Dnevnik 6.avgust 2012.

NOVI SAD *

PONEDEQAK 6. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23518 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DA NAS ZA SE DA SKUP [TI NA SR BI JE

Jor go van ka Ta ba ko vi} kan di dat za gu ver ne ra

str. 3

ZA „DNEVNIK” GOVORE DRA GO QUB MI ]U NO VI], [EF PO SLA NI^ KOG KLU BA DS-a

Sle di de ba ta, a ne krah DS-a str. 2

RA DO SLAV STRI KO VI], POT PRED SED NIK VOJ VO \AN SKOG OD BO RA SPS-a

Ne ina ti mo se voj vo |an skim de mo kra ta ma str. 3

MI NI STAR KA ENER GE TI KE ZO RA NA MI HAJ LO VI]

Po sku pqe we stru je i ga sa na ~e ka wu

JO[ TOPLIJE: @i va u ter mo me tru ju ~e je, zva ni~ no, do dir nu la 37. po de ok, {to zna ~i da je na as fal tu bi lo pre ko 40 ste pe ni i da je sve go re lo kao u rer ni. Novosa|ani su spas po tra `i li na ba ze ni ma i na Du na vu, `e le }i da se bar ma lo ras hla de i po beg nu iz sta no va i ku }a. Pre ma na ja va ma me te o ro lo ga, da nas }e bi ti jo{ to pli je, {to zna ~i da ni je po `eq no iz la zi ti na uli cu, ali }e za to re ka po no vo bi ti do bra de sti na ci ja, na rav no, za one ko ji ne mo ra ju da ra de. Za osta le, pa, re ci mo da im `e li mo kan ce la ri ju sa kli maure|ajem i sre }u da ne mo ra ju da iz la ze na te ren.

B. M. Foto: N. Stojanovi}

str. 4 NASLOVI

@E NE NAJ U GRO @E NI JE OD ULI^ NIH RAZ BOJ NI KA

Sva ki dan po jed na `r tva oti ma ~i ne

Politika

Vojvodina

2 Osnovane ~etiri kancelarije 2 Zbrka na lokalu

Ekonomija 4 Lak{e legalizovati {upu nego ku}u 4 Kinezi grade autoput do mora?

str. 13

10 Ruma: Festival pesme, vina i hrane 10 Pokazali se najboqi ora~i

Reporta`e 12 Ekspert za starine, dobru rakiju, pesme i aforizme

str. 14 – 19

SPORT

5 Merkator i Drekselmajer zaposlili najvi{e Vojvo|ana

Dru{tvo 6 Krezuba nacija se pove}ava 6 Ve}ina pla}a Gr~ku na rate

Crna 13 Pretukli momka zbog dresa

Filmska 20 Najboqi film „Bekstvo iz [o{enka”

Kultura

Novi Sad

n \OKOVI] BEZ MEDAQE

n ZLATI] PROMA[IO BRONZU

n RASPORED JELEN SUPERLIGE SRBIJE

7 Se}awe na bitku kod Petrovaradina 9 U „^isto}i” jednosatni {trajk 9 @iteqi Naseqa ~ekaju patrole i pozornike

21 Umetnost od papira

2

POLiTikA

ponedeqak6.avgust2012.

UREDBE VLADE SRBIJE

Osno va ne ~e ti ri kan ce la ri je Ured be Vla de Sr bi je o osnivawu kancelarija za Kosovo i Metohiju, za saradwu s crkvama i verskim zajednicama, za qudska i mawinska prava i za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu objavqene su u novom broju Slu`benog glasnika.

U Uredbi o Kancelariji za Kosovo i Metohiju se navodi da se wom osniva ta kancelarija kao slu`ba vlade i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i druga pitawa zna~ajna za wen rad.

U wen delokrug, precizira se u Ured bi, spa da vr {e we stru~nih poslova za potrebe vlade i nadle`nih ministar-

stava koji se odnose na: funkcionisawe institucija Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, obrazovawe, zdravstvo, socijalnu politiku, kulturu, in fra struk tu ru, si stem lo kalne samouprave i telekomunikacije u srpskim podru~jima Kosova i Metohije...

Kancelarija obavqa stru~ne poslove za vladu i ministarstva koji se odnosi i na delovawe Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Kosova i Metohije; obnovu i za{titu duhovnog i kulturnog nasle|a, finansijsku, pravnu, tehni~ku i ka drov sku po mo} u svim oblastima zna~ajnim za Srbe i druge nealbanske zajednice na teritoriji Kosova i Metohije, saradwu s Komesarijatom za izbeglice u delu koji se odnosi na interno raseqena lica sa Kosova i Metohije.

Uredbom o Kancelariji za qud ska i ma win ska pra va osniva se ta kancelarija i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i dru ga pi ta wa zna ~aj na za wen rad. Kan ce la ri ja vr {i stru~ ne po slo ve za po tre be vlade i nadle`nih ministarstava koji se odnose na za{titu i unapre|ewe qudskih i ma-

winskih prava, pra}ewe usagla{enosti doma}ih propisa sa me|unarodnim ugovorima i dru gim me |u na rod no prav nim aktima o qudskim i mawinskim pravima i inicirawe izmena doma}ih propisa...

Tako|e u delokrugu su i op{ta pitawa polo`aja pripadni ka na ci o nal nih ma wi na, pra}ewe polo`aja pripadnika nacionalnih mawina koje `ive na teritoriji Republike Srbije i ostvarivawa mawinskih prava, ostvarivawe veza na ci o nal nih ma wi na sa ma ti~nim dr`avama.

Uredbom o Kancelariji za saradwu s crkvama i verskim zajednicama ona se osniva i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i druga pitawa zna~aj na za wen rad.Ta Kan ce la rija vr{i stru~ne po slo ve ko ji se od no se na afir ma ci ju i raz voj slobode veroispove da wa, sa rad wu dr`ave sa crkvama i verskim zajednicama i unapre|ewe wihovog polo`aja u dru{tvu, afirmisawe verskih osnova i sadr`aja srpskog nacionalnog identiteta, pomo} u za{titi verskih komponenata u kulturnom i etni~kom identitetu nacionalnih mawina...

Kancelarijom rukovodi direktor Kancelarije, koga postavqa vlada na pet godina, i kao u drugim kancelarijama ima zamenika i pomo}nike koje sam predla`e a bira i ih vlada na pet godina. Uredbom o Kancelariji za saradwu s dija spo rom i Sr bi ma ona se osniva i odre|uje joj se delokrug gde se navodi da Kancelarija vr{i stru~ne poslove za po tre be vla de i nad le `nih ministarstava koji se odnose na pra }e we po lo `a ja dr `a vqana Republike Srbije koji `ive izvan Republike Srbije...

Kancelarijom rukovodi direktor Kancelarije, koga postavqa vlada na pet godina, na predlog premijera i ima zamenika koga sam predla`e, a koga postavqa vlada na pet godina, kao i pomo}nike koje sam predla`e, a postavqa vlada na pet godina.

BARNS PRENEO DA^I]U OBAMINE ^ESTITKE

SAD se ra du ju sa rad wi Zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara Vi li jam Barns is ta kao je u te le fon skom razgovoru s premijerom Ivi com Da ~i }em da se SAD „raduju saradwi sa novom vladom Srbije uverene da je wena bu-

Gradski odbor SNS-a u U`icu javno je pozvao socijaliste da raskinu koalicioni sporazum s Demokratskom strankom i pristupe formirawu nove skup{tinske ve}ine.

Prvi ~ovek u`i~kih napredwaka Sa {a Mi lo {e vi} rekao je da se taj zahtev ne temqi samo na preslikavawu vlasti s republi~kog nivoa ve} na ~iwenici da koalicija demokrata i socijalista u prethodnom mandatu, kako je rekao, nije radila u interesu gra|ana.

Napredwaci su, po Milo{evi}evim re~ima, do sada razgovarali i postigli saglasnost s gradskim odborima URS-a i DSS-a, dok socijalisti, kako ka`e, odbijaju razgovor dok ne dobiju nalog iz Beograda da se vlast u U`icu prekomponuje.

Ukoliko se to dogodi, koalicija SNS–URS–DSS-a, s odbornikom iz PSS-a, imala bi 37 od ukupno 67 odbornika u gradskom parlamentu. Milo{evi} je naveo da u toj koaliciji ne bi bila Nova Srbija, koja je u U`icu prekr{ila koalicioni dogovor i prikqu~ila se trenutno vladaju}oj strukturi koju ~ine DS–SPS–LDP. On je najavio da }e se novoj vladaju}oj koaliciji, ukoliko do|e do prekomponovawa vlasti, prikqu~iti i neki odbornici iz Demokratske stranke.

S. Pa lan ka: Na pred wa ci uz DS Predsednik Op{tinskog odbora Srpske napredne stranke u Smederevskoj Palanci Ra do slav

du} nost u Evrop skoj uni ji. ”Barns je Da~i}u preneo ~estitke predsednika SAD Ba ra ka Oba me na izboru za premijera i naveo da SAD „o~ekuju napredak Srbije na putu evrop skih in te gra ci ja, na -

Ivica Da~i}

INTERVJU

stavak reformi u Srbiji i vidlqive i odr`ive rezultate u dijalogu sa Pri {ti nom”, sa op {te no je iz kabineta predsednika vlade.Barns je is ta kao i da SAD `ele dobre bi la te lar ne od nose sa Srbijom, navedeno je u saop{tewu.

Da ~i} je iz ra zio uverewe da je izgradwa dobre sa- Vilijam Barns radwe sa SAD prioritet za da.„Srbija `eli da bude faknovu Vladu Srbije.On je na- tor mira i stabilnosti u reglasio da Srbija `eli da na- gionu”, kazao je Da~ci}, istastavi evropski put, koji pod- kav{i da je Srbija spremna da ra zu me va har mo ni za ci ju na - izgra|uje jo{ ~vr{}u saradwu {eg zakonodavstva sa EU i da- sa SAD u oblasti ekonomije, qe drustvene reforme, nasta- odbrane, borbe protiv orgavak dijaloga sa Pristinom i nizovanog kriminala, korupimplementaciju dogovora koje cije i terorizma, u zajednicje po sti gla pret hod na vla - kom interesu dve dr`ave.

DRAGOQUB MI]UNOVI], [EF POSLANI^KOG KLUBA DS-a

Sle di de ba ta, a ne krah DS-a – Ne}e biti nikakvog kraha u De mo krat skoj stran ci.

U stranci }e sigurno biti debate o mnogim pitawima, a naravno da }e biti onih koji }e o wima misliti razli~ito. Ali svako ko bi sada poku{ao da iz stranke iza|e poku{avaju}i da sam pravi novu, sigurno bi do`iveo krah – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Politi~kog saveta DS-a i {ef poslani~kog kluba u Skup{tini Srbije Dra go qub Mi } u n o v i}, od go va ra ju }i na pitawe da li je DS jedinstven, po{to ima onih koji najavquju mogu}i debakl doskora vladaju}e partije u Srbiji i podelu nakon strana~ke skup{tine. – Mislim da se u DS-u mora voditi debata pa da vidimo kako }emo delovati kao opozicija. Ne}e mo mi bit no me wa ti na{ program i na{u orijentaciju.

Ali, u svakom slu~aju, pona{awe, zadatke, konkretne ciqeve... to }emo morati da odredimo u skladu s novim polo`ajem i okolnostima. l Da li }e za DS, nakon {to je ostao van republi~ke vlasti, preleta~i postati problem?

ZBRKA NA LOKALU

U`i ce: SNS pri ti ska so ci ja li ste

dnevnik

Si mi} izjavio je da ta stranka ostaje pri dogovoru o formirawu lokalne vlasti koji je 26. jula postigla s Demokratskom strankom.

– SPS i wihov predsednik putem medija vr{e pritisak da se formira koalicija kakva postoji i na republi~kom nivou, ali to za nas nema zna~aja. Stav na{e centrale je da napravimo koaliciju s DS-om, i ako se taj stav ne promeni, vlast }emo formirati s demokratama – rekao je Simi} Tanjugu.

- Mi smo iz centrale stranke dobili uputstvo da pregovaramo i sa SPS-om i s DS-om. U pregovorima se pokazalo da je ponuda Demokratske stranke prihvatqivija. I to je sve – rekao je Simi}.

[a bac: Sta bil na ve }i na?

Predsednik Skup{tine [apca Slo bo dan Mir ko vi} izjavio je da opozicija u [apcu, koju ~ine SPS, SNS i DSS, „poku{ava da sru{i legalno izabrane organe vlasti gube}i iz vida postignute rezultate na lokalnim izborima koji je ne legitimi{u za preuzimawe vlasti”. „Posao opozicije jeste da poku{ava da sru{i legalno izabrane organe vlasti, i opozicija u [apcu, koju ~ine SPS, SNS i DSS, to ~ini.

Pri tom gubi iz vida postignute rezultate na lokalnim izborima, koji je ne legitimi{u za preuzimawe i obavqawe vlasti”, navodi se u saop{tewu.

On je dodao da su izbori mera uspeha svake politi~ke stranke, a da je na onima odr`anim 6. maja, ubedqivo poverewe gra|ana dobila DS, koja, kako je istakao, „zajedno sa koalicionim partnerima URS, LDP, SPO, ~ini stabilnu ve}inu sa 43 odbornika od 69 u parlamentu”.

Po ka za lo se pr vih da na da }e ovo bi ti mno go vi {e par tij ska dr `a va ne go {to smo mo gli sa wa ti – To je problem, na`alost, moralni i qudski. Nadam se da me|u poslanicima toga ne}e biti. A tih raznih prelaza za male privilegije, toga }e po op{tinama biti. l Ima li u DS-u straha od revan{izma nove vlasti?

– Ne verujem da oni smeju ba{ toliko daleko da kre}u.

Ali da imaju ambicije, to se videlo ve} u Zakonu o mini-

starstvima kroz pravo ministara da arbitriraju, da otpu{taju... toga }e biti i u javnim preduze}ima, naravno. Sva pri~a o departizaciji je potpuno demago{ka. Pokazalo se prvih dana da }e ovo biti mnogo vi{e partijska dr`ava nego {to smo mogli sawati. l Kakav tretman imate kao opoziciona stranka u parlamentu Srbije?

– Ako se po jutru dan poznaje, ova intencija ka apsolutnoj vlasti ili za pritiskom pojavqiva}e se svuda, ~ak i u detaqima. Ta tendencija postoji. Vide}emo kako }e stvari daqe te}i, ali o~igledno da }e opozicija imati sve mawe mogu}nosti da kriti~ki odgovara Vladi. Jer, kada smo po~eli da ih kritkujemo, oni su odreagovali odmah, otprilike „kako smete da kritikujete Vladu?“ l Kako onda mislite da delujete?

– Naravno da nas ne}e zaustaviti, niti nas mogu upla{iti.

Ali, s druge strane, bojim se stvarawa lo{e atmosfere, gde }e na jednoj strani da se tra`i konsenzus o Kosovu, pa ako treba svi da budemo malo izdajnici, a na drugoj strani, tog konsenzusa nema ni o jednom pitawu. Niko nije konsultovao druge stranke ni kod dono{ewa zakona o NBS-u, ni o smeni guvernera. E sad, mora}e se navi}i, ili }e ulaziti u konfrontacije, borbe, ili }e morati da uspostave dijalog.

S. Stankovi}

Ugqa nin: Ma wi ne ne mo gu bi ti opo zi ci ja Ministar bez portfeqa u Vladi Srbije i lider Stranke demokratske akcije Sanxaka Su lej man Ugqa nin izjavio je da mawine ne mogu biti opozicija dr`avi, i da je potreba integracije Bo{waka u javni `ivot bila jedan od razloga koji su ga opredelili da u|e novu vladu.

Ugqanin je, u intervjuu Tanjugu, rekao da je SDA Sanxaka, kao stranka koja je dobila najve}e poverewe gra|ana te regije, imala obavezu da obezbedi uslove da se wen glas na adekvatan na~in ~uje u institucijama u kojima se donose va`ne odluke.

SDA Sanxaka }e zato, prema wegovim re~ima, imati i ~etiri dr`avna sekretara u vladi, ali i ve}u zastupqenost u dr`avnim institucijama na lokalu. „Ja sam se odrekao toga da imam portfeq i ja~u funkciju na ra~un ve}e zastupqenosti Bo{waka u dr`avnim institucijama u Sanxaku. Maksimalna integracija Bo{waka, odnosno wihovo delotvorno u~e{}e u javnom `ivotu, bila je jedan od osnovnih uslova na{eg ulaska u vladu”, objasnio je Ugqanin.

SDA Sanxaka je, kako je objasnio, podr`ala Borisa Tadi}a u drugom krugu predsedni~kih izbora zbog kontinuiteta saradwe, ali nije nijednog trenutka odbacivala mogu}nost saradwe drugim strankama ukoliko one poka`u sluh za interese mawina, me|u kojima je i bo{wa~ka nacionalna zajednica.

Wegov utisak je da novi predsednik dr`ave i vlada imaju pozitivniji odnos prema mawinama, a sa novim koalicionom partnerima }e, kako je najavio, biti potpisan i sporazum na osnovu kojeg }e se pratiti dinamika realizacije projekata od interesa za bo{wa~ku mawinu.

Ob ja{wavaju}i zahtev da SDA Sanxaka ima ~etiri dr`avna sekretara u vladi, Ugqanin je rekao da mu je, kao ministru koji }e biti zadu`en za odr`ivi razvoj nedo-

voq no raz vi jenih op {ti na, bio neo p ho dan di rektni ji pristup i uvid u rad ministarstava od kojih zavisi realizacija projekata u wegovoj nadle`nosti.

„Nelogi~no je da ja kao ministar zovem telefonom i molim {efove ne~ijih kabineta da omogu}e da neki dr`avni sekretar primi pet ili {est predsednika op{tina. Ho}emo da imamo svoje qude kojima }e jedini ciq biti da sve svoje snage ulo`e da otvore vrata predsednicima op{tina i smawe distancu izme|u nerazvijenih op{tina i Vlade Srbije”, rekao je Ugqanin.

politika

dnevnik

INTERVJU

RA DO SLAV STRI KO VI], POT PRED SED NIK VOJ VO \AN SKOG OD BO RA SPS-a

Ne ina ti mo se voj vo |an skim de mo kra ta ma

Pot p red s ed n ik Po k ra j in skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ra do slav Stri ko vi} iz ja vio je u in ter vjuu za „Dnev nik” da u toj par ti ji jo{ ni je do ne ta ko na~ na od lu ka o to m e da li }e se ak t u e l n a vlast u No vom Sa du me wa ti ili ne. On je ipak osta vio otvo re nom di le mu o po li ti~ kom pre stro ja va wu u voj vo |an skim gra do vi ma, do dav {i da su so ci ja li sti ge ne ral no opre de qe ni za to da lo kal ne ko a li ci je pri la go de ko a li ci o nom do go vo ru na pra vqe nom na re pu bli~ kom ni vou. A s ta kvim par tij skim sta vom, ka ko je na veo, i sam se sla `e jer sma tra da bi na taj na ~in bi lo olak {a no i funk ci o ni sa we tih lo kal nih sa mo u pra va.

– SPS ni je ru {i la~ ki fak tor, ali nor mal no je da No vi Sad iza zi va po seb no in te re so va we. A {to se me ne ti ~e, u ovom tre nut ku ne ma ko na~ ne oce ne o to me da li }e se vlast u gra du me wa ti ili ne }e. Si gur no je, me |u tim, da mi iz Po kra jin skog od bo ra SPS-a ne }e mo bi ti po kre ta ~i pro me na lo kal nih vla sti jer smo uve re ni u to da na lo kal nom ni vou ima mo qu de ko ji to mo gu sa mi pro ce ni ti i ko ji ma se mo `e ve ro va ti jer oni naj bo qe po zna ju svo ju sre di nu. O~e ku jem ipak da }e se raz go vo ri u tom po gle du na sta vi ti kra jem av gu sta i po ~et kom sep tem bra, kad se okon ~a ju i go di {wi od mo ri – re kao je Stri ko vi}, do dav {i da ta kvi raz go vo ri sle de „i u No vom Sa du, i u Ku li, i u [i du, i u Be o ~i nu...” l Ka ko da raz u me mo ta kvu po zi ci ju SPS-a ko jom se po ten ci ra ne iz ve snost? Ko me to ide u pri log?

– Jo{ nig de ni je po stig nut ni ka kav ko na~ ni do go vor jer ne }e mo nig de da ide mo gla vom kroz zid. Ako se po ka `e da to ima smi sla i vi di mo da nam to omo gu }a va pro stor da an ga `u je mo na {e ka dro ve da re a li zu ju na{ pro gram a da bi se po di gao ni vo ko mu nal nih de lat no sti u ne kom gra du ili op {ti ni, mi }e mo se u tom prav cu i opre de li ti.

l Ako je u po za di ni sve ga par tij ska di rek ti va, {ta to on d a go v o r i o od n o s u stran ke pre ma lo kal nim sa mo u pra va ma?

– Po li ti ka so ci ja li sta te me qi se, pre sve ga, na op {tem

uti ca ju stra na~ kih cen tra la na lo kal ne po li ti ke, ta dva ni voa mo ra ju bi ti po ve z a n a. A na{ par t ij s ki vrh do neo je od lu ku da mi u {to ve }em bro j u op {ti na i gra do va, od no sno gde god je to mo gu }e, lo kal ni ni vo po ve zu j e m o s re p u bli~ kom vla {}u jer se ti me olak {a va i ko mu ni ka ci ja iz me |u ta dva ni v oa vla sti. Da kle, na ma ni je na re |e no da ide mo u dru ga ~i je ko a li ci je, ve} po kra jin ski ni vo SPS-a sa m o da je sa gla snost za ta kve do go vo re u lo kal nim sa mo u pra va ma u Voj vo di ni. l Mi sli te li da oba ra we po sto je }ih ko a li ci ja u ne ko li ko gra do va u Voj vo di ni mo `e re zul ti ra ti po li ti~ -

Ne ka`em da je Ustav idealan, ali on je va`e}i.

I tek ako se to ne bude po{tovalo, mo`e do}i do komplikacija, krize, ili mo`da i novih izbora in te re su, i to }e bi ti osnov na {eg de lo va wa i na ni vou lo kal nih sa mo u pra va u ko ji ma se na j a v qu j e pre k om p o n o v a w e vla sti po ugle du na re pu bli~ ku ko a li ci ju. Mi ima mo ka dro ve ko ji mo gu iz ne ti na {e pro gram ske ci qe ve i za to se tru di mo da u svim lo kal nim sa mo u pra va ma gde je to mo gu }e do |e mo do vla sti, {to vi di mo kao pri li ku da po boq {a mao uslo ve za funk ci o ni sa we ko mu nal nih si ste ma jer `e li mo da oni bu du pred nost `i vqe wa ne kog gra da a ne mu ka. Za to bi bi lo naj bo qe i naj pra ved ni je da SPS bu de u ko a li ci ji s oni ma ko ji mo gu da raz u me ju na {u po li ti~ ku plat for mu. I bez ob zi ra na to da li ne ko ima ova kvo ili ona kvo mi {qe we o

kom ne s ta b il n o { }u, pa i kri zom, a s ob zi rom na to da se ta ini ci ja ti va po ve zu je i s ne dav nom od lu kom Ustav nog su da o us kra }i va wu de la nad le `no sti APV? – Od lu ke Ustav nog su da mo ra ju se po {to va ti. Ne ka `em da je Ustav ide a lan, ali on je va `e }i. I tek ako se to ne bu de po {to va lo, mo `e do }i do kom pli ka ci ja, kri ze, ili mo `da i no vih iz bo ra. Ali, to ne sme ima ti uti ca ja na pre kom po no va we lo kal ne vla sti. Uve ren sam u to da je pi ta we pro me ne vla sti u voj vo |an skim gra do vi ma za pra vo de lom po sle di ca to ga {to SPS ni je ukqu ~en u po kra jin sku vlast. Ni je to ni ka kav inat, mi se ne ina ti mo, ali ~i we ni ca je da smo mi par ti ja

ko ja je ostva ri la naj ve }i rast na po sled wim iz bo ri ma i u Voj vo di ni. I uve ren sam u to da su to ga sve sni i mno gi u DS-u. l Zna ~i li to da, u slu ~a ju da even tu al no u|e te u po kra jin sku vlast, ne bi bi lo pre pa ki va wa vla sti u No vom Sa du i dru gde u Voj vo di ni?

– To ne bih mo gao da ka `em.

Li~ no mi slim da je za ta ko ne {to ka sno jer ne mo `e se ne {to me w a t i ~as ova k o, ~as ona ko. Ali, ~i we ni ca je da je od lu ka ko ju je do neo vrh DS-a u Voj vo di ni znat no do pri ne la ovom {to se sad de {a va na lo kal nom ni vou. l A ko li ko to va ga we od lu ke da li osta ti s de mo kra ta ma ili se pri klo ni ti na p red w a c i m a, ko je tra je ve} ne ko li ko ne de qa, i ko je }e, o~i gled no, jo{ po tra ja ti, uti ~e na funk ci o ni sa we lo kal nih sa mo u pra va?

– Ta kve ini ci ja ti ve ne ma ju ni ka kav uti caj na funk ci o ni sa we lo kal nih sa mo u pra va i sva ko mu nal na pred u ze }a i u No vom Sa du i u dru gim me sti ma funk ci o ni {u i qu di ko ji ih vo de oba vqa ju svoj po sao kao da }e sto go di na bi ti na tom me stu. Oni ko je ovo do ti ~e je su sa mo ru ko vo di o ci po je di nih par ti ja, pre sve ga DS-a.

A {to se ti ~e SPS-a, na {i ka dro vi ko rekt no oba vqa ju svo je oba v e z e. SPS se, uosta l om, pri pre ma ve} i za iz bo re po me snim za jed ni ca ma, a am bi ci ja nam je da na na red nim lo kal nim iz bo ri ma ostva ri mo jo{ bo qe re zul ta te, i sto ga nam je sta lo da od go vor no is pu wa va mo oba ve ze ko je smo pre u ze li.

A ve ru jem da no vi lo kal ni iz bo ri ne }e bi ti tek za ~e tri go di ne ne go ve} za dve jer bi bi lo ve o ma do bro da vi {e ne do l a z i m o u si t u a c i j e da se isto vre me no odr `a va ju iz bo ri na svim ni vo i ma. Za to nam je vr lo bit no da ozbiq no ra di mo na me sti ma gde smo pre u ze li oba ve ze. Ovo {to se de {a va tre nut no sva ka ko ni je naj i de al ni je, ali u po li ti ci je ipak sve mo gu }e, a gra |a ni }e, ve ru jem, pre po zna ti ko bo qe vu ~e kon ce.

B. D. Sa vi}

Be ri sa vqe vi}: Se ce si o ni sti~ ke ten den ci je ne ma ju isto rij sku {an su Biv {i funk ci o ner u SFRJ @i van Be ri sa vqe vi} iz ja vio je da }e na kon od lu ke Ustav nog su da Sr bi je da ospo ri po je di ne nad le `no sti Voj vo di ne, u po kra ji ni bi ti stvo ren „front ot po ra”. „O~e ku jem stva ra we fron ta ot po ra u ko jem }e u~e stvo va ti i po li ti~ ke i kul tur ne in sti tu ci je Voj vo di ne, raz li ~i te stran ke i ci vil ni sek tor. A uve ren sam i da }e sve bi ti vi {e ne go dra ma ti~ no ~u pa vo, ali Voj vo di ne }e bi ti ono li ko

ko li ko bu de bor be za wu”, re kao je Be ri sa vqe vi} u in ter vjuu za in for ma tiv ni por tal Auto no mi ja.

Oce nio je da na po li ti~ koj sce ni po sto je zna ~aj ni po ma ci, ko ji uka zu ju na to da }e auto no mi sti~ ka gru pa ci ja u bu du} no sti ja ~a ti. ”Ove od l u k e Ustav n og su d a ni s u ni ma l o slu ~ aj n e, one su za p ra v o du g o pri p re m a n e za slu ~ aj da iz b o r e do b i j u ove po l i t i~ k e sna g e ko j e su ih na ne -

sre } u i do b i l e. To je ve o m a plit k o u m na po l i t i k a, ko j a ne ra ~ u n a ka k ve }e po s le d i c e pro i z v e s ti”, ka z ao je Be r i sa v qe v i}.

On je us tvr dio da su se ce si o ni sti~ ke ten den ci je u Voj vo di ni sa da u po ra stu, ali je oce nio da te ten den ci je ne ma ju isto rij sku {an su. Be ri sa vqe vi} je jo{ re kao da se „voj vo |an sko pi ta we” ve} in ter na ci o na li zu je i da je to ne iz be `no.

REKLI SU

Jan ko vi}: Rat ad mi ni stra ci je i gra |a na „Ka da jav na upra va pre sta ne da bu de alat so ci jal ne po li ti ke u ko ju se za po {qa va mno go qu di ko ji su sla bo pla }e ni i ni ko ih ne pi ta za re zul tat i ka da ru ko vo de }a me sta pre sta nu da bu du par tij ski plen ve} re zul tat pro fe si o nal nih za slu ga, stvo ri }e se uslo vi za kraj ra ta ko ji sa da buk ti iz me |u ad mi ni stra ci je i gra |a na„, re kao je za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi}.On je is ta kao da je na ~in na ko ji je da nas iza bran za {tit nik gra |a na ogrom no ohra bre we za gra |a ne Sr bi je da }e wi ho ve pri tu `be i pro ble mi ko ji pro is ti ~u iz sa mo vo qe u ra du or ga na i slu `be ni ka vla sti i re {a va we tih pro ble ma po sta ti stvar od pr vo ra zred nog na ci o nal nog in te re sa u ko ji se sa bi ra ju ci qe vi svih po li ti~ kih stra na ka.

Po sla ni ci ma je po ru ~io da su za {tit ni ka gra |a na iza bra li kon sen zu som i da je to ideal za om bud sma na i u naj ra zvi je ni jim dr `a va ma.

Mr ki}: Ne sla ne {a le „SNS me je pred lo `io za {e fa di plo ma ti je kao ne stra na~ ku li~ nost. Ti me je po ka za na zre lost ko ja u na {oj po li ti ci ni je uvek pri sut na.

Na rav no da }u u~i ni ti sve {to mo gu da oprav dam po ve re we i ra dim naj pro fe si o nal ni je mo gu }e. Po me ni, ~i nov ni {tvo tre ba da bu de ne stra na~ ko, jer se na taj na ~in stva ra ki~ ma dr `av nog apa ra ta ko ja je uvek do bro pod ma za na i mo `e da no si te ret svih iza zo va, re kao je {ef srp ske di plo ma ti je Ivan Mr ki}.„ „Ka da sam po ~eo da se ba vim di plo ma ti jom, bio sam Ti tov, pa ma lo ka sni je Lon ~a rev, Mi lo {e vi }ev, a on da Ko {tu ni ~in, Dra {ko vi }ev, Ta di }ev, Je re mi }ev... Ve ro vat no sam bio naj vi {e ]o si }ev. Sa da sam Ni ko li }ev. Pri ~u o to me da sam „~u var Mi lo {e vi }e vog tre zo ra“ uvek sam po ku {a vao da do `i vim kao ne sla nu {a lu, ali mo ram pri zna ti da mi je na ne la mno go zla.”

ponedeqak6.avgust2012.

3

DA NAS ZA SE DA SKUP [TI NA SR BI JE

Jor go van ka Ta ba ko vi} kan di dat za gu ver ne ra Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} pred lo `io je ju ~e Jor go van ku Ta ba ko vi} za no vog gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je.

Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} za ka zao je za da nas u 10 sa ti van red nu sed ni cu, na ko joj }e bi ti bi ran gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je, po {to je u par la ment sti gao pred log pred sed ni ka Sr bi je da na to me sto bu de iza bra na dok tor Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Sr bi je, sed ni ca je za ka za na na zah tev 128 po sla ni ka.

Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je u su bo tu Za kon o iz me na ma i do pu na ma za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je, za ko ji je gla sa lo 139 po sla ni ka, dok je 39 bi lo pro tiv.

Iz me ne Za ko na o NBS, po red osta log, pred vi |a ju da funk ci o ne re cen tral ne ban ke, ukqu ~u ju }i gu ver ne ra, bi ra i raz re {a va par la ment, kao i da }e gu ver ner, vi ce gu ver ne ri, di rek to ri no ve Upra -

Bi o gra fi ja Jor go van ka Ta ba ko vi} ro |e na je u Vu ~i tr nu 1960. go di ne. Po obra zo va wu je dok tor eko nom skih na u ka. Go di ne 1992. po sta la je ~lan Srp ske ra di kal ne stran ke, bi la je ~lan Pred sed ni~ kog ko le gi ju ma, kao i po sla nik u sa ve znom par la men tu.

U vla di 1998. go di ne Ta ba ko vi }e va je bi la mi ni star za pri va ti za ci ju.

Od ma ja 2008. go di ne bi la je po sla nik Srp ske ra di kal ne stran ke u Na rod noj skup {ti ni Sr bi je. Sep tem bra 2008. go di ne, na kon ras ko la u SRS-u, Ta ba ko vi }e va je po dr `a la To mi sla va Ni ko li }a i po sta la ~lan po sla ni~ ke gru pe „Na pred Sr bi jo”.

Do 1999. go di ne `i ve la je u Pri {ti ni, a po sle to ga pa sve do da nas `i vi u No vom Sa du. Maj ka je tro je de ce. Za po sle na je u pred u ze }u „Te le kom Sr bi ja”.

Pred sed nik Skup {ti ne o~e ku je da }e sed ni ca, ko ja kao je di nu ta~ ku ima iz bor gu ver ne ra, pro }i u nor mal noj ras pra vi i da }e bi ti ana li zi ra no i {ta je u~i we no u NBS u pret hod nom pe ri o du, pro pu sti da se odr `i kon tro la ce na, ali i za u sta vi di vqa we kur sa di na ra.

Ste fa no vi} je uve ren da }e Ta ba ko vi }e va do bi ti po dr {ku naj ve }eg bro ja po sla ni ka, jer je u pret hod nim ras pra va ma, o iz me na ma Za ko na o NBS, ko ji je usvo jen u su bo tu, ni ko ni je ospo rio kao stru~ wan ka i kan di da ta za to me sto.

Ste fa no vi} ne o~e ku je ma ra ton sku de ba tu, ve} iz bor Ta ba ko vi }e ve u po po dnev nim sa ti ma.

U obra zlo `e wu pred lo ga, pred sed nik Sr bi je na vo di da je po sle ostav ke De ja na [o {ki }a neo p- hod no iza bra ti gu ver ne ra po hit nom po stup ku ka ko bi se obez be dio ne sme tan rad te in sti tu ci je.

Jor go van ka Ta ba ko vi} je pri hva ti la kan di da tu ru za gu ver ne ra.

Ka ko je sa op {te no iz Skup {ti ne

ve za nad zor nad fi nan sij skim in sti tu ci ja ma i ~la no vi Sa ve ta NBS bi ti iza bra ni u ro ku od 90 da na od da na stu pa wa na sna gu za ko na.

Za kon je raz ma tran po hit nom post pu ku, za {ta su kao raz lo zi na ve de ni po tre ba da se po slo va we NBS u naj kra }em ro ku uskla di sa ustav nim od red ba ma, kao i da se {to pre obez be di ne sme ta no funk ci o ni sa we or ga na cen tral ne ban ke.

Pred sed nik skup {ti ne Sr bi je po no vio je ju ~e da par la ment ne }e ima ti ni ka kvu pa u zu u ra du i do dao da ve} ima na ja ve ne kih va `nih si stem skih za ko na za ko je }e se kon sul to va ti s pred la ga ~i ma i o to me oba ve sti ti jav nost. „U av gu stu }e mo ima ti jo{ jed nu sed ni cu i de fak to Skup {ti na ne }e ima ti ni ka kav od mor i ni ka kvu pa u zu. Ra di se o od re |e nim za ko ni ma iz obla sti pra vo su |a, a o to me }u re }i ne {to vi {e ka da do bi jem pred log ovla {}e nog pred la ga ~a”, re kao je on.

URS: Spro ve {}e mo de par ti za ci ju Uje di we ni re gi o ni Sr bi je sa op {ti li su da je ko a li ci o nim spo ra zu mom do go vo re no da se uve de pro fe si o na li za ci ja upra vqa wa jav nim pred u ze }i ma i da su svi part ne ri u Vla di du `ni da po {tu ju taj spo ra zum ili da ski nu svoj pot pis s we ga.

Re gi o ni }e se si gur no dr `a ti u prak si ono ga za {ta smo se za la ga li u pred iz bor noj kam pa wi i spro ve {}e mo to do sled no u svim seg men ti ma gde je na {a od go vor nost”, re ~e no je me di ji ma u URS-u po vo dom iz ja ve li de ra Je din stve ne Sr bi je Dra ga na Mar ko vi }a.

Mar ko vi} je re kao da pri ~a o de par ti za ci ji ne ma „ni ka -

kvog smi sla”, jer je to ne {to o ~e mu se pri ~a u iz bor noj kam pa wi, ali da je ja sno da je to u Sr bi ji ne mo gu }e.

U URS-u su na ve li da }e, ka da je re~ o wi ho voj stran ci, sa mo mi ni stri i dr `av ni se kre ta ri bi ti po li ti~ ki po sta vqe ni, dok }e sva osta la me sta po pu ni ti pro fe si o nal ci an ga `o va ni pu tem kon kur sa.

URS je, ka ko je sa op {te no, do neo od lu ku da ni je dan funk ci o ner wi ho ve stran ke ne }e mo }i da se pri ja vi na kon kurs za di rek to ra jav nog pred u ze }a, ru ko vo di o ca upra ve, di rek ci je, fon da ili za po zi ci ju po mo} ni ka mi ni stra.

4

ekonomija

ponedeqak6.avgust2012.

MI NI STAR KA ENER GE TI KE ZO RA NA MI HAJ LO VI]

STI GLA OZBIQ NA PO NU DA ZA KO RI DOR 11

Po sku pqe we stru je i ga sa na ~e ka wu

Ki ne zi gra de auto put do mo ra ?

Vlada Srbije trebalo bi uskoro da razmatra predlog kineske firme „Mostovi i putevi” za finansirawe i izgradwu preostalih deonica na Koridoru 11 od Beograda do granice sa Crnom Gorom, preneo je RTS.

Kako je navedeno, kineska firma „Mostovi i putevi”, koja gradi most na Dunavu izme|u Zemuna i Bor~e, uputila je zvani~nu ponudu Javnom preduze}u „Koridori Srbije” za finansirawe i izgradwu preostalih deonica autoputa na Koridoru 11, od Beograda do Boqara.

Vrednost deonice, duge 270 kilometara, je vi{e od 2,5 milijardi evra, a Kinezi bi taj posao finansirali iz kreditnog paketa od 10 milijardi evra namewenog isto~noevropskim zemqama. ^E STIT KA NA TA [E PA VI ]E VI]-BA JI]

Sre tno za Dan ru da ra

Danas se obele`ava Dan rudara, a ~estitku, uz tradicionalni rudarski pozdrav „Sretno“, povodom ovog praznika je svima koji rade ovaj te`ak i ~astan posao, u ime Vlade Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i li~no ime pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Na ta {a Pa vi }e vi} – Ba ji}.

U energetskom sektoru je mnogo problema koje prvo treba re{iti, pa tek onda pri~ati o cenama, posebno gasa i struje, izjavila je ju~e ministarka energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine Zo ra na Mi haj lo vi}.

Mihajlovi} je rekla da predstoje}a grejna sezona ne}e biti laka, da je u energetskom sektoru mnogo problema koje prvo treba re{iti, pa tek onda pri~ati o cenama, posebno gasa i struje. „Mnoge stvari moraju da se urade, posebno u energetskom sektoru, da bi on bio efikasniji. Mora se promeniti na~in upravqawa Elektroprivredom Srbije. Mnogo je problema, pre svega finansijskih i ekonomskih u tom preduze}u”, navela je ministarka.

Ona je najavila i promenu tarifnog sistema, odnosno obra~u-

na i naplate utro{ene elektri~ne energije. „Imaju}i u vidu da veliki procenat buxeta gra|ana Srbije upravo odlazi na tro{kove elektri~ne energije, moramo da se pozabavimo onim {to se zove naplata

Tako da je pri~a o poskupqewu potpuno na nekom drugom mestu.

Na kraju krajeva, i premijer je tako ne{to rekao”, rekla je ministarka.

Govore}i o ceni gasa, Mihajlovi} je istakla da je pre nekoliko

Pred sto je }a grej na se zo na ne }e bi ti la ka, u ener get skom sek to ru mno go je pro ble ma ko je pr vo tre ba re {i ti, pa tek on da pri ~a ti o ce na ma, po seb no ga sa i stru je elektri~ne energije. I to se odnosi i na privredu i na doma}instva”, istakla je ministarka i dodaje da }e hitno biti stvorene socijalne karte. „Niko u Vladi ne govori o poskupqewu elektri~ne energije, niti bilo kog drugog energenta.

godina cena gasa oti{la dosta navi{e i da se do kraja godine ne planira poskupqewe. „Ali ono {to mora da bude paralelno sa pri~om o poskupqewu jeste promena na~ina upravqawa ’Srbijagasom’. Sve ono {to mo`e da se u~ini, da to preduze}e bude

efikasnije u radu, mi }emo to uraditi. I naravno, dogovor vezan za Banatski dvor, on mora da funkcioni{e”, navela je ministarka.

Gra|ani i privreda duguju toplanama, a toplane duguju za gas i mazut, rekla je ministarka i navela da kada postoji politi~ka saglasnost, pa i ekonomska i energetska, onda je mogu}e re{iti i takve probleme. „Toplane konkretno nisu same po sebi problem. Desilo se to da su se one malo izop{tile iz energetskog bilasa Srbije, {to je problem za celu zemqu.

Lokalne samouprave su trebalo da vode ra~una o toplanama, na`alost neke jesu, neke nisu”, ka`e Zorana Mihajlovi}.

Ona je naglasila da bi toplane trebalo da budu vi{e vezane za Ministarstvo. „Mi smo tu da im maksimalno pomognemo. Ne mo`emo platiti mazut za wih, ali mo`emo poku{ati da na|emo na~in, upravo oko tih prebijawa dugovawa koja su ogromna da bi toplane mogle spremno da do~ekaju grejnu sezonu”, navodi Zorana Mihajlovi}.

MI NI STAR VE LI MIR ILI] NA JA VIO BR @E RE [A VA WE PI TA WA BES PRAV NO IZ GRA \E NIH OBJE KA TA

Lak {e le ga li zo va ti {u pu ne go ku }u Novi ministar za gra|evinu i urbanizam Ve li mir Ili} najavio je br`u legalizaciju bespravno izgra|enih objekata. On ka`e da je cena legalizacije niska i da tu ni{ta nije sporno, ve} ima problema s imovinskopravnim odnosima, za {ta se tra`i re{ewe, jer ako je neko izgradio ku}u na placu koji se vodi na nekog drugog ko je umro pre 30 godina, mora se na}i na~in kako da se sve pravno reguli{e.

Cene legalizacije su bile relativno pristupa~ne jer se za ku}u od 100 kvadrata u kojoj `ivi ~etvero~lana porodica odobravao popust od ~ak 99 odsto kod pla}awa naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, me|utim mogu}nost kori{}ewa te povlastice istekla je 30. juna ove godine, a predlog izmena i

dopuna Zakona o planirawu i izgradwi, kojim je predvi|eno da se rok va`ewa popusta za legalizaciju objekata izgra|enih

^e ka ju pro du `e we po pu sta

Ona je ukazala na zna~aj posla koji obavqaju rudari i naglasila da je stalni zadatak svih nivoa vlasti da im se obezbede {to boqi i bezbediniji uslove rada, kao i adekvatna nagrada za wihov rad i trud.

dnevnik

U vi{e mesta u Vojvodini su nam potvrdili da gra|ani nemaju da plate komunalno opremawe i da realizuju doneta re{ewa. Nakon {to je istekao rok va`ewa popusta, tokom jula i prvih dana avgusta gotovo da niko nije zakora~io da plati legalizaciju jer i oni koji su uspeli da naprave plan kako da plate sve da`bine, okasnili su i sada ~ekaju produ`ewe roka za pojeftiwewe. Op{tine to ne}e uraditi samoinicijativno bez zakonske obaveze, kada ve} nisu uradile pre izbora, poput Beograda, koji je produ`io rok va`ewa popusta do kraja godine.

bez gra|evinske dozvole produ`i do 30. juna 2015, povu~en je ovih dana iz skup{tinske procedure, zajedno s jo{ 77 zakona.

Neizvesno je da li }e, i kada biti vra}en, kao i u kojem obliku jer, iako je generalni sekretar Vlade Veq ko Oda lo vi}, obja{wavaju}i za{to su zakonski predlozi povu~eni, rekao da je to iz formalnih a ne su{tinskih razloga, ipak, dao je naslutiti da su mogu}e izmene prvobitno predlo`enih re{ewa.

Legalizacija objekata traje gotovo deset godina, legalizovano je tek ne{to vi{e od desetak procenata prijavqenih

objekata. Xabe su ministri u ~ijim resorima je bila ova problematika vi{e puta mewali i dopuwavali Zakon o planirawu i izgradwi, donet 2003, xaba su odobravane povlastice ove ili one vrste, odziv investitora je ispod o~ekivawa. Stru~waci ka`u da je za sve kriva besparica, ali i jo{ uvek visoke cene, jer se stvorio privid da je legalizacija maltene besplatna, me|utim, brojne su da`bine mimo naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta na koju su odre|ene kategorije gra|ana mogle ostvariti popust, odnosno gotovo izbe}i weno pla}awe.

U op{tini Zrewanin su nam rekli da se pojavi poneko od onih koji nemaju pravo na popust i sklope ugovor o legalizaciji uglavnom pomo}nih ili poslovnih objekata. Ni u Somboru nije boqe. Pomo}nik na~elnika za komunalne poslove Vik tor De spo to vi} ka`e da je do sada u toj op{tini legalizovano oko 12 odsto zahteva. U Pan~evu sli~no. Pomo}nik sekretara za urbanizam i komunalne poslove Mi ro slav Ma rin ko vi}, zadu`en za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata, ka`e da je legalizovano oko 15 odsto od podnetih zahteva. Kao najve}e probleme navodi nere{ene imovinsko-pravne odnose.

R. Da u to vi}

KA KO TR GU JE MO S RU SI JOM

Iz voz tri put ma wi od uvo za Spoqnotrgovinska razmena Srbije i Rusije za {est meseci 2012. godine iznosila je blizu 1,45 milijardi dolara, i mawa je za 14,7 odsto nego u prvom polugo|u lane, saop{tila je Privredna komora Srbije (PKS).

Izvoz iz Srbije porastao je za oko pet procenata i vredeo je 375 miliona dolara dok je uvoz opao za oko 20 odsto u odnosu na isti period 2011. godine.

Vrednost uvoza je 1,07 milijardi dolara, pa je negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom 701,2 miliona dolara.

Rusija je {esti izvozni partner Srbije sa u~e{}em od oko sedam odsto, a prvi uvozni sa u~e{}em od oko 13 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi oko 35 odsto. U Rusiju najvi{e izvozimo jabuke, podne pokriva~e, plo~e i tapete, bakarne cevi, lekove, pneumatske gume za nove putni~ke automobile, prikolice i poluprikolice, ve{ ma{ine, akumulatore za klipne motore.

S druge strane, energenti ~ine izme|u 70 i 80 odsto srpskog uvoza iz Rusije, slede obojeni metali, |ubriva.

MI NI STAR RU DAR STVA MI LAN BA ^E VI]

Bi }e naf te iz {kri qa ca

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

116,0007

118,3681

121,0906

115,6456

Australija

dolar

1

99,7856

101,8220

104,1639

99,4801

Kanada

dolar

1

94,6327

96,5640

98,7850

94,3430

Danska

kruna

1

15,5844

15,9024

16,2682

15,5366

Norve{ka

kruna

1

15,7535

16,0750

16,4447

15,7053

[vedska

kruna

1

13,9757

14,2609

14,5889

13,9329

[vajcarska

franak

1

96,5065

98,4760

100,7409

96,2111

V. Britanija

funta

1

147,7717

150,7874

154,2555

147,3193

SAD

dolar

1

95,2543

97,1983

99,4339

94,9627

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 8. 2012. godine

Ministarstvo rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planirawa namerava da intezivira projekat istra`ivawa i eksploatacije uqnih {kriqaca u Srbiji, iz kojih bi za 10 godina, na{a zemqa mogla godi{we da dobija oko 1,5 milion tona sinteti~ke nafte, izjavio je ju~e u intervjuu Tanjug u resorni ministar Mi lan Ba ~e vi}.

On je najavio da bi ve} u septembru trebalo da po~ne izrada strategije za eksploataciju uqnih {kriqaca i procedura odabira strate{kog partenera i naglasio da bi Srbija morala da zadr`i kontrolni paket akcija u tom projektu, zbog ekonomske i politi~ke stabilnosti zemqe i jo{ boqeg pozicionirawa na{e zemqe na energetskoj karti Evrope i sveta.

Procewuje se da raspola`emo sa oko dve milijarde tona rezervi uqwih {kriqaca, od kojih su samo u aleksina~kom basenu potvr|ene

rezerve od 400 miliona tona, a geolo{ka istra`ivavwa, koja nisu sprovedena na celoj teritoriji Srbije, po~e}e u najskorije vreme, rekao je Ba~evi}. „Postoje naznake da uqnih {kriqaca ima i na drugim lokacijama u Srbiji i uz kori{}ewe novih tehnologija za preradu te sirovine u sinteti~ku naftu, mogli bismo da nadomestimo zna~ajne koli~ine nafte koju uvozimo”, istakao je Ba~evi}.

Proizvodwa nafte iz uqnih {kriqaca pripada „prqavim” tehnologijama, ali postoje ekolo{ki standardi EU kojih bi se na{a zemqa pridr`avala i jedna od najva`nijih ta~aka koja bi bila dogovorena sa strate{kim partnerom bi}e potpuna za{tita `ivotne sredine u Srbiji, naglasio je ministar, istakav{i da „tu ne vidi nikakav problem”, jer su neke zemqe kao {to je Rusija, Kina, Brazil i Estonija koja kori-

sti rusku tehnologiju, dobro ovladale tehnologijom prerade {kriqaca.

Do sada su interes za istra`ivawe uqnih {kriqaca pokazale jedna kineska i estonska kompanija, dva investiciona fonda i

Naftna industruja Srbije, a prethodna Vlada Srbije je raspisala tender za konsultanta za izvor strate{kog partnera, podsetio je ministar i ukazao da bi pokretawe tog posla uposlilo nerazvijeni ju`ni deo Srbije.

ekOnOMiJA

dnevnik TEK STIL NA [A IZ VO ZNA [AN SA

[naj de ri u{i li 900 mi li o na Tek stil na in du stri ja pred sta vqa ~e tvr tu iz vo znu gra nu u Sr bi ji, po ten ci jal sek to ra je ve li ki, tre nut no sta we ni je la ko pa je neo p hod no udru `i va we do ma }ih tek sti la ca i po dr {ka dr `a ve ka ko bi po stao stra te {ka gra na do ma }e in du stri je, iz ja vi la je me na xer ka Kla ste ra mod ne i odev ne in du stri je Sr bi je „Fekts” Sla |a na Mi lo je vi}.

Vred nost iz vo za ce lo kup ne tek stil ne in du stri je sa ko `om i obu }om pre ma {i la je 900 mi li o na do la ra to kom 2011, ali zna ~a jan deo tog iz vo za ci ne do rad ni, od no sno, uslu `ni po slo vi za stra nog kup ca, ob ja sni la je me na xer ka Mi lo je vi} za Ta njug . Mi lo je vi} je

ka za la ka ko su za odr `a we i raz vi ja we tek stil nog sek to ra po treb ne olak si ce - pla }a we po re za na do da tu vred nost (PDV) po na pla ti pro da te ro be, sma we we po re za i do pri no sa za za po sle ne, pod sti ca we iz vo za kroz su fi nan si ra we, a ne sa mo re fun di ra we od re |e nih tro {ko va kao i mo gu} nost sub ven ci ja za iz voz go to vih tek stil nih pro iz vo da.

Ta ko |e, tre ba da ti sub ven ci je za in ve sti ci je u teh no lo {ki raz voj, ali i obra zov ni si stem pri la go di ti re al nim po tre ba ma do ma }e pri vre de jer }e sa mo na taj na ~in tek stil na idu stri ja Sr bi ji oja ~a ti i po sta ti igra~ na glo bal nom tr `i {tu, mi {qe wa je Mi lo je vi}.

Mer ka tor i Drek sel ma jer za po sli li naj vi {e Voj vo |a na

[TED WA NA NA[ NA ^IN

Naj ve }i po slo da vac me |u stra nim in ve sti to ri ma u Voj vo di ni je ru ski „Ga sprom weft”, vla snik Naft ne in du stri je Sr bi je, a od grin fild in ve sti to ra to je slo ve na~ ki ma lo pro daj ni la nac „Mer ka tor”. Pri met no je da su naj ve }i po slo dav ci me |u stra nim kom pa ni ja ma u po kra ji nu do {li kroz pri va ti za ci ju i u sek to re uslu ga i tr go vi ne, dok se na pr ste jed ne ru ke mo gu na bro ja ti grin fild ula ga ~i ko ji su u svo jim no vo i zgra |e nim in du strij skim po go ni ma za po sli li vi {e od 500 gra |a na Voj vo di ne.

Kom pa ni ja „Mer ka tor - S” sa se di {tem u No vom Sa du, tre nut no za po {qa va, pre ma po da ci ma Agen ci je za pri vred ne re gi stre, 4.093 rad ni ka, sva ka ko ne sa mo u Voj vo di ni, ve} u svo jim pro dav ni ca ma {i rom Sr bi je. Me |u ve li kim po slo dav ci ma ko ji u Voj vo di nu iz ino stran stva ni su sti gli pre u zi ma ju }i do ma }a pred u ze }a ve} kroz ula ga wa „na ze le noj li va di” su i ne ma~ ki pro iz vo |a~ auto de lo va „Drek sel ma jer” sa ov da {wim se di {tem u Zre wa ni nu gde za po {qa va 1.650 rad ni ka, te ame ri~ ka kom pa ni ja „Iton ilek trik” ko ja u Srem skoj Mi tro vi ci na pro iz vod wi opre me za di stri bu ci ju i upra vqa we elek tri~ nom ener gi jom upo {qa va 914 qu di.

Pri li~ no ve li ki stra ni grin fild po slo dav ci su i ita li jan ska tek stil na in du stri ja „Fi o ra no Kal ce do ni ja” u ~i jem po go nu u Som bo ru ra di vi {e od 550 rad ni ka a na ja vqe no je otva ra we fa bri ke sli~ nog ka pa ci te ta i u Su bo ti -

Pre gru pi sa va we u Sal ford gru pi

re a li zo va nih po sled weg tr go va~ kog da na. Naj ve }a do ma }a gra |e vin ska kom pa ni ja za be le `i la je rast na ne deq nom ni vou od 1,8 od sto, a naj ve }i deo pro me ta ostva ren je na ko ti od 445 di na ra. Pro te kle sed mi ce je ukup no re a li zo va no 1,5 od sto ak ci ja ove kom pa ni je ~i ji je naj ve }i ak ci o nar dr `a va sa 33,6 od sto ak ci ja.

Tra di ci o nal no naj pro met ni ja har ti ja na tr `i {tu Naft na in du stri ja Sr bi je za be le `i la je pro met od 38,1 mi lion di na ra u ne de -

In ve sti to ri na do ma }em tr `i {tu ak ci ja ni su bi li pre vi {e ak tiv ni upr kos do brim tren do vi ma na svet skim ber za ma i ob ja vi od li~ nih re zul ta ta NIS-a pro me ta. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, ne de qu je okon ~ao sa do bit kom od 1,2 od sto, dok od po ~et ka go di ne re gi stru je mi nus od 12 od sto.

Naj pro met ni ja har ti ja pro te kle sed mi ce bio je po `a re va~ ki kon di tor Bam bi-Ba nat ko ji je na sta vio se ri ju blok tran sak ci ja u okvi ru pre gru pi sa va wa vla sni {tva unu tar Sal ford gru pa ci je. ^el ni qu di ovog fon da na ja vi li su jo{ ra ni je da }e Imlek po sta ti krov na kom pa ni ja za sva Sal for do va pred u ze }a u Sr bi ji. U re dov nom tr go va wu do mi ni rao je gra |e vi nar Ener go pro jekt za hva qu ju }i ne ko li ci ni ve li kih tran sak ci ja

5

STRA NE KOMP AN I JE I NO VA RAD NA ME STA U PO KRA JI NI

Od stra nih po slo da va ca ko ji su u Voj vo di nu do {li kroz pri va ti za ci ju, uz NIS, u ko jem ima 9.650 za po sle nih, naj ve }i po slo dav ci su u fi nan sij skoj i far ma ce ut skoj in du stri ji ci, za tim ne ma~ ki gi gant u pro iz vod wi opre me i ma te ri ja la za di ja li zu „Fre se ni us me di kal ker” za ko jeg u Vr {cu ra di pre ko 500 za po sle nih, a to li ko je rad ni ka na {lo uhle bqe we i u kom pa ni ji „IGB auto mo tiv” u In |i ji, ~i ji je vla snik ne ma~ ka auto in du stri ja „Ba u er hin”.

Ipak, po sled wih go di na u po kra ji nu je sti gao ve }i broj stra nih grin fild in ve sti to ra ko ji za po {qa va ju po ne ko li ko de se ti na rad ni ka. To se po seb no od no si na in du stri ju auto de lo va i ma {in -

IN VE STI TO RI NA bER ZI I DA QE ANE MI^ NI

I pro te kle tr go va~ ke sed mi ce in ve sti to ri na do ma }em tr `i {tu ak ci ja ni su bi li pre vi {e ak tiv ni upr kos do brim tren do vi ma na svet skim ber za ma i ob ja vi od li~ nih po slov nih re zul ta ta Naft ne in du stri je Sr bi je . Uku pan obim pro me ta bio je po za ma {nih 12,6 mi li o na evra, ali u ve li koj me ri kao po sle di ca na stav ka pre gru pi sa va wa vla sni {tva u naj ve }em do ma }em kon di to ru Bam bi-Ba nat .

Na ak ci je iz re dov nog tr go va wa ot pa lo je sve ga 1,6 mi li o na evra

ponedeqak6.avgust2012.

qi ka da je ob ja vi la po slov ne re zul ta te za pr vih {est me se ci. Ova naj ve }a kom pa ni ja na Be o grad skoj ber zi upr kos ve li kog ne ga tiv nom uti ca ju kurs nih raz li ka ostva ri la je u pr voj po lo vi ni go di ne ne to do bit od 22 mi li jar de di na ra, ne znat no vi {e u od no su na isti pe riod la ne. Efi ka snost kom pa ni je zna ~aj no je uve }a na pa je pro fit pre ka ma ta, po re za, de pre si ja ci je i amor ti za ci je po ras tao 80 od sto na 36,8 mi li jar di di na ra. Ob ja va od li~ nih re zul ta ta NIS-a vi nu la je har ti je ove kom pa ni je do ni voa od 630 di na ra, da bi ta las op ti mi zma ula ga ~a spla snuo pot kraj ne de qe.

sko-me tal ski kom pleks, kao i na sek tor in for ma ci o no-ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja u ko jem su stra ne kom pa ni je otvo ri le niz ma lih i sred wih fir mi, pr ven stve no u No vom Sa du.

Od stra nih po slo da va ca ko ji su u Voj vo di nu do {li kroz pri va ti za ci ju, akvi zi ci je i za jed ni~ ka ula ga wa sa do ma }im kom pa ni ja ma, uz NIS u ko jem ra di 9.650 za po sle nih, naj ve }i po slo dav ci su u fi nan sij skoj i far ma ce ut skoj in du stri ji. U vr {a~ kom „He mo far mu”, u vla sni {tvu ne ma~ kog gi -

gan ta „[ta de”, za po sle no je 1.741 qu di, a ve li ki po slo dav ci su i fi nan sij ske ku }e sa se di {tem u No vom Sa du: Voj vo |an ska ban ka, u vla sni {tvu gr~ ke NBG gru pe, ima 2.095 rad ni ka, DDOR No vi Sad ita li jan ske Fon di ja ri je 1.691, Er ste ban ka (ne ka da No vo sad ska) 988, Kre di agri kol (ne ka da {wa Me ri di jan ban ka) 952, a OTP ban ka ko ju su vla sni ci iz Ma |ar ske stvo ri li spa ja wem Kul ske, Ni {ke i Cep ter ban ke 712 rad ni ka. U je di noj voj vo |an skoj ban ci ko ju su stra ni vla sni ci ov de osno va li, a ne pre u ze li ve} po sto je }u, no vo sad skoj Opor tju ni ti, za po sle no je oset no ma we rad ni ka, ne {to is pod dve sto ti ne.

Po slo da vac za sko ro hi qa du rad ni ka po stao je ame ri~ ki xin „Pep si ko” pre u zi ma ju }i fa bri ku gric ka li ca „Mar bo” u Ba~ kom Jar ku i cen tra lu te kom pa ni je u Be o gra du, a vi {e od 500 rad ni ka kod stra nih po slo da va ca an ga `o va no je i u „Apa tin skoj pi va ri„ (824) i „Kar slber gu” (500), ba~ ko pa la na~ kom „Tar ke tu” (689) i Liv ni ci Ki kin da u vla sni {tvu slo ve na~ kog „Ci mo sa” (595 rad ni ka). Vi {e od 400 za po sle nih ili oko te ci fre ima ju i dru ga ki kind ska liv ni ca u vla sni {tvu fran cu skog „Le be li je ra”, „He le nik {u gar” u svo jim {e }e ra na ma u @a bqu i Cr ven ki, hr vat ska „Nek se gru pa” u ki kind skom „Po le tu” i srem sko kar lo va~ kom „Stra `i lo vu”, te IT kom pa ni ja „Tel vent DMS” u No vom Sa du.

V. ^vor kov

Agro no me ot pu {ta ju, zar ne

Agro no mi, ko or di na to ri pro jek ta „Stru~ no zna we za va {e ima we” sa op {ti li su ju ~e da o~e ku ju od go vo re o svom sta tu su i ozbiq ne ana li ze o raz lo gu pre ki da tog pro gra ma, uz na po me nu da su obez be di li po dr {ku po qo pri vred ni ka za na sta vak pro jek ta.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu ko or di na to ra, od lu ka Vla de Sr bi je da uki ne pro je kat, zna ~i da 1.658 vi so ko o bra zo va nih stru~ wa ka po qo pri vred nih stru ka osta je bez po sla, wi ho ve po ro di ce bez eg zi sten ci je, a po qo pri vred ni ci bez bes plat ne stu~ ne po mo }i, in for ma ci ja o me ra ma dr `a ve i po ten ci jal nim sred stvi ma iz fon do va EU. Mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne `e vi} je is ta kao da su za po sle ni ko {ta li oko 500 mi li o na di na ra u pe ri o du od tri me se ca, kao i da pret hod na vlast ni je obez be di la sred stva u tre zo ru i osta li su im du `ni oko 200 mi li o na di na ra za pret hod ni kvar tal.

Po sla nik DS i do ne dav ni mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi} iz ja vio je da je we gov na sled nik Kne `e vi} na pra vio ve li ku gre {ku ka da je ot pu stio 1.658 po qo pri vred nih in `e we ra - sa ve to da va ca i oce nio da te ku }i pro ble mi u li kvid no sti bu xe ta ni ka ko ne mo gu da bu du oprav da we za to.

RAD NI CI SVE NE ZA DO VOQ NI JI

Strah i apa ti ja ko ~e bunt i {traj ko ve Si tu a ci ja u pri vre di Sr bi je ve o ma je lo {a, rad na me sta se vi {e ga se ne go {to se otva ra ju, a za po sle ni ko ji jo{ uvek ra de stra hu ju da li }e za dr `a ti po sao. Me |u za po sle ni ma vla da ve li ka ne si gur nost, ko ju je te {ko raz ve ja ti, pa u si tu a ci ji, ka da rad no me sto ni je iz ve sno, ne tre ba da ~u di {to or ga ni zo va nog pro te sta - {traj ka ne ma i te {ko da se mo `e o~e ki va ti.

Rad ni ci su apa ti~ ni, upla {e ni, sve sni da se, upr kos do sa da {wim pro te sti ma ma lo {ta pro me ni lo, da su na mar gi ni i da se ma lo ko oba zi re na pro blem onih ko ji se bo re da ostva re ono {to im pri pa da. U jav no sti je vi {e onih ko ji pam te blo ka du pru ga ili sa o bra }aj ni ca, kao ne pri jat nost s ko jom su se su a ~a va li, ne go ise ca wa pr sti ju, is cr pqi va wa gla |u, a sve vi {e i po sled wih ko ra ka. Sve je ma we onih ko ji ra de, a sve vi {e ne zap so le nih, pen zi o ne ra i iz dr `a va nih li ca. Pro se~ na pla ta ni je do voq na ni za osnov ne po tre be, a sve je ma we po ro di ca u ko ju se sli ju dve pro se~ ne pla te. U Sr bi ji ra di oko 1.700.000 qu di, od ko jih je u jav nom sek to ru oko 420.000 qu di, 310.000 je za poslno je u re al nom sek to ru, a broj pen zi o ne ra go to vo da je iden ti ~an bro ju za po sle nih.

Po re ~i ma se kre ta ra Sa ve za sa mo stal nog sin di ka ta Voj vo di ne Go ran Mi li }a, rad ni~ ko ne za do voq stvo je ve li ko i mno go je {traj ko va u na ja vi. Po we go vim re ~i ma, {trajk u DTD „Sen ta” je za vr {en, ali je za po ~e tak sle de }e ne de qe na ja vqen {tajk u JKP „^i sto }a” u No vom Sa du. Rad ni ci u No vo sad skoj mle ka ri bi li su sprem ni na {trajk, ali je po stig nut do go vor s nad le `ni ma, u pred u ze }u „Voj vo di na put” u Zre wa ni nu odr `an je jed no ~a sov ni {trajk, po sle ~e ga je raz go var no sa se kre ta rom za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mir os la -

vom Va si nom, te se re zul ta ti raz go vo ra o~e ku ju. On uka zu je da bi {traj ko vi mo gli da usle de po ~et kom je se ni, a da bi, ovog pu ta, ne za do voq stvo rad ni ka mo gli da po kre nu za po sle ni u jav nom sek to ru.

- Na `a lost, rad ni ci su ne za do voq ni zbog ve o ma re al nih raz lo ga, jer im po slo dav ci ne is pla }u ju

sa mo je dan od vi do va sin di kal ne bor be za bo qi po lo `aj rad ni ka, ali je to po sled wi ko rak, pre ko jeg ih tre ba na pa ra vi ti mno go.Sin di kat in si sti ra na so ci jal nom di ja lo gu jer to na ~in da se mno go to ga pred u pre di. Do bar deo po slo va in sti tu ci ja si ste ma sa da je na sin di ka tu i uka zu je mo na po -

Ru `ni plo do vi neo se tqi vo sti Neo se tqi vost na tu |u ne vo qu, sa da, iako je ma lo ko spre man to da ka `e, da je svo je ru `ne plo do ve. Na i me, ako se vra ti ne ko li ko go di na una zad, ka da su po ~e la ga {e wa rad nih me sta, raz u me va wa za taj pro blem u jav no sti je bi lo ma lo i uglav nom su oni ko ji su ra di li sa stra ne po sma tra li {ta }e se de si ti. Iz go di ne u go di nu rad nih me sta je sve ma we, ba{ kao i po sma tra ~a jer su pro me ni li stra nu, a onih ko ji su sprem ni da se pri dru `e pro te stu onih ko ji su na pra gu slu `bi za za po {qa va we go to vo da ne ma. za ra de i ne upla }u ju do pri no se i to su, uglav nom, naj ~e {}i raz lo zi ne za do voq stva - ka `e Mi li}. Ni je pi ta we ima li sna ge u sin di ka ti ma ili rad ni ci ma, jer se ne ra di se o to me, ve} o po tre bi da za svoj rad za po sle ni bu du ade kvat no pla }e ni i za {ti }e ni. [trajk je

ja ve ko je su vi dqi ve, a ni su lo gi~ ne- ne u pla }i va we po re za i do pri no sa vi {e go di na. To je ne do pu sti vo i te {ko da po sto ji ze mqa u ko joj se ne {to ta ko do zvo qa va. Za to nadl`e ne slu `be u dr `a vi mo ra ju da ra de svoj po sao, ka ko se ne bi de {a va lo da se ne upla }u je do pri -

no si i po re zi i zbog to ga do la zi lo do si tu a ci je da ne ma do voq no nov ca za is pla te pen zi ja ili pla ta.

Po we go vim re ~i ma, dr `av na upra va je je di na oblast u ko joj je za be le `en rast bro ja za pso le nih, dok je mno go rad ni ka iz re al nog sek to ra sa da bez po sla. Mi li} uka zu je da se ne sme do zvo li ti da bez po sla osta ju rad ni ci sa zna wem i ik su stvom, a da na po slu osta ju oni ko je je pri pad nost stran ka ma do ve la na rad no me sto.

- Bu du }i da je sma we we bro ja zap sle nim u re al nom sek to ru ni je po kre nu lo nad le `ne da se pre du zmu ko ra ke ka po boq {a wu sta wa, even tu al no ne za do voq stvo za pso le nih u jav nom sek to ru - zdrav stvo, pro sve ta, upra va... bi mo glo.

Na i me, oni bi svo jim {traj kom mo gli da pa ra li {u dru {tvo, a mo gu }e je da bi se wi ma pri dru `i li i oni ko ji su ra ni je osta li bez po sla, ali i ve }i na rad ni ka i pop tu no je ne va `no da li bi se rad ni ci or ga ni zo va li sa mi ili bi to ura di li sid ni ka ti - ka `e Mi li}.

D. Mla |e no vi}

6

ponedeqak6.avgust2012.

dRU[TvO

dnevnik PO IDE JI GR^ KOG STU DEN TA

„Cve ta” spo me nik na Ti skom ke ju Gru pa od 50 stu de na ta iz svih umetni~kih {kola iz regiona i Evrope, i osmoro profesora sa umetnosti u Beogradu, boravila je posledwih dana u Novom Be~eju, u Letwoj umetni~koj {koli. Ovu radionicu, nazvanu “Duni vetre sa banatske strane”, organizovao je be o grad ski Uni ver zi tet umetnosti, u saradwi sa op{tinom Novi Be~ej. U pitomu banatsku varo{ kraj Tise doputovali su studenti iz Ni{a, Kragujevca, Beograda, ali i iz Gr~ ke, Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Slovenije… Ove godine me|una rod na Let wa umet ni~ ka {kola u Novom Be~eju ispitivala je, izme|u ostalog, i pove za nost na {eg kul tur nog prostora sa prostorom Sredwe Evrope, s posebnim fokusom na vreme kada su mnoge umetni~ke oblasti kod nas bile tek u za~etku - pozori{na

STO MA TO LO GI JA [EST GO DI NA VAN ZDRAV STVE NOG OSI GU RA WA

Kre zu ba na ci ja se po ve }a va Posle {et godina izuzimawa stomatolo{kih usluga iz pa ke ta oba ve znog zdrav stve nog osigurawa, postali smo jo{ vi{e krezuba nacija, izvestio je ju~e RTS. ^etvrtini odraslih nedostaje vi{e od 10 zuba. Stomatolog Klini~kog centra Srbije prof. dr De jan Mar ko vi} ka`e da u{teda koja se o~ekivala nije dala rezultate.

- Naprotiv, ta u{teda je bila u{teda na zdravqu, stawe usta i zuba drasti~no se pogor{alo - ocewuje Markovi}.

Izmenom i dopunom Zakona o oba ve znom zdrav stve nom osigurawu, odnedavno je pro{irena lista stomatolo{kih usluga, prevencija i le~ewe o tro{ku Republi~kog fonda.

- Pro {i re na su pra va na stomatolo{ku zdravstvenu za{titu i to na decu do zavr{enog sredwo{kolskog obrazovawa, na studente, kao i osigurana lica iz ~lana 22, to su socijalno ugro`ene osobe koja ostvaraju prava na zdravstve-

nu za{titu na teret republikog bud`eta - precizira zamenica direktora RFZO-a Ve ri ca La zi}.

Zbog mnogih bolesti nastalih kao posledice zapu{tawa zuba uvidelo se da se vi{e isplati ulagati u preventivu i le ~e we. Sto ma to log Do ma zdravqa „Milutin Ivkovi}„ Qi qa na Pan ti} ka`e da je obim posla pove}ava.

- Vi{e ne morate da razmi{qate kao ranije. Pacijenta zbriwavate kako vi mislite, po prioritetima. Vi{e se ne poga|amo sa pacijentima {ta wemu odgovara zbog novca i koliko ima. Na`alost tako je bilo ranije - ka`e Panti}eva.

Ne pla}aju se preventivni i sistematski pregledi, popravka zu ba, te ra pi ja ka ri je sa, plombe, va|ewe zuba, oralnohirur{ka intervencija i druge usluge. acijenti stariji od 65 godina imaju pravo na besplatnu totalnu i parcijalnu protezu, kao i na wihove popravke.

Ne ve na Pe tru {i} po zdra vi la re i zbor Jan ko vi }a Poverenica za za{titu ravno prav no sti Ne v e n a Pe t ru {i} po zdra vi la je po nov ni iz bor Sa { e Jan k o v i } a na funkciju za{titnika gra|ana isti~u}i da je wegov reizbor iz raz opre de qe no sti par la menta da se u Srbiji i daqe una pre |u je do stig nu ti ni vo za{tite qudskih i mawinskih prava. „Svojim dosada{wim radom na ~elu te ugledne nezavisne institucije, Jankovi} je dao veliki doprinos unapre|ewu za{tite qudskih i mawinskih prava i stekao veliko poverewe gra|ana i gra|anki Srbi-

je”, navedeno je u saop{tewu poverenice.

Reizbor Jankovi}a je izraz opredeqenosti parlamenta da se u Srbiji i daqe unapre|uje dostignuti nivo za{tite qudskih i mawinskih prava, smatra Petru{i}. Kako je navedeno, poverenica je izrazila uverewe da }e nastavak rada Jan ko vi }a do pri ne ti da qem raz voju Srbije kao moderne demokratske dr`ave, koja po~i va na vla da vi ni pra va i evropskim vrednostima, ali i zadovoqstvo {to }e se saradwa dve institucije odvijati u kontinuitetu.

Po ~e lo evrop sko de bat no pr ven stvo Na Evropskom univerzitetskom debatnom prvenstvu, koje je po~elo ju~e ve~eras sve~anim otva ra e em na no vo be o gradskim Terazijama, do 11. avgusta takmi~i}e se 650 najboqih debatera sa 90 univerziteta iz 25 zemaqa. Organiza to ri fa vo ri tom sma tra ju Oksford, jer ima najdu`u tradiciju u ovoj oblasti. Uostalom, univerzitetski debatni klubovi u Velikoj Britaniji dali su deset britanskih premijera.

Kao do ma }in, Be o grd ski univrzitet ne}e u~estvovti u takmi~ewu.

- [to se ti~e direktne materijalne koristi ne postoji

ni{ta, vi{e je to neka slava u debatanom svetu, ipak je to u biografiji neka va`na stavka, koja vas izdvaja kada odete na intervju za posao - ka`e Goran Jankulovski, najboqi govornik u Manili 2012.

De bat ni tre ner port pa rol Ti ja na Mi jal ko vi}, ka`e da }e se posle toga polufinale odr`ati u Skup{tini.

- Mi smo zahvalni {to }e pred sed nik Skup {ti ne i otvoriti polufinale i onda imamo finalne debate i ceremonije zatvarawa koja }e se odr`ati u „Belekspo” centru sa najvi{im dr`avnim zvanicama, mi se nadamo - ka`e Tijana Mijalkovi}.

umetnost, umetni~ka muzika, fotografija i druge.

“Letwa umetni~ka {kola je redovan godi{wi program koji

studente umetnosti okupqa oko radionica koje istra`uju kulturnu tradiciju. Polazicima je na raspolagawu radionica

skulpture, etnomuzikologije, glume, srpske solo pesme, radionica vizuelnog identiteta, teatrolo{ka radionica i radionica fotografije”, re~eno je “Dnevniku” u novobe~ejskoj lokalnoj samoupravi.

Umetni~ka dela nastala za vreme ove prakse bi}e ustupqena op{tini, kao doma}inu, na trajno kori{}ewe. Jedno od trajnijih dela koje }e podse}ati Novobe~ejce i studente koji su u~estvovali u wegovoj izradi na ovaj doga|aj jeste interesantni moderni spomenik na Tiskom keju posve}en cvetawu Tise. Interesantno je da je ba{ student umetnosti iz Gr~ke dao ideju da tema spomenika bude Tiski cvet.

Radovi nastali na ovoj radionici predstavqeni su u petak {irom centra Novog Be~eja i u op{tinskom Domu kulture. @. B.

ZNAT NO VE ]I BROJ TU RI STA NA LE TO VA WU NE GO LA NE

Ve }i na pla }a Gr~ ku na ra te Srpski turisti su se i ovog leta najvi{e opredelili za gr~ka ostrva i Tursku kao destinacije za odmor, a iako je jo{ rano za kona~ne podatke, smatraju da je broj turista znato ve}i nego pro{le godine. Direktor agencije Xambo travel Igor Vra we {e vi} je kazao da je ove sezone primetan porast broja turista za oko 11 odsto.

Tome je posebno doprinela mogu}nost da se avionske karte i individualni aran`mani mogu kupiti na rate, bez kamate, objasnio je Vrawe{evi}. To je, prema wegovim re~ima, zna~ilo qudima koji `ele da odu na letovawe, a nemaju gotovog novca da plate o|ednom.

- Srpski turisti najvi{e letuju u Gr~koj, s obzirom na to da tamo mogu da idu i svojim kolima, zatim, tu su Turska, Egipat, Tunis, kao i [panija i Italija, ali u mawem obimu - naveo je Vrawe{evi}.

Kada je re~ o skupqim aran`manima za letovawe, Vrawe{evi} je kazao da i oni imaju svoju klijentelu, ali da ih uglavnom kupuju u posledwi ~as, jer za takve aran`mane uvek postoji mesta u hotelima. Govore}i o last-minute ponudama, on je kazao da je ponuda ovakvih aran`mana vrlo mala, zbog toga {to se dobri hoteli i dobre destinacije prodaju u potpunosti i pre polaska.

Marketing menaxer „Odeon travela„ Mi ro slav Pa ~i} je kazao da je u ovoj agenciji ostalo jo{ ne{to malo mesta za letovawe sredinom avgusta, ali da je i pored toga primetan rast turista na svim destinacijama, iako nije mogao precizirati koliko je to u procentima. Najvi{e gra|ana je oti{lo na odmor u Gr~ku i Tursku, ali je veliko interesovawe bilo i za Maltu,

koja je ove godine uvr{tena u ponudu agencije, naveo je Pa~i}.

Posebno popularna ove godine, prema wegovim re~ima, bila su letovali{ta Hurgada i [arm el Sseik u Egiptu, jer su cene sni`ene s obzirom na to da ova dr`ava `eli da povrati strane turiste.

kao zna~aj dru{tvenih mre`a u prodaji ovih aran`mana.

Tako ponuda za neku destinaciju, ~ija je cena sni`ena ili ima posebne pogodnosti dnevno ima i vi{e od 50.000 pregleda na Fejsbuku, objasnio je Pa~i} dodav{i da je to na primer bio

Naj vi {e gra |a na je oti {lo na od mor u Gr~ ku i Tur sku, ali je ve li ko in te re so va we bi lo i za Mal tu Cene su se kretale od 335 do 365 evra za deset ili jedanaest no}i, pa su ti aran`mani ove godine bili najpovoqniji, objasnio je Pa~i}.

Kada je re~ o last minute ponudama, Pa~i} je posebno ista-

slu~aj za letovawem na Siciliji koje je jeftinije za 50 do 100 evra.

Predstavnica za odnose sa javno{}u agencije „Filip travel„ Ne ve na Ste fa no vi} je kazala da su potpuno popuweni ka-

paciteti za gr~ka ostrva, Majorku i Siciliju. Posledwi letovi su do polovine septembra, {to je o~ekivano popuweno, kazala je Filipovi} i dodala da je samo za posledwi polazak ostalo oko 20 mesta, ali da }e se i to najverovatnije popuniti.

Ona je navela da je na veliko iznena|ewe svih, ove godine bilo mnogo interesovawa za Majorku i Siciliju, i naravno Tursku i gr~ka ostrva {to je uobi~ajeno.

Direktor agencije „TUI„ Alek san dar Ma rin ko vi} je kazao da bele`e drasti~an porast turista od oko 120 odsto u odnosu na pro{lu godinu, {to je, kako je objasnio i normalno, jer su relativno novi na tr`i{tu.

PO VE RE NIK ZA IN FOR MA CI JE PRO TIV SAJ TA BU REK.COM

Vo a jer ske fo to gra fi je ugro `a va ju pri vat nost Na najpopularnijem internet forumu Bu rek.com ve} mesecima se objavquju fotografije koje postavqaju voajeri, zbog ~ega je reagovao i poverenik Ro do qub [a bi}, objavila j ju~e TV B92.

- Mi na forumu imamo jedno vrlo jednostavno pravilo, a to je da po{tujemo pravo qudi na mi{qewe i na izra`avawe. Samim tim de{ava se da qudi objave stvari koje mi ne `elimo da budu tamo, ali to je prosto wihovo pravo, pa je tako do{lo i do ovoga - ka`e Ivan Mi ni}, urednik sajta Burek.com.

Era inerneta nam je olak{ala `ivot, dostupne su nam informacije, olak{ana je komunikacija, ali koliko smo svesni da nam dru{tvene mre`e i forumi ugro`avaju privatnost? Naime, pre dve nedeqe su na

internet forumu Burek objavqene fotografije koje su snimili voajeri {irom zemqe. Fotografije su objavqene u okviru teme koja je nazvana „Voajeri u letu”.

Kada krenemo u opu{tenu {etwu gradom ili {oping centrom i ne sumwamo da smo na meti voajera koji vrebaju sa kamerama na pokretnim stepenicama i kabinama za presva~ewe.

- U medijima je u predhodnih mesec dana pisalo sva{ta, izme|u ostalog da imam tim hakera perverzwaka koji upada u ra~unare maloletnica, {to je vrhunska budala{tina - isti~e Ivan Mini}.

Poverenik za informacije od javnog znaja~aja Rodoqub [abi} odmah je reagovao.

- Odmah po saznawu o pojavqivawu tih la scid nih sni ma ka, po {to se obra tio

o{te}eni gra|anin, otvoren je postupak nad subjektom koji ure|uje taj forum i zatra`eno je wegovo formalno izja{wewe koje ovih dana treba da stigne - ka`e [abi}.

Poverenik za informacije od javnog zna~aja nije optimista. On navodi da }e uraditi sve {to je u wegovoj mo}i da se ovakve situacije ne ponove, ali da je cela ta oblast kod nas u haoti~nom stawu.

U zakonu ne postoji regulativa o oblasti obrade podataka putem snimawa i video nadzora i zato je neophodno {to pre urediti ovu oblast. Po~etkom pro{le godine upu}en je zahtev nadle`nom ministarstvu da se po hitnom postupku preko Vlade Srbije predlo`i dopuna Zakona o za{titi podataka i li~nosti.

No se ba {ten ski ot pad

Su ve sla vi ne na Pa ra go vu

Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Budisavi, [angaju, Stepanovi}evu, Kisa~u, Satelitu i Banati}u po pozivu, a sutra u Ka}u.

Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an otpad gra|an treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 sati. Potrebno je da ovo sme}e bude upakovano u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove, ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti.

A. L.

Bez vode na Popovici }e danas od 8 do 15 ~asova biti ^etinarska ulica od broja 1 do 27, Sun~ana, Solarna i ulica Pa~i}eve omorike, te Fru{kogorski put od broja 108 do Sremske ulice. Radovi na hidroforskom postrojewu, sem pomenutih ulica, zaustavi}e vodu u isto vreme i u nasequ Paragovo.

DANAS U ULICI TODORA JOVANOVI]A TOZE

Ra do vi za vr }u to plu vo du Re kon struk ci ja do tra ja log vre lo vo da u Ulici Todora Jovanovi}a Toze po~iwe sutra od 8 ~asova, zbog ~ega tople vode ne}e biti u pomenutoj ulici na brojevima 7 i 9. Zavr{etak radova i ponovni dolazak tople vode o~ekuje se istog dana u ve~erwim satima.

B. M.

Novosadska ponedeqak6.avgust2012.

Kon cert u Si na go gi

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 13 sati naseqe [angaj, sa privrednim objektima u nasequ, benzinske stanice na auto putu i KK „Grani~ar”; od 11 do 13 ulice Du{ana Basiqeva 19- 25 i Marka Miqanova 26; od 8.30 do 10.30 Mitropolita Stratimirovi}a od 6- 30. Rakovac: od 8 do 11 @elezni~ka 14-38 do 49-59. Susek: od 8.30 do 13 deo vikenda naseqa Koru{ka oko ~arde na Dunavu.

Koncert portugalskog dua, koji ~ine flautista Luis Meirele{ i pijanistkiwa Mari @oze Souza Gedes, odr`a}e se ve~eras u 21 ~as u Sinagogi, Jevrejska 9. Ulaznice ko{taju 300 dinara, a mogu se kupiti svakog radnog dana od 8 do 14 ~asova u Muzi~koj omladini Novog Sada, Katoli~ka porta 2. Ovaj koncert je nastavak ciklusa „Novosadsko muzi~ko leto 2012.”

G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Okrivqene supruge” Xejmsa Patersona i Dejvida Elisa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Svega nekoliko minuta po{to su iza{le iz privatnog helikoptera, Abi Eliot i wene tri drugarice sti`u u nepojmqivo rasko{an i velelepan hotel. Odsedaju u veli-

~anstvenom predsedni~kom apartmanu s pogledom na Monte Karlo i prepu{taju se u`ivawu: sun~awu i kupawu na bazenu, sa{imiju i sakeu, {ampawcu. Za ta ~etiri dana odmora `ele da `ive tu|im `ivotom. U vikendu ispuwenom divqim provodom po diskotekama i kockawem po kazinima na velike sume novca, Abi se raspame}uje od u`itaka i do`ivqava osloba|awe o kakvom je samo mogla sawati. O{tro jutarwe sunce probudi}e Abi na jahti opkoqenoj policijom.

Ne{to stra{no se desilo – ne{to nezamislivo, potpuno nemogu}e. Abi, Vini, Serenu i Braju hapse i okrivquju za stravi~an zlo~in. Provod iz snova pretvara se u no}nu moru – u borbu za opstanak.

N. R.

Se }a we na bit ku kod Pe tro va ra di na Obele`avawe godi{wice velike bitke kod Petrovaradina (bitka na Vezircu), koja se odigrala 5. avgusta 1716. godine, kada su se sukobile vojske Austrijske i Otomanske imperije odr`ana je ju~e na nekoliko lokacija. Godi{wica je najpre obele`ena u Mesnoj zajednici „Petrovaradin”, ne{to kasnije je u crkvi Gospe Marije Sne`ne na Tekijama odr`ana velika sve~ana misa, a polo`eni su i venci na spomenik izginulim ratnicima na brdu Vezirac. Pored mno{tva qudi, ovom doga|aju su prisustvova-

V remeploV

Ve li ka ak ci ja do ~e ka emi gra na ta Nekoliko poznatih gra|ana pozvalo je 6. avgusta 1919. preko lokalnih novina svoje sugra|ane da pomognu pristojan do~ek emigranata iz Rusije, koji su po~eli da sti`u u na{u zemqu. Ovi gra|ani, koji su se proglasili Odborom za do~ek Rusa, prihvatili su se velikog humanitarnog, ali i politi~kog posla. To su iskazali u svom proglasu: „Rusija nam je pritekla u pomo}, kada je Be~ pre pet godina napao Srbiju... a sada, kada su ruski qudi morali da napuste domovinu... mi treba da im pomognemo.” Ministar Kraqevine SHS odmah je ovlastio ovaj Odbor da osniva svoje pododbore, koji }e da prihvataju i poma`u izbeglice.

N. C.

li i ambasador Ma|arske u Srbiji Oskar Nikovic, kao i zamenik ambasadora Austrije u Srbiji Volfgang Vagner.

- Danas se odr`ava i verska proslava povodom proslave svetkovine Marije Sne`ne u ~iju ~ast je i podignuta ova crkve.

Mi slavimo hodo~a{}e povodom dana{weg dana kada je hri{}anska austrijska vojska pobedila tada{weg okupatora - Osmanlijsko carstvo - rekao je na ju~era{woj proslavi u crkvi Gospe Marije Sne`ne voditeq sveti{ta i orguqa{ Petar Pifat.

Tekije predstavqaju hri{}ansko svetili{te, {to se potvrdilo i ove godine, jer je veliki broj qudi prisustvovao sve~anosti i misi. Naime, uo~i 5. avgusta Tekije godinama unazad pohodili su pravoslavci, protestanti i

Fo to: N. Sto ja no vi}

„Okri vqe ne su pru ge”

JU^E U CRKVI MARIJE SNE@NE NA TEKIJAMA I NA VEZIRCU

katolici, u znak se}awa na pobedu nad Turcima.

U zoru, 5. avgusta 1716. godine oko 75.000 austrijskih vojnika pod komandom princa Eugena Savojskog iznenada je napalo tri puta brojniju vojsku Otomanskog carstva, stacioniranu na tada znatno mawoj Petrovaradinskoj tvr|avi. U `estokoj borbi poginuo je turski zapovednik Damad Ali-pa{a, a kada je, po predawu, neo~ekivano po~eo da pada sneg turski vojnici su se dali u bek-

stvo uvereni da bog poma`e hri{}ane.

Savojski je na mestu svoje istorijske pobede dao da se sagradi crkva posve}ena Majci bo`joj, a zbog navodnog letweg snega nazvana je Crkva Sne`ne Gospe. Na tom mestu je 1881. podignuta nova crkva, a renovirana je 1976. godine. Ima dva torwa i tri zvona, a namewena je i hri{}anskim i islamskim vernicima, po{to se ispod krsta nalazi i polumesec.

B. M.

U NOVOOTVORENOJ „BICIKLISTI^KOJ KUHIWI”

Po prav ka dvo to~ ka {a uz pi }en ce U Ulici Jovana Suboti}a pre skoro dva meseca otvoren je, na prvi pogled, jo{ jedan u nizu obi~nih kafi}a, ali kada u|ete unutra primeti}ete da je sve, samo ne obi~an. Gomila bicikala, neki ~itavi, neki do pola rastavqeni, ra{trkani po lokalu, konobarica koja pri~a na engleskom i nudi meni, koji je tako|e na tom jeziku. Re~ je „Bi ci kli sti~ koj kuhiwi”, koju je osnovalo osam volontera iz Engleske, Poqske, Italije i Rusije koji su se u Novom Sadu slu~ajno na{li pre dve godine, rade}i na projektu u na{em gradu. U ovom jedinstvenom lokalu, bar u na{oj zemqi, posetioci mogu da popiju pi}e, pro~itaju kwigu ili da nau~e da popravqaju svoje dvoto~ka{e, jer se pored kafi}a nalazi i biciklisti~ka radionica.

Jedna od vlasnica je Ana Marija Paudril koja ka`e da im je namera bila da naprave lokal u kome qudi mogu u`ivati, odma-

rati i osve`iti se, ali i podeliti zajedni~ko interesovawe vezano za bicikle i promovisawe zdravog na~ina `ivota.

- Na po~etku nismo imali neku konkretnu sliku o tome kako

delovi koji se moraju naru~iti, a mi ih nemamo u radionici. Dolazi nam mnogo Novosa|ana, ve}inom onih koji u~estvuju u „Kriti~noj masi”, koja promovi{e vo`wu biciklom, jer veoma blisko sara|ujemo, a od skora su kod nas po~eli da

rem jo{ nekoliko godina. Tako|e, organizujemo svake ve~eri neka de{avawa, projekcije filmova i svirke, ali smo otvoreni za saradwu, odnosno qudi mogu da nam predlo`e uvek ne{to novo - ka`e Paudril.

Momak koji vodi radionicu je Pavel Rogala, koji odli~no barata srpskim jezikom, ka`e da je

Ko ri {}e we ala ta i po mo} su bes plat ni, na pla }u ju se je di no de lo vi ko ji se mo ra ju na ru ~i ti, a ne ma ih u ra di o ni ci – ka fi }u

}e sve izgledati, nego smo i{li korak po korak. Kafi} je otvoren u junu, a u sklopu lokala je biciklisti~ka radionica, u koju qudi mogu da do|u i da uz na{e savete i pomo} nau~e da poprave svoje metalne mezimce.

Kori{}ewe alata i pomo} su besplatni, napla}uju se jedino

odr`avaju i sastanke udru`ewa - ka`e Paudril.

Ona dodaje da su jedini stranci koji vode ovakav posao u No vom Sadu, a Fo to: F. Ba ki} ciq im je da poka`u mladim qudima u na{oj zemqi i gradu, da je mogu}e ostvariti sve {to se zamisli, samo ako se dovoqno potrude.

- Niko od nas ne dolazi iz bogatih porodica i ovde smo do{li prakti~no bez novca. Trenutno nam je Novi Sad ku}a i planiramo da ostanemo ovde ba-

wegova misija da u Novom Sadu promovi{e biciklisti~ku kulturu.

- Pored {to }emo u~iti qude da popravqaju bicikle, u planu nam je da pravimo dvoto~ka{e po poruxbini. Nadam se da }emo bar malo uticati da se bicikli vi{e voze u gradu - ka`e Rogala.

Za qude u na{oj zemqi i gradu, svi u glas ka`u da su otvoreni i qubazni i da su jako zadovoqni kako su primqeni. Iako su se prvenstveno mislili da }e imati problema sa raznim inspekcijama, ka`u da su do sada svi bili jako fer i da se nadaju da }e tako ostati i u budu}nosti.

G. ^etnik

8

ponedeqak6.avgust2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Du wa i Ne ma wa naj po pu lar ni ja ime na Blizanci Ana i Nikola - An dree i Da mi ra Pa u zen ber ge ra, Lana i Una - Bi qa ne i Dar ka Ha ra ka, Milica i Nikolina - Mil ke ]ur guz i Zo ra na No va ko vi }a, Branko i Petra - Ti ja ne i Og we na Mar ja no vi }a.

Devoj~ice Lana - Ane i Sr |a na Stan ko va, Nikolina Ane-Ma ri je i Sta ni {e Mi la di no vi }a, Renata An ke i Mi ro sla va Pec wi ka, Anita - An to ne le @u pi} i Vla di mi ra Mi li }e vi }a, Duwa - Bran ke Dra gi {i} Pa vlo vi} i Bo ja na Pa vlo vi }a, Isidora - Bran ke i Mi lo {a Ko sti }a, Hristina Ve re i @ar ka Jo vo vi }a, Maja - Ve ri ce i Go ra na Ra ma ~a, Ma{a - Ve sne i Mir ka Ga ji }a, Sara - Ve sne i Ran ka Ran ~i }a, Milica - Gor da ne i Mi la na Mi la {i no vi }a, Mia - Da ni je le Vej no vi} i Alek san dra Gre bo vi }a, Stefani - Da ni je le i Alek san dra Ti ce, Sofija - Da ni je le i Bo ja na Tu ce, An|ela - Da ni je le Li si ce La zin i Sve to za ra La zi na, Marina - Dra ga ne i \or |a Bra {an ~e vi }a, Jana - Du {i ce i Sto ja na [pi ri }a, Lena - El vi re i Alek san dra [mi gi }a, Klara - @el mi re i Zden ka Ko la ra, Duwa - Zo ri ce i Ste va na Nin ko va, Nikolina - Iva ne i Bo {ka Ra |e no vi }a, Duwa - Iva ne i Vla di mi ra La zo vi }a, Megi Iva ne i @ol ta Ke~ ke {a, Mawa - Ine i Da ne ta Gru ji }a, Mila - Je le ne i Pre dra ga Le ma ji }a, Diana - Kla re Lu li} Ku ri la i Da ni e la Lu li }a, Nina - Kri sti ne i Go ra na Ra ki te, An|ela - Ma je i Alek san dra Mi ki }a, Nina - Ma je Ma ni} i Ro ber ta Crn ~e vi }a, Matea - Ma nu e le i An dre ja Ka mi kov skog, Na|a - Ma ri je i Si ni {e Sta ni sa -

vqe vi }a, Irena - Ma ri ne Kri {ko ve i Vlat ka Kri {ke, Ma{a - Ma ri ne [i mu no vi} i Vla di mi ra [i {ka, Milica - Ma ri ce i Bra ni mi ra De li }a, Helena - Mi qa ne i Slo bo da na Ba bi }a, Jovana - Mir ja ne Er ceg Pro ti} i Mi le ta Er ce ga, Tamara - Mir ja ne i Jo `e fa Mar kia, Alisa - Mir ja ne i Mi lo ra da La ko bri je, Tatjana - Mir ja ne i Cvjet ka Du ru to vi }a, Anela - Na de Iva nov, Mia - Na ta {e Le ti} i Alek san dra Pa ri po vi }a, Duwa - Ran ke i @eq ka Stan ko vi }a, Natalia - Ra fa e le Er de qi i La sla Si la |ia, Elena - Re na te Mi lo {e vi} Ju ras i Ra do sla va Ju ra sa, Sara San dre i Ne ma we Qu bo je, Nikolina - Sa we i Veq ka Svi tli ce, Ina - Sa we Ro di}-Ron ~e vi} i Sr |a na Ron ~e vi }a, An|ela - Sla |a ne i Go ra na La ki }a, Tara - Sla |a ne i Sr be Ne deq ko va, Laura - Sla |a ne Pe tro vi} i De ja na Mi {ko vi }a, An|ela - Slo bo dan ke i Slo bo da na Spo ri }a, Ana - Sne `a ne i Vla di sla va Pro lea, Anastasija Sne `a ne i Se ku le Gli {i }a, Lea - So we i Mir ka Ba no vi }a, Sofija - Ta ma re i Alek san dra Sto ja no vi }a, Martina - Ta ma re i [an do ra Bu ra ia, Duwa - Ta ti ja ne Ko va ~e vi} Sav ko vi} i Du {a na Sav ko vi }a, Hana - Ta tja ne Haj der Idei i Zol ta na Ide ia, Qeogresa - Hu me i Iqi ra Qi ka ja.

Ven~ani Ma ri ja ne ^ap ko i Alek san dar Jo va no vi}, Sve tla na Ra do vi} i Zo ran Ba `a lac, Iva na La zi} i Fi lip Stoj {in, Ko ni Lou i Igor Ir me wi, Qi qa na Jo ki} i Ra de Ban di}, Ela Go sto vi} i Mla den ko Ku li}, Mi le na Ve re `an i Sa {a Pe ji}, Ve sna Jo vi} i @ar ko Sr da nov, Ta tja na Bo ja ni} i Sa {a Mi jaj lo vi}, Je le na \u ki} i Vla di mir Ili}, Sla |a na Ra do sa vqe vi} i Si ma Kvr gi}, Zo ra na Ko ko to vi} i Vla di mir Vuj ~i}, Iri na Vu ru ni} i Go ran Po po vi}, Ma ja Ra do sa vqe vi} i Fi lip Ko pa wa, Dra ga na Ste vi} i Bo ban Le bu ri}, Da ni je la Da ~e vi} i Og wen Ko va ~e vi}, Je le na Kr sti} i Go ran Mi lo {e vi}, Je le na Bo go je vi} i Pre drag Bo `i}, Kri sti na Ka ra no vi} i Si ni {a Qu bo je vi}, Da ni je la ^a wi i De jan Mer ko vi}, Dra ga na Do ri} i Alek san dar Bun ~i}, \ur |i na Mi ha qev i @eq ko [ka qak, Mi li ca Agi} i Mi lan Ve le mir, Bo ja na ]u li brk i Zo ran Zr ni}, Div na Ra ni to vi} i Va si li je Pe tri}, Je li sa ve ta Bru sin i Sr |an Ni ko li}, Mi li ca Rat ko vi} i Rat ko Lu ki}.

Ta ta Mir ko, ma ma Ve sna, sin Du {an i be ba Ma {a Ga ji}

De~aci Veqko - Alek san dre i Va we Mom ~i lo vi }a, Aleksej - Alek san dre i Sta ni sla va Ra du lo vi }a, Nikola - Alek san dre i Bra ni sla va Ni ko li }a, Novak - Ane i De ja na Si mi }a, Noa - Ane ma ri Haj du @ar ko i Da mi ra @ar ka, Nur El Dean Ani ke Pu li sak, Vojin - Awe i Igo ra Voj vo di }a, Sava - Bi qa ne i Va se To do ri }a, Nikola Bi qa ne i De ja na Er de qa na, Ogwen - Bi qa ne Lu ~i}-Pro stran i Alek san dra Pro stra na, Milo{ - Va we i Jo ve Kr ni }a, Lazar - Ga bri e le i Go ra na \u ri }a, Nemawa - Gor da ne i Dra ga na Sto ja no vi }a, Veqko - Da ni je le i De ja na Kqa ji }a, Milan - Dra ga ne i Ne boj {e Dre zgi }a, Mihajlo - Dra ga ne ]ur ~i} i Alek san dra Mar se ni }a, David - Dra ga ne Cvet ko vi}, Uro{ - @eq ke i Igo ra Je li }a, Ogwen - Zo ri ce i Bo `e Maj ki }a, Nemawa - Zo ri ce i La za ra Ra do {a, Mateja Je le ne i Alek san dra @u qe vi }a, Vasilije - Je le ne i Zo ra na Ma rin ca, Aleksandar - Je le ne Mr daq Pa |en i Slo bo da na Pa |e na, Dimitrije Je fi mi je i Mi la na Me di }a, Nemawa - Ka ti ce i Vla di mi ra Stan ~i }a, Stefan - Kse ni je i Si ni {e Ke ki }a, Viktor - Ma je Pli ber {ek Se ke re{ i Fe ren ca Se ke re {a, Danilo - Ma ri ja ne i Dra -

go qu ba Ni ni }a, Florian - Ma ri ke i Fra we Ko va ~a, Lazar - Ma ri ne i Dar ka Gu te {e, Andrej Mar ti ne i Dar ka Kol ba sa, Senad - Me |i de [a }i ri i Ba {ki ma Baj ra mia, Mihailo - Mi le ne i Pre dra ga Pe tro vi }a, \or|e - Mi li ce i De ja na Iva no vi }a, Pavle - Mi lo sa ve i Alek san dra \u ri }a, Vawa - Mi re Mar jan ski, Jovan - Mir ja ne i Alek san dra Ste pan ~e va, Luka - Mir ja ne i Ne ma we Man di }a, Nikola - Mir ja ne Kur ja~ ki Bo qa nov} i Mi ro sla va Bo qa no vi }a, Mateja Mir ja ne Pa la li} i Va se Kne `e vi }a, Uro{ Mir ne Ra do vi} i Da li bo ra Stan ko vi }a, Nikola - Ne re i Jo ve Ri ki }a, Petar - Ni ne i Di mi tri ja Baw ca, Obrad - Ol ge i Slo bo da na Svor ca na, Andrej - Rad mi le i Bra ni sla va Pe ji }a, Aleksandre - Sa bi ne Me sa ro{ i Kri sti a na Mol na ra, Uro{ - San dre i Mar ka Pe len gi }a, Reqa - Sa we i Pe tra Pro se ni ce, Stanislav Sve tla ne i Vu ka {i na Ki `do bran skog, Matija Sve tla ne i Ob ra da Ra do sa vqe va, Milan - Sla |a ne i Ili je Man di }a, Uro{ - Smi qe i Bo ri sla va ]o ja no vi }a, Ilija - Sne `a ne i Alek san dra Mi li no va, Jovan - Sne `a ne i Zo ra na Vu kaj lo vi }a.

Umrli

Mi o drag Pa ni} i Cve te li na Di lo va

Er `e bet \a li nac ro|. Ekres (1951), Ne deq ka \u ra {e vi} ro|. Rad ma no vi} (1937), Mi ro slav Jef ti} (1953), Bo siq ka ]u ka lac ro|. Ko va ~e vi} (1929), Ma ri ja An dri} ro|. \u ri} (1934), Ha bib Be ri {a (1967), Ivan Bo gi }e vi} (1952), Mi oq ka Bo sni} ro|. Ka ji{ (1940), Mi le va Da mja nac ro|. Bra ti} (1928), Bo siq ka Da mja ni} ro|. To ma so vi} (1934), Ste van Do vi jar ski (1956), Je le na Iv ko vi} ro|. Ja wi} (1946), Sa vo Kaj tez (1939), Mi li ca Ka ~a re vi} ro|. Bi ser ~i} (1942), Ka ta ri na Ko va ~i} ro|. Gal (1938), Mi lo rad Kr ne ta (1943), Vik to ri ja Li hvar ~ek ro|.

Bi ri wi (1936), Ma ri ja Lu go `an ro|. Pa kai (1952), Ma ri ja Ma je ti} ro|. Ger geq (1939), Za gor ka Me to di je vi} ro|. Vel ~ov (1954), Ja no{ Mi glin ski (1949), Sa vo Mi lo vac (1934), Pe tar Mi lo {ev (1938), Qu bo mir Nik ~e vi} (1944), Zu za na Ovu ka ro|. Ga lam bo{ (1957), Ne nad Oka nov (1934), Ni ko la Pa }uk (1939), Ele na Pa len ka{ ro|. La zar (1939), Sla vi mir Pe tro vi} (1956), Sto jan ka Pi li po vi} ro|. Je ri ni} (1926),

Pa vle Po wi ger (1940), Ran ka Ra ki ta ro|. Kal ni} (1943), Len ka Rat kov ro|. Vuj kov (1928), Dra gi wa Rat ko vi} ro|. Lu ~i} (1938), Ran ka Ri sti} ro|. @i `a kov (1935), Ru `i ca Sa vi} ro|.

Gre bel din ger (1957), Ana Si la |i ro|. [aj bli (1928), Jul ka Stan ko vi} (1930), Ni ko la Ste vi} (1940), Jo ka Ta hi ri (1935), Ka ti ca Te o do ro vi} ro|. Vu ~e nov (1932), Jo van ka Tu ca ko vi} ro|. Da noj li} (1925), Eli za be ta Tu ci} ro|. Bo ro vi} (1927), Ani ca Fi li po vi} ro|. [i mo dva rac (1936), Ilo na Hi pik ro|. Za rol (1940), Raj ko Cvi je ti} (1954), Pal [ur jan (1963), Kor ne li ja Qu bi ~i} ro|. Ura~ (1957), Vo ji slav Ar sin (1951), Ili ja Bo dro `i} (1957), @i va din Vu ji} (1934), Mi li ca Di mi} ro|. Put ni ko vi} (1926), [te fi ca Ki{ ro|. Bo bi} (1948), Zo ra Ko va ~ev (1967), Sta na Ko pri vi ca ro|. Era ko vi} (1944), Du {a ni ja Ku la {i no vi} (1937), Mi la din Ku pu si nac (1936), Mi li ca La zi} ro|. Sta ni} (1933), Jo van Mi lo sa vqe vi} (1940), Pa va To mi} ro|.

Je li} (1942), Vla di mir Ho ma (1949).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak6.avgust2012.

9

DANAS OD 12 DO 13 SATI

U „^i sto }i” jed no sat ni {trajk Za po sle ni u „^i sto }i” ob u sta vi }e da nas po sao od 12 do 13 ~a so va ka ko bi skre nu li pa `wu na slo `e nu fi nan sij sku si tu a ci ju u pr du ze }u, a su tra }e ra di ti re dov no. Jed no sat nim {traj kom, ka `e pred sed nik sin di ka ta u „^i sto }i” Mom ~i lo Ar se ni je vi}, `e le da uka `u jav no sti o gu bi ci ma fir me.

Mi nus na ra ~u nu „^i sto }e” je oko po la mi li jar de di na ra i Ar se ni je vi} ka `e da za to tre ba ne ko da od go va ra. [traj ka~ ki od bor je od u stao od ge ne ral nog {tr jak, ko ji je pre tri sed mi ce

za ka zao za da nas. Od mah po ob ja vi ge ne ral nog {traj ka, ka `e Ar se ni je vi}, za po sle ni ma je is pla }e na za o sta la pla ta i po i upla }e ni do pri no si za pen zij sko osi gu ra we.

- Dva zah te va su nam is pu we na, a dva ni su. Ho }e mo da zna mo ko je kri vac za lo {e fi nan si je i da se iz de lat nost fir me iz u zme hva ta we pa sa i ma ~a ka lu ta li ca. Za to da nas od grad skih ~el ni ka o~e ku je mo obe }a we da }e na dnev ni red na red nog skup {tin skog za se da wa sta vi ti od lu ku da se iz de lat no sti pred u ze }a iz bri {e hva ta we

`i vo ti wa lu ta li ca. Pred u ze }e ne ma uslo ve da hva ta ove `i vo ti we i pla }a sku pe sud ske od {te te. La ne je „^i sto }a” po tu `ba ma gra |a na zbog uje da pa sa lu ta li ca iz dvo ji la oko 150 mi li o na. Ove go di ne pred u ze }e je ve} sku pi lo se dam sto ti na sud skih tu `bi No vo sa |a na zbog uje da pa sa. U Be o gra du po sto ji po seb na Slu `ba zo o hi gi je ne i tra `i mo da Grad ov de osnu je Slu `bu zo o hi gje ne, po ugle du na pre sto ni cu - ob ja snio je Ar se ni je vi}.

Z. Deli}

NASTAVQA SE POTPISIVAWE PETICIJE

MADA JE NA SATELITU OTVORENA POLICIJSKA STANICA

Pe tro va ra din `e li sta tus op {ti ne

@i te qi Na se qa ~e ka ju pa tro le i po zor ni ke Pre ma po da ci ma no vo sad ske Po li cij ske upra ve (PU), od po ~et ka go di ne do ju na re gi stri va no je oko osam od sto ma we kri vi~ nih de la u od no su na isti pe riod 2011. go di ne. Ove go di ne za be le `e no je ukup no 5.307 ovih de la, dok ih je pro {le bi lo 5.762.

Ka ko su na ve li u PU, sma wen je broj kri vi~ nih de la op {teg kri mi na li te ta, ko ji sa da iz no si 4.957, a la ne je bio 5.408, a i ma we je te {kih kra |a (1.586 ume sto pro {lo go di {wih 1.925).

- Re gi stro va no je 101 kri vi~ no de lo neo vla {}e nog ko ri {}e we tu |eg vo zi la, {to je za 39 de la ma we ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne. Ta ko |e, re me }e we jav nog re da i mi ra je sma we no za oko 20 od sto, sa 3.239 na 2.582 - na ve de no je u ovoj Upra vi.

Iako sta ti sti ka po ka zu je uma we nu ci fru kri vi~ nih de la, a po ~et kom go di ne na Sa te li tu je, u Uli ci Ste va na Hlad nog 1, otvo re na du go o ~e ki va na po li cij ska sta ni ca, gra |a ni ovog de la gra da ima ju uti sak da je u wi ho vom kra ju si tu a ci ja ne pro me we na. Ka ko

Po li cij ska sta ni ca na Sa te li tu

su na ve li gra |a ni sa ko ji ma smo raz go va ra li, zah te vi za otva ra wem po li cij ske sta ni ce su po te kli od sta nov ni ka ovog de la gra da zbog po ra sta kri mi na la.

- Mi slim da se ni je ni {ta pro me ni lo. @i vim ov de ve} 50 go di -

na i pre je bi lo mno go bez bed ni je. Da nas, u de lu gra da ko ji ima oko 70.000 sta nov ni ka, vi mo ra te da se bo ji te kad no }u {e ta te uli com. A nig de ne ma pa trol nih ko la, ni ti po zor ni ka. ^i ni mi se da ova po li cij ska sta ni ca ni je uro di la plo dom, ba rem {to se bez bed no snog de la ti ~e. Osta je nam da se na da mo da }e si ste ma ti za ci ja i na ja vqe no za po sle we no vih slu `be ni ka kra jem go di ne po boq {a ti si tu a ci ju - ka zao je su gra |a nin Si ni {a M. @i teq No vog na se qa Pe tar P. po `a lio se da mu je to kom ove go di ne pet pu ta obi jen auto mo bil, ali da ne vre di da pri ja vqu je ova de la, jer {te ta iz no si ma we od 15.000 di na ra.

- Pre ma za ko nu, {te ta mo ra da je vi {a od ove ci fre da bi po li ci ja mo gla da se ume {a, a lo po vi ov de naj ~e {}e kra du hit nu po mo}

MNOGA OBELE@JA, SPOMENICI, INSTITUCIJE… OSTALI NEPOZNANICA

No vo sa |a ni svoj grad ne po zna ju

Pu to va wa u stra ne ze mqe i obi la `e we wi ho vih spo me ni ka, ar he o lo {kih na la zi {ta i ku lu tr nih in sti tu ci ja ve o ma su po pu lar na me |u No vo sa |a ni ma, ali mno gi od wih ne zna ju ne ka osnov na obe le` ja svog gra da ili bar wi ho vu isto ri ju. Ovu `a lo snu ~i we ni cu ve} se dam go di na po ku {a va ju da pro me ne ~la no vi Udru `e wa no vo sad skih tu ri sti~ kih vo di ~a, ko ji sva ke go di ne 21. fe bru a ra, na Dan vo di ~a, or ga ni zu ju bes plat ne tu re za svo je su gra |a ne. Osim tog da na, kao i svi stra ni tu ri sti, No vo sa |a ni mo gu da pro |u svo jim gra dom, uz od re |e nu ce nu, i ta ko na u ~e ve o ma za ni mqi ve ~i we ni ce ili aneg do te o svom gra du. Me |u tim, in te re so va wa za te tu re me |u na {im su gra |a ni ma, jed no stav no, ne ma.

- Ka da sva ke go di ne or ga ni zu je mo tu po seb nu ak ci ju, uvek vla da ve li ko in te re so va we na {ih su gra |a na, ali to kom ce le go di ne to ga ne ma - ka `e pred sed nik Udru `e wa Pe tar Ini}. - Mo gu }e da je

raz log to {to do sta wih ne zna ka ko bi uop {te mo gli da se pri ja ve za ta kve tu re, ali u sva kom slu ~a ju ta prak sa ni je za `i ve la. Svi za in te re so va ni mo gu do bi ti in for ma ci je na na {em saj tu ili te le fo nom. Ce ne su iste ko li ko god ima qu di u gru pi i kre }u se od 4.000 do 7.000 di na ra, u za vi sno sti da li je to dvo ~a sov na tu ra ili du `a.

Ta ko |e, po sto ji i ak ci ja „Ja upo zna jem No vi Sad”, ko ja je na me we na naj mla |im su gra |a ni ma, a ko ju je Udru `e we spro vo di lo u sa rad wi sa Fon dom za kul tu ru i stva ra la {tvo de ce i omla di ne.

Ova ak ci ja je kon ci pi ra na ta ko da se ~i ta va jed na ge ne ra ci ja u~e ni ka ~e tvr tog raz re da no vo sad skih osnov nih {ko la edu ko va la o svom gra du, ka ko bi se po ve }ao ose }aj pri pad no sti gra du, ali i da bi de ca ste kla kva li tet ni ji od nos pre ma par ko vi ma, spo me ni ci ma i dru gim grad skim kul tur nim usta no va ma.

G. ^etnik

ZAVR[ENA 20. LETWA [KOLA CRKVENOG POJAWA „KORNELIJU U SPOMEN”

Kon cer tom se opro sti li od Kar lo va ca

- Dve de ce ni je i je su i ni su du go vre me, ali ako se uzme uob zir {ta se do go di lo oko nas i u na ma u pro te klih 20 go di na, on da je to ve} isto ri ja – re kla je prek si no} autor ka pro gra ma Let we {ko le cr kve nog po ja wa “Kor ne lu ju u spo men” prof. dr Da ni ca Pe tro vi} na zar{ nom kon cer tu po la zni ka tog omla din skog mu zi~ kog kam pa, ko ji je u Srem skim Kar lov ci ma ove go di ne odr `an 20. put. - Iz dr `a li smo i si gur na sam da }e mo mo }i da na sta vi mo. Za {to? Za to {to ima mo sjaj ne mla de qu de i tim ko ji ra di pre sve ga sa qu ba vqu, a ne sa in te re som, ali i `e qom da ne {to {to ima ju kao dar bo `i ji, kao zna we ste ~e no ozbiq nim ra dom, pre ne su dru gi ma, da po de le sa dru gi ma i u tom de qe wu i za jed ni~ kom ra du je naj ve }a le po ta ove let we {ko le.

Pod ru ko vod stvom di ri ge na ta Ra de ta Ra do vi }a i Pre dra ga \o ko vi }a sa Mu zi~ ke aka de mi je u Is to~ nom Sa ra je vu gru pa od 25 mla dih qu di iz Sr bi je, Cr ne Go re i Re pu bli ke Srp ske iz ve la je u su bo -

ili mu zi~ ku li ni ju, {to je ma we od 15.000 di na ra. S ti me mu ku mu ~i mo ve} go di na ma, a kra dqiv ci ma ova sta ni ca ni je „ute ra la strah” u ko sti, jer zna ju da je tu sa mo gra ni~ na po li ci ja - po `a lio se ovaj No vo sa |a nin.

Ka ko on tvr di, ap surd no je to {to se upra vo se u bli zi ni ove sta ni ce, kod Sa te lit ske pi ja ce i O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, sku pqa ju ko ri sni ci opoj nih dro ga.

Sta ti sti ka iz PU ka `e da je broj de la ko ji je u ve zi sa dro gom po ve }an, ali i da je vi {e ova kvih rad wi su zbi je no.

Ka ko je od ra ni je po zna to, za sad su u sta ni ci na Na se qu sme {te ni sa mo pri pad ni ci Re gi o nal nog cen tra Upra ve gra ni~ ne po li ci je, dok }e do kra ja ove go di ne u wu bi ti use qe no jo{ 80 po li ca ja ca ko ji }e bi ti za du `e ni za No vo na se qe, Sa te lit, Adi ce, Te lep i Ve ter nik. U sta ni ci se tre nut no na la zi i {al ter-sa la za iz da va we li~ nih do ku me na ta i re gi star skih ta bli ca ko ja je rad nim da ni ma otvo re na od 7 do 16 ~a so va.

A. Jerini}

tELEfONI

Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE 420-374

ZDRAVStVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI

tu na ra dost ver ne pu bli ke, pro gram ko ji je pri pre ma la pro te klih osam da na bo ra ve }i u Kar lov ci ma. Oni su ju ~e u Sa bor noj cr kvi u~e stvo va li i na li tur gi ji, ~i me je po dva de se to go di {woj tra di ci ji prak ti~ no ozna ~en kraj {ko le.

Z. Ml.

i ovog, ta ko da gra |a ni op {ti ne Pe tro va ra din mo gu pot pi sa ti pe ti ci ju da nas i su tra na pe tro va ra din skoj pi ja ci, od 9 do 12 ~a so va.

Ta ko |e, oko dva de se tak li sta za pot pi si va we kru `i Pe tro va ra di nom.

- Pe tro va ra din ima tu ri sti~ ki po ten ci jal i ho }e mo da ov de na pra vi mo tu ri sti~ ki cen tar srem ske stra ne. @e li mo i da nam se omo gu }i da sa mo stal no pra vi mo pro jek te i kon ku ri {e mo na po kra jin skom i re pu bli~ kom ni vou, ali i na kon kur se u ino stran stvu. Ka da bi ima li nov ca i mo gu} no sti da ra di mo sa mi za se be, sma wio bi se pri ti sak na grad sku vlast jer bi ima li vi {e od go vor no sti za ono {to se de {a va u lo kal noj sre di ni, na ~i jem una pre |e wu bi vi {e ra di li do da je Mir ko vi}.

Pod ru~ je grad ske op {ti ne Pe tro va ra din ~i ne na se qa Pe tro va ra din, Bu ko vac, Sta ri Le din ci, Le din ci i Srem ska Ka me ni ca.

J. Zdjelarevi}

UPOZOREWE P^ELARIMA

Za pra {i va we ko ma ra ca Za pra {i va we od ra slih ko ma ra ca sa ze mqe i iz va zdu ha po ~i we da nas i tra ja }e do 21. av gu sta. Tret ma ni ma }e bi ti ob u hva }en grad, kao i pri grad ska na se qa, a ta~ no me sto i vre me tre ti ra wa ko ma ra ca za vi si }e od vre men skih uslo va. Iz “Ci klo ni za ci je” upo zo ra va ju p~e la re da ko {ni ce za tvo re ili uda qe naj ma we pet ki lo me ta ra od me sta za pra {i va wa, jer je pre pa rat “icon”, ko ji }e se ko ri sti ti, tok si ~an za p~e le, a we go vo dej stvo tra je tri da na.

N. R.

DANAS U GRADU

VA@NIJI BROJEVI

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Pe ti ci ju za vra }a we nad le `no sti grad skoj op {ti ni Pe tro va ra din u pro te klih ne de qu da na pot pi sa lo je oko 500 sta nov ni ka ove op {ti ne, a ka ko ka `e Sve ti slav Mir ko vi} iz Udru `e wa gra |a na „Cen tar Pe tro va ra din”, ko je je ini ci ra lo pot pi si va we pe ti ci je, ciq je da se op {ti ni Pe tro va ra din vra te nad le `no sti ko je su joj za ga ran to va ne va `e }im Sta tu tom gra da No vog Sa da iz 2008. go di ne.

- Sa da funk ci o ni {e mo kao me sna za jed ni ca, a sve {to mi `e li mo je ste da se is po {tu je za kon i da se Pe tro va ra din tre ti ra kao grad ska op {ti na, {to i je ste. Ne taj na ~in deo nov ca iz grad skog bu xe ta ko ji da je mo mi, kao po re ski ob ve zni ci, vra tio bi se u Pe tro va ra din. Do bi li bi smo i no vac iz re pu bli~ kog bu xe ta na me wen lo kal nim sa mo u- pra va ma. To ni je ve li ka su ma, ali bi na ma zna ~i la - ob ja {wa va Mir ko vi}.

Sa ku pqa we pot pi sa po ~e lo je pret hod nog vi ken da, a na sta vqa se

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

BIOSKOPI Are na: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16.30, 21.55), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 19, 20.30, 21.15, 22) Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „Tragovi rimske Panonije” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Sto jan ka Sa ve Pi li po vi} (1926, po hra na) u 10.30 ~a so va, Qu bo mir Jo va na Mar kov (1925, is pra }aj) u 11.15 ~a so va, Mi o drag Vla di sla va Jo va no vi} (1937) u 12 ~a so va, Dra gi ca Ste va na Ili} (1947) u 12.45 ~a so va, Eva Jo si pa Vuk ni} (1940) u 13.30 ~a so va, Tri fun Ru men ke Ni ko li} (1953) u 14.15 ~a so va, Ka ta ri na Mew har ta ^i pe (1935) u 15 ~a so va i An dri ja Jo va na Ha ja{ (1935) u 15.45 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we na Ve ro na Be le Cim bal (1948) u 11 sa ti.

10

vOJvOdinA

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Пријем за руске сликаре ЗРЕЊАНИН: Чланица зрењанинског Градског већа задужена за културу Дубравка Бенгин Булован примила је у Плавом салону Градске куће ауторе изложбе “Савремени руски сликари из града Обњинска”, која је прошле недеље отворена у Салону Народног музеја. Изложба је резултат вишегодишње сарадње

Обњинск, где се упознао и са мном. Одржали смо контакт и прошле године смо управо уз његову помоћ у Зрењанин довели десеторо младих уметника који су учествовали на ликовној колонији. После тога смо позвали уметника Милана Сташевића и у марту отворили изложбу његових дела код нас. Ево, сада узвра-

Милош Радојчић, винар из Черевића на свом штанду

Звонко Богдан са својим оркестром

„РУМФЕСТ” ПРИВУКАО БРОЈНЕ ИЗЛАГАЧЕ И ПОСЕТИОЦЕ

Фестивал песме, вина и хране

уметника из Зрењанина и руског града Обњинска и обухвата педесетак радова осам савремених руских академских сликара. Један од аутора Владимир Денисов истакао је овом приликом да су руски уметници својим делима желели да покажу заједничку духовност Србије и Русије, као и њихове историјске корене.

- Архитекта Милорад Лакић је дошао код свог пријатеља у

ћамо посету – испричао је Денисов. Дубравка Бенгин Булован је нагласила да се оваквим програмима не могу решити ни социјална ни економска питања, која нас јако притискају, али да из оваквих примера сарадње “можемо да црпимо енергију, напунимо душу и скупимо снагу да можда мало лакше изађемо на крај са практичним проблемима”. Ж. Б.

Фасаду улепшала „Подршка”

СЕНТА: Удружење грађана „Подршка„ из Сенте успешно је завршило реализацију пројекта на поправци фасаде у Улици Јована Јовановића Змаја 37, где поред Центра за социјални рад општине Сента раде и „Подршка„, „Каритас„ и више невладиних организација из овог потиског града, које се баве хуманитанрим радом. Обнова фасаде је урађена и уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине АП Војводине. За прилаз згради су урађене и рампе за приступ инвалидима у колицима. М. Мр.

РУМА: Градски трг у Руми је био мали да прими преко две хиљаде посетилаца, који су дошли на овогодишњи „Румфест“. Захваљујући Туристичкој организацији Руме, под покровитељством општине и Покрајинског секретаријата за привреду, организована је ова манифестација, посвећена вину, храни, рукотворинама из домаће радиности и војвођанској песми. Концерт Звонка Богдана је био завршница овог фестивала, на коме су, уз војвођанске песме, уживали и излагачи и посетиоци, који су дегустирали вина од различитих сорти грожђа. Винска улица је ове го-

KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

БА НАТ СКО НО ВО СЕ ЛО: У Банатском Новом Селу одржана је мото журка на бетонском терену иза Дома културе, као и пети Фе стивал дувачких орке стара и фанфара под називом „Банатска труба“. Мотористи су се окупили око 19 часова и почели са при-

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

сних прерађевина и сличних ђаконија карактеристичних за ово поднебље.

- Велика је част што смо позвани да на овом фестивалу излажемо своје препознатљиве кобасице које већ 20 године не мењају ни свој квалитет, ни своју цену. Први пут смо овде, веома смо лепо дочекани и задовољни смо амбијентом и сарадњом са организаторима. Овогодишњу промоцију туријске кобасице започињемо на овом фестивалу, па крећемо пут Сомбора, Суботице, Новог Сада и на крају традиционално завршавамо у Турији- задовољно је рекао председ-

ник организационог одбора кобасицијаде у Турији Мирослав Медурић Чика. Представници Удружења Европских винских витезова „Свети Георгије“ су свечано отворили овај фестивал и приближили посетиоцима начин на који се негује винска култура и умереност пијења, односно препознатљив војвођански мерак. Тако је остао утисак, да је Рума на најбољи могући начин била домаћин војвођанске песме, вина и хране и да је овогодишњи други по реду „Румфест“ био веома успешан. М. Марушић

Му зич ко ве че у Ба нат ском Но вом Се лу

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI

дине угостила многобројне винаре са Фрушке Горе.

- Веома нам је драго што смо део ове манифестације, и што ће сви посетиоци моћи да уживају у дегустацији различитих вина, чијом се производњом бавим ја и моја породица. Овај фестивал на прави начин промовише и чува од заборава велику војвођанску традицију, а то је добра чашица вина, уз квалитетне месне ђаконије и добру тамбурашку песму- рекао је винар из Черевића Милош Радојчић. Неопходну подлогу пред дегустацију вина, посетиоцима су обезбедили бројни излагачи ме-

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

купљањем добровољних прилога, који су дали у хуманитарне сврхе. Своје вече зачинили су музиком бендова „Пророк„ из Београда, „Хат трик„ из Панчева и домаћих бендова „Роко” и „Марвел„. С друге стране, дувачки орке стри су имали своје наступе у спортској

сали, у коју је улаз био бесплатан. Свечани дефиле био је у 15, а музички програм почео је у 16 часова. Осим дувачких орке стара, наступили су и фанфаре, њих де сетак, од којих су две биле из Решице у Румунији. З. Дг.

ОДРЖАНО ТРАДИЦИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА

Показали се најбољи орачи

СРБОБРАН: Протеклог викенда на парцели ОЗЗ „Србобран“ одржана је традиционална, тринаеста по реду, Србобранска бразда, такмичење орача, које окупља ратаре, спремне да се надмећу за вредне награде, али, пре свега, за престиж који у свету пољопривредника доноси титула најбољег орача. Манифестацију су организовали Месна заједница Србобран и њена Комисија за пољопривреду, уз помоћ општине Србобран, у циљу промоције и унапређења пољопривредне производње и пољопривреде. Правила такмичења подразумевала су орање стрништа на 25 сантиметара, са лаким и тешким тракторима, по категоријама: лака А (једнобраздни и двобраздни плугови и плугови превртачи), средња Б (тробраздни класични плугови или плугови обртачи), и тешка Ц категорија (четири и више браздни плугови или плугови обртачи). Интересовање је било велико и у атар Србобрана, уз домаће ораче, стигли су њихове колеге из Врбаса, Темерина, Турије и Бачког Градишта. Све такмичаре и посетиоце, којих је било више стотина и поред веома топлог времена, поздравила је Слободанка Боба Градинац, заменица председника општине Србобран, која је учесницима пожелела добро орање и изразила наду да их услови на пољима, створени дуготрајном сушом, неће спречити да покажу своје умеће. Члан судијске комисије Владимир Ранков је истакао да Србобранска бразда сваке године има приближно исти број такмичара, што је доказ да се, како је рекао, традиција успешно одржава.

- Драж манифестације није само такмичење, мада оно јесте њен централни део, већ да окупимо пољопривредне произвођаче из Србобрана, Врбаса, Фекетића, Малог Иђоша и других места, како би раз-

менили искуства и разговарали о темама из нашег аграра - рекао је Ранков. Он је појаснио да комисија оцењује отварање и затварање бразде, правац орања, равномерност дубине, општи изглед и завршетак орања и узоравање овратине, док је негативне поене доносило изоравање леније и уништавање међе.

- Такмичар мора да има опрему и алат да одмери парцелу и обележи је, одреди дубину, и све то ула-

брана. Свим победницима припале су награде од по 20.000, 15.000 и 10.000 динара, с тим што су шампиони добили и бесплатно летовање од по десет дана у Сутомору. Најопремљеији трактор имао је Золтан Маг. Најбоље ораче одредила је судијска комисија коју су чинили: др Јанош Берењи, Владимир Ранков, Милан Косовац, Слободан Радић, Славко Каурин, Душан Пецељ, Оливера Ранков, Илија Гагић и Ондреј Поњичан.

Тако се некад орало

зи у укупну оцену. Сви такмичари су мајстори орања и треба да покажу своје знање, а најбољи се увек сами издвоје и њима припадају вредне награде - рекао је Ранков. За најбољег орача у лакој категорији проглашен је Брана Ковачевић, други је био Тибор Хулала, а трећи Тибор Молнар, сва тројица из Србобрана. У средњој категорији титула најбољег припала је Саши Атанасковићу из Турије, до другог места стигао је Миливој Чобански из Врбаса, а до трећег Геза Пастор из Темерина. За најбољег орача у тешкој категорији проглашен је Золтан Чех из Бачког Градишта, на друго место пласирао се Мирослав Туторов, а на треће Јанош Лукач, обојица из Србо-

Да радови у пољу спајају све генерације потврђује распон годишта најстаријег и најмлађег такмичара. Најстарији такмичар ове године био је Лазар Антић, рођен 1929. године, док је најмлађи био Жолт Канчар, рођен 1998. године, који је чак 69 година млађи од Лазара. Како се некада орало, без снажних трактора, демонстрирао је Антал Футо, који је своје бразде узорао плугом које су вукли коњи. Уз такмичење у орању, окупљени су имали прилику да се опробају у још неким играма. Тако је организовано такмичење у вожњи драгача натоварених балама сламе, затим гурање паорских кола и на крају, спајање матице и шрафа у мутној води. М. Кековић

vOJvOdinA

dnevnik МАЛИ АКЦИОНАРИ СКРОБАРЕ БИ САСТАНАК С ВЛАСНИЦИМА

Радници желе да уступе акције ПАНЧЕВО: Већи део бивших радника, као и сада запослених у Индустрији скроба „Јабука“, жели да већинским власницима уступи свој део акција, уколико постигну договор о цени. Удружење малих акционара скробаре намерава да пошаље службени допис заступнику конзорцијума власника предузећа Мирославу Алекси, са захтевом да организује састанак, на којем би било речи о продаји 30 процената акција фирме, које поседују радници. Иако је до сада било трговине акцијама, продат је занемарљив део, свега око 300 акција. На оборену цену је утицала куповина акција од бивших радника и наследника радника који су преминули. Да би спречили даљи пад цена, запослени су

упозорени да не продају појединачно акције од укупно 30 одсто власништва над компанијом.

- Потребно је да знамо да ли жели да откупи акције, а уколико не жели, на који начин ћемо контролисти рад фабрике. То су текућа питања о којима желимо да расправљамо, да не буде недоумице и да имамо тачне информације од већинског власника, након чега ћемо изаћи са тим информацијама и пред скупштину и пред јавност - рекао је председник Скупштине малих акционара Миливоје Јанковић. Јанковић је рекао и да ће да мали акционари искористити своје право да контролишу пословање фабрике, иако не могу управљати фирмом. З. Дг.

ponedeqak6.avgust2012.

ОДРЖАН 12. „ЛИЧКИ ВИШЕБОЈ“

Победио „Пантер транс” АПАТИН: У организацији Удружења Срба пореклом из Лике „Матица личка“, у Апатину је одржан је 12. „Лички вишебој“, само месец дана након Личке олимпијаде, која је одржана у Бањи „Јунаковић“. Лишки вишебој окупио је мањи број екипа, изостале су и неке екипе које су до сада биле победнице овог такмичења, међутим, појавиле су се нове, подмлађене екипе, што гарантује да ће овог народног личког надметања бити и убудуће. На такмичењу су учествовале седам екипа и то „Пантер транс“ из Бачког Брестовца, „Лички мајкани“ из Пригревице, „Карађорђе“ и Банатског Карађорђева, екипа Општине Трпиња из Трпиње, екипа из Бачког Соколца и „Осма офанзива“ из Апатина Свеукупни, екипни победник такмичења је екипа „Пантер транс“ из Бачког Брестовца, друго место заузела је екипа „Лички мајкани“ из Пригревице, а треће „Карађорђе“ из Банатског Карађорђева. На овом, дванестом по реду Личком вишебоја пао је и један вредан рекор и то у скоку у вис из места. Данијел Поповић из Пригревачке екипе, успео је да прескочи чак 160 сантиметере и тимре је оборио досадашњи рекорд вишебоја од 153 сантиметара.

Победници на окупу

Такмичење је по изузетно топлом времену одржано на платоу код „Шарана“, након дефилеа екипа када је манифестацију отворио Миланко Баста – Мирко, из екипе „Карађорђе“, која је учесник вишебоја свих 12 година, колико траје ова манифестација. Следиле су једна за другом дисциплином, све до надвлачења конопа, које узвек изазива највише интересовања, како такмичара, токо и публике. У трци у врећама за најмлађе, најбржи је био Душан Ковачев из Бачког Соколца, други је Стефан Заводски из Апатина и трећи Марко

Ђорђевић, Апатин. Најмлађи такмичар је била Апатинка Митра Новковић, са 3,5 године. У трци у врећама за одрасле први је био Ненад Пантић из Трпиња, други Ђорђе Новаковић из Бачког Брестовца, а трећи Предраг Егић из Бачког Соколца. У вучењу куке: први је Саша Станић - Бачки Брестовац, други Драган Почуча - Банатско Карађорђево, трећи Ђорђе Никшић - Пригревица. У дисциплини скок у даљ из места: први је Данијел Поповић Пригревица, други Ђорђе Новаковић,

ДОМАЋИЦЕ ОБОРИЛЕ СВЕТСКИ РЕКОРД НА „ШТРУДЛИЈАДИ”

Пивара поклонила полицији 10 алкометара

АПАТИН:Апатинска пивара уручила је десет савремених алкометра Саобраћајној полицији, поводом почетка Драгачевског сабора трубача и „Беер феста“ у акцији „Кад пијем- не возим“, која се у Србији одржава пету годину заредом.

-Циљ акције је да мотивишемо што већи број грађана на савесно понашање према себи и другима у саобраћају и појачамо безбедност на путевима Србије - истакао је Слободан Срећковић, директор марке-

тинга Апатинске пиваре, која је до сада у акцијама донирала 39 алкометара.

-Од почетка примене Закона о безбедности саобраћаја на путевима, из саобраћаја се годишње у просеку искључлује око 50.000 возача због управљања возилом под дејством алкохола - рекао је помочник начелника Управе саобраћајне полиције МУП-а Републике Србије Слободан Малешић. Ј. П.

БЕЧЕЈЦИ С ВИШЕ МАНИФЕСТАЦИЈА ОБЕЛЕЖИЛИ ДАН РАВНОПРАВНОСТИ

Четврта фешта скромна, али успешна БЕЧЕЈ: Уместо на сам 1. август, Дан равноправности у бечеју је ове године обележен два дана касније, подизањем заставе на јарбол испред Градске куће и свечаном седницом Скупштине општине, на којој су уручене годишње Првоавгустовске награде др Ани Антић, Снежани Башић, Игору Браћу, Ержебет Кинка, Ани КишимреСерда и Друштву за борбу против шећерне болести општине Бечеј. Истог дана је председник општине мр Вук Радојевић отворио

сада већ традиционална 3. по реду, манифестација трајала и имала је две циљне групе. У суботу је одржан „Златни котлић“ у ком је 111 такмичара кувањем рибље чорбе јурило примамљиву прву награду у износу од 112.000 динара. Освојио је Анте Марас из Црвенке, друга награда у висини 27.000 динара припала је екипи МГМ „Пламен Компани“, где је кувар био Нандор Палоташ, а трећа је била Снежана Драгин и припао јој је чек у висини 17.000 динара. Робним наградама награђена су још седморица кулинара.Љубитељи музике имали су прилику да уживају у два дијаметрално супротна правца стваралаштва. Једни су, на Трећем Адреналин фесту у дворишту Гимназије, слушали алтерПочело је подизањем општинске заставе испред нативу музику, а Градске куће поборници етно две манифестације. Прво, 7. Етнос музике су имали прилику да у - Фестивал етно стваралаштва, ко- оквиру Етноса, прате целовчерњи ји је у организацији Удружења гра- концерт, на ком су наступили инђана „Бибер“ окупио четрдесетак струменталисти, са старим инструизлагача и трајао је три дана на Зементима у рукама, изузетне певачленом корзоу у близини Тисе. Дру- ке групе, одвојене женске и мушке, го дешавање је изложба у галерији или мешовите, вокални солисти, „Круг“ по имену „Дух завичаја“. У или групе, које истовремено успепитању је активност чији је носишно свирају и певају. лац овдашњи Клуб интелектуалаца Врло садржајним целодневним „Браћа Тан“ у оквиру ИПА прекопрограмом у обележавање опграничног програма Мађарска – штинског празника јуче се укљуСрбија, а у пројекат су укључени чило и Ловачко удружење, Спортиградови Ада, Бечеј и Темерин из сти, кајакаши у суботу организоваСрбије и Лајошмиже из Мађарске. њем Кајакашке регате, а јуче плиИпак, централна манифестација вачи традиционалним, 12. по реду, овогодишњег општинског празниПливачким маратоном на Тиси, ника били су „Тиски дани“ у органису изостали. зацији УСР „Шаран“. Два дана је, В. Јанков

11

Испечена штрудла дугачка 24,4 метра НОВО МИЛОШЕВО: Домаћице из Новог Милошева обориле су светски рекорд – на овдашњој, деветој по реду манифестацији званој “Штрудлијада”, уприличеној у суботу, спремиле су штрудлу дугачку 24,4 метра. Лане је њихова џиновска штрудла износила 22,7 метара. У справљању ове посластице, коју су посетиоци, након њеног мерења, брзо разграбили, учествовало је осам жена.

- Штрудла је испечена код сеоског пекара Милорада Исакова, у старој турској фуруни, дубокој 3,5 метара – вели чланица Организационог одбора “Штрудлијаде” Драга Недин, која је знатижељним новинарима открила тајну добре штрудле. А тајна је у доброј домаћици и - ни у чему другом.

- Рецепт по коме правимо штрудлу датира још од пре 120 година. Овде је то традиција. У Новом Милошеву не можете замислити ни један ручак, нити госте дочекати без добре штрудле – каже Нединова и најављује да ће идуће године домаћице покушати да направе дупло дужу штрудлу – од чак 50 метара.

Новомилошевачка кулинарска фешта била је прилика и да куварице из свих крајева Војводине одмере снаге у справљању најукусније штрудле, било од сира, од мака или вишања. Жири је имао тежак задатак да од 43 запримљена узорка изабере најбољи. Напослетку је одлучено да прво место припадне Јоки Момчилов из Кикинде која је замесила штрудлу са сиром. Њој ово није прво такмиче-

ње на којем је освојила неко од признања.

- Заиста волим да месим штрудле, а то сам научила од свекрве. Скупљам разне рецепте, гледам кулинарске емисије на телевизији и јако уживам у свему томе. То ми дође као хоби – говори Јока Момчилов и напомиње да је у победничку штрудлу, осим домаћих јаја, уложила пуно љубави. Ж. Б.

ПЕТИ ИНТЕРКУЛТУРАЛНИ И ИНКЛУЗИВНИ КАМП У БЕЧЕЈУ

Пружи ми руку – буди ми друг

БЕЧЕЈ: У Бечеју је почела кампања за прикупљање подршке деци у реализацији традиционалног, петог по реду, интеркултуралног и инклузивног кампа „Пружи ми руку – буди ми друг“ - Иницијатива за организацију кампа кренула је својевремено од Друштва пријатеља деце, тачније Радне групе за смањење сиромаштва Међусекторског савета ЛПА за децу општине Бечеј, и СОШО „Братство“. Циљна група била су деца с тешкоћама у развоју у намери да овладају вештинама потребним за самостални живот. И даље ће тако бити, уз напомену да ће предност имати ученици ШОСО „Братство“, али ће сада бити укљу-

чена и деца из инклузивног програма у типичним школама, као и деца из материјално угрожених породица, рекла је координаторка ЛПА за децу општине Бечеј Изабела Шормаз. План је да се последња два августовска викенда по 50 деце укључи у рад кампа. У име групе средњошколаца „Космополити“ Кристина Марјанац је најавила да ће они припремити игрице забавног и едукативног карактера. Старешина бечејског Одреда извиђача Јожеф Лукач је потврдио да ће скаути оправдати улогу домаћина тиме што ће припремати квалитетан јеловник и бринути о хигијени. Бечејско удружење младих БУМ ће водити, како

Отворен рачун за донације За потребе кампа „Пружи ми руку – буди ми друг“ потребно је много више од ентузијазма чланова у организационом одбору. Ту би, већ, могли да помогну људи добре воље, као што су то радили у новогодишњој хуманитарној акцији „Осмех“. Сада ће бити потребно обезбедити намирнице за исхрану, хигијански материјал, школски прибор и материјал за едукацију, гориво за потребе оних који ће бринути о снабдевању... Више информација о донацијама могу се добити на број 063/585443, а новчана срадства се могу уплатити у Интеза банци на наменски рачун број: 160-921717-07.

је нагласила Марина Ковачев, креативне радионице с тематиком здравих стилова живота. Сликари аматери „Дуге“ ће организовати једнодневну ликовну колонију и показати деци како се то ради, а онда настале слике продавати на заједничкој аукцији и сав приход уплатити у фонд за сиромашну децу. Представница Буђинкан Дођо клуба Катарина Етински је додала да ће они деци представити предности бављења спортом и показати им неке одбрамбене вештине. В. Јанков

Бачки Брестовац, трећи Никола Ковачевић, Банатско Карађорђево. Саша Станић, Бачки Брестовац, био је први у надвлачењу куке, други Драгољуб Петровић, Трпиња, трећи Драган Почуча, Банатско Карађорђево У трчању по брвну први је Марко Тривуновић, Бачки Брестовац, други Никола Димић, Пригревица, трећи Раденко Поповић, Трпиња, док је у обарање руке први Винко Тривуновић, Бачки Брестовац, други Јован Баста, Пригревица и трећи Милан Кнежевић, Банатско Карађорђево. Никола Ковачевић, Банатско Карађорђево, најбрже се попео на стожину, други Драган Келеуа Бачки Соколац, трећи Никола Димић, Пригревица. У бацање камена с рамена најхуспешнији је био Свето Шкондра, Бачки Брестовац, други Ненад Човић, Пригревица и трећи Марко Ћук, Банатско Карађорђево, а у скоку у вис из места Данијел Поповић, Пригревица, други Ђорђе Новаковић, Бачки Брестовац, трећи Јован Бањанин, Бачки Соколац.У надвлачењу конопа први је „Пантер транс“ Бачки Брестовац, други „Осма офанзива“ Апатин, трећи „Карађорђе“ Банатско Карађорђево . Ј. Прелчец ПАЗОВАЧКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2012.

С мање пара, али на нивоу

СТАРА ПАЗОВА: Центар за културу Стара Пазова, као општинска институција културе је новог првог човека добила у првој групи директора, које је именовала нова Скупштина општине Стара Пазова, на седници у првој половини јула, а поверење да обавља за сада дужност в.д. директора добио је Владимир Керкез, из Нове Пазове (ДСС), глумац и протекле четири године директор Културно пословног центра Нова Пазова. Нови директор је преузео дужност од претходног Александера Бака, који је, обављајући раније послове стручног сарадника за сценске делатности припремио предлог програма Пазовачког културног лета 2012. и док је обављана примопредаја дужности, с обзиром на то да је лето увелико текло, најпре је нови председник општине најавио на конференцији за новинаре, да ће Културног лета бити, али биће, како рече, „краће и јефтиније него претходних година, али занимљиво и квалитетно“.

-Ми смо се потрудили да те програме прилагодимо свим узрастима, да не буду скупи, а да не оборимо стандарде који су постављени претходних година - истакао је Владимир Керкез, указујући да је свестан да га чека много посла да се ниво културног живота ове општине одржи на достигнутом нивоу, да се обезбеде средства за то. Пазовачко културно лето ће званично трајати од 13. до 19. августа, иако су на централном тргу у Старој Пазови за малишане организоване у јулу већ две позоришне представе, а једна следи и 17. августа. Малишани су уживали у представама „The Jangle club 2“ Анимационе групе из Новог Сада и представи „Шест и по чуда“, младе глумице Вишње Петровић из Пећинаца. Пазовачко културно лето ће званично отворити популарна група „Гарави сокак“ 14. августа, затворити га група „Смак-Кербер“ 19. августа.Биће ту и изложба слика уметника из Словачке, која ће бити отворена у галерији Центра за културу. Публици ће, на тргу др Зорана Ђинђића, ужитак ће пружити Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова15. августа, док 16.августа следи концерт локалних рок група „Краве на путу“ и „Crazy 5“. Дечја позоришна представа Балканске позоришне трупе АРРА на програму је 17.августа од 20 часова, а после тога следи концерт фолклорних ансамбала из старопазовачке општине, док је 18.августа вече на тргу резервисано за ВИС „Барони“ и евергрин музику. Август доноси пазовачкој публици и један класични позоришни доживљај, јер ће, у оквиру војвођанске турнеје, у граду 13.августа. гостовати ансмабл професионалног позоишта из Њитре, а 3.септембра ће бити одржан занимљив вашар у школи „Јанко Чмелик“, под насловом „Зумба фитнес“. А. Мали

12

reporta@e

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Ba^kopalan^ani \or\e Jamu[akov auTor 13 kwiga o numiZmaTici

Eks pert za sta ri ne, do bru rakiju, pe sme i afo ri zme Obi~ no qu di ka da odu u pen zi ju na |u ho bi, ali \or |e Ja mu {a kov, di plo mi ra ni prav nik iz Ba~ ke Pa lan ke, qu bav pre ma nu mi zma ti ci odr `a va od de tiw stva. Ve} tri de ce ni je ~lan je Spr skog nu mi zma ti~ ko ig dru {tva, va `i za vr hun skog ko lek ci o na ra, ali je i autor 13 kwi ga o nu mi zma ti ci. Ka `e da je kao sva ko po sle rat no de te (Dru gi svet ski rat) vo leo da se igra „{u ka wa“, kuc ka wa nov ~i }a o be dem.

– U to do ba bi lo je do sta ne va `e }ih mo ne ta Kra qe vi ne Ju go sla vi je i Ma |ar ske pa smo ima li ~i me da se igra mo – ka `e Ja mu {a kov, i do da je da su ne ka da bi li Mu {a ko vi, ali su im austrij ske vla sti pro me ni le pre zi me, kao jo{ ne kim ov da {wim po ro di ca ma. – Nov ~i }e sam sku pqao, a ozbiq ni je sam po ~eo da se ba vim nu mi zma ti -

kom oko pet na e ste go di ne. Moj de da je ta da `i veo u Ilo ku, s one stra ne Du na va, a sa da je to Hr vat ska, te smo ~e sto i{li pre ko da ra di mo vi no grad. Ta mo sam na {ao je dan nov ~i}, o~i stio ga i sa znao da je iz dat u Sir mi ju mu po vo dom po be de Ri mqa na nad Ger ma ni ma.

Ovaj di plo mi ra ni prav nik u vac od Ner ve do Ko mo da“, „Rim ti pe }i, a u ka zan ide ka da al ko pen zi ji ka `e da je qu bav pre ma ski ca re vi i wi hov no vac od hol iza |e u bu re tu go re, a ko mi nu mi zma ti ci na sta vio u ne ka da Per ti na ka sa do Alek san dra Se na pad ne, sta ri su re kli – ra ki ju {woj ama ter skoj mu ze o lo {koj ve ra“. Ta da na stu pa kri za u iz da tre ba pe }i ka da vi di{ maj mu na. sek ci ji „Ju go za pad na Ba~ ka“. To va {tvu, a ka da mi se ja vio @eq Ka `e nam da we go vi sta ri nom je bi lo vre me ka da je ot kri ve no ko Di mi} iz Sla von skog Bro da, ni ka da ni su bi li pa o ri ve} bro na la zi {te Ha za ra kod ^e la re po nu dio mi je da {tam pa mo je da ri, za na tli je, tr gov ci. @i ve va. Po tom Ja mu {a kov, ne gde kra kwi ge jer su ta mo uslo vi mno go li su po red Du na va, a go to vo sva jem 1978. go di ne ob ja vqu je pri po voq ni ji. Usle di le su kwi ge kog le ta za vre me ras pu sta bro ru~ nik o rim skim dio je Ve li kom re kom, ali i ca re vi ma i wi ho vom Sa vom. Pri ~a nam o sta roj nov cu. U ti ra `u od Ra ki ja ne pra ved no pot ce we na po {to pra vo slav noj cr kvi brv na ri 1.000 pri me ra ka, na ko ja je dav no pa la, a bi la je uz su sve pe sme o vi nu 132 stra ne da te su sa mu vo du. We gov de da je na bi o gra fi je 162 vla {ao iko nu Bo go ro di ce {um da ra, ~la no va car skog do ma ili „Mit i re li gi ja na an ti~ kom ske na li po vom dr ve tu, a plu ta la pak uzur pa to ra ko ji su ko va li nov cu“, pa „No vac se ob nih na ro je Du na vom. I da nas je u ku }i, a no vac u pr va ~e ti ri ve ka isto da“, pa „He le ni sti~ ki kra qe vi tra `i li su je ne ki sve {te ni ci ri je Rim skog car stva. Ne ko vre i wi hov no vac“ i po sled wa kwi ma kar da je pro ne su kroz va ro{ me je stao s iz da va wem kwi ga, a ga o rim skom nov cu „Pro vin cij ne kom pri go dom, ali je ni je dao sle de }a je iza {la tek 2001. ski no vac Rim ske re pu bli ke“. jer je za ve to van da mo ra osta ti u „Sre br ni no vac Rim ske re pu Na pra vi li smo i iz let iz van nu do mu Ja mu {a ko vih. bli ke“. mi zma ti ke pa smo ob ja vi li kwi Vra }a se na nu mi zma ti ku i – Tom kwi gom je po ~e la edi gu mo jih afo ri za ma „Dve de ce pri ~a ka ko je po ~eo sa sre br nim ci ja ko ju sam na zvao „Ju no na mo ni je u dva mi le ni ju ma“. Pla ni nov cem, austrij skim, a on da se ram iz da va we jo{ ne ko li ko za si tio i me wao s jed nim Ilo kwi ga, a sva ka {tam pa na ~a ni nom za ne ke sta ri ne, me |u fi nan si ra }e no vu. ko ji ma ima i sta rih sli ka kao Ja mu {a kov je i pe snik, a u {to je kru ni sa wa kra qa Vla di ne ko li ko pe sa ma pe va o ra sla va. Po ka zu je i sta re do ku ki ji jer, ve li, ona je ne pra men te iz vre me na Mi la na Obre ved no pot ce we na po {to su no vi }a, od no sno iz 1862. go di ne. sve pe sme o vi nu. I him na Do ku ment ima su vi `ig, a re~ je ra ki ji ni je na sta la slu ~aj no jer je \or |e ~u ven po ra ki ja ma, a ka `e da ih pe ~e od de se tak vr sta vo }a, a naj vi {e od smo ka va, vi {a wa, kaj si ja...

– Imam pet sta ba la smo ka va ko je su ov de dav no sti gle s Kri ma, iz u zet no su slat ke i obil no ro de, a znao sam da is pe ~em po pet ka za na od 120 li ta ra i po ka za nu do bi jem 25 li ta ra smo ko va ~e – pri ~a na{ do ma }in. – Pro {le zi me su po sle mno go go di na smr zle, ali po no vo su ne ta„ jer se u sta rom Ri mu po red kre nu le. Pi ta ju qu di kol’ko {e hra ma bo gi we Ju no ne na la zi la }e ra sta vim u kom, a ja se kr stim kov ni ca nov ca – ob ja {wa va na{ jer za smo kvo va ~u ne tre ba {e sa go vor nik. – Pre pet na e stak }er, vaq da svi zna ju da je to naj go di na iz la zi kwi ga „Rim ski sla |e vo }e. Ili, odem u Ma ke do ca re vi na {e go re list“ i „Rim ni ju, na Ohrid, vi dim – mno go ski ca re vi i wi hov no vac – od smo ka va i tra `im smo kvo va ~u, a Av gu sta do Do mi ci ja na“, pa sle oni je ne pe ku ve} ku va ju slat ko, de „Rim ski ca re vi i wi hov no xem – {te ta. Ra ki ju tre ba i zna -

muZeJ na To^kovima kraJ Tise

Old taj me ri u pu nom sja ju Vi {e de se ti na ve te ra na iz Be o gra da, Be ~e ja, No vog Be ~e ja, Ba~ kog Gra di {ta, Su bo ti ce, Pan ~e va, No vog Sa da, Zre wa ni na i Som bo ra u~e stvo va lo je na pe toj „Old taj mer smo tri„ u No vom Be ~e ju. “Mu zej na to~ ko vi ma”, ka ko ga kr sti {e, na Ti skom pla tou or ga ni zo van je za hva qu ju }i ne ko li ci ni en tu zi ja sta, za qu bqe ni ka u auto mo bi le i mo to ci kle sta re vi {e od tri de ce ni je, kao i Za vi ~aj nom klu bu No vo be ~e ja ca i Vra wev ~a na i lo kal noj sa mo u pra vi. Je dan od or ga ni za to ra fe {te, Ja no{ Ko so, pod vla ~i da se old taj me ri ma sma tra ju vo zi la ~i ja sta rost pre la zi tri de set i tri go di ne, ko ja su u is prav nom sta wu, iz gle da auten ti~ nog pe ri o du ka da su na pra vqe na i is pu wa va ju uslo ve iz Za ko na o bez bed no sti u sa o bra }a ju.

– Po stav ku je ~i ni lo tri de se tak mo to ci ka la i isto to li ko auto mo bi la. Po no san sam {to su na Ti skom pla tou bi li iz lo `e ni i mo de li iz pred rat nog pe ri o da, {to je ba{ ret kost – is ti ~e Ko so.

No vo be ~e jac Mir ko Sa ra vo lac, vla snik mo to ra iz 1973. go di ne, ka `e da svog dvo to~ ka {a vo li kao bra ta i da ga ~u va za unu ka.

– Mo tor je mar ke “to mos”, do ma }e, ta~ ni je, ju go slo ven ske pro iz vod we, i na dam se da }u do ~e ka ti da vi dim unu ka na we mu. Ovaj mo tor vi {e se ne pro iz vo di i sa da je old taj mer. We go vo odr `a va we ko {ta ko li ko do ma }in mo `e da pri u {ti, ali vi {e slu `i kao pa rad no vo zi lo – is pri ~ao je Sa ra vo lac, i na po me nuo da je, iako

su svi vla sni ci old taj me ra po no sni na mo de le ko je ima ju u ko lek ci ji i qu bo mor ni na tu |e, we mu we gov “to mos” naj lep {i, bez ob zi ra na to {to je na smo tri vi deo i da le ko sta ri je, bo qe, lep {e i o~u va ni je mo de le.

Ta ko je Ro bert ^ej tei, ta ko |e iz No vog Be ~e ja, iz lo `io svoj mo to cikl pro iz ve den 1959. go di ne u Ne ma~ koj. Ima 125 ku bi ka, dvo -

takt ni mo tor i, po re ~i ma vla sni ka, ve o ma ma lo tro {i. Mo to rom se po di ~io i @eq ko Tom {i} iz Ba~ kog Gra di {ta. Za se be ka `e da je ve li ki qu bi teq sta ri na i da mo tor, ko ji je iz lo `io na „Old taj mer smo tri”, po se du je oko de set go di na.

– Po red ovog imam jo{ tri mo to ra. Old taj me ri su kao dro ga: ka da ku pi te je dan, ne mo `e te se za u sta vi ti– ob ja {wa va Tom {i}. Osim to ga, ~ar pred sta vqa ju i dru `e wa tog ti pa. Na ova kvim sku po vi ma za bo ra vi se sve u ve zi s po ro di com, po slom, i sa mo se u`i va. ^lan Auto-mo to klu ba “Ve te ran” iz No vog Sa da Vla di mir Pa njan ve li da su on i we go ve ko le ge na fe {tu do {li s de vet auto mo bi la.

Me |u wi ho vim iz lo `be nim mo de li ma bio je i je dan “vart burg” ko ji je bio u vla sni {tvu biv {eg ge ne ra la Ko ste Na |a.

Ve te ra ni iz Voj vo di ne su na kon iz lo `be u~e stvo va li u de fi leu kroz grad u svo jim old taj me ri ma, a ka sni je su po se ti li spo me nik du hov ne kul tu re – Ara ~u, ma na stir ko ji da ti ra iz 13. ve ka. @. Balaban

o na red bi ko jom mi ni star voj ni Ipo lit Mon den (s wim je Mi haj lo Obre no vi} za vr {io aka de mi ju u San Si ru) po sta vqa pe {a dij skog pu kov ni ka Jo va na \or |e vi }a za ko man da ta od bra ne

Be o gra da. Po tom po ka zu je „Kwi gu o him ni„ i ve li da bi bi lo in te re sant no is tra `i ti da li je ovaj pu kov nik isti onaj Jo van \or |e vi} ko ji je ka sni je bio uprav nik Na rod nog po zo ri {ta i da li je on mo `da na pi sao him nu „Bo `e prav de„. Po ka zu je kwi gu o pr vom po pi su sta nov ni {tva u Ba~ koj Pa lan ci iz 1721. go di ne i jo{ mno go to ga. A za sta ri no vac za nas la i ke ka `e da je kao sta ro vi no – {to sta ri ji to sku pqi, ma da ka `e da je i u sta rom Ri mu bi lo in fla ci je.

Ka `e da sta ri nov ~i }i vre de od 40-50 evra pa do ne ko li ko sto ti na, a ima i onih vred ni jih od vi {e de se ti na hi qa da evra. Sa da je za dr `ao de lo ve ko lek ci je jer je u te {ko vre me {ko lo vao de cu pa je pro da vao we ne de lo ve.

Znao je da u vre me naj ve }e in fla ci je da ce lu pla tu za ko va ni cu od pet ne ma~ kih ma ra ka (ko zna ne ka da), tro {io je i na dru ge nov ~i }e, do ku men te i kwi ge, ali je ka sni je obi~ no nu |e no mno go vi {e jer je pr vi znao da pro ce ni vred nost. m. suyum

Za ovce i ~obane ima nade Ne ka da je u Sre mu bi lo i ova ca i ~o ba na. Da nas se na pr ste mo gu na bro ja ti ~o ba ni, a ni s ov ca ma ni je ni {ta bo qe. Me |u tim, Va sa To do ri} iz Pa vlo va ca ima vi {e od sto ti nu ova ca u to ru i broj se stal no po ve }a va. Ov ce se jag we dva pu ta go di {we. Va sa ka `e da je qu bav pre ma ov ca ma i ov ~ar stvu na sle dio od svog pra de de. Ov ce su, pri ~a Va sa, vr lo za hval ne i {to se ti ~e is hra ne i za to od ov ~ar stva ni ne od u sta je.

– Na vi kli smo se na ov ce i ov ~ar stvo i tre nut no i je su naj bo qe, ali sa mo pod uslo vom da ima ko i da ih ~u va – ve li To do ri}. – U wih ima naj ma we ula ga wa jer im mo `e{ da ti da je du {ta god ima{ i sve ono {to osta la sto ka ne }e ov ce po je du.

Pa vlov ci ras po la `u s vi {e od 50 hek ta ra kva li tet nog pa {wa ka, na ko jem se sva ko dnev no, osim ova ca, na pa sa ju i go ve da i ko ze. Mo gu} nost is pa {e je jo{ je dan od uslo va da To do ri }i s ov ~ar stvom i na sta ve. Ov ce se sva ko dnev no vo de na is pa {u, {to do dat no sma wu je tro {ko ve is hra ne.

Za ov ce je ka rak te ri sti~ no da su `i vo ti we pa {wa ka pa je wi ho va is hra na u to ku ve ge ta ci je ba zi ra na na na la `e wu hra ne na pa sa wem.

To do ri }i ka `u da je, na kon vi {e go di {weg za ti{ ja, po no vo po ~e la tra `wa vu ne, {to, uz pro da ju jag wa di i ova ca, zna ~aj no mo `e po boq {a ti za ra du. [te ta je, ka `u, sa mo {to ne ma tr `i {ta za ov ~i je mle ko i sir, ko ji su do pre de se tak go di na bi li osnov ov ~ar ske pro iz vod we.

J. a.

ne mo@e se s kowima u evropsku uniJu: Broj ni u~e sni ci „@e tve nog ka ra va na”, ko ji je ne dav no or ga ni zo van od ata ra No vog Kne `ev ca do ma |ar skog po gra ni~ nog me sta Ti sa si get, na pre la zu kod \a le ni su mo gli u „re pre zen ta tiv ni” deo Evro pe auto bu som, po {to me |u dr `av ni pre laz ni je pre di |en i za tu vr stu sa o bra }a ja. Kraj ram pe su pro {li sve no gu pred no gu, po se da li u za pre gu i fi je ke re, pa na sta vi li da qe. Na i me, kroz tu ka pi ju EU mo `e se auto mo bi li ma, mo to ci kli ma i bi ci kli ma, ali ne i s jed nom ili dve kow ske sna ge. m. mitrovi}

crna hronika

dnevnik

Osum wi ~e ni za ubi stvo ko je se de si lo u pe tak u Ba wi Vruj ci, pre dao se va qev skoj po li ci j i, po t vr | e n o je u Is t ra `nom ode qe wu Vi {eg su da u tom gra du. Osum wi ~e ni Jovan T. (59), iz be gli ca iz BiH, ko ji `i vi u se lu Ka di na Lu ka kod Qi ga, do {ao je u po li ci ju i bra ni se }u ta wem. On je u pe tak uve ~e hi ci ma iz pi {to qa usmr tio Bran ka Pe tro vi }a (50) iz mi o ni~ kog se la To do rin Do, a pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, ubi stvu je pret ho di la na iz gled be za zle na sva |a.

O~e vi ci su na ve li da su se dva ~o ve ka po sva |a la za vre me

dok se Jo van T. kod ki o ska „Rav n o g o r ac” ma z ao le k o v i tim bla tom, a Pe tro vi} mu ne {to do ba cio sa stra ne. Na kon kra } e sva | e, osum w i ~ e n i je oti {ao do svog xi pa, uzeo pi {toq, pu cao Pe tro vi }u u gru di, a po tom i u gla vu.

Na kon ubi stva on je po be gao, a we gov xip je pro na |en u oko li ni ^a~ ka. Pre ma pi sa wu po je di nih be o grad skih me di ja, Jo van T. je u vre me ra ta u BiH bio sa vet nik pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske (RS) Ra do va na Ka ra xi }a i ~et ni~ ki voj vo da.

E. D.

Sva ki dan po jed na `r tva oti ma ~i ne Pe de se tak `e na je na pad nu to u No vom Sa du za po sled wa dva me se ca zbog oti ma~ ne zlat nog na ki ta, uglav nom lan ~i }a i ogr li ca. Iako, po li ci ja ra sve tqa va ova de la efi ka sno, po red mno gih po vrat ni ka u ovoj vr sti kri mi na la, ko ji ma hom ra de u ma wim gru pa ma, stal no se po ja vqu ju no vi iz gred ni ci ko ji se upu {ta ju u ova kve kra |e. U pro se ku se de si po jed no ova kvo de lo dnev no, a pred wa ~e lo ka ci je na Li ma nu i to kod pi ja ce i Do ma zdra vqa kao i na No vom na se qu. De {a va ju se i u dru gim de lo vi ma gra da, a kra dqiv ci su ~e sto na pa da li u bli zi ni ras kr sni ca i na pe {a~ kim pre la zi ma, u oko li ni zgra da a pre sve ga kod ula za, na auto bu skim sta ja li {ti ma i to jed na ko i da wu i no }u. Sre }om, pri ova kvim kra |a ma ni je bi lo pu -

JO[ JE DAN NA VI JA^ KI IN CI DENT

Pre tu kli mom ka zbog dre sa Kra gu je va~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa u tra ja wu do 48 sa ti ~e tvo ri ci mla di }a zbog sum we da su na ne li te {ke te le sne po vre de ma lo let ni ku V.M. (17) iz Re kov ca, ko ji se zbog po vre de gla ve na la zi na le ~e wu u Kli ni~ kom cen tru u Kra gu jev cu.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, V.M. ima frak tu re lo ba we i na gwe ~e wa mo zga, a fi zi~ ki su ga na pa li Nemawa S. (20), Goran S. (18), Lazar Z. (19) i Nikola

B. (18), kao i jo{ dvo ji ca ma lo let ni ka pro tiv ko jih }e po li ci ja pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve.

Oni su V.M. na pa li 3. av gu sta, u ne po sred noj bli zi glav ne auto bu ske sta ni ce u Kra gu jev cu, ko ji se vra }ao s me |u na rod ne fud bal ske utak mi ce „Cr ve na Zve zda” - „Omo ni ja” u Be o gra du.

Na pa da ~i su mu za da li vi {e uda ra ca u pre de lu gla ve, od ko jih je dan naj ve ro vat ni je me tal nom {ip kom, na ve de no je u sa op {te wu Po li cij ske upra ve.

(Ta njug)

Za zla to ima do sta ku pa ca - Na pa da ~i pro da ju zla to u no vo sad kim zla ta ra ma i to ~e sto bez li~ ne kar te. Ta ko da br zo do |u do pa ra. Ce na zla ta je kod i nas tre nut no do sta vi so ka jer se do bar deo pro sle |u je u Evro pu gde je zla to i du plo sku pqe. Po se ban su pro blem ne le gal ni ot ku pqi va ~i ko ji le pe svo je te le fon ske bro je ve po gra du.

Wih, ali i ne ke zla ta re po zi va mo na od go vor nost ka da se utvr di da su ot ku pi li ukra de ne pred me te - ka `e Mr |a.

Na kit opqa~ ka nih `e na br zo bu de prodat

no po vre |e nih, `e ne su uglav nom za do bi ja le ogre bo ti ne, ali ima slu ~a je va pre lo ma ru ku ili kqu~ ne ko sti ili i{ ~a {e wa ra me na.

- Mi ih po hva ta mo, ali po ja vqu ju se no vi iz vr {i o ci. Ne dav no je pro ce su i ra na sed mo ~la na gru pa No vo sa |a na me |u ko ji ma su tro ji ca ma lo let ni ka. Oni su, ka ko to prak ti ku ju ina ~e ova kvi kra dqiv ci, pro da va li zla to u no vo sad skim zla ta ra ma, a no vac od ple na tro {i li su naj vi {e na gar de ro bu i koc ka we. Ta ko |e, pret hod na eki pa ko ju smo uhav ti li i pro tiv we pod ne li kri vi~ ne pri ja ve, iz Ka }a, Ko vi qa i No vog Sa da u ko joj su bi li, ta ko |e, ma lo let ni ci ima la je za so bom sa mo u po sled we vre me oko 30 de la. Oni su ra di li ta ko {to su ula zi li u bu ti ke, fri zer ske sa lo ne, an ti kvar ni ce i oda tle oti ma li na kit od pro da va ~i ca, ali smo br zo po hva ta li - ka `e za „Dnev -

FI NAN SIJ SKA DI REK TO RI CA ZRE WA NIN SKE FIR ME PU [TE NA IZ PRI TVO RA

Po li ti ~a ri `e le ste ~aj u „Ju go re me di ji” Po iz la sku iz po li cij skog pri tvo ra u ko jem je pro ve la 48 sa ti, fi nan sij ska di rek to ri ca zre wa nin ske Fa bri ke le ko va „Ju go re me di ja” Ankica Malu{i} (48) je iz ja vi la da su po li ti~ ke igre do ve le do ne dav nog hap {e wa pe to ro osum wi ~e nih u afe ri „Ju go re me di ja”.

Ona je, za jed no sa ge ne ral nim di rek to rom te far ma ce ut ske ku }e Zdravkom Deuri}em (49), v.d. di rek to ra pred u ze }a „Pen farm” i „Luk sol far ma ci ja” Milanom Z. (28) i sud skim ve {ta kom gra |e vin ske stru ke Stevanom G. (47), uhap {e na 1. av gu sta zbog sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i o{te ti la „Ju go re me di ju” za oko 600.000 evra.

Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu Goran Zec je do neo re {e we o od re |i va wu pri tvo ra do 30 da na De u ri }u i Mi la ni Z. dok su osta lih dvo je osum wi ~e nih pu {te ni da se bra ne sa slo bo de, a pro tiv svih je otvo re na is tra ga. Ma lu {i }e va je za tra `i la i da pre o sta li bu du pu {te ni na slo bo du, tvr de }i da su u pri tvor skoj je di ni ci zre wa nin skog Okru `nog za tvo ra uslo vi

bo rav ka kraj we ne hu ma ni.

- To je pro stor od pet kva drat nih me ta ra, sa tri kre ve ta, jed nim ma lim sto lom i otvo re nim to a le tom. Ta mo ne ma te mo gu} no sti da usta ne te i da {e ta te – opi sa la je Ma lu {i }e va i na ja vi la da }e se, ako u|e u Par la ment, {to joj je `e qa, bo ri ti za ve }a pra va pri tvo re ni ka i za tvo re ni ka.

Po put De u ri }a, i ona je na gla si la da je ovo hap {e we po li ti~ ki mo ti vi sa no od stra ne biv {e vla da ju }e gar ni tu re.

- Po li ti ka je bi la pre vas hod na u ce loj ovoj si tu a ci ji. Upu }en je sig nal na {im po ve ri o ci ma, pre vas hod no ban ka ma ko je ima ju naj ve }a po tra `i va wa, da po kre nu po stu pak ste ~a ja ka ko bi se obez be di li u svo jim po tra `i va wi ma. Ovo su vr lo lo {i po stup ci za hva qu ju }i ko ji ma se, fak ti~ ki, mo `e iz mon ti ra ti ste ~aj i „Ju go re me di ja„ do ve sti u vr lo te {ku po zi ci ju, iako za po sle ni ve} sa da tr pe zbog svih de {a va wa po sled wih go di na – oce ni la je Ma lu {i }e va ko ja je

DE VOJ KA IZ SR BI JE U BU DVI PRI JA VI LA RU SA

Po li caj ci joj sa ve to va li da ne pri ja vi si lo va we Dr `a vqan ka Sr bi je R.R. (32) iz Aran |e lov ca op tu `i la je da nas bu dvan sku po li ci ju da ni je `e le la da pri mi we nu pri ja vu si lo va wa, ve} su joj sa ve to va li da to ne ra di i sve za bo ra vi.

13

@E NE NAJ U GRO @E NI JE OD ULI^ NIH RAZ BOJ NI KA

PRE DAO SE OSUM WI ^E NI ZA UBI STVO U BA WI VRUJ CI

Sva |u za vr {io hi ci ma u gru di i gla vu

ponedeqak6.avgust2012.

Ona je pod go ri~ kom li stu „Dan” ka za la da ju je, uz pret wu va tre nim oru` jem, si lo vao ru ski dr `a vqa nin E. B. ko ji je je dan od su vla sni ka ka zi na u ho te lu „Ava la”.

De voj ka je na ve la da su joj in spek to ri, ka da je do {la u bu dvan sku po li ci ju da pri ja vi si lo va we, su ge ri sa li da to ne ra di. Ona je re kla da je tek iz tre }eg po ku {a ja us pe la da pri ja vi si lo va we, jer, ka ko tvr di, in spek to ri pret hod no ni su `e le li da pri me pri ja vu i sa ve to va li su joj da od u sta ne.

- Zbog ta kvog sta va po li ci je, sum wam da }e ~i tav slu ~aj bi ti za ta {kan, jer je u pi ta wu oso ba ko ja je do bro po zna ta bu dvan skoj po li ci ji i ko ja ima po se ban tret man - ka za la je R.R. Ona je na ve la da je ra di la kao re cep ci o ner ka u ho te lu „Ava la”, gde je do bi la ot kaz na kon {to je po li ci ji pri ja vi la si lo va we.

(Ta njug)

1. av gu sta, u 7,15 ~a so va, pri ve de na na sa slu {a we u pro sto ri je MUP-a Sr bi je.

Fi nan sij ska di rek to ri ca „Ju go re me di je” je na gla si la i da se osum wi ~e ni ma sta vqa na te ret ~lan 359 Za ko na o kri vi~ nom po stup ku ko ji bi, po Na cr tu re zo lu ci je u pro ce su evrop ske in te gra ci je Sr bi je, tre ba lo bri sa ti. Evrop ski par la ment je, na i me, iz ra zio ozbiq nu za bri nu tost zbog ovog ~la na ko ji se od no si na zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u pri vat nim kom pa ni ja ma {to „Ju go re me di ja„, za pra vo, je ste jer je u ve }in skom vla sni {tvu ma lih ak ci o na ra.

Pod se ti mo, De u ri}, Ma lu {i }e va i Mi la na Z. se te re te da su, u sa u ~e sni {tvu sa Ste va nom G, to kom 2011. go di ne, pri li kom osni va wa „Pen far ma„, od stra ne „Ju go re me di je” i „Luk sol far ma ci je”, pro ce nom vred no sti ze mqi {ta i ak ci ja „Ju go re me di je” ko ja je bi la vi {a od tr `i {ne, ali i fal si fi ko va wem iz ve {ta ja o vred no sti li cen ce le ko va ko ji su ustu pqe ni „Pen far mu”, o{te ti li zre wa nin sku far ma ce ut sku kom pa ni ju za oko 600.000 evra. @. Ba la ban

nik” sa mo stal ni po li cij ski in spek tor u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Vujica Mr|a.

Pre ma we go vim re ~i ma, de {a va se da ova kvi pre pa di za vr {e i sa te {kim te le snim po vre da ma `r tve, kao {to je bio slu ~aj sta ri je `e ne ko joj su raz boj ni ci u We go {e voj uli ci usred be la da na otrg nu li lan ~i}. Wu je na pao kra dqi vac sa bi ci kla i tom pri li kom je pa la i slo mi la ru ku na dva me sta.

Na{ sa go vor nik se pri se }a da je po lo vi nom apri la i u ma ju „ra di la„ ve o ma ka rak te ri sti~ na gru pa lo po va.

- Du go traj nim, tro me se~ nim ra dom us pe li da pri ku pi mo do ka ze.

Oni su se vo zi ka li po gra du i bi ra li `r tve i to sa me `e ne u luk su znim ko li ma. I sa mi su pri to me ko ri sti li sku po ce ni auto mo bil „golf 6„ be o grad skih re gi stra ci ja. Uvek je je dan te isti

upra vqao tim auto mo bi lom, a u ak ci ju oti ma ~i ne su i{le raz li ~i te oso be, {to je nam je uspo ra va lo is tra gu. Kad bi da ma za upa ra vqa ~em us po ri la zbog se ma fo ra, par ki ra wa ili gu `ve, su vo za~ iz „gol fa„ bi pri {ao su vo za ~e vom se di {tu, otvo rio vra ta, ne {to kao pi tao ili bez ika kvih re ~i oteo ta {nu sa su vo za ~e vog se di {ta. Iz we bi po tom pri sva ja li pa re, te le fo ne, kar ti ce i dru ge vred no sti. Pri pad ni ci ove gru pe su re gi tro va ni nar ko man ski za vi sni ci i pa re su tro {i li na na bav ku dro ge - ka `e Vu ji ca Mr |a.

On je ape lo vao na `e ne ko je se vo ze sa me u ko li ma da se za kqu ~a va ju u ko li ma dok se vo ze, po seb no ako dr `e uo~ qi ve ta {ne na do hvat ru ke, te da uz ban kov ne kar ti ce ne dr `e pin-ko do ve ni u mo bil nim te le fo ni ma jer ih kra dqiv ci ve o ma br zo „pro va le„ i is ko ri ste.

- Ta ko |e, bi lo bi do bro da, po seb no, `e ne ka da ka da po di `u no vac s ban ko ma ta obra te pa `wu na to da li ima u bli zi ni sum wi vih oso ba te da po gle da ju le vo i de sno ili jo{ bo qe da se u tim tre nu ci ma kre }u u dru {tvu ne kog svog. Ovi iz gred ni ci su ~e sto spe ci fi~ ni po po na {a wu i iz gle du, od no sno, obi~ no su mla di i ne ret ko ima ju na se bi duk se ve s ka pu qa ~a ma ko ji ma se ma ski ra ju.

Naj ~e {}e ima ju od 15 do 30 go di na, dok ima i iz gred ni ka mla |ih od 14 go di na - na po mi we Vu ji ca Mr |a.

M. Vu ja ~i}

NA PE TA SI TU A CI JA NA PRE LA ZI MA KA KO SME TU

Sr bi i da qe blo ki ra ju te ret wa ke kod Ja ri wa

Sr bi i da qe dr `e u blo ka di ma gi stral ni put Ra {ka-Le po sa vi} ka ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we ne do zvo qa va ju }i ka mi o ni ma pro la zak ovim pu tem.

De set te ret nih ka mi o na, par ki ra no je da nas u me |u zo ni na te ri to ri ji cen tral ne Sr bi je is pred ad mi ni stra tiv nog pre la za Ja ri we na se ve ru Ko so va.

Oni su par ki ra ni na jed noj od dve ko lo vo zne tra ke na ma gi stral nom pu tu Ra {ka-Le po sa vi} u me |u zo ni, gde Sr bi da no no} no de `u -

`e svo ju ne za vi snost. Na dru goj stra ni Kfor je blo ki rao al ter na tiv ne prav ce za te ret ni sa o bra }aj. Me |u na rod ne sna ge ne gi ra le su tvrd we ~el ni ka op {ti ne Le po sa vi} da svo jim me ra ma di rekt no uti ~e na snab de va we lo kal nog sta nov ni {tva osnov nim po trep {ti na ma, is ti ~u }i da je Ko so vo za ko mer ci jal nu ro bu la ko do stup no pre ko ad mi ni stra tiv nih pre la za Mer da re i Br wak.

U sa op {te wu, Kfor je ta ko |e po zvao sve od go vor ne da uti ~u i

Ra ni je blo ka de kod Ja ri wa

UDES NA CR NO GOR SKOM PRI MOR JU

Kra gu jev ~a nin te {ko po vre |en kod Bu dve Mo to ci kli sta A. N. (23) iz Kra gu jev ca te {ko je po vre |en u sa o bra }aj nom ude su ko ji se ju ~e do go dio kod tu ne la Mo gren, na pu tu Bu dva-Ti vat, sa op {ti la je cr no gor ska po li ci ja.

Ka ko se na vo di, Kra gu jev ~a nin je, zbog po vre da za do bi je nih u su da ru sa ka mi o nom, hit no pre ba ~en u bol ni cu u Ko to ru.

Zbog ude sa, sa o bra }aj na pu tu Bu dva-Ti vat bio je u pre ki du ne ko li ko sa ti, sa op {ti la je cr no gor ska po li ci ja.

(Ta njug)

ra ju pod jed nim {a to rom. Na ovom ma gi stral nom pu tu, Sr bi de `u ra ju i u Le po sa vi }u, me |u tim, ta mo ba ri ka da ne ma, ali su tu, ka ko ka `u da bi kon tro li sa li da na se ver Ko so va drum skim pu tem ne stig nu ko sov ski ca ri ni ci ~i jem pri su stvu se pro ti ve.

Sr bi su, u me |u zo ni, us po sta vi li blo ka du za te ret ni sa o bra }aj kra jem pro {log me se ca, ne za do voq ni zbog kre ta wa te ret nih vo zi la ko ji ma se pre vo zi ko mer ci jal na ro ba.

Oni su se na ovu me ru od lu ~i li jer sma tra ju da je to jo{ je dan po ku {aj da se na pre la zi ma sa cen tral nom Sr bi jom in sta li ra ju ko sov ske in sti tu ci je.

Pred sed nik op {ti ne Le po sa vi} Dra gi {a Va si} ob ja snio je ra ni je da gra |a ni na taj na ~in is ka zu ju ne sla ga we sa na me rom vla sti Pri {ti ne da in te gri {e se ver Ko so va i Me to hi je i ti me za o kru -

spre ~e „ile gal nu blo ka du ko mer ci jal nog sa o bra }a ja” se ver no od Ja ri wa na srp skoj stra ni ad mi ni stra tiv ne li ni je raz gra ni ~e wa.

U ci qu odr `a va wa si gur nog i bez bed nog okru `e wa, Kfor je us po sta vio od re |e ni broj kon trol nih punk to va za kon tro lu vo zi la da bi spre ~io kre ta we ko mer ci jal nog sa o bra }a ja kroz neo vla {}e ne prav ce pre ko ad mi ni stra tiv ne li ni je raz gra ni ~e wa, ka `e se u wi ho vom sa op {te wu.

Na te ri to ri ji cen tral ne Sr bi je da nas se ni su mo gli vi de ti pri pad ni ci srp ske `an dar me ri je, ko ji su do ne dav no bo ra vi li sa po par vo zi la u bli zi ni li ni je raz gra ni ~e wa.

Kon tro lu na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we oba vqa ju pri pad ni ci Eulek sa, gde za dr `a va wa sko ro i da ne ma, a na sa mom pre la zu mo gu se vi de ti i tur ski voj ni ci Kfo ra.

(Ta njug)

14

sport

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST) RU KO ME TA [I SR BI JE IGRA JU SELEKCIJOM MA \AR SKE

Or lo vi ma i bod do vo qan za ~e tvrt fi na le Po s le me ~ e va ~e tvr tog ko la sve je ma we-vi {e po zna to. Po sle ube dqi ve po be de ru ko me ta {a [pa ni je nad Ma |ar skom 33:22 (16:13), re pre zen ta ci ja Sr bi je }e se u di rekt nom ob ra ~u nu za ~e tvrt fi na le da nas od 10.30 na me ri ti na se lek ci ju Ma |ar ske. Po bed nik tog du e la igra }e u raz i gra va wu za po lu fi na le sa Islan dom, ko ji je iz ne na dio Fran cu sku 30:29 i za u zeo pr vo me sto u gru pi A. O ~e tvr tom put ni ku za ~e tvrt fi na le od lu ~i va }e re pre zen ta ci je Sr bi je i Ma |ar ske, a ko je sprem ni ji po sle tri po ra za i po be de da u pe tom me ~u iz bo r i pla s man u raz i g ra va w e zna }e mo ve} da nas oko po dne va.

Hr vat s ka je go to vo si g ur n o obez be di la pr vo me sto u gru pi.

Od we ga ga mo `e odvo ji ti po raz od [pa ni je u po sled wem ko lu sa {est i vi {e raz li ke. Ta ko bi ve ro vat no u kru gu sa Dan skom (ko ja bi tre ba lo da sa vla da Ko re ju) i [pa ni jom, osta vi la pr vo me sto Dan ci ma. U sva koj dru g oj kon s ta l a c i j i ako [pan ci po be de bi }e dru gi, a Dan ci tre }i.

Da li }e bi ti kal ku la ci ja na kon po ra za Fran cu za od Islan da u dru goj gru pi te {ko je prog no zi ra ti. Fran cu zi }e se pro tiv [ve |a na u di rekt nom du e lu bo ri ti za dru go me sto, ka ko bi iz be gli, ve ro vat no, Dan ce. Me |u tim, ni dru gi ri val im ne }e bi ti lak {i, jer je [pa ni ja u No vom Sa du na Evrop skom pr ven stvu ve} iz ba ci la gal ske pe tlo ve iz bor be za me da qe. U sva kom slu ~a ju, naj i zve sni je je da }e se u ~e tvrt fi na lu Hr vat ska i}i na po bed ni ka du e la Tu -

Bojan Beqanski u duelu sa danskim rukometa{ima

nis – Ar gen ti na, a ve} se zna da }e po bed nik me ~a Sr bi ja – Ma |ar ska igra ti sa Islan dom. Bi }e in te re sant no vi de ti duel

Fran c u z a sa [pan c i ma ili Dan ci ma u ~e tvrt fi na lu. Ko god bio, bi }e to pra va po sla sti ca. Ras plet si tu a ci je ~e ka ju

i [ve |a ni, ko ji }e ta ko |e za ka ~i ti jed nu od ove dve re pre zen ta ci je.

Ako Sr bi ja u po sled wem ko lu Gru pe B po be di ili igra ne re {e no sa Ma |ar skom - za u ze }e ~e tvr to me sto i sa te po zi ci je }e u ~e tvrt fi na le. Fu ri ja je, s ob zi rom na vi so ku po be du, opet u~i ni la uslu gu na {em ti mu (po be di la Poq sku za pla sman Sr bi je na OI), s ob zi rom da or lo vi sa da ima ju bo qu gol raz li ku od se ver nih kom {i ja (Sr bi ja -8, Ma |ar ska -17) i da im je za pro laz do vo qan i re mi.

Selektor Veselin Vukovi} izrazio je zadovoqstvo prvom pobedom rukometa{a u Londonu: - Morali smo da pobedimo kako bi zadr`ali na{u veru u napredak. Tim je pru`io dobru partiju i odradio sve profesionalno. Sada moramo da podignemo na{u igru na jo{ vi{i nivo kako bi pobedili veoma dobru selekciju na{eg severnog suseda. ^eka nas te`ak me~ sa Ma|arima, jer }e se i oni boriti za prolaz u ~etvrtfinale. Pobedi}e tim koji bude raspolo`eniji.

Nadam se da }e to biti Srbija istakao je selektor.

Na selektorove re~i nadovezao se Bojan Beqanski: - Veoma va`na pobeda za nas.

Va`na je bila i za na{e samopouzdawe. Spremni smo za veliku borbu za ~etvrtfinale. Imali smo tri jaka protivnika na startu i neke nesre}ne poraze. Sada imamo plan za ~etvrtfinale. ^eka nas te{ka utakmica sa Ma|arskom. Da}emo sve od sebe da se plasiramo u daqi tok takmi~ewa - istakao je Beqanski.

VA TER PO LI STI SR BI JE IGRA JU S RU MU NI MA

Se lek tor hva li ka pi te na Po be dom nad re pre zen ta ci jom SAD od 11:6 u ~e tvr tom ko lu va ter po li sti Sr bi je su obez be di li pr vo me sto u B gru pi, a da na {wi duel sa re pre zen ta ci jom Ru mu ni je, od 15.10 ~a so va, sa mo bi tre ba lo da po tvr di taj pla sman. Na {i is to~ ni su se di su do sa da za be le `i li sa mo jed nu po be du i tri po ra za i na la ze se na pe tom me stu u gru pi bez {an si da se do mog nu ~e trt fi na la. Pr vo me sto u gru pi ga ran tu je lak {eg ri va la u ~e tvrt fi na lu, a to bi mo gle da bu du re pre zen ta ci je Gr~ ke ili Austra li je. One }e da nas u di rekt nom du e lu od 12,20 od lu ~i ti ko me }e pri pa sti ~e tvr to me sto u A gru pi, a ti me i pla sman u ~e tvrt fi na le.

Igra pro tiv Ame ri ka na ca ohra bru je pred naj va `ni ji me~ na tur ni ru, a to je ~e tvrt fi na le. An dri ja Pr la i no vi} je u du e lu sa Ame ri kan ci ma po sti gao 300. gol za re pre zen ta ci ju. Se lek tor De jan Udo vi ~i} za sa da

je za do vo qa iz da wem svo jih pu le na.

- Za do vo qan sam, is po {to va no je sve {to smo se do go vo ri li.

Pi ta te za Va wu Udo vi ~i }a. We mu je naj te `e, vr hun ska kla sa, ka pi ten, a imao je to li ku pa u zu i we mu je du plo te `e u ovom utak mi ca ma. Po ka zao je ko je i ka kav igra~ - re kao je Udo vi ~i}.

Ste fan Mi tro vi} iz utak mi ce u utak mi cu igra sve bo qe.

- Od bra na pro tiv Ame ri ka na ca bi la je na vi so kom ni vou to kom ce log me ~a i ako ova ko na sta vi mo mo `e mo da se na da mo po zi tiv nom is ho du, sve do kra ja.

Ne bi ra mo ri va la u ~e tvrt fi na lu, ni ko ov de ni je do {ao da iz gu bi i mi se za sva ki me~ spre ma mo kao da je fi na le - na gla sio je Mi tro vi}.

Fi lip Fi li po vi} je kon sta to vao da eki pa mo `e jo{ bo qe i da ne sme ju da se pri ma ju la ki go lo vi.

- Ne tre ba da se opu {ta mo.

Pra vi mo si gur ne ko ra ke. Ame -

Stefan Mitrovi} u sve boqoj formi

ri kan ci ni su ima li dan, ali po na vqam da mo `e mo bo qe - re kao je Fi li po vi}.

@iv ko Go ci} je krat ko re kao: - Si gur nom igrom ide mo kao ~e tvrt fi na lu, a to je sr ce tur ni ra.

Andrija Zlati} je u posledwoj seriji ostao bez medaqe

MA LO KA LI BAR SKI PI [TOQ 50 ME TA RA

Zla ti} pro ma {io bron zu Osva ja~ pr ve me da qe za Sr bi ju na Olim pij skim igra ma u Lon do nu An dri ja Zla ti} ni je us peo da do |e do od li~ ja i u di sci pli ni ma lo ka li bar ski pi {toq 50 me ta ra. Zla ti} je u fi na lu bio {e sti sa 655,9 (564) kru go va i me da qu je is pu stio u po sled woj se ri ji, ka da je imao {an su za bron zu, ali je po go dio sa mo 7,6. Zla to je osvo jio Jon goh Jin iz Ju `ne Ko re je sa 622,0

u dru goj, te 96 u pe toj, stig ne do tre }eg me sta sa 564 po go |e na kru ga. U fi na lu je lo {e po ~eo, ali je po no vo us peo da se vra ti, po {to je strel ce od tre }eg do {e stog me sta de li lo ma we od jed nog kru ga. Pred po sled wu se ri ju bio je iz jed na ~en sa Van gom na tre }em me stu, ali je po go dio sa mo 7,6, a Ki nez 10,6 pa je bron za za vr {i la u we go vim ru ka ma.

Za raz li ku od Zla ti }a, do fi na la ni je sti gao Da mir Mi kec ko -

Mno go mi je `ao An dri ja Zla ti} re kao je da mu je mno go `ao {to ni je osvo jio me da qu u ga |a wu ma lo ka li bar skim pi {to qem.

- Stvar no mi je `ao {to ni sam do {ao do me da qe, bio bi to isto rij ski uspeh. Bi lo je stvar no te {ko uop {te do }i do me da qe ako uz me te u ob zir da su stvar no naj ve }e si le u stre qa {tvu ra ~u na le na od li~ ja.

Za fi na le su osci la ci je uobi ~a je na stvar, mo `da je bi lo ma lo tre me ko ja po ne kad mo `e i da po mog ne - re kao je Zla ti}.

Srp ski stre lac je do sa mog kra ja fi na la imao {an su za bron zu, ali je u po sled woj se ri ji za be le `io re zul tat od 7,6 kru go va.

- Stvar no sam ga opa lio na br zi nu i pro pu stio pri li ku da do |em do me da qe- na veo je on.

Zla ti} je pro {le ne de qe osvo jio bron zu u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem.

- Pri hva tio bih sa mo jed nu me da qu, u sva kom slu ~a ju mo gu da ka `em da sam pre za do vo (562) kru ga, is pred su na rod ni ka Jang Re ^o i ja sa 661,5 (569), dok je bron za pri pa la Ki ne zu @i ve ju Van gu, ko ji je imao 658,6 (566) kru go va.

Zla ti} je u kva li fi ka ci ja ma i po red lo {e pr ve dve se ri je (92, 91) us peo da se vra ti i sa 97

qan- po ru ~io je srp ski stre lac.

On je pod se tio da su strel ci u Lon do nu ve} do {li do tri fi na la i osvo ji li je di ne dve me da qe za Sr bi ju do sa da.

- Ostva ri li smo ve li ki uspeh za ova kav tip tak mi ~e wa, ko ji se de {a va jed nom u ~e ti ri go di ne - is ta kao je Zla ti}.

Se lek tor Go ran Mak si mo vi} re kao je da je Zla ti} do sa da uvek do bro pu cao u fi na li ma na ve li kim tak mi ~e wi ma, ali i da je sve ostva re no do sa da ve li ki uspeh na Igra ma.

- @ao mi je stvar no {to se ni je do mo gao i dru ge me da qe.

An dri ja je jak u fi na lu i uvek do sa da na ve li kim tak mi ~e wi ma je to do bro iz vo dio i gu rao do kra ja kao {to je ura dio va zdu {nim pi {to qem. Ov de, ovaj pi {toq je ma lo ne zgod ni ji ima i sed mi ca i osmi ca ko li ko ho }e te. Ipak, po sled wa sed mi ca ga je gur nu la na {e sto me sto.

Ne mo `e mo da bu de mo ne za do voq ni - re kao je Mak si mo vi}. ji je sa 558 kru go va bio 16. u kva li fi ka ci ja ma.

Zla ti} je osvo jio bron za nu me da qu u di sci pli ni 10 me ta ra va zdu {ni pi {toq, a Iva na mak si mo vi} sre br nu u di sci pli ni 50 me ta ra ma lo ka li bar skom pu {kom tro stav.

TE KVON DI STI I ATLE TI ^A RI STI GLI U LON DON

Bez ve li kih obe }a wa

Spremna za takmi~ewe: Ivana [panovi}

Pred stav ni ci Sr bi je u te kvon dou i atle ti ci sti gli su u Lon don. Ka ko su re kle Mi li ca i Iva na, je dva ~e ka ju po ~e tak tak mi ~e wa. Mi li ca Man di}, ak tu el na je evrop ska vi ce {am pi on ka u te {koj ka te go ri ji, iza }i }e na bo ri li {te 11. av gu sta. Ona je iz ja vi la da ni je bi lo la ko do ~e ka ti dan po la ska u Lon don i da joj je sa da `e qa da pru `i mak si mum.

- Do {ao je i taj dan. Sve sni smo da smo mla di i da smo spor ti sti u raz vo ju. Sva ko od nas je dao 100 od sto to kom pri pre ma, fi zi~ ki i psi hi~ ki, a sa da ho }e mo to da pre ne se mo na bo ri li {te - re kla je Man di }e va.

Od te kvon di sta se po taj no na da mo me da qi, s ob zi rom na od li~ ne re zul ta te na

pret hod nim ve li kim tak mi ~e wi ma, ali ni ko od wih ni je ti me op te re }en.

- Ne ma pri ti ska, svi ra di mo za Sr bi ju i to nam je do dat na mo ti va ci ja - is ta kla je Mi li ca, pred vod ni ca srp skog te kvon do ti ma u ko jem su jo{ Dra ga na Gla do vi} (do 57kg) i Da mir Fej zi} (do 68kg).

Ska ka ~i ca u daq Iva na [pa no vi}, ne ka da dru ga na sve tu u ju ni or skoj kon ku ren ci ji, is ta kla je da je po no sna {to je deo olim pij skog ti ma.

- Sve sna sam kva li te ta tak mi ~e wa na ko je od la zim. U Lon do nu pred sta vqa mo i se be i na ci ju, a me ni su ovo dru ge Igre u ka ri je ri. Mak si mal no sam sprem na za tak mi ~e we i ne str pqi vo ~e kam po ~e tak - po ru ~i la je [pa no vi}.

Ska ka ~i ce u daq na }i }e se na tar ta nu u uto rak uve ~e, a fi na le je na ras po re du dan ka sni je.

SPORT

dnevnik

15

ponedeqak6.avgust2012.

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST) TUR NIR TE NI SE RA

\o ko vi} bez me da qe Novak \okovi} nije uspeo da osvoji medaqu, po{to je pora`en u borbi za bronzu.Boqi od wega bio je Argentinac Huan Martin del Porto koji je sa 7:5, 6:4 doneo svojoj zemqi prvi medaqu na Igrama u Londonu. \okovi} je igrao solidno, dobro servirao, minimalno gre{io, ali nije uspeo da iskoristi ni jednu od {est brejk {ansi. Sa druge strane, Delpo je iskoristio dve iz

Se stre Vi li jams u{le u isto ri ju Sestre Serena i Venus Vilijams odbranile su olimpijsko zlato u `enskom dublu, po{to su u finalu savladale ^ehiwe Andreu Hlavackovu i Lusi Hradecku sa 6:4, 6:4. Za obe ameri~ke teniserka to je po ~etvrto olimpijsko zlato u karijeri, {to je novi rekord u istoriji ovog sporta.

Sestre Vilijams na olimpijskom turniru nisu izgubile nijedan set. Serena je u Londonu postala prva teniserka koja je osvojila zlato u singlu i dublu posle 12 godina, a prethodno je to po{lo za rukom Venus na Igrama u Sidneju.

lopte, ali je Novak sjajnim servisom spasao obe. Argentinac je ipak brzo stigao do nove {anse i ovaj put je iskoristio. \okovi} je parirao dobrom servisu rivala, da bi usledio maratonski gem kojim je Novak stigao do brejk {anse. Me|utim, drugi reket sveta nije iskoristio ni ~etvrtu {ansu da Argentincu oduzme servis, ali je nastavio sa napadima pa je odmah stigao i do pete. Usledio je sjajan poen, Delpo je diktirao tempo, skoro izbacio \okovi}a drop-{otom, ali ga je Novak stigao i primorao Argentinca na rizi~an udarac. Argentinac je jedva stigao loptu i udario forhend dijagonalu, te imao dovoqno sre}e da lopta okrzne liniju i donese mu |us.Drama je nastavqena nakon {to je \okovi} pogodio liniju za slede}e izjedna~ewe, da bi padom omogu}io Del Potru drugu set loptu. Novak je iza{ao na mre`u i izjendna~io, ali je potom napravio dve gre{ke i Del Potro je dobio prvi set sa 7:5.

PRO GRAM Da nas RU KO MET 10.30 Ma |ar ska - Sr bi ja KA JAK 10.30 kva li fi ka ci je - jed no sed K1 1000m (Ma r ko To mi }e vi}) 11.39 kva li fi ka ci je - ~e tve rac (`) (Pan da, Na|, Ku bik, Ti bor) 12.51 po lu fi na le - ~e tve rac (`) (Pan da, Na|, Ku bik, Ti bor) OD BOJ KA 12.30 Sr bi ja - Ru si ja Izgubqen set oborio je Novakovo samopouzdawe, pa je Del Potro ve} u tre}em gemu napravio brajk i brzo bez izgubqenog poena stigao do 3:1. U naredna tri gema oba tenisera su bila sigurna na svoj servis, te je Argentinac vodio 4:3. Novak je poku{ao u slede}em gemu da se vrati u me~, stigao je do nove brejk {anse, {este u me~u prve u drugom setu, ali ni wu nije iskoristio pa je servirao na 5:3 za ostanak u me~u. \okovi} je smawio na 5:4, a onda u{ao motivisano u odlu~uju}i gem. Strpqivom igrom stigao je do 30:15, ali

ATLE TI KA 12.45 - kva li fi ka ci je na 1.500m (`) (Ma ri na Mun }an) STRE qA [TVO 10.00 kva li fi ka ci je MK pu {ka tro stav 3h40 me ta ka (m) (Mi ro sa vqev) 14.45 - fi na le MK pu {ka tro stav 3h40 me ta ka (m) (Mi ro sa vqev) VA TER PO LO 15.10 Ru mu ni ja - Sr bi ja je Del Potro sa dva mo}na servisa stigao do me~ lopte. Perfektnim servisom stigao je do 6:4 u drugom setu ~ime je osvojio bronzanu medaqu.

- Moram da ~estitam protivniku, on je odigrao zaista sjajno. Ne znam {ta mo`e sad pozitivno da se ka`e, osim da sam razo~aran - kratko je rekao \okovi} posle me~a i dodao:Ne znam da li mogu te situaciju da nazovem nesre}nim ili je bio prosto boqi. Da je moglo da se okrene, da ide ne{to i na moju stranu, moglo je. Ali, {ta je tu je.

Ma re ju zla to

No vak \o ko vi}

tako|e {est prilika i stigao do bronze.\okovi} je sjajno servirao na startu me~a pa je prva tri servis gema osvojio bez izgubqenog poena. U {estom gemu ja~e je napao i servis rivala i odmah stigao do tri brejk lopte. Me|utim, Argen-

tinac je spasao sve tri sjajnim servisima od preko 200 kilometara na ~as.Samo {to je Del Porto stigao do prednosti, ki{a je ponovo prekinula me~. Posle oko sat vremena pauze dva tenisera su se vratila na teren i osvojila po gem.

Novak je imao {ansu da stigne do brejk prilike i u desetom gemu, ali ju je propustio. Usput ga je ometao i pla~ bebe na tribinama.

Do{lo je do pada u \okovi}evoj igri, ve} u slede}em gemu Del Potro je stigao do prve dve brejk

Endi Marej osvojio je zlatnu olimpijsku medaqu. Britanski teniser je u finalu, pred svojim navija~ima na centralnom terenu Vimbldona, razbio Roxera Federera - 6:2, 6:1, 6:4.Rekorder po broju gren slem titula, kome su trijumfi na Vimbldonu kao dobar dan (osvojio ih sedam), nije znao {ta ga je sna{lo. Za razliku od Serene Vilijams u `enskom tenisu, osta}e bez olimpijskog zlata, odnosno golden slema. Vi{e prilika, izvesno je, ne}e imati.

Marej je igrao odli~no, kao i u polufinalu protiv Novaka \okovi}a, i iskoristio je pet od deset brejk lopti. Jednu mawe imao je i wegov protivnik, ali nijednu nije materijalizovao.Britanac je najboqe igrao kada je bilo najva`nije. Zato je ubedqivo pobedio.Marej je ponovo poveo u me|usobnim duelima sa Federerom, sada je 9:8, po{to je prekinuo niz [vajcarca od tri uzastopne pobede. Na istom mestu sastali su se pre ~etiri nedeqe, u finalu Vimbldona, i tada je Federer bio boqi. Tako je 25-godi{wi teniser iz Glazgova postao prvi Britanac u sa zlatom na Olimpijskim igrama jo{ od 1908. go-

En di Ma rej

dine. Dodu{e, tenis nije bio olimpijski sport od 1928. do 1984.Nikada nije osvojio gren slem titulu, pa mu je ovaj trijumf u Londonu svakako najve}i uspeh u karijeri. Ujedno, skinuo je sa sebe epitet ve~itog gubitnika.

TUR NIR OD BOJ KA [A

@EN SKI MA RA TON

Do bra igra ute ha za po raz

Najiskusnija srpska atleti~arka Olivera Jevti} nije uspela da zavr{i maraton, dok je Ana Suboti} zauzela 71. mesto.

Pobedu na trci dugoj 42 kilometara u centru Londona odnela je Etiopqanka Tiki Gelana, koja je do{la do trijumfa u vremenu od 2:23:07 sata, {to je novi olimpijski rekord.Srebro je sa pet sekundi zaostatka osvojila Priska Xeptu iz Kenije, dok je na tre}em mestu Ruskiwa Tatjana Petrova Arhipova imala 22 sekunde zaostatka u odnosu na pobednicu.

Sr bi ja - Bra zil 2:3 (25:22, 15:25, 25:20, 22:25, 9:15)

Srp ki we lo {e

LON DON: Hala Earls kort, gledalaca: 11.000, sudije: Vang (Kina), Santi (Italija).

SR BI JA: N. Kova~evi} 16, U. Kova~evi} 10, Jani} 3, Petkovi} 2, Stankovi} 6, Niki}, Miti}, Ra{i}, Atanasijevi} 13, Starovi} 8, Podra{~anin 10, Rosi} (l).

BRA ZIL: Rezende 4, De Souza 9, Santo{ 14, Visoto 10, @iba, Murilo 12, Ser`o (l), Tiago, Rodrigo 3, Lukas 7, Garsija, Dante 11.

Odbojka{i Srbije nalaze se na korak od plasmana u ~etvrtfinale Olimpijaskim igara, iako su u u me~u s Brazilom zaradili samo bod. Ponovo su na{i momci odigrali dobar me~, vodili su 1:0 i 2:1 u setovima, ali nisu imali snage za zavr{ni udarac vredan tri boda, isto kao u me~u s Nemcima. Pobedom nad Brazilom Sr-

Od boj ka {i Sr bi je bi }e na te {kom is pi tu u me ~u s Ru si ma

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Ko la ko vi}: Ima mo {an su Ma ra ton ke su tr ~a le cen trom Lon do na

[to se ti~e srpskih predstavnica, Jevti}eva je od starta trke bila oko 60. pozicije, da bi posle 15. kilometra usledio wen pad u poretku i na kraju odustajawe sa trke pre 25. kilometra.

Suboti}eva je ostala u trci do kraja, ali nije zabele`ila zapa`en rezultat, po{to je kroz ciq pro{la kao 71. sa oko 15 minuta zaostatka.

Na{ tim je u ~etvrtom kolu pora`en od Brazila sa 2:3, ali Kolakovi} smatra da wegovi izabranici vi{e ne bi trebalo da razmi{qaju o tom me~u, po{to i daqe imaju {anse za plasman u ~etvrtfinale.

- Bio je ovo jako te`ak me~, isto kao protiv Nema~ke, kao {to smo i najavqivali. To se obistinilo, i, na`alost, opet nismo uspeli da prelomimo na na{u stranu u ~etvrtom setu. Brazilci su peti set odigrali jako dobro i iskusno, isto kao i po~etak drugog seta - rekao je Kolakovi}.

Srbija i daqe ima {ansu da pro|e u ~etvrtfinale, a da bi to u~inila mora da osvoji bar bod ili dva u dana{wem me~u s Rusijom.

- Mislim da ne bi trebalo previ{e da razmi{qamo o me~u sa Brazilom. Ponovo imamo svoju {ansu, ~eka nas jo{ jedna velika utakmica. Jesmo

slabiji od Rusije, ali opet `elimo da se nadigravamo s wima i da odigramo onako tvrdo kao u me~u sa Brazilom - rekao je Kolakovi}.

Selektor je kazao da Milo{ Niki} nije igrao zato {to je u utakmici s Nema~kom povredio lakat.

Dragan Stankovi} odgovorio je novinarima da dobra igra mo`e da predstavqa blagu utehu za poraz, ali da wegov tim sada ima samo jednu {ansu za ~etvrtfinale.

- Zahvaquju}i ovom bodu smo blizu, ali nam opet treba bod ili dva protiv Rusa. Ra~unica je jasna, moramo i}i na pobedu protiv Rusije i to je ono {to nas odr`ava u `ivotu na ovom turniru. Na utakmici smo pokazali ono {to smo obe}avali posle poraza od Nema~ke, da }emo se boriti, dati sve od sebe da se primaknemo plasmanu u ~etvrtfinale - rekao je Stankovi}.

bija bi mnogo opu{tenije u{la u posledwe kolo i susret s Rusima, a sada im je za ~etvrtfinale potreban minimum bod, ali samo ako Nema~ka izgubi od Brazila i ne osvoji bod.

Na{a selekcija je protiv Brazila igrala odli~no, potvrdiv{i da i nova generacija srpskih odbojka{a ima mesto u svetskom vrhu. Uz malo sre}e u kqu~nim momentima mogli smo i do pobede u duelu sa apsolutnim favoritom. Me~ je trajao 119 minuta.Srbija je tokom prvog seta bukvalno sve vreme bila u vo|stvu, uz izjedna~ewa Brazilaca na 1:1 i 9:9. Set je okon~an sme~om Atanasijevi}a za 25:22.U drugom setu suprotna slika - Brazil je odmah poveo, na{i su posledwi put izjedna~ili na 6:6, ali je odmah zatim rival stekao {est poena prednosti i bilo je jasno da sledi izjedna~ewe - 25:15 bilo je za Brazil.

U tre}em setu izabranici Igora Kolakovi}a pokazali su fantasti~nu mentalnu snagu. Posle ujedna~enog po~etka Brazil je poveo sa tri razlike (15:12), ali je Kolakovi} tada tra`io tajm-aut, koji je rezultirao povratkom u egal rezultat. U fini{u seta na{i igra~i bili su fantasti~ni i stigli do 25:22 i obezbe|enog bar jednog boda, ~ime su dostigli Nemce. ^etvrti set je bukvalno visio o jednoj lopti, a prevaga je pala na stranu Brazila. Wihvo tim brzo je stekao tri poena prednosti i ~uvao je, ali je posle dve sudij-

B gru pa Sr bi ja - Bra zil Ne ma~ ka - Tu nis Ru si ja - SAD 1. SAD 2. Bra zil 3. Ru si ja 4. Ne ma~ ka 5. Sr bi ja 6. Tu nis

4 4 4 4 4 4

3 3 3 2 1 0

2:3 3:0 3:2 1 11:4 10 1 10:5 8 1 9:5 8 2 6:8 5 3 7:10 5 4 1:12 0

A gru pa V. Bri ta ni ja - Poq ska Austra li ja - Ita li ja Ar gen ti na - Bu gar ska 1. Poq ska 4 2. Bu gar ska 4 3. Ita li ja 4 4. Ar gen ti na 4 5. Austra li ja 4 6. V. Bri ta ni ja 4

3 3 3 2 1 0

0:3 2:3 3:1

1 10:4 9 1 10:4 9 1 10:6 8 2 7:7 6 3 5:9 4 4 0:12 0

ske odluke u korist na{eg tima (obe ispravne) na sredini seta na{a ekipa izgledala spremno da preokrene rezultat. Pri 22:20 na{ tim je dobro razradio poen, ali se prilikom Valasovog prijema sme~a lopta odbila ne ~udesan na~in u nebraweni deo na{eg poqa i umesto preokreta Brazil je uspeo da mirno privede set kraju 25:22.

Usledio je taj-brejk.Brazil je poveo 4:1, ali se na{ tim vratio do 6:5. Usledili su kqu~ni momenti, posebno 13. poen, koji je nagovestio rasplet, Santos @unior je izblokirao Uro{a Kova~evi}a.Usledila je promena strana, a do tada ne previ{e pouzdani brazilski blok je proradio punom snagom, pa je tim Bernarda Rezendea do{ao do nedosti`nih 11:5. Do kraja su rutinski sa~uvali pobedu.

16

ponedeqak6.avgust2012.

sport

dnevnik

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL – 12. AVGUST) NO VAK \O KO VI] RAZ O ^A RAN ZA TO [TO JE OSTAO BEZ ME DA QE

Je dan od naj te `ih po ra za u ka ri je ri

Srp ski te ni ser `a li {to svo joj ze mqi ni je do neo me da qu i ka `e: Ni je va `no ko li ko pu ta pad ne{ ve} ko li ko pu ta usta ne{.

No vak \o ko vi} u Lon do nu ni je us peo da od bra ni olim pij sku bron zu osvo je nu pre ~e ti ri go di ne u Pe -

vawa su bila ve}a, s obzirom na rezultate u 2011. godini. Sport je ~udo i nije bitno koliko puta padne{, nego koliko puta ustane{. Nadam se da }u iz ovoga iza}i ja~i i da mogu dugo da trajem i igram na ovom nivou - rekao je \okovi}.

mi je jedan od najte`ih poraza u karijeri. Olimpijske igre su vrlo specifi~no i retko takmi~ewe jer se odr`avaju svake ~etiri godine. Nisam uspeo, idemo daqe i ~ekamo Rio. Priznao je da je Del Potro igrao hrabro i zaslu`eno pobedio.

Srpski teniser `ali {to nije uspeo da svojoj zemqi donese jo{ jednu medaqu i da se nada da }e to u~initi za ~etiri godine u Rio De @aneiru.

- Na gren slem turnirima imate priliku da ispravite pogre{no i napravite boqi rezultat svake godine, a Olimpijske igre su jednom u ~etiri godine i to je ne{to specijalno. Veoma boli kada ne donesete medaqu svojoj zemqi, ovo

- Nije me htelo danas, niti u petak u polufinalu, a ja na to ne mogu da uti~em. Postoje trenuci kada se lomi rezultat i kada jedan udarac odlu~uje pobednika. On (Del Potro) je tu odigrao hrabro i zaslu`eno pobedio.

Poku{avao sam da budem agresivan i da ne dozvolim da ~ekam wegovu gre{ku, ve} da diktiram tempo - zavr{io je Novak \okovi}.

Del Potro i \okovi}

kin gu. Za dva da na iz gu bio je dva me ~a, u po lu fi na lu od En di ja Ma re ja, pa od Huana Martina Del Potra (5:7, 4:6) borbu za tre}e mesto.

Drugi reket sveta nije `eleo da tra`i opravdawe u umoru.

- Svi imaju istu sezonu, to nije obrazlo`ewe. Pro{le godine sam igrao fenomenalno, izgubio jedan me~ u {est meseci, a ove opet igrao dosta dobro. O~eki-

Po kra den austra lij ski sprin ter Bri tan ska po li ci ja sa op {ti la je da su lo po vi po be gli sa kom ple tom opre me austra lij skog sprin te ra, ko ji ukqu ~u je i we go vu spe ci jal nu obu }u. Po li ci ja u Ken tu ka `e da su dvo ji ca lo po va ukra la En dr juu Me kej bu tor bu u ko joj su bi li we go ve sprin ter ske pa ti ke sa {iq ci ma, tim -

ski dres i mo bil ni te le fon. Taj 21-go di {wak bi tre ba lo da se tak mi ~i u {ta fe ti 4h100 me ta ra sle de }eg pet ka. Po li ci ja je sa op {ti la da je tor ba ukra de na u pe tak iz tre ning cen tra u {ko li u Ton bri| `u, na ju gu En gle ske, 60 ki lo me ta ra od Olim pij skog sta di o na u Lon do nu.

Ri zni ca me da qa

Bri ta nac Ajn sli u{ao u isto ri ju Bri ta nac Ben Ajn sli po be dio je u kla si fin na olim pij skoj re ga ti u Lon do nu i u{ao u isto ri ju jer mu je to ~e tvr ta zlat na me da qa sa Olim pij skih iga ra! Sla vio je u ovoj kla si u Pe kin gu 2008. i Ati ni 2004, u la se ru je tri jum fo vao u Sid ne ju 2000, a 1996. u la se ru je bio vi ce {am pion u Atlan ti. Ima i se dam svet skih ti tu la u kla sa ma fin i la ser. Iza An sli ja, kao i u Pe kin gu, pla si rao se Da nac Jo nas Fog Kri sten sen, dok je bron zu osvo ji Xo na tan Lo ber (Fran cu ska).

U kla si star u po bed ni~ koj po sa di iz [ved ske bio je ski per Fre de rik Luf, ko ji je u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne osvo jio bron zu sa Esk tro mom. U po sa di mu je u Lon do nu bio Maks Sal mien. Sre bro su osvo ji li Bri tan ci Ian Per si i En dru Sim son ko ji su u Pe kin gu bi li {am pi o ni, dok je bron za pri pa la Bra zil ci ma Ro ber tu [i e du i Bru nu Pra di ko ji su u sta ru bi li dru gi u Pe kin gu. [eid ima dve olim pij ske ti tu le u la se ru 2000. i 1996.

Zla to za Ki ne za Zou Ka ja Ki nez Zou Kaj us peo je da od bra ni ti tu lu olim pij skog {am pi o na iz Pe kin ga i osvo ji zla to u Lon do nu sa 15.933. Sre bro je pri pa lo Ja pan cu Ko he i ju U~i mu ri sa 15.800, {to mu je tre }e od li~ je u Lon do nu po sle tim skog sre bra i zla ta u vi {e bo ju.

Bron za je pri pa la Ru su De ni su Abqa zi nu s istom oce nom kao i U~i mu ra. U~i mu ra je ima te `i nu ve `be 6,700 i oce nu za iz vo |e we 9,100, Abli a zin te `i nu 9,100 ali sla bi ju oce nu za iz vo |e we 6,700.

Na ko wu s hva taq ka ma zla to je uzeo Ma |ar Kri sti jan Ber ki sa 16.066 is pred bri tan skog dvoj ca. Sre bro je pri pa lo Lu i su Smi tu s istom oce nom kao {to je za be le `io i Ber ki, dok je bron zu osvo jio Maks Vi tlok sa 15.600. Ber ki je od ra dio ve `bu te `i ne 6,900 ali je za iz vo |e we do bio 9,166 po e na. Smit je imao te `i nu 7,000 ali je za iz vo |e we do bio 9,066 po e na pa je kod od re |i va wa vla sni ka zla ta pre su di la oce na.

Kod da ma na pre sko ku je zla to pri pa lo Ru mun ki San dri Ra lu ki Iz ba {i sa 15.191, sre bro je osvo ji la Ame ri kan ka Kaj la ma ro ni sa 15.083, a bron za Ru ski wi Ma ri ji Pa {e ki sa 15.050.

Ze mqa

Z

S

SAD Kina V. Britanija J. Koreja Francuska Nema~ka Italija Kazahstan S. Koreja Rusija Holandija J. Afrika Novi Zeland Japan Kuba Ma|arska Poqska Ukrajina Australija Rumunija Kanada Belorusija Danaska ^e{ka Brazil Hrvatska Slovenija Etiopija Jamajka Gruzija Litvanija Venecuela [vajcarska Meksiko [vedska Kolumbija [panija Slova~ka Indija Srbija Belgija Indonezija Mongolija Kenija Norve{ka Egipat Gvatemala Tajland Tajpeh Gr~ka Moldavija Azerbejyan Uzbekistan Katar Singapur Iran Hong Kong Tunis

26 25 14 9 8 5 5 5 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

13 16 7 3 6 10 5 0 0 15 1 1 0 10 2 1 1 0 12 4 3 2 2 2 1 1 0 0 0 0 0 0 0 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0

B UK 15 12 8 5 8 6 3 0 1 10 4 0 4 12 1 2 1 4 7 2 6 3 2 1 4 0 2 1 1 0 0 0 0 1 0 1 1 3 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 1 1

54 53 29 17 22 21 13 5 5 28 8 4 7 24 5 5 4 6 20 7 10 6 5 4 6 2 3 2 2 1 1 1 1 4 3 3 3 4 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1

SPORT

dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

17

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST) SE BA STI JAN KOU PRE ZA DO VO QAN PR VOM NE DE QOM IGA RA

MI LO RAD ^A VI] ZA VR [IO PLI VA^ KU KA RI JE RU

Ula zi u sport sku po li ti ku

Spek ta ku la ran uspeh Pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra Olim pij skih iga ra u Lon do nu Se ba sti jan Kou re kao je da je pre za do vo qan pr vom ne de qom tog tak mi ~e wa.

“Li ni ja ci qa i da qe iz gle da pri li~ no da le ko, ali stva ri idu bo qe ne go {to je iko u mom ti mu mo gao o~e ki va ti na osno vu ne kih mra~ nih pred vi |a wa uo~i ma ni fe sta ci je ko ja, iz gle da, po sta je zna me nit deo isto ri je Iga ra”, na pi sao je Kou u svo joj ko lum ni za AP. Naj pri jat ni ji deo ove pr ve ne de qe Iga ra za Ko ua su bi le in for ma ci je od spor ti sta i zva ni~ ni ka ti mo va ko ji su re kli da su ret ko ili da ni ka da ni su bi li sve do ci ta ko do brog pred sta vqa wa spor ta i ta ko ve li ke po se te.

- Pr va po lo vi na Iga ra u Lon do nu je spek ta ku la ran uspeh ko ji je pri rod no opre znu bri tan sku pu bli ku pre tvo rio u de li ri~ ne na vi ja ~e.Tra di ci o nal na bri tan ska re zer vi sa nost se ras pa la dok stran ci raz me wu ju olim pij ske ve sti i za jed no gle da ju ekra ne pre no si vih ure |a ja da uhva te naj no vi ju ak ci ju - re kao je Kou. Kou is ti ~e da se tran sfor ma ci ja de si la za hva qu ju }i sve mu {to je pret ho di lo Igra ma.

- To kom de set ne de qa pre po ~et ka Iga ra, olim pij ska ba kqa je po se ti la sko ro sva ki deo bri tan skih ostr va, sva ku za mi sli vu zna me ni tost i le po tu, no {e na svim mo gu }im pre vo znim sred stvi ma i u ru ka ma in spi ra tiv nih qu di, od oso ba sa te {kim

uz bu |e wa do usi ja wa. Ako ino stra ni gle da lac mo `da pro pu stio ne ku od kul tur nih re fe ren ci ili do ma }ih {a la, to ni je va `no za ta kav ne za bo rav ni spek takl.

Kou da qe tu ma ~i da je ce re mo ni ja sa dr `a la sve stva ri ko je naj vi {e vo li mo o Bri ta ni ji – kom pli ko van smi sao za hu mor, qu bav pre ma eks cen tri~ no sti, ose }aj za fer-plej i pri hva ta we mul ti kul tu ral no sti.

- Olim pij ske igre su po sta le glo bal na po zor ni ca za naj ja ~e i naj d ra m a t i~ n i j e tre n ut k e spor ta, od Xe si ja Oven sa ko ji se iz ru gu je Hi tle ro vim ari jev skim ve ro va wi ma na Igra ma u Ber li nu 1936, do sa vr {e ne de set ke Na |e Ko ma ne ~i u Mon tre a lu 1976.

Kou je, ipak, is ta kao da ni je sve bi lo ta ko sa vr {e no.

- Sa ne ~im ove ve li ~i ne ne }e sve bi ti ap so lut no sa vr {e no od pr vog da na, ali ni je bi lo ni ~eg ni na lik ha o su ko ji su mno gi pred vi |a li, {to sve do ~i o go di na ma de taq nog pla ni ra wa i po sve }e no sti mi li o na qu di {i rom gra da i {i rom sve ta. Bi lo je pro ble ma, ne ki igra ~i bad min to na su na sto ja li da gu be me -

Mi lo rad ^a vi} (28) za vr {io je pli va~ ku ka ri je ru bez osvo je ne me da qe u Lon do nu, ali je od mah kre nuo u kam pa wu za ula zak u or ga ne Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta, jer ta mo `e li da pred sta vqa Sr bi ju. Mi lo rad ^a vi} je di plo mi rao po li ti~ ku eko no mi ju na pre sti `nom ame ri~ kom uni ver zi te tu Ber kli. Kraj ni ciq ^a vi }a je da jed nog da na po sta ne mi ni star spor ta u Sr bi ji.

- Ula zim u sport sku po li ti ku. Ciq mi je da bu dem iza bran za ~la na sport ske ko mi si je Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta.

Gla sa we }e bi ti oba vqe no 9. av gu sta, a zva ni~ na pro mo ci ja bi }e odr `a na na za tva ra wu Iga ra - re kao je Mi lo rad ^a vi} i do dao:Na red ne da ne mo ram da pro ve dem u kam pa wi, da kru `im oko olim pij skog se la i sku pqam pot pi se. Ni je sve u mo jim ru ka ma, jer su kan di da ti ko ji se ne ba ve ozbiq no spor tom ve} se dam da na u kam pa wi i ima ju pred nost.

Naj bo qi srp ski pli va~ svih vre me na is ta kao je da }e bra ni ti in te re se spor ti sta i da }e se bo ri ti za wi ho va pra va.

- Ve o ma sam po ~a stvo van ti me {to sam kan di dat. Bi }e mi ve li ko za do voq stvo da za stu pam pra va spor ti sta. Bo ri }u se za wi ho vo obra zo va we i pro tiv do pin ga. Vo leo bih da bu dem glas spor ti sta - is ta kao je ^a vi}.

NA PLI VA^ KIM TAK MI ^E WI MA U LON DO NU

Obo re no de vet svet skih re kor da Pli va~ ka tak mi ~e wa u Lon do nu po ka za la su da re kor di mo gu da pa da ju i bez po li e ti len skih ko sti ma. Ka da je FI NA pre po ~et kom 2010. go di ne do ne la od lu ku o za bra ni ko sti ma, sma tra lo se da }e ta da ak tu el ni re kor di po tra ja ti do sta du go.Pro me na je ima la efek ta, ali se u Lon do nu po ka za lo da na pre dak i da qe po me ra we gra ni ca br zi ne ne mo `e ni {ta da za u sta vi.

De vet svet skih re kor da je ste mno go ma we od 25, ko li ko ih je obo re no pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu (ili ~ak 43 na SP u Ri mu 2009), ali s ob zi rom na pred nost ko ju su ima li ta da {wi pli va ~i -

pa la {am pi o nu iz Pe kin ga Usa mi Me lu li ju (Tu nis).

Naj br `e svih vre me na bi le su i ame ri~ ke pli va ~i ce u {ta fe ti 4 h100 me {o vi to - Mi si Fren klin, Re be ka So ni, Dej na Vol mer i Ali son [mit (3:52,05). Ta kav re zul tat uop {te ni je iz ne na |e we, jer su sve one, osim [mit, u Lon do nu po sta vqa le no ve svet ske re kor de i u po je di na~ noj kon ku ren ci ji. So ni je ~ak dva pu ta ru {i la re kord na 200 me ta ra pr sno (u po lu fi na lu, pa u fi na lu), Fren klin je za bli sta la na 200 le| no, a Dej na Vol mer na 100 del fin.

Re kor de ri su ra ni je po sta li i Ki ne ski wa Je [i ven na 400 me -

mo `e se re }i da sva ki od no vih re kor da pred sta vqa ve }i pod vig.

Po sled we ve ~e ri olim pij skog pli va~ kog pro gra ma, Ki nez Sun Jang obo rio je sop stve ni re kord na 1.500 me ta ra slo bod nim sti lom. Sun je sa vre me nom 14:31,02 bio za ~ak 3,12 se kun di br `i ne go pro {le go di ne na Svet skom pr ven stvu u [an ga ju. On je za vi {e od osam i po se kun di nad ma {io dru go pla si ra nog Ka na |a ni na Ra ja na Ko krej na, dok je bron za pri -

{o vi to, Ju `no a fri ka nac Ka me ron Van der Burg na 100 pr sno i Ma |ar Da ni jel \ur ta na 200 pr sno. Zve zda tak mi ~e wa bio je, ne sum wi vo, Majkl Felps, ko ji je sa ~e ti ri zlat ne i dve sre br ne me da qe po stao ube dqi vo naj tro fej ni ji pli va~ svih vre me na na Olim pij skim igra ma. On }e se opro sti ti od ba ze na sa u~in kom od 18 zla ta, dva sre bra i dve bron ze na tri Olim pi ja de.

Im pre siv no!

MAJKL FELPS, NAJ U SPE [NI JI OLIM PI JAC SVIH VRE ME NA

Ura dio sam sve {to sam `e leo

in va li di te tom, do pr vo kla sne li ste slav nih. Odu {e vi la je ce lu ze mqu.

Po tom je sve ~a no otva ra we pre ma {i lo sva o~e ki va wa, iako Kou is ti ~e das su mu go di na ma go vo ri li da Bri tan ci ne mo gu da se tak mi ~e sa spek ta klom na otva raw Iga ra u Pe kin gu.

- Uvek sam go vo rio da }e Lon don pri re di ti ne {to dru ga ~i je, za pa wu ju }u pro sla vu sve ga {to je bri tan sko ko ja po di `e ni vo

~e ve, bi lo je ne ko li ko slu ~a je va do pin ga pre va ra, ali jo{ ni ~e ga {to bi raz bi lo san. Mo `e li sve da kre ne na o pa ko u po sled woj ne de qi? Pa, mo `e. Ipak, `e lim da mo gu da sva kog spor ti stu kra jem idu }e ne de qe po gle dam u o~i i da oni ka `u da je wi hov uspeh re zul tat is kqu ~i vo wi ho vih na po ra i pri pre ma, a da su im or ga ni za to ri sa mo obez be di li plat form da po ka `u naj bo qe- na gla sio je Kou.

Naj tro fej ni ji olim pi jac svih vre me na, ame ri~ ki pli va~ Majkl Felps re kao je da je u ka ri je ri po sti gao sve {to je `e leo. Felps je u po sled woj tr ci u ka ri je ri osvo jio zlat nu me da qu u tr ci {ta fe ta na 4h100 me ta ra me {o vi to.

- Da, da... Ura dio sam sve {to sam hteo. Ako ne ko mo `e da ka `e to za svo ju ka ri je ru, on da zna ~i da je de fi ni tiv no vre me za ne {to dru go - ka zao je 27 - go di {wi Felps.

On je osvo jio ukup no 22 olim pij ske me da qe, od ~e ga 18 zlat -

GVA TE MA LAC ERIK BA RON DO NA PRA VIO SJA JAN PO TEZ

Pr vi te le vi zor, pa pr va me da qa Pred stav nik Gva te ma le u br zom ho da wu Erik Ba ron do na pra vio je sja jan po tez ka da je pre od la ska na OI ku pio po ro di ci TV pri jem nik. Ba ron do je ti me iz u zet no ob ra do vao svo ju po ro di cu, ko ja pret hod no ni je ima la te le vi zor u ku }i. Is po sta vi lo se da je to bi la va `na od lu ka i za to {to su Ba ron do vi ro di te qi, ta ko |e atle ti ~a ri, mo gli da gle da ju si na ka ko osva ja sre br nu me da qu u ho da wu na 20 ki lo me ta ra.

We go vo sre bro je, ina ~e, pr va olim pij ska me da qa u isto ri ji dr `a ve, ko ja se na la zi iz me |u Mek si ka na se ve ru, Be li zea na is to ku, i Hon du ra sa i El Sal va do ra na ju gu.

- Gva te ma la je mno go pro pa ti la, ali ima sno ve. Ka da bi su tra ne ko pu {ku ili no` za me nio pa rom pa -

Erik Barondo

ti ka i po ~eo da tre ni ra, bio bih naj sre} ni ji ~o vek na sve tu - is ta kao je Erik Ba ron do.

Gva te ma la je u dru goj po lo vi ni 20. ve ka pro ve la ~ak 36 go di na u gra |an skom ra tu.

nih. Na igra ma je is pli vao 51 tr ku i pre {ao oko 9.900 me ta ra u ba ze ni ma. Felps sa da ima ve li ku `e qu da se od mo ri i da pro pu tu je sve tom sa ci qem da de taq no obi |e ra zna me sta.

- To kom ka ri je re sam bio u ra znim gra do vi ma, ali ni kad ni sam imao vre me na da ih za i sta obi |em.

Ve li ke za slu ge za Felp so vu iz u zet no uspe {nu ka ri je ru ima we gov tre ner Bob Ba u man.

- Da ne ma we ga ni ka da ne bih bio ov de gde sam sa da. Vo le }u ga do smr ti - rekao je Felps.

PR VI PUT U ISTO RI JI

Ki pra ni sti gli do od li~ ja

Ki par ski olim pij ski tim ju ~e ra {wi dan }e upi sa ti u isto ri ju spor ta te ze mqe, po {to je us peo da osvo ji pr vu olim pij sku me da qu u isto ri ji. Ki par je osi gu rao pr vu olim pij sku me da qu od ka da u~e stvu je na Olim pij skim igra ma - od 1980. go di ne u Mo skvi.

Je dri li ~ar Pa vlos Kon ti dis je osi gu rao sre bro u kla si la ser. Ki par ska {tam pa uspeh 22-go di {weg Kon ti di sa opi su je kao naj sve tli ju stra ni cu sport ske isto ri je Ki pra.

Do me da qe sa slo mqe nim pal cem Re p re z en ta tiv ka Ve li ke Bri ta ni je u xu dou Ge ma Gi bons osvo ji la je sre br nu me da qu sa slo mi qe nim pr stom.

Gi bons je ve }i nu bor bi u ka te go ri ji do 78 ki lo gra ma ula zi la sa do bro ban da `i ra nom le vom {a kom, a u fi na lu je iz gu bi la od Ame ri kan ke Kaj le He ri son. „Pre ne ko li ko sa ti sam sa zna la da mi je pa lac slo mqen i sle de }e ne da qe }u oti }i na ope ra ci ju. Upr kos to me, ovo je bi la

naj bo qa ne de qa u mom `i vo tu”, na pi sa la je na Tvi te ru Gi bons.

18

SPORT

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

RAS P O RE D UTAKMI CA JE SE WE G DE L A FUDBAL SKOG P R VE N STVA JE L E N SU P E R L I GE SR BI JE

1.

kolo

5.

kolo

(11. av gu sta, 17.30–20)

Jagodina - Hajduk OFK Beograd - Dowi Srem Partizan - BSK Sloboda Point - Spartak Zlat. voda Vojvodina - Smederevo Javor - Crvena zvezda Rad - Radni~ki 1923 Novi Pazar - Radni~ki (N)

9.

(15. septembra, 16.30–19)

Partizan - Hajduk Sloboda Point - OFK Beograd Vojvodina - Jagodina Javor - Dowi Srem Rad - BSK Novi Pazar - Spartak Zlatibor voda Radni~ki (N) - Smederevo Radni~ki 1923 - Crvena zvezda

13.

kolo

kolo

(20. oktobra, 14.30–16)

Vojvodina - Hajduk Javor - Sloboda Point Rad - Partizan Novi Pazar - OFK Beograd Radni~ki (N) - Jagodina Radni~ki 1923 - Dowi Srem Crvena zvezda - BSK Smederevo - Spartak Zlatibor voda

(17. novembra, 13.00–15.30)

Rad - Hajduk Novi Pazar - Javor Radni~ki (N) - Vojvodina Radni~ki 1923 - Sloboda Point Crvena zvezda - Partizan Smederevo - OFK Beograd Spartak Zlatibor voda - Jagodina BSK - Dowi Srem

Fudbaleri Vojvodine

2.

kolo

Hajduk - Radni~ki (N) Radni~ki 1923 - Novi Pazar Crvena zvezda - Rad Smederevo - Javor Spartak Zlatibor voda - Vojvodina BSK - Sloboda Point Dowi Srem - Partizan Jagodina - OFK Beograd

3.

kolo

(22. septembra, 16.30–19)

Hajduk - Crvena zvezda Smederevo - Radni~ki 1923 Spartak Zlatibor voda - Radni~ki (N) BSK - Novi Pazar Dowi Srem - Rad Jagodina - Javor OFK Beograd - Vojvodina Partizan - Sloboda Point

(25. av gu sta, 17.30–19.30)

7.

kolo

(29. septembra, 15.30–18)

Sloboda Point - Hajduk Vojvodina - Partizan Javor - OFK Beograd Rad - Jagodina Novi Pazar - Dowi Srem Radni~ki N. - BSK Radni~ki 1923 - Spartak Zlatibor voda Crvena zvezda - Smederevo

8.

Hajduk - Radni~ki 1923 Crvena zvezda - Radni~ki (N) Smederevo - Novi Pazar Spartak Zlatibor voda - Rad BSK - Javor Dowi Srem - Vojvodina Jagodina - Sloboda Point OFK Beograd - Partizan

Hajduk - Spartak Zlatibor voda BSK - Smederevo Dowi Srem - Crvena zvezda Jagodina - Radni~ki 1923 OFK Beograd - Radni~ki (N) Partizan - Novi Pazar Sloboda Point - Rad Vojvodina - Javor

11.

(6. oktobra, 15.30–18)

(3. novembra, 13.30–15.30)

Javor - Hajduk Rad - Vojvodina Novi Pazar - Sloboda Point Radni~ki (N) - Partizan RAdni~ki 1923 - OFK Beograd Crvena zvezda - Jagodina Smederevo - Dowi Srem Spartak Zlatibor voda - BSK

12.

Hajduk - Smederevo Spartak Zlatibor voda - Crvena zvezda BSK - Radni~ki 1923 Dowi Srem - Radni~ki (N) Jagodina - Novi Pazar OFK Beograd - Rad Partizan - Javor Sloboda Point - Vojvodina

14.

(24. novembra, 13–15.30)

Hajduk - Dowi Srem Jagodina - BSK OFK Beograd - Spartak Zlatibor voda Partizan - Smederevo Sloboda Point - Crvena zvezda Vojvodina - Radni~ki 1923 Javor - Radni~ki (N) Rad - Novi Pazar

15.

kolo

kolo

kolo

(1. septembra, 17.30–19)

10.

(27. oktobra, 13.30–16)

kolo

kolo

OFK Beograd - Hajduk Partizan - Jagodina Sloboda Point - Dowi Srem Vojvodina - BSK Javor - Spartak Zlatibor voda Rad - Smederevo Novi Pazar - Crvena zvezda Radni~ki (N). - Radni~ki 1923

4.

6.

kolo

kolo

kolo

(18. av gu sta, 17.30–20)

(10. novembra, 13.30–15.30)

Hajduk - BSK Dowi Srem - Spartak Zlatibor voda Jagodina - Smederevo OFK Beograd - Crvena zvezda Partizan - Radni~ki 1923 Sloboda Point - Radni~ki (N) Vojvodina - Novi Pazar Javor - Rad

(1. decembra, 13–15.30)

Novi Pazar - Hajduk Radni~ki (N) - Rad Radni~ki 1923 - Javor Crvena zvezda - Vojvodina Smederevo - Sloboda Point Spartak Zlatibor voda - Partizan BSK - OFK Beograd Dowi Srem - Jagodina

SPORT

dnevnik

EVROP SKO PR VEN STVO JU NI OR KI U RU MU NI JI

Ju ni or ke Sr bi je za slu `e no dobi le bron za nu me da qu na EP

Na {e ko {ar ka {i ce osvo ji le bron zu Ho lan di ja – Sr bi ja 46:59 (9:22, 8:17, 16:13, 13:7)

BU KU RE[T: SC Rapid Arena, gledalaca 500, sudije: Anastopulos (Gr~ka), @eneu (Francuska), Panter (Nema~ka).

HOLANDIJA: Zapej, Kornelijus, Katman 7, Gujit 2, Klerks 4, [oen, de Jong 5, Slim 7, Trefers 8, Hoveling 1, Hof 10, Kempers 2.

SRBIJA: Bo{kovi}, Nikoli}, Vidakovi}, Kova~evi} 11, Stepanovi}, Topuzovi} 6, Stana}ev 15, Vu~kovi} 6, Jankovi}, Mandi} 11, Stankovi} 10, Crvendaki}. @enska juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije

osvojila je bronzanu medaqu na Evropskom pvenstvu u Bukure{tu. Na{e ko{arka{ice u susretu za tre}e mesto bile su boqe od vr{wakiwa iz Holandije 59:46. Nakon poraza u polufinalu od Rusije, izabranice selektora Zorana Kova~i}a smogle su snage da u ute{nom finalu poka`u kvalitet i `equ za slavqem, {to se videlo ve} na startu susreta. Nakon prvih 10 minuta, Srpkiwe su stekle ubedqivu prednost 22:9. U istom ritmu Stana}eva i drugarice odigrale su u drugu ~etvrtinu pa su na odmor oti{le sa ubedqivih 21 poenom vi{ka (39:17).

Granitna odbrana donela je pre-

vagu u prvih 20 minuta duela u Rapid Areni. Najve}u razliku na me~u juniorke Srbije imale su u 23. minutu (46:20).

U drugom poluvremenu ko{arka{ice Holandije uspele su preko Hof, Trefers i Katman da ubla`e zaostatak, ali ne i da utakmicu uvedu u rezultatski neizvesnu zavr{nicu. Na kraju su Holan|anke izborile ~astan poraz, a slavqe u taboru na{e reprezentcije moglo je da po~ne.

Najefikasnije u redovima Srbije bile su Stana}v sa 15, Kova~evi} i Mandi} sa po 11 ko{eva.

Na drugoj strani boqa od ostalih u redovima Holandije bila je Hof sa 10 poena.

I. G.

EVROP SKI [AM PI O NAT NA BRD SKIM STA ZA MA

Bor ko vi} sve bli `i ti tu li Srpski automobilista i ~lan ekipe Nisotec Du{an Borkovi} pobedio je u francuskom Le Mon Doru u takmi~ewu za Evropski {ampionat u brdskim trkama.

Ovom pobedom Borkovi} je pove}ao prednost u odnosu na konkurente i sve je bli`i tituli {ampiona Evrope. Do kraja sezone ostale su jo{ tri trke ([vajcarska, Slovenija, Hrvatska).

- Do titule prvaka mi je dovoqna mo`da i jo{ samo jedna pobeda, ali zbog svih navija~a, sponzora i cele nacije a i mene samog obe}avam da }u dati sve od sebe da trijumfujem u sve tri preostale trke. Sadaje bilo veoma te{ko zbog iznenadnog problema sa mewa~em, ali najva`nije je da smo pobedili, da smo osvojili nove bodove i da smo sve bli`i ciqu - rekao je Borkovi} posle trke.

Slede}a trka {ampionata Evrope na brdskim stazama vozi se za dve nedeqe u [vajcarskoj.

PR VEN STVO BAL KA NA ZA JU NI O RE

Bo ri sa vqe vi} po no vo {am pion Milo{ Borisavqevi}, supertalentovani juniorski reprezentativac kraqeva~kog Metalca odbranio je titulu {ampiona Balkana u drumskoj vo`wi na prvenstvu odr`anom u Beogradu.

Stazu od 93 km pre{ao je sa 2:24,45 ~asova i solo stigao na ciq sa 2,38 minuta prednosti u odnosu na drugoplasiranog Nike Iltijana iz Albanije. Tre}i je trku zavr{io Ferit Kan Samli iz Turske sa 3,44 minuta slabijim vremenom, dok je lep uspeh postigao osvajawem ~etvrtog mesta Stefan Stefanovi}, reprezena-

tativac ~a~anskog Borca sa 7,01 minut zastatka. Deveti je bio Marko Polumirac, juniorski as Metalca, a 17. Aleksandar Miti}, omladinski reprezentativac Partizana.

Andrej Galovi}, kadetski reprezentativac Partizana osvojio je srebrnu medaqu dok se bronzom okitio kadetski as ni{kog @elezni~ara MBN Milan Bogdanovi}.Tur~in Onur Balkan pobedio je u kadetskoj trci na stazi od 63,5 km, pobegav{i grupi od 27 biciklista na 33. kilometru. Zavr{io je trku u vremenu 1:38,43 ~asova.

Bogdanovi} na drugom mestu je

Mi lo{ Bo ri sa vqe vi}

imao 52 sekunde slabije vreme, dok je Bogdanovi} na tre}oj pozciji stigao sa 3,10 minuta zaostatka.

Na ~etvrto mesto plasirao se Du{an Rajovi}, dok je 17. stigao Stefan Jovanovi}, obojica reprezentativci Metalca.

U~estvovali su mladi biciklisti iz Albanije, Rumunije, Kipra, Bugarske, Turske, Moldavije, BiH, Makedonije i Srbije.

ponedeqak6.avgust2012.

19

VOJ VO DI NA SE PRI PRE MA ZA RE VAN[ S RA PI DOM

Ofan zi vom do is pu we wa ci qa Pred fudbalerima Vojvodine u ~etvrtak je revan{ utakmica 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope, u kojoj }e, drugi put u sedam dana, odmeriti snage s be~kim Rapidom. U Novom Sadu, u sjajnom ambijentu stadiona „Kara|or|e”, crveno-beli su pobedili s 2:1 i stekli prednost pred duel na stadionu „Gerhard Hanapi” u glavnom gradu Austrije. Da li je ta prednost dovoqna, sazna}emo u ~etvrtak uve~e, ali je ~iwenica da se tim trenera Zlatomira Zagor~i}a priprema da pru`i maksimum u Be~u i poku{a da obezbedi prolazak u 4. kolo kvalifikacija.

Ju~e su crveno-beli trenirali u FC „Vujadin Bo{kov”, a u popodnevnim satima trener Zagor~i} je, posredstvom internet prenosa, pratio derbi 3. kola austrijskog prvenstva izme|u Rapida i be~ke Austrije. Pobedili su gosti sa 3:0 (1:0), golovima koje su, pred 17.000 gledalaca na stadionu „Gerhard Hanapi”, postigli Kinast (dva) i Simkovi}. Rapid je nastupio u slede}em sastavu: Kenig{ofer, Fereira, Sonlajtner, Katcer, Kulovic (Prager), Hofman, Drazan (Burg{taler), Idiz (Heikinen), Trimel, Alar, Bojd. Utakmici je prisustvovalo 17.000 gledalaca.

Po vre |e ni igra ~i sve bo qe Posle prvog duela s Rapidom na povrede su se u Vojvodini po`alili golman Nemawa Supi} i kapiten Miroslav Vuli}evi}, a simptome bolesti osetio je sjajni strelac Abubakar Oumaru.

- Supi} je zaradio nezgodnu povredu kolena, koja inicijalno na terenu nije izgledala sjajno - rekao je dr Borko Vukosav. - Ne radi se, sre}om, o povredi ligamenata, pa se on nalazi pod terapijom, a danas }emo uraditi i snimawe magnetnom rezonancom.

On je ju~e po~eo lagano da tr~i i mislim da }e biti u konkurenciji za tim za utakmicu u Be~u. Abubakar je osetio posledice viroze, ali je ve} mnogo boqe i mislim da ni on nije pod znakom pitawa za duel s Rapidom. Kona~no, Vuli}evi} je dobio udarac u stopalo, re~ je bolnoj povredi pra}enoj otokom, pa je pod tretmanom je i mislim da je sasvim realno da sva trojica budu na raspolagawu treneru Zagor~i}u za revan{. Isto se odnosi i na Stevanovi}a koji je tako|e bolestan, ali je redovno trenirao s ekipom, dok su svi ostali zdravi i rade bez problema.

U Be~ sa mo s na vi ja~ kom gru pom I pored velike `eqe uprave FK Vojvodina da organizuje put na utakmicu 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope Rapid - Vojvodina za navija~e crveno-belih, posledwa informacija glasi da klub iz Be~a nije u mogu}nosti da Novosa|anima obezbedi vi{e od 500 karata, koje su od ranije pla}ene za navija~ku grupu Firma.

Kona~an odgovor doma}ina i nedavawe bilo kakve garancije da Vojvodina mo`e da dobije tra`eni broj od 1.500 karata spre~ava novosadski klub da u|e u rizik organizovawa odlaska ve}eg broja navija~a u Be~, ka`e se na zvani~nom sajtu crvenobelih, uz izviwewe simpatizerima.

- Austrija je igrala kao {to smo to ~inili i mi u drugom poluvremenu utakmice u Novom Sadu - objasnio je Zagor~i}. Iskoristili su gosti gre{ke igra~a Rapida i ubedqivo rezultatski pobedili, ali je doma}in i ovom prilikom pokazao da ne odustaje od svog sistema igre.

Mi ne smemo u revan{u da potpadnemo pod pritisak navija~a, ve}, ponovi}u to i ovog puta, moramo da budemo maksimalno skoncentrisani i fokusirani na igru. Uz to, na{i igra~i moraju da imaju veliko samopouzdawe jer samo tako, uz neophodnu dozu mudrosti, mo`emo u revan{ da u|emo sa `eqom i namerom da pro|emo u narednu rundu kvalifikacija za Ligu Evrope. [ef struke mo}i }e u Be~u da ra~una na Branislava Trajkovi}a koji je odradio kaznu zbog dva `uta, automatski i crvenog kartona koje je zaradio u Litvaniji, ali i daqe u konkurenciji za ekipu ne}e biti Vuka Mito{e-

Bra ni slav Traj ko vi} u su sre tu sa Su du vom

vi}a, koji mora da ide na lekarska ispitivawa.

- Nemamo preveliki fond igra~a i svako od wih nam je veoma zna~ajan. Trajkovi} }e biti u konkurenciji za startnu postavu u Be~u, ba{ kao i svi ostali igra~i koje budemo poveli na put u Austriju.

Iz onog {to kroz va{e re~i mo`emo da naslutimo, Vojvodina }e i u revan{u igrati ofanzivno, na pobedu?

- Apsolutno ostajemo dosledni ori jen ta ci ji da igra mo ofanzivno - kategori~an je bio Zagor~i}. - Ako se ne igra tako, ne mo`e se ni do}i u {ansu za postizawe golova. U prvoj

Fo to: S. [u {we vi}

utakmici Austrijanci su nam dali gol prakti~no bez {anse, jer Hofman je pogodio pre~ku iz {uta, a ne iz prilike, dok je gol postignut posle prekida.

Od igra~a }u zahtevati da maksimalno skoncentrisano u|u u me~ i verujem da u tom slu~aju na{e {anse za prolaz daqe u velikoj meri rastu.

No vo sa |a ni u glav ni grad Austrije putuju avionom u sredu, a iste ve~eri }e trenirati, u ter mi nu utak mi ce ko ja se igra u ~etvrtak od 21.05 ~asova.

Povratak u Novi Sad planiran je za pe tak u pre po dnev nim sa ti ma.

A. Pre do je vi}

SU TRA U ADOR JA NU

Go stuje su per li ga{ Do wi Srem Superliga{ Dowi Srem iz Pe}inaca gostuje sutra (utorak) u Adorjanu kod Kawi`e. Doma}in novope~enom superliga{u bi}e ekipa Tise, koja se uspe{no takmi~i u Podru~noj ligi Subotice, a utakmica po~iwe u 17 sati.

Tisa i Dowi Srem ve} godinama neguju dobre odnose i saradwu, pa su Pe}in~ani ve} nekoliko puta gostovali u Adorjanu, dok su igrali u u pokrajinskom rangu takmi~ewa. Saradwa sportskih

prijateqa se nastavqa, a dolazak Doweg Srema u ulozi superliga{a pobudu|uje interesovawe qubiteqa fudbala iz Adorjana i okolnih potiskih mesta.

- Trudi}emo se da budemo dobri doma}ini i kako dolikuje ugostimo na{e sportske prijateqe iz Pe}inaca - ka`e prvi ~ovek FK Tisa ^aba Bor{o{.

M. Mr.

20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

ПО ИЗ БО РУ КРИ ТИ ЧА РА

У АВ ГУ СТУ У БИ О СКО ПИ МА

„Вр то гла ви ца” за анале

Де чак са би ци клом

Ал фред Хич кок је на по кон ус пео да над ма ши Ор со на Вел са ка да је ње го ва „Вр то гла ви ца„ про гла ш е н а за нај б о љ и филм ика да, по ми шље њу кри ти ча ра ли ста „Сајт енд Са унд„ (Sight & Sound). „Вр то гла в и ц а„ са Џеј м сом Стју ар том и Ким Но вак је та ко ски ну ла са тро на, по сле 50 го ди на, Вел со вог „Гра ђа ни на Кеј на„, на во ди лист ко ји об ја вљу је Бри тан ски филм ски ин сти тут и ко ји сва ке де це ни је спро во ди ан ке ту ме ђу кри ти ча ри ма. „Гра ђа нин Кејн„ са да се на ла зи на дру гом ме сту 10 нај бо љих фил мо ва. На ли сти су се на шао и но ви тет: Џи ге Вер тов до ку мен та рац „Чо век са филм ском ка ме ром„ ко ји је на осмом ме сту. На тре ћем је „То киј ска при ча„Ја су ши ре Озуа, по том сле де Жан Ре но а ро ва „Пра ви ла Игре„, „Сви та ње„ Ф.В. Мур на уа, „Оди се ја у све ми ру 2001” Стен ли ја Кју бри ка, „Тра га чи„ Џо на Фор да, Карл Дре је -

Џејмс Стјуарт у филму „Вртоглавица”

ро во „Стра да ње Јо ван ке Ор ле ан ке„ ко је је на деве том ме сту и „Осам и

по„ Фе де ри ка Фе ли ни ја на де се том ме сту. (Танјуг)

КО РИ СНИ ЦИ ИМДБ ОДЛУЧИЛИ

Нај бо љи филм „Бек ство из Шо шен ка” Ко ри сни ци нај ве ће ин тер нет ба зе фил мо ва - ИМДБ (Internet Movie Database) иза бра ли су за нај бо љи филм свих вре ме на „Бек ство из Шо шен ка„ Френ ка Да ра бо ун та из 1994. го ди не, док се по след ње оства ре ње из три ло ги је Кри сто фе ра Но ла на о Бет ме ну - „Успон мрач ног ви те за„ (2012) на шао на 10. ме сту.

та Бе ни ни ја „Жи вот је леп„ (1997) и кла сич на бри тан ска ко ме ди ја „Не жна ср ца и ди ја де ме„ (1949) Ро бер та Ха ме ра. Ко ри сти од ове про ме не има ли су фил мо ви „Ки шни чо век„ (1988) Бе ри ја Ле вин со на , „Ноћ на мо ра пре Бо жи ћа„ (1993) Хен ри ја Се ли ка и „Не с а ло ми ви„ (1987) Бра ја на де Пал ме.

На гра ђи ва на дра ма бра ће ЖанПје ра и Ли ка Дар де на - „Де чак са би ци клом„ при ка зи ва ће се од су тра у би о ско пу „Ви лин град„ у Ни шу, а од 23. ав гу ста у Бе о гра ду, у „Дво ра ни Кул тур ног цен тра„, на ја вио је ди стри бу тер „Ме га Ком филм„. Ова дир љи ва филм ска при ча осво ји ла је број на при зна ња, ме ђу ко ји ма су Гран при на про шло го ди шњем Кан ском фе сти ва лу, као и На гра да за нај бо љи сце на рио на до де ли Европ ских филм ских на гра да 2011. Филм је био но ми но ван и за Злат ни гло бус, у ка те го ри ји нај бо љи стра ни филм, а срп ској пу бли ци пред ста вљен је на фе сти ва лу „Ку стен дорф„, где су бра ћа Дар ден би ли го сти, као и на Фе сту, по чет ком ове го ди не. Глав ни ју нак ове дра ме је Си рил, је да на е сто го ди шњи де чак, оста вљен у до му за не збри ну ту де цу, уве рен да ће се отац вра ти ти по ње га. У по тра зи за оцем слу чај но упо зна је фри зер ку Са ман ту, ко ја му до зво ља ва да оста -

не код ње. Си рил, ме ђу тим, раз о- ча ран јер га отац не же ли, не пре по зна је љу бав ко ју му Са ман та пру жа, осе ћа ње ко је му мо же по мо ћи да по бе ди бес. Жан-Пјер и Лик Дар ден су по зна ти бел гиј ски филм ски ре ди те -

љи ко ји пи шу, про ду ци ра ју и ре жи ра ју фил мо ве за јед но. Пр ву ме ђу на род ну на гра ду осво ји ли су у Ка ну - њи хов филм „Ро сет та„ на гра ђен је Злат ном пал мом 1999. Дру гу Злат ну пал му до би ли су за филм „Де те„ 2005. (Танјуг)

„Ава тар 2” тек 2015. Обо ж а ва о ц и на у ч н о ф ан т а стич н ог блок б а с те р а Џеј м са Ка ме рон мо ра ће да бу ду стр пљи ви - „Ава тар 2” ће у би о - ско пе сти ћи тек 2015. Пре ма

пи с а њ у ли с та „Лос Ан ђ е л ес тајмс“, пре ми је ра дру гог де ла „Ава т ар„-а, пр во б ит н о на ј а вље на за крај 2014, од ло же на је за го ди ну да на.

За тим „Пет па рач ке при че„ (1994) Квен ти на Та ран ти на, „До бар, лош, зао„ (1966) Сер ђиа Ле о неа, „Два на ест гнев них љу ди„ (1957) Сид ни ја Ла ме та, „Шин дле ро ва ли ста„ (1993) Сти ве на Спил бер га. Но ла нов „Мрач ни ви тез„ из 2008. је бо љи од свог след бе ни ка, те се на шао на осмом ме сту, док је

Раз лог овог по ме ра ња је од лу ка аме рич ког ре ди те ља да ку пи има ње на Но вом Зе лан ду и на ње му сни ми део фил ма. Ка м е р он на м е р а ва да јед н о вре м е жи в и на свом но вом има њу пре не го што за поч н е са сни ма њем. Она, на и ме, же ли да „упи је„ ат мос ф е ру тог рај ског ме ста ко је, на вод но, под се ћа на Пан д о ру, пла н е ту на ро да На ви. Џејмс Ка м е р он, ина че, пла ни ра да па р а л ел н о сни м и дру ги и тре ћи на ста вак сво је еп ске пу сто ло ви не. Пре ми је ра тре ћег де ла је и да ље пред ви ђе на за кра је 2016. (Танјуг)

СНИ МА ЋЕ СЕ ФИЛМ КО ЈИ ПРЕТ ХО ДИ ХО РО РУ „ИСИ ЈА ВА ЊЕ”?

Иде ја у по чет ној фа зи

Из филма „Бекство из Шошенка”

Пра ви ла ко ри шће ња сај т а ИМДБ су се про ме ни ла 17. ју ла, те је уме сто 3.000 гла со ва са да по треб но 25.000, да би се не ко оства ре ње на шло на ли сти 250 нај бо љих фил мо ва свих вре ме на. Због то га са ли сте су ис па ли по след њи филм Ве са Ан дер со на „Кра љев ство из ла зе ћег сун ца„, Оска ром на гра ђе ни филм Ро бер -

Про ме на пра ви ла ути че са мо на то да се не ки филм на ђе ме ђу Топ 250, али не и на ње го ву по зи ци ју на тој ли сти. На пр вом ме сту оста ло је оства ре ње „Бек ство из Шо шен ка„ са Ти мом Ро бин сом и Мор га ном Фри ме ном у глав ним уло га ма, сле де „Кум„ 1 и 2 Френ си са Фор да Ко по ле из 1972. и 1974. го ди не.

на де ве тој по зи ци ји по след њи део три ло ги је „Го спо дар пр сте но ва„ Пи те ра Џек со на - „Го спо дар пре сте но ва: По вра так кра ља„ (2003). Пр ви филм из Но ла но ве три логи је „Бет мен: По че так„ (2005) на ла зи се на 109. ме сту на ли сти 250 нај бо љих фил мо ва свих вре ме на на осно ву гла со ва ко ри сни ка сај та ИМДБ.

ПО СЛЕ ОТВА РА ЊА ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА

Ре ди тељ Де ни Бојл у цен тру па жње На кон це ре мо ни је отва ра ња Олим пиј ских ига ра у Лон до ну, ко ју је осми слио ре ди тељ Де ни Бојл, по ве ћа но је ин те ре со ва ње за ње го ве фил мо ве „Трејн спо тинг„ и „Ми ли о нер из бла та„, пи ше ма га зин НМЕ. Про да ја Бој ло вог фил ма из 1996. го ди не, „Трејн спо тинг„, на сај ту „Ама зон„ енорм но је по ра сла, за чак 5.800 по сто, као ре зул тат оду ше вље ња че тво ро ча сов ним спек та клом у Лон до ну под на зи вом „Остр во чу да„, ко ји је у Ве ли кој Бри т а ни ји пра ти ло око 27 ми ли о на те ле ви зиј ских гле да ла ца. Од отва ра ња Олим пи ја де, „Ама зон‘ је за бе ле жио по раст ин те ре со ва ња за ДВД из да ња Бој ло вих оства ре ња „Пла жа„ (2000), „Сун це„ (2007) и „127 са ти„ (2010). Ипак, од мах по сле „Трејн спо тинг„-а, нај ви ше је по ра сла про да ја Бој ло -

вог Оска ром на гра ђе ног фил ма из 2008. - Ми ли о нер из бла та„ и то за 900 по сто. Ди рек тор про да је „Ама зо на„-а Џон Бум феј на звао је Бој ла пр вим по бед ни ком на Олим пиј ским игра ма. „По раст на ру чи ва ња фил мо ва бри тан ског ре ди те ља ја сан је по ка за тељ да се љу ди ма до пао спек такл ко ји је он кре и рао у Лон до ну„, до дао је Бум феј. У ме ђу вре ме ну и фил мо ви оста лих зве зда, ко је су се поја ви ле на це ре мо ни ји отва ра ња Олим пи ја де, до би ли су на по пу лар но сти, у пр вом ре ду оба фил ма о Ми стер Би ну и „Мно го бу ке ни око че га„, по што су Ро у ан Ет кин сон и Ке нет Бра на уже ли уче шће у пред ста ви на Олим пиј ском ста ди о ну. (Танјуг)

Сту дио „Вор нер Брос„ ис пи ту је мо гућ но сти сни ма ња фил ма чи ја би при ча прет хо ди ла култ ном хо ро ру Стен ли ја Кју бри ка „Иси ја ва ње„ из 1980. го ди не, ко ји су мно ги фа но ви ока рак те ри са ли као нај стра шни ји свих вре ме на, пи ше „LA Times„. Сту дио је ан га жо вао сце на ри сту и про ду цен та Ле а ту Ка ло гри дис, ко ја сто ји и иза оства ре ња „За тво ре но остр во„ и „Ава тар„, ка ко би про це ни ла мо гућ но сти тог про јек та. Филм „Иси ја ва ње„, за сно ван на бест се ле ру Сти ве на Кин га из 1977, у ко ме Џек Ни кол сон ту ма чи лик лу дог на сил ни ка Џе ка То рен са, је -

ди но је оства ре ње, ме ђу де вет, ре ди те ља Стен ли ја Кју бри ка ко је ни је но ми но ва но за на гра де Оскар и

Злат ни гло бус, али је вре ме ном по при мио ста тус кла сич ног хо ро ра. Уко ли ко би се сни мио но ви филм, рад ња би би ла кон цен три са -

на на де ша ва ња ко ја су прет хо ди ла до ла ску Џе ка То рен са, ње го ве су при ге и пси хич ки по ре ме ће ног си на у изо ло ва ни хо тел, што ће глав ног ју на ка оте ра ти у лу ди ло. Из вор из сту ди ја „Вор нер Брос„ за „LA Times„ је ре као да је про је кат још у нај ра ни јој фа зи и да још увек ни је зва нич но за по чет. Кин го во „Иси ја ва ње„ је 1997. адап ти ра но за по тре бе исто и ме не те ле ви зиј ске ми ни се ри је, а по зна ти пи сац хо ро ра тре нут но ра ди на на став ку при че под на зи вом „Doctor Sleep„ ко ји је фо ку си ран на То рен со вог си на, Де ни ја, ко ји је са да 40-го ди шњак и ра ди у до му за те шко бо ле сне у др жа ви Њу јорк. (Танјуг)

Фа но ви оду ше вље ни треј ле ром Фа но ви фран ши зе о бри тан ском аген ту 007, по зи тив но су оце ни ли треј лер за но ви филм о Џеј мсу Бон ду - „Skyfall„, у ко ме се пр ви пут ви ди Ха ви јер Бар дем у уло зи не га тив ца, пи ше ма га зин НМЕ. Но ви треј лер за филм „Skyfall„, ко ји тра је ско ро 150 се кун ди, пун је ак ци о них сце на и по ка зу је да је рад ња но вог оства ре ња о чу ве ном аген ту фо ку си ра на око Бон до ве на вод не смр ти пре не го што се та јан стве но вра ти на ду жност. Треј лер ну ди и пр ви по глед на Бар де ма у уло зи не га тив ца. По пу лар ни глу мац, ко ји ту ма чи лик Ра у ла Сил ве, има пла ву ко су и ди вљач ки по глед, слич но ро ли у оства ре њу „Не ма зе мље за стар це„ бра ће Ко ен за ко ју је на гра ђен Оска ром. У треј ле ру се ви ди су срет Бон да и Кјуа, ко га пр ви пут игра Бен Ви шо, као и ин тим на сце на са Бе ре нис Мар ло.

Ре ак ци је на ин тер не ту по во дом треј ле ра су по зи тив не. „То тал филм„ је оце нио треј лер као „не ве ро ва тан„, док су ко ри сни ци „Тви те ра„ на пи са ли да је два че ка ју филм. „Скyфалл„ ће пре ми јер но

би ти при ка зан 26. ок то бра у Ве ли кој Бри та ни ји ка да се обе ле жа ва 50 го ди на од ка ко се Шон Ко не ри 1962. пр ви пут по ја вио у уло зи Ијан Фле мин го вог тај ног аген та, у фил му „Др Но„. (Танјуг)

kultura

dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

21

РЕТРОСПЕКТИВА АЛЕКСАНДРА ПЛАЧКОВА У СУСРЕТ БЕОГРАДСКОМ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛУ

Последица интензивних осећања Карикатура: Д. Стојановић

ВЛАДИМИР ПИШТАЛО СУТРА У НОВОСАДСКОЈ ГРАДСКОЈ КЊИЖАРИ

Најличније од најпоетичнијег Издавачка кућа „Агора“ из Зрењанина сутра ће од 12 до 14 сати у Новосадској градској књижари (Улица Модене), гостовати са својим издањем „Венеција“ и њеним аутором, Владимиром Пишталом, који ће потписивати књиге и дружити се са читаоцима. Из „Агоре“ подсећају да је роман „Венеција“ обележио прошлу сезону, освојивши награде „Кочићево перо“ и „Мома Димић“. Уредник „Агоре“, Ненад Шапоња, о Пишталовом роману – „дубоко најличнијој књизи најпоетичнијег српског писца“ – написао је: „‘Венеција‘ је један од најнеобичнијих романа наше књижевности управо због своје комуникационе платформе. Писана у тананом процепу између билдунгсромана и књиге метаморфоза, пратећи музичку структуру у којој су времена

садашњег и почившег смештена у исту раван, а осенчена поезијом и светлошћу Медитерана, истовремено, она износи пред читаоца једну дубоко личну причу интелектуалног одрастања и поетских метаморфоза, и то кроз роман о граду који не признаје ограничења материје, граду насталом упркос законима вероватноће. Пишталов нови роман показује ону броделовску љубав за Медитеран. Кроз књигу о промени, књигу о обртању свих значења у карневалу, аутор посматра Венецију на озареним лицима људи из целог света. Тражи је у записима српских и светских писаца, али и у личним и предачким повестима, у историји медитеранских Словена, у избрисаним метаморфозама грчких камених лавова, у комедији дел арте К. Р. и, пре свега, у поезији.“

Ре тро спек ти ва фо то гра фи ја о до ма ћој џез сце ни, „Бе о град ски џез фе сти вал не кад и сад“, но во сад ског ауто ра Алек сан дра Плач ко ва, би ће отво ре на су тра у 19 ча со ва, у глав ном хо лу До ма омлад не Бе о град. Из ло жба се отва ра у су срет 28. бе о град ском џез фе сти ва лу и ка ко на ја вљу је аутор, би ће по де ље на на два де ла: цр но-бе ле фо то гра фи је из пе ри о да осам де се тих и фо то гра фи је у бо ји са но ви јих из да ња Бе о град ског џез фе сти ва ла.

- Пр ви део го во ри о Бе о град ском џез фе сти ва лу у со ци ј а л и с тич кој Ју го с ла в и ј и. Та да се фо то гра фи с а ло на це лу ло ид ном фил му и ште де ло на ма те ри ја лу. – об ја шња ва Плач ков. - Дру ги пред ста вља са в ре м е н у бе о г рад с ку џез сце ну, на рав но фо то гра фи с а ну са в ре м е н ом ди г и т ал н ом опре мом. Но во сад ски фо то граф је ве зао сво ју ка ри је ру, из ме ђу оста лог, и за му зи ку. Са џе зом се упо знао вр ло млад, као ше сна е- сто го ди шњак, „ка да му је ро кен рол по стао до са дан“: - Ја сам фо то граф ко ји фо то гра фи ше раз не те ме, а џез је јед на од њих. Док слу шам џез му з и ку до ж и в ља вам ин т ен зив на осе ћа ња ко ја ви дим и на ли ц и ма му з и ч а р а. По же л ео сам да ове ко ве чим и за бе ле жим, на не ки на чин да са чу вам, све те пре ле пе му зич ке Ана Коен на фотографији новосадског аутора О то ме ко ли ки је љу би тељ џе за го во ри и тре нут ке и та ко сам по чео да фо то гра фи чи ње ни ца да по се ду је ар хи ву фо то гра фи ја шем џе зе ре.

ЈОВАН ИСАКОВ ДРЕВНИ ОРИГАМИ ПОДИГАО НА ВИШИ НИВО

Уметност од папира Добро се зна да је позориште уметност тренутка. Не може да се понесе кући. Има још једна слично крхка, уметност од папира – оригами, која је са претходном, у Кикинди нарочито срећно склопљена. На Фестивалу малих сцена који се одржава крајем сезоне, па је тако било и недавно, свим учесницима се додељује фигурина-успомена, рад Јована Исакова, ваљда јединог оригамистe на свету чији радови подносе и кишу и сунце. То се најбоље види у једном другом позоришту, тачније „позориштанцу“, названом „Лане“, у чијем прелепом дворишту, иначе правој малој ботаничкој башти, станују бројни јунаци из света Јована Исакова: Тесла, Конфучије, Чаплин, Дон Кихот и Загор са својим верним пратиоцима Санчом Пансом и Чиком Гонзалесом, а ту је и уметничка верзија окамењених сватова из Ђавоље вароши. Прво што човек не може да поверује кад види радове Јована Исакова је то да су они од папира. Поготово кад се сусретну напољу, а на питање да ли морају да

Сјајни Дон Кихот и Санчо Панса

их склањају кад је невреме уследи одричан одговор – не. Исаков открива да је дуго трагао за срећним спојем, али да је премазивање „тајном“ смесом на бази воска дало најбоље резултате. Тако је трајност загарантована. Друго логично питање је како се оригами техником постижу тако комплексни облици, на шта од скромног, тихог Исакова који је прави пример ствараоца који више воли да његов рад говори за себе, чућете нешто као – све друго је успео да направи, постојеће шеме проширивао је низом нових, па га сада посебно занимају само „немогуће мисије“. Неке од њих свакако су болид Формуле 1 у природној величини, као и скулптура целог бенда Моторхед, коју је њиховом вођи Лемију уручио лично на концерту у Београду. Ипак, када се дубље запита о свом раду, Јован Исаков ће одговорити да му је најдражи сегмент то што га преноси на младе, полазнике од којих увек спомене по неког ко је изузетно талентован, а има, рецимо, седам година. Исаков гарантује да оригами развија

но во сад ских џез до га ђа ја у по след њих 30 го ди на, али ни је баш нај за до вољ ни ји ло кал ном сце ном: - Џез сце на у Ср би ји, на ни воу до ма ћих му зи ча ра, од у век је би ла ква ли тет на, али и не ин вен тив на, што је узро ко ва но еко ном ском не ис пла ти во шћу овог му зич ког жан ра на ма лом те ре ну као што је Ср би ја, а не ка да и Ју го сла ви ја. Због то га џез не мо же бр же, мо дер ни је и ква ли тет ни је да се раз ви ја и на пре ду је у скла ду са свет ским трен до ви ма. Алек сан дар Плач ков се ба ви фо то гра фи јом од 1978. го ди не, а пр ву на гра ду за фо то гра фи ју до био је са мо две го ди не ка сни је. Ра дио је као фо то ре пор тер за но ви не и ча со пи се, а био је и слу жбе ни фо то граф Но во сад ског сај ма, Си не оп ти ка, Му зе ја гра да Но вог Са да, Но во сад ског џез фе сти ва ла, Ум бри ја џез фе сти ва ла у Но вом Са ду... Тре нут но је слу жбе ни фо то граф су бо тич ког и ни шког џез фе сти ва ла.

- Фо то гра фи јом сам по чео да се ба вим са 17, 18 го ди на, а то зна чи да се ти ме ба вим већ ско ро 35 го ди на. Ства ри око се бе до жи вља вам ви зу ел но и огром на си ла ме је те ра ла да то на не ки на чин са чу вам у ме мо ри ји и за бе ле жим. Та ко да је ве ро ват но фо то гра фи ја до шла као нор мал на по сле ди ца тог по ри ва ка же Плач ков. Ре тро спек тив на из ло жба но во сад ског фо то гра фа у До му омла ди не Бе о град тра ја ће до 24. ав гу ста. И. Б.

БЕОГРАДСКА ФИЛХАРМОНИЈА ТРАЖЕНА И ПРЕ СЕЗОНЕ

Распродата већина улазница И пре почетка нове сезоне Београдске филхармоније, јубиларне деведесете, више од осамдесет одсто улазница је распродато, саопштено је јуче из менаџмента ове музичке институције, који је вредно припремао кампању за септембарску промоцију јубиларне сезоне националног оркестра. Иако је за оркестар одавно почела летња пауза, пуном паром радила је и билетарница за продају улазница за наредну сезону. Према речима пи-ара Београдске филхармоније Невене Шинке, цене нису промењене у односу на претходне године, Карта за концерт у просеку кошта 400 динара.

- Можда је, уз разноврстан програм сезоне и лојалну публику коју

Филхармонија годинама негује, и то разлог зашто је пре почетка сезоне, више од 80 посто улазница распродато - рекла је Шинка. Као и претходних сезона, Београдска филхармонија поделила је у циклусе и своју нову сезону под називом „Првих деведесет“. Циклуси од пет концерета: „Пика-Точка-Тачка“, „Времеплов“, „Класични циклус“, „У сусрет јубилеју“, „Нове године“ и „Biz zar te“, продавали су се по цени од 1500 до 3500 динара. У просеку је остало 90 карата по циклусу, која ће бити у продаји од 3.септембра, када се поново отвара билетарница Београдске филхармоније. (Танјуг)

ВЕНЕЦИЈАНСКИ ФЕСТИВАЛ ОДАЈЕ ПРИЗНАЊЕ СПАЈКУ ЛИЈУ

Награда за оригиналност Аутор поред монумента

моторику, маштовиту асоцијативност, а при томе је „спорт“ који се прилично исплати.

- Оригами је вештина која смирује, креира позитивну енергију – објасниће Исаков, чинећи да постане јасном стара јапанска легедна о хиљаду ждралова. Ко направи хиљаду оригами ждралова, очекује га добробит. Тако се Исакову, још док је био дете, у памћење урезала телевизијска слика јапанске деце озрачене бомбардовањем Хирошиме и Нагасакија, која праве ждралове. Коју деценију касније, указала му се прилика да путем једне књиге и он савлада древну технику стилизованог савијања папира. Касније је књиге о техникама, папирима о облицима, и сам писао, самостално је излагао је преко 20 пута а важи за оснивача првог оригами клуба на овим просторима, формираног при КУД „Ђока Павловић“, у ПТТ Србије. И. Бурић

Америчком редитељу Спајку Лију биће уручена награда „ЈегерЛекутр“ на предстојећем Венецијанском филмском фестивалу, пише у јучерашњем броју часописа „Верајети“. Признање се додељује „за оригинални печат који је дао савременој кинематографији“, а биће му уручено 31. августа, пре светске премијере његовог документарца „Бед 25“, посвећеном четврт века од објављивања албума „Бед“ Мајкла Џексона, који ће у Венецији бити приказан ван такмичарске селекције.

Уметнички директор Венецијанског филмског фестивала Алберто Барбера оценио је да је Ли „креативни и ратоборни дух, аутор смелих и оштрих филмова, који су често непредвидљиви и провокативни у најбољем смислу те речи“. Претходни добитници признања „Јегер-Лекутр“ су Такеши Китано, Абас Кјаростами, Силвестер Сталоне и Ал Паћино. Филмски фестивал у Венецији, 69. по реду, биће одржан од 29. августа до 8. септембра.

ТАЈАНСТВЕНО ЗАТВАРАЊЕ ОЛИМПИЈАДЕ У ЛОНДОНУ

„Пинк флојд” демантује наступ Култни британски бенд „Пинк флојд“ демантовао је тврдње певача Еда Ширана да ће наступити заједно у Лондону, на церемонији затварања летњих Олимпијских игара. Ширан је рекао за аустралијски радио „Нова“ да ће наступити на церемонији, али не са групом „Ху“, како су многи мислили, него са бендом „Пинк флојд“. У међувремену, на интернет сајту музичког магазина НМЕ објављено је сопштење за јавност групе „Пинк флојд“, у којем се наводи да они неће наступити на церемонији затварања Олимпијских игара у Лондону. Као потенцијални извођачи, помињани су још Џеси Џеј, Елтон Џон и многи други, јер је затварање замишљено као прослава британске музике.

22

svet / BALkAn

ponedeqak6.avgust2012.

IZRA EL ZA BRA NIO DA MINISTRI PET ZE MA QA PRI SU STVU JU ZA SE DA WU

Otka zan sa sta nak ne svr sta nih

RA MA LA: Sa sta nak od bo ra Po kre ta ne svr sta nih u Ra ma li, na Za pad noj oba li, ot ka zan je zbog to ga {to je Iz rael za bra nio mi ni stri ma ne ko li ko ze ma qa ~la ni ca tog po kre ta da pri su stvu ju za se da wu, iz ja vio je pa le stin ski zva ni~ nik.

- Po sle kon sul ta ci ja iz me |u svih de le ga ci ja i pa le stin skih li de ra u Ama nu, sa sta nak Pa le stin skog od bo ra Po kre ta ne svr sta nih u Ra ma li je ot ka zan -ka zao je zva ni~ nik ko ji je `e leo da osta ne ano ni man.

INDIJA

Pa le stin ski zva ni~ nik je re kao da je Iz rael od bio da do zvo li ula zak na Za pad nu oba lu {e fo vi ma di plo ma ti je Ma le zi je, In do ne zi je, Ban gla de {a i Ku be, sa ko ji ma ne ma us po sta vqe ne di plo mat ske od no se. Vi so ki iz ra le ski zva ni~ nik je po tvr dio ovu in for -

ma ci ju na vo de }i da se za bra na od no si na mi ni stre pet ze ma qa.

- Do ne ta je od lu ka da se za bra ni pre la zak izra el skih gra ni ca di plo mat skim pred stav ni ci ma ne ko li ko ze ma qa ko je ne pri zna ju Iz rael. Ze mqe o ko ji ma se

ra di su Ku ba, Al `ir, In do ne zi ja, Ma le zi ja i Ban gla de{ - re kao je izra el ski zva ni~ nik. [e fo vi di plo ma ti je iz 13 ze mqa ko je su ~la ni ce Pa le stin skog od bo ra Po kre ta ne svr sta nih tre ba lo je si no} da odr `e sa sta nak na ko me je tre ba lo da bu de po dr `an plan Pa le sti na ca da tra `e od Ge ne ral ne skup {ti ne da sle de }eg me se ca na za se da wu pri zna Pa le sti ni sta tus dr `a ve-po sma tra ~a. Pa le stin ski od bor ~i ne mi ni stri iz In do ne zi je, Ma le zi je, Ban gla de {a, sa Ku be, iz Al `i ra, Egip ta, Jor da na, Ju `ne Afri ke, Zim bab vea, Zam bi je, Se ne ga la, Ko lum bi je i In di je. Ge ne ral na skup {ti na UN mo `e da pri zna Pa le sti nu sa mo kao po sma tra ~a. Za pu no pri zna we je nu `na od lu ka Sa ve ta bez bed no sti u ko jem Pa le stin ci 11. no vem bra pro {le go di ne ni su do bi li do voq no gla so va za to. Pa le sti na je 31. ok to bra 2011. pri mqe na u ~lan stvo Or ga ni za ci je UN za obra zo va we, na u ku i kul tu ru (Unesko), a vi so ki pa le stin ski zva ni~ ni ci se na da ju da }e im to otvo ri ti vra ta jo{ 16 agen ci ja svet ske or ga ni za ci je.

(Ta njug)

IZRAEL

Po pla ve MUM BAJ: Naj ma we 34 oso be su po gi nu le, a vi {e sto ti na je osta lo za ro bqe no u po pla va ma na pla nin skom se ve ru In di je, sa op {ti li su zva ni~ ni iz vo ri. Ka ko je ja vi la agen ci ja Frans pres, 23 rad ni ka hi dro e lek tra ne u in dij skoj dr `a vi Uta ra kand iz gu bi la su `i vot ka da je ve li ka ko li ~i na vo de pro dr la u cen tra lu, iz ja vio je mi ni star za pri rod ne ne po go de Ja{ fal Ari ja. Pre ma we go vim re ~i ma, jo{ tro ji ca va tro ga sa ca su po gi nu la u bor bi sa ne po go da ma u jed nom se lu u dr `a vi Uta ra kand, ko ja se na la zi na Hi ma la ji ma.

U di stri ku Utar ka {i, ko ji je po pu lar no me sto oku pqa wa hin du i sti~ kih ho do ~a sni ka, oko 700 ho do ~a sni ka ko ji su se na la zi li u po se ti sve ti li {ti ma osta li su za ro bqe ni u po pla va ma, re kao je Ari ja.

Una pre |u je se ra ket ni {tit pro tiv Ira na TEL AVIV: Iz rael una pre |u je svoj ba li sti~ ki ra ket ni {tit „erou dva„ u tr ci pro tiv Ira na i Si ri je, ko ju po dr `a va ju SAD, iz ja vio je je dan vi so ki izra el ski od bram be ni zva ni~ nik. No va ge ne ra ci ja „blok 4” na vo |e nih pre sre ta ~a ra ke ta, ra da ra i teh no lo gi ja za sin hro -

JEMEN

@r tve SA NA: U na pa du bom ba {a sa mo u bi ce u Xa ru, na ju gu Je me na, po gi nu lo je 42, a ra we no 37 qu di. Xar je je dan od ni za gra do va u pro vin ci ji Ebjan ko je su vla di ne sna ge u ve li koj ofan zi vi u ju nu pre u ze le od sna ga lo jal nih te ro ri sti~ koj or ga ni za ci ji Al Ka i da pod ~i jom ko tro lom su se na la zi li vi {e od go di nu da na. Xi ha di sti su, me |u tim, i da qe ak tiv ni u toj obla sti.

ni zo va we sa „erou” ame ri~ kim si te mi ma se in sta li ra u izra el skim ba te ri ja ma, {to mo `e da po tra je ne ko li ko ne de qa, ka zao je isti ne i me no va ni iz vor.

-Pre ci znost i do met }e bi ti ve }i -re kao je taj zva ni~ nik o si ste mu „erou” ko ji je ope ra ti van od 2000. go di ne i ospo so bqen je da dig ne u va zduh do la ze }e ra ke -

te na vi si na ma do voq nim da se ne kon vec ni o nal ne bo je ve gla ve ras pad nu bez bed no. On je re kao da je to deo „ teh no lo {ke tr ke u re gi o nu”.

Iz rael ve} du go bri ne zbog raz vo ja iran skog nu kle ar nog pro gra ma za ko ji tvr di da mu je ciq pro iz vod wa atom ske bom be.

Me |u tim, ne dav no se ja vi la no va bri ga da bi si rij sko he mij sko oru` je i ra ke te ti pa „skad” mo gle do spe ti u ru ke li ban skog pro i ran skog He zbo la ha zbog po bu ne pro tiv re `i ma si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da.Iz rael je ve} za pre tio da bi pre ven tiv no mo gao na pa sti obe ze mqe, {to bi mo glo da iza zo ve {i ri rat i u su prot no sti je sa na sto ja wa ma SAD da se kri za re {i di plo mat ski. Pen ta gon i ame ri~ ka fir ma „Bo ing co” su part ne ri za si stem „erou” od ko ga ad mi ni stra ci ja ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka Oba me o~e ku je da oja ~a Iz rael.

(Ta njug)

dnevnik U KNI NU OBE LE @E NA 17. GO DI [WI CA „OLU JE”

Pri zna ti i po klo ni ti se srp skim `r tva ma ZA GREB: Po be di ti u mi ru zna ~i pru `i ti ru ku srp skom na ro du, pri zna ti we go ve `r tve i po klo ni ti im se, iz ja vio je ju ~e u Kni nu hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} na cen tral noj sve ~a no sti obe le `a va wa 17. go di {wi ce „Olu je”, u ko joj je po gi nu lo i ne sta lo bli zu 2.

000 i pro te ra no oko 220.000 Sr ba. Hr vat ski dr `av ni vrh na ovo go di {woj sve ~a no sti Da na po be de i do mo vin ske za hval no sti, Da na hr vat skih bra ni te qa i 17 go di {wi ci voj no-po li cij ske ak ci je „Olu je” ni je po mi wao ha {ke osu |e ni ka, ali su po me nu te srp ske `r tve i po tre ba da se one uva `e.

Jo si po vic, pre mi jer Zo ran Mi la no vi} i vr {i lac du`nso ti pred sed ni ka Sa bo ra Jo sip Le ko pre sve ga su iz ra zi li za hval nost svim bra ni o ci ma ko ji su u obram be nom ra tu od ne li po be du za Hr vat sku.Is ti ~u }i da je po no san {to je vr hov ni ko man dant po bed ni~ ke voj ske, Jo si po vi} je re kao da su bra ni o ci u pra ved nom i od -

bram be nom ra tu do ne li po be du i da im je na to me za hva lan.

- Hr vat ska je po be di la u ra tu i od bra ni la gra ni ce. Hr vat ska mo ra po be di ti u mi ru, {to zna ~i svla da ti pri vred ne te {ko }e, obez be di ti qud ska pra va i obez be di ti ver ske i ma win ske slo bo de - re kao je pred sed nik Hr vat ske.

Pre mi jer Zo ran Mi la no vi} iz ja vio je da su gra |a ni Hr vat ske bi li za jed no kad je bi lo naj te `e, kao i da je hr vat ski bio naj te `i put i a ce na bi la ogrom na.

- Ovaj pra znik ne sla vi mo da bi smo u`i va li u tu |oj ne vo qi i na sla |i va li se tu |im ja di ma ko jih je

Vu ja no vi}: Ra no je go vo ri ti o pred sed ni~ koj kan di da tu ri POD GO RI CA: Pred sed nik Cr ne Go re Fi lip Vu ja no vi} ka zao je da je pre ra no go vo ri ti o to me da li }e po no vo bi ti kan di dat za tu funk ci ju, po na vqa ju }i da ne }e pod ne ti ostav ku i ta ko se bi skra ti ti man dat. On je re kao da ne raz mi {qa o to me da li }e po no vo bi ti kan di dat za {e fa dr `a ve, na vo de }i da je pre u ra we no o to me go vo ri ti, jer pred sed ni~ ki iz bo ri ni su ni ras pi sa ni.

-U Cr noj Go ri se obi~ no o ne ~e mu raz mi {qa se dam da na una pred, a o pred sed ni~ kim iz bo ri ma, evo, de set me se ci pre ro ka. Sma tram da, ipak, tre ba sa ~e ka ti ras pi si va we Fi lip Vu ja no vi} pred sed ni~ kih iz bo ra - ka zao je pred sed ni~ ki iz bo ri odr `e Vu ja no vi}. isto vre me no sa par la men tar On je, ka ko pre no se pod go ri~ - nim 14. ok to bra, ali taj pred log ki me di ji, po no vio da ne }e pod - ni je po dr `a va vla da ju }a ko a li ne ti ostav ku na funk ci ju pred - ci ja.Pre ma is tra `i va wi ma jav sed ni ka Cr ne Go re, na vo de }i da nog mwe wa, naj ve }i broj gra |a na bi su prot na od lu ka zna ~i la ne - Cr ne Go re sma tra da je Vu ja no po {to va we ce li ne man da ta na vi} naj bo qi kan di dat za {e fa ko ji je iza bran. dr `a ve.Is tra `i va we je, ta ko |e, Ter min re dov nih pred sed ni~ - po ka za lo da dve tre }i ne is pi ta kih iz bo ra u Cr noj Go ri je pro - ni ka sma tra da Vu ja no vi} ima le }e na red ne go di ne.Cr no gor - pra vo na jo{ je dan pred sed ni~ ki ska opo zi ci ja za la ga la se da se man dat.

bi lo - re kao je Mi la no vi} i do dao da je na kon Olu je Hr vat ska po ne kad bi la is pod ni voa svog za dat ka, ali da je „rat bio pra ve dan i hu man i to su vred no sti s ko ji ma ula zi mu u EU”.

Is ti ~u }i da je Hr vat ska go spo dar svo je sud bi ne i da vi {e vi {e ne ma iz go vo ra i tra `e wa kri va ca u Be o gra du ili Pe {ti, Mi la no vi} je re kao da je „rat za po ~eo je dan lo{ re `im ko ji ni je po zna vao svo je gra ni ce”.

- Sva ki ~o vek i sva ka dr `a va mo ra zna ti {ta mo `e i gde mu je gra ni ca, a oni to ni su zna li- re kao je Mi la no vi}.

Vr {i lac du `no sti pred sed ni ka Sa bo ra Jo sip Le ko je u go vo ru re kao da je da na {wi da tum je dan od naj ve }ih da na sve u kup ne hr vat ske isto ri je.

Taj dan pri pa da hr vat skim bra ni o ci ma kao su iz ne li naj te `i te ret u na met nu tom ra tu”, re kao je i do dao da „`e li mo iz gra di ti dr `a vu jed na kih {an si za sve ko ji }e u woj `i ve ti”.

(Ta njug)

GR^KA

Pro te ra ti ile gal ne imi gran te ATI NA: Gr~ ka po li ci ja je ot kri la oko 2.000 ile gal nih imi gra na ta u Ati ni, u ope ra ci ji ~i ji je ciq pro na la `e we i pro te ri va we „ile ga la ca” do {qa ka iz cen tral nog de la pre sto ni ce, sa op {ti la je po li ci ja, na vo de }i da je to pi ta we „na ci o nal nog op stan ka” za kri zom po go |e nu ze mqu. Ciq ope ra ci je je bio da se te oso be pro te ra ju u ze mqe oda kle su po re klom, a da se Ati na vra ti kva li tet nom `i vo tu, re kao je pred stav nik po li ci je Hri stos Ma nu ras. U ak ci ji je u~e stvo va lo 2.000 po li ca ja ca iz Ati ne i jo{ 2.500 na is to~ noj gr~ koj gra ni ci pre ma Tur skoj.

- Mo ra mo da po {a qe mo po ru ku da Gr~ ka ne mo `e se bi da pri u {ti za po {qa va we i go sto prim stvo ile gal nim emi gran ti ma - re kao je Ma nu ras.

Pre ma naj no vi jim po da ci ma, u Gr~ koj ima 800.000 pri ja vqe nih emi gra na ta, a broj onih „bez pa pi ra” pro ce wen je na vi {e od 350.000. Sva ke go di ne u Gr~ ku pri stig ne vi {e hi qa da ile gal nih imi gra na ta, ko ji po ku {a va ju da se do mog nu Evrop ske uni je.

Gr~ ka po li ci ja je utro stru ~i la broj gra ni ~a ra - za 1.800 qu di, na gra ni ci s Tur skom, ka ko bi spre ~i la ula zak u ze mqu si rij skih iz be gli ca.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MU HA MED AH MED FA RIS Ge ne ral Mu ha med Ah med Fa ris, pri pad nik si rij ske avi ja ci je i pr vi Si ri jac ko ji je le teo u sve mir, po be gao je u Tur sku na kon {to je de zer ti rao. Pre ne go {to je po be gao u Tur sku, Fa ris je po se tio se di {te opo zi ci o ne Slo bod ne si rij ske ar mi je u Ale pu ka ko bi po ka zao so li dar nost s po bu we ni~ kim sna ga ma ko je se bo re pro tiv re `i ma si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da.

AB DEL BA SET SE I DA Li der vo de }e si rij ske opo zi ci o ne gru pe iz ja vio je da je spre man da pre go va ra sa vla di nim zva ni~ ni ci ma ko ji ni su okr va vi li ru ke ka da pred sed nik Ba {ar Asa da i we go vi sa rad ni ci odu sa vla sti. Li der Si rij skog na ci o nal nog sa ve ta Ab del ba set Se i da re kao je da bi ostav ka spe ci jal nog iza sla ni ka UN Ko fi ja Ana na mo gla pru `i ti pri li ku za no vu ini ci ja ti vu o re {a va wu si rij ske kri ze.

HOR HE FER NAN DES DI JAS Na kon {to su ti uhap {e na dvo ji ca pri pad ni ka Al-Ka i de, mi ni star unu tra {wih po slo va [pa ni je Hor he Fer nan des Di jas re kao je da is tra `ni or ga ni ima ju do voq no na zna ka da oni pla ni ra ju iz vo |e we na pa da u [pa ni ji ili na ne kom dru gom me stu u Evro pi.On je za osum wi ~e ne re kao da su „iz u zet no opa sni qu di”, od ko jih je je dan „ve o ma va `an ope ra ti vac”.

Zbog trgovine organima uhap{eno 137 osoba PEKING: Ki ne ska po li ci ja uhap si la je 137 oso ba, me |u ko ji ma su i le ka ri, osum wi~ ce nih za tr go vi nu qud skim or ga ni ma u okvi ru ve li ke ki ne ske mre `e ko ja je pro fi ti ra la od ogrom ne po tra `we or ga na u toj ze mqi, sa op {ti le su ki ne ske vla sti.Ope ra ci jom, ko ja je po ~e la kra jem ju la, ob u hva }e no je 18 pro vin ci ja i re gi o na, a „spa se no” je 127 qu di ko ji su pri sta li da da ju or ga ne ne le gal nim tr gov ci ma or ga ni ma, sa op {ti lo je ki ne sko mi ni star stvo za jav nu bez bed nost. Me |u uhap {e ni ma je i 18 le ka ra ko ji su osum wi ~e ni da su vr {i li ne le gal ne ope ra ci je pre sa |i va wa or ga na, ob ja vi lo je mi ni star tvo u iz ve {ta ju na svom veb saj tu.

- Osum wi ~e ni su obi~ no ko ri sti li la `ne iden ti te te ka ko bi pre ko In ter ne ta na {li da va o ce i sta vi li ih u izo la ci ju od spo qa {e weg sve ta na taj noj lo ka ci ji.

Osum wi ~e ni su tra `i li pa ci jen te ko ji ma je po treb na tran splan -

ta ci ja po bol ni ca ma ili In ter ne tu i spa ja li ih sa zdra vim da va o ci ma - na ve de no je u iz ve {ta ju.

Dr `av ni me di ji su u apri lu ja vi li da je sred wo {ko lac pro dao bu breg da bi ku pio aj fon ili aj ped. Se da ma e sto go di {wi mla di}, ko me je za bu breg pla }e no 3.500 do la ra, pro na |en je na In ter net ~e tu. Sin hua je u to vre me ob ja vi la da je mla di }u ot ka zao pre o sta li

bu breg i da mu se zdrav stve no sta we po gor {a va.

Na tran splan ta ci ju or ga na ~e ka vi {e od 1,5 mi li o na Ki ne za, ali se, pre ma po da ci ma ki ne skog mi ni star stva zdra vqa, go di {we iz vr {i sa mo oko 10.000 ta kvih ope ra ci ja u ~i ta voj ze mqi.

Ogrom na po tra `wa je do ve la do pro cva ta ile gal nog tr `i sta or ga ni ma, ka `e mi ni star stvo.

Za tvo re ni ci nad ko ji ma je iz vr {e na smrt na ka zna i da qe su glav ni iz vor or ga na za pre sa |i va we zbog ne do stat ka do bro voq nih da va la ca, re kao je po ~et kom ove go di ne za me nik mi ni stra zdra vqa Hu ang \e fu, pre ne li su ki ne ski me di ji. Po sle upor nih kri ti ka me |u na rod nih or ga ni za ci ja za qud ska pra va, Hu ang je obe }ao da }e bi ti is ko re we na za vi snost Ki ne od or ga na po gu bqe nih za tvo re ni ka. Me |u na rod ne or ga ni za ci je za qud ska pra va ve} du go op tu `u ju Ki nu za va |e we or ga na za to vre ni ci ma nad ko ji ma je iz vr {e na smrt na ka zna bez pri stan ka sa mih za tvo re ni ka ili wi ho ve po ro di ce, dok ki ne ska vla da tvr di da to ni je ta~ no.

Ne do sta tak or ga na za tran splan ta ci ju u ve li koj me ri po ti ~e od to ga {to u Ki ni ne po sto ji „kul tu ra tran splan ta ci je”, u po re |e wu sa Za pa dom, i od tra di ci o nal ne ide je da te lo tre ba da osta ne ona kvo ka kvo je bi lo u tre nut ku ka da je na stu pi la smrt.

LekAR / OGLASi

dnevnik

Pre`ivqavawe obolelih od raka o ka k o se obo l e l i od ra k a plu } a ose } a j u u vre m e po s ta v qa w a di jag n o z e, mo ` e da bu d e po k a z a teq du ` i n e wi h o v og pre ` i -

T

vqa v a w a, uka z u j e ma e r i~ k a stu d i j a oba v qe n a na kli n i c i Me j o u Ro ~ e s te r u, Mi n e s o t a.

Na i m e, oni pa c i j en t i ko j i da j u vi { u oce n u svom kva l i te t u `i v o t a u prin c i p u `i v e du ` e, pre ` i v qa v a j u } i u pro -

se k u go t o v o {est go d i n a na kon di j ag n o z e, dok oni ko j i da j u ni s ku oce n u kva l i t e t u `i v o t a ko j im `i v e u pro s e k u pre ` i v qa v a j u ma w e od dve

go d i n e. Le k a r i su, ina ~ e, odav n o uo~i l i da po svim objek t iv n im me r i l i m a bo l e sti i la b o r a t o r ij s kim re z ul ta t i m a dva pa c i j en t a obo l e la od ra k a mo g u da bu d u ve o m a sli~ n a, a da im ipak du ` i n a

pre ` i v qa v a w a bu d e vr l o raz l i ~ i t a. Is t ra ` i v a w em, ko j im je ru k o v o d io Xef Sloun, pro f e s or on k o l o g i j e i bi o s ta t i s ti k e, su ob u h va }e n a 2.442 pa c i j en t a, ko j a su to k om 11 go d i n a le ~ e n a od ra k a plu } a na po m e n u t oj kli ni c i. U vre m e po s ta v qa w a di j ag n o z e, wi m a je po s ta v qe no i pi t a w e da na ska l i od 0 do 100 pro c e n e kva l i t et svog `i v o t a. „De f i c it� u kva l i te t u `i v o t a, od n o s no skor is p od 50, je pri j a v io 21 od s to is p i t a n i k a. Oni su u pro s e k u pre ` i v e l i 1,6 go d i n a na k on di j ag n o z e, dok su oni ko j i su svom kva l i t e t u `i v o t a da l i vi { u oce n u u pro s e k u po ` i ve l i 5,6 go d i n a. Utvr | e n o je da su is p i t a n i c i ko j i su se iz j a s ni l i da im je kva l i t et `i v o t a ni z ak, ~e { }e mu {kar c i ne g o `e n e, ~e { }e pu {a ~ i ne g o ne p u { a ~ i, kao i da im je bo l est uglav n om u uz n a pre d o v a l om sta d i j u m u. Me | u tim, ~ak i po { to su u ana l i z u ukqu ~ e n i i ti fak t o r i, ipak je su b jek t i v an ose } aj kva l i te t a sopstvne o g `i v o t a ostao bi t an po k a z a t eq du ` i ne pre ` i v qa v a w a. Ukup n a sto p a smrt n o s ti onih is p i t a ni k a ko j i su sma t ra l i da im je kva l i t et `i v o t a ni z ak, bi la je to k om tra j a w a po m e n u tog is t ra ` i v a w a 55 od s to vi {a ne g o kod onih ko j i su svoj kva l i t et `i v o t a oce n i l i bo qom oce n om.

(Ta njug)

Lek iz breskve a u~ na is tra `i va wa po ka zu ju da bre skva mo `e po ve }a ti plod nost kod mu {ka ra ca, uma wi ti krv ni pri ti sak, spre ~i ti ka ko po ja vu ta ko i da qe na pre do va we ra ka. Za hva qu ju }i vi ta mi nu B2, ko ri sna je za o~u va we do brog vi da, me ka ne i ela sti~ ne ko `e i uop {te mla da la~ kog iz gle da. Bre skva se na ro ~i to pre po ru ~u je de ci u raz vo ju jer je vi ta min B2 od go vo ran za pra vi lan rast i raz voj.Osim to ga bre skve po spe {u ju va re we, po seb no te {ko svar qi ve i ma sne hra ne jer po ve }a va ju lu ~e we `e lu da~ nih so ko va i za u sta vqa ju mu~ ni nu i po vra }a we.Bre skva sa dr `i do sta te~ no sti, {e }e ra i dru gih hran qi vih ma te ri ja pa je to kom le ta pra vi me lem za okre pqe we or ga ni zma i sto ga je ne tre ba pro pu sti ti dok tra je se zo na.

N

Univerzalna vakcina protiv gripa?

V

Gojazne osobe sklonije polipima so be s vi {kom ki lo gra ma, kao i one for mal no go ja zne, sklo ni je su ri zi ku na stan ka po li pa u de be lom cre vu, ko ji su po ne kad pret hod ni ca kan ce ra, upo zo ri li su stru~ wa ci lon don skog Im pi ri jal ko le xa. Tim stru~ wa ka iz Ve li ke Bri ta ni je je ana li zi rao re zul ta te 23 stu di je, u ko ji ma je u~e stvo va lo pre ko 100.000 qu di iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va, Evro pe i Azi je, tra `e }i even tu al nu ve zu iz me |u po li pa i po ve }a nog in dek sa te le sne ma se (BMI). Pro ce na je oba vqe na na osno vu smer ni ca Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, pre ma ko ji ma se oso bom s vi {kom ki lo gra ma sma tra ona ko ja ima BMI iz nad 25, a go ja znom ona ~i ji je BMI ve }i od 30.Utvr |e no je da je 22 od sto is pi ta ni ka s vi {kom ki lo gra ma ili go ja zno {}u pa ti lo od po li pa de be log cre va, pre ma 19 od sto me |u is pi ta ni ci ma nor mal ne te `i ne. Ta ko |e je usta no vqe no da ri zik od po li pa de be log cre va ra ste s po ve }a wem BMI. Hu tan A{ ra fi jan, je dan od auto ra stu di je, is ta kao je ka ko ona po ka zu je da je go ja znost mo `da od uti ca ja na raz voj kan ce ra mno go ra ni je ne go {to se do sad mi sli lo i da za to go ja zne oso be i one s vi {kom ki lo gra ma tre ba da na vre me oba ve ko lo no sko pi ju.Pre ma po da ci ma SZO u sve tu ima oko 500 mi li o na go ja znih qu di, a od ra ka de be log cre va 2008. go di ne je umr lo pre ko 500.000 oso ba.

(Ta njug)

ak c i n a pro t iv vi r u s a H1N1 tzv. „sviw s kog gri pa� iz 2009, pro vo ci ra la je po ja vu se ri je an ti te la ko ja {ti te od mno gih dru gih vr sta gri pa, ukqu ~u ju }i i vr l o smr t o n o s ni pti ~ i j i grip, iza zvan vi ru som H5N1, utvr d io je tim ka n ad s kih stru~ wa ka. Tim Bi o me di cin skog is t ra ` i v a~ k og cen t ra Uni ver zi te ta Bri tan ske Ko lum bi je je utvr dio da je za {tit no dej stvo do ti~ nih an ti te la po sle di ca ~i we ni ce da ona na pa da ju sta blo pro te i na

ra ti no vu, raz li ~i tu vak ci nu pro tiv gri pa. An ti te la vak ci ne pro tiv sviwk sog gri pa su, me |u tim, ne u tra li sa la vi rus in flu en ce na pa da ju }i sta blo pro te i na HA, ko je je sta bil ni je od gla ve. Ame ri~ ki na u ~ n i c i su pro { le go d i n e ob ja vi li da su se kod oso ba ko je su se opo ra vi le od sviw skog gri pa, po ja vi la ne u o bi ~a je na an ti te la ko ja {ti te od ra znih dru gih vr sta in flu en ce. Ta an ti te la, uze ta od de vet oso ba ko j e su pre ` i v e l e sviw s ki grip, su u te sti ra wu na mi {e -

gri pa pod na zi vom he ma glu ti nin (HA), a we go vu gla vu, kao {to ~i ne an ti te la na sta la da va wem ve }i ne dru gih vak ci na.

Vo |a is tra `i va wa Xon [re der ob ja {wa va da kod vi ru sa gri pa do la zi do br zih mu ta ci ja, pri ~e mu u gla vi HA do la zi do ra pid nih pro me na. Zbog to ga je sva ke go di ne nu `no kre i-

vi ma po ka za la za {tit no dej stvo pro tiv naj ma we tri dru ge vr ste gri pa, ukqu ~u ju }i i pti ~i ji. Ka nad ski i ame ri~ ki na la zi pod sti ~u na du da bi se mo gla na pra vi ti uni ver zal na vak ci na, ko ja bi de lo va la pro tiv vi { e vr s ta gri p a, ko j e cir ku li {u {i rom sve ta ve} de ce ni ja ma.

(Ta njug)

O

Rizik od carskog reza ak jed na od de set `e na do bi je in fek ci ju po sle car skog re za, a ve li ki broj wih mo ra da osta ne du `e na bol ni~ kom le ~e wu. Ne sa mo da su te kom pli ka ci je te {ke za maj ku, ne go mo gu uti ca ti i na we nu be bu.Is tra `i va ~i bri tan ske Agen ci je za za {ti tu zdra vqa i Im pe rial ko le xa u Lon do nu pro u ~a va li su 4.107 `e na ko je su se pod vr gle car skom re zu iz me |u apri la i sep tem bra 2009. Ot kri li su da je 394 wih do bi lo in fek ci ju, {to je oko 9,6 pro ce na ta. Dok tor Ke trin Vloh sa In fek tiv nog ode qe wa Agen ci je za za {ti tu zdra vqa ka `e da iako ve }i na car skih re zo va pro |e bez pro ble ma, mno go `e na ipak do bi je in fek ci ju ko ja me wa kva li tet wi ho vog `i vo ta. ^ak i ma we in fek ci je mo gu do ve sti do ve li kih bo lo va i ne pri jat no sti za `e nu, a mo gu se pro {i ri ti i na du bqa tki va. [to su in fek ci je ozbiq ni je, to maj ka mo ra du `e osta ti u bol ni ci - ka `e dr Vloh.

Ta k o | e, in f ek c i j e mo g u uti ca ti i na bu du }e trud no }e, uko li ko se pro {i re na ma te ri c u. Ipak, mno g e `e n e se pla {e pri rod nog po ro |a ja, a ta kav strah po znat je kao to ko f o b i j a. Za ne k e je ta k av strah sa s vim ira c i o n a l an, ali je kod ne kih iza zvan tra u ma t i~ n im pret h od n im po r e me }a ji ma. Ra ni ja stu di ja ot kri la je da su go ja zne `e ne i one sa di ja be te som u ve }em ri zi ku od do bi ja wa in fek ci ja po sle car skog re za.

^

ponedeqak6.avgust2012.

23

24

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak6.avgust2012.

Po sled wi po zdrav

dnevnik

Po sled we zbo gom na {oj stri ni, je tr vi i sna ji

Ja nu {ko I{tva nu Fi }i

Sa ve li kim bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 55. go di ni iz ne na da pre mi nuo na{ vo qe ni

Jo vi ca Ra ja ~i}

Dra gi ci Ili}

1957 - 2012.

Sa {a, Vla dim dir, Mi ra i Jo van Ili}.

IZ DA JEM so be i apart ma ne na Be lo cr kvan skim je ze ri ma. Te le fon: 069/0305538.

58050

od po ro di ce Pa ro {ki.

Sa hra na }e se oba vi ti 6. 8. 2012. god. u 12.45 ~a so va na Grad skom gro bqu u No vom Sa du

Sa hra na }e se oba vi ti u uto rak, 7. 8. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: se stra Je le na, zet Ni ko la i we go va maj ka Bo `i ca, se stri ~i ne Sne `a na, Alek san dra i Oli ve ra.

58103

58106

58109

Po sled wi po zdrav dra goj i ple me ni toj kom {i ni ci

Po sled wi po zdrav je di nom bra tu

EN GLE SKI, ~a so vi za sve uz ra ste i ni voe, 800din, 60 min. Te le fon 063/ 1176403.

57859

LI MAN II, 44m2, IV sprat, od mah use qiv, ce na do go vor.

Te le fon 063/239-411. 57272

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

57896 VO DO I NA STA LA TER iz ra da ku pa ti la, za me na i sni ma we ce vi, ma {in sko od gu {e we ka na li za ci je, ka me ra, hit ne in ter ven ci je. Te le fon: 6393-737 i 064/16047-25.

58049

KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002.

57719 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

57881

Po sled wi po zdrav na {em ko le gi i pri ja te qu

Ve se li nu Ni ko li }u

Dra gi ca Ili} Ja nu {ko I{tva nu Fi }i

Po do bro ti }e mo te pam ti ti, s po no som spo mi wa ti, od za bo ra va ~u va ti.

Se stra Ro za li ja i {o gi Vla da.

Tvoj ujak Pri bi} Sa va, ujna Mi ra sa de com Bra ne tom, Zo ra nom i Ta wom iz Austra li je.

58108

58117

Po sled wi po zdrav

Ste vi ca Ar se ni je vi} [tu la Dra gi ci Ili}

Sa hra na mi log nam po koj ni ka oba vi }e se da nas, 6. 8. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, na No vom gro bqu, u No vim Le din ci ma.

Po ro di ca Ga jic ki.

Po sled wi po zdrav

Dra gi ca Ili} Fi }i

Se stro, oti {la si bez po zdra va, osta vi la tu gu i bol u na {im sr ci ma. Ne ka te an |e li ~u va ju kao {to si ti ~u va la nas.

Dra gi ci Ili} ro|. Le ti}

od kom {i ja iz Ma sa ri ko ve 5: Bu ki}a, La ko vi}a i \u ro vi}a.

od po ro di ca: Le ti} i Pe {i}.

Brat Le ti} Dra gan, sna ja Sto jan ka sa de com @eq kom i Jo va nom.

58123

58115

We go vi: Sa {a i Dra gi ca.

OG-2

[tu ki ju od po ro di ca: An to ni je vi}, Di ki}, Ma rin ko vi}, Pro ki}, Te {i} i ^o lo vi}.

58126

58135

Po sled wi po zdrav naj bo qem ku mu

[tu li

Po sled wi dru ga ri ci

po zdrav

dra goj

Dra gi ci

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ku mi

Po sled wi po zdrav mom dra gom bra tu

Ve ri

Ste vi ci Ar se ni je vi }u

od ku ma Bo de i ku me Da ne sa po ro di com.

Ma ri ja i Na da.

od po ro di ca: Br ~in i Ba bi}.

58133

58099

58127

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav

Ste vi ci Ar se ni je vi }u

od se stre Bu bi ce, ze ta \u re, Ja smi ne i Jo va na.

od stri ne Ane i bra ta Mi ro sla va.

58119

58107

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra goj

6. 8. 2005 - 6. 8. 2012.

Sa ve li kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo pri ja te qe i po zna ni ke da nas je na pu sti la na {a vo qe na

Pe tar Pri ca

iz Le di na ca

58118

Po sled wi po zdrav

58134

Ste vi ca Ar se ni je vi} [tu la

O`a lo {}e na po ro di ca Ar se ni je vi}.

58098

od ko lek ti va Sa la {a 137.

Uvek }e mo te se se }a ti na{ Ste vi ce.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 45. go di ni, iz ne na da pre mi nuo

Zna{ li ka ko je te {ko bi ti jak kad tu ga po to pi ze ni ce, a ne za pla ka ti? Ka ko je te {ko pre tu ri ti zve zde i obla ke, a ne na }i te? Zna{ li ka ko je stra {no {to vi {e ne ma te...?!

Tvo ji: Mi le na, Alek san dra, Je le na, Ni ko la, Jo van, Mi la na i Igor.

58053

Ve ro ni Cim bal Da ri ki od se stre Je le sa po ro di com.

58132

Ve ro ni Cim bal od Sa {i nih dru ga ra sa po ro di ca ma.

Cve le, Mar ko, Pro fi, Vuj ke, Ro ske, Mi ki, Fe |us, Mir ta, [min ko, Mi ka, Ve za i Ne bo ja.

58125

Ve ro na Cim bal „Fo to Ma ri ja�

1948 - 2012.

Sa hra na je da nas, 6. 8. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na gro bqu Tran xa ment u Pe tro va ra di nu.

O`a lo {}e ni: su prug En dre, Ma ja, Ne ma wa, Sr |an, Sa {a, Bran ka i An to ni ja.

58110

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom ocu, su pru gu i de di

ponedeqak6.avgust2012.

Sa tu gom i bo lom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 84. go di ni pre mi nuo na{ otac i de da

P O M E N

Ra do mi ru No va ko vi }u

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ku mi

Mla den Dra ku li}

od: Zo ra na, Sil va ne, Ire ne, Mar ka i Ni ne.

Sa hra na }e se oba vi ti u uto rak, 7. 8. 2012., u 14.15. ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

58120

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je pre mi nu la

Dra gi ci

Sa hra na je da nas, 7. 8. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

O`a lo {}e ni: @eq ko Dra ku li}, Dra gan i Dra ga na Dra ku li} i unu ~ad Ni no slav i Ni ko li na i ba ka Ra da.

Va wa Lep ki

25

od ku mo va Rad man.

OG-1

58124

Plam ti, zve zdo mo ja, sa mo, pro spi hlad no sve tlo si vo.

Jer na uskom gro bqu, ta mo, ne }e ku cat sr ce `i vo.

Po sled wi po zdrav dra gom

Opra {ta mo se Mo krin ~a ni na

od

na {eg

S’ja{ ko av gust ta la sa wem, pu ni{ poq ski mir kraj vo da ne kim je zi vim drh ta wem kao - za o sta la ro da.

Ru `i ca [tr bac 1936 - 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti 6. 8. 2012. go di ne, u 17 ~a so va, na ^e rat skom gro bqu u Sr. Kar lov ci ma.

Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji: su prug Vla do, si no vi Ni ko la i Mi lovan, sna je Sr bin ka i Mil ka, unu ci: Jo va na, Vla di mir, Du {an, Ru `i ca, Sr |an i pra u nu ka Ni ko li na.

Zlat na je sen bez ko pre ne bre za ma sok - uma wu je, sve vo qe ne, osta vqe ne, ono li {}em opla ku je.

58100

Po sled wi po zdrav

Dru ga ri ce i dru go vi iz Za vi ~aj nog klu ba Mo krin ~a na.

58070

58114

57862

Po sled wi po zdrav dra goj ba bi i pra ba bi

6. 8. 1998 - 6. 8. 2012.

D V O G O D I [ W I P O M E N na {em je di nom i ni kad pre `a qe nom

Ni ko li Si mo no vi }u

Ru `i

Ra do van [a u la

7. 8. 2010 - 7. 8. 2012. obe le `i }e mo u uto rak, 7. 8. 2012. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu u pri su stvu rod bi ne i pri ja te qa.

U mi sli ma i sr ci ma uvek sa to bom: maj ka Mir ja na, otac Ivan, su pru ga Ire na sa ma lom }er ki com Mi li com, stric Vo ja, stri na Ana i te ~a Ne boj {a.

Da ri Kre so vi}

Vre me pro la zi, ali ne ble de na {e uspo me ne na te be.

od ku mo va Vu ka {i no vi}.

od pri ja te qa: Mir ka, Mi le ne, Mi la na, Brur sa }a.

58102

58101

57984

58062

Uvek }e mo se sa po {to va wem i qu ba vqu se }a ti Vas dra ga Evi ce.

Da nas se na vr {a va de vet go di na od ka ko je moj naj dra `i de ka~

Po sle du ge i te {ke bo le sti na pu sti la nas je na {a vo qe na

Po sled wi po zdrav dra goj ba bi i pra ba bi

Eva Vuk ni}

\or |e Vu li}

Dra ga na Ti hvin ski

od po ro di ca: Mi lo {e vi} i Za go rac.

U sr ci ma si tvo jih: su pru ge Zo re, si na Go ra na i }er ke Gor da ne.

58129

Po sled wi po zdrav dra goj na ni

Da ri Kre so vi}

Da ri Kre so vi}

1960 - 2012.

Qu bo mi ra Mar ko va

Po ro di ce: Ma ti} i Ta nur xi}.

P O M E N

Po sled wi po zdrav pri ji

tet ka Ru `i

Qu bo mi ru Mar ko vu

iz gu bio bit ku za `i vot.

Po ro di ca Bu dak.

U sr cu ga ~u va od za bo ra va we go va Ma ri ja.

58113

D E V E T O G O D I [ W I P O M E N

Sa hra na }e se oba vi ti 7. 8. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Us pen skom gro bqu u No vom Sa du.

58111

58116

Da nas, 6. av gu sta 2012. go di ne, na vr {a va se 40 da na od ka ko je na pu stio ovo ze maq ski `i vot na{

Po sled wi po zdrav naj dra `oj, naj ple me ni ti joj, naj lep {oj oso bi

Alek sa Mr |en

Dra ga ni Ti hvin ski

Tvo ja tu `na i ne u te {na se stra Spo men ka - So wa.

56802

Uz mo li tvu Go spo du da po da ri raj ska na se qa du {i we go voj, tu gu je za wim tet ka Sta na sa po ro di com.

58122

od unu ka Slo bo da na sa su pru gom.

O`a lo {}e na po ro di ca.

Mi lan ka Til ger Mi lan ka, mo ja se stro naj mi li ja, ne za bo ra vqe na i ne pre `a qe na.

I da wu i no }u si u mom sr cu, mi sli ma mo jim.

od po ro di ca: Jan ko vi} i Milo {e vi}.

58130

58131

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 5. 8. 2012. go di ne, pre mi nu la na {a

Da ra Kre so vi} 1926 - 2012.

Bi }e{ ve ~i to sa na ma: maj ka Ra da, se stri }i Ivan, Alek san dar, se stra Gor da na, zet Slo bo dan.

58112

Sa hra na }e bi ti oba vqe na u uto rak, 7. 8. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Us pen skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: sin Slo bo dan sa su pru gom, }er ka Sla vi ca sa su pru gom i }er ka Slo bo dan ka.

58128

26

06.30 Добро јутро, Војводино 08.55 Потрошачки репортер 09.05 Кад зазвони 09.30 Зелени сат 10.00 Вести 10.10 Биографије 11.00 Све о животињама 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Бразде 13.05 Чари риболова 13.30 Хроника Славоније,Барање и западног Срема 14.00 Вести 14.05 Све(т) око нас 14.30 Политбиро 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Освајачи: Петар Велики 16.00 Неустрашива планета 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Андалузија укратко 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Франк Рива Вукови 1 21.05 Вреди знати: Засадити дрво и неговати воћњак 21.30 Живопис: Надине стазе 22.00 Војвођански дневник 22.40 Олимпијска хроника 23.00 Оперативци 23.55 Франк Рива - Вукови 1 00.45 Вреди знати: Засадити дрво и неговати воћњак

06.30 07.00 07.55 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.25 00.25

tv program

ponedeqak6.avgust2012.

Ку хи њи ца – мађ. Но ви та бло ид НС Тре ће до ба Вер ски не дељ ник Пу те ви на де Бра зда,ем.за по љо при вред ни ке-мађ. Ду рин до 2012 – 5. део, ма ђар ска на род на му зи ка Свет ко ји не ста је (мађ) Из на ше ар хи ве: Пец Ма ри ка (мађ) Лен да ва: Ста ри учи те љи (мађ) Ве сти (мађ) Под истим кро вом, 15.еми си ја о европ ским ин те гра ци ја ма По вра так на се ло Ши ро ки план (рус) До бро ве че, Вој во ди но (мађ) Кул тур ни ма га зин (мађ) (Је лен-лет) ТВ Ма га зин (рум) ТВ Днев ник (хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) Ку хи њи ца – мађ. На ши да ни (мађ) Омла дин ска еми си ја (мађ) Се о ски учи тељ, филм ТВ ба шти не ТВ Про да ја

Се о ски учи тељ Уло ге: Па вел Ли шка, Жу жа на Би џов ска, Те ре за Во жи шко ва, Ла ди слав Ше ди ви, Ма рек Да ни ел Ре жи ја: Бох дан Сла ма (РТВ 2, 21.30)

Те ре за Во жи шко ва

06.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Му зич ко сви та ње Ло ла Па нон ско ју тро Филм: Фој лов рат Бу ди ро ди тељ Уло ви тро феј Вој во ђан ске ве сти Па нон ска хро ни ка Е ТВ Вој во ђан ске ве сти Ло ла Раз го во ри о здра вљу Вој во ђан ске ве сти Без цен зу ре Вој во ђан ске ве сти Филм: Скри ве но утвр ђе ње Па нон ска хро ни ка Глас Аме ри ке

РУ КО МЕТ: ЛОИ 2012.

Ср би ја–Ма ђар ска (РТС 1, 10.25)

ОД БОЈ КА: ЛОИ 2012.

Ср би ја–Ру си ја (РТС 1, 12.25) ВА ТЕР ПО ЛО: ЛОИ 2012.

Ср би ја–Ру му ни ја (РТС 1, 15.05)

Уло ви тро феј (Па но ни ја, 13.00)

06.30 Но во сад ско ју тро 08.30 Хра на и ви но 09.00 Ве сти 09.05 Уби ства у Мид са ме ру 10.50 Нео си ти 11.00 Ве сти 11.05 Укра де на ср ца 11.35 Ре ка на де 13.00 Ве сти 13.05 Оп чи ње ни 14.00 Ево нас код вас 15.00 Ве сти 15.05 Зо ве мо ре 15.30 Азбу ка ро ди тељ ства 16.00 Ду нав ска са ле тла 16.30 Хра на и ви но 17.00 Уби ства у Мид са ме ру 18.45 Срем ски Кар лов ци,од су бо те до су бо те 19.00 Објек тив 19.30 Објек тив на сло вач ком 19.45 Објек тив на ма ђар ском 20.00 Спринт 20.30 Ис тра га 21.00 Оп чи ње ни 22.00 Објек тив 22.30 Зо ве мо ре 23.00 Се риј ски про грам 23.55 Укра де на ср ца

06.30 Ар ген тин ска ли га: Кил мес – Бо ка Ју ни орс 09.30 Олим пиј ске ве сти 10.00 АТП Ва шинг тон фи на ле 12.00 Ко шар ка Аде ко куп: Сло ве ни ја – Ср би ја 13.45 Ко шар ка Аде ко куп: Хр ват ска – Бо сна и Хер це го ви на 15.30 Пре глед АТП Ва шинг тон 16.30 СК Те нис 17.00 АТП Ма стерс То рон то 05.00 Је дре ње

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук и па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Без цен зу ре, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 16.00 Осве та, 17.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Спорт ски про грам, 21.00 Фешн сто ри, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Без цен зу ре 08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 ЗОО пу зле, 10.30 Де чи ји про грам, 12.00 Отво ре ни екран, 13.00 Спорт из дру гог угла, 14.30 Ин фо К9, 15.00 Оф Ро ад, 16.30 Ин фо К9, 17.00 Би бер, 17.30 Зе ле на па тро ла, 18.30 Ин фо К9, 19.00 Ку хи њи ца, 19.30 Би бер, 20.15 Отво ре ни екран - Ре тро спек ти ва, 21.15 Кон церт, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Ноћ ни про грам

Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Ка ми он џи је Лов и ри бо лов Ру ко мет: ЛОИ 2012, Ср би јаМа ђар ска, пре нос Про грам за ви си од пре но са Скуп шти не и пре но са до га ђа ја Олим пиј ских ига ра 12.00 Днев ник 12.15 Спорт плус 12.25 Од бој ка: ЛОИ 2012, Ср би јаРу си ја, пре нос 14.07 Срећ ни љу ди 15.05 Ва тер по ло: ЛОИ 2012, Ср би ја-Ру му ни ја, пре нос 16.10 Ово је Ср би ја 17.00 Днев ник РТ Вој во ди на 17.25 Бе о град ска хро ни ка 18.25 Раз глед ни ца 19.01 Сла га ли ца 19.30 Днев ник 20.05 Срећ ни љу ди 21.01 Ше сти круг 21.36 РТС ка ра ван 23.30 Днев ник 23.45 Ме сто зло чи на 00.29 Евро нет 00.37 Зло чи нач ки умо ви 01.19 Кра ље ви бр зи не, филм

dnevnik

06.01 Лет ње олим пиј ске игре 2012, р.

10.00 Сед ни ца На род не скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је, пре нос про грам за ви си од пре но са скуп шти не 10.25 Лет ње олим пиј ске игре 2012.

- на ја ва про гра ма 10.30 Ка јак, пре нос 11.00 Атле ти ка, пре нос 11.39 Ка јак, че тво ро сед (Ж), пре нос 13.12 Бад мин тон, фи на ле, пре нос 14.45 Стре ља штво, пу шка - фи на ле, пре нос 15.00 Гим на сти ка, фи на ле, пре нос 17.28 Ко њич ки спорт, пре нос 18.00 Фуд бал, по лу фи на ле 1 (Ж) 20.00 Бин го 20.45 Атле ти ка, пре нос 22.31 Бокс, пре нос 23.15 Ко шар ка: Ар ген ти на - САД, пре нос 01.00 Олим пиј ски ри там, му зич ки про грам 01.30 Ру ко мет-ЛОИ 2012: Ср би јаМа ђар ска (р) 02.50 Од бој ка-ЛОИ 2012: Ср би јаРу си ја (р) 04.20 Ва тер по ло-ЛОИ 2012: Ср би јаРу му ни ја (р)

06.05 08.00 09.00 09.55 10.25

Мар ко То ми ће вић

ЛОИ 2012:

Ка јак

До ђи на ве че ру Од ба че на Филм: Пад цр ног ја стре ба Тач но 1 Тра ча ра Из гу бље на част Срећ не ве сти

СЕ РИ ЈА

Ра ње но ср це Уло ге: Феј За фе и ра ку, Ко стас Со мер, Ја нис Во глис, Спи рос Фо кас, Ме ли на Бо те ли, Ба бис Алат зас (Пр ва, 16.00) 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 23.30 00.25 00.30 01.00

Ра ње но ср це Од ба че на Екс клу зив Екс пло зив Ве сти Из гу бље на част Езел Филм: Бек ство у лан ци ма Тра ча ра Срећ не ве сти Екс пло зив Екс клу зив

12. де цем бар 1945. го ди не. На ци стич ка Не мач ка је у ру ше ви на ма. Бри тан ски ави о ни сле ћу у Би кен бург. Је дан чо век, са ма лом цр ном та шном у ру ци, пу ту је у Ха млен где не ста је иза вра та за тво ра. У ра ну зо ру на ред ног да на, де вет му шка ра ца и три же не оп ту же ни су за рат не зло чи не и обе ше ни. Уло ге: Јо нас Кар лсон, Ли ја Бој сен, Да глас Јо хан сон Ре жи ја: Сте фан Апел грен (Б92, 00.45)

Ју тар њи про грам Зве зда ни ште Тај ни свет ме де Бен џа ми на Но ди у зе мљи игра ча ка За лив шкољ ки Те ле шоп Винкс Моћна чигра Ба ку ган Мо ји џеп ни љу бим ци Поп Пик си Ме те ор и моћ ни ка ми о ни Закуми Кви зић Те ле шоп Ве сти Је ле на Те ле шоп Ве сти Бе ло оде ло, филм На слов на стра на – квиз Те ле ма стер Лет њи ко вац Ћи ри ли ца Аген ци ја Мел ро уз Плејс Лу да ку ћа Из нај ми зве зду Мел ро уз Плејс Ћи ри ли ца На слов на стра на – квиз Је ле на Мо ја Ср би ја

(РТС 2, 10.30)

Џу ли јен Ни кол сон 07.45 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55

Ли ја Бој сен

По вра так учи те ља

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.05 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

СЕ РИ ЈА

Ред и за кон: Зло чи нач ке на ме ре Пра ти ће мо слу ча је ве де тек ти ва ко ји при па да ју елит ној по ли циј ској је ди ни ци са мо за то што су нај бо љи у свом по слу. Уло ге: Вин сент Д‘Оно фрио, Ке трин Ерб, Корт ни Б. Венс, Џеј ми Ше ри дан, Ана бе ла Шјо ра, Крис Нот, Ерик Бо го си јан, Џу ли јен Ни кол сон (Ава ла, 14.00) 06.30 Сли ке жи во та 07.00 Ма ра тон 08.00 Цр та ни филм 09.00 Уло ви тро феј 09.45 Топ шоп 10.00 Љу бав у за ле ђу 11.00 Топ шоп 11.35 Би ља на за вас 12.30 Здра вље и Ви 13.00 Ср би ја у рит му Евро пе 13.30 Сли ке жи во та 14.00 Ред и за кон: Зло чи нач ке на ме ре 15.00 Мућ ке 16.15 До ку мен тар на се ри ја 17.15 Обич ни љу ди 18.15 Филм: Љу бав ни жи вот Бу ди ми ра Трај ко ви ћа 20.00 Мућ ке 21.00 Филм: Успон - Кр ва ви но вац 23.00 Удо ви це 00.00 Мућ ке 01.00 Филм: Ис под по вр ши не

06.40 Шља ка 06.50 Ин спек тор Ва лан дер 08.30 Топ шоп 08.50 До ли на сун ца 09.45 Топ шоп 10.00 Ве сти 10.35 Аме рич ки топ-мо дел 11.30 Цр та ни фил мо ви 14.00 Филм: Све о де ча ку 16.00 Ве сти 16.40 Спорт ски пре глед 17.05 Као слу чај но 17.30 При ја те љи 18.30 Ве сти 19.10 Сун ђер Боб Коц ка ло не 19.30 Штрум фо ви 20.10 Нин џа рат ни ци 21.15 Филм: Пла ће ник 23.00 Ве сти 23.35 Спорт ски пре глед 23.55 Увод у ана то ми ју 00.45 Филм: По вра так учи те ља, 1. део 02.15 Са ут Парк

07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00

Моћ на чи гра Ни је ба ца ње чи гре ла ко, по себ но уко ли ко су у пи та њу так ми че ња. Свирл бор ци укр шта ју сво је ве шти не у ба ца њу ових на из глед ла ких играч ки. Де чак ко ји но си тај ну по бед нич ког ба ца ња, Тај гер, кроз игру раз ви ја ве о ма пле ме ни те и ху ма не осо би не. (Хе пи, 11.00)

До бро ју тро Мо је ср це ку ца за Ло лу Све за љу бав Па па ра цо лов Тач но у под не- жи во Ака де ми ја де бе лих- из ба ци ва ње На ци о нал ни днев ник Ку ка ви ца Се ља ци Ака де ми ја де бе лих - ужи во На ци о нал ни днев ник Ма ла не ве ста Го спо ђи ца Сме шно ћо ше код Ђо ше Ака де ми ја де бе лих - из ба ци ва ње ВИП так ми ча ра Филм: Ка кав де да та кав унук Де тек тив ске при че Филм: Жи во тињ ски ин стинкт

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Фо кус, 09.45 Му зи ка, 12.00 Мак си мал но опу ште но, 12.55 Хит не де ље, 13.00 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здра вље и Ви, 17.00 Фо кус, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.40 ФАМ, 21.10 Бу ле вар, 22.00 Хо ли вуд, 22.25 Ба ње Ср би је, 23.05 Фо кус, 23.45 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фо кус, 01.10 Ски Ја хо ри на, 01.40 Веб џанк

07.00 Де чи ја се ри ја, 08.00 555 лич но сти, 09.00 Сва шта о ни ца, 09.30 Ис под по клоп ца, 10.00 Филм ин фо, 10.30 Здра вље, 12.15 Злат но по ље, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Во леј, 15.00 Иза зо ви исти не, 15.30 Се ри ја, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Док. филм, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Из во ри здра вља, 19.00 Пу то пис, 20.30 Са мо вас гле да мо, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм

12.00 Срем на дла ну: С. Ми тро ви ца, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Пу тви на, 17.00 Но во сти 1, 17.15 ТВ хро ни ка: Срем на дла ну: Шид, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 До ку мен тар ни про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 Хра на и ви но, 09.00 Филм, 10.30 Му фљуз, 11.00 Под сун цем, 12.00 До кра ја све та, 12.30 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 13.00 Про дук ци ја мре же, 14.00 Агрос фе ра, 15.05 Филм, 17.00 До кра ја све та, 18.00 Иза сце не, 18.30 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Од го вор, 21.05 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

27

ЈОВАН ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др Са ша Мар ко вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Тајни рат Хитлерова потопљена тајна Рембрантово “Оптужујем” Уметнички живот. футуристичка револуција Комеда – музика једног живота Импресионисти Тајм тим година X Геније дизајна Траговима Тинтина Заборављени начини исхране Сага о викинзима Средњи век Ратници Тајни рат Траговима Тинтина Крв на нашим рукама

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Бади, светски првак Анђео чувар Доланов кадилак Легионар Правило службе Медени месец Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00

Медени месец „Медени месец” је прича о два пара, један српски и један албански, који из разних разлога одлучују да емигрирају у Италију. Међутим, они убрзо сазнају да „трава није зеленија на другој страни” јер су оба пара имали непредвиђене проблеме на граници. Улоге: Не бој ша Ми ло ва но вић, Је ле на Тр ку ља, Јо зеф Ши ро ко, Ми ре ла На ска, Ла зар Ри стов ски, Да ни ца Ри стов ски, Пе тар Бо жо вић, Ми ра Ба њац Режија: Го ран Па ска ље вић (Си не ма ни ја, 22.00)

Не бој ша Ми ло ва но вић

06.00 07.35 09.05 10.45 12.30 14.40 15.10 16.45 18.25 20.05 21.05 23.00 00.35 02.10

Лото тикет Осам минута Легија изузетних плесача Ја сам број четири X-Мен. Прва класа Филмови и звезде ИВ Превелики за пропаст Крива је мама Опасне девојке 2 Редакција Боксер Избацивач Бладворт Списак клијената

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Мутум Улоге: Тја го да Сил ва Ма риз, Ва ли сон Фе ли пе, Ле ал Ба ро зо, Ма ри ја Ху ли ја на, Со у за де Оли ве и ра Режија: Сан дра Ко гут (ХРТ 1, 13.15, 01.38) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Доме, слатки доме 10.15 Волим место где си ти, док. серија 11.03 Тајни живот примата, док. серија 12.00 Дневник 12.31 Моћ судбине 13.15 Мутум, филм 15.11 Дубине: Свет дубина, док. серија 15.40 Природна баштина, док. филм 16.13 Понос Раткајевих 17.25 Хрватска уживо 17.46 Луди римски цареви, док. серија 18.16 Лоза 19.06 Наврх језика 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.33 У крупном плану 21.35 Стипе у гостима 22.15 Дневник 3 22.56 Циклус европског филма: Александра, филм 00.32 Секс и град 3 00.57 Др Оз 1б, ток шоу 01.38 Мутум

08.10 Жутокљунац 08.32 Амика 09.00 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (Ж): Хрватска - Турска, снимак 10.40 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак 10.55 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо: Хрватска - Казахстан, пренос 12.10 ОИ Лондон 2012.: Атлетика квалификације, снимак 13.25 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Мађарска - Србија, снимак 14.45 ОИ Лондон 2012.: Стрељаштво - пушка тростав финале, пренос 15.05 ОИ Лондон 2012.: Једрење класа Ласер - плов за медаље, пренос 15.45 ОИ Лондон 2012.: Гимнастика - финале по справама, пренос 17.00 ОИ Лондон 2012.: Стрељаштво - трап, пренос 17.40 ОИ Лондон 2012.: Време за чај 18.00 ОИ Лондон 2012.: Хрвање до 84 кг - квалификације, снимак 19.30 ОИ Лондон 2012.: Хрвање до 84 кг - за медаље, пренос или кошарка (М): Русија Аустралија, снимак 20.20 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Хрватска - Шпанија, пренос 22.05 ОИ Лондон 2012.: Атлетика финале, пренос + снимак 22.35 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан 23.25 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М). САД - Аргентина, укључење у пренос 00.55 Битанге и принцезе 01.26 Сестра Џеки 01.51 Др Хаус 02.33 Звездана врата 03.15 Ноћни музички програм

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Биографија - Одри Хепберн Прерано рођен Пространо је море Биографија - Ен Рајс Четворица као један Двестогодишњи човек Биографија - Одри Хепберн Пространо је море Биографија - Ен Рајс Луди пандури Легенда о Бучу и Санденсу

10.00 12.00 13.30 15.00 16.30 18.20 20.00 22.10 00.00 02.00

Ламбада Осуђеници Господар мува Момак остаје на филму Лакоћа Бени и Џун Народ против Лерија Флинта Без срца Еротски филм Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Монк Монк Краљевски болесници Кал освајач Ледено доба. 2012 Медијум

08.00 Преживети дивљину, док. серија 08.55 Езел 11.05 Кисмет - окови судбине 12.15 Ексклузив таблоид 12.50 Вечера за 5 13.40 Бибин свет 14.20 Пороци Мајамија 16.15 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Хаваији фајв-0 22.35 Одстрел 23.30 РТЛ вести 23.45 ЦСИ Мајами 01.25 Астро шоу 02.25 ЦСИ Мајами

СЕРИЈА

Одстрел Мајклова мајка Медлин већ неколико дана је у страху због државног агента који се шуња око њене куће. А за то време Мајкл је у акцији: отима глисер гангстеру како би га продао клијенту Вирџилу, али у тренутку размене је нападнут и побегне бродом у тајно скровиште. Улоге: Џе фри До но ван, Га бри јел Ан вар, Брус Кем бел, Ше рон Глес (РТЛ, 22.35)

Га бри јел Ан вар

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Врхунски војник Ништа лично Страствени риболов са Робсоном Грином 23.45 Чудо да сам жив 00.40 Преваранти на делу

08.30 09.30 11.00 13.30 15.00 15.25 15.30 17.15 18.00 19.40 19.45 22.30 23.00 23.30 01.00 01.30

Атлетика Мултиспортови Атлетика Мултиспортови Уметничка гимнастика Олимпијске игре Уметничка гимнастика Коњички спорт Бициклизам Олимпијске игре Атлетика Скокови Олимпијске игре Кошарка Дизање тегова Атлетика

Л

Стран ка ни је за жи ве ла

а ло ше ви ће ва ре ска кри ти ка би ла је упу ће на и ступ от кри вао је је дан кру пан не до ста так по ли тич ког Ма ђар ској др жав ној по ли ти ци, ко ја се тру ди ла праг ма ти зма Јо це Ла ло ше ви ћа – реч је о зна чај ном да пред Евор пом при ка же озбиљ ност и др жа во - ути ца ју иде а ли зма и по ли тич ке на ив но сти ко ја се те твор ност, а бал кан ским др жа ва ма да се пред ста ви као ме љи ла на мо гућ но сти де мо кра ти за ци је Аустро-Угар ‘’апо стол кул тур не на пред но сти’’. За Ла ло ше ви ћа би - ске мо нар хи је. ла је то при ча без уте ме ље ња и до бро упа ко ва на лаж Та кво ста нов ни ште мо гло је отво ри ти про стор за ко ја је кри ла ду бо ку кри зу у ко јој је Угар ска услед не - са рад њу с не ким по ли тич ким сна га ма у Угар ској ко је по што ва ња кул тур них пра ва сво јих не ма ђар ских гра - су би ле спре ме не да ре ви ди ра ју, али не и учи не пре о- ђа на. ‘’Шта смо ми де вет ми ли јо на на род но сти у очи - крет, у до та да шњој др жав ној по ли ти ци. Ува жа ва ње и ма њи хо вим! Ни шта, ин фе ри јор на ма са, ко ја тре ба да сма тра за сре ћу што нас тр пе и што још мо же мо да та во ри мо‘’. Про зи ва ње ма ђар ске др жа ве ко ја се те ме љи ла на не при хва та њу по ли тич ког ре а ли зма и иг но ри са ња по ли тич ке и на ци о- нал не во ље би ла је те ма кри ти ке и на ред них, исти на ма ло број ни јих чла на ка Јо це Ла ло ше ви ћа у Сло ги, у ко јој у то вре ме до ми на ци ју у уред ни шту и не сум њи во нај сна жни ји пе чат у ис пи са ним члан ци ма Сло ге оства ру је Ва са Ста јић. Ла ло ше вић се кри тич но, вр ло оштро и бес кур пу ло зно об ру шио на иде ју ства ра ња Ма ђар ске пра во слав не цр кве и, у ве зи с том иде јом, по де ле по сто је ће Кар ло вач ке ми тро по ли је на три но ве. На тај на чин би се оства ри ло це па ње ду хов ног је дин ства Ср ба у Угар ској и из гу био на род ни иден ти тет ко ји би вре ме ном до вео до аси ми ла ци је. ‘’Срп ски на род у овим кра је ви ма из гу био би ти ме и по след ње уто чи ште Кри ти ка про ме не кур са „Сло ге”: Вељко Пе тро вић сво је, те би се ма лак сао, су стао и из ну рен мо рао се пре да ти не у мит ној ја чој си ли’’. при хва та ње Аустро-Угар ске мо нар хи је као по сто је ће И Ва са Ста јић се огла сио тим по во дом и при дру - и не за ме њи ве отаџ би не с на ме ром по ли тич ке бор бе за жио се кри ти ци те иде је о ре ор га ни за ци ји Срп ске пра - ње ну де мо кра ти за ци ју и ти ме по бољ ша ње по ло жа ја во слав не цр кве. Глав не крив це Ста јић пре по зна је ме - срп ског ста нов ни штва у њој би ли су, у том тре нут ку, ђу ра ди ка ли ма ко ји одав но во де про тив на род ну и про - као и код мно гих дру гих срп ских по ли ти ча ра, мо гу ћи тив цр кве ну по ли ти ку та ко што умрт вљу ју иде ју на ци - по ли тич ки по сту ла ти ко ји су, осим оп стан ка, срп ској о нал не бор бе и што су скло ни оп те ре ћу ју ћим ком пор - за јед ни ци у сло же ним ме ђу на ци о нал ним усло ви ма ми си ма и ин те ре сним уступ ци ма. ‘’И ду шев ни жи вот ду нав ске мо нар хи је, омо гу ћа ва ли и пред у сло ве за наш је под вла шћу инер ци је; што ма ње са мо на по ра, успе шан при вред ни и кул тур ни жи вот и на пре дак. што ви ше пак ти ра ња’’. До га ђа је ко ји су до ве ли до Ор га ни за ци о но и по ли тич ки де ло твор но Де мо крат уну тра шње по ли тич ке кри зе у Ма ђар ској, а ко ји су ска стран ка ни је ни ка да за жи ве ла, а што је и Сло га, на ста ли као по сле ди ца до га ђа ја у ве зи с анек си јом Бо - пре ко ње и Ла ло ше вић кон ста то ва ла с не скри ве ним сне и Хер це го ви не, Ла ло ше вић је ту ма чио у кон тек сту жа ље њем због та квог раз во ја. ‘’Они чла но ви мла ђе де фи ни тив ног рас ки да с до та да шњом по ли ти ком не - срп ске ин те ли ге ни цје, ко ји су на тур ској-бе чеј ској ги ра ња на род но сти. Он анек си ју ни је до жи вља вао са - кон фе рен ци ји у ју ну 1908. усво ји ли На црт за про грам мо као им пе ри ја ли стич ки уда рац беч ког дво ра ју го - Срп ске Де мо крат ске Стран ке, ис ку пи ли су се у ле пом сло вен ској и срп ској иде ји бро ју 20. ја ну а ра (2. фе за јед ни штва ни ти као на ру бру а ра) о. г. на но ву кон Ла ло ше вић се кри тич но об ру шио ша ва ње од ре да ба Бер лин фе рен ци ју у Ве ли кој Ки на идеју стварања Мађарске ског кон гре са, од но сно по кин ди. На њој је тре ба ло православне цркве и, у вези с том по свр ша ва ти пре о ста ле сто је ћег ми ров ног уго во ра, већ и као при ли ку да се идејом, поделе постојеће Крловачке при прем не по сло ве за ор отво ри но ви про стор за по га ни за ци ју стран ке... Али ми тро по ли је на три но ве ли тич ку афир ма ци ју не ма ду гач ка, раз ло жи та де ба та ђар ских на ро да у Угар ској ко ја је во ђе на чи тав је дан и, уоп ште, у Мо нар хи ји, с об зи ром на то да је на тај дан ни је до ве ла ни до че га„. на чин сло вен ска по пу ла ци ја вид но би ла на ра сла и да Пред из бо ре за угар ски са бор, апри ла 1910. го ди не, је она мо ра ла да на мет не, услед сво је број но сти и за - усле ди ле су зна чај не про ме не у уре ђи вач кој по ли ти ци сту пље но сти, и пи та ње рав но пра ног по ли тич ког тре - Сло ге. Ве ћи на гра ђан ске ин те ли ген ци је оку пље не око ти ра ња. ча со пи са од лу чи ла је да ус по ста ви пред из бор ну са ‘’Ми на род но сти, а на по се ми Ср би, тре ба да се од рад њу с ма ђар ском стран ком На ци о нал ног ра да за је ср ца ра ду је мо ова ком раз во ју пол тич ких кон сте ла ци - дин стве ног кан ди да та на пред сто је ћим из бо ри ма. Та ја, јер он за нас зна чи крај оној по ли ти ци, ко ја је Ма - да шњи ве ли ки жу пан Вој нић оце нио је Сло гу ‘’као ђа ри ма у уну тра шњим пи та њи ма да ва ла сло бод не ру - по у зда ни лист на срп ском је зи ку’’ ко ји је ‘’са мо дру ке и нео гра ни че ну моћ, крај на шем ве чи том за по ста - штве ни’’, а не по ли тич ки лист и као та кав, као рет ко вља њу и по ти ски ва њу, а по че так леп ше бу дућ но сти, ко ји лист, Сло га је до би ја ла нов ча ну по моћ од др жа ве ко ја нам обе ћа ва бар оно ли ко пра ва и сло бод на раз - од 600 кру на го ди шње. С том про ме ном кур са ни је се вит ка, ко ли ко има ју на род но сти у Аустри ји, ко ја ће сла гао Ва са Ста јић, као и дру ги ис так ну ти сом бор ски нас бар јед ним ко ра ком бли же до не ти оста лој ју го сло - ин те лек ту ал ци, по пут Вељ ка Пе тро ви ћа. Ста јић се вен ској бра ћи на шој у сад већ про ши ре ној Аустро- по ву као с ме ста уред ни штва ча со пи са, на зи ва ју ћи га Угар ској мо нар хи ји и ко ја ће глас Ју го сло ве на, нај - та да по грд но да је лист ко ји до но си ‘’но во зло у жи мно го број ни јег на ро да у тој про ши ре ној Аустро- во ту на шег на ро да’’. Ње го ви члан ци пре ста ли су да Угар ској учи ни ти сил ним и ме ро дав ним’’. Та кав при - из ла зе у Сло зи.

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Budite realni i razumni u pogledu svega onoga {to vas emotivnopoga|a ili doti~e. Pogotovo ukarijeri i sa decom. Veliki ste borac, ali posustajete kada ste nervozni.

BIK 20.4-20.5.

Neke skrivene okolnosti se lako mogu okrenuti iz pozitivnih unegativne, i obrnuto. Potrebno vam je vreme da polako sagledate datusituaciju. ^uvajte zdravqe svoje.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

6. avgust 2012.

I dok se partner trudi da bude uz vas i da se razumete napravi na~in, vi kao da ne umete da se izrazite i donesete jasneodluke. Zanemarite konfuzne slike i ose}aje.

Danas ste ambiciozni i vredni, borbeni, ali bi mogli sami da sepose~ete na o{tricu svog no`a. Ne budite ishitreni i nervozni, ve}di{ite usporenije i izbegavajte vrelinu.

Dominantni ste u svom kraqevstvu i podanici rade za vas.

Umetedobro da organizujete poslove i sve oko sebe, tako da idete pravim isigurnim putem uspeha.

Nemojte mnogo da se zamarate sitnicama, niti analizama, nepotpunim informacijama i zbuwenim saradnicima. Jednostavno, odustanite od krutih ideja.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Neke skrivene okolnosti zaslu`uju va{u pa`wu. Imate punokoncentracije i snage da radite u zatvorenom prostoru i no}u, kadadrugi odmaraju. Nekretnine?

Partnerski odnos, bilo poslovni ili privatni, qubavni, jeaktuelan. Komunikacija i zajedni~ki standardi su osnova razumevawa ibudu}ih de{avawa. Diplomatski!

Uporni ste i istrajni, gotovo fanati~no, u svemu {to stenaumili. Ipak, vodite ra~una o odnosima me|u uku}anima, u svom domu.Mo`ete da ru{ite zidove i gradite.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Sami sa sobom ste najstabilniji i na~isto {ta vam je ~initi.

Samisebe zaposlite u pravcu onoga {to ste trasirali i isplanirali, da nebi do{li u sukob sa drugima.

Budite p{a`qivi u saobra}aju danas. Sklni ste nervozi inestrpqewu, pa }ete lako odgurnuti od sebe svakog ko vam smeta nabilo koji na~in. Sva|a i revolt.

Novac }e planuti sam od sebe.

Finasijski tro{kovi su vankontrole. Pazite gde ula`ete, {ta kupujete i da vas neko ne pokradeili prevari. Stres na radnom mestu.

TRI^-TRA^

Ор лан до је Ро мео V REMENSKA

PROGNOZA

Велика

Vojvodina Novi Sad

39

Subotica

38

Sombor

39

Kikinda

39

Vrbas

39

B. Palanka

39

Zreњanin

39

S. Mitrovica 39 Ruma

40

Panчevo

40

Vrшac

38

Srbija Beograd

40

Kragujevac

41

K. Mitrovica 40 Niш

Зве зда три ло ги је „Го спо дар пр сте но ва” Ор лан до Блум игра ће глав ну уло гу у адап та ци ји Шек спи ро ве дра ме „Ро мео и Ју ли ја”, пи ше „Сан”. То ће би ти ње гов де би на бро двеј ским да ска ма При пре ма пред ста ве зах те ва ће да Блум не ко ли ко ме се ци про ве де у Њу јор ку, што зна чи да ће мо ра ти да се раз дво ји од су пру ге Ми ран де и си на Фли на. Пар је не дав но про шао кроз „ме диј ско - брач ну кри зу”, на кон што је Ми ран да фо то гра фи са на без бур ме, што је иза за ва ло низ шпе ку ла ци ја да је брак слав ног па ра у кри зи. Ме ђу тим, Ми ран да је оштро де ман то ва ла та кве на во де.

42

VIC DANA

Evropa

ВРућина

NOVI SAD: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab do umeren ju`nih pravaca. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 24, a maksimalna do 39 stepena.

VOJVODINA: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab ju`nih pravaca ili promenqiv. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 20 do 24, a maksimalna od 38 do 40 stepena.

SRBIJA: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab ju`nih pravaca ili promenqiv. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 19 do 26, a maksimalna od 38 do 42 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak sun~ano uz velike vru}ine i temperature preko 40 u centralnoj i ju`noj Srbiji, a ponegde i do 44 stepena. U utorak popodne i uve~e na severu Srbije lokalni pquskovi i osve`ewe, a u sredu i na jugu mawa vru}ina, ali temperatura ne}e biti ispod 30 stepena. U drugoj polovini sedmice postepeno ni`a i prijatnija temperatura.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavak nepovoqne biometeorolo{ke situacije mo`e dovesti do daqeg poja~awa tegoba kod svih hroni~nih bolesnika, a naro~ito kod osoba sa sr~anim problemima. Termi~ki uslovi zahtevaju opreznost i kod zdravih i obolelih osoba, pa im se preporu~uje adekvatna za{tita od UV zra~ewa i izbegavawe ve}ih napora u periodu od 10 do 17 ~asova. Mogu}i su nesanica, malaksalost i glavoboqa. Svim u~esnicima u saobra}aju preporu~uje se dodatni oprez.

Madrid

31

Rim

32

London

22

Cirih

21

Berlin

25

Beч

30

Varшava

32

Kijev

34

Moskva

30

Oslo

20

St. Peterburg 27 Atina

38

Pariz

24

Minhen

23

Budimpeшta

36

Stokholm

23

Ка же муж же ни: – Дра га, ску вај ми чај без ли му на. На кон не ког вре ме на она се вра ћа из ку хи ње и ка же: - Ду шо, не ма ли му на. Хо ћеш ли да ти ску вам чај без не чег дру гог?

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

185 (-16)

Slankamen

258 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

276 (-18)

Zemun

287 (-7)

Bogojevo

277 (-11)

Panчevo

300 (-6)

Smederevo

470 (-4)

Baч. Palanka 278 (-10) Novi Sad

251 (-9)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

195 (1)

S. Mitrovica

31 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (-1)

Beograd

230 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija opadawa

Titel

240 (-8)

NERA

Hetin

90 (-2)

TISA

-47 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

38 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja

NOVI SAD *

PONEDEQAK 6. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23518 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DA NAS ZA SE DA SKUP [TI NA SR BI JE

Jor go van ka Ta ba ko vi} kan di dat za gu ver ne ra

str. 3

ZA „DNEVNIK” GOVORE DRA GO QUB MI ]U NO VI], [EF PO SLA NI^ KOG KLU BA DS-a

Sle di de ba ta, a ne krah DS-a str. 2

RA DO SLAV STRI KO VI], POT PRED SED NIK VOJ VO \AN SKOG OD BO RA SPS-a

Ne ina ti mo se voj vo |an skim de mo kra ta ma str. 3

MI NI STAR KA ENER GE TI KE ZO RA NA MI HAJ LO VI]

Po sku pqe we stru je i ga sa na ~e ka wu

JO[ TOPLIJE: @i va u ter mo me tru ju ~e je, zva ni~ no, do dir nu la 37. po de ok, {to zna ~i da je na as fal tu bi lo pre ko 40 ste pe ni i da je sve go re lo kao u rer ni. Novosa|ani su spas po tra `i li na ba ze ni ma i na Du na vu, `e le }i da se bar ma lo ras hla de i po beg nu iz sta no va i ku }a. Pre ma na ja va ma me te o ro lo ga, da nas }e bi ti jo{ to pli je, {to zna ~i da ni je po `eq no iz la zi ti na uli cu, ali }e za to re ka po no vo bi ti do bra de sti na ci ja, na rav no, za one ko ji ne mo ra ju da ra de. Za osta le, pa, re ci mo da im `e li mo kan ce la ri ju sa kli maure|ajem i sre }u da ne mo ra ju da iz la ze na te ren.

B. M. Foto: N. Stojanovi}

str. 4 NASLOVI

@E NE NAJ U GRO @E NI JE OD ULI^ NIH RAZ BOJ NI KA

Sva ki dan po jed na `r tva oti ma ~i ne

Politika

Vojvodina

2 Osnovane ~etiri kancelarije 2 Zbrka na lokalu

Ekonomija 4 Lak{e legalizovati {upu nego ku}u 4 Kinezi grade autoput do mora?

str. 13

10 Ruma: Festival pesme, vina i hrane 10 Pokazali se najboqi ora~i

Reporta`e 12 Ekspert za starine, dobru rakiju, pesme i aforizme

str. 14 – 19

SPORT

5 Merkator i Drekselmajer zaposlili najvi{e Vojvo|ana

Dru{tvo 6 Krezuba nacija se pove}ava 6 Ve}ina pla}a Gr~ku na rate

Crna 13 Pretukli momka zbog dresa

Filmska 20 Najboqi film „Bekstvo iz [o{enka”

Kultura

Novi Sad

n \OKOVI] BEZ MEDAQE

n ZLATI] PROMA[IO BRONZU

n RASPORED JELEN SUPERLIGE SRBIJE

7 Se}awe na bitku kod Petrovaradina 9 U „^isto}i” jednosatni {trajk 9 @iteqi Naseqa ~ekaju patrole i pozornike

21 Umetnost od papira

2

POLiTikA

ponedeqak6.avgust2012.

UREDBE VLADE SRBIJE

Osno va ne ~e ti ri kan ce la ri je Ured be Vla de Sr bi je o osnivawu kancelarija za Kosovo i Metohiju, za saradwu s crkvama i verskim zajednicama, za qudska i mawinska prava i za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu objavqene su u novom broju Slu`benog glasnika.

U Uredbi o Kancelariji za Kosovo i Metohiju se navodi da se wom osniva ta kancelarija kao slu`ba vlade i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i druga pitawa zna~ajna za wen rad.

U wen delokrug, precizira se u Ured bi, spa da vr {e we stru~nih poslova za potrebe vlade i nadle`nih ministar-

stava koji se odnose na: funkcionisawe institucija Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, obrazovawe, zdravstvo, socijalnu politiku, kulturu, in fra struk tu ru, si stem lo kalne samouprave i telekomunikacije u srpskim podru~jima Kosova i Metohije...

Kancelarija obavqa stru~ne poslove za vladu i ministarstva koji se odnosi i na delovawe Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Kosova i Metohije; obnovu i za{titu duhovnog i kulturnog nasle|a, finansijsku, pravnu, tehni~ku i ka drov sku po mo} u svim oblastima zna~ajnim za Srbe i druge nealbanske zajednice na teritoriji Kosova i Metohije, saradwu s Komesarijatom za izbeglice u delu koji se odnosi na interno raseqena lica sa Kosova i Metohije.

Uredbom o Kancelariji za qud ska i ma win ska pra va osniva se ta kancelarija i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i dru ga pi ta wa zna ~aj na za wen rad. Kan ce la ri ja vr {i stru~ ne po slo ve za po tre be vlade i nadle`nih ministarstava koji se odnose na za{titu i unapre|ewe qudskih i ma-

winskih prava, pra}ewe usagla{enosti doma}ih propisa sa me|unarodnim ugovorima i dru gim me |u na rod no prav nim aktima o qudskim i mawinskim pravima i inicirawe izmena doma}ih propisa...

Tako|e u delokrugu su i op{ta pitawa polo`aja pripadni ka na ci o nal nih ma wi na, pra}ewe polo`aja pripadnika nacionalnih mawina koje `ive na teritoriji Republike Srbije i ostvarivawa mawinskih prava, ostvarivawe veza na ci o nal nih ma wi na sa ma ti~nim dr`avama.

Uredbom o Kancelariji za saradwu s crkvama i verskim zajednicama ona se osniva i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i druga pitawa zna~aj na za wen rad.Ta Kan ce la rija vr{i stru~ne po slo ve ko ji se od no se na afir ma ci ju i raz voj slobode veroispove da wa, sa rad wu dr`ave sa crkvama i verskim zajednicama i unapre|ewe wihovog polo`aja u dru{tvu, afirmisawe verskih osnova i sadr`aja srpskog nacionalnog identiteta, pomo} u za{titi verskih komponenata u kulturnom i etni~kom identitetu nacionalnih mawina...

Kancelarijom rukovodi direktor Kancelarije, koga postavqa vlada na pet godina, i kao u drugim kancelarijama ima zamenika i pomo}nike koje sam predla`e a bira i ih vlada na pet godina. Uredbom o Kancelariji za saradwu s dija spo rom i Sr bi ma ona se osniva i odre|uje joj se delokrug gde se navodi da Kancelarija vr{i stru~ne poslove za po tre be vla de i nad le `nih ministarstava koji se odnose na pra }e we po lo `a ja dr `a vqana Republike Srbije koji `ive izvan Republike Srbije...

Kancelarijom rukovodi direktor Kancelarije, koga postavqa vlada na pet godina, na predlog premijera i ima zamenika koga sam predla`e, a koga postavqa vlada na pet godina, kao i pomo}nike koje sam predla`e, a postavqa vlada na pet godina.

BARNS PRENEO DA^I]U OBAMINE ^ESTITKE

SAD se ra du ju sa rad wi Zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara Vi li jam Barns is ta kao je u te le fon skom razgovoru s premijerom Ivi com Da ~i }em da se SAD „raduju saradwi sa novom vladom Srbije uverene da je wena bu-

Gradski odbor SNS-a u U`icu javno je pozvao socijaliste da raskinu koalicioni sporazum s Demokratskom strankom i pristupe formirawu nove skup{tinske ve}ine.

Prvi ~ovek u`i~kih napredwaka Sa {a Mi lo {e vi} rekao je da se taj zahtev ne temqi samo na preslikavawu vlasti s republi~kog nivoa ve} na ~iwenici da koalicija demokrata i socijalista u prethodnom mandatu, kako je rekao, nije radila u interesu gra|ana.

Napredwaci su, po Milo{evi}evim re~ima, do sada razgovarali i postigli saglasnost s gradskim odborima URS-a i DSS-a, dok socijalisti, kako ka`e, odbijaju razgovor dok ne dobiju nalog iz Beograda da se vlast u U`icu prekomponuje.

Ukoliko se to dogodi, koalicija SNS–URS–DSS-a, s odbornikom iz PSS-a, imala bi 37 od ukupno 67 odbornika u gradskom parlamentu. Milo{evi} je naveo da u toj koaliciji ne bi bila Nova Srbija, koja je u U`icu prekr{ila koalicioni dogovor i prikqu~ila se trenutno vladaju}oj strukturi koju ~ine DS–SPS–LDP. On je najavio da }e se novoj vladaju}oj koaliciji, ukoliko do|e do prekomponovawa vlasti, prikqu~iti i neki odbornici iz Demokratske stranke.

S. Pa lan ka: Na pred wa ci uz DS Predsednik Op{tinskog odbora Srpske napredne stranke u Smederevskoj Palanci Ra do slav

du} nost u Evrop skoj uni ji. ”Barns je Da~i}u preneo ~estitke predsednika SAD Ba ra ka Oba me na izboru za premijera i naveo da SAD „o~ekuju napredak Srbije na putu evrop skih in te gra ci ja, na -

Ivica Da~i}

INTERVJU

stavak reformi u Srbiji i vidlqive i odr`ive rezultate u dijalogu sa Pri {ti nom”, sa op {te no je iz kabineta predsednika vlade.Barns je is ta kao i da SAD `ele dobre bi la te lar ne od nose sa Srbijom, navedeno je u saop{tewu.

Da ~i} je iz ra zio uverewe da je izgradwa dobre sa- Vilijam Barns radwe sa SAD prioritet za da.„Srbija `eli da bude faknovu Vladu Srbije.On je na- tor mira i stabilnosti u reglasio da Srbija `eli da na- gionu”, kazao je Da~ci}, istastavi evropski put, koji pod- kav{i da je Srbija spremna da ra zu me va har mo ni za ci ju na - izgra|uje jo{ ~vr{}u saradwu {eg zakonodavstva sa EU i da- sa SAD u oblasti ekonomije, qe drustvene reforme, nasta- odbrane, borbe protiv orgavak dijaloga sa Pristinom i nizovanog kriminala, korupimplementaciju dogovora koje cije i terorizma, u zajednicje po sti gla pret hod na vla - kom interesu dve dr`ave.

DRAGOQUB MI]UNOVI], [EF POSLANI^KOG KLUBA DS-a

Sle di de ba ta, a ne krah DS-a – Ne}e biti nikakvog kraha u De mo krat skoj stran ci.

U stranci }e sigurno biti debate o mnogim pitawima, a naravno da }e biti onih koji }e o wima misliti razli~ito. Ali svako ko bi sada poku{ao da iz stranke iza|e poku{avaju}i da sam pravi novu, sigurno bi do`iveo krah – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Politi~kog saveta DS-a i {ef poslani~kog kluba u Skup{tini Srbije Dra go qub Mi } u n o v i}, od go va ra ju }i na pitawe da li je DS jedinstven, po{to ima onih koji najavquju mogu}i debakl doskora vladaju}e partije u Srbiji i podelu nakon strana~ke skup{tine. – Mislim da se u DS-u mora voditi debata pa da vidimo kako }emo delovati kao opozicija. Ne}e mo mi bit no me wa ti na{ program i na{u orijentaciju.

Ali, u svakom slu~aju, pona{awe, zadatke, konkretne ciqeve... to }emo morati da odredimo u skladu s novim polo`ajem i okolnostima. l Da li }e za DS, nakon {to je ostao van republi~ke vlasti, preleta~i postati problem?

ZBRKA NA LOKALU

U`i ce: SNS pri ti ska so ci ja li ste

dnevnik

Si mi} izjavio je da ta stranka ostaje pri dogovoru o formirawu lokalne vlasti koji je 26. jula postigla s Demokratskom strankom.

– SPS i wihov predsednik putem medija vr{e pritisak da se formira koalicija kakva postoji i na republi~kom nivou, ali to za nas nema zna~aja. Stav na{e centrale je da napravimo koaliciju s DS-om, i ako se taj stav ne promeni, vlast }emo formirati s demokratama – rekao je Simi} Tanjugu.

- Mi smo iz centrale stranke dobili uputstvo da pregovaramo i sa SPS-om i s DS-om. U pregovorima se pokazalo da je ponuda Demokratske stranke prihvatqivija. I to je sve – rekao je Simi}.

[a bac: Sta bil na ve }i na?

Predsednik Skup{tine [apca Slo bo dan Mir ko vi} izjavio je da opozicija u [apcu, koju ~ine SPS, SNS i DSS, „poku{ava da sru{i legalno izabrane organe vlasti gube}i iz vida postignute rezultate na lokalnim izborima koji je ne legitimi{u za preuzimawe vlasti”. „Posao opozicije jeste da poku{ava da sru{i legalno izabrane organe vlasti, i opozicija u [apcu, koju ~ine SPS, SNS i DSS, to ~ini.

Pri tom gubi iz vida postignute rezultate na lokalnim izborima, koji je ne legitimi{u za preuzimawe i obavqawe vlasti”, navodi se u saop{tewu.

On je dodao da su izbori mera uspeha svake politi~ke stranke, a da je na onima odr`anim 6. maja, ubedqivo poverewe gra|ana dobila DS, koja, kako je istakao, „zajedno sa koalicionim partnerima URS, LDP, SPO, ~ini stabilnu ve}inu sa 43 odbornika od 69 u parlamentu”.

Po ka za lo se pr vih da na da }e ovo bi ti mno go vi {e par tij ska dr `a va ne go {to smo mo gli sa wa ti – To je problem, na`alost, moralni i qudski. Nadam se da me|u poslanicima toga ne}e biti. A tih raznih prelaza za male privilegije, toga }e po op{tinama biti. l Ima li u DS-u straha od revan{izma nove vlasti?

– Ne verujem da oni smeju ba{ toliko daleko da kre}u.

Ali da imaju ambicije, to se videlo ve} u Zakonu o mini-

starstvima kroz pravo ministara da arbitriraju, da otpu{taju... toga }e biti i u javnim preduze}ima, naravno. Sva pri~a o departizaciji je potpuno demago{ka. Pokazalo se prvih dana da }e ovo biti mnogo vi{e partijska dr`ava nego {to smo mogli sawati. l Kakav tretman imate kao opoziciona stranka u parlamentu Srbije?

– Ako se po jutru dan poznaje, ova intencija ka apsolutnoj vlasti ili za pritiskom pojavqiva}e se svuda, ~ak i u detaqima. Ta tendencija postoji. Vide}emo kako }e stvari daqe te}i, ali o~igledno da }e opozicija imati sve mawe mogu}nosti da kriti~ki odgovara Vladi. Jer, kada smo po~eli da ih kritkujemo, oni su odreagovali odmah, otprilike „kako smete da kritikujete Vladu?“ l Kako onda mislite da delujete?

– Naravno da nas ne}e zaustaviti, niti nas mogu upla{iti.

Ali, s druge strane, bojim se stvarawa lo{e atmosfere, gde }e na jednoj strani da se tra`i konsenzus o Kosovu, pa ako treba svi da budemo malo izdajnici, a na drugoj strani, tog konsenzusa nema ni o jednom pitawu. Niko nije konsultovao druge stranke ni kod dono{ewa zakona o NBS-u, ni o smeni guvernera. E sad, mora}e se navi}i, ili }e ulaziti u konfrontacije, borbe, ili }e morati da uspostave dijalog.

S. Stankovi}

Ugqa nin: Ma wi ne ne mo gu bi ti opo zi ci ja Ministar bez portfeqa u Vladi Srbije i lider Stranke demokratske akcije Sanxaka Su lej man Ugqa nin izjavio je da mawine ne mogu biti opozicija dr`avi, i da je potreba integracije Bo{waka u javni `ivot bila jedan od razloga koji su ga opredelili da u|e novu vladu.

Ugqanin je, u intervjuu Tanjugu, rekao da je SDA Sanxaka, kao stranka koja je dobila najve}e poverewe gra|ana te regije, imala obavezu da obezbedi uslove da se wen glas na adekvatan na~in ~uje u institucijama u kojima se donose va`ne odluke.

SDA Sanxaka }e zato, prema wegovim re~ima, imati i ~etiri dr`avna sekretara u vladi, ali i ve}u zastupqenost u dr`avnim institucijama na lokalu. „Ja sam se odrekao toga da imam portfeq i ja~u funkciju na ra~un ve}e zastupqenosti Bo{waka u dr`avnim institucijama u Sanxaku. Maksimalna integracija Bo{waka, odnosno wihovo delotvorno u~e{}e u javnom `ivotu, bila je jedan od osnovnih uslova na{eg ulaska u vladu”, objasnio je Ugqanin.

SDA Sanxaka je, kako je objasnio, podr`ala Borisa Tadi}a u drugom krugu predsedni~kih izbora zbog kontinuiteta saradwe, ali nije nijednog trenutka odbacivala mogu}nost saradwe drugim strankama ukoliko one poka`u sluh za interese mawina, me|u kojima je i bo{wa~ka nacionalna zajednica.

Wegov utisak je da novi predsednik dr`ave i vlada imaju pozitivniji odnos prema mawinama, a sa novim koalicionom partnerima }e, kako je najavio, biti potpisan i sporazum na osnovu kojeg }e se pratiti dinamika realizacije projekata od interesa za bo{wa~ku mawinu.

Ob ja{wavaju}i zahtev da SDA Sanxaka ima ~etiri dr`avna sekretara u vladi, Ugqanin je rekao da mu je, kao ministru koji }e biti zadu`en za odr`ivi razvoj nedo-

voq no raz vi jenih op {ti na, bio neo p ho dan di rektni ji pristup i uvid u rad ministarstava od kojih zavisi realizacija projekata u wegovoj nadle`nosti.

„Nelogi~no je da ja kao ministar zovem telefonom i molim {efove ne~ijih kabineta da omogu}e da neki dr`avni sekretar primi pet ili {est predsednika op{tina. Ho}emo da imamo svoje qude kojima }e jedini ciq biti da sve svoje snage ulo`e da otvore vrata predsednicima op{tina i smawe distancu izme|u nerazvijenih op{tina i Vlade Srbije”, rekao je Ugqanin.

politika

dnevnik

INTERVJU

RA DO SLAV STRI KO VI], POT PRED SED NIK VOJ VO \AN SKOG OD BO RA SPS-a

Ne ina ti mo se voj vo |an skim de mo kra ta ma

Pot p red s ed n ik Po k ra j in skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ra do slav Stri ko vi} iz ja vio je u in ter vjuu za „Dnev nik” da u toj par ti ji jo{ ni je do ne ta ko na~ na od lu ka o to m e da li }e se ak t u e l n a vlast u No vom Sa du me wa ti ili ne. On je ipak osta vio otvo re nom di le mu o po li ti~ kom pre stro ja va wu u voj vo |an skim gra do vi ma, do dav {i da su so ci ja li sti ge ne ral no opre de qe ni za to da lo kal ne ko a li ci je pri la go de ko a li ci o nom do go vo ru na pra vqe nom na re pu bli~ kom ni vou. A s ta kvim par tij skim sta vom, ka ko je na veo, i sam se sla `e jer sma tra da bi na taj na ~in bi lo olak {a no i funk ci o ni sa we tih lo kal nih sa mo u pra va.

– SPS ni je ru {i la~ ki fak tor, ali nor mal no je da No vi Sad iza zi va po seb no in te re so va we. A {to se me ne ti ~e, u ovom tre nut ku ne ma ko na~ ne oce ne o to me da li }e se vlast u gra du me wa ti ili ne }e. Si gur no je, me |u tim, da mi iz Po kra jin skog od bo ra SPS-a ne }e mo bi ti po kre ta ~i pro me na lo kal nih vla sti jer smo uve re ni u to da na lo kal nom ni vou ima mo qu de ko ji to mo gu sa mi pro ce ni ti i ko ji ma se mo `e ve ro va ti jer oni naj bo qe po zna ju svo ju sre di nu. O~e ku jem ipak da }e se raz go vo ri u tom po gle du na sta vi ti kra jem av gu sta i po ~et kom sep tem bra, kad se okon ~a ju i go di {wi od mo ri – re kao je Stri ko vi}, do dav {i da ta kvi raz go vo ri sle de „i u No vom Sa du, i u Ku li, i u [i du, i u Be o ~i nu...” l Ka ko da raz u me mo ta kvu po zi ci ju SPS-a ko jom se po ten ci ra ne iz ve snost? Ko me to ide u pri log?

– Jo{ nig de ni je po stig nut ni ka kav ko na~ ni do go vor jer ne }e mo nig de da ide mo gla vom kroz zid. Ako se po ka `e da to ima smi sla i vi di mo da nam to omo gu }a va pro stor da an ga `u je mo na {e ka dro ve da re a li zu ju na{ pro gram a da bi se po di gao ni vo ko mu nal nih de lat no sti u ne kom gra du ili op {ti ni, mi }e mo se u tom prav cu i opre de li ti.

l Ako je u po za di ni sve ga par tij ska di rek ti va, {ta to on d a go v o r i o od n o s u stran ke pre ma lo kal nim sa mo u pra va ma?

– Po li ti ka so ci ja li sta te me qi se, pre sve ga, na op {tem

uti ca ju stra na~ kih cen tra la na lo kal ne po li ti ke, ta dva ni voa mo ra ju bi ti po ve z a n a. A na{ par t ij s ki vrh do neo je od lu ku da mi u {to ve }em bro j u op {ti na i gra do va, od no sno gde god je to mo gu }e, lo kal ni ni vo po ve zu j e m o s re p u bli~ kom vla {}u jer se ti me olak {a va i ko mu ni ka ci ja iz me |u ta dva ni v oa vla sti. Da kle, na ma ni je na re |e no da ide mo u dru ga ~i je ko a li ci je, ve} po kra jin ski ni vo SPS-a sa m o da je sa gla snost za ta kve do go vo re u lo kal nim sa mo u pra va ma u Voj vo di ni. l Mi sli te li da oba ra we po sto je }ih ko a li ci ja u ne ko li ko gra do va u Voj vo di ni mo `e re zul ti ra ti po li ti~ -

Ne ka`em da je Ustav idealan, ali on je va`e}i.

I tek ako se to ne bude po{tovalo, mo`e do}i do komplikacija, krize, ili mo`da i novih izbora in te re su, i to }e bi ti osnov na {eg de lo va wa i na ni vou lo kal nih sa mo u pra va u ko ji ma se na j a v qu j e pre k om p o n o v a w e vla sti po ugle du na re pu bli~ ku ko a li ci ju. Mi ima mo ka dro ve ko ji mo gu iz ne ti na {e pro gram ske ci qe ve i za to se tru di mo da u svim lo kal nim sa mo u pra va ma gde je to mo gu }e do |e mo do vla sti, {to vi di mo kao pri li ku da po boq {a mao uslo ve za funk ci o ni sa we ko mu nal nih si ste ma jer `e li mo da oni bu du pred nost `i vqe wa ne kog gra da a ne mu ka. Za to bi bi lo naj bo qe i naj pra ved ni je da SPS bu de u ko a li ci ji s oni ma ko ji mo gu da raz u me ju na {u po li ti~ ku plat for mu. I bez ob zi ra na to da li ne ko ima ova kvo ili ona kvo mi {qe we o

kom ne s ta b il n o { }u, pa i kri zom, a s ob zi rom na to da se ta ini ci ja ti va po ve zu je i s ne dav nom od lu kom Ustav nog su da o us kra }i va wu de la nad le `no sti APV? – Od lu ke Ustav nog su da mo ra ju se po {to va ti. Ne ka `em da je Ustav ide a lan, ali on je va `e }i. I tek ako se to ne bu de po {to va lo, mo `e do }i do kom pli ka ci ja, kri ze, ili mo `da i no vih iz bo ra. Ali, to ne sme ima ti uti ca ja na pre kom po no va we lo kal ne vla sti. Uve ren sam u to da je pi ta we pro me ne vla sti u voj vo |an skim gra do vi ma za pra vo de lom po sle di ca to ga {to SPS ni je ukqu ~en u po kra jin sku vlast. Ni je to ni ka kav inat, mi se ne ina ti mo, ali ~i we ni ca je da smo mi par ti ja

ko ja je ostva ri la naj ve }i rast na po sled wim iz bo ri ma i u Voj vo di ni. I uve ren sam u to da su to ga sve sni i mno gi u DS-u. l Zna ~i li to da, u slu ~a ju da even tu al no u|e te u po kra jin sku vlast, ne bi bi lo pre pa ki va wa vla sti u No vom Sa du i dru gde u Voj vo di ni?

– To ne bih mo gao da ka `em.

Li~ no mi slim da je za ta ko ne {to ka sno jer ne mo `e se ne {to me w a t i ~as ova k o, ~as ona ko. Ali, ~i we ni ca je da je od lu ka ko ju je do neo vrh DS-a u Voj vo di ni znat no do pri ne la ovom {to se sad de {a va na lo kal nom ni vou. l A ko li ko to va ga we od lu ke da li osta ti s de mo kra ta ma ili se pri klo ni ti na p red w a c i m a, ko je tra je ve} ne ko li ko ne de qa, i ko je }e, o~i gled no, jo{ po tra ja ti, uti ~e na funk ci o ni sa we lo kal nih sa mo u pra va?

– Ta kve ini ci ja ti ve ne ma ju ni ka kav uti caj na funk ci o ni sa we lo kal nih sa mo u pra va i sva ko mu nal na pred u ze }a i u No vom Sa du i u dru gim me sti ma funk ci o ni {u i qu di ko ji ih vo de oba vqa ju svoj po sao kao da }e sto go di na bi ti na tom me stu. Oni ko je ovo do ti ~e je su sa mo ru ko vo di o ci po je di nih par ti ja, pre sve ga DS-a.

A {to se ti ~e SPS-a, na {i ka dro vi ko rekt no oba vqa ju svo je oba v e z e. SPS se, uosta l om, pri pre ma ve} i za iz bo re po me snim za jed ni ca ma, a am bi ci ja nam je da na na red nim lo kal nim iz bo ri ma ostva ri mo jo{ bo qe re zul ta te, i sto ga nam je sta lo da od go vor no is pu wa va mo oba ve ze ko je smo pre u ze li.

A ve ru jem da no vi lo kal ni iz bo ri ne }e bi ti tek za ~e tri go di ne ne go ve} za dve jer bi bi lo ve o ma do bro da vi {e ne do l a z i m o u si t u a c i j e da se isto vre me no odr `a va ju iz bo ri na svim ni vo i ma. Za to nam je vr lo bit no da ozbiq no ra di mo na me sti ma gde smo pre u ze li oba ve ze. Ovo {to se de {a va tre nut no sva ka ko ni je naj i de al ni je, ali u po li ti ci je ipak sve mo gu }e, a gra |a ni }e, ve ru jem, pre po zna ti ko bo qe vu ~e kon ce.

B. D. Sa vi}

Be ri sa vqe vi}: Se ce si o ni sti~ ke ten den ci je ne ma ju isto rij sku {an su Biv {i funk ci o ner u SFRJ @i van Be ri sa vqe vi} iz ja vio je da }e na kon od lu ke Ustav nog su da Sr bi je da ospo ri po je di ne nad le `no sti Voj vo di ne, u po kra ji ni bi ti stvo ren „front ot po ra”. „O~e ku jem stva ra we fron ta ot po ra u ko jem }e u~e stvo va ti i po li ti~ ke i kul tur ne in sti tu ci je Voj vo di ne, raz li ~i te stran ke i ci vil ni sek tor. A uve ren sam i da }e sve bi ti vi {e ne go dra ma ti~ no ~u pa vo, ali Voj vo di ne }e bi ti ono li ko

ko li ko bu de bor be za wu”, re kao je Be ri sa vqe vi} u in ter vjuu za in for ma tiv ni por tal Auto no mi ja.

Oce nio je da na po li ti~ koj sce ni po sto je zna ~aj ni po ma ci, ko ji uka zu ju na to da }e auto no mi sti~ ka gru pa ci ja u bu du} no sti ja ~a ti. ”Ove od l u k e Ustav n og su d a ni s u ni ma l o slu ~ aj n e, one su za p ra v o du g o pri p re m a n e za slu ~ aj da iz b o r e do b i j u ove po l i t i~ k e sna g e ko j e su ih na ne -

sre } u i do b i l e. To je ve o m a plit k o u m na po l i t i k a, ko j a ne ra ~ u n a ka k ve }e po s le d i c e pro i z v e s ti”, ka z ao je Be r i sa v qe v i}.

On je us tvr dio da su se ce si o ni sti~ ke ten den ci je u Voj vo di ni sa da u po ra stu, ali je oce nio da te ten den ci je ne ma ju isto rij sku {an su. Be ri sa vqe vi} je jo{ re kao da se „voj vo |an sko pi ta we” ve} in ter na ci o na li zu je i da je to ne iz be `no.

REKLI SU

Jan ko vi}: Rat ad mi ni stra ci je i gra |a na „Ka da jav na upra va pre sta ne da bu de alat so ci jal ne po li ti ke u ko ju se za po {qa va mno go qu di ko ji su sla bo pla }e ni i ni ko ih ne pi ta za re zul tat i ka da ru ko vo de }a me sta pre sta nu da bu du par tij ski plen ve} re zul tat pro fe si o nal nih za slu ga, stvo ri }e se uslo vi za kraj ra ta ko ji sa da buk ti iz me |u ad mi ni stra ci je i gra |a na„, re kao je za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi}.On je is ta kao da je na ~in na ko ji je da nas iza bran za {tit nik gra |a na ogrom no ohra bre we za gra |a ne Sr bi je da }e wi ho ve pri tu `be i pro ble mi ko ji pro is ti ~u iz sa mo vo qe u ra du or ga na i slu `be ni ka vla sti i re {a va we tih pro ble ma po sta ti stvar od pr vo ra zred nog na ci o nal nog in te re sa u ko ji se sa bi ra ju ci qe vi svih po li ti~ kih stra na ka.

Po sla ni ci ma je po ru ~io da su za {tit ni ka gra |a na iza bra li kon sen zu som i da je to ideal za om bud sma na i u naj ra zvi je ni jim dr `a va ma.

Mr ki}: Ne sla ne {a le „SNS me je pred lo `io za {e fa di plo ma ti je kao ne stra na~ ku li~ nost. Ti me je po ka za na zre lost ko ja u na {oj po li ti ci ni je uvek pri sut na.

Na rav no da }u u~i ni ti sve {to mo gu da oprav dam po ve re we i ra dim naj pro fe si o nal ni je mo gu }e. Po me ni, ~i nov ni {tvo tre ba da bu de ne stra na~ ko, jer se na taj na ~in stva ra ki~ ma dr `av nog apa ra ta ko ja je uvek do bro pod ma za na i mo `e da no si te ret svih iza zo va, re kao je {ef srp ske di plo ma ti je Ivan Mr ki}.„ „Ka da sam po ~eo da se ba vim di plo ma ti jom, bio sam Ti tov, pa ma lo ka sni je Lon ~a rev, Mi lo {e vi }ev, a on da Ko {tu ni ~in, Dra {ko vi }ev, Ta di }ev, Je re mi }ev... Ve ro vat no sam bio naj vi {e ]o si }ev. Sa da sam Ni ko li }ev. Pri ~u o to me da sam „~u var Mi lo {e vi }e vog tre zo ra“ uvek sam po ku {a vao da do `i vim kao ne sla nu {a lu, ali mo ram pri zna ti da mi je na ne la mno go zla.”

ponedeqak6.avgust2012.

3

DA NAS ZA SE DA SKUP [TI NA SR BI JE

Jor go van ka Ta ba ko vi} kan di dat za gu ver ne ra Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} pred lo `io je ju ~e Jor go van ku Ta ba ko vi} za no vog gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je.

Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} za ka zao je za da nas u 10 sa ti van red nu sed ni cu, na ko joj }e bi ti bi ran gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je, po {to je u par la ment sti gao pred log pred sed ni ka Sr bi je da na to me sto bu de iza bra na dok tor Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Sr bi je, sed ni ca je za ka za na na zah tev 128 po sla ni ka.

Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je u su bo tu Za kon o iz me na ma i do pu na ma za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je, za ko ji je gla sa lo 139 po sla ni ka, dok je 39 bi lo pro tiv.

Iz me ne Za ko na o NBS, po red osta log, pred vi |a ju da funk ci o ne re cen tral ne ban ke, ukqu ~u ju }i gu ver ne ra, bi ra i raz re {a va par la ment, kao i da }e gu ver ner, vi ce gu ver ne ri, di rek to ri no ve Upra -

Bi o gra fi ja Jor go van ka Ta ba ko vi} ro |e na je u Vu ~i tr nu 1960. go di ne. Po obra zo va wu je dok tor eko nom skih na u ka. Go di ne 1992. po sta la je ~lan Srp ske ra di kal ne stran ke, bi la je ~lan Pred sed ni~ kog ko le gi ju ma, kao i po sla nik u sa ve znom par la men tu.

U vla di 1998. go di ne Ta ba ko vi }e va je bi la mi ni star za pri va ti za ci ju.

Od ma ja 2008. go di ne bi la je po sla nik Srp ske ra di kal ne stran ke u Na rod noj skup {ti ni Sr bi je. Sep tem bra 2008. go di ne, na kon ras ko la u SRS-u, Ta ba ko vi }e va je po dr `a la To mi sla va Ni ko li }a i po sta la ~lan po sla ni~ ke gru pe „Na pred Sr bi jo”.

Do 1999. go di ne `i ve la je u Pri {ti ni, a po sle to ga pa sve do da nas `i vi u No vom Sa du. Maj ka je tro je de ce. Za po sle na je u pred u ze }u „Te le kom Sr bi ja”.

Pred sed nik Skup {ti ne o~e ku je da }e sed ni ca, ko ja kao je di nu ta~ ku ima iz bor gu ver ne ra, pro }i u nor mal noj ras pra vi i da }e bi ti ana li zi ra no i {ta je u~i we no u NBS u pret hod nom pe ri o du, pro pu sti da se odr `i kon tro la ce na, ali i za u sta vi di vqa we kur sa di na ra.

Ste fa no vi} je uve ren da }e Ta ba ko vi }e va do bi ti po dr {ku naj ve }eg bro ja po sla ni ka, jer je u pret hod nim ras pra va ma, o iz me na ma Za ko na o NBS, ko ji je usvo jen u su bo tu, ni ko ni je ospo rio kao stru~ wan ka i kan di da ta za to me sto.

Ste fa no vi} ne o~e ku je ma ra ton sku de ba tu, ve} iz bor Ta ba ko vi }e ve u po po dnev nim sa ti ma.

U obra zlo `e wu pred lo ga, pred sed nik Sr bi je na vo di da je po sle ostav ke De ja na [o {ki }a neo p- hod no iza bra ti gu ver ne ra po hit nom po stup ku ka ko bi se obez be dio ne sme tan rad te in sti tu ci je.

Jor go van ka Ta ba ko vi} je pri hva ti la kan di da tu ru za gu ver ne ra.

Ka ko je sa op {te no iz Skup {ti ne

ve za nad zor nad fi nan sij skim in sti tu ci ja ma i ~la no vi Sa ve ta NBS bi ti iza bra ni u ro ku od 90 da na od da na stu pa wa na sna gu za ko na.

Za kon je raz ma tran po hit nom post pu ku, za {ta su kao raz lo zi na ve de ni po tre ba da se po slo va we NBS u naj kra }em ro ku uskla di sa ustav nim od red ba ma, kao i da se {to pre obez be di ne sme ta no funk ci o ni sa we or ga na cen tral ne ban ke.

Pred sed nik skup {ti ne Sr bi je po no vio je ju ~e da par la ment ne }e ima ti ni ka kvu pa u zu u ra du i do dao da ve} ima na ja ve ne kih va `nih si stem skih za ko na za ko je }e se kon sul to va ti s pred la ga ~i ma i o to me oba ve sti ti jav nost. „U av gu stu }e mo ima ti jo{ jed nu sed ni cu i de fak to Skup {ti na ne }e ima ti ni ka kav od mor i ni ka kvu pa u zu. Ra di se o od re |e nim za ko ni ma iz obla sti pra vo su |a, a o to me }u re }i ne {to vi {e ka da do bi jem pred log ovla {}e nog pred la ga ~a”, re kao je on.

URS: Spro ve {}e mo de par ti za ci ju Uje di we ni re gi o ni Sr bi je sa op {ti li su da je ko a li ci o nim spo ra zu mom do go vo re no da se uve de pro fe si o na li za ci ja upra vqa wa jav nim pred u ze }i ma i da su svi part ne ri u Vla di du `ni da po {tu ju taj spo ra zum ili da ski nu svoj pot pis s we ga.

Re gi o ni }e se si gur no dr `a ti u prak si ono ga za {ta smo se za la ga li u pred iz bor noj kam pa wi i spro ve {}e mo to do sled no u svim seg men ti ma gde je na {a od go vor nost”, re ~e no je me di ji ma u URS-u po vo dom iz ja ve li de ra Je din stve ne Sr bi je Dra ga na Mar ko vi }a.

Mar ko vi} je re kao da pri ~a o de par ti za ci ji ne ma „ni ka -

kvog smi sla”, jer je to ne {to o ~e mu se pri ~a u iz bor noj kam pa wi, ali da je ja sno da je to u Sr bi ji ne mo gu }e.

U URS-u su na ve li da }e, ka da je re~ o wi ho voj stran ci, sa mo mi ni stri i dr `av ni se kre ta ri bi ti po li ti~ ki po sta vqe ni, dok }e sva osta la me sta po pu ni ti pro fe si o nal ci an ga `o va ni pu tem kon kur sa.

URS je, ka ko je sa op {te no, do neo od lu ku da ni je dan funk ci o ner wi ho ve stran ke ne }e mo }i da se pri ja vi na kon kurs za di rek to ra jav nog pred u ze }a, ru ko vo di o ca upra ve, di rek ci je, fon da ili za po zi ci ju po mo} ni ka mi ni stra.

4

ekonomija

ponedeqak6.avgust2012.

MI NI STAR KA ENER GE TI KE ZO RA NA MI HAJ LO VI]

STI GLA OZBIQ NA PO NU DA ZA KO RI DOR 11

Po sku pqe we stru je i ga sa na ~e ka wu

Ki ne zi gra de auto put do mo ra ?

Vlada Srbije trebalo bi uskoro da razmatra predlog kineske firme „Mostovi i putevi” za finansirawe i izgradwu preostalih deonica na Koridoru 11 od Beograda do granice sa Crnom Gorom, preneo je RTS.

Kako je navedeno, kineska firma „Mostovi i putevi”, koja gradi most na Dunavu izme|u Zemuna i Bor~e, uputila je zvani~nu ponudu Javnom preduze}u „Koridori Srbije” za finansirawe i izgradwu preostalih deonica autoputa na Koridoru 11, od Beograda do Boqara.

Vrednost deonice, duge 270 kilometara, je vi{e od 2,5 milijardi evra, a Kinezi bi taj posao finansirali iz kreditnog paketa od 10 milijardi evra namewenog isto~noevropskim zemqama. ^E STIT KA NA TA [E PA VI ]E VI]-BA JI]

Sre tno za Dan ru da ra

Danas se obele`ava Dan rudara, a ~estitku, uz tradicionalni rudarski pozdrav „Sretno“, povodom ovog praznika je svima koji rade ovaj te`ak i ~astan posao, u ime Vlade Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i li~no ime pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Na ta {a Pa vi }e vi} – Ba ji}.

U energetskom sektoru je mnogo problema koje prvo treba re{iti, pa tek onda pri~ati o cenama, posebno gasa i struje, izjavila je ju~e ministarka energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine Zo ra na Mi haj lo vi}.

Mihajlovi} je rekla da predstoje}a grejna sezona ne}e biti laka, da je u energetskom sektoru mnogo problema koje prvo treba re{iti, pa tek onda pri~ati o cenama, posebno gasa i struje. „Mnoge stvari moraju da se urade, posebno u energetskom sektoru, da bi on bio efikasniji. Mora se promeniti na~in upravqawa Elektroprivredom Srbije. Mnogo je problema, pre svega finansijskih i ekonomskih u tom preduze}u”, navela je ministarka.

Ona je najavila i promenu tarifnog sistema, odnosno obra~u-

na i naplate utro{ene elektri~ne energije. „Imaju}i u vidu da veliki procenat buxeta gra|ana Srbije upravo odlazi na tro{kove elektri~ne energije, moramo da se pozabavimo onim {to se zove naplata

Tako da je pri~a o poskupqewu potpuno na nekom drugom mestu.

Na kraju krajeva, i premijer je tako ne{to rekao”, rekla je ministarka.

Govore}i o ceni gasa, Mihajlovi} je istakla da je pre nekoliko

Pred sto je }a grej na se zo na ne }e bi ti la ka, u ener get skom sek to ru mno go je pro ble ma ko je pr vo tre ba re {i ti, pa tek on da pri ~a ti o ce na ma, po seb no ga sa i stru je elektri~ne energije. I to se odnosi i na privredu i na doma}instva”, istakla je ministarka i dodaje da }e hitno biti stvorene socijalne karte. „Niko u Vladi ne govori o poskupqewu elektri~ne energije, niti bilo kog drugog energenta.

godina cena gasa oti{la dosta navi{e i da se do kraja godine ne planira poskupqewe. „Ali ono {to mora da bude paralelno sa pri~om o poskupqewu jeste promena na~ina upravqawa ’Srbijagasom’. Sve ono {to mo`e da se u~ini, da to preduze}e bude

efikasnije u radu, mi }emo to uraditi. I naravno, dogovor vezan za Banatski dvor, on mora da funkcioni{e”, navela je ministarka.

Gra|ani i privreda duguju toplanama, a toplane duguju za gas i mazut, rekla je ministarka i navela da kada postoji politi~ka saglasnost, pa i ekonomska i energetska, onda je mogu}e re{iti i takve probleme. „Toplane konkretno nisu same po sebi problem. Desilo se to da su se one malo izop{tile iz energetskog bilasa Srbije, {to je problem za celu zemqu.

Lokalne samouprave su trebalo da vode ra~una o toplanama, na`alost neke jesu, neke nisu”, ka`e Zorana Mihajlovi}.

Ona je naglasila da bi toplane trebalo da budu vi{e vezane za Ministarstvo. „Mi smo tu da im maksimalno pomognemo. Ne mo`emo platiti mazut za wih, ali mo`emo poku{ati da na|emo na~in, upravo oko tih prebijawa dugovawa koja su ogromna da bi toplane mogle spremno da do~ekaju grejnu sezonu”, navodi Zorana Mihajlovi}.

MI NI STAR VE LI MIR ILI] NA JA VIO BR @E RE [A VA WE PI TA WA BES PRAV NO IZ GRA \E NIH OBJE KA TA

Lak {e le ga li zo va ti {u pu ne go ku }u Novi ministar za gra|evinu i urbanizam Ve li mir Ili} najavio je br`u legalizaciju bespravno izgra|enih objekata. On ka`e da je cena legalizacije niska i da tu ni{ta nije sporno, ve} ima problema s imovinskopravnim odnosima, za {ta se tra`i re{ewe, jer ako je neko izgradio ku}u na placu koji se vodi na nekog drugog ko je umro pre 30 godina, mora se na}i na~in kako da se sve pravno reguli{e.

Cene legalizacije su bile relativno pristupa~ne jer se za ku}u od 100 kvadrata u kojoj `ivi ~etvero~lana porodica odobravao popust od ~ak 99 odsto kod pla}awa naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, me|utim mogu}nost kori{}ewa te povlastice istekla je 30. juna ove godine, a predlog izmena i

dopuna Zakona o planirawu i izgradwi, kojim je predvi|eno da se rok va`ewa popusta za legalizaciju objekata izgra|enih

^e ka ju pro du `e we po pu sta

Ona je ukazala na zna~aj posla koji obavqaju rudari i naglasila da je stalni zadatak svih nivoa vlasti da im se obezbede {to boqi i bezbediniji uslove rada, kao i adekvatna nagrada za wihov rad i trud.

dnevnik

U vi{e mesta u Vojvodini su nam potvrdili da gra|ani nemaju da plate komunalno opremawe i da realizuju doneta re{ewa. Nakon {to je istekao rok va`ewa popusta, tokom jula i prvih dana avgusta gotovo da niko nije zakora~io da plati legalizaciju jer i oni koji su uspeli da naprave plan kako da plate sve da`bine, okasnili su i sada ~ekaju produ`ewe roka za pojeftiwewe. Op{tine to ne}e uraditi samoinicijativno bez zakonske obaveze, kada ve} nisu uradile pre izbora, poput Beograda, koji je produ`io rok va`ewa popusta do kraja godine.

bez gra|evinske dozvole produ`i do 30. juna 2015, povu~en je ovih dana iz skup{tinske procedure, zajedno s jo{ 77 zakona.

Neizvesno je da li }e, i kada biti vra}en, kao i u kojem obliku jer, iako je generalni sekretar Vlade Veq ko Oda lo vi}, obja{wavaju}i za{to su zakonski predlozi povu~eni, rekao da je to iz formalnih a ne su{tinskih razloga, ipak, dao je naslutiti da su mogu}e izmene prvobitno predlo`enih re{ewa.

Legalizacija objekata traje gotovo deset godina, legalizovano je tek ne{to vi{e od desetak procenata prijavqenih

objekata. Xabe su ministri u ~ijim resorima je bila ova problematika vi{e puta mewali i dopuwavali Zakon o planirawu i izgradwi, donet 2003, xaba su odobravane povlastice ove ili one vrste, odziv investitora je ispod o~ekivawa. Stru~waci ka`u da je za sve kriva besparica, ali i jo{ uvek visoke cene, jer se stvorio privid da je legalizacija maltene besplatna, me|utim, brojne su da`bine mimo naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta na koju su odre|ene kategorije gra|ana mogle ostvariti popust, odnosno gotovo izbe}i weno pla}awe.

U op{tini Zrewanin su nam rekli da se pojavi poneko od onih koji nemaju pravo na popust i sklope ugovor o legalizaciji uglavnom pomo}nih ili poslovnih objekata. Ni u Somboru nije boqe. Pomo}nik na~elnika za komunalne poslove Vik tor De spo to vi} ka`e da je do sada u toj op{tini legalizovano oko 12 odsto zahteva. U Pan~evu sli~no. Pomo}nik sekretara za urbanizam i komunalne poslove Mi ro slav Ma rin ko vi}, zadu`en za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata, ka`e da je legalizovano oko 15 odsto od podnetih zahteva. Kao najve}e probleme navodi nere{ene imovinsko-pravne odnose.

R. Da u to vi}

KA KO TR GU JE MO S RU SI JOM

Iz voz tri put ma wi od uvo za Spoqnotrgovinska razmena Srbije i Rusije za {est meseci 2012. godine iznosila je blizu 1,45 milijardi dolara, i mawa je za 14,7 odsto nego u prvom polugo|u lane, saop{tila je Privredna komora Srbije (PKS).

Izvoz iz Srbije porastao je za oko pet procenata i vredeo je 375 miliona dolara dok je uvoz opao za oko 20 odsto u odnosu na isti period 2011. godine.

Vrednost uvoza je 1,07 milijardi dolara, pa je negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom 701,2 miliona dolara.

Rusija je {esti izvozni partner Srbije sa u~e{}em od oko sedam odsto, a prvi uvozni sa u~e{}em od oko 13 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi oko 35 odsto. U Rusiju najvi{e izvozimo jabuke, podne pokriva~e, plo~e i tapete, bakarne cevi, lekove, pneumatske gume za nove putni~ke automobile, prikolice i poluprikolice, ve{ ma{ine, akumulatore za klipne motore.

S druge strane, energenti ~ine izme|u 70 i 80 odsto srpskog uvoza iz Rusije, slede obojeni metali, |ubriva.

MI NI STAR RU DAR STVA MI LAN BA ^E VI]

Bi }e naf te iz {kri qa ca

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

116,0007

118,3681

121,0906

115,6456

Australija

dolar

1

99,7856

101,8220

104,1639

99,4801

Kanada

dolar

1

94,6327

96,5640

98,7850

94,3430

Danska

kruna

1

15,5844

15,9024

16,2682

15,5366

Norve{ka

kruna

1

15,7535

16,0750

16,4447

15,7053

[vedska

kruna

1

13,9757

14,2609

14,5889

13,9329

[vajcarska

franak

1

96,5065

98,4760

100,7409

96,2111

V. Britanija

funta

1

147,7717

150,7874

154,2555

147,3193

SAD

dolar

1

95,2543

97,1983

99,4339

94,9627

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 8. 2012. godine

Ministarstvo rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planirawa namerava da intezivira projekat istra`ivawa i eksploatacije uqnih {kriqaca u Srbiji, iz kojih bi za 10 godina, na{a zemqa mogla godi{we da dobija oko 1,5 milion tona sinteti~ke nafte, izjavio je ju~e u intervjuu Tanjug u resorni ministar Mi lan Ba ~e vi}.

On je najavio da bi ve} u septembru trebalo da po~ne izrada strategije za eksploataciju uqnih {kriqaca i procedura odabira strate{kog partenera i naglasio da bi Srbija morala da zadr`i kontrolni paket akcija u tom projektu, zbog ekonomske i politi~ke stabilnosti zemqe i jo{ boqeg pozicionirawa na{e zemqe na energetskoj karti Evrope i sveta.

Procewuje se da raspola`emo sa oko dve milijarde tona rezervi uqwih {kriqaca, od kojih su samo u aleksina~kom basenu potvr|ene

rezerve od 400 miliona tona, a geolo{ka istra`ivavwa, koja nisu sprovedena na celoj teritoriji Srbije, po~e}e u najskorije vreme, rekao je Ba~evi}. „Postoje naznake da uqnih {kriqaca ima i na drugim lokacijama u Srbiji i uz kori{}ewe novih tehnologija za preradu te sirovine u sinteti~ku naftu, mogli bismo da nadomestimo zna~ajne koli~ine nafte koju uvozimo”, istakao je Ba~evi}.

Proizvodwa nafte iz uqnih {kriqaca pripada „prqavim” tehnologijama, ali postoje ekolo{ki standardi EU kojih bi se na{a zemqa pridr`avala i jedna od najva`nijih ta~aka koja bi bila dogovorena sa strate{kim partnerom bi}e potpuna za{tita `ivotne sredine u Srbiji, naglasio je ministar, istakav{i da „tu ne vidi nikakav problem”, jer su neke zemqe kao {to je Rusija, Kina, Brazil i Estonija koja kori-

sti rusku tehnologiju, dobro ovladale tehnologijom prerade {kriqaca.

Do sada su interes za istra`ivawe uqnih {kriqaca pokazale jedna kineska i estonska kompanija, dva investiciona fonda i

Naftna industruja Srbije, a prethodna Vlada Srbije je raspisala tender za konsultanta za izvor strate{kog partnera, podsetio je ministar i ukazao da bi pokretawe tog posla uposlilo nerazvijeni ju`ni deo Srbije.

ekOnOMiJA

dnevnik TEK STIL NA [A IZ VO ZNA [AN SA

[naj de ri u{i li 900 mi li o na Tek stil na in du stri ja pred sta vqa ~e tvr tu iz vo znu gra nu u Sr bi ji, po ten ci jal sek to ra je ve li ki, tre nut no sta we ni je la ko pa je neo p hod no udru `i va we do ma }ih tek sti la ca i po dr {ka dr `a ve ka ko bi po stao stra te {ka gra na do ma }e in du stri je, iz ja vi la je me na xer ka Kla ste ra mod ne i odev ne in du stri je Sr bi je „Fekts” Sla |a na Mi lo je vi}.

Vred nost iz vo za ce lo kup ne tek stil ne in du stri je sa ko `om i obu }om pre ma {i la je 900 mi li o na do la ra to kom 2011, ali zna ~a jan deo tog iz vo za ci ne do rad ni, od no sno, uslu `ni po slo vi za stra nog kup ca, ob ja sni la je me na xer ka Mi lo je vi} za Ta njug . Mi lo je vi} je

ka za la ka ko su za odr `a we i raz vi ja we tek stil nog sek to ra po treb ne olak si ce - pla }a we po re za na do da tu vred nost (PDV) po na pla ti pro da te ro be, sma we we po re za i do pri no sa za za po sle ne, pod sti ca we iz vo za kroz su fi nan si ra we, a ne sa mo re fun di ra we od re |e nih tro {ko va kao i mo gu} nost sub ven ci ja za iz voz go to vih tek stil nih pro iz vo da.

Ta ko |e, tre ba da ti sub ven ci je za in ve sti ci je u teh no lo {ki raz voj, ali i obra zov ni si stem pri la go di ti re al nim po tre ba ma do ma }e pri vre de jer }e sa mo na taj na ~in tek stil na idu stri ja Sr bi ji oja ~a ti i po sta ti igra~ na glo bal nom tr `i {tu, mi {qe wa je Mi lo je vi}.

Mer ka tor i Drek sel ma jer za po sli li naj vi {e Voj vo |a na

[TED WA NA NA[ NA ^IN

Naj ve }i po slo da vac me |u stra nim in ve sti to ri ma u Voj vo di ni je ru ski „Ga sprom weft”, vla snik Naft ne in du stri je Sr bi je, a od grin fild in ve sti to ra to je slo ve na~ ki ma lo pro daj ni la nac „Mer ka tor”. Pri met no je da su naj ve }i po slo dav ci me |u stra nim kom pa ni ja ma u po kra ji nu do {li kroz pri va ti za ci ju i u sek to re uslu ga i tr go vi ne, dok se na pr ste jed ne ru ke mo gu na bro ja ti grin fild ula ga ~i ko ji su u svo jim no vo i zgra |e nim in du strij skim po go ni ma za po sli li vi {e od 500 gra |a na Voj vo di ne.

Kom pa ni ja „Mer ka tor - S” sa se di {tem u No vom Sa du, tre nut no za po {qa va, pre ma po da ci ma Agen ci je za pri vred ne re gi stre, 4.093 rad ni ka, sva ka ko ne sa mo u Voj vo di ni, ve} u svo jim pro dav ni ca ma {i rom Sr bi je. Me |u ve li kim po slo dav ci ma ko ji u Voj vo di nu iz ino stran stva ni su sti gli pre u zi ma ju }i do ma }a pred u ze }a ve} kroz ula ga wa „na ze le noj li va di” su i ne ma~ ki pro iz vo |a~ auto de lo va „Drek sel ma jer” sa ov da {wim se di {tem u Zre wa ni nu gde za po {qa va 1.650 rad ni ka, te ame ri~ ka kom pa ni ja „Iton ilek trik” ko ja u Srem skoj Mi tro vi ci na pro iz vod wi opre me za di stri bu ci ju i upra vqa we elek tri~ nom ener gi jom upo {qa va 914 qu di.

Pri li~ no ve li ki stra ni grin fild po slo dav ci su i ita li jan ska tek stil na in du stri ja „Fi o ra no Kal ce do ni ja” u ~i jem po go nu u Som bo ru ra di vi {e od 550 rad ni ka a na ja vqe no je otva ra we fa bri ke sli~ nog ka pa ci te ta i u Su bo ti -

Pre gru pi sa va we u Sal ford gru pi

re a li zo va nih po sled weg tr go va~ kog da na. Naj ve }a do ma }a gra |e vin ska kom pa ni ja za be le `i la je rast na ne deq nom ni vou od 1,8 od sto, a naj ve }i deo pro me ta ostva ren je na ko ti od 445 di na ra. Pro te kle sed mi ce je ukup no re a li zo va no 1,5 od sto ak ci ja ove kom pa ni je ~i ji je naj ve }i ak ci o nar dr `a va sa 33,6 od sto ak ci ja.

Tra di ci o nal no naj pro met ni ja har ti ja na tr `i {tu Naft na in du stri ja Sr bi je za be le `i la je pro met od 38,1 mi lion di na ra u ne de -

In ve sti to ri na do ma }em tr `i {tu ak ci ja ni su bi li pre vi {e ak tiv ni upr kos do brim tren do vi ma na svet skim ber za ma i ob ja vi od li~ nih re zul ta ta NIS-a pro me ta. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, ne de qu je okon ~ao sa do bit kom od 1,2 od sto, dok od po ~et ka go di ne re gi stru je mi nus od 12 od sto.

Naj pro met ni ja har ti ja pro te kle sed mi ce bio je po `a re va~ ki kon di tor Bam bi-Ba nat ko ji je na sta vio se ri ju blok tran sak ci ja u okvi ru pre gru pi sa va wa vla sni {tva unu tar Sal ford gru pa ci je. ^el ni qu di ovog fon da na ja vi li su jo{ ra ni je da }e Imlek po sta ti krov na kom pa ni ja za sva Sal for do va pred u ze }a u Sr bi ji. U re dov nom tr go va wu do mi ni rao je gra |e vi nar Ener go pro jekt za hva qu ju }i ne ko li ci ni ve li kih tran sak ci ja

5

STRA NE KOMP AN I JE I NO VA RAD NA ME STA U PO KRA JI NI

Od stra nih po slo da va ca ko ji su u Voj vo di nu do {li kroz pri va ti za ci ju, uz NIS, u ko jem ima 9.650 za po sle nih, naj ve }i po slo dav ci su u fi nan sij skoj i far ma ce ut skoj in du stri ji ci, za tim ne ma~ ki gi gant u pro iz vod wi opre me i ma te ri ja la za di ja li zu „Fre se ni us me di kal ker” za ko jeg u Vr {cu ra di pre ko 500 za po sle nih, a to li ko je rad ni ka na {lo uhle bqe we i u kom pa ni ji „IGB auto mo tiv” u In |i ji, ~i ji je vla snik ne ma~ ka auto in du stri ja „Ba u er hin”.

Ipak, po sled wih go di na u po kra ji nu je sti gao ve }i broj stra nih grin fild in ve sti to ra ko ji za po {qa va ju po ne ko li ko de se ti na rad ni ka. To se po seb no od no si na in du stri ju auto de lo va i ma {in -

IN VE STI TO RI NA bER ZI I DA QE ANE MI^ NI

I pro te kle tr go va~ ke sed mi ce in ve sti to ri na do ma }em tr `i {tu ak ci ja ni su bi li pre vi {e ak tiv ni upr kos do brim tren do vi ma na svet skim ber za ma i ob ja vi od li~ nih po slov nih re zul ta ta Naft ne in du stri je Sr bi je . Uku pan obim pro me ta bio je po za ma {nih 12,6 mi li o na evra, ali u ve li koj me ri kao po sle di ca na stav ka pre gru pi sa va wa vla sni {tva u naj ve }em do ma }em kon di to ru Bam bi-Ba nat .

Na ak ci je iz re dov nog tr go va wa ot pa lo je sve ga 1,6 mi li o na evra

ponedeqak6.avgust2012.

qi ka da je ob ja vi la po slov ne re zul ta te za pr vih {est me se ci. Ova naj ve }a kom pa ni ja na Be o grad skoj ber zi upr kos ve li kog ne ga tiv nom uti ca ju kurs nih raz li ka ostva ri la je u pr voj po lo vi ni go di ne ne to do bit od 22 mi li jar de di na ra, ne znat no vi {e u od no su na isti pe riod la ne. Efi ka snost kom pa ni je zna ~aj no je uve }a na pa je pro fit pre ka ma ta, po re za, de pre si ja ci je i amor ti za ci je po ras tao 80 od sto na 36,8 mi li jar di di na ra. Ob ja va od li~ nih re zul ta ta NIS-a vi nu la je har ti je ove kom pa ni je do ni voa od 630 di na ra, da bi ta las op ti mi zma ula ga ~a spla snuo pot kraj ne de qe.

sko-me tal ski kom pleks, kao i na sek tor in for ma ci o no-ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja u ko jem su stra ne kom pa ni je otvo ri le niz ma lih i sred wih fir mi, pr ven stve no u No vom Sa du.

Od stra nih po slo da va ca ko ji su u Voj vo di nu do {li kroz pri va ti za ci ju, akvi zi ci je i za jed ni~ ka ula ga wa sa do ma }im kom pa ni ja ma, uz NIS u ko jem ra di 9.650 za po sle nih, naj ve }i po slo dav ci su u fi nan sij skoj i far ma ce ut skoj in du stri ji. U vr {a~ kom „He mo far mu”, u vla sni {tvu ne ma~ kog gi -

gan ta „[ta de”, za po sle no je 1.741 qu di, a ve li ki po slo dav ci su i fi nan sij ske ku }e sa se di {tem u No vom Sa du: Voj vo |an ska ban ka, u vla sni {tvu gr~ ke NBG gru pe, ima 2.095 rad ni ka, DDOR No vi Sad ita li jan ske Fon di ja ri je 1.691, Er ste ban ka (ne ka da No vo sad ska) 988, Kre di agri kol (ne ka da {wa Me ri di jan ban ka) 952, a OTP ban ka ko ju su vla sni ci iz Ma |ar ske stvo ri li spa ja wem Kul ske, Ni {ke i Cep ter ban ke 712 rad ni ka. U je di noj voj vo |an skoj ban ci ko ju su stra ni vla sni ci ov de osno va li, a ne pre u ze li ve} po sto je }u, no vo sad skoj Opor tju ni ti, za po sle no je oset no ma we rad ni ka, ne {to is pod dve sto ti ne.

Po slo da vac za sko ro hi qa du rad ni ka po stao je ame ri~ ki xin „Pep si ko” pre u zi ma ju }i fa bri ku gric ka li ca „Mar bo” u Ba~ kom Jar ku i cen tra lu te kom pa ni je u Be o gra du, a vi {e od 500 rad ni ka kod stra nih po slo da va ca an ga `o va no je i u „Apa tin skoj pi va ri„ (824) i „Kar slber gu” (500), ba~ ko pa la na~ kom „Tar ke tu” (689) i Liv ni ci Ki kin da u vla sni {tvu slo ve na~ kog „Ci mo sa” (595 rad ni ka). Vi {e od 400 za po sle nih ili oko te ci fre ima ju i dru ga ki kind ska liv ni ca u vla sni {tvu fran cu skog „Le be li je ra”, „He le nik {u gar” u svo jim {e }e ra na ma u @a bqu i Cr ven ki, hr vat ska „Nek se gru pa” u ki kind skom „Po le tu” i srem sko kar lo va~ kom „Stra `i lo vu”, te IT kom pa ni ja „Tel vent DMS” u No vom Sa du.

V. ^vor kov

Agro no me ot pu {ta ju, zar ne

Agro no mi, ko or di na to ri pro jek ta „Stru~ no zna we za va {e ima we” sa op {ti li su ju ~e da o~e ku ju od go vo re o svom sta tu su i ozbiq ne ana li ze o raz lo gu pre ki da tog pro gra ma, uz na po me nu da su obez be di li po dr {ku po qo pri vred ni ka za na sta vak pro jek ta.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu ko or di na to ra, od lu ka Vla de Sr bi je da uki ne pro je kat, zna ~i da 1.658 vi so ko o bra zo va nih stru~ wa ka po qo pri vred nih stru ka osta je bez po sla, wi ho ve po ro di ce bez eg zi sten ci je, a po qo pri vred ni ci bez bes plat ne stu~ ne po mo }i, in for ma ci ja o me ra ma dr `a ve i po ten ci jal nim sred stvi ma iz fon do va EU. Mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne `e vi} je is ta kao da su za po sle ni ko {ta li oko 500 mi li o na di na ra u pe ri o du od tri me se ca, kao i da pret hod na vlast ni je obez be di la sred stva u tre zo ru i osta li su im du `ni oko 200 mi li o na di na ra za pret hod ni kvar tal.

Po sla nik DS i do ne dav ni mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi} iz ja vio je da je we gov na sled nik Kne `e vi} na pra vio ve li ku gre {ku ka da je ot pu stio 1.658 po qo pri vred nih in `e we ra - sa ve to da va ca i oce nio da te ku }i pro ble mi u li kvid no sti bu xe ta ni ka ko ne mo gu da bu du oprav da we za to.

RAD NI CI SVE NE ZA DO VOQ NI JI

Strah i apa ti ja ko ~e bunt i {traj ko ve Si tu a ci ja u pri vre di Sr bi je ve o ma je lo {a, rad na me sta se vi {e ga se ne go {to se otva ra ju, a za po sle ni ko ji jo{ uvek ra de stra hu ju da li }e za dr `a ti po sao. Me |u za po sle ni ma vla da ve li ka ne si gur nost, ko ju je te {ko raz ve ja ti, pa u si tu a ci ji, ka da rad no me sto ni je iz ve sno, ne tre ba da ~u di {to or ga ni zo va nog pro te sta - {traj ka ne ma i te {ko da se mo `e o~e ki va ti.

Rad ni ci su apa ti~ ni, upla {e ni, sve sni da se, upr kos do sa da {wim pro te sti ma ma lo {ta pro me ni lo, da su na mar gi ni i da se ma lo ko oba zi re na pro blem onih ko ji se bo re da ostva re ono {to im pri pa da. U jav no sti je vi {e onih ko ji pam te blo ka du pru ga ili sa o bra }aj ni ca, kao ne pri jat nost s ko jom su se su a ~a va li, ne go ise ca wa pr sti ju, is cr pqi va wa gla |u, a sve vi {e i po sled wih ko ra ka. Sve je ma we onih ko ji ra de, a sve vi {e ne zap so le nih, pen zi o ne ra i iz dr `a va nih li ca. Pro se~ na pla ta ni je do voq na ni za osnov ne po tre be, a sve je ma we po ro di ca u ko ju se sli ju dve pro se~ ne pla te. U Sr bi ji ra di oko 1.700.000 qu di, od ko jih je u jav nom sek to ru oko 420.000 qu di, 310.000 je za poslno je u re al nom sek to ru, a broj pen zi o ne ra go to vo da je iden ti ~an bro ju za po sle nih.

Po re ~i ma se kre ta ra Sa ve za sa mo stal nog sin di ka ta Voj vo di ne Go ran Mi li }a, rad ni~ ko ne za do voq stvo je ve li ko i mno go je {traj ko va u na ja vi. Po we go vim re ~i ma, {trajk u DTD „Sen ta” je za vr {en, ali je za po ~e tak sle de }e ne de qe na ja vqen {tajk u JKP „^i sto }a” u No vom Sa du. Rad ni ci u No vo sad skoj mle ka ri bi li su sprem ni na {trajk, ali je po stig nut do go vor s nad le `ni ma, u pred u ze }u „Voj vo di na put” u Zre wa ni nu odr `an je jed no ~a sov ni {trajk, po sle ~e ga je raz go var no sa se kre ta rom za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mir os la -

vom Va si nom, te se re zul ta ti raz go vo ra o~e ku ju. On uka zu je da bi {traj ko vi mo gli da usle de po ~et kom je se ni, a da bi, ovog pu ta, ne za do voq stvo rad ni ka mo gli da po kre nu za po sle ni u jav nom sek to ru.

- Na `a lost, rad ni ci su ne za do voq ni zbog ve o ma re al nih raz lo ga, jer im po slo dav ci ne is pla }u ju

sa mo je dan od vi do va sin di kal ne bor be za bo qi po lo `aj rad ni ka, ali je to po sled wi ko rak, pre ko jeg ih tre ba na pa ra vi ti mno go.Sin di kat in si sti ra na so ci jal nom di ja lo gu jer to na ~in da se mno go to ga pred u pre di. Do bar deo po slo va in sti tu ci ja si ste ma sa da je na sin di ka tu i uka zu je mo na po -

Ru `ni plo do vi neo se tqi vo sti Neo se tqi vost na tu |u ne vo qu, sa da, iako je ma lo ko spre man to da ka `e, da je svo je ru `ne plo do ve. Na i me, ako se vra ti ne ko li ko go di na una zad, ka da su po ~e la ga {e wa rad nih me sta, raz u me va wa za taj pro blem u jav no sti je bi lo ma lo i uglav nom su oni ko ji su ra di li sa stra ne po sma tra li {ta }e se de si ti. Iz go di ne u go di nu rad nih me sta je sve ma we, ba{ kao i po sma tra ~a jer su pro me ni li stra nu, a onih ko ji su sprem ni da se pri dru `e pro te stu onih ko ji su na pra gu slu `bi za za po {qa va we go to vo da ne ma. za ra de i ne upla }u ju do pri no se i to su, uglav nom, naj ~e {}i raz lo zi ne za do voq stva - ka `e Mi li}. Ni je pi ta we ima li sna ge u sin di ka ti ma ili rad ni ci ma, jer se ne ra di se o to me, ve} o po tre bi da za svoj rad za po sle ni bu du ade kvat no pla }e ni i za {ti }e ni. [trajk je

ja ve ko je su vi dqi ve, a ni su lo gi~ ne- ne u pla }i va we po re za i do pri no sa vi {e go di na. To je ne do pu sti vo i te {ko da po sto ji ze mqa u ko joj se ne {to ta ko do zvo qa va. Za to nadl`e ne slu `be u dr `a vi mo ra ju da ra de svoj po sao, ka ko se ne bi de {a va lo da se ne upla }u je do pri -

no si i po re zi i zbog to ga do la zi lo do si tu a ci je da ne ma do voq no nov ca za is pla te pen zi ja ili pla ta.

Po we go vim re ~i ma, dr `av na upra va je je di na oblast u ko joj je za be le `en rast bro ja za pso le nih, dok je mno go rad ni ka iz re al nog sek to ra sa da bez po sla. Mi li} uka zu je da se ne sme do zvo li ti da bez po sla osta ju rad ni ci sa zna wem i ik su stvom, a da na po slu osta ju oni ko je je pri pad nost stran ka ma do ve la na rad no me sto.

- Bu du }i da je sma we we bro ja zap sle nim u re al nom sek to ru ni je po kre nu lo nad le `ne da se pre du zmu ko ra ke ka po boq {a wu sta wa, even tu al no ne za do voq stvo za pso le nih u jav nom sek to ru - zdrav stvo, pro sve ta, upra va... bi mo glo.

Na i me, oni bi svo jim {traj kom mo gli da pa ra li {u dru {tvo, a mo gu }e je da bi se wi ma pri dru `i li i oni ko ji su ra ni je osta li bez po sla, ali i ve }i na rad ni ka i pop tu no je ne va `no da li bi se rad ni ci or ga ni zo va li sa mi ili bi to ura di li sid ni ka ti - ka `e Mi li}.

D. Mla |e no vi}

6

ponedeqak6.avgust2012.

dRU[TvO

dnevnik PO IDE JI GR^ KOG STU DEN TA

„Cve ta” spo me nik na Ti skom ke ju Gru pa od 50 stu de na ta iz svih umetni~kih {kola iz regiona i Evrope, i osmoro profesora sa umetnosti u Beogradu, boravila je posledwih dana u Novom Be~eju, u Letwoj umetni~koj {koli. Ovu radionicu, nazvanu “Duni vetre sa banatske strane”, organizovao je be o grad ski Uni ver zi tet umetnosti, u saradwi sa op{tinom Novi Be~ej. U pitomu banatsku varo{ kraj Tise doputovali su studenti iz Ni{a, Kragujevca, Beograda, ali i iz Gr~ ke, Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Slovenije… Ove godine me|una rod na Let wa umet ni~ ka {kola u Novom Be~eju ispitivala je, izme|u ostalog, i pove za nost na {eg kul tur nog prostora sa prostorom Sredwe Evrope, s posebnim fokusom na vreme kada su mnoge umetni~ke oblasti kod nas bile tek u za~etku - pozori{na

STO MA TO LO GI JA [EST GO DI NA VAN ZDRAV STVE NOG OSI GU RA WA

Kre zu ba na ci ja se po ve }a va Posle {et godina izuzimawa stomatolo{kih usluga iz pa ke ta oba ve znog zdrav stve nog osigurawa, postali smo jo{ vi{e krezuba nacija, izvestio je ju~e RTS. ^etvrtini odraslih nedostaje vi{e od 10 zuba. Stomatolog Klini~kog centra Srbije prof. dr De jan Mar ko vi} ka`e da u{teda koja se o~ekivala nije dala rezultate.

- Naprotiv, ta u{teda je bila u{teda na zdravqu, stawe usta i zuba drasti~no se pogor{alo - ocewuje Markovi}.

Izmenom i dopunom Zakona o oba ve znom zdrav stve nom osigurawu, odnedavno je pro{irena lista stomatolo{kih usluga, prevencija i le~ewe o tro{ku Republi~kog fonda.

- Pro {i re na su pra va na stomatolo{ku zdravstvenu za{titu i to na decu do zavr{enog sredwo{kolskog obrazovawa, na studente, kao i osigurana lica iz ~lana 22, to su socijalno ugro`ene osobe koja ostvaraju prava na zdravstve-

nu za{titu na teret republikog bud`eta - precizira zamenica direktora RFZO-a Ve ri ca La zi}.

Zbog mnogih bolesti nastalih kao posledice zapu{tawa zuba uvidelo se da se vi{e isplati ulagati u preventivu i le ~e we. Sto ma to log Do ma zdravqa „Milutin Ivkovi}„ Qi qa na Pan ti} ka`e da je obim posla pove}ava.

- Vi{e ne morate da razmi{qate kao ranije. Pacijenta zbriwavate kako vi mislite, po prioritetima. Vi{e se ne poga|amo sa pacijentima {ta wemu odgovara zbog novca i koliko ima. Na`alost tako je bilo ranije - ka`e Panti}eva.

Ne pla}aju se preventivni i sistematski pregledi, popravka zu ba, te ra pi ja ka ri je sa, plombe, va|ewe zuba, oralnohirur{ka intervencija i druge usluge. acijenti stariji od 65 godina imaju pravo na besplatnu totalnu i parcijalnu protezu, kao i na wihove popravke.

Ne ve na Pe tru {i} po zdra vi la re i zbor Jan ko vi }a Poverenica za za{titu ravno prav no sti Ne v e n a Pe t ru {i} po zdra vi la je po nov ni iz bor Sa { e Jan k o v i } a na funkciju za{titnika gra|ana isti~u}i da je wegov reizbor iz raz opre de qe no sti par la menta da se u Srbiji i daqe una pre |u je do stig nu ti ni vo za{tite qudskih i mawinskih prava. „Svojim dosada{wim radom na ~elu te ugledne nezavisne institucije, Jankovi} je dao veliki doprinos unapre|ewu za{tite qudskih i mawinskih prava i stekao veliko poverewe gra|ana i gra|anki Srbi-

je”, navedeno je u saop{tewu poverenice.

Reizbor Jankovi}a je izraz opredeqenosti parlamenta da se u Srbiji i daqe unapre|uje dostignuti nivo za{tite qudskih i mawinskih prava, smatra Petru{i}. Kako je navedeno, poverenica je izrazila uverewe da }e nastavak rada Jan ko vi }a do pri ne ti da qem raz voju Srbije kao moderne demokratske dr`ave, koja po~i va na vla da vi ni pra va i evropskim vrednostima, ali i zadovoqstvo {to }e se saradwa dve institucije odvijati u kontinuitetu.

Po ~e lo evrop sko de bat no pr ven stvo Na Evropskom univerzitetskom debatnom prvenstvu, koje je po~elo ju~e ve~eras sve~anim otva ra e em na no vo be o gradskim Terazijama, do 11. avgusta takmi~i}e se 650 najboqih debatera sa 90 univerziteta iz 25 zemaqa. Organiza to ri fa vo ri tom sma tra ju Oksford, jer ima najdu`u tradiciju u ovoj oblasti. Uostalom, univerzitetski debatni klubovi u Velikoj Britaniji dali su deset britanskih premijera.

Kao do ma }in, Be o grd ski univrzitet ne}e u~estvovti u takmi~ewu.

- [to se ti~e direktne materijalne koristi ne postoji

ni{ta, vi{e je to neka slava u debatanom svetu, ipak je to u biografiji neka va`na stavka, koja vas izdvaja kada odete na intervju za posao - ka`e Goran Jankulovski, najboqi govornik u Manili 2012.

De bat ni tre ner port pa rol Ti ja na Mi jal ko vi}, ka`e da }e se posle toga polufinale odr`ati u Skup{tini.

- Mi smo zahvalni {to }e pred sed nik Skup {ti ne i otvoriti polufinale i onda imamo finalne debate i ceremonije zatvarawa koja }e se odr`ati u „Belekspo” centru sa najvi{im dr`avnim zvanicama, mi se nadamo - ka`e Tijana Mijalkovi}.

umetnost, umetni~ka muzika, fotografija i druge.

“Letwa umetni~ka {kola je redovan godi{wi program koji

studente umetnosti okupqa oko radionica koje istra`uju kulturnu tradiciju. Polazicima je na raspolagawu radionica

skulpture, etnomuzikologije, glume, srpske solo pesme, radionica vizuelnog identiteta, teatrolo{ka radionica i radionica fotografije”, re~eno je “Dnevniku” u novobe~ejskoj lokalnoj samoupravi.

Umetni~ka dela nastala za vreme ove prakse bi}e ustupqena op{tini, kao doma}inu, na trajno kori{}ewe. Jedno od trajnijih dela koje }e podse}ati Novobe~ejce i studente koji su u~estvovali u wegovoj izradi na ovaj doga|aj jeste interesantni moderni spomenik na Tiskom keju posve}en cvetawu Tise. Interesantno je da je ba{ student umetnosti iz Gr~ke dao ideju da tema spomenika bude Tiski cvet.

Radovi nastali na ovoj radionici predstavqeni su u petak {irom centra Novog Be~eja i u op{tinskom Domu kulture. @. B.

ZNAT NO VE ]I BROJ TU RI STA NA LE TO VA WU NE GO LA NE

Ve }i na pla }a Gr~ ku na ra te Srpski turisti su se i ovog leta najvi{e opredelili za gr~ka ostrva i Tursku kao destinacije za odmor, a iako je jo{ rano za kona~ne podatke, smatraju da je broj turista znato ve}i nego pro{le godine. Direktor agencije Xambo travel Igor Vra we {e vi} je kazao da je ove sezone primetan porast broja turista za oko 11 odsto.

Tome je posebno doprinela mogu}nost da se avionske karte i individualni aran`mani mogu kupiti na rate, bez kamate, objasnio je Vrawe{evi}. To je, prema wegovim re~ima, zna~ilo qudima koji `ele da odu na letovawe, a nemaju gotovog novca da plate o|ednom.

- Srpski turisti najvi{e letuju u Gr~koj, s obzirom na to da tamo mogu da idu i svojim kolima, zatim, tu su Turska, Egipat, Tunis, kao i [panija i Italija, ali u mawem obimu - naveo je Vrawe{evi}.

Kada je re~ o skupqim aran`manima za letovawe, Vrawe{evi} je kazao da i oni imaju svoju klijentelu, ali da ih uglavnom kupuju u posledwi ~as, jer za takve aran`mane uvek postoji mesta u hotelima. Govore}i o last-minute ponudama, on je kazao da je ponuda ovakvih aran`mana vrlo mala, zbog toga {to se dobri hoteli i dobre destinacije prodaju u potpunosti i pre polaska.

Marketing menaxer „Odeon travela„ Mi ro slav Pa ~i} je kazao da je u ovoj agenciji ostalo jo{ ne{to malo mesta za letovawe sredinom avgusta, ali da je i pored toga primetan rast turista na svim destinacijama, iako nije mogao precizirati koliko je to u procentima. Najvi{e gra|ana je oti{lo na odmor u Gr~ku i Tursku, ali je veliko interesovawe bilo i za Maltu,

koja je ove godine uvr{tena u ponudu agencije, naveo je Pa~i}.

Posebno popularna ove godine, prema wegovim re~ima, bila su letovali{ta Hurgada i [arm el Sseik u Egiptu, jer su cene sni`ene s obzirom na to da ova dr`ava `eli da povrati strane turiste.

kao zna~aj dru{tvenih mre`a u prodaji ovih aran`mana.

Tako ponuda za neku destinaciju, ~ija je cena sni`ena ili ima posebne pogodnosti dnevno ima i vi{e od 50.000 pregleda na Fejsbuku, objasnio je Pa~i} dodav{i da je to na primer bio

Naj vi {e gra |a na je oti {lo na od mor u Gr~ ku i Tur sku, ali je ve li ko in te re so va we bi lo i za Mal tu Cene su se kretale od 335 do 365 evra za deset ili jedanaest no}i, pa su ti aran`mani ove godine bili najpovoqniji, objasnio je Pa~i}.

Kada je re~ o last minute ponudama, Pa~i} je posebno ista-

slu~aj za letovawem na Siciliji koje je jeftinije za 50 do 100 evra.

Predstavnica za odnose sa javno{}u agencije „Filip travel„ Ne ve na Ste fa no vi} je kazala da su potpuno popuweni ka-

paciteti za gr~ka ostrva, Majorku i Siciliju. Posledwi letovi su do polovine septembra, {to je o~ekivano popuweno, kazala je Filipovi} i dodala da je samo za posledwi polazak ostalo oko 20 mesta, ali da }e se i to najverovatnije popuniti.

Ona je navela da je na veliko iznena|ewe svih, ove godine bilo mnogo interesovawa za Majorku i Siciliju, i naravno Tursku i gr~ka ostrva {to je uobi~ajeno.

Direktor agencije „TUI„ Alek san dar Ma rin ko vi} je kazao da bele`e drasti~an porast turista od oko 120 odsto u odnosu na pro{lu godinu, {to je, kako je objasnio i normalno, jer su relativno novi na tr`i{tu.

PO VE RE NIK ZA IN FOR MA CI JE PRO TIV SAJ TA BU REK.COM

Vo a jer ske fo to gra fi je ugro `a va ju pri vat nost Na najpopularnijem internet forumu Bu rek.com ve} mesecima se objavquju fotografije koje postavqaju voajeri, zbog ~ega je reagovao i poverenik Ro do qub [a bi}, objavila j ju~e TV B92.

- Mi na forumu imamo jedno vrlo jednostavno pravilo, a to je da po{tujemo pravo qudi na mi{qewe i na izra`avawe. Samim tim de{ava se da qudi objave stvari koje mi ne `elimo da budu tamo, ali to je prosto wihovo pravo, pa je tako do{lo i do ovoga - ka`e Ivan Mi ni}, urednik sajta Burek.com.

Era inerneta nam je olak{ala `ivot, dostupne su nam informacije, olak{ana je komunikacija, ali koliko smo svesni da nam dru{tvene mre`e i forumi ugro`avaju privatnost? Naime, pre dve nedeqe su na

internet forumu Burek objavqene fotografije koje su snimili voajeri {irom zemqe. Fotografije su objavqene u okviru teme koja je nazvana „Voajeri u letu”.

Kada krenemo u opu{tenu {etwu gradom ili {oping centrom i ne sumwamo da smo na meti voajera koji vrebaju sa kamerama na pokretnim stepenicama i kabinama za presva~ewe.

- U medijima je u predhodnih mesec dana pisalo sva{ta, izme|u ostalog da imam tim hakera perverzwaka koji upada u ra~unare maloletnica, {to je vrhunska budala{tina - isti~e Ivan Mini}.

Poverenik za informacije od javnog znaja~aja Rodoqub [abi} odmah je reagovao.

- Odmah po saznawu o pojavqivawu tih la scid nih sni ma ka, po {to se obra tio

o{te}eni gra|anin, otvoren je postupak nad subjektom koji ure|uje taj forum i zatra`eno je wegovo formalno izja{wewe koje ovih dana treba da stigne - ka`e [abi}.

Poverenik za informacije od javnog zna~aja nije optimista. On navodi da }e uraditi sve {to je u wegovoj mo}i da se ovakve situacije ne ponove, ali da je cela ta oblast kod nas u haoti~nom stawu.

U zakonu ne postoji regulativa o oblasti obrade podataka putem snimawa i video nadzora i zato je neophodno {to pre urediti ovu oblast. Po~etkom pro{le godine upu}en je zahtev nadle`nom ministarstvu da se po hitnom postupku preko Vlade Srbije predlo`i dopuna Zakona o za{titi podataka i li~nosti.

No se ba {ten ski ot pad

Su ve sla vi ne na Pa ra go vu

Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Budisavi, [angaju, Stepanovi}evu, Kisa~u, Satelitu i Banati}u po pozivu, a sutra u Ka}u.

Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an otpad gra|an treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 sati. Potrebno je da ovo sme}e bude upakovano u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove, ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti.

A. L.

Bez vode na Popovici }e danas od 8 do 15 ~asova biti ^etinarska ulica od broja 1 do 27, Sun~ana, Solarna i ulica Pa~i}eve omorike, te Fru{kogorski put od broja 108 do Sremske ulice. Radovi na hidroforskom postrojewu, sem pomenutih ulica, zaustavi}e vodu u isto vreme i u nasequ Paragovo.

DANAS U ULICI TODORA JOVANOVI]A TOZE

Ra do vi za vr }u to plu vo du Re kon struk ci ja do tra ja log vre lo vo da u Ulici Todora Jovanovi}a Toze po~iwe sutra od 8 ~asova, zbog ~ega tople vode ne}e biti u pomenutoj ulici na brojevima 7 i 9. Zavr{etak radova i ponovni dolazak tople vode o~ekuje se istog dana u ve~erwim satima.

B. M.

Novosadska ponedeqak6.avgust2012.

Kon cert u Si na go gi

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 13 sati naseqe [angaj, sa privrednim objektima u nasequ, benzinske stanice na auto putu i KK „Grani~ar”; od 11 do 13 ulice Du{ana Basiqeva 19- 25 i Marka Miqanova 26; od 8.30 do 10.30 Mitropolita Stratimirovi}a od 6- 30. Rakovac: od 8 do 11 @elezni~ka 14-38 do 49-59. Susek: od 8.30 do 13 deo vikenda naseqa Koru{ka oko ~arde na Dunavu.

Koncert portugalskog dua, koji ~ine flautista Luis Meirele{ i pijanistkiwa Mari @oze Souza Gedes, odr`a}e se ve~eras u 21 ~as u Sinagogi, Jevrejska 9. Ulaznice ko{taju 300 dinara, a mogu se kupiti svakog radnog dana od 8 do 14 ~asova u Muzi~koj omladini Novog Sada, Katoli~ka porta 2. Ovaj koncert je nastavak ciklusa „Novosadsko muzi~ko leto 2012.”

G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Okrivqene supruge” Xejmsa Patersona i Dejvida Elisa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Svega nekoliko minuta po{to su iza{le iz privatnog helikoptera, Abi Eliot i wene tri drugarice sti`u u nepojmqivo rasko{an i velelepan hotel. Odsedaju u veli-

~anstvenom predsedni~kom apartmanu s pogledom na Monte Karlo i prepu{taju se u`ivawu: sun~awu i kupawu na bazenu, sa{imiju i sakeu, {ampawcu. Za ta ~etiri dana odmora `ele da `ive tu|im `ivotom. U vikendu ispuwenom divqim provodom po diskotekama i kockawem po kazinima na velike sume novca, Abi se raspame}uje od u`itaka i do`ivqava osloba|awe o kakvom je samo mogla sawati. O{tro jutarwe sunce probudi}e Abi na jahti opkoqenoj policijom.

Ne{to stra{no se desilo – ne{to nezamislivo, potpuno nemogu}e. Abi, Vini, Serenu i Braju hapse i okrivquju za stravi~an zlo~in. Provod iz snova pretvara se u no}nu moru – u borbu za opstanak.

N. R.

Se }a we na bit ku kod Pe tro va ra di na Obele`avawe godi{wice velike bitke kod Petrovaradina (bitka na Vezircu), koja se odigrala 5. avgusta 1716. godine, kada su se sukobile vojske Austrijske i Otomanske imperije odr`ana je ju~e na nekoliko lokacija. Godi{wica je najpre obele`ena u Mesnoj zajednici „Petrovaradin”, ne{to kasnije je u crkvi Gospe Marije Sne`ne na Tekijama odr`ana velika sve~ana misa, a polo`eni su i venci na spomenik izginulim ratnicima na brdu Vezirac. Pored mno{tva qudi, ovom doga|aju su prisustvova-

V remeploV

Ve li ka ak ci ja do ~e ka emi gra na ta Nekoliko poznatih gra|ana pozvalo je 6. avgusta 1919. preko lokalnih novina svoje sugra|ane da pomognu pristojan do~ek emigranata iz Rusije, koji su po~eli da sti`u u na{u zemqu. Ovi gra|ani, koji su se proglasili Odborom za do~ek Rusa, prihvatili su se velikog humanitarnog, ali i politi~kog posla. To su iskazali u svom proglasu: „Rusija nam je pritekla u pomo}, kada je Be~ pre pet godina napao Srbiju... a sada, kada su ruski qudi morali da napuste domovinu... mi treba da im pomognemo.” Ministar Kraqevine SHS odmah je ovlastio ovaj Odbor da osniva svoje pododbore, koji }e da prihvataju i poma`u izbeglice.

N. C.

li i ambasador Ma|arske u Srbiji Oskar Nikovic, kao i zamenik ambasadora Austrije u Srbiji Volfgang Vagner.

- Danas se odr`ava i verska proslava povodom proslave svetkovine Marije Sne`ne u ~iju ~ast je i podignuta ova crkve.

Mi slavimo hodo~a{}e povodom dana{weg dana kada je hri{}anska austrijska vojska pobedila tada{weg okupatora - Osmanlijsko carstvo - rekao je na ju~era{woj proslavi u crkvi Gospe Marije Sne`ne voditeq sveti{ta i orguqa{ Petar Pifat.

Tekije predstavqaju hri{}ansko svetili{te, {to se potvrdilo i ove godine, jer je veliki broj qudi prisustvovao sve~anosti i misi. Naime, uo~i 5. avgusta Tekije godinama unazad pohodili su pravoslavci, protestanti i

Fo to: N. Sto ja no vi}

„Okri vqe ne su pru ge”

JU^E U CRKVI MARIJE SNE@NE NA TEKIJAMA I NA VEZIRCU

katolici, u znak se}awa na pobedu nad Turcima.

U zoru, 5. avgusta 1716. godine oko 75.000 austrijskih vojnika pod komandom princa Eugena Savojskog iznenada je napalo tri puta brojniju vojsku Otomanskog carstva, stacioniranu na tada znatno mawoj Petrovaradinskoj tvr|avi. U `estokoj borbi poginuo je turski zapovednik Damad Ali-pa{a, a kada je, po predawu, neo~ekivano po~eo da pada sneg turski vojnici su se dali u bek-

stvo uvereni da bog poma`e hri{}ane.

Savojski je na mestu svoje istorijske pobede dao da se sagradi crkva posve}ena Majci bo`joj, a zbog navodnog letweg snega nazvana je Crkva Sne`ne Gospe. Na tom mestu je 1881. podignuta nova crkva, a renovirana je 1976. godine. Ima dva torwa i tri zvona, a namewena je i hri{}anskim i islamskim vernicima, po{to se ispod krsta nalazi i polumesec.

B. M.

U NOVOOTVORENOJ „BICIKLISTI^KOJ KUHIWI”

Po prav ka dvo to~ ka {a uz pi }en ce U Ulici Jovana Suboti}a pre skoro dva meseca otvoren je, na prvi pogled, jo{ jedan u nizu obi~nih kafi}a, ali kada u|ete unutra primeti}ete da je sve, samo ne obi~an. Gomila bicikala, neki ~itavi, neki do pola rastavqeni, ra{trkani po lokalu, konobarica koja pri~a na engleskom i nudi meni, koji je tako|e na tom jeziku. Re~ je „Bi ci kli sti~ koj kuhiwi”, koju je osnovalo osam volontera iz Engleske, Poqske, Italije i Rusije koji su se u Novom Sadu slu~ajno na{li pre dve godine, rade}i na projektu u na{em gradu. U ovom jedinstvenom lokalu, bar u na{oj zemqi, posetioci mogu da popiju pi}e, pro~itaju kwigu ili da nau~e da popravqaju svoje dvoto~ka{e, jer se pored kafi}a nalazi i biciklisti~ka radionica.

Jedna od vlasnica je Ana Marija Paudril koja ka`e da im je namera bila da naprave lokal u kome qudi mogu u`ivati, odma-

rati i osve`iti se, ali i podeliti zajedni~ko interesovawe vezano za bicikle i promovisawe zdravog na~ina `ivota.

- Na po~etku nismo imali neku konkretnu sliku o tome kako

delovi koji se moraju naru~iti, a mi ih nemamo u radionici. Dolazi nam mnogo Novosa|ana, ve}inom onih koji u~estvuju u „Kriti~noj masi”, koja promovi{e vo`wu biciklom, jer veoma blisko sara|ujemo, a od skora su kod nas po~eli da

rem jo{ nekoliko godina. Tako|e, organizujemo svake ve~eri neka de{avawa, projekcije filmova i svirke, ali smo otvoreni za saradwu, odnosno qudi mogu da nam predlo`e uvek ne{to novo - ka`e Paudril.

Momak koji vodi radionicu je Pavel Rogala, koji odli~no barata srpskim jezikom, ka`e da je

Ko ri {}e we ala ta i po mo} su bes plat ni, na pla }u ju se je di no de lo vi ko ji se mo ra ju na ru ~i ti, a ne ma ih u ra di o ni ci – ka fi }u

}e sve izgledati, nego smo i{li korak po korak. Kafi} je otvoren u junu, a u sklopu lokala je biciklisti~ka radionica, u koju qudi mogu da do|u i da uz na{e savete i pomo} nau~e da poprave svoje metalne mezimce.

Kori{}ewe alata i pomo} su besplatni, napla}uju se jedino

odr`avaju i sastanke udru`ewa - ka`e Paudril.

Ona dodaje da su jedini stranci koji vode ovakav posao u No vom Sadu, a Fo to: F. Ba ki} ciq im je da poka`u mladim qudima u na{oj zemqi i gradu, da je mogu}e ostvariti sve {to se zamisli, samo ako se dovoqno potrude.

- Niko od nas ne dolazi iz bogatih porodica i ovde smo do{li prakti~no bez novca. Trenutno nam je Novi Sad ku}a i planiramo da ostanemo ovde ba-

wegova misija da u Novom Sadu promovi{e biciklisti~ku kulturu.

- Pored {to }emo u~iti qude da popravqaju bicikle, u planu nam je da pravimo dvoto~ka{e po poruxbini. Nadam se da }emo bar malo uticati da se bicikli vi{e voze u gradu - ka`e Rogala.

Za qude u na{oj zemqi i gradu, svi u glas ka`u da su otvoreni i qubazni i da su jako zadovoqni kako su primqeni. Iako su se prvenstveno mislili da }e imati problema sa raznim inspekcijama, ka`u da su do sada svi bili jako fer i da se nadaju da }e tako ostati i u budu}nosti.

G. ^etnik

8

ponedeqak6.avgust2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Du wa i Ne ma wa naj po pu lar ni ja ime na Blizanci Ana i Nikola - An dree i Da mi ra Pa u zen ber ge ra, Lana i Una - Bi qa ne i Dar ka Ha ra ka, Milica i Nikolina - Mil ke ]ur guz i Zo ra na No va ko vi }a, Branko i Petra - Ti ja ne i Og we na Mar ja no vi }a.

Devoj~ice Lana - Ane i Sr |a na Stan ko va, Nikolina Ane-Ma ri je i Sta ni {e Mi la di no vi }a, Renata An ke i Mi ro sla va Pec wi ka, Anita - An to ne le @u pi} i Vla di mi ra Mi li }e vi }a, Duwa - Bran ke Dra gi {i} Pa vlo vi} i Bo ja na Pa vlo vi }a, Isidora - Bran ke i Mi lo {a Ko sti }a, Hristina Ve re i @ar ka Jo vo vi }a, Maja - Ve ri ce i Go ra na Ra ma ~a, Ma{a - Ve sne i Mir ka Ga ji }a, Sara - Ve sne i Ran ka Ran ~i }a, Milica - Gor da ne i Mi la na Mi la {i no vi }a, Mia - Da ni je le Vej no vi} i Alek san dra Gre bo vi }a, Stefani - Da ni je le i Alek san dra Ti ce, Sofija - Da ni je le i Bo ja na Tu ce, An|ela - Da ni je le Li si ce La zin i Sve to za ra La zi na, Marina - Dra ga ne i \or |a Bra {an ~e vi }a, Jana - Du {i ce i Sto ja na [pi ri }a, Lena - El vi re i Alek san dra [mi gi }a, Klara - @el mi re i Zden ka Ko la ra, Duwa - Zo ri ce i Ste va na Nin ko va, Nikolina - Iva ne i Bo {ka Ra |e no vi }a, Duwa - Iva ne i Vla di mi ra La zo vi }a, Megi Iva ne i @ol ta Ke~ ke {a, Mawa - Ine i Da ne ta Gru ji }a, Mila - Je le ne i Pre dra ga Le ma ji }a, Diana - Kla re Lu li} Ku ri la i Da ni e la Lu li }a, Nina - Kri sti ne i Go ra na Ra ki te, An|ela - Ma je i Alek san dra Mi ki }a, Nina - Ma je Ma ni} i Ro ber ta Crn ~e vi }a, Matea - Ma nu e le i An dre ja Ka mi kov skog, Na|a - Ma ri je i Si ni {e Sta ni sa -

vqe vi }a, Irena - Ma ri ne Kri {ko ve i Vlat ka Kri {ke, Ma{a - Ma ri ne [i mu no vi} i Vla di mi ra [i {ka, Milica - Ma ri ce i Bra ni mi ra De li }a, Helena - Mi qa ne i Slo bo da na Ba bi }a, Jovana - Mir ja ne Er ceg Pro ti} i Mi le ta Er ce ga, Tamara - Mir ja ne i Jo `e fa Mar kia, Alisa - Mir ja ne i Mi lo ra da La ko bri je, Tatjana - Mir ja ne i Cvjet ka Du ru to vi }a, Anela - Na de Iva nov, Mia - Na ta {e Le ti} i Alek san dra Pa ri po vi }a, Duwa - Ran ke i @eq ka Stan ko vi }a, Natalia - Ra fa e le Er de qi i La sla Si la |ia, Elena - Re na te Mi lo {e vi} Ju ras i Ra do sla va Ju ra sa, Sara San dre i Ne ma we Qu bo je, Nikolina - Sa we i Veq ka Svi tli ce, Ina - Sa we Ro di}-Ron ~e vi} i Sr |a na Ron ~e vi }a, An|ela - Sla |a ne i Go ra na La ki }a, Tara - Sla |a ne i Sr be Ne deq ko va, Laura - Sla |a ne Pe tro vi} i De ja na Mi {ko vi }a, An|ela - Slo bo dan ke i Slo bo da na Spo ri }a, Ana - Sne `a ne i Vla di sla va Pro lea, Anastasija Sne `a ne i Se ku le Gli {i }a, Lea - So we i Mir ka Ba no vi }a, Sofija - Ta ma re i Alek san dra Sto ja no vi }a, Martina - Ta ma re i [an do ra Bu ra ia, Duwa - Ta ti ja ne Ko va ~e vi} Sav ko vi} i Du {a na Sav ko vi }a, Hana - Ta tja ne Haj der Idei i Zol ta na Ide ia, Qeogresa - Hu me i Iqi ra Qi ka ja.

Ven~ani Ma ri ja ne ^ap ko i Alek san dar Jo va no vi}, Sve tla na Ra do vi} i Zo ran Ba `a lac, Iva na La zi} i Fi lip Stoj {in, Ko ni Lou i Igor Ir me wi, Qi qa na Jo ki} i Ra de Ban di}, Ela Go sto vi} i Mla den ko Ku li}, Mi le na Ve re `an i Sa {a Pe ji}, Ve sna Jo vi} i @ar ko Sr da nov, Ta tja na Bo ja ni} i Sa {a Mi jaj lo vi}, Je le na \u ki} i Vla di mir Ili}, Sla |a na Ra do sa vqe vi} i Si ma Kvr gi}, Zo ra na Ko ko to vi} i Vla di mir Vuj ~i}, Iri na Vu ru ni} i Go ran Po po vi}, Ma ja Ra do sa vqe vi} i Fi lip Ko pa wa, Dra ga na Ste vi} i Bo ban Le bu ri}, Da ni je la Da ~e vi} i Og wen Ko va ~e vi}, Je le na Kr sti} i Go ran Mi lo {e vi}, Je le na Bo go je vi} i Pre drag Bo `i}, Kri sti na Ka ra no vi} i Si ni {a Qu bo je vi}, Da ni je la ^a wi i De jan Mer ko vi}, Dra ga na Do ri} i Alek san dar Bun ~i}, \ur |i na Mi ha qev i @eq ko [ka qak, Mi li ca Agi} i Mi lan Ve le mir, Bo ja na ]u li brk i Zo ran Zr ni}, Div na Ra ni to vi} i Va si li je Pe tri}, Je li sa ve ta Bru sin i Sr |an Ni ko li}, Mi li ca Rat ko vi} i Rat ko Lu ki}.

Ta ta Mir ko, ma ma Ve sna, sin Du {an i be ba Ma {a Ga ji}

De~aci Veqko - Alek san dre i Va we Mom ~i lo vi }a, Aleksej - Alek san dre i Sta ni sla va Ra du lo vi }a, Nikola - Alek san dre i Bra ni sla va Ni ko li }a, Novak - Ane i De ja na Si mi }a, Noa - Ane ma ri Haj du @ar ko i Da mi ra @ar ka, Nur El Dean Ani ke Pu li sak, Vojin - Awe i Igo ra Voj vo di }a, Sava - Bi qa ne i Va se To do ri }a, Nikola Bi qa ne i De ja na Er de qa na, Ogwen - Bi qa ne Lu ~i}-Pro stran i Alek san dra Pro stra na, Milo{ - Va we i Jo ve Kr ni }a, Lazar - Ga bri e le i Go ra na \u ri }a, Nemawa - Gor da ne i Dra ga na Sto ja no vi }a, Veqko - Da ni je le i De ja na Kqa ji }a, Milan - Dra ga ne i Ne boj {e Dre zgi }a, Mihajlo - Dra ga ne ]ur ~i} i Alek san dra Mar se ni }a, David - Dra ga ne Cvet ko vi}, Uro{ - @eq ke i Igo ra Je li }a, Ogwen - Zo ri ce i Bo `e Maj ki }a, Nemawa - Zo ri ce i La za ra Ra do {a, Mateja Je le ne i Alek san dra @u qe vi }a, Vasilije - Je le ne i Zo ra na Ma rin ca, Aleksandar - Je le ne Mr daq Pa |en i Slo bo da na Pa |e na, Dimitrije Je fi mi je i Mi la na Me di }a, Nemawa - Ka ti ce i Vla di mi ra Stan ~i }a, Stefan - Kse ni je i Si ni {e Ke ki }a, Viktor - Ma je Pli ber {ek Se ke re{ i Fe ren ca Se ke re {a, Danilo - Ma ri ja ne i Dra -

go qu ba Ni ni }a, Florian - Ma ri ke i Fra we Ko va ~a, Lazar - Ma ri ne i Dar ka Gu te {e, Andrej Mar ti ne i Dar ka Kol ba sa, Senad - Me |i de [a }i ri i Ba {ki ma Baj ra mia, Mihailo - Mi le ne i Pre dra ga Pe tro vi }a, \or|e - Mi li ce i De ja na Iva no vi }a, Pavle - Mi lo sa ve i Alek san dra \u ri }a, Vawa - Mi re Mar jan ski, Jovan - Mir ja ne i Alek san dra Ste pan ~e va, Luka - Mir ja ne i Ne ma we Man di }a, Nikola - Mir ja ne Kur ja~ ki Bo qa nov} i Mi ro sla va Bo qa no vi }a, Mateja Mir ja ne Pa la li} i Va se Kne `e vi }a, Uro{ Mir ne Ra do vi} i Da li bo ra Stan ko vi }a, Nikola - Ne re i Jo ve Ri ki }a, Petar - Ni ne i Di mi tri ja Baw ca, Obrad - Ol ge i Slo bo da na Svor ca na, Andrej - Rad mi le i Bra ni sla va Pe ji }a, Aleksandre - Sa bi ne Me sa ro{ i Kri sti a na Mol na ra, Uro{ - San dre i Mar ka Pe len gi }a, Reqa - Sa we i Pe tra Pro se ni ce, Stanislav Sve tla ne i Vu ka {i na Ki `do bran skog, Matija Sve tla ne i Ob ra da Ra do sa vqe va, Milan - Sla |a ne i Ili je Man di }a, Uro{ - Smi qe i Bo ri sla va ]o ja no vi }a, Ilija - Sne `a ne i Alek san dra Mi li no va, Jovan - Sne `a ne i Zo ra na Vu kaj lo vi }a.

Umrli

Mi o drag Pa ni} i Cve te li na Di lo va

Er `e bet \a li nac ro|. Ekres (1951), Ne deq ka \u ra {e vi} ro|. Rad ma no vi} (1937), Mi ro slav Jef ti} (1953), Bo siq ka ]u ka lac ro|. Ko va ~e vi} (1929), Ma ri ja An dri} ro|. \u ri} (1934), Ha bib Be ri {a (1967), Ivan Bo gi }e vi} (1952), Mi oq ka Bo sni} ro|. Ka ji{ (1940), Mi le va Da mja nac ro|. Bra ti} (1928), Bo siq ka Da mja ni} ro|. To ma so vi} (1934), Ste van Do vi jar ski (1956), Je le na Iv ko vi} ro|. Ja wi} (1946), Sa vo Kaj tez (1939), Mi li ca Ka ~a re vi} ro|. Bi ser ~i} (1942), Ka ta ri na Ko va ~i} ro|. Gal (1938), Mi lo rad Kr ne ta (1943), Vik to ri ja Li hvar ~ek ro|.

Bi ri wi (1936), Ma ri ja Lu go `an ro|. Pa kai (1952), Ma ri ja Ma je ti} ro|. Ger geq (1939), Za gor ka Me to di je vi} ro|. Vel ~ov (1954), Ja no{ Mi glin ski (1949), Sa vo Mi lo vac (1934), Pe tar Mi lo {ev (1938), Qu bo mir Nik ~e vi} (1944), Zu za na Ovu ka ro|. Ga lam bo{ (1957), Ne nad Oka nov (1934), Ni ko la Pa }uk (1939), Ele na Pa len ka{ ro|. La zar (1939), Sla vi mir Pe tro vi} (1956), Sto jan ka Pi li po vi} ro|. Je ri ni} (1926),

Pa vle Po wi ger (1940), Ran ka Ra ki ta ro|. Kal ni} (1943), Len ka Rat kov ro|. Vuj kov (1928), Dra gi wa Rat ko vi} ro|. Lu ~i} (1938), Ran ka Ri sti} ro|. @i `a kov (1935), Ru `i ca Sa vi} ro|.

Gre bel din ger (1957), Ana Si la |i ro|. [aj bli (1928), Jul ka Stan ko vi} (1930), Ni ko la Ste vi} (1940), Jo ka Ta hi ri (1935), Ka ti ca Te o do ro vi} ro|. Vu ~e nov (1932), Jo van ka Tu ca ko vi} ro|. Da noj li} (1925), Eli za be ta Tu ci} ro|. Bo ro vi} (1927), Ani ca Fi li po vi} ro|. [i mo dva rac (1936), Ilo na Hi pik ro|. Za rol (1940), Raj ko Cvi je ti} (1954), Pal [ur jan (1963), Kor ne li ja Qu bi ~i} ro|. Ura~ (1957), Vo ji slav Ar sin (1951), Ili ja Bo dro `i} (1957), @i va din Vu ji} (1934), Mi li ca Di mi} ro|. Put ni ko vi} (1926), [te fi ca Ki{ ro|. Bo bi} (1948), Zo ra Ko va ~ev (1967), Sta na Ko pri vi ca ro|. Era ko vi} (1944), Du {a ni ja Ku la {i no vi} (1937), Mi la din Ku pu si nac (1936), Mi li ca La zi} ro|. Sta ni} (1933), Jo van Mi lo sa vqe vi} (1940), Pa va To mi} ro|.

Je li} (1942), Vla di mir Ho ma (1949).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak6.avgust2012.

9

DANAS OD 12 DO 13 SATI

U „^i sto }i” jed no sat ni {trajk Za po sle ni u „^i sto }i” ob u sta vi }e da nas po sao od 12 do 13 ~a so va ka ko bi skre nu li pa `wu na slo `e nu fi nan sij sku si tu a ci ju u pr du ze }u, a su tra }e ra di ti re dov no. Jed no sat nim {traj kom, ka `e pred sed nik sin di ka ta u „^i sto }i” Mom ~i lo Ar se ni je vi}, `e le da uka `u jav no sti o gu bi ci ma fir me.

Mi nus na ra ~u nu „^i sto }e” je oko po la mi li jar de di na ra i Ar se ni je vi} ka `e da za to tre ba ne ko da od go va ra. [traj ka~ ki od bor je od u stao od ge ne ral nog {tr jak, ko ji je pre tri sed mi ce

za ka zao za da nas. Od mah po ob ja vi ge ne ral nog {traj ka, ka `e Ar se ni je vi}, za po sle ni ma je is pla }e na za o sta la pla ta i po i upla }e ni do pri no si za pen zij sko osi gu ra we.

- Dva zah te va su nam is pu we na, a dva ni su. Ho }e mo da zna mo ko je kri vac za lo {e fi nan si je i da se iz de lat nost fir me iz u zme hva ta we pa sa i ma ~a ka lu ta li ca. Za to da nas od grad skih ~el ni ka o~e ku je mo obe }a we da }e na dnev ni red na red nog skup {tin skog za se da wa sta vi ti od lu ku da se iz de lat no sti pred u ze }a iz bri {e hva ta we

`i vo ti wa lu ta li ca. Pred u ze }e ne ma uslo ve da hva ta ove `i vo ti we i pla }a sku pe sud ske od {te te. La ne je „^i sto }a” po tu `ba ma gra |a na zbog uje da pa sa lu ta li ca iz dvo ji la oko 150 mi li o na. Ove go di ne pred u ze }e je ve} sku pi lo se dam sto ti na sud skih tu `bi No vo sa |a na zbog uje da pa sa. U Be o gra du po sto ji po seb na Slu `ba zo o hi gi je ne i tra `i mo da Grad ov de osnu je Slu `bu zo o hi gje ne, po ugle du na pre sto ni cu - ob ja snio je Ar se ni je vi}.

Z. Deli}

NASTAVQA SE POTPISIVAWE PETICIJE

MADA JE NA SATELITU OTVORENA POLICIJSKA STANICA

Pe tro va ra din `e li sta tus op {ti ne

@i te qi Na se qa ~e ka ju pa tro le i po zor ni ke Pre ma po da ci ma no vo sad ske Po li cij ske upra ve (PU), od po ~et ka go di ne do ju na re gi stri va no je oko osam od sto ma we kri vi~ nih de la u od no su na isti pe riod 2011. go di ne. Ove go di ne za be le `e no je ukup no 5.307 ovih de la, dok ih je pro {le bi lo 5.762.

Ka ko su na ve li u PU, sma wen je broj kri vi~ nih de la op {teg kri mi na li te ta, ko ji sa da iz no si 4.957, a la ne je bio 5.408, a i ma we je te {kih kra |a (1.586 ume sto pro {lo go di {wih 1.925).

- Re gi stro va no je 101 kri vi~ no de lo neo vla {}e nog ko ri {}e we tu |eg vo zi la, {to je za 39 de la ma we ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne. Ta ko |e, re me }e we jav nog re da i mi ra je sma we no za oko 20 od sto, sa 3.239 na 2.582 - na ve de no je u ovoj Upra vi.

Iako sta ti sti ka po ka zu je uma we nu ci fru kri vi~ nih de la, a po ~et kom go di ne na Sa te li tu je, u Uli ci Ste va na Hlad nog 1, otvo re na du go o ~e ki va na po li cij ska sta ni ca, gra |a ni ovog de la gra da ima ju uti sak da je u wi ho vom kra ju si tu a ci ja ne pro me we na. Ka ko

Po li cij ska sta ni ca na Sa te li tu

su na ve li gra |a ni sa ko ji ma smo raz go va ra li, zah te vi za otva ra wem po li cij ske sta ni ce su po te kli od sta nov ni ka ovog de la gra da zbog po ra sta kri mi na la.

- Mi slim da se ni je ni {ta pro me ni lo. @i vim ov de ve} 50 go di -

na i pre je bi lo mno go bez bed ni je. Da nas, u de lu gra da ko ji ima oko 70.000 sta nov ni ka, vi mo ra te da se bo ji te kad no }u {e ta te uli com. A nig de ne ma pa trol nih ko la, ni ti po zor ni ka. ^i ni mi se da ova po li cij ska sta ni ca ni je uro di la plo dom, ba rem {to se bez bed no snog de la ti ~e. Osta je nam da se na da mo da }e si ste ma ti za ci ja i na ja vqe no za po sle we no vih slu `be ni ka kra jem go di ne po boq {a ti si tu a ci ju - ka zao je su gra |a nin Si ni {a M. @i teq No vog na se qa Pe tar P. po `a lio se da mu je to kom ove go di ne pet pu ta obi jen auto mo bil, ali da ne vre di da pri ja vqu je ova de la, jer {te ta iz no si ma we od 15.000 di na ra.

- Pre ma za ko nu, {te ta mo ra da je vi {a od ove ci fre da bi po li ci ja mo gla da se ume {a, a lo po vi ov de naj ~e {}e kra du hit nu po mo}

MNOGA OBELE@JA, SPOMENICI, INSTITUCIJE… OSTALI NEPOZNANICA

No vo sa |a ni svoj grad ne po zna ju

Pu to va wa u stra ne ze mqe i obi la `e we wi ho vih spo me ni ka, ar he o lo {kih na la zi {ta i ku lu tr nih in sti tu ci ja ve o ma su po pu lar na me |u No vo sa |a ni ma, ali mno gi od wih ne zna ju ne ka osnov na obe le` ja svog gra da ili bar wi ho vu isto ri ju. Ovu `a lo snu ~i we ni cu ve} se dam go di na po ku {a va ju da pro me ne ~la no vi Udru `e wa no vo sad skih tu ri sti~ kih vo di ~a, ko ji sva ke go di ne 21. fe bru a ra, na Dan vo di ~a, or ga ni zu ju bes plat ne tu re za svo je su gra |a ne. Osim tog da na, kao i svi stra ni tu ri sti, No vo sa |a ni mo gu da pro |u svo jim gra dom, uz od re |e nu ce nu, i ta ko na u ~e ve o ma za ni mqi ve ~i we ni ce ili aneg do te o svom gra du. Me |u tim, in te re so va wa za te tu re me |u na {im su gra |a ni ma, jed no stav no, ne ma.

- Ka da sva ke go di ne or ga ni zu je mo tu po seb nu ak ci ju, uvek vla da ve li ko in te re so va we na {ih su gra |a na, ali to kom ce le go di ne to ga ne ma - ka `e pred sed nik Udru `e wa Pe tar Ini}. - Mo gu }e da je

raz log to {to do sta wih ne zna ka ko bi uop {te mo gli da se pri ja ve za ta kve tu re, ali u sva kom slu ~a ju ta prak sa ni je za `i ve la. Svi za in te re so va ni mo gu do bi ti in for ma ci je na na {em saj tu ili te le fo nom. Ce ne su iste ko li ko god ima qu di u gru pi i kre }u se od 4.000 do 7.000 di na ra, u za vi sno sti da li je to dvo ~a sov na tu ra ili du `a.

Ta ko |e, po sto ji i ak ci ja „Ja upo zna jem No vi Sad”, ko ja je na me we na naj mla |im su gra |a ni ma, a ko ju je Udru `e we spro vo di lo u sa rad wi sa Fon dom za kul tu ru i stva ra la {tvo de ce i omla di ne.

Ova ak ci ja je kon ci pi ra na ta ko da se ~i ta va jed na ge ne ra ci ja u~e ni ka ~e tvr tog raz re da no vo sad skih osnov nih {ko la edu ko va la o svom gra du, ka ko bi se po ve }ao ose }aj pri pad no sti gra du, ali i da bi de ca ste kla kva li tet ni ji od nos pre ma par ko vi ma, spo me ni ci ma i dru gim grad skim kul tur nim usta no va ma.

G. ^etnik

ZAVR[ENA 20. LETWA [KOLA CRKVENOG POJAWA „KORNELIJU U SPOMEN”

Kon cer tom se opro sti li od Kar lo va ca

- Dve de ce ni je i je su i ni su du go vre me, ali ako se uzme uob zir {ta se do go di lo oko nas i u na ma u pro te klih 20 go di na, on da je to ve} isto ri ja – re kla je prek si no} autor ka pro gra ma Let we {ko le cr kve nog po ja wa “Kor ne lu ju u spo men” prof. dr Da ni ca Pe tro vi} na zar{ nom kon cer tu po la zni ka tog omla din skog mu zi~ kog kam pa, ko ji je u Srem skim Kar lov ci ma ove go di ne odr `an 20. put. - Iz dr `a li smo i si gur na sam da }e mo mo }i da na sta vi mo. Za {to? Za to {to ima mo sjaj ne mla de qu de i tim ko ji ra di pre sve ga sa qu ba vqu, a ne sa in te re som, ali i `e qom da ne {to {to ima ju kao dar bo `i ji, kao zna we ste ~e no ozbiq nim ra dom, pre ne su dru gi ma, da po de le sa dru gi ma i u tom de qe wu i za jed ni~ kom ra du je naj ve }a le po ta ove let we {ko le.

Pod ru ko vod stvom di ri ge na ta Ra de ta Ra do vi }a i Pre dra ga \o ko vi }a sa Mu zi~ ke aka de mi je u Is to~ nom Sa ra je vu gru pa od 25 mla dih qu di iz Sr bi je, Cr ne Go re i Re pu bli ke Srp ske iz ve la je u su bo -

ili mu zi~ ku li ni ju, {to je ma we od 15.000 di na ra. S ti me mu ku mu ~i mo ve} go di na ma, a kra dqiv ci ma ova sta ni ca ni je „ute ra la strah” u ko sti, jer zna ju da je tu sa mo gra ni~ na po li ci ja - po `a lio se ovaj No vo sa |a nin.

Ka ko on tvr di, ap surd no je to {to se upra vo se u bli zi ni ove sta ni ce, kod Sa te lit ske pi ja ce i O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, sku pqa ju ko ri sni ci opoj nih dro ga.

Sta ti sti ka iz PU ka `e da je broj de la ko ji je u ve zi sa dro gom po ve }an, ali i da je vi {e ova kvih rad wi su zbi je no.

Ka ko je od ra ni je po zna to, za sad su u sta ni ci na Na se qu sme {te ni sa mo pri pad ni ci Re gi o nal nog cen tra Upra ve gra ni~ ne po li ci je, dok }e do kra ja ove go di ne u wu bi ti use qe no jo{ 80 po li ca ja ca ko ji }e bi ti za du `e ni za No vo na se qe, Sa te lit, Adi ce, Te lep i Ve ter nik. U sta ni ci se tre nut no na la zi i {al ter-sa la za iz da va we li~ nih do ku me na ta i re gi star skih ta bli ca ko ja je rad nim da ni ma otvo re na od 7 do 16 ~a so va.

A. Jerini}

tELEfONI

Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE 420-374

ZDRAVStVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI

tu na ra dost ver ne pu bli ke, pro gram ko ji je pri pre ma la pro te klih osam da na bo ra ve }i u Kar lov ci ma. Oni su ju ~e u Sa bor noj cr kvi u~e stvo va li i na li tur gi ji, ~i me je po dva de se to go di {woj tra di ci ji prak ti~ no ozna ~en kraj {ko le.

Z. Ml.

i ovog, ta ko da gra |a ni op {ti ne Pe tro va ra din mo gu pot pi sa ti pe ti ci ju da nas i su tra na pe tro va ra din skoj pi ja ci, od 9 do 12 ~a so va.

Ta ko |e, oko dva de se tak li sta za pot pi si va we kru `i Pe tro va ra di nom.

- Pe tro va ra din ima tu ri sti~ ki po ten ci jal i ho }e mo da ov de na pra vi mo tu ri sti~ ki cen tar srem ske stra ne. @e li mo i da nam se omo gu }i da sa mo stal no pra vi mo pro jek te i kon ku ri {e mo na po kra jin skom i re pu bli~ kom ni vou, ali i na kon kur se u ino stran stvu. Ka da bi ima li nov ca i mo gu} no sti da ra di mo sa mi za se be, sma wio bi se pri ti sak na grad sku vlast jer bi ima li vi {e od go vor no sti za ono {to se de {a va u lo kal noj sre di ni, na ~i jem una pre |e wu bi vi {e ra di li do da je Mir ko vi}.

Pod ru~ je grad ske op {ti ne Pe tro va ra din ~i ne na se qa Pe tro va ra din, Bu ko vac, Sta ri Le din ci, Le din ci i Srem ska Ka me ni ca.

J. Zdjelarevi}

UPOZOREWE P^ELARIMA

Za pra {i va we ko ma ra ca Za pra {i va we od ra slih ko ma ra ca sa ze mqe i iz va zdu ha po ~i we da nas i tra ja }e do 21. av gu sta. Tret ma ni ma }e bi ti ob u hva }en grad, kao i pri grad ska na se qa, a ta~ no me sto i vre me tre ti ra wa ko ma ra ca za vi si }e od vre men skih uslo va. Iz “Ci klo ni za ci je” upo zo ra va ju p~e la re da ko {ni ce za tvo re ili uda qe naj ma we pet ki lo me ta ra od me sta za pra {i va wa, jer je pre pa rat “icon”, ko ji }e se ko ri sti ti, tok si ~an za p~e le, a we go vo dej stvo tra je tri da na.

N. R.

DANAS U GRADU

VA@NIJI BROJEVI

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Pe ti ci ju za vra }a we nad le `no sti grad skoj op {ti ni Pe tro va ra din u pro te klih ne de qu da na pot pi sa lo je oko 500 sta nov ni ka ove op {ti ne, a ka ko ka `e Sve ti slav Mir ko vi} iz Udru `e wa gra |a na „Cen tar Pe tro va ra din”, ko je je ini ci ra lo pot pi si va we pe ti ci je, ciq je da se op {ti ni Pe tro va ra din vra te nad le `no sti ko je su joj za ga ran to va ne va `e }im Sta tu tom gra da No vog Sa da iz 2008. go di ne.

- Sa da funk ci o ni {e mo kao me sna za jed ni ca, a sve {to mi `e li mo je ste da se is po {tu je za kon i da se Pe tro va ra din tre ti ra kao grad ska op {ti na, {to i je ste. Ne taj na ~in deo nov ca iz grad skog bu xe ta ko ji da je mo mi, kao po re ski ob ve zni ci, vra tio bi se u Pe tro va ra din. Do bi li bi smo i no vac iz re pu bli~ kog bu xe ta na me wen lo kal nim sa mo u- pra va ma. To ni je ve li ka su ma, ali bi na ma zna ~i la - ob ja {wa va Mir ko vi}.

Sa ku pqa we pot pi sa po ~e lo je pret hod nog vi ken da, a na sta vqa se

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

BIOSKOPI Are na: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16.30, 21.55), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 19, 20.30, 21.15, 22) Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „Tragovi rimske Panonije” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Sto jan ka Sa ve Pi li po vi} (1926, po hra na) u 10.30 ~a so va, Qu bo mir Jo va na Mar kov (1925, is pra }aj) u 11.15 ~a so va, Mi o drag Vla di sla va Jo va no vi} (1937) u 12 ~a so va, Dra gi ca Ste va na Ili} (1947) u 12.45 ~a so va, Eva Jo si pa Vuk ni} (1940) u 13.30 ~a so va, Tri fun Ru men ke Ni ko li} (1953) u 14.15 ~a so va, Ka ta ri na Mew har ta ^i pe (1935) u 15 ~a so va i An dri ja Jo va na Ha ja{ (1935) u 15.45 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we na Ve ro na Be le Cim bal (1948) u 11 sa ti.

10

vOJvOdinA

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Пријем за руске сликаре ЗРЕЊАНИН: Чланица зрењанинског Градског већа задужена за културу Дубравка Бенгин Булован примила је у Плавом салону Градске куће ауторе изложбе “Савремени руски сликари из града Обњинска”, која је прошле недеље отворена у Салону Народног музеја. Изложба је резултат вишегодишње сарадње

Обњинск, где се упознао и са мном. Одржали смо контакт и прошле године смо управо уз његову помоћ у Зрењанин довели десеторо младих уметника који су учествовали на ликовној колонији. После тога смо позвали уметника Милана Сташевића и у марту отворили изложбу његових дела код нас. Ево, сада узвра-

Милош Радојчић, винар из Черевића на свом штанду

Звонко Богдан са својим оркестром

„РУМФЕСТ” ПРИВУКАО БРОЈНЕ ИЗЛАГАЧЕ И ПОСЕТИОЦЕ

Фестивал песме, вина и хране

уметника из Зрењанина и руског града Обњинска и обухвата педесетак радова осам савремених руских академских сликара. Један од аутора Владимир Денисов истакао је овом приликом да су руски уметници својим делима желели да покажу заједничку духовност Србије и Русије, као и њихове историјске корене.

- Архитекта Милорад Лакић је дошао код свог пријатеља у

ћамо посету – испричао је Денисов. Дубравка Бенгин Булован је нагласила да се оваквим програмима не могу решити ни социјална ни економска питања, која нас јако притискају, али да из оваквих примера сарадње “можемо да црпимо енергију, напунимо душу и скупимо снагу да можда мало лакше изађемо на крај са практичним проблемима”. Ж. Б.

Фасаду улепшала „Подршка”

СЕНТА: Удружење грађана „Подршка„ из Сенте успешно је завршило реализацију пројекта на поправци фасаде у Улици Јована Јовановића Змаја 37, где поред Центра за социјални рад општине Сента раде и „Подршка„, „Каритас„ и више невладиних организација из овог потиског града, које се баве хуманитанрим радом. Обнова фасаде је урађена и уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине АП Војводине. За прилаз згради су урађене и рампе за приступ инвалидима у колицима. М. Мр.

РУМА: Градски трг у Руми је био мали да прими преко две хиљаде посетилаца, који су дошли на овогодишњи „Румфест“. Захваљујући Туристичкој организацији Руме, под покровитељством општине и Покрајинског секретаријата за привреду, организована је ова манифестација, посвећена вину, храни, рукотворинама из домаће радиности и војвођанској песми. Концерт Звонка Богдана је био завршница овог фестивала, на коме су, уз војвођанске песме, уживали и излагачи и посетиоци, који су дегустирали вина од различитих сорти грожђа. Винска улица је ове го-

KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

БА НАТ СКО НО ВО СЕ ЛО: У Банатском Новом Селу одржана је мото журка на бетонском терену иза Дома културе, као и пети Фе стивал дувачких орке стара и фанфара под називом „Банатска труба“. Мотористи су се окупили око 19 часова и почели са при-

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

сних прерађевина и сличних ђаконија карактеристичних за ово поднебље.

- Велика је част што смо позвани да на овом фестивалу излажемо своје препознатљиве кобасице које већ 20 године не мењају ни свој квалитет, ни своју цену. Први пут смо овде, веома смо лепо дочекани и задовољни смо амбијентом и сарадњом са организаторима. Овогодишњу промоцију туријске кобасице започињемо на овом фестивалу, па крећемо пут Сомбора, Суботице, Новог Сада и на крају традиционално завршавамо у Турији- задовољно је рекао председ-

ник организационог одбора кобасицијаде у Турији Мирослав Медурић Чика. Представници Удружења Европских винских витезова „Свети Георгије“ су свечано отворили овај фестивал и приближили посетиоцима начин на који се негује винска култура и умереност пијења, односно препознатљив војвођански мерак. Тако је остао утисак, да је Рума на најбољи могући начин била домаћин војвођанске песме, вина и хране и да је овогодишњи други по реду „Румфест“ био веома успешан. М. Марушић

Му зич ко ве че у Ба нат ском Но вом Се лу

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI

дине угостила многобројне винаре са Фрушке Горе.

- Веома нам је драго што смо део ове манифестације, и што ће сви посетиоци моћи да уживају у дегустацији различитих вина, чијом се производњом бавим ја и моја породица. Овај фестивал на прави начин промовише и чува од заборава велику војвођанску традицију, а то је добра чашица вина, уз квалитетне месне ђаконије и добру тамбурашку песму- рекао је винар из Черевића Милош Радојчић. Неопходну подлогу пред дегустацију вина, посетиоцима су обезбедили бројни излагачи ме-

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

купљањем добровољних прилога, који су дали у хуманитарне сврхе. Своје вече зачинили су музиком бендова „Пророк„ из Београда, „Хат трик„ из Панчева и домаћих бендова „Роко” и „Марвел„. С друге стране, дувачки орке стри су имали своје наступе у спортској

сали, у коју је улаз био бесплатан. Свечани дефиле био је у 15, а музички програм почео је у 16 часова. Осим дувачких орке стара, наступили су и фанфаре, њих де сетак, од којих су две биле из Решице у Румунији. З. Дг.

ОДРЖАНО ТРАДИЦИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА

Показали се најбољи орачи

СРБОБРАН: Протеклог викенда на парцели ОЗЗ „Србобран“ одржана је традиционална, тринаеста по реду, Србобранска бразда, такмичење орача, које окупља ратаре, спремне да се надмећу за вредне награде, али, пре свега, за престиж који у свету пољопривредника доноси титула најбољег орача. Манифестацију су организовали Месна заједница Србобран и њена Комисија за пољопривреду, уз помоћ општине Србобран, у циљу промоције и унапређења пољопривредне производње и пољопривреде. Правила такмичења подразумевала су орање стрништа на 25 сантиметара, са лаким и тешким тракторима, по категоријама: лака А (једнобраздни и двобраздни плугови и плугови превртачи), средња Б (тробраздни класични плугови или плугови обртачи), и тешка Ц категорија (четири и више браздни плугови или плугови обртачи). Интересовање је било велико и у атар Србобрана, уз домаће ораче, стигли су њихове колеге из Врбаса, Темерина, Турије и Бачког Градишта. Све такмичаре и посетиоце, којих је било више стотина и поред веома топлог времена, поздравила је Слободанка Боба Градинац, заменица председника општине Србобран, која је учесницима пожелела добро орање и изразила наду да их услови на пољима, створени дуготрајном сушом, неће спречити да покажу своје умеће. Члан судијске комисије Владимир Ранков је истакао да Србобранска бразда сваке године има приближно исти број такмичара, што је доказ да се, како је рекао, традиција успешно одржава.

- Драж манифестације није само такмичење, мада оно јесте њен централни део, већ да окупимо пољопривредне произвођаче из Србобрана, Врбаса, Фекетића, Малог Иђоша и других места, како би раз-

менили искуства и разговарали о темама из нашег аграра - рекао је Ранков. Он је појаснио да комисија оцењује отварање и затварање бразде, правац орања, равномерност дубине, општи изглед и завршетак орања и узоравање овратине, док је негативне поене доносило изоравање леније и уништавање међе.

- Такмичар мора да има опрему и алат да одмери парцелу и обележи је, одреди дубину, и све то ула-

брана. Свим победницима припале су награде од по 20.000, 15.000 и 10.000 динара, с тим што су шампиони добили и бесплатно летовање од по десет дана у Сутомору. Најопремљеији трактор имао је Золтан Маг. Најбоље ораче одредила је судијска комисија коју су чинили: др Јанош Берењи, Владимир Ранков, Милан Косовац, Слободан Радић, Славко Каурин, Душан Пецељ, Оливера Ранков, Илија Гагић и Ондреј Поњичан.

Тако се некад орало

зи у укупну оцену. Сви такмичари су мајстори орања и треба да покажу своје знање, а најбољи се увек сами издвоје и њима припадају вредне награде - рекао је Ранков. За најбољег орача у лакој категорији проглашен је Брана Ковачевић, други је био Тибор Хулала, а трећи Тибор Молнар, сва тројица из Србобрана. У средњој категорији титула најбољег припала је Саши Атанасковићу из Турије, до другог места стигао је Миливој Чобански из Врбаса, а до трећег Геза Пастор из Темерина. За најбољег орача у тешкој категорији проглашен је Золтан Чех из Бачког Градишта, на друго место пласирао се Мирослав Туторов, а на треће Јанош Лукач, обојица из Србо-

Да радови у пољу спајају све генерације потврђује распон годишта најстаријег и најмлађег такмичара. Најстарији такмичар ове године био је Лазар Антић, рођен 1929. године, док је најмлађи био Жолт Канчар, рођен 1998. године, који је чак 69 година млађи од Лазара. Како се некада орало, без снажних трактора, демонстрирао је Антал Футо, који је своје бразде узорао плугом које су вукли коњи. Уз такмичење у орању, окупљени су имали прилику да се опробају у још неким играма. Тако је организовано такмичење у вожњи драгача натоварених балама сламе, затим гурање паорских кола и на крају, спајање матице и шрафа у мутној води. М. Кековић

vOJvOdinA

dnevnik МАЛИ АКЦИОНАРИ СКРОБАРЕ БИ САСТАНАК С ВЛАСНИЦИМА

Радници желе да уступе акције ПАНЧЕВО: Већи део бивших радника, као и сада запослених у Индустрији скроба „Јабука“, жели да већинским власницима уступи свој део акција, уколико постигну договор о цени. Удружење малих акционара скробаре намерава да пошаље службени допис заступнику конзорцијума власника предузећа Мирославу Алекси, са захтевом да организује састанак, на којем би било речи о продаји 30 процената акција фирме, које поседују радници. Иако је до сада било трговине акцијама, продат је занемарљив део, свега око 300 акција. На оборену цену је утицала куповина акција од бивших радника и наследника радника који су преминули. Да би спречили даљи пад цена, запослени су

упозорени да не продају појединачно акције од укупно 30 одсто власништва над компанијом.

- Потребно је да знамо да ли жели да откупи акције, а уколико не жели, на који начин ћемо контролисти рад фабрике. То су текућа питања о којима желимо да расправљамо, да не буде недоумице и да имамо тачне информације од већинског власника, након чега ћемо изаћи са тим информацијама и пред скупштину и пред јавност - рекао је председник Скупштине малих акционара Миливоје Јанковић. Јанковић је рекао и да ће да мали акционари искористити своје право да контролишу пословање фабрике, иако не могу управљати фирмом. З. Дг.

ponedeqak6.avgust2012.

ОДРЖАН 12. „ЛИЧКИ ВИШЕБОЈ“

Победио „Пантер транс” АПАТИН: У организацији Удружења Срба пореклом из Лике „Матица личка“, у Апатину је одржан је 12. „Лички вишебој“, само месец дана након Личке олимпијаде, која је одржана у Бањи „Јунаковић“. Лишки вишебој окупио је мањи број екипа, изостале су и неке екипе које су до сада биле победнице овог такмичења, међутим, појавиле су се нове, подмлађене екипе, што гарантује да ће овог народног личког надметања бити и убудуће. На такмичењу су учествовале седам екипа и то „Пантер транс“ из Бачког Брестовца, „Лички мајкани“ из Пригревице, „Карађорђе“ и Банатског Карађорђева, екипа Општине Трпиња из Трпиње, екипа из Бачког Соколца и „Осма офанзива“ из Апатина Свеукупни, екипни победник такмичења је екипа „Пантер транс“ из Бачког Брестовца, друго место заузела је екипа „Лички мајкани“ из Пригревице, а треће „Карађорђе“ из Банатског Карађорђева. На овом, дванестом по реду Личком вишебоја пао је и један вредан рекор и то у скоку у вис из места. Данијел Поповић из Пригревачке екипе, успео је да прескочи чак 160 сантиметере и тимре је оборио досадашњи рекорд вишебоја од 153 сантиметара.

Победници на окупу

Такмичење је по изузетно топлом времену одржано на платоу код „Шарана“, након дефилеа екипа када је манифестацију отворио Миланко Баста – Мирко, из екипе „Карађорђе“, која је учесник вишебоја свих 12 година, колико траје ова манифестација. Следиле су једна за другом дисциплином, све до надвлачења конопа, које узвек изазива највише интересовања, како такмичара, токо и публике. У трци у врећама за најмлађе, најбржи је био Душан Ковачев из Бачког Соколца, други је Стефан Заводски из Апатина и трећи Марко

Ђорђевић, Апатин. Најмлађи такмичар је била Апатинка Митра Новковић, са 3,5 године. У трци у врећама за одрасле први је био Ненад Пантић из Трпиња, други Ђорђе Новаковић из Бачког Брестовца, а трећи Предраг Егић из Бачког Соколца. У вучењу куке: први је Саша Станић - Бачки Брестовац, други Драган Почуча - Банатско Карађорђево, трећи Ђорђе Никшић - Пригревица. У дисциплини скок у даљ из места: први је Данијел Поповић Пригревица, други Ђорђе Новаковић,

ДОМАЋИЦЕ ОБОРИЛЕ СВЕТСКИ РЕКОРД НА „ШТРУДЛИЈАДИ”

Пивара поклонила полицији 10 алкометара

АПАТИН:Апатинска пивара уручила је десет савремених алкометра Саобраћајној полицији, поводом почетка Драгачевског сабора трубача и „Беер феста“ у акцији „Кад пијем- не возим“, која се у Србији одржава пету годину заредом.

-Циљ акције је да мотивишемо што већи број грађана на савесно понашање према себи и другима у саобраћају и појачамо безбедност на путевима Србије - истакао је Слободан Срећковић, директор марке-

тинга Апатинске пиваре, која је до сада у акцијама донирала 39 алкометара.

-Од почетка примене Закона о безбедности саобраћаја на путевима, из саобраћаја се годишње у просеку искључлује око 50.000 возача због управљања возилом под дејством алкохола - рекао је помочник начелника Управе саобраћајне полиције МУП-а Републике Србије Слободан Малешић. Ј. П.

БЕЧЕЈЦИ С ВИШЕ МАНИФЕСТАЦИЈА ОБЕЛЕЖИЛИ ДАН РАВНОПРАВНОСТИ

Четврта фешта скромна, али успешна БЕЧЕЈ: Уместо на сам 1. август, Дан равноправности у бечеју је ове године обележен два дана касније, подизањем заставе на јарбол испред Градске куће и свечаном седницом Скупштине општине, на којој су уручене годишње Првоавгустовске награде др Ани Антић, Снежани Башић, Игору Браћу, Ержебет Кинка, Ани КишимреСерда и Друштву за борбу против шећерне болести општине Бечеј. Истог дана је председник општине мр Вук Радојевић отворио

сада већ традиционална 3. по реду, манифестација трајала и имала је две циљне групе. У суботу је одржан „Златни котлић“ у ком је 111 такмичара кувањем рибље чорбе јурило примамљиву прву награду у износу од 112.000 динара. Освојио је Анте Марас из Црвенке, друга награда у висини 27.000 динара припала је екипи МГМ „Пламен Компани“, где је кувар био Нандор Палоташ, а трећа је била Снежана Драгин и припао јој је чек у висини 17.000 динара. Робним наградама награђена су још седморица кулинара.Љубитељи музике имали су прилику да уживају у два дијаметрално супротна правца стваралаштва. Једни су, на Трећем Адреналин фесту у дворишту Гимназије, слушали алтерПочело је подизањем општинске заставе испред нативу музику, а Градске куће поборници етно две манифестације. Прво, 7. Етнос музике су имали прилику да у - Фестивал етно стваралаштва, ко- оквиру Етноса, прате целовчерњи ји је у организацији Удружења гра- концерт, на ком су наступили инђана „Бибер“ окупио четрдесетак струменталисти, са старим инструизлагача и трајао је три дана на Зементима у рукама, изузетне певачленом корзоу у близини Тисе. Дру- ке групе, одвојене женске и мушке, го дешавање је изложба у галерији или мешовите, вокални солисти, „Круг“ по имену „Дух завичаја“. У или групе, које истовремено успепитању је активност чији је носишно свирају и певају. лац овдашњи Клуб интелектуалаца Врло садржајним целодневним „Браћа Тан“ у оквиру ИПА прекопрограмом у обележавање опграничног програма Мађарска – штинског празника јуче се укљуСрбија, а у пројекат су укључени чило и Ловачко удружење, Спортиградови Ада, Бечеј и Темерин из сти, кајакаши у суботу организоваСрбије и Лајошмиже из Мађарске. њем Кајакашке регате, а јуче плиИпак, централна манифестација вачи традиционалним, 12. по реду, овогодишњег општинског празниПливачким маратоном на Тиси, ника били су „Тиски дани“ у органису изостали. зацији УСР „Шаран“. Два дана је, В. Јанков

11

Испечена штрудла дугачка 24,4 метра НОВО МИЛОШЕВО: Домаћице из Новог Милошева обориле су светски рекорд – на овдашњој, деветој по реду манифестацији званој “Штрудлијада”, уприличеној у суботу, спремиле су штрудлу дугачку 24,4 метра. Лане је њихова џиновска штрудла износила 22,7 метара. У справљању ове посластице, коју су посетиоци, након њеног мерења, брзо разграбили, учествовало је осам жена.

- Штрудла је испечена код сеоског пекара Милорада Исакова, у старој турској фуруни, дубокој 3,5 метара – вели чланица Организационог одбора “Штрудлијаде” Драга Недин, која је знатижељним новинарима открила тајну добре штрудле. А тајна је у доброј домаћици и - ни у чему другом.

- Рецепт по коме правимо штрудлу датира још од пре 120 година. Овде је то традиција. У Новом Милошеву не можете замислити ни један ручак, нити госте дочекати без добре штрудле – каже Нединова и најављује да ће идуће године домаћице покушати да направе дупло дужу штрудлу – од чак 50 метара.

Новомилошевачка кулинарска фешта била је прилика и да куварице из свих крајева Војводине одмере снаге у справљању најукусније штрудле, било од сира, од мака или вишања. Жири је имао тежак задатак да од 43 запримљена узорка изабере најбољи. Напослетку је одлучено да прво место припадне Јоки Момчилов из Кикинде која је замесила штрудлу са сиром. Њој ово није прво такмиче-

ње на којем је освојила неко од признања.

- Заиста волим да месим штрудле, а то сам научила од свекрве. Скупљам разне рецепте, гледам кулинарске емисије на телевизији и јако уживам у свему томе. То ми дође као хоби – говори Јока Момчилов и напомиње да је у победничку штрудлу, осим домаћих јаја, уложила пуно љубави. Ж. Б.

ПЕТИ ИНТЕРКУЛТУРАЛНИ И ИНКЛУЗИВНИ КАМП У БЕЧЕЈУ

Пружи ми руку – буди ми друг

БЕЧЕЈ: У Бечеју је почела кампања за прикупљање подршке деци у реализацији традиционалног, петог по реду, интеркултуралног и инклузивног кампа „Пружи ми руку – буди ми друг“ - Иницијатива за организацију кампа кренула је својевремено од Друштва пријатеља деце, тачније Радне групе за смањење сиромаштва Међусекторског савета ЛПА за децу општине Бечеј, и СОШО „Братство“. Циљна група била су деца с тешкоћама у развоју у намери да овладају вештинама потребним за самостални живот. И даље ће тако бити, уз напомену да ће предност имати ученици ШОСО „Братство“, али ће сада бити укљу-

чена и деца из инклузивног програма у типичним школама, као и деца из материјално угрожених породица, рекла је координаторка ЛПА за децу општине Бечеј Изабела Шормаз. План је да се последња два августовска викенда по 50 деце укључи у рад кампа. У име групе средњошколаца „Космополити“ Кристина Марјанац је најавила да ће они припремити игрице забавног и едукативног карактера. Старешина бечејског Одреда извиђача Јожеф Лукач је потврдио да ће скаути оправдати улогу домаћина тиме што ће припремати квалитетан јеловник и бринути о хигијени. Бечејско удружење младих БУМ ће водити, како

Отворен рачун за донације За потребе кампа „Пружи ми руку – буди ми друг“ потребно је много више од ентузијазма чланова у организационом одбору. Ту би, већ, могли да помогну људи добре воље, као што су то радили у новогодишњој хуманитарној акцији „Осмех“. Сада ће бити потребно обезбедити намирнице за исхрану, хигијански материјал, школски прибор и материјал за едукацију, гориво за потребе оних који ће бринути о снабдевању... Више информација о донацијама могу се добити на број 063/585443, а новчана срадства се могу уплатити у Интеза банци на наменски рачун број: 160-921717-07.

је нагласила Марина Ковачев, креативне радионице с тематиком здравих стилова живота. Сликари аматери „Дуге“ ће организовати једнодневну ликовну колонију и показати деци како се то ради, а онда настале слике продавати на заједничкој аукцији и сав приход уплатити у фонд за сиромашну децу. Представница Буђинкан Дођо клуба Катарина Етински је додала да ће они деци представити предности бављења спортом и показати им неке одбрамбене вештине. В. Јанков

Бачки Брестовац, трећи Никола Ковачевић, Банатско Карађорђево. Саша Станић, Бачки Брестовац, био је први у надвлачењу куке, други Драгољуб Петровић, Трпиња, трећи Драган Почуча, Банатско Карађорђево У трчању по брвну први је Марко Тривуновић, Бачки Брестовац, други Никола Димић, Пригревица, трећи Раденко Поповић, Трпиња, док је у обарање руке први Винко Тривуновић, Бачки Брестовац, други Јован Баста, Пригревица и трећи Милан Кнежевић, Банатско Карађорђево. Никола Ковачевић, Банатско Карађорђево, најбрже се попео на стожину, други Драган Келеуа Бачки Соколац, трећи Никола Димић, Пригревица. У бацање камена с рамена најхуспешнији је био Свето Шкондра, Бачки Брестовац, други Ненад Човић, Пригревица и трећи Марко Ћук, Банатско Карађорђево, а у скоку у вис из места Данијел Поповић, Пригревица, други Ђорђе Новаковић, Бачки Брестовац, трећи Јован Бањанин, Бачки Соколац.У надвлачењу конопа први је „Пантер транс“ Бачки Брестовац, други „Осма офанзива“ Апатин, трећи „Карађорђе“ Банатско Карађорђево . Ј. Прелчец ПАЗОВАЧКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2012.

С мање пара, али на нивоу

СТАРА ПАЗОВА: Центар за културу Стара Пазова, као општинска институција културе је новог првог човека добила у првој групи директора, које је именовала нова Скупштина општине Стара Пазова, на седници у првој половини јула, а поверење да обавља за сада дужност в.д. директора добио је Владимир Керкез, из Нове Пазове (ДСС), глумац и протекле четири године директор Културно пословног центра Нова Пазова. Нови директор је преузео дужност од претходног Александера Бака, који је, обављајући раније послове стручног сарадника за сценске делатности припремио предлог програма Пазовачког културног лета 2012. и док је обављана примопредаја дужности, с обзиром на то да је лето увелико текло, најпре је нови председник општине најавио на конференцији за новинаре, да ће Културног лета бити, али биће, како рече, „краће и јефтиније него претходних година, али занимљиво и квалитетно“.

-Ми смо се потрудили да те програме прилагодимо свим узрастима, да не буду скупи, а да не оборимо стандарде који су постављени претходних година - истакао је Владимир Керкез, указујући да је свестан да га чека много посла да се ниво културног живота ове општине одржи на достигнутом нивоу, да се обезбеде средства за то. Пазовачко културно лето ће званично трајати од 13. до 19. августа, иако су на централном тргу у Старој Пазови за малишане организоване у јулу већ две позоришне представе, а једна следи и 17. августа. Малишани су уживали у представама „The Jangle club 2“ Анимационе групе из Новог Сада и представи „Шест и по чуда“, младе глумице Вишње Петровић из Пећинаца. Пазовачко културно лето ће званично отворити популарна група „Гарави сокак“ 14. августа, затворити га група „Смак-Кербер“ 19. августа.Биће ту и изложба слика уметника из Словачке, која ће бити отворена у галерији Центра за културу. Публици ће, на тргу др Зорана Ђинђића, ужитак ће пружити Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова15. августа, док 16.августа следи концерт локалних рок група „Краве на путу“ и „Crazy 5“. Дечја позоришна представа Балканске позоришне трупе АРРА на програму је 17.августа од 20 часова, а после тога следи концерт фолклорних ансамбала из старопазовачке општине, док је 18.августа вече на тргу резервисано за ВИС „Барони“ и евергрин музику. Август доноси пазовачкој публици и један класични позоришни доживљај, јер ће, у оквиру војвођанске турнеје, у граду 13.августа. гостовати ансмабл професионалног позоишта из Њитре, а 3.септембра ће бити одржан занимљив вашар у школи „Јанко Чмелик“, под насловом „Зумба фитнес“. А. Мали

12

reporta@e

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Ba^kopalan^ani \or\e Jamu[akov auTor 13 kwiga o numiZmaTici

Eks pert za sta ri ne, do bru rakiju, pe sme i afo ri zme Obi~ no qu di ka da odu u pen zi ju na |u ho bi, ali \or |e Ja mu {a kov, di plo mi ra ni prav nik iz Ba~ ke Pa lan ke, qu bav pre ma nu mi zma ti ci odr `a va od de tiw stva. Ve} tri de ce ni je ~lan je Spr skog nu mi zma ti~ ko ig dru {tva, va `i za vr hun skog ko lek ci o na ra, ali je i autor 13 kwi ga o nu mi zma ti ci. Ka `e da je kao sva ko po sle rat no de te (Dru gi svet ski rat) vo leo da se igra „{u ka wa“, kuc ka wa nov ~i }a o be dem.

– U to do ba bi lo je do sta ne va `e }ih mo ne ta Kra qe vi ne Ju go sla vi je i Ma |ar ske pa smo ima li ~i me da se igra mo – ka `e Ja mu {a kov, i do da je da su ne ka da bi li Mu {a ko vi, ali su im austrij ske vla sti pro me ni le pre zi me, kao jo{ ne kim ov da {wim po ro di ca ma. – Nov ~i }e sam sku pqao, a ozbiq ni je sam po ~eo da se ba vim nu mi zma ti -

kom oko pet na e ste go di ne. Moj de da je ta da `i veo u Ilo ku, s one stra ne Du na va, a sa da je to Hr vat ska, te smo ~e sto i{li pre ko da ra di mo vi no grad. Ta mo sam na {ao je dan nov ~i}, o~i stio ga i sa znao da je iz dat u Sir mi ju mu po vo dom po be de Ri mqa na nad Ger ma ni ma.

Ovaj di plo mi ra ni prav nik u vac od Ner ve do Ko mo da“, „Rim ti pe }i, a u ka zan ide ka da al ko pen zi ji ka `e da je qu bav pre ma ski ca re vi i wi hov no vac od hol iza |e u bu re tu go re, a ko mi nu mi zma ti ci na sta vio u ne ka da Per ti na ka sa do Alek san dra Se na pad ne, sta ri su re kli – ra ki ju {woj ama ter skoj mu ze o lo {koj ve ra“. Ta da na stu pa kri za u iz da tre ba pe }i ka da vi di{ maj mu na. sek ci ji „Ju go za pad na Ba~ ka“. To va {tvu, a ka da mi se ja vio @eq Ka `e nam da we go vi sta ri nom je bi lo vre me ka da je ot kri ve no ko Di mi} iz Sla von skog Bro da, ni ka da ni su bi li pa o ri ve} bro na la zi {te Ha za ra kod ^e la re po nu dio mi je da {tam pa mo je da ri, za na tli je, tr gov ci. @i ve va. Po tom Ja mu {a kov, ne gde kra kwi ge jer su ta mo uslo vi mno go li su po red Du na va, a go to vo sva jem 1978. go di ne ob ja vqu je pri po voq ni ji. Usle di le su kwi ge kog le ta za vre me ras pu sta bro ru~ nik o rim skim dio je Ve li kom re kom, ali i ca re vi ma i wi ho vom Sa vom. Pri ~a nam o sta roj nov cu. U ti ra `u od Ra ki ja ne pra ved no pot ce we na po {to pra vo slav noj cr kvi brv na ri 1.000 pri me ra ka, na ko ja je dav no pa la, a bi la je uz su sve pe sme o vi nu 132 stra ne da te su sa mu vo du. We gov de da je na bi o gra fi je 162 vla {ao iko nu Bo go ro di ce {um da ra, ~la no va car skog do ma ili „Mit i re li gi ja na an ti~ kom ske na li po vom dr ve tu, a plu ta la pak uzur pa to ra ko ji su ko va li nov cu“, pa „No vac se ob nih na ro je Du na vom. I da nas je u ku }i, a no vac u pr va ~e ti ri ve ka isto da“, pa „He le ni sti~ ki kra qe vi tra `i li su je ne ki sve {te ni ci ri je Rim skog car stva. Ne ko vre i wi hov no vac“ i po sled wa kwi ma kar da je pro ne su kroz va ro{ me je stao s iz da va wem kwi ga, a ga o rim skom nov cu „Pro vin cij ne kom pri go dom, ali je ni je dao sle de }a je iza {la tek 2001. ski no vac Rim ske re pu bli ke“. jer je za ve to van da mo ra osta ti u „Sre br ni no vac Rim ske re pu Na pra vi li smo i iz let iz van nu do mu Ja mu {a ko vih. bli ke“. mi zma ti ke pa smo ob ja vi li kwi Vra }a se na nu mi zma ti ku i – Tom kwi gom je po ~e la edi gu mo jih afo ri za ma „Dve de ce pri ~a ka ko je po ~eo sa sre br nim ci ja ko ju sam na zvao „Ju no na mo ni je u dva mi le ni ju ma“. Pla ni nov cem, austrij skim, a on da se ram iz da va we jo{ ne ko li ko za si tio i me wao s jed nim Ilo kwi ga, a sva ka {tam pa na ~a ni nom za ne ke sta ri ne, me |u fi nan si ra }e no vu. ko ji ma ima i sta rih sli ka kao Ja mu {a kov je i pe snik, a u {to je kru ni sa wa kra qa Vla di ne ko li ko pe sa ma pe va o ra sla va. Po ka zu je i sta re do ku ki ji jer, ve li, ona je ne pra men te iz vre me na Mi la na Obre ved no pot ce we na po {to su no vi }a, od no sno iz 1862. go di ne. sve pe sme o vi nu. I him na Do ku ment ima su vi `ig, a re~ je ra ki ji ni je na sta la slu ~aj no jer je \or |e ~u ven po ra ki ja ma, a ka `e da ih pe ~e od de se tak vr sta vo }a, a naj vi {e od smo ka va, vi {a wa, kaj si ja...

– Imam pet sta ba la smo ka va ko je su ov de dav no sti gle s Kri ma, iz u zet no su slat ke i obil no ro de, a znao sam da is pe ~em po pet ka za na od 120 li ta ra i po ka za nu do bi jem 25 li ta ra smo ko va ~e – pri ~a na{ do ma }in. – Pro {le zi me su po sle mno go go di na smr zle, ali po no vo su ne ta„ jer se u sta rom Ri mu po red kre nu le. Pi ta ju qu di kol’ko {e hra ma bo gi we Ju no ne na la zi la }e ra sta vim u kom, a ja se kr stim kov ni ca nov ca – ob ja {wa va na{ jer za smo kvo va ~u ne tre ba {e sa go vor nik. – Pre pet na e stak }er, vaq da svi zna ju da je to naj go di na iz la zi kwi ga „Rim ski sla |e vo }e. Ili, odem u Ma ke do ca re vi na {e go re list“ i „Rim ni ju, na Ohrid, vi dim – mno go ski ca re vi i wi hov no vac – od smo ka va i tra `im smo kvo va ~u, a Av gu sta do Do mi ci ja na“, pa sle oni je ne pe ku ve} ku va ju slat ko, de „Rim ski ca re vi i wi hov no xem – {te ta. Ra ki ju tre ba i zna -

muZeJ na To^kovima kraJ Tise

Old taj me ri u pu nom sja ju Vi {e de se ti na ve te ra na iz Be o gra da, Be ~e ja, No vog Be ~e ja, Ba~ kog Gra di {ta, Su bo ti ce, Pan ~e va, No vog Sa da, Zre wa ni na i Som bo ra u~e stvo va lo je na pe toj „Old taj mer smo tri„ u No vom Be ~e ju. “Mu zej na to~ ko vi ma”, ka ko ga kr sti {e, na Ti skom pla tou or ga ni zo van je za hva qu ju }i ne ko li ci ni en tu zi ja sta, za qu bqe ni ka u auto mo bi le i mo to ci kle sta re vi {e od tri de ce ni je, kao i Za vi ~aj nom klu bu No vo be ~e ja ca i Vra wev ~a na i lo kal noj sa mo u pra vi. Je dan od or ga ni za to ra fe {te, Ja no{ Ko so, pod vla ~i da se old taj me ri ma sma tra ju vo zi la ~i ja sta rost pre la zi tri de set i tri go di ne, ko ja su u is prav nom sta wu, iz gle da auten ti~ nog pe ri o du ka da su na pra vqe na i is pu wa va ju uslo ve iz Za ko na o bez bed no sti u sa o bra }a ju.

– Po stav ku je ~i ni lo tri de se tak mo to ci ka la i isto to li ko auto mo bi la. Po no san sam {to su na Ti skom pla tou bi li iz lo `e ni i mo de li iz pred rat nog pe ri o da, {to je ba{ ret kost – is ti ~e Ko so.

No vo be ~e jac Mir ko Sa ra vo lac, vla snik mo to ra iz 1973. go di ne, ka `e da svog dvo to~ ka {a vo li kao bra ta i da ga ~u va za unu ka.

– Mo tor je mar ke “to mos”, do ma }e, ta~ ni je, ju go slo ven ske pro iz vod we, i na dam se da }u do ~e ka ti da vi dim unu ka na we mu. Ovaj mo tor vi {e se ne pro iz vo di i sa da je old taj mer. We go vo odr `a va we ko {ta ko li ko do ma }in mo `e da pri u {ti, ali vi {e slu `i kao pa rad no vo zi lo – is pri ~ao je Sa ra vo lac, i na po me nuo da je, iako

su svi vla sni ci old taj me ra po no sni na mo de le ko je ima ju u ko lek ci ji i qu bo mor ni na tu |e, we mu we gov “to mos” naj lep {i, bez ob zi ra na to {to je na smo tri vi deo i da le ko sta ri je, bo qe, lep {e i o~u va ni je mo de le.

Ta ko je Ro bert ^ej tei, ta ko |e iz No vog Be ~e ja, iz lo `io svoj mo to cikl pro iz ve den 1959. go di ne u Ne ma~ koj. Ima 125 ku bi ka, dvo -

takt ni mo tor i, po re ~i ma vla sni ka, ve o ma ma lo tro {i. Mo to rom se po di ~io i @eq ko Tom {i} iz Ba~ kog Gra di {ta. Za se be ka `e da je ve li ki qu bi teq sta ri na i da mo tor, ko ji je iz lo `io na „Old taj mer smo tri”, po se du je oko de set go di na.

– Po red ovog imam jo{ tri mo to ra. Old taj me ri su kao dro ga: ka da ku pi te je dan, ne mo `e te se za u sta vi ti– ob ja {wa va Tom {i}. Osim to ga, ~ar pred sta vqa ju i dru `e wa tog ti pa. Na ova kvim sku po vi ma za bo ra vi se sve u ve zi s po ro di com, po slom, i sa mo se u`i va. ^lan Auto-mo to klu ba “Ve te ran” iz No vog Sa da Vla di mir Pa njan ve li da su on i we go ve ko le ge na fe {tu do {li s de vet auto mo bi la.

Me |u wi ho vim iz lo `be nim mo de li ma bio je i je dan “vart burg” ko ji je bio u vla sni {tvu biv {eg ge ne ra la Ko ste Na |a.

Ve te ra ni iz Voj vo di ne su na kon iz lo `be u~e stvo va li u de fi leu kroz grad u svo jim old taj me ri ma, a ka sni je su po se ti li spo me nik du hov ne kul tu re – Ara ~u, ma na stir ko ji da ti ra iz 13. ve ka. @. Balaban

o na red bi ko jom mi ni star voj ni Ipo lit Mon den (s wim je Mi haj lo Obre no vi} za vr {io aka de mi ju u San Si ru) po sta vqa pe {a dij skog pu kov ni ka Jo va na \or |e vi }a za ko man da ta od bra ne

Be o gra da. Po tom po ka zu je „Kwi gu o him ni„ i ve li da bi bi lo in te re sant no is tra `i ti da li je ovaj pu kov nik isti onaj Jo van \or |e vi} ko ji je ka sni je bio uprav nik Na rod nog po zo ri {ta i da li je on mo `da na pi sao him nu „Bo `e prav de„. Po ka zu je kwi gu o pr vom po pi su sta nov ni {tva u Ba~ koj Pa lan ci iz 1721. go di ne i jo{ mno go to ga. A za sta ri no vac za nas la i ke ka `e da je kao sta ro vi no – {to sta ri ji to sku pqi, ma da ka `e da je i u sta rom Ri mu bi lo in fla ci je.

Ka `e da sta ri nov ~i }i vre de od 40-50 evra pa do ne ko li ko sto ti na, a ima i onih vred ni jih od vi {e de se ti na hi qa da evra. Sa da je za dr `ao de lo ve ko lek ci je jer je u te {ko vre me {ko lo vao de cu pa je pro da vao we ne de lo ve.

Znao je da u vre me naj ve }e in fla ci je da ce lu pla tu za ko va ni cu od pet ne ma~ kih ma ra ka (ko zna ne ka da), tro {io je i na dru ge nov ~i }e, do ku men te i kwi ge, ali je ka sni je obi~ no nu |e no mno go vi {e jer je pr vi znao da pro ce ni vred nost. m. suyum

Za ovce i ~obane ima nade Ne ka da je u Sre mu bi lo i ova ca i ~o ba na. Da nas se na pr ste mo gu na bro ja ti ~o ba ni, a ni s ov ca ma ni je ni {ta bo qe. Me |u tim, Va sa To do ri} iz Pa vlo va ca ima vi {e od sto ti nu ova ca u to ru i broj se stal no po ve }a va. Ov ce se jag we dva pu ta go di {we. Va sa ka `e da je qu bav pre ma ov ca ma i ov ~ar stvu na sle dio od svog pra de de. Ov ce su, pri ~a Va sa, vr lo za hval ne i {to se ti ~e is hra ne i za to od ov ~ar stva ni ne od u sta je.

– Na vi kli smo se na ov ce i ov ~ar stvo i tre nut no i je su naj bo qe, ali sa mo pod uslo vom da ima ko i da ih ~u va – ve li To do ri}. – U wih ima naj ma we ula ga wa jer im mo `e{ da ti da je du {ta god ima{ i sve ono {to osta la sto ka ne }e ov ce po je du.

Pa vlov ci ras po la `u s vi {e od 50 hek ta ra kva li tet nog pa {wa ka, na ko jem se sva ko dnev no, osim ova ca, na pa sa ju i go ve da i ko ze. Mo gu} nost is pa {e je jo{ je dan od uslo va da To do ri }i s ov ~ar stvom i na sta ve. Ov ce se sva ko dnev no vo de na is pa {u, {to do dat no sma wu je tro {ko ve is hra ne.

Za ov ce je ka rak te ri sti~ no da su `i vo ti we pa {wa ka pa je wi ho va is hra na u to ku ve ge ta ci je ba zi ra na na na la `e wu hra ne na pa sa wem.

To do ri }i ka `u da je, na kon vi {e go di {weg za ti{ ja, po no vo po ~e la tra `wa vu ne, {to, uz pro da ju jag wa di i ova ca, zna ~aj no mo `e po boq {a ti za ra du. [te ta je, ka `u, sa mo {to ne ma tr `i {ta za ov ~i je mle ko i sir, ko ji su do pre de se tak go di na bi li osnov ov ~ar ske pro iz vod we.

J. a.

ne mo@e se s kowima u evropsku uniJu: Broj ni u~e sni ci „@e tve nog ka ra va na”, ko ji je ne dav no or ga ni zo van od ata ra No vog Kne `ev ca do ma |ar skog po gra ni~ nog me sta Ti sa si get, na pre la zu kod \a le ni su mo gli u „re pre zen ta tiv ni” deo Evro pe auto bu som, po {to me |u dr `av ni pre laz ni je pre di |en i za tu vr stu sa o bra }a ja. Kraj ram pe su pro {li sve no gu pred no gu, po se da li u za pre gu i fi je ke re, pa na sta vi li da qe. Na i me, kroz tu ka pi ju EU mo `e se auto mo bi li ma, mo to ci kli ma i bi ci kli ma, ali ne i s jed nom ili dve kow ske sna ge. m. mitrovi}

crna hronika

dnevnik

Osum wi ~e ni za ubi stvo ko je se de si lo u pe tak u Ba wi Vruj ci, pre dao se va qev skoj po li ci j i, po t vr | e n o je u Is t ra `nom ode qe wu Vi {eg su da u tom gra du. Osum wi ~e ni Jovan T. (59), iz be gli ca iz BiH, ko ji `i vi u se lu Ka di na Lu ka kod Qi ga, do {ao je u po li ci ju i bra ni se }u ta wem. On je u pe tak uve ~e hi ci ma iz pi {to qa usmr tio Bran ka Pe tro vi }a (50) iz mi o ni~ kog se la To do rin Do, a pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, ubi stvu je pret ho di la na iz gled be za zle na sva |a.

O~e vi ci su na ve li da su se dva ~o ve ka po sva |a la za vre me

dok se Jo van T. kod ki o ska „Rav n o g o r ac” ma z ao le k o v i tim bla tom, a Pe tro vi} mu ne {to do ba cio sa stra ne. Na kon kra } e sva | e, osum w i ~ e n i je oti {ao do svog xi pa, uzeo pi {toq, pu cao Pe tro vi }u u gru di, a po tom i u gla vu.

Na kon ubi stva on je po be gao, a we gov xip je pro na |en u oko li ni ^a~ ka. Pre ma pi sa wu po je di nih be o grad skih me di ja, Jo van T. je u vre me ra ta u BiH bio sa vet nik pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske (RS) Ra do va na Ka ra xi }a i ~et ni~ ki voj vo da.

E. D.

Sva ki dan po jed na `r tva oti ma ~i ne Pe de se tak `e na je na pad nu to u No vom Sa du za po sled wa dva me se ca zbog oti ma~ ne zlat nog na ki ta, uglav nom lan ~i }a i ogr li ca. Iako, po li ci ja ra sve tqa va ova de la efi ka sno, po red mno gih po vrat ni ka u ovoj vr sti kri mi na la, ko ji ma hom ra de u ma wim gru pa ma, stal no se po ja vqu ju no vi iz gred ni ci ko ji se upu {ta ju u ova kve kra |e. U pro se ku se de si po jed no ova kvo de lo dnev no, a pred wa ~e lo ka ci je na Li ma nu i to kod pi ja ce i Do ma zdra vqa kao i na No vom na se qu. De {a va ju se i u dru gim de lo vi ma gra da, a kra dqiv ci su ~e sto na pa da li u bli zi ni ras kr sni ca i na pe {a~ kim pre la zi ma, u oko li ni zgra da a pre sve ga kod ula za, na auto bu skim sta ja li {ti ma i to jed na ko i da wu i no }u. Sre }om, pri ova kvim kra |a ma ni je bi lo pu -

JO[ JE DAN NA VI JA^ KI IN CI DENT

Pre tu kli mom ka zbog dre sa Kra gu je va~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa u tra ja wu do 48 sa ti ~e tvo ri ci mla di }a zbog sum we da su na ne li te {ke te le sne po vre de ma lo let ni ku V.M. (17) iz Re kov ca, ko ji se zbog po vre de gla ve na la zi na le ~e wu u Kli ni~ kom cen tru u Kra gu jev cu.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, V.M. ima frak tu re lo ba we i na gwe ~e wa mo zga, a fi zi~ ki su ga na pa li Nemawa S. (20), Goran S. (18), Lazar Z. (19) i Nikola

B. (18), kao i jo{ dvo ji ca ma lo let ni ka pro tiv ko jih }e po li ci ja pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve.

Oni su V.M. na pa li 3. av gu sta, u ne po sred noj bli zi glav ne auto bu ske sta ni ce u Kra gu jev cu, ko ji se vra }ao s me |u na rod ne fud bal ske utak mi ce „Cr ve na Zve zda” - „Omo ni ja” u Be o gra du.

Na pa da ~i su mu za da li vi {e uda ra ca u pre de lu gla ve, od ko jih je dan naj ve ro vat ni je me tal nom {ip kom, na ve de no je u sa op {te wu Po li cij ske upra ve.

(Ta njug)

Za zla to ima do sta ku pa ca - Na pa da ~i pro da ju zla to u no vo sad kim zla ta ra ma i to ~e sto bez li~ ne kar te. Ta ko da br zo do |u do pa ra. Ce na zla ta je kod i nas tre nut no do sta vi so ka jer se do bar deo pro sle |u je u Evro pu gde je zla to i du plo sku pqe. Po se ban su pro blem ne le gal ni ot ku pqi va ~i ko ji le pe svo je te le fon ske bro je ve po gra du.

Wih, ali i ne ke zla ta re po zi va mo na od go vor nost ka da se utvr di da su ot ku pi li ukra de ne pred me te - ka `e Mr |a.

Na kit opqa~ ka nih `e na br zo bu de prodat

no po vre |e nih, `e ne su uglav nom za do bi ja le ogre bo ti ne, ali ima slu ~a je va pre lo ma ru ku ili kqu~ ne ko sti ili i{ ~a {e wa ra me na.

- Mi ih po hva ta mo, ali po ja vqu ju se no vi iz vr {i o ci. Ne dav no je pro ce su i ra na sed mo ~la na gru pa No vo sa |a na me |u ko ji ma su tro ji ca ma lo let ni ka. Oni su, ka ko to prak ti ku ju ina ~e ova kvi kra dqiv ci, pro da va li zla to u no vo sad skim zla ta ra ma, a no vac od ple na tro {i li su naj vi {e na gar de ro bu i koc ka we. Ta ko |e, pret hod na eki pa ko ju smo uhav ti li i pro tiv we pod ne li kri vi~ ne pri ja ve, iz Ka }a, Ko vi qa i No vog Sa da u ko joj su bi li, ta ko |e, ma lo let ni ci ima la je za so bom sa mo u po sled we vre me oko 30 de la. Oni su ra di li ta ko {to su ula zi li u bu ti ke, fri zer ske sa lo ne, an ti kvar ni ce i oda tle oti ma li na kit od pro da va ~i ca, ali smo br zo po hva ta li - ka `e za „Dnev -

FI NAN SIJ SKA DI REK TO RI CA ZRE WA NIN SKE FIR ME PU [TE NA IZ PRI TVO RA

Po li ti ~a ri `e le ste ~aj u „Ju go re me di ji” Po iz la sku iz po li cij skog pri tvo ra u ko jem je pro ve la 48 sa ti, fi nan sij ska di rek to ri ca zre wa nin ske Fa bri ke le ko va „Ju go re me di ja” Ankica Malu{i} (48) je iz ja vi la da su po li ti~ ke igre do ve le do ne dav nog hap {e wa pe to ro osum wi ~e nih u afe ri „Ju go re me di ja”.

Ona je, za jed no sa ge ne ral nim di rek to rom te far ma ce ut ske ku }e Zdravkom Deuri}em (49), v.d. di rek to ra pred u ze }a „Pen farm” i „Luk sol far ma ci ja” Milanom Z. (28) i sud skim ve {ta kom gra |e vin ske stru ke Stevanom G. (47), uhap {e na 1. av gu sta zbog sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i o{te ti la „Ju go re me di ju” za oko 600.000 evra.

Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu Goran Zec je do neo re {e we o od re |i va wu pri tvo ra do 30 da na De u ri }u i Mi la ni Z. dok su osta lih dvo je osum wi ~e nih pu {te ni da se bra ne sa slo bo de, a pro tiv svih je otvo re na is tra ga. Ma lu {i }e va je za tra `i la i da pre o sta li bu du pu {te ni na slo bo du, tvr de }i da su u pri tvor skoj je di ni ci zre wa nin skog Okru `nog za tvo ra uslo vi

bo rav ka kraj we ne hu ma ni.

- To je pro stor od pet kva drat nih me ta ra, sa tri kre ve ta, jed nim ma lim sto lom i otvo re nim to a le tom. Ta mo ne ma te mo gu} no sti da usta ne te i da {e ta te – opi sa la je Ma lu {i }e va i na ja vi la da }e se, ako u|e u Par la ment, {to joj je `e qa, bo ri ti za ve }a pra va pri tvo re ni ka i za tvo re ni ka.

Po put De u ri }a, i ona je na gla si la da je ovo hap {e we po li ti~ ki mo ti vi sa no od stra ne biv {e vla da ju }e gar ni tu re.

- Po li ti ka je bi la pre vas hod na u ce loj ovoj si tu a ci ji. Upu }en je sig nal na {im po ve ri o ci ma, pre vas hod no ban ka ma ko je ima ju naj ve }a po tra `i va wa, da po kre nu po stu pak ste ~a ja ka ko bi se obez be di li u svo jim po tra `i va wi ma. Ovo su vr lo lo {i po stup ci za hva qu ju }i ko ji ma se, fak ti~ ki, mo `e iz mon ti ra ti ste ~aj i „Ju go re me di ja„ do ve sti u vr lo te {ku po zi ci ju, iako za po sle ni ve} sa da tr pe zbog svih de {a va wa po sled wih go di na – oce ni la je Ma lu {i }e va ko ja je

DE VOJ KA IZ SR BI JE U BU DVI PRI JA VI LA RU SA

Po li caj ci joj sa ve to va li da ne pri ja vi si lo va we Dr `a vqan ka Sr bi je R.R. (32) iz Aran |e lov ca op tu `i la je da nas bu dvan sku po li ci ju da ni je `e le la da pri mi we nu pri ja vu si lo va wa, ve} su joj sa ve to va li da to ne ra di i sve za bo ra vi.

13

@E NE NAJ U GRO @E NI JE OD ULI^ NIH RAZ BOJ NI KA

PRE DAO SE OSUM WI ^E NI ZA UBI STVO U BA WI VRUJ CI

Sva |u za vr {io hi ci ma u gru di i gla vu

ponedeqak6.avgust2012.

Ona je pod go ri~ kom li stu „Dan” ka za la da ju je, uz pret wu va tre nim oru` jem, si lo vao ru ski dr `a vqa nin E. B. ko ji je je dan od su vla sni ka ka zi na u ho te lu „Ava la”.

De voj ka je na ve la da su joj in spek to ri, ka da je do {la u bu dvan sku po li ci ju da pri ja vi si lo va we, su ge ri sa li da to ne ra di. Ona je re kla da je tek iz tre }eg po ku {a ja us pe la da pri ja vi si lo va we, jer, ka ko tvr di, in spek to ri pret hod no ni su `e le li da pri me pri ja vu i sa ve to va li su joj da od u sta ne.

- Zbog ta kvog sta va po li ci je, sum wam da }e ~i tav slu ~aj bi ti za ta {kan, jer je u pi ta wu oso ba ko ja je do bro po zna ta bu dvan skoj po li ci ji i ko ja ima po se ban tret man - ka za la je R.R. Ona je na ve la da je ra di la kao re cep ci o ner ka u ho te lu „Ava la”, gde je do bi la ot kaz na kon {to je po li ci ji pri ja vi la si lo va we.

(Ta njug)

1. av gu sta, u 7,15 ~a so va, pri ve de na na sa slu {a we u pro sto ri je MUP-a Sr bi je.

Fi nan sij ska di rek to ri ca „Ju go re me di je” je na gla si la i da se osum wi ~e ni ma sta vqa na te ret ~lan 359 Za ko na o kri vi~ nom po stup ku ko ji bi, po Na cr tu re zo lu ci je u pro ce su evrop ske in te gra ci je Sr bi je, tre ba lo bri sa ti. Evrop ski par la ment je, na i me, iz ra zio ozbiq nu za bri nu tost zbog ovog ~la na ko ji se od no si na zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u pri vat nim kom pa ni ja ma {to „Ju go re me di ja„, za pra vo, je ste jer je u ve }in skom vla sni {tvu ma lih ak ci o na ra.

Pod se ti mo, De u ri}, Ma lu {i }e va i Mi la na Z. se te re te da su, u sa u ~e sni {tvu sa Ste va nom G, to kom 2011. go di ne, pri li kom osni va wa „Pen far ma„, od stra ne „Ju go re me di je” i „Luk sol far ma ci je”, pro ce nom vred no sti ze mqi {ta i ak ci ja „Ju go re me di je” ko ja je bi la vi {a od tr `i {ne, ali i fal si fi ko va wem iz ve {ta ja o vred no sti li cen ce le ko va ko ji su ustu pqe ni „Pen far mu”, o{te ti li zre wa nin sku far ma ce ut sku kom pa ni ju za oko 600.000 evra. @. Ba la ban

nik” sa mo stal ni po li cij ski in spek tor u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Vujica Mr|a.

Pre ma we go vim re ~i ma, de {a va se da ova kvi pre pa di za vr {e i sa te {kim te le snim po vre da ma `r tve, kao {to je bio slu ~aj sta ri je `e ne ko joj su raz boj ni ci u We go {e voj uli ci usred be la da na otrg nu li lan ~i}. Wu je na pao kra dqi vac sa bi ci kla i tom pri li kom je pa la i slo mi la ru ku na dva me sta.

Na{ sa go vor nik se pri se }a da je po lo vi nom apri la i u ma ju „ra di la„ ve o ma ka rak te ri sti~ na gru pa lo po va.

- Du go traj nim, tro me se~ nim ra dom us pe li da pri ku pi mo do ka ze.

Oni su se vo zi ka li po gra du i bi ra li `r tve i to sa me `e ne u luk su znim ko li ma. I sa mi su pri to me ko ri sti li sku po ce ni auto mo bil „golf 6„ be o grad skih re gi stra ci ja. Uvek je je dan te isti

upra vqao tim auto mo bi lom, a u ak ci ju oti ma ~i ne su i{le raz li ~i te oso be, {to je nam je uspo ra va lo is tra gu. Kad bi da ma za upa ra vqa ~em us po ri la zbog se ma fo ra, par ki ra wa ili gu `ve, su vo za~ iz „gol fa„ bi pri {ao su vo za ~e vom se di {tu, otvo rio vra ta, ne {to kao pi tao ili bez ika kvih re ~i oteo ta {nu sa su vo za ~e vog se di {ta. Iz we bi po tom pri sva ja li pa re, te le fo ne, kar ti ce i dru ge vred no sti. Pri pad ni ci ove gru pe su re gi tro va ni nar ko man ski za vi sni ci i pa re su tro {i li na na bav ku dro ge - ka `e Vu ji ca Mr |a.

On je ape lo vao na `e ne ko je se vo ze sa me u ko li ma da se za kqu ~a va ju u ko li ma dok se vo ze, po seb no ako dr `e uo~ qi ve ta {ne na do hvat ru ke, te da uz ban kov ne kar ti ce ne dr `e pin-ko do ve ni u mo bil nim te le fo ni ma jer ih kra dqiv ci ve o ma br zo „pro va le„ i is ko ri ste.

- Ta ko |e, bi lo bi do bro da, po seb no, `e ne ka da ka da po di `u no vac s ban ko ma ta obra te pa `wu na to da li ima u bli zi ni sum wi vih oso ba te da po gle da ju le vo i de sno ili jo{ bo qe da se u tim tre nu ci ma kre }u u dru {tvu ne kog svog. Ovi iz gred ni ci su ~e sto spe ci fi~ ni po po na {a wu i iz gle du, od no sno, obi~ no su mla di i ne ret ko ima ju na se bi duk se ve s ka pu qa ~a ma ko ji ma se ma ski ra ju.

Naj ~e {}e ima ju od 15 do 30 go di na, dok ima i iz gred ni ka mla |ih od 14 go di na - na po mi we Vu ji ca Mr |a.

M. Vu ja ~i}

NA PE TA SI TU A CI JA NA PRE LA ZI MA KA KO SME TU

Sr bi i da qe blo ki ra ju te ret wa ke kod Ja ri wa

Sr bi i da qe dr `e u blo ka di ma gi stral ni put Ra {ka-Le po sa vi} ka ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we ne do zvo qa va ju }i ka mi o ni ma pro la zak ovim pu tem.

De set te ret nih ka mi o na, par ki ra no je da nas u me |u zo ni na te ri to ri ji cen tral ne Sr bi je is pred ad mi ni stra tiv nog pre la za Ja ri we na se ve ru Ko so va.

Oni su par ki ra ni na jed noj od dve ko lo vo zne tra ke na ma gi stral nom pu tu Ra {ka-Le po sa vi} u me |u zo ni, gde Sr bi da no no} no de `u -

`e svo ju ne za vi snost. Na dru goj stra ni Kfor je blo ki rao al ter na tiv ne prav ce za te ret ni sa o bra }aj. Me |u na rod ne sna ge ne gi ra le su tvrd we ~el ni ka op {ti ne Le po sa vi} da svo jim me ra ma di rekt no uti ~e na snab de va we lo kal nog sta nov ni {tva osnov nim po trep {ti na ma, is ti ~u }i da je Ko so vo za ko mer ci jal nu ro bu la ko do stup no pre ko ad mi ni stra tiv nih pre la za Mer da re i Br wak.

U sa op {te wu, Kfor je ta ko |e po zvao sve od go vor ne da uti ~u i

Ra ni je blo ka de kod Ja ri wa

UDES NA CR NO GOR SKOM PRI MOR JU

Kra gu jev ~a nin te {ko po vre |en kod Bu dve Mo to ci kli sta A. N. (23) iz Kra gu jev ca te {ko je po vre |en u sa o bra }aj nom ude su ko ji se ju ~e do go dio kod tu ne la Mo gren, na pu tu Bu dva-Ti vat, sa op {ti la je cr no gor ska po li ci ja.

Ka ko se na vo di, Kra gu jev ~a nin je, zbog po vre da za do bi je nih u su da ru sa ka mi o nom, hit no pre ba ~en u bol ni cu u Ko to ru.

Zbog ude sa, sa o bra }aj na pu tu Bu dva-Ti vat bio je u pre ki du ne ko li ko sa ti, sa op {ti la je cr no gor ska po li ci ja.

(Ta njug)

ra ju pod jed nim {a to rom. Na ovom ma gi stral nom pu tu, Sr bi de `u ra ju i u Le po sa vi }u, me |u tim, ta mo ba ri ka da ne ma, ali su tu, ka ko ka `u da bi kon tro li sa li da na se ver Ko so va drum skim pu tem ne stig nu ko sov ski ca ri ni ci ~i jem pri su stvu se pro ti ve.

Sr bi su, u me |u zo ni, us po sta vi li blo ka du za te ret ni sa o bra }aj kra jem pro {log me se ca, ne za do voq ni zbog kre ta wa te ret nih vo zi la ko ji ma se pre vo zi ko mer ci jal na ro ba.

Oni su se na ovu me ru od lu ~i li jer sma tra ju da je to jo{ je dan po ku {aj da se na pre la zi ma sa cen tral nom Sr bi jom in sta li ra ju ko sov ske in sti tu ci je.

Pred sed nik op {ti ne Le po sa vi} Dra gi {a Va si} ob ja snio je ra ni je da gra |a ni na taj na ~in is ka zu ju ne sla ga we sa na me rom vla sti Pri {ti ne da in te gri {e se ver Ko so va i Me to hi je i ti me za o kru -

spre ~e „ile gal nu blo ka du ko mer ci jal nog sa o bra }a ja” se ver no od Ja ri wa na srp skoj stra ni ad mi ni stra tiv ne li ni je raz gra ni ~e wa.

U ci qu odr `a va wa si gur nog i bez bed nog okru `e wa, Kfor je us po sta vio od re |e ni broj kon trol nih punk to va za kon tro lu vo zi la da bi spre ~io kre ta we ko mer ci jal nog sa o bra }a ja kroz neo vla {}e ne prav ce pre ko ad mi ni stra tiv ne li ni je raz gra ni ~e wa, ka `e se u wi ho vom sa op {te wu.

Na te ri to ri ji cen tral ne Sr bi je da nas se ni su mo gli vi de ti pri pad ni ci srp ske `an dar me ri je, ko ji su do ne dav no bo ra vi li sa po par vo zi la u bli zi ni li ni je raz gra ni ~e wa.

Kon tro lu na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we oba vqa ju pri pad ni ci Eulek sa, gde za dr `a va wa sko ro i da ne ma, a na sa mom pre la zu mo gu se vi de ti i tur ski voj ni ci Kfo ra.

(Ta njug)

14

sport

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST) RU KO ME TA [I SR BI JE IGRA JU SELEKCIJOM MA \AR SKE

Or lo vi ma i bod do vo qan za ~e tvrt fi na le Po s le me ~ e va ~e tvr tog ko la sve je ma we-vi {e po zna to. Po sle ube dqi ve po be de ru ko me ta {a [pa ni je nad Ma |ar skom 33:22 (16:13), re pre zen ta ci ja Sr bi je }e se u di rekt nom ob ra ~u nu za ~e tvrt fi na le da nas od 10.30 na me ri ti na se lek ci ju Ma |ar ske. Po bed nik tog du e la igra }e u raz i gra va wu za po lu fi na le sa Islan dom, ko ji je iz ne na dio Fran cu sku 30:29 i za u zeo pr vo me sto u gru pi A. O ~e tvr tom put ni ku za ~e tvrt fi na le od lu ~i va }e re pre zen ta ci je Sr bi je i Ma |ar ske, a ko je sprem ni ji po sle tri po ra za i po be de da u pe tom me ~u iz bo r i pla s man u raz i g ra va w e zna }e mo ve} da nas oko po dne va.

Hr vat s ka je go to vo si g ur n o obez be di la pr vo me sto u gru pi.

Od we ga ga mo `e odvo ji ti po raz od [pa ni je u po sled wem ko lu sa {est i vi {e raz li ke. Ta ko bi ve ro vat no u kru gu sa Dan skom (ko ja bi tre ba lo da sa vla da Ko re ju) i [pa ni jom, osta vi la pr vo me sto Dan ci ma. U sva koj dru g oj kon s ta l a c i j i ako [pan ci po be de bi }e dru gi, a Dan ci tre }i.

Da li }e bi ti kal ku la ci ja na kon po ra za Fran cu za od Islan da u dru goj gru pi te {ko je prog no zi ra ti. Fran cu zi }e se pro tiv [ve |a na u di rekt nom du e lu bo ri ti za dru go me sto, ka ko bi iz be gli, ve ro vat no, Dan ce. Me |u tim, ni dru gi ri val im ne }e bi ti lak {i, jer je [pa ni ja u No vom Sa du na Evrop skom pr ven stvu ve} iz ba ci la gal ske pe tlo ve iz bor be za me da qe. U sva kom slu ~a ju, naj i zve sni je je da }e se u ~e tvrt fi na lu Hr vat ska i}i na po bed ni ka du e la Tu -

Bojan Beqanski u duelu sa danskim rukometa{ima

nis – Ar gen ti na, a ve} se zna da }e po bed nik me ~a Sr bi ja – Ma |ar ska igra ti sa Islan dom. Bi }e in te re sant no vi de ti duel

Fran c u z a sa [pan c i ma ili Dan ci ma u ~e tvrt fi na lu. Ko god bio, bi }e to pra va po sla sti ca. Ras plet si tu a ci je ~e ka ju

i [ve |a ni, ko ji }e ta ko |e za ka ~i ti jed nu od ove dve re pre zen ta ci je.

Ako Sr bi ja u po sled wem ko lu Gru pe B po be di ili igra ne re {e no sa Ma |ar skom - za u ze }e ~e tvr to me sto i sa te po zi ci je }e u ~e tvrt fi na le. Fu ri ja je, s ob zi rom na vi so ku po be du, opet u~i ni la uslu gu na {em ti mu (po be di la Poq sku za pla sman Sr bi je na OI), s ob zi rom da or lo vi sa da ima ju bo qu gol raz li ku od se ver nih kom {i ja (Sr bi ja -8, Ma |ar ska -17) i da im je za pro laz do vo qan i re mi.

Selektor Veselin Vukovi} izrazio je zadovoqstvo prvom pobedom rukometa{a u Londonu: - Morali smo da pobedimo kako bi zadr`ali na{u veru u napredak. Tim je pru`io dobru partiju i odradio sve profesionalno. Sada moramo da podignemo na{u igru na jo{ vi{i nivo kako bi pobedili veoma dobru selekciju na{eg severnog suseda. ^eka nas te`ak me~ sa Ma|arima, jer }e se i oni boriti za prolaz u ~etvrtfinale. Pobedi}e tim koji bude raspolo`eniji.

Nadam se da }e to biti Srbija istakao je selektor.

Na selektorove re~i nadovezao se Bojan Beqanski: - Veoma va`na pobeda za nas.

Va`na je bila i za na{e samopouzdawe. Spremni smo za veliku borbu za ~etvrtfinale. Imali smo tri jaka protivnika na startu i neke nesre}ne poraze. Sada imamo plan za ~etvrtfinale. ^eka nas te{ka utakmica sa Ma|arskom. Da}emo sve od sebe da se plasiramo u daqi tok takmi~ewa - istakao je Beqanski.

VA TER PO LI STI SR BI JE IGRA JU S RU MU NI MA

Se lek tor hva li ka pi te na Po be dom nad re pre zen ta ci jom SAD od 11:6 u ~e tvr tom ko lu va ter po li sti Sr bi je su obez be di li pr vo me sto u B gru pi, a da na {wi duel sa re pre zen ta ci jom Ru mu ni je, od 15.10 ~a so va, sa mo bi tre ba lo da po tvr di taj pla sman. Na {i is to~ ni su se di su do sa da za be le `i li sa mo jed nu po be du i tri po ra za i na la ze se na pe tom me stu u gru pi bez {an si da se do mog nu ~e trt fi na la. Pr vo me sto u gru pi ga ran tu je lak {eg ri va la u ~e tvrt fi na lu, a to bi mo gle da bu du re pre zen ta ci je Gr~ ke ili Austra li je. One }e da nas u di rekt nom du e lu od 12,20 od lu ~i ti ko me }e pri pa sti ~e tvr to me sto u A gru pi, a ti me i pla sman u ~e tvrt fi na le.

Igra pro tiv Ame ri ka na ca ohra bru je pred naj va `ni ji me~ na tur ni ru, a to je ~e tvrt fi na le. An dri ja Pr la i no vi} je u du e lu sa Ame ri kan ci ma po sti gao 300. gol za re pre zen ta ci ju. Se lek tor De jan Udo vi ~i} za sa da

je za do vo qa iz da wem svo jih pu le na.

- Za do vo qan sam, is po {to va no je sve {to smo se do go vo ri li.

Pi ta te za Va wu Udo vi ~i }a. We mu je naj te `e, vr hun ska kla sa, ka pi ten, a imao je to li ku pa u zu i we mu je du plo te `e u ovom utak mi ca ma. Po ka zao je ko je i ka kav igra~ - re kao je Udo vi ~i}.

Ste fan Mi tro vi} iz utak mi ce u utak mi cu igra sve bo qe.

- Od bra na pro tiv Ame ri ka na ca bi la je na vi so kom ni vou to kom ce log me ~a i ako ova ko na sta vi mo mo `e mo da se na da mo po zi tiv nom is ho du, sve do kra ja.

Ne bi ra mo ri va la u ~e tvrt fi na lu, ni ko ov de ni je do {ao da iz gu bi i mi se za sva ki me~ spre ma mo kao da je fi na le - na gla sio je Mi tro vi}.

Fi lip Fi li po vi} je kon sta to vao da eki pa mo `e jo{ bo qe i da ne sme ju da se pri ma ju la ki go lo vi.

- Ne tre ba da se opu {ta mo.

Pra vi mo si gur ne ko ra ke. Ame -

Stefan Mitrovi} u sve boqoj formi

ri kan ci ni su ima li dan, ali po na vqam da mo `e mo bo qe - re kao je Fi li po vi}.

@iv ko Go ci} je krat ko re kao: - Si gur nom igrom ide mo kao ~e tvrt fi na lu, a to je sr ce tur ni ra.

Andrija Zlati} je u posledwoj seriji ostao bez medaqe

MA LO KA LI BAR SKI PI [TOQ 50 ME TA RA

Zla ti} pro ma {io bron zu Osva ja~ pr ve me da qe za Sr bi ju na Olim pij skim igra ma u Lon do nu An dri ja Zla ti} ni je us peo da do |e do od li~ ja i u di sci pli ni ma lo ka li bar ski pi {toq 50 me ta ra. Zla ti} je u fi na lu bio {e sti sa 655,9 (564) kru go va i me da qu je is pu stio u po sled woj se ri ji, ka da je imao {an su za bron zu, ali je po go dio sa mo 7,6. Zla to je osvo jio Jon goh Jin iz Ju `ne Ko re je sa 622,0

u dru goj, te 96 u pe toj, stig ne do tre }eg me sta sa 564 po go |e na kru ga. U fi na lu je lo {e po ~eo, ali je po no vo us peo da se vra ti, po {to je strel ce od tre }eg do {e stog me sta de li lo ma we od jed nog kru ga. Pred po sled wu se ri ju bio je iz jed na ~en sa Van gom na tre }em me stu, ali je po go dio sa mo 7,6, a Ki nez 10,6 pa je bron za za vr {i la u we go vim ru ka ma.

Za raz li ku od Zla ti }a, do fi na la ni je sti gao Da mir Mi kec ko -

Mno go mi je `ao An dri ja Zla ti} re kao je da mu je mno go `ao {to ni je osvo jio me da qu u ga |a wu ma lo ka li bar skim pi {to qem.

- Stvar no mi je `ao {to ni sam do {ao do me da qe, bio bi to isto rij ski uspeh. Bi lo je stvar no te {ko uop {te do }i do me da qe ako uz me te u ob zir da su stvar no naj ve }e si le u stre qa {tvu ra ~u na le na od li~ ja.

Za fi na le su osci la ci je uobi ~a je na stvar, mo `da je bi lo ma lo tre me ko ja po ne kad mo `e i da po mog ne - re kao je Zla ti}.

Srp ski stre lac je do sa mog kra ja fi na la imao {an su za bron zu, ali je u po sled woj se ri ji za be le `io re zul tat od 7,6 kru go va.

- Stvar no sam ga opa lio na br zi nu i pro pu stio pri li ku da do |em do me da qe- na veo je on.

Zla ti} je pro {le ne de qe osvo jio bron zu u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem.

- Pri hva tio bih sa mo jed nu me da qu, u sva kom slu ~a ju mo gu da ka `em da sam pre za do vo (562) kru ga, is pred su na rod ni ka Jang Re ^o i ja sa 661,5 (569), dok je bron za pri pa la Ki ne zu @i ve ju Van gu, ko ji je imao 658,6 (566) kru go va.

Zla ti} je u kva li fi ka ci ja ma i po red lo {e pr ve dve se ri je (92, 91) us peo da se vra ti i sa 97

qan- po ru ~io je srp ski stre lac.

On je pod se tio da su strel ci u Lon do nu ve} do {li do tri fi na la i osvo ji li je di ne dve me da qe za Sr bi ju do sa da.

- Ostva ri li smo ve li ki uspeh za ova kav tip tak mi ~e wa, ko ji se de {a va jed nom u ~e ti ri go di ne - is ta kao je Zla ti}.

Se lek tor Go ran Mak si mo vi} re kao je da je Zla ti} do sa da uvek do bro pu cao u fi na li ma na ve li kim tak mi ~e wi ma, ali i da je sve ostva re no do sa da ve li ki uspeh na Igra ma.

- @ao mi je stvar no {to se ni je do mo gao i dru ge me da qe.

An dri ja je jak u fi na lu i uvek do sa da na ve li kim tak mi ~e wi ma je to do bro iz vo dio i gu rao do kra ja kao {to je ura dio va zdu {nim pi {to qem. Ov de, ovaj pi {toq je ma lo ne zgod ni ji ima i sed mi ca i osmi ca ko li ko ho }e te. Ipak, po sled wa sed mi ca ga je gur nu la na {e sto me sto.

Ne mo `e mo da bu de mo ne za do voq ni - re kao je Mak si mo vi}. ji je sa 558 kru go va bio 16. u kva li fi ka ci ja ma.

Zla ti} je osvo jio bron za nu me da qu u di sci pli ni 10 me ta ra va zdu {ni pi {toq, a Iva na mak si mo vi} sre br nu u di sci pli ni 50 me ta ra ma lo ka li bar skom pu {kom tro stav.

TE KVON DI STI I ATLE TI ^A RI STI GLI U LON DON

Bez ve li kih obe }a wa

Spremna za takmi~ewe: Ivana [panovi}

Pred stav ni ci Sr bi je u te kvon dou i atle ti ci sti gli su u Lon don. Ka ko su re kle Mi li ca i Iva na, je dva ~e ka ju po ~e tak tak mi ~e wa. Mi li ca Man di}, ak tu el na je evrop ska vi ce {am pi on ka u te {koj ka te go ri ji, iza }i }e na bo ri li {te 11. av gu sta. Ona je iz ja vi la da ni je bi lo la ko do ~e ka ti dan po la ska u Lon don i da joj je sa da `e qa da pru `i mak si mum.

- Do {ao je i taj dan. Sve sni smo da smo mla di i da smo spor ti sti u raz vo ju. Sva ko od nas je dao 100 od sto to kom pri pre ma, fi zi~ ki i psi hi~ ki, a sa da ho }e mo to da pre ne se mo na bo ri li {te - re kla je Man di }e va.

Od te kvon di sta se po taj no na da mo me da qi, s ob zi rom na od li~ ne re zul ta te na

pret hod nim ve li kim tak mi ~e wi ma, ali ni ko od wih ni je ti me op te re }en.

- Ne ma pri ti ska, svi ra di mo za Sr bi ju i to nam je do dat na mo ti va ci ja - is ta kla je Mi li ca, pred vod ni ca srp skog te kvon do ti ma u ko jem su jo{ Dra ga na Gla do vi} (do 57kg) i Da mir Fej zi} (do 68kg).

Ska ka ~i ca u daq Iva na [pa no vi}, ne ka da dru ga na sve tu u ju ni or skoj kon ku ren ci ji, is ta kla je da je po no sna {to je deo olim pij skog ti ma.

- Sve sna sam kva li te ta tak mi ~e wa na ko je od la zim. U Lon do nu pred sta vqa mo i se be i na ci ju, a me ni su ovo dru ge Igre u ka ri je ri. Mak si mal no sam sprem na za tak mi ~e we i ne str pqi vo ~e kam po ~e tak - po ru ~i la je [pa no vi}.

Ska ka ~i ce u daq na }i }e se na tar ta nu u uto rak uve ~e, a fi na le je na ras po re du dan ka sni je.

SPORT

dnevnik

15

ponedeqak6.avgust2012.

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST) TUR NIR TE NI SE RA

\o ko vi} bez me da qe Novak \okovi} nije uspeo da osvoji medaqu, po{to je pora`en u borbi za bronzu.Boqi od wega bio je Argentinac Huan Martin del Porto koji je sa 7:5, 6:4 doneo svojoj zemqi prvi medaqu na Igrama u Londonu. \okovi} je igrao solidno, dobro servirao, minimalno gre{io, ali nije uspeo da iskoristi ni jednu od {est brejk {ansi. Sa druge strane, Delpo je iskoristio dve iz

Se stre Vi li jams u{le u isto ri ju Sestre Serena i Venus Vilijams odbranile su olimpijsko zlato u `enskom dublu, po{to su u finalu savladale ^ehiwe Andreu Hlavackovu i Lusi Hradecku sa 6:4, 6:4. Za obe ameri~ke teniserka to je po ~etvrto olimpijsko zlato u karijeri, {to je novi rekord u istoriji ovog sporta.

Sestre Vilijams na olimpijskom turniru nisu izgubile nijedan set. Serena je u Londonu postala prva teniserka koja je osvojila zlato u singlu i dublu posle 12 godina, a prethodno je to po{lo za rukom Venus na Igrama u Sidneju.

lopte, ali je Novak sjajnim servisom spasao obe. Argentinac je ipak brzo stigao do nove {anse i ovaj put je iskoristio. \okovi} je parirao dobrom servisu rivala, da bi usledio maratonski gem kojim je Novak stigao do brejk {anse. Me|utim, drugi reket sveta nije iskoristio ni ~etvrtu {ansu da Argentincu oduzme servis, ali je nastavio sa napadima pa je odmah stigao i do pete. Usledio je sjajan poen, Delpo je diktirao tempo, skoro izbacio \okovi}a drop-{otom, ali ga je Novak stigao i primorao Argentinca na rizi~an udarac. Argentinac je jedva stigao loptu i udario forhend dijagonalu, te imao dovoqno sre}e da lopta okrzne liniju i donese mu |us.Drama je nastavqena nakon {to je \okovi} pogodio liniju za slede}e izjedna~ewe, da bi padom omogu}io Del Potru drugu set loptu. Novak je iza{ao na mre`u i izjendna~io, ali je potom napravio dve gre{ke i Del Potro je dobio prvi set sa 7:5.

PRO GRAM Da nas RU KO MET 10.30 Ma |ar ska - Sr bi ja KA JAK 10.30 kva li fi ka ci je - jed no sed K1 1000m (Ma r ko To mi }e vi}) 11.39 kva li fi ka ci je - ~e tve rac (`) (Pan da, Na|, Ku bik, Ti bor) 12.51 po lu fi na le - ~e tve rac (`) (Pan da, Na|, Ku bik, Ti bor) OD BOJ KA 12.30 Sr bi ja - Ru si ja Izgubqen set oborio je Novakovo samopouzdawe, pa je Del Potro ve} u tre}em gemu napravio brajk i brzo bez izgubqenog poena stigao do 3:1. U naredna tri gema oba tenisera su bila sigurna na svoj servis, te je Argentinac vodio 4:3. Novak je poku{ao u slede}em gemu da se vrati u me~, stigao je do nove brejk {anse, {este u me~u prve u drugom setu, ali ni wu nije iskoristio pa je servirao na 5:3 za ostanak u me~u. \okovi} je smawio na 5:4, a onda u{ao motivisano u odlu~uju}i gem. Strpqivom igrom stigao je do 30:15, ali

ATLE TI KA 12.45 - kva li fi ka ci je na 1.500m (`) (Ma ri na Mun }an) STRE qA [TVO 10.00 kva li fi ka ci je MK pu {ka tro stav 3h40 me ta ka (m) (Mi ro sa vqev) 14.45 - fi na le MK pu {ka tro stav 3h40 me ta ka (m) (Mi ro sa vqev) VA TER PO LO 15.10 Ru mu ni ja - Sr bi ja je Del Potro sa dva mo}na servisa stigao do me~ lopte. Perfektnim servisom stigao je do 6:4 u drugom setu ~ime je osvojio bronzanu medaqu.

- Moram da ~estitam protivniku, on je odigrao zaista sjajno. Ne znam {ta mo`e sad pozitivno da se ka`e, osim da sam razo~aran - kratko je rekao \okovi} posle me~a i dodao:Ne znam da li mogu te situaciju da nazovem nesre}nim ili je bio prosto boqi. Da je moglo da se okrene, da ide ne{to i na moju stranu, moglo je. Ali, {ta je tu je.

Ma re ju zla to

No vak \o ko vi}

tako|e {est prilika i stigao do bronze.\okovi} je sjajno servirao na startu me~a pa je prva tri servis gema osvojio bez izgubqenog poena. U {estom gemu ja~e je napao i servis rivala i odmah stigao do tri brejk lopte. Me|utim, Argen-

tinac je spasao sve tri sjajnim servisima od preko 200 kilometara na ~as.Samo {to je Del Porto stigao do prednosti, ki{a je ponovo prekinula me~. Posle oko sat vremena pauze dva tenisera su se vratila na teren i osvojila po gem.

Novak je imao {ansu da stigne do brejk prilike i u desetom gemu, ali ju je propustio. Usput ga je ometao i pla~ bebe na tribinama.

Do{lo je do pada u \okovi}evoj igri, ve} u slede}em gemu Del Potro je stigao do prve dve brejk

Endi Marej osvojio je zlatnu olimpijsku medaqu. Britanski teniser je u finalu, pred svojim navija~ima na centralnom terenu Vimbldona, razbio Roxera Federera - 6:2, 6:1, 6:4.Rekorder po broju gren slem titula, kome su trijumfi na Vimbldonu kao dobar dan (osvojio ih sedam), nije znao {ta ga je sna{lo. Za razliku od Serene Vilijams u `enskom tenisu, osta}e bez olimpijskog zlata, odnosno golden slema. Vi{e prilika, izvesno je, ne}e imati.

Marej je igrao odli~no, kao i u polufinalu protiv Novaka \okovi}a, i iskoristio je pet od deset brejk lopti. Jednu mawe imao je i wegov protivnik, ali nijednu nije materijalizovao.Britanac je najboqe igrao kada je bilo najva`nije. Zato je ubedqivo pobedio.Marej je ponovo poveo u me|usobnim duelima sa Federerom, sada je 9:8, po{to je prekinuo niz [vajcarca od tri uzastopne pobede. Na istom mestu sastali su se pre ~etiri nedeqe, u finalu Vimbldona, i tada je Federer bio boqi. Tako je 25-godi{wi teniser iz Glazgova postao prvi Britanac u sa zlatom na Olimpijskim igrama jo{ od 1908. go-

En di Ma rej

dine. Dodu{e, tenis nije bio olimpijski sport od 1928. do 1984.Nikada nije osvojio gren slem titulu, pa mu je ovaj trijumf u Londonu svakako najve}i uspeh u karijeri. Ujedno, skinuo je sa sebe epitet ve~itog gubitnika.

TUR NIR OD BOJ KA [A

@EN SKI MA RA TON

Do bra igra ute ha za po raz

Najiskusnija srpska atleti~arka Olivera Jevti} nije uspela da zavr{i maraton, dok je Ana Suboti} zauzela 71. mesto.

Pobedu na trci dugoj 42 kilometara u centru Londona odnela je Etiopqanka Tiki Gelana, koja je do{la do trijumfa u vremenu od 2:23:07 sata, {to je novi olimpijski rekord.Srebro je sa pet sekundi zaostatka osvojila Priska Xeptu iz Kenije, dok je na tre}em mestu Ruskiwa Tatjana Petrova Arhipova imala 22 sekunde zaostatka u odnosu na pobednicu.

Sr bi ja - Bra zil 2:3 (25:22, 15:25, 25:20, 22:25, 9:15)

Srp ki we lo {e

LON DON: Hala Earls kort, gledalaca: 11.000, sudije: Vang (Kina), Santi (Italija).

SR BI JA: N. Kova~evi} 16, U. Kova~evi} 10, Jani} 3, Petkovi} 2, Stankovi} 6, Niki}, Miti}, Ra{i}, Atanasijevi} 13, Starovi} 8, Podra{~anin 10, Rosi} (l).

BRA ZIL: Rezende 4, De Souza 9, Santo{ 14, Visoto 10, @iba, Murilo 12, Ser`o (l), Tiago, Rodrigo 3, Lukas 7, Garsija, Dante 11.

Odbojka{i Srbije nalaze se na korak od plasmana u ~etvrtfinale Olimpijaskim igara, iako su u u me~u s Brazilom zaradili samo bod. Ponovo su na{i momci odigrali dobar me~, vodili su 1:0 i 2:1 u setovima, ali nisu imali snage za zavr{ni udarac vredan tri boda, isto kao u me~u s Nemcima. Pobedom nad Brazilom Sr-

Od boj ka {i Sr bi je bi }e na te {kom is pi tu u me ~u s Ru si ma

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Ko la ko vi}: Ima mo {an su Ma ra ton ke su tr ~a le cen trom Lon do na

[to se ti~e srpskih predstavnica, Jevti}eva je od starta trke bila oko 60. pozicije, da bi posle 15. kilometra usledio wen pad u poretku i na kraju odustajawe sa trke pre 25. kilometra.

Suboti}eva je ostala u trci do kraja, ali nije zabele`ila zapa`en rezultat, po{to je kroz ciq pro{la kao 71. sa oko 15 minuta zaostatka.

Na{ tim je u ~etvrtom kolu pora`en od Brazila sa 2:3, ali Kolakovi} smatra da wegovi izabranici vi{e ne bi trebalo da razmi{qaju o tom me~u, po{to i daqe imaju {anse za plasman u ~etvrtfinale.

- Bio je ovo jako te`ak me~, isto kao protiv Nema~ke, kao {to smo i najavqivali. To se obistinilo, i, na`alost, opet nismo uspeli da prelomimo na na{u stranu u ~etvrtom setu. Brazilci su peti set odigrali jako dobro i iskusno, isto kao i po~etak drugog seta - rekao je Kolakovi}.

Srbija i daqe ima {ansu da pro|e u ~etvrtfinale, a da bi to u~inila mora da osvoji bar bod ili dva u dana{wem me~u s Rusijom.

- Mislim da ne bi trebalo previ{e da razmi{qamo o me~u sa Brazilom. Ponovo imamo svoju {ansu, ~eka nas jo{ jedna velika utakmica. Jesmo

slabiji od Rusije, ali opet `elimo da se nadigravamo s wima i da odigramo onako tvrdo kao u me~u sa Brazilom - rekao je Kolakovi}.

Selektor je kazao da Milo{ Niki} nije igrao zato {to je u utakmici s Nema~kom povredio lakat.

Dragan Stankovi} odgovorio je novinarima da dobra igra mo`e da predstavqa blagu utehu za poraz, ali da wegov tim sada ima samo jednu {ansu za ~etvrtfinale.

- Zahvaquju}i ovom bodu smo blizu, ali nam opet treba bod ili dva protiv Rusa. Ra~unica je jasna, moramo i}i na pobedu protiv Rusije i to je ono {to nas odr`ava u `ivotu na ovom turniru. Na utakmici smo pokazali ono {to smo obe}avali posle poraza od Nema~ke, da }emo se boriti, dati sve od sebe da se primaknemo plasmanu u ~etvrtfinale - rekao je Stankovi}.

bija bi mnogo opu{tenije u{la u posledwe kolo i susret s Rusima, a sada im je za ~etvrtfinale potreban minimum bod, ali samo ako Nema~ka izgubi od Brazila i ne osvoji bod.

Na{a selekcija je protiv Brazila igrala odli~no, potvrdiv{i da i nova generacija srpskih odbojka{a ima mesto u svetskom vrhu. Uz malo sre}e u kqu~nim momentima mogli smo i do pobede u duelu sa apsolutnim favoritom. Me~ je trajao 119 minuta.Srbija je tokom prvog seta bukvalno sve vreme bila u vo|stvu, uz izjedna~ewa Brazilaca na 1:1 i 9:9. Set je okon~an sme~om Atanasijevi}a za 25:22.U drugom setu suprotna slika - Brazil je odmah poveo, na{i su posledwi put izjedna~ili na 6:6, ali je odmah zatim rival stekao {est poena prednosti i bilo je jasno da sledi izjedna~ewe - 25:15 bilo je za Brazil.

U tre}em setu izabranici Igora Kolakovi}a pokazali su fantasti~nu mentalnu snagu. Posle ujedna~enog po~etka Brazil je poveo sa tri razlike (15:12), ali je Kolakovi} tada tra`io tajm-aut, koji je rezultirao povratkom u egal rezultat. U fini{u seta na{i igra~i bili su fantasti~ni i stigli do 25:22 i obezbe|enog bar jednog boda, ~ime su dostigli Nemce. ^etvrti set je bukvalno visio o jednoj lopti, a prevaga je pala na stranu Brazila. Wihvo tim brzo je stekao tri poena prednosti i ~uvao je, ali je posle dve sudij-

B gru pa Sr bi ja - Bra zil Ne ma~ ka - Tu nis Ru si ja - SAD 1. SAD 2. Bra zil 3. Ru si ja 4. Ne ma~ ka 5. Sr bi ja 6. Tu nis

4 4 4 4 4 4

3 3 3 2 1 0

2:3 3:0 3:2 1 11:4 10 1 10:5 8 1 9:5 8 2 6:8 5 3 7:10 5 4 1:12 0

A gru pa V. Bri ta ni ja - Poq ska Austra li ja - Ita li ja Ar gen ti na - Bu gar ska 1. Poq ska 4 2. Bu gar ska 4 3. Ita li ja 4 4. Ar gen ti na 4 5. Austra li ja 4 6. V. Bri ta ni ja 4

3 3 3 2 1 0

0:3 2:3 3:1

1 10:4 9 1 10:4 9 1 10:6 8 2 7:7 6 3 5:9 4 4 0:12 0

ske odluke u korist na{eg tima (obe ispravne) na sredini seta na{a ekipa izgledala spremno da preokrene rezultat. Pri 22:20 na{ tim je dobro razradio poen, ali se prilikom Valasovog prijema sme~a lopta odbila ne ~udesan na~in u nebraweni deo na{eg poqa i umesto preokreta Brazil je uspeo da mirno privede set kraju 25:22.

Usledio je taj-brejk.Brazil je poveo 4:1, ali se na{ tim vratio do 6:5. Usledili su kqu~ni momenti, posebno 13. poen, koji je nagovestio rasplet, Santos @unior je izblokirao Uro{a Kova~evi}a.Usledila je promena strana, a do tada ne previ{e pouzdani brazilski blok je proradio punom snagom, pa je tim Bernarda Rezendea do{ao do nedosti`nih 11:5. Do kraja su rutinski sa~uvali pobedu.

16

ponedeqak6.avgust2012.

sport

dnevnik

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL – 12. AVGUST) NO VAK \O KO VI] RAZ O ^A RAN ZA TO [TO JE OSTAO BEZ ME DA QE

Je dan od naj te `ih po ra za u ka ri je ri

Srp ski te ni ser `a li {to svo joj ze mqi ni je do neo me da qu i ka `e: Ni je va `no ko li ko pu ta pad ne{ ve} ko li ko pu ta usta ne{.

No vak \o ko vi} u Lon do nu ni je us peo da od bra ni olim pij sku bron zu osvo je nu pre ~e ti ri go di ne u Pe -

vawa su bila ve}a, s obzirom na rezultate u 2011. godini. Sport je ~udo i nije bitno koliko puta padne{, nego koliko puta ustane{. Nadam se da }u iz ovoga iza}i ja~i i da mogu dugo da trajem i igram na ovom nivou - rekao je \okovi}.

mi je jedan od najte`ih poraza u karijeri. Olimpijske igre su vrlo specifi~no i retko takmi~ewe jer se odr`avaju svake ~etiri godine. Nisam uspeo, idemo daqe i ~ekamo Rio. Priznao je da je Del Potro igrao hrabro i zaslu`eno pobedio.

Srpski teniser `ali {to nije uspeo da svojoj zemqi donese jo{ jednu medaqu i da se nada da }e to u~initi za ~etiri godine u Rio De @aneiru.

- Na gren slem turnirima imate priliku da ispravite pogre{no i napravite boqi rezultat svake godine, a Olimpijske igre su jednom u ~etiri godine i to je ne{to specijalno. Veoma boli kada ne donesete medaqu svojoj zemqi, ovo

- Nije me htelo danas, niti u petak u polufinalu, a ja na to ne mogu da uti~em. Postoje trenuci kada se lomi rezultat i kada jedan udarac odlu~uje pobednika. On (Del Potro) je tu odigrao hrabro i zaslu`eno pobedio.

Poku{avao sam da budem agresivan i da ne dozvolim da ~ekam wegovu gre{ku, ve} da diktiram tempo - zavr{io je Novak \okovi}.

Del Potro i \okovi}

kin gu. Za dva da na iz gu bio je dva me ~a, u po lu fi na lu od En di ja Ma re ja, pa od Huana Martina Del Potra (5:7, 4:6) borbu za tre}e mesto.

Drugi reket sveta nije `eleo da tra`i opravdawe u umoru.

- Svi imaju istu sezonu, to nije obrazlo`ewe. Pro{le godine sam igrao fenomenalno, izgubio jedan me~ u {est meseci, a ove opet igrao dosta dobro. O~eki-

Po kra den austra lij ski sprin ter Bri tan ska po li ci ja sa op {ti la je da su lo po vi po be gli sa kom ple tom opre me austra lij skog sprin te ra, ko ji ukqu ~u je i we go vu spe ci jal nu obu }u. Po li ci ja u Ken tu ka `e da su dvo ji ca lo po va ukra la En dr juu Me kej bu tor bu u ko joj su bi li we go ve sprin ter ske pa ti ke sa {iq ci ma, tim -

ski dres i mo bil ni te le fon. Taj 21-go di {wak bi tre ba lo da se tak mi ~i u {ta fe ti 4h100 me ta ra sle de }eg pet ka. Po li ci ja je sa op {ti la da je tor ba ukra de na u pe tak iz tre ning cen tra u {ko li u Ton bri| `u, na ju gu En gle ske, 60 ki lo me ta ra od Olim pij skog sta di o na u Lon do nu.

Ri zni ca me da qa

Bri ta nac Ajn sli u{ao u isto ri ju Bri ta nac Ben Ajn sli po be dio je u kla si fin na olim pij skoj re ga ti u Lon do nu i u{ao u isto ri ju jer mu je to ~e tvr ta zlat na me da qa sa Olim pij skih iga ra! Sla vio je u ovoj kla si u Pe kin gu 2008. i Ati ni 2004, u la se ru je tri jum fo vao u Sid ne ju 2000, a 1996. u la se ru je bio vi ce {am pion u Atlan ti. Ima i se dam svet skih ti tu la u kla sa ma fin i la ser. Iza An sli ja, kao i u Pe kin gu, pla si rao se Da nac Jo nas Fog Kri sten sen, dok je bron zu osvo ji Xo na tan Lo ber (Fran cu ska).

U kla si star u po bed ni~ koj po sa di iz [ved ske bio je ski per Fre de rik Luf, ko ji je u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne osvo jio bron zu sa Esk tro mom. U po sa di mu je u Lon do nu bio Maks Sal mien. Sre bro su osvo ji li Bri tan ci Ian Per si i En dru Sim son ko ji su u Pe kin gu bi li {am pi o ni, dok je bron za pri pa la Bra zil ci ma Ro ber tu [i e du i Bru nu Pra di ko ji su u sta ru bi li dru gi u Pe kin gu. [eid ima dve olim pij ske ti tu le u la se ru 2000. i 1996.

Zla to za Ki ne za Zou Ka ja Ki nez Zou Kaj us peo je da od bra ni ti tu lu olim pij skog {am pi o na iz Pe kin ga i osvo ji zla to u Lon do nu sa 15.933. Sre bro je pri pa lo Ja pan cu Ko he i ju U~i mu ri sa 15.800, {to mu je tre }e od li~ je u Lon do nu po sle tim skog sre bra i zla ta u vi {e bo ju.

Bron za je pri pa la Ru su De ni su Abqa zi nu s istom oce nom kao i U~i mu ra. U~i mu ra je ima te `i nu ve `be 6,700 i oce nu za iz vo |e we 9,100, Abli a zin te `i nu 9,100 ali sla bi ju oce nu za iz vo |e we 6,700.

Na ko wu s hva taq ka ma zla to je uzeo Ma |ar Kri sti jan Ber ki sa 16.066 is pred bri tan skog dvoj ca. Sre bro je pri pa lo Lu i su Smi tu s istom oce nom kao {to je za be le `io i Ber ki, dok je bron zu osvo jio Maks Vi tlok sa 15.600. Ber ki je od ra dio ve `bu te `i ne 6,900 ali je za iz vo |e we do bio 9,166 po e na. Smit je imao te `i nu 7,000 ali je za iz vo |e we do bio 9,066 po e na pa je kod od re |i va wa vla sni ka zla ta pre su di la oce na.

Kod da ma na pre sko ku je zla to pri pa lo Ru mun ki San dri Ra lu ki Iz ba {i sa 15.191, sre bro je osvo ji la Ame ri kan ka Kaj la ma ro ni sa 15.083, a bron za Ru ski wi Ma ri ji Pa {e ki sa 15.050.

Ze mqa

Z

S

SAD Kina V. Britanija J. Koreja Francuska Nema~ka Italija Kazahstan S. Koreja Rusija Holandija J. Afrika Novi Zeland Japan Kuba Ma|arska Poqska Ukrajina Australija Rumunija Kanada Belorusija Danaska ^e{ka Brazil Hrvatska Slovenija Etiopija Jamajka Gruzija Litvanija Venecuela [vajcarska Meksiko [vedska Kolumbija [panija Slova~ka Indija Srbija Belgija Indonezija Mongolija Kenija Norve{ka Egipat Gvatemala Tajland Tajpeh Gr~ka Moldavija Azerbejyan Uzbekistan Katar Singapur Iran Hong Kong Tunis

26 25 14 9 8 5 5 5 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

13 16 7 3 6 10 5 0 0 15 1 1 0 10 2 1 1 0 12 4 3 2 2 2 1 1 0 0 0 0 0 0 0 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0

B UK 15 12 8 5 8 6 3 0 1 10 4 0 4 12 1 2 1 4 7 2 6 3 2 1 4 0 2 1 1 0 0 0 0 1 0 1 1 3 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 1 1

54 53 29 17 22 21 13 5 5 28 8 4 7 24 5 5 4 6 20 7 10 6 5 4 6 2 3 2 2 1 1 1 1 4 3 3 3 4 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1

SPORT

dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

17

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST) SE BA STI JAN KOU PRE ZA DO VO QAN PR VOM NE DE QOM IGA RA

MI LO RAD ^A VI] ZA VR [IO PLI VA^ KU KA RI JE RU

Ula zi u sport sku po li ti ku

Spek ta ku la ran uspeh Pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra Olim pij skih iga ra u Lon do nu Se ba sti jan Kou re kao je da je pre za do vo qan pr vom ne de qom tog tak mi ~e wa.

“Li ni ja ci qa i da qe iz gle da pri li~ no da le ko, ali stva ri idu bo qe ne go {to je iko u mom ti mu mo gao o~e ki va ti na osno vu ne kih mra~ nih pred vi |a wa uo~i ma ni fe sta ci je ko ja, iz gle da, po sta je zna me nit deo isto ri je Iga ra”, na pi sao je Kou u svo joj ko lum ni za AP. Naj pri jat ni ji deo ove pr ve ne de qe Iga ra za Ko ua su bi le in for ma ci je od spor ti sta i zva ni~ ni ka ti mo va ko ji su re kli da su ret ko ili da ni ka da ni su bi li sve do ci ta ko do brog pred sta vqa wa spor ta i ta ko ve li ke po se te.

- Pr va po lo vi na Iga ra u Lon do nu je spek ta ku la ran uspeh ko ji je pri rod no opre znu bri tan sku pu bli ku pre tvo rio u de li ri~ ne na vi ja ~e.Tra di ci o nal na bri tan ska re zer vi sa nost se ras pa la dok stran ci raz me wu ju olim pij ske ve sti i za jed no gle da ju ekra ne pre no si vih ure |a ja da uhva te naj no vi ju ak ci ju - re kao je Kou. Kou is ti ~e da se tran sfor ma ci ja de si la za hva qu ju }i sve mu {to je pret ho di lo Igra ma.

- To kom de set ne de qa pre po ~et ka Iga ra, olim pij ska ba kqa je po se ti la sko ro sva ki deo bri tan skih ostr va, sva ku za mi sli vu zna me ni tost i le po tu, no {e na svim mo gu }im pre vo znim sred stvi ma i u ru ka ma in spi ra tiv nih qu di, od oso ba sa te {kim

uz bu |e wa do usi ja wa. Ako ino stra ni gle da lac mo `da pro pu stio ne ku od kul tur nih re fe ren ci ili do ma }ih {a la, to ni je va `no za ta kav ne za bo rav ni spek takl.

Kou da qe tu ma ~i da je ce re mo ni ja sa dr `a la sve stva ri ko je naj vi {e vo li mo o Bri ta ni ji – kom pli ko van smi sao za hu mor, qu bav pre ma eks cen tri~ no sti, ose }aj za fer-plej i pri hva ta we mul ti kul tu ral no sti.

- Olim pij ske igre su po sta le glo bal na po zor ni ca za naj ja ~e i naj d ra m a t i~ n i j e tre n ut k e spor ta, od Xe si ja Oven sa ko ji se iz ru gu je Hi tle ro vim ari jev skim ve ro va wi ma na Igra ma u Ber li nu 1936, do sa vr {e ne de set ke Na |e Ko ma ne ~i u Mon tre a lu 1976.

Kou je, ipak, is ta kao da ni je sve bi lo ta ko sa vr {e no.

- Sa ne ~im ove ve li ~i ne ne }e sve bi ti ap so lut no sa vr {e no od pr vog da na, ali ni je bi lo ni ~eg ni na lik ha o su ko ji su mno gi pred vi |a li, {to sve do ~i o go di na ma de taq nog pla ni ra wa i po sve }e no sti mi li o na qu di {i rom gra da i {i rom sve ta. Bi lo je pro ble ma, ne ki igra ~i bad min to na su na sto ja li da gu be me -

Mi lo rad ^a vi} (28) za vr {io je pli va~ ku ka ri je ru bez osvo je ne me da qe u Lon do nu, ali je od mah kre nuo u kam pa wu za ula zak u or ga ne Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta, jer ta mo `e li da pred sta vqa Sr bi ju. Mi lo rad ^a vi} je di plo mi rao po li ti~ ku eko no mi ju na pre sti `nom ame ri~ kom uni ver zi te tu Ber kli. Kraj ni ciq ^a vi }a je da jed nog da na po sta ne mi ni star spor ta u Sr bi ji.

- Ula zim u sport sku po li ti ku. Ciq mi je da bu dem iza bran za ~la na sport ske ko mi si je Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta.

Gla sa we }e bi ti oba vqe no 9. av gu sta, a zva ni~ na pro mo ci ja bi }e odr `a na na za tva ra wu Iga ra - re kao je Mi lo rad ^a vi} i do dao:Na red ne da ne mo ram da pro ve dem u kam pa wi, da kru `im oko olim pij skog se la i sku pqam pot pi se. Ni je sve u mo jim ru ka ma, jer su kan di da ti ko ji se ne ba ve ozbiq no spor tom ve} se dam da na u kam pa wi i ima ju pred nost.

Naj bo qi srp ski pli va~ svih vre me na is ta kao je da }e bra ni ti in te re se spor ti sta i da }e se bo ri ti za wi ho va pra va.

- Ve o ma sam po ~a stvo van ti me {to sam kan di dat. Bi }e mi ve li ko za do voq stvo da za stu pam pra va spor ti sta. Bo ri }u se za wi ho vo obra zo va we i pro tiv do pin ga. Vo leo bih da bu dem glas spor ti sta - is ta kao je ^a vi}.

NA PLI VA^ KIM TAK MI ^E WI MA U LON DO NU

Obo re no de vet svet skih re kor da Pli va~ ka tak mi ~e wa u Lon do nu po ka za la su da re kor di mo gu da pa da ju i bez po li e ti len skih ko sti ma. Ka da je FI NA pre po ~et kom 2010. go di ne do ne la od lu ku o za bra ni ko sti ma, sma tra lo se da }e ta da ak tu el ni re kor di po tra ja ti do sta du go.Pro me na je ima la efek ta, ali se u Lon do nu po ka za lo da na pre dak i da qe po me ra we gra ni ca br zi ne ne mo `e ni {ta da za u sta vi.

De vet svet skih re kor da je ste mno go ma we od 25, ko li ko ih je obo re no pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu (ili ~ak 43 na SP u Ri mu 2009), ali s ob zi rom na pred nost ko ju su ima li ta da {wi pli va ~i -

pa la {am pi o nu iz Pe kin ga Usa mi Me lu li ju (Tu nis).

Naj br `e svih vre me na bi le su i ame ri~ ke pli va ~i ce u {ta fe ti 4 h100 me {o vi to - Mi si Fren klin, Re be ka So ni, Dej na Vol mer i Ali son [mit (3:52,05). Ta kav re zul tat uop {te ni je iz ne na |e we, jer su sve one, osim [mit, u Lon do nu po sta vqa le no ve svet ske re kor de i u po je di na~ noj kon ku ren ci ji. So ni je ~ak dva pu ta ru {i la re kord na 200 me ta ra pr sno (u po lu fi na lu, pa u fi na lu), Fren klin je za bli sta la na 200 le| no, a Dej na Vol mer na 100 del fin.

Re kor de ri su ra ni je po sta li i Ki ne ski wa Je [i ven na 400 me -

mo `e se re }i da sva ki od no vih re kor da pred sta vqa ve }i pod vig.

Po sled we ve ~e ri olim pij skog pli va~ kog pro gra ma, Ki nez Sun Jang obo rio je sop stve ni re kord na 1.500 me ta ra slo bod nim sti lom. Sun je sa vre me nom 14:31,02 bio za ~ak 3,12 se kun di br `i ne go pro {le go di ne na Svet skom pr ven stvu u [an ga ju. On je za vi {e od osam i po se kun di nad ma {io dru go pla si ra nog Ka na |a ni na Ra ja na Ko krej na, dok je bron za pri -

{o vi to, Ju `no a fri ka nac Ka me ron Van der Burg na 100 pr sno i Ma |ar Da ni jel \ur ta na 200 pr sno. Zve zda tak mi ~e wa bio je, ne sum wi vo, Majkl Felps, ko ji je sa ~e ti ri zlat ne i dve sre br ne me da qe po stao ube dqi vo naj tro fej ni ji pli va~ svih vre me na na Olim pij skim igra ma. On }e se opro sti ti od ba ze na sa u~in kom od 18 zla ta, dva sre bra i dve bron ze na tri Olim pi ja de.

Im pre siv no!

MAJKL FELPS, NAJ U SPE [NI JI OLIM PI JAC SVIH VRE ME NA

Ura dio sam sve {to sam `e leo

in va li di te tom, do pr vo kla sne li ste slav nih. Odu {e vi la je ce lu ze mqu.

Po tom je sve ~a no otva ra we pre ma {i lo sva o~e ki va wa, iako Kou is ti ~e das su mu go di na ma go vo ri li da Bri tan ci ne mo gu da se tak mi ~e sa spek ta klom na otva raw Iga ra u Pe kin gu.

- Uvek sam go vo rio da }e Lon don pri re di ti ne {to dru ga ~i je, za pa wu ju }u pro sla vu sve ga {to je bri tan sko ko ja po di `e ni vo

~e ve, bi lo je ne ko li ko slu ~a je va do pin ga pre va ra, ali jo{ ni ~e ga {to bi raz bi lo san. Mo `e li sve da kre ne na o pa ko u po sled woj ne de qi? Pa, mo `e. Ipak, `e lim da mo gu da sva kog spor ti stu kra jem idu }e ne de qe po gle dam u o~i i da oni ka `u da je wi hov uspeh re zul tat is kqu ~i vo wi ho vih na po ra i pri pre ma, a da su im or ga ni za to ri sa mo obez be di li plat form da po ka `u naj bo qe- na gla sio je Kou.

Naj tro fej ni ji olim pi jac svih vre me na, ame ri~ ki pli va~ Majkl Felps re kao je da je u ka ri je ri po sti gao sve {to je `e leo. Felps je u po sled woj tr ci u ka ri je ri osvo jio zlat nu me da qu u tr ci {ta fe ta na 4h100 me ta ra me {o vi to.

- Da, da... Ura dio sam sve {to sam hteo. Ako ne ko mo `e da ka `e to za svo ju ka ri je ru, on da zna ~i da je de fi ni tiv no vre me za ne {to dru go - ka zao je 27 - go di {wi Felps.

On je osvo jio ukup no 22 olim pij ske me da qe, od ~e ga 18 zlat -

GVA TE MA LAC ERIK BA RON DO NA PRA VIO SJA JAN PO TEZ

Pr vi te le vi zor, pa pr va me da qa Pred stav nik Gva te ma le u br zom ho da wu Erik Ba ron do na pra vio je sja jan po tez ka da je pre od la ska na OI ku pio po ro di ci TV pri jem nik. Ba ron do je ti me iz u zet no ob ra do vao svo ju po ro di cu, ko ja pret hod no ni je ima la te le vi zor u ku }i. Is po sta vi lo se da je to bi la va `na od lu ka i za to {to su Ba ron do vi ro di te qi, ta ko |e atle ti ~a ri, mo gli da gle da ju si na ka ko osva ja sre br nu me da qu u ho da wu na 20 ki lo me ta ra.

We go vo sre bro je, ina ~e, pr va olim pij ska me da qa u isto ri ji dr `a ve, ko ja se na la zi iz me |u Mek si ka na se ve ru, Be li zea na is to ku, i Hon du ra sa i El Sal va do ra na ju gu.

- Gva te ma la je mno go pro pa ti la, ali ima sno ve. Ka da bi su tra ne ko pu {ku ili no` za me nio pa rom pa -

Erik Barondo

ti ka i po ~eo da tre ni ra, bio bih naj sre} ni ji ~o vek na sve tu - is ta kao je Erik Ba ron do.

Gva te ma la je u dru goj po lo vi ni 20. ve ka pro ve la ~ak 36 go di na u gra |an skom ra tu.

nih. Na igra ma je is pli vao 51 tr ku i pre {ao oko 9.900 me ta ra u ba ze ni ma. Felps sa da ima ve li ku `e qu da se od mo ri i da pro pu tu je sve tom sa ci qem da de taq no obi |e ra zna me sta.

- To kom ka ri je re sam bio u ra znim gra do vi ma, ali ni kad ni sam imao vre me na da ih za i sta obi |em.

Ve li ke za slu ge za Felp so vu iz u zet no uspe {nu ka ri je ru ima we gov tre ner Bob Ba u man.

- Da ne ma we ga ni ka da ne bih bio ov de gde sam sa da. Vo le }u ga do smr ti - rekao je Felps.

PR VI PUT U ISTO RI JI

Ki pra ni sti gli do od li~ ja

Ki par ski olim pij ski tim ju ~e ra {wi dan }e upi sa ti u isto ri ju spor ta te ze mqe, po {to je us peo da osvo ji pr vu olim pij sku me da qu u isto ri ji. Ki par je osi gu rao pr vu olim pij sku me da qu od ka da u~e stvu je na Olim pij skim igra ma - od 1980. go di ne u Mo skvi.

Je dri li ~ar Pa vlos Kon ti dis je osi gu rao sre bro u kla si la ser. Ki par ska {tam pa uspeh 22-go di {weg Kon ti di sa opi su je kao naj sve tli ju stra ni cu sport ske isto ri je Ki pra.

Do me da qe sa slo mqe nim pal cem Re p re z en ta tiv ka Ve li ke Bri ta ni je u xu dou Ge ma Gi bons osvo ji la je sre br nu me da qu sa slo mi qe nim pr stom.

Gi bons je ve }i nu bor bi u ka te go ri ji do 78 ki lo gra ma ula zi la sa do bro ban da `i ra nom le vom {a kom, a u fi na lu je iz gu bi la od Ame ri kan ke Kaj le He ri son. „Pre ne ko li ko sa ti sam sa zna la da mi je pa lac slo mqen i sle de }e ne da qe }u oti }i na ope ra ci ju. Upr kos to me, ovo je bi la

naj bo qa ne de qa u mom `i vo tu”, na pi sa la je na Tvi te ru Gi bons.

18

SPORT

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

RAS P O RE D UTAKMI CA JE SE WE G DE L A FUDBAL SKOG P R VE N STVA JE L E N SU P E R L I GE SR BI JE

1.

kolo

5.

kolo

(11. av gu sta, 17.30–20)

Jagodina - Hajduk OFK Beograd - Dowi Srem Partizan - BSK Sloboda Point - Spartak Zlat. voda Vojvodina - Smederevo Javor - Crvena zvezda Rad - Radni~ki 1923 Novi Pazar - Radni~ki (N)

9.

(15. septembra, 16.30–19)

Partizan - Hajduk Sloboda Point - OFK Beograd Vojvodina - Jagodina Javor - Dowi Srem Rad - BSK Novi Pazar - Spartak Zlatibor voda Radni~ki (N) - Smederevo Radni~ki 1923 - Crvena zvezda

13.

kolo

kolo

(20. oktobra, 14.30–16)

Vojvodina - Hajduk Javor - Sloboda Point Rad - Partizan Novi Pazar - OFK Beograd Radni~ki (N) - Jagodina Radni~ki 1923 - Dowi Srem Crvena zvezda - BSK Smederevo - Spartak Zlatibor voda

(17. novembra, 13.00–15.30)

Rad - Hajduk Novi Pazar - Javor Radni~ki (N) - Vojvodina Radni~ki 1923 - Sloboda Point Crvena zvezda - Partizan Smederevo - OFK Beograd Spartak Zlatibor voda - Jagodina BSK - Dowi Srem

Fudbaleri Vojvodine

2.

kolo

Hajduk - Radni~ki (N) Radni~ki 1923 - Novi Pazar Crvena zvezda - Rad Smederevo - Javor Spartak Zlatibor voda - Vojvodina BSK - Sloboda Point Dowi Srem - Partizan Jagodina - OFK Beograd

3.

kolo

(22. septembra, 16.30–19)

Hajduk - Crvena zvezda Smederevo - Radni~ki 1923 Spartak Zlatibor voda - Radni~ki (N) BSK - Novi Pazar Dowi Srem - Rad Jagodina - Javor OFK Beograd - Vojvodina Partizan - Sloboda Point

(25. av gu sta, 17.30–19.30)

7.

kolo

(29. septembra, 15.30–18)

Sloboda Point - Hajduk Vojvodina - Partizan Javor - OFK Beograd Rad - Jagodina Novi Pazar - Dowi Srem Radni~ki N. - BSK Radni~ki 1923 - Spartak Zlatibor voda Crvena zvezda - Smederevo

8.

Hajduk - Radni~ki 1923 Crvena zvezda - Radni~ki (N) Smederevo - Novi Pazar Spartak Zlatibor voda - Rad BSK - Javor Dowi Srem - Vojvodina Jagodina - Sloboda Point OFK Beograd - Partizan

Hajduk - Spartak Zlatibor voda BSK - Smederevo Dowi Srem - Crvena zvezda Jagodina - Radni~ki 1923 OFK Beograd - Radni~ki (N) Partizan - Novi Pazar Sloboda Point - Rad Vojvodina - Javor

11.

(6. oktobra, 15.30–18)

(3. novembra, 13.30–15.30)

Javor - Hajduk Rad - Vojvodina Novi Pazar - Sloboda Point Radni~ki (N) - Partizan RAdni~ki 1923 - OFK Beograd Crvena zvezda - Jagodina Smederevo - Dowi Srem Spartak Zlatibor voda - BSK

12.

Hajduk - Smederevo Spartak Zlatibor voda - Crvena zvezda BSK - Radni~ki 1923 Dowi Srem - Radni~ki (N) Jagodina - Novi Pazar OFK Beograd - Rad Partizan - Javor Sloboda Point - Vojvodina

14.

(24. novembra, 13–15.30)

Hajduk - Dowi Srem Jagodina - BSK OFK Beograd - Spartak Zlatibor voda Partizan - Smederevo Sloboda Point - Crvena zvezda Vojvodina - Radni~ki 1923 Javor - Radni~ki (N) Rad - Novi Pazar

15.

kolo

kolo

kolo

(1. septembra, 17.30–19)

10.

(27. oktobra, 13.30–16)

kolo

kolo

OFK Beograd - Hajduk Partizan - Jagodina Sloboda Point - Dowi Srem Vojvodina - BSK Javor - Spartak Zlatibor voda Rad - Smederevo Novi Pazar - Crvena zvezda Radni~ki (N). - Radni~ki 1923

4.

6.

kolo

kolo

kolo

(18. av gu sta, 17.30–20)

(10. novembra, 13.30–15.30)

Hajduk - BSK Dowi Srem - Spartak Zlatibor voda Jagodina - Smederevo OFK Beograd - Crvena zvezda Partizan - Radni~ki 1923 Sloboda Point - Radni~ki (N) Vojvodina - Novi Pazar Javor - Rad

(1. decembra, 13–15.30)

Novi Pazar - Hajduk Radni~ki (N) - Rad Radni~ki 1923 - Javor Crvena zvezda - Vojvodina Smederevo - Sloboda Point Spartak Zlatibor voda - Partizan BSK - OFK Beograd Dowi Srem - Jagodina

SPORT

dnevnik

EVROP SKO PR VEN STVO JU NI OR KI U RU MU NI JI

Ju ni or ke Sr bi je za slu `e no dobi le bron za nu me da qu na EP

Na {e ko {ar ka {i ce osvo ji le bron zu Ho lan di ja – Sr bi ja 46:59 (9:22, 8:17, 16:13, 13:7)

BU KU RE[T: SC Rapid Arena, gledalaca 500, sudije: Anastopulos (Gr~ka), @eneu (Francuska), Panter (Nema~ka).

HOLANDIJA: Zapej, Kornelijus, Katman 7, Gujit 2, Klerks 4, [oen, de Jong 5, Slim 7, Trefers 8, Hoveling 1, Hof 10, Kempers 2.

SRBIJA: Bo{kovi}, Nikoli}, Vidakovi}, Kova~evi} 11, Stepanovi}, Topuzovi} 6, Stana}ev 15, Vu~kovi} 6, Jankovi}, Mandi} 11, Stankovi} 10, Crvendaki}. @enska juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije

osvojila je bronzanu medaqu na Evropskom pvenstvu u Bukure{tu. Na{e ko{arka{ice u susretu za tre}e mesto bile su boqe od vr{wakiwa iz Holandije 59:46. Nakon poraza u polufinalu od Rusije, izabranice selektora Zorana Kova~i}a smogle su snage da u ute{nom finalu poka`u kvalitet i `equ za slavqem, {to se videlo ve} na startu susreta. Nakon prvih 10 minuta, Srpkiwe su stekle ubedqivu prednost 22:9. U istom ritmu Stana}eva i drugarice odigrale su u drugu ~etvrtinu pa su na odmor oti{le sa ubedqivih 21 poenom vi{ka (39:17).

Granitna odbrana donela je pre-

vagu u prvih 20 minuta duela u Rapid Areni. Najve}u razliku na me~u juniorke Srbije imale su u 23. minutu (46:20).

U drugom poluvremenu ko{arka{ice Holandije uspele su preko Hof, Trefers i Katman da ubla`e zaostatak, ali ne i da utakmicu uvedu u rezultatski neizvesnu zavr{nicu. Na kraju su Holan|anke izborile ~astan poraz, a slavqe u taboru na{e reprezentcije moglo je da po~ne.

Najefikasnije u redovima Srbije bile su Stana}v sa 15, Kova~evi} i Mandi} sa po 11 ko{eva.

Na drugoj strani boqa od ostalih u redovima Holandije bila je Hof sa 10 poena.

I. G.

EVROP SKI [AM PI O NAT NA BRD SKIM STA ZA MA

Bor ko vi} sve bli `i ti tu li Srpski automobilista i ~lan ekipe Nisotec Du{an Borkovi} pobedio je u francuskom Le Mon Doru u takmi~ewu za Evropski {ampionat u brdskim trkama.

Ovom pobedom Borkovi} je pove}ao prednost u odnosu na konkurente i sve je bli`i tituli {ampiona Evrope. Do kraja sezone ostale su jo{ tri trke ([vajcarska, Slovenija, Hrvatska).

- Do titule prvaka mi je dovoqna mo`da i jo{ samo jedna pobeda, ali zbog svih navija~a, sponzora i cele nacije a i mene samog obe}avam da }u dati sve od sebe da trijumfujem u sve tri preostale trke. Sadaje bilo veoma te{ko zbog iznenadnog problema sa mewa~em, ali najva`nije je da smo pobedili, da smo osvojili nove bodove i da smo sve bli`i ciqu - rekao je Borkovi} posle trke.

Slede}a trka {ampionata Evrope na brdskim stazama vozi se za dve nedeqe u [vajcarskoj.

PR VEN STVO BAL KA NA ZA JU NI O RE

Bo ri sa vqe vi} po no vo {am pion Milo{ Borisavqevi}, supertalentovani juniorski reprezentativac kraqeva~kog Metalca odbranio je titulu {ampiona Balkana u drumskoj vo`wi na prvenstvu odr`anom u Beogradu.

Stazu od 93 km pre{ao je sa 2:24,45 ~asova i solo stigao na ciq sa 2,38 minuta prednosti u odnosu na drugoplasiranog Nike Iltijana iz Albanije. Tre}i je trku zavr{io Ferit Kan Samli iz Turske sa 3,44 minuta slabijim vremenom, dok je lep uspeh postigao osvajawem ~etvrtog mesta Stefan Stefanovi}, reprezena-

tativac ~a~anskog Borca sa 7,01 minut zastatka. Deveti je bio Marko Polumirac, juniorski as Metalca, a 17. Aleksandar Miti}, omladinski reprezentativac Partizana.

Andrej Galovi}, kadetski reprezentativac Partizana osvojio je srebrnu medaqu dok se bronzom okitio kadetski as ni{kog @elezni~ara MBN Milan Bogdanovi}.Tur~in Onur Balkan pobedio je u kadetskoj trci na stazi od 63,5 km, pobegav{i grupi od 27 biciklista na 33. kilometru. Zavr{io je trku u vremenu 1:38,43 ~asova.

Bogdanovi} na drugom mestu je

Mi lo{ Bo ri sa vqe vi}

imao 52 sekunde slabije vreme, dok je Bogdanovi} na tre}oj pozciji stigao sa 3,10 minuta zaostatka.

Na ~etvrto mesto plasirao se Du{an Rajovi}, dok je 17. stigao Stefan Jovanovi}, obojica reprezentativci Metalca.

U~estvovali su mladi biciklisti iz Albanije, Rumunije, Kipra, Bugarske, Turske, Moldavije, BiH, Makedonije i Srbije.

ponedeqak6.avgust2012.

19

VOJ VO DI NA SE PRI PRE MA ZA RE VAN[ S RA PI DOM

Ofan zi vom do is pu we wa ci qa Pred fudbalerima Vojvodine u ~etvrtak je revan{ utakmica 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope, u kojoj }e, drugi put u sedam dana, odmeriti snage s be~kim Rapidom. U Novom Sadu, u sjajnom ambijentu stadiona „Kara|or|e”, crveno-beli su pobedili s 2:1 i stekli prednost pred duel na stadionu „Gerhard Hanapi” u glavnom gradu Austrije. Da li je ta prednost dovoqna, sazna}emo u ~etvrtak uve~e, ali je ~iwenica da se tim trenera Zlatomira Zagor~i}a priprema da pru`i maksimum u Be~u i poku{a da obezbedi prolazak u 4. kolo kvalifikacija.

Ju~e su crveno-beli trenirali u FC „Vujadin Bo{kov”, a u popodnevnim satima trener Zagor~i} je, posredstvom internet prenosa, pratio derbi 3. kola austrijskog prvenstva izme|u Rapida i be~ke Austrije. Pobedili su gosti sa 3:0 (1:0), golovima koje su, pred 17.000 gledalaca na stadionu „Gerhard Hanapi”, postigli Kinast (dva) i Simkovi}. Rapid je nastupio u slede}em sastavu: Kenig{ofer, Fereira, Sonlajtner, Katcer, Kulovic (Prager), Hofman, Drazan (Burg{taler), Idiz (Heikinen), Trimel, Alar, Bojd. Utakmici je prisustvovalo 17.000 gledalaca.

Po vre |e ni igra ~i sve bo qe Posle prvog duela s Rapidom na povrede su se u Vojvodini po`alili golman Nemawa Supi} i kapiten Miroslav Vuli}evi}, a simptome bolesti osetio je sjajni strelac Abubakar Oumaru.

- Supi} je zaradio nezgodnu povredu kolena, koja inicijalno na terenu nije izgledala sjajno - rekao je dr Borko Vukosav. - Ne radi se, sre}om, o povredi ligamenata, pa se on nalazi pod terapijom, a danas }emo uraditi i snimawe magnetnom rezonancom.

On je ju~e po~eo lagano da tr~i i mislim da }e biti u konkurenciji za tim za utakmicu u Be~u. Abubakar je osetio posledice viroze, ali je ve} mnogo boqe i mislim da ni on nije pod znakom pitawa za duel s Rapidom. Kona~no, Vuli}evi} je dobio udarac u stopalo, re~ je bolnoj povredi pra}enoj otokom, pa je pod tretmanom je i mislim da je sasvim realno da sva trojica budu na raspolagawu treneru Zagor~i}u za revan{. Isto se odnosi i na Stevanovi}a koji je tako|e bolestan, ali je redovno trenirao s ekipom, dok su svi ostali zdravi i rade bez problema.

U Be~ sa mo s na vi ja~ kom gru pom I pored velike `eqe uprave FK Vojvodina da organizuje put na utakmicu 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope Rapid - Vojvodina za navija~e crveno-belih, posledwa informacija glasi da klub iz Be~a nije u mogu}nosti da Novosa|anima obezbedi vi{e od 500 karata, koje su od ranije pla}ene za navija~ku grupu Firma.

Kona~an odgovor doma}ina i nedavawe bilo kakve garancije da Vojvodina mo`e da dobije tra`eni broj od 1.500 karata spre~ava novosadski klub da u|e u rizik organizovawa odlaska ve}eg broja navija~a u Be~, ka`e se na zvani~nom sajtu crvenobelih, uz izviwewe simpatizerima.

- Austrija je igrala kao {to smo to ~inili i mi u drugom poluvremenu utakmice u Novom Sadu - objasnio je Zagor~i}. Iskoristili su gosti gre{ke igra~a Rapida i ubedqivo rezultatski pobedili, ali je doma}in i ovom prilikom pokazao da ne odustaje od svog sistema igre.

Mi ne smemo u revan{u da potpadnemo pod pritisak navija~a, ve}, ponovi}u to i ovog puta, moramo da budemo maksimalno skoncentrisani i fokusirani na igru. Uz to, na{i igra~i moraju da imaju veliko samopouzdawe jer samo tako, uz neophodnu dozu mudrosti, mo`emo u revan{ da u|emo sa `eqom i namerom da pro|emo u narednu rundu kvalifikacija za Ligu Evrope. [ef struke mo}i }e u Be~u da ra~una na Branislava Trajkovi}a koji je odradio kaznu zbog dva `uta, automatski i crvenog kartona koje je zaradio u Litvaniji, ali i daqe u konkurenciji za ekipu ne}e biti Vuka Mito{e-

Bra ni slav Traj ko vi} u su sre tu sa Su du vom

vi}a, koji mora da ide na lekarska ispitivawa.

- Nemamo preveliki fond igra~a i svako od wih nam je veoma zna~ajan. Trajkovi} }e biti u konkurenciji za startnu postavu u Be~u, ba{ kao i svi ostali igra~i koje budemo poveli na put u Austriju.

Iz onog {to kroz va{e re~i mo`emo da naslutimo, Vojvodina }e i u revan{u igrati ofanzivno, na pobedu?

- Apsolutno ostajemo dosledni ori jen ta ci ji da igra mo ofanzivno - kategori~an je bio Zagor~i}. - Ako se ne igra tako, ne mo`e se ni do}i u {ansu za postizawe golova. U prvoj

Fo to: S. [u {we vi}

utakmici Austrijanci su nam dali gol prakti~no bez {anse, jer Hofman je pogodio pre~ku iz {uta, a ne iz prilike, dok je gol postignut posle prekida.

Od igra~a }u zahtevati da maksimalno skoncentrisano u|u u me~ i verujem da u tom slu~aju na{e {anse za prolaz daqe u velikoj meri rastu.

No vo sa |a ni u glav ni grad Austrije putuju avionom u sredu, a iste ve~eri }e trenirati, u ter mi nu utak mi ce ko ja se igra u ~etvrtak od 21.05 ~asova.

Povratak u Novi Sad planiran je za pe tak u pre po dnev nim sa ti ma.

A. Pre do je vi}

SU TRA U ADOR JA NU

Go stuje su per li ga{ Do wi Srem Superliga{ Dowi Srem iz Pe}inaca gostuje sutra (utorak) u Adorjanu kod Kawi`e. Doma}in novope~enom superliga{u bi}e ekipa Tise, koja se uspe{no takmi~i u Podru~noj ligi Subotice, a utakmica po~iwe u 17 sati.

Tisa i Dowi Srem ve} godinama neguju dobre odnose i saradwu, pa su Pe}in~ani ve} nekoliko puta gostovali u Adorjanu, dok su igrali u u pokrajinskom rangu takmi~ewa. Saradwa sportskih

prijateqa se nastavqa, a dolazak Doweg Srema u ulozi superliga{a pobudu|uje interesovawe qubiteqa fudbala iz Adorjana i okolnih potiskih mesta.

- Trudi}emo se da budemo dobri doma}ini i kako dolikuje ugostimo na{e sportske prijateqe iz Pe}inaca - ka`e prvi ~ovek FK Tisa ^aba Bor{o{.

M. Mr.

20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

ПО ИЗ БО РУ КРИ ТИ ЧА РА

У АВ ГУ СТУ У БИ О СКО ПИ МА

„Вр то гла ви ца” за анале

Де чак са би ци клом

Ал фред Хич кок је на по кон ус пео да над ма ши Ор со на Вел са ка да је ње го ва „Вр то гла ви ца„ про гла ш е н а за нај б о љ и филм ика да, по ми шље њу кри ти ча ра ли ста „Сајт енд Са унд„ (Sight & Sound). „Вр то гла в и ц а„ са Џеј м сом Стју ар том и Ким Но вак је та ко ски ну ла са тро на, по сле 50 го ди на, Вел со вог „Гра ђа ни на Кеј на„, на во ди лист ко ји об ја вљу је Бри тан ски филм ски ин сти тут и ко ји сва ке де це ни је спро во ди ан ке ту ме ђу кри ти ча ри ма. „Гра ђа нин Кејн„ са да се на ла зи на дру гом ме сту 10 нај бо љих фил мо ва. На ли сти су се на шао и но ви тет: Џи ге Вер тов до ку мен та рац „Чо век са филм ском ка ме ром„ ко ји је на осмом ме сту. На тре ћем је „То киј ска при ча„Ја су ши ре Озуа, по том сле де Жан Ре но а ро ва „Пра ви ла Игре„, „Сви та ње„ Ф.В. Мур на уа, „Оди се ја у све ми ру 2001” Стен ли ја Кју бри ка, „Тра га чи„ Џо на Фор да, Карл Дре је -

Џејмс Стјуарт у филму „Вртоглавица”

ро во „Стра да ње Јо ван ке Ор ле ан ке„ ко је је на деве том ме сту и „Осам и

по„ Фе де ри ка Фе ли ни ја на де се том ме сту. (Танјуг)

КО РИ СНИ ЦИ ИМДБ ОДЛУЧИЛИ

Нај бо љи филм „Бек ство из Шо шен ка” Ко ри сни ци нај ве ће ин тер нет ба зе фил мо ва - ИМДБ (Internet Movie Database) иза бра ли су за нај бо љи филм свих вре ме на „Бек ство из Шо шен ка„ Френ ка Да ра бо ун та из 1994. го ди не, док се по след ње оства ре ње из три ло ги је Кри сто фе ра Но ла на о Бет ме ну - „Успон мрач ног ви те за„ (2012) на шао на 10. ме сту.

та Бе ни ни ја „Жи вот је леп„ (1997) и кла сич на бри тан ска ко ме ди ја „Не жна ср ца и ди ја де ме„ (1949) Ро бер та Ха ме ра. Ко ри сти од ове про ме не има ли су фил мо ви „Ки шни чо век„ (1988) Бе ри ја Ле вин со на , „Ноћ на мо ра пре Бо жи ћа„ (1993) Хен ри ја Се ли ка и „Не с а ло ми ви„ (1987) Бра ја на де Пал ме.

На гра ђи ва на дра ма бра ће ЖанПје ра и Ли ка Дар де на - „Де чак са би ци клом„ при ка зи ва ће се од су тра у би о ско пу „Ви лин град„ у Ни шу, а од 23. ав гу ста у Бе о гра ду, у „Дво ра ни Кул тур ног цен тра„, на ја вио је ди стри бу тер „Ме га Ком филм„. Ова дир љи ва филм ска при ча осво ји ла је број на при зна ња, ме ђу ко ји ма су Гран при на про шло го ди шњем Кан ском фе сти ва лу, као и На гра да за нај бо љи сце на рио на до де ли Европ ских филм ских на гра да 2011. Филм је био но ми но ван и за Злат ни гло бус, у ка те го ри ји нај бо љи стра ни филм, а срп ској пу бли ци пред ста вљен је на фе сти ва лу „Ку стен дорф„, где су бра ћа Дар ден би ли го сти, као и на Фе сту, по чет ком ове го ди не. Глав ни ју нак ове дра ме је Си рил, је да на е сто го ди шњи де чак, оста вљен у до му за не збри ну ту де цу, уве рен да ће се отац вра ти ти по ње га. У по тра зи за оцем слу чај но упо зна је фри зер ку Са ман ту, ко ја му до зво ља ва да оста -

не код ње. Си рил, ме ђу тим, раз о- ча ран јер га отац не же ли, не пре по зна је љу бав ко ју му Са ман та пру жа, осе ћа ње ко је му мо же по мо ћи да по бе ди бес. Жан-Пјер и Лик Дар ден су по зна ти бел гиј ски филм ски ре ди те -

љи ко ји пи шу, про ду ци ра ју и ре жи ра ју фил мо ве за јед но. Пр ву ме ђу на род ну на гра ду осво ји ли су у Ка ну - њи хов филм „Ро сет та„ на гра ђен је Злат ном пал мом 1999. Дру гу Злат ну пал му до би ли су за филм „Де те„ 2005. (Танјуг)

„Ава тар 2” тек 2015. Обо ж а ва о ц и на у ч н о ф ан т а стич н ог блок б а с те р а Џеј м са Ка ме рон мо ра ће да бу ду стр пљи ви - „Ава тар 2” ће у би о - ско пе сти ћи тек 2015. Пре ма

пи с а њ у ли с та „Лос Ан ђ е л ес тајмс“, пре ми је ра дру гог де ла „Ава т ар„-а, пр во б ит н о на ј а вље на за крај 2014, од ло же на је за го ди ну да на.

За тим „Пет па рач ке при че„ (1994) Квен ти на Та ран ти на, „До бар, лош, зао„ (1966) Сер ђиа Ле о неа, „Два на ест гнев них љу ди„ (1957) Сид ни ја Ла ме та, „Шин дле ро ва ли ста„ (1993) Сти ве на Спил бер га. Но ла нов „Мрач ни ви тез„ из 2008. је бо љи од свог след бе ни ка, те се на шао на осмом ме сту, док је

Раз лог овог по ме ра ња је од лу ка аме рич ког ре ди те ља да ку пи има ње на Но вом Зе лан ду и на ње му сни ми део фил ма. Ка м е р он на м е р а ва да јед н о вре м е жи в и на свом но вом има њу пре не го што за поч н е са сни ма њем. Она, на и ме, же ли да „упи је„ ат мос ф е ру тог рај ског ме ста ко је, на вод но, под се ћа на Пан д о ру, пла н е ту на ро да На ви. Џејмс Ка м е р он, ина че, пла ни ра да па р а л ел н о сни м и дру ги и тре ћи на ста вак сво је еп ске пу сто ло ви не. Пре ми је ра тре ћег де ла је и да ље пред ви ђе на за кра је 2016. (Танјуг)

СНИ МА ЋЕ СЕ ФИЛМ КО ЈИ ПРЕТ ХО ДИ ХО РО РУ „ИСИ ЈА ВА ЊЕ”?

Иде ја у по чет ној фа зи

Из филма „Бекство из Шошенка”

Пра ви ла ко ри шће ња сај т а ИМДБ су се про ме ни ла 17. ју ла, те је уме сто 3.000 гла со ва са да по треб но 25.000, да би се не ко оства ре ње на шло на ли сти 250 нај бо љих фил мо ва свих вре ме на. Због то га са ли сте су ис па ли по след њи филм Ве са Ан дер со на „Кра љев ство из ла зе ћег сун ца„, Оска ром на гра ђе ни филм Ро бер -

Про ме на пра ви ла ути че са мо на то да се не ки филм на ђе ме ђу Топ 250, али не и на ње го ву по зи ци ју на тој ли сти. На пр вом ме сту оста ло је оства ре ње „Бек ство из Шо шен ка„ са Ти мом Ро бин сом и Мор га ном Фри ме ном у глав ним уло га ма, сле де „Кум„ 1 и 2 Френ си са Фор да Ко по ле из 1972. и 1974. го ди не.

на де ве тој по зи ци ји по след њи део три ло ги је „Го спо дар пр сте но ва„ Пи те ра Џек со на - „Го спо дар пре сте но ва: По вра так кра ља„ (2003). Пр ви филм из Но ла но ве три логи је „Бет мен: По че так„ (2005) на ла зи се на 109. ме сту на ли сти 250 нај бо љих фил мо ва свих вре ме на на осно ву гла со ва ко ри сни ка сај та ИМДБ.

ПО СЛЕ ОТВА РА ЊА ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА

Ре ди тељ Де ни Бојл у цен тру па жње На кон це ре мо ни је отва ра ња Олим пиј ских ига ра у Лон до ну, ко ју је осми слио ре ди тељ Де ни Бојл, по ве ћа но је ин те ре со ва ње за ње го ве фил мо ве „Трејн спо тинг„ и „Ми ли о нер из бла та„, пи ше ма га зин НМЕ. Про да ја Бој ло вог фил ма из 1996. го ди не, „Трејн спо тинг„, на сај ту „Ама зон„ енорм но је по ра сла, за чак 5.800 по сто, као ре зул тат оду ше вље ња че тво ро ча сов ним спек та клом у Лон до ну под на зи вом „Остр во чу да„, ко ји је у Ве ли кој Бри т а ни ји пра ти ло око 27 ми ли о на те ле ви зиј ских гле да ла ца. Од отва ра ња Олим пи ја де, „Ама зон‘ је за бе ле жио по раст ин те ре со ва ња за ДВД из да ња Бој ло вих оства ре ња „Пла жа„ (2000), „Сун це„ (2007) и „127 са ти„ (2010). Ипак, од мах по сле „Трејн спо тинг„-а, нај ви ше је по ра сла про да ја Бој ло -

вог Оска ром на гра ђе ног фил ма из 2008. - Ми ли о нер из бла та„ и то за 900 по сто. Ди рек тор про да је „Ама зо на„-а Џон Бум феј на звао је Бој ла пр вим по бед ни ком на Олим пиј ским игра ма. „По раст на ру чи ва ња фил мо ва бри тан ског ре ди те ља ја сан је по ка за тељ да се љу ди ма до пао спек такл ко ји је он кре и рао у Лон до ну„, до дао је Бум феј. У ме ђу вре ме ну и фил мо ви оста лих зве зда, ко је су се поја ви ле на це ре мо ни ји отва ра ња Олим пи ја де, до би ли су на по пу лар но сти, у пр вом ре ду оба фил ма о Ми стер Би ну и „Мно го бу ке ни око че га„, по што су Ро у ан Ет кин сон и Ке нет Бра на уже ли уче шће у пред ста ви на Олим пиј ском ста ди о ну. (Танјуг)

Сту дио „Вор нер Брос„ ис пи ту је мо гућ но сти сни ма ња фил ма чи ја би при ча прет хо ди ла култ ном хо ро ру Стен ли ја Кју бри ка „Иси ја ва ње„ из 1980. го ди не, ко ји су мно ги фа но ви ока рак те ри са ли као нај стра шни ји свих вре ме на, пи ше „LA Times„. Сту дио је ан га жо вао сце на ри сту и про ду цен та Ле а ту Ка ло гри дис, ко ја сто ји и иза оства ре ња „За тво ре но остр во„ и „Ава тар„, ка ко би про це ни ла мо гућ но сти тог про јек та. Филм „Иси ја ва ње„, за сно ван на бест се ле ру Сти ве на Кин га из 1977, у ко ме Џек Ни кол сон ту ма чи лик лу дог на сил ни ка Џе ка То рен са, је -

ди но је оства ре ње, ме ђу де вет, ре ди те ља Стен ли ја Кју бри ка ко је ни је но ми но ва но за на гра де Оскар и

Злат ни гло бус, али је вре ме ном по при мио ста тус кла сич ног хо ро ра. Уко ли ко би се сни мио но ви филм, рад ња би би ла кон цен три са -

на на де ша ва ња ко ја су прет хо ди ла до ла ску Џе ка То рен са, ње го ве су при ге и пси хич ки по ре ме ће ног си на у изо ло ва ни хо тел, што ће глав ног ју на ка оте ра ти у лу ди ло. Из вор из сту ди ја „Вор нер Брос„ за „LA Times„ је ре као да је про је кат још у нај ра ни јој фа зи и да још увек ни је зва нич но за по чет. Кин го во „Иси ја ва ње„ је 1997. адап ти ра но за по тре бе исто и ме не те ле ви зиј ске ми ни се ри је, а по зна ти пи сац хо ро ра тре нут но ра ди на на став ку при че под на зи вом „Doctor Sleep„ ко ји је фо ку си ран на То рен со вог си на, Де ни ја, ко ји је са да 40-го ди шњак и ра ди у до му за те шко бо ле сне у др жа ви Њу јорк. (Танјуг)

Фа но ви оду ше вље ни треј ле ром Фа но ви фран ши зе о бри тан ском аген ту 007, по зи тив но су оце ни ли треј лер за но ви филм о Џеј мсу Бон ду - „Skyfall„, у ко ме се пр ви пут ви ди Ха ви јер Бар дем у уло зи не га тив ца, пи ше ма га зин НМЕ. Но ви треј лер за филм „Skyfall„, ко ји тра је ско ро 150 се кун ди, пун је ак ци о них сце на и по ка зу је да је рад ња но вог оства ре ња о чу ве ном аген ту фо ку си ра на око Бон до ве на вод не смр ти пре не го што се та јан стве но вра ти на ду жност. Треј лер ну ди и пр ви по глед на Бар де ма у уло зи не га тив ца. По пу лар ни глу мац, ко ји ту ма чи лик Ра у ла Сил ве, има пла ву ко су и ди вљач ки по глед, слич но ро ли у оства ре њу „Не ма зе мље за стар це„ бра ће Ко ен за ко ју је на гра ђен Оска ром. У треј ле ру се ви ди су срет Бон да и Кјуа, ко га пр ви пут игра Бен Ви шо, као и ин тим на сце на са Бе ре нис Мар ло.

Ре ак ци је на ин тер не ту по во дом треј ле ра су по зи тив не. „То тал филм„ је оце нио треј лер као „не ве ро ва тан„, док су ко ри сни ци „Тви те ра„ на пи са ли да је два че ка ју филм. „Скyфалл„ ће пре ми јер но

би ти при ка зан 26. ок то бра у Ве ли кој Бри та ни ји ка да се обе ле жа ва 50 го ди на од ка ко се Шон Ко не ри 1962. пр ви пут по ја вио у уло зи Ијан Фле мин го вог тај ног аген та, у фил му „Др Но„. (Танјуг)

kultura

dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

21

РЕТРОСПЕКТИВА АЛЕКСАНДРА ПЛАЧКОВА У СУСРЕТ БЕОГРАДСКОМ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛУ

Последица интензивних осећања Карикатура: Д. Стојановић

ВЛАДИМИР ПИШТАЛО СУТРА У НОВОСАДСКОЈ ГРАДСКОЈ КЊИЖАРИ

Најличније од најпоетичнијег Издавачка кућа „Агора“ из Зрењанина сутра ће од 12 до 14 сати у Новосадској градској књижари (Улица Модене), гостовати са својим издањем „Венеција“ и њеним аутором, Владимиром Пишталом, који ће потписивати књиге и дружити се са читаоцима. Из „Агоре“ подсећају да је роман „Венеција“ обележио прошлу сезону, освојивши награде „Кочићево перо“ и „Мома Димић“. Уредник „Агоре“, Ненад Шапоња, о Пишталовом роману – „дубоко најличнијој књизи најпоетичнијег српског писца“ – написао је: „‘Венеција‘ је један од најнеобичнијих романа наше књижевности управо због своје комуникационе платформе. Писана у тананом процепу између билдунгсромана и књиге метаморфоза, пратећи музичку структуру у којој су времена

садашњег и почившег смештена у исту раван, а осенчена поезијом и светлошћу Медитерана, истовремено, она износи пред читаоца једну дубоко личну причу интелектуалног одрастања и поетских метаморфоза, и то кроз роман о граду који не признаје ограничења материје, граду насталом упркос законима вероватноће. Пишталов нови роман показује ону броделовску љубав за Медитеран. Кроз књигу о промени, књигу о обртању свих значења у карневалу, аутор посматра Венецију на озареним лицима људи из целог света. Тражи је у записима српских и светских писаца, али и у личним и предачким повестима, у историји медитеранских Словена, у избрисаним метаморфозама грчких камених лавова, у комедији дел арте К. Р. и, пре свега, у поезији.“

Ре тро спек ти ва фо то гра фи ја о до ма ћој џез сце ни, „Бе о град ски џез фе сти вал не кад и сад“, но во сад ског ауто ра Алек сан дра Плач ко ва, би ће отво ре на су тра у 19 ча со ва, у глав ном хо лу До ма омлад не Бе о град. Из ло жба се отва ра у су срет 28. бе о град ском џез фе сти ва лу и ка ко на ја вљу је аутор, би ће по де ље на на два де ла: цр но-бе ле фо то гра фи је из пе ри о да осам де се тих и фо то гра фи је у бо ји са но ви јих из да ња Бе о град ског џез фе сти ва ла.

- Пр ви део го во ри о Бе о град ском џез фе сти ва лу у со ци ј а л и с тич кој Ју го с ла в и ј и. Та да се фо то гра фи с а ло на це лу ло ид ном фил му и ште де ло на ма те ри ја лу. – об ја шња ва Плач ков. - Дру ги пред ста вља са в ре м е н у бе о г рад с ку џез сце ну, на рав но фо то гра фи с а ну са в ре м е н ом ди г и т ал н ом опре мом. Но во сад ски фо то граф је ве зао сво ју ка ри је ру, из ме ђу оста лог, и за му зи ку. Са џе зом се упо знао вр ло млад, као ше сна е- сто го ди шњак, „ка да му је ро кен рол по стао до са дан“: - Ја сам фо то граф ко ји фо то гра фи ше раз не те ме, а џез је јед на од њих. Док слу шам џез му з и ку до ж и в ља вам ин т ен зив на осе ћа ња ко ја ви дим и на ли ц и ма му з и ч а р а. По же л ео сам да ове ко ве чим и за бе ле жим, на не ки на чин да са чу вам, све те пре ле пе му зич ке Ана Коен на фотографији новосадског аутора О то ме ко ли ки је љу би тељ џе за го во ри и тре нут ке и та ко сам по чео да фо то гра фи чи ње ни ца да по се ду је ар хи ву фо то гра фи ја шем џе зе ре.

ЈОВАН ИСАКОВ ДРЕВНИ ОРИГАМИ ПОДИГАО НА ВИШИ НИВО

Уметност од папира Добро се зна да је позориште уметност тренутка. Не може да се понесе кући. Има још једна слично крхка, уметност од папира – оригами, која је са претходном, у Кикинди нарочито срећно склопљена. На Фестивалу малих сцена који се одржава крајем сезоне, па је тако било и недавно, свим учесницима се додељује фигурина-успомена, рад Јована Исакова, ваљда јединог оригамистe на свету чији радови подносе и кишу и сунце. То се најбоље види у једном другом позоришту, тачније „позориштанцу“, названом „Лане“, у чијем прелепом дворишту, иначе правој малој ботаничкој башти, станују бројни јунаци из света Јована Исакова: Тесла, Конфучије, Чаплин, Дон Кихот и Загор са својим верним пратиоцима Санчом Пансом и Чиком Гонзалесом, а ту је и уметничка верзија окамењених сватова из Ђавоље вароши. Прво што човек не може да поверује кад види радове Јована Исакова је то да су они од папира. Поготово кад се сусретну напољу, а на питање да ли морају да

Сјајни Дон Кихот и Санчо Панса

их склањају кад је невреме уследи одричан одговор – не. Исаков открива да је дуго трагао за срећним спојем, али да је премазивање „тајном“ смесом на бази воска дало најбоље резултате. Тако је трајност загарантована. Друго логично питање је како се оригами техником постижу тако комплексни облици, на шта од скромног, тихог Исакова који је прави пример ствараоца који више воли да његов рад говори за себе, чућете нешто као – све друго је успео да направи, постојеће шеме проширивао је низом нових, па га сада посебно занимају само „немогуће мисије“. Неке од њих свакако су болид Формуле 1 у природној величини, као и скулптура целог бенда Моторхед, коју је њиховом вођи Лемију уручио лично на концерту у Београду. Ипак, када се дубље запита о свом раду, Јован Исаков ће одговорити да му је најдражи сегмент то што га преноси на младе, полазнике од којих увек спомене по неког ко је изузетно талентован, а има, рецимо, седам година. Исаков гарантује да оригами развија

но во сад ских џез до га ђа ја у по след њих 30 го ди на, али ни је баш нај за до вољ ни ји ло кал ном сце ном: - Џез сце на у Ср би ји, на ни воу до ма ћих му зи ча ра, од у век је би ла ква ли тет на, али и не ин вен тив на, што је узро ко ва но еко ном ском не ис пла ти во шћу овог му зич ког жан ра на ма лом те ре ну као што је Ср би ја, а не ка да и Ју го сла ви ја. Због то га џез не мо же бр же, мо дер ни је и ква ли тет ни је да се раз ви ја и на пре ду је у скла ду са свет ским трен до ви ма. Алек сан дар Плач ков се ба ви фо то гра фи јом од 1978. го ди не, а пр ву на гра ду за фо то гра фи ју до био је са мо две го ди не ка сни је. Ра дио је као фо то ре пор тер за но ви не и ча со пи се, а био је и слу жбе ни фо то граф Но во сад ског сај ма, Си не оп ти ка, Му зе ја гра да Но вог Са да, Но во сад ског џез фе сти ва ла, Ум бри ја џез фе сти ва ла у Но вом Са ду... Тре нут но је слу жбе ни фо то граф су бо тич ког и ни шког џез фе сти ва ла.

- Фо то гра фи јом сам по чео да се ба вим са 17, 18 го ди на, а то зна чи да се ти ме ба вим већ ско ро 35 го ди на. Ства ри око се бе до жи вља вам ви зу ел но и огром на си ла ме је те ра ла да то на не ки на чин са чу вам у ме мо ри ји и за бе ле жим. Та ко да је ве ро ват но фо то гра фи ја до шла као нор мал на по сле ди ца тог по ри ва ка же Плач ков. Ре тро спек тив на из ло жба но во сад ског фо то гра фа у До му омла ди не Бе о град тра ја ће до 24. ав гу ста. И. Б.

БЕОГРАДСКА ФИЛХАРМОНИЈА ТРАЖЕНА И ПРЕ СЕЗОНЕ

Распродата већина улазница И пре почетка нове сезоне Београдске филхармоније, јубиларне деведесете, више од осамдесет одсто улазница је распродато, саопштено је јуче из менаџмента ове музичке институције, који је вредно припремао кампању за септембарску промоцију јубиларне сезоне националног оркестра. Иако је за оркестар одавно почела летња пауза, пуном паром радила је и билетарница за продају улазница за наредну сезону. Према речима пи-ара Београдске филхармоније Невене Шинке, цене нису промењене у односу на претходне године, Карта за концерт у просеку кошта 400 динара.

- Можда је, уз разноврстан програм сезоне и лојалну публику коју

Филхармонија годинама негује, и то разлог зашто је пре почетка сезоне, више од 80 посто улазница распродато - рекла је Шинка. Као и претходних сезона, Београдска филхармонија поделила је у циклусе и своју нову сезону под називом „Првих деведесет“. Циклуси од пет концерета: „Пика-Точка-Тачка“, „Времеплов“, „Класични циклус“, „У сусрет јубилеју“, „Нове године“ и „Biz zar te“, продавали су се по цени од 1500 до 3500 динара. У просеку је остало 90 карата по циклусу, која ће бити у продаји од 3.септембра, када се поново отвара билетарница Београдске филхармоније. (Танјуг)

ВЕНЕЦИЈАНСКИ ФЕСТИВАЛ ОДАЈЕ ПРИЗНАЊЕ СПАЈКУ ЛИЈУ

Награда за оригиналност Аутор поред монумента

моторику, маштовиту асоцијативност, а при томе је „спорт“ који се прилично исплати.

- Оригами је вештина која смирује, креира позитивну енергију – објасниће Исаков, чинећи да постане јасном стара јапанска легедна о хиљаду ждралова. Ко направи хиљаду оригами ждралова, очекује га добробит. Тако се Исакову, још док је био дете, у памћење урезала телевизијска слика јапанске деце озрачене бомбардовањем Хирошиме и Нагасакија, која праве ждралове. Коју деценију касније, указала му се прилика да путем једне књиге и он савлада древну технику стилизованог савијања папира. Касније је књиге о техникама, папирима о облицима, и сам писао, самостално је излагао је преко 20 пута а важи за оснивача првог оригами клуба на овим просторима, формираног при КУД „Ђока Павловић“, у ПТТ Србије. И. Бурић

Америчком редитељу Спајку Лију биће уручена награда „ЈегерЛекутр“ на предстојећем Венецијанском филмском фестивалу, пише у јучерашњем броју часописа „Верајети“. Признање се додељује „за оригинални печат који је дао савременој кинематографији“, а биће му уручено 31. августа, пре светске премијере његовог документарца „Бед 25“, посвећеном четврт века од објављивања албума „Бед“ Мајкла Џексона, који ће у Венецији бити приказан ван такмичарске селекције.

Уметнички директор Венецијанског филмског фестивала Алберто Барбера оценио је да је Ли „креативни и ратоборни дух, аутор смелих и оштрих филмова, који су често непредвидљиви и провокативни у најбољем смислу те речи“. Претходни добитници признања „Јегер-Лекутр“ су Такеши Китано, Абас Кјаростами, Силвестер Сталоне и Ал Паћино. Филмски фестивал у Венецији, 69. по реду, биће одржан од 29. августа до 8. септембра.

ТАЈАНСТВЕНО ЗАТВАРАЊЕ ОЛИМПИЈАДЕ У ЛОНДОНУ

„Пинк флојд” демантује наступ Култни британски бенд „Пинк флојд“ демантовао је тврдње певача Еда Ширана да ће наступити заједно у Лондону, на церемонији затварања летњих Олимпијских игара. Ширан је рекао за аустралијски радио „Нова“ да ће наступити на церемонији, али не са групом „Ху“, како су многи мислили, него са бендом „Пинк флојд“. У међувремену, на интернет сајту музичког магазина НМЕ објављено је сопштење за јавност групе „Пинк флојд“, у којем се наводи да они неће наступити на церемонији затварања Олимпијских игара у Лондону. Као потенцијални извођачи, помињани су још Џеси Џеј, Елтон Џон и многи други, јер је затварање замишљено као прослава британске музике.

22

svet / BALkAn

ponedeqak6.avgust2012.

IZRA EL ZA BRA NIO DA MINISTRI PET ZE MA QA PRI SU STVU JU ZA SE DA WU

Otka zan sa sta nak ne svr sta nih

RA MA LA: Sa sta nak od bo ra Po kre ta ne svr sta nih u Ra ma li, na Za pad noj oba li, ot ka zan je zbog to ga {to je Iz rael za bra nio mi ni stri ma ne ko li ko ze ma qa ~la ni ca tog po kre ta da pri su stvu ju za se da wu, iz ja vio je pa le stin ski zva ni~ nik.

- Po sle kon sul ta ci ja iz me |u svih de le ga ci ja i pa le stin skih li de ra u Ama nu, sa sta nak Pa le stin skog od bo ra Po kre ta ne svr sta nih u Ra ma li je ot ka zan -ka zao je zva ni~ nik ko ji je `e leo da osta ne ano ni man.

INDIJA

Pa le stin ski zva ni~ nik je re kao da je Iz rael od bio da do zvo li ula zak na Za pad nu oba lu {e fo vi ma di plo ma ti je Ma le zi je, In do ne zi je, Ban gla de {a i Ku be, sa ko ji ma ne ma us po sta vqe ne di plo mat ske od no se. Vi so ki iz ra le ski zva ni~ nik je po tvr dio ovu in for -

ma ci ju na vo de }i da se za bra na od no si na mi ni stre pet ze ma qa.

- Do ne ta je od lu ka da se za bra ni pre la zak izra el skih gra ni ca di plo mat skim pred stav ni ci ma ne ko li ko ze ma qa ko je ne pri zna ju Iz rael. Ze mqe o ko ji ma se

ra di su Ku ba, Al `ir, In do ne zi ja, Ma le zi ja i Ban gla de{ - re kao je izra el ski zva ni~ nik. [e fo vi di plo ma ti je iz 13 ze mqa ko je su ~la ni ce Pa le stin skog od bo ra Po kre ta ne svr sta nih tre ba lo je si no} da odr `e sa sta nak na ko me je tre ba lo da bu de po dr `an plan Pa le sti na ca da tra `e od Ge ne ral ne skup {ti ne da sle de }eg me se ca na za se da wu pri zna Pa le sti ni sta tus dr `a ve-po sma tra ~a. Pa le stin ski od bor ~i ne mi ni stri iz In do ne zi je, Ma le zi je, Ban gla de {a, sa Ku be, iz Al `i ra, Egip ta, Jor da na, Ju `ne Afri ke, Zim bab vea, Zam bi je, Se ne ga la, Ko lum bi je i In di je. Ge ne ral na skup {ti na UN mo `e da pri zna Pa le sti nu sa mo kao po sma tra ~a. Za pu no pri zna we je nu `na od lu ka Sa ve ta bez bed no sti u ko jem Pa le stin ci 11. no vem bra pro {le go di ne ni su do bi li do voq no gla so va za to. Pa le sti na je 31. ok to bra 2011. pri mqe na u ~lan stvo Or ga ni za ci je UN za obra zo va we, na u ku i kul tu ru (Unesko), a vi so ki pa le stin ski zva ni~ ni ci se na da ju da }e im to otvo ri ti vra ta jo{ 16 agen ci ja svet ske or ga ni za ci je.

(Ta njug)

IZRAEL

Po pla ve MUM BAJ: Naj ma we 34 oso be su po gi nu le, a vi {e sto ti na je osta lo za ro bqe no u po pla va ma na pla nin skom se ve ru In di je, sa op {ti li su zva ni~ ni iz vo ri. Ka ko je ja vi la agen ci ja Frans pres, 23 rad ni ka hi dro e lek tra ne u in dij skoj dr `a vi Uta ra kand iz gu bi la su `i vot ka da je ve li ka ko li ~i na vo de pro dr la u cen tra lu, iz ja vio je mi ni star za pri rod ne ne po go de Ja{ fal Ari ja. Pre ma we go vim re ~i ma, jo{ tro ji ca va tro ga sa ca su po gi nu la u bor bi sa ne po go da ma u jed nom se lu u dr `a vi Uta ra kand, ko ja se na la zi na Hi ma la ji ma.

U di stri ku Utar ka {i, ko ji je po pu lar no me sto oku pqa wa hin du i sti~ kih ho do ~a sni ka, oko 700 ho do ~a sni ka ko ji su se na la zi li u po se ti sve ti li {ti ma osta li su za ro bqe ni u po pla va ma, re kao je Ari ja.

Una pre |u je se ra ket ni {tit pro tiv Ira na TEL AVIV: Iz rael una pre |u je svoj ba li sti~ ki ra ket ni {tit „erou dva„ u tr ci pro tiv Ira na i Si ri je, ko ju po dr `a va ju SAD, iz ja vio je je dan vi so ki izra el ski od bram be ni zva ni~ nik. No va ge ne ra ci ja „blok 4” na vo |e nih pre sre ta ~a ra ke ta, ra da ra i teh no lo gi ja za sin hro -

JEMEN

@r tve SA NA: U na pa du bom ba {a sa mo u bi ce u Xa ru, na ju gu Je me na, po gi nu lo je 42, a ra we no 37 qu di. Xar je je dan od ni za gra do va u pro vin ci ji Ebjan ko je su vla di ne sna ge u ve li koj ofan zi vi u ju nu pre u ze le od sna ga lo jal nih te ro ri sti~ koj or ga ni za ci ji Al Ka i da pod ~i jom ko tro lom su se na la zi li vi {e od go di nu da na. Xi ha di sti su, me |u tim, i da qe ak tiv ni u toj obla sti.

ni zo va we sa „erou” ame ri~ kim si te mi ma se in sta li ra u izra el skim ba te ri ja ma, {to mo `e da po tra je ne ko li ko ne de qa, ka zao je isti ne i me no va ni iz vor.

-Pre ci znost i do met }e bi ti ve }i -re kao je taj zva ni~ nik o si ste mu „erou” ko ji je ope ra ti van od 2000. go di ne i ospo so bqen je da dig ne u va zduh do la ze }e ra ke -

te na vi si na ma do voq nim da se ne kon vec ni o nal ne bo je ve gla ve ras pad nu bez bed no. On je re kao da je to deo „ teh no lo {ke tr ke u re gi o nu”.

Iz rael ve} du go bri ne zbog raz vo ja iran skog nu kle ar nog pro gra ma za ko ji tvr di da mu je ciq pro iz vod wa atom ske bom be.

Me |u tim, ne dav no se ja vi la no va bri ga da bi si rij sko he mij sko oru` je i ra ke te ti pa „skad” mo gle do spe ti u ru ke li ban skog pro i ran skog He zbo la ha zbog po bu ne pro tiv re `i ma si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da.Iz rael je ve} za pre tio da bi pre ven tiv no mo gao na pa sti obe ze mqe, {to bi mo glo da iza zo ve {i ri rat i u su prot no sti je sa na sto ja wa ma SAD da se kri za re {i di plo mat ski. Pen ta gon i ame ri~ ka fir ma „Bo ing co” su part ne ri za si stem „erou” od ko ga ad mi ni stra ci ja ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka Oba me o~e ku je da oja ~a Iz rael.

(Ta njug)

dnevnik U KNI NU OBE LE @E NA 17. GO DI [WI CA „OLU JE”

Pri zna ti i po klo ni ti se srp skim `r tva ma ZA GREB: Po be di ti u mi ru zna ~i pru `i ti ru ku srp skom na ro du, pri zna ti we go ve `r tve i po klo ni ti im se, iz ja vio je ju ~e u Kni nu hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} na cen tral noj sve ~a no sti obe le `a va wa 17. go di {wi ce „Olu je”, u ko joj je po gi nu lo i ne sta lo bli zu 2.

000 i pro te ra no oko 220.000 Sr ba. Hr vat ski dr `av ni vrh na ovo go di {woj sve ~a no sti Da na po be de i do mo vin ske za hval no sti, Da na hr vat skih bra ni te qa i 17 go di {wi ci voj no-po li cij ske ak ci je „Olu je” ni je po mi wao ha {ke osu |e ni ka, ali su po me nu te srp ske `r tve i po tre ba da se one uva `e.

Jo si po vic, pre mi jer Zo ran Mi la no vi} i vr {i lac du`nso ti pred sed ni ka Sa bo ra Jo sip Le ko pre sve ga su iz ra zi li za hval nost svim bra ni o ci ma ko ji su u obram be nom ra tu od ne li po be du za Hr vat sku.Is ti ~u }i da je po no san {to je vr hov ni ko man dant po bed ni~ ke voj ske, Jo si po vi} je re kao da su bra ni o ci u pra ved nom i od -

bram be nom ra tu do ne li po be du i da im je na to me za hva lan.

- Hr vat ska je po be di la u ra tu i od bra ni la gra ni ce. Hr vat ska mo ra po be di ti u mi ru, {to zna ~i svla da ti pri vred ne te {ko }e, obez be di ti qud ska pra va i obez be di ti ver ske i ma win ske slo bo de - re kao je pred sed nik Hr vat ske.

Pre mi jer Zo ran Mi la no vi} iz ja vio je da su gra |a ni Hr vat ske bi li za jed no kad je bi lo naj te `e, kao i da je hr vat ski bio naj te `i put i a ce na bi la ogrom na.

- Ovaj pra znik ne sla vi mo da bi smo u`i va li u tu |oj ne vo qi i na sla |i va li se tu |im ja di ma ko jih je

Vu ja no vi}: Ra no je go vo ri ti o pred sed ni~ koj kan di da tu ri POD GO RI CA: Pred sed nik Cr ne Go re Fi lip Vu ja no vi} ka zao je da je pre ra no go vo ri ti o to me da li }e po no vo bi ti kan di dat za tu funk ci ju, po na vqa ju }i da ne }e pod ne ti ostav ku i ta ko se bi skra ti ti man dat. On je re kao da ne raz mi {qa o to me da li }e po no vo bi ti kan di dat za {e fa dr `a ve, na vo de }i da je pre u ra we no o to me go vo ri ti, jer pred sed ni~ ki iz bo ri ni su ni ras pi sa ni.

-U Cr noj Go ri se obi~ no o ne ~e mu raz mi {qa se dam da na una pred, a o pred sed ni~ kim iz bo ri ma, evo, de set me se ci pre ro ka. Sma tram da, ipak, tre ba sa ~e ka ti ras pi si va we Fi lip Vu ja no vi} pred sed ni~ kih iz bo ra - ka zao je pred sed ni~ ki iz bo ri odr `e Vu ja no vi}. isto vre me no sa par la men tar On je, ka ko pre no se pod go ri~ - nim 14. ok to bra, ali taj pred log ki me di ji, po no vio da ne }e pod - ni je po dr `a va vla da ju }a ko a li ne ti ostav ku na funk ci ju pred - ci ja.Pre ma is tra `i va wi ma jav sed ni ka Cr ne Go re, na vo de }i da nog mwe wa, naj ve }i broj gra |a na bi su prot na od lu ka zna ~i la ne - Cr ne Go re sma tra da je Vu ja no po {to va we ce li ne man da ta na vi} naj bo qi kan di dat za {e fa ko ji je iza bran. dr `a ve.Is tra `i va we je, ta ko |e, Ter min re dov nih pred sed ni~ - po ka za lo da dve tre }i ne is pi ta kih iz bo ra u Cr noj Go ri je pro - ni ka sma tra da Vu ja no vi} ima le }e na red ne go di ne.Cr no gor - pra vo na jo{ je dan pred sed ni~ ki ska opo zi ci ja za la ga la se da se man dat.

bi lo - re kao je Mi la no vi} i do dao da je na kon Olu je Hr vat ska po ne kad bi la is pod ni voa svog za dat ka, ali da je „rat bio pra ve dan i hu man i to su vred no sti s ko ji ma ula zi mu u EU”.

Is ti ~u }i da je Hr vat ska go spo dar svo je sud bi ne i da vi {e vi {e ne ma iz go vo ra i tra `e wa kri va ca u Be o gra du ili Pe {ti, Mi la no vi} je re kao da je „rat za po ~eo je dan lo{ re `im ko ji ni je po zna vao svo je gra ni ce”.

- Sva ki ~o vek i sva ka dr `a va mo ra zna ti {ta mo `e i gde mu je gra ni ca, a oni to ni su zna li- re kao je Mi la no vi}.

Vr {i lac du `no sti pred sed ni ka Sa bo ra Jo sip Le ko je u go vo ru re kao da je da na {wi da tum je dan od naj ve }ih da na sve u kup ne hr vat ske isto ri je.

Taj dan pri pa da hr vat skim bra ni o ci ma kao su iz ne li naj te `i te ret u na met nu tom ra tu”, re kao je i do dao da „`e li mo iz gra di ti dr `a vu jed na kih {an si za sve ko ji }e u woj `i ve ti”.

(Ta njug)

GR^KA

Pro te ra ti ile gal ne imi gran te ATI NA: Gr~ ka po li ci ja je ot kri la oko 2.000 ile gal nih imi gra na ta u Ati ni, u ope ra ci ji ~i ji je ciq pro na la `e we i pro te ri va we „ile ga la ca” do {qa ka iz cen tral nog de la pre sto ni ce, sa op {ti la je po li ci ja, na vo de }i da je to pi ta we „na ci o nal nog op stan ka” za kri zom po go |e nu ze mqu. Ciq ope ra ci je je bio da se te oso be pro te ra ju u ze mqe oda kle su po re klom, a da se Ati na vra ti kva li tet nom `i vo tu, re kao je pred stav nik po li ci je Hri stos Ma nu ras. U ak ci ji je u~e stvo va lo 2.000 po li ca ja ca iz Ati ne i jo{ 2.500 na is to~ noj gr~ koj gra ni ci pre ma Tur skoj.

- Mo ra mo da po {a qe mo po ru ku da Gr~ ka ne mo `e se bi da pri u {ti za po {qa va we i go sto prim stvo ile gal nim emi gran ti ma - re kao je Ma nu ras.

Pre ma naj no vi jim po da ci ma, u Gr~ koj ima 800.000 pri ja vqe nih emi gra na ta, a broj onih „bez pa pi ra” pro ce wen je na vi {e od 350.000. Sva ke go di ne u Gr~ ku pri stig ne vi {e hi qa da ile gal nih imi gra na ta, ko ji po ku {a va ju da se do mog nu Evrop ske uni je.

Gr~ ka po li ci ja je utro stru ~i la broj gra ni ~a ra - za 1.800 qu di, na gra ni ci s Tur skom, ka ko bi spre ~i la ula zak u ze mqu si rij skih iz be gli ca.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MU HA MED AH MED FA RIS Ge ne ral Mu ha med Ah med Fa ris, pri pad nik si rij ske avi ja ci je i pr vi Si ri jac ko ji je le teo u sve mir, po be gao je u Tur sku na kon {to je de zer ti rao. Pre ne go {to je po be gao u Tur sku, Fa ris je po se tio se di {te opo zi ci o ne Slo bod ne si rij ske ar mi je u Ale pu ka ko bi po ka zao so li dar nost s po bu we ni~ kim sna ga ma ko je se bo re pro tiv re `i ma si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da.

AB DEL BA SET SE I DA Li der vo de }e si rij ske opo zi ci o ne gru pe iz ja vio je da je spre man da pre go va ra sa vla di nim zva ni~ ni ci ma ko ji ni su okr va vi li ru ke ka da pred sed nik Ba {ar Asa da i we go vi sa rad ni ci odu sa vla sti. Li der Si rij skog na ci o nal nog sa ve ta Ab del ba set Se i da re kao je da bi ostav ka spe ci jal nog iza sla ni ka UN Ko fi ja Ana na mo gla pru `i ti pri li ku za no vu ini ci ja ti vu o re {a va wu si rij ske kri ze.

HOR HE FER NAN DES DI JAS Na kon {to su ti uhap {e na dvo ji ca pri pad ni ka Al-Ka i de, mi ni star unu tra {wih po slo va [pa ni je Hor he Fer nan des Di jas re kao je da is tra `ni or ga ni ima ju do voq no na zna ka da oni pla ni ra ju iz vo |e we na pa da u [pa ni ji ili na ne kom dru gom me stu u Evro pi.On je za osum wi ~e ne re kao da su „iz u zet no opa sni qu di”, od ko jih je je dan „ve o ma va `an ope ra ti vac”.

Zbog trgovine organima uhap{eno 137 osoba PEKING: Ki ne ska po li ci ja uhap si la je 137 oso ba, me |u ko ji ma su i le ka ri, osum wi~ ce nih za tr go vi nu qud skim or ga ni ma u okvi ru ve li ke ki ne ske mre `e ko ja je pro fi ti ra la od ogrom ne po tra `we or ga na u toj ze mqi, sa op {ti le su ki ne ske vla sti.Ope ra ci jom, ko ja je po ~e la kra jem ju la, ob u hva }e no je 18 pro vin ci ja i re gi o na, a „spa se no” je 127 qu di ko ji su pri sta li da da ju or ga ne ne le gal nim tr gov ci ma or ga ni ma, sa op {ti lo je ki ne sko mi ni star stvo za jav nu bez bed nost. Me |u uhap {e ni ma je i 18 le ka ra ko ji su osum wi ~e ni da su vr {i li ne le gal ne ope ra ci je pre sa |i va wa or ga na, ob ja vi lo je mi ni star tvo u iz ve {ta ju na svom veb saj tu.

- Osum wi ~e ni su obi~ no ko ri sti li la `ne iden ti te te ka ko bi pre ko In ter ne ta na {li da va o ce i sta vi li ih u izo la ci ju od spo qa {e weg sve ta na taj noj lo ka ci ji.

Osum wi ~e ni su tra `i li pa ci jen te ko ji ma je po treb na tran splan -

ta ci ja po bol ni ca ma ili In ter ne tu i spa ja li ih sa zdra vim da va o ci ma - na ve de no je u iz ve {ta ju.

Dr `av ni me di ji su u apri lu ja vi li da je sred wo {ko lac pro dao bu breg da bi ku pio aj fon ili aj ped. Se da ma e sto go di {wi mla di}, ko me je za bu breg pla }e no 3.500 do la ra, pro na |en je na In ter net ~e tu. Sin hua je u to vre me ob ja vi la da je mla di }u ot ka zao pre o sta li

bu breg i da mu se zdrav stve no sta we po gor {a va.

Na tran splan ta ci ju or ga na ~e ka vi {e od 1,5 mi li o na Ki ne za, ali se, pre ma po da ci ma ki ne skog mi ni star stva zdra vqa, go di {we iz vr {i sa mo oko 10.000 ta kvih ope ra ci ja u ~i ta voj ze mqi.

Ogrom na po tra `wa je do ve la do pro cva ta ile gal nog tr `i sta or ga ni ma, ka `e mi ni star stvo.

Za tvo re ni ci nad ko ji ma je iz vr {e na smrt na ka zna i da qe su glav ni iz vor or ga na za pre sa |i va we zbog ne do stat ka do bro voq nih da va la ca, re kao je po ~et kom ove go di ne za me nik mi ni stra zdra vqa Hu ang \e fu, pre ne li su ki ne ski me di ji. Po sle upor nih kri ti ka me |u na rod nih or ga ni za ci ja za qud ska pra va, Hu ang je obe }ao da }e bi ti is ko re we na za vi snost Ki ne od or ga na po gu bqe nih za tvo re ni ka. Me |u na rod ne or ga ni za ci je za qud ska pra va ve} du go op tu `u ju Ki nu za va |e we or ga na za to vre ni ci ma nad ko ji ma je iz vr {e na smrt na ka zna bez pri stan ka sa mih za tvo re ni ka ili wi ho ve po ro di ce, dok ki ne ska vla da tvr di da to ni je ta~ no.

Ne do sta tak or ga na za tran splan ta ci ju u ve li koj me ri po ti ~e od to ga {to u Ki ni ne po sto ji „kul tu ra tran splan ta ci je”, u po re |e wu sa Za pa dom, i od tra di ci o nal ne ide je da te lo tre ba da osta ne ona kvo ka kvo je bi lo u tre nut ku ka da je na stu pi la smrt.

LekAR / OGLASi

dnevnik

Pre`ivqavawe obolelih od raka o ka k o se obo l e l i od ra k a plu } a ose } a j u u vre m e po s ta v qa w a di jag n o z e, mo ` e da bu d e po k a z a teq du ` i n e wi h o v og pre ` i -

T

vqa v a w a, uka z u j e ma e r i~ k a stu d i j a oba v qe n a na kli n i c i Me j o u Ro ~ e s te r u, Mi n e s o t a.

Na i m e, oni pa c i j en t i ko j i da j u vi { u oce n u svom kva l i te t u `i v o t a u prin c i p u `i v e du ` e, pre ` i v qa v a j u } i u pro -

se k u go t o v o {est go d i n a na kon di j ag n o z e, dok oni ko j i da j u ni s ku oce n u kva l i t e t u `i v o t a ko j im `i v e u pro s e k u pre ` i v qa v a j u ma w e od dve

go d i n e. Le k a r i su, ina ~ e, odav n o uo~i l i da po svim objek t iv n im me r i l i m a bo l e sti i la b o r a t o r ij s kim re z ul ta t i m a dva pa c i j en t a obo l e la od ra k a mo g u da bu d u ve o m a sli~ n a, a da im ipak du ` i n a

pre ` i v qa v a w a bu d e vr l o raz l i ~ i t a. Is t ra ` i v a w em, ko j im je ru k o v o d io Xef Sloun, pro f e s or on k o l o g i j e i bi o s ta t i s ti k e, su ob u h va }e n a 2.442 pa c i j en t a, ko j a su to k om 11 go d i n a le ~ e n a od ra k a plu } a na po m e n u t oj kli ni c i. U vre m e po s ta v qa w a di j ag n o z e, wi m a je po s ta v qe no i pi t a w e da na ska l i od 0 do 100 pro c e n e kva l i t et svog `i v o t a. „De f i c it� u kva l i te t u `i v o t a, od n o s no skor is p od 50, je pri j a v io 21 od s to is p i t a n i k a. Oni su u pro s e k u pre ` i v e l i 1,6 go d i n a na k on di j ag n o z e, dok su oni ko j i su svom kva l i t e t u `i v o t a da l i vi { u oce n u u pro s e k u po ` i ve l i 5,6 go d i n a. Utvr | e n o je da su is p i t a n i c i ko j i su se iz j a s ni l i da im je kva l i t et `i v o t a ni z ak, ~e { }e mu {kar c i ne g o `e n e, ~e { }e pu {a ~ i ne g o ne p u { a ~ i, kao i da im je bo l est uglav n om u uz n a pre d o v a l om sta d i j u m u. Me | u tim, ~ak i po { to su u ana l i z u ukqu ~ e n i i ti fak t o r i, ipak je su b jek t i v an ose } aj kva l i te t a sopstvne o g `i v o t a ostao bi t an po k a z a t eq du ` i ne pre ` i v qa v a w a. Ukup n a sto p a smrt n o s ti onih is p i t a ni k a ko j i su sma t ra l i da im je kva l i t et `i v o t a ni z ak, bi la je to k om tra j a w a po m e n u tog is t ra ` i v a w a 55 od s to vi {a ne g o kod onih ko j i su svoj kva l i t et `i v o t a oce n i l i bo qom oce n om.

(Ta njug)

Lek iz breskve a u~ na is tra `i va wa po ka zu ju da bre skva mo `e po ve }a ti plod nost kod mu {ka ra ca, uma wi ti krv ni pri ti sak, spre ~i ti ka ko po ja vu ta ko i da qe na pre do va we ra ka. Za hva qu ju }i vi ta mi nu B2, ko ri sna je za o~u va we do brog vi da, me ka ne i ela sti~ ne ko `e i uop {te mla da la~ kog iz gle da. Bre skva se na ro ~i to pre po ru ~u je de ci u raz vo ju jer je vi ta min B2 od go vo ran za pra vi lan rast i raz voj.Osim to ga bre skve po spe {u ju va re we, po seb no te {ko svar qi ve i ma sne hra ne jer po ve }a va ju lu ~e we `e lu da~ nih so ko va i za u sta vqa ju mu~ ni nu i po vra }a we.Bre skva sa dr `i do sta te~ no sti, {e }e ra i dru gih hran qi vih ma te ri ja pa je to kom le ta pra vi me lem za okre pqe we or ga ni zma i sto ga je ne tre ba pro pu sti ti dok tra je se zo na.

N

Univerzalna vakcina protiv gripa?

V

Gojazne osobe sklonije polipima so be s vi {kom ki lo gra ma, kao i one for mal no go ja zne, sklo ni je su ri zi ku na stan ka po li pa u de be lom cre vu, ko ji su po ne kad pret hod ni ca kan ce ra, upo zo ri li su stru~ wa ci lon don skog Im pi ri jal ko le xa. Tim stru~ wa ka iz Ve li ke Bri ta ni je je ana li zi rao re zul ta te 23 stu di je, u ko ji ma je u~e stvo va lo pre ko 100.000 qu di iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va, Evro pe i Azi je, tra `e }i even tu al nu ve zu iz me |u po li pa i po ve }a nog in dek sa te le sne ma se (BMI). Pro ce na je oba vqe na na osno vu smer ni ca Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, pre ma ko ji ma se oso bom s vi {kom ki lo gra ma sma tra ona ko ja ima BMI iz nad 25, a go ja znom ona ~i ji je BMI ve }i od 30.Utvr |e no je da je 22 od sto is pi ta ni ka s vi {kom ki lo gra ma ili go ja zno {}u pa ti lo od po li pa de be log cre va, pre ma 19 od sto me |u is pi ta ni ci ma nor mal ne te `i ne. Ta ko |e je usta no vqe no da ri zik od po li pa de be log cre va ra ste s po ve }a wem BMI. Hu tan A{ ra fi jan, je dan od auto ra stu di je, is ta kao je ka ko ona po ka zu je da je go ja znost mo `da od uti ca ja na raz voj kan ce ra mno go ra ni je ne go {to se do sad mi sli lo i da za to go ja zne oso be i one s vi {kom ki lo gra ma tre ba da na vre me oba ve ko lo no sko pi ju.Pre ma po da ci ma SZO u sve tu ima oko 500 mi li o na go ja znih qu di, a od ra ka de be log cre va 2008. go di ne je umr lo pre ko 500.000 oso ba.

(Ta njug)

ak c i n a pro t iv vi r u s a H1N1 tzv. „sviw s kog gri pa� iz 2009, pro vo ci ra la je po ja vu se ri je an ti te la ko ja {ti te od mno gih dru gih vr sta gri pa, ukqu ~u ju }i i vr l o smr t o n o s ni pti ~ i j i grip, iza zvan vi ru som H5N1, utvr d io je tim ka n ad s kih stru~ wa ka. Tim Bi o me di cin skog is t ra ` i v a~ k og cen t ra Uni ver zi te ta Bri tan ske Ko lum bi je je utvr dio da je za {tit no dej stvo do ti~ nih an ti te la po sle di ca ~i we ni ce da ona na pa da ju sta blo pro te i na

ra ti no vu, raz li ~i tu vak ci nu pro tiv gri pa. An ti te la vak ci ne pro tiv sviwk sog gri pa su, me |u tim, ne u tra li sa la vi rus in flu en ce na pa da ju }i sta blo pro te i na HA, ko je je sta bil ni je od gla ve. Ame ri~ ki na u ~ n i c i su pro { le go d i n e ob ja vi li da su se kod oso ba ko je su se opo ra vi le od sviw skog gri pa, po ja vi la ne u o bi ~a je na an ti te la ko ja {ti te od ra znih dru gih vr sta in flu en ce. Ta an ti te la, uze ta od de vet oso ba ko j e su pre ` i v e l e sviw s ki grip, su u te sti ra wu na mi {e -

gri pa pod na zi vom he ma glu ti nin (HA), a we go vu gla vu, kao {to ~i ne an ti te la na sta la da va wem ve }i ne dru gih vak ci na.

Vo |a is tra `i va wa Xon [re der ob ja {wa va da kod vi ru sa gri pa do la zi do br zih mu ta ci ja, pri ~e mu u gla vi HA do la zi do ra pid nih pro me na. Zbog to ga je sva ke go di ne nu `no kre i-

vi ma po ka za la za {tit no dej stvo pro tiv naj ma we tri dru ge vr ste gri pa, ukqu ~u ju }i i pti ~i ji. Ka nad ski i ame ri~ ki na la zi pod sti ~u na du da bi se mo gla na pra vi ti uni ver zal na vak ci na, ko ja bi de lo va la pro tiv vi { e vr s ta gri p a, ko j e cir ku li {u {i rom sve ta ve} de ce ni ja ma.

(Ta njug)

O

Rizik od carskog reza ak jed na od de set `e na do bi je in fek ci ju po sle car skog re za, a ve li ki broj wih mo ra da osta ne du `e na bol ni~ kom le ~e wu. Ne sa mo da su te kom pli ka ci je te {ke za maj ku, ne go mo gu uti ca ti i na we nu be bu.Is tra `i va ~i bri tan ske Agen ci je za za {ti tu zdra vqa i Im pe rial ko le xa u Lon do nu pro u ~a va li su 4.107 `e na ko je su se pod vr gle car skom re zu iz me |u apri la i sep tem bra 2009. Ot kri li su da je 394 wih do bi lo in fek ci ju, {to je oko 9,6 pro ce na ta. Dok tor Ke trin Vloh sa In fek tiv nog ode qe wa Agen ci je za za {ti tu zdra vqa ka `e da iako ve }i na car skih re zo va pro |e bez pro ble ma, mno go `e na ipak do bi je in fek ci ju ko ja me wa kva li tet wi ho vog `i vo ta. ^ak i ma we in fek ci je mo gu do ve sti do ve li kih bo lo va i ne pri jat no sti za `e nu, a mo gu se pro {i ri ti i na du bqa tki va. [to su in fek ci je ozbiq ni je, to maj ka mo ra du `e osta ti u bol ni ci - ka `e dr Vloh.

Ta k o | e, in f ek c i j e mo g u uti ca ti i na bu du }e trud no }e, uko li ko se pro {i re na ma te ri c u. Ipak, mno g e `e n e se pla {e pri rod nog po ro |a ja, a ta kav strah po znat je kao to ko f o b i j a. Za ne k e je ta k av strah sa s vim ira c i o n a l an, ali je kod ne kih iza zvan tra u ma t i~ n im pret h od n im po r e me }a ji ma. Ra ni ja stu di ja ot kri la je da su go ja zne `e ne i one sa di ja be te som u ve }em ri zi ku od do bi ja wa in fek ci ja po sle car skog re za.

^

ponedeqak6.avgust2012.

23

24

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak6.avgust2012.

Po sled wi po zdrav

dnevnik

Po sled we zbo gom na {oj stri ni, je tr vi i sna ji

Ja nu {ko I{tva nu Fi }i

Sa ve li kim bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 55. go di ni iz ne na da pre mi nuo na{ vo qe ni

Jo vi ca Ra ja ~i}

Dra gi ci Ili}

1957 - 2012.

Sa {a, Vla dim dir, Mi ra i Jo van Ili}.

IZ DA JEM so be i apart ma ne na Be lo cr kvan skim je ze ri ma. Te le fon: 069/0305538.

58050

od po ro di ce Pa ro {ki.

Sa hra na }e se oba vi ti 6. 8. 2012. god. u 12.45 ~a so va na Grad skom gro bqu u No vom Sa du

Sa hra na }e se oba vi ti u uto rak, 7. 8. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: se stra Je le na, zet Ni ko la i we go va maj ka Bo `i ca, se stri ~i ne Sne `a na, Alek san dra i Oli ve ra.

58103

58106

58109

Po sled wi po zdrav dra goj i ple me ni toj kom {i ni ci

Po sled wi po zdrav je di nom bra tu

EN GLE SKI, ~a so vi za sve uz ra ste i ni voe, 800din, 60 min. Te le fon 063/ 1176403.

57859

LI MAN II, 44m2, IV sprat, od mah use qiv, ce na do go vor.

Te le fon 063/239-411. 57272

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

57896 VO DO I NA STA LA TER iz ra da ku pa ti la, za me na i sni ma we ce vi, ma {in sko od gu {e we ka na li za ci je, ka me ra, hit ne in ter ven ci je. Te le fon: 6393-737 i 064/16047-25.

58049

KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002.

57719 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

57881

Po sled wi po zdrav na {em ko le gi i pri ja te qu

Ve se li nu Ni ko li }u

Dra gi ca Ili} Ja nu {ko I{tva nu Fi }i

Po do bro ti }e mo te pam ti ti, s po no som spo mi wa ti, od za bo ra va ~u va ti.

Se stra Ro za li ja i {o gi Vla da.

Tvoj ujak Pri bi} Sa va, ujna Mi ra sa de com Bra ne tom, Zo ra nom i Ta wom iz Austra li je.

58108

58117

Po sled wi po zdrav

Ste vi ca Ar se ni je vi} [tu la Dra gi ci Ili}

Sa hra na mi log nam po koj ni ka oba vi }e se da nas, 6. 8. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, na No vom gro bqu, u No vim Le din ci ma.

Po ro di ca Ga jic ki.

Po sled wi po zdrav

Dra gi ca Ili} Fi }i

Se stro, oti {la si bez po zdra va, osta vi la tu gu i bol u na {im sr ci ma. Ne ka te an |e li ~u va ju kao {to si ti ~u va la nas.

Dra gi ci Ili} ro|. Le ti}

od kom {i ja iz Ma sa ri ko ve 5: Bu ki}a, La ko vi}a i \u ro vi}a.

od po ro di ca: Le ti} i Pe {i}.

Brat Le ti} Dra gan, sna ja Sto jan ka sa de com @eq kom i Jo va nom.

58123

58115

We go vi: Sa {a i Dra gi ca.

OG-2

[tu ki ju od po ro di ca: An to ni je vi}, Di ki}, Ma rin ko vi}, Pro ki}, Te {i} i ^o lo vi}.

58126

58135

Po sled wi po zdrav naj bo qem ku mu

[tu li

Po sled wi dru ga ri ci

po zdrav

dra goj

Dra gi ci

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ku mi

Po sled wi po zdrav mom dra gom bra tu

Ve ri

Ste vi ci Ar se ni je vi }u

od ku ma Bo de i ku me Da ne sa po ro di com.

Ma ri ja i Na da.

od po ro di ca: Br ~in i Ba bi}.

58133

58099

58127

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav

Ste vi ci Ar se ni je vi }u

od se stre Bu bi ce, ze ta \u re, Ja smi ne i Jo va na.

od stri ne Ane i bra ta Mi ro sla va.

58119

58107

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra goj

6. 8. 2005 - 6. 8. 2012.

Sa ve li kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo pri ja te qe i po zna ni ke da nas je na pu sti la na {a vo qe na

Pe tar Pri ca

iz Le di na ca

58118

Po sled wi po zdrav

58134

Ste vi ca Ar se ni je vi} [tu la

O`a lo {}e na po ro di ca Ar se ni je vi}.

58098

od ko lek ti va Sa la {a 137.

Uvek }e mo te se se }a ti na{ Ste vi ce.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 45. go di ni, iz ne na da pre mi nuo

Zna{ li ka ko je te {ko bi ti jak kad tu ga po to pi ze ni ce, a ne za pla ka ti? Ka ko je te {ko pre tu ri ti zve zde i obla ke, a ne na }i te? Zna{ li ka ko je stra {no {to vi {e ne ma te...?!

Tvo ji: Mi le na, Alek san dra, Je le na, Ni ko la, Jo van, Mi la na i Igor.

58053

Ve ro ni Cim bal Da ri ki od se stre Je le sa po ro di com.

58132

Ve ro ni Cim bal od Sa {i nih dru ga ra sa po ro di ca ma.

Cve le, Mar ko, Pro fi, Vuj ke, Ro ske, Mi ki, Fe |us, Mir ta, [min ko, Mi ka, Ve za i Ne bo ja.

58125

Ve ro na Cim bal „Fo to Ma ri ja�

1948 - 2012.

Sa hra na je da nas, 6. 8. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na gro bqu Tran xa ment u Pe tro va ra di nu.

O`a lo {}e ni: su prug En dre, Ma ja, Ne ma wa, Sr |an, Sa {a, Bran ka i An to ni ja.

58110

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom ocu, su pru gu i de di

ponedeqak6.avgust2012.

Sa tu gom i bo lom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 84. go di ni pre mi nuo na{ otac i de da

P O M E N

Ra do mi ru No va ko vi }u

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ku mi

Mla den Dra ku li}

od: Zo ra na, Sil va ne, Ire ne, Mar ka i Ni ne.

Sa hra na }e se oba vi ti u uto rak, 7. 8. 2012., u 14.15. ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

58120

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je pre mi nu la

Dra gi ci

Sa hra na je da nas, 7. 8. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

O`a lo {}e ni: @eq ko Dra ku li}, Dra gan i Dra ga na Dra ku li} i unu ~ad Ni no slav i Ni ko li na i ba ka Ra da.

Va wa Lep ki

25

od ku mo va Rad man.

OG-1

58124

Plam ti, zve zdo mo ja, sa mo, pro spi hlad no sve tlo si vo.

Jer na uskom gro bqu, ta mo, ne }e ku cat sr ce `i vo.

Po sled wi po zdrav dra gom

Opra {ta mo se Mo krin ~a ni na

od

na {eg

S’ja{ ko av gust ta la sa wem, pu ni{ poq ski mir kraj vo da ne kim je zi vim drh ta wem kao - za o sta la ro da.

Ru `i ca [tr bac 1936 - 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti 6. 8. 2012. go di ne, u 17 ~a so va, na ^e rat skom gro bqu u Sr. Kar lov ci ma.

Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji: su prug Vla do, si no vi Ni ko la i Mi lovan, sna je Sr bin ka i Mil ka, unu ci: Jo va na, Vla di mir, Du {an, Ru `i ca, Sr |an i pra u nu ka Ni ko li na.

Zlat na je sen bez ko pre ne bre za ma sok - uma wu je, sve vo qe ne, osta vqe ne, ono li {}em opla ku je.

58100

Po sled wi po zdrav

Dru ga ri ce i dru go vi iz Za vi ~aj nog klu ba Mo krin ~a na.

58070

58114

57862

Po sled wi po zdrav dra goj ba bi i pra ba bi

6. 8. 1998 - 6. 8. 2012.

D V O G O D I [ W I P O M E N na {em je di nom i ni kad pre `a qe nom

Ni ko li Si mo no vi }u

Ru `i

Ra do van [a u la

7. 8. 2010 - 7. 8. 2012. obe le `i }e mo u uto rak, 7. 8. 2012. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu u pri su stvu rod bi ne i pri ja te qa.

U mi sli ma i sr ci ma uvek sa to bom: maj ka Mir ja na, otac Ivan, su pru ga Ire na sa ma lom }er ki com Mi li com, stric Vo ja, stri na Ana i te ~a Ne boj {a.

Da ri Kre so vi}

Vre me pro la zi, ali ne ble de na {e uspo me ne na te be.

od ku mo va Vu ka {i no vi}.

od pri ja te qa: Mir ka, Mi le ne, Mi la na, Brur sa }a.

58102

58101

57984

58062

Uvek }e mo se sa po {to va wem i qu ba vqu se }a ti Vas dra ga Evi ce.

Da nas se na vr {a va de vet go di na od ka ko je moj naj dra `i de ka~

Po sle du ge i te {ke bo le sti na pu sti la nas je na {a vo qe na

Po sled wi po zdrav dra goj ba bi i pra ba bi

Eva Vuk ni}

\or |e Vu li}

Dra ga na Ti hvin ski

od po ro di ca: Mi lo {e vi} i Za go rac.

U sr ci ma si tvo jih: su pru ge Zo re, si na Go ra na i }er ke Gor da ne.

58129

Po sled wi po zdrav dra goj na ni

Da ri Kre so vi}

Da ri Kre so vi}

1960 - 2012.

Qu bo mi ra Mar ko va

Po ro di ce: Ma ti} i Ta nur xi}.

P O M E N

Po sled wi po zdrav pri ji

tet ka Ru `i

Qu bo mi ru Mar ko vu

iz gu bio bit ku za `i vot.

Po ro di ca Bu dak.

U sr cu ga ~u va od za bo ra va we go va Ma ri ja.

58113

D E V E T O G O D I [ W I P O M E N

Sa hra na }e se oba vi ti 7. 8. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Us pen skom gro bqu u No vom Sa du.

58111

58116

Da nas, 6. av gu sta 2012. go di ne, na vr {a va se 40 da na od ka ko je na pu stio ovo ze maq ski `i vot na{

Po sled wi po zdrav naj dra `oj, naj ple me ni ti joj, naj lep {oj oso bi

Alek sa Mr |en

Dra ga ni Ti hvin ski

Tvo ja tu `na i ne u te {na se stra Spo men ka - So wa.

56802

Uz mo li tvu Go spo du da po da ri raj ska na se qa du {i we go voj, tu gu je za wim tet ka Sta na sa po ro di com.

58122

od unu ka Slo bo da na sa su pru gom.

O`a lo {}e na po ro di ca.

Mi lan ka Til ger Mi lan ka, mo ja se stro naj mi li ja, ne za bo ra vqe na i ne pre `a qe na.

I da wu i no }u si u mom sr cu, mi sli ma mo jim.

od po ro di ca: Jan ko vi} i Milo {e vi}.

58130

58131

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 5. 8. 2012. go di ne, pre mi nu la na {a

Da ra Kre so vi} 1926 - 2012.

Bi }e{ ve ~i to sa na ma: maj ka Ra da, se stri }i Ivan, Alek san dar, se stra Gor da na, zet Slo bo dan.

58112

Sa hra na }e bi ti oba vqe na u uto rak, 7. 8. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Us pen skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: sin Slo bo dan sa su pru gom, }er ka Sla vi ca sa su pru gom i }er ka Slo bo dan ka.

58128

26

06.30 Добро јутро, Војводино 08.55 Потрошачки репортер 09.05 Кад зазвони 09.30 Зелени сат 10.00 Вести 10.10 Биографије 11.00 Све о животињама 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Бразде 13.05 Чари риболова 13.30 Хроника Славоније,Барање и западног Срема 14.00 Вести 14.05 Све(т) око нас 14.30 Политбиро 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Освајачи: Петар Велики 16.00 Неустрашива планета 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Андалузија укратко 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Франк Рива Вукови 1 21.05 Вреди знати: Засадити дрво и неговати воћњак 21.30 Живопис: Надине стазе 22.00 Војвођански дневник 22.40 Олимпијска хроника 23.00 Оперативци 23.55 Франк Рива - Вукови 1 00.45 Вреди знати: Засадити дрво и неговати воћњак

06.30 07.00 07.55 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.25 00.25

tv program

ponedeqak6.avgust2012.

Ку хи њи ца – мађ. Но ви та бло ид НС Тре ће до ба Вер ски не дељ ник Пу те ви на де Бра зда,ем.за по љо при вред ни ке-мађ. Ду рин до 2012 – 5. део, ма ђар ска на род на му зи ка Свет ко ји не ста је (мађ) Из на ше ар хи ве: Пец Ма ри ка (мађ) Лен да ва: Ста ри учи те љи (мађ) Ве сти (мађ) Под истим кро вом, 15.еми си ја о европ ским ин те гра ци ја ма По вра так на се ло Ши ро ки план (рус) До бро ве че, Вој во ди но (мађ) Кул тур ни ма га зин (мађ) (Је лен-лет) ТВ Ма га зин (рум) ТВ Днев ник (хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) Ку хи њи ца – мађ. На ши да ни (мађ) Омла дин ска еми си ја (мађ) Се о ски учи тељ, филм ТВ ба шти не ТВ Про да ја

Се о ски учи тељ Уло ге: Па вел Ли шка, Жу жа на Би џов ска, Те ре за Во жи шко ва, Ла ди слав Ше ди ви, Ма рек Да ни ел Ре жи ја: Бох дан Сла ма (РТВ 2, 21.30)

Те ре за Во жи шко ва

06.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Му зич ко сви та ње Ло ла Па нон ско ју тро Филм: Фој лов рат Бу ди ро ди тељ Уло ви тро феј Вој во ђан ске ве сти Па нон ска хро ни ка Е ТВ Вој во ђан ске ве сти Ло ла Раз го во ри о здра вљу Вој во ђан ске ве сти Без цен зу ре Вој во ђан ске ве сти Филм: Скри ве но утвр ђе ње Па нон ска хро ни ка Глас Аме ри ке

РУ КО МЕТ: ЛОИ 2012.

Ср би ја–Ма ђар ска (РТС 1, 10.25)

ОД БОЈ КА: ЛОИ 2012.

Ср би ја–Ру си ја (РТС 1, 12.25) ВА ТЕР ПО ЛО: ЛОИ 2012.

Ср би ја–Ру му ни ја (РТС 1, 15.05)

Уло ви тро феј (Па но ни ја, 13.00)

06.30 Но во сад ско ју тро 08.30 Хра на и ви но 09.00 Ве сти 09.05 Уби ства у Мид са ме ру 10.50 Нео си ти 11.00 Ве сти 11.05 Укра де на ср ца 11.35 Ре ка на де 13.00 Ве сти 13.05 Оп чи ње ни 14.00 Ево нас код вас 15.00 Ве сти 15.05 Зо ве мо ре 15.30 Азбу ка ро ди тељ ства 16.00 Ду нав ска са ле тла 16.30 Хра на и ви но 17.00 Уби ства у Мид са ме ру 18.45 Срем ски Кар лов ци,од су бо те до су бо те 19.00 Објек тив 19.30 Објек тив на сло вач ком 19.45 Објек тив на ма ђар ском 20.00 Спринт 20.30 Ис тра га 21.00 Оп чи ње ни 22.00 Објек тив 22.30 Зо ве мо ре 23.00 Се риј ски про грам 23.55 Укра де на ср ца

06.30 Ар ген тин ска ли га: Кил мес – Бо ка Ју ни орс 09.30 Олим пиј ске ве сти 10.00 АТП Ва шинг тон фи на ле 12.00 Ко шар ка Аде ко куп: Сло ве ни ја – Ср би ја 13.45 Ко шар ка Аде ко куп: Хр ват ска – Бо сна и Хер це го ви на 15.30 Пре глед АТП Ва шинг тон 16.30 СК Те нис 17.00 АТП Ма стерс То рон то 05.00 Је дре ње

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук и па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Без цен зу ре, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 16.00 Осве та, 17.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Спорт ски про грам, 21.00 Фешн сто ри, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Без цен зу ре 08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 ЗОО пу зле, 10.30 Де чи ји про грам, 12.00 Отво ре ни екран, 13.00 Спорт из дру гог угла, 14.30 Ин фо К9, 15.00 Оф Ро ад, 16.30 Ин фо К9, 17.00 Би бер, 17.30 Зе ле на па тро ла, 18.30 Ин фо К9, 19.00 Ку хи њи ца, 19.30 Би бер, 20.15 Отво ре ни екран - Ре тро спек ти ва, 21.15 Кон церт, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Ноћ ни про грам

Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Ка ми он џи је Лов и ри бо лов Ру ко мет: ЛОИ 2012, Ср би јаМа ђар ска, пре нос Про грам за ви си од пре но са Скуп шти не и пре но са до га ђа ја Олим пиј ских ига ра 12.00 Днев ник 12.15 Спорт плус 12.25 Од бој ка: ЛОИ 2012, Ср би јаРу си ја, пре нос 14.07 Срећ ни љу ди 15.05 Ва тер по ло: ЛОИ 2012, Ср би ја-Ру му ни ја, пре нос 16.10 Ово је Ср би ја 17.00 Днев ник РТ Вој во ди на 17.25 Бе о град ска хро ни ка 18.25 Раз глед ни ца 19.01 Сла га ли ца 19.30 Днев ник 20.05 Срећ ни љу ди 21.01 Ше сти круг 21.36 РТС ка ра ван 23.30 Днев ник 23.45 Ме сто зло чи на 00.29 Евро нет 00.37 Зло чи нач ки умо ви 01.19 Кра ље ви бр зи не, филм

dnevnik

06.01 Лет ње олим пиј ске игре 2012, р.

10.00 Сед ни ца На род не скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је, пре нос про грам за ви си од пре но са скуп шти не 10.25 Лет ње олим пиј ске игре 2012.

- на ја ва про гра ма 10.30 Ка јак, пре нос 11.00 Атле ти ка, пре нос 11.39 Ка јак, че тво ро сед (Ж), пре нос 13.12 Бад мин тон, фи на ле, пре нос 14.45 Стре ља штво, пу шка - фи на ле, пре нос 15.00 Гим на сти ка, фи на ле, пре нос 17.28 Ко њич ки спорт, пре нос 18.00 Фуд бал, по лу фи на ле 1 (Ж) 20.00 Бин го 20.45 Атле ти ка, пре нос 22.31 Бокс, пре нос 23.15 Ко шар ка: Ар ген ти на - САД, пре нос 01.00 Олим пиј ски ри там, му зич ки про грам 01.30 Ру ко мет-ЛОИ 2012: Ср би јаМа ђар ска (р) 02.50 Од бој ка-ЛОИ 2012: Ср би јаРу си ја (р) 04.20 Ва тер по ло-ЛОИ 2012: Ср би јаРу му ни ја (р)

06.05 08.00 09.00 09.55 10.25

Мар ко То ми ће вић

ЛОИ 2012:

Ка јак

До ђи на ве че ру Од ба че на Филм: Пад цр ног ја стре ба Тач но 1 Тра ча ра Из гу бље на част Срећ не ве сти

СЕ РИ ЈА

Ра ње но ср це Уло ге: Феј За фе и ра ку, Ко стас Со мер, Ја нис Во глис, Спи рос Фо кас, Ме ли на Бо те ли, Ба бис Алат зас (Пр ва, 16.00) 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 23.30 00.25 00.30 01.00

Ра ње но ср це Од ба че на Екс клу зив Екс пло зив Ве сти Из гу бље на част Езел Филм: Бек ство у лан ци ма Тра ча ра Срећ не ве сти Екс пло зив Екс клу зив

12. де цем бар 1945. го ди не. На ци стич ка Не мач ка је у ру ше ви на ма. Бри тан ски ави о ни сле ћу у Би кен бург. Је дан чо век, са ма лом цр ном та шном у ру ци, пу ту је у Ха млен где не ста је иза вра та за тво ра. У ра ну зо ру на ред ног да на, де вет му шка ра ца и три же не оп ту же ни су за рат не зло чи не и обе ше ни. Уло ге: Јо нас Кар лсон, Ли ја Бој сен, Да глас Јо хан сон Ре жи ја: Сте фан Апел грен (Б92, 00.45)

Ју тар њи про грам Зве зда ни ште Тај ни свет ме де Бен џа ми на Но ди у зе мљи игра ча ка За лив шкољ ки Те ле шоп Винкс Моћна чигра Ба ку ган Мо ји џеп ни љу бим ци Поп Пик си Ме те ор и моћ ни ка ми о ни Закуми Кви зић Те ле шоп Ве сти Је ле на Те ле шоп Ве сти Бе ло оде ло, филм На слов на стра на – квиз Те ле ма стер Лет њи ко вац Ћи ри ли ца Аген ци ја Мел ро уз Плејс Лу да ку ћа Из нај ми зве зду Мел ро уз Плејс Ћи ри ли ца На слов на стра на – квиз Је ле на Мо ја Ср би ја

(РТС 2, 10.30)

Џу ли јен Ни кол сон 07.45 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55

Ли ја Бој сен

По вра так учи те ља

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.05 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

СЕ РИ ЈА

Ред и за кон: Зло чи нач ке на ме ре Пра ти ће мо слу ча је ве де тек ти ва ко ји при па да ју елит ној по ли циј ској је ди ни ци са мо за то што су нај бо љи у свом по слу. Уло ге: Вин сент Д‘Оно фрио, Ке трин Ерб, Корт ни Б. Венс, Џеј ми Ше ри дан, Ана бе ла Шјо ра, Крис Нот, Ерик Бо го си јан, Џу ли јен Ни кол сон (Ава ла, 14.00) 06.30 Сли ке жи во та 07.00 Ма ра тон 08.00 Цр та ни филм 09.00 Уло ви тро феј 09.45 Топ шоп 10.00 Љу бав у за ле ђу 11.00 Топ шоп 11.35 Би ља на за вас 12.30 Здра вље и Ви 13.00 Ср би ја у рит му Евро пе 13.30 Сли ке жи во та 14.00 Ред и за кон: Зло чи нач ке на ме ре 15.00 Мућ ке 16.15 До ку мен тар на се ри ја 17.15 Обич ни љу ди 18.15 Филм: Љу бав ни жи вот Бу ди ми ра Трај ко ви ћа 20.00 Мућ ке 21.00 Филм: Успон - Кр ва ви но вац 23.00 Удо ви це 00.00 Мућ ке 01.00 Филм: Ис под по вр ши не

06.40 Шља ка 06.50 Ин спек тор Ва лан дер 08.30 Топ шоп 08.50 До ли на сун ца 09.45 Топ шоп 10.00 Ве сти 10.35 Аме рич ки топ-мо дел 11.30 Цр та ни фил мо ви 14.00 Филм: Све о де ча ку 16.00 Ве сти 16.40 Спорт ски пре глед 17.05 Као слу чај но 17.30 При ја те љи 18.30 Ве сти 19.10 Сун ђер Боб Коц ка ло не 19.30 Штрум фо ви 20.10 Нин џа рат ни ци 21.15 Филм: Пла ће ник 23.00 Ве сти 23.35 Спорт ски пре глед 23.55 Увод у ана то ми ју 00.45 Филм: По вра так учи те ља, 1. део 02.15 Са ут Парк

07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00

Моћ на чи гра Ни је ба ца ње чи гре ла ко, по себ но уко ли ко су у пи та њу так ми че ња. Свирл бор ци укр шта ју сво је ве шти не у ба ца њу ових на из глед ла ких играч ки. Де чак ко ји но си тај ну по бед нич ког ба ца ња, Тај гер, кроз игру раз ви ја ве о ма пле ме ни те и ху ма не осо би не. (Хе пи, 11.00)

До бро ју тро Мо је ср це ку ца за Ло лу Све за љу бав Па па ра цо лов Тач но у под не- жи во Ака де ми ја де бе лих- из ба ци ва ње На ци о нал ни днев ник Ку ка ви ца Се ља ци Ака де ми ја де бе лих - ужи во На ци о нал ни днев ник Ма ла не ве ста Го спо ђи ца Сме шно ћо ше код Ђо ше Ака де ми ја де бе лих - из ба ци ва ње ВИП так ми ча ра Филм: Ка кав де да та кав унук Де тек тив ске при че Филм: Жи во тињ ски ин стинкт

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Фо кус, 09.45 Му зи ка, 12.00 Мак си мал но опу ште но, 12.55 Хит не де ље, 13.00 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здра вље и Ви, 17.00 Фо кус, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.40 ФАМ, 21.10 Бу ле вар, 22.00 Хо ли вуд, 22.25 Ба ње Ср би је, 23.05 Фо кус, 23.45 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фо кус, 01.10 Ски Ја хо ри на, 01.40 Веб џанк

07.00 Де чи ја се ри ја, 08.00 555 лич но сти, 09.00 Сва шта о ни ца, 09.30 Ис под по клоп ца, 10.00 Филм ин фо, 10.30 Здра вље, 12.15 Злат но по ље, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Во леј, 15.00 Иза зо ви исти не, 15.30 Се ри ја, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Док. филм, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Из во ри здра вља, 19.00 Пу то пис, 20.30 Са мо вас гле да мо, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм

12.00 Срем на дла ну: С. Ми тро ви ца, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Пу тви на, 17.00 Но во сти 1, 17.15 ТВ хро ни ка: Срем на дла ну: Шид, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 До ку мен тар ни про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 Хра на и ви но, 09.00 Филм, 10.30 Му фљуз, 11.00 Под сун цем, 12.00 До кра ја све та, 12.30 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 13.00 Про дук ци ја мре же, 14.00 Агрос фе ра, 15.05 Филм, 17.00 До кра ја све та, 18.00 Иза сце не, 18.30 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Од го вор, 21.05 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

27

ЈОВАН ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др Са ша Мар ко вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Тајни рат Хитлерова потопљена тајна Рембрантово “Оптужујем” Уметнички живот. футуристичка револуција Комеда – музика једног живота Импресионисти Тајм тим година X Геније дизајна Траговима Тинтина Заборављени начини исхране Сага о викинзима Средњи век Ратници Тајни рат Траговима Тинтина Крв на нашим рукама

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Бади, светски првак Анђео чувар Доланов кадилак Легионар Правило службе Медени месец Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00

Медени месец „Медени месец” је прича о два пара, један српски и један албански, који из разних разлога одлучују да емигрирају у Италију. Међутим, они убрзо сазнају да „трава није зеленија на другој страни” јер су оба пара имали непредвиђене проблеме на граници. Улоге: Не бој ша Ми ло ва но вић, Је ле на Тр ку ља, Јо зеф Ши ро ко, Ми ре ла На ска, Ла зар Ри стов ски, Да ни ца Ри стов ски, Пе тар Бо жо вић, Ми ра Ба њац Режија: Го ран Па ска ље вић (Си не ма ни ја, 22.00)

Не бој ша Ми ло ва но вић

06.00 07.35 09.05 10.45 12.30 14.40 15.10 16.45 18.25 20.05 21.05 23.00 00.35 02.10

Лото тикет Осам минута Легија изузетних плесача Ја сам број четири X-Мен. Прва класа Филмови и звезде ИВ Превелики за пропаст Крива је мама Опасне девојке 2 Редакција Боксер Избацивач Бладворт Списак клијената

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Мутум Улоге: Тја го да Сил ва Ма риз, Ва ли сон Фе ли пе, Ле ал Ба ро зо, Ма ри ја Ху ли ја на, Со у за де Оли ве и ра Режија: Сан дра Ко гут (ХРТ 1, 13.15, 01.38) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Доме, слатки доме 10.15 Волим место где си ти, док. серија 11.03 Тајни живот примата, док. серија 12.00 Дневник 12.31 Моћ судбине 13.15 Мутум, филм 15.11 Дубине: Свет дубина, док. серија 15.40 Природна баштина, док. филм 16.13 Понос Раткајевих 17.25 Хрватска уживо 17.46 Луди римски цареви, док. серија 18.16 Лоза 19.06 Наврх језика 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.33 У крупном плану 21.35 Стипе у гостима 22.15 Дневник 3 22.56 Циклус европског филма: Александра, филм 00.32 Секс и град 3 00.57 Др Оз 1б, ток шоу 01.38 Мутум

08.10 Жутокљунац 08.32 Амика 09.00 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (Ж): Хрватска - Турска, снимак 10.40 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак 10.55 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо: Хрватска - Казахстан, пренос 12.10 ОИ Лондон 2012.: Атлетика квалификације, снимак 13.25 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Мађарска - Србија, снимак 14.45 ОИ Лондон 2012.: Стрељаштво - пушка тростав финале, пренос 15.05 ОИ Лондон 2012.: Једрење класа Ласер - плов за медаље, пренос 15.45 ОИ Лондон 2012.: Гимнастика - финале по справама, пренос 17.00 ОИ Лондон 2012.: Стрељаштво - трап, пренос 17.40 ОИ Лондон 2012.: Време за чај 18.00 ОИ Лондон 2012.: Хрвање до 84 кг - квалификације, снимак 19.30 ОИ Лондон 2012.: Хрвање до 84 кг - за медаље, пренос или кошарка (М): Русија Аустралија, снимак 20.20 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Хрватска - Шпанија, пренос 22.05 ОИ Лондон 2012.: Атлетика финале, пренос + снимак 22.35 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан 23.25 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М). САД - Аргентина, укључење у пренос 00.55 Битанге и принцезе 01.26 Сестра Џеки 01.51 Др Хаус 02.33 Звездана врата 03.15 Ноћни музички програм

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Биографија - Одри Хепберн Прерано рођен Пространо је море Биографија - Ен Рајс Четворица као један Двестогодишњи човек Биографија - Одри Хепберн Пространо је море Биографија - Ен Рајс Луди пандури Легенда о Бучу и Санденсу

10.00 12.00 13.30 15.00 16.30 18.20 20.00 22.10 00.00 02.00

Ламбада Осуђеници Господар мува Момак остаје на филму Лакоћа Бени и Џун Народ против Лерија Флинта Без срца Еротски филм Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Монк Монк Краљевски болесници Кал освајач Ледено доба. 2012 Медијум

08.00 Преживети дивљину, док. серија 08.55 Езел 11.05 Кисмет - окови судбине 12.15 Ексклузив таблоид 12.50 Вечера за 5 13.40 Бибин свет 14.20 Пороци Мајамија 16.15 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Хаваији фајв-0 22.35 Одстрел 23.30 РТЛ вести 23.45 ЦСИ Мајами 01.25 Астро шоу 02.25 ЦСИ Мајами

СЕРИЈА

Одстрел Мајклова мајка Медлин већ неколико дана је у страху због државног агента који се шуња око њене куће. А за то време Мајкл је у акцији: отима глисер гангстеру како би га продао клијенту Вирџилу, али у тренутку размене је нападнут и побегне бродом у тајно скровиште. Улоге: Џе фри До но ван, Га бри јел Ан вар, Брус Кем бел, Ше рон Глес (РТЛ, 22.35)

Га бри јел Ан вар

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Врхунски војник Ништа лично Страствени риболов са Робсоном Грином 23.45 Чудо да сам жив 00.40 Преваранти на делу

08.30 09.30 11.00 13.30 15.00 15.25 15.30 17.15 18.00 19.40 19.45 22.30 23.00 23.30 01.00 01.30

Атлетика Мултиспортови Атлетика Мултиспортови Уметничка гимнастика Олимпијске игре Уметничка гимнастика Коњички спорт Бициклизам Олимпијске игре Атлетика Скокови Олимпијске игре Кошарка Дизање тегова Атлетика

Л

Стран ка ни је за жи ве ла

а ло ше ви ће ва ре ска кри ти ка би ла је упу ће на и ступ от кри вао је је дан кру пан не до ста так по ли тич ког Ма ђар ској др жав ној по ли ти ци, ко ја се тру ди ла праг ма ти зма Јо це Ла ло ше ви ћа – реч је о зна чај ном да пред Евор пом при ка же озбиљ ност и др жа во - ути ца ју иде а ли зма и по ли тич ке на ив но сти ко ја се те твор ност, а бал кан ским др жа ва ма да се пред ста ви као ме љи ла на мо гућ но сти де мо кра ти за ци је Аустро-Угар ‘’апо стол кул тур не на пред но сти’’. За Ла ло ше ви ћа би - ске мо нар хи је. ла је то при ча без уте ме ље ња и до бро упа ко ва на лаж Та кво ста нов ни ште мо гло је отво ри ти про стор за ко ја је кри ла ду бо ку кри зу у ко јој је Угар ска услед не - са рад њу с не ким по ли тич ким сна га ма у Угар ској ко је по што ва ња кул тур них пра ва сво јих не ма ђар ских гра - су би ле спре ме не да ре ви ди ра ју, али не и учи не пре о- ђа на. ‘’Шта смо ми де вет ми ли јо на на род но сти у очи - крет, у до та да шњој др жав ној по ли ти ци. Ува жа ва ње и ма њи хо вим! Ни шта, ин фе ри јор на ма са, ко ја тре ба да сма тра за сре ћу што нас тр пе и што још мо же мо да та во ри мо‘’. Про зи ва ње ма ђар ске др жа ве ко ја се те ме љи ла на не при хва та њу по ли тич ког ре а ли зма и иг но ри са ња по ли тич ке и на ци о- нал не во ље би ла је те ма кри ти ке и на ред них, исти на ма ло број ни јих чла на ка Јо це Ла ло ше ви ћа у Сло ги, у ко јој у то вре ме до ми на ци ју у уред ни шту и не сум њи во нај сна жни ји пе чат у ис пи са ним члан ци ма Сло ге оства ру је Ва са Ста јић. Ла ло ше вић се кри тич но, вр ло оштро и бес кур пу ло зно об ру шио на иде ју ства ра ња Ма ђар ске пра во слав не цр кве и, у ве зи с том иде јом, по де ле по сто је ће Кар ло вач ке ми тро по ли је на три но ве. На тај на чин би се оства ри ло це па ње ду хов ног је дин ства Ср ба у Угар ској и из гу био на род ни иден ти тет ко ји би вре ме ном до вео до аси ми ла ци је. ‘’Срп ски на род у овим кра је ви ма из гу био би ти ме и по след ње уто чи ште Кри ти ка про ме не кур са „Сло ге”: Вељко Пе тро вић сво је, те би се ма лак сао, су стао и из ну рен мо рао се пре да ти не у мит ној ја чој си ли’’. при хва та ње Аустро-Угар ске мо нар хи је као по сто је ће И Ва са Ста јић се огла сио тим по во дом и при дру - и не за ме њи ве отаџ би не с на ме ром по ли тич ке бор бе за жио се кри ти ци те иде је о ре ор га ни за ци ји Срп ске пра - ње ну де мо кра ти за ци ју и ти ме по бољ ша ње по ло жа ја во слав не цр кве. Глав не крив це Ста јић пре по зна је ме - срп ског ста нов ни штва у њој би ли су, у том тре нут ку, ђу ра ди ка ли ма ко ји одав но во де про тив на род ну и про - као и код мно гих дру гих срп ских по ли ти ча ра, мо гу ћи тив цр кве ну по ли ти ку та ко што умрт вљу ју иде ју на ци - по ли тич ки по сту ла ти ко ји су, осим оп стан ка, срп ској о нал не бор бе и што су скло ни оп те ре ћу ју ћим ком пор - за јед ни ци у сло же ним ме ђу на ци о нал ним усло ви ма ми си ма и ин те ре сним уступ ци ма. ‘’И ду шев ни жи вот ду нав ске мо нар хи је, омо гу ћа ва ли и пред у сло ве за наш је под вла шћу инер ци је; што ма ње са мо на по ра, успе шан при вред ни и кул тур ни жи вот и на пре дак. што ви ше пак ти ра ња’’. До га ђа је ко ји су до ве ли до Ор га ни за ци о но и по ли тич ки де ло твор но Де мо крат уну тра шње по ли тич ке кри зе у Ма ђар ској, а ко ји су ска стран ка ни је ни ка да за жи ве ла, а што је и Сло га, на ста ли као по сле ди ца до га ђа ја у ве зи с анек си јом Бо - пре ко ње и Ла ло ше вић кон ста то ва ла с не скри ве ним сне и Хер це го ви не, Ла ло ше вић је ту ма чио у кон тек сту жа ље њем због та квог раз во ја. ‘’Они чла но ви мла ђе де фи ни тив ног рас ки да с до та да шњом по ли ти ком не - срп ске ин те ли ге ни цје, ко ји су на тур ској-бе чеј ској ги ра ња на род но сти. Он анек си ју ни је до жи вља вао са - кон фе рен ци ји у ју ну 1908. усво ји ли На црт за про грам мо као им пе ри ја ли стич ки уда рац беч ког дво ра ју го - Срп ске Де мо крат ске Стран ке, ис ку пи ли су се у ле пом сло вен ској и срп ској иде ји бро ју 20. ја ну а ра (2. фе за јед ни штва ни ти као на ру бру а ра) о. г. на но ву кон Ла ло ше вић се кри тич но об ру шио ша ва ње од ре да ба Бер лин фе рен ци ју у Ве ли кој Ки на идеју стварања Мађарске ског кон гре са, од но сно по кин ди. На њој је тре ба ло православне цркве и, у вези с том по свр ша ва ти пре о ста ле сто је ћег ми ров ног уго во ра, већ и као при ли ку да се идејом, поделе постојеће Крловачке при прем не по сло ве за ор отво ри но ви про стор за по га ни за ци ју стран ке... Али ми тро по ли је на три но ве ли тич ку афир ма ци ју не ма ду гач ка, раз ло жи та де ба та ђар ских на ро да у Угар ској ко ја је во ђе на чи тав је дан и, уоп ште, у Мо нар хи ји, с об зи ром на то да је на тај дан ни је до ве ла ни до че га„. на чин сло вен ска по пу ла ци ја вид но би ла на ра сла и да Пред из бо ре за угар ски са бор, апри ла 1910. го ди не, је она мо ра ла да на мет не, услед сво је број но сти и за - усле ди ле су зна чај не про ме не у уре ђи вач кој по ли ти ци сту пље но сти, и пи та ње рав но пра ног по ли тич ког тре - Сло ге. Ве ћи на гра ђан ске ин те ли ген ци је оку пље не око ти ра ња. ча со пи са од лу чи ла је да ус по ста ви пред из бор ну са ‘’Ми на род но сти, а на по се ми Ср би, тре ба да се од рад њу с ма ђар ском стран ком На ци о нал ног ра да за је ср ца ра ду је мо ова ком раз во ју пол тич ких кон сте ла ци - дин стве ног кан ди да та на пред сто је ћим из бо ри ма. Та ја, јер он за нас зна чи крај оној по ли ти ци, ко ја је Ма - да шњи ве ли ки жу пан Вој нић оце нио је Сло гу ‘’као ђа ри ма у уну тра шњим пи та њи ма да ва ла сло бод не ру - по у зда ни лист на срп ском је зи ку’’ ко ји је ‘’са мо дру ке и нео гра ни че ну моћ, крај на шем ве чи том за по ста - штве ни’’, а не по ли тич ки лист и као та кав, као рет ко вља њу и по ти ски ва њу, а по че так леп ше бу дућ но сти, ко ји лист, Сло га је до би ја ла нов ча ну по моћ од др жа ве ко ја нам обе ћа ва бар оно ли ко пра ва и сло бод на раз - од 600 кру на го ди шње. С том про ме ном кур са ни је се вит ка, ко ли ко има ју на род но сти у Аустри ји, ко ја ће сла гао Ва са Ста јић, као и дру ги ис так ну ти сом бор ски нас бар јед ним ко ра ком бли же до не ти оста лој ју го сло - ин те лек ту ал ци, по пут Вељ ка Пе тро ви ћа. Ста јић се вен ској бра ћи на шој у сад већ про ши ре ној Аустро- по ву као с ме ста уред ни штва ча со пи са, на зи ва ју ћи га Угар ској мо нар хи ји и ко ја ће глас Ју го сло ве на, нај - та да по грд но да је лист ко ји до но си ‘’но во зло у жи мно го број ни јег на ро да у тој про ши ре ној Аустро- во ту на шег на ро да’’. Ње го ви члан ци пре ста ли су да Угар ској учи ни ти сил ним и ме ро дав ним’’. Та кав при - из ла зе у Сло зи.

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Budite realni i razumni u pogledu svega onoga {to vas emotivnopoga|a ili doti~e. Pogotovo ukarijeri i sa decom. Veliki ste borac, ali posustajete kada ste nervozni.

BIK 20.4-20.5.

Neke skrivene okolnosti se lako mogu okrenuti iz pozitivnih unegativne, i obrnuto. Potrebno vam je vreme da polako sagledate datusituaciju. ^uvajte zdravqe svoje.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

6. avgust 2012.

I dok se partner trudi da bude uz vas i da se razumete napravi na~in, vi kao da ne umete da se izrazite i donesete jasneodluke. Zanemarite konfuzne slike i ose}aje.

Danas ste ambiciozni i vredni, borbeni, ali bi mogli sami da sepose~ete na o{tricu svog no`a. Ne budite ishitreni i nervozni, ve}di{ite usporenije i izbegavajte vrelinu.

Dominantni ste u svom kraqevstvu i podanici rade za vas.

Umetedobro da organizujete poslove i sve oko sebe, tako da idete pravim isigurnim putem uspeha.

Nemojte mnogo da se zamarate sitnicama, niti analizama, nepotpunim informacijama i zbuwenim saradnicima. Jednostavno, odustanite od krutih ideja.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Neke skrivene okolnosti zaslu`uju va{u pa`wu. Imate punokoncentracije i snage da radite u zatvorenom prostoru i no}u, kadadrugi odmaraju. Nekretnine?

Partnerski odnos, bilo poslovni ili privatni, qubavni, jeaktuelan. Komunikacija i zajedni~ki standardi su osnova razumevawa ibudu}ih de{avawa. Diplomatski!

Uporni ste i istrajni, gotovo fanati~no, u svemu {to stenaumili. Ipak, vodite ra~una o odnosima me|u uku}anima, u svom domu.Mo`ete da ru{ite zidove i gradite.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Sami sa sobom ste najstabilniji i na~isto {ta vam je ~initi.

Samisebe zaposlite u pravcu onoga {to ste trasirali i isplanirali, da nebi do{li u sukob sa drugima.

Budite p{a`qivi u saobra}aju danas. Sklni ste nervozi inestrpqewu, pa }ete lako odgurnuti od sebe svakog ko vam smeta nabilo koji na~in. Sva|a i revolt.

Novac }e planuti sam od sebe.

Finasijski tro{kovi su vankontrole. Pazite gde ula`ete, {ta kupujete i da vas neko ne pokradeili prevari. Stres na radnom mestu.

TRI^-TRA^

Ор лан до је Ро мео V REMENSKA

PROGNOZA

Велика

Vojvodina Novi Sad

39

Subotica

38

Sombor

39

Kikinda

39

Vrbas

39

B. Palanka

39

Zreњanin

39

S. Mitrovica 39 Ruma

40

Panчevo

40

Vrшac

38

Srbija Beograd

40

Kragujevac

41

K. Mitrovica 40 Niш

Зве зда три ло ги је „Го спо дар пр сте но ва” Ор лан до Блум игра ће глав ну уло гу у адап та ци ји Шек спи ро ве дра ме „Ро мео и Ју ли ја”, пи ше „Сан”. То ће би ти ње гов де би на бро двеј ским да ска ма При пре ма пред ста ве зах те ва ће да Блум не ко ли ко ме се ци про ве де у Њу јор ку, што зна чи да ће мо ра ти да се раз дво ји од су пру ге Ми ран де и си на Фли на. Пар је не дав но про шао кроз „ме диј ско - брач ну кри зу”, на кон што је Ми ран да фо то гра фи са на без бур ме, што је иза за ва ло низ шпе ку ла ци ја да је брак слав ног па ра у кри зи. Ме ђу тим, Ми ран да је оштро де ман то ва ла та кве на во де.

42

VIC DANA

Evropa

ВРућина

NOVI SAD: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab do umeren ju`nih pravaca. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 24, a maksimalna do 39 stepena.

VOJVODINA: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab ju`nih pravaca ili promenqiv. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 20 do 24, a maksimalna od 38 do 40 stepena.

SRBIJA: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab ju`nih pravaca ili promenqiv. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 19 do 26, a maksimalna od 38 do 42 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak sun~ano uz velike vru}ine i temperature preko 40 u centralnoj i ju`noj Srbiji, a ponegde i do 44 stepena. U utorak popodne i uve~e na severu Srbije lokalni pquskovi i osve`ewe, a u sredu i na jugu mawa vru}ina, ali temperatura ne}e biti ispod 30 stepena. U drugoj polovini sedmice postepeno ni`a i prijatnija temperatura.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavak nepovoqne biometeorolo{ke situacije mo`e dovesti do daqeg poja~awa tegoba kod svih hroni~nih bolesnika, a naro~ito kod osoba sa sr~anim problemima. Termi~ki uslovi zahtevaju opreznost i kod zdravih i obolelih osoba, pa im se preporu~uje adekvatna za{tita od UV zra~ewa i izbegavawe ve}ih napora u periodu od 10 do 17 ~asova. Mogu}i su nesanica, malaksalost i glavoboqa. Svim u~esnicima u saobra}aju preporu~uje se dodatni oprez.

Madrid

31

Rim

32

London

22

Cirih

21

Berlin

25

Beч

30

Varшava

32

Kijev

34

Moskva

30

Oslo

20

St. Peterburg 27 Atina

38

Pariz

24

Minhen

23

Budimpeшta

36

Stokholm

23

Ка же муж же ни: – Дра га, ску вај ми чај без ли му на. На кон не ког вре ме на она се вра ћа из ку хи ње и ка же: - Ду шо, не ма ли му на. Хо ћеш ли да ти ску вам чај без не чег дру гог?

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

185 (-16)

Slankamen

258 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

276 (-18)

Zemun

287 (-7)

Bogojevo

277 (-11)

Panчevo

300 (-6)

Smederevo

470 (-4)

Baч. Palanka 278 (-10) Novi Sad

251 (-9)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

195 (1)

S. Mitrovica

31 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (-1)

Beograd

230 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija opadawa

Titel

240 (-8)

NERA

Hetin

90 (-2)

TISA

-47 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

38 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja