Dnevnik 6.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 6. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23579 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

NI [TA OD JEF TI NI JE STRU JE DA WU, EPS SPRE MIO PO PUST

Ko po tro {i do 500 ki lo va ta, {te di 500 di na ra str. 4

INTERVJU

NASLOVI

Ekonomija 4 Jeftini krediti slamka spasa srpske privrede

@AR KO KO RA], LI DER SDU I POT PRED SED NIK REPUBLI^KE SKUP [TI NE

Sr bi ja je po de qe no dru {tvo

Poqoprivreda 6 Dr`ava kupila 100.000 tona kukuruza

Novi Sad 7 Dragan Koji} ponovo direktor Gradske biblioteke

MUP SR BI JE NA STA VIO AK CI JU SU ZBI JA WA KO RUP CI JE

Foto: F. Baki}

Vojvodina

11 Zavr{en Ju`noba~ki festival ludaje

NO VI PO ZO RI [NI \IN \I] U „FA BRI CI” SKC NO VI SAD: „Ubi ti Zo ra na \in |i }a” no va je po zo ri {na te ma ti za ci ja, ne mo ti va ne go po sle di ce ubi stva pre mi jera Srbi je 2003. go di ne - re ~i su Zo ra na Pako vi }a, pi sca i re di te qa pred sta ve ko ja je si no} premijer no iz ve de na u no vo sad skom klu bu „Fa bri ka”, uz ve li ku pa `wu jav -

no sti, ba{ kao i u slu ~a ju ne dav ne pro duk ci je „Zo ran \in |i}” Oli ve ra Fr qi }a u Ate qeu 212. U pred sta vi igra ju: Ni ko la \u ri~ ko, Emi na Elor, Bo jan Di mi tri je vi}, Jo va na Sti pi}, Igor Fi li po vi}, Mi li ja na Ma ke vi}. Pr va re pri za je na pro gra mu ve ~e ras, a na red nih dana sle de i dru ga iz vo |e wa. I. B.

str. 3

Crna 13 Ustavni sud utvrdio da su na Top~ideru gardisti ubijeni

Dru{tvo 14 Ratne dnevnice za sve rezerviste

Uhap {eni pred sed nik op {ti ne No va Cr wa i jo{ pe to ri ca

str. 13

SRP SKO STO ^AR STVO NA KO LE NI MA, DR @A VA SUB VEN CI JA MA PO KU [A VA DA GA PO DIG NE

Uvoz mle ka pre la zi sve gra ni ce

SPORT

n NOLE ZBRISAO MELCERA

str. 15 – 18

n PO^IWE [AMPIONAT KO[ARKA[A

KRI VI^ NE PRI JA VE SR BO BRAN SKE PO LI CI JE PRO TIV ^E TVO RI CE OSUM WI ^E NIH

@e tva s tu |ih wi va te {ka 15 mi li o na di na ra str. 13

Sun~ano

n VETERPOLISTI U LIGI [AMPIONA

n ZAGREB HO]E KARABATI]A

Najvi{a temperatura 27 °S

str. 6

POLiTikA

subota6.oktobar2012.

Pred log Vla de APV sti gao u Ustav ni sud Vla da AP Voj vo di ne je 3. ok to bra pod ne la Ustav nom su du pred log za oce nu ustav no sti ~la na 3, stav 2 Za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu, sa op {te no je na {em li stu u tom su du. „Po vo dom na ve de nog pred lo ga, u Ustav nom su du je for mi ran pred met s ozna kom IUz-838/2012”, na vo de u su du. Pred sed nik Po kra jin ske vla de Bo jan Paj ti} ra ni je je oce nio da se po me nu tim za ko nom osnov za iz ra ~u na va we vi si ne bu xe ta Voj vo di ne de fi ni {e „na pro tiv u sta van na ~in”. S. K.

Bi qa na Jo va no vi} no va di rek tor ka Ga ran cij skog fon da APV Skup {ti na Voj vo di ne na pre kju ~e ra {woj sed ni ci ime no va la je Bi qa nu Jo va no vi} za no vu di rek tor ku Ga ran cij skog fon da AP Voj vo di ne. Bi qa na Jo va no vi}, ina ~e di plo mo ra ni eko no mi sta, na tu po zi ci ju do {la je s me sta pred sed ni ce Iz vr {nog od bo ra Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, na ko jem je bi la od ju la 2010. go di ne.

Bi qa na Jo va no vi} pret hod no je na ~el nu po zi ci ju RBV po sta vqe na Od lu kom Uprav nog od bo ra ban ke i uz sa gla snost Na rod ne ban ke Sr bi je. Od 2002. do 2005. go di ne bi la je di rek tor ka Fon da za raz voj AP Voj vo di ne, a po tom za me ni ca di rek to ra u tom Fon du do iz bo ra na funk ci ju u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne. B. D. S.

SO CI JA LI STI PRE LO MI LI

No va vlast u Ku li Pred stav ni ci kul skih so ci ja li sta ko ji su do sa da ~i ni li vla da ju }u ve }i nu u op {ti ni Ku la za jed no s DS–SVM–„Pre o kre tom“, pot pi sa li su ko a li ci o ni spo ra zum s opo zi ci o nim SNS–SPS–DSS–URS-om, sa -

op {te no je na ju ~e ra {woj za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re pred stav ni ka stra na ka no ve vla sti u toj op {ti ni. Ko a li ci o ni spo ra zum u ime SPSa pot pi sao je pot pred sed nik Po kra jin skog od bo ra stran ke Ra d o s lav Stri k o v i}. No v a skup {tin ska ve }i na, ko ju ~i ni 20 od bor ni ka od ukup no 37, bi }e po tvr |e na na na red noj sed ni ci lo kal nog par la men ta ko ja se, po ne zva ni~ nim in for -

ma ci ja ma, o~e ku je sle de }e ne de qe. Pred sed ni ca SO Ku la Sne à na Mr ka i} (SPS), ko ja }e po no vom ko a li ci o nom spo ra zu mu osta ti na toj funk ci ji, is ta kla je da su od lu ku o pre kom po no va wu vla sti do ne li vi {i ni voi stran ke, „a mi kao voj ni ci par ti je }e mo po {to va ti smer ni ce ko je nam oni da ju„. Kan di dat kog }e pred lo ì ti SNS za me sto pr vog ~o ve ka kul ske op {ti ne je Dra gan Tri fu no vi}, pri vat ni pred u zet nik iz Ku le. Pred sed nik OO SNS-a Pe ri ca Vi de ka ni} je na gla sio da ko a li ci o ni spo ra zum osta vqa pro sto ra i Je din stve noj Sr bi ji da, uko li ko è le, u|u u no vu vlast u op {ti ni Ku la. S dru ge stra ne, pred sed nik OO DS-a Ran ko [pa we vi} je na po me nuo da ta stran ka ni je do bi la ni ka kvo zva ni~ no oba ve {te we od do ju ~e ra {weg ko a li ci o nog part ne ra SPS-a, ve} da su o no vom ko a li ci o nom spo ra zu mu, ka ko je re kao, oba ve {te ni dru gim pu tem. M. Ke ko vi}

UPRAV NI SUD O MI [QE WU OPO ZI CI JE U ZRE WA NI NU

@al ba sti gla s da nom za ka {we wa Pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Ra do van Bu la ji} (SPS) sa op {tio je na ju ~e ra {wem za se da wu lo kal nog par la men ta da je za pri mio re {e we Uprav nog su da Sr bi je u ko jem je na ve de no da su sve od lu ke do ne te na kon sti tu tiv noj sed ni ci bi le u skla du sa za ko nom i pra vil ni kom gra da. Odbornici DS-a, LSV-a i SVM-a podneli su po ~et kom ju la `albu Upravnom sudu protiv svih odluka do ne tih na kon sti tu tiv noj sed ni ci, na ko joj je 35 od bor ni ka Ko a li ci je SNS–DSS–NS-a i SPSa, pot po mog nu to s dvo je pre be ga, iza bra lo no vu iz vr {nu vlast i vr {i o ce du `no sti di rek to ra jav nih pred u ze }a i usta no va, sma tra ju }i da su one ne za ko ni te i ne le gal ne.

– Re {e we su da po ka zu je da su na kon sti tu tiv noj sed ni ci do ne te pu no va `ne i va qa ne od lu ke – re kao je Bu la ji} na po ~et ku ju ~e ra {weg za se da wa. Me |u tim, od bor nik DS-a Go ran Ka u ri} je op tu ìo Bu la ji }a da ob ma wu je jav nost jer, ka ko je na veo, Uprav ni sud uop {te ni je oce wi vao da li je sed ni ca le gal na ve} je àl bu od bio iz pro ce du ral nih raz lo ga. Od bor nik SRS-a Go ran Taj di} je na po me nuo da, ako su di je Uprav nog su da ni su u sta wu da u ro ku od 30 da na do ne su re {e we i kon sta tu ju da je àl ba usle di la pre ka sno, on da bi im za ceo ì vot tre ba lo za bra ni ti da se ba ve tim po slom. @. B.

dnevnik

5. OKTOBAR – 12 GODINA POSLE

Ta di}: Is ka zi opa snih na me ra „Sr bi ja se na kon 5. ok to bra 2000. go di ne pro me ni la i po me ri la kao dru {tvo una pred„, iz ja vio je ju ~e pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di}, i oce nio da po sled we iz ja ve pred stav ni ka vla sti ve za ne za put ka EU „ni su sa mo de ma go gi ja de ve de se tih ve} i is ka zi opa snih na me ra”. „Po sled we iz ja ve na {ih zva ni~ ni ka da nam se zbog no vih uslo va ve za nih za pro blem Ko so va vi {e ne `u ri na evrop skom pu tu i da }e Sr bi -

ja od sa da po sta vqa ti svo je uslo ve EU, ni su sa mo de ma go gi ja de ve de se tih ve} i is ka zi opa snih na me ra, ko ji do vo de u pi ta we vi {e pu ta ja sno iz ra `e nu vo qu gra |a na ove ze mqe, wi ho vu eko nom sku bu du} nost, a na kra ju i na {e le gi tim ne in te re se na Ko so vu„. On je u tek stu po vo dom go di {wi ce pe to ok to bar skih pro me na, ko ji je ob ja vqen na saj tu DS-a, na po me nuo da 5. ok to bar 2000. go di ne ni je bio sa mo ~in osva ja wa slo bo de ve}

i ne dvo smi sle na od lu ka na {eg na ro da o stra te {koj ori jen ta ci ji ze mqe. „I ta kvu od lu ku ni jed na vla da ne mo `e iz me ni ti ume sto sa mih gra |a na”, uka zao je pred sed nik DS-a. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja se na kon 5. ok to bra, ima ju }i u vi du pre sve ga da su ta da us po sta vqe ni de mo kra ti ja, de mo krat ske in sti tu ci je i da je za po ~et pro ces dru {tve nih re for mi, pro me ni la i po me ri la kao dru {tvo una pred.

Ko {tu ni ca: Sr bi ja za pad nim si la ma pre ve li ka Vo ji slav Ko {tu ni ca sma tra da je Sr bi ja 5. ok to bra 2000. ste kla vred nu unu tra {wu slo bo du, ali da ve li ke za pad ne si le na sta vqa ju pro je kat dez in te gra ci je dr `a ve. „Pra vi po bed nik 5. ok to bra bio je na rod, a po seb no me sto pri pa da ru da ri ma ‘Ko lu ba re’ ko ji su bra ni li i od bra ni li na rod nu vo qu”, oce nio je pred sed nik DSS-a u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma.

Ko {tu ni ca je oce nio da je za pad nim si la ma Sr bi ja i da qe o~i gled no pre ve li ka i da je tre ba sma wi ti i da je na de lu po ku {aj oti ma wa Ko so va i fe de r a l i z a c i j a Sr b i j e pre k o pro tiv u stav nog Sta tu ta Voj vo di ne. „To zna ~i da kao dr `a va mo ra mo pro na }i pra vu dr `a vo tvor nu po li ti ku za {ti te na ci o nal nih in te re sa. Ako smo 5. oko to bra kao na rod ima li

sna ge da se iz bo ri mo za svo ju slo bo du, i sa da mo ra mo pro na }i sna ge da sa ~u va mo svo je su {tin ske dr `av ne, na ci o nal ne i eko nom ske in te re se”, po ru ~io je Ko {tu ni ca. „Duh 5. ok to bra je i duh sa rad we, a po li ti~ ki ne u tral na Sr bi ja tre ba sa svim dr `a va ma da sa r a | u j e na rav n o p rav n oj osno vi”, za kqu ~io je Ko {tu ni ca.

LDP: Tu ma ra we Pred s ed n ik Li b e r al n o-de mo k rat s ke par t i j e ^e d o m ir Jo va no vi} po ru ~io je ju ~e da je 5. ok to bar do kaz ne is ko ri {}e nog po ten ci ja la dru {tva i da Sr b i j a i da n as „tu m a r a” na isti na ~in kao {to je tu ma ra la i pre 5. ok to bra 2000. go di ne. Jo va no vi} sma tra da se Sr bi ja i sa da neo d go vor no od no si pre ma {an sa ma ko jih je sve ma we i ne mi lo srd na je pre ma qu di ma i ide ja ma ko ji su dru ga ~i ji od do mi nant nog mi {qe wa iz

ko jeg je pro is te klo i sve ono {to je lo {e da nas u Sr bi ji. On je is ta kao da ipak ni {ta {to se de si lo na kon 5. ok to bra ne mo ` e pro m e n i t i we g o v u „naj vred ni ju su {ti nu”, kao i da je tog da na Sr bi ja po ka za la po ten ci jal da se me wa, ali taj po ten ci jal ipak osta je „tra gi~ no ne is ko ri {}en” do da nas. Li der li be ra la je na gla sio da je tog da na Sr bi ja da la sve {to je mo gla i im pre si o ni ra la svet. „Bi li smo do voq no pa -

met ni i iz ve li smo Sr bi ju iz te sle pe uli ce, prak ti~ no bez kr vo pro li }a, stra da wa, ne vi nih `r ta va. In spi ri sa li smo sli~ ne de mo krat ske re vo lu ci je u ~i ta vom ni zu ze ma qa na kon Sr bi je i im pre si o ni ra li svet, ali na kon to ga de sio se o{tar su kob unu tar nas i to oko to ga da li je do voq no za do vo qi ti se od la skom Mi lo {e vi }a ili je to sa mo nu `na pret po stav ka za su {tin sku tran sfor ma ci ju ze mqe”, uka zao je Jo va no vi}.

Ba ge ri sta Yo: Sve su upro pa sti li Udru è we gra |a na „Pe ti ok to bar” i No va de mo kra ti ja – Po kret za Sr bi ju ju ~e su obe le ì li 12 go di na od pe to ok to bar skih pro me na, uz po ru ku da su o~e ki va wa gra |a na iz ne ve re na. Na kon fe ren ci ji za no vi na re is pred zgra de Na rod ne skup {ti ne, jed na od naj po zna ti jih ak te ra pe to ok bar skih de {a va wa Qu bi sav \o ki} – Ba ge ri sta Xo, re kao je da je ne ka da {wi DOS s 19 stra na ka upro pa stio sve {to je vo qa na ro da ura di la. \o ki}, ko ji je upra vqao ba ge rom to kom de mon stra ci ja 5. ok to bra 2000. go di ne, re kao je da sve {to je ta da ura dio ni je ura dio ni za jed nu stran ku ve} za na rod, i na po me nuo da ni od no ve vla sti ne o~e ku je ni {ta jer se po na {a isto kao ne ka da {wi DOS. On je re kao da je „si tu a ci ja cr na da cr wa ne mo è bi ti”, a da on li~ no „ima pen zi ju od 20.000 di na ra ko ju je do bio pro {le go di ne u 67. go di ni, po sle de set go di na ~e ka wa”.

Uì~ ke de mo kra te za \i la sa Li der uì~ kih de mo kra ta Jo van Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da je Grad ski od bor De mo krat ske stran ke Uì ca, taj nim iz ja {wa va wem, ve }i nom gla so va od lu ~io da po dr ì kan di da tu ru Dra ga na \i la sa za pred sed ni ka stran ke. – Od lu ka da se po dr ì \i las uka zu je na po tre bu svih ~la no va De mo krat ske stran ke u Uì cu da do |e do ko re ni tih pro me na u

stran ci i da se kao osnov ni ar gu ment za bu du }e ba vqe we po li ti kom uzi ma re zul tat ko ji je do sa da ostva ren – re kao je Mar ko vi} Ta nju gu. GO DS-a U`i ca je na sed ni ci odr `a noj u sre du jed no gla sno od lu ~io i da Mar ko vi} bu de kan di dat za pot pred sed ni ka DS-a na pred sto je }im iz bo ri ma u stran ci.

– O~e ku jem da }e ve li ki broj od bo ra DS-a i iz cen tral ne Sr bi je i iz Be o gra da i Voj vo di ne po dr `a ti mo ju kan di da tu ru, ko ja }e ima ti, o~e ku jem, i po dr {ku ve }i ne od bor ni ka i kan di da ta na iz bor noj skup {ti ni 10. no vem bra – ka zao je Mar ko vi}. Po we go vim re ~i ma, U`i ce je uvek bi lo de mo krat ski ori jen ti sa no, {to je po tvr dio i po sled wi

iz bor ni re zul tat ka da je DS osvo jio 30 od sto man da ta u grad skom par la men tu. On je na gla sio da je naj va `ni je da DS iz sa da {weg pro ce sa iza |e {to ja ~i i da je to u in te re su svih gra |a na Sr bi ja, a ne sa mo DS-a. U`i~ ki od bor DS-a ima 54 ~la na i na iz bor noj skup {ti ni stran ke 10. no vem bra u~e stvo va }e s 30 de le ga ta.

REKLI SU Mar ko vi}: Iz ne ve re na o~e ki va wa

@iv ko vi}: Kriv Ta di }ev i \i la sov DS

Mr ko wi}: Svi mo ji pri ja te qi

Pred sed nik JS-a Dra gan Mar k o v i} Pal m a ka `e da su pe to ok to bar ska o~e ki va wa gra |a na Sr b i j e iz n e v e r e n a i oce wu je da sve {to je ta da obe }a no ni je re a- li zo va no. – Na ta da {we iz bo re iza {ao je naj ve }i broj gra |a na, ali od sve ga {to je obe }a no ni {ta ni je re a li zo va no – re kao je Mar ko vi}. Pe ti ok to bar gra |a ni }e, sma tra on, pam ti ti i po to me {to je ta da za pa qe na zgra da Na rod ne skup {ti ne. – Ne bih hteo da se vra }am una zad, tre ba da ide mo na pred, da gle da mo {ta }e ova vla da da ura di, a na sle di la je te {ko sta we u pri vre di i eko no mi ji. Ne znam, ni sam si gu ran, ali je 5. ok to bar ~i ni mi se do neo i 6. ok to bar i {et wu Be o gra dom. Na na {u sre }u, to {to je tre ba lo da se de si 6. ok to bra ne }e se de si ti na red nih de set go di na – re kao je on.

– Ako u De mo krat skoj stran ci ne po sto ji sprem nost da spro vo di pro gram De mo krat ske stran ke, ja }u na }i dru gu po li ti~ ku org na i za ci ju ko ja }e spro ve sti taj pro gram – iz ja vio je ju ~e ne ka da {wi pre mi jer Sr bi je Zo ran @iv ko vi} za B92. – Imam 52 go di ne i ne mam pra va da hi ber ni ram da qe ne go }u po ku {a ti da na uobi ~a je ni po li ti~ ki na ~in po ku {am da ostva rim to {to smo hte li 5. ok to bra. On je is ta kao da je DS „do ta kao pot pu no dno”, ne za to {to je iz gu bio iz bo re, ve} {to ni je ura dio ono {to je mo gao da Sr bi ja ne bi li ~i la na ovo {to je da nas. Za da na {wu si tu a ci ju u ze mqi, ka ko je is ta kao, mak si mal no je od go vo ra na „Ta di }e va i \i la so va De mo krat ska stran ka”, ko ja „osim po ime nu i bo ja ma na za sta vi, ne ma ni ka kve ve ze sa stran kom ko ja je vo di la i iz ve la 5. ok to bar”.

Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} tvr di da ne zna ni ko ga ko je u~e stvo vao u afe ra ma, da ni sa kim od tih qu di ni je po slov no ni pri vat no sa ra |i vao i da ni je ta~ no da je ne za do vo qan ra dom pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Alek san dra Vu ~i }a. – Sa mo bu da la se mo `e pro ti vi ti bor bi pro tiv ko rup ci je. Osim to ga, ni je ta~ no da ni sam za do vo qan ka ko ra di Alek san dar Vu ~i} – re kao je Mr ko wi} za „Blic”. – Onaj ko je od go vo ran, mo ra da od go va ra bez ob zi ra na to da li je ~lan SPS-a ili moj pri ja teq. Na pi ta we o we go vom po znan stvu s vla sni kom „Ha bit far ma” La le tom Se ku li }em, Mr ko wi} je ka zao da je on we gov li~ ni pri ja teq. – Moj pri ja teq je i La le, i Dra go qub Mi la no vi} i Slo bo dan Mi lo {e vi} je bio – ka zao je Mr ko wi}.

TVIT CRTICA ^i ja je na {a po be da Funk ci o ner SPO-a Mi lan \u ki} iz no si svo ja raz mi {qa wa na laj ni o de {a va wi ma u Sr bi ji: „Ne ke po ja ve, na ja ve, kam pa we, ha ran ge, ne ki me di ji, pod me ta wa, eti ke te, pret we i pri ti sci, ne ke de ve de se te. Jed na re~. Re vo lu ci je, re for me, tran zi ci ja, kam pa we, po tro {e ni qu di i sno vi, ne ga tiv ci ko ji ni kad ne gu be, ~i ja je na {a po be da? Jed na re~„.

Ko je pra vi Du li} Eks mi ni star Oli ver Du li} sva ko dnev no se “bo ri” s me dij skim na pi si ma u `u toj {tam pi. „^i ta ju }i no vi nar sko sme }e, po sta vqam lo gi~ no pi ta we: ko je, u stva ri, Oli ver Du li}? Lo -

pov, me |u na rod ni kri mi na lac, or to ped, mu zi ~ar... eko log, {pi jun, dvo stru ki {pi jun, Hr vat, ve ro vat no i ne pre va zi |e ni qu bav nik... jed nom re~ ju, Xejms Bond, agent 007…„, na veo je Du li} na laj ni. A po zna ti TV-vod iteq Ivan Iva no vi} “pre po ru ~u je“: „Mo gli bi ma lo svi da sja {u s @cistacica!„ Napredwak Simo ^uli} ima svoju “preporuku”: „@veceivan, ja ga ne bih branio da sam na va{em mestu, @cistacica„.

Ni pre , ni posle Sub oti~ki d em okrata Dark o Mat i} pre poru~io j e svojim kolegama iz stranke koji stoje

iza naloga „@ZaBorisa_„: Ne morate da me pratite, ja sam samo mali ~lan Demokratske stranke nezainteresovan za Skup{tinu...„ Druga strana mu poru~uje: “Razlog vi{e da vas pratimo :)”. Mati} ne odstupa: „Ma, ne treba, vi pre niste bili ovde, a ne}ete biti ni posle 10. novembra...„

Zbogom, Marina Savetnik nekada{weg predsednika Srbije Neboj{a Krsti} kratko konstatuje na lajni: „Milanka na naslovnoj ’Vremena’. Yeah!„ Dok mla|ana Gordana Kari} preporu~uje gledaocima da “kod sjajnog Ivana Ivanovi}a” odgledaju “fenomenalnu Marinu Abramovi}”,

rediteq Janko Baqak ka`e: „Kraj jednog mita ili zbogom, Marino Abramovi}. Za mene li~no. Neko je morao da ti objasni ko su Milanka Kari} i Ivan Ivanovi}„.

Olak{awe 6. oktobra Novinar u RS Sini{a Vukeli} posmatra de{avawa u Srbiji: „Evo, u Srbiji se `ale da su im zatvori pretrpani. Ne vidim {ta je tu problem. Problem je {to su na{i poluprazni„. Potom dodaje: „Danas 6. oktobar. Ti{ina. Jedan od rijetkih dana kada gra|ani i politi~ari isto osje}aju. Olak{awe…„ S. St.

politika

dnevnik

INTERVJU @ARKO KORA], LIDER SDU I POTPREDSEDNIK REPUBLI^KE SKUP[TINE

Sr bi ja je po de qe no dru {tvo usledio nakon atentata na Zorana \in|i}a, ili je po~eo jo{ ranije, pa i u samom \in |i }e vom okru `e wu? – Odmah nakon 5. oktobra unutar DOS-a pojavile su se

nosti, koje su danas karakteristi~ne i za Srbiju. Ali, to je normalno jer je DOS izraàvao celokupan politi~ki spektar Srbije.  Danas je premijer Srbije Ivica Da~i}, a predsed nik Sr bi je To mi slav Nikoli}. [ta je vi{e dopri ne lo ta ka vom raz vo ju doga|aja – Vojislav Ko{tunica koji je prihvatio mawinsku podr{ku socijalista, ili Boris Tadi}, istorij skim po mi re wem sa SPS-om? – Nema nikakve sumwe u to da je jedna od najozbiqnijih politi~kih gre{aka koje je Tadi} napravio – taj dokument o istorijskom pomirewu. To je politi~ki ~in koji je naneo {tetu onima koji su se zalagali za brè promene. Ali, su{tina je u tome {to Srbija nije 2003. godine dobila dovoqno sna`nog politi~kog lidera koji bi preuzeo rizik koji je prihvatio Zodve alternativne politike i oktobra? Jedan od u~esnika ran \in|i} – da Srbiju mewa duh tih politika, kao u nekom svih tih de{avawa i potpredbrè. Srbija bi svakako dru[ekspirovom dramskom delu, sednik Vlade koju je vodio ga~ije izgledala da nije bilo vi sio je nad gla vom sva kog Zoran \in|i}, lider SDU-a tog politi~kog atentata, ali gra |a ni na Sr bi je. Jed nu je @ar ko Ko ra} kaè za “Dnevtaj atentat je politi~ka ~ipredstavqao Zoran \in|i}, nik”: “U potpunosti odbacuwenica, od wega je pro{lo dedru gu Vo j i s lav Ko { tu n i c a. jem takve tvrdwe i uop{te ne vet godina. Po mom mi{qewu, Jedna politika je imala razudelim taj utisak”. za takvo stawe su najodgovormevawe za Milo{evi}evu po– @eleo bih da se jasno razniji oni politi~ki lideri i litiku, ona je videla Srbiju dvoje dve stvari: 5. oktobra stran ke ko ji de kla ra tiv no koja je trebalo da se osloni 2000. godine Srbija je, uz strastoje na toj strani, okrenuti na Rusiju, ona je velikim dehoviti rizik i uz ogroman nabrzim demokratskim i proelom odbacivala sve rezultate por stotina hiqada gra|ana, vropskim promenama, i od toreformi u Evropi u posledotvorila sebi budu}nost. Pega imaju politi~ki profit. wih 300-400 godina, a ona druti oktobar se dogodio posle Dakle, ne krivim konzervaga, \in|i}eva, bila je proezavr{enih izbora koje je Mitivne, klerikalne i nacionalo{evi} izgubio. listi~ke krugove za @iveli smo u rezastoj Srbije, oni su ìmu koji je ubi- Peti oktobar omogu}io je svakoj generaciji na kraju sada dobili jao svoje politi~svoju {ansu. Sada je politi~ara koja na demokratskim ke pro tiv ni ke i prvi put posle deizborima do|e na vlast, da u~ini nije èleo da premo krat skih pro me ne{to za Srbiju, a ve}ina wih je malo da vlast, iako je na Srbija u 2012. goizgubio na izboridini dala {ansu naili nimalo iskoristila tu {ansu ma. Sr bi ja se ne cionalisti~kim, moè vi{e vratikon zer va tiv nim i vropska i traìla brze proti u to vreme, ono je na svu na Rusiju oslowenim snagama. mene, naglu promenu dru{tva sre }u za vr {e no. Gra |a ni, u Ne o~ekujem mnogo od wih, i u~e{}e svih gra|ana Srbije stvari, èle da kaù da ìve ali svi gra |a ni usko ro }e u tome. Ta politika je ubimnogo gore nego {to su o~ekiimati priliku da vide {ta su stvom Zorana \in|i}a poravali. Ali ako èlim da u jedoni u stawu da urade za Srbièna, ona, naàlost, od tog noj re~enici kaèm su{tinu, ju. fatalnog marta 2003. godine to je da je 5. oktobar omogu}io  Da li je dana{wa Srnije zapravo na{la svog jakog bija dokaz da Milo{evi}esvakoj generaciji politi~ara i pravog lidera. Paradoksal- va po li ti ka ni ka da ni je koja na demokratskim izborino – uglavnom su mnogo ja~i bila poraèna? ma do|e na vlast, da u~ini nebili lideri na drugoj, nacio– Te dve Srbije postoje od {to za Sr bi ju. Pot pu no je nalisti~koj strani. Srbija je 19. veka. U modernoj politi~drugo pitawe zbog ~ega je vedanas podeqeno dru{tvo, ona koj istoriji moèmo ih na}ina tih grupa politi~ara konema konsenzus, kao {to ga zva ti jed nu na rod wa~ kom, ji su bili na vlasti od 2000. nije imali ni 2001. godine. pro ru skom, na ci o na li sti~ godine, malo ili nimalo isDakle, ve} unutar DOS-a, od- kom, tradicionalisti~kom… koristila tu {ansu. mah na kon osva ja wa vla sti, a drugu proevropskom, okre Da li je taj zastoj u depokazale su se te protivre~- nutom evropskim vrednostimo krat skim pro me na ma ma i koja smatra da su tekovine evrop skih na ro da po li ti~ki put koji Srbija treba Od „jogurta” do 5. oktobra da sledi. Li~no mislim da je u Srbiji istorijski uvek bi Vojvodina nije imala samo petooktobarsku revoluciju ve} svojevremeno i poznatu “jogurt revolucila sla bi ja ta li be ral na i ju”. Kako danas kroz prizmu tih de{avawa vidite poproevropska struja, ali je poloàj Vojvodine, u kojoj napredwaci zauzimaju sve vre me no do la zi la na vlast. zna~ajniju poziciju? Najkrupnije promene koje je – Uvek sam smatrao da je vojvo|anska politi~ka scena doSrbija u svojoj istoriji dosta specifi~na. Mene nije nimalo iznenadio udar Milo{eì vqa va la uvek su bi le u vi}a na Vojvodinu. Ako se se}ate, ~uveno “doga|awe naroda” vre me krat kog bo rav ka na po~elo je “jogurt revolucijom”, odnosno prvi pu~ tada{we vlasti qudi s takvim polikomunisti~ke vlasti izveden je upravo u Vojvodini. Da ti~ kim uve re wi ma. Na à stvar bude jo{ interesantnija, dolazak Milo{evi}a na lost, u Srbiji posle 2000. govlast obezbedili su tada Srbi s Kosova i ta instrumentadine je relativno kratko trajao taj period jake proevroplizacija Srba s Kosova, kao udarne pesnice srpskog nacioske orijentacije, koju je pernalizma i konzervativizma, traje vi{e od 20 godina. so na li zo vao Zo ran \in |i}. Vojvodina je, za razliku od Srbije, dosta o{tro podeqeSmatram da Srbija istorijna na izrazito proevropske i izrazito antievropske stranski nema svoj evropski konke. U Vojvodini, za razliku od ostatka Srbije, mnogo su slasenzus. bije snage centra. Nave{}u primer za to: po mom mi{qewu, Za Srbiju je centralno piTadi}ev DS bio je izrazita stranka centra. Deo DS-a u Vojtawe to zbog ~ega koalicija vodini, koji je dosta dobro pro{ao na izborima, je na mnona vlasti sve mawe govori o go vi{e proevropskim pozicijama zato {to je Vojvodina jakim evropskim integracijakao najrazvijeniji deo Srbije danas potpuno ekonomski ruma, zbog ~ega vrlo otvoreno i inirana. Vojvodina }e iz istorijskih, ekonomskih i drupredsednik Nikoli} i premi{tvenih razloga platiti najve}u cenu zaostajawa Srbije jer Da~i} kaù da ne treba jer }e weno zaostajawe biti najve}e, {to se danas u Pokrai}i u EU po svaku cenu, niti jini ve} vidi. Naàlost, Vojvodina, opet iz istorijskih ùriti. Moram da vam kaèm razloga, nikada nije imala kapacitet da se u politi~kom da je to ~ista retorika Vojismislu nametne Srbiji, da ona bude ono {to prièqkuju neslava Ko{tunice i da sve to ki Vojvo|ani – motor razvoja Srbije. Vojvodina je od stvapokazuje da je ideolo{ki otac rawa Jugoslavije mnogo vi{e bila talac politike celokupkoalicije na vlasti vi{e Kone Srbije i nikada nije uspela da postane motor wenog raz{tunica nego bilo ko drugi. voja. Bojim da }e se tako i nastaviti i ubudu}e. Svetlana Stankovi} Situaciju dvanaest godina posle petooktobarskih promena mnogi ocewuju kao povratak na ta~ku s koje se krenulo u reforme 2000. godine. Da li smo se vratili u Srbiju u kojoj smo ìveli pre tog 5.

subota6 . oktobar2012.

ekonomija

subota6.oktobar2012.

UPO ZO RE WE PRED SED NI KA PO KRA JIN SKE SKUP [TI NE I[TVA NA PA STO RA

NI [TA OD JEF TI NI JE STRU JE DA WU, EPS SPRE MIO PO PUST

Ko potro{i do 500 kilovata, {tedi 500 dinara – U Sr bi ji ne }e bi ti po sku pqe wa stru je i ga sa do kra ja ove go di ne – po tvr di la je mi ni star ka ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te `i vot ne sre di ne Zo ra na Mi haj lo vi}.

dnevnik

po tro {a ~i ko ji ima ju jed no ta rif no bro ji lo. Zo ra na Mi haj lo vi} je na ja vi la da }e do ma }in stva ko ja tro {e do 500 ki lo vat-sa ti elek tri~ ne ener gi je me se~ no od ok to bra ima ti po pust od 15 od sto. Taj po pust }e va `i ti {est me se ci, to kom grej ne se zo ne, a mo }i }e da ga ko ri sti 1,9 mi li o na do ma }in sta va ko ji ma }e me se~ ni ra ~u ni bi ti ma wi 500 di na ra. Zo ra na Mi haj lo vi} je ka za la da su uslo vi za pri me nu po pu sta da po tro {a~ ne ma du go va wa za stru ju i da u ro ku iz mi ru je oba ve ze, i do da la da }e po red no vog, na sta vi ti da se pri me wu ju i svi do sa da {wi po pu sti za pla }a we ra ~u na za elek tri~ nu ener gi ju. – Uvo |e we po pu sta od 15 od sto je krat ko ro~ na me ra, ko ja }e po ve }a ti tro {ko ve „Elek tro pri vre de Sr bi je„, ali je mo ra la da se do ne se u ve o ma te {koj eko nom sko-so ci jal noj si tu a ci ji u ko joj je ze mqa, ima ju }i u vi du da ula zi mo u grej nu se zo nu – ka za la je Zo ra na Mi haj lo vi}. Vr {i lac du `no sti ge ne ral nog di rek to ra EPS-a Alek san dar Ob ra do vi} ka zao je da }e uvo |e we no vog po pu sta kom pa ni ju ko {ta ti oko pet mi li jar di di na -

@eleznica u Vojvodini na ivici propasti Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor iz ja vio je da }e, ako se ne ulo ì u è le zni cu u Po kra ji ni, mo }i da se kon sta tu je da je „pot pu no uni {ten” è le zni~ ki sa o bra }aj u Voj vo di ni. Pa stor je u raz go vo ru sa sa vet ni kom ge ne ral nog di rek to ra „@e le zni ca Sr bi je„ Mi la nom Vu ~i ni }em re kao da o~e ku je rav no mer nu ras po de lu 12 di zel mo tor nih vo zo va, ko je }e ru ska kom pa ni ja „Me tro va gon ma{„ is po ru ~i ti „@e le zni ca ma Sr bi je„ do kra ja go di ne.

Do dao je da, po in for ma ci ja ma ko je je do bio, po sto ji pred log da tri vo za bu du is po ru ~e na u Su bo ti cu, a je dan u Ru mu i iz ra zio o~e ki va we da }e taj pred log bi ti re a li zo van. – Bez re a li za ci je tih do go vo ra mo }i }e mo sa mo kon sta to va ti da je po sle oko 150 go di na pot pu no uni {ten `e le zni~ ki sa o bra }aj u Voj vo di ni – po ru ~io je Pa stor. On je do dao i da re kon struk ci ja pru ge Se ge din–Re ske–Hor go{–Su bo ti ca–Ba ~al ma{–Ba ja pru `a Su -

bo ti ci po voq ni ji po lo àj za raz vi tak pri vre de. Na veo je da pro je kat re gi o nal nog raz vo ja è le zni ce, ko ji se vo di pod kon tro lom Pri vred ne ko mi si je UN za Evro pu, raz ma tra mo gu} nost ukqu ~i va wa de lo va è le zni ca Voj vo di ne i Ma |ar ske, od no sno re vi ta li za ci ju ne ka da {wih pru ga na tom pro sto ru, pa je zbog to ga ve o ma va àn za bit ni je po ve zi va we gra do va ovog de la Evro pe. Na sa stan ku je do go vo re no da se ini ci ra sa sta nak pred stav ni ka tri è le -

zni ce, Sr bi je, Ma |ar ske i Ru mu ni je, s Pri vred nom ko mi si jom UN za Evro pu, da bi se iz na {lo in fra struk tur no re {e we ko je je naj bo qe za re gion.

KA KO PRE PO LO VI TI BU YET SKI DE FI CIT U NA RED NOJ GO DI NI

[tede}e se na platama, penzijama...

Mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} na ja vio je za na {e pri li ke pri li~ no am bi ci o zan plan sma wi va wa bu xet skog de fi ci ta i {ted we u jav nim fi nan si ja ma. Ve} na red ne go di ne, po tom pla nu, mi nus u jav noj ka si tre ba lo bi da bu de Ona je ka za la da }e se ra di ti pre po lo vqen, a do 2015. de fi cit na ozbiq nim stva ri ma kao {to bu xe ta bi tre ba lo da se sma wi na su pro me na ta rif nog si ste ma i sve ga je dan pro ce nat bru to do ma iz ra da so ci jal nih ka ra ta u sa rad }eg pro iz vo da. wi s Mi ni star stvom ra da i so ci Ta kav plan zvu ~i u naj ma wu ru ku jal ne po li ti ke. fan ta sti~ no ka da se zna da je bu xet ski ma wak ove go di ne ~ak 6,7 EPS na pra gu ban kro ta od sto, {to zna ~i da }e, pre ko ono ga {to je sa ku pi la kroz po re ze, dr Vr {i lac du `no sti ge ne ral nog di rek to ra „Elek tro pri à va do dat no po tro {i ti ~ak pet vre de Sr bi je„ Alek san dar Ob ra do vi} iz ja vio da ne do sta tak na e sti deo sve ga {to }e ce lo kup na u wi ho voj fi nan sij skoj kon struk ci ji do kra ja go di ne iz no si srp ska pri vre da pro iz ve sti u 2012. oko 41 mi li jar du di na ra. Ta kav plan, na rav no, je ste mo gu} – – Ako bi osta la ova kva si tu a ci ja, s ovim ten den ci ja ma bi uz znat ne u{te de u jav nom sek to ru, smo ve} sle de }e go di ne ima li ru pu u nov ~a nom to ku od go to ali je ve li ko pi ta we da li }e i bi vo 80 mi li jar di di na ra. Na pri ho de ko ji su oko 160 mi li jar ti ostva ren. Ja sno je da }e, u sva di di na ra, to bi de fi ni tiv no zna ~i lo i ban krot EPS-a u kom slu ~a ju, bi ti kru pan test za to ku 2013. – re kao je Ob ra do vi}. ovu vla du. U sva kom slu ~a ju, ta ko ve li ka jav na po tro {wa, ne us kla |e na sa – Sle de }e go di ne, ka da bu de mo ra na go di {wem ni vou, od no sno sna gom do ma }e eko no mi je, do ve la ima li so ci jal ne kar te i ta rif ni iz me |u ~e ti ri i pet mi li o na je do ogrom nog ra sta jav nog du ga u si stem, mo }i }e mo go vo ri ti o re - evra me se~ no. po sled wih ne ko li ko go di na pa se al ni joj ce ni elek tri~ ne ener gi je Pred sed nik Sa ve ta Agen ci je o~e ku je da }e za du è we dr à ve do – ka za la je mi ni star ka Mi haj lo - za ener ge ti ku Sr bi je (AERS) kra ja go di ne do se }i 60 od sto BDP. vi}. Qu bo Ma }i} ka zao je da oko 3,16 Uko li ko bi dr à va na sta vi la da Stru ja je u Sr bi ji po sled wi mi li o na do ma }in sta va u Sr bi ji tro {i tim tem pom, vr lo br zo vi put po sku pe la 1. apri la 2011. go - tro {i 14,5 mi li jar di ki lo vat{e ne bi smo bi li u sta wu da vra }a di ne, u pro se ku 15 po sto, ta ko da sa ti stru je go di {we, od ~e ga pet mo du go ve i oti {li bi u ban krot. ce na ki lo vat-~a sa, s ura ~u na tim mi li jar di po tro {e do ma }in stva Dr à va Sr bi ja }e ove go di ne po re zom na do da tu vred nost, iz - na ko ja se po pust od no si. On je po tro {i ti 222 mi li jar de di na ra no si 6,83 di na ra. pre ci zi rao i da }e po pust od 15 vi {e ne go {to je pri ku pi la od po Mi ni star stvo ener ge ti ke je od sto zna ~i ti sma we we ce ne re za i dru gih fi skal nih pri ho da, od u sta lo od uvo |e wa do dat na dva stru je di nar po ki lo vat sa tu, od a na ja vqe no sma we we de fi ci ta sa ta jef ti ne dnev ne po tro {we no sno oko 500 di na ra u slu ~a ju zna ~i lo bi da }e u 2013. go di ni bi elek tri~ ne ener gi je jer je za kqu - po tro {we od 500 ki lo vat-sa ti. ti utro {e no sto ti nak mi li jar di ~e no da bi ti me bi li o{te }e ni E. Dn. di na ra ma we u od no su na ono {to

[ansa za Dinki}a Plan o smawewu deficita buxeta bi za Mla|ana Dinki}a i wegove koalicione partnere iz SNS-a i SPS-a mogao biti istorijska {ansa, i to ne samo u smislu da bi doveli javne finansije zemqe u red ve} i za obezbe|ivawe sopstvene politi~ke budu}nosti i mogu}nost ostajawa na vlasti. Ima}e priliku da kaù da su morali da {tede jer su wihovi prethodnici doveli zemqu na ivicu bankrota ({to uop{te nije daleko od istine), ali i da }e gra|ani mo}i da osete blagotvorne posledice wihove politike. Naime, slede}i izbori za Skup{tinu Srbije odrà}e se, ako ne bude vanrednih, 2016. godine i Dinki} i Vlada bi u toj godini imali priliku da malo „opuste kai{„ i da umesto buxeta izbalansiranog na nuli ({to predlaè Fiskalni savet), u izbornoj godini imaju relativno mali minus u javnoj kasi od jednog do dva procenta. To bi zna~ilo da bi pred izbore kroz javnu potro{wu „pustili” (sude}i barem po projekcijama MMF-a o kretawu srpskog BDP-a) mo`da i milijardu evra, {to bi veliki broj gra|ana osetio u svojim nov~anicima. To bi im, zasigurno, dalo i znatno ve}e {anse na izborima. Po re ska upra va sa ku pi. Ana li ze po ka zu ju da }e me re ko je su ovih da na uvo je ne – pre svih po ve }a we sto pe PDV-a i rast „jav nih” pla ta i pen zi ja spo ri ji od ra sta in fla ci je – u na red noj go di ni, ka ko s pri hod ne ta ko i s ras hod ne stra ne bu -

xe ta, do ve sti do sma we wa de fi ci ta za ne kih 700 mi li o na evra. Osta lo }e mo ra ti da se iz na |e kroz do dat no sma we we tro {ko va bu xe ta. – Mi ni star stvo fi nan si ja je ve} po sla lo strikt ne okvi re bu xe -

ta u 2013. go di ni svim mi ni star stvi ma ko ji pred vi |a ju da se bu xet ski de fi cit pre po lo vi. Osim to ga, za vr {a va mo rad na sred wo ro~ nom pla nu struk tur nih re for mi ko ji pred vi |a me re ko je }e do ve sti do oba ra wa de fi ci ta na sve ga je dan od sto u 2015. go di ni i do zna ~aj nog sma wi va wa jav nog du ga – re kao je Din ki} me di ji ma. Da bi se to ostva ri lo, Vla da }e mo ra ti da pre du zme i ne ke me re ko je je do sa da od bi ja la, a ko je se pre sve ga ti ~u ot pu {ta wa rad ni ka u jav noj ad mi ni stra ci ji, ali i zna ~aj nog sma we wa ra znih sub ven ci ja pri vre di. Din ki} je ob ja snio da }e u na red noj go di ni do }i do kre sa wa sub ven ci ja i bu xet skih kre di ta, i to za {est mi li jar di di na ra. Ta ko |e, bi }e do net i za kon po ko jem }e pro ces re struk tu i ra wa dr àv nih pred u ze }a mo ra ti da bu de okon ~an naj ka sni je do 30. ju na 2014. go di ne. Do ta da }e sve dr àv ne kom pa ni je ko je sa da do bi ja ju sub ven ci je iz bu xe ta mo ra ti da na |u stra te {ke part ne re ili da po sta nu sa mo o dr ì ve na tr ì {tu. Jo{ du go ro~ ni je, pre ci zi rao je Din ki}, pla ni ra se da na kon usva ja wa bu xe ta za 2014, pre ko broj ni u dr àv noj ad mi ni stra ci ji bu du po sla ti na tr ì {te. Vla da, ka ko su do sa da ob ja {wa va li we ni zva ni~ ni ci, tre nut no ni je è le la da ot pu {ta vi {ak rad ni ka u dr à voj ad mi ni stra ci ji iz pro stog raz lo ga jer bi je ot prem ni ne „iza {le” sku pqe ne go da va we pla ta, a tre nut no ne ma vi {ka nov ca u bu xe tu. S po ve }a wem BDP-a u 2014, tre ba lo bi da bu de pa ra i za to. V. ^vorkov

SUB VEN CI O NI SA NI ZAJ MO VI HIT ME \U DO MA ]IM KOM PA NI JA MA

Jeftini krediti slamka spasa srpske privrede Gra |a ni sve ma we ~e ka ju pred ban ka ma da po dig nu kre dit, ali su za to u po sled we vre me u red sta li pri vred ni ci, a hit su sub ven ci o ni sa ni zaj mo vi. Ove go di ne za tu na me nu je odvo je no 300 mi li o na evra. Vla da je obe }a la da }e i na red ne go di ne po kre nu ti sli ~an pro gram. Ko li ko }e on vre de ti, za vi si od ra sta de fi ci ta i jav nog du ga. A pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi} ne dav no je ob ja snio da sma we we fi skal nog de fi ci ta i jav nog du ga u na red nim go di na ma mo ra bi ti o{tro. Mo gu} nost u{te da taj stru~ wak vi di i u sma we wu sub ven ci ja jer je sa da {wi si stem, po we mu, pre {i rok. Ka ko pri vred ni ci sa da re a gu ju na po voq ne zaj mo ve i {ta mo gu o~e ki va ti na red ne go di ne? Ma li {a \u ki} s Be o grad ske ban kar ske aka de mi je sma tra da bi Vla da mo ra la da pro na |e u na red noj go di ni no vac za sub ven ci o ni sa ne kre di te pri vre di. – To je po seb no zna ~aj no za iz vo zni ke – na vo di \u ki}. – Ali u ovom tre nut ku su nam pri li~ no ve za ne ru ke. De fi cit je vi sok, tu je i jav ni dug s ten den ci jom ra sta. Sve to

sma wu je pro stor za sub ven ci je u dr àv noj ka si. To se di rekt no od ra à va na na{ kre dit ni rej ting, iz ko jeg se iz vo de ka ma te za ko me ri ci jal ne kre di te pa sto pe mo ra ju bi ti vi so ke. To uti ~e na po slov ne ban ke, ali i na me |u na rod ne fi nan sij ske in sti tu ci je ko je odo bra va ju zaj mo ve pod uslo vi ma po voq ni jim od tr ì {nih. Sr bi ja bi mo -

svo |e we jav nog du ga na ni vo ko ji je do go vo ren ra ni je. Tu je pla fon 45 od sto BDP-a, a sa da smo kod 60 pro ce na ta. Naj tra `e ni ji su zaj mo vi za li kvid nost i re fi nan si ra we. Iako se o~e ki va lo da te kre di te do bi ju kom pa ni je ko je ima ju pro ble ma s fi nan si ra wem, ba na kri se ra di je od lu ~u ju za pred u ze }a ko ja ima ju so -

Opo ra vak Hi po Al pe-Adri ja ban ka odo bri la je do sa da 27 mi li o na evra ovih zaj mo va – Kli jen ti su ve o ma za in te re so va ni, a ja o~e ku jem da }e mo u vr lo krat kom ro ku odo bri ti jo{ 13 mi li o na evra tih kre di ta – ka `e pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Hi po Al pe-Adri ja ban ke Vla di mir ^u pi}. – To po ka zu je i da po sto je zna ~aj ne mo gu} no sti za opo ra vak pri vre de u na {oj ze mqi. gla do bi ti te zaj mo ve od fi nan sij skih in sti tu ci ja u ve }em obi mu i pod po voq ni jim uslo vi ma ka da bi po pra vi la kre dit ni rej ting. Za to je po treb na bo qa fi nan sij ska sli ka ne go {to je ima mo, a do bro bi do {ao i spo ra zum s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom. Wi ho vi uslo vi su nam po zna ti: pre sve ga, tu je

lid no po slo va we. Pro gra mom ni je pred vi |e no da dr `a va na se be pre u zme ri zik vra }a wa kre di ta pa se fi nan sij ske ku }e kod wi ho vog odo bra va wa po na {a ju tr `i {no. Kod sub ven ci o ni sa nih kre di ta ka ma ta se do ti ra s pet od sto. Di nar ski kre di ti se odo bra va ju kli jen ti ma sa sto pom ko ja je jed na ka re fe rent -

noj NBS-a, a to je 10,5 po sto, a oni in dek si ra ni u evri ma s 3,5 po sto. Ban ke to ob ra ~u na va ju po 15,5 od sto, od no sno 8,5. Rok vra }a wa je 13 me se ci a grejs-pe riod pet. Za do voq ni su i u EFG Euro ban ci, ko ja je u pr vom na vra tu odo bri la 16 mi li o na evra tih kre di ta a sa da na stva qa. Er ste ban ka je ve} pla si ra la 199 zaj mo va vred nih 70 mi li o na evra. To je uti ca lo da se u sep tem bru za be le ì rast kre dit nog port fo li ja za pri vre du od 58 mi lo na evra. Voj vo |an ska ban ka, ~la ni ca NBG gru pe, ta ko |e se ukqu ~i la u taj pro gram. Ve} pr vih da na do bi li su 300 zah te va te {kih 42 mi li o na evra – Naj vi {e su nam se ja vqa li na {i sta ri kli jen ti za ko je je to pri li ka da do |u do nov ca pod uslo vi ma po voq ni jim od tr ì {nih – ka è di rek tor za pri vre du u toj ku }i Ve li mir Ba bi}. – Po ja vi li su se i no vi, u po zi tiv nom smi slu. Ovo {to sa da nu di mo je upo la po voq ni je od tr ì {nih uslo va ko ji uobi ~a je no va è. O~e ku je mo da }e zbog ma wih tro {ko va pri vred ni ci re dov ni je se ri vi si ra ti oba ve ze za te zaj mo ve.

Ba bi} ob ja {wa va da bi bi lo do bro da se pro gram sub ven ci ja na sta vi i u 2013, ali ne o~e ku je bum. Ka `e da sve za vi si od to ga ka ko }e dr `a va fi nan si ra ti bu xet jer se su sre }e s mno gim ogra ni ~e wi ma. A ka ma te? – Tek ka da se sta bi li zu je mo – a to zna ~i ni ska in fla ci ja i kurs bez po tre sa – po pra vi }e se i kre dit ni rej ting ze mqe pa }e se stvo ri ti uslo vi da ban ke ozbiq no raz -

mo tre sni `a va we sto pa na kre di te. Ali, te {ko da }e mo usko ro to ima ti na dnev nom re du. Jer, da bi se is pu ni li na bro ja ni uslo vi, tre ba da po ra ste pro duk tiv nost, za po sle nost, da se po pra vi kre dit ni rej ting, a to se ne }e do go di ti pre ko no }i – ob ja {wa va on. Za to pri vred ni ci ma ko ji ima ju uslo va da po zaj me osta je da po `u re u ban ku. D. Vu jo {e vi}

dnevnik

subota6.oktobar2012.

ekonomija / PoQoPRivReda

subota6.oktobar2012.

PU STO[ U BA^ KO PA LA NA^ KIM PRO DAV NI CA MA I YE PO VI MA

dnevnik

SRP SKO STO ^AR STVO NA KO LE NI MA, DR @A VA SUB VEN CI JA MA PO KU [A VA DA GA PO DIG NE

Povratak kupovine Uvoz mleka prelazi hrane na komad sve granice Najnovija poskupqewa svega i sva~ega, ali i najave novih, kod nas po pravilu vi{ih cena – jer ovde niko ne zna {ta je pojeftiwewe – kao da su opusto{ile prodavnice. Kupaca je sve mawe, mada oni koji imaju, ali su u mawini, kupuju na kilograme i xakove, a ve}ina osiroma{enih kupuje na komad. Odavno su apotekari uveli praksu da se pojedini lekovi, poput „ranisana„, prodaju na komad, a ovda{wi trafikanti nam pri~aju da je od posledweg poskupqewa cigareta svi vi{e onih koji traè da se i one prodaju na komad. Stariji se se}aju da je po~etkom druge polovine pro{log veka postojala takva kupovina cigareta. Dodu{e, sve je vi{e onih koji odustaju od cigareTakvom stawu ne raduju se ni trta jer svaku paklicu prera~unavaju govci, a najteè je malim prodavu kilovate ili kubne metre prinicama, odnosno bakalnicama, jer rodnog gasa. kaù da ih gu{e veliki trgovinski Mesari nezadovoqno vrte glavom lanci koji su po~eli da prodaju roi sve ~e{}e ih kupci zati~u kako sebu na po~ek ~ak do 180 dana. Sve je de. Vele da je prodaja sveèg mesa vi{e onih koji procewuju da ko opala gotovo za popreìvi jesen ne}e lovinu, a sve je vizimu, a na prole}e {e onih koji meso Oni koji su spremili }e se pri~ati. Ovde zimnicu sada se kupuju na deke. Jese sti~e utisak da dan brkati mesar podivqale cene ne pitaju sa ~ime nam pri~a da je podoti~e jedino javni }e je jesti sle tri decenije rasektor jer ra~uni da prvi put doìveo stiù iritantno da je jedna bakica do{la i zatraìprecizno, a pojedini distributeri la deset deka od sviwskog buta. âk iskqu~uju potro{a~e i za dug od su i sviwski papci poskupeli i sada nekoliko hiqada dinara. za wih treba izdvojiti 150 dinara za Drva zamewuju prirodnih gas kilogram, pa i ta sirotiwska hrana kao energent, sprema se seoba u kupostaje luksuz za sve vi{e siromahiwice i sobice, luftiraju stara {nih i one koji ne}e sebi i drugima }ebad, kaputi se spremaju umesto da priznaju da su u toj kategoriji. pixama i kao, boè prosti, kao da Paradajz, paprika i pojedine vrste se sprema smak sveta, ili barem nevo}a odavno se kupuju na komad. ka velika nesre}a. Oni koji su

spremili zimnicu, odnosno „kiselinu„, sada se pitaju sa ~ime }e je jesti, vele da }e sre}an biti onaj ko bude imao za pasuq, krompir i kiseli kupus sa slatkim kupusom. Sve ~e{}e se spomiwu premijeri, biv{i i sada{wi, ministri, Qaji}, Dinki}, Vu~i} i oni drugi koji sada ili prete hap{ewima ili se boje hap{ewa. Narod veli da od toga sirotiwa nema mnogo vajde jer i oni koji zavr{e u zatvoru, ima}e toplu sobu i krevet, kao i hranu, a oni koji su svih ovih godina i decenija pqa~kani i osiroma{eni `ive}e u hladnom, gladni i u strahu pa }e i posledwi dinar davati za cigaru na komad ili, ako preko veze do|u do „bensedina„, ali i tabletica ne bi trebala da se pije na prazan `eludac. Pri~a poznata svima, ali nikoga posebno ne tangira, a najgore je kada sirotiwa za}uti. M. Su yum

SU BO TI^ KA IN DU STRIJ SKA ZO NA

„Dunkermotoren” proizvodi, a „Kalcedonija” gradi Industrijska zona Mali Bajmok u Subotici je u posledwih nekoliko godina uspela da privu~e veliki broj investitora. “Dunkermotoren” je jedan od prvih nema~kih investitora u Subotici, a u okviru we posluju, odnosno grade ili zapo~iwu radove, jo{ firme „Simens„, „Kontinental–Kontitek„, „Norma grupa„, „Kalcedonija„ i „Svarovski„. Nema~ki proizvo|a~ mikromotora “Dunkermotoren” po~etkom oktobra je po~eo proizvodwu u novoj hali i zaposleno je 67 radnika. Hala je izgra|ena na povr{ini od 5.000 kvadrata, a izvo|a~ radova bila je firma “SMB-gradwa”. “Slobodna zona” je finansirala gradwu sopstvenim novcem i iz kredita i tako postala vlasnik

objekta koji izdaje “Dinkermotorenu”. Direktor „Slobodne zone Subotica„ Sa {a Vu ~i ni} je rekao da je u toku instalacija ma{ina i opreme pomenutog investitora.

– Nema~ki investitor je poznat po proizvodwi mikromotora, a u vlasni{tvu je ameri~kog „Amateka„. Sada je zaposleno 67 radnika, a planirano je da ih ukupno bude 216

– obja{wava Vu~ini}. – Gradwa je ko{tala 271 milion dinara, bez poreza. Radinici }e imati svla~ionice, kantinu, a postoje preduslovi za otvarawe ambulante, po{te, kao i predstavni{tava {pedicije. – Slobodna zona nudi ~itav niz pogodnosti investitorima – rekao je prilikom obilaska “Dunkermotorena” gradona~elnik Mo dest Du li}. – Ona se mo`e posmatrati i kao institucija koja podsti~e i unapre|uje poslovawe i otvarawe novih radnih mesta. Osim toga, po~eli su radovi na izgradwi fabrike italijanske firme “Kalcedonija” i u planu je da budu zavr{eni na prole}e. Izvo|a~ zemqanih radova je firma “SMB-gradwa”. S. Ir {e vi}

U Srbiji vlada nesta{ica mleka, i ono se svakodnevno uvozi iz regiona, kaù u Udruèwu proizvo|a~a mleka. Po re~ima ~lana Upravnog odbora Udruèwa Sa {e Vi to {e vi }a, Srbija dnevno uvozi od 80 do 100 tona sirovog ili prera|enog mleka da bi nadoknadila mawak u proizvodwi. – Srbija po stanovniku tro{i najmawe mleka u regionu i bilo bi zabriwavaju}e ako bi se potro{wa pove}ala jer bi tada do{lo do ozbiqne nesta{ice – rekao je on novinarima u Beogradu nakon Godi{we skup{tine Udruèwe proizvo|a~a mleka. Vito{evi} je dodao da je trenutno u sistemu proizvodwe mleka, za koje se dobijaju premije, 140.000 muznih krava i da je godi{wa proizvodwa mleka u Srbiji oko 800 miliona litara. On smatra da }e zbog su{e i smawewa proizvodwe kabaste hrane dodatno biti smawen sto~ni fond u

biti vidqivi tek za godinu dana, a da }e potpuni uvid u efikasnost mera biti mogu} za tri godine. Sto~ari u Srbiji, kako je naveo, ~ine sve da smawe cenu proizvodwe i da pove}aju produktivnost. Vito{evi} je podsetio na to da je od 1. oktobra ve}ina mlekara

„Mle ko pro dukt” bo qe pla }a – Zrewaninski „Mlekoprodukt” je pove}ao otkupnu cenu mleka 8,2 posto, odnosno 2,2 dinara, {to je, zajedno s korekcijom od 1. avgusta, pove}awe od 3,5 do ~etiri dinara po litru – rekao je za Tanjug generalni direktor te mlekare @i van ko Ra do van ~ev. Zrewaninska mlekara, koja posluje je u sastavu multinacionalne kompanije „Bingren” je, pod udarom su{e, korigovala otkupnu cenu mleka 1. avgusta za 5,9 odsto, tako da sada proizvo|a~i za litar ekstraklase dobiju 37 dinara, plus dràvnu premiju od sedam dinara. – Zbog pove}awa otkupne cene mleka, 5. septembra usledilo je poskupqewe sireva od dva posto, a od polovine oktobra do}i }e drugo, za jo{ ~etiri procenta – najavquje Radovan~ev. Srbiji, ali nije mogao da kaè koliko. Udruèwe proizvo|a~a mleka Srbije podràlo je, ina~e, dosada{we mere Vlade Srbije za suzbijawe posledica su{e i pomo} poqoprivredi. Oni su izrazili nadu da }e te mere pomo}i u o~uvawu sto~nog fonda. Vito{evi} je rekao da }e rezultati mera agrarne politike

po~ela da proizvo|a~ima pla}a mleko ekstraklase 37 do 38 dinara litar. Kako je naveo, problem predstavqa to {to samo 40 odsto ukupne proizvodwe potpada pod kategoriju ekstra. Vito{evi} o~ekuje da dr`ava u {to skorije vreme otvori nezavisnu referentnu laboratoriju za utvr|ivawe kvaliteta mleka, {to }e omogu}iti da se mleko proizvo|a~ima

pla}a na osnovu analiza te laboratorije, a ne prema proceni mlekara, odnosno otkupqiva~a. Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Go ran Kne `e vi} najavio je da bi ve} na slede}oj sednici Vlade trebalo da bude usvojena uredba koja }e predvideti 500 kilograma kukuru-

za za sva grla koja su u sistemu premirawa. On je, govore}i o novim Vladinim merama, podsetio i na to da je dràva po~ela da otkupquje 200.000 tona kukuruza za Robne rezerve, namewenog podsticaju sto~arstva. Novim Vladinim uredbama duplirane su subvencije u sto~arskoj proizvodwi i pove}ana premija s pet na sedam dinara za litar mleka. – Vlada je za umati~ena grla predvidela subvencije od 25.000 dinara godi{we po grlu za pravna i fizi~ka lica, za tov junadi 10.000 dinara i za tov sviwa 1.000 dinara – kazao je Kneèvi}. On je najavio da }e do kraja 2013. godine Srbija dobiti i referentnu laboratoriju za analizu kvaliteta mleka. Ministar je zakqu~io da dràva tim merama èli da ublaì posledice su{e i podstakne sto~arsku proizvodwu, s obzirom na to da je sto~arski fond u Srbiji drasti~no smawen, kao i proizvodwa mleka, od kojeg je samo 40 odsto ekstraklasa.

Dràva kupila 100.000 tona kukuruza Na trì{tu p{enice prometovano je 700 tona robe, uz ponderisanu nedeqnu cenu od 29,69 din/kg (27,49 din/kg bez PDV-a), {to je 1,8 odsto niè nego prethodne nedeqe, saop{tila je ju~e Produktna berza, podse}aju}i na to da se u ponedeqak startovalo cenom od 27,55 din/kg, bez PDV-a, da bi krajem nedeqe ona pala na nivo od 27,40 din/kg, bez PDV-a. Na redovnom trì{tu Produktne berze u protekloj nedeqe trgovano je kukuruzom novog roda u koli~ini od 900 tona, po ponderisanoj nedeqnoj ceni od

28,32 din/kg (26,22 din/kg bez PDV-a). Cena je u padu od 1,84 odsto u odnosu na prethodnu nedequ, uz izraèn trend kontinuiranog pada tokom nedeqe, sli~no kao i na trì{tu p{enice. Paralelno s tim trì{tem, Produktna berza realizuje otkup kukuruza za potrebe Republi~ke direkcije za robne rezerve. Od predvi|ene ukupne koli~ine od 200.000 tona, u toku samo tri dana prethodne nedeqe relizovan je otkup od preko 100.000 tona po 29,70 din/kg (27,50 din/kg bez PDV-a). Otkup se nastavqa i slede}e nedeqe,

do realizacije celokupne koli~ine predvi|ene zakqu~kom Vlade. Cena soje nastavqa da pada te je u okviru istrgovanih 150 tona postignuto prose~no 71,93 din/kg (66,60 din/kg bez PDV-a). Trgovano je i semenskom p{enicom po prose~noj ceni od 42,77 din/kg (39,60 din/kg bez PDV-a), dok je cena suncokretova sa~me dostigla 35,40 din/kg (30 din/kg bez PDV-a). Tokom nedeqe za nama koli~inski promet na Produktnoj berzi od 1.875 tona, vi{e je nego udvostru~en u odnosu na prethodnu nedequ.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

112,7285

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 115,0291

117,6748

112,3834

Australija

dolar

88,8816

90,6955

92,7815

88,6095

Kanada

dolar

88,3522

90,1553

92,2289

88,0817

Danska

kruna

15,1123

15,4207

15,7754

15,0660

Norve{ka

kruna

15,1733

15,4830

15,8391

15,1269

[vedska

kruna

13,0760

13,3429

13,6498

13,0360

[vajcarska

franak

93,0180

94,9163

97,0994

92,7332

V. Britanija

funta

140,2445

143,1066

146,3981

139,8151

SAD

dolar

86,6077

88,3752

90,4078

86,3426

Kursevi iz ove liste primewuju se od 05. 10. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

Ineks Radula{ka, Beograd

40,00

8.400

655.200

Stari Tami{, Pan~evo

18,18

1.300

247.000

Jugoprevoz, Velika Plana

12,68

400

8.400

Globos osigurawe, Beograd

11,11

100

50.060

9,74 Promena %

710 Cena

710 Promet

Alfa plam, Vrawe

-5,77

5.521

833.655

Mlekara, Subotica

-4,15

1.315

78.900

Energoprojekt holding, Beograd

-0,79

504

729.404

Dunav osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom

NIS, Novi Sad / Vojvo|anskih top-pet akcija

-0,32 / Promena %

622 / Cena

Cena

Promet

0,22

1.354

1.570.295

-0,32

622

3.604.803

Komercijalna banka, Beograd

0,00

900

0,00

Imlek, Beograd

0,03

3.000

939.000

Soja protein, Be~ej

0,00

459

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,79

504

729.404

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

420

529.200

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.595

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.120

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,09

4.350

Alfa plam, Vrawe

-5,77

5.521

833.655

99.500

Tigar, Pirot

0,00

211

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

395

0,00

3.604.803 / Promet

622

3.604.803

Stari Tami{, Pan~evo

18,18

1.300

247.000

199

Promena %

NIS, Novi Sad

-0,32

0,00

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

NIS, Novi Sad

Pobeda holding, Petrovaradin

BELEX 15 (433,94 -0,16)

Mlekara, Subotica

-4,15

1.315

78.900

Kontinental, Novi Sad

0,00

256

22.272

Svi iznosi su dati u dinarima

V remeploV

Me da ko vi} pod lu pom vla sti Dr Danilo Medakovi}, poreklom iz Like, bio je vi{e godina u slu`bi Kneza Milo{a Obrenovi}a, dok je ovaj bio na vlasti, ali i dok je bio ra`alovan (1835 - 45.). U Novom Sadu se nastanio 1847. da bi godinu dana kasnije, na po~etku Ma|arske bune, {tampao list „Vestnik” a potom u Sremskim Karlovcima „Napredak”. Tajna policija Kne`evine Srbije, kojom su zavladali Kara|or|evi}i, budno je pratila wegov rad. Istovremeno, izve{taj austrijske policije od 6. oktobra 1851. svedo~i da je i ona pratila Medakovi}a jer je bio „preterani Srbin i veliki nema~komrzac”. N. C.

Novosadska subota6.oktobar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JU ^E U LI MAN SKOM PAR KU

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Pe ti ok to bar za ka zao pik nik

Ba cil ima svo ju pri ~u

o le sti kao stal ni pra ti o ci ~o ve ~an stva ~e sto mo gu da uka `u i na sta we u ko jem se ne ko dru {tvo na la zi. Ta ko je tu ber ku lo za, za ko ju se sma tra lo da je pro {lost na ovim pro sto ri ma, po no vo ak tu el na u No vom Sa du. Ni su to ne ke dra ma ti~ ne ci fre, ali ka da se ka `e da je pro {le go -

di ne obo le lo 63 oso be, on da se mo è re }i da je ova, ne ka da „ro man ti~ na“, za ra zna bo lest pri sut na i vre ba. Kad se do da da se ona ja vqa naj ~e {}e u lo {im so ci jal no-eko nom skim uslo vi ma, sti è mo do sta wa u ko jem ì vi mo, a wega nam ba ci li tu ber ku lo ze ta ko ne mi lo srd no pokazuju. S. Kr.

Doga|aji od 5. oktobra 2000. godine i oni koji su usledili, pretresani su ju~e popodne u se}awima gra|ana i neposrednih u~enika pobune na dru`ewu pod nazivom „Novi optimizam nova mogu}nost” u Limanskom parku kod Kineske ~etvrti. Piknik uz

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

hronika

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

pasuq, osve`avaju}a pi}a, te muziku EKV i Partibrejkersa u pozadini - tako je nekoliko desetina gra|ana obele`ilo ovaj datum, a kroz }askawe je dominirala konstatacija da je borba tog dana sigurno vredela. - Okupili smo se kao gra|ani koji ba{tine vrednosti 5. oktobra. Danas svako ima svoju verziju zna~aja ovog datuma, a za nas taj zna~aj nije sporan. Qudi koji relativizuju zna~aj toga, treba da znaju {taje bilo pre 5. oktobra. Srbija je u problemu, jer ne postoji kultura se}awa, ali i ta ogromna koli~ina doga|aja koji se produkuje sva ko dnev no i na mer no ni je pre va zil {a zna ~aj da na {weg datuma - rekao je jedan od organi za to ra, ge ne ral ni me na xer Po zo ri {nog klu ba “Ze le no zvono” u Zrewaninu Branislav Gruba~ki Guta.

Za pasuq je bio odgovoran jedan od prvoboraca 5. oktobra, vaqevski slikar Bogoqub Arsenijevi} Maki, a pred ve~erwe sate prisutne je na akusti~noj gitari zabavio poznati novosadski zabavqa~ Branimir Rosi}.

Pikniku je prisustvovao i biv{i gradona~elnik Igor Pavli~i}, a doga|aj su organizovali „Novi optimizam„ Pozori{ni klub Zeleno zvono i iz Zrewanina i Studentski kulturni centar. A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota6.oktobar2012.

DNEVNIK

DVA SINDIKATA U „^ISTO]I” NEZADOVOQNA POTEZIMA DIREKTORA

No vo za po {qa va we re `e pla te

Fo to: R. Hayi}

JU^E IZLO@BA POVODOM JUBILEJA MILANSKOG EDIKTA

Ni {ki umet ni~ ki za na ti u Za nat skom do mu Iz lo `ba sta rih i umet ni~ kih za na ta, ko ju su po vo dom pred sto je }e pro sla ve ju bi le ja Mi lan skog edik ta upri li ~i le za na tli je Ni {a, otvo re na je ju ~e u ma loj sa li Za nat skog do ma, Trg Ma ri je Tran da fil 14. Po se ti o ci su mo gli vi de ti i ku pi ti li ci der ska sr ca, pe {ki re sa ru~ no ra |e nim ve zom, zla to vez, iko ne ra |e ne du bo re zom, sli ke, su ve ni re sa et no-mo ti vi ma i {e }er ne iko ne. Pred sed nik Udru `e wa za na tli ja No vog Sa da Slav ko No va ko vi}, ko ji je otvo rio po stav ku, pod se tio je na zna ~aj sa rad we iz me |u za na tli ja No vog Sa da i Ni {a. - Sa rad wa sa za na tli ja ma iz Ni {a po sta la je tra di ci ja, kao

i iz lo `be i me |u sob na go sto va wa ko ji ma se pro mo vi {e za nat stvo. To je pri li ka da za na tli je raz me ne is ku stva, po ka ù {ta su ura di li, ali i da pro da jom svo jih ra do va ne {to za ra deka è No va ko vi}. Pred sed nik Udru è wa sa mo stal nih pri vred ni ka i za na tli ja Ni {a Bla go je Sta ni sa vqe vi} is ta kao je da je ciq iz lo `be pro mo ci ja za nat stva ju `ne Sr bi je i gra da Ni {a. Po we go vim re ~i ma, svo je ra do ve No vo sa |a ni ma }e pred sta vi ti oko 50 za na tli ja, mla dih i ne za po sle nih qu di, ko ji su pro { li {ko l u za n a t a i koji }e ubu du }e od za na ta ì ve ti. N. R.

No vo i me no va ni di rek tor „î sto }e„ Dra gan Bo ì} od ka da ga je po sta vi la Skup {ti na gra da za pr vog ~o ve ka bes po treb no je za po slio osam rad ni ka, {to }e ima ti za po sle di cu sma we we pla ta u pro se ku za se dam hi qa da di na ra, re ~e no je na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re dva sin di ka ta, Sa mo stal nog i Ne za vi snog. Na gla {e no je da je uz osam rad ni ka i Bo ì} no vo pri mqe ni, de ve ti za po sle ni. Za me nik pred sed ni ka Sa mo stal nog sin di ka ta Bo ban Pet ko vi} ka è da „î sto }a” ima ka dar za sve po slo ve, da su no vo pri mqe ni vi {ak, bez od go va ra ju }e {ko le i rad nog is ku stva. - Sme we ni su do sa da {wi ru ko vo di o ci; ni je im da ta im pri li ka da se do ka ù pred no vim di rek to rom. Bez ob zi ra na {kol sku spre mu, a za hvaq ju ju }i ru ko vo de }oj po zi ci ji no vo pri mqe ni su do bi li naj vi {e ko e fi ci je te. Sa da ima mo dva po mo} ni ka di rek to ra za prav noeko nom ske po slo ve. No vi ru ko vo di lac Slu `be ko mer ci ja le je po qo pri vred ni in è wer - smer sto ~ar stvo, a no vi ru ko vo di lac na de po ni ji je eko nom ski teh ni ~ar bez is ku stva u ko mu nal noj pri re di. Di rek tor Bo ì} je za po slio i vo za ~a, dok je do sa da {wi vo za~ sa da ku rir-re fe rent za eks pe di ci ju po {te, a u”î sto }i” ra di ve} 40 go di na i za ~e ti ri me ce ca sti ~e pra vo

Pri zna wa za van na stav ne ak tiv no sti De cu i na stav ni ke no vo sad skih osnov nih {ko la ko ji u~e stvu ju u ra du De~ jeg sa ve za ju ~e je u Grad skoj ku }i ugo stio za me nik gra do na ~el ni ka Bor ko Ili}. ^e sti ta ju }i im Me |u na rod ni dan de te ta, Ili} je is ta kao da je ovo pri li ka da se jav no sti skre ne pa `wa na po lo `aj i pra va de te ta u dru {tvu, te da sva ki dan u go di ni tre ba da bu de dan de te ta, a ne sa mo je dan.

Bez vo de }e da nas od 7 do 22 ~a sa bi ti ì te qi uli ca Rad ni~ ke od Su tje ske do Stra ì lov ske, Su tje ske uli ce od Bu le va ra ca ra La za ra do Stra ì lov ske, Spens, Sud i se ver na tri bi na sta di o na „Ka ra |or |e”. Ci ster ne sa pit kom vo dom bi }e kod su da. Sla vin su sve zbog ra do va na vo do vod noj mre ì. Po sto ji mo gu} nost da u to ku ra do va i okol ne uli ce bu du bez vo de. Z. D.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10, 14.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.05), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.15, 14, 14.15, 16, 16.20, 18.10), „Pritajeno zlo: Osveta” (20.30), „Meda” (18.05, 20, 22.35), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (20.30), „Sudija Dred” (18.30, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.15), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” opera „Mileva” (19), Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Sluga dvaju gospodara” (19.30) Pozori{te mladih: mala sala „Kvarna farma” (11), velika sala „Testosteron” (20)

MUZeJi Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Je le na ]u li brk, Gor da na Isa kov ski, Mo ni ka Iva no vi}, Iva na Sa mar xi ja, Jo va na Kal mar i Bar ba ra Be lin da Uba vi}-Vi nin ger iz No vog Sa da, Kri sti na Ko zar ~i} iz In |i je, Di ja na ô lak iz Ki kin de, Sen ka Lap ~i}-Ra di} iz Te me ri na, Mi qa na Jo vo vi} iz Ku le, Ma ja Be re{ iz Rat ko va, Bra ni sla va We go van- Go ci} iz Pe tro va ra di na, Ta wa Ma ra{ iz Su bo ti ce, Je le na ]i ki} iz Ko vi qa, DE Â KE: Ve ri ca Ku {i}, Ma ri ja na Ma na sti rac, Zo ri ca Ste fa no vi} i Je le na Bun ~i} iz No vog Sa da, Ma ri ja na Jo va no vi} iz Ru men ke, Kle men ti na â bra di iz Ba~ ke To po le, Sa wa Sta no je vi} iz Sta re Pa zo ve, An dri ja na Her go ti}-To par iz Ka ra |or |e va, Gor da na Far ka{ iz Srem ske Ka me ni ce i Sne à na Vu ko ti} iz Ob rov ca.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Mi le va \u re Maj sto ro vi} (1929) u 10.30 ~a so va, Mi li ca Ni ko le Dra go vi} (1928) u 11.15, Ma ri ca Mi la na [u qan (1928) u 12.45, An |a Lu ke [u {ni ca (1932) u 13.30, Vo ji slav Ne na da Isa kov (1931) u 14.15, Bu di mir Ma noj la Vu ko vi} (1950) u 15 i \ur |in ka Pan te Ga vran ~i} (1923) u 15.45 -ur na. Na Ka to li~ kom gro bqu bi }e sa hra wen Zol tan Ja no {a Vra wo (1954) u 15 ~a so va - ur na. Na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra wen Ra de Du {a na Po lo vi na (1952) u 13 sa ti.

Za me nik gra do na ~el ni ka uru ~io je u~i te qi ca ma i {kol skim ora ni za ci ja ma De~ jeg sa ve za na gra de za uspe {no or ga ni zo va we van na stav nih ak tiv no sti. Za naj ak tiv ni ji an ga `man pri zna we je pri pa lo pred stav ni ci ma De~ jeg sa ve za iz O[ „\or |e Na to {e vi}„.Na gra de su do bi la i de ca iz Cen tra za li kov no vas pi ta we de ce i omla di ne Voj vo di ne. J. Z.

„Ha ha ha” u CK13

SUD, SPENS, ULICE RADNI^KE I SUTJESKA

Dan bez vo de, ci ster ne kod su da

na pen zi ju - ka zao je Pet ko vi}. Do dao je, da je u fir mu sti gla i no va se kre ta ri ca di rek to ra, te da je u jed nom da nu u pred u ze }u bi lo ~ak tri rad ni ce na tom me stu. - Sme we ni su pre me {te ni na naj ni `a rad na me sta, u ode qe wa gde ve} ima do voq no rad ni ka, pa ta ko na jed nom rad nom me stu ima po osam de -

Ma ke don ski pank-rok bend „Ha ha ha” ve ~e ras }e u 22 sa ta na stu pi ti u Omla din skom cen tru CK13, a do ma }u po dr {ku pru `i }e im No vo sa |a ni „[o plif ters„. „Ha ha ha„ pro mo vi {u dru gi al bum „Si ro ma {ni i bo ga ti” ko ji je iz da la ne za vi sna iz da va~ ka ku }a „Mun li

telefoni

U FUTOGU „BISERNA GRANA”

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Danas Fe sti val na rod nih no {wi Fe sti val na rod nih no {wi i ogla vqa „Bi ser na gra na” odr à }e se da nas u Fu to gu u or ga ni za ci ji KIC „Mla dost”. Ovaj fe sti val u pr vi plan sta vqa fol klor no ma te ri jal no bla go, na rod ne no {we i ogla vqa, ori gi nal ne ali i adap ti ra ne ko je }e bi ti pri ka za ne van kla si~ nog na stu pa na sce ni. Na ovo go di {woj ma ni fe sta ci ji po se ti o ci }e mo }i da pri su stvu ju pre da va wi ma vr snih po zna va la ca na rod nih no {wi i obi ~a ja, da uì va ju u pre zen ta ci ji no {wi i kon cer tu u~e sni ka Fe sti va la... U 13 ~a so va odr à }e se pre da va we na te mu ne ve stin ska ogla vqa, a od 19 ~a so va bi }e odr à na re vi ja na rod nih no {wi, ko sti ma i kon cert u po zo ri {tu KIC. Ta ko |e, na pla tou KIC od 10 do 17 ~a so va odr à }e se pro daj na iz lo `ba „Fu to {ki ba zar”, od 16 sa ti na pro gra mu je ma li po sle po dnev ni kon cert. Ulaz na sve pro gra me je bes pla tan. B. M. NA INICIJATIVU FRANCUSKE AMBASADE

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

re kords„. „[o plif ter si” }e, po red sta rih pe sa ma, svi ra ti i no ve s jo{ neo bja vqe nog al bu ma. Na stu pi }e i pank rok duo „SIZ”, ta ko |e iz Ma ke do ni je, ko ji pra ti „Ha ha ha„ na evrop skoj tur ne ji. Ula zni ca ko {ta 250 di na ra. J. Z.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Eks hu ma ci ja na Tranyamen tu Na osno vu ini ci ja ti ve Am ba sa de Fran cu ske u Be o gra du za utvr |i va we i obe le `a va we gro bo va fran cu skih voj ni ka pa lih to kom bor bi u Pr vom svet skom ra tu na pro sto ru Sr bi je, i sa zna wa da po sto ji mo gu} nost da je ne ko li ci na wih sa hra we na i u No vom Sa du na de lu Pe tro va ra din skog gro bqa, „Li sje„ }e u po ne de qak od 10 sa ti po ~e ti eks hu ma ci ju po ten ci jal nih osta ta ka fran cu skih voj ni ka na voj nom gro bqu na Tran xa men tu. Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re ko ji ras po la `e po da ci ma o even tu al nim lo ka ci ja ma ko je tre ba son di ra ti, obez be di }e po treb nu do ku men ta ci ju na osno vu ko je }e se oba vi ti ra do vi. B. M.

vet iz vr {i la ca, a po sla ima u vrh gla ve za dvo je rad ni ka - ka zao je Pet ko vi}. Ovi sin di ka ti ne pri hva ta ju pred log di rek to ra da se su spen du je ko le tiv ni ugo vor i bru to za ra da sma wi za 10 do 15 od sto, uma we ko e fi ci jen ti, {to bi zna ~i lo sma we we pla te za jo{ de set od sto. - Ne pri hva ta mo ni da teh no lo {ki vi {ak, a ima iz me |u 100 i 150 pre ko broj nih, iz „î sto }e”ode bez ot prem ni ne -re kao je Pet ko vi}. U fir mi, ka è, sa da ima iz me |u 670 i 680 rad ni ka a da plan i pro gram ra da pred u ze }a za ovu go di nu u de lu za ra da pla ni ran za 621. za po sle nog. Pet ko vi} je po hva lio na po re no vog di rek to ra, da se re pro gra mi ra dug pred u ze }a kod Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, pa ra ~un „î sto }e” ne }e bi ti blo ki ran. Di rek tor Dra gan Bo ì} ka zao je, da je do veo svoj tim i u to me ne vi di ni {ta lo {e,jer da je po sto je }i me nax ment do bro ra dio „î sto }a”, ka è, ne bi ima la mi li jar du di na ra gu bit ka. Na vo di da je ova fir ma u od no su na dru ga ko mu nal na grad ska pred u ze }a u naj go rem po lo à ju. Bo ì} je na me sto di rek to ra „î sto }e” do {ao sa po zi ci je di rek to ra dr àv nog pred u ze }a „Odr à va we i usu ge”. Ma gi star je isto ri je, kao i lov nog tu ri zma. Z. Deli}

NA GRADSKOM GROBQU POVODOM ZADU[NICA

Obez be |en kom bi pre voz

Po vo dom Mi hoq skih za du {ni ca da nas }e bi ti po ja ~an pre voz ka Grad skom gro bqu. Na li ni ji 14 za Saj lo vo sa o bra }a }e zglob ni auto bus a u slu ~a ju gu `ve GSP }e uba ci ti do dat ne po la ske. „Li sje” }e za sta ri je i one sa in va li di te tom obez be di ti pre voz, kom bi }e vo zi ti od 7 do 15 ~a so va od por tir ni ce Grad skog gro bqa. Pripremqen je ve li ki iz bor re za nog cve }a, sve }a i kan di la, ko ji se mo gu ku pi ti po red cve }a re na Grad skom gro bqu, kod par kin ga, ~e tvr tog grob nog po qa, na auto bu skoj sta ni ci, kod ka pi je is pred gro bqa i is pred ka ta stra. A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota6.oktobar2012.

DIREKTOR POZORI[TA MLADIH PORU^IO

\e ri}: Ne }u pod ne ti ostav ku Ka ko „Dnev nik“ ne zva ni~ no sa zna je, sed ni ca Uprav nog od bo ra Po zo ri {ta mla dih, na ko joj }e se ve ro vat no od lu ~i va ti i o sud bi ni sa da {weg di rek to ra Zo ra na \e ri }a, bi }e odr à na na red ne ne de qe. Kao kan di dat ko ji bi tre ba lo da za me ni \e ri }a i da qe fi gu ri ra Dra gan Ma rin ko vi} Ma ca. Me |u tim, \e ri} za „Dnev nik“ ka è da je od we ga ve} tra è no da pod ne se ostav ku, {to bi olak {a lo pr o ces sme ne, po {to je \e ri} u dru goj go di ni dru gog ~e tvo ro go di {weg man da ta. - Ne mo gu da vam ka èm ko je za pra vo od me ne tra ìo da pod ne sem ostav ku, jer se ta kve stva ri ra de pre ko po sred ni ka. Ne vi dim ko ho }e da me sme ni i za {to. Iza bran sam na osno vu stru~ no sti i re zul ta ta, a naj ve }i je da sa da ima mo svo je pred sta ve i vr lo br oj nu pu bli ku – na veo je \e ri}, is ti ~u }i da ostav ku ne }e pod ne ti. \e ri} je na me sto v. d. di rek to ra Po zo ri {ta mla dih do {ao 2007. go -

- Rad Po zo ri {ta mla dih u tom mo men tu bio je pod zna kom pi ta wa i do {ao sam da to raz re {im. Pr vi sam di rek tor ko ji je bio iza bran na jav nom kon kur su u ju lu 2007. go di ne. Ka da mi je is te kao man dat, od stra ne ko lek ti va za mo qen sam da se po no vo kan di du jem, za {ta mi je po dr {ku pru ìo i ta da {wi Uprav ni od bor, te sam pr o {le go di ne po no vo iza bran – ka è \e ri}, na gla {a va ju }i da je ne stra na~ ka li~ nost. Po no san je na to {to je Po zo ri {te mla dih na stu pi lo na Ste ri ji nom po zor ju, pr vi put za 82 go di ne po sto ja wa i {to su us pe li da po kre nu dram ski pr o gram na osno vu ko jeg kon ku ri {u na svim po zo ri {nim fe sti va li ma u ze mqi i okru è wu. - No vi Uprav ni od bor ni je jo{ Zo ran \e ri} Fo to: B. Lu ~i} kon sti tu i san. Ne po zna jem qu de di ne, ka ko ka è, na pre po ru ku ta - ko ji su iza bra ni, a za ni mqi vo je da da {weg pred sed ni ka grad ske skup - Grad ni je tra ìo na {e mi {qe we o {ti ne Zo ra na Vu ~e vi }a i na po ziv kan di da ti ma iz Po zo ri {ta mla glu ma ca. dih, ko ji }e sa da ima ti dva od se dam

me sta u Uprav nom od bo ru – re kao je \e ri}. Po we go vim re ~i ma, Po zo ri {te je u te {koj si tu a ci ji jer pa re za pr o gra me ne sti ù iz Gra da i ~i ni mu se da sve sto ji dok se ~e ka we go va sme na. Stran ka ko ja je pred lo ì la sme nu \e ri }a, Srp ski po kret ob no ve, ne è li da ko men ta ri {e de {a va wa u Po zo ri {tu mla dih i tvr di da }e se o to me go vo ri ti ka da se bu de ne {to de {a va lo, te na vo de da i da qe osta ju pri sta vu da je Ma rin ko vi} od go va ra ju }a za me na za \e ri }a. Da bi \e ri} bio sme wen, po za ko nu je po treb no na ve sti raz lo ge za to. Pre kju ~e je pri li kom zah te va Uprav nog od bo ra za sme nu di rek to ra Kul tur nog cen tra No vog Sa da La sla Bla {ko vi }a je dan od zva ni~ nih raz lo ga bio to {to je ofi ci jel na ta bla na zgra di KCNS-a is pi sa na sa mo la ti ni com, ~i me se kr {i Ustav i Za kon o slu `be noj upo tre bi je zi ka i pi sma. S. Krsti}

UPRAVNI ODBOR PREDLO@IO

Dra gan Ko ji} po no vo na ~elu Grad ske bi bli o te ke Uprav ni od bor Grad ske bi bli o te ke na si no} noj pr voj sed ni ci u no vom sa sta vu pred lo `io je Skup {ti ni gra da za vr {i o ca du `no sti bi bli o te ke ne ka da {weg du go go di {weg di rek to ra Dra ga na Ko ji }a. Ma gi star bi bli o te kar stva Mi lo{ Pan kov pre sed ni ce UO pod neo je ostav ku na me sto di rek to ra. Pan kov je ostav ku obra zlo `io li~ nim raz lo zi ma. U iz ja vi za

„Dnev nik„ je ka zao da je ostav ku dao jer ne mo `e da sle di ku lu tur nu po li ti ku, ko ju na me ra va da vo di no va

za po pu nu fon do va i in ven ta ri sa we.Kod pre do ga za v. d. di rek to ra od gla sa wa se uz dr `ao Da nilo Ka bi},

Mi lo{ Pan kov pre sed ni ce UO pod neo ostav ku na me sto di rek to ra skup {tin ska ve }i na u gra du. Uprav ni od bor pred lo `io je da Pan kov bu de ru ko vo di lac Ode qe wa

ko ji u UO pred sta vqa za po sle ne.”Di rek to ra ni ka da ni su bi ra li za po sle ni, ve} vlast. To ne zna ~i da

U PREDUZE]U UTVRDILI DA JE RADNICA DOBIJALA ANONIMNE PORUKE I TELEFONSKE POZIVE

„Li sje” zbog uce ne po zva lo po li ci ju No v o i m e n o v a n i di r ek t or JKP „Li sje” Sto jan Iva ni {e vi} ju ~e je po slao sa op {te we, u ko jem ka `e da ve ru je da }e po l i c i j a pro n a | i od g o v or n e ko ji su ko le gi ni ci za po sle noj na od re |e no vre me D. P sla li ano nim ne SMS po ru ke i zva li je te lef nom, da bi je po ru ~i li ka ko }e do bi ti po sao na neo d re |e no vre me, ako pla ti iz ve PAROVI] SUMWA U NAMERE „DVERI”

Po ku {aj dis kre di ta ci je Od rad ni ce Jav no-ko mu nal nog pred u ze }a „Li sje” tra èn je mi to ili u~la we we u Po kret „Dve ri” ka ko bi bi la za po sle na na neo d re |e no vre me, sa op {tio je ju ~e di rek tor te fir m e Sto j an Iva n i { e v i}. Di rek tor na vo di da je na osno vu pri ja ve te rad ni ce, ko ja ra di na od re |e no vre me, osno vao ko mi si ju ko ja je utvr di la ka ko je ona do bi ja la ano nim ne po ru ke u ko ji ma joj je za sta lan po sao tra èn mi to. Po zva na je po li ci ja ko ja je iz vr {i la uvi |aj, a do k a z i su pro s le | e n i nad le `nim tu ì la {tvu. Li der iz b a ~ e n ih no v o s ad s kih dver a na Mi ro slav Pa ro vi} iz od bor ni~ ke gru pe „No vi Sad od mah” u svom sa o {te wu na vo di ka ko je ov de re~ o po ku {a ju da se dis kre di tu ju qu di ko ji ~i ne vlast is pred ove od bor ni~ ke gru pe. „Ve o ma je in te re sant no da je u is ka zu o{te }e na re kla ka ko je bi la u no vim kan ce la ri ja ma Dve ri u No vom Sa du i da je ta mo raz go va ra la sa vi so kim funk c i o n e r i m a te or g a n i z a ci je-zbog is tra ge ni su na ve de na ime na - ko ji su je ume sto u po li ci ju upu ti li na ne ka kvu prav nu slu `bu „Dve ri” i na me di je„, na vo di Pa ro vi}. Ovo po we mu stva ra sum we u to da je ne ko iz Po kre ta „Dve ri” ume {an u o~i gle dan po ku {aj dis kre di ta ci je od bor ni~ ke gru pe „No vi Sad od mah”. A. L.

snu su mu nov ca ili se u~la ni u Po kret „Dve ri”. Iva n i { e v i} ka ` e u sa o p {te wu da je tim po vo dom for mi ra na Ko mi si ja, i da je utvr di la da je ko le gi ni ca za i sta do b i j a l a ta k ve po r u k e. Na pred log tri ~la na Ko mi si je, me |u ko jim je bio i di rek tor, i uz sa gla snost ko leg ni ce D. P. po zva na je po li ci ja, i oba -

vi la in for ma tiv ni raz go vor i uvi |aj. Slu ~aj je, na vo di di rek tor, sa da u ru ka ma nad le `nih or ga na, a u JKP „Li sje” ova kvi po ku {a ji ma ni pu la ci je i bi lo ka kvog uslo vqa va wa za po sle nih ni u bu du }e ne }e bi ti to le ri sa ni, ka `e na kra ju sa op {te wa di rek tor po greb nog pred u ze }a Sto jan Iv ni {e vi}. Z. D.

ne }u sa ra |i va ti s Ko ji }em”, re kao je Ka bi}. Ko ji} je na ~e lu Grad ske bi bli o te ke bio sko ro 18 go di na, a po sle sme ne u apri lu pro {le go di ne, za ko ju je tvr dio da je ne za ko ni ta, pod neo je vi {e sud skih tu `bi. U me |u vre me nu je od tu `bi od u stao, jer mu je po nu |e no da bu de po mo} nik di rek to ra za iz da va~ ku de lat nost. Sa te po zi ci je sa da do la zi po no vo na ~e lo Grad ske bi bli o te ke. Z. D.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad u po ne de qak }e se od no si ti na Te le pu. Otpad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. A. L.

GRADONAÊLNIK VUÊVI] OBI[AO POÊTNE RADOVE

Tvr |a vi ze le ni lo po me ri Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} ob i {ao je ju ~e po ~et ne ra do ve na sa na ci ji i ure |e wu ze le ni la Pe tro va ra din ske tvr |a ve. - ”Tre nut no se ure |u ju za pu {te ni de lo vi Pe tro va ra din ske tvr |a ve, na ko ji ma ni {ta ni je ra |e no 30 go di na” - re kao je Vu ~e vi}. - Je dan deo ovog kul tur nog spo me ni ka uop {te ni je mo gao da se upo tre bqa va, ali usko ro }e mo mo }i da u`i va mo u kom plet noj le po ti bi se ra gra da. Svi ra do vi se spro vo de u sa rad wi sa Za vo dom za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Gra da No vog Sa da. Ra do vi vred ni 50 mi li o na di na ra tre ba lo bi da bu du za vr {e ni do 15. no vem bra.

- Pla ni ra no je da se na Tvr |a vi na pre ko 20 hek ta ra uklo ni vi so ko i ni sko ra sti we. Gra we i ni sko ra sti we ko je uklo ni mo bi }e is ko ri {}e no u na {em kom po sti {tu, ko je se ka sni je uzi ma za po pra vqa we ze mqi {ta na ra znim lo ka ci ja ma. Vi so ko ra sti we }e mo is ko ri sti ti za gra |e vin ski i sto lar ski ma te rial, a krup ni je ot pad no dr vo, pre ma do sa da {woj prak si, bi }e po de qe no rad ni ci ma „Ze le ni la”. Na kon to ga oze le ni}emo sre |e ne po vr {i ne, a u pla nu je za sa |i va we 25.000 sad ni ca `i ve ogra de i ukra snog {i bqa raz li ~i tih vr sta - re kao je v.d. di rek to ra JKP “Grad sko ze le ni lo” Mi lan No va ko vi}. A. Va.

Bo ga ta „De~ ja ne de qa” U okvi ru pro gra ma „De~ je ne de qe” da nas }e se do 7 do 18 ~a so va odr à ti pre da va wa o ko wi ma na sa la {u „Fi li pus” u [aj ka {u. U~e sni ci }e, po red te o rij skog de la, ima ti pri li ke i da ja {u i iz vo de vol ta `ne ve `be. U O[ „Jo èf Ati la” od 10 do 12 ~a so va odr à va se iz lo `ba de~ jih ra do va u okvi ru ra di o ni ce Cen tra za de cu i omla di nu. Dru {tvo u~i te qa No vog Sa da u 10 ~a so va or ga ni zu je li kov nu ra di o ni cu u edu ka tiv nom kam pu na ê ne ju, a u 12 je do de la na gra da za naj u spe {ni je ra do ve na kon kur su De~ jeg sa ve za „Do vr {i za go net nu pri ~u” i „U~i te qu, u~i te qi ci dar”. U 19 ~a so va Dru {tvo za po mo} oso ba ma sa auti zmom i „Hi po tens”or ga ni zu ju in klu ziv ni ~as ja ha wa na No vo sad skom saj mu, ha la 32. kA. J.

dnevnik

subota6.oktobar2012.

„Dnevnikova” galerija prvaka

a `eqom da ovogodi{wim |acima prvacima po~etak {kolovawa nikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, „Dnevnik” im poklawa fotografije za osnovno{kolski album. Svakog dana osim nedeqom, 10. strana u na{em listu posve}ena je fotografijama razreda prvaka iz

osnovnih {kola s teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu „Dnevnikovu” galeriju prvaka fotografije za nezaborav 141 odeqewa iz 33 osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom, ma|arskom i slova~kom jeziku.

Osnovna {kola „Du{an Radovi}”, Novi Sad

U ponedeqak: O[ „Du{an Radovi}” i O[ „@arko Zrewanin”, Novi Sad

vOJvOdinA

dnevnik ИТА ЛИ ЈАН СКИ ПРИ ВРЕД НИ ЦИ У КИ КИН ДИ

Фа бри ка на ба зи би о ма се

КИ КИН ДА: Ита ли јан ски при -

вред ни ци, њих де сет, пред во ђе ни пред сед ни ком Фон да ци је “Ми те ле у ро па” Ђу зе пе ом Фор ла не ли јем, по но во су ју че бо ра ви ли у Ки кин ди, ра ди до го во ра о евен ту ал ном ула га њу у ки кинд ску оп шти ну. Пред став ни ци ита ли јан ске гру па ци је пр ви пут Ки кин ду су по се ти ли у апри лу, ка да је пот пи сан и Ме мо ран дум о спо ра зу ме ва њу, ко ји се од но си на из град њу по стро је ња за про из вод њу то плот не и елек трич не енер ги је на ба зи би о ма се. При вред ни ци из Ита ли је са ста ли су се са пред став ни ци ма ло кал не са мо у пра ве пред сед ни ком Оп шти не Са вом До бра ни ћем, за ме ни ком пред сед ни ка Оп шти не Ми ло шем Ла ти но ви ћем, по моћ ни ком пред сед ни ка Бра ни сла вом Чо ла ком, чла ном Оп штин ског ве ћа Не на дом Гр би ћем, ди рек то ри цом ЈП “Ди -

рек ци је за из град њу гра да” Оли ве ром Ка на тар и пред став ни ком по љо при вред ни ка Вла дом Кре ји ћем. Про је кат, ко ји но си на зив “Вој во ди на”, за по чео би у Ки кин ди. Ра ди ћем се ис кљу чи во по сред ством Аген ци је ВИП фон да, ко ји би био ло ги сти ка и по моћ нео п ход на за из град њу по стро је ња. Би о ма са је су штин ски фак тор за раз вој про из вод ње и ис пла ти вост ин ве сти ци је, па је ула га чи ма нео п ход на га ран ци ја да ћем обез бе ди ти до вољ но си ро ви на за фа бри ку. Уко ли ко се од лу че за из град њу фа бри ке у Ки кин ди, при вред ни ци из Ита ли је, ан га жо ва ће ло кал не гра ђе вин ске и дру ги из во ђа че. Фа бри ка за пре ра ду би о ма се ко шта ла би око 40 ми ли о- на евра, с тим што је вред ност са ме фа бри ке 32, а осам ми ли о на евра нео п ход но је за си ло се. А. Ђу ран

ПО ВО ДОМ ОБЕ ЛЕ ЖА ВА ЊА ДЕЧ ЈЕ НЕ ДЕ ЉЕ

Одр жан Деч ји ва шар ОЏА ЦИ: По во дом Деч је не де -

ље, де ца из пред школ ске уста но ве „По ле та рац“ из Оџа ка и де ца из днев ног бо рав ка Дру штва за по моћ мен тал но не до вољ но раз ви је ним осо ба ма, „Злат на бар ка“ из ло жи ли су сво је ра до ве на Деч јем ва ша ру.

- Циљ ма ни фе ста ци је је да се код де це раз ви је ху ма ност, као јед на ве о ма бит на осо би на и вред ност ко ју сма тра мо да сва ко људ ско би ће тре ба да има - ре кла је ди рек то ри ца пред школ ске уста но ве „По ле та рац“ Је ле на Се лак.

subota6.oktobar2012.

НО ВИ СПО РА ЗУМ БЕ ЧЕЈ СКЕ ОП ШТИ НЕ И РУ СКОГ ИС ТРИН СКОГ ОКРУ ГА

Бра ти мље ње двају ре ги о на БЕ ЧЕЈ: За хва љу ју ћи за ме ни ци пред сед ни ка оп шти не Бе чеј Та ма ри Ива ни ше вић, ви ше го ди шња спо ра зум о са рад њи с де ле га ци јом Ис трин ског окру га мо сков ске обла сти из Ру ске Фе де ра ци је, по но во је ак ту е ли зо ван. Ових да на је у Бе че ју де ле га ци ја Ис трин ског окру га, за ме ни ца на чел ни це Ис трин ског окру га Ири на Ју лин це ва Бо ри сов на и на чел ни ца кан це ла ри је за кул ту ру и спорт Ма ри на Жер ли ги на Бо ри сов на. - Ак ту ел на ло кал на са мо у пра ва је од лу чи ла да ре ак ти ви ра иде ју ста ру се дам го ди на и да

пот пи ше но ви Спо ра зум о са рад њи са Ис трин ском об ла шћу, ко ји је пред рад ња за крај њи циљ, а то је бра ти мље ње два ре ги о на из две по мно го че му слич не зе мље. Го шће из Ру си је

Ма ли ша ни су из ло жи ли и про да ва ли сво је ру ко тво ри не и осли ка ва ли плоч ник ис пред Спорт ско-по слов ног цен тра. Пла то је био пре пун де це, њи хо вих ро ди те ља, као и оста лих за ин те ре со ва них, ко ји су хте ли да ви де и ку пе све оно што су де ца на пра ви ла. Кре де у бо ји у ру ка ма ма ли ша на су на те му „По ру ка при ја тељ ства не по зна том дру гу“, осли ка ва ле по ру ке ко је су му дре деч је гла ве сми шља ле.

Пред сед ни ца оп шти не Оџа ци Иза бе ла Ше рић ор га ни зо ва ла је при јем за ма ли ша не у про сто ри ја ма оп штин ске упра ве. Ово је био пр ви пут да је ор га ни зо ван при јем за нај мла ђе. На при је му су раз ме ње ни по кло ни из ме ђу де це и ор га ни за то ра, уз пе сму и раз го вор, а овом при ли ком је уру чен ва у чер за по тре бе у вас пит но–обра зов ном ра ду, оџач ке уста но ве за вас пи та ње С. Ми лер нај мла ђих.

Ма ли ша ни код пред сед ни ка oп шти не

ВР БАС: У окви ру обе ле жа ва ња Деч је не де ље упри ли чен је при јем нај мла ђих код пред сед ни ка оп шти не Вр бас др Жељ ка Ви до ви ћа. Пред сед ни ца Од бо ра за обе ле жа ва ње Деч је не де ље Мар ја на Ма раш је ис та кла да је „Дан отво ре них вра та“ при ли ка да нај мла ђи ука жу на сво ја пра ва и по тре бе. Пред сед ник оп шти не је на гла сио да Деч ја не де ља тре ба ста ри ји ма да бу де са мо под стрек да о нај мла ђи ма бри ну то ком це ле го ди не. - Има мо до ста де це ко ја су со ци јал но угро же на и у по ро ди ца ма у ко ји ма се о њи ма не бри не на аде ква тан на чин. У то ку це ле го ди не тру ди мо се да М. Кк. тој де ци по мог не мо. – ре као је Ви до вић.

Ма скен бал за крај

ТЕ МЕ РИН: Ма ли ша ни из Деч је уста но ве „Вељ ко Вла хо вић“ и уче ни ци ни жих раз ре да основ них шко ла „Пе тар Ко чић“, „Имре Ко каи“, „Слав ко Ро дић“ и „Да ни ло Зе ле но вић“ ужи ва ли су про те клих шест да на у ма ни фе ста ци ја ма ко је су при пре ми ли за по сле ни и са рад ни ци КИЦ „Лу ки јан Му шиц ки“ у Те ме ри ну. По че ло је при је мом де це код гра до на чел ни ка Те ме ри на Вла ди сла ва Ца пи ка, на ста вље но про гла ше њем нај бо љих ра до ва са ли ков ног кон кур са „У бо ја ма је се ни“, де чи јих ра до ва по во дом фе сти ва ла лу да је, по зо ри шним пред ста ва ма, те про јек ци ја ма ани ми ра них и цр та них фил мо ва. У то ку Деч је не де ље

отво ре на је из ло жба сли ка од сла ме Хр ват ског кул тур но про свет ног дру штва „Ма ти ја Гу бец“ из Су бо ти це. По след њем да на ма ни фе ста ци је, у при су ству ви ше хи ља да де це, њи хо вих ро ди те ља, на став ни ка и вас пи та ча одр жан је ве ли ки Маскен бал на Пи јач ном тр гу у Теме ри ну. М. Ми.

Цар Трoјан оби ла зи шко ле

АЛИ БУ НАР: У окви ру Де чи је не де ље, де ца су при ре ди ла из ло жбе сво јих цр те жа, а вр шња ци ма и ро ди те љи ма са вас пи та чи ма и учи те љи ма при ре ди ли пер фор ман се о пра ви ма де те та, ре ци то ва ле су се и пе сми це и сви су зду шно апла у ди ра ли за при ка за не про гра ме. А у хо лу шко ле у Али бу на ру глу мац из Бе о гра да Ми лу тин Јев ђе ни је вић је до су за за сме ја вао де цу, из во ђе њем бај ке „У ца ра Трoја на ко зје уши“. На кра ју су тра жи ли ауто гра ме, а Јев ђе ни је вић ре че да ће на ред них да на оби ћи све шко ле у оп шти ни и де ци по ка за ти ка ко се ни ца ру ла га ње не ис пла ти. Р. Ј.

има ле су и са ста нак с при вред ни ци ма, чи је фир ме има ју из во зни по тен ци јал. Ка ко на ша по ну да мо же да за до во љи са мо део по тре ба Ис трин ског окру га, са стан ку су при су ство ва ли и

Да ни ру ске кул ту ре У са ли Град ског по зо ри шта од 8. до 12. ок то бра одр жа ће се „Да ни ру ског фил ма“, а од 10. до 24. ок то бра у га ле ри ји „Круг“ би ће из ло жба по име ну „Ру ски сли ка ри у Ср би ји“. У Град ском му зе ју ће од 8. до 22. ок то бра би ти из ло жба ру ских пла ка та из Дру гог свет ског ра та, а у На род ној би бли о те ци ће се 12. овог ме се ца одр жа ти књи жев но ве че, по све ће но са вре ме ном ру ском пе сни ку Бо ри су Ри жи ју. Све ак тив но сти су бес плат не.

пред став ни ци Ре ги о нал не при вред не ко мо ре из Но вог Са да, да би се чи тав Ју жно бач ки ре ги он укљу чио у пред сто је ћу са рад њу. То ком бо рав ка у Бе че ју, го шћа ма из Ру си је пред ста ви ће мо ту ри стич ке де сти на ци је, упо зна ће мо их са кул тур ном ба шти ном и спорт ским по тен ци ја лом - ис та као је, на прес кон фе рен ци ји у Град ској ку ћи, пред сед ник оп шти не Бе чеј мр Вук Ра до је вић. Го шће ће при су ство ва ти ве че ра шњој Све ча ној ака де ми ји, по во дом Да на осло бо ђе ња Бе че ја В. Јан ков од фа ши зма.

ПО КРА ЈИН СКИ СЕ КРЕ ТАР МИ РО СЛАВ ВА СИН У СОМ БОР СКОМ „БО РЕ ЛИ ЈУ”

Сук це си ја, па по де ла имо ви не СОМ БОР: По кра јин ски се кре тар за при вре ду, рад и за по шља ва ње Ми ро слав Ва син, то ком свог ју че ра шњег бо рав ка у Сом бо ру и оби ла ска још увек дру штве ног пред у зе ћа „Бо ре ли“, нај ве ће обу ћар ске фир ме у Ср би ји, по но вио је чвр сто опре де ље ње по кра јин ске Вла де да је суд би на овог пред у зе ћа не рас ки ди во ве за на за про цес сук це си је из ме ђу бив ших ре пу бли ка не ка да шње СФРЈ, и из ра зио оче ки ва ње да ће све не до у ми це би ти ре ша ва не у скла ду са тим.

- Нео д го вор но је пи смо не ка да шњег пре ми је ра Мир ка Цвет ко ви ћа, у ко ме он са мо по ја шња ва до кле се сти гло у про це су сук це си је, ту ма чи ти као не ка кав при сти сак из вр шне вла сти на пра во суд ни си стем Ср би је - упо зо рио је Ва син.- У пра ву, од но сно у пар нич ном по ступ ку, по знат је ин сти тут за сто ја, до ко га до ла зи док се не раз ре ше прав не не до у ми це, ко је прет хо де из ве сном пред ме ту и од лу чи ва њу о ње му. Та ко је пот пу но ја сно да се од но си „Бо ре ли ја“ и хр ват ске фир ме „Бо ро во“ као не ка да шњег не -

За шти ти ти рад ни ке Уља ре „Сун це”

Де ца из ло жи ла сво је ру ко тво ри не

Ми ро слав Ва син је, то ком бо рав ка у Сом бо ру, имао и са ста нак са пред став ни ци ма ло кал них са мо у пра ва Сом бо ра и Ку ле, као и чел ни ци ма ауто пре во знич ких пред у зе ћа „Се вер транс“ и „Ку ла транс“, сво је вре ме но не у- спе шно при ва ти зо ва них у „ре жи ји“ кон тро верз ног би зни сме на Ми ле та Јер ко ви ћа. Пре ма ње го вим ре чи ма, овај са ста нак је ре зул ти рао до го во ром о по слов ној са рад њи ка ко се не би „пре кла па ли“ у ли ни ја ма и ти ме се би сма њи ва ли шан се за опо ра вак. Упи тан о свом ан га жма ну у „слу ча ју“ рад ни ка сом бор ске Уља ре „Сун це“, ко ји ма је од лу ком ве ћин ског вла сни ка, ком па ни је „Ин веј“, на кон от ка за по ну ђе но да пре ђу на рад у вр ба ски „Ви тал“, че му су се рад ни ци су прот ста ви ли, Ва син је ре као да је за по чет со ци јал ни ди ја лог и да су ње го ва оче ки ва ња да ће рад ни ци би ти за шти ће ни, од но сно да ће оства ри ти сва сво ја пра ва, уз оце ну да се из вр шна власт не мо же ме ша ти у по слов ну по ли ти ку при ват них ком па ни ја.

сум њи вог осни ва ча мо гу до кра ја де фи ни са ти тек по раз ре ша ва њу свих би ла те рал них др жав них од но са Ср би је и Хр ват ске у про це су сук це си је и у том све тлу обра ћа ње пре ми је ра Цвет ко ви ћа је био из у зет но од го во ран чин. Ста вља ти ова кав, са свим прав но осно ван, став др жав них ор га на у не ка кав Ва син у „Бо ре ли ју” „ан ти хр ват ски“ кон текст је нај о - имо ви ну у Ср би ји, иако усво је не бич ни ја ма ни пу ла ци ја и не му шти од ред бе За ко на о сук це си ји де це и- по ку шај не ка квог по ли тич ког ре - ди ра но на ла жу да се, пре би ло ка ван ши зма пре ма са да већ бив шој квог јед но стра ног по те за, пр во кроз Вла ди Ре пу бли ке Ср би је - ка зао је за вр ше так овог про це са про цен ту Ва син, пре ма чи јим је ре чи ма оп - ал но од ре де вла снич ки уде ли, што ста нак фа бри ке обу ће „Бо ре ли“, ко - у слу ча ју „Бо ре ли ја“ ни је ура ђе но. ја за по шља ва 700 рад ни ка, у ди - „Но ви“ вла сни ци „Бо ре ли је вих“ рект ној ве зи са оп стан ком ма ло про - ло ка ла, ко је су ку пи ли од хр ват ског дај не мре же овог пред у зе ћа. „Бо ро ва“ пре не ко ли ко да на су оп Под се ти мо, цео про блем око ту жи ли та да шњег пре ми је ра Цвет „Бо ре ли ја“ је на стао ка да је ко ри - ко ви ћа да је сво јим пи смом не ко ли сте ћи чи ње ни цу да су ус пе ли у ци ни су до ва у Ср би ји (ко ји су тра укњи жа ва њу ма ло про дај не мре же жи ли по ја шње ње од Вла де Р.Ср би на сво је име, чел ни ци хр ват ског је о ста ту су спор не имо ви не) као „Бо ро ва“ као осни ва ча сом бор ске нај ви ши пред став ник из вр шне вла фа бри ке обу ће, за по че ли пре не ко - сти из вр шио при ти сак на суд ску М. Ми ље но вsић ли ко го ди на да рас про да ју „сво ју“ гра ну вла сти.

За пан че вач ку бол ни цу 100.000 евра ПАН ЧЕ ВО: Оп штој бол ни ци у Пан че ву, ње ној пе ди ја три ји и по ро ди ли шту при вред ник Ми лан По по вић до ни рао је опре му у вред но сти 100 000 евра. То су два но ва по ро ђај на сто ла, ре а ни ма ци о ни сто, мо ни то ри за пра ће ње ви тал них функ ци ја, апа рат за скри нинг слу ха, шест ин фу зи о них пум пи, че ти -

ри ЦТГ апа ра та, 20 кре ве та за сме штај но во ро ђе не де це, као и два ин ку ба то ра. Ми лан По по вић је до ове ак ци је до ни рао већ 21 ин ку ба тор за по ро ди ли шта у Ср би ји, као и два за Ба ња лу ку. Ово је дру го по ро ди ли ште у Ср би ји ко је ће По по ви ће вом до на ци јом би ти у пот пу но сти опре -

мље но свом нео п ход ном опре мом. - За ме не је ве ли ко за до вољ ство што мо гу да по мог нем пра вој бу дућ но сти Ср би је да им пр ви са ти и да ни у жи во ту бу ду што без бед ни ји, а да у исто вре ме ро ди те љи ма ти тре ну ци бу ду нај леп ши и што без бри жни З. Дг. ји - ре као је По по вић.

Ве че рас све ча на ака де ми ја

Сед ми фе сти вал ку ку ру за КА ЊИ ЖА: Овог ви кен да сед ми пут одр жа ва се „Фе сти вал ку ку ру за„ са ра зно вр сним про гра мом. Да нас, од 10 са ти, струч на пре да ва ња о ку ку ру зу би ће на еко но ми ји Сред њо школ ског цен тра „Бе се деш Јо жеф„, у исто вре ме по чи ње де фи ле за пре га, фи ја ке ра и пле са ча кроз цен тар гра да, а по том ће се у пар ку исред Град ске ку ће де ца так ми чи ти у ко му ша њу и руч ном кру ње њу ку ку ру за и ра зним ве шти на ма. Уз ва шар ру ко тво ри на у ра ди о ни ца ма де ца ће се за ба вља ти пра вље њем игра ча ка од ку ку ру зо ви не, љу шти не и бун де ве, а би ће и при ка зи ва ња тра ди ци о нал них је ла од ку ку ру за, из бо ра нај бо ље про је и на сту па фол клор них гру па. Фе сти вал од 16 са ти пра ти по ну да ви на ра, а од 18 стаи од Град ске ку ће до До ма умет но сти је ве се ло по ста вља ње фи гу ра од бун де ва. Га ла кон церт на род них анасмба ла је од 19 са ти у До му умен то сти, а по том се при ре ђу је „Бал ку ку ру за„. Фе сти вал се за вр ша ва су тра, у 17 са ти, га ла кон цер том на род них пле со ва и му зич ких М. Мр. ан сам ба ла.

ЗА ВР ШЕН ЈУ ЖНО БАЧ КИ ФЕ СТИ ВАЛ ЛУ ДА ЈЕ У ТЕ МЕ РИ НУ

Ре кор де ри пу ту ју у Ки кин ду ТЕ МЕ РИН: Ју жно бач ки фе сти вал лу да је, са бо га тим и за ни мљи вим про гра мом, успе шно је ор га ни зо ва ло Дру штво при ја те ља ба ште у Те ме ри ну. У Пр во мај ској ули ци и на пи јач ном тр гу, све је би ло у зна ку је се њих пло до ва. Фе сти вал су отво ри ли пред сед ник СО Те ме рин Ан драш Гу стоњ и про фе сор Уни вер зи та та у Но вом Са ду Ја нош Бе ре њи. Због ду го трај не су ше, на фе сти ва лу су би ле из ло же не са мо три џи нов ске бун де ве. Зва ње вла сни ка нај те же (145,10 кг) при па ло је про из во ђа чу Шан до ру Хор ва ту. Дру го пла си ра ни су

Де неш Пе трик и Шан дор Хор ват (137,65 кг), а тре ће пла си ра ни је Фло ри ан Но вак (49,65). Нај ду же ти кве има ли су Јо жеф Вар га (185 цм), Зол тан Киш (168) и Ти бор Вар га (165). У ка те го ри ји бе лих бун де ва ис та кли су се про из во ђа чи Ја нош Ме са рош (22,90 кг) Алек сан дар и Ка та ри на Си вић (22,65) и Бор ба ла Фа ра го (20,55).Нај леп ше ком по зи ци је од бун де ва и је с е њих пло до ва има ли су Ирен ка Те њи, Ери ка Ко чич ка, Ро берт Ко вач и Ер же бет Ше та ло. Ре кор де ри пу ту ју на фе сти вал М. Ми. лу да је у Ки кин ду.

БЕ ЧЕЈ: Бе чеј ска оп шти на ве че рас ор га ни зу је све ча ну ака де ми ју по во дом про сла ве Да на осло бо ђе ња Бе че ја од фа ши зма. Све ча ни скуп ће се одр жа ти у Град ском по зо ри шту Бе чеј с по чет ком у 18 са ти, а у окви ру про гра ма по бли ци ће се обра ти ти се пред став ни ци СУБ НОР из Бе че ја и пред став ни ци Ам ба са де Ру ске Фе де ра ци је у Ср би ји. Про грам ће опле ме ни ти Град ски хор, из во ђе њем пе са ма на ру ском, срп ском и ма ке дон ском је зи ку, еми то ва ње сни мље ног при ло га са све до ком де ша ва ња 8. ок то бра 1944. го ди не Ме ла ни јом Ше вић, чи та ње од лом ка из књи ге „Ви ше од вре ме на“ у ко јој су опи са ни до га ђа ји од мах по сле осло бо ђе ња Бе че ја, ре ци то ва ње и на ступ АНИП В. Ј. „Ђи до“.

CRnA HROnikA

subota6.oktobar2012.

dnevnik MI NI STAR PRAV DE I DR @AV NE UPRA VE NI KO LA SE LA KO VI] NA JA VQU JE:

Sr bi ja do bi ja za kon o MPP

ADVO KA TI PO RO DI CA VOJ NI KA STRA DA LIH U TOP ^I DER SKOJ KA SAR NI 2004. TVR DE:

Ustav ni sud utvr dio da su gar di sti ubi je ni Advo ka ti po ro di ca dvo ji ce gar di sta, Dra ga na Ja ko vqe vi }a i Dra è na Mi lo va no vi }a, ko ji su 5. ok to bra 2004. ubi je ni u ka sar ni na Top ~i de ru, re kli su ju ~e da je Ustav ni sud utvr dio da je pre kr {e no pra vo po ro di ca `r ta va na pra vi~ no su |e we za taj zlo ~in, ~i me je, ka ko ka ù, utvr dio da su voj ni ci ubi je ni. – Naj vi {a sud ska in stan ca – Ustav ni sud Sr bi je – utvr di la je kon ~a no da su voj ni ci ubi je ni – re kao je no vi na ri ma prav ni za stup nik po ro di ca gar di sta advo kat Pre drag Sa vi} is pred objek ta „Ka ra{„, gde su po ro di ce stra da lih voj ni ka za pa li le sve }e u znak se }a wa na svo je naj bli è. On je na veo da je Ustav ni sud na sed ni ci od 18. ju la usvo jio ustav ne àl be advo ka ta po ro di ca da je pre kr {e no pra vo po ro di ca `r ta va na pra vi~ no su |e we, kao i pra vo na ì vot voj ni ci ma, do da ju }i da uva à va we tog zah te va zna ~i „da su voj ni ci ubi je ni na na si lan i ne za ko nit na ~in”. Advo ka ti su pre ci zi ra li da pi sme ni ot pra vak Ustav nog su da ni su do bi li „jer je u pi ta wu vr lo kom plek sna i slo è na od lu ka”. – Raz u me mo i Ustav ni sud, ko jem je po treb no do sta vre me ne za pi sme nu iz ra du te pre su de – re kao je

Sa vi}, pod se tiv {i na to da su advo ka ti pro {le go di ne Ustav nom su du pod ne li dve àl be u ve zi sa stra da wem gar di sta. Sa vi} je na veo i da su advo ka ti po ro di ca „sa svim si gur ni u to da }e Ustav ni sud na lo ì ti dr àv nim or ga ni ma da po stu pa po zah te vi ma za spro vo |e we is tra ge pro tiv su di je i ve {ta ka ko ji su ome ta li is tra gu”. – Si gur ni smo i u to da }e ta od lu ka Ustav nog su da ima ti ve li ki

O~e vi ga rdi sta za pa li li sve }e na me stu stra da wa si no va

mo ral ni zna ~aj i da }e bi ti pot po ra u ot kri va wu i ka `wa va wu ubi ca voj ni ka – re kao je on. Prav ni za stup nik po ro di ca advo kat Ol gi ca Ba ti} je na ve la i da se u pro te klih osam go di na po ka za la pot pu na ne mo} pra vo su |a „a s dru ge stra ne, mo} ne kih dru gih struk tu ra vla sti”. Ol gi ca Ba ti}, ko ja je i po sla ni ca u Skup {ti ni Sr bi je, na ve la je da }e is ko ri sti ti svo ju po sla ni~ ku funk ci ju „i pred lo `i ti for mi ra we an ket nih od bo ra jer, osim kri vi~ ne od go vor no sti, po sto je i ne ke dru ge od go vor no sti ko je tre ba da se utvr de”. Prav ni za stup nik po ro di ca advo kat Alek san dar \u ri} je re kao i da je neo p hod no, po sle od lu ke Ustav nog su da, da se svi ko ji su u~e stvo va li u pret hod nim sud skim po stup ci ma oslo bo de ~u va wa dr `av ne taj ne. Ro di te qi gar di sta, Jan ko Ja ko vqe vi} i Pe tar Mi lo va no vi} su iz ra zi li raz o ~a re we {to u pro te klih osam go di na ni je ni {ta ura |e no na ot kri va wu ~i we ni ca o ubi stvu wi ho vih si no va. Oni su u iz ja va ma no vi na ri ma iz ra zi li na du i da }e po sle od lu ke Ustav nog su da bi ti otr ki ve na pu na isti na o to me {ta se do go di lo

5. ok to bra pre osam go di na u Top ~i de ru. Ja ko vqe vi} i Mi lo va no vi}, kao i wi ho vi advo ka ti, na ve li su i da jo{ uvek ni su do bi li ni ka kvu in for ma ci ju od nad le `nih dr àv nih or ga na po vo dom ano nim nog pi sma ko je su do bi li pre tri me se ca. To pi smo bi lo je pot pi sa no s „Biv {e obez be |e we ha {kog op tu è ni ka”, a u we mu je na ve de no da je za smrt wi ho ve de ce od go vo ran ha {ki op tu è nik Rat ko Mla di}, ko ji je u to vre me, ka ko se tvr di, bio u objek tu „Ka ra{„. Od mah na kon puc wa ve, 5. ok to bra 2004. go di ne, Voj ska je iz da la sa op {te we da je Mi lo va no vi} pu cao na Ja ko vqe vi }a i za tim iz vr {io sa mo u bi stvo, a po tom je voj no pra vo su |e utvr di lo da je Ja ko vqe vi} ubio Mi lo va no vi }a i iz vr {io sa mo u bi stvo. Zbog sum we u pro fe si o nal nost ra da voj nih pra vo sud nih or ga na, Sa vet mi ni sta ra SCG i Vr hov ni sa vet ob ra ne for mi ra li su ne za vi snu ko mi si ju, ko ja je do {la do za kqu~ ka da je na gar di ste pu ca la tre }a oso ba. Iz ve {taj ne za vi sne ko mi si je 2008. go di ne su po tvr di li i fo ren zi ~a ri ame ri~ kog Fe de ral nog is tra `nog bi roa (FBI-ja). (Ta njug)

Mi ni star prav de i dr `av ne upra ve Ni ko la Se la ko vi} re kao je ju ~e da }e Sr bi ja usko ro do bi ti za kon o me |u na rod nom pri vat nom pra vu, mo der nu ko di fi ka ci ju po ugle du na mo der ne i sa vre me ne ze mqe Evro pe i sve ta. – Sr bi ja }e do bi ti za kon o me |u na rod nom pri vat nom pra vu u ro ku ko ji se me ri me se ci ma – ka zao je Se la ko vi}, ko ji je na ni {kom Prav nom fa kul te tu go vo rio na po ~et ku dru gog rad nog da na 10. kon fe ren ci je me |u na rod nog pri vat nog pra va ko ja je oku pi la naj po zna ti je stru~ wa ke iz te obla sti. – Usva ja wem no vog za ko na Sr bi ja }e

Ge ne ral ni se kre tar Ha {ke kon fe ren ci je za me |u na rod no pri vat no pra vo dr Hans van Lun re kao je da je ta kon fe ren ci ja „glo bal ni fo rum za uskla |i va we prav nih si ste ma”. Od go va ra ju }i na pi ta we da li je mo gu }e uni ver zal no me |u na rod no pri vat no pra vo, Lun je ka zao „ni kad ne re ci ni kad”. – To je, ipak, dug pro ces, i ne ke kon ven ci je ra ti fi ko va ne su od vi {e od 100 ze ma qa, kao {to je to pri mer u obla sti za {ti te pra va de te ta – ka zao je Lun. – Kre }e mo se na tom pu tu, ali ne da bi smo po sti gli isto me |u na rod no pri vat no

U~e sni ci kon fe ren ci je u Ni {u

po boq {a ti po lo `aj svo jih gra |a na u od no su na ino stra na pra va i olak {a }e sva ku vr stu prav nog pro me ta. Po we go vim re ~i ma, oblast me |u na rod nog pri vat nog pra va do bi ja sve vi {e na zna ~a ju, na ro ~i to po sle ras pa da biv {e Ju go sla vi je, od ka da se gra |a ni, a i prav na li ca, sve ~e {}e su sre }u s ele men ti ma ino stra no sti u prav nom pro me tu i eko nom skom po slo va wu. Se la ko vi} je pod se tio na to da je Sr bi ja ve} de set go di na ~la ni ca Ha {ke kon fe ren ci je i da je do sa da ra ti fi ko va la de vet kon ven ci ja.

pra vo u ce lom sve tu ve} da bi smo obez be di li ko or di na ci ju i iz gra di li mo sto ve ko ji omo gu }a va ju sa rad wu. De kan Prav nog fa kul te ta u Ni {u prof. dr Pre drag Di mi tri je vi} sa op {tio je da }e na tom fa kul te tu bi ti otvo ren Cen tar za me |u na rod no pri vat no pra vo ko ji }e omo gu }i ti sa vre me nu edu ka ci ju stu de na ta iz te prav ne di sci pli ne. Kon fe ren ci ja je or ga ni zo va na u sklo pu sa rad we i mre `e prav nih fa kul te ta Ju go i sto~ ne evro pe uz po mo} ne ma~ kog In sti tu ta za me |u na rod nu sa rad wu. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik KRIVI^NE PRIJAVE SRBOBRANSKE POLICIJE PROTIV ^ETVORICE OSUMWI^ENIH

@e tva s tu |ih wi va te {ka 15 mi li o na di na ra Sr bo bran ska po li ci ja li {i la je slo bo de Igo ra [. (1983) iz Vr ba sa i od re di la mu za dr `a va we do 48 sa ti zbog osno va ne sum we da je iz vr {io vi {e kri vi~ nih de la te {ke kra |e. Za isto kri vi~ no de lo osum wi ~e ni su i Mi lan D. (1963) iz Te me ri na, Vla di mir K. (1982) iz Ba~ kog Jar ka i Da ni lo B. (1980) iz Vr ba sa, pro tiv ko jih }e bi ti pod ne te kri vi~ ne pri ja ve u re dov nom po stup ku, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. Oni se te re te da su ovr {i li so ju i ku ku ruz s 14 tu |ih par ce -

la na pod ru~ ju Sr bo bra na, Vr ba sa, Te me ri na, ^u ru ga, @a bqa, Ba~ ke Pa lan ke i Ma log I|o {a i ta ko ste kli pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od oko 15 mi li o na di na ra. Po li ci ja na vo di da su deo so je pro da li, a osta tak je pre dat Mi la nu D. na ime du ga Igo ra [. za ku pqe ni kom bajn. Po li ci ja i da qe in ten ziv no is tra `u je po me nu te do ga |a je u ci qu ra sve tqa va wa ukup ne kri mi nal ne ak tiv no sti osum wi ~e nih li ca, do da je se u sa op {te wu po li ci je. M. B.

TROJICA SE TERETE ZA NAPAD NA RUMEN^ANINA

Pre tu ~en i opqa~ kan na par kin gu Po li ci ja je za dr `a la Som bor ca Ivi cu R. (32), Dra ga na R. (30) iz Kru {~i }a i No vo sa |a ni na Dra ga na K. (30) osum wi ~e ne da su na par kin gu pre tu kli jed nog me {ta ni na Ru men ke sta rog 34 go di ne i opqa~ ka li ga, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. Oni se te re te da su po pr ska li su zav cem u o~i Ru men ~a ni na, tu kli ga pe sni ca ma i, po {to je us peo da po beg ne, iz auto mo bi le mu uze li tor bu sa 700 evra, plat nom kar ti com i li~ nim do ku men ti ma. Tro ji ca osum wi ~e nih za raz boj ni {tvo bi }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, do ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du. E. D.

NESRE]A NA PUTU BAJMOK – ALEKSA [ANTI]

Dvo je po gi nu lo u „ju gu”

Pre kju ~e oko 13 ~a so va na ma gi stral nom pu tu iz me |u Baj mo ka i Alek se [an ti }a do go di la sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj su dve oso be pre mi nu le, jed na za do bi la te {ke te le sne po vre de dok je jed na lak {e po vre |e na. Vo za~ Pe tar V. je, upra vqa ju }i put ni~ kim vo zi lom ’’ju go 45’’, iz gu bio kon tro lu i na le teo na ’’bv {a ran’’ ko ji se kre tao iz su prot nog prav ca, na kon ~e ga se za pa lio. Na li cu me sta po vre da -

ma su pod le gli vo za~ Pe tar V. i su vo za~ So fi ja B. iz ‘’ju ga 45’’, dok je su vo za~ iz ‘’bv {a ran’’ Ga vra K. za do bio te {ke te le sne po vre de, a vo za~ Ag ne{ G. je lak {e po vre |e na. Uvi |aj na me stu do ga |a ja spro ve li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Su bo ti ci, za me nik tu `i o ca Osnov nog jav nog tu `i la {tva u Su bo ti ci i pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci. S. I.

PROCES OPTU@ENIM PRIPADNICIMA JSO ZA IZLAZAK IZ BAZE PRE 11 GODINA

Le ~i}: I \in |i} oce nio da je bio mi ran pro test

– Iz la zak na uli cu biv {e Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je u no vem bru 2001. go di ne, zbog ko jeg su osmo ri ca we nih ne ka da {wih pri pad ni ka u sep tem bru 2011. za vr {i li u pro ce su s op tu `bom za kri vi~ no de lo oru `a ne po bu ne, pre vi {e od de ce ni je u vre me do ga |a ja ta da {wa Vla da Sr bi je Zo ra na \in |i }a, Vla di na ko mi si ja, te pred sed nik SR Ju go sla vi je Vo ji slav Ko {tu ni -

go va ra ti, kao i da se JSO iz dvo ji iz RDB-a u Jav nu bez bed nost – na veo je Le ~i}. O na vo di ma iz op tu `ni ce ko ji se od no se na ulo gu pr vog ko man dan ta JSO-a, pr vo o kri vqe nog Mi lo ra da Ule me ka Le gi je u do ga |a ju iz no vem bra 2001, Le ~i} je ka zao je da je po sa zna wi ma do ko jih je do {ao, „Ule mek ta mo bio pri su tan zbog ugle da me |u pri pad ni ci ma i uti ca ja u vla sti”». Le ~i} je is ta kao da je „Ule mek jed nom pri li kom, dok je pro test jo{ tra jao, uka zao na to da bi tre ba lo raz mi {qa ti u prav cu da se {to pre pre ki ne, pre no se }i \in |i }e ve re ~i da mu ‘ne }e uli ca sme wi va ti mi ni stre’”. Me |u tim, Le ~i} je pod vu kao da je „Ule mek ve li ki uti caj u vla sti ca oce ni li su kao „mi ran pro - imao i po sle do ga |a ja u no vem test zbog pro pu sta ve za nog za bru 2001. go di ne“. an ga ò va we JSO-a pri hap {e wu – Jed nom sam, usred no }i, bra }e Ba no vi} ko ji su iz ru ~e ni 2002. go di ne po zvan na sa sta nak Ha gu – iz ja vio je okri vqe ni Ve - u In sti tut za bez bed nost na Ba slin Le ~i}, biv {i ofi cir za wi ci, gde je Ule mek se deo u kan bez bed nost u JSO-u. ce la ri ji, za sto lom Mi lo ra da Okri vqe ni je i ju ~e na sta vio Bra ca no vi }a iz DB-a, dok su za iz la ga we od bra ne pred Spe ci - me nik mi ni stra po li ci je Ne nad jal nim su dom u Be o gra du, tvr de - Mi li} i po li ti ~ar ê do mir }i da su svi nad le `ni dr àv ni Jo va no vi} slu {a li we go ve na or ga ni u no vem bru 2001. oce ni - lo ge o «hap {e wu kri mi nal ne li da „pro te stom JSO-a ni je bi - gru pe» – is pri ~ao je Le ~i}. la ugro è na bez bed nost ze mqe“. Broj na pi ta wa okri vqe nom – Za kqu~ ci su bi li da je to ju ~e su po sta vi li ~la no vi sud bio mi ran pro test, da je JSO skog ve }a, tu ì lac, advo ka ti od bio zlo u po tre bqen, pri ~e mu su bra ne, a niz pi ta wa je imao i pr utvr |e ni pro pu sti na ~el ni ka vo op tu è ni Mi lo rad Ule mek RDB-a, te da ni ko od pri pad ni ka Le gi ja. je di ni ce ko ji su u~e stvo va li u Su |e we se na sta vqa 29. no pro te stu ne }e di sci plin ski od vem bra. J. J.

subota6.oktobar2012.

MUP SRBIJE NASTAVIO AKCIJU SUZBIJAWA KORUPCIJE

Uhap {eni pred sed nik op {ti ne No va Cr wa i jo{ pe to ri ca Pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je MUP-a Sr bi je i Po li cij ske upra ve Zre wa nin uhap si li su pred sed ni ka op {ti ne No va Cr wa Pe ru Mi lan ko va (51) i jo{ pet oso ba zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ na de la pri ma wa i da va wa mi ta. Uz Mi lan ko va, slo bo de su li {e ni i su vla snik pred u ze }a “Metkom” iz Ki kin de Q. K. (51), vla snik fir me “Mo del 5” iz Be o gra da Z. P. (41), gra |e vin ski in `e wer M. N. (58), vla snik pred u ze }a “Tran sbis ko merc” iz Zre wa ni na B. V. (39) i vla snik zre wa nin ske fir me “DND za {ti ta na ra du” N. ]. (32). U sa op {te wu MUP-a Sr bi je se na vo di da je no vo cr wan ska op {ti na to kom 2012. go di ne ras pi sa la jav nu na bav ku ma le vred no sti za iz grad wu ka pe le, za tim za ra do ve na uli~ noj in fra struk tu ri i rav na wu poq skih pu te va na te ri to ri ji te op {ti ne. Po slo ve je do bi lo pred u ze }e “Met-kom”, a po pret hod nom do go vo ru ko ji su po sti gli Mi lan kov i su vla snik te fir me Q. K. Osno va no se sum wa da su wih dvo ji ca kri vi~ no de lo pri ma wa i da va wa mi ta po ~i ni li ta ko {to je su vla snik “Met-ko ma”, za do bi je ne ra do ve, pred sed ni ku op {ti ne pre kju ~e u Ki kin di is pla tio 200.000 di na ra. Ta ko |e, po do zre va se da je vla snik “Mo del 5” Z. P., po pret hod nom do go vo ru s Mi lan ko vim, do bio iz vo |e we ra do va na sig na li za ci ji u op {ti ni No va Cr wa, a kao pro tiv u slu gu osum wi ~e ni je pred stav ni ku op {tin ske vla sti ku pio na me {taj vre dan 400.000 di na ra. Po na vo di ma po li ci je, Mi lan kov je od gra |e vin skog in `e we ra M. N. u dva na vra ta zah te vao i do bio iz nos od 200.000 di na ra, zbog

to ga {to mu je po ve ren po sao nad zo ra nad jav nim ra do vi ma. Mi lan ko vu se sta vqa na te ret i da je od vla sni ka “Tran sbis ko mer ca” B. V. tra ìo i do bio 650.000 di na ra jer je we go vom pred u ze }u po ve ren po sao rav na wa atar skih pu te va. ”Osum wi ~e ni pred stav nik op {ti ne No va Cr wa je za po slo ve obez be |e wa an ga ò vao pred u ze }e ’DND za {ti ta na ra du’, ko je je u vla sni {tvu N. ]., a od ko ga je kao pro tiv u slu gu tra ìo da se na ra ~un Fud bal skog klu ba ’Bu du} nost’ iz Srp ske Cr we upla ti 100.000 di na ra i isto to li ko na ra ~un ne po zna te oso be, {to je N. ]. i u~i nio”, sa op {te no je iz MUP-a Sr bi je. Na kon li {a va wa slo bo de, Mi lan kov je za dr àn u po li cij skom pri tvo ru, gde je dao iz ja vu. De ùr ni is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu Ile{ Ba ko{ je is ta kao da

Pe ra Mi lan kov

iza bran za pred sed ni ka po gra ni~ ne i ne raz vi je ne no vo cr wan ske op {ti ne. Bio je no si lac li ste De mo krat ske stran ke, ~i ji je i ~lan. Na

Podeqena mi{qewa sugra|ana Vest o hap {e wu pr vog ~o ve ka op {ti ne No vom Cr wom se ju ~e br zo pro ne la. Su gra |a ni Pe re Mi lan ko va u pr vi mah ni su zna li zbog ~e ga je li {en slo bo de, ali to ni je spre ~i lo ne ke da od mah pro ko men ta ri {u da je to tre ba lo u~i ni ti mno go ra ni je. Dru gi su, pak, bi li mi {qe wa da ne tre ba pre ju di ci ra ti stva ri i da bi nad le `nim or ga ni ma tre ba lo osta vi ti da utvr de da li je Mi lan kov za i sta kriv ili ne. U Op {tin skom od bo ru DS-a u No voj Cr wi, ~i ji je Mi lan kov funk ci o ner, ju ~e ni su `e le li da ko men ta ri {u hap {e we pred sed ni ka op {ti ne. }e osum wi ~e ni da nas bi ti pri ve de ni na sa slu {a we, po sle ~e ga }e bi ti do ne ta od lu ka o to me da li }e im bi ti od re |en pri tvor u tra ja wu do 30 da na ili }e bi ti pu {te ni da se bra ne sa slo bo de. Pe ra Mi lan kov je na po sled wim lo kal nim iz bo ri ma po dru gi put

iz bo ri ma odr `a nim 2008. go di ne Mi lan kov je ta ko |e osvo jio ve }i nu gla so va bi ra ~a, ali je ta da na stu pio u ime gru pe gra |a na. U me |u vre me nu se u~la nio u De mo krat sku stran ku Sr bi je, a na kon ne su gla si ca s vr hom te par ti je, pre {ao je u DS. Po za ni ma wu je po qo pri vred nik, a ovim

po slom na sta vio je da se ba vi i na kon {to se ak tiv no ukqu ~io u po li ti ku. U po sled we vre me po je di ni su gra |a ni su ga pro zi va li jer su bi li ne za do voq ni na ~i nom we go ve vla da vi ne. Osim {to su ga pro zi va li kroz me di je, op tu `be na we gov ra ~un pla si ra li su i pu tem po pu lar ne dru {tve ne mre è “Fej sbuk”. Ali, Mi lan kov im ni je ostao du àn ve} je zbog kle ve ta i uvre da pod neo tu `bu pro tiv pet oso ba, od ko jih je jed na pri sta la da van sud skim po rav na wem pred sed ni ku op {ti ne pla ti 150.000 di na ra. Mi lan kov je od lu ~io da taj no vac po de li na tro je sred wo {ko la ca i sed mo ro stu de na ta. – Raz mi {qao sam ka ko da obe smi slim pr qa vu kam pa wu ko ja je po ve de na pro tiv me ne jer ni sam è leo da na sta vim {i re we mr `we i upu }i va we uvre da {to su dru gi za po ~e li. Mi slio sam da je naj bo qi na ~in da pa re do bi je ne od pre su da po de lim u hu ma ni tar ne svr he. To sam i u~i nio – re kao je ta da Mi lan kov. @. Balaban

PRESUDA VI[EG SUDA U NOVOM SADU

Mo to ra {u za smrt de ~a ka ~e ti ri go di ne ro bi je No vo sa |a nin Go ran Vej no vi} (1982), okri vqen da je u ju lu pret pro {le go di ne na Bu le va ru oslo bo |e wa kod sta di o na „Ka ra |or |e” pi jan mo to rom „su zu ki„, pri ne do zvo qe noj br zi ni, usmr tio na li cu me sta je da na e se to go i {weg su gra |a ni na Da vi da Do bri je vi }a (1998), osu |en je ju ~e u no vo sad skom Vi {em su du na ~e ti ri go di ne za tvo ra, uz {ta mu je iz re ~e na me ra bez bed no sti za bra ne upra vqa wa vo zi li ma A ka te go ri je na dve go di ne i oba ve zan je da pla ti sud ske tro {ko ve. O{te }e na po ro di ca upu }e na je na par ni cu, od lu ~i lo je ma lo ve }e ko jim je pred se da va la su di ja Sve tla na To mi}--Jo ki}. Pre su da je iza zva la re volt po ro di ce na stra da log Da vi da, pre sve ga oca Jo va na, ko ji je sve vre me ro ~i {ta bio u su za ma, a po sle pro gla {e wa od lu ke Su da, pra vo su da na stra à je spre ~i la in ci dent kad je kre nuo pre ma naj u òj rod bi ni okri vqe nog (ko ji je po iz la ska iz sud ni ce mu we vi to oti {ao). î ni se da je epi log s ozbiq ni jim po sle di ca ma ko {ka wa ipak spre ~en za hva qu ju }i an ga ò va wu ve }eg bro ja sud skih stra à ra. – Bio sam sam u svom auto mo bi lu u sred woj tra ci is pred pe {a~ kog pre la za pre ma @e le zni~ koj sta ni ci, do la ze }i od Mo sta slo bo de. Gru pa pe {a ka je pre la zi la. Od dvo ji ce de ~a ka na ro le ri ma je dan se spo ta kao, spu stio se na ko le na i od mah po di gao, na pra vio je je dan za mah ka svom dru ga ru na pe {a~ kom ostr vu i ne {to mu re kao, pa dru gi za mah i on da je do {lo do ne sre }e. S mo je le ve i de sne stra ne, a sta jao sam naj ma we po la mi -

nu ta, pre tog tre nut ka ni je bi lo dru gih vo zi la – iz ja vio je ju ~e sve dok V. N. pre za kqu ~e wa do ka znog po stup ka. Op tu `e ni, ko ji je po sle ude sa bio u ko mi i od ne sre }e ima ru ku u lon ge ti, i, po re ~i ma we go vog

na ve li niz pro pu sta vo za ~a i iz ja vi li da su sve te ze od bra ne opo vrg nu te a sve ~i we ni ce do ka za le da je de lo iz vr {io. Iz me |u osta log, bra ni lac op tu `e nog us tvr dio je da je pe {ak bio du `an da pra ti si tu a ci ju na svim

Me sto ne sre }e

bra ni o ca, in va lid je jer mu je ona „od u ze ta”, iz ja vio je po tom da se iskre no ka je i da mu je vr lo `ao zbog sve ga {to se de si lo. Pri li kom obra zla ga wa pre su de, u mu~ nom de lu kad su na bra ja ne po vre de ma li {a na, ~i ni lo se da im ne ma kra ja i da ne ma de la te la ko ji ni je na stra dao uz na gwe ~e wa, pod li ve i ras ce pe. Wi ho vo na vo |e we je tra ja lo kao ve~ nost i re a ka ci ja oca po gi nu log si na je din ca se go to vo i mo gla na slu ti ti, na ro ~i to {to se od bra na u za vr {noj re ~i u mno go ~e mu su prot sta vi la sta vo ve Tu `i la {tvu i pu no mo} ni ku po ro di ce na stra da log ma li {a na ko ji su ne po sred no pre to ga

tra ka ma na ko lo vo zu dok je pre la zio pre ko pe {a~ kog pre la za, i za mo lio sud da bu de blag jer okri vqe nog tek ~e ka ju te {ko }e u `i vo tu dok je sam ve} sam se be ka znio, uz na po me nu je okri vqe ni pro me nio od bra nu u po stup ku, jer je re kon stru i sao se }a we o do ga |a ju, {to je na glav nom pre tre su iza zva lo vid no ne go do va we rod bi ne na stra da log de ~a ka. – Vo za~ je, po me ri li ma Za ko na o bez bed no sti sa o bra }a ja, bio u sred we al ko ho li sa nom sta wu. Po na la zi ma ve {ta ka, bio je sma we ne spo sob no sti da shva ti zna ~aj de la i da upra vqa svo jim po stup ci ma, ali ne do bit nog ste pe na, ve {ta ci

su utvr di li da je u tre nut ku ne sre }e imao vi {e od pro mi la al ko ho la u kr vi i da ni je pri la go dio br zi nu mo to ci kla na 50 ki lo me ta ra na sat ve} je vo zio naj ma we 80. Ta ko |e je ve {tak sa o bra }aj ne stru ke iz ja vio da bi, u slu ~a ju da je br zi na vo zi la bi la pri la go |e na, bi lo teh ni~ kih mo gu} no sti da se vo zi lo za u sta vi na vre me. Put nik na mo to ru ta ko |e je tom pri li kom za do bio la ke te le sne po vre de, a o{te }e na su i ne ka par ki ra na vo zi la kod me sta tra gi~ ne ne sre }e, pri ~e mu je pri ~i we na ve li ka ma te ri jal na {te ta – na ve la je su di ja To mi}-Jo ki}. – Ve }e ni je pri hva ti lo stav od bra ne da je re~ o ne hat nom de lu, da je vo za~ pre ove vo `we pio al ko hol s na me rom da ne upra vqa mo to rom, ni je pri hva ti lo na vo de da je vo zio od 60 do 70 ki lo me tra na sat, jer je ve {tak ka zao da je br zi na iz no si la mi ni mal no 80 ki lo me ta ra na sat, uz ko rekt nu opa sku da su ti pro ra ~u ni uze ti ta ko da bu du naj po voq ni ji po okri vqe nog. - Ta ko |e, op tu è ni je pro fe so nal ni vo za~ i No vo sa |a nin i mo gao je zna ti da je na tom de lu Bu le va ra oslo bo |e wa pe {a~ ki pre laz obe le èn te pret po sta vi ti da u 18 sa ti 20. ju la ima pe {a ka na tvoj lo ka ci ji. De te je ì vot iz gu bi lo, ali je tom pri li kom jo{ jed no li ce, put nik na mo to ru, po vre |e no i pri ~i we na je ma te ri jal na {te ta. Za to de lo za pre }e na je ka zna od dve do 12 go di na, a iz re kli smo ka znu od ~e ti ri go di ne. Olak {a va ju }a okol nost okri vqe nog je {to do sa da ni je kri vi~ no osu |i van - re kla je su di ja To mi}-Jo ki}. M. Vuja~i}

dru[tvo

subota6.oktobar2012.

PREVENCIJA SR^ANIH BOLESTI NA INSTITUTU ZA KVB VOJVODINE

Zdrav `i vot ~u va sr ce

Sa mo to kom pro te kle go di ne, u In sti tu tu za KVB Voj vo di ne hit no je zbri nu to i le ~e no 850 bo le sni ka s in fark tom mi o kar da, ura |e no je 1.200 ope ra ci ja na otvo re nom sr cu, ugra |e no 2.000 sten to va, iz vr {e no 4.500 ka te te ri za ci ja i ur gent no zbri nu to vi {e od 60 od sto ukup no pri mqe nih pa ci je na ta. Ima ju }i u vi du da je Sr bi ja na tre }em me stu u Evro pi po smrt no sti i bro ju obo le lih od sr ~a nih obo qe wa, In sti tut za KVB Voj vo di ne po seb no uka zu je na va `nost re dov nih kar d i o l o { kih pre gle da, ne go va we zdra vih na vi ka i po tre bu iz be ga va wa ri zi~ nog po na {a wa. – Pri me nom naj sa vre me ni jih me di cin skih pro ce du ra u sva ko dnev nom ra du na sto ji mo da uti ~e mo na po boq {a we zdra vqa svih gra |a na Sr bi je i sma wi mo sto pu smrt no sti od kar di o va sku lar nih bo le sti – ka `e di rek tor ka In sti tu ta za KVB Voj vo di ne prof. dr Na da ^e mer li}-A|i}. – Isto vre me no, kon -

we jav no sti i pod u ~a va we pa ci je na ta i wi ho vih po ro di ca o va `no sti pra vo vre me nog ot kri va wa pr vih zna ko va bo le sti sr ca kao i zna ~a ju od go va ra ju }eg po na {a wa u slu ~a ju wi ho ve po ja ve. Osim to ga, u okvi ru kam pa we pre ven ci je kar di o va sku lar nih bo le sti svim pa ci jen ti ma u In sti tu tu kon ti nu i ra no se de li edu ka tiv ni ma te ri jal o zna ~a ju i va `no sti ko rek ci je lo {ih ì vot nih na vi ka. U Evro pi se go di {we do go di vi {e od mi lion sr ~a nih uda ra a kar di o va sku lar ne bo le sti su vo de }i uzro~ nik smr ti – vi {e od 60 od sto smrt nih slu ~a je va uzro ko va no je hro ni~ nim sr ~a nim obo qe wi ma. Broj po zna tih fak to ra ri zi ka za na sta nak sr ~a nih bo le sti da nas do sti è ci fru od bli zu 250, a ne ki od wih mo gu bi ti po vi {e ne vred no sti krv nog pri ti ska, ho le ste ro la ili {e }e ra, lo {e ì vot ne na vi ke, po put pu {e wa, kon zu mi ra wa al ko ho la, neo d go va ra ju }e is hra ne, ne do voq na fi -

[ifra 0-3-5-140-5-3-0 Ima ju }i u vi du da u Sr bi ji sva kih 15 mi nu ta jed na oso ba umre od po sle di ca bo le sti sr ca ili krv nih su do va, bit no je kon stant no po di za ti svest qu di o va `no sti i zna ~a ju pre ven ci je kar di o va sku lar nih obo qe wa. Pre po ru ka Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je za spre ~a va we bo le sti sr ca pred sta vqe na je u {i fri 0-3-5-140-5-3-0, {to prak ti~ no ozna ~a va uki da we pu {e wa (0), sva ko dnev nu {et wu od 3 ki lo me tra (3), pet obro ka u to ku da na (5), krv ni pri ti sak 140, uku pan ho le ste rol ne vi {i od 5, lo{ ho le ste rol ne vi {i od 3, i bez vi {ka ki lo gra ma (0). ti nu i ra nim kam pa wa ma pre ven ci je edu ku je mo gra |a ne i uti ~e mo na wih da bi {to vi {e spre ~i li na sta nak ovih obo qe wa. U okvi ru Ode qe wa za edu ka ci ju pa ci je na ta, je din stve nog u Sr bi ji, In sti tut za KVB Voj vo di ne po ve }an ak ce nat sta vqa na in for mi sa -

Pro fe sor me |u na rod nog pra va i ~lan Uprav nog od bo ra Be o grad skog cen tra za qud ska pra va Vo jin Di mi tri je vi} pre mi nuo je u Be o gra du. Di mi tri je vi} je ro |en 9. ju la 1932. go di ne u Ri je ci, di plo mi rao je (1956) i dok to ri rao (1965) na Prav nom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du. Bio je po ~a sni dok tor uni ver zi te ta McGill (Mon treal) i Kent (Ken ter be ri), a di rek tor Be o grad skog cen tra od 1995. go di ne. Bio je ~lan Ve ne ci jan ske ko mi si je, Instituta de Droit international, Me |u na rod ne ko mi si je prav ni ka, su di ja Stal nog ar bi tra `nog su da u Ha gu, ~lan Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je in sti tu ta za qud ska pra va i ~lan Srp skog PEN-cen tra, kao i re dov ni pro fe sor Me |u na rod nog

TRIDESET GODINA ODSEKA ZA PSIHOLOGIJU FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU

Pre sti `ni od pr vog ko ra ka Od sek za psi ho lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du pro sla vio je 30. ro |en dan, a pri god nu sve ~a nost, ko joj su pri su stvo va li biv {i i sa da {wi pro fe so ri i stu den ti, pred stav ni ci obra zov nih, na u~ nih i kul tur nih in sti tu ci ja, Fa kul te ta i Uni ver zi te ta, otvo rio je prof. dr La jo{ Genc, je dan od we go vih ma lo broj nih osni va ~a i do da nas mu odan i vre dan na stav nik i na u~ nik. To {to je ~ak 28 go di na mla |i od svog ma ti~ nog fa kul te ta ni ma lo ni je „sme ta lo„ tom od se ku, osno va nom 1982. kao Gru pa za psi ho lo gi ju u okvi ru In sti tu ta za pe da go gi ju, da se raz vi je u pre sti `nu ka te dru, ~i ji je stu dij ski pro gram od sa mog star ta do da nas iz u zet no atrak ti van za mla de qu de ko ji za wi hov in deks sva ke go di ne kon ku ri {u u tro stru ko ve }em bro ju ne go {to je slo bod nih me sta. Ve} pr ve go di ne vi {e od 200 kan di da ta kon ku ri sa lo je na 50 slo bod nih me sta, a pr vih 70 na li sti bi li su vu -

jav nog pra va i Me |u na rod nih od no sa na Prav nom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du. Bio je su di ja Me |u na rod nog su da prav de, pred sed nik Ju go slo ven skog fo ru ma za qud ska pra va i Ju go slo ven skog udru è wa za me |u na rod no pra vo, ~lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je i pred sed nik Evrop skog po kre ta u Sr bi ji. Bio je i ~lan pred sed ni {tva Gra |an skog sa ve za Sr bi je. Kao go stu ju }i pro fe sor, pre da vao je na uni ver zi te ti ma u Spli tu, Sa ra je vu, Vir xi ni ji, Oslu i Lun du. Ob ja vio je, sam ili kao ko a u tor, ve li ki broj ux be ni ka i kwi ga, kao i mno go broj ne ~lan ke. Vi {e iz da wa do ì ve le su kwi ge „Te ro ri zam”, „Stra ho vla da”, „Si la è we s uma” i „Me |u na rod no pra vo qud skih pra va”.

kov ci. Gru pa je ta da ima la ~e ti ri pre da va ~a, a da nas 37, od ko jih 12 re dov nih pro fe so ra. Do da nas je ov de di plo mi ra lo vi {e od 1.200 stu de na ta. Od sek,

kwi ga. Ju bi lej su sla vqe ni ci ma ~e sti ta li de kan ka Fi lo zof skog fa kul te ta prof. dr Iva na @i van ~e vi}-Se ke ru{, na gla siv {i da je „psi ho lo gi ja do ne la

Sociolozi o promenama u dru{tvenoj strukturi Na Fi lo zof skom fa kul te tu ju ~e se isto vre me no odr à vao jo{ je dan zna ~a jan do ga |aj, me |u na rod ni na u~ ni skup „Pro me ne u dru {tve noj struk tu ri i po kre tqi vo sti”, u or ga ni za ci ji ov da {weg Od se ka za so ci o lo gi ju. Osim na u~ ni ka i pro fe so ra s Fi lo zof skog i dru gih vi so ko {kol skih usta no va u No vom Sa du, svo je ra do ve pred sta vi li su i u~e sni ci iz Za gre ba, Be o gra da, Ko sov ske Mi tro vi ce, Nik {i }a i Sko pqa i s Pa la. Taj na u~ ni skup je jo{ je dan kva li te tan do pri nos obe le à va wu ju bi le ja – 100 go di na so ci o lo gi je u Sr bi ji. ko ji je u~e stvo vao u pet Tem pus pro je ka ta, od li~ no je opre mqen za obra zov ni i na u~ ni rad, la bo ra to rij ska is tra ì va wa, ima bo ga tu Se mi nar sku bi bli o te ku s vi {e od 30.000 ~a so pi sa i 20.000 kwi ga, gde je ju ~e po vo dom ro |en da na otvo re na i iz lo `ba

no vi kva li tet na {em fa kul te tu”, i pro rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du prof. dr Pa vle Se ke ru{, ko ji je apo stro fi rao da je Od sek iz ra stao u ve li ki i po bro ju stu de na ta i na stav ni ka, te ga po hva lio i za je din stven pro je kat ko ji ra di s Me di cin skim

fa kul te tom – „Re gi star bli za na ca„, pr vi u Sr bi ji. O raz vo ju i sa da {wem tre nut ku Od se ka za psi ho lo gi ju, ali i bu du} no sti sa me psi ho lo gi je, te pro ble ma ti ci „uka lu pqi va wa” u stan dard ne de fi ni ci je na u ke, na dah nu to je go vo rio we gov do sa da {wi {ef prof. dr Ivan Jer ko vi}. Ko li ko su Od sek za psi ho lo gi ju i we go vi pro fe so ri ce we ni i da le ko van gra ni ca Sr bi je po tvr di li su i ugled ni go sti iz ino stran stva. Pred sed nik Evrop ske fe de ra ci je aso ci ja ci ja psi ho lo ga (EF PA) prof. dr Ro bert Roe s Uni ver zi te ta u Ma strih tu (Ho lan di ja), ko ji je u stru~ nom de lu sve ~a nog sku pa odr `ao pre da va we „Psi ho lo gi ja u Evro pi – No ve per spek ti ve”. Prof. dr Ja no{ La slo, iz In sti tu ta za psi ho lo gi ju Ma |ar ske aka de mi je na u ka u Bu dim pe {ti i Uni ver zi te ta u Pe ~u ju, go vo rio je o na ra tiv noj so ci jal noj psi ho lo gi ji. V. ^eki}

IN KLU ZI JA DE CE KROZ UMET NOST: U organizaciji Umetni~ke asocijacije Zrewanin, a uz podr{ku Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije, u ponedeqak, u 19 ~asova, u holu zrewaninskog Kulturnog centra bi}e otvorena izlo`ba de~jih radova na temu “Da se ja pitam...”, nastalih tokom kreativnih likovnih radionica. Radovi }e biti promovisani i u vidu zidnih i yepnih kalendara za 2013. godinu, kao i u obliku fotografija nastalih tokom realizacije projekta. Autori umetni~kih radova su polaznici [kole za obrazovawe dece sa smetwama u razvoju “9. maj” iz Zrewanina i Centra za decu i mlade s invaliditetom “Alternativa” koji su u~estvovali u likovnim radionicama pod koordinacijom akademskih slikara Gabrijele Parigros i Rastka Stefanovi}a.Osnovni ciq projekta “Da se ja pitam...” jeste inkluzija dece s te{ko}ama u razvoju, kao i upoznavawe, edukacija, osposobqavawe mladih u novim i druga~ijim kreativnim aktivnostima, poput razli~itih likovnih izraza. Aktivnostima u okviru tih radionica pruèna je podr{ka mladima da prepoznaju potrebe svog okruèwa i da na odgovaraju}i na~in ukaù na svoje potrebe, kaù u Umetni~koj asocijaciji. @. B.

zi~ ka ak tiv nost i po ve }a we te le sne te `i ne, kao i psi ho lo {ki, so ci jal ni i pro fe si o nal ni fak to ri ko ji ka rak te ri {u da na {wi „stil `i vo ta” ko ji bi, ko li ko god je to mo gu }e, tre ba lo pri la go di ti o~u va wu na {eg zdra vqa. J. Barbuzan

Pre mi nuo Vo jin Di mi tri je vi}

dnevnik

VETERANI TRA@E REALIZACIJU SUDSKE ODLUKE IZ STRAZBURA

Rat ne dnev ni ce za sve re zer vi ste

Na kon {to je Evrop ski sud za qud ska pra va u Stra zbu ru pre su dom, ko ja jo{ uvek ni je pra vo sna `na, dao za pra vo re zer vi sti ma ko ji su bi li mo bi li sa ni zbog NA TOovog bom bar do va wa 1999. go di ne, da se dr à va Sr bi ja ogre {i la o wih, zah tev za rat ne dnev ni ce sa da }e pod ne ti mno gi ko ji su tih da na bi li u re do vi ma za od bra nu dr à ve. Na i me, ve tar ni To pli~ kog okru ga, ko ji su da ni ma pro te sto va li, pre ~e ti ri go di ne do bi li su od dr à ve rat ne dnev ni ce za vre me pro ve de no u od bra ni dr à ve to kom NA TO-ovog bom bar do va wa 1999. go di ne, dok wi ho vi sa bor ci iz dru gih kra je va Sr bi je ni su do bi li ni di na ra. Zbog to ga su po je di ni rat ni ve tar ni iz Ni {a pre sa vi li ta bak i dr à vu tu ì li Evrop skom su du za qud ska pra va u Stra zbu ru, ko ji je pre su dio da i oni mo ra ju bi ti obe {te }e ni i da }e u pro se ku do bi ti oko 250.000 di na ra na ime rat nih dnev ni ca.

Po re ~i ma advo ka ta Sr |a na Alek si }a, ko ji je za stu pao ve te ra ne, sud u Stra zbu ru utvr dio je da je u ovom slu ~a ju do {lo do po vre de pra va re zer vi sta i na lo `io Vla di Sr bi ji da, u ro ku od {est me se ci od da na pra vo sna `no sti od lu ke, ure di na ~in is pla te rat nih dnev ni ca svi ma ko ji na to ima ju pra vo. On is ti ~e da je no vac ko ji je Vla da Sr bi je na kon pro te sta da la re zer vi sti ma iz op {ti na Kur {u mli ja, Le ba ne, Boj nik, @i to ra |a, Do qe vac, Pro ku pqe i Bla ce na zva la “so ci jal na po mo}”, a da je sud u Stra zbu ru za kqu ~io da je su {tin ski re~ o is pla ti rad nih dnev ni ca. – Ta na zo vi so ci jal na po mo} is pla }i va na je is kqu ~i vo re zer vi sti ma ko ji su ima li pra vo na rat ne dnev ni ce, pri ~e mu ni je bio neo p ho dan ni ka kav do kaz o so ci jal noj ugro `e no sti. [ta vi {e, iz vo di iz ba na ka su bi li na slo vqe ni kao rat ne dnev ni ce, a ne so ci -

jal na po mo} – tvr di advo kat Alek si}. Na kon od lu ke su da u Stra zbu ru i oba ve ze dr `a ve da is po {tu je sve re zer vi ste i is pla ti im rat ne

dnev ni ce, sa ve zi rat nih ve te ra na u Sr bi ji po zva li su sve ~la no ve – re zer vi ste i rat ne ve te ra ne ko ji su bi li voj no an ga `o va ni na te ri to ri ji Sr bi je za vre me NA TO-ove

ili udru `e wi ma rat nih ve te ra na da bi bi li evi den ti ra ni i upi sa ni za po tra `i va we, ali i da li pu no mo} advo ka tu da ih za jed ni~ ki za stu pa. Q. Male{evi}

krip tu, na kon li tur gi je ko ju }e slu ì ti pa tri jarh Iri nej, opro {taj ni go vor odr à }e pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}. Mi ni star stvo kul tu re sa ~i ni lo je tro {kov nik i pred lo ì lo da se za pre ba ci va we po smrt nih osta ta ka kne za Pa vla i we go ve po ro di ce odvo ji 4,5 mi li o na di na ra za po kri }e svih tro {ko va sa hra ne. Q. M.

za re ha bi li ta ci ju Mi ha i lo vi }a, od no sno po ni{t tii pre su du od 15. ju la 1946. go di ne ko jom je on osu |en na smrt stre qa wem. Po {to ne ma zva ni~ nih po da ta ka i do ka za o to me gde je i ka da po gu bqen i sa hra wen Dra `a Mi ha i lo vi}, mo rao je da se vo di po se ban po stu pak pred Pr vim osnov nim su dom i da se utvr |e ni da tum smr ti, da kle 31. jul 1946. go di ne, upi {e u ma ti~ nu kwi gu umr lih. U po ne de qak, 8. ok to bra, u Vi {em su du u Be o gra du bi }e na sta vqen pro ces za re ha bi li ta ci ju ge ne ra la Dra `e. Q. M.

stu den ti osnov nih, post di plom skih i dok tor skih stu di ja svih akre di to va nih uni ver zi te ta u Sr bi ji. Pra vo za u~e {}e na kon kur su, ko ji }e tra ja ti do 5. no vem bra, ima ju i is tra ì va ~i ko ji ni su u stal nom rad nom od no su, a sti pen di je do de qu je kom pa ni ja „Ja pan to ba ko in ter ne {e nel” a. d. Sen ta. Svi za in te re so va ni tre ba da pod ne su pred log is tra ì va~ kog ra da na te mu u ve zi s Ja pa nom iz obla sti kul tu re, umet no sti, eko no mi je, pra va, po li ti~ kih na u ka, fi lo zo fi je, ja pan skog je zi ka i kwi èv no sti i „ka i zen” me nax men ta. Ciq kon kur sa je da u Sr bi ji pod stak ne iz u ~a va we ja pan skog dru {tva i kul tu re i da do pri ne se ja ~a wu srp sko-ja pan skog pri ja teq stva, a re zul ta ti }e bi ti po zna ti do 25. de cem bra. Iza bra ni sti pen di sti ima ju oba ve zu da do 15. ju la 2013. go di ne za vr {e svo je na u~ no-is tra ì va~ ke ra do ve.

agre si je od 24. mar ta do 26. ju na 1999. go di ne, da ostva re to svo je pra vo i do bi ju no vac na ime rat nih dnev ni ca. Da bi ga ostva ri li, tre ba da se obra te svo jim sa ve zi ma

Novosadsko udruèwe poziva ratne veterane Udru è we u~e sni ka oru à nih su ko ba na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je u No vom Sa du, kao ~lan Sa ve za rat nih ve te ra na Sr bi je, po zi va sve re zer vi ste, rat ne ve te ra ne ko ji su bi li voj no an ga ò va ni za vre me NA TO-ove agre si je, da se ja ve od 9 do 12 sa ti u wi ho ve pro sto ri je u Ili je Og wa no vi }a 7. Tu }e bi ti evi den ti ra ni, upi sa ni i da }e pu no mo} je advo ka tu Sr |a nu Alek si }u da ih za stu pa u na pla ti rat nih dnev ni ca. Bli è in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fon 021 / 420–288. Po ziv va ì sa mo za rat ne ve te ra ne s te ri to ri je No vog Sa da.

VESTI Sa hra na po smrt nih osta ta ka kne za Pa vla Da nas }e u krip ti cr kve sve tog \or |a na Oplen cu, u po ro di~ nu grob ni cu kra qev ske po ro di ce, bi ti po lo è ni po smrt ni osta ci kne za Pa vla, kne gi we Ol ge i kne è vi }a Ni ko le Ka ra |or |e vi }a. Po smrt ni osta ci sti gli su u Sr bi ju u ~e tvr tak, 4. ok to bra, a na Ople nac uz dr àv ne po ~a sti do pre mqe ne ju ~e po pod ne. Kov ~e zi su bi li iz lo è ni u Sa bor noj cr kvi u Be o gra du, a sto ti ne hi qa da gra |a na Sr bi je oda lo je po ~ast kne zu Pa vlu, ko ji je po sle se dam de ce ni ja vra }en u do mo vi nu iz ko je je od lu kom ta da {wih vla sti pro te ran po sle Dru gog svet skog ra ta. Po {tu ju go slo ven skom na me sni ku, ko ji je pro {le go di ne zva ni~ no i sud ski re ha bi li to van, odao je i dr àv ni vrh Sr bi je.Pre po la ga wa te la u

Ge ne ral Dra à i zva ni~ no mr tav Od ju ~e je Dra go qub – Dra à Mi ha i lo vi}, ko ma dant Ju go slo ven ske voj ske u otax bi ni, i zva ni~ no mr tav. Na i me, Pr vi osnov ni sud u Be o gra du pro gla sio ga je mr tvim, a kao da tum we go ve smr ti od re |en je 31. jul 1946. go di ne. Re {e we o zva ni~ nom pro gla {e wu ge ne ra la Mi ha i lo vi }a mr tvim je bi lo neo p hod no jer bez do ka za o smr ti Vi {i sud u Be o gra du ne mo è na sta vi ti po stu pak po zah te vu

Kon kurs za sti pen di je „Sa ku ra” Ras pi san je kon kurs za do de lu pet sti pen di ja „Sa ku ra„ od po 200.000 di na ra za iz ra du is tra `i va~ kog ra da na te mu u ve zi s Ja pa nom, a na we mu mo gu u~e stvo va ti

SPORT

dnevnik

JANKOVI] OBJAVIO SPISAK ZA BARA@ DUELE S ENGLESKOM

Me do je vi} pred vo di or li }e

Slo bo dan Me do je vi} (4), ka pi ten mla defudbalske re pre zen ta ci je

Se lek tor mla de fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je Alek san dar Jan ko vi} ob ja vio je spi sak igra ~a za pred sto je }e utak mi ce pro tiv En gle ske u ba ra ù za Evrop sko pr ven stvo.Sr bi ja }e go sto va ti En gle skoj u pe tak, 12. ok to bra (19 ~a so va na sta di o nu Ke rou roud u No ri ~u), dok }e se re van{ igra ti ~e ti ri da na ka sni je u Kru {ev cu. Na spi sku su - gol ma ni: Bra ni mir Alek si} (Spar tak), Alek san dar Ki rov ski i Mar ko Dmi tro vi} (Cr ve na zve zda). Od bram be ni fud ba le ri: Ne ma wa Gu deq (Bre da), Mar ko Pet ko vi}, Mi lan Ro di} (OFK Be o grad), Slo bo dan Me do je vi} (Volf sburg), Alek san dar Pan ti}, Fi lip Mla de no vi} (Cr ve na zve zda), Mi lo{ Ko sa no vi} (Kra ko vi ja); Igra ~i sre di ne te re na: Vuk Mi to {e vi} (Voj vo di na), Sa {a Mar ko vi}, Mi lo{ Jo ji}, Ni ko la Nin ko vi} (Par ti zan), Fi lip Mal ba {i} (Ho fen hajm), Lu ka Mi li vo je vi}, Dar ko La zo vi} (Cr ve na zve zda), Go ran â u {i} (Rad). Na pa da ~i: Ne ma wa Ko ji} (Rad), \or |e De spo to vi} (Spar tak), Lu ka Mi lu no vi} i Og wen Mu drin ski (Cr ve na zve zda). Evrop sko pr ven stvo odr à }e se od 15. do 28. ju na 2014. go di ne u Izra e lu.

subota6.oktobar2012.

VOJVODINA SUTRA GOSTUJE SLOBODI POINT U U@ICU

Na pa da ~i ima ju re~

Ne sma we nim in ten zi te tom na sta vi li su ovo ne deq ne za i sta na por ne tre nin ge fud ba le ri Voj vo di ne. Kao {to je jav no sti po zna to, {ef stru~ nog {ta ba Ne boj {a Vig we vi} po de lio je igra ~e na dve gru pe i oni od utor ka ra de po dva pu ta ne deq no, pa u Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov” prak ti~ no to kom ~i ta vog da na vla da ve li ka ak tiv nost. Ciq stru~ nog {ta ba je da po dig ne ni vo fi zi~ ke pri pre mqe no sti eki pe, kao i for mu po je di nih igra ~a, ko jom Vig we vi} ni je bio za do vo qan. Ko li ko je u pro te kloj ne de qi ura |e no, igra ~i Voj vo di ne mo }i }e na de lu da po ka `u su tra u U`i cu. - Ne ma sum we da nas o~e ku je iz u zet no te {ka utak mi ca - re kao je

li }a, Ran |e lo vi }a i Ko va ~e vi }a, kao i od Ti ja ga ko ji se ~e sto uba cu je iz dru gog pla na. Zna mo i sla be ta~ ke na {eg su tra {weg ri va la, ne bih o wi ma jav no go vo rio, ali je si gur no da }e mo gle da ti da ih is ko ri sti mo na naj bo qi na ~in i stig ne mo do va `ne po be de. Vig we vi} je ju ~e in si sti rao na seg men tu re a li za ci je, pa su na pa da ~i bi li pod we go vom pa `wom. O~i gled no je da su u stru~ nom {ta bu si gur ni da Abu ba kar Ouma ru, Mi lan Bo jo vi}, a s wi ma i Ste va no vi}, Bil bi ja i osta li igra ~i mo gu i mo ra ju da igra ju efi ka sni je i bo qe i zbog to ga se in si sti ra lo na ra du s wi ma. Za sa stav ti ma u U`i cu kon ku ri {u 23 igra ~a, a me |u wi ma ni su re kon va le scen ti Po le ta no vi} i Ko so vi}, kao ni fud ba le ri

UZ PORAZ PARTIZANA U KAZAWU

Pla }en da nak ne is ku stvu Ni u dru gom ko lu Li ge Evro na stav ka pre bri nu la sve bri ge pe fud ba le ri Par ti za na ni su pa je vi so kim pre sin gom na te ra us pe li da po stig nu ni gol. U Ka la cr no – be le na gre {ku pa na za wu su iz gu bi li od Ru bi na 0:2 ka pi tu al ci ju. Po raz od 0:2 ni je (0:1) i osta li na po sled wem me raz o ~a re we za tre ne ra Vla di stu u gru pi, iza Nef ~i ja iz mi ra Ver me zo vi }a. Azer bej xa na. Utak mi ca u Ka za wu pod se ti la je na pret hod ne ko je su cr no – be li do sa da od i gra li u Li gi Evro pe. Kom bi no va we na sre di ni te re na, bez ugro à va wa pro tiv ni~ kog go la su naj do mi nant ni je ka rak te ri sti ke igre u Ka za wu, uz tek jed nu ve li ku {an su, {to je za utak mi cu ova kvog zna ~a ja ma lo. U pr vom po lu vre me nu Be o gra |a ni su se do bro dr à li, bi li egal sa Ru si ma ~i ji tre ner je ve} po sle 20 mi nu ta po ~eo da se ner vi ra. Pod se tio je ta da Par ti zan na onaj iz V e r m e z o v i } e v o g pr vog man da ta. Usle dio je ola ko De taq iz su sre ta u Ka za wu Ru bin – Par ti zan pri mqen gol, ta ko |e od li ka Par ti za no vih iga ra - Po raz bo li, ali ni sam qut do sa da u Li gi Evro pe, i na kra na fud ba le re. U jed nom tre ju po raz. nut ku igra li smo sa svim ko Cr no – be li se ni su obru ka li rekt no, a on da smo na pra vi li u Ka za wu, ali osta je àl {to gre {ku i pri mi li gol. I to u ni je iz bo ren po vo qan re zul tat. naj go rem tre nut ku, kra jem pr Tek po {to su Ru si da li gol vog po lu vre me na. U na stav ku, ostva ri li su do mi na ci ju na te ka da smo hte li ne {to da po re nu. Is ku sna i kva li tet na ~e stig ne mo, pri mi li smo dru gi i ta Kur ba na Ber di je va zna la je vi {e ni smo mo gli da se po dig da bi go lom u uvod nim mi nu ti ma ne mo. Bi la je ovo {ko la za

mla de fud ba le re ko ju su na dam se na u ~i li lek ci ju – re kao je Ver me zo vi}. Da se mo glo do bo qeg re zul ta ta mo glo se, s tim {to je uti sak da je mom ci ma fa li lo ma lo

vi {e dr~ no sti na sre di ni te re na. - Fa li lo nam je hra bro sti za ne {to vi {e. Pla ti li smo da nak ne is ku stvu o ko jem pri ~a mo jo{ od po ~et ka se zo ne. Kva li te tan pro tiv nik znao je to da ka zni i to je kraj. Na {i mla |i igra ~i de lo va li su bo ja `qi vo za to {to su do ju ~e igra li u Srp skoj li gi.

Ko lo ni ja stra na ca i is ku snih igra ~a u re do vi ma Ru bi na bi la je pre ja ka za cr no – be le. - Ra di se o naj ja ~oj eki pi sa ko jom smo igra li od ka ko sam se ja vra tio. Po ku {a li smo ne {to da u~i ni mo, ali ni su nam da li. Na sva koj po zi ci ji Ru bin je jak {to se la ko mo glo uo~i ti. Da smo bri qi ra li, a oni od i gra li sla bi je mo `da bi smo ne {to i ura di li. U sva kom slu ~a ju, ovo je ve li ka {ko la za na {e fud ba le re - is ta kao je Miq ko vi}. Ru si su pr vi gol po sti gli po sle gre {ke Miq ko vi }a ko ji se okli znuo ka da je hteo da iz ba ci lop tu u kor ner. Ina ~e, de sni bek od i grao je sa svim ko rekt nu utak mi cu. - @ao mi je zbog sve ga. Ovaj gol mu ~i }e me sve do pr ve na red ne utak mi ce. [te ta, jer mi slim da ni smo bi li lo {i. Ima li smo ne ke po lu pri li ke i da smo bi li pri seb ni ji u tim tre nu ci ma sva {ta je mo glo da bu de. Ova ko, do `i ve li smo jo{ je dan po raz - vaj ka se Miq ko vi}. Sa {a Mar ko vi} is ti ~e da su cr no – be li pla ti li da nak ne is ku stvu. - Mi nu ti u ko ji ma smo pri ma li go lo ve go vo re o na {em ne is ku stvu. Do ta da ima li smo ko rekt nu igru. Po tom je kon cen tra ci ja po pu sti la, Ru si su dr `a li lop tu, mi tr ~a li za wom sve do sa mog kra ja. Na dam se da }e mo u na red nim utak mi ca ma bi ti bo qi - {i ri op ti mi zam Mar ko vi}. I. Lazarevi}

NIKOLA \UR\I] PODIGAO [VEDSKU NA NOGE

Se lek to rov po ziv ve li ki sti mu lans Ni ko la \ur |i} po di gao je [ved sku na no ge sa osam go lo va na 11 utak mi ca za Hel sin borg, a sve to ni je pro ma klo se lek to ru Si ni {i Mi haj lo vi }u. Na pa da~ {ved skog pr vo li ga {a Hel sing bor ga Ni ko la \ur |i} re kao je u da ga je po ziv se lek to ra re pre zen ta ci je Sr bi je Si ni {e Mi haj lo vi }a sti mu li sao da u po sled we vre me pru à do bre par ti je.Mi haj lo vi} je pre ne ko li ko da na na ja vio da }e u no vem bru po zva ti u na ci o nal ni tim tog cen tar fo ra, ka da su u pla nu pri ja teq ske utak mi ce. - Re ~i se lek to ra Mi haj lo vi }a pred sta vqa ju ve li ki sti mu lans. Za i sta mi je bi lo dra go ka da sam ~uo da ra ~u na na me ne za du e le u no vem bru. Na me ni je sa da da do ka èm da sam taj po ziv i za slu ìo. Ve li ki sam op ti mi sta po tom pi ta wu - re kao je \ur |i}. Dva de set {e sto go di {wi mo mak ro |en u Pi ro tu igra u ì vot noj for mi, {to po tvr |u je i we gov u~i nak od osam po stig nu tih go lo va na 11 utak mi ca, ko li ko je od i grao za ne {to vi {e od me sec da na u dre su {ved ske eki pe. U pr ven stvu \ur |i} je na {est utak mi ca po sti gao isto to li ko go lo va. \ur |i} je dva pu ta za tre sao mre ù i u me ~u Li ge Evro pe pro tiv Tven tea, ali to ni je bi lo do voq no za po be du we go vog ti ma, jer su go sti iz Ho lan di je us pe li da iz vu ku bod u sa moj za vr {ni ci su sre ta (2:2). - @ao mi je {to na kra ju ni smo sti gli do sva tri bo da. Ima li smo igru i re zul tat do sa me za vr {ni ce, ali nam je po be da iz ma kla. Pre pun sam sa mo po u zda wa na te re nu. Jav nost u [ved skoj je ve o ma po zi tiv na ka da su u pi ta wu mo ji na stu pi. Sma tram da sam uneo ma lo ì vo sti u eki pu - is ta kao je \ur |i}. Po sle 25 od i gra nih ko la Hel sing borg za u zi ma 6. me sto na ta be li pr ven stva [ved ske i ima 39 bo do va, de set ma we od vo de }eg Elf sbor ga. Hel sin borg je le tos po zaj mio \ur |i }a iz nor ve {kog Ho ge sun da, za ko ji je Sr bin igrao od 2009. do 2012. i za to vre me po sti gao 37 go lo va. [ved ski tim ima pra vo da na kra ju se zo ne ot ku pi ugo vor na {eg igra ~a za 1,8 mi li o na evra. \ur |i} je od 2006. do 2009. igrao za be o grad ski Vo `do vac za ko ji je po sti gao 15 go lo va, a u cen tar pa `we sport ske jav no sti sti gao je za o bi la znim pu tem, pre ko Skan di na vi je.

Pre ko [ved ske do srp ske re pre zen ta ci je: Ni ko la \ur |i}

Ne ma wa Se ku li} kon ku ri {e za start nu po sta vu Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

po mo} nik {e fa sru~ nog {ta ba Spa so je Je la ~i}. - Slo bo da je ve o- ma ne zgo dan ri val ko ji ga ji ofan ziv ni fud bal, a wen kon tro verz ni tre ner Qu bi {a Sta men ko vi} ne od u sta je od ta kve ori jen ta ci je u igri. Mi zna mo ko ji nam je ciq, u sva koj utak mi ci ide mo na po be du, pa mi slim da mo `e mo da stig ne mo do tri bo da uko li ko uspe mo da po dig ne mo for mu. [to se ri va la ti ~e, do bro ga po zna je mo i sve sni smo da nam naj ve }a opa snost pre ti od ofan ziv nih igra ~a Be -

ko ji se tre nut no na la ze u dru goj gru pi, po put Mo re i re, Gri na, [ku le ti }a, Traj ko vi }a, Pa vlo vi }a, Ja oa... Vig we vi} ra ~u na na ve }i broj mla dih fud ba le ra po ni klih u Vo {i i ne }e bi ti iz ne na |e we uko li ko se Bo ja nu Na sti }u i De ja nu Me le gu, ko ji su po ~e li su sret s Par ti za nom u pro {lom ko lu, pri dru `i jo{ ne ki od vr {wa ka. Naj ve }u {an su da bu de u start nih je da na est, su de }i po ra du na tre nin zi ma, ima Ne ma wa Se ku li}. A. Predojevi}

SPORT

subota6.oktobar2012.

DANAS PO^IWE PRVA MU[KA LIGA SRBIJE

TENISKI TURNIR U PEKINGU

Bi }e za ni mqi vo i za vrh i za op sta nak

No vak \o ko vi} igra u sjaj noj for mi

\o ko vi} de kla si rao Mel ce ra

U ~e tvrt fi na lu ATP tur ni ra u Pe kin gu, \o ko vi} je de kla si rao 31go di {weg le vo ru kog Austri jan ca Jir ge na Mel ce ra, tre nut no 37. te ni se ra sve ta. Za ma we od sat vre me na, Sr bin je po be dio re zul ta tom 6:1, 6:2. Do ko je me re je \o ko vi} do mi ni rao go vo ri i po da tak da je po sle pr vog iz gu bqe nog ge ma u dru gom se tu, za 6:1, 4:1, na red ni do bio sa sa mo ~e ti ri udar ca, ~e ti ri ve za na asa! U du e lu za fi na le \o ko vi} }e igra ti pro tiv Nem ca Flo ri ja na Ma je ra, ko jeg je po be |i vao oba pu ta u do sa da {wim me ~e vi ma, bez iz gu bqe nog se ta u Du ba i ju 2011. i na Vim bldo nu ove go di ne. Po be da nad

Mel ce rom \o ko vi }u je bi la 13. uza stop na od ka da do la zi u Pe king. On ov de ni je iz gu bio ni je dan ATP me~.Ti tu le je osva jao 2009. i 2010. go di ne, a pro {le se zo ne ni je mo gao da u~e stvu je zbog po vre de mi {i }a u me ~u Dej vis ku pa pro tiv Ar gen ti ne, pa je pri vre me ni {am pion po stao To ma{ Ber dih, igra~ ko ji je po vrat kom \o ko vi }a u Pe king pre {ao da igra u To ki ju u isto vre me. Ove go di ne \o ko vi} se ma lo po mu ~io u pr vom ko lu pro tiv Mi ha e la Be re ra (6:1, 6:7, 6:2), po tom je po ~i stio Kar lo sa Ber lo ka (6:1, 6:3), a za tim bio jo{ ube dqi vi ji u me ~u sa Mel ce rom. Uko li ko ne bu de ve li kog iz ne na |e wa, \o ko vi} bi u ne de qu u fi na lu tre ba lo da se sa sta -

ne sa bo qim iz me ~a @o Vil fred Con ga - Fe li si ja no Lo pez.Tre ba po me nu ti i da je po be da \o ko vi }a nad Mel ce rom u Me cu, pre {est go di na, bi la po be da za dru gu ATP ti tu lu na {eg asa po sle one osvo je ne u Amer sfor tu iste go di ne. Po bed ni ku ATP tur ni ra u Pe kin gu pri pa {}e 500 ATP bo do va i ~ek na 505.000 do la ra, po ra `e nom fi na li sti ide 300 bo do va i 234.000 do la ra, dok po lu fi na le vre di 180 bo do va i 110.000 do la ra. S ob zi rom na to da pro {le go di ne ni je ni igrao, \o ko vi} ove ne de qe ne bra ni ni poen, pa bi bi lo le po da u tr ci sa Ro xe rom Fe de re rom za se dam da na sma wi za o sta tak za ce lih 500 bo do va.

TURNIR U TOKIJU

Jan ko do me~ lop te, pa u po raz Ne ve ro va tan me~ u ~e tvrt fi na lu ATP tur ni ra u To ki ju od i gra li su (3) Jan ko Tip sa re vi} i (6) Mi lo{ Ra o ni}. Bez da je imao {an su za brejk, jed nu je di nu, na{ te ni ser do gu rao je Ka na |a ni na cr no gor skog po re kla do taj-brej ka tre }eg se ta i imao me~ lop tu pri re zu la tu 6:5, ali je, kao i ne bro je no pu ta pre to ga, Ra o ni} ta da po slao dve mu we iz ser vi sa i vra tio vo| stvo, a po tom sti gao i do po be de re zul ta tom 9:7. U po lu fi na le ide 15. te ni ser sve ta - 6:7 (5:7), 6:2, 7:6 (9:7)! Ve li ka {te ta za Jan ka, ali re al no gle da no, pra vo je ~u do ka ko je Sr bin us peo da za dr `i pro -

tiv ni ka na te re nu dva ~a sa i 44 mi nu ta bez da mu je jed nom ugro -

Jan ko Tip sa re vi}

zio ser vis. Iako ni je imao ni brejk lop tu, a za to su za slu `na 24 asa Ra o ni }a i jo{ to li ko vi ne ra iz ser vi sa, Tip sa re vi} je dva pu ta uveo se to ve u taj-brejk. Jed nom je bio bo qi, jed nom za ma lo. Bio je ovo dru gi duel Tip sa re vi }a i Ra o ni }a i dru ga ne iz ve sna po be da Ka na |a ni na. U pr vom me ~u, od i gra nom u ja nu a ru ove go di ne u ^e na ju, bi lo je 6:7, 7:6, 7:6 za Ra o ni }a, {to zna ~i da su wih dvo ji ca od {est od i gra nih se to va pet re {i li u taj-brej ku. Pla sma nom u ~e tvrt fi na le Jan ko }e une ti no ve bo do ve na ATP li stu, jer je pro {le se zo ne na ovom tur ni ru is pao u pr vom ko lu od Dmi tri ja Tur su no va.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Pr va li ga Sr bi je - U@I CE: Je din stvo Pu te vi - Me ta lac Utak mi ca po ~i we u 15.30 ~a so va. Srp ska li ga Voj vo di na - PA LI]: Pa li} - Do li na Utak mi ca po ~i we u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga is tok - BAJ MOK: Rad ni~ ki - Je din stvo (BK), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Je din stvo (NB), KO VIN: Ko lo ni ja Slo bo da (NK), VR [AC: Vr {ac Za dru gar, BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra - Bi le }a nin, ADA: AFK - Rad ni~ ki (K), SRP SKA CR WA: Bu du} nost - Ki kin da Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga za pad - SI VAC: Po let - Bo rac (NS), RU MA: Pr vi maj - Mla dost (T), SR BO BRAN: Sr bo bran - Sta ni {i}, ER DE VIK: Slo ga - Haj duk (B), KA]: Ju go vi} - Cr ven ka, BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka - Cr ve na zve zda Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da FU TOG: Me ta lac - Bo rac ([), BA^: Tvr |a va - Ka bel, VE TER -

NIK: Ve ter nik - Omla di nac Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da - NO VI SAD: Sla vi ja - Fru {ko gor ski par ti zan, @e le zni ~ar - Si rig Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Ko{arka

Pr va mu {ka li ga Sr bi je NI[: Kon stan tin - Ta mi{ (20), SME DE RE VO: Sme de re vo 1953 - Rad ni~ ki FMP (17), JA GO DI NA: Ja go di na - OKK Be o grad (17), KRA QE VO: Slo ga Slo bo da (19.30) Dru ga mu {ka li ga Sr bi je KRU [E VAC: Na pre dak Spar tak (20), KO SJE RI]: Cr no ko sa - Pro le ter Naf ta gas (19), FU TOG: Me ri di a na Mla dost (Z) (18), IN \I JA: @e le zni ~ar - Na pre dak (A) (19), BE O GRAD: Be o vuk - Mla dost (^) Pr va `en ska li ga Sr bi je JA GO DI NA: Ja go di na - [u ma di ja (19.30), SR BO BRAN: Sr bo bran - Vr bas Me de la (19), STA RA PA ZO VA: Sta ra Pa zo va - Cr ve na zve zda (18.30), NI[: Stu dent - Be o ~in (17)

dnevnik

Rukomet Su per li ga za mu {kar ce - VR BAS: Vr bas Kar neks - Ru dar (18), ZA JE ÂR: Za je ~ar - Ju go vi} Uni met (18.30), CR VEN KA: Cr ven ka Ja fa - PKB (18), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Na pre dak (19.30), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - @e le zni ~ar 1949 (19) Pr va mu {ka li ga, se ver - SOM BOR: Som bo re lek tro - La vo vi (19), TE ME RIN. Mla dost TSK Me ta lac (18), IN \I JA: @e le zni ~ar - No va Pa zo va (17), ZRE WA NIN: Pro le ter Agro ìv Voj put (18), @A BAQ: @SK - Ti tel XD (19) Pr va èn ska li ga, se ver - NO VI SAD: Voj vo di na - Ja bu ka 95 (20, Spens), TE ME RIN: Te me rin Pro le ter Su per pro tein (20), DO LO VO: Do lo vo - Ha las Jo èf (18), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Spar tak (15.30) Dru ga mu {ka li ga, se ver - BA NAT SKI KAR LO VAC: Ba nat ski Kar lo vac - Rad ni~ ki ([) (17), APA TIN: Apa tin - Ja bu ka (18), NO VI SAD: Rad ni~ ki Cr ven ka 2 (18, Spens) Dru ga èn ska li ga, se ver - BAJ MOK: To po la - @e qa (15.30)

Da nas star tu je i mu {ki ko {ar ka {ki pr vo li ga {ki ka ra van. Sna ge }e me |u sob no od me ra va ti ~e tr na est klu bo va u bor bi za pr vih pet me sta, kao i za op sta nak. Pr vo pla si ra nih pet eki pa pla si ra }e se u Su per li gu Sr bi je, gde }e se bo ri ti za pla sman u plej - of i me sto u Ja dran skoj li gi. Kad se sve to ima u vi du, on da je ja sno da }e bor be za bo do ve da bu du ve o ma in te re sant ne. U do sa da {wim prog no za ma za osva ja we pr vog me sta kan di da ti su va qev ski Me ta lac, Voj vo di na Sr bi ja gas, Me ga Vi zu ra i Rad ni~ ki FMP. To su prog no zi ra li tre ne ri i igra ~i iz svih klu bo va ovog ste pe na tak mi ~e wa. Sve eki pe su se pri li~ no po ja ~a le, a naj vi {e kva li tet nih igra ~a do {lo je u Me ta lac. Me |u tim, Vo {a ni je mno go okr we na u od no su na pro te klu se zo nu. Iako su od la zak na ja vi li Ste fan Sto ja ~i} i Ni ko la Ka li ni}, ipak su pot pi sa li no ve ugo vo re s cr ve no - be li ma. Uz to, do {lo je i ne ko li ko po ja ~a wa, ta ko da i No vo sa |a ni ozbiq no kon ku ri {u i za pla sman u Su per li gu i za pr vo me sto u Pr voj li gi. Tre ner Voj vo di ne Sr bi ja ga sa Si ni {a Ma ti} krat ko je pro ko men ta ri sao kva li tet li ge. - Jo{ ne mam pra vi uvid u kva li tet, a ove go di ne u Su per li gu ide pet klu bo va. Ni je taj na da od ska ~u Me ta lac, ko ji je fa vo rit broj je dan. Tu je Me ga Vi zu ra, Rad ni~ ki FMP i mi - is ta kao je Ma ti}. Pi ta li smo pr vog stra te ga No vo sa |a na da li to mo è da uma wi kva li tet i do ve de do ra znih kal ku la ci ja u tak mi ~e wu. - Mo `da mo è i da bu de ta ko. Me |u tim, {to se nas ti ~e, si gur no ne }e mo kal ku li sa ti. Hte li smo ne {to da na pra vi mo la ne i to smo u~i ni li. Po sta vi li smo svoj klub na me sto ko je se ce ni. Na ma je naj va `ni je da u sva koj utak mi ci, bez ob zi ra na ime ri va la, pru ì mo mak si mum i ide mo na po be du. Osta li su nam Ka li ni} i

Qu bi te qi ma ko {ar ke sle di in te re sant no pr ven stvo

Sto ja ~i}, {to nam mno go zna ~i za uigra nost ti ma, dok su osta li pro me ni li sa sta ve. Mi slim da eki pu Me tal ca ~e ka ono {to smo mi pre va zi {li u pro te kloj se zo ni - ka te go ri ~an je bio Ma ti}. M. Pavlovi}

VLADA VUKOI^I] SUTRA DEBITUJE NA KLUPI CRVNE ZVEZDE

Naj va `ni je da po~ ne mo da po be |u je mo No vi tre ner ko {ar ka {a Cr ve ne zve zde Vla da Vu ko i ~i} re kao je da we gov tim mo ra da po~ ne da be le `i po be de u re gi o na la nom tak mi ~e wu, ~ak i po ce nu lo {e igre. Ru ko vod stvo Zve zde je sme ni lo Mi li vo ja La zi }a

{e igre. Zna se da je Zve din ciq da ne gu bi utak mi ce na do ma }em te re nu. Klub je sta bi li zo van i s ozbi rom na kva li te te igra ~a ima mo vi so ke am bi ci je. Ni smo fa vo ri ti, ima mo ne ga ti van skor, ali ne be `i mo od

Ne bo ji se iza zo va: Vla da Vu ko i ~i}

zbog lo {ih re zul ta ta na star tu se zo ne (po ra zi od Spli ta i Za dra), a Vu ko i ~i} }e na klu pi cr ve no-be lih de bi to va ti su tra ka da u Pi o nir do la zi qu bqan ska Olim pi ja. - Ma lo je vre me na osta lo da se eki p a spre mi za na r ed n u utak mi cu. Bio bih pre sre }an da igra mo sa vr {e no, ali u ovom tre nut ku naj va `ni je je da za be le `i mo po be du, pa i po ce nu lo -

ulo ge da mo ra mo da do bi je mo me~ - re kao je Vu ko i ~i} pri li kom pr o mo ci je na Ma lom Ka le meg da nu. On je do dao da je imao po sao i do bru si tu a ci ju u Me ga Vi zu ri, ali da je zbog sli~ nih am bi ci ja od lu ~io da do |e u Zve zdu, bez ob zi ra na si tu a ci ju u ko joj se klub na la zi. - Ko {ar ka {i su u po ~et ku de lo va li steg nu to i upla {e no {to

je po sle di ca lo {ih re zul ta ta i sme ne tre ne ra. Po ru ~io sam im da ne ma po tre be za tim, jer ima jo{ do sta da se igra i vre me na da se is pra ve stva ri. Mo je osnov ne oba ve ze su da se ba vim do ga |a wi ma na te re nu, da vi dim {ta je do bro, a {ta lo {e u eki pi i u {to kra }em ro ku na met nem svo ju ko {ar ka {ku fi lo zo fi ju. Na sto ja }u da se iz bo rim sa pri ti skom ko ji tre ner Zve zde no si sa s so bom, a ko je ko le ge dru gih eki pa ne ma ju - po ru ~io je Vu ko i ~i}. Tre ner cr ve no-be lih pr o ko men ta ri sao je na re dong pr otvni ka, eki pu Olim pi je. - Olim pi ja je do bar {u ter ski tim, pr o me ni li su eki pu u od no su na pret hod nu se zo nu. I oni ima ju od re |e ne pr o ble me, ali us pe li su da na pra ve in te re san tan spoj mla do sti i is ku stva, ko ji im je omo gu }io da pre o kre nu iz gu bqen me~ pr o tiv Rad ni~ kog u Kra gu jev cu - re kao je Vu ko i ~i}. On je jo{ na veo da Cr ve na zve zda na sva koj po zi ci ji ima ne ko li ko ko {ar ka {a i da je neo p hod no da pr o |e vre me ka ko bi vi deo da li su po treb na po ja ~a wa u igra~ kom i tre ner skom ka dru. Utak mi ca tre }eg ko la Ja dran ske li ge iz me |u Cr ve ne zve de i Olim pi je igra se u ne de qu od 18 sa ti u ha li Pi o nir.

S NATA[OM JAWI], SVETSKOM [AMPIONKOM U BEN^ PRESU

Bi }e jo{ me da qa

No vo sa |an ka Na ta {a Ja wi} ne dav no je na Svet skom pr ven stvu u Bra ti sla vi osvo ji la zlat ne me da qe u ben~ pre su i mr tvom di za wu te re ta. Tak mi ~i la se u ka te go ri ji do 56 ki lo gra ma. U ben~ pre su po di gla je 85 ki lo gra ma, u kon ku ren ci ji bez opre me. Ta ko |e, na stu pi la je i u tri a tlo nu, ko ji se sa sto ji od ben ~a, di za wa te re ta iz ~u~ wa i mr tvog di za wa. U mr tvom di za wu po di gla je 130 ki lo gra ma i po me ri la svet ski i evrop ski to tal. Na ta {a je ~lan klu ba Iks xim iz No vog Sa da, a ovom spor tu se ap so lut no po sve ti la. - Pr vak dr à ve sam osam pu ta, a ostva ri la sam i ne ko li ko re kor da u GPC fe de ra ci ji. Te àk je to sport, a sve fi nan si ra mo moj de~ ko Mi lo rad ]u sto, ko ji se tak mi ~i u tri a tlo nu, i ja. Mi lo rad je vi ce {am pion sve ta u ka te go ri ji do 90 ki lo gra ma - is ta kla je Ja wi }e va. Svet ska {am pi on ka ni ne po mi {qa da pre ki ne s tak mi ~e wi ma. - Ba vqe we ovim te {kim di sci pli na ma po di è mi adre na lin. Me da qe me pod sti ~u da jo{ vi {e tre ni ram, iako su u pi ta wu ve li ke te ì ne, po ~e mu se raz li ku je mo od bo di bil din ga. Po sto je jo{ dve fe de ra ci je i è lim da i u wi ma ostva rim vi so ke re zul ta te - ka za la je Na ta {a Ja wi}. M. P.

Na ta {a Ja wi}

SPORT

dnevnik SRPKIWE I HRVATICE DANAS PONOVO DELE MEGDAN

subota6.oktobar2012.

LIGA [AMPIONA: VOJVODINA DO^EKUJE BARSELONETU (19)

Pu bli ka za slu `i la Ne ma uz mi ca wa na gra du ni pred [pan ci ma

Re pre zen ta ci ja Sr bi je pro pu sti la je pri li ku da po be dom na gra di sjaj nu pu bli ku u Pe trov cu na Mla vi u pr vom pri ja teq skom me ~u sa re pre zen ta ci jom Hr vat ske (25:25). Is pu {te no vo| stvo od ~e ti ri go la raz li ke i se dam po sled wih mi nu ta bez po stig nu tog

is ho da na kra ju. Mo `e mo mno go bo qe i tre ba li smo da po ka `e mo mno go vi {e pred sjaj nim na vi ja ~i ma. Ipak, na kra ju nas je ko {tao pad kon cen tra ci je – re kla je pi vot Ma ri ja Loj pur. S ob zi rom da su Hr va ti ce do pu to va le u Sr bi ju ne kom plet ne, da li ste ih mo `da pot ce ni le?

Srp ki we i Hr va ti ce pr vu utak mi cu od i gra le u sjaj nom am bi jen tu

go la re zul ti ra li su re mi jem, ali pri li ka za po prav ni je ve} da nas od 14 ~a so va, ka da se igra dru ga utak mi ca. - Ima le smo ih, igra le smo do bro na pe ri o de, uz ne ko li ko pa do va, ko ji su do ve li do ne re {e nog

- Ni smo ih pot ce ni le, u{le smo sna `no, ja ko u utak mi cu, ima le `e qu da do bi je mo. Na kra ju smo se mo `da ma lo opu sti le pri vo| stvu, ali ovo nam je na uk da se utak mi ca igra svih 60 mi nu ta.

Da nas od 14 ~a so va je no vi kon trol ni me~ s Hr va ti ca ma. - Mo ra mo mno go bo qe i vi {e. Bi lo bi le po da po be dom okon ~a mo EHF ne de qu i odu `i mo se ovoj sjaj noj pu bli ci. Hr vat ska ni je u naj ja ~em sa sta vu, o~e ku jem da lak {e iza |e mo na kraj sa wi ma – is ta kla je Loj pur, ina ~e igra ~i ca skop skog Var da ra. De sno kri lo Ka ta ri na Kr pe` uve re na je da }e re pre zen ta ci ja bi ti mno go bo qa u dru gom me ~u sa Hr va ti ca ma. - Mo ra mo bo qe i bi }e bo qe, si gur na sam. Do sta pri ~a mo me |u sob no, sva ki put nam ne {to fa li, a na dam se da }e mo i to ne {to pro na }i. U pr vom me ~u kre nu li smo ner vo zno, bez kon cen tra ci je. Do brim iz me na ma tre ne ra vra ti li smo se u me~, pre u ze li kon tro lu, ali smo pa le u po sled wih 10 mi nu ta. Umor ne smo od oba ve za u klu bo vi ma, ni je bi lo ni pu no vre me na za uigra va we, sve se to ose ti lo. Da li su de voj ke mo `da bi le iz ne na |e ne pu nim tri bi na ma? - Li~ no se ni sam iz ne na di la, jer znam da je ru ko met ov de po pu la ran. Ve ro vat no su se osta le de voj ke ma lo iz ne na di le, ni su o~e ki va le ova ko ne {to. Na dam se da }e ta ko bi ti i u Are ni u de cem bru - re kla ej Kr pe`.

NE STI[AVA SE BURA U FRANCUSKOJ OKO NAME[TAWA RUKOMETNIH UTAKMICA

Po li ci ja pri slu {ki va la raz go vo re Sva kog da na, stra ni ce fran cu ske {tam pe pre pla vqe ne su no vim in for ma ci ja ma o sport skom skan da lu go di ne, u ko jem su ru ko me ta {i {am pi o na Mon pe qea upla }i va li no vac na sop stve ni po raz. S ob zi rom da su u afe ru ume {a ni slav ni igra ~i, po put Ni ko le Ka ra ba ti }a, pa i na {eg Mla de na Bo ji no vi }a, ova pri ~a do dat no je za ni mqi va ne sa mo fran cu skoj, ve} i evrop skoj jav no sti. Po sled wa u ni zu po ver qi vih in for ma ci ja je da je po li ci ja pri slu {ki va la pa ni~ ne raz go vo re iz me |u Ni ko le Ka ra ba ti }a i we go ve de voj ke, ko joj je ru ko me ta{ dao no vac i na lo `io da upla ti ti ket na po raz Mon pe qea. Iako je ka sni je tvr dio da se ni je kla dio on, ne go we go va de voj ka, pri slu {ki va wa su po tvr di la da se ra di o smi {qe noj, ali ne do voq no mu droj ak ci ji.

Ina ~e, Ka ra ba ti} go di {we za ra |u je oko 360.000 evra od ugo vo ra sa Mon pe qe om, a kao naj bo qi ru ko me ta{ sve ta ima po za ma {ne spon zor ske ugo vo re sa mno gim kom pa ni ja ma ko ji sa da vi se o kon cu (Adi das, Vi sa, Kin der, Brot her, Bet clic). I ne sa mo to, da nom u ko jem je po dig nu ta op tu `ni ca pro tiv Ka ra ba ti }a pre stao je da va `i we gov ugo vor sa klu bom, pa je ta ko ostao i bez po me nu te pla te od oko 30.000 evra me se~ no. No vi nar fran cu skog RTL na vod no je mo gao da slu {a pri slu {ki va ne raz go vo re iz me |u igra ~a me |u sob no, a i sa wi ho vim su pru ga ma i de vo ja ka ma, u tre nut ku ka da je afe ra ob ja vqe na u jav no sti. Ne slu te }i da ih pri slu {ku ju, ak te ri skan da la pa ni~ no su se do go va ra li oko iste ver zi je do ga |a ja i svi ti snim ci bi }e upo tre bqe ni

„DNEVNIK” SAZNAJE

Za greb zo ve Ka ra ba ti }a Dok se stra sti u Fran cu skoj ne sti {a va ju, al fa i ome ga hr vat skog ru ko me ta Zo ran Go bac na go ve stio je da po sto ji mo gu} nost da Ni ko la Ka ra ba ti} na sta vi ka ri je ru u RK Za greb.

- Naj pre se mo ra na pra vi ti raz li ka iz me |u kla |e wa i na me {ta we. Ne mam ni {ta pro tiv da se igra ~i kla de, ali ako su ume {a ni u na me {ta we on da sam za to da sno se sank ci je. To se od no si i na Ni ko lu Ka ra ba ti }a. On je isu vi {e ve li ka sport ska zve zda da bi to se bi do zvo lio, we mu to ne tre ba u `i vo tu. Po zna ju }i

ga, uve ren sam da on u na me {ta wi ma ni je u~e stvo vao. Ve ru jem u we go vu ne vi nost. Fran cu ski za ko ni ne do zvo qa va ju kla |e we spor ti sti ma i ako se kla dio tre ba da bu de nov ~a no ka `wen. No, pro tiv to ga sam da ga zbog to ga sa da u Fran cu skoj ra za pi wu na krst. Sla èm se da stva ri tre ba po sta vi ti na svo je me sto, ali... re kao je za „Dnev nik„ Zo ran Go bac. Ka ra ba ti }ev klub je na ja vio da }e igra ~i ko ji su u~e stvo va li u kla |e wu bi ti ot pu {te ni iz klu ba. - Mi smo u Hr vat skoj, pre ci zni je u Za gre bu sprem ni da an ga ù je mo ta kvu igra~ ku ve li ~i nu kao {to je Ni ko la. Na rav no, pod uslo vom da se sa mo kla dio, a ne na me {tao utak mi ce. To je ve li ka raz li ka. Ni ko li nom me na xe ru An dre ju Go li }u, ko ji je i me na xer Za gre ba, re kli smo da smo, uko li ko u Mon pe qeu do bi je ot kaz, sprem ni da ga an ga ù je mo - ka te go ri ~an je Go bac. J. Gali}

pro tiv wih na su du. Mo gu }e je da }e usko ro u jav no sti pro cu re ti i tran skript po me nu tih raz go vo ra. Naj vi {e de ta qa ot kri ve no je u sva |i iz me |u Ni ko li nog bra ta Lu ke Ka ra ba ti }a i we go ve de voj ke @e ni Pri je, po zna te TV vo di teq ke, ko ja je u stra hu od uru {a va wa sop stve ne ka ri je re od bi ja la da pri zna da je u~e stvo va la u za ve ri, upr kos to me {to je Lu ka in si sti rao da }e je za {ti ti ti. Ova afe ra po ~e la je da od mo ta va klup ko, pa je ta ko sum wiv i me~ iz me |u Ni mea i Mon pe qea, ko ji je fa vo rit iz gu bio re zul ta tom 25:21. Ta da je iz ino stran stva pri ja vqen ve li ki broj upla ta na po raz Mon pe qe. Po put eki pe Se so na, ~i ja je po be da nad Mon pe qe om i po kre nu la ovaj skan dal, i Ni me je bio dru gi naj go ri tim li ge te se zo ne.

Va ter po li sti Voj vo di ne }e ve ~e ras od 19 ~a so va na ba ze nu Spen sa do ~e ka ti eki pu {pan s ke Bar s e l o n e t e u okvi ru dru gog ko la C gru pe Li ge {am pi o na. U pr vom ko lu No v o s a | a n i su po r a ` e n i u Bre {i od isto i me nog ita li jan skog ti ma sa 13:9, dok je Bar se lo ne ta sa vla da la ru ski Sin tez iz Ka za wa sa 10:7. Bar se lo ne ta je vi {e stru ki pr vak

Da na {wi pro gram A grupa: Vas po Ha no ver (Ne m a~ k a) - Vu q ag m e n i (Gr~ k a), Spar t ak Vol g o grad (Ru si ja) - Eger (Ma |ar ska), [ur man (Ho lan di ja) - Li g a m us Tbi l i s i (Gru zi ja) B gru pa: Mon p e q e (Fran cu ska) - Olim pi ja kos (Gr~ k a), Cr v e n a zve z da (Sr b i ja) - Kroj c lin g en ([vaj car ska). Slo bo dan je Jug (Hr vat ska) C grupa: Mar seq (Fran cu ska) - Bre {a (Ita li ja), Voj vo di na (Sr bi ja) - Bar se lo ne ta ([pa ni ja). Slo bo dan je Sin tez Ka zaw (Ru si ja) D grupa: Ora dea (Ru mu ni ja) - Se ged (Ma |ar ska), [pan d au 04 (Ne m a~ k a) Par ti zan Raj faj zen (Sr bi ja). Slo bo dan je Ga la ta sa raj (Tur ska) [pa ni je, a u eki pi na stu pa ju i re pre zen ta tiv ci Da vid Mar tin, Mark Min gel, Fe li pe Pe ro n e, Ba l a` Si r a w i (uzeo {pan sko dr à vqan stvo), kao i na{ Mar ko Pet ko vi}. Is ku snom ti mu iz Bar se lo ne su pro sta vi }e se naj mla |i sa stav u ovo g o d i { wem iz d a w u Li g e {am pi o na. No vo sa |a ni su pro tiv Bre {e po ka za li da }e bi ti è stok ri val svi ma u gru pi, pa na ja vqu ju da }e da ti mak si mum i u su sre tu sa [pan ci ma. - Do la zi nam ve li kan evrop skog va ter po la, zna mo ko na stu pa za Bar se lo ne tu, ali i u ovaj, kao i u sve osta le du e le u}i }e mo s mak si mal nom agre si vo {}u i pre sin gom. Da li }e mo us pe ti da iz dr ì mo tri ~e tvr ti ne, kao pro tiv Bre {e ili Rad n i~ k og, vi d e } e m o. O~e ku jem da tri bi ne bu du pu ne, jer su to mom ci za la ga wem za slu ì li i na dam se da }e mo pri su stvo va ti jo{ jed noj le -

Sr |an Vuk sa no vi} se uzda i u na vi ja ~e

poj va ter po lo pred sta vi - re kao je tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi}. Eki pu je po ja ~ao Uro{ Ka li ni}, od go va ra si ste mu igre ko ji tre ner tra `i, dok Mar ko Cr ven ko jo{ uvek no si gips i ne }e bi ti u eki pi. Cen t ar Ne m a w a Ubo v i} sma tra da je Bar se lo ne ta naj ja ~i tim u C gru pi, s tim da se on i sa i gra ~i ne }e una pred pre da ti. - Da }e mo sve od se be i tru di }e mo se da is po {tu je mo do go vo re iz svla ~i o ni ce sa tre ne rom De ja nom Sta no je vi }em. U pro {lom ko lu to smo ura di li u pr vom de lu me ~a, on da smo pa li zbog pre si je, na {a mla dost i ne is ku stvo. Mi slim da di `e -

Fo to: F. Ba ki}

mo for mu iz me ~a u me~ i da do bro ra di mo. Po ku {a }e mo da ob ra du je mo na {e na vi ja ~e {to bo qom igrom - re kao je Ubo vi}. Sr |an Vuk sa no vi} je re kao da eki pa tre ba da gle da sa mo svo ju igru i da se ne osvr }e na to ka kav je tim Bar se lo ne ta. - Od i g ra l i smo do s ta te {kih me ~e va, na dam se da }e mo us pe ti da iz dr `i mo sve ~e ti ri ~e tvr ti ne i da }e mo se po ka za ti pred na {im na vi ja ~i ma u naj bo qem sve tlu. Po zi vam na vi ja ~e da do |u da nas po dr `e - re kao je Vuk sa no vi}. Kar te za me~ sa Bar se lo ne tom ko {ta ju 200 di na ra i mo gu se ku pi ti na bla gaj ni Spen sa. G. Malenovi}

sport

subota6.oktobar2012.

LI GA EVRO PE Gru pa A An `i - Jang Bojs 2:0 Li ver pul - Udi ne ze 2:3 Gru pa B Aka de mi ka - Ha poel 1:1 Atle t. (M) - Vik to r. (P) 1:0 Gru pa C Mar sej - AEL 5:1 Bo ru si ja (M) - Fe ner . 2:4 Gru pa D Klub Bri` - Ma ri ti mo 2:0 Wu kasl - Bor do 3:0 Gru pa E Mol de - [tut gart 2:0 Ste a ua - Ko pen ga gen 1:0 Gru pa F AIK - Dwe pro 2:3 PSV Aj ndho ven - Na po li 3:0 Gru pa G Ba zel - Genk 2:2 Vi de o ton - Spor ting 3:0 Gru pa H Nef ~i – In ter 1:3 (0:3) Ru bin – Par ti zan 2:0 (1:0) 1. In ter 2 1 1 0 5:3 4 2. Ru bin 2 1 1 0 4:2 4 3. Nef ~i 2 0 1 1 1:3 1 4. Par ti zan 2 0 1 1 0:2 1 Gru pa I Aj ron Ki rat - Lion 3:4 Spar ta (P) - Bil bao 3:1 Gru pa J La cio - Ma ri bor 1:0 Pa na ti na ik os - To ten . 1:1 Gru pa K Me ta list - Ra pid (B) 2:0 Ro sen borg - Ba jer (L) 0:1 Gru pa L Ha no ver - Le van te 2:1 Hel sin borg - Tven te 2:2 KUP OP [TI NE ALI BU NAR

Do bri ~a ni ma pe har Bu du} nost – Do bri ca 4:6 (1:1, 0:0) ALI BU NAR: Sta dion Bu du} no si, gle da lac 300, su di ja: Uro{ [u qa gi} 8 (Ba nat ski Kar lo vac), strel ci: Ra jin u 67. za Bu du} nost, Ra ko wac u 64. za Do bri cu. Strel ci iz je da na e ste ra ca: Ni ko li}, \a pa, [el mi} (Bu du} nost), Sta jin, Kne è vi}, Ze ko vi}, [u {i} i Ra ko wac (Do bri ca).@u ti kar to ni: Na sta no vi}, [el mi}, Ra jin (Bu du} nost), [u {i}, Ka ta ni} i Kne è vi} (Do bri ca). BU DU] NOST: Bro {}anc 7, But ko vi} 6, Do ri jan 7( Ar de qan), Na sta no vi} 7, [el mi}7, \a pa 7, Tar buk7, Sta nin 7, Ni ko li}7, Ra jin 6, Ili} (]u ru vi ja). DO BRI CA: Ze ko vi} 8, [u {i} 7, Su {i} 7, J. La li} 7, Stan kov8, Kne è vi} 8, Sta jin 8, Ra ko wac 7, Mi lo sa vqev 7, Ka ta ni} 7,Ze li7 (I. La li}). Ve li ki broj na vi ja ~a in spi ri sa li su fud ba le re obe eki pe da od i gra ju kva li tet nu i bor be nu utak mi cu na. Ka ko je su sret za vr {en re mi jem, po bed ni ka u op {tin skom Ku pu od lu ~i li su pe na li. Do bri ~a ni su bi li pre ci zni ji i wi ma je pri pao pe har. R. Jo va no vi} UOÎ TUR NI RA U [AN GA JU

Po ja ~a ne me re bez bed no sti Ki ne ska po li ci ja po ja ~a la je me re bez bed no sti za pred sto je }i ma sters tur nir u [an ga ju zbog pret wi ko je je na in ter ne tu do bio naj bo qi te ni ser sve ta Ro xer Fe de rer, pre no s e lo k al n i me d i j i. List „Jut Dej li” pre neo je iz ja vu zva ni~ ni ka tur ni ra Jan ga Ji bi na, ko ji je re kao da je po li ci ja oba ve {te na o pret wa ma i da }e Fe de re ro vo obez be |e we bi ti po ja ~a no to kom tur ni ra, ko j i po ~ i w e u po n e d e q ak. [an gaj ska po li ci ja is tra `u je pret w e smr } u, po s ta v qe n e pro {log me se ca na sajt Fe de re ro vih obo `a va la ca. „[e stog ok to bra pla ni ram da ubi jem Fe de re ra, ka ko bi uki nu li te nis”, sto ji u po ru ci na saj tu, gde se na la zi i fo to gra fi ja na ko joj {vaj car ski te ni ser kle ~i na te re nu sa od ru bqe nom gla vom. Tu tu lu na pred sto je }em ma ster su bra ni Bri ta nac En di Ma rej.

DU [AN IV KO VI] I @EQ KO OB RA DO VI] PO ^A SNI GRA \A NI ATI NE

dnevnik SU PER LI GA ZA MU [KAR CE: CR VEN KA DO ^E KU JE PKB

No vi ta las za no ve bo do ve Po taj ne na de ru ko me ta {a Cr ven ke da }e u Kru {ev cu, u naj ma wu ru ku, osta ti ne po ra `e ni ni su se ostva ri le. Wi hov op ti mi zam po ~i vao je na sjaj nom iz da wu u su sre tu pro tiv @e le zni ~a ra, ka da su na kri li ma mla do sti pre ki nu li ne u god nu tra di ci ju i ostva ri li ube dqi vu i dra go ce nu po be du. Na go ve sti -

da vi de na sta vak iz da wa ko je je do ne lo uspeh nad Ni {li ja ma, a to je da ble snu i no vi dra gu qi iz pod mla |e ne cr ve na~ ke ~e te. Je dan od wih je i de sni bek Mi lo{ Ivi}, ko ji ve o ma vred no ra di i upi ja zna we od ve te ra na Go ra na \u ro vi }a i ~e ka svo ju pri li ku. - Sve ide svo jim to kom i ka da mi se uka `e pri li ka tru di }u se da je {to bo qe is ko ri stim, ali

Osta vi li ne iz bri siv trag u gr~ kom spor tu: @eq ko Ob ra do vi} i Du {an Iva ko vi}

Pri ja teq stva osta ju za u vek Le gen dar ni srp ski ko {ar ka {ki tre ne ri Du {an Iv ko vi} i @eq ko Ob ra do vi} re kli su da su po no sni {to }e po sta ti po ~a sni gra |a ni ni Ati ne i Pi re ja i na gla si li da su pri ja teq stva ko ja su ste kli u glav nom gra du Gr~ ke bo gat stvo ko je }e ~u va ti do kra ja ì vo ta. Iv ko vi} i Ob ra do vi} ve li ko pri zna we do bi li su na ma ni fe sta ci ji „Sr bi u gr~ kom spor tu”, ko ja se u or ga ni za ci ji am ba sa de Sr bi je i po slov nog Sa ve ta Gr~ ka-Sr bi ja, a pod po kro vi teq stvom pred sed ni ka Gr~ ke Kar lo sa Pa u qa sa odr à va u dvo ra ni „Me ga ro mu zi ku sa”. - Pu ni smo emo ci ja i za do voq stvo nam je {to nam je uka za na ova kva ~ast. Ja sam to kom ka ri je re mno go vi {e se zo na pro veo u gr~ kim klu bo vi ma ne go u srp skim, a Olim pi ja kos je je di ni tim u ko ji sam se vra tio i tre ni rao ga dva pu ta. Za Gr~ ku me ve ù ne za bo rav na pri ja teq stva, jo{ od mo jih po ~e ta ka ka da su ov de ra di li Sa va Gro zda no vi}, Stje pan Bo bek i To dor Ve se li no vi}, pa ka sni je do @eq ko vog do la ska. Slo bod no mo gu da ka èm da je Gr~ ka na {a dru ga otax bi na - re kao je Du {an Iv ko vi}, tre ner ko ji je sa cr ve no-be li ma iz Pi re ja osvo jio dve ti tu le {am pi o na Evro pe. Naj tro fej ni ji evrop ski tre ner @eq ko Ob ra do vu i}, ko ji je sa Pa na ti na i ko som pet pu ta osva jao Sta ri kon ti nent, is ta kao je da su Sr bi i Gr ci sli ~an na rod. - Sre} ni smo ako su qu di u Gr~ koj ne {to na u ~i li od nas, jer smo i mi do sta na u ~i li ov de. Isti smo u to me {to smo u po be da ma eufo ri~ ni, a u po ra zi ma mno go tu gu je mo. Mi slim da bi bi lo bo qe da smo ma lo nor mal ni ji u to me. A {to se ti ~e pri ja teq sta va, do voq no je re }i da se moj rad u Pa na ti na i ko su za vr {io u ju nu, a od ta da sam ve} pet pu ta bio u Ati ni, plus le to va we. Bi }e da vo lim ove qu de i ovaj grad is ta kao je Ob ra do vi}.

Mi ni star sa vet nik u am ba sa di Sr bi je Bran ko La za re vi}, ~o vek ko ji je naj za slu `ni ji za re a li za ci ju ma ni fe sta ci je „Sr bi u gr~ kom spor tu”, is ta kao je da su uz sjaj ne po li ti~ ke i eko nom ske od no se, srp ski spor ti sti i tre ne ri je dan od naj va `ni jih de lo va spek tra pri ja teq stva Gr~ ke i Sr bi je. - Za hva qu jem se svi ma ko ji su po mo gli da se ovo li ko ve li kih qu di na |e na jed nom me stu, a po seb no pred sed ni ku Gr~ ke Kar lo su Pa u qa su i gra do na ~el ni ci ma Ati ne i Pi re ja Jor go su Ka mi ni su i Va si li su Mi ha li a ko su {to su pre po zna li zna ~aj @eq ka i Du de i od lu ~i li da im da ju pri zna we po ~a snih gra |a ni na - is ta kao je La za re vi}. Po zna ti no vi nar Zvo ni mir [i mu nec, autor spe ci jal nog fil ma o srp skim spor ti sti ma u Gr~ koj, ko ji je pri ka zan za vre me ma ni fe sta ci je do dao je da su srp ski i gr~ ki spor ti sti u raz vo ju pri ja teq stva u~i ni li 10 pu ta vi {e od po li ti ~a ra. - Ka da su Sr bi i Gr ci za jed no, on da je sa mo ne bo gra ni ca, po seb no u ko lek tiv nim spor to vi ma, ko {ar ci, fud ba lu, va ter po lu - re kao je [i mu nec. Na zva ni~ noj kon fe ren ci ji za me di je pri su stvo va li su i @ar ko Pa spaq, De jan To ma {e vi}, Mi lan To mi}, Ili ja Ivi}, Pre drag \or |e vi}, Sa va Gro zda no vi},Zo ran Ga ji} i Dra gan [a ko ta, a na ce re mo ni ji su bi li oni ko ji su osta vi li du bok trag u Gr~ koj po put De ja na Bo di ro ge, Iva na Miq ko vi }a, Dar ka Ko va ~e vi }a, Mar ka Pan te li }a, De ja na Br |o vi }a, Bra ni sla va Pre le vi }a, tre ne ra Bo `i da ra Maq ko vi }a, Vla de \u ro vi }a, Ni ko le Sta me ni }a i Du {a na Ba je vi }a. Na rav no, ni je iz o stao na za bav ni pro gram, sve u skla du tra di ci je i pri ja teq stva srp skog i gr~ kog na ro da, a na stu pi li su zva ni~ no naj bo qi tru ba~ na sve tu De jan Pe tro vi} i we gov Big Bend.

DRU GI SU PERKUP SR BI JE

Zve zda od bra ni la tro fej Cr ve na zve zda - Voj vo di na NS se me 3:0 (25:16, 25:22, 25:20) BE O GRAD: Ha la SC tom. Voj vo di na je ku bu ri la sa pri „[u mi ce”, gle da la ca je mom, ali se po e ni ma iz blo ka ne 400, su di je: Gra din ski i ka ko odr à va la u igri. Mi haj lo ]uk (obo ji ca Be o grad). Stan ko vi} i Mi li jan Mr dak bi li CR VE NA ZVE ZDA: Oko li} 8, su pr ve dve na pa da~ ke op ci je go Pe ri}, Sto i lo vi} 7, G. Mi tro vi}, sti ju, ali je zbog ote à nog pri je Ko pri vi ca 7, Mi lu ti no vi}, Ja ko ma bi la i ote à na or ga ni za ci ja vqe vi} 7, Mi ti} 3, Pet ko vi} 10, na pa da i Zve zda je sre di nom se ta ]e li} 6, Bu cu qe vi} 1, Bu qi} (l). do {la do ve li kih 16:10. Do mi ni VOJ VO DI NA NS SE ME: û bri lo 2, Mar ti no vi} 6, ^. Stan ko vi}, Ro qi} 4, Ve se li no vi}, Vr ban, @i va no vi}, Br za ko vi}, Bo {ko ~e vi}, Mr dak 10, M. Stan ko vi} 17, Ka pur (l). Od boj ka {i Cr ve ne zve zde osvo ji li su Su per kup Sr bi je. Ak tu el ni {am pion je bio bo qi od ak tu el nog osvo ja ~a Ku pa mak si mal nim re zul ta tom i osvo jio po dru gi put ovaj tro fej. No vo sa |a - Od boj ka {i Crvene zve zde s tro fe jom ni su u du e lu bi li u pot ~i we noj po zi ci ji to kom ~i ta ra la je Zve zda u svim seg men ti ma vog su sre ta, sla bi je ser vi ra li, igre u pr vom se tu i go to vo ru tin sla bi je pri ma li ser vis i vi {e ski, bez gre {ke u na pa du, po ve la u gre {i li {to je be o grad skoj eki pi me ~u Su per ku pa. mak si mal no olak {a lo po sao. Voj vo di na je u dru gom se tu ima Ipak, s ob zi rom na to da je ovo la sna ge da pa ri ra pro tiv ni ku do pred se zon ska zva ni~ na pre mi je ra re zul ta ta 4:4 a za tim je Zve zda po obe ju eki pa o~e ki va la se ve }a bor be gla na 9:5. Ipak, po sle ser vi ra ba na te re nu [u mi ca. wa Ne ma we û bri la No vo sa |a ni Ve} od star ta su sre ta be o grad su uhva ti li pri kqu ~ak (9:8) a od ski cr ve no-be li ko ri sti li su svo li~ no je na mre ì igrao Bo ris je naj ja ~e oru` je - ser vis i od mah Mar ti no vi}. Opu sti la se Voj vo pre u ze li kon tro lu nad re zul ta di na, po ~e la ja ~e da ser vi ra i ta -

ko je odr à va la egal do dru gog teh ni~ kog tajm-auta. Mr dak je u na pa du bio pre op te re }en lop ta ma {to je br zo uvi de la Cr ve na zve zda i po e ni ma iz blo ka po no vo do {la do si gur nog vo| stva (19:16). Po red so lid ne igre Be o gra |a na, no vo sad ski cr ve no-be li mo gli su da za kom pli ku ju za vr {ni cu se ta ali su sve pri li ke u kon tra na pa di ma osta le ne is ko ri {}e ne pa je do ma }in do {ao do ve li ke pred no sti. Uvi dev {i da ne ma {ta da iz gu bi Voj vo di na je kre nu la na sve ili ni {ta na star tu tre }eg se ta. Po ~e lo je vo| stvom go sti ju 4:1 ko je su dr à li do 8:5, a ta da je do ma }i tre ner za me nio teh ni ~a re. Kod re zul ta ta 12:8 za Voj vo di nu Cr ve na zve zda je mak si mal no pri ti sla, pre sve ga ser vi som i ak tiv nim blo kom, i ra pid no se pri bli à va la. Po sle ne ko li ko do brih po te za Du {a na Pet ko vi }a Zve zda je sti gla do vo| stva (14:13) a za tim pre u ze la kon tro lu i do mak si mal ne po be de sti gla po sle od li~ ne igre u od bra ni i vi so kim pro cen tom ko ri {}e wa kon tra na pa da. Voj vo di na, sa dru ge stra ne, ni {ta ni je ~i ni la da bi za u sta vi la na le te Be o gra |a na, pro koc ka la je vo| stvo i pr vi ovo se zon ski troj fej u srp skoj od boj ci ostao u Be o gra du. M. Ri sti}

Ve teran Go ran \u ro vi} u ak ci ji

li su da na sce nu stu pa je dan no vi ta las pre po zna tqi vog i ne pre su {nog iz vo ra cr ve na~ ke ru ko met ne {ko le i da se u we mu ob li ku ju bu du }i klup ski i re pre zen ta tiv ni sto è ri. U ta kvom sve tlu pred sta vi li su se i pro tiv Na pret ka. [to to ni su i re zul ta tom po tvr di li re al no tre ba uva ì ti i iste am bi ci je do ma }i na, ~i je je is ku stvo, uz po dr {ku na vi ja ~a, pre te glo na ta su ko ji je zna ~io wi no vu za slu è nu po be du. - I po red po ra za ni ma lo ni je otu pqe na na {a mo ti vi sa nost i uve re we da smo na do brom pu tu po tup ne sta bi li za ci je i mno go iz ve sni je uspe {no sti u da qem to ku pr ven stva - na gla {a va tre ner Igor De sni ca, ko ji je, na op {te za do voq stvo, ma ni rom is ku snog stra te ga i pe da go ga us po sta vio i naj ta na ni je ni ti ko je po ve zu ju sve re la ci je me |u igra ~i ma, bi lo da se ra di o go di na ma, kon ku ren ci ji ili tak ti ci. Ve ~e ras je no va pri li ka da se to i po tvr di. Pro tiv be o grad skih mle ka xi ja na vi ja ~i o~e ku ju

Su per li ga (m) Vr bas Kar neks - Ru dar (18) Za je ~ar - Ju go vi} Uni met (18.30) Cr ven ka Ja fa - PKB (18) Ko lu ba ra - Na pre dak (19.30) Rad ni~ ki - @e le zni ~ar 1949 (19) Voj vo di na - Me ta lo pla sti ka (su tra u 18, TV) Par ti zan - C. zve zda 10. ok to bra (17.30) 1. Voj vo di na 2. M-pla sti ka 3. Par ti zan 4. Rad ni~ ki 5. PKB 6. Za je ~ar 7. Ko lu ba ra 8. Cr ven ka 9. Ru dar 10. Vr bas 11. Na pre dak 12. Ju go vi} 13. C. zve zda 14. @e le zni ~ar

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 2 2 3

3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 3

88:69 86:70 96:85 82:78 84:83 91:92 91:85 74:76 80:83 70:78 75:85 48:51 50:61 77:96

6 6 6 4 4 4 2 2 2 2 2 0 0 0

je sa da naj va `ni je da se ukwi `e dva no va bo da i ve ru jem da }e to ve ~e ras si gur no bi ti - op ti mi sta je mla di Ivi} Su sret po ~i we u 18 ~a so va. T. Jo vo vi}

PR VA LI GA – TRE ]E KO LO

[am pion u No vom Sa du Tak mi ~e we u Pr voj rva~ k oj li g i na s ta vqa se me ~e vi ma tre }eg ko la. Dva su sre ta pri v la ~ e po s eb n u pa ` wu, u Sen ti }e isto i me ni klub do ~e ka ti kom {i je iz Ka wi `e, dok }e u No vom Sa du go sto va ti ak tu el ni {am pion Pro le ter. No vo sa |a ni su u pr va dva ko la ostva ri li po lo vi ~an u~i nak, po ra `e ni su od fa vo ri zo va nih Su bo ti ~a na, dok su u Be o gra du po be di li Cr ve nu zve zdu. Ka ko re ~e u~i teq No vo sa |a na Alek san dar Jo van ~e vi}, u~i nak u pr va dva ko la ocr ta va i am bi ci je ovog ko lek ti va. - Ove go di ne ne ma mo naj vi {e am bi ci je, {to zbog oprav da nih, {to zbog neo prav da nih raz lo ga. U tak mi ~e we smo u{li sa pri li~ no pod mla |e nim sa sta vom. Na{ osnov ni za da tak je da sa ~u va mo elit ni sta tus, kao i da pro ba mo vi {e ju ni o ra i ka de ta iz na {eg po go na - re kao je Jo van ~e vi}. Da nas u 16 ~a so va u ve li koj sa li Spen sa No vi Sad do ~e ku -

Pro gram Da nas - NO VI SAD: No vi Sad Pro le ter (16), ZRE WA NIN: Par ti zan (To ma {e vac) - Rad ni~ ki (20), BE O GRAD: Par ti zan - Cr ve na zve zda (18), SEN TA: Sen ta – Po ti sje (19), SU BO TI CA: Spar tak - Rad ni~ ki (Som bor) od go |e no. 1. Pro le ter 2. Par ti zan (B) 3. Spar tak 4. No vi Sad 5. Sen ta 6. Po ti sje 7. Rad ni~ ki (K) 8. C. zve zda 9. Rad ni~ ki (S) 10. Par ti zan (T)

2 2 2 2 2 2 2 2 1 1

2 2 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 11:1 0 11:3 1 9:5 1 5:7 1 5:9 1 4:10 1 4:10 2 6:8 1 3:4 1 3:4

6 6 4 4 4 4 4 2 1 1

je ak tu el nog {am pi o na Pro le te ra. - Me~ sa Pro le te rom ni je u na {em fo ku su ove se zo ne, po {to su Zre wa nin ci mno go kva li tet ni ji od nas i ima ju naj vi {e am bi ci je. Na stru wa ~u }e mo iz ve sti ne ko li ko no vaj li ja, da vi di mo {ta mo gu tre nut no da pru `e - ka `e Alek san dar Jo van ~e vi}. J. Ga li}

kultura

dnevnik

subota6.oktobar2012.

„ГЕРУСИЈА” ДАНАС У ЦК13 У НОВОМ САДУ ОТВАРА ЦИКЛУС „УВОД У РАДИКАЛНЕ ТЕОРИЈЕ”

Филозофија промене друштва Директно се укључујући у тренутну најврућу јавну „диску(р)сију“ – право једне мањинске групе на своју „параду поноса“ – Клуб студената филозофије „Герусија“ отпочеће најновији циклус акција назван „Увод у радикалне теорије“. У ЦК 13, у Новом Саду, данас у 13 сати Душан Маљковић ће одржати предавање насловљено „Маркиз де Сад, хомосексуалност и аргумент о (не)природности: критика ‘геј покрета’ посредством натуралистичке мисли 18. века“. Није само хомосексуалност горућа тема савременог друштва, па ће и „Герусија“ у наступајућем циклусу бавити се све самом ексклузивом, постколонијализмом, нематеријалним радом, новом теоријом вредности, марксизмом у 21. веку, теоријом одбијања рада... И то за филозофију на неуобичајено практичан, конректан начин, откуд се и дошло до концепта „Увода у радикалне теорије“ као веома важног политичког чина. - То значи да видимо важну улогу теорије у еманципаторским борбама! Теорија нас не занима као пука рефлексија или херменеутика, не желимо само да критикујемо или разумемо стварност, него желимо да је мењамо – кажу у „Герусији“, не желећи да се потписују именом, него само као колектив, и то онај који је одавно прерастао студентску организацију, али због формалности још

увек носи такав назив. - Имамо часопис „Ствар“ – већ два броја, а трећи је у припреми и врло брзо ће бити одштампан. Наш нови сајт је gerusija.comuv.com, на коме могу да се виде све публикације, најаве, манифест... „Герусија“ је сада дефинисана као левичарска организација. Њен најновији пројекат је подржала „Роса Луксембург штифтунг“, што у „Герусији“ тумаче чињеницом да алтернатива „левица-десница“ није лажна алтернатива, него битно позиционирање у теоријско-практичком пољу. - „Увод у радикалне теорије“ је замишљен као пројекат којим се популаризује теорија, али наравно не било која, него радикална теорија. Неке теорије којима ћемо се бавити су јасно препознатљиве као радикалне, а неке, пак, можда и нису, али је задатак да се покаже како и у тим теоријама треба мислити нешто што би било важно за борбу – кажу Герусијанци и Герусијанке, како себе називају чланови „Герусије“. - Сва предавања ће се одржавати суботом од раног поподнева, а предавачи долазе, осим из Новог Сада и Београда, и из Будимпеште, Љубљане, Загреба, Торина, Лозане, Регенсбурга... Занимљиво је да су међу предавачима и нека етаблирана имена, имена из академског поља, али и студенти, активисти и теоретичари који нису познати – што значи да нам није

била битна уобичајена хијерархија положаја и титула, нити то да је доводимо у питање. Позвани су људи који се баве тим теоријама и њихов задатак је да покушају да представе основе те теорије, теоретичара или конкретних проблема, на што приступачнији начин широј публици, као и да покушају да истакну моменте који су радикални. У „Герусији“ су замислили да се после неких предавања прикажу филмови (документарци, интервјуи или играни филмови) о ономе о чему је било говора, а сви ће имати титлове на српском или хрватском, како би се избегло помало елитистичко подразумевање да данас сви знају енглески, француски, немачки или италијански. У данашњем програму у ЦК 13, у 16 сати наступиће Срећко Хорват, који ће говорити на тему „Језик и завођење: зашто је Барт још увијек радикалан?“, а у 18 сати ће уследити промоција зборника „Криза, одговори, левица“ о којем ће као о прилозима за критички дискурс говорити Милош Баковић Јаџић и Душан Маљковић. Тиме ће „Герусија“ започети пут ка циљу на којем је стварање јаке теоријско-политичке платформе у Новом Саду, рад на теоријско-политичкој едукацији, популаризовање радикалне теорије - рад на структуралним условима промене друштва. И. Бурић

ВЕЧЕРАС И 8. ОКТОБРА У ОПЕРИ „МИЛЕВА” НА СЦЕНИ СНП-a

Гостују грузијски сопран и румунски баритон У вечерашњој представи опере „Милева“ и 8. октобра на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, гостоваће Викторија Маркарјан (сопран, Грузија) у улози Милеве, и Дан Попеску (бас, Румунија) у улози Ерата. Они ће такође певати и 12. октобра у извођењу „Милеве“ на оперском фестивалу „Армел“ у Сегедину. Праизведба опере „Милева“ (по мотивима из живота Милеве Марић Ајнштајн) новосадске композиторке Александре Вребалов, на либрето Виде Огњеновић, с великим успехом је одржана 21. октобра 2011. у Новом Саду и 25. октобра на Бемусу у Београду. Оперу диригује Александар Којић, редитељ и сценограф је Озрен Прохић, гост из Загреба, а костимограф је Јасна Бадњаревић. У осталим улогама су: Виолета Срећковић (Милева, сениор), Владимир Андрић (Алберт), Јелена Кончар (Зорка), Миљенко Ђуран (Професор Вебер), Бранислав Јатић (Господин Марић), Марина Павловић Бараћ (Госпођа Марић), Саша Штулић (Бесо), Верица Пејић (Милана), Маја Мијатовић (Ружица), Бранислав Цвијић (Гросман), Игор Ксионжик (Мориц), Горан Крнета (Конрад), Лаура Павловић (Хелена), и Славољуб Коцић (Поштар). Учествују оркестар и хор Опере СНП-а. Викторија Маркарјан је дипломирала и завршила мастер студије на Државном конзерваторијуму у Тбилисију. Након тога, радила је у Оперском центру Галине Вишњевске у Москви. Добила је највише признање („tres bien“) на аудицији у УПФМЦ, Највеће признање 2010. и Почасно признање 2011.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Смешно је, а боли Карло Голдони, Слуга двају господара, режија Борис Лијешевић, Град театар Будва/ Српско народно позориште/ Народно позориште „Тоша Јовановић” Зрењанин Ево, коначно, лепе комедије у Српском народном позоришту, која нас враћа у још лепше време лаке забаве и разбибриге, са покојом оштром нотом, чисто да се човек не зајапури, смех да му не приседне. Дакако, чим је старо и прошло, лепше је него ново и трпно, али шта је друго позориште?! Ако се за Бориса Лијешевића баш и не може рећи да је реформисао комедију, подигао је на виши ниво, баш као што је то у време ренесансног импровизаторског театра, венецијанске комедије дел арте, својим најпознатијим делом „Слуга двају господара“ учинио Карло Голдони, онда се слободно може рећи да је он комедију вратио тамо где јој је у великој мери и место – на ползу публике. А да се при томе, опет, није поводио ниским страстима и ударцима. Радња исувише комплексна да би се могла укратко препричати, препуна перипетија и интриге, у основним цртама је заправо јако једноставна – Труфалдино (Милован Филиповић) је Харлекин, унапређен у смислу да има више људских обриса – гладан је, а не само витичаст и заљубљен. Превртљив је, али и то му се опрашта, јер је људски, криза

је. Његови господари Беатриче (Сања Ристић Крајнов) и Флориндо (Југослав Крајнов) - уграбио је прилику да служи два, јер ни од једног није могао да се задовољи - стандардно за жанр, прикривају идентитет, али нису грешни. Сем што понекад не одолевају да ћушну слугу, што је за господаре, опет, сасвим људски. А стари лисци, родитељи од којих и овде и сада некако све зависи – Панталоне (Бранимир Брстина) и Ломбарди (Драгомир Пешић) – би да се реше, пардон, да венчају своје младе, Розауру (Вишња Обрадовић) и Силвија (Иван Ђорђевић) који сем љубављу, ничим паметним немају да се похвале. Кад се зна да је у сваком послу, па и љубавном, корист често преча од емоција, ето интереса и за праву заврзламу, успешно запетљану и распетљану од стране редитеља и чак две групе глумаца – зрењанинског и новосадског позоришта. Каламбур који код срца чува критику тираније родитеља, светлости дуката, поруку да је жена жени највеће мушко. Много више вербалног од физичког има представа, баш као што је и Голдони више тежио Молијеру, него улици. Назнаке старине, у динамици, држању, нападном гестикулира-

њу и мими, узете су с мером и у игри су раме уз раме са модерним позориштем – ироничним октлоном спрам задате теме, па се све време глумци таман помало спрдају на сцени. Солидна, топла, људска је и режија. Врлодобра, што је права реткост – уједначена игра свих глумаца. Али, представа има и своје мале мане или упуте: дикција - и поред могућег оправдања да је свет Венеције, као и данашњи, шаролик, ружно звуче војвођански локализми; Смералдина (Сања Радишић) – можда блесава, ипак, исувише је лепа, да би одговарала лику слушкиње коју нико неће док се у њу не загледа такмац Труфалдино. На крају можда и најважнији, свакако најдирљивији знак и значење, јесу сценографија од палета (Горчин Стојановић) и пачворк костимографија (Марина Сремац). Ове две, наизглед и већ дуго, силом прилика, споредне уметничке целине, дају представи додатно достојанство у свеопштем сиромаштву, које и кад је духовно - материјалног је облика. А у позоришној уметности оно се са поносом носи. Игор Бурић Фото: Б. Лучић

У СИНАГОГИ 2. НОВЕМБРА

Концерт Арсена и Матије Дедића

На репертоару има улоге у операма: „Чаробна фрула“ (Прва дама), „Риголето“ (Ђилда), „Севиљски берберин“ (Розина), „Тајни брак“ (Каролина), „Фигарова женидба“ (Барборина), и „Јоланта“ (Бригита) и др. Дан Попеску је своје рано музичко образовање почео учећи виолину. Дипломирао је на Националном музичком факултету у Букурешту. Професионални деби остварио је 2001. улогом Колина у Пучинијевим „Боемима“, у Опери Брашов у Румунији. Победник је међународног такмичења оперских солиста „Хариклеа Даркле“ у Браили 1997. и конкурса „Јонел Перлеа“ у Слобозији 2001. Солиста је Опере Брашов од 2001, а тај ангажман му је донео међународна гостовања и турнеје широм Европе (Немачка, Аустрија, Швајцарска, Италија и Шпанија). Н. Пејчић

Концертна агенција Мy Wаy из Београда у сарадњи са Музичком омладином Новог Сада, најављују концерт легендарног шансоњера Арсена и његовог сина џез пијанисте Матије Дедића 2. новембра у Синагоги. - Љубитељи Арсенове кантауторске музике највише га памте по романтичним песмама: „Oно све што знаш о мени“, „О, младости“, „Загрли ме“... Основно занимање му је увек била музика, али у споју с поезијом дошао је до сопственог кантауторског израза, који је постао за њега карактеристичан – подсећају у Музичкој омладини Новог Сада. - Миљеник је публике још од фестивала „Београдско пролеће“ 1967. године и култног филма „Вишња на Ташмајдану“ (1968). Као кантаутор, аранжер, диригент, аутор филмске музике Ар-

сен је оставио неизбрисив траг у музици током своје каријере дуге пет деценија. У последње време Арсен Дедић наступа са својим сином Ма-

тијом, прослављеним музичарем. Говорећи о сарадњи с Матијом, Арсен истиче да ретко када „залазе један другоме у рад“, већ само понекад, ако им се учини да су створили нешто изузетно. Матија Дедић, награђивани џез пијаниста и композитор, недавно је објавио заједнички албум са Зораном Предином, под називом „Трагови у сјети“. Финалиста је Џез фестивала у Монтреју 2002. Улазнице за овај концерт се продају од понедељка 8. октобра у: Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/3, тел.021/452-344) радним данима од 8 до 13 часова, као и два сата пред почетак концерта на улазу у Синагогу. Могућа је и онлајн продаја и резервација улазница и преко сајта www.muzickaomladina.org. Цене карата су 2.000 и 1.800 динара. Н. П-ј.

NA[ IZBOR

Kwiga

Akteri

Pisac: Mirko Demi} Izdava~: Agora, 2012. (Zrewanin)

Po(v)ratni~ki rekvijem

Citat U svom vi {e go di {wem po tu ca wu po Su sjed sta nu iz o- {trio sam sluh za sva ku hu ma ni tar nu po mo}, dre `de }i pred zgra da ma Cr ve nog kr sta i sli~ nih usta no va i ta mo sti ~u }i van red nu spo sob nost da me |u pr vi ma „na wu {im“ gde se i {ta de li, ko me se po ma `e i {ta tre ba pod u- ze ti da se do po mo }i do |e. Ova kvoj se „spo sob no sti“ iz ve {ti la ve }i na iz be gli ca, ma gde bi li i oda kle do la zi li.

Sadr`aj

Re~ kritike

Svo je vr sni „et no“ ro man sa ju na ci ma ko ji na se qa va ju gor {ta~ ku, opu sto {e nu Ba ba ni ju. De mi} sli ka opo ru i ne sre} nu ge ri ja trij sku ba ba nij sku ra ju kri vu sa mo za to {to su tu ro |e ni a, isto vre me no, kroz sud bi ne ovih iz be gli ca-po vrat ni ka pre la ma i wi ho vo stra da we u ne tom okon ~a nom ra tu „Kom {i li ja na ca“ i „Su sjed sta na ca“.

Ret ki sta nov ni ci na sta we ni u kra ji ni bo la i ~e me ra, iz gu bqe nih iden ti te ta a bez na de u po tra zi na no vim, svo je vr sna su „bra }a“ mr tvih se ni iz ~u ve nog ro ma na „Pe d ro Pa r a m o“ Hu a n a Rul f a; je d i n o {to, iz gle da, ni ko sta nov ni ci ma Svra~ jeg Za kut ka ni je sa op {tio da su ve} mr tvi. Pra te }i naj bo qu tra di ci ju srp ske re a li sti~ ke pri po ved ne pro ze, autor je ro man „ukra sio“, i isto vre me no po sta vio nu `nu dis tan cu, broj nim kwi `ev nim alu zi ja ma ko je po ma `u da bo qe shva ti mo kom pli ko va nost i tra u me srp sko hr vat skih, iz v i n i t e, kom { i l i j a n a c o s u s jed stan skih od no sa. \or|e Pisarev

svet

subota6.oktobar2012.

PRED IZ BOR NA OFAN ZI VA AK TU EL NOG PRED SED NI KA SAD

UKRATKO

dnevnik PR VE OCE NE PRED SED NI KA GE NE RAL NE SKUP [TI NE

Oba ma: Rom ni je ne is kren Je re mi}: Uspe {na

Pucwava u hotelu TEL AVIV: Policija je u razmeni vatre ubila ameri~kog turistu koji je prethodno u pucwavi ubio jednu osobu u izraelskom letovali{tu Ejlat na Crvenom moru, javile su agencije. Napada~ je ukrao oru`je od ~uvara u Hotelu „Leonardo” kojim je usmrtio jednog od zaposlenih u hotelu. Gosti koji su obedovali u trpezariji hotela rekli su da su iznenada ~uli pucwavu. Uzbrzo nakon toga mnogobrojni policajci su stigli na popri{te doga|aja i krenuli u potragu za napada~em. Izraelski radio je javio da je napada~ ameri~ki turista koji je radio u hotelskoj kuhiwi. On se, navodno, posva|ao sa ostalim zaposlenima, a ~uvar je poku{ao da prekine sva|u i tu~u oteo mu je pi{toq i po~eo da puca.

Film o Bin La de nu LOS AN \E LES: Film o ubistvu Osame bin Ladena bi}e premijerno prikazan na kanalu Ne{enel xiografik 4. novembra, dva dana pred odr`avawe predsedni~kih izbora u SAD. Film „Seal Te am Six: The Raid on Osama bin Laden” (Specijalna ameri~ka mornari~ka jedinica Foke: napad na Osa-

Insert iz filma

mu bin La de na) re `i rao je Xon Sto kvel, u pro duk ci ji kompanije Vajn{tajn i Volta` pik~ers, saop{tio je kanal, prenela je agencija AP. Vajn {taj nov ko pred sed nik Harvi Vajn{tajn je istaknut u prikupqawu novca za kampawu ame ri~ kog pred sed ni ka Baraka Obame. Ne{enel xiografik je, kako je naglasio predsednik tog kanala Hauard Ovens, odabrao 4. novembar za premijeru filma o Bin Ladenovoj likvidaciji da bi se pomogla promocija po~etka jesewe sezone na kanalu. Ovens je naveo da kanal nije politi~ki, te da je uzeo u obzir Vajn {taj no vu `e qu da film bude prikazan pre konkurentskog filma o lovu ameri~kih mornari~kih specijalaca, foka, na lidera Al kaide Osamu bin Ladena.

DEN VER: Ameri~ki predsednik Barak Obama krenuo je u politi~ku ofanzivu, dan nakon {to je prema op{toj oceni izgubio u TV duelu sa protivkandidatom Mitom Romnijem. Obama je tokom predizbornog skupa u Denveru zatra`io „istinu od pravog Mita Romnija”. „Ako `eli{ da bude{ predsednik duguje{ istinu ameri~kom narodu”, rekao je Obama pred 12.000 pristalica i dodao da Romni sino} nije iskreno govorio o svojoj poreskoj politici. „Pravi Romni je posledwih godinu dana {irom zemqe obe}avao da }e bogatima smawiti

Barak Obama

poreze za pet triliona dolara. Onaj koji je sino} bio u debati ka`e da ne zna ni{ta o tome”, bio je o{tar Obama.

Aktuelni predsednik je kao neiskrenost u istupu Romnija naveo i wegove stavove o {kolstvu. „Romni je rekao da voli nastavnike, a ranije je govorio da nam ne treba ovoliki broj profesora”, kazao je Obama. Prema istra`ivawu Rojtersa i Ipsosa, Romni je dobrim nastupom na debati dobio poene u bira~kom telu. Tako sada 51 odsto ispitanika ima pozitivno mi{qewe o wemu, {to je prvi put da je dobio ve}insko pozitivno mi{qewe od po~etka kampawe. Obamu i daqe pozitivno vidi 56 odsto bira~a.

NA SIRIJSKO-TURSKOJ GRANICI MIRNO

Erdogan: Turska ne èli rat ANKARA, BEJRUT: Na sirijsko-turskoj granici, na kojoj je prethodnih dana do{lo do me|usobnog granatirawa ju~e je mirno, saop{tila je sirijska Opservatorija za qudska prava. „Ni{ta se ne de{ava na granici sada”, izjavio je direktor Opservatorije Rami Abdel Rahman agenciji AFP. Sirijske granate pale su pre dva dana na tursku teritoriju i tom prilikom poginulo je petoro civila, ukqu~uju}i troje dece, a u napadu Turske koji je posle usledio na sirijsku teritoriju nekoliko sirijskih vojnika je izgubilo ìvot. Sirijski aktivisti saop{tili su da vladini avioni bombarduju centralni grad Homs, jedno od àri{ta 18-mese~ne pobune protiv sirijskog predsednika Ba{ara el Asada, prenela je agencija AP. Asadovi vojnici napali su deo grada, Kaldiju, tenkovima, minobaca~ima i avionima, a ju~era{wi napadi su najè{}i u posledwih pet meseci. Izve{taja o `rtvama, zasad, nema. Turski premijer Rexep Tajip Erdogan rekao je da Turska ne èli rat, ali i da niko ne treba da stavqa na probu odlu~nost turske

de ba ta u UN

WU JORK: Glavna debata Genenizma izme|u Grupe 20 najrazvijeralne skup{tine UN pokazala je nijih ekonomija i ostatka sveta. da UN mogu da imaju glavnu ulogu u „Ukoliko budemo uspe{ni, prupromovisawu mira i razvoja u sveì}emo Generalnoj skup{tini notu, ocenio je Vuk Jeremi}. Predvi uticaj i novi smisao”, kazao je sednik Generalne skup{tine UN je biv{i ministar spoqnih poslova to rekao u intervjuu agenciji SinSrbije. hua, prvom koji je dao nekom stranom mediju od stupawa na du`nost 18. septembra. „Mislim da je debata bila uspe{na”, rekao je Jeremi}, podsetiv{i da je u~estvovalo vi{e od 100 {efova dràva ili vlada. S tom ocenom se slaù i visoke diplomate raznih zemaqa, koji su, kako je navela kineska agencija, ocenili da je novi predsednik GS UN „vodio generalnu debatu na profesionalan na~in i da Jeremi}ev uspe{an nastup ozna~ava odli~an po~etak nove sednice GS UN”, koVuk Jeremi} ja }e trajati do septembra 2013. godine. Ve}ina predstavnika Jeremi} je tako|e ocenio da je 193 ~lanice UN izrazila je uvereodrìvi razvoj od kqu~nog zna~aja we da }e Jeremi}, sa svojim sposobza prevenciju sukoba {irom sveta. nostima i iskustvom, uspe{no obaUN su, prema wegovim re~ima, jevqati du`nost predsednika GS dina zaista univerzalna organizaUN. Jeremi} je najavio da }e, tocija u svetu, a Kina predstavqa jekom predsedavawa, u~initi sve kadan od wenih stubova. ko bi revitalizovao skup{tinu, Kina je „jedan od najva`nijih akkoja je, kako je istakao, najrepretera u svetu i mislim da je za mene zentativniji organ UN. veoma va`no da u potpunosti shvaOn je rekao da je ve} predloìo tim kineski pogled na svet”, kazao formirawe konsultativnog mehaje Jeremi}, prenela je Sinhua.

IRAK

Dva bom ba {ka na pa da Turski vojnici u pripravnosti

vlade da za{titi svoju teritoriju. Erdogan je istakao da je „`eqa wegove zemqe mir, bezbednost i stabilnost u regionu”. „Nikada nam ne bi palo na pamet da zapo~nemo rat”, rekao je preksino} Erdogan na konferenciji za novinare, posle sastanka s prvim zamenikom iranskog predsednika Alijem Rizom Rahimijem. „Republika Turska je dr`ava sposobna da brani svoje gra|ane i svoje granice. Ne bi trebalo da iko stavqa na probu na{u odlu~nost po tom pitawu”, nagla-

Osu da si rij skog gra na ti ra wa u UN WU JORK: Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio saop{tewe u kojem se „najstroè” osu|uje sirijsko granatirawe turskog grada Ak~akala. SAD, zemqe Zapada i Turska èlele su vrlo o{tar tekst saop{tewa, dok je blaì tekst gurala Rusija, najva`niji saveznik Sirije. Ove razlike su prevazi|ene posle gotovo celodnevnih pregovora. U saop{tewu, koje je dobilo podr{ku svih 15 ~lanova, najmo}nije telo UN je ocenilo da incident sa Ak~akalama „potcrtava ozbiqan uticaj koji kriza u Siriji ima na bezbednost svojih suseda i na regionalni mir i stabilnost”. ^lanice Saveta bezbednosti izrazile su sau~e{}e porodicama `rtava kao i vladi i narodu Turske. One su tako|e pozvale momentalan prekid takvih kr{ewa me|unarodnog prava i pozvale vladu Sirije „da potpuno po{tuje suverenitet i teritorijalni integritet svojih sudija”.

sio je turski premijer. Erdogan je podsetio i na ranije povrede teritorijalnog integriteta Turske sa sirijske strane, prenele su agencije. „Ovo nije prvi put da Sirija granatira na{u zemqu. Pre ovoga, ve} sedam puta su se dogodili sli~ni slu~ajevi”, rekao je Erdogan. On je kazao da se doga|aj u Ak~kaleu nikako ne moè da protuma~i kao obi~an slu~aj u kojem su uticaji sukoba u jednoj zemqi pre{li granice druge. „âk i danas, ga|ani su distrikti Hataj i Altonozu. Jedanput to moè da bude slu~ajno... ali ne i ako se to dogodi osam puta”, istakao je Erdogan. Sirijske granate pogodile su ju~e turski grad Ak~akale, usmrtiv{i petoro civila, me|u kojima majku i troje dece, nakon ~ega je Turska odmah uzvratila napad. Turski parlament odobrio je danas vojne operacije u susednoj Siriji a zvani~nici {irom sveta osu|uju ju~era{we sirijske napade u kojima su poginuli turski civili i pozivaju na uzdrànost kako bi se spre~ila eskalacija sukoba.

BAG DAD: Ira~ke vlasti su saop{tile da je u dva bomba{ka napada u blizini jedne {iitske xamije u Bagdadu ju~e je ubijeno pet qudi. Policija je navela da su bombe aktivirane u blizini xamije al-Sadrein i obli`weg policijskoj kontrolnog punkta u podne, po zavr{etku molitve, u jugoisto~nom delu prestonice, javio je AP. Pored pet ubijenih, najmawe 26 vernika je povre|eno. U me|uvremenu, ekstremisti~ka grupa Islamska dr`ava Irak oglasila se na vebsajtu tvrdwom da je izvela talas napada u kojem je poginulo 33 qudi. U Iraku je nasiqe smaweno posledwih godina, me|utim ekstremisti i daqe izvode smrtonosne napade, {irom zemqe.

Obe sio se biv {i gr~ ki mi ni star ATI NA: Biv{i gr~ki zamenik ministra unutra{wih poslova, Leonidas Canis prona|en je obe{en, nakon pisawa medija da je on pod istragom zbog utaje poreza. Canis, advokat po zanimawu, koji je pre deset godina bio zamenik ministra unutra{wih poslova, prona|en je mrtav u svom domu u gradu Volosu u centralnoj Gr~koj, prenela je agencija AFP. Gr~ki ministar finansija Janis Sturnaras je pro{log meseca izjavio da vlasti istra`uju vi{e od 30 slu~ajeva u vezi sa imovinom i poreskim

obavezama politi~ara, skup{tinskih odbora i drugih radnika javnog sektora. Ciq istrage je da „otkrije korupciju i izbori se sa wom... na svim nivoima vlasti”, rekao je ministar. [ef gr~kog parlamenta Evangelos Meimarakis privremeno je stupio sa funkcije pro{log meseca, nakon navoda u gr~kim novinama da je on jedan od politi~ara koji se sumwi~e za navodno prawe novca. Meimarakis se vratio na du`nost ju~e, dan nakon {to je saop{teno da nije povezan sa bilo kakvim malverzacijama.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN GE LA MER KEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel poseti}e naredne nedeqe Gr~ku kako bi podr`ala „ve}e” reformske napore vlasti u Atini. „To radimo putem ogromnog doprinosa, paketima pomo}i koji Gr~koj treba da plak{aju da iza|e iz krize”, re~eno je u Berlinu. Gr~ka vlada je odmah reagovala, nazivaju}i ovu posetu „veoma pozitivnim znakom” za bilateralne odnose.

MI HAIL SA KA [VI LI Gruzijski predsedenik Mihail Saka{vili zapo~eo je pregovore o predaji vlasti sa opozicionom koalicijom „Gruzijski san„ koja je pobedila na izborima. O~ekuje se da }e po zavr{etku ovih razgovora lider te koalicije Bidzina Ivani{vili biti imenovan za premijera, dok }e Saka{vili ostati lider Gruzije do kraja svog drugog i posledweg mandata u oktobru 2013. godine.

VLA DI MIR PU TIN Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je ju~e da je NATO u dana{wem vidu „atavizam iz vremena hladnog rata” i zalo`io se za {to skoriju transformaciju tog bloka u politi~ku organizaciju. „Za{to on postoji do danas nejasno je. To (NATO) je u zna~ajnoj meri atavizam iz vremena hladnog rata”, rekao je Putin.

Pet ve{awa za „ubistva zbog ~asti” WU DELHI: Pet ~lanova jedne porodice u Indiji je osu|eno na smrt zbog mu~ewa i brutalnog ubistva mladog para radi takozvanog „ubistva zbog ~asti” pre dve godine. Roditeqi, ujak, ujna i brat 19godi{we devojke A{e, ubijene zajedno sa wenim momkom Joge{om 2010, osu|eni su na smrt ve{awem od strane suda u Delhiju. Joge{, koji je bio taksi voza~, èleo je da oèni A{u, }erku prodavca povr}a, ali je porodica devojke bila protiv tog braka jer je momak pripadao niòj kasti. U Indiji je u posledwe vreme zabeleèno pove}awe broja takvih ubistava, obi~no mladih parova koji se ène van svojih kasta ili protive èqama wihovih ro|aka, pa ih ubijaju kako bi se za{titila, kako se to doìvqava u indijskom dru{tvu, reputacija i ponos porodice. U izve{taju policije se navodi da je mladi par bio vezan, prebijan

Wu Delhi

metalnim cevima i ubijen strujom, objavili su lokalni mediji. „Medicinskim nalazom je utvr|eno da su dvoje mladih umrli zbog termoelektri~nih {okova izazvanih ponovqenim strujnim udari-

ma”, objavio je list „Indijen ekspres”. Javni tu`ilac P. K. Verma je rekao agenciji AFP da je svih pet lica osu|eno na smrt ve{awem jer je bez sumwe dokazano da su mu~ili

i ubili momka i devojku samo zato {to su se voleli i hteli da se uzmu”. Osu|ena porodica moè da se àli na presudu. Pro{le godine Vrhovni sud Indije je objavio da se smrtne presude treba da izri~u onima koji su krivi za „ubistva zbog ~asti”, nazivaju}i to delo varvarskim „kletvom” nacije. U Indiji su dozvoqene smrtne presude samo za najekstremnije zlo~ine. Nema zvani~nih podataka o broju „ubistava zbog ~asti”, ali u jednoj studiji objavqenoj 2010. navodi se da se oko 900 po~ini svake godine u severnim dràvama Harjani, Penxabu i Utar Prade{u. Me|utim, mnogi takvi slu~ajevi nisu ni prijavqeni vlastima jer policija i politi~ari u tim zajednicama okre}u glavu od ne~ega {to se doìvqava kao prihvatqiva forma tradicionalne pravde porodica koje èle da sa~uvaju svoju ~ast.

dnevnik

OGLASi

subota6.oktobar2012.

IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru, {iri centar, CG, moè na duì period. Telefon 064/155-75-10. 61505 IZ DA JEM garsoweru ènskoj osobi, Teodora Pavlovi}a. Telefoni: 063/8910-068, 6412-291. 61650 IZ DA JEM dvori{ni name{ten stan, ulica Tihomira Ostoji}a 22. Telefon 062/826-3522. 61750 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, 60m2, Bulevar oslobo|ewa, kod stadiona â&#x20AC;&#x17E;Vojvodineâ&#x20AC;?. Telefon 062/572-351. 61762 IZ DA JEM name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari od 33m2. Telefon: 064/153-82-89 i 064/244-73-65. 61769

PO TRA @WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo ku}u do 60.000E u Kamenici ukwi`enu. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 61751

PRO DA JEM salonski stan, 3. sprat, 85m2, ulica @elezni~ka, bez posrednika. Hitno. Jo`ef. Telefon 062/615902. 61690

OGLASi l ^iTUQe

subota6.oktobar2012.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. 10. 2012. godine, u 60. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940

LIMAN 3, tri sobe plus trpezarija sa kuhiwom, 2. sprat, 73m2. Bez posrednika. Vlasnik. Telefon 061/269-2066. 61754

PRODAJEM zemqu povr{ine 14.500m2, iza pumpe Minut, prema Beogradu, front do autoputa 198m. Telefon 063/587-698. 61470 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 61703 PRODAJEM plac u Futogu 850m2, struja, voda. Joèf. Telefon 062/615-902. 61691 VILA sajam 396/500, 11 soba, 3 kupatila, 3 garaè, bazen, 350.000E, Tatarsko brdo 320.000E, placevi 10.500E, 6.000E. Telefoni: 021/451472, 063/598463. 61752

POVOQNO prodajem lokal, na Bulevaru kneza Milo{a 19, 18m2, telefon i sanitarni ~vor. Pogodno za kancelariju. Cena 9.100 evra. Telefon 063/587-698. 61471

TRA@IM ozbiqne `ene za prodaju u kancelariji. Telefon 063/514-406. 61628

POMEN

Posledwi pozdrav svom dragom i voqenom ocu

Violeta Stankovi} Lela

Budimiru Vukovi}u

1980 - 1988. Obave{tavam rodbinu i prijateqe da }e se sahrana odr`ati 6. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Rade Polovina

Oàlo{}eni sin Darko. ÎSTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 61392 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 61698 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. îstimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 61702

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Sahrana je danas, 6. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Novom grobqu u Futogu.

61806

Milka Ubiparip 1932 - 1994.

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 63. godini preminuo na{ dragi brat, stric i deda

O`alo{}ena supruga Rada, sin Du{an, }erka Gordana sa porodicom.

61796

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Zdravko Ubiparip 1928 - 2010.

Budimir Vukovi} Sahrana }e se odr`ati 6. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vreme prolazi, tuga ostaje. Dragica, Mirko, Gojko, Sr|an i Dragan.

O`alo{}eni: bra}a Jovan i Du{an sa porodicama.

61785

61807

Posledwi pozdrav

Radi

O`alo{}ena sestra Rada i zet Radomir.

Nada Josimovi} - Dragi{i}

61797

Radi

DVOGODI[WI POMEN

dipl. in`. elektrotehnike

Savi Babi}u

O`alo{}ena sestra Mara sa porodicom.

od kolega iz JP „Srbijagas-a”.

61798

620-P

Posledwi pozdrav dragom zetu

Dragi{a Vlaovi}

Posledwi pozdrav dugogodi{wem kolegi

Draga na{a Dado, pro{le su dve godine otkako si nas zauvek napustila, a mi te jo{ uvek vidimo u nepoznatim prolaznicima, svesni da je to nemogu}e. Ponosni smo {to smo te imali i {to si bila deo na{ih `ivota. Tvoje: sestrice An|elina i Emilija, tetica Goca i te~a Mom~ilo. 61803

Posledwi pozdrav dragom kolegi

1939 - 2010.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61637

Dana, 6. 10. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama, na{ suprug, otac i deda. S po{tovawem i ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe.

Stevanu KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 58595

dnevnik

Budimiru Vukovi}u

od Nane i porodice Bogdanovi}.

61809

Tvoji najmiliji: supruga Dragiwa i k}erke Milana i Mirjana sa porodicama.

Moma sa porodicom.

Budimiru Vukovi}u Kolektiv „Spomen-zbirke Pavla Beqanskog”.

724-P

61805

61801

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Dragom suprugu, ocu i dedi

Posledwi pozdrav majci na{eg kolege

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55333, 022/462-345. 61534

Dragici @ivkovi} PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi u Beogradu, dvanaestogodi{we iskustvo, le~ewe 7 dana. Telefon: 064/240-55-49, 037/490797, deda Rado{. 61689

Stevanu Ko{i}u pravniku

od: sestre Zore, sestri~ine Cice i Seke sa porodicama.

Stevanu Ko{i}u pravniku posledwi pozdrav od: supruge Qubice, sina Sa{e, }erke Jelene sa porodicama.

Zaposleni iz kompanije „Color Press Group”.

Sahrana je danas, 6. 10. 2012. godine, u 14 ~asova, na Gorwekoviqskom grobqu. 722-P

61810

61811

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

na{em

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ mu`, otac, tast i deda

subota6.oktobar2012.

PETOGODI[WI POMEN 9. 10. 2007 - 9. 10. 2012. odr`a}e se danas, 6. 10. 2012. godine, u 12 sati, na grobqu u Veterniku.

\urici Jovi}inu

\urica Jovi}in preminuo u 82. godini posle duge i te{ke bolesti u Parizu, gde }e se obaviti sahrana. O`alo{}ena porodica: supruga Verica, sin Stevica, k}i Silvija, zet Herve i unuci Viktor i Hugo.

od porodica: Stojanovi}, Na| i Nikolajevi}.

61771 61772

POMEN

POMEN Navr{avaju se ~etiri godine od kada je prestalo da kuca srce na{e majke, bake i svekrve

POMEN Navr{ava se 40 dana od smrti na{e voqene

1991 - 2012.

Luka Marin Anice Mari}

@arko Jovi} Braca

Marije ^elebi}

iz Ka}a

Tim povodom se okupqamo na wenom grobu u subotu, 6. 10. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Slobodan, unuci Iva i Marko, snaja Anica i ostala rodbina.

2008 - 2012. Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Zauvek ostaju lepa se}awa i zahvalnost za sve {to je u~inio za nas.

Tvoji: sinovi Dule i Sini{a, unuci Qubomir, Milana, Nikola i Dana i snaja Ana.

Wegovi najmiliji.

61791

61790

2 Posledwi pozdrav dragoj majci, svekrvi, babi i prababi

ro|. u Pakracu 26. 7. 1981. godine Pet bolnih godina je pro{lo, Lukin lik toliko `ivi sa nama i u nama da pravoj istini nije dozvoqeno da ispliva jer toliko je bolna i nestvarna da tone u nevericu i neprihvatawe.

61778

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

Tvoji: sinovac Luka, brat Miodrag, snaha Sla|ana, verenica Jelena, baka Milica, deda Luka, majka Marija i otac Petar. 61783

Milevi Majstorovi}

\urici Mandi}u

ro|. Vuka{inovi} 1929 - 2012. Sahrana je danas, 6. oktobra, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Po~ivaj u miru. Tvoj sin Dragomir, unuci Aleksandar i Vladimir, snaje Marijeta, Brigita i Svetlana i praunuci Aleksandra, Stefan i Marko.

POMEN

Uvek si sa nama, u na{im srcima i mislima.

Navr{ava se pet dugih godina od kako nije vi{e me|u nama

Vole te tvoji: supruga, deca, snaja i unuci.

61794

61756

^ETVOROGODI[WI POMEN

Kosta Ivo{ev

Mladen Sofiq 12. 5. 1962 - 5. 10. 2011.

Mile Kova~evi} 1946 - 2007.

â&#x20AC;&#x17E;A ti, ti si zvezda zaspala na mom dlanu i ja te ~uvam i ne dam...â&#x20AC;?

Vreme prolazi, ali na{a qubav i se}awe ~uva}e te ve~no od zaborava.

Sawa

Ilija Kravaru{i}

iza nas je godina se}awa na tvoju vedrinu i godina nemo}i nad prazninom koja je posle tebe ostala. Uvek }e{ imati posebno mesto u na{im srcima.

Zauvek u na{im mislima, srcu i du{i.

Sestre Tijana i Ivana, tetka Ankica i baba Bosa.

Porodica.

61716

61773

SEDAMNAESTOGODI[WI POMEN

Milan

Petogodi{wi pomen odr`a}emo danas, subota, 6. 10. 2012. godine, u 11 sati, na ^enejskom grobqu.

Nedostaje{ nam mnogo. Jo{ uvek te spomiwemo svaki dan. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Na{a qubav ti nikada ne}e dati da stvarno ode{.

Wegovi: supruga Seka, k}i Sne`ana i unuk Milo{.

Supruga Rozalija, sin Boban, snaja Tawa i unuk Da~a.

Sa tobom su uvek Tvoji an|eli: Zoka i Bane supruga Qiqana i majka Radojka.

61741

61765

61776

POMEN Ve} 25 godina nije sa nama na{a voqena mama

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Vukica Gruji}

Isak Loki}

Nemawa Lazarevi}

Anica Daji}

6. oktobar - nekada radost 6. oktobar - danas tuga

iz Koviqa Najmiliji na{i, vreme koje je pro{lo ne bri{e se}awe, niti ubla`ava tugu i bol. Ostala je velika praznina i verovawe da ste tu negde blizu nas. Ve~no o`alo{}ene porodice: Daji}, Jevri}, Pu{i} i Qubojevi}. 61757

1987 - 2012.

iz Gospo|inaca

{to ne mogu da te zagrlim za 32. ro|endan.

Uvek u mislima, zauvek u srcu, s qubavqu i tugom do na{eg trajawa.

Porodica.

Wena deca: Buba i Slobodan sa porodicama.

Voqeni brate, mnogo nam nedostaje{. Te{ko nam je ìveti bez tebe. Samo na{a velika qubav, se}awe i lepe uspomene na tebe daju nam snage da ìvimo i nosimo te u srcima. Oàlo{}ene sestre: Stevanka, Lenka, Milosava i Du{ica sa porodicama.

61723

61764

61767

^iTUQe l POMeni

subota6.oktobar2012.

Pro{lo je ~etrdeset najtu`nijih dana od kada vi{e nije sa nama na{ suprug, otac i deka

Jovan Milin Zahvaqujemo rodbini, prijateqima i kom{ijama koji su izrazima sau~e{}a podelili sa nama na{ veliki bol.

dnevnik

IN MEMORIAM Dana, 9. 10. 2012. godine navr{ava se 10 tu`nih godina od kada nas je zauvek napustio na{ dragi i nikad pre`aqeni suprug i otac

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nas je napustio na{ voqeni

Jovan Jelovac

Radovan Teodinov

Supruga Du{anka, sinovi Milenko i Radivoj, snajka Katica, unuci Tawa i Danilo.

Wegov dragi i voqeni lik osta}e zauvek u na{im srcima. Wegovi najmiliji: supruga Biqana i sin Danilo.

Danas, 6. 10. 2012. godine, u 11 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u i zaliti je suzama. Zahvaqujemo se svima koji su u te{kom trenutku bili sa nama i uz nas da nam ubla`e tugu i bolu. O`alo{}ena porodica.

61725

61648

61646

Posledwi pozdrav priji

iz Nadaqa

Posledwi pozdrav

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj i nikada pre`aqenoj supruzi

Nikola [krbi} Nine Marici [uqan

Pomen obele`avamo u subotu, 6. 10. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Ostavila si u bolu, tuzi brojnu rodbinu i prijateqe, a posebno tvog supruga Radi{u kome je svaki dan sve te`i i bolniji.

Danas, 6. oktobra, u 9.30 ~asova, na Ka}kom grobqu obeleì}emo jednogodi{wi pomen. Bilo je lepo i bezbri`no ìveti sa tobom. S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Po~ivaj u miru. Tvoji: supruga Jovanka, sestra Qubica, }erke Beba, Dra{ka i Rada, sin Radovan, snaja Awa, unuci Nikola, Milica i Boìdar.

61645

61640

Marici [uqan

Slavki Jak{i} od Kaje i Evice Drenov~i}.

od porodice Ke`i}.

61782

61781

Tu`na srca obave{tavamo da je preminula na{a supruga, majka i baka

Marica [uqan

^ETVOROGODI[WI POMEN

POMEN Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ sin i brat

Sawa Baji}

Kirilo Serafimovski

1928 - 2012. Sahrana je danas, 6. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Andrija, sin Bata i unuci Tamara, Bojan i Milan.

ro|. Mihajlovi}

potpukovnik u penziji Hvala {to si postojao. Volimo te. Supruga Milica sa decom i unucima.

61780

61763

Danas, 6. oktobra navr{ava se 10 godina od smrti na{e voqene supruge, majke i bake

Posledwi pozdrav dragoj

GODI[WI POMEN Otkada nisi sa nama pro{lo je najtu`nijih godinu dana.

Drago Ubiparip 1954 - 2012. Pomen }emo odr`ati danas, 6. 10. 2012. godine, na ^enejskom grobqu, u 11 ~asova. Po~ivaj u miru, i ve~no ti hvala.

U svakoj ti{ini se ~uje{, u svakoj suzi se vidi{, u svakom otkucaju srca boli{. Praznina u na{im srcima zauvek }e se zvati Tvojim imenom. Tvoji neute{ni: mama Mara, tata \or|e i sestra Sne`ana sa porodicom. 61668

GODI[WI POMEN Dana 13. 10. 2011. vreme je stalo. Ostali su samo bol, tuga i suze.

Tvoji najmiliji.

61634

baba Mari Marije Vla{kalin

Jedna godina pro|e, Sawa, od kako smo ostali bez tebe.

Weni najmiliji.

Pomen na{oj Sawi dajemo u subotu, 6. 10. 2012. godine, na grobqu u Ba~kom Jarku, u 11 ~asova. Tvoja dobrota, qubav, radost, smeh i snaga koje si nam pru`ala nezaboravni su. Tvoji najmiliji: Ugqe{a, Tadija i Du{ko.

61601

61666

od: zeta Milana i unuka Milana Drenov~i}a.

61784

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE Danas, 6. 10. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Oxacima dava}u jednogodi{wi pomen dragom suprugu

Sawa Baji} ro|. Mihajlovi}

Svaku no} zaspimo u mislima i suzama za tobom. Svaki dan zapo~nemo pla~u}i pred tvojom slikom. Tuga je sve ve}a, a rana na srcu sve dubqa.

Ergela{ev Nestor - Neca

Mara Trzin

6. 10. 2011 - 6. 10. 2012.

Pro{la je godina, ali bol nije. Ti si oti{la, a mi smo ostali da te pamtimo i da `alimo.

Tuga je ve~na. Ostala su samo se}awa i uspomene, sre}a je retka, ìvot je kratak, najduè ìve mrtvi. ûvam te u srcu. Tvoja neute{na }erka Mira. 61599

Sawa Baji} ro|. Mihajlovi}

Tetka Mica Eri} i te~a Arsenije Eri}.

iz Oxaka O`alo{}ena supruga @ivka Marinkovi}.

Tvoji najmiliji. 61664

Borivoju Marinkovi}u

61667

61669

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama na{ suprug, otac i deda

subota6.oktobar2012.

Danas, 6. oktobra navr{ava se ~etrnaest godina bez na{e drage

IN MEMORIAM

1983 - 2012.

GODI[WICA

9. 10. 2010 - 9. 10. 2012.

Slavne Zobenica

Krstan Ruwi} 1940 - 2011.

Milo{ Nedeqkov

Pomen }emo odr`ati 6. 10. 2012. godine, na Ka}kom grobqu. Po~ivaj u miru, i ve~no ti hvala.

profesor Tvoji najmiliji.

S qubavqu, porodica Ruwi}. 61551

ro|. Babi} 1941 - 1998. iz Vajske Zauvek si u na{im srcima. Tvoji najmiliji: suprug Bo`o, }erke Biqana i Maja, zetovi Jova i Ivica, unuke Ivana i Irina, bra}a Marko i Branko sa porodicama.

61629

IN MEMORIAM

TU@NO SE]AWE

61649

TU@NO SE]AWE

2006 - 2012.

Nada Josimovi} Dragi{i} dipl. in`. elektrotehnike

Goran - Gogo Kurja~ki

Mileva Kurja~ki

1977 - 2012.

ro|. [andorov 2004 - 2012. Va{i najmiliji.

Zoran Arsi}

Anica Kru{ka

profesor

6. 10. 1997 - 6. 10. 2012.

Danas, 6. oktobra 2012. godine, u 11.30 ~asova obele`i}emo tu`nu godi{wicu smrti na Gradskom grobqu.

Ve~no `ivi{ u nama i sa nama. Tvoji najmiliji.

Hvala ti Bebo na{a, za sve ti hvala, za svu dobrotu i qubav, za sve one lepe trenutke, pa`wu, i neizmerno po{tovawe koje si nam nesebi~no ukazivala. @ive}e{ u na{im mislima, ~uva}emo te u na{im srcima, kao {to si i ti volela i ~uvala sve nas. Tvoj lik vreme ne moè odneti u zaborav, jer si ti trag koji se ne moè izbrisati i qubav koja se ne moè preboleti. Zato voqeni ne umiru nikad, ve} ìve ve~no u srcima svih koji ih vole.

Porodica. 61619 61530

POMEN

8. 10. 2002 - 8. 10. 2012.

POMEN

61679

12. 10. 2008 - 12. 10. 2012.

JEDNOGODI[WI POMEN

Vera Parli}

Mi}i Stuparu

S qubavqu koju smrt ne prekida i sa tugom koju vreme ne le~i, vole te tvoji: mama, taja i tvoja sestra Maja.

61665

Radivoj Milin

Milosavka Jeli}

iz ^uruga

12. 10. 2011 - 12. 10. 2012.

Nikad te ne}e zaboraviti mama Nada i brat \or|e.

61671

3 SEDMOGODI[WI POMEN

Ima par~e zemqe gde sunce posebno sija, gde zraci miluju te wenom rukom, gde svaki cvet ~eka da zawi{e ga vetar, kad te do~eka i vidi. Uvek na istom mestu, iz zemqe nepomi~no iz srca qubav ti {aqe. Ve} godinu dana `ivi kroz nas, jer najdra`i ne odlaze.

iz Bege~a

iz Futoga

Godine prolaze. Nismo dozvolili da vreme u~ini svoje i otrgne te iz na{eg se}awa. Samo i daqe u~imo da `ivimo sa istom boli koja podse}a da nisi tu, a te{ko je... Ve~no o`alo{}eni: suprug Gavra, sin @iva, snaja Tawa i unuka Verica.

Ostavio si nas iznenada da za tobom patimo ~itavog `ivota. Nedostaje nam tvoja ne`nost, toplina i iskrenost kojom si nas obasipao. S qubavqu ~uvamo tvoj vedar i nasmejani lik. Zauvek tvoji: sestra Mira Jak{i} iz Futoga i brat \uro Stupar iz Slovenije sa porodicama. 61684

61677

POMEN

Godinu dugih dana sa nama vi{e nije na{

Suprug Milovan, }erke Vera i Nada, zet \or|e i unuci Tamara i Sr|an.

Jovanu Jak{i}u

61610

POMEN

Milinka Jankovi} 1950 - 2005. Smrt je ja~a od `ivota, ali ne i od qubavi koju nosimo u du{i prema tebi. Hvala ti za sve. Sin Miroslav i brat Borislav.

Dana, 5. 10. 2012. godine navr{ilo se 10 godina od kako nije sa nama na{a supruga, majka i baka

61672

Ostavio si trag koji se ne bri{e, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Od zaborava, u srcima, te ~uvamo, a sa tugom i bolom `ivimo. Tvoji: sinovi @ivko i Du{ko, supruga Milica i sestra Sofija sa porodicom. Obave{tavamo prijateqe da dragom

Josip Vukovi}

rodbinu i }emo na{em

Jovan Jak{i}

JEDNOGODI[WI POMEN

iz Futoga

Jovanu Jak{i}u

Ostavio si neizbrisive qudske, duhovne i porodi~ne vrednosti. U svom ogromnom srcu si odneo mnogobrojne rane na{eg roda i prijateqa, a nama dodao jo{ jednu neprebolnu ranu. Zauvek tvoji: supruga Mira, sin Branislav, snajka Tawa i unuk Vuka{in koga nisi do~ekao da vidi{.

Joja, samo mi koji te volimo znamo kako je ìveti bez tebe. Ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe, tvoj ~estit i dostojanstven ìvot. Zauvek }e{ ìveti u na{im srcima.

61678

61682

iz Futoga

Tvoja majka Dragica.

DVOGODI[WI POMEN

61680

DESETOGODI[WI POMEN

Mirjana Mandi}

Rada Rimski ^ika

8. 9. 1944 - 5. 10. 2002.

7. 10. 2010 - 7. 10. 2012.

Vreme koje prolazi ne}e izbrisati se}awe na tebe, a ni ubla`iti bol.

1932 - 2012.

Preranio si nas napustio i krenuo carstvu nebeskom. Po{tovawe koje si nam podario pomo}i }e nam da iscequjemo rane koje su nastale tvojim odlaskom. Nedostaje nam tvoja dobrota i vedrina. Tvoji: sestra Marica, zet Marko, sestri}i Novica i Nenad sa porodicama.

61630

POMEN

Svakodnevno si u mislima i se}awima.

Stanislav ]ati} ]ata

1953 - 2011. iz Futoga

JEDNOGODI[WI POMEN

Dr Milan Putnik Branetu Babinu

na{im

Tvoja porodica: supruga Mirjana, snaja Du{anka, unuk Vuk i sin Zlatko.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji: suprug Bo{ko, }erka Milica i sin Borislav sa porodicama.

61444

61696

davati godi{wi pomen danas, 6. 10. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni wegovi najmiliji. 61600

1948 - 2002. Pro{lo je deset godina od kako nisi sa nama, ali si ostao u na{im mislima, na{im srcima i na{im re~ima. Tvoji najmiliji: sin Aleksandar, }erka Milana i supruga Qubica. 61694

Ne postoje godine koje mogu da ubla`e bol i donesu zaborav.

Supruga Slavica, sin Milan i snaja Jasna.

61598

tv program

subota6.oktobar2012.

Не над Бо сан чић

ЛИ ГА ШАМ ПИ О НА У ВА ТЕР ПО ЛУ

Вој во ди на – Бар се ло не та

07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Е ТВ Буди родитељ Филм Економњуз Перископ Без цензуре Простор Лице са насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Књижевни магазин Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

(РТВ 1, 18.55) 07.00 08.00 08.05 09.00 09.50 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.55 20.10 21.40 21.50 22.00 22.35 00.35 01.25 02.55

06.20 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.05 14.15 15.00 15.55 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

Кухињица Вести Зелено, волим те, зелено Програм за децу и младе Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља-Јахање Здравље пре свега Карловачка берба грожђа Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро: Мистерија плавог воза Лига шампиона у ватерполу: Војводина-Барселонета, пренос Валандер: Улице без лица Државни посао Двоугао Војвођански дневник Филмска премијера: Ако не ми, ко?, филм Поаро: Мистерија плавог воза Валандер: Улице без лица Политбиро

ТВ баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Чији је то салаш Харис Џиновић Биографије Зелено, волим те зелено-квиз Цртани филм Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Треће доба ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Заљубљена географија (мађ) Виве 2012. (мађ) Номус 2012. ТВ Продаја

06.00 06.05 08.00 09.00 09.06 11.00 11.05 12.43 13.00 13.15 13.30 14.05 14.50 14.55 15.50 15.54 16.55 18.34 19.02 19.30 20.05 21.04 23.15 23.19 01.27 02.00 02.03 03.03 03.29 04.03 04.30 04.50 05.47

06.30 Африка од врха до дна 07.00 Цртани филм Зозонци 07.30 Серијски програм 10.20 Како се каже 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Филм 16.00 Вести 16.05 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Витраж 17.30 Бели мантил 17.45 Конак 18.00 Седам НС дана 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Сајам инфонет 19.45 Конак 20.00 Све што желим 20.30 Седам НС дана 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.35 Лична грешка 23.00 Филм

06.30 10.00 13.30 15.15 16.00 17.30

АТП Пекинг 1/2 финала НБА Европе: Улкер – Бостон АТП Пекинг 1/2 финала Најава Премијер лиге Премијер лига: Виган – Евертон Одбојка серија А1: Сан Ђустино Луба Масерата 20.00 НБА Европе: Алба – Далас 22.15 АТП Токио и Пекинг 1/2 финала 04.15 Премијер лига: Манчестер Сити – Сандерленд

Зрно по зрно У најновијем издању емисије „Зрно по зрно“ посетићемо Пољопривредну стручну службу, а видећете и репортажу са отварања новог објекта пијаце на Багљашу. (КТВ, 12.00) 05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Лајв шот, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Српски балет у Кини... као сав нормалан свет Вести Цват липе на Балкану Сенке љубави, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Цват липе на Блкану Пола века Бонда: Шпијун који ме је волео, филм Вести Елита убица, филм Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Српски балет у Кини... као сав нормалан свет Квадратура круга Увиђај Грађанин Лети, лети песмо моја мила Цват липе на Балкану Верски календар

07.45 08.10 09.10 09.40 10.50 11.00 11.35 13.05 16.00 16.35 17.00

Ђорђе Јовановић

СЕРИЈА

Балкански ратови Без претензија да се бави исцрпном анализом карактера балканских ратова, ова серија на документарно-фактографски, на научно-популаран начин, прати догађања која су претходила и била узрок ратном стању на Балканском полуострву, саме ратове и њихове последице. Улоге: Бобан Петровић, Томислав Пејчић, Ђорђе Јовановић, Мирко Бабић, Синиша Ћопић, Владимир Цвејић, Александар Берчек Уредник и сценариста: Момир Карановић (РТС 2, 22.20)

01.12 01.33

Датум Верски календар Бразде Слагалица ТВ лица: Ник Вујачић...као сав нормалан свет Велики је свет Бернард Вејбалу Руске бајке Зујалица Датум Верски мозаик Србије Клиника Вет Централна годишња комеморативна свечаност у спомен-парку Јајинци, пренос Мој отац кнез Павле Преношење моштију кнеза Павла Профил и профит Књига утисака Лети, лети песмо моја мила Грађанин Свет здравља Вреле гуме Медаље заувек Рукометна фантазија 40. Бемус: Охридска легенда Рукомет (ж): Србија -Хрватска, снимак пријатељске утакмице Потрошачки саветник Свет спорта На прву лопту Балкански ратови Ту и сад Вреле гуме Рукомет (ж): Србија - Хрватска Медаље заувек Мој отац кнез Павле

06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00

Маратон Здравље и Ви Филм: Трагови црне девојке Топ шоп Филм: Хасанагиница Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Мини серија Слике живота Улови трофеј Мајсторски Еурека Филм: Црна књига Филм: Живот пред очима Еротска серија Филм: Трагови црне девојке

06.02 06.06 06.17 07.04 07.24 08.13 08.41 08.44 09.03 09.16 09.38 09.42 10.29 11.00 12.00 12.45

Никола Којо

СЕРИЈА

Парада Филм говори о немогућем пријатељство између Радмила и Лимуна, геја и хомофоба. Радмило, који живи дискретно и не истиче своју сексуалну оријантацију, у вези је са Мирком, организатором венчања, чији је сан да организује прву успешну Параду поноса у Београду. Улоге: Никола Којо, Милош Самолов, Горан Јевтић, Христина Поповић, Млађа Андрејевић, Наташа Марковић, Тони Михајловски, Горан Навојец Режија: Срђан Драгојевић (Прва, 20.00) 06.00 08.15 09.45 10.15 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 00.00 02.00 04.00

Рањено срце Домаћин Евро плус Филм: Оиверљуве оруле Езел Радна акција Домаћине, ожени се Жене Филм: Луди од љубави Галилео Вести Езел Парада Први глас Србије Филм: Двоструки удар Филм: Шоутајм Филм; Центурион Трачара

dnevnik

14.20 14.50 15.29 15.59 16.31 17.00 17.30 17.51 18.04 19.38 21.01 21.25 21.47 22.20 23.14 23.41 00.11

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

18.30 19.15 21.40 23.25 00.00 00.20

Цртани филм Добра земља Топшоп Цртани филмови Шљака Вести Б92 Пријатељи Филм: Дванаест жигосаних Вести Спортски преглед Ватерполо: Црвена звезда - Кројцлинген Вести Филм: Смртоносно оружје 4 Филм: Америчка пита: Бета братство Вести Б92 Спортски преглед Филм: Заседа

Бранка Катић

Тамна је ноћ Андрија Прлаиновић

ВАТЕРПОЛО

Црвена звезда – Кројцлинген (Б92, 17.00)

07.00 10.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.30 03.30

Добро јутро Викендвизија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Тигар Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде Гранда Филм: Балкански шпијун Филм: Премлада за смрт? Филм: Суспирија

Данило Стојковић

Балкански шпијун „Балкански шпијун” је драма Душана Ковачевића о политичкој параноји Илије Чворовића, бившег стаљинисте, који је две године одлежао у затвору. Следећи своју параноју, он прогања свог подстанара, повратника из Француске, у ком види агента мрачних империјалистичких сила, државног непријатеља и шпијуна. Улоге: Данило Стојковић, Мира Бањац, Звонимир Лепетић, Бора Тодоровић, Соња Савић, Предраг Лаковић, Бата Живојиновић, Милан Штрљић, Бранка Петрић Режија: Божидар Николић, Душан Ковачевић (Пинк, 23.30)

Београд 1992. - распад Југославије, блокада, несташице, редови за храну, студентска побуна. Живот двеју београдских породица и личне драме њених чланова проузроковане социјалним потресима и грађанским ратом. Улоге: Драган Мићановић, Бранка Катић, Јелисавета Саблић, Предраг Ејдус Режија: Драган Кресоја (Хепи, 19.30) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15 13.45 14.00 16.30 16.45 16.55 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 23.30 00.10 01.00 02.30 04.00 05.00

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп 20.000 миља под морем, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Бледи месец, филм Моја Србија Телемастер Тамна је ноћ, филм Голи живот Позајми ми ауто Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Истина или правда Луда кућа Позајми ми ауто Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota6.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Најгори послови у историји Звезде сребрног екрана Сто година Холивуда Авантуре афричког фудбала Бити Мухамед Али Бомбардери Животиње које су ушле у историју Вучице Прича о струји Четири века телескопа Прича о сателитима У месечевој сенци 1066. Упознајте Римљане Менделсон, нацисти и ја Вердијевим стопама

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Капетан Страхота Шампион картинга Заклон Мејд ин Југославија Смрт Алда Мора Олд бој Тајна Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.30

10.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00

Мајами инк Девојчице и дијадеме Проблематичне будуће мајке Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Четири венчања - Америка Богата млада, сиромашна млада Шминкање са Клио Краљица слаткиша Најбољи амерички кувар Нова нада посластичара Стручњак за торте Зависници Чудни облици зависности Џоди Марш Л.А. Инк Стручњак за торте Зависница

Тајна Франсоа добија обавештење да му је нестао отац. Догађај га враћа у 1955. годину, кад је био стидљиво и болешљиво дете, заплашено упадљиво снажним родитељским фигурама – пливачком шампионком Таниом и гимнастичарем Максимеом. Улоге: Сесил де Франс, Патрик Бруел, Лудивајн Санијер, Џули Депардје Режија: Клод Милер (Синеманија, 22.00)

08.00 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.25 Галилео 09.35 Училица 10.10 Бибин свет 11.10 Вотерлу роад 13.40 Банда из пешчаника 2, филм 15.35 Лени је мртав, филм 17.20 Стив Џобс: Хипи милијардер 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Национално благо, филм 22.25 Телесна стража, филм 01.00 Паника у ваздуху, филм 02.40 Астро шоу

Национално благо Ештон Кучер

Убице Џен је лепа, привлачна и напуштена, зато одлази на краћи одмор с родитељима. У хотелу сретне Спенсера, голог до појаса, лепо развијеног и заводљивог. Почињу се дружити, заљубе се и ускоро венчају, иако Џенин отац није пресрећан кћеркиним избором... Улоге: Ештон Кучер, Кетрин Хигл, Том Селек, Кетрин О’Хара Режија: Роберт Лукетић (ХРТ 1, 20.17) 08.10 Кинотека - циклус класичног вестерна: У 3.10 за Јуму, филм 09.40 Фотографија у Хрватској 10.10 Кућни љубимци 10.45 Ђука и Маца 11.20 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.35 Ветерани мира 13.25 Духовни изазови 13.55 Призма 14.45 Меркатска династија 1, док. серија 15.15 Репортери 16.15 Еко зона 17.11 Фотографија у Хрватској 17.25 Одмори се, заслужио си 18.05 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.17 Убице, филм 22.00 Дневник 3 22.40 Вишио инспектор Бенкс 00.20 Филмски маратон: Сунце, филм 02.05 Филмски маратон: Кил Бил, филм 03.55 Филмски маратон: Ритам живота, филм

07.35 08.20 08.50 09.15 10.55 13.05 14.05 14.35 15.10 15.11 15.51 15.55 16.20 16.55 19.05 19.30 20.00 21.10 22.20

Сесил де Франс

06.00 Дизање 07.45 Додела Билбордових музичких награда 2012. 10.00 Матурско 11.45 Редакција 13.00 Њихова лига 15.05 Звер 16.30 Дадиља Мекфи и велики прасак 18.15 Дизање 20.05 Конан Варварин 22.00 Како се решити шефа 23.35 Бег из дивљине 01.50 Паклени план дружине чудака 03.35 Прави секс екстра: Кејти Морган: Разоткривање порно звезде 04.05 Конан Варварин

Све по закону Монк Краљевски болесници Хаваји 5-0 Филм: Бруцош из провинције Плаве крви Филм: Напад двоглаве ајкуле Филм: Џек Хантер и изгубљено благо Угарита

Мерлин Мала ТВ Телетабис Ноеми: Тајна, филм Сплит: 800 година од доласка св. Фрање у Хрватску, пренос Чувари здравља КС аутомагазин 4 зида Наврх језика Бриљантин Наврх језика Домаћи документарни филм Позитивно Спортски програм Музички специјал Слатко лудило 2, док. серија Маријине, док. филм Ритам живота, филм Репортери

09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Протуве са трибина Љубавна песма Дете беса Смрт у породици Докторка Квин Сурова казна Биографија - Метју Пери Окрутне намере Љубав и издаја Смрт у породици Докторка Квин

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.05 02.20

Менхетн Божја службеница Агнес Преко палубе Месечина и Валентино Нел Бинго Осам жена Мизери Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Бенџамин Френклин Гејтс је археолог чија је породица већ осму генерацију у потрази за легендарним богатством. Они сматрају да су Џорџ Вашингтон, Томас Џеферсон и Бенџамин Френклин сакрили велику количину злата за време америчког Грађанског рата... Улоге: Николас Кејџ, Дајен Кругер, Џастин Барта, Шон Бин, Џон Војт Режија: Џон Туртелтауб (РТЛ, 20.00)

Дајен Кругер

07.15 08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 16.45 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.30 08.45 09.00 13.00 21.30 23.00 00.30 01.15

Пета брзина Мегаградитељи Моћни бродови Пут око света са 80 превозних средстава Врхунско градитељство Људских руку дело Мегаградитељи Како се прави? Како се то прави Екстремне експлозије X-машине Како се прави? Трговци Краљеви аукција Живот на жици Најбољи остају Сам у дивљини

Фитнес Сви спортови Тенис Билијар Борилачки спорт Коњички спорт Тенис Билијар

Indiskretni {arm „qupkih prostaka” postepeno se pre{lo na gra|anski model nacionavaki nacionalizam ti~e se pripadawa i predstava o drugom. On se moè javiti u po- lizma. Sportovi, javne proslave, mnogo bezazleniji zitivnoj, gra|anskoj formi, gde pripadawe na~ini na koje se ispoqavala pripadnost, zamenili podrazumeva obavezu da se do drugog dopre. Ali na- su ono {to je moglo biti negativno. A onda je do{ao cionalizam se moè javiti i u negativnom obliku, period globalizma i koncept nacionalizma je potpuno uklowen s dnevnog reda. U Kanadi se, recimo, pre svega etni~kom, pri ~emu se pripadawe odre|enoj naciji smatra povla{}eno{}u i izabrano{}u. onaj ko bi ga spomenuo, smatrao priprostim i u rasPozitivni vid nacionalizma povezan je sa samopou- koraku s neizbe`nim vremenima. U Evropi je on zdawem i otvoreno{}u prema konceptu javnog do- pripadao nesre}noj pro{losti. Va`na je bila samo bra. Negativni nacionalizam zasniva se na strahu, ekspertska usredsre|enost na ekonomsku, adminibesu i beznade`nom ube|ewu da prava jedne nacije strativnu i politi~ku reorganizaciju Evrope. U postoje samo u pore|ewu s pravima druge, kao da je re~ o nadmetawu u kojem se moè pobediti ili izgubiti. Od 1995. ta dva tipa nacionalizma sve vi{e i o~iglednije ja~aju usled sloma globalizacije. N e gativni nacionalizam dosegao je vrhunac 1878, tokom jo{ jedne rusko-turske kriza u kojoj je London poku{ao da posreduje zarad vlastite koristi. SAD imale su, pak, svog orla ra{irenih krila – s rasponom od 10.000 miqa uticaja, od Manile do Portorika. Nesigurnost, siroma{tvo, slavoqubqe – tri su korena destruktivnog nacionalizma. Wegovo ispoqavawe ~esto se zasniva na etni~koj lojalnosti, jednostranom U blaènom neznawu je spas hrvatskih nacionalista prisvajawu Boga, izvesnom ponosu SAD, mada je nacionalizam bio primetan, osnovni {to se drugi ne poznaje i ìvoj mitologiji da vam je diskurs bio je ekonomski. A onda se, bezmalo niotu~iwena nepopravqiva nepravda. Hotimi~no neznakuda, po~eo opet pomaqati i u bliskoj vezi sa stawe omogu}uje i izuzetno prosve}enim dru{tvima da rim demonima straha, etniciteta, kulturnog otu|ese usredsre|uju na odre|ene uvrede. To se, u najgorem wa i zloupotrebe religije. slu~aju, moè prometnuti u psihoti~ni cinizam. Sagledavaju}i to iz ameri~ke perspektive, Ri\ambatista Viko, poznati italijanski filozof, ~ard Rorti veruje da je re~ o „nepoverewu u humanipisao je u 18. veku, neposredno pre razmaha nacionazam, zajedno s uzmicawem od prakse ka teoriji, {to listi~kih pokreta: „Gde god je qudski um izgubqen dovodi do obeshrabrewa usled kojeg qudi napu{taju u neznawu, ~ovek sebe smatra merom svih stvari. sekularizam zarad verovawa u greh“. Bez obzira na Glasine se {ire. Nepoznato preuveli~ava. Kad quto da li je wegova analiza ta~na di nisu u stawu da pojme daleke ili pogre{na, ja~awe negativi nepoznate stvari, oni o wima \anfranko Fini, biv{i nog nacionalizma pra}eno je sude na osnovu ne~eg {to im je italijanski vicepremijer i starim {iboletima verovawa, poznato i blisko.“ posve}enosti, straha i greha. U ve}ini slu~ajeva najbliì ministar spoqnih poslova, Koalicija tri italijanske su nacija i porodica. Niz gonazivao je Musolinija stranke, od kojih svaka predstavornika na republikanskoj konnajve}im dràvnikom vqa po jedan aspekt starovremvenciji SAD 2004. se pozivao 20. veka, ali ~im je wegova skog negativnog nacionalizma, na porodicu jer je ona, isticali gotovo da je do{la na vlast su, na prvom mestu i predstavqa koalicija do{la na vlast, 1994. Vo|a jedne od tih stranameru dru{tva. Porodica, dakasvim silama se odricao ka, \anfranko Fini, iz bivko, zauzima najva`nije mesto u svoje fa{isti~ke pro{losti {ih fa{ista, u jednom interqudskom, ba{ kao i emocionalvjuu nazvao je Musolinija „najnom ìvotu, ali weno nametave}im dràvnikom 20. veka“. Koalicija je kasnije we kao mere ili strukture dru{tva je mafija{ki do{la na vlast i Fini se svim silama upiwao da se argument ili argument ekstremne desnice, iz ~ega distancira od svoje fa{isti~ke pro{losti. Bio je proizlaze samo dva izbora: nepovredivost porodice zamenik premijera, potom i ministar spoqnih poili nacije. U oba slu~aja, odanost se procewuje na slova. Op{ta atmosfera u Evropi se toliko promeosnovu toga koliko uspe{no }e se predstaviti neka nila da }e se wegov dolazak na vlast, kako u Evrookolnost koja nam je bliska. Takav nacionalizam bliskosti zasniva se na pi, tako i {irom sveta, smatrati ne~im sasvim norstrahu. Erih From je istakao da se taj nacionalimalnim. Tokom istog razdobqa Jerg Hajder, koji ni zam javio kao posledica nemogu}nosti da se opora- najmawe nije ublaìo svoja mi{qewa o doseqenivimo od gubitka na{ih predmodernih dru{tvenih cima i prirodi rase u Austriji, stekao je dovoqno struktura. Zato smo prihvatili „idolatriju krvi i mo}i da u|e u koalicionu vladu, potom je izgubio na tla“ a od straha se {titimo neznawem, koje se ~esto popularnosti, a onda 2004. opet po~eo da se uspiwe. predstavqa kao qupka prostodu{nost i postaje sta- Sli~an obrazac sre}e se tamo gde bi se najmawe we posve}enosti. Erazmo je upozoravao na pogubo~ekivao i gde qudi nemaju ~ega da se pla{e: u Nornost tog fenomena i pre nego {to se on i pojavio: ve{koj, ê{koj, [vajcarskoj i Danskoj. U Francu„Nedostatak kulture nije svetost, niti prosve}eskoj se gotovo ~etvrtina populacije slaè sa stavonost greh“. vima jedne otvoreno rasisti~ke stranke. âk i u Nakon 1945. bilo je predvi|eno da prestanu zlouSevernoj Irskoj, gde se ulaè toliki napor da se potrebe te vrste nacionalizma tako {to se on vi{e smiri situacija, ekstremisti s obe strane osvajaju ne}e podgrevati. U toku narednih ~etvrt stole}a dovoqno glasova da blokiraju napredak.

Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Коњички спорт (Еуроспорт, 23.00)

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota6.oktobar2012.

dnevnik

6. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ово је ве о ма до бар дан за чи та ње из ве шта ја с бер зе и кон сул то ва ње с осо ба ма ко је зна ју не што о тим ства ри ма. Са знај те ви ше де та ља о све му пре не го што сту пи те у ак ци ју. Ово је из у зе тан дан за са ку пља ње ин фор ма ци ја.

BIK 20.4-20.5.

Ко му ни ка ци ја с по слов ним и љу бав ним парт не ром тре ба ло би да бу де то пла, отво ре на и ис кре ни ја не го што је то обич но слу чај. Ис ко ри сти те то да раз ре ши те све не спо ра зу ме. Из ово га би мо гло про ис те ћи је дин ство у свим ва шим од но си ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ва ши за да ци тре ба ло би да нас да се од ви ја ју бр зо и без про бле ма. Ат мос фе ра је нео бич но при јат на, та ко да би дан мо гао про ле те ти. У ве чер њим ча со ви ма не би би ло ло ше да по се ти те књи жа ру. На лет до бре ко му ни ка ци је уна пре ди ће љу бав и ро ман ти ку. Осе ћа ња и се ћа ња би ће до бро вољ но по де ље на. Ви или ваш парт нер от кри ће те не што о се би што дру га осо ба ни је зна ла до са да, а што би мо гло оја ча ти ва шу ве зу. Ин те ре сант ни по се ти о ци мо гли би до ћи у ваш дом. Мо же те оче ки ва ти не ке за ни мљи ве раз го во ре, а мо жда ће те на у чи ти и не ке фа сци нант не чи ње ни це о те ми ко ја је но ва за вас. Мо гу ће је да ће те то ли ко ужи ва ти у то ме да ће те су тра по тра жи ти књи гу на ову те му. Мо гу ће је да ће се по ја ви ти не ке но ве фа сци нант не осо бе у ва шем ком ши лу ку. Је дан од при ја те ља мо гао би вас упо зна ти с тим љу ди ма. За ту свр ху мо гла би би ти ор га ни зо ва на им про ви зо ва на за ба ва до бро до шли це.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Страст вам је на уму да нас. Же ле ће те да бу де те с љу бав ним парт не ром. Не мој те се из не на ди ти ако се ве че пре тво ри у дуг, отво рен и ве о ма ин ти ман раз го вор у ко јем ће те от кри ти не ке тај не за ко је сте ми сли ли да ни ко ме не ће те ре ћи. Да ли же ли те да из не на ди те парт не ра не ким при год ним по кло ном? Мо жда по сто ји не што што ва ша љу бав же ли већ ду го, али до са да ни је ку пи ла. То би тре ба ло да бу де див но из не на ђе ње и ве ро ват но ће би ти ве о ма це ње но. Груп не ак тив но сти или мо жда не ки фе сти вал мо гли би до не ти но ве ин фор ма ци је и љу де у ваш жи вот. Мо же те упо зна ти љу де раз ли чи тих кул ту ра из це лог све та. То ис ку ство мо гло би вас ду бо ко про ме ни ти, не оче ку је те да ће те се у ско ри је вре ме вра ти ти уста ље ној ру ти ни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да ли сте у по тра зи за но вим на чи ни ма да за ра ди те до дат ни но вац? Ис тра жи ва ње на ин тер не ту та ко ђе мо же би ти ве о ма ко ри сно, иако мо жда не зна те где да по гле да те. И да ље тре ба да на пра ви те не ке про до ре ко ји зву че за ни мљи во.

Ди ску си је о ду хов ним или пси хо ло шким ства ри ма мо гле би ре зул ти ра ти ти ме да же ли те да упо зна те не ке од ауто ра тих те ма. Мо гу ће је да ће те при су ство ва ти пре да ва њу, или по гле да ти до ку мен та рац о то ме. Мо жда ће вам тре ба ти још не ке до дат не ин фор ма ци је. Да нас би сте мо гли до би ти ду го о че ки ва но пи смо или по зив од при ја те ља ко ји жи ви у дру гој др жа ви или гра ду. То би мо гло отво ри ти ко му ни к а ци ју ка кву већ ду го ни сте има ли. Ужи вај те у по нов ном упо зна ва њу.

TRI^-TRA^

Свад ба од 20 ми ли о на до ла ра V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 26 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 26 Niш

Evropa

уз Слаб ветар

Нови Сад: Сунчано и пријатно топло време током дана. Ветар слаб југоисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура од 11, максимална до 26 степени воЈводиНа: Свеже јутро, а током дана претежно сунчано и пријатно топло време. Ветар слаб, у Банату до умерем, јужни и југоисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура од 8 до 12 степени, максималне од 25 до 27 сртепени. СРБиЈа: Свеже јутро и понегде са маглом, а током дана претежно сунчано и још мало топлије време. Ветар слаб јужни и југоисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура од 5 до 14 степени, максималне од 24 до 29 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У недељу и даље топло, а касније поподне захлађење са пролазном кишом, најпре на северу Србије, а у ноћи и на југу. У понедељак свугде хладније ујутру са слабом кишом. У уторак и среду врло хладно јутро, а током дана мало топлије него уз умерено наоблачење.

Би о ме те о Ро ло шка пРог Но за за СР Би Ју: Био мете оролошкe при ли ке и да ље ће по го до ва ти ве ћи ни хро нич них бо ле сни ка. Бла ги опрез се са ве ту је осо ба ма са ср ча ним те го ба ма. Гла во бо ља и по ре ме ћај сна су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је. Уз при др жа ва ње уоби ча је не те ра пи је и уме ре ну фи зич ку ак тив ност, са ве ту је се и сло је ви то оде ва ње због осет не раз ли ке из ме ђу ју тар ње и мак си мал не днев не тем пе ра ту ре ва зду ха.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 12 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

По ро ди ца Џек сон као да ни шта не уме да ура ди без ве ли ке пом пе, па та ко аме рич ки ме ди ји вен ча њ е Џе н ет Џе с кон и ње н ог ве р е н и ка, ми л и јар де ра Ви са ма ал Ма на, већ на зи ва ју свад бом ве ка. То и не чу ди ка да се узме у об зир да ће свад бе но ве се ље, пла ни ра но за сре ди ну на ред не го ди не у До хи, ода кле је пе ва чи цин ве ре ник, ко шта ти не ве ро ват них 20 ми ли о на до ла ра. Џе нет и Ви сам су у ве зи од 2010. го ди не, а да тум вен ч а њ а је стро го чу ва на тај на. Док по ку ша ва ју да је обе ло да не, аме рич ки ме ди ји су са зна ли да ће пар са мо на пре воз око 500 зва ни ца из це лог све та да по тро ши три ми ли о на до ла ра, а сва ки гост ће од мла до же ње да до би је сат мар ке „ролекс”, вре дан 10.000 до ла ра.

VIC DANA Сре ла се два човека на не бу. - Од че га си ти умро? - Од зи ме. А ти? - Од сре ће. - Ка ко то, од сре ће? - Ето, до ђем ја ку ћи, за тек нем же ну у кре ве ту и од мах пре тра жим це лу ку ћу: по друм, та ван, ис под кре ве та. Не на ђем ниг де ни ког и од сре ће умрем. - Е, иди о те, да си по гле дао у за мр зи вач да нас би смо обо ји ца би ли жи ви!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

69 (-12)

Slankamen

183 (5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

150 (-14)

Zemun

243 (-2)

Bogojevo

148 (-12)

Panчevo

264 (2)

Smederevo

448 (0)

Baч. Palanka 168 (-10) Novi Sad

145 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kneжevac

161 (3)

S. Mitrovica

77 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

233 (0)

Beograd

187 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

313 (2)

Tendencija stagnacije

Titel

170 (-8)

NERA

Hetin

80 (-2)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV