Dnevnik 6.oktobar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 6. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23219 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SEDAMNAESTOGODI[WI U^ENIK IZ SREMSKE MITROVICE PAO S PETOG SPRATA BUDIMPE[TANSKOG HOTELA

Gimnazijalac poginuo na ekskurziji str. 15

NASLOVI

SAOBRA]AJCI U CIVILU SNIMALI ONE KOJI PRELAZE NA CRVENO

Politika 2 Ko je kriv za Jariwe 3 Restitucija u istorijsko-politi~kom loncu

Ekonomija 4 Dr`ava uvodi porez na poskupqewe goriva? 4 Sirovine pojele plate u „Jugoremediji”

Penzije ska~u prose~no 350 dinara

Nov~anik 6 Poskupqewe grejawa u rukama op{tina

str. 5

Sad moraju pojeftiniti meso, jaja...

str. 6

Foto: R. Hayi}

Novi Sad

Pe{ ac i, ~uv ajt e `iv ot i yep

8 Najlon pijaca vi{e nije zlatna koka

9 I u Ka}u {alter za dokumenta 9 Psu pucano u glavu

Vojvodina str. 7

VOJ VO \AN SKIM BOL NI CA MA MAW KA JU SPE CI JA LI STI OF TAL MO LO GI JE

NE SRE ]A UZ JE GRI^ KU KOD @A BQA

Posle {etwe pa la s ora ha i po gi nu la str. 14

Re do vi za za ka zi va we pre gle da oka

str. 13

12 Kradqivac naterao kowe na poqo~uvare

Veoma toplo

Najvi{a temperatura 28 °S

UV zra~ewe 4 str. 16 – 20

SPORT

n FURIOZNA ANA PRESLI[ALA ZVONARJEVU

n VOJVODINA I PARTIZAN VE^ERAS OTVARAJU PRVENSTVO DR@AVE U ODBOJCI

n DO POBEDE VODI SAMO NAJBOQE IZDAWE ORLOVA

n KANARINCI POBEDILI LIDERA PRVE LIGE

POLiTikA

~etvrtak6.oktobar2011.

dnevnik

VICEPREMIJER BO@IDAR \ELI] O^EKUJE ZELENO SVETLO EK KANDIDATURI SRBIJE

KONTROVERZNE INFORMACIJE O DE[AVAWIMA NA SEDNICI ODBORA ZA BEZBEDNOST

Vlada kre}e u veliku EU kampawu

Ko je kriv za Jariwe

- Da i da. U ovom mo men tu o~e ku je mo da 12. ok to bra Evrop ska ko mi si ja da po zi tiv no mi {qe we o na pret ku Sr bi je. Od mah na kon to ga ne sa mo ja, ve} Vla da Sr bi je, kre }e u ve li ku kam pa wu po me tro po la ma dr `a va ~la ni ca Uni je, jer je naj bit na od lu ka ko ju }e ~la ni ce EU do ne ti 9. de cem bra. Na to me se sa da uve li ko ra di i pri pre ma ova Vla di na kam pa wa, iz ja vio je za „Dnev nik“ vi ce pre mi jer Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li} upi tan o~e ku je li ze le no sve tlo EK kan di da tu ri Sr bi je za ~lan stvo u EU. On do da je da ima pro sto ra da se Iz ve -

sle na }i u iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je, a na dam se i u od lu ka ma ze ma qa ~la ni ca- kon sta to vao je \e li}. Po we go voj oce ni do la zak Ku per sve do ~i da EU ula è zna ~aj ne na po re da se svi vra te za pre go va ra~ ki sto i di ja lo gu. Pre ma re ~i ma \e li }a, de {a va wa na se ve ru Ko so va, ta ve {ta~ ki stvo re na kri za da bi se po dr ào pro je kat ne za vi sno sti Ko so va pre do bi ja wa sta tu sa kan di da ta za EU Sr bi je, ne bi tre ba lo da za ma ski ra ju na pre dak po sled wih go di na na ro ~i to u re gi o nal noj sa rad wi. - Ne ma li broj am ba sa do ra ze ma qa EU mi do la zi i ka è da oni ne -

{taj Evrop ske ko mi si je pro me ni do 12. ok to bra, uz opa sku da je uo~i iz ri ca wa mi {qe wa o na pret ku Sr bi je naj o zbiq ni je pi ta we re {a va we ad mi ni stra tiv nih pre la za na Ko so vu. \e li} ka è da u tom sve tlu tre ba sa gle da ti i pred sto je }u po se tu evrop skog po sred ni ka Ro ber ta Ku pe ra ko ji da nas sti è u Be o grad. - Na da mo se da }e to bi ti znak da }e je dan broj ze ma qa ko je su od lu ~i le da jed no stra no po dr à va ju i na sil ne ak ci je, ako je to po treb no, raz mi sli ti i vi de ti da je je di ni de lo tvo ran na ~in da se vra ti mo di ja lo gu. Ne ka ~e tvr tak i pe tak bu de taj mo me nat ko ji }e se po -

ma ju ni {ta sa onim {to se da nas de {a va na se ve ru Ko so va i da je to za pra vo bi la od lu ka jed nog ma log bro ja ze ma qa- ka è vi ce pre mi jer. \e li} je ju ~e za RTS upo zo rio da „ono {to je bi lo na vod no ciq da se obez be di bo qi pro tok ro ba do ve lo do bo dqi ka vih ì ca i pu ca wa, a sa dru ge stra ne i do zna ~aj nog opa da wa po dr {ke evrop skoj ide ji u na {oj ze mqi.On je oce nio da je „ovo sve {to se de {a va svo je vr sni evrop ski to pli zec” ka da ne ke evrop ske dr à ve iz no se „bla go re ~e no” raz ne zah te ve, {to su pre Sr bi je pro la zi le i dru ge ze mqe na pu tu ka EU. D. Milivojevi}

Kacin: Hrabrewe proevropskih snaga Iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ko Ka cin iz ja vio je ju ~e da ne }e da spe ku li {e o to me ho }e li Be o grad do bi ti po zi tiv no mi {qe we za evrop sku kan di da tu ru,ali da bi sta tus kan di da ta za EU ohra brio pro e vrop ske sna ge u Sr bi ji.”Mo gu sa mo re }i da sam kao iz ve sti lac za Sr bi ju u pot pu no sti po sve }en to me da se Sr bi ja gu ra ka Evrop skoj uni ji i u wu i da je do bi ja we sta tu sa je dan od efi ka snih me ha ni za ma hra bre wa pro e vrop skih sna ga u sa moj dr `a vi, raz vi ja wa tr `i {ne eko no mi je, ukqu ~u ju }i ula ga wa i otva ra we no vih rad nih me sta” re kao je Ka cin u in ter vjuu „No vom ma ga zi nu”.Pre ma we go vim re ~i ma, EU je u svo joj pro {lo sti ~e sto do no si la po li ti~ ke od lu ke i do ne }e je i ka da se go vo ri o Sr bi ji i ovom re gi o nu. „Ve} je do ne ta od lu ka ko ja gla si da su sve ze mqe re gi o na do bro -

do {le ka da is pu ne uslo ve i, po no vo se vra }am, ka da se ospo so be da pre ì ve na na {em, za jed ni~ kom tr ì {tu” re kao je on. U osvr tu na pro blem Ko so va Ka cin je na veo da je to „po seb na pri ~a u evrop skim in sti tu ci ja ma” i oce nio da je „Sr bi ji vre me da se ba vi so bom, a ne Ko so vom”.On je od go va ra ju }i na pi ta wa ve za na za Ko so vo i Me to hi ju re kao i da je”Ko so vo do bi lo mno {tvo me |u na rod nih pri zna wa u okvi ru po sto je }ih gra ni ca, ukqu ~u ju }i se ver”. „Da kle, Ko so vo kao ta kvo ni je pro blem. Ni su pro blem ni Sr bi kao ta kvi na Ko so vu. Ju `no od Ibra Sr bi su se u ve li koj me ri ak ti vi ra li, oda zva li na iz bo re i ak tiv no par ti ci pi ra ju unu tar ko sov ske dr à ve i dru {tva, ima ju na ~el ni ke, po sla ni ke, mi ni stre, Sr bi su naj ja ~i ko a li ci o ni part ner vla da ju }e par ti je Ha {i ma Ta ~i ja„ do dao je Ka cin.

[ta se de {a va lo na Ja ri wu 26. sep tem bra i da li su isto ve tan iz ve {taj do bi li po sla ni ci - ~la no vi Od bo ra za bez bed nost Skup {ti ne Sr bi je i jav nost, pi ta wa su ko ja su ju ~e na met nu li li der LDP ê do mir Jo va no vi}, ali i pr vi ~o vek SPO Vuk Dra {ko vi}, ko ji je, ka ko sam tvr di, obe lo da nio ~i we ni ce sa za tvo re ne sed ni ce ovog skup {tin skog te la. Sr bi ja i srp ski zva ni~ ni ci po sle in ci den ta na Ja ri wu op tu ì li su Kfor da je zlo u po tre bio si lu i pu cao na ne na o ru à ne gra |a ne bo je vom mu ni ci jom. Pre ma na vo di ma Vu ka Dra {ko vi }a, po da ci do ma }ih bez bed no snih slu `bi iz ne ti na Od bo ru sve do ~e da su Sr bi po ~e li su kob sa Kfo rom na Ja ri wu, a da se to kri je od jav no sti. - Sma tram da je Sr bi ja u ovom tre nut ku ta lac se dam-osam kri mi na la ca ko ji sto je iza sve ga na Ja ri wu i ma ni pu li {u sa tim na ro dom ko me je je ko te {ko i ko ji ma Sr bi ja mak si mal no mo ra iza }i u su sret - po ru ~u je Dra {ko vi}. Isto vre me no, pr vi ~o vek LDP iz ja vio je za „Dnev nik“ da je za tra ìo ju ~e od pred sed ni ce Skup {ti ne Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} odr à va we hit ne sed ni ca Od bo ra za bez bed nost, i to pre do la ska pred stav ni ka EU Ro ber ta Ku pe ra i raz go vo ra srp skih zva ni~ ni ka s wim. - Ze mqi je na ne ta ve li ka {te ta i kre di bi li tet na {e stra ne pred Evrop skom uni jom i ce lom me |u na rod nom za jed ni com bi }e ka ta stro fal no na ru {en uko li ko se od mah ne raz ja sne i ob ja ve svi uzro ci i ele men ti pro {lo ne deq nih oru à nih su ko ba kod Ja ri wa na se ve ru Ko so va - upo zo rio je ju ~e Jo va no vi}. - Srp ska jav nost je da ni ma iz lo è na dez in for ma ci ja ma i stva ra wu za pa qi ve at mos fe re i na ci o nal nog na bo ja tvrd wa ma da je kod Ja ri wa pu ca no na ne na o ru à ne gra |a ne, iako po sto je in for ma ci je da je sam in ci dent, na sil ni~ kim po na {a wem i fi zi~ kim na pa da ma na voj ni ke KFOR, iza zva la gru pa na o ru à nih eks tre mi sta ko joj ne od go va ra uvo |e we ca rin ske pro ce du re i ko ji su zbog svo jih po slov nih in te re sa u su kob uvu kli i ne du `ne i uz ne mi re ne Sr be ko -

ji ì ve na tom pod ru~ ju. Na {a dr à va ima pot pu ne po dat ke o to me i oni se o~i gled no dra sti~ no raz li ku ju od ono ga {to je na met nu to jav no sti. Za to se pu na isti na mo ra sa op {ti ti na sed ni ci ko ju tra ì mo. Jo va no vi} je do dao da LDP za to zah te va da se na toj sed ni ci ne dvo smi sle no od go vo ri da li je ta~ no da na se ve ru Ko so va ope ri {u eks tre mi sti~ ke i kri mi nal ne struk tu re ko je otvo re no na pa da ju me |u na rod ne pred stav ni ke i ti me Sr bi ju do vo de u ne mo gu }u po zi ci ju, a onim Sr bi ma ko ji su mir ni gra |a ni ugro à va ju ì vot i bez bed nost. A Vuk Dra {ko vi} je obe lo da nio ono {to se, ka ko tvr di, pri ~a lo na Od bo ru, da je „ne po sred no bli zu ca rin skog, pro ko pan je al ter na tiv ni pre laz i to ta ko, da ta ze mqa izo lu je i pot pu no za tr pa ba zu Kfo ra“. - Ni je bi lo re a go va wa. Iza {li su, raz vu kli ì cu i za tvo ri li taj

Kvorum u SE i NATO Sed ni ca Od bo ra za bez bed nost Skup {ti ne Sr bi je ne mo è bi ti odr à na do sre di ne sle de }e sed mi ce, po {to ne ma do voq no po sla ni ka za we no odr à va we, sa zna je „Dnev nik„ od iz vo ra bli skih ru ko vod stvu skup {ti ne. Ka ko nam je re ~e no, osim {to je je dan broj par la men ta ra ca ~la no va od bo ra tre nut no na za se da wu PS SE, dru ga de le ga ci ja pu tu je su tra na za se da we NA TO skup {ti ne i ta mo }e bo ra vi ti do sre di ne sle de }e ne de qe. rod ko ji }e za wi ma do }i, jer su ga zbu ni li da do |e, ka mi o nom uda ra ju u ì cu, no se ma ka ze da ra se ku ì cu i na sr }u na voj ni ke Kfo ra re kao je Dra {ko vi}, do da ju }i da je „po tom do {lo do fi zi~ kog kon tak ta, gu ra wa i u tom gu ra wu ame ri~ kom voj ni ku je ote ta pu {ka ko ja do sed ni ce Od bo ra za bez bed nost ni je pro na |e na“.

Vuk (ne) radi za dràvu Ana li ti ~a ri raz li ~i to ko men ta ri {u po stu pak Vu ka Dra {ko vi }a Pro fe sor Fa kul te ta za bez bed nost Zo ran Dra gi {i} sma tra da je li der SPO „po stu pio mo ral no kad je iz neo po dat ke o in ci den tu na Ja ri wu“, iako su pod {i from dr àv ne taj ne sa op {te ni na sed ni ci Od bo ra za bez bed nost. Dra gi {i} uka zu je da je ~i ta va stvar na o pa ko po sta vqe na ako se pi ta mo da li je on odao dr àv nu taj nu, ume sto ko je ta ko ne {to pro gla sio za dr àv nu taj nu. - [ta je tu tre ba lo od na ro da sa kri ti, sre }a da je Dra {ko vi} to re kao i ja ne mam ni je dan raz log da mu ne ve ru jem. Ta sa zna wa su {o kant na, ali to go vo ri da ne ko ovu ze mqu ozbiq no gu ra u su kob s naj mo} ni jom voj nom si lom sve ta sma tra Dra gi {i}. - Ce la si tu a ci ja s Ja ri wem i dr àv nom taj nom po ka zu je, da ne ko dru gi ima kon tro lu nad se ve rom Ko so va, a ne vla da i dr -

à va, i da taj „ne ko“ ta mo sva {ta ra di za ko zna ~i je ci qe ve. Ko mi ni star u pre la znoj Vla di, advo kat Bo ò Pre le vi} ima dru ga ~i ji stav, sma tra ju }i da je ne do pu sti vo to {to je Dra {ko vi} iz neo po dat ke ozna ~e ne kao dr àv na taj na, jer to mo è da pred sta vqa“di rekt no pot ko pa va we po zi ci ja dr à ve u si tu a ci ji ka da Sr bi ja po ku {a va da iz bo ri ne ke no ve pre go vo re o Ko so vu i kad se za to ~ak is ka zu je iz ve sno raz u me va we u me |u na rod noj za jed ni ci“. - Pro blem je u to me {to ako je re~ o gru pi hu li ga na, ni je ja sno za {to or ga ni Sr bi je ni su po hap si li te qu de. A mo `da je to bi la pu ko ti na’ kroz ko ju su slu `be ove dr à ve po ku {a le da obez be de pro stor za bu du }e raz go vo re. To ra de sve slu è u sve tu, to se uvek ra di pod ve lom dr àv ne taj ne. Oda va ti ta ko ne {to zna ~i di rekt no ra di ti pro tiv in te re sa dr à ve - upo zo rio je Pre le vi}.

ISTRA@IVAWE

Gra|ani Evropi sve mawe veruju Upo zo re we pot pred sed ni ka vla de Bo ì da ra \e li }a da je usled de {a va wa na se ve ru Ko so va po dr {ka gra |a na Sr bi je evro in te gra ci ja ma na naj ni èm ni vou od 5. ok to bra 2000. (46 od sto sa ten den ci jom pa da), stru~ wa ci vi de kao po sle di cu raz li ~i tih per cep ci ja, ko je ne mo ra ju bi ti ta~ ne, a me |u ko ji ma je i ta da „me wa mo Ko so vo za Evro pu”. „Ta~ no je, po dr {ka je opa la u po sled wem pe ro du”, po tvr dio je Ta nju gu di rek tor „Ip sos stra te xik mar ke tin ga” Sr |an Bo go sa vqe vi} i do dao da je ta ko uvek ka da te sti ra we gra |a na pod ra zu me va od go vor o uslo vqe nost pu ta ka EU i „ko sov skog pi ta wa”. Is tra ì va wa su oba vqe na sre di nom sep tem bra, po sle po se te ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel i po ~et ka su ko ba

pre laz. Pre ma in for ma ci ji na {ih slu `bi bez bed no sti, wih ci ti ram, ubr zo se po ja vqu je gru pa or ga ni zo va nih qu di, ne jo{ na -

na Ko so vu, po ja snio je, uz na po me nu da je i da qe mno go vi {e onih ko ji bi na re fe ren du mu re kli ‘da’, od no sno da se „ne do vo di u pi ta we re fe ren dum ska po be da”. „I ka da je po dr {a ka evro in te gra ci ji bi la 60, pa i 70 od sto, dra sti~ no je pa da la u mo men ti ma ka da je pi ta we Ko so va bi lo u pr vom pla nu. Tre nut no je u po ra stu broj gra |a na sa per cep ci jom da ‘da je mo Ko so vo za Evro pu’. Ta ko }e bi ti uvek ka da se tra `i od go vor: da li ste za ula zak u EU pod uslo vom da se da Ko so vo”, ja san je Bo go sa vqe vi}. Pril i kom an ke ti ra wa gra |a na uvek se in si sti ra na dva po da tka ko ji se, pre ma re ~i ma Bo go sa vqe vi }a, od no se na pi ta we ko li ko ih ima po zi ti van stav o evrop skoj po ro di ci, a ko li ko bi ih (gra |a na) gla sa lo za Evro -

pu. „Pro ce nat je raz li ~it kao {to su raz li ~i ti i raz lo zi za opre de qe we. U pi ta wu su ~e sto i sa mo li~ ni in te re si, ne sa mo na ci o nal ni. Vi dqiv je pad po zi tiv nog mi {qe wa o Evrop skoj uni ji, ali nam is ku stvo go vo ri da taj od nos ide go re-do le i uslo vqen je broj nim fak to ri ma. Ta kvih osci la ci ja ne ma u ve zi sa re fe ren dum skim pi ta wem”, na veo je Bo go sa vqe vi}.Ka ko tvr di, gra |a ni po sta ju sve sve sni ji da je „Evro pa da le ko”, strah za Ko so vo je sve ja ~i i sta ti sti~ ki pa ra me tri, o~e ki va no, va ri ra ju kao {to je bio slu ~aj i u su sed noj Hr vat skoj gde je, re ci mo, na kon iz ru ~e wa An te Go to vi ne Tri bu na lu u Ha gu „evro skep ti ci zam” me |u gra |a ni ma znat no po ras tao i „ne Evro pi” bi lo ~est od go vor.

- Tek ta da ba ca ju se su za vac i {ok bom be pod ka mion. U me |u vre me nu pri sti è na rod, pe to ri ca voj ni ka Kfo ra su po vre |e na i po ~i we paq ba, obo stra na raz me na va tre i ta da se upo tre bqa va i bo je va mu ni ci ja sa obe stra ne i to se do go di lo tog da na i sa op {te no je na Od bo ru za bez bed nost i od lu ~e no da se sve to sa kri je od na ro da Sr bi je- tvr di Dra {ko vi}, pod se }a ju }i da „NA TO ka è da su oni sve sni mi li i po sla li snim ke i na {oj stra ni ako ih ko jim slu ~a jem ne ma“. Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi} tvr di da ne ras po la è in for ma ci ja ma ko je je iz neo Dra {ko vi}. On tvr di da je o in ci den tu pri ~ao sa o~e vi ci ma i sa ra we nim Sr bi ma. Pre ma toj ver zi ji, je dan ka mion ko ji je vo zio Sr bin po ku {ao je da za tr pa ze mqom bo dqi ka vu ì cu ko jom je Kfor ogra dio al ter na tiv ni put u bli zi ni Ja ri wa, ko ji vo di ka cen tral noj Sr bi ji. Zbog to ga su voj ni ci Kfo ra po ku {a li da ga iz vu ku iz ka mi o na, na {ta je re a go va la gru pa Sr ba ko ja je kre nu la pre ma voj ni ci ma. Pre ma toj ver zi ji, voj ni ci Kfo ra re a go va li ta ko {to su po ~e li da pu ca ju na qu de ko ji su im pri la zi li. I dok Dra {ko vi} pre ko me di ja obe lo da wu je po dat ke za tvo re ne sed ni ce od bo ra, iako ni je ~lan par la men ta, po sla ni ci, ~la no vi

tog skup {tin skog rad nog te la ne è le da iz no se po je di no sti, po {to su bi li oba ve zni da pot pi {u iz ja vu da ne }e go vo ri ti o de ta qi ma u jav no sti. ^lan Od bo ra iz re do va DS Kon stan tin Sa mo fa lov ka è za „Dnev nik“ da ni ko ko je pri su stvo vao toj sed ni ci, pa ni oni ko ji ni su ~la no vi Od bo ra, ne ma ju pra vo da iz no se de ta qe. - Za me wu ju se te ze da se ne {to kri je ka da je sed ni ca za tvo re na za jav nost. To je u in te re su gra |a na ka da je re~ o de li kat nim te ma ma, jer po sla ni ci mo gu do bi ti pu nu in for ma ci ju. Ne è lim da ula zim u to ko {ta iz ja vqu je i ko {ta ra di, ali oba ve za sva kog ko je se do na toj sed ni vi bi la je da za dr ì in for ma ci je za se be. Ova kvim de {a va wi ma obe smi {qa va se za tvo re na sed ni ca i to je pi ta we po li ti~ ke kul tu re u Sr bi ji - ko men tar je Sa mo fa lo va na iz ja vu Vu ka Dra {ko vi }a. Pred stav nik SDP u Od bo ru Me ho Ome ro vi} uka zu je da je pra vo pi ta we „ka ko Dra {ko vi} zna de ta qe sed ni ce ko ja je bi la za tvo re na za jav nost i ka ko mo è da u jav nost pla si ra in for ma ci je ko je su stro go ~u va na dr àv na taj na“. S. Stankovi}

NATO zabrinut zbog Kosova U Si tu a ci ja na Ko so vu je „za bri wa va ju }a”, oce ni li su mi ni stri od bra ne ze ma qa ~la ni ca NA TO-a na sa stan ku u Bri se lu. Pre iz ne tog za kqu~ ka, mi ni stri su se su sre li s ko man dan tom Kfo ra Er har dom Drev som i vi deo-ve zom raz go va ra li sa {e fom Eulek sa Gza vi je om de Mar wa kom. Raz go vo ru sa za po ved ni kom Kfo ra i {e fom Eulek sa vi {e mi ni sta ra NA TO-a sta vi lo je do zna wa da se pro blem na se ve ru Ko so va mo ra br `e po li ti~ ki re {a va ti. Oni sma tra ju da Kfor ne tre ba da oba vqa za dat ke ko je bi tre ba lo da vr {i po li ci ja Eulek sa. Pre ma di plo mat skim iz vo ri ma u NA TO-u, vi {e mi ni sta ra ne za do voq no je zbog to ga {to, ka ko to oni sma tra ju, vla sti u

Be o gra du „u naj ma wu ru ku ne obes hra bru ju Sr be na se ve ru Ko so va u po sta vqa wu ba ri ka da”. Ge ne ral ni se kre tar Atlant skog sa ve za An ders Fog Ra smu sen je, na ja vqu ju }i za se da we mi ni sta ra od bra ne NA TO-a, re kao da }e Kfor „na sta vi ti da de lu je ne pri stra sno i ko ri sti ti nu `nu mi ni mal nu si lu, ali da ima pra vo na sa mo od bra nu”. „To se i do go di lo”, pre ma re ~i ma Ra smu se na, „upra vo 27. sep tem bra”, ka da su se su ko bi li srp ski de mon stran ti i voj ni ci Kfo ra na se ve ru Ko so va. „Do bio sam po drob nu in for ma ci ju i imam pot pu no po ve re we u na {e za po ved ni ke, na {e tru pe i na ~in na ko ji su oni de lo va li”, za kqu ~io je ge ne ral ni se kre tar NA TO-a.

c m y

politika

dnevnik

POLEMIKE O KOLEKTIVNOJ KRIVICI

Re sti tu ci ja u isto rij sko-po li ti~ kom lon cu Za ko nom o re sti tu ci ji ko ji da nas stu pa na sna gu po no vo je otvo re na jav na po le mi ka o „ko lek tiv noj kri vi ci” na ko ju u tom ak tu uglav nom uka zu ju po li ti~ ke stran ke voj vo |an skih Ma |a ra, dok tu te zu u Vla di Sr bi je i par la men tar noj ve }i ni ne gi ra ju. O „ko lek tiv noj kri vi ci” po le mi sa lo se i pre ne ko li ko go di na, a po vod su bi li sku po vi hon ve da u No vom Sa du i Su bo ti ci. Ve te ra ni ma |ar skih fa {i sti~ kih oku pa ci o nih sna ga, ili hon ve di, {to u pre vo du zna ~i bor ci, voj ni ci, odr `a li su 2004. i 2005. go di ne sa stan ke u ta dva gra da iza zvav {i ti me bur ne re ak ci je jav no sti. Oda tle je me |u tim po ru ~i va no da je re~ o „sku po vi ma to le ran ci je„ i na sto ja wi ma da se di ja lo gom otvo ri put

U te vojske u Drugom svetskom ratu qudi nisu svrstavani na osnovu individualnih odluka, nego zbog mobilizacije, mada je bilo i dobrovoqaca (Tibor Varadi) za ra sve tqa va we do ga |a ja iz Dru gog svet skog ra ta, po seb no oko to ga da li su po me nu ti voj ni ci pri sil no mo bi li sa ni u oku pa ci o ne sna ge. - Ne mo `e se ni je dan na rod pr o gla si ti ko lek tiv no kri vim,

da funk ci o ner SVM-a Imre Kern na su bo ti~ kom sku pu hon ve da ko ji je u no vem bru 2005. go di ne orga ni zo va la ne vla di na orga ni za ci ja „Otvo re ne per spek ti ve”, uz me dij sku po dr {ku li sto va „Ma |ar so” i „Het nap”. S dru ge stra ne, skup je tu ma ~en kao „po ku {aj da se iz bri {e li ni ja iz me |u fa {i zma i an ti fa {i zma” (ta da {wi pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne Bo jan Ko stre{). Re a go va la je i su bo ti~ ka skup {ti na, ma da su ume sto osu de kon kret nog do ga |a ja, za {ta ni je bi lo po dr {ke me |u svim par ti ja ma, kom pro mi sno osu |e ne „sve po ja ve ko je ima ju ob li ke i opi se neo fa {i zma i neo na ci zma u se bi„, ka zao je ta da pred sed nik SO Sa {a Vu ~i ni}, da nas gra do na ~el nik Su bo ti ce. Ina ~e, pr vi put su se hon ve di oku pi li go di nu ra ni je na sa stan ku No vom Sa du u pr o sto ri ja ma

ka i ja. Su spen zi ji su se pr o ti vi li pri pad ni ci Omla din skog po kre ta „64 `u pa ni je„ ko ji su is pred zgra de li sta, uz gred, de li li let ke s is cr ta nim isto rij skim ma |ar skim gra ni ca ma, po ko ji ma je Ba~ ka „Ju `na oblast”. Da nas je oko tu ma ~e wa „ko lek tiv ne kri vi ce„ za pe lo zbog od red be Za ko na re sti tu ci ji po ko me pra vo na vra }a we imo vi ne i obe {te }e we ne ma ju, iz me |u osta log, pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga, tj. „li ce ko je je bi lo pri pad nik oku pa ci o nih sna ga ko je su de lo va le na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je, za vre me Dru gog svet skog ra ta, kao ni we go vi na sled ni ci”. U SVM-u i DSVM-u tu od red bu tu ma ~e u sve tlu „ko lek tiv ne kri vi ce” Ma |a ra i na ja vqu ju `al bu Ustav nom su du Sr bi je, tvr de }i da Ma |ar ska „mi sli vr lo ozbiq no” ka da po ve zu je do no -

Obe{te}ewe Po za ko nu o re sti tu ci ji ko ji da nas stu pa na sna gu, vla sni ci od u ze te imo vi ne bi }e obe {te }e ni ta ko {to }e im od u ze to po sle Dru gog svet skog ra ta (9. mar ta 1945. go di ne) bi ti vra }e no u na tu ral nom ob li ku svu da gde je to mo gu }e. Ta mo gde to po za ko nu ni je mo gu }e, bi }e obe {te }e ni u dr `av nim ob ve zni ca ma, od no sno u nov cu za is pla tu akon ta ci je. Pra vo na vra }a we imo vi ne ili obe {te }e we ne ma li ce ko je je bi lo pri pad nik oku pa ci o nih sna ga ko je su de lo va le na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je, za vre me dru gog svet skog ra ta, kao ni we go vi na sled ni ci. kao {to se ne mo `e kri vim pr o gla si ti ceo srp ski na rod za zlo ~i ne iz de ve de se tih go di na, ta ko to ni je bio slu ~aj ni u Dru gom svet skom ra tu - re kao je ta -

Pred vi |e no je da se po seb nim za ko nom ure di ot kla wa we po sle di ca od u zi ma wa imo vi ne `r tva ma Ho lo ka u sta na te ri to ri ji Sr bi je ko je ne ma ju `i vih za kon skih na sled ni ka, od no sno osni va we me mo ri jal nog cen tra i fon da za upra vqa we tim cen trom. Ob ve zni ce za oso be ko je su na dan stu pa wa na sna gu ovog za ko na sta ri je od 70 go di na do spe va }e u ro ku od pet go di na, a za sta ri je od 65 - u ro ku od de set go di na. Od mo men ta usva ja wa za ko na za bra we no je otu |e we od u ze te imo vi ne, na ro ~i to u pr o ce su pri va ti za ci je.

„Ma |ar soa”, zbog ~e ga je uprav ni od bor li sta, ~i ji je ta da osni va~ bi la Skup {ti na Voj vo di ne, su spen do vao di rek to ra Ru dol fa Mi ho ka i ured ni ka Pe te ra Ko -

{e we tog za ko na i kan di da tu re Sr bi je za ~lan stvo u EU. I pr o fe sor me |u na rod nog pra va Ti bor Va ra di sma tra da za kon o re sti tu ci ji po ~i va na

kon cep ci ji ko lek tiv ne kri vi ce, ma da on u ju ~e ra {wem in ter vjuu „Ma |ar sou” is ti ~e da za kon „ne po sred no ne ci qa na od re |e nu et ni~ ku gru pu, ne go na voj sku ko ju je isto ri ja osu di la”. U te voj ske u Dru gom svet skom ra tu, po we go vim re ~i ma, qu di ni su svr sta va ni na osno vu in di vi du al nih od lu ka ne go zbog mo bi li za ci je, ma da je bi lo i do bro vo qa ca. - Ni u Mi lo {e vi }e voj voj sci ni su slu `i li sa mo oni ko ji su se sla ga li sa Mi lo {e vi }em. To mi, voj vo |an ski Ma |a ri, ve o ma do bro zna mo - ka zao je Va ra di. Vi ce pre mi jer Bo `i dar \e li} re kao je ju ~e da za kon o re sti tu ci ji ni je dis kri mi na tor ski i da Evrop ska ko mi si ja, ka da joj je pred sta vqen na crt tog ak ta, ni je ima la ni ka kvu pri med -

Nema podr{ke ve}ine u Skup{tini da se izjedna~e oni koji su bili `rtve fa{izma i oni koji su se u datom momentu oruàno svrstali na stranu fa{izma (Boìdar \eli}) bu tog ti pa. \e li} ne ve ru je da }e pri med be Ma |ar ske na za kon o re sti tu ci ji, kao ni na neo dr à va we Pa ra de po no sa, uti ca ti na iz ve {taj Evrop ske ko mi si je 12. ok to bra o ka na di da tu ri. - Na sa stan ku svih am ba sa do ra EU u ~e tvr tak, am ba sa dor Ma |ar ske je iz neo taj pr o blem, a {ef Mi si je EU u Sr bi ji Ven san De èr je pod se tio da ne po sto ji ne ki za jed ni~ ki mo del za re sti tu ci ju, dok je am ba sa dor Ne ma~ ke re kao da je to unu tra {we pi ta we Sr bi je - re kao je \e li}, is ta kav {i da je „za o~e ki va ti” da Vla da Ma |ar ske na sta vi u evrop skim in stan ca ma da se ba vi tim pi ta wem. \e li} je ka zao da ne ma po dr {ke ve }i ne u Skup {ti ni da se iz jed na ~e oni ko ji su bi li `r tve fa {i zma i oni ko ji su se u da tom mo men tu oru à no svr sta li na stra nu fa {i zma. On je na ja vio da }e na sta vi ti kon tak te sa pred stav ni ci ma ma |ar ske ma wi ne ka ko bi se po ka za lo da u pri me ni za ko na ne }e bi ti bi lo ka kve dis kri mi na ci je. S. Nikoli}

REKLI SU

\u ri}: Go re ne go pre 11 go di na Sr bi ju da nas udru è nim sna ga ma vu ku na dno oni ko ji su 5. ok to bra 2000. pre u ze li vlast i oni ko ji su do ta da bi li na vla sti, iz ja vio je ju ~e ~lan Glav nog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mar ko \u ri}. Da nas, 11 go di na po sle pe to ok to bar skih pro me na, Sr bi ja je u sva kom po gle du go re ne go pre to ga, oce nio je \u ri} na stra na~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re. „Ne sa mo eko nom ski, ve} u svim sfe ra ma dru {tve nog ì vo ta, udru è no, naj go ri i sa jed ne i sa dru ge stra ne, Sr bi ju vu ku na dno”, re kao je \u ri}. Pre ma we go vim re ~i ma, gra |a ni ma ko ji su ve ro va li da }e po sle 5. ok to bra na stu pi ti dru ga ~i je do ba od u ze ta je na da da stva ri mo gu bi ti dru ga ~i je. Na pred wa ci pi ta ju {ta se de si lo sa vi {e od 75 mi li jar di evra in ve sti ci ja ko je su u{le u Sr bi ju po sle 2000. a ne vi de se ni ka kva po boq {a wa in fra struk tu re. \u ri} je oce nio da od go vor nost sno se svi po li ti~ ki ak te ri, ko ji su vo di li Sr bi ju pro te klih 20 go di na.

Tri van: De mo kra ti ja i slo bo da Pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Je le na Tri van oce ni la je ju ~e da je Sr bi ja po sle mno go go di na nor mal na ze mqa sa de mo krat skim in sti tu ci ja ma i slo bo da ma. Te {ka eko nom ska si tu a ci ja u Sr bi ji ~i ni da gra |a ni sa ma we op ti mi zma gle da ju u bu du} nost, ali to ne sme da po ni {ti re al nost i sve po zi tiv ne pro me ne na kon 5. ok to bra 2000. go di ne, re kla je Tri van Ta nju gu. Pre ma we nim re ~i ma, pad ì vot nog stan dar da i ne za po sle nost, na sle |e na i na ta lo è na ko rup ci ja, naj ve }i su pro ble mi i iza zo vi na ko je se mo ra ju na }i od go vo ri.„To ta li tar na Sr bi ja, u ko joj su so ci jal na da va wa ka sni la tri go di ne, pen zi je dve, a pla ta bi la 60 ma ra ka, da nas je de mo krat ska ze mqa u ko joj se jo{ uvek ne do voq no do bro, ali zna ~aj no bo qe ì vi”, re kla je Tri van, po vo dom 11. go di na od de mo raktskih pro me na. Ona je do da la da su mno ge {an se, mo `da, pro pu {te ne i da su re for me si gur no mo gle bi ti br è.

Ra do vi}: Osta li su krup ni pro ble mi Sr bi ji je da nas na ci o- nal no je din stvo va `ni je i po treb ni je ne go ikad, re kla je pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Sr bi je Mi li ca Ra do vi}, po sle po la ga wa ven ca na spo me nik Ja smi ni Jo va no vi}, na stra da loj u de mon stra ci ja ma 5. ok to bra 2000. go di ne.„Jed no je si gur no, da smo tog 5. ok to bra 2000. bi li je din stve ni i da nam ta da je din stvo ni je maw ka lo. î we ni ca je da od 5. ok to bra pa do da nas ni su ostva re na sva o~e ki va wa i ci qe vi. Oba ra we Mi lo {e vi }e vog re ì ma je bio sa mo je dan u ni zu pro ble ma ko je je tre ba lo re {i ti. Iza nas su na à lost osta li krup ni pro ble mi”, ka za la je Ra do vi }e va no vi na ri ma u Be o gra du. Ra do vi }e va je ka za la da se da nas na ce loj te ri to ri ji Sr bi je ne ì vi slo bod no, da „Sr be na Ko so vu da nas ubi ja ju, ra wa va ju i da se na wih pu ca” dok, ka ko je na ve la, osta tak Sr bi je pot pu no mir no gle da na to {to se de {a va na ju gu Sr bi je.

~etvrtak6.oktobar2011.

Ta di}: Ci vi li za cij sko ostva re we Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da je 5. ok to bar „de mo krat sko i ci vi li za cij sko ostva re we” po sle ko ga se vlast u Sr bi ji ni kad vi {e ne }e osva ja ti na uli ci, ne go na iz bo ri ma, {to ne zna ~i da }e se vlast na pred sto je }im iz bo ri ma pro me ni ti. „Do bra po sle di ca 5. ok to bra je da smo u~vr sti li de mo kra ti ju i de mo krat ske in sti tu ci je i vi {e ni ka da ne }e bi ti po treb no da se vlast us po sta vqa kroz pro te ste gra |a na i ve li ke ri zi ke, ve} na jed no stav nim iz bo ri ma, ali to ne zna ~i da }e do }i do pro me ne vla sti na sle de }im iz bo ri ma”, re kao je Ta di} pri li kom po se te aero dro mu „Mo ra va” u La |ev ci ma kod Kra qe va. Ta di} je pod se tio da je 5.ok to bra bi lo neo p hod no us po sta vi ti de mo krat sku vlast ko ja je na iz bo ri ma do bi la le gi ti mi tet i da je ta da bi la po treb na i do dat na ener gi ja da se ta da {wa vlast ube di da mo ra do }i do sme ne. Pre ma we go vim re ~i ma, po sle 5. ok to bra, Sr bi ja je po sta la slo bod na ze mqa, ali pro blem je u to me {to ni je pro me wen si stem vred no sti. „Mi ni smo do voq no pro me ni li si stem vred no sti i to je naj ve }e raz o ~a ra we. Oni ko ji po zna ju qud sko dru {tvo zna ju da u 10 ili 11 go di na ni je mo gu }e pro me ni ti kul tu ru, ni ti je mo gu }e po sle 10 go di na ra za ra wa iz vr {i ti kom plet nu pro me nu si ste ma u na red nih 10 go di na”, uka zao je Ta di}. On je kon sta to vao da qu di ma ni je „do voq no ob ja {we no” u ka kvim okol no sti ma `i vi mo i za to su, ka ko je

re kao, po ne kad o~e ki va wa ne re a li sti~ na. „Ako se to me do da ju gre {ke svih vla da od 5. ok to bra 2000. do da nas, i na {e ve~ no uve re we da je sva ka pret hod na vla da bi la bo qa od po sto je }e, on da nam 5. ok to bar da nas iz gle da ova ko ka ko nam iz gle da: po ma lo smo ne za do voq ni, ne ki su ja ko raz o ~a ra ni, ne ki su o~e ki va li mno go vi {e... ali, ta ko vam je to u `i vo tu”, re kao je Ta di}. Ne sme mo da se pre da mo i mo ra mo, po ru ~io je, da ide mo da qe i da zna mo {ta nam je ciq. „Ciq nam je da re {i mo kon flik te u re gi o nu, da po dig ne mo eko no mi ju i za po sli mo qu de i da ide mo pre ma ~lan stvu u Evrop skoj uni ji ne da bi smo se for mal no u~la ni li, ne go da bi smo po boq {a li kon ku rent nost i kva li tet na {eg dru {tva. To su jed no stav ni po li ti~ ki ci qe vi u na red nih 10 go di na”, za kqu ~io je Ta di}. Pred sed nik Sr bi je bio je je dan od pr vih put ni ka pr vog ci vil nog avi o na ko ji je sle teo na kra qe va~ ki aero drom, ko ji je do sa da funk ci o ni sao is kqu ~i vo kao voj ni aero drom, a ko ji }e u do gled nom pe ri o du bi ti me {o vi ta voj no-ci vil na va zdu {na lu ka.

ODBIJEN PREDLOG SRS ZA UVO\EWE VE]INSKOG IZBORNOG SISTEMA U APV

Na iz bo re po kom bi no va nom mo de lu Od bor za or ga ni za ci ju upra ve i lo kal nu sa mo u pra vu Skup {ti ne Voj vo di ne ni je ju ~e pri hva tio pred log po sla ni~ ke gru pe Srp ske ra di kal ne stran ke za iz me nu po kra jin skih iz bor nih pro pi sa ko ji ma se tra `i da se kom bi no va ni iz bor ni mo del za me ni pro por ci o nal nim. U SRS-u tvr de da ve }in ski iz bor ni si stem, po ko jem se ina ~e bi ra po lo vi na po sla ni ka, do vo di u pi ta we pra vu iz bor nu vo qu gra |a na. U toj stran ci sma tra ju da bi naj bo qe re {e we bi lo da se svih 120 po sla ni ka bi ra po pro por ci o nal nom si ste mu. Me |u tim, ~la no vi Od bo ra iz vla da ju }e ko a li ci je oce ni li su da je kom b i n o va n i mo del „naj i de la ni je re {e we”, jer se wi me omo gu }a va da sve op {ti ne iz Voj vo di ne ima ju bar jed nog pred stav ni ka u po kra jin skom par la men tu.

Na i me, po lo vi na man da ta u Skup {ti ni APV osva ja se na di rekt nim iz bo ri ma, po ve }in skom dvo kru `nom mo de lu u 60 iz bor nih je di ni ca u Po kra ji ni. Osta lih 60 man da ta ras po re |u je se na osno vu iz bor nih re zul ta ta ko je su ostva ri le iz bor ne li ste po pro por ci o nal nom si ste mu. Ina ~e, ra ni je su po sto ja le di le me oko to ga tre ba li za dr `a ti ili me wa ti kom bi no va ni iz bor ni si stem u Voj vo di ni. A da su stran ke vla da ju }e ko a li ci je ipak sklo ni je da sa ~u va ju po sto je }i mo del po ka za lo se pre ne ko li ko me se ci ka da su u par la men tu iz bor ni pro pi si usa gla {a va ni sa no vim Sta tu tom APV. Tom pri li kom ni je me wa na ni Od lu ka o iz bor nim je di ni ca ma, iako je u tom po gle du bi lo do sta pri med bi zbog ve li kih raz li ka u bro ju bi ra ~a u iz bor nim je di ni ca ma. B. D. S.

SNS: Ne pri hva tqi vi pri ti sci Srp ska na pred na stran ka (SNS) uka za la je ju ~e na „ne pri hva tqi ve po li ti~ ke pri ti ske na gra |a ne Voj vo di ne”, ko je u sklo pu ak tu el nog po pi sa sta nov ni {tva vr {e po je di ne po li ti~ ke stran ke pred vo |e ne Li gom so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne (LSV). Ka ko se na vo di u sa op {te wu „pri ti sci i pro pa gan da ne i sti ne usme re ni su na sta ti sti~ ko obe le `a va we ne po sto je }ih na ci ja sa kraj wim ci qem uma we wa bro ja srp skog na ro da i po je di nih na ci o nal nih ma wi na. - SNS in si sti ra na do sled nom po {to va wu Usta vom i za ko nom ga ran to va nih pra va gra |a na i do stoj nom po {to va wu pra vi la po pi sa i za la `e se za ob u sta vqa we svih pri ti sa ka - na vo de u svom sa op {te wu na pred wa ci.

ekonomija

~etvrtak6.oktobar2011.

KrIZA StISlA I ZrEWANINSKU fABrIKU lEKOVA

Si ro vi ne po je le pla te u „Ju go re me di ji” Ne ma pla ta zbog si ro vi na. U naj kra }em ova ko bi se mo gla opi sa ti tre nut na si tu a- ci ja u zre wa nin skoj Fa bri ci le ko va “Ju go re me di ja”, u ko joj rad ni ci ni su do bi li tri me se~ ne za ra de – za jul, av gust i sep tem bar. Ge ne ral ni di rek tor “Ju go re me di je” Zdrav ko De u ri}, prav da ju }i ka {we we u is pla ti li~ nih

do ho da ka, ob ja {wa va da su oni ob ra ~u na ti ali da }e za doc ni ti jer su “fi nan sij ska sred stva ve }i nom usme re na u na bav ku si ro vi ne za pro iz vod wu”. Usled te {ke si tu a ci je na tr `i {tu le ko va, iza zva ne, iz me |u osta log, ne pla }a wem Re p u b li~ k og za v o d a za zdrav stvo za iz da te le ko ve

di ji” Bra ni sla va Me sa ro{ Ra d i { i} re k la je ju ~ e za “Dnev n ik” da je ka { we w e pla ta pri ja vqe no in spek ci ji ra da ko ja je po se ti la fa bri ku. Ali, ovaj sin di kat jo{ ni je do bio re {e we o iz vr {e nom nad zo ru. Qu di su na ivi ci eg zi sten ci je, jer `i vi mo od tih pla ta ko je, u pro se ku, iz no se

oko 30.000 di na ra. Na gla si la bih da bez ob zi ra na ovu si t u a c i j u, za p o s le n i nor mal no oba vqa ju svo je rad ne du `no sti, ra de u dve sme ne i ni ko ne od bi ja da oba vqa za dat ke – na gla si la je Me sa ro{ Ra di {i}. Sin d i k at “Ne z a v i s nost” za tra `io je da se do pet ka u fa bri ci po ja vi i pred sed -

Ne mogu u penziju Ne ki ne ma ju pro ble ma sa mo sa ne is pla }e nim za ra da ma, ve} ne mo gu ni oti }i u pen zi ju jer im “Ju go re me di ja” ni je upla }i va la pen zi o no osi gu ra we. Je dan od wih je i Ste va Du ji} ko ji je od ~e ti ri de ce ni je rad nog ve ka, ~ak 39,5 go di na pro veo u zre wa nin skoj fa bri ci le ko va. Ali, iako je 15. av gu sta ras ki nuo ugo vor o rad nom od no su sa pred u ze }em, on jo{ uvek ne mo è da ostva ri pra vo na pen zi ju. U fa bri ci mi je re ~e no da }e 30 da na od ras ki da ugo vo ra bi ti re gu li sa ni do pri no si ko ji ni su upla }e ni za pe riod od 4,5 me se ca. To ni do da nas ni je u~i we no i sad mo ram sam da ih re gu li {em da bih mo gao u pen zi ju. Osim to ga, fa bri ka mi ni je is pla ti la ni tri pla te, re gres, dnev ni ce, put ne tro {ko ve… - ogor ~en je Du ji}. na re cept, do {lo je do ote à nog pla sma na na {ih pro iz vo da, ~i me je ugro è na i dnev na li kvid nost, pa sa mim tim i is pla ta za ra da. Te {ku si tu a ci ju na sta lu na po qu far ma ci je de le i ve le dro ge ri je, ko ji ma “Ju go re me di ja” mo è da is po ru ~u je le ko ve, jer su su o ~e ne sa iz u zet no ni skim pri li vi ma sred sta va, ta ko da ni su u mo gu} no sti da ro bu pla }a ju avan sno, {to je do sa da bio slu ~aj – ob ja snio je De u ri} za po sle ni ma u zre wa nin skoj far ma ce ut s koj ku } i raz l o g e ka {we wa u is pla ti za ra da. Pred s ed n i c a sin d i k a t a “Ne za vi snost” u “Ju go re me -

nik Uprav nog od bo ra “Ju go re me di je” Me ho Ome ro vi}, ina ~e na rod ni po sla nik i par tij ski ko le ga di rek to ra Zdrav ka De u ri }a, ko ji je ne dav no ime no van za ~el nog ~o ve ka UO. Tra `i mo da se odr `i sa sta nak kom bi pri su stvo va li pred s tav n i c i me n ad` men t a, Uprav n og od b o r a, ma lih ak ci o na ra i oba sin di ka ta ko ja de lu ju u pred u ze }u, i na ko me bi se raz go va ra lo o tre nut nim pro ble mi ma rad ni ka i sve op {toj si tu a ci ji u fir mi – is ta kla je Bra ni sla va Me sa ro{ Ra di {i}. @. Balaban

DANAS SAJAM ZAPO[QAVAWA U IN\IJI

Kom pa ni je nu de 110 rad nih me sta Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we Fi li ja la Srem ska Mi tro vi ca, da nas or ga ni zu je Sa jam za po {qa va wa u In |i ji, ko ji }e se od 11 do 13 sa ti odr à ti u Tr `nom cen tru ,,TO city,, . U~e {}e na saj mu pri ja vi la su 22 po slo dav ca, ko ji è le da za po sle vi {e od 110 rad ni ka. Tra è se ma {in ski teh ni ~a ri i in -

Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

`e we ri, kwi go vo |e, agen ti pro da je osi gu ra wa, pro dav ci, pro fe so ri ne ma~ kog je zi ka, me sa ri, bra va ri, he mi ij ski teh ni ~a ri, la bo ran ti, gu ma ri, vo za ~i... In |i ja je me |u vo de }im op {ti na ma u Sr bi ji po bro ju grin fild in ve sti ci ja, {to po sled wih go di na do vo di do kon stant nog sma we wa bro ja ne za po sle nih.

tr@I[tE SlOBODNO, A CENE BENZINA I DIZElA SAMO rAStU

Dr `a va uvo di po rez na po sku pqe we go ri va? dr `a va u ta kvim si tu a ci ja ma ima pra vo da pre du zme od re |e ne ak tiv no sti pre ma oni ma ko ji se po na {a ju kao eks tra pro fi te ri.

Od po ~ et k a ove go d i n e naft no tr ì {te u Sr bi ji je li be ra li zo va no, do zvo qen je uvoz de ri va ta i ce na go ri va vi {e ni je pod kon tro lom dr à ve. Od pro {log me se ca, do no {e wem no vog pra vil ni ka o te~ nim go ri vi ma, Vla da Sr bi je je pot pu no li be ra li zo va la naft no tr ì {te, te se i dva do ma }a de ri va ta, di zel D2 i ben zin od 95 ok ta na, ko je pro iz vo di Naft na in du stri ja Sr bi je, mo gu uvo zi ti. Iako se o~e ki va lo da }e li b e r a l i z a c i j a do v e s ti do po zi tiv nih pro me na, pre sve ga sni è wa ce ne go ri va, to se ni je de si lo, jer li tar, uglav nom, ide na vi {e. Ta ko je za po s led w ih tri d e s e t ak da n a na do ma }im ben zin skim pum pa ma ce na li tre go ri va vi {a za ne ko li ko di na ra, a raz log za to je, uka zu ju naf ta {i, sve ve }i iz da ci ko ji se od ra à va ju i na ce nu li tre. Ova kva si tu a ci ja je i raz log {to iz Vla de upo zo ra va ju da su ne za do v oq n i ce n ov n om po l i t i kom i da se ne vi de efek ti otva ra wa naft nog tr ì {ta. Za to se is ti ~e da }e ubu du }e re a go va ti na po sku pqe wa, a kao jed na od mo gu} no sti se, ne zva ni~ no, po mi we uvo |e we ne ke vr ste po re za na eks tra pro fit. Po re ~i ma sa vet ni ka pre mi je ra za ener ge ti ku Pe tra [kun dri }a, ta~ no je da se u da tim okol no sti ma ostva ru ju i eks tra pro fi ti i da

S dru g e stra n e, naf t a { i uka zu ju da na ce nu li tre go ri va, po red vi so kih ak ci za i kurs nih raz li ka, uti ~u i sve sku p qe dr ` av n e i lo k al n e

Neophodno urediti trì{te Stru~ wa ci uka zu ju da je u Sr bi ji neo p hod no {to pre ure di ti naft no tr ì {te u skla du sa zah te vi ma Evrop ske uni je, a da je, po red do voq nog bro ja do ba vqa ~a, po treb na efi ka sna kon tro la tr ì {ta, te tran spa rent nost i sud jav no sti. Za sa da je na srp skom tr ì {te ima do voq no i stra nih i do ma }ih naf ta {a, ~i ji je rad, i zbog ce na i kva li te ta go ri va, pod lu pom jav no sti, ali za sa da kon tro la tr ì {ta, kao uslov za pra vu kon ku ren ci ju, ni je po evrop skim stan dar di ma.

tak se, tran sport ni tro {ko vi i, po seb no, ne do sta tak skla di {ta. Alek san dar Mi le u sni} iz kom pa ni je „Pe tro bart Avia” uka zu je da je tre nut no ve li ki pro blem i ni zak vo do staj Du na va, {to za u sta vqa plo vid bu, pa ta ko ve} dve ne de qe sto j e bar ` e sa de r i v a t i m a naf te. U Udru ` e w u ben z in s kih sta ni ca Sr bi je ka ù da ne ma ju do voq no sme {taj nih ka pa ci te ta da bi ku pi li de ri va te ka da su jef ti ni ji i ~u va li za ne ki na red ni pe riod, te da se, ka ko ka è Bo ri sav Ta ti} iz ovog udru è wa, ro ba na ba vqa kad je mo gu }e, po {to ne do sta ju ve }a skla di {ta. I kao i uvek, sve se pre li va na po tro {a ~e ko ji ku pu ju }i na pum pi go ri vo u sva koj li tri pla }a ju i vi so ke dr àv ne da `bi ne i ri zi ke naf ta { a i ne d o s ta j u } u in f ra struk tu ru. Za to se i to ~i sve ma we i pro met je sve ni ì, {to, na rav no, kao po sle di cu ima i ma wi pri liv u bu xet. A da je go ri vo sku po sve do ~i i to {to li tar go ri va u Sr bi ji ko { ta od oko 1,30 do 1,40 evra, te za re zer vo ar od 40 li ta ra tre ba i vi {e od 55 evra. Ce na li tre go ri va u Sr bi ji sku pqa je ne go u Hr vat skoj, Slo ve ni ji, Bo sni i Her ce go vi ni, Ma ke do ni ji, Bu gar skoj, ali i Poq skoj i Luk sem bur gu. D. Mla|enovi}

So cij alni di ja log u ras ko ra ku pad ni Bal kan Mark Le vin re kao je da so ci ja ni di ja log u Sr bi ji ima niz iza zo va i da ga tre ba una pre di ti i osna `i ti ka ko bi po stao alat ka una pre |e wa kon ku rent no sti pri vre de. On je is ta kao da je u Sr bi ji mo glo da bu de vi {e pri li ka za so ci jal ni di ja log i da se na taj na ~in na |e od go vor na kri zu ko ja se, ka ko je re kao, ose ti la ka sni je ne go u dru gim ze mqa ma. Le vin je do dao da je Sr bi ja ra ti fi ko va la sko ro sve glav -

So c i j al n i di j a l og vla d e, sin di ka ta i po slo da va ca ima va `nu ulo gu u po ku {a ju ubla `a va wa po sle di ca eko nom ske kri ze jer se kroz tri par tit no pre g o v a r e w e mo ` e do } i do ade kvat nih me ra ko je bi omo gu }i le opo ra vak pri vre da ze ma qa Za pad nog Bal ka na, is tak nu to je da nas na re gi o nal noj kon fe ren ci ji pred stav ni ka po slo da va~ kih aso ci ja ci ja. Di rek tor Me |u na rod ne or ga ni za ci je ra da (MOR) za Za -

ne kon ven ci je MOR-a ali da se ~e sto de {a va ras ko rak iz me |u ra ti fi ka ci je tih do ku men ta i wi ho ve pri me ne na te re nu. Pred sed nik Uni je po slo dav ca Sr bi je Ne boj {a Ata nac ko vi} sma tra da tre ba ve }u ulo gu da ti So ci ja no-eko nom skom sa ve tu, in sti tu ci ji ko ja tre ba da na |e kom pro mis iz me |u sve ta ra da i sve ta ka pi ta la. Pre ma we go vim re ~i ma, u kri zi po sta ju ve li ki zah te vi sin di ka ta u od no su na mo gu} no sti

pri vre de dok vla de idu ka po pu li zmu i na sto je da iza |u u su sret rad ni ci ma. Sa mo kroz ak ti van so ci jal ni di ja log mo è se na }i re {e we ko je bio bi lo do bro za rad ni ke, dr à vu i po slo dav ce, za kqu ~io je Ata nac ko vi}. Re gi o nal ni skup vo de }ih po slov nih aso ci ja ci ja po ~eo je 4. i tra ja }e do 6. ok to bra, a odr à va se pod po k ro v i t eq s tvom Austrij ske agen ci je za raz voj (ADA)

DNEVNI IZVE[tAJ BEOGrADSKE BErZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (534,61

-0,77)

Angropromet, Ni{

9,61

650

276.900

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

6,06

3.500

5.659.487

NIS, Novi Sad

4,18

598

5.858.131

NIS, Novi Sad

4,18

598

5.858.131

AIK banka, Ni{

-0,16

1.900

9.656.755

Agrobanka, Beograd

3,43

4.730

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.850

0,00

1,09 Promena %

556 Cena

783.494 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.136

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Soja protein, Be~ej Pet akcija s najve}im padom

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

0,23

442

667.459

EMU

evro

99,7618

101,7978

104,1391

99,4565

Lepenica, Bato~ina

-11,40

101

20.200

Soja protein, Be~ej

1,09

556

783.494

Australija

dolar

71,5292

72,9890

74,6677

71,3103

Kozara, Banatsko Veliko Selo

-11,36

5.850

58.500

Agrobanka, Beograd

3,43

4.730

Kanada

dolar

71,1162

72,5676

74,2367

70,8985

Energoprojekt industrija, BG

-11,05

1.690

25.350

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,87

465

2.136.738

Danska

kruna

13,3964

13,6698

13,9842

13,3554

Podunavqe, ^elarevo

-10,94

2.850

28.500

Jubmes banka, Beograd

-3,93

13.109

1.350.250

-10,00 Promena %

360 Cena

45.720 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.817

0,00

Univerzal banka, Beograd

-2,70

2.919

46.700

NIS, Novi Sad

4,18

598

5.858.131

Tigar, Pirot

-1,96

601

12.020

Soja protein, Be~ej

1,09

556

783.494

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.122

0,00

Jedinstvo, Kikinda

0,00

300

282.900

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

385

0,00

Norve{ka [vedska

kruna kruna

1 1

12,6989 10,8808

12,9581 11,1029

13,2561 11,3583

12,6601 10,8475

[vajcarska

franak

81,2856

82,9445

84,8522

81,0368

V. Britanija

funta

115,7196

118,0812

120,7971

115,3653

SAD

dolar

74,9244

76,4535

78,2119

74,6951

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 10. 2011. godine

Industrija precizne mehanike, BG Vojvo|anskih top-pet akcija

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

-8,33

11.000

110.000

Poqoprivredno preduze}e,Bezdan

0,00

317

95.100

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak6.oktobar2011.

IMA LI VLA DA KON KRE TAN PLAN PRO TIV NA DO LA ZE ]E EKO NOM SKE NE DA ]E

Sr bi ju od kri ze ~u va sa mo sud bi na PO TVR DA U KA BI NE TU JO VA NA KR KO BA BI ]A

Pen zi je ska ~u za 350 di na ra Iz no si na ok to bar skim pen zi o nim ~e ko vi ma ko ji se is pla }u ju u no vem bru, tre ba lo bi da bu du uve }a ni za oko 1,5 od sto, re ~e no je ju ~e u ka bi ne tu pot pred sed ni ka Vla de Jo va na Kr ko ba bi }a. To }e bi ti re dov no uskla |e we pen zi ja sa {e sto me se~ nim ra stom ce na, ob ra ~u na to uz pro ce nat ra sta BDP za pro {lu go di nu, ko ji je iz no sio 1,8 od sto.

oni ko ji su na mi ni mu ma do bi }e jo{ 180 di na ra. Pen zi o ne ri iz ka te go ri ja sa mo stal nih de lat no sti pro se~ no pri ma ju 22.944 di na ra, a pen zi o ni sa ni po qo pri vred ni ci po 9.235 di na ra. Pen zi o ne ri su ja nu a ra do bi li van red nu po vi {i cu od dva od sto, a naj ni `e pen zi je su po ve }a ne za jo{ je dan od sto. Re dov nim uskla -

Pen zi o ne ri s pro se~ nim pri ma wi ma do bi }e po vi {i cu oko 350 di na ra, a oni ko ji su na mi ni mu mu ima }e pen zi ju ve }u za 180 di na ra Ka ko je re ~e no u ka bi ne tu pot pred sed ni ka Vla de, iz nos po vi {i ce zna }e se ka da u dru goj po lo vi ni ok to bra Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku bu de ob ja vio po dat ke o sep tem bar skoj in fla ci ji. Pre ma po da ci ma iz Re pu bli~ kog fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we, pro se~ na pen zi ja za ko ri sni ke iz ka te go ri je biv {ih za po sle nih iz no si 23.435 di na ra. Naj ni `e pen zi je su po 12.077 di na ra. To zna ~i da }e oni ko ji pri ma ju pro se ~an ~ek do bi ti uve }a we od oko 350 di na ra, a

|i va wem pen zi je su Ta ko |e apri la po ve }a ne za 5,5 od sto. Ka da se sa be ru sva ovo go di {wa po ve }a wa, pen zi je su po ra sle oko 10 od sto, na vo de u Kr ko ba bi }e vom ka bi ne tu. Na ja vqe no je i da }e do kra ja go di ne po qo pri vred nim pen zi o- ne ri ma bi ti is pla }e na po sled wa ra ta du ga ko ja }e pro se~ no iz no si ti oko 30.000 di na ra. Za jed no s pen zi o ne ri ma, za kon sko po ve }a we pla ta tre ba da do bi ju i za po sle ni u jav nom sek to ru, a uve }a we }e bi ti u istom pro cen tu kao i kod naj sta ri jih.

Da li je Sr bi ja sprem na za sve iz ve sni ji no vi ta las eko nom ske kri ze mi {qe wa su jo{ uvek po de qe na, ali ka ko vre me od mi ~e sve je vi {e onih ko ji sma tra ju da }e nas od no ve po {a sti iz gle da je di no spa si ti sud bi na. Dru ge od bra ne iz gle da ne ma mo, ba rem ako je su di ti po kon tro verz nim iz ja va ma eko nom skog sa vet nik pre mi je ra Sr bi je Ju ri ja Ba je ca, ko ji je oce nio ili bo qe re }i pri znao da Vla da Sr bi je, ~i jeg on pred sed ni ka sa ve tu je, sno si ve li ku od go vor nost za lo {u eko nom sku si tu a ci ju. S dru ge stra ne, Ba jec je us tvr dio da je vla da sprem na za od bra nu od even tu al nog (no vog) ta la sa kri ze, a pri pre mi la se ta ko {to je uze la kre dit od MMF-a za po kri va we de fi ci ta. „Sa jed ne stra ne Sr bi ja ima ma kro-eko nom sku sta bil nost, dok sa dru ge stra ne pri vre da ima ne do voq nu li kvid nost”, is ta kao je Ba jec. Vla da ipak uspe va, bez ob zi ra na sve, da za dr `i pra vac ka EU ali gu bi vre me jer ne po ku {a va da re {i ni je dan od po sto je }ih pro ble ma u ze mqi, ka zao je sa vet nik pre mi je ra. Ta ko |e, ne ra di se na stra te {kim pi ta wi ma raz vo ja ve} se sve re {a va uvo |e wem me ra, ka zao je Ba jec. Vla da je su o ~e na sa dva pro ble ma, re -

la od efe ka ta kri ze, mo ra da uve de i de fan ziv ne i ofan ziv ne me re. On je is ta kao da bi eko nom ski rast tre ba lo da bu de u cen tru i `i `i po li ti ke Sr bi je. Sr bi ja mo ra da vi di {ta bi mo gla da u~i ni da po ja ~a svoj po ten ci jal za pri vred ni rast, re kao je Li so vo lik i do dao da se MMF u pro gra mu do sa da fo ku si rao na tri obla sti da oslo bo di uska gr la za eko no mi ju. To su po pra vqa we kli me i uslo va za po slo va we, uvo |e we

Ni {ta od za po {qa va wa?

kao je i na veo da je pr vi iner ci ja i spo ro i ne e fi ka sno re a go va we na si tu a ci ju, a dru gi je to {to se mno gi pla {e da uve du pro me ne ko je bi bi le do bre za pri vre du, ali vla da ne `e li da ih uve de. Mo no go je onih ko ji upo zo ra va ju da dr `a va osim skri va wa iza kre di ta MMF-a mo ra ne {to kon kret no da pre du zme. Tim pre {to se zna i ka ko }e se kri za kre ta ti. Sve po ~i we od pa da kur sa, pa sle di kuk wa va po slo da va ca, pa ot pu {ta wa rad -

... an te por tas Sad se ve} mo è uz vik nu ti: kri za an te por tas. O ju gu, gde se Gr~ ka po la ga no da vi, ne tre ba ni go vo ri ti, ali ni na se ve ru ne cve ta ju ru è. Kurs ma |ar ske fo rin te pao je na psi ho lo {ku gra ni cu od 300 fo rin ti za evro, {to je no vi mi ni mum za 29 me se ci, pre ne le su agen ci je. „Glav ni raz log pa da kur sa ma |ar ske va lu te je bo ja zan od du `ni~ ke kri ze u zo ni evra, ali ni do ma }i fak to ri, kao {to su raz voj pri vre de i ban kar ski si stem, ne po ma ù da se si tu a ci ja po boq {a”, re kao je je dan od ma |ar skih ana li ti ~a ra.

ni ka. Za tim do la ze so ci jal ni ne mi ri, pa in fla ci ja i na kra ju }e sle de }e gop di ne do }i de le ga ci ja MMF ko ja }e da nam sa op {ti ko li ko je rad ni ka u Sr bi ji osta lo bez po sla, a na {a vlast }e opet na rav no bi ti iz ne na |e na. Pred sed nik Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a Mi lan Kne `e vi} za „Dnev nik” je upo zo rio nad le `ne da je |a vo od neo {a lu jer je 31.000 pred u ze }a is ka za lo ne ga ti van bi lans za vr {nog ra ~u na, a za 100.000 vla sni ka ma lih i sred wih pred u ze }a i pred u zet ni~ kih rad wi pre o sta lo je je di no da str pqi vo sta nu u red i sa ~e ka ju li kvi da ci ju. S wi ma }e ne sta ti u na red ne dve go di ne oko 200.000 rad nih me sta… Stal ni pred stav nik Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da u Be o gra du Bog dan Li so vo lik iz ja vio je re kao da Sr bi ja, kao ni osta le ze mqe, ni je izo lo va na od kri ze u evro zo ni, ko ja je i wen naj ve }i tr go vin ski part ner, pri ~e mu da bi se za {ti ti -

Ju rij Ba jec je mo `da re kao i kqu~ nu ~i we ni cu po sr ta wa ove vla de. Pre ma we go vim re ~i ma pla ni ra ni rast pri vre de od je dan ili dva od sto ni je do vo qan da bi se po ve }ao broj za po sle nih. „Sto pa ra sta tre ba da bu de tri do ~e ti ri od sto go di {we da bi to do ve lo do no vog za po {qa va wa i ra sta pla ta”, ka zao je Ba jec. za ko na o re sti tu ci ji i re for mi sa we jav nih pred u ze }a. Na kon sve ga je ja sno da se ta~ no zna {ta dr à va tre ba da ura di i ko je po te ze tre ba da po vu ~e, ali je pro blem {to ni ka ko da ih po vu ~e. Sva ko dnev no ne ko iz Vla de na ja vi no vi an ti kri zni pa ket, ali ni ka ko da pri vre da do ~e ka ni na ja vqe no skra }e we ro ko va pla }a wa, ni sma we we oba ve zne re zer ve u ban ka ma... Ta ko |e, mo `da je i kqu~ ni pro blem to {to je bu xet pra zan i pre za du èn te ne ma pa ra za sub ven ci je ko je su pre tri go di ne ko li ko-to li ko ubla ì le kri zu. D. U.

nOv^Anik

~etvrtak6.oktobar2011.

VLA DA UKI NU LA CA RI NE NA UVOZ SO JI NE SA^ ME

TO PLA NE SE SPRE MA JU ZA PO ^E TAK GREJ NE SE ZO NE

Po sku pqe we gre ja wa u ru ka ma op {ti na

U toplanama u Srbiji po~ele su funkcionalne, odnosno hladne probe, kojima se proverava tehni~ka spremnost sistema za po~etak grejne sezone od 15. oktobra, izjavio je ju~e predsednik Udru`ewa toplana Srbije Mi lo van Le ~i}. Tehni~ki }e sve toplane biti pripremqene za 15. oktobar

i po~etak grejne sezone, ali kod nekih toplana ima problema sa nabavkom energenata, rekao je Le~i} i izrazio o~ekivawe da }e to pitawe biti re{eno u narednih 10 dana.Toplane nemaju problema da obezbede potrebne koli~ine gasa, iako imaju dugove prema „Srbijagasu”, ali }e svaka toplana zasebno morati da obavi razgovor sa „Srbijagasom” o eventualnom reprogramu i na~inu pla}awa dugova, koji moraju da se plate, ukazao je Le~i}.

[to se ti~e mazuta, toplane }e, kako je najavio Le~i}, kupiti mazut za oktobar i za po~etak novembra, a u me|uvremenu }e, po{to imaju dug iz prethodne grejne sezone prema Republi~kim robnim rezervama, nastojati da taj dug plate, pa da ponovo zatraè pomo} od Robnih rezervi. Po{to se za predstoje}i vikend o~ekuje hladni talas, Le~i} je istakao da }e svaka toplana pojedina~no, ako bude potrebe i ako bude izuzetno hladno, da proceni da li }e po~eti da greje, ali je dodao da ne o~ekuje da }e biti potrebe za tim pre 15. oktobra. Kada je re~ o cenama grejawa, Le~i} je podsetio da odluku o eventualnom poskupqewu donosi lokalna samouprava na predlog toplana. On je naglasio da se Udruèwe toplana zalaè za to da se otklone dispariteti izme|u cena energenata i cena grejawa, ako toplane èle da dugoro~no stabilno posluju i da imaju normalne uslove za rad. Le~i} je naveo da su cene mazuta porasle za oko 40 odsto u odnosu na pro{lu godinu, a da su toplane tokom pro{le grejne sezone u proseku pove}avale cene grejawa za oko 17 odsto.

„Mer ka to ro vih” 20 mi li on a ugro è nima Pored primene najvi{ih tehnolo{kih standarda u domenu usluge i trgovine u poslovawu, kompanija „Merkator-S” kontinuirano pruà podr{ku brojnim humanitarnim akcijama, sponzori{e kulturne i sportske manifestacije {irom Srbije. Posluju}i u Srbiji gotovo deceniju, „Merkator” je potvrdio svoje dru{tveno odgovorno poslovawe smatraju}i da je ulagawe u druge i podr{ka razvoju lokalne zajednice - ulagawe u budu}nost. - „Merkator” ima tradiciju pruàwa aktivne podr{ke zajednici u kojoj radi, gde ìve i posluju wegovi potro{a~i i zaposleni. U ovoj godini, za prvih de-

vet meseci, „Merkator„ je u Srbiji sa 20 miliona dinara podrào brojne projekte u zemqi, a do kraja godine planirano je ulagawe od preko {est miliona dinara za tu svrhu, izjavila je Stan ka û ro vi}, ~lanica Uprave Grupe Merkator koja vodi Merkator trgovinu jugoisto~ne Evrope. Navela je da je, izme|u brojnih dru{tveno odgovornih aktivnosti, kompanija u 2011. godini donirala Op{tu bolnicu u Subotici, Porodili{ta u Vrbasu i Jagodini, grad Kraqevo i stanovni{tvo ugroèno zemqotresom, zatim sponzorisala Zmajeve de~ije igre, najve}i i najzna~ajniji festival za decu u Srbiji. S. G.

dnevnik

Sad mo ra ju po jef ti niti me so, ja ja... Vlada Srbije donela je odluku da ukine sve carine i prelevmane na uvoz sojine sa~me u Srbiju, izjavio je danas ministar poqoprivrede i strgovine Du {an Pe tro vi}. Ministar je istakao da }e takva odluka uticati na smawewe tro{kvoa proizvodwe hrane za `ivotiwe a samim tim i na cene gotovih proizvoda - mesa i mesnih prera|evina. Odluku o ukidawu svih spoqnotrgovinskih optere}ewa na uvoz tog inputa, koji u proizvodwi hrane za `ivotiwe u~estvuje sa 20 odsto, Vlada je donela ju~e na telefonskoj sednici, kazao je Petrovi} novinarima u Privrednoj komori Srbije. Petrovi} je napomenuo da su ta optere}ewa na uvoz sojine sa~me iz EU iznosila 6,2 odsto a robe poreklom iz Turske i zemaqa EFTA 12,3 odsto. Ministar je ponovio i da nema

ekonomskih razloga za poskupqewe osnovnih ìvotnih namirnica na trì{tu u Srbiji i da se stvaraju uslovi za pojeftiwewe hrane. Dràva }e upotrebiti sva legalna sredstva da ne dozvoli pove}awe cena hrane, koje nije utemeqeno na ekonomskim faktorima, kazao je on novinarima u Privrednoj komori Srbije (PKS). Petrovi} je rekao da je dobar ovogodi{wi prinos ìtarica i uqarica i da nema razloga da trì{te ne bude snabdeveno kvalitetnim proizvodima po pristupa~nim cenama, koje ne treba da budu vi{e od cena u regionu. Predsednik grupacije proizvo|a~a hrane za ìvotiwe Dra go slav Mi li sa vqe vi} je ocenio da }e jaja, meso i mleko u narednim mesecima pojeftiniiti od 10 do 15, a mo`da ~ak i 20 odsto.

Milisavqevi} istakao je da na tro{kove hrane u proizvodwi mesa „otpada” od 60 do 80 posto cene ko{tawa.

DNEV NI RA ^U NI GRA \A NA U TR GO VI NA MA SVE TA WI

S i ro tiw ski pa zar za 350 di na ra Prose~ni ra~uni koje dnevno napravimo u radwama kupuju}i najva`nije namirnice iznose svega 356 dinara i mawi su nego prethodnih godina, pokazalo je istraìvawe Unije posodavaca Srbije. Recimo, 2008. godine za hleb, mleko, uqe, ìvinsko meso i jo{ 14 namirnica bez kojih se ne moè, tro{ili smo 406 dinara dnevno. Tih pedeset dinara mo`da i ne izgleda puno ali je razlika daleko ve}a, imaju}i u vidu inflaciju i silna poskupqewa prehrambenih proizvoda u posledwe tri godine. Stoga je taj podatak jo{ pora`vaju}i jer se za 406 dinara pre tri godine moglo ne{to i kupiti a sada, sa 356 dinara, podvu~emo crtu kad u korpu stavimo kilogram hleba, dva litra mleka i litar jogurta. Unija poslodavaca Srbije, naime, pratila je koliko su gra|ani izdvajali za 18 ìvotnih namirnica, „snimaju}i” stawe u devet gradova. - Nismo imali u vidu samo male radwe, odnosno STR, nego i ve}e maloprodajne objekte. Kroz sve parametre vidi se drasti~an pad kupovne mo}i gra|ana, odnosno obima prose~ne dnevne kupovine. Recimo, tih 18 najva`nijih namirnica je u svakodnevnoj kupovini u~estvovalo sa 59 odsto. Toliko je, naime, bio wihov iznos na dnevnom ra~unu. Sada te namirnice na ra~unu „u~estvuju” sa 72 odsto,

- STR se naj~e{}e zatvaraju. Tu se ne misli samo na radwe sa prehrambenom robom, ve} i na parfimerije, prodavnice bele tehnike... Od 2008. godine zatvoreno je 52.000 radwi. Me|utim, vaqa imati na umu da se one, kao i ugostiteqski objekti, naj~e{}e i otvaraju i zatvaraju, pa ih je u istom periodu otvoreno 49.500. Ipak, to je negativan trend jer sada imamo 2.500 vi{e radwi na koje je stavqen katanac, a od 2001. godine imali smo stalan rast novootvorenih - navodi Raji} ukazuju}i da i ti podaci govore na pad kupovne mo}i gra|ana. Ina~e, svaka druga firma koja je otvorena u Srbiji je ugostiteqska ili trgovinska radwa jer malo ko ima po~etnog kapitala za ozbiqniji biznis. U najve}im trgovinskim lancima negiraju da im je promet opao ali kako sve re|e objavquju izve{taje o boqim poslovnim rezultatima, to mo`e biti znak da je i kod wih situacija lo{ija. Prema podacima kojima se barata u javnosti, prose~na kupovina u mawim objektima trgovinskih lanaca iznosi od 350 do 450 dinara, u supermarketima od 600 do 800 dinara, a u hipermarketima prose~an ra~un ne prelazi 1.800 ili 2.000 dinara, a pre par godina bio je i do 3.000 dinara. S. Glu {~e vi}

Stan dard se str mo gla vio 60 od sto U Nacionalnoj organizaciji potro{a~a Srbije kaù da je standard gra|ana u odnosu na pro{lu godinu opao za 60 odsto, i da ne postoji nikakva ekonomski opravdana ra~unica za nova poskupqewa. - Pogotovo kada se zna da promet u radwama pada. A kad tra`wa pada, cene treba da idu nadole, a ne obrnuto - kaè Go ran Pa po vi}, predsednik NOPS-a. {to zna~i da gra|ani kupuju samo osnovne potrep{tine neophodne za ìvot, a sve mawe ono {to nije preko potrebno - kaè za „Dnevnik” Dra go qub Ra ji} iz Unije poslodvaca Srbije. Pomenimo, promet robe u trgovini na malo u Srbiji je u av-

gustu bio 18,3 odsto mawi nego u istom mesecu protekle godine, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Na takvu statistiku najvi{e je uticalo drasti~no pogor{awe poslovawa samostalnih trgovinskih radwi.

TR GOV CI MO RA JU DA NA PI [U KOM FOR MA TU PRI PA DA WI HOV OBJE KAT

Ne zna se {ta je dis kont, a {ta mi ni mar ket Svi maloprodajni objekti u Srbiji moraju na vidnom mestu da imaju oznaku koja ukazuje na to o kom se prodajnom formatu radi, kako bi kupci znali kakav asortima i kakve cene mogu u tim radwama da o~ekuju. Naime, trebalo bi ve} jasno da se zna {ta je dis-

pio na snagu po~etkom jula, a koji je donet kao prvi podzakonski akt Zakona o trgovini. Kada trgovci ispune tu obavezu i nazna~e kom maloprodajnom formatu pripada wihov objekat, izbe}i }e se neralno predstavqawe tih radwi, ali i dovo|ewe potro{a-

Ke{ end ke ri Trgovinski i „ke{ end keri” centri spadaju u posebne trgovinske formate. Za razliku od trgovinskog centra koji je maloprodaja, „ke{ end keri” je trgovinski format u kome se obavqa trgovina na veliko, gde je prodajni prostor po pravilu ve}i od 2.000 kvadrata. U asortimanu je vi{e od 20.000 artikala, a veliko je u~e{}e proizvoda s trgovinskom markom. U tim se objektima prodaje prehrambena i neprehrambena roba, ciqna grupa su uglavnom profesionalni kupci, a roba se pla}a na kasi i preuzima u prodajnom objektu. Kupci je sami odvoze do ciqnog odredi{ta, po pravilu sopstvenim prevozom. kont, {ta supermarket, {ta je klasi~na prodavnica... To je obaveza koju propisuje Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata koji je stu-

~a u zabludu. One koji se oglu{e o odredbu pravilnika ~ekaju kazne od 100.000 do milion dinara. - Najuo~qiviji je primer da se prodajni objekti nazivaju

diskontima, a da oni to nisu, pre svega zbog izostanka ni`ih maloprodajnih cena koje potro{a~i o~ekuju privu~eni nazivom „diskont”, objasnila je pomo}nica ministra za poqoprivredu i trgovinu Qi qa na Stan ko vi}. - Odre|ivawe kom trgovinskom formatu pripada koji maloprodajni objekat ne uti~e direktno na wihovu maloprodajnu strategiju nastupa na tr`i{tu i pojedina~nu konkurentnost, pa ni na wihove strategije cena.

Na osnovu ovog pravilnika trgovinski formati podeqeni su na: nespecijalizovane trgovinske formate (hipermarket, supermarket, supereta, minimarket, diskontna prodavnica, klasi~na prodavnica s prete`no prehrambenim asortimanom i robna ku}a), na specijalizovane prodavnice (prodavnice vo}a i povr}a, ribarnice, pekare i sl.) i posebne trgovinske formate (trgovinski centar i „ke{ end keri”). Hipermarket je, recimo, definisan kao trgovinski format

u kome se obavqa trgovina na malo. Wegove bitne odlike su neto prodajni prostor ve}i od 2.000 kvadrata, prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, veliki asortiman (najmawe 20.000 artikala) prete`no prehrambenih proizvoda, samouslu`ivawe kao sistem prodaje, a uobi~ajeno se nalazi u tr`nim centrima ili na obodu gradova i potro{a~ima treba da obezbedi i odgovaraju}i parking prostor. Supermarket ima prostor od 400 do 2.000 kvadrata, u wemu se prodajau prete`no prehrambeni proizvodi, broj artikala u asortimanu je ve}i od 3.000... U supereti se prodaje uglavnom prehrambena roba, neto prodajni prostor je od 200 do 400 kvadrata, a nalaze se na pristupa~nim lokacijama, u naseqima ili na visokofrekventnim mestima. Minimarket je trgovinski format u kome se obavqa trgovina na malo, a odlikuju ga neto prodajni prostor mawi od 200 metara kva-

dratnih, prodaja dominantno prehrambenih proizvoda, uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda... Diskontne prodavnice, odnosno diskonti imaju prostor mawi od 1.500 kvadrata, ograni~en asortiman (po pravilu od 700 do 1.500 artikala) a u wima se prodaju prehrambeni i neprehrambeni proizvodi. Diskonte karakteri{e nivo usluge niì od standardnog i veliko u~e{}e privatnih robnih marki. Naime, cene su u wima po pravilu za 20-30 odsto niè od prose~nih trì{nih cena iste vrste proizvoda. Nalaze se u gradskim i prigradskim naseqima, na obodu gradova ili uz va`nije saobra}ajnice. Tu su i takozvane proizvo|a~ke prodavnice robnih marki, tj. autlet prodavnice u kojima se prodaju neprehrambene robne marke, po cenama niìm od prose~nih trì{nih. Re~ je, naime, o vansezonskoj robi. S. G.

Iz lo `ba po vo dom ju bi le ja SA NU Iz lo `ba po vo dom 170-go di {wi ce po sto ja wa Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti bi }e otvo re na da nas, u 18 ~a so va u ga le ri ji Ogran ka SA NU, u Uli ci Ni ko le Pa {i }a 6. Otvo ri }e je aka de mik Goj ko Su bo ti}. D. R.

Pe sme Dra go qu ba Stan ko vi }a Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „Bar ka te la” Dra go qu ba Stan ko vi }a bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, uli ca Du nav ska 1. Po red auto ra go vo ri }e i Bo jan Sam son. G. ^.

NA 19. NOVOSADSKOM MARATONU U NEDEQU

Tr ~e od ra sli, de ca, be be i kor wa ~e Tra di ci o nal ni No vo sad ski ma ra ton odr à }e se u ne de qu, 9. ok to bra, a start tr ke bi }e na Tr gu slo bo de u 10 ~a so va, re ~e no je na ju ~e ra {wem sa stan ku Or ga ni za ci o nog od bo ra 19. no vo sad skog ma ra to na. Po red glav ne tr ke, ko ja se mo è tr ~a ti i {ta fet no, odr à }e se i niz kra }ih - tr ka od de set ki lo me ta ra, tr ka za do voq stva,

po le ta rac - tr ka ma li {a na, tak mi ~e we be ba u pu za wu i tr ka kor wa ~a. - No vi Sad mo `e da se po hva li du go go di {wom tra di ci jom ma ra ton skih tr ka, jer se po red ove glav ne ok to bar ske, na pro le }e odr `a va i po lu ma ra ton. Za na{ grad je va `no da se ove tr ke {to vi {e pro mo vi {u, jer na ma ra to nu u~e stvu je

Novosadska ~etvrtak6.oktobar2011.

ve li ki broj re kre a ti va ca i mla dih, a ne sa mo pro fe si o nal ni tr ka ~i. Na dam se da }e ta ko bi ti i ove go di ne - re kao je pred sed nik Skup {ti ne gra da, Alek san dar Jo va no vi}, ko ji je i pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra ma ra to na. On je po zvao No vo sa |an ke i No vo sa |a ne da u~e stvu ju u tr ka ma i

na ja vio u~e {}e i tri atle ti ~a ra iz ki ne skog gra da ^ang ~u na, gra da po bra ti ma No vog Sa da. O~e ki va wa su da }e u ne de qu tr ~a ti oko 500 tr ka ~a, a Grad je ove go di ne iz bu xe ta iz dvo jio mi lion i po di na ra za ma ra ton sku i po lu ma ra ton sku tr ku, ko je su odr `a ne kra jem mar ta ove go di ne. J. Z.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Most i }uprija

kup {ti na gra da je od lu ~ i l a da su g ra | a n i vi { e ni s u oba v e z ni da pla }a ju po tri de set di na ra za odr `a va we grad skog si ste ma vi deo nad zo ra {to je sa svim u re du, ali evo „kva ke 22”. Sva ko ko ne bu de `e leo da pla }a po me nu tu uslu gu mo ra }e o to me da na pi {e iz ja vu i do sta vi je na ne ki od {al te ra „In for ma ti ke”, a s ob zi rom na kra tak rok za pre da je iz ja va mo gu se o~e ki va ti ve li ke gu `ve. Bi lo bi za ni mqi vo vi de ti pri zor sil ne ma se No vo sa |a na na mer ne da od ja -

vi ne po sto je }u oba ve zu vred nu 30 di na ra. Ka ko }e se “In for ma ti ka” iz bo ri ti sa è qa ma to li kog bro ja qu di? Mo `da re {e we pred sta vqa na{ men ta li tet. Do bro je po zna to da ni ko ne è li da ~a mi u re do vi ma, pa se mo è o~e ki va ti da mno gi od u sta nu od to ga, a sve nam se pri ~i wa va da na tu kar tu mo `da ne ko slu ~aj no i ra ~u na? Mno gi ne }e ima ti vre me na za re do ve, tri de set di na ra i ni je ta ko ve li ka ci fra, pa }e ne {to {to na mo stu ni je oba ve zno na }u pri ji bi ti uze to. B. Markovi}

Is kqu ~e wa stru je Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 ~a so va na se qe Boc ke, od 8 do 18 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ve ter nik: od 9 do 11 ~a so va Uli ca No va 51 i No va 64. Ru men ka: od 8 do 14 ~a so va deo na se qa od ula za iz prav ca No vog Sa da i uli ce Oslo bo |e wa do ka na la i Par ti zan ska uli ca, od 9 do 11 ~a so va Uli ca Vu ka Ka ra xi }a 31 - 53 i 32 - 58, Jo va na Jo va no vi }a Zma ja 51-61, 34 i 36 i Uli ca Do si te ja Ob ra do vi }a 70-298 i 73-113. ^or ta nov ci: od 8 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ka ra{.

Su tra No vi Sad: od 8 do 9.30 sa ti Uli ca Bal za ko va 2-22 i Na rod nog fron ta 62-68, {ko la „Sve ti Sa va”, ]ir pa no va 2-8 i 1-17, Fu to {ka 2-6 i Og we na Pri ce. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 18 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Pe tro va ra din: od 8.30 do 12.30 sa ti Uli ca Ra~ kog 22-40 i 9-31. Ru men ka: od 8 do 14 ~a so va deo na se qa od ula za iz prav ca No vog Sa da i Uli ca oslo bo |e wa do ka na la i Par ti zan ska uli ca. ^or ta nov ci: od 8 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ka ra{.

V remeploV

Fo to: R. Hayi}

SAOBRA]AJCI U CIVILU SNIMALI ONE KOJI PRELAZE NA CRVENO

Pe {a ci, ~u vaj te ì vot i yep De se tak pe {a ka je ju ~e pre pod ne kod Fu to {ke pi ja ce pre u ze lo za dva sa ta uplat ni ce od po li ca ja ca u ci vi lu i oba ve zu pla te da pla te ka zne od 5.000 di na ra, za to {to su pre {li ze bru dok je na se ma fo ru za wih tra ja lo cr ve no sve tlo. U ak ci ji kon tro le pe {a ka, sva ki pre stup je za be le èn fo to a pa ra tom, na kon ~e ga su sle di la le gi ti mi sa wa, sa ~i wa va we za pi sni ka uz oba ve {te we o ka kvom pre kr {a ju je re~ i, raz u me se, do de la obra sca za pla }a we man dat ne ka zne u ro ku osam da na. Gra |a ni jo{ ni su na vi kli na sa o bra }aj ce u ci vi lu i ~e sto se na da ju da }e iz no {e wem svo jih pro ble ma us pe ti da iz vu ku sa à qe we i oprost gre ha naj ~e {}e se va de }i na ne ma {ti nu. Oprav da wa su ra -

zna, ma we ili vi {e ube dqi va, a ve }i na in ter ven ci ja ne te ~e ba{ glat ko. Ne ret ko s se qu di i bu ni li i ni su bi li za do voq ni zbog ne ra zu me va wa. - Do kra ja ove ne de qe sa o bra }aj ci i po li caj ci op {te nad le `no sti u ci vi lu u~e stvo va }e u

pe {a~ kog pre la za i ko ri {}e we mo bil nih te le fo na i slu {a li ca pri li kom pre la ska pe {a~ kog pre la zaka zao nam je ju ~e za me nik ko man di ra u sa o bra }aj noj po li cij skoj is po sta vi Mi lan Dra `i}. - Sli~ ne ak ci je s po li caj ci ma u ci vi lu su spro ve de ne od ju la,

De se tak pe {a ka ju ~e pre pod ne kod Fu to {ke pi ja ce za dva sa ta do bi lo uplat ni cu da pla ti ka znu od 5.000 di na ra. Do kra ja sed mi ce sa o bra }aj ci i po li caj ci op {te nad le `no sti u ci vi lu u~e stvo va }e u ot kri va wu i ka `wa va wu pre kr {a ja pe {a ka ot kri va wu i ka `wa va wu pre kr {a ja pe {a ka. Be le `i }e mo pre la ske pe {a~ kog pre la za na cr ve no sve tlo, pre la ze ko lo vo za na uda qe no sti ma woj od sto me ta ra od

bar jed nom ili dva pu ta me se~ no. Na kon uru ~i va wa uplat ni ce osta vqa se rok da bi se pla ti la ka zna, ili se na kon to ga ide u po stu pak pred su di jom.

Pri li kom sa me kon tro le gra |a ni mo gu da une su pri med bu u za pi snik i na rav no, uko li ko ospo ra va ju pre kr {aj ima ju od re |en da tum ka da im je za ka za no da do |u u po stu pak pred nad le `ni or gan i ta mo iz ne su svo ju od bra nu, na vo di na{ sa go vor nik. On ob ja {wa va da se po me nu ta ak ci ja spro vo di se na uòj te ri to ri ji gra da, na lo ka ci ja ma gde je naj fre kvent ni je kre ta we pe {a ka, od no sno na bu le va ri ma, u bli zi ni tr `nih cen ta ra, kod @e le zni~ ke sta ni ce i Fu to {ke pi ja ce. Pu no je sta bqi ka za sa |e no na raz del nim ostr vi ma i i usko ro, ka da to za ze le ni bi }e kraj we opa sno da se pre la zi van obe le è nog pe {a~ kog pre la za i is ka ~e iza sta ba la pred vo za ~e, na po mi we Dra ì}. M. Vuja~i}

KOLIKO ]E PARA BITI U GRADSKOJ KASI

Re ba lans ~e ka re pu bli~ ki re ba lans

Kne è vi na Sr bi ja mag net za No vo sa |a ne Ju li ja na Jo va no vi}, zva ni~ no gra |an ka No vog Sa da, za tra ì la je 6. ok to bra 1853. put ni list za pu to va we u Sr bi ju, jer je na me ra va la u Be o gra du da ra di kao u~i te qi ca. Ne {to ra ni je, No vo sa |a nim Jo van Mak si mo vi}, u~i teq u kne è vi ni Sr bi ji, za tra ìo je ot pust iz austrij skog

dr `a vqan stva, a isto je u~i nio i Pa vle Ata nac ko vi}, u~i teq u Kla do vu. I no vo sad ski advo ka ti su u to vre me po sta ja li su di je u Sr bi ji. To se „pre li vao vi {ak srp ske in ti li gen ci je” iz da na {we Voj vo di ne, ko ji ni je mo gao ili ni je hteo da se za po sli u Hab sbur {kom car stvu. N. C.

Pre ma iz ve {ta ju o bu xe tu gra da od 1. ja nu a ra do 30 ju na, ose ti se pad pri ho da is pod pro jek to va nog i on iz no si de set od sto. Kao raz log za to u gra du sma tra ju pr ven ste no re {e wa za po rez na imo vi nu, ko ja su gra |a ni ma na ku} ne adre se sti za la u av gu stu. U okvi ru {e to me -

se~ nog iz ve {ta ja uvek je ras hod na stra na ma wa od 50 od sto, zbog ra do va ko ji ni su jo{ re a li zo va ni. U Gra du sma tra ju da }e se pra vo sta we stva ri vi de ti kroz me sec da na, ka da se na ok to bar skoj sed ni ci Skup {ti ne gra da bu de ras pra vqa lo o re ba lan su bu xe ta. Na -

Tri bi na o an ti fa {i zmu „An ti fa {i zam u Sr bi ji 70 go di na po sle” na ziv je tri bi ne, ko ja }e bi ti odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, u Du nav skoj uli ci 35. Or ga ni za tor sku p a je „Al t er n a t iv n a kul tur na or ga ni za ci ja„, a go vo ri }e na u~ ni sa rad nik In sti tu ta za no vi ju isto ri ju Sr bi je Ol g a Ma n oj l o v i}-Pin t ar,

isto ri ~a ri Sr |an Mi lo {e vi} i Mi li voj Be {lin. Tri bi na je or ga ni zo va na u okvi ru pro jek ta obe le `a va wa se d am d e s e t o g o d i { wi c e an t i fa {i sti~ kog ustan ka u Ju go sla vi ji, a ciq je is pi ta ti od nos pre ma an ti fa {i zmu srp skog dru {tva da nas. A. L.

i me o re ba lan sku re pu bli~ kog bu xe ta ras pra vqa }e se na sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je za ka za noj za 11. ok to bar. Raz lo ga za po me ra we re ba lan sa bu xe ta je vi {e, a je dan od wih je i taj {to se o~e ku je da }e po ve }a wu grad skog bu xe ta do pri ne ti i iz me na Za ko na o fi nan si -

ra wu. Ovaj Za kon se pri me wu je od 1. ok to bra, i u bu xet lo kal nih sa mo u pra va tre ba lo bi da se sli je 100 po sto nov ca od po re za na do ho dak gra |a na. Grad je za ovu go di nu od svih iz vo ra fi nan si ra wa pla ni rao da na pu ni ka su sa 20,3 mi li o na di na ra. Q. Na.

DANAS NA RIBQOJ PIJACI

Eko-tor be na po klon Jav no ko mu nal no pred u ze }e „^i sto }a„ or ga ni zu je da nas jo{ jed nu ak ci ju po de le ekotor bi. Po de la }e bi ti na Ri bqoj pi ja ci od 10 do 11 ~a so va. Na ula zu u pi ja cu sa par kin ga od Zmaj Jo vi ne gim na zi je bi }e po sta vqe ni {tan do v i „^i s to } e”, kao i dva

spre mi {ta za od la ga we PET am ba la è. Gra |a ni ko ji do ne su naj ma we pet fla {a i uba ce ih u spre mi {te do bi }e plat ne nu eko-tor bu. Iz „î sto }e” na po mi wu da oso ba mo è do bi ti sa mo jed nu tor bu bez ob zi ra na to da li je do ne la vi {e od pet fla {a. J. Z.

Na se qe Vi no gra di bez vo de @i te qi na se qa Vi no gra di, Sve to sav ske i Uli ce oslo bo |e wa ne }e ima ti vo de da nas od 9 do 15 ~a so va. Raz log su pla ni ra ni ra do vi na vo do vod noj mre `i. Z. D.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ve ter ni ku, a su tra u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u. Tra vu, gra we, li {}e, ko rov i sli -

~an ot p ad gra | a n i tre b a da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va na istom me stu gde osta vqa ju kan te za sme }e. A. L.

~etvrtak6.oktobar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ADUT „TR @NI CE” PAM TI BO QA VRE ME NA

Naj lon pijaca vi {e ni je zlat na ko ka Naj lon pi ja ca be le ì pad pri ho da a taj pad se osli ka va u 300 vo zi la ma we na pla tou za pro da ju po lov nih auto mo bi la, re kao je di rek tor „Tr `ni ce” Du {an Ba ji}. Po me nu ta pi ja ca, ta ko zva no va {a ri {te, od ukup no 509 me sta za pro da ju po lov nih auto mo bi la po pu we na je sa 220 do 240 vo zi la. Pre ma re ~i ma di rek to ra, ista si tu a ci ja se mo è za t e } i i na auto pla c e v i m a, a oprav da we le ì u sve pri sut noj ne ma -

Planinarska ku}a posle po`ara

NEO P HOD NA PO MO] ZA PLA NI NAR SKI DOM NA STRA @I LO VU

Krov mo ra bi ti br ì od ki {a Pla ni nar ski dom na Stra ì lo vu, ko ji je iz go reo u po à ru 12. sep tem bra, pre ma pro ce ni stru~ wa ka, mo gu }e je ob no vi ti na sa da {wim te me qi ma, ali ni je mo gu }e gra di ti jo{ jed nu plo ~u. Ova vest ob ra do va la je ~lan stvo Pla ni nar sko smu ~ar skog dru {tva „Stra ì lo vo” ko je upra vqa tim objek tom i uli la na du da }e uz po mo} po je di na ca i lo kal ne i {i re za jed ni ce, te pri vred ni ka us pe ti do ki {a da sta vi dom pod krov. Ka ko sa zna je mo od ~la na Iz vr {nog od bo ra „Stra ì lo va” Ste va -

oni ko ji su u pri li ci i è le, mo gu da upla te no vac. Aù ri ra li smo sajt dru {tva: www.strazilovo.org, na kom se mo gu pro ~i ta ti ak tu el ne in for ma ci je u ve zi sa do mom, kao i iz no si upla ta i ime na da ro da va ca. Ta ko |e }e mo ka da ob no va kre ne iz no si ti i po dat ke za {ta su upo tre bqe ne do bi je ne pa re. Mno gi gra |a ni i pred u ze }a su nas zva li i re kli da im se obra ti mo ka da nam bu de za tre ba lo ne {to od gra |e vin skog ma te ri ja la ko ji è le da po klo ne. Ra duj ko vi} na po mi we da su u kon tak tu sa Pla ni nar sko-smu ~ar -

PSD “Stra`ilovo” otvorilo namenski ra~un u Erste banci 340-11006433-13, pa svi dobrotvori mogu da uplate novac na Ra duj ko vi }a, `e qa pla ni na ra je da, uko li ko ipak ne us pe ju u na me ri da po kri ju obje kat, ba rem pri ku pe gra |e vin ski ma te ri jal neo p ho dan za ob no vu, a plo ~u za {ti te od ki {e, dok se ne stek nu svi uslo vi da se ob no va za vr {i do kra ja. - Po treb na nam je sva ka vr sta po mo }i, pre sve ga fi nan sij ska i u gra |e vin skom ma te ri ja lu - is ti ~e Ra duj ko vi} i do da je da su pr ve upla te ve} sti gle. - Zbog to ga smo otvo ri li na men ski ra ~un u Er ste ban ci 340-11006433-13, na ko ji svi

skim sa ve zom Voj vo di ne i Pla ni nar skim sa ve zom Sr bi je, te da o~e ku ju usko ro i su sret sa pred sed ni kom kar lo va~ ke op {ti ne Mi len kom Fi li po vi }em, ko ji je 17. sep tem bra ob i {ao zga ri {te. Dok raz ra |u ju tak ti ku za pri ku pqa we po mo }i, pla ni na ri sva kog vi ken da odr à va ju rad ne ak ci je u do mu i oko we ga. Vr lo br zo po sle po à ra ra{ ~i sti li su zga ri {te i oko li nu, za dr à va ju }i stva ri ko je }e mo }i da upo tre be. Z. Ml.

Prodaja starih i polovnih stvari donosi najmawi deo prihoda {ti ni. Ipak, na{ sa go vor nik pam ti i na da se bo qim vre me ni ma, pri se }a se ka ko je bi lo 2003. go di ne ka da je pla to za vo zi la bio kr cat, ~ak su ne ke pro dav ce mo ra li i da od bi ju zbog ne do stat ka me sta. Ma da se ~i ni da na Naj lo nu uvek vla da gu `va, ko ja iza zi va za kr ~e wa du` Te me rin ske uli ce, na{ sa go vor nik ka `e da to ta ko de lu je zbog „pro fe si o nal nih {e ta ~a„ ko ji iz

Fo to: N. Sto ja no vi}

na vi ke od la ze u raz gle da we i na pqe ska vi cu. - Iako se znat no pri me ti pad do hod ka na Naj lon pi ja ci, „Tr `ni ca” }e uvek dr à ti ova kvu pi ja cu, jer ne po sto ji zna ~aj ni ji grad u Evro pi ko ji ne ma tu pi ja cu sta rih stva ri. To po sta je in sti tu ci ja. Na dam se da }e mo bi ti u pri li ci da pro sla vi mo sto ti ro |en dan Naj lon pi ja ce is ta kao je Ba ji}. Ka da se spo me ne Naj lon pi ja ca, pr va aso ci ja ci ja je pro da ja sta rih i po lov nih stva ri, a ka ko ka è di rek tor “Tr `ni ce”, ve li ki deo gu `ve ko ji i na sta je ba{ zbog te vr ste ro be a ta tr gov na u stva ri do no si naj ma wi deo pri ho da. - Na{ pri hod od tog de la je 50.000 za oba da na vi ken da od ukup nog pri ho da od 600.000 di na ra - ka è Ba ji}. Upr kos tre nut noj si tu a ci ji na Naj lon pi ja ci, naj ve }i pri hod „Tr `ni ca” ima od Kvan ta {ke i Naj lon pi ja ce, po tvr dio je di rek tor ovog pred u ze }a. „Tr `ni ca” me se~ no in ka si ra 30 mi li o na di na ra, a Kvan ta{ i Naj lon do ne su do {est mi li o na. Po red ove dve pi ja ce, ko je po slu ju po put ve le tr `ni ce i va {a ri {ta, Fu to {ka pi ja ca pri ho du je sli ~an izos. I. Dra gi}

GDE ]E „RA DO SNO DE TIW STVO” VO DI TI DE CU

Te ste ra i Le ten ka ~e ka ju ma li {a ne Pred {kol ska usta no va „ Ra do sno de tiw stvo“ iza bra la je de sti na ci je za jed no dnev ne iz le te i vr ti} u pri ro di za ma li {a ne pri prem ne, naj sta ri je i sred we uz ra sne gru pe. Po nu de je pre gle da la ko mi si ja, a ce lu pri ~u oko pu to va wa odo brio je Cen tral ni sa vet ro di te qa. Je dan od ~la no va ko mi si je Ka ti ca Vu ja no vi} is ta kla je za „Dnev nik” da im sva ke go di ne stig ne ve li ki broj po nu da od ra znih tu ri sti~ kih agen ci ja, ali da su oni oda bra li ne ko li ko po naj stro `im kri te ri ju mi ma.

- Sva ke go di ne for mi ra se ko mi si ja ko ju ~i ne de vet vas pi ta ~a, stru~ ni sa rad nik za fi zi~ ko vas pi ta we, ru ko vo di lac slu `be pre ven tiv ne zdrav stve ne za {ti te, ru ko vo di lac slu `be is hra ne, ru ko vo di lac mar ke ting ti ma i tri pred stav ni ka sa ve ta ro di te qa. Obi la zi mo sve de sti na ci je i uko li ko uo~i mo i naj ma wi pro pust, ta kva me sta ot pa da ju. Uz po mo} sa o bra }aj ne po li ci je sva ki auto bus ide na do dat ni teh ni~ ki pre gled, a vo za ~i se pod vr ga va ju stro gim te sto vi ma – ka `e Vu ja no vi }e va i do da je da se na -

kon to ga de sti na ci je i tu ri sti~ ke agen ci je pred la `u cen tral nom sa ve tu ro di te qa, ko ji gla sa da li }e de ca i}i pre ko tih agen ci ja ili ne. Pre ko agen ci je „Kom pas“ de ca mo gu da le tu ju i idu u {ko lu u pri ro di na Te ste ru, a ka da su u pi ta wu jed no dnev ne eks kur zi je pre ko iste agen ci je mo gu da odu na Te ste ru, Le ten ku... Ce ne je ta ko |e odo brio cen tral ni sa vet ro di te qa, pa ta ko ona de ca ko ja bu du i{la na pet da na na Te ste ru (po nu da va `i do fe bru a ra 2012. go di ne) pla }a ju od 8.800 do 9.700

di na ra, dok je jed no dnev ni iz let u Kul pi nu 3.000 di na ra. U ovu ce nu ura ~u na ta je na dok na da za vas pi ta ~e i pa tro na `nu slu `bu. - Uko li ko vas pi ta ~i vo de de cu u {ko lu u pri ro di, na dok na du za vo |e we pri ma ju 700 di na ra po da nu i 700 di na ra po de te tu, dok pa tro na `na slu `ba ima 300 di na ra po de te tu. Ka da se vo de na jed no dnev ne iz le te, na dok na da je 500 di na ra po de te tu. Mno gi ro di te qi se po bu ne, ali ni ko ne raz mi {qa ko li ka je od go vor nost vas pi ta ~a u to me - is ti ~e sa go vor ni ca. Q. Na to {e vi}

U KAR LOV CI MA DO 9. OK TO BRA

Mla di {est ze ma qa pro tiv pred ra su da Re gi o nal na kon fe ren ci ja „Am ba sa do ra mi ra - sa rad wom do za jed ni~ ke bu du} no sti” po ~i we su tra u 12 sa ti u sve ~a noj sa li Ma gi stra ta u Srem skim Kar lov ci ma i tra je do 9. ok to bra. Na sve ~a nom otva ra wu go vo ri }e pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}, dr `av ni

se kre tar Mi ni star stva omla di ne i spor ta Iva na Ko va ~e vi}, di rek tor Kan ce la ri je Sa ve ta Evro pe u Be o gra du An tje Ro te mund i am ba sa dor mi ra Re pu bli ke Sr bi je Ne ma wa Te wo vi}. U ra du ovog sku pa u~e stvo va }e pred stav ni ci in sti tu ci ja ko je se ba ve mla di ma i na ci o nal nih

^ITAOCI PI[U SMS

krov nih or ga ni za ci ja mla dih iz Al ba ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Ma ke do ni je, Sr bi je, Hr vat ske i Cr ne Go re, a pre da va ~i su pred stav ni ci Di rek to ra ta za omla di nu i sport i sta tu tar nih te la Sa ve ta Evro pe. O~e ku je se da na kra ju kon fe ren ci je bu de iz dat set pre po ru ka,

ko je tre ba da do pri ne su da qem re gi o nal nom po ve zi va wu, bor bi pro tiv raz li ~i tih pred ra su da, ali i raz me ni in for ma ci ja i zna wa u omla din skom po qu, za jed ni~ kim pro jek ti ma i na stu pa wu pred dru gim evrop skim in sti tu ci ja ma i te li ma za mla de. Z. Ml.

065/47-66-452

Som bor skom bu le va ru ipak su `e na ve na KRA JEM OK TO BRA KON CERT NA SPEN SU

„Dnev nik” de li kar te za „Cr ve nu Ja bu ku” Kon cert gru pe „Cr ve na ja bu ka” odr à }e se 28. ok to bra u 20.30 ~a so va u Ma loj dvo ra ni Spen sa. - Obo à va te qi }e mo }i da ~u ju sta re hi to ve po put „Be ì, ki {o, s pro zo ra”, „Ne ka ko s pro le }a”, „Tu ga, ti i ja”, ali }e mo re per to ar obo ga ti ti i pe sma ma sa no vog al bu ma „Za tvo ju qu bav” ko ji je iza {ao u apri lu ove go di ne. Na rav no, ima }e mo i go ste iz ne na |e wa - re kao je pe va~ ove gru pe Dra èn @e ri} @e ra. Ula zni ce za kon cert ko {ta ju 900 di na ra za par ter i ga le ri ju, dok za tri bi ne tre ba iz dvo ji ti 1.100 di na ra. Mo gu se ku pi ti u ce-de {o pu „Mun gos„, Uli ca We go {e va 14, kao i na bla gaj ni Spen sa. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 12 do 12.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po dve ula zni ce za ovaj kon cert. A. Va.

DNEV NIK I „STI LOS ART” DA RU JU KWI GE

„Za {to ì vot ubr za va” Du ve Dra i sma î ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ da nas }e mo da ri va ti kwi gom. Dvo je ~i ta la ca ko ji se pr vi ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi }e po pri me rak kwi ge „Za {to ì vot ubr za va” Du ve Dra i sma. Kwi ge mo gu da se pre u zmu u Sti lo so voj pro dav ni -

ci, u Je vrej skoj 28. Rad no vre me pro dav ni ce je od 7 do 21 ~as. U ovoj kwi zi autor is tra `u je pri ro du auto bi o graf skog pam }e wa i se }a wa. Da li je isti na, kao {to je ne ko jed nom re kao, da je se }a we kao pas ko ji leg ne ta mo gde mu se svi di? A. L.

Som bor skom bu le va ru ni je pot pu no pro kr ~en put, jer je isti kod ,,Ma nu a la,, dra sti~ no su èn. 063/5568.. * * * Je dan pred sed nik jed ne voj vo |an ske par ti je iz No vog Sa da ku ne se na RTV B92, a „Dnev nik” pre no si, da „ni ka da ne }e u}i u ko a li ci ju s ra di ka li ma i wi ho vim de sti la ti ma, a to su na pred wa ci i To ma Ni ko li}!” E, ba{ me in te re su je, {ta }e bi ti na pro le }e po sle iz bo ra? Da li }e se ta da do ti~ na per so na kle ti da se ni je kleo onaj pr vi put, tj. da nas?! S po {to va wem! 063/5230.. * * * Ne ko je za bo ra vio da vra ti klu pu na auto bu skoj sta ni ci na [tran du. 063/7775... * * * Od la zi la sam u „Or fe lin” i ku po va la od li~ ne i vred ne kwi ge po pri stu pa~ nim ce na ma. Ali „Or fe lin” je ne {to vi {e od kwi à re - to je oaza mi ra, pri ja tan i pri stu pa ~an ku tak za sve èd ne kul tu re i za ni mqi vog raz go vo ra. Dra gi go spo di ne Va ske, ne daj te se, uz Vas smo! Da li se ne gde mo è pot pi sa ti pe ti ci ja osim one ko ju je ve} pre dao \or |e Ran deq? Ako ne, haj -

de da or ga ni zu je mo pot pi si va we. Ko ho }e, ne ka do |e su tra (dan na kon ob ja ve ove po ru ke u „Dnev ni ku”) u „Or fe lin”, u vre me ka da je otvo ren - od 9 do 17 sa ti, a su bo tom od 9 do 14 sa ti. Mla de na 065/4444... * * * Zna mo da mo zak ~o ve ka ne spa va, shod no, tru di mo se da po sle ru~ ka

„je su per, re ko’ i osto `iv?! Ali bo qe gle da ti sta re, re pri zi ra ne fa ce i slu {a ti bru ku od du ho vi to sti i, po tom, kad uga si{ tv, spa va{ ko zbu we na be ba, a uju tru, ko nov, ni ~eg se ne se }a{, mo zak pra zan, a opu {ten. E sad, uve ~e uki da ju du ho vi te, neo ba ve zne, a opu {ta ju }e se ri je i za lep opu {ta ju }i san, smra do vi nam uva le: si lo va wa de ce,

ne tr pa mo ili ne do zvo li mo da nam tr pa ju lo {e in for ma ci je u gla vu da ne bi ima li no} ne mo re i upro pa {}en su tra {win dan. [ta sam hteo da ka `em: Ne do zvo li mo da nas svi mo gu }i, a uglav nom, na {i sko to vi, raz va qu ju! „Ru `i ~a sti

ubi ja wa du `nih i ne du `nih i osta lo, a u tom sti lu. Mo `e l’ no} na mo ra? A {to ne bi mo glo! Psi hi~ ko, me ra klij sko kla we je „in” (ve} odav no ). Po zdrav, ne po zna ti de bil iz No vog Sa da. PS: Sram nas bi lo! 064/4210...

* * * Mo li mo Ured ni ka „Dnev ni ka” da u rad nim da ni ma po no vi ko lum nu bri qant nog Ran de qa u ve zi sa „Or fe li nom„! Mo `da }e ne ko od nad le `nih ~i ta ju }i ko lum nu po `e le ti da sa ~u va ovaj no vo sad ski ba stion kul tu re! No vo sa |a ni su op ti mi sti - na da ju se! 064/3191... * * * Ti tu je pse u do nim bio Sta ri, Kar de qu Bevc, Ran ko vi }u Mar ko...itd, na otva ra wu mo sta kod Be {ke pri spe li ve li ko do stoj nik u po zi tiv nom smi slu obra }a se Mr ko wi }u sa „Je l’ ta ko Mr ko”!? Sa mo jo{ da ga ovaj od ve de u „wi ho vu” ku }u cve }a - na ro de „bor ci” tj. par ti za ni do la ze !! 060/0227... * * * Naf ta na ber zi u Wu jor ku je naj ni `a u vi {e od go di nu da na. A bra }a Ru si }u te i de ru nas sku pim di ze lom i pu ne xe po ve. Ta ko nam i tre ba. 063/8375... * * * Ni kad ~uo za na rod Voj vo |a ne. Za {to ni je po nu |e no da se iz ja sni mo kao Srem ci ili Li man ci, taj iden ti tet je uko re we ni ji? 063/7549...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak6.oktobar2011.

KA]ANI, BUDISAVÂNI I KOVIQÂNI NE]E MORATI DA ÊKAJU RED U NOVOM SADU

I u Ka }u {al ter za do ku men ta Fo to boks za pre da ju zah te va za iz da va we li~ nih ka ra ta i pa so {a ju ~e je zva ni~ no po ~eo s ra dom u Po li cij skom ode qe wu u Uli ci kra qa Pe tra Pr vog u Ka }u. Otva ra wem ovog {al te ra omo gu }e no je sta nov ni ci ma Ka }a, Bu di sa ve i Ko vi qa da lak {e do |u do li~ nih do ku me na ta, bez od la ska u No vi Sad. Po li cij sku sta ni cu ob { li su i gra d o n a ~ el n ik Igor Pa vli ~i} i za me ni ka na ~el n i k a Po l i c ij s ke upra v e No vi Sad Ste van Kr sti}. Pa vli ~i} je re kao da mu je za do voq stvo {to otva ra nov {al ter ko ji }e olak {a ti `i te qi ma ovih me sta do bi ja we do k u m e n a t a ali i sma w i t i broj qu di ko ji }e svo je do ku men te va di ti u No vom Sa du. - Ka}, Bu d i s a v a i Ko v iq ima ju oko 30.000 sta nov ni ka,

adap t i r a w em sta n i c e na Sa te li tu, }e mo, bar u ne ku ru ku, re {i ti taj pro blem - ka è Pa vli ~i}. Kr sti} je re kao da je {al ter otvo ren na zah tev i mol bu ì te qa ko ji ma je od la zak u No vi Sad pred sta vqao pro blem. - Ovo }e omo gu }i ti da gra |a ni br è i efi ka sni je do la ze do do ku me na ta. Otvo ri li smo fo t o b oks ~im su se stvo ri li uslo vi za to. Na dam se da }e mo i da qe ima ti od li~ nu sa rad wu sa me snim za jed ni ca ma, kao i u ovom slu ~a ju re kao je Kr sti}. Sta nov ni ci Ka }a ka ù da su za do voq ni jer vi {e ne }e mo ra ti da tro {e pa re na put,

Gra do na ~el nik Pa vli ~i} re kao da 30.000 qu di zbog pa so {a i li~ nih ka ra ta vi {e ne }e mo ra ti da pu tu ju u grad. Fo to boks ju ~e je zva ni~ no po ~eo ra d u Po li cij skom ode qe wu u Uli ci kra qa Pe tra Pr vog {to je ve lik broj onih ko ji mo ra ju da pu tu ju u grad. Ima mo pro ble ma sa ve li kim re do vi ma na ko je se `a li lo do sta gra | a n a. Ovim po s tup k om i

a i zbog sta ri jih i bo le snih qu di ko ji ma je od la zak u grad pred sta vqa lo ve li ku kom pli ka ci ju. G. ^etnik Fo to: B. Lu~i}

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] O SPENSU

Stop tro {e wu ne za ra |e nog Ra ~un Spen sa od pre kju ~e ka sno po pod ne je u blo ka di po {to je ban ka pu sti la me ni ce zbog na pla te du ga To pla ni. Me ni ce vred ne 70 mi li o na di na ra To pla na je po sla la u ban ku u po ne de qak. Pred stav ni ci dva pred u ze }a ju ~e su se sa sta li i pre ma na vo di ma Slu `be za od no se s jav no {}u iz To pla ne vo |e ni su kon struk tiv ni raz go vo ri ko jih }e bi ti i da nas ra di po sti za wa ko na~ nog spo ra zu ma. Di rek tor Spen sa Bo ris

Bar jak ta ro vi} ka zao je, ta ko |e, da }e i da nas ra zo va ra ti, ali da je do do go vo ra te {ko sti }i. - Dug se go mi lao go di na ma - na veo je Bar jak ta ro vi} iz no se }i da je ju ~e pred sta vqen pri hod od za ku pa ca za gre ja we, kao i da je on ne do vo qan za ra tu re pro gra ma. Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ogla sio se ju ~e po no vo, re kav {i da je Spens u ve li kim pro ble mi ma i da ko mu nal nim

pred u ze }i ma pred sto ji ozbiq no re stuk tu i ra we. - Ne mo gu grad ske fir me da tro {e vi {e ne go {to za ra de i da su ko mu nal ci ma pro se~ ne za ra de vi {e od no vo sad skog pro se ka. Mo ra mo po vu }i ozbiq ne po te ze ove ili sle de }e go di ne, ka ko Grad ne bi mo rao da pla }a wi ho ve du go ve. Po li ti ka je uti ca la na rad pred u ze }a, po treb no je sma wi ti broj za po sle nih - na veo je gra do na ~el nik. Z. D.

PREDSTOJI PREME[TAWE MAGISTRALNOG PRSTENA VODOSNABDEVAWA

Mu ti }e ra do vi vo du Pred u ze }e “Vo do vod i ka na li za ci ja” u ovom mo men tu ima otvo re na gra di li {ta sa po slo v i m a vred n im pre k o 320 mi li o na di na ra. Ju ~e su po ~e li ra do vi na iz grad wi se kun dar ne ka na li za ci je na Ju `nom Te le pu, u sli vu uli ce Si me Ma ta vu qa. Ra do vi u du `i ni od 600 me ta ra - od uli ce Jer ne ja Ko pi ta ra do re {er no ve - ko {ta }e oko 60 mi li o na di na ra, a rok za za vr {e tak ra do va je 65 ka len dar skih da na, is ti ~u u ovom pred u ze }u.

le va ra Evro pe do uli ce Bra }e Gru lo vi} - u ukup noj du `i ni od 1.175 me ta ra vred ni oko 42 mi li o na di na ra – is ti ~u u Vo do vo du. Iz vo |a~ je „Gra di teq NS“, a rok za za vr {e tak ra do va je do kra ja go di ne. U okvi ru ra do va na iz grad wi Bu le va ra Evro pe i no vog kru `nog to ka, u na red nih me sec i po da na bi }e iz me {ten ma gi stral ni pr sten vo do snab de va wa No vog Sa da u de lu Bu le va ra Evro pe od Dal ma tin ske do Uli ce Ca ra Du {a na.

Kao po sle di ca tih ra do va, u na red nom pe ri o du mo gu }e je za mu }e wa vo de na No vom Na se qu, Sa t e l i t u, De t e l i n a r i, Avi ja ti ~ar skom na se qu, Ba na ti }u i Rot kva ri ji. Za de se tak da na po ~i wu i ra do vi na re kon struk ci ji ka na l i z a c i j e u Ni k o l a j ev s koj uli ci. Ukup na vred nost ra do va je oko tri mi li o na di na ra, iz vo |a~ je „Kom grad wa d.o.o.“ Be o grad, a rok za za vr {e tak ra do va je 30 ka len dar skih da na.Ra do vi na iz grad wi vo do vo da na Som b or s kom Bu l e v a r u, od Uli ce Jo `e fa Ati le do Ca ra Du {a na, u du `i ni od oko 360 me ta ra vred ni su 15 mi li o na di n a r a, iz v o | a~ ra d o v a je „Kom grad wa d.o.o.“ Be o grad, a

Ajn {taj no va lu la na vi de lu Kon fe ren ci ja na te mu „Pro iz vod wa, di stri bu ci ja i iko no gra fi ja tur skih lu la i wi hov uti caj na pro i zvod wu lu la u Evro pi i {i re” odr `a }e se da nas i su tra u pro sto ru u Du nav skoj 29. U ovom pro sto ru je pre ne de qu da na otvo re na, ba{ po vo dom ove kon fe ren ci je, iz lo `ba „Lu le iz mu zej skih zbir ki Sr bi je”. Ov de se mo `e vi de ti pre ko 400 lu la iz 33 mu ze ja i tri

za vo da {i rom Sr bi je. Ne ke da ti ra ju iz 17. i 18. ve ka, a ne ke su i ma lo no vi jeg da tu ma. Naj vi {e pa `we me |u po se ti o ci ma do sa da su pri vu kle lu la Al ber ta Ajn {taj na, kao i kne za Mi haj la Obre no vi }a. Ovi eks po na ti mo gu se po gle da ti do 30. no vem bra. Autor iz lo `be i or ga ni za tor kon fe ren ci je je ar he o log i vi {i ku stos Mu ze ja gra da Div na Ga ~i}. A. Va.

@ALBE GRA\ANA NADLE@NOJ SKUP[TINSKOJ KOMISIJI

Ra ~u ni naj ve }a mu ka Pre ma pri tu `ba ma No vo sa |a na, ju ~e iz ne tim pred Ko mi si jom za pred stav ke i pred lo ge Skup {ti ne gra da, naj vi {e pro ble ma su gra |a na od no si se na pla }a we ra ~u na ko mu nal nim pred u ze }i ma. Skup {ti na sta na ra iz Uli ce Ve se li na Ma sle {a 38 à li la se na pla }a wa ra ~u na To pla ni. Sta na ri te zgra de tvr de da zbog du go va wa in ve sti to ra i we go vih ne re {e nih od no sa sa jav nim pred u ze }i ma, ne mo gu sa mo stal no da pla }a ju ra ~u ne To pla ni ne go no vac upla }u ju na ra ~un po me nu tog pred u ze }a sa po zi vom na broj in ve sti to ra, a ka sni je im taj no vac To pla na po tra ù je kao dug. Ka ko tre nut no ima ju dug od 3.500.000 di na ra To pla na je na gla si la da ne }e mo }i da se gre ju. Pred sed ni ca skup {ti ne sta na ra za tra ì la je da se u To pla ni otvo -

ri po se ban ra ~un na ko ji }e se upla }i va ti ovaj no vac, jer }e u su prot nom pre ma we nim re ~i ma osta ti u du go vi ma i bez gre ja wa. Ko mi si ja }e pred log upu ti ti ovom pred u ze }u. ^la no vi Ko mi si je ju ~e su sa slu {a li i pred log sta na ra iz Uli ce Som bor ske 10, zbog pro ble ma s pla }a wem vo de. Pre ma re ~i ma sta na ra, zgra da do bi ja vi sok ra ~un za vo du, a ka da su se obra ti li Vo do vo du re ~e no im je da je to stvar no wi ho va po tro {wa. Sta na ri su Ko mi si ji pred lo `i li da sva ki put ka da se vo do mer o~i ta va pred sed nik Skup {ti ne sta na ra bu de pri su tan. Po `a li li su se i na ne do sta tak ze le ne po vr {i ne is pred zgra de, is pred ko je je ostal pra {i na i bla to i par king za ka mi o ne. N. R.

Psu pu ca no u gla vu Ku pi te psa, dr ì te ga za ve za nog na ogra |e nom po se du, sta vi te znak na ka pi ju da ima te ~u var ku }u. Ne kim qu di ma i ove ì vo ti we sme ta ju, pa re {e da ih se ota ra se na svo ju ru ku. Ne ma li broj gra |a na za ti ~e svo je qu bim ce otro va ne u dvo ri {tu, jer je ne ko me za sme ta lo wi ho vo la ja we. Ne pri jat no is ku stvo na ovu te mu imao je i J. V. ka da je ju ~e uju tru na svom ra sad ni ku, gde ima par udo mqe nih pa sa, sklo we nih sa uli ce, na {ao ke ru {u Laj ku sa pro strel nom ra nom u gla vi, ko ja je pre ko no }i osta vqe na da is kr va ri, i… Po zva na je i po li ci ja i ve te ri nar ski in spek tor, ali bez na de da }e po ~i ni lac bi ti uhva }en. Iako je po sed ogra |en i vid no je ozna ~e no da je u pi ta wu pri vat no vla sni {tvo, ovo ni je pr vi ova kav do ga |aj. I pre dve go di ne je na {ao le{ svog ne ma~ kog ov ~a ra uju tru na po se du. Iz gle da da ni ì vo ti we ko je ima ju vla sni ke, i dr à ne su po svim pro pi si ma, vi {e ni su si gur ne. A. Va.

Ma gi stral ni pr sten bi }e pre me {ten na de lu Bu le va ra Evro pe od Dal ma tin ske do Uli ce ca ra Du {a na, pa je mo gu }e za mu }e wa vo de na No vom na se qu, Sa te li tu, De te li na ri, Avi ja ti ~ar skom na se qu, Ba na ti }u i Rot kva ri ji U okvi ru grad we fe kal ne ka na li za ci je u toj uli ci, bi }e iz gra |e na i dre na `na li ni ja iza na si pa. U pla nu je grad wa ka n a l i z a c i o n e mre ` e i za Mor nar sku, Bol man sku i Pre {er no vu uli cu. Po ~e li su ra do vi na iz grad wi vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre è na de lu Bu le va ra Evro pe i Som bor skog bu le va ra. - Ra do vi na iz grad wi do vod ni ka vo de u du ì ni od 550 me ta ra i se kun dar ne mre è u du bi ni od 1510 me ta ra na de lu Bu l e v a r a Evro p e do Uli c e Bra }e Gru lo vi} vred ni su oko 46 mi li o na di na ra, dok su ra do vi na iz grad wi ka na li za ci je na Som bor skom bu le va ru od Uli ce Jo è fa Ati le do Uli ce ca ra Du {a na i na de lu Bu -

LULE SRBIJE U DUNAVSKOJ 29

VESTI Pro mo ci ja „Ma le psi ho lo gi je”

rok za za vr {e tak ra do va je kraj ok to bra me se ca. Ra do vi na iz grad wi po ve znog ce vo vo da u du `i ni od ~e ti ri ki lo me tra i 140 me ta ra od Pump n e sta n i c e „In s ti tut“ do po ti snog ce vo vo da na „[i ri na ma“ u vred no sti od 49 mi li o na i 500 hi qa da di na ra tra ja }e do kra ja ok to bra me se ca, a iz v o | a~ je „Gra d i t eq NS“, is ti ~u u pred u ze }u.

Ra d o v i na re k on s truk c i j i vo d o v od n e i ka n a l i z a c i o n e mre ` e u Pa { i } e v oj uli c i, vred ni oko 30 mi li o na di na ra, tra ja }e do kra ja ok to bra. Re kon struk ci ja do vod ni ka pit ke vo de du` Te me rin skog pu ta u du `i ni od pre ko dva ki lo me tra, vred ni oko 45 mi li o na di na ra, bi }e za vr {e ni po lo vi nom de cem bra. Q. Nato{evi}

Kwi ga iz edi ci je „Ma la psi ho lo gi ja” bi }e pred sta vqe na da nas u 11 ~a so va u Grad skoj bi bli o te ci na De~ jem ode qe wu. Iz da va~ je „Kre a tiv ni cen tar” iz Be o gra da. Z. D.

Na pred wa ci do bro voq no da ju krv Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi bi }e odr `a na da nas od 9 do 12 ~a so va u pro sto ri ja ma GO SNS - a, na Tr gu Re pu bli ke 10. Or ga ni za tor je Srp ska na pred na

stran ka ko ja na ovaj na ~in iz la zi u su sret po zi vu Za vo da za tran sfu zi ju kr vi za po pu wa va we krv nih gru pa ko je ne do sta ju. Pri sut ni ma }e se obra ti ti i pred sed nik Sa ve ta za zdrav stvo GO SNS-a Pe tar No va ko vi}. A. L.

„Re ka ì vo ta” u Kul tur nom cen tru Pre mi je ra fil ma Oli ve ra Foj ka ra „Re ka ì vo ta„ bi }e odr à na ve ~e ras u 19 ~a so va u Kul tur nom cen tru gra da. „Re ka ì vo ta”je do ku men tar no - pri rod wa~ ko ostva re we o Du na vu, Sr bi ji i Evro pi. Z. D.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak6.oktobar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: ba let ska sa la „Fe sti val sa vre me nog ple sa” (13), Sce na „Jo van \or |e vi}”, ba let „Da ma s ka me li ja ma” (19), Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ur ne be sna tra ge di ja” (19.30) Po zo ri {te mla dih: pred sta va u okvi ru „De ~i je ne de qe” ma la sa la „Pao s kru {ke” (18) No vo sad sko po zo ri {te: „Maj stor i Mar ga ri ta” (19)

BIOSKOPI Are na: „Kung fu pan da 2 3D” (14), „Zla to ko sa i raz boj nik” (14.15), „[trump fo vi” (11.30, 13.40, 15.45 16), „Pin gvi ni mo ga ta te” (15.50), „^u var zo o lo {kog vr ta” (13.30, 15.30), „Po sled wa eks kur zi ja 5” (22.30), „Lo {a u~i te qi ca” (22.15), „Auto mo bi li 2” (13.45, 14.20, 16.20, 18.20), „Xo ni In gli{: po no vo ro |en” (16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Ta lu da qu bav” (20.20, 22.40), „Sa mo dru gar ski” (18, 20.10, 22.35), „Svi mo ji biv {i” (17.45, 20, 22.25), „Je dan dan” (17.50, 20.05), „No} aj ku la” (18.30, 20.30). Ja dran: „Cir kus Ko lum bi ja” (19), „Tu |e sla |e” (21).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: Blizance: Mi le na Mi o ~i no vi} (devoj~ice), Ve sna Ga ji} (de~ake) i Mi le na Jok so vi} (de~ak i devoj~ica) iz novog Sada, Devojîce: Ines Kur ci nak, Ti ja na Ba bi}, Mi li ca Po po vi} Sti ja ~i}, Ve ri ca \or |e vi}, El vi ra Vu lo vi} i Me la ni ja Jo vi ~in iz novog Sada, Da ni e la Oè go vi} iz Petrovaradina, Ma ja ]i ro vi} i Je le na Ste fa no vi} iz Ba~ke Palanke, Ili ja na Bo si} iz Rumenke, Da rin ka [i klen ski iz Plavne, Ana Su |i iz Kisa~a, Ani ta Lojdl iz Selen~e, Ru ì ca An tu no vi} iz êlareva i Va wa Ku va qa iz Futoga, DeâKe: Mar ja na To mo vi}, Da ni ca Dro bi}, Ma {a Ne ne zi}, Bo ja na Ko sti} - Kr ~a di nac, Je le na ]o ri}, Du {i ca \i pa lo, An |el ka An |e li} i Mir ja na \ur kov iz novog Sada, Sne à na Vu ja kli ja iz novog Slankamena, Va len ti na Si la |ev iz Siriga, Du {an ka @i va ni} iz Sremske Mitrovice, Eva Er de qi iz Temerina, Dra ga na Pe tro vi} iz Futoga i Ra hel Vr bov ksa iz Ba~kog Petrovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Radmila Radosava Radivojevi} (1931) u 10.30 ~asova, Elizabeta Mihaela Muri} (1921) u 11.15, Anka Milana Sudar (1923) u 12, Biqana Bo{ka Kruni} (1964) u 12.45, Dobrenka Rade [everov (1934) u 13.30, Jelena Gojka Vu~i} (1926) u 14.15, An|elija Svetozara Lati}a (1934) u 15 i Milivoje Vojislava Radenkovi}a (1930) u 15.45. Na Novom majurskom grobqu u Petrovaradinu u 15 sati bi}e sahrawen Vladimir Vendelina Luka~ (1932). Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahraweni Srbobran Milovana Ivanovi} (1926) u 13 i Mladen Branka Sofiq (1962) u 15 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik СЛЕДИ ПРИЈАВА ПРОТИВ НАПРЕДЊАКА ЗБОГ ШИРЕЊА ЛАЖНИХ ВЕСТИ

Болница неће бити затворена

КИКИНДА: Општински одбор Демократске странке у Кикинди поднеће кривичну пријаву против Општинског одбора Српске напредне странке, због лажи пласиране у јавност да Општој болници у Кикинди прети затварање - најавила је Гор да на Бу ла то вић, на конференцији за новинаре у просторијма Демократске странке у Кикинди. - Нама су се обратили суграђани који су обманути изјавама чланова Српске напредне странке. Разумемо да је кампања почела и ми смо спремни за кампању која је увек била са истином, доказима и чињеницама. Очекујем да Општински одбор СНС пред судом докаже на основу чега шире лажи и обмањују јавност. На овај начин ДС је реаговао на то што напредњаци код Болнице и на Микронасељу прикупљају потписе грађана за петицију под називом „Зауставимо пропадање кикиндске Болнице”. Булатовићева додаје да је прикупљање потписа лоше организовано, с обзиром на то, да напредњаци вуку људе за рукав испред Болнице.

- Недопустиво је да жена испред штанда Српске напредне странке у Микронасељу падне и да се они који су били на штанду смеју, а да при том не помогну - рекла је Булатовићева. - Затварања Болнице или неког њеног дела неће бити - истакао је директор Опште болнице др Ду шан Ко ла ро вић. - То су дезинформације које уносе немир, незадовољство и несигурност у грађане и здравствени систем. Морам истаћи да то није ни људски ни морално. Не треба да се, ради стицања јефитиних политичких поена, уноси немир међу болесне суграђане. Кроз кикиндску Болницу дневно прође 700 особа, има мањих проблема које се решавају дневно, а исто тако, чињеница је да нема довољно лекара специјалста. Недостају хирурузи, интернисти и други лекари специјалисти. Тренутно се на специјализацији налази седам лекара који уче за пнеумопфизиологију, рендген и анестезију, док по два лекара специјализирају педијатрију и гинекологију. А. Ђуран

Радницима „Етерне” девет минималаца

КУЛА: Радницима Фабрике коже „Етерна” из Куле, која је у стечају, биће исплаћено девет месечних минималних зарада из републичког Фонда солидарности. Пре око годину дана 45 бивших радника кулске кожаре је остварило ово право, док је овога пута њих тридесетак потписало уговор са Фондом солидарности, а обећано је да ће новац стићи већ у понедељак. - Добићу око 150.000 динара што свакако пуно значи, али бих више волео да ми из „Етерне” исплате заостале зараде, а дужни су ми преко милион динара - каже један од радника Фабрике коже „Етерна”. Радници ове кулске фабрике од 2004. године нису примили плату, а пре две године кожара је прогласила стечај. Према речима заменика директора Фонда солидарности Зорана Диздаревића, осим девет минималних зарада, радницима који су потписали уговор биће уплаћени и порези и доприноси за тај период.

Јуче потписани уговори су олакшање, али не и решење

- За остала потраживања, радници ће своја права морати да покушају да остваре у стечајном по-

Грејање града препуштају Општини кључено је да је у интересу компаније и грађана да се ова делатност препусти у директну надлежност локалне самоуправе. У прелазном периоду у две наредне грејне сезоне, нудимо пуну сарадњу и помоћ овлашћеним представницима локалних власти да се на најбољи начин изврши пренос ових послова на управљање и организацију општинске управе. Раденковић је категоричан да Фабрику шећера ТЕ-ТО више не интересује обављање ове делатности ни

Љубиша Раденковић и Теодора Деак

2013. године. Непосредан повод за овакву одлуку шећеране у већинском италијанском власништву, је неприхватање извештаја за грејну сезону 2010/2011. од стране Општинског већа Сенте, а локалној самоуправи остављен је период од две грејне сезоне да се даљинско грејање другачије организује. - Став Управног одбора и председника Компаније је да више немамо интерес да се бавимо делатношћу производње и дистрибуције топлотне енергије за потребе града - саопштио је на конференцији за новинаре генерални директор Фабрике шећера ТЕ-ТО мр Љубиша Раденковић. Више нису у питању ни услови, него је то коначан став компаније. Свеобухватним сагледавањем свих фактора и узимајући у обзир стратешке планове развоја компаније, као и очекивања политичких и друштвених кретања у погледу деловања јавних предузећа и начина обављања послова од ширег друштвеног значаја, за-

под којим условима или много бољој цени, те да ће о свему обавестити и председника Извршног већа АП Војводине и Покрајински секретаријат за енергетику, сматрајући да је општинском руководству дат довољан рок да се грејање града другачије организује. Општинско веће Сенте крајем августа известило је Фабрику шећера да није прихватило утврђивање коначне цене за испоручену топлотну енергију, уместо утврђене планске јединичне цене, уз образложење да органи општине Сента немају правног основа за то, а месец дана касније и да не прихвата извештај за прошлу грејну сезону. - Такав став општинског руководства је потпуно нејасан, јер су нам три године уназад давали сагласност на коначан обрачун цене даљинског грејања, па нам није јасно због чега сада то није могуће. Став наше компаније је да не желимо да од ове делатности стварамо профит, јер про-

Полицијска предавања о модерном ропству

ЗРЕЊАНИН: Службеници Одсека пограничне полиције за странце, сузбијање илегалних миграција и трговине људима Полицијске управе у Зрењанину, у сарадњи са владиним и невладиним сектором, током октобра ће организовати трибине и предавања на тему трафикинга, а о тој друштвеној пошасти говориће и на округлим столовима, трибинама, у радио и ТВ емисијама. Предавања ће

бити одржана у већем броју школа. „На основу Националног плана, Влада Србије је октобар прогласила месецом борбе против трговине људима. Овим планом прецизирани су и стратешки циљеви у овој области. Један од главних циљева је превенција, односно повећање нивоа свести о трговини људима као проблема модерног ропства”, саопштила је зрењанинска полиција. Ж. Б.

ПОТПИСАНИ УГОВОРИ СА ФОНДОМ СОЛИДАРНОСТИ

КУЛМИНИРАЛЕ НЕСУГЛАСИЦЕ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ И ШЕЋЕРАНЕ У СЕНТИ

СЕНТА: Несугласице општинског руководства Сенте и менаџмента АД Фабрике шећера ТЕ-ТО у Сенти, поводом коначног обрачуна цене грејања за прошлу грејну сезону су кулминирале, јер је руководство сенћанске фабрике јуче општинским челницима проследило дефинитивну одлуку компаније да делатност производње и испоруке топлотне енергије за око 2.200 корисника даљинског грејања у Сенти искључи из свог пословања након 15.априла

~etvrtak6.oktobar2011.

фит стварамо производњом шећера, а у овој делатности не желимо да губимо, чак и ако губимо да то буде подношљиво. За нас је прихватљив и мали губитак на грејању града, од тога наши већински власници из Италије никада нису правили велики проблем, али не можемо дозволити веће губитке, јер то представља проблем за менаџмент - додаје Раденковић. У Фабрици шећера напомињу да је од стране општине прихваћен веома праведан принцип за трошкове које терете функционисање даљинског система грејања и обрачун коначне цене, који се сада од стране општине не поштује. Директорка финансијског и општег сектора Фабрике шећера Теодора Деак предочава да су трошкови за делатност грејања у прошлој сезони износили 192,2 милиона динара, да су их контролисани овлашћени представници општине, да је на основу утврђе-

- Са нашим правним тимом разматрамо могућност да због неприхватања кончаног обрачуна за прошлу грејну сезону од општине штету наплатимо судским путем, јер када издамо фактуре по старој цени, тешко да касније пред грађанима можемо да исправљамо грешку. То је једини начин да намиримо разлику која настаје због непоштовање одлука које је Скупштина општине донела - каже Раденковић. Општина Сента и Фабрика шећера уочи сваке сезоне потписују једногодишњи уговор о поверавању послова производње и дистрибуције топлотне енергије, а не на дужи период. Раденковић појашњава да то омогућава да се пре сваке грејне сезоне преговара о актуелној цени, други проблем је техничке природе јер се све ради у задњи час па уколико би уговор био вишегодишњи одлуку би морао доносити Управни одбор Фабрике шећера, а овако је то препу-

Трећина рачуна још ненаплаћена - Оваквим понашањем општина нас спречава и у ефикасности наплате - указује Теодора Деак. - Ми смо завршили грејну сезону 15.априла, а одуговлачењем доношења одлука, нисмо у могућности да наплатимо потраживања ни судским путем, јер смо испоставили аконтативне рачуне потрошачима, тако да и овако ниску цену не можемо да наплатимо. Овако ниска наплата није била ранијих година, а сада, десет дана пред почетак нове грејне сезоне једна трећина фактурисаних потраживања није наплаћена, што је огромна сума, па ћемо интензивно крајем ове недеље кренути са искључењем неплатиша и на извршење наплате. Ангажовали смо за то адвокатску канцеларију и очекујемо да се посао обави професионално, односно да ће то омогућити нови Закон о извршењу. Да би се могло приступити принудној наплати Деакова најављује да су принуђени да последње одређену аконтативну цену утврде као коначну, а на основу тога ће се издавати и први аконтативни рачуни за предстојећу грејну сезону, док не дође до најављеног поскупљења гаса.

не планске цене корисницима фактурисано укупно 172,2 милиона динара, па су извршене услуге непокривене у износу од око 20 милиона динара, те да се на тај начин трошкови преваљују на предузеће. Поред тога проблем представља и што до сада од корисника даљинског грејања није наплаћено 70 милиона динара.

штено генералном директору. Одборници СО Сента су на прекјучерашњој седници дали сагласност да се грејање града за наредну сезону опет повери Фабрици шећера, међутим, у међувремену, уследила је одлука из Фабрике да ће град грејати још две сезоне и потом ту делатност у потпуности препустити Општини. М. Митровић

Нови смерови васпитача

КИКИНДА: Висока школа за образовање васпитача у Кикинди уписала је у ову школску годину 120 бруцоша, за које је приређен пријем. Нови смер који је уведен је васпитач деце у јаслицама, здравственим и социјалним установама, каже директорка Високе школе Миланка Маљковић. - Овај смер јединствен је у нашој земљи те се половина студената прве године одлучила да га похађа. Наша школа јединствена је у Србији и по томе што имамо специјалистичке студије које су изазвале велику заинтересованост, па је ове године било и оних који нису успели да се упишу. У току је и акредитација нових смерова: струковни педагошки асистент и струковни аранжер традиционалне музике. Школарина у Високој струковној школи у Кикинди износи 50 хиљада динара и плаћа се у шест једнаких рата. А.Ђ.

ступку, јер Фонд солидарности не испуњава обавезе предузећа која су у стечају - додао је Диздаревић.

Радници „Етерне” су међу реткима који су успели да остваре право потраживања запослених у случају стечајног поступка, које им иначе законом припада. Они који деле исту судбину, углавном нису обавештени о својим правима. Радници кулске кожаре су у највећој мери обавештени преко свог колеге Данила Обрадовића. - Покренуо сам иницијативу преко СПС-а, чији сам члан. Успели смо да остваримо ово право за око 100 радника кожаре, а надамо се да ће и нешто више од 130 радника „Кулских штофова” такође остварити право на ову суму. Ово је био посао за фабричке синдикате да упознају раднике са њиховим правима - истакао је Обрадовић. М. Кековић

СОМБОРСКЕ СТАНОВЕ ГРЕЈАЋЕ НОВА ТОПЛАНА

Опуштено чекају зиму

СОМБОР: Око три хиљаде корисника услуга сомборског Јавног комуналног предузећа „Енергана”, које топлотном енергијом снабдева овај град, опуштено чека почетак грејне сезоне и снижење дневних температура. Ако је судити по речима Милана Дозета, директора овог предузећа, Сомборци који су прикључени на градску топлану огрејаће се ове зиме боље него икада, пре свега захваљујући изградњи нових погона ЈКП „Енергана” на ободу града. - При крају су радови на новим погонима „Енергане” и већ ове сезоне ће корисници наших услуга имати прилику да осете, рекао бих, драматичну разлику - каже Дозет, који изградњу нове сомборске топлане, пројекта финансијски подржаног од немачке инвестиционе куће KfW, али и војвођанског Фонда за капитална улагања, види као корак напред у дистрибуцији топлотне енергије. - Из покрајинског Фонда за капитална улагања смо за нову топлану добили 148 милиона динара, док је набавка опреме вредне 2,3 милиона евра обезбеђена кроз аранжман са KfWом, чиме је дефинитивно премошћен проблем магистралног вреловода, дугог километар и по, на којем смо свих ових година уназад имали огромне губитке топлотне енергијекаже Дозет. Тренутна цена грејања за Сомборце који имају срећу да су конектовани на систем даљинског грајања је 76,77 динара по квадратном метру, што још увек представља повластицу у односу на оне житеље

овог града који своје домове загревају на друге начине. Да ли ће ова цена бити стабилна увелико зависи и од цене гаса и мазута, пошто је нова сомборска топлана оспособљена да користи оба ова енергента. Енергетска ефикасност новог погона „Енерегане”, захваљујући уграђеној модерној опреми, требало би да омогући Сомборцима

знатно ефикасније и јефтиније грејање већ од ове сезоне. Уједно, радови на модернизацији производних погона су најбоља увертира у промену начина мерења и обрачуна утрошене топлотне енергије, што би у крајњој линији требало да доведе, како до уштеде енергената, тако и до смањивање рачуна за утрошену топлотну енергију оним Сомборцима који су стицајем околности привилеговани да на овај начин греју станове. М. Миљеновић

Фестивал јабука БЕЛА ЦРКВА: Сутра, у суботу и недељу биће, као и ранијих година, организована привредно – туристичка манифестација „Бела Црква у јабукама”. Сутра ће у ресторану „Добра старa времена” бити одржана најава манифестације, тако што ће бити изабрана најлепша ракија, у суботу пре подне у једанаест сати, предвиђено је свечано отварање манифестација у главној улици, која ће бити тих дана затворена за саобраћај. Манифестација ће бити карактеристична по јабукама и производима од јабука, ракијама и питама од јабука и осталим ђаконијама, које ће, како је најавио члан општинског већа задужен за туризма Венцел Лехоцки, бити дељене суграђанима и њиховим гостима. У суботу ће, након свечаног отварања, бити укључени најмлађи са израдом ликовних радова, на тему јабуке. Штандо-

ви за излагање јабука и продају биће ове године додељени бесплатно белоцркванским удружењима воћара и ПИК-у „Јужни Банат”, тако да се очекује велика понуда квалитетног воћа и производа од воћа М. В.

~etvrtak6.oktobar2011.

vojvodina

c m y

dnevnik

УРЕЂУЈЕ СЕ БЕЛОЦРКВАНСКА ПИЈАЦА

Асфалтирање и постављање расвете Дружење за добро расположење

СВЕЧАНОСТ У ДНЕВНОМ БОРАВКУ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД

Пажња нема цену АПАТИН: На подручју апатинске општине организована је служба за интегрисану кућну негу, да би се помогло старим особама и њиховим породицама, у подизању квалитета живота у сопственој кући, пружањем услуга и неге, обезбедила доступност услуга здравствених установа и смањи број смештаја у установама социјалне заштите. Центар за социјални рад и Удружење „Бреза“ већ неколико година остварују средства из разних фондова како би се могле ангажовати геронтодомаћице које помажу старијим особама у њиховом свакодневном животу. Помоћ пружа и скупштина општине, па је тако ове године у сарадњи са Националном службом за запошљавање, ангажовано чак 18 геронтодамаћица, које пружају помоћ лицима старијим од 65 година, хронично оболелила који живе са брачним другом, или другим сродником који није у могућности да им пружи одговарајућу помоћ и негу и лицима са трајним инвалидитетом, којима је овакав вид помоћи неопходан. Ове године ова својеврсна служба Помоћ у кући обележава четворогодишње постојање, а том при-

ликом у Дневном боравку Центра за социјални рад окупило се више корисника услуга Помоћи у кући и њихових геронтодомаћица, када је одлучено да се они окупљају бар једном месечно. Свечаност су увеличали и најмлађи чланови КУД „Дунав“ из Апатина који су припремили краћи програм и разгалили све присутне. Нашло се ту и колачића, пецива, сокова па и понеко пиво, а наши стари суграђани нису скидали осмех са лица. - Нама најтеже пада усамљеност, па је сваки овакав излазак права свечаност за нас- каже Илија, Милица, Босиљка и сви други, не желећи да кажу своје пуно име и презиме, јер кажу то и није важно, важно је да се не осећају одбачени од друштва, а овакви сусрети су најбоља потврда. - Можда не могу сви да раде ово што радим али мени се допада.Добро функционишем са својим коорисницима.Некима треба више некима мања помоћ али свима треба лепа реч и пажња, а ја настојим да им и то пружим колико могу- говори Љубица Половина, геронтодомаћица већ пуних четири године. Ј. Прелчец

Активисти „Каравана здравља”

„КАРАВАН ЗДРАВЉА” У НАСЕЉУ УТРИНЕ

Превентивни прегледи и одећа угроженима

АДА: Две акције успешно су организоване у насељу Утрине у општини Ада: здравствена промотивна акција „Караван здравља”, која се одвија под слоганом „Рана дијагноза - добра прогноза”, и акција расподеле нове одеће члановима социјално угрожених породица, поводом почетка нове школске године. Акције су спроведене у амбуланти Дома здравља Ада у Утринама. „Караван здравља” организује општински огранак Форума жена

Демократске странке Аде, на иницијативу покрајинског Форума жена ДС, уз ангажовање активискиња из Удружења грађана „Ревита”, Омладинске организације „Јунитис” и локалне самоуправе општине Ада. У оквиру превентивне акције прегледано је 50 жена из Утрина и околних салаша. У акцији је за стотину особа из 79 породица расподељен 331 одевни предмет. Текст и фото: М. Митровић

МЕЂУНАРОДНИ ДОБОШАРСКИ ФЕСТИВАЛ У ЧОКИ

Даје се на знање из свег гласа

ЧОКА: Шести међународни фестивал добошара „Даје се на знање” 8. и 9. октобра приређују Културно историјско удружење „Чокански добошари” и Општина Чока, тако да се наставља очување обичаја добошарења по традицији војвођанских села. Занимање добошара и на овом подручју је одумрло под налетом савремених видова комуникације. Чока је била последња општина у Војводини која је 2004. године још имала два стално запослена добошара, па је то подстакло ентузијасте да покрену фестивал јединствен у Србији. Председник Удружења „Чокански добошари” Владимир Богдановић напомиње да је Фестивал „Даје се на знање” јединствен не само у Србији него и региону. У оквиру фестивала приредиће се карневалска поворка добошара и бубњара коју ће предводити наш познати бубњар Драгољуб Ђуричић, а у такмичарском и ревијалном програму представиће се добо-

шари из Румуније, Мађарске, Пољске и Србије. У оквиру фестивала, како најављују организатори из Чоке, у суботу од 12 сати је такмичење у кувању овчијег гулаша у котлићима „Банка бачи”, од 18,30 је представа за најмлађе „Мали принц”, а увече наступају „Фрајле”. Другог дана фестивала у недељу од 14 сати је вожња фијакерима и дегустација хране са овог подручја коју припремају чланице актива и удружења жена из околних места, свечано отварање је 15 сати, а потом ће уследити такмичење у добошарењу у којем ће поред домаћих наступити добошари из Мађарске, Пољске и Румуније. Обавиће се избор најукусније, најлепше и највеће добош торте, потом следи наступ мажореткиња, а од 17 сати креће карневалска поворка добошара и бубњара коју ће предводити наш познати бубњар Драгољуб Ђуричић. Од 20 сати је концерт познате новосадске групе „Гарави сокак”. М. Мр.

БЕЛА ЦРКВА: Део пијачног простора још увек је са земљаном подлогом, али не још задуго, најавио је Милан Радојев, директор ЈП Фонд за грађевинско земљиште и путну привреду у Белој Цркви. Припремни радови на уређењу овог простора почели су пре две недеље снимањем и обележавањем. Урађен је колекторски вод у дужини од 102 метра, затим, водоводна инсталација са хидрантском мрежом за одржавање хигијене и постављено је дванаест сливничких прикључака. Наредних дана биће постављене сливничке решетке и каналете са леве стране према постојећој градској

пијаци. Сви ови радови требало би да буду завршени током ове недеље, а са асфалтирањем простора од око 2.500 квадрата би могло да се почне наредне недеље. Следећи корак у уређењу овог простора, како је рекао Милан Радојев је постављање канделабара за осветљавање новог, али и старог дела пијаце који до сада није имао јавну расвету. Радови су успорени, с обзиром на то да се пијаца не може затворити, и да радници раде само кад пијаца не ради. Уређење пијаце у потпуности се финансира из општинског буџета, а вредност радова је око пет милијарди динара. М. Витомиров

ЗАШТИТНИЦИ АТАРА ЗАДОВОЉНИ УЧИНКОМ, ИАКО СУ НЕРЕТКО ЖРТВЕ НАПАДА

Крадљивац натерао коње на пољочуваре

НОВИ БЕЧЕЈ: Новобечејски и зрењанински пољочувари задовољни су учинком постигнутим од када је заживела ова служба, а њени припадници се нашли у средњобанатским атарима, иако су често били на мети крадљиваца који су на њих насртали чак и запрежним колима. У општини Нови Бечеј, у којој је тек недавно почела са радом пољочуварска служба, веле да је уво|ење оваквог вида надзора над пољима било неопходно, што доказује да је већ у овом кратком периоду рада поднет велики број прекршајних пријава против особа које су оштетиле ту|у имовину. - Добро је што је ова служба почела да ради. До јула су ми однели тону кромпира са њиве, а од 1. августа ниједна кућица кромпира није раскопана. Ранијих година сам имао велику штету и када је пријавим полицији, она се увек позива на оних 15.000 динара докле лопов може да краде, а да полиција не реагује - рекао је новобечејски земљорадник Михаљ Мако. Службу је похвалио и Атила Бабо, који каже да су му ове године њиве остале поште|ене од кра|е кукуруза, а да су му лане лопови „очистили” усеве па је претрпео велику штету. Помоћник председника општине за локални економски развој Томислав Ратковић напомиње да идеја локалне самоуправе није била да се људи кажњавају и да им се тако угрожава егзистенција, него да се првенствено делује превентивно, да јавност спозна да постоји пољочуварска служба и да више неће бити лако чинити кра|е и пољске штете. - Покрајински секретаријат за пољопривреду обезбедио је за овај пројекат 750.000 динара, локална

Павел Гал остао без кукуруза

самоуправа учествује са 500.000 динара, док трећи део обезбе|ују месне заједнице из средстава самодоприноса - објашњава Ратковић. Запослени у пољочуварској служби у Зрењанину, оформље-

Покрали кукуруз са три јутра Пољопривреднику из Арадца Павелу Галу, за сада непознати лопови, покрали су кукуруз са њиве површине три јутра. Да нису у питању обичне пољокрадице, казују трагови да је кукуруз обран модерним комбајном, а вероватно је коришћен и трактор са приколицом за транспорт. Ратару, који се надао приносу златног зрна од чак двадесет тона, преостало је само да случај пријави зрењанинској Полицијској управи. Гал вели да је непознати берач крађу починио у две ноћи за редом и да је кукуруз покосио темељно, као да је радио своју њиву. - Која је то храброст и дрскост, да после прве ноћи, када је обрао двадесетак редова, дође и следећу ноћ и почисти сав кукуруз. Остао му је на крају њиве само један ред – рекао је Гал, коме је ово први случај пољске крађе на имању.

НАЈВЕЋА ТУРИСТИЧКА МАНИФЕСТАЦИЈА У КИКИНДИ

Почињу „Дани лудаје” КИКИНДА: Данас у 12 сати музичким програмом на платоу „Сова сцене“ у улици Зорана Ђинђића почеће 26. Дани лудаје, највећа туристичка манифестација у Кикинди и северном Банату. У Народној библиотеци од 17 сати планиран је концерт Дуа „Roc her“ у Народној библиотеци, док ће у 18 сати такође у библиотеци бити проглашени најбољи ликовни и литерарани радови на тему лудаје. Од 19 сати у Народном музеју је концерт класичне музике, а од 20 сати на „Сова сцени“ музички програм. Сутра је планиран карневал маскираних предшколаца, као и музички програми, док су за вечерње сате у Народном музеју предвиђене промоције књига. Од 18 сати биће промовисан кувар „Бундевара“ аутора Владимира Сретеновића и Јасмине Латиновић, а у 17 сати професор др Јанош Берењи представиће своју књигу „Уљана тиква – Цуцурбита Пепо Л“. У 19 сати и 30 минута у Народној библиотеци биће одржани Дани јеврејске културе. На Градском тргу у 21 сат је концерт Хариса Џиновића.

ној средином 2008. године, истичу да напади на њих нису реткост, али да су до сада показали изузетне резултате, будући да су знатно смањили штету коју наносе крадљивци, а умањен је и број

За суботу, када је и централна прослава, програм почиње још у 10 сати , а на Градском тргу посетиоци ће имати прилику да уживају у Банатском фруштуку, Европском кутку, Сеоском рогљу и Гостинској соби. У Културном центру и дворишту Курије биће организовани програми за предшколце и средњошколце, а у 17 сати на централној бини почиње музичкозабавни програм, који ће бити пропраћен мерењем најтежих и најдужих лудаја. У 21 сат је концерт групе „Бајага и инструктори“. У недељу, 9. октобра одржаће се спортске манифестације, као и такмичење у кувању робље чорбе. На Градском тргу свим посетиоцима представиће се променадни концерт оркестра министарства унутрашњих послова Србије уз дефиле коњичке и саобраћајне јединице. Од 21 сата је концерт Мирослава Илића. Први пут ова манифестација траје четири дана, а средства за одржавање обезбеђена су од донтора и спонзора. А. Ђ.

дивљих депонија. Координатор службе Сава Гажић напомиње да је забележен још један инцидент у меленачким атарима када је на пољочуваре запрегом насрнуо С. Р. кад су га ухватили у кра|и. - Дочекали смо га око пет сати ујутро. Изашао је запрежним возилом и кренуо право на нас терајући коње да нас згазе. Када смо поскакали даље од службене „ладе”, он је запрегом ударио у аутомобил и наставио даље. Позвали смо полицију и кренули за њим - препричава Гажић и додаје да је С. Р. напослетку заустављен и да је на запрежним колима имао детелину. Пољочувари подсећају да је на једног од њих у меленачком атару крадљивац насрнуо аутомобилом, а да је у Клеку лопов физички напао пољочуЖ. Балабан вара.

ПРОГРАМИ ЗА НАЈМЛАЂЕ У ВРШЦУ

Једнаки услови за сву децу

ВРШАЦ: Циљ бројних програма овогодишње Дечије недеље у Вршцу је скретање пажње јавности на поштовање права деце, и потребу да се створе оптимални услови за развој сваког детета. Дечија недеља је отпочела акцијом Градске библиотеке „Учимо немачки” која ће трајати годину дана, а учесници су по три ученика четвртог разреда. Следило је учење Најмлађи у Градској библиотеци Данас је у школи „Јелена Варсастављања стихова за седмаке „Деца песници”. На градском тргу шајски” за децу са посебним потребио је дефиле маски, а потом роле- бама припремљен програм „Толеријада на Позоришном тргу. Јуче ранција, различитост”, и „Цртање је био „Дан отворених врата” ка- на асфалту”. Црвени крст организуда је председник општине у Град- је „Трку задовољства” за седмаке и ској кући разговарао са децом из осмаке. У суботу је за ученике седвртића „Чаролија”. У Културном мих и осмих разреда на програму центру су били филмови за едука- сусрет ђачких парламената. Сличне цију и изложба дечијег стварала- програме организују и учитељи у свим местима ове општине. Р. Ј. штва.

dRU[TvO

dnevnik BORIS LABUDOVI] NAPUSTIO RTV

„Zbog na ci o nal nih sa ve ta gu bi mo ne za vi snost” Predsednik UO RTV Boris Labudovi} podneo je ostavku na to mesto, a odbor je za novu predsednicu izabrao Vawu Bari{i}-Jokovi}, objavila je ova medijska ku}a. Ona je trenutno zaposlena u „Vodama Vojvodine” na mestu {efa slu`be za odnose sa javno{}u. Labudovi} je u obrazlo`ewu naveo da je predstoje}a izmena Statuta RTV-a radi uskla|ivawa ovog akta sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih mawina za wega neprihvatqiva. - Isti zakonodavac Zakonom o radiodifuziji propisuje nezavisnost i samostalnost u radu RUV, a Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih mawina - to prakti~no poni{tava. Ukoliko bi se potowi zakon striktno po{tovao

ti~e Labudovi}. - Kako da generalni direktor i glavni i odgovorni urednici Radio-televizije Vojvodine odgovaraju za ure|iva~ku politiku, ako im tri ~etvrtine odgovornih urednika postavqaju Nacionalni saveti? Time prakti~no gubimo nezavisnost i samostalnost na tri od pet (radijskih i televizijskih) programa koje emituje RUV RTV. A svi smo ve} videli kako u praksi izgleda uticaj nacionalnih stranaka na medije preko nacionalnih saveta - konstatuje se u obrazlo`ewu ostavke. „Sukob dva zakona u domenu upravqawa odgovornim poslovima

No vo po sta vqe na pred sed ni ca UO Va wa Ba ri {i}- Jo ko vi} ka `e da joj je iz u zet na ~ast {to su ~la no vi UO RUV jed no gla sno do ne li od lu ku o ime no va wu, iako su ukup ne okol no sti po slo va wa i sta tu sa RUV da le ko od ide al nih i do brih (shodno tuma~ewu nadle`nih), UO i menaxment RUV ne bi birao ~ak 16 od 21 odgovornog urednika - is-

u medijskom javnom servisu mo`e imati lo{e posledice po nezavisnost i samostalnost, kao i po ure-

|iva~ke kriterijume RUV RTV. U tome ne `elim da u~estvujem - zakqu~uje Labudovi}. Ostavka je stupila na snagu u utorak, 4. oktobra. Novopostavqena predsednica UO Vawa Bari{i}-Jokovi} za „Dnevnik” ka`e da joj je izuzetna ~ast {to su ~lanovi UO RUV jednoglasno doneli odluku o imenovawu, iako su ukupne okolnosti poslovawa i statusa RUV daleko od idealnih i dobrih. - Ostavka gospodina Labudovi}a, kao ~in protesta i upozorewa na zakonske kolizije, dovoqno go-

vori o nezavidnom poloàju i institucije i svih nas koji smo za wu vezani. Imaju}i u vidu tradiciju i va`nost ove institucije za temeqne vrednosti ìvota i budu}nosti gra|ana u Vojvodini, kao i ~iwenicu da su te vrednosti prepoznate i na evropskom nivou, verujem da }e se sve zakonske, finansijske i druge nepovoqne okolnosti mewati u korist odràwa i razvoja ovog sistema - rekla je Bari{i} Jokovi}. Prema wenim re~ima uloga UO i rukovodstva je u ovom poslu va`na ali bez interesovawa, pomo}i i zalagawa svih nadle`nih institucija ne}e biti su{tinskih pomaka. - U krajwoj liniji svaki gra|anin odlu~uje i doprinosi sudbini RUV pla}awem ili nepla}awem TV pretplate. Ohrabruje i raduje ~iwenica da su promene na boqe, kao rezultat rada i zalagawa zaposlenih, rukovodstva i UO, ve} vidqive na malim ekranima i li~no verujem da }e se sve pote{ko}e prevazi}i - zakqu~ila je Vawa Bari{i}-Jokovi}. P. Klai}

~etvrtak6.oktobar2011.

FAKULTET ZA MENAYMENT IZGRADIO „PAMETNU ZGRADU” U SREMSKIM KARLOVCIMA

No vi dom za de se ti ro |en dan Ta~no na svoj deseti ro|endan, Fakultet za menaxment F@M iz Sremskih Karlovaca sve~ano je otvorio novu zgradu fakulteta, koja }e za par dana primiti studente ove visokoobrazovne ustanove. Trospratna zgrada povr{ine od 2.800 kvadratnih metara jedna je od retkih u Srbiji tokom ~ije gradwe

opreme do zalivawa zelenih povr{ina. Ponosni smo {to smo za deset godina uspeli da razvijemo nove smerove na fakultetu, anga`ujemo 20 doktora nauka i jo{ 30 saradnika u nastavi, a ova zgrada je na neki na~in kruna na{eg rada i nagrada i za studente, predava~e i sve na{e zaposlene - rekao je dr Risti}.

su ipo{tovani strogi evropski standardi o energetskoj i ekolo{koj efikasnosti objekata. Prema re~ima dr Du{ana Risti}a, osniva~a i dekana ovog fakulteta, nova zgrada prakti~no ne}e emitovati {tetne gasove u atmosferu, a za grejawe }e biti kori{}ena topla voda koja se vu~e iz zemqe i uz pomo} toplotnih pumpi distribuira po zgradi. - Na{ novi objekat svrstava se u takozvane pametne zgrade, jer se iz jednog centra, odnosno kontrolne sobe, upravqa svim svim resursima od grejawa, ventilacije, kompletne ra~unarske

U novoj zgradi sme{tena su dva velika amfiteatra, osam kabineta, informati~ki centar, studio za snimawe TV emisija, laboratorija za monta`u slike i zvuka i biblioteka sa preko 3.500 kwiga. Sve~anom otvarawu prisustvovali su brojni gosti sa vi{e univerziteta iz zemqe i inostranstva, predstavnici pokrajinskih i republi~kih ministarstava prosvete, a crvenu vrpcu zajedni~ki su presekli dr Du{an Risti} i Milenko Filipovi}, predsednik op{tine Sremski Karlovci. N. Perkovi}

VOJVO\ANSKIM BOLNICAMA MAWKAJU SPECIJALISTI OFTALMOLOGIJE

Re do vi za za ka zi va we pre gle da oka Ponedeqak, prvi radni dan u ovom mesecu, ne{to pre sedam ujutru, ispred poliklinike Klini~kog centra Vojvodine ve} ~eka stotinak gra|ana koji su poranili da zakaù pregled kod oftalmologa. Kako kaù, dobili su informaciju da se telefonom ne moè zakazati ovaj specijalisti~ki pregled. Zdravstvene kwiìce samoinicijativno sakupqa stariji gra|anin koji je na ~elo reda stigao verovatno ve} oko {est. U sedam se otvara {alter i sestre uzimaju kwiìce. Zakazivawe po~iwe posle jedanaest ~asova... Neki ~ekaju ispred poliklinike, neki se vra}aju na posao i ponovo dolaze. Sve je pra}eno negodovawem i nervozom. Posebno su nezadovoqni oni koji su tek po dolasku do {altera saznali da lekari kod kojih su èleli na pregled ne rade. Onda nastaje nova pometwa da se u mno{tvu kwiìca na|u one koje pacijenti èle nazad. Za{to je to tako? - Oftalmolo{ki pregledi u poliklinici zakazuju se prvog radnog dana u mesecu za naredni mesec i zakazivawe traje do momenta do kada ima slobodnih mesta - kaè

tem ne mo`e „zavr{iti posao”. Preglede u poliklinici zakazuju obu~ene sestre Klinike za o~ne bolesti. Kako ka`e na{ sagovornik, lekari Klinike dnevno prime vi{e od 120 pacijenata u {est specijalisti~kih ambulanti koje su raspore|ene prema specijalnostima. Radi 14 specijalista, a najve}i

nicu pa se pregledi, koji spadaju u sekundarni nivo zdravstvene za{tite, obavqaju u KCV {to je tako|e jedan od razloga gu`vi za zakazivawe oftalmolo{kih pregleda. U ostalim zdravstvenim centrima u Vojvodini oftalmolo{ka slu`ba nije dovoqno pokrivena. Nedostaju i lekari specijalisti, kao i boqa tehni~ka

Gu`va i za endokrine bolesti - Pored oftalmologije ve}e gu`ve na zakazivawe specijalisti~kih pregleda su za endokrine bolesti, a za gastroenterologiju, pove}avawem broja termina, vi{e nema tako velikih gu`vi - kaè upravnik poliklinike Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Pavle Jeremi}. - [to se ti~e oftalmologije, broj termina ne moè da se pove}a iz jednostavnog razloga {to nema dovoqno lekara. Uz to oftalmolo{ki pregledi vrlo ~esto duè vremenski traju, a dijagnostika je upu}ena na aparate ~iji broj nije veliki.

upravnik Klinike za o~ne bolesti Klini~kog centra Vojvodine docent dr Vladimir ^anadanovi}. [alter za zakazivawe oftalmolo{kih pregleda radi od 12 do 14 ~asova pa je nepotrebno da gra|ani dolaze pre sedam kako bi uhvatili red. U istom vremenu pregledi se mogu zakazati telefonski na broj 484-3704 i nije ta~no da se ovim pu-

broj wih obavqa hirur{ki program u operacionim salama. Pregledano je vi{e od 21.800 pacijenata, ura|eno je 1134 laserske intervencije {to uveliko prelazi tehni~ke mogu}nosti Klinike. U pokrajini u dr`avnim ustanovama laser u oftalmologiji poseduje samo KCV, dok bi po standardima u svetu, na broj stanovnika koji ima Vojvodina, trebalo najmawe osam puta vi{e. Kao {to je poznato Novi Sad nema op{tu bol-

opremqenost. Klinika za o~ne bolesti, odnosno KCV, tra`ila je zapo{qavawe oftalmologa, ali za to nije dobijeno odobrewe Ministarstva zravqa koji je ograni~ilo prijem novih kadrova u zdravstvu. Uz sve ovo ve} godinama obu~eni oftalmolozi iz dr`avnih zdravstvenih ustanova odlaze u privatnu praksu, pa je mawak tih specijalista evidentan, a broj pacijenata sve ve}i. J. Barbuzan

VESTI Pro mo vi sa ni dok to ri na u ka Na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e je rektor prof. dr Miroslav Veskovi} sve~ano promovisao devetnaest doktora nauka. Najvi{i nau~ni stepen na stekli su: Sa{ko Gramatnikovski i Ivana Ble{i} (turizam), Dragan Todorovi} (fizika), Mirjana Savi}, Mirjana Milo{evi}-To{i}, Aleksandra Trnini}-Pjevi} i Olga Horvat (medicina), Aleksandra Trogrli} (psihologija), Predrag Todorovi} (kwi`evnost), \or|e \uri} (istorija), Dragoqub [evi}, Vasa Radoni}, Mirjana Krawac i Du{an Dobromirov (tehni~ke nauke), Tatjana Perovi}, Ondrej Powi~an, Todor Markovi}, Jovica Vasin i Vesna Dragi~evi} (poqoprivreda). V. ^.

Nu `na po mo} za pro iz vo |a ~e le ko va Ministar zdravqa Zoran Stankovi} izjavio je da dr`ava mora pomo}i da doma}i proizvo|a~i lekova imaju isti tretman u regionu kao {to imaju strani u Srbiji. Na tr`i{tu Srbije se

nalazi oko 4.000 lekova koja imaju dozvolu za promet, od kojih je 2.500 od stranih proizvo|a~a, izjavio je Stankovi} na otvarawu regionalne konferencije o trì{tu lekova. On je dodao da je tre}ina lekova sa pozitivne liste Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe proizvod stranih proizvo|a~a, dok s druge strane, Galenika, na primer, nema na trì{tu zemaqa CEFTA sporazuma, nijedan registrovan lek. Stankovi} kaè da }e do kraja godine biti potro{ena sva sredstva namewena za kupovinu lekova u 2012, {to je veliki problem koji }e se re{avati sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em i Ministarstvom finansija. Isti~u}i da su u pitawu nasle|eni problemi, on je rekao da u Srbiji i pored toga sigurno ne}e biti nesta{ice lekova.

Odo bre na vak ci na za se zon ski grip Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije izdala je dozvolu za stavqawe u promet vakcine „vaksigrip” proizvo|a~a Sanofi Paster, rekao je portparol te agencije Aleksandar Tucovi}. On je dodao da je kod vakcine, ko-

ja }e se davati protiv sezonskog gripa, iskontrolisana efikasnost, kvalitet i bezbednost, a vakcinacija zavisi od distributera.

Za bo qi eko nom ski po lo àj è na Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike u saradwi sa Internacional menaxement grupom, uz finanijsku podr{ku [vedske, objavila je konkurs za dodelu grantova organizacijama civilnog dru{tva. Konkurs je namewen projektima u oblasti poboq{awa ekonomskog poloàja èna na lokalnom nivou, a pojedina~na vrednost ne sme prelaziti 15.000 evra. Mogu konkurisati sve organizacije civilnog dru{tva koje se bave rodnom ravnopravno{}u i imaju saradwu sa telom za rodnu ravnopravnost na nivou lokalne samouprave. Formulari, pravila i upustva dostupna su na engleskom i srpskom jeziku na sajmu Ministarstva rada i socijalne politike. Zahtevi se podnose do 3. novembra, a mogu se slati po{tom ili doneti li~no. Q. M.

ORGANIZACIJA SLEPIH I SLABOVIDIH U ZREWANINU ZADOVOQNA SARADWOM S GRADOM

Po mo} i bri ga i po red kri ze Predstavnici me|uop{tinskih i op{tinskih udruèwa slepih i slabovidih iz Kragujevca, Smederevske Palanke i Ba~ke Palanke, kao i predsednici pokrajinske i republi~ke organizacije koja okupqa ovu populaciju Uro{ Tadi} i Milan Sto{i}, boravili su u Zrewaninu i tom prilikom se susreli sa predsednikom ovda{we Skup{tine grada Aleksandrom Martonom i predsednikom skup{tinskog Saveta za unapre|ewe poloàja lica sa invaliditetom Stevicom Raduom. Prvi ~ovek Me|uop{tinske organizacije slepih i slabovidih Zrewanina, ina~e najstarije u Vojvodini, Vladimir Panin, istakao je dobru saradwu izme|u lokalne samouprave i dru{tva na ~ijem je ~elu. - Grad Zrewanin finansira redovne plate za dva radnika zaposlena u na{oj organizaciji, ali i neke od programskih aktivnosti koje realizujemo. U drugim organizacijama situacija je teà, i ~lanovi se snalaze na razli~ite na~ine. Ina~e, trenutno je {est ~lanova na{eg udruèwa u radnom odnosu - ~etvoro je telefonista, jedan radnik u prosveti i jedan fizioterapeut u Bawi Rusandi. Imamo i jedanaest nezaposlenih ~lanova, kao i u~enika u zemunskoj {koli i tri studenta na beogradskom univerzitetu – rekao je Panin. Predsednik Saveza slepih Srbije i sekretar Me|uop{tinske organizacije slepih u Kragujevcu Milan Sto{i} naveo je da u Srbiji ima oko 10.000 slepih i slabovidih lica, a da se ukupan broj osoba sa nekim invaliditetom poklapa s podacima Svetske zdravstvene organizacije koji govore da se radi o

pribli`no 10 odsto ukupnog stanovni{tva. On je, ujedno, uputio i pohvale zrewaninskoj organizaciji slepih i slabovidih koja je, po wegovim re~ima, jedna od najaktivnijih i sposobna za organizovawe zna~ajnih manifestacija. - Mislim da i zrewaninskoj lokalnoj samoupravi moè sluìti na ~ast na koji na~in vodi brigu o organizaciji slepih i slabovidih. Jer, u uslovima kada je zaista kriza, a kada nije zakonska obaveza da se na{a udruèwa finansiraju, to je ne{to {to je jako dobro – istakao je Sto{i}. Podse}aju}i da je lokalna samouprava formirala Savet za unapre|ewe poloàja lica sa invaliditetom, Aleksandar Marton je kazao da je postigla i neke konkretne rezultate. Pu{teno je u rad nekoliko novih semafora sa audio - signalizacijom, radi se na obarawu ivi~waka, neki qudi dobijaju i materijalnu pomo}, a ~iwenica je i da je jedan ~lan organizacije slepih i slabovidih, Slavoqub Epifani}, za svoje aktivnosti zasluìo i Nagradu grada Zrewanina. - Na inicijativu Saveta, ali i predstavnika udruèwa lica s invaliditetom, grad je aktivan u sprovo|ewu ideje o boqoj pristupa~nosti, odnosno lak{em pristupu javnim objektima, ustanovama, gradskom saobra}aju, ne samo za lica s invaliditetom, ve} i za stare osobe, decu, trudnice – istakao je Marton i primetio da, iako nije bogata kao [vedska ili Finska, dràva Srbija nije ni toliko siroma{na da ne moè da obezbedi bar normalne uslove za ìvot osobama kojima je pomo} potrebna. @. Balaban

~etvrtak6.oktobar2011.

NE SRE ]A UZ JE GRI^ KU KOD @A BQA

@e na pa la s ora ha i po gi nu la Ja go da V. (1948) iz @a bqa po gi nu la je pre kju ~e po sle pod ne u ata ru tog me sta, na po te su ^i ~ov, pri li kom pa da s dr ve ta. Pre ma pr vim sa zna wi ma, ona je {e ta la s ne ven ~a nim su pru gom uz oba lu Je gri~ ke i u jed nom mo men tu we ga je osta vi la uz vo du, a ona je oti {la da se pop ne

na sta blo da bi ubra la orah. Iz na na da, iz ne u tvr |e nih raz lo ga je pa la, po svoj pri li ci na gla vu. Pre mi nu la je na li cu me sta, sa zna je mo ne zva ni~ no. Te lo po koj ni ce je po sla to u In sti tut za sud sku me di ci nu u No vom Sa du da bi se ob duk ci jom utvr dio uzrok smr ti. M. V.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

RE PU BLI^ KI JAV NI TU @I LAC ZA GOR KA DO LO VAC NA JA VQU JE:

Bor ba pro tiv ko rup ci je tek po ~i we Re p u b li~ k i jav n i tu ` i l ac Za gor ka Do lo vac iz ja vi la je ju ~e da su ne dav na hap {e wa osum wi ~e nih za „vi so ku ko rup ci ju” sa mo po ~e tak spro vo |e wa dr àv ne stra te gi je su zbi ja wa ko rup ci je na naj vi {im ni vo i ma i bor b e pro tiv or g a n i z o va n og kri mi na la, po ru ~u ju }i da ne ma ne do dir qi vih. - Za do voq na sam ~i we ni com da smo po ka za li da za kon va ì za sve, bez ob zi ra na funk ci ju i po li ti~ ku pri pad nost osum wi ~e nih - re kla je Do lo vac Ta nju gu. Na p o mi w u } i da de ta q e iz pred me ta ”Ko lu ba ra”, u kom je pre tri da na uhap {e no17 osum wi ~e nih, ne mo è da ot kri va, Do lo vac je uka za la da u slu ~a ju „u kom even tu al ni iz vr {i o ci vre |a ju in te li gen ci ju gra |a na

Za gor ka Do lo vac

i tvr de da dan tra je 25 sa ti, sva ka ko ima ma te r i j a l a za kri vi~ ni po stu pak”. Na slu ~a ju „Ko lu ba re„ se, ka ko je re kla, ra di lo vi {e od go di nu ra na, dok je pri ku pqa we do ka za u po ~e lo pre ne go {to je jav nost za to sa zna la. Sa slu {a no je vi {e od sto ti nu sve do ka i pri ku pqe na je obim na do ku men ta ci ja na vi {e de se ti na hi q a da stra n a, na osno vu ~e ga su pri ve de ni osum wi ~e ni, do da la je Do lo vac i na gla si la da }e is tra ga utvr di ti kri vi c u sva kog od onih ko ji

su u~e stvo va li u pqa~ ki gra |a na Sr bi je u ”Ko lu ba ri”. Na vo de }i da se u tom slu ~a ju ra di o zlo u po tre bi od 12 mi li o na evra i ne plan ski po tro {e nih 70 mi li o na evra, Do lo vac je uka za la da je su {ti na kri vi~ nog po stup ka da od go vor ni iza |u pred li ce prav de, a da se no vac ko ji su po je din ci bez ob zir no pri svo ji li vra ti gra |a ni ma ko ji ma i pri pa da, jer je ko lu bar ski ba sen na ci o nal no do bro. [to se ti ~ e pred me t a „vak ci n a pro t iv no v og gri p a”, Do lo v ac ta k o | e, ni j e `e l e l a da na g a | a do ~e g a }e do } i ko l e g e iz Tu ` i l a {tva za or g a n i z o v a ni kri m i n al to k om is t ra g e ko j a je u to k u i po r u ~ i l a da u sva k om slu ~ a j u, za sve va ` i isti prin c ip, da ne ma ne d o dir q i v ih.

OBE LE @E NA SED MA GO DI [WI CA STRA DA WA GAR DI STA NA TOP ^I DE RU

PRO CES U NO VO SAD SKOM SU DU PO TU @BI NO VI NA RA VLA DI MI RA JE [I ]A

Ve li mir Ili} opet ni je do {ao na su |e we Ro ~i {te po tu `bi ko ju je no vi nar Vla di mir Je {i} pod neo 2003. go di ne pro tiv pred sed ni ka No ve Sr bi je Ve li mi ra Ili }a ju ~e je po no vo od lo è no pred Osnov nim su dom u No vom Sa du. Ro ~i {te je od lo è no na kon {to su prav ni za stu ni ci Ve li mi ra Ili }a tra ì li iz u ze }e po stu pa ju }eg su di je. Ve li mir Ili} se ni ju ~e, kao i na svim pret hod nim ro ~i {ti ma, ni je po ja vio u sud ni ci. Je {i }e vi prav ni za stup ni ci zah te va li su od su da da se spor ko na~ no pri ve de kra ju. Oni su no vi na ri ma ka za li da je pra vo su |e omo gu }i lo Ili }u da ulo ì àl bu na pre su du tri go di ne po {to je Op {tin ski sud u No vom Sa du 2006. go di ne pra vo sna `no pre su dio da Ili} Je {i }u tre ba

da is pla ti oko de vet i po mi li o na di na ra od {te te. Iz ra zi li su ~u |e we ka ko je Ili }e va àl ba iz 2009. go di ne mo gla da bu de usvo je na, jer su svi àl be ni ro ko vi is te kli. Je {i} je Ili }a tu ìo jer ga je ovaj po li ti ~ar na sni ma wu in ter vjua za no vo sad sku te le vi zi ju „Apo lo„ 2003. go di ne {ut nuo no gom i po ku {ao fi zi~ ki da na we ga na sr ne. Vla di mir Je {i} je no vi na ri ma re kao da ovaj slu ~aj go vo ri o to me da je o~i gled no da u Sr bi ji va è dvo stru ki stan dar di - za po li ti ~a re i za obi~ ne gra |a ne. Pod se tio je da je na sil nik ko ji je Ili }a na pao pro {le go di ne na uli ci u Be o gra du vr lo br zo uhap {en i po tom osu |en na dve go di ne za tvo ra. E. D.

Advo kat: Po li ti~ ka vo qa ot kri va ubi ce Po do vom sed me go di {wi ce stra da wa pri pad ni ka Gar dij ske bri ga de VSCG Dra ga na Ja ko vqe vi }a i Dra è na Mi lo va no vi }a is pred voj nog objek ta „Ka ra{„ na Top ~i de ru ~la no vi po ro di ce na stra da lih ju ~e su po lo ì li cve }e i za pa li li sve }e. Prav ni za stup ni ci i po ro di ce gar di sta za tra ì li su da se sa svih pred me ta u ve zi s tim slu ~a jem ski nu ozna ke taj ne. Prav ni za stup nik po ro di ca Pre drag Sa vi} po ru ~io je da je na kon se dam go di na Tu ì la {tvo pri zna lo da ni je re~ o me |u sob nom ubi stvu i sa mo u bi stvu gar di sta, kao i da sa da osta je da se utvr di ko ih je i ka ko ubio. - Ako ima po li ti~ ke vo qe ot kri }e mo ko su ubi ce - re kao je Sa vi} is pred objek ta „Ka ra{„, gde su ~la no vi po ro di ce na stra da lih gar di sta po lo ì li cve }e i za pa li li sve }e. Sa vi} je na ja vio da }e, ka ko bi se utvr di la pu na isti na o

ubi stvu voj ni ka, za tra `i ti i sa sta nak s pred stav ni ci ma dr `av nog vr ha, pred sed ni kom Sr bi je

le `nih or ga na Sr bi je, obra ti }e se i su du za qud ska pra va u Stra zbu ru.

O~e vi stra da lih gar di sta pa le sve }e na me stu tra ge di je

Bo ri som Ta di }em i mi ni star kom prav de Sne `a nom Ma lo vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, uko li ko ne bu du za dov qni ra dom nad -

- Zna mo da su ubi ce iza {le iz pod zem nog objek ta „Ka ra{„, raz o ru `a le voj ni ke i bru tal no stre qa le. Stre qa we je iz vr {e -

Vuk ~e vi}: Mla di} ni je bio u „Ka ra {u” Tu ì lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi} iz ja vio je ju ~e da Rat ko Mla di} ni je bio objek tu „Ka ra{„ u ka sar ni na Top ~i de ru u vre me ubi stva dvo ji ce gar di sta Dra ga na Ja ko vqe vi }a i Dra è na Mi lo va no vi }a 5. ok to bra 2004. go di ne, kao ni bi lo ko ji dru gi ha {ki op tu è nik. - Is tra ì li smo kre ta we Rat ka Mla di }a i utvr di li da u to vre me ni je bio u „Ka ra {u”, ve} na dru gom me stu - re kao je Vuk ~e vi} ali ni je è leo da pre ci zi ra na kom. Re kon stru i sa no je, pre ma we go vim re ~i ma, i kre ta we svih dru gih ha {kih op tu è ni ka, ko ji su u to vre me bi li u bek stvu i utvr |e no je da ni ko od wih ni je ta da bio u „Ka ra {u”.

Iako je ta da {wa glav na tu ì la teq ka Ha {kog tri bu na la Kar la del Pon te pet da na pre ubi stva gar di sta iz ja vi la da se u ka sar ni na Top ~i de ru kri je Mla di}, Vuk ~e vi} je na veo da je ona „u do sta slu ~a je va pro ma {i la”. - To {to ka èm da Mla di} ni je bio ta mo, ne zna ~i da ja na bi lo ko ji na ~in de lim re zul ta te pr ve is tra ge, za ko ju sma tram da je lo {e ura |e na i da je te o ri ja o ubi stvu i sa mo u bi stu gar di sta la ba va - re kao je Vuk ~e vi} go stu ju }i na te le vi zi ji B92. On je na veo da Tu ì lac {tvo za rat ne zlo ~i ne po dr à va pred log pu mo no} ni ka po ro di ca ubi je nih gar di sta da se Mla di} ipak sa slu {a na tu te mu i ka è da li ima sa zna wa o li kvi da ci ji gar di sta.

no u ne po sred noj bli zi ni jed nog od iz la za i ula za u taj pod zem ni obje kat - re kao je Sa vi} i do dao da su voj ni ci ubi je ni, jer su vi de li ne {to {to ni je tre ba lo da vi de. On je pod se tio da su pre kju ~e Ustav nom su du pre da te dve àl be zbog po vre de pra va na pra vi~ no su |e we i su |e we u ra zum nom ro ku. Sa vi} je pre ci zi rao da je na 300 stra na ob ja {we no i ka kvi su pro pu sti ~i we ni u is tra zi po vo dom stra da wa gar di sta. Sa vi} je na veo da se in ci dent de sio u 9.05, a iako je na stra da li Mi lo va no vi} da vao zna ke ì vo ta, Hit na po mo} je na me sto ne sre }e do {la tek u 9.50. Otac na stra da log Dra è na Mi lo va no vi }a, Pe tar, uka zao je da je Tu ì la {tvo po sle se dam go di na pri zna lo ono {to je po ro di ca ma od sa mog po ~et ka bi lo ja sno - da ni je ni je bi lo re ~i o ubi stvu i sa mo u bi stvu. Jan ko Ja ko vqe vi}, otac na stra da log Dra ga na je, ta ko |e, po ru ~io da mu je od mah, na kon {to je vi deo te lo svog ubi je nog si na, bi lo ja sno da ta kve ra ne ni su mo gle da na sta nu usled me |u sob nog ubi stva i sa mo u bi stva. Voj ni ci Gar dij ske bri ga de Voj ske SCG Dra gan Ja ko vqe vi} i Dra èn Mi lo va no vi} stra da li su pod jo{ ne raz ja {we nim okol no sti ma na stra ì kod voj nog objek ta „Ka ra{„ u Top ~i de ru, 5. ok to bra 2004. go di ne. Voj na is tra `na ko mi si ja za kqu ~i la je da je u pi ta wu ubi stvo i sa mo u bi stvo, dok je dr àv na ko mi si ja oce ni la da je gar di ste ubi la tre }a oso ba.

APE LA CI O NI SUD UKI NUO PRE SU DU MA RI NI AN DRE JI] IZ OKO LI NE PO @A REV CA

Po na vqa se su |e we maj ci za ubi stvo si na

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU QU BA, KOD [I DA

Spre ~en {verc 10 ki la ma ri hu a ne Ca ri ni ci su ju ~e na gra ni~ nom pre la zu Qu ba spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa 10 ki lo gra ma ma ri hu a ne, sa op {ti la je Upra va ca ri ne. De taq nim pre gle dom vo zi la, ko je je iza zva lo sum wu zbog ne u o bi ~a je nih o{te }e wa bla to bra na i wi ho ve ne u jed na ~e ne bo je, ot kri ve no je da se u ne pri stu pa~ nim fa bri~ kim {u pqi na ma na la zi 26 pa ko va wa ma ri hu a ne te {kih oko 10 ki lo gra ma.

Dro ga je ot kri ve na za jed ni~ kim ra dom ca ri ne i po li ci je na iz la zu iz Re pu bli ke Sr bi je pre ma Hr vat skoj, u vo zi lu mar ke ‘’re no kam pus’’ {id skih re gi star skih ozna ka ko jim je upra vqao dr `a vqa nin srp ske na ci o nal no sti. Nar ko ti ci, vo zi lo, kao i oso ba ko ja je upra vqa la po me nu tim auto mo bi lom pre da ti su gra ni~ noj po li ci ji u da qu nad le `nost, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

Ape la ci o ni sud u Be o gra du je uki nuo pre su du Vi {eg su da u Po à rev cu ko jom je Ma ri na An dre ji} iz se la Ma ji lo vac kod Po à rev ca, ogla {e na kri vom i osu |e na na 20 go di na za tvo ra po op tu `bi za te {ko ubi stvo svog tri na e sto go di {weg si na, te je vra tio pred met pr vo ste pe nom su du na po nov no su |e we. Iz Ape la ci o nog su da „Dnev ni ku“ je ju ~e re ~e no da je sud skog ve }e uva ì lo àl bu bra ni o ca okri vqe ne Ma ri ne An dre ji}, ko jom je uka zi vao na ne pot pu no utvr |e no ~i we ni~ no sta we to kom pr vo ste pe nog po stup ka. - Pre ma okri vqe noj je pri tvor pro du èn do da qe od lu ke su da - iz ja vi la je za na{ list

Mir ja na Pi qi}, ko or di na tor ka za me di je Ape la ci o nog su da. Pod se ti mo, tri ne sto go di {wi de ~ak \or |e An dre ji} iz Ma ji lov ca, ne stao je u ju lu pro {le go di ne, na kon {to je s maj kom Ma ri nom oti {ao u wi vu u {u mo vi tom ata ru se la, a we go va maj ka, ko ja se tek po sle dva da na vra ti la ku }i, po tom je osum wi ~e na da ga je ubi la. Sa da uki nu tom pre su dom su da u Po `a rev cu, Ma ri na An dre ji} je ogla {e na kri vom po op tu `bi da je „22. ju la 2010, usmr ti la svog ma lo let nog si na, ta ko {to je iz ner vi ra na we go vim od bi ja wem da je po slu {a i da ode u se lo po po mo}, dr ve nom dr ` a q om mo t i k e, uda r i l a u

pre de lu po tiq ka i zad we stra ne vra ta“. Op tu `ba na vo di da se de ~ak „od udar ca sru {io na ze mqu, za do biv {i te {ke te le sne po vre de ko je su uzro ko va le we go vu smrt“. Okri vqe na je, ka ko se opi su je, „za tim od ne la de te do ivi ce ba gre mo ve {u me, gde ga je pre kri la gra wem i ta ko osta vi la“. U ve zi s od lu kom Ape la ci o nog su da ko jom je uki nu ta pr vo ste pe na pre su da, Mir ja na Pi qi} ka `e da je dru go ste pe ni sud na {ao da se „osno va no `al bom bra ni o ca okri vqe ne is ti ~e da je u po stup ku u~i we na bit na po vre da od re da ba kri vi~ nog po stup ka, usled ~e ga je do {lo i do ne pot pu no utvr |e nog ~i we ni~ nog sta wa“.

- Dru go ste pe ni sud s tim u ve zi uka zu je da „iz na la za sud skog ve {ta ka me di cin ske stru ke pro iz la zi da bi br za smrt mo ra la na sta ti na no {e wem vi {e stru kih uda ra ca u pre de lu gla ve ili pak na no {e wem jed nog udar ca ali vr lo sna `nog in ten zi te ta“. Ape la ci o ni sud je na {ao da je pr vo ste pe ni sud pro pu stio da do ve de u ve zu ka ko je mo gu }e da se jed nim udar cem, ko ji ni je osta vio trag na lo ba wi ka ko to sud ski ve {tak na vo di, s ob zi rom na si li nu udar ca, pro iz ve de na stu pa we smr ti kod o{te }e nog. - ka za la je Mir ja na Pi qi}. Po smrt ni osta ci ne sre} nog de ~a ka do da nas ni su pro na |e ni. J. J.

crna hronika

dnevnik

~etvrtak6.oktobar2011.

T R A G E D I J A N A E K S K U R Z I J I U M A \ A R S K O J : SREDWO[KOLAC PAO S PE TOG SPRA TA HO TE LA

U Bu dim pe {ti po gi nuo gimnazijalac iz Srem ske Mi tro vi ce Se dam na e sto go di {wi \. M. iz Martinaca je ju~e u ranim jutarwim ~asovima izgubio `i vot pa dom s pe tog sprata hotela u Budimpe{ti. \. M. je sa svojim {kolskim drugovima, u~enicima drugog raz re da srem sko mi tro va~ ke gimnazije, u ponedeqak ujutru oti {ao na vi {e dnev nu ekskurziju, koja je rezultat vi{egodi{we saradwe sremsko mi tro va~ ke i bu dim pe {tanske gimnazije. Uzrok pada maloletnog \. M. je jo{ uvek nepoznat. Na-

kon {to su saznali za tragediju, roditeqi i direktorka gimnazije Mi ra \or |e vi} su odmah oti{li u Budimpe{tu i do zatvarawa ovog izdawa nisu se vratili. Mitrov~ani u neverici i {o ku na raz li ~i te na ~i ne kometari{u nemili doga|aj, a ono {to je moglo da se ~uje je da ekskurzija nije po~ela dobro. Naime, odmah u ponedeqak, na putu do Budimpe{te, u Subotici je jedan od u~enika imao te`ak epilepti~ni napad, zbog ~ega mu je

pomo} ukazana u suboti~koj bolnici. U sremskomitrova~koj gimnaziji nisu `eleli da daju izjave, a povodom tragi~nog doga|aja oglasio se jedino Odbor za obrazovawe sremskomitrova~ke op{tine saop{tewem u kome se navodi da }e nadle`na slu`ba utvrditi da li je bilo propusta u radu nastavnog kadra, te da }e ukoliko se utvrdi da jeste, odgovorno lice snositi posledice. Stradawe gimnazijalca iz Srem ske Mi tro vi ce po tvr -

Cr ni bar jak na sremskomi tro va~ koj gim na zi ji

dio je ambasador Srbije u Ma|arskoj De jan [a ho vi}. - Ma|arski nadle`ni organi su nas obavestili da je ju~e rano ujutro tragi~no izgubio ìvot u~enik sredwemitrova~ke gimnazije, koji je bio na ekskurziji u Budimpe{ti izjavio je [ahovi}. Ambasador je rekao da je u~e nik, pre ma pre li mi nar nim in for ma ci ja ma, pao s prozora hotela u kojem je bio sme{ten sa {kolskim drugovima. - Na{e konzularno odeqewe ambasade u Budimpe{ti intenzivno radi s ma|arskim or ga ni ma na pri ku pqa wu svih relevantnih informacija i u stalnom smo kontaktu sa wima tim povodom. To je sve {to mogu sada da vam kaèm, jer ni ka kve zva ni~ ne in for ma ci je od ma |ar skih organa koji sprovode istragu jo{ uvek nemamo - rekao je on. Ma|arska policija sprovodi istragu i ~im bude vi{e pojedinosti, mi }emo obavestiti Sektor za konzularne poslove Ministarstva spoqnih poslova Srbije, dodao je ambasador [ahovi}. Pro svet na in spek ci ja utvrdi}e da li je gimnazija u Srem skoj Mi tro vi ci is po {tovala proceduru za organizovawe i izvo|ewe ekskurzi je u Bu dim pe {tu, to kom koje je ju~e rano ujutro jedan u~enik tragi~no izgubio ìvot, rekao je pomo}nik ministra prosvete Zo ran Ko sti}. - Ministarstvo prosvete i nauke àli zbog nesre}nog slu~aja i izjavquje sau~e{}e roditeqima poginulog de~aka - rekao je Kosti}. J. An ti} - Ta njug

Bez bed nost naj ve }i pro blem Zakon o bezbednosti saobra}aja i Pravilnik o ekskurzijama, samo su neki od propisa koji ure|uju na~in realizovawa |a~kih ekskurzija, ali je za organizatore putovawa i daqe najve}i problem na terenu - kako da u~enici budu bezbedni dok su na odabranoj destinaciji. Za bezbednost |aka na ekskurzijama odgovornost je na direktorima {kola, koji moraju dosledno da ispo{tuju proceduru predvi|enu pravilnikom. Tako su {kole obavezne da prijave putovawe upravi saobra}ajne policije najmawe 48 sati pre po~etka ekskurzije, putni pravac i broj autobusa. Na putovawa du`a od jednog dana s decom ide i lekar, a pre nego {to otpo~ne putovawe,

saobra}ajna policija je du`na da utvrdi da li je tehni~ka dokumentacija ispravna. Autobusi stariji od pet godina moraju imati obavqen tehni~ki pregled ne stariji od pet dana, dok noviji autobusi ne mogu po}i na put ako je tehni~ki pregled stariji od {est meseci. Za vi{ednevna putovawa mora se obezbediti dovoqan broj voza~a, pregledaju se svi tahografski ulo{ci iz kojih se vidi kada je voza~ posledwi put bio za volanom, a obavezan je i aklo test pre po~etka putovawa. No}u, od 22 do pet sati ujutru ne prevoze se |aci, a sve nedostake na vozilima i nepripremqenost voza~a du`na je da otkloni turisti~ka agencija. Pregled autobusa odnosi

BR ZOM AK CI JOM PO LI CI JE U [AP CU

Pri ve den osum wi ~e ni za na pad na no vi na ra [aba~ka policija identifikovala je i privela osumwi~enog za napad na Ha ni ba la Ko v a ~ a, no vi na ra re gi o nal nog lista „Podrinske„ i saradnika Slobodne Evrope, re~eno je u danas u policiji. Prema izvorima u {aba~koj policiji, priveden je Mar ko J. i wemu je izre~ena mera od 48 sati policijskog zadr`avawa nakon ~ega }e biti priveden istra`nom sudiji. Isti izvor rekao je agenciji Beta da je osumwi~eni „od ranije poznat policiji”. Kova~ je napadnut oko 10 sati u centru [apca, u neposred noj bli zi ni po li cij ske stanice i u prisustvu vi{e svedoka. Mu{karac, za kog se utvrdilo da je Marko J, iza-

{ao je iz xipa bez registarskih oznaka, pretio Kova~u da }e ga polomiti i ubiti ako nastavi da pi{e o lokalnom biznismenu i dileru medicinske opreme ~iji je telohraniteq. Napada~ je na kraju novinara udario nogom u predelu le|a. Incident se dogodio u zoni po kri ve noj vi deo nad zo rom {to je pomoglo policiji da napada~a prona|e i privede nepuna dva ~asa od prijave, re~eno je za agenciju Beta. Kova~ je napadnut zbog tekstova u listu „Podrinske„ o afe ri u Op {toj bol ni ci u [apcu gde je kupovinom opreme i lekova van tendera napravqen mawak od 120 miliona dinara.

se, pre svega, na ispravnost ure|aja za zaustavqawe i upravqawe, pneumatika, vizuelno se pregleda vozilo i voza~, sva stakla kao i {ofer{ajbna moraju biti ispravni. Podaci iz Uprave saobra}ajne policije govore da je tokom pro{le godine policiji prijavqeno 9.000 ekskurzija, a pregledano je 15.860 autobusa, od ~ega je 25 bilo tehni~ki neispravno, a prilikom redovne kontole na putevima 36 je iskqu~eno iz saobra}aja. Tokom realizacije pro{logodi{wih ekskurzija 18 voza~a imalo je odre|eni procenat alkohola u krvi, pred polazak na put. Osnovci na ekskurzije idu iskqu~ivo po Srbiji, a sredwo{kolci 3. i 4. razreda mogu i u inostranstvo.

Bu dim pe {tan ski ho tel u ko me se do go di la tra ge di ja

Ne sre }e na eks kur zi ja ma Sep tem bar 2001. - Kod Svetog Stefana (tada SRJ) stradalo ~etvoro u~enika osnovne {kole iz Bawaluke i nastavnica. Oni su stradali prilikom prevrtawa brodi}a koji je bio registrovan na 42 putnika i dva ~lana posade, a u trenutku nesre}e na wemu su se nalazila 142 putnika. Vlasnik brodi}a je osu|en na 13 godina zatvora. Maj 2004. - U Ni{u stradao trinaestogodi{wi de~ak iz [trpca, s Kosova i Metohije. Ok to bar 2005. - Na ekskurziji u Be~i}ima, Crna Gora, utopio se ~etrnaestogodi{wi u~enik osmog razreda osnovne {kole iz Smedereva, nepliva~. Posle tri godine sud je wegovog razrednog stare{inu osudio za te{ko krivi~no delo protiv op{te sigurnosti, na dve godine zatvora. Maj 2007. - U jezeru na Jastrepcu kod Kru{evca utopio se u~enik Sredwe {umarske {kole iz Kraqeva. On je, kako je kasnije objavqeno, bez znawa nastavnika oti{ao do prodavnice koja je oko dva kilometra udaqena od odmarali{ta u kojem su u~enici bili sme{teni i od tada se nije znalo {ta se zbivalo sa wim. Ok to bar 2008. - U~enica ~etvrtog razreda Gimnazije u Petrovcu na Mlavi preminula je u bolnici u Barseloni od posledica izliva krvi u mozak. U~enica je preminula nakon vi{e~asovne operacije. Av gust 2010. - Devoj~ica (15) iz Jagodine preminula u letovali{tu Buqarice, u Crnoj Gori, gde je boravila s grupom u~enika iz Jagodine, koji su zavr{ili osmi razred.

IS TRA GA O MRE @I TR GO VA CA OR GA NI MA CI VI LA UHAP [E NIH NA KO SO VU

Tu ì lac Eulek sa u Al ba ni ji [ef misije Evropske unije na Kosovu Gza vi je de Mar wak izjavio je ju~e u Tirani da }e „slede}ih nedeqa” u Albaniju biti upu}en tuìlac sa saradnicima koji }e istraìti da li je postojala mreà trgovaca organima civila uhap{enih na Kosovu tokom sukoba 1998. i 1999. godine. - Ja mislim da je da je u interesu celog regiona da istraga dovede do jasnih zakqu~aka - izjavio je De Marwak. [ef Euleksa, koji je ju~e zavr{io posetu Tirani, nije naveo ime tog tuìoca ali, kako navodi ameri~ka agencija Aso{ijeted pres, o~ekuje se da }e to biti Amerikanac Xon Klint Vi li jam son, vode}i tuìlac Euleksovog specijalnog istra`nog tima. Biv{i ameri~ki diplomata imenovan je krajem avgusta za glavnog tuìoca specijalnog tima za istrage iz izve{taja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima. Vilijamson je radio i kao pravni zastupnik u Ha{kom tribunalu, od kraja 2001. do 2002. slu`bovao u odeqewu za mirovne operacije UN kao direktor sektora za pravosu|e u misiji

Yon Klint Vi li jam son

UN na Kosovu, nadgledaju}i pravosudni i zatvorski sistem. U trenutku imenovawa na novu funkciju radio je specijalni ekspert pri generalnom sekretaru UN a prethodno je slu`bovao kao ambasador SAD za ratne zlo~ine. Pre imenovawa u Stejt departmentu bio je vr{ilac

du`nosti specijalnog pomo}nika predsednika i direktor za pomo}, stabilizaciju i razvoj u Nacionalnom bezbednosnom savetu (NSC). Izvestilac Saveta Evrope je u pro{logodi{wem izve{taju optuìo „Oslobodila~ku vojsku Kosova” da je uhap{ne civile, Srbe i pripadnike drugih naroda, prebacivala u Albaniju gde su im va|eni organi i prodavani na Zapadu. U izve{taju je s tim zlo~inima dovedena u vezu „dreni~ka grupa”, kao i sada{wi kosovski premijer Ha {im Ta ~i. U Tirani i Pri{tini su dosad odbacivali optu`be koje su iznete u izve{taju Dika Martija koji je pro{le godine usvojila Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope. De Marwak se tokom posete Tirani sreo s premijerom Albanije Sa qi Be ri {om, ministrom spoqnih poslova Ed mon dom Ha xi na stom i ministrom unutra{wih poslova Albanije, saop{tio je Euleks. Beri{a je obe}ao punu podr{ku svoje Vlade Specijalnoj istraìvackoj radnoj grupi koja }e istraìvati tvrdwe iznete u Martijevom izve{taju. (Ta njug)

SPORT

~etvrtak6.oktobar2011.

dnevnik

c m y

VOJVODINA NS SEME I PARTIZAN DANAS OTVARAJU SEZONU (18, TV)

Su dar ve li ka na Od b oj k a { i Voj v o di ne NS se me i Par ti z a n a der b i j em }e otvo ri ti no vu se zo nu Vi ner {te di {e su per li ge. Cr no-be li su ak tu el ni {am pi o ni, u od bra nu kru ne kre nu }e s vru }eg go sto va wa u Spen su, a do ~e ku je ih Voj vo di na ko ja s no vom eki pom kre }e pu tem sta rih am bi ci ja i `e li ti tu lu.

fa vo ri ta za ti tu lu. Voj vo di na je osta la bez Pe tro vi }a, Jo vo vi }a, Jo va no vi }a, Ba ste, Si me u no vi }a i [kun dri }a, dok je Par ti zan ostao bez naj bo qeg pro {lo se zon skog igra ~a Alek san dra Ata na si je vi }a. No vo sa |a ni }e i u ovu se zo nu u}i s mla dim ti mom, ali su am bi ci je osta le sta re, a to je osva j a w e do m a } ih tro f e j a i

ku snog Ge ri }a kao pred vod ni ka. Si gur no je da }e mo ima ti po tre ban kva li tet da se no si mo sa svi ma u li gi. Iako smo osta li bez mno go broj nih igra ~a, od ko jih je ve }i na igra la u po sta vi, mi slim da smo ofor mi li re spek ta bi lan sa stav i da ima mo osno va da se na da mo - re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne NS se me Ni ko la Ma ri}.

nom, ko ji je tim za re spekt. Igra li smo mno go pu ta s wi ma i do bro se po zna je mo, a mi slim da nam je fa li lo i ma lo sport ske sre }e u bit nim me ~e vi ma ra ni jih se zo na i da smo mo gli do pe ha ra. Par ti zan je ta ko |e pro me nio sa stav, pa je te {ko re }i {ta mo `e da se o~e ku je na star tu, ali ve ru jem da }e mo ji mom ci od i gra ti mak si -

RANG-LISTA FIVB

Sr bi ja u vr hu Na naj no vi joj rang li sti FIVB `en ska i mu {ka se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je za u zi ma ju pe ta me sta na sve tu. Se ni or ke Sr bi je po pra vi le su pla sman za jed no me sto u od no su na pret hod nu li stu i sa da ima ju 137,5 bo do va. Se ni o ri ima ju 142,5 po e na na pe tom me stu rang li ste FIVB. Mu {ka ka det ska i ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je su na pr vom me stu na rang-li sti FIVB, dok su ka det ki we i ju ni or ke tre nut no na {e stom me stu. Se ni or ke â&#x20AC;&#x201C; (u za gra di su pla sma ni na pret hod noj li sti): 1. (1) Bra zil 215, 2. (2) SAD 195, 3. (3) Ru si ja 167,5, 4. (4) Ja pan 158,5, 5. (6) Sr bi ja 137,5, 6. (7) Ki na 118, 7. (5) Ita li ja 117,5, 8. (8) Ku ba 94, 9. (11) Ne ma~ ka 81,5, 10. (12) Tur ska 78,5. Se ni o ri: 1. (1) Bra zil 220, 2. (2) Ru si ja 170, 3. (5) Ita li ja 156, 4. (3) SAD 147, 5. (5) Sr bi ja 142,5, 6. (6) Ku ba 133,5, 7. (7) Bu gar ska 112,5, 8. (8) Poq ska 109,5, 9. (9) Ar gen ti na 102,5, 10. (12) Ki na 68,5.

Mr dak, Ge ri} i Ve se li no vi} u blo ku

Isti ri v a l i za t vo r i l i su pro {lu se zo nu me ~e vi ma fi na la plej-ofa ka da je Par ti zan tri jum fo vao 3:0 u se ri ji i do {ao do ti tu le. Oba ti ma pre tr pe l a su iz m e n e u od n o s u na pret hod nu se zo nu, pa je ne za hval no na ga |a ti o kva li te tu da na {weg der bi ja, ali je si gur no da su ri va li u naj u `em kru gu

Fo to: F. Ba ki}

{to du `i bo ra vak u evrop skom nad me ta wu. Ipak, Vo {a bla gu pred nost za tro fe je da je be o- grad skim ve ~i tim ri va li ma. - Pred po ~e tak {am pi o na ta, za bla g e fa vo r i te sma tra mo Par ti zan i Cr ve nu zve zdu. Po no vo u se zo nu ula zi mo s mla dim sa s ta vom, ne ma mo pu n o is k u stva, ali ima mo am bi ci ju i is -

[ef stru k e cr v e n o-be l ih Ni ko la Sa la ti} is ti ~e da Vo {a uvek ima naj vi {e am bi ci je. - Bez ob zi ra na pro me ne u sa sta vu, u {am pi o nat ula zi mo s ve li kim am bi ci ja ma. Voj vo di na je ve li ki klub i ta kve mo ra ju da bu du i te `we svih nas. Na star tu igra mo s Par ti za nom, ak tu el nim {am pi o -

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA ODBOJKA[A 1. kolo (7-9. oktobar)

2. kolo (14-16. oktobar)

3. kolo (21-23. oktobar)

4. kolo (28-30. oktobar)

5. kolo (4-6. novembar)

Voj vo di na NS se me - Par ti zan Je din stvo (SP) - Mla di rad nik Klek Sr bi ja {u me - Spar tak (Q) @e le zni ~ar - Rib ni ca Rad ni~ ki (K) - Cr ve na zve zda

Voj vo di na NS se me - @e le zni ~ar Mla di rad nik - Klek Sr bi ja {u me Cr ve na zve zda - Je din stvo (SP) Par ti zan - Spar tak (Q) Rib ni ca - Rad ni~ ki (K)

Rad ni~ ki (K) - Voj vo di na NS se me Je din stvo (SP) - Rib ni ca Klek Sr bi ja {u me - Cr ve na zve zda @e le zni ~ar - Par ti zan Spar tak (Q) - Mla di rad nik

Voj vo di na NS se me - Je din stvo (SP) Rib ni ca - Klek Sr bi ja {u me Par ti zan - Mla di rad nik Cr ve na zve zda - Spar tak (Q) @e le zni ~ar - Rad ni~ ki (K)

Klek Sr bi ja {u me - Voj vo di na NS se me Je din stvo (SP) - @e le zni ~ar Rad ni~ ki (K) - Par ti zan Spratak (Q) - Rib ni ca Mla di rad nik - Cr ve na zve zda

6. kolo (11-13. novembar)

7. kolo (18-20. novembar)

8. kolo (25-27. novembar)

9. kolo (2-4. decembar)

Voj vo di na NS se me - Spar tak (Q) @e le zni ~ar - Klek Sr bi ja {u me Rad ni~ ki (K) - Je din stvo (SP) Par ti zan - Cr ve na zve zda Rib ni ca - Mla di rad nik

Mla di rad nik - Voj vo di na NS se me Je din stvo (SP) - Par ti zan Klek Sr bi ja {u me - Rad ni~ ki (K) Spar tak (Q) - @e le zni ~ar Cr ve na zve zda - Rib ni ca

Voj vo di na NS se me - Cr ve na zve zda Je din stvo (SP) - Klek Sr bi ja {u me Par ti zan - Rib ni ca @e le zni ~ar - Mla di rad nik Rad ni~ ki (K) - Spar tak (Q)

Rib ni ca - Voj vo di na NS se me Klek Sr bi ja {u me - Par ti zan Spar tak (Q) - Je din stvo (SP) Mla di rad nik - Rad ni~ ki (K) Cr ve na zve zda - @e le zni ~ar

mal no i da }e mo star to va ti tri j um f al n o - op t i m i s ta je Sa la ti}. Utak mi ca Voj vo di na NS se me - Par ti zan ter mo e lek tro igra se u ma loj sa li Spen sa od 18 ~a s o v a, uz di r ek t an TV pre nos, a ula zni ca sta je 100 di na ra. M. Risti}

[kun dri} u An va ru Du go go di {wi li be ro od boj ka {a Voj vo di ne NS se me Goran [kundri} ka ri je ru }e na sta vi ti u li ban skom klu bu An var iz Bej ru ta. Naj vi {i li be ro na {e li ge (202 cen ti me tra) igrao je u Voj vo di ni pet se zo na i osvo jio je du plu kru nu (2006/07) i pe har po bed ni ka Ku pa 2010. go di ne.

SVETSKI KUP U JAPANU

Da me na star tu s Ko re jom Od boj ka {i ce Sr bi je igra }e na otva ra wu Svet skog Ku pa u Na ga nu pro tiv Ko re je. Sr bi ja }e se u Na ga nu jo{ sa sta ti sa SAD i Ke ni jom. U To ja mi }e igra ti pro tiv Ne ma~ ke, pa Bra zi la, a u Sa po rou pro tiv Ja pa na, Ki ne i Ita li je.U To ki ju ri va li }e joj bi ti Do mi ni kan ska Re pu bli ka, Ar gen ti na i Al `ir. Pla sman na Olim pij ske igre u Lon do nu iz bo ri }e tri pr vo pla si ra ne re pre zen ta ci je.

Gru pa 1

Da nas Gr~ ka - San Ma ri no Ne ma~ ka - BiH Su tra Ki par - Be lo ru si ja 3 2 3 2 3 3

3 1 1 1 1 0

0 1 1 0 0 0

(18) (20) (14.30) 0 12:1 0 4:1 1 4:4 1 4:3 2 7:6 3 0:16

9 4 4 3 3 0

Gru pa 2

Da nas [ved ska - Slo ve ni ja (19.20) Su tra Mal ta - Ukra ji na (18)

1. Slo ve ni ja 2. Fin ska 3. [ved ska 4. Mal ta 5. Ukra ji na 6. Li tva ni ja

4 3 2 4 1 4

3 2 2 1 0 0

0 1 0 1 0 0

1 0 0 2 1 4

7:2 3:1 5:0 4:7 0:2 1:8

9 7 6 4 0 0

0 1 0 1 4

6:2 9:5 9:1 2:4 0:15

Gru pa 3

Su bo ta Vels - Cr na Go ra

1. Jer me ni ja 2. Cr na Go ra 3. ^e {ka 4. Vels 5. An do ra

3 3 2 2 4

2 2 1 1 0

1 0 1 0 0

(19) 7 6 4 3 0

Gru pa 4

Su tra Ma ke do ni ja - Sr bi ja Dan ska - F. Ostr va

1. Sr bi ja 2. S. Ir ska 3. Dan ska 4. F. Ostr va 5. Ma ke do ni ja

2 4 1 3 0

2 1 1 0 0

0 1 0 1 0

0 2 0 2 0

6:1 4:4 3:0 1:9 0:0

(15) (18) 6 4 3 1 0

Sle de }e ko lo (11.ok to bar): Sr bi ja - Dan ska (15), Ma ke do ni ja - F. Ostr va (13)

Gru pa 5

Da nas Hr vat ska - [pa ni ja (20.30) Su tra Gru zi ja - [vaj car ska (19)

1. [pa ni ja 2. [vaj car ska 3. Gru zi ja 4. Esto ni ja 5. Hr vat ska

2 2 3 1 2

2 1 1 0 0

0 1 0 1 0

0 0 2 0 2

9:2 4:0 3:9 0:0 0:5

6 4 3 1 0

Gru pa 6

Da nas Por tu gal - Poq ska Su tra Mol da vi ja - Ru si ja

1. Ru si ja 2. Poq ska 3. Por tu gal 4. Al ba ni ja 5. Mol da vi ja

1 2 1 2 2

1 1 1 1 0

0 0 0 0 0

(22) 0 1 0 1 2

2:0 3:2 2:0 4:6 3:6

1. Tur ska 2. Ita li ja 3. R. Ir ska 4. Ma |ar ska 5. Lih ten {tajn

3 1 2 2 2

3 1 1 0 0

0 0 0 0 0

(15)

Bli `i se mo `da i kqu~ ni duel u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo s Ita li jom u pe tak na Ma ra ka ni. Pod ko mand nom pa li com se lek to ra Pe tro vi }a pri pre me idu svo jim to k om, u do b roj at m os f e r i, pro `e te opre zom i op ti mi zmom

is hod - sma tra Bra ni slav Iva no vi}. Tra di ci ja ka `e da odav no or lo vi ne ma ju â&#x20AC;&#x17E;sklapâ&#x20AC;? jed ne se lek ci je ko ja pri pa da er vop skoj i svet skoj eli ti. - Sva ka ko da svim sr cem `e li mo da sru {i mo ne u go du tra di ci ju, jer za i sta bi bi lo le po ba ci ti na

Da sam tre ner... [ta bi tre ner Mar ko Pan te li} sa ve ta o vao na pa da ~u Mar ku Pan te li }u pre me ~a s Ita li jom? - Da ura di ono {to je ~i nio u pret hod ne 2-3 utak mi ce. Mi slim da su è qa i voq ni mo me nat pre sud ni ele men ti u ova kvim du e li ma. Zah te vao bi da sva ko pru ì mak si mum. Zna mo da igra mo, ali ni je sve u no ga ma, va `na je ~i sta gla va. In si sti rao bih i na lu cid no sti, u de li }u se kun de, jer jed na ta kva ne pred vi di va ide ja mo è da do ne se pre va gu - uz osmeh je od go vo rio Pan te li}. Iva no vi} je uz vra tio di plo mat ski na isto pi ta we: - Ima mo do bar stru~ ni tim, po zna je sve taj ne ove igre se lek tor, zna i nas u du {u, ta ko da }e nas bez pro ble ma mo ti vi sa ti i po de li ti pre ci zne za dat ke.

La ko vi} re vi zor UEFA Le pe ve sti sti gle su sa Ki pra gde je na IK UEFA ge ne ral ni se kre tar FSS Zo ran La ko vi} pro mo vi san u in ter nog re vi zo ra evrop ske ku }e fud ba la, a i da qe osta je ~lan Ko mi te ta za tak mi ~e we na ci o nal nih se lek ci ja. ê stit ke pr vom ope ra tiv cu FSS na iz u zet nom pri zna wu. u po gle du re zul tat skih o~e ki va wa. - Iskre no, mi slim da ova ge ne ra ci ja po la è naj te ì is pit pro tiv kva li tet nog i ne u god nog ri va la. Pro me we na eki pa azu ra igra od li ~an fud bal, uvek na re zul tat, zna ju u sva kom ~a su {ta im je ~i ni ti. Ima ju i ve li ku kre a tiv nost, po seb no su opa sni na pa da ~i ko ji mo gu i bez pra ve pri li ke da po go de mre ù. Kal ku la ci je nas ne za ni ma ju, a mo ra mo da od i gra mo na{ naj bo qi me~ ka ko bi smo iz bo ri li po zi ti van

ple }a ita li jan ski sa stav. Sa ta kvom am bi ci jom ula zi mo u utak mi cu. Za da tak ni je jed no sta van. Uz to, ne do pa da mi se ni to {to }e ri val bi ti tak mi ~ar ski ras te re }en. Bez im pe ra ti va ima{ slo bo du na te re nu, sve ti ide od no ge. Mi }e mo bi ti pod pri ti skom, ali na dam se naj bo qem - ve li cen tra for Mar ko Pan te li}. Od mah po pu lar ni Pan ta nu di i re cept za meg dan sa Ita li ja ni ma: - Tre ba da se fo ku si ra mo na na {u igru, do mi ni ra mo na te re nu, jer ima mo sjaj ne in di vi du la -

3 3 3 3 0

(17)

0 10:1 0 3:0 1 2:2 2 1:5 2 1:9

(19) 9 3 3 0 0

Gru pa 8

Da nas Azer bej yan - Nor ve {ka (15) Island - En gle ska (20.45)

1. Nor ve {ka 2. Island 3. En gle ska 4. Bel gi ja 5. Azer bej yan

1 2 1 2 2

1 1 1 1 0

0 0 0 0 0

0 1 0 1 2

2:0 2:3 6:0 5:3 1:10

3 3 3 3 0

Gru pa 9

Su tra Fran cu ska - Ka zah stan (16.45)

1. Slo va~ ka 2. Ru mu ni ja 3. Fran cu ska 4. Ka zah stan 5. Le to ni ja

2 3 1 3 3

2 1 1 0 0

0 2 0 2 0

0 0 0 1 3

3:0 3:1 3:0 1:2 0:7

6 5 3 2 0

Gru pa 10

Da nas Austri ja - Ho lan di ja (19) Luk sem burg - [kot ska (19.30)

1. Ho lan di ja 2. Austri ja 3. [kot ska 4. Bu gar ska 5. Lik sem burg

2 1 1 2 2

2 1 0 0 0

0 0 1 1 0

0 0 0 1 2

5:0 4:1 0:0 0:1 1:8

Do po be de vo di sa mo naj bo qe iz da we

Gru pa 7

Da nas Lih ten {tajn - Ita li ja Su bo ta Tur ska - Ma |ar ska

~etvrtak6.oktobar2011.

PAN TE LI] I IVA NO VI] HVA LE ITA LI JA NE, ALI VE RU JU U PO ZI TI VAN IS HOD NA PU NOJ MA RA KA NI

KVA LI FI KA CI JE MLA DIH ZA EP 2013.

1. Ne ma~ ka 2. BiH 3. Be lo ru si ja 4. Gr~ ka 5. Ki par 6. San Ma ri no

SPORT

c m y

dnevnik

6 3 1 1 0

Vig we vi} tre ner Ra da No vi tre ner Ra da bi }e Ne boj {a Vig we vi}, ob ja vqe no je na zva ni~ nom saj tu klu ba sa Ba wi ce. Vig we vi} je se zo nu po ~eo u Haj du ku iz Ku le, ali je sme wen zbog tri uza stop na po ra za, od to ga dva od Par ti za na i Cr ve ne zve zde. On }e na klu pi ti ma sa Ba wi ce za me ni ti Slav ka Pe tro vi }a, ko ji je ot pu {ten zbog lo {ih re zul ta ta. Vig we vi} je sa Ru da rom u Cr noj Go ri osvo jio ti tu lu i kup, a bio je pro gla {en i za tre ne ra go di ne.

Bra ni slav Iva no vi}

IZ ITA LI JAN SKOG TA BO RA

Pran de li po zvao Osval da Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Ita li je ]e za re Pran de li je u tim za me ~e ve pro tiv Sr bi je i Se ver ne Ir ske na knad no po zvao de bi tan ta, na pa da ~a Pa bla Osval da iz Ro me. Pran de li zbog po vre da ne mo è da ra ~u na na Ma ri ja Ba lo te li ja i \am pa o la Pa ci ni ja. Oni su se vra ti li u svo je klu bo ve, Man ~e ster si ti i In ter. Osval do je po sti gao tri go la u pet utak mi ca za Ro mu ove se zo ne. Se lek to ra Ita li je mo è da ra du je i ~i we ni ca da je zdrav stve no sta we na pa da ~a \u ze pea Ro si ja (Vi qa re al) do bro i on }e naj ve ro vat ni je bi ti u kon ku ren ci - Pa blo Osval do ji za tim. Ita li ja je ve} osvo ji - stvo, dok je Sr bi ji po treb na po la pr vo me sto u C gru pi kva li - be da za dru gu po zi ci ju i me sto u fi ka ci ja za Evrop sko pr ven - ba ra ù.

Mar ko Pan te li}

ce, i ne me wa mo na ~in igre. Ne tre ba da se bra ni mo, ka kav je slu ~aj bio, re ci mo, na onoj utak mi ci sa Fran cu skom ka da smo ra no po ve li, ima li igra ~a vi {e, a ne sve sno se po vu kli na svo ju po lo vi nu i ni smo sa ~u va li pred nost. Ba ne Iva no vi} je jo{ do dao: - Ova kve utak mi ce se pam te, ve li ki pro tiv nik do dat no in spi ri {e, uli va i pra vu ener gi ji ko ja te vo di do uspe ha. Za ni mqi ve su op se rav ci je dvo ji ce is ku snih re pre zen ta ti va ca po vo dom mo gu} no sti da pu na Ma ra kan ne od re a gu je na pra vi na ~in i ne pru `i po dr {ku ti mu ako ko la kre nu niz br do. - Strah od ne u spe ha uvek po sto ji, a taj ose }aj te te ra na pred, da se to ne do go di. Ni ka da ni smo pod ba ci li pred pu nom Ma ra ka nom i za sta li pred `e qe nim ci -

Slo ven ci Na re dov ni oj pres kon fe ren ci ji u Sta roj Pa zo vi bio je pri su tan i je dan slo ve na~ ki no vi nar, ko ga je za ni ma lo da li te za da }e su sret u Ma ri bo ru bi ti od lu ~u ju }i za pla sman u ba ra` i da qe osta je na sna zi. - Va {e {an se ra stu sa mo u sla u ~a ju na {eg po ra za od Ita li je, zbog to ga ne bih da bi lo {ta ko men ta ri {em. Sa ~e kaj mo da su sret na Ma ra ka ni pro |e - uz vra tio je qu ba zno Mar ko Pan te li}. De fan zi vac ^el si ja Ba ne Iva no vi} po nu dio je {i ri od go vor: - Mno go nam je Slo ve ni ja po mo gla ~i we ni com da je pro koc ka la ne ko li ko bo do va, do ve la nas u pri li ku da sa mi re {a va mo svo ju sud bi nu. Po tru di }e mo se da {an su is ko ri sti mo. Ni ka ko ne bi bi lo do bro da u Ma ri bor pu tu je mo sa im pe ra ti vom po be de. Ja sno je i za {to. To bi zna ~i lo da smo do `i ve li po raz od azu ra, a ta da ne bi bi lo la ko psi ho lo {ki se opo ra vi ti i ju ri ti po sva ku ce nu na go stu je}m te re nu po be du - po ja snio je Iva no vi}.

Ula zni ce Fud bal ski sa vez Sr bi je oba ve {ta va sve na vi ja ~e ko ji è le da ku pe ula zni ce za kva li fi ka ci o nu utak mi cu Sr bi ja - Ita li ja na dan od i gra va wa me ~a da }e pro daj no me sto, sa mo 7. ok to bra, bi ti bla gaj na sta di o na Par ti za na, u pe ri o du od 10 do 19 sa ti. Pro me na pro daj nog me sta ne mi nov na je po {to zbog bez bed no snih pro pi sa UEFA i for mi ra wa tri pre ste na oko sta di o na Cr ve ne zve zde. Na dan me ~a ne }e bi ti mo gu }e da se pri |e bla gaj na ma sta di o na na ko jem }e bi ti od i gra na utak mi ca. Ce ne ula zni ca kre }u se od 700 di na ra za se ver nu i ju `nu tri bi nu, 1.500 di na ra bo~ ni de lo vi is to~ ne tri bi ne, 2000 di na ra bo~ ni de lo vi za pa da, dok is tok cen tar ko {ta 2.000, a za pad cen tar 2.500 di na ra. qem. O~e ki va wa je su ve li ka, ne ka da i ne re al na. Od no som, za lag wem i è qom tre ba pri do bi ti pu bli ku. A, gre {ke su mo gu }e, one su sa stav ni deo igre. Mo ra se pre u ze ti od go vor nost i ri zik, a to na rod uvek pre po zna - kon sta to vao je Iva no vi}. Pan te li }e ve op se rav ci je su ne {to dru ga ~i je. - Pam tim da su nas mno gi ot pi sa li, ali vra ti li smo ve ru u srp ski fud bal, sa mo 3 bo da nas de li od ba ra à. Mo `da }e pu bli ka na -

kon 15 mi nu ta po ~e ti da zvi `di, po sle dva po gre {na pa sa. Ali, to je na wi ma, re~ je o kul tu ri na vi ja wa. Ako smo cen tar Bal ka na daj da to pre ne se mo i na ova kva sport ska de {a va wa, da am bi jetn bu de za pri ~u. Mi }e mo ulo `i ti mak si mum tru da da po sao ura di mo ka ko tre ba - obe }ao je Pan te li}. Ne ma di le me, or lo vi su sprem ni da ulo `e mak si mum tru da, zna wa i ener gi je ka ko bi pro na {li pu te ve do tri jum fa nad uvek ne u god nim Ita li ja ni ma. Z. Ran ge lov

ZVE ZDIN RE KON VA LE SCENT, BRA ZI LAC VI NI SI JUS PA [E KO

Ni ku da ne `u rim

Vi n i s ij u s Pa { e k o po no vo je u Be o gra du. Zve zdin Bra zi lac je u dru { tvu po r o d i c e u srp sku pre sto ni cu do pu to vao u no }i iz me |u utor ka i sre de, a na aero d ro m u Ni k o l a Te sla do ~e ka li su ga me n a x er Bo b an Pet ko vi}, sa i gra~ iz Cr ve ne zve zde Bru no Me zen ga, kao i klup ski pred stav ni ci. Tre ba lo je da Pa {e ko bu de ve li ko po ja ~a we u ti mu Ro ber ta Pro si ne~ kog, ali je to kom pri pre ma do `i veo te {ku po vre du, slo mqe na mu je no ga. Ope ri san je, a za tim se opo ra vqao pod nad zo rom le ka ra Vi ni si jus Pa {e ko Fla men ga u Bra zi lu. - Ose }am se od li~ no. Bo la dam da na i da ra dim s lop tom. vi {e ne ma. Pre me sec da na Uglav nom {u ti ram ili `on sam po ~eo da tr ~im, a pre se - gli ram i ne ose }am ni ka kve

pro ble me - re kao je Pa {e ko po do la sku u Be o- grad. Iz Bra zi la je do neo le pe ve sti. - Le ka ri pod ~i jim nad zo rom sam bio su se ras pi ti va li do kle tra je pr vi deo se zo ne u Sr bi ji i ka `u da }u i u tom de lu od i gra ti ne ko l i k o utak mi c a. Ipak, ne }u da `u rim, ve} }u sa mo pot p u n o spre man iza }i na te ren. Te {ko je sa da re }i kad }e to bi ti, ali je dva ~e kam - do dao je Pa {e ko. Upo znat si sa si tu a ci jom u klu bu. - Pra tio sam pre ko in ter ne ta re zul ta te, a i re dov no sam se ~uo sa Me zen gom. Bi }u sad sva ki dan na Ma ra ka ni, a ve ru jem usko ro i na te re nu - is ta kao je Pa {e ko.

~etvrtak6.oktobar2011.

sport

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Su per li ga{ sa mo re mi zi rao Vojvodina - Veternik 1:1 (0:1) VE TER NIK: SC „Vujadin Bo{kov”, gledalaca 100, sudija Ki{~epegi (Novi Sad), strelci: Mereba{vili u 77. za Vojvodinu, a @igi} u 37. minutu za Veternik. VOJ VO DI NA: Jano{evi}, Vuli~evi}, Pavlovi}, Axuru, Frimpong, Karan, Smiqani}, Novakovi}, Brankovi}, Jao, [kuleti}. Igrali su jo{: Supi}, Trajkovi}, \uri}, Mereba{vili, Ili}, Abubakar, Borojevi}. VE TER NIK: Andrija{evi}, Faber, Dragojevi}, [moqa, Slijep~evi}, Mijajilovi}, Kiti}, Markovi}, Stevanovi}, @igi}, Babi}. Igrali su jo{: B. Be~eli}, Malinovi}, Bjelajac, S. Be~eli}, Karanovi}, Pejovi}, Cvetojevi}, Sedlar, Vukanac. Planirano je bilo da fudbaleri Vojvodine ju~e odigraju prijateqsku utakmicu humanitarnog karaktera sa ekipom Radni~kog u Obrenovcu. Povod za ovaj me~ je bilo prikupqawe finansijskih sredstava za transplantaciju srca Ivana Batini}a,na`alost, u no}i izme|u utorka i srede on je preminuo pa je utakmica otkazana. Novosa|ani su se dogovorili sa Veternikom i ta utakmica je odigrana u SC „Vujadin Bo{kov”. Trener crveno-belih Dejan Vuki}evi} `eleo je da proveri pojedine igra~e po{to u

slede}oj prvenstvenoj utakmici sa Radom ne}e mo}i da ra~una na poùtelog Trajkovi}a. Zato je za Vuki}evi}a bilo korisno da na delu vidi potencijalne zamene Dejana Karana i Abrahama Frimponga. U prvom poluvremenu Vojvodina je imala blagu inicijativu i nekoliko poku{aja Antvija Jaoa i Brankovi}a, ali su jedini gol postigli Veterni~ani u 37. minutu. Nemawa @igi} je dobio jednu dubinsku loptu i uspeo da pogodio suprotni ugao gola koji je branio Jano{evi}. U drugom poluvremenu u obe ekipe izmewen je veliki broj igra~a, a apsolutnu inicijativu imali su crveno-beli. Ka golu gostiju {utirali su Mereba{vili i Brana Ili}, a izjedna~uju}i gol postigao je upravo Georgi Mereba{vili u 77. minutu, posle dodavawa Abubakara. U 82. minutu stopostotnu {ansu nije iskoristio Brane Ili}. U 87. minutu iz slobodnog udarca Meriba{vili je pogodio stativu. - @eleo sam da proverim nekoliko igra~e, pre svih Karana a onda i Frimponga - rekao je Vuki}evi}. - Ne moè da me raduje to {to su vi{e angaòvawa prikazali prvotimci nego oni koji se bore za mesto u ekipi. Ko zna, mo`da od wih i previ{e traìm. A. Predojevi}

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJE

Rok sa sru {io li de ra Novi Sad - Radni~ki (N) 1:0 (0:0) NO VI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 600, sudija: S. Jovanovi} (Beograd). Strelac: Roksa u 88. minutu(jedanaesterac). @uti karotni: Donovi}, Jakovqevi}, Roksa (Novi Sad), Man~i} i Pej~i} (Radni~ki). NO VI SAD: Donovi} 7, Lazarevski 8, Mago~ 7, Skopqak 7, Jakovqevi} 6, Mi{an 6 (od 81.Raki}), Roksa 8 (od 90. Filipovi}), Balabanovi} 8, Jovanovi} 7 (od 69. Baji} 7), Milovac 6, Mr|anin 6. RAD NI^ KI (NI[): Vaskovi} 6, Stamenkovi} 7, Dojki} 7, Simov 6, Mileki} 6, Petrovi} 6 (od 49. Radosavqevi} 7), Pej~i} 6, Jovanovi} 7, Man~i} 6, Miti} 6 (od 81. M. Jovanovi} -), Pej~i} 6 (od 60. J. Jovanovi} 6). Fudbaleri Novog Sada u derbiju 9. kola Prve lige savladali su lidera prvenstva i dosad jedinu nepora`enu ekipu, ni{ki Radni~ki 1:0, golom Darka Rokse iz jedanaesterca u 88. minutu. Derbi na Detelinari nije opravdao o~ekivawa preko 600 qubiteqa fudbala u prvih sat vremena igre. Novosa|ani su sa dosta respekta u{li u me~, sa primarnim ciqem da pre svega sa~uvaju svoju mre`u i eventualno iz prekida ugroze gol gostiju. Jedinu {ansu u prvom poluvremenu imali su kanarinci u 7. minutu kada je Roksa sjajno cen-

tar{ut, a lopta je umalo prevarila nesigurnog Vaskovi}a. Dva minuta kasnije preslikana situacija, ali drugi akteri. Skopqak je dubinskom loptom uposlio Jovanovi}a, koji je za malo bio neprecizan. Najboqu priliku Novosa|ani su imali u 65. minutu i pravo je ~udo kako ùto - plavi nisu do{li u vo|stvo. Roksa je izveo korner, golman Vaskovi} je nespretno intervenisao, lopte se dokopao Skopqak, ali ga je poklon ~uvara mreè iznenadio i {ansa je Mi lo rad Ba la ba no vi} pru ìo do bru par ti ju propala. UlaFo to: N. Sto ja no vi} u me ~u s Ni {li ja ma skom u igri Batrirao, ali su se Mr|anin i Jo- ji}a kanarinci su dobili na vanovi} sudarili u skoku i lop- agilnosti i prodornosti, zaita je zavr{ila tik iznad gola grali su na sve ili ni{ta u poRadni~kog. sledwih 20 minuta, a kao plod Do novih uzbu|ewa ~ekalo se takve igre je i penal dosu|en u do 56. minuta.Lazarevski je od- 88. minutu. Roksa je preciznim li~no uposlio Milovca koji je pasom odli~no snimio usamqemaltene iz kornera uputio cen- nog Baji}a koji se na{ao o~i u

Ane mi~ ni Som bor ci Kolubara - Radni~ki (S) 2:0 (0:0)

Pe tar Kur }u bi}

KUQANI ZASUKALI RUKAVE

Sle di upo zna va we Pauza u superliga{kom prvenstvu je vi{e nego dobro do{la fudbalerima Hajduka iz Kule. Treba se setiti da su Kuqani pred start sezone promeni li klup sko ru ko vod stvo, stru~ni {tab i igra~ki kadar i da su nakon ~etiri kola prvenstva bili hit sa ~etiri pobede. Potom je usledila slabija rezultatska serija: tri poraza u prvenstvu i eliminacija iz Kupa, kao i promena {efa stru~nog {taba. - Pauzu koristim za upoznava we sa igra ~i ma, re dov no treniramo, a planirali smo dve prijateqske utakmice, danas sa Spartakom ZV u Ba~koj Topoli i u subotu na na{em terenu sa Bor~om. Posle toga ulazimo u mikro ciklus kako bismo sve podredili tome da, ako mo`emo, prvi pobedimo Radni~ki iz Kragujevca - ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka Pe tar Kur }u bi} i do da je: @elim malo boqe da upoznam fudbalere, da upoznam wihov na ~in raz mi {qa wa, wi ho ve

ìvote i ambicije, da dobijem informacije iz prve ruke, jer uvek }e se ~ovek lak{e pri~a u ~etiri oka nego u kolektivu. Tako }u dobiti informacije o eventualnim problemima ukoliko ih imaju i koji ih ti{te, a koje ne iznose u grupi. Jednostavno, èlim da steknem celovitu sliku o svakom pojedincu. Mo`da i oni imaju meni ne{to da kaù, {to ne bi kada smo svi zajedno. Dakle, sledi jedan normalan vid upoznavawa - kaè Kur}ubi}. Ho}e li u obe utakmice svi igra~i dobiti {ansu? - Svi igra~i }e dobiti {ansu u te dve utakmice, a da li }e neki igrati obe ili samo jednu vi de }e mo, jer ima mo ne kih problema sa sitnim povredama. Lali} je ne{to bolestan, Jovanovi} je malo rovit i pita we je da li }e oni bi ti spremni za susret sa Spartakom. Uglavnom, svi koji budu zdravi }e igrati - rekao je Kur}ubi}. \. Bojani}

SVETSKO PRVENSTVO U BAKUU

Dre no vak za u sta vqen Srpski bokser Aleksandar Drenovak izgubio je u kategoriji do 75 kilograma od Ukrajinca Jevgenija Hitrova u ~etvrtfinalu Svet-

skog prvenstva u Bakuu. Reprezentativac Srbije izgubio je na poene 34:15. Ipak, Drenovak je plasmanom me|u osam najboqih osigurao plasman na Olimpijske igra u Londonu.

LA ZA RE VAC: Gradski stadion, gledalaca: 400. Sudija: Ili} (]uprija). Strelci: Stojanovi} u 48. i Grkajac u 85. minutu. @uti kartoni: Sredojevi}, Dimitrijevi}, Stevanovi} (Kolubara), Vejinovi} (Radni~ki). Crveni karton: Stevanovi} (Kolubara) u 25. minutu. KO LU BA RA: Luki} 7, Jankovi} 7, Sredojevi} 7, Dimitrijevi} 7, Ili} 7, Vasiqevi} 7, Marinkovi} 7 (od 89. Savi}evi} –), Grkajac 7 (od 90. Rundi} –), Stevanovi} – , Medi} 8, Stojanovi} 7 (od 76. Jovanovi} –). RAD NI^ KI (S): @akula 7, Vejinovi} 6, Tanasi} 7, \okovi} 6, Dabi} 7, Toma{evi} 6, Zeli} 6, Marjanovi} 6, @drwa – (od 21. Mili} 6, od 69. Koji} –), Resanovi} 7, Beli} 7. Lazarev~ani su nastavili pobedonosnu seriju savladav{i anemi~ne Somborce. U prvih 15. minuta Lazarev~ani su opsedali gol

1. Ko lu ba ra 9 2. Rad ni~ ki (N) 9 3. Ba nat 9 4. Slo ga (K) 9 5. Te le op tik 9 6. No vi Sad 9 7. In |i ja 9 8. Do wi Srem 9 9. Be `a ni ja 9 10. Pro le ter 9 11. Mla dost (L) 9 12. Mla de no vac 9 13. Sin |e li} 9 14. Rad ni~ ki (S) 9 15. Srem 9 16. Na pre dak 9 17. ^u ka ri~ ki 9 18. M. rad nik 9

7 6 4 4 4 4 4 3 2 4 2 3 3 2 1 1 1 1

0 2 3 3 2 2 1 3 6 0 5 2 1 3 5 5 4 3

2 1 2 2 3 3 4 3 1 5 2 4 5 4 3 3 4 5

16:6 14:8 9:5 9:6 13:7 10:10 10:10 7:5 5:4 6:9 6:7 12:14 15:16 7:11 10:12 4:8 8:17 6:12

1:0 2:0 2:0 0:0 0:1 2:0 5:1 0:2 0:0 21 20 15 15 14 14 13 12 12 12 11 11 10 9 8 8 7 6

U sle de }em ko lu (8/9. ok to bar) sa sta }e se: Srem - Ba nat, Na pre dak - Mla de no vac, Rad ni~ ki (N) Slo ga (K), Mla di rad nik - No vi Sad, In |i ja - Do wi Srem, Pro le ter - Mla dost (L), ^u ka ri~ ki - Te le op tik, Rad ni~ ki (S) - Sin |e li}, Be `a ni ja - Ko lu ba ra.

o~i sa Vaskovi}em, kome ni{ta drugo nije preostalo nego da ga sru{i, a sigurni sudija Jovanovi} pokazao je na belu ta~ku. Siguran izvo|a~ najstro`e kazne bio je Darko Roksa, za ~etvrtu pobedu doma}ina i prvi poraz Ni{lija. I. Grubor

In |i j ci za slu `e no Mladost – In|ija 0:2 (0:0)

@akule, pa je prvu izglednu priliku imao Grkajac u 12. minutu kada je {utirao pored gola. U 25. minutu doma}ini ostaju sa igra~em mawe posle drugog ùtog kartona mladog Aleksandra Stevanovi}a. Po proceni sudije Ili}a, dva puta je simulirao prekr{aj i oba puta mu je pokazan ùti karton, stekao se utisak drugi put prestrogo. I sa igra~em mawe Lazarev~ani nastavqaju sa aticima na gol Somboraca. Marinkovi} u 43. poga|a stativu, a u 45. minutu poni{ten je gol zeleno-crnima zbog ofsajda. U 47. minutu Stojanovi} je sa par metara prokockao idealnu priliku, ali 60 sekundi kasnije uspeo je da zatrese mreù gostiju. Gosti su posle primqenog gola opsedali gol doma}ina, Luki} je u par navrata dobro intervenisao, Grkajac je u 80. prokockao novu priliku, ali je to sve ispravio pet minuta zakucao loptu u mreù nemo}nog @akule. Z. L.

Od li~ ni Srem ci

No vi Sad - Rad ni~ ki (N) Te le op tik - Pro le ter Do wi Srem - M. rad nik Be `a ni ja - Srem Mla de no vac - Ba nat Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (S) Sin |e li} - ^u ka ri~ ki Mla dost (L) - In |i ja Slo ga (K) - Na pre dak

LU ^A NI: Stadion u Lu~anima, gledalaca: 300. Sudija:Luki} (Beograd). Strelci: Dimitrov u 51. i Lemaji} u 68. minutu. @uti kartoni: Lazovi}, Dragutinovi}, Milunovi}, Poturovi} (Mladost), Dimitrov, Vujasin (In|ija). MLA DOST: Krznari} 6, Dragutinovi} 5 (od 55. Gruji~i} 5,5), Milo{evi} 5, Milunovi} 5, Sini{a Jeremi} 5, Lazovi} 5 (od 73. Tomi} –), Vasi} 6, Avramovi} 5, Slavi{a Jeremi} 6, Udovi~i} 6, Milosavqevi} 5 (od 53. Poturovi} 6). IN \I JA: Dizdarevi} 7, Kolarov 7, @ivkovi} 7, Josifovski 7, Vujasin 7, Tom~i} 7, Cvetkovi} 7, Dimitrov 7 (od 61. Todorovi} 7), Kosti} 7, Lemaji} 8 (od 88. Keki} –), Dubaji} 7 (od 45. Vukoi~i} –). In|ija je u Lu~ane do{la po bod, ali je hrabrom igrom zaslu`eno osvojila tri.Slavi{a Jeremi} spetqao se u 8. minutu pole Avramovi}evog proigravawa i prva prilika na utakmici je propala.

Do ma }in ni kad lak {e

Dowi Srem – Mladi radnik 2:0 (1:0)

Teleoptik - Proleter 2:0 (0:0)

PE ]IN CI: Stadion Suva~a, gledalaca: 250. Sudija: Trailovi} (Zaje~ar). Strelci: Petkovi} u 29. (iz penala) i To{i} u 90. minutu. @uti kartoni: ôrda{i} (Dowi Srem), Morariu, A. Tasi} i Jovanovi} (Mladi radnik). DO WI SREM: Star~evi} 7, To{i} 7, Josimov 7, Vukobrat 8, Prqevi} 8, Bukorac 8, Petkovi} 8 (od 71. Markovi} 7), [u{war 7 (od 65. Ristov 7), Jankovi} 7 (od 85. Jovanovi}), ôrda{i} 8, Laki}evi} 7. MLA DI RAD NIK: Pejovi} 7, Stanojevi} 7, Moraiu 7, A. Tasi} 6 (od 52. Rankovi} 6), Joki} 6, Ivanovi} 7, Jeremi} 7 (od 85. Damwanovi}), Nedeqkovi} 7 (od 65, Lepojevi} 6), Veselinovi} 7, Vidi} 7, Jovanovi} 7. Posle duè vremena trener pe}ina~kog prvoliga{a Bogi} Bogi}evi} imao je na raspolagawu sve fudbalere. U 29. minutu Petkovi}a je Jovanovi} sru{io u kaznenom prostoru i sudija Trailovi} bez razmi{qawa je pokazao na belu ta~ku. Petkovi} je bio siguran.Do kraja poluvremena doma}i su imali jo{ nekoliko izglednih prilika. U nastvaku Dowi Srem je propustio jo{ jednu lepu priliku, da bi onda gostuju}i fudbaler Nedeqkovi} sjajnim {utem pogodio stativu gola doma}ina. Kako se utakmica pribliàvala kraju, Dowi Srem je imao sve ve}u inicijativu. I kada su svi o~ekivali da }e doma}in s minimalnom predno{}u do}i do tri boda, pred golom Mladog radnika najboqe se sna{ao To{i} i doveo svoju ekipu u vo|stvo od 2:0. @. Radivojevi}

ZE MUN: Stadion Teleoptika, gledalaca 400, sudija: Koci} (Vlasotince). Strelci: Mitrovi} u 56. i Joji} u 64. minutu. @uti kartoni: Vukasovi} (Proleter). TE LE OP TIK: Filipovi} 7, Popara 6, Ivkovi} 6 (Milovanovi}), Markovi} 6 (\okovi}), Mitrovi} 8, Joji} 7, Vujovi} 6, Crnoglavac 7, Ostoji} 7, @ivkovi} 6 (Quji}). PRO LE TER: B. Bogunovi} 6, Tanasin 6, \or|evi} 6 (Asani), Radakovi} 7 (S. Bogunovi} 6), @igi} 6, Desnica 7, î~ak 6 (Gali}), Vukasovi} 6, Damwanovi} 6, Sekuli} 7, Zec 6. Teleoptik je i ovoga puta bio uspe{niji od novosadskog Proletera, zasluèno je slavio sa 2:0. Doma}ini nisu nikad lak{e do{li do pobede u duelima sa ekipom sa Slane bare. Ve} u 2. minutu Vujovi} je bio za malo neprecizan, a u 10. minutu Crnoglavac je pogodio pre~ku.Do kraja poluvremena vi{e nije bilo ve}ih uzbu|ewa. U drugom poluvremenu gosti su bili ravnopravni, ali su wihovi napadi bili jalovi. Doma}i su iz dva poklona gostiju postigli golove. U 56. minutu Mitrovi} je sa oko 15 metara neometan od rivala pogodio mreù iza Bogunovi}a. Nekoliko minuta kasnije isti igra~ je oteo loptu, uposlio Joji}a, kome nije bilo te{ko da pogodi mreù. U 70. minutu sudija je neopravdano svirao penal za doma}ine, Joji} je iz drugog poku{aja bio precizan, ali ga je sudija opravdano poni{tio.U posledwim minutu doma}in je preko mitrovi}a pogodio pre~ku. D. Ivani}

Deset minuta kasnije Dizdarevi} je u{ao u Milunovi}ev {ut i spasao mreù zeleno-belih. @arko Udovi~i} u 22. minutu uhvatio je centar{ut Slavi{e Jeremi}a i pogodio stativu. To su bile prilike doma}ina, a zatim je In|ija imala svoju {ansu. Cvetkovi} je {utirao a Milunovi} dobro u{ao u blok. Dubaji} je u 31. minutu imao jo{ jednu {ansu za In|iju, ali je Krznari} bio na mestu. Sr|an Dimitrov je u 51. minutu majstorski izveo slobodan udarac sa 20 metara, Krznari} se izvio ali je lopta zavr{ila u mreì Mladosti. Gruji~i} je u 65. minutu {utirao, utr~ao je Udovi~i} ali je golman In|ije bio brì. Minut kasnije Gruji~i} je mlako {utirao sa 10 metara pa je lopta zavr{ila u Dizdarevi}evom naru~ju.Proma{aj lu~anskog prvoliga{a kaznio je Lemaji} u 68. minutu, rezantnim udarcem poslao je loptu u Krznari}evu mreù. M. J.

Be à ni ja – Srem 0:0 BE O GRAD: Stadion Beànije, gledalaca: 300. Sudija: Milovanovi} (Lajkovac). @uti kartoni: Dobra{inovi}, Matovi} (Beànija), Mili}, Baqak, [inik (Srem). Crveni karton: Baqak u 90. minutu (Srem). BE @A NI JA: Puleti} 7, Skokna 6, Breàn~i} 7, Matovi} 6 (od 86. Nedeqkovi} –), Stanov~i} 6, Jani~i} 7, Putin~anin 7, Dobra{inovi} 6 (od 55. Blagojevi} 6), Anteq 7, @ivkovi} 6 (od 62. \uri~i} –), Le~i} 6. SREM: Baji} 7, Mili} 6, [inik 6, Baqak 6, Tatomirovi} 7, Milosavqevi} 7, Jankovi} 6 (od 75. Nenadovi} –), Obradovi} 7 (od 90. Vu~kovi} –), Vuka{inovi} 7, Sin|i} 6, Filipovi} 6 (od 63. Trebovac –). Beànija je bila boqi rival tokom celog susreta, ali je bila slaba u zavr{nici, pa je umesto o~ekivane pobede ostvarila ~etvrti nere{en rezultat na svom terenu. Doma}in je u prvom poluvremenu imao nekoliko izglednih prilika, a gosti jednu, ali su mreè mirovale. U nastavku me~a igralo se uglavnom na polovini gostiju, re|ale su se prilike pred golom Baji}a, me|utim, sve je ostalo na poku{ajima pa su gosti ostavrili ciq, osvojili su bod. M. M.

c m y

dnevnik

TEMA

SPORT

~etvrtak6.oktobar2011.

DA LI PRO BLE MI U SPEN SU I â&#x20AC;&#x17E;MI LE NI JU MUâ&#x20AC;? UGRO @A VA JU EVROP SKO PR VEN STVO RU KO ME TA [A U NA [OJ ZE MQI

DI REK TOR SPEN SA BO RIS BAR JAK TA RE VI]

Trud nam ne maw ka

Nakon Toplaninog pu{tawa menice na naplatu zbog napla}enih ra~una za grejawe ra~un Spensa je blokiran, tako da situacija u ovom preduze}u nije sjajna. ^eka se ishod pregovora dva pomenuta preduze}a i Grada kako bi se ovaj problem nekako re{io.

da najboqe rukometa{e Evrope. - Mi se borimo svim snagama da obezbedimo potrebne uslove za takmi~ewe u Novom Sadu, pa nam ovaj slu~aj sa Toplanom sigurno ne ide na ruku. Qudi iz EHF-a bili su u inspekciji, ukaza-

Bo ris Bar jak ta re vi}

Uz to, delegacija iz Evropske rukometne federacije (EHF) posetila je Novi Sad jo{ 13. septembra kada su obavili planiranu inspekciju i kada su uo~eni izvesni nedostaci koji moraju biti otkloweni zbog odr`avawa rukometnog prvenstva. Krajwi rok za ispravqawe uo~enih nedostataka je prolongiran za 1. novembar kada sve mora biti pod konac kako takmi~ewe jedne od grupa EP u Novom Sadu ne bi do{lo u pitawe. Sve ovo zatalasalo je novosadsku sportsku javnost koja se pita da li }e imati priliku da u januaru naredne godine u Spensu gle-

li su na sve {to treba da se odradi, a mi smo im pokazali {ta smo od wihovih zahteva ispunili. Predstavnici Evropske rukometne federcije nisu imali velikih zamerki, ono {to su kazali odnosilo se na sre|ivawe svla~ionica, plo~ica, vrata, slavina, kao i doterivawa VIP i pres prostora. Uglavnom, radi se o velikom broju sitnih nedostataka koje moramo ispraviti. Ina~e, Grad je upravo za pomenutu namenu obezbedio izvesnu svotu novca iz buxetske rezerve - rekao je direktor Spensa Boris Barjaktarevi}.

VE LI MIR MAR JA NO VI], PRED SED NIK RU KO MET NOG SA VE ZA SR BI JE

Ko qe mo bi ka za ki lo me sa S obzirom na to da je Rukometni savez Srbije odgovoran za organizaciju Evropskog {ampionata u januaru 2012. godine, pitali smo predsednika Saveza Velimira Marjanovi}a za mi{qewe o problemima u Spensu i eventualnoj mogu}nosti da se novosadska grupa, u slu~aju da Spens ne ispuni visoke kriterijume EHF, preseli u neki drugi grad. - U celoj ovoj pri~i ima ne{to simptomati~no. U isto vreme u dva vojvo|anska grada, gde treba da se odrè dve grupe EP, do{lo je do problema. Spensov ra~un blokiran je zbog Toplane, a u Vr{cu Milenijum ima problema zbog gasa i grejawa, kao da toga nije bilo prethodnih godina. Sada, tri meseca pre po~etka EP ucewuju se sportski objekti i èle da naplate ne{to {to traje godinama. Ne èlim da ulazim u detaqe, ali simptomati~no je to da su svi verbalno za Evropu, a kada ona do|e na vrata, nebitno u kom segmentu, onda teramo Evropqane iz Srbije. Meni to tako deluje, a mo`da i nisam u pravu - kaè Velimir Marjanovi}. Prema wegovim re~ima, tamo gde su se o~ekivali problemi, u Pioniru (Beograd) i âiru (Ni{), nema takvih pri~a, a tamo gde veruje{ da je sve besprekorno (Novi Sad i Vr{ac) pojavquju se problemi. - Da je takmi~ewe u hokeju mo`da bismo mogli i bez grejawa, ali s obzirom da se radi o rukometu, gde se o~ekuje po 6.000 qudi u halama, to je nemogu}e. Jesmo entuzijasti, ali ne ba{ toliki. Ono {to se dogodilo pre koji dan na EP odbojka{ica nema cenu, a ne da se spomiwu neke menice i problem sa grejawem.

Ve li mir Mar ja no vi}, pred sed nik RSS

Da li u ovoj pri~i ima politi~ke pozadine? - Izgleda da svako gleda svoj interni posli}, a zajedni~ki interes ostaje po strani.Slutim da }e biti potrebno da se politika ume{a s vi{eg nivoa, jer Evropski {ampionat nije bitan samo za na{ Savez, daleko ga prevazilazi, ovde je re~ o dr`avi. Jo{ u 19. veku bilo je grejawa u halama, pozori{tima... Nije izabran pravi put da se re-

{avaju neki lokalni problemi u odnosu na zna~aj ove sportske manifestacije i bojim se da ne koqemo bika za kilo mesa. Danas u Srbiju ponovo dolazi kontrola EHF-a? - Ajde {to kasne radovi, to }e qudi iz EHF-a progutati i mo`e im se objasniti da je to zbog te{ke ekonomske situacije, ali kada bismo im rekli i za probleme sa grejawem i gasom uhvatila bi ih panika. Zato }e-

mo se silno potruditi da takve informacije ne dopru do wih. Nadam se da }e novosadski ~elnici re{iti problem u Spensu. Imamo odli~nu saradwu s direktorom vr{a~kog Milenijuma, a u posledwa tri meseca otkako je u Spens do{ao za direktora Boris Barjaktarevi} uradili smo mnogo. U slu~aju da Spens i Milenijum ne budu u funkciji, da li RSS ima alternativu? - Imamo mi re{ewe i za to. Ali, onda sve to dobija drugu dimenziju, to nije dobro, onda vi{e to nije pri~a o regionalnoj rasprostrawenosti, ve} je suprotno nekoj na{oj rukometnoj politici. Pojedina~na iskakawa unesu nemir, a radi se o doga|aju od najve}eg dràvnog pa tek onda sportskog interesa. Ne mogu ni da zamislim kakav bi to bio skandal kada se u Novom Sadu ne bi igrale utakmice Evropskog prvenstva! Ja, kao stanovnik Novog Sada bih bio jako nesre}an i smatrao bih to i kao svoj li~ni neuspeh. Setimo se samo koliko smo uloìli truda, znawa i muka da dobijemo ovo takmi~ewe, a sada da sve to prokockamo. [ta bi Segedin i Vesprem dali da su oni umesto nas organizatori EP, a bili su kandidati. Marjanovi} veruje da }e gradona~elnik Novog Sad, kao i direktor Spensa, sve u~initi da re{e ovaj problem. - Mo`da je trenutak da se ume{a i Vlada Vojvodine i da se odredi po tom pitawu po{to se radi o dva vojvo|anska grada. Na{a èqa je da cela Srbija uìva u ovom velikom rukometnom doga|aju, a ne samo Beogra|ani i Ni{lije - istakao je predsednik RSS-a. Jo vo Ga li}

SPORT SKO DRU [TVO PAR TI ZAN PRO SLA VIL O 66 GO DI NA

Du {ko Vu jo {e vi} na ~e lu Gotovo dve decenije Danko \uni} je vodio Jugoslovensko sportsko dru{tvo Partizan, jedno od najtrofejnijih u Evropi i svetu. Za to vreme, Partizan je u mnogim sportovima osvajao trofeje, bilo je mnogo radosti, ali i tuge. Sada je do{lo vreme da neko drugi preuzme kormilo sportske porodice crno-belih klubova. Tu ~ast, ali i veliku obavezu preuzeo je Du{ko Vujo{evi}, proslavqeni ko{arka{ki stru~wak i jedan od trenera koji je jedan od najtrofejnijih u SD Partizan uop{te.

Partizan, aktuelni prvak Evrope. Najuspe{nija ekipa u `enskoj konkurenciji je Ko{arka{ki klub Partizan, osvaja~ duple krune. Najboqa seniorka je karatiskiwa Ivana ^omagi}, a najuspe{niji senior kapiten VK Partizan Vladimir Vujasinovi}. Priznawe za najboqeg trenera oti{lo je u ruke Igora Milanovi}a, u~iteqa crno-belih vaterpolista. Iako je iza sebe vodio na stotine te{kih i vrlo bitnih utakmica na klupi Partizana i

bogatija za deset titula {ampiona dràve i osam nacionalnih kupova. Sportsko dru{tvo je preìvelo krize i raspade dràva i pokazalo da bavqewe sportom ima vi{i smisao i da je to ~astan posao - rekao je Vujo{evi}. On je istakao da mu je ciq da nastavi kontinuitet uspe{nih rezultata i naglasio da }e SD i ubudu}e pomagati svim svojim sekcijama. - Pred nama je 2012. godine a ciq je, iako su mnogi to ve}

Go di na za pam }e we Na gala sve~anosti, u prisustvu velikog broja biv{ih i sada{wih sportista, Partizan je proslavio svoj 66. ro|endan, a dodela priznawa onima koji su obele`ili takmi~arsku godinu za nama je bila preduga. Jer, Partizan je u gotovo svim kolektivnim sportovima dominirao, osvajao titule, bilo je uspeha i u pojedina~nim sportovima, Partizanovi sportisti su okosnice mnogih Pr va ci Evro pe i Sr bi je: va ter po li sti Par ti za na re pre zen ta tiv nih selekcija Srbije...Zato }e tak- imao bezbroj javnih nastupa, u~inili, da {to vi{e na{ih mi~arska 2010/11. godina ostati Vujo{evi} nije uspeo da savla- sprotista obezbedi plasman na upisana zlatnim slovima u ana- da tremu prilikom prvog obra- Olim pij ske igre u Lon do nu. le bogate istorije JSD Parti- }awa kao predsednik SD Par- ^ast mi je da sa ovog mesta, u zan i nije ni ~udno {to je dodela tizan. novom zvawu, mogu da vam ~epriznawa najistaknutijim spor- Ove godine je sportskom stitam 66. ro|endan. Sre}no tistima i sekcijama trajala podru{tvu uspelo {to nijednom bilo vama a sre}no i tebi Parla sata. Najuspe{niji sportski sport skom ko lek ti vu ni ka da tizane - rekao je Vujo{evi}, kolektiv je Vaterpolo klub nije kod nas. Na{a riznica je koji je novinarima potom re-

kao da }e amaterski raditi posao predsednika.

â vi} pot pred sed nik Novi potpredsednik je najuspe{niji srpski pliva~ svih vremena Milorad âvi}. - Ovo je za mene velika ~ast, obaveza i veliko zadovoqstvo i bi}u sre}an ako ponovim pet odsto uspeha koje je imao Partizan za vreme Danka \uni}a. Voleo bih da slede}e godine na ovom mestu sam sebi uru~im priznawe povom dobrog rezultata na OI u Londonu - izjavio je âvi}. Dosada{wi predsednik Danko \uni} ponosan je na protekle dve decenije uspe{nog rada. - Zbog svega {to se de{avalo u dràvi, posledwih 20 godina nisu bile nimalo lake. Ta te{ka vremena Partizan je preìveo i {to je najva`nije ostvario je kontinuitet vrhunskih rezultata. Posledwa godina je ne{to {to se svi nadamo da }e se ponoviti, ne jednom ve} vi{e puta. Protekla godina mi je dala za pravo da kaèm dosta. Posledwih godinu dana radili smo na formirawu novog rukovodstva koje }e biti garancija da }e i u budu}nosti biti dobrih rezultata. To garantuju dva imena: Dule Vujo{evi} i Neboj{a [apowi} - rekao je \uni} i zahvalio se SD Partizan i svim klubovima crnobele familije ~iji je on deo od 1965. godine.

OD DA NAS DO SU BO TE

Ru ko met na Evro pa u Sr bi ji Konferencija {efova delegacija u~esnika Evropskog prvenstva 2012. godine u Srbiji odr`a}e se od danas do subote u Beogradu. U tri radna dana, predstavni ci 16 reprezen ta tivnih selek ci ja, ~el ni ka Evropske rukometne federacije i Rukometnog saveza Srbije razgovara}e o svim pitawima vezanim za odr`avawe najkvalitetnijeg takmi~ewa u evropskom rukometu, koje je na programu od 15. do 29. januara 2012. godine. Svoja izlagawa ima}e predstavnici EHF-a, kao i Organi-

zacionog odbora EURO 2012, a svi gosti na{e prestonice ima}e priliku i da posete Beogradsku Arenu, halu u kojoj }e se igrati me~evi glavne faze, kao i finalni vikend, a koja }e biti najve}a dvorana u kojoj se do sada igrao najboqi evropski rukomet. Posledweg dana sastanka, u subotu, ~lanovi delegacija }e prema grupama u kojima nastupaju posetiti gradove doma}ine preliminarne faze (Beograd, Ni{, Vr{ac i Novi Sad), hale u kojima }e igrati, kao i odre|ene hotele.

IZ BOR EAA

Fa ra i Sa vi no va naj bo qi Britanac somalijskog porekla Mo Fara najboqi je atleti~ar Evrope u izboru Evropske atletske asocijacije (EAA). On je to priznawe dobio zahvaquju}i zlatnoj medaqi na prvenstvu sveta u Daegu u trci na 5.000 metara i evropskom rekordu na 10.000 metara. Fara je tek tre}i Evropqanin kome je u skoro dve decenije po{lo za rukom da osvoji svetsku titulu na 5.000 metara. Za najboqu evropsku atleti~arku progla{ena je Ruskiwa Marija Savinova, koja je osvojila titulu svetske {ampionke u trci na 800 metara. Nagrade su dodeqene na osnovu glasova navija~a, predstavnika medija, ~lanica Evropske atletske asocijacije, kao i na osnovu ankete koja je sprovedena me|u atletskim stru~wacima {irom Evrope.

sport

~etvrtak6.oktobar2011.

dnevnik

YENSON BATON OBNOVIO UGOVOR S MEKLARENOM

Vo zim bo qe ne go ika da

Bri ta nac Xen son Ba ton pot pi sao je no vi, vi {e go di {wi ugo vor sa Me kla re nom, ali vi {e de ta qa ni je ob ja vqe no. On je u bri tan ski tim do {ao po sle osva ja wa ti tu le 2009. go di ne, kao vo za~ eki pe Bron GP i od ta da je za be le ìo ~e ti ri tri jum fa. I u na red noj se zo ni Ba ton }e ~i ni ti tan dem Me kla re na za jed no s Lu is om Ha mil ton, ~i ji sa da {wi ugo vor s eki pom is ti ~e 2012. go di ne, ali se o~e ku je da }e i on usko ro pro du ì ti sa rad wu. - Ni ka da se ni sam vi {e ose }ao kod ku }e u ne kom ti mu ne go u Me kla re nu. Kao ~lan ove eki pe ostva rio sam svo je ~e ti ri naj ve }e po be de i tre nut no sam dru gi u {am pi o na tu, a ose }am i da vo zim bo qe ne go ika da. To mo è te da po stig ne te sa mo za hva qu ju }i pra voj po dr {ci, a za i sta ve ru jem da je strast i od lu~ nost za po be dom ja ~a u Me kla re nu ne go

u bi lo kom dru gom ti mu. Ve} sam vi {e pu ta is ta kao da mi je ciq da ostva rim jo{ mno go po be da i ti tu la i ve ru jem da je Me kla ren pra vo me sto u ko jem to mo gu da u~i nim - re kao je Ba ton. Za do vo qan pro du èt kom ugo vo ra Ba to na s Me kla re nom bio je i we gov tim ski ko le ga. - Fan ta sti~ na je vest {to je Xen son od lu ~io da osta ne u Me kla re nu. Od tre nut ka ka da je do {ao sa wim od li~ no sa ra |u jem i pra vi je tim ski igra~. Me kla ren je tim s je din stve nom tra di ci jom u For mu li 1 i po no san sam {to sam deo we ga, a do naj zna ~aj ni jeg tre nut ka u mo joj ka ri je ri, osva ja wa ti tu le, do {ao sam u ovom ti mu. Xen son i ja smo glad ni uspe ha i è li mo jo{ mno go po be da i ti tu la u bu du} no sti na gla sio je Lu is Ha mil ton. Ba ton je tre nut no je di ni vo za~ ko ji mo è da spre ~i Se ba sti ja na Fe te la u od bra ni ti tu le, ali pred wim je ne mo gu }a mi -

Yenson Baton

si ja po {to mla dog Nem ca sa mo bod de li od no vog ula ska u isto ri ju. Do kra ja se zo ne osta lo je jo{ pet tr ka, a pr va od wih, Ve li ka na gra da Ja pa na, vo zi se u ne de qu.

MARK VEBER ISKREN

Ni ka da ne }u bi ti svet ski pr vak Austra lij ski auto mo bi li sta i vo za~ Red bu la Mark Ve ber pri znao je da je we go vo vre me pro {lo ka da je u pi ta wu {am pi on ska ti tu la u For mu li 1. Ve ber je obe }ao da }e na red ne se zo ne u bo li du Red bu la si gur no bi ti mno go bo qi i kon ku rent ni ji ri val, ali sma tra da ne ma go to vo ni ka kve {an se da se u ka ri je ri oki ti ti tu lom naj bo qeg vo za ~a pla ne te. - Jav nost i qu bi te qi auto mo - Mark Veber bi li zma, pre sve ga For mu le 1, mo gu da o~e ku ju mno go bo qeg Mar ka Ve be ra u 2012. go di ni, ali ne ka se ne na da ju pre vi {e ti tu li. Mi slim da je mo je vre me pro {lo ka da je tro fej u pi ta wu. Pre vas hod ni ciq mi je

da ostva rim ne ku po be du u {am pi o na tu i da be le ìm bo qe i si gur ni je vo `we - re kao je Ve ber. On je u 2010. go di ni bio ak ti van u~e snik bor be za ti tu lu, jer je do pred kraj {am pi o na ta opa sno ugro à vao klup skog ko le gu Se ba sti ja na Fe te la i Fer nan da Alon sa u Fe ra ri ju. - Bio sam bli zu i ~i ni mi se da je to bio moj mak si mum. Ipak, da bi ste bi li {am pion mo ra te da ima te 100 od sto po dr {ku ti ma. Ka da je Red bul u pi ta wu, ja ko je te {ko o~e ki va ti od eki pe da 100 od sto pru ì obo ji ci vo za ~a - re kao je Austra li ja nac, sti dqi vo alu di ra ju }i da je Fe tel u po vla {}e nom po lo à ju.

TURNIR U PEKINGU

Ana raz bi la Zvo nar je vu Biv {a naj bo qa te ni ser ka sve ta i tre nut no 18. na VTA li sti Ana Iva no vi} po ka zu je zna ke da bi mo gla da se vra ti u for mu ko ja ju je i lan si ra la do svet skog vr ha. Na tur ni ru u Pe kin gu Ana igra od li~ no, {to je po tvr di la u du e lu sa tre nut no tre }om igra ~i com sve ta Ve rom Zvo nar je vom 2:0 (6:2, 6:1). Srp ki wa je igra la od li~ no, po go to vo od po lo vi ne pr vog se ta do kra ja du e la. Zvo nar je va, ko ja je pro {le go di ne bi la fi na li sta na tur ni ru u Ki ni i ko ja ove se zo ne ima skor od 53 po be de i 17 po ra za (ovo joj je bio 18.) i dve osvo je ne ti tu le, ima la je pred nost na po ~et ku me ~a, ka da je Ani uze la ser vis. Me |u tim, Srp ki wa je sjaj nim for hen di ma u na red nom ge mu na pra vi la ri brejk i po tom ve za la jo{ dva ge ma. U pe tom ge mu, me |u tim, Ru ski wa je uz vra ti la i po no vo uze la ser vis srp skoj te ni ser ki.Od tog tre nut ka kre nu la je Ani na ofan zi va. Pod se ti la je na onu sta ru Anu, igra ~i cu ko ja je bi la na te ni skom vr hu. For hend je slu `io ni kad bo qe i sve je to do ve lo do ube dqi vog do bi ja wa pr vog se ta - 6:2. U dru gom se tu sve je iz gle da lo jo{ lak {e i ube dqi vi je. U

Ana Ivanovi} u naletu

pr va tri ge ma sva ka te ni ser ka je od bra ni la svoj ser vis, a on da je Zvo nar je va prak ti~ no po klo ni la brejk Srp ki wi, jer je kod 30:15 na pra vi la ne ko li ko gre {a ka i omo gu }i la Ani da po ve de 3:1. Vr lo la ko Ana je osvo ji la na red na dva ge ma, po ve la 5:1 i se bi omo gu }i la da igra ras te re }e no. Ipak, pri

TURNIR U TOKIJU

I Jan ko is pao u pr vom ko lu Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} za vr {io je u~e {}e na tur ni ru u To ki ju ve} u pr vom ko lu. Bo qi od we ga bio je Dmi trij Tur su nov iz Ru si je sa 2:1, po se to vi ma 7:6 (8:6), 6:7 (3:7), 7:5. Me~ je tra jao ~ak tri sa ta, a in te re sant no je da je Tip sa re vi} iz gu bio me~ upr kos to me {to je imao ve }i broj osvo je nih po e na (117-115). Ipak, Rus je re a li zo vao pet od {est brejk lop ti, a Jan ko je na pra vio ~e ti ri brej ka iz de vet pri li ka. Sr bi ja je ta ko osta la bez pred stav ni ka u Ja pa nu, po {to je Vik tor Tro ic ki iz gu bio od Ber nar da To mi }a. Tur su nov }e se u dru gom ko lu sa sta ti sa San ti ja om Hi ral dom iz Ko lum bi je, ko ji je u dva se ta do bio Ho lan |a ni na Ro bi na Ha sea. Tur nir u To ki ju igra se za na grad ni fond od mi lion i 200 hi qa da do la ra, a po bed ni ku }e pri pa sti 500 bo do va i 295 hi qa da. Pr vi no si lac je [pa nac Ra fael Na dal.

ME\UNARODNI I MEMORIJAL „@EQKO NIKOLI]” U BE^EJU

Dram ni ~a ni nu me mo ri jal ni pe har Mla di xu di sti OXK Be o grad sve u kup ni su po bed ni ci 14. me |u na rod nog tur ni ra u Be ~e ju, a wi hov pi o nir La zar Dram ni ~a nin osvo jio je pe har na me wen po bed ni ku 4. me mo ri ja la „@eq ko Ni ko li}“. Be o gra |a ni su sa ku pi li

naj vi {e bo do va (58), dok je dru go pla si ra ni Di na mo iz Pan ~e va osvo jio 25. U fi na lu ka te go ri je plus 66 ki lo gra ma, u ko joj se tak mi ~io tra gi~ no na stra da li @eq ko Ni ko li}, La zar Dram ni ~a nin je sa vla dao Mi la na Ri sti }a iz no vo sad ske Sla vi je i da ro van je od po ro di -

Prava ikebana na tatamiju u Be~eju

Par ker u Asve lu Kao {to se o~e ki va lo, To ni Par ker igra }e za Asvel dok tra je lok aut u NBA li gi. Fran cu ski re pre zen ta ti vac iz San An to ni ja je su vla snik klu ba iz Vi ler ba na i jo{ ra ni je je na ja vio da }e igra ti za we ga uko li ko ne bu de imao oba ve za pre ko ba re. Asvel je ozva ni ~io in for ma ci ju da }e Par ker igra ti za 1.500 evra me se~ no, {to je mi ni mal na za ra da igra ~a u Pro A fran cu skoj li gi. Par ker je za San An to nio od i grao 746 utak mi ca, na ko ji ma je pro se~ no po sti zao 16,7 po e na, imao 5,7 asi sten ci ja i 3,1 skok.

ce Ni ko li} pe ha rom i nov ~a nom na gra dom u iz no su od 100 evra. Tur nir je oku pio 402 tak mi ~a ra, 123 u `en skoj i 279 u mu {koj kon ku ren ci ji, iz 43 klu ba iz Sr bi je, Hr vat ske, Ma |ar ske, Ru mu ni je i Slo va~ ke. Tak mi ~e we se od vi ja lo u tri uz ra sne ka te go ri je, po le tar skoj, pi o nir skoj i ka det skoj. - Pre za do voq ni smo od zi vom tak mi ~a ra, kva li te tom bor bi na {est stru wa ~a i ~i we ni com da je sve pro te klo bez po vre da. Ni je la ko or ga ni zo va ti ova ko ma sov no tak mi ~e we, ali za hva qu ju }i qu di ma do bre vo qe us pe li smo. Za do voq ni smo i na stu pom na {ih tak mi ~a ra, ko ji su se oki ti li s 12 me da qa, od ko jih su 2 zlat ne, 3 sre br ne i 7 bron za nih - re kao je glav no ko man du ju }i Mi lo rad Lon ~a re vi}. V. Jankov

ser vi su Ane za po be du, Ru ski wa je ima la {an su za brejk. Ni je se da la Srp ki wa. Us pe la je da se od bra ni i po tom ser vi som i for hen dom do |e do tri jum fa. Ovo je bio de se ti duel Ane i Zvo nar je ve i sa da je skor 5:5. Ana u ovoj se zo ni ima skor od 26 po be da i 18 po ra za.

Janko Tipsarevi}

Se re na za vr {i la se zo nu Se re na Vi li jams ne }e se tak mi ~i ti do kra ja ove se zo ne, a wen agent Xil Smo ler po tvr di la je da Se re na ni je pri ja vqe na

LEGENDARNI LITVANAC ARVIDAS SABONIS POSLE SR^ANOG UDARA

Ostao mi je sa mo seks Ar vi das Sa bo nis pre tr peo je ne dav no sr ~a ni udar ne po sred no po sle re kre a ci je. Iako }e jo{ {est me se ci bi ti na ku} nom le ~e wu pod nad zo rom le ka ra, smo gao je sna ge da se na {a li. - Le ka ri su mi za bra ni li da pu {im, pi jem i igram ko {ar ku. Pre o sta lo mi je sa mo jed no u`i va we - seks - uz osmeh je pro ko men ta ri sao je dan od naj bo qih cen ta ra svih vre me na. Ina ~e, Sa bo nis je u av gu stu pri mqen u Ku }u slav nih u Spring fil du. Arvidas Sabonis

Ma rej pre ti Fe de re ru vi {e ni za je dan tur nir. Ame ri~ ka te ni ser ka po vu kla se sa tur ni ra u To ki ju i Pe kin gu, a kao raz log je na ve la zdrav stve ne pro ble me. Pre za vr {nog tur ni ra u Is tan bu lu na pro gra mu su jo{ tak mi ~e wa u Osa ki, Lin cu, Luk sem bur gu i Mo skvi, pa }e Se re nin po sled wi me~ u 2011. go di ni bi ti po raz od Sa man te Sto sur u fi na lu US ope na.

En di Ma rej iz ja vio je da do kra ja go di ne `e li da pre stig ne Ro xe ra Fe de re ra na tre }em me stu ATP li ste. - Ro xer uvek igra do bro na dvo ran skim tur ni ri ma u Evro pi, ta ko da }u mo ra ti da do bi jem jo{ mno go me ~e va uko li ko `e lim da za vr {im se zo nu kao broj tri. To je moj ciq i vred no }u ra di ti ka ko bih ima {an su da ga ostva rim - iz ja vio je 24-go di {wi Bri ta nac, ko ji je u ka ri je ri bio i dru gi te ni ser sve ta.

Ma rej je osvo jio tur nir u Bang ko ku sa vla dav {i u fi na lu Do nal da Jan ga. - Za do vo qan sam na ~i nom na ko ji igram i ve o ma mi je dra go {to sam uspe {no za po ~eo se ri ju tur ni ra. Na dam se da }u na sta vi ti sa do brim igra ma do tur ni ra iz Ma sters se ri je u [an ga ju. En di je tre nut no ~e tvr ti na ATP li sti sa 7.415 bo do va, a tre }e pla si ra ni Fe de rer ima 8.380.

ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ЗА ДРАМСКО СТВАРАЛАШТВО „БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ”

Добитница Тања Шљивар Награда за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз„ за 2011. годину додељена је Тањи Шљивар, драмској списатељици из Београда, за целокупни досадашњи стваралачки рад. Одлу-

ку је једногласно донео жири са театрологом Светиславом Јовановим на челу, у којем су били и књижевник Ференц Деак и редитељ Кокан Младеновић. Награда, која се састоји од новчаног износа, уметничког предмета, свечане повеље, а обухвата и штампање књиге изабраних драма, биће уручена на свечаности у Српској читаоници у Иригу, 17. октобра, на дан Михизовог рођења. Признање почев од 2005. године додељују Фонд „Борислав Михајловић Михиз„ и Српска читаоница Ириг, под покровитељством Владе Војводине и Министарства културе Србије. У образложењу овогодишњег признања се наводи да Тања Шљивар, у своје две до сада објављене

c m y

kultura

dnevnik

~etvrtak6.oktobar2011.

ГОСТОВАЊЕ ЈОЖЕФА НАЂА СА КОМАДОМ „БЕЗ НАЗИВА” У МАЂАРСКОЈ ПРЕСТОНИЦИ

Два извођења на будимпештанском фестивалу Након успешног наступа на београдском Битефу, где је освојио награду за најбољу режију, Јо-

жеф Нађ ће са представом „Без назива„ гостовати у Будимпешти, где ће наступити у оквиру обно-

драме, промишљено одабраном тематиком, импресивним и богатим језиком, иновативним обликовањем ликова и суптилношћу критичког ангажмана спада у групу предводника генерације која уводи српску драматургију у двадесет први век. Рођена је 1988. године у Бањалуци, где је завршила гимназију, а ове године је дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности у Београду Написала је драме „Пошто је паштета„ и „Гребање или како се убила моја бака„, збирку кратких прича „Соба на трећем спрату„, сценарио „Радници умиру певајући„, радио адатпацију „Дневника„ Лазе Костића и низ других текстова. Добитница је више књижевних награда и признања.

НОВИ РОМАН МИРЈАНЕ ЂУРЂЕВИЋ У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ“

Књижевни каламбур о масонима

Једна од најпродуктивнијих и најуспешнијих српских списатељица током протекле деценије Мирјана Ђурђевић објавила је 12. роман необичног наслова „Бремасони„ у издању „Лагуне”. За не баш мали, али веома одани, круг читалаца, у коме је стекла култни статус, Ђурђевићева се труди да увек припреми нешто сасвим дугачије, јер из њене алхемичарске књижевне лабораторије стално стижу изненађења. Шта је овога пута припремила ауторка која се већ поиграла са многим врућим, а некада и горућим, темама српске стварности показујући да стварност може да буде невероватнија од најфантастичније фикције ? После „Ђакузија у лифту„ (грађевинска мафија), раскринкавања хашког бегунца (Радована) Караџића („Први други трећи човек„), чудног и мистериозног осмовековног лутања „Мирослављевог јеванђеља„ („Чувари светиње„), па до судбине мале будистичке заједнице Калмика у предратном Београду („Каја, Бео-

град и добри Американац„), Ђурђевићева се решила да демистификује једну тако мистериозну глобалну организацију као што су масони и то у Београду у само предвечерје Другог светског рата. Писцу са, несумњиво, највећим смислом за хумор у српској савременој литератури, није могла да промакне апсурдна прича о поновном активирању масонских ложа у нашој средини која може да понесе име Апсурдистана. Са приљежношћу својственом аналитичком уму једног доктора грађевинских наука Ђурђевићева је прионула да, до најситнијих детаља, проникне у „тајне„ ове „тајне„ организације на нашем тлу и то од митског масона, песника, устаника, пивара, надрилекара Симе Милутиновића Сарајлије па до великог писца друге половине 20. века Боре Пекића за кога није нашла доказа да је био слободни зидар, али га је она уврстила и то још као дечака. Позната по успешном поигравању жанровима,

ауторка се определила да у маниру епске или научне, фантастике под кровом масонског храма окупи мртве, живе и још нерођене масоне, по личном избору. Од њихових ритуала, које у великим дозама користе писци мистерија и авантуристичких романа, српски Иљф (без Петрова) је направио такав каламбур да од „мистерије„ није остао камен на камену. Да би могла да исмеје сремске снаше, београдске госпоје из најбољих породица, промискуитетне уседелице, за њих је формирала женску масонску ложу која је центар свих градских интрига, берза за размену информација о тајним и јавним љубавним везама. Читаоцима се препоручује да пре почетка читања ове „вратоломне вожње низ езотеријски тобоган„, како је књигу описала проф. др Владислава Гордић Петковић, помно проуче „мали и непотпуни појмовник примењене масонерије„ да се не погубе током тог путовања. (Танјуг)

Јожеф Нађ и Ан Софи Ланселин у комаду „Без назива”

вљеног „Јесењег фестивала Будимпеште„ под новим називом „Кафе Будапест - Савремени уметнички фестивал”. Представу „Без назива„ као заједнички програм овога фестивал и будимпештанског Националног позоришта, играће се два пута у петак 7.октобра у Сали „Гоби„ Националног позоришта у престоници Мађарске. Представу „Без назива„ Нађ је у оквиру Регионалног креативног атељеа „Јожеф Нађ„ у Кањижи створио у квадрату димензија 4 пута 5 метра у трајању од 80 минута, на задату тему за овогодишњи Прашки квадријенале, као својеврсно кореографско, естетско и филозофско истраживање простора интимности. Играчи, Јожеф Нађ и Ан Софи Ланселин, се баве истраживањем сопствене интимности, односа интимности и спектакла, релацијом публике према интимности, просторима и изворима интимности. У монохромном рукопису, само под светлошћу свећа Нађ је осмислио минуциозну мрежу покрета која драматично наглашава односе између актера представе. Редитељ представе „Без назива“ је Јожеф Нађ, мајстор сцене је Ласло Добо, а аутор костима је Александра Пешић. М. Митровић

НА РЕПЕРТОАРУ БИОСКОПА „АРЕНА СИНЕПЛЕКС”

Романтична драма и застрашујући трилер У новосадском биоскопу „Арена синеплекс“ од данас се приказују два нова филма. Романтична драма “Један дан“ снимљена је према истоименом награђиваном бестселеру Дејвида Николса и описује необичну везу између двоје људи. Ема (Ен Хетевеј) и Декстер (Џим Старџис) се срећу на дан прославе завршетка колеџа, 15. јула 1988. Она је амбициозна девојка из радничке класе која сања о томе да свет учини бољим местом. Он је богати шармер који мисли да је свет његова играоница. У следећих 20 година, сваки 15. јул нам открива докле су Ен и Декс стигли, као и њихово пријатељство које се непрекидно распада и поново обнавља. Кроз љубав и губитак, сломљена срца, испуњене наде и неиспуњене снове они упознају раскош живота. Негде током њиховог пута ово двоје људи схватиће да траже и надају се оном што је све време било поред њих. Други филм је “Ноћ ајкула 3Д“ у коме се наизглед савршени летњи викенд претвара у крваву

ноћну мору групе студената које прогоне крволочни морски предатори. У овом застрашујућем трилеру Сара (Сара Патон) с пријатељима стиже у породичну кућицу уз језеро у Луизијани да проведе викенд пун забаве на сунцу. Али, звезда фудбалског тима, Малик, излази из језера – без руке. Ник (Дастин Малиган), срамежљиви будући доктор, преузима случај, пружа прву помоћ и каже Сари да Малик мора хитно у болницу – с друге стране језера.На малом глисеру пријатељи одједном схвате да је језеро крцато стотинама огромних месождера. На пола пута глисер се поквари – немају никакву медицинску помоћ, нити могу икога да позову да им помогне. У шоку схватају да се ради о намерној саботажи. Напади су све гори и постаје застрашујуће јасно да неко жели да их поубија. Сара се с пријатељима бори не би ли отерала ајкуле, дозвала помоћ и преживела довољно дуго да се докопа сигурности и копна.

КОНЦЕРТ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА С ПИЈАНИСТОМ МЛАДЕНОМ ЧОЛИЋЕМ

Концерт на почетку 11. сезоне Војвођанског симфонијског оркестра (од почетка године „наследника“ Војвођанских симфоничара) под вођством диригента Берислава Скендеровића имао је прави свечарски карактер, с комплетним, класично осмишљеним, иако понешто преобимним програмом: увертиром и солистичким концертом у првом, и симфонијом у другом делу вечери. У извесном смислу и историјског (са становишта стилске разнородности и поступности, али с обрнутим редоследом извођења у односу на хронолошки настанак одабраних композиција) и едукативног карактера, с обзиром на могућност тражења сродности између изведених остварења, понуђени репертоар је најпре испунио задатак представљања нових домаћих „продуката“. „Феникс“, недавно настало дело новосадског композитора Стевана Дивјаковића, којем, с обзиром на насловом назначену програмност погодује назив симфонијска поема, писано за оркестар „а тре“, свој драматски ток заснива на миту о истоименој древној птици, која се, израњајући из пепела, повезује с ускрснућем, бесмртношћу и победом над свим недаћама и злим силама. Придружујући се категорији ауторових проавангардних композиција, којом он улази у фазу сублимисања свог акустичког и стваралачког искуства, али остаје и на линији прегледности, једноставности израза и јасноћи, ово метафорички симболично и садржајно остварење, осим богатом, на тренутке „шостаковићевски“ ефектном ор-

Фото: Е. Мемедовски

Моћан и импресиван звук

Са концерта Војвођанског симфонијског оркестра

кестрацијом најбоље је звучало у оним одсецима који се ослањају на стилизоване фолклорне узоре, али није била неискоришћена ни прилика да се минималистички обликован музички развој (у основи једне водеће теме постављене у различите атмосфере и ситуације) прикаже у снажно нарастајућој градацији. При том су и диригент, који је озбиљно простудирао партитуру, и оркестар, постигнуту огромну енергију и кулминацију држали под чврстим „надзором“, почев од уводне, веома експресивне, готово погребно обојене тужбалице, а та усмереност контроле, била је и један од битних елемената тумачења овог, по многим особинама занимљивог, темпераментног, ритмички прегнантног и за свирање изазовног дела. Војвођански симфонијски оркестар је потом пажњу усмерио на што поузданију сарадњу с 29-годишњим пијанистом Младеном Чолићем (некадашњим сјајним учеником новосадске Музичке школе „Исидор Бајић“ и студентом Академије уметности) који од дипломирања живи и усавршава се у Паризу (магистрирао је у класи Приске Беноа), негујући и веома успешну такмичарску и извођачку каријеру. У већини с веома добром подршком искусно вођеног оркестра, и упркос скоро „инцидентној“ ситуацији због изненадног пада струјног напона, уметник је храбро (а били су још одважнији оркестарски музичари, јер су њихови пултови били готово сасвим замрачени), без икаквог колебања наставио интерпретацију солистичке партије у Листовом Првом клавирском концерту

у Ес-дуру, остајући подједанако слободан, полетан и импулсиван, технички сигуран и тонски блистав. Испољавајући прави листовски темперамент већ од упечатљиво постављене маркантне теме и сигурних октава, досезао је већином блесак непревазиђеног композиторовог виртуозитета, и поред извесних „неакадемских“ непрецизности у „младалачки необузданомн“ финалу. На граници између велике персоналности и ноншалантности, могли бисмо посматрати Чолићево доношење кантилене (иначе изузетно музикално и певно), „развучене“ великим и честим цезурама, премда је у целини пленило тонском издиференцираношћу чак и на микро- плану. Прегледна Листова оркестрација одговарала је могућностима нашег симфонијског ансамбла, па су идеје аутора биле исказане топло и уверљиво (проосећан кларинетски соло уз другу клавирску тему, као и веома лепо „упевана“ виолончела у „оплемењеном“ уводу, односно главној идеји 2. става). Догађај вечери без сумње је био представљање Пете симфоније у цис-молу Густава Малера (поводом светског обележавања 100-годишњице композиторове смрти), чије је ишчекивање као и тумачење оправдало наведени историјско-образовни концепт концерта отварања сезоне Војвођанског симфонијског оркестра. Дело написано између 1901. и 1903. године, по Малеровој тежњи да из бола и очаја нађе пут ка светлу слично уводној Дивјаковићевој симфонијској поеми, такође као и она почиње својеврсним посмртним маршом.

Оцењено као једно од најлепших и најзахтевнијих остварења позноромантичарске симфонијске литературе, које публика није до сада могла да чује на новосадском концертном подијуму, али ни да провери његову актуелност, деловало је својом мрачном сугестивношћу, силовитошћу и патосом, мајсторски истакнутим, пренапрегнутим контрастима и динамичким успонима, а нарочито, сасвим необичном инструментацијом 4. става (Ada gi et to, написан само за гудаче и харфу), протумачено је с максималним ангажманом комплетног састава и уверљивошћу која је ишла знатно изнад „обичне“ презентације дела. Све инструменталне групе (одличне хорне) и солисти (судбински обојен уводни соло трубе) приказале су високу професионалност и креативност, следећи диригентове енергичне гестове који су били и жустри и прецизни и понесени, резултирајући и самопоузданом и музикалном интерпретацијом. Војвођански симфонијски оркестар и шеф-диригент постигли су моћан и импресиван звук, а његова снага и обим, као и изнијансирани динамички преливи посебно су деловали у жестоким драматским и персифлажним пунктовима, наглим динамичким „искоцима“ и пробојима виолентно „растрзане“, али и контрапунктски богато испреплетене композиције, а посебно у тихо издисаној, страствено „болној“ озвучености многима веома препознатљивог Ada gi et ta, употребљеног у Висконтијевом филму „Смрт у Венецији“. Марија Адамов

ekologija

~etvrtak6.oktobar2011.

dnevnik

MA STER PLAN ZA RAZ VOJ NA CI O NAL NOG PAR KA „FRU [KA GO RA”

Mi li jar da evra u na red nih de set go di na Na saj mu „Eko-svet”, odr `a nom na No vo sad skom saj mu, na za jed ni~ kom {tan du na stu pi lo je svih pet na ci o nal nih par ko va Sr bi je. Pred sta vqe na su bo gat stva na ci o nal nih par ko va „Fru {ka go ra”, „Ko pa o nik”, „\er dap”, „Ta ra” i „ [ar-pla ni na”. Ini ci ja tor oku pqa wa svih na ci o nal nih par ko va Sr bi je, ujed no i do ma }in u No vom Sa du, Na ci o nal ni park „Fru {ka go ra”, po re ~i ma po mo} ni ka di rek to ra tog jav nog pred u ze }a Ra do va na Nin ko vi }a, pred sta vio je ras ko{ i le po tu Fru {ke go re i ono ga {to je u woj ure |e -

no i sa ~u va no, ali i sve ga {to jo{ i tre ba da se ura di ka ko bi ova le po ti ca do bi la me sto u sa mom vr hu na ci o nal nog bo gat stva, ko je joj i pri pa da. - Pred sta vi li smo na {e eko lo {ke vred no sti, pre zen to va li ono {to ~i ni mo u za {ti ti i una pre |e wu {u ma i zdra vog tu ri zma - ka `e Nin ko vi}. - Ak ce nat smo sta vi li na po nu du u obla sti lo va i ri bo lo va jer ima mo ogra |e no lo vi {te na oko 1.000 hek ta ra. Lov ni po ten ci jal na ce loj Fru {koj go ri je ve lik, a do bri su i uslo vi za ri bo lov jer ga zdu je mo de lom Du na va i je ze rom kod Er de vi ka

O le po ti i po nu di Na ci o nal nog par ka „Fru {ka go ra” odav no zna ju i do ma }i i stra ni tu ri sti, ali, ka ko is ti ~e Nin ko vi}, po sla na we go vom ure |e wu i i sre |i va wu ima mno go, pa su i pla no vi, ko ji u ve li koj me ri za vi se od po mo }i Po kra ji ne, ve li ki. - Na pra vqen je Ma ster plan raz vo ja Fru {ke go re i ve} na red nih me se ci tre ba da ga odo bri Vla da Voj vo di ne. On }e omo gu }i ti da se vi de svi po ten ci ja li Fru {ke go re, bi }e da ta sli ka i pre gled sa da {weg sta wa, kao i po tre ba za ula ga wem u na red nih de set go di na, {to je i pe riod ostva re wa Ma ster pla -

na. Pro ce wu je mo da u na red nih de set go di na tre ba ulo `i ti oko mi li jar du evra ka ko bi Na ci o nal ni park „Fru {ka go ra” bio ono {to za i sta tre ba da bu de i po tvr dio na ziv na ci o nal nog bo gat stva od po seb nog zna ~a ja. Tek on da }e Fru {ka go ra do bi ti pun sjaj i sva kom po se ti o cu pru `i ti ono {to se od na ci o nal nog par ka o~e ku je - o~u va we i za {ti ta pri ro de, o~u va we i una pre |e wa {u ma, eko si ste ma, tu ri zam, raz voj in fra struk tu re na Fru {koj go ri, de mo gra fi ja svih nse qa na ob ron ci ma ove pla ni ne - za kqu ~io je Nin ko vi}. Q. Ma le {e vi}

NO VE [U ME U VOJ VO DI NI

Po {u mqa va we oko 6.000 hek ta ra Jav no pred u ze }e „Voj vo di na {u me” to kom ove go di ne za po ~e }e ve li ku ak ci ju po {u mqa va wa Voj vo di ne na po vri {ni od oko 6.000 hek ta ra, ka ko bi se pro ce nat po {u mqe no sti ove re gi je po ve }ao, na ja vi la je di rek tor ka JP „Voj vo di na {u ma” Mar ta Ta ka~. - Da nas je u Voj vo di ni sve ga se dam od sto po vr {i na pod {u ma ma {to je iz u zet no ma lo u od no su na me |u na rod ne stan dar de is ta kla je Mar ta Ta ka~. - Ni je po treb no po seb no is ti ca ti ko li ko je za zdra vqe qu di i ~i sti ju `i vot nu sre di nu va `no da se pro ce nat za sa |e no sti {u ma po ve }a. Zbog to ga smo se bi kao pri o ri te tan za da tak sta vi li da

ne {to kon kret no ura di mo na po {u mqa va wu. Re zul ta ta u po {u mqa va wu Voj vo di ne ve} ima, ali ne sre |e ni imo vin sko-prav ni od no si spre ~a va ju nas da u ovoj se zo ni ura di mo i vi {e Ona je na tek za vr {e nom Pr vom saj mu {u mar stva, ko ji je odr `an na No vo sad skom saj mu, na gla si la da je JP„ Voj vo di na {u me” ku pi lo sa vre me nu {u mar sku me ha ni za ci ju, de vet mo der nih ma {i na, ko je su ve} an ga `va ne u {u ma ma Voj vo di ne. Po we nim re ~i ma, to }e, sva ka ko, do pri ne ti da se o ovom, za qu de i `i vot nu sre di nu va `nom seg men tu, ubu du }e po sve ti ve }a i bo qa pa `wa . Q. M.

U OKVI RU IPA PRO JEK TA PRE KO GRA NI^ NE SA RAD WE MA \AR SKA–SR BI JA

Za {ti ta naj u gro `e ni jih vr sta pti ca Dru `e we u Po re ~an skom cen tru

Fo to: M. Mi tro vi}

JE SE WA AK TIV NOST OD RE DA IZ VI \A ^A U KA WI @I

Pri vr `e nost de ce pri ro di

Od red iz vi |a ~a „Ka wi à” u Ka wi ì mi nu le su bo te je u svom Po re ~an skom cen tru na oba li Ti se oku pio ~ak 99 ma li {a na, ko ji su po ka za li ve li ku za in te re so va nost za u~e we iz vi |a~ kih ve {ti na, pri vr è nost pri ro di i za {ti ti ì vot ne sre di ne. ^lan Uprav nog od bo ra OI „Ka wi à” Ro ber ti no Kwur ka è da je upis de ce u Iz vi |a~ ki klub ot po ~eo po ~et kom ove {kol ske go di ne, {to se prak ti ku je od pro {le go di ne, jer je pret hod nih de se tak go di na rad sa de com bio za po sta vqen. - Po ~e li smo da ob na vqa mo sta re vred no sti ko je kra se de lat nost iz vi |a~ ke or ga ni za ci je - kon sta tu je Kwur. - Od red na oba li Ti se u Ka wi ì ima ve ro vat no je dan od naj lep {ih i naj u re |e ni jih cen ta ra u ze mqi i re gi o nu, ~e ga smo sve sni i tru di mo se da ga do dat no una pre di mo i ulep {a mo, a to mo è mo je di no ako u ak tiv no sti ukqu ~i mo {to ve }i broj de ce. Na pra vi li smo pre zen ta ci ju de lat no sti iz vi |a~ ke or ga ni za ci je u {ko li u Ka wi ì i na taj na ~in pri vu kli pa `wu de ce, ta ko da je od ziv ~ak iz nad na {ih o~e ki va wa. De ~a ci i de voj ~i ce su na pr vom oku pqa wu ima li raz ne za ni ma ci je u pri ro di, pa i pri pre ma we uì ne pe ~e wem sla ni ne na à ru. U rad sa wi ma ukqu ~e no je vi {e pe da go ga, a za obe ze be |e we svih uslo va

Ana li ze ugi nu lih p~e la na pod ru~ ju apa tin ske op {ti ne, ko ja je oba vqe na u Cen tru za kon tro lu tro va wa na VMA, po ka za le su da su p~e le stra da le od pre pa ra ta „pi ri mi fos-me ti lia„ ko ji se, ina ~e, ka ko ka `u p~e la ri, ko ri sti za uni {ta va we kr pe qa. Ana li zu p~e la za tra `i lo je Dru {tvo p~e la ra »Du nav« u Apa ti nu na kon {to je to kom ma ja ove go di ne u p~e li wa ci ma na pod ru~ ju apa tin ske op {ti ne, a naj vi {e u oko li ni ba we »Ju na ko vi}« i ka na la DTD, iza zva na ve li ka {te ta kod 1.070 p~e li wih dru {ta va. Sud ski ve {tak Vi do je Ku li} je ta da utvr dio da je {te ta ve }a od 100.000 evra. - Uzor ke za ana li zu uzeo je ve te ri nar ski in spek tor Ge org Gu sman, a tro {ko ve ana li ze pla ti lo je Dru {tvo p~e la ra. Sa da, ka da je po tvr |e no da su p~e le otro va ne, oba ve sti li smo sve in spek cij ske slu `be na pod ru~ ju Za pad no ba~ kog okru ga i apa tin ske

po bri nu li su se, uz sta re {i nu Od re da An dor Kal man, te Ro ber ti na Kwu ra i osta li ~la no vi UO: Ro land Sa bo, Jo èf Ka ra ~o wi i Kri sta Ko va~ i ~la no vi nad zor nog od bo ra dr Ka roq Ka sa{, Ti bor Va ò wi i La slo Mak. Mi nu log le ta u Po re ~an skom cen tru je za naj mla |e ~la no ve or ga ni zo va no ta bo ro va we, a za sta ri je na ostr vu uz vod no na Ti si pre ma Mar to no {u. Po red to ga jo{ pet kam po va su or ga ni zo va le dru ge ci vil ne or ga ni za ci je. - Oku pqa we naj mla |ih ~la no va na sta vi }e mo sva ke su bo te pre pod ne, gde }e mo ih kroz igru u pri ro di u~i ti iz vi |a~ kim ve {ti na ma, a ka da bu de hlad ni je dru è wa }e mo pri re di ti u klup skim pro sto ri ja ma. De cu u~i mo ka ko da se po na {a ju u pri ro di, upo zna je mo ih s Ti som i ot kla wa mo strah pre ma vo di. Ta ko |e, u~i mo ih so li dar no sti, ka ko da po mog nu jed ni dru gi ma, tim skom ra du, sna la è wu u pri ro di, ~i ta wu i cr ta wu to po graf skih ka ra ta, pro u ~a va wu pti ca i zna ~a ju o~u va wa ì vot ne sre di ne. Vo di mo ih i na tak mi ~e wa i raz vi ja mo tim ski duh. Po {to smo mi iz vi |a ~i na vo di - po re ~a ni, no si mo pla ve uni for me, ta ko da }e mo naj u por ni ji ma i naj sna la `qi vi ji ma, na sta vi ti da ra di mo i stva ra mo no ve ge ne ra ci je vod ni ka ko ji }e se ra di ti s naj mla |i ma ka è Kwur. M. Mi tro vi}

Dru {tvo za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je pre ne ko li ko da na za vr {i lo je sa spro vo |e wem pre ko gra ni~ nog pro jek ta za {ti te dve vr ste pti ce u Voj vo di ni – mo dro vra ne i si ve ve tru {ke. Re zul ta te ovog po du hva ta, ko je su ura di li sa Ma |ar skim dru {tvom za za {ti tu pti ca i pri ro de (MME), i uz fi nan sij sku po mo} IPA pre ko gra ni~ nog pro gra ma Evrop ske uni je, ~la no vi Dru {tva pri ka za li su na ne dav no odr à noj za vr {noj kon fe ren ci ji u Sen ti. Se kre tar Dru {tva Mar ko Tu ca kov ka è da je za {ti ta bi o di ver zi te ta, a ti me i ugro è nih vr sta, neo p hod na za po {to va we prin ci pa odr ì vog raz vo ja. I Ma |ar ska i Sr bi ja ~u va ju bo ga to pri rod no na sle |e, ~i ji su deo sta ni {ta spe ci fi~ na za pa non ski bi o gre o graf ski re gion. Du go ro~ ni ciq na {eg pro jek ta je do sti za we po voq nog sta tu sa za {ti te dve vr sta pti ca ko je su od me |u na rod nog zna ~a ja na, za wih naj va `ni jim, lo ka li te ti ma uz du` gra ni ce ove dve ze mqe, po go to vo za to {to su wi ho ve po pu la ci je pro stor no po ve za ne i {to ove pti ce ne po zna ju gra ni ce – re kao je Tu ca kov. Na pro jek tu je, is pred Dru {tva, bio za po slen Jo èf Ger geq ko ji iz no si naj va `ni je re zul ta te. - Jed na od naj po gub ni jih pret wi za ove vr ste je ne do sta tak me sta za gne `|e we u po god nim sta ni {ti ma. Ovaj pro blem je re {en po sta vqa wem ve {ta~ kih gne zda, po 300 za sva ku vr stu. DZPPS je, uz po mo} broj nih re gi o nal nih sa rad ni ka,

Si va ve tru {ka i mo dro vra na Si va ve tru {ka je vr sta ma log so ko la, mi gra tor na pti ca gra bqi vi ca. Na la zi se na Cr ve noj li sti IUCN, gde je okva li fi ko va na kao sko ro ugro è na vr sta i stro go je za {ti }e na u Sr bi ji. Ugro à va ju je mno ge sa vre me ne pret we: sma wi va we me sta za gne `|e we zbog se ~e dr ve }a, gu bi tak sta ni {ta {i re wem po qo pri vre de, po seb no na sla ti na ma, elek tro ku ci ja, ile gal no ubi ja we i ne po voq ni vre men ski uslo vi. Mo dro vra na je pti ca ve li ~i ne ~av ke, po ne gde na zva na i pla va vra na. Na pod ru~ ju ko je na se qa va je ne po gre {i vo uo~i va jer su ce la gla va, vrat i do wi de lo vi te la jed no li~ no bli sta vo pla vi. Sve po pu la ci je mo dro vra ne su se li ce na du ge dis tan ce. Kqu~ ne pret we ovoj pti ci su na pu {ta we i par lo è we li va da i pa {wa ka, mo der na ob ra da ze mqi {ta, gu bi tak sta rih i po je di na~ nih, usa mqe nih i umi ru }ih sta ba la. Na sre }u, ova du pqa {i ca ra do pri hva ta ku }i ce za gne `|e we.

pre sve ga na se ve ru Ba~ ke i Ba na ta - Udru è we qu bi te qa pri ro de „Ri pa ria“, na ovaj na ~in us pe lo da po pu la ci ju mo dro vra ne, ko ja je bi la ma wa od 20 pa ro va pre de se tak go di na, oja ~a na pre ko 100 sa da {wih za be le è nih gne zda. Pro blem o~u va wa si ve ve tru {ke sa sto ji se u to me da ni ona svo ja gne zda ne gra di sa ma, ve} ih pre u zi ma, pre sve ga od ga ~a ca, na kon {to ovi za vr {e gne `|e we. Ta kva za ni mqi va sim bi o za uzro ku je ne do sta tak gne zda na mno gim lo ka li te ti ma, jer je, na à lost, i ne ka da obi ~an i svu da pri su tan ga ~ac u ve li kom opa da wu i po god nih ko lo ni ja je sve ma we – is ta kao je Ger geq. Ger geq na po mi we i da su ~la no vi Dru {tva, uz po mo} ma |ar skih ko le ga, na pra vi li i po sta vi li u ko lo ni je u se ver nom Ba na tu (kod Ja zo va, Mo kri na, Pa de ja, Vr bi ce i Cr ne Ba re), i sred wem Ba na tu (kod Me le na ca i Ba {a i da) - ku ti je za gne `|e we ko je su ve} pr ve go di ne da le efe kat i u ko je su se si ve ve tru {ke ra do na se li le. Pre ko gra ni~ ni pro jekt ne }e se za u sta vi ti sa mo na us po sta vqa wu za {ti te dve vr ste. Wi me Ma |ar sko dru {tvo za za {ti tu pti ca i pri ro de i Dru {tvo za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je è le da po dig nu jav nu i pro fe si o nal nu svest o zna ~a ju za {ti te na {eg pri rod nog na sle |a. Ti me }e on po slu ì ti kao do bar pri mer sa rad we za raz li ~i te bu du }e pre ko gra ni~ ne ini ci ja ti ve i po tvr di ti slo gan pro gra ma „Do bri su se di za jed no stva ra ju bu du} nost“. @. Ba la ban

NA KON ANA LI ZE UGI NU LIH P^E LA U APA TIN SKOJ OP [TI NI

Vi nov nik i da qe ne po znat op {ti ne, a pod ne li smo i pri ja vu Jav nom tu `i la {tvu i po li cij skoj upra vi pro tiv ne po zna tog po ~i ni o ca {te te. Do sa da smo do bi li od go vor sa mo od po qo pri vred ne in spek ci je, ko ja je usta no vi la da po qo pri vred ni ci tret ma ni ma na po qi ma ni su pro u zro ko va li tro va we p~e la i to je pro sle |e no {u mar skom in spek to ru - re kao je pred sed nik Dru {tva p~e la ra „»Du nav„ u« Apa ti nu Ra de Ste va no vi}. - Sa da pred sto ji da in spek cij ske slu `be i sud utvr de ko je od go vo ran.Tvr dim da pr ska we iz avi o na ni je na ja vqe no u to vre me u sred stvi ma jav nog in for mi sa wa ni ti je oba ve {te no Dru {tvo p~e la ra, a uko li ko je po {to van za kon on da po sto je uzor ci iz sva kog re zer vo a ra iz ko jeg je Voj vo -

|an ska pri vred na avi ja ci ja tre ti ra la ovo pod ru~ je. Ne }e mo od u sta ti jer `e li mo da uka `e mo na pro pu ste ko ji se vi {e ne sme ju do ga |a ti ali i da, ako je mo gu }e, na pla ti mo {te tu. [ef op {tin ske ko mu nal ne in spek ci je Ni ko la Mar ~e ta do bio je do pis Dru {tva p~e la ra „»Du nav„« s na la zom Cen tra za kon tro lu tro va wa VMA tvr de }i da kr pe qi u pe ri o du tro va wa p~e la ni su tre ti ra ni na pod ru~ ju ba we J» u na ko vi}«. Uni {ta va we kre pe qa je bi lo lo kal no i sa mo sa ze mqe pred pr vo maj ske pra zni ke na pod ru~ ju ba we kao i na iz le ti {ti ma kraj Du na va, a po mor p~e la se do go dio od 12. do 15. ma ja. - Ko ri sti li smo, kao i pret hod nih go di na, sred stvo „ic kon

08„ ~i ji efe kat je sa mo 48 sa ti, a tre ti ra we se ni je oba vqa lo avi on ski. U to vre me je bi lo tre ti ra wa uqa ne re pi ce po qo pri vred nom me ha ni za ci jom te mo `da tu tre ba tra ì ti uzro ke po mo ra p~e la - re kao je Mar ~e ta. U Re pu bli~ kojh ve te ri nar skoj in spek ci ji su od mah po tro va wu, u ma ju, pod ne li pri ja vu tu ì la {tvu Som bor, jer su osim p~e la stra da le i ri be u rib wa ku „» Je din stvo„« u Svi lo je vu i to naj vi {e u do vod nim ka na li ma. Po wi ho vim re ~i ma tok si ko lo {ki na laz vo de jo{ ni je sti gao iz no vo sad ske fir me ko joj je po ve ren ovaj po sao. Po sto ji sum wa da je vo da kao po ji li {te p~e la mo gle da bu du za ga |e no, ka ù u Re pu bli~ koj ve te ri nar skoj in spek ci ji, ko joj, ka ko ka ù, p~e la ri

ni su do sta vi li na laz Cen tra za kon tro lu tro va wa VMA. - Gre {ke su mo gu }e i zbog to ga i na sto ji mo da utvr di mo isti nu i ne }e mo od u sta ti jer isto ta ko mo `e se do go di ti i ve }a tra ge di ja, da stra da ju qu di, a to ni ko

ne `e li. Ina ~e, pra va {te ta u p~e li wim dru {tvi ma sa zna }e se tek na pro le }e jer osla bqe na dru {tva se ne mo gu ta ko br zo opo ra vi ti - re kao je pred sed nik Dru {tva p~e la ra Ra de Ste va no vi}. J. P.

c m y

SVET POZNATIH

dNEVNIk

~etvrtak6.oktobar2011.

Куста снима филм о православљу воструки добитник Златне палме почиње снимање филма чија ће Д тема бити религија. Познати реди-

PAPARACO

тељ Емир Кустурица почиње у среду, 28. септембра у Требињу снимање филма о православљу. Кустурица је приликом посете Требињу потврдио да је реч о пројекту који се снима на светском нивоу и говори о седам светских религија.

Ко је ова плавуша Која се певачица крије испод кратке плаве перике у реклами за „Арманијев” џинс и веш?

Емир Кустурица

„Православље је сегмент филма и тај део је поверен управо мени да снимим. Сви локалитети на којима ће се филм снимати биће пажљиво прегледани и одабрани. Моја екипа обишла је све значајне православне локалитете од Љубиња до Требиња”, изјавио је Кустурица. Према још увек незваничним информацијама, режисер у Требињу планира и реализацију пројекта по угледу на Андрићград.

Алек Болдвин: љубав године не броји

Бре де, опет си „ду вао”? Б ред Пит дао је не џентлмен ски ин тер в ју у ко јем при ча ка ко му је са Џе ни фер Ани стон би ло смрт но до сад но. Пит (47) у ин тер вјуу за ча со пис „Па рејд” без цен зу ре опи су је свој брак са зве здом „При ја те ља”, али и сво ју љу бав пре ма ма ри ху а ни. „Це ле де ве де се те про вео сам у скри ва њу од ‘се ле бри ти’ жи во та. Сму чио сам се сам се би, по цео дан сам се део на ка у чу, пу шио џо инт за џо ин том и осе ћао се па те тич но. Знам да је мој брак био ве ли ки део то га, по ку ша вао сам да у тој ве зи ви дим не -

што што она ни је би ла. Би ло ми је смрт но до сад но”, ре као је глу мац, ко ји ипак ни је открио да ли је Џе ни фер пре ва рио са Анђе лином Џоли, са којом да нас има шесторо деце. „Најпаметнија ствар коју сам у животу урадио је сте да својој деци подарим Енџи за мајку. Човече, ко лико сам срећан што имам ту жену!”

Џереми Ајронс

OUT Мет Дејмон

Џенифер Анистон после развода је рекла да је Питу фалио „чип за саосе ћ ај ност”, што је глумац по тврдио овим интервјуом, поводом којег се глумица још увек није огласила. На приче о наводним свађама са Анђелином, мо гућности брака или седмог детета, Пит слеже ра менима. „Не можемо против таблоида. Искрено, све већ знате - венчаћемо се када то буду могли да ураде сви људи који се воле. Не раскидамо, још увек не планирамо свадбу, и немамо седмо дете на путу”, за кључио је он.

Каписода смувао Марију Каран

опуларна глумица је већ месец дана у емотивној вези са рукометашем Петром Каписодом. Марија Каран (29) и и црногорски рукометаш Петар Каписода (35), већ месец дана су у страсној романси, пише магазин „Story”. Звезда холивудског фи л ма „The Rite” и руко меташ сарајевске Босне упознали су се преко заједничких пријатеља, а протеклу недељу су провели заједно у Будви. И Марија и Петар су због ове романсе преки нули своје доса дашње емотивне везе. Петар је због лепе глу мице рас кинуо двого дишњју везу са босан ском водитељ ком Деја ном Росуљаш (27), са којом се и верио прошле године. Петар и Марија нису желели да

комен таришу своју везу, али се зато огласила Петрова бивша девојка која је кратко изјавила да све што новинаре интересује о раскиду и Марији Каран могу да питају Петра јер она „нема снаге да говори о томе”.

svet

~etvrtak6.oktobar2011.

dnevnik

AMERI^KI MINISTAR O BUDU]IM ODNOSIMA U NATO

Ra to vi pre sku pi i za SAD

BRI SEL: Ameri~ki ministar takao da ukoliko se ameri~ki Konodbrane Leon Paneta izjavio je ju- gres ne pozabavi ameri~kim defi~e da ameri~koj vojsci preti citom ove godine, Pentagon bi moozbiqno smawewe buxeta i da ne}e biti u stawu da nadomesti mawkove u NATO. Fiskalni pritisci su prisutni sa obe strane Atlantika i saveznici u okviru NATO moraju blisko da sara|uju da bi udru`ili sredstva, umesto da ra~unaju da }e velika izdvajawa Amerike za odbranu popuniti praznine, rekao je Paneta. Govore}i na skupu koji je organizovala nevladina organizicija Karnegi Jurop u Briselu, pred dvodnevni sastanak minista- Leon Paneta ra odbrane ~lanica NATO, Pane- gao da bude „suo~en sa dodatnim ta je rekao da su ameri~ki vojni li- smawewima {to bi imalo ozbiqne deri suo~eni sa smawewewem od posledice za nacionalnu bezbed450 milijardi dolara u narednih 10 nost i va{u, tako|e.” On je upozogodina, preneo je AP. Paneta je is- rio zemqe ~lanice NATO da mora-

PRAVILA ZA VISOKORIZI^NU TRGOVINU HARTIJAMA OD VREDNOSTI

ju bliè da sara|uju da bi prikupili dovoqno sredstava za operacije koje NATO izvodi u Libiji i Avganistanu. „Rezultat }e biti tragi~an ukoliko alijansa smawi kapacitete koji su neophodni za uspe{no izvo|ewe tih operacija”, rekao je Paneta. Ameri~ki ministar je izneo ovo upozorewe pred sastanak ministara odbrane zemaqa ~lanica NATO na kome }e u centru pa`we biti misije u Libiji i Avganistanu, ali i situacija na Kosovu i problem sa piratima u Somaliji. Kako je izvestila ameri~ka novinska agencija, zvani~nici kaù da èle da bar jedna od tri misije - u Libiji, na Kosovu ili u Somaliji, bude okon~ana uspe{no, brzo i za sva vremena. (Tanjug)

NEMIRI U ARAPSKOM SVETU

Ru si ja i Ki na pro tiv re zo lu ci je o Si ri ji WU JORK: Savet bezbednosti Ujediwenih nacija odbacio je preksino} rezoluciju kojom se osu|uje represija nad demonstrantima u Siriji, po{to su Rusija i Kina stavile veto. Predlog rezolucije, koju su podneli Francuska, Nema~ka, Britanija i Portugalija, dobio je devet glasova, {to bi bilo dovoqno za usvajawe, ali veto dve stalne ~lanice je to onemogu}io. Predstavnici Rusije i Kine izrazili su o~ekivawe da }e se kri-

za u Siriji re{iti mirnim putem, dogovorom vlade i opozicije, bez stranog me{awa i kr{ewa wenog suvereniteta, isti~u}i da sankcije i pretwe sankcijama nisu od pomo}i. Ambasador Rusije Vitalij ^urkin uporedio je tu situaciju sa Libijom, rekav{i da je rezoluciju Saveta bezbednosti tada NATO interpretirao kao opravdawe za intervenciju. (Tanjug)

Hap {e wa u Sa u dij skoj Ara bi ji DU BAI: U Saudijskoj Arabiji je zvani~no potvr|eno da je na istoku zemqe, gde prete`no `ive {iiti, do{lo do nemira u kojima je povre|eno vi{e osoba ukqu~uju}i i nekoliko policajaca. U saop{tewu ministarstva unutra{wih poslova se isti~e, kako prenose aganecije, da }e vlada koristiti „~eli~nu pesnicu” protiv onih, koji u ime intreresa stranih sila, poku{aju u ugroze bezbednost zemqe. Iako se to konkretno ne isti~e, analiti~ari tuma~e da se u Rijadu misli na Iran, koji navodno poku{ava da pro{iri svoj politi~ki uticaj na Bliskom istoku preko {iita u Iraku, Libanu i Bahreinu, a sada poku{ava i u Saudijskoj Arabiji. Kada je po~elo „arapsko prole}e” Saudijska Arabija se suo~ila sa nemirima, ali su oni u martu ugu{eni muwevitom akcijom kada je uhap{eno vi{e od 100 {iita pobuwenika. Kao deo zajedni~kih snaga bezbednosti u Persjskom za-

livu, Arabija je u martu pomogla i U Saudijskoj Arabiji, najve}em Bahrenu da se obra~una sa {iit- svetskom proizvo|a~u nafte i saskim pobuwenicima. Posle pauze vezniku SAD, zabrawene su deod nekoliko meseci, naftom boga- monstracije, protestni mar{evi ta kraqevina se ponovo suo~ila sa protestima. Mawinski [iiti, koji ~ine 15 odsto od ukupno 19 miliona stanovnika, tvrde da ih kraqevska dinastija tretira kao „qude druge klase”, {to u vladi demantuju. Saudijska Arabi ja se po sled wih me se ci, sve do sada, nije suo~avala sa posledicama „arapskog Mar tov ske de mon stra ci je u Ka ti fu pro le }a” upr kos po zi vi ma na kao i izraàvawe nezadovoqstva internetu da se odrè javne de- sedewen na javnim mestima. Apsomon stra ci je pro tiv vla da vi ne lutisti~ka monarhija je tek nekraqevske dinastije, koja gra|a- davno izvr{ila neke reforme konima uskra}uje osnovna prava i jima je prvi put ènama dato praslobode. vo glasa. (Tanjug)

Pre ven tiv ni pa ket me ra pro tiv kri ze u EU BER L IN: Ministri finansija Evropske unije usvojili su u Luksemburgu takozvani Sikspek paket, u novom poku{aju da re{e finansijsku krizu, ali wihove odluke jo{ treba da odobri Evropski parlament. Ministri su satima pregovarali dok nisu kona~no do{li do kompromisa za nova trgovinska pravila za visokorizi~nu trgovinu hartijama od vrednosti, preneo je Doj~e vele. Evropska unija `eli da u budu}nosti ima vi{e sigurnosti i perspektive. Veliki deo berzanskih derivata, kao {to je na primer kla|ewe na kretawe kursa akcija, u ovom trenutku se de{ava i van berze, a to su takozvani over de kaunter poslovi. Sa tim dogovorom Evropska unija je donela veliku odluku, rekao je nema~ki ministar finansija Volfgang [ojble. A 20 najja~ih privrednih nacija tako `ele da spre~e budu}e finansijske krize.

„Jedna od najve}ih opasnosti na finansijskim tr`i{tima su upravo derivati, posebno neregulisani poslovi berzanskim derivatima, u koje nemamo uvid, jer se doga|aju van berze”, rekao je [ojble. Mogu}i gubici u takvim transakci-

jama ~esto nisu adekvatno za{ti}eni. I kada propadne jedan posao to mo`e da izazove lan~anu reakciju. I upravo to se doga|a u finansijskim krizama. Usvajawe takozvanog Sikspek paketa je u Luksembrugu bilo nesporno. Sa {est zakona Evropska unija `eli da spre~i izbijawe novih finansijskih

kriza. Nakon {to je Evropski parlament prethodnih nedeqa usvojio stroà pravila za prezaduène zemqe, to je otvorilo put ministrima finansija 27 zemaqa ~lanica EU. „Ovo je vaàn korak, i to pokazuje da mi u Evropi idemo korak po korak ka stabilnosti i ja~awu ekonomskog rasta”, rekao je [ojble. Tako bi Evropska komisija trebalo da deluje ve} na pomolu buxetskog deficita u pojedinim zemqama, a ne kada neka zemqa prema{i dozvoqeni dug od tri odsto ekonomskog u~inka. Sankcije protiv zemqe koja se ne pridràva uputstava mogle bi tako automatski da pomognu. A Evropska komisija bi vi{e nego do sada pazila na neravnoteù izme|u zemaqa ~lanica i u tom slu~aju mogla bi da reaguje protiv zemaqa koje duè vreme imaju ve}i uvoz od izvoza, {to dovodi do negativnog bilansa. (Tanjug)

Iz rael opa san za re gion

Tur ske sank ci je pro tiv Si ri je AN KA RA: Turski premijer Tajip Erdogan izjavio da }e wegova zemqa uvesti sankcije protiv re`ima u Siriji.Premijer Erdogan, koji se nalazi u poseti ju`noj Africi, izjavio je da veto u UN ne}e „spre~iti Tursku i jo{ neke zemqe „da uvedu sankcije protiv Damaska, prenela je agencija Anadolija. U Ankari se zasad ne otkriva koje mere }e biti preduzete protiv Sirije, ali je re~eno da }e one biti uperene, ne protiv naroda, nego protiv re`ima. Turska je ve} uvela embargo na uvoz oru`ja u

Siriji. Ankara i Damask su sve do nedavno imali prijateqske odnose, koji su poreme}eni po{to re`im Ba{ara al Asada nije prihvatio apele Ankare da po~ne demokratske reforme i da prestane da se obra~unava sa demonstantima. U Turskoj se, o~igledno, strahuje od zao{travawa krize u Siriji {to bi moglo da izazove novi talas izbeglica. U pograni~nom podru~ju na jugoistoku Turske ve} je stiglo 7.500 sirijskih izbeglica. (Tanjug)

AN KA RA: Turski premijer Erdogan ocenio je ju~e da Izrael predstavqa „opasnost” za bliskoisto~ni region zato {to poseduje atomsku bombu. „Izrael je opasnost za region zato {to poseduje atomsku bombu”, rekao je Erdogan. On je ponovo osudio Izrael za napad na humanitarni turski konvoj na wegovom putu za Gazu 2010. godine, kada je poginulo devet turskih aktivista. Nakon {to je Izrael odbio da se izvini za taj napad, Turska je povukla svog ambasadora iz te zemqe i zamrzla sve vojne ugovore.

Mo skva uhap si la ki ne skog {pi juna MO SKVA: Slu`ba ruske dràvne bezbednosti saop{tila je ju~e da je uhapsila kineskog {pijuna koji je poku{avao da do|e do informacija o naprednim ruskom sistemu za protivraketnu za{titu S300, prenele su ruske agencije. „Kineski dràvqanin koji je radio kao prevodilac u zvani~noj delegaciji, poku{ao je preko ruskih dràvqana kojima je obe}avao nov~anu nagradu, da do|e do dokumenata o sistemu naoruàwa S-300 koji predstavqa dràvnu tajnu, na-

vodi se u saop{tewu Dr`avne slu`be bezbednosti. Navodni {pijun „priveden je 28. oktobra pro{le godine. godine u Moskvi”, navodi ruska slu`ba koja je informaciju o tome objavila tek ju~e. Isti izvor navodi da je istra`ni dosije o slu~aju {pijuna`e predat 4. oktobra 2011. sudu u Moskvi. Raketni sistem S-300 li~i na ameri~ke rakete Patriot vrlo naprednu tehniku protivvazdu{ne odbrane sposobne da uni{ti bor-

bene avione i krstare}e rakete. Sistem, razvijen tokom 80-ih godina pro{log veka, mo`e da uni{ti projektile i sru{i avione na daqini i do 150 kilometara i na visini i do 27 kilometara. Rusija je u aprilu 2010. isporu~ila Pekingu 15 artiqerijskih baterija od kojih svaka sadr`i po ~etiri projektila S-300. Taj sistem za protivraketnu za{titu ve} su kupile neke zemqe me|u kojima su Slova~ka, Vjetnam i Kipar. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DANIJEL [EHTMAN Izraelski nau~nik Danijel [ehtman dobitnik je ovogodi{we Nobelove nagrade za hemiju za okri}e obrazaca u atomima, takozvanih kvazikristala. Nobelov komitet za hemiju navodi da je [ehtman otkrio kvazikristale, obrasce nalik „fascinantnim arapskim mozaicima reprodukovanim na nivou atoma”, koji se nikada ne ponavqaju.

HAVIJER BARDEM [panski glumac i oskarovac Havijer Bardem rekao je da }e tra`iti od Komiteta za dekolonizaciju Generalne skup{tine UN da zaustavi kr{ewe qudskih prava na teritoriji zapadne Sahare. Popularni je revoltiran situacijom u Zapadnoj Sahari, biv{oj {panskoj koloniji koju je Maroko anektirao 1975. godine, i u kojoj, kako je istakao, „narod pati pod represijom”.

[ON PEN Ameri~ki glumac i aktivista [on Pen nalazi se u poseti Tripoliju, gde je ju~e izjavio da je zadivqen hrabro{}u Libijaca koji su zbacili s vlasti Moamera Gadafija. Pen je u intervjuu televiziji AP rekao da se divi Libijcima koji su imali hrabrosti da kaù da èle slobodu. On, me|utim, nije èleo da iznese detaqe o tome {ta }e da radi u prestonici Libije.

Od trovawa diwama u SAD umrlo osamnaestoro qudi VA[INGTON: Osamnaestoro qudi je umrlo, a sto ih se razbolelo od kraja jula u Sjediwenim Ame ri~ kim Dr à va ma zbog ishrane diwama zaraènim bakterijom listerija, saop{tili su zdravstveni zvani~nici. Slu~ajevi zaraze diwama zabeleèni su u 20 ameri~kih dràva, a to povr}e poticalo je iz ka li for nij skih far mi „Xensen”, ~ije je sedi{te u Koloradu, naveo je u saop{tewu Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, preneo je AFP. Vlasti su saop{tile i da se o~ekuje da broj obolelih dodatno poraste i posle izdavawa upo zo re wa, jer se simp to mi obolewa mogu pojaviti i posle dva meseca. Re~ je o najgorem slu ~a ju za ra ze in fi ci ra nom hranom u SAD u posledwoj de-

Le~ene antibioticima Listerija mo`e izazvati dijareju, groznicu, bolove u mi{i}ima i druge simptome koji nali~e gripu. Kod ve}ine qudi ona iz creva ulazi u krvotok, ali se mo`e le~iti antibioticima

ceniji i prvom registrovanom slu~aju da se listerija pojavila u diwama Listerija je naro~ito opasna za starije qude, one sa osla-

bqe nim imu nim si ste mom i trudnice, kod kojih mo`e da dovede do poba~aja. S obzirom na to da su sve zara`ene diwe poticale sa farmi „Xensen” i da

nijedna nije izvezena van SAD, Centar je pozvao ameri~ke potro{a~e da odbace svaku diwu za koju nisu sigurni o wenom poreklu. Vlasti su upozorile i da se na~ete diwe odbace i da se listerija mo`e razviti ~ak i u wenom ostatku, koji nije pojeden, na sobnoj temperaturi ili u fri`ideru. (Tanjug)

balkan

dnevnik EVROP SKA KO MI SI JA PO ZVA LA HR VAT SKU NA OPREZ

Ume sto za ko na, di ja log o zlo ~i ni ma {tavnim i bez pravnog efekta irawe ratnih zlo~ina”, izjavio ZA GREB: Evropska komisija progla{avaju sva pravna akta je Stano u Briselu, isti~u}i da (EK) ju~e je pozvala Hrvatsku na EK podsti~e Hrvatsku da nasta- biv{e JNA i pravosudnih orgaoprez oko razmatrawa predloga vi s konstruktivnim dijalogom na SFRJ i Srbije, kojima su zakona o ni{tavnosti svih u regionu o pitawima ratnih osumwi~eni, optuèni ili osupravnih akata biv{e JNA i prazlo~ina. Stano nije komentari- |eni hrvatski dràvqani. vosudnih organa biv{e SFRJ i Ju~e je predlog zakona podrsao pitawe kakav je stav EK o Srbije, kojima su osumwi~eni, pravnoj zasnovanosti optu`ni- ào i saborski Odbor za veteraoptuèni ili osu|eni hrvatski ne ~iji su ~lanovi u rasdràvqani. pravi izjavqivali da „SrPrema re~ima Petera Sa bor ski od bor za pra vo su |e je pre bija vr{i agresiju na HrStanoa, portparola kodva dana jednoglasno, ali vatsku, ali bez pu{aka”. mesara za pro{irewe uz rezervu predstavnika dràvnog Potpredsednik Odbora Jo[tefena Filea, EK zna sip \aki} iz HDZ-a, govoza predlog zakona koji je tuìla{tva, podrào vladin re}i o stavu tuìla{tva, prihvatila vlada Jadranpredlog zakona ocenio je da tuìla{tvo ke Kosor i koji se sada nije „sveta krava”. razmatra u parlamentu, a „Sabor donosi zakone koje i ca iz Srbije protiv hrvatskih koji je prekju~e prihvatio Odoni moraju po{tovati”, rekao je dràvqana, izvestili su elekbor za pravosu|e. \aki} i dodao da se biv{em vojtronski mediji. „Pozivamo na oprez i pa`qiniku Veqku Mari}u nikako ne Saborski odbor za pravosu|e vo razmatrawe pri usvajawu zamoè suditi u srpskom sudu za je pre dva dana jednoglasno, ali kona u tako osetqivom podru~ju. uz rezervu predstavnika dràv- dela u~iwena na hrvatskoj teri@elimo da istaknemo koliko je nog tuìla{tva, podrào vla- toriji i protiv gra|ana Hrvatva`no da se ne ugrozi regional(Ta njug) din predlog zakona kojim se ni- ske. na saradwa usmerena na procesu-

Pi smo zagreba~kih aka de mi ka i bi sku pa ZA G REB: Pre mi jer ka Hr vatske Jadranka Kosor saop{tila je, u odgovoru na pismo hrvatskih akademika, biskupa i nadbiskupa, koje su oni uputili Ujediwenim nacijama tra`e}i osloba|awe hrvatskih generala iz Haga, da visoko ceni wihovo zauzimawe za za{titu temeqnih demokratskih vrednosti Domovinskog rata, na kojem je stvorena Hrvatska. Kosorova je potpisnike pisma pozvala u Banske dvore na razgovor i uskla|ivawe daqih aktivnosti sa tim ciqem. Grupa hrvatskih akademika i biskupa nedavno je generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu i Savetu bezbednosti uputila pismo u kojem se tra`i pu{tawe na slobodu „hrvatskih braniteqa, zatvorenih i osu|enih bez dokazane krivi-

Jo sip Pe ~a ri}

ce u Hagu”, navela je Hina. Pismo je potpisalo 17 akademika, jedan penzionisani nadbi-

Pu po vac: Hr vat ska ote `a va sa rad wu u re gi o nu ZA GREB: Samostalna demokratska srpska stranka nastavi}e saradwu sa HDZ-om, ali se ne sla`e sa predlogom zakona o ni{tavnosti pravnih akata biv{e JNA, koji je sada u saborskoj proceduri, rekao je potpredsednik SDSS Milorad Pupovac. „Nema nikakve sumwe da }e Hrvatska takvim zakonom o zakomplikovati saradwu u regionu i da }e, ako bude prihva}en u Saboru, zakomplikovati odnos Hrvatske prema Ha{kom sudu, Briselu i Evropskoj uniji, a naro~ito odno-

Mi lo rad Pu po vac

se na politi~koj sceni”, ocenio je preksino} Pupovac u Dnevniku Nove TV. „Kao {to Hrvatska ne bi htela da joj neko odre|uje zakone, to treba da va`i i za druge zemqe, a naro~ito ne u tako osetqivoj materiji kao {to su ratni zlo~ini, {to je stvar me|unarodnog prava i me|unarodnih obaveza”, objasnio je Pupovac za{to je protiv zakona o ni{tavnosti pravnih akata. „U Saboru se ~eka re{ewe spora u vezi sa zakonom o ni{tavnosti i poni{tavawu pravnih akata biv{e JNA, {to ne}e zavisiti samo o odnosu HDZ-a i SDSS-a, ve} o od-

nosima svih stranaka”, rekao je Pupovac i dodao da i pored saradwe dve stranke taj zakon „ostaje sporno mesto koje nas ~eka u Saboru. On je podsetio da je i ranije bilo perioda napetosti izme|u HDZ-a i SDSS-a, ali da su uvek prona|eni na~ini da se prevladaju. „Do 4. decembra }emo raditi svoj posao, koji se ti~e onog {to imamo u Saboru, onog {to vlada mora napraviti, ali i onoga {to mi kao stranka moramo napraviti. Ako se s ne~im ne slaèmo, kao {to se ne slaèmo s tim, onda }emo to jasno i glasno re}i”, rekao je Pupovac. Na pitawe da li je ranije bio upoznat s optu`nicama vojnog tuìla{tva JNA protiv 44 hrvatska dràvqanina, Pupovac je odgovorio da nije imao nikakva naro~ita znawa o tome. Naglasio je da ta situacija nije nova i da je proces saradwe izme|u Hrvatske i Srbije, naro~ito {to se ti~e osetqive materije re{avawa zaostalih predmeta, zapo~eo mnogo ranije. „Informacije o takvim i sli~nim popisima pojavile su se jo{ za vreme pitawa Tihomira Purde, zbog ~ega su se ve} tada na{li ministri pravde i dràvni tuìoci Hrvatske i Srbije, kako bi re{ili i to i druga pitawa”, rekao je Pupovac. On je naglasio da oni koji danas napadaju sporazum iz 2006. zaboravqaju ~iwenicu da je na osnovu tog sporazuma srpsko pravosu|e dosad preuzelo brojne predmete, organizovalo su|ewa i donelo presude, s obzirom da su sporazumom omogu}eni protokolarni postupci koji omogu}avaju da hrvatsko pravosu|e i dràvno tuìla{tvo dostave potrebnu dokumentaciju za vo|ewe postupka u Srbiji. (Ta njug)

skup i dva biskupa, a pored wih potpisalo ga je i vi{e od 2.200 uglavnom intelektualaca iz Hrvatske i sveta. Pismo je poslato premijerki Kosor s molbom da ga preko hrvatskog ambasadora pri UN dosta vi ge ne ral nom se kre ta ru UN i Savetu bezbednosti. Akademik Josip Pe~ari} je, u dopisu premijerki, naveo da je pismo Savetu bezbednosti napisa no po vo dom „ra si sti~ kih presuda hrvatskim generalima Gotovini i Marka~u u Hagu, na sudu koje su osnovale Ujediwene nacije”. U pismu je navedeno da su general Gotovina i hrvatska vojska operacijom “Oluja”, spasavawem Biha}a, spre~ili ge no cid sra zme ran onom iz Drugog svetskog rata”, navela je Hina. (Ta njug)

~etvrtak6.oktobar2011.

[TRAJK JAV NIH SLU @BE NI KA GR^ KE

U Ati ni i So lu nu ju ~e pro te sto va lo 25.000 qu di ATI NA: Vi{e od 25.000 qudi iza{lo je ju~e na ulice Atine i Soluna i uzvikivalo parole, udaralo u bubweve i duvalo u pi{taqke u znak protesta zbog mera {tedwe koje je vla da uve la u na sto ja wu da drasti~no smawi javnu potro{wu prezadu`ene zemqe. U Atini se okupilo najmawe 16.000 qudi, a na ulice Soluna iza{lo je wih oko 10.000. Demonstranti su svoje nezadovoqstvo usmerili na strane poverioce, izra`avaju}i nepoverewe da }e te{ko}e izazvane merama {tedwe doneti neku dugoro~nu korist. Gr~ka vlada saop{tila je da su ri go ro zne me re {ted we neophodne kako deficit u buxetu ne pre|e 8,5 odsto, {to je kqu~ni zahtev Evropske unije za obezbe|ewe druge rate zajma za spasavawe, navodi BiBi-Si. Za po sle ni u jav nom sektoru u Gr~koj ju~e su stupi li u jed no dev ni {trajk. Zbog {traj ka ni su ra di le {kole i muzeji, mnogi letovi su bili otkazani, a bolnice su ra di le sma we nim ka pa ci te tom. Zaposleni u javnom sektoru protestuju pre svega zbog naja-

ve da }e 30.000 wih do kraja godine biti progla{eno za tehnolo{ki vi{ak i da }e na pla}enom odsustvu dobijati 60 odsto plate. Gr~ka vlada je od svojih kreditora - Evropske unije, Me|unarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, dobila preporuku da mere o smawewu broja zaposlenih u javnom sektoru primeni pre

svega na zaposlene koji }e ubrzo u penziju. Gr~ka vlada planira da do 2015. godine ukine 150.000 radnih mesta u javnom sektoru koji sada broji ukupno 750.000 za po sle nih. Ta me ra bi se sprovodila tako {to se ne}e popuwavati radna mesta nakon odlaska u penziju i ne}e biti obnavqani ugovori o radu na odre|eno vreme.

Gr~ ka cr kva o kri zi ATI NA: U Atini zaseda sabor arhijereja Gr~ke pravoslavne crkve, a arhiepiskop atinski Jeronim je na po~etku zasedawa istakao da se zemqa nalazi u tragi~nom momentu, potrebna je trezvenosti, samosvest i vizionarstvo, ne da se savladaju te{ko }e trenutka, ve} stvori odr`iva budu}nost. Narod se nalazi ne samo na

granici finansijske, ve} psihi~ke izdr`qivosti. U zemqi ja~aju polarizacija i podele, upozorio je arhiepiskog Jeronim. Prema wegovim re~ima, „bolesti koja ugro`ava na{u nacionalnu egzistenciju treba na}i pravu dijagnozu”, a crkva nema politi~ku mo}, ona mo`e moralno da inspiri{e qude.

RAZ GO VO RI O PRO ME NI CR NO GOR SKOG USTA VA

I srp skom je zi ku slu `be ni sta tus

POD GO RI CA: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} razgovarao je ju~e sa liderom Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Sr|anom Mili}em o opozicionoj inicijativi za promenu Ustava Crne Gore u delu koji se odnosi na identitetska pitawa. Skup{tina Crne Gore razmatra}e 11. oktobra predlog opozicije za promenu najvi{eg pravnog akata, koji predvi|a uvo|ewe trobojke kao jedne od dr`avnih zastava, kao i davawe srpskom jeziku status slu`benog. Mili} je novinarima kazao da je upoznao Vujanovi}a sa opozicionom inicijativom, dodaju}i da razgovor predsednika dr`ave i lidera najja~e opozicione treba da po{aqe poruku da je dijalog najboqi na~in za re{avawe problema.Nisam oti{ao na razgovor

Sr |an Mi li}

sa Vujanovi}em da bi tra`io wegovu podr{ku za opozicionu inicijativu, ve} da uka`em da bi bilo dobro da se dijalog vlasti i opozicije, koji je zapo~et dogovorom o jeziku o obrazovnom sistemu, na-

stavi na dobrobit svih u Crnoj Gori, rekao je predsednik SNP-a. Mili} je istakao da ne postoji nijedna adresa u Crnoj Gori na koju nije spreman da ode da razgovara, kako bi se razjasnile stvari i pomoglo re{avawu problema. Mislim da }e svi ozbiqni politi~ari prepoznati na{u inicijativu za promenu Ustava kao podsticaj daqem dijalogu vlasti i opozicije, kazao je on. Upitan da li je sa Vujanovi}em razgovarao o promeni crnogorske himne, Mili} je naveo da postoji zna~ajan stepen saglasnosti izme|u predsednika Crne Gore i SNPa. Vujanovi} se ranije zalo`io za izmenu posledwe dve strofe crnogorske himne, koje su sporne i za opoziciju, jer se wihovo autorsko pripisuje ratnom zlo~incu Sekuli Drqevi}u. (Ta njug)

Pred sta vqe ni „Ta rin” pi {toq i ju ri {na pu {ka POD GO RI CA: Ministar- mnogo da pripadnici VCG po sa zadovoqstvom ga pokazivati stvo odbrane Crne Gore i fabri- opremqenosti i obu~enosti mo- kolegama {irom sveta, kazao je ka „Tara” iz Mojkovca promovi- gu ravnopravno izvr{avati za- Vu~ini}. sali su ju~e, povodom petogodidatke sa vojnicima NATO i Prema wegovim re~ima, ula{wice formirawa Vojske Crne partnerskih zemaqa. skom Crne Gore u NATO otvoriGore (VCG), prvi crnogor}e se vrata doma}im proizski pi{toq - TM9 i jurivo|a~ima naoruàwa da TM9 je pi{toq kalibra 9 {nu pu{ku TM4. u~estvuju na tenderima u milimetara, dok je TM4 juri{na svim ~lanicama SevernoaIsti~u}i zadovoqstvo zbog toga {to }e se prvi pu{ka kalibra 5,56 milimetara tlanske alijanse. To je veput pi{toq i juri{na pulika {ansa za na{u ekono{ka proizvoditi u Crnoj miju, a u ispuwewem potrebGori, ministar odbrane Boro Vojnik svake dràve na svetu nih standarda na{i privrednici Vu~ini} kazao je da je oru`je je veoma ponosan ako u svom asor- }e imati punu pomo} Ministaruvek bilo ponos Crnogoraca. On timanu ima naoruàwe doma}e stva odbrane, kazao je Vu~ini}. je rekao da je u prethodnom periproizvodwe. Nadam se da }e se Ministar odbrane ispalio je i odu, uprkos nepovoqnim ekonom- uskoro i crnogorski vojnici di- prve metke iz prve crnogorske skim uslovima, ura|eno veoma ~iti svojim novim naoruàwem i pu{ke i pi{toqa. (Ta njug)

Arhiepiskup atinski je zapazio da su se Grci udaqili od svojih hri{}anskih i kulturnih korena, u zemqi se ose}a duhovna kriza, vlada samo}a po je di na ca, la`, li ce mer je, in di vi du a li zam, ido lo po klonstvo, a u dru{tvu nezaposlenost, siroma{tvo, nesigurnost. (Fo Net)

Dre ka vac iz Dr va ra DR VAR: Me{tani Drvara u istoimenoj op{tini i daqe ~uju jezive krike zveri, za koju neki tvrde da je drekavac, pi{u bawalu~ke „Nezavisne novine”. „Ogla{ava se skoro svakodnevno, nekada oko tri sata posle pono}i, nekada u deset, sve zavisi. Jako nam je neprijatno da slu{amo te krike, ali smo se vi {e na vi kli”, ka è me {tanka Radojka Trnini} i isti~e da, sude}i po zvukovima, stvorewe nije duboko u {umi, nego bliè ku}ama.Ona je dodala da su me{tani organizovali obilazak no}u, kada se zverka naj vi {e ogla {a va, ali zbog slabe vidqivosti nisu nai{li na bilo {ta {to bi bilo neobi~no. Mirko Deli}, me{tanin ovog sela, tvrdi da se drekavac i daqe kre}e {umama wihovog kraja. „Je dan mo mak iz kom{i lu ka, sa jo{ ne kim qu di ma, i{ao je u {u mu i tvr di da je vi deo cr no, ~u pa vo stvo re we, ko je je pro {lo bli zu we ga”, re kao je De li}. Pred sed nik udru èwa lo va ca Vo jin Ba {i} ka zao je da su pri ~e o dre kav cu i we go vom „pla ~u” sva ko dne vi ca u wi ho vom se lu i oko li ni i da me {ta ni tvr de da si la zi do se la. Prema predawu, drekavac je malo, dlakavo stvorewe, koje neprestano gazi na sopstveno krzno, a potom urla me{avinom pla~a i vu~jeg zavijawa. Ve o ma se pla {i sve tlo sti iako, navodno, ne moè biti uni{teno dok ne na|e mir. Nema dokaza da drekavci zaista po sto je, a pre ma pre da wi ma oni napadaju qude koji se kasno no}u zateknu u blizini grobqa ili {ume, tako {to ih zaja{u i teraju da ih nose sve do prvih jutarwih sati. (Ta njug)

~etvrtak6.oktobar2011.

OGLASi

SO KO BA WA - Mihoqsko leto. Sobe i apartmani za odmor. Specijalni popust. Telefoni: 063/81-54-200, 018/880-100. 38778

PRO FE SOR daje ~asove iz matematike, dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 38351 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 38769 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 38770

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 38771

IZ DA JEM ku}u na dva sprata, sa garaòm, novim name{tajem i novom tehnikom u Veterniku, ta~nije bliè Novom nasequ. Telefon 063/516-186. 38801 IZ DA JEM jednoiposoban poluname{ten stan sa telef. CG, kablovskom i terasom na N. nasequ kod [onsija. Telefon 060/547-44-78. 38444 IZ DA JE MO prazan dvosoban stan, Nova Detelinara, IV sprat, na duì period, cena dogovor. Telefon 063/669-254. 38400 IZ DA JEM dva trosobna name{tena stana u Laze Kosti}a i kod fakulteta. Telefon 063/501-328. 38819

dnevnik

IZ D A J EM po lu na me {ten jed no i po so ban stan, dru gi sprat, lift, Mi ~u ri no va ulica, telefon, kablovska, bli zi na Saj ma i me di cin skog fa kul te ta. Te le fon: 063/8099470 ili 021/6337446. 38853 IZ DA JEM stan u Ul. Pavla Papa 7 B, 40m2, na du`e, samo deo name{taja. Telefoni: 021/6624-059 i 064/3333119. 38863 IZ DA JEM garsoweru na Grbavici, potpuno name{tena sa dva le`aja. Telefon: 063/8524124. 38864

LI MAN, ukwi`en, stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15001 USE QIV dupleks, Ul. temerinska 32, uredni papiri, 63m2, cena 59.900, vredi pogledati. Telefon: 063/86362-39. 38604 NA ME [TEN, ukwi`en dvori{ni stan 25m2, centar Novog Sada, vlasnik, centralno grejawe, telefon, kablovska, nema vlage, prodajem povoqno 17000E. Telefon:064/947-9294. 38768

@E LE ZNI^ KA STA NI CA, odli~an, ukwièn 2.0 stan od 51m2 u funkciji 2.5 stana po ceni od 46.350. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15007 GR BA VI CA, nov odli~an i ukwièn 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na III spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15008 NO VA DE TE LI NA RA, noviji ukwièn odmah useqiv 1.5 stan, cena 38.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15009 BU LE VAR OSLO BO \E WA 66, preko puta Dnevnika, dvosoban, 52m2, terasa, {pajz, kuhiwa, 4. sprat, lift, dvori{na strana, 54.000, ukwièn. Telefon 064/1325-417. 38831

SA JAM, novija ukwi`ena garsowera od 26m2 na II spratu po ceni 27.800. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 15002 GR BA VI CA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 32.000. Telefon 063/8288377, www.bo mil.rs. 15003 BU LE VAR EVRO PE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 31.700. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15004

RAD NI^ KA ULI CA, ukwièn, odmah useqiv 2.5 stan od 69m2. Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 15010 GR BA VI CA, prodajem noviji ukwièn 2.5 stan od 67m2 u kvalitetnoj zgradi â&#x20AC;&#x17E;MG gradwaâ&#x20AC;?, nije dupleks. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15011 BU LE VAR KRA QA PE TRA, odli~an 3.0 stan, ukwièn i kompletno renoviran na III spratu sa liftom, 85m2, cena 67.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15012 PRO DA JEM stan od 64m2, sa garaòm, kod Sajma, u Rumena~koj ulici. Telefon 064/11-50-778. 38671 IZ VAN RE DAN, mawi dvoiposoban, 42m2, Cara Du{ana, parking, ukwièn, ostaje ugradni name{taj, 4. sprat, prodajem ili mewam za ve}i, agencije iskqu~ene. Telefon 063/1123-623. 38818

GR BA VI CA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 47m2, cena 44.300 sa parking mestom. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15005 MAK SI MA GOR KOG, kod SUD-a, odli~an, ukwi`en 2.0 stan na II spratu od 47m2. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15006

NO VA DE TE LI NA RA, nov 3.5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 68.600 sa PDVom, mo`e kupovina putem kredita. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15013 GR BA VI CA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 15014

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

TELEP, novija ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2. Telefon 064/2209565, www.bo mil.rs. 15015 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwièna. Telefoni: 419375, 060/4419-375. 38795 PRODAJEM PLAC u Budvi iznad Svetog Stefana sa predivnim pogledom na Budvansku rivijeru(1/1), 1320 m2, urbanisti~ki plan objekta po 400m2 struja, voda, put, m2/95 evra. Telefon 00382/67670-389. 38799 10 JUTARA zemqe u komadu, Fru{ka gora 800 metara, asvalt i fabrika vode. Blizu dve hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 38871 ARENDA: uzimam poqoprivredno zemqi{te u êneju, Stepanovi}evu, Kisa~u i Peji}evim Sala{ima. Moè i kupovina. Pruàm usluge obrade. Telefon 064/8372806. 36903

POVOQNO PRODAJEM ili izdajem sre|en magacinski prostor (hala) 270m2 u Ka}u sa kompletnom infrastrukturom i dobrim prilazom. Telefon 063/500-576. 38712

KUPUJEM ispravne, neispravne televizore, friìdere, ve{ ma{ine, ostalu tehniku. Pozovite, dobro pla}am, moè ispravno za neispravno uz doplatu. Telefon: 063/7746-129. 38865 TELEVIZOR 100 programa, teletekst, daqinski 35 E, friìder o~uvan 40 E, el. {poret 35E, ve{ ma{ina, prevoz obezbe|en. Telefon: 064/9944-391. 38866

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino. Vr{imo prodaju {iva}ih ma{ina, pegli. Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 36319 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 38678 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 38846

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 38776 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 38777

FARMA OVACA iz Sremske Kamenice prodaje o~i{}ene jagawce i ovce. Povoqno, dostava na ku}nu adresu. Telefoni: 062/312081, 062/312-082. 38629

POTREBNA dva mesara za rad u mesarama u Beo~inu. Telefoni: 021/6275-241, 063/500-418. 37380 POTREBNA radnica za rad u trafici i mewa~nici. Telefoni: 060/69-29-005, 062/103-66-73. 38419 POTREBAN radnik za rad u cve}ari. Telefon 066/301052. 38779

Sa dubokom tugom javqamo prijateqima i znancima da nas je napustila u 83. godini na{a draga i nikad pre`aqena mama, punica i baka

pozdrav

dragom

Miro Mari} ]iro Ru`ica - Rozalija Panian

Mladenu Sofiqu Posledwi pozdrav stricu od: Igora, Nata{e i Maje.

ro|. Pfeiffer

Sahrana je 7. 10. 2011. godine, u 15 sati, na Tranxamentu, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: k}erka Zlata, zet Ivica, unuk Zlatko sa Mihaelom.

od tetke Du{anke Jelisav~i} sa porodicom iz Sevojna.

38939

Posledwi pozdrav na{oj dobroj i plemenitoj

KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33943, 063/84-85-495. 38518 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 38519 PRODAJEM bukova drva, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefoni: 061/617-22-19, 063/7719-142. 38745 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/98-21-473, 062/16-37-129, 061/174-37-25 8772 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3750 din. Su{eni za centralno grejawe 9.000 dinara. Telefoni: 064/99-44-828, 062/8738-205. 38773 KUPUJEM kwige: na veliko i malo, ku}ne biblioteke, li~ne kolekcije... Telefon 064/994-5002. Mile. 38815

Posledwi pozdrav Draganovom ocu, dragom

^uva}emo te od zaborava.

38926

38948

Posledwi pozdrav ocu i svekru

Mladen Sofiq Jeleni Vu~i}

Po~ivaj u miru i neka an|eli ~uvaju moga brata Mladena Ba}ka.

Mira Pjevac i Jasna \uri} sa porodicama.

Sestra Dragana, Vawa i \or|e Miloradov.

Srbobranu Ivanovi}u Sahrana je danas, 6. 10. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu, a tu`na povorka kre}e iz ku}e `alosti u 12.30 ~asova. Ve~no o`alo{}eni Jovan i Cvetanka. 38941

38951

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Biqani

Posledwi bratancu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav ocu

Uz veliku tugu opra{tamo se od na{eg deda - pradede

Srbobranu Ivanovi}u

Srbe

Prijateqi: Frena, Laki i [o{ke.

od: wegove tetke Qube, te~e Ne|e i sestara Svetlane i Brankice [atara.

Sin Radoslav sa porodicom.

38947

38929

38943

Posledwi pozdrav dragoj mami

Jelici

~ika Milivoju

38927

Mladenu Sofiqu

Posledwi bratancu

pozdrav

dragom

Vladimir, Tawa i Aleksa.

38944

Posledwi pozdrav deda - pradedi

Drugarice moja

Jelice

Mladenu Sofiqu

voqenom

Srbi

bila si jedna jedina jedinstvena.

od: Peke i kumova Steve i Vlade.

od: sina Danijela, snaje Marije i unuka Ire, Ine i Mile.

od tetka Jelene Kojadinovi} sa porodicom iz Sevojna.

38925

38949

38928

Hvala ti na divnom drugarstvu.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je iznenada preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Voli te tvoja drugarica Seka.

Jovana, Neboj{a, Strahiwa i Reqa.

38936

38942

Na{a drugarica zaklopila je svoje umorne o~i

Dana 2. 10. 2011. godine umrla je posle duge i te{ke bolesti u Kotoru

Mladen Sofiq

Mirko Sa~i} Sahrana je danas, 6. 10. 2011. godine, u 16 sati, u Turiji.

PRODAJEM gro`|e â&#x20AC;&#x17E;@upqankuâ&#x20AC;?. Telefoni: 881-449, 061/61-41-483. 38607

Posledwi bratancu

~etvrtak6.oktobar2011.

O`alo{}eni: supruga Marija, sin Milo{, }erka Milka, snaja Vesna, zet Slavi{a i unu~ad Teodora, Ilija i Magdalena. 38953

Za kratko vreme postala sam deo tvoje porodice. Malo je re~i koliko }e{ svima nama nedostajati. Po~ivaj u miru dobri na{ Mla|o, a ja i moja porodica }emo ~uvati uspomene na tebe. Sr|ana sa porodicom. 38933

Jelica Kanazir Dara Buri} Ostaje{ se}awu.

nam

najlep{em

Milkica, Ida, Nada i Seka. 38935

ro|. Gavran~i}

Weni najmiliji. 38937

^iTUQe l POMeni

~etvrtak6.oktobar2011.

Posledwi pozdrav priji.

Posledwi pozdrav bratu

dnevnik

Osta}e nam u se}awu tvoj svetli lik a bol i tugu delimo sa tvojim najdra`im.

Posledwi pozdrav

Sofiq Mladenu Stric Milanko sa familijom.

Zdenki Stevanovi}

38887

Dobrenka [everov Va{a dobrota i plemenitost `ive}e ve~no u na{im srcima. Neka Vas An|eli ~uvaju. Savan Gvozdenovi} sa porodicom.

Savi ^i~ovcu Mladenu Sofiqu

od sestre Qiqane Mati} sa porodicom.

Posle duge i te{ke bolesti u 59. god. preminuo je na{ voqeni

iz Koviqa

od Viktorovih kolega sa posla.

AD „@eleznice Srbije”.

446/P

38908

38892

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

Posledwi pozdrav Mla|i

od: sestre Julkice, \or|a, Mile i Verice sa porodicom.

38913

Sa dubokim bolom opra{tamo se od na{e drage

Posledwi pozdrav dragoj bratanici

Fifa Nebi 1933 - 2011.

Miro Mari} ]iro

Mladenu Sofiqu

Kremacija }e se obaviti u Stokholmu. O`alo{}ena porodica: supruga Dragana, po}erka Nina, tast Nedeqko i ta{ta Mira.

od: tetaka Mire, Mare i Kove.

38895

38907

Sahrana }e se obaviti u petak, 7. 10. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

dr Biqe Kruni}

Jelici Kanazir od strica \or|a i strine Marije.

Weni: ~ika ^a|a i Nena Blagojev.

O`alo{}ena familija.

51011/P

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

Posledwi pozdrav bratu

Mladenu Sofiqu

Stevan I{tok 1967 - 2011.

od sestre Tawe Petri} sa porodicom.

38909

38893

Jelici Kanazir od: porodica Popovi} i Kosi} sa decom i unucima.

Kruno, Mira i @eqko.

Posledwi pozdrav dragom

59677/P

SE]AWE

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 49. godini preminuo na{ voqeni sin, suprug i otac

Jelica Kanazir

Dan, 6. oktobar nekada sre}a i radost, 6. oktobar danas tuga i ~e`wa. Milo moje, ti bi danas imao 31 godinu. Sa setom se se}amo tvog ro|endana, pre 10 godina, tvojih re~i i osmeha.

Sofiq Mladen Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se 6. 10. 2011, u 15 sati, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Ako qubav put u nebo na|e i memorija stepenice budu, onda bi se mi popeli i vratili te nazad.

O`alo{}eni: majka Rada, supruga Qiqana, sin Branko i k}erka Zorica.

Jelici Kanazir u tuzi i `alosti od: brata Milorada sa `enom Ingrid, }erkom [tefani i sinom Aleksandrom.

59678/P

38883

Porodica. 38916

Posledwi pozdrav na{em kolegi i divnom ~oveku kolektiva JKP „Lisje”.

51011/P1

Nemawa Lazarevi} Vladimiru Luka~u

38911

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Miroslavu Milinovi}u od: o`alo{}ene supruge Lenke, sina Stevana, }erke Marije, unuka Lene i Leontine, zeta Dejana i Tamare. Sahrana je u petak, 7. 10. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

38914

38891

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Posledwi pozdrav suprugu na{e drage koleginice

3 Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Mladenu

Vladimiru Luka~u

uz iskreno sau~e{}e porodici, od koleginica i kolega VF slu`be.

Zdravko, Sema, Danijela i Dalibor.

38940

38917

Sofiq Mladenu

Jelici Kanazir Zauvek u srcu. Neka ti an|eli ~uvaju ve~ni san.

od kolektiva JKP „Lisje”. Tvoja Dana sa Zoranom i Pe|om. 59678/P1

38885

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S tugom smo se oprostili od na{eg dragog devera i strica

Dragoj

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena

Jeleni

Snaja Ka}a i bratanice Jelka i Marica sa porodicama.

Porodica Basari}.

38867

38874

Sahrana }e se odr`ati u petak, 7. 10. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Branislav, sinovi Aleksandar i Danijel sa porodicom i }erka Branislava sa porodicom.

Poslednje zbogom

1 Zauvek je zaspao naš

Vladimiru Lukaču

1938 - 2011.

Porodice Ubavić i Knjižar.

Tvoji najmiliji.

Milivoju

od prija Radojke i Rose iz Bukovca.

Wegovi, }erka Javorka i unuk Ugqe{a.

38839

38840

Posledwi pozdrav na{em ocu, dedi i tastu

Vladimir Lukač

Posledwi pozdrav na{em dedi

Neka ga anđeli čuvaju. Sahrana je danas, 6. 10. 2011. godine, u 15 sati, na Novomajurskom groblju, u Petrovaradinu. Njegovi: supruga Mira, deca Slavica i Bata, unuci Bojan i Vanja, snaja Jasna i zet Vitomir. 38879

38880

38816

Milivoju Radenkovi}u

38881

Pro{le su dve godine od kada nisi sa nama.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Posledwi pozdrav na{em ocu i dedi

ro|. Miladinovi}

posledwi pozdrav.

Trajko Lazi}

Posledwi pozdrav prijatequ

Jelica Kanazir

Todora Antunovi}a

7. 10. 2009 - 7. 10. 2011.

~etvrtak6.oktobar2011.

Posledwi pozdrav kumu

POMEN

Posledwi pozdrav

Sofiq Mladenu

Milivoju

od kumova Novakovi}a.

Mile Kova~evi} ^etiri godine je pro{lo od kada te nema. Ostavio si ogromnu tugu i prazninu. Nikada te ne}emo zaboraviti. @ive}e{ zauvek u nama.

38886

Posledwi pozdrav

Savi ^i~ovcu

Tvoji: supruga Rozalija, sin Boban, snaja Tawa i unuk Da~a.

od: wegovih unuka Simone i Mateje, sina Dragana i snaje Renate.

38841

38842

od: majke Ru`ice i sestre Slavke sa porodicom. 38834

38821

POMEN

Wegovi: }erka Jelena, zet Du{ko i unuci Nemawa, Ogwen i Lazar.

Sofiq Mladenu

Posledwi pozdrav

POMEN

Posledwi pozdrav

6. 10. 2010 - 6. 10. 2011. Navr{ava se tu`na godina dana od smrti dragog brata

od svastike Nene sa porodicom.

Slavna Zobenica iz Vajske 1998 - 2011. Tvoj osmeh `ivi u na{im srcima i ve~no nas prati. Po~ivaj u miru i neka ti na{e suze ne remete ve~ni mir. Tvoji najmiliji: suprug Bo`o, }erke Biqana i Maja, unuke Ivana i Irina, zetovi Ivica i Jova i ostala rodbina i prijateqi.

38889

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 84. godini preminula

Sofiq Mladenu

Savi ^i~ovcu

Ladan @ivka S tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegov lik.

od: strine Vere i sestre Biqane sa }erkama.

od tasta Vu~ini} Milisava.

Porodice Ladan i Horvat. 38835

38851

38845

38888

Posledwi pozdrav mami

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminuo

JEDNOGODI[WI POMEN

Slavka Gavri} 1927 - 2011.

Sahrana je u petak, 7. oktobra 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Slavki Gavri} 1927 - 2011.

Milivoje Radenkovi}

Vidan R. Beloica

1930 - 2011.

dipl. in`ewer geodezije Sa qubavqu, }erka Nada i zet Borislav.

38837

O`alo{}ena porodica Gavri}.

38836

Dana 8. 10. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu, obele`i}emo se}awe na na{eg voqenog Vidana - supruga, oca i dedu. Tvoji: supruga Branka, }erke Natalija i Bojana i unuci Filip, Na|a i Ana. 38661

Sahrana je danas, 6. 10. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Bo`ana sa decom. 38838

Плави круг Током протеклог месеца у Сремској Митровици трајао је програм несвакидашње музичке манифестације „Јапан у Срему“. Мајсторску радионицу је држао реномирани токијски градитељ историјских клавијатурних инструмената Акихико Јаманобе. Сценариста: Борислав Хложан (РТВ 1, 23.00) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.30 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 20.35 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.30 02.00

tv program

~etvrtak6.oktobar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Све(т) око нас Вести Стање на путевима Здраво живо Гимназијалци Кухињица Вести Из нашег сокака Ток шок Вести Српски екран-емисија МТВ-а на српском Чији је то салаш, емисија на мађарском са титлом на срп. Вести за особе са оштећеним слухом Плаже 60-их Гимназијалци ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Изблиза: О времену и досади Биоскоп: Бата Живојиновић, 1. део Живопис: Приче из кафане Војвођански дневник Фолдер култура Плави круг Рат, филм Један на један Концерт године

07.00 Чувари сећања 07.30 Знамените жене Новог Сада: Милица Томић 07.45 Преживети аутомобил 08.00 Музички програм 08.52 Грување 09.50 Музички програм 10.50 Слободна тема 11.15 Све(т) око нас 11.45 Емисија на мађарском 12.30 Вести (мађ) 12.40 Емисија на украјинском 13.40 ТВ Баштина 14.15 Знање 14.45 Чувари сећања 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Генерал Дала Кјеза, филм, 2. део 23.10 ТВ Баштина

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Глас Америке Панонско јутро Серијски програм Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Тема недеље Бели лук и папричица Зелена патрола на делу Војвођанске вести У огледалу Портрет привредника Војвођанске вести Серијски програм Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке

08.30 Храна и вино 09.05 Интерна истрага 10.00 Вести 10.05 Спринт 10.30 Славни парови 11.05 Пороци 11.45 Агро дан 12.00 Вести 12.07 Године пролазе 12.40 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Интерна истрага 14.05 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Пороци 15.45 Агро дан 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Дунавска салетла 17.05 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Интерна истрага 22.00 Објектив 22.30 Пороци 23.10 Неон сити 23.20 Године пролазе

07.00 АТП Мастерс 500 Пекинг1/8 Финала 15.30 Бокс: Светско првенство 1/4 Финале 18.00 Премијер лига, магазин 19.20 Квалификације за ЕП У21: Шведска - Словенија 21.00 Тенис 21.30 Атлетика 22.00 Профи бокс 22.30 АТП Мастерс 500 Токио 1/8 Финала 00.30 АТП Мастерс 500 Пекинг и Токио 1/8 Финала

Ток шоу Уживаћете уз добру песму, читану и певану у интерпретацији Боре Ђорђевића, с вама ће се дружити и писац Љиљана Хабјановић-Ђуровић, својим анегдотама насмејаће вас виолинисткиња Татјана Олујић, а „истину у лице” рећи ће вам Милован Дрецун. (КТВ, 22.30) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 09.40 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.31 13.17

03.27 04.04 04.45

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Казнени простор Гастрономад Сасвим природно Свет риболова Седам смртних грехова Дневник Спорт плус Злочиначки умови Ко нађе пријатеља, нашао је благо, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Породично благо Дан пре Делта одред, филм Злочиначки умови Дневник Злочиначки умови Женски клан Ноћни биоскоп: Ко нађе пријатеља, нашао је благо, филм Казнени простор Око магазин Породично благо

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста

15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.08 21.25 23.15 23.45 00.00 01.00 01.43

Радна акција Нови задатак је пред екипом вредних мајстора „Радне акције”. Закуцаће на врата шесточлане породице Јевтић и за неколико дана претвориће њихов дом у право место за светлију будућност. Горан и Наталија с ћерком Валентином, сином Лазом и близнакињама Иваном и Ивоном, живе у скромном стану од 37 квадрата. (Прва, 21.00) 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 22.30 22.45 23.45

Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Радна акција Експлозив Ексклузив Трачара Радна акција

07.08 07.43 07.46 07.52 07.55 08.01 08.25 08.28 08.39 08.51 09.50 09.59 10.30 11.06 11.31 12.04 12.30 13.00 14.02 14.12 15.11 15.19 15.55 16.34 17.00 17.55 19.15 19.45 20.30 21.00 21.45 22.15 22.35 23.48 00.23 01.55 03.16

Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари Тумачење књижевног дела На пола пута Великани Играј фудбал, буди срећан Линк У свету Траг у простору Стефан Миленковић и загребачки солисти Беокулт Трезор Тумачење књижевног дела На пола пута Великани Ликовна колонија РТС Балканском улицом Филозофија и... Породица Сопрано Одбојка: ПС, Војводина НС Семе - Партизан, пренос Пчелица Маја Место за нас Метрополис Породица Сопрано Контекст Ликовна колонија РТС Бардови театра: Соња Јауковић Живот и каријера Трезор Одбојка: ПС, Војводина НС Семе - Партизан (р) Ликовна колонија РТС

06.00 ВОА 06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Топ шоп 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм: Грејс Квигли 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон: Злочиначке намере 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.30 Филм: Мемоари једне гејше 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Мачији зов 03.00 Милица²

Занг Зији

Мемоари једне гејше Млада Сијо, девојчица са само девет година, одлази у кућу за гејше у Кјоту. Она убрзо открива да су гејше привилеговане јер управо ово занимање даје могућност жени да се обогати и постане независна. Међутим, ситуација је далеко од идеалне... Улоге: Занг Зији, Гонг Ли, Мишел Јо, Кен Ватанабе Режија: Роб Маршал (Авала, 20.30)

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

Стивен Дорф

Блејд Непосредно пре него што га је родила, Блејдову мајку је ујео вампир, због чега се мали Блејд родио као получовек-полувампир. Годинама касније, он живи разапет између два света, а највећа мотивација му је да освети смрт своје мајке и заштити људе од зле вампирске расе. Улоге: Весли Снајпс, Крис Кристоферсон, Стивен Дорф, Донал Лог, Нбуш Рајт, Трејси Лордс Режија: Стивен Норингтон (Б92, 21.00) 07.10 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Трнавчевићи у дивљини 08.00 Вести Б92 08.25 Све по списку 09.00 Вести Б92 09.35 Хоћу да знам 10.00 Топшоп 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 10.45 Пингвини с Мадагаскара 11.05 Трнавчевићи у дивљини 12.15 Филм: Фалсификат 14.05 Истражитељи из Мајамија 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.06 Пријатељи 19.30 Два и по мушкарца 20.00 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Блејд 23.15 Вести Б92 23.55 Временска прогноза: Шта да обучем? 00.00 Спортски преглед 00.20 Доушници 01.25 Саут Парк

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Брачни судија 11.30 Наслеђе једне даме 13.00 Краљица југа 14.00 Сестре 15.00 Квиз, породични обрачун 15.30 Гојковићи 16.00 Ноћ у јуну 16.45 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови блата 21.00 48 сати свадба 22.00 Све за љубав 23.30 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.30 Немогућа мисија

05.30 07.55 08.00 08.15 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.25 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 16.10 16.30 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 21.30

Јутарњи програм Вести Телешоп Направите места за Нодија Мала принцеза Мегаминималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Црвени орао Сузе Босфора Телешоп Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Сузе Босфора Вести Граница Но Лимит

Јелена Хелц

Граница Тема прве емисије новог ток шоуа биће „Будимо пријатељи животињама”. Водитељ емисије је глумица Јелена Хелц, која ће у првој „Граници“ угостити Наташу Вукмировић, председницу удружења Људи за животиње, Владимира Димитријевића, професора Факултета ветеринарске медицине, Душана Чарнића, усвојитеља керуше Миле и Сашу Стокића, ветеринара. (Хепи, 20.00) 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.50 04.35

Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Вести Малдиви : Више од игре... Црвени орао Звездана капија СГ1 7 живота

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak6.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.35 Ко шиша тог пса 09.30 Спасавање оронулих грађевина 10.25 Дадиља на задатку 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Ко шиша тог пса 18.10 Спасавање оронулих грађевина 19.05 Мајами инк 20.00 Посластичарски ас 20.55 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 21.50 Стручњак за торте 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Посластичарски ас 01.40 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем

08.00 Стопама Жака Офенбаха 09.00 Праисторијски астрономи 10.00 Господари рата 11.00 Азијске монархије 12.00 Јелена Тројанска 13.00 Велико бекство: Неиспричана прича 14.00 Деца мумије 15.00 Ратници 16.00 Дикенсова Енглеска 17.00 Први људи у свемиру 18.00 Далај Лама 19.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 20.00 Скривени светови. подземни Рим 21.00 Други светски рат у боји 22.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 23.00 Ратници 00.00 Дикенсова Енглеска 01.00 Први људи у свемиру

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Ле ген дао зма ју За ве ра Ро звел Ле ген да о зма ју Фан та стич на че твор ка За ве ра Ру звел Зло чин и ка зна Си ва зо на Ка та стро фа Очи ма уби це Сјај Шта из је да Гил бер та Греј па Ма ни ја за оргијање Пра ве де вој ке са ко лед жа Ужи вај

Шта из је да Гил бер та Греј па Гил берт Грејп жи ви у Ен до ри, ме сту у ко ме се ско ро ни шта не де ша ва. По ли ци ја има по сла са мо кад Гил бер тов аути стич ни брат по ку ша да се поп не на ло кал ни во де ни то рањ. Бри га о Ар ни ју је углав ном Гил бер тов... Уло ге: Џо ни Деп, Ле о нар до Ди ка прио, Џу ли јет Лу ис Ре жи ја: Лас Хал стром (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Путовања у далеке крајеве, док. серија 10.59 Код Ане 11.12 Опра шоу 12.00 Дневник 12.34 Кад заволим, време стане 13.20 Све ће бити добро 14.18 Тренутак спознаје 14.50 Алиса, слушај своје срце 15.34 Професије, док. филм 16.05 Фотографија у Хрватској 16.25 Хрватска уживо 17.39 8. спрат, ток шоу 18.30 Капри 19.30 Дневник 20.12 Све у 7!, квиз 21.09 Битка за Вуковар, док. серија 21.58 Пола сата културе 22.30 Отворено 23.15 Дневник 3 23.50 Док. филм 00.45 Шаптач псима 01.33 Без трага 02.14 Жица 03.09 Залагаоница, док. серија 03.29 Битка тzа Вуковар

06.00 07.40 09.25 09.55 11.40 13.10 14.45 16.25 18.30 20.05 22.20 23.25 01.00 02.55 04.25

Прича о играчкама 3 Срце од мастила Холивуд на снимању Моје једино Хачико.прича о псу Божић са Кренковима Лекције из чоколаде Шерлок Холмс Мала продавница ужаса Генсбур: Херојски живот Спартак: Богови арене Тинејџерски папарацо 28 дана касније ТВ Онион Једноставни Симон

06.20 06.55 07.25 07.35 08.35 11.00 11.55 12.20 13.15 14.10 16.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.40 23.55 01.40 02.40 03.25

РТЛ Данас Драгон Бол З Поп Пикси Врата раја Кобра 11 Врата раја Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Менталист ЦСИ: Најбоље од Грисома РТЛ Вести ЦСИ: Њујорк Астро шоу Менталист РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

Мен та лист

Це зар Ми лан

Шап тач пси ма Це зар Ми лан по ма же по ро ди ци с њи хо вим аустра лиј ским ов чар ским псом и ње го вим нај но ви јим ри ту а лом пре спа ва ња: ла ја њем, ре жа њем и цви ле њем. По ма же и же ни чи ји ба сет не во ли ње ног му жа... (ХРТ 1, 00.45)

07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 13.30 14.00 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.20 16.50 17.05 18.00 18.20 18.35 19.05 19.30 20.00 20.25 22.30 23.15 00.10 00.52 01.22 02.05

Џу ли јет Лу ис

Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Филм: Моби дик 2010 Филм: Несрећа у ваздуху Закон и ред: Злочиначке намере 02.15 Ерика 03.10 Домаћице из округа Оранџ

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.10 00.20

07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.10 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.20

Мала ТВ Серија zа децу Школски сат Олујни свијет Пренос седнице Хрватског сабора Око глобуса КС аутомагазин Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Кокице Метеор и велики точкови Мала ТВ Цртани филм Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Трауматологија Силвестрове и Чичијеве тајне Музика, музика... џез Залагаоница, док. серија Осијек: Фудбалске квалификације за ЕП(млади): Хрватска - Шпанија, пренос Без трага Жица Закон и ред Моја породица 24 Ноћни музички програм

Повратак у будућност Фаџ Интермецо 1 Невероватне приче Земља 2 Интермецо 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Торнадо Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Фаџ Невероватне приче Земља 2 Рт страха Сиквест

08.00 Помама за летећим тањирима 10.00 Сјај 12.00 Останите с нама 14.00 Пирати из Пензанса 16.00 Купе де вил 18.00 Мркли мрак 20.00 Откачени професор 2: Клампови 21.50 Поноћна трка 00.00 Врућа романса 02.00 Позив за девојке

Због не до стат ка но ва ца ко јим би се фи нан си ра ли по ли цај ци, Ван Пелт пре ла зи на ду жност за шти те, ко ју де ли с по ли циј ским слу ж бе ни к ом Ви к ом Гор ма ном. Али кад она кре не пре ма ма ски ра ном уље зу ко ји је про ва лио у ку ћу, не ко ис ко ри сти при ли ку и уби је за шти ће ног све до ка... Уло ге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти (РТЛ, 21.00)

Ро бин Тју ни

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон Додај гас Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? ФБИ Досије Ништа лично Како извући живу главу Отмица и спасавање Разоткривање митова ФБИ Досије

08.35 09.00 15.15 17.30 19.00 20.00 23.00 23.05 23.35 23.40 00.40

Тенис Тенис Скијашки скокови Тенис Најјачи човек Борилачки спорт Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Тенис

Gru bi jan smr skao nos Mi ke lan |e lu e li ni se bi da je sta tus iza bra nog, sta tus we sta tue Per se ja, ko ju je ra dio po na lo gu voj vo de ko ji je de lio s mno gi ma, jer bra ko vi u ko ji - Ko zi ma Me di ~i ja, bio je ogro man po du hvat. Mo rao ma se du go ~e ka na po tom stvo ni su bi li ne - je da za lo ì iz u zet no vre lu va tru da bi is to pio u o bi ~a je ni. Kad se ko na~ no ro di sin, u to me bi se le gu ru. Va tra je pre ti la da se ra {i ri na we go vu pre po zna va la po seb na vo qa bo` ja. ê li ni se be i ku }u, a spo pa le su ga i dru ge ne da }e. ê li ni se iz svo ju te le snost shva ta kao bo àn ski in stru ment. ne na da ose tio pot pu no is cr pqe nim, iz li va we O~e va pro ro ~an stva, ko ja su se ob i sti ni la, bi - sta tue pre pu stio je maj sto ri ma i kal fa ma, le gao u la su te sno po ve za na s pi ta wi ma vr li ne i ~a sti. kre vet ve ru ju }i da }e de lo si gur no pro pa sti, a on We go va ver nost Me di ~i je vi ma bi la je na gra |e na. Pje ri no, ko ji je uvre dio oca i tra gi~ no skon ~ao, opi san je kao ne za hva lan ni tkov, a we go va su pru ga kao raz u zda na. ê li ni jev otac, pak, uvek je bio na stra ni vr li ne, a ko je na we noj stra ni ne pro pa da. Kao iz raz ove isti ne otac je stvo rio jed no umet ni~ ko de lo. Bi lo je to od mah po {to je, upr kos ve li kim za slu ga ma, ot pu {ten iz Me di ~i je ve slu `be zbog za ne ma ri va wa za na ta. „Na pra vi on jed no ogle da lo s okvi rom od slo no va ~e, okru è no sa se dam kru go va, ko ji su pred sta vqa li se dam vr li na. A ka ko je otac znao i la tin ski, oko ogle da la je is pi sao stih: Bi lo na ko ju stra nu da se to ~ak okre ne, vr li na }e sta ja ti pra vo.” Te vr li na su mu drost, pra vi~ nost, hra brost i raz bo ri tost (an ti~ ke), i ve ra, qu bav i na da (te o lo {ke). Po sled wi aspekt ko ji na vo di do od la ska u Rim, je ste pri ja teq stvo. „U to vre me“, iz ve {ta va ê li ni, „pri sno se spri ja te qih s jed nim ple me ni tim mla di }em, ko ji je ta ko |e u~io zla tar ski za nat. Zvao Re mek-de lo okle ve ta nog ze ta se Fran ~e sko. Ni smo se tre nut ka ni smo odva ja li umre ti. Jed na sr ~a na slu àv ka po ku {a va la je da je dan od dru gog, a we go va ku }a je bi la pu na le pih ga ohra bri. No, od lu ~u ju }e je bi lo jed no od onih sli ka we go va ob da re nog oca i ne ko li ko kwi ga cr - pri vi |e wa ko ja su mu se uvek ja vqa la u kqu~ nim te à rim skih sta ri na, ko ji me odu {e vi {e“. Po - tre nu ci ma ì vo ta. Str ~ao je u ra di o ni cu i la tio vla ~e we pa ra le le iz me |u qu ba vi pre ma an ti ci i se po sla s ener gi jom ko ja se vi {e ni je da la za u sta pri ja te qu je ti pi~ no za mu {kar ce do ba re ne san se. vi ti. âk je pe} po ~e la da se ras pa da ba{ kad se Kad je ê li ni be {e upra vo ozdra vio od dvo me - me tal do voq no is to pio, no ipak sve se za vr {i lo se~ ne bo le sti, u Fi ren ci je upo znao va ja ra Pje ra do bro i Per sej je po stao re mek-de lo. To ri |a ni ja, s ko jim je i jed nom raz go va rao o Mi ê li ni je bo ra vio oko dve go di ne u Ri mu, a po ke lan |e lu. Po vod je bio ê li ni jev cr te` „ko pi ja tom se vra tio u Fi ren cu. Uz gred po mi we da je na jed nog de la ovog ve li kog umet ni ka. Onaj To ri |a ni pra vio je dan „kqu~ sr ca“, po jas ko ji se po kla wao je ru `no go vo rio o „bo àn skom Mi ke lan |e lu“ i ne ve sta ma, a ne {to ka sni je se, zbog uvre da na svoj jo{ is pri ~ao ka ko ga je, po {to se na we ga na qu - ra ~un, po no vo upleo u na si qe, zbog ~e ga je osu |en. tio, lu pio po no su, „da sam Uto ~i {te je na {ao u }e li ji ose tio ka ko sam mu spqe skao jed nog fra tra. Za tim na vla ~i Ola ba vio je mo ral Ri ma no snu kost i hr ska vi cu i od fra tar sku ri zu i na pu {ta sa wih na pra vio ka {u. Do smr ti dok je ha ra la ku ga i ê li ni mo stan i Fi ren cu. Na bez bed }u se se }a ti tog udar ca.“ ê li noj uda qe no sti od gra da svla pri zna je ka ko je, po red ni je za tim ose tio mr `wu pre ~i ri zu. osta l ih, spa v ao i s jed n om ma gru bi ja nu ko ji je una ka zio U Ri mu ne po sta je sa mo „mu tri na e sto go di {wa ki wom, we go vog ido la i stva ra o ca {ka rac od zna ~a ja“, ve} sti ~e jo{ de vi com, ina ~e pre div nih te la. Iz me |u To ri raz li ~i ta is ku stva u dru {tvu |a ni ja, kog je opi sao kao „div - slu àv kom ne ke pro sti tut ke. plem ki wa. Od Ma do ne Por ci no gra |e nog, na o ~i tog“ i s ko je, ko ja ga opi su je kao vr log, Od mah je usle di la bo` ja jim je, za pra vo, è leo da ode u ~e sti tog i le pog, pri ma va `ne ka zna – ku `ni pri {te vi En gle sku da bi ura di li jed no po rux bi ne. Ona od we ga ~i ni ve li ko de lo za kra qa Hen ri ja upra vo onog „mu {kar ca od VI II, i ê li ni ja ni je se iz ro di lo pri ja teq stvo ko - zna ~a ja“, {to se ne po mi we u kon tek stu po slo va je bi, kao pri ja teq stvo iz me |u sta ri jeg i mla |eg, ko je do bi ja od pa pe i dru gih li~ no sti vi so kog mo ra lo da po sta ne so kra tov sko. ran ga. Kon cept mu {ko sti, ko ji je pri su tan u okvi ru Uz gred no ê li ni po mi we da we gov po mo} nik i opi sa pr vih 19 go di na ì vo ta, va ì i na da qe. Na - pri ja teq Pa u li no ima ve o ma le pu se stru i da bi rav no, ja vqa ju se i dru gi aspek ti kao {to su sek su - ga wi hov otac ra do imao za ze ta. Ne ko li ko go di na al nost i ma gi ja. Ben ve nu tu bi lo oko pet go di na, po sle to ga ~e sto do bi ja po nu de za ~e stit brak, ali otac je jed nom po zvao we ga i we go vu se stru u je dan ih osu je }u ju pa ko sni ci ko ji iz no se ne i sti ne o we so bi ~ak, gde je go re la va tra od hra sto vi ne. Otac je go vim na me ra ma. Po sve dru ga ~i ji aspekt od no sa ta mo u va tri spa zio da `dev wa ka, ko jeg je è leo da pre ma è na ma je u vre me ku ge ko ja ha ra Ri mom. ê po ka è de ci. Ben ve nu to je od oca do bio „vru} {a - li ni alu di ra na la ba vqe we mo ra la i pri zna je da mar“ ka ko bi se se }ao da je u va tri vi deo gu {te ra. je spa vao s tri na e sto go di {wa ki wom, slu àv kom Ta da {we na rod no ve ro va we je ka zi va lo da je da - jed ne pro sti tut ke, ko ja je jo{ bi la de vi ca. Od mah `dev wak ì vo ti wa ko ja ì vi u va tri ~u va je. Bio je usle di la bo` ja ka zna, ku `ni pri {te vi. Ka sni je je ovo je dan od onih pred zna ka ko ji }e se ob i sti ni - je spa vao sa slu àv kom, ko ju je za po slio, i ve ro vao ti kod sko ro {e zde se to go di {weg ê li ni ja. Li ve - da se u we noj po ste qi za ra zio si fi li som.

Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTO RI JA MU [KO STI U EVRO PI 1450 – 2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak6.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

У ка ри је ри на и ла зи те на из не на ђе ња. Ра ди те ви ше по сло ва у исто вре ме. Бу ди те ко му ни ка тив ни и мо бил ни, јер са мо та ко мо же те по сти ћи же ље но. Све што не за ви си од вас ни је из ве сно. За луд пла но ви и про гра ми.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

6. oktobar 2011.

Ха о ти чан дан за вас. Не мој те би ти нер во зни, пре пу сти те то дру ги ма. Др жи те се свог Мар са, ци ља ко ји тре ба по сти ћи, а све оста ло при хва ти те као не из ве сне и стре сне окол но сти на пу ту ре а ли за ци је.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Са ра ђу је те и до го ва ра те се са дру ги ма, ка ко у по слу, та ко и при ват но. И то је са свим ОК. Има те по во љан уплив Ме се ца из ва зду шног зна ка Во до ли је, па и до бру ко му ни ка ци ју и са рад њу са сви ма.

Рас тр за ни сте на све стра не, да нас и су тра. По ку шај те да са чу ва те кон ти ну и тет до га ђа ја и да за вр ши те за по че те ак тив но сти. Из не на ђе ња вас вре ба ју на сва ком ко ра ку. Кон так ти са ино стран ством.

По др жи те парт не ро ве иде је и по тре бу за сло бо дом. Дра га осо ба се чуд но по на ша, емо тив но се ви не пут обла ка, а за тим пад не у по нор. На сре ћу, па све то не тра је ду го. Обо стра не стра сти.

По ку ша ва те да уне се те но ви не и не ке ле пе ства ри у по слов не од но се. Нео п ход на вам је по др шка са рад ни к а у то ме, или одо бре ње прет по ста вље них. Бу ди те кре а тив ни и ути цај ни, док мо же те.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Слу ша те све око се бе, али на кра ју са ми до но си те од лу ке и усме ре ња. Да кле, иако де лу је те дру штве но, у осно ви сте са ми и сво ји. Љу бав из и ску је вер ност, до бру ко му ни ка ци ју и за јед нич ке до го во ре.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По тру ди те се да са чу ва те ма те ри јал ну осно ву и си ту а ци ју, сво ју зва нич ну по зи ци ју у ка ри је ри, и све ће би ти до бро. Не ко вас на па да, али не ће ис тра ја ти. Тре нут не окол но сти вам ни су на кло ње не.

Не мој те ри зи ко ва ти, ових да на, по го то во у ин ве сти ци ја ма. Уло же ни но вац се не ће вра ти ти. На рад ном ме сту вла да на пе та ат мос фе ра. По не кад и не тр пе љи ва. Ути цај при ја те ља во ди пре те ри ва њу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш за штит ник Марс вас мо же по ве сти пра во у про блем, уко ли ко не бу де те на вре ме про ве ри ли пра во ста ње ства ри. Има те ви шак енер ги је, ко ју тре ба ка на ли са ти и кон тро ли са ти, да не би сте стра да ли.

Кроз ваш знак је за пло вио Ме сец, што ће вас до дат но де ста би ли зо ва ти. Тран спа рент но по ка зу је те сво је пра во ста ње и ста но ви ште, и на и ла зи те на не ра зу ме ва ње. У љу ба ви ће се про бу ди ти стра сти.

Уну тра шње сум ње и не ми ри ко је не по ка зу је те, вам не ће да ти ми ра ових да на. Не ка осо ба или окол ност де лу је на ру ша ва ју ће. За шти ти те се бе и сво је здрав стве но ста ње. Пу но ак тив но сти у тај но сти.

TRI^-TRA^

Фо то гра фи са ње је по пут си ло ва ња V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 28 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 26 Ni{

Evropa

тоПло

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и ве о ма то пло. Ду ва ће слаб ју го и сточ ни ве тар. Rim При ти сак у опа да њу. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на око 27 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и вр ло то пло Cirih за ово до ба го ди не. На се ве ру Вој во ди не би ће не што обла ка, ду ва ће слаб ју жни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак у опа да њу. Тем пе ра ту ра од 6 Berlin до 28 сте пе ни. Be~ СР БИ ЈА: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и вр ло то пло за ово до ба го ди не. На се ве ру Ср би је ће би ти ма ло обла ка. Ду ва ће слаб ју Var{ava жни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле са тен ден ци јом опа Kijev да ња. Тем пе ра ту ра од 5 до 29 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Сун ча но и то пло, а по под Moskva не на се ве ру Ср би је по сте пе но на о бла че ње и ки ша кра јем да на. У но ћи Oslo ка су бо ти ки шна зо на се ши ри ка ју го и сто ку уз за хла ђе ње, па ће у су бо ту би ти знат но хлад ни је са ки шом. Тем пе ра ту ре ће опа сти у су бо ту за St. Peterburg око 15 сте пе ни у од но су на ове то пле да не. У не де љу на се ве ру Ср би је Atina су во, а на ју гу ки ша и хлад но. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: За др жа ва се ре ла тив но по во љан ути цај би о ме те о ро ло шких при ли ка на ве ћи ну љу ди. Из ве стан опрез се и да ље са ве ту је аст ма ти ча ри ма и ср ча ним бо ле сни ци ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у бла жој фор ми.

30 27 17 22 22 25 22

При ли ком јед ног од сво јих вр ло рет ких фо то се шна Џо ни Деп је из ја вио не што због че га је за си гур но по жа лио. На фо то гра фи са њу за „Ве ни ти фер” за кљу чио да је за ње га „по зи ра ње ис пред фо то а па ра та по пут си ло ва ња”. - Осе ћам се као да ме си лу ју. Чуд но ми је то, баш чуд но. Кад тре ба да по зи рам, осе ћам се глу по и без ве зно - при знао је Деп ко ји је у филм ској ин ду стри ји ви ше од две де це ни је. - Фо то гра фи са ње по не кад на ру ша ва не чи ју ин ти му, али оно се ни ка ко не мо же по ре ди ти са си ло ва њем. У САД-у је сва ке две ми ну те не ко си ло ван. Хте ли би смо да ин фор ми ше мо го спо ди на Де па о ствар ном ис ку ству љу ди ко ји тај до га ђај и да нас по ку ша ва ју да пре бро де. Мо жда би и сам мо гао да нам по мог не - из ја ви ла је порт па рол ка ор га ни ѕ а ци је РА ИНН Ке трин Хул. Депп је из ја вио да су ње го ве ре чи из ву че не из кон тек ста. Ни је то пр ви пут да Деп јав ност ча сти кон тро верз ним из ја ва ма. Пре се дам го ди на јед ном је ње мач ком ча со пи су ре као да га Аме ри ка под се ћа на не ко „глу по псе то”: „Аме ри ка је по пут пса ко ји има ве ли ке зу бе и у ста њу је да те угри зе и по вре ди. Уми љат из глед, али агре си ван ка рак тер”.

VIC DANA Уле ти Му јо Фа ти у кре вет у сит не са те и ма зно ће: - Не мам га ће. А Фа та од го ва ра: - Пу сти ме да спа вам, су тра ћу ти опра ти јед не.

21 12 14 14 29

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

7 (-7)

Slankamen

120 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

62 (-10)

Zemun

202 (-1)

Bogojevo

58 (-11)

Pan~evo

240 (2)

Smederevo

440 (4)

Ba~. Palanka 92 (-10) Novi Sad

74 (-10)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

148 (4)

S. Mitrovica

0 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

217 (3)

Beograd

156 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

111 (-9)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-24 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusi}

34 (0)

Re{ewe iz pro{log broja