dnevnik 6.septembar 2009. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

6. SEPTEMBAR 2009. GODINE Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

c m y

GODINA LXVII BROJ 22473 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

JU^E SAHRAWENO PETORO NASTRADALIH U NESRE]I U U@I^KOJ FABRICI „PRVI PARTIZAN”

Pritvor osumwi~enima za propuste u proizvodwi Ples u ravnici

EU I SRBIJA

Ba{ ih briga za nas

Foto: F. Baki}

str. 11

str. 2

[OROM, S BOROM

Fijakeri i bo|o{i

str. 8

Sve`ije str. 11 SJAJ I BEDA SRPSKE POLITI^KE SCENE

TRAGEDIJA NA OHRIDSKOM JEZERU Najvi{a temperatura 23°S

Bugarska zavijena u crno

str. 11

S P O R T

VITEN NAMU^IO \OKOVI]A

str. 12–16

JOKANOVI] IPAK OTI[AO

ORLI]I U FINALU SP

Prva postava i rezerve Mada neki priznaju a neki negiraju da su bilo {ta dobili za pro{lonedeqno pripomagawe u “na mi{i}e” proguranom Zakonu o informisawu, jasno je da su gra|ani nakon glasawa u Skup{tini Srbije mogli da vide sav sjaj i bedu srpske politi~ke scene. str. 4

nedeqa6.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

SVET PROJEKAT VI[EGRADSKE GRUPE O ZAJEDNI^KIM AMBASADAMA

U EVROPSKOJ UNIJI SVE MAWE ZAINTERESOVANI ZA SRBIJU

Ni ta~kica na briselskom radaru

Kriza mewa shvatawe suvereniteta efovi diplomatije ~etiri zemqe Vi{egradske grupe objavili su uo~i vikenda iznena|uju}u vest: Ma|arska, Slova~ka, Poqska i ê{ka odlu~ile su da formiraju zajedni~ke ambasade i tako smawe tro{kove svojih ministarstava spoqnih poslova. U Evropi pre wih sli~no su postupile skandinavske zemqe. Ma|arski ministar spoqnih poslova Peter Bala`, koji ove godine predsedava skupovima Vi{egradske ~etvorke, kaè da je i ranije bilo ideja o zajedni~kim ambasadama, ali nije postojala spremnost da se ~lanice odreknu tako va`nog simbola nezavisnosti kao {to su diplomatska predstavni{tva. Sada nas je na to navela kriza, kaè ministar Bala` i podse}a da je Ma|arska samo tokom jedne godine morala da zatvori ~etiri ambasade i osam konzulata. Isto su morale da u~ine i Poqska, ê{ka i Slova~ka. Ideja je da se zajedni~ke ambasade otvore tamo gde

[

cija ima svoju istoriju. Diplomatsko predstavqawe ima svoje istorijske korene jo{ u starih Egip}ana, pa preko anti~ke Gr~ke, Rimskog carstva sve do na{ih dana. U po~etku su to bile posredni~ke diplomatske misije, a u doba renesanse pojavquju se i prvi oblici stalnih diplomatskih predstavni{tava. Na podru~ju dana{we Italije gradovi Venecija, Milano, Toskana, Firenca... razvijaju institucije zastupawa uzajamnih interesa u vidu stalnih predstavni{tava odnosno ambasada. Istorija diplomatije tako|e bele`i godinu 1626. kao datum formirawa, u Francuskoj, prvog ministarstva spoqnih poslova, kao zasebne institucije koja }e se baviti odnosima Francuske sa svetom. Be~ki kongres 1815 godine bio je po~etak multilateralnog sporazumevawa i tada su bli`e definisana i pravila diplomatskog predstavqawa. Kasnije, naro~ito posle Drugog stvetskog rata, razvija se posebna grana nauke i me|u-

Ministri spoqnih poslova Slova~ke, [vedske, Poqske, Ma|arske i ^e{ke

Vi{egradska grupa nema posebne interese, u zemqama kao {to su, recimo, Laos ili Novi Zeland. Praksom zajedni~kih predstavni{tava izbegle bi se takozvane crne rupe na svetskoj karti. Ma|arski {ef diplomatije smatra da to i nije tako te{ko realizovati. Po wegovom vi|ewu ~etiri zemqe bi zajedno zakupile prostor, oformile bi zajedni~ku recepciju, {altersku slu`bu i obezbe|ewe. Zakupqena zgrada bila bi podeqena na ~etiri dela, ta-

narodnog prava posve}ena diplomatiji. Ambasade i diplomatska predstavni{tva su shva}ena kao vaàn simbol suvereniteta dràva. Napad na ambasadu, personal ili imovinu ambasade smatra se te{kom povredom suvereniteta. Prostorije diplomatske misije su nepovredive. Nijedno telo dràvne vlasti dràve na ~ijoj se teritoriji nalazi ambasada ne sme da u|e u wih bez saglasnosti {efa diplomatske misije. Tako|e, arhiv i druga dokumentacija

Svojevrstan kuriozitet ove inicijative jeste ~iwenica da se projekat pokre}e upravo u trenutku kada odnosi izme|u Ma|arske i Slova~ke postaju zategnuti do usijawa ko da bi svaka dràva imala prostor za realizaciju svojih posebnih nacionalnih interesa. Svojevrstan kuriozitet ove inicijative jeste ~iwenica da se projekat pokre}e upravo u trenutku kada odnosi izme|u Ma|arske i Slova~ke postaju zategnuti do usijawa. Razlog za naru{avawe dobrosusedskih odnosa je ,,kr{ewe“ prava mawina, tema koja je uvek osetqiva i te{ko razre{iva.Upitan da to prokomentari{e, ma|arski {ef diplomatije je sasvim mirno odgovorio: mi smo profesionalci, brzo }emo prevazi}i taj spor. Poqski ministar inostranih poslova Radoslav [ikorski je potvrdio spremnost svoje zemqe da u~estvuje u realizaciji projekta o zajedni~kim ambasadama i on ide korak daqe. [ikorski akredituje ideju o otvarawu zajedni~kih konzulata po{to je, kako kaè, procedura izdavawa {engenskih viza svuda ista. Pre vi{e od {est godina o zajedni~kim diplomatskim predstavni{tvima razgovaralo se i u Parizu i Berlinu.Tada{wi francuski predsednik @ak [irak i nema~ki kancelar Gerhard [reder su tako|e dali predlog da se unutar EU stvori francusko-nema~ka unija, odnosno da dve najve}e dràve EU formiraju takozvano bicefalno rukovodstvo. Bilo je ideja i da usvoje odluku o dvojnom dràvqanstvu, imenuju zajedni~ke evropske predstavnike i da otvore zajedni~ke ambasade. Ambasada kao institu-

diplomatske misije su nepovredivi u svako doba i bez obzira na mesto gde se nalaze. To vredi i u slu~aju izbijawa oruànog sukoba ili prekida diplomatskih odnosa. Slu`beno dopisivawe je tako|e nepovredivo. Pod tim se podrazumeva svako dopisivawe koje se odnosi na diplomatsku misiju i wene funkcije. Ove pojedinosti navodimo da bi ~itaoci imali predstavu o ozbiqnosti prekr{aja koji po~ine pojedinci ili grupe ekstremista, onda kada se, u svom besu ili iz drugih pobuda, drznu da skinu zastavu, grb ili pak da bacaju „molotovqeve koktele“ na zgradu ambasade. Vi{egradska grupa nastala je 1991. godine kao poku{aj Poqske, Ma|arske i tada{we êhoslova~ke da se posle pada komunizma boqe organizju na putu tranzicije. Grupa tri zemqe, a raspadom êhoslova~ke, ~etiri ~lanice dobila je ime po ma|arskom gradu Vi{egradu, gde je doneta odluka o zajedni~koj politici pribliàvawa Evropskoj uniji i NATO. Zemqe Vi{egradske ~etvorke postale su ~lanice EU 1. maja 2004. Vi{egradska ~etvorka ima do sada jednu jedinu zajedni~ku instituciju, a to je Me|unarodni Vi{egradski fond osnovan 1999. godine, s buxetom od tri miliona evra. Novi projekat o zajedni~kim ambasadama predstavqa dokaz vi{e da potrebe i konkretne okolnosti mewaju shvatawa diplomatije, pa i samu definiciju suvereniteta. Petar Tomi}

Od na{eg dopisnika iz Brisela rbija je posle nestajawa sa radara primarne pa`we EU, na kojem je bila nekoliko godina zbog Kosova i nestabilne unutra{we politi~ke situacije, na putu da ispari u potpunosti i sa radara interesovawa EU i raskomoti se na klupi evropskog zaborava, zajedno sa Albanijom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od progla{ewa nezavisnosti Kosova i preuzimawa vlasti od strane Demokratske stranke sa svojim partnerima posle pro{logodi{wih izbora, o Srbiji se vodila samo jedna ozbiqna i duga debata na Savetu ministara spoqnih poslova, pro{log juna u Luksemburgu. A da Srbija vi{e ne zanima mnogo ~ak ni evroparlamentarce pokazao je susret komesara za pro{irewe EU Olija Rena sa ~lanovim Spoqnopoliti~kog odbora Evropskog parlamenta. Od 30 evropskih poslanika koji su postavqali pitawa Renu niko nije postavio pitawe u vezi sa Srbijom. Na{a zemqa se pomiwala samo u kontekstu vizne liberalizacije, u smislu kako to da Srbija moè da dobije viznu liberalizaciju a Bosna i Hercegovina ne moè, dok je Doris Pak traìla da na protokol MUP-a Srbije i Eueleksa o saradwi potpis stavi i zvani~nik kosovskih vlasti. I to je sve, nikoga nije interesovala saradwa s Ha{kim tribunalom, unutra{wa politi~ka situacija, {to Srbija stagnira ve} tri godine na stazi evropskih integracija, ili novi zakon o informisawu, ~ak ni ma|arski evroparlamentarci nisu iskoristili priliku da pitaju za poloàj Ma|ara u Vojvodini. Ni{ta, ba{ kao {to nije bilo nimalo radoznalosti za Cr-

nu Goru, Albaniju ili Makedoniju. Novi sastav evroparlamentaraca se fokusirao na BiH, malo na Kosovo i Hrvatsku i u velikoj meri na Tursku i novog kandidata za ~lanstvo u EU, Island. Nepostojawe ideja i inicijativa vezanih za Srbiju oslikavaju i izjave predstavnika izrazito naklowenih ~lanica EU, poput italijanskog {efa diplomatije Franka Fratinija koji je u susretu sa Vukom Jeremi}em mogao samo da ponovi ono {to svi ve} znamo: brzu viznu liberalizaciju i da }e se o Srbiji raspravqati na Savetu ministara u oktobru, kada }e se, istini za voqu, razgovarati o svim zapadnobalkanskim dr`avama jer }e biti predstavqen godi{wi izve{taj Evropske komisije o napretku dr`ava kandidata i po-

Mada bi u Beogradu neki voleli, a neki umi{qaju, da su u Briselu iritirani ili zabrinuti aktuelnom srpskom spoqnom politikom, istina je da nikoga nije briga tencijalnih kandidata za ~lanstvo u EU. Komesar za pro{irewe EU Oli Ren i luksembur{ki ministar spoqnih poslova @an Aselborn su tako|e ponovili ve} godinu dana staru mantru da bi trebalo {to pre aktivirati Prelazni sporazum o trgovini. Ruku na srce, u me|uvremenu je i EU ubledela na radaru srpskih vlasti. Forsirawe pri~e o pokretu nesvrstanih, vezama sa tri najmo}nije dr`ave na planeti - Sjediwenim Dr`avama, Rusijom i Kinom, samo je pokazateq tapkawa u mestu evropskih integracija Srbije. Mada bi u Beogradu neki vo-

NEFORMALNI SASTANAK [EFOVA DIPLOMATIJA EU

[vedska `eli da gura ~itav Zapadni Balkan ka Briselu

Proces ulaska novih zemaqa u ~lanstvo Evropske unije treba da se nastavi, a [vedska }e nastojati da tokom svog predsedavawa Evropskom unijom ceo Zapadni Balkana uvede u novu fazu pridru`ivawa Uniji. To su ju~e, na zavr{etku zasedawa {efova diplomatija EU u Stokholmu, izjavili visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana i predsedavaju}i {vedski ministar inostranih poslova Karl Bilt. „@eleo bih da [vedska bude u stawu da tokom predsedni{tva EU, idu}ih par meseci, dovede ceo Zapadni Balkan u novu etapu procesa ulaska u ~lanstvo Unije“, rekao je Bilt na zavr{noj konferenciji za {tampu nezvani~nog sastanka ministara EU. Solana je istakao da s velikim zadovoqstvom mo`e re}i da je susret {efova diplomatija EU i zemaqa kandidata, Hrvatske, Makedonije i Turske, bio „veoma plodan i dokazuje da proces ulaska novih zemaqa u ~lanstvo EU treba da se nastavi“. „Jer na{e zajedni~ko ose}awe je da zaista pripadamo istoj porodici, da delimo iste ideje, da imamo iste

pristupe za re{avawe stvari koje su najzna~ajnije za nas“, kazao je Solana. Bilt je podvukao da je „ohrabren novim tonom“ u kontaktima slovena~kih i hrvatskih zvani~nika oko re{avawa me|usobnog grani~nog spora zbog kojeg su zaustavqeni pregovori Hrvatske s EU o ~lanstvu, naglasiv{i da ~elnike ove dve zemqe „podsti~e da u~ine napredak”. Vide}emo {ta }e biti, rekao je on. Bilt nije mogao da potvrdi izve{taje da bi na predstoje}em redovnom sastanku {efova diplomatija EU moglo do}i do nekog zaokreta u slovena~ko-hrvatskom sporu i odr`avawa nove me|uvladine konferencije EU-Hrvatska.

U Pakistanu ubijeno 30 ekstremista Pakistanska vojska ubila je 30 qudi za koje sumwa da su bili ekstremisti i uni{tila jedan wihov logor u severozapadnoj oblasti Kajber gde je u toku vojna ofanziva protiv pobuwenika, saop{tili su zvani~nici. Ekstremisti ~esto napadaju kamione koji prolaze preko prevoja Kajber, jedan od glavnih puteva kojim se snabdevaju NATO i ameri~ke snage u susednom Avganistanu. Grupa La{kar-e-Islami povezana s talibanima je glavna

leli, a neki umi{qaju, da su u Briselu iritirani ili zabrinuti aktuelnom srpskom spoqnom politikom, istina je da nikoga nije briga.

meta najnovije vladine ofanzive u kojoj su, prema zvani~nim navodima, poginule desetine ekstremista. Ofanziva je po~ela krajem avgusta, posle samoubila~kog napada na grani~nom prelazu u kojem je poginulo 19 policajaca. U saop{tewu pakistanskog Grani~nog korpusa se navodi da je baza La{kar-e-Islamija va`na jer se koristila kao skrovi{te i mesto za obuku tako|e uni{tena u operaciji.

- Srbija je toliko daleko od ~lanstva u EU da jo{ uvek ne mora da striktno prati evropsku spoqnu politiku, mada i mi unutar EU mu~imo muku da o najva`nijim stvarima govorimo jednim glasom. Nama je jasno da Beograd ~itavu pri~u sa „nesvrstanima“ gradi zbog Kosova i to je legitimno, a odnose sa Rusijom i Kinom svaka dr`ava u EU poku{ava da gradi {to je mogu}e vi{e u svoju korist. Pogledajte odnos Kipra sa Rusijom, na primer, u kojem kiparski Grci znaju da u Savetu bezbednosti UN, me|u stalnim ~lanicama sa pravom ve-

ta, mogu da ra~unaju samo na Rusiju u wihovom sporu sa turskim delom ostrva i zato imaju izuzetno dobre odnose sa Rusijom. Ili Italija, ili boqe re~eno italijanski premijer Silvio Berluskoni ~ije prijateqstvo sa Vladimirom Putinom ide mnogo daqe od uobi~ajenih odnosa dvojice predsednika vlada – kaè za „Dnevnik“ diplomata EU koji je èleo da ostane anoniman. Odnos EU prema pro{irewu Unije drasti~no se promenio. Do ulaska Bugarske i Rumunije, EU je bila ta koja je insistirala vi{e na pro{irewu nego dràve kandidati, a sada je situacija promewena za 180 stepeni. Ako Srbija ili bilo koja druga dràva kandidat za ~lanstvo u EU ne pravi odlu~uju}e korake ka ~lanstvu u EU, niko se zbog toga ne}e posebno uzbu|ivati, jer u EU, vi{e mawe, svi èle da Srbija u|e u povla{}eni evropskih klub, ali se nikome ne ùri da se to dogodi i mnogi ne bi imali ni{ta protiv da se na to sa~eka jo{ 15-20 godina. Postoje predvi|awa pojedinih analiti~ara u EU da }e podr{ka evropskim integracijama Srbije u srpskom javnom mwewu sa stupawem na snagu vizne liberalizacije opasti i da }e izlazak iz viznog geta Srbije pove}ati broj evroskeptika. Ako se ta predvi|awa ostvare onda }e proevropska vlada u Beorgadu imati vrlo teàk zadatak da sprovodi bolne reforme neophodne za ~lanstvo u EU, da pobe|uje na izborima i odràva ve}insko proevropskog raspoloèwe u Srbiji. Sa „nezainteresovanom“ Evropom, to nimalo ne}e biti lako. @eqko Panteli}

Ma|ari u Transilvaniji traè teritorijalnu autonomiju Ma|ari u gradu Odorheju Sakujesk iz dela Transilvanije gde su u ve}ini, usvojili su ju~e himnu, grb i zastavu, kao korak u ostvarivawu teritorijalne autonomije, prenosi rumunska Televizija Realitatea. U Odorheju Sekujesk sastalo se 400 predstavnika Gra|anske partije Ma|ara koji su traìli teritorijalnu-administrativnu autonomiju Pokrajine Sekuja u wenim „prirodnim granicama formiranim tokom istorije“. Na skupu je odlu~eno da se projekat zakona o autonomiji Pokrajine Sekuja uputi rumunskom parlamentu, Savetu Evrope i Evropskoj uniji. Poslanik u Evropskom parlamentu Laslo Toke{, jedan od najangaòvanijih ma|arskih politi-

~ara u Rumuniji, kritikovao je Evropski parlament zbog „nezainteresovanosti prema interesima Sekuja“. Predsednik Demokratskog saveza Ma|ara (UDMR) Marko Bela izjavio je da se „autonomija ne dobija objavom, ve} je to stvar vremena i vi{e preduzetih koraka“. UDMR je ve} 20 godina u rumunskom parlamentu, a bio je i u Vladi gotovo svih tih godina. Ma|ari koji `ive u transilvanskoj Pokrajini Sekuja nazivaju sebe Sekujima, na osnovu istorijskih okolnosti. Nedavno su Ma|ari na zvani~nom skupu u Transilvaniji izvi`dali rumunskog predsednika Trajana Baseskua kada im je pro~itao iz Ustava da je Rumunija „jedinstvena, nacionalna, nezavisna i suverena zemqa“.

Sto milijardi dolara protiv klimatskih promena Zemqama u razvoju bi}e potrebno 100 milijardi dolara godi{we za borbu protiv klimatskih promena, navodi se u poverqivom dokumentu koji su imali na uvid novinari koji prate ministarski sastanak G20 u Londonu. Taj dokument su sastavili savetnici ministara finansija dr`ava ~lanica grupe 20 najrazvijenijih zemaqa i zemaqa ~ije su ekonomije u razvoju. Ministri su se sastali na pripremnom sastanak uo~i samita lidera G20 o reformi svetskog finansijskog sistema koji }e se odr`ati 24. i 25. septembra u Pitsburgu, u SAD. Pomo} siroma{nim zemqama za razvoj privrede koja mawe zaga|uje okolinu i smawewe {tete od posledica zaga|ewa su me|u glavnim izazovima samita stru~waka za klimatske prome-

ne koji }e se od 7. do 18. decembra odràti u Kopenhagenu. O iznosu pomo}i koji }e siroma{ne zemqe dobiti kao pomo} za borbu protiv klimatskih promena jo{ se pregovara, a industrijski razvijene zemqe zauzvrat traè od tih zemaqa da predstave konkretne planove za za{titu ìvotne okoline u svojim zemqama.

DNEVNIK

nedeqa6.septembar2009.

^EDOMIR JOVANOVI], PREDSEDNIK LDP

Deo Vlade ali tek posle narednih izbora Lider Liberalno-demokratske partije (LDP) êdomir Jovanovi} izjavio je da }e stranka na ~ijem je ~elu postati deo „jasne evropske Vlade“ posle narednih izbora. „Novi izbori moraju da se odrè posle prihvatawa kandidature za prijem EU. Time }e mandat ove Vlade biti okon~an, a otvorena mogu}nost izbora nove, koju }e formirati stranke sposobne za brze reforme koje }e nas u Uniju uvesti bez otezawa“, rekao je Jovanovi} u intervjuu za Blic, na pitawe pod kojim uslovima bi LDP postala deo vladaju}e koalicije. Jovanovi} je rekao da LDP ne moè da bude deo sada{we vlade

koja je, prema wegovoj oceni, sastavqena uz previ{e me|usobnih ustupaka i privremenih po-

Opasno ukidawe nastave na mawinskim jezicima Centar za razvoj civilnog dru{tva (CRCD) iz Zrewanina ocenio je ju~e da }e ukidawe jednog broja razreda sa nastavom na jezicima nacionalnih mawina ubrzati asimilaciju mawinskih nacionalnih zajednica u Vojvodini. Ministarstvo prosvete je preko Podru~nog odeqewa u Zrewaninu pripremilo plan racionalizacije nastave i smawewa tro{kova, {to podrazumeva spajawe razreda, odnosno ukidawe pojedinih razreda u osnovnim {kolama u Zrewaninu i okolini. Dodaje se da postoji „bezbroj“ primera koji svedo~e da spajawe razreda s nastavom na jezicima nacionalnih mawina vodi brzom ga{ewu nastave na

mawinskim jezicima, poput primera osnovnih {kola „Drugi oktobar“ i „Jovan Cviji}“ u Zrewaninu. „Rezultat je da vi{e od 10.000 Ma|ara iz grada Zrewanina mo`e da {koluje svoju decu na nivou osnovne {kole na materwem jeziku jo{ samo u Osnovnoj {koli ‘Sowa Marinkovi}’, a sada }e i u toj {koli nastava na ma|arskom jeziku biti ‘racionalizovana’, {to zna~i, u vrlo bliskoj pespektivi, i uga{ena“, upozorava se u saop{tewu. CRCD je ocenio da se novom „racionalizacijom“ kr{i Ustav Srbije, prema kojem se dostignuti nivo qudskih i mawinskih prava ne mo`e smawivati.

UPRAVA BEOGRADA DEMANTUJE NAVODE MINISTRA MRKOWI]A

Nismo dobili milione za raseqavawe Roma

mirewa. On je to rekao odgovaraju}i na pitawe o tome da li je LDP dobio obe}awe da }e u}i u

Vladi kao nagradu za glasawe za Zakon o informisawu. „Politikom koja èli iskren odnos sa Evropom i SAD, regionom, ulazak u EU i NATO, rezoluciju o Srebrenici, trì{nu ekonomiju, Srbiju bez viza i ‘Paradu ponosa’, moramo pobediti na slede}im izborima. Svako normalan razume koliko je bilo va`no podràti vlast, ~iji pad ne bi povukao samo stranke ve} i samu zemqu“, rekao je Jovanovi}. On je dodao da „svako normalan“ razume koliko je bilo va`no podràti vlast prilikom tog glasawa jer wen pad, kako je ocenio, „ne bi povukao samo stranke ve} i samu zemqu“.

SVETOZAR ^IPLI], MINISTAR ZA QUDSKA I MAWINSKA PRAVA

Bez problema na Paradi ponosa

Ministar za qudska i mawinska prava Srbije Svetozar îpli} izjavio je da je na sastanku sa organizatorima gej Parade ponosa, najavqene za 20. septembar u Beogradu, zajedni~ki proceweno da }e ona „prote}i nesmetano“. „Dràvni organi }e pruàti logisti~ku podr{ku da ta manifestacija pro|e bez problema i da se ustavna sloboda (u~esnika Parade ponosa) promovi{e na nesmetan na~in“, rekao je îpli} agenciji Beta i dodao da organizatori skupa „nisu ni traìli drugi vid pomo}i“. Grupa desni~ara je 2001. napala u~esnike gej parade u Beogradu i tom prilikom je povre|eno oko 40 qudi, a policija je uhapsila tridesetak napada~a. îpli} je naveo i da su ga organizatori gej parade na sastanku koji je odràn na wihov zahtev, obavestili o pripremi za taj skup. On je rekao i da su organizatori Parade ponosa i predstavnici Vlade Srbije zajedni~ki ocenili da je „dosada{we u~e{}e dràvnih organa (u vezi sa tim skupom) sasvim dovoqan na~in saradwe“. Dodao je da }e uo~i gej parade u Be-

ogradu imati jo{ jedan sastanak sa organizatorima skupa da bi se utvrdilo da li bi jo{ ne{to trebalo u~initi u vezi sa tim. Ministar za qudska i mawinska prava je rekao da smatra da je, za Srbiju, gej parada „promocija tolerancije i slobode“. ^ipli} je naveo da nijedan ministar nije dobio poziv za u~e{}e u tom defileu, a svako od wih }e proceniti da li }e do}i. Ministar je najavio da }e posle gej parade biti odr`ano savetovawe o problemima homoseksualaca u Srbiji i evropskim iskustvima sa wiovom za{titom.

Ministri ponovo pola`u ra~une

Nekada{we nehigijensko naseqe ispod mosta „Gazela”

Grad Beograd negirao je ju~e navode ministra za infrastrukturu Milutina Mrkowi}a da je za projekat raseqavawa Roma, koji su `iveli u nehigijenskom nasequ ispod mosta Gazela, grad pre dve godine dobio tri miliona evra. „Takav novac nije stigao ni u vidu donacije ili inostranog kredita, a ponajmawe od Republike koja za raseqavawe Roma do dana dana{weg Beogradu nije dala ni jedan jedini evro ili di-

nar“, navodi se u saop{tewu Grada. U saop{tewu se dodaje da postoje dokazi u vidu zavr{nih ra~una buxeta grada koji nedvosmisleno pokazuju poreklo svih sredstava, kao i na {ta su ta sredstva tro{ena. „Obavezu koju je potpisivawe ugovora o kreditu za rekonstrukciju mosta Gazela preuzela Republika, realizovao je upravo Grad Beograd, na zadovoqstvo svih svojih gra|ana“, navodi se.

Ministri Vlade Srbije mora}e do kraja septembra ponovo da dostave premijeru Mirku Cvetkovi}u izve{taje o svom tromese~nom radu, pi{u „Ve~erwe novosti“. Kako je potvr|eno „Novostima“ u Vlade Srbije, Cvetkovi} }e potom analizirati rad svih ministara, dok bi ministri iz Demokratske stranke trebalo da, kao i do sada, te izve{taje dostave i lideru svoje stranke i predsedniku Srbije Borisu Tadi}u. Posle dostavqawa izve{taja, premijer }e i razgovarati pojedi-

na~no sa svim ~lanovima kabineta i direktno im izneti eventualne zamerke. U Vladi je „Novostima“ re~eno da je to redovna analiza rada ministara na svaka tri meseca i da nema nikakve veze sa medijskim spekulacijama o rekonstrukciji Vlade i smawewu broja ministara. Tako|e, potvr|eno je i da se ne sprema smena ni za jednog ministra. Izvori „Novosti“ iz Vlade naveli su da se o temi rekonstrukcije posledwa tri meseca uop{te nije razgovaralo i da se „brojno stawe“ ministara ne}e mewati.

Artemije: O~ekujemo pomo} Beograda Vladika Ra{ko-prizrenski Artemije izjavio je ju~e da o~ekuje da dràva Srbija pomogne u re{ewu problema iskqu~ewa struje manastirima Pe}ka patrijar{ija, Gra~anica i Devi~. „@ivimo kao u sredwem veku uz sve}u i kandilo“, rekao je Artemije agenciji Beta i dodao da kosovske vlasti traè od Eparhije Ra{ko-prizrenske da potpi{e ugovore o pla}awu struje kojima bi „priznala takozvanu dràvu Kosovo“. „Mi smo dràvqani Srbije i o~ekujemo da na{a dràva

Bez struje: manastiri Gra~anica i Pe}ka patrijar{ija

pomogne u re{ewu problema“, rekao je Artemije i dodao da eparhija nema nikakve kontakte sa Kosovskom elektroenergetskom korporacijom (KEK) u vezi sa problemom iskqu~ewa struje. Radnici KEK-a su pro{le srede iskqu~ili struju manastirima Srpske pravoslavne crkve navode}i da predstavnici SPC ne pla}aju struju, kao i da ne `ele da potpi{u ugovore sa tom kompanijom o pla}awu struje. Manastir Gra~anica je na spisku svetske ba{tine UNESKO-a.

KARMA KOMA

Palana~ka prohibicija Kome je do pove~erja po naredbi – eno mu kasarne. A civilno stanovni{tvo }e ve} umeti da se sna|e i organizuje i samo, kao i do sada

e razumem i ne znam {ta se to de{ava. Da li je u pitawu nekakav misteriozan nedostatak dotoka sveèg fru{kogorskog vazduha na ovu, ba~ku obalu na kojoj se smestio Novi Sad, pa onda krhkijim umovima ta bezvazdu{ica izaìva izvesne probleme u intelektualnom razvoju? Ili je u pitawu poku{aj uspostavqawa neke nove, groteskne tradicije koja zapoveda da se ubudu}e svaku gradsku upravu ima zapamtiti po nekoj monumentalnoj budala{tini, pri tome ba{ ni~im izazvanoj, fundamentalno nepotrebnoj, sme{noj u svojoj tragi~noj suvi{nosti? Eno, radikali nam namre{e u amanet Ono Ne{to {to je po jednoj zapawuju}e sumanutoj namisli imalo biti Me|umesnom autobuskom stanicom – a i bilo je me|umesno, po{to jedva da se nalazilo u Novom Sadu. Kako god, izgleda da su wihovi demokratski, proevropski etc. naslednici dugo, pa`qivo i marqivo razmi{qali kako radikalima dosko~iti i nadigrati ih, kako smisliti neku pompeznu glupost koja }e ih baciti u zasenak. Dodu{e, ono {to su do sada smislili nije se materijalizovalo poput onog ne~ega staklenog tamo kod mlekare, nego se jo{te nalazi u eteri~nom svetu ideja – gde bi trebalo zauvek i da ostane. Elem, poku{alo se prvo sa nasilnim i neumesnim „egzitovawem” celokupne novosadske urbane kulture, ali to }e kanda i}i malo teè – tvr|i su orasi ti novosadski alternativci, nisu mle~ni zubi}i anonimne i mediokritetske lokalne birokraterije tome dorasli - mada se, bogme, ~ak i sam gradona~elnik bio zauzeo u toj stvari, jednom zaumnom izjavom koja }e ga odvesti pravo u kakvu-takvu istoriju, ako do kraja mandata ne smisli ne{to boqe. Sada se, vidim, pre{lo na bar naizgled lak{e ciqeve, tj. na mete koje se, po proceni Nadle`nih, ne}e mo}i odbraniti, jer ne poseduju vi{ak „dru{tvenog ugleda” po meri malogra|anske pameti. Ideja je, dakle, slede}a: „u naseqenim delovima grada” ({to }e re}i da postoje i nenaseqeni; to je vaqda ono oko nesu|enog MAS-a) treba zabraniti prodaju, samim tim i kupovinu i konzumaciju alkoholnih pi}a od 23 sahata pa sve do 6 ujutru. Razlog: prime}ena je, drugarice i drugovi, Negativna Tendencija i antisocijalisti~ka pojava okupqawa i zadràvawa prete`no mla|ih osoba ispred dragstora, a sve u svrhu zajedni~ke konzumacije alkoholnih napitaka; pri tome, osobe sumwivog uzrasta i neretko sumwivih potkulturnih sklonosti sklone su proizvodwi raznih zvukova, pevu{ewu, raspravqawu na muzi~ke, politi~ke, fudbalske i (ju!) erotske teme, i uop{te, jednom re~ju, pona{awu. A krajwe je vreme da se pona{awu stane ukraj! Bez {ale, znam dobro o ~emu se tu radi. Stanujem tako re}i

iznad jednog od takvih dragstora. A ima ih jo{ nekoliko u neposrednoj blizini moje zgrade. Da li to bilo kako oteàva moj ìvot? Ni u ludilu. Prolazim stalno pored tih mladi}a i devojaka: garantujem da ne grizu, ne ujedaju, nisu besni, po svoj prilici nemaju ni va{ke. Samo, eto, nemaju ni {u{ke, ili bar ne ba{ u izobiqu, pa im je jeftinije druìti se tu nego u nekom kafi}u. Koji, bajdvej, svakako proizvodi mnogo vi{e buke, dima i svega ostalog {to Mirnome Gra`danstvu ide na ìvce. Ne znaju}i ili ne mare}i da napravi bilo {ta lepo i novo, da u~ini bilo {ta korisno i dobro, anonimna mediokritetska pamet koja izgleda vodi ovaj grad i nije je sramota ni~ega, re{ila je da na na~in apsurdan i glup posegne u slobode gra|ana, misle}i da }e time odaslati poruku kako, eto, ne{to radi. Za{to je to apsurdno i glupo? Zato {to, na kraju krajeva, prodaja pi}a nije isto {to i konzumacija istog na stvarno ili toboè neprimerenom mestu: ako je ovo drugo ve} toliki problem, za to postoje oni koji se brinu glede propisa o javnom redu i miru; ali, zabraniti legalnom privredniku da prodaje legalnu robu i zabraniti gra|aninu da kupuje legalnu robu za svoje sopstvene novce, u najmawu je ruku neustavno. I ako im ova mahnita drskost pro|e, i ako ne bude niko drugi to preuzeo na sebe, stojim vam dobar da }u ih li~no gawati po tom osnovu – pa gde i dokle treba. Pa, dokle vi{e krotko trpeti da se svaki novi duhom musavi Spasilac po meri sopstvene zaumnosti iìvqava nad ono ne{to preostale urbanosti ovog grada?! A ba{ o tome se ovde, dragi moji, radi. Nije uop{te bitno pijete li pivo ili soki}e, jeste li dnevna ili no}na ptica, trebaju li vam u ìvotu dragstori ili ne: bitno je to da neko ponovo ho}e da pogasi svetla, da od grada koji ga svojim gabaritima prevazilazi na~ini ba~ku palanku po svojoj meri, malim po~etnim slovima, jer se ne radi o gradi}u zapadno od Novog Sada nego o generi~kom imenu za diluvijalni mrak nad pustim pra{wavim {orovima, mrtvosanu, ko{avom prosviranu pusto{ u kojoj se leè sa koko{ima i ustaje sa petlovima, a vremenom se i intelektualno po~iwe nalikovati na petlove i koko{i. Kome je do pove~erja po naredbi – eno mu kasarne. A civilno stanovni{tvo }e ve} umeti da se sna|e i organizuje i samo, kao i do sada. Teofil Pan~i}

Smawene cene lekova Vlada Srbije je smawila cene lekova u Srbiji u proseku za 4,5 do pet odsto, izjavio je ju~e ministar zdravqa Srbije Tomica Milosavqevi}. „Nakon analize referentnih cena u Italiji, Hrvatskoj i Sloveniji, kao i uzimawa u obzir aktuelnog kursa dinara prema evru“ doneta je odluka o smawewu cene lekova, rekao je Milosavqevi} agenciji Beta. Milosavqevi} je rekao da }e to smawewe doprineti smawewu inflacije „za ne{to vi{e od pola procenta“, kao i da }e doneti u{tede Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe.

„Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima predvi|a kontrolu cena lekova i na predlog ministarstava zdravqa i trgovine na pro{loj sednici Vlade doneta je odluka o pojeftiwewu lekova na srpskom tr`i{tu“, rekao je Milosavqevi}.

ZEMAQSKI DANI TEKU

Obe}ala da }e odumreti, a nismo je dr`ali za re~! I sad ako me pitate {ta }u ja usred leta u Stagiri i uop{te na Egejskom moru, Halkidiku i Svetoj gori Atoskoj ja }u, odmah onako “izmesta” odgovoriti kontrapitawem – a {ta }e onih 250 mu~enika i heroja socijalisti~kog rada u avgustu u Skup{tini Srbije?

DNEVNIK

nedeqa6.septembar2009.

io sam tog dana u Stagiri, rodnom gradi}u Aristotelovom, mo`da i najmudrijeg ~oveka koji se od nastanka ~ove~anstva na ovom zemnom {aru rodio i gotovo 70 godina wim hodio, a danas poznatom uglavnom po tome {to je bio u~iteq Aleksandru, onom - uz Cezara, Yingiskana, Napoleona, Hitlera i Lewina - najve}em krvniku ~ove~anstva u celoj pisanoj i nepisanoj, ali uop{te poznatoj istoriji, jo{ otkako se ovaj na{ svet, koji je po filozofu Lajbnicu i naivnom Volterovom “Kandidu”, najboqi od svih svetova, su{io od posledweg, dakle Nojevog, potopa. A o zna~aju koji nedostojan qudski rod, da ne kaèm i nakot qudski, daje s jedne strane pameti i nauci i, s druge strane, velikom i te{kom zanatu pqa~kawa, silovawa, spaqivawa i ubijawa, najboqe svedo~i podatak da je od wih dvojice epitet “Veliki” stekao Aleksandar, dakle ubica, a ne, sa~uvaj Boè, taj wegov u~iteq Aristotel, mudrac i najve}i mislilac i stvaralac antike. I sad ako me pitate {ta }u ja usred leta u Stagiri i uop{te na Egejskom moru, Halkidiku i Svetoj gori Atoskoj ja }u, odmah onako “izmesta” odgovoriti kontrapitawem – a {ta }e onih 250 mu~enika i heroja socijalisti~kog rada u avgustu u Skup{tini Srbije? U kojoj je posledwih avgustovskih dana vrilo kao jo{ samo u ona tri dana maja 1980. kad je tu leào pokojni, a neumrli, mar{al Jugoslavije, a mama Ximija Kartera pogre{no pro~itala agencijsku vest, pa do{la u Beograd u crnini i tek tu su je do~ekali onom deùrnom re~enicom “@iv je Tito, umro nije”... Mada je one sahrane ipak bilo. I to – jo{ kako! I {ta }e oni celo leto u Narodnoj skup{tini, {ta }e “i petkom i svecom” i celih no}i o vikendima, do nedeqe, letwi dan dopodne? Ili su zaista fanatici koji se ne {tede kad treba u interesu naroda ginuti za mikrofonom, “nema odmora dok traje obnova”, il’ im se sve to jako isplati, “il’ je ne{to gore od oboje”, kako je ve} pevao Vladika, poznavaju}i nas - u du{u. Sviraju svoju uhodanu, uve`banu i napamet nau~enu svirku, (samo)reklamiraju se u direktnim TV prenosima bambadava, pa zato onda i do besvesti, pa se onda do kraja i tako zanesu da ponekad ne mogu ni da se sete {ta je na dnevnom redu, jer vade iz unutra{wih xepova svojih crnih kelnerskih sakoa neke ènske hulakopke mahom ruì~aste boje da bi vaqda “konkludentnom radwom” pokazali da je kolega iz druge stranke i sa druge, protivni~ke strane, “seka-Persa”, a ne, kao mi po{teni srpski doma}ini, “ma~o-men” i “balkan-boj {to smrdi na znoj”. I {ta je danas na jelovniku? Zakon o...? A ja nisam poneo one ga}e! One hulahopke! I dok se pri usvajawu Zakona o informisawu Ko{tuni~ini “narodwaci” bore za amandmane kojima se ne traì ukidawe pojedinih restriktivnih ~lanova, nego ublaàvawe nov~anih kazni za gre{ke, jasno je da sve ovo miri{e na “trì{ni pristup zakonodavstvu”. Spremamo se da gre{imo, ali da nas to mawe ko{ta. Grupa poslanika D[-a traìla je i smawewe kazni predvi|enih za

javno glasilo koje ozna~i nekoga u~iniocem kakvog krivi~nog dela bez pravosna`ne odluke suda, a pogotovo da kazna za osniva~a–pravno lice, za objavqivawe impresuma bez propisane sadrìne iznosi od dva do 20 miliona dinara za osniva~a, odnosno od 200.000 do dva miliona dinara za odgovorno lice. Zapeli, ko da }e oni li~no te kazne pla}ati! A da vas pitam – {ta mislite za{to bi neko objavqivao u novinama impresum (sa podacima o vlasniku lista, adresi i telefonu redakcije, ure|iva~kom kolegijumu...) bez propisane sadrìne? Pa bar to se sro~i za deset minuta, to je pismenim novinarima ko dlanom o dlan, a redakcije se mahom i sastoje od takvih novinara, a ne od stolara, elektri~ara i vodoinstalatera. Mada nam novine ponekad miri{u na kanalizaciju. A ja sve to izdaleka pratim, ~ak u Aristotelovoj Stagiri, gde nema vi{e odmora, kao i nigde na celom svetu belom - otkako su nam za po 300 evra uvalili kompjutere sa beì~nim (tzv. vajerles) prikqu~cima za internet, pa u svakoj {umici, na wivi, smokvi ili {qivi, otklopim “pi-si” i ~itam vesti i gledam TV dnevnike moje Radio televizije Vojvodine. I ose}am se kao ku~e na kratkom povocu. Cimaju me, da nikud ute}i ne moè{. I dakako – ravnodu{an nisam, kao {to to ni pokojni profesor dr Ivan \uri} nikad nije bio, ni na pariskim, ni na gr~kim univerzitetima. On se naime bavio politikom (i) zato {to je smatrao da je na zglobovima istorije svog naroda “ne~asno ostati neopredeqen”. Ali ne kao {to rezonuje prose~ni srpski glasa~ koji zna da zasluùje boqe i o~ekuje od dràve da mu u tom smislu re{i stvar. E, dabome, ba{ ovde me, u Stagiri, duh mesta, (tzv. genis loci) ili senke Platona i Aristotela, a o Sokratu da i ne govorimo... ili drugih stotina miliona zaboravqenih predaka koji su tu ìveli, podse}aju na smisao dràve kao krunu svih dosada{wih organizacionih dostignu}a qudske civilizacije. Wihove du{e ovuda jezde i wihova misao u nama ìvi i prenosi se s generacije na generaciju i ~ine du{u mojih savremenika. Koji znaju jer su ba{ od Platona ~uli i nau~ili, mo`da i zapamtili, da }e, kad do|e dràva, to biti aparat koji }e kom{iju ili stranca spre~iti da ti otme ènu, }erku i sina samo zato {to je krupniji i debqi od tebe, da }e ti ta dràva u~iti i le~iti decu, jer }e pla}ati lekare i u~iteqe, da }e ti obezbediti struju i grejawe, a ti }e{ joj puniti buyet od kojeg procenta svoje zarade, da }e ti napraviti stru~wake koji }e ti napraviti ku}e i puteve, obezbediti granice, premostiti reke, poslati decu na sportska takmi~ewa, dati kwige, novine, radio i televiziju, film i pozori{te da u ovoj Bo`joj ba{ti provede{ ìvot dostojan ~oveka. Da ti dràva za to sluì, da ti najboqe organizuje sve {to tebi i tvojoj deci treba, a nije dràva izmi{qena tek da ima{ koga da vara{ i krade{, a on velik, pa kasno primeti. A ti sve ra~una{ – pa i sama je obe}a(va)la da }e odumirati. [to se ne drì zada \or|e Randeq te re~i?

SJAJ I BEDA SRPSKE POLITI^KE SCENE

Prva postava i rezerve lasaju}i za izmene Zakona o informisawu, LDP i nekoliko samostalnih poslanika pokazali su se kao rezrevni igra~i vladaju}e koalicije spremni da „istr~e” na skup{tinski teren kada se neka stranka u vlasti pokoleba oko vladinog predloga. Naime, pokazalo se da rezerve koje vladaju}a koalicija ima u opozicionim redovima mogu da pomognu vlasti da izglasa svaki, ali ba{ svaki, zakonski predlog za koji u ovom trenutku smatra da je Srbiji potreban bez obzira kako na wega reguje javnost i koliko on jeste ili nije u skladu sa principima demokratski ure|enih dràva. Mada neki priznaju a neki negiraju da su bilo {ta dobili za pro{lonedeqno pripomagawe u “na mi{i}e” proguranom Zakonu o informisawu, jasno je da su gra|ani nakon pro{lonedeqnog glasawa u Skup{tini Srbije mogli da vide sav sjaj i bedu srpske politi~ke scene na kojoj svi mogu sa svakim, gde se gube granice pozicije i opozicije, ali i jasno svrstavawe na “prave” opozicionare i one koji su stekli tretman poluopoziconih stranaka koje se ve} u visokom startu spremaju da zauzmu mesto koalicionog partnera u Vladi. - U demokratiji ne moè svako sa svakim jer u woj postoje programi stranaka i idelogija od kojih se ne odstupa, postoje stavovi koji se ti~u op{teg interesa i nije sve predmet trgovine, smatra profesor dr Aleksandar Fati}. - Jedan od danas dominatnih teoreti~ara liberano demokratskog dru{tva Xon Volt prvi e jasno rekao da postoje stvari o kojima se moè pregovarati, ali da postoje i one o kojima se to ne moè ~initi. Kada je re~ o demokratiji, onda sloboda medija spada u domen onih o kojima se ne moè pregovarati i trgovati. Kod nas pravila nema i ovde se demokratija svodi na pozori{nu predstavu u kojoj se stalno vode nekakve kampawe da se okrene pa`wa javnosti na ovu ili onu stranu. To je mogu}e zato {to je opozicija nejedinstvena i nemo}na. Politi~ka scena je takva da deo opozicije zapravo fakti~ki to i nije, a dokaz da je to tako je upravo ovo posledwe glasawe kada se videlo da vladaju}a koalicija nastupa u najmawe dve kolone od

kojih je jedna formalno u opoziciji, a zapravo je pomaga~ vladaju}oj koaliciji. Uostalom, LDP ve} po ko zna koji put, koriste}i floskulu “evropski put”, pomaè da Vlada Srbije izgura svoje predloga. Napredwaci i narodwaci imaju veliki problem... – ocewuje profesor Fati}. On isti~e da Srbija nema demokratski sistem u kojem je mogu}e da opozicija na demokratski “prepoznat” na~in obori vlast i da sa te strane vladaju}a koalicija moè biti mirna i nastaviti sa starom praksom trgovine prema potrebi. - Sa ovakvom opozicijom vlast ne mora mnogo da strahuje. Moè

è se vrlo lako dogoditi, ako ekonomska kriza bude jo{ ve}a, da narod najuri ovu vlast, a to bi bio veoma lo{ razvoj doga|aja jer bi ga pratila bezbednosna kriza dràve, a to smo ve} imali 5. oktobra 2000. – zakqu~uje Fati}. Iako ne spori da je politika ve{tina mogu}eg vladawa, {to podrazumeva da se sa sva~im i svakim moè trgovati, politi~ki analiti~ar Cvijetin Milivojevi} ipak tvrdi da je pro{lonedeqno glasawe u Skup{tini Srbije prevr{ilo svaku meru jer “slobodni strelci”, po wemu disidenti i iskqu~eni iz svojih stranaka, mogu da o~as posla uni{te i

Definitivno razgoli}en politi~ki sistem Politi~ki analiti~ar Branko Radun slaè se sa ocenom da je usvajawem ovog zakona razotkrivena prava politi~ka pozadina, dodaju}i da je razgoli}en politi~ki sistem u Srbiji u kojem na stalnoj pijaci sve ima svoju cenu i gde je mogu}e da svako trguje sa svakim. - Kada je ve} tako, onda je jasno i da je ona ve} ustaqena i ~esto i zloupotrebqavana podela na proevropske i antievropske snage ve{ta~ki generisana, jer da je ta~na onda ne bi mogli svi sa svima i svako sa svakim ve} bi se morali dràti svoje strane. Ve}ina politi~kih aktera javno ima pri~u za neku svoju ciqanu grupu i wu “fura” u javnosti, a zapravo ispod ìta trguju me|usobno.. Dakle, jasno je da Vlada nije u krizi i da ne}e pasti zato {to protiv sebe ima jaku i ujediwenu opoziciju koja zna {ta ho}e i koja je neka vrsta alternativa vlasti jer je ova slaba i razjediwena: no, ona }e samu sebe uru{iti pre svega nekom unutra{wom krizom, a tu joj obezbe|eni rezervni igra~i ne mogu pomo}i. Oni priska~u u pomo} u Skup{tini Srbije, a sve dotle Vlada mora unutar sebe da stvari drì pod kontrolom. Zakon o informisawu jeste zna~ajan za demokratiju, ali na{im politi~arima o~ito nije jer su wima va`niji neki projekti u kojima postoje velika finansijska sredstva, {to zna~i da je wima novac zna~ajniji od medijske sfere. Neki strate{ki projekti oko kojih bi do{lo do razmimolilaèwa ili neki projekti oko kojih se ve} ina~e dele, kao {to je “Ju`ni tok”, moè da dovede do dubqeg raskola u Vladi - kaè Radun. da se quqa, ali opasnost od ru{ewa s te strane joj ne preti. Opozicija je suvi{e pasivna i nedovoqno odgovorno prihvata ideje i mogu}nosti novih programa i nove politike kojima bi mogla da zainteresuje gra|ane. Imamo autisti~nu opoziciju koja mora da se prene. Ova vlast ne zasluùje da zavr{i mandat i to je jasno svima, pa ~ak i me|unarodnoj zajednici. Me|utim, ni me|unarodna zajednica nema alternativu koga da podrì jer ovi drugi se pona{aju tako da su potpuno neupotrebqivi. Mo-

ono malo demokratskih vrednosti koje su se posledwe decenije stvorile. - Ovde su mandati i sva~iji i ni~iji, a zapravo samo pojedinci odre|uju ko }e i kako glasati i za ~ega. Svaki re`im od 1990. godine do danas ne kontroli{e samo svoje mandate, ve} i mandate opozicionih stranka i disidenata koji nastaju u krilu opozicionih stranaka koje su iza{le na izbore. Cenkawe i “navatavawe” poslanika za izglasavawe Zakona o informisawu je samo posledwe, a ne i prvo

povla~ewe rezervnih pomaga~a (uo~i Nove godine bilo je izglasavawe buxeta za ovu godinu u posledwem minutu). Tada je trgovinom obezbe|eno da radikali podrè buxet nakon {to su trgovali sa demokratama o~ekuje}u zauzvrat da dobiju mandate koje su im odneli napredwaci. Kada je pro{lo glasawe o buxetu, demokrate su “zaboravile” {ta su istrgovale, te su mandati i daqe kod napredwaka koji kao stranka nisu bili na izborima. Ovaj put i mandati SNS stranke tako|e zavise od dobre voqe demokrata, jer ako oni odlu~e da im dozvole da zadrè mandate, tako }e i biti, u suprotnom mogu se setiti {ta su jo{ onomad obe}ali radikalima i oduzeti napredwacima mandate a to Nikoli} ne moè da dozvoli, pa ne glasa protiv, ve} iza|e iz skup{tinske sale. Pored ove dve stranke, postoje i slobodni strelci koji {etaju iz koalicije u koaliciju, formiraju nove stranke, izabrani kao ~lanovi jedne stranke koje su ih iskqu~ile, uzmu im mandate pa im ih Administrativni odbor vrati. Ti su ovoga puta bili tas na vagi. Pa se i Vladan Bati}, ~ija stranka ni u snu svih snova ne bi na izborima samostalno do{la do mandata, hvali kako je specijalnim sporazumom sa Tadi}em obezbedio ambasadorsko mesto za Proti}a u [vajcarskoj, ne{to malo u nekom odboru i infrastrukturu na lokalu. Wih ~ak nije sramota ni da javno pri~aju {ta su istrgovali kao da je to najnormalnija stvar i kao da je ambasadorsko mesto u bilo kojoj dràvi privatno vlasni{tvo demokrata - isti~e Milivojevi}. Qubinka Male{evi}

DA LI ]E VOJVODINA BITI PRESKO^ENA U SE^I ADMINISTRACIJE?

Banovina ~eka „omnibus 2” S ude}i po dosad{wim porukama pokrajinskih zvani~nika koje su pratile sve najave o smawewu uprave da se u Banovini takve mere ne mogu primeniti pre nego {to se razgrani~i podela poslova izme|u centralne i pokrajinske vlasti (a koju bi trebalo da defini{e zakon o nadle`nostima APV), moglo bi se zakqu~iti da vojvo|anski ~inovnici ne}e biti deo Vladine formule za spas aran`mana sa MMF-om. Ukoliko se pak ne zaigra na kartu “vojvo|anske solidarnosti”, kao {to je to bio slu~aj i sa buxetskom potro{wom... Naime, ne tako davno, tvrdilo se i da, uprkos efektima globalne krize, projektovani po-

krajinski buxet garantuje nastavak investicija i privredni rast, te rast zaposlenosti. Pokazalo se ipak da je i “naj{tedqiviji buxet u regionu”, kako su ga predstavili u Banovini, morao jo{ zna~ajno da se suàva, zarad smawewe ukupne javne potro{we dràve. I dok na republi~kom nivou nisu uspeli da se drè zacrtanog limita javne potro{we, u vojvo|asnkim finansijama tvrde kako nisu izneverili dogovor, ali je zato dovedena u pitawe ne samo realizacija buxeta APV, nego i isplata obaveza nastalih iz zapo~etih investicija pokrajine. A kad je re~ o upravi, Vojvodina je ve} trebalo da preuzme paket novih ustavnih nadle-

`nosti, a s wim deo ~inovnika koji su sad deo dr`avnog aparata. Me|utim, kako ve} skoro godinu dana novi statut Vojvodine ~eka zeleno svetlo republi~kog parlamenta, a Vlada Srbije jo{ uvek nije utvrdila “omnibus 2”, u vojvo|anskoj vlasti tvrde kako zbog ove neizevesnosti nemaju ni osnov za izradu strategije smawewa broja zaposlenih. O tome bi se, kako navode, moglo razmi{qati tek kad se dobiju nove ingerencije s kojima treba uskladiti i rad pokrajinskih slu`bi. Iako su mere smawewa dr`avnog aparata obi~no popularne me|u gra|anima, to je istovremeno najbolnija tema za politi~ke aktere koji u istom

udomquju partijske kadrove. Da je potez iznu|en bilo je jasno nakon posledwih pregovora s predstavnicima MMF-a koji se nisu zadovoqili samo pukim obe}awima. U svakom slu~aju, u Vladi ba{ i nisu mogli da budu zate~eni, po{to je wen najstariji ministar i potpredsednik Jovan Krkobabi} jo{ od sklapawa aran`mana znao da nema ni{ta od kresawa penzija, {to je bila opcija kojoj su nadali pojedini ministri. Zbog toga u vojvo|anskoj ~inovni~koj klasi ipak ne mogu da odahnu. Uostalom, statut i zakon o nadle`nostima APV ionako nisu usvojeni. A kad }e? To ne zna ni Krkobabi}! Branka Dragovi} Savi}

(S)LAGALICA (S)lo`io Dejan Patakovi} Novinari se bune {to nisu u~estvovali u pisawu upravo usvojenog Zakona o informisawu i pitaju se ko ga je pravio. Ko? Verovatno Udru`ewe astronoma, jer su za medije predvi|ene nenormalne, astronomske kazne. Dokle }emo u odnosima sa MMF-om stalno spomiwati “nove RUNDE pregovora”? Vaqda dok ne budemo nokautirani. Imaju li ovih dana neke veze {kola i privreda u Srbiji? Imaju, delimi~no. U {kolama je zazvonilo, a privredi je odzvonilo. Mi smo neuni{tivi. Potonule su nam sve la|e, a mi organizujemo Karneval brodova.

U Engleskoj je ukinuto emitovawe serije “Veliki brat” . Na`alost, kad treba, mi ne umemo da se pravimo Englezi. PS Ministarka sporta Sne`ana Markovi}-Samarxi} izjavila je da Srbija nije sportska nacija. S obzirom na to da je “kompetentna” ministarka biv{a balerina, treba se nadati da ne radi na tome da od nas stvori baletsku naciju. PPS Da bi pomogli automobilsku industriju, Amerikanci su sproveli veliku akciju “Ke{ za kr{“ i prezadovoqni su rezultatom. Mi bismo sli~nu akciju mogli da sprovedemo samo 50 posto. Imamo kr{eva na tone, ali nemamo ke{.

DNEVNIK

nedeqa6.septembar2009.

INSTITUT ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE USPE[NO PRATI SVETSKA DOSTIGNU]A

Najnovija dijagnostika otkrivawa malignih bolesti Zra~na terapija pacijenata iz inostranstva sprovodi se iskqu~ivo nakon zavr{ene druge smene, odnosno posle 18 ~asova, {to nikako ne remeti terapiju doma}ih pacijenata osledwih godina, i pored veliki ekonomskih problema koji vladaju i u dràvi i u svetu, Institut za onkologiju Vojvodine napravio je nekoliko zna~ajnih iskoraka u dijagnostici i le~ewu bolesnika sa rakom. Glavni iskorak pro{le godine je nabavka aparata PET-CT, pomo}u koga se moè raditi najnovija dijagnostika otkrivawa i pra}ewa malignih bolesti. To je jedini ovakav aparat u Srbiji, ali i {ire. Ovim aparatom je zaokruèna dijagnostika malignih i drugih bolesti koje se le~e u ovoj ustanovi. Nabavqen je i digitalni mamograf koji treba da bude vrh piramide u skriningu raka dojke u Vojvodini koji bi uskoro trebao da krene. Ovaj aparat }e davati posledwu re~ ukoliko bude nedoumica na mamografijama koje se budu radile na terenu. Institut u ovom momentu prati svetska dostignu}a u terapiji malignih bolesti, jer je ukqu~en u dvadesetak istraìva~kih projekata novih kombinacija lekova. -To nisu eksperimenti na qudima, ve} strogo kontrolisane studije, kako od posebnih komisija u na{oj zemqi, tako i Evrope i sveta - kaè direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}. - Radi se o najnovijim lekovima koji su pokazali izuzetno zna~ajna poboq{awa u le~ewu malignih bolesti, a na ovaj na~in pratimo ono {to se na ovom poqu u svetu doga|a. Institut je centar gde se sada ve} rutinski radi transplantacija periferne mati~ne }elije krvi kod visoko

doze citostatske terapije. Kada iscrpimo svu terapiju, hirur{ku, radiolo{ku i hemio terapiju, ovakvim postupkom mo`emo da damo maksimalno visoku dozu citostatika od kojih o~ekujemo da }e napraviti zna~ajno poboq{awe bolesti. Po re~ima na{eg sagovornika, u protekloj godini do{li smo do 70 procenta zra~ewa komformalnom terapijom kojom se obezbe|uje maksimalno zra~ewe tumora uz o~uvawe okolnog, zdravog tkivo. Nabavqena je jo{ jedna gama kamera i kompletno nova endoskopska linija sa prvim endoskopom na ~ijem

Dr Du{an Jovanovi}: U toku je nabavka sistema za planirawe radiolo{ke terapije uz pomo} Me|unarodne atomske agencije iz Be~a

vrhu se nalazi ultrazvuk za posmatrawe èluca, gu{tera~e, ù~nih puteva i jetre. Obnovqena je i laboratorija, hirur{ka sala, patologija i drugi delovi Instituta. - Ove nabavke su realizovane uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i iz sopstvenih sredstava koje smo zaradili na otvorenom trì{tu. U toku je nabavka sistema za planirawe radiolo{ke terapije uz pomo} Me|unarodne atomske agencije iz Be~a. Me|utim, goru}i problemi su nam nabavka linearnog akceleratora i simulatora za precizno planirawe zra~ne terapije. Nedostaju nam i kadrovi jer novi aparati i razli~iti

postupci dijagnostike i le~ewa s kojima smo krenuli nisu pra}eni i zapo{qavawem novih kadrova. Uputili smo Ministarstvu zdravqa i Zavodu za zdravstveno osigurawe zahtev za prijem novih kadrova, ali osim sporadi~nih slu~ajeva problem nije generalno re{en - isti~e dr Jovanovi}. Klinika za radiolo{ku terapiju Instituta za onkologiju Vojvodine je jedina visoko specijalizovana onkolo{ka ustanova u kojoj se sprovodi zra~na terapija u Vojvodini. Vi{e od ~etvrtine ukupne populacije Srbije gravitira ovoj klinici, jer osim cele Vojvodine, ovde se le~e i pacijenti iz Srbije. - Godi{we se na na{oj Klinici tretira oko 3000 pacijenata, a kod 70 odsto wih sprovodi se najnovija ciqana zra~na terapija, gde je zra~ewe direktno usmereno na tumor - ka`e upravnik Klinike za radiolo{ku terapiju radiolog-onkolog prof. dr Marko Erak. - Zra~ewe se sprovodi na tri linearna akceleratora. Dva pripadaju visokoj tehnologiji, poseduju precizne mehanizme za usmeravawe zra~nog poqa, a tre}i je star i dotrajao aparat nabavqen jo{ 1992. godine. Wemu su istekle sve garancije od strane proizvo|a~a, pa je neophodno zameniti ga novim. Na wemu se sprovodi palijativna, simptomatska zra~na terapija kod metastaza. Kako ka`e dr Erak, u toku 2008. godine na aparatima „varijan“ ukupno je radioterapijski tretirano 2759 pacijenata. U ovoj godini, do kraja avgusta tretirano je 2547 pacijenata od ~ega je komformalno zra~eno 1880 pacijenata. Dnevno se ozra~i izme|u 220 i 260 pacijenata. Zra~na terapija u proseku traje oko {est nedeqa. - Proizvo|a~ ovih ure|aja je predvideo da se na godi{wem nivou maksimalno ozra~i 500 pacijenata, a mi ovaj broj prema{ujemo za vi{e od dva puta. Po evropskim standardima i normativima jedan akcelerator dolazi na populaciju od 250.000 stanovnika, {to govori da bi, s

obzirom na gravitiraju}u populaciju, nama trebalo osam ovakvih ma{ina u Vojvodini. Na `alost, mi ih imamo samo tri, od kojih je jedna star 15 godina. Uprkos tome liste ~ekawa na zra~nu terapiju nisu du`e od standardom predvi|enih. Na am-

bulantni tretman ne ~eka se duè od tri nedeqe. Usko grlo nam je sistem za planirawe tako da trenutno 52 pacijenta, koji su obra|eni na CT aparatu i kod kojih je ura|eno konturisawe, ~eka na po~etak planirawa. Ni jedan pacijent kod koga je zakazano zra~ewe ne ~eka duè od dva meseca, {to se uklapa u protokole le~ewa ovakvih bolesnika, ali trenutno na odeqewu imamo veliki broj slu~ajeva koji su u avgustu bili na komisiji. Posle operacije dojke, posle koje se sprovodi hemio terapija, ne ~eka se na zra~nu terapiju kaè dr Erak. Ina~e, zra~na terapija se sprovodi u dve smene i radi se od ujutru do 18 ~asova. I pro{le i ove godine na Institutu se le~e i pacijenti iz inostranstva. Pro{le godine ih je bilo 350, a ove godine 232 pacijenta. Zra~na terapija ovih pacijenata sprovodi se iskqu~ivo nakon zavr{ene druge smene, odnosno posle 18 ~asova, {to nikako ne remeti terapiju doma}ih pacijenata.  Jasna Barbuzan

HEJ, PRO^ITALI SMO VAS

Vrlo ~udne stvari koje su nam se dogodile anka skup{tinska ve}ina bila je dovoqna da se sporne izmene Zakona o informisawu ipak usvoje uprkos kritikama novinarskih udruèwa, doma}ih i stranih stru~waka, OEBS-a, a taj akt posva|ao je ne samo vlast s delom opozicije, nego i opoziciju me|u sobom. Lider opozicione SNS Tomislav Nikoli} se u Politici pita ~emu je sluìo napad Milo{a Aligrudi}a iz DSS-a na napredwake zbog wihovog izlaska iz sale pri glasawu o tom zakonu: „Mogli smo da se svi obesimo zajedno sa novinarima, zakon bi bio usvojen i Boris Tadi} bi ga potpisao.“ *** Komentari{u}i sve ~e{}e najave o mogu}em smawewu broja ministarstava, ministar odbrane Dragan [utanovac rekao je za Fonet, prenosi Blic, da nije sporan broj ukoliko svako ministarstvo dobro radi svoj posao. On kaè i da bi Vlada mogla da bude mawa, ali da je o tome moglo da se dogovori i prilikom wenog formirawa umesto u trenutku kada, kako kaè, svi treba da se posvete borbi protiv ekonomske krize: „Koliki god broj ministarstava bio, ako imamo rezultate, to je neva`na ~iwenica.“ *** Ministarka finansija Diana Dragutinovi} kaè za Ve~erwe novosti da vanredni izbori finansijski ne bi bili skupi u po-

re|ewu sa politi~kom nestabilno{}u u slu~aju pada Vlade Srbije. Naime, period izme|u pada jedne i izbora druge vlade nije kratak, obja{wava ona, a koliko

jem, time se daqe nisam bavio, jer nije bio posao savezne Udbe. To je bio posao Udbe Srbije. Istraga i saslu{avawe su vo|eni na najkorektniji mogu}i na~in.

god da ste odgovorni, ne donose se zna~ajne odluke, jer su nelegitimne. Ali...: „Prema mom planu rada, Vlada }e trajati do kraja mandata, iako ne razmi{qam o vremenskom horizontu.“ *** Biv{i {ef Udbe, penzionisani general Jovo Kapi~i} (1919), vi|en je kao neko ko bi mogao da zna istinu o egzekuciji generala Dragoquba Draè Mihailovi}a. Kapi~i} za Politiku kaè da je Draìn grob ostao tajna da se ne bi pravio kult li~nosti, i opisuje: „Draà je bio u nekom zatvoru, ne znam ko-

Do{lo je do procesa, koji je vo|en pred celim svetom. Izuzetni srpski qudi, kvalifikovani i po{teni su sudili. Ni{ta nije u~iweno na prevaru. Ne ka`em da je Mihailovi} voleo Nemce, ali je hteo da pobedi partizane i da vlada.“ Uostalom, dodaje: „Da su meni rekli da ga streqam, ja bih ga streqao, kao {to bih streqao i samog sebe kad bih izdao svoju zemqu“. *** Surpuga novoizabranog japanskog premijera Jukija Hatojame tvrdi da je pre 20 godina imala

NOVOSADSKI MUZEJ FOTOGRAFIJE

Najboqi prijateq ministarske fioke Novi Sad je nedavno ostao bez posledweg foto servisa pa je otvarawe muzeja jedina nada za qubiteqe fotoaparata s filmom atvarawe jedinog foto servisa u Novom Sadu u ìù je ponovo stavilo inicijativu gradskih fotografa o formirawu muzeja fotografije. Bio bi to prvi muzej te vrste u Srbiji, koja je uz Albaniju jedina evropska zemqa bez takve institucije. Analogni foto aparati sve su re|i i wihovo odràvawe stru~wacima je postalo neisplativo, a po{to bi u muzeju postojao i servis, ova inicijativa na prvi pogleda izgleda opravdana koliko i re{iva. Kako nam je ranije rekao Milan Trgovi}, direktor “Sakse El” - firme koja je dràla foto servis, jedina nada za qubiteqe starih fotoaparata je da Grad stane iza cele pri~e, budu}i da je taj zanat finansijski neodrìv. O potencijalnom muzejskom doprinosu kulturi grada, koji je fotografiju prihvatio i negovao od samog nastanka, izli{no je pisati. Kao najpodesniji objekat za muzej fotografima se nametnula dvori{na zgrada u Zmaj Jovinoj 4. Mla|i Novosa|ani tu, danas ruiniranu zgradu, pamte kao mesto gde se odràvala lutrija u reìji FK “Vojvodine”, dok stariji znaju da je tu 1951. zaìveo prvi novosadski “Kino klub”. No, geneza ovog nekada lepog zdawa mnogo je duà. Po projektu Nemca Tikmajera tamo je davne 1901. godine Ivan Stojkovi} sagradio dvorski fotografski ateqe. Poreklom iz Bele Crkve, Stojkovi} je vremenom izrastao u vode}eg vojvo|anskog fotografa, ~oveka koji je zanat pretvorio u umetnost, fotografisao crnogorskog kneza Danila i druge velikane, stekav{i tako zvawe dvorskog fotografa. Nama je najmilija i najpoznatija wegova ~uvena fotka Jovana Jovanovi}a Zmaja, koja uglavnom krasi uxbenike. Ukratko, od pripreme do zavr{ne obrade, Stojkovi}eve fotografije su mala remek dela koja ni zub vremena nije okrwio. Malo ko zna da je mladi Stojkovi} imao silnih problema da izgradi studio. Tri puta je podnosio molbu Gradskoj upravi da mu izda dozvolu za plac, ali je nikada nije dobio. Tada se posluìo lukavstvom i preko Srpske pravoslavne crkvene op{tine zavr{io celu stvar. Dozvolu za gradwu ateqea, na wenom zemqi{tu, dobila je Op{tina a ceo “posao” izme|u Stojkovi}a, Op{tine i izvo|a~a bio je teàk 10.000 zlatnih kruna – ogromna svota u ono vreme. Ubrzo, po~eo je Prvi svetski rat i tu se Stojkovi}u gubi trag. Da cela pri~a dobije misti~an ton, mi danas ne znamo ni kako je on izgledao, po{to od silnih fotografija koje je uradio za ìvota, u Novom Sadu ne postoji ona wegova! Ili postoji, ali ne znamo da je to on. U ateqeu je otvoren popularan bioskop “Korzo” koji je radio sve do po~etka Drugog svetskog rata. “Korzo” je nakon sukoba uga{en, a 1951. se tu otvara pomenuti “Kino klub”. Kada se klub preselio na Trg Mladenaca, u biv{em ateqeu i bioskopu robna ku}a

Dr Marko Erak: Liste ~ekawa na zra~nu terapiju nisu du`e od standardom predvi|enih

bliski susret tre}e vrste. Tanjug prenosi da je 66-godi{wa Mijuki svoje iskustvo sa vanzemaqcima opisala u kwizi „Vrlo ~udne stvari koje su mi se dogodile“: „Dok je moje telo spavalo, mislim da se moja du{a vozila u vanzemaqskoj letilici u obliku trougla i da sam bila na Veneri.“ Ona u kwizi navodi da je kada se probudila ispri~ala svom tada{wem suprugu svoje neobi~no putovawe na Veneru, ali da je on poku{ao da je uveri da je to bio samo san: „Moj sada{wi suprug bi druga~ije reagovao. On bi sigurno rekao ‘to je sjajno’“. *** U \upriji je nevladina organizacija Mu{ka sigurnost otvorila Sigurnu mu{ku ku}u. Osniva~ Du{an Trifunovi} kaè za Politiku da su udomqeni prvi stanari – jedan penzioner iz \uprije koga tuku i èna i sin i jedan farmaceut koji je tu boravio nekoliko dana, kao i da je i on od po~etka stanar, jer je ku}a namewena „i onima koji èle da na|u psihi~ko uto~i{te i mir“. U ku}i je i oficir u penziji Savo \edovi} (70) iz Beograda, koji pri~a: „Kowu, magar~e, hoh{tapleru, olo{u, dembelu, imbecilu, samo su neke od uvreda koje mi upu}uje supruga, a ne libi se ni da me udari, ne biraju}i ~ime. Lepo smo se bili razveli i ne znam za{to sam pristao da se ponovo ven~amo.“  Sneàna Nikoli}

“Stoteks” imala je magacin, sve do 1980. godine kada FK “Vojvodina” i “Stoteks” sklapaju dogovor da tu klub napravi tombolu i sportsku kladionicu. Odatle je “Vo{a” krpila buxet dvadesetak godina, sve do dono{ewa zakona koji je udruènim organizacijama zabranio da odràvaju igre na sre}u. Tombole vi{e nije bilo, na vrata je stavqen katanac i tako je ve} skoro deset godina. Ideja novosadskih fotografa da Srbija i Novi Sad kona~no dobiju muzej fotografije godinama ~u~i u fiokama ministara kulture, kako dràvnih tako i pokrajinskih i gradskih. Predlog su podràli Matica srpska, Akademija, fotografi, novinari, Novosa|ani... U me|uvremenu, za vakta gradona~elnice Maje Gojkovi} pokrenuta je inicijativa da se Crkvenoj op{tini vrati oduzeta imovina, {to se sa zgradom u Zmaj Jovinoj 4, kako delu koji gleda na ulicu tako i dvori{nim ateqeom, i dogodilo. Sud je rekao svoje, objekti imaju novog-starog gazdu, a postupak pokojnog fotografa Stojkovi}a doìveo je zanimqiv obrt. Iako gra|en wego-

vim novcem, za potrebe fotografije i filma, zgrada je podignuta na crkvenoj zemqi i na wenu zvani~nu inicijativu davne 1901. Pro{le nedeqe saznali smo da Op{tina na toj adresi namerava da pokrene svoju televiziju i radio. Ovo nam je potvrdio predsednik Srpske pravoslavne crkvene op{tine Du{an Vasi}. Crkvena op{tina }e u Zmaj Jovinoj 4 urediti kancelarije, otvoriti prodavnicu crkvenih potrep{tina a kasnije bi trebalo da proradi radio i televizije, najverovatnije pod nazivom “Beseda”. Vasi} nije mogao da nam direktno odgovori na to da li }e crkva ustupiti dvori{ni objekat kako bi se u wemu otvorio muzej fotografije, ali je rekao da je to sasvim mogu}e ukoliko crkva dobije jo{ barem dve sporne zgrade. - Crkva bi tu rado pomogla, ako bi imala vi{ka prostora, ali kako stvari sada stoje samo ako dobijemo jo{ neku zgradu, da mo`emo da podmirimo svoje potrebe za kiriju nekih prostorija koje pla}amo. Tra`imo da nam se vrate objekti u Zlatne grede i Pa{i}evoj ulici, pa ako se to dogodi, videli bismo da li postoji vi{ak i ne bi bilo nikakvih problema ustupili bismo objekat za muzej, izjavio je Vasi} za “Dnevnik”. On nam je objasnio da bi u tom slu~aju Op{tina sazvala sastanak, sa~inili bi zapisnik i dostavili ga vladiki, koji ima posledwu re~. Postupak restitucije pomenutih zdawa je u toku. Podr{ka relevantnih institucija i gra|ana za izgradwu muzeja fotografije postoji odavno. Vlasnici fotoaparata s filmom od pre dve nedeqe nemaju gde da ih servisiraju. Inicijativa fotografa u fiokama politi~ara spava {est godina.  Igor Mihaqevi}

DNEVNIK

nedeqa6.septembar2009.

BA^KOPALANA^KI „FERTIL“ SMIRIO DOMA]E TR@I[TE VE[TA^KOG \UBRIVA

BERZA

Sa vlastitom sirovinom jo{ konkurentniji!

Amerikanci rade sve vi{e

avni tender za regresirano snabdevawe doma}eg trì{ta ve{ta~kim |ubrivom, koji je zavr{en krajem avgusta, pokazao je da je Srbija ponovo dobila kvalitetnog i pouzdanog proizvo|a~a i da se polako smawuje uvozna zavisnost u tom trì{nom segmentu. Sa isporu~enih 110.000 tona mineralnih |ubriva u pro{loj godini, ukupnim prihodom od 7,5 milijardi dinara i ostvarenom ~istom dobiti od oko milijardu dinara, „Fertil“ iz Ba~ke Palanke je dokazao da je proizvodno i tehnolo{ki stasao. Wihova ponuda je od strane nadle`nog ministarstva ocewena najpovoqnijom i ovom je proizvo|a~u pripao najve}i deo regresiranog kontingenta od 100.000 tona ve{taka. Generalni direktor „Fertila“ Igor Rado{ isti~e da je uspeh tim ve}i zato {to je tokom prethodne dve godine na globalnom trì{tu mineralnih |ubriva do{lo do dramati~nih i te{ko predvidivih de{avawa, koja su zahtevala vanrednu tehnolo{ku i poslovnu fleksibilnost preduze}a. Trì{te osnovnih sirovina su, krajem 2007. i tokom cele 2008. godine, uzdrmala zna~ajna poskupqewa svih sastojaka, najpre fosforne, a zatim i kalijumove komponente. To je doprinelo znatnijem porastu cena wihovih proizvoda, da bi u posledwem kvartalu pro{le godine doga|aji na globalnom nivou doneli nove komplikacije i uzrokovali oteànu realizaciju i dodatno finansijsko naprezawe preduze}a. Trì{na prednost „Fertila“ je u tzv. tehnologiji kompaktirawa, koja do sada nije primewivana u ovom delu Evrope. Re~ je o suvom procesu proizvodwe NPK |ubriva, bez kori{}ewa te~nih i gasovitih supstanci i bez hemijskih reakcija u postupku, {to za konsekvencu ima visoku ekolo{ku bezbednost. S druge strane, ova tehnologija omogu}ava relativno brze i fleksibilne prelaze sa jedne na drugu formulaciju |ubriva. Mogu se proizvoditi razli~ite NPK, NP, NK i PK kombinacije i na taj na~in podmirivati najrazli~itiji zahtevi potro{a~a. Pri tome je veoma zna~ajna pomo} savetodavne slu`be „AgroServis“, koja je opremqe-

Produktivnost radnika u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama je u periodu od aprila do juna pove}ana za 6,6 odsto, {to je najbr`i ritam u prethodnih {est godina. Prema podacima ameri~kog ministarstva rada, tro{kovi rada smaweni su za 6,9 odsto u odnosu na isti period pro{le godine, {to je najve}i pad od drugog tromese~ja 2000. godine. Istovremeno, prera|iva~ki

sektor u SAD je tokom avgusta ostvario rast po prvi put za posledwih 19 meseci, dok je broj ugovora o prodaji stambenih objekata u julu dostigao dvogodi{wi rekord. Ameri~ki Institut za upravqawe zalihama je saop{tio da je indeks nacionalne industrijske aktivnosti pro{log meseca porastao na 52,9 poena, {to je prvo pove}awe tog indikatora od januara 2008.

Rusi ba{ tro{e Rusija je u prvom polugo|u 2009. imala visok buxetski deficit od 721,7 milijardi rubaqa (22,74 milijarde dolara). Podaci dr`avne statisti~ke slu`be Rostat pokazuju da je u ruski federalni buxet tokom prvog polugo|a prikupqeno sredstava u vrednosti 3,172 biliona rubaqa, ili prera~unato, bezmalo sto milijardi dolara, {to je 29 odsto zakonom utvr|ene sume za celu 2009. godinu. Buxetski rashodi su istovremeno iznosili 3,893 milijarde rubaqa, odnosno 39,8 procenata od predvi|enih godi{wih tro{kova federalnog buxeta. Za servisirawe ruskog dr`avnog duga u periodu januar-jun utro{eno je, prema podacima Rostata, 86,4 milijarde rubaqa (2,7 milijar-

di dolara), a udeo tih izdataka u ukupnom obimu rashoda federalnog buxeta iznosio je 2,2 odsto.

„Lufthanza” iznad Austrije

na savremenim ure|ajima za ispitivawe kvaliteta zemqi{ta, {to omogu}ava da poqoprivrednici obave sadràjne analize tla, i da im se, na osnovu dobijenih rezultata, preporu~i odgovaraju}a formulacija |ubriva koja je, istovremeno, najrentabilnija za wegovu proizvodwu. Sondaè trì{te, koje se kontinurano rade, pokazuju da „Fertil“ podmiruje ~etvrtinu nacionalnih potreba. Smatraju da je to sasvim korektan rezultat, po{to je re~ o novom brendu i o vrsti |ubriva koje se prvi put pojavquje na na{im prostorima. Nameravaju da svoju trì{nu ponudu dodatno pribliè novim potencijalnim kupcima, kako u centralnoj i ju`noj Srbiji, tako i u regionu. Zato poku{avaju da dodatno unaprede kvalitet svojih proizvoda i da na|u jo{ prostora u svojim proizvodnim kalkulacijama kako bi podigli cenovnu konkurentost. Kretawa na svetskom trì{tu ukazuju na postepeno smirivawe cena osnovnih sirovina, {to bi trebalo da rezultira stabilnijom finansijskom situacijom i sniàvawem proizvodnih tro{kova. Izvoz se name}e kao jo{ jedna zna~ajna tema. Lokacija na obali Dunava u Ba~koj Palanci omogu}ava kori{}ewe jeftinog re~nog transporta, {to svakako predstavqa veliku prednost. Regionalno trì{te je strate{ki ciq, jer se procewuje da fabrika poseduje tehnolo{ke, tehni~ke i kadrovske potencijale za izvozni nastup. Uprkos globalnoj krizi, ove godine je realizovano nekoliko zna~ajnih investicionih zahvata. Zavr{en je i stavqen u funkciju novi skladi{ni prostor od 40.000 tona, i pu{tena u rad jo{ jedna linija za pakovawe, ~iji je kapacitet 1.000 tona na dan. Proizvodni potencijali dodatno }e se pro{irivati, jer je planirano podizawe novih kapaciteta i ulazak u tehnologiju tzv. malih pakovawa, {to bi doprinelo otvarawu novih trì{ta. Finansirawe same proizvodwe mineralnih |ubriva je, izgleda, mawi problem od ukupnih uslova na finansijskom trì{tu. Pozicija agrara je veoma te{ka, a pogotovo finansijska situacija u kojoj se nalaze sami poqoprivrednici. Zato bi, sma-

Igor Rado{

Mineralna leì{ta na jugu Srbije e|utim, jedan poslovni korak mogao bi bitno da unapredi trì{nu poziciju „Fertila“. Ako se studija izvodqivosti pokaè opravdanom, novosadska Viktorija grupa bi u okolini Bosilegrada mogla da pokrene vlastitu eksplotaciju fosfata. Kao deo ove agrarne grupacije „Fertil“ bi, oslowen na potencijale mineralnog leì{ta na jugu Srbije, mogao znatnije da popravi svoju proizvodnu kalkulaciju i da je trì{nu ponudu u~ini jo{ konkurentnijom.

tra Igor Rado{, veoma zna~ajna bila ve}a fleksibilnost bankarske politike prema wihovim potro{a~ima i kreirawe povoqnijih uslova za kreditirawa ratarske proizvodwe. Ne mawe zna~ajan je upliv dr`ave, kroz odre|ene vidove podr{ke upotrebi mineralnih |ubriva, posebno u aktuelnoj situaciji kada poqoprivredni proizvo|a~i te{ko dolaze do neophodnog repromaterijala. Za jesewu kampawu ura|ena je dobra pri-

prema. Obavqen je redovan remont proizvodnog pogona, nabavqene su dovoqne koli~ine sirovina, proizvodwa se odvija nesmetano, tako da }e „Fertil“ srpskim ratarima ponuditi dovoqne koli~ine ve{taka za jesewu setvu. U ovoj fabrici mineralnih |ubriva najavquju da }e, kao i predhodnih godina, imati prihvatqivu cenu svojih proizvoda i dobre paritete za robnu razmenu.  Vladimir Harak

S DINARIMA NA LETOVAWE

Kod bra}e evro preko stotke Nema~ka aviokompanija „Lufthanza“ preuzela je „Austrijan erlajns“, posle nekoliko meseci pregovora. „Danas smo zakqu~ili proces privatizacije Austrijan erlajnsa. To je nesumwivo bio teàk posao, ali sada moèmo da kaèmo da je vredelo, najpre za na{u kompaniju, ali jo{ vi{e za Austriju“, rekao je Peter Mihelis, {ef austrijske agencije za privatizaciju. „Evropska komisija je pro{le nedeqe dala zeleno svetlo za prodaju 42 odsto akcija austrijske vlade u Austrijan erlajnsu, u vrednosti od oko 366.000 evra i tako|e odobrila vladin program restruktuirawa od 500 miliona evra, za koji je Lufthanza ranije izjavila da }e biti neophodan da se otplate dugovi austrijske aviokompanije.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,1161

93,4524

96,0691

90,8357

Australija

dolar

53,6482

55,0238

56,5645

53,4831

Kanada

dolar

57,9435

59,4292

61,0932

57,7652

Danska

kruna

12,2351

12,5488

12,9002

12,1974

Norve{ka

kruna

10,5693

10,8403

11,1438

10,5368

[vedska

kruna

8,858

9,0851

9,3395

8,8307

[vajcarska

franak

60,1427

61,6848

63,412

59,9576

V. Britanija

funta

104,347

107,023

110,019

104,026

SAD

dolar

63,9187

65,5576

67,3932

63,722

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 9. 2009. godine

ad god kod nas do|e do gibawa na kursnoj listi i dinar izgubi ne{to na vrednosti po~nu komentari o pravoj vrednosti doma}e valute. Eksperti razmatraju i obja{wavaju, privrednci opomiwu da oni me|usobno ve} poduè ra~unaju evro na sto dinara. Stav Narodne banke Srbije je jasan - vrednost doma}e valute formira se na me|ubankarskom deviznom trì{tu u Srbiji, a tu se stvari kre}u tako da na{a centralna monetarna institucija nije imala potrebu jo{ od februara da interveni{e na tom planu. Tako se ve} pola godine dinar vrti oko 93 dinara za evro. Tako je kod ku}e, a u inostranstvu? Gra|ani koji su ovog leta proveli odmor u Gr~koj mogli su da mewaju doma}u valutu u mewa~nicama na severnom delu egejske obale. Za jedan evro trebala je izbrojiti 106 dinara, a obrnuta transakcija nije bila mogu}a. O tome za{to se dinar ovako vrednuje me|unarodni konsultant dr Milan Kova~evi} kaè: -Kod bilo koje valute koja na svetskom trì{tu nije ba{ na ceni kursne razlike su velike, pa se to, eto, dogodilo i sa dinarom. Jeftino se kupuje, skupo prodaje. Uostalom, nisu gr~ke mewa~nice jedino mesto gde se to potvr|uje. Pogledaje kursne liste banaka ovde u Srbiji, razlika izme|u prodajnog i kupovnog kursa je i do {est odsto, a to je premnogo. Kod ja~ih valuta ona je jedan do najvi{e dva odsto. Zatim, tu je i {tedwa. Kredite banke odobravaju i ispla}uju u dinarima, ali su indeksirani u evrima i ispla}uje se u dinarima. A kada

{tedite u dinarima dobijate prili~nu kamatu, ali pri tom vam se ulog ne indeksira u evrima. Rizik promene kursa snosi sam {tedi{a i to tako|e mnogo govori o doma}oj valuti. Savet koji se mo`e dati turstima i drugima koji }e iz bilo kog razloga du`e boraviti u inostranstvu je jasan: pre nego {to krenete, pravac mewa~nica i kupite evra koliko smatrate da }e vam trebati plus jo{ ono {to se zove “crna rezerva”. Jer, ako vam zatrebaju evri pla}a}ete za jedan od 10 do 15 dinara vi{e nego da ste to uradili kod ku}e. A {ta se doga|alo ovog leta u Gr~koj? Uprkos neslavnim kursnim razlikama na{i qudi su dinare mewali u evre, pa se zato doma}a valuta i na{la istaknuta u mewa~nicama i to na prvom mestu, pre forinte i slova~ke ili ~e{ke krune. Leto{we rasprodaje verovatno su bile dovoqno dobar mamac da se uprkos prili~noj razlici na {tetu vlasnika dinara pone{to isplatilo kupiti. Za{to su ti qudi umesto evra poneli dinare, to samo oni znaju, kao i to koliko su se kajali {to pre puta nisu svratili u neku od na{ih mewa~nica. Ali, ako se vratimo samo koju godinu unazad, onda sledi zakqu~ak da je pojavqivawe dinara na kursnim listama u mewa~nicama solunske regije ipak kompliment za na{u valutu. Ne tako davno, na pomenu dinara i mewawa za konvertibilne valute bankari i mewa~i u inostranstvu bi se samo nasmejali.  Du{anka Vujo{evi}

nedeqa6.septembar2009.

c m y

DNEVNIK

[TA DONOSI NOVI ZAKON O DR@AVNOM PREMERU I KATASTRU

Preko interneta do vlasnika nekretnina kup{tina Srbije usvojila je posledweg avgustovskog dana Zakon o dràvnom premeru i katastru kojim su prvi put definisana osnovna na~ela katastra nepokretnosti zasnovana na savremenim principima zemqi{nih kwiga i drugih registara nepokretnosti u Evropi. Zakon obuhvata i osnovne geodetske radove, adresni registar, topografsko-kartografsku delatnost, geodetsko-katastarski informacioni sistem i nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka, kao i geodetske radove u inèwersko-tehni~kim poslovima. Utvr|eno je da Republi~ki geodetski zavod, pored izdavawa i oduzimawa geodetskih licenci, uvede i inspekcijsku kontrolu nad radom geodetskih organizacija. Ministar za prostorno planirawe i ìvotnu sredinu Oliver Duli} kaè da bi novi

zani za katastar nepokretnosti u Srbiji vredni su oko 60 miliona dolara, a polovina novca obezbe|ena je iz kredita Svetske banke. Katastar podrazumeva da se svi podaci o nekretninama i vlasnicima nalaze na jednom mestu, tako da vi{e ne}e biti dvojne evidencije. Prema podacima Republi~kog geodetskog zavoda, katastrom nepokretnosti do sada je pokriveno oko 3.950 katastarskih op{tina, {to je oko 82,5 odsto teritorije Srbije. Posao predstoji u jo{ oko 580 katastarskih op{tina, a glavni problemi su nere{eni imovinsko-pravni odnosi. Prvi ~ovek ove ustanove Nenad Tesla obe}ao je da bi kompletan posao na izradi jedinstvene svojinske evidencije trebalo da bude zavr{en do kraja 2010. Intenzivno se radi na elektronskom katastru, Zavod je izradio internet-servis koji

Procena vrednosti nekretnine Zakonom je utvr|eno da Republi~ki geodetski zavod (RGZ) prvi put radi procenu vrednosti nepokretnosti upisanih u katastar nepokretnosti, koja bi trebalo da po~ne 1. januara 2011. godine. Planirano je formirawe baze podataka o vrednosti nepokretnosti koja bi bila korisna za razvoj trì{ta nekretnina, finansija, kredita, kao i za sudske sporove. Ima mi{qewa da Republi~ki geodetski zavod ne bi trebalo da se bavi procenom vrednosti nepokretnosti, ve} iskqu~ivo vo|ewem zemqi{nih kwiga, a procena vrednosti nekretnina trebala bi da bude posao Poreske uprave. zakon trebalo da omogu}i efikasniji dràvni premer i izradu i odràvawe katastra nepokretnosti, poboq{awe uslova rada privatnih geodetskih organizacija, razvoj trì{ta i konkurencije u toj oblasti. O~ekuje se i pove}awe sigurnosti i ta~nosti upisa u katastru nepokretnosti, te brà identifikacija vlasnika i korisnika nepokretnosti. Ministar Duli} kaè da }e novim zakonom biti uveden referentni sistem koji odre|uje precizno pozicionirawe parcela. On ocewuje da je ovaj zakon uskla|en s evropskim propisima u toj oblasti, da ga je trebalo doneti mnogo ranije i da }e biti lako sprovodiv i omogu}i}e efikasniji rad Republi~kog geodetskog zavoda. Svi poslovi ve-

nudi podatke katastra nepokretnosti (na adresi www.rgz.gov.rs). Servisom se omogu}ava pretraìvawe baze podataka o nepokretnostima, vlasnicima, kao i hipotekama. Planirano je da tokom slede}e godine svaka nepokretnost bude definisana poloàjem, veli~inom i adresom sa upisanim nosiocem prava, kao i upisanim postoje}im teretima i ograni~ewima. Nakon izvr{enog upisa gra|anima }e biti omogu}eno da svoja prava dokazuju na najlak{i i najpouzdaniji na~in, putem lista nepokretnosti, koji }e se kao dokaz izdavati iz digitalne baze podataka katastra nepokretnosti. Time }e se omogu}iti brè ostvarivawe hipotekarnih kredita kao i

BERZA

Hrvatska privreda strmoglavo pada Hrvatska privreda je i u drugom tromese~ju nastavila strmoglavi pad, BDP je za 6,3 posto mawi u odnosu na isti kvartal pro{le godine. Ta~an iznos o kretawu BDP-a za drugo tromese~je Dràvni zavod za statistiku (DSZ) }e objaviti 25. septembra i on se moè u mawoj meri promeniti u odnosu na prvu procenu. U prvom kvartalu prema podacima DZS-a hrvatska privreda je pala 6,7 odsto, dok je kvartal pre toga BDP bio u simboli~nom plusu od 0,2 posto. Hrvatska }e verovatno morati da se dodatno zaduì da bi pokrila ogroman buxetski deficit od deset milijardi kuna (vi{e od 1,3 milijarde evra). Zagreba~ki „Ve~erwi list“, pozivaju}i se na mi{qewe doma}ih ekonomista, navodi da je ovogodi{wi hrvatski buxet „pun rupa“ i da ga je nemogu}e „zakrpiti“ bez jo{ jednog rebalansa.

Nagli skok nezaposlenosti u Francuskoj

upis hipoteka ~ime }e se pove}ati sigurnost i tr`i{na vrednost nepokretnosti i olak{ati eventualna prodaja. Prvi korak je izrada katastra nepokretnosti, nakon ~ega sledi proces odr`avawa evidencije katastra, nastavak radova na izradi digitalnih katastarskih planova, kao i izrada

Novi Sad 3 (Telep) i Novi Sad 4 (prema industrijskoj zoni). U radu su katastarske op{tine ^enej, Bege~, Bukovac, Futog, Ledinci, Petrovaradin i Sremska Kamenica. Sav posao mora da se zavr{i do kraja 2010, na {ta obavezuje ugovor sa Svetskom bankom. Mimo izrade jedinstvenog katastra nepokret-

Evidencija stiè i u sela Radovan Gruji~i} kaè da na podru~ju Vojvodine postoji mnogo katastarskih op{tina seoskog tipa u kojima je postoje}i premer ura|en u stereografskoj projekciji s premerom s po~etka 20. veka, {to zna~i da je star oko 100 godina. Novousvojeni Zakon o dràvnom premeru i katastru omogu}i}e i za ove katastarske op{tine uvo|ewe svojinske evidencije, odnosno katastra nepokretnosti. U narednom periodu Republi~ki geodetski zavod }e intenzivirati radove na izradi katastra nepokretnosti i u ovim op{tinama. i odràvawe Adresnog registra i e-Katastra, koji }e gra|anima omogu}iti uvid u podatke katastra nepokretnosti putem interneta. Na~elnik Centra za katastar nepokretnosti Novi Sad Radovan Gruji~i} izjavio je za na{ list da je za celo gradsko podru~je ustrojen jedinstveni katastar nepokretnosti - u kastastarskim op{tinama Novi Sad 1 (centar), Novi Sad 2 (Liman),

nosti i aktivnosti RGZ, Gruji~i} poru~uje svim gra|anima koji iz bilo kojih razloga `ele da {to pre ukwi`e svoju nekretninu (kako bi mogli da je nekome poklone, stave hipoteku zbog podizawa hipotekarnog kredita...) da mogu to svoje pravo odmah da ostvare u zemqi{no-kwi`nom odeqewu op{tinskog suda gde se nekretnina nalazi.  Ranka Dautovi}

U Francuskoj je u drugom kvartalu 2009. naglo porasla stopa nezaposlenosti, pokazuju podaci koje je objavila jedna francuska statisti~ka agencija. Ministarka finansija Kristin Lagard ocenila je da }e situacija nastaviti da se pogor{ava, ~ak i kad globalni ekonomski oporavak uzme maha. „Trend nezaposlenosti }e se nastaviti jo{ nekoliko

kvartala, jer postepeni ekonomski oporavak ne}e mo}i odmah da rezultira padom nezaposlenosti“, navela je Lagard. Nezaposlenost je u Francuskoj dostigla 9,1 odsto u drugom kvartalu, odnosno pove}ana je za 0,6 odsto u odnosu na prvi kvartal ove godine. Prema toj agenciji, radi se o najve}oj kvartalnoj nezaposlenosti od po~etka 2006.

Bugari planiraju jo{ tri autoputa

TRPEZA NAM SVE BEDNIJA

Samo hleba jedemo kao Evropqani Evropqani pojedu 41 kilogram sviwskog mesa a mi 17, u wihovim je ~inijama 33 kilograma pomoranyi a nama - celih tri i po kilograma ovog vo}a amo hleba jedemo koliko i stanovnici Evropske unije. Kad pogledamo neke druge va`ne namirnice, na na{im je trpezama ono {to Evropqanima za zub staje. Dok Evropqanii za godinu dana potro{e 35 kilograma {e}era, nama, statistika ka`e, ne treba ni 13. Evropqani pojedu 41 kilogram sviwskog mesa a mi 17, u wihovim je ~inijama 33 kilograma pomoranxi a mi za godinu dana pojedemo celih tri i po kilograma ovog vo}a... I {to je najgore, trpeze su nam sve bednije, pa na wima nema ni onoga {to smo imali pre dve godine. Analiza koju je, na osnovu na{e i evropske statistike, uradio stru~ni saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stankovi} pokazala je da smo lane po ~lanu doma}instva tro{ili svega 16,9 kilograma sviwetine, dok smo, recimo, 2007. godine na trpezi imali 20,3 kilograma. Te je godine stanovnik EU tro{io 21,8 kilogram `ivinskog mesa, u Srbiji se pojedina~na potro{wa svela na 18, me|utim, lane je opala na 16,6

Namirnica

Hleb i p{eni~ni proizvodi [e}er Uqe Sviwetina Govedina Mleko Maslac Jabuke Kru{ke

SRBIJA

105,8 kg 12,5 kg 10,3 l 16,9 kg 5 kg 55,7 l 0,1 kg 11,2 kg 0,9 kg

EU (prosek) NEMA^KA FRANCUSKA

110,2 kg 34,8 kg 17,5 l 41,3 kg 8,8 kg 82,5l 4,2 kg 17,7 kg 5,1 kg

kilograma. Sa svim namirnicama je sli~na situacija. Recimo, u EU se u proseku po ~lanu doma}instva tro{ilo 82,5 litara mleka, a kod nas 60,3, a pro{le godine popili smo pet litara mawe. Potro{wa belog sira u Evropi iznosila je 16,5 kilograma godi{we, a kod nas 10,7 kilograma, odnosno 9,4, koliko smo lane mogli sebi da priu{timo. U EU se tro{i 17,5 li-

78,6 kg 26 kg 18,1 l 53,9 kg 12,7 kg 64,1 l 6,4 kg 16,9 kg 2,4 kg

108 kg 56,5 kg 15,5 l 34,4 kg 26,8 kg 70,2 l 7,7 kg 24 kg 5,3 kg

ITALIJA

150,2 kg 43,6 kg 27,9 l 39 kg 25 kg 57,5 l 2,8 kg 17,5 kg 12,4 kg

tara uqa, a mi smo u pro{loj godini kupili 10,3…. S vitaminima - jo{ gora pri~a. Dok Austrijanci, na primer, za godinu dana pojedu 28,6 kilograma jabuka, na{ prosek je 14. Italijanima, recimo, treba 12,4 kilograma kru{aka, a mi iz xepa mo`emo da izvojimo samo za kilogram. Nemamo ni za dva kilograma tre{awa i vi{awa godi{we, a kajsija za godinu dana

gra|anin Srbije pojede samo 300 grama! Drasti~na je razlika i u potro{wi pomoranxi izme|u nas i nekih evropskih zemaqa: Francuz ih na trpezi ima 116,6 kilograma, a mi po 3,5 kile…. Lane smo na trpezi imali mawe nego prethodne godine gotovo svih najva`nijih prehrambenih proizvoda. Potro{wa sviwskog mesa po ~lanu doma}instva, na primer, smawena je za 16,7 odsto, limuna za ~ak 27,8 odsto, pasuqa smo jeli za desetinu, kajsija 50 odsto mawe nego u 2007. godini… Interesantno, i ako su nam xepovi toliko prazni da ni za hranu nemamo ni blizu kao stanovnici EU, i daqe nam je „od svog povr}a najboqe meso“ - u strukturi prose~nih mese~nih izadataka ono u~estvuje s 31 odsto, a suhomesnati proizvodi s 15,6. Za sveè povr}e dajemo 17,7 odsto, za mleko, jogurt i puter 13,4…. U prvom kvartalu ove godine, prose~no doma}instvo u Srbiji najvi{e je tro{ilo na hranu, 40,9 odsto prihoda. Slede tro{kovi za stanovawe, struju, vodu i gas (16,8 procenata), a zatim tro{kovi transporta (9,2 odsto). Tro{kovi ìvota, ina~e, sve su nam ve}i. Dodu{e, pro{log meseca neznatno su smaweni u odnosu na juli, za 0,1 odsto. Me|ugodi{wa avgustovska stopa rasta tro{kova ìvota iznosi 7,9 odsto, a u odnosu na decembar 2008. godine 5,8 procenata.  Sla|ana Glu{~evi}

Bugarska planira da u naredne ~etiri godine izgradi tri autoputa, izjavio je bugarski ministar za infrastrukturu Rosen Plevnelijev. Nova vlada desnog centra je nasledila infrastrukturu zapu{tenu usled dugogodi{we prakse korupcije, politi~kih sva|a i lo{eg upravqawa, a sada planira da smawi administraciju i izbori se sa

mitom kako Evropska unija ne bi blokirala iznos od 1,7 milijardi evra, izdvojen za puteve i regionalni razvoj do 2013. „Bugarska je na glasu kao najkorumpiranija ~lanica Unije. Do sad smo arogantno odbijali da preduzmemo bilo kakve mere, ali sve dok se to ne promeni ne}e biti sredstava od EU“, istakao je Plevnelijev.

„Dizni” kupio „Marvela”

Kompanija „Volt Dizni“ kupila je „Marvel entertejnment“ za ~etiri milijarde dolara u gotovini i obveznicama. Prema ugovoru o prodaji, „Dizni“ }e od sada imati pravo da raspola`e sa 5.000 strip junaka po kojima su ra|eni poznati animirani filmovi i serije. Me|u karakterima koji }e u}i u „Diznijevu“ porodicu bi}e tako i Spajdermen, Ajronmen, Kapetan

Amerika, Eksmen, Halk i drugi. Kako su saop{tili iz „Diznija“, vlasnicima deonica „Marvela“ bi}e za svaku ispla}eno 30 dolara u gotovini i 0,745 „Diznijevih“ deonica za svaku „Marvelovu“. Upravni odbori „Diznija“ i „Marvela“ odobrili su transakciju, ali je jo{ potrebna saglasnost „Marvelovih“ akcionara. Pripremio V. ^vorkov

nedeqa6.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

[OROM, S BOROM

Fijakeri i bo|o{i

Ilija nema {picnamet, jo{ ni u jednoj pesmi nije opevan, sam je protiv svih bo|o{kih ladovina oj drugar Zvonko êr~evi} iz Sombora, iz Selen~e, ima zdravo veliku brigu! Mu~i ga godinama jed {to se nije rodio pre jedno stopedeset godina, zdravo je zabrinut da u ovakvim cirkuzantskim uslovima u kojima ìvimo i jurcamo tamo - amo i vi{e dole nego gore, ne}e imati dovoqno vremena da istera kera. Sna{o se Zvonko u ìvotu, firma radi, solidno ìvi, al mu jed stomak zavr}e. Ume s tambura{ima, ba{ ume i ba{ vole, al nema kade, a nema ni di bi! Da se rodio onda, tero bi kera kako prili~i i kako se to tada radilo, lagano, smi{qeno i ~esto, da se pripoveda! A ~im utihne pri~a {ta je taj i taj naradio - a on opet, al jo{ ve}ma nego onomad, da ima narod o ~em divanit na pijacama i po berbernicama. Kad je bilo kako treba onda su pet fijakera i{li u koloni, u jednom {tap, u drugom cilindar, u tre}em svirci, u ~etvrtom be}ar a u petom je sve mirisalo na pomade i karmin. Mom drugaru, da izbegnemo odmah mogu}e nevoqe, bilo bi i ~etir fijakera taman, al badava, nema ih! U Somboru ima jo{ jedan, zapravo

i jedan ponekad dokasa na Fijaker plac. Sombor danas ima skoro dva cela fijakera. Pred kraj starog milenijuma bilo je sramota u sobi prostirati krpare, dudara je smrdela, jedna mangulica je vredela koliko i jedna pa{teta, narodne no{we ni folklora{i nisu nosili, na fijakerima je bilo s tri prsta pra{ine, kowe su angleri odavno Italijanima prodali, a fijakeriste su pamtile samo sede glave, mlade` ih je znala po Jagri, po “molim vas ne psujte...” i onoj fraj vo`wi - za du{u Ri|anu, onom {to je “kasao, zastao, s du{om se rastao”. Du{u nam vade svakodnevno, psovawe je IN, mangulica je sada eliksir ve~ne mladosti, dudara je brend, a krpare su presti`na prostirka. Za sve smo se opametili, sem za fijaker. Posledwi somborski fijakerista umro je dvehiqadite. îka Duca je prvo bio vodar, pa kad je vaqano proradio vodovod i kad je asfalt pokrio pra{inu i vi{e sokake nije trebalo polivati da se ne pra{i za svakim, sedamdesetih je postao fijakerista. Kasao je wegov fijaker stazama i vaga{ima kojima su {truckale stotine tih somborskih sinonima u onim vremenima za kojima svaki Zvonko àli. Kad je otkasao zauvek u jednom pravcu, ostao je prazan Fijaker plac u centru Sombora, na Trgu republike i dvadesetsedam bo|o{a, namenski tamo zasa|enih, da bi svaki fijaker imao svoju ladovinu i mesto da ko~ija{ veè rudu. Bo|o{ je drvo koje raste samo u Somboru i nigde vi{e u svetu. Ima takvih drva svugde, Suboto~ani ih zovu geleguwe, u rasadnicima ih prodaju kao sadnice koprivi}a, al samo kad u Somboru rastu onda su bo|o{i. Tamo su jo{ od hiqadudevetstopete godine, kad su masovno sa|eni po varo{i na inicijativu on-

da{weg gradona~elnika koji je od jektike bolovao pa mu smetala pra{ina i lo{ vazduh. Somborci ih vole leti, kad ladovinu prave ali ako odlu~ite da grad iz fijakera razgledate, onda je to najboqe zimi ili u rano prole}e. Ima na sicu dva }ebeta, ozepsti ne}ete ali }ete sve videti. Ako krenete u kratkim ~ak{irama, kad je sve zeleno, od li{}a ni o~ina ne}ete videti, somborske ulice su tada kao tuneli, oni zeleni, takvi su da sve po gradu mo`ete u ladovini bo|o{a da obavite. Jedino mesto

koru s bo|o{a, a fijakeristi da zakivaju potkovice na stablo, kao da na wima sve pi{e, ime i adresa i ko je ko, kakav je, {ta vole a {ta ne vole. I Jagra je zakovo potkovicu za svoj bo|o{, danas je za wega umesto fijakera vezana trafika, ali Ilija ume s potkovice da pro~ita da je Jagra bio boem, da je volo da povu~e, pa kad je bio onako dobar i kad mu{terija do|e a wemu se ne odvaja od astala i pune ~a{e, a on mu{teriji ka`e: “Uzmi kowa i teraj di treba da ide{, kad do|e{ tamo meti novce u {e{ir i pu-

vom Sadu jo{ hiqadudevetstodvadesetdruge godine u radionici “Matija Rajh i sin”. Puno je r|e Ilija sastrugao sa wega, puno pra{ine obrisao, stare kolomasti povadio, al ni jednu uspomenu nije dirao. I danas s ponosom pri~a ~iji je to bio fijaker, kojuda je sve teran, ko ga je napravio i puno mu je srce {to je sada wegov red da pre`e i da voza po Somboru. Pre`e Ilija Damu, lipicanerku, belog kowa u svoj fijaker. Na belom kowu su svi pobednici i{li, belce su u svatove prezali, u velike goste

Foto: B. Gari}

gde lada nema je ]elavi trg, pred gradskom ku}om. Sre}a na{a pa se Ilija Mirkovi} mano nauke, iako je za kur{mita izu~io, pa je uzeo kajase, par onih }ebadi za sic, sersan, Damu, fijaker i jedan bo|o{ na Trgu, na Fijaker placu. Kadgod je Sombor, Ravangrad, imao ~etiri fijakerske stanice, jedna je bila iza velike katoli~ke crkve, druga na `elezni~koj stanici, tre}a kod doma JNA i ova sa tridesesetak praznih mesta pod bo|o{ima i jednim na koji je Ilija prikucao Daminu staru potkovicu. To mi li~i kao otisak prsta, kad narastete do li~ne karte, samo je ovo mnogo ~istije i dugove~nije. Nije to Ilijin izum, fijakerski kowi su davno izumeli da glo|u

sti kajase, kow }e sam do}i nazad pod svoj bo|o{“. Bivalo je i tako, radilo se puno, terali se kowi, teralo se i kera, bilo je svima lepo. Niko nije mario da li sija sunce ili pada ki{a, iako su one mek{e mu{terije radije sedale u zatvorene fijakere, takozvane batare. Ilijin fijaker je “mala viktorija”, be~ki majstori su takav izumeli. To vam je onaj otvoreni, za terawe kera da vas svi vide i za razgledawe grada - da sve vidite! Kupio ga je Ilija od fijakeriste Danila Kuni}a - Man|ije. Malo ko je ~i~ama, majstorima, ko~ija{ima ili ~ikama znao prava imena. [picnamet je bio dovoqan da se zna ko je ko. Man|ijina mala viktorija je napravqena u No-

kad se i{lo uzajmili su de{waka od kom{ije, ako nije bio ~ila{. Par belih kowa u fijakeru nikog nije ostavqao ravnodu{nim. Kaù kowari: “Ako o}e{ da propadne{ kupi kowa! A ako o}e{ brzo da propadne{, onda kupi dva kowa”! ûjem da je Ilija kupio Jabu~ila, belog pastuva. Neka ga, duplo boqe drì! Nao{trio se Ilija za ovaj posao, na wemu je da sa~uva tradiciju, pobedi r|u, patinu, sneg i zimu, da tera u prkos internetu i vo`wi kroz Sombor na dva klika mi{em, dva belca protiv dva klika, pobeda je na{a! Navijam za Iliju! Puno Ilija o Somboru zna, posebno se dao na istorijat i arhitekturu, da ima o ~emu s

mu{terijama da divani. Mu{terije su mu turisti, radoznali da osete miris ove varo{i. Sombor je druga varo{ na svetu po koli~ini zelenila u odnosu na broj stanovnika, greota je tuda i}i u nekoj konzervi. A i gradske vlasti su fijakeru dali befeld da moè i di je drugima strogo zabrawen saobra}aj. Kad ti drugi budu imali tradiciju kao fijaker, onda }e i oni mo}i svuda, ako neko bude vodio ra~una o tome. Ilija nema {picnamet, jo{ ni u jednoj pesmi nije opevan, sam je protiv svih bo|o{kih ladovina. Ima prezime Mirkovi}, ima fijaker, par belih mirnih kowa, tri kade i jedno ajde, dobru voqu da preè i tera, ni jedna mlada koju je na ven~awe vozio nije odustala, rad je da vam varo{ pokaè kao pravi turisti~ki vodi~, da s vama diskutuje, s merom i kulturno! Somborski fijakeristi jo{ od hiqaduosamstotinaosamdesetpete godine imaju pravilnik o fijakerskoj slu`bi. Ilija Mirkovi} je jedini Somborac koji se vlada po tom kodeksu, nek uìva u tome {to je naumio. Lako je sada Somborcima da se hvale i da me jede i sekiraju da imaju sto posto vi{e fijakera od moje varo{i, kod nas nema nijednog. Onu potkovicu s Jagrinog kowa bo|o{ polako prekriva korom, guta je u sebe, za koju godinu }e je skroz “pojesti” ba{ kao onaj platan na Pali}u, {to je ve} pojeo trifrtaqa table na kojoj pi{e Splitska aleja i koja je bila zakucana na wega. Platani na Pali}u su podmla|eni, produèn im je vek. Somborskim bo|o{ima vek isti~e. Jedared, kad red do|e i na ove potkovane bo|o{e da odu, pad kad zvrkne neki lanac od testere o potkovicu u sred stabla sakrivenu, kaìte tom seka~u da ne psuje, tu je bila stanica za fijaker a i odavno je ispevana pesma: ...”molim vas, nemojte, nemojte, ne psujte, molim vas nije fer”! Bora Oti}

ISMAIL ABU [EIK U ^UDESNOJ BIQCI KATUABI TRA@I LEK PROTIV HIV VIRUSA

Arapin koji sawa na srpskom ~udesnom svetu stranaca koji su se nastanili trajno u Srbiji posebno mesto zauzima magistar farmacije Ismail Abu [eik, Jordanac koji nakon 24 godine u na{oj zemqi kaè: Sawam na srpskom. Kada je do{ao iz rodnog Jordana nije ni sawao da }e se to desiti, ali i da }e u Beogradu graditi svoj porodi~ni i profesionalni ìvot. Pri~a o wemu je zanimqiva, i {to bi rekli piloti: veìte se, pole}emo. U svetu, naime, postoji uverewe da je lek protiv SIDA-e, po{asti 20. i 21. veka prona|en, ali da se krije, a junak na{e pri~e veruje da je pomo} obolelima od opake bolesti mogu}a, ~ak i da je mogu}e - izle~ewe. I zato se ovaj magistar farmacije upustio, kako kaè, koliko moè u borbu sa ovom i ostalim opakim bolestima koje sve vi{e haraju na{im prostorima. - Razmi{qao sam kako da pomognem ovom narodu sa kojim ìvim toliko dugo i ~iji sam sastavni deo postao. Zato sam i odbio niz primamqivih poslovnih ponuda iz Dubaija, [vedske i SAD, a tragao sam istovremeno za drevnim znawem Arapa. U arapskom svetu postoji jedna interesantna biqka koju zovu „otac hrane“, re~ je o alfa-alfi. Wu Arapi smatraju od davnina ~udotvornom. Privukao me je jedan ~lanak u ameri~kom „@urnalu nacionalnog kancer instituta“ koji se wome bavio i ukazivao na to da sastojci alfa- alfe, uz upotrebu u tretmanu le~ewa bolesti zavisnosti, narkomanije i alkoholizma jer detoksikuje organizam, uspe{no se bore i sa kancerogenim }elijama u debelom crevu. Taj ekstrakt ih ve-

è i brzo elemini{e iz organizma. Posle antikancerogenih tretmana hemoterapijom alfaalfa, kako su pokazala ameri~ka istraìvawa na ìvotiwama, moè potpuno da regeneri{e imuni sistem, obja{wava Ismail razloge svog povezivawa sa ameri~kim „Svansonom“ koji je u svojim preparatima iskoristio mo} alfa- alfe i ostalih biqaka koje su drevni narodi koristili bore}i se protiv bolesti. A zanimqiva je i Ismailova, ili, kako ga u Beogradu popularno zovu Isina,

iz sveta [eherezade i „1001 no}i“, bio kow.ûveni su arapski kowi, a da bi imali snagu i odràli kvalitet rase ~uvene u svetu, ~esto se pre wima davala alfa-alfa, nego deci, uz osmeh nam pri~a Iso za{to se odlu~io da u Srbiji plasira po zdravqe izuzetno zna~ajne preparate koji su u vrhu svetskih standarda. ûdotvorna zeqasta alfa-alfa raste u Jordanu, Egiptu, ostalim delovima Afrike, ali i Latinskoj Americi. Tu tek otvara svet alternative, koji je nekad bio primaran kod drevnih medicina,

nijoj farmakolo{koj sili sveta, Americi su pokazala da su drevni brazilski Indijanci bili u pravu, kada bi posegli za ovom biqkom u momentima kada se gubi seksualna èqa, ali i da ona ~uva centralni nervni sistem od depresije i demencije. - îm se smawi depresija, jasno je da radi i onaj mehanizam za koga kaù da preko wega „mu{karci misle“. Ovo jeste primarni efekat, ali sam izu~avaju}i svojstva koja su pratila primenu ekstrakta iz ovog drveta, zapazio i wegovu borbu u organizmu protiv HIV infekcije. SIDA je kuga 20. i 21. veka, a pro{irila se ova bolest i kod nas i treba poku{ati... obja{wava ovaj farmaceut koji je za uvoz ovih preparata dobio zeleno svetlo srpske Agencije za lekove, ~uvenog Torlaka i tako se upustio u evropske al-

prona|en i da se nalazi u prirodi, koja je „otac svega“. Jedan ju`noafri~ki lekar, kako ukazuje, deset godina se bavio biqkama svog kontinenta, kao lekom protiv „kuge na{eg doba“. - Radio je i za Ujediwene nacije i najednom je na|en ubijen. Ne bez razloga. Afri~ka biqka koju je prona{ao le~i, skoro sam siguran u to, kaè Iso ukazuju}i na jedan od razloga za{to se odlu~io da se poku{a i sa preparatom katuba barka. No, na tome, kako sam priznaje, ne}e stati i ukoliko se domogne ~uvene trave iz Afrike, za koju se tvrdi da je siguran lek, done}e ga prvi u Srbiju. [eik Ismail, koji poti~e kako i prezime ukazuje iz {ei~ke porodice ha{emitske kraqevine, kaè da svoj privatni i profesionalni san moè da odsawa samo na ovim na{im prostorima

[eik iz Beograda Farmaceut koji se zdu{no upustio u borbu protiv bolesti ina~e poti~e iz ugledne porodice. Samo prezime Abu [eik ukazuje na wegovo poreklo. Wegovi preci su {eici, poznati kao uzgajiva~i arapskih kowa. - Uz to, oni su bili poznati ma~evaoci i svojevremeno borci, koji su predvodili svoj narod protiv Turaka, a kasnije kolonijalne okupacije Engleske, ukazuje Iso na svoje plemenito poreklo. pri~a o alfa- alfi. Ona je jedan od glavnih sastojaka u ishrani Arapa, ali i wihovih kowa bez kojih nisu mogli da zamisle ìvot. I ne bez razloga. - Potrebna je energija i zdravqe da bi ~ovek imao ~etiri ène i ispo{tovao svoje ve~erwe obaveze, ali i prehranio mnogo~lanu porodicu. No, uz ène oduvek je strast mojih sunarodnika

a danas sve popularniji, ali i priznatiji, pa se ~ak i britanska kraqevska porodica le~i prvenstveno homeoterapijom. I u razgovoru sa ovim magistrom farmacije saznajemo za ekstrakt katuabe bark. To je malo razgranato drvo, izuzetno lekovito, ~ije afrodizija~ko svojstvo su otkrili jo{ Tupi indijanci. Savremena istra`ivawa u najmo}-

ternativne medicinske tokove, me{aju}i ih sa saznawima do kojih je do{ao bave}i se otkri}ima bliskoisto~nih zemaqa. - Klini~ke studije pokazuje da katuaba ima inhibitorsko delovawe na HIV virus jer spre~ava apsorpciju ovog pogubnog virusa u }elije organizma, dodaje ovaj magistar farmacije. On ukazuje da je lek protiv SIDA-e sigurno

u koje je pustio „svoje korene“. Iso je oèwen Srpkiwom Sowom Jeremi} i ima troje dece, a ~etvrto je, kako veli, na putu. -Moja ìvotna bitka, egzistencija, vezana je za ovaj narod. U ovim sada te{kim ekonomskim vremenima treba se izboriti za zdravu naciju, ali i protiv bele kuge. Moj doprinos je ~etvrto dete, ali ko kaè da }u tu stati, du-

Ismail Abu [eik

hovito pri~a na{ sagovornik koji se potpuno uklopio u srpsku sredinu, koja je sada i wegov dom. Gde god vidite da je neko guslarsko ili ve~e tamburica, tu }ete zate}i i wega sa porodicom. - Ne znam koliko znate, ali gusle nas vezuju. I kod mene u Jordanu su jako popularne. Kod Arapa se ne ulazi u ku}u u kojoj nema gusala i ovde ih ne bi trebalo zanemariti i dopustiti da padnu u zaborav, jer su tradicija i ozna~avaju originalnost i borbenost qudi, ali i pokazuju wihove emocije, qubav. Zvuk gusala iz jedne ku}e znak je za dobro doma}instvo i `ele dobrodo{licu svakom. Ali pritom su i sala{i Vojvodine moja qubav, jer bez tamburica nema veseqa. I pored qubavi prema svom rodnom Jordanu u kome su mu roditeqi i rodbina, on s ponosom isti~e: Ne mogu odavde, jer nema nigde u svetu zemqe poput moje Srbije. Dragan Milivojevi}

c m y

DNEVNIK

Tesla sre}e Lenona i Hendriksa

Optantska romansa od Deske do Subotice

Suboti~anin Mihajlo Mika Jan~ikin, a rodom iz Stare Kawi`e

vi}, tu je bila plejada od najmawe tridesetak mladih èna i muèva koji su u~estvovali u predstavama, ali naàlost niko od wih vi{e nije me|u ìvima naviru se}awa ~ika Miki. Mihajlo Mika Jan~ikin se u Subotici potvrdio kao vrstan glumac, rediteq, pisac dramskih predstava, pa i muzi~ar i koreograf. Kada je pre{ao iz Kawiè u Suboticu wegov brat Aleksandar dugo je vodio KUD „Mladost“ u Subotici. U tom dru{tvu su i danas, posle vi{e od tri decenije, na repertoaru vrawanske i ciganske igre, za koje je koreografije postavio ~ika Mika, a neguju se i prenose na nove generacije folkloraca. Kada je posle profesionalne pozori{ne karijere pre dve decenije oti{ao u penziju, ~ika Mika nije mogao da sedi skr{tenih ruku nego je zajedno sa bratom Aleksandrom do{ao na ideju da osnuje Muzi~ki teatar „Romansa“, angaòvawem umetnika koji sviraju, prevaju i glume. - Imao sam sre}u da mi je kolega bio Aleksandar Ugrinov, koji je divno pevao i svirao gitaru, a pridruìla nam se Qiqana Jak{i} koja sada igra u „Kursaxijama“, tada jo{ mlada lepa glumica, koja je i divno pevala, tako da smo kompletirali sastav pa se na sceni spontano glumilo, kazivala poezija, sviralo se, pevale starogradske pesme i romanse. Ansambl se od tada promenio i iz prve postave osim mene nema nikoga. Sticajem okolnosti jedino ova mlada ènica, Irena Kova~ev, koja sa nama sada nastupa kao solistkiwa.Pridruìla nam se pre devetnaest godina, po{to ne znam iz kojih razloga nije mogla da do|e Qiqana Jak{i}, a imali smo zakazano gostovawe u Martono{u. Tada 17-godi{wu Irenu sam slu~ajno upoznao, bila je |ak muzi~ke {kole, za jedan dan je nau~ila kompletan repertoar Jak{i}eve, nastupili smo u Martono{u i publika nije ni primetila da je ona vanredno usko~ila u ansambl prise}a se ~ika Mika. Za dve decenije nastupao je Muzi~ki teatar „Romansa“ u mnogim vojvo|anskim mestima, a od pre nekoliko godina Irena je ponovo u ansamblu. îka Mika i wegova „Romansa“ povremeno navra}aju u Kawiù. Pre nekoliko godina kada je pokrenut rad Srpskog amaterskog kulturno-umetni~kog dru{tva „Sveti Sava“ sa kawi{kim glumcima je reìrao jedan komad. îka Mika veli da od pajta{a iz wegove generacije vi{e me|u ìvima nema vrsnih entuzijasta u sportu kakvi su bili \olet Tau{an, Mija Raki}, \ura Ivo{evi}a sa kojima je zajedno igrao fudbal. - [to se muzike ti~e upam}en je Joca Kopilovi}, klavirista i harmonika{, Voja Saveqi}, Quba Petkovi} i ja bili smo gitaristi, moj brat Aleksandar svirao je violinu, a sve se odvijalo pod okriqem Sokolskog dru{tva od 1938. pa do rata. Pored glume nastavio sam da se bavim i muzikom, a harmoniku nikada nisam ostavqao i danas se trudim da pomalo zasviram, pa i komponujem - neumoran je i vitalan ~ika Mika. Od ~ika Mikinih pesama komponovanih u duhu starogradskog melosa i romansi, {iroj publici na severu Ba~ke poznata je pesma „Pali} u maju“, koja je stalno na repertoaru Muzi~kog teatra „Romansa“.  Milorad Mitrovi}

Gorki liker

rave su, lepe, najlep{e, ba{ take kake treba da budu i za o~i i za du{u i za pri~u i za kola~e. Vi{we. Crno- crvene, nabrekle od so~ne jedrine, ni jako krupne, ni jako sitne, ve}, kako si ve}em kazo, taman, taman take kake i treba da su. Al ta ruka koja me| te tamnocakle}e bobice i te sitne peteqke po korpici prebira, ti prsti, to s ovog sveta nije. Belo, belo pa mekano, vito i tanko, ko zapaqeni sneg il krpice jutarwe towe, sve ko da se niz vetar, niz da{ak, pro-

tripovi su, nekako, idealna lektira za leto; na prvi pogled se ~ini da ih je lako konzumirati a obe}avaju zabavu i razbibrigu. Naravno, prvi pogled lako moè biti pogre{an ali to se vidi tek na - drugi pogled. Elem, me|u atraktivnijim strip izdawima koje znatièqnici mogu prelistavati ovih, jo{ uvek toplih, dana je i strip album „Energy&Light“ multimedijalnog umetnika (muzi~ara, stripaxije, rok istori~ara) Vladimira Nedeqkovi}a, poznatijeg i kao Nedeqa odnosno Zontag. U podnaslovu albuma stoji „Nikola Tesla u stripu“ {to je za iskusnije ~itaoce stripa dovoqno da se prisete strip kwiga „za po~etnike“, kod nas objavqenih polovinom 1980tih u kojima su junaci bili Marks, Frojd, Lewin, Ajn{tajn i Vuk Karaxi}. „Po~etnice“ je bila poku{aj da se o va`nima temama i li~nostima govori u alternativnom mediju (a ne samo u debelim, ozbiqnim kwigama), da ~iwenice budu „potpomognute“ slikama/crteìma kao i da se prema onome {to se pri~a zauzme distanca zdrave „{ale i komike“. Pomenute kwige bile su deo velikog serijala koji su pisali i crtali autori sa razli~itih meridijana i koje su objavqivane {irom sveta; osnovna namera kwiga bila je prosvetiteqska, odnosno pribliàvawe bitnih tema mladima (koji vi{e vole da ~itaju stripove nego uxbenike), ali je za autore to bio izazov da strip „uozbiqe“ odnosno da mu pro{ire tematske horizonte. Namere su uspe{no ostvarene jer su se strip-kwige masovno prodavale. No, ako je pomenuti iskusni strip ~italac o~ekivao svojevr-

BAJKA ZA NEDEQNO POPODNE

Vido si, nije da nisi, trgo si se, pokleko, ~ak si i mutav osto, ni muc, ni zuc

vla~i pa izviri i uzleti punom {akom ko prepunim malim providnim avsecom. Ajd’ sad ne gledaj, ne probaj, okom ~ak i o~i ne potra`i{, ne trgne{ se, ne prizna{, ni sebi ni nikom, da te milina skolila i da su ti se o~i s otih ruku, s otih vi{awa ko zavukan kamen vratile pravo u ~elenku, pravo u pamet. Vido si, nije da nisi, trgo si se, pokleko, ~ak si i mutav osto, ni muc, ni zuc. Iznutra sa samim sobom divani{, nisi kriv, nisi kriv, nije greota, ovo, nije sramota, niti se pamet u de~ije vra}a, tubi{ ti, tubi{, zna{ taki i pust i mator, i dobar i zdrav, malko voqom tesan ali svestan, tubi{ ti, da ima `ivota i pre ovi’ ruku i ovi’ vi{awa, i pre ove zgode i ku{we, i pre ovog belog lika i

GENIJALNI NAU^NIK U STRIPU

RAZGOVORI NA SOKAKU

a ve}inu Srba iz Ma|arske, kada su posle Prvog svetskog rata iscrtane granice, Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, odavno ve} propala najstarija Jugoslavija, bila je obe}ana mati~na zemqa. Me|u Srbima optantima koji su èleli da se presele i skrase u mati~nnoj zemqi bila je i familija Svetozara Jan~ikina iz Deske. Svetozar sa suprugom Milevom i dvogodi{wim sin~i}em Aleksandrom, po{to su digli sidro iz Deske najpre su odseli u tazbini u Srpskom Krsturu, tek toliko dok se ne sna|u. Izdanak te familije Mihajlo Mika Jan~ikin (85), ro|en u Staroj Kawiì 1924. godine, koji je zajedno sa sada ve} pokojnim bratom Aleksandrom pute{estvije zaokruìo do Subotice, pre neki dan u rodnoj varo{i je boravio predvode}i Muzi~ki teatar „Romansa“, prise}aju}i se optantske romanse svoje familije i mladala~kog zanosa kraj Tise. Otac mu Svetozar, kada je uspeo prodati imawe u Deski, kupio je ku}u u Novom Kneèvcu, onda{woj Novoj Kawiì. Izme|u Nove i Stare Kawiè tada je bio drveni pontonski most, lako se prelazilo preko Tise, pa je Svetozar rado dolazio u Kawiù i video da tu ima uslova za boqi ìvot. Jan~ikini su najpre iznajmili stan, dràli su prvo neki bife u centru, podigli kredit i izgradili ku}u preko puta èlezni~ke stanice, koja je zavr{ena 1926. godine. - Kada sam pre desetak godina istraìvao kulturni ìvot Kawiè u novinama iz tog vremena, koje su izme|u dva svetska rata izlazile dvojezi~no na srpskom i ma|arskom, a zvale se „Potisje-Tiszavidek“, tragaju}i za podacima {ta se tada doga|alo u kulturi rodne varo{i, nai|em na naslov „Zrnce“ - pri~a Mihajlo Mika Jan~ikin. - Na prvi pogled naslov me nije privukao, ali kada sam po~eo da ~itam nepotpisani ~lanak, u kojem je autor povezao poznatog glumca iz tog vremena î~a Iliju Stanojevi}a u Beogradu i mog oca Svetozara, kako je izgradio ku}u preko puta èlezni~ke stanice i drào veoma pose}en restoran, a tamo je u to vreme bio mrkli mrak, jer su bandere sa osvetqewem bile malo podaqe idu}i prema varo{i... Ja sam ro|en jo{ u iznajmqenom stanu, pored tada{weg Gazdakera (Krug gazda), ~uvene kafane u kojoj su se okupqale kawi{ke gazde. Bile su tu divne prostorije, bilijar sala, balska dvorana s balkonom, pozornicom, gde se odvijao kulturni ìvot, gostovale pozorni{ne i muzi~ke predstave, tako da sam tu napravio prve korake. Kasnije su tu bili biblioteka i pozori{te, sve me je nekako od malih nogu predodre|ivalo da se vrzmam u kulturi. Svetozarov brat Jazdimir nije se prikqu~io optantima nego je ostao u Deski, a najstriji me|u bra}om Jan~ikin otisnuo se do Kovina, wegove se deca vremenom zapo{qavala u Pan~evu, tako da se loza Jan~ikin razgranala i po ju`nom Banatu. - Naàlost, veze su se pokidale, stric iz Ma|arske je retko dolazio kod nas, moj otac nije smeo u Ma|arsku jer je odande utekao, {to je neka duga pri~a, ali Jan~ikinih ima u Banatskom Aran|elovu, Kikindi i drugim mestima. U Kawiì je obitavala samo na{a familija gde je otac i i umro 1940. godine - prise}a se ~ika Mika. U vreme fa{isti~ke okupacije familija Jan~ikin je izbegla u Banat, majka Mileva i dva sina Aleksandar i Mihajlo. Posle rata Mihajlo se u Kawiì skrasio samo pola godine, pa se preselio u Beograd, zaposlio i zapo~eo studije na Poqoprivrednom fakultetu u Zemunu. Nije mu ba{ i{lo usmerewe prema poqoprivredi, prekinuo je studije i otpo~eo gluma~ku karijeru u Narodnom pozori{tu u Subotici. Brat Aleksandar mu se u Suboticu pridruìo 1956. - Stara Kawià u vreme mog de~a{tva je bila jak kulturni centar, zato {to je Sokolska organizacija bila vrlo dobro organizovana i u okviru Sokola razvijena je i kultura. Dramski amaterizam je vodio dr Vladimir Nikoli}, svakog Boì}a i svakog Uskrsa je izlazila nova pozori{na predstava, i tu je on stvorio ~itavu plejadu vrsnih glumaca amatera, a ja sam sa ostalima kao dete statirao i tu se vrzmao. U to vreme glumci u Staroj Kawiì bili su Blagoje Petkovi}, Katica Tati} je bila najtalentovanija èna u varo{i, lepo je pevala, plesala i glumila, uz malo sre}e mogla je ostvariti sjajnu profesionalnu karijeru. Dosta korisna i markantna pojava na pozori{noj sceni bio je Zeka Cicmil, pa Mirko Mara-

nedeqa6.septembar2009.

ove kotarice. Na onu stranu je ku}a i tamo `ena i deca, otac i mati, na onu stranu je wiva, brazda, poso nikad okon~ani, na onu stranu su kancelarije, na onu stranu pijace, na onu stranu hram, na onu stranu birc, na onu stranu grobqe, na onu stranu mlin. Nikud tebi iz ote svete krletke, tako si smeo, tako si teo. Pro|i zato brzo ovudana, pored samog sebe i celog sveta, namere i slu~aja, radosti i `alosti, pamet uglavu i mir u srce, ku}i se vrati do uve~e i kad ti nastal s vi{wama gibanicu iznesu, napravi se ~askom ko da si nevidqiv, ko da ne postoji{, sakri se u tvoju tajnu, okrepi se, opet sebi do|i, u~ini da svima lepo bude, nemoj da te no} uvati u ba{ti, ispod vi{awa.  Radivoj [ajtinac

snu kwigu „Nikola Tesla za po~etnike“, ve} ovla{no pregledawe albuma uverilo ga je da gre{i. Istina, sredwa od tri „epizode“ iz kwige: Teslina tajna vremenska ma{ina, Evropski dani Nikole Tesle i Dva Sunca, bazirana je na faktima iz Teslinog ìvota i rekonstrui{e nau~nikov ìvot od ro|ewa do napu{tawa Starog kontinenta; likovni delovi u ovom segmentu ve}inom ilustruju re~eno, odnosno donose portrete Tesline rodbine i saradnika, ali nekolicina crteà poku{ava da sugeri{e svojevrsnu misti~ku pozadinu trenutaka u kojima se prelama nau~nikova sudbina. Uvodna i zavr{na epizoda, pak, uop{te

nisu na tragu „po~etnica“; Tesla je u wima junak bizarnih avantura koje se temeqe na wegovoj genijalnosti i spekulacijama o skrivenim pronalascima koje su i dan-

danas aktuelne. Na po~etku, Tesla otkriva da je jedan od wegovih pronalazaka vremenska ma{ina kojom je uspeo da putuje u budu}nost: 1968. sreo je Hendriksa i Lenona, video gra|anski rat u Hrvatskoj 1995. i NATO bombardovawa Srbije (konkretno Pan~eva) 1999, posle koga se vratio u svoje vreme. Zavr{na pri~a kazuje da je Tesla do{ao na Zemqu da obnovi bo`ansku Agape qubav dva Sunca, koja je nekada svet ~inila sretnim; na `alost, wegovi poku{aji da uspostavi princip ve~itog dana i sre}e nije uspeo, mo}ni qudi nisu bili zainteresovani za promene pa je izaslanik napustio ovu planetu. Sveukupno, genije iz Smiqana u Nedeqkovi}evoj verziji tek je delimi~no stvarna pojava; ve}inom je to mistifikovan i mitologizovan entitet kroz koji se projektuju neke bazi~ne ideje ~ove~anstva. Li~nost Nikole Tesle svakako je pogodna za ovakav postupak jer je u pitawu najve}i nau~nik 20. veka koji je uspeo da temeqno promeni sliku sveta ostav{i, istovremeno, zagonetka za javnost. Autor je i likovni deo stripa prilagodio svojim pri~ama; faktografske segmente prati realisti~ki crte` (sve do naknadno kolorisanih fotografija stvarnih li~nosti) dok su uvodni i finalni deo crtani karikaturalno ili visoko stilizovano {to poja~ava utisak fantasti~kog elementa pri~a. Re~ju, „Enegry&Light“ Vladimira Nedeqkovi}a, u izdawu Zavoda za kulturu Vojvodine, neuobi~ajen je i zanimqiv rad u slavu velikog nau~nika.  Ilija Baki}

NAJLEGENDARNIJI ODLASCI SA STILOM

Fatalni martini i maniri na gubili{tu osledwe re~i koje ~ovek izgovara zanimqivije su nego {to se naizgled ~ini, a posebno privla~e pa`wu ako izlaze iz usta najve}ih legendi. No, izgleda da neki ni u posledwim trenucima svojih ìvota nisu odustajali od drame… Aplaudirajte, prijateqi, komedija je zavr{ena. Ovako glasi posledwa re~enica slavnog nema~kog kompozitora Ludviga van Betovena. Genije je morao zavr{iti genijalno. S obzirom na tragedije koje su se nizale posledwih trideset godina wegovog ìvota (smrt brata, propast zabrawene qubavi i finansijski problemi), wegove zadwe re~i ironi~an su komentar na sve ono {to mu se u ìvotu izde{avalo. Betoven je jednom prilikom, uprkos hladnom vremenu, putovao u Be~ u otvorenoj ko~iji zbog ~ega je dobio upalu plu}a koju je uspe{no preboleo, no kako je bolest veoma iscrpila wegov organizam, 1827. godine je napisao oporuku i ubrzo umro u svom domu. Ne}u. Aleksandar Grejem Bel, {kotski fizi~ar i pronalaza~ telefona, svoje je posledwe “ne}u” izrekao jezikom gluvih svojoj supruzi Mejbel Habard nakon {to mu je {apnula dok je leào na krevetu: “Nemoj me napustiti.” Umro je na svom imawu Bejn Bri u [kotskoj 1922. godine i sahrawen je na vrhu istoimene planine iznad jezera Braz dior. Iako je izmislio telefon, nikada nije mogao da pozove ni svoju suprugu niti majku jer su obe bile gluve. Nisam nikad trebao pre}i sa viskija na martini. Harizmati~ni glumac Hemfri Bogart u po~etku je studirao medicinu, ali sre}om po filmsku umetnost, ne zadugo. ôvek za koga se govorilo kako je “dovoqno samo da se pojavi da bi sve op~inio” umro je od karcinoma u januaru 1957, sa nepunih 58 godina. Wegova posledwa re~enica toliko je teatralna i savr{ena da se pomalo i sumwa u wenu istinitost. Za{to da ne? Uostalom, wemu i pripada. ârli âplin, legenda bezvu~nog filma, umro je 25. decembra 1977. u [vajcarskoj gde je proveo posledwih 20 godina ìvota. Najve}i britanski komi~ar svih vremena dobio je posledwi opro{taj, a pre no {to je izdahnuo sve{tenik ga je upitao: “Dajete li du{u u milost Gospodina?” âplin je kratko odgovorio: “Za{to da ne? Uostalom, wemu i pripada.” Omaleni komi~ar ostao je upam}en po filmskim naslovima poput „Pasji ìvot” i “Zlatna groznica”, ali i kao jedan od prvih qudi koji se nisu uzdràvali ismejavati Hitlera i Musolinija. Dragi svete. Napu{tam te jer sam se po~eo dosa|ivati. Ose}am da sam dovoqno dugo ìveo i ostavqam te s tvojim brigama u ovoj simpati~noj rupi. Sretno ti bilo! Suicidalna poruka duhovitog sadràja kojom se glumac Xorx Sanders opro-

stio od sveta prona|ena je u aprilu 1972. godine u wegovoj hotelskoj sobi u Barceloni gde se predozirao pilulama za spavawe. Sanders svoju filmsku slavu najvi{e duguje filmu “Sve o Evi” iz 1950. godine koji mu je doneo Oskara. Smatra se da vatreni qubavnik, koji je bio ~ak ~etiri puta u braku, nije mogao podneti toliko èna u svom ìvotu i da se zato odlu~io na samoubistvo, a me|u wegovim poznatim suprugama bile su i sestre @a @a i Magda Gabor. Ovog mladi}a moramo da prepadnemo… Vide}e nas. Bile su to posledwe re~i mladog glumca Xejmsa Dina. Nakon zavr{nih kadrova filma “Div”, uleteo je sa prijateqem u svoj novi “por{e”, zvan “Malo kopile“, ali ga je ubrzo zbog prebrze vo`we policija zaustavila. Kako zvezdama kazne obi~no ne zna~e ni{ta, nastavio je vo`wu sumanutom brzinom, udario u automobil koji je dolazio iz suprotnog pravca i na mestu poginuo. Umro je, bar tako kaù, u pravo vreme da od sebe napravi legendu. Oprostite, gospodine! Marija Antoaneta, ozlogla{ena francuska kraqica i supruga kraqa Luja [esnaestog, ipak je zavr{ila kao prava dama. Na dan svoje smrti 1793. godine qubazno se izvinila svom egzekutoru kome je slu~ajno stala na nogu nekoliko trenutaka pre nego {to je ostala bez glave. Boè... Do|avola! Ameri~ki pisac i aforisti~ar Xejms Tarber, koji se uz Marka Tvena smatra jednim od najve}ih svetskih humoristi~ara, sa ìvotom se pozdravio kratko i jasno. Iako se u prvi mah ne ~ini razumqiva, kad se malo boqe pogleda wegova posledwa re~enica dobija smisao. Tarber se te{ko nosio sa frustracijama modernog dru{tva, volio je da popije ~a{icu vi{e i dugo je patio od depresije. Napustio je ovaj svet 1961. godine zbog izliva krvi u mozak. Znam da si me do{ao ubiti. Pucaj, kukavico! Pa samo }e{ ubiti ~oveka. ê Gevara, za neke junak, a za druge terorista, argentinski je revolucionar ~ije su posledwe re~i bile upu}ene bolivijskom vojniku. Vojnik je izvr{io nare|ewe, ali nije imao hrabrosti gledati mu u o~i dok je pucao u wega. Moj Boè, {ta se ovo de{ava? Princeza Dajana, koja je nedugo nakon rastave od princa ârlsa 1996. godine qubav ponovo prona{la u vezi sa kontroverznim plejbojem i milionerom Dodijem al Fajedom, nastradala je vra}aju}i se iz pari{kog no}nog ìvota. Kako bi izbegli paparace, prevelikom brzinom uleteli su u tunel Pont del Alma, automobil je udario u betonski stub, Dodi je na mestu preminuo, a Dajana je poìvela jo{ toliko dok nisu stigli policija i kola hitne pomo}i. Posledwe re~i nikad preàqene „Engleske ruè“ ostale su zabeleène u policijskom izve{taju sa mesta nesre}e.  Aleksandar Devetak

nedeqa6.septembar2009.

c m y

DNEVNIK

DE@URNA

DNEVNIK

JU^E SAHRAWENO PETORO NASTRADALIH U NESRE]I U U@I^KOJ FABRICI „PRVI PARTIZAN”

Odre|en pritvor osumwi~enima za propuste u proizvodwi Petoro radnika uì~ke fabrike municije “Prvi partizan”, koji su poginuli u nesre}i u toj fabrici, sahraweno je ju~e, dok }e dvoje poginulih biti sahraweno danas. U Srbiji je ju~e zbog nesre}e, koja se dogodila u ~etvrtak uve~e, bio progla{en Dan àlosti, a u Uìcu je progla{ena trodnevna àlost. Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova Srbije uhapsili su ju~e pet radnika fabrike “Prvi partizan” iz Uìca u toku istrage o uzroku eksplozije u toj fabrici u kojoj je u ~etvrtak poginulo sedam qudi. Zbog ugroàvawa op{te sigurnosti i izazivawa op{te opasnosti u toj fabrici uhap{eni su Velibor J. (56), Milojka P. (56), Milisav \. (49), Prvoslav \. (43) i Zoran ]. (55). Oni su osumwi~eni da se nisu pridràvali mera za{tite na radu i da nisu po{tovali uputstva o manipulisawu barutom koje je dovelo do smrti sedam wihovih kolege, povre|ivawa 14 qudi i uni{tavawa imovine. Uhap{enima je odre|en pritvor.

“MUP i tu`ila{tvo nastavqaju prikupqawe dokaza u ciqu utvr|ivawa odgovornosti drugih zaposlenih i rukovodstva preduze}a ’Prvi partizan’, radi rasvetqavawa svih okolnosti koje su izazvale eksploziju”, navodi se u saop{tewu. Na u`i~kom gradskom grobqu ju~e su sahrawene radnice “Prvog partizana” koje su poginule u nesre}i - Jelena Lon~arevi} (36) i Vidojka Terzi} (50).

Gordana \oki} (33) sahrawena je na grobqu pored manastira Rujan u Vrtucima, Jasminka Ostoji} (24) u Buaru, a Biqana Lukovi} na grobqu u Sevojnu. Dragan Milovanovi} (42) i Svetlana \uri} bi}e sahraweni danas u Turici, odnosno na grobqu u Beloj Zemqi. Komemorativni skup povodom wihove pogibije odr`an je ranije ju~e u Narodnom pozori{tu u U`icu, uz prisustvo velikog broja gra|ana, predsednika Vlade Srbije Mirka

Cvetkovi}a, ministri unutra{wih poslova i odbrane Ivica Da~i} i Dragan [utanovac, predstavnika Grada Uìca i fabrike. Gradona~elnik Uìca Jovan Markovi} kazao je da su fabrika Prvi partizan i Grad Uìce “bili zajedno kroz istoriju”, pa }e tako biti i danas, u te{kim trenucima. “Prvi partizan je uvek bio vaàn organ organizma koji se zove Uìce i, kroz istoriju, u dobrom i lo{em, grad Uìce i fabrika su uvek bili zajedno”, rekao je gradona~elnik. “Grad Uìce i ministarstva sta}e iza ovog preduze}a i pomo}i porodicama poginulih, danas i u budu}nosti”, kazao je Markovi}. Direktor Prvog partizana Dobrosav Andri} rekao je da je fabrika izgubila sedam “pouzdanih i vrednih radnika”. Sindikat i rukovodstvo fabrike “Prvi partizan” odlu~ili su da porodicama poginulih dodele jednokratnu nov~anu pomo} od po 200.000 dinara, a naveli su i da }e preuzeti brigu o {kolovawu dece poginulih radnika.

U JU^ERA[WOJ TRAGEDIJI NA OHRIDSKOM JEZERU POGINULO 15 OSOBA

Bugarska zavijena u crno U nesre}i koja se ju~e dogodila na Ohridskom jezeru poginulo je 15 osoba dok su jo{ ~etiri osobe u kriti~nom stawu. Turisti~ki brod s uglavnom bugarskim turistima koji je plovio

prvobitno progla{ene nestalim prona|ene su neozle|ene. Policija je prethodno navela da su iz vode spasene 53 osobe koje su u {oku, ali stabilnog zdravstvenog stawa.

losti zbog smrti bugarskih turista na Ohridskom jezeru. Vlada je tako|e otkazala dana{wu proslave Dana bugarskog jedinstva, nacionalnog praznika. Ministar saobra}aja i veza Mile Janakievski podneo je ostavku premijeru Vlade Niko-

Sveti Naum kada se dogodila nesre}a ne{to posle 10.45 kod autokampa Ele{ec na oko 300 metara od obale. Ilinden je brod star sedamdeset godina a prema nezvani~nim informacijama pre dvadeset godina je renoviran a imao je validnu dozvolu za plovidbu.

Zvani~nici dve dr`ave posetili povre|ene Najvi{i makedonski i bugarski zvani~nici posetili su ju~e u ohridskoj bolnici povre|ene u nesre}i na Ohridskom jezeru u kojoj je 15 qudi poginulo. U Ohrid su avionom bugarske vlade stigli bugarska ministarka zdravqa Bo`idara Naneva, ministarka saobra}aja Aleksandra Cvetkova i zamenik ministra spoqnih poslova Marin Rajkov, kao i lekarske ekipe. Dolazak bugarskog predsednika Georgi Prvanova bio je najavqen za sino}.

Potraga za putnicima „Ilindena”

za Sveti Naum, potonuo je ju~e pre podne, saop{tila je policija. Potvr|eno je da je 15 qudi poginulo i da su ~etiri osobe u kriti~nom stawu. ^etiri osobe

Bugarski premijer Bojko Borisov potvrdio je sino} da su 12 od 15 `rtava Bugari, a da je identifikacija tri tela u toku. Vlada Bugarske proglasila je ponedeqak danom `a-

li Gruevskom. Makedonski presednik \or|e Ivanov u telefonskom razgovoru sa bugarskom predsednikom Gerorgi Prvanovim rekao je da }e Makeodnija u~initi sve da ubla`i posledicu nesre}e. Makedonska vlada proglasila je nedequ danom `alosti.. Brod Ilinden prevozio je bugarske turiste do manastira

Jo{ se istra`uju razlozi nesre}e i da li je brod bio pretovaren putnicima, zato {to dozvola koja mu je izdata va`i za 43 putnika a na wemu je bilo mo`da duplo vi{e, odnosno 74. Kapetan koji je upravqao brodom, Sotir Pileski iz Ohrida (23) rekao je, prema prvim informacijama, da se brod nakrenuo i potonuo.

nedeqa6.septembar2009.

U SINO]WOJ PUCWAVI NA BULEVARU OSLOBO\EWA

Policajac lak{e rawen u nogu

Pripadnik novosadske kriminalisti~ke policije Vladimir Plav{i} (1978) rawen je u nogu u pucwavi koja se dogodila sino} oko 20.30 ~asova na Bulevaru oslobo|ewa kod broj 63, iza kafi}a “Fe{n”. Kako nezvani~no saznajemo, na wega je pucala osoba koja je pobegla s lica mesta. Iako povre|en, policajac je uspeo da se dokopa ba{te kafi}a “Fe{n”i da odatle pozove hitnu pomo} i poja~awe. Prema prvim saznawima, policajac je lak{e povre|en i posle ukazane pomo}i bi}e pu{ten ku}i. Na mestu gde se dogodila pucwava ostala je “{koda felicija” sa otvorenim vratima, pored kojih je ostavqena ta{na, a pretpostavqa se da je Plav{i} poku{ao da legitimi{e osobu iz tog vozila. Na mesto doga|aja odmah je do{ao veliki broj pripadnika policije koji su radili uvi|aj i pretra`ivali okolinu u potrazi za napada~em. Vi{e detaqa o ovo doga|aju o~ekujemo danas iz policije. E.D.

Uhap{ene zbog podvo|ewa Protiv dve devoj~ice, stare 14 i 16 godina, somborska policija podnela je krivi~ne prijave zbog osnovane sumwe da su izvr{ile krivi~no delo trgovine qudima. Prema saop{tewu policije, wih dve su jednu 16-godi{wakiwu, tokom protekla tri meseca, vi{e puta uz pretwu i upotrebu fizi~ke sile podvodile mu{karcima radi pru`awa seksualnih usluga koje su od wih napla}ivale.

PARADA NAJSAVREMENIJIH POQOPRIVREDNIH MA[INA U TITELU

„Res trejd” doveo najboqe traktore na na{e wive

Najnovija dostignu}a savremene poqoprivredne tehnike stigla su na na{e oranice. Najve}i kombajn na svetu u{ao je ju~e u titelske wive, za wim i najsavremenija ìtna sejalica, pa fri{ki “xon dir” traktori... Novitete je na poqima pqoprivrednog preduze}a “Titel Agro” prikazala novosadska kompanija “Res trejd”, koja ve} tradicionalno po~etkom septembra organizuje druèwe s paorima predstavqaju}i im najboqe ma{ine za obradu zemqi{ta, setvu, negu i za{titu useva, kao i savremenu organizaciju ètve i transporta. U banatskoj ravnici ju~e se i plesalo. I to kao ni u jednoj drugoj. Koracima jednostavnim i lakim tancovali su traktori, naravno “Xon dirovi”. Nije u kabinama bilo traktorista, ma{ine su plesale same. Nepogre-

Foto: F. Baki}

{ive i sigurne u sebe, zahvaquju}i sistemu za navo|ewe “Auto trek”, pokazale su {ta je vrhunska preciznost. Poqoprivrednici su obi{li i “Res trejdov” servisni trening centar, jedinstvenu ustanovu tog tipa u ovom delu Evrope, koja ba{ obele`ava godi{wicu postojawa i po kojoj se, kako ju~e re~e prvi ~ovek kompanije Milenko Popovi}, i Titel pro~uo u svetu. S. G.

[OU BIZ

Robi Vilijams `eli povratak u „Tejk Det” Britanski peva~ Robi Vilijams izjavio je da `eli da ponovo postane ~lan grupe “Tejk Det”, u kojoj je po~eo karijeru, objavio je magazin Wu mjuzikal ekspres.

U intervjuu radiju Bi-Bi-Si Vilijams je kazao da }e, posle objavqivawa novog albuma “Rea-

lity Killed The Video Star”, biti spreman da ponovo nastupa sa svojom nekada{wom grupom. Peva~ je dodao da bi se na taj korak ranije odlu~io da nije bilo neuspeha wegovog prethodnog albuma “Rudebox” iz 2006. “Verovao sam da bi se na to ovako gledalo: ‘Album mu je neuspe{an, sada mora da ponovo krene sa ovima’. Mislio sam da malo sa~ekam i objavim album, a da potom sviram sa mojim drugarima”, objasnio je. Upitan da li `eli da se ponovo vrati u biv{i bend, Vilijams je odgovorio: “Da, `elim. Ne znamo mnogo o plesu i sli~nom. Voleo bih. Bilo bi zabavno”. Britanski peva~ otkrio je i nazive pesama na novom albumu, koji }e biti u prodaji od 9. novembra. Na albumu je 13 numera, a prvi singl sa albuma “Bodies” bi}e objavqen 11. oktobra.

Jagma za albumom Suzan Bojl Prvi album doskora sasvim nepoznate [kotlan|anke Suzan Bojl rekorder je po naruxbama na ameri~kom sajtu Amazon.com, mada jo{ nije u prodaji. Ona je stekla svetsku slavu posle u~e{}a u jednom televizijskom muzi~kom takmi~ewu. Album “I Dreamed a Dream” koji mo`e da se naru~i za 9,99 dolara, nadma{io je novi album Vitni Hjuston “I Look to You”, kao i remasterizovanu verziju klasika “Bitlsa” “Abbey Road”. Neudata i nezaposlena, 48-godi{wa Suzan Bojl proslavila se kada se na internetu pojavilo weno izvo|ewe numere iz mjuzikla “Jadnici”, koju je otpevala na audiciji za popularno muzi~ko takmi~ewe “Britain’s Got Talent”.

Umi nagrada za `ivotno delo Ameri~ka glumica Uma Turman dobi}e na 25. filmskom festivalu u Bostonu nagradu za celokupnu karijeru, objavio je dnevnik Varajeti. Film “Motherhood” sa Umom Turman u glavnoj ulozi otvori}e 18. septembra festival u Teatru Kendal Skver u Bostonu. Ta ameri~ka glumica se proslavila ulogama u filmovima “Petpara~ke pri~e”, “Kill Bill”, “Kill Bill 2”, “Gataka”, “Isplata” i “Kona~na analiza”.

Loran Kante predsednik `irija u San Sebastijanu

Prodaja albuma Suzan Bojl po~e}e 24. novembra.

Dobitnik Zlatne palme Loran Kante bi}e predsednik ìrija ovogodi{weg filmskog festivala u San Sebastijanu, objavio je dnevnik Varajeti. Pored francuskog reìsera koji je u Kanu nagra|en za film “Izme|u zidova”, u ìriju }e biti i britanski reìser Xon Maden, korejski reìser Bong Jon-ho i {panska glumica Pilar Lopes de Ajala. Na festival dolaze junaci filma “Prokletnici” - Bred Pit i Kristof Valc, kao i reìser tog filma Kventin Tarantino. Me|u slavnima u {panskom gradu bi}e i Robert Duval, kao i reìseri Atom Egojan, ~iji }e film “Chloe” otvoriti festival, Ang Li, Teri Gilijam, Majkl Vinterbotom, Fransoa Ozon i @ak Odijar.

nedeqa6.septembar2009.

SPORT

SUTRA U POQSKOJ PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO

Ciq Mondijal, san - zlato Plejmejker Olimpijakosa Milo{ Teodosi} je jedan od ~etvorice „Mokinih moskitosa“ u sastavu koji Du{an Ivkovi} vodi na Evropsko prvenstvo u Poqskoj. Iako u klubu ve} dve sezone ne igra koliko bi èleo (i koliko mu je potrebno), nekada{qi ~lan FMP @eleznika ima solidno internacionalno iskustvo, kako sa Evrobasketa u [paniji 2007, kada je selektor bio Zoran Moka Slavni}, tako i sa brojnih prvenstava Evrope u mla|im kategorijama. To {to je sa Tepi}em, Labovi}em i ostalima redovno osvajao trofeje u juniorskoj konkurenciji, Teodosi} ne smatra velikim adutom pred drugo seniorsko EP u karijeri. - U ovom uzrastu to nema nikakve veze. To je bilo nekad. Sada su nam protivnici stariji, mnogo iskusniji igra~i, a upravo je iskustvo to {to nama nedostaje da bi nas pred Poqsku ubrajali u krug favorita. Ali mislim da sa ve}om borbeno{}u i èqom od drugih moèmo to da nadoknadimo. Ipak, kada si „navu~en“ na zlato od malih nogu, ne moè{ ga izbaciti iz glave kada odraste{. - Svi ma{tamo o zlatu, ali u ovom trenutku ne moèmo da pri~amo o tome. Moramo da razmi{qamo utakmicu po utakmicu. Postavili smo ciq, da odemo na Svetsko prvenstvo u Turskoj, {to zna~i da je potrebno da se plasiramo me|u prvih {est. A naravno da prièqkujemo i vi{e od toga.

Aleksandra i Dejan zlatni

Drugog dana takmi~ara na Evropsko prvenstvo za juniore, kadete i pionire koje se odràva u rumunskom gradu Konstanci na kojima u~estvuje 1260 karatiskiwa i karatista iz 22 zemqe obeleìli su na{i borba{i. Osvojeno je {est medalja i to po dve zlatne, srebrne i bronzane medaqe. U kadetskoj konkurenciji u borbama mla|ani Novosa|anin Dejan Ni}i} furiozno je osvojio zlatnu medaqu u èstokoj konkurenciji savladao je Engleza, Poqaka, Ukrajinca, da bi u polufinalu savladao Rusa, a potom u finalu ponovo Engleza ubedqivo sa 4:0 za nepunih 60 sekundi. - O~ekivao sam jednu od medaqa, a potajno sam se nadao zlatu {to se na kraju ispostavilo. Najsjajnije odli~je u borbama odsvojila je i Aleksandra

Milo{ Teodosi}

Teodosi} pokriva poziciju „jedan“ zajedno sa Stefanom Markovi}em i Bojanom Popovi}em, mada Srbija ima jo{ nekoliko pojedinaca sposobnih da organizuju igru. - Ne mo`emo da ka`emo ko je prvi plejmejker. Ima nas trojica i od sve trojice }e zavisiti mnogo smatra Teo. Selektor Ivkovi} najavio je da }e se ekipa na svakoj utakmici truditi da igra svoju igru i da ne odustaje od qe. - Ne vidim razlog da se prilago|avamo bilo kome. Treba da gajimo i forsiramo svoj stil i {to

Horhe Garbahosa

NBA ligi, {to je i posledica velikog broja otkaza ovog leta. Real Madrid je klub koji je imati najvi{e ko{arka{a na EP {estoricu (Serhio Quq, Horhe Garbahosa i Felipe Rejes, reprezentativci [panije, Novica Veli~kovi}, ko{arka{ Srbija, Darjus Lavrinovi~, uzdanica Litvanije i Xeremaja Mesi, lider makedonskog tima).

je mogu}e vi{e koristimo protivnikove nedostatke - slaè se Teodosi}. Prvi rival u ponedeqak od 21 ~as je [panija, svi kaù - glavni favorit za titulu. - Najteì protivnik, koji ima svoje kvalitete, gde mislim pre svega na individualnu odbranu, ali i mane. Sigurno ne idemo na EP da bismo tamo gubili utakmice. Idemo korak po korak, kada bismo pro{li u ~etvrtfinale, sve bi bilo mogu}e. Ako ne bude iznena|eqa na startu, za mesto u drugoj fazi i

{to ve}i bodovni saldo „orlovi“ }e se boriti sa Slovenijom i Velikom Britanijom. - Kod Britanaca znam jednog ili dva igra~a, nismo ih ne{to ni pratili. Znamo da za Sloveniju ne}e igrati Beno Udrih i Sa{a Vuja~i}. Ali oni }e imati kvalitetnu ekipu, kao i uvek. Slovenci po pravilu sjajno igraju prvu fazu takmi~eqa, a kasnije padaju. Nadam se da }e sada biti obrnuto. Realno je da pobedu tra`imo u tom me~u, pre nego protiv [panaca - zakqu~io je Milo{ Teodosi}.

Rusi i bez Kauna Trijumf Rusije na Evropskom prvenstvu u [paniji bio je iznena|ewe, a odbrana titule u Poqskoj predstavqala bi pravu senzaciju. Posle Holdena, Kirilenka i Hrijape, na koje selektor Dejvid Blat ne mo`e da ra~una iz razli~itih razloga, u Moskvi je u posledwem trenutku ostao i Aleksandar Kaun. Utvr|eno je da korpulentni centar moskovskog CSKA pati od diskus hernije i lekari su mu preporu~ili mi-

rovawe u trajawu od dve nedeqe. Za kapitena je imenovan Sergej Monija, a u Gdawsk }e otputovati slede}ih 12 igra~a - Bikov, Vjalcev, Zozulin, Ponkra{ov, Frixon (bekovi), Voroncevi~, Kurbanov, Dmitrijev, Mekarti, Monija (krila), Mozgov i Sokolov (centri). Rusija }e igrati u grupi B sa Nema~kom, Letonijom i Francuskom, koja je na EP stigla preko dodatnih kvalifikacija.

Ger{on precrtao Ovensa Selektor ko{arka{ke reprezentacije Bugarske Pini Ger{on odredio je 12 igra~a koji }e da nastupe na predstoje}em Evropskom prvenstvu u Poqskoj. Ger{on je odlu~io da u tim uvrsti Erla Roulenda, dok je sa spiska putnika na EP precrtao biv{eg ko{arka{a

Crvene zvezde Andre Ovensa. Na spisku su: Dejan Ivanov, Kalojan Ivanov, ^avdar Kostov, Filip Videnov, Stanislav Slavejkov, Stefan Georgijev, Dimitar Anguelov, Vasil Evtimov, Bojko Mladenov, Todor Stojkov, Erl Roulend i Bo`idar Avramov.

âvi} se sa devojkom seli u Istanbul Najboqi srpski pliva~ Milorad âvi} odlu~io je da naredne godine ìvi u najve}em turskom gradu Istanbulu, zajedno sa devojkom, odbojka{icom Ivanom \erisilo, koja je potpisala ugovor sa Galatasarajem. Iako se tek nedavno skrasio u Beogradu, po{to je dobio stan na Beànijskoj kosi, najboqi srpski pliva~ preseli}e se u Tursku ~im se Ivana vrati sa Evropskog prvenstva u Poqskoj, koje je na programu krajem septembra. Oni }e obi}i atraktivne lokacije kako bi prona{li stan u kojem }e ìveti kada po~ne sezona. Ipak, pre nego {to zapo~ne zajedni~ki ìvot na Bosforu, najzanimqiviji sportski par Srbije mora}e da se razdvoji na neko vreme. â-

EEVROPSKO PRVENSTVO ZA MLADE U RUMUNIJI

(Specijalno za „Dnevnik”)

Realovi igra~i najbrojniji Evropsko prvenstvo u Poqskoj okupi}e 16 reprezentacija i ukupno 192 igra~a, ukqu~uju}i i selekciju Srbije. Najve}i broj doma}ih igra~a na Evrobasketu ima}e Rusija, branilac zlatne medaqe sa prethodnog {ampionata u [paniji, 2007. godine. Oni u svojim redovima imaju kompeletnu ekipu koja nastupa u ruskoj ligi, osim selektora Davida Blata koji je stranac, a slede Turci sa 10 igra~a iz doma}ih klubova (Iqasova i Turkoglu jedino nastupaju u NBA ligi). Srbija ima ~etiri ko{arka{a koji su ~lanovi Svislajon lige (Markovi} i Ma~van iz Hemofarma, Bjelica iz Zvezde i Raduqica iz FMP @eleznika), dok Slovenci imaju najvi{e „pe~albara“ i samo jednog igra~a iz doma}eg {ampionata - Klobu~ara, koji igra za Olimpiju. Najbrojniji u Poqskoj bi}e igra~i iz {panskog prvenstva (~ak 30), dok }e NLB liga ukupno imati sedam ko{arka{a. U Rusiji igra 21 igra~ na Evrobasketu, tri vi{e nego u

DNEVNIK

Ivana \erisilo i Milorad ^avi}

vi} je najavio da }e, kada opremi stan u Beogradu, oti}i sa na zasluèni odmor, i to na krstarewe Mediteranom sa prijateqima iz Amerike, dok }e Ivana \erisilo vredno trenirati sa selekcijom Srbije za predstoje}e EP, na kome odbojka{ice brane srebrnu medaqu. Milorad i Ivana upoznali su se pro{le godine na Olimpijskim igrama u Pekingu i od tada su bili u stalnom kontaktu. Qubav je planula tek po~etkom jula na Univerzijadi u Beogradu kada su se prvi put pojavili u javnosti zajedno, po{to je âvi} pratio utakmice odbojka{ica. Vezu su zvani~no obelodanili po~etkom avgusta, kada se \erisilo zajedno sa âvi}em vratila iz Rima, gde je srpski pliva~ osvojio zlatnu i srebrnu medaqu.

\or|evi} u koniurenciji pioniorki, dok su u konkurenciji juniora Dragan Stoiqkovi} i Branislav Jawi} ve} obezbedili srebro i danas }e se boriti za zlatnu medaqu. Bronzana odli~ja osvojili su Tijana Stoiqkovi} i stameni Branislav Bandin kome je za dlaku izmaklo finale, a mo`da i zlatna medaqa. O~igledno zadovoqan {to su na{u reprezentativci postigli u oba dana takmi~ewa selektor reprezentacije Du{an Da~i} isti~e: - Vi{e sam nego zadovoqan rezultatima koje smo postigli, verujem da }emo danas osvojiti jo{ najmawe ~etiri medaqe, a dve smo ve} obezbedili zlatnu i srebrnu. Prvenstvo se nastavqa danas kada su na programu finalne borbe za juniore. M. Grbi}

Rosi odbio Ferari [ampion Moto GP serije Valentino Rosi potvrdio je da je vodio razgovore sa Ferarijem o preuzimawu mesta povre|enog Felipea Mase u toj ekipi na trci za Veliku nagradu Italije narednog vikenda. - Razgovarao sam sa Ferarijem o vo`wi na trci u Monci. Ali bez potrebnih testova, to nije mogu}e uraditi - izjavio je Rosi za „Gazetu delo Sport“. Italijan je bio `eqa ~elnika Ferarija nakon {to se pokazalo da Luka Badoer nije dobro re{ewe. Posle wegovog Valentino Rosi otkaza odluka je pala na \ankarla Fizikelu, koji }e bio u stawu da zavr{im trku. Dsedeti za bolidom italijanske ruga stvar je to {to tim Fiat ekipe do kraja sezone. Jamaha za koji vozim, ima {am- Jo{ od ranije je poznato da pionske ambicije ove sezone u u}i u Formulu 1 bez pravog Moto GP {ampionatu i svi smo testirawa je ve}i rizik nego posve}eni tome da opet trijumzabava. Jasno je da za tri dana fujemo - istakao je italijanski upoznavawa sa bolidom nije as, koji je ve} ranije testirao dovoqno da bi se vozila trka Ferarijev bolid.

Valentino osvojio pol poziciju Italijan Valentino Rosi na Jamahi osvojio je pol poziciju u Moto GP {ampionatu u „kraqevskoj klasi“ na zvani~nom treningu uo~i 13. trke sezone za Veliku nagradu San Marina na stazi „Mizano“.Rosi je izvezao najbr`i krug u vremenu 1:34.338. Kao drugi }e startovati [panac Dani Pedroza na Hondi (1:34.560), dok je tre}u poziciju na zvani~nom treningu zauzeo wegov zemqak Horhe Lorenco na Jamahi (1:34.808). Trka za VN San naglasio je popularni Doktor. On je istakao da postoje objektivne „ko~nice“ za wegov ulazak u svet Formule 1. - Staza u Monci je zahtevna i zbog mojih problema sa vratnim mi{i}ima to bi predstavqalo problem Nisam siguran da bih

Marina u „kraqevskoj klasi“ bi}e voèna dana od 14 Bredli Smit na Apriqi osvojio je pol poziciju u Moto GP {ampionatu u klasi do 125~m. Smit je izvezao najbrì krug u vremenu 1:43.727.Kao drugi }e startovati [panac @ulijen Simon na Apriqi, dok je tre}u poziciju na zvani~nom treningu zauzeo Italijan Andrea Janone.Trka za VN San Marina u klasi do 125~m bi}e voèna sutra od 11~asova... Ferari je posle teè povrede Felipea Mase na trci u Budimpe{ti poku{ao da angaùje biv{eg {ampiona Mihaela [umahera, ali je i on bio primoran da otkaè potencijalnu novu saradwu zbog bolova u vratu.

Reno namestio trku Svetska automobilska federacija pozvala je ~elnike tima Reno na saslu{awe povodom optu`bi da je ekipa tokom pro{le sezone namerno izazvala udes na trci u Singapuru da bi pobedila. FIA je u petak saop{tila da francuski tim treba da se pojavi na saslu{awu pred Svetskim ve}em motosporta u Parizu 21. septembra. Francuski tim optu`en je da je pro{le godine naredio voza~u Nelsonu Pikeu mla|em da izazove nesre}u da bi na stazu iza{lo bezbednosno vozilo, koje je pomoglo wegovom klupskom drugu

Fernandu Alonsu. [panski voza~ je pobedio u trci na kraju. Ako bi bio progla{en krivim, Reno bi mogao biti nov~ano ka`wen, suspendovan ili ~ak iskqu~en iz {ampionata. FIA je istragu pokrenula po{to je navod u nesre}i objavila brazilska televizija Globo tokom trke za Veliku nagradu Belgije pro{le nedeqe. [ef Formule jedan Berni Eklston rekao je ranije ove nedeqe da bi i Reno i Nelson Pike mogli da zapadnu u ozbiqnu nevoqu ako bi istraga otkrila bilo kakve aktivnosti vezane za name{tawe trke.

SPORT

DNEVNIK OTVORENO PRVENSTVO SAD

Nole kroz muke do osmine finala Srpski teniser Novak \okovi} pobedio je Amerikanca Xesija Vitena rezultatom 6:7, 6:3, 7:6, 6:4 u tre}em kolu US opena, posle tri ~asa i 28 minuta. Nole je igrao daleko od maksimuma, bio je vrlo defanzivan i pravio veliki broj gre{aka (~ak 53). Viten, trenutno 276. teniser na svetu, igrao je agresivnije, naro~ito ga je slu`io forhend, ali ipak nije imao dovoqan kvalitet da dobije ~ak i ju~e slabog \okovi}a. Naredni Novakov rival je ^eh Radek [tepanek, koji je sa 3:1 u setovima pobedio Filipa Kol{rajbera. \okovi} je vrlo lo{e odigrao ceo prvi set, ali je i pored toga vrlo lako mogao da trijumfuje jer je vodio 5:2. Ipak, Novak je bio isuvi{e pasivan, dozvoqa-

vao je protivniku da diktira tempo i da ga dr`i daleko iza osnovne linije. Bilo je evidentno da Viten nije igra~ visoke klase, po{to je napravio neko-

liko po~etni~kih gre{aka, ali bio je hrabar i forhend ga je uglavnom fantasti~no slu`io. Novak je, posle gubitka servisa u ranoj fazi seta, osvojio ~etiri gema u nizu i poveo 5:2. ^inilo se da sledi rutinsko odra|ivawe posla, ali Viten nije odustajao, dok mu je \okovi} svesrdno pomagao zihera{kom igrom i velikim brojem nekarakteristi~nih gre{aka. Usledila je serija Vitena – Amerikanac je uzeo ~etiri gema u nizu i posle jo{ jednog briqantnog forhenda do{ao u situaciju da servira za set. Ipak, srpski teniser je uspeo da izbori taj brejk, ali je u ’dodatnom’ gemu odigrao katastrofalno i izgubio 7:2. Amerikanac je na startu stekao minibrejk prednosti i igrao je solid-

no, ali je \okovi} u drugoj polovini taj brejka poklonio rivalu dva poena i izgubio set. Teniseri su i u drugom setu osvajali gemove u serijama – \o-

Zimowi} i Nestor u tre}em kolu Srpski teniser Nenad Zimowi} u paru sa Kana|aninom Danijelom Nestorom plasirao se u 3. kolo US Opena u konkurenciji dublva.Oni su u drugoj rundi takmi~ewa savladali finsko-pakistanski par Nieminen, Kure{i rezultatom 2:0, po setovima 7:6, 6:3. U tre}em kolu Zimowi} i Nestor }e se sastati sa ameri~kosrpskim parom Robert Kendrik, Janko Tipsarevi}. Oni su bili boqi od De Vesta i Rama rezultatom 6:2, 4:6, 7:5.

Sigurne pobede sestara Vilijams Ameri~ke teniserke Serena i Vilijams plasirale su se u osminu finala posledweg gren slem turnira sezone, Ju-Es opena. Serena je u drugom kolu savladala Mariju Hoze Martinez San~ez iz [panije rezultatom 2:0, po setovima 6:3, 7:5, dok je Venus nadigrala Slovakiwu Magdalenu Ribarikovu 6:2, 7:5. Venus }e u osmini finala igrati protiv Belgijanke Kim Klajsters, koja je u tre}em kolu savladala zemqakiwu Kirsten Flipkens 6:0, 6:2. Serena }e se u narednom ko-

lu sastati sa Slovakiwom Danijelom Hantuhovom. U me~evima tre}eg kola WTA turnira na US Openu koji se igra za nagradni fond od 21 milion dolara postignuti su slede}i rezultati: S. Vilijams Martinez San~ez 6:3, 7:5, Zvonareva - Vesnina 6:2, 6:4, Skjavone - Azarenka 4:6, 6:2, 6:2, Peneta - Voznijak 6:1, 6:1, Hantuhova - King 6:2, 6:2, Li Na Kirilenko 6:4, 6:2, V. Vilijams - Ribarikova 6:2, 7:5, Klajsters - Flipkens 6:0, 6:2.

Tipsarevi} otpustio trenera Srpski teniser Janko Tipsarevi} uru~io je otkaz dosada{wem treneru Hoseu Perlasu posle eliminacije u prvom kolu posledweg gren slem turnira sezone, Ju-Es opena. - Otpustio sam Hose Perlasa nakon dve godine saradwe. Mislim da 50. ili 60. igra~ sveta mogu da budem i bez trenera. Razi{li smo se prijateqski, imali smo dobru saradwu. Ja sam imao odli~ne uslove za trening u Barseloni, kondicionog trenera, ali jednostavno rezultati

su pokazali da ne{to mora da se promeni. Moje ambicije su daleko ve}e od sada{weg mesta na ATP listi. Za sada ne razmi{qam o novom treneru, ali }e svi biti obave{teni ~im se ne{to dogodi. - rekao je srpski teniser. Tipsarevi} (25) je trenutno na 64. mestu ATP liste, a najboqi plasman u karijeri imao je 12. maja pro{le godine kada je bio 33. igra~ sveta. On je u prvom kolu Ju-Es opena eliminisan od Francuza Florana Sere.

kovi} je poveo 3:0, uz dva brejka prednosti, Viten je uspeo da do|e do 3:3, a potom je Novak uzeo naredna tri gema i izjedna~io u setovima. Igra je bila sli~na – Viten je bio neuporedivo agresivniji, ali hazarderska igra nije mogla doveka da daje rezultate; Amerikanac je mnogo vi{e gre{io (16-8), Novak je slao za nijansu dubqe lopte i to se odmah odrazilo i na rezultat. Kvalitet tenisa nije bio na naro~ito visokom nivou ni u tre}em setu, bilo je previ{e gre{aka, a \okovi} je nastavio da igra pasivno. Novak je, uz to, bio vrlo nervozan, slomio je jedan reket, a frustracija je bila o~igledna po wegovim gestikulacijama. Za razliku od prethodna dva seta, u tre}em nije bilo brejkova sve do rezultata 5:5. Viten je tada napravio brejk i servirao za set. Ipak, ba{ kao i u prvom setu, Amerikanac nije izdr`ao pritisak i duplom servis gre{kom poklonio je Novaku gem i novi taj brejk. Ovoga puta \okovi} je bio znatno koncentrisaniji, a kqu~na su bila dva poena sredinom taj-brejka – prvi viner forhend paralelom, a zatim je Viten propustio zicer jer ga je \okovi} pro~itao, pa je Srbin do{ao do kqu~nog poena, ubrzo i do seta. ^etvrti set protekao je u sli~nom tonu kao i ostatak me~a – mnogo nadigravawa s osnovne linije i naj~e{}e neiznu|ena gre{ka na kraju. Prelomni brejk \okovi} pravi u devetom gemu, a onda kona~no do{ao do pobede protiv anonimnog Xesija Vitena.

Federer pobedio Hjuita Prvi igra~ Sveta Roxer Federer plasirao se u tre}e kolo US opena savladao je Australca Hjuita i tako dokazao snagu, pobedio je i najboqi {panski teniser Rafael Nadal . Nadal je u drugom kolu nadigrao Nemca Nikolasa Kifera rezultatom 3:1, po setovima 6:0, 3:6, 6:3, 6:4. On }e u tre}em kolu igrati protiv zemqaka Nikolasa Almagra. Plasman u naredno kolo izborio je i Britanac Endi Marej, koji je savladao ^ileanca Pola Kapdevila 6:2, 3:6, 6:0, 6:2. Wegov rival u narednom kolu bi}e Amerikanac Tejlor Dent. Najve}e iznena|ewe u me~evima drugog kola na Ju-Es openu priredio je Argentinac Hoze Akasuso, koji je pobedio 18. nosioca na turniru [panca Davida Ferera 6:3, 3:6, 1:6, 6:3, 6:2. U me~evima drugog kola na ATP turniru u US Openu koji se igra za nagradni fond od 21 milion dolara postignuti su slede}i rezultati: Marej Kapdevil 6:2, 3:6, 6:0, 6:2, Del Potro - Melcer 7:6, 6:3, 6:3, Conga - Nieminen 7:5, 6:3, 6:4, Simon - Belu~i 6:3, 6:2, 6:4, ^ili} - Levin 4:6, 2:6, 6:0, 6:3, 6:0, Berdih - Zebalos 6:3, 6:7, 7:6, 6:2, Ferero - Pe~ner 1:6, 3:6, 6:4, 6:2, 6:4, Beneto - Troicki 6:1, 3:6, 6:1, 6:0, Kelerer Kuevas 3:6, 6:2, 6:1, 6:4, Istomin - Lapenti 2:6, 6:4, 4:6, 7:5, 7:6, Gonzalez - Ouan 6:4, 6:7, 6:3, 6:4 Monfis - Bek 6:3, 7:5, 6:3, Almagro - \inepri 6:7, 6:2, 6:3, 4:6, 6:4, Akasuso ) - Ferer 6:3, 3:6, 1:6, 6:3, 6:2, Dent - Navaro 6:4, 5:7, 6:7, 7:5, 7:6, Nadal - Kiefer 6:0, 3:6, 6:3, 6:4, Federer Hjuit 4:6, 6:3, 7:5, 6:4, [teoanek - Kohl{rajber 4:6, 6:2, 6:3, 6:3.

nedeqa6.septembar2009.

26. EVROPSKO PRVENSTVO U TURSKOJ

Bez prava na kiks Punih dvanaest godina trebalo je nekoj evropskoj reprezentaciji da savlada odbojka{e Srbije u prvom me~u na najkvalitetnijoj kontinentalnoj smori,

he. Poraz od Bugara, ~ini se, do{ao je u pravo vreme, jer su Srbi uvideli da ne postoje autsajderi i da svakom protivniku treba pri}i s maksimalnom ozbiqno{}u, bez trunke opu{tawa. Sve poklonike

Dana{wi program A grupa Turska - Francuska B grupa Rusija - Finska C grupa Slovenija - Gr~ka Slova~ka - [panija D grupa ^e{ka - Bugarska Srbija - Italija

(16.30) (16.30) (14) (19) (19) (14)

nu ekipu i ne treba ih otpisati, uprkos ~iwenici da su ih Bugari prosto po~istili s terena. - Porazom od Bugara, Italija je pokazala da mo`e da se dobije, ali mi najpre moramo da obratimo pa`wu na de{avawa na na{oj polovini terena. Moramo da ponovimo borbenost iz me~a s ^esima i da maksimalno ozbiqno pristupimo tom duelu - zakqu~io je Andrija Geri}. A grupa Francuska - Nema~ka Turska - Poqska 1. Poqska 3 3 2. Nema~ka 3 1 3. Francuska 2 1 4. Turska 2 0

9:2 5:8 4:4 2:6

3:1 0:3 6 4 3 2

1 0 1 3

8:5 6:3 5:3 2:9

3:2 3:0 5 4 3 3

0 1 1 2

6:2 5:3 3:3 0:6

2:3 4 3 3 2

0 1 1 2

6:2 5:3 3:3 0:6

0:3 4 3 3 1

0 2 1 2

B grupa Rusija - Holandija Finska - Estonija 1. Holandija 3 2. Rusija 2 3. Finska 2 4. Estonija 3

2 2 1 0

C grupa Slova~ka - Gr~ka 1. Gr~ka 2 2. Slova~ka 2 3. [panija 2 4. Slovenija 2

Marko Podra{~anin u napadu

ali je to Bugarima po{lo za rukom. Taj hladan tu{ probudio je orlove, koji su ve} dan kasnije pokazali svoje pravo lice i maksimalnim rezultatom porazili ^e-

Stankovi} ne igra Sredwi bloker reprezentacije Srbije Dragan Stankovi} propusti}e me~ sa Italijom zbog povrede mi{i}a desne noge.Quban Martinovi}, doktor srpske reprezentacije, o~ekuje Stankovi}ev povratak za tri dana. -Stankovi}u smo odradrili magentnu rezonancu i ustanovili smo da je mi{i} sa~uvan, postoji samo jedan mali izliv, a on se ose}a boqe. Mislim da bi Dragan mogao da bude spreman za tri dana.

odbojka{kog sporta u Srbiji treba da raduje na~in na koji su orlovi preleteli preko, pokazalo se, nimalo lo{ih ^eha. Kona~no smo bili na svetskom nivou, Grbi} je dobro proigravao puca~e, Miqkovi} je bio standardno dobar, ali preokret je silom prilika uneo Geri} kada je zamenio povre|enog Stankovi}a. - Odigrali smo odli~no, posebno u drugom delu me~a. Poja~ali smo igru u fazi odbrane i ginuli za svaku loptu, a to se pokazalo kao pravi recept za pobedu. Agresivnost koja nam je falila u me~u s Bugarima kona~no se vratila i o~ekujem jo{ boqe igre - istako je Geri}. Danas na{i odbojka{i igraju mo`da i prsudni me~ na Evropskom prvenstvu, a protivnik je dobro poznata selekcija Italije. Uprkos smeni generacija koju su Azuri nedavno do`iveli, uspeli su da sastave sasvim respektabil-

2 1 1 0

D grupa ^e{ka - Italija 1. Bugarska 2 2. Srbija 2 3. Italija 2 4. ^e{ka 2

2 1 1 0

Na{ drugi sredwak Marko Podra{~anin o~ekuje boqe igre kako prvenstvo bude odmicalo. - Italijani su sada u ne{to slabijem sastavu u odnosu na pro{la takmi~ewa, ali nikako nisu z pocewivawe. Iskreno, o~ekivao sam da ih Bugari dobiju, ali je na{ dvoboj od velike va`nosti za obe selekcije i sigurno ne}e biti unapred predaje s wihove strane. Kona~no smo pokazali da mo`emo da mo`emo da odigramo na prepoznatqivom nivou i o~ekujem da }emo s maksimalnom ozbiqno{}u dizati nivo igre kako prvenstvo bude odmicalo - rekao je Podra{~anin. M. Risti}

SVETSKO PRVENSTVO ZA KADETE

Srbija u finalu Orli}i su stigli do finala kadetskog odbojka{kog prvenstva sveta.. Za titulu }e se boriti danas u 18 ~asova, protiv Irana.Mu{ka kadetska reprezentacija Srbije ostvarila je najve}i uspeh u istoriji plasmanom u finale 11. SP, koje se odr`ava u Italiji. Srbija je u u Jezolu, savladala Rusiju sa 3:0 (25:20, 25:22, 25:22), posle samo 70 minuta igre! [ansu da zavr{e sa srebrima i kona~no osvoje zlato, „orli}i“ }e imati u me~u protiv Iran, ekipe koja je u drugom polufinalu glatko pobedila Argentinu sa 3:0 (25:18, 25:23, 25:22).Iranci su nas dobili ve} na ovom prvenstvu u prvoj fazi - ubedqivo 3:0.

Partizan bez Lige {ampiona Rukometa{i srpskog {ampiona Partizana nisu uspeli da se plasiraju u grupnu fazu Lige {ampiona.Izabranici Sa{e Bo{kovi}a pora`eni su u drugom kolu kvalifikacionog turnira u Norve{koj od austrijskog prvaka Bregenca ubedqivim rezultatom 33:20 (15:10). Prvi me~ protiv doma}eg Filingena Partizan je odigrao nere{eno 28:28.

SVETSKO PRVENSTVO

Marjanovi} u tre}em kolu Srpski bokser Qubomir Marjanovi} plasirao se u tre}e kolo u lakoj kategoriji (do 60 kilograma) na Svetskom prvenstvu, koje se odr`ava u Milanu. Marjanovi} je u drugom kolu pobedio Valentina Novlsa sa Bahama na poene rezultatom 18:6. Na{ tak-

mi~ar boksova}e u tre}em kolu protiv Kubanca Hozea Pedraze. Ivan Popovi} nije uspeo da se plasira u tre}e kolo u kategoriji poluvelter (do 64 kilograma). Popovi} je u drugom kolu eliminacija pora`en od Marokanca Drisa Musaida na poene rezultatom 10:2.

SPORT

nedeqa6.septembar2009.

DNEVNIK OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE U SUBOTICI I EP U MIKS DUBLU

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Marku Jevtovi}u Srbija open

Pobeda s klupe Veternik Viskol - Pali} 3:1 (1:1) VETERNIK: Stadion FC Veternik, gledalaca 250, sudija: Radovanovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Vukov u 29. Savi} u 76. i Kalinov u 90+2. minutu a za Katai u 26. minutu za Pali}. @uti kartoni: Dujkovi}, Rajevi}, Vukov, Vukanac, A~avedo, Aleksi}, Savi} (Veternik), a Antoni},

7), Rajevi} 7 (Aleksi}), [vowa 6, Josimovi} 6, Vukov 8, Vukasovi} 6, Vukanac 6 (Kalinov 7), No`ini} 7, A~avedo 8. PALI]: Jorgi} 8, Antoni} 6, Mihajlovi} 6, Stankovi} 7 (Radovi}), Ka{}elan 6, Stevanovi} 7, Katai 7 (Balabanovi}), Papovi} 6, Soviq 6 (Benin), Hubert 5, Ru`i} 7.

ka doma}i imali inicijativu, prvi su poveli Pali}ani. Stevanovi} je ubacio u kazneni prostor doma}ih, ona je pro{la kroz {umu igra~a, pa je Katai samo skrenuo u mre`u. Nije dugo trajala radost gostiju, jer je kapiten Veterni~ana Ivica Vukov odli~nim udarcem sa 20 metara izjedna~io, iskoristiv{i odbijenu loptu.

Veternik Viskol - Pali} Mladost (BJ) - Dolina Radni~ki ([) - Vr{ac Tekst. Ites - Metalac AV Ba~ka (BP) - Big bul Radni~ki (NP) - Kikinda Danas Spartak (D) - Dowi Srem Senta - Sloga (T) 1. Big bul 4 2. Dolina 4 3. Senta 3 4. Ba~ka 4 5. Tekstilac 4 6. Veternik 4 7. Dowi Srem 3 8. Pali} 4 9. Radn. (NP) 4 10. Sloga (T) 3 11. Mladost (BJ) 4 12. Metalac AV 4 13. Kikinda 4 14. Vr{ac 4 15. Radni~ki ([)4 16. Spartak (D) 3

3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 1 0

0 1 1 1 1 1 2 2 2 1 1 0 3 3 0 1

1 9:3 1 10:7 0 7:4 1 9:7 1 5:3 1 5:6 0 4:2 1 5:6 1 3:4 1 5:5 2 3:5 3 4:4 1 5:6 1 1:2 3 2:9 2 2:4

3:1 1:2 1:0 2:1 3:1 0:0 (16) (16) 9 7 7 7 7 7 5 5 5 4 4 3 3 3 3 1

Pobednici Otvorenog prvenstva Srbije u stonom tenisu u Subotici su Marko Jevtovi} u mu{koj i Rumunka Elizabeta Samara u `enskoj konkurenciji. Junak ovog dela takmi~ewa je svakako srpski reprezentativac, zvani~no tre}i reket orlova Marko Jevtovi}, koji je u zavr{nici redom na kolena bacao u osmini finala Aleksandra Karaka{evi}a (4:1), u ~etvrtfinalu @olta Petea (4:3), u polufinalu Rumuna Andreja Filimona

finalu pobedila Beloruskiwu 4:3. Pobednicima je pripalo po dve hiqade evra, drugoplasiranima po hiqadu, polufinalistima po 600, a ~etvrtfinalistima po 300 evra u obe konkurencije. U nadmetawu me{ovitih parova u okviru Evropksog prvenstva ju~e su zavr{ena nadmetawa po grupama, dok }e rasplet za medaqe uslediti danas. Favoriti su opravdali o~ekivawa, na ~elu sa trostrukim evropskim prvacima Aleksandrom Karaka{evi}em i

U slede}em kolu (12/13.septembra) sastaju se: Kikina - Spartak (D), Sloga (T) - Radni~ki (NP), Big bul - Senta, Metalac AV - Ba~ka (BP), Vr{ac - Tekstilac Ites, Dolina - Radni~ki ([), Pali} - Mladost (BJ), Dowi Srem - Veternik Viskol.

Stevanovi} ( Pali}) interveni{e ispred Kalinova ( Veternik)

Mihajlovi}, Stankovi}, Ru`i}, Hubert, Balabanovi} (Pali}). Crveni karton: Hubert (Pali}). VETERNIK VISKOL: Broj~in 6, Vasi} 6, Dukovi} 6 (Savi}

Fudbaleri Veternika pobedili su solidnu ekipu Pali}a i zabele`ili prvi trijumf pred doma}om publikom u srpskoliga{kom dru{tvu. Iako su od po~et-

Dolina presko~ila jarak Mladost - Dolina 1:2 (0:2) BA^KI JARAK: SC Livadica, gledalaca 200, sudija: Bo{kovi} (Sombor). Strelci: Xogovi} (iz penala) u 80. za Mladost, a \akovi} u 11. i Roksa u 35. minutu za Dolinu. @uti kartoni: N. Rati}, Vi{ekruna (Mladost), a Raji}, Ivani{evi}, Radosavqevi} (Dolina). MLADOST: Loli} 6, Baji} 6, S. Rati} 7, Isak 6, N. Rati} 7, Vi{ekruna 5, Radoja 6, \uki} 6 (Vratuni} 6), Kozomora 6 (Petrika 6), Xogovi} 7, [obot 6 (Kova~evi}). DOLINA: Krivoku}a 8 (Radosavqevi}), ^erwo{ 6, Nestorovski 7, Vuk{a 7, Radenkovi} 7, Ivani{evi} 6, Roksa 7 (Gvozdenovi} 6), Okuka 6, Staj~i} 7, Raji} 6 (Luki} 6), \akovi} 8. Orijentisali su se gosti na kontranapade i brzo pokazali da ubedqiva pobeda protiv Veternik Viskola nije bila plod slu~ajnosti. Ponovo je igrom dirigovao

kapiten Zvonko \akovi}, nastavio je golgetersku seriju zahvaquju}i neodlu~nosti Isaka i golmana Loli}a. Iskusni ~uvar mreè Todor Krivoku}a spustio je rampu, Kozomora i Xogovi} hvatali su se za glavu zbog bravuroznih intervencija. Nisu se Jara~ani oporavili od prvog {oka usledio je novi u reìji Darka Rokse. Budno je na drugoj stativi ispratio uigranu akciju Staj~i}a i \akovi}a. Povredio se golman Krivoku}a prilikom jedne intervencije, mesto je ustupio Radosavqevi}u i {est minuta kasnije doma}i su postigli po~asni pogodak. Posle udarca glavom Petrike, lopta je pogodila u ruku Ivani{evi}a, a odli~ni sudija Bo{kovi} je pokazao na belu ta~ku. Marko Xogovi} je sigurno realizovao najstroù kaznu, lopta je zavr{ila u dowem levom uglu. M. Meni}anin

Prva pobeda [i|ana Radni~ki - Vr{ac 1:0 (0:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija: Stanti} (Subotica). Strelac: Puri} u 72. minutu. @uti kartoni: \urki}, Puri} i Naranxi} (Radni~ki), a Stija~i} i Kowevi} (Vr{ac). RADNI^KI: I. Vukovi} 7, Aramba{i} 6, \urki} 7, Miqkovi} 7, Vukmir 7, Jovanovi} 7, Kosanovi} 6 (Gospojevi} 6), Naranxi} 6, \ori} 6 (@ebi} 6), Gruji~i} 7 (Jelu{i}), Puri} 8. VR[AC: Donovi} 7, Motorov 6, Patkovi} 7, Babi} 7, Radak 6 (Dubi~ki), Stija~i} 7, Baji} 6,

Ranimirov 6 (Stankovi}), Popov 6 (Kowevi}), Mihajlovi} 7, Jovanovi} 7. Najzad prva pobeda [i|ana u susretu koji mo`e da dobije prelaznu ocenu. Prvo poluvreme je proteklo u izjedna~enoj igri bez izrazitih {ansi. Gol odluke je pao u 72. minutu. Korner je izveo Gruji~i}, na naba~enu loptu niko nije regaovao iz odbrane gostiju, a najboqe se sna{ao Puri} i udarcem glavom savladao nemo}nog golmana Donovi}a. M. ]ur~i}

Vojvo|anska liga Istok U ju~era{wim utakmicama postignuti su slede}i rezultati: Radnik - Radni~ki (Z) 1:0, Obili} - Ba~ka (P) 1:0, Radni~ki (B) - Dinamo 1:1, Kozara - Jedinstvo (NB) 2:0, Crvena zvezda - BAK 2:1, Budu}nost (A) - Ba~ka Topola 0:3.

Vojvo|anska liga Zapad U ju~era{wim utakmica postignuti su slede}i rezultati: Polet (K) - Radni~ki (SM) 3:5, Jugovi} - 1. maj Agroruma 1:0, Omladinac Budu}nost (M) 2:0, Sloven - [ajka{ 2:3, Solunac - Radni~ki (I) 5:0.

Do poluvremena gosti su ostali sa igra~em mawe, jer je Boris Hubert iskqu~en zbog drugog neopreznog starta na me~u. U nastavku vi|en je sli~an scenario kao

pre dva kola, kada su Veterni~ani imali inicijativu protiv Vr{ca, ali nisu uspeli da je realizuju. Ipak, uvo|ewem u igru Savi}a i Kalinova doma}i trener Nenad Cerovi} probudio je napad, a rezervisti su mu se odu`ili pogodcima. Sredinom drugog poluvremena Savi} je udarcem po zemqi sa 20 metara krunisao terensku nadmo}, a Kalinov u posledwim minutima istr~ao kontra napad i kaznio zaspalu odbranu Pali}ana. M. Risti}

Bikovi ostali bez rogova Ba~ka (BP)-Big bul 3:1 (2:0) BA^KA PALANKA: Stadion Slavko Maletin Vava, gledalaca 450. sudija Labus (Novi Sad) 8 .Strelci: Vajagi} u 4, Ivkovi} u 25. i û~kovi} u 85. za Ba~ku,a Milanovi} u 60. minutu za Big bul. @uti kartoni: Bjelo{, Grbi}, [e{um (Ba~ka). Crveni karton: Vukobrat (Big bul) u 85 minutu. BA^KA: Kova~evi} 7, Vajagi} 8, Petrovi} 8, Joci} 8,(Bjelo{ 8), Pu|a 8, Zelin~evi} 8, Kozomora 8, Duki} 7, û~kovi} 9, Stoiqkovi} 8 (Grbi}), Ikovi} 8 ([e{um). BIG BUL: Mladenovi} 5, ôbanovi} 6, Savinovi} 7 (Perovi} 7), Prqevi} 6, Despotovi} 6 (Veselinovi} 7), Vukobrat 6, Jev|evi} 7, Simeunovi} 7, Milanovi} 7, Vu~eti} 7, Ga~i} 7 (Drobwak 7). Sjajna fudbalska predstava .Bikovi su na kraju ostali bez rogova u Ba~koj Palanci ponajvi{e zahvaquju}i slaboj igri i ostvarenom minusu u prvom poluvremenu koji je ispostavilo se na kraju bio nenadoknadiv. Ono {to nije uspelo rivalima tima i Ba~inaca u prethodna tri kola, plavo belima je po{lo za nogom u 10 minuta igre. Posle 274 minuta mreà Big bula je bila na~eta. Ba~ka je beskopromisno u{la u duel i nije mogla poèliti boqi po~etak. Prvi ozbiqniji napad doma}ina doneo je radost. Idealna centar{ut Kozomore sa desne strane sa~ekao je Vajagi} na drugoj stativi i glavom sa pet metara pogodio nebraweni deo gola golmana Mladenovi}a. Na novu radost nije se dugo ~ekalo. U 15 minutu, posle duge lopte, centarfor Ivkovi} je prevario svoje ~uvare, a na kraju i golmana Mladenovi}a, poslav{i loptu iskosa sa desne strane sa 18 metara ravno u mreù. U nastavku sasvim druga pri~a. Trener Bogi}evi} bacio je sve karte u napad, a „ mesari“ su krenuli na sve ili ni{ta. Re|ale su se {anse pred golom Ba~ke, da bi kona~no u 60 minutu evrogolom Milanovi}a sa dvadesetak metara Big Bul smawio prednost doma}ina-2:1. I kada se o~ekivla neizvesna zavr{nica , sevnula je kontra Ba~ke a u glavnoj ulozi bio je Goran û~kovi}. Majstorski izveo „slobodwak“ sa 18 metara. Lopta je udarila u „ìvi zid“ prevarila

Mladenovi}a koji je oti{ao u suprotnu stranu. J. Jovanovi}

Tekstilac Ites - Metalac AV 2:1 (0:1) OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca 500, sudija: Mono{tori (kikinda). Strelci: Lalevi} u 71. i Hamzi} u 90+5 za Tekstilac Ites, a Jevi} u 31. minutu za Metalac AV. @uti kartoni: Hamzi}, Min~i}, Bubaw (Tekstilac Ites), a \urikin, Celin, Jevi}, Tanasin, Radakovi} (Metalac AV). TEKSTILAC ITES: Brki} 8, Kneèvi} 7, Kr{i} 7 (Bubaw 7), Arsi} 7 (Preli}), Lalevi} 8, Jovanovi} 7, Ivkovi} 6 (Min~i} 7), Kuveqi} 7, Stojanovi} 7, ôrda{i} 7, Hamzi} 8. METALAC AV: \urikin 7, âlija 7, Jovovi} 6, Celin 6 (Fa}ko 6), Stanojev 7, Bjelajac 7, Lemez 7, Jevi} 7 (Ratkovi} 6), Kukoq 7, Ivkovi} 7 (Ratkovi}), Tanasin 8. S. Jovin

Radni~ki (NP) - Kikinda 0:0 NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca oko 400, sudija: Sarka (Vr{ac). @uti kartoni: Puni{i} i Romi} (Radni~ki), a Stefan~ev, Kneèvi} i Gra|in (Kikinda). RADNI^KI: Jevti}, Javorac 7, Dragani} 6, Puni{i} 6, Petrovi} 7 (Opa~i}), Filipovi} 6, Romi} 5 (Isailovi}), Kneèvi} 6, êprwa 6, \eri} 5, Miji} 7. KIKINDA: ]iri} 7, Cvijan 6 (Mom~ilov), Kneèvi} 6, ]ulibrk 7, Kovrlija 7, Gra|in 6, Stepan~ev 6 (Spahi}), ûso 6, Pavlov 6 (Vlaji}), [}eran 6, Mesaro{ 7. Radni~ki propusito vi{e povoqnih prilika. Gosti su se uporno branili i borbenom igrom uspeli da ostanu neporaèni. Odlu~uju}i trenutak dogodio se u 75. minutu, kada je jedan igra~ Kikinde igrao rukom u svom {esnaestercu pa sudija dosudio penal. Me|utim, êprwa je o{tro {utirao ali je golman ]iri} uspeo da zaka~i loptu i ona se od stative odbila u poqe i tako je propala jedina prilika da ostvare pobedu. J. Vukovi}

Marko Jevtovi}

(4:3), da bi u finalu nadma{io i Slovaka Qubomira Pi{teja (4:0). U `enskoj konkurenciji finale su odigrali Beloruskiwa Viktorija Pavlovi~ koja je u polufinalu nadma{ila prvog nosioca Litvanku Rutu Paskauskieni 4:2 i Rumunka Elizabeta Samara koja je u polufinalu bila boqa od Veronike Pavlovi~ (4:3). Samara je u

Litvankom Rutom Paskauskieni. Danas se od 10 sati u ~etvrtfinalu sastaju: Karaka{evi}/ Paskauskiene - @. Pete, Feher, Pi{tej/Odorova – Filimon/Samara, [}etinin/Vi. Pavlovi~ - Zeng/ Hu i [imanski/Pietkievi~ Vang/He. Polufinala su od 11.30, a finale od 13 sati. Svi me~evi se igraju u hali u Dudovoj {umi u Subotici. S. Savi}

Velemajstor Tka~ijev igrao pijan Francuski velemajstor ruskog porekla, Vladislav Tka~ijev, igrao je pijan partiju prvog kola turnira u Kalkuti, ali su mu organizatori to oprostili i dopustili mu da nastavi takmi~ewe! Tka~ijev, koji prema rejtingu zauzima 58. mesto u svetu, zaspao je za stolom u toku partije sa indijskim velemajstorom Pravenom Kumarom, a poku{aji organizatora da ga probude nisu urodili plodom. Indijski listovi navode da je Tka~ijev posle jedanaestog poteza utonuo u “carstvo snova” i umalo zavr{io na podu. Kumar je dobio partiju kontumacijom.

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Prva liga Srbije - ÊLAREVO: ^SK Pivara - Banat, SREMSKA MITROVICA: Srem - Dinamo, IN\IJA: In|ija - Sevojno Point, ZEMUN: Zemun - Beànija, SOMBOR: Radni~ki - Proleter, KRAQEVO: Sloga - Radni~ki (N), LUÂNI: Mladost - Kolubara, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Mladost (A). Utakmica Novi Sad - Teleoptik igra se u utorak 8.septembra. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Srpska liga Vojvodina - DEBEQAÂ: Spartak - Dowi Srem, SENTA: Senta - Sloga (T). Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Vojvo|anska liga Istok NAKOVO: Polet - Budu}nost (SC), NOVO MILO[EVO: Vojvodina - SLoboda (NK), STARÊVO: Borac Ba~ka. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad - TURIJA: Mladost - Indeks, SOMBOR: @AK - Crvena zvezda, QU-

KOVO: Qukovo - Cement, Borac - Hajduk ([). Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada GAJDOBRA: Hercegovac - Slavija, ÊREVI]: Sremac - Petrovaradin, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Srbobran, RAKOVAC: Borac - Be~ej Old gold, RUMENKA: Jedinstvo - Obili}, NOVI SAD: Kabel - Omladinac (10 ~asova). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Gradska liga Novog Sada BANO[TOR: Proleter - Straìlovo, SIRIG: Sirig - @elezni~ar, SUSEK: Partizan TSK, LEDINCI: Vinogradar Ba~ka, ÊNEJ: ênejac - Dinamo, KISA^: Tatra - Borac, LUG: Poqana Behaton - Fru{kogorski partizan. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Omladinska liga Srbije NOVI SAD: Vojvodina - Rad (SC”Vujadin Bo{kov” u 11 ~asova). Kadetska liga Srbije - NOVI SAD: Vojvodina - Rad (SC”Vujadin Bo{kov” u 11 ~asova).

(NE)O^EKIVANA PROMENA NA KLUPI PARTIZANA

Jokanovi}, ipak, oti{ao Iznenada je postavqen za trenera Partizana, iznenada sa tog posla i odlazi. Slavi{a Jokanovi} je u ju~e trebao da vodi trening, ali je sve zatekla informacija da su klub i on postigli sporazumni dogovor o raskidu saradwe. Jokanovi} nije hteo ni{ta da obja{wava i obrazla`e, ve} je uputio saop-

`wu na afirmaciju i razvoj mladih igra~a {to je jedini ispravan koncept rada na{eg kluba. Predsednik Partizana Dragan \uri} ka`e da su se dve strane razi{le na dostojanstven na~in. - Slavi{a Jokanovi} je gospodin ~ovek i razi{li smo se qudski. Pru`ili smo ruku jedan

Slavi{a Jokanovi} odlazi iz Beograda

{terwe. Potom je seo u automobil i uputio se u [paniju, gde mu `ivi porodica. Partizan ostavlja sa dve uzastopne „duple krune“, ali i dva neuspela poku{aja da u|e u Ligu {ampiona. Istina, dva puta je ulazio u Ligu Evrope. Izme|u ostalog u saop{etewu Jokanovi} je naveo: - Zzahvaqujem se prethodnom i sada{wem predsedniku kluba, Upravnom odboru i sportskom direktoru {to su mi, u jednom delikatnom trenutku za Partizan, ukazali poverewe da budem trener jednog od najve}ih klubova u ovom delu Evrope. Partizan trenutno ima na raspolagawu skup talentovanih fudbalera, vaspitanih i po{tenih momaka, divnih sportista. Sa wi-

drugome i nikakvih trzavica nije bilo. Jo{ jedanput je potvrdio svoju veli~inu. Tra`i li se wegov naslednik? Za sada ne. Ekipu }e preuzeti Goran Stevanovi} – rekao je \uri}. Goran Stevanovi} iznenada je dobio {ansu na mestu {efa struke Partizana. - Ovo sigurno nije scenario kojem sam se nadao i kojem se radujem. Drago mi je {to sam bio saradnik ~oveku koji je bio trener godine. O~ekuju nas ozbiqne utakmice, nemamo vremena da se bavimo drugim temama. [teta {to nismo svi na okupu da ve} po~nemo da usvajamo ideju igre kakva nam je potrebna za dobre rezultate. U ponedeqak }emo

c m y

SPORT

DNEVNIK

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO MLADIH REPREZENTACIJA

Orli}i krenuli iz minusa Srbija – Slova~ka 1:2 (0:0) NOVI SAD: Stadion “Kara|or|e”, gledalaca 5.000. Sudija: Mor ([kotska). Strelci: Bosan~i} u 72. za Srbiju, a Gergel u 55. i La~ni u 89. minutu za Slova~ku. @uti kartoni: Qaji} (srbija), Baran i Silvester (Slova~ka). SRBIJA: @ivkovi} 6, Stevanovi} 7, Gulan 7, Savi} 5, Jovanovi} 6, Fejsa 6, Radovanovi} 6 (Perovi} 6), Tomi} 6, Tadi} 6 (Qaji} 6), Sulejmani 6, Milinkovi} 7 (Bosan~i} 7). SLOVA^KA: Dubravka 6, îko{ 7, Jano{ik 7, Jarabica 7, Juhar 7, Prohaska 7, Baran 7, Gergel 8 (La~ni 8), Silvester 7, Grendel 7 (Katona -), Mak 7 (Kuzma -). Selektor mlade fudbalske reprezentacije Srbije Ratomir Dujkovi} izjavio je posle susreta u Novom Sadu da se “utakmice dobijaju i gube”, ali nije dodao da do baraà za Evropsko prvenstvo stiù one selekcije koje osvoje najvi{e bodova. Posle subotweg duela u Novom Sadu – 1:2, Slovaci su na najboqem putu da 2011. godine vide Dansku. Pokazali su izabranici selektora Borisa Kitke da wihov remi u prvom kolu u Norve{koj (2:2) nije bio slu~ajan, jer posle dva te{ka gostovawa, imaju ~etiri boda. Od prvog minuta videlo se da Srbija ima ozbiqan tim naspram sebe. Slovaci nisu stigli da brane nulu. Naprotiv, uvek su sa dvojicom, trojicom, a ponekad i ~etvoricom igra~a pretili na{oj odbrani. Posledwi bedem Dujkovi}evog tima je bolna ta~ka, jer se i na “Kara|or|u” pokazalo da nedostaju i Rajkovi} i Vukovi}, a jo{ je teè saznawe da obojica ne}e mo}i da igraju ni u sredu u Norve{koj. U prvom poluvremenu na{ tim je igrao sporo, ali je opet stvorio tri lepe {anse. Dva pu-

Milo{ Bosan~i} posti`e izjedna~uju}i pogodak

ta je Sulejmani imao odli~ne pozicije da ugrozi Dubravku, ali je silovitim {utevima samo izmamio uzdahe publike zbog proma{aja. U posledwem minutu prvog dela volej Tadi}a iz-

Tomi} ostaje direktor Oti{li su Zoran Mirkovi} i Slavi{a Jokanovi}. Teza da se u Partizanu sukobqavaju mla|a i starija struja time sve vi{e dobija na te`ini. Logi~no je {to smo pitali Ivana Tomi}a ostaje li on na mestu sportskog direktora ? - U Partizan je u{lo mnogo vi{e negativnosti nego {to je to realno. Postoji UO koji odlu~uje o mom statusu, kao {to i ja mogu da podnesem ostavku, ako ne{to nije u skladu sa mojim shvatawima. Stvari vidim na taj na~in – odgovorio je Tomi}. O daqim planovima ekipe funkcioner crno – belih je rekao. - Fudbal je takav, nemamo vremena za plakawe. Hvala Jokanovi}u za rezultate najboqe u istoriji Partizana, a potez koji je napravio vo|en je upravo qubavqu prema klubu. Ekipu }e preuzeti stru~ni {tab, na ~elu sa Goranom Stevanovi}em, koji i najboqe poznaje ove igra~e. Ambicije nam i daqe ostaju visoke. ma sam uspostavio perfektan odnos i najve}a dobit za mene }e biti ukoliko oni imaju ose}aj da su zahvaquju}i saradwi sa mnom napredovali u svojim karijerama. Iskoristio bih ovu priliku da podsetim sportsku javnost na na{e rezultate u posledwih 20 meseci, bez `eqe da za sebe prisvajam najve}e zasluge za to. Dve uzastopne duple krune, prvi put u istoriji kluba, i dva plasmana u liga{ki deo evropskih kupova. Posebno bih skrenuo pa-

trenirati jednom, u utorak dvaput, a ve} u sredu poku{a}emo da zaka`emo neku prijateqsku utakmicu. Popularni plavi ka`e da ne}e puno mewati u sistemu igre. - Ekipa je ostala ista pa ne}e biti radikalnih poteza. Moja vizija se mo`da za nijansu razlikuje od dosada{we i nadam se da }e biti prava. Ciq je da se pre svega u Evropi predstavimo u boqem izdawu nego do sada – rekao je Stevanovi}. I. Lazarevi}

Zaneti dovodi Mesija u Inter Kapiten fudbalera Intera Havijer Zaneti izjavio je da }e poku{ati da ubedi zemqaka i igra~a Barselone Lionela Mesija da pre|e u milanski klub. Znam da postoje razgovori na relaciji Inter - Mesi. Predsednik Intera Masimo Morati mi je pri~ao o tome. Nemogu}e je da ga sada dovedemo iz Barselone, ali za dve ili tri godine tako ne{to moglo bi da se dogodi. - rekao je Zaneti i dodao: - Ciq

mi je da posle igra~ke karijere postanem jedan od direktora Intera, koji }e da bude zaslu`an za dovo|ewe Mesija. Mesi (22) je ~lan Barselone od 2003, a za prvi tim kluba sa stadiona „Nou Kamp“ debitovao je godinu dana kasnije. On je za katalonski tim odigrao 109 utakmica i postigao 54 gola. Za reprezentaciju Argentine nastupio je na 38 me~eva i 12 puta se upisao u listu strelaca.

nedeqa6.septembar2009.

Radost na{ih fudbalera posle izjedna~uju}eg gola

blokirao je neko iz slova~ke odbrane, a posle kornera koji je usledio, Savi} je za malo bio kratak za naba~enu loptu. U ovom delu susreta sjajnu priliku za goste nije realizovao u 31. minutu Grendel, kada je zakasnio za deli} sekunde na povratnu loptu od Prohaske. Poveli su Slovaci u nastavku u odli~noj akciji koju je zapo~eo Grendel, a odli~nim prodorom i jo{ boqim udarcem u kontra-ugao zavr{io Martin Gergel. Potrudili su se igra~i Srbije da zvi`duke, koji su odmah usledili s tribina, ubrzo preto~e u aplauze i podr{ku. U 72. minutu Stevanovi} je kao iz uxbenika protutwao po desnoj strani, izdr`ao duel, centrirao, a rezervista Milo{ Bosan~i} bio je najvi{i u skoku i glavom zatresao mre`u. [teta {to za dobru igru Sini{a Stevanovi} nije bio nagra|en desetak minuta kasnije kada je silovito {utirao pogodiv{i mesto gde se spajaju stativa i pre~ka. Kada se o~ekivalo da me~ bude zavr{en bez pobednika, {to bi rezultatski bilo najpravedni-

Bogdanovi} uskoro na terenu Fudbaler Crvene zvezde Vladimir Bogdanovi} izjavio je da o~ekuje da se uskoro ponovo vrati na teren posle povrede levog kolena. Bogdanovi} je pre 10 dana zaradio rasekotinu na levom ko-

lenu u revan{ me~u posledweg kola kvalifikacija za Ligu Evrope protiv Slavije (2:1). Izgledalo je gadno na terenu kad se dogodilo i ~inilo se da me ~eka duga pauza. Na svu sre}u brzo

Parker je igra~ Zvezde Generalni sekretar Crvene zvezde Andrija Kleut izjavio je da }e 10. septembra biti poznat status fudbalera beogradskog kluba Bernarda Parkera, koji èli da pre|e u Tvente. Tvente je jo{ u julu predstavio Parkera kao novo poja~awe, ali Ju`noafrikanac nema pravo igrawa za holandski klub. On trenutno trenira sa Tventeom, a ~elnici Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) odlu~i}e do 10. septembra o statusu ju`noafri~kog fudbalera. - Prema na{em tuma~ewu, Parker je potpisao ugovor za Tvente u trenutku kada je zvani~no bio na{ ~lan i ne traìmo ni{ta nego da se FIFA pona{a kao prema êlsiju. Parker je dostavio svoje obja{wewe. Sada se ~eka FF Holandije, s obzirom da joj je Tvente dao punomo}. Nadam se da }emo 10. septembra imati kona~an stav FIFA. - rekao je Kleut. êlnici Tventea smatrali su da Parker nema nikakvih obaveza prema Crvenoj zvezdi zbog dugovawa beogradskog kluba reprezentativcu Ju`ne Afrike. Me|utim, „crveno-beli“ su Parkeru upla}ivali novac na ìro-ra~un, a uslov za raskid ugovora (tri meseca bez plate) nije ispuwen. Parker (23) je po~etkom godine stigao u Crvenu zvezdu, a za „crveno-bele“ odigrao je 18 utakmica i postigao {est golova. On nije èleo da nastavi karijeru u beogradskom klubu.

}u nazad na teren. Rana je bila duboka, skroz do kosti, ali nije zaka~ila mi{i} ili ligament pa se sada ~eka samo da zaraste skroz. Redovno idem na previjawa. - rekao je Bogdanovi} i dodao: - O~ekujem da ve} u Ivawici treniram normalno sa ekipom i budem u konkurenciji za najboqi tim pred duel protiv Metalca na Marakani. Niko od nas ne voli kad ide od ku}e, ali sa fudbalske strane je dobro da se sklonimo u Ivawicu koja nam je i letos dala idealne uslove za pripreme. Wegov saigra~ Darko Lazovi} smatra da }e u Ivawici imati priliku da se jo{ vi{e nametne treneru Vladimiru Petrovi}u. - Vreme radi za mene. Iako jo{ nisam debitovao, za ovih nekoliko meseci dosta sam napredovao i nau~io u Crvenoj zvezdi. Zbog toga sam zadovoqan i verujte da jedva ~ekam da pokaèm na terenu navija~ima Zvezde za{to sam doveden. Zaista mi mnogo zna~i svaki trening. Generalno mislim da }u fudbal u~iti do kraja karijere. Nikada ne moè{ da kaè{ da sve zna{, - rekao je Lazovi}.

Foto: F. Baki}

je, na{a odbrana neodlu~no je reagovala na naba~enu loptu iz prekida. Golman @ivkovi} krenuo je, pa zastao, a lopta

Sedma grupa Rezultati: Hrvatska – Kipar 0:2, Norve{ka – Slova~ka 2:2, Kipar – Norve{ka 1:3, Srbija – Slova~ka 1:2, Norve{ka – Hrvatska 1:3. 1. Slova~ka 2. Norve{ka 3. Kipar 4. Hrvatska 5. Srbija

2 3 2 2 1

1 1 1 1 0

1 1 0 0 0

0 1 1 1 1

4:3 6:6 3:1 3:3 1:2

4 4 3 3 0

Slede}i me~evi (9. septembra): Norve{ka – Srbija, Slova~ka – Kipar.

upu}ena glavom od rezerviste Milo{a La~nog odsela je u mre`i. Slovaci su za dobru igru i pobedu ispra}eni aplauzima, a na{im reprezentativcima predstoji mukotrpan posao da izgubqeno “nadoknade” mo`da ve} u Norve{koj i na kraju eventualno stignu do ciqa. S. Savi}

Vojvodina u Temi{varu Fudbaleri Vojvodine danas }e odigrati prijateqsku me|unarodnu utakmicu u Rumuniji. Rival im je drugoplasirani tim iz pro{le sezone Temi{var (nekada{wa Politehnika), ~iji je menaxer Jon Sabau. Temi{var igra na stadionu “Dan Paitinisanu” kapaciteta 32.000 gledalaca. [ef stru~nog {taba Dragoslav Stepanovi} na ovaj me~ vodi 18 igra~a, a susret s tradicionalnim prijateqima iz Rumunije dobro }e do}i Novosa|anima da odr`e formu u prvenstvenoj pauzi, nastaloj usred obaveza reprezentativnih selekcija. Crveno-beli za Rumuniju kre}u ujutru posle doru~ka u 8.30 iz FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku. Me~ u Temi{varu po~e}e u 17 sati po na{em vremenu (18 po rumunskom), a povratak za Novi Sad je planiran odmah posle utakmice. S. S.

SPORT

nedeqa6.septembar2009.

GOLMAN ORLOVA VLADIMIR STOJKOVI] POJA^ANIM RADOM STI^E SIGURNOST

Kroz nadigravawe do rezultata U dosada{wem toku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo mre`u orlova ~uvao je sjajno Vladimir Stojkovi}. Iako ~esto nije imao kontinui-

gurnosti, uhvatim formu- veli Stojkovi}. Pohvale na ra~un prvog ~uvara mre`e Srbije ne {tedi wegov u~iteq Zalad, koji konstatuje da takav fanatizam i voqni

momenat koji Stojkovi} poseduje nije odavno sreo. - On je fenomen, jer bez obzira na dugu pauzu ne gubi ose}aj za prostor i igru- ushi}eno }e Zalad.

Vladimir Stojkovi}

tet na golu u klubovima u kojima je nastupao posao je u nacionalnom timu besprekorno obavqao. Status u Sportingu i daqe je otvoren, a popularni Stojke nije imao pravi pripremni period, nije dugo ve} osetio loptu na nekoj zvani~noj utakmici. Zbog toga je stru~ni {tab, na ~elu sa trenerom golmana Radetom Zaladom osmislio specifi~an re`im treninga u sklopu priprema za megdan sa Francuzima. - Svakoga dana trenirao sam dva puta dnevno, redovno sa ekipom, i kasnije individualno dok su oni odmarali. Poja~anim radom `elim da podignem nivo si-

Platini sumwa u Real Predsednik Evropske fudbalske unije (UEFA) Mi{el Platini ponovo je izrazio sumwu u ispravnost politike madridskog Reala. Predsednik Reala Florentino Perez potro{io je preko 250 miliona evra na poja~awa u letwem prelaznom roku.

Mi{el Platini

Perez èli da osvoji sve {to moè i zato je angaòvao toliko zvezda. Me|utim, vide}emo {ta }e biti u maju kada se u Madridu bude igralo finale Lige sampiona. - izjavio je Platini i dodao: - Istorija fudbala je puna primera u kojima najboqi igra~i ipak nisu osvojili trofeje. Prvog ~oveka UEFA-e podrào je i menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson. - Iako ih po{tujem, ne verujem u ono {to oni predstavqaju. Sigurno je da }e svi ti veliki igra~i igrati dobar fudbal i pruìti sjajnu predstavu svojim navija~ima. Me|utim, trener Pelegrini tek treba da oblikuje tim. - istakao je Ferguson.

Odmor Reprezentativci su u prepodnevnim satima u Kovilovu odradili trening. Selektor Anti} je zatim krenuo put Pariza na me~ Francuska- Rumunija, a ekipa je dobila slobodno popodne. Lepa vest je da se u pogon, nakon problema sa `uqem, vratio Lane Jovanovi}, a sa treninzima }e po~eti danas i oporavqeni golman Di{qenkovi}.

Rekord Crta je podvu~ena, proces akreditovawa za duel SrbijaFrancuka je okon~an. - Oboreni su svi rekordi, jer sti`e 115 predstavnika medija iz Francuske, ne ra~unaju}i TV ekipe, zatim jo{ stotinak novinara iz celog sveta a tu je i 250 doma}ih izve{ta~a- saop{tio je portparol FSS Aleksandar Bo{kovi}.

Sam Vladimir otkirva detaqe, na~in na koji se sprema da spusti rampu i Francuzima. - Jak sam u glavi, a uvek se igram fudbala. Dugo pre me~a kre}e mentalna sprema. Strah ne postoji, u mislima se motaju prizori koji mogu da se dese na terenu, pretpostavke vrste udaraca koji me o~ekuju. A, èqa, uvek ista, jo{ od dana kada sam sa ocem po~eo da ulazim u golmanske tajne, da svaku {ut ukrotim Ko je od “petlova” trenutno naj~e{}e na “skeneru” ? - Niko konkretno, jer u mojim vizijama su figure igra~a. Ali, logi~no da su vrsni napada~i Benzema, Anri, Anelka, da ne nabrajam daqe. Uostalom, setimo se Pariza, gde smo ih nadigrali u prvom poluvremenu, a potom su uz dosta sre}e stigli di golova i pobede. Nije se Stojkovi} sloìo sa tvrdwom jednog od kolega na pres konferenciji u Kovilovu, da Srbija ne pruà blistave partije u va`nim susretima. - O~ekuje nas pod dirigentskom palicom selektora Anti}a najva`niji me~. Da li znamo da odgovorimo takvim izazovima vide}emo u sredu, nakon utakmice. Ne slaèm sa konstatacijom da nismo prvi u takvim situacijama. Iskreno, sastajemo se sa jednom od najboqih selekcija na svetu, nemamo {ta da izgubimo, a uz sebe }emo imati i podr{ku ~itavog stadiona. Ho}emo da u|emo u nadigravawe, tako se moè do ciqa, do rezultatskog plusa ali i do navija~kih srca. Bi}emo hrabri jer motivi doseù do neba da se iskaèmo u najboqem svetluzakqu~io je Vladimir Stojkovi}, sasvim izvesno jedan od stubova odbrane orlova. Z.Rangelov

DRAGAN YAJI] DOBRO POZNAJE FRANCUSKI FUDBAL

Ofanzivno i oprezno Legenda srpskog fudbala Dragan Xaji} kao po tradiciji uvek je blistao protiv selekcije Francuske kada je nosio dres nacionalnog tima. Uo~i me~a kvalifikacija za SP u Ju`noj Africi rado se prise}a tih dana, uz konstataciju da je veliki broj iz te generacije reprezentativaca Jugoslavije zavr{ilo u francuskim klubovima. Ja sam oti{ao u Bastiju sa Korzike, a veliki broj igra~a tako|e je prona{lo anga`mane u Francuskoj. Tada smo im bili kao fudbalski u~iteqi, a posle su nas sustigli i prevazi{li - otkrio je Xaji}. Najboqi srpski fudbaler 20. veka tvrdi da selektor Radomir Anti} u sredu treba da izvede tim koji }e napasti rivala od prvog minuta pred prepunim tribinama u Beogradu. - Treba i}i na pobedu, jer bismo sa tri boda sigurno osvojili prvo mesto u grupi i stigli na korak od Mundijala u Ju`noj Africi. Ja bih namestio tvrdu utakmicu, sa dosta o{trine, ali ne da ih bijemo. Veliki je ulog u igri i ni{ta se ne sme prepustiti slu~aju isti~e Xaji}. On tvrdi da Srbija ima tim za velika dela, ali i da postoje

NEVEN SUBOTI] SE BRZO UKLOPIO U REDOVE NACIONALNOG TIMA

Neka se trese Srbija Brzo se Neven Suboti}, stameni {toper “milionera” iz Dortmunda uklopio u redove nacionalnog tima Srbije. - Sve je lepo, super sam prihva}en od svih u ovoj velikoj porodici, kakva je na{a reprezentacija. Veoma sam sre}an zbog poziva selektora Anti}a, i `elim uvek da pomognem najvi{e

lio u [tutgart. Za ru~kom sam uvek pored Krasi}a i Laneta Jovanovi}a, od wih se mnogo toga mo`e nau~iti. Francuzi? - Nalazimo se korak ispred wih na tabeli, ima}emo veliku podr{ku sa tribina, a psiholo{ki pritisak je na wima. Nemaju izbora, moraju da jure po-

Neven Suboti} (desno) u me~u s Rumunijom

{to mogu. Svestan sam da u proteklim duelima nisam bio onaj igra~ iz “Bundes lige”, da je bilo treme usled ogromne odgovornosti. Ali, uz pomo} trenera se opu{tam lagano. On tra`i osmeh, zadovoqstvo u radu, na treningu i utakmici. Verujem da }u uskoro demonstrirati ono {to znam, a u slu`bi kolektiva i rezultata- poru~io je Suboti} na sve te~nijem srpskom jeziku.

bedu. To je prednost koju moramo da iskoristimo. Cela Srbije se trese od fudbalske euforije, a kako }e tek biti ako osvojimo tri boda- ka`e Suboti}. Postoje indicije da }e Neven ~initi {toperski tandem sa Vidi}em. - Potpuno sam spreman, skoncentrisan da ispunim sve zahteve selektora, koji bira tim.

Celo selo na Marakani Priznaje Suboti} da mnoge stvari u Srbiji i ne razume ba{ najboqe... - Neverovatna ludnica vlada zbog karata za me~ sa Francuskom. Evo moje selo u Republici Srpskoj ima stotinak qudi, a tra`ili su da im nabavim 200 ulaznica. Nisam mogao sve da zadovoqim- nemo}no je {irio ruke Suboti}. Ne propu{ta Neven da istakne pozitvnu klimu u taboru orlova. - Svi su sjajni momci i vrhunski fudbaleri. Prvo sam bio najbli`i sa banetom Ivanovi}e, sada sam cimer sa Kuzmanovi}em, koji je ba{ pravi prijateq i drago mi je {to se prese-

Imamo kvalitet da se nosimo sa vrhunskim asovima koje poseduju Francuzi. Znam da Riberi posle povrede nije toliko ubojit, tek je po~eo da igra u Bajernu, {to je dobro za nas. Imamo na~ina da ih zaustavimo na Marakani- konstatovao je Suboti}. Z. R.

Trezege ostaje u Juventusu Dragan Yaji}

stvari u reprezentaciji koje ga pla{e. - @igi} ve} dugo nije standardan i ne igra, Stojkovi} nigde ne brani, Vidi} je podu`e bio povre|en... Me|utim uzdam se u na{ kapric i to {to imamo ciq koji nas vodi. Osim toga pla{i me i euforija koja se stvorila, iako razumem o~ekivawa naroda. Sa druge strane Francuzi imaju sjajna i prete-

}a imena, ali na terenu deluju kao ra{timovani orkestar. Oni ni svoju javnost nisu uverili da su dobra ekipa, a mi treba da iskoristimo prednost doma}eg terena - jasan je biv{i reprezentativac, koji je istakao da }e u sredu sigurno biti na stadionu u Qutice Bogdana i podr`ati “orlove” u va`nom okr{aju za odlazak na Mundijal naredne godine.

Ronaldo odbio ponudu Rome Napada~ Korintijansa i biv{i brazilski reprezentativac Ronaldo odbio je da poja~a Romu. Ose}a se vrlo prihva}eno u Korintijansu, a taj klub mu je kao porodica. - izjavio je

DNEVNIK

c m y

izvor blizak brazilskom igra~u. Novi trener Rome Klaudio Ranijeri `eleo je da u nastavku sezone anga`uje Ronalda, koji je i pored dobre ponude odlu~io da ostane u domovini.

Ronaldo (32) je u karijeri igrao za Kruzeiro, PSV, Barselonu, Inter, Real, Milan i Korintijans. Za reprezentaciju Brazila nastupio je na 97 utakmica i postigao 62 gola.

Trener fudbalera Juventusa ]iro Ferara izjavio je da }e francuski napada~ David Trezege sigurno da ostane u torinskom klubu do kraja sezone. Trezege je pre nekoliko dana rekao da `eli napusti Juventus, jer planira da nastavi karijeru u Francuskoj ili Argentini. I daqe ne znam ta~no {ta je Trezege rekao i nisam to ni znao dok nisam razgovarao s novinarima. Razgovara}u sa wim u ~etiri oka, a onda }emo da vidimo koji su mu planovi. Jedno je sigurno, osta}e u klu- David Trezege bu do kraja sezone. - rekao je On je u torinski klub stigao Ferara. 2000. godine iz Monaka, a za JuTrezege (31) ima ugovor sa Juventus je odigrao 285 utakmica i ventusom do juna 2012. godine. postigao 161 gol.

Novosadska nedeqa6.septembar2009.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

De`ura „Sanitas”

DANAS U GRADU BIOSKOPI

De`urna apoteka danas }e biti apoteka “Sanitas”. Ona se nalazi u Futo{koj ulici 52. B. M.

Art bioskop “Vojvodina” na Spensu, “Hana Montana film” (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (9-17) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 - Sremska Kamenica, Trg J.J.Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883. Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije- odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva- porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);

GALERIJE Galerija „Zlatno oko“, Laze Tele~kog, izlo`ba fotografija „Re}i }u ti ne{to“ autora Predraga Novikova, postavka do 28. avgusta Galerija Matice srpske, Trg Galerija 1, 489-9000 (10 - 18)- (petak: 12 - 20) Stalna postavka – “Srpsko slikarstvo 18,19. i prve polovine 20. veka”; Stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900-1941); Stalna postavka: “Qudi i doga|aji - slika pro{losti”; Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg Galerija 2, 528-185, (10 - 18) - (~etvrtak: 13 - 21): Stalna postavka - “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”; Galerija likovne umetnosti, Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, 520-223, (9 - 17 ): Izlo`ba „Slika grada – Novi Sad u likovnim umetnostima od 18. do 21. veka“ u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada. (17.6. do 31.8.2009), svaki dan od 10 do 17 ~asova.

BIBLIOTEKE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420-198 i 420199 (7.30 - 19.30) - S (8 - 13.30); Gradska biblioteka, Dunavska 1, ogranak “\ura Dani~i}”, 451-233, (7.3018) - S (8 - 14).

DANAS NA „BRANKOVOM KOLU”

Pesnici igraju {ah U okviru “Brankovog” kola, danas u 10 ~asova bi}e odr`an 22. pesni~ki {ahovski brzopotezni turnir na terasi galerije “Karom” u Sremskim Karlovcima, ulica Mitropolita Stratimirovi}a 2. Ve~e etno-muzike na kome }e se predstaviti peva~ka grupa “Andesila”, predvi|eno je za kraj dana{weg programa “Brankovog kola” i bi}e odr`ano u Muzeju Vojvodine U Dunavskoj ulici 35. u 19 ~asova. B. P. P.

V REMEPLOV

Ki{a bombi po Novom Sadu

Kada su oko 8 sati 6. septembra 1944 . nad Novim Sadom zabrujale eskadrile ameri~kih te{kih bombardera B 24, Novosa|ani se nisu mnogo uzbudili. Ra~unali su da }e avioni produìti na sever, kao {to su to ~esto ~inili tih dana. Me|utim, oko stotinu bombardera je tokom ~itava dva sata neometano prosipalo svoje bombe na grad. Potpuno su razorene èlezni~ka stanica i dosta vagona koji su se tu na{li. Sru{eno je dosta zgrada, izme|u ostalih i “ùta ku}a” u ko-

joj su se nalazile okupacijske ustanove i {tamparija lokalnog nema~kog lista. Jedna bomba je ubila masu qudi kada je pogodila skloni{te kod bioskopa “Uranija”, a za okupatora je najve}i gubitak bilo o{te}ewe zgrade “Habaga”, sedi{te “Kulturbunda”, u kojoj je danas sedi{te @elezni~ko - transportnog preduze}a. U woj su, tog trenutka, bile vo|e ba~kih Nemaca koje su razmatrale program odlaska wihovih sunarodnika za Nema~ku. N. C.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve

POSETA NOVOSADSKE DELEGACIJE KINESKOM ^ANG^UNU

Dogovor o saradwi dva grada U okviru ju~era{we posete novosadske delegacije kineskom gradu ^ang~unu, predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, sastao se sa predsednikom Skup{tine tog grada Zu Jejingom, sa kojim je razgovarao o potencijalnoj saradwi dva grada. Razgovoru su prisustvovali i ostali ~lanovi novosadske delegacije- ispred Gradskog ve}a ~lan zadu`en za sport i omladinu Aleksandar Kravi}, predsednik socijalno-ekonomskog saveta grada i ~lan Komisije za izradu strategije privrednog razvoja Milan Radovanovi}, predsednik Komisije za

me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu Boìdar Proti} i wegov zamenik Nemawa Starovi}. Susretu predsednika prethodila je poseta Sajmu privrede i investicija severoisto~ne Azije, a posle wega je delegacija Novog Sada sa zvani~nicima kineskog grada obi{la fabriku Folksvagena u âng~unu. Najavqen je sastanak i sa gradona~elnikom âng~una Cui Jieom, obilazak Poqoprivrednog sajma i kulturnih ustanova kineskog grada pobratima. S. Tanuryi}

JU^E NA GROBU BRANKA RADI^EVI]A NA STRA@ILOVU

Buket za najlep{e stihove Buket cve}a ju~e je na grob Branka Radi~evi}a na Straìlovu poloìla pesnikiwa Svetlana Kalezi}, u okviru 38. po redu manifestacije “Brankovo kolo”. Najlep{im Brankovim stihovima u izvedbi mlade glumice Jelene Milo{evi} dodatno je uveli~ano odavawe po{te ovom ~uvenom srpskom pesniku, a potom je manifestacija nastavqena dodelama nagrade “Straìlovo” pesnicima za wihove pesni~ke prvence. Nagra|eni Stela Manasijevi}, Marko Kova~evi} i Branimir Kr{i}, samo su bili uvertira za kasniji pesni~ki maraton. S. T.

„VOJVODINIJADA” ZVOG DANA @ALOSTI POMERENA ZA DANAS

Besplatno na kazan s danom zaka{wewa

Zbog ju~era{weg dana `alosti, druga “Vojvodinijada” koja objediwuje tradicionalne manifestacije u Vojvodini pomerena je za danas od 12 ~asova, na Dunavskim sala{ima u Veterniku. Na povr{ini od 7.000 kvadrata na jednom mestu najavqenaje organizacija svih gastronomskih, turisti~kih i drugih vojvo|anskih manifestacija. Posetioci }e danas biti u prilici da besplatno probaju pasuq, bosanski lonac, razne ribqe ~orbe i lova~ke paprika{e.

Manifestaciju prire|uje MKG “Dunavski sala{i”, i kako organizator obja{wava ideja da se sve ono {to se u Vojvodini doga|a tokom godine sakupi na jednom mestu i u~ini dostupnim svima u isto vreme. Za one koji pro{le godine nisu bili na fe{ti, sala{ na kojem se ona odr`ava nalazi se na devet kilometara od Novog Sada i samo kilometar od autoputa Novi Sad – Ba~ka Palanka u blizini Dunava. Ulaz je iz Leptirove ulice.

Odràvawe skupa, organizator je u petak najavio za subotu, ali medije kasnije nije obavestio o odlagawu za nedequ. Zbog toga su se ju~e ceo dan, mnogi ~itaoci, po odlasku u Veternik, razo~arani i quti, javqali redakciji “Dnevnika” optuùju}i nas za dezinformaciju. Uveravamo na{e ~itaoce da “Dnevnik” od organizatora nije dobio obave{tewe da se manifestacija odlaè. S. T.

DANAS NA RIBARSKOM OSTRVU

Poklon, pa ru~ak Na inicijativu Novosa|anina Andrije Nikitovi}a danas }e 25 ekipa pripremati hranu u kotli}ima po sopstvenom izboru za goste koji su du`ni da umesto alkoholnog pi}a, {to je ina~e obi~aj da se nosi doma}inu, donesu pribor za li~nu higijenu, koji }e biti

predat Domu za decu i omladinu u Veterniku. Hrana }e se pripremati u Ribarskom nasequ na Ribarskom ostrvu iza zadwe rampe. Kuva}e se raznovrsna jela: pasuq, ro{tiq, ribqa ~orba, paprika{i, gula{i od divqa~i. Po~etak ove gastronomske atrakcije je izme|u

10 i 11 ~asova , a ru~ak je na poslu`ewu kada se namirnice skuvaju. Sportsko ribolova~ko dru{tvo “Ribarstvo”iza{lo je u susret Nikitovi}u i wegovim prijateqima i poznanicima da na wihovim terenima organizuju ovu humanitarnu akciju. Z. D.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 9 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Odno{ewe ba{tenskog otpada “^isto}a” }e sutra odnositi ba{tenski otpad sa Banati}a, Satelita, [angaja, iz Budisave, Kisa~a i Stepanovi}eva. U utorak je na redu Ka}, a u sredu Sajlovo, Avijacija, Adice, Rumenka i Veternik, s leve strane od Novog Sada. U ~etvrtak }e se od ba{tenskog otpada ~istiti Veternik s desne strane od grada, Ledinci i Sremska Kamenica, a u petak Grbavica, Adamovi}evo naseqe, Detelinara, Veliki rit i Mali Beograd, Bukovac, ^enej i Peji}evi sala{i. Spakovan otpad iz ba{te treba izneti pred ku}u do 6 ~asova. I. S.

nedeqa6.septembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

ISKUSAN profesor daje ~asove engleskog za sve nivoe i sve uzraste. Povoqno. Po potrebi dolazim. Telefon 063/583-062. 82220 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 82632 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 82257 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 82256 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna. U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 82240

nedeqa6.septembar2009.

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 82258 USLUGE prevo|ewa sa i na engleski kvalitetno, brzo, ta~no i povoqno, sa iskustvom. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 82223 VI[I fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, povrede ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija-aparati. Telefon 064/216-54-24. 82408

IZDAJEM komfornu sobu u centru za studenta sa upotrebom kupatila, cena 80E. Telefon 064/ 303-76-22. 82538 NA LIMANU II, blizu fakulteta, izdajem dvokrevetnu sobu studentima - po~etnicima, po ceni od 65 eura mese~no po osobi. Telefon 021/533-215. 82554 IZDAJEM sobu za dve devojke, nova zgrada i name{taj, ul. Novosadskog sajma kod Hotela â&#x20AC;&#x17E;Parkâ&#x20AC;&#x153;. Telefoni: 064/2234770, 021/6-33-10-33. 82525

MEWAM trosoban stan od 75m2 za mawi do 40m2. Mo`e i prodaja. Telefoni: 021/523792, 064/24-101-55. 81830

MEWAM ili prodajem ukwi`en dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/50-82-83. 81895 MEWAM na Grbavici dvosoban stan, prvi sprat, 52m2 za ve}i do 70m2. Telefoni: 540782, 064/3222-135. 82343 NOVO NASEQE troiposoban 85/III, mewam za mawi oko 40 ili prodajem. Telefon 061/2105848. 80117

IZDAJE SE garsowera u blizini Matice srpske. Telefon 463-511. 82355 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Antona ^ehova. Telefon 021/549-109. OG-1 U DUNAVSKOJ ULICI izdajem jednosoban stan name{ten, useqiv, bez posredika. Telefoni: 063/519-333 i 063/522-330. 82649 IZDAJEM na du`e vreme novu garsoweru 29. Novi Sad. Javiti na Telefon 464-256. 82374 IZDAJE SE jednoiposoban, prazan stan na Grbavici. Telefon 063/504-542. 82373 NOVA name{tena maksimalno opremqena garsowera Nova Detelinara i u centru jednosoban, odmah useqivo, bez posrednika. Telefoni: 0038231332785, 0038267882274, 063/587-917. 82385 IZDAJEM garsoweru, name{tenu u centru Novog Sada, Zmaj Jovina 16. Telefon 063/521-168. 82478 DVOSOBAN komforan stan, Ru|era Bo{kovi}a 21 (blizu Pok. bolnice), studentu potreban cimer. Telefoni: 021/522-044, 021/371-346. 82379 IZDAJEM trosoban, name{ten duplek stan, KTV, telefon, klima, Bulevar, 350E. Telefon 063-1010954. 82378 IZDAJEM nov dvosoban 40m2, potpuno opremqen konforan stan, klima, telefon, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefon 063/559580, 063/500-467. 82288 IZDAJEM nov nename{ten jednoiposoban stan 45m2. Telefon 063/516-685, 062/480-006. 82401 IZDAJEM lepo name{ten uli~ni stan u ku}i, poseban ulazo mladim bra~nim parovima, ostalim zaposlenima 100E, Podbara. Telefon: 521-362, 064/236-280-9. 82221 IZDAJEM novu, nename{tenu garsoweru, 33m2, u Slova~koj ulici, iza Socijalnog. Cena 150 evra. Telefon 063/83-18299. 80751 NA BULEVARU izdajem dvosoban name{ten stan. Telefon: 063/601-661. 81492 NAME[TENA garsowera, odmah useqiva, odli~na lokacija, kod Socijalnog. Telefon 6395-822. 82676 BULEVAR OSLOBO\EWA, komplet name{ten jednoiposoban stan 45m2, cena 220E i Augusta Cesarca, nov jednoiposoban stan 40m2, cena 230E. Telefon: 021/547-920 i 064/0907-889. 82673 BRA]E RIBNIKARA, nova name{ten garsowera 26m2, cena 150E i Bul Cara Lazara, nova garsowera 29m2, cena 160E.Telefoni: 021/547-920 i 064/09-07-889. 82672 ]IRPANOVA, komplet name{ten jednoiposoban stan 50m2, cena 250E i Grbavica jednoiposoban 40m2, cena 200E. Telefon: 021/547-920 i 064/09-07-889. 82671 BRA]E RIBNIKARA, prazan dvosoban stan 55m2, cena 200E i Bulevar oslobo|ewa prazan dvoiposoban stan 67m2, 250E. Telefon: 021/547-920 i 064/09-07-889. 82670

nedeqa6.septembar2009.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Petrovaradin, blok 8, potkrovqe, 5 sprat, CG. Telefon 064/11248-57. 82081 IZDAJEM mawi, jednosoban stan 26m2, name{ten (dva leàja, {poret, friìder, VM, telefon, klima, CG, TV) Rumena~ki put. Telefoni: 021/6317-119, 064/163-26-92. 82307 BULEVAR OSLOBO\EWA, luks komplet name{ten trosoban, klima, 80m2, 400E i Liman II, trosoban, name{ten (4 leàja) 300E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 82668 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 56m2 u centru Novog Sada, Skerli}eva 6. Telefon 021/6398-468, 061/1145-990. 82342

IZDAJEM dvosoban stan, drugi sprat, u strogom centru Novog Sada, Ul. @elezni~ka. Informacije na telefon: 023/857-315, 023/857-069. 82289 IZDAJEM nename{ten dvosoban stan u Pasterovoj ulici. Telefon: 065/987-32-30. 82309 IZDAJEM nename{tenu garsoweru u novoj zgradi u blizini futo{ke pijace. Telefon: 065/987-32-30. 82311

IZDAJEM name{ten stan sa centralnim grejawem za tri devojke, Lukijana Mu{ickog 41. Telefon 6619-263. 82669 DVOSOBAN stan 58m2, M, Gorkog, 2.sprat, poluname{ten, 200E/mese~no. Telefon 063/517-846. 82667 DVOSOBAN, komplet name{ten stan, Liman I, kompletna tehnika, CG, lux, 200E/mese~no. telefon 063/517-846. 82666

IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Grbavici. Telefon: 063/223-954. 82312 IZDAJEM prazan jednosoban stan u Ul. Maksima Gorkog za 180E mese~no. Ima telefon i kablovsku. Zvati na broj 061/600-5485. 82321 IZDAJEM na Detelinari, novu name{tenu garsoweru 25m2, cena 150E+depozit. Telefon 064/679-3826. 82660

OGLASI IZDAJEM stan 50m2 u ku}i na Telepu, poseban ulaz. Telefon: 064/4475004. 82199 IZDAJEM vi{e luks opremqenih stanova u [afarikovoj 35 od 100m2, 70m2, 65m2 i 50m2. Telefon 065/6666224. 82587 IZDAJEM trosoban prazan stan, Liman III, centralno grejawe. Telefoni 064/1579889 i 064/257-2785. 82624 IZDAJEM novu garsoweru 30m2, II sprat, Danila Ki{a 7. Telefoni: 021/6350-585, 064/221-59-59. 82472 IZDAJEM troiposoban prazan stan 72m2, I sprat na Grbavici. Stan je potpuno renoviran. Telefon 064/121-7495. 82497 HITNO, odli~no name{tena garsowera 22m2, S. Hristi}a 110E+d, luks name{ten 1.0-soban 33m2 Dunavska. telefon 021/444-101, 063/7504-187. 82588 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan, 48m2, Liman, Balzakova, telefon, kablovska, useqiv odmah. Telefoni: 6332-384, 063/80-99-424 82507 IZDAJEM name{tenu garsoweru, u Jevrejskoj ulici, pasa`, Papilon. Informacije. 063/87-888-63, 063/543-710. 82455 LUKSUZNO name{ten, nov dvosoban, 50m2, centar, V sprat, hidrauli~ni lift, CG, klima, interfon, telefon, kablovska. Telefon 062/291819. 82514 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu I, centralno grejawe i telefon. Cena 200E. Telefon 064/330-1115, 063/503-962. 82500 IZDAJEM jednosoban stan, 43m2, name{ten, kablovska, topla voda, centralno grejawe, lift, Liman IV - Ul. Narodnog fronta. Telefoni: 063-80-97-891 i 6366-407. 82519

STAN 84m2 u prizemqu, Liman IV za porodicu name{ten, 300E+depozit. Telefon 063/7796-931. 82523 IZDAJEM povoqno stan u Pasterovoj 50m2 poluname{ten odmah useqiv. Telefon 064/26-86-727. 82578 IZDAJEM stan 47m2 name{te, bul. Ja{e Tomi}a. Telefon 061/1122793. 82555 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefon 021/522-533, 523-380, www.stanovi.rs 82559 IZDAJEM nov dvosoban komforan stan name{ten, klima, mogu}nost kablovske tv i interneta. Somborski bulevar, 200E + depozit. Telefoni: 063/419-693, 063/598-018. 82562 IZDAJEM name{ten dvoiposoban stan u Zmaj Jovinoj 26, (poslovni centar Lupus), odmah useqiv. Telefoni: 021/6613-247, 063/521-856. 82510

DNEVNIK

IZDAJE se deo frizerskog salona za kozmeti~arski. Telefon 065/524-5240. Kontakt osoba Nena. 82425 POTPUNO name{tenu, super konfornu, odmah useqivu garsoweru na Novom nasequ izdajem na du`e vreme. Telefoni: 021/402-491, 064/241-9205. 82441 IZDAJEM prazan jednosoban stan 36m2 nalazi se kod Sup-a u Kraqa Petra na tre}em spratu, lift, TF, kablovska, pla}awe 140 E. mese~no. Telefon 063/502-492. 82436 IZDAJEM dvosoban stan na Liman I dvema studentkiwama, drugi sprat, lift, centralno grejawe, 200m od fakulteta. Telefon 064/111-75-41. 82445 IZDAJEM name{ten stan u Grani~arskoj ulici, nov. Informacije: 063/543-710, 063/87888-63. 82454 IZDAJEM novu garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod „Dnevnika“ 160 evra. Tel. 021/6337-037, 064/826-1253. 215066 IZDAJEM trosoban stan 80m2, kod „Dnevnika“, Bul. oslobo|ewa, odmah useqiv, lift, terasa, tel. Tel. 063/8261253, 021/6337-037. 215067

IZDAJEM jednoiposoban stan 40m2, Grbavica, Ul. Danila Ki{a, lift, terasa. Tel. 021/6337037, 064/829-5005. 215068 CENTAR, Pap Pavla izdajem nov, dvosoban name{ten stan, 1. sprat, useqiv odmah. Tel. 021/6337-037, 063/826-1253. 215069 IZDAJEM nov stan stan 80m2, Ul. Gogoqeva, 1. sprat, odmah useqiv, mese~no pla}awe! Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 215070 CENTAR, Ul. Vase Staji}a izdajem stan 190m2, 1. sprat, pogodno za poslovni prostor i stanovawe. Tel. 064/829-5005, 063/826-1253. 215071 IZDAJEMO lep jednosoban stan u Maksima Gorkog, lepo name{ten, uslov nepu{a~i. Tel. 6615-117. 215889 IZDAJEMO trosoban dupleks 60m2 u Ulici \ur|a Brankovi}a, kod Socijalnog, novija zgrada, prazan. Tel. 6615-117. 215890 IZDAJEMO jednoiposoban prazan stan 40m2, ugao Tolstojeve/Gogoqeve, visoki parter, novogradwa. Mo`e i za kancelarije, 200E. Tel. 021/526-387, 063/7743-933. 216304

OGLASI

DNEVNIK

DAJEMO garsoweru name{tenu u centru, odmah useqiva. Tel. 021/66-22-746, 063/286647. 216305 IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni, trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Tel. 021/526-387, 063/286-647. 216297 IZDAJEM noviju, name{tenu garsoweru 32m2, @itni trg, mese~no pla}awe, od 01. 10. 2009. godine. Tel. 065/8794-971. 214916 IZDAJEM odmah useqiv, prazan jednosoban stan 40m2 u Maksima Gorkog. Tel. 063/502526. 214932 IZDAJEM STAN u centru! Nov, dvosoban i name{ten stan od 43m2! Tel. 064/1571297. 214936 IZDAJEM za poslovni prostor trosoban stan u Radni~koj ulici, drugi sprat, 80m2, tri kancelarije... Tel. 065/2019-013. www.solis-nekretnine.com. 214938 IZDAJEM jednosoban stan od 40m2 na Bulevaru, name{ten za dve osobe. Tel. 064/134-0459. 214939 IZDAJEM name{tenu garsoweru odmah useqiva. Tel. 444107, 633-7853. 215029 IZDAJEM odli~nu garsoweru na Bulevaru preko puta „Dnevnika“ name{tenu ili praznu dogovor. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 214816 IZDAJEM odli~an name{ten ili prazan salonski stan u centru sa gara`om, odmah slobodan. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 214817

nedeqa6.septembar2009.

KUPUJEM noviji jednoiposoban mawi stan do 36.000 evra. Pla}am u ke{u odmah! Tel. 063/855-7109; 021/520-231. www.solis-nekretnine.com. 214941

KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 30.000 evra, useqewe nije hitno, po`eqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Tel. 021/66-13-466, 063/808-69-62. 216294

IZDAJEM na Limanu 56m2 dvosoban name{ten, 200E, i Satelit komplet name{ten za 150E. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 214818 IZDAJEM name{tene i prazne stanove svih struktura u Novom Sadu. Tel. 021/423-208, 063/111-80-85. 214819

HITNO potrebni kvalitetni, novi i luksuzni stanovi od 60 100m2 za izdavawe. Obezbe|ewe isplate tro{kova. Telefoni: 021/55-75-92 i 063/519-533. 82557 POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-52382558 380. POTREBNA novija komforna name{tena garsowera, Bulevar, Futo{ka, Dnevnik. Agencije iskqu~ene, mese~no pla}awe. Telefon 0230-72-623. 82384

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E.ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 82417 POTREBNE NEKRETNINE za izdavawe; stanovi, ku}e, lokali... Mo`e prazno ili name{teno, vlasnicima usluga besplatna, javite se. Telefon 528-137. 214889 POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Tel. 064/829-5005, 021/6337-037. 215072 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 215065

POTREBNI stanovi za izdavawe i prodaju. Novo: proviziju agenciji pla}a zakupodavac (vlasnik nekretnine). Telefoni: 021/661-62-16, 064/41942-69. 82626

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/5025379. 82420 KUPUJEMO jednoiposoban stan 38-45m2 za sina studenta, do IV sprata, da je useqiv do jeseni 2009. godine, Nova Detelinara, N. naseqe, oko Sajma. Tel. 021/66-22-746, 063/7743-933. 216293

KUPUJEMO stanove koje gradi AD „Budu}nost“ Novi Sad, useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 216295

KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu mo`e i za ru{ewe. Telefon 528-137. 214820

GRBAVICA, Tolstojeva ulica, garsowera 24m2 - 35.000E, ukwi`ena, samo ke{ i ~etovorosoban, nov useqiv stan, samo 1000E/m2, bez posrednika. Telefon: 063/705-60-80. 82512 NAJJEFTINIJI stanovi: 32m2 jednosoban -10.900, 25m2 garsowera - 17.500, 50m2 dvosoban - 27.500, 65m2 dvoiposoban -35.000. Telefoni: 6430-593, 065-415-59-86. 82595 GRBAVICA-NOV veliki dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Tel. 064/1340459; 021/520-231 ({ifra: 18652) www.solis-nekretnine.com. 215011 PRODAJEM nov ekstra luksuzan dupleks kompletno name{ten, ukwi`en 102m2 u Janka Veselinovi}a. Cena 145.000 evra. Tel. 063/1020-733. 214914 NOV, odmah useqiv dupleks stan od 143m2 u Ulici Vuka Karaxi}a. Investitor prodaje, cena sa PDV-om. Tel. 063/101-0661. 214774 GOBOJA ATANACKOVI]A, stan u izgradwi, 25m2, odvojena kuhiwa. Direktna prodaja. Izuzetno povoqno! Tel. 063/775-9121. 214763 NOVI BULEVAR, stan u izgradwi od 30m2, V sprat, lift, terasa. Direktna prodaja, u cenu ura~unat PDV. Tel. 063/7759121. 214764

nedeqa6.septembar2009.

NOVA garsowera na lepoj lokaciji, cena: 26.300E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188, 065/3333-177. 82610 PRODAJEM novu useqivu garsoweru na Novoj Detelinari, blizu master centra. Telefon: 6341-521. 82637 NOVA GARSOWERA 25m2, Kisa~ka, 1. sprat, prvoklasna, useqiva, dvori{na, hitno. Telefon 063/517-846. 82663 HITNO prodajemo klasi~an jednosoban stan od 35m2 sa terasom u blizini fakulteta i {tranda, cena 36.000E. Telefon: 6447-622. 82659 PRODAJEM dvori{ni stan na Salajci, 25m2. Telefon 062/96-86-384. 82402 PRODAJEMO novu garsoweru od 25m2 na drugom spratu za 27.000 sa PDV. Telefon: 6447622. 82655 USEQIVE name{tene garsowere, Futo{ka pijaca 25.500, Cara Du{ana najlep{a 27m2 31.500. Kisa~ka ulica 30.000E pla}awe iskqu~ivo gotovinom. Telefon 6621-797, 064/502-5379 82419 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici patrijarha ^arnojevi}a. II sprat, terasa. Tel. 063/777-6233. 214762 KOSOVSKA ulica, nova useqiva garsowera od 25m2, tre}i sprat, terasa, cena 31.000 evra. Tel. 065/2019-021; 021/427-277 ({ifra: 16664). www.solis-nekretnine.com. 214959 UKWI@ENA garsowera od 27m2 na Grbavici sa terasom, dvori{no orjentisan po ceni od 33.400 evra. Tel. 063/8557109; 021/520-231 ({ifra: 19341). www.solis-nekretnine.com. 214960

PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru na drugom spratu, 24m2 kod Socijalnog. Tel. 063/855-7109; 021/520-231 ({ifra: 19709). www.solis-nekretnine.com. 214961 GARSOWERA, blizina Sajma, 28m2, III sprat, lift, novo, odmah useqivo, samo 32.900E. Tel. 021/450-417, 064/128-97-97. 215021 IZA SAJMA nova garsowera pred useqewem! 28m2 na drugom spratu, terasa, lift, cena sa PDV-om 30.900E! Tel. 021/2019-016; 021/427-277; ({ifra: 18547). www.solis-nekretnine.com. 214963 TELEP - uz Somborski bulevar, garsowera od 25m2, useqiva do Nove godine, cena 32.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/520-231; ({ifra: 17419) www.solis-nekretnine.com. 214964

PRODAJEM garsoweru u novoj zgradi u samom centru grada u Zmaj Jovinoj ulici! Idealna za izdavawe! Tel. 065/2019-013; 021/520-231 ({ifra: 19912); www.solis-nekretnine.com. 214965 PRODAJEM garsoweru na Novom nasequ, 24m2, cena odli~na, stan ukwi`en! Tel. 062/418-734; 021/427-277 ({ifra: 19928). www.solis-nekretnine.com. 214966

OGLASI IZVANREDAN stan na izuzetnoj lokaciji, a nije skupo! Ise Baji}a, 15m2! Tel. 061/2436-039; 021/520-231 ({ifra: 19895). www.solis-nekretnine.com. 214967 NOVA DETELINARA - novija, useqiva garsowera 25m2, niè spratnosti. Tel. 021/4722060, 061/167-2826. 214930 PRODAJEM dve garsowere na Suboti~kom bulevaru na I i II spratu. Tel. 021/472-2061, 063/1020-733. 214911 GRBAVICA - nova odmah useqiva garsowera 26,5m2 na prvom spratu. Tel. 021/472-2060, 063/502-526. 214917 KOSANÎ] IVANA - novija odmah useqiva garsowera 26,5m2 na drugom spratu. Tel. 021/472-2060, 063/502-526. 214918 STROGI CENTAR, ukwièna garsowera. Cena 31.900E. Tel. 425-205, 425-210. 214894 NOVI BULEVAR, odli~an stan u zavr{noj fazi od 25m2, II sprat, lift, cg. Cena 25.815E. Tel. 425-210, 425-205. 214900 NOVA DETELINARA odmah useqiva nova garsowera 27m2 sa terasom na prvom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538166. 214835 GRBAVICA 28m2 useqiva garsowera sa terasom u prizemqu za 27.000 i Ul. Temerinska 32m2 nov jednosoban, zastakqena terasa, lift. Tel. 021/423-208, 063/111-41-42. 214837 CENTAR, nova garsowera, 21m2, IV sprat, lift, terasa, 26.300 sa PDV-om. Tel. 063/880-3593. 214838 LIMAN III!!! Kod „Merkatora“!!! Garsowera na drugom spratu u odli~nom stawu useqiva po dogovoru. Tel. 063/8680335, 6363-307. 214839

KOD SAJMA, odmah useqiva garsowera, IV sprat, lift, terasa, 24m2 za 29.400. Tel. 421185. 214840 GRBAVICA lepa garsowera 27m2 kompletno name{tena, odmah useqiva, ima terasu, ostavu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 214842 KOSTE RACINA nov pred useqewem 25m2, IV sprat, lift, cena 33.000 evra. Tel. 423-208, 063/111-8085. 214843 ZMAJ JOVINA, nova garsowera na III spratu, name{tena, ukwièna, odmah useqiva. Tel. 421-185. 214845 ODMAH USEQIVA GA 24m2, Haxi Ruvimova, IV sprat, nova, lift, pvc stolarija, kl. parket, cg, cena 30.200. Tel. 021/6616-324, 425653. 214811 ODMAH USEQIVA GA 24m2, Podbara, Tekelijina, II sprat, terasa, odv. kuhiwa, gradsko grejawe, cena 30.700. Tel. 021/6616-324, 425-653. 214807 GARSOWERA 24m2, brzo useqiva, 1. sprat, francuski balkon, postavqen parket, cg, cena sa PDV-om 28.000E. Tel. 064/823-6617, 021/542-779. 214751 JANKA ^MELIKA 28m2, 2. sprat, useqiva garsowera, komforna, terasa, lift cena 29.000E. Tel. 064/823-6617, 021/6614-200. 214738 U CENTRU prodajem garsoweru 27m2, visoki parter, useqiva, kuhiwa odvojena, miran deo, bez posrednika, kontakt telefon: 421-437 ili 063/534505. 214717 ODMAH USEQIVA 19m2 garsowera, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, terasa, cg, kwièwe 1/1 cena 21.000E. Tel. 064/823-6607, 66-14-200. 214724 USEQIVA garsowera 24m2, 2. sprat, useqiva odmah, Bulevar, odvojena kuhiwa, ukwièna, sre|ena cena 33.000E. Tel. 064/823-6617, 6614-200. 214726 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom II sprat gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 214779 NA NOVOJ DETELINARI 25m2 brzo useqiv cena 32000. Tel. 063/1088-993. 214780 GARSOWERA na Limanu 4 u zgradi pred useqewem II sprat 33200. [ifra 40484. Tel. 451318, 523-193. 214781 GARSOWERA sa odvojenom kuhiwom 28m2, 3. sprat, terasa, lift, cg, cena 33.200E. Tel. 064/823-6602, 021/542-779. 214759 GARSOWERA 29m2, Joakima Vuji}a, III sprat, gradila „Budu}nost“, useqiv, ukwièn. Cena 1.300E/m2. Bez posrednika. Tel. 021/526-387, 063/7743933. 216298 GARSOWERA, 20m2, Bul. k. Petra, 1. sprat, lift, cg, ukwièna, name{tena 28.850E. Tel. 661-3259, 063/570659. 215920

DNEVNIK

GARSOWERA 29m2, Danila Ki{a, III sprat, nova useqiva.Cena 1.350E/m2. Hitno!!! Tel. 021/66-22-746, 063/7743933. 216292 NOVIJA ukwièna garsowera, III sprat, 29.900 evra. Tel. 021/6546-654, 063/757-82-04. 215901 GARSOWERA, 24m2, Haxi Ruvimova, 4. sprat, lift, cg, novo, useqivo, 30.900E. Tel. 6613259 063/570-659. 215907 GARSOWERA 25m2, i jednosoban stan od 27m2, ugao Suboti~ke i Somborskog Bulevara, lift, terasa, cg, useqivo za 2 meseca 980E/m2. Tel. 661-3259, 063/570-659. 215909 GARSOWERA, 25m2, Liman, Bo{ka Buhe, 1. sprat, cg, lift, useqivo, ukwièno, Cena 34.000E. Tel. 661-3259, 063/570659. 215912 CENTAR, ukwièna garsowera 20m2, novija zgrada. Tel. 6615-117. 215891 USEQIVA nova garsowera 24m2 - 30.900 evra. Tel. 021/6546-654, 063/757-82-04. 215897 ODLI^NA useqiva garsowera na Grbavici, cena 21.000E. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 215099 SAJAM, prodajem odli~nu, useqivu garsoweru od 25m2 sa terasom po ceni od 30.900 sa PDV-om. Tel. 636-8429. 215869 LIMAN II, blizina fakulteta, prodajem odli~nu useqivu garsoweru od 27m2 po ceni 34.000. Tel. 636-8429. 215870 CENTAR, Petra Drap{ina, prodajem ukwiènu garsoweru od 25m2 na I spratu po ceni 33.500. Tel. 636-6952. 215871 PRODAJEM odli~nu garsoweru na Futo{kom putu po ceni od 18.000E. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 215086 VASE STAJI]A, garsowera sa terasom, odli~na za izdavawe 33.000. Tel. 444-107, 6337853. 215032 [ONSI 25m2, tre}i sprat, lift, ukwièn 33.500. Tel. 444-107, 633-7853. 215041 [EKSPIROVA 41m2, lift, terasa, odmah useqiv, ukwièn 46.500. Tel. 444-107, 6337853. 215042 PETROVARADIN, 30m2 klasi~an jednosoban stan na drugom spratu, terasa 31.000. Tel. 444-107, 633-7853. 215043 HITNO prodajem 40m2, Bul. oslobo|ewa, 4. sprat, lift, ukwièn, 45.000 evra. Tel. 063/774-3959, 063/250-892. 215082 PRODAJEM stan 43m2. ]irpanova, 1. sprat, ukwièn, odmah useqiv. Tel. 063/774-3959, 021/6337-037. 215083 JEDNOSOBAN 35m2, Liman moè biti jednoiposoban 37.000 evra. Tel. 021/6546-654, 063/757-82-04. 215898 JEDNOSOBAN, 27m2, Liman 2, Narodnog fronta, 6. sprat, lift, cg, ukwièn, 34.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 215913

NOV jednosoban, I sprat, 30m2 - 31.900 evra. Tel. 021/6546-654, 063/757-82-04. 215896 JEDNOSOBAN, 34m2, Veternik, M. Tepi}a, 3. sprat, useqiv, sre|en, bez ulagawa, 27.000E, Tel.661-3259, 063/570659. 215919 JEDNOSOBAN stan 28m2, IV sprat, ]irpanova ulica, useqewe kraj godine. Cena 1.200E/m2! Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 216309 JEDNOSOBAN stan 32.50m2, Joakima Vuji}a, gradi „Budu}nost“, IV sprat, useqewe oktobar 2009. Samo 1.250E/m2. Hitno!! Tel. 021/526-387, 063/77-43933. 216302 NA N. NASEQU 30m2 useqiv jednosoban stan 35000. [ifra 39650. Tel. 451-318, 523-193. 214782 LIMAN, 35m2, odmah useqiv, terasa, lift, sre|en, cena 36.000E. Tel. 064/823-6602, 542779. 214731 KLASIÂN JS 35m2, strogi centar, Dani~i}eva, I sprat, lift, terasa, odmah useqiv, ukwièn, cena 43.900. Tel. 021/425-653, 6616-324. 214810 GRBAVICA, 40m2, I sprat, terasa, cena 43.260. Tel. 4721661. 214846 SAJAM, jednosoban stan, odvojena kuhiwa, 29m2, II sprat, lift, terasa, 30.900 sa PDV-om. Tel. 472-1661. 214844 SATELIT klasi~an jednosoban stan 33m2, odmah useqiv, za 25.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 214841 UKWI@EN, jednosoban stan, 33m2, I sprat, odvojena kuhiwa, odmah useqiv, 32.300. Tel. 422149. 214836 DETELINARA, 37m2, I sprat, terasa, ukwièn, useqiv, cena 35.535. Tel. 422-149. 214834 PODBARA!!! Stan od 40m2 po povoqnoj ceni,odmah useqiv. Pozovite!!! Tel. 063/500-213, 474-0064. 214855 NOVO NASEQE sre|en stan 43m2 useqiv, I sprat, 48.700 evra. Tel. 021/528-599, 423-208. 214857 PRODAJEM nov, odmah useqiv jednosoban stan 32m2 u Lasla Gala. Tel. 063/1020-731. 214915 PRODAJEM 36m2, ukwièn jednosoban na ~etvrtom spratu sa terasom i hladnom ostavom u nasequ „Savina“. Tel. 021/4722061, 063/1020-733. 214913 NOVO NASEQE - odli~an jednosoban stan 36,45m2 na prvom spratu, u zgradi od fasadne cigle. Cena 38.000 evra. Tel. 021/472-2060, 061/167-2826. 214922 MAKSIMA GORKOG - odli~an jednosoban stan 40m2 sa mogu}no{}u pro{irewa 16m2, dvostrano orjentisan. Cena 49.500 evra. Tel. 021/528-399, 063/502-526. 214928 PRODAJA - lep mladala~ki jednosoban stan u blizini Bulevara. Tel. 021/451-570; 065/2019013 ({ifra: 18688). www.solis-nekretnine.com. 214968

OGLASI

DNEVNIK

HITNA PRODAJA, useqiv, ukwièn jednosoban stan na Limanu 2, kod {kole, cena 34.000 evra. Tel. 065/2019-016; 021/520-231 ({ifra: 17529). www.solis-nekretnine.com. 214969 NOV stan od 30m2 na Novoj Detelinari, pred useqewem, stan ima terasu, cena sa PDVom, cena 34.000 evra. Tel. 064/2003-103; 021/520-231; ({ifra: 19611). www.solis-nekretnine.com. 214962 KOD HOTELA „NOVI SAD“ prodajem 30m2, jednosoban po strukturi, 1. sprat, CG, useqiv, ukwièn, cena 36.550 evra. Tel. 065/2019-016; 021/520-231 ({ifra: 19282). 214971 KLASIÂN jednosoban stan od 28m2 kod Limanske pijace, terasa zastakqena, cena dogovor! Tel. 063/855-7109; 021/451570 ({ifra: 19775); www.solisnekretnine.com. 214972 NOVA ZGRADA na Adicama mogu}nost izbora kvadrature, cena po m2 ve} od 700 evra! Tel. 064/2003-103; www.solis-nekretnine.com. 214973 SATELIT - klasi~an jednosoban stan od 33m2, prvi sprat, brzo useqiv. Cena 29.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/427-277 ({ifra: 17207). www.solis-nekretnine.com. 214974

PRODAJEM dvosoban stan, drugi sprt 55m2, preko puta èqezni~ke stanice, ukwièn, vlasnik, bez posrednika, hitno. Telefon 062/1518-781. 82487 DVOSOBAN, 61m2, Novo naseqe, 1.000E/m2, dvosoban 57.75m2 II, Detelinara 54.000E stan, 48m2 prizemqe Novo Naseqe 48.000E. Telefon 021/400-148. 82570 GRBAVICA, odli~an jednoiposobni stanovi: 32m2 - 38m2, novi, useqivi. Telefon: 6546976, 065/3333-188, 065/3333-177. 82608 GRBAVICA, useqivi stanovi, Ul. Bra}e Ribnikar 45m2, Doà \er|a 38m2 preduseqewem: Mi{e Dimitrijevi}a 42m2, Doà \er|a 41m2, bez posrednika. Telefon: 063/70560-80. 82513 VLASNIK prodaje jednoiposoban 35m2 u Vojvode [upqikca 28, 2.sprat, useqewe novembar 2009. terasa, gleda na ulicu. Telefon 062/8590-481. 79595 DVOSOBAN stan 54m2 na Limanu I, terasa, lift, II sprat, par stotina metara od fakulteta, 65.000. Telefon 064/11175-41. 82444 DETELINARA, dvosoban renoviran stan, na II spratu kod po{te, ukwièn. Telefon 063/333-814. 82625 PODBARA - dvosoban stan 58m2, tre}i sprat sa liftom samo 58.000E, Avijacija dvosoban 60m2 IV sprat, samo 51.500E. Telefoni: 021/6614694, 063/587-602, 063/705-60-80. 82642 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu IV. Telefon 021/6369008. 82530 DETELINARA dvosoban, 60m2, IV/IV, bez lifta, ukwièn, odmah useqiv, jeftin. Vlasnik. Telefon 011/3242682. 82080 DUPLEKS dvoiposoban 55m2, ukwièn, useqiv, Ul. Ilije Bir~anina, hitno, povoqno. Telefon: 064/2466-206. 82556 PRODAJEMO klasi~an dvosoban stan od 51m2 za 39.000, odmah useqiv. Telefon: 6447622. 82657

[AJKA[ - stan na prodaju, 55m2 name{ten. Telefon 865 155. 81697 HITNO prodajem jednoispoban stan na tre}em spratu sa liftom za 45.500, gradila Budu}nost. Telefon 6447-622. 82654 HITNO prodajem dvosoban stan u blizini SPENSa za 65.000. Telefon 063/540-165. 82653 [IRI CENTAR, jednoiposoban stan sa terasom, cena: 42.000E. Telefoni:6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 82616 PRODAJEM nov jednoiposoban stan 45m2. Telefon 063/516-685, 062/480-006 82404 IZVANRENDAN jednoiposoban stan na Limanu, kompletno renoviran, 48m2 na ~etvrtom spratu, lift, terasa. Mo`e i na kredit... Tel. 021/451570; 065/2019-013 ({ifra: 18504). www.solis-nekretnine.com. 214975

JEDNOIPOSOBAN stan pred useqewem, Somborski bulevar, 39m2, cena 44.500 evra. Tel. 065/2019-013; 021/451-570 ({ifra: 18217). www.solis-nekretnine.com. 214976 NOV, odmah useqiv, jednoiposoban stan od 32m2, cena 41.700 evra. Grbavica. Tel. 063/8557109; 021/427-277; ({ifra: 19774). www.solis-nekretnine.com. 214977 KOD SAJMA, 44m2 jednoiposoban stan na prvom spratu, terasa, lift, prazan i ukwièn! Cena 47.400E. Tel. 065/2019-016; 021/520-231; ({ifra: 18466). www.solis-nekretnine.com. 214978 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 31m2 na Grbavici, prvi sprat, terasa, dvori{no orjentisan, cena po dogovoru! Tel. 065/2809-988; 021/427-277 ({ifra: 19863). www.solis-nekretnine.com. 214979 LEP, nov, ukwièn, jednoiposoban stan od 36m2, prvi sprat, terasa, Ulica cara Du{ana, dvori{no orjentisan, prodaje se i name{ten. Tel. 064/2003103; 021/520-231 ({ifra: 18844). www.solis-nekretnine.com. 214980 HITNO - jednoiposoban stan u mawoj zgradi na po~etku Telepa. Dopadqiv i kvalitetan, 25m2, cena 29.000 evra. Tel. 064/157-1297; 021/451-570 ({ifra: 19903). www.solis-nekretnine.com. 214981 STAN na izvrsnoj lokaciji u Ul. Maksima Gorkog, sa primerenom cenom i mogu}no{}u kori{}ewa krovne terase. Tel. 061/2436-039; 021/427-277 ({ifra: 16926). www.solis-nekretnine.com. 214982 IZVANREDAN stan u S. Hristi}a, 45m2, III sprat, terasa, lift, cena 47.500 evra, ukwièn, moè kredit! Tel. 065/2019-013; 021/520-231 ({ifra: 18675). 214970 NOVA DETELINARA - nov, odmah useqiv jednoiposoban stan 40m2 na drugom spratu. Povoqno! Tel. 021/528-399, 061/167-2826. 214924 RADOJA DOMANOVI]A jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, odvojena kuhiwa, I sprat, pouzdan investitor. Cena 41.000 evra. Tel. 021/6622412, 063/1020-731. 214905

PODBARA, jednoiposoban stan na VP, pogodan za izdavawe. Direktno od investitora. Cena 37.500E. Tel. 425-210, 425-205. 214901 DETELINARA, ukwièn jednoiposoban stan od 48m2, II sprat. Cena 900E/m2. Tel. 425205, 425-205. 214896 GRBAVICA, nov, useqiv jednoiposoban stan od 38m2, terasa, cg. Cena 43.260E. Tel. 425210, 425-205. 214897 NA NOVOM NASEQU li~no prodajem stan 43m2 jednoiposoban na prvom spratu, sre|en, odmah useqiv. Telefon 062/247-524. 214858 UKWI@EN jednoiposoban stan na Limanu III, 35m2, terasa, odmah useqiv, cena 36.100. Tel. 064/345-4417. 214859 KOSTE RACINA, V sprat, jednoiposoban 38m2, terasa, lift, cena 44.290. Tel. 065/6996536. 214861 LIMAN TRI jednoiposoban stan 51m2, kod osnovne {kole, zgrada sa liftom, odmah useqiv za 51.500. Telefoni: 528137, 063/538-166. 214862 LIMAN III!!! Kod „Merkatora“ jednoiposoban stan u besprekornom stawu, ukwièn, isto~na strana. Tel. 474-0064, 063/500-213. 214852 DU[ANA DANILOVI]A jednoiposoban stan 43m2 na prvom spratu, sre|en, odmah useqiv, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 214853 MI[E DIMITRIJEVI]A 48m2, prvi sprat, noviji jednoiposoban, terasa ima lift, odmah useqiv, ukwièn! Tel. 021/423-208, 528-599. 214848 HITNO prodajem odli~an jednoiposoban stan, 31m2, I sprat, terasa, Novi bulevar. Tel. 472-1660. 214850 LIMAN TRI [ekspirova ulica, klasi~an stan 40m2, ukwièn, ima lift, terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262. 214833 NOV JIS 33m2, Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, nov, odv. kuhiwa, dvori{na strana, cena 37.500 sa porezom. Tel. 021/425-653, 6616-324. 214808 NOV JIS 33m2, Ul. Novosadskog sajma, III sprat, lift, terasa, sig. vrata, pvc stolarija, kl. parketi, cena sa porezom 39.000. Tel. 021/6616-324, 425653. 214809 ODLIÂN JIS 28m2, Adice, Sopo}anska, I sprat, terasa, nov, kompletno sre|en, ostaje kuhiwa, brzo useqiv, cena 28.500. Tel. 021/425-653, 6616324. 214805 HITNO!NOV JIS 31m2, centar, Kisa~ka, II sprat, lift, terasa, nov, brzo useqiv, cena 36.000. Tel. 021/425-653, 6616324. 214806 NOV JIS 33m2, Temerinska, IV sprat, lift, odli~an raspored, sig. vrata, jasenov parket, klima, cena sa porezom 36.300. Tel. 021/6616-324, 425-653. 214813 NOV odmah useqiv, 29m2, jednoiposoban, ekstra raspored, cena 36.000E. Tel. 064/8236607, 021/6614-200. 214740 BETANIJA 40m2, jednoiposoban, brzo useqiv, terasa, cg, cena sa PDV-om 45.300E. Tel. 064/823-6607, 542-779. 214745 USEQIV 46m2, ukwièn, 2. sprat, odmah useqiv, terasa, cena 46.000E. Tel. 064/8236618, 6614-200. 214746

JEDNOIPOSOBAN, odmah useqiv, terasa, lift, cg, ju`na strana cena sa PDV-om 38.850E. Tel. 064/823-6602, 542779. 214733 UKWI@EN 43m2, odmah useqiv, 1. sprat, jednoiposoban, cena 42.100E. Tel. 064/8236618, 424-963. 214734 NOVO NASEQE - 45m2, 3. sprat, ukwi`en, odmah useqiv, terasa, cg, lift, cena 47.400E. Tel. 064/823-6607, 542-779. 214725 NA GRBAVICI mawi jednoiposoban stan 33m2 useqiv, 43000. Tel. 063/75-37-823, 451318. 214783 KOD SAJMA nov mawi jednoiposoban stan 34m2 III sprat, lift, terasa, 39400. [ifra 34704. Tel. 451-318, 523-193. 214784 NA NOVOM BULEVARU 38m2 jednoiposoban nov stan prvi sprat cena 41000. [ifra 40063. Tel. 451-318, 523-193. 214785 U UL. LAZE KOSTI]A 47m2 III sprat terasa, odvojena kuhiwa, ostava, lift, gara`e, gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523193. 214786 HITNO!!! 33 m2, jednoiposoban, 3. sprat, cg, lift, terasa, brzo useqiv, cena sa PDV-om 34.000E. Tel. 064/823-6604, 542779. 214760

NA GRBAVICI 45m2 II sprat nov gleda na dvori{te, brzo useqiv, ekstra oprema. Tel. 063/7537-823, 451-318. 214788 JEDNOIPOSOBAN 38m2, brzo useqiv, terasa, lift, cg, odli~an raspored, cena sa PDV-om 40.500E. Tel. 064/8236608, 021/542-779. 214743 JEDNOIPOSOBAN 29m2, Grbavica, useqiv, ukwi`en, lift, cg, cena 37.000E. Tel. 064/823-6608, 021/542-779. 214755 [EKSPIROVA ulica, prazan odmah useqiv stan od 48m2, I sprat, lift. Tel. 063/1010661. 214766 PRODAJEM 45m2 u Slova~koj ulici stan u suterenu, nov, useqiv, cg. Cena 32.000. Tel. 063/10-10-668. 214770 JEDNOIPOSOBAN stan 35m2, centar, V. Bojovi}a, III sprat, useqewe do kraja godine. Cena 1.250E/m2. Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 216311 JOAKIMA VUJI]A 8-12, gradi „Budu}nost“ 29m2, 32m2, 45m2, 50m2, 61m2, 116m2 iz kompenzacije. Cena 1.1501400E/m2. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 216312 JEDNOIPOSOBAN, 36m2, Cara Du{ana, prizemqe, cg, useqiv, kwi`i se kao poslovni prostor od 26m2. Cena. 30.900E. Tel. 661-3259, 063/570659. 215908 JEDNOIPOSOBAN 38m2, I sprat, terasa, lift, 39.200 evra. Tel. 021/6546-654, 063/757-82-04. 215899

nedeqa6.septembar2009.

JEDNOIPOSOBAN Grbavica 40m2, terasa, 43.260 evra. Tel. 021/6546-654, 063/757-8204. 215900 NOVA DETELINARA 36m2 ukwièn, mawi jednoiposoban, terasa. Tel. 6615-117. 215892 NOVI BULEVAR, prodajem 1.5 stan odli~nog rasporeda sa odvojenom kuhiwom na 1. spratu po ceni od 41.200. Tel. 6366952. 215872 SOCIJALNO, prodajem nov, odli~an 1.5 stan na III spratu po ceni 46.800 sa PDV-om. Tel. 636-6952. 215873 TELEP, odli~an, 39m2, jednoiposoban, 35.000 evra. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 215100 STROGI CENTAR, nov, odmah useqiv, jednoiposoban stan, 37m2 - 52.000 sa PDV-om. Telefon 021/426-834. 215098 CARA DU[ANA, jednoiposoban, ukwièn u novijoj zgradi za 41.000 evra. Odli~an. Telefoni: 021/426-834, 021/544524. 215092 ODLIÂN, jednoiposoban, ukwièn kod Medicinske {kole na I spratu od 36m2. Telefoni: 021/426-834, 021/544524. 215096 PRODAJEM nov jednoiposoban od 37m2 za 26.000, na Podbari, useqiv za dva meseca, sa urednom papirologijom. Telefoni: 063/510-604, 021/544-524 . 215087 JEDNOIPOSOBAN ukwièn stan na Novom nasequ od 37m2 za 31.000 evra. Telefoni: 021/426-834, 063/510-604. 215088 TURGEWEVA 45m2, jednoiposoban, lift, terasa, ukwièn 46.400 moè zamena za ve}i. Tel. 444-107, 633-7853. 215044 NOVA DETELINARA, 42m2 jednoiposoban, prvi sprat, ostaje kuhiwa i plakari 54.600. Tel. 444-107, 633-7853. 215045 JEDNOIPOSOBAN, ukwièn stan od 40m2 na Novom nasequ, I sprat, cena 39.500E. Tel. 021/654-6609; 063/885-6290. 215056 PRODAJEM noviji, ukwièn stan od 43m2 na Limanu 4, lift, terasa. Povoqno. Tel. 021/654-6609; 063/581-997. 215058 PRODAJEM ukwièn stan u novijoj zgradi, lift, teras, cg, ptv, dvosoban od 44m2 kod Sajma. Cena 49.500E. Tel. 021/6546609; 063/885-6290. 215054 SATELIT, 48m2 dvosoban, drugi sprat, odmah useqiv. Tel. 444-107, 633-7853. 215046 MARKA KRAQEVI]A, klasi~an dvosoban 52m2, I sprat, o~uvan, ukwièn 53.600. Tel. 444-107, 633-7853. 215047

DVOSOBAN stan na Grbavici od 47m2, ukwi`en, sre|en, I sprat, zgradu zidala „Budu}nost“!!! Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 215097 DVOSOBAN stan, 50m2, terasa, Koste [okice!!! Odli~an, III sprat !!! Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 215094 STEFANA STEFANOVI]A, kod pozori{ta, odli~an dvosoban stan od 52m2. Hitna prodaja!!! Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 215101 SOMBORSKI BULEVAR, prodajem nov, 2.0 stan od 45m2 po ceni od 41.500 sa PDV-om. Tel. 636-8429. 215874

GRBAVICA, prodajem 2.0 ukwièn stan od 56m2 po ceni od 61.800. Tel. 636-6952. 215875 N. NASEQE, prodajem odli~an, renoviran 2.0 stan od 56m2 na II spratu. Tel. 6366952. 215876 @. STANICA, povoqno prodajem klasi~an 2.0 stan od 53m2 za 48.500. Tel. 636-8429. 215877 IZUZETNO lep, ukwièn dvosoban stan 46m2 kod Sajma, nià spratnost, novija gradwa. Tel. 6615-117. 215893 NOVA DETELINARA, ekstra povoqno prodajem 2.0-2.5 stan, brzo useqivo, siguran investitor. Tel. 065/50-50-321. 215880 DVOSOBAN, 40m2, Balzakova, 5. sprat, terasa, lift, cg, ukwièn 49.450E. Tel. 6613259, 063/570-659. 215906 DVOSOBAN, 59m2, Bulevar Despota Stefana, lift, terasa, cg, ukwièn, vi{a spratnost, 49.950E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 215911 DVOSOBAN 37m2, dupleks, Trg M. Jevrosime, 4. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 37.400E. Tel. 661-3259, 063/570659. 215921 DVOSOBAN, 44m2 Sajam, \. Joanovi}a, 1. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 49.850E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 215915 DVOSOBAN, 47m2, Narodnog fronta, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn, 55.600E.Tel. 6613259, 063/570-659. 215916 DVOSOBAN nov stan 50m2, Joakima Vuji}a, gradi „Budu}nost“, II sprat, useqewe oktobar 2009. Samo 1.250E/m2... Bez posrednika. Tel. 021/526-387, 064/7743-933. 216299 DVOSOBAN stan 41m2, na Grbavici-Doà \er|a, II sprat, useqewe oktobar 2009, izvanredan raspored... Samo 1.300E/m2. Tel. 021/66-22-746, 063/7743-933. 216300 BUL. OSLOBO\EWA - NOVOSAD. SAJMA, gradi „Budu}nost“ 47m2, 64m2, 78m2, stanovi iz kompenzacije. Cena dogovor!!! Tel. 021/526-387, 063/77-43-933. 216314 DVOSOBAN stan 48.5m2, Joakima Vuji}a, gradi „Budu}nost“, v. parter, pred useqewem. Samo 1.000E/m2. Bez posrednika. Tel. 021/66-22-746, 063/77-43-933. 216303 DVOSOBAN stan 50m2, Joakima Vuji}a, gradi „Budu}nost“, IV sprat. Cena1.150E/m2 hitno, bez posrednika. Tel. 021/526-387, 063/7743-933. 216306 KOSANÎ] IVANA, 50m2 na V spratu, useqiv, lift, terasa. Tel 063/10-10-668. 214767 CENTAR, odli~na lokacija, nova, useqiva zgrada, dvosoban stan od 50m2. III sprat, lift, terasa. Tel. 063/777-6233. 214768 UKWI@EN, klasi~an dvosoban stan od 52m2 u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a. II sprat, terasa. Cena 58.900E. Tel. 063/101-0668. 214769 DVOSOBAN stan 52m2 u Ul. J. ^melika useqen 2005. godine, II sprat, ukwièn, odvojena kuhiwa, cena 53600. [ifra 38646. Tel. 451-318, 523-193. 214789 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2 I sprat odvojena kuhiwa, ostava, terasa, lift, gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 214787 UKWI@EN, odmah useqiv 59m2, dvosoban, mogu} dvoiposoban stan, 1. sprat, terasa, ekstra raspored, cena 60.800E. Tel. 064/823-6606, 542-779. 214722

nedeqa6.septembar2009.

BEZ POSREDNIKA! Prodajem klasi~an dvosoban stan 43m2, terasa, ostava, dvostrano orjentisan, brzo useqiv, garaà, kontakt telefon: 421437 ili 063/534-505. 214718 EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwa-prozor, garaà, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505. 214719 BRA]E RIBNIKAR 47m2, dvosoban, useqiv, ukwièn, cg, terasa, cena 56.650E. Tel. 021/542-779, 064/823-6618. 214727 UKWI@EN 50m2, moè kredit, renoviran, klasi~an raspored, neprolazne sobe, terasa, cena 51.500E. Tel. 064/8236601, 021/66-14-200. 214729 UKWI@EN 50m2, useqiv, Bulevar, terasa, cg, cena 52.600E. Tel. 064/823-6606, 021/66-14200. 214747 @. STANICA 50m2, dvosoban, ukwièn, useqiv, 3. sprat, terasa, klasi~an raspored, cena 49.500E. Tel. 021/424963, 064/823-6604. 214748 NOVA DETELINARA 50m2, useqiv, ukwièn, dvosoban, cena 49.450E. Tel. 064/8236606, 542-779. 214752 DVOSOBAN stan 51m2, ukwièn, useqiv, sre|en, terasa, cg, cena 39.400E. Tel.064/8236610, 542-779. 214753 DVOSOBAN 50m2, useqiv, ukwièn, 3. sprat, terasa, cg, cena 36.000E. Tel. 064/8236608, 021/6614-200. 214742 DVOSOBAN, 49m2 cg, nov, odmah useqiv, terasa, lift, cg, cena sa PDV-om 50.000E. Tel. 064/823-6601, 424-963. 214732 LIMAN 59m2, dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwièn, prazan, odmah useqiv, cena 51.500E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 214758 KOD STANICE klasi~an dvosoban stan ukwièn, 52m2, III sprat. [ifra 39644. Tel. 451-318, 523-193. 214792 NA GRBAVICI 52m2, II sprat, cena 53600. [ifra 38508. Tel. 451-318, 523-193. 214793 NOVOGRADWA, brzo useqivo, direktno investitor, blizina stanice, dvosoban, 41m2, cena 49.200 sa PDV-om. Tel. 063/101-0684. 214847 KOD @ELEZNI^KE stanice lep dvosoban stan 50m2 klasi~nog rasporeda, ukwièn za 51.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 214851 DETELINARA dvosoban klasi~an stan 51m2 odli~an raspored, ima terasu, za samo 39.600. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 214849 DUNAVSKI PARK!!! Dvosoban stan u funkciji dvoiposobnog na prvom spratu, ukwièn. Tel. 021/474-0064, 063/500213. 214854 SATELIT dvosoban stan 48m2 na drugom spratu, ukwièn, klasi~na gradwa za 39.600. Telefoni: 528-137, 661-2262. 214856 NOVI BULEVAR, dvosoban stan 52m2, V sprat, lift, terasa, dvori{no orijentisan, cena 52.140 sa PDV-om. Tel. 4721661. 214863 NOVO NASEQE [onsi, lep stan 52m2, ukwièn prvi sprat sa liftom, zgrada od fasadne cigle. Telefoni: 528137, 063/538-166. 214860 UKWI@EN, klasi~an dvosoban stan od 50m2. Cena 36.050E. Tel. 425-205, 425-210. 214895 STROGI CENTAR, nov, odmah useqiv dvosoban stan. Cena 54.000E. Tel. 425-210, 064/984-21-18. 214891

OGLASI INVESTITOR prodaje komforan dvosoban stan sa velikom terasom u blizini centra, 62m2, izuzetna gradwa! Tel. 021/662-2412, 063/102-0731. 214908 PRODAJEM useqiv dvosoban stan u Bore Prodanovi}a, zgrada stara tri godine. Cena 29.000 evra. Tel. 021/6622-412, 063/1020-731. 214909 DVOSOBAN nov stan u Bore Prodanovi}a, odmah useqiv. Cena 29.000 evra. Tel. 021/4722-061, 063/1020-733. 214910 PRODAJEM odmah useqiv prelep dvosoban stan od 51m2, kod Ma{inske {kole u novoj zgradi. Tel. 021/472-2060, 063/1020733. 214912 RADOJA DOMANOVI]A lep svetao dvosoban stan 48m2 sa odvojenom kuhiwom na tre}em spratu. Povoqno! Tel. 021/472-2060, 063/502-526. 214919 NOVO NASEQE - u zgradi od fasadne cigle, ukwièn odli~an dvosoban stan 56m2, niè spratnosti, bez ulagawa. Tel. 021/472-2060, 061/167-2826. 214927 BULEVAR KRAQA PETRA odli~an, renoviran, ukwièn dvosoban stan 54m2, dvostrano orjentisan. Tel. 021/472-2060, 061/167-2826. 214929 PASTEROVA - u zgradi od fasadne cigle ukwièn dvosoban stan 50m2 niè spratnosti. Moè i zamena za ve}i. Tel. 021/472-2060, 063/502-526. 214923 RUMENA^KA - odmah useqiv, ukwièn klasi~an dvosoban stan 51m2 dvostrano orjentisan. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Tel. 021/4722060, 063/502-526. 214931 U UL. LASLA GALA potpuno nov dvosoban stan, useqiv od 45m2 na drugom spratu, lift, terasa, CG, cena 60.800 evra. Tel. 065/2019-016; 021/427-277 ({ifra: 19829). www.solis-nekretnine.com. 214996 DVOSOBAN u funkciji dvoiposobnog, Detelinara, Ul. Krfska, 48m2, ukwièn 1/1, II sprat, cena samo 45.500E. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 215022 DVOSOBAN, Liman II, 53m2, ukwièn, III sprat, isto~no orijentisan, lift, lep raspored, 59.000E. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 215027 HITNO prodajem odli~an dvosoban stan na Grbavici kod {kole, 47m2, I sprat, terasa, cg, cena 50.000 evra. Tel. 065/2019-016; 021/427-277 ({ifra: 18857). www.solis-nekretnine.com. 214983 HITNO i povoqno prodajem nov odmah useqiv dvosoban stan od 55m2 na Novom bulevaru, bliè Futo{koj ulici, 3. sprat. Tel. 064/134-0459, 021/451-570 ({ifra: 19653). www.solis-nekretnine.com. 214984 KOD MOCARTA - Perfektan ukwièn, prazan, useqiv dvosoban stan na Bul. oslobo|ewa, renoviran, 54m2, cena 63.000 evra, terasa, lift... Tel. 065/2019-016; 021/427-277; ({ifra: 19542) www.solis-nekretnine.com. 214985 KLASIÂN dvosoban stan kod @elezni~ke stanice, 50m2, cena 55.000 evra. Tel. 065/2019-013; 021/427-277 ({ifra: 17643). www.solis-nekretnine.com. 214986 MI[E DIMITRIJEVI]A, odli~an, nov, ukwièn dvosoban stan od 51m2 na drugom spratu, terasa, lift, cena 67.000 evra. Tel. 065/2019-021; 021/427-277 ({ifra: 18434). 214987 NA LIMANU IV, useqiv, ukwièn, sre|en dvosoban stan od 58m2, dve terase, lift, cena 61.800 evra. Tel. 065/2019-016; 021/520-231 ({ifra: 19272). www.solis-nekretnine.com. 214988

IZVANREDAN dvosoban stan na Grbavici sa lepom terasom, 60m2, noviji, ukwièn, povoqno! Tel. 065/2019-013; 021/520-231 ({ifra: 19196); www.solis-nekretnine.com. 214989 KOD PORODILI[TA dvosoban stan prazan i useqiv! Ukwièn. Prvi sprat, terasa, 53m2, cena 54.000 evra. Tel. 065/2019-016; 021/427-277; ({ifra: 19173). www.solis-nekretnine.com. 214990 PRODAJEM dvosoban stan u ul.Pariskih komuna, cena dogovor! Tel. 065/2809-988; 021/520-231 ({ifra: 19851) www.solis-nekretnine.com. 214991 ATRAKTIVAN, moderno projektovan dvosoban stan od 52m2 sa galerijom od 10m2, kod novosadskog porodili{ta. Stan je nov i odmah useqiv, na hitnoj prodaji za 55.000 evra. Tel. 064/2003-103; 021/520-231 ({ifra: 15782). www.solis-nekretnine.com. 214992 IZUZETAN dvosoban stan u ulici Cara Du{ana, 43m2, centralno grejawe, dvori{na strana, terasa, useqiv po isplati. Tel. 064/2003-103; 021/427-277 ({ifra: 19915). www.solis-nekretnine.com. 214993 PRODAJEM odli~an dvosoban stan od 64m2 sa pogledom na stadion Vojvodine, odmah useqiv! Hitno i povoqno! Tel. 064/134-0459; 021/427-277 ({ifra: 19818). www.solis-nekretnine.com. 214994 \UR\A BRANKOVI]A, 32m2, jednoiposoban stan odli~nog rasporeda. Izgradwa. Cena 1300E/m2 sa PDV-om. Tel. 063/777-6233. 214765 ODLIÂN, nov, ukwièn dvosoban dupleks od 55m2, kompletno name{ten. Cena 63.900 evra. Tel. 063/855-7109; 021/520-231 ({ifra: 19919). www.solis-nekretnine.com. 214995

PRODAJEM dupleks stan u Novom Sadu na Grbavici, 70m2. Cena 90.000 evra. Telefon 064/42-762-56. 82383 HITNO dvoiposoban stan, 46.24 podne povr{ine sa klimom izgra|eno 2001 nadogradwa, bez lifta, 6 sprat, 32.000E. Telefon: 6319-310 od 18 ~asova. 82274 DVOIPOSOBAN 71m2, ka}e Dejanovi}, 3. sprat, renoviran, luks opremqen, ukwi`en, 73.000. Telefon 063/517-846. 82664 UKWI@EN dvoiposoban stan 70m2, II sprat, lift, dve terase, cena dogovor. Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 82609

DNEVNIK

GRBAVICA noviji useqiv dvoiposoban stan, 53m2 tre}i sprat, lift, terasa. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 82615 PRODAJEMO nov odmah useqiv dvoiposoban stan od 67m2 za 68.000. Telefon: 6447-622. 82656 PRODAJEM stan 63m2 u strogom centru Sremskih Karlovaca, zgrada, gas, ukwi`en. Telefoni: 021/633-42-49, 062/416125. 82112 RADNI^KA ULICA, trosoban stan 78m2, pogled na kej i tvr|avu, mogu}nost zamene za mnaji stan uz doplatu. Telefon: 064/223-4862. 81636 PRODAJEM ili mewam stan od 80m2, trosoban u Gospo|incima - za Novi Sad. Telefoni: 064/5462134, 064/263-2802. 82083

BEZ POSREDNIKA prodajem dvoiposoban ukwièn stan kod Ribqe pijace, povoqno. Telefon 6533-005. 82577 PRODAJEM dupleks stan u Novom Sadu - Nova Detelinara, 70m2. Cena 75.000 evra. Telefon 064/427-62-56. 82382 POVOQNO prodajem dvoiposoban stan Novo Naseqe [onsi preko puta crkve, bez agencije, 61m2 u odli~nom stawu. Telefon 062/856-82-11. 82639 POVOQNO trosoban dupleks B. Ribnikara u novojoj zgradi 76m2 69.000 E. sa name{tajem odmah useqiv, samo gotovina!!!. Telefon 6618-184, 063/598-463. 82418 HITNO dvoiposoban stan, 46.24 podne povr{ine sa klimom izgra|eno 2001 nadogradwa, bez lifta, 6 sprat, 32.000E. Telefon 6319-310 od 17 ~asova. 80805 HITNO trosoban stan 80m2 Bulevar oslobo|ewa, @elezni~ka stanica, prazan, ukwièn. Telefoni: 064/419-83-72, 063/7869724. 82405 KEJ, dvoiposoban stan, 74m2, ul. Du{ana Vasiqeva, visoki parter i garaà, 20m2. Telefon 063/514-984. 82505 DVOIPOSOBAN, ugao Kisa~ke i Kara|or|eve, 52m2, II sprat, dvori{no orijentisan, novo, odmah useqivo, cena samo 54.000E. Tel. 021/450-417, 063/128-97-97. 215020

U UL. BRA]E JOVANDI], perfektan dvoiposoban stan od 76m2, dve terase, lift, brzo useqiv, ukwièn, cena 72.000 evra! Tel. 065/2019-016; 021/520-231 ({ifra: 19875). www.solis-nekretnine.com. 214997 PRODAJEM dvoiposoban stan od 60m2 u Ul. Laze Lazarevi}a, stan izuzetno lep i odmah useqiv. Cena povoqna i nije fiksna! Tel. 065/2809-988; 021/520-231 ({ifra: 15452). www.solis-nekretnine.com. 214998 KLASIÂN LIMANSKI dvoiposoban stan, 68m2 a 65.000 evra, ukwièn i odmah useqiv, pored Doma zdravqa na Limanu... Tel. 064/2003-103; 021/451-570 ({ifra: 19914). www.solis-nekretnine.com. 214999 RADOJA DOMANOVI]A funkcionalan dvoiposoban stan 67m2 niè spratnosti, dvostrano orjentisan. Povoqno! Tel. 021/6615-124, 063/502526. 214926 INVESTITOR prodaje u Radoja Domanovi}a odli~an dvoiposoban stan 66m2. Povoqno! Tel. 021/6622-412;063/1020-731. 214906 GAGARINOVA!!! Stan od 68m2 na ~etvrtom spratu useqiv odmah po isplati po ceni od 63.000E. Pozovite!!! Tel. 021/474-0064, 063/500-213. 214876 N. DETELINARA, odli~an, nov dvoiposoban stan. Cena 58.400E. Tel. 425-205, 064/98421-18. 214890 BEOGRADSKI KEJ, ukwièn dvoiposoban stan od 71m2. Cena 73.130E. Tel. 425-205, 425-210. 214898 DU[ANA VASIQEVA!!! Ekstra sre|en i ure|en dvoiposoban stan niè spratnosti u odli~noj zgradi. Tel. 021/474-0064, 063/500-213. 214867 NOVA DETELINARA hitno nov dvoiposoban stan 53m2 odli~nog rasporeda, ukwièna zgrada za 53.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 214870 KOD SAJMA, dvoiposoban stan, 54m2, lift, terasa, proto~na topla voda, sve odvojeno, cena 55.650. Tel. 063/105-7752. 214872 DVOIPOSOBAN ukwièn stan kod Stanice, 62m2, prvi sprat, ekstra povoqno, 55600. Tel. 523-318, 523-193. [39857. 214794 U GAGARINOVOJ ulici 75m2 ukwièn, prazan, ekstra, povoqno, 68000. Tel. 451-318, 523-193. [ifra 40381. 214795 NOV DIS 51m2, Novi bulevar, II sprat, lift, terasa, dvori{na strana, prvoklasna gradwa i oprema, cena sa porezom 55.200. Tel. 021/425-653, 6616-324. 214812 NOVA DETELINARA 53m2, dvoiposoban, useqiv odmah, lift, terasa, cg, cena 53.000E. Tel. 064/823-6610, 424-963. 214739 BULEVAR 65m2, dvoiposoban, ukwièn, useqiv odmah, terasa, lift, cg, sre|en, cena 63.600E. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 214737 DVOIPOSOBAN 60m2, odli~an raspored, terasa, grejawe, useqiv, cena 52.600E. Tel.064/823-6606, 6614-200. 214754 UKWI@EN 48m2, ukwièn, moè kredit, prazan, odmah useqiv, 2. sprat, cg, dvoiposoban, cena 44.500E. Tel. 064/8236607, 424-963. 214749 NOVO NASEQE 45m2, dvoiposoban, renoviran, terasa, cg, useqiv, ukwièn, cena 49.500E. Tel. 064/823-6617, 542779. 214735

OGLASI

DNEVNIK

EKSKLUZIVNA PONUDA dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, ostava, bez posrednika, kuhiwa-prozor, garaà, useqiv, kontakt: 421437, 063/534-505. 214720 RUMENA^KA 59m2, dvoiposoban, ukwièn, useqiv, terasa, lift, cena 58.700E. Tel. 064/8236604, 021/542-779. 214723 NA KEJU Ul. vojvode Mi{i}a 68m2 II sprat, ukwièn stan, cena 74500. Hitno. [40224. Tel. 451-318, 523-193. 214790 NA NOVOM NASEQU [onsi dvoiposoban stan 63m2 ukwièn, II sprat, cena 64000. [ifra 39476. Tel. 451-318, 523-193. 214791 ]IRPANOVA ulica, ukwièn stan novije gradwe od 71m2 na prvom spratu. Lift, terasa. Tel. 063/775-9121. 214771 LIMAN I, Drage Spasi}, odli~an dvoiposoban stan od 72m2. VI sprat, lift, terasa. Tel. 063/101-0661. 214772 DVOIPOSOBAN 53m2, odmah useqiv, terasa, lift, cg, cena 57.300E. Tel.064/823-6608, 021/424-963. 214756 DVOIPOSOBAN stan 70m2, centar grada-Vojvode [upqikca, II sprat, useqivo za mesec dana, idealan. Cena 1.300E/m2, moè zamena za mawi. Tel. 021/66-22-746, 063/80869-62. 216301 DVOIPOSOBAN, 62m2, Stanica, Omlad. pokreta, vp, terasa, cg, ukwièn, 55.650E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 215917 DVOIPOSOBAN 54m2, II sprat, terasa, lift, 55.700 evra. Tel. 021/6546-654. 063/757-82-04. 215902 DVOIPOSOBAN 66m2, terasa, 58.000 evra. Tel. 021/6546654, 063/757-82-04. 215903 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, useqiv 2.5 stan za po ceni od 55.600. Tel. 6368429. 215879 @. STANICA, prodajem ukwièn stan od 70m2, odli~nog rasporeda, cena 72.000. Tel. 636-8429. 215884 GRBAVICA, dvoiposoban, ukwièn, odmah useqiv, kompletno name{ten za 41000 evra. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 215095 @. STANICA 61m2, dvoiposoban, terasa, odmah useqiv 56.700. Tel. 444-107, 633-7853. 215048 NOVA DETELINARA, nov, dvoiposoban 53m2, terasa 54.000. Tel. 444-107, 633-7853. 215049 LIMAN III, dvoiposoban, odli~an raspored, u dobrom stawu, odvojena trpezarija, lift, terasa 67.000. Tel. 444-107, 633-7853. 215050 PRODAJEM, odli~an, nov, dvoiposoban ukwièn stan od 49m2 u Cara Du{ana, lift, terasa. Cena dogovor. Tel. 021/654-6609; 063/581-997. 215057 EKSTRA dvoiposoban stan od 61m2 na Novom nasequ - [onsi. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 215089 SUPER KOMFORAN trosoban stan od 86m2 kod Ribqe pijace za samo 89.000E. Telefoni: 021/426-834, 063/510-604. 215090 KLASIÂN trosoban stan, 75m2, Liman II, ukwièn za 69.500 evra. Hitna prodaja!!! Telefoni: 021/426-834, 060/444-33-90. 215091 PRODAJEM ukwièn trosoban stan od 80m2 na Limanu 4, odli~an raspored, lift, terasa. Cena 86.000E, dogovor. Tel. 021/654-6609; 063/885-6290. 215055 PRODAJEM salonski stan povr{ine 75m2 blizu Keja i Izvr{nog ve}a, bez ulagawa. Cena 93.000E. Tel. 021/6546609; 063/581-997. 215059

BULEVAR OSLOBO\EWA 80m2, trosoban, ukwièn, odmah useqiv 82.500. Tel. 444107, 633-7853. 215051 EKSTRA PRILIKA! Grbavica, prodajem odli~an, nov, odmah useqiv 3.0 stan od 70m2. Tel. 636-6952. 215878 [IRI CENTAR, prodajem nov, odmah useqiv, odli~an 3.0 stan od 85m2 na I spratu po ceni 85.500 sa PDV-om. Tel. 6366952. 215882 CENTAR, prodajem odli~an, ukwièn stan od 90m2 u novoj zgradi, po ceni od 105.000. Tel. 063/82-88-377. 215883 LIMAN II, trosoban stan 73 m2, odli~nog rasporeda, povoqno. Tel. 6615-117. 215894 PREKO PUTA „MERKURA“, ukwièn trosoban stan 66m2, izuzetnog rasporeda, povoqno. Tel. 6615-117. 215895 TROSOBAN, 80m2, Bulevar oslobo|ewa, 4. sprat, lift, terasa, cg, useqiv, ukwièn 79.300E. Tel. 661-3259, 063/570659. 215914 TROSOBAN, 62m2, S. Detelinara, Janka ^melika, 4. sprat, cg, terasa, ukwièn, sre|en, useqiv, 51.100E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 215918 NOV 63m2, useqiv, trosoban, ekstra raspored, terasa, cg, cena sa PDV-om 68.200E. Tel. 064/823-6607, 021/ 542-779. 214757 PRODAJEM 68m2 na Limanu II, odli~an trosoban stan, lift, terasa, ukwièn. Cena 77.500. Tel. 063/7776-233. 214773 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade, 76m2, sa terasom III sprat, gradi Moj Dom, projektno finansirawe. Tel. 451-318, 523-193. 214796 NA NOVOJ DETELINARI brzo useqiv trosoban stan, 73m2, ekstra povoqno, 63500. [ifra 40036. Tel. 451-318, 523-193. 214797 NA LIMANU II, 75m2, terasa, lift, ukwièn, ekstra povoqno, 75000. [ifra 39960. Tel. 451-318, 523-193. 214798 CENTAR nov 76m2 luks trosoban stan na prvom spratu, garaà u dvori{tu 16m2, moè na kredit. Tel. 021/528-599, 423-208. 214864 LIMAN JEDAN u zgradi od fasadne cigle trosoban stan 83m2 na prvom spratu, sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528137, 661-2262. 214865 LIMAN III!!! Kod Limanske pijace odli~an trosoban stan okrenut na dve strane u originalnoj varijanti. Povoqno! Tel. 6363-307, 063/8680335. 214866 NOVO NASEQE trosoban stan 76m2 klasi~nog rasporeda, ukwièn, zgrada sa liftom 75.000. Telefoni: 661-2262, 063/538-166. 214873 KA]E DEJANOVI] ekstra stan 71m2 u perfeknom stawu, ima terasu, ukwièn. Telefon 063/538-166. 214874 NOV ukwièn trosoban stan od 72m2 u îka Stevinoj na III spratu, sa parking mestom, cena 81.580. Tel. 421-185. 214875 A. CESARCA, trosoban 90m2, lift, terasa, ukwièn, sa name{tajem i parking mestom, moè kredit. Tel. 421-185. 214868 NA MIRNOM MESTU, super komforan stan od 75m2 za 72.100, moè kredit. Tel. 422149. 214869 IZVR[NO VE]E!!! Trosoban stan plus devoja~ka soba, kompletno sre|en, ukwièn, useqiv u odli~noj zgradi. Tel. 474-0064, 063/500-213. 214885 SAJAM, ukwièn, klasi~an trosoban stan od 93m2, terasa, lift, cg. Cena 95.790E. Tel. 425-205, 425-210. 214899 SOMBORSKI BULEVAR, ukwièn trosoban stan od 77m2, cg, terasa. Cena 79.300E. Mogu}nost zamene. Tel. 425210, 425-205. 214893

RADOJA DOMANOVI]A, prodajem odli~an trosoban stan od 86m2, na prvom spratu, ekstra gradwa, pouzdan investitor, bez posrednika. Povoqno! Tel. 021/472-2061, 063/102-0733. 214904 TOLSTOJEVA - nov odmah useqiv trosoban stan 65m2 sa odvojenom kuhiwom. Moè zamena za mawi. Tel. 021/6615124, 063/502-526. 214921 STAN izuzetnog rasporeda, 62m2, strukturno trosoban sa terasom, dvostrano orjentisan. Cena 56.000 evra, ukwièn! Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 19619). www.solis-nekretnine.com. 215000 PRODAJEM nov trosoban stan kod Sajma, odmah useqiv, 60m2 na drugom spratu, odli~an! Tel. 064/134-0459; 021/520231 ({ifra: 19425). www.solisnekretnine.com. 215001 ODLIÂN odmah useqiv nov trosoban stan 47m2 na 2. spratu u Temerinskoj ulici, povoqno. Lift, terasa. Tel. 064/134-0459, 021/427-277. www.solis-nekretnine.com; ({ifra: 19648). 215002 PRODAJEM trosoban stan idealnog rasporeda, na II spratu, dvostrano orjentisan, na dobroj lokaciji - u blizini {kole i obdani{ta. Tel. 063/855-7109. www.solis-nekretnine.com. 215003 NOVOGRADWA na Limanu, kod Op{tine, odli~an trosoban stan na drugom spratu, dvori{no okrenut sa lepom terasom. Cena 93.000 evra sa PDVom. Tel. 064/2003-103; 021/451570. www.solis-nekretnine.com ({ifra: 18749). 215004 TROSOBAN stan u dve etaè, 110m2 na Grbavici, ukwièn, cena 93.000 evra. Tel. 064/2003-103; 021/427-277 ({ifra: 16416). www.solis-nekretnine.com. 215005 DOVOQNO je re}i centar - Vase Staji}a, trosoban stan, povoqno! Tel. 061/2436-039; 021/520-231 ({ifra: 19899). www.solis-nekretnine.com. 215006 TROSOBAN, Grbavica, A. [anti}a, 76,5m2, III sprat, ukwièn, ju`no orijentisan, izuzetno lociran stan, hitna prodajna cena samo 76.000E. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 215024 PRODAJEM komforan trosoban dupleks stan 67m2, ekstra gradwa, na Novom bulevaru, bez posrednika. Tel. 021/4722061, 063/102-0733. 214907

ZREWANIN - 530E/m2 nov stan 120m2 na 1. spratu useqiv za dva meseca. Telefon 063/585-076. 82479 PRODAJEM troiposoban stan Liman IV ili mewam (ku}a, stan), ima vi{e kombinacija. Telefon 021/6369-008 izuzetno sre|en. 82531 PRODAJEM stan u Zonedovoj zgradi, (Somborski bulevar) 116.5m2 - 126.500E. Telefon 064/303-76-22. 82539 PRODAJEM ~etvorosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa kod poslasti~arnice Mocart, ukwi`en, dvostrano orjentisan, dobar raspored. Telefon 064/927-1233. 82518 TROIPOSOBAN stan, 85m2, odli~na lokacija, lift, terasa, cena 70.000E, hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188, 065/3333-177. 82612 SAJAM, nov ~etvorosban dupleks sa dva kupatila, 83m2, V i VI sprat, lift, terasa, samo 85000E. Telefoni: 021/6614694, 063/705-60-80. 82643 TROIPOSOBAN, Liman II, novije zgrade u Ravani~koj ulici, 94,27m2, I sprat, ukwi`en, izuzetna nekretnina po ceni od samo 1200E/m2. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 215023

LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na trì{tu. Tel. 064/2003103; 021/451-570 ({ifra: 19599). www.solis-nekretnine.com. 215010 ODLIÂN stan, troiposoban od 102m2 u Ul. Maksima Gorkog, fasadna cigla, tre}i sprat,ukwièn, polusirovo stawe! Tel. 064/134-0459; 021/451-570 ({ifra: 17933). www.solis-nekretnine.com. 215007 PRODAJEM stan 75m2 + 15m2 gratis, ukwièn, Simeona Pi{~evi}a, Savina, Budu}nost gradwa, 4. sprat, 2 nivoa, 4.sobe, samo 77.000E. Tel. 021/427277; 064/134-0459. www.solisnekretnine.com; ({ifra 15874). 215008 LIMAN, ukwièn troiposoban stan od 91m2, I sprat. Povoqno. Tel. 425-210, 425-205. 214892 LIMAN II!!! Kod {kole originalan troiposoban stan, niè spratnosti. Pozovite!!! Tel. 021/6363-307, 063/8680-335. 214878 ODLIÂN troiposoban stan od 90m2 na mirnom mestu, dobar raspored, ukwièn, cena samo 77.250. Tel. 472-1660. 214879 NOVO NASEQE originalan troiposoban stan 85m2 na tre}em spratu, odli~no stawe, mirna okolina. Telefoni: 661-2262, 063/538-166. 214880 CENTAR blizu Bulevara 91m2, odli~nog rasporeda, lepa terasa, dvostrano orjentisan, vi{enamenski. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 214881 NA GRBAVICI useqiv stan 95m2, upotrebna dozvola cena 97900. [ifra 38961. Tel. 451318, 523-193. 214799 KOD DALTONKE Ul. Laze Kosti}a, troiposoban, ekskluzivan stan, 94m2, III sp, garaè, lift, terasa gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 214800 NA NOVOJ DETELINARI troiposoban stan redovna etaà, odmah useqiv, ukwièn, 96m2, hitno i povoqno, cena 88800, ekstra sre|en. Tel. 451318, 523-193. [39696. 214801 TROIPOSOBAN, 80m2, ekstra kvalitet, brzo useqiv, terasa, lift, cena 78.300E. Tel. 021/424-963, 064/823-6602. 214744 TROIPOSOBAN 81m2, odmah useqiv, lift, terasa, perfektan raspored, cena 75.100E, nije fiksno. Tel. 064/823-6608, 021/542-779. 214730 TROIPOSOBAN nov stan 70m2, na Grbavici-Tolstojeva ulica, useqivo. Fiksno 79.500E. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 216310 ODLI^NA PRILIKA! Liman, prodajem 3.5 stan od 93m2 po ceni 92.700. Tel. 636-6952. 215885 LIMAN 1, Fru{kogorska ulica, prodajem odli~an 4.0 stan od 121m2 po ceni od 114.000. Tel. 636-6952. 215886 OKOLINA Cara Du{ana, prodajem odli~an nov, useqiv, ukwièn 4.5 stan 97m2 po ceni 99.000. Tel. 636-6952. 215887 TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwièn 82.500. Tel. 444-107, 6337853. 215052 KA]E DEJANOVI] 106m2, petosoban, terasa, ukwièn. Tel. 444-107, 633-7853. 215053 ÊTVOROSOBAN stan od 101m2 kod Futo{ke pijace, cena sa PDV-om. Tel. 021/6546609; 064/150-0867. 215060 PETOSOBAN 109m2, odmah useqiv, terasa, lift, cg, cena 89.800E. Tel. 064/823-6606, 424963. 214736 USEQIV odmah 99m2, 4-soban, Socijano, perfektan raspored, terasa, cg, terasa, lift, cena 98.000E. Tel. 064/8236617, 424-963. 214741

nedeqa6.septembar2009.

EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 159m2, Ulica Toplice Milana. Useqivo u avgustu. Cena 1250 E/m2 sa PDVom. Tel. 063/101-0661. 214775 U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse, 135m2, petosoban, garaè, lift, 2 terase, gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 214803 MIRNA ULICA kod Bul. oslobo|ewa, petosoban stan penthouse, ekstra oprema, 150m2+60m2, gratis. Tel. 063/7537823. 214804 NOVA DETELINARA 96m2 ~etvorosoban stan, odli~an raspored, terasa, lift, cena dogovor. Tel. 528-599 ,063/1118085. 214882 LUKSUZAN ~etvorosoban stan u vili sa velikom garaòm na mirnom mestu u blizini Ulice cara Du{ana. Tel. 474-0064, 063/500-213. 214883 NOVI BULEVAR, ~etvorosoban stan, 104m2, I i IV sprat, investitor, cena sa PDV-om. Tel. 422-149. 214884 KEJ!!! êtvorosoban stan u odli~noj zgradi sa pogledom na Dunav i tvr|avu u maksimalno korektnom stawu. Tel. 474 0064, 063/500-213. 214886 CENTAR!!! Ekskluzivan stan sa pogledom na krovove centra na jedinstvenom mestu, komforan od 200m2. Tel. 474-0064, 063/500-213. 214887 PRODAJEM ekskluzivan petosoban stan u vili, u blizini Bulevara, 159m2, II sprat. Tel. 472-1660. 214888

LIMAN JEDAN ekstra sre|en stan, odmah useqiv 102m2. Telefoni: 528-137, 063/538166. 214871 CENTAR ekstra salonac 113m2 kompletno renoviran na prvom spratu, dvostrano orjentisan, lepa terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 214877 BALZAKOVA - ukwièn ~etvoroiposoban stan 113m2+23m2 odli~nog rasporeda. Moè zamena za mawi. Tel. 021/472-2060, 063/502-526. 214920 JODNA BAWA - noviji odli~an stan 95m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan. Tel. 021/6615-124, 063/502-526. 214933 MAKSIMA GORKOG - ukwièn kompletno renoviran ~etvorosoban salonski stan 105m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan. Tel. 021/528-399, 063/502-526. 214934 KLASIÂN ~etvorosoban stan od 100m2 u zgradi od fasadne cigle. Dvostran, veliki dnevni boravak, stan je odràvan i ukwièn... Tel. 065/2019-010; 021/427-277 ({ifra: 19845). www.solis-nekretnine.com. 215012 PRODAJEM petosoban moderan stan, 101m2, na {estom spratu, mansarda, dnevna soba 35m2, Ulica Mi~urinova, cena 105.000 evra. Tel. 021/520-231; 064/134-0459 ({ifra: 19720). www.solis-nekretnine.com. 215013 ADAMOVI]EVO NASEQE! Odli~an dupleks! Troiposoban stan, lift, terasa, klima, velika odvojena kuhiwa, kvalitetna oprema. 82m2 77.000 evra. Tel. 064/157-1297; 021/451-570; ({ifra: 19301). www.solis-nekretnine.com. 215009

KOD SAJMA petosoban dupleks stan 102m2 (45+47m2) gradi Moj Dom projektno finansirawe. Tel. 523-193, 451318. 214802 ^ETVOROSOBAN stan 103m2, dupleks, Kornelija Stankovi}a, gradila „Budu}nost“, useqiv. Cena 100.000E mogu zamene. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 216307 ^ETVOROIPOSOBAN dupleks, 95m2, Ilije Bir~anina, lift, terasa, cg, useqiv, 76.000E. Tel. 661-3259, 063/570659. 215910

MALI BEOGRAD, glavna ulica, plac sa temeqem 700m2 dozvoqena P+1+pk, placevi UTU uslovi za 480m2, cena 31.000E. Telefon 063/585-076. 82483 RIBWAK - prvi red do Dunava, plac 3300m2 sa starom ukwiènom ku}om i dozvolom za gradwu, nove. Telefon 063/585-076. 82482 PETROVARADIN - placevi od 500m2 - 8000m2, na raznim lokacija. Cena od 15E/m2 75E. Telefon 063/585-076. 82481 PETROVARADIN ku}a u glavnoj ulici dozvoqeno p+1+PK, plac 770m2, izgra|enost 50% zamena za stanove + ke{, cena 145.000E. Telefon 063/585-076. 82480 PLAC 850m2, sremska strana Salaksije, pogled na N.Sad, cena 9.000E. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 82611 NOVA ku}a 200m2/500m2, cena 115.000E. Moè zamena za mawi stan, dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188, 065/3333-177. 82613 PRODAJEM plac na Straìlovu u E{ikovcu 4.000m2 deo {ume, tvrd put, struja do placa, cena: 10.000E. Telefon 064/3144344. 82471 POPOVICA povoqno, legalna vikendica 50m2, dozvola za +40m2, plac 1000m2 uz potok, izvor, moè i kredit, vlasnik, samo 15.200E. Telefon 062/1771-353. 82601 ADICE, plac 11.000m2, cena dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 82617 PRODAJEM jutro zemqe, 5.500 m2 iza Neoplante na Klisi, pored puta front 400m, cena 55.000E. Ili zamena za stan. Telefon 064/3144344. 82470 MEWAM ku}u 135m2 sa velikom terasom 100m2, sva infrastruktura, pogled na grad i Dunav na lepom mestu - Salaksije Rakovac 10km od N. Sada za stan ili lokal u Novom Sadu. Telefon 064/3144344. 82468 PRODAJEM lepu konfornu ku}u 135m2+100m2 terasa na placu od 720m2. Pogled na Dunav i grad, lepa priroda u Salaksijama (Rakovac) 10 km od Novog Sada, cena: 55.000E. Telefon 064/3144344. 82467 PRODAJEM ku}e u Ka}u Sun~ani breg 70m2 i 107m2, cena povoqna. Telefon 064/5038504. 82466 UKWI@ENA ku}a na obali Dunava, 65/500m2, struja, voda, cena: 43.000E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 82614 PETROVARADIN, plac na lepom mestu 500m2, struja, voda, kanalizacija na placu, temeqi 10 h 10, dozvoqena gradwa. cena 28.000. Telefon 063/152-052-1. 82486 PRODAJEM ku}u u centru Rumenke sa dva ekstra lokala i stambenim prostorom od 70m2, useqiva odmah. Telefon 062/1784197. 82576 PRODAJEM wivu k.o Novi Sad gorwe Sajlovo 15h358m (5370m2) pored wive put, 100m od struja, voda, gas, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415 064/0678-614. 82544

nedeqa6.septembar2009.

PLAC u Veterniku Omladinska 26 sa odobrewem za gradwu. Telefon 6533-005. 82579 PRODAJEM ku}u u Sremskim Karlovcima. Telefoni: 021/882492, 065/66-37-053. 82581 VRDNIK, plac, 6300m2, iznad hotela „Termal“, dozvoqena gradwa. Telefon 063/514-984. 82504 ODMAH useqiva, komforna, ~etvorosobna ku}a sa grejawem, Rade Smiqanova, Novi Sad, garaà, nusprostorije, sva infrastruktura, 65.000E. Telefoni: 021/444-101, 063/750-41-87, 021/879-437. 82591 LI^NO kupujem vikendicu, moè i zapu{tena ili zapo~eta, ili vikend plac sa strujom, {ira okolina Kamenice, Petrovaradina, Karlovaca, Banstol. Telefon 063/7348832. 82603 POPOVICA, najlep{i deo, plac 6050 m2, 2/3 ravan, idealan za hotel ili luksuzne vile. Telefon 063/50-50-89.82490 PETROVARADIN, ku}a 80m2 samostalna na mawem placu u mirnoj ulici, cena 65.000E. Telefon 063/585-076. 82484 PETROVARADIN, ku}a za ru{ewe, 125m2, plac 750m2, lokacija ekstra, cena 47.000E. Telefon 063/585-076. 82485 PRODAJEM dvori{ni stan u centru i garsoweru u Bao{i}ima. Telefon 063/539-996. 82599 PRODAJEM ku}u na Klisi. Telefon 063/539-996. 82600 PRODAJEM vikend plac na banstolu sa vikendicom ukwiènom 31/3500m2 blizu asfalta, vode i struje, povoqno. Telefon 065/24-04-048. 82634 POPOVICA povoqno izuzetan, ravan plac 2126m2, uz asfalt 23.1m, uz potok 55m, izvor, samo 17850E (8.4E/m2), moè i 6500m2. Telefon 062/1771-353. 82602 PRODAJEM ku}u na Salajci, 100m2 sa nusprostorijama na placu 1568m2. Telefon 063/545-613. 82460 BANO[TOR-KRU[EVQE, odli~na ku}a za ìvot, na glavnom putu sa svom infrastrukturom, voda, struja, telefon, gas, autobus ispred ku}e. Telefoni: 021/879-437, 063/750-4187. 82593 PRODAJEM plac 522m2, glavni puta za Veternik, kod Belih dvora, na kraju Leptiroveulica Nova, {esti plac. Telefon 504-194. 81823 PRODAJEM plac 34 ara u Starom Rakovcu. Telefon 871213, 065/683-29-95. 82573 PRODAJEM plac sa temeqom od 17, 5 ari u ul. Svetog Save 70 A. Srbobran. Telefon 021/731804, 064/28-732-08. 82347 HITNO prodajem plac - vikend zona u Novim Ledincima 2.380m2. Telefon 886-636. 82450 NOVI SAD - vikend ku}a na prodaju ili mewam uz dogovor, samo dolazi u obzir Republika Srpska - Bijeqina, povr{ina placa 10 ari. Tel. 021/6275858. 82314 PRODAJA ukwiènih gra|evinskih placeva, Adice - Sime [olaje - Slavujeva, besplatne usluge za gra|evinsku dokumentaciju. Telefoni: 6301-650 i 064/115-06-39. 82665 BEOÎN, gra|evinsko zemqi{te 2,5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14. 82250 PRODAJEM odmah useqivu i ure|enu vikendicu, sa predivnim pogledom na Novi Sad i okolinu. Telefon 063/8737048. 82356 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ prvi vlasnik, uredeni papiri. Telefon 021/419-375, 063/166-7056. 82227 PRODAJEM ku}u u Turiji, plac 99m2, ku}a 97m2 + 22m2. Telefon 064/888-1093. 82351

ÊNEJ, me|unarodni put prodajem plac, 12.000m2, front 30m na kojem je dozvoqena gradwa. Infrastruktura se nalazi pored placa. Telefon 714-213. 81782 PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene placeve u Rumenki od 520m2, 1/1. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 81634 PRODAJEM ru{evnu ku}u u centru Rumenke, plac 2.200m2 (20mx105m) za poslovnu delatnost. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 81633 PRODAJEM plac na periferiji Rumenke od 1189m2. Telefon: 064/2447252. 81449 PRODAJE se ekskluzivna vila od 305m2 u Kamenici sa predivnim pogledom na Novi Sad, ukwièna 1/1, povoqno. Telefon 063/475-116. 80998 GRA\EVINSKI PLAC 630m2, ukwièn, struja, voda, gas, telefopn, ul. B. ]opi}a, bliè Dunavu. Telefon 63938-01. 80806

PRODAJEM zemqu na glavnom putu, 45 ari i 55m2, udaqenom 1km od Koru{ke i Dunava kod Bano{tora. Telefon 021/879-051. 82247 RAKOVAC, Salaksije, renovirana vikend ku}a, oko 90m2, ~vrsta gradwa, blok, fasadna cigla, struja, telefon, gradski vodovod, mogu}nost prikqu~ewa na plin i kablovsku tv, nusprostorija ~vrsta gradwa oko 20m2, plac veli~ine 2.750m2 pod orasima, {qivikom, drugim vo}em, stambena zona, 10km od Novog Sada, ukwièno, 39.000E, mogu} dogovor. Telefon 063/500-908. 82439 SKELA kod Obrenovca, gra|evinski plac od 12 ari. Cena po dogovoru. Telefon 065/6546-522. 82365 PRODAJEM 3 h zemqe u Sremskim Karlovcima za vinograd - vo}wak i 2h na Banstolu, wiva. Povoqno. Telefon 065/24-04-048. 82633 PETROVARADIN, nova ku}a odmah useqiva, dva kupatila, 200m2, PVC stolarija, fasada, izolacija, CG, garaà, ostava, plac 450m2, hitno. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 82646 ADICE, kod obdani{ta, ku}a sa tri stambene jedinice 170m2, tri kupatila, svi prikqu~ci, odmah useqiva, plac 300m2, samo 65.000E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602 i 063/200-512. 82645 TELEP, nov stan 25m2, sa odvojenom spava}om sobom na prvom spratu, 30.000E, Grbavica, 38m2, tre}i sprat, nov 46.000E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 82644 PRODAJEM ili izdajem 10 jutara zemqe KO Ratkovo op{tina Oxaci. Telefoni: 021/6431562, 064/346-6917. 82440 SKELA kod Obrenovca, ku}a 100m2, plac 92 ara i obradiva wiva od 3 hektara, na prodaju. Cena po dogovoru. Telefon 065/65-46-522. 82364 PRODAJEM dve ku}e: Koviq, \ur|evo. Telefoni: 021/55-2088, 021/838-923, 021/889-676 i 064/114-36-75. \or|e. 82335 KAMENICA - Bocke, ukwièna ku}a 140m2, komplet name{tena sa grejawem, terasa, garaà, plac 600m2, ogra|en. Telefoni: 021/6614-694, 063/200-512. 82641

OGLASI KAMENICA, centar, nova ku}a, 170m2, petosobna sa grejawem, dupla garaà, podrum, letwa kuhiwa, 120m2, plac 400m2, hitno. Telefoni: 021/6614-694, 063/587602, 063/200-512. 82640 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019-322;. www.solis-nekretnine.com. 214940 PRODAJEM ku}u na Salajci, 317m2, vi{e stanova, zapo~eta hala, plac 1207m2, vredi videti, cena 320.000 evra. Tel. 064/134-0459. www.solis-nekretnine.com. 214951 KU]A kod Jodne bawe, Ulica Milana Petrovi}a... za vi{e informacija pozovite. Tel. 064/2003-103; www.solis-nekretnine.com. 214956 PRODAJEM luks ku}u na samostalnom placu u centru grada pogodna za stanovawe i poslovawe! Mogu}a zamena! Tel. 021/423-208, 528-599. 214832 PRODAJEM ukwiènu ku}u od 54m2 kod @elezni~ke stanice, cena 34.000E. Tel. 021/6546609; 063-885-6290. 215063 PRODAJEM ukwiènu spratnu, ku}u u Futogu, ~vrsta gradwa, povr{ine 220m2 na placu od 530m2, strukturno odli~na, pogodna za dve porodice. Cena dogovor. Tel. 021/654-6609; 064/150-0867. 215062 NOVA ku}a, Petrovaradin 80m2+pomo}ni objekti, ure|eno dvori{te 500m2. Tel. 021/6337037, 063/250-892. 215084 DVOJNA ku}a 200m2 u Bloku Vila u Petrovaradinu, plac 400m2, cena povoqna! Tel. 064/134-0459; www.solis-nekretnine.com. 214957 PRODAJEM odli~nu prizemnu ku}u u Sr. Kamenici kod Auto ku}e „Petrovi}“, trosobna, podrum, eta`no grejawe i stan od 40m2! Vredi videti! Tel. 064/134-0459;. www.solisnekretnine.com. 214958 PORODI^NA ku}a jedinstvene lepote, moderna, izuzetno projektovana, petosobna, Vojnovo - Srem. Kamenica. Tel. 065/2019-013 ({ifra: 30359) www.solis-nekretnine.com. 214953 KU]A, Sr. Kamenica, Ul. vojvode Mi{i}a, lepa mirna ulica u blizini centra, 190/530m2, ukwièna, odmah useqiva, mogu}a zamena za mawi stan. Tel. 021/450-417, 063/128-97-97. 215015 KU]A u Sr. Kamenici 120m2 na placu od 780m2, legalizovana, povoqno! Tel. 065/2019-013. www.solis-nekretnine.com; ({ifra: 30290). 214950 SREMSKA KAMENICA - u centru ukwièna spratna ku}a 80m2, plac 350m2, sa pogledom na Dunav. Cena 88.000 evra. Mogu}nost pro{irewa u potkrovqe. Tel. 063/502-526. 214925 TATARSKO BRDO, ku}a 275m2 sa bazenom, nova, odmah useqiva. Tel. 065/912-3321. 214828 U KAMENICI ~etvorosobna ku}a 85m2 na placu od 1500m2 po izuzetno povoqnoj ceni od 70000. [ifra 40234. Tel. 451318, 063/8168-920. 214777 NA ÂRDAKU ku}a 200m2 (130 stambeno+80 suteren), plac 1400m2 ekstra pogled, 110000. Hitno. Tel. 214778 451-318, 523-193. PRODAJEM noviju, spratnu, ukwiènu ku}u od 116m2 na placu od 400m2 u Sremskoj Kamenici, ~vrsta gradwa, dobra lokacija. Povoqno. Tel. 021/6546609; 063/581-997. 215064 S. KAMENICA, prodajem novu spratnu ku}u od 225m2 na placu od 5 ari po ceni od 129.000. Tel. 636-6952. 215881 KU]A Veternik 50m2, plac 500m2, 18m front placa, cena 28.000E. Tel.021/542-779, 214750 064/823-6604. TELEP novija lepa ku}a sa odli~nom pozicijom, ukwièna, prodaja ili zamena. Tel. 021/528599, 063/111-4142. 214829

HITNA PRODAJA, odli~na spratna ku}a iza Minakve na Telepu. Petosobna na placu od 900m2! Tel. 064/134-0459;. www.solis-nekretnine.com. 214954 KOMPLET renovirana, sre|ena, porodi~na ku}a na Klisi u blizini sportskog centra, 80m2 plus 40m2 nusprostorije, na placu od 650m2. Tel. 065/2019013; ({ifra: 30353). www.solisnekretnine.com. 214952 ÂRDAK!!! Ku}a od 200m2 na placu od 25.000m2 na asfaltnom putu. Pozovite!! Tel. 021/4740064, 063/500-213. 214830 KU]A u Ka}u - Sun~ani breg, gradila „Budu}nost“, ~etvorosobna 110m2, Pr+Sp, useqiva ukwièna... Povoqno!!! Tel. 021/526-387, 063/286-647. 216308 SZ AKTIVA GRADWA, traì lokacije za izgradwu stambenih zgrada, mogu} svaki dogovor. Tel. 021/472-2061, 063/102-0733. 214902 POTREBNA LOKACIJA (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac.Vlasnici, javite se!! Tel. 021/526-387, 063/80869-62. 216296 PRODAJEM plac sa ukwiènom ku}om za ru{ewe! 695m2 plac, ku}a 70m2, struja, voda, gas, telefon, iza Belih Dvora na putu za Veternik. Cena 33.000 evra. Tel. 064/134-0459; www.solis-nekretnine.com. 214944 PLAC u Petrovaradinu kod Bloka VIII, 1127m2, 25x48m, P+1+PK, 50% izgra|enosti, idealno za sportski centar! Moè i zamena za stan. cena samo 45.000E. Tel. 064/134-0459. www.solis-nekretnine.com. 214945 PLAC NA ADICAMA - za objekat za vi{e porodi~no stanovawe, P+1+PK, 480m2 stambene povr{ine, cena 80.000 evra. Tel. 064/2003-103. www.solis-nekretnine.com. 214947 PRODAJEM plac na Alibegovcu! 5.200m2 pogodno za sportske terene i sl. Tel. 065/2019-013. www.solis-nekretnine.com. 214948 PRODAJEM plac u Petrovaradinu 516m2, Sadovi, ogra|en, ravan, asfalt, prikqu~ci na ulici, dozvoqena gradwa, cena 11.900. Tel. 021/425-653, 6616-324. 214814 PLAC u Veterniku 466m2, pored struja, voda, gas... Telefon 063/538-166. 214831 GRA\EVINSKI plac 500m2, Mi{eluk III, dozvoqena individualna gradwa. Tel. 021/528599, 423-208. 214827 PLAC od 4.000m2 sa predivnom panoramom na ceo Novi Sad, potez Salaksije, komunalno opremqena, asfalt do placa, 8km od mosta Slobode. Mogu}nost parcelisawa i kupovina mawe kvadrature. Tel. 064/2003-103. www.solis-nekretnine.com. 214946 PLAC Liparje i, 8200m2, predivan pogled, i plac Torine 20.000m2, sada je trenutak za investirawe. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 215025 PREDIVNA parcela, Rakovac, 22.700m2, pogled na grad i Dunav, investirajte sada kada je povoqno, mogu} svaki dogovor. Tel. 021/450-417, 063/12897-97. 215016 INDUSTRIJSKI plac, Temerin, kod „Avia“ pumpe, 16.700m2, 200m front uz me|unarodni put, sva infrastruktura uz plac, ukwièn 1/1, odli~na investicija. Tel. 021/450-417, 064/189-38-87. 215018 ODLI^NI gra|evinski placevi, Bocke, 750m2, 970m2, 1200m2. Tel. 021/450-417, 063/128-97-97. 215019 STARIJA vikendica sa placem od 5.000m2, Bocke, gra|evinska zona, trofazna struja, bunar, oaza mira sa predivnim pogledom na grad. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 215026

DNEVNIK VIKENDICA na Banstolu od 55m2, 13 ari placa, vo}wak, vinograd, struja, voda. Tel. 063/855-7109; 021/520-231; ({ifra: 30198). www.solis-nekretnine.com. 214949 VIKEDICA u Bockama, potez Gorwe Provalije-Mala Kamenica, 4km od pruge, plac ravan, 40 stabala vo}a, 2530m2, struja, bunar sa vodom. Tel. 064/2003-103. www.solis-nekretnine.com. 214955

IZDAJEM lokal u strogom centru. Telefon 451-792. 82448 PRODAJEM poslovni prostor od 28m2, ukwi`en, na Bulevaru oslobo|ewa 30A, II sprat, lokal br.4. Telefon 065/55-00-549. 82526 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, mesto ekskluzivno, opremqen za butik, razra|en, ukwi`en. Telefon 063/89-23-168. 81489 IZDAJEM lokal idealan za agencije povr{ine 30m2 prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30A. Telefon 498775 i 445919. 81567 IZDAJEM ili prodajem kancelariju 35m2, Branimira ]osi}a 2, 1. sprat. Telefoni: 063/502-034, 062/963-72-44. 81740 PRODAJEM kiosk u strogom centru Novog Sada, sre|en i razra|en. Telefon: 063/52-9939. 82431 IZDAJEM lokal 30m2+mala galerija. Poseduje sanitarni ~vor, telefon, grejawe. Telefoni: 021/6350-585, 064/221-5959. 82473 IZDAJEM uli~ni lokal 22+12m2 Kisa~ka ulica, 180E. Telefon 064/146-5474. 82421

IZDAJEM ekstra sre|en lokal 40m2, Liman II, poseduje 2 sanitarna ~vora, grejawe, telefon. Pogodan za kancelariju, kafi}, market, salone lepote. Telefoni: 021/6350-585, 064/221-59-59. 82474 IZDAJEM lokal 20m2 Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima ure|aj. Pogodno za kancelarije. Telefoni: 064/9356-924, 021/6350448. 82369

IZDAJEM uli~ni lokal 43m2, Novo naseqe, Mileve Mari} br. 6, pogodan za sve delatnosti. Telefon 063/511-939. 82498 IZDAJEM ili prodajm lokal u Haxi Ruvimovoj 28m2. Telefon 063/539-984. 82597 IZDAJEM kvalitetan kancelarijski prostor cca 200m2 na atraktivnoj lokaciji kod Merkatora. Potpuno opremqen, halogena rasveta, spu{teni plafoni, klima u svim kancelarijama...Tel. 064/2003-103. www.solis-nekretnine.com. 214937

IZDAJEM kancelarijski prostor od tri kancelarije, u odli~nom stawu, klimatizovan, halogena rasveta. Idealan za advokatsku kancelariju, u kuli pored Suda. Cena 450 evra mese~no. Tel. 064/2003103. www.solis-nekretnine.com. 214935 IZDAJEM lokal na Novom nasequ 175m2 u jednom nivou, parking, dobar prilaz, na du`e vreme. Telefon 063/538166. 214822

KOSOVSKA uli~ni, u zgradi, vi{enamenski lokal 52m2 izdajem ili prodajem. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 214823 CENTAR, 30m2 Ul. Jevrejska, izdajem uli~ni lokal, odmah useqiv! Tel. 063/826-1253, 064/829-5005. 215073 PRODAJEM lokal od 38m2 i 24 m2 kod Futo{ke pijace, izgradwa. Tel. 021/654-6609; 064/150-0867. 215061 PRODAJEM dom za stare i penzionere u okolini Novog Sada. Tel. 064/66-30-888.215905 LIMAN prodajem na atraktivnom mestu lokale 38m2 i 142m2 u prizemqu, uli~ni u odli~noj zgradi. Telefon 063/538-166. 214824 BULEVAR OSLOBO\EWA Liman II, 30m2 uli~ni lokal komplet sre|en 39.000 evra. Tel. 423-208, 065/5727-527, 063/111-4142. 214825 CENTAR - ordinacija u radu 20m2 ukwièno u odli~nom stawu cena 26.000 evra. Tel. 021/528-599, 063/111-80-85. 214826 POSLOVNI prostor u Ul. Novosadskog sajma od 180m2+na kori{}ewe 50m2, SU, vi{enamenski, pogodan za magacin, teretanu, normalni prozori, ukwièn, tri ulaza, cena 57.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 214815 RUMENA^KA okolina-“ABC“ lokal 35m2 pogodan za sve namene, ukwièn, pla}awe na rate i kafe, Ul. Slova~ka komplet luks oprem. 36m2 dogovor. Tel. 528-599, 063/111-41-42. 214821 NA DETELINARI kod pijace lokal u radu 21m2 cena samo 22000. Tel. 063/550-387, 451-318. 214776

U NEPOSREDNOJ blizini SPENSA, nov poslovni prostor od 53m2 po ceni od 56.500E. Tel. 063/101-0668. 214761 U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505. 214721 NA SUBOTI^KOM bulevaru prodajem uli~ni lokal 28m2. Tel. 021/662-2412, 063/1020-731. 214903 LOKAL na Grbavici, Ul. M. Dimitrijevi}a, prizemqe sa izlogom i suteren, ukupno 76m2, cena 57.000 evra. Tel. 064/2003103. www.solis-nekretnine.com; ({ifra: 80126). 214942 NOVI SAD - mega market, parcela 60.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infra struktura za mega market. Tel. 064/2019-322. www.solis-nekretnine.com. 214943 MAKSIMA GORKOG 105m2, uli~ni lokal, dva ulaza, odli~an. Tel. 444-107, 633-7853. 215030

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

IZDAJEM odli~an poslovni prostor 27m2 [afarikova 35. Telefon 065/6666-224. 82589 IZDAJEM dve kancelarije, kafe kuhiwu, WC sa kupatilom, 50m2 i stovari{te 100m2. Telefon: 063/524-090. 82630 POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/416-5806. 82521 IZDAJEM garsoweru nename{tenu pogodnu za kozmeti~ki salon ili kancelariju u Ul. Ivana Kosan~i}a, prvi sprat. Telefon: 064/268-66-95. 82310 IZDAJEMposlovni prostor, prazan, 120m2, Kraqa Petra I br.129, Ka}, cena povoqna. Telefon 021/62-12-404, 064/14-78-750. 81741 IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 400m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540. 82192 IZDAJEM name{ten kancelarijski prostor 50m2 u Kosovskoj ulici, 2 telefona, parking, kablovska, CG, klima, mese~no 250E. Telefon 062/29-18-29. 82515 IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540. 82191

PRODAJEM ukwiènu garaù 21m2, duìna 8m u ulici Kraqevi}a Marka 10 N. Sad u suterenu zgrade. Telefon 064/157 0304. 82517 IZDAJEM dve garaè u [afarikovoj 35. Telefon 065/6666224. 82590

PRODAJEM Renault 4 GTL, 1989.godi{te, bele boje, pre{ao 120.000 km, prvi vlasnik, u odli~nom stawu. Telefon 064/28732-08, 021/731-804. 82348 KUPUJEM sve vrste auta, moè i havarisana, pla}am maksimalno. Telefoni: 064/3377695 i 824-611. 82187 PRODAJEM auto prikolicu, 1m h 2m h 60cm, dupli giwevi. Telefon 504-926. 82366 KUPUJEM auta sa na{im tablicama do 5000E. Moè i havarisana. Moè zamena za name{taj, izra|en po va{oj èqi i meri. Telefoni: 021/822714, 063/7081939. 80764 „ZASTAVA“ 128, iz 1997. godine, registrovana do maja 2010, cena 1100E, ne mora se prevesti. Telefon: 063/524-090. 82628

KUPUJEM polovan name{taj: ugaone garniture, regale, sto i stolice, garnitura trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032 i 063/7356-243, Mirjana. 82323

PARKETAR, postavqawe, hoblovawe i lakirawe parketa, laminata, tarketa, lamelnog parketa i brodskog poda. Telefon: 526514 i 063/844-7504. 82648 MOLER - fasader gletovawe, kre~ewe hirofa - demit povoqno! Telefon 064/0933-385. 82453 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 82052 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334. 81501 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata, postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 82553 ZIDAR - svi zidarski radovi, se~awe zidova i izolacija. Telefon: 021/830-110 i 064/21-71168. 80536 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 82262 MOLER - izvodim sve radove povoqno: gletovawe, kre~ewe, farbawe, {panski zid i demit, kvalitetno i ~isto. Telefoni: 021-504-937, 064-23-00563. 82594 KERAMI^AR - dugogodi{we iskustvo: postavqawe kerami~kih plo~ica sa i bez materijala. Telefoni: 021/6413911, 063/1240658 Zmajeva~ki put 33 N. Sad Martin. 82398 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 82725 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 82200 MOLER radi sve molerske radove, kre~ewe, gletovawe, {panski zid i farbawe stolarije. Telefoni: 021/302-267, 064/291-4653. 82451

NAJPOVOQNIJE stovari{te proizvodi: fert gredice, betonske stubove, armatura po specifikaciji, cemnet, blokovi, cigla, kre~, ostali materijal, organizacija prevoza. Telefon 021/847-034. 78658

PRODAJEM medicinski krevet za nepokretne sa daqinskim upravqa~em. Telefon: 021/540-903. 82082

PRODAJEM {iva}e ma{ine i endlerice i iberdek, kroja~ki, tapetarski pribor i rezervne delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312-135. 82053 FRI@IDER, zamrziva~, sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063-574-162, 065-443-9310. 82477

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 82279

IZVODIMO sve vrste molersko farbarskih radova brzo i ~isto. Tibika, telefon: 064/9820511 i 065/6449436. 82189 HIDRO-IZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova, garancija. Izolacija tavanskog prostora. Telefoni 021/731-895, 064/1289-487. 82245

KUPUJEM ispravne, neispravne sony televizore sa lo{om slikom, neispravnim ekranima, sve ostale televizore, belu tehniku, ispravnu i neispravnu. Telefon: 063/7746129. 82677

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 76186 KUPUJEM antikvitete, sabqe, bode`e, bajonete, ordene, medaqe, kubure, pu{ke kremewa~e, stari novac, zlatnike i ostale starine. Telefon: 063/196-4817. 82202

PRODAJEM gro`|e „`upqanka“. Tel. 021/826-286, 021/825-153. OG/2 PRODAJEM semensku p{enicu „astra“ rod 2008. Tel. 021/826-286, 021/825-153. OG/3

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 82768

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: mlade koke nosiqe, osamnaestonedeqne i izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 82273 PRODAJEM mlade koke nosiqe. Mogu}nost dostave. Telefon 888-386. 82352

NOVOSA\ANIN 51 godina razveden. Visok, zgodan, {armantan, prijatnog izgleda, tra`i usamqenu `enu iz Novog Sada da je tako|e lepog izgleda, radi trajne i iskrene veze, ozbiqan sam ~ovak i ovo {to sam napisao je iskreno. telefon 064/918-18-16. 82465 AGENCIJA iskqu~ivo za bra~no posredovawe zemqa/inostranstvo klub za sve slobodne. Ogranizujemo izlet, 19. septembra, parti jednom nedeqno. Telefon 021/496-382. 82571

POTREBNA 2 farmaceutska tehni~ara i dva dipl. farmaceuta apotekama u Novom Sadu. Telefon 021/423-386. 82543 SPLAVU u Futogu potrebni kuvar, konobar i pomo}na radnica u kuhiwi. Telefon 063/509-167. 82353 PRIMAM u stalni radni odnos radnika u magacinu na poslovima prijema i izdavawa. Rad sa viqu{karom, C kategorija. Telefon 021/403-150. 82367 KU]NA nega starih, bolesnih. Medicinske, gerentolo{ke, pedijatrijske, kurirske usluge. [etwa bolesnika. ^uvawe dece, spremawe, peglawe, kuvawe, vo|ewe doma}instva. Te. 021/400-148, 496-382. 82569 @ENU za peglawe i spremawe stana {est sati svaki dan sem nedeqe. Zvati od 17 - 20 ~asova. Telefon 021/498-287, i od 10 17 sati na 063/516-483 82493 EVROPA: potrebni kuvari, kuvarice, pomo}ne kuvarice, bebisiterke, `ene za ~uvawe bolesnih, hrvatski paso{ ili paso{ Evropske unije. Telefoni: 021/522-999, 021/400-148. 82567 AGENCIJI „SOLIS“ potrebni komunikativni saradnici za rad na prometu nekretninama. Do}i li~no radnim danom u 14.00h, uz prethodnu najavu na telefon 021/520-231. 215014 AGENCIJI za nekretnine potrebni agenti prodaje. Tel. 021/6546-654, 063/757-82-04. 215904

nedeqa6.septembar2009.

AGENCIJI za nekretnine „BOMIL“ potrebni agenti prodaje sa iskustvom. Tel. 6366952. 215888 POTREBAN stolar i farbara. Tel. 021/890-216. OG/1

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351531, 021/661-09-16. 80110 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/7347264, 065/467-0553. 82605 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/467-0551, 063/7-347-249, 065/467-0554. 82606 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4670548, 065/467-0547. 82607 KROVNI PANELI 12 cm debqine, {irine 1m i du`ine od 8.5 do10.3m. Telefon 062/22-3378. 82492

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi

Milan Kosovac

Posledwi pozdrav dragom i voqenom kumu

Marku Karagi}u

U srcu te s qubavqu ~uvamo.

Tvoji najmiliji: `ena Lenka, Ika, Marijana i Miki.

od porodice Veselinovi}: Veselina, Du{anke, Dragana, Slavice, Dude i Mom~ila.

82835

82831

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je 5. 9. 2009. godine umrla moja mama

Milka Vu~kovi} 1931 - 2009. Sahrana je u ponedeqak, 7. 9. 2009. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. ]erka Dubravka. 82836

Posledwi pozdrav brati}u i bratu

Posledwi pozdrav dobrom ~oveku i velikom prijatequ

Jovan Ba~kali}

Marku Karagi}u Jovanu Ba~kali}u

od: tetice Ivane, te~e Ba}e, sestre Dragane i brata Dragana sa porodicama.

Neka te an|eli ~uvaju.

Stana Kova~evi} sa porodicom.

Posledwi pozdrav od: {ogorice Mire, {ogora Mi{ka i Stefana Radowi}a.

82840

82839

Posledwi pozdrav

82841

Posledwi pozdrav

Jovanu Ba~kali}u Bati Ponosni {to smo te imali: mama Qubica, Nadica i Milan. 82838

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ otac i suprug

Radi Krneti}

od: Markovih drugova i osobqa Restorana, kao i porodice Nikole Milinova.

82822

Jovan Ba~kali} preminuo posle kra}e i te{ke bolesti, u 53. godini. Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 7. 9. 2009. godine, u 16.15 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sinovi Novak i Aleksandar, snaha Aleksandra, unuka An|ela i supruga Rajka. 82837

^ITUQE

nedeqa6.septembar2009.

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

DNEVNIK

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od milog i voqenog strica

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena

Radmila Krneti}

Marka Karagi}a

ro|. Zate`i} 1945 - 2009.

Branislav Popov ^ika Dragi ]i}o, u na{em se}awu osta}e{ nasmejan, nesebi~an, voqen i nezaboravqen. Tvoja bratanica Rada Kne`evi} sa porodicom: @arko, Mirko i Jasna.

1931 - 2009. preminuo 4. 9. 2009. u 78. godini. Sahrana je u nedequ, 6. 9. 2009. godine, na Pravoslavnom grobqu, u Be~eju, u 14 ~asova. Ve~no }e `iveti u na{im srcima.

Sahrana je u nedequ, 6. 9. 2009. godine, u 14 sati, na Mesnom grobqu, u Mladenovu. Vole te najvi{e na svetu, zauvek tvoji: suprug Marko, sin @arko i }erka Jelena.

82833

82825

Iskreno sau~e{}e porodici.

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu i dedi

Posledwi pozdrav dragoj priji

O`alo{}eni: supruga Persida, sinovi Miroslav i Qubomir, snahe Milica i Er`ebet i unuke Katarina, Kristina, Dragana i Branka.

OG-1

Marku Karagi}u

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od milog i voqenog strica

Rada Krneti}

1938 - 2009. Sahrana je u ponedeqak, 7. 9. 2009. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

dr Radmili Krneti}

Posledwi pozdrav od prijateqa Slavice i Mo{e.

od porodice Pejin.

82823

82827

Porodica Karagi}. 82804

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

Tu`na srca se opra{tamo od na{e nane

Marka Karagi}a Dragi ]i}o, nemam re~i kojim bih mogla da iska`em tvoj zna~aj i tvoju veli~inu u mom `ivotu. Uzoru moj, neka mi te an|eli ~uvaju i tvoj osmeh na nebu ocrtaju. Hvala ti za svaki osmeh i zajedni~ke trenutke.

Marku Karagi}u Tvoja bratanica Jasna i unuk Du{an Bokan.

Marku Karagi}u

od Mi{ka i Biqe Gvero.

od brata Milana sa porodicom.

od brata Gojka Karagi}a sa porodicom.

82812

82814

82807

82834

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em voqenom

Posledwi pozdrav

Marije Tomi~i}

Posledwi pozdrav od porodice Tomi~i}. 82821

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom i po{tovanom bratu i deveru

Marku Karagi}u

Marki{i

Po~ivaj u miru, te~o.

Marku Karagi}u

od Milenka \ermana sa porodicom.

od Nikole Karagi}a iz Amerike.

od porodice Dra`i}.

Mi{a Perovi} sa porodicom.

82813

82809

82806

82828

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav bratu

Ponosu na{, puno te volimo. Nikada, ali nikada, te ne}emo zaboraviti. Nema vi{e ni re~i ni suza, oko nas ti{ina, bol i tuga. Hvala ti za sve.

@alosni i bolni su: tvoj brat Petar i snajka Mioqka Karagi}.

Marku Karagi}u

82829

Marku Karagi}u

od kumova Babi}.

od brata Bo{ka Karagi}a sa porodicom.

82815

82808

Marku Karagi}u

od brata Perice Karagi}a sa porodicom.

od kumova Gvero.

82810

82811

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN Dana, 7. 9. 2009. navr{avaju se 2 pune godine od kada vi{e nisi sa nama.

POMEN

6. 9. 1999 - 6. 9. 2009.

Jasna [uqan

Todor Kep~ija Sa puno qubavi, tuge i po{tovawa ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe. Supruga Mirjana i sin Dejan.

SE]AWE Danas, 6. septembra 1999. je 10 godina od smrti na{e jedinice

JEDNOGODI[WI POMEN 6. 9. 2008 - 6. 9. 2009.

Jasne [uqan

Dragan Leti}

ro|. Oparnica

Tuga i bol su neizmerni ali posle 10 godina ti `ivi{ u na{im srcima, gde te ve~no ~uvamo od zaborava. Tvoji najmiliji: sin Bojan, }erka Tamara i suprug Bata.

82375

DVOGODI[WI POMEN

SE]AWE

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dragici [e{evi} - Pavlovi}

iz Koviqa

O`alo{}eni: sin Milorad, snaja Ru`ica, }erke Rada i Milena, zetovi Radica i Cvijo sa porodicama. 82204

82395

82757

na{em

POMEN Dana, 7. 9. 2009. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ dragi i nezaboravni suprug i otac

Posledwi pozdrav velikom prijatequ

82462

Milica Sali} Seka

Kata Korpa{

Poka`i nam odsjaj me|u hiqadu zvezda, nek zablista u ovoj tu`noj no}i, neka se svetla nikad ne ugase, jer ti si svitac koji tamu u svetlost pretvara. Jer ti si Joca {to se ne zaboravqa. Tvoji najmiliji.

POMEN Navr{ava se godina od kako nas je napustila na{a draga

Vladimir Bo`i}.

82748

6. 3. 2009 - 6. 9. 2009.

1945 - 2007.

Hvala vam za sve dobro koje ste u~inili za mene. Lepu uspomenu na Vas ~uva}u do kraja `ivota.

Tvoja mama Sofija i otac Ostoja.

Jovan Raja~i} Zorka Pekez

iz Putnika

Kad srce i du{a boli, vreme nije lek. Velika patwa i bol, suze u na{im o~ima i ve~na tuga, tuga za tobom.

82753

POMEN Navr{ava se godina od kako nas je napustila na{a draga mama

nedeqa6.septembar2009.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. od Mi{u{ke sa porodicom.

Ostavila si me tu`nu i uskra}enu za tvoju iskrenu qubav koju si mi nesebi~no pru`ala do zadweg dana. Sa qubavqu i tugom, tvoja sestra Eka i {ogor Du{an.

Tvoji najmiliji. 82499

82796

Pro{le su ~etiri godine.

Pro{lo je sedam tu`nih dana od smrti

Ivana Vebera Zorka Pekez

Mi}i Petkovi}u

O`alo{}eni: sestra Soka, brat Ratko, snaja Mika, brati}i Milorad, Dragomir i Ratko sa porodicama.

82206

Slavko A}imovi}

Vladimir Grgin~evi}

Porodica Bawac.

Ve~no }emo te voleti i u srcima nositi, tvoji kojima beskrajno nedostaje{. Supruga Marija sa decom.

S tugom i qubavqu, tvoja supruga Zorica.

82802

82727

82732

POMEN

dipl. pravnika penzionisanog sekretara Vrhovnog suda Vojvodine Zahvaqujemo se rodbini, prijateqima, kolegama i kom{ijama koji su prisustvovali sahrani milog nam pokojnika i podelili bol sa nama. Po~ivaj u miru. O`alo{}eni: supruga Gabriela, }erka Zita i Bela. 82488

^ETVOROGODI[WI POMEN dragoj mami, baki, supruzi i svekrvi

Dana, 3. 9. 2009. godine, preminula je na{a mama i baka u 73. godini

POMEN

6. 9. 2007 - 6. 9. 2009.

Srbo Mikica Tomov

Jelena [epinski Sahrana je u nedequ, 6. 9. 2009. godine, u 16 sati, na grobqu, u \ur|evu. Sin Miroslav i }erka Zdenka sa porodicom.

Pilu{kice, 56 sve}a je danas upalila zemaqska vila svom an|elu.

Puno te vole: tvoja Qikica i tvoje unu~ice Mija i Ena.

ponosni smo {to si nam bio prijateq. Tvoji drugovi iz Jadrana: Dragana, Ivana, Lale, Baj{i}, Soldatovi}, ~ika Laza, Kumela, \ole, Ivica, Boban, Femi}, Tatika, Zdjelari}, Radulovi}, Rade, \ole, Boris i Deki.

82820

Grozdi Luki}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Dana, 7. septembra 2009. godine navr{ava se {est meseci od kako nas je zauvek napustila na{a draga majka

Julijana Mocni od wenih najmilijih.

82803

^ETVOROGODI[WI POMEN

Nikola - Nina Bosni}

Grozdi Luki} od stanara Pariske komune 24.

82805

Tvoja deca.

Sa qubavqu i zahvalno{}u ~uva}emo te dok trajemo u na{im srcima i mislima. Po~ivaj u miru. Vole te tvoji: supruga Petra, deca, unu~ad i praunu~ad.

82683

82706

Draga mama, uvek }e{ ostati u na{im srcima.

ro|. [utilovi} Nikada te ne mo`emo zaboraviti. Mili se ne zaboravqaju niti umiru. Sinovi Nenad i Predrag, unuke Bojana, Gordana, Tamara, Tatjana i Tijana, suprug Spasoje i snaje Milanka i Ivana.

Marko Radowi} 1979 - 2007. U srcu i mislima zauvek sa nama! Porodica Radowi}. 82800

82516

82681

82701

Posledwi pozdrav na{oj dragoj babi i mami

An|elki Baji}

POMEN

6. 9. 2003 - 6. 9. 2009.

Radojki Cap

Radojki Cap Kekili, najdra`i ne umiru. Hvala ti.

^uvamo te od zaborava.

Tvoja deca: Milana i Milan.

Tvoja Ceca.

82294

82295

07.00 08.00 08.05 08.15 09.30 10.00 11.00 12.00 12.03 13.00 14.00 15.25 15.50 16.10 17.00 17.20 18.55 19.15 19.30

TV PROGRAM

nedeqa6.septembar2009.

TV ba{tina Vesti Crtani film Duboko u {umi, film Pustolovine Marka i Maje Koncerti sa Zmajevih de~jih igara Znawe imawe Vojvo|anske vesti Koliko se poznajemo, kviz Stoni tenis, prenos No}ni gresi, film Tarzan Frej`er Rej~el Rej TV Dnevnik Odlo`ena reakcija, film Tarzan Crtani film TV Dnevnik

Lice s naslovnice (Panonija, 21.30) 08.05 08.35 11.00 11.30 12.00 13.30 14.20 15.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 21.30 22.00 22.40 00.00

Glas Amerike Nedeqom u Panoniji Modni magazin Multietnik Film Rodi s qubavqu Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti E-TV TV {op Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika Op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Hedonist Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.49 13.00 13.15 13.27 14.07 14.45 14.55 15.40 16.48 18.30 19.02 19.30 20.03 20.55 23.12 23.16 00.15 00.34 02.00 02.19 03.09 03.54 04.31 05.01 05.23 05.47

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Kulinarski letopis Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom: Sloboda Mi}alovi} Vreme je za bebe Vesti Sat Vru} vetar Lutalica, film Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Ono kao qubav Vreli dani u Alabami, film Vesti Razum i ose}ajnost Dnevnik Egzit Vesti Ono kao qubav Sat Balkanskom ulicom Sasvim prirodno Slagalica, kviz TV prodaja Verski kalendar

Koliko se poznajemo? Po~iwe emitovawe ~etvrtog ciklusa kviza „Koliko se poznajemo?“. U kvizu je u~estvovalo 96 {kola iz Vojvodine. Voditeq: Slobodanka Boba Latinovi} Urednik: Vesna Vukajlovi} (RTV 1, 12.03) 20.10 21.00 22.00 22.30 22.30 00.05 00.50

06.25 07.25 09.30 10.15 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 17.10 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.30 23.00 00.45 01.30 04.45

Muzi~ke biografije Baza na Dunavu Vojvo|anski dnevnik Hronika 38. Brankovog kola Zami{qena drugarica, film Rej~el Rej Odlo`ena reakcija, film -1. i 2. deo

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Divqa stvorewa Frej`er Duhovka (slov) Slova~ka emisija za penzionere Nedeqni magazin (rum) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika TV magazin (rus) Kulturako aresipe (rom) Vr{a~ki venac 2009. Hronika 38. Brankovog kola Frej`er TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Zajedno Me|unarodni festival akusti~arske muzike [iroki plan (rus) TV sport (ma|) Advokati i saradnici Stoni tenis Top {op Preuzima se RTV 1

Zdravko ^oli} u Puli

Koncert Zdravka ôli}a u Puli Prikazujemo koncert Zdravka ôli}a odràn 2. jula 2008. godine u Pulskoj areni. Ovaj koncert prvi je na Balkanu sniman savremenom HD tehnologijom... (RTS 2, 18.45) 06.02 07.00 07.31 07.35 07.45 08.00 09.00 09.29 09.45 10.00 10.30 11.00 12.00 12.25 12.50 13.25 13.55 15.29 16.00

10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 15.30 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30

NS klinci Va{ar Guliver Najboqi lek Drum Kibicfenster Film: Porota Tajni znak Hrana i vino Eko balans Katapultura Lude godine Objektiv Evo nas kod vas Tajni znak Razgoli}eni

06.00 Ragbi Super liga: Lids- St Helens 07.40 Klupske TV 08.40 Moto GP San Marino – Zagrevawe 125 ~ 10.25 Klupske TV 11.00 Moto GP San Marino – Trka 125 CC 15.20 Kvalifikacije za SP: Slova~ka – ^e{ka 17.15 Kvalifikacije za SP: Austrija – Farska ostrva 19.15 Moto GP San Marino – Trka 125 ~ 22.30 Fudbal prijateqska: Engleska – Slovenija 00.25 Kvalifikacije za SP: Ukrajina – Andora

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

17.00 17.30 18.45 20.24 21.30

SERIJA

Ono kao qubav Braca i Mimi doseqavaju se u novu zgradu. Wihove prve kom{ije su Sr|an, ne tako uspe{ni glumac i jo{ mawe uspe{ni vlasnik kafi}a „Hipnotisano pile“ u prizemqu zgrade i wegova devojka Na|a, manekenka. Uloge: Nata{a Markovi}, Bojana Stefanovi}, Sowa Kola~ari}, Sergej Trifunovi}, Nikola Kojo Re`ija: Gor~in Stojanovi} (RTS 1, 20.03)

06.15 07.00 08.30 09.00 09.30 10.15 10.50 12.15 13.00 16.00 18.00 18.25 19.00 21.00 00.00 01.00 02.00 03.30 05.30

e-TV Doma}in Sme{na strana `ivota Puka Cirkus Sme{na strana `ivota Film: Tajna porodi~nog blaga Svet na dlanu Film: Carstvo 1. deo Kraqevi Ade Red bul Kviz: Ke{ taksi Film: Ludilo na travi Film: Carstvo 2. deo Top spid Ameri~ko rvawe - do koske Kviz: Ke{ taksi Film: Kona~ni obra~un Ameri~ko rvawe - do koske

22.17 23.22 23.49 00.36 02.00

Muzika za dobro jutro Amen a|es Datum Verski kalendar Agroinfo Dozvolite Pustolov Zaboravqen, EBU dok. prog. @eqa za bunarom, EBU drama Akva viva derbi Moj qubimac Znawe imawe UNHCR: Povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Kulturako aresipe Odbojka - EP: Srbija - Italija, prenos Srpski isto~nici Stoni tenis: Srbija open 2009, finale (me{oviti dubl) snimak Magazin Lige {ampionae 49. Qubi~evske kowi~ke igre, prenos Koncert Zdravka ôli}a u Puli Karika Zaboravqeni umovi Srbije: Boìdar Kneèvi} Lila Dovns, muz. program Bir fest 09. Detektivske pri~e Odbojka - EP: Srbija - Italija 49. Qubi~evske kowi~ke igre

Napomena: RTS }e povremeno prenositi me~eve s US opena u dva termina od 17.00 i od 01.00 sat.

06.00 07.00 08.00 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 15.15 17.00 17.55 18.35 19.05 20.00 21.00 23.00 23.30 01.00 02.45 03.15 04.15 05.00

Glas Amerike Yordan Film: Pozori{ne strasti Za dobar dan Slike `ivota Present Vesti Slatka moja Film: Bi}e skoro propast sveta Boks Vesti Zaustavno vreme Dok. serija Petar Veliki Film: Probudio sam se rano na dan svoje smrti Beli svet Film: Pozori{ne strasti Film: Probudio sam se rano na dan svoje smrti Glas Amerike Doma}a muzika Dok. serija Petar Veliki

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Hrana i vino, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnote Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika.

09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program.

07.00 Autosprint, 08.00 Beli luk i papri~ica, 08.30 Uz kafu, 09.00 Od Tokija do Milvokija, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 12.00 1 na 1, 12.30 U na{em ataru, 13.30 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Bez cenzure, 22.00 Portret, 23.00 Tajm aut.

DNEVNIK

07.00 Film: Avalon 09.00 Znawe na poklon 11.00 Dobre namere 12.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.30 TV Travel magazin 14.00 Film: Marija i Josif 16.00 Vesti B92 16.30 Qudi sa Menhetna 17.25 Pametwakovi}i 17.55 [tiklom u vrata 18.30 Vesti B92 19.05 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Najsmrtonosnije ìvotiwe na svetu: Indija 20.05 Uvod u anatomiju 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Pametwakovi}i 00.00 [tiklom u vrata 00.30 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Najsmrtonosnije ìvotiwe na svetu 01.25 Dok. serija: Uìvo sa Ebi Rouda

07.00 09.00 10.00 10.20 10.30 12.15 13.00 14.45 15.00 16.15 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.00 02.45 03.00 04.30

Jutro sa Ne{om Risti}em Tuk na luk Da pre|emo na ti Siti Film: Lupe`i Grand hitovi Film: Nadin Siti Vi pitate Nedeqno popodne Lee Ki{ Piramida Nacionalni dnevnik Mewam `enu Film: Oficir i yentlmen Film: Vuk Film: Nadin Siti Film: Crna ovca Film: Oficir i yentlmen

A{li Njubru

Idemo u`ivo (Hepi, 15.25) 07.15 07.40 08.05 08.10 08.30 08.50 09.20 09.35 10.00 10.25 10.55 11.45 12.40 14.05 14.40 14.55 15.25 15.45 16.15 16.45 17.00

Rori Majstor Bob Spasoje Mala princeza Nodi Henrijeve zanimqive `ivotiwe Ho}u ja Lizi Mekgvajer Engleski sa Ozmom Viva piwata Spajder rajderi Konan Film Kalamiti Yejn Stari Tom Feniks i tepih Idemo u`ivo Lizi Mekgvajer Engleski sa Ozmom Ho}u ja Film

Yek Nikolson

Vuk Voze}i kroz olujnu no}, Vil Randal nale}e na vuka koji istr~ava iz {ume pored puta. Kad iza|e iz kola da vidi {ta se dogodilo, vuk ga ujede, a potom nestaje u {umi. Od tog trenutka Vilov `ivot malo po malo se mewa na na~in koji je te{ko objasniti... Uloge: Yek Nikolson, Mi{el Fajfer, Yejms Spejder, Kejt Neligan, Kristofer Plamer, Om Puri Re`ija: Majk Nikols (Pink, 23.30)

18.30 Ure|ewe ambijenta 18.55 Telemaster 19.20 Od Tokija do Milvokija, putopis 20.10 Vejb specijal 21.00 Telemaster 21.10 Srce... 22.10 Fritajm 23.00 Biseri 23.50 Telemaster 00.00 Vremenska prognoza 00.05 Budi faca 00.40 Strava emisija 02.00 Ure|ewe ambijenta 02.50 Od Tokija do Milvokija, putopis 03.30 Film: Kao nekad 04.30 Muzi~ki miks 06.25 Vremenska prognoza

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Sremske pri~e, 15.00 Film, 16.30 Bez tambure nema pesme, 18.00 Ko te {i{a, 19.00 Kazivawa, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Film, 21.30 Druga strana medaqe, 22.15 Mobil e, 22.30 Ko te {i{a, 23.15 Yuboks. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

nedeqa6.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Ana Faris

Dobra riba Prelepa zvezda sredwe {kole misli da ima sve i uop{te nema strpqewa za one koji se ne uklapaju u wen savr{eni svet. Ali wen arogantan stav }e se ubrzo promeniti kada se jednog dana probudi preobra`ena u 30godi{weg mu{karca… Uloge: Rob [najder, Ana Faris, Metju Lorens, Erik Kristijan Olsen Re`ija: Tom Brejdi (Nova TV, 21.00) 08.30 Kraq Kvinsa 09.30 Doma}ice iz visokog dru{tva 10.25 Zbogom, biv{i 11.20 Magazin Lige prvaka 11.50 Automotiv 12.20 Novac 12.50 Ulica se}awa 13.45 Rokenrol {kola, film 15.35 Prekr{ena pravila, film 17.00 Vesti 17.10 Prekr{ena pravila, film 17.40 Mister Bin 18.10 Lud, zbuwen, normalan 19.15 Dnevnik 20.00 Nad lipom 35 21.00 Dobra riba, film 22.50 Red karpet, {oubiz 00.10 Televizijska posla 01.10 Gospodin Yons, film

08.00 Sudwi dan: Slike raja i pakla 08.30 Impresionisti 09.00 Vikingovo putovawe 10.00 Mladi Jovan Pavle Drugi: Svedok zla 11.00 Viktorijino carstvo 12.00 Grobqe gladijatora 13.00 Ponovo izmi{qeno 14.00 Po{tujte sebe: Pri~a o Staks rekordsu 15.00 Vek 16.00 [ifra Agate Kristi 17.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 18.00 Posledwi let poru~nika Estila 19.00 Berlinski vazdu{ni most 20.00 Ubistvo Anrija IV 21.30 Crkva i dr`ava u moderno vreme 22.00 Foklandski rat 23.00 Vek 00.00 [ifra Agate Kristi 01.00 Faraoni koji su izgradili Egipat

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Tali~ni Tom Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Tali~ni Tom Gladijator Potra`i Vandu Kos Drevni ratnik Na putu za Katangu @igolo [ampion kartinga Sahara Goli skandal 2 Goli skandal 1

06.00 07.30 09.05 10.30 12.40 14.35 16.15 17.40

Moj omiqeni Marsovac Binki Pravi surferi Uveli snovi Svi su ludi za Meri A poslovi odlaze Bo`i} Denisa Vragolana Indijana Youns i otima~i izgubqenog kov~ega Holivud: Na snimawu Gospodin Bruks Nestala Tamna voda Zastave na{ih o~eva Momci Bioskop, bioskop, bioskop

19.35 20.05 22.05 23.55 01.25 03.35 05.25

08.10Zavr{nica takmi~ewa kraqice Elizabete u Briselu 09.25 Ludi rimski carevi: Elagabal 10.20 P. D. Yejms: Smrt sudskog ve{taka 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Plodovi zemqe 13.25 Rijeka: More 14.00 Istra`ivawe vremena, dok. film 15.00 Mir i dobro 15.50 Ujka Vawa, snimak pozori{ne predstave 16.55 Dok. film 17.45 Mladi Ajn{tajn, film 19.30 Dnevnik 20.10 Feniksov let, film 22.30 Dnevnik 3 23.15 Bandolero, film 00.55 Dok. serijal 01.45 Ludi rimski carevi: Elagabal 02.15 Duhovni velikani

08.00 09.00 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 03.00

08.00 08.55 09.40 10.25 10.50 11.10 12.00 12.25 12.50 13.20 14.15 15.45 18.00 19.05 20.00 21.35 22.25 00.30

U divqini Pomorska patrola Yordan Sudija Ejmi Mis Marpl: Telo u biblioteci Ubistvo iz zadovoqstva Taken in broad daylight Yordan Medijum Zakon i red Meklodove }erke Divqi u srcu

Nadrijaliti {ou Astro Boj, crtani Ulica Sezam, crtani Ben 10, crtani Skrivene poruke Eksploziv Zvezde ekstra: 10 naj{okantnijih holivudskih razvoda Ostrvska ekipa Bibin svet Mewa~nica Neprijateqski rudnik, film Legenda o jeseni, film Odred za ~isto}u, dok. emisija Ekskluziv Neprijateq u mom krevetu, film CSI: Majami Drakula, film Policijska akademija, film

Neprijateq u mom krevetu Rakel Vel~

Bandolero Teksa{ki gradi} Val Verde 1867. godine. Kad sa svojim qudima krene u pqa~ku gradske banke, razbojnik Di Bi{op ne sluti da }e akcija krenuti po zlu i da }e im planove pokvariti {erif Yuli Yonson i wegov mladi zamenik Rosko Bukbinder. Tokom neuspele pqa~ke ubijen je gospodin Stoner, a {erif pred wegovom udovicom Marijom hapsi Dija i ~etvoricu wegovih qudi… Uloge: Yejms Stjuart, Din Martin, Rakel Vel~, Yeory Kenedi Re`ija: Endru V. Meklaglen (HRT 1, 23.15)

07.50 09.20 09.45 10.20 10.30 12.35 12.50 13.15 15.10 16.55 18.30 19.00 19.25 20.00 22.15 23.45

Anastazija, film Jura Hura Duhovni velikani Biblija Ludbreg: Sveta nedeqa - prenos mise Sportske igre mladih 09. Hana Montana Jedina igra u gradu, film Lovac na talente, film Popevke zanavek, snimak koncerta Magazin Lige prvaka Automobilizam, WTCC prvenstvo 2009. iz Nema~ke, snimak Gara`a Herr Pilipenko und sein U-boot, dok. film Porin 2009. - Tribute to Dino Dvornik Nove avanture stare Kristine

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Telo kao dokaz Ratni~ka klasa Provodayija Radost moga srca Zaqubqeni [ekspir Pun pogodak Tinejyerski vukodlak Uradi pravu stvar O{amu}eni i zbuweni Telo kao dokaz Prsten zadovoqstva [aputawe na jastuku

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Moja slatka debequca Problem sa psom Pompeja, 1. deo Pompeja, 2. deo Angus Devojke zemqe Ku}a No} ajkula

Kada je Lora Buri pre ~etiri godine upoznala svog muà, nije mogla da spozna svu dubinu mra~ne strasti kojom je on uz wu vezan. Martin i Lora spoqa su idealan par. Me|utim, uskoro otkrivamo da je savr{en brak za mladu ènu mu~ili{te u kom je prepu{tena bizarnom poigravawu i psihi~kom i fizi~kom zlostavqawu naoko normalnog Martina… Uloge: Yulija Roberts, Patrik Bergin, Kevin Anderson, Elizabet Lorens Reìja: Yozef Ruben (RTL, 20.00)

Yulija Roberts

08.10 09.05 09.35 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

03.00 05.00 07.00 09.15 09.45 10.15 10.45 11.45 12.45 13.30 14.30 15.45 16.00 17.30 20.00 01.00

Budu}i svet O~evidac O~evidac Besna priroda Gra|evinci LA-a Ameri~ke drvose~e Ekstremne drvose~e Najsmrtonosniji smrtonosni lov Prqavi poslovi Gamadatori Razorna laboratorija Napravi prototip Najboqe karte Ameri~ki ~operi Razotkrivawe mitova Najboqa oru`ja Ros Kemp o bandama Ros Kemp u Avganistanu U zatvoru u inostranstvu Najsmrtonosniji smrtonosni lov

Tenis Tenis Tenis Automobilizam Superbajk Reli Formula Superbajk Automobilizam Formula 2 Automobilizam Motosportovi Biciklizam Fudbal Tenis Tenis

Svi bi da im predsednik bude podstanar akon {to je uklonio generaciju predratBrozu, koji posle kra}eg ve}awa presu|uje. Povrenih revolucionara, Tito je do 1966. elimimeno se neutrali{u tzv. nacionalisti~ki elemennisao i tzv. veliku ~etvorku, na koju se ti, ali se pomno pazi na simetriju. Horizontalno oslawao u prvoj fazi svoje vlasti. Boris Kidri~ se rotiralo nekoliko feudalaca na poloàjima je preminuo 1953, a \ilas naredne godine samosli~ne politi~ke teìne, ali se pazilo da se krug voqno oti{ao, doìvev{i unutra{wu konverziju, ne {iri ~esto. koja nija toliko retka kod krajwih domati~ara i Kako je stario i ve} imao vi{e od 80 godina, TiDinaraca. Rankovi} je odstrawen kao mogu}i natu je sve vi{e godila servilnost, naro~ito kada je, slednik koji bi, mo`da, èleo da ubrza biolo{ke oko 1975. po~eo da pokazuje prve znake ateroskleprocese ili do|e na vlast pre Titove smrti. Karroti~ne demencije. Uostalom, staro je psiholodeq je gurnut ka teorijskim tlapwama i nije mogao {ko pravilo da se osobine mladosti sve jasnije isbiti opasan, posebno {to je, sve vi{e, pokazivao ti~u u starosti. A Broz je uvek voleo laskavce. znake slovena~ke uskogrudosti. Ostali – Mijalko Naro~ito je u tome bio spretan Dolanc, koji je, od Todorovi}, Vladimir Bakari}, Ko~a Popovi} ili general Ivan Go{wak – nisu imali nikakvih ambicija da zamene Broza. Takve tendencije }e pokazati tek tre}a generacija rukovodilaca, tzv. rezervna, ona ro|ena oko 1920. Druga generacija Titovih saboraca i saradnika, koja je u{la u Partiju zlehudih tridesetih godina, imala je svoj revolucionarni identitet, pa na ovaj ili onaj na~in izraèn – i personalni. Ve}ina je pripadala intelektualcima, a neki od wih i klasi~nim buròaskim porodicama: Ivo Lola Ribar, Kidri~, Ko~a. Wihov izbor ortodoksne partije, koja je obe}avala op{te blagostawe i ravnopravnost svih, bio je posledica wihove pobu- Car Haile Selasije, ~est gost Titovih vila ne protiv postoje}eg reda stvari u porodici, a po1970, po~eo da preuzima ulogu velikog vezira, te tom i dru{tvu. Bili su idealisti, svi – sem Broza. je, postepeno, ali veoma ve{to (za wegov fizi~ki Kao nekonformisti, imali su razvijen kriti~ki gabarit) zaokruìvao Tita, name}u}i se kao neopduh i ~esto se suprotstavqali Brozu. Uostalom, hodan i stalno prisutan. Preuzeo je na sebe brojne odrasli u parlamentarnoj demokratiji, znali su za obaveze koje Broz godinama nikome nije èleo da dijalog, borbu mi{qewa i sukobe starih politi~prepusti, posebno obave{tajnu i kontraobavekih stranaka. Kao li~nosti, bili su ìvotniji i {tajnu slu`bu. Dolancova vlast je, naravno, izasamostalniji od tre}e generacije politi~ara, koja zvala surevwivost ostalih, koji su poku{ali da mu je dolazila na vlast popariraju na svoj na~in. ~etkom sedamdesetih. Mikuli} mu je brzo graKako su politikom Srbije tokom Stane Dolanc (pristigao dio jednu rezidenciju za sedamdestih dominirali boemi i na preporuku svoje tetdrugom, kako bi ga, nake, ~uvene slovena~ke vodno zbog zdravqa, Draà Markovi} i Tihomir partizanke Lidije [enzdarào {to duè u svom Vla{kali}, wihovi poku{aji tjurc), Branko Mikuli}, feudu. Sli~no su radili animacije bra~nog para Broz imao Draà Markovi}, Vidoje i Crnogorci. Oni su poje sve odlike klasi~ne srpske @arkovi}, bili su kladigli, ili to nameravakafanske atmosfere si~ni izdanci jednog ve} li, nekoliko velelepnih uhodanog aparata, u kojem vila na potesu koji nije je vaìlo pravilo biciduì od 40 kilometara, kla: pri kretawu napred {to vi{e saviti glavu te prema tome i potpuno iste klime, samo da bi, pred vi{ima i {to ja~e gaziti niè slu`benike. tokom wegovih boravaka, mogli da mu serviraju Nisu imali nikakve ideale, klawali su se Brosvoje vi|ewe unutra{we politike. Uglavnom, sazu, gurali oko mrvica wegove naklonosti, povlamo 1976, kada je doìvotni predsednik ve} imao 84 |ivali svakom wegovom hiru, poklawali mu vile i godine, gra|en je novi aneks lova~ke vile u Bequ, lovi{ta u svojim republikama. Klasi~an feudalnova rezidencija u Kara|or|evu, s parkovima i veni, ali orijentalni dvor, s aristokratama i mo{ta~kim jezerima, zavr{ena je rezidencija u Donarhom. I ve}ina wih je imala osobinu koju je Stabanovcima, zapo~eta je gradwa hotela „Omorika“ qin smatrao bitnom za vernog saradnika – mutnu na Tari, u Herceg Novom je u rekordnom roku zavrpro{lost: Dolanc, Veselin \uranovi} i Mikuli{ena rezidencija „Galeb“ u Igalu i vila u Meqi}ev otac pomiwani su kao pripadnici kvislinnama. Kaù da se Broz qutio zbog tih silnih pa{kih jedinica. lata, ali je, protiv svoje voqe, prihvatao wihovu Naravno, ni oni nisu bili nimalo naivni. Oni gradwu. Kako su srpskom politikom tada dominibez relevantne revolucionarne pro{losti to su rali boemi, Draà Markovi} i Tihomir Vla{kanadokna|ivali busawem u prsa i po{tovawem neli}, wihov na~in animacije Brozovih imao je sve koliko pravila, koja su vaìla sve do Brozove odlike klasi~ne srpske kafanske atmosfere. Inasmrti. Vladala je feudalna apsolutna autonomija, ~e, u ~itavom posleratnom periodu, osim Blagoja gde ra~un nije polagan paralelnim feudima, ve} Ne{kovi}a i Marka Nikezi}a, Srbija je imala sasamo kraqu. Kad se pojave problemi u jednom feumo funkcionere, a ne politi~are. Wome su vladadu, ne traì se mi{qewe od ostalih, ve} izlaù li kadrovi, a ne prave li~nosti.

Studija dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA”, koju je {tampala beogradska izdava~ka ku}a „Informatika”, mo`e se po ceni od 1800 dinara kupiti u kwi`arama „Gera” i „Laris”na Spensu (Sutjeska 2) u Novom Sadu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa6.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mesec prolazi kroz va{ znak, {to stvara promenqive okolnosti. Iako imate potrebu da ispunite `eqe i potrebe svoje dece, ipak }e pone{to ostati nedore~eno i nezavr{eno. U dobroj ste formi, sr~ani.

BIK 20.4-20.5.

Nemirni ste danas, pa se moète negde povu}i s dragim osobama i opustiti u ku}noj atmosferi. Prijateqi, deca i porodica, daju smisao svemu {to se de{ava. Moète ure|ivati i ulep{avati ìvotni prostor.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

6. septembar 2009.

Ni vikendom ne mirujete, ve} radite iz sve snage. Izbegavajte verbalne sukobe i nemojte se previ{e mentalno opteretiti, da ne biste pokvarili neke odnose sa znancima i neznancima. Igrajte dru{tvene igre. Emotivno ste angaòvani, ostra{}eni, prisutni, pa je sve {to ~inite – punog srca i iskreno. Time ne {titite sebe dovoqno, pa vas neko moè i povrediti. Qubavni odnos je ostra{}en, bez razuma i strpqewa. Uga|ate sebi, pre svega, {to doprinosi va{em spokoju i {armu kojim zra~ite na druge. Partner je u svom filmu, pa se idealno uklapate, poput jedinstva suprotnosti. Tro{kovi su ve}i no {to bi trebalo. Razumno prostupate svemu, ali se i tro{ite vi{e no {to moète da podnesete, {to stvara trajni zamor. Iskoristite ovaj vikend da se malo vi{e odmarate, ako moè, a moè. Neke osobe vas ne}e mimoi}i.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

SUDOKU

PROGNOZA

Najboqe se ose}ate s prijateqima i u javnosti, klubovima, posetama, izlascima. Intelektualni ali i glamurozni sadràji vam prijaju. Izlo`be, klubovi, kwièvne ve~eri, poseta restoranima i pozori{tu. Qubav. Radite sve po intuiciji, vo|eni unutra{wim kompasom, i ne}ete pogre{iti. Nema tu mnogo razmi{qawa, mada ima mnogo pri~e i komunikacije. Jednostavno, }utite i radite po svome. Nemiri. Ponovni put? Partner se vra}a korak unazad, pa ako ste doskoro bili u zavadi, eto vama prilike da se ponovo susretnete i na|ete na istom putu, relaciji, frekvanciji. Me|utim, ono {to vas vi{e okupira je dru{tvo. Ne budite ba{ uvek usamqeni, ve} se posvetite svojim idealima i hobiju. Imate podr{ku osobe koja vas uvaàva i voli na svoj na~in, pa moète lak{e, lep{im putem, realizovati svoje èqe. Nemate mnogo strpqewa ni vremena za bilo {ta. Svesni ste toga da ovo vreme juri, da se ubrzava, i da ga je te{ko sti}i. Zbog toga vas ima na vi{e strana, istovremeno. Samo tako nastavite! Vikend biste mogli provesti opu{teno i zadovoqno, s voqenom osobom. Radne aktivnosti podelite, da biste dobili na vremenu i boqoj organizaciji, i ose}aju jedinstva, saradwe, pripadawa... Muzika i vino!

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7 6 2 4 8 3 5 1 9

7 1

4 9

1 9 5 2 6 7 8 4 3 4 3 8 9 1 5 2 7 6

5 8 3 6 7 1 4 9 2

SVE`E

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 22 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 19 Ni{

NOVI SAD: U nedequ sun~ani intervali uz umerenu oba~nost. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura ujutru oko 10, a maksimalna 22 stepena. VOJVODINA: U nedequ sveè vreme za ovo doba godine. Na jugu }e biti umereno obla~no, a na severu sun~anije. Duva}e umeren severni i severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 10, a maksimalna 23 stepena. SRBIJA: U nedequ sveè vreme u celoj zemqi. Na severu sun~ani periodi, a u centralnim i ju`nim predelima obla~no uz povremenu ki{u. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 10, a maksimalna 23 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Tokom prve polovine naredne sedmice ostaje sveè vreme za ovo doba godine. Jutra vrlo hladna, a dnevne temperature malo iznad 20 stepeni sa tendencijom maweg porasta, posebno od srede. Na severu }e biti duìh sun~anih perioda, a na jugu i istoku promenqivo obla~no i mogu}a je kratkotrajna ki{a.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti povoqnije. Me|utim, hroni~nim bolesnicima se savetuje izvesna opreznost, naro~ito u jutarwim satima, kada se o~ekuju relativno niske temperature. Meteoropatske reakcije jo{ uvek su mogu}e u centralnim i ju`nim delovima zemqe, ali bi bile izra`ene u bla`oj formi. U saobra}aju je potrebna pove}ana pa`wa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 17 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

115 (-25)

Slankamen

194 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

187 (-22)

Zemun

230 (-16)

Bogojevo

176 (-19)

Pan~evo

256 (-14)

Smederevo

440 (-10)

Ba~. Palanka 183 (-18) Novi Sad

169 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

173 (2)

S. Mitrovica

24 (-10)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (0)

Beograd

181 (-15)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

180 (-2)

NERA

Hetin

70 (0)

-15 (-1)

Tendencija stagnacije

9 1 6 8 2 4 7 3 5

Evropa

Tendencija stagnacije

Kusi}

26 (-2)

2 4 7 3 5 9 1 6 8

8 5 1 7 3 6 9 2 4

7 1

TRI^-TRA^

Necenzurisana An|a Filmske glave{ine odlu~ile su da objave necenzurisanu verziju TV-filma „\ia”, u kojem je An|elina Xoli, pre 11 godina, snimila neke od svojih naj{kakqivijih scena ikada. An|elina i zvezda serije „Izgubqeni” Elizabet Mi~el glumile su qubavnice u televizijskom filmu „\ia”, ali tek sada su filmske glave{ine odlu~ile da pokaù wihove qubavne scene. Ina~e ova pri~a je bazirana na istinitom doga|aju. A dok ~ekamo na necenzurisanu verziju, moète baciti pogled na onu blaù koja je sasvim pristojna. An|elina u filmu glumi supermodel \iu Karan|iu koja se iwekcijom zarazila sidom i umrla 1986. u 26 godini.

VIC DANA U{ao tip u restoran, do|e konobar i pita ga {ta èli, a on kaè: - Ja bih ono {to jede onaj gospodin. Za par minuta, vra}a se konobar sa modricom na oku i kaè: - @ao mi je, ne da...

3 7 4 5 9 2 6 8 1

6 2 9 1 4 8 3 5 7 Re{ewe iz pro{log broja