Dnevnik 6.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 6. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23549 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DR @A VA SPRE MA RAM PU ZA PRO DA JU IN DU STRIJ SKOG BI QA PRE KO GRA NI CE

Suncokret i repa na ivici zabrane izvoza str. 4

NASLOVI

DAN I P OQ OP RI VRE DE U KI KI N DI

VOJ VO \AN SKE DE MO KRA TE SU TRA OD LU ^U JU O NA STU PU NA GLAV NOM OD BO RU DS-a

Politika

Pajti}: Ne}emo se opredeqivati izme|u Tadi}a i \ilasa

3 „Gra|anska Vojvodina” za nove izbore u Novom Sadu

Ekonomija 4 Za pola godine nestalo 11.200 preduze}a 5 „Jat ervejz” leti Malte`anima u ruke

Novi Sad

str. 3

7 Za narodnu kuhiwu nema liste ~ekawa

8 Sme}e u kontejner, ili sevaju kazne 9 Dupli lanac i kamere protiv lopova

Vojvodina 10 „Romantikom” u berbu gro`|a 11 Smrad gu{i Suboti~ane

Balkan 21 Politi~ko prestrojavawe u Crnoj Gori

Ekologija 22 Doma}i komarci i ptice {ire tropske viruse

Malo sve`ije Najvi{a temperatura 28 °S

„Moja ba{ta” rodila usred grada

Plate u zdravstvu ne}e biti smawivane str. 6

st r . 10

NA ^EL NIK SEK TO RA MUP-a ZA VAN RED NE SI TU A CI JE PRE DRAG MA RI] PRE DO ^A VA:

[teta od po`ara ve}a od 30 miliona evra str. 12

SPORT

str. 14 – 18

n MITROVI]U SREBRO UZ SVETSKI REKORD

n fUDBALSKA REPREZENTACIJA SPREMNA ZA [KOTE

n BOLT PRELAZI U fUDBALERE

n JUNIORSKA REPREZENTACIJA U ^ETVRTfINALU EP

JU ^E U CEN TRU NO VOG SA DA

Mewa~nica opqa~kana u podne

str. 12

POLiTikA

~etvrtak6.septembar2012.

dnevnik

Nikoli}: Priznawe Kosova kao uslov nije stav EU Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da pri zna we ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je kao uslov za ~lan stvo Sr bi je u EU ni je stav Evrop ske uni je. Pred sed nik Sr bi je na gla {a va da to ni je, ni ti mo è da bu de stav EU, jer, da je ste - „ni ka da ne bi smo ima li pre go vo re” o pri kqu ~e wu. On je uka zao da je Sr bi ja tu ma ~e wem ka ko tre ba we ni pred stav ni ci da se po na {a ju na sku po vi ma gde u~e stvu ju i Al ban ci po ka za la da je pri vr è na di ja lo gu i ~lan stvu u EU i da je sa da na re du EU. „Osta je da mi ra di mo svoj po sao da iz gra |u je mo Sr bi ju ko ju smo obe }a li, da iz gra |u je mo od nos sa EU ka ko tre ba, jer je to do bro za Sr bi ju, a da EU ili za u sta vqa ta kve pri ~e ili de man tu je ili po ka è otvo re no {}u po stu pa ka pre ma Sr bi ji da ne sto ji iza to ga”, re kao je Ni ko li}. Ni ko li} je pod se tio da je on od mah na kon iz bo ra re kao da je ne pri hva tqi vo da srp ska stra na na pu {ta sa stan ke.

IZ KABINETA PREDSEDNIKA EVROPSKOG PARLAMENTA SAOP[TENO

[ulc ostaje pri izjavi Pred sed nik Evrop skog par la men ta Mar tin [ulc osta je pri svo joj iz ja vi o po tre bi me |u sob nog pri zna wa Be o gra da i Pri {ti ne za ula zak u EU, sa op {te no je iz we go vog ka bi ne ta. „U svo joj iz ja vi on je sa mo re kao ono {to je o~i gled no. Pred sed nik vi di sud bi nu i Ko so va i Sr bi je kao bu du }ih ~la ni ca

EU”, ci ti rao je „Doj ~e ve le” po ja {we we iz [ul co vog ka bi ne ta. U sa op {te wu se do da je da pred sed nik Evrop skog par la men ta „ne `e li da ko men ta ri {e {ta dru gi go vo re o ovom pi ta wu”. [ul co vu iz ja vu, na i me, pre kju ~e je de man to vao evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le, pre ci zi ra wem da ni je re~

o po tre bi pri zna va wa, ve} nor ma li za ci je od no sa sa Ko so vom. [ulc je pr vi evrop ski po li ti ~ar ko ji je po me nuo po tre bu me |u sob nog pri zna wa Be o gra da i Pri {ti ne u pro ce su pri kqu ~e wa EU. „Je di no {to `e li mo, ne za vi sno od di plo mat skih ak tiv no sti, mo ra mo da obez be di mo mir i

ne na si qe i to je glav ni ciq Evrop skog par la men ta. A na kra ju du gog pu ta za Sr bi ju i Ko so vo, kao uslov za pri kqu ~e we EU, po sta vqa se pi ta we me |u sob nog pri zna wa”, ka zao je [ulc, od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra na kon pre kju ~e ra {weg su sre ta s pre mi je rom Sr bi je Ivi com Da ~i }em u Bri se lu.

Da~i}: Opu{teno u Briselu Pre mi jer Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je u Bri se lu ja sno re kao da Sr bi ja ne }e pro me ni ti svo ju vo qu i pri zna ti jed no stra no pro gla {e wu ne za vi snost Ko so va i oce nio da je iz ja va pred sed ni ka Evrop skog par la men ta Mar ti na [ul ca we gov li~ ni stav ba zi ran na sta vo vi ma ze mqe iz ko je po ti ~e (Ne ma~ ke). Pre ma Da ~i }e vim re ~i ma, svi raz go vo ri u

Bri se lu, ukqu ~u ju }i i taj u Evrop skom par la men tu, su bi li ve o ma po zi tiv ni, kao i ce la po se ta, te da je pr vi put ton ko jim se raz go vra lo bio sa svim dru ga ~i ji.”At mos fe ra je mno go re lak si ra ni ja, ne ma pri ti sa ka jer ni mi ne go vo ri mo o to me da po sva ku ce nu `e li mo da bu de mo ~la no vi EU i da po sva ku ce nu `e li mo da do bi je mo po zi tiv no mi {qe we.

Mi è li mo pro ces ko ji }e do ve sti do to ga. @e li mo iskren od nos, da ne la è mo jed ni dru ge, da ne ula zi mo u do go vo re da bi smo jed ni dru ge pre va ri li i da u pet do 12 me wa mo uslo ve”, po ru ~io je Da ~i} u iz ja vi Ta nju gu. „EU zna na ~e mu je sa na ma, ja sam ja sno re kao {ta mi mo è mo, a {ta ne i u okvi ru to ga mo è mo da tra ì mo re {e we”, ka zao je Da ~i}.

DS osudio bomba{ki napad na ku}u dr Jakovqevi}a De mo krat ska stran ka naj o {tri je je ju ~e osu di la na pad na po ro di~ nu ku }u dok to ra Mi la na Ja ko vqe vi }a iz Zve ~a na, di rek to ra Zdrav stve nog cen tra u Ko sov skoj Mi tro vi ci i ape lu je na smi ri va we si tu a ci je na Ko so vu i Me to hi ji. „DS ape lu je na smi ri va we si tu a ci je na Ko so vu i Me to hi ji i po zi va nad le `ne or ga ne na KiM, Kfor i Euleks, da pro na |u po ~i ni o ce na pa da i da u~i ne sve ka ko bi `i vo ti gra |an ki i gra |a na na KiM bi li za {ti }e ni i ka ko se ova kvi i sli~ ni in ci den ti ubu du} no sti ne bi de {a va li”, na vo di se u sa op {te wu DS-a. Ne po zna ta li ca ba ci la su prek si no} eks plo ziv nu na pra vu u dvo ri {te po ro di~ ne ku -

}e dok to ra Ja ko vqe vi }a u Zve ~a nu i tom pri li kom, na sre }u, ni ko ni je po vre |en, ali je pri ~i we na ma wa ma te ri jal na {te ta na vo zi lu ko je se na la zi lo u dvo ri {tu. Od si li ne de to ni ja ci le po pu ca la su sta kla na ob li `noj ku }i. Ja ko vqe vi} je ju ~e oce nio da se ra di o na pa du na tu zdrav stve nu usta no vu, a ne na we go vu po ro di cu, kao i da po sto je pri ti sci ka ko bi bi le uki nu te srp ske in sti tu ci je na se ve ru Ko so va i da je Zdrav stve ni cen tar sto `er tih in sti tu ci ja. „Mi slim da ni je po sre di na pad na me ne i mo ju po ro di cu, ve} da se ra di o na pa du na ovu in -

sti tu ci ju. Mo ja po ro di ca je na pad nu ta za to {to sam ja di rek tor Zdrav stve nog cen tra”, oce nio je Ja ko vqe vi}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re ta ko |e pod se tio da je we go va su pru ga pred sed ni ca su da i da bom ba {ki na pad ko ji se prek si no} do go dio vi di kao po ku {aj da se slo me srp ske in sti tu ci je u ovom de lu Ko so va. Ta ko |e je sa op {tio da je ju ~e uju tro u Zve ~a nu na pad nut sin na ~el ni ka hi rur gi je Ra di mi ra Jan ko vi }a oce niv {i da je o~i gled no po ~eo se rij ski na pad na naj u gled ni je le ka re mi tro vi~ ke bol ni ce sa ci qem da se za pla {e i ote ra ju sa Ko so va.

PREDSEDNIK DS SE PISANOM IZJAVOM OBRATIO JAVNOSTI

I Tadi} traì smenu Kolarevi}a Pred sed nik DS Bo ris Ta di} u pi sa noj iz ja vi do sta vqe noj ju ~e me di ji ma za tra ìo je sme nu po mo} ni ka mi ni stra kul tu re Dra ga na Ko la re vi }a, zbog we go vog za la ga wa za re vo lu ci ju kul tur ne po li ti ke o ko joj je upo znao jav nost u svom autor skom tek stu „Vre me je za pr vi srp ski kul tur ni usta nak”. Ta di} oce wu je daq to pred sta vqa iz raz opa sne na me re obe le à va wa po je di na ca

sa ci qem us kra }i va wa osnov nog pra va na slo bo du mi {qe wa i po li ti~ kog iz bo ra. - Sa sta vqa we spi sko va „no si la ca i iz vr {i la ca po gub ne an ti srp ske po li ti ke” sa ime ni ma i pre zi me ni ma is tak nu tih kul tur nih po sle ni ka je skan da lo zan, an ti ci vi li za cij ski ~in ko ji je u naj stra {ni jem ob li ku ve} vi |en u isto ri ji u do ba na ci zma. Po ziv na usta nak pro tiv ne is -

to mi {qe ni ka, dis kri mi na tor sko eti ke ti ra we gra |a na ko ji ima ju dru ga ~i ji po li ti~ ki stav je ~in ko ji u ci vi li zo va nom sve tu za slu `u je naj o {tri ju osu dukon sta tu je li der DS. On is ti ~e da je „pot pu no ja sno da su po ku {a ji no ve vla sti u ko ji ma je pri met na no va re to ri ka sa mo po li ti~ ka za ve sa iza ko je se kri ju istin ske na me re i vred no sti ko je se is ka zu ju kroz

ak te ko ji afir mi {u dik ta tu ru kao {to su i skr na vqe we ta ble sa ime nom uli ce dr Zo ra na \in |i }a u No vom Sa du i od u zi ma we ti tu le po ~a snog gra |a ni na Ba ~a \or |u Ba la {e vi }u”. Ta di} na kra ju po ru ~u je da Ko la re vi}, „ko ji je za vre me Slo bo da na Mi lo {e vi }a bio je dan od no si la ca pro pa gand ne ma {i ne ri je ne de mo krat skog re `i ma, mo ra tre nut no da bu de sme wen”. D. M.

Be~ej: SVM autogolom oti{ao u opoziciju Sa vet SVM je kao dru go ste pe ni or gan po tvr dio od lu ku Di s ci p lin s ke ko m i s i j e SVM o is kqu ~e wu {e sto ro be ~ej skih ~la no va iz SVM, I{tva na A~a ia, An dree Gal go-Fe ren ci, Pe te ra Kne zia, Nor ber ta Ko va ~a, Zol ta na Sa boa i Edvi na Fe ren ca, pa je sa da de fi ni tiv no da oni vi {e ni su ~la no vi ove stran ke. Ti me je SVM, prak ti~ no, auto go lom, is pao iz be ~ej ske lo kal ne vla sti. - SVM je u Be ~e ju, po sle 18 go di na par ti ci pi ra wa u lo kal noj vla sti, oti {ao u opo zi ci ju. @ao nam je {to stra na~ ki vrh SVM ni je na vre me

uvi deo re al nost ak tu el ne po li t i k e, pa su „`r t vo v a l i“ nas u Be ~e ju, a sa da i sa mi tra `e sli ~an kurs- re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re eks pred sed nik OO SVM Be ~ej Pe ter Kne zi, ko ji je u ovom tre n ut k u pred s ed n ik lo kal nog par la men ta naj ve }e po t i s ke op { ti n e, dok su osta l i is k qu ~ e n i ~la n o v i od bor ni ci ili ~la no vi Op {tin skog ve }a. Da bi lak {e funk ci o ni sa li u lo kal nom par la men tu, for m i r a l i su od b or n i~ k u gru pu na ~i jem ~e lu je Zol tan Sa bo. V. Jankov

SOMBORSKI SPS O PREKOMPOZICIJI VLASTI U GRADU

U novu vlast uz dokaze o ve}ini

Naj n o v i j i zva n i~ n i stav Grad s kog od b o r a So c i j a l i sti~ ke par ti je Sr bi je, po vo dom na j a v a pre k om p o z i c i j e vla sti u ovom gra du, ko ju tre nut n o ~i n e DS, DSS, SPS,SVM i LSV, ni je ot klo nio ne do u mi cu da li je „upo do bqa va we lo kal ne vla sti sa re pu bli~ kom“ u Som bo ru go to va ~i we ni ca.

tra è od ov da {wih SNS i URS, part ne ra u re pu bli~ koj vla sti, da „ ne sum wi vo do ka ù pre go va ra~ kom ti mu So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je da sa od bor ni ci ma SPS ima ju ve }i nu u Skup {ti ni Gra da“. ê tvr ti, kao i pret hod na tri jed no gla sno usvo je na, za kqu ~ak grad skog od bo ra som bor skih so ci ja li sta se od no -

Glumac ne zastupa koaliciju U „Dnev ni ko vom“ iz ve {ta ju o kon fe ren ci ji za me di je u Som bo ru opo zi ci o nih SNS, URS, SPO, GG „Bo qi Som bor“ i DZVM, odr à noj istog da na ka da i Grad ski od bor so ci ja li sta , ali u pre po dnev nim sa tim, na ko joj je ne ko li ko opo zi ci o nih li de ra us tvr di lo da je po stig nut do go vor sa SPS o pro me ni vla sti, pot kra la se ne na mer na gre {ka. Na i me, ka ko opo zi ci o na ko a li ci ja od lu~ na da pre kom po nu je vlast u Som bo ru ni ovaj put ( iz ne po zna tih raz lo ga) ni je na svo ju kon fe ren ci ju za me di je po zva la do pi sni ka „Dnev ni ka“, ko ri ste }i usme ne in for ma ci je po je di nih ko le ga ali i u~e sni ka ove kon fe ren ci je na ve de no je da je Glu mac „de ci di ra no po tvr dio od lu ku svog ko a li ci o nog part ne ra“, od no sno SPS da po dr ì pre kom po zi ci ju vla sti. Ta~ na in for ma ci ja gla si da je Glu mac na stu pio kao li der i od bor nik ov da {weg SDPS-a, te da we gov pot pis na zah te vu za pro me nu vla sti u Som bo ru ni je i zva ni ~an stav ko a li ci je SPS-SDPS. Na i me, pre ma za kqu~ ci ma GrO SPS, do ne se nim na sed ni ci 04.sep tem bra, ka ko se na vo di u ak tu ko ji je pot pi sao \u ra| Mi la no vi}, se kre tar Iz vr {nog od bo ra ove stran ke u Som bo ru „ grad ska ko a li ci ja DS-DSS-SPS-SVM-LSDV funk ci o ni {e na utvr |e nim prin c i p i m a ko a l i c i o n og spo ra zu ma, uz pu no me |u sob no uva à va we i ak tiv no u~e {}e svih ~la ni ca ko a li ci je“, ali se u isto vre me, kao dru gi po re du za kqu ~ak na vo di i da som bor ski GrO SPS „ u pot pu no sti spro vo di sta vo ve ru ko vod stva SPS i shod no to me ni k a k o ne } e pred s ta v qa t i smet wu u na ja vqe nom pre kom po no va wu vla sti u Skup {ti ni Gra da Som bo ra“. Po red to ga, som bor ski so ci ja li sti

si na ko a li ci o nog part ne ra i ~la na od bor ni~ ke gru pe u ov da {wem par la men tu „Ivi ca Da ~i}-SPS-SDPS“ , Zo ra na Glum ca., ko ji je je dan od pot pi sni ka zah te va 21 od bor ni ka iz opo zi ci o nih stra na ka, ko a li ci ja i GG za stu pqe nih u Skup {ti ni Gra da Som bo ra, ko ji se od no si na sme nu pred sed ni ka SG Som bor Si ni {e La zi }a i gra do na ~el ni ka Ne ma we De li }a (obo ji ca ~la no vi DS). -„Grad ski od bor SPS naj o {tri je osu |u je istu pa we Zo ra na Glum ca, ~la na SDPSa i od bor ni ka sa li ste SPSSDPS, ko ji na stu pa sa od bor ni~ kom gru pom „Bo qi Som bor“.“- ka `e se u ~e tvr tom za kqu~ ku sa sed ni ce GrO SPS u Som bo ru. M. M-}

TVIT CRTICA [ta Pajti} poru~uje De {a va wa u De mo krat skoj stran ci ju ~e su po no vo oku pi ra la „Tvi ter“ u su sret sed ni ci GO u su bo tu. Ta ko je LDP – ovac Dra go Ko va ~e vi} „ana li zi rao“ iz ja vu pred sed ni ka voj vo |an ske vla de i pot pred sed ni ka DS Bo ja na Paj ti }a: - [ta je ustva ri po ru ~io Paj ti} - do bar je Ta di}, ali ne ume da qe. Do bar je i \i las, ali ja sam naj bo qi.:) Ne ka da {wi po sla nik DSS De jan Sto jiq ko vi} ba vio se dru gim DS – ov ci ma: A gle daj ga pre ve ja ni Mi }un: „Iz me |u Ta di }a i \i la sa bi ram DS”. Da su pa met ni kad po~ ne GO pr vo we ga da iz ba ce iz sa le, stran ke, ar hi ve...

Raspevani \ilas A ne ka da {wi ~el nik DS Zo ran @iv ko vi} ba vi se „ras pe va nim“ po li ti ~a ri ma. - Da ~i}, Ta di}, Din ki}, To ma i Ana Ba ku ta do bi li ozbiq nu kon ku ren ci ju..., sa op {tio je

@iv ko vi} na laj ni, „oka ~iv {i“ na svoj na log ras pe va nog za me ni ka pred sed ni ka DS Dra ga na \i la sa, u hor skom na stu pu sa be o grad skim osnov ci ma.

Na opa sku svog fa na „pi taj pi taj:) „ To do ri} }e krat ko: „{to da ne pi tam?“

[ta je (ne)po{teno

Po sla nik SPS Zo ran Ra do va no vi} ta ko |e „ bri ne“ o de mo kra ta ma. - Ne }u da se me {am u 8-mu sed ni cu bra }e De mo kra ta, al’ ako Vuk Je re mi} iz naj mi stan za 13.000$ me se~ no, a u kom {i lu ku mu je @ar ko La u {e vi}... za go net no }e Ra do va no vi} na laj ni.

[e fi ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} raz ma tra si tu a ci ju u No vom Sa du. - Sva {ta ~u jem, ne ka ko bi bi lo fer pre ma No vom Sa du da se po no ve iz bo ri. Po {te no- za kqu ~u je Ma ja na laj ni. Na pred wak Bo jan Mar ja no vi} je „za do vo qan“: „ Da nas ne kim ~u dom u No vom Sa du ni je osva nuo ni ka kav gra fit. Ni ni ko ni je ku kao da mu pre te. Na dam se da smo ko na~ no sta li na put sve mu to me.“

Gde si, Aco Ana li ti ~ar Vla di mir To do ri} se pi ta na laj ni: „ Gde je, {ta ra di..Aca Vla ho vi}?:)“

Sumwiv kom{iluk

Ima li Sanadera Pred sed nik Po kre ta rad ni ka i se qa ka Zo ran Dra gi {i} je u di le mi: - Da li }e i Sr bi ja do bi ti Sa na de ra i ko }e to bi ti?-pi ta se Dra gi {i} sa laj ne.

Po`ar ili eksplozija Ne ka da {wi funk ci o ner ND @ar ko Jo ka no vi} upo zo ra va sa laj ne:

„Ele men tar na ne po go da je kad Sun ce pa li {u me, a idi o tluk je kad po li ti ~a ri pa le Voj vo di nu. Od pr vog na sta je po `ar, a od dru gog - eks plo zi ja.„

Je li Toma pocrneo I po red ra znih me dij skih spe ku la ci ja gde je le to vao pred sed nik To mi slav Ni ko li} o to me ne ma po u zda nih in for ma ci ja ni na laj ni. Jed ni su tvr di li da je bio u Tur skoj dru gi u Egip tu, a ~lan we go vog ka bi ne ta Si mo ^u li} tvr di: „ni je le to vao nig de“. - Ni je i{ao, vaq da bi po cr neo da je bio: D, tvr di ^u li} na laj ni.

Ustavna obaveza Li ga{ Pa vle Gan tar pro ce wu je na „Tvi te ru“: - Ka ko su kre nu li no vi vla sto dr` ci usko ro }e nam bi ti ustav na oba ve za da na vid nom me stu u ku }i oka ~i mo sli ke Sve tog Sa ve i Pa tri jar ha SPC-a. S. St.

politika

dnevnik

~etvrtak6.septembar2012.

VOJ VO \AN SKE DE MO KRA TE SU TRA OD LU ^U JU O NA STU PU NA GLAV NOM OD BO RU DS-a

NA PRED WA CI NO VOG SA DA OD GO VA RA JU DE MO KRA TA MA

Pajti}: Ne}emo se opredeqivati izme|u Tadi}a i \ilasa

Predajte vlast dostojanstveno

Voj vo |an ske de mo kra te o na stu pu na sed ni ci Glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke od lu ~i va }e u pe tak, sa zna je „Dnev nik”. Sed ni ca Po kra jin skog od bo ra DS-a za ka za na je sa mo dan uo~i se si je Glav nog od bo ra ko ji bi mo gao od re di ti da qu su bi nu stran ke na kon iz bor nog po ra za na pred sed ni~ kim i par la men tra nim iz bo ri ma. Iako mno gi sma tra ju da bi upra vo stav Po kra jin skog od bo ra mo gao bi ti pre su dan u od no su na to da li }e do }i do pro me ne na ~el noj po zi ci ji DS-a, iz vor na {eg li sta iz te stran ke tvr di da se voj vo |an ske de mo kra te su tra ne }e opre de qi va ti iz me |u Borisa Tadi}a i Dragana \ilasa. Ipak, go to vo je iz ve sno da }e Po kra jisnki od bor DS-a za tra `i ti pre i spi t i v a w e od g vor n o s ti zbog iz bor nog po ra za, od no sno van red n u pro g ram s ku i iz b or n u skup {ti nu te stran ke na svim ni o vi ma, pa da kle i na li der skoj po zi ci ji. - Si gur no }e mo na sed ni ci u pe tak za u ze ti stav o na stu pu na Glav nom od bo ru, ali ne oko ka drov skih pi ta wa, ve} prin ci pi jel nih ko ji se od no se na pro gram ska opre de qe wa i unu tar -

Ne treba o~ekivati ni{ta spektakularno, nikakve spektakularne rasplete jin ski pre mi jer, iz ja vio je ju ~e za B92 da je toj stran ci „po treb na iz bor na i pro gram ska skup {ti na, i to {to pre”, ali i da na sed ni ci Glav nog od bo ra „ne tre ba o~e ki va ti ni {ta spek ta ku lar no ni ti ka drov ske eg ze ku ci je”. Paj ti} je ka zao i da on ne ma am bi ci ju da vo di De mo krat sku

Mi}unovi}: Predsednik je najodgovorniji Da je malo verovatno da }e na sednici Glavnog odbora DS-a do}i do smene na vrhu partije, tvrdi i predsednik Politi~kog saveta DS-a Dragoqub Mi}unovi}. On je za Radio Slobodna Evropa izjavio da je u subotu mogu}e o~ekivati tek „eventualna istupawa pojedinaca i ni{ta vi{e od toga”. Mi}unovi} smatra da je za situaciju u DS-u najvi{e odgovoran wen predsednik. On je ukazao i da je pitawe predsednika stranke uvek otvoreno, jer svaki put kad se glasa o izve{taju koji predsednik podnosi „to je kao glasawe o poverewu”. - Ako se taj izve{taj usvoji, onda je stvar gotova i takva se pitawa daqe ne postavqaju - rekao je Mi}unovi}, dodav{i da u izboru izme|u Tadi}a i \ilasa on bira Demokratsku stranku. stra na~ ke iz bo re na svim ni vo i ma - na veo je na{ iz vor. Ina ~e, i pot pred sed nik DS-a Bojan Pajti}, ko ji je i po kra -

stran ku, ali ni je `e leo da se iz ja sni o to me da li bi na li der skoj po zi ci ji po dr `ao Bo ri sa Ta di }a, ili Dra ga na \i la sa, ko -

ji se u me di ji ma ko ti ra kao je di ni ri val ak tu el nom pred sed ni ku DS-a. Od sed ni ce za ka za ne za su bo tu, 8. sep tem bra, Paj ti} pak o~e ku je da }e DS do ka za ti da je je din stve na na po li ti~ koj sce ni, te da de mon stri ra od lu~ nost. - DS je je di na stran ka sa unu tar stra na~ kom de ba tom, je di na ko ja je me wa la pred sed ni ke, pot pred sed ni ke... DS je zna ~aj na za Sr bi ju uto li ko {to su sve re le vant ne stran ke u na {oj ze mqi pre u ze le wen pro gram. Da le ko od to ga da smo ide la ni, ali sva ka ko ni smo za slu `i li ova kvu sa ta ni za ci ju u me di ji ma - is ta kao je Paj ti}. On je ka zao i da DS ni je u de pre si ji, uz opa sku da dr `a vu sad vo de ne ki dru gi qu di, a da we go va stran ka tre ba da se kon so li du je i „da bu de efi ka sna opo zi ci o na stran ka„. Za to o~e ku je da }e u su bo tu DS de fi ni sa ti prav ce kre ta wa stran ke. - Ne tre ba o~e ki va ti ni {ta spek ta ku lar no, ni ka kve spek ta ku lar ne ras ple te. Sed ni ca ne }e bi ti po pri {te su ko ba, jer mi ni smo kao dru ge stran ke, gde se

jed na oso ba pi ta za sve - tvr di Paj ti}. Upi tan da li o~e ku je da bi u su bo tu na sedn ici Gl av nog odbor a pred sednik st ra nke Boris T adi } mo gao b it i s mewen sa te funkc ij e tako { to ne}e biti usv oj en wegov iz ve{ taj o rad u, Pa jti} je ista kao da neiz g la savaw e izv e{taj a ne bi bilo p rimereno, ni ti bi za tim trebalo da s e pose gn e. - Ni j e ovde pitawe k o m e treb a oduzeti politi ~k u ka rijeru, v e} kako da D S iza| e sna`nij a iz ovog p r o c e s a . Ne}emo d o zv o liti da s e DS pod eli. M ediji su pu n i sp ekulac ij a o suk obima u st ra nc i. Mogu vam re}i da ta netrpeqivost ne postoji. Postoje rasprave kako da DS iza|e ja~a -poru~io Pajti}. Komentari{u}i z ahtev pok raj inskog fun kc ionera D S Gorana Je{i}a da Bor is Tadi} p odnese ostavku, Pajt i} je rekao da „ima v is ok stepen saglasnost i” sa Je {i}em o to me ka ko re{avat i p robleme u str anci, ali d a se ne sla`u k ad a je re~ o metodam a. - Mislim da t reba da bude raspisana izborna skup{tina a ne da bilo ko podnosi ostavku izjavio je Pajti} i poru~io da }e u~initi sve da sa~uva celovitost DS i spre~i podele u woj. On je naveo i da je DS starija i od Tadi}a, i od \ilasa, i od Pajti}a... A na pitawe da li }e Tadi} podneti ostavku na mesto predsednika, podsetio je i da je aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikoli} nekoliko puta gubio izbore, pa nije podneo ostavku. - Tema nije Tadi}. Ba{ me briga kako }e Tadi}, ili Pajti} iza}i iz toga. Pitawe je kako }e DS iza}i iz toga - rekao je on, dodav{i da je Tadi} „odigrao istorijsku ulogu„, jer je „uspeo da osna`i politi~ku scenu„ zbog ~ega je ve}ina stranaka u Srbiji danas prodemokratki i proevropski orijentisana. B. D. Savi}

RAT SA OP [TE WI MA NA PRED WA KA I DE MO KRA TA

Ko je ojadio i opqa~kao Srbiju De mo krat ska stran ka sa op {ti la je da je iz ja va Aleksandra Vu~i}a da je ta stran ka „opqa~ ka la i oja di la Sr bi ju“ do kaz „ra di kal skog ka rak te ra vla sti”. Iz DS-a do da ju da je wi ho va osnov na ide ja „po li ti~ ki re van {i zam i kre i ra we afe ra, a ne stvar na bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je”. „DS upo zo ra va pr vog pot pred sed ni ka Vla de da je po sao

nad le `nih dr `av nih or ga na a ne po li ti ~a ra, da spro vo de i na ja vqu ju is tra `ne rad we, a su da da o wi ma od lu ~u je i uka zu je jav no sti i gra |a ni ma Sr bi je na opa snost ova kvih po stu pa ka ko ji za ciq ima ju po li ti~ ku ha ran gu a ne re {a va we pro ble ma gra |a na”, na vo di se u sa op {te wu. DS, ka ko se do da je, sna `no po dr `a va pre i spi ti va we svih spor nih pri va ti za ci ja

i po stu pa ka i pod se }a jav nost da se naj ve }i broj pri va ti za ci ja, ko je i EU da nas de fi ni {e kao spor ne, de sio u vre me ka da je DS bi la u opo zi ci ji. Ubr zo je na ovo sa op {te we re a go va la i Srp ska na pred na stran ka svo jim sa op {te wem u ko jem kri ti ku je DS na vo de }i da su to kom „pret hod nog re `i ma” u ak ci ji „O~i sti mo Sr bi ju” gra |a ni o{te }e ni za

600.000 evra.„To je sa mo vrh le de nog bre ga lo po vlu ka u ko ji su di rekt no uple te ni naj vi {i funk ci o ne ri DS”, na vo di se u sa op {te wu SNS-a. „Isti na je da je Alek san dar Vu ~i}, go vo re }i o {te to ~in skom od no su De mo krat ske stran ke pre ma gra |a ni ma, upo tre bio pre vi {e bla ge i sup til ne iz ra ze”, na vo di SNS u sa op {te wu.

REKLI SU Dejanovi}: Mi smo odgovorni qudi

\eli}: Da je bilo vi{e glasa~a...

Mrkowi}: Uzbuna zbog Ane i mene

- Pr vi uti sak je da su ~la no vi Vla de sa ko ji ma sa ra |u jem za i sta od go vor ni i da se mo `e o~e ki va ti ko rekt na sa rad wa. ^la no vi Vla de s ko ji ma sam kon tak ti ra la po sve }e ni su po slu i ima ju am bi ci je.Mi slim da su od go vor ni qu di u iz vr {noj vla sti, ali ni {ta ne }e mo pri ~a ti dok ne pro |e pr vih sto da na, ka da }e mo su mi ra ti re zul ta te re kla je za „No vo sti” mi ni star ka i pot pred sed ni ca SS-a Slavica \uki}-Dejanovi} ko men ta ri {u }i od no se u vla da ju }oj ko a li ci ji. - Sa vez sa DS i sa da {wa ko a li ci ja ne mo gu da se po re de. U pret hod nom pe ri o du na pra vi li smo ve li ke ko ra ke, ima la sam do bru sa rad wu i sa pret hod nim part ne ri ma. Ali, po li ti~ ka vo qa gra |a na je ta kva da onaj ko u|e u vlast, tre ba da sa ra |u je. De ja no vi} je na ja vi la da }e i da qe bi ti pro me na na lo ka lu.

^lan Pred sed ni {tva DS-a Boìdar \eli} iz ja vio je da su pro me ne u toj stran ci po treb ne, a da sva ki po ku {aj wi ho vog blo ki ra wa mo è da do ve de do we nog ras ce pa. \e li} je za „Blic” re kao da bi sed ni ca GO tre ba lo da omo gu }i za ka zi va we iz bo ra do kra ja go di ne za ~el ne po zi ci je na ko ji ma bi gla sa li svi ~la no vi stran ke. „Na dam se da }e ta sed ni ca bi ti po ~e tak pro me na u stran ci”, do dao je on. Da je sa mo ne ko li ko de se ti na hi qa da na {ih gla sa ~a vi {e iza {lo u dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra, da su bi li ma we ube |e ni u po be du ili da su ma we hte li da nas ka zne, da nas bi svi go vo ri li o ge ni jal no sti i ne po gre {i vo sti Bo ri sa Ta di }a”. „Iza zo vi u na {oj ze mqi su ta ko ve li ki, da bi bi lo uput no da DS {to pre osve ì i osna ì le gi ti mi tet svih we nih or ga na i spre mi se za opo zi ci o no de lo va we”, ka zao je \e li}.

Mi ni star sa o bra }a ja Milutin Mrkowi} iz ja vio je ju ~e da se ni ka da ni je su ko bqa vao sa Velimirom Ili}em i gra do na ~el ni kom Be o gra da Draganom \ilasom i da su u pi ta wu bi la sa mo raz li ~i ta mi {qe wa, a da, {to se ti ~e Be o gra da - tim ko ji do bro ra di, tre ba i da qe da oba vqa taj po sao. Mr ko wi} je re kao da ne po sto ji su kob iz me |u we ga i mi ni stra Ili }a. „Naj ve }u uz bu nu u jav no sti iza zva la je ve za Ane (Bekute) i me ne, na {ta sam po no san, i moj su kob sa Ve qom ko ga ne ma. Mi mo `e mo da po ne kim pi ta wi ma ima mo raz li ~i ta mi {qe wa i to ni je ni {ta stra {no, u pi ta wu je sa mo su kob mi {qe wa,” re kao je Mr ko wi}. On je na veo i da se ni ka da ni je „pre pi rao” sa gra do na ~el ni kom \i la som, ve} da je u pi ta wu bi la bor ba za re a li za ci ju pro je ka ta za ko je su bi li obez be |e ni kre di ti.

No vo sad ski na pred wa ci od go vo ri li su ju ~e Po kra jin skom od bo ru DS-a, ko ji je dan ra ni je SNS op tu ìo da „ki di {e” na vlast u No vom Sa du i uno si „at mos fe ru lin ~a”. Za Grad ski od bor SNS-a, to sa op {te we PO DS-a je „pot pu no od su stvo re al no sti i sve sti da im vr lo sko ro pred sto ji od la zak u opo zi ci ju, na sre }u i ra dost mno gih No vo sa |a na, ko ji su go di na ma bi li ta o ci wi ho ve ne spo sob ne, bez i dej ne i ko rum pi ra ne vla sti„. „SNS ne ma na me ru da, ka ko de mo kra te ka ù, ki di {e na, na à lost, ne stru~ nim vo |e wem opu sto -

{e na grad ska JP i JKP, ni ti na ’ure |en’ si stem, ’ured ne’ ra ~u ne i ni kad pra zni ju ka su, ve} è li da od pr vog da na vla sti u No vom Sa du po ka è ka ko se na stru ~an, kom pe ten tan i po {ten na ~in vo di grad ~i ji su gra |a ni da li ogrom no po ve re we ko a li ci ji ko ju }e pred vo di ti na pred wa ci”, na vo di se u sa op {te wu. SNS je po zvao sve par ti je u gra du da se „uz dr è od re ak ci ja svih vr sta i su o ~e sa re al no {}u” i da „na mi ran, do sto jan stven i kraj we de mo krat ski na ~in pre da ju vlast”. S. K.

„Gra|anska Vojvodina” za nove izbore u Novom Sadu Ko a li ci ja ne vla di nih or ga ni za ci ja „Gra |an ska Voj vo di na” sma tra da je ras pi si va we no vih lo kal nih iz bo ra u No vom Sa du „je di ni na ~in da se okon ~a ju ozbiq ne po li ti~ ke ten zi je ko je opa sno pre te da ugro ze bez bed nost i mi ran `i vot No vo sa |a na”. „Iz vr ga va we ru glu de mo krat skih pro ce du ra pri li kom za ka zi va wa sed ni ce Skup {ti ne gra da te le fon skim pu tem u ro ku od sat vre me na, pot pu no ne prin ci pi jel ne i sra mot ne ad hok ko a li ci je ko je su pra vqe ne iz me |u po je di nih stra na ka tre nut ne lo kal ne vla sti sa po je di nim stran ka ma sa po li ti~ kim na sle |em rat nog hu {ka wa i stva ra wa pa ra mi li tar -

nih or ga ni za ci ja kao {to su SRS i SNS, op tu `be za kra |u iz bo ra, za ku po vi nu gla so va, pa za tim prak ti~ no jav na tr go vi na od bor ni~ kim man da ti ma, is kqu ~i va we iz stra na ka, pret we, uce ne, za tva ra wa od bor ni ka u ’ka ran tin’ sve to ne ma ni ka kve ve ze sa po li ti~ kom bor bom kroz in sti tu ci je i sa de mo kra ti jom”, sa op {ti la je Ko a li ci ja u ko joj su Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne, Cen tar za re gi o na li zam, Cen tar za raz voj ci vil nog dru {tva, Gra |an ski fond Pa no ni ja, Gra |an ska ak ci ja Pan ~e vo, Hel sin {ki od bor za qud ska pra va u Sr bi ji, Ze le na mre `a Voj vo di ne i Otvo re ni li cej.

STRAN KE KO JE O^E KU JU PRO ME NU VLA STI U NO VOM SA DU OD BA CI LE ZAH TEV ZA NO VE IZ BO RE

NVO da ne bude glasnogovornik partija

Funk ci o ne ri no vo sad skog SNS-a, SPS-a, DSS-a, SPO-a, kao i od bor ni~ ke gru pe „No vi Sad od mah”, od ba ci li su ju ~e oce nu ne vla di nih or ga ni za ci ja oku pqe nih u „Gra |an sku Voj vo di nu” da su no vi lo kal ni iz bo ri je di ni na ~in da se okon ~a ju po li ti~ ke ten zi je u No vom Sa du. - Tre ba lo je to da tra `e 7. ma ja, dan na kon za vr {et ka lo kal nih iz bo ra. Sad je ka sno - krat ko je Ta nju gu re kao pred sed nik GO SNS-a Milo{ Vu~evi}, ko men ta ri {u }i ini ci ja ti vu „Gra |an ske Voj vo di ne” za no ve iz bo re. Pot pred sed nik no vo sad skog SPO-a Nemawa Starovi} sma tra da su ten zi je u gra du ve {ta~ ki po dig nu te i da me |u gra |a ni ma ne ma ni ka kvih na pe to sti. On je is ta kao da sva ko dnev no is pi si va we ra znih gra fi ta pred sta vqa je dan

„Svi za No vi Sad” (SPO i Rom ska de mo krat ska stran ka) ne dav no sklo pi li ko a li ci o ni spo ra zum i tvr de da ima ju po dr {ku 42 od 78 od bor ni ka, tj. do voq nu ve }i nu za pro me nu no vo sad ske vla sti. - Van red ni lo kal ni iz bo ri se ras pi su ju uko li ko se sed ni ca grad skog par la men ta ne odr `i tri me se ca ili uko li ko ne po sto ji mo gu} nost do go vo ra iz me |u od bor ni~ kih gru pa u Skup {ti ni o pra vqe wu skup {tin ske ve }i ne re kao je Se vi} do da ju }i da su to je di ni raz lo zi ko ji do vo de do no vih iz bo ra. On je ka zao da je sed ni ca Skup {ti ne gra da za ka za na za 12. sep tem bar i da }e se na woj vi de ti da li skup {tin ska ve }i na mo `e da se na pra vi. Naj bo qi na ~in za iz be ga va we bi lo ka kvih ten zi ja u gra du je da

Pa vli ~i}: Ra zu mqi va ini ci ja ti va Pred sed nik no vo sad skog DS-a i gra do na ~el nik Igor Pavli~i} iz ja vio je da je ra zu mqi va ini ci ja ti va za ras pi si va we no vih iz bo ra u No vom Sa du. - S ob zi rom na iz bor ne re zul ta te i de {a va wa na kon to ga, ini ci ja ti va za ras pi si va we no vih iz bo ra u No vom Sa du je ra zu mqi va i osno va na - re kao je Pa vli ~i}, do da ju }i da }e „vre me ko je je pred na ma to naj bo qe i po ka za ti”. od vi do va ve {ta~ kog di za wa ten zi ja u gra du. Ko men ta ri {u }i ini ci ja ti vu „Gra |an ske Voj vo di ne”, on je re kao da za kon ja sno od re |u je u ko jim slu ~a je vi ma se ras pi su ju van red ni iz bo ri. - Mo gu }e je u si tu a ci ji ka da ne po sto ji mo gu }ost do go vo ra iz me |u od bor ni~ kih gru pa i od bor ni ka o stva ra wu ve }i ne u Skup {ti ni re kao je Sta ro vi} i is ta kao da u no vo sad skom par la men tu po sto ji ne spor na ve }i na od 42 od bor ni ka i da ne ma ni ka kvog osno va za ras pi si va we iz bo ra. I {ef no vo sad skog od bo ra SPS-a Sini{a Sevi} ka `e da za ras pi si va wem no vih lo kal nih iz bo ra ne ma po tre be sve dok po sto ji mo gu} nost do go vo ra iz me |u od bor ni~ kih gru pa u Skup {ti ni gra da. SPS i SPO su, na i me, za jed no sa SNS-om, DSS-om i od bor ni~ kim gru pa ma „No vi Sad od mah” i

DS i LSV mir no pre da ju vlast, po ru ~io je {ef no vo sad skog DSSa Borko Ili}. - Za da tak ne vla di nog sek to ra ni je da bu de gla sno go vor nik bi lo ko je po li ti~ ke op ci je, ve} da po red kon tro le ne vla di nog sek to ra vr {i kon tro lu nad svim po li ti~ kim de {a va wi ma - re kao je Ili}, is ti ~u }i da u for mi ra wu no ve ve }i ne u Skup {ti ni gra da ne ma ni ~eg ne de mo krat skog. Vo |a od bor ni ka „No vi Sad od mah“ Miroslav Parovi} re kao je da je GG „Dve ri No vi Sad“ od mah po za vr {et ku iz bo ra zah te vao ras pi si va we no vih, na svim ni vo i ma, ali da to ni ko ni je po dr `ao, pa ni „Gra |an ska Voj vo di na“. - In di ka tiv no je da su se NVO sa da, ka da wi ho vi fi nan si je ri o~i gled no gu be vlast u No vom Sa du i dru gim gra do vi ma, se ti le da su no vi iz bo ri naj bo qe re {e we i tra `e wi ho vo ras pi si va we - re kao je Pa ro vi}.

ekonomija

~etvrtak6.septembar2012.

dnevnik

DR @A VA SPRE MA RAM PU ZA PRO DA JU IN DU STRIJ SKOG BI QA PRE KO GRA NI CE

PRI VRE DI NA ME TE SKI NU TI S GR BA ^E

Sun co kret i re pa na ivi ci za bra ne iz vo za Srbija je na korak od zabrane izvoza i to ne kukuruza, ve} industrijskog biqa, to jest soje, suncokreta i {e}erne repe. Ju~e su u Vladi Srbije, kako „Dnevnik” saznaje, vo|eni razgovori o stavqawu rampe za izvoz poqoprivrednih proizvoda. Tako|e, danas bi to mogla da bude jedna od ta~aka na dnevnom redu sednice Vlade. Radna grupa koja se bavi ovim pitwem ju~e je, naime, razmatrala dva predloga: jedan je stigao iz {e}erana i uqara i u wemu se traì zabrana izvoza industrijskog biqa iz Srbije, a drugi predlog su dostavili poqoprivrednici okupqeni u udruèwima, asocijacijama, zadru`nim savezima, koji se zabrani protive. Spu{tawe rampe za poqoprivredne proizvode iz Srbije ve} neko vreme se pomiwe kao jedna od mera da se stabilizuje doma}e trì{te, da sto~arska proizvodwa ne do|e u znak pitawa i da se spre~e nesta{ice i sa~uva standard gra|ana. Me|utim, sve ukazuje na to da su kreatori ovih “za{titnih mera” zapravo doma}e agrarne kompanije kojima sada izvoz paorske robe iz Srbije nikako ne odgovara. Naime, kada je re~ o uqaricama, izvoznici su napravili terminske ugovore po cenama dobrano niìm od sada{wih, te bi u slu~aju realizacije tih poslova bili na gubitku. A ako dràva uvede zabranu, niko ih ne obavezuje

Kod {e}erne repe je specifi~na situacija u kojoj, u slu~aju zabrane izvoza, najdebqi kraj izvla~e ratari. Jer, na doma}em trì{tu nudi im se cena od 36 evra po toni, a hrvatske {e}erane, recimo, slatki koren pla}aju 50 evra. U slu~aju zabrane izvoza, doma}e {e}erane mogu da ucene proizvo|a~e {e}erne repe i da im ne daju vi{e od 36 evra, a da pri tome imaju mogu}nost da s dovoqno sirovine uposle svoje preradne kapacitete i ne brinu da li }e imati dovoqno {e}era i da li }e s wega pokupiti kajmak. Indikativno je, me|utim, to {to se zabrana izvoza kukuruza koja bi eventualno bila jedino opravdana mera s obzirom na stawe u sto~arstvu, sada ne stavqa u prvi plan, se te iz toga moè naslutiti koje doma}e kompanije imaju najvi{e uticaja na Vladu. Poqoprivredna udruèwa protive se svakoj zabrani izvoza podse}aju}i na ranije primere spu{tawa rampe za poqoprivredne proizvode iz Srbije u kojima su po pravilu profitirali trgovci i velike kompanije na u{trb primarnih proizvo|a~a. Asocijacija poqoprivrdenika je ~ak upozorila resorno ministarstvo i Vladu da su mogu}i i protesti u kojima }e u~estvovati i najsitniji i najkrupniji poqoprivrednici jer }e bi svi jednako bili pogo|eni zabranom izvoza. S. Glu {~e vi}

Pre ra |i va ~i nam de ru ko ù Ako uvede zabranu to }e biti jo{ jedan katastrofalan potez ove dràve, kaè za na{ list poqoprivrednik iz Ka}a Vo ji slav Ma le {ev. - Za{to dràva zabrawuje izvoz, za{to ne otkupi od nas robu po realnim cenama pa da je da prera|iva~ima i da imamo jeftinu hranu? Nije seqak tu da obezbe|uje prehrambenu sigurnost gra|ana, tu je dràva - kaè on ukazuju}i na ogroman problem neuskla|enog odnosa izme|u primarne poqoprivrde i prehrambne industrije - Ako je p{enica bila 22 dinara, ili sada{wih 26, za{to mora kilogram kifli da bude 350 dinara? Ako je ìva vaga sviwe 220 dinara, za{to je kilogram ~varaka 600? Imali smo pre tri godine repu od 2,5 dinara a {e}er je tada oti{o preko 100 dinara da bi u narednoj godini slatki koren bio 4,5 dinara, a {e}er pao na 80 dinara. Kako je to mogu}e, neka neko objasni. Nikog ne zanima {ta radi prera|iva~ka industrija i koliki profit ima, a svi vire u seqa~ki xep. da dogovore sa stranim kupcima ispo{tuju. Na gubitku bi, u slu~aju da se ova mere ne uvede, bili i oni i dràva jer bi trgovci

Za po la go di ne ne sta lo 11.200 pred u ze }a

ostali bez para, a Srbija bez sirovina pa je to navodno nit koja povezuje javni interes za zabranu.

MI NI STAR PO QO PRI VRE DE GO RAN KNE @E VI]

Po sku pqe we hra ne bi }e pod kon tro lom Mi ni star po qo pri vre de Srbije Go ran Kne è vi} izjavio je da gra|ane Srbije o~ekuje neminovno pove}awe cena hrane, ali da }e dràva u~initi sve da „ublaì tu eksploziju cena”. „Mora se u~initi sve da gra|ani i wihov standard ne bude mnogo ugroèni pove}awem tih cena”, naveo je on i dodao da je dràva spremna da eventualno interveni{e na trì{tu. Kneèvi} je kazao da za to trenutno nema dovoqno roba u Robnim rezervama, ali je dodao da „postoji i drugi metodi kojima se moè intervenisati na trì{tu”. „To su administrativni metodi ograni~avawa marì i cena {to nisu uputni modeli i ja nisam za to, ali ako budemo prinu|eni mora}emo da interveni{emo i na taj na~in”, rekao je ministar poqoprivrede.

Trenutno nema dovoqno robe u Robnim rezervama, ali postoje i drugi metodi kojima se moè intervenisati na trì{tu (Goran Kneèvi}) Kneèvi} je podsetio da je rast cena hrane svetski trend zbog pove}awa broja stanovnika

i da Srbija ne mo`e biti izolovana od tih uticaja. On je naveo da je i su{a uzrok poskupqewa

NO VI PO TRO [A^ KI SAJT NAFT NE KOM PA NI JE

Sve o go ri vu NIS-a

Novi veb sajt Naftne industrije Srbije, namewen potro{a~ima i korporativnim klijentima, nalazi se na na adresi

www.nis pe trol.rs. Sajt pru`a detaqne informacije o karakteristikama i kvalitetu NISovog goriva, a uz osnovne podatke o NIS „Petrolu”, potro{a~i se mogu informisati o promotivnim akcijama, nagradnim

osnovnih poqoprivrednih proizvoda, jer je smawila pre svega rod sirovina koje se koriste za sto~nu hranu, {to opet dovodi do poskupqewa stoke, a nakon toga mesa i mleka. Kneèvi} je ponovio i da }e krajem septembra po~eti javna rasprava o predlogu zakona o podsticajima u poqoprivredi. On o~ekuje da }e taj zakon biti usvojen u novembru, zajedno sa zakonom o budètu, i da }e napraviti prepoznatqiv ambijent za poqoprivredne proizvo|a~e na rok do pet godina. Ministar poqoprivrede je ocenio i da bi Direkcija za robne rezerve morala da se transformi{e i to podelom na deo za strate{ke rezerve, koji bi mogao da bude pod nadle`no{}u Vojske, i na deo za intervencije na trì{tu radi stabilizacije cena, koji bi mogao da bude nadle`nost ministarstva poqoprivrede ili trgovine.

igrama i drugim novostima najve}e maloprodajne mre`e benzinskih stanica u Srbiji, saop{teno je iz ove kompanije. Posebna pogodnost je interaktivna mapa, koja omogu}ava vi{estruku pretragu benzinskih stanica NIS „Petrola„ po gradovima i regionima, kao i vrstama goriva i usluga. Korisnicima NIS kartice za gorivo na raspolagawu je savremen veb servis za kori{}ewe ovog elektronskog sredstva pla}awa goriva i usluga na benzinskim stanicama. Korisnicima se pru`a mogu}nost dvosmerne komunikacije, ~ime NIS, kako se isti~e, nastavqa dobru praksu transparentnosti i konstantnog unapre|ewa usluga za potro{a~e.

Srpska privreda je u veoma lo{em stawu i mora se {to pre osloboditi suvi{nih nameta, rekli su danas u~esnici skupa „Reforma poreskog sistema i parafiskalni nameti u Srbiji”, za tra ìv si sve o bu hvat nu reformu. Pred sed nik Aso ci ja ci je malih i sredwih preduze}a Milan Kneèvi} je pozdravio nameru dràve da ukine 104 parafiskalna nameta, jer }e to dovesti do odre|enog ras te re }e wa srp ske privrede.

vawu dràve, zakon o javnim nabavkama, borbu protiv crnog trì{ta, a dobi}e mo smo sve {to ni smo traìli - pove}a}e PDV a, poreza na dobit preduze}a, poreza na dohodak predu ze }a i po ve }a we ak ci za, {to }e sve direktno pove}ati tro{kove poslovawa”. Po na {a we dr à ve je, prema re~ima Kneèvi}a, uzelo danak prema privredi, pa su rezultati veoma „cr ni” - 31.000 pred u ze }a ima negativan bilans zavr{nog ra~una, 8.000 preduze-

On je naveo da ima ukupno }a posluje na nuli, a 33.000 oko 350 parafiskalnih napreduze}a je u blokadi. meta i da je za ukidawe prva On je rekao da je u posled104 potrebno da se promeni we dve godine 12.500 predu31 zakon. ze}a brisano iz Agencije za „Ako se donese krovni zaprivredne registre jer je kon ko jim bi bilo u blokadi bi la uki nu to duòj od godiIma oko 350 104 na me ta to nu dana, dok je bi dalo efekta, sa mo u pr voj parafiskalnih a ako to bu de po lo vi ni ove nameta, a za i{lo po je di di ne iz bri ukidawe prva 104 go na~ no kroz sa no 11.200 potrebno je da se skup{tinsku preduze}a. promeni 31 zakon pro ce du ru, to „Ma ga rac je }e tra ja ti do lip sao i pri go di nu da na”, vrednici uskoistakao je Kneèvi}. Priro ne}e mo}i da pla}aju nivreda je u Srbiji, kako je re{ta”, naveo je Kneèvi}, kao, dugo smatrana „fontado da ju }i da mu na ja vqe ne nom za ispuwavawe svih èmere za pomo} privredi viqa buxetskih korisnika”. {e li~e na „{minkawe mr„Privreda je u stawu agotvaca”. nije i nema vi{e vremena Pred stav ni ca Ame ri~ ke da gubi ni jedan dan”, ista- privredne komore u Srbiji kao je on, navode}i da su na- Ama li ja Pa vi} je navela da javqene mere dràve vi{e je za investitore najva`nije „estradno - kozmeti~ke, jer da imaju predvidqiv i jasan su u{tede za privredu jako sistem poslovawa kada dolamale u odnosu na te{ko}e u ze u neku zemqu i da je predkojima se privreda nalazi”. log te ko mo re da dr à va Kneèvi} je kazao da ulazi- ograni~i maksimalan iznos mo u „ekonomiju metafizi- nameta koje samovoqno proke”, jer se najavquju neke pisuju lokalne samouprave. mere bez i jedne brojke efePavi}eva je istakla da je kata. apsurdno da se parafiskal„Tra ì li smo po re sku ni na me ti uvo de ne po re re for mu i ras te re }e we skim zakonima, na primer privrede, zakon o razduì- Zakonom o {umama. E. Dn.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Lasta a.d. , Beograd

Promena %

Cena

Promet

12,20%

230

69.000

AIK banka a.d. , Ni{

3,64%

798

28.728

Dunav osiguranje a.d. , Beograd

2,67%

770

Imlek a.d. , Beograd

0,11%

2.713

420.555

NIS a.d., Novi Sad

0,96%

630

2.610.650

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Progres a.d. , Beograd

-20,00%

9.600

Albus a.d. , Novi Sad

-19,78%

146

17.520

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

-12,37%

1.700

4.404.700

Neoplanta a.d. , Novi Sad

-9,09%

300

184.800

Harder Digital Sova a.d. , Ni{

-1,04%

950

57.000

Vojvo|anskih top-pet akcija Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola Neoplanta a.d. , Novi Sad

Promena %

Cena

Promet

-12,37%

1.700

4.404.700

-9,09%

300

184.800

BELEX 15 (439,70 0,07) Naziv kompanije

Cena

Promet

0,11%

2.713

420.555

AIK banka a.d. , Ni{

3,64%

798

28.728

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

362

12.670

NIS a.d., Novi Sad

0,96%

630

2.610.650

Aerodrom Nikola Tesla a.d. ,

0,00%

400

322.400

Tigar a.d. , Pirot

-9,64%

225

303.300

Energoprojekt holding a.d.

-0,85%

466

97.542

Alfa plam a.d. , Vranje

-0,64%

5.700

85.500

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

1.100

6.600

Soja protein a.d. , Be~ej

3,00%

481

125.020

0,00

4.380

0,00

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno Metalac a.d. , G. Milanovac

0,00

1.700

0,00

2.298

0,00

10.399

0,00

-19,78%

146

17.520

Galenika Fitofarmacija a.d.

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

362

12.670

Jubmes banka, Beograd

NIS a.d., Novi Sad

0,96%

630

2.610.650

Albus a.d. , Novi Sad

Promena %

Imlek a.d. , Beograd

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik MinisTarsTvo Finansija

Vla da Sr bi je tre ba lo bi po ~et kom na red ne ne de qe da usvo ji pred log re ba lan sa bu xe ta za 2012. go di nu i upu ti ga u skup {tin sku po ro ce du ru, iz ja vio je ju ~e Ta nju gu dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja i pri vre de Vlaj ko Se ni}. Se ni} je re kao da Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de u sa -

rad wi sa svim osta lim mi ni star stvi ma, in ten ziv no ra di na iz ra di re ba lan sa bu xe ta za 2012. go di nu. „Na{ plan je da to kom dru ge po lo vi ne sep tem bra usvo ji mo re ba lanns bu xe ta i ne ko li ko de se ti na pra te }ih za ko na”, na ja vio je Se ni}. „To je tre nut no na{ naj ve ci pri o ri tet i o~e ku je mo, da }e se u okvi ru vla de, pred log re ba lan sa is kri sta li sa ti to kom ove ne de qe. Ve ru je mo da }e po ~et kom na red ne ne de qe vla da usvo ji ti re ba lans za 2012. go di nu i upu ti ti ga u skup {tin sku pro ce du ru na raz ma tra we”, ka zao je on. Me |u za kon skim pred lo zi ma, ko ji }e bi ti upu }e ni Skup {ti ni Sr bi je, na }i }e se i oni ko ji se od no se na uki da we pa ra fi skal nih na me ta, re for mu jav nog sek to ra, ogra ni ~a va we naj vi {ih za ra da u jav nom sek to ru, re for mu na pla te po re za na do da tu vred nost..., na veo je dr `av ni se kre tar.

Sr bi ja osta la na eko nom skom dnu, gde je i bi la Pre ma iz ve {ta ju Svet skog eko nom skog fo ru ma (SEF) za 2012. go di nu, Sr bi ja je ran gi ra na na 95. po zi ci ji na li sti glo bal ne kon ku rent no sti ko ja ob u hva ta 144 ze mqe, {to je ista po zi ci ja kao i la ne, ob ja vi la je ju ~e Fon da ci ja za raz voj eko nom ske na u ke (FREN). Sr bi ja je u 2012. ima la vred nost In dek sa glo bal ne kon ku rent no sti (IGK) od 3,87. To je u od no su na pret hod nu go di nu go to vo za ne mar qiv pad od 0,01, ko ji ni je do veo do po me ra wa ran ga Sr bi je. Ako se ima u vi du da je li sta ze ma qa pro {i re na u od no su na pret hod nu go di nu, ukot vqe nost Sr bi je na 95. po zi ci ji i po red mi nor nog pa da vred no sti IGK mo `e se sma tra ti stag na ci jom na do stig nu tom ni vou kon ku rent no sti, a ni po {to na za do va wem, na ve de no je u ana li zi FRENa, part ner skog in sti tu ta SEF-a. Isto rij ski po sma tra no, naj ve }u vred nost IGK od 3,90 Sr bi ja je ostva ri la uo~i pr vog ta la sa kri ze 2008, da bi ve} na red ne, 2009. go di ne, vred nost IGK pri met no opa la na 3,77. Opa da we vred no sti IGK kom pa ti bil no je sa ~i we ni com da je kon ku rent nost pri vre de opa la usled ne ga tiv nih o~e ki va wa pri vred ni ka po go |e nih pr vim ja kim ta la som kri ze svet skih raz me ra. Pri to me, tre ba lo bi ima ti u vi du da su o~e ki va wa pri vred ni ka kqu~ na za for mi ra we IGK, na ve de no je u ana li zi. Ukrat ko, raz log to me le `i u ~i we ni ci da se zna ~a jan deo vred no sti in dek sa for mi ra na osno vu re zul ta ta an ke te ko ju po pu wa va „top me nax ment“ an ke ti ra nih pred u ze }a. Pre ve li ka osci li ra wa u vred no sti in dek sa, a po sle di~ no i osci li ra wa na rang li sti sva ka ko ni su ka -

bliì smo burundiju nego [vajcarskoj Naj ve }u vred nost IGK-a i pr vo me sto na li sti u 2012. za be le ì la je [vaj car ska, dok je naj ni ù vred nost imao Bu run di, ko ji je na po sled wem, 144. me stu. Evi dent no je da u 2012. od ze ma qa u okru è wu je di no Gr~ ka be le ì ne znat no lo {i ji re zul tat u od no su na Sr bi ju, pa se na la zi na 96. me stu SEF-ove li ste, tik iza Sr bi je. Dru gi eks trem ni pri mer je Bo sna i Her ce go vi na, gde se mo è pri me ti ti da je kon ku rent nost u ro ku od go di nu da na una pre |e na za 12 po zi ci ja, {to je tu ze mqu svr sta lo na li sti SEF-a is pred Sr bi je, pr vi put od po ~et ka me re wa i ob ja vqi va wa IGK. I dru ge ze mqe u okru è wu, kao {to su Al ba ni ja, Hr vat ska, Ma |ar ska, Ma ke do ni ja, Cr na Go ra, Ru mu ni ja, na la ze se is pred Sr bi je. rak te ri sti ka Sr bi je. Na kon bla gih po ra sta vred no sti IGK u 2010. i 2011. go di ni, 2012. bi smo mo gli na zva ti, kao {to je ve} na ve de no, stag nant nom ka da je kon ku rent nost u pi ta wu. Po zi tiv no je to {to na ci o nal na kon ku rent nost ni je ugro è na u iz bor noj go di ni u ko joj bi se to mo glo o~e ki va ti (kao {to se na pri mer do -

po^Eli prEGovori sa „Er azijoM”

„Jat ervejz” le ti Ma le `a ni ma u ru ke Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je ju ~e da su za po ~e ti pre go vo ri sa „Er Azi jom” o ku po vi ni na ci o nal nog avi o pre vo zni ka, Ja ta, i da se na da po zi tiv nom is ho du. Mr ko wi} je pri li kom obi la ska mo sta Ze munBor ~a re kao da je u pi ta wu ozbiq na ma le zij ska avi o kom pa ni ja. „Er Azi ja” je ve} ~e tvr ti put za re dom pro gla {e na za naj bo qu ni sko ta rif nu avi o kom pa ni ju sve ta. Pre ma pi sa wu po je di nih me di ja, ova avi o kom pa ni ja i ma plan da u Be o gra du otvo ri re gi o nal ni cen tar iz ko jeg bi se pre ko Ku a la Lum pu ra le te lo i ka naj u da qe ni jim de sti na ci ja ma, Ja pa nu i Austra li ji,

ali jo{ ni su po zna ti de ta qi u ve zi sa tim aran `ma nom. Ma le `a ni ma je, ka ko se tvr di, po treb na ta~ ka u Evro pi u ko joj }e sa Sta rog kon ti nen ta pri ku pqa ti put ni ke za Ku a la Lum pur i

da qe ih pre vo zi ti ka de sti na ci ja ma na is to ku. „Er Azi ja” pre vo zi put ni ke na vi {e od 400 de sti na ci ja u 25 ze ma qa i we nu flo tu tre nut no ~i ni 101 avion, a na ru ~e no je jo{ 200 no vih ko ji bi tre ba lo da bu du is po ru -

~e ni 2016. go di ne. Jat er vejz ima flo tu od 14 avi o na, od ce ga 10 le te li ca ti pa „bo ing 737-300” i ~e ti ri „ATR 72-200”, i dr `a va ve} du `e vre me po ku {a va da za we ga na |e stra te {kog part ne ra. Na pr vom ten de ru za pro da ju 2008. ni je bi lo po nu da za pro da ju 51 od sto ka pi ta la po ce ni od 51 mi lion evra. Vla da Sr bi je je po lo vi nom pro {le go di ne ras pi sa la ten der za stra te {kog part ne ra za osni va we no ve avi o kom pa ni je, za ko ji se za in te re so va la le ton ska kom pa ni ja „Bal tik avi ej {en si stems”, ko ja je po sle od u sta la. Srp ska avi o kom pa ni ja „Jat er vejz” je pro {lu go di nu za vr {i la sa gu bit kom od 3,2 mi li jar de di na ra. banka inTEza

No va de bit na kar ti ca

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE valuta

oD 144 Dr@avE svETa, Mi sMo na 95. MEsTu na lisTi GlobalnE konkurEnTnosTi

Re ba lans bu ye ta kra jem me se ca

zemqa

~etvrtak6.septembar2012.

sredwi prodajni kupovni kupovni va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMu

evro

115,6317

117,9915

120,7053

115,2777

australija

dolar

94,0478

95,9671

98,1743

93,7599

kanada

dolar

93,4850

95,3929

97,5869

93,1989

Danska

kruna

15,5102

15,8267

16,1907

15,4627

norve{ka

kruna

15,8426

16,1659

16,5377

15,7941

[vedska

kruna

13,6857

13,9650

14,2862

13,6438

[vajcarska

franak

96,2314

98,1953

100,4538

95,9368

v. britanija

funta

146,3136

149,2996

152,7335

145,8657

saD

dolar

92,2397

94,1221

96,2869

91,9573

kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 9. 2012. godine

Ban ka In te za sa op {ti la je da je na tr `i {te Sr bi je uve la vi za in spa jer, me |u na rod nu de bit nu kar ti cu In te za San pa o lo gru pa ci je. Ta kar ti ca omo gu }a va ko ri sni ci ma da bez pro vi zi je po di `u go to vi nu na vi {e od 9.000 ban ko ma ta „In te za San pa o lo” gru pe u sve tu. Po red kla si~ nog, no va kar ti ca nu di mo gu} nost bes kon tak nog pla }a wa u ze mqi i ino stran stvu jed no stav nim pri no {e wem kar ti ce ~i ta ~u sa vi za pej vejv ozna kom. Mak si ma lan iz nos ra ~u na ko ji se na taj na ~in mo gu iz mi ri ti u Sr bi ji je 2.500 di na ra, dok u osta lim ze mqa ma za vi si od lo kal ne re gu la ti ve. Pla }a we ro be i uslu ga u iz no si ma ve }im od pro pi sa nih vr {i se po stan dard nom prin ci pu, uno {e wem PIN ko da.

go di lo Gr~ koj), jer se an ke ta spro vo di la u vre me pred iz bor ne kam pa we, gde se po pra vi lu mo gu o~e ki va ti zna ~aj ni je osci la ci je u o~e ki va wi ma is pi ta ni ka. U Sr bi ji je u do me nu ma kre o e ko nom skog okru `e wa, za be le `en zna ~a jan pad u od no su na iz ve {taj iz pret hod ne go di ne, pre sve ga zbog pro du bqi va wa in fla ci je, bu xet -

skog de fi ci ta, ali i ukup ne za du è no sti dr à ve u od no su na ve li ~i nu bru to do ma }eg pro iz vo da za kqu~ no sa kra jem 2011. Lo{ re zul tat iz ma kro e ko nom skog do me na na dok na |u je se u naj ve }oj me ri zna ~aj nim na pret kom na stu bu kon ku rent no sti ko ji me ri teh no lo {ku ospo so bqe nost ze mqe, gde se po seb no is ti ~u na pre ci ostva re ni u do me nu raz vo ja mre à za obez be |i va we uslu ga mo bil ne te le fo ni je i In ter ne ta. Od osta lih re la tiv no zna ~aj ni jih pro me na mo gu se is ta }i na pre ci na stu bo vi ma kon ku rent no sti ko ji se od no se na in fra struk tu ru i efi ka snost tr ì {ta ra da. Re a li za ci ja pro je ka ta put ne in fra struk tu re to kom 2011. go di ne iz grad wa lo kal nih i re gi o nal nih sa o bra }aj ni ca kao i za vr {e tak re kon struk ci je i iz grad we va `nih mo sto va i nad vo `wa ka u Be o gra du i na Ko ri do ru 10, bit no je uti ca la na pro me nu oce ne stu ba kon ku rent no sti ko ji me ri kva li tet na ci o nal ne in fra struk tu re. S dru ge stra ne, po ve }a va we flek si bil no sti utvr |i va wa nad ni ca, zna ~aj no sma wi va we tro {ko va ot prem ni na, te po ve }a va we pro duk tiv no sti ra da, oset no pot po mog nu to de pre si ja ci jom do ma }e va lu te pre sud no su uti ca li na po ve }a we efi ka sno sti tr ì {ta ra da. Na osta lih osam stu bo va pro me ne se mo gu sma tra ti za ne mar qi vim, jer se uglav nom pri me }u ju na dru gom de ci mal nom me stu. Ko na~ no, i po red mi nor nog na pret ka i da qe za bri wa va is pod pro se~ na oce na za pr vi stub ko ji me ri raz vi je nost in sti tu ci jal nog am bi jen ta ze mqe, ob ja vi la je Fon da ci ja za raz voj eko nom ske na u ke. E. Dn.

MinisTar Milan ba^Evi]

Po nu da Ru si ma @e le za ra i Agro ban ka Mi ni star ru dar stva Mi lan Ba ~e vi} ka è da je jed na ru ska kom pa ni ja za in te re so va na za pre u zi ma we è le za re u Sme de re vu. Ru skoj Sber ban ci po nu |e na mre à Agro ban ke. Ba ~e vi} no vi na ri ma u am ba sa di Sr bi je u Mo skvi, po sle sa stan ka srp sko-ru skog me |u vla di nog ko mi te ta za sa rad wu, re kao da je kom pa ni ja ko ja je za in te re so va na za @e la za ru pre tri da na bi la na raz go vo ri ma u Be o gra du. Mi ni star je re kao da je na Ko mi te tu iz neo pred log Sr bi je da se ru skim part ne ri ma po nu di sme de rev ska è le za ra za do lar, za ko li ko je Vla da Sr bi je svo je vre me no pre u ze la od US Steel-a. Pre ma we go vim re ~i ma, za è le za ru je po ka zao in te re so va we i ukra jin ski Do weck. Jed na od ide ja je da po ten ci jal ni ru ski ku pac do go vo ri sa kra gu je vac kim Fi ja tom ko ji je je dan od ko ri sni ka ~e li ka iz è le za re pla sman fi ja to vih vo zi la na ru sko tr ì {te. To bi na ma re {i lo niz pro ble ma, tim pre {to è le za ra ra di na ti hom ho du i dr à va da je 150. 000 evra me se~ no za te svrt he, na veo je Ba ~e vi} i do dao da bi, s dru ge stra ne, bi lo sku po i po nov no po kre ta we tog pro ce sa.

ME\u Top 500 koMpanija u cEnTralnoj Evropi, 11 jE iz srbijE

Tr gov ci stru jom iz EFT-a bo qi od NIS-a i EPS-a

Na tra di ci o nal noj rang-li sti „Top 500 kom pa ni ja u cen tral noj Evro pi” re vi zor sko-kon sul tant ske ku }e „Di lo it” za 2011. na {lo se 11 kom pa ni ja iz Sr bi je, ko li ko ih je bi lo i pro {le go di ne, a naj bo qe pla si ra na me |u wi ma je kom pa ni ja za tr go vi nu elek tri~ nom ener gi jom EFT, sa ostva re nim pri ho dom od 2,2 mi li jar de evra. EFT se na {la na 67. me stu te rang li ste, ko ja se for mi ra na osno vu ostva re nih pri ho da od pro da je, sa op {ti la je da nas ta kon sul tant ska ku }a. Od kom pa ni ja ko je po slu ju na na {em tr `i {tu, dru ga je Naft na in du stri ja Sr bi je (NIS) na 89. me stu, a tre }a Elek tro pri vre da Sr bi je (EPS) na 99. me stu. „Te le kom Sr bi ja” se na {ao na 175. me stu, dok je „Del ta” za u ze la 188. me sto. „De le ze Sr bi ja” je na 201. me stu, „Sr bi ja gas” na 283, a biv {i „Ju-Es stil Sr bi ja” na 306. me stu, is pred kom pa ni je „Vik to ri ja gru pa” ko ja je za u ze la 462. me sto. Kom pa ni ja „Mer ka tor - S” je na 472. me stu, a „Tar ket” na 484. me stu.

„[ko da” na vi so kom tre }em me stu ve} dve go di ne. „Uku pan pri hod od pro da je 500 vo de }ih kom pa ni ja u cen tral noj Evro pi sa te li ste iz no sio je vi {e od 707 mi li jar di evra u 2011. go di ni, od no sno kom pa ni je su za be le `i le pro se ~an rast pri ho da od 9,8 od -

Hrana i pi}e „Glo bal na pri vred na o~e ki va wa za 2012. su lo {i ja od onih ko ja su bi la za 2011. go di ne. Zbog to ga se mo `e o~e ki va ti da }e kom pa ni je pri mar no fo ku si ra ne na hra nu i pi }e ve ro vat no ima ti sve tli ju bu du} nost od onih usme re nih na pro iz vod wu du go ro~ nih do ba ra”, oce nio je @ar ko Mi jo vi}. Na top-li sti osi gu ra va ju }ih dru {ta va pre ma bru to ob ra ~u na toj pre mi ji na la zi se „Du nav osi gu ra we” ko je je za u ze lo 49. me sto. Kao i pro te klih go di na, poq ska naft na kom pa ni ja „PKN Or len” sa pri ho dom od 25,9 mi li jar di evra i ma |ar ski MOL sa 19 mi li jar di evra su za dr `a li vo de }e po zi ci je na Di lo i to voj li sti, dok je ~e {ka

sto i ta ko na sta vi le po zi ti van trend ra sta iz 2010”, pro ko men ta ri sao je part ner u „Di lo i tu” @ar ko Mi jo vi}. Iako ovi re zul ta ti oda ju uti sak o eko nom skom ozdra vqe wu, pro se~ na ne to do bit je opa la za 3,5 od sto to kom 2011. go di ne, {to uka zu je na po nov no uspo ra va we pri vred nog ra sta, do dao je on.

Naj ve }i broj cen tral no-evrop skih kom pa ni ja do la zi iz sek to ra ro be {i ro ke po tro {we i tran spor ta, a po bro ju pla si ra nih fir mi sle di ga ener get ski sek tor. Mi jo vi} je is ta kao da „sek tor {i ro ke po tro {we pro la zi kroz pe riod bur nih pro me na. Trend pa da pro fi ta bil no sti kom pa ni ja s jed ne stra ne, i pa da ku pov ne mo }i s dru ge stra ne se i da qe na sta vqa. Ku pov na mo} gra |a na sve vi {e opa da kao po sle di ca ja ~a wa evra u od no su na di nar, a na ja vqe na po sku pqe wa }e je do dat no osla bi ti”. Sa svim je iz ve sno da kom pa ni je mo ra ju da se pri la go |a va ju po tre ba ma ku pa ca, a po tro {a ~i }e vr lo si gur no i na red ne 2013. go di ne na sta vi ti da vr lo ra ci o nal no tro {e. Na da qe re zul ta te ovog sek to ra pri mar no }e uti ca ti kre ta we ras po lo `i vog do hot ka sta nov ni {tva i o~e ki va wa po pi ta wu sta bil no sti pri ho da u bu du} no sti. Glo bal ni uti caj }e se pri mar no od ra `a va ti po pi ta wu ce na ener gi je i osnov nih si ro vi na, do dao je Mi jo vi}. s. G.

dru[tvo

~etvrtak6.septembar2012.

Pla te u zdrav stvu ne }e bi ti sma wi va ne Pri me na ka pi ta ci o ne for mu le u do mo vi ma zdra vqa, ko ja pod ra zu me va pla }a we po u~in ku, po ~e }e u no vem bru za ok to bar ska pri ma wa, na ja vi la je mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} i uka za la da ti me ne }e bi ti sma we ne ak tu el ne sep tem bar ske pla te. Ka ko je ob ja sni la, pri me na te for mu le po ~e }e prak ti~ no od ok to bra, a we na pra va pri me na }e se vi de ti u no vem bru ka da se is pla ti te ok to bar ske pla te:

- Ka pi ta ci o na for mu la }e se pri me wi va ti u no vem bru za ok to bar ska pri ma wa, a bi }e i dva po sto po ve }a wa u ma si i svi }e do bi ti u za vi sno sti od to ga da li su na pro se ku zdrav stve ne usta no ve sa mo dva po sto, ma we od dva po sto, ili vi {e od tog iz no sa. Ka ko je re kla, ciq je da pri me nom ka pi ta ci o ne for mu le ni ko ne bu de ka `wen i da ne do bi je ma we od pla te ko je, ina ~e, ka ko je is ta kla, „ni su za do vo qa va ju }e”.

U INSTITUTU ZA ZDRAVSTVENU ZA[TITU DECE I OMLADINE VOJVODINE

No vi di rek tor dr Gre bel din ger

Vla da Voj vo di ne ime no va la je prof. dr Slo bo da na Gre bel din ge ra za di rek to ra In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne, na pe riod od ~e ti ri go di ne, sa op {te no je ju ~e iz po kra jin ske vla de. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, Gre bel din ger, dok tor me di ci ne, spe ci ja li sta de ~i je i va sku lar ne hi rur gi je, ime no van je za di rek to ra In sti tu ta u okvi ru re dov ne kon kurs ne pro ce du re i is te ka man da ta pret hod nog ru ko vod stva. S. K.

NOVI „AKTAVISOVI” MEDIKAMENTI, PO CENAMA LEKOVA STARE GENERACIJE

Naj sa vre me ni ja te ra pi ja Ne sta {i ca le ko va u apo te ka ma i zdrav stve nim usta no va ma {i rom Sr bi je po sta la je o~i gled na po ~et kom le ta, ma da ne kih le ko va u apo te ka ma ne ma i go di nu da na. Proizvo|a~i novih lekova, okupqeni u Udru`ewu „Inovija”, stalno ukazuju na to da je kurs po kojem se obra~unava cena lekova od 99,3 dinara nerealan i da su proizvo|a~i na gubitku jer se evro kre}e oko 118 dinara. [to je jo{ gore, mnoge farmaceutske kompanije i veledrogerije upozoravaju na to da preti jo{ ve}a nesta{ica lekova. Da nije sve tako crno i da ima i onih farmaceutskih kompanija koje i pored svega obe}avaju redovno snabdevawe lekovima, govori i primer „Aktavisa„. - Svi lekovi iz palete kompanije „Aktavis„ su dostupni u apotekama, nema razloga za nesta{icu. S druge strane, postoje brojni problemi s kojima se suo~ava farmaceutska industrija, kao {to je nerealni kurs za obra~un cene lekova. Te probleme }emo re{avati kroz dijalog s nadle`nim ustanovama, ali ne}emo dozvoliti da pacijenti ostanu bez lekova – ka`e za “Dnevnik” generalni direktor predstavni{tva kompanije „Aktavis” za Srbiju i Crnu Goru Pavle Marjanovi}. „Aktavisova„ strategija podrazumeva najnovije generacije lekova po pristupa~nim cenama, pa je pitawe koliko je ona ostvarqiva u Srbiji.

– Na{a strate{ka vizija je u potpunosti ostvarqiva. Da}u vam jedan primer: najpropisivaniji lek na svetu, koji spada u grupu antipsihotika, lek koji se koristi u terapiji te{kih mentalnih oboqewa, nije prisutan na na{em tr`i{tu zbog visoke cene originatora koja je neprihvatqiva za Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe – ka`e Marjanovi}. - S druge strane se 50

Pavle Marjanovi}

odsto psihoti~nih pacijenata u Srbiji le~i lekovima iz pedesetih ili {ezdesetih godina pro{log veka. Lek najnovije generacije ima velike prednosti u odnosu na postoje}u terapiju u Srbiji. Na{a vizija je da lek najnovije generacije ponudimo po ceni leka starije generacije. Time Fond ni{ta ne gubi, doktori dobijaju daleko ve}e terapijske mogu}nosti i, {to je najva`nije, pacijenti dobijaju najsavremeniju terapiju. J. Barbuzan

dnevnik

ENERGETSKA PI]A I VO@WA

Umor se br zo vra }a Sve ve }a po pu lar nost ener get skih pi }a, ko ji ma je i na {e tr ì {te pre pla vqe no, uka zu je na ve li ko in te re so va we po tro {a ~a ali i do bru za ra du pro iz vo |a ~a. Prem da je ovoj vr sti na pit ka na klo we ni ja mla |a ge ne ra ci ja, sve je vi {e pri pad ni ka sta ri je po pu la ci je ko ja ih ko ri sti. Osim ti nej xe ra i spor ti sta, ener get ska pi }a sve ~e {}e ko ri ste pro fe si o nal ni vo za ~i, rad ni ci obez be |e wa, no} ni ~u va ri ili stu den ti jer è le da sma we umor, od lo è san i po ve }a ju kon cen tra ci ju i bud nost. Ka ko se po ve }a va po tro {wa ener get skih pi }a ta ko je i sve ~e {}a ras pra va o wi ho vom uti ca ju na zdra vqe. Na i me, kod mla dih oso ba pro blem se ja vqa za to {to ne po {tu ju ko li ~i ne ko ja se pre po ru ~u je i kom bi na ci ja sa al ko ho lom ko joj su ti nej xe ri po seb no sklo ni, a kod sta ri jih mo gu -

ni zmu da ju brz u~i nak i is ko ri {}e we ener gi je. Dej stvom ko fe i na sti mu li {e se lu ~e we adre na li na ko ji uti ~e na po ve }a we krv nog pri ti ska, {e }e ra u kr vi i mi {i} ne ak tiv no sti. Evrop ska Upra va za si gur nost hra ne usvo ji la je mi {qe we da iz lo è nost ta u ri nu i glu ko ro no lak to nu kroz ener get ska pi }a ne de lu je {tet no na zdra vqe i pre pu sti la da od lu ku o wi ho voj do stup no sti u pro dav ni ci ma bu de re gu li sa no na ci o nal nim za ko no dav stvi ma. Pro iz vo |a ~i ener get skih pi }a po zdra vi li su ta kav stav uz na po me nu da ume re no kon zu mi ra we i po {to va we ozna ka upo zo re wa ga ran tu ju bez bed nost ovog na pit ka. Ipak, ame ri~ ki stru~ wa ci se sa ova kvim sta vom ne sla ù i po ru ~u ju da su usta no vi li da zdra ve od ra sle oso be ko je po pi ju dve li men ke ener get skog na pit ka do ì -

Veliki sadràj kofeina Ener get ska pi }a na na {em tr ì {tu ima ju ve li ki sa dr àj ko fe i na, od oko 80 mg po li men ci. To je znat no vi {e od ko fe i na u pro se~ noj {o qi ci ka fe, dva pu ta vi {e u od no su na {o qu ~a ja i 23 pu ta vi {e u od no su na sa dr àj ko fe i na u ga zi ra nim bez al ko hol nim pi }i ma. Ovo na ro ~i to tre ba da za pam te ak tiv ni spor ti sti s ob zi rom na to da po sto ji re strik ci ja sa dr à ja ko fe i na u mo kra }i pro pi sa na pra vi li ma Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta. }ost da do |e do ozbiq nih kom pli ka ci ja uko li ko po sto ji ne ko od kar di o va sku lar nih obo qe wa. Stru~ wa ci tvr de da sam na ziv “ener get ska pi }a” ne da je ta~ nu sli ku o to me {ta ona je su u stva ri, jer ne sa dr è ener get ski bo ga te sa stoj ke ko ji sa go re va wem u or ga -

vqa va ju po ve }a we krv nog pri ti ska i ubr za va we sr ~a nog rit ma i da to mo `e ne ga tiv no da se od ra zi i na sta re i na mla de. Ener get ska pi }a mo gu se da nas u Sr bi ji ku pi ti na svim ki o sci ma, u pro dav ni ca ma, na fud bal skim sta di o ni ma pa i ben zin skim pum pa ma

uz ma gi stral ne pu te ve. âk je pro da ja uz ma gi stra lu sve ve }a jer vo za ~i ve ru ju da kon zu mi ra wem ener get skog pi }a ubla à va ju umor i ma mur luk pa sa mim tim br è mo gu da na sta ve put. Ka ko ener get sko pi }e u se bi sa dr ì ve li ke ko li ~i ne {e }e ra i ko fe i na, a mo è se pi ti i dok se vo zi, we gov efe kat je ne ko li ko pu ta ja ~i od ka fe, ali u isto vre me kon cen tra ci ja po sle sa mo jed nog sa ta je dvo stru ko ma wa ne go ka da se po pi je ka fa, re flek si su sla bi ji i upra vqa we vo zi lom sa mim tim po sta je ma we bez bed no. Pre ma ob ja {we wu Ni ne Dra gu ti no vi} Jo va no vi}, psi ho lo ga u Agen ci ji za bez bed nost sa o bra }a -

ja, ener get ska pi }a sa mo ma ski ra ju efek te al ko ho la za onog ko vo zi, vo za ~i mi sle da su od mor ni ji i da su ma we pod uti ca jem al ko ho la ne go {to je su, a pro ce nat al ko ho la u kr vi je za pra vo ono li ki ko li ko su al ko ho la uze li. Oni u ta kvom sta wu na sta vqa ju da vo ze. Mi lan Bo ò vi} iz Ko mi te ta za bez bed nost sa o bra }a ja ob ja {wa va da ener get ski na pi tak je ste u ne kom tre nut ku go to vo opa san sli~ no kao i al ko hol ili kao ne ka dru ga ne do zvo qe na sred stva ko ja uti ~u na re flek se, opa à we i re a go va we vo za ~a, do da ju }i da ne po sto je ure |a ji po ko ji ma je la ko mo gu }e de tek to va ti da li je ne ko kon zu mi rao ener get ski na pi tak ili ne. Le ka ri upo zo ra va ju da pre vi {e ko fe i na, ko ji je osnov ni sa sto jak ener get skih pi }a, mo è da iza zo ve efek te sli~ ne tro va wu al ko ho lom pod se }a ju }i da je vo za ~i ma u Ve li koj Bri ta ni ji, na pri mer, sa ve to va no da po pi ju dve {o qi ce ka fe ili na pi tak sa do dat kom ko fe i na, od mo re se pet na e stak mi nu ta i tek po tom ukqu ~e u sa o bra }aj, a ne da po se ù za ener get skim na pit kom. Jer, bri tan ski in sti tut za vo za ~e utvr dio je da vo za~ ko ji po pi je ener get sko pi }e sa ko fe i nom ri zi ku je i svoj i tu |i ì vot u sa o bra }a ju jer ta kav na pi tak na or ga ni zam de lu je kao al ko hol. Q. Male{evi}

VESTI Ne ma van te le sne oplod we kod pri vat ni ka Stru~ na ko mi si ja RF ZO ob u sta vi la je ten der za ukqu ~i va we pri vat ni ka u oba vqa we po stu pa ka van te le sne oplod we jer ni su do sta vi li od go va ra ju }u do ku men ta ci ju i po nu du, pa }e usko ro po no vo bi ti ras pi sa na jav na na bav ka. Pre ma re ~i ma port pa rol ke Fon da za zdrav stve no osi gu ra we Sa wa Mi ro sa vqe vi}, ko mi si ja je pred lo `i la ob u sta vu po stup ka jav ne na bav ke jer ni jed na od pri sti glih po nu da ni je bi la is prav na: - Na kon stru~ nog pre gle da po nu da, ko mi si ja je bi la pri nu |e na da ob u sta vi po stu pak jer ni su is po {to va ni kri te ri ju mi kon kurs ne do ku men ta ci je, a bi lo je i neo d go va ra ju }e po nu de pro ce sa van te le sne oplod we za pred vi |e ni broj pa ro va. Ona je re kla da }e se {to pre, ovih da na, po no vo ras pi sa ti jav na na bav ka ka ko pa ro vi ne bi ~e ka li pre vi {e.

Fi zi o te ra pe u ti ni su ma se ri U su bo tu, 8. sep tem bra, {i rom sve ta se obe le à va Me |u na rod ni dan fi zi o te ra pe u ta, a Dru {tvo fi zi o te ra pu ta ovaj dan obe le à va pod slo ga nom “Po kre tom do zdra vqa”. Fi zi o te ra pe u ti su zdrav stve ni rad ni ci, kva li fi ko va ni stru~ wa ci ko ji qu di ma po ma ù da osta nu po kret ni i ak tiv ni kroz ceo ì vot. Oni su eks per ti za qud ski po kret ko ji svo jim zna wi ma iz raz li ~i tih na u ka kao {to su ana to mi ja, fi zi o lo gi ja, bi o me ha ni ka, ki ne zi o lo gi ja, ki ne zi te ra pi ja i dru ge, po ma ù kod pa ci je na ta sa ne u ro lo {kim, re u mat skim, kar di o lo {kim, re spi ra tor nim i dru gim bo le sti ma. Dru {tvo fi zi o te ra pe u ta Sr bi je è li na ovaj dan da skre ne pa `wu jav no sti da fi zi o te ra pe u ti ni su ma se ri ni ti pu ki iz vr {i o ci na lo ga le ka ra. Uka zu ju da sva ko po sto pe ra tiv no sta we raz hte va re ha bi li ta ci o ni tret -

man, da sva ki sport ski klub mo ra ima ti svog fi zi o te ra pe u ta, da je di no edu ko va ni fi zi o te ra pe u ti mo gu da osmi sle ve `be za od re |e no sta we. Oni su stru~ wa ci za sva `i vot na do ba i edu ko va ni su i za da va we sa ve ta ko ji mo gu da una pred kva li tet `i vo ta. Oni su spo sob ni da na u ~e pa ci jen te da pra vil no ko ri ste po ma ga la - {tap, {ta ke, ko li ca, kao i da svo jom in ter ven ci jom mo gu ot klo ni ti bol. Q. M.

Po dr {ka za vi {e je zi~ ne ta ble Po kra jin ski se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce AP Voj vo di ne mr An dor De li i pred sed nik ka wi {ke op {ti ne Mi haq Wi la{ pot pi sa li su spo ra zum o do de li nov ~a ih sred sta va od 1,61 mi li o na di na ra, ko ja }e ko ri sti ti po je di ne me sne za jed ni ce i in sti tu ci je. Ovim sred stvi ma iz po kra jin ske ka se fi nan si ra }e se tro -

{ko vi iz ra de i po sta vqa we ta bli sa na zi vi ma or ga na i or ga ni za ci ja, na zi vi ma na se qe nih me sta i na put nim prav ci ma, na zi vi ma tr go va i uli ca na je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na ko ji su u slu `be noj upo tre bi u op {ti ni, za {tam pa we dvo je zi~ nih ili vi {e je zi~ nih obra za ca, kao i za {tam pa we slu `be nih gla si la i dru gih jav nih pu bli ka ci ja. Fi nan sij ska sred stva su do bi le me sne za jed ni ce Mar to no{, Hor go{ i Tre {we vac, a od usta no va Dom zdra vqa „Ka wi à”, Jav no pred u ze }e za ure |e we na se qa op {ti ne Ka wi à i Pred {kol ska usta no va „Na {i bi se ri”. Za ospo so bqa va we za po sle nih u or ga ni ma i or ga ni za ci ja ma fi nan sij ska sred stva su do bi li Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja op {ti ne i Cen tar za so ci jal ni rad. Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we ta ko |e po ma è op {ti ni pu tem re gre si ra wa tro {ko va pre vo za u~e ni ka u me |u grad skom i me |u me snom sa o bra }a ju. M. Mr.

PROFESORU OCARINILI PO[IQKE IZ INOSTRANSTVA S KWIGAMA U KOJIMA SU OBJAVQENI I WEGOVI RADOVI

Ca ri na sku pqa od kwi ga Upr k os to m e {to Ca r in s ki za k on ja s no pro p i s u j e iz u z et ke od pla } a w a ca r i n e pri l i kom uvo z a iz ino s tran s tva, u prak s i se de { a v a j u i gre { ke, za ~i j e is p ra v qa w e je po treb n o mno g o vre m e n a i `i va c a. Ne mo} pred ne prav da ma u pri me ni pro pi sa sop stve ne dr `a ve, {to se „obi~ nim“ gra |a ni ma de {a va na sva kom ko ra ku, is ku sio je i pro fe sor kri vi~ nog pra va dr Ne deq ko Jo van ~e vi}, zbog pe ri pe ti ja s ca ri nom, kad je na dve po {iq ke iz ino stran stva s kwi gom i se pa ra ti ma u ko ji ma su u Ne ma~ koj ob ja vqe ni i we go vi ra do vi, pla tio ca ri nu oko 75 evra. Za kwi gu po zna tog ne ma~ kog pro fe so ra kri vi~ nog pra va Kla u sa Rok si na, u ko joj je ob ja vqen i Jo van ~e vi }ev rad, ko ja mu je iz Min he na po sla ta u Be o grad na ku} nu adre su, Jo van ~e vi }u je sti gao ob ra ~un ca ri ne od oko 50 evra.

- Ce na te kwi ge tj. ux be ni ka u Ne ma~ koj je ni à od tog po me nu tog iz no sa ob ra ~u na tog na ime ca ri ne – ka è pro fe sor Jo van ~e vi}, ina ~e pred stav nik iz Sr bi je u ru ko vod stvu me |u na rod nog „Udru è wa Rok sin“ ko je se ba vi kri vi~ nim pra vom u obla sti pri vre de. Dru gi put, tvr di Jo van ~e vi}, na po {iq ku iz ino stran stva u ko joj je bi lo ne ko li ko se pa ra ta we go vog ra da, ob ra ~u na ta mu je ca ri na oko 25 evra. Jo van ~e vi} nam je is pri ~ao da je kao pro fe sor kri vi~ nog pra va, po po zi vu za u~e {}e u na u~ nom sku pu odr à nom 20. ma ja 2011. u Min he nu, po vo dom ì vot nog i pro fe si o nal nog ju bi le ja pro fe so ra Rok si na imao ~ast da tim po vo dom do sta vi svoj rad. Po po zi vu sku pu je pri su stvo vao i pri lo ìo svoj rad i pro fe sor dr Zo ran Sto ja no vi}, {ef ka te dre kri vi~ nog pra va na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du, a sa pro sto ra biv {e

Ju go sla vi je bio je po zvan jo{ je di no pro fe sor za gre ba~ kog Prav nog fa kul te ta Pe tar No vo se lac. - Pro fe sor Rok sin nas je oba ve stio da je zah te vao da pri mer ci dvo tom ne kwi ge, zbog pri li~ ne te `i ne, bu du po sla ti po {tom svim u~e sni ci ma-auto -

ri ma na ku} ne adre se, da ne bi ima li pro ble ma oko no {e wa, te da je po {ta ri na pla }e na Ne ma~ koj. Na kon osam da na sti gla mi je ta po {iq ka, ali je po {tar ob ja snio da se mo `e pre u ze ti tek na kon pla }a wa ca ri ne u iz no su oko 50 evra - na vo di Jo van ~e vi}.

Po tom je, ka è, oti {ao u ca rin sku is po sta vu te pre do ~io da je re~ o kwi ga ma u ko ji ma je i we gov rad ob ja vqen, ali se sve lo na mo gu} nost pod no {e wa àl be, ako pla ti tak su. Re ~e no mu je da uko li ko ubu du }e do bi je {tam pa ne ma te ri ja le u ko ji ma je i on ob u hva }en, da od mah, pre pla }a wa da `bi ne, do |e u nad le `nu ca rin sku is po sta vu ra di pro me ne re {e wa o ca ri we wu ro be. Po sle me |u na rod nog na u~ nog sku pa odr à nog 18. ma ja ove go di ne u Min he nu, gde je pred sta vqen i Jo van ~e vi }ev rad, iz Ne ma~ ke mu je u Be o grad 30. av gu sta sti gla po {iq ka od 20 se pa ra ta tog ra da i CD, a po no vo i ob ra ~un ca ri ne. Se tiv {i se pret hod nog slu ~a ja i sa ve ta ko ji je do bio, Jo van ~e vi} je, po sop stve nom ka zi va wu, od mah oti {ao u ca rin sku is po sta vu, gde su mu po sle {et we od {al te ra do {al te ra, na iz me ni~ no, {to Ca ri na - {to Po {ta, ka za -

li da na od lu ku o ca ri we wu mo è ulo ì ti pri go vor, uz pret hod no pla }a we tak se. - Ovo je ne ~u ve no u sa vre me nom sve tu. Na i me, re~ je o autor skom de lu jed nog pro fe so ra, pu bli ko va nom u ino stran stvu. Da li su de {a va wa ko ja sam opi sao u skla du s Ca rin skim za ko nom? Ako oni ko ji pri me wu ju za kon, ne sve sno po stu pa ju ili jo{ go re na mer no gre {e, sva ka ko bi tre ba lo da se po sta vi pi ta we od go vor no sti. Po Ca rin skom za ko nu, od pla }a wa uvo znih da `bi na, po red osta lih pred vi |e nih iz u ze ta ka, oslo bo |e ni su na u~ ni ci, kwi èv ni ci i umet ni ci na sop stve na de la ko ja uvo ze iz ino stran stva, a ne pla }a se ni na po {iq ke ma le vred no sti ko je bes plat no pri ma ju iz ino stran stva od fi zi~ kih li ca pod uslo vom da to ni su po {iq ke ko mer ci jal ne pri ro de – na gla {a va pro fe sor Ne deq ko Jo van ~e vi}. J. Jakovqevi}

Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre ì bez vo de }e da nas od 7 do 15 ~a so va bi ti Rad ni~ ka uli ca, od Stra ì lov ske do Uli ce Ste va na Mu si }a. Od 8 do 12 ~a so va vo de ne }e bi ti u Rad ni~ koj, od Uli ce Ste va na Mu si }a do Uli ce So we Ma rin ko vi}, a od 8 do 11 ~a so va bez vo de }e bi ti i uli ce Pa ri ske ko mu ne, Omla din skog po kre ta, Bo go bo ja Ata nac ko vi }a. Po sto ji mo gu} nost da blo ka da vo do vod ne mre è bu de pro {i re na i na okol ne uli ce. I. D.

Monodrama na Adicama

ZA VI KEND

Radni~ka ulica bez vode

Kulinarski praznik na [trandu Ma ni fe sta ci ja „Voj vo di na fest” ko ja pro mo vi {e bo gat stvo raz li ~i to sti, mul ti kul tu ral nost i po ten ci ja le Voj vo di ne odr `a }e se u su bo tu i ne de qu od 9 do 21 ~as na [tran du. Sle de }i do bru tra di ci ju, `e qa or ga ni za to ra je da po no vo oku pi gur ma ne i maj sto re ku li nar skih ve {ti na, maj sto re sta rih za na ta i one ko ji se tek do ka zu ju do brim ide ja ma i kva li tet nim ru ko tvo ri na ma, kul tur no umet ni~ ka dru {tva, an sam ble i sve dru ge da se pred sta ve, upo zna ju su gra |a ne sa svo jim ve {ti na ma i me stom iz ko ga do la ze.

Ovo go di {wi „Voj vo di na fest„ u su bo tu u 11 ~a so va na cen tral nom pla tou [tran da otvo ri }e autor i vo di teq „Pet ka za wa” Bo ra Oti}. U 12 ~a so va }e na stu pi ti vi {e stru ki po bed nik Zlat ne voj vo |an ske tam bu ri ce Mi lan Pru ni} u prat wi Ve li kog tam bu ra {kog or ke stra Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne. Svi oni ko ji se jo{ ni su pri ja vi li, mo gu to da u~i ne do su tra u 15 ~a so va na broj te le fo na 021/4881-633. B. M.

Novosadska ~etvrtak6.septembar2012.

Mo no dra ma ,,Ha qi na za rin gi {pil’’ u iz ved bi Ol ge Si mi} i re `i ji Iva ne In |in igra se ve ~e ras u 20 ~a so va na Adi ca ma u ^e re vi} koj 41. Pred sta vu or ga ni zu je Cen tar za ini ci ja ti ve u kul tu ri “Ogle da lo” u okvi ru pro jek ta ,,[a kom o sto-{ti klom o pod’’ i ,,Pra zan pro stor’’ ~i ju su re a li za ci ju po mo gli Kan ce la ri ja za mla de Upra ve za sport i omla di nu i Upra va za kul tu ru gra da No vog Sa da. Ulaz je slo bo dan. N. B.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Je sen }e od ne ti gu `ve?

u `va. Re~ i ko ja mo men tal no aso ci ra na re do ve i ~e ka o ni ce, sre |i va we ra zno ra znih pa pi ra i gu bqe we vre me na. Gu `vi ima svu da, sa da su ak tu el ne one u do mo vi ma zdra vqa, jer je de fi cit dok to ra boq ka ko ja ni je od ju ~e, a tu je i vre me go di {wih od mo ra. do la zi se do si tu a ci je da su ~e ka o ni ce pu ni je ne go obi~ no. Oni ko ji po se }u ju do mo ve zdra vqa naj vi {e se, ta ko, `a le na gu `ve i te {ko do bi ja we upu ta i te ra pi ja na ro ~i to ako im je iza bra ni le kar od su tan. Za to sve ide do sta te {ko i o~i gled no je sa si stem ne funk ci o ni {e ka ko tre ba. Sa dru ge stra ne, iz Do ma zdra vqa po ru ~u ju pa ci jen ti ma, ko ji mo gu da pla ni ra ju po se tu dok to ru da za ka `u pre gled

pre ko kol cen tra, jer }e ta ko, ka ko ka ù, iz be }i ~e ka we i mog}nost da ne od ra de ono zbog ~e ga su do {li. Me |u tim, su gra |a ni ni su ba{ odu {e vqe ni ni po me nu tim si ste mom, jer ka ù da im se ~e sto pre gle di pre ko te le fo na za ka zu ju za da tu me na ko je tre ba do sta ~e ka ti, pa is pa da da se qu di vr te u za ~a ra nom kru gu u ko me se tre ba na o ru à ti de be lim ìv ci ma. Ka ko je vre me go di {wih od mo ra na iz ma ku osta je da se na da mo da }e i gu `ve po la kar skim ~e ka o ni ca ma po ~e ti da se sma wu ju i da }e se stvar po la ko vra ti ti u nor ma lu. Dok to ra }e opet bi ti ma we ne go {to tre ba, ali }e se, vaq da, ma lo lak {e di sa ti. B. Mar ko vi}

Golubovi odmorili du{u û ve ni de ko ra tiv ni vo de ni zi di} u Uli ci Ili je Og wa no vi }a o~i gled no ni je u funk ci ji, ali je do bro dok se vo da sa we ga ne pre li va po tro to a ru pra ve }i ba ru {ti nu. Me |u tim, na bi bi li is kre ni ka da bi ka za li da od we ga ne ma ko ri sti, jer se le po vi di da slu ì kao „pit stop” za la ga no osve è we no vo sad skih go lu bo va. Za wih je ovaj „ba zen ~i}” ide a lan. Vo de je, {to se wih ti ~e, u iz o bi qu, ima je za po pi ti, ali i za krat ko br~ ka we. Kra tak pre dah dok se ne vra te na Trg slo bo de, jer ov de je na me ni ju pi }e, a na tr gu ne {to i za kqu ca we. B. M.

„Ple jing for ~ejny” na stu pa ve ~e ras

Fe sti val ple nio i ra ni jih go di na

Fo to: B. Lu ~i}

VE Ê RAS PO Î WE FE STI VAL ULI^ NIH SVI RA Â

Centar pun muzike za srce Dva na e sti Fe sti val uli~ nih svi ra ~a po ~i we ve ~e ras kon cer tom in ter na ci o nal nog sa sta va „Ple jing for ~ejnx„, ko ji }e u 20 ~a so va na stu pi ti na Tr gu slo bo de. Fe sti val }e tra ja ti do ne de qe, 9. sep tem bra I ugo sti }e vi {e od 150 iz vo |a ~a iz sr bi je i sve ta. ^la no vi ovog sa sta va, kao i osni va~, re di teq i pro du cent Mark Xon son ju ~e su se pred sta vi li u ka feu „Di end”. Wi ho vim kon cer tom, No vi Sad i Sr bi ja pri dru `i }e se glo bal noj po ro di ci, ko ju bend i isto i me na hu ma ni tar -

na fon da ci ja iz SAD ne gu ju u mi si ji pro mo vi sa wa jed na ko sti me |u qu di ma. - Tra `i li smo raz li ~i te qu de ko ji svi ra ju na uli ca ma {i rom sve ta i uje di ni li ih u pe smi „Stend baj mi”. Fon da ci ja je iz gra di la osam {ko la {i rom sve ta, a bend na sce ni po ka zu je audi to ri ju mu ka ko se gra di ne {to mno go ve }e od wih sa mih - re kao je Xon son. Fe sti val ima hu ma ni tar ni ka rak ter is ka zan u sa ku pqa wu nov ca za ko ri sni ke Svra ti {ta za de cu uli ce. Su per vi zor ka

Svra ti {ta Ani ta Jak {i} iz ra zi la je za hval nost Fe sti va lu uli~ nih svi ra ~a za po mo}.”Ple jing for ~ejnx” }e to kom bo rav ka u Sr bi ji na sta vi ti pro je kat uje di we wa sve ta kroz mu zi ku. Re di teq Mark Xon son sni ma }e Fe sti val za po tre be svog no vog do ku men tar nog fil ma o uli~ nim svi ra ~i ma {i rom sve ta. U tu svr hu, oda bra }e jed nog lo kal nog mu zi ~a ra. Pro gram fe sti va la i do dat ne in for ma ci je na la ze se na in ter net stra ni ci ulic ni svi ra ci.com. J. Zdje la re vi}

POR CI JA HRA NE SVI MA KO JI MA JE NEO P HOD NA

Za narodnu kuhiwu nema liste ~ekawa Fo to: R. Hayi}

V remeploV

Pre podne donelo savezni~ke bombe To kom av gu sta 1944. sa ve zni~ ka avi ja ci ja je u tri da na nad le ta la No vi Sad ba civ {i na we ga oko sto ti nu to na bom bi. No vi na pad oko sto ti nu te {kih bom bar de ra B-24 iz ve den je pre pod ne 6. sep tem bra 1944. i za sat i po pa lo je 260 to na bom bi. Ra zo re na je `e le zni~ ka sta ni ca, elek tri~ na cen tra la, „@u ta ku }a”, u ko joj su se na la zi le oku pa tor ske usta no ve ka oi i {tam pa ri ja na ci sti~ kog li sta „Doj ~es volksblat” i srp skog kvin sli -

{kog li sta „No va po {ta”. Znat no je o{te }e na i pa la ta „Ha bag”, se di {te Kul tu bun da. Tu su, ba{ ta da, vo |e ba~ kih Ne ma ca raz ma tra le pla no ve od la ska ne ma~ kog sta nov ni {tva za Ne ma~ ku. Sa mo u „Ha ba gu” bi lo je naj ma we sto ti nu po gi nu lih. To ga da na po pod ne iz ne nad ni po `ar u Fu to gu te {ko je o{te tio oko 200 ku }a. Va tra je bi la pod met nu ta, ve ro vat no kao osve ta za gu bit ke pre tr pqe ne u bom bar do va wu No vog Sa da. N. C.

Pro je kat na rod ne ku hi we bu xet skim sred stvi ma “po kri va” 1.000 ko ri sni ka, a pre ma re ~i ma se kre ta ra no vo sad skog Cr ve nog kr sta Stra hi we Go be li }a, tre nut no ne ma ko ri sni ka na ~e ka wu. - Ku hi wa je po pu we na, ali ne ma mo za in te re so va ne ko ji ~e ka ju da se oslo bo di me sto na spi sku ko ri sni ka. Ret ko i bu de gu `va na ~e ka wu jer je 1.000 op ti -

Ku hi wa hra ni 1.000 qu di i ne ma za in te re so va nih ko ji ~e ka ju da se oslo bo di me sto na spi sku ko ri sni ka mal na ci fra ko ja za do vo qa va po tre be gra da- ka `e Go be li}. Od 1.000 ko ri sni ka na rod ne ku hi we 600 wih do bi ja ku va ni obrok, a 400 lan~ pa ke te. To su qu di ko ji `i ve u pri grad skim na se qi ma i ne mo gu da do |u na punk to ve gde se de li hra na, i za to im Cr ve ni krst na me se~ nom ni vou no si lan~ pa ke te. Ko ri -

sni ci na rod nih ku hi wa to kom le ta mo gu da do |u po svo je obro ke od 9.30 do 11 ~a so va u obje kat u Uli ci La ze Ko sti }a 4a ili u klub pen zi o ne ra „Ol ga Pe trov”, u Fu to {koj 67. -Oni ko ji ko ri ste ove uslu ge se stal no sme wu ju, ima onih ko ji se od se le ili im se po boq {a fi na nij ska si tu a ci ja pa vi {e ne ma ju po tre be za ovom vr stom obro ka - ka `e Go be li}. Po red na rod ne ku hi we, po sto ji i pro je kat „Ku hi wa na to~ ko vi ma” u okvi ru ko ga se ne po kret nim ili te {ko po kret nim li ci ma, kao i sta ri ji ma od 65 go di na ko ji `i ve sa mi do no se obro ci na ku} nu adre su. Naj ~e {}i ko ri sni ci ku hi we su oso be sta ri je od 60 go di na, bo le sni, oso be sa in va li di te tom, vi {e~ la ne po ro di ce sa pe to ro ili vi {e de ce. To su pri ma o ci ma te ri jal -

nog obez be |e wa po ro di ce, pen zi o ne ri ko ji ima ju pen zi je do 11.000 di na ra, kao i qu di ko ji su pri ti sle so ci jal ne ne vo qe. Da bi ne ko mo gao da ko ri sti uslu ge ku hi we mo ra da do ne se re {e we, uko li ko je ko ri snik ma te ri jal nog obez be |e wa po ro di ce, ili ~ek od pen zi je ako je pen zi o ner sa ni skim pri ma wi ma. [to se ti ~e vi {e~ la nih po ro di ca ro di teq mo ra da do ne se iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih sva kog de te ta. Me |u tim, uvek se po {tu je ste pen ugro `e no sti i oni ~i je se sta we pro ce ni kao naj u gro `e ni je, do bi ja ju pr va me sta na li sti ko ri sni ka. Sva neo p hod na do ku men ta ci ja do no si se na adre su Cr ve nog kr sta, Uli ca Pi o nir ska 12, a po treb ne in for ma ci je se mo gu do bi ti na broj te le fo na 6622-755. A. Var ga Fo to: R. Hayi}

Koncert Julije Bal Pi ja nist ki wa Ju li ja Bal i so pran Sen ka Sol da to vi} Ne deq ko vi} na stu pi }e ve ~e ras u 20 ~a so va u ve li koj sa li Kul tur nog cen tra No vog Sa da u Ka to li~ koj por ti 5, u okvi ru ci k lu s a ,,Pa v i q on mu z i k e’’. Na kon cer tu pod na zi vom „Na moj na ~in” Ju li ja Bal }e sa go {}om iz ve sti sop stve ne kla vir ske tran skrip ci je. Ulaz je bes pla tan. N. B.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8 do 8.30 sa ti ~a so va uli ce Alek san dra Po po vi }a i Pa vla Vu ji si }a; od 8 do 13 ~a so va [an gaj, pred u ze }a „Put in vest” i HGP, obje kat „Vo do vo da i ka na li za ci je„, KK „Gra ni ~ar”, ben zin ska pum pa „Mi nut„ i „Lu koil” na auto pu tu. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u uli ca ma oko mi li cij ske {ko le. Su sek: od 8 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ko ru {ka, od auto bu ske sta ni ce pre ma ^e re vi }u.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak6.septembar2012.

„^ISTO]A” POSLALA PISMA VLASNICIMA LOKALA

GRAD REGRESIRA PREVOZ SREDWO[KOLACA U DRUGE OP[TINE

Sme }e u kon tej ner, ili se va ju ka zne

Po pust od 40 do 80 od sto U bu xe tu gra da, kao i pret hod nih go di na, obez be |en je no vac za re gre si ra we de la tro {ko va pre vo za u~e ni ka sred wih {ko la ko ji sa te ri to ri je gra da pu tu ju u dru ge op {ti ne ra di po ha |a wa na sta ve, sa op {te no je iz Ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. U~e ni ci ko ji su bez jed nog ili oba ro di te qa, u~e ni ci iz po ro di ca ko je ostva ru ju pra vo na de~ ji do da tak,

ko ji po se du ju iz be gli~ ku ili ra se qe ni~ ku le gi ti ma ci ju, de ca pa lih bo ra ca ili rat nih voj nih in va li da sa te ri to ri je No vog Sa da, kao i |a ci iz po ro di ca u ko ji ma me |u grad skim pre vo zom pu tu je dvo je ili vi {e u~e ni ka, mo gu da ostva re pra vo

na 80 od sto re gre si ran pre voz. Svi osta li u~e ni ci ko ji pu tu ju u dru ge op {ti ne na na sta vu u sred wim {ko la ma ~i ji je osni va~ Re pu bli ka, Auto nom na po kra ji na ili je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve ostva ru ju pra vo na 40 od sto re gre si ra ni pre voz. Pra vo na re gre si ra we tro {ko va pre vo za va `i od ok to bra 2012. go di ne, pa sve do kra ja na sta ve u {kol skoj 2012/2013. go di ni, od no sno naj ka sni je do ju na 2013. go di ne. Zah te vi se pod no se na Pi sar ni ci Grad ske ku }e, na {al te ri ma 13 i 14, sva kog rad nog da na od 8 do 15 ~a so va. Rok za pod no {e we zah te va je 25. sep tem bar 2012. go di ne, da bi u~e ni ci po vla sti ce za pre voz ko ri sti li od ok to bra 2012. go di ne, a na knad no pri spe li zah te vi bi }e ob ra |e ni u na red nom me se cu. Sva oba ve {te wa mo gu se do bi ti pre ko Kon takt cen tra, na broj te le fo na 0800-021-021, s tim da je po ziv sa te ri to ri je No vog Sa da bes pla tan ili u Grad skoj upra vi za obra zo va we, te le fo nom na broj 4882-900, od 8 do 15 ~a so va. B. M.

Pla }a we stru je do 20. sep tem bra „Elek tro di stri bu ci ja No vi Sad„ za vr {i la je o~i ta va we bro ji la i gra |a ni ovih da na mo gu o~e ki va ti ra ~u ne za utro {e nu stru ju, sa op {ta va ju iz ovog po re du ze }a. Rok za pla }a we ra ~u na je 20. sep tem bar. Iz mi ri va wem oba ve za u pred vi |e nom ro ku, na vo di se u sa op {te wu „Elek tro di stri bu ci je No vi Sad„, po tro {a ~i mo gu ostva ri ti po pust od pet od sto. Za

ra ci o nal nu po tro {wu, pod ko jom se pod ra zu me va utro {ak do 350 kWh u ro ku od 30 da na sle di po pust 11, 89 od sto, a so ci jal no ugro `e ni gra |a ni mo gu ra ~u na ti s po pu stom od 35 od sto pri li kom pla }a wa stru je. Bla gaj ne u zgra di „Elek tro di stri bu ci je No vi Sad” rad nim da ni ma ra de od 7 do 18 ~a so va, a su bo tom od 8 do12 ~a so va. N. B.

Pi ja ca „Moj sa la{” Pi ja ca „Moj sa la{„ odr `a }e se da nas od 14 do 20 ~a so va na pla tou is pred Spen sa. Na ovoj pi ja ci pr vi put pred sta vi }e se vi na ri ja „Kur jak” iz Srem skih Kar lo va ca. Bi }e i iz la ga ~i or gan ske i tra di ci o nal ne po qo pri vre de, pro iz vo |a ~i me da, si ra, ko la ~a, iz la ga ~i pri rod ne ko zme ti ke i ru~ nih ra do va. Na red ne pi ja ce odr `a }e se 13, 20. i 27. sep tem bra u isto vre me, na istom me stu. A. J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18.10, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” ( 20.05, 22.35), „Hrabra Merida” (14.10, 16.10, 18), „Za~in za brak” (20.20, 22.20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Da ni je la Ko sti} iz No vog Sa da (dva de ~a ka), DE VOJ Î CE: Je le na Mi lo je vi}, Ma ri na Opa ~i}, Ma ja Pe ja no vi}, Bo ja na Ra mi}, Isi do ra Dr }a - Ro di}, Da ni ca Vr bi ca, Iva na Lu ki} i @eq ka [o{ iz No vog Sa da, Ve sna Jo va no vi} iz Ba~ kog Gra di {ta, Do sta Bran ko vi} iz Te me ri na, Sla vi ca Da niel iz Mi lo {e va, Da nil ka Ku pu sa re vi} i Iva na Bo ko rac iz ê la re va, Ma ri ja Mu {i ki} iz Zma je va, Ra da Vu drag iz No vog Slan ka me na i Da ni je la \u ri} iz Ko vi qa, DE Â KE: Je le na Hr gi}, Ta wa To po, So wa Oro, Qi qa na Vu ja sin i Ta wa Vu ko ma no vi} - Ki ti} iz No vog Sa da, Ve ra Ma ~ak iz Be {ke, Ti ja na Ka sap iz Si ri ga, Ana ma ri ja Avra mo vi} iz Vrd ni ka, Ka ro li na Man di} iz Ba~ kog Gra di {ta i Da li bor ka Pe pi} iz Sr bo bra na.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni \or|e Petra Stojanovi} (1926) u 10.30 ~asova, Svetomir Steva Cupa} (1934) u 12, Damir Milentija Stojiqkovi} (1954) u 12.45, Novka Sime \urica (1952) u 13.30 i Aleksandra Petra Horwak (1967) u 15 ~asova. Na centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Vukosava Du{ana Drqa~a (1929) u 13 ~asova, a na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Nevenka Petra Vojnovi} (1931) u 13 ~asova.

DNEVNIK

„î sto }a” je to kom pret hod ne dve go di ne po sta vi la 105 pod zem nih kon tej ne ra na 52 me sta u uèm i {i rem cen tru No vog Sa da, ka ko bi no vi si stem od la ga wa ot pa da do pri neo ~i sto }i i ured no sti gra da. Pred no sti ovog na ~i na od la ga wa ot pa da po ka za le su se to kom pret hod nih me se ci ka da su tem pe ra tu re bi le iz u zet no vi so ke, jer su pod zem ni kon tej ne ri spre ~i li {i re we ne u god nih mi ri sa. Me | u t im, pot p u n i efe k at pod zem nih kon tej ne ra se mo è ose ti ti sa mo ako se oni upo tre bqa va ju na pra vi lan na ~in. Na à lost, ve li ki broj za po sle nih u ka fe i ma, re sto ra ni ma, pro dav ni ca ma, bu ti ci ma i pro d av n i c a m a ko j e po s lu j u u uèm i {i rem cen tru gra da, osta v qa sme } e, ka k o ka ` u u „î s to } i”, po r ed pod z em n ih

kon tej ne ra. Ve li ke ku ti je sa sto t i n a m a ba ~ e n ih fla { i c a od so ko va i vo de, xa ko vi sa osta ci ma hra ne, gaj be pla sti~ nih fla {a i sli ~an ot pad se sva ko dnev no na la zi po red pod zem nih kon tej ne ra. U „î sto }i” do da ju da su si gur ni da vla sni ci i me na xe ri ka fea i re sto ra na è le da go sti uì va ju i ima ju pri ja tan bo ra vak u wi ho vim lo ka li ma, bez pri su stva ne u god nih mi ri sa kon tej ne ra i ru `nih pri zo ra ra su tog sme }a. Upra vo za to je pred u ze }e uz av gu stov ske ra ~u ne, na oko 1.000 adre sa, upu ti la pi sma vla sni ci ma i me na xe ri ma lo ka la ko ji po slu ju u uèm i {i rem cen tru gra da sa mol bom da svo jim za po sle ni ma skre nu pa `wu da sme }e od la ù is kqu ~i vo u kon tej ne re, a ne da ga osta vqa ju po red.

Rad ni ci „^i sto }e” su u ot pa du ko ji se na la zi po red pod zem nih kon tej ne ra pro na {li ra ~u ne i sli~ nu do ku men ta ci ju ko ja pred sta vqa do kaz ko me pri pa da sme }e osta vqe no na po gre {nom

me stu. U tom jav nom pred u ze }u ka `u da }e u na red nom pe ri o du bi ti pri nu |e ni da u sa rad wi sa Ko mu nal nom po li ci jom, zah te va ju ka `wa va we ne pra vil nog od la ga wa ot pa da. B. M.

VETERNI^KA ULICA KRAQA PETRA PRVOG SLIKA I PRILIKA DANA[WICE

Di vqi tr gov ci gu {e le gal nog Vla snik jed ne od rad wi u Uli ci kra qa Pe tra Pr vog u Ve ter ni ku po `a lio se re dak ci ji “Dnev ni ka” na ve li ki broj di vqih tr go va ca, ko ji mu sva ko dnev no pre o ti ma ju mu {te ri je. Po we go vim re ~i ma u ovoj uli ci po slu je pre ko 15 uli~ nih pro da va ca, ko ji ne pla }a ju po rez, ko mu nal nu tak su, tak su za od no {e we sme }a, kao i dru ge da `bi ne oba ve zne za le gal ne tr go vi ne, a nad le `ni ne re a gu ju. Ta ko |e, na{ ~i ta lac tvr di da je po na {a we uli~ nih pro da va ca ne pri me re no, kao i da su iz gled te zgi, hi gi je na i is prav nost na mir ni ca sum wi vi. Ka ko tvr di, na di vqim te zga ma mo `e se ku pi ti vo }e, po vr }e i ode }a, ko ji se

u Uli ci kra qa Pe tra pr vog za te kla sa mo ~e ti ri uli~ na pro dav ca, ko ji su pro da va li vo }e i po vr }e. U raz go vo ru sa tr gov ci -

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

pro da ju iz dvo ri {ta, ka mi o na ili sa im pro vi zo va nih te zgi. Tra gom ove pri ~e eki pa “Dnev ni ka” iza {la je na te ren i

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

ma za po sle nim u pro dav ni ca ma i bu ti ci ma sa zna li smo da broj uli~ nih pro da va ca ipak ni je ve li ki. Po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, ko ja ra di u jed nom od bu ti ka, di vqa pi ja ca u ovoj uli ci ne po sto ji, a sa mo ne ko li ci na kom {i ja pro da je svo ju ro bu iz dvo ri {ta. -U na {oj uli ci broj di vqih pro da va ca je uvek isti. Dvo ji ca pro da ju po vr }e iz dvo ri {ta, je dan ~o vek sa ka mi o na i je dan sa te zge. Ode }a se ne pro da je na uli ci, ni ti se pro da va la. Mo gu }e je da je ne ko jed nom iz neo sta ru ode }u da pro da, ali to ni je sva ko dnev na si tu a ci ja - ka `e na {a sa go vor ni ca. N. R.

065/47-66-452

Jo{ im i bu se ve pro re di li Bu di sa va, se lo ko ga ni na ta bli ne ma!!! Bu se vi su ka ta stro fa... Ko to pra vi ras po red po la za ka, ve ro vat no iz ne kog re sto ra na, ka fa ne...Bru ka i sra mo ta. 064/6407... *** Za 069/4222: Vo leo bih da se pro {e ta te u su mrak kroz na se qe Ve ter ni~ ka ram pa, pa da vi di te ka ko se po na {a ju „ugro è ne ì vo ti we“. De ca ne sme ju da pro |u uli com. 063/522... *** Ak t u e l n i gra d o n a ~ el nik, kao ni j e d an do sa d a, po k a z ao je da mu je in t e res gra d a i No v o s a | a n a na pr v om me s tu. Ni j e gra b qi v ac, kao ve } i n a u opo z i c i j i i po z i c i j i, ve} ~o v ek na svo m e me stu. Uì v a mo j e pu n o po ve r e w e i opet da j em mu svoj glas. 063/487... *** „Mi se ne bo ri mo za vlast, ve} è li mo da i No vi Sad ima od go vor nu vlast, kao {to je ima ju mno ga dru ga me sta u Sr bi ji! „ Ako smem da pi tam, a ko je to re kao na dan iz bo ra ka ko po red ne kih bi ra~ kih me sta u No vom Sa du, iz ne ka kvog kom bi ja, de le po 1.000 di na ra gla sa ~i ma, ako gla sa ju za ne ku par ti ju, i da na tim me sti ma tre ba po ni {ti ti re zul ta te gla sa wa?! Da nas su ti od bor ni ci, ko ji su do man da ta do {li na „ne ~a stan na ~in”, do bro do {li. 063/1050... *** Bra vo Vu ~i }u, tre ba lo po vlu ku sta ti na put! Pro ~e {qaj te i fir me ko je su i ka ko oti {le pod ste ~aj! Ka ko su rad ni ci iste fir me do bi ja li raz li ~i te iz no se po go di ni sta à. 065/6133... *** No vo sa |a ni, da li ste za bo ra vi li da su u pe ri o du od 2004. do 2008. na vla sti u No vom Sa du bi li otac bu du }eg gra do na ~el ni ka, Ma ja Goj ko vi}, Igor Mi ro vi} i ka kvi su re zul ta ti wi ho ve vla sti? 063/8929...

*** U pe tak, 31. av gu sta sam se vo zi la bu som u 9 i 28 uju tru i ta da je to bi la dvoj ka. Tom pri li kom sam iz gu bi la mu {ti klu sve tlo braon bo je sa me se ~e vim ka me nom, ko ja je pri pa da la mo joj ba ki. Ni {ta vred no, sa mo uspo me na, pa bih mo li la ono ga ko na |e da se ja vi re dak ci ji. Mo lim vas, pu no mi zna ~i. Hva la una pred. 064/2829...

*** Po {to va ti iz bor nu vo qu No vo sa |a na, i sme ni ti vlast ko ja je do ve la sa mo ino stra ne tr `ne cen tre, a ni jed nu fa bri ku, pri tom nas pre za du `iv {i. 064/2149... *** Da li }e pa ra o lim pij ce do ~e ka ti ma sa na te ra si i po li ti~ ki vrh? Bo jim se da ne! 063/8914... *** No va mo da SNS vo di po sla ni ke u ka ran tin da ne po beg nu. Ka cin `a li De vi }a za {to mu je Ma ja pot pi sa la, a Mi ro vi} mu dro }u ti. U svim igra ma su sta ri ra di ka li u no vim ode li ma. Te {ko na ma No vo sa |a ni ma! 064/2952...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak6.septembar2012.

KAKO JE TOPLANA ISKORISTILA PAUZU

VE^ERAS U KLUBU “RUT 66”

Hu ma ni tar ni kon cert „Za Sto le ta”

Ob no va vre lo vo da obe le ì la le to Rad ni ci To pla ne su i ovog le ta, ka ko ka ù u po me nu tom pred u ze }u, ra di li na po prav ka ma i ob no vi do tra ja lih i iz grad wi no vih de lo va iz u zet no slo è nog si ste ma ko ji za gre va sva ke zi me sto hi qa da stam be nih i po slov nih po tro {a ~a.Re kon struk ci ja vre lo vo da za po ~e la je za me nom sta rih ce vi u uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a, a po tom iz grad wom vre lo vod nih pri kqu ~a ka u uli ca ma Voj vo de [u pqik ca, \ur |a Bran ko vi }a i Ca ra Du {a na. Iz gra |en je deo vre lo vod ne mre è u Uli ci Bra ni sla va Nu {i }a, ~i me je re {en du go go di {wi pro blem s pro to ci ma i pri ti skom za ì te qe ovog de la gra da. Za vr {e ni su ra do vi na eta ì ra wu vre lo vo da i vre lo vod nih pri kqu ~a ka u de lu Uli ce Voj vo de [u pqik ca, od Uli ce Ar hi man dri ta Jo va na Ra ji }a do Bu le va ra kra qa Pe tra pr vog, kao i iz grad wa pri kqu~ ka za obje kat u Uni ver zi tet skom kam pu su za Gra |e vin ski fa kul tet u Uli ci Dr Ili je \u ri }a i za objek te u Uli ci Ve se li na Ma sle {e 40 i 40 b i od bro ja 60 do bro ja 64. Re k on s tru i s an je i deo vre lo v o d a u Uli c i Bog da n a Ga r a -

Ra do vi u Rad ni~ koj uli ci

ban t i n a i glav n i de l o v i po stro j e w a za to p lu po t ro { nu vo d u na To p la n i „Jug„, ~i me je obez b e | e n a sta b il n ost u is p o ru c i to p le vo d e za ovaj deo gra d a. Ra d o v i na re k on s truk ci j i kri t i~ n og vre l o v o d a u uli c a m a To d o r a Jo v a n o v i } a To z e i Ili j e Bir ~ a n i n a su u za v r {noj fa z i, a za p o ~ e t i su i

po s lo v i u Uli c i \or | a Nik {i } a Jo h a n a. U to ku su ra do vi u Rad ni~ koj uli ci, {to je naj ve }a i naj zna ~aj ni ja in ve sti ci ja No vo sad ske to pla ne u ovoj go di ni. Ra di se pri kqu ~ak za no vi obje kat „Ra do snog de tiw stva” u Rad ni~ koj 20 i re kon struk ci ja vre lo vod ne mre `e i pri kqu ~a ka u blo ku

Rad ni~ ke uli ce od bro ja 31 do bro ja 45. U to ku je i iz grad wa vre lo vo da i vre lo vod nih pri kqu ~a ka za obje kat u Pa tri jar ha âr no je vi }a 2 i Jug Bog da na 10, kao i no vi pri kqu ~ak na Som bor skom bu le va ru 13. Za vr {e ni su pri kqu~ ci u uli ca ma Pe tra Drap {i na 9 i 56, \or |a Sre vic kog 1 i u Ve se li na Ma sle {e. Ta ko |e, auto ma ti zo va no je no vih 50 to plot nih pod sta ni ca, ~i me je obez be |en da qin ski nad zor i upra vqa we, br è uo~a va we i lak {e ot kla wa we kva ro va, kao i sma we we gu bi ta ka to plot ne ener gi je. Svi ra do vi na mo der ni za ci ji To pla ne i ula ga wa u una pre |e we pro ce sa ra da do no se bo qi tak pre vas hod no ko ri sni ci ma kroz si gur nu is po ru ku to plot ne ener gi je. Ta ko |e, sma wu ju se, ka ù, gu bi ci to plot ne ener gi je i po ve }a va ener get ska efi ka snost ko ja ima kqu~ nu ulo gu u da qem raz vo ju svih ener get skih si ste ma. B. M.

VIRUS ZAPADNOG NILA NOVOSA\ANE NIJE POSLAO U APOTEKE

Ne ma re za pre pa ra te pro tiv ko ma ra ca Upr kos ve sti ma u svim me di ji ma i po da ci ma da je u na {oj ze mqi jed na oso ba umr la i da je vi ru som “za pad nog Ni la” zva ni~ no za ra `e na 21 oso ba, a da se ot pri li ke za jo{ to li ko qu di sum wa da ih je sna {la ista mu ka u na {em gra du ne ma po ve }a ne po tra `we za pre pa ra ti ma ko ji slu `e za od bra nu od ko ma ra ca. A ti gra sti ko mar ci su pre no sni ci ovog vi ru sa.

Ras pi ta li smo se u vi {e apo te ka i sa zna li da go to vo i ne ma pro da je stan dard nih spre je va i kre ma pro tiv ko ma ra ca, kao {to je “autan”, ili elek tri~ nih ure |a ja ko ji se ko ri ste u ku }a ma. Se zo na ko ma ra ca sko ro je i za vr {e na. Po red wih, i le ka ri ape lu ju na gra |a ne da ne pa ni ~e i ne ma opa sno sti od raz -

U „DUNAV GRUPI AGREGATI” TEMA SU PLATE

Ima raz go vo ra, ne ma blo ka de Oko ~e ti ri sto ti ne za po sle nih u ne ka da {wem pred u ze }u „He roj Pin ki” ko je sa da po slu je u sklo pu „Du nav gru pe agre ga ti” u vla sni {tvu bi zni sme na iz Ru me Du {a na Bo ro vi ce ni su ju ~e blo ki ra li ulaz u pred u ze }e, ma da su pre kju ~e blo ka du naj vi li. Tu mo gu} nost su osta vi li za uto rak na red ne sed mi ce uko li ko im se do ta da ne is pu ne zah te vi. Sin di kat tra ì is pla ta de cem bar ske pla te iz 2011. i za ra du od apri la ove go di ne do sa da, is pla tu bo lo va wa, tro {ko va pre vo za i ot prem ni na, re gu li sa we rad nog sta à od apri la 2011. i ove re ne zdrav stve ne kwi ì ce. Pred stav nik sin di ka ta u „Du nav gru pa agre ga ti” Jo vi ca Jak {i} ka zao je da se od

blo ka de ula za od u sta lo, po {to su pred stav ni ci za po sle nih i di rek tor „Du nav gru pe agre ga ti” Ma {an Er ce go vi} po zva ni od stra ne po kra jin ske vla sti u Se kre ta ri jat za pri vre du, rad i za po {qa va we na so ci jal ni di ja log.”Ni {ta se ni smo do go vo ri li, pa je no vi sa sta nak za ka zan za su tra”, re kao je Jak {i}. Po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin ka zao je da ni je bio upo znat sa no vim pro ble mi ma, jer se za po sle ni po sle {traj ka odr `a nog u apri lu, ka da su blo ki ra li plov ni put na Du na vu, ni su ja vqa li.U na red nim da ni ma, re kao je Va sin, mo ra mo da se do go vo ri mo da se iste stva ri ne bi po na vqa le. Z. D.

SPOJ ULICE LASLA GALA I BULEVARA OSLOBO\EWA U NOVOM IZDAWU

Tro to ar za kraj

vi ja wa epi de mi je, ali da se ja ve svom le ka ru uko li ko ih mu ~i gla vo bo qa, ima ju po vi {e nu tem pe ra tu ru ili ote kle `le zde. Vi rus “za pad nog Ni la” mo `e da do ve de i do te {ke kli ni~ ke sli ke, ko ja se ma ni fe stu je kao en ce fa li tis, od no sno upa la mo zga. G. ^etnik

Sto jan Ko la rov iz No vog Sa da, dva de s et ~e tvo ro g o di {wi stu dent veb di zaj na, bo lu je od ret ke bo le sti Mucopolysaccharidosis tip 4 (sy Morquio), zbog ko je je u in va lid skim ko li ci ma. Ovog me se ca tre ba lo bi da di plo mi ra a na kon to ga ga, u ok to bru, o~e ku je ope ra ci ja u Pa ri zu. Po sle di ce Sto ja no ve bo le sti su ne do vo qan i ne pra vi lan raz voj ko { ta n o-zglob n o-mi { i} n og apa ra ta, te je on vi sok 105 san t i m a t a r a. Ima iz u z et n o su `en ki~ me ni ka nal u vrat nom de lu ki~ me i ope ra ci ja je nep hod na da bi se spre ~i la da qa kom pre si ja ki~ me ne mo `di ne.

Du pli la nac i ka me re pro tiv lo po va No vo sad skoj po li ci ji je od po ~ et k a go d i n e pri j a v qe n o 627 kri vi~ nih de la ko ja se ti ~u bi ci ka la, {to zna ~i da je sva kog da na bar dvo je su gra |a na osta lo bez svog pe da li ra j u } eg dvo t o~ k a { a. Pre m a re ~i ma po li caj ca \or |a So ki }a, ovaj broj je ve ro vat no mno go ve }i jer ve li ki broj No v o s a | a n a ne pri j a v qu j e kra |u. Po l i c i j a je pod n e l a 119 kri vi~ nih pri ja va po slu `be noj du `no sti, dok je 15 oso ba tu `e no. Ovi po da ci iz ne se ni su na ju ~e ra {woj jav noj ras pra vi na te mu kra |e bi ci ka la u gra du, ko ju je or ga ni zo va la No v o s ad s ka bi c i k li s ti~ k a ini ci ja ti va. U Pla voj sa li Skup {ti ne gra da na {li su se, po r ed pred s tav n i k a ovog udru ` e w a, i pred s tav n i c i PU No vi Sad, „In for ma ti ke” i „Par king ser vi sa„. - Iako su gra |a ni pri li~ no skep ti~ ni pre ma ra du grad skih slu `bi u ovoj obla sti, naj va `ni je je da se kra |a pri ja vi po li ci ji ka ko bi smo lak -

Sa mo di ja log vra }a ko mu nal ce na ze le nu gra nu Naj ja ~i sin di kat u No vom Sa du, Grad ski od bor sin di ka ta rad ni ka u ko mu nal no - stam be noj pri vre di po zvao je Grad kao osni va ~a ko mu nal nih fir mi na so ci jal no-eko nom ski di ja log sa sin di ka tom zbog ve li kih gu bi ta ka u grad skim fir ma ma. Tre nut no du go vi u ko mu nal nim pred u ze }i ma iz no se pre ko 10 mi li jar di di na ra, a naj ve }i gu bi ta{ je To pla na, ~i ji je gu bi tak pre ko 4,5 mi li jar di di na ra. Po zi va mo Grad, ka `e se u za kqu~ ku sin di ka ta, da pri hva ti od go vor -

nost i da se hit no an ga ù je na sre |i va wu lo {eg sta wa u ko mu nal nim pred u ze }i ma. Pre sve ga u „î sto }i”, „Ze le ni lu”, „Pu tu„, Spen su, a u po sled we vre me i u ZIG-u. Iako rad ni ci u “Ze le ni lu” ra de u tri sme ne Grad pri me wu je ce nov nik iz 2005. te pred u ze }e to ne u sve ve }u kri zu. Dug „î sto }e„ uz no ve kre di te na ra stao je na mi li jar du di na ra, dok su po je di ni objek ti pred u ze }a sta vqe ni pod hi po te ku. Za ra de na Spen su ka sne me sec i po da na, ali upr kos to me do vo de se no vi rad ni ci, a ru ko vo di o ci

KABINET GRADONA^ELNIKA PORU^UJE:

DANAS U „STANU” OD 7 DO 8 ^ASOVA

Od bor Sa mo stal nog sin di ka ta u JKP „Stan” ne }e po dr `a ti da na {wi {trajk upo zo re wa sin di ka ta”Ne za vi snost” , ko ji pla ni ra ob u sta vu ra da od 7 do 8 ~a so va. „Ne za vi snost” ima oko 80 ~la no va od vi {e od 380 za po sle nih u „Sta nu” i za ka zao je {trajk upo zo re wa tra `e }i da se ne is pla }e ne za ra de i dru ga pri ma wa is pla }u ju po ko lek tiv nom ugo vo ru.

U sa op {te wu za me di je Sa mo stal ni sin di kat je na veo, da bi se po dr {kom {traj ka upo zo re wa ugro zi lo po slo va we pred u ze }a, a i ko ri sni ci uslu ga. Fir ma je u slo `e noj eko nom skoj si tu a ci ji ali se pla te za sa da is pla }u ju na vre me, re kao je pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta Zdrav ko Man di}. Z. D.

{e na {li vla sni ka bi ci kla na kon {to uhva ti mo kra dqiv ca. Bit no je i da vla sni ci ima ju ne ki do kaz da je bi cikl wi hov, po put ra ~u na ili fo to gra fi je s bi ci klom - is ta kao je So ki}. Ka ko bi se spre ~i la kra |a, pre p o r u k a je da se bi c ikl obez be di na {to bo qi na ~in, po p ut sta v qa w a dva lan c a ume sto jed nog, kao i da se par ki ra na osve tqe nim me sti ma to kom no }i ili na par kin zi ma za bi ci kle. Pre drag Ra ti} iz „Par king ser vi sa„ is ta kao je da su bes plat ni par kin zi za bi ci kle po sta vqe ni na 21 lo ka ci ji u gra du. Oni su pod nad zo rom ka me ra, a ka pa ci tet je 700 bi ci ka la. - Uko li ko osta vi te bi cikl na par kin gu ko ji je obe le `en ta blom na ko joj pi {e da je pod vi d eo nad z o r om, sma w u j e se mo gu} nost kra |e. Ako se ipak de si da vam bi cikl ukra du, po ve }a va se mo gu} nost da bi cikl bu de pro na |en i vra }en do dao je Ra ti}. J. Zdjelarevi}

SINDIKAT POZIVA GRAD NA RAZGOVORE I TVRDI

Sin di kat ko mu na la ca je u ju ~e ra {wem sa op {te wu na veo da je ve} ne ko li ko sed mi ca na de lu no vo za po {a va we ko je po gor {a va po lo àj za po sle nih i pred u ze }a, te je za to po zvao gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a da pre du zme me re da se za u sta vi pre ko mer no i ne ra ci o nal no za po {qa va we. Uz za po {qa va we pri sut no je i neo prav da no po ve }a va we za ra da par tij skim ka dro vi ma, tvr di se u sa op {te wu sin di ka ta ko mu na la ca. To se na ro ~i to od no si na „Vo do vod”, ZIG, Spens, „Li sje” i „Tr `ni cu”, ka è se iz me |u osta log u sa op {te wu. Iz Ka bi ne ta gra do na ~el ni ka ka ù da su jav na pred u ze }a po seb na prav na li ca i da sa mo stal no ure |u ju rad no-prav ni sta tus svo jih za po sle nih. - Gra do na ~el ni kov uti caj ogle da se kroz kon tro lu ma se za ra da za ce lo pred u ze }e, ko ja ne sme bi ti po ve }a na su prot no pro gra mu po slo va wa tog pred u ze }a, ko ji do no si Skup {ti na gra da. Da kle, ni jed nom bu xet skom ko ri sni ku ne }e bi ti do zvo qe no po ve }a we ma se za ra da, {to se kon tro li {e na me se~ nom ni vou, pri li kom odo bra va wa te ku }ih i ka pi tal nih sub ven ci ja ko je se pre no se iz bu xe ta Gra da na ra ~un jav nih pred u ze }a - ka è se u od go vo ru iz Ka bi ne ta gra do na ~el ni ka.

„Ne za vi snost” {traj ku je, sa mo stal ni ne

Za put u Pa riz na ope ra ci ju po treb no je obez be di ti 25.000 evra, {to Sto jan, ko ji `i vi sa mo sa ocem, ne ma. U sklo pu hu ma ni tar ne ak ci je ve ~e ras u 21 ~as u klu bu “Rut 66„ po ~i we hu ma ni tar ni kon cert „ Za Sto le ta” na ko jem }e na stu pi ti “Na sti mi {el”, „Dru gi for mat”, „Sa und kon trol„ i “Hi pi he pi”, a ula zni ca ko {ta 200 di na ra, ili vi {e. Po red to ga, oni ko ji `e le, mo gu po mo }i Sto ja nu upla tom na di nar ski ra ~un u Ban ci In te za - 160-550010230899166 ili na de vi zni ra ~un SWIFT CODE:DBDBRSBG; IBAN/ACCAUNT CODE: RS35160553020036405528. Ra ~u ni su otvo re ni na ime Sto ja na Ko la ro va. D. Ml.

SVAKOG DANA UKRADU DVA BICIKLA

Ne ma ra sta ma se za ra da

Po sled wi deo ra do va, od no sno po sta vqa we as fal ta na pri la zu iz me |u Uli ca La sla Ga la i Bu le va ra oslo bo |e wa, rad ni ci pred u ze }a „Put” za po ~e li su ju ~e. Po red ste pe ni ca ko je su ne ka da sta ja le na ovom me stu, iz gra |en je i pri laz za oso be sa in va li di te tom i bic kli ste. Ovaj pro je kat na knad no je pri do dat ve li kim i du go traj nim ra do vi ma u Uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a, gde je ura |e na kom plet na re kon struk ci ja vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e i po sta vqa we no vog ko lo vo za, par kin ga i tro to a ra. G. ^.

„Obo je ni pro gram” u Ki ne skoj ~e tvr ti Kult ni no vo sad ski bend „Obo je ni pro gram„ na stu pi }e u pe tak, 12. ok to bra u klu bu „The Quarter„ u Ki ne skoj ~e tvr ti. Bend pro mo vi {e ak tu el ni al bum „Ka ko to mi sli{: mi”, ko ji je ve} pr vim sin glom „Da li smo na u ~i li `i ve ti u kap su li” pro bu dio in te re so va we pu bli ke {i rom re gi o na. Jo{ jed nom se po ka za lo da je i na kon vi {e od tri de ce ni je po sto ja wa, rad ovog ben da sve plod ni ji i isnpi ra tiv ni ji. Kar te se mo gu ku pi ti na pro daj nim me sti ma Even ti ma po pret pro daj noj ce ni od 500 di na ra, a klub „The Quarter„ na la zi se na Bu le va ru de spo ta Ste fa na 5. J. Z.

se bi po di ù pla te, po ru ~u je sin di kat. U po sled wih se dam go di na Spens je od Gra da do bio pet sto ti na mi li o- na di n a r a ma w e za ko r i {}e w e sport skih te re na„, na vo di se u za kqu~ ci ma po me nu tog sin di ka ta. Ovaj sin di kat po ru ~u je i da jav noko mu nal na i jav na pred u ze }a si ro ma {e i gu be osnov nu funk ci ju, jer Grad sma wu je su ben ci je za iz vr {e ne ra do ve i pru à we uslu ga. Po slo vi na odr à va wu nor mal nog funk ci o ni sa wa Gra da se iz u zi ma ju iz pro gra ma jav nih pred u ze }a i po ve ra va ju pri vat nim fir ma ma, oce na je sndi ka ta. Iz vor svih te {ko }a u grad skim fir ma ma Sin di kat ko mu na la ca vi di u par to krat skom na ~i nu upra vqa wa pred u ze }i ma, od no sno u ~i we ni ci da su ko mu n al n e fir me pre da te na upra vqa we po li ti~ kim par ti ja ma. So ci jal no-eko nom ski sa vet gra da ne funk ci o ni {e i to kri vi com Gra da, ka è se jo{ u za kqu~ ku Grad skog od bo ra sin di ka ta ko mu na la ca. ^lan Grad skog ve }a za du è na za ko mu nal nu de lat nost Gor da na Pu {i} ju ~e nam je re kla da zah tev po me nu tog sin di ka ta ni je sti gao u wen ka bi net, pa Grad sko ve }e o to me, na rav no, ni je mo glo ni da ras pra vqa. Osta je da se vi di ka ko }e Grad re a go va ti ka da i zva ni~ no do bi je zah tev sin di ka ta. Z. Deli}

â so vi cr ta wa u Mu ze ju Voj vo di ne [ko la cr ta wa i akva re la, ko ju or ga ni zu je Mu zej Voj vo di ne, }e se zbog ve li kog in te re so va wa po no vo or ga ni zo va ti od su bo te, 8. sep tem bra. â so vi }e se odr à va ti u pro sto ri ja ma Mu ze ja, sva ke su bo te u dva ter mi na, od 9 i od 11 ~a so va. Ce na je 3.000 di na ra me se~ no, a pri ja ve se pri ma ju na broj te le fo na 060/13-66525. G. ^.

vOJvOdinA

~etvrtak6.septembar2012.

dnevnik ДАНИ ПОЉОПРИВРЕДЕ У КИКИНДИ

„Моја башта” родила усред града

„ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ“ НАЈАВИЛЕ

„Романтиком” у бербу грожђа Музејски воз „Романтика“ ће током септембра превозити путнике до Смедерева, Палића, Вршца и Сремских Карловаца, на традиционалне јесење бербе грожђа. Према саопштењу Железница Србије, „Романтика“ ће за Палић возити у суботу 15. септембра. Полазак из Београда је у 7 часова, а с Палића креће назад у 18.00 сати. Из Новог Сада музејски воз за Палић полази у 8.40 сати, а повратак је планиран у 20.05 сати. Цена повратне карте од Београда до Палића за одрасле је 676 динара у трећем разреду, 812 у другом и 974 динара у првом разреду, док деца и пензионери за вожњу у другом и трећем разреду плаћају 487 динара. Уколико најстарији путници желе да се превозе у првом разреду, повратна карта коштаће их 682 динара. За Новосађане повратна карта кошта 448, 538 и 646 динара у зависности од колског разреда, деца и пензионери плаћају 323 динара, док за пензионере карта у првом разреду кошта 453 динара. На вршачку бербу „Романтика” ће возити у недељу, 16. септембра. Полазак са београдске станице је у 8.20 сати. Из Панчева ће музејски воз кренути у 9.00 сати, док је повратак планиран у 21.15 сати. Повратна карта за одрасле је 372 динара у трећем разреду, 447 у другом и 536 динара у првом разреду,

а деца и пензионери плаћају 268 динара у другом и трећем разреду. За вожњу у првом разреду пензионери треба да издвоје 376 динара. Музејски воз „Романтика” последње суботе у месецу, 29. септембра, превозиће путнике од Београда до Сремских Карловаца на карловачку бербу грожђа. Воз из Београда полази у 9.05 сати и стиже у Карловце у 10.55 сати. У повратку, „Романтика“ креће у 18.50 сати и стиже у Београд око 20.40 сати. Цене карата за одрасле су 444, 370 и 308 динара за први, други, односно трећи разред, деца и пензионери плаћају карте 222 динара, а уколико најстарији Београђани желе вожњу у првом разреду плаћају 311 динара. На смедеревску бербу грожђа воз креће у недељу 9. септембра из Београда у 8,10 сати . Цена карата је 372 динара за трећи разред, 447 за други и 536 динара за први разред, деца и пензионери плаћају 268 динара за све разреде, док пензионери за превоз у првом разреду треба да издвоје 376 динара. Карте за вожњу „Романтиком” могу се купити у главној железничкој станици Београд, станици Вуков споменик и железничкој станици у Новом Саду, као и у туристичким агенцијама које продају возне карте. Р. Д.

КИКИНДА: У организацији Удружења пољопривредних произвођача „Банатска ленија“ јуче је на Градском тргу одржана манифестација „Моја башта“. Манифестација се одржава четврти пут, у оквиру „Дана пољопривреде - Кикинда 2012“. Председник „Банатске леније“ Никола Филиповић истакао је да је ове године више пажње посвећено ратарству, без обзира на то што је сектор пољопривреде имао велике проблеме због суше. - Наредне године ову манифестацију одржаћемо у пољопривредној зони која је ових дана почела да добија своје обличије. Ограда је постављена и очекујем да ће почетком наредне године започети и грађевински радови. Локална самоуправа прихватила је идеју о куповини дела велетржнице у Београду. Поздрављајући присутне председник општине Саво Добранић рекао је да ко год је вредан вредан може својим радом да допринесе издржавању своје породице, те да је пољопривреда наша перспектива и да ће локална самоуправа и убудућебпомагати да се овакве манифестације одрже.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

КИКИНДА: Народни музеј Кикинда организоваће сутра и у суботу традиционалну манифестацију „Мамут фест”. Под покровитељством Нафтне индустрије Србије, која је издвојила 350 хиљада динара, као и подршку Општине Кикинда, организатори су, између осталог, припремили и изложбе „Свет риба” и „Додирнимо природу”, које су из београдског Природњачког музеја, као и многобројне радионице за децу. -Ова манифестација намењена је првенствено предшколцима и основцима. Програми ће бити у Музеју и на Градском тргу. Свима ће бити интересантне изложбе из београдског Природњачког музеја. Једна је „Свет ри-

ба” која приказује многобројне препариране рибе из Јадранског мора, а има и неколико слатководних врста. Друга изложбе се зове „Додирнимо природу” и прилагођена је и слепим и слабовидим особама, јер су легенде написане и Брајевом азбуком – каже Лидија Милашиновић, директорица Музеја. Манифестација ће и ове године бити пропраћена многобројним креативним бесплатним радионицама, у којима могу да учествују сви малишани који дођу у Музеј. -У склопу изложбе „Свет риба” биће и радионица „Музејски акваријум” у којој ће деца моћи да израђују рибе. Организоваћемо и веома популарну радионицу „Детектив у музе-

ју”, а биће и археолошка радионица у дворишту Музеја, под називом „Дечја сонда”. У дворишту ћемо организовати и радионице: „Обуците Кику”, „Глинена Кика” и „Праисторијска маска”.Биће ту још једна необична радионица под називом „Праисторијски ловац”, у којој ће деца „ловити мамута” помоћу лука и стреле - објашњава Драган Киурски, кустор – педагог у Музеју. Децу ће у суботу забављати и кловн Смехуљко, а биће организована и маскирана поворка по Тргу. Концерт Дечјег хора „Чуперак” и наступ Хуманитарног театра „Гусани у магли” је од 19 сати. АД „Банини” обезбедио је слаткише за све учеснике. А. Ђуран

Слава Храма Сабора српских светитеља

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

киндску ораницу треба што више искористити. - Локална самоуоправа увешће новине које се односе на ограничавање закупа државне земље. То радимо да би што више пољопривредника имало прилику да обрађује државне оранице с обзиром на то да је од 11.600 хектара државног земљишта више од половине закупило само 20 пољопривредника. Формираћемо и Фонд за развој пољопривреде за који ће средства бити обезбеђена у буџету. Новац из овог

Мамут фест шести пут у Кикинди

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Пољопривредне Директор стручне службе „Кикинда“ Младен Ђуран каже да је сарадња ове службе и произвођача добра. - Надамо се да ћемо и ове године имати могућност да део земљшта испитујемо бесплатно. Желим вам срећну и благороднију наредну годину с обзиром на то да је суша ове године узела свој данак - рекао је Ђуран. Члан Општинског већа задужен за пољопривреду и удружења грађана Имре Кабок додао је да ки-

фонда користиће се за системе за наводњавање, подизање пластеника и друге пројекте - истакао је Кабок. На Градском тргу, своје производе представиио се рекордан број произвођача - 50-так фирми и самосталних пољопривредника. Осим пољопривредника из кикиндске општине, своје производе излаожили су и продавали и гости чланови удружења из: Гложана, Силбаша, Футога, Суботице, Српске Црње, Чоке, Новог Кнежевца, Врбице и Таванкута. Организована је и дечја радионица на којој је најмлађима представљена здрава исхрана. У културноуметничком делу наступиили су оркестари „Пети кец“ и КУД „Еђшег“, а своје радове изложили су и чланови креативне радионице „Чаролија маште“ Културног центра. Манифестацију „Моја башта помогли су локална самоуправа, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Општинска агенција за пољопривреду и малу привреду, те донатори, удружења и институције. А. Ђуран

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

РУМА: И ове године Храм Сабора српских светитеља у Руми прославиће крсну славу сабором, који ће, као и прошле године, окупити више хиљада људи из Руме и Срема. Храм Сабора српских светитеља још је у изградњи, а у богослужној употреби је од 6. фебруара 2011. године. При овом храму налазе се две парохије о којима се старају два свештеника, старешина храма јереј Сретен Лазаревић и јереј Бранислав Мишковић. Сабор почиње у суботу 8. септембра, вечерњим богослужењем у 18 часова. Након богослужења у 20 часова почиње богат културно- уметнички програм, у оквиру кога ће наступати деца из дневног боравка, Центра за социјални рад Рума и ученици Основне музичке школе Теодор- Тоша Андрејевић из Руме. Градско позориште Рума извешће представу „Весели кловнови“ , а после представе дечја група Ансамбла народних игара и песама „Бранко Радичевић“ забављаће посетиоце својим кореографијама, а свираће Тамбурашки оркестар „Плави чуперак“ из Руме. Први дан Сабора завршиће се концертом „RU- BE AT DJS“ који почиње у 22 часа. Други дан Сабора, 9. септембра, почиње јутрењим богослужењем у 8 часова, а после тога Епископ сремски Господин Василије служи Свету архијерејску литургију од 9.30 часова. Сабор се као и претходног да-

на наставља вечерњим богослужењем у 18 часова, и након тога почиње пригодан културно- уметнички програм за све посетиоце. Ансамбл народних игара и песама „Бранко Радичевић“ ће и други дан показати своје кореографије, а ученици гим-

назије „Стеван Пузић“ ће извести две представе- „Свети цар Константин и хришћанско учење“ и „Рума кроз време“. Такође ће свирати народни гуслари, а Сабор ће бити завршен пројекцијом руског верског филма „Поп“. Током оба дана биће изложба рукотворина, производа уметничких и традиционалних заната и домаће радиности. М. М.

Археолошки филм у Ковину

КОВИН: Италијански инситут за културу, Народни музеј у Београду и библиотека „Вук Караџић“ из Ковина организују XI II Међународну смотру археолошког филма. Манифестација ће бити одржана у дворишту Библиотеке од сутра. до 13. септембра од 19,30 часова. На програму су шест филмова из Немачке, три из Италије и по један из Аустрије, Грчке, Шпаније и земље домаћина Србије. Смотру започиње италијаски филм „Окјола, божићне јасле са планина Ереи“, затим следе „Испосница Свете Феброније“, „Места, култ, сећање” и „Леонтинои“. „Сећање на заборављени град” аутора Данијела Лоренца. З. Дг.

Бесплатна ужина за 500 малишана КАЊИЖА: Општинско веће Кањижа донело је решење о броју и цени бесплатне ужине деце у предшколској установи и основним школама за школску 2012/2013. годину. Више од 500 деце у предшколској установи и основним школама имаће право на бесплатну ужину. Цена ужине од 1. септембра износи 50 уместо досадашњих 40 динара. Као и до сада у свакој образовној установи 17 посто од укупног броја ученика, има право на бесплатну ужину. Изузетак је Основна Школа „10. октобар“ у Хоргошу, у којој додато 50 ученика који имају право на басплатан ручак као део акционог плана у циљу смањења оперативних тешкоћа. Бесплатна ужина је намењена деци из социјално угрожених породица. М. Мр.

Све ти ња ма у по хо де БЕ Ч ЕЈ: У окви ру по кло нич к их пу то ва њ а по име н у „Све ти ња ма у по хо де“, Аген ци ја пра во слав не епар хи је Бач ке ор г а н и зу ј е по с е ту ма н а с ти ру Ка о не. За ин те ре со ва ни вер ни ци и оста ли су гра ђа ни из бе чеј ске оп шти не мо гу да са при ја ве у кан це ла ри ји СПЦ у Бе че ју, Зе ле на ули ца 56, или те ле фо ном на број: 6912918, да ре зер ви шу ме сто за пу то ва ње. По ла за ак је за ка зан за не де љу, 9. сеп тем бар, у 5 са ти ис пред Пра во слав ног хра ма Све ти ве ли ко му че ник Ге ор ги је. Пр ва де сти на ци ја је ма на стир Ка о не, где ће се при су ство ва ти Све тој ли тур ги ји, а по том ће се оби ћи и ма на сти ри Ле лић, Ће ли је и Бран ко ви на. Це на аран жма на је 1.500 ди на ра, а во ђа пу та је па рох бе чеј ски Де јан Ста но јев. В. Ј.

vOJvOdinA

dnevnik ИЗ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАНЧЕВО НАЈАВЉУЈУ

~etvrtak6.septembar2012.

НЕПРИЈАТНИ МИРИСИ И ДИМ ШИРЕ СЕ ПРОЗИВКОМ

О ребалансу буџета Смрад гуши Суботичане у октобру ПАНЧЕВО: У СО Панчево ће још једном до завршетка ове године расправљати о буџету и то већ наредне седнице локалног парламента у октобр. Жељко Лазић, градски већник за финансије уверава да је однос између расходне и приходне стране буџета за сада задовољавајући. Пуњење буџета је нешто веће од 66 одсто док су расходи близу 57 одсто што је добар баланс. - Разлика између очекиваних и реалних прихода увек постоји, а оно што је битно је да се трошкови држе под контролом - рекао је градски већник за финансије. Поред два ребаланса у марту и јулу, до краја године очекиван је још један ребаланс буџета.

- Ми смо АТП-у од планираних 150 милона динара, ребалансом дозволили 100 милиона. Претходних година трошио је између 310-327 милиона динара. За АТП се морају донети нове мере да од непрофитабилног предузећа постане профитабилно, а како бисмо ми те трошкове преместили у инвестициони део буџета објаснио је Лазић. Један од приоритета у наредном периоду је оспособљавање бар једне индустријске зоне како би се привукли инвеститори. Буџет за наредну годину ће бити штедљив али и развојни, биће већа издавања за социјалне категорије и децу. З. Дг.

ДОПРИНОС ИНТЕГРАЦИЈИ РОМСКЕ ДЕЦЕ

Средња школа као одскочна даска

НОВИ БЕЧЕЈ: У опшини Нови Бечеј, више од годину дана трајао је Пројекат „И ја то хоћу и ја могу и ја знам“, а највећи успех овог пројекта је што је дванаесторо ромске деце, међу којима су четири девојчице, уписало средњу школу – рекао је члан Ромске невладине организације „Роми за декаду Рома“ Никола Стојков, поводом завршетка пројекта. Пројекат „И ја то хоћу и ја могу и ја знам“ допринео је да се унапреде капацитети локалне самоуправе, предшколске установе, основних школа и ромских невладиних организција за успешно укључивање и квалитетно образовање деце ромске националности у локалној заједници. На конференцији, поводом завршетка пројекта, партнери су изразили задовољство реализацијом активности и констатовали да је пројекат успео да направи помак ка побољшању образовања и интеграције ромске деце. Директор Предшколске установе „Пава Сударски“ у Новом Бечеју Драган Милорадовић ре-

као је да су у установи успели да повећају број ромске деце и да анимирају родитеље да шаљу децу у вртић. Директор ОШ „Др Ђорђа Јоановић“ Ново Милошево Душко Терзин сматра да је учињено много на стварању услова, свуда где их раније није било, за укључивање ромске деце у наставни и ваннаставни програм школе, кроз њихово ангажовање и оспособљавање просветних радника за извршавање пројектних задатака, Директор ОШ „Јосиф Маринковић“ у Новом Бечеју Владимир Давидовић сматра да је добро што су пројектом обухваћена деца у школи, родитељи и наставници и што се о проблемима школовања ромске деца говорило отворено. Општина Нови Бечеј реализовала је овај пројекат у партнерству са Предшколском установом „Пава Сударски“, основним школама „Јосиф Маринковић“ из Новог Бечеја, ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ из Новог Милошева и ромском невладином организацијом „Роми за декаду Рома“. М. Киселички

ОПШТИНА ОБРАДОВАЛА ПРВАКЕ

СУБОТИЦА: Становници Прозивке у Суботици више од десет дана се гуше у диму. Углавном ноћу се шири густи дим и изузетно непријатни мириси насељем, а долазе из правца градске депоније и Пречистача. Члан градског већа задужен за животну средину др Атила Ченгери је рекао да се тај дим не сме удисати и да грађани треба да затворе прозоре. - Ноћу се нарочито шире дим и непријатни мириси. Морали смо да држимо затворене прозоре, а ипак се дим осећао и стално смо имали утисак да нешто гори. Ћерка ми има астму, па се и гушила. Сада је мало боље, јер је протеклих дана било мање дима - рекао је становник Прозивке Б.Т. Др Ченгери је рекао да ће се проблем трајно санирати.

- Заједно са представницима Ватрогасне јединице обишли смо терен и договорили смо се да се тај део санира. Наредних дана у плану су разговори са представницима Дирекције и „Чистоће“ како да се то реши. Дим и непријатни мириси се шире са суседне парцеле, а не са згаришта у “Интеркордовом” дворишту. Повремено се јавља и дим, јер ватра још увек тиња. Проблем је што на том простору нису отворени канали па се накупило много жара, који ватрогасци нису успели да угасе. Тако ноћу долази до загревања земље и гори коров и трска. Дим је иритантан и не би смео да се удише. Ми тражимо заједничко решење - рекао је Ченгери. Према мониторингу квалитет ваздуха је задовољавајући. Неколико дана су измерене свеће количине концентрације чађи и азотних оксида, али у дозвољеним границама. С. И.

У ЧАСТ СЕНЋАНСКЕ БИТКЕ ПОЧИЊЕ ПРОСЛАВА ДАНА ОПШТИНЕ СЕНТА

Од вашарске вреве до потраге за благом СЕНТА: Прослава Дана општине и града Сенте почиње сутра и трајаће до 11. септембра, уз изузетно разноврстан програм. „Вашарска врева и цивилно село„, приређују се на Главном тргу у петак у суботу од отварања у 9 сати па све до поноћи, где ће уз вашарску понуду своју делатност представити бројне цивилне организације. Сутра, у 17 сати, на Вашаришту почиње традиционално такмичење балонара (које ће се сутрадан у исто време наставити у Народној башти), а у исто време на Главном тргу отвориће се Винска улица у којој ће винарије из Хајдукова, Кањиже, Палића, Темерина и Сенте промовисати „Дан бербе 2012”. На позорници Музичког павиљона наступиће сенћанске уметничке групе са програмима посвећеним очувању народних традиција. На великој позорници у центру града од 20 сати је концерт познатог састава „Гарави сокак„, од 21,30 сати бакљада сенћанских мотоциклиста, а потом следе рок и поп концерти група „Ágota & Her Fri ends„ и „Oli ver & Fri ends„. У суботу од 9 сати код фонтане испред Градске куће почиње занимљиво такмичење омладинских екипа „Потрага за благом„, које ће се одвијати на више локалитета у граду. У част Сенћанске битке, значајног историјског догађаја који се збио 11. септембра 1697. године, датума који се у Сенти прославља као локални прзаник, одржаће се такмичења у спортском риболову и кајакашка регата, а организује се и разгледање „Видиковца Сенћанске битке„ у торњу Градске куће. Од 15 сати приређује се и традиционално такмичење у изради цветних аранжмана. Почетак „Тиског фестивала„ у кувању рибље чорбе од 17 сати у градском парку прати-

ме и основних школа, и да на неки начин, то буде прва визија првака о установи коју ће похађати наредних година. - Ове године 505 малишана је уписало први разред, што је за 60 посто мање од броја осмака који су ове године завршили основну школу. То значи да ове године имамо два одељења мање уписаних првака. Као и претходних година, и ове године смо се одлучили да првацима поделимо скроман поклон и да им пожелимо срећу и успех на почетку школовања- истакао је Дамјанчук. М. М.

Против комараца у Сомбору и Зрењанину Третмани против одраслих комараца са земље на подручју општине Сомбор биће изведени од суботе до понедељка 17. септембра, док ће третмани против одраслих комараца из ваздуха на подручју општине Зрењанин бити изведени од понедељка 10. септембра до четвртка 20. септембра, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од резултата мониторинга и временских услова, а препарат којим ће се радити је „icon“ са активном материјом ламбда-цихалотрин. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице затворе или уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана.

Спомен-обележје Сенћанској бици

ће парада мажореткиња. У 19 сати на великој позорници на тргу је праизведба представе Сенћанског мађарског камерног позоришта ауторке Кате Ђармати „1697 - Била једном једна Сенћанска битка„. На завршетку представе је ватромет, а потом рок концерти. У недељу 9. септембра у 10 сати у Хотелу „Ројал„ је изложба прехрамбених производа и војвођански кулинарски шампионат, у Народној башти одржаће се међународно стреличарско надметање, а од 15 сати код моста на обали Тисе је пета међународна моделарска изложба и макетарска ревија, у Градском музеју у 18 сати је отварање изложбе посвећене архитеки Бели Лајта, а у 20 сати на Главном тргу боксерски гала турнир у знак сећања на Сенћанску битку. У понедељак од 16,45 на сцени Музичког павиљона је „музика под ведрим небом„ уз наступ дувачког оркестра, у 17 сати у Православној цркви светог архангела Михаила је

парастос поводом 315. годишњице Сенћанске битке, а у родној кући Стевана Сремца у 18 сати је књижевни сусрет са Светланом Велмар-Јанковић, уз учешће универзитетског професора, критичара и писца Михајла Пантића. У свечаној сали Градске куће је вече хорске музике уз наступ хорова Завичајне фондације „Стеван Сремац„ из Сенте, „Музика вива„ из Бачког Петровца „Кантилена„ из Кањиже. Поводом празника 11.септембра у 10 сати се одржава севчана седница Скупштине општине Сента, када ће истакнутим појединцима и институцијама бити додељена општинска признања. На обали реке Тисе у 12,30 сати огласиће се звона на спомен обележју Сенћанској бици, где ће се одржати комеморативна свечаност, а у 18 сати у Католичкој цркви светог Иштвана је празнична миса-благодарница поводом 315. годишњицре Сенћанске битке. Tекст и фото: М. Митровић

ИЗМЕНЕ РЕДА ВОЖЊЕ ДОВЕЛЕ ДО НЕЗАДОВОЉСТВА ПУТНИКА

првог дана. Примедбе се односе на скраћење линије 14 која је ишла до Омољице, а сада је последња станица у Старчеву. Велики проблем Омољичана је и то што измене нису најављене. Поред ове промене враћени су школски поласци градских и међуградских линија, а дошло је до промена и у појединим градским поласцима. - Градска линија 6 Центар – Стрелиште – Војловица – Рафинерија нафте Панчево, у јутарњем и поподневном шпицу, саобраћаће на 15 минута, после тога на пола сата. Градска линија 14 скраћена је до Старчева до стајалишта окретница и саобраћаће на сваких 20 минута - рекао је Воја Савчић из АТП-а. Оно што је требало да буде добро и донесе побољшање само је погоршало ситуацију. На старту новог режима вожње забележена су кашњења на линији

-.У наредним данима очекујемо да ће се стање поправити. Линија 6 саобраћа ујутру до Рафинерије, и ту је време путовања нешто дуже, а ван шпица до Војловице - изјавио је Савчић. Измена трасе линије 14 и њено скраћивање до Старчева изазавало је огорчење у Омољици, јер су деца имала тешкоће да се врате у село првог дана школе. Неки су превоз чекали и по два сата, а незадовољству је допринело и то што штампани материјал није стигао до мештана, па је закаснило и обавештење о изменама. -Пред сам почетак школске године дошло је до промена у реду вожње. Током викенда је штампан и дељен ред вожње, а у наредним данима биће постављени у месним заједницама - обећао је Савчић. З. Дг.

КОД ИЗВРШИТЕЉА 893 ПРЕДМЕТА

Највише потражује „Суботичка топлана” СУБОТИЦА: У канцеларији извршитеља у Суботици за последња три месеца запримљено је 893 предмета од којих је окончан 181 предмет. Износ дуга који се у наведеним предметима наплаћује је 59.3 милиона динара, од којих је до дана израде периодичног прегледа радом извршитеља наплаћено 13.7 милиона динара, односно стопа успешности

Првацима саобраћајни пакети На почетку школске године ученици првих разреда у Банатском Новом Селу, Качареву и Јабуци добили су саобраћајне пакете од представника градсе управе и полиције. Пакети садрже флуоресцентни прслук, буквар о понашању у саобраћају и флуоресцентну наруквицу и требало би да помогну првацима да безбедно савладају саобраћајне проблеме при доласку и одласку из школе. Подељено је укупно хиљаду триста један пакетић, а новац, 690 хиљада, динара добијен је из градског буџета. - О безбедности првака у саобраћају у септембру ће бринути и полицајци који ће имати појачан надзор саобраћаја у близини основних школа .То је део акције коју већ годинама спроводи полиција помажући првацима и њиховим родитељима - изјавио је Јовица Милошев, начелник одељења саобраћајне полиције Панчево. Основна школа у Банатском Новом Селу налази се поред међународног пута Београд румунска граница. Осим знака да се у близини налази школа и знака о ограничењу брзине, друге сигнализације на том путу нема нема. З. Дг.

Ин клу зи ја у прак си

На поклон сликовница Чекали аутобус и по два сата ПАНЧЕВО: Измена реда вожње Аутотранспорт- шест, која саобраћа од центра до Рафинерије нафте и бојице ног предузећа у Панчеву изазавала је негодовање већ Панчево, односно до Војловице.

РУМА: Поводом почетка нове школске године локална самоуправа обезбедила је скромне поклон пакетиће за ђаке прваке у свим основним школама на територији општине Рума.Поклон пакет садржи сликовницу- бојанку и дрвене бојице. Начелник румског Одељења друштвених делатности Светислав Дамјанчук, уручио је пакетиће првацима у Основној школи „Вељко Дугошевић“ у Руми. Он је том приликом рекао да се локална самоуправа одлучила за овакав пакетић јер бојанка садржи фотографије Ру-

рада канцеларије за прва три месеца пословања износи 23,24 одсто. - Успешност у предметима на основу извршне односно веродостојне исправе износи 24,64 одсто, док у предметима ради намирења потраживања по основу комуналних и сличних услуга, предмети који су у првом степену у искључивој

стварној надлежности извршитеља, успешност износи 23,20 одсто. Највећи износ потраживања има „Суботичка топлана“, нешто више од 51 милион динара, следи „Електродистрибуција“ 2,3 милиона, те „Суботицагас“ око пола милиона динара рекао је приватни извршитељ Дамир Шите. С. И.

КИ КИН ДА: У Цен т ру за струч но уса вр ша ва ње у то ку је про је кат под на зи вом “Ин клу зи ја у прак си-са ре чи на де ла”. Про је кат ће би ти ре а ли зо ван у на ред них 12 ме се ци, а пр вом се ми на ру при су ство ва ли су про свет ни рад ни ци из Основ не шко ле “Фе јеш Кла ра” у Ки кин ди. -Про је кат је осми шљен као по моћ шко ла ма у ин клу зов ном обра зо ва њу – ка же ди рек тор Цен тра за струч но уса вр ша ва ње Добривоје Мартоноши. – На прет ход ним се ми на ри ма до шли смо до за кључ ка да је про свет ним рад ни ци ма нео п хо дан прак ти чан рад у ве зи ин клу зи је. Од лу чи ли смо да јед ну учи о ни цу у ОШ „Фе јеш Кла ра“ опре ми мо сред стви ма швај цар ске Аген ци је за раз вој и са рад њу, у ко јој ће се ра ди ти са де цом са по себ ним по тре ба ма. Не сум њам да ће овај пи лот про је кат би ти до бар, што зна чи да ће мо га у до глед но вре ме ре а ли зо ва ти и у свим ки кинд ским шко ла ма, јер же ли мо да осна жи мо учи те ље у при ме ни ин клу зив ног при сту па у ре дов ној на ста ви. А. Ђ.

По моћ де ци па лих бо ра ца и рат них ин ва ли да СР БО БРАН: Де ца па лих бо ра ца и рат них вој них ин ва ли да из оп шти не Ср бо бран до би ли су од ло кал не са мо у пра ве школ ски при бор за на сту па ју ћу школ ску го ди ну. Де ца школ ског уз ра ста до би ла су све ске, олов ке, пе ро ни це, бо ји це и бло ко ве за ли ков но, ко је им је уру чио члан Оп штин ског ве ћа за ду жен за про све ту и кул ту ру Золтан Ифју. Пред сед ник Удру же ња рат них вој них ин ва ли да Горан Мијонић, ис та као је да је ово пр ви пут од осни ва ња удру же ња пре де сет го ди на да ло кал на са мо у пра ва по ма же ње го вим чла но ви ма. - Сва ка по моћ је до бро до шла. За нас је нај ва жни је да кроз ова кве ак ци је по стиг не мо да се де ца рат них вој них ин ва ли да, а и они са ми, не осе ћа ју гра ђа ни ма дру гог ре да. У удру же њу има 46 по ро ди ца па лих бо ра ца и 78 рат них вој них ин ва ли да - ис та као је Ми јо нић. М. Кк.

~etvrtak6.septembar2012.

CRnA HROnikA

dnevnik

NA ^EL NIK SEK TO RA MUP-a ZA VAN RED NE SI TU A CI JE PRE DRAG MA RI] PRE DO ^A VA:

[te ta od po à ra ve }a od 30 mi li o na evra U Sr bi ji je ju ~e si tu a ci ja s po à ri ma bi la mno go bo qa ne go pret hod nih 15 da na, ka da je iz go re lo vi {e od 11.000 hek ta ra {u ma i pa {wa ka i na ~i we na {te ta, po gru bim pro ce na ma od 30 mi li o na evra, iz ja vio je na ~el nik Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri}. On je u in ter vjuu Ta nju gu na gla sio i da je kraj wi tre nu tak da se na pra vi kqu~ ni is ko rak u po i ma wu pro ble ma s po à ri ma, „da se okre ne mo to me da ula è mo u pre ven ti vu, a ne u na kna du {te te” Ma ri} je na po me nuo i da sa mo an ga ò va we le ti li ca za ga {e we po à ra ko {ta vi {e od 20 mi li o na di na ra. - Na {e ana li ze po ka zu ju da je iz go di ne u go di nu sve vi {e {um skih po à ra, da je {te ta sve ve }a i ve }a i da je jed no stav no sa da pra vi

Pod se tio je da je da vo zni park ko jim ras pi la ù va tro ga sne je di ni ce sta ri ji od 20 go di na - na bav ka jed nog bro ja vo zi la bi se ite ka ko ose ti la i do dao da je po zna to da Sr bi ja ne ma he li kop te re no si vo sti od pet do se dam to na za po ~et no ga {e we po à ra. - Na bav ka dva ta kva he li kop te ra bi ite ka ko zna ~i la - re kao je Ma ri}. Pre ma we go vim re ~i ma, do bro je po zna to i da se pro tiv po àr ni pu te vi, na ro ~i to u pri vat nim {u ma ma, pra ve ka da po à ri do |u do kraj we fa ze i ka da ga je dru ga ~i je ne mo gu }e bra ni ti, „a to se mo ra ra di ti u ne kim uslov no re ~e no mir no dop skim uslo vi ma”. Ma ri} je na gla sio i da dr à va mo ra da pro me ni ugao gle da wa na van red ne si tu a ci je, uka zu ju }i da

U sred wem Ba na tu 400 in ter ven ci ja va tro ga ca sa JU ^E U CEN TRU NO VOG SA DA

Me wa~ ni ca opqa~ ka na u pod ne Ju ~e oko 11.30 sa ti u We go {e voj uli ci u cen tru No vog Sa da, za sa da ne i den ti fi ko va ni mu {ka rac opqa~ kao je me wa~ ni cu „Sve tlost” i po vre dio za po sle nu, uda riv {i je dr {kom pi {to qa. Po ~i ni lac kri vi~ nog de la raz boj ni {tva uzeo je iz ve snu su mu nov ca i po be gao, a po li ci ja in ten ziv no tra ga za wim, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom sa du. Pre ma na {im ne zva ni~ nim sa zna wi ma, mu {ka rac sta ro sti do 30 go di na upao je u me wa~ ni cu i pi {to qem uda rio ne ko li ko pu ta po gla vi vla sni cu S. R.,

ko ja je sa ma bi la u objek tu. Za tim je uzeo iz ve snu su mu nov ca i po be gao u prav cu Us pen ske cr kve. Ne ko li ko pa tro la po li ci je od mah se da lo u po te ru za raz boj ni kom, za ko jeg se sa zna lo da je na se bi imao be le pa ti ke, {orc tam nopla ve bo je, sve tlopla vu ma ji cu, ka~ ket i ve li ke sun ~a ne na o ~a re. Na li ce me sta za ne ko li ko mi nu ta sti gla je i eki pa hit ne po mo }i, ko ja je zbri nu la tri de set pe to go di {wu S. R. Ona je za do bi la ne ko li ko uda ra ca u gla vu, ali ni je te `e po vre |e na. E. D.

To kom ovo ga le ta Je di ni ca va tro ga sne slu `be ima je 400 in ter ven ci ja na pod ru~ ju Sred wo bant skog okru ga, {to je za ~e tvr ti nu iz la za ka vi {e ne go to kom ce le 2011. go di ne, re kao je ju ~e na ~el nik Ode qe wa za van red ne si tu a ci je u Zre naj ni nu Go ran Mar ja no vi}. Na sed ni ci Sa ve ta Sred wo ba nat skog uprav nog okru ga on je oce nio da su po à ri, na sta li u vre me trop skih vru }i na u Sr bi ji, pri ~i ni li ma lu ma te ri jal nu {te tu, a da su br zo lo ka li zo va ni i zbog do bre opre mqe no sti va tro ga sne je di ni ce, ko joj je di nio ne do sta ju sa vre me ni ja vo zi la. Zre wa nin ski va tro ga sci u~e stvo va li su i u ga {e wu ve li kih {um skih po à ra u ju `noj Sr bi ji. (Ta njug) tre nu tak da se ulo ì naj pre u opre ma we Sek to ra za van red ne si tu a ci je”, re kao je Ma ri}. On je is ta kao i da je „do bro po znat po da tak da je po treb no jo{ 3.000 va tro ga sa ca”, na gla siv {i da bi se „i pri jem wih 500 u na red noj go di ni ite ka ko ose tio”.

su {um ski po `a ri, po red po pla va, naj zna ~aj ni ji ri zik za gra |a ne Sr bi je”. - Uko li ko se ta stvar pro me ni, uko li ko se iz na |u sred stva da se ula `e u pre ven ti vu bu di te si gur ni da }e ova slu `ba to ite ka ko zna ti da vra ti gra |a ni ma Sr bi je,

PRE SU \E NO ZA UBI STVO U MA LO LET NI^ KOM ZA TVO RU U VA QE VU 2007.

Tro ji ci {ti }e ni ka 35 go di na za tvo ra Tro ji ca {ti }e ni ka ma lo let ni~ kog za tvo ra u Va qe vu pra vo sna `no su osu |e na na vi {e od 35 go di na za tvo ra zbog ubi stva La za ra Ko va ~e vi }a (21) iz ^a~ ka, 21. ju na 2007. go di ne u tom za tvo ru to kom ma sov ne tu ~e i bor be za pre vlast su par ni~ kih kla no va, dok je je dan oslo bo |en op tu `bi. Ape la ci o ni sud u Be o gra du po tvr dio je pr vo ste pe nu pre su du ko jom je Vi {i sud u Va qe vu Da li bo ra Stan ko vi }a (28) iz Vla di ~i nog

Pr vom pre su dom, ko ju je pro {le go di ne Ape la ci o ni sud uki nuo i na lo `io no vo su |e we, Stan ko vi} je bio osu |en na 20 go di na za tvo ra, a Zla ta nov na 18, Ra mi} na 16, a Sa hi ti na 15 go di na za tvo ra. Stan ko vi} je osu |en jer je s ne po zna tim li cem 21. ju na 2007. go di ne po pret hod nom do go vo ru, s umi {qa jem i na pod mu kao na ~in ubio Ko va ~e vi }a dok je on spa vao. To su ura di li ta ko {to su pri li kom or ga ni zo va nog na pa da jed ne

Ha na osu dio na 20 go di na za tvo ra, Oli ve ra Ra mi }a (26) iz Alek sin ca na de vet go di na za tvo ra i To bi Sa hi ti ja (25) iz Sme de rev ske Pa lan ke na {est go di na i de vet me se ci. Svi ma su u ka znu ura ~u na te i ra ni je iz re ~e ne ka zne po dru gim prav no sna `nim pre su da ma, na vo di se u pre su di ko ja je ob ja vqe na na saj tu Ape la ci o nog su da u Be o gra du. Mar jan Zla ta nov (30) iz Pi ro ta pra vo sna `no je oslo bo |en op tu `bi za u~e {}e u te {kom ubi stvu u kom je na stra dao Ko va ~e vi}.

gru pe osu |e ni ka na dru gu gru pu osu |e ni ka do {li do spa va o ni ce i zna ju }i da Ko va ~e vi} spa va i da ni je u mo gu} no sti da im pru `i bi lo ka kav ot por, pri {li we go vom kre ve tu i hlad nim oru` jem za da li mu vi {e uda ra ca u gla vu i te lo, od ko jih je ka sni je pre mi nuo. Sa hi ti i Ra mi} su im po mo gli u to me, jer su im omo gu }i li da do |u do hlad nog oru` ja od no sno me tal nog bo de `a i me tal ne {tan gle za ko je su zna li da su na me we ni za iz vr {e we kri vi~ nog de la, od no sno ubi stvo Ko va ~e vi }a. (Ta njug)

Iz go re lo vi {e od 11.000 hek ta ra {u me

Pre drag Ma ri}

a {to zna ~i da }e i bez bed nost bi ti na vi {em ni vou ne go {to je bi la u pret hod nom pe ri o du”, re kao je on. U pro tiv nom, na po me nuo je Ma ri}, „gle da }e mo ove sce ne ko je smo gle da li pro te klih 15 da na” dok su po à ri buk ta li na vi {e lo ka ci ja u Sr bi ji. Ma ri} je is ta kao da je ju ~e si tu a ci ja mno go bo qa ne go svih pret hod nih da na. - Po àr na Ta ri u re o nu Sto lac u to ku no }i je lo i ka li zo van, a po àr na te ri to ri ji Sur du li ce je sta vqen pod kon tro lu i o~e ku je se ve o ma br zo we go va lo ka li za ci ja ka zao je Ma ri}. Pre ma we go vim re ~i ma, je di no ak tiv no à ri {te je te ri to ri ja op {ti ne Ga xin Han gde de lu je avion „be ri jev” i po qo pri vred na avi ja ci ja, a otva ra ju se i pro tiv po àr ni pu te vi ka ko bi se i taj po àr sta vio pod kon tro lu. Ma ri} je pre ci zi rao da, po sle 15 da na po à ra na vi {e lo ka ci ja u Sr bi ji, „naj gru bqa pro ce na ko jom ras pla è mo je da je iz go re lo vi {e od 11.000 hek ta ra {to bo ro ve, bu ko ve i me {a ne {u me, kao i li va da i pa {wa ka”. - To je gru ba pro ce na. Vi de }e mo na sa stan ku Re pu bli~ kog {ta ba, na dam se i pre ci zni je po dat ke, a ta ko |e jed na od gru bih pro ce na je

da je {te ta, sa mo za pe riod od 15 da na, ve }a od 30 mi li o na evra - re kao je on. Na ~el nik Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je je na po me nuo i da }e pre ci zni je po da ci bi ti po zna ti ka da sve ak ci je ga {e wa po à ra u Sr bi ji bu du za vr {e ne. - Oko 2.000 va tro ga sa ca spa si la ca iz Sek to ra bi lo je ak tiv no 15 da na, prak ti~ no su svi oni bi li van svo jih ma ti~ nih je di ni ca i na svim po à ri ma mo gli ste da vi di te Sr bi ju u ma lom - re kao je Ma ri}. Pre ma we go vim re ~i ma, an ga ò va ne su u vi {e na vra ta i znat ne sna ge @an dra me ri je i Voj ske Sr bi je i wi ho va teh ni ka i vo zi la, kao i tri avi o na i je dan he li kop trer Ru ske Fe de ra ci je. Ma ri} je na veo i da su bi li an ga ò va ni i po je dan he li kop ter MUP-a za ga {e we i za iz vi |a we, je dan he li kop ter Voj ske Sr bi je za ga {e we i tri po qo pri vred na avi o na. - [to se ti ~e le te li ca, o~e ku jem da tro {ko vi bu du ve }i od 20 mi li o na di na ra, s tim {to ru ski avion ‘„iqu {in„ pot pu no bes plat no ra di u Sr bi ji i to je di rekt na po mo} ru ske vla de u ovom kri ti~ nom pe ri o du - re kao je on, do dav {i da za sve osta le le ti li ce pla }a mo tro {ko ve sme {ta ja po sa da i go ri vo.

NO VA INI CI JA TI VA ADVO KA TA OSU \E NIH ZA UBI STVO BRI SA TA TO NA

Od bra na tra ì od su di je da se sam iz u zme Od bra na pra vo sna `no osu |e nih zbog u~e {}e u ubi stvu Bri sa Ta to na 2009. u Be o gra du o~e ku je od su di je Alek san dra Ste pa no vi }a da se iz u zme iz kri vi~ nog van pre tre snog ve }a ko je tre ba da od lu ~u je o pred lo gu od bra ne za po na vqa we po stup ka, jer je, ka ko tvr de, u su ko bu in te re sa. Su di ja Ste pa no vi} je iz ve sti lac i pred sed nik tog ve }a, a bra ni o ci osu |e nih sma tra ju da on ne bi tre ba lo da od lu ~u je o pred lo gu za po na vqa je po stup ka u kom je pr vo ste pe nu pre su du iz re kla su di ja Mir ja na Ili}. To iz raz lo ga jer je Ili }e va sa da di sci plin ski tu ì lac Vi so kog sa ve ta sud stva i tre ba da raz mo tri da li ima uslo va za po kre ta we po stup ka za Ste pa no vi }e vo raz re {e we, re kao je bra ni lac jed nog od op tu è nih De ja na Pu zi ga }e advo kat Sve to zar Vu ja ~i}. - Ili }e va tre ba da od lu ~i o zah te vu za raz re {e we su di je Ste pa no vi }a ko ji joj je pod ne la mo ja ko le gi ni ca Zo ra Do bri ~a nin, na kon {to je Ustav ni sud u jed nom dru gom pred me tu na {ao da su po vre |e na pra va od bra ne, jer je su di ja Ste pa no vi} pre kr {io za kon - na veo je Vu ja ~i}. On je uka zao da po za ko nu, od bra na ne ma pra vo da tra ì iz u ze }e ~la na kri vi~ nog van -

ra sprav nog ve }a, ali da ~la no vi to mo gu sa mi da zah te va ju. Obra na osu |e nih za smrt Ta to na sma tra da bi, uko li ko Ste pa no vi }e vo ve }e usvo ji wi hov zah tev za po na vqa we po stup ka, pr vo ste pe na pre su da su di je Mir ja ne Ili} bi la do ve de na u pi ta we, re kao je Vu ja -

veo je advo kat osu |e nog De ja na Pu zi ga }e. Su di ja Mir ja na Ili} re kla je da na vo di advo ka ta ne sto je i da ne `e li da ko men ta ri {e ta kve tvrd we. Pre ma we nim re ~i ma, pred met Ste pa no vi} ni je do bi la u rad ni ti, }e ga ona ra di ti.

Advo kat Sve to zar Vu ja ~i}

~i}. On da bi Ili }e va mo gla da po kre ne po stu pak za Ste pa no vi }e vo raz re {e we, o kom od lu ku do na si Vi so ki sa vet sud stva, na veo je advo kat. - Ra di pra vil nog i za ko ni tog od lu ~i va wa, mi o~e ku je mo da se su di ja Ste pa no vi} sam iz u zme - na -

- Tu je re~ o ini ci ja ti vi za raz re {e we ko li ko znam i o woj od lu ~u je ~lan Vi so kog sa ve ta, a ne ja kao di sci plin ski tu `i lac - na gla si la je Ili}. Ona je na po me nu la da je do ne la pre su du (za Ta to na) u ko joj je u pot pu no sti ~i we ni~ no sta we po -

tvr |e no od lu kom Ape la ci o nog su da, dok je od lu ka o ka zna ma (ko je je Ape la ci o ni sud pre po lo vio), ka ko je na ve la, li~ ni stav sva kog su di je. Pred met Ta ton sa svim de ta qi ma, ka ko je na po me nuo Vu ja ~i}, do sta vqen je 3. sep tem bra sa vet ni ku pred sed ni ka Sr bi je za prav na pi ta wa Oli ve ru An ti }u, kao i mi ni stru prav de Ni ko li Se la ko vi }u ra di mo ni to rin ga tog slu ~a ja. - Mi smo ih za mo li li da se sna gom svog auto ri te ta u~i ne sve da se utvr di isti na i ni {ta dru go is ta kao je Vu ja ~i}. Bra ni o ci osu |e nih su 30. av gu sta pod ne li Vi {em su du u Be o gra du zah tev za po na vqa we kri vi~ nog po stup ka. Po na vqa we po stup ka tra `e jer su do vi ni pr vo ste pe ni (Vi {i sud u Be o gra du) ni ti Ape la ci o ni ni su kao do kaz ce ni li ni tran skript te le fon skog po zi va pro la zni ce, ko ja je Hit noj po mo }i pri ja vi la da je Ta ton pao pre ko ogra de, od no sno da ni je ba ~en. Tran skript raz go vo ra do bi li su, ka ko tvr di od bra na, od Hit ne po mo }i s pot pi som di rek to ra te usta no ve. Pra vo sna `nom pre su dom Ape la ci o nog su da 14 na pa da ~a na Ta to na do bi lo je ukup no 123 go di ne za tvo ra. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik POLICIJSKO ZADR@AVAWE MLADI]A IZ ^URUGA

Pre tu ~en No vo sa |a nin

Kriminalisti~ka policija odredila je meru zadr`avawa Uro {u B. (1984) iz ^uruga, zbog osnovane sumwe da je, u Novom Sadu, izvr{io dva krivi~na dela, nasilni~ko pona{awe i te{ka telesna povreda. Prema ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave u Novom sadu, Uro{ B. se tereti da je 12. avgusta, oko 3,30 ~asova ispred

jednog ugostiteqskog objekta, vi{e puta udario pesnicom dvadesetogodi{weg Novosa|anina i tako mu naneo te{ke telesne povrede glave. Osumwi~eni }e biti doveden na saslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu uz krivi~nu prijavu, u zakonom predvi|enom roku, dodaje se u saop{tewu. M. B.

SU\EWE OPTU@ENIMA ZA LA@IRAWE FUDBALSKE UTAKMICE IZME\U „MLADOSTI” IZ LU^ANA I „VOJVODINE”

Su di ja Ra doj ~i}: Ni ko ni je nu dio pa re

Na glavnom pretresu na su|ewu u Vi{em sudu u Novom Sadu za laìrawe fudbaske utakmice doma}e „Mladosti„ iz Lu~ana i novosadske „Vojvodine” , odigrane 12. decembra 2007. godine, za koju su otpuèna petorica qudi, ju~e je svedo~io jedini svedok koji se pojavio u sudnici, pomo}ni sudije na toj utakmici Igor Ra doj ~i}. Tako|e su usvajeni i raniji iskazi svedoka koji se ovaga puta nisu pojavli u sudu. Pred malim ve}em suda, kojim je predsedavao sudija Sve ti mir Po po vi}, pojavili su se okri vqe ni Rat k o Bu t o r o v i} (1954) iz Novog Sada, Mi lan â bri} (1973) iz Starih Banovaca, Go ran Ko va ~e vi} (1971) iz Zemuna i Beogra|anin Mi haj lo Jek ni} (1963) i Bo ri slav Ka {an ski (1971). Transkripti telefonskih razgovora optuènih nisu saslu{ani na zahtev odbrane, jer odvokati ove strane nisu dobili snimke, te bi im tako bilo oteàno wihovo pra}ewe. - Nikakva saznawa o potkupqivawu sudija nisam imao, niko mi nije nudio nikakve pare,

niti je {ta tokom utakmice ukazivalo da je ne{to dogovoreno. Od spornih situacija bio je jedan blag protest od strane doma}ina i na kraju utakmice smo se s wima prijateqski rastali - izjavio je Radojevi}. Odbrana je zatraìla da se svi svedoci pojave pred sudom, jer nova saznawa s kojima raspolaù i kojima bi hteli da ih ispitaju su od izuzetne va`nosti za slu~aj. Kako je sudija wihov zahtev odbio i doneo odluku da }e raniji iskazi svedoka, koji ju~e nisu bili u sudnici, biti pro~itani i usvojeni, odbrana je u jednom momentu ~ak za tra ì la i iz u ze }e su di je. Posle kra}e rasprave, odbrana je taj zahtev povukla, a sve je kona~no smirio i okrivqeni Butorovi}. - Svejedno mi je ko sudi, jer se ne ose}am krivim, i ne èlim izuze}e sudije. Ni svedoci me ne interesuju, pro~itajte izkaze ili nemojte, ja sam nevin, a ovde je jedini krivac tuìla{tvo - rekao je Butorovi}. Slede}i pretres zakazan je za 4. decembar. A. L.

Mi lo van Bo ji}

OPTU@NICA PROTIV BIV[EG MINISTRA ZDRAVQA MILOVANA BOJI]A

Spor na po zaj mi ca 300.000 evra Vi{e tuìla{tvo u Beogradu podiglo je optu`nicu protiv biv{eg ministra zdravqa i funkcionera JUL-a Mi lo va na Bo ji} zbog sumwe da je zloupotrebom slu`benog poloàja za 300.000 evra o{tetio kliniku „Ostrog” u kojoj je rukovodilac medicinskog sektora, re~eno je ju~e Tanjugu u tom tuìla{tvu. Osim Boji}a, za isto krivi~no delo optuèni su beogradski advokat i predsednik Upravnog odbora u toj klinici Veq ko Vu ko ti} (60), kao i direktorka te specijalne bolnice za le~ewe krvnih sudova Qi qa na Sa ri} (55). Boji} se tereti da je iskoristio kliniku da mu bude garant za pozajmicu od 300.000 evra koju Boji} nikad nije vratio. Boji}u za krivi~no delo za koje se tereti preti kazna od dve do 12 godina zatvora. Prema navodima optu`nice, u koju je Tanjug imao uvid, Boji} je 13. aprila 2009. godine sklopio Ugovor o zajmu s izvesnom So wom Me {tro vi} na iznos od 300.000 evra, s obavezom vra}awa do 1. oktobra iste godine. Kako rok za

vra}awe zajma nije ispo{tovan, Boji} je nagovorio Vukoti}a da 16. februara 2010. potpi{e odluku kojom se klinika „Ostrog” obavezuje da mu bude garant u izmirewu navedenog duga. Sari}eva je 8. marta zakqu~ila u ime klinike ugovor o jemstvu izme|u Boji}a i Me{trovi}eve, navodi se u optu`nici. Ubrzo nakon toga, klinika je dobila kredit od Agrobanke u iznosu od 35 miliona dinara, a novac je legao na ra~un bolnice 21. maja. Istog dana ta suma je preba~ena na ra~un Me{trovi}eve, ali Boji} nikada nije obe{tetio kliniku za dug koji je imala prema Agrobanci. Po{to optu`nica stupi na pravnu snagu, Vi{i sud u Beogradu zakaza}e su|ewe. Boji} je, ina~e, pro{le godine u aprilu prvostepenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu osu|en na 10 meseci zatvora u zbog optu`bi da je do 2000. godine, iskori{}avawem slu`benog polo`aja, o{tetio Institut za kardiovaskularne bolesti „Dediwe” za vi{e od 200.000 nema~kih maraka.

~etvrtak6.septembar2012.

MOBILNI TELEFONI I DROGA ^ESTO SE TAJNIM PUTEM DOTURAJU OSU\ENICIMA

Raz vi ja ju bi znis i iz }e li je Radnik slu`be obezbe|ewa u Okru`nom zatvoru u Lekovcu li{en je pre tri dana slobode zbog sumwe da je pritvorenicima davao mobilne telefone na kori{}ewe. On se sumwi~i da je tokom februara i maja, u dva navrata, unosio mobilne telefone sa sim karticama u prostorije pritvorske jedinice Okru`nog zatvora u Leskovcu i dao na kori{}ewe pritvorenicima. Javna je tajna da mnogi osu|enici u nekim na{im zatvoriam nastavqaju s kriinalnim aktivnostima, te da re{etke nisu prepreka jer imaju sau~esnike unutar i izvan zatvorskih zidina. Nisu retke ni zloupotrebe pogodnosti i povla{}enog statusa. Pro{logodi{wa zajedni~ka akcija Odeqewa za operativnobezbednosne poslove Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija i pripadnika slu`be obezbe|ewa u ni{kom zatvoru pokazala je da osu|enici te{ko mogu da se odreknu “blagodeti” iz slobodnog ìvota a pre svega mobilnih telefona do kojih dolaze na mnogobrojne i uvek nedozvoqene na~ine. Tada je u ni{kom zatvoru zapleweno 23 mobilna telefona, 12 puwa~a i 28 baterija za ove aparate, jedan digitalni “ mp3 plejer” i {est pari slu{alica. Mobilni telefoni su pronalaèni u vekni hleba, patikama i sandalama, posudama s duplim dnom i kwigama. Zabeleèn je i slu~aj da je jedan mobilni aparat zatvoreniku stigao pismom.

Kartice za mobilni se kriju i ispod markice za pisma. U jednoj polaroid fotografiji devojke osu|enika na|ene su ~ak sve tri kartice. U ni{kom zatvoru su imali i slu~aj da je u, na prvi pogled, orginalno zapakovanoj konzervi sardine bio mobilni telefon i to iste teìne kao i sadràj konzerve. Pre nekoliko odina uhap{en je i straàr kada je poku{ao da u zatvorske paviqone unese 11 mobilnih telefona i {est puwa~a. U paketu koji je nosio prona|ene su i dve boce viskija. Zatvorenici su posebno ma{toviti kada je u pitawu doturawe narkotika. ûvari ni{kog zatvora drogu su nalazili u bananama, cigaretama, bombonama,

kesicama grickalica i tortama. Rodbina jednog zatvorenika kesice heroina sakrila je u doma}e kiflice. Pronalaze na~in zatvorenici i da im se doturi alkohol, pa se tako kupuju vo}ni sokovi koji se dr`e na suncu dok u wima ne zapo~ne alkoholno vrewe ili me{aju after{ejv “brion” s limunadom. Zatvoreni su ~ak napravili svoj “patent” i orginalni alkoholni napitak “hlebova~a” koja se pravi od hemoproteina, prevrele smese suvog hleba i vo}a. Pro{le godine je ookrajinski ombudsman, istra`uju}i uslove u vojvo|anskim zatvorima, utvrdio da osu|enici koji su ovisni o narkoticima bez ve}ih problema dolaze do droge ~ak i

u zatvoru. Narkotici se unose u hrani, garderobi, kola~ima, priboru za li~nu higijemu, a prema re~ima samih zatvorenika, do droge u zatvoru se dolazi lako, samo ukoliko se ima novca. Heroin se, umesto prah {e}era, posipa po doma}im kola~ima, stavqa se izme|u uloàka na obu}i, krije u orginalnim ambalaàma pene za brijawe, paste za zube, pa ~ak i u koricama kwiga. Prema istraìvawu ombudsmana od 115 anketiranih zatvorenika, ne{to vi{e od 20 odsto je priznalo da zna kako se moè do}i do narkotika u zatvoru. Svi oni su potvrdili da drogu prodaju drugi osu|enici, te da se u zatvoru moè kupiti ve}ina poznatih narkotika. Da se sve moè nabaviti u srpskim zatvorima svesni su i u Ministarstvu pravde, iako veruju u rigorozne kontrole. Me|utim, od 11.000 zatvorenika i pritvorenika, koliko ih ima u 28 zatvora i kazneno popravnim zavodima, registrovano je vi{e od dve i po hiqade narkomanata i zaista je te{ko sve kontrolisati. Tome broju treba dodati jo{ najmawe 500 latentnih ovisnika . Ako se uz to pridoda da u uno{ewu droge i mobilnih telefona , ponekad u~estvuju i neki ~uvari onda je jasno da zatvorenici koriste svaku priliku kako bi se u zatvoru ose}ali kao kod ku}e a neki i da bi nastavili sa “poslovima” zbog kojih su dospeli iza re{etaka. Q. Male{evi}

U SPECIJALNOM SUDU NASTAVQEN PROCES BIV[IM PRIPADNICIMA „ZEMUNSKOG KLANA”

Ka li ni} pri znao ubi stva, op tu ìo i Bo jo vi }a U Specijalnom sudu u Beogradu ju~e je nastavqeno su|ewe “zemuncima” Mi lo {u Si mo vi }u i Sret ku Ka li ni }u, koji s Vla di mi rom Mi li sa vqe vi }em i Lu kom Bo jo vi }em, pohap{enim i pritvorenim po~etkom ove godine u [paniji, odgovaraju po optu`bama za povezanost s tri pucwave iz 2004. godine u Beogradu, odnosno za krivi~na dela ubistva i poku{aj ubistva. Optu`nicom Tuìla{tva za organizovani kriminal obuhva}eno je ubistvo Branka Jeftovi}a Jorge, te odvojene pucwave na An dri ju Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a, zvanog [ok, u kojima su ubijeni wihovi telohraniteqi Dejan @ivan~evi} i Milutin Jovi~i} . Me|utim, Kalini} i Simovi} su i ju~e, kao i ranije, u izlagawu odbrane, vi{e iznosili me|usobne uvrede i optu`be, Kalini} i protiv Luke Bojovi}a, a najvi{e u vezi s doga|ajima koji nisu obuhva}eni aktom Tuìla{tva u ovom postupku. Tako je okrivqeni Sretko Kalini} ju~e u iskazu pred sudom za ubistvo Ilije Novovi}a u aprilu 2008. godine, prozivao i u navodnu vezu dovodio Luku Bojovi}a i Si ni {u Pe tri }a,

Sret ko Ka li ni}

koji je, tako|e, uhap{en u [paniji po~etkom ove godine. - Milo{ Simovi} je ubio Ninoslava Konstantinovi}a, s kojim je bio u bekstvu, a dan pre wegove likvidacije s Mi la nom Ju ri {i }em Ju re tom iskopao je rupu za wegov le{ u blizini mesta gde je kasnije prona|eno jo{ ne~ije telo - pri~ao pred sudskim ve}em Sretko Kalini}, ali nije naveo ni{ta preciznije. Podsetimo, za sada jo{ uvek nema traga „zemuncima“ Ninoslavu Konstantinovi}u i Milanu Juri{i}u koji su 12. marta 2003. godine uspeli da pobegnu, kao i sada u [paniji pritvoreni Vla- Luka Bojovi} dimir Milisavqevi}, te ranije Simovi}a izneo jo{ niz optupohap{eni Kalini}, Milo{ `bi i uvreda, a i Simovi} je uzSimovi} i wegov ro|eni brat vratio. Aleksandar. Tokom lavine Kalini}evih Proteklih meseci su se poja- optu`bi, protestovao je tim odvile sumwe da je Juri{i} mo- brane Luke Bojovi}a, zatraìv`da ubijen u [paniji pre neko- {i od suda da prekine su|ewe. liko godina, a da je KonstantiAdvokat Bo ri vo je Bo ro vi} je novi} ubijen pre wega, navodno u jednom trenutku predloìo negde oko Beograda. Okrivqe- prekid su|ewa, kako je obrazloni Kalini} je na ra~un Milo{a ìo, „da bi neuropsihijatrijatri obavili ve{ta~ewe Kalini}a“. U drugom delu odbrane Sretko Kalini} se izjasnio o navodima iz optu`nice, priznaju}i ubistvo Branka Jeftovi}a, kao i u~e{}e u jo{ dva obuhva}ena doga|aja, pucwave iz 2004.godine. - Sve je to inicirao Bojovi} - kazao je Kalini}. Optuìo je, pri tome, Bojovi}a da mu je „pomogao u ubistvu Jeftovi}a, tako {to ga je dovezao do kladionice u kojoj se ovaj nalazio“. - Moj jedini motiv za u~e{}e u tim doga|ajima bio je taj {to sam bio dobar prijateq s Bojovi}em. Pomagao mi je tokom bekstva i to sam cenio - naveo je okrivqeni. Kalini} je, priznaju}i u~e{}e u pucwavama na Andriju Dra{kovi}a i Zorana Nedovi}a, naveo kako su

„napadi na wih organizovani iz osvete za @eqka Ra`natovi}a Arkana“. Kalini} je tvrdio da nisu istiniti navodi Milo{a Simovi}a o tome da je i Vladimir Milisavqevi} u~estvovao u napadu na Nedovi}a. - Posle bekstva iz Srbije, boravio sam u [paniji i odatle sam oti{ao u Zagreb. Vladimir Milisavqevi} nije bio sa mnom. Milisavqevi} je u Zagreb do{ao na poziv Bojovi}a, koji ga je zatim doveo u Beograd da u~estvuje u napadu na Andriju Dra{kovi}a. Novovi} je kao i u slu~aju Nedovi}a bio izvidnica - tvrdio je Kalini}. Optu`eni Milo{ Simovi} je u odbrani naveo da ostaje pri isazu od ranije, u kojem je priznao u~e{}e u napadu na Nedovi}a, ali ni ju~e, kao ni prvi put, nije govorio o preostale dve ta~ke optu`nice. Uzvra}aju}i na Kalini}eve prozivke, Simovi} je naveo da je „sam Kalini} ranije rekao da ga krivi {to je u zatvoru“. - Sve ono {to je Kalini} kazao nije vredno komentarisawa. On je sam po sebi uvreda, biolo{ka gre{ka. Nemam zbog ~ega da branim Bojovi}a, niti Milisavqevi}a, ni sa jednim od wih nisam u prijateqskom odnosu - rekao je Milo{ Simovi}. J. J.

~etvrtak6.septembar2012.

SPORT

NEMAWA SUPI], GOLMAN VOJVODINE, NIJE SAVLADAN U NOVOM PRVENSTVU

Pobedama se ne gleda u zube Na sta vi li su fud ba le ri Voj vo di ne, li de ri na pr ven stve noj ta be li Je len Su per li ge Sr bi je, s tre nin zi ma, pri pre ma ju }i se za na sta vak [am pi o na ta, ali i za pri ja teq sko go sto va we u Nan tu, ko je je na pro gra mu u su bo tu. [ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} ne mo è da ra ~u na na sve igra ~e, jer je do sta wih oti {lo u svo je re pre zen ta ci je na me ~e ve kva li fi ka ci ja, ali oni ko ji su tu vred no tre ni ra ju u FC „Vu ja din Bo {kov“. Je dan od wih je i Ne ma wa Su pi}, po u zda ni ~u var mre è No vo sa |a na, ko ji je ju ~e od ra dio, za jed no sa svo jim ko le ga ma-gol ma ni ma, ni ma lo la gan tre ning ko jim je ru ko vo dio wi hov tre ner Sa {a To di}. -Le po je to {to smo pr ven stve nu pa u zu do ~e ka li kao li de ri na ta be li – re kao je vi so ki gol man cr ve no-be lih. – Ima mo do bru eki pu i is ko ri sti li smo {an su ko ja nam se uka za la. Na {e am bi ci je u ovoj se zo - Ne ma wa Su pi} ni do bro su po zna te i od no se se li, jer su sa mo tri pu ta za tre sli na to da se vi so ko pla si ra mo u mre è ri va la? pr ven stvu i da po no vo po ku {a -Po be da ma se ne gle da u zu be. mo da osvo ji mo Kup Sr bi je. Va `no je da smo uspe {ni, a pot Voj vo di na je u do sa da {wa ~e pu no je ne bit no da li po be |u je tir ko la ostva ri la tri po be de i mo s pu no go lo va raz li ke ili s re mi i za hva qu ju }i tom sko ru s 1:0. Ne bih se bu nio da u istom vi si ne gle da na ri va le. Ipak, sti lu na sta vi mo, jer je sva ka po strel ci se ba{ i ni su pro sla vi be da – po be da i to je naj bit ni je.

Vratio se Jao Na pa da~ iz Ga ne An tvi Jao, ko ji je pre sa mo ne ko li ko da na prosl|en na po zaj mi cu u Be `a ni ju, vra tio se u No vi Sad i na sta vio da tre ni ra s igra ~i ma Voj vo di ne, klu ba s ko jim je pod ugo vo rom. Raz lo zi br zo po te znog po vrat ka tam no pu tog igra ~a ni su po zna ti, tek on se opet ob reo u FC „Vu ja din Bo {kov“ i sta vio na ras po la ga we tre ne ru Za gor ~i }u.

Sutra polazak u Nant Kao {to je po zna to, fud ba le ri Voj vo di ne od i gra }e u su bo tu, 8. sep tem bra, pri ja teq sku utak mi cu s fran cu skim dru go li ga {em Nan tom. Eks pe di ci ja No vo sa |a na od 35 ~la no va u pe tak po la zi za Fran cu sku, dok je po vra tak u No vi Sad pla ni ran za po ne de qak, 10. sep tem bra.

PROMENE U CRVENOJ ZVEZDI

Luki} spakovao kofere Lu ki} je sve stan da su pro me ne u Zve zdi ne mi nov ne, a pre ma sa zna wi ma spre man je da u naj sko ri je vre me ode sa funk ci je i oslo bo di me sto za Dra ga na Xa ji }a, ~i ji po vra tak u Qu ti ce Bog da na vi {e ni je taj na. Ka ko na vo de iz vo ri bli ski Ma ra ka ni, Lu ki} }e to kom vi ken da ima ti sa sta nak Vu ~i }em, ko ji je ve} po tvr dio da je u ve zi

sa Zve zdom raz go va rao i sa Xa ji }em, ali i sa Ki ri lom Krav ~en kom, za me ni kom ge ne ral nog di rek to ra Ga spro ma, za du è nim za ino stra na ula ga wa. Lu ki} je spre man da sa slu {a pred lo ge za sta bi li za ci ju Zve zde i da se po vi nu je sve mu {to je u in te re su klu ba. Na Ma ra ka ni ni {ta ne }e mo }i da kre ne na pred uko li ko ne bu de zna ~aj nih ula ga wa, a ona su do brim de lom ve za na za od la zak ak tu el ne upra ve. Vu ~i} je, ina ~e, po tvr dio je da Ga sprom tra ì ga ran ci je dr à ve

za ula ga wa u sport, kao i da po sto je dru ge fir me ko je su sprem ne da in ve sti ra ju, ka ko u Cr ve nu zve zdu, ta ko i u Par ti zan. S ob zi rom na to da je ru ko vod stvo ru skog ener get skog gi gan ta jo{ u de cem bru pro {le go di ne iz ra zi lo ve li ko ne za do voq stvo na ~i nom na ko ji ak tu el na upra va vo di Zve zdu i da su ta da po ru ~i li da ne }e bi ti po ve }a wa ula ga wa, ja sno je da u sklo pu ga ran ci ja ko je Ru si tra è spa da i no va gar ni tu ra na ~e lu klu ba. Po { to su Zve z du u pret h od n om pe r i o d u, isti na iz sa svim raz li ~i tih raz lo ga, na pu sti li mno gi qu di sa ko ji ma je Lu ki} od po ~et ka man da ta sa ra |i vao, a da je po sled wi u ni zu i do sko r a { wi ge n e r al n i se kre tar \or |e Ste fa no vi}, ak tu el ni pred sed nik je ostao sko ro sam. We go vim od la skom sa Ma ra ka ne ste }i }e se uslo vi za no ve iz bo re, ko ji bi pre ma na ja va ma tre ba lo da po no vo bu du oba vqe ni u Skup {ti ni klu ba, a ne pu tem ne po sred nih iz bo ra ko ji su kao re vo lu ci o na ran na ~in bi ra wa pr vi put odr à ni u ma ju ove go di ne. S ob zi rom na si tu a ci ju u Zve zdi, o~i gled na je è qa svih re le vant nih fak to ra da se sme na na ~e lu klu ba oba vi na mi ran na ~ in. Za t o je i Lu k i} spre man da ode sam, a ne da bu de sme wen.

Po se du je mo kva li tet ko ji je u skla du s na {im am bi ci ja ma i na dam se da }e mo na sta vi ti to da do ka zu je mo i ka da se pr ven stvo bu de na sta vi lo. Isto vre me no, no vo sad ski su per li ga{ u ~e ti ri pr ve utak mi ce ni je pri mio ni je dan gol, {to sve do ~i o ve o ma do broj igri od bra ne cr ve no-be lih? -Ne obra }am pa `wu na tu ~i we ni cu, iako je si gur no do bro to {to ni smo ni jed nom va di li lop tu iz mre è. î we ni ca je da igra mo do bro u de fan zi vi, kao i to da su se Igor \u ri} i \or |e Jo ki} ve o ma do bro uklo pi li u na{ tim. Ka da se li ga bu de na sta vi la, pr vo ste do ma }i ni eki pi Ja go di ne, po tom od la zi te na Ka ra bur mu gde }e vas do ~e ka ti OFK Be o grad, a on da vam u go ste sti è pr vak Par ti zan? -Uz pu no po {to va we pre ma fud bal de ri ma Ja go di ne, ja sno je da smo u tom su sre tu fa vo ri ti i da, {to se nas ti ~e, sa mo

po be da do la zi u ob zir. Sle di nam po tom me~ s uvek ne u god nim OFK Be o gra dom i vo leo bih da der bi s Par ti za nom na „Ka ra |or |u“ do ~e ka mo na istom me stu na ko jem se i sa da na la zi mo, da kle kao li de ri. Da bi smo u to me us pe li neo p hod na }e nam bi ti mak si mal na ozbiq nost u sva koj utak mi ci, kao i to da raz mi {qa mo sa mo o pr vom na red nom ri va lu. Ima li ste pro ble ma s po vre dom. Ka kvo je sa da sta we, s ob zi rom na to da su tre ne ri pred me~ s Do wim Sre mom re kli da bra ni te na vla sti tu od go vor nost? -Tre ni ram pot pu no nor mal no i ne ose }am ni ka kav bol u po vre |e nom ko le nu. Vi de li ste da tre ning ko ji smo upra vo za vr {i li ni je bio ni ma lo jed no sta van, {to ja sno sve do ~i o to me da je mo ja po vre da pod kon tro lom i ve ru jem da }e ta ko osta ti i pred utak mi ce ko je su pred na ma – za kqu ~io je gol man Voj vo di ne Ne ma wa Su pi}. A. Predojevi}

Prosine~kom novac u dve rate Cr ve na zve zda du gu je Ro ber tu Pro si ne~ kom ne {to ma we od 280.000 evra i oba ve za la se da }e taj no vac is pla ti ti u ra ta ma, naj ka sni je do 15. ja nu a ra 2013. go di ne. Vr {i lac du `no sti ge ne ral nog se kre ta ra Ste fan Pan t o v i} je, ta k o | e, na j a v io da bi od da nas tre ba lo da po~ ne re {a va we za o sta lih pri ma wa Rad noj za jed ni ci. Pro s i n e~ k i je u in ter vjuu za gre ba~ kom „Ju tar wem li stu” iz j a v io da se na da da po tra ì va wa ko ja ima od cr ve no-be lih ne }e mo ra ti da se re { a v a j u pred su dom, ni ti ot pi s i v a w em du g a od we g o v e stra ne. - Ni slu ~aj no da }e bi lo ko do }i u po zi ci ju da se od ri ~e za ra |e nog nov ca. Mi smo svo jih oba ve za sve sni. Uosta lom, sve je pre ci zi ra no spo ra zum nim ras ki dom ugo vo ra s Pro si ne~ kim, ka ko vi si na du go va wa, ta ko i do spe }e oba ve za ka è Pan to vi}. On ni j e è l eo da na v o d i ta~ nu su mu ko li ko Zve zda du gu je do ne dav nom {e fu stru~ nog {ta ba, ali je po tvr dio da in for ma ci ja iz me di ja da se ra di o 280.000 evra u do broj me ri od go va ra isti ni. - Ne bih da ot kri vam kon kret ne de ta qe bi lo ~i jeg ugo vo ra, sa mo mo gu da ka èm da je re~ o ne {to ma wem iz no su ne -

go {to je ob ja vqe no u me di ji ma. Mi smo se oba ve za li da taj no v ac is p la t i m o Pro s i n e~ kom u dve ra te, s 15. ja nu a rom 2013. go di ne kao kraj wim ro kom za is pla tu ce lo kup nog du ga.

Od mah po do la sku na funk ci ju, Pan to vi }a je do ~e ka lo i na ra slo ne za do voq stvo u Rad noj za jed ni ci, za ko ju je i Pro si ne~ ki po tvr dio da pu nih se dam me se ci ni je pri mi la pla tu. V. d. ge ne ral nog se kre ta ra tvr di da }e odr `a ti da tu re~, od no sno da }e do kra ja ove ne de qe po ~e ti is pla ta za po sle ni ma. - Rad n a za j ed n i c a je na{ pri o ri tet. Kao {to sam i re kao za po sle ni ma, da nas bi }e is pla }e na jed na pla ta. Za i sta je ne do pu sti vo da qu di sed mi me s ec ne pri m a j u za r a d u, a pri tom ured no oba vqa ju sve svo je du `no sti. @e li mo da bu de mo ko rekt ni pre ma svi ma i naj va `ni je nam je da re {i mo pi ta we rad ne za jed ni ce - re kao je Ste fan Pan to vi}.

dnevnik VLADIMIR VERMEZOVI], TRENER PARTIZANA

Desetka za igre u Evropi I po red od la ska mno gih igra ~a na oba ve ze sa re pre zen ta ci ja ma Par ti zan ne }e se de ti skr {te nih ru ku ve} }e tre ni ra ti sa pre o sta lim ka drom. Tre nin zi }e kao i do sad bi ti dva pu ta, a tre ner Vla di mir Ver me zo vi} is ti ~e da }e wi ma pri su stvo va ti 13 fud ba le ra. - Da smo ima li vi {e igra ~a mo gli smo po ja ~a ti tre nin ge ova ko oni mo ra ju bi ti sla bi ji. Na dam se sa mo da }e se re pre zen t a t iv c i vra t i t i `i v i i zdra vi ka ko bi smo mo gli nor mal no da ra di mo. Osta li bi smo i bez Alek san dra Mi tro vi }a, ali on zbog po vre de ni je mo gao da se oda zo ve omla din skoj se lek ci ji. [ef stru ke osvr nuo se na po sled wu utak mi cu u pr ven stvu pro tiv OFK Be o gra da gde cr no - be li u pr vom po lu vre me nu ni su bli sta li. - Ima vi {e igra ~a ko ji po sao ni su od ra di li ka ko tre ba. Vi dim da se ve} pri ~a ka ko }e Za bi ja bi ti sklo wen, ali to ni je isti na jer tek je do {ao. Pa ko bi po s le jed n e lo { e utak m i c e skla w ao igra ~ e iz ti ma - pi ta wem je od go vo rio Ver me zo vi}. Mi lo{ Osto ji} je pot pu no opo ra vqen od po vre de, a ~e ka se Alek san dar Mi tro vi}.

- Oni }e ra di ti po seb no. Par ti zan se ove go di ne su sreo sa sa neo ~e ki va nim pro ble mom. Osim BSK-a sve eki pe u pr va ~e ti ri ko la pro tiv {am pi o na su igra le vi sok pre sing. - To je do bro. Ta ko se odr `a va ri tam pred evrop ske utak mi ce. Kad sam se po no vo vra tio u srp ski fud bal mi slio sam da tu ne ma kva li te ta me |u tim ve} na po ~et ku sam de man to van. Sa mo ne ka na sta ve ta ko, bo qe je za wih, a i za nas. Ver me zo vi} in si sti ra na iz grad wi si ste ma ko ji bi tre ba lo da se po {tu je, kao za log za bo qe utak mi ce u Evro pi. - Kad sam bio tre ner Te le op ti ka na pra vio sam pe to go di {wi plan po sle ko jeg bi eki pa igra la stan dard no u Li gi {am pi o na. Re kao sam to: Ne ma wi Rni }u, Ni ko li Gru bje {i }u, Ife a ni ju Emeg ha ri, Ste fa nu Ba bo vi }u i Mi la nu Smi qa ni }u. Me |u tim, po sle mog od la ska iz Sr bi je ras pro da ta je obe }a va ju }a ge ne ra ci ja. Ra di mo i sa da na si ste mu, te {ko ide, ali mi slim da }e mo iz dr `a ti - re kao je Ver me zo vi}. Tre ner je na kra ju oce nio do sa da {we igre {am pi o na. - Za pro la zak u Li gu Evro pe de set ka, a za pr ven stvo sed mi ca - za kqu ~io je {ef tru ke cr no be lih. I. Lazarevi}

VUKI] LICENCIRAN ZA LIGU EVROPE: [ampion Srbije Partizan poslao je UEFA spisak 23 fudbalera na koje Vladimir Vermezovi} ra~una za Ligu Evrope, a na wemu je iznena|uju}e i Zvonimir Vuki}. Vuki} je stavqen na spisak, izme|u ostalog, i zbog insistirawa ~elnika crno-belih, posebno predsednika Dragana \uri}a. \uri} je, kako saznajemo, imao sastanke i sa Vermezovi}em i sa Vuki}em, posle ~ega je prona|eno zajedni~ko re{ewe u interesu kluba, tj. da iskusni napada~ bude licenciran za Ligu Evrope. Vuki} je pro{le sezone bio jedan od najzaslu`nijih za petu uzastopnu titulu Partizana, ali je pre nekoliko nedeqa u{ao u sukob sa Vermezovi}em. Od tada, on je trenirao samostalno, a ~ak se govorilo i o wegovom mogu}em transferu, ali je sve to propalo, pa je on i daqe igra~ crno-belih. Partizan }e u Ligi Evrope igrati u grupi H, protiv Intera, Rubina i Neft~ija.

DANAS PO^IWE MEMORIJALNI TURNIR „STEVAN VILOTI]”

Festival mladosti Da nas u Su bo ti ci po ~i we tra di ci o nal ni fud bal ski tur nir Me mo ri jal „Ste van Vi lo ti} ]e le“. Me mo ri jal se odr `a va po de vet na e sti put, a na stu pa {est re pre zen ta ci ja ko je ~i ne igra ~i do 19 go di na. Ove go di ne }e ~i ka ]e le tu u ~ast igra ti se lek ci je Sr bi je, Bel gi ja i Ma |ar ska (A gru pa), Izra e la, Ukra ji ne i Cr ne Go re (B gru pa). Pr vi me~ tur ni ra igra se da nas na Grad skom sta di o nu u Su bo ti ci, a sa sta ju se Sr bi ja i Bel gi ja (17), a na sta di o nu Ba~ ke sna ge }e od me ri ti Cr na Go ra

i Iz rael (17.05). Su tra od 17 sa ti u Ba~ koj To po li igra ju Ukra ji na i Cr na Go ra, a u isto vre me, ali u Sen ti, Bel gi ja i Ma |ar ska. Tre }e ko lo je na pro gra mu u su bo tu, utak mi ce se igra ju od 17 sa ti i to Sr bi ja i Ma |ar ska igra ju u Ku li, a Iz rael i Ukra ji na u Ka wi `i. U po ne de qak je za vr {ni ca tur ni ra. U Ba~ koj To po li se od 14.30 sa ti igra me~ za pe to me sto, na Grad skom sta di o nu u Su bo ti ci od 16 sa ti utak mi ca za tre }e me sto, dok fi nal ni duel po ~i we u 17 sa ti, a igra se na sta di o nu Ba~ ke. N. S.

Del Pjero u Sidneju Is ku sni na pa da~ pot pi sao dvo go di {wi ugo vor sa Sid ne jom ~la nom elit nog ran ga austra lij ske li ge. Ni Ri ver Pla ta, ni Sion, ni Olim pi ja kos ni su us pe li da an ga `u ju Ale san dra Del Pje ra, to je po {lo za ru kom ~el ni ci ma austra lij skog Sid ne ja. Po pu lar ni Il ka pi ta no ko {tao je ~la na A li ge, elit nog ran ga austra lij skog na ci o nal nog e tak mi ~e wa, dva mi li o na evra po se zo ni, ~e ti ri ukup no jer }e Del Pje ro dve go di ne bra ni ti bo je ti ma iz Sid ne ja, ja vqa ju ita li jan ski me di ji. Ita li jan (37) je po stao naj pla }e ni ji igra~ fud ba ler u Austra li ji i naj po zna ti ji igra~ u isto ri ji A li ge. Del Pje ro je do pro {le se zo ne no sio dres Ju ven tu sa u ko jem se pro sla vio, u klub iz To ri na je sti gao dav ne 1993. go di ne! Ovo }e mu bi ti pr vi in ter na ci o nal ni an ga `man!

SPORT

dnevnik

[ko ti na ja vqu ju pri ti sak Sr bi ja }e u su bo tu na Hemp den Par ku otvo ri ti sa [kot skom tak mi ~e we u A gru pi kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo 2014. Gru pa }e iz ve sno bi ti ve o ma te {ka i iz jed na ~e na, jer u woj ne ma ni ja snog fa vo ri ta, ni ~i stog aut saj de ra. U woj }e bi ti jo{ Hr vat ska, Bel gi ja, Vels i Ma ke do ni ja. Hju ston ka è da su [ko ti na u ~i li da ne tre ba da pre pu {ta ju ini ci ja ti vu ri va lu. - Ka da smo u pro {lim kva li fi ka ci ja ma iz gu bi li od [pa ni je 3:2, shva ti li smo {ta tre ba da ra di mo. Naj pre smo im osta vi li su vi {e pro sto ra, ali ka da smo na 0:2 iz vr {i li pri ti sak, sve je iz gle da lo ka ko tr ba i sti gli smo izjdna ~e wa - ka è Hju ston. [ko ti su na kra ju tog me ~a po ra è ni od op {tih {am pi o na 3:2, go lom u na dok na di. - Zbog to ga je bit no da pro tiv Sr bi je od star ta kre ne mo sa pri sti skom. Ima mo ta len to van tim, i mi slim da do sta to ga za vi si od pri stu pa igri. Ne sme mo da im pre pu sti mo ini ci ja ti vu i do zvo -

li mo da neo me ta no gra de igru ka `e Hju ston, ko ji je osim me sta u stru~ nom {ta bu {kot ske i po mo} ni ka Kre ga Le vi na ta ko |e i me na xer Dan di Ju naj te da. - Mi slim da smo naj bo qi ka da pro tiv nik ima lop tu, a mi ki di {e mo na wu, une se mo im se u li ce. To naj vi {e vo le i na vi ja ~i, at mos fe ra se po dig ne, {to po vrat no do bro de lu je na tim. Si gu ran sam da }e mo mo }i ta ko da igra mo i u su bo tu. [ko ti pred pr vi me~ kva li fi ka ci ja ima ju pro ble me sa de fan ziv ci ma, po {to su dva po vre |e na, a dva pod zna kom pi ta wa. U na pa du pro ble ma ne ma, iako je naj sku pqi {kot ski igra~ Sti ven Fle ~er jo{ u su ko bu sa se lek to rom. Iako osim we ga {kot ski na pa da ~i igra ju u dru goj en gle skoj li gi ili su re zer ve u pre mi jer li ga {kim klu bo vi ma, mno gi od wih su u od li~ noj for mi, a go lo ve za klu bo ve ve} su po sti za li Ros Me kor mak, Kreg Me kejl-Smit i Xor dan Ro uds.

HR VAT SKA SE PRI PRE MA ZA ME^ S MA KE DO NI JOM

Start ja ko bi tan Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Hr vat ske Igor [ti mac re kao je da je za we gov tim ve o ma bit no da do bro star tu je u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo. - Do bar start je ve o ma va `an da bi se stvo ri la do bra at mos fe ra u ti mu. To je po seb no bit no u Hr vat skoj, jer ras po lo `e we u na ro du

Igor [timac

mo `e da se pro me ni od eufo ri je do ka ta kli zme za sa mo je dan se kund... Bit no nam je da ode mo u Bel gi ju u do brom ras po lo `e wu i za to }e mo pro tiv Ma ke do ni je igra ti kao da je fi na le Svet skog pr ven stva - re kao je [ti mac, a pre neo sajt UEFA. [ti mac do da je da }e pro tiv Ma ke do ni je igra ti kao da je fi na le, a ne pr va utak mi ca u kva li fi ka ci ja ma za pr ven stvo Sve ta. Hr vat ska se u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne u Bra -

zi lu tak mi ~i u Gru pi A sa Ma ke do ni jom, Bel gi jom, Sr bi jom, [kot skom i Vel som. U dru gom ko lu, 11. sep tem bra, igra }e u go sti ma pro tiv Bel gi je, ko ja je je dan od glav nih fa vo ri ta za pr vo me sto u gru pi. - Ni ka da se ni sam pla {io ne ~e ga, pa ne vi dim za {to bih se pla {io jed ne utak mi ce. Ov de sam da igra ~i ma pre ne sem zna we i is ku stvo i da im po mog nem da se iz bo re sa onim {to utak mi ca no si ka zao je [ti mac. [ti mac je re pre zen ta ci ju Hr vat ske pre u zeo od Sla ve na Bi li }a, ko ji je pod neo ostav ku po sle Evrop skog pr ven stva u Poq skoj i Ukra ji ni ovog le ta da bi tre ni rao Lo ko mo ti vu iz Mo skve. - Ube |en sam da }u na stvi ti sa us pe si ma re pre zen ta ci je. [ta vi {e, ve ru jem da }u po boq {a ti igru. Sre }an sam {to imam pri li ku da se do ka `em qu di ma ko ji su skep ti~ ni u moj kva li tet i ko ji ne ve ru ju u me ne - re kao je 44-go di {wi [ti mac. Hr vat ska je, me |u tim, ne dav no po ra `e na od [vaj car ske sa 2:4 u pri ja teq skoj utak mi ci igra noj u Spli tu. - Iz vi wa vam se na {im na vi ja ~i ma zbog to ga i obe }a vam da }e mo se vra ti ti u Split da se is ku pi mo za taj po raz - do dao je [ti mac.

OR LI ]I SU TRA IGRA JU S DAN SKOM

Do ba ra à pre ko Al bor ga Mla da fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je su tra igra utak mi cu 8. ko la kva li ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo pro tiv Dan ske u Al bor gu. Or li }i ma je ovaj me~ bi ti ili ne bi ti jer su im Skan di nav ci glav ni kon ku rent za pr vo me sto u gru pi. Na {a re pre zen ta ci ja je ve} u Al bor gu gde fi ni {i ra ju pri pre me za bi tan me~. Se lek tor Alek san dar Jan ko vi} uve ren je da or li }i mo gu pla sman u ba ra` upra vo ove ri ti pre ko Da na ca iako su u pr vom me ~u sa mo re mi zi ra li 0:0. - Do la zi mo po la ko do fi ni {a kva li fi ka ci ja ka da se od lu ~u je o pr va dva me sta. Pret hod ni ci klus od ra di li smo od li~ no, sa igrom ko ja je iz me ~a u me~ bi la sve bo qa. Kom pakt na smo eki pa ko ja zna {ta ho }e i ve ru je da }e to i ostva ri ti. Uigra va li smo se i mi slim da smo sa da u pu noj for mi. Ve ru jem da mo è mo da po be di mo Dan sku - re kao je se lek tor. Or li }i }e ve ro vat no igra ti sa dva {pi ca, for ma ci jom ko ju u po ~et ku kva li fi ka ci ja ni su for si ra li. Jan ko vi} je tra ìo efi ka snu eki pu i ~i ni se do we je do {ao. Od bra na Da na ca bi }e na ve li kim mu ka ma ko god od na pa da ~a Sr bi je bu de do bio {an su. - Vi {e for ma ci ja mo ra mo uigra ti ako è li mo po be du

pro tiv Dan ske. Kre nu li smo sa 4-2-3-1, ali i po red to ga {to smo ima li po sed ni smo da va li go lo ve. î ni se da se mom ci sjaj no sna la ze u no vom si ste mu i ve ru jem da }e ta ko bi ti i sa da. Jan ko vi} ne }e ra ~u na ti na ne ke igra ~e na ko je je ra ~u nao u Kra gu jev cu, ali ne ve ru je da je kva li tet ti me iz gu bqen. - Ima mo skup od li~ nih igra ~a ko ji svi mo gu da igra ju u start noj po sta vi. Pra va po ro di~ na at mos fe ra uti ca la je da svi mno go ra di mo i re zul ta ti to ga su vi dqi vi. Mo ra mo bi ti i pa met ni u Al bor gu jer mi smo ti ko ji se pi ta ju u tom me ~u. Shod no to me ne }e mo sr qa ti ve} }e mo tra ì ti svo ju igru kroz kon tre. Dan ci mo ra ju na pa sti, dok na {a se lek ci ja mo è kroz gre {e ke ri va la tra ì ti svo ju {an su. - Sva ka ko da smo u pred no sti, ali ne sme mo se uspa va ti. Dan ska je sjaj na se lek ci ja ko ja mo è da po be di sva ko ga, ali mo è i da kik si ra kao {to je to ura di la kad je pot ce ni la Far ska Ostr va (1:1). Pra ti li smo ih u svim me ~e vi ma, do bro smo in for mi sa ni i uz ve li ki trud, u {ta ne sum wam mo è mo po be di ti Skan di nav ce. I. La za re vi}

~etvrtak6.septembar2012.

NA [I RE PRE ZEN TA TIV CI VE RU JU DA ]E UMI RI TI RA TO BOR NE [KO TE

Na met nu }e mo svoj ri tam igre Re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas od la ze u Gla zgov gde ih u su bo tu na „Hemp den par ku” o~e ku je pre mi jer ni duel u kva li fi ka ci ja ma za SP u okvi ru Gru pe A. Ni je jed no stav no do ~a ra ti ak tu el ni tre nu tak u ko jem se na la zi po sr nu li na ci o nal ni tim Sr bi je, ko ji tre nut no za u zi ma 42. po zi ci ju na FI FA rang li sti. Po ve re we jav no sti su iz gu bi li, no vi se lek tor Mi haj lo vi} u pro ce su sme ne ge ne ra ci ja is pro bao je go to vo 40 fud ba le ra, za be le ìo tri po ra za i re mi uz sa mo je da po stig nu ti gol. Ne na zi re se ni kon cept ni sa stav, i je di ni ele ment ko ji da je ka kvu ta kvu na du da mo è mo iz gle da ti kao ozbiq na eki pa je de fan ziv ni deo ko ji ~i ni sta me ni trio Iva no vi}-Su bo ti}- Ko la rov. Sve osta lo je otvo re no pod lo `no pro me na ma, ka ko bi se pro na {la for mu la da se pri bli `mo go lu, ugro zi mo ri va la. A, opet kad se za vi ri u SC F[ u Sta roj Pa zo vi ose }a se pri vid ni mir, ve ra u sop stve ne mo }i, op ti mi zam da }e se lek to ro ve ide je mla da gar da na te re nu iz ne ti ka ko tre ba, èq na do ka zi va wa i re zul ta ta ko ji bi iz bri sao pre fiks ot pi sa ni i opet za in te re so vao pu bli ku ko ja vo li fud bal.

Bel gi ja fa vo rit Ka ko se bli `i start kva li fi ka ci ja za SP ta ko se, do ne kle, me wa i mi {qe we o fa vo ri ti ma u Gru pi A za pr va dva me sta. - Mo `da je ovo i naj ja ~a gru pa, sa ve li kim bro jem kva li tet nih re pre zen ta ci ja ko je }e se bo ri ti za mon di jal sku vi zu. Pr vi put smo u si tu a ci ji da ne ma „si gur nih i la kih” bo do va, kao re ci mo pro tiv Fa ra na. U pr vi plan iz bi ja Bel gi ja, ko ja ima fan ta sti ~an tim, igra ju sjaj no i mo ti vi sa ni su da naj zad odu na ve li ko tak mi ~e we. Pri pa da im ulo ga fa vo ri ta, ma da ne tre ba tro {i ti re ~i o sna zi Hr vat ske i [kot ske, dok su za ni jan su sla bi ji Ma ke don ci i Vel {a ni- de le mi {qe we Bi {e vac, Nin ko vi} i To {i}.

Mihajlovi} obja{wava saradnicima plan treninga

- Ba za sve ga je ste do bra od bra na, i to mo è da bu de na{ adut jer ima mo pu no is ku snih igra ~a u ve li kim klu bo vi ma, ko ji u sva kom tre nu zna ju {ta im va qa ~i ni ti. î we ni ca je da nam ne do sta je za vr {ni pas, go lo vi, ali ra di mo na is pra vqa wu gre {a ka. Zna mo da nas pro tiv [ko ta ~e ka na por na i te {ka utak mi ca. Po tru di }e mo se mak si mal no da im pa ri ra mo na ade kva tan na ~in, a po zi ti van re zul tat na star tu kva li fi ka ci ja do neo bi nam i do dat no sa mo po u zda we - is ta kao je na pres-kon fe ren ci ji Mi lan Bi {e vac. Zo ran To {i} je u pu noj for mi u CSKA, mo gao bi da bu de i udar na igla or lo va u [kot skoj. - Ima mo is ku stva i so lid ne re zul ta te u du e li ma sa ostrv skim se lek ci ja ma. Ne ma tu ne kih ne po zna ni ca, po zna je mo wi hov stil igre, zna mo na ko ji na ~in mo è mo da ih ugro zi mo. Ipak, na te re nu, ne dav no pro tiv Re pu bli ke Ir ske na Ma ra ka ni u pri ja teq skom du e lu Sr bi ja ni je de lo va la ube dqi vo u fa zi na pa da. - Po se du je mo kva li tet i ta le nat. Ima mo u no voj eki pi i ve li ki broj igra ~a ko ji mo gu da bu du uspe {ni u za vr {ni ci. Po tre ban nam je mir no }a i sa mo po u zda we, ko je }e sti }i kroz na red na is ku -

RANG-LI STA FI FE

Sr bi ja is pa la i iz pr vih 40 Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je pa la je za se dam me sta na rang li sti Svet ske fud bal ske fe de ra ci je i sa da je 42. sa 624 bo da.Pr vo me sto za dr `a la je evrop ski i svet ski pr vak [pa ni ja, sa 1.617 bo do va. Ne ma~ ka je osta la dru ga, a En gle ska tre }a na sve tu, dok se na ~e tvr to me sto pro bi la re pre zen ta ci ja Por tu ga la, ko ja je u av gu stu bi la pe ta. Uru gvaj je pao za jed no me sto. Od re pre zen ta ci ja ko je }e se tak mi ~i ti sa Sr bi jom u Gru pi A kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne u Bra zi lu naj bo qe je ran gi ra na de ve to pla si ra na Hr vat ska. Bel gi ja je 40, Vels 45, [kot ska 47, a Ma ke do ni ja je na 97. me stu. Po re dak tre nut no de set naj bo qih fud bal skih re pre zen ta ci ja na sve tu: 1. (1) [pa ni ja , 2. (2) Ne ma~ ka, 3. (3) En gle ska, 4. (5) Por tu gal, 5. (4) Uru gvaj 6. (6) Ita li ja, 7. (7) Ar gen ti na, 8. (8) Ho lan di ja, 9. (9) Hr vat ska, 10. (10) Dan ska. {e wa. Kre }e tak mi ~e we i sa da }e sve bi ti na da le ko ozbi qi jem i vi {em ni vou - od go vo rio je To {i}. Ve zi sta Mi lo{ Nin ko vi} nu di re cept za meg dan sa [ko ti ma. - Sve za vi si od nas, mo ra mo da na met ne mo svo ju fi lo zo fi ju igre. Lop ta tre ba da bu de {to du `e u na {em po se du. Ni ka ko ne sme mo da se upu sti mo u tr ku i rat sa do ma }i nom ko ji }e ima ti i fa -

NAJ BR @I ^O VEK PLA NE TE IGRA ]E NA HU MA NI TAR NOJ UTAKMICI

Bolt u dre su Man ~e ster ju naj te da

Ser Aleks Fer gu son is pu ni }e `e qu mu we vi tom Ja maj ~a ni nu i uvr sti }e ga u eki pu cr ve nih |a vo la za me~ pro tiv Re a la. Usein Bolt je na kon dva osvo je na zla ta na Olim pij skim igra ma iz ja vio da bi vo leo da za i gra za Ju naj ted i da bi vo leo da do |e u Man ~e ster na pro bu. Fer gu son je br zo od go vo rio na to i po zvao Bol ta na uta ki mi cu pro tiv Fu la ma ko ju je Man ~e ster re {io u svo ju ko rist re zul ta tom 3:2. Pol se utak mi ce Fer gi je pri ja teq ski pro }a skao sa Ja maj ~a ni nom i upo znao ga sa eki pom. Sprin ter je na kon to ga za mo lio ser Alek sa da ozbiq no raz mo tri we gov zah tev za pro bu, a ~i ni se da je is ku sni tre ner to i ura dio. Fer gi je iz ja vio za zva ni~ ni Ju naj te dov ma ga zin da `e li da

Usein Bolt

uvr sti Bol ta u eki pu na go di {woj hu ma ni tar noj utak mi ci ko ju Man ~e ster igra pro tiv le gen di Re a la iz Ma dri da. Tu }e, ka ko ka `e, naj bo qe mo }i da se uve ri u spo sob no sti br zo no gog atle ti ~a ra.

- Za ni mqi va je we go va è qa da za i gra za nas, ali za {to da ne, to bi mo glo da bu de sjaj no da za i gra u hu ma ni tar nom me ~u pro tiv Re a la gde bi smo vi de li od ~e ga je sat kan u fud bal skom smi slu - iz ja vio je Fer gu son. - Qu di su mi sli li da se {a lim ka da sam re kao da bih igrao za Man ~e ster. Ka da bi mi re kli „U re du, aj de, da pro ba mo”, bi lo bi ne mo gu }e da ka èm ne. Ne bih pri hva tio iza zov ka da ne bih mi slio da mo gu to da iz ve dem. Ja sam vr lo kom ple tan fud ba ler i mo gu da na pra vim raz li ku na te re nu re kao je Bolt. Mo `da se na kon ovog iz le ta u fud bal ske vo de Bolt i za dr ì ta mo, pa }e ko na~ no dru gi sprin te ri ima ti pri li ku da do |u do me da qe.

Fud ba le ri ri zi ku ju s do pin gom FI FA je upo zo ri la da 35 po sto igra ~a ne po {tu je sa ve te le ka ra i na svo ju ru ku uzi ma do dat ke u is hra ni. Zbog ko ri {}e wa ra znih su ple me na ta u is hra ni, fud ba le ri ko ji ih ko ri ste mo gu da pad nu na an ti - do ping te stu. - Op {te je po zna to da mno gi od su ple men ta ima ju u se bi ne do zvo qe ne sup stan ce kao {to je ana bo li~ ki ste roid. Na osno vu ra znih is tra `i -

va wa do {li smo da sa za wa da oko 60 po sto spor ti sta u SAD mla |ih od 16 go di na sva ko dnev no kor sti do da tak u is hra ni, ve ru ju }i da }e na taj na ~in po boq {a ti svo je fi zi~ ke spo sob no sti - re kao je {ef me di cin ske ko mi si je FI FA Jir `i Dvo rak. On je do dao da je FI FA iz da la upo zo re we fud ba le ri ma da ne uzi ma ju su ple men te ko je ni su odo bri le na ci o nal ne an ti - do ping agen ci je.

na ti~ nu po dr {ku pre ko 50.000 gle da la ca. Ve ru jem da smo u sta wu da dik ti ra mo tem po igre ko ji nam od go va ra. Eks pe di ci ja or lo va u po po dnev nim sa ti ma le ti put Gla zgo va, gde }e do utak mi ce u su bo tu od ra di ti i po sled wa dva tre nin ga na ko ji ma se lek tor Mi haj lo vi} tre ba da ot klo ni di le me oko start ne po sta ve. Z. Ran ge lov SU BO TI ^A NI PRED STA VI LI MA RI ]A

Pa u za do bro do {la No vi tre ner Spar tak Zla ti bor vo de je Zo ran Ma ri}, ju ~e je pred sta vqen u Su bo ti ci, a od mah po tom je odr àn i pr vi tre ning. Ma ri }a je pred sta vio @eq ko Kne è vi}, pot pred sed nik Spar tak Zla ti bor vo de, ko ji se pr vo za hva lio Zo ra nu Mi lin ko vi }u na sve mu {to je ura dio za Spar tak, a po tom is ta kao: – Svi do bro zna te ka kav je on bio igra~ i ka kav je tre ner. Br zo smo se do go vo ri li, i mi i on ve ru je mo u ovu eki pu. @e li mo mu do bro do {li cu, mno go do brog ra da, re zul ta ta i za jed ni~ kog ra do va wa, sa za jed ni~ kom è qom da iza |e mo iz kri ze – ka zao je Kne è vi}. Zo ran Ma ri} je po tom is ta kao da od ra ni je no si do bre uti ske o Spar ta ku i da }e uz do bar rad su bo ti~ ki pr vo li ga{ kon so li do va ti re do ve. . – Kre }e mo od mah sa ra dom, a pa u za je do {la u pra vi ~as. Po zna jem igra ~e Spar ta ka, sa ne ki ma sam i ra dio, ali je neo p hod no da ne po sred no stek nem sli ku, na pra vim objek tiv nu ana li zu sta wa. Krat ko ro~ ni ciq se ti ~e sa mo re zul ta ta, ma kar i na u{trb igre – ka zao je Ma ri}. Uz Zo ra na Ma ri }a, u stru~ nom {ta bu }e mu po ma ga ti Go ran [a u la, dok tre ner gol ma na osta je Vla dan Ra da ~a. N. S.

sport

~etvrtak6.septembar2012.

dnevnik OLIMPIJADA U ISTANBULU

Propu{tena {ansa U Is t an b u l u, na Olim p i j a d i u {a h u, pra t i m o, pre sve g a, ra zu mqi vo, re zul ta te na {ih pred stav ni ka. Mu {kar ci se o~e ki va no vra }a ju iz bez da na, a da me im neo ~e ki va no idu u su sret. Ono {to su do bi le na mo stu ju ~e su iz gu bi le na }u pri ji, jer ne re {en re zul tat sa Vi j et n am k a m a je ne u s peh. Sja na Ma na ko va iz pr vih pet ko la pro tiv Po qa ki we je na si lu hte la, bez po tre be, jer me~ je iona ko ve} bio iz gu bqen, da do bi je re mi po zi ci ju, pa je iz gu bi la, a ju ~e je hte la da se “va di”, pa opet - }o rak. [te ta, jer je bi la u ve li koj {an si za in di vi du al nu me da qu na dru goj plo ~i. Ne u speh su i ne re {e ni re zul ta ti Boj ko vi }e ve i Ra ki }e ve pro tiv sla bi je rej tin go va nih pro tiv ni ca.

Va `ni ji re zul ta ti(mu {kar ci): Azer bej xan – Ru si ja 1,5:2,5, Ki na - Jer me ni ja 2,5:1,5, Fi li pi ni – Ma |ar ska 2:2, Ukra ji na – [pa ni ja 2,5:1,5, Mol da vi ja – Ne ma~ ka 1,5:2,5, Ar gen ti na - In di ja 2:2, SAD – Tur ska 3,5:0,5, Iz rael – Fran cu ska 2:2, Mek si ko - Uz be ki stan 1:3, Hr vat ska – Gr~ ka 2:2, BiH - ^e {ka 2:2, itd. Egi pat Sr bi ja1:3 (Amin (2643) – Iva ni {e vi} (2645) 0:1, Adli (2602) – Mar ku{ (2599)1:0, Ezat (2453) – Pe ru no vi} (2614) 0:1, La bib (2429) - Po po vi} (2579) 0:1). Pla sman: 1. Ru si ja 13, 2-3. Ki na, Ukra ji na 12, 4-11. Jer me ni ja, SAD, Ma |ar ska, Azer bej xan, Ne ma~ ka, Uz be ki stan, Fi li pi ni, En gle ska, Ma ke do ni ja 11, 19. Sr bi ja 10, itd. U na red nom ko lu Sr bi ja igra sa In di jom. @en s ka se l ek c i j a. Va ` ni j i re z ul t a t i: Ru s i j a – Poq s ka

2:2, Gru z i j a – Ki n a 1,5:2,5, Ukra i j n a – Fran c u s ka 2:2, Sr bi j a- Vi j et n am 2:2 (Boj k o v i} (2392) – Thi Mai (2212) re mi, Ma n a k o v a (2304) – Ki e u Thien (2226) 0:1, Sto j a n o v i} (2277) – Thi Nhu (2228) 1:0, Ra k i} (2300) – Bi~ Ngoc (2172) re mi), Ma | ar s ka – Cr n a Go r a 2,5:1,5, [pa n i j a – Gr~ k a 2,5:1,5, Esto n i j a - In d i j a 1:3, Uz b e k i s tan - Pe r u 2,5:1,5, Slo v a~ k a - Iran 0,5:3,5, SAD – Bel g i j a 4:0, Ka z ah s tan – Mon g o l i j a 3:1, BiH -Bu g ar s ka 0,5:3,5,itd. Pla s man: 1-3. Ki n a, Ru s i j a, Poq s ka 12, 4-10. Ukra j i n a, Fran c u s ka, Ma | ar s ka, Vi j et nam, In d i j a, [pa n i j a, Uz b e k i stan 11, 11-13. Gru z i j a, SAD, Sr b i j a 10, itd. U na r ed n om ko lu Sr b i j a igra sa Gru z i j om. B. Dankovi}

ZABAVNA [KOLA FUDBALA U ^OKI

Novak \okovi}

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE – US OPEN

Novak i Janko samo po~eli Naj bo qi srp ski te ni se ri du go su ~e ka li da is tr ~e na te ren i po~ nu me ~e ve 4. ko la. To su i do ~e ka li, ali se ni su du go za dr `a li na igra li {ti ma. Po sle tri pre ki da i od la ga wa zbog ki {e, No vak \o ko vi} i Jan ko Tip sa re vi} po ~e li su svo je du e le sa Sta ni sla som Va vrin kom i Fi li pom Kol {raj be rom, ali ih i pri vre me no za vr {i li po sle po la sa ta. No vak je pre od la ska s te re na vo dio 2:0, a Tip sa re vi} 5:2 u ge mo vi ma.

Ta~ no u tri ~a sa uju tru po vre me nu u Sr bi ji, or ga ni za to ri US ope na od lu ~i li su da de fi ni tiv no od lo `e sve pre o sta le me ~e ve za ka za ne za uto rak (je dva za vr {e no ne ko li ko) i od re de im no ve ter mi ne. Vre men ska prog no za ne da je raz log za op ti mi zam, pa }e, po sve mu su de }i, iz ne nad na od la ga wa i ne pre ci zna sat ni ca bi ti naj ve }i pro blem igra ~a, or ga ni za to ra i te ni ske pu bli ke do kra ja tur ni ra. Ina ~e, Vik to ri ja Aza ren ka us pe la je da se pla si ra u po lu -

fi na le sa vla dav {i Sa man tu Sto sur re zul ta tom 6:1, 4:6, 7:6, dok su Ma ri ja [a ra po va i Ma rion Bar to li mo ra le u svla ~i o ni cu pri iz ne na |u ju }em re zul ta tu 0:4. Da vid Fe rer je pre ko Ri {a ra Ga skea obez be dio me sto u ~e tvrt fi na lu - 7:5, 7:6, 6:4, u ko jem bi mo gao da se sa sta ne sa Jan kom Tip sa re vi }em. Jo{ u po n e d e q ak su me | u osam naj bo qih oti {li Fe de rer i Ber dih, od no sno Ma rej i ^i li}.

Na terenima ve`balo 200 mali{ana Otvo re nu za bav nu {ko lu fud ba la u ô ki na za vr {et ku {kol skog ras pu sta pet da na je po ha |a lo 200 de voj ~i ca i de ~a ka uz ra sta od 7 do 12 go di na iz ô ke, Pa de ja i Osto ji }e va. Otvo re nu za bav nu {ko lu fud ba la u ô ki, po se tio je wen idej ni tvo rac i di rek tor An ders Le vin sten, na ja vqu ju }i na sta vak pro jek ta u ko ji se u gra do vi ma gde se re a li zu ju, po red fud bal skih klu bo va ukqu ~u ju po li ci ja, op {ti ne i {ko le.

hu li ga na na sport skim pri red ba ma. Li der {ko le Sa {a Dul ka ka è da FK ô ka spro vo di od 2004. go di ne spro vo di pro gram Otvo re ne za bav ne {ko le fud ba la uz po mo} Kan ce la ri je u Be o gra du, a pr vi put ukqu ~e na je i po li ci ja, Cen tar za so ci jal ni rad op {ti ne ô ka, pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve i osnov nih {ko la iz ô ke, Pa de ja i Osto ji }e va. Po ide ji An der sa Le vin se na iz Dan ske, {ko la se or ga ni zu je u

de voj ~i ca i de ~a ka uz sa vla |i va we fud bal ske ve {ti ne, upo zna va li sa o bra }aj ne pro pi se, dru ì li se i za ba vqa li. Ova {ko la }e na sta vi ti da ra di i da qe, ali od sa da sa iz me we nom kon cep ci jom – na ja vio je Le vin sen. Asi stent pro jek ta Kan ce la ri je u Be o gra du Mi lo van Ri sti vo je vi} ob ja {wa va da je u pi ta wu pi lot pro gram ko ji se spro vo di u pet gra do va u Sr bi ji, ô ki, Pro ku pqu, Pi ro tu, Pa ra }i nu i Kwa èv cu, a no vi na je ukqu ~i va -

PRELAZNI ROK U RUSIJI JO[ TRAJE

Gasprom platio 80 miliona za Hulka i Vitsela U po no} 31. av gu sta u naj ve }em de lu Evro pe za vr {en je pre la zni rok za fud ba le re. Bo ga ti ru ski vla sni ci klu bo va iz dej stvo va li su od na ci o nal nog sa ve za da u toj ze mqi pi ja ca ra di se dam da na du `e. Ze nit iz Sankt Pe ter bur ga, od no sno pri vred ni gi gant Ga sprom ko ji sto ji sto pro cent no iza klu ba, u jed noj no }i is ke {i ra li su 80 mi li o na evra (!?) za

S ob zi rom na to da pre la zni rok u Ru si ji i da qe tra je, tre ba lo bi da bu de mo na opre zu i vi di mo ka ko }e ri va li zva ni~ nog {am pi o na re a go va ti na ova dva me ga tran sfe ra. I Hulk i Vit sel pot pi sa li su pe to go di {we ugo vo re sa Ze ni tom, ko ji je li der isto rij skog pr ven stva Ru si je, Pre mi jer li ge 2012/13. Po sle se dam od i gra nih ko la, Ze nit ima pet po be da, re mi i po raz i de li pr vo me sto sa Te re -

Hulk i Vitsel

dvo ji cu fud ba le ra iz por tu gal ske li ge. Po lo vi na je upla }e na Por tu za sna `nog bra zil skog na pa da ~a \i va nil da Vi je ru De So u zu, po zna ti jeg kao Hulk (26), a dru ga po lo vi na na ra ~un Ben fi ke, za sjaj nog bel gij skog re pre zen ta tiv ca Ak se la Vit se la (23). To su dva me ga po ja ~a wa ko ja je do bio Lu }a no Spa le ti pred start Li ge {am pi o na, u ko joj }e se Ze nit tak mi ~i ti u gru pi sa Mi la nom, An der leh tom i Ma la gom. Ru si, o~i gled no, vi de svo ju {an su da pro |u u osmi nu fi na la i go to vo da ni su pi ta li ko li ko je nov ca po treb no da se to osi gu ra.

kom iz Gro znog, CSKA iz Mo skve ima bod ma we, a An `i iz Ma ha~ ka le dva. Lo ko mo ti va iz Mo skve, Sla ve na Bi li }a, ima 13 bo do va. Ovaj {am pi o nat je isto rij ski jer pr vi u isto ri ji ru skog i so vjet skog fud ba la ko ji }e bi ti igran po „zim skom” ka len da ru, stan dard nom u Evro pi. Zbog o{trih zi ma, Ru si su ra ni je igra li to kom le ta, pa je ak tu el ni {am pion ~e kao sko ro go di nu da na da na stu pi u evro-ku po vi ma i ne sa mo to. Se zo na je po ~i wa la na pro le }e i za vr {a va la se na je sen, a eki pe ko je su igra le Evro pu na sta vqa le su po sle je se ni da se tak mi ~e u ku po vi ma i

to kom zi me, pa i pro le }a, dok su tra ja le pri pre me za no vo pr ven stvo. Od ove se zo ne i Ru si }e igra ti u bi o rit mu ve li kog de la Evro pe - je sen, zim ska pa u za, pa ras plet na pro le }e. Hulk je u Por to do {ao 2008. go di ne kao ano nim ni fud ba ler ko ji se {e tao po ja pan skim klu bo vi ma, a po sled wi za ko ji je igrao je bio To kio Ver di. Za ~e ti ri se zo ne na „Dra gau” osvo jio je tri ti tu le pr va ka ze mqe, jed nu Li gu Evro pe i ti tu lu naj bo qeg strel ca {am pi o na ta, a u pla vo-be lom dre su po sti gao je 78 go lo va na 196 utak mi ca. Bio je bli zu ^el si ja i Man ~e ster si ti ja le tos, a ka da se to iz ja lo vi lo od lu ~io je da ode u Ru si ju sa sta tu som po vre me nog re pre zen ta tiv ca Bra zi la (5/14). Por to je u go di nu da na za ra dio 87 mi li o na evra od pro da je dvo ji ce naj bo qih fud ba le ra, ko je je do veo sko ro za „xa be”. Pro {log le ta Ra da me la Fal kaa pro da li su Atle ti ko Ma dri du za 47 mi li o na evra, a sa da Hul ka za ne {to ma we. Vit sel je u Por tu ga lu pro veo sa mo jed nu se zo nu, ali je to bi lo sa svim do voq no da Evro pa po~ ne da pri ~a o we mu. Igrao je sjaj no za Ben fi ku u ko ju je do {ao pro {log le ta po sle pet se zo na u Stan dar du iz Li je `a. Bio je ~lan svih mla |ih se lek ci ja bel gij ske re pre zen ta ci je, pre ne go je sko ro po stao stan dard ni se ni or ski re pre zen ta ti vac i usko ro }e mo ima ti pri li ke da se uve ri mo ko li ko je do bar igra~, ka da se su da re Sr bi ja i Bel gi ja na pu tu ka Bra zi lu 2014. go di ne. Ru ski Ga sprom, po red Ze ni ta, ge ne ral ni je spon zor [al kea i Cr ve ne zve zde, a klub se na la zi u pre go vo ri ma sa vla sni kom Mi la na Sil vi jom Ber lu sko ni jem oko ula ska i u slav ni ita li jan ski klub.

S polaznicima u ^oki ve`bao i idejni tvorac i direktor {kole Anders Levinsen

Ma li {a ni su pro gram {ko le sa vla da va li na fud bal skim te re ni ma u ^o ki, Pa de ju i Osto ji }e vu, gde su im pro vi zo va ne uli~ ne ras kr sni ce, na ko ji ma su sa o bra }aj ni po li caj ci re gu li sa li pro met, ume sto auto mo bi la de ca su „vo zi la” lop te, pa su sti ca la ve {ti nu i zna we iz fud ba la i po zna va wa sa o bra }aj nih pro pi sa, a upo zna li su se i sa po li cij skom opre mom ko ja se ko ri sti u bor bi pro tiv

Sr bi ji i jo{ 18 ze ma qa od 2001. go di ne, a fi nan si ra ju je am ba sa de Dan ska i Nor ve {ka u sa rad wi sa fud bal skim klu bo vi ma do ma }i ni ma i Kan ce la ri jom Otvo re ne za bav ne {ko le fud ba la u Be o gra du. [ko la u ^o ki je jed na od naj bo qih u Sr bi ji, pa ju je po se tio i wen di rek tor i tvo rac An ders Le vin sen. - Za do vo qan sam onim {to sam vi deo na sta di o nu u ^o ki na ~i jem su trav na tom te pi hu 200

we u {ko lu pred stav ni ka po li ci je, lo kal ne sa mo u pra ve, {ko le i klu ba, ko ji }e for mi ra ti bord od po tri svo ja pred stav ni ka. Ume sto po ka znog ka rak te ra ko ji tra je pet da na go di {we, {ko la }e tra ja ti kun ti nu i ra no od sep tem bra ove do ma ja me se ca na red ne go di ne. Bord }e se sa sta ja ti jed nom me se~ no, a {ko le }e se odr `a va ti jed nom ne deq no u ne koj od {ko la u gra du. Tekst i foto: M. Mitrovi}

PAZOV^ANI IZGUBILI OD VO@DOVCA

Bez snage nema bodova Su sret sa Vo `dov cem Rad ni~ ki je do ~e kao sa osam bo le snih igra ~a i na rav no iz gu bio (0:2). Tre ner Ne nad Va ni} ra dio je sa po la eki pe, dok su na dru goj stra ni le ka ri ~i ni li svo je da ospo so be obo le li deo eki pe. Sre }om je dan broj igra ~a stao je na no ge, ali ne pot pu no sprem ni na na po ran su sret. Va ni} je po ku {ao sa kom bi no va nim ti mom da se su pro sta vi jed nom od naj bo qih ti mo va Pr ve li ge. - Pre za do vo qan sam igrom u pr vom po lu vre me nu. Dok su re ko ve le scen ti ima li sna ge Rad ni~ ki se uspe {no no sio sa fa vo ri zo va nim Vo `dov cem.^ak smo ima li dve ve o ma po voq ne pri li ke. Bon xi} i Mar ko vi} da su bi li ma lo pri seb ni ji, pr vo

po lu vre me bi se za vr {i lo u na {u ko rist - pri me }u je tre ner Va ni}. Na kon rav no prav ne igre u pr vom po lu vre me nu, Rad ni~ ki je na sta vio u dru gom po lu vre me nu sa ma we pa `we i ù stri ne. To su is ko ri sti li sna `ni i br zi na pa da ~i Vo `dov ca i za de se tak mi nu ta re {i li su sret. Naj pre je Ha ski} u na le tu lop tu iz kor ne ra za bio u mre ù po red pa siv ne od bra ne no vo pa zo va~ kog ti ma. Ubr zo za tim stub od bra ne Rad ni~ kog mla ko je vra tio lop tu svom gol ma nu. Opre zan je bio \o ki}, sti gao je pre Mi lo {e vi }a, i la kim lo bom po sta vio ko na ~an re zul tat. Te ner Va ni} mo rao je na iz igre iz vu ~e umor ne Pa vlo vi }a i ê pr wu. .

- Iako po la ti ma pod le ko vi ma, Rad ni~ ki se ni je obru kao.To uli va na du da kad bu de mo kom plet ni, po mr si mo ra ~u ne mno gim fa vo ri ti ma - za kqu ~u je sport ski di rek tor klu ba Ra {a Or lo vi}. Tre ne ru Va ni }u ja vi li su se ju ~e svi igra ~i. Po ja ~an je tem po tre nin ga. Ve ru je se da }e eki pa bi ti sprem na i kom plet na za su sret u In |i ji. Na po ~et ku pr ven stva Rad ni~ ki je na ja vio da u sva ki su sret ula zi spre man na po be du. - In |i ja je na ja vi la bor bu za su per li gu. Mi smo od lu~ ni na bor bu da op sta ne mo, ta ko da }e su sret u In |i ji bi ti di na mi ~an i za ni mqiv - ka `e Da li bor Pu ni {i}, ka pi ten Rad ni~ kog. J. Vukovi}

SPORT

dnevnik

~etvrtak6.septembar2012.

POR TU GAL SKI [AM PION U PO SLED WIH DE SET GO DI NA IN KA SI RAO 350 MI LI O NA EVRA

Porto uzeo i jare i pare

Zma j e v i u po s led wih 10 go di na osvo ji li 23 tro fe ja, isto vre me no pu ne }i ka su pro da jom svo jih aso va. Od 15 tran s fe r a in k a s i r a l i pre k o 350 mi li o na evra. Ni k o kao Por t o. Slav n i klub sa sta di o na Dra gao u pret hod n oj de c e n i j i je us p eo da osvo ji Li gu {am pi o na, dva pu ta

po pa pre nim ce na ma obez be |i vao se bi la god no funk ci o ni sa we, u si tu a ci ji ka da se Real, Bar se lo na i Man ~e ster ju naj ted na la ze u du go vi ma od vi {e sto ti na mi li o na evra. Por to je od le ta 2004. re a li zo vao ~ak 15 ja kih tran sfe ra u ino stran stvo, in ka si rav {i na ime obe {te }e wa ukup no 365 mi li o na evra.

Fud ba le ri Por ta

Li gu Evro pe (UEFA), na rav no i broj ne tro fe je na do ma }oj sce ni, a sve to uz ula ga wa na ni vou klu bo va sa dna ta be le en gle ske Pre mi jer li ge. Slo bod no se mo `e re }i da je pred sed nik zma je va @or` Nu no Pin to da Ko {ta ku po pro da ju igra ~a pre tvo rio u umet nost. Ono {to je Zdrav ko Ma mi} iz za gre ba~ kog Di na ma na Bal ka nu, to je Da Ko {ta u evrop skim okvi ri ma. Ku pu ju }i jef ti no, ili bez na dok na de, a on da sa ta kvim igra ~i ma pra ve }i vr hun ske re zul ta te, Por to im je po di zao vred nost na fud bal skom tr `i {tu i on da pro da jom

Turskog fudbalera izdalo srce Fud bal ski klub Eski {e hir spor iz An ka re ob ja vio je na zva ni~ nom saj tu da je Ediz Bah ti ja re vi} (26), ko ji igra ju }i za tur skog su per li ga {a na stu pa pod pre zi me nom Bah ti ja ro glu, pre mi nuo u svom do mu po {to se vra tio sa ve ~er weg tre nin ga. Mla di fud ba ler je iz dr ào tre ning ali se ni je do bro ose }ao po po vrat ku u stan gde je ì veo sa de voj kom. Iako je ona od mah alar mi ra la le ka re, me di cin ska slu `ba je sa mo mo gla da kon sta tu je smrt ka da je sti gla u stan Bah ti ja re vi }a. Edis Bah ti ja re vi} je ro |en 1986. go di ne u No vom Pa za ru, ali je sa de set go di na oti {ao u Tur sku i do bio tur sko dr à vqan stvo. No sio je dres mla |ih re pre zen ta tiv nih se lek ci ja Tur ske, a 2010. go di ne pri hva tio je po ziv da za i gra za se ni or ski tim Bo sne i Her ce go vi ne.

U te igra ~e je pri li kom do la ska na Dra gao ulo `e no tek 35 mi li o na evra, {to zna ~i da je por tu gal ski klub na wi ma za ra dio 330 mi li o na evra! U po je di nim slu ~a je vi ma (Pe pe, An der son) ni je kom plet no obe {te }e we i{lo u ka su klu ba, ali ~ak i ka da se od bi je taj no vac, za ra da i da qe iz no si pre ko 300 mi li o na evra. Pla vo-be li ma naj vi {e se is pla t io ko l um b ij s ki cen t ar for Ra d a m el Fal k ao, za t im Bra zi lac Hulk, a ogrom ne pro fi te ge ne ri sa li su i Ri kar do Kar va qo, Pe pe, Bru no Al ve{, Li san dro Lo pez, Pa u lo Fe re i-

ra. Je dan De ko do ve den je iz Sal g e i r o { a za sa m o 100.000 evra, po {to ga ni je è leo ta da {wi tre ner Ben fi ke Gre jem Su nes. Top-li sta 2004. Ri kar do Kar va qo (0) êl si 30 2004. Pa u lo Fe re i ra (0) êl si 20 2004. De ko (0,1) - Bar se lo na 15 2005. Ma ni{ (0) - Di na mo Mo skva 16 2007. Pe pe (1) - Real 30 2007. An der son (7) - Man ~e ster ju naj ted 30 2008. Ri kar do Kva re `ma (6) In ter 19 2008. @o ze Bo sin gva (0) êl si 20,6 2009. Li san dro Lo pez (2,3) Lion 28 2009. Lu ~o Gon za les (6,6) Olim pik Mar sej 18 2009. Ali Si so ko (0,3) Lion 15 2010. Bru no Al ve{ (0) - Ze nit 23 2011. Ra da mel Fal kao (4) Atle ti ko Ma drid 47 2012. Fre di Gu a rin (2) - In ter 13,5 2012. Hulk (5,5) - Ze nit 40 Ci fre su iz ra è ne u mi li o ni ma evra, ci fra iza ime na igra ~a ozna ~a va za ko li ko je do ve den, a ci fra iza ime na klu ba za ko li ko je pro dat. Ma ni{ je imao re pu ta ci ju ne di sci pli no va nog igra ~a, pa je bio do stu pan bes plat no, @o ze Bo sin gva iz Bo a vi ste je sti gao bez evra na dok na de. Ne ki od igra ~a sa li ste ko ja sle di, u pret hod nim klu bo vi ma su igra li na dru gim po zi ci ja ma, pa su im u Por tou pro na la zi li no va me sta i pre tva ra li ih u aso ve evrop skog for ma ta.

I Fabregas je tuàn Na kon {to je Kri sti ja no Ro nal do iz ja vio da ni je za do vo qan u Re a lu i ve zni igra~ Bar se lo ne je po ka zao ne za do voq stvo sta t u s om u svom klu b u. Sesk Fa bre gas iz ja vio je da je fru stri ran zbog ma weg bro ja mi nu ta ko je pro vo di u igri. Igra~ sre di ne te re na bi vo leo da igra sva ku utak mi cu od po ~et ka do kra ja. U po sled woj utak mi ci ko ju je Bar sa igra la pro tiv Va len si je, Fa bre gas je iz igre iza {ao po sle 63 mi nu ta. Upr kos to me {to je u pr va tri ko la Pri me re bio star ter za svo ju eki pu, Fa bre gas je iz u- zet no ne za do vo qan zbog ulo ge ko ja mu je da ta u Bar si. - Ne {to kao „zlat na za me na” u fud ba lu ne po sto ji, to je iz mi {qo ti na. Ne mo gu da vam ka èm {ta ~i ni zlat nu za me nu - re kao je Fa bre gas. - Svo jim sa i gra ~i ma è lim da uvek ima ju „sre} no li ce”. Ako ja svo je „tu `no li ce” mo ram da no sim ku }i, u re du, ne ka bu de

ta ko jer ne è lim da to li ce vi de mo ji klup ski dru go vi i tre ner. U Bar si noj sre di ni te re na kon ku ren ci ja je pa kle na, pa se za me sto u ti mu po red Fa bre ga sa bo re Ini je sta, ]a vi, Bu skes i iz Ar se na la no vo pri do {li Aleks Song. Upr kos to me Sesk sma tra da mu je u ti mu me sto svih de ve de set mi nu ta. - Uvek sam go vo rio da igram u naj bo qem klu bu na sve tu ali ja sam ov de do {ao da se tak mi ~im, u~im i uì vam, a ne da se dim i raz mi {qam o smi slu ì vo ta. Tre ner zna mo je mo gu} no sti, mo gu da igram na tri po zi ci je na ko ji ma se u ti mu bo rim sa naj bo qim svet skim fud ba le ri ma. Odu {e vqen sam {to sam deo ove eki pe, ali ka da tre ner bu de re kao da idem, ja }u oti }i - za vr {io je Fa bre gas. Me lan ho li ja se iz gle da {i ri Pri me rom, ka ko je kre nu lo, mo `da se ja vi jo{ ne ki fud ba ler.

In memorIam

Milan Vukeli} Du go go di {wi fud ba ler i tre ner u fud bal skom klu bu Par ti zan Mi lan Vu ke li} pre mi nuo je u Be o gra du. De bi to vao je u no vo sad skom Po {ta ru, afir mi sao se u no vo sad skoj Voj vo di ni (1955-58), a pro sla vio u dre su Par ti za na (1958-69). Osvo jio je ~e ti ri ti tu le pr va ka Ju go sla vi je (1961, 1962, 1963, 1965). Igrao je na me stu ve znog igra ~a, a bio je i gol ge ter. Bio je ~lan naj tro fej ni je ge ne ra ci je cr no be lih. Po sed wi pr ven stve ni me~ od i grao je 29. mar ta 1969. pro tiv OFK Be o gra da. Vu ke li} je ro |en je 2. ja nu a ra 1936. u No vom Sa du. Za mla du re pre zen ta ci ju (1956) i B re pre zen ta ci ju Ju go sla vi je (1958) od i grao je po

jed nu utak mi cu, a za naj bo qu se lek ci ju na stu pao je na tri su sre ta. De bi to vao je 15. sep tem bra 1957. pro tiv Austri je (3:3) u Be o gra du, a opro stio se 25. ok to bra 1964. pro tiv Ma |ar ske (1:2) u Bu dim pe {ti. Po sle 11 se zo na igra wa i 434 na stu pa za Par ti zan uz po stig nu tih 136 go lo va (153 me ~a, 30 go lo va u li gi), od mah je na sta vio kao tre ner u klu bu. Jed no vre me bio je na stav nik fi zi~ kog vas pi ta wa u Voj noj gim na zi ji i tre ner u Par ti za nu, da bi po sle de vet go di na ra da na dva fron ta, iza brao sa mo Par ti zan i ra dio sa mla |im ka te go ri ja ma klu ba iz Hum ske.

PA RA O LIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU

Mitrovi}u srebro i svetski rekord Srp ski atle ti ~ar Dra `en ko Mi tro vi} osvo jio je sre br nu me da qu na pa ra o lim pij skim igra ma u tak mi ~e wu u ba ca wu di ska re zul ta tom iz tre }e se ri je 32,97. On je tim hi c em obo r io svet ski re kord u svo joj ka te go ri ji F54. Ku ba nac Di as je osvo jio zlat nu me da qu i obo rio svet ski re kord u svo joj F56 ka t e g o r i j i sa ba ~ e n ih 44.63. Iza Di a sa i Mi tro vi }a na {ao se Ira nac Mu ha med Ali Ja ri, ko ji je ostva rio naj bo qi hi tac u tre }oj se ri ji 41.98 me ta ra, {to je ujed no i naj bo qi re zul tat se zo ne u we go voj ka te go ri ji Di a s je pri k u p io ukup n o 1019 po e n a, Mi t ro v i} je imao se d am ma w e, a Ali Ja r i je tak m i ~ e w e za v r { io sa 978 po e n a. I po red to ga {to je na{ tak mi ~ar imao je dan od sla bi jih re zul tat u fi na lu, po stao je olim pij ski vi ce {am pion zbog raz li ke u in va li di te tu.

NO VO SA \A NI NA TUR NI RU U CR VEN KI

Tempirawe forme

Ru ko me ta {i Voj vo di ne tre ni ra ju pu nim ga som i pri pre ma ju se za na red nu se zo nu, u ko joj im am bi ci je ni ma lo ne maw ka ju. I ovo ga pu ta No vo sa |a ni }e igra ti na tri fron ta, u do ma }em pr ven stvu i ku pu, kao i u Evro pi. Za to su pri pre me ra ni je po ~e li od svih i do ve li ne ko li ko od li~ nih igra ~a, ko ji su pra va po ja ~a wa za cr ve no - be le, ~i je ru ko vod stvo ni ka da ne se di skr {te nih ru ku. Ka da se sve ima na umu, on da slo bod no mo è da se ka è da }e Vo {a u no voj se zo ni ju ri {a ti na tro fe je. Od i gra li su No vo sa |a ni niz pri prem nih utak mi ca, a ne dav no su se vra ti li iz Spli ta, gde su dva pu ta po be di li Ka {tel, je dan put svo je do ma }i ne, a po ra è ni su od Iz vi |a ~a iz Qu bu {kog 24:23. - U toj utak mi ci, iako smo po ra è ni, od i gra li smo naj bo qe is ta kao je di rek tor Dar ko Jev ti}. - Po ka za li smo da po se du je mo kva li tet i da mo è mo da ostva ri mo am bi ci je ve za ne za na red nu se zo nu, ko ja po ~i we 15. sep tem bra i to bor ba ma za bo do ve u Su per li gi.

Ka ko su se no vaj li je uklo pi le? - Za do voq ni smo igra ~i ma ko je smo do ve li i mo gu re }i da su se br zo pri la go di li. Do bi li smo na br zi ni, igra mo di na mi~ ni ji ru ko met s do sta tran zi ci je. To nam je i bio ciq. Uz sve, do bro je {to su svi mom ci pro {li pri pre me i ni ko se ni je po vre dio. U pe tak i su bo tu igra }e mo na Me mo ri jal nom tur ni ru „Slo bo dan - ^i le Mi {ko vi}” u Cr ven ki i po sle to ga ne }e vi {e bi ti pri prem nih utak mi ca. [ta je s Pu {i com i Man di }em? - [to se Pu {i ce ti ~e, on re dov no tre ni ra s na ma. ^e ka mo od go vor Ar bi tra `ne ko mi si je i od lu ku da li }e osta ti u Voj vo di ni, jer ta kav ru ko me ta{ nam je po tre ban. Man di} se po vre dio na pri pre ma ma na Zla ta ru. On }e za nas igra ti on da ka da mu to oba ve ze bu du do zvo qa va le. S na ma je bio i Zla tan Smo qan, ali vra tio se u @SK. Ina ~e, na ras po la ga wu ima mo dva de set igra ~a i mo gu is ta }i da pri li~ no sprem ni do ~e ku je mo no vu se zo nu i go sto va we u Kru {ev cu - na gla sio je Jev ti}. I. Gru bor

@REB ZA KUP VOJ VO DI NE

^uru`ani u Budisavi

U No vom Sa du je oba vqen `reb za Kup Voj vo di ne u ru ko me tu za mu {kar ce i da me. @reb je bio po lu di ri go van. U pr vom de lu sa sta }e se klu bo vi iz istih okru ga, a ka sni je do }e do ukr {ta wa sa klu bo vi ma iz su sed nih okru ga, ka ko bi se tro {ko vi sve li na mi ni mum. U pr vom ko lu (12. sep tem bra), kod mu {ka ra ca, sa sta }e se BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka Pa lan ka - La vo vi (BP), BU DI SA VA: Par ti zan - Haj duk (^u rug), NO VI SAD: Rad ni~ ki - Me ta lac (Fu tog), Sla vi ja - Ta tra (Ki sa~), SR BO BRAN: Sr bo bran - @SK (@a baq), BE O ^IN: Ce ment - Ti tel Xon Dir. Dru go ko lo pred vi |e no je za 26. sep tem bar. Kod da ma tak mi ~e we kre }e 26. sep tem bra, a sa sta }e se - RU SKI KR STUR: Ru sin - La ki (Cr ven ka), OXA CI: Oxa ci - Son ta, MA GLI]: Ma gli} - Mi le ti} (Mo {o rin), BA^: Eret - Vr bas, @A BAQ: @e qa - Te me rin, MU @QA: Le hel - Sen ta, ELE MIR: Naf ta gas - Grad nu li ca (Zre wa nin), ALEK SAN DRO VO: Alek san dro vo - Slo ga (Osto ji }e vo), OPO VO: Mla dost - Mla dost (Be la Cr kva). J. G.

ME \U NA ROD NI TUR NIR U KI KIN DI

Prijedor~anke najboqe Eki pa Ki kin de, ~lan no vo for mi ra ne Pr ve li ge Voj vo di ne, bio je do ma }in dvo dnev nog, {e stog po re du Me |u na rod nog ru ko met nog tur ni ra „Ki kin da 2012”. Pr vog da na kva li fi ka ci je su igra ne u dve gru pe u no vo o tvo re noj sport skoj ha li u Mo kri nu, a dru gog da na u SC Je ze ru. Pr vo me sto osvo -

ji la je eki pe Mi ra iz Pri je do ra ko ja je u fi na lu sa vla da la Mi le ni jum iz Be o gra da (20:16), dok je za tre }e me sto Ju ni or po be dio zre wa nin ski Pro le te ra (30:18). Ru ko me ta {i ce do ma }i na sa vla da le su u bor bi za pe to me sto ~e ho slo va~ ku eki pu Hod nin (26:18). M. S.

sPORt

~etvrtak6.septembar2012.

dnevnik RE A GO VA WE PRED SED NI KA SSNS-a ZO RA NA [IP KE NA STA VO VE ^EL NI KA SANS-a I SPORT SKIH LE GEN DI

Za SANS je naj be zbol ni je da vi {e ne po sto ji

Mla di va ter po li sti Sr bi je

JU NI OR SKO EVROP SKO PR VEN STVO

Sr bi ja u ~e tvrt fi na lu Ju ni or ska va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je po be di la je Cr nu Go ru i kao pr vo pla si ra na eki pa u gru pi pla si ra la se u ~e tvrt fi na le Evrop skog pr ven stva. Sr bi ja, sa po bed ni ci ma osta lih gru pa, ~e ka is ho de osmi ne fi na la, a u ~e tvrt fi na lu }e igra ti sa bo qim iz du e la Ma |ar ska - Tur ska. Pr v a me s ta u gru p a m a na {am pi o na tu u fran cu skom Ka neu osvo ji li su, po red Sr bi je, mla di va ter po li sti Hr vat ske, Ru si je i Ita li je. U utak mi ci ko ja je od lu ~i va la o pr vom me -

Ta be le Gru pa A: Hr vat ska 9, Fran cu ska 6, Slo va~ ka 3, Ne ma~ ka 0 Gru pa B: Sr bi ja 9, Cr na Go ra 6, Tur ska 3, Ukra ji na 0 Gru pa C: Ru si ja 7, Gr~ ka 6, [pa ni ja 4, Be lo ru si ja 0 Gru pa D: Ita li ja 9, Ma |ar ska 6, Ho lan di ja 3, Ru mu ni ja 0

Osmi na fi na la Fran cu ska - [pa ni ja, Gr~ ka - Slo va~ ka, Cr na Go ra - Ho lan di ja, Ma |ar ska - Tur ska

stu u gru pi Sr bi ja je od li~ nom igrom u za vr {ni ci sa vla da la Cr nu Go ru - 8:6. Naj e fi ka sni ji je bio Og wen Sto ja no vi} sa tri go la, po dva su po sti gli Ran |e lo vi} i E{kert, je dan Mat ko vi}. Cr na Go ra je u dva na vra ta u pr vom po lu vre me nu ima la dva go la pred no sti (2:0 i 4:2), a Sr bi ja pr vi put po ve la 30 se kun di pre kra ja tre }e ~e tvr ti ne (5:4). U po sled wem pe ri o du igre bi lo je 6:6 a on da je tim ko ji vo di De jan Sa vi} sa dva go la obez be dio po be du i di rek tan pla sman u ~e tvrt fi na le.

Ra do vi} na pu stio Par ti zan Cr no gor ski re pre zen ta ti vac Alek san dar Ra do vi}, ko ji je dve se zo ne no sio ka pi cu Par ti za na, ne }e vi {e igra ti na Ba wi ci. Is ku sni in ter na ci o na lac je za do ma }e me di je po tvr dio da se ra sta je sa cr no-be li ma i da u we go vom od la sku ne ma ni ka kve lo {e po za di ne. - Jed no stav no smo se do go vo ri li da ne na sta vi mo sa rad wu. Po sle sve ga, ~ast mi je {to sam dve go di ne igrao za Par ti zan, ra me uz ra me sa Vla di mi rom Vu ja si no vi }em. Osvo jio sam i Li gu {am pi o na, ovaj pe riod ka ri je re }e mi za u vek osta ti u se }a wu - re kao je Ra do vi} ko ji ka ri je ru na sta vqa u Ja dra nu iz Her ceg No vog. - Vra }am se u moj ma ti~ ni klub i klub oda kle sam i do {ao na Ba wi cu. Ra du jem se sa rad wi sa tre ne rom i do ju ~e ra {wim sa i gra ~em Vla di mi rom Goj ko vi }em. Ta ko |e, ra du jem se jer sam dve ne za bo rav ne se zo ne pro veo u Par ti za nu. Ni sam za lu pio vra ta za so bom. Alek san dar [o {tar, pred sed nik Par ti za na re kao je da je

Alek san dar Ra do vi}

cr no gor ski in ter na ci o na lac za tra `io i do bio po tvr dan od go vor da na pu sti re do ve {am pi o na. - Ra do vi} je sja jan mo mak, od i grao je dve za pa `e ne go di ne u

Trip ko vi} ne }e u Bo lo wu Ne ka da {wi as Par ti za na, Hu ven tu da i Uni ka he bio bli zu pot pi si va wa ugo vo ra sa Bo lo wom. Pot pis ugo vo ra iz o stao zbog uslo va na {eg in ter na ci o nal ca. Iz gle da lo je da je tran sfer Uro {a Trip ko vi }a u Vir trus iz Bo lo we go to va stvar, ~ak je i biv {i re pre zen ta ti vac za lo kal ne ita li jan ske me di je iz ja vio da bi `e leo da igra za klub ~i je su bo je ne ka da bra ni li Pre drag Da ni lo vi} i Mi lo{ Vu ja ni}, ali od pu ta na Ape ni ne iz gle da ne ma ni {ta. Na i me, spe ci ja li zo va ni ko {ar ka {ki por tal Spor tan do do no si vest da su pre go vo ri Trip ko vi }a i Vir tu sa pro pa li jer je srp ski in ter na ci o na lac tra `io da se u ugo vor sta vi do dat na kla u zu la ko ja bi mu omo gu }i la da na pu sti Bo lo wu u slu ~a ju po nu de ne kog od klu bo va ko ji igra ju u Evro li gi.

Pre go va ra~ ki tim Vir tu sa od bio je ova kvu vr stu sa rad we i okre }e se tra ga wu za no vim igra ~i ma. Ume sto Trip ko vi }u an ga `man bi mo gao da bu de po -

Uro{ Trip ko vi}

nu |en Ka na |a ni nu En di ju Ro tin su, ko ji je pro {le se zo ne igrao za Ali kan te. Pod se }a mo da je Uro{ Trip ko vi} pre po la go di ne ope ri sao oba ku ka i zbog hi rur {ke in ter ven ci je pro pu stio je ce lu pro {lu se zo nu.

Par ti za nu. To se ne za bo ra vqa. Sa dru ge stra ne, imao je ne ke svo je ne do u mi ce, {ta i ka ko da qe a na ma tre ba ju igra li ko ji su pot pu no po sve }e ni ra du u klu bu - iz ja vio je [o {tar. PRI PREM NE UTAK MI CE

Po raz Par ti za na, re mi Zve zde Ko {ar ka {i Par ti za na i Cr ve ne zve zde su ima li no ve, kva li tet ne pro ve re. Pod mla |e ni i ne kom plet ni sa stav {am pi o na Sr bi je ni je us peo da sa vla da ukra jin skog pr va ka Do weck, na ~i joj klu pi se od ovog le ta na la zi Vla da Jo va no vi}.Bi lo je 68:72, po ~e tvr ti na ma 15:15, 23:18, 12:21, 18:18. Pro tiv Do wec ka - za ko ji igra du go go di {wi Par ti za nov ka pi ten Pe tar Bo `i}, ma da ne ma pot pi san ugo vor - naj e fi ka sni ji su bi li Fran cuz Leo Ve ster man sa 17 i \or |e Ga gi} sa 13 po e na. Cr ve na zve zda isto vre me no je u @e le zni ku do ~e ka la tur sku Kar {i ja ku i po sle „mi nu sa” od 14 po e na na po lu vre me nu, us pe la da iz beg ne pr vi po raz u pri prem nom pe ri o du [ta vi {e, Igor Ra ko ~e vi} je ~e ti ri se kun de pre kra ja mo gao da obez be di pe tu po be du, ali je na kon po stig nu tog ko {a pro ma {io do dat no slo bod no ba ca we - 78:78 (12:19, 18:25, 20:18, 28:16).

U No vom Sa du bi ti {u dva te da to ni je mo gu }e. Ako è li te da - Je di ni pro blem le ì u ri to ri jal na sport ska sa ve za u~e stvu je te u ra du ne kog te ri to SANS-u i we go voj ne mo gu} no sti Sport ska aso ci ja ci ja No vog Sa ri jal nog sa ve za, ko ji tre ba da da bu de spo na iz me |u klu bo va i da i no vo o sno va ni Sport ski sa bri ne o svim gra na ma spor ta on da Upra ve za sport i omla di nu, ko ja vez No vog Sa da. Si gur no je da je go spo din An to ni} mo ra da to na je ne ko li ko po sled wih go di na je dan sa vez vi {ak . Pret hod nih u ~i, kao i we go ve ko le ge iz mo ra la da oba vqa i po slo ve o ko da na, naj pre su ~el ni ci Sport SANS-a. ji ma je tre ba lo da vo di ra ~u na ske aso ci ja ci je No vog Sa da Svi oni ko ji su mo gli da or ga grad ski te ri to ri jal ni sa vez. To (SANS) Do bri vo je An to ni} ni zu ju EP ili SP u No vom Sa du je je di ni raz log {to je SSNS po (pred sed nik Skup {ti ne) i Mi o bi li su po dr à ni u sva kom po ~eo da se ba vi tim po slo vi ma ka drag Tr ku qa (se kre tar), a po tom gle du i od grad ske vla de i od go ko klu bo vi ne bi do bi ja li pre kr i sport ske le gen de Zo ran Pan spo di na Kra vi }a, ka ~i}, Bra ni slav Si mi} i Ta di ja è [ip ka. Na rav no, Ka ~ar iz ne li su ar gu men te za za ta ko ne {to tre ba {to po sto ji SANS. ima ti ugled u me |u na Tim po vo dom na {oj re dak ci ji rod noj fe de ra ci ji. ja vio se pred sed nik SSNS Zo ran Ta ko ozbiq na tak mi [ip ka, ko ji se na {ao pro zva nim, ~e wa mi ni mum du plo sma tra ju }i da je u tek sto vi ma vi {e do ne su gra du od „Na gla {e no fa vo ri zo va we no ono ga {to grad iz dvo vo o sno va nog sa ve za„, „Ne ar gu ji za wih. men to va no bla }e we i oma lo va - Sa da {wi ru ko vo à va we„ i „Re zul ta ti je di no me di o ci Aso ci ja ci je ri lo (ne)ra da„ iz ne se no niz ne i- shva ti li su SANS sti na i ne pre ci zno sti. kao or ga ni za ci ju ko ja - Jo{ jed nom }u na po me nu ti da tre ba da ras po de qu je SSNS ra di u skla du sa Za ko nom bu xet ska sred stva i o spor tu i omla di nu Re pu bli ke upra vqa spor tom u Sr bi je. Sva ko dnev no mu se obra gra du, a ~lan Grad skog ti 10 do 15 klu bo va sa ra znim ve }a za sport tre ba da im tra ì spon zo re, pi ta wi ma u ve zi prav da wa bu {to je vi {e ne go sme xet skih sred sta va, jav nih na bav r an [ip k a Zo {no. Te ri to ri jal ni ki i osta lih po treb nih in for sport ski sa vez tre ba da bu de spo {aj ne pri ja ve. A upra vo Kra vi} ma ci ja. Za ni mqi vo je to da nam na iz me |u klu bo va i Upra ve. Ne je naj vi {e po mo gao ba{ klu bo vi se obra }a ju i ~la no vi UO mo è Kra vi} da od go va ra za raz ma iz spor to va ko ji su ne ga tiv no SANS-a, ko ji uop {te ne ma ju voj spor ta u gra du, a da se po oce ni li we gov rad. uvid u po slo va we te aso ci ja ci je, SANS-u ni {ta ne pi ta. Po Pre ma [ip ki nim re ~i ma naj ni ti u to da pro stor ko ji ko ri SANS-u bi Upra va tre ba lo da sme {ni je iz ja ve o no vo sad skom sti SANS, na me wen is kqu ~i vo is pu wa va wi ho ve è qe. Pre po spor tu je iz neo go spo din Do bri za sport ske de lat no sti i ak tiv ru ~u jem im da u na red nom pe ri o- vo je An to ni}. no sti, iz najm qu ju u za kup pri du na |u ne ku dru gu za ba vu po {to - Za sve ove go di ne, u ko ji ma je vat nim fir ma ma ~i me di rekt no im ova o~i gled no ne le ì. An to ni} po ku {a vao da bu de ne kr {e za kon. Pod se tio bih jo{ SSNS }e da na sta vi sa ra dom kao {to u spor tu, ni je na u ~io da se jed nom da SANS ve} osam go di ser vis klu bo va i sport skih dru Ko mi si ja za oce nu pro gra ma ne na ne funk ci o ni {e, da se wi hov {ta va, a ne ka u SANS-u i rad svo dio sa mo na na pla tu da qe fi lo zo fi ra ju i ogo go di {we ~la na ri ne sport Je di ni pro blem le ì u SANS-u i va ra ju sve pro {le i bu du }e skih or ga ni za ci ja, a rad we g o v oj ne m o g u} n o s ti da bu d e spo n a ~la no ve Grad skog ve }a za SANS-a i we go vog po slov iz me |u klu bo va i Upra ve za sport du è ne za sport i omla di nog ra ~u na, bio je pod in nu. Sa mo ne znam do kle }e ge ren ci jom sa mo jed nog ~o i omla di nu, ko ja je ne ko li ko ve ka Mi o dra ga Tr ku qe - po sled wih go di na mo ra la da oba vqa to ta ko da ~i ne. [ip ka pod se }a da su ~ak ka è Zo ran [ip ka. - Od go i po slo ve o ko ji ma je tre ba lo u wi ho voj in ter noj stra te vor no tvr dim da je go spo da vo di ra ~u na gi ji raz vo ja spor ta u gra du din Alek san dar Kra vi} u (stra ne 9 i 10) ne ga tiv no vi {e na vra ta po ku {a vao pi sa li o svim pret hod nim grad zo ve Ko mi si ja za ras po de lu sred da ostva ri sa rad wu sa go spo di skim vla da ma. sta va. Ra zu mqi vo, ka da se on ni nom Tr ku qom, ali je on to ve - Ako im ne ko ne sta ne u kraj ka da ni je ozbiq ni je ba vio sport {to iz be ga vao. Na po me nuo bih ve ro vat no }e ta ko oka rak te ri sa skim de lat no sti ma, pa i ne zna da da Tr ku qa u svo joj kan ce la ri ji ti sve bu du }e grad ske vla de. Za ta Ko mi si ja oce wu je pro gra me na ne ma obi ~an ra ~u nar, ni ti ima wih je do bar pe riod bio sa mo onaj osno vu kri te ri ju ma ko je je usvo ji zna we za oba vqa we po slo va ko ji ka da su sa svog ra ~u na ras po de li la Skup {ti na Gra da No vog Sa da su u in ge ren ci ji te ri to ri jal nog va li sred stva. To su dav no pro i da su ba{ ti kri te ri ju mi is sa ve za. [to se ti ~e ne kog biv {la vre me na. Ako im ni ko ni je kqu ~i li slo bod nu vo qu ~la no va {eg vre me na na ko je se po zi va ju do bar, on da ne ka se za pi ta ju {ta Ko mi si je. Evrop ska i svet ska pr biv {i vr hun ski spor ti sti, mo je s wi ma. U svom (ne)ra du SANS ven stva on na zi va ~ud nim ma ni ram da na po me nem da je ta da je mno go pu ta pre kr {io Za kon da fe sta ci ja ma, {to go vo ri o we go sport ras po la gao s mno go ve }im je za tu or ga ni za ci ju naj be zbol ni vom po zna va wu spor ta. Te „~ud ne bu xe tom, pa su i re zul ta ti bi li je da vi {e ne po sto ji. S ob zi rom ma ni fe sta ci je” go di na ma po dr bo qi, a oni su uì va li ~ak i be na to da su to li ko pu ta pre kr {i à va Re pu bli ka Sr bi ja i AP Voj ne fi ci je po pi ta wu svog {ko lo li Za kon ne ve ru jem da }e mo }i da vo di na, a svi pri ho di iz re pu va wa, za po sle wa... ra ~u na ju na po dr {ku go spo di na Kra vi} od li~ no po zna je Za kon bli~ kog i po kra jin skog bu xe ta od Paj ti }a, Pa vli ~i }a, Kra vi }a, i si stem spor ta kod nas, ka è tih ma ni fe sta ci ja osta ju u No Vu ~e vi }a... ima ju }i u vi du da su [ip ka, ta ko da kri ti ke ko je su vom Sa du. Mo `da u ne kim dru gim oni prav ni ci i da zna ju {ta to po je din ci upu ti li na we gov rad spor to vi ma na EP i SP tak mi ~a zna ~i - na gla sio je pred sed nik ne raz li ku je se od kri ti ka ko je su ri sa mi pla }a ju tro {ko ve, ali u SSNS. upu }i va ne i we go vim pret hod ni IFBB fe de ra ci ji pri zna toj od ci ma. svet ske aso ci ja ci je Sport Akor Jo vo Ga li}

Alon so spre man za Mon cu Alon so je za do bio po vre du le vog ra me na na kon {to na sa mom star tu tr ke Ro man Gro àn iz gu bio kon tro lu nad svo jim Lo tu som i uda rio u Fer nan dov Fe ra ri. [pa nac je do bro pro {ao u tom ude su, jer je Gro à nov bo lid za dla ku „pro ma {io” we go vu gla vu. - Ne ose }am vi {e ni ka kve bo lo ve i spre man sam za tr ku 200 po sto - tvi to vao je Alon so. Fer nan do se na la zi u vo| stvu u ge ne ral nom pla sma nu uo~i tr ke za Ve li ku na gra du Ita li je. Sa dru ge stra ne, Gro àn ne }e vo zi ti u Mon ci jer je zbog ude sa ko ji je sam pro u zro ko vao ka `wen za bra nom na stu pa wa na jed noj tr ci For mu le 1. Iz tr ke je ta da po red Alon sa is pao i Lu is Ha mil ton na ko ga je ta ko |e na le teo bo lid Lo tu sa.

Zva ni~ ni ci gle da ju na taj udes kao na te {ko kr {e we pro pi sa jer je po sto ja la mo gu} nost da vo -

za ~i za do bi ju ozbiq ne po vre de”, sto ji u sa op {te wu Svet ske auto mo bil ske fe de ra ci je.

kultura

dnevnik

~etvrtak6.septembar2012.

У „ПРОМЕТЕЈУ” ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „МУКА ПО МАЈЦИ” ИГОРА МИХАЉЕВИЋА, У ИЗДАЊУ КЊИЖЕВНЕ ОПШТИНЕ ВРШАЦ

Тихи бунт против лицемерја У помало необичном, али природном савезништву, јуче је у издавачкој кући „Прометеј“ у Новом Саду одржана промоција књиге „Мука по мајци“ Игора Михаљевића, коју је издала Књижевна општина Вршац (КОВ). За књижевни првенац новинара нашег листа, који се на клапни књиге поетски представио као неко ко од 1976, кад је рођен, покушава да живи у Новом Саду, свирајући гитару у безначајним бендовима и пишући поезију нечитљиву без музичке подлоге, „крив“ је Драшко Ређеп, главни уредник КОВ. Тачније, посао Игора Михаљевића и његова рубрика „Недељни интервју“, путем које се упознао са Ређепом. - Док смо радили на интервјуу за недељни „Дневник“ питао сам га да ли пише нешто, а он ми је стидљиво одговорио да пише, али да то, за разлику од онога што пише у новинама, није за јавност. Тридесет дана након што је руко-

пис оставио у мом поштанском сандучићу, књига је објављена – рекао је, између осталог, Ређеп, поредећи Михаљевића са врелим, младим талентом који је Крлежа опевао у „Пјесмама о тмини“. – Мајстор дијалога у својим интервјуима у књизи је потпуно другачији, уздржан, заустављеног даха, на четрдесетак страна конкретно датира наше време. Огледало је разбијено, први пасуси су далеко иза њега, писац је рођен, а од данас ћемо пропитивати ми њега, а не он нас. Оснивач и власник „Прометеја“ Зоран Колунџија Игора Михаљевића и његова писана дела види као доказ да је могуће бити другачији и мислити својом главом. С тим се, на неки начин, сложио и Ређеп, наводећи како је код нас до „случаја Михаљевић“ било све познато. Његов рукопис је, истакао је Ређеп, изричит, накнадно ироничан, а причом о асиметрији, двоји-

ци јунака, близанцима далеким од било каквог буквализма - Првом и Другом, тематизује оно што би се могло назвати критиком баналне малограђанске потребе за симетријом, говори да нема азбуке од једног слова. - Рукопис искаче из псеудолирских пасажа, потпуно отклања условне метафоре бесмисла, чинећи да у књизи све тако јесте и у исти мах да све тако није – каже Ређеп, додавши да је аутор најубедљивији када пише есејистички, у „пукотини између жанрова“. На промоцији књиге Игора Михаљевића прочитано је писмо уредника библиотеке КОВ Марије Васић-Каначки у којем она одговорно тврди да „Муку по мајци“ треба поседовати легално или илегално, јер њен аутор обитава у неизвесности свога имам и јесам, а његово дело представља тихи бунт константног откривања и разоткривања извесности.

Фото: Р. Хаџић

Игор Михаљевић, осим онога што је рекао на клапни, предочио је да је плански писао сажето, језгровито, желевши да се књига „чита у цугу“, по поглављима ко-

ји иду линијом рођење-сазревање-каријера-љубав. Он је за садашњи тренутак рекао да му је гори него деведесете, безобразнији и лицемернији, и да не види како ће

нам сванути ако не помогнемо сами себи. - „Мука по мајци“ је мој покушај – закључио је Михаљевић. И. Бурић

У ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА

СУТРА СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ У КАРЛОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Колонија се сели из Чортановаца у Сомбор

Четрдесет програма на 41. Бранковом колу

Међународна књижевна колонија Српског књижевног друштва (СКД), која се претходних година одржавала у Чортановцима, овога пута биће организована у Сомбору од 10. до 17. септембра, најавио је јуче на конференцији за новинаре председник Управног одбора СКД Вуле Журић. Журић је рекао да ће у оквиру 12. колоније учествовати осморо писаца из земље и иностранства: Агњешка Жуховска (Пољска), Џ. Кејтс (САД), Емил Андреев (Бугарска), Тонко Мароевић (Хрватска), Алисија Аса (Шпанија), Ивана Димић (Србија), Мирјана Митровић (Србија) и Марко Видојковић (Србија).Учешће ће узети у својству писца-домаћина и сомборска књижевница и сликарка Нада Душанић. Учесници ће боравити у Сомбору, а гостоваће на Палићу, у Сремским Карловцима, Новом Саду и Београду. Журић је најавио колективна и појединачна читања, разговоре са публиком, округли сто о будућности књиге. У програм ће бити укључени и сомборски гимназијалци, а писци ће бити гости Карловачке гимназије

и Културног центра Новог Сада. Колонија се завршава представљањем свих учесника у просторијама Српског књижевног друштва у Београду. Видојковић је открио да ће у оквиру колоније први пут читати одломке из своје нове књиге „Канџе 2: дилер и смрт„, која треба да изађе за месец дана, те ће то бити прилика, приметио је, да види шта је урадио. Он је оценио да је „састав писаца„ одличан у погледу земаља из којих долазе, док је Ивана Димић истакла да су овакве манифестације за њу увек инспиративне, јер представљају одличну прилику за размену искуства и упознавање нових занимљивих људи. Међународна књижевна колонија СКД - Сомбор 2012. организује се уз подршку Градске библиотеке „Карло Бијелицки„ из Сомбора и Општине Сомбор. Њену реазлизацију помогли су и Министарство културе и информисања Србије, Покрајински секретаријат за културу и информисање АП Војводине, Општина Стари град (Београд), Културни центар Новог Сада, Бранково коло Сремски Карловци, и други.

НОВИ ФИЛМОВИ У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Драма и романтична комедија На редовни репертоар новосадског биоскопа „Арена синеплекс“ данас стижу два нова филма. Мађарско немачка драма „Врата“ најновије је остварење учевног мађарског редитеља оскаровца Иштвана Саба. У питању је адаптација истоименог романа мађарске ауторке Магде Сабо, а говори о односу две јаке жене – познате, усамљене списатељице и њене кућепазитељке, које постају добре пријатељице. Магда, млада списатељица, запошљава старију жену по имену Емеренс, као кућепазитељку. Од првог сусрета јасно је да Емеренс није обична служавка. Иако је сви у граду знају и поштују, нико заправо не зна ништа о њеном животу, нити је ико икада био у њеном дому. Ипак, драматични догаХелен Мирен у филму „Врата” ђај у Магдином животу, натераће Емеренс да открије делиће Улоге тумаче чувена британска своје трауматичне прошлости која глумица Хелен Мирен и аустријска објашњава њено чудно понашање, глумица Мартина Хедек. Мађарски а њихово пријатељство ће довести редитељ и сценариста Сабо међудо трагичног краја. народни успех стекао је филмом

„Мефисто” за који је освојио Златну палму у Кану за најбољи сценарио, а потом и Оскара за најбољи страни филм. Међу његовим остварењима издвајају се и „Састанак са Венером”, „На чијој страни”, „Као Јулија”. Репертоар је обогаћен и новом романтичном комедијом “Зачин за брак“ са такође врсним глумачким паром у режији Дејвида Франкела. Кеј ( у тумачењу Мерил Стрип) и Арнолд (Томи Ли Џонс) су веран пар, али након неколико година Кеј жели да зачини живот и да се поново приближи свом супругу. Кад чује за познатог стручњака за парове у градићу Грејт Хоуп Спрингс, Кеј покуша да увери свог скептичног супруга, да одлете на недељу дана брачне терапије. Наговорити тврдоглавог Арнолда на путовање је већ само по себи довољно тешко - а прави изазов чека их кад покушају поново да запале искру због које су се уопште заљубили. К. Р.

„СМРТ ТРГОВАЧКОГ ПУТНИКА” НА ПОЧЕТКУ СЕЗОНЕ БДП

Нова адаптација Милерове драме Београдско драмско позориште припрема за почетак нове сезоне драмски класик Артура Милера „Смрт трговачког путника„ у новом читању и адаптацији редитеља млађе генерације Вељка Мићуновића. Овај текст имао је београдску премијеру 1951. године управо у Београдском драмском позоришту и представљао је једну од култних представа те куће. Мићуновић, како је наведено у саопштењу Београдског драмског позоришта отвара другачију димензију комада заробљавајући јунака Вилија Ломана у прошлом времену када је још веровао у

будућност.Супротставља га синовима Бифу и Хепију који такву наду, у свету у коме су одрасли, никад нису ни имали, чиме се истиче трагичност егзистенције постмодерног доба. У представи играју Драган Петровић Пеле, Анита Манчић, Петар Бенчина, Петар Стругар, Милан Чучиловић, Павле Пекић, Даниел Сич. Ауторску екипу чине, осим редитеља Мићуновића, сценограф Весна Штрбац, костимограф Драгица Лаушевић, а музику ради фронтмен групе „Ван Гог„ Звонимир Ђукић Ђуле. Премијера је планирана за другу половину октобра на сцени овог београдског театра.

Свечаним отварањем у најстаријој српској гимназији, у Сремским Карловцима, сутра у 11 часова почиње 41. Бранково коло, највећа песничка манифестација у земљи и окружењу. Богати програми трајаће до 17. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Заједно са песницима, смењиваће се драмски и музички уметници, филозофи и духовници у четрдесет различитих програма. Манифестацију ће беседом о Бранку Радичевићу отворити песник Иван Негришорац, однедавно председник Матице српске. На отварању 41. Бранковог кола, драмски уметник Миша Јанкетић предводиће глумачку екипу у којој су Соња Младенов, Верица Николић и Бошко Петров. Најављен је и наступ угледних песника међу којима су Драгослав Дедовић, Братислав Милановић, Анђелко Анушић, Дејан Алексић, Верољуб Вукашиновић, Гордана Ђилас и Томислав Маринковић. У музичком делу програма уче-

ред ‘’Бранковог чардака’’ наступиће и Миљурко Вукадиновић, Славомир Гвозденовић, Милена Северовић, Станиша Нешић, Снежана Минић, Радоман Кањевац, Борис Лазић, Живко Николић, Милош Јанковић, Иван Лаловић, Дамир Малешев, Саша Нишавић, Михајло Орловић, Бранислав Зубовић, Стела Манасијевић, Маја Белегишанин и други.

Награда „Бранко Радичевић” Бабкену Симоњану Међународна награда ‘’Бранко Радичевић’’ 17.септембра биће уручена Бабкену Симоњану из Јерменије, а представиће се и лауреати награде ‘’Печат вароши сремскокарловачке’’ Манојле Гавриловић и Драгослав Дедовић. На поетском Стражилову у суботу биће свечано уручена награда ‘’Стражилово’’ младим песницима: Дубравки Миленковић, Велибору Сикимићу и Александри Мариловић. Биће представљене и нове књиге двеју младих песникиња Бојане Весин и Бориславе Дворанац. Посебан програм посвећен је младим добитницима Бранкове награде Матице српске за студентске семинарске и дипломске радове. Своје теме изложиће Милош Јоцић, Татјана Вујновић, Софија Пајовић, Бојан Рајевић, Марко Богуновић и Тривун Калаба. ствују победници серијала РТС-а ‘’Ја имам таленат’’, сестра и брат Бојана и Никола Пековић, оперска уметница Андријана Кувељић, младе певачице Школе за традиционално српско и балканско певање Бојане Николић, хор и ансамбл Змај Јовине гимназије из Новог Сада. На врху Стражилова, пре одржавања традиционалног ‘’Песничког митинга’’, 8. септембра, у 10 часова, песник Дејан Алексић положиће цвеће и запалити свећу на гробу Бранка Радичевића. Осим наведених песника, по-

Централна тема 41. Бранковог кола је ‘’Нематеријална културна баштина’’, у оквиру које ће бити представљени садржаји од виталног значаја за представљање, очување и афирмацију српске културне баштине и њене номинације на Репрезентативну и Листу угрожених вре дности УНЕСКА. Биће обезбеђен научни приступ и обрада елемената нематеријалне културне баштине оличене, на пример, у бећарцу, ојкачи и гуслама, те српском обичају из Далмације ‘’Чувари Христовог гроба’’.

У Матици српској биће приређен окру гли сто на тему ‘’Српско усмено поетско наслеђе Војне крајине (у записима од 18. до 20. века)’’. Међу учесницима ових програма су Стеван Бугарски, Миодраг Матицки, Душан Иванић, Јеленка Пандуревић, Драгољуб Перић, Славица Гароња Радованац, Радован Пековић, Симонида Станковић и Слободанка Росић. Конкретне примере извођења и изворног певања извешће Школа певања Бојане Николић, групе ‘’Трамошњанке’’, ‘’Пилипенда’’, ‘’Ликоси’’, ‘Весели тамбураши’’ и гајдаш Максим Мудринић, као и народни уметник Гојко Тодоровић, гуслари Бојана Пековић, Милић Шапоњић и Вук Вучевић. Два дана пре почетка 41. Бранковог кола појавила се ‘’Антологија српске поезије (1847-2000)’’, у издању Бранковог кола, која ће сутра у 19 часова бити промовисана у Новом Саду, у Градској библиотеци Театар поезије Бранковог кола, из дана у дан, представљаће лирске колаже сачињене од по шеснаест песника. У распону од једног и по века, од Бранка Радичевића до Дејана Алексића, антологија обухвата 290 песника различитих поетика, стилова и образаца. У духу двеју поменутих крупних тема 41. Бранковог кола, је и дводневни Филозофски симпозијум са темом ‘’Разумевање традиције и традиција разумевања’’. Наступиће тридесетак филозофа, међу којима и Јован Аранђеловић, Симо Елаковић, Милан Брдар, Ненад Даковић, Јован Дивјак, Раде Калик, Слободан Кањевац, Миле Савић и други. У познатој рубрици ‘’Тако говоре песници’’, самосталне програме имаће Матија Бећковић, Стеван Тонтић, Раша Попов и Иван Негришорац. Наступиће и песници из света: Алисија Аса Кампос из Шпаније, Агњешка Жуковска-Арент из Пољске, Џејмс Џорџ Кејтс из Америке, Емил Андрејев из Бугарске и Тонко Мароевић из Хрватске. У оквиру традиционалне рубрике ‘’Хришћанске теме’’ биће говора на тему ‘’Молитва’’, а учествоваће епископ јегарски Порфирије, Владета Jеротић и Небојша Дугалић. У музичким садржајима биће приређене посебне вечери посвећене виолончелисти Решаду Јахји (поводом 45 година рада) и пијанисти Богдану Ђорђевићу.У знаку Бранкове вештине владања древном игром, биће организован јубиларни 25. песнички турнир у шаху. К. Р.

svet

~etvrtak6.septembar2012.

PUCWAVA NA POBEDNI^KOM SLAVQU U KANADSKOJ PROVINCIJI

Jed na oso ba ubi je na, jed na ra we na KVE BEK: Tokom pobedni~kog govora Polin Maroa, liderke separatisti~ke Partije Kvebeka, koja je osvojila tesnu pobedu na tek odr`anim op{tim izborima u Kvebeku, ubijena je jedna osoba, a jedna je rawena. Novoizabrana premijerka Maroa nije povre|ena u pucwavi, a za napad je osumwi~en pedesetogodi{wi mu{karac koji je uhap{en, prenele su svetske agencije. Telohraniteqi su bukvalno odvukli premijerku Moroa od govornice dok se obra}ala pristalicama kojih je u hali „Metropolis” bilo na stotine. Nije jasno da li je prava meta napada~a bila Polin Maroa ~ija se stranka zala`e za otcepqewe te frankofone provincije od Kanade. Policija je saop{tila da je do incidenta do{lo u dubini hale i da je napada~ potom izjurio napoqe i zapalio mawu vatru pre no {to je uhap{en.

Telohraniteqi bukvalno odvukli premijerku Moroa

Nije poznato koji su mu bili motivi da puca i pali vatru, ali dok su ga policajci vukli u ma ri cu, osum wi ~e ni je na francuskom viknuo: „Englezi se bude!” Wegov napad se dogodio ba{ kada je Maroa po~ela da pri~a na engleskom jeziku, {to je redak slu~aj na strana~-

kim de{avawima Partije Kvebek. Maroa je obe}ala Kvebe~anima koji govore engleski da }e wihova prava biti za{ti}ena, a prethodno je na istom skupu bio izvi`dan odlaze}i kvebe~ki premijer @an [are, koji je za govornicom, tako|e, po~eo da go-

vori na engleskom. Nova premijerka, koja je na izborima pobedila liberala [area, vratila se nakon pucwave na scenu i zamolila publiku da se mirno razi|e. Ovaj doga|aj {okirao je Kana|ane koji nisu navikli na nasiqe na politi~kim skupovima. Kvebek je jedina frankofona kanadska provincija u kojoj engleski nije glavni slu`beni jezik na pokrajinskom nivou, a weni stanovnici od 2006. imaju status „zasebne nacije unutar ujediwene Kanade”. Prema preliminarnim rezultatima, Partija Kvebeka osvojila je 56 od 125 poslani~kih mesta.Time je okon~ana devetogodi{wa vladavina liberala u toj frankofonoj provinciji. Rezultati zna~e i da je liderka Partije Kvebeka postala prva `ena premijer u istoriji te provincije. Kvebek ima 7,8 miliona stanivnika, dok u celoj Kanadi `ivi 34,5 miliona stanovnika.

NASTAVQENE BORBE U GRADU ALEPU I PROVINCIJAMA SIRIJE

Usta ni ci obo ri li Asa dov bor be ni avion DA MASK: Pripadnici Slobodne sirijske armije objavili snimak oborenog aviona regularne sirijske vojske, a tvrde da su oborili i jedan borbeni helikopter. Ustanici tvrde da su oborili borbeni avion marke „mig 21” u provinciji Idlib kao i „te{ko naoru`ani helikopter”, a prikazali su i snimak ubijenog pilota koji je isko~io iz aviona. Po bu we ni ci tvr de da su avion oborili vatrom iz te{kog mitraqeza dok je uzletao iz vojne vazduhoplovne baze Abu Tuhur koju su oni, navodno, opkolili. Slobodna si rij ska voj ska tvr di da je oboren jo{ jedan avion u provinciji Hama, ali tu vest niko nije mogao da potvrdi.

Ranije je pao jo{ jedan sirijski vojni avion za koji pobuwenici tvrde da je oboren, dok re`imske snage tvrde da se sru{io zbog kvara. Opo zi ci o no ak ti vi sti i pred stav ni ci Slo bod ne si rijske vojske tvrde da se pobu we ni~ ke oru `a ne sna ge konsoliduju i da imaju sve vi{e uspeha. Po za sada jo{ neproverenim informacijama, pobuwenici su svojim akcijama uspeli da preseku linije snabdevawa Asadovih snaga, pa je nekoliko divizija sa oko 100 hiqada vojnika prakti~no onesposobqeno za ozbiqnije ratne operacije, ve} samo mogu da bombarduju i deluju oko svojih baza.

Ban Ki-mun osudio nasiqe Najnoviji talas nasiqa generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Kimun nazvao je brutalnim zaokretom situacije i pozvao vlade zemaqa da pomognu u okon~awu rata u toj zemqi. Ban je optuìo zemqe koje {aqu oru`je u Siriju, dodaju}i da oni koji naoruàvaju obe strane u Siriji {ire bedu i rizik od neèqenih posledica. „Koliko jo{ qudi treba da pogine da bi Asad promenio kurs? Kako da pokaèmo naoruànim grupama da budu}nost zemqe ne leì u sukobima ve} u postavqawu novih temeqa koji }e garantovati slobodu i pravdu”, upitao je generalni sekretar UN.

PRVA DAMA AMERIKE NA KONVENCIJI DEMOKRATA

Moj Ba rak zna {ta je ame ri~ ki san [AR LOT: Prva „ne iz politi~kih dama SAD Mi{el razloga, ve} zato Obama istakla je {to smatra da je to na konvenciji Deispravno i da je na mokratske partije, dobrobit svih gekoja je po~ela u neracija”. gradu [arlot, u U emotivnom goSevernoj Karolivoru svoju je poroni, napore aktueldicu predstavila nog predsednika da testamentom „ameomogu}i boqi ìri~kog sna”, obevot za ameri~ku }av{i da }e se ona sredwu klasu i bui wen suprug snaMi{el Obama du}e generacije. `no zalagati za Na nacionalna konvencija fundamentalno pravo da i Mi{el Obama je podsetila da je obi~ni qudi mogu da ostvare wen suprug podrào poreske uspeh. olak{ice za radni~ke porodice „Barak zna {ta je ‘ameri~ki i male firme, da bi „ekonomiju san’ jer ga je ìveo.On èli da spasio od kolapsa” i da se pri- svako u ovoj zemqi ima istu hvatio te{kog posla reformi- {ansu, bez obzira na to ko je, sawa sistema zdravstvene za- odakle je, kako izgleda i koga {tite. voli. On veruje da, ako ste radiOna je navela i da je Barak li i uspeli i iskoristili svoju Obama uporno insistirao da se {ansu, ne bi trebalo da zalupistudentima omogu}e povoqniji te vrata onima iza vas, ve} da i uslovi {kolovawa, kao i da je drugima morate pruìti {ansu potpisao zakon kojim je ukinuta da uspeju”, poru~ila je ona, praplatna diskriminacija èna, }ena burnim ovacijama.

MAURITANIJA

Ga da fi jev zet iz ru ~en Li bi ji NU AK [OT: Abgulah el Senusi, {ef Gadafijevih obave{tajaca, izru~en je Libiji, gde }e mu biti su|eno za seriju navodnih zlo~ina, ukqu~uju}i i ubistva vi{e od 1.200 zatvorenika 1996. godine. Senusija traì i Me|unarodni krivi~ni sud, ali i Francuska. Senusi je, posle pada Gadafijevog reìma, pobegao u Mauritaniju, ali su ga tamo{we vlasti uhapsile po{to je u zemqu u{ao sa la`nim dokumentima. Mauritanija ga je izru~ila nepunih mesec dana po{to su vlasti te dràve saop{tile da ga ne}e izru~iti Libiji.

Osim Libije, Gadafijevog zeta tra`i i Me|unarodni sud pravde zbog navodnih zlo~ina protiv ~ove~nosti, kao i Francuska, koja istra`uje wegovu ulogu u obarawu putni~kog aviona 1989. godine kada je ubijeno 170 qudi. Senusija bi rado ispitali i Britanci, zbog obarawa aviona kod Lokerbija 1988. godine kada je poginulo 270 osoba, kao i ubistva policajke Ivone Fle~er u Londonu 1984. godine. Tokom gra|anskog rata u Libiji, Senusi je, navodno, vodio napade Gadafijevih snaga na Bengazi.

De set mr tvih u eks plo zi ji

Bombardovawe Alepa

U zoru su nastavqeni napadi re `im ske voj ske ko ja je gra na ti ra la ne ko li ko zo na pod kontrolom pobuwenika u gradu Alepu gde je stradalo 19 civila i delove glavnog grada Damaska, gde je otkriveno 37 tela. Aktivisti prenose da je iznad dela Damaska koji su napale vladine snage vidqiv gust oblak dima po{to je taj deo grada zasut artiqerijskom i minobaca~kom vatrom.

dnevnik

Na terenu se mogu videti i helikopteri sirijske vojske koji nadle}u taj deo Damaska. Aktivisti javqaju da se jju~e ujutro dogodilo `estoko bombardovawe re`imskih snaga u ~etvrtima glavnog ekonomskog grada Alepa, koje ve} neko vreme trpe i nesta{icu hrane, javio je AFP. Istovremeno, pobuwenici odgovoraju napadom na vojni aerodrom u Bukamali koji nastoje da stave pod svoju kontrolu.

WU DEL HI: Najmawe 10 qudi je poginulo u eksploziji u fabrici pirotehni~kih sredstava u gradu Sivakasi, na jugu Indije, javili su indijski mediji, dok policija nije mogla da potvrdi taj broj, preneo je Frans pres. „U pitawu je sna`na eksplozija i do sada smo do{li do 20 tela koja smo poslali u bolnicu, ali ne znamo koliko je mrtvih me|u wima”, rekao je zvani~nik lokalne policije Naxmulhoda. Nad fabrikom se uzdiè oblak dima, koji se proteè i iznad drugih delova grada koji vaì za sredi{te indijske pirotehni~ke industrije. Sivakasi, u kome je sme{teno oko 700 fabrika pirotehni~kih sredstava, beleì vrhunac u proizvodwi s obzirom da se pribliàva sezona festivala, ukqu~uju}i i manifestaciju Divali ili festival svetla, koji se proslavqa uz mno{tvo vatrometa.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je u prvom TV intervju posle inauguracije, da je spreman da sara|uje sa bilo kojim predsednikom kog izaberu gra|ani SAD. U intervjuu koji je dao ruskom kanalu na engleskom jeziku „Ra{a tudej” , dodao je da }e „raditi onoliko efikasno koliko to budu hteli na{i (ameri~ki) partneri”.

RE YEP TA JIP ER DO GAN Turski premijer Rexep Tajip Erdogan optuìo je sirijski reìm da je postao „teroristi~ka dràva” i rekao da Turska ne moè sebi da dozvoli „luksuz da bude indiferentna” prema sukobu koji razara wenog ju`nog suseda. „Ba{ar je do gu{e u krvi svojih sugra|ana”, podvukao je turski premijer ~ija je zemqa primila vi{e od 80.000 sirijskih izbeglica.

MA RIO KAR DE NAS GE QEN Vo|a zalivskog narko kartela Mario Kardenas Geqen uhap{en je u Altamiri u Meksiku. Geqen je bio {ef frakcije tog kartela, koji se raspao 2010. po{to je wegov brat Antonio Esekiel Geqen ubijen u pucwavi s marincima. Zalivski kartel ve} dugo vodi krvave sukobe sa mo}nom narko organizacijom - Setas oko prevlasti nad putevima krijum~arewa drogom.

No ga slav ni ja od vla sni ce? WU J ORK: Jo{ od do de le Oskara u februaru, kada je An|elinina noga privukla pa`wu na crvenom tepihu u toli koj me ri da je dobila i Tviter nalog i hiqade obo`avalaca, slavne dame stalno su pod posebnom vrstom prismotre. Prvi rezultati stigli su veoma brzo. Pomnim pra}ewem dodela nagrada, premijera i sli~nih sve~anosti utvr|eno je, ve} po~etkom maja, da je manekenka Awa Rubik imala jo{ opasniji {lic na tradicionalnom balu „Costume Institute Gala” u Metropolitan muzeju umetnosti u Wujorku i da wena vitka noga mo`e da zaseni An|elininu U crnoj haqini koja neodoqivo podse}a na smoking, peva~ica Xesi Xej pojavila se na godi{woj proslavi magazina GQ i ponovo pokrenula lavinu komentara o izvajanim ekstremitetima ko-

Yesi Yej

ji mogu da postanu popularniji od svojih vlasnika. Slavna Britanka, koja je u okvi ru fe sti va la „Bel gra de Calling” krajem juna nastupila u srpskoj prestonici, dobila je brojne pohvale za figuru, ali i kreaciju koja je, osim buti ne, ot kri va la deo le |a i umereno pruàla pogled i na dekolte. Jedan od pokazateqa da li }e Xe si Xej bi ti uspe {ni ja u ovom domenu od koleginica jeste sudbina na onlajn dru{tvenim mreàma, to jest postojawe profila i armije sledbenika, odnosno oboàvalaca. Za sada je sigurno samo jedno – izvajani ekstremitet 24go di {we umet ni ce ima ozbiqnu konkurenciju u levoj nozi peva~ice iz Londona. Wu }e te{ko nadma{iti ukoliko i ona bude poèlela da se na|e u trci za titulu najslavnije noge.

BALkAn

dnevnik

UHAP[EN VINOVNIK ZLO^INA

@e nu ubio i za ko pao u dvo ri {te BA WA LU KA: Savan Simi} iz Ribnika uhap{en je zbog ubistva svoje supruge Jele Simi}, ~ije je telo zakopao u dvori{tu porodi~ne ku}e. Kako je saop{teno iz bawalu~ke policije, Simi} (60) je u no}i 2. septembra posle kra}e prepirke ubio svoju suprugu Jelu (51), a potom weno telo zakopao u dvori{tu porodi~ne ku}e. Zlo~in je otkriven po{to je policija obave{tena da Simi}eva nije doputovala u Srbiju na zakazani lekarski pregled, gde je tako|e trebalo da poseti

rodbinu. Wen telefon bio je iskqu~en i nedostupan. Rade}i na ovom slu~aju, policija je saznala da je Simi}eva du`e vreme bila u sva|i sa svojim suprugom, te da postoji verovatno}a da ju je on ubio. Po naredbi Okru`nog suda u Bawaluci, ekshumirano je telo ubijene, ~emu je prisustvovao i ve{tak sudske medicine @eqko Karan. Osumwi~eni Savan Simi} }e, uz izve{taj o po~iwenom te{kom ubistvu, biti sproveden na ispitivawe Okru`nom tu`ila{tvu Bawaluka.

BOSNA I HERCEGOVINA

SDA tra `i sme nu Be }i ro vi }a SA RA JE VO: Stranka demokratske akcije }e pokrenuti inicijativu za smenu zamenika predsedavaju}eg Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Denisa Be}irovi}a. Kao razlog za pokretawe ove inicijative, SDA navodi ~iwenicu da je Socijaldemokratska partija (SDP) Zlatka Lagumxije ponovo, bez ikakvih razloga pokrenuo inicijativu za smenu Denisa Zvizdi}a sa pozi ci je predsedavaju}eg Pred stavni~kog doma Parlamenta Federacije BiH.

De ni s Be }i ro vi }

Iz SDA obja{wavaju da inicijativa za smenu Be}irovi}a ne zna~i i da ta stranka podr`ava SDS. „SDA ne podr`ava razloge SDS-a za smenu Be}irovi}a. Razlog za wegovu smenu SDA vidi u wegovom sprovo|ewu politike SDP-a koja je BiH uvela u dugogodi{wu krizu sa nesagledivo {tetnim posledicama po BiH i wen narod”, navodi se u saop{tewu. Iz ove stranke najavquju da }e pokrenuti i postupke za smene kantonalnih vlada i skup{tinskih rukovodstava.

AGENCIJA „FI^ REJTINGS” REVIDIRALA PROGNOZU

Hr vat ska sa ~u va la kre dit ni rej ting ZA GREB: Agencija za izdavawe kreditnih rejtinga „Fi~ Rejtings” je revidirala navi{e prognozu za hrvatski kreditni rejting, sa negativne na stabilnu, i ujedno potvrdila hrvatski rejting za dugoro~no zadu`ivawe u stranoj valuti na BBB i u doma}oj valuti na BBB.

~e „Fi~”, uz upozorewe da je dinamika hrvatskog javnog duga na du`i rok neodr`iva bez verodostojnog sredworo~nog plana fiskalne konsolidacije. Navodi se i da su implementacioni rizici veliki, kao i da su izgledi za rast bruto doma}eg proizvoda slabi.

Revizija prognoze za hrvatski rejting odra`ava napredak vlade u razvijawu sredworo~nog plana kojim se `eli odgovoriti na fiskalne izazove sa kojima je Hrvatska suo~ena, navodi se u saop{tewu agencije „Fi~”. Ta ku}a procewuje da }e hrvatski BDP ove godine realno pasti 1,7 odsto (u drugom kvartalu pao je 2,1 odsto), a da bi u sredwem roku rastao po stopi od 1,5 odsto. Javne finansije i daqe su kqu~ni faktor za rejting, isti-

Odluka o reviziji prognoze hrvatskog rejtinga na stabilnu zasnovana je na istrajavawu hrvatske vlade na {tedqivoj sredworo~noj fiskalnoj politici shodno zahtevima propisanima zakonom o fiskalnoj odgovornosti, isti~u u „Fi~u”. Agencija pozitivno ocewuje nastojawa vlade da poboq{a naplatu poreza i suzbije poreznu nedisciplinu. „Takva su nastojawa dobro usmerena i urodila su plodom u kratkom roku”, navodi se u saop{tewu.

Procewuje se da }e zahvaquju}i izmenama radnog zakonodavstva i kolektivnih ugovora plate u javnom sektoru postati fleksibilnije i boqe uskla|ene s privrednim ciklusom. Kqu~ni izazov s kojim se vlada suo~ava je daqwe smawivawe deficita i sprovo|ewe strukturnih reformi u kontekstu produènog perioda slabog privrednog rasta, isti~e „Fi~”. Kao mogu}e okida~e koji bi negativno uticali na rejting Hrvatske, u „Fi~u” izdvajaju zna~ajan podba~aj u ostvarivawu fiskalnih ciqeva i pritiske na bilans pla}awa koji bi kroz duì period doveli do pada deviznih rezervi, na primer zbog za o {tra va wa kri ze u evrozoni. Ako vlada ispuni svoje budètske ciqeve, stabilizuje u~e{}e javnog duga i ostvari ponovo odrìvi rast BDP-a, to bi stabilizovalo rejting. Napredak u strukturnim reformama tako|e bi pozitivno uticao na rejting, zakqu~uje se u saop{tewu. Hrvatska je jedna od retkih zemaqa kojoj kreditni rejting nije pao, iako je u ovoj godini pala industrijska proizvodwa za 5,5 odsto, kao i potro{wa, odnosno trgovina na malo, za 5,1 odsto, a broj nezaposlenih pove}ao se na preko 300.000 i to u jeku turisti~ke sezone.

Ko wi za ra è ni vi ru som „za pad nog Ni la” ZA GREB: U Hrvatskoj otkriveno {est kowa s virusom „zapadnog Nila„, ali ni u jednom slu~aju nema klini~kih znakova bolesti, saop{tilo je hrvatsko ministarstvo poqoprivrede. Virus je otkriven prilikom sprovo|ewa programa otkrivawa infekcije virusom encefalitisa Zapadnog Nila kod kowa pro{log meseca i utvr|eni je da ima {est seropozitivnih kowa, navodi se u saop{tewu. Svi pozitivni slu~ajevi utvr|eni su na podru~ju Vukovarsko-sremske ùpanije, najve}im delom na lokacijama uz obalu Dunava, a seropozitivni kopitari su bili u kontaktu s virusom, u periodu ne duèm od jedan do dva meseca pre dana uzimawa uzoraka krvi, navodi ministarstvo. Ti kowi ne predstavqaju izvor zaraze za qude, s obzirom na to da se „vurus Zapadnog Nila” ne

prenosi s kowa na kowa, niti s kowa na ~oveka ve} iskqu~ivo putem komaraca, a prisustvo virusa, s obzirom na wegovu pro{irenost u susednim zemqama, nije iznena|uju}e niti neo~ekivano, navodi se u saop{tewu. Na pozitivnim ìvotiwama ne preduzimaju se nikakve posebne dodatne mere jer nisu utvr|eni klini~ki znakovi bolesti, niti kod pozitivnih kowa na pet gazdinstava, ali ni u ostalim gazdinstvima. Nakon utvr|ivawa antitela, pojava bolesti prijavqena je Svetskoj organizaciji za zdravqe ìvotiwa i Evropskoj komisiji, a kako je re~ o zaraznoj bolesti zajedni~koj qudima i pojedinim ìvotiwama, Uprava veterinarstva je o potvrdi prisutstva virusa u Hrvatskoj obavestila i Slu`bu za epidemiologiju Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.

~etvrtak6.septembar2012.

POLITI^KO PRESTROJAVAWE U CRNOJ GORI

@i ì} pri stu pio De mo krat skom fron tu POD GO RI CA: Demokratska stranka jedinstva, ~iji je predsednik Zoran @iì}, pristupila je ju~e Demokratskom frontu (DF), koji predvodi nekada{wi diplomata Miodrag Leki}, ~ime je nastavqeno {irewe tog crnogorskog opozicionog saveza. Okosnicu DF-a ~ine Pokret za promene Neboj{e Medojevi}a, Nova srpska demokratija Andrije Mandi}a, kao i deo Socijalisti~ke narodne partije (SNP) predvo|en Milanom Kneèvi}em, a savezu je pristupio i veliki broj istaknutih pojedinaca. Iz DF-a je saop{teno da se tom opozicionom savezu pridruìla i Bo{wa~ka demokratska partija Avda Gor~evi}a,

Podgorica

Vla da Cr ne Go re tra ì }e od par la men ta pro du è tak ro ka va è wa sta rih li~ nih ka ra ta, ka ko bi svi upi sa ni u bi ra~ ki spi sak mo gli da gla sa ju na iz bo ri ma 14. ok to bra kao i Novska lista Milo{a Kowevi}a. DF je ranije predstavio izborni program koji predvi|a radikalan otklon od dosada{weg na~ina vr{ewa vlasti u Crnoj Gori, kao i doslednu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. DF i SNP razgovarali su ranije o eventualnoj predizbornoj saradwi, ali je dogovor izostao, nakon ~ega je do{lo do podela u SNP-u, odnosno pristupawa dela te stranke Frontu. Sa druge strane, dugogodi{wi koalicioni partneri u crnogorskoj vladi, Demokratska partija socijalista Mila \ukanovi}a i

Socijaldemokratska partija Ranka Krivokapi}a nastupi}e zajedno i na ovim izborima. Vlada Crne Gore traì}e od Skup{tine da produì rok vaèwa starih li~nih karata do kraja godine, kako bi svi gra|ani koji su u bira~kom spisku mogli da is koriste bira~ko pravo na parlamentarnim izborim 14. oktobra, najavio je ju~e ministar unutra{wih poslova Ivan Brajovi}. Pomerawem tog roka mo}i da glasaju svi gra|ani koji su u bira~kom spisku, a koji nemaju crnogorsko dràvqanstvo, rekao je Brajovi} novinarima u Podgorici.

Vlada je u nekoliko navrata pomerala rok za podno{ewe zahteva za izdavawe nove li~ne karte, koja je istovremeno i dokaz o posedovawu crnogorskog dr`avqanstva. Predhodni rok istekao je krajem jula ove godine. Ministar unutra{wih poslova je naveo da je MUP do nedavno mese~no izdavao vi{e od 20.000 novih li~nih karata, a da je u posledwe vreme taj broj opao. „To zna~i da bi jedan broj gra |a na ove iz bo re do ~e kao bez novih dokumenta i da ne bi mogli da glasaju. U ovom izbornom ciklusu svima treba omogu}iti da ostvare svoje pravo i vlada }e tra`iti od skup{tine da na vanrednoj sednici pomeri taj rok do 31. decembra ove godine”, rekao je ministar Brajovi}. Parlamentarni izbori u Crnoj Gori zakazani su za 14. oktobar. Rok za predaju izbornih lista isti~e 19. septembra.

ekologija

~etvrtak6.septembar2012.

dnevnik

PO LA VE KA DE PART MA NA ZA HE MI JU NO VO SAD SKOG PMF-a

Ra di o ni ca „Kva li tet vo da 2012” Na Pri r od n o-ma t e m a t i~ k om fa kul te tu u No vom Sa du, u am fi te a tri ma De p art ma n a za bi o l o g i j u i eko lo gi ju, do su tra se odr à va skup „Kva li tet vo da„. Ovo go di {wi skup zna ~a jan je, iz me |u osta log, i po to me {to pred sta vqa uvod ni do ga |aj u obe l e ` a v a w u ju b i l e j a De p art m a n a za he mi ju PMF-a - pro sla ve 50. go di n a od osni v a w a. U okvi r u „WW2012„ bi }e upri li ~en i sa te lit skup u ve zi s IPA pro jek tom AR SE NIC PLAT FORM. De part man za he mi ju, bi o he mi ju i za {ti tu ì vot ne sre di ne PMF-a i Ko lex „Etve{ Jo èf„ iz Ba je u Ma |ar skoj us po sta vi li su pre ko gra ni~ nu sa rad wu u obla sti is tra ì va wa i raz vo ja plat for me za bez bed nu vo du za pi }e, ko ja se od vi ja u okvi ru

NOV RE @IM RA DA JKP „TE ME RIN”

Vi {e re da na de po ni ji Ra do vi na pr voj fa zi sa na ci je i re kul ti va ci je de p o n i j e ~vr s tog ko m u nal nog ot pa da po red pu ta Te me rin-Si rig su po sle tri me se ca za vr {e ni. Za ove na m e n e iz Mi n i starstva ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa usme re no je 30 mi li o na di na ra, a op {ti na Te me rin - 20 mi li o na di na ra. Grad ska de po ni ja u No vom Sa du sle de }e go di ne do bi }e sa ni tar no-teh ni~ ke ka se te, ko je }e slu ì ti za skla d i { te w e ot p a d a, s pre ~i sta ~em ot pad nih vo da, a u iz grad wu }e bi ti ulo ` e n o 5,5 mi l i o n a evra. De po ni ju }e ko ri sti ti op {ti ne Ju `no ba~ kog okru g a: No v i Sad, Ba~ k a Pa l an k a, Ba~ k i Pe t ro v ac, Be o ~ in, @a baq, Sr bo bran, Te me rin i Vr bas. Zbog to ga je JKP „Te me rin“ utvr dio nov re ìm ra da de po ni je. Od 1. av gu sta do 1. ok to bra rad nim da ni ma i su bo tom rad no vre me je od 10 do 19 ~a so va, a od 1. ok to bra do 1. mar ta }e se ra di ti od 10 do 16 sa ti, dok }e ne de qom de po ni ja bi ti za tvo re na. Na ula zu su po sta vqe ne ta ble ko je oba ve {ta va ju gra |a ne i prav na li ca gde da od la ù ku} no sme }e, a gde gra |e vin ski ot pad ili ot pad nu vo du. Na de po ni ji }e bi ti an ga ò va ni rad ni ci ko ji }e se bri nu ti o po {to va wu re da, re ì ma od la ga wa ot pa da i odr à va wu. Ujed no, od po ~et ka ovog me se ca pra vo od la ga wa ot pa da i is ta ka wa ot pad ne vo de na de po ni ji ima ju sa mo gra |a ni i prav na li ca sa te ri to ri je op {ti ne Te me rin. Ka ko is ti ~u, nov re ìm ra da uve den je zbog za {ti te in te re sa gra |a na op {ti ne Te me rin, a u smi slu kva li tet nog i za kon skom re gu la ti vom pred vi |e nog na ~i na sa ku pqa wa i od l a g a w a ~vr s tog ko m u nal nog ot pa da, kao i o~u va wa iz gle da i funk ci je de po ni je. M. Mi lo je vi}

pro jek ta “Ar sen i amo ni jak u vo di za pi }e: im ple men ta ci ja pre ko gra ni~ ne Plat for me za bez bed nu vo du” – AR SE NIC PLAT FORM, ko ji fi nan si ra Evrop ska uni ja. Pro blem po ja ve ar se na u pod zem nim vo da ma i vo di za pi }e ak tu e lan je na ce loj te ri to ri ji Sr bi je. Na pod ru~ ju AP Voj vo di ne, pre ko 40 od sto sta nov ni {tva (Ba~ ka i Ba nat) snab de va se vo dom ko ja sa dr `i vi {e od 10 mg/l ar se na, ko li ko je do zvo qe no pre ma Pra vil ni ku o hi gi jen skoj is prav no sti vo de za pi }e. U ve }i ni slu ~aj va kon cen tra ci ja ar se na u vo di za pi }e kre }e se od 50 do100 mg/l, ali ima i op {ti na kao {to su Zre wa nin i Te me rin gde se kon cen tra ci ja ar se na u vo di za pi }e kre }e od 150 do 250 mg/l. Na `a lost,

ve }i na vo do vo da u Voj vo di ni, osem su bo ti~ kog, ne po se du je teh no lo gi je za ukla wa we ar se na iz pod zem nih vo da, te je sa dr `aj ar se na u vo di za pi }e na ve }em de lu te ri to ri je Voj vo di ne iz nad do zvo qe nog. Bit na te ma ovog sku pa je i pred sta vqa we za ko no dav nog ak ta u obla sti upra vqa wa vo da ma, ured be o gra ni~ nim vred no sti ma za ga |u ju }ih ma t e r i j a u po v r { in skim i pod zem nim vo da ma i se d i m en t u i ro k o v i m a za wi ho vo do sti za we, u ~i joj su iz ra di u~e stvo va li, po red vla di nog sek to ra u ovoj obla sti i stru~ wa ci sa De -

part ma na za he mi ju, bi o he mi ju i za {ti tu `i vot ne sre di ne PMF-a. U okvi ru ra da Wa ter Wor ksho pa, odr `a }e se i kurs » „ Pro j ek t o v a w e sop stvenog mo ni to rin ga in du strij skih ot p ad n ih vo d a„« , ko j i ima za ciq dava we smer ni ca in du strij skom sek to r u, in s pek c ij s kim slu ` ba m a, ovla {}e nim la bo ra to ri ja ma i {i roj za i n t e r e s o v a n oj stru~ n oj jav nosti za re a li za ci ju ova kve vr ste mo ni to rin ga. Sop stve ni mo ni to ring in du strij skih ot pad nih vo da pred sta vqa za kon sku oba ve zu pri iz da va wu in te gri sa ne do zvo le ko ju in du strij ski sek tor, od no sno ope ra ter u na {oj ze mqi jo{ uvek ne spro vo di, a pred sta v qa re d ov n u prak s u u ve } i n i evrop skih ze ma qa. V. ^.

NO VE BO LE STI U SR BI JU STI @U S PRO ME NOM KLI ME

Do ma }i ko mar ci i pti ce {i re trop ske vi ru se Vi rus za pad nog Ni la, ko ji pre no se ko mar ci, a ko ji je bio uzrok smr ti jed ne è ne po lo vi nom av gu sta; pro na |en je kod jo{ 16 oso ba, ta ko da je do sa da u Sr bi ji re gi stro va no ukup no 37 za ra è nih. Nad le `ni is ti ~u da ne ma raz lo ga za za bi nu tost, a epi de mi o lo zi i bi o lo zi upo zo ra va ju da }e no ve bo le sti, ka kvih do sa da u na {im kra je vi ma ni je bi lo, sti }i s pro me na ma kli me. Na i me, pro me na kli ma i trop ske vru }i ne, ko je su po sled wih go di na u~e sta l e u Sr b i j i, ide a l n i su uslo vi za raz voj bo le sti, ko je su bi l e ne p o z na t e na ovom pod ne bqu, ali i za po vra tak sta rih, po put ma la ri je, ko ja je odav no is ko re we na sa pro sto ra Bal ka na. Po re ~i ma za me ni ce di rek to ra Kli ni ke za in fek tiv ne i trop ske bo le sti Sr bi je Olge Dulovi}, broj onih kod ko jih je pro n a | en vi r us za p ad n og Ni la, od no si se na pe riod od kra ja av gu sta, a even tu al no po ve }a we bro ja za ra è nih za vi si }e od ak tiv no sti ko ma ra ca u pred sto je }em pe ri o du. Sve za ra ` e n e oso b e, uka z u j e Ol g a Du lo vi}, sta ri su od 52 do 82 go di ne, {to je ka rak te ri sti~ no za taj vi rus. Ona na gla {a va da gra |a ni ne ma ju raz lo ga za za bri nu tost jer po sto je raz li ~i te for me vi ru snog en ce fa li ti sa, ko je mo gu bi ti bla ge i pro la ze ne pri met no, a ne ka da

mo gu bi ti i ve o ma ozbiq ne i ì vot no ugro à va ju }e. I re sor na mi ni star ka zdra vqa Slavica \uki} Dejanovi} po ru ~u je da ne ma raz lo ga za bri gu ni ti je na pra gu epi de mi ja ovog vi ru sa. Dok tor na Voj n o m e d i c in s koj aka d e m i j i Darko Noì} ob ja {wa va da qu di ko ji se vra }a jau s pu to va wa iz ino stran stva ~e sto do no se i bak te ri je i vi ru se i pa ra zi te, a vi so ke tem pe ra tu re ko je su za hva ti le Sr bi ju sa mo po go du ju raz vo ju tih or ga ni za -

je u Gr~ koj pro {le go di ne, ka da su pre ne li bo lest sa Av ga ni sta na ca ko ji su bo ra vi li u toj ze mqi. - Osim ma la ri je, mi smo, za hva qu ju }i pro me ni kli me, iz lo `e ni i ne kim dru gim bo le sti ma kao {to je den ga gro zni ca, ko ja se ja vqa ve} iz ve sno vre me na hr vat skom pri mor ju ob ja {wa va No `i}. - Tu je i vi rus za pad nog Ni la, ko ji je, po put ma la ri je i den ge, trop ska bo lest, a kli ma u Sr bi ji sve vi {e li ~i na trop sku.

tem p e r a t u r a bo l e s ti mo g u pre ne ti i obi~ ni ko mar ci. âk i kr pe qi, ko ji au autoh to na vr sta, po mi {qe wu To ma no vi }a, po sta li su ri zi~ ni jer s po r a s tom tem p e r a t u r e po sta ju ak tiv ni ji u pro le }e i je sen zbog ~e ga mo è do }i do po ve }a nog bro ja in fi ci ra wa lajm skom gro zni com. On do da je da zbog kli mat skih pro me na i in ten ziv nog tran spor ta ni su ugro è ni sa mo qu di ve} i po qo pri vred ne kul tu re. - Ne ke no ve vr ste cvr~ ka, ko je su se po ja vi le u Sr bi ji, na pa da ju ve }i broj biq nih vr sta, kao {to su vi no va lo za,

Agen ci ja za he mi ka li je Sr bi je ra di na no voj stu di ji su zbi ja wa ko ma ra ca upra vo zbog to ga {to je svi ma ja sno da su oni ne po èq ni jer ugro à va ju qu de i ì vo ti we, a mo gu bi ti i pre no si o ci od re |e nih bo le sti. Pla ni ra we i spro vo |e we or ga ni zo va nih ak ci ja su z bi j a w a ko m a r a c a oba v qa se kod nas na ni vou lo kal nih sa mo u pra va, a sve ak ci je spa da j u u op { te me r e za { ti t e sta nov ni {tva od za ra znih bo le sti. Naj ~e {}e se tre ti ra ju rub ne, grad ske i pri grad ske zo ne. Oni ko ji su za du è ni za iz vo |e we ova kvih ak ci ja mo -

Upr kos upo zo re wu iz „Ba tu ta” – ti {i na Za ni mqi vo je da je In sti tut za jav no zdra vqe “ Ba tut” jo{ 7. av gu sta pro sle dio mre `i za vo da-in sti tu ta za jav no zdra vqe u Sr bi ji upu stvo za us po sta vqa we nad zo ra nad gro zni com za pad nog Ni la na te ri to ri ji Sr bi je za let wu se zo nu 2012.go di ne, a da je jav nost o obo le li ma od ovog vi ru sa sa zna la tek pre ne ko li ko da na. U upu stvu je na ve de no da se pro sle |u je zbog na glog po ve }a wa bro ja re gi stro va nih hu ma nih slu ~a je va kao i po ja ve obo qe wa u su sed nim evrop skim ze mqa ma, gde ga ra ni je ni je bi lo. Za {to se sko ro me sec da na o to me }u ta lo i za {to jav nost ni je od mah oba ve {te na o me ra ma za {ti te pi ta we je na ko je jo{ ni ko ne nu di od go vor. ma te po sto ji re al na mo gu} nost da, re ci mo, ko mar ci pre ne su bo lest sa in fi ci ra ne na ne in fi ci ra nu oso bu. Pre ma we go vim re ~i ma, ko mar ci su od go vor ni za {i re we ma la ri -

Vi rus iden ti fi ko van 1937. go di ne Gro zni ca za pad nog Ni la je po ten ci jal no te {ko obo qe we vi ru sne eti o lo gi je, ko je se pre no si ubo dom za ra è nog ko mar ca. Uzro~ nik je vi rus gro zni ce za pad nog Ni la, ko ji je pr vi put izo lo van i iden ti fi ko van u Ugan di 1937. go di ne. Da nas je ovaj vi rus naj ra spro stra we ni ji jer ga pre no se in sek ti, a mo è da za ra zi qu de, pti ce, ko mar ce, ko we i dru ge si sa re. Od po lo vi ne pro {log ve ka ovaj vi rus pri su tan je i na evrop skom kon ti nen tu, pr va epi de mi ja me |u qu di ma za be le è na je u Bu ku re {tu 1996. go di ne, a obo qe va wa qu di i ko wa re gi stro va na su u mno gim evrop skim ze mqa ma. To kom 2010. go di ne eko lo {ki fak to ri u cen tral noj Evro pi i ze mqa ma Me di te ra na po go do va li su tran smi si ji vi ru sa za pad nog Ni la na qu de, ta ko da je u obla sti cen tral ne Ma ke do ni je i se ver nom de lu Gr~ ke pr vi put re gi stro va na epi de mi ja ovog obo qe wa u hu ma noj po pu la ci ji. Re zer vo ar za ra zre su mno ge vr ste di vqih i do ma }ih pti ca.

Pre m a re ~ i m a pro f e s o r a Bi o lo {kog fa kul te ta u Be o gra du @eqka Tomanovi}a ti gra sti ko ma rac, jed na od vr sta ko ja je od go vor na za {i re we bo le sti za pad nog Ni la, od pre ne ko li ko go di na se na sta nio u Sr bi ji, ali kod ove vr ste u na {oj ze mqi jo{ ni su de tek to va ni eg zo ti~ ni pa to ge ni. - Kod nas jo{ ni je za be le èn ni je dan slu ~aj, ali je vek tor tu, pri su tan je i kod nas ka è To ma no vi}. - Ogra ni ~a va ju }i fak tor za te vr ste bo le sti je tem pe ra tu ra. Ni {ta se ne }e de si ti pre ko no }i, ali s po ve }a wem tem pe ra tu re mo è se do go di ti da trop ske bo le sti ma sov ni je do pru do Sr bi je. Za pre no {e we ma la ri je, den ga gro zni ce i bo le sti za pad n og Ni l a ni j e po t reb n o pri su stvo do ne dav no eg zo ti~ nih ko ma ra ca, jer u slu ~a ju kon stat no vi so kih, trop skih

kaj si ja, ku pi ne, ma li ne. Jed na vr sta mo qa ca na pa da po vr }e, ku ku ruz, lu cer ku. To su sup trop ske vr ste ko jih ra ni je ni je bi lo u na {oj ze mqi - re kao je To ma no vi}. Vi rus za pad nog Ni la , ka ko ob ja {wa va ju stru~ wa ci, bio je lo kal ni ali se pre ko pti ca i in se ka ta pro {i rio. Pro fe sor na ka te dri za za ra zne bo le s ti `i v o t i w a Ve t e r i n ar skog fa k ul t e t a u Be o g ra d u Bo siq ka \u ri ~i} tvr d i da ni su u pi ta wu ni ka kvi ti gra sti ili tuf na sti ko mar ci ve} na {i, do ma }i, ko ji su se ov de i iz le gli. Svi ko mar ci, is ti ~e ona, ko ji bo du i si {u krv, pre no se in fek ci ju. ^ak i bu ve mo gu da je pre ne su, a in fi ci ra ni iz vor in fek ci je u pri ro di su pti ce iz ro da vra na. Ona tvr di da je vi ris za pad nog Ni la kod nas u pri ro di ak tiv no pri su tan ve} dve go di ne.

ra ju bi ti ob u ~e ni i in for mi sa ni ka ko da pra vil no ko ri ste bi o cid ne pro iz vo de za su zbi j a w e ko m a r a c a, ~i m e se obez be |u je i ade kvat na efi ka snost tret ma na. U sa r ad w i sa [ved s kom agen ci jom za he mi ka li je, na {a agen ci ja je po kre nu la iz ra du stu di je o prak si u su zbi ja wu ko ma ra ca u Sr bi ji i mo gu} n o s ti m a za uvo | e w e bez bed ni jih al ter na ti va na ~i joj iz ra di su an ga ò va na dva na ci o n al n a eks p er t a sa ve l i kim zna wem i is ku stvom. Ciq stu di je je de fi ni sa we smer ni ca za pra vo vre me no i efi ka s no su z bi j a w e ko m ra c a u Sr bi ji za sno va nih na po tvr |e n im stru~ n im i na u ~ n im prin ci pi ma uz pri me nu ade kvat nih me ra za sma we we ri zi ka po zdra vqe qu di, ì vo ti wa i ì vot nu sre di nu. Q. Ma le {e vi}

AK CI JA EKO LO [KOG UDRU @E WA „ARE NA RIJA” IZ BE LE CR KVE

NA FA KUL TE TU TEH NI^ KIH NA U KA

Ve }a od go vor nost pre ma ku} nim qu bim ci ma

Za ~i sti ju `i vot nu sre di nu

Eko lo {ko udru è we gra |a na „Are na rija” iz Be le Cr kve po kre nu lo je niz ak tiv no sti ka ko bi se gra |a ni oba ve sti li o od go vor nom vla sni{tvu pre ma psi ma. Pr va ak ci ja odr à na je na {tan du kod eko-pa noa u glav noj uli ci, a ka ko je re kla pred sed ni ca Udru è wa Barbara Fiksmer, pla ni ra no je ukup no pet ova kvih ak ci ja, ko je }e se od vi ja ti na lo kal nom ra di ju, a bi }e odr à na i jav na tri bi na u Na rod noj bibli o te ci. Po re ~i ma Bar ba re Fik smer, ciq ovih ak tiv no sti je da se su gra |a ni po tak nu na od go vor ni je po na {a we

pre ma svo jim ku} nim qu bim ci ma. To kom pla ni ra nih ak tiv no sti, eki pa Dru {tva za za {ti tu ì vo ti wa upo zna }e gra |a ne s pra vi ma i oba ve za ma op {tin ske od lu ke o dr à wu do ma }ih ì vo ti wa. Ina ~e, tre nut no je na uli ca ma ma we pa sa luta li ca, ali sa mo za to {to ih slu `ba, ko ja se fi nan si ra iz op {tin skog bu xe ta, hva ta i odvo zi. Apel ~la no va ovog dru {tva je da gra |a ni ne uzi ma ju ku} ne qu bim ce, ako se o wi ma ne }e sta ra ti od go vor no, a ako ne ma ju vre me na da bri nu o wi ma, da ih ne pu {ta ju na uli cu ne go da ih poklo ne. M. V.

U Sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka su tra se odr `a v a ra d i o n i c a „Naj n o v i j a do stig nu }a u mo de lo va wu, si mu la ci ji i fa bri ka ci ji mo der nih mi kro i na no sen zo ra“, ko ja se or ga ni zu je u okvi ru Evrop s kog FP7 pro j ek ta sa akro ni mom SEN SE I VER ~i ji je FTN in s ti t u c i j a ko o r d i n a tor. Na ovom fa kul te tu se od 1. de cem bra 2011. go di ne re a li zu je pro je kat pod na zi vom

„Jef ti ni i ener get ski efi ka sni LTCC sen zo ri i IR-UWB pri mo pre daj ni ci za ostva ri va we odr ì vog zdra vog okru è wa“, ko ji fi nan si ra Evrop ske ko mi si ja i fo ku si ran je na oblast sen zo ra i pri mo pre daj ni ka za pri me ne u nad gle da wu naj v a ` ni j ih pa r a m e t a r a ì vot ne sre di ne. U~e sni ci sku pa su i pred stav ni ci part ner skih in sti tu ci ja iz Evop ske uni je, ukqu -

~e nih u SEN SE I VER kon zor ci jum - In sti tut za sen zor ske i ak tu a tor ske si ste me iz Be ~a, Austri ja, Teh ni~ ki uni ver zi tet Ja {i, Ru mu ni ja, In sti tut za elek tron ske teh no lo gi je iz Kra ko va, Poq ska, In sti tut za si ste me i kom pju ter sko in `e wer stvo iz Por ta, Por tu ga li ja, Kom pa ni ja TES „Elek tro nik so lu {ons„ iz [tut gar ta i ne ma~ ka i kom pa ni ja North Po int Ltd. D. Ml.

dnevnik

oglasi

~etvrtak6.septembar2012.

SOKOBAWA - Mihoqsko leto, sobe, apartmani za odmor, u`i centar, povoqno. Telefon: 063/81-54-200 i 018/880-100. 59456

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 59851 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 59852

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 59853

IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru u centru Novog Sada, za jednog studenta. Telefon 063/566-426. 59819 IZDAJEM dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici kod Sajma. Telefon 064/147-39-56. 59700 IZDAJEM kompletno opremqen dvosoban stan kod Limanske pijace. Telefon 063/566-426. 59820 IZDAJEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru ili studentkiwama. Telefoni: 021/790090, 063/8794148. 59824 IZDAJEM name{ten 3,5 soban stan, Liman 4/II sprat, 93m2, 300E + depozit. Telefoni: 063/58-98-11, 021/63-34-104. 59842 IZDAJEM jednosoban stan, name{ten, samo za studentkiwe, Mi{e Dimitrijevi}a 43A. Telefon 061/665-38-86, Novi Sad. 59849 IZDAJE se kompletno name{tena garsowera cena 130E. Telefon 063/ 516-637. 59879 DVOSOBAN 57m2, komforan, lepo name{ten stan, blizu fakultetima, Ulica Dragi{e Bra{ovana. Telefoni 064/277-4364, 021/6364959. 59896 IZDAJEM dvosoban stan name{ten na Limanu. Telefon 064/891-3849, 060/0652003. 59898 IZDAJEM studentkiwama name{ten dvoiposoban stan, sa 4 le`aja, 5 min. od Univerziteta, Ulica Sowe Marinkovi} 9. Telefoni: 021/461-207 ili 069/4-201-701. 59916 IZDAJE se dvosoban komforan name{ten stan 53m2, Liman I u blizini univerziteta 180E + tro{kovi. Telefoni: 063/503-962, 064/3301115, 021/6317-616. 59940

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs. 15016

KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Telefoni: 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15017

BUL. OSLOBO\EWA, u novijoj zgradi, ukwi`ena kompletno name{tena garsowera, cena 27.000. Telefon: 6366952, www.bomil.rs. 15001 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 31.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15002

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000E. Telefon 063/239-411. 59572 DOR]OL, 33m2, studio, III, lift, ukwièno, od investitora. Telefon 063/107-11-11. 59620 @. STANICA, povoqno, ukwièn 1,5 stan od 43m2 po ceni od 32.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15003 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwièn na 47m2, cena 33.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15004 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15005 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Telefoni: 636-8429, www.bomil.rs. 15006 OKOLINA CARA DU[ANA, noviji, odli~an, u ekstra zgradi, 2.0 stan od 46m2. Telefoni: 636-6952, www.bomil.rs. 15007 CENTAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1,5 stan na I spratu, cena 46.400. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15008

NOVO NASEQE, ukwièn 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15009 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15010 NOVA DETELINARA, odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2, ukwièn, po ceni od 62.600. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15011

LIMAN, ukwièn originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15012 NOVA DETELINARA, ukwièn noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15013 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 15014 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4,0 stan od 100m2 cena 105.000. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15015

PRODAJE se porodi~na ku}a na Telepu, na placu od 240m2 povr{ine. Dobra lokacija. Telefon 063/86-72-01. 59679 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 59862

OGLASi l ^iTUQe PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 59861 SREMSKA KAMENICA, staro selo, 15.500m2, parcela idealna za sve namene, put, struja, izvor na parceli, lepo pogled. Telefon 064/288-6171. 59891

Posledwi prijatequ

pozdrav

dnevnik

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

Zorka Jankovi} 1939 - 2012. PRODAJEM lokal 43m2 Bulevar kraqa Petra 2. Cg, klima, telefon i internet. Telefon 065/55-106-55. 59848

PRODAJEM ili izdajem poslovni prostor od 220m2 do 740m2 u Novom Sadu, Salajka. Telefon 061/140-2000. 58272 SKENDER-BEGOVA 3, poslovni prostor, 53m2, I, CG, lift, direktno od investitora, 107.590. Telefon 063/10711-11. 59624

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 59448 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 59841 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 59910

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421516, 064/157-25-14. 59847

OZBIQNE `ene za ozbiqan posao. Rad na procenat. Telefon 063/514-406. 59805 INTERNACIONALNOJ kompaniji potrebne komunikativne osobe do 35 godina. Pozicija ofice sales manager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Poslati CV na majapns@sbb.rs 59822 EMINENTNOM restoranu u Novom Sadu hitno potrebni kuvari konobari. Informacije 061/61-330-65. 59921

\or|u

Zori

Sahrana je 6. 9. 2012. godine, u 16 sati, na pravoslavnom grobqu u Budisavi.

od Jovana Va`i}a.

O`alo{}ena porodica: suprug Sredoje, sinovi Predrag i Miodrag.

59988

59975

od porodice Buwik.

59950

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em igra~u

~ika Sveti Cupa}u

Milanu Vukeli}u FK â&#x20AC;&#x17E;Vojvodinaâ&#x20AC;?.

od Tucka i Gukija.

692012-P

59987

Posledwi pozdrav ujaku

Neizemerno tu`ni opra{tamo se od najdra`eg supruga, tate, deke i tasta.

\or|u Stojanovi}u

^or Frawa - Ferika Preminuo je u 76. godini.

od Mire i Stevana Diwa{ki.

Sahrana je u petak, 7. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 59974

59981

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Mioqka Bosni} 1940 - 2012. Dana, 8. 9. 2012. godine, se navr{ava ~etrdeset dana od kad si nas zauvek napustila da ve~ito tugujemo za tobom. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo tog dana u 10.30 iza}i na tvoj grob na Kameni~kom grobqu okititi cve}em i zaliti suzama. O`alo{}ena tvoja deca sa porodicama, i ostala mnogobrojna rodbina.

\or|u Stojanovi}u od ^ede Rodi}a sa porodicom.

59986

59979

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj dragoj ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 59444 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002. 59447 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 59804

Svetomiru Cupa}u

Aleksandar Milojevi} - Sare.

dr Radmili Radivojevi} Tvoju dobrotu i plemenitost ve~no }emo ~uvati u na{im srcima. Po~ivaj u miru. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoji: Radivojevi}i i Popovi}i.

59977

59976

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

Navr{ava se godina dana kako nas je zauvek napustila na{a

Ana - Jasmina Ga}e{a

Sawi

Na trenutak }emo zaustaviti vreme i setiti se na{e Jasmine, pomenom kraj wenog groba, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u subotu 8. septembra 2012, u 11 ~asova. Weni: majka [erija, Slava, Deja i @are.

Sveti

Iskreno sau~e{}e na{em kolegi Iliji Drqa~i povodom gubitka majke

od Cupinih drugarica i drugova iz A razreda.

Kolektiv JKP â&#x20AC;&#x17E;Novosadska toplanaâ&#x20AC;?.

Vukosava Drqa~a Sahrana je danas, 6. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: sinovi Tomislav i Ilija sa porodicama. 59946

59947

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

Damir Stojiqkovi}

Vukici Drqa~a

Vukosave Drqa~e

1954 - 2012.

Porodice: Pra{talo, Jankovi} i Trnini}.

preminuo 4. 9. 2012. godine. Sahrana je danas, 6. 9. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: majka Miroslava, sin Igor, }erka Mirela i sestra Vlasta sa porodicom.

3017-P 59917

Posledwi pozdrav

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{e voqene

DVOGODI[WI POMEN

Rajko Ivo{evi}

Novka \urica

Sestra Mira sa porodicom.

59942 59938

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 61. godini preminula na{a supruga, majka i baka

Novki

Sahrana je danas, 6. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Milo{, }erka Jasna, sin Dejan, unuci Du{an i Jovana, snaja Suzana i zet Sreten.

Aleksandre Horwak Sawe Tetka Jelica i sestra Gordana sa porodicom.

6. 9. 2010 - 6. 9. 2012. Od smrti te nismo mogli sa~uvati, ali sa~uva}emo te od zaborava. Se}awe na Tebe ne mo`e i nikad ne}e nestati. Tvoja supruga Slavica i porodica. 59857

59960 59961

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. 9. 2012. godine, u 84. godini preminula na{a draga majka i baka

od sestri}a Dule Li~ine sa porodicom.

59928

59922

Posledwi pozdrav Cupinom ocu

Posledwi pozdrav tetki

Vukosavi Drqa~a

Advokat 1960 - 2011.

od porodice Milivojevi}.

~etvrtak6.septembar2012.

59941

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom tati, suprugu i dedi

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dragoj mami, baki, ta{ti

\or|u Stojanovi}u

od kom{ija iz zgrade Bulevar oslobo|ewa 32.

\uri Stojakovi}u

Aleksandri Horwak

1949 - 2012. obele`i}emo u subotu, 8. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoji najdra`i: supruga, sin, }erka, unuke i zet.

1937 - 2012. od kom{ija iz [ekspirove 2.

59948 59959

Posledwi pozdrav dragoj

Dani brzo prolaze ali na{a qubav i tuga za tobom nikada ne}e. Mnogo nam nedostaje{. Tuguju za tobom tvoji najmiliji: }erke Qiqana i Biqana i sin Predrag sa porodicama. 59926

59937

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac, deda, pradeda i svekar

\or|e Stojanovi}

Sawi

Milki Ra{kovi}

POMEN Dana, 6. septembra 2012. godine navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{ voqeni

Milan Zeqkovi}

1926 - 2012. od porodice Radin: Veselina, Ane, Vlade, Goce i Nevene.

Po sopstvenoj èqi, pokojnik }e biti kremiran, a posledwi ispra}aj }e biti obavqen u krugu najuè porodice. Oàlo{}ena porodica.

59968

59956

Ostala su nam najlep{a se}awa na tvoju nesebi~nu qubav, brigu i dobrotu. Zahvalni i beskrajno tu`ni tvoji najmiliji. 59802

SE]AWE na

Slavko A}imovi}

Dejana Rankovi}a

6. 9. 2005 - 6. 9. 2012.

6. 9. 2007 - 6. 9. 2012.

Bol i daqe boli, ne stari, i ima istu snagu u se}awu.

Deko, uvek si prisutan u na{im pri~ama, mislima i srcima.

Tvoja supruga Zorica.

Tvoji: unuci, deca i baka Mirjana.

59844

59833

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Улични свирачи-у сусрет фестивалу 09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Биографије 11.00 Комшилук 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ: Памтим само срећне дане 14.30 Повратак на село: Лаћарак у Срему 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Биографије 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Улични свирачи, хроника 1. 19.30 ТВ Дневник 20.05 Циклус француских ТВ новела: Клод Ге, филм 21.00 Биографије: Силвио Берлускони 22.00 Војвођански дневник 22.35 Чарде на Дунаву 23.05 Оперативци 00.25 Циклус француских ТВ новела: Клод Ге, филм 01.25 Концерт године 1993. – Плејбој и Атеист Реп

Самуел ле Бијан

ВЕК МОПАСАНА: БАЈКЕ И ПРИЧЕ XIX ВЕКА

Клод Ге Улоге: Самуел ле Бијан, Томас Шаброл, Робинсон Стевенан Режија: Оливије Шацки (РТВ 1, 20.05)

06.35 07.00 07.50 08.10 09.05 09.55 10.45 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.35 00.05

tv program

~etvrtak6.septembar2012.

Кухињица – мађ. Ток шок Здраво живо Концерт године Грување Грување уживо у студију М Јазик 2011.-Специјал Провиденс Лендава-Варга Ирен,емисија на мађарском Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије: Харолд Робинс Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

За корак испред (Панонија, 12.00) 06.30 07.30 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.05 08.00 09.00 09.58 10.29 11.02 12.05 12.20 12.30 13.19 13.41 15.10 15.53 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.58 22.52 23.22 00.10 00.34 01.17 02.51 03.52 04.25 04.56 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Грађани села Луга Сасвим природно Моја лепа Србија Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Мекбрајдслучај несталог доктора, филм Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Троугао обмане, филм Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Психо 4-почетак, филм Цео живот за годину дана Око магазин Сасвим природно Срећни људи Верски календар

Троугао обмане Џералд Крисон је осуђени паликућа, који треба да буде пуштен на условну слободу. Он инсистира на томе да га зову Стена. Да би изашао из затвора, мора да убеди уваженог службеника пред пензијом да се поправио. Стена не бира начине и у игру као саучесницу увлачи и своју привлачну жену... Улоге: Роберт де Ниро, Едвард Нортон, Мила Јововић, Франсес Конрој Режија: Џон Каран (РТС 1, 20.58) 06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.30 Серијски програм 12.30 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Украдена срца 15.30 Азбука родитељства 16.00 Дунавска салетла 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Све што желим 23.00 Серијски програм 23.55 Украдена срца

09.30 10.00 12.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 19.15 19.45 20.15 21.00

Фудбал мондијал магазин КХЛ: Динамо М – Авангард Бајерн ТВ: Бајерн – Штутгарт Португалска лига Мобил 1 ТВС Шпанска лига КХЛ: СКА – Авангард Премијер лига, магазин Свет фудбала Атлетика Фудбал Квалификације ЕП У21: Словенија–Шведска 23.00 ЕБЕЛ: Телемах Олимпија – Вијена капиталс 01.00 Гранд При 01.30 КХЛ: СКА - Авангард

Ким Гордон

Метрополис Метрополис отвара прилог посвећен сајту и његовом папирном издању, NJUZ.NET – Вести у огледалу. Песникиња, Јелена Милинковић, говори о стваралаштву песникиње Мирјане Стефановић. У оквиру „Ресонате“ фестивала у Дому Омладине крајем јула наступили су Ким Гордон, бивша певачица и басисткиња групе So nic Youth, и бивша чланица ДНА Икуе Мори. (РТС 2, 20.30) 07.47 07.59 08.04 08.10 08.38 08.54 09.24 09.51 10.07 10.34 11.05 11.30 12.02 13.00 14.00 14.28 14.44 15.14 15.32 15.58 16.48 17.14 18.11 18.40 19.04 19.10 19.31 19.43 19.48 20.01 20.30 21.00 21.48 22.15 23.16 00.13 01.11

Мила Јововић

07.00 07.15 07.45 09.00 10.15 11.15 12.10 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.30 00.35 01.30 01.35 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Досије Пеликан Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

02.00 02.29 02.52

Томас и другари Ози Бу Дени и Деди Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Вечни сјај детињства 2 Може и другачије Магазин Лиге шампиона Линк Европа и Срби У свету Траг у простору Хор и оркестар РТС Трезор Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Вечни сјај детињства 2 Може и другачије Ликовна колонија РТС ТВ ллица: Горан Марковић... као сав нормалан свет Породични кругови Преваранти Концерт ансамбла Легенде Ликовна колонија РТС Мунзи Попај Томас и другари Ози Бу Дени и Деди Место за нас Метрополис Очајне домаћице ТВ фељтон Међу нама Концерт групе „Вампири„ Трезор ТВ лица: Горан Марковић ...као сав нормалан свет Концерт ансамбла „Легенде” Породични кругови Траг у простору

06.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Домаћи филм 12.00 Топ шоп 12.30 Здравље и Ви 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Домаћи филм 20.00 Ало, ало 21.00 Филм 23.00 Удовице 00.00 Ало, ало 01.00 Филм 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.10 Острво ајкула Најџела Марвена 08.00 Топшоп 08.20 Најбоље године 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 12.45 Филм: Бели амбис 15.00 Нинџа ратници 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.00 Нинџа ратници 21.00 Филм: Прљави Хари 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Филм: Моја бесмртна љубав 02.45 Саут Парк 03.10 Амерички топ-модел 04.00 Увод у анатомију

07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.10 21.10 22.00 23.30 00.30 02.15 04.00 05.30 06.00

Добро јутро Мала невеста Брачни судија Први национални дневник Тачно у подне - живо Први кувар Србије Национални дневник Свер Југ Знамо се Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Север Југ Све за љубав Немогућа мисија Филм: Породична страст Филм: Водич за момке Филм Госпођица Моје срце куца за Лолу

Неда Арнерић

Ужичка република Шпански борац, прекаљени комуниста, добија задатак да организује устанак у западној Србији. Народ се окупља око партизана и убрзо ослобађа Бајину Башту, Пожегу, Ужице, Чачак... Улоге: Аљоша Вучковић, Богољуб Петровић, Борис Бузанчић, Божидарка Фрајт, Бранко Милићевић, Душан Војновић, Марко Николић, Марко Тодоровић, Неда Арнерић, Петре Приличко, Раде Шербеџија Режија: Живорад Жика Митровић (Хепи, 20.05) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Џејмс Вудс

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Заклети на ћутање Моја Србија Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Филм: Ужичка република, 1. део Агенција Беверли Хилс Љубавни сигнали Агенција Голи зивот Насловна страна – квиз Заклети на ћутање Моја Србија

Породична страст Линда и Мајкл су у браку већ десет година и очајнички желе дете. Обраћају се агенцији за усвајање деце, која их упознаје са Луси, тинејџерком која очекује своје прво дете. Сви се слажу око тога да Линда и Мајкл прихвате Лусино дете... Улоге: Џејмс Вудс, Глен Клоуз, Мери Стјуарт Мастерсон, Кевин Дилон Режија: Џонатан Каплан (Пинк, 00.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak6.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УСПОН И ПАд СРПСКИХ ЛИБеРАЛА И „еКОНОМСКе ПОЛИТИКе”

Пише: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Најгора мама на свету екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце венчаница из снова Шта не треба обући Богата млада, сиромашна млада Гојазни тинејџери: борба са килограмима Краљ посластичара као кувар Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Нова нада посластичара Соул фуд породица Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар

08.00 други светски рат у боји 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Једна ноћ у Торину 11.30 Сведок са балкона собе 306. 12.00 Најгори послови у историји 13.00 дан када је умро Џемс дин 14.00 Како су направљени „Мајмуни“ 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Александрова највећа битка 20.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 21.00 Наполеон 22.00 други светски рат у боји 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Камерман живот и дело Џека Кардифа 01.30 Историја америчких индијанаца

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Обрачун у Казино кабареу Упознајте Џона доа Краљева гарда Осветничко срце Немир Црна књига еротски филм еротски филм

Црна књига Прича о прелепој Јеврејки која се током другог светског рата прикључује Покрету отпора и покушава на све начине да спаси своје сународнике од немилосрдних Немаца... Улоге: Ка рис ван Ху тен, Том Хоф ман, Ха ли на Ре ијн Режија: Пол Вер хо вен (Си не ма ни ја, 22.00)

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Бе вер ли ди Ан ђе ло

Подметнуто убиство Џонатан Стоун је био двадесет и три године полицијски детектив, шест пута одликован за храброст. Али задњих година ради као приватни истражитељ у Бостону, а најчешћи су му послови праћење прељубника. Сав новац даје на лечење своје тешко болесне жене. Кад Нан умре, на сахрану стиже њен пријатељ Арни, ког он површно познаје... Улоге: Ри чард Кре на, Бе вер ли ди Ан ђе ло, Сти вен Мек хе ти, Ро берт Де си де рио Режија: Мајкл Сви цер (ХРТ 1, 00.15) 07.00 добро јутро, Хрватска 10.12 Поглед на Земљу 1, док. серија 11.07 Заволите свој дом 3, док. серија 12.00 дневник 12.40 Моћ судбине 13.28 др Оз 2, ток шоу 14.30 Хрватска хроника БиХ 14.53 Просјаци и синови 16.00 Синови и очеви, док. серија 16.25 Фотографија у Хрватској 16.58 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.10 Краљ, док. Филм 21.30 Кратки сусрети 22.05 дневник 3 22.45 Циклус Култни првенци: Маријачи, филм 00.15 Подметнуто убиство, филм 01.42 др Оз 2, ток шоу

07.05 07.35 08.00 08.25 08.45 09.10 09.40 10.00 11.42 12.25 12.55 13.40 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 18.00 19.00 19.05 19.30 20.00 21.55 22.52 23.19 23.37 01.05

Ха ли на Ре ијн

06.00 Свака друга недеља (и пола распуста) 07.40 Момци су се вратили 09.20 Летописи Нарније: Путовање Намерника зоре 11.10 Промена игре 13.05 Холивуд на снимању 13.30 Југио 15.00 Нешто позајмљено 16.50 Марс тражи маме 18.20 Срцоломац 20.05 Неспокојни 21.35 дечак који је био цар 23.05 Спартак: Освета 00.55 Брже 02.30 Јацкасс 3д 04.05 водени живот са Стивом Зисуом

Мала Тв Цртана серија Телетабис Конор на тајном задатку Х20 Уз мало воде! Школски сат Спортске игре младих Ником ни речи, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Сајбер насиље, док. филм Хоризонти Џонатан Стоун, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани филм Реконструкција Параолимпијске игре Лондон 2012: Пливање, атлетика пренос + снимак На врх језика дарма и Грег Шато Монти, док. серија Човек без лица, филм Топ гир 11, док. серија Сестра Џеки Параолимпијске игре Лондон 2012 - сажетак Мућке Битанге и принцезе

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Срце пуно кише Биографија - Хју Џекмен Завера детелине диван човек Биографија - Мариса Томеј Срце пуно кише Истина о Чарлију Биографија - Хју Џекмен У сенци моје сестре Биографија - Мариса Томеј Усамљена бела жена 2 Крађа вредног уметничког дела

06.00 08.00 10.00 12.00 13.50 15.50 18.00 20.00 22.00 00.00

Осуђеници Светла велеграда Не без моје ћерке Преко палубе Недужни Јентл ени Хол Празници са ејприл Мрачна половина еротски филм

Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру вокер, тексашки ренџер Монк Пандури новајлије вокер, тексашки ренџер добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Каразуб вокер, тексашки ренџер

09.35 Кисмет - окови судбине 10.55 ексклузив таблоид 11.15 Крв није вода 12.10 Бибин свет 13.00 Сулејман величанствени 15.00 Кобра 11 15.55 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Сулејман величанствени 22.00 ЦСИ 00.00 Менталист 01.35 Астро шоу 02.35 Закон и ред

СеРИЈА

ЦСИ Пронађена су три тела: у ауту, базену и мотелу. Иако се чини да случајеви нису повезани, истражитељи открију да је у близини жртава пронађено исто издање магазина отвореног на идентичној страници... Улоге: Ло ренс Фиш бурн, Ро берт Да вид Хал, Ерик Сзман да, Џор ја Фокс, Пол Гил фојл, Ге ри Дур дан, Марџ Хел ген бер гер (РТЛ, 22.00)

Марџ Хел ген бер гер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Мајстори за оружје Мотоциклистички клуб Лафинг девилс 23.00 Како извући живу главу 00.00 Амерички оружари

03.00 05.00 07.00 08.30 09.30 12.00 15.00 16.00 17.45 01.00

Тенис Тенис Тенис Бициклизам Тенис Тенис Бициклизам Бициклизам Тенис Тенис

Strah od liberalnog virusa

LA DI MIR GLI GO ROV: Ju go sla vi ja je Kan gr ga, pri ~om o kon tra re vo lu ci ji sred we kla se ~lan MMF-a od we go vog osni va wa, a zbog i sli~ no. Bio je ne ka vr sta za pad nog so ci jal de mo svog mo ne tar nog si ste ma sre di nom {e zde se - kra te, a we go va pro ce na, is po sta vi lo se ka sni je, tih ni je ima la iz bor ne go fik sni kurs po kom }e se is prav na, da je ve }i na na de snoj, na ci o na li sti~ koj ra ~u na ti di nar u tr go va~ kim tran sak ci ja ma. Zna - stra ni. Za gre ba~ ki prak si sov ci su kri ti ko va li ~i, kon ver ti bil nost je bi la uslov ne ke vr ste pro - SK, jer ide u prav cu ko ji }e do ve sti do pre vla sti gra ma sa MMF-om i Svet skom ban kom, po seb no jer na ci o na li sta, è le li to par tij ski ru ko vo di o ci je Ju go sla vi ja, kao ne raz vi je na ze mqa, ra ~u na la na ili ne. Za pra vo su na ci o na li sti i pre vla da li po pa re iz Svet ske ban ke. I do bi la ih je. A ako ve} pa re, od iz vo za ili kre di ta do la ze, mo ra da se zna ko pre u zi ma oba ve ze {to je do ve lo do us po sta vqa wa ko mer ci jal nih ba na ka. Dru ga je pri ~a ka ko su funk ci o ni sa le, ali su in ve sti ci o ni fon do vi uki nu ti i Ju go sla vi ja je, za raz li ku od dru gih so ci ja li sti~ kih ze ma qa, ima la ma kar kva zi nor mal ne ban ke. To nije tzv. stend baj aran`man kakav Srbija ima posledwih godina. - Ni je, ali da ze mqa do bi je pa ra od Svet ske ban ke mo ra la je da ima spo ra zum sa MMF-om i bu de pod ne kom vr stom kon tro le. Ta pra vi la va è i da nas. U ono vre me, ako bi po ~eo da raz mi {qa{ o iz grad Vla di mir Gli go rov wi pu te va, re ci mo, to su mo ra le bi ti pa re svet ske ban ke. Ni je bi lo ni kog dru gog od sle ’68. Bio sam pri su tan kad su pre u ze li vlast na ko ga bi se uzeo kre dit. Spo qa {we pri li ke de ter Sve u ~i li {tu, pa i par ti ji, dok ni je do {lo do ob ra mi ni sa le su ce lu pri ~u o re for mi. One u ve li koj ~u na. me ri od re |u ju unu tra {wu po li ti ku, za ve li ke ze U Be o gra du su prak si sov ci - an ti ti to i sti. A mqe, po put Ki ne, to ne mo ra da va ì, ali ma le oni su an ti ti to i sti iz na ci o na li sti~ kih i, u su prak ti~ no ne ma ju iz bo ra. Po sle di ca je iz nu |e ni {ti ni, auten ti~ no so ci ja li sti~ kih raz lo ga. Kod niz po te za. Ta ko se do la zi u si tu a ci ju, ko ja je ka Mi ha i la Mar ko vi }a, Qu be Ta di }a, Mi }u no vi }a... rak te ri sti~ na za so ci ja li sti~ ke i auto ri tar ne ze po sto jao je, u stva ri, je dan spoj sta qi ni zma sa qud mqe, da pro ble mi eko nom ske po li ti ke iza zi va ju skim li kom i srp skog na ci o na li zma. po tre bu za in sti tu ci o nal nim re for ma ma, a ne Nije li to malo preo{tra formulacija? obrat no. I evo, za go to vo po la ve ka, ni {ta se u su - Na rav no, bi lo je me |u wi ma ma wih ili ve }ih {ti ni ni je pro me ni lo. Ni sad u Sr bi ji ne ma so ci raz li ka. Ali svi su oni bi li ve li ki pro tiv ni ci jal ne re for me ko ju e je sa ma osmi sli la i vo di ih. pri vat ne svo ji ne, tr ì {ta i sve ga {to je mi ri sa lo I sva ka sni ja ras pra va u Ju na ka pi ta li zam. Mi }u no vi} je go sla vi ji vo di la se oko to ga ci ti rao Le wi na, da od ma log ka ko da se „li be ral ni vi rus“, pri vat nog ka pi ta li ste na sta je Dok je nacionalizam tr ì {te, usa gla si sa ogra ni ve li ki ka pi ta li sta. U od no su Dragoquba Mi}unovi}a ~e wi ma - jed no par tij ski si pre ma na ci o na li zmu raz li ke tipi~an za Demokratsku stem, sa mo u pra vqa we, dru me |u wi ma su mno go ve }e. Kod {tve na svo ji na i de cen tra li - stranku, dakle, dosta blaì Mi }u no vi }a je to na ci o na li zo va na fe de ra ci ja. Po sto je nego onaj Qubomira Tadi}a, zam ko ji je ti pi ~an za De mo tri mo gu} no sti. Pr vo je li be krat sku stran ku, da kle do sta kao veliki {ovinista se ral no, zna ~i de mo kra ti ja, vi bla ì ne go kod Ta di }a, a po pokazao Mihajlo Markovi} {e par tij ski si stem, nor mal no seb no Mar ko vi }a ko ji se po ka tr ì {te ra da i fi nan si ja, ko zao kao ve li ki {o vi ni sta. eg zi sten ci ja pri vat ne i dr àv ne, od no sno dru Be o grad skih prak si sov ci su go vo ri li o de mo {tve ne svo ji ne. Dru go je pro so vjet ski si stem - cen kra ti ji, ali za pra vo mi sli li na tzv. na rod nu a ne tra li zam, pla ni ra we, dr àv na svo ji na. I tre }a ja onu za pad nog ti pa. Sma tra li su i da je ti tov ski re ~a we re pu bli ka, {to su hte li za go vor ni ci ~i stih ìm na met nu la Ame ri ke i da on bez SAD ne bi mo ra ~u na, ko ji su u stva ri bi li za na ci o nal ne so ci ja gao op sta ti. Za to su se ti qu di ve o ma do bro raz u- li sti~ ke dr à ve. me li sa fi lo zo fi ma i u Ne ma~ koj i u Ame ri ci, ko Kakav odgovor na reforme nude studentske deji su bi li an ti a me ri~ ki ras po lo è ni. Za wih je monstracije iz 68? glav ni pro blem bi lo tr ì {te. Jer su shva ta li da - Ve li ka je raz li ka iz me |u ono ga {to se do ga |a ako ono uzme ma ha i kre ne se sa pri vat nom svo ji lo u Za gre bu i Be o gra du. U Hr vat skoj su prak si sov nom, ~i ta va wi ho va ide o lo {ka pri ~a vi {e ne ma ci bi li pro tiv ni ci li be ral ne al ter na ti ve, ali ne kog smi sla. wi hov mo tiv je bio sle de }i: ako do |e do li be ra li Ni je sa mo srp ski na ci o na li zam re a go vao ne ga za ci je i od u sta ja wa - ka ko je Ga jo Pe tro vi} go vo rio tiv no na re for mu, ve} i dru gi. Jer, ski da se s dnev - od re vo lu ci je, na vlast }e do }i na ci o na li sti. Ta nog re da re {a va we tzv. na ci o nal nih pi ta wa, pa re mo su prak si sov ci bi li le vi ~a ri, ~ak i za go vor ni ci mo, za Do bri cu ]o si }a, uvek i te ri to ri jal nih ci ne ke vr sta le wi ni zma, jer su sma tra li da je ve pre o ku pa ci ja. We go va glav na te ma, od kad se ogla }i na u Hr vat skoj na ci on a li sti~ ka, a oni kao ko mu sio, je po de la Ko so va. To je spoj: na ci o na li zam, sta ni sti, pa i so ci jal de mo kra ti, u ma wi ni. Raz li ka qi ni zam sa qud skim li kom i an ti a me ri ka ni zam. A me |u wi ma je na rav no bi lo. Pe tro vi}, re ci mo, ni glav ni ar gu ment je da Ame ri kan ci pre ko tr ì {ta je bio to li ko op sed nut ide jom re vo lu ci je ni ti, kao sve ko rum pi ra ju i uvo de dru {tvo u ka pi ta li zam.

Аутор Мијат Лакићевић и издавач, београдски Фонд за отворено друштво, цео тираж књиге „ИСПРед вРеМеНА” поклонили су Фондацији НУНС-а за помоћ новинарима (Ресавска 28/II, Београд, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у НУНС-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација НУНС, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak6.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Добар дан за вас. Можда напоран на радном месту, али успешан, колико може бити, под блокадама и отежавајућим околностима у каријери, због више силе.

BIK 20.4-20.5.

Склони сте уживању, лежерности и лењости. Потребно вам је да напуните батерије, да се одморите и доживите нешто лепо. Када ћете, ако не сада? Сада је увек најбоље време.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

6. septembar 2012.

Можете доћи у ситуацију да се преоптеретите разним обавезама, започнете послове, али их не завршите, због недостатка времена. Нађите меру у свему и према свима.

У пријатном друштву проводите време, па ће дан протећи лако и лепо. Од пријатеља очекујете само позитивно. Љубав и уживање долази до неког свог краја. Реални сте.

Затишје пред буру ће вам колико већ сутра донети ту буру и узбуђења. Ништа не брините, ситуације и сусрети се слажу и надовезују сами по себи. Вредни сте и радни.

Време рођендана проводите динамично, тако да се не можете опустити ни тренутка. Окружени сте разним особама које све нешто питају и причају, па сте више туђи него своји.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Активни сте, и без заустављања идете напред. Од вас се очекује да будете иницијатор сусрета и дешавања у љубавно-партнерском односу. Нови подухвати.

У приватном бизнису завршите започето. Четвртак је Јупитеров дан, ваш дан, па покажите своје дипломатско и преговарачко умеће у пословном и приватном делу.

Љубавни однос је у позитивној фази, тако да би данас требало да изведете драго биће у неки ресторан, на неко лепо место и уживате у романтици, музици, шопингу...

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Период кризе и сазревања полако престаје, готово неосетно јер ће последице потрајати још известан број месеци. На вама је да се реално суочите са својом ситуацијом.

Угађате укућанима, најбоље што умете. Веома сте пожртвовани. Али, могли бисте изгубити смер и смисао за време у пословању. Због тога пролонгирате приходе.

Краћи пут је успешан и пријатан. У добром друштву и уз подршку драгих особа, реализоваћете и више од очекиваног. Пословно финансијска ситуација је неизвесна.

TRI^-TRA^

Во ли па жљи ве да ме V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 28 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Niш

Evropa

СВежије

НО ВИ САД: Мало свежије и променљиво облачно уз могућу краткотрајну кишу. Ветар умерен северозападни. Притисак у порасту. Температура од 17 до 27 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Нижа температура и променљиво облачно време уз краткотрајну кишу или локалне пљускове. Ветар умерен северозападни и северни, поподне у појачању. Притисак у порасту. Температура од 15 до 28 степени. СР БИ ЈА: Нижа температура за око 5 степени и променљиво облачно време уз краткотрајну кишу или локалне пљускове понегде. Ветар слаб до умерен северозападни и северни, поподне на северу Србије у појачању. Притисак у порасту. Минимална температура 12, а максимална 30 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак још свежије, али са дужим са сунчаним периодима. Само је на југоистоку Србије ујутру могућа краткотрајна киша. За викенд сунчано са хладним јутрима уз мањи пораст дневне температуре. Идуће седмице претежно сунчано и топло.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Услед промене времена и прилива нешто хладнијег ваздуха, појачане тегобе могу осетити особе са варирајућим крвним притиском, као и психички болесници и астматичари. Метеоропатске реакције су могуће у виду главобоље, раздражљивости и болова у зглобовима и мишићима. Опрезно у саобраћају!

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 16 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Зло че сти Ирац, ка ко за пад ни ме ди ји нај че шће на зи ва ју глум ца Ко ли на Фа ре ла, ка же да му нај ви ше од го ва ра ју па жљи ве де вој ке, али ни ка ко да на ђе јед ну та кву... Глу мац ко ји има дво је де це из прет ход них ве за ни ка ко да се скра си и тре нут но је сам, па су све оне фи не и па жљи ве де вој ке још увек у игри јер тем пе ра мент ном Ко ли ну нај ви ше, ка же, од го ва ра ју та кве же не. - Иако мно ги не би то оче ки ва ли од ме не, ка ко ста рим по ста јем све па жљи ви ји и осе ћај ни ји па ми и та кве же не од го ва ра ју. Би тан је и аван ту ри стич ки дух, као и ду хо ви тост али је па жљи вот на пр вом ме сту - ре као је Ко лин. Ко лин ка же да му тре нут но од го ва ра то што је сам, али би во лео да се уско ро за љу би. - Сре ћан сам што имам си но ве и ис кре не при ја те ље, али бих во лео и да ми се опет де си јед на ро ма тич на љу бав на ве за. Та кве ства ри не мо гу да се пред ви де и мо жда већ су тра бу дем за љу бљен, а до та да ћу да ужи вам у ста ту су сло бод ног му шкар ца - ре као је Ко лин Фа рел.

VIC DANA Игра се Перица са школским другом, кад угледаше двоје тек венчаних како излазе из цркве. - Види сад панике... - каже Перица, приђе младожењи и обрати му се: - Здраво тата!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

215 (65)

Slankamen

180 (14)

Jaшa Tomiћ

Apatin

280 (74)

Zemun

234 (1)

Bogojevo

246 (69)

Panчevo

258 (8)

Smederevo

448 (0)

Baч. Palanka 222 (48) Novi Sad

165 (29)

Tendencija opadawa i porasta

SAVA

N. Kneжevac

170 (-2)

S. Mitrovica

-3 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (0)

Beograd

180 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

162 (9)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

-92 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe iz proшlog broja