG i ve{ ma {i nom, u cen tru gra da. Ce na 160E. Te le fon 060/571-6149. 55962 IZDAJEM lep, od mah use qiv, kom plet no na me {ten jed no i po so ban stan: kli ma, ve{ ma {i na, TV, u Ha xi Ru vi mo voj uli ci. Te le fon 064/8706-004. 56170

PE TRO VA RA DIN, plac 20 ari po go dan za iz grad wu po s lov n ih i stam b e n ih obje k a t a, 36m {i r i n a do uli ce, Bu ko va~ ki put iz me |u br. 3 i 3C. Te l e f on 56074 063/547-782.

VODOINSTALATER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55949 IZRADA ro let ni, ve ne ci ja ne ra, har mo ni ka vra ta, fik snih i ro lo ko mar ni ka i iz ra da re {et ki i bra va na vra ti ma. Te le fo ni: 065/5816333, 6434199. 56169

Aleksandru Bla`i}u

Tu`na pomisao da zauvek odlazi{ dragi moj tata.

Aleksandar Bla`i}

od: }erke Zore Raki}, unu~adi Tawe, Petra, Branke i praunuke Ane.

Posledwi pozdrav od: }erke @ivane Puti}, unuka Gorana, Sawe i praunuka Vidoja.

56222

56223

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac i deda

Milan Panti} 1929 - 2012. preminuo posle kra}e bolesti. Sahrana }e se odr`ati 6. 7. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Bano{toru. O`alo{}eni: sinovi Sa{a i Selimir sa porodicom. 56230

POTREBNA rad ni ca za rad u tra fi ci i me wa~ ni ci. Te le fon 060/69/29-005. 56171 ODLI^NA za ra da - po treb ni di stri bu te ri, ame ri~ ka kom pa ni ja di stri bu i ra pri rod ne pro iz vo de na ba zi Aqa ske bo rov ni ce i cr ve nog lo so sa. Te le fon 063/8623-062. 56064

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da je 4. 7. 2012. godine preminuo na{ dragi

Aleksandar Bla`i} 1926 - 2012.

^ISTIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 56070

Sahrana je danas, 6. 7. 2012. godine, u 16 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}eni: sin Aleksandar, snaja Milena, unu~ad Ivana i Ogwen. 56221

^iTUQe l POMeni

petak6.jul2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj koleginici i prijatequ

dnevnik

POMEN

Posledwi pozdrav

Er`ebet Duvwak

dr Melaniji Jev|ovi} redovnom profesoru u penziji Wenom smr}u izgubili smo po{tovanu koleginicu i dragog prijateqa, a generacije studenata vrsnog pedagoga i stru~waka. Kolege i studenti sa Departmana za ekonomiku poqoprivrede i sociologiju sela Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. 713/P

Milomir - Mi}a Drini} ^ika Mi}o, mnogo mi nedostajete.

2011 - 2012. od stanara Balzakove 36 - 42.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 7. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, posetiti wegov grob na Uspenskom grobqu u Novom Sadu i polo`iti cve}e.

Brana.

Sestra Danica, sestri}i Milan i Branko sa porodicama.

56178

56204

^ETRDESETODNEVNI POMEN Danas se navr{ava ~etrdeset dana od kako nisi sa nama.

Sa tugom u srcima, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se danas, 6. 7. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obaviti sahrana nesre}no nastradalog

Prof. dr Melanija Jev|ovi}

55940

Prof. dr Jovan Jerkovi}

redovni profesor Poqoprivrednog fakulteta u penziji Upu}uju}i joj posledwe re~i pozdrava, iskazujemo joj duboku zahvalnost za sve {to je u~inila za Fakultet i istovremeno izra`avamo veliku tugu {to vi{e nije sa nama. Wen lik osta}e u trajnom se}awu brojnih generacija studenata i radnika Poqoprivrednog fakulteta. Zaposleni i studenti Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. 714/P

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu, dedi i pradedi

Velimir Markovi} Veqa

Posledwi pozdrav

Aleksandru Bla`i}u deda Aci Darku Joksimovi}u ]erka Mara, zet Momo, unuk Dalibor, snaja Marija i praunu~ad Vuka{in i Milica Veqovi}.

Milomir - Mi}a Drini} Pomen }e se odr`ati 7. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu. Tugu ne merimo re~ima, suzama i vremenom ve} prazninom koja se usadila nakon tvog odlaska. Supruga Gordana, sinovi Dejan i Ostoja.

Posledwi pozdrav ~ika

Posledwi pozdrav dragom kolegi i prijatequ.

Nenada Ja}imovi}a Ro|e O`alo{}eni: supruga Du{ica, sin Veqko, }erka Bojana i ostala mnogobrojna rodbina.

712/P

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav dragom bratu

Milomiru - Mi}i Drini}u

Du{anu Popovu

Dragi zete, zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Kolektiv Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

56190

56179

Starac Mirko, ta{ta Brana i svastika Milica sa porodicom.

56218

1929 - 2012.

od: brata Stevice, snaje Aleksandre i dece Tawe, Nine i Aleksandra.

Sa ose}awem dubokog po{tovawa, zahvalnosti i odanosti opra{tamo se od zamenika predsednika Novosadskog kluba

dr Du{ana Popova Kao idejni tvorac Svezaka za istoriju Novog Sada i Enciklopedije Novog Sada, i svoju li~nost i Novosadski klub trajno je upisao u istoriju na{eg Grada. Novosadski klub.

56180

56202

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Na{em dragom i uva`enom kom{iji

Milomir - Mi}a Drini}

dr Du{anu Popovu

56176

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{iji

od porodice Molnar.

56214

Stojan~i Stani{i}u

JEDNOGODI[WI POMEN

Voqeni brate, ve~na tuga za tobom je u na{im srcima.

od Tamare Paunovi} sa porodicom.

56213

Milica Rakita 1967 - 2011.

Milica Rakita Tvoj odlazak ostavio je veliku tugu u na{im srcima, ali tvoje vedro lice, tople o~i, qudskost i dobrota ostaju zauvek u na{em se}awu. Svekar Milenko i svekrva Rosa. 56163

Re~i ne mogu da iska`u tugu, bol, prazninu i qubav na{u. U na{im srcima postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje se}aju na sve {to je tvojim odlaskom izgubqeno. Jednogodi{wi pomen obele`i}emo, 7. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Stanari Vojvode Mi{i}a 2.

56181

56183

Mnogo te vole: Goran, Tamara i Du{an.

Dare Topalovi} Okupqawe na pomen i se}awe na wu odr`a}e se u subotu, 7. jula, u 11 sati, na mesnom grobqu u Stepanovi}evu.

Danilu Budi}u

posledwi pozdrav.

Sestra Jasna iz Krawa sa porodicom.

POMEN Dana, 10. 7. navr{i}e se ~etrdeset dana od smrti na{e drage supruge, majke i bake

POMEN

7. 7. 2011 - 7. 7. 2012.

Danilu Budi}u

Posledwi pozdrav profesorici

dragoj

prof. dr Melaniji Jev|ovi}

od brata Du{ana sa porodicom.

Porodice: Basari}, [akota, Foli}, \uri~kovi} i Tele~ki.

56167

56168

dragoj

Posledwi pozdrav po{tovanom

Posledwi pozdrav profesorici

prof. dr Melaniji Jev|ovi}

\uro Kuki} sa porodicom.

Prof. dr Du{an Mili} sa porodicom.

56194

56195

dr Du{anu Popovu

Ivanka Neofitovi} - Grubje{i}, saradnica na Enciklopediji Novog Sada.

Weni najmiliji. 56162

56161

56226

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Ostala su mnoga lepa se}awa na na{e dugogodi{we dru`ewe u klubu. Neka ti je ve~na slava i hvala

Gordana, Damir, Lemi, Osim, Coja, Mi}a, Mata i Koki.

od kom{ija sa Futo{ke pijace: Dejana, \uri}a, Du{ke, Tawe i Sne`e.

56203

56210

Posledwi prijatequ

Dr Du{an Popov

Nenadu Ja}imovi}u Ro|i

Tamari [pindler

petak6.jul2012.

dr Du{ane Popov

pozdrav

velikom

Dragi na{ deda

Danilu Budi}u

Danilo Budi}

Uvek }emo te se rado se}ati i biti ponosni {to si bio na{.

Hvala ti na tvojoj nesebi~noj dobroti.

Jo{ smo mali, ali }emo se truditi da te ne zaboravimo.

Drugarice i drugovi iz Zavi~ajnog kluba Mokrin~ana u Novom Sadu.

Moma, Brana, Ivana i Jelena.

Tvoji unuci: Nikola i Elena Budi}.

56150

56096

56151

Posledwi pozdrav

Sa tugom i `alo{}u opra{tamo se od na{e drage

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Vokalna grupa Novosadskog kluba.

56130

Jovan Jerkovi} 1929 - 2012. Umro je na{ biv{i dekan (1985 - 1989), prof. dr Jovan Jerkovi}. @alimo za wim i se}amo ga se sa qubavqu, po{tovawem i tugom.

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ i biv{em kom{iji

Du{anu Popovu

Danilu Budi}u

Mele

Neca, Goca i Jelica.

od porodica: Mar~i} i Popov.

56115

56155

Porodica Vi{ekruna.

Wegov Filozofski fakultet. 3009/P

56144

POMEN

U subotu, 7. jula 2012. godine navr{ava se godina tuge i bola od kako nije sa nama voqena

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Nedeqku Jotanovi}u Ne|i

Nada Gajevi} Postoji qubav koju smrt ne mo`e prekinuti i tuga koju vreme ne le~i. Pomen }emo odr`ati 7. 7. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

od: porodice Vurdeqa, Dragi} Milana, Kova~ev Steve, Petrovi} Slobodana, Pilipovi} Radomira - Pile, Feregi Oskara i Xida Miladina sa porodicama i porodice \or|evi} - Mihailovi}.

Bosa Zuki} Dvadeset godina od kako nisi sa nama, ali uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoj suprug Ivo, sin Slobodan, }erka Sowa i mnogobrojna rodbina.

Sahrana }e se odr`ati u subotu, 7. 7. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

56149

56157

56139

POMEN

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 66. godini preminuo na{ otac

Nedeqku Jotanovi}u

Stojan~a Stani{i}

od sina Aleksandra i unuke Elene.

Najmiliji.

56187

S tugom i bolom obave{tavamo da je na{ suprug, otac i deka preminuo 4. 7. 2012. godine.

Danilu Budi}u

Darinka Mi{kovi}

Danilo \ure Budi}

Strikane, bilo je lepo s tobom `iveti.

Pro{lo je dvadeset godina, ali se}awe na tebe traje u najlep{oj uspomeni.

O`alo{}eni: supruga Olga, deca Dubravka, Tihomir i Sawa, unuka Tatjana.

Rajko Jotanovi} sa porodicom.

Najmiliji.

Tvoji sinovi Dejan i Aleksandar sa mamom Milom.

56211

56129

56156

56148

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 87. godini preminula na{a voqena majka, svekrva i baka

GODI[WI POMEN na{oj dragoj supruzi, mami i baki

obele`i}emo u subotu, 7. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Weni najmiliji. 56061

Posledwi pozdrav dragom

Danilu Budi}u

Olga Farka{

Slobodanki Sari}

Zanemeli od bola tvojom iznenadnom smr}u, oprosti}emo se od tebe, 7. 7. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

ro|. Vozarevi} 29. 8. 1925 - 4. 7. 2012.

Zauvek }emo te se se}ati sa qubavqu.

Sahrana preminule je 6. 7. 2012. godine, na Katoli~kom grobqu, u 11 ~asova. O`alo{}eni: sin Ladislav, snaja Biqana i unuci Tijana i Sr|an.

Sin Dejan, snaja Milena, unuk Nikola i prija Sofija.

56146

56153

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.50 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.25 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.30 01.20

tv program

petak6.jul2012.

Добро јутро, Војводино Чарде на Дунаву Фолдер култура Вести Неустрашива планета Све о животињама Кухињица Име мог сокака Вести Треће доба Српски екран-емисија МТВ-а на српском Чији је то салаш, емисија на мађ. са титл.на српском Вести Интервју са Ласком Ковачем Живо месо Васка Попе, док. профрам Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом Неустрашива планета Временска прогноза ТВ Дневник Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Серија недеље: Супруге и кћери Медији у Србији-хроника пропадања Војвођански дневник Петказање Медији у Србији-хроника пропадања Супруге и кћери Концерт групе „Хари Мата Хари“

Не у стра ши ва пла не та

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.03 10.36 10.59 12.15 12.28 13.11 13.17 13.39

Ки биц фен стер (Па но ни ја, 13.00) 06.30 07.30 08.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.30 14.45 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Здравље је лек Портрет привредника Кибиц фенстер Арт-бокс Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке

„Не у стра ши ва пла не та” је ше сто дел на на уч но-по пу лар на се ри ја, ко ја пра ти тим аван ту ри ста и на уч ни ка у ис тра жи ва њу пла не те Зе мље. Они ис тра жу ју ге о ло шки на ста нак је дин стве них фор ма ци ја, укљу чу ју ћи ге ле че ре на Аља сци, ха вај ска остр ва вул кан ског по ре кла, Са ха ру, итд. Ре жи ја: Том Ста бер филд, Срик На ра ја нан (РТВ 1, 16.00)

06.30 07.00 07.55 08.45 10.00 10.30 11.00 11.25 12.30 12.40

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Програм за децу и младе 18. школско позорје Концерт групе „Галија“ 2. део Вести (мађ) Блиска путовања,док.филм на румун.са титл.на српском 13.10 Биографије 14.00 Из нашег сокака 14.50 ТВ баштине 15.15 Добро вече, Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за село(слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Дечија емисија (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.05 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

15.15 15.58 16.48 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 20.58 22.45 22.50 23.20 00.10 00.25 00.34 01.19 02.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Балкан експрес Вести Разгледница На скривено те водим место Дуж ракове обратнице Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: 20.000 миља под морем, филм Ово је Србија Срећни људи Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Путопис Слагалица Дневник Срећни људи Присиљен да убије, филм Вести Око Касл Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Премлада за љубав, филм Балкан експрес

Ве че са Ива ном Ива но ви ћем

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.10 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Серијски програм 14.00 Витраж 14.30 Зелена патрола 15.00 Вести 15.10 Зове море 15.35 Лична грешка 16.00 Украдена срца 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ленија 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 Живот на Марсу 23.55 Украдена срца

06.30 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 22.00 22.30 23.30 00.00

Гренд слем Вимблдон Вимблдон, студио Вимблдон Преглед дана Вимблдон, студио Евролига Вимблдон, студио Гренд слем Вимблдон Вимблдон Студио Вимблдон Преглед дана Евролига Гренд слем Вимблдон

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

На Европ ском пр вен ству у атле ти ци у Хел син ки ју су за бли ста ли Асмир Ко ла ши нац и Емир Бе крић и њих дво ји ца ће би ти го сти Ива на Ива но ви ћа. Пре њих, с Ива ном ће при ча ти брач ни пар То пић – Дра гу тин и Би ља на, ко ји уско ро пу ту ју у Лон дон на Олим пиј ске игре. (Пр ва, 22.00) 06.15 06.30 07.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 23.20 00.10 00.35 01.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Олуја на земљи Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Вече са Иваном Ивановићем Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

Вла ди мир Ан дрић

На ве слу при ча Две ре ке - Са ва и Ко лу ба ра. Се дам пи са ца на ве слу при ча се дам ори ги нал них при ча о при ро ди. Сво је при че при ча ју ис так ну ти књи жев ни ци раз ли чи тих ге не ра ци ја: Вла ди мир Ан дрић, Сло бо дан Сто ји ће вић, Ве сна Алек сић, Слав ко Ста ме нић, Дра ган Ба бић, Ана Бу јић и Алек сан дар М. По по вић. (РТС 2, 18.32)

23.50 00.42 01.39

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Верујте али не претерујте Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика једна прича Датум Верски календар Мој љубимац Метрополис Живот и стандарди Странац у Србији Гитар арт фестивал: Едуардо Исак Либела Трезор Верујте али не претерујте Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Милан Кашанин: Музеј кнеза Павла, епилог Еко рецепт за здрав живот Бициклизам: Тоур де Фрамс, пренос Капри На веслу прича Летња духовна академија Велики и мали Откривајмо све са Ђолетом Томас и другари Филозофија као занат Лов и риболов, репортажа Капри Добро је, добро је знати ТВ фељтон Бициклизам: Тоур де Франс, преглед Александра Ковач у Коларцу Трезор На веслу причa

06.00 06.30 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Цртани филм Филм: Опклада Топ шоп Љубав у залеђу Еурека Мућке Ало-ало Документарна серија Обични људи Филм: Залазак сунца Мућке Ало-ало Филм: Сведок Удовице Еротска серија Филм: Зеленопрсти Филм: Касарна Филм: Зеленопрсти

06.02 07.03 07.22 07.28 07.38 07.44 07.55 08.06 08.18 08.29 09.13 09.28 09.43 09.54 10.00 10.10 10.38 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 14.44 14.59 15.15 16.00 16.30 17.38 18.32 18.55 19.22 19.33 19.43 19.58 20.29 21.00 21.59 22.34 23.24

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 13.40 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.00 21.00 23.35 00.10 00.30 02.45 04.25 06.00

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Блејд Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Прича о витезу Вести Спортски преглед Филм: Водени свет Филм: Ајова Филм: Три кишна дана Укључење у Б92 Инфо

Дру га чи ји Филм је ин спи си ран сна жном, искре ном при чом о мо дер ној хај ки на ве шти це. Мла да Ин ди јан ка Бран ди оп ту же на је за ба ца ње кле тве на про фе сор ку и су спен до ва на је из шко ле, на кон што се про фе сор ка на вод но раз бо ле ла у шко ли. Уло ге: Аља Шо у кет, Иле а на Да глас, Ерик Швајг, Сај мон Кар тер, Лу кас Тил Ре жи ја: Том Ме кла флин (Пинк, 01.00)

Аља Шо у кет 07.00 Добро јутро 10.15 Тренутак истине 12.00 48 сати свадба 14.00 Тачно у подне- уживо 15.00 Моје срце куца за Лолу 15.40 Национални дневник 16.00 Академија дебелих - уживо 17.00 Мала невеста 18.00 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.15 Љубав и освета 20.45 Академија дебелих - преглед дана 21.30 Гранд шоу 23.00 Шопингхоличарке 00.00 Топ спид 01.00 Филм: Другачији 03.00 Отети 04.00 Гле ко то говори

Гу Зик син

Де тек тив ски пар Филм ски се ри јал о де тек тив ском па ру ко ји по ку ша ва да ре ши про бле ме ство ре не од ко рум пи ра не вла де на кра ју Танг ди на сти је. Мла дић Си ту Кон гу ве ру је у иде а ле и спа са ва ње све та, као од ли чан де тек тив иза се бе има мно го те шких слу ча је ва ко је је ре шио уз по моћ сво је су пру ге... Уло ге: Јинг Ка јер, Гу Зик син, Фу Хенг (Хе пи, 20.20) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10 05.00

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Детективски пар 1, филм Агенција Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Љубавни сигнали Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak6.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Пи ше: Иван Лазаревић Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Мајами инк Верујете ли у чуда? Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Ургентни центар Л.А. Инк Верујете ли у чуда?

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20 02.20 03.20 04.15

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Премијера: Монк Видовњак Премијера: Све по закону Закон и ред Хаваји 5-0 Браћа и сестре Видовњак Ургентни центар Меклаудове ћерке Домаћице из округа Оринџ

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Повратак коренима 11.00 Ла Џоја и ратници у магли 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Рутка – Дневник Холокауста 14.00 Приватни живот ускршњег ремек дела 15.00 Тајм тим година X 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Борба против Црвеног барона 19.30 Деца Стаљинграда 20.00 Лондонска болница 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Коса која је променила историју 01.00 Гуге – изгубљено краљевство Тибета

07.55 08.10 09.55 10.10 11.05 11.20 12.25 12.45 13.00 13.55 15.50 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 22.45 00.20 02.00

Моји џепни љубимци Езел ТВ продаја Кисмет - окови судбине ТВ продаја Ватрено небо Ексклузив Таблоид ТВ продаја Вечера за 5 Пороци Мајамија Езел РТЛ 5 до 5 Езел Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Кисмет - окови судбине Фантастична четворка, филм Изгубљена будућност, филм Критична тачка, филм Астро шоу

07.40 08.35 09.30 10.25 10.50 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Млади учитељ Маршал Заштитник Прљави плес 2: Ноћи Хаване На змајевом путу Дракула 3000 Еротски филм Еротски филм

Дра ку ла 3000 Хи ља ду го ди на у бу дућ но сти, у да ле ким кра је ви ма све ми ра, за стра шу ју ћа ле ген да и да ље жи ви. Го ди на је 3000. но ве ере. Све мир ски брод на ру тин ској кон тро ли от кри ва део све мир ског тран спор те ра Де ме тра, ко ји је не стао сто го ди на ра ни је... Уло ге: Ка спер ван Дин, Ери ка Еле ни јак, Ку лио Ре жи ја: Да рел Руд (Си не ма ни ја, 22.00)

Еми лио Есте вез

До лар за мр тве Гра ђан ски рат се за вр шио и Ди вљим за па дом лу та ју вој ни ци су прот ста вље них вој ски у по тра зи за уну тра шњим ми ром, осве том и по не ким то ва ром бла га са кри ве ним у рат ном ме те жу. Је дан од лу та ли ца је и уса мље ни ка у бој без име на, али с два бр за и уби стве на ре вол ве ра... Уло ге: Еми лио Есте вез, Ви ли јам Фор сајт, Јо а ким де Ал ме и да, Џо на тан Бенкс Ре жи ја: Џин Квин та но (ХРТ 1, 00.10) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.03 Дивљи Пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.03 Природни свет, док. серија 12.00 Дневник 12.32 Моћ судбине 13.15 У освит зоре, филм 15.13 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.53 Свете планине света, док. филм 18.28 Др Оз, ток шоу 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.06 Одабрао Ђело Х. 21.09 Циклус хрватског филма: Девети круг 22.51 Дневник 3 23.40 Секс и град 00.10 Филмски маратон: Долар за мртве, филм 01.44 Филмски маратон - циклус хрватског филма: Девети круг 03.16 ЦСИ: Лас Вегас

07.51 08.15 08.41 09.05 09.30 10.00 13.26 14.00 18.04 18.50 19.32 20.00 22.05 22.55 23.35 00.15 01.47 02.13 02.55 03.35

Ери ка Еле ни јак

06.00 Хари Потер и реликвије смрти 1 08.25 Приватни животи Пипе Ли 10.00 Упознаћеш високог, црног мушкарца 11.40 Златокоса и разбојник 13.20 Редакција 14.20 Зашто сам у браку 2 16.15 Мегаум 17.50 Филмови и звезде 18.20 Дебела мама: Какав отац, такав син 20.05 Потпредседница 21.05 Борџије 21.55 Редакција 23.00 Последње истеривање ђавола 00.30 Санктум 3Д 02.20 Не дозволи ми да одем 04.05 Без обавеза

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.40 18.30 20.00 21.00 23.00

Телетабис На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Јура Хура Пренос седнице Хрватског сабора Југославија - држава за један век, док. серија Тенис Вимблдон: Н. Ђоковић - Р. Федерер, пренос полуфинала Љубав у залеђу Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Париз: Атлетика Дијамантска лига, пренос ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Опасна љубав Калифорникација Добра жена Закон и ред Ноћни музички програм

Госпођица Лети и ја Буиграфуха - Мариса Томеј Срамота Госпођица Лети и ја Биографија - Бил Козби Немогуће бекство Кратак спој 2 Биографија - Мариса Томеј Госпођица Лети и ја Биографија - Бил Козби Магла рата Војникова прича

08.00 Пурпурна ружа Каира 10.00 Нел 12.00 Ени Хол 14.00 Остани уз мене 16.00 Злочини и преступи 18.00 Осуђеници 20.00 Бени и Џун 22.00 Друмска кафана 00.00 Еротски филм 01.20 Еротски филм 02.50 Еротски филм

Фан та стич на че твор ка Че тво ро астро на у та на ми си ји су у све ми ру у но вом екс пе ри мен тал ном бро ду. Та јан стве ни облак, кроз ко ји је брод про шао, иза зва ће му та ци је ме ђу по са дом. Рид Ри чардс, вр хун ски на уч ник и во ђа ми си је, са да мо же рас тег ну ти сво је те ло као гу му, ње го ва парт нер ка и де вој ка Сју по ста је не ви дљи ва кад год по же ли... Уло ге: Јан Гру фуд, Мајкл Чи клис, Крис Еванс, Џе си ка Ал ба, Џу ли јан Мек ма хон Ре жи ја: Тим Сто ри (РТЛ, 20.50)

Џе си ка Ал ба

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Суперљуди Стена Лија Уклета кућа Желели сте да знате. Дрвосече из мочваре

08.35 10.00 12.00 12.30 12.45 13.00 14.00 17.30 19.00 21.00 23.00 23.30 00.30

Билијар Билијар Сви спортови Фитнес Олимпијске игре Бициклизам Бициклизам Фудбал Фудбал Бокс Рели Најјачи човек Бициклизам

Раз врат ни ца ре ви, још го ре ца ри це

о владавине императора Августа проституци- ја регулише не само верске него и многе друге аспекја је била слободна јер, мада склони моралиса- те живота, у приличној мери хомогенизовао однос њу, прагматични римски сенатори су сматра- према сексу и проституцији. Али, без обзира на ограли да младићи треба да имају с ким да упражњавају ничења дата религијским прописима, постојала је секс због нараслог либида, али и припреме за пред- философија секса арапског света, за разлику од оностојећи брачни живот. Уосталом, многи озбиљни Ри- га што данас називамо Европом, а та је философија мљани сматрали су да је проституција идеално сред- постојала и у земљама Далеког истока. ство за заштиту домаћинства и породице. Не само своје него и туђе, јер ако нема жена које се могу добити за паре, жеља за сексом била би усмерена на туђе жене, што је могло имати озбиљне последице. Истина, Римљани нису били, као Спартанци, баш расположени да своје жене тек тако деле с младићима којима је страст ударила у главу. Међутим, из сталешких разлога жене римских аристократа, као и њихове ћерке, нису смеле да се баве овим послом, што је једна од ретких забрана која датира вероватно из давних времена републике. Након Августа многи обичаји су добили правну форму, што право чини логично утемељеним, па су проститутке морале да се региструје код овлашћеног државног чиновника, који је уписивао њихова имена и место рођења. За оно време било је то револуционарно, али је жена, која је најчешће била ниског сталежа или робиња, могла уместо имена дати надимак. Додуше, надимак је у оно време он је имао већу тежину него данас. Римско име је, осим личнога, садржавало и номен гентиликум (име рода), као и надимак као саставни део комплетног имена па су за широку публику неки познати само по надимку, као нпр. Брут, Цезаров посинак и један од његових убица. Брутус на латинском значи тврдоглав. Мало ко зна његово пуно име. Постојало је и четврто име, које се добијало по некој великој Л еге нда рни се кс уа лни ап ет ити и к ап ац ит ети М ес ал ине заслузи, али то је била привилегија војсковођа и имПостојала је и литература која је много тога објаператора који су могли уз своје име да додају нпр. шњавала. Од општег разматрања љубави мушкарца и Магнус (велики) или Германикус (освајач Германије). жене, преко прича о техникама додира и љубавног Мана те регистрације била је та што је једном ре- уживања, мушкарцима и женама вредним пажње или гистрована као проститутка жена то остајала за чи- презира, карактеристикама полних органа, полној тав живот и ниједном правном радњом није могла немоћи, женским сплеткарењима, преварама и лупроменити свој статус, без обзира на промене у жи- кавствима, па до начина повећања пениса или средвоту као што је удаја. Бироствима за уклањање некрате су регистрованим пријатних мириса око геМа д а скло н и мо р а л и с а њ у, проституткама давале дониталија. праг ма тич ни рим ски се на то ри су зволу за рад која се звала Заиста, љубав према лиценција ступри. Прилижени, и то она еротска, у одо бра ва ли про сти ту ци ју, ком регистрације морала је основи је ислама. Сам сма тра ју ћи да мла ди ћи тре ба да да каже и своју тарифу за Мухамед имао је неколиима ј у с ким да упра ж ња в а ј у секс услуге коју би службеник ко жена и уживао у благозбог на ра слог ли би да, али и педантно забележио. детима сексуалног живоХомо сексуалност ни та. Уосталом, по Курану, при пре ме за пред сто је ћи брак најмање није била страна сексуална веза мушкарца римском друштву, мада и жене сматра се Божјом став према њој није био толико либералан као у ста- жељом и његовим стваралачким чином. Сама прича рој Грчкој. Пракса општења мушкараца између себе о стварању казује да је човек настао од праха, зебила је честа, али у основи ипак није сматрана баш мље, капи сперме и згрушане крви које је Бог посеуобичајеном и нормалном. Но, то није утицало на то довао. А где је сперма, ту је и секс. А где су сперма да број мушких проститутки буде приближан броју и секс, ту је и оргазам као благословени феномен. женских. Али ислам није одобравао неконтролисани и разуМожда је на то утицала и чињеница да су бројни здани секс сваког са сваким. При томе не само због римски импертори били развратници, бисексуалци нпр. хигијене него због потребе да се муж и жена или хомосексуалци. Списак је дугачак, а издвајају се посвете једно другом. Зато проституције није требаНерон, Калигула, Ото, Тит, Домицијан и наравно не- ло да буде у пракси верујућих муслимана, бар теозаобилазни Комод и Елагабал. Али, међу царским ријски. именима су и две супруге императора – једна је ВаКрсташки ратови и трговина с Блиским истоком за лерија Месалина, супруга Клаудијева, а друга Јулија, Европљане нису значили само замену грубог сукна жена Тиберија, императора који је наследио највеће финим тканинама арапских мајстора или увођење ноиме римског царства – Октавијана Августа. вих обичаја у исхрану него и нове обичаје у кревету Истраживати, пак, проституцију у арапском свету које су Европљани донели после искустава с рафиниу основи је врло сложено јер обухвата огромну тери- раним арапским проституткама – од торију и велики број земаља са свим њиховим специ- потребе за хигијеном па до нових пофичностима. Али, извесно је ислам, као религија ко- ложаја током сексуалног односа. Књигу Ивана Л аз ар евића „ ПРО СТ ИТ УЦИЈА КРОЗ В ЕКОВЕ / Приче о нај ст аријем з анату”, у и здању Српског би б лио филског друштва, м ожете н ар учити путем т ел ефона 063/237–821 или и- мејла: office@sbd.org.rs, по 490 д инара + пош тански тро шкови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak6.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Петак ће деловати прилично хаотично, поготово уколико подлегнете утицајима друштва. Може бити забавно, авантуристички, па раније завршите посао и организујте такозвани продужени викенд.

BIK 20.4-20.5.

Пословна и финансијска ситуација је под повољним околностима. Немојте бити и сувише опуштени, мада је врело напољу, већ путем компјутера контактирајте с особама везаним за бизнис и зараду. Несаница.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

6. jul 2012.

У вашем знаку је велики Судац правде Јупитер, који вам доноси много шанси и могућности на личном плану. При томе се држите закона и етичности, али будите и искрени према себи. Љубав.

Нервозни сте данас и немирни, не држе вас ни пажња, ни место, ни време. Ипак, сачувајте здраву памет, и будите пажљиви у саобраћају. Подршка из сенке увек добро дође. Срећан рођендан!

Повучени сте у неки свој свет и простор, што је сасвим ОК. Можете се посветити друштву, драгим бићима и породици, деци. Одмор на неком острву на мору прави је избор. Контакти.

Имате много посла, иако је време годишњих одмора, или баш због тога. Лако су могући директни сукоби са сарадницима и колегама, што баш и није препоручљиво. Избегавајте нервозу и стрес на плус 40 и нешто!

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У свом дому имате веома прометну ситуацију. Једни долазе, други одлазе, гости, пријатељи, укућани, рођаци. Истовремено, потребна вам је промена средине и свакодневних садржаја.

Тежите комуникацији и контактима с другима, с друштвом и драгим особама. Можете имати две или више везе у исто време, претежно менталне, мање страствене. Изненађења.

Новчани трошкови су ван сваке контроле и планова. Али, то није разлог да се нервирате. Како дошло, тако от’шло, кажу. Бурне реакције колега вас неће изненадити. У основи сте смирени.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Од вас се очекује да будете иницијатор свега што се дешава, али по својим правилима и стандардима. Неко би да вам поквари планове, у чему неће успети у потпуности. Авантура.

Кроз ваш знак пролази Месец, лети попут авиона, па сте у једном тренутку усхићени и инспиративни, да би се већ у следећем расположење претворило у нерасположење. Промене.

Уколико имате несаницу, то је због узбуђења и врелине летњих ноћи. Изађите с драгим бићем под звездано небо и шетајте се, будите физички активни. Море вас зове у свој чаробни загрљај.

TRI^-TRA^

Још једна беба V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 36 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 36 Niш

Глу мац Ме тју Ме ко на хи (42) на Тви те ру је са фа но ви ма по де лио ле пу вест - по но во ће по ста ти отац. „Ево још ле пих ве сти Ка ми ла и ја че ка мо тре ћу бе бу. Бог вас бла го сло вио” на пи сао је срећ ни глу мац. Ме тју и Ка ми ла Ал веш (29) вен ча ли су се 9. ју на, на кон ду го го ди шње ве зе. Пар има че тво ро го ди шњег си на Ли ва ја и дво и по го ди шњу де вој чи цу Ви ду.

VIC DANA

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: Сунчано и веома топло. Поподне и увече развој облака може условити ређу појаву локалних пљускова крајем дана. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак мало испод нормале. Минимална температура 20, а максимална до 36 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано и веома топло. Поподне следи развој облака који се премешта с југозапада и може да услови ређу појаву локалних пљускова крајем дана, а најпре по Срему. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак мало испод нормале. Минимална температура 18, а максимална 37 степени. СР БИ ЈА: Сунчано и веома топло уз дневни развој облака. Поподне је могућа појава локалних пљускова на западу и југозападу Србије, а увече и у ноћи ка суботи ређа појава у централним и северним пределима. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак мало испод нормале. Минимална температура 16, а максимална 38 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: За викенд сунчано и веома топло уз температуре око 35 степени. У поподневним сатима је могућа ређа појава локалних пљускова. Почетком идуће седмице и даље вруће и за само степен-два нижа температура. Температуре испод 30 степени су могуће крајем идуће седмице. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекивана биометеоролошка ситуација може неповољано утицати на срчане болеснике и реуматичаре. Могуће су главабоља, несаница и малаксалост.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 27 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Две плавуше возе камион и дођу до тунела који је висок 3,60 м, а плавушин камион је висок 3,70 м. Каже прва: - Видиш ли полицију? - Не. - Онда возимо!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

182 (-22)

Slankamen

250 (-16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

260 (-22)

Zemun

285 (-10)

Bogojevo

241 (-22)

Panчevo

300 (-4)

Smederevo

464 (-4)

Baч. Palanka 256 (-21) Novi Sad

232 (-24)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kneжevac

192 (-5)

S. Mitrovica

97 (14)

Tendencija stagnacije

Senta

261 (-3)

Beograd

230 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

234 (-16)

NERA

Hetin

96 (22)

SAVA

8 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja