Dnevnik 6.novembar 2011. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 6. NOVEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23250 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

U SENTI OBELE@ENO DVE DECENIJE NAJVE]IH VOJVO\ANSKIH ANTIRATNIH PROTESTA, A LIDER LSV NENAD ^ANAK STRAHUJE OD PONAVQAWA ISTORIJE

„Seme zla opet buja u Srbiji” Akter antiratnih protesta u Senti bio je i Lajo{ Bala. „I danas sam ponosan zbog toga. Bila je hrabrost ne i}i u rat”, rekao nam je Lajo{ Bala, protiv koga je kasnije pred istra`nim Vojnim sudom u Beogradu bio pokrenut postupak „zbog podrivawa vojne mo}i”, ali optu`be su pale u vodu. A na sudu se nije ~ak pozvao ni na imunitet, iako je bio savezni poslanik. „Ogroman je rezultat da danas imamo profesionalnu vojsku, da ne preti opasnost da nas neki pomahnitali politi~ar natera da idemo u rat. Me|utim, ako gledamo ukupnu dru{tvenu situaciju, u pogledu dugoro~nih rezultata nismo ba{ puno postigli, a kakva nam je politika – ne}u ni da govorim. Naàlost, nismo uspeli da dostignemo da budemo prava evropska dràve i pravo civilno dru{tvo”, kaè Bala. str. 2

DA LI ]E PAORI OVOGA PUTA BITI KQU^NA PREDIZBORNA CIQNA GRUPA?

NASLOVI Miqenko Dereta

Presudan trenutak za idu}ih 30 godina

Nikola Pavi~i} Ne mo`emo daqe s „tankim” vladama

Od silnih obe}awa seqaku nikad gore Ova (pred)izborna trka po~ela je è{}om jagmom za seqa~ke glasove nego ranije. Zoran Dragi{i} osnovao je Partiju radnika i seqaka, na politi~ku scenu vratila se biv{a ministarka poqoprivrede Ivana Duli} Markovi}... „Nisu seqaci ni brojem neka skupina glasa~a koja odlu~uje. Svi gra|ani imaju jednaka prava i svi odlu~uju kako }e se upravqati Srbijom, da li na na~in da ona postane bogata ili tek tako da se vodi ra~una o tome da li }e i kada Srbija dobiti staus kanditata, {ta }e biti s Kosovom i sli~no. I to su, naravno, va`na pitawa, ali nisu presudna za na{u egzistenciju, ìvotni standard. Va`nije je to da li }emo biti produktivna zemqa ili ne”, kaè za „Dnevnik” ~uveni agrarni novinar i predsednik Pokreta poqoprivrednika i privrednika „Bogata Srbija” Zaharije Trnav~evi}. str. 6

INTERVJU NEDEQE

Zlatko Kesler

str. 7

PORODICA U SRBIJI

Nestajemo zbog „2+1”

str. 6

Teofil Pan~i} TIHOMIR SIMI]

Mo`e se biti u plusu str. 4

Vetrovito

Foto: Jo`ef Gergeq

U Senti je sino} obeleèno dve decenije od najve}ih antiratnih demonstracija u Vojvodini. Masovnim protestima rezervista i gra|ana potiska varo{ je postala simbol antiratne kampawe na ovim prostorima, koja je ovekove~ena i tablom pod svodom Gradske ku}e jednostavno naslovqenom „Ho}emo mir” – ispisanom na srpskom, ma|arskom, nema~kom i engleskom jeziku.Jedan od organizatora i aktivnih u~esnika tih doga|aja s po~etka novembra 1991, lider LSV Nenad ânak, priznao je da strahuje da bi se istorija mogla ponoviti. „Koliko god su se stvari mewale ovih 20 godina, ~iwenica je da osnovno seme zla, koje je tada davalo svoje otrovne plodove, jo{ uvek ìvi me|u nama. I ne da se nije sasu{ilo, nego mu jako prija klima”, izjavio je Nenad ânak za „Dnevnik”.

Va`no je zvati se Miroslav

\or|e Randeq

Sajam krezubih {tandova

IN MEMORIAM: JOVAN VAJDL (1931-1911)

Najvi{a temperatura 18°S

Napustio nas je legendarni vojvo|anski fotoreporter Jovan Vajdl, koji je ceo svoj radni vek proveo u „Dnevniku”. Kao simbol Vajdlovog fotoreporterskog, ali istovremeno i likovnog opusa, is-

ti~e se wegova nezaboravna fotografija ~eli~nog mosta preko Tise, kod Titela, koja je oven~ana nagradama ne samo u nekada{woj Jugoslaviji, nego i na izlo`bama diqem sveta. str. 11

dnevnik

nedeqa6.novembar2011.

CITATI

„

Moj utisak... jeste da su iz Pri{tine u novije vreme do{li prili~no jasni signali da bi i sada{wa vlada Kosova, albansko rukovodstvo na Kosovu, prihvatilo varijantu podele Kosova Du{an Reqi}, saradnik berlinskog Instituta za me|unarodne odnose

”

Tadi}: Ne mo`emo da amputiramo KiM

Novi postupak za „1389” i „Na{e”

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je da ne mo è da pot pi {e pro gram ski do ku ment „Pre o kret” ko ji su pred sta vi li Li be ral no-de mo krat ska par ti ja i Srp ski po kret ob no ve, jer se su {tin ski ne sla è sa po li ti kom od u sta ja wa od le gi tim nih dr àv nih i na ci o nal nih in te re sa. Ta di} je na Ko pa o ni ku oce nio da je neo bi~ no {to ga te stran ke uop {te po zi va ju da ta ko ne {to u~i ni. „Po li ti ka na Ko so vu ne mo è da bu de ka men o na {em vra tu, ali taj pro blem ne mo è mo re {i ti am pu ti ra wem de la te la”, is ta kao je Ta di}. On je ob ja snio da bi pri me nom pla na Mar ti ja Ah ti sa ri ja srp ski na rod za tri de ce ni je pot pu no ne stao sa KiM, i da za to ne mo è da po dr ì pro gram ske zah te ve stra na ka ko je in si sti ra ju na za o kre tu u po li ti ci pre ma Ko so vu pri hva ta wem tog pla na.

Ustav ni sud Sr bi je ob u sta vio je po stu pak za za bra nu ra da Udru è wa gra |a na „Po kret 1389” i oni ne }e bi ti ob u hva }e ni no vim pred lo gom Re pu bli~ kog jav nog tu ì la {tva (RJT) ko jim se tra ì za bra na de lo va wa SNP 1389 i or ga ni za ci je “Na {i” iz Aran |e lov ca, re ~e no je agen ci ji Be ta u Ustav nom su du. Sa vet nik u Ustav nom su du Ve sna Da bi} re kla je da se ne ra di o „pro {i re wu ini ci ja ti ve”, pre ci zi ra ju }i da }e pro tiv SNP 1389 i or ga ni za ci je “Na {i” bi ti po kre nut no vi po stu pak. Port pa rol Re pu bli~ kog tu ì la {tva To mo Zo ri} re kao je agen ci ji Be ta da Tu ì la {tvo ni je od u sta lo od pred lo ga za za bra nu or ga ni za ci je 1389 ve} da je on pro {i ren i pred lo gom za za bra nu or ga ni za ci ja SNP 1389 i “Na {i” iz Aran |e lov ca.

INTERVJU: NENAD ^ANAK, LIDER LSV

Zlo opet buja u Srbiji

va de set go di na na kon naj ve }ih an ti rat nih de mon stra ci ja u Voj vo di ni, ~i ji je bio or ga ni za tor i u~e snik, li der LSV Ne nad â nak stra hu je da bi se isto ri ja mo gla po no vi ti. – Na dam se sa mo da sa da ne }e mo mo ra ti da usta ne mo pro tiv mo bi li za ci ja, kao pre dve de ce ni je, ali pro tiv raz lo ga ko ji su i on da do ve li do tih mo bi li za ci ja, e to je, na à lost, vr lo mo gu }e. Ko li ko god su se stva ri me wa le ovih 20 go di na, ~i we ni ca je da osnov no se me zla, ko je je ta da da va lo svo je otrov ne plo do ve, jo{ uvek ì vi me |u na ma. I ne da se ni je sa su {i lo, ne go mu ja ko pri ja kli ma. Jer Sr bi ja da nas i da qe lu ta tra ga ju }i za iz la zom iz zam ke u ko ju su je ugu ra li na ci o nal so ci ja li sti Slo bo da na Mi lo {e vi }a – ka è â nak za „Dnev nik”. l Ko je kriv za to {to generacija koja gotovo da ne pamti ni Slobodana Milo{evi}a ni wegove ratove, danas preferira ideje „Nacionalnog stroja”, „Obraza” i sli~nih organizacija? – Za to je kriv sva ko ko je sve ove go di ne uì vao na mi to man skim plo do vi ma, pri ~e mu ne ma raz li ke iz me |u mi ta o Ko so vu i mi ta o Rat ku Mla di }u i we go vim „po be da ma”. Jer, ak tu el na kre ta wa u mla |oj po pu la ci ji di rekt na su po sle di ca upra vo ne ras ki da wa s tom mi to ma ni jom – uosta lom, Sr bi ja i da nas ska pa va u ne zna se ve} ko joj va ri jan ti ko sov skog mi ta – ali i sa to ta li ta ri zmom, u smi slu otu |e no sti iz vr {ne vla sti, ko ja i da qe ni je sta vqe na pod de mo krat sku kon tro lu i nad zor. A to me tre ba do da ti i ~i we ni cu da ni je bi lo ni lu stra ci je, ni in te lek tu al ne ka tar ze. l Ose}a li se i LSV odgovornom, jer je sve vreme od oktobarskih promena u vojvo|anskoj vlasti, a ve}i deo protekle decenije je podràvala i vlast na republi~kom nivou? – Ni je Li ga omo gu }i la ula zak cr kve u dr àv ne {ko le, ni ti se Li ga sa gla si la s tim da MUP u jed noj se ku lar noj dr à vi, ka kva je na pa pi ru Sr bi ja, sla vi kr snu sla vu, {to je po ro di~ ni pra znik u pra vo slav nim ku }a ma; ni je Li ga ta ko ja je omo gu }i la da man ti ja po sta ne pan cir za pe do fi li ju, ni ti da sa mo raz vi ja we bar ja ka ne ke od pa -

Nisu hteli da o ti ska va ro{ Sen ta pre dve de ce ni je se u smut no vre me ras pa da SFRJ na {la u epi cen tru an tri rat nih pro te sta pro tiv na sil ne mo bi li za ci je. Ma sov nim pro te sti ma re zer vi sta i gra |a na Sen ta je po sta la sim bol an ti rat ne kam pa we na ovim pro sto ri ma, a ta kam pa wa ove ko ve ~e na je ta blom pod svo dom Grad ske ku }e na slo vqe nom „Ho }e mo mir” – is pi sa nom na srp skom, ma |ar skom, ne ma~ kom i en gle skom. Od ka da je ta bla po sta vqe na, obe sni mom ci su se o wu ka ~i li i oskr na vi li je, pa je po sle za me we na i po sta la – ne sa lo mi va. I na ju ~e ra {wem obe le à va wu ju bi le ja ve li kih an ti rat nih pro te sta ne dvo smi sle na po ru ka je da su mir, to le ran ci ja i za jed ni~ ki su ì vot qu di raz li ~i tih na ci o nal no sti, ve ro i spo ve sti, po re kla i dru gih oso be no sti ono {to tre ba ~u va ti i ne go va ti. A pro te sto va ti pro tiv na sil ne mo bi li za ci je u to vre me bi la je de li kat na op ci ja ko joj su se po sle Sen }a na pri dru ì li i A|a ni, Ka wi à ni, Tre {wev ~a ni i mno gi dru gi isto mi {qe ni ci iz vi {e na ci o nal no {a ro li ke voj vo |an ske rav ni ce. Ne za do voq stvo je pro kqu ~a lo zbog mo bi li za ci je je di ni ca Te ri to ri jal ne od bra ne i pro ti vqe wem re zer vi sta da idu na kri -

zna i rat na pod ru~ ja u Hr vat sku. Epi log an ti rat nog ta la sa re zer vi sta, ~la no va wi ho vih fa mi li ja i su gra |a na je bi lo for mi ra we Kri znog {ta ba i odr à va we van red ne sed ni ce SO Sen ta. Na zah tev u~e sni ka an ti rat nog pro te sta op {tin ski par la ment Sen te je ta da ve }i nom gla so va od lu ~io da se ras pi {e re fe ren dum na ko me bi se Sen }a ni iz ja {wa va li da li su za u~e {}e u rat nim su ko bi ma ili vra }a we re zer vi sta ku }a ma. Isto vet na od lu ka o re fe ren du mu do ne ta je i u su sed noj Adi. Re fe ren du mi ni su odr à ni, jer su raz lo zi za we go vo spro vo |e we ospo re ni pred Ustav nim su dom Sr bi je. Li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak, ko ji je na po ziv Sen }a na bio i ne po sred ni ak ter i go vor nik sa bal ko na Grad ske ku }e, pri zna je da ta da {wa od lu ka o ras pi si va wu re fe ren du ma na te ri to ri ji op {ti ne Sen ta da nas mo è zvu ~a ti na iv no, ali da je u vre me Mi lo {e vi }e ve vla da vi ne bi lo pr vi put da bi lo ko ji zva ni~ ni or gan, u ovom slu ~a ju Skup {ti na op {ti ne, od re a gu je u pot pu no sti su prot no od lu ka ma cen tral nog ru ko vod stva i dr àv nih vla sti. Ta da {wi pred sed nik SO Sen te Mi la din La li}, je di ni je gla sao pro tiv, ali je na za vr {et ku sed ni -

Plakete u~esnicima protesta

tri ot skih or ga ni za ci ja bu de do voq no za am ne sti ju od tr go vi ne nar ko ti ci ma. Da kle, ako ika da bu dem do bio smi sle no ob ra lo `e we zbog ~e ga je sve to ta ko – a je ste – on da }u mo }i da od go vo rim i na pi ta we da li je LSV od go vor na za sta we u dru {tvu. l Ali da li se LSV ose}a odgovornom {to velika slika Ratka Mladi}a jo{ uvek usred Novog Sada „krasi” javnu povr{inu i nikom iz gradske uprave nije palo na pamet da prekre~i to „umetni~ko delo”? – Ko li ko se ja raz u mem u po li ti ku, ve }i nu u grad skoj upra vi u No vom Sa du ima De mo krat ska stran ka, iz ko je je i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. Pa bi bi lo zgod no da se oni pr vi upi ta ju za {to sli ka zlo ~in ca kra si jav nu po vr {i nu u gra du ko jim vla da ju. Vi dim da kod wih bu ja „en tu zi ja zam” u po gle du po stig nu tih re zul ta ta na ra znim po qi ma di qem Po kra ji ne, ali ne {to ne vi dim taj en tu zi ja zam ka da tre ba sta ti na cr tu ba gri. l Za{to „Na{i” u srcu Novog Sada pale zastave BiH i Turske i prete Dinu Merlinu zbog wegovog koncerta – u Beogradu!? – Da Voj vo di na ima svo ju po li ci ju i za ko no dav nu vlast, sve te or ga ni za ci je – i „Na {i” i „1389” i „Dve ri” i sav taj bes pri zor ni olo{ bi li bi za bra we ni i dru ga ~i je bi smo raz go va ra li. Ali u si tu a ci ji ka da mi ne mo `e mo da na mo li mo ni da Voj vo di na do bi je ko or di na to ra u MUP-u, a pet {al te ra vi {e pred sta vqa ozbiq no po li ti~ ko pi ta we, ja sno je za {to se ov de taj {qam do bro ose }a. I ne sa mo da se do bro ose }a, ne go po ku {a va da se na ma la vra ta, po spo red nim uli ca ma, uvu ~e u grad ko ji je pre ~e ti ri go di ne

ja sno i otvo re no re kao „ne” tom fa {i sti~ kom pod mlat ku. Ali LSV na to ne }e pri sta ti, kao ni ve }i na gra |a na No vog Sa da, ko ji su za kle ti an ti fa {i sti. Ov de su qu di sve sni da sva ko ko ke ti ra we sa bi lo ka kvom fa {i sti~ kom ko or di na tom, zva la se ona „Na {i”, „1389”, „Obraz”, „Po kret 64 ù pa ni je” ili ka ko god se ve} ime no vao taj olo{, vo di u kr vo pro li }e i uà se iz ko jih smo je dva po ~e li da se ne ka ko is ko be qa va mo pre 11 go di ne. l Ali ima li Srbija snage da se izbori s tim ultradesnim talasom? – Naj pre, to ni su ni ka kve ni de sne, ni ul tra de sne ide je i or ga ni za ci je. Le vi ca i de sni ca pred sta vqa ju par la men tar nu ter mi no lo gi ju, ko ja sa ovim bes pri zor ni ci ma ne ma ni ka kve ve ze. Oni su naj o bi~ ni ji te ro ri sti, ko ji su sprem ni da pre bi ja ju qu de na uli ci ili da za pa le po la Be o gra da ka ko bi spre ~i li {et wu jed ne ma win ske gru pe. Ali kod nas im se „te pa”, jer je svu gde na sve tu ja sna dok tri na da se sa te ro ri sti ma ne pre go va ra, ne go se oni jed no stav no ukla wa ju. Na à lost, ov de je sve iz vi to pe re no, pa se ~ak tvr di i da ni je mo gu }e ne ko ga za bra ni ti za to {to „ni je re gi stro van”. Pa u ko joj je to nad le `noj in sti tu ci ji Osa ma bin La den utef te rio Al-ka i du? E, dok god mi bu de mo fa {i ste na zi va li „za ve de nom omla di nom” a fa {i sti~ ke or ga ni za ci je „de sni ~a ri ma”, do tle }e mo u ne dri ma ga ji ti, ne gu ju, ne go zmij sko klup ko, ko je }e nas vr lo br zo pot pu no za tro va ti i ta ko ostva ri ti san svo jih ide o- lo ga o Sr bi ji kao pu stom ostr vu Evro pe na ko me su bez bed ne to ta li tar ne ide je. n Miroslav Staji}

Sutra sahrana nastradalih kamermana ro tiv ma |ar skog dr `a vqa ni na Zol ta na ^. osum wi ~e nog da je ka mi o nom u pe tak usmr tio dvo ji cu ka mer ma na u cen tru Su bo ti ce, bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va, sa op {ti la je su bo ti~ ka po li ci ja. U sa o bra }aj noj ne sre }i po gi nu li su Go ran Nim ~e vi} (38) i Ati la Ki raq (29), obo ji ca iz Su bo ti ce. Pred sed nik grad skog Sa ve ta za bez bed nost u sa o bra }a ju Dar ko An teq uka zao je da je u slu ~a ju bi lo ka kvih ra do va u bli zi ni pu te va neo p hod no oba ve sti ti Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va ili ko mu nal nu po li ci ju, ka ko bi se na pra vi na ~in obez be di lo me sto gde se ra do vi od vi ja ju. - U ovom slu ~a ju ras kr sni ca ni je bi la obez be |e na, a da li je to tre ba lo da ura di fir ma „Sel ma” ko ja je iz naj mi la vo zi lo ka mer ma ni ma, ili sa mi ka mer ma ni, utvr di }e pra vo su |e. Do go di la se te {ka tra ge di ja, dva

U SENTI OBELE@ENO DVE DECENIJE NAJVE]IH

mla da ì vo ta su ne sta la i ovo nam je opo me na da bu de mo opre zni ji - re kao je An teq. U znak se }a wa na tra gi~ no pre mi nu le Nim ~e vi }a i Ki ra qa u pe tak oko 19,30 ~a so va oku pi li su se wi ho vi pri ja te qi is pred me sta ne sre }e, i sve }a ma i po ru ka ma na sim bo li ~an na ~in ogra di li me sto ne sre }e. Ati la Ki raq bio je ra dio za ne ko li ko te le vi zi ja i pri vat nih pro duk ci ja u Voj vo di ni, a Go ran Nim ~e vi} bio je je dan od naj ta len to va ni jih te le vi zij skih mon ta è ra u re gi o nu, di zaj ner i gi ta ri sta su bo ti~ ke gru pe “Per pe tu um Mo bi le”. Ko me mo ra ci ja tra gi~ no stra da li ma bi }e odr à na u po ne de qak u 11 ~a so va u Ve li koj ve} ni ci Grad ske ku }e. Sa hra na Go ra na Nim ~e vi }a je istog da na u 13,30 ~a so va na Ker skom gro bqu, a Ati le Ki ra qa u 15 ~a so va na Baj skom gro bqu iz Pe i} ka pe le. n Sandra Ir{evi}

Ju bi lej dve de ce ni je an ti rat nih pro te sta u Sen ti si no} su odvo je no obe le ì li op {ti na Sen ta i LSV. Najpre su ven ce na spo men plo ~u „Ho }e mo mir” po lo ì le de le ga ci je op {ti ne Sen ta i SVM-a, a po tom je u Do mu kul tu re otvo re na iz lo `ba fo to gra fi ja sa an ti rat nih pro te sta fo to re por te ra „Ma |ar soa” Jo è fa Ger ge qa. Na sve ~a noj sed ni ci SO Sen ta od bor ni ci su po tvr di li pro kla ma ci ju za mir, po tvr div {i ta ko è qu sta nov ni {tva op {ti ne Sen ta is ka za nu i pre 20 go di na, a naj za slu `ni ji ma za u~e {}e u pro te sti ma do de qe ne su pla ke te. U sa li Do ma kul tu re na kraju je odr à na i tri bi na sa ak te ri ma pro te sta iz 1991. go di ne. Skup o do ga |a ji ma u Sen ti od pre 20 go di na or ga ni zo vao je i LSV, uz u~e {}e li de ra Lige Ne na da ân ka.

ce pod neo neo po zi vu ostav ku. A svoj ~in je ta da obra zlo `io stra ho va wem da re fren dum mo `e iza zva ti na pe tost na na ci o nal noj osno vi u toj sre di ni. Ina ~e, za se da we op {tin skog par la men ta is pred Grad ske ku }e u di rekt nom pre no su pre ko ozvu ~e wa pra ti lo

„Ne}emo rat, ho}emo mir”

je mno {tvo `i te qa Sen te i oko li ne uz an ti rat ne i mi rov ne po kli ~e. – To su bi la vr lo ose tqi va vre me na u ko ji ma su po ~i wa la pre vi ra wa - sve do ~i za na{ list Mi la din La li}. – Osnov ni mo tiv gra |a na ko ji su re {i li da neo da zi va wu po zi vu na mo bi li za ci ju is ka `u svo je opre de qe we bio je mir, a ni po {to rat. Me |u tim, pro blem je tu bio su kob emo ci ja, qud skih uve re wa i za kon skih oba ve za. A moj je di ni ciq bio je da ne do |e do ra di ka li za ci je pro te sta i su ko ba me |u gra |a ni ma, i sa voj nim i po li cij skim sna ga ma. La li} ne ta ji da je ta da bio ~lan So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, ali je ka te go ri ~an da ga u vre me pro te sta iz SPS-a ni ko ni je zvao, i da po toj li ni ji ni je bi lo po li ti~ kih po zi va i in ter ven ci ja.

POGLED IZ MITROVICE: QUBOMIR KRGOVI] (SRS), PREDSEDNIK ODBORA ZA KiM

Barikade ostaju, nema popu{tawa d mi ni stra tiv ni punk to vi na se ve ru KiM Ja ri we i Br wak i da qe su u blo ka di zbog to ga {to se Sr bi pro ti ve pri su stvu ko sov skih ca ri ni ka na ova dva pre la za. Kfor je u pe tak uklo nio ba ri ka du po sta vqe nu u bli zi ni Br wa ka, a Sr bi su od go vo ri li grad wom no ve, jo{ ve }e, na pu tu Zu bin Po tok Ri ba ri }e uz sa mu ad mi ni stra tiv nu li ni ju, ali sa stra ne cen tral ne Sr bi je. – Po pu {ta wa ne }e bi ti, jer su ba ri ka de je di no sred stvo ko jim Sr bi bra ne svoj op sta nak na pro sto ru Ko so va i Me to hi je – ka è za „Dnev nik” pred sed nik skup {tin skog Od bo ra za KiM Qu bo mir Kr go vi} (SRS). – I da bu de ja sno: ne po sta vqa ju se no ve i no ve ba ri ka de na ne ~i ju na red bu, ve} je to po ru ka srp skog ì vqa sa ovog pro sto ra da ni ka da ne }e pri hva ti ti da u svo joj ze mqi mo ra ju da pre la ze na zo vi gra ni cu i kla wa ju se {ip tar skim in sti tu ci ja ma. l Kako to da ostali administrativni prelazi nisu sporni? – To je po sle di ca ne kih ra ni je do ne tih po gre {nih od lu ka, a na ko je ni je vi {e mo gu }e uti ca ti jer je u oko li ni tih pre la za ve li ka kon cen tra ci ja al ban skog ì vqa. Ov de na se ve ru je, me |u tim, si tu a ci ja sa svim dru ga ~i ja: Sr bi su ov de ube dqi va ve }i na i ne è le da ì ve u kva zi dr à vi Ko so vo, ve} u dr à vi Sr bi ji. I ako je jed nom na ro du Za pad dao pra vo da mo è da ì vi u dr à vi ka kvoj è li, za {to to isto pra vo us kra }u je dru gom na ro du? l Ispada da Srbi ju`no od Ibra èle da ìve u kosovskoj dràvi? – Na rav no da ne! Ali ~i we ni ca je ste da je mno go lak {e bi ti Sr bin na se ve ru Ko so va ne go u osta lim de lo vi ma po kra ji ne. Prem da ju `no od Ibra ì vi vi {e Sr ba, oni su raz ba ca ni po te ri to ri ji i wi ho va bor ba je sla bi ja. Mo ra se, me |u tim, re }i da sa mu tu se ver - jug po de lu ne po ten ci ra ju Sr bi na Ko so vu, ne go na {a vlast. Sa mo da pod se tim: Be o grad je uki nuo osam lo kal nih sa mo u pra va ju `no od Ibra, a u me |u vre me nu ih je for mi ra no ne ko li ko po pla nu Mar ti ja Ah ti sa ri ja. I qu di mi ni stra za KiM Go ra na Bog da no vi }a su ta mo lo bi ra li da se qu di in te gri {u u {ip tar ske in sti tu ci je. Isto to su po ku {a li i na se ve ru Ko so va, ali se na rod ov de su prot sta vio. l Srpsko nacionalno ve}e severnog KiM saop{tilo je da odbacuje sve sporazume Beograda i Pri{tine? – Ap so lut no po dr à vam taj stav! Uosta lom, i sam Ste fa no vi} je re kao da po sto ji me ha ni zam su spen zi -

je po stig nu tih do go vo ra uko li ko oni ne bu du po {to va ni. Pa za {to sa da da ne po seg ne mo za tom su spen zi jom ka da [ip ta ri, i po pri zna wu sa me vla sti, svo jim jed no stra nim ak ci ja ma kr {e ono {to je uta na ~e no u Bri se lu. I to bez ob zi ra na ~i we ni cu da je sve {to je ta mo do go vo re no is kqu ~i vo u in te re su [ip ta ra, a ne Sr ba. Pa im ni to ni je bi lo do voq no, ne go su je dva ~e ka li da po~ nu sa ak ci ja ma ka ko bi et ni~ ki o~i sti li i ovaj deo te ri to ri je Ko so va i Me to hi je. E, to im ne }e us pe ti: mo gu sa mo da nas fi zi~ ki li kvi di ra ju, ali da nas pro te ra ju, to ne mo gu. l [ta je po vama izlaz iz ove situacije? – Naj pre, Vla da Sr bi je mo ra da shva ti da je Euleks pro ma {e na mi si ja i da joj se tre ba za hva li ti i us kra ti ti go sto prim stvo. Za tim, Vla da mo ra da pri zna da su pro ma {e ni pre go vo ri ko ji se sa Pri {ti nom vo de u Bri se lu i mo ra ih pod hit no su spen do va ti. I pod tri, Vla da mo ra in si ti ra ti na to me da se pi ta we Ko smeta, kao ve o ma kom plek sno, vra ti pod okri qe UN. l Da li je to realno u situaciji kada u Savetu bezbednosti imate tri stalne ~lanice koje }e odmah uloìti veto? – A pre o sta le dve stal ne ~la ni ce }e po dr à ti na {u ak ci ju... Ali na rav no da to ne }e i}i la ko. Me |u tim, tre ba raz go va ra ti i tu mo ra da do |e do iz ra à ja na {a di plo ma ti ja i di plo ma ti ja onih ko ji è le da nam po mog nu, jer tre ba ube di ti dru gu stra nu da ni je u pra vu. l Oni tvrde da mi nismo u pravu? – Ama ne mo gu oni na te ri to ri ji srp ske dr à ve pra vi ti kva zi-{ip tar sku dr à vu. Uosta lom, i sa mi tvr de da ta kva zi-dr à va ni ne funk ci o ni {e, da je to ne {to naj go re {to su vi de li i da od go va ra sa mo gru pi kri mi na la ca-se pa ra ti sta ko ji se ba ve naj pr qa vi jim po slo vi ma ko ji po sto je na sve tu: tr go vi nom ro bqem, dro gom, oru` jem... Na à lost, i de lu me |u na rod ne za jed ni ce je iz gle da pri mar ni ciq da pro te ra ju Sr be sa tog pro sto ra. Ali mi ni po sled wih 12 go di na ni smo ov de ì ve li za hva qu ju }i sa gla sno sti SAD, ni uz bla go slov Ne ma~ ke. Sa mi smo pri hva ti li na {u sud bi nu da ì vi mo okru è ni bo dqi ka vom ì com. Jer Ko so vo i Me to hi ja je na {a ze mqa. I ni hi qa du Ta di }a ni dve hi qa du Ste fa no vi }a ne mo è da nas ube di da je bo qe da ì vi mo u {ip tar skoj dr à vi. Pa ka kav god da je taj Ta di}, on je na{ pred sed nik; ni je to Ha {im Ta ~i, ni ti }e ika da bi ti! n Miroslav Staji}

nedeqa6.novembar2011.

c m y

dnevnik

VOJVO\ANSKIH ANTIRATNIH PROTESTA

pu ca ju na svo je – Mo je je opre de qe we je bi lo ja sno, ali sam znao i da }e po sle di ce sno si ti re zer vi sti, pa sam u Tor wo {u, gde su bi li sme {te ni, u no }i iz me |u 5. i 6. no vem bra pro veo ~i ta vu no} s wi ma i ~la no vi ma wi ho vih po ro di ca i qu di ma ko ji su ih po dr `a va li. A po sle sve ga, po vu -

Foto: Jo`ef Gergeqi

kao sam se iz po li ti ke – re kao nam je La li}. U Sen ti se mno gi i da nas pla {e da go vo re o do ga |a ji ma od pre dve de ce ni je. Ne ke je ~la no ve on da {weg Kri znog {ta ba po sle pro te sta pri vo di la voj na po li ci ja, a u Sen ti i Adi su pro tiv wih po kre ta ni po stup ci pred su di ja ma za pre kr {a je za to {to ni su iz vr {i li oba ve zno pri ja vqi va we jav nog sku pa – za {ta im je za pre }e no ka znom od ta da {wih 600 di na ra ili za tvo rom do 60 da na. – Sve je bi la pre va ra, jer su na ma ko man di ri ma u je di ni ca ma te ri to ri jal ne od bra ne {est me se ci ra ni je go vo ri lo da ne }e mo i}i u rat, ne go da }e mo bi ti mo bi li sa ni sa mo ra di od bra ne gra ni ce – pri ~a re zer vni ka pe tan Ge za Gor dan iz Sen te, ak tiv ni u~e snik pro te sta i Kri znog {ta ba. – Po ziv sam do bio

za voj nu ve `bu kao ko man dir vo da. Ka da sam iz Bu raw {o ra, gde nam je bi lo zbor no me sto, 3. no vem bra u TO ja vio da se od 40 oda zva lo sa mo se dam re zer vi sta – mi sli li su da se {a lim. A u ja nu a ru 1992. su me uhap si li za to {to se ni sam oda zvao na voj ni po ziv i isti dan sa jo{ dvo ji com dru ga ra iz Hor go {a i Su bo ti ce za vr {io sam u Var dar ci ma u Ba ra wi, gde sam pro veo ~e ti ri me se ca. Ak ter an ti rat nih pro te sta u Sen ti, Ka wi ì i Tre {wev cu, ali i dru gim me sti ma, bio je i La jo{ Ba la, ro dom Sen }a nin, a ì teq Tre {wev ca, na ~i ji po ziv se â nak i oda zvao da do |e u Sen tu. Ne ko li ko me se ci ka sni je usle dio je, 10. ma ja 1992, go di ne pro test ni mi ting u Tre {wev cu. Ni ko se ni je upla {io ni {to su ta da ten ko vi bi li ras po re |e ni oko se la, jer su u me snoj pi ce ri ji „Zi cer” pro test na oku pqa wa re zer vi sta po tra ja la 96 da na! Ba la na gla {a va da je i da nas po no san na to {to je u~e snik an ti rat nih pro te sta u Sen ti. Bi la je hra brost ne i}i u rat. – Gle da ju }i sa mo krat ko ro~ ne re zul ta te, po sle pro te sta u Tre {wev cu iz ce le Voj vo di ne ni ko ni je po slat na ra ti {te iz van gra ni ce Sr bi je. Ako gle da mo da qe, ogro man je re zul tat da da nas ima mo pro fe si o nal nu voj sku, da ne pre ti opa snost da nas ne ki po mah ni ta li po li ti ~ar na te ra da ide mo u rat. Me |u tim, ako gle da mo ukup nu dru {tve nu si tu a ci ju, u po gle du du go ro~ nih re zul ta ta ni smo ba{ pu no po sti gli, a ka kva nam je po li ti ka – ne }u ni da go vo rim. Na à lost, ni smo us pe li da do stig ne mo da bu de mo pra va evrop ska dr à ve i pra vo ci vil no dru {tvo – sma tra Ba la. Pro tiv we ga je kasnije pred is tra `nim Voj nim su dom u Be o gra du bio po kre nut po stu pak zbog pod ri va wa voj ne mo }i, ali op tu `be su

INTERVJU

pa le u vo du – su di ja se za pa wio jer ni je ni ka da ni bio voj ni ob ve znik. A ~ak se ni je ni po zvao na imu ni tet, jer je bio sa ve zni po sla nik u par la men tu SR Ju go sla vi je. U~e snik pro te sta u „Zi ce ru” Vil mo{ Al ma {i iz Tre {wev ca pri ~a da je jo{ dva me se ca pre ne go {to je bunt re zer vi sta po ~eo ~vr sto od lu ~io da od bi je po ziv i od la zak na ra ti {te. Vil mo{ je bio upo znat sa si tu a ci jom na pro sto ru ne gda {we SFRJ, pa je u ma ju 1992. oti {ao u Voj ni od sek u Ka wi ì i u pri su stvu dva sve do ka iz ja vio da od bi ja po ziv na mo bi li za ci ju. Se stra mu ima po ro di cu u Slo ve ni ji, a na veo je i da u Ba ra wi ima rod bi nu i da pro tiv svo je sa ve sti ne è li u bi lo ko ga da upe ri oru` je. – Sma trao sam ta da, a i sa da, da je to ne pri hva tqi vo, a po zvao sam se i na ~i we ni cu da sam se kao voj nik za kleo SFRJ, i da mi sa vest ne do zvo qa va da u~e stvu jem u ra tu pro tiv biv {ih dru ga ra i su gra |a na – pri se }a se Al ma {i. – No, po sle ~e ti ri me se ca za vr {io sam na Voj nom su du u Be o gra du. Ni u pr vo ste pe nom, ni u dru go ste pe nom po stup ku ni su se oba zi ra li na ar gu men te mo je od bra ne i pre su |e no mi je ~e ti ri me se ca za tvo ra. Do bio sam i re {e we u ko jem pi {e da sam „opa san po dru {tvo”. Tek u ma ju 1994. go di ne oti {ao sam u Okru `ni za tvor u Su bo ti cu, gde sam zbog neo da zi va wa na po ziv za mo bi li za ci ju od le ào tri i po me se ca. Po la me se ca su mi opro sti li „zbog do brog vla da wa”. U to vre me po istom osno vu u za tvo ru su bi la jo{ tro ji ca na iz dr à va wu ka zne. Ni su zna li {ta da ra de s na ma, jer smo se ne vi ni na {li me |u kri mi nal ci ma. Je di ni nam je greh bio {to ni smo pri sta li da u~e stvu je mo u ra tu. Ka sni je se po tvr di lo da smo mi, obi~ ni qu di, pla ti li naj ve }i ceh. n Milorad Mitrovi}

KARMA KOMA

Va`no je zvati se Miroslav

ma takvih likova i takvih doga|aja u literaturi koliko ho}e{, naro~ito u onoj ruskoj, koja najfascinantnije me{a zaumno i stvarno, ne toliko zarad one tobo` jedinstvene „duhovnosti“ kojom ma{u pateti~ni mitomani, koliko zarad toga {to je ruska stvarnost nekako tradicionalno zaumna, a i ruska je zaumnost nekako odvi{e stvarna. Dakle – du{u dalo za literaturu. Ali ova na{a dana{wa pri~a nije ruska nego na{a, ovda{wa, i nije iz literature – a da jeste, mo`da bi je mogao napisati jedan Basara – nego je iz presne stvarnosti. Stiglo, dakle, gra|aninu Ili} Miroslavu iz Bu|anovaca u Dowem Sremu na ku}nu adresu pismo wemu nepoznatog po{iqaoca. A u pismu, takva i takva stvar, obave{tavamo Vas da ste izabrani za ~lana Upravnog odbora Javnog komunalnog preduze}a „Put“ iz Novog Sada. Izvolite do}i na sastanak tad-i-tad, i sve u tom pravcu. I ba{ kao u pesmi, pos’o dobar, a para laka – poneki sastanak i to je to, a mese~ne prinadle`nosti sasvim pristojne. I sve bi to bilo u redu da bruka nije ipak pukla, da nesporazum nije otkriven, pa su evo i novine o tome pisale. Ispada da u nare~eni Upravni odbor nije imenovalo tog Ili} Miroslava nego nekog drugog Ili} Miroslava, ali avaj, nikako da se utvrdi kojeg ta~no, i gde taj pobogu stanuje. Neki ~ak kaù da je to jedan {to se odselio u Beograd, a Beograd, znate kako, velika je to varo{, pa ne moè po{tar da ga prona|e. Mislim, Miroslava, ne Beograd. Pa se tako do{lo do nekog drugog Ili} Miroslava, ta~nije, do bilo kojeg Ili} Miroslava, daj {ta da{, a ispalo je da najbliì, ili bar najuhvatqiviji, ìvi u Bu|anovcima, tamo dole u

dubokome Sremu, na skoro pa stotinak kilometara od novosadskih ulica kojima se bavi taj sada isto ve} famozni JKP „Put“. E sad, nije meni taj element ruski, literarni, zaumni, toliko u toj glupoj administrativnoj gre{ci sa pomalo grotesknim posledicama. Ma kakvi, to mi vu~e nekako vi{e na Kafku, razblaènog ili zasla|enog nekim od onih pra{kih {armera, da li Ha{ekom, mo`da Hrabalom, ili pak Vivegom. Ne, nego tu mene osvaja i bez re~i ostavqa sam taj Ili} Miroslav, onaj iz Bu|anovaca, mada u celoj stvari izvorno neduàn, jer nikoga on nije tukao po u{ima da ga imenuje u Upravni odbor JKP „Put” iz Novoga Sada. Wegovo se ime u zame{ateqstvu na{lo zapravo posve slu~ajno, ali ima ne~ega o~aravaju}eg u tome kako je on to primio kao posve prirodnu i normalnu stvar. Neko drugi, s druga~ijim, mawe prisnim odnosom prema stvarnosti ovoga sveta, pomislio bi ko zna {ta, ali ne i bu|anova~ki gra|anin, zate~en u „tog sam jutra ustao, ~udno pismo primio“ situaciji iz jedne pesme, tako|e novosadske. Kad ga je, to jest, ve} izabralo, gra|anin se Ili} kanda nije ba{ mnogo za~udio. Primio je to, {to bi se reklo, „s budisti~kim mirom“. Nije pomislio da se radi o kakvoj neslanoj {ali ili paprenom nesporazumu, nego put pod noge pa u Novi Sad, pravo u „JKP Put“, dobar dan dobri qudi, eto mene na sastanku. Sastanku ~ega? Pa, Upravnog odbora, naravno! Novine ne pi{u, bar koliko videh, ~ime se uop{te u ìvotu bavi taj Ili} Miroslav, taj iz Bu|anovaca, {ta je po profesiji, kakve su mu reference, radne i „dru{tveno-politi~ke“ kako se to kadgod govorilo, i otkuda to

da bi ba{ wega izabralo u upravni odbor bilo ~ega, pa jo{ ba{ putarskog preduze}a, pa jo{ tamo gore u Novom Sadu. Ne znam za vas, ali da je mene izabralo u Upravni odbor JKP „Put”, ja bih se pravo za~udio, i mislio bih da se radi o nekom nesporsazumu. No, izgleda da to ne dokazuje ni{ta osim da od mene nikada ne}e biti {tofa za dobrog junaka ruske literature na srpski na~in. Su{tinski je nedu`an, rado }u to ponoviti, u ovoj sublesastoj stvari taj sremski dobri~ina iz Bu|anovaca, na koncu ipak nesu|eni korisnik jedne zgodne sinekure. On se samo zove kao i neko drugi, i to je sve. Ali ne{to govori o jednom mentalitetu, o jednom „pogledu na svet“, taj duboko ukoreweni refleks u na{ih bezbrojnih Svakovi}a da svi sve mo`emo, umemo, znamo i smemo, i da nije nimalo ~udno {to nas neko, recimo, zove na molitveni doru~ak kod Obame ili na put na Mesec, ili bar u Upravni odbor tamo nekakve „JKP Put“, nego nam je ~udno jedino {to taj poziv nije stigao jo{ mnogo ranije. Ali eto, nikad nije kasno da neko uo~i na{e kvalitete. U atar Bu|anovaca je, ina~e, onomad pao i onaj ameri~ki bombarder {to su ga zvali „nevidqivim“, a {to ga je sru{io jedan Zoltan koji nije bio obave{ten o wegovoj nevidqivosti. Tamo su qudi, dakle, navikli na zaumne i nemogu}e stvari, pa im nije ~udno ni da ih neko, ni~im izazvan, kooptira u neki upravni odbor. Utoliko oni, {to bi se reklo, imaju opravdawe; ali, {ta li je svima nama ostalima, koji nismo iz Bu|anovaca, e to vam ve} ne umem re}i. n Teofil Pan~i}

MIQENKO DERETA, IZVR[NI DIREKTOR GRA\ANSKIH INICIJATIVA I U^ESNIK „PREOKRETA“

Pre su dan tre nu tak za idu }ih 30 go di na re o kret“ je na stao kao ne ka vr sta lo bi sti~ ke gru pe, „gra |an sko-de mo krat ski blok“ ka ko su ga we go vi tvor ci kr sti li, s osnov nom na me rom da po mog ne pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u. Po je din ci, pred stav ni ci ne vla di nog sek to ra i po li ti ~a ri, od lu~ ni su da u~i ne sve da Sr bi ja 9. de cem bra, ka ko je na ja vqe no, do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. Gra |a ne ko ji su ve} umor ni od iz ne ve re nih obe }a wa oni `e le da mo bi li {u za rad po sti za wa tog ci qa i po gu ra ju {to ja ~e u tom prav cu, ka `e za „Dnev nik“ Mi qen ko De re ta, iz vr {ni di rek tor ne vla di ne or ga ni za ci je Gra |an ska ini -

„P

ci ja ti va i je dan od u~e sni ka „Pre o kre ta“ ko ji je oku pqen oko Li be ral no-de mo krat ske par ti je. l U posledwih desetak godina na politi~koj sceni va{a akcija je bez presedana kako bi se podr`ala proevropska opcija. Da li to zna~i da je evropski put Srbije tako dramati~no doveden u pitawe? – Iz pred iz bor nog opor tu ni zma se da nas na pro sto do vo de u pi ta we na {e in te gra ci je u Evro pu i kao pri o ri tet na se iz vla ~i po li ti ka ko ja ni u jed nom tre nut ku ni je bi la na go ve {te na u obe }a wi ma i obra }a wi ma jav no sti vla da ju }e ko a li ci je. Mi pro ce wu je mo da to je ste dra ma ti~ no. Si tu a ci ja je

Proglas „Preokreta”: Srbija u Evropi, Evropa u Srbiji Stran ke oku pqe ne oko LDP pred sta vi le su ju ~e pro glas „Pre o kret - Sr bi ju u Evro pu, Evro pu u Sr bi ju”, ko ji pod ra zu me va pro me nu dr àv ne po li ti ke pre ma Ko so vu. „Ne pri zna va wem ko sov ske isti ne i stvar no sti, ne me wa se ta isti na, ni ta stvar nost. Ko so vo ni je pod su ve re ni to te om Sr bi je od ra ta 1999. go di ne i ku ma nov ske ka pi tu la ci je, na kon ko je se Sr bi je s Ko so va po vu kla. Zbog to ga stra te gi ja i EU i Ko so vo zna ~i ni EU ni Ko so vo“, na vo di se u tek stu ko ji je na sku pu u Do mu omla di ne u Be o gra du pro ~i tao pi sac Ne nad Pro ki}. U tek stu se oce wu je da Sr bi ja mo ra da pro me ni po li ti ku ako è li u Evro pu, za {ta je po treb na no va po li ti~ ka hra brost ka ko se ne bi de si lo da Evro pa za tvo ri vra ta Sr bi ji zbog „~e tvo ri ce ca ri ni ka na dva ca rin ska pre la za”. „@e li mo da uje di ni mo sve ko ji su za Sr bi ju u Evro pi, oku pqe ni oko we kao je di ne ide o lo gi je ko ja da nas pred sta vqa iz bor”. Iz ra à va se i ne za do voq stvo zbog to ga {to je pro e vrop ska Vla da od lu ~i la da po vla |u je an ti e vrop skoj hi ste ri ji. Tekst pro gla sa osim LDP-a, po dr à li su SPO, SDU, po je di ne stran ke ma wi na, Aso ci ja ci ja slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta, Hel sin {ki od bor za qud ska pra va, Gra |an ske ini ci ja ti ve, Ini ci ja ti va mla dih za qud ska pra va, Cen tar za kul tur nu de kon ta mi na ci ju, Be o grad ski cen tar za qud ska pra va, Ko mi tet prav ni ka za qud ska pra va, Cen tar za evro a tlant ske stu di je i Fond „Bi qa na Ko va ~e vi} Vu ~o”, kao i La tin ka Pe ro vi}, Raj ko Da ni lo vi}, Mir ko Te pa vac, Pa vle Do mo wi, Bo ra To do ro vi}, Je li sa ve ta Sa bli}, Fi lip Da vid, Mir ko \or |e vi}, Rat ko Bo ò vi}, Sve ti slav Ba sa ra, Bo {ko Jak {i}, Jo sif Ta ti}, Ir fan Men sur, Din ko Gru ho wi}, Mi loj ko Pan ti}, Mi {a Br ki}, Mi jat La ki }e vi}, Go ran Mar ko vi}...

dra ma ti~ na za to {to po sle di ce od u sta ja wa od evrop skog pu ta za i sta mo gu bi ti po gub ne po bu du} nost Sr bi je kao dr à ve, i srp skog na ro da kao evrop skog na ro da. Otu da ini ci ja ti va ko ju je po kre nu la LDP, kao do sled na stran ka po tom pi ta wu, ko joj se ve }i na nas pri dru ì la. Ovo je dra ma ti ~an, ako ne i pre su dan tre nu tak za sle de }ih tri de set go di na na {e bu du} no sti. l Za{to to tako doìvqavate ako su, barem na re~ima, svi sem SRS-a i DSS-a za evropske integracije? – Ako na po li ti~ kom sku pu stran ke ko ja nas upor no uve ra va da je pro e vrop ska ~u je te zvi `du ke evrop skim am ba sa do ri ma i ova ci je ru skom, on da se mo ra te za pi ta ti ko li ko je du bo ka we na po sve }e nost Evro pi i ko li ka je ta po sve }e nost we nih gla sa ~a. l Ali i vi sami ste pre godinu dana nagovestili mogu}nost velike koalicije DS-SNS... – Da, ja sam na go ve stio tu mo gu} nost za to {to bi ona u jed nom ra zum nom na ~i nu sa rad we tre ba lo da po mog ne, pod uslo vom da je za i- sta iskre na, da pro e vrop ska op ci ja pro funk ci o ni {e. U svim de ta qi ma, a pre sve ga u pro me ni Usta va. Ali po sle ovih do ga |a ja po ~i wem ozbiq no da sum wam da li bi je dan od tih part ne ra u ve li koj ko a li ci ji, Srp ska na pred na stran ka, za i sta ra di la na evrop skim in te gra ci ja ma ili, pak, na wi ho vom ome ta wu. l Nisu li i sami vladaju}i proevropejci kompromitovali tu politiku, jer vidimo da je stawe u dràvi i privredi lo{e. Ne ozna~ava li i sama re~ „preokret“ va{e uverewe da vladaju}a koalicija zapravo i nije okrenuta ka evrointegracijama i nije u stawu da se drì tog kursa?

– Po tre ban je pre o kret od jed nog krat ko vi dog i us ko in te re snog od no sa pre ma po li ti ci ko ji je da nas ap so lut no vi dqiv. Pi ta we iz bor nog re zul ta ta je va `ni je od bi lo kog pro gram skog ele men ta, onog {to te par ti je ra de. Vi di te da su mno ge ~la ni ce ko a li ci je po ~e le vr lo otvo re no da ko ke ti ra ju s oni ma ko je su tre nut no u opo zi ci ji. To go vo ri da ne ma ju ni ka kva ~vr sta uve re wa osim da osta nu na vla sti. Sve osta lo je stvar tr go vi ne i re la ti vi zu je se. l O~ekujete li podr{ku iz Unije i ve}e razumevawe Brisela za aktuelnu situaciju u Srbiji? – Mi ne ra di mo ovo da bi smo do bi li po dr {ku EU ne go da bi smo po ka za li Uni ji da u Sr bi ji po sto je re le vant ne sna ge, i po li ti~ ke i dru {tve ne, ko je su pot pu no opre de qe ne za evrop ski put. U ovom tre nut ku se u Evro pi oprav da no sum wa u na {u po sve }e nost tom pu tu. Na{ kraj wi ciq, bar ka ko ga ja vi dim, je ste da Evro pa ne pod leg ne ovom na {em iz bor nom tre nut ku i shva ti da }e mo mi sve u~i ni ti da se evrop ski put ne mar gi na li zu je i ne od gur ne u stra nu. Da se na sta vi taj pro ces ko ji nam je di no mo è obez be di ti ne ku zdra vi ju bu du} nost – eko nom sku, dru {tve nu, po li ti~ ku, re gi o nal nu i u sva kom dru gom po gle du. Ovo mi ne ra di mo da bi smo do bi li po mo} od Evro pe, ne go po ma è mo se bi da Evro pa bo qe raz u me nas i slo è nost na {e si tu a ci je. Da na ne ki na ~in svo je od lu ke pri la go di onom {to u ovom tre nut ku i je ste ve li ka ma wi na u Sr bi ji, ali ko ja ni je za ne mar qi va. l „Preokret“ je oro~en 9. decembrom kada se o~ekuje dobijawe kandidature za ~lanstvo u EU. Razmi{qate li, ipak, da ga ozvani~ite? – O to me uop {te ni smo raz go va -

ra li. Sve {to ra di mo je usme re no na ovaj dra ma ti~ ni da tum po ~et kom de cem bra i na po ku {aj da se uti ~e na Bri sel. Na {a da qa bu du} nost ni je ras pra vqa na. l Da li se sla`ete s ocenom da je to {to joj je sada potreban va{ pojas za spasavawe, ujedno dokaz da je vlast za desetak godina demokratske vladavine u dobroj meri kompromitovala evropsku ideju, radila netransparentno i nije izgradila mehanizme kontrole nad sobom? – O~i gled no se ne do voq no ura di lo na iz grad wi dr `av nih in sti tu ci ja, ni je se na pra vi na ~in i do voq no hra bro su o ~a va lo s pro ble mi ma ko je na {e dru {tvo ima. Eto, mi }e mo sa da kao dru {tvo bi ti pred sta vqe ni u Poq skoj na sku pu eks tre mi sta!? Ta kvi i je smo – ti qu di su odav de. Ni ko s wi ma ni je ra dio ni kroz {kol ski si stem, ni pre ko me di ja, mi stal no iz be ga va mo da sa gle da mo ka kvo je, za pra vo, na {e dru {tvo. l Obama ima grupu podr{ke za preporod Amerike, u Hrvatskoj se pojavio pokret za pre-

porod hrvatskog duha, na{i biznismeni lansiraju neki wihov preporod – nasumi~no navodim – jesu li dràvne politike toliko slabe i ne mogu da iza|u na kraj krizom pa im treba podr{ka za promene? – Oni po ku {a va ju ne {to, za raz li ku od nas ko ji ne po ku {a va mo ni {ta. Mi po ku {a va mo da pre po ro di mo sred wi vek. Mi ne sa gle da va mo ade kvat no re al nost i na ma je pre o kret po tre ban. To mo è da se po stig ne sa mo na osno vu do bre di jag no ze si tu a ci je u dru {tvu, a mi ta kvu di jag no zu ni smo sprem ni da na pra vi mo jer ona ni je op ti mi sti~ na. Ta di jag no za otva ra to li ko pro ble ma i obla sti u ko ji ma nam je po treb na ra di kal na pro me na, da nam je lak {e da ka è mo „bo qe da to ne di ra mo“. l Bez puno razmi{qawa, ho}emo li dobiti 9. decembra kandidaturu za EU? – Mi slim da ho }e mo i to ne za to {to smo mi na to me ra di li, ne go za to {to }e Evro pa pro ce ni ti pra vil no – da bi bi lo po wu mno go sku pqe da je ne do bi je mo. n Reqa Kneèvi}

dnevnik

nedeqa6.novembar2011.

INTERVJU

Dr TI HO MIR SI MI],

I dr àv na fir ma lektrovojvodina je nedavno bila doma}in 5. me|unarodnom forumu o obnovqivim izvorima energije, koji je okupio vi{e od 500 u~esnika sa najve}im brojem do sada prijavqenih radova. Time je Forum potvrdio renome najuticajnijeg skupa ovog profila u regionu Jugoisto~ne Evrope, odnosno „mesta koje”, kako je to ocenio direktor EV dr Tihomir Simi}, „strate{ke projekcije i nove tehnologije prevodi u praksu”. – Forum je bio prilika da se sagleda nu`nost promena i u energetskom sektoru Srbije, naro~ito u oblasti ~istih energetskih tehnologija – kaè dr Simi} u razgovoru za „Dnevnik”. – Energetski potencijal kojim na{a zemqa raspolaè je ograni~en, ali zna~ajan. Me|utim, taj potencijal do sada nije iskori{}en zbog ukupne na{e neorganizovanosti i odsustva sistemskog pristupa re{avawu uo~enih problema. Pored toga, malo je ulagano u razvoj novih energetskih tehnologija i wihovo uvo|ewe u prakti~nu primenu. Dakle, ako èlimo napred, moramo obezbediti uslove za izgradwu obnovqivih izvora energije, naravno ~istim tehnologijama, kao i u~initi sve {to moèmo na planu pove}awe energetske efikasnosti, jer to su najva`niji preduslovi na{eg daqeg privrednog razvoja. l Uo~i Fo ru ma na upo tre bu No vo sa |a ni ma i Uni ver zi te tu pre da ti su so lar ni pu wa~ mo bil nih te le fo na, tzv. Straw be rry dr vo, te pr va mi ni so lar na elek tra na, a ne ko li ko da na ra ni je Elek tro voj vo di na je sta vi la u ope ra tiv nu upo tre bu naj mo der ni ji dis pe ~er ski cen tar u re gi o nu, dru gi ta kav u Evro pi na kon lon don skog... – Pu{ten je, tako|e, u operativnu upotrebu novi printing centar u Elektrodistribuciji „Novi Sad”, koji nam omogu}ava da potro{a~ima, osim jasnog, preciznog i urednog ra~una za utro{enu elektri~nu energiju, pruàmo i dodatne servise i usluge. Sve to je, zapravo, lepa zavr{nica jedne dobre, uspe{ne poslovne godine, koja }e, posle ~etiri godine poslovawa sa gubitkom, generisati pozitivni finansijski rezultat. Pokazali smo da Elektrovojvodina, koja ima izuzetno kvalitetnu bazu i u tehnici i u qudskim resursima, uz jasno prepoznavawe su{tinskih ciqeva, moè da postigne vrhunski rezultat. l Ka da go vo ri te o po zi tiv nom fi nan sij skim re zul ta tu EV, {ta to, kon kret no, zna ~i? – Na kraju pro{le godine imali smo minus od preko milijardu i po, dok smo sada na devetomese~nom preseku u plusu oko 500 miliona dinara. Pri tome je na{e preduze}e me|u veoma malim brojem firmi u Srbiji koje moè da se razvija na bazi realnog poslovawa – dakle, bez zajmova, koji su za nas u ovom trenutku nepotreban tro{ak. I ne samo da nam ulazak u kreditne obaveze nije potreban, nego moèmo re}i da ve} imamo predvi|eno i obezbe|eno 20 miliona evra, koje }emo tokom 2012. uloìti u modernizaciju sistema na teritoriji Vojvodine. Jer, recimo, mi moramo biti potpuno spremni da pruìmo podr{ku razvoju obnovqivih izvora energije tako {to }emo sistem pripremiti za prihvat svakog kilovat-sata proizvedenog u elektranama koje rade na biomasu, vetrogeneratorima, hidroenergetskim objektima na kanalima i rekama, solarnim elektranama... l Ipak, kod nas se sa pri li~ nom do zom skep se uzi ma vest da ne ka dr àv na fir ma po zi tiv no po slu je? – Kada je o nama re~, put je bio u pove}awu efikasnosti i efektivnosti rada, od poboq{awa organizacije do tehni~ke primene najkvalitetnijih dostignu}a koje unapre|uju poslovawe, kao i u poja~anoj borbi protiv gubitaka elektri~ne energije – jer oni nano-

se {tetu koja se na nivou celog EPS-a meri milijardama dinara. Na primer, samo aktivnostima usmerenim na smawewe neovla{}ene potro{we, odnosno kra|e struje, mi smo stvorili resurs od preko 300 miliona dinara, koji je automatski bio usmeren ka razvoju. Tako su mnogi projekti, poput pomenutog najsavremenijeg dispe~erskog centra u Evropi, isfinansirani upravo iz tih „gubitaka”, koji su nam ranije prolazili kroz prste. A od toga direktnu korist imaju svi na{i kupci, jer }e biti podignut i nivo kvaliteta snabdevawa i pouzdanost elektroenergetskog sistema. Uz to, stavili smo fokus na tro{kove, srezali sve ono {to nas optere}uje u poslovawu, i potpuno uveli red u javne nabavke – formirali smo Centar za javne nabavke, jedini takav u EPS-u, i pokazali da se one mogu sprovoditi i transparentno i efikasno, i da zaista mogu doneti velike u{tede. l Ne ma te strah od to ga da }e gra |a ni sa da po mi sli ti: Elek tro voj vo di na po slu je po zi tiv no, zna ~i ni je isti na da je stru ja u Sr bi ji jef ti na? – Moramo da razumemo da proizvodwa energija ko{ta, a da mi trenutno imamo najni`u cenu u regionu, koja predstavqa veliko ograni~ewe jer zaustavqa razvoj upravo onih struktura EPS-a koje proizvode elektri~nu energiju. Druga je tema {to je na vi{em nivou proceweno da elektri~na energija treba da iznese najve}i teret socijalnog mira u na{oj zemqi, pa se ~ak vode kampawe da je

SR BI JA U ZA ^A RA NOM KRU GU NE IZ MI RE NIH OBA VE ZA

Du `ni (sko ro) kao Gr~ ka D

a li je Srbija prezaduèna zemqa ba{ kao i weni gra|ani, koji svakog meseca sve teè izmiruju svoje kreditne obaveze? Odgovor na ovo pitawe nije te{ko dati: jo{ nismo du`ni ko Gr~ka, ali idemo u tom pravcu. Ukoliko se ne{to ne izmeni, problemi }e biti sve ve}i, jer dràva je ve} prekr{ila Zakon o buxetskom sistemu, po kome dugovawa ne mogu pre}i 45 odsto dru{tvenog bruto proizvoda. Me|utim, Narodna banka }e uskoro morati da objavi da je dug dosegao do 47 odsto BDP-a, a informaciju }emo zvani~no dobiti kada delegacija MMF-a napusti Srbiju, zna~i ovih dana. Na sve to, iz Udruèwa banka nedavno smo dobili podatak da je ~ak 18 odsto zajmova klasifikovano kao “lo{i”: to je blizu petine i po tome smo prvaci Evrope. Tek, op{ta je ocena da do

rizi~niju grupu, jer je nezaposlenost u~inila svoje. U takvim uslovima bankari su se okrenuli dràvi kao mawe rizi~noj. Nikoli}, me|utim, otvara pitawe koliko su realni kapaciteti dràve, poseù}i upravo za podatkom koji govori da smo, samo pet meseci nakon {to je 45 odsto BDP-a postavqeno kao granica zaduìvawa, do{li u situaciju da limit prema{imo. – Kada se sve ovo sabere, bankari }e doneti jedini logi~ni zakqu~ak. A to je da je rizik plasmana veoma veliki i da to podiè kamatne stope. Tako ulazimo u za~arani krug: privreda se gu{i i gotovo da je na izdisaju, a istovremeno ima te{ko}a da dobije sredstva i da {iri aktivnost. Tako mi sada, umesto navi{e, idemo naniè. Jer ~ak i kada se privredi i nude krediti, oni su uz kamatu od {est odsto, {to je previso-

preokreta ili bar do okreta na boqe mo`e da do|e samo ako krene privredni rast. Ali, koliko je to mogu}e? – Privredna aktivnost u Srbiji je u najmawu ruku komplikovana, pri ~emu se bojim da stvari mogu da se preokrenu samo na gore – ka`e saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikoli}. – Banke su zato veoma oprezne i nisu spremne da plasiraju novac u privredu. Stanovni{tvo tako|e spada u

12%

13%

Udeo „lo{ih” - nenaplativih zajmova u ukupnom korpusu kredita

13%

kakvoj trci, samo smo istupili sa ponuo {to se sada zove agrarna polidom svim gra|anima, pa i poqoprivredtika – zapravo ne postoji, ni nonicima i privrednicima, da oni glasaminalno ni u su{tini. To nije powem za nas poloè temeq prosperiteta i litika ve} je re~ o ~istim dnevnim improcvata. @elimo da osvojimo toliku provizacijama, ga{ewu vatre od od slupodr{ku bira~a da ne budemo samo parla~aja do slu~aja, {to sigurno ne donosi rementarna stranka, ve} stranka ~iji }e pozultate, ocewuje u razgovoru za „Dnevslanici da budu jak blok, deo vlade, da nik” predsednik Pokreta poqoprivredimaju odgovornost za resor poqoprivrenika i privrednika „Bogata Srbija” Zade, energetike, privrede, tj. onog {to harije Trnav~evi}. predstavqa srce svake zemqe na svetu pa – Govore}i o na{em evropskom putu, i Srbije. Ne}emo po svaku cenu da budemo ni predsednik Srbije niti bilo ko iz u vladi; za nas je vlast samo instrument vlasti, ne kaù da moramo da podignemo da se ostvari jedan ciq, a to je prosperiproduktivnost na nivo na kojem se nalazi tet Srbije. EU da bi od toga imali koristi. A poqoprivreda i cela zemqa u}ari}e vi{e ako lDa vo di te agrar nu po li ti ku, {ta bi ste pr vo pro me ni li i ka ko bi utro pove}amo hektarske prinose kukuruza i {i li se qa~ ki di nar? p{enice, nego {to ima vajde od 14.000 di– Prvo bismo doneli strategiju razvonara po hektaru, koje danas dobija samo ja poqoprivrede i traìli da udeo mali broj poqoprivrednika – dodaje Tragrarnog buxeta bude dva ili tri puta venav~evi}. }i od sada{weg, i to samo za po~etak. lBi li ste u De mo krat skoj stran ci, svo je vre me no i sa vet nik mi ni stra iz Ulagali bi taj novac pre svega u pro{ite par ti je. Ako ste osno va li svo ju rewe mreè sistema za zalivawe, da imastran ku, zna ~i li to da se qa ci kroz mo dve ètve i duplo ve}i rod, ve}e vija ke par ti je na vla sti sa da ne mo gu da {kove za izvoz. Tako|e, akcenat bi bio ostva re svo je in ter se? na vi{im fazama prerade poqoprivred– Ne razlikujem stranke po tome koja nih proizvoda, kao i ure|ewu atara, odje ja~a ili slabija, ve} po tome koja je is- nosno komasaciji. Imamo, naime, ogropunila re~ i obe}awe, a man broj malih parcekoja nije. Sve takozvane la nepodobnih za privelike stranke su ili menu velikih ma{ina. Malo je Vojvo|ana bile na vlasti pa su sada koji postiù evropske Pomagali bismo brì u opoziciji ili su bile u transfer moderne tehprinose i rezultate opziciji pa su sada u vlanologije, kao i udrusti. Davale su velika ìvawe poqoprivredobe}awa narodu da bi donika, obnovu zadruga, a bili naklonost i podr{ku na izborima, nastojali bismo i da pove}amo odgovorali ih nisu ispunile. Dokaz za to je sta- nost vlasnika zemqe da je koriste na najwe u kojem se Srbija nalazi u posledwih boqi na~in, jer, recimo, niko nije kanekoliko godina, a ono je najlo{ije i naj- `wen zbog toga {to je ostavio wivu u gore: postali smo najsiroma{nija zemqa parlogu. u Evropi, a imamo izvanredene mogu}nolOd voj vo |an skih pa o ra ~e sto se sti da budemo zemqa produktivnih i mo è ~u ti da su sa da {wim agrar nim imu}nih qudi, pod uslovom da se wome me ra ma za ne ma re ni in te re si ov da boqe upravqa. Na toj podlozi, na tom {wih ja kih, ve li kih ga zdin sta va na u supstratu od nezadovoqstva i razo~ara{trb sit nih, ka kva su ma hom u cen wa, neodràne re~i, nikla je ideja da se tral noj Sr bi ji. Da li ima te taj uti formira pokret qudi koji iskreno èli sak? da ovu zemqu u~ini prosperitetnom. – Kada pogledate kako se koristi agrani buxet i koliko je ko dobio iz te lA ka ko da ve ru je mo va {im obe }a wi ma? skromne kase, onda vidite da nema nika– Ja sam novinar seqa~ki, agrarni, kvog favorozovawa jednih na ra~un drupreko 60 godina. Da li se Zaharije Trnav- gih. Naravno, i jedni i drugi imaju pravo ~evi} ikada udvarao vlastima a na {tetu i àle. Vojvo|anski poqoprivrednici gra|ana ili je govorio istinu i podsti- ìve u najplodnijem delu Srbije i imaju cao brè usvajawe novih tehnoligija, ve- veliki kapacitet. Me|utim, malo je Voj}u produktivnost, govorio seqacima da vo|ana koji postiù evropske pronose i ne treba da ~ekaju iz sela zapr{ku, jer te- rezultate, mo`da pedesetak i vo}ara, i {ko tom loncu. Nikada moji prijateqi i sto~ara i ratara... Drugo, oni nisu ujedija nismo davali populisti~ka obe}awa, weni, nemaju veliku asocijaciju koja }e udvarali se qudima da ih kao malu decu da se stara o nabavkama, prodaji... obmanemo i privolimo, a onda ih kada lDa li je u in te re su po qo pri vred pro|u izbori zaboravimo. Moè, narav- ni ka ja ka aso ci ja ci ja ili, pak, po li no, da se postavi to pitawe, ali je sigur- ti~ ka par ti ja? no da se nikada nisam igrao svojim ime– Kada je u pitawu zakonodavna aktivnom pa ni sada. nost i status, onda je to naravno, politi~ka partija koja u ime seqaka u parlalOva iz bor na tr ka po ~e la je è {}om jag mom za se qa~ ke gla so ve ne go mentu istupa sa zahtevima da se donesu ra ni je. Zo ran Dra gi {i} osno vao je druga~iji i boqi propisi koji reguli{u Par ti ju rad ni ka i se qa ka, na po li - taj status i tu trasu puta. Ali, kada je u ti~ ku sce nu vra ti la se biv {a mi ni - pitawu privredni segment, onda je nezastar ka po qo pri vre de Iva na Du li} mewiva asocijacija, tj, velike zelene piMar ko vi}... ramide u kojima }e biti ujediweni poqo– Nisu seqaci ni brojem neka skupina privrednici u osnovne jedinice, a onda, glasa~a koja odlu~uje. Svi gra|ani imaju recimo, na nivou Banata, Ba~ke, Srema... jednaka prava i svi odlu~uju kako }e se Takva organizacija ponudi}e sve serviupravqati Srbijom, da li na na~in da ona sne instrumente koji }e pomo}i poqopostane bogata ili tek tako da se vodi ra- privredniku da razmisli kome }e biti ~una o tome da li }e i kada Srbija dobi- prodat wegov proizvod, kako i kad }e biti staus kanditata, {ta }e biti s Koso- ti napla}en... Mali, ali i svi ostali povom i sli~no. I to su, naravno, va`na pi- qoprivrednici, jedino mogu da opstanu tawa, ali nisu presudna za na{u egzi- ako osnuju zadruge koje }e opet da se udrustenciju, ìvotni standard. Va`nije je è u malo ve}e asocijacije i da budu deo to da li }emo biti produktivna zemqa jednog poslovnog sistema. ili ne. „Bogata Srbija” ne u~estvuje ni u n Sla |a na Glu {~e vi}

13%

Od sil nih obe }a wa na ma ni kad go re T

18%

ZA HA RI JE TR NAV ^E VI], PRED SED NIK „BO GA TE SR BI JE”

ko, jer nema te privredne aktivnosti koja s takvom stopom ne}e do}i u problem s vra}awem duga – obja{wava sagovornik „Dnevnika”. Ina~e, sigurnost naplate zajmova najve}a je kod stambenih kredita, jer su oni pokriveni hipotekama koje obi~no prevazilaze wihovu vrednost i mogu se prodati; te`e, ali mogu. Kod preduze}a je situacija komplikovanija, jer je izvesno da mnoge

privatizovane kompanije ne mogu lako da na|u novog kupca. [to se, pak, ti~e dugova koje je na sebe preuzela dràva, te obaveze se redovno servisiraju, ali je veliko pitawe dokle }e biti tako. U svakom slu~aju, ne{to hitno mora da se uradi da stvari preokrenu. – Naàlost, mislim da }e to sa~ekati novu vladu, ali najbitnije je da makar sad po~nemo da stagniramo, pa da iz te pozicije krenemo u razvoj. Ne treba zaboraviti da je od 2008. do 2011. broj zaposlenih smawen za pola miliona! Svi vidimo da se nadle`ni trude ovih dana da pomognu „Ju-Es stilu„, odnosno smederevskoj èlezari, mada su weni problemi posledica tendencija u svetskoj ekonomiji. Pitam se gde su bili kada su drugi ostajali bez posla kojima se lak{e moglo pomo}i – otvoren je Nikoli}. Ina~e, strani investitori itekako imaju zahteve. Protekle sedmice u Novom Sadu je boravio Kjel-Morten Jonsen, direktor „Telenora” koji istovremeno obavqa i funkciju predsedika Saveta stranih investitora u Srbiji. On, kao i kolege mu koje su ovde uloìle, smatra da Srbija mora da ubrza tempo tranzicionih reformi da bi stvorila boqe poslovno okruèwe, {to }e pomo}i bròj integraciji u EU. Neophodno je, ukazuje, smawiti birokratske procedure i na dràvnom i na lokalnom nivou, te stvoriti konkurenciju na dobro regulisanom trì{tu, koja }e pruàti jednaka prava svim u~esnicima i ograni~iti monopole. Strani investitori su saglasni da se u Srbiji donose zakoni koji na{ privredni sistem treba da harmonizuju sa EU, ali upozoravaju i na to da veoma kasni dono{ewe podzakonskih akata koji omogu}uju wihovu primenu, pa ti evropski pravni akti ostaju mrtvo slovo na papiru. Umesto wih, primewuju se stari propisi koje ne samo da je vreme prevazi{lo, nego su i nerazumqivi stranim investitorima. Drugim re~ima, to naprosto nije ambijent u koji }e ulaga~i doneti milijarde. A bez ozbiqnih investicija mi sigurnim putem idemo ka du`ni~koj krizi. n Du {an ka Vu jo {e vi}

nedeqa6.novembar2011.

c m y

dnevnik

DIREKTOR ELEKTROVOJVODINE

BEZ REFORMI NEMA PRIVREDNOG RASTA

zna dobro poslovati gas skup, ugaq tako|e... i prakti~no se sugeri{e gra|anima da se greju ili dogrevaju na struju. Ono {to se, me|utim, prenebregava jeste ~iwenica da nama otvoreno energetsko trì{te „kuca na vrata” i da }emo vrlo brzo biti prinu|eni da se suo~imo s cenama vrlo bliskim regionalnom i evropskom nivou. E, da bi gra|ani izdràli taj udar, koji je neminovnost za godinu ili dve, nu`no je unapre|ewe energetske efikasnosti: smawewe gubitaka na toplovodima, boqa izolacija stambenih jedinica, racionalnija potro{wa elektri~ne energije... Naàlost, mi jo{ uvek nemamo tu kulturu, ali krajwe je vreme da po~nemo da je razvijamo i gajimo, jer }emo na kraju biti prinu|eni na doma}inski odnos prema energiji. Ili }e trpeti kvalitet na{ih ìvota. l Pla}a li se struja redovno? – Naplata je u septembru bila dobra, a mi }emo i daqe preduzimati sve mere da se taj trend zadrì i u narednim mesecima. Vi{e od polovine kupaca utro{enu elektri~nu energiju pla}a redovno. Kod onih koji to ne ~ine, postoje dve kategorije: u prvu spadaju potro{a~i koji èle da izmire svoje obaveze, ali zbog uslova ìvota objektivno nisu u mogu}nosti, i

Sistem spreman za zimu – U ovom trenutku, s obzirom na to kako smo pripremili elektroenergetski sistem, uvereni smo u to da }emo mo}i da obezbedimo uredno snabdevawe potro{a~a strujom, ~ak i u nekim sloènijim zimskim vremenskim uslovima. Postigli smo standarde koje od nas zahteva EPS, ulazimo u zimsku sezonu inovirani za nekoliko velikih trafo stanica, te potpuno tehni~ki i kadrovski pripremqeni da u svakom momentu moèmo da interveni{emo u bilo kojoj ta~ki Vojvodine. Me|utim, svesni smo ~iwenice da su to sve reperi koji su na granici limita i da }e sistem te{ko izdràti ako za hladnog zimskog dana svi posegnu za elektri~nim grejalicama – jer je grejawe na struju najjeftinije. sa wima ima smisla razgovarati; u drugu, pak, spadaju oni koji se oglu{uju o svaku na{u inicijativu. I kao odgovoran poslovni sistem shvatili smo da ne moèmo ~ekati skr{tenih ruku. Doma}instva koja duguju vi{e od 50.000 dinara u ovom trenutku su ciqna grupa kojom }emo se i ubudu}e najvi{e baviti. Pored redovnih aktivnosti, koje podrazumevaju slawe ra~una, opomena i iskqu~ewa – preduzimamo i druge dozvoqene aktivnosti, me|u kojima i tu`be za takve kupce. [to se privrede ti~e, jo{ uvek se na{oj javnosti poku{avaju predstaviti mawkavosti u upravqawu i vo|ewu pojedinih firmi, a delom i javnih preduze}a, kao problem ~iji teret treba da snose i distributeri elektri~ne energije. Me|utim, Vlada Srbije je jasno stavila do znawa ko su za{ti}eni potro{a~i: to su bolnice, objekti vodovoda i kanalizacije, centralne kuhiwe za snabdevawe de~ijih ustanova i ustanova socijalne za{tite, vojska, policija, vatrogasne stanice... Svi ostali utro{eno moraju pla}ati redovno, jer to ne moè umesto wih niko da ~ini, a ponajmawe oni koji isporu~uju elektri~nu energiju. Treba re}i i to da nije samo privreda du`na.

Veliki du`nici su i neka javna preduze}a i buxetske ustanove. Naàlost, u ovom trenutku moèmo da kaèmo da }e naplata kod tih du`nika umnogome zavisiti od suda, jer smo kao krajwu meru morali da pribegnemo i tu`bama. Ina~e, doma}instva Elektrovojvodini duguju 3,6 milijardi dinara, a privreda 6,3 milijarde. l Koja je ideja energetske platne kartice, koju je EV promovisala u saradwi sa Razvojnom bankom Vojvodine? – Kada je u pitawu odnos prema kupcima, u zemqama EU on je takav da ste kupcu na raspolagawu 24 sata dnevno: i kada treba da dobije informacije o svojoj potro{wi, i kada treba da mu bude re{en neki problem u kvalitetu dostavqene elektri~ne energije, ali i sa aspekta odre|enih pogodnosti koje mu se pruàju. Zato smo sa bankarskom institucijom koja ima najve}i stepen odgovornosti prema gra|anima Vojvodine i napravili prvu energetsku platnu karticu u Srbiji, s kojom smo stvorili mogu}nost da se na platformi lojalnosti i nas prema kupcu i kupca prema nama, koliko sutra ostvare odre|ene pogodnosti. Tako }e na temequ saradwe EV sa tre}im partnerima, na{ kupac, na primer, imati popust na prehrambene proizvode, mo`da mogu}nost da zadovoqi neke svoje druge potrebe u kupovini pod povoqnim uslovima, mo`da da dobije dobar kredit sa privla~nim kamatama za solarne panele ili bilo {ta drugo {to moè doprineti pove}awu kvaliteta wegovog ìvota. Zapravo, taj potez smo i povukli zato {to se svi zajedno borimo za sre}niju, boqu i bogatiju Vojvodinu i Srbiju i za vi{i kvalitet ìvota generacija koje dolaze. l Puno se govori o vlasni~koj transformaciji energetskog sektora u Srbiji? – Svakako da treba slediti iskustva onih koji ve} funkcioni{u niz godina na otvorenom trì{tu elektri~ne energije. Dakle, nije potrebno truditi se da se na|e posebno originalno re{ewe. Potrebno je samo da se potvr|ena re{ewa dobro i kvalitetno primene, naravno uz one specifi~nosti koje sa sobom nosi organizacija EPS-a, ali i energetskog sektora u celini. Tako|e, treba uvaàvati i realnost razvojne strategije AP Vojvodine, kao osnovnog elementa formatizovawa energetskog sistema za vreme koje dolazi. l Gde je tu Elektrovojvodina? – Elektrovojvodina predstavqa motor razvoja APV. Ona je ve} godinama najve}i pojedina~ni investitor u infrastrukturu, koji daje kredibilitet za daqe ekonomsko razvijawe ovog prostora. Ali mi ne postojimo kao ostrvo u prostoru, ve} apsolutno moramo da pratimo sve {to su intencije razvoja 44 lokalne samouprave u Vojvodini i grada Novog Sada. Istovremeno, mi stvaramo interfejs prema evropskim standardima koji su ve} vaè}i u Rumuniji, Hrvatskoj i Ma|arskoj. Najbliì smo tom delu jedinstvenog energetskog trì{ta Evrope, i sa wim {to pre moramo uskladiti svoje standarde kako bismo mogli da budemo potpuno ravnopravni partneri. To istovremeno zna~i i da poja~ani stepen odgovornosti najzad mora biti prihva}en kao ne{to {to je standard i za pojedinca u Elektrovojvodini, i za ceo kolektiv, kako bi se uop{te moglo opstati na trì{tu elektri~ne energije koje }e koliko sutra biti potpuno otvoreno i gde }e se pojaviti veliki igra~i. n Miroslav Staji}

INTERVJU

Veo za ru`no lice Srbije Pi{e: Pavle Mihajlovi} tatisti~ki bruto doma}i proizvod je zbir dohodaka ostvarenih u zemqi tokom godine. Bilo da dohodak dolazi iz investicija, privatne ili dràvne potro{we, on se sabira u ukupnu vrednost BDP. Tako je mogu}e podsticati rast BDP preko pumpawa investicija jeftinim kreditima ili pove}awem potro{we deficitarnim finansirawem. Dodatno, poput neodgovorne porodice, dràva moè da laìra blagostawe finansiraju}i potro{wu prodajom porodi~ne srebrnine. Iako je privredni rast u protekloj deceniji bio na slabim osnovama i neodrìv, beleìli smo visoke stope rasta BDP-a. Od 2000. godine pa do krize 2008. privredni rast u Srbiji od oko 5 procenata u proseku bio je zasnovan na brzom pove}awu potro{we i uvoza. U osnovi, oba fenomena nisu ni po~emu lo{a, naravno ukoliko su podràna odgovaraju}om proizvodwom dobara koja }emo sami potro{iti ili izvesti u zamenu za tu|a dobra. Tako|e i deficit teku}eg ra}una, vi{ak uvoza nad izvozom, nije lo{ ukoliko se kapital, koji stiè u zemqu, prete`no tro{i na uvoz ma{ina, repromaterijala i opreme za ve}u budu}u proizvodwu. Me|utim, nagli rast potro{we i uvoza bio je finansiran kapitalnim prilivom od privatizacije, stranih direktnih investicija, doznaka, te dràvnih i privatnih donacija. Globalna ekspanzija, finansirana jeftinim novcem, prelivala se u Srbiju preko investicija i povoqnih kredita za vladu i privredu. Dodatno, ekonomski rast bio je ve{ta~ki podstican pove}awem dràvne potro{we kroz, izme|u ostalog, Nacionalni ivesticioni plan, rast administracije, nesrazmerno pove}awe dràvnih plata i ~est rast penzija. Iako su poreski prihodi rasli, fiskalni rashodu su se pove}avali jo{ brè a deficit je pokrivan zaduìvawem po niskim kamatama. Danas, bez ikakvih reformi i poboq{awa u privrednom okruèwu, ve}inom zavisni od kredita iz inostranstva koji dràva preliva u potro{wu, tek statisti~ki hvatamo neki privredni rast. Politi~ari realizuju bezidejnost, ponavqaju}i isto {to i wihovi prethodnici – samo u ve}em obimu. Sli~no wima, opsednuti decimalama rela-

tivne promene BDP-a, ve}ina akademskih ekonomista i daqe je zarobqena u mislima o podsticawu agregatne tra`we odnosno dràvnom intervencionizmu koji evidentno ne daje rezultate. MMF procewuje da }e realni ekonomski rast u Srbiji biti svega 2 odsto u 2011. godini. EBRD je zna~ajno smawio svoje leto{we optimisti~ne procene za tranzicione zemqe predvi|aju}i rast od 2,1 posto u Srbiji. Dràva i daqe upumpava dohodak kroz visoku fiskalnu potro{wu i na taj na~in poku{ava da oporavi posrnuli rast. Me|utim, zaduìvawe postaje preskupo i ograni~eno, novca za investicije iz sveta ima mnogo mawe a investitori su oprezniji. Jednostavno, potro{a~ki koncept razvoja ne}e jo{ dugo mo}i da se odràva. U stvari, ekonomska kriza samo je ogolila ~iwenicu da nisu izvr{ene najbitnije strukturne reforme koje su preduslov ubrzanom privrednom razvoju. Institucije potrebne za funkcionalnu privredu nisu u potpunosti formirane ili reformisane. Vladavina prava, bez koje trì{na privreda nije produktivna, podrazumeva nezavisno i efikasno sudstvo, minimum korupcije i odsustvo selektivnih i partikularnih mera vlade. Za{tita privatne svojine od otu|ewa ali i od preteranog i neravnopravnog oporezivawa, administracija u slu`bi poslovawa, niske takse i brze procedure, ukidawe kontrola i zabrana samo su neki od preduslova za boqe poslovno okruèwe. Mnoga doma}a trì{ta i daqe su pod direktnom kontrolom dràve, poput energenata i telekomunikacija. Drugim trì{tima, pak, vladaju monopoli za{ti}eni protekcionizmom, kontrolom cena i regulaciom kao u poqoprivredi ili autoindustriji. Uz sve to, bez reforme penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, koje bi zahtevale delimi~nu privatizaciju i ve}u efikasnost sistema, ne moè se povratiti dugoro~na fiskalna stabilnost i zakrpiti permanentni buxetski deficit. Dakle, ako nas skorija ekonomska istorija u~i ne~emu, jeste da rast BDP moè da sakrije, kao veo, ru`no lice na{e privrede. Tako je i sada: rast se na papiru „oporavqa” bez promene koncepta razvoja a zapravo samo prikriva strukturnu sklerozu koju }e ponovo ogoliti neka naredna kriza. (autor je ekonomski analiti~ar)

NIKOLA PAVI^I], PO^ASNI DIREKTOR KOMPANIJE „TARKET”

Ne moèmo daqe s „tankim” vladama a skup{tini, koja se o~ekuje narednog meseca, bi}e utvr|ena definitivna fizionomija Pokreta privrednika. No, ve} sada je izvesno, ocewuje u razgovoru za „Dnevnik” Nikola Pavi~i}, po~asni direktor “Tarketa” i savetnik potpredsednice Vlade Srbije Verica Kalanovi}, da Pokret ne}e biti partija, ve} da }e sara|ivati sa onim politi~kim strankama koje imaju program za koji se privrednici zalaù. Jer oni, obja{wava Pavi~i}, traè re{ewe za izlazak iz te{ke ekonomske situacije, a ne bore se za politi~ku vlast. – [ta }e Srbiji jo{ jedna mala partija, kad i postoje}im gra|ani sve mawe veruju. Vrata pokreta otvorena su ~lanovima svih partija. @elimo da ujedinimo sada razjediweni radni deo Srbije, koji ~ini oko 500.000 zaposlenih u prera|iva~koj industriji, gra|evinarstvu i poqoprivredi, zatim 400.000 preduzetnika i zanatlija, kao i 200.000 poqoprivrednih doma}instava koja rade za trì{te. To je svet koji stvari nove vrednosti i puni dràvni buxet. Ujediweni moèmo efikasnije vr{iti pritisak na vlast, bez obzira ko je bude formirao, da sproverde neophodne unutra{we reforme i na taj na~in spasi Srbiju od ekonomskog sloma koji je u ovom momentu udaqen samo nekoliko koraka. Pokret ne}e traìti krivce, on traì re{ewa i spas iz sada{we situacije – obja{wava Pavi~i}. l Koliko je realno da bilo koja politi~ka partija nakon izbora, krene u reforme, s obzirom da su to sve i do sada obe}avale, a daqe od po~etka nije se mnogo odmaklo? – Reforme vi{e nisu pitawe izbora nego opstanka Srbije! Ve} 10 godina mi imamo koalicione vlade koje podràva tanka ve}ina od ne-

koliko glasova. Takve vlade ne mogu da sprovedu reforme koje podrazumevaju bolne rezove. Strah od gubitka vlasti i pada rejtinga, kompromisi i politi~ki kukavi~luk odvra}aju od reformi. Problemi se ne re{avaju, odla`u se i trpaju pod tepih. Ako nastavimo daqe po starom, postoje}a ekonomska kriza brzo }e se pretvoriti u duboku dru{tvenu krizu, a finansijski, monetarni i ekonomski slom bi}e neminovni. Ali taj slom se mo`e izbe}i ako krenemo u reforme dok nije prekasno.

Dakle, tu nema mnogo izbora: ko god bude sastavqao vladu, mora sprovesti ekonomske reforme, jer se ovako daqe ne moè. Ali za to je potrebna stabilna podr{ka u zemqi i zna~ajna finansijska podr{ka spoqa, bez koje se reforme ne mogu sprovesti. Me|utim, niko nam ne}e dati finansijsku podr{ku ako nema poverewa u novu vladu i qude koji }e sprovoditi reforme. Zato }e budu}i finansijeri na{e reforme biti zna~ajan faktor u sastavqawu nove vlade – formalno ne, ali objektivno da. l Koje se to reforme mogu i moraju sporovesti? – Reforma po~iwe smawivawem javne potro{we, koja je u proteklih deset godina bila 25 posto vi{a od onog {to ostvareni BDP dozvoqava. Prekomernu potro{wu finansirali smo najpre iz donacija, zatim privatizacionih prihoda, odnosno prodavawem svega {to se moglo prodati, a potom zaduìvawem. Rezultat je: zaduèna dràva, zaduèna preduze}a, zaduèni gra|ani. Sada vi{e nema privatizacionih prihoda i nema mogu}nosti daqeg zaduìvawa. Dràva ranije uzete kredite vra}a uzimawem novih i ima problem da na|e davaoce tih novih kredita. Preduze}a traè nove kredite a stare sve neurednije vra}aju. Gra|ani tako|e zapadaju u docwu sa vra}awem uzetih kredita. To je za~arani krug iz kojeg se mora iza}i. Do{lo je vreme da ìvimo od onoga {to stvorimo u industriji i poqoprivredi. Zato je centralni deo reforme pokretawe posustale industrije i gotovo upropa{tenog agrara. Ne postoji stabilna i sre}na zemqa bez konkuretne industrije i stabilne poqoprivrede. Zato nam treba nova industrijska i agrarna politika. Finansijki sistem mora doìveti korenite promene, mora se na}i lek za nelikvidnost a enormno visoke kamate u Srbiji moraju se dovesti na nivo kamata u zemqama u okruèwu. Neizbe`na je i poreska reforma, jer

su porezi visoki i ne odgovaraju snazi poreskih obveznika, pa zato imamo sve vi{e preduzetnika koji be`e u sivu zonu. Tako|e, godinama imamo veliki trgovinski deficit jer mnogo vi{e uvozimo nego {to izvozimo a pri tom preduze}a i dr`ava imaju dugove prema inostranstvu. Zato je podr{ka izvozu kqu~ni deo

Tajkun je tajkun l Ima li bilo kakve razlike izme|u stranih i doma}ih tajkuna koji kupuju srpska preduze}a i moè li bilo ko garantovati da su jedni “dobri” a drugi “zli”? – Nema me|u wima nikakve razlike. Bio Srbin , Ma|ar ili Nemac, svaki tajkun uloì}e svoje pare u Srbiju ako je uveren da }e tu zaraditi vi{e nego na drugom mestu. Kada zaradi novac u Srbiji, doma}i ili strani tajkun izne}e ga odavde i investirati u neku drugu zemqu ako proceni da mu je tamo isplativije i sigurnije. Zato nema nikakve garancije ni za jedne ni za druge, jer wih vodi wihov interes a ne ono {to javnost voli ili ne voli. budu}e reforme. Me|utim, jaka valuta ubija izvoz u svakoj zemqi, u Srbiji pogotovo. A mi godinama imamo nerealan i nestabilan kurs i precewen dinar. A slaba ekonomija i jak dinar ne idu jedno s drugim. Jaka valuta ovde stimuli{e uvoz i pomaè nesavesnim du`nicima da na ra~un drugih vra}aju svoje dugove i pri tom enormno zara|uju. Nama treba stabilan dinar na realnom nivou. l Iako Srbija nije iza{la ni iz prvog talasa krize, koji je ostavio dramati~ne posledice, ve} se nad wom nadvio drugi koji bi mogao biti poguban za ve} poquqanu i rawivu srpsku ekonomiju?

– Kriza u Srbiji nema mnogo sli~nosti sa krizom u svetu. Na{oj politi~koj eliti svetska kriza naj~e{}e sluì kao izgovor za ne~iwewe u sopstvenoj zemqi. Kriza u Srbiji traje 20 godina. Politi~ka elita koja je vladala Srbijom od 1990. do 2000. izolovala je zemqu i na taj na~in gotovo uni{tila sopstvenu ekonomiju. Industrijska proizvodwa 1999. godine bila je samo 39 posto industrijske proizvodwe iz 1990. Politi~ka elita koja se mewala na vlasti od 2000. godine do danas u~inila je malo na ekonomskom oporavku zemqe i zbog toga snosi odgovornost. Industrijska proizvoda u 2010. nije pre{la 50 posto industrijske proizvodwe iz 1990, a pri tome je nekoliko stotina hiqada qudi ostalo bez posla. l Sve je vi{e privrednih subjekata u blokadi i svakog dana nekoliko stotina radnika izgubi posao. Ukoliko se sa dosada{wom praksom nastavi, kolika je {ansa da se zaustavi otpu{tawe radnika? – Preduze}a su zaduèna po visokim kamatama. Sve vi{e wih ne pla}a svoje obaveze prema drugim preduze}ima, ne pla}a doprinose za penzije i zdravstveno osigurawe. Kasne isplate plata zaposlenima i ne otpa}uju se dospeli krediti prema bankama. Vi{e od 22 posto kredita se ne vra}a a za {est meseci to }e biti vi{e od 30 posto. U normalnim zemqama to bi dovelo do sloma bankarskog sistema. Kod nas banke sve vi{e izbegavaju davawe novih kredita i solidnim firmama a stare kredite refinansiraju pod jo{ teìm uslovima. Vlada i NBS nisu saglasne oko konkretnih mera koje treba preduzeti. Pri tome je neshvatqiva ta non{alatnost oko konkretnih mera za suzbijawe nelikvidnosti. A upravo zbog nepreduzimawa potrebnih mera, u narednih godinu dana mnogo zaposlenih izgubi}e svoja radna mesta. n Qubinka Male{evi}

dnevnik

nedeqa6.novembar2011.

PO LI CIJ SKA ASO CI JA CI JA „SO LI DAR NOSt” I ZVA NI^ NO ZA tRA @I LA

Ade kvat na ka zna za uveni osu|enik u Francuskoj na doìvotnu robiju Ramirez San~ez Karlos - [akal, koji je na tu kaznu osu|en krajem devedestih zbog ubistva dva francuska bezbedwaka i wihovog saradnika 1975. godine, kako najavquju svetski mediji, danas bi trebalo da bude izveden i na su|ewe za bomba{ke napade 1980-tih u Francuskoj, u kojima je stradao veliki broj qudi. Zbog toga mu preti jo{ jedna doìvotna kazna zatvora. U junu ove godine u Nema~koj i Ma|arskoj su izre~ene tri doìvotne robije. Sud u ma|arskom gradu Vespremu je na tu kaznu osudio dvojicu od sedam optuènih za ubistvo rumunskog rukometa{a Marijana Kozme 2009. godine. I sud u austrijskom gradu Sankt Peltenu je u martu 2009. kaznu doìvotnog zatvora uz upu}ivawe u ustanovu za psihi~ki poreme}ene prestupnike, procenio kao adekvatnu za monstruma Jozefa Fricla, optuènog da je 24 godine u podrumu drào zato~enu }erku Elizabetu, koju je seksualno zlostavqao pa je dobio sedmoro dece, a jedno novoro|en~e je ubio nepruàwem lekarske pomo}i. S druge strane, krivi~ari u Srbiji su, reklo bi se, jedinstveni da su kazne 30 i 40 godina zatvora, koje su u doma}em krivi~nom zakonodavstvu propisane za krivi~no delo te{ko ubistvo, adekvatne. Ipak, kada se dese te{ki slu~ajevi, poput nedavnog ubistva policajca, nad tim stavom se u javnosti nadvije senka. Uostalom, Policijsko udruèwe „Solidarnost“ je krajem nedeqe ozvani~ilo svoju inicijativu za izmene Krivi~nog zakonika u smislu uvo|ewa doìvotne kazne zatvora, otkriva za „Dnevnik“ Sre}ko Petrovi} iz te asocijacije. – Inicijativa za izmenu Krivi~nog zakonika je da se u kazneni sistem, pored ve} postoje}ih kazni od 30 i 40 godina zatvora za te{ko ubistvo, uvede i doìvotna zatvorska kazna – obja{wava Petrovi}. – To porazumeva ne samo za{titu policijskih slu`benika, ve} i svih dràvnih i javnih profesija. Predlaèmo tako|e i poo{travawe kazne za svirepe gnusne krvne i seksualne delikte prema deci, dakle za ono {to je nespojivo s

SO CI O LOG AN \EL KA MI LI] ZA „DNEV NIK” O ME NA MA PO RO DI CE U SR BI JI

Ne sta je mo u for mu li „2+1” N

i porodici, kao i celokup- forme porodice, nezavisno od toga nom dru{tvu, ne cvetaju ru- koliko je ona stvarno klimava, pa è u zemqi Srbiji: bar pre- ~ak u konkretnim slu~ajevima i loma preliminarnim pokazateqima {a... popisa, porodica u Srbiji sve vi{e – U velikom svetu, kretawa ka inse svodi na formulu „2+1“, tzv. nu- dividualisti~koj varijanti svakoklearnu jedinicu organizovawa – dnevnog i li~nog ìvota daleko su roditeqi plus dete – {to nije samo oti{la, naro~ito u megalopolisima prosti demografski pokazateq nego i korporativnim urbanim carstvii dugogodi{wi pravac razvoja. Sve ma... To ne zna~i da su qudi tamo savi{e je samohranih majki, sve ve}i mi i da ìve bez ikoga, ve} da te vebroj razvoda, uticaj na vaspitawe ze nisu trajne i za ~itav ìvot, nisu dece nekako slabi a prevladava bri- krute, nisu tako jako obavezuju}e, ga za preìvqavawe. Ali, s druge pogotovo kada su u pitawu seksualstrane, ~ini se da i karikatura To- nost i promena partnera. To se oglepalovi}a jo{ uvek funkcioni{e i da i u obrascu sukcesivne monogamida i takav oblik pro{irene porodi- je: qudi u toku ìvota imaju dva do ce nije tako redak... tri braka i u svima decu, i nastoje – – Kretawe ka sve mawoj porodici ne uvek i uspevaju – da sa svim tim prisutno je odavno, jo{ od Drugog patrnerima i decom iz svih brakova svetskog rata, samo je sada taj trend stvore neke intimne zajednice. Ali preovladao – kaè za „Dnevnik“ so- to su odnosi koji ne optere}uju inciolog An|elka Mili}, ina~e dividualne planove, ciqeve, vredautorka uxbenika iz oblasti socio- nosti i pona{awa nijednog ~lana logije porodice na Filozofskom mreè. Dakle, emocije postoje ali fakultetu u Beogradu. ne gospodare – obja{wava An|elka Ona navodi da ipak vaqa imati u Mili}. vidu da prema sociolo{kim istraNa{a sagovornica ukazuje na ~iìvawima (a tu su kriterijumi raz- wenicu da su velike korporacije li~iti od popisnih) gotovo 30 posto svesne zna~aja porodice za zadovona{ih porodica qan ìvot wihopripadaju raznim vih zaposlenih, tipovima pro{irete jo{ od 80-tih De sni ~a ri ci qa ju na nog sastava (roditeprihvataju polipo ro di cu kao na glav ni qi, wihova deca i tiku „socijalne po li ti~ ki zgo di tak unuci u razli~itim od go vor no sti”, kombinacijama) i koja zahteva pruto opet vi{e u graàwe podr{ke du nego na selu gde je velika migra- ~lanovima porodice zaposlenih, cija mladih. kao i prema dru{tvenoj okolini u – Dakle, s jedne strane, dostigli kojoj deluju i iz koje crpu svoje resmo moderne trendove u razvoju po- surse. Brinu da zaposlene majke imarodice – to je tako mawe vi{e u ~i- ju vremena da se bave decom, uskla|utavoj Evropi a i {ire – ali nam se, s ju smenski rad supru`nika, brinu o druge strane, vuku repovi iz arhai~- zdravqu i rekreaciji ~lanova porone patrijarhalne zadruge i to iz dice, daju podr{ku porodicama sa brojnih egzistencijalnih razloga. posebnim potrebama... Naravno, sve Savremeni postmoderni trend ide to ~ine zarad propagande i profita, ka individualizaciji li~nog ìvo- ali i ve}eg uvaàvawa u dru{tvenoj ta pojedinaca, {to se ogleda u feno- sredini. Rezultati su, me|utim, razmenima jednoroditeqskih porodica, li~iti i ~esto protivure~ni. kohabitaciji s decom ili bez, sama~Na pitawe da li na{i povratnici kih doma}instava, gej i lezbejskih koji su omirisali ìvot na Zapadu zajednica, itd... Mi smo daleko od donose nove stilove porodi~nog ìsvih tih modaliteta jer su nam stope vota u Srbiju, ili se, pak, vra}aju razvoda jo{ uvek niske, kao {to su upravo zbog se}awa na sliku jedne veoma niske i stope sklapawa drugog idili~ne porodi~ne Srbije, An|eli „entog“ braka. Natalitet nam je ka Mili} kaè da na{i povratnici veoma nizak i niì nego u nekim sa Zapada dolaze kao matori penziorazvijenijim zemqama, gde bra~no neri da umru u zavi~aju i oni su prestawe ne uti~e na natalitet – navo- mala grupa da bi mogli da imaju ikadi An|elka Mili}. kav uticaj na bilo {ta... Bilo bi doPo jednoj nedavnoj anketi, koja je bro, dodaje, da imaju ve}i, „ali ne u sprovedena u sredwim {kolama, u~e- ovoj sferi ve} u organizaciji prinici su visoko rangirali porodi~ne vrede i svakodnevnog ìvota uopvrednosti, dok nasuprot tome empi- {te“. rijski podaci govore da mladi qudi Neizbe`no je i vi|ewe profesorsve kasnije stupaju u brak i da se to- ke Mili} zakliwawa ekstremnih kom posledwe dve decenije taj prag politi~kih grupacija u porodi~ne pomerio sa 21. godine bliè tride- vrednosti i wihovoj propagandi setim. Da li ovakvom upadqivom „patrijarhalnog modela“. raskoraku, uz op{te siroma{ewe i – Desni~arke partije od nastanka nezaposlenost me|u mladima, kumuju modernog gra|anskog dru{tva igraju i neki drugi ~inioci, zatraìli na porodicu kao na svoj glavni polismo obja{wewe od profesorke Mi- ti~ki zgoditak, pa to ~ine i danas, li}. ali sada ne vi{e za porodicu nego, Po wenim re~ima, u svim anketa- recimo, protiv homoseksualnog poma svi uzrasti i sve polne skupine kreta ili protiv kohabitacija i wivisoko rangiraju porodicu kao vred- hovog pravnog legitimisawa, ili za nost, budu}i da je porodica zaista ve}i natalitet, tamo gde je to projo{ uvek jedna od ikona modernog blem. U na{em slu~aju je isto, samo dru{tvenog doba koje je na zalasku, i to wihovo pozivawe na porodicu jedna od bitnih vrednosti za pojeima simboli~ko zna~ewe, kako za dinca. Ali, nijedan vrednosni siwih i wihove glasa~e, tako i za javstem se ne ostvaruje, pogotovu oni nost uop{te. Niko ne o~ekuje od idealni koji se ispituju u anketama, wih da mogu i ho}e da ne{to stvarno a tako je i u zemqama Zapada. Jednomewaju u porodici jer to ne mogu – stavno, qudi ne mogu da zamisle odzakqu~uje An|elka Mili}. rastawe i svoj identitet bez neke n Reqa Kneèvi}

qudskim umom. Naprosto, ima te{kih krivi~nih dela za koja je, u odsustvu smrtne kazne, jedina adekvatna doìvotna robija. Na{ sagovornik ngla{ava i da je uvo|ewe doìvotne kazne zatvora potrebno kao odlu~na poruka dru{tva da iskoreni iz qudskog uma i pomisao da bilo ko u~ini takve delikte. Petrovi} dodaje i da }e „Solidarnost“ predloìti da se u ciqu pove}awa sigurnosti policajaca izmeni i Zakon o policiji, te da }e inicijativa biti upu}ena ministarstvima unutra{wih poslova i pravde, odnosno Vladi Srbije. – Udruèwe „Solidarnost“ za ovu inicijativu ima prakti~no aposlutnu podr{ku kolega policajaca na terenu – kaè Petrovi}. – Naravno, nema ni u primisli da policajac bude za{ti}en od odgovornosti za ono {to uradi suprotno zakonu, mimo pravila slu`be. Advokat Branko Luki}, pravni zastupnik udruèwa „Solidarnost”, u razgovoru za na{ list najavquje da bi inicijativa uskoro mogla da dobije zvani~nu formu. Ali, ta procedura je veoma sloèna i podrazumeva istraìvawe

Ja sne me re i ovla {}e wa – Kada saberete sve zakonske i podzakonske akte koje bi trebalo da zna pripadnik policije, dobijete cifru od nekih 250 zvani~nih dokumenta – kaè predsednik PSS-a Veqko Mijailovi}. – Me|utim, mora da se utvrdi {ta je platfroma policijskog posla. Dakle, da Sekretarijat MUP-a bude zaduèn za tuma~ewe i pripremu svih pravilnika i podzakonskih akata, u sadejstvu s Direkcijom policije, Upravom policije i s qudima koji su direktni izvr{ioci tih poslova. Platforma takvog akta treba da po|e od toga da pripadnik policije treba da za{titi prvo sebe i koje su to mere za{tite: koja je oprema neophodna za izvr{ewe policijskih poslova, gde jedna policijska intervencija po~iwe i gde se zavr{ava u zavisnosti od okolnosti i kada treba da se kontaktiraju vi{e instance i kojim povodom. Zakon o policiji defini{e upotrebu sredstava prinude, ali imamo i primere u sudskoj praksi po kojima ispada da ono {to policajac primeni po tom zakonu – ne vaì na sudu, jer zbog toga mogu da ga osude na vi{egodi{wi zatvor. u toj oblasti, kao i neophodnu stru~nu javnu raspravu. – Podràvam ideju doìvotne kazne zatvora za pojedina krivi~na dela, iako sam advokat odbrane a interes branioca je da mu klijent boqe pro|e – kaè Branko Luki}. –

Me|utim, mislim da ideja o kojoj govorimo nije realna u ovom momentu. To mora da bude du`a procedura, da se ukqu~e profesori prava, praksa, tu`ila{tvo, advokatura, tako da nije realno o~ekivati da se to desi u kratkom vremenskom periodu.

ko smo nedavno upozorili na ~iwenicu da se „neprofitne” nau~ne grane guraju u stranu i da im se kre{u finansije, nesporno je da se na drugoj strani i pored velike ekonomske krize, u medicinska istraìvawa iz godine u godnu ulaè sve vi{e novca. Uostalom, prema relevantnim podacima, farmaceutske kompanije u Evropi lane su investirale vi{e od 14 milijardi, a u Americi preko 21 milijardu dolara u istraìvawa i stvarawe novih lekova. Stoga i ne ~udi da je u posledwih nekoliko godina postignut zavidan uspeh u le~ewu niza nekad neizle~ivih bolesti, te da bi do kraja decenije godine mnoge danas smrtonosne bolesti biti izle~ive. Krajem 2007. godine {panski lekari su mladoj Klaudiji Kastiqo p « resadili d» u{nik koji je „izrastao” u laboratoriji iz mati~nih }elija pacijentkiwe. Taj doga|aj probudio je nadu da bi se u budu}nosti, za deset do dvadeset godina, u laboratoriji mogli uzgajati kompleksni organi poput srca. Tehnologija tkivnog inèwerstva zasniva se na ~iwenici da se iz embrionalnih mati~nih ~elija moè razviti svih 220 vrsta qudskog tkiva. Nau~nici se nadaju da bi se embrionalne mati~ne }elije mogle koristiti kao izvor tkiva i organa u le~ewu dijabetesa, sr~anih oboqewa, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, povreda ko{tane srì i makularne degeneracije, koja je na Zapadu glavni uzrok slepila starijih od 60 godina. Da dijganoza raka vi{e nije smrtna presuda, kao {to je to pre 20-30 godina u mnogim slu~ajevima bila, govore brojni primeri osoba iz na{e svakodnevice, ali i nekih selebritija, poput Lensa Armstronga, koji je pobedio rak testisa pa zatim ponovo osvojio Tur d’ Frans, najpresti`niju biciklisti~ku trku na svetu. – U posledwih 20 godina najve}i uspeh posignut je u shvatawu genetskih i molekularnih karakteristika raznih vrsta tumora, jasnoj definiciji da su tumori definisani i individualnim razlikama

PI SMO „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA: FRAN CU SKI ELIK SIR MLA DO StI

Sto go di {we }e li je kao lep ti ri }i

est je bila bri`qivo za{ti}ena embargom zakqu~no sa 31. oktobrom, pa su je stoga svi francuski mediji objavili ve} u zoru 1. novembra, {to se poklopilo s izlaskom ~asopisa Ge nes & De ve lop pe ment (Geni i Razvoj). Tekst je potpisan, podrazumevaju}i vi{ebrojnu ekipu, imenom nosioca projekta, nau~nika @an-Marka Lemetra sa Instituta za fukcionalnu genomiku (Inserm/CNRS) Univerziteta u Monpeqeu. Otkri}e je zaista senzacionalno: stogodi{wim }elijama organizma, umesto da iscrpe svoju vitalnost i odumru prema genetskom programu, vra}ena je mladost stavqawem u pogon svih atributa mlade }elije. Postupak je ura|en tako {to su osobama starijim od sto godina izolovane neke }elije i potom im promewen ’program’ u razvojni stadijum mati~nih }elija. Time su pokazali da proces starewa moè da te~e i obratno. Kao polazna ideja posluìlo je nastojawe da se boqe razume proces starewa kako bi se na genetskom nivou korigovao patolo{ki aspekt nekog organa. Stru~nim jezikom re~eno, nau~nici su }elijama stogodi{waka in vitro promenili program pretvoriv{i ih u pluripotentne mati~ne }elije tehnologijom iPSC (po engleski „In du ced Plu ri po tent Stem Cells”). Tako su im obnovili izvor mladosti svrstaju}i ih u grupu embrionarnih celija – hESC. Dobijeni efekat je da biv{e }elije na samrti», nakon mladala~ke kure, mogu da se reprodukuju ponovo kao }elije - izvor svih tipova organa, bilo da je re~ o neuronima, koì, jetri…

Do sada su se nau~nici sudarali s problemom ograni~ewa }elija odraslih, takozvanom senesansom (engleski se ne scen ce», starewe»), {to }e re}i kona~nim stadijumom starewa. Ovog puta su najpre umnoìli }elije koè jednog starca od 74 godine, u fazi zaustavqawa reprodukcije. Uobi~ajenoj metodi preprogramirawa, u{trcavawem u samu }eliju, ustaqenoj grupi od ~etiri gena (OCT4, SOX2, C MYC i KLF4) pridodali su i dva gena NA NOG i LIN28 (neka nam ~italac oprosti na ovom suvoparnom re~niku, ali obaveza prema stru~nim terminima spada u odgovornost napisanog) . Novi „koktel”» izbrisao je svaki trag starewa u unutra{wem razvoju }elija. Tako su postale primewive za intervenciju na vi{e organa, sada kao razvojne i na dugi rok. Testovi su ponavqani na sve starijem i starijem uzrastu davalaca, sve dok na stogodi{wacima nije potvr|ena nesumwivost eksperimentalih dokaza. – Starost }elija definitivno vi{e ne predstavqa prepreku za promene u wihovoj novoj programaciji – odlu~an je geneti~ar Lemetr. I naravno, sada se pitamo, osim veli~anstvenosti otkri}a, gde je wegova bliska ili daqa korist? Vrlo jednostavno: reprogramirawe starih }elija u „embrione” novih omogu}i}e le~ewe bolesnih organa ili tkiva starijih osoba pomo}u podmla|enih }elija, i to bez ikakvih imunolo{kih rizika. Ideja o {to duèm veku ~oveka nije toliko va`na za ovo otkri}e, koliko da se samo starewe sve mawe sagledava kao bolest zbira raznolikih bolesti. ôvek }e da stari zdraviji. n Du{an Simin

nedeqa6.novembar2011.

c m y

dnevnik UVO\EWE DO@IVOTNE KAZNE ZATVORA

stra{an zlo~in

Me |u tim, po we go vom mi {qe wu, ini ci ja ti va „So li dar no sti“ bi mo `da mo gla da po kre ne to ~ak u tom sme ru. – Za go va ram da se za ne ka kri vi~ na de la uve de do ì vot na ka zna za tvo ra, ali mi slim da on da tre ba osi gu ra ti da ona stvar no bu de do ì vot na, a ne da se ne ko ko je osu |en na tu ka znu pu {ta na slo bo du po sle, re ci mo, pet na est go di na. Ipak, ame ri~ ko is ku stvo po ka zu je da sa ma ka zna ne od vra }a po ten ci jal ne iz vr {i o ce, ve} da to po sti ù ot kri ve na de la: da onaj ko na me ra va da iz vr {i de lo zna da }e bi ti uhva }en – na gla {a va advo kat Lu ki}. Kri mi no log i pe no log dr Zlat ko Ni ko li} iz In sti tu ta za kri mi ni lo {ka i so ci o lo {ka is tra ì va wa, is ti ~e da je „ka zna 40 go di na za tvo ra, ko ja se u na {em si ste mu sma tra sup sti tu ci jom do -

ì vot ne ka zne, sa svim ade kvat na za naj te à kri vi~ na de la, za ko ja je i pred vi |e na“. Po we go vim re ~i ma, u raz li ~i tim si ste mi ma po jam do ì vot ne ka zne za tvo ra je raz li ~i to po sta vqen – ne gde se, re ci mo, od me ra va i sto go di na za tvo ra. Ne gde su to ku mu la tiv ne ka zne, s pra vom i bez pra va na po mi lo va we. U na {oj ne po sred noj bli zi ni, Re pu bli ci Srp skoj, ta ka zna je 45 go di na za tvo ra. – To {to po li caj ci tra è, mi slim da su is ta kli u be su ili o~a ju zbog po gi bi je ko le ga. U raz go vo ri ma ko ji sam imao s po je di nim pred stav ni ci ma dva ju po li cij skih sin di ka ta, oni su se slo ì li da je si stem ka zni za pre }e nih za na pad na slu `be no li ce – po li cij sko ili voj no, sve jed no – sa svim ade kva tan i da tu ne bi ima lo ni {ta da se me wa. Mi mo è mo i ovu ka znu od 40 go di na da na zo ve mo do ì vot nim za tvo rom, a ta ko, mal te ne, i iz gle da. Po ru ka dru {tva je i s ovim ka zna ma sa svim ja sna – tvr di dr Ni ko li}. Pred sed nik Po li cij skog sin di ka ta Sr bi je Veq ko Mi ja i lo vi} oce wu je da je ini ci ja ti va „So li dar no sti“ do bra, ali da bi dru {tvo u ce li ni, od no sno dr à va, tre ba lo „da pri mar no kva li tet no re {a va pi ta we uzro ka, a ne sa mo po sle di cu“. – Mi mo ra mo da ura di mo ono {to smo bi li u oba ve zi jo{ 2005. go di ne, kad je stu pio na sna gu za kon o bez bed no sti i za {ti ti zdra vqa, da se do ne se akt o pro ce ni ri zi ka na svim po slo vi ma ko je po li ci ja oba vqa. On da bi se taj ceo ri zik po li cij skih po slo va, od no sno tra gi~ ni do ga |a ji, sve li na mi ni mum i on da bi smo to mo gli da pri pi {e mo fa tal no sti ili ne kim stva ri ma ko je ne mo è mo da kon tro li {e mo – ka è Mi ja i lo vi} za „Dnev nik“. Po li cij ski sin di ka ti, na i me, tra è da se uo~e ne si stem ske

sla bo sti i ne do sta ci re {a va ju pa ra lel no, kao pret hod no pi ta we eli mi ni sa wa uzro ka pro ble ma, jer se to sve ti ~e i ukup ne bez bed no sti svih na {ih gra |a na. – Re~ je o kom plek snoj pro ble ma ti ci, a ima te kao ele men te pod ne bqe, men ta li tet, ceo niz so ci o lo {kih po ja va ko je se de {a va ju. Mo ra mo uka za ti na opa snost da pri pad ni ci po li ci je sa da mo gu po sta ti `r tve so ci jal ne pa to lo gi je u dru {tvu. Da kle, su {tin ska pi ta wa su ka ko funk ci o ni {u so ci jal ne i dru ge in sti tu ci je u dr à vi ko je bi se ba vi le tim uzro ci ma. Stva ri bi se iz ve sno kre ta le na bo qe ka da bi se is pu ni li svi po bro ja ni pred u slo vi, a da na kra ju sto ji i do ì vot na ka zna za tvo ra za ubi stvo po li caj ca – na vo di Veq ko Mi ja i lo vi}. Advo kat Ne boj {a Mi lo sa vqe vi} ne ret ko po slu `be noj du `no sti bra ni op tu è ne i za naj te à kri vi~ na de la. On sma tra da za kon ske iz me ne u ka zne noj po li ti ci ne bi bi le u re du, te da su ka zne od 20, 30 i 40 go di na, ko je su pro pi sa ne u na {em kri vi~ nom za ko ni ku, iz u zet no vi so ke. – Mno gi kri mi no lo zi i stru~ wa ci u obla sti pe no lo gi je na za pa du, ra de }i stru~ ne stu di je, na {li su da se vi so kim ka zna ma ne sma wu je sto pa kri mi na la. Na pri mer, u ze mqa ma gde su pred vi |e ne smrt ne ka zne za tr go vi nu dro gom, ta kri vi~ na de la se i da qe vr {e – na vo di Mi lo sa vqe vi}. –Ali, dru {tvo bi mno go ozbiq ni je mo ra lo da se po sve ti pre ven ci ji, u okvi ru we in sta li sa wu istin skih vred no sti i mo ral nih prin ci pa, uz in ve sti ra we u za po {qa va we, bo qi stan dard, re~ ju ot kla wa wu uro ~i ni ka ko ji ge ne ri {u ba ga te li sa we ì vo ta. n Jaska Jakovqevi}

REVOLUCIJA U LE^EWU NEKADA NEIZLE^IVIH BOLESTI

I rak pod kontrolom do kraja decenije sva kog pa ci jen ta i da se ne mo gu le ~i ti na je din stven na ~in, od no sno ne po sto ji jed na vr sta le ka za tu mo re – ob ja {wa va prof. dr Ivan \i ki} sa Uni ver zi te ta Ge te u Frank fur tu. Po we go vim re ~i ma, jo{ po ~et kom 90-tih na u~ ni ci ni su zna li do voq no o pro men qi vo sti i ra zno li ko sti tu mo ra i me ha ni zmi ma po mo }u ko jih oni raz vi ja ju ot por nost na te ra pij ske me to de. – Ta da ni smo ima li ve li ki deo sa vre me nih le ko va ko ji se da nas ko ri ste u kom bi na ci ja ma. U me |u vre me nu, na pre dak je po stig nut u stva ra wu ve }eg bro ja mo le ku lar nih le ko va ko ji ta~ no de lu ju na raz ne uzro ke tu mor skog ra sta i raz vo ja. Sve to do ve lo je do pro me ne kon cep ta u le ~e wu ko je da nas zah te va ra nu mo le ku lar nu di jag no sti ku, kon ti nu i ra no pra }e we pro me na tu mo ra kod pa ci je na ta to kom pro gre si je i le ~e wa, i ko ri {}e we kom bi no va nih vr sta te ra pi ja u ra znim fa za ma le ~e wa – tu ma ~i \i ki}, ko ji sma tra da }e do 2020. ve }i na obo le lih od ra ka u raz vi je nim ze mqa ma bi ti u pro gra mi ma per so na li zo va ne me di ci ne, te da }e i broj le ko va pro tiv tu mo ra bi ti dva-tri pu ta ve }i ne go da nas. Dok se tu mo ri ma ili, recimo, di ja be te som broj ni is tra ì va ~i in ten ziv no ba ve de ce ni ja ma, Al chaj me ro va bo lest po sta la je tek u po sled wih 15 do 20 go di na vru }a na u~ na te ma, jer se sa sta re wem po pu la ci je na Za pa du, po ve }a va i broj obo le lih. Pro ce wu je se da od tog ne iz le ~i vog ne u ro lo {kog obo le wa, ko je se naj ~e {}e ma ni fe stu je po sle 65. go di ne ì vo ta, u sve tu bo lu je oko 24 mi li o na qu di. – Sve do 1991. ve }i na na u~ ni ka ni je ve ro va la da Al chaj me ro va bo lest mo è da na sta ne zbog jed nog je di nog „po gre {nog„ slo va u ge no mu ko ji bro ji ne ko li ko mi li jar di

slo va. Ta da je pro na |e na pr va mu ta ci ja ge na za ami loid pre kur sor ni pro tein - APP, a do da nas je ot kri ve no ukup no ne ko li ko sto ti na mu ta ci ja u ovom ge nu i ge ni ma po ve za nih s ovom bo le {}u – ob ja {wa va ne u ro log prof. dr Go ran [i mi}. – Da nas zna mo mno go vi {e, ali pra va sli ka o Al chaj me ro voj bo le sti je to li ko slo `e na da ni ta sa zna wa jo{ uvek ni su ni

pri bli `no do voq na za pot pu no raz u me va we me ha ni zma na stan ka bo le sti. A bez te meq nih sa zna wa ne }e bi ti mo gu }e da se raz vi ju pri me re ni na ~i ni le ~e wa. Ipak, na dam se da }e ne u ro na u~ ni ci do 2020. go di ne raz re {i ti broj na te meq na pi ta wa, {ta bi do pri ne lo i bo qem raz u me va wu bo le sti i we nom efi ka sni jem le ~e wu. n E. N. L.

INTERVJU NEDEQE

ZLATKO KESLER, STONOTENISER

@iveti izme|u realnosti i èqe e kao nam je da u cr kvu ne ide od ka ko je na stra dao u sa o bra }aj noj ne sre }i 1983, ali da na ne ki na ~in i da qe ve ru je u bo ga. „Kad vam se de si, ka è te “Bo è, gde si me ne na {ao, {ta sam skri vio, ni sam naj go ri”. @al uvek po sto ji, za {to ja, za {to ni je mo glo bi ti lak {e. To po go di ~o ve ka, ali sam pre va zi {ao psi hi~ ku tra u mu. U Ru san di sam za vr {io re ha bi li ta ci ju i ta mo vi deo qu de ko ji su de ce ni ja ma u ko li ci ma, te è slu ~a je ve po put kva dri ple gi ~a ra. Bo ri li su se za ì vot i bi li op ti mi sti kad sam ja bio pe si mi sta. Ka da vi di te qu de u te òj si tu a ci ji ko ji se ne pre da ju i ve ru ju u se be, ka è te: “Bu da lo jed na, ako oni mo gu, a ti se ba vio spor tom – gde ti je sport ski duh’”, pre pri ~a va nam svo je kri ti~ ne mo men te Zlat ko Ke sler, ~o vek sa 24 evrop ske, svet ske i olim pij ske me da qe iz sto nog te ni sa za oso be sa in va li di te tom. @ao mu je {to Sr bi ja ne ma vi {e nov ca za ko lek tiv ne spor to ve za oso be sa in va li di te tom, sma tra da i tu ima mo {an su. Iro ni~ no, on je je di ni se lek tor ko ji è li {to ma we kva li tet nih igra ~a. Upra vo se vra tio iz Spli ta, gde je osvo jio dru go evrop sko zla to u po je di na~ noj kon ku ren ci ji. Pr vo smo ga za mo li li da nam pre ne se uti ske sa EP. – Ni sam da vao mno go {an se se bi. Imam 51. go di nu, 24 se ba vim spor tom, do {lo je do za si }e wa, maw ka mo ti va za me da qu. Na gra de ni su pra vi mo tiv, ve} stra {na è qa za po be dom, do ka zi va wem da ste naj bo qi, a taj put sam ve} pro {ao. Re al nost je bi la da se do ko pam bron ze, ali sam po la gao ve li ku na du u èn sku eki pu. Naj sla |a me da qa ipak je do {la od Mi tra Pa li ku }e, ko ji je pr vi put igrao i osvo jio bron zu. l Skromni ste, kao da bi prepustili nekom mla|em da sedi sa mnom? – Iskre no, bih. Po go to vo Mi tru, on tek po ~i we ka ri je ru i na dam se da }e mi bi ti na sled nik. Du è od ce log olim pij skog ci klu sa po ku {a vam da za vr {im ka ri je ru ko ja je bi la vi {e ne go uspe {na. Bo ri sla va Pe ri} i Na da Ma ti} vu ku èn sku eki pu, mla de su, a ni je se po ja vio ni ko da po vu ~e mu {ku. Sa da se po ja vio Mi tar. Zre lo raz mi {qam da do go di ne s Olim pi ja dom za vr {im igra we. Na rav no, bi }u tu kao se lek tor ili tre ner. l Da li smo sila u stonom tenisu za osobe sa invaliditetom? – Je smo. Od 1989. re dov no uzi ma mo me da qe, a od 2006. od li~ ja osva ja ju i de voj ke. Pri pa da mo sa mom vr hu spor ta, u Evro pi i sve tu. l Srbi su najboqi u sportovima od kojih javnost ne o~ekuje mnogo? – Iz gle da. Fud bal je naj po pu lar ni ji, a od boj ka {i su na pra vi li fe no me na lan re zul tat. Me di ji naj vi {e pa `we po sve }u ju fud ba lu, iako u ovoj ze mqi za pra vo tre ba po sve ti ti vi {e pa `we dru gim spor to vi ma. l Za{to nam je fudbal toliko lo{? – Za {to mi sli mo da je lo{? Mi u stva ri ne zna mo gde nam je me sto. Bu di mo re al ni, do {li smo u si tu a- ci ju da uop {te ne raz mi {qa mo da li }e mo pro }i kva li fi ka ci je, a kad uspe mo, ni je nam ciq pro la zak u dru gi krug ne go ula zak u ~e ti ri, pa se raz o ~a ra mo. l Ne bi poraz boleo da imamo igru i ~iste ra~une... – Ne poj mi vo mi je da re pre zen ta ci ja to kom pri prem nih me ~e va pro me ni 30 igra ~a. Ka kva je to pri pre ma, ako ne ma te wih 15 ko jih ne }e te me wa ti?! Pu no ime na ne sto ji na me sti ma na ko jim igra ju po klu bo vi ma, gde pru à ju naj bo qe par ti je. I osta la de {a va wa u na {em fud ba lu uti ~u... l Kriminal? – Ni sam u fud ba lu, ali ako ne {to ne {ti ma, tre ba da se pro me ni u ce lo sti, od vr ha. Da mo ja eki pa do ì vi ne u speh, ne do ne se me da qu, to je za ozbiq nu ras pra vu. Uvek tre ba po sta vi ti ciq iz me |u re al nog i è qe. l „Ta~erovski” re{iti probleme u fudbalu? – Je sam za taj mo del, ali je pi ta we ko li ko to dr à vi od go va ra. Mo `da }e se i ov de to ura di ti, ali kad iza |e mo iz kri ze. Dr à va ima dru ge pro ble me, pret po sta vqam da je i fud bal ne gde na re du. Ova ko, me wa ju se sa mo tre ne ri. A oni ni ne igra ju fud bal (smeh). l [ta je na{a realnost pred Paraolimpijadu dogodine? – Za sa da smo se kva li fi ko va li Pe ri}, Ma ti} i ja, osta lo je jo{ da Zo ri ca Po pa di} i Mi tar iz bo re pla sman. Re al nost je da osvo ji mo jed nu me da qu, pre svih Bo ri sla va Pe ri}-Ran ko vi}, ko ja re al no mo è da osvo ji sre bro. Tu sam i ja me |u pr va ~e ti ri, za vi si od `re ba i kon cen tra ci je. l [ta vam se dogodilo u Pekingu 2008? – Igrao sam iz u zet no do bro, ni sam pao, ni {ta sli~ no. Ma lo je `reb uti cao, iz gu bio sam u ~e tvrt fi na lu od @a na Fi li pa Ro bi na, ko ji go di na ma osva ja me da qe i bio je dru gi, iz Ki ne za Pen ga. Od li ~an je me~ bio, 3:2, ni sam ne za do vo qan. Od i grao sam do bro, ali se de si lo da po sle 14 go di na ne uzmem me da -

qu na ve li kom tak mi ~e wu. Po sto ji àl, ali ipak je bi lo do bro. l Da li vas mediji tretiraju kao sportiste drugog reda? – De li mi~ no, da. Sa EP La zar Kur te{ je re dov no slao iz ve {ta je i voj vo |an ski me di ji su to u pot pu no sti pro pra ti li. Be o grad ski – vr lo ma lo. Za {to, ka ko, to bi mo ra li da se pi ta ju ovi iz Be o gra da. Da li za to {to no si o ci igre, Be ba, Mi tar i ja, ni smo iz Be o gra da? l Zar dotle ide? – Ne znam, mo è bi ti. Kad god se ne ko na |e iz Be o gra da, oni ob ja vqu ju. Da li je ne na mer no ili ne, ne znam ali ~i we ni ca je da se de {a va. Iskre no, i mi se vi {e dru ì mo s no vi na ri ma iz No vog Sa da, mo `da i to ima uti ca ja. l Odnos dru{tva prema osobama sa invaliditetom? – Po lo àj nam se zna ~aj no po pra vio. Ured bom iz 2006. spor ti sti ma su do de qe ne dr àv ne pen zi je, mi smo tu rav no prav ni. Ma we je pre pre ka za stu den te i

u~e ni ke, sta vqa ju se ram pe, ali mo ra mo bi ti sve sni fi nan sij ske si tu a ci je. Te {ko se ì vi, mno go je ne za po sle nih, ne mo è mo o~e ki va ti da nam se svi pro ble mi re {e od mah. l Koliko vam je kretawe ograni~eno? – Ra ni je mno go, ali sa da vi {e ne. Za i sta se dra sti~ no po pra vi la si tu a ci ja u No vom Sa du od 2005. Qu di mi sle o to me, pro me ni li su se. Ra ni je, ka da iz la zim iz ko la, okre nu se, gle da ju i pro du è. Sa da pri |u, pi ta ju tre ba li mi {ta, po sta lo je uobi ~a je no. Me di ji su tu

Da Srbija veze kao „Barsa”... Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” Mi lo{ Jo va no vi} pi tao je „na ne vi |e no” Zlat ka Ke sle ra – da li Bar se lo na tre nut no ima naj bo qi fud bal ski tim ika da? – Te {ko je re }i. Pro {le go di ne bi li su su per i or ni. Ima ju stra ho vit ve zni red, jo{ od Kroj fa, od i gra li su fe no me nal no, to je ~i sto uì va we uz go lo ve i {an se. Stvo ri li su ose }aj da su naj ve }i klub {to se igre ti ~e. Po tro fe ji ma i du go ro~ no sti „Real” je pr vi, ali sa stav „Bar se” od pro {le go di ne imao je le pr {a vu igru ko ja je ple ni la: br za do da va wa, pri ma we lop te „ho land ski”, na je dan do dir – sve ono {to na {em ti mu fa li. od ra di li svoj deo po sla i sa mo su ba ri je re te ko je ~i ne da se ose }am kao in va lid, ka da mi tre ba po mo}. l Siroma{tvo je lo{ izgovor nadle`nih? – Da, ali to je re al nost. Ne mo è mo od je dan put po di }i ì vot ni stan dard za oso be sa in va li di te tom, a osta li ma ne da ti ni {ta. î we ni ca je da se ra di. U mom de lu gra da ko li ci ma sko ro svu da mo gu oti }i. To je po sle di ca ula ska u Evro pu, ali i ~e {}eg po ja vqi va wa u me di ji ma, jer sa da qu di dru ga ~i je raz mi {qa ju. Kad iza |e mo iz kri ze, pr vo svet pa mi, na sta vi }e se po boq {a we uslo va. l Za{to posledwu re~enicu ~ujem od vas, a ne od premijera? – Mi se ni smo kva li fi ko va li za EP u fud ba lu, ali i da qe na vi ja mo i na da mo se. Op ti mi zam je do bar, pe si mi zmom se ni {ta ne re {a va. l Optimizam nakon 11 godina cupkawa? – Ni je kao on da, ali ga ima. Tre ba bi ti re a lan, i osta le ze mqe su u kri zi. Ne sme mo pa sti is pod cr te, kao u spor tu, to stva ra psi hi~ ku ba ri je ru. l [ta vam nedostaje kada se vratite iz inostranstva? – Pro {ao sam pre ko po la sve ta, mi gle da mo na Za pad kao da ta mo cve ta ju ru è. Ima ta mo i ko pri ve, pu no, po seb no za pro se~ ne gra |a ne. l Ima kopriva, ali ne i partokratije? – To svi vi di mo. Bo qe bi bi lo da po sto ji ne ki re do sled pri li kom za po {qa va wa, mi slim da }e i do to ga do }i u ovoj ze mqi, ka da iz bor ni re zul ta ti ne bu du ta ko te sni. A mo `da ni to ne upa li. Uosta lom, se }a mo se ko mu ni zma. n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa6.novembar2011.

[ O R O M

B O R O M

Va ta we

Sva{ta ume da roni u mutnoj vodi. [tuka o}e da ujede, bandar da ubode, vodeni pacovi su jo{ poganiji. Nije lako ribu vatati le dam po tim du }a ni ma i na tim re kla ma ma ka ko na ro du sva {ta nu de, ako ko god ku pi „to i to“ ga rant }e uva ti ti {to god. Ni su to re kla me za ko zme ti ku, da se mi oma do go vo ri mo, to je za lov ce i za pe ca ro {e. Te ova ke udi ce, ona ke pe caq ke, ova pu {ka - ona pu {ka, pa tro ne s mal ko sa~ me, s mlo go sa~ me, ~i zme za ovo i za ono, mi ri si ko ji ma me ri be, plov ci ko ji si ja ju u po mra ~i ni, naj lo ni ko ji se ne vi de a tu su, xi xa bi xe i flof ti guc ne, ne ma {ta ne ma u tim re kla ma ma i du }a ni ma. Ga rant nam se ri be sme ju, al se to ne ~u je. û je se jed ni no kad se sme ju hi je ne, al wi’ ode kod nas ne ma, za to i pa za ri mo sve te zdra vo va `ne sit ne ì ko je su na da za do bar ulov. Ka ko je to kad god bi lo, pre no vi na i te le vi zi je, dok jo{ ni ra di jo ni je po sto jo? Le po, odu qu di i uva te {ta im tre ba i {ta su na u mi li. E, al ka ko? Pa le po, ka ko je ko umo i s tim {to je u ku }i imo. Kad de ran pro ho da i kre ne da tr ~i na po qu, po ~i we obu ka za lo va~ k e ve { ti n e. Pr v o kre n e da tra pa vo vi ja ma~ ku, da je uva ti za rep, da mja u ~e al da ne gre be. Na vek to i uspe, kad ma~ ka pr va od u sta ne. On dak po~ ne da vi ja lep ti ro ve, al oni ne od u sta ju ta ko la ko. Tu ve} tre ba po mo} sta ri jih. Pr vo lo va~ ko is ku stvo ta ko i po ~i we, sa {e {i rom. Ba bin il de din, sve jed no je, ko ima vi {e ka de i vo qe, taj }e ski nu ti {e {ir, da se de ran pel cu je za lov ca. So tim {e {i rom po klo pe lep ti ra i ot klo pe lo va~ ke stra sti. Ka ko de ran ra ste, ta ko ra ste i è qa da ulo vi jo{ {to god sem lep ti ra. Le te po avli ji i na {o ru vrap ci, ku mri je i go lu bo vi, bu de

i ’ti ca ko je se sa mo ~u ju kad pe va ju – al se ne vi de. S tim {to se vi de i {to je du med’ ì vi nom ni je bi lo mu ke, ko je umo – la ko ih je lo vio. Na vek se po tim na {im ku }a ma ~u va lo i ono {to je po de ra zdi i ku }i ka `wa va lo ozbiq no. no i ono pro bu {e no, ko zna, mo - ni je dan Ko viq ~an ni je krao ne go je va to ri bu, ta di bi, na o pa ko, One ko je su jo{ uvek ima le rep, `da }e tre ba ti. Ret ko za tre ba, al do bi ja le su {er pu o rep pa ajd ne ka ga, ne ka sto ji, {te ta da se ba - kra li iz vo de ri bu. Kra de se iz {o rom od kud su i do {le, ne ke su ci. Bu de ta mo i sta ro ko ri to, bu du }a na a u vo di se ri ba va ta, ako {tro ji li a bo ga mi kad se zdra vo {na van g la il ne k a pro g o r e l a ne ve ru je te, pi taj te Ko viq ~a ne za me re ra di le su i vi le il lo pa {er pe ka wa, ni kom to ne tre ba je lil ta ko. ta. Sad su se i ke re opa me tli le a sem mla dim lov ci ma. Od to ga za Vig je po seb na zam ka, ko ri sti i za {ti }e ne su i ni to se ne sme. vrap ce, go lu bo ve i ku mri je ne ma li su je ugla nom u ogra |e nim pro bo qe hva taq ke. [a ka ì ta il ku ku ri za, du ga ~ak ka nap, par ~e gra ne da se po dig ne je dan kraj zam ke i lov po ~i we. Tu se de ca na u ~e str pqe wu, da bu du mir na, da po sto ji ti {i na i lo va~ ka ve {ti na. Kad ’ti ca u|e is pod {er pe ka we, da kqu ca zr na, po vu ~e de ran ka nap, trg ne dr vo i po klo pi lo vi nu. To je lak {i deo lo va, onaj te ì je bio ka ko da ot klo pe a da ulov ne pr ne. Ni sta re kor pe ni ko {a re ko ji ma pro pad ne dno, qu di kad god ni su ba ca li. Po go to vu oni {to su bi li bli zu ka kve vo du ri ne il ka kvog ka na la. U ta dav na, sre} na lo va~ ka vre me na, kad je sve ga bi lo u iz o bi qu, ri bu su u vo di va ta li ru ka ma. Ni je im ~ak ni pe caq ka tre ba la. Za ga ze u vo du, na pi pa ju ri bu i uva te je ru ka ma. Ni on dak to ni je ba{ sva ko umo, al su qu d i ta k o lo v i l i. Oni ma we ve {ti su ko {a ra li. Sta ra kor pa il ko {ar bez dna, za vi si kol ka je vo da, xak za po ja som i ajd la ga no. Di se mr da tu po klo pe i on da ru kom va de iz ko {a ra u xak. To su ra di li oni {to se ne bo je vo de, pi ja vi ca i jo{ ko j e ~ e g a. Ka ` u da je gad no kad ume sto ri be na pi pa ju zmi ju, kor wa ~u il vo de nog pa co va. Sva {ta ume da ro ni u mut noj vo di. [tu ka o}e da uje de, ban dar da ubo de, vo de ni pa co vi su jo{ po g a n i j i. Ni j e la k o ri b u va ta ti. I da nas Ko viq ~a ni, Nisu to reklame za kozmetiku, da se oma dogovorimo Gar di nov ~a ni, Lo ~a ni, Mo Kad je oko sa la {a bi lo ze co va sto ri ma. Kad god se ru pa u ogra di {o rin ci i ti {to su bli zu Ti se i ma kar kol ko, ume li su i wih ta ko Du na va ta ko va ta ju ri bu. To se sad kod nas zva la „de ra“. Otud i onaj da va ta ju, al da ni ko ne vi di i sa pre vod la tin ske iz re ke „Lu pus in ne sme, ta ki je pro pis. mo jed nog, za {er pu. Ko ù po sle fa bu la“. Pre ve li smo je „Mi o Di va ni jo mi je dan dru gar iz su za ko pa ju u |u bre, da je ko god ne ke ri a ke ra na de ri“. Kroz te de re da ka ko je imo mu ke da pre ced ni ku na |e. Sad se to ne ra di, ni je {to su i{le ke re i ta mo i ona mo, di ob ja sni te pri ja ve za ri bo kra |u ne ma ze co va, ima wih i sad, ima i ne tre ba. Ke re }i po so je da ~u va ju pro tiv Ko viq ~a na. I on je iz Ko vi go va, la ko se na pra ve. \u bre ta to {to je u wi noj avli ji i da ne vi qa pa je mo ro da ob ja sni da ta mo je kod nas i od vi {e, al ne ma vi {e lon dra ju oko lo. Te van ca lo ge su ne kra du ne go va ta ju ri bu. Svug di sa la {a, to je pro blem. Ze co ve da va ta li u vig, kad god se ne ver stvo oko Ko vi qa je na vek bi lo i vo de i nas lo ve lov ci, ona ko ka ko za kon, i ne po {to va we oba ve za pre ma ga ri be, ri bu su sa mo va ta li. Ni kad

lo va~ ka eti ka i re kla me pro pi su ju. Vo le ~o vek da do ma {i ono {to je vi so ko i da le ko. Pr vo kre ne jo{ s pe le na ma, da do ma {i i svla ~i sva {ta sa asta la. Bu de tu i pro si pa wa i pr vog lum pe ra ja, dok jo{ de ca ni ne zna ju da po sto je bir cu zi i svir ci. Bu de i grd we a i br zog pra {ta wa, jo{ su ma li. Po sle, kad i` |i ka ju, o}e du da do ma {e Me sec. Kad im kre nu br ko vi da ra stu, te li bi oma da do ma {e i uva te za ono, al sa mo su ka dri da se fa le i da o tom di va ne. Kad kre ne du na {ko lo va wa, va ta ju av to bu se, se da du i pre se da du, za vi si ko di ide. Dok je bi lo re dov ne voj ske voj ni ci ma je bi lo naj mi li je da uva te kri vi nu. Po so mi li caj ca je da va ta lo po ve, u~i te qa da ne va qa log |a ka uva ti za uvo, da ga ki ri ne bil se po pra vio i upam tio. Pa o r i u [aj k a { koj ne pre `u, oni va ta ju ko we u ko la. Oni {to opra qa qu ra di jo i tv, mo ra ju da ih na me ste da do bro va ta ju sta ni ce. Len ~u ge i glu pan xe se ni kad za kwi gu ni su va ta li. Oni {to su go re, mi sle da su uva ti li Bo ga za bra du, al ne umu da gle de na pe {~a ni sat, jo{ mal ko je pe ska osta lo go re, ta mo di su. No vo sa |a ni jo{ uvek do |u ve ~e ras, da va ta ju red za su tra, da do bi ju pa so{ i(li) li~ nu kar tu. Ima i onih {to tr gu ju za me sto u re du, ~e ka ju u pra zno, po sle pro da ju me sto u re du, sna la ze se. Sna la ze se i ovi {to tre ba da do ma {e {to god. Mo le ri ima ju mer de vi ne, ko i oxa ~a ri, al oni mo gu i sa ho kli ce da iz vu ku {traf tu. Ma la je ho kli ca da do ma {e s we do oxa ka, ne vre di bez mer de vi na. Kan da da smo mi na rod ko ji naj bo qe na sve tu ume da se sna |e i do ma {i ono {to dru gi ne umu. Mi smo na ve `ba li da bez no v a c a do m a { i m o do kra ja me se ca, do pr vog. To sve vi {e li ~i na onaj ci gan ski pa tent. Je da red je je dan Ci gan u~io ko wa da ne je de i ta man ga je na u ~io – kow cr ko. Va ta li bi se mlo gi i po sla, sa mo kad bi ga bi lo. Ko li je izu mo onu da „Pi jan ra ki je i bu da la po sla uvek na |u“? Sre }a na {a {to ima mo i onu „^e ga se pa me tan sti di, bu da la se po no si“. n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Ko a li ci o no ka pa ci tet no S

tvar no ne znam {ta ovi mo ji mi sle, su ~im }e mo na iz bo re! To se bra te ule wi lo, uspa va lo, mi sli da }e mo jo{ sto go di na pre ko opo zi ci je ga zi ti k’o pre ko plit kog po to ka, a ovi nam di {u li di {u za vrat. Na rav no, pri to me ne mi slim na na {e mu dro ru ko vod stvo pred vo |e no ne po gre {i vim [e fom, ve} na ove mo je zum bu le iz Op {tin skog od bo ra, ko je su vi sin ske pri pre me i tim-bil din zi u od ma ra li {ti ma jav nih pred u ze }a ra su tim po ce loj na {oj le poj do mo vi ni, pot pu no iz be zu mi li, pa sad k’o mu ve gov wu {e lu pa ju u sta klo. O ~e mu se tu te ra di!? Zna ~i, po red kla si~ nih pred iz bor nih teh ni ka na sa stan ku naj vi {ih or ga na na {e Stran ke do ne ta je i pre po ru ka da uve }a va mo na{ ko a li ci o ni po ten ci jal, od no sno da ima mo {to {i ri za hvat i po de lu qud stva i ma te ri jal nih sred sta va ko ji ni su stra na~ ki or ga ni zo va ni. Na kon {to sam se u pa u zi Iz vr {nog ma lo dis kret ni je ras pi tao kod Ra de sa fo to ko pi ra, shva tim da je [ef mi slio na ove en-yioove i te gru pe gra |a na. Auuuu, pa maj ku mu po qu bim, ka ko mi to i sa mom ni je pa lo na pa met kad sva ki pe tak imam ne ko {i re dru {tvo na pre fe ran su... Osta la mi ta na va da sa fa kul te ta, ma da mi je po koj ni oca mi slio da mo je stu di je zbog to ga ba{ i tra ju de set go di na. Na rav no, pr po {an ka kav ve} je sam, iza |em sa tim pred lo gom ko li ko u na stav ku kon sul ta ci ja u ve zi iz bo ra, ali me ono |u bre iz {e fo vog ka bi ne ta skro zi ra lo to plim ta {ti nim po gle dom, zbog na vod ne pro mo ci je koc kar ske stra sti. Na rav no, kad ko wi na ne zna u ko joj me ri pre fe rans po ve }a va in te lek tu al ne ka pa ci te te, a da ne }e ko a li ci o ne.

Ni {ta, vra tim se ku }i, hit no sa zo vem stra na~ ki ko le gi jum, pa da vi di mo ko ji su to ko a li ci o ni po ten ci ja li. Na{ na rod u pro vin ci ji, sto ka pro no si ra na i bal kan ska, ne ma ~ak ni ne ku ma lu, ma ju {nu udru gu ovih LTBG, LBGT, LGBT... ma, oca mu u gu zi cu, ovih bre ge jo va i tran srod nih per so na, pa da zor li po ka `e mo ka ko smo svet ski qu di. Us to bo ~i lo se to, ne }e ni ko da pri zna da ima ta kvih i sli~ nih sklo no sti. Kao, to ga ima sa mo po Be o gra du i No vom Sa du, ov de ti je sve mu {kar ~i na i da ma, to se od Mi trov da na do Bo `i }a ne ku pa no je da red, a ma kar za wih tro je sum wam da su... pa ta ko... da re ~em – {a -

ka vi si ni ma, ku de i mi sa mu drom po li ti kom na {eg ru ko vod stva stre mi mo, ma da ba{ zbog to ga ne ka ko vi {e na gi wu na ove de sni ~ar ske pri ~e o ne be snom na ro du. Do bro, to sam opo slio o~as po sla jed nom pri ko li com pti ~i je ’ra ne i ve te ri na rom za sit ne ì vo ti we, a us put me qu di po ve ù i sa pe ca ro {i ma. Wi’ova pred nost le ì pre sve ga u to me {to su qu di ra no ra ni o ci, pa imam tu tak ti~ ku pred nost kad ba{ wi ma uva lim oba ve zu da le pe pla ka te. Dok se osta li svet pri dig ne ona ko kr me qav, oni le po is ko pa li gli ste i pri de is pla ka ti ra li ce lu va ro{, [ef nas svo jim o~in skim po gle dom ve} gle da sa sva ke ban de re i

Sve misle}i o lepqewu plakata, padne mi na pamet i na{e selo sa ìvqem iz onih pasivnih krajeva. Pa tamo se svake godine odràva takmi~ewe pewawa na stoìnu! To ti je, burazere moj, ono kad navataju wih desetak, drè ih jedno dve nedeqe bez hrane, pa na vr’ bandere namazane ma{}u oka~e {unku. To se pewe... i usput liè re ni. Nu dio sam i onom ma lom iz od bo ra za eko lo gi ju da se za po tre be ovih iz bo ra de kla ri {e kao gej, po sle bli sta ve po be de bi mu na {li po sao u kon zu la tu u, na pri mer, Naj ro bi ju, ali ne }e. A kad je tre bao da do bi je po sao u op {tin skoj upra vi on da je mo gao da se pra vi da ne ~u je i pri de {an ta na zdra vu no gu, ko li ko da baj pa su je mo za bra nu no vog za po {qa va wa sem u slu ~a ju OSI-ja, da re ~em osob nih in va li da. Vi dim ja, od ovih u pro me na ma po na {a wa i sklo no sti ne ma ni {ta, pa ko ve lim da se po pri ~a sa go lu ba ri ma. Oni su qu di em or ga ni zo va ni i broj ni, em, ta ko, usme re ni

plo ta. Tu je ma lo za pe lo oko pre go vo ra, jer im ni sam mo gao ob ja sni ti da }e, u zim skim uslo vi ma, bi ti te {ko do ve sti stru ju na wi ma omi qe ne oba le, tek da se ne mu ~e sa aku mu la to ri ma ili, ne daj bo è, ri zi ku ju min sko eks plo ziv nim sred stvi ma u smi slu po ve }a va wa iz lo va ka pi tal ne be le ri be. Iza |em sa naj ja ~im adu tom i obe }am im uki d a w e pla } a w a pe c a r o { kih do z vo l a, {to ih je slo mi lo k’o tr sti ku. Ka ù, ho }e. Ta ko sve mi sle }i o le pqe wu pla ka ta, pad ne mi na pa met i na {e se lo sa ì vqem iz onih pa siv nih kra je va. Pa ta mo se sva ke go di ne odr à va tak mi ~e we pe wa wa na

sto ì nu! To ti je, bu ra ze re moj, ono kad na va ta ju wih de se tak, dr è ih jed no dve ne de qe bez hra ne, pa na vr’ ban de re na ma za ne ma {}u oka ~e {un ku. To se pe we... i us put li è. Eeee, pa do sta je bi lo to ga da mi ova opo zi ci o na ban da ski da i ce pa pro mo tiv ni ma te ri jal sva ke no }i. Ima mom ci da ga iz le pe ta ko vi so ko da ban di ni va tro ga sci ne mo gu po mo }i u kam pa wi. Do sta mi je bi lo da im obe }am skra }e we pe ri o da pri pre ma, od no sno ne je di ce, sa dve na jed nu ne de qu i bi li su mo ji. Kod jo gi-le ta ~a i qu bi te qa {ar-pei ku ~i }a bio sam pri mqen kao {to i do li ku je mom sta tu su pr vog ~o vek va ro {i, ma da su me, u po sled we vre me na vik nu tog na sve ì pla nin ski va zduh, ma lo gu {i li oni mi ri {qa vi {ta pi }i. Br zo smo sklo pi li ko a li ci o ni do go vor, jer ne ma to ga {to ne mo è da se re {i pro iz vod wom pla sti~ nih ma sa kad pri ~a{ sa qu di ma po tre bi tim za gu me nim pro stir ka ma i hra ni li ca ma za ku ce. Sad mi sa spi ska po ten ci jal nih part ne ra sa mo pre o sta je da vi dim ma lo sa svim ovim na {im bor ci ma i oslo bo di o ci ma, {to }e ipak da po tra je dok se ne do go vo ri mo o da tu mi ma pro sla va i po slu è wu na sve ~a nim aka de mi ja ma. Jed ni su upor no za gi ba ni cu, dok dru gi pre fe ri ra ju me sne na re zo ti ne. Uè le li se qu di u {u mi, {ta }e{... Ne {to slu tim, la sno }e mo se do go vo ri ti i pre ne go {to Jo zo do ne se vo de. n Alek sa pl. Ade to vi}

@I TI [TA N ZA

Ev ka ko

e raz vi je na voj vo | {e, za sa da po zna ìv”, te spo me ni skom bok ser skom {am pi o n bi usko ro da po sta ne i uni {ta va we i pre ra du op strij skog ot pa da. Fa bri ke zi va po do zre we kod obi~ n se spo me ne opa san ot pad, è iza }i. ]u pri ja, [a bac lo gi kom, od bi li su po nu cen tri za ot pad iz ce le sprem na da do po sled weg ta kvog po stro je wa. Osta lo je jo{ oko tri m di mo op {ti nu voq nu da p no od po sled wih re {e wa pri li ke da ako i u ovoj lo kal noj sa mo u pra vi od lu ~e da im ta kav po sao ni je po tre ban, EU }e, to je iz ve sno, po vu }i po nu du da fi nan si ra po di za we kom plek sa ko ji bi vo dio bri gu o ot pa du iz srp skih fa bri ka. U Mi ni star stvu ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa ve le da se ve} dva me se ca pre go vo ra s ~el ni ci ma ì ti {tan ske op {ti ne ko ji se ne pro ti ve to me da @i ti {te udo mi po stro je wa. Po tvr dio je to i pred sed nik op {ti ne Dra gan Mi len ko vi}, uz opa sku da bi no va fa bri ka do bro do {la zbog otva ra wa rad nih me sta, p ni ma ove sred wo ba nat ske po me nu tog “Agro ì va”, v ci te ta i ne ma. Ide ja je, p da se po gon sme sti u kraj k strij sku zo nu, a op {ti na da in fra struk tur no opre za ot pad, bi lo za ne {to dr Za me nik pred sed ni ka o }ev ve li za “Dnev nik” da stro je we gra di EU do voq ono bi ti po naj vi {im evro dar di ma. Mi li }ev uve ra v tre ba upo zna ti sa ovom i oslu {nu ti, ne ma raz lo ga z – Taj ot pad ve} se na la z }e mo na di vqim de po ni ja ni je on da bo qe da za vr {i vi |e no za we ga – pi ta se tre ba li pod se }a ti da je i op {ti nu za de si le ka ta str dom ko ja ga je po ne la, do { se ov de za dr ào. Mi li }ev po seb no na gl kat ove in ve sti ci je. Na vo

dnevnik

nedeqa6.novembar2011.

U P O T R E B A

@ I V O T A

@i vot i smrt u Slo va~ kom par ku dru {tvu ni je po tre ban. Zna te {ta, obi~ ni ma li qu di su u ovom dru en ska u cr nim pa ti ka ma, steg nu ta u far mer ka ma i re lak si {tvu ne pri met ni, evo, kao ovaj ke ste nov list, sad je tu, vi di te ga, on ra na u ras pa sa noj ko {u qi krat kih ru ka va sa tor bom o bo ku da ga ve tar odu va i ne ma ga vi {e... De ca su nam ute ha.”» i sve `wem uplat ni ca u {a ka ma rav no pod re za nih nok ti ju “Da li de ca ì ve sa va ma u ku }i?” upi tah Boc ku. (bez la ka i na ki ta), pri rod nog li ca s ne ~im ko so o kim u iz ra zu za sta “Ne. Sin je odvo jen, sre |en. @i vi svoj ì vot u [i du. I ne è lim kqe nih o~i ju di rekt nog i pro dor nog po gle da, kra }e ugqe ne ko se s da ga op te re }u jem. ]er ka je di plo mi ra la u ro ku, pro sek osam ~e tr de vra go la stim raz deq kom na sre di ni gla ve i s na o ~a ri ma tan kih okvi set i ne {to, pa to je, pri zna }e te, lep uspeh! ’Ma ma’, re kla mi je, ’na ra ja ja ste for me pro vid no za tam we nih sta ka la, obe le è na u tren du te ra lo me je da u~im to {to mi ne ma mo... I to {to vi dim da ta kvi ov sa ~e ti ri eg zo ti~ ne al ke pro bu {e ne kroz re si cu le ve u{ne {koq ke de ni ko me ne tre ba ju. Ho }u da bu dem ne ko i ne {to’. De te ni je hte lo i s je dva vi dqi vom min |u {i com kao sa zna~ kom taj nog ({id skog) dru da ka è da je ~o vek bez fa kul te ta ma we vre dan ~o vek. Sve {to ho }e {tva na le vom uve tu, raz go va ra s mo jom na sr tqi vom ma len ko {}u pod je da ì vi nor mal no. Jer, ovo, ka ko mu` i ja ì vi mo, to ni je nor mal za ru de lom fri zu rom ke ste na u Slo va~ kom par ku u [i du, ta~ no ta mo, no, zna te... Ne. To ni je nor mal no! – Bu de tu i su za, kad se uka è po na is to~ nom ru bu par ka, gde se as falt na pri to ka so ka ka Sv. Sa ve Ko tre ba da se de te tu po {a qe ne {to nov ca, a ne ma{ oda kle, ne mo }an si, va ~e vi }a uli va u {or Sv. Sa ve Ne ma wi }a (glav ni pri stup [i du iz a u pu noj si sna zi... Tre ba to psi hi~ ki iz dr à ti. Sa mo ne znam do kle prav ca Gi bar ca), i ka è mi – iz vi wa va ju }i se {to ne ma vre me na za ta ko.” {tam pu – da je ona, u stva ri, tre nut no na “rad nom me stu”, i da raz no Sve tla na Ili}. Isto ri ja, pak, we nog slu ~a ja, sli~ na je u osnov nim si po umre è nim ka pi ja ma uplat ni ce ka blov ske te le vi zi je u svoj stvu kon tu ra ma: pred u ze }e po sr }e i – pu ca, od la zi u ste ~aj (ma ja 2011), i ku ri ra, ili, ipak, ku rir ke, re gi o nal nog Ra dio [i da (104,6 me ga her tri de set dve go di ne rad nog sta à i ver no sti {id skom tr go va~ kom ca). Do le, niz pra vo li nij sku sta zu kroz osun ~a ni dr vo red u ba kar noù tom je se wem de ze nu, dve è ne {a pu }u na klu pi: uobi ~a je na i uni - bren du “Cen tro pro me tu”, je di noj fir mi u ko joj je Ili }e va ra di la kao tr gov ki wa, od je da red ne zna ~i ni {ta, ali {to je naj go re, ne zna ver zal na, po ma lo mo no to na dra ma tur gi ja pa la na~ kog par ka. U su ton. Bi qa na Bo {wak (ku rir ka): “Ja sam za do voq na svo jim po slom! De - ~i ni pen zi ju. I Sve tla na je da nas nu me ri~ ka stav ka na bi rou ra da. “Ko me ja tre bam u ovim go di na ma! Di god da ra di{, ne pri ja vi te. set go di na ra dim u Ra dio [i du. Pla ta i ni je ne ka, ali je bar pla ta. Po sla ima sa mo kod Ki ne za ili po ka fi }i ma. Osta la na uli ci, mu` Bog me po gle do, kad znam ka ko ov de pro la ze dru gi» qu di!” vo do in sta la ter ne ma stal ni po sao, dve }er ke stu dent ki we u Be o gra “Ka ko pro la ze?” du. Jed na }er ka ni je do bi la sti pen di ju, a naj bo qi stu dent. Prin cip je “Te {ko. Stra {no te {ko.” “[ta je raz log»? – Sve pro pa lo?”» “Pa, da. Fir me ne ra de, pa i one ko je ra de, sve je to jed no. Da nas te dr ì na po slu, a su tra ti ka è da mu vi {e ne tre ba{. Mo è{ da ra di{ kod Ki ne za u tr go vi ni za osam-de set hi qa da me se~ no. A iz ko jih ste no vi na? – ê kaj te, pa vi ste pi sa li u ’Dnev ni ku’ o na {em Sre ti Ge gi }u»? Sva ka ~ast! Po stao je le gen da po sle va {ih re por ta à, ovi na {i iz [id skog por ta la oka ~i li su ga i na fej sbu ku, sve sa onim we go vim ke ro vi ma. Pri ~a la bi s va ma, ali ovo mo ram da po de lim, odo ja... Lep je [id! Ima se {ta vi de ti! Uì vaj te, go spo do!” Da uì va mo? Pa, do bro. I ta ko, po {to mi je ku rir ka Bo {wa ko va po di gla ve} pri li~ no ofu ca ni rep, na pra sno mo ti vi san bes plat nom re kla mom, oza ren iz nu tra i è qan do ka zi va wa, pro du à vam be ton skim te pi hom kroz Slo va~ ki park, osve tqen ba kar nom sve tlo {}u je se ni i i{kra ban gra fi kom to plih po dnev nih sen ki. I sto ti nak ko ra ka od me sta na ko jem sam ma lo ~as s no gu }a skao sa Bo {wa ko vom, za u sta vqam se u pro la zu is pred one dve è ne, cr ne i be le, ko je se de na klu pi u dru {tvu po ni bi ci kla oslo we nog na ze le nu be ton sku «“kan tu” za sme }e. Pri ~a mo o ì vo tu. Go lom ì vo tu. Zo ri ca Boc ka. Isto ri ja we nog slu ~a ja, sa Zo ri ca Boc ka (le vo) i Sve tla na Ili} Fo to: S. [u {we vi} è to i, ipak, po vr {in ski uzev, ko li ko je ve} mo gu }e na jed noj par ce li re por ter ske “ko lum ne”, ma kar i ova kve, iz - ovaj: Daj ono me ko ima, daj mu jo{ vi {e, a ono me ko ne ma, uzmi mu i to lo ì ti wen (i bi lo ~i ji) qud ski, psi ho lo {ki, so ci jal ni pro fil – ma lo... Te {ko mi je, go spo di ne, ne mo gu da pri ~am...” Pro du à vam istom sta zom kroz Slo va~ ki park, si la zim tro to a ula zi u ne sta bil nu, a on da i, ma lo po ma lo, su no vra }u je se u dra ma ti~ rom uz pro zo re i ka pi je do Slo va~ kog do ma (ode ra ne fa sa de), pre ko nu fa zu (u ko joj je do da nas), onog da na ka da ova {i va ~i ca kon fek cij pu ta Slo va~ ke evan ge li sti~ ke cr kve, i ta mo na }o {ku – gde se uli ske ku }e “[id”, po sle de vet na est go di na uspe {nog {i ve wa i ka kve~i ca \u re Da ni ~i }a (s ju `ne stra ne) i uli ~i ca Ive Lo le Ri ba ra ta kve kon fek cij ske pla te, osta je bez po sla dve hi qa de dru ge go di ne (sa se ver ne stra ne) sa sta ju sa hi per to ni~ nim gi ba ra~ kim dru mom, i, ka ko ne sre }a obo à va da do |e u dru {tvu, i ne vo li da bu de sa ma, to jest uli com Sv. Sa ve – zja pi otvo re no `dre lo {ah ta i po red we Boc ka se “raz bo qe va od ki~ me” i od la zi pod hi rur {ki escajg. In ter ga pla vo uni for mi sa na grad ska ko mu nal na hit na po mo}: Pe ra Maj ven ci ja joj spa sa va ki~ mu i osta vqa je us prav nu na no ga ma – {to zna her, sta ri maj stor, i «{e grt Slo bo dan Ko la ja, vo do vod xi je ko je smo ~i da se ni sre }a ola ko ne pre da je! – da bi joj se no ge, ipak, “od se kle”, ve} sre li na in ter ven ci ji u Ma sa ri ko voj... [ta je u pi ta wu? Pu kla i to onog da na ka da je sa zna la da we na kon fek ci ja, mr se }i kon ce iza cev u Sv. Sa ve. Ko la ja si la zi u {aht da za me ni ven til. Ne ko li ko le |a svo jih vred nih {i va ~i ca, jed no vre me, ka è, ni je upla }i va la do ko ra ka da qe na tro to a ru, za klo we ni po red de be log pla vog stu ba na pri no se dr à vi, {to je sve sku pa, pro pu {te no kroz bez du {nu kan ce me we nog za pla ka ti ra we (ta ko da ih od mah ni sam pri me tio), sto je la rij sku ra ~u ni cu, do bi lo gro tesk ni epi log u we noj in va lid skoj pen ku rir ka Bi qa na Bo {wak, na {a po zna ni ca s po ~et ka pri ~e, i Ra do zi ji od 4.800 di na ra (u dva de la). Me |u tim, ka ko ne sre }i ni ka da ni je slav \u |ar, ja ha~ na bi ci klu, po vrat nik s po sla iz pred u ze }a L. A. do voq no dru {tva, i ba{ ne vo li da bu de sa ma, Zo ri ~in su prug i tvo B. B. group, i otvo re nih usta, ta ko re }i za ne me li i oka me we ni, zu re rac wi ho vih si na i }er ke, auto me ha ni ~ar na pa pi ru ali bra var na u jed nu od tri smr tov ni ce, ko ju je ne ko ma lo ~as za le pio na stu bu... odr à va wu jed ne {id ske far me – Pal ko Boc ka, {to }e re }i srem ski Na fo to gra fi ji: mla |i ~o vek. Umro je tog da na. Slo vak, po sta je «vi {ak na far mi, isto vre me no ka da i è na mu u kon “On umro? On? Stra {no!” po na vqa Bo {wa ko va u ne ve ri ci sa {a fek ci ji, i od la zi na bi ro ra da, gde je i ~o vek da nas... I do bro, {ta sa da? Ka ko da qe? I ka ko i od ~e ga, da, ka ko i od ~e ga ì vi po ro di ca kom na usti ma. “Ne mo gu da ve ru jem! Ne, ne mo gu da... da-da...” “[ta mu se de si lo?” pi ta se sam za se be \u |ar. “Da ni je in farkt?” Boc ka? “Ko je po koj nik?” iz ne na dih ih s le |a. “Na te èm ko pi jan sra} ku, ba{ ta ko! Ura nim ko je pi le, ku pu jem na Bo {wa ko va se tr è. “O, no vi na ri, opet vi... Ko je, pi ta te? Na{ po ~ek, uzaj mim, pa vra }am... A zi ma do la zi. Ko li ko ko {ta me tar dr va! I evo, pri ~am ka ko je ste, ne mam raz lo ga da kri jem i ne }u da kri - po zna nik, zna ga ceo [id. Le gen da! Fa ca! Pro fe sor en gle skog, za me jem, upra vo sam je pi ta la da li ima pa ra da mi po zaj mi... Tre ba mi za wi vao je po {ko la ma. Ov da {wi ro ker, svi rao gi ta ru, bo em... Pra vi, dr va i za zim ni cu. Je l to ì vot? [ta je to, pi tam vas? Mo `da vi zna - pra vi ~o vek! Ne kad smo se dru ì li u lo kal nom pa bu... Ej! Bo è, pa te, go spo di ne? Ja ne znam. Ni ka da ni sam i{la na mo re. Ni ka da ni sam {ta mu se de si lo? Ne, ne mo gu da ve ru jem... A da se ni je ubio?” I sad, po sle sve ga, pred ol ta rom kom pi ju te ra raz mi {qam ova ko. i{la na go di {wi od mor. Ni u ba wu ne bi oti {la, da ni sam ope ri sa la ki~ mu. I bar da mo gu da ra dim, ki~ ma mi je ro vi ta, ra dim po ku }i, Jed na obi~ na {et wa kroz Slo va~ ki park u [i du – {et wa ne du à od pet sto me ta ra – a kao da sam pro {e tao ne kroz eg zi sten ci jal nu dra mu i to je sve... ” dve è ne, ne ~ak ni kroz dra mu [i da, ne go kao da se po put pa si jan sa “A va{ su prug Pal ko? Ka ko pod no si ta kav ì vot?”» “A {ta mi sli te ka ko... Te {ko, sve te è. Ni ka da mi se ni je po à - otvo ri la i osve sti la dra ma ~i ta vog ovog fru stri ra nog i po gu bqe nog lio, ali sve ovo ve} du go tra je, i pri me tim da u po sled we vre me po - dru {tva u ko jem su pre ko le |a ma log ~o ve ka i sred we kla se, bo ga ti pu {ta i psi hi~ ki i fi zi~ ki. Ako se uka è pri li ka da ne gde okre ~i po sta li jo{ bo ga ti ji, a ne prav da i na si qe, estra da i glu pi ra we, za me ne ku so bu, to je sva za ra da. A spo so ban je i vre dan ~o vek, maj stor, ne - na te za i kra |a iden ti te ta, po sta li stil ì vo ta! Bar j a ta ko mi slim. ma {ta ne zna da ra di. I ta kav ~o vek se di kod ku }e. Ta kav ~o vek ovom n @eq ko Mar ko vi}

l Oni ne biraju sredstva da do|u do ciqa, ve} da ne odu.

NAOPA^KE

la {a va eko nom ski efe o di da }e po stro je we, ko -

ti {tan skih eko lo ga. – Jed no ta kvo po stro je we vi de li su i u Be ~u. Ne ma raz lo ga da sum wa mo da bi i fa bri ka u @i ti {tu bi la iz gra |e na po naj vi {im stan dar di ma ka da je re~ o za {ti ti ì vot ne sre di ne. Va `no je i to {to bi op {ti na bi la ve }in ski part ner u ce loj pri ~i, i ima la bi pra vo ve ta na bi lo ka kve od lu ke, ako bi one ugro à va le sre di nu ili sta nov ni {tvo. A mo gla bi da re a gu je od mah u slu ~a ju bi lo ka kvih ak ci de na ta. Ne di} pod se }a da na 500 ki lo me ta ra u kru gu op {ti ne ra de nu kle ar ne elek tra ne, u ko ji ma je teh no lo gi ja ve o ma sta ra. Ce la na {a ze mqa bi bi la ugro è na, od no sno kon ta mi ni ra na, ako bi se de sio ne ki in ci dent u Ma |ar skoj, Bu gar skoj ili Slo ve ni ji, a mi tu ni {ta ne bi smo mo gli da pre du zme mo. – Da se raz u me mo: po stro je we u @i ti {tu, o ko me go vo ri mo, ne }e bi ti na me we no za od la ga we nu kle ar nog ot pa da i otro va iz ce log sve ta, ne go osta ta ka in du strij ske pro iz vod we iz na {e ze mqe – za kqu ~u je na{ sa go vor nik i uve ra va da gra |a ni ne ma ju raz lo ga za bo ja zan da }e no vo i zgra |e na fa bri ka {tet no uti ca ti na oko li nu i zdra vqe qu di. n @eq ko Ba la ban

l Zakon o restituciji nema veze s prostitucijom. Na prvi pogled.

Op{tini bi dobro do{la nova radna mesta

pre ko po treb nih me {ta ko mu ne, u ko joj, sem ve} ve }ih pri vred nih ka pa po ja snio je Mi len ko vi}, ko ji je od re |en za in du to pod ru~ je ve} na sto ji e mi, bi lo za po stro je we ru go. op {ti ne Du {an Mi li a sa ma ~i we ni ca da po q no go vo ri o to me da }e op skim i svet skim stan va da jav nost, ko ju tek ide jom i ~i ji glas va qa za bri gu. zi oko nas. ^e sto ga sre a ma, u ka na li ma... I zar i na me stu ko je je i pred e Mi li }ev. – Uosta lom, iz Ru mu ni je, kad su na {u ro fal ne po pla ve, sa vo {lo i do sta ot pa da ko ji

l Prvi ministar ima recept za dug `ivot: dug pla}aju drugi.

me se ca da Bri se lu po nu pri mi po stro je we, a jed a je @i ti {te. I sve su

je bi bi lo po dig nu to van na se qe nog me sta, na bez bed noj lo ka ci ji, omo gu }i ti otva ra we no vih rad nih me sta. A @i ti {ta ni ma su ona vi {e ne go po treb na. Na to uka zu ju i u ì ti {tan skom Eko-po kre tu “Be gej - Sve ti \u ra|”. Pred sed nik ovog eko lo {kog udru è wa No vi ca Ne di} ka zu je za “Dnev nik” da ne raz vi je na op {ti na ka kva je @i ti {te, sa jed nim pri vred nim su bjek tom ko ji za po {qa va 1.500 qu di, sva ka ko i o tom pi ta wu mo ra vo di ti ra ~u na. Jer, po Ne di }u, no vo po stro je we za pre ra du in du strij skog ot pa da u pr voj fa zi bi za po sli lo 150 rad ni ka, a ka sni je bi taj broj bio i du pli ran. – Pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve i nad le `nog mi ni star stva, ko li ko mi je po zna to, bi li su u skan di nav skim ze mqa ma, i ta mo vi de li ka ko sve to funk ci o ni {e u prak si – pri ~a pr vi ~o vek ì -

l Posledwa fraza: „Tra`ewe izlaza.“

|an ska op {ti na @i ti a ta po kom pa ni ji „Agro i ku ce lu lo id nom film nu Ro ki ju Bal boi, mo gla se di {te po stro je wa za pa snog i neo pa snog in du e ~i je sa mo ime ve} iza nog gra |a ni na. Jer, ~im na do bro, vaq da, ne mo c i ]i }e vac, vo |e ni tom u du da po sta nu sa bir ni e Sr bi je, prem da je EU g cen ta pla ti iz grad wu

l Srbi na severu Kosova s pravom su nezadovoqni, Beograd – s obavezama.

vro pa zna o s opa snim sme }em

Ilija Markovi}

NI SE NE PRO TI VE IZ GRAD WI PO STRO JE WA A PRE RA DU IN DU STRIJ SKOG OT PA DA

r bi ja je u po sled wih ne ko li ko go di na ra ti fi ko va la naj zna ~a ni je kon ven ci je o su zbi ja wu ko rup ci je u jav nom i pri vat nom sek to ru i uskla di la svo je za ko ne s ne ko li ko dru gih evrop skih kon ven ci ja ko je se ta ko |e, iz me |u osta log, ba ve iz gra |i va wem an ti ko rup ci o nih stan dar da. Me |u wi ma su, sem Kon ven ci je UN o ko rup ci ji, i Kri vi~ no prav na i Gra |an sko prav na kon ven ci ja o ko rup ci ji i Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o pra wu, tra `e wu, za ple ni i od u zi ma wu pri ho da ste ~e nih kri mi na lom. Da kle, za ko no dav ni okvir je u pot pu no sti uskla |en s od red ba ma i in ten ci ja ma me |u na rod nih kon ven ci ja, ali to, o~i to, ni je do voq no. Po ka za lo se da nig de ni je to li ko du go tra jan i mu ko tr pan put uvo |e wa u prak su za kon skih stan dar da, prin ci pa i prav nih nor mi kao kao {to je to slu ~aj s an ti ko rup tiv nim pro pi si ma. U pi ta wu je, ma ko li ko zvu ~a lo pa te ti~ no, „mu ko trp na bor ba u prak ti~ nom osva ja wu de mo kra ti je i ogra ni ~a va we sa mo vo qe i vla sti od onih mo} nih na vr hu lan ca od lu ~i va wa”.

zao u tre }em kru gu eva lu a ci je, ob ja vqe nom ok to bra 2010. Tom pri li kom je „vla sti ma Sr bi je“ osta vqen rok da pod ne su iz ve {taj o im ple men ta ci ji na ve de nih pre po ru ka do 30. apri la 2012. go di ne. Ta da je re ~e no da se, na pri mer, pre ci zi ra kri vi~ no de lo da va wa i pri ma wa mi ta u jav nom sek to ru, po ko me se mi to mo è pri mi ti i van, a ne sa mo u okvi ru slu `be nog ovla {}e wa, za tim da se pre du zmu po treb ne za ko no dav ne me re u Kri vi~ nom za ko ni ku i obez be di da stra ni ar bi tri i po rot ni ci bu du eks pli cit no po kri ve ni od red ba ma o pod mi }i va wu, kao i da se uki ne mo gu} nost ko ju pru à po seb na od bra na de lo tvor nog ka ja wa u srp skom KZ-u. Po toj od red bi mi to se, na i me, mo è vra ti ti da va o cu ko ji je pri ja vio de lo pre ne go {to je ono ot kri ve no. Ko mi si ja GRE KA, pak, sma tra da je mo gu} nost vra }a wa mi ta da va o cu pro ble ma ti~ na i da je tre ba uki nu ti. – Oce wu je se i da u na {em za ko no dav stvu ni je na za do vo qa va ju }i na ~in re {e no pi ta we za {ti te li ca (sve do ka) ko ja pri ja vqu ju ko rup ci ju. Srp sko

Po sle ra ti fi ka ci je po me nu tih kon ven ci ja, Sr bi ja je u svoj Kri vi~ ni za ko nik uve la ~i tav niz me |u na rod nih an ti ko rup ci o nih stan dar da. Ta ko su, iz me |u osta lih, uve de na kri vi~ na de la pra we nov ca i fi nan si ra we te ro ri zma, a osim to ga, ugra |e na je, fun da men tal na pro me na ko ja pod ra zu me va od go vor nost prav nih li ca za kri vi~ na de la, {to je u dok tri ni na {eg kri vi~ nog pra va ra ni je bi lo ne za mi sli vo. – U okvi ru Sa ve ta Evro pe po seb na or ga ni za ci ja GRE KO (Gro up of Sa tes Aga inst Co rup tion) nad gle da im ple men ta ci ju do ne tih me |u na rod nih do ku me na ta. GRE KO se ba vi prak ti~ nim aspek ti ma su zbi ja wa ko rup ci je, mo ni to rin gom im ple men ta ci je me |u na rod nih stan dar da, edu ka ci jom dr à va ~la ni ca, od no sno wi ho vih spe ci ja li zo va nih agen ci ja, a pod no si i pe ri o di~ ne iz ve {ta je ko ji ma se oce wu ju na po ri po je di nih dr à va za uvo |e we an ti ko rup ci o nih me ra u do ma }e prav ne si ste me, i da je kon kret ne pre po ru ke za ot kla wa we sla bo sti – ka è pro fe sor na Prav nom fa kul te tu u Kra gu jev cu dr Bra ni slav Si mo no vi} ko ji se po seb no ba vio su zbi ja wem ko rup ci je iz ugla stan dar da UN i EU. Iako je za ko no dav ni okvir Re pu bli ke Sr bi je kro jen po me |u na rod nim kon ven ci ja ma ko ji ma se pro pi su ju an ti ko rup ci o ni stan dar di, GRE KO je imao pri med bi na po je di na re {e wa na ko je je uka -

pra vo, na i me, jo{ uvek ni je obez be di lo kri vi~ no prav nu za {ti tu uz bu wi va ~a, tj. „du va ~a u pi {taq ku“, {to pred sta vqa jed nu od oba ve za ko ja }e u ne kim na red nim iz me na ma kri vi~ nog za ko no dav stva mo ra ti da bu de uve de na. To su ve} u~i ni le sve ze mqe ~la ni ce Evrop ske uni je i to pro iz i la zi iz me |u na rod nih an ti ko rup ci o nih do ku me na ta – iz no si Si mo no vi}. GRE KO je u do dat nom iz ve {ta ju iz ju na 2010. go di ne, a ko ji se od no sio na Sr bi ju, oce nio da je od 25 pre po ru ka 20 is pu we no na za do vo qa va ju }i na ~in. Ovim iz ve {ta jem je, iz me |u osta log, usta no vqe no i da za kon ske me re pred u ze te do sa da pred sta vqa ju po ~et ni ko rak ko ji, uko li ko se na sta vi, mo è do ve sti do ce lo vi ti jeg i de taq ni jeg okvi ra za {ti te. – Ve li ki pro blem Sr bi je je u ne e fi ka sno sti sud skog pro ce su i ra wa ko rup ci je, kao i u to me {to su ve li ke ko rup ci je – po put po li ti~ ke, jo{ uvek iz van fo ku sa or ga na ot kri va wa i pra vo sud nih or ga na – uka zu je Si mo no vi}. Me ra ma sa mo u okvi ru jed nog sek to ra, do da je pro fe sor, pa ma kar to bi lo i kri vi~ no za ko no dav stvo, ne mo è se po sti }i è qe ni efe kat. To na pro sto ni je mo gu }e sve dok je, po uve re wu jav nog mwe wa Sr bi je, „troj ka“ (vla da, po li ci ja i sud stvo) ko ja je naj po zva ni ja i naj mo} ni ja u bor bi pro tiv ko rup ci je, isto vre me no i – naj ko rum pi ra ni ja. n Vesna Savi}

NedovoqNa za[tita „duva^a u pi[taqku”

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Slovenci imaju prose~nu penziju SLOVENIJA SRBIJA HRVATSKA od 579 evra, i silno su Broj zaposlenih 823.000 1,760.000 1,512.000 zabrinuti za svoju Broj penzionera budu}nost, pa }e i 591.000 1,500.000 1,211.000 kod wih jedna od 107.000 746.000 288.000 Broj nezaposlenih glavnih tema predizborne Odnos broja 1:1,4 1:1,17 1:1,25 kampawe biti penzionera i zaposlenih reforma Prose~na plata 988,45 388,77 745,14 (u evrima neto penzijskog Prose~na penzija sistema, tim pre 578,98 230,14 290,84 (u evrima) {to tamo{wi Udeo prose~ne penzije ekonomisti 59,2 61 39,03 u prose~noj plati (%) tvrde da je i postoje}i tro{ak prevelik. Kada je, pak, re~ o susednoj Hrvatskoj, koja }e sredinom slede}e godine u}i u EU, prose~na penzija se kre}e oko 290 evra, odnosno zna~ajno je ni`a od prose~ne zarade, koja je prema{ila 745 evra. A srpski penzioneri najboqe znaju kako im je. Da nevoqa bude ve}a, iz penzionog fonda ozbiqno curi i ve} su se ~ula upozorewa da bi se moglo dogoditi da ve} u prvom tromese~ju slede}e godine ponestane novca za isplatu penzija. Stoga i ne ~ude ocene da se {to pre nekako mora uvesti red u pla}awe doprinosa, ma koliko to nepopularno bilo. Izme|u ostalog i zbog toga {to je Srbija tek na ulaznim evropskim vratima i ne mo`e da ra~una na „gr~ki model” – da rupu u PIO fondu pokrije EU

n for ma ci ja o Le o nar du da Vin ~i ju? Ni {ta lak {e, sa da mo è da se do bi je u for mi we go vih ra do va, kwi ga o we mu, do ku me na ta s we go vim cr te ì ma, fil mo vi ma ko ji su mu po sve }e ni... za hva qu ju }i Evrop skoj di gi tal noj bi bli o te ci. I ne sa mo zbog o~u va wa 500 go di na kul tur ne ba {ti ne za bu du }e ge ne ra ci je, Evrop ska uni ja ozbiq no ula è u elek tron sku in fra struk tu ru è le }i da pod stak ne na u~ na is tra ì va wa, raz vi ja ju }i pro jek te ko mu ni ka ci o ne mre è ve li ke br zi ne, skla di {te wa i ob ra de po da ta ka. Za hva qu ju }i EDB, vir tu el na is tra ì va~ ka gru pa bi }e u mo gu} no sti da stvo ri di gi tal nu bi bli o te ku ko ja za do vo qa va we ne po tre be, na vo |e wem zah te va za in for ma ci o ni pro stor i uslu ge. Ovaj no vi, is pla ti vi ope ra tiv ni mo del tre ba lo bi da zna ~aj no uti ~e na po ve }a we bro ja di gi tal nih bi bli o te ka. U sta ra vre me na u Alek san drij skoj bi bli o te ci bi lo je po hra we no 70 po sto svog qud skog zna wa. Iza zov u di gi tal nim vre me ni ma jo{ je ve }i – da se kli kom mi {a otvo ri na u~ no i kul tur no bo gat stvo ce log sve ta. U ‘ana log nim vre me ni ma‘ ko bi po è leo da is tra ù je, na pri mer, Rem bran ta, mo rao je da pu tu je {i rom Evro pe. S Evrop skom di gi tal nom bi bli o te kom, me |u tim, po sto ji mo gu} nost on lajn pri stu pa svim we go vim ra do vi ma – bez ob zi ra gde da se na la ze ori gi na li.

men ili uz sa gla snost no si la ca autor skih pra va. Za to je Evrop ska di gi tal na bi bli o te ka i fo ku si ra na na taj ma te ri jal, jer ukqu ~i va we ra do va van jav nog do me na zah te va su {tin sku pro me nu u ko pi rajt le gi sla ti vi ili ugo vo re sa no si o ci ma pra va. Svoj do pri nos evrop skoj di gi tal noj in te gra ci ji da la je i kon fe ren ci ja Evrop skih na ci o nal nih bi bli o- te ka (CENL) ko ja je u sep tem bru odr `a na u Kra qev skoj dan skoj bi bli o te ci, po dr `av {i jav no li cen ci ra we po da ta ka. To zna ~i da }e bi ti do stup ni svi po da ci ko ji opi su ju mi li o ne kwi ga i tek sto va ika da ob ja vqe nih u Evro pi, in te gri sa wem bi bli o graf skih ka ta lo ga i di gi tal nih ko lek ci ja na ci o nal nih bi bli o te ka. [ta to zna ~i u prak si? Jed no stav no, do stup nost po da ta ka ko ji opi su ju mi li o ne kwi ga i dru gih tek sto va ob ja vqe nih u Evro pi – na slo ve, auto re, go di ne iz da wa, po dat ke o {tam pa ru, me stu iz da wa... Ono {to ve} po sto ji u bi bli o te~ kim ka ta lo zi ma u Evro pi po sta }e jo{ do stup ni je svi ma da ih ko ri ste za bi lo ko ju svr hu. Ta ko }e Vi ki pe di ja mo }i da ko ri sti me ta po dat ke, po ve zu ju }i ih sa svim vr sta ma ~la na ka; pro gra me ri ko ji pi {u apli ka ci je za mo bil ne ure |a je mo }i }e da u wih ugra de ove po dat ke; na u~ ni ci }e ima ti na ras po la ga wu ogrom ne ko li ~i ne po u zda nih iz vo ra za raz voj po ve za nih otvo re nih po da ta ka (Lin ked Open Da ta); otva -

digitalNa biblioteka

evropskih izvora zNawa Elek tron ska bi bli o te ka je deo di gi tal ne agen de Evrop ske ko mi si je ko ja je pro {le ne de qe pri hva ti la no vu Pre po ru ku za di gi ta li za ci ju i di gi tal no ~u va we. Od dr à va ~la ni ca Evrop ske uni je sa da se tra ì da po ja ~a ju na po re i ukqu ~e pri vat ne u~e sni ke u di gi ta li za ci ju kul tu ral nog i na u~ nog ma te ri ja la i da ga sta ve na ras po la ga we pre ko jed ne ta~ ke pri stu pa – Evro pe a ne. Po zi va ju se da u~e stvu ju u pla ni ra wu i tro {ko vi ma di gi ta li za ci je ko ji se pro ce wu ju na pre ko 100 mi li jar di evra. Ciq Evrop ske ko mi si je je da pre ko Evro pe a ne do 2015. go di ne bu de do stup no i ob ra |e no 30 mi li o na di gi tal nih obje ka ta, ukqu ~u ju }i i re mek de la i na u~ ne ra do ve ko ji vi {e ni su za {ti }e ni on lajn ko pi raj tom, i da sav taj di gi ta li zo va ni ma te ri jal bu de funk ci o na lan. Tra ì se na ~in i da se usta no vi no vi prav ni okvir za pre ko gra ni~ ni pri stup ne ko mer ci jal nim ra do vi ma. To na rav no iz i sku je pro me ne u za ko no dav stvu: pre ma sa da {wim evrop skim za ko ni ma i me |u na rod nim spo ra zu mi ma, ma te ri jal ko ji na sta je di gi ta li za ci jom mo è bi ti do stu pan on lajn je di no ako spa da u jav ni do -

ra se mo gu} nost no vih re la ci ja me |u ele men ti ma in for ma ci ja ko je do sa da ni su bi le mo gu }e... Pr va po sle di ca spo ra zu ma o da va wu do zvo le za otva ra we po da ta ka je ste da }e me ta po da ci ko je {a qu na ci o nal ne bi bli o te ke na por tal Evro pe a ne, Evrop sku di gi tal nu bi bli o te ku, mu zej i ar hiv, pu tem CENL ser vi sa The Euro pean Li brary, do bi ti tzv. Ô do zvo lu ili uni ver zal nu Kri jej tiv ko mons1 do zvo lu u jav nom do me nu. Ovi me ta po da ci opi su ju mi li o ne di gi ta li zo va nih tek sto va i sli ka ko ji se ukqu ~u ju u Evro pe a nu. Naj bo qa me ta fo ra za ovaj evrop ski di gi tal ni pro dor je po re |e we iz me |u fla {i ra ne vo de i one iz vo do vo da. Ume sto da se pa ku ju i bren di ra ju po da ci, oni se pu {ta ju u sla vi ne ta ko da sva ko ima otvo ren i slo bo dan pri stup i mo è da ih ko ri sti. U ovom tre nut ku Evro pe a na nu di 20 mi li o na kwi ga, fil mo va, sli ka, mu zej skih obje ka ta i ar hiv skih do ku me na ta iz 1.500 raz li ~i tih in sti tu ci ja. Za stu pqe ni su sa dr à ji iz svih ze ma qa ~la ni ca EU, a in te fejs je na 27 evrop skih je zi ka. n Reqa Kneèvi}

dnevnik

nedeqa6.novembar2011.

IN MEMORIAM: JOVAN VAJDL (1931-1911)

Oko golubije du{e o van Vajdl, fo to re por ter i li kov ni umet nik fo to gra fi je, do bit nik na gra de za ì vot no de lo Udru è wa no vi na ra Sr bi je, pre mi nuo je ju ~e u No vom Sa du, na kon te {ke bo le sti. Ceo svoj rad ni vek Vajdl je pro veo kao fo to re por ter naj ve }eg voj vo |an skog li sta „Dnev nik“, a bio je i sa rad nik mno gih dru gih no vi na, ~a so pi sa i iz da va~ kih ku }a u ze mqi i ino stran stvu. Kao fo to re por ter, i sve do pen zi ni sa wa {ef „Dnev ni ko ve” Fo to slu `be, bio je na mno gim zna ~aj nim po li ti~ kim, kul tur nim, sport skim i dru gim do ga |a ji ma sa ko jih je, svo jim na dah nu tim fo to gra fi ja ma, do pri neo uspe {nom iz ve {ta va wu ~i ta la ca. Vaj dlo ve fo to gra fi je ob ja vqe ne u no vi na ma pre va zi la zi le su stan dard ne kva li te te no vin ske fo to gra fi je, pa im se vek pro du à vao naj ~e {}e na iz lo `be nim pa no i ma ili na stra ni ca ma re pre zen ta tiv nih kwi -

et ka, ako ne i je di na pra va pre o sta la svet ko vi na ro ken ro la na ovim pro sto ri ma obe le è na je ju ~e, na dan ka da je pre 17 go di na pre mi nuo li der le gen dar nog be o grad skog sa sta va Eka ta ri na Ve li ka, Mi lan Mla de no vi}. Sa da ve} da lek, ali me |u pri sta li ca ma ni kad pre à qen dan, po tra di ci ji je obe le èn pri god nim sku po vi ma se }a wa, po {to va wa i po ~a sti, ko je je ovaj vre dan mu zi ~ar, pe va~ i pe snik za slu ìo pre da nim ra dom na o~u va wu iz vor ne ide je ro ker skog bun ta, kao i vi so ko e ste ti zo va ne umet no sti ko ju je ne {te di mi ce de lio sa svi ma, ili ba rem oni ma do ko jih je we go va po ru ka uspe va la da do pre. Me |u tim, sve ve }i zna ~aj ko ji se pri da je 5. no vem bru, i sve ~e {}e po mi wa we tog ime na u ra znim kul tu ro lo {kim, pa ~ak i dru {tve no-po li ti~ kim kon tek sti ma, ja sno go vo ri o pra zni ni na kon we go vog od la ska: obez gla vqe no ro ker sko ple me bez i- dej no kqu ca u mra ku bal kan ske zbi qe, jer ta kav ili sli ~an um vi {e se ni je po ja vio. Da je ro |en ra ni je bio bi pe snik, tvr di la je Mi la no va de sna ru ka, sa da ta ko |e po koj na Mar gi ta Ste fa no vi}. I slu ~aj no po gre {i la, mi sle }i na pla vu krv srp skog pe sni {tva, La zu Ko sti }a, Zma ja, Du ~i }a, [an ti }a, Miq ko vi }a..., ne sve sna da i po red se be ima jed nog iz tog ni za. Mla de no vi} je pre sve ga bio po e ta u pu nom zna ~e wu te kwi èv ne ti tu le, pa mo `da ~ak i (dr sko je re }i) u~i nio stva ri ko je bi u isto rij skom kon tek stu mo gle da pre va zi |u de la slav nih bar do va. Ali, i to je sa mo je dan od uz le ta ro ken ro la, ko ji je kroz de la naj da ro vi ti jih stva ra la ca po da rio sve tu po vra tak pe sni {tvu u ve} po ma lo za bo ra vqa nom, mi to lo {kom i an ti~ kom smi slu, kroz sa gla sje po e zi je i - mu zi ke. Ni je li jo{ mit ski Or fej o~a ra vao pri ro du i qu de pe va ju }i uz ì ce, jed na ko kao i „ì vi„ he len ski pe sni ci Al kej, Ana kre ont i Sap fa, ili ka sni ji sred wo ve kov ni poj ci, tru ba du ri i min stre li, ili na {i autoh to ni gu sla ri?! Rok pe sni ci su, po put Mi la na, ob no vi li i ri tu al na svoj stva po e zi je, vra }a ju }i je na ni vo op {te na rod nog sla vqa, a ve o ma ~e sto i na men ske svet ko vi ne pro ti vu zlih si la i ra znih dru gih „uro ka„. Mo der ne teh no lo gi je po da ri le su im i do dat ne vr ste umet ni~ kog iz ra za, fo to gra fi ju i vi deo-spot, a me di ji i ma sov nost

ga i ilu stro va nih ~a so pi sa. One su sa da pra vi dra gu qi i u ar hiv skim, ga le rij skim i mu zej skim zbir ka ma, jer odi {u ne iz mer nom i ne za me wi vom do ku men tar no {}u s pre po zna tqi vim, ka rak te ri sti~ nim autor skim ru ko pi som. Kao sim bol Vaj dlo vog fo to re por ter skog, ali isto vre me no i li kov nog opu sa, na vo di se we go va ne za bo rav na fo to gra fi ja ~e li~ nog mo sta pre ko Ti se, kod Ti te la, na ko joj je autor ma e stral no na ~i nio sve tlo pi snu me ta fo ru po sve }e nu ~o ve ku i we go vom de lu. Ta mu je fo to gra fi ja, kao i mno ge dru ge, do ne la Pr vu na gra du na Sa ve znoj iz lo `bi fo to gra fi ja u kon ku ren ci ji naj bo qih fo to gra fa ne ka da {we Ju go sla vi je, a oven ~a na je i na gra da ma na iz lo `ba ma na svim kon ti nen ti ma. Isto vre me no, Vajdl se kao ~lan Fo to-ki no klu ba „Bran ko Ba ji}“ iz No vog Sa da uspe {no ba vio kre a tiv nom fo to gra fi jom, u~e stvo vao na vi {e sto ti na iz lo `bi {i rom sve ta i osvo jio mno go broj na pri zna wa

ko ja su mu do ne la i naj vi {e la ska ve ti tu le fo to graf ske or ga ni za ci je, Fo to sa ve za Ju go sla vi je, Fo to-ki no i vi deo sa ve za Voj vo di ne i Udru è wa fo to graf skih pro fe so na la ca Sr bi je. Do bit nik je na gra da na Sa ve znoj iz lo `bi Fo to sa ve za Ju go sla vi je, dve na gra de „Zlat no oko“, Dru {tva no vi na ra Voj vo di ne i ni za dru gih na gra da za iz lo è ne fo to gra fi je na naj po zna ti jim svet skim fo to graf skim sa lo ni ma. U ne dav no ob ja vqe noj re pre zen ta tiv noj kwi zi, u Edi ci ji fo to mo no gra fi ja „Zlat no oko“, sa ku qe na su naj zna ~aj ni ja Vaj dlo va ostva re wa, no vi nar ski pod vi zi, na gra |e ne fo to gra fi je na iz lo `ba ma, se }a wa we go vih ko le ga na iz vr {a va we za jed ni~ kih za da ta ka, kao i deo do ku men ta ci je ko ji sve do ~i o bo ga tom, ra zno vr snom i sa dr àj nom ra du jed nog od na {ih naj plod ni jih fo to re por te ra i umet ni ka u obla sti fo to graf skog li kov nog stva ra la {tva Voj vo di ne i Sr bi je. n Bo ri voj Mi ro sa vqe vi}

FENOMEN MILANA MLADENOVI]A, 17 GODINA NAKON SMRTI

Pesnik urbane generacije mi li on skog sled be ni {tva. De la naj slav ni jih, Le no na, Di la na, Ko e na, Mo ri so na..., da nas se sla ve, pro u ~a va ju i kri ti~ ki vred nu ju u in sti tu ci ja ma kul tu re i na u ke, i dru {tvu uop {te. Mla de no vi }e vo stva ra we je bio „na{„ naj u spe {ni ji od go vor na taj po kret i trend. Spe ci fi~ na so ci jal na kli ma sta re Ju go sla vi je naj di rekt ni je se sli la u otvo re nu du {u i mi sli mla dog pe sni ka, ko ji je jo{ kao de te is ku sio no mad ski `i vot po ro di ce voj nog li ca. Na kon Za gre ba i kra }e epi zo de u Sa ra je vu, Mla de no vi }i su se ob re li u no vo be o grad skoj xun gli od be to na, gde je pro stor na sku ~e nost na go ni la ro |e nog pe sni ka na spas u stva ra la~ koj osa mi ili dru {tvu se bi sli~ nih. Ta ko je na sta la i po ste pe no ra sla sa ga o [ar lu akro ba ti, Ka ta ri ni Dru goj i Eka ta ri ni Ve li koj, ben do vi ma sa ko ji ma je Mi la nov po et ski iz raz po pri mio stva ran, `iv i pre po zna tqiv ob lik. Sa zre va ju }i kroz sa zvu~ je mu zi ke i po e zi je, na da ren i spo so ban da pro dre u bit po ja va oko se be, us peo je da shva ti i su {ti nu SFRJ stvar no sti, ko ja je u to vre me bi la pri vid na nir va na, dok su se iza br da va qa le sen ke bu du }e bu re. Ali ko bi to mo gao da na slu ti iz per spek ti ve „so ci jal nog ra ja„ i bla go sta wa u ko me je, na vod no, sva ko mo gao da ima ono li ko ko li ko je mi slio da mu tre ba. Ima ju }i „sve„, ta da {wa mla dost ustva ri ni je ima la ni {ta, ili ba rem ne do voq no ono ga do ~e ga joj je, kao i sva koj mla do sti, naj vi {e sta lo - slo bo de. Iz -

bor ne, iz ra `aj ne, kre a tiv ne, ma kar i umi {qe ne, tek ne ka ko je to mo ra lo bi ti ka na li sa no u re ~i bun ta, ali ka ko, ka da je si stem, kao i obi~ no, spu ta vao ta kve am bi ci je. No vo ta la sna mo da sa Za pa da,

bqa i, jo{ va `ni je, kli mu unu tar du {e oko va ne tim olov nim si vi lom. We gov dru {tve ni an ga `man je, sa po ra stom po pu lar no sti ma ti~ nog sa sta va, po sta jao sve zna ~aj ni ji, a we gov glas, ko ji bi po -

ko ja se po ~et kom osam de se tih pre ko Slo ve ni je i Hr vat ske po la ko va qa la i ka na ma, do ne kle je otvo ri la taj ven til. Sve {to je Mla de no vi} ope vao u svo jim sti ho vi ma i {to je mo glo da se ~u je na al bu mi ma Eka ta ri ne Ve li ke, bio je pot pu no iskren i du bo ko li ~an stav, ali i ta ~an opis sta wa ~i ta ve jed ne mla de ur ba ne ge ne ra ci je. Ba{ kao i pe sni ci sta ro gr~ kih po li sa, on je mo gao da ose ti, shva ti i do ~a ra kli mu svog ve le grad skog pod ne -

vre me no pre ra stao u krik, sve pri sut ni ji u me di ji ma i mno gim `i vo ti ma ko ji su mu ve ro va li, jer su ga, pre sve ga, do bro raz u me li. Ipak, on ni ka da se bi ni je mo gao da do zvo li bi lo ka kav di rek tan dru {tve ni i po li ti~ ki ko men tar, ili ne ku ba nal nu, pro stu, pri zem nu sli ku, jer bi to za we ga, ka kav je bio, zna ~i lo ne do sta tak do brog uku sa. Ume sto to ga, iza brao je spon ta nu sub ver zi ju, umo ta nu u sti ho ve sa skri ve nim zna ~e wi ma i sli ke ko je ni su mo gle da

bu du ra zu mqi ve ska ko me, sa sna `nim pe sni~ kim sim bo li ma i po ru ka ma iz me |u re do va, ko je su bi le upe re ne ka da le ko vi {im i du go ro~ nim ci qe vi ma. Su de }i po sti ho vi ma, Mla de no vi} je o~i gled no bio po ve zan i sa svo jim ko re ni ma, ko jih je u sva kom tre nut ku bio sve stan, bez i naj ma weg zna ka da bi ika da mo gao da ih se od rek ne. U tre nut ku ka da su pr vi zna ci olu je ve} mo gli da se uo~e i ka da su mla dost i in te li gen ci ja po ~e le da se osi pa ju tra ga ju }i za bo qim ili ma kar mir ni jim pod ne bqem, i we go va mu zi~ ka ka ri je ra bi mu, bez pro ble ma, omo gu }i la od la zak „na ne ko za bav ni je me sto„. Ume sto to ga, Mi lan je ostao, i na vr hun ski na ~in pri ka zao pe sni~ ku spo sob nost „vi dov wa {tva„, ne ta ko ~e stu od li ku na dah nu tih po je di na ca da pred o se te bu du} nost i te vi zi je po de le sa sve tom pu tem kre a ci ja ko je se po pra vi lu sma tra ju re mek de li ma. Ta ko je po ~et kom de ve de se tih na stao je dan od naj vi {ih do me ta ro ken ro la na ovim pro sto ri ma, al bum Eka ta ri ne Ve li ke „Dum dum„, pun mo ti va tu ge, sa mo }e, na pu {te no sti, sku ~e no sti i iro ni~ nih sli ka ras pa da wa sve ga po sto je }eg, kao na go ve {taj bu du }ih de {a va wa u ko ja, za ~u do, ve li ka ve }i na za te ~e nih jo{ uvek ni je mo gla ni da po ve ru je. Ali, i to je sud bi na pe sni ka, da vi de o~i gled no, a osta nu okru `e ni sle pi ma, pa na kra ju i umru ne mo} ni da pre u- sme re ne za u sta vqi vu ma ti cu isto ri je. Vre me nom su Mla de no vi }ev lik i de lo po ra sli do sta di ju ma op {te vred no sti, da bi ga da nas svo ja ta li ~ak i oni ko ji ma se sam pe snik ni ka da ne bi pri klo nio. Ma da ra du je ~i we ni ca da se kod tek sta sa le ge ne ra ci je ur ba ne mla de `i ja vqa kult Eka ta ri ne Ve li ke, trend na zi va wa uli ca i tr go va we go vim ime nom ni je ne {to ~i me bi se Mi lan po seb no po no sio. Vi {e bi ga ob ra do va lo sa zna we da se ko na~ no po ja vio ne ko ko ga je do stoj no od me nio. n Zla to mir Ga ji}

nedeqa6.novembar2011.

NO VE PER SPEK TI VE ZA SRP SKI KO KUS

domet izraelskih raketa*

KIPAR

Jerihon 3 2.500km

Teheran SIRIJA

Kum IRAK

LIBANON

Crveno more

SAUDIJSKA ARABIJA

Natan Isfahan

IRAN

JORDAN

Jerihon 1 500km

EGIPAT

Arak Jerihon 2 1.500km

Tel Aviv

Lo bi ra we za

Kaspijsko more

TURSKA centri iranskog nuklearnog programa

IZRAEL

dnevnik

c m y

Bu{er KUVAJT Zaliv

BAHREIN KATAR

UAE

Procewuje se da Izrael u ovom trenutku u svom arsenalu ima oko 100 balisti~kih projektila Jerihon 1 i 2. Rakete dugog dometa Jerihon 3 jo{ uvek su u fazi razvoja

ru pa ame ri~ kih kon gre sme na za po ~e la je ovog vi ken da vi {e dnev nu tur ne ju po ze mqa ma za pad nog Bal ka na, to kom ko je }e po se ti ti Be o grad, Pri {ti nu, Pod go ri cu, Za greb i Sa ra je vo. Pla ni ra ni su raz go va ri s ta mo {wim zva ni~ ni ci ma sa ci qem da ~la no vi de le ga ci je, ka ko je na ja vio kon gre smen Den Bar ton, “iz pr ve ru ke oce ne si tu a ci ju i vi de da li mo gu da po mog nu”. Na ja vqen je do la zak “{e sto ro ili sed mo ro ~la no va Pred stav ni~ kog do ma”, a ka ko je Bar ton pred se da va ju }i pot ko mi te ta za Evro pu i Evro a zi ju u Ko mi te tu za spoq ne po slo ve Pred stav ni~ kog do ma Kon gre sa, mo `e se pret po sta vi ti da }e de le ga ci ju ve }in ski, ako ne i kom plet nu, ~i ni ti upra vo ~la no vi tog (pot)ko mi te ta. - Ceo re gion je ve o ma va `an, a po seb no Sr bi ja i Ko so vo zbog ta mo {wih pro ble ma - na veo je uo~i do la ska na Bal kan Den Bar ton, od 1983. pred stav nik 5. kon gre snog

zbog od no sa u re gi o nu, uka za va {i da se to od no si na “Ko so vo i gra ni cu iz me |u Sr bi je i Ko so va”, Bar ton je ti me na go ve stio vru }e te me u pred sto je }im su sre ti ma. Bez ob zi ra {to Za pad ni Bal kan vi {e ni je u fo ku su ame ri~ ke spoq ne po li ti ke, ona ko ka ko je bio to kom 90-ih go di na pro {log ve ka, broj na otvo re na pi ta wa su ipak sa svim do vo qan raz log da SAD ovaj re gion ne is pu {ta ju iz vi da, oce nio je u pro {lo ne deq nom in ter vjuu na {em li stu Sr |an Dar ma no vi}, amb sa dor Cr ne Go re u SAD. - Sje di we ne Dr `a ve su su {tin ski za in te re so va ne za ukqu ~e we na {ih ze ma qa u evro-atlant ske in te gra ci je, za pot pu nu sta bi li za ci ju na {eg re gi o na i za funk ci o ni sa we na {ih dr `a va na prin ci pu de mo kra ti je i vla da vi ne pra va - na veo je am ba sa dor Dar ma no vi}. Sam Bar ton je pre me sec da na, pri li kom su sre ta sa cr no gor skim pre mi je rom Igo rom Luk {i }em

ko pred se da va ju }i srp skog kon gre snog ko ku sa, {to je ta~ no, ko li ko i to da je po red srp skog ~lan jo{ 53 kon gre sna ko ku sa – po red osta lih, i u poq skom, fran cu skom, taj van skom, ma |ar skom, nor ve {kom, dan skom i pa ki stan skom. ^lan je srp skog ko ku sa od osni va wa, u je sen 2004, od no sno u osvit ras ple ta sta tu sa Ko so va, i u ime

PO SLE ARAP SKOG PRO LE ]A – IRAN SKA JE SEN?

Svet na pra gu no vog ra ta eo sve ta ko ji je ne po sred no nu ne da ju re zul ta te. Isto vre me no „Naj ma we {to SAD è le je ste ugro èn raz vo jem iran skog Iran, dok upor no tvr di da ne ma no vi rat ni su kob, ali ta ko |e ne nu kle ar nog pro gra ma po no voj ni nu kle ar ni pro gram, stal no è le ni da Iran do bi je nu kle ar no vo tra ì voj nu ak ci ju pro tiv tvr una pre |u je rat no va zdu ho plov sto, oru` je. U po gle du Ira na po li ti ka do kor nog re ì ma u Te he ra nu. U mor na ri cu i ra ket ne si ste me i ~i izo la ci je vi {e ne va ì“, sma tra svet skoj jav no sti je mi nu lih da na ni sve da vre me nom po sta ne re gi o- ovaj se na tor. pro cu ri lo da izra el ski pre mi jer nal na si la Azi je. Sa mo dan po sle Mno ge u sve tu pla {i upra vo ova Be wa min Ne ta ni ja hu i mi ni star otva ra wa nu kle ar ne cen tra le Bu ko in ci den ci ja i sla ga we koc ki ca od bra ne Ehud Ba rak tra è sa gla {er-1, Iran je te sti rao pr vi bes za po ~e tak no vog ra ta, od no sno snost je vrej skih li de ra da bom bar pi lot ni bom bar der „ka rar“ ko ji, „iran ske je se ni“. Sa svim je si gur no du ju iran ska nu kle ar na po stro je ka ko tvr de, le ti do 900 ki lo me ta ra da bar dve stal ne ~la ni ce Sa ve ta wa. Pla no ve o uni {ta va wu iran na sat i po ga |a ci qe ve na uda qe no Bez bed no sti vi {e ne }e ovla sti ti skog pro gra ma imao je i biv {i pre sti od hi qa du ki lo me ta ra. NA TO da voj nom si lom re {i bi lo mi jer Izra e la Ehud Ol mert, ali se Pro ces „Arap skog pro le }a“ je ko ji me |u na rod ni pro blem. Na ~in to me pro ti vio ame ri~ ki pred sed po sle pa da ne ko li ko sta me nih dik ka ko je NA TO in ter ve ni sao u Li nik Xorx Bu{ Mla |i. Ol mert je, ta tu ra u arap skom sve tu, po qu qao bi ji pri mqen je sa ve li kim re zer na i me, na me ra vao da za de set da na iran ske pri ja te qe u Si ri ji i Je me va ma i u Mo skvi i u Pe kin gu. Ta kva bom bar du je Iran sa 1.000 ra ke ta nu i uveo iz ve snu po met wu i u sa re zo lu ci ja za even tu al nu in ter ti pa „to ma havk“, jer Iz rael stra mom Ira nu. Do pro me na je do {lo i ven ci ju u Si ri ji i Ira nu te {ko da hu je da }e Te he ran usko ro ima ti u po li ti ci Izra e la i SAD pre ma }e se do ne ti, pa je i ge ne ral ni se atom ske bom be i da }e on da bi ti da Pa le sti ni. Pa le stin ska upra va kre tar NA TO An dres Fog Ra smu le ko te è da se kon tro li {e opa ni je us pe la da do bi je ne za vi snost u sen iz ja vio pre ne ko li ko da na da snost od nu kle ar nog ra ta. Pre ma Uje di we nim na ci ja ma, ali je za to Ali jan sa i ne mo ra da tra ì sa gla po da ci ma Izra e la, Iran ras po la Pa le sti na pri zna ta u agen ci ji snost UN ka da se ra di o stra da wu è sa 70 ki lo gra ma 20-pro cent nog svet ske or ga ni za ci je UNE SKO. na ro da. Kao pri mer pr ve ta kve ura ni ju ma, ko ji se la ko mo è obo Pr va re ak ci ja Izra e la, SAD i wi „uspe {ne“ in ter ven ci je Ra smu sen ga ti ti do 90 pro ce na ta – i is ko ri ho vih sa ve zni ka na ovaj po raz je ste je po me nuo de lo va we na Ko so vu. sti ti za nu kle ar na pu we wa. S dru us kra }i va we do ta ci ja Une sku. Va Na arap skoj stra ni pr va otvo re ge stra ne, Iran od bi ja op tu `be i {ing ton je ti me otvo re no po ka zao na re ak ci ja na pret we no vim ra tom tvr di da je we gov bi lo je upo zo re nu kle ar ni pro we si rij skog gram is kqu ~i vo u pred sed ni ka Ba mir no dop ske svr {a ra al Asa da, he. ko ji je pri li kom Izra el ska voj su sre ta sa {e ska je do sa da u dva fom tur ske di ma ha in ter ve ni sa plo ma ti je Ah me la i uni {ti la tom Da vu to glu sli~ ne nu kle ar ne om iz ja vio da bi pro gra me u svom NA TO mo rao su sed stvu. Izra el dva pu ta da raz ski pre mi jer Me mi sli pre ne go na gem Be gin je {to od lu ~i da 1981. go di ne uni na pad ne Si ri ju. Izrael strahuje da }e Teheran uskoro imati atomske {tio ira~ ki nu “Za naj vi {e bom be ida }e on da bi ti da le ko te è da se kon tro li {e kle ar ni re ak tor {est sa ti sa Go opasnost od nuklearnog rata Osi rak, ko ji je la na }e Tel pre to ga bio po go Aviv bi ti za sut |en od iran skih sna ga. Pre ~e ti ri da mu ni je sta lo do kul tur nog na ra ke ta ma, Iran }e ga |a ti ame ri~ go di ne Iz rael je bom bar do vao Si sle |a sve ta uko li ko ne slu ì ame ke bro do ve u Per sij skom za li vu, a ri ju, ta ko |e na osno vu in for ma ci ri~ koj po li ti ci. ame ri~ ki in te re si {i rom sve ta }e ja da je na me ra va la da gra di nu kle O pla no vi ma Tel Avi va da bom si mul ta no po sta ti me te“ re kao je ar ni re ak tor, na vod no, po mo }u se bar du je Iran pi sa lo se po vre me no Asad. ver no ko rej ske teh no lo gi je. Iran Bri tan ski dnev nik „Te le jo{ u ju nu. Pre mi jer Ne ta ni ja hu je, da nas po se du je jed nu nu kle ar nu je na vod no, na me ra vao da to u~i ni u graf“ pi {e da se za rat spre ma i di ni cu Bu {er- 1, ali na me ra va da sep tem bru i ta ko spre ~i gla sa we u Ve li ka Bri ta ni ja, ko ja u ovom raz vi je ~i ta vu mre ù nu kle ar nih UN o ne za vi sno sti Pa le sti ne. tre nut ku vi {e pre fe ri ra pri ti cen tra la. Pro {le ne de qe je izra el ski list sak na Iran po mo }u sank ci ja, ali U od no su na si tu a ci ju ko ju je „Ha rec“ ob ja vio po dat ke o naj no vi - ra ~u na i s voj nom pret wom. Ako imao biv {i ame ri~ ki pred sed nik jem is tra ì va wu jav nog mwe wa ve} mo ra da se upo tre bi si la, on Bu{, sa da {wi {ef Be le ku }e Ba Izra e la, pre ma ko jem 41 od sto an - da to tre ba da se u~i ni {to pre, rak Oba ma ima ma we ar gu me na ta da ke ti ra nih ve ru je da Iran ra di na pi {e ovaj bri tan ski list. U mno od vra ti Iz rael od pla no va o bom pro iz vod wi atom ske bom be. Me |u - gim iran skim ko men ta ri ma, pak, bar do va wu Ira na. Mo gi pro ce si u tim, ~ak 39 od sto wih je pro tiv ra - ta kav rat tu ma ~i se kao vo qa bo me |u na rod nim od no si ma idu u to va wa. Ipak, ve }i na se sla è da go va i po ~e tak Tre }eg svet skog prav cu po ku {a ja da se pi ta we Iran osim {to di rekt no pre ti ra ta. Po mi wu se i No stra da mu iran skog nu kle ar nog pro gra ma re Izra e lu po dr à va i pa le stin ske i so vo pro ro ~an stvo i pred vi |a wa bu gar ske pro ro ~i ce Van ge. Izra {i voj nim sred stvi ma. Pr vi put se li ban ske eks tre mi ste. ka è da Me |u na rod na agen ci ja za Po je di ni ko men ta to ri tvr de da el ski iz vo ri tvr de da iran ski atom sku ener gi ju (IAEA) po se du je je po se ta ame ri~ kog mi ni stra od - pred sed nik Mah mud Ah ma di ne ar gu men te da Iran stvar no ra di na bra ne Le o na Pa ne te 3. ok to bra xad i vi so ke vo |e Re vo lu ci o nar pro iz vod wi oru` ja za ma sov no Izra e lu bi la po sve }e na upra vo ne gar de na vod no ve ru ju u do la zak uni {te we. Iz ve {taj o to me se o~e izra el skom pla nu bom bar do va wa Mah di ja, me si je [i i ta. Da bi se ku je 8. no vem bra. Ira na. O voj nom na pa du na Iran je to pro ro ~an stvo is pu ni lo, po Po vo dom iran skog nu kle ar nog ne dav no go vo rio i ame ri~ ki re pu - treb no je da u ve li kom ra tu stra pro gra ma i svet se po ste pe no po la bli kan ski se na tor Ju `ne Ka ro li - da vi sok po sto tak po pu la ci je. ri zu je oko gru pe vo de }ih ze ma qa ne Lind zi Gra ham, ko ji tvr di da bi Da kle – nu àn je Tre }i svet ski Za pa da, ko je tvr de da do sa da {we re pu bli kan ci po dr à li pred sed - rat! sank ci je pro tiv re ì ma u Te he ra ni ka Oba mu u ta kvoj ak ci ji. n Petar Tomi}

Gru pa za do bar pro fil Ko kus je, ina ~e, ne for mal na gru pa ~la no va Kon gre sa - ~e {}e ~la no va Pred stav ni~ kog do ma ne go Se na ta - ko je oku pqa isti po gled na od re |e na pi ta wa, isti in te res i sli~ na mi {qe wa. U za vi sno sti ko ga ~i ni, mo è da bu de i te ka ko uti ca jan upr kos svom ne for mal nom sta tu su. Su prot no ov de ras pro stra we nom uve re wu, ~la no vi srp skog ko ku sa ni su ni naj ma we op te re }e ni gla sa ~i ma srp skog po re kla: u ra ni jim go di na ma ve }i na ~la no va ni je ima la vi {e od de se tak Sr ba u svo jim iz bor nim je di ni ca ma. Za jed ni~ ko im je, na i me, za ni ma we za pri li ke u Sr bi ji i na Bal ka nu. Oni è le da se ba ve tim pi ta wi ma kao i da se pro fi li {u na te ma ma iz spoq ne po li ti ke – to naj bo qe ob ja {wa va ka ko se me |u tzv. srp skim kon gre sme ni ma svo je vre me no na {ao i je dan Tom Lan to{, ve ~i ti spon zor re zo lu ci ja o ne za vi snom Ko so vu. Uz gred, ~lan stvo u ma kom kon gre snom ko ku su ni ko me se ne mo è za bra ni ti. okru ga In di ja ne u Pred stav ni~ kom do mu Kon gre sa. Ot kri va ju }i da je je dan od raz lo ga za po se tu Bal ka nu po ziv li de ra BiH, ko ji su mu se po à li li „da ima ju od re |e nih pro ble ma”, te srp skih li de ra ko ji su iz ra zi li za bri nu tost

po ru ~io da }e SAD ”u~i ni ti sve da po mog nu ~i ta vom re gi o nu, ali na ro ~i to Cr noj Go ri”. Da ka ko, zbog cr no gor skih aspi ra ci ja ka ~lan stvu u NA TO. Kon gre smen Bar ton se u na {im me di ji ma, ina ~e, na ja vqu je i kao

ko ku sa pred u zi mao je broj ne ak ci je u Kon gre su, pre vas hod no u ci qu da spre ~e usva ja we de kla ra ci ja ko jom bi ame ri~ ki za ko no dav ci po dr `a li ne za vi snost Ko so va. SAD su, me |u tim, bi le pr ve ko je su fe bru a ra 2008. go di ne pri zna le ne za vi snost Ko so va, i ima ju }i u vi du za ce men ti ra ni stav Ad mi ni stra ci je, bi lo bi ipak ilu zor no na da ti se da ko kus mo `e da na te ra ame ri~ ke vla sti da opo zo vu tu od lu ku. Sa da, pak, o~e ki va wa od Bar to na i osta lih ~la no va srp skog ko ku sa iz gle da da po ~i wu da do ti ~u i ne ke dru ge sfe re.

KA KO JE O(P)STA LA GR^ KA VLA DA

Pa pan dre u ov „ru ski ru let” n Pi{e: Branislav Tarla}

na ci o nal nog je din stva, sa mo da bi ista pri hva ti la po mo} ko ju je EU do de li la 27 ok to bra, a on da, na o li ko god da su se lo mi la dan gla sa wa, kad su shva ti li da su uhva }e ni u mre ù ko pqa oko ot pi sa gr ~og pri ~e o re fer ndu mu, po no vo tra ì li sme nu Vla de. du ga, pre mi jer Jor gos Pa Na taj su na ~in sa mo po tvr di li svo ju ne spo sob nost pan dreu je pro ce nio da je tre nu da pri hva te od go vor nost za sud bi nu ze mqe. tak da pri ti sne pa u zu na ko na~ nu A gde je tu na rod? od lu ku. I na ja vio je ras pi si va we re fe ren du ma ko Bi-Bi-Si je re kao da pri ~a o re fe ren du mu iz jim bi gr~ ki na rod tre ba lo da se od re di da li pri gle da kao kad bi ne ko pi tao }ur ku da li ho }e da je hva ta ot pis du go va ili ne. Ova kva od lu ka, ko ja je pe ku za Bo ì}. Ne bih i{ao ba{ to li ko da le ko, raz be sne la Ber lin i Pa riz, ima i svoj pred go vor, ali, za i sta {ta bi na rod mo gao u toj si tu ci ji? Ako ko ji se ve} du è ku vao u pre mi je ro voj par ti ji PA po dr è pre mi je ra i pri hva te po mo}, ami no va li bi SOK-u. Na i me, od 156 po sla ni ka, ko li ko je ova sve od lu ke o {ted wi, steg nu li ka i{ i na sta vi li stran ka do bi la na po sled wim iz bo ri ma (uku pan ì vot gde su i sta li bez bo ja zni da }e osta ti bez broj po sla ni ka je 300), da nas se taj broj sveo na 152, svo jih pen zi ja ili pla ta (bar za sad). Ta ko |e bi i ali uz {est po ten ci jal no ne po slu {nih, ko ji su sre Gr~ ke ban ke kroz do ka pi ta li za ci ju ima le {an su za di nom sed mi ce tra ì li ostav ku pre mi je ra. Onih, op sta nak, od no sno de li mi~ nu na dok na du gu bit ka. pak, ~e tvo ro “od be glih” pa so ko va ca ni je hte lo da Ova kvo re {e we pri èq ku ju EU, MMF i Ame ri ka, gla sa za za ko ne o {ted wi i se bi su sve sno za tvo ri jer je tur bu len ci je na svet skim ber za ma na kon {to li stra na~ ka vra ta, sve u stra hu od re ak ci je gla sa je Pa pan dreu na ja vio re fe ren dum bi le su ta kve da ~a ili zbog ne do stat ka hra bro sti da sle de svog pre to ni kom ne ide u ko rist. Gr~ koj po naj ma we. mi je ra. Ka ko god, broj po sla ni ka ko ji mo gu da iz gla A da su gra |a ni re kli isto rij sko „ne”, ban krot sa ju tra è ne za ko ne sma wio se na ve o ma ta na nu par dr àv ne ka se bio bi ne mi no van, te ne bi bi lo ni la men tar nu ve }i nu, pri ~e mu je sve ove da ne ra sla pen zi ja ni pla ta u dr àv nom sek to ru, jer sam pen zi ne do u mi ca u sa mom PA SOK-u da li da se sle di i da o ni fond je je dan od naj ve }ih po sed ni ka gr~ kih dr qe pre mi jer ili da se po vu ~e ru~ na. Ipak, pre mi jer àv nih ob ve zni ca. Ta ko |e, sa ne ga tiv nim od go vo je re {io da u no }i iz me |u pet rom, i ban ke bi mo gle da ba ce ka i su bo te od i gra na sve ili ob ve zni ce, a sa mim tim bi i Referendum vi{e nije u igri, wi ho va eg zi sten ci ja bi la pod ni {ta. I re zul tat je sti gao: Vla du su po dr à la 153 po sla ve li kim zna kom pi ta wa. U toj ali se pokazalo da je samo ni ka, a na ja vqe ni re fe ren dum va ri jan ti mo ra la bi se na pu wegovo pomiwawe je ostao u pra {i ni. sti ti evro zo na i pre {lo bi se efektan manevar Ovaj „ru ski ru let”, ko ji je na drah mu, ko ja be ve} u star tu za i grao gr~ ki pre mi jer, tr gao ima la in fla ci ju ve }u od 10 je iz u~ma lo sti i opo zi ci ju, ko ja je me se ci ma una zad po sto. Ovaj za ~a ra ni krug je mo gao kroz re fe ren zna la sa mo od go vor “Ne” na sva ki mo gu }i pred log, dum da do bi je svoj epi log po si ste mu “ili-ili”, i od me ra {ted we do pre la zne vla de. Pre vre me ni iz ne ki su u we mu pre po zna li mo gu }i sce na rio du bo ke bo ri su ono {to je opo zi ci ja li stom tra ì la, ali po de le na ro da po si ste mu po ko jem su se de li li po Pa pan dreu, ohra bren (ili pri ti snut, sve jed no) EU sle Dru gog svet skog ra ta – na ko mu ni ste i one dru part ne ri ma i MMF-om, ni je pri sta jao na to re {e ge. we. S dru ge stra ne, ~i we ni ca je da ni sa ma opo zi ci Sre }om, po de le ne }e bi ti, jer re fe ren dum vi {e ja ne ma ja san stav u po gle du re {e wa du `ni~ ke kri ni je u igri, ali se po ka za lo da je ve} sa mo po mi wa ze, iako “zna” da Vla da pra vi po gre {ne ko ra ke. Ru we re fe ren du ma bio vr lo efek tan ma ne var ko ji je ku na sr ce, o~i gled no je da, za pra vo, ni oni sa mi sa ra{ ~i stio po li ti~ ku sce nu za iz ve sno vre me i uje da ne bi hte li na iz bo re, jer je pi ta we ka ko bi for di nio vlast. Na kra ju }u is ko ri sti ti je dan gr~ ki mi ra li Vla du, ali i u ka kvom bi sta wu pre u ze li ze iz raz: Kad ne ko umre, ka è se da ì vot osta je na mqu – mo `da bez pre bi je nog evra. Ilu stra ci je ra oni ma ko ji osta ju da ì ve; u Gr~ koj je po sta lo evi di, glav na opo zi ci o na stran ka No va de mo kra ti ja je dent no na ko me osta je da qa bor ba, a na ko me na ri po sled weg da na pred gla sa we o po ve re wu Pa pan ca we za po koj ni kom. dre u o vom ka bi ne tu tra ì la da se for mi ra Vla da (autor ìvi i radi u Atini)

dnevnik

nedeqa6.novembar2011.

U AME RI^ KOM KON GRE SU

integracije Pri li kom ne dav ne po se te Dr `a va ma pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki} De ja no vi} raz go va ra la je sa {e fi com de mo kra ta u Pred stav ni~ kom do mu Nen si Pe lo zi i De nom Bar to nom. Upi ta na na kon sa stan ka da li je bi lo re ~i o Ko so vu, De ja no vi} je od go vo ri la da ni kon gre sme ni, ni ona, „ne ma ju mo gu} nost, ni ti pra -

su – upra vo ono {to je am ba sa da Sr bi je u Va {ing to nu ra di la u pr vim go di na ma po sto ja wa ko ku sa. Me |u tim, na kon 2008. go di ne i pro me ne gar ni tu re u am ba sa di, o de lo va wu ko ku sa go to vo da ni je bi lo in for ma ci ja. Ov de tre ba pod se ti ti na to da je je dan od osni va ~a srp skog ko -

“Ve o ma sam za do vo qan {to sam po stao ~lan kon gre snog srp skoame ri~ kog ko ku sa. ^lan stvo u tom ko ku su vi dim kao je dan od na ~i na da za jed ni ca ame ri~ kih Sr ba iz Oha ja po de li svo je bri ge i in te re se sa na ma za ko no dav ci ma. Isto ta ko, na{ je ve li ki na ci o nal ni

Va tre no kr {te we Svo je va tre no kr {te we srp ski ko kus je imao ok to bra 2004. go di ne, ka da je u Ko mi te tu za spoq ne po slo ve spre ~e no usva ja we re zo lu ci je broj 28 o ne za vi sno sti Ko so va. Ko spon zo ri te re zo lu ci je bi li su pred se da va ju }i tog ko mi te ta Hen ri Hajd i Tom Lan to{. Kra jem te go di ne u svoj stvu ko pred se da va ju }eg srp skog ko ku sa kon gre smen Den Bar ton je upu tio cir klu lar no pi smo (tzv. „De ar Col le a gue Let ter„) ~la no vi ma Pred stav ni~ kog do ma u ko jem uka zu je na opa snost i ne pri hva tqi vost iz bo ra Ra mu {a Ha ra di na ja na me sto pre mi je ra Ko so va.

Dva se na to ra i kon gre sme ni Po red Ro ba Port ma na, srp ski ko kus u ak tu el nom 112. sa zi vu Kon gre sa ima jo{ jed nog se na to ra me |u ~la no vi ma – Dej vi da Vi te ra iz Lu i zi ja ne. Iz re do va Pred stav ni~ kog do ma Kon gre sa, ko ku su su pri stu pi li Pit Vi sklo ski (In di ja na), uz Bar to na ko pred se da va ju }i ko ku sa, te Ha u ard Ber man (Ka li for ni ja), Xo Vil son (Ju `na Ka ro li na), Xej son Alt ma jer (Pen sil va ni ja), De rel Isa (Ka li for ni ja), Tim Hol den (Pen sil va ni ja), Trent Frenks (Ari zo na), Kris Van Ho len (Me ri lend), Majk Pens (In di ja na), Zoe Lo fgren (Ka li for ni ja), Gas Bi li ra kis (Flo ri da), Ben ^en dler (Ken ta ki), Pi ter Ro skem (Ili no is), Bred [er man (Ka li for ni ja) i, kao dru ga da ma u ko ku su, Jan [a kov ski (Ili o no is).

vo da raz go va ra ju o bi lo ko jim no vim mo men ti ma”. - Mi smo u raz go vo ri ma pro sto ob ja sni li de li kat nost si tu a ci je, u ko joj smo na vra ti ma kan di da tu re za EU i mo ja na me ra je bi la da uka `em da ar gu men ta ci ju za tu kan di da tu ru o~e ku je mo od svih pri ja te qa, ukqu ~u ju }i ame ri~ ke kon gre sme ne - pre ci zi ra la je pred sed ni ca Na rod ne skup {ti ne. No, ka kva }e i ko li ka }e bi ti ulo ga „srp skih” kon gre sme na, za vi si }e pr ven stve no od sprem no sti da re al no pro ce ni mo na {e mo gu} no sti i da u skla du s tim uti ~e mo na de lo va we srp skog ko ku sa u Kon gre -

ku sa bio i kon gre smen iz Ili no i sa Rem Ema nuel, sa da {wi gra do na ~el nik î ka ga, a do ne dav no {ef ad mi ni stra ci je u Be loj ku }i i naj bli ì sa rad nik pred sed ni ka Ba ra ka Oba me. Da li su ve ze sa Ema nu e lom, po we go vom do la sku na jed nu od naj mo} ni jih funk ci ja u SAD, mo gle da bu du ve li ki plus po pi ta wu tret ma na Sr bi je u ame ri~ koj spoq noj po li ti ci, ni ka da, na à lost, ne }e mo sa zna ti. Pro stor u ko jem je re al no o~e ki va ti zna ~a jan do pri nos srp kog ko ku sa de fi ni sao je i se na tor iz Oha ja Rob Port man, ko ji je le tos po stao 17. ~lan srp skog kon gre snog ko ku sa.

in te res da ne gu je mo sna `ne ve ze sa na {im srp skim sa ve zni ci ma”, na vo di se u Port ma no vom sa op {te wu ko je je ob ja vqe no na we gom veb saj tu. Port man se ove go di ne su sreo sa dr `av nim se kre ta rom u Mi ni star stvu od bra ne Ta wom Mi {~e vi}, kao i sa dru gim ~la no vi ma de le ga ci je Sr bi je sa ko ji ma je raz go va rao o im ple men ta ci ji part ner skog pro gra ma iz me |u Sr bi je i Na ci o nal ne gar de Oha ja. To part ner stvo je usta no vqe no 2006. s ci qem da se po mog ne Voj sci Sr bi je u obu ci i da se raz vi ja ju du go ro~ ni od no si sa Sr bi jom. n Denis Kolunyija

PUT OKO SVETA

ZA BO RAV NI: Bri tan ski se kre tar za raz voj bi zni sa Vins Kejbl iz vi nio se jav no po {to su po ver qi va vla di na do ku men ta pro na |e na u kan ti za sme }e is pred we go ve kan ce la ri je. To je dru gi put u po sled we tri ne de qe da vla di ni zva ni~ ni ci ba ca ju u |u bre po ver qi va dr `av na do ku men ta, po {to je to u~i nio i Oliver Letvin, ministar koji radi na strate{kim pitawima vlade. Umesto da bude uni{tena, u kantama za |ubre na{la se i prepiska Kejbla s ministrima i pisma s li~nim podacima wegovih bira~a.

I KERI BI PALA: [panska policija uhapsila je bra~ni par iz Kolumbije koji je u [paniju {vercovao kokain u obliku cipela, a svaki „par” je ko{tao 50.000 evra. Istraga je pokazala da je par protekle dve godine donosio kokain koji je imao oblik `enskih cipela kojima se dali naziv „Manolo”, po dizajneru obu}e Manuelu „Manolo” Blanku, bez kojih `ivot Keri Bred{o u seriji “Seks i grad” ne bi imao nikakvog smisla.

ZABUNA: Francuski ragbi klub Daks ima tu (ne)sre}u da se zove isto kao i indeks nema~ke berze, pa je sajt wihovih navija~a bio `rtva hakerskog napada. Uvereni da je re~ o Daksu (DAX), indeksu vrednosti akcija na nema~koj berzi, hakeri su na sajt francuskih ragbi navija~a postavili niz psovki i uvreda na nema~kom.

KAKVA MINISTARKA: Rumunska ministarka Elena Udrea, zadu`ena za turizam i regionalni razvoj, izazvala je o{tre kritike javnosti posle fotografije na naslovnici jednog modnog ~asopisa, na kojoj je pozirala u, uh, crnoj ko`noj, pripijenoj mini haqini, i dubokim ~izmama do polovine butina. Opozicija je po ministarki Eleni osula paqbu, ali ~ini se da ona za to ne mari.

NE KA DA [WA LE VI CA PO NO VO U @I @I: GA [PAR MI KLO[ TA MA[ O VRE ME NU PO SLE KA PI TA LI ZMA

Ne treba nam vojska protiv skrivene mo}i a sov ni pro te sti pro tiv ka p i t a l i s ti~ k e eks p lo a t a c i j e ne je wa va ju. Epi cen tar je jo{ uvek Wu jork. A ta mo se, ka ko re ~e je dan go stu ju }i umet nik, ì vi de set pu ta bo qe ne go ov de. Ov de, pak, u No vom Sa du, de lo va wem Kru ò ka isto rij skog ma te ri ja li zma ko ji slo bod nu te ri to ri ju ima u Art kli ni ci, ne ko li ko de se ti na qu di je ne dav no po ho di lo pre da va we ~u ve nog ma |ar skog fi lo zo fa, le vi ~a ra ru mun skog po re kla, Ga {pa ra Mi klo {a Ta ma {a. Ne ka da {wi di si dent, da nas uva è ni pre da va~, no vo sad ski na stup na slo vio je simp to ma ti~ no in tri gant no - „Vre me po sle ka pi ta li zma“. – Na spram sta rog poj ma rad ni~ ke kla se i we nog or ga ni zo va wa u vi {u isti nu, pro le te ri jat, da na {wi ob li ci ot po ra su gla so vi, dis kur si iz pret ka pi ta li sti~ kih vre me na. Ako po gle da mo an ti g lo b a l i s ti~ k e pro te ste, a i sam sam bio na Vol stri tu u ok to bru, to je kraj we sim pa ti~ no, ali nas vo di do ar ha i~ nih vre me na – ka è Ga {par Mi klo{ Ta ma{. – To je de fan zi van glas àl be, re klo bi se, ono ga ko ji je ve ~i to, me ta fi zi~ ki re ~e no, pod re |en. To je dis kurs slu ge ko ji pro te stvu je zbog pre ve li kog ego i zma we go vog ga zde. Slu ge ko ji sma tra da po sto je zli qu di, ne prav da, i da nad tim vre di pla ka ti. Ta ma{ je po tvr dio re pu ta ci ju fi lo zo fa ko ji bi se mo gao na zva ti mark si stom. To u~e we je sti ca jem isto rij skih okol no sti po no vo po sta lo ve o ma ak tu el no. Iako ì vi u Ma |ar skoj, a ~e sto pre da je po svet skim uni ver zi te ti ma, mi sli da jo{ uvek vla da strah od „sa bla sti ko mu ni zma“. Kao le vi ~ar - ak ti vi sta, iako je i to zna ~e we pre tr pe lo isto rij ska za mu }e wa, Ta ma{ ni je za to da se sa mo na da mo pro pa sti ka pi ta li zma, ko jem se da nas te pa neo li be ral nim pre fik som, ne go se za la è za to da se we go va pro past po ù ru je – uz ne mi nov no spe ci fi~ ne za dat ke fi lo zof skog ka rak te ra, je din stve ne po svo jim zah te vi ma. – Pre go di nu i po sam u~e stvo vao u ja ko in te re sant nom do ga |a ju u Ber li nu, gde se od vi ja la kon fe ren ci ja o na rod nom ko mu ni zmu. Na toj kon fe ren ci ji su pre da va li Ba dju, @i èk, Ne gri, mo ja ma len kost, ali ono {to je po seb no in te re sant no je to da je de kor Folk sbi ne, po zo ri {ta u ko me smo na stu pa li, ~i n io nat p is „Ko mu n i z mus“. Jed no smer na uli ca ko ja vo di do tog te a tra da ni ma je od zva wa la od si re na i ko~ ni ca jer su se qu di bi li uz bu |e ni zbog tog nat pi sa... Ta ma{ je pre do ~io da ka pi ta li zam ima ap strakt nu ma te ma ti~ ku, enig mat sku struk tu ru, u ko joj je glav na za go net ka ka ko to da si stem ko ji naj vi {e pro mo vi {e jed na kost i slo bo de – naj vi {e pa ti od ne jed na ko sti i ne slo bo da. Ova kav „al go ri tam“ Marks je ob ja {wa vao eko nom skom, tr ì {no za sno va nom fu zi jom iz me |u vla sni ka sred sta va za pro iz vod wu i vla sni ka

pro iz vod ne sna ge. Me |u tim, ta fu zi ja ni kad ni je do ne la pre mo {}e we ras ce pa i isto rij ski je va qa no pi ta ti da li ikad ho }e. Da nas je ja sno ko li ko ka pi ta li zam ima li ca, mo }i tran sfor ma ci je, ko li ko on pred sta vqa jed nu sle pu si lu, ba{ ka ko je i Marks uvi |ao. – Ras cep iz me |u pro iz vo |a ~a i sa me pro iz vod we ni je us pe la da tran scen di ra ni naj ra fi ni ra ni ja so ci jal de mo kra ti ja, ni naj stu pid ni je po tro {a~ ko dru {tvo, kao ni ari sto krat ski li be ra li zam – ob ja {wa va Ta ma{. – Do zvo li te da vam is pri ~am jed nu aneg do tu iz 1954. go di ne, ka da je za se dao je CKRP Ma |ar ske. Vo di l a se in te r e s ant n a ras pra va. S jed ne stra ne bio je En dru Ge re, ubi ca re vo lu ci o- na ra [pan skog gra |an skog ra ta, a s dru ge Imre Na|. Do ti~ ni Ge re je go vo rio o to me da ni je mo gu }e da dr `a va ne pre sta no

wa u kom prav cu dru {tvo tre ba da kre ne, u {ta da se upu sti ka ko bi na pre do va lo. Ovo ni je pi ta we pri vat nog vla sni {tva i ne ma ni {ta sa pro iz vod wom. Bi }e vla sni {tva ku }a, ~et ki ca za zu be... Evo lu ci ja, na u ~e na da bu de kao re vo lu ci ja sta rih vre me na ka da je na pad nut Zim ski dvo rac ili Ba sti qa, zna da se mo} jed nom ras pr {e na iz cen tra, umre à va i bi va skri ve na ne zbog za ve re da se skri je, ne go zbog to ga {to je ap strakt na. Tre ba iz ve sti in te lek tu al nu i evo lu ci o nu sub ver zi ju da je ot kri je{. Taj rad ot kri va wa pra ve mo }i, ko ja je sin gu lar no iz vu ~e na iz te be da od lu ~u je{ u kom prav cu vo di{ svoj ì vot, to je re vo lu ci o n ar n i rad i po l i t i~ k a for ma u ko joj tre ba da se do go di pad ka pi ta li zma... Po we go vim re ~i ma, ako è li mo re vo lu ci ju ko ja je bo qa

ô vek ide ka pro va li ji – Sum wam da svet u svo joj du bo koj struk tu ri mo è bi ti pro me wen kroz vr stu ak ti vi zma u ko joj ~ak i sam sa u ~e stvu jem. Mi ne mo è mo da ~e ka mo. No vac di ri gu je u de mon skoj or ke stra ci ji. Zna mo da se ovo pro kle to ustroj stvo ne mo è po pra vi ti, ali zar }e mo za i sta da ~e ka mo mo me nat ul ti ma tiv ne pro pa sti? To bi bi lo okrut no, bez du {no i ne mo ral no! ô vek ide ka pro va li ji – od go va ra na pi ta wa o al ter na tiv nim eko no mi ja ma, ak ti vi zmu i du hu vre me na Ga {par Mi klo{ Ta ma{. Po we go vim re ~i ma, ve} nas ima pre vi {e na pla ne ti, a ka pi ta li zam pri mo ra va „ma li, ma li broj qu di da ra de ve o ma, ve o ma pu no, za sve ma wu i ma wu pla tu”, dok su osta li po treb ni kao kon zu men ti. – Ali, ka ko }e taj osta tak do }i do svo jih sred sta va za po tro {wu osta je mi ste ri ja epo he. Za krat ko vre me vla de i vi so ke kla se ka ù da }e ih kre di ti ra ti. [ta je ulo ga dr à ve – da obez be di jef ti ne kre di te?! Za to }e si tu a ci ja bi ti sve go ra i go ra. Bi blij ska kle tva da }e mo ra di ti u zno ju li ca svog je iz da na, pro da ta je. Ali }e{ umre ti, umre }e{ u mi ze ri ji! Kre a tiv ni rad je na ~in da se ka è da ve }i na qud ske ak tiv no sti ni je pro duk tiv na na ni vou eko nom ske ce ne. Svi smo sre} ni kad bi svi ra di li po tri da na ili sa ta sed mi~ no. No, tu vi {e ne tre ba tra ì ti lo gi ku... pod stre ka va po tro {wu, jer }e na kra ju svi po sta ti du `ni ci, dok je Imre Na| od go va rao da je ne mo gu }e to da se u dr à vi ko ja za se be ka è da je rad ni~ ka po tro {wa ne p re s ta n o sma w u j e. Ovaj dis kurs bi mo gao da se uklo pi da nas u bi lo ko ji dis kurs neo li be ra li zma ili neo kon zer va ti zma. Ce zu ra, raz dva ja we po li ti~ kih i eko nom skih do me n a je, me | u tim, pot p u n a fik ci ja i jed na vr sta ilu zi je na ko joj po ~i va ono {to zo ve mo ka pi ta li zam. To je ono na ~e mu je po ~i vao i sta qi ni zam, to je ono na ~e mu po ~i va i poststa qi ni zam i we go vi si ste mi. Iako si gu ran da }e ka pi ta li zam pro pa sti kao i sve dru go, Ta ma{ je po ve zu ju }i ono o ~e mu je go vo rio, go vo rio i ka ko kon kret no pre tvo ri ti sle pu si lu, tre nut nu bez i dej nost u po gle du pra va ca de lo va wa – u prak ti~ nu de lat nost. – Ovo ni je pi ta we uzi ma wa bi lo ~e ga od bi lo ko ga. Na pro tiv, ovo je pi ta we pri sva ja wa sred sta va za pro iz vod wu i kon tro le dru {tva zbog re in ve sti ra wa ka pi tal nih do ba ra, slo bod nog re de fi ni sa -

od Le wi no ve, on da mo ra mo pa `qi vo da slu {a mo gla so ve i zvu ke onih ko ji tra `e da ot kri ju skri ve nu pri ro du si le iz nad nas. – Oni ko ji jed no stav no od lu ~u ju da ne ra de: ot kud im hra brost da za u sta ve vi tal ni pro ces sva kog dru {tva?! Ne go v o r im o ne z a p o s le n i m a, oni ma ko ji se tru de da ne po sto je jer su ne za po sle ni. Re vo lu ci o nar ni rad da na {wi ce je pa `qi vo ma pi ra we fe no me na ko ji eks pe ri men tal no ili ne, tran scen di ra ju ka pi ta li zam i ve} su ima gi na ci ja i ak ci ja. Ne tre ba nam voj na ini ci ja ti va, ne za to {to smo ku ka vi ce, ne go za to {to voj na in ter ven ci ja ne mo `e da ot kri je i uni {ti auto r i t e t e i skri v e n e struk tu re mo }i ~i je bi uni {te we za i sta stvo ri lo ne {to sa svim no vo. To se ve} po ka za lo u pro {lo sti. Re vo lu ci ja je tu me ta fo ra i na dam se da je ja sno da tu ni je re~ o hun ta ma ko je ne mo gu po go di ti ner ve sa vre me nog ka pi ta li zma. Pra vo pi ta we gla si – gde je ne pri ja teq? n Igor Buri}

nedeqa6.novembar2011.

c m y

dnevnik

P O V O D I : UZ PREMIJERU SPILBERGOVOG

De ~ak, pas i ivimo u svetu punom ~udesa, makar i onih sasvim trivijalnih. Jednom takvom znatièqnici su prisustvovali pre nekoliko dana povodom novinarske premijere filma „Avanture Tintina“, koji je reìrao legendarni Stiven Spilberg a producirao ni{ta mawe slavni Piter Xekson. Elem, me|u okupqenim predstavnicima medija nije bio mali broj onih koji su se na{li u ~udu: obave{teni su da strip po kome je ra|en film nije iz ergele proslavqenih ameri~kih „komiks” ku}a ve}, naprotiv, iz daleke Evrope. Lakonska nadobudnost inih novinara pove}ala se kada su saznali da je „Tintin“ star 80-tak godina i da je klasik sveukupne strip umetnosti, beskrajno vredniji od svakojakih super-heroja kojima se Ameri di~e. Logi~no pitawe glasilo je: za{to se Silverberg i Xekson bak}u s tom bajatom i stranom robom, umesto da se klawaju svetloj ameri~koj korporativnoj umetnosti i tradiciji? Drugim re~ima, ko }e u SAD hteti da gleda tako ne{to? Na prvi deo pitawa dobili su odgovor tokom projekcije – ve}ina nepristrasnih kritika je u superlativima; {to se, pak, ti~e gledanosti u Americi – vrlo brzo }e se saznati da li je proizvod po meri razmaène publike najboqe dràve na svetu (a i {ire). Do tada, vaqa se podsetiti istorije ove serije pri~a u slikama, stati~nim i pokretnim. „Avanture Tintina“ okvirno je ime serije strip kwiga-albuma (ukupno wih 24) autora belgijskog umetnika Erèa (pravim imenom @or` Remi, 1907-1983). Prva epizoda ovog stripa „Tintin u zemqi Sovjeta“ pojavila se 1929. godine u okviru de~ijeg

T R E N D R A P O R T : SVE BOJE YINSA

Ni sam to li ko bo gat da ku pu jem po ce pa no R etko kad su u `ivotu, pa tako i u modi, stvari jednostavne. Naprotiv, obi~no se, hteli mi to ili ne, pri~a negde iskomplikuje – savr{en posao je tako rezervisan za nekog drugog, idealni frajer je, naravno, zauzet, plata (treba li uop{te govoriti o tome) mala, a ra~uni previsoki. Sli~no je i kad otvorimo garderober: omiqenu haqinu smo „prerasli”, ve}ini krpica je istekao rok trajawa, a ono {to bi nam vratilo osmeh na lice ve} je zavr{ilo u {ifoweru neke sre}nice. No, ako se ima u vidu da je u ova krizna vremena

zaobilazne i to ne samo u svetu trendseterki, ve} i kod onih koji ne haju mnogo za modu. Ukratko, ba{ je na tom komadu xinsa svet, a da se niko nije preterano trudio, postigao konsenzus. Svi se slaù da se bez farki ne moè, te su one nezaobilazne kako u svakodnevnom, keùal obla~ewu, tako i u ne{to ozbiqnijim ve~erwim kombinacijama. Pritom je jedino donekle ograni~avaju}e pravilo da se tokom dana nosi svetliji xins, dok je za ve~e puno boqi izbor onaj ne{to tamniji i samim tim decentniji. Toliko o pravilima. Ostatak

Kako izabrati najboqe? U slu~aju da va{u figuru krase ne{to ja~e butine, savr{ene farmerke za vas su one ne{to tamnije, koje }e vas vizuelno suziti na kriti~nim mestima. Izaberite model ravnog kroja sa uzdu`nim {tepom ili {ire pantalone sa spu{tenim xepovima, a izbegavajte modele sa tri ~etvrt nogavicama ili cigaret kroja. Elegantno popuwene dame bi uvek trebalo da se odlu~e za farmerke sa stre~om, koje su istovremeno ravnog kroja. Ako ih jo{ iskombinujete sa cipelama sa visokom potpeticom – izgleda}ete mr{avije bar pet kilograma. Ne{to sitnijoj konstituciji najboqe pristaju farmerke koje se suàvaju u dowem delu ili one koje deluju isprano. Izbegavajte farmerke sa visokim pojasom i obavezno zaboravite na kombinaciju kra}ih farmerki i ravnih cipela, dok mr{avice najboqe izgledaju u modelima sa zavrnutim nogavicama i tri ~etvrt pantalonama. Ako èlite da vam noge izgledaju malo punije birajte farmerke izbeqene na butinama i zadwici. Rasko{nim kukovima najboqe pristaju duga~ke nogavice i {iri modeli, dok }e ravna guza izgledati puno boqe u farmerkama sa niskim strukom, izbeqenim sa spoqne strane butina i na zadwici. Kod konstitucije koja podrazumeva ne{to duì torzo i kra}e noge idealno re{ewe su falte i uzdu`ni {tep, kao i nogavice koje se prema dole {ire. Visoka i korpuletna gra|a najboqe }e izgledati u ispranim farmerkama sa nogavicama koje se {ire i padaju ispod ~lanaka. u trendu reciklaà, red je da malo boqe prostudiramo {ta se sve krije na (sasvim sam sigurna) u ve}ini slu~ajeva pretpanim ve{alicama i ve} pomalo, od tereta, nakrivqenim policama. Uverena sam da se tu sre}e moè na}i kao u pri~i. Jedan od ovosezonskih modnih dobitaka je svakako za broj ili dva ve}i xemper, koji }e vam u ove hladne dane biti ne{to izme|u kaputa i mantila. Kombinujte ga s krznom, helankama, velikim {alom i dobrim ~izmama i – spremne ste za fensi odlazak na kafu. „Odli~an, pet” je ocena i za uvek aktuelnu belu ko{uqu, a podjednako dobar ulov su i neprikosnovene farmerke. One su, kao autenti~ni modni evergrin, iz sezonu u sezonu ne-

pri~e je ~ista demokratija sa tek ponekim paradoksom, poput onog da je ve} nekoliko sezona zaredom jedan od pokazateqa koliko se ima i moè i – stepen pocepanosti farmerki. [to su boqe i vi{e pocepane, to su modernije i samim tim skupqe. A da bi pri~a imala sre}an kraj, dovoqno je re}i da se i bez para u ovom slu~aju moè izgledati podjednako moderno. I to je ono najboqe kod xinsa – svi ga vole i èle i svi pritom mogu i da ga imaju. Ukratko, te{ko da bi moglo boqe. îsto sumwam da je ~ak i gospodin Livaj [traus, kada je sa svojim kolegom, {najderom Xejkobom Dejvisom, smi{qao kako da napravi dovoqno jake panta-

lone od xinsa koje }e radnicima trajati {to duè, mogao i da pretpostavi ko }e se sve, nekih stotiwak godina kasnije, upravo u ovoj krpici pokazivati, naslikavati i terati modu. A sve je po~elo jo{ u 16. veku, kada se na trì{tu na{la velika koli~ina grube indijske pamu~ne tkanine, obojene u plavo. Negde u to doba sa{ivene su i prve farmerke u \enovi, a prve mu{terije su bili mornari. Mogle su se nositi suve ili mokre, a po potrebi mornari su lako mogli da zavrnu nogavice i pretvore ih u bermude. Ni{ta mawe zgodna osobina xinsa, koja je ve} tada bila toplo do~ekana, jeste i ~iwenica da se lako pere, pri ~emu ga voda, nakon svakog prawa, izbeli bar za nijansu. I ono najsla|e – ne mora da se pegla da bi izgledao pristojno. Sve to, kao i dobar marketing koji je usledio, bili su vi{e nego dovoqni za planetarnu popularnost xinsa, o ~emu svakako svedo~i i podatak da su se danas ~uvene „leviske” u vreme gospodina Livaja prodavale za nekih tridesetak dolara. Danas su, nakon {to su u wima pro{etale sve same zvezde, od Xejmsa Dina i Merilin Monro, preko Bruk [ilds, pa do Breda Pita i Klunija, nekoliko puta skupqe. Pritom su se u kreirawu ovog sveprisutnog i sveprihva}enog odevnog predmeta u me|uvremenu oprobali i najzna~ajniji modni dizajneri dana{wice, koji su ih neretko ukra{avali dragim kamewem i ostalim „sitnicima”, zbog kojih je cena farmerki mogla da dostigne i za obi~an svet nepojamne visine. A sada, povratak u sada{wost! Red je da vidimo koji }e se modeli najvi{e nositi ove jeseni i zime. Ako bi u najkra}em trebalo opisati preporuke vode}ih svetskih dizajnerskih ku}a, onda je mo`da najboqe da se vratimo na ve} pomenutu reciklaù. Drugim re~ima, ve}ina ponu|enih „novih” trendova zapravo je samo modernizovana verzija klasi~nih komada – od vru}ih pantalona, preko trapez nogavica, nezaobilaznih tokom „veselih sedamdesetih”, pa do „skini” modela, koji bi ove sezone (po ugledu na modele iz pedesetih) trebalo da budu od tamnijeg xinsa, ravnog kroja i svakako iznad gle`weva. Svoj veliki povratak na modnu scenu ove sezone doìvqava i izbledeli xins iz osamdesetih, a nepogre{iv izbor su i kargo pantalone de~a~kog kroja od xinsa. A po principu kopi - pejst ove je modne sezone reciklirano i kombinovawe xinsa od glave do pete, donedavno u modnom svetu gotovo nedopustivo. Va`no je samo da obratite pa`wu na boje xinsa – kombinujte svetlije i tamnije nijanse i ne}ete pogre{iti. I jo{ ne{to: sa xinsom se odli~no kombinuje jedan drugi modni evergrin – karirani uzorak. Ako èlite da budete apsolutno u trendu, kombinujte tamniji xins sa isto tako tamnijim karo dezenom. n Jasna Budimirovi}

podlistka belgijskih novina „XX vek“ i odmah zadobila pa`wu i naklonost najmla|e publike. Pri~e o mladom novinaru Tintinu i wegovom psu Sne{ku isprva su se svodile na dogodov{tine na raznim kontinentima (Afrika: Kongo i Egipat, Severna Amerika), gde Tintin istraùje kakvu misteriju ili traì materijal za svoje ~lanke. Kako sam Erè priznaje, prve epizode radio je bez posebnog plana pu{taju}i da ga zaplet nosi prema neizvesnom kraju. To se promenilo tokom rada na albumu „Plavi lotos“ (1934-1935) koji se de{ava u Kini. Erè je na scenariu radio s jednim studentom iz Kine, koji mu je ukazao na stereotipe koji vladaju o ovoj velikoj zemqi, odnosno na stereotipe koji u Kini vaè za strance. Poigravawe predrasudama donelo je stripu dozu specifi~nog humora, ali i ve}u ozbiqnost. Erè je naoruàn mno{tvom podataka temeqno gradio svoje pri~e, {to je rezultira-

lo stripovima koje pored mlade publike rado ~ita i starija, zahtevnija publika. Tokom ratnih godina Erè je nastavio da objavquje, ali je morao da strip prilagodi zahtevima okupacionih cenzora. Po zavr{etku rata Erè je osumwi~en za kolaboraciju sa neprijateqem, ~ak je bio i u zatvoru zbog ispitivawa, ali je uskoro nastavio a radom. Velika popularnost Tintina uslovila je osnivawe strip magazina „Tintin“ 1946. godine, koji je, pored Erèovog stripa, {tampao i radove drugih belgijskih autora. Magazin je izlazio sve do 1993. i bio sinonim za kvalitetne stripove. Erèove nove epizode pojavquju se u gotovo pravilnom ritmu svake druge godine. Tintin {eta ~itavim svetom, upoznaje razli~ite narode i civilizacije, re{ava

dnevnik

nedeqa6.novembar2011.

„TIN TI NA” U ZE MQI SR BI JI

avan tu ra in ter na ci o nal ne za ve re, kri mi na - tek stu vas pi ta wa mla dih ~i ta la li sti~ ke i ta jan stve ne slu ~a je ve. ca), ni ko ni je ospo ra vao we go vu Sti è i na Me sec i to u ~ak dve gra fi~ ku vir tu o znost. Er è ov epi zo de: „Pra vac Me sec“ (1953) i cr te` ~i stom li ni jom za di vqu je „Is tra ì va ~i Me se ca“ (1954), ta - pre ci zno {}u i sve de no {}u. Spe mo gde }e qud ska no ga kro ~i ti tek ci fi~ na me {a vi na re a li sti~ no 16 go di na ka sni je. sti i ka ri ka tu ral no sti po sta la je Glav ni ju nak svih pri ~a Tin tin (i do dan da nas osta la) pre po zna je ne `nog li ca, s pr }a stim no sem i tqi va i ne po no vqi va; ~ak ni ko ne sta {nom }u bom ko se, ko ji, na pr - lor, ko ji je do dat od de se tog al bu vi po gled, vi {e li ~i na de ~a ka ne - ma, ni je po kva rio ta na nost i de li go na mla di }a. Pre pun je do bre vo - kat nost cr te à. qe, smi ren (isti na ne uvek) i spre Uz Tin ti na su od ra sta le ge ne tan (vo zi auto mo bi le, avi o ne, ~ak ra ci je de ~a ka i de voj ~i ca {i rom i tenk), a ~e sto no si pan ta lo ne- Evro pe u vre me ni ma pre i po sle pum pa ri ce. We gov naj bo qi pri ja - Dru gog svet skog ra ta ka da je bi lo teq je pas Sne {ko, ve se li fok ste - ma we pa ra a vi {e ma {te, pa je ri jer ko ji ume da upad ne u ne vo qe, svo je vre me no ovaj strip bio naj ali i da po mog ne u iz ba vqe wu iz po pu lar ni ji na Sta rom kon ti nen opa snih si tu tu. No vi svet a ci ja. Stal nu je Tin ti na strip eki pu po ~eo da upo Neustra{ivi novinar je bio zna je tek kra ~i ne i mor ski vuk ka pe i na Mesecu, i to 16 godina jem 1960-tih. tan Ha dok, Tin tin je sa pre Amerikanaca ko le rik s stra ni ca ma opa snim je zi ga zi na i al bu kom, pro fe ma sti gao i na sor Kal ku lus za du èn za mu dro va - ve li ki ekran i to vi {e pu ta wa, kao i dvo ji ca ne spret nih de - (1947, 1961. i 1964. kao igra ni tek ti va Tom son i Tomp son; u ne - film, 1969. i 1972. kao cr ta ni), kim epi zo da ma i sam Er è se po ja - bio je ju nak cr ta nih TV se ri ja vqu je kao spo red ni lik. Ka rak ter - (1958-1962, 1991-2) ra dio i po zo ne raz li ke iz me |u ju na ka iz vor su ri {nih ko ma da, ali i kom pju ter mno gih sme {nih si tu a ci ja i di ja - skih igri ca. Tin tin, Sne {ko i lo ga ko ji raz ve se qa va ju ~i ta o ce. osta li dru ga ri bi li su i na {o Po za di na pri ~a su i ve li ki pre - qa ma, ma ji ca ma, lut ka ma i sli~ vra ti u XX ve ku (boq {e vi zam, na - nim pred me ti ma. Uz bu dqi ve avan ci zam...), eg zo ti~ na dru {tva (ki - tu re po uver qi vo do ~a ra nim eg zo ne sko, ju `no a me ri~ ko...), sa vre me - ti~ nim kra je vi ma i mo ri ma sve ta na teh no lo gi ja i ì vot ko ji se me - (i po ma lo sve mi ra), bor ba pro tiv wa pre ma we nim dik ta ti ma. Ne ko - lo {ih mo ma ka, hu mor i ge go vi, li ci na auto ra ima la je ozbiq ne maj stor ski cr te`, bi li su i osta pri med be na vred no sti ko je strip li adu ti ovog sjaj nog stri pa za pro pa gi ra: Er è je op tu ì van za mla de od 7 do 77 go di na (ka ko je ko lo ni ja li sti~ ki men ta li tet, be - gla sio slo gan ma ga zi na). Tin ti li ra si zam, ~ak i fa {i zam – ali su no ve epi zo de kod nas su naj vi {e sve to pre bi le kon struk ci je ne go ob ja vqi va le De~ je no vi ne i Po fak ti. Ali ako su i po sto ja le di - liti kin za bav nik. le me o „po dob no sti“ stri pa (u kon n Ilija Baki}

ER @EU JE PO SLE DRU GOG SVET SKOG RA TA SU \E NO ZBOG KO LA BO RA CI JE

Za tvo ri o~i i – cr taj N

e ko li ko naj bo qih al bu ma iz ko jih je Sti ven Spil berg kom ple ti rao „Taj nu Jed no ro ga”, Er è je na cr tao i na pi sao od 1941. do 1945. go di ne. U tim al bu mi ma ne ma ni jed ne alu zi je na rat, ali te go di ne ipak no se stra {nu mr qu na we go voj svet skoj sla vi, jer je ra dio u li stu „Le So ir”, ko ji je bio otvo ren pro ne ma~ ki. U stva ri, kad je bi lo iz ve sno da }e 1940. Ne ma~ ka na pa sti Bel gi ju, Er è je, kao i mno gi we go vi su gra |a ni, po be gao u Fran cu sku. No, na kon {to se, na kon ne ko li ko da na ra ta, ze mqa pre da la, kraq Le o pold III je po zvao po da ni ke da se „vra te na po sao”. I Er è se tom po zi vu oda zvao. Od lu ka da se vra ti u oku pi ra nu ze mqu ve ro vat no je ima la po za di nu u to me {to je we gov ceo svet bio mir ni, pro vin cij ski, za gu bqe ni, se ver ni, za ta mqe ni, po ne kad ba na lan Bri sel, ali jo{ i pre sve ga – cr ta we. Za we ga je iz bor po vrat ka u po zna to i mo gu} nost da ra di u li stu „Le So ir”, ko ji je imao ti ra` od 300.000 pri me ra ka, bio je pri rod na. Na rav no, „Le So ir” je ob ja vqi vao di vqe pam fle te mr `we pro tiv svo jih pro tiv ni ka, an ti se mit ske tek sto ve, ali Er è se pra vio ili je se be uve rio u to da se sve to we ga ne ti ~e. Pu no je za ra dio za vre me ra ta, ku pio je div nu ku }u, gde je ì veo sa su pru gom, ali ni je è leo de cu. Ce lo vre me oku pa ci je, ko ja je u Bel gi ji bi la obe le è na de por ta ci ja ma Je vre ja, po na {ao se kao da ni to ni ti vi di ni ti ~u je - ni je gla sno odo bra vao, ali ni je se ni me {ao. I cr tao je kao ni ka da do ta da: tih go di na na sta li su „Rak sa zlat nim kle {ti ma”, „Zve zda pa da li ca”, „Taj na Jed no ro ga” i „Bla go Cve nog Ra ha ma”. Ipak, po tvrd wi we go vih bi o gra fa, po sto jao je jo{ je dan raz log zbog ko jeg se ve ro vat no vra tio – kraq: @or` Re mi ro |en je 22. ma ja 1907. u Bri se lu, otac mu je bio rad nik u fa bri ci ~o ko la de, a maj ka do ma }i ca. Ne ke re flek si je po ro di~ ne si tu a ci je vi de se i u stri pu. U istom do ma }in stvu je, na i me, ì veo i o~ev brat bli za nac, pa se po na vqa pri ~a da je maj ka u {a li, pred spa va we, is pi ti va la bli zan ce ko ji je ko ji, s kim }e u kre vet. Fo to gra fi je oca i stri ca po ka zu ju ko ga je Er è ski nuo kad je cr tao dvo ji cu neo pi si vo glu pih, bez o pa snih, ali ne uvek do bro na mer nih de tek ti va ko ji se po ja vqu ju u sva koj epi zo di Tin ti na. Ja sno, u stri pu Tom son i Tomp -

Sajam krezubih {tandova

son ni su bli zan ci - to po ka zu je i raz li ka wi ho vih pre zi me na, kao i to da je dan ima brk za ~e {qan uvis, a dru gi na do le. Ali, o~i gled no, Er èa je mo ri lo pi ta we: ~i ji sam, ko mi je otac? Ina ~e, bli zan ci Alek sis i Leon Re mi bi li su ne za ko ni ta de ca slu {ki we i ba {to va na ko ji su ra di li na ima wu bel gij skog gro fa. Otac im je, za pra vo ne po znat, ali o~in stvo je pre u zeo ba {to van Fi lip Re mi, iako je upo znao Er è o vu ba ku tek na kon wi ho vog ro |e wa. U sva kom slu ~a ju, ka ko je taj dvo rac ~e sto po se }i vao kraq, Le o pold II, le gen dar ni bel gij ski kraq, vla snik i kr va vi vla dar Kon ga, ~o vek ko ji je Bri se lu dao im pe ri jal ni iz gled ko ji i da nas ima, u Bel gi ji se ro di la ur ba na le gen da da je on mo gao bi ti otac Alek si sa i Le o na, od no sno da mu je Er è mo gao ta ko bi ti ne za ko ni ti unuk. Mo gu }e da je i sam Er è u to ve ro vao, pa ka ko on da da ne pri hva ti stri ~ev po ziv da se vra ti ku }i!? Po sle Dru gog svet skog ra ta, kraq Le o pold III, ko ji je sa ra |i vao sa Nem ci ma, ab di ci rao je u ko rist naj sta ri jeg si na Bo du e na. Er è je oslo bo |en op tu `bi za ko la bo ra ci ju, jer je su di ji pre ap surd no bi lo da osu |u je Tin ti na, ali je pre to ga ipak ~e ti ri pu ta hap {en. Me |u tim, svi auto ri „Le So i ra” ni su ima li ne ko li ko go di na pra vo na ob ja vqi va we. I ured nik „XX ve ka” Va lez bio je osu |en, a Er è se od we ga ide o lo {ki dis tan ci rao, ma da mu je po ma gao do kra ja ì vo ta. Sam Er è je jed nom pri znao: svi smo bi li ta kvi, svi smo bi li an ti se mi ti, svi smo bi li ra si sti, svi de lom jed nog i istog gre ha. Uosta lom, Er è je ne dav no po no vo tu èn, post hu ma no, za ra si zam u svom dru gom al bu mu „Tin tin u Kon gu”. Ta tu `ba je bi la sim bo li~ na i kon go an ski ak ti vi sta je sa mo hteo da skre ne pa `wu na pro vid ne mo ti ve tog de la. Tu `ba ni je pri hva }e na, ali se i sam Er è sti deo tog al bu ma, ma da se prav dao da je imao sa mo 19 go di na kad ga je cr tao i da su ta da svi mi sli li da su Afri kan ci „ve li ka do bra de ca za o sta log mo zga”. Ipak, u al bu mi ma ko je je ob ja vio pre ra ta, ali ve} zre lim de li ma, ima do vo qan broj an ti fa {i sti~ kih alu zi ja da bu de ja sno da Er è ni je ro |en i da ni je ì veo kao eks tre mi sta, ne go da je sa mo bio na u ~en da za tvo ri o~i i po beg ne u fan ta zi ju o sim pa ti~ nom, pra ved nom i isti no qu bi vom Tin ti nu. n E. N. L.

QU BAV NA PI SMA OP ^I WE NIH I SLAV NIH

ZEMAQSKI DANI TEKU

reseo mi Sajam kwiga, mada je bio divan, veli~anstven, u~inilo mi se - lep{i od svih dosada{wih. Preseo mi zbog moje tuge, a bio je divan zbog dolaska Igora Mandi}a i nastupa tri novosadska izdava~a koji su {tampali vi{e va`nih, dragocenih, vrhunskih kwiga nego pre 25 godina cela ona na{a velika Jugoslavija. Misli se, naravno, na Kolunyijin „Prometej“, „Agoru“ Nenada [apowe, ali i „Akademsku kwigu“ Bore Babi}. E sad, ta moja tuga.... @udwa za onim {to treba da do|e i reminiscencija nad onim {to je bilo pa ga vi{e nema s godinama poprimaju razli~ite i sve druk~ije tonove i boje, pro{lost sa crno-belih fotografija blista nekim ranije i nezapaènim zracima, a budu}nost vidimo u tamnijem, ali vi{e mrkom nego plamte}em tembru, kao tiho ve~e jednog divnog, sun~anog letweg dana. [to moè da zna~i samo jedno: tolike smo godine, eto, na ple}a natovarili, a jo{ se nismo nau~ili, ili nave`bali, da starimo ili da umiremo. I pomre}emo vaqda jednom, nekako navrat-nanos i sasvim neplanski, a tom va`nom poslu potpuno nevi~ni. Doga|aji i skupovi na kojima se pojavqujem posledwih godina sve mawe li~e na ono {to o~ekujem od wih. O~ekujem da sretnem jedne, a onda tamo zateknem neke sasvim druge qude. Mi deca sa sela smo obi~no dobri fudbaleri jer stalno imamo pred o~ima „pregled situacije na terenu“ i ja sam uvek znao koga }u i gde zate}i kad stignem na Sajam kwiga, na fudbalski stadion Vojvodine ili u rukometnu halu mog ka}kog Jugovi}a, kad do|em u crkvu ili uve~e u pozori{te. U ka}koj crkvi sam proveo celo detiwstvo i ta~no sam znao gde stoji koji doma}in, a gde u „ènskoj crkvi“ sedi koja tetka ili baka koja }e mi posle liturgije i lepo otpevanog antifona tutnuti koji dinar ili bar paprenu bombonu. Ako bi neko u „mu{koj crkvi“, tamo napred, do oltara, falio, meni je bilo kao da je neko i{~upao ili odlomio jednu belu dirku na klavijaturi, ili kao da je iz gorwe vilice nekom falio predwi zub, sekuti}, pa ostala crna rupa. Taj doma}in je mogao da fali zbog prehlade ili gripa, da se slede}e nedeqe vrati pa mi oni redovi u mu{koj crkvi ne budu vi{e krezubavi, a mogao je i da se ne vrati ni cele zime, ni na prole}e, ni na Boì}, ni na Uskrs, ni na ka}ku slavu, da se ne vrati nikad vi{e, a da ga moja vetropirasta mladost zaboravi i ne zapita se – gde je, kud je nestao! Wegovo mesto u hramu popunio bi wegov mla|i brat, sin ili sinovac, a i meni je ubrzo to bilo svejedno. Jer se detiwstvo ìvi u prezentu, pro{losti u wemu gotovo i nema, a budu}nost je ionako sasvim neizvesna, a deci zacelo nezamisliva... i neverovatna! [ta, da ne}ete mo`da da

me ubedite da }u ja jednog dana biti visok kao moj otac? Pa on je velik, a ja sam mali, i ta~ka. Danas mi to vi{e nije svejedno, mada su grobqa oduvek puna nezamenqivih. Nije mi svejedno ni u ka}koj, ni u novosadskim crkvama, ni u pozori{tu, a najvi{e me boli {to ni{ta ne}e biti isto kao lane - ni na beogradskom Sajmu kwiga, jer tamo idem samo nekoliko dana u godini, uvek posledwe nedeqe oktobra. Pa boli, dodu{e retko, ali zato jako. Boli te tako namerno, da ga boqe (u)pamti{. „Vide}e{ kad do|e{ ovde jednog dana i pozvoni{, a vrata ti otvore neki drugi qudi“, kaè otac u najtu`nijoj ameri~koj drami Merlinkinog udovca Artura Milera „Smrt trgova~kog putnika“. Pa {ta onda mislite, kako mi je i ovog oktobra bilo na Sajmu i koliko je tamo sekuti}a, onih predwih, najupadqivijih zuba falilo, koliko belih dirki na onoj velikoj, Bogu hvala i nepreglednoj klavijaturi srpske kwièvnosti? Sahranio sam dosad i dvojicu predsednika Matice srpske – Bo{ka Petrovi}a i Boìdara Kova~eka – i niz wenih urednika i saradnika, od Aleksandra Ti{me i Dejana Medakovi}a do Bo{ka Ivkova i Dragog Popnovakova. Od mog druga Mike, Miroslava Anti}a i Joana Flore, do Voje Despotova i Vujice Re{ina-Tuci}a. Novosadska grobqa napunili bana}ani, ali tamo su se samo, ’nako genijalni, i rodili. Pa im Banat bio tesan i siroma{an za wihove korake od sedam miqa. Ne znam da l’ su nam na grobqa udarili od Vase Staji}a, ili jo{ od Milete Jak{i}a, al da su se ovde odoma}ili – jesu! Umiru, eto, i besmrtnici, a ne samo oni „nezamewivi“, koji su ve}, zna se, grobqa napunili. Proletos je tako na silu i{~upan i najblistaviji beli zub iz sajamske vilice – umro je moj vr{wak Petru Krdu, osniva~ i tvorac Kwièvne op{tine Vr{ac u Sterijinoj rodnoj ku}i, beli o~wak srpske (ali i rumunske) kwièvnosti. Krdu je u dvori{tu Sterijine ku}e imao dva bicikla koji su imali i vlastita imena: Nabokov i Sioran. I umro je ba{ kad smo se bili dogovorili da za moju RTV snimimo dokumentarac „Od{krinuta vrata kwièvne radionice“. „Moè,“ sloìo se sa scenarijom, „ali da nas sve vreme snima{ u vo`wi biciklom. Ti da mi sa Nabokova postavqa{ pitawa, a ja ti sa Siorana odgovaram“. E, to bi bio film. Tako nas je wegov Vr{~anin Vasko Popa jednom vaqda i video, jer o kom bi drugom ono spevao: „Dvori{ta izlaze iz kapija i dugo gledaju za wima!“ n \or |e Ran deq

Bi la je... pre vi {e sve ga i la je ne iz mer no div na. Bi la je ve li ko du {na. Bi la je tam na, iz da {na. Bi la je, ukrat ko, pre vi {e sve ga!... Opis je to 19-go di {we de voj ke ka ko ju je za pam tio ~u ve ni Ri ~ard Bar ton. A ona je Eli za bet Tej lor, naj lep {a glu mi ca svog do ba. ... Bi la je po seb no le pa, bi la je va tra, uni {te we, po mor, stvo ri teq ka. We ne gru di su apo ka lip ti~ ne, sru {i le bi car stva, we no te lo je ~u de sno... za pi sao je jo{ Bar ton o mla doj de voj ci qu bi ~a stih o~i ju u jed noj od epi sto la ko je je po slao pri ja te qu. O~i to je Eli za bet bi la `e na u ko ju se bez re zer vno za qu bio, ko ju je obo `a vao do te me re da je umi rao op ~i wen we nim iz gle dom. Ona ko, ka ko se po ne kad do go di i obi~ nim smrt ni ci ma. „Ve ni ti fer” je ne dav no jed no iz da we po sve tio kwi zi ko ja upra vo go vo ri o bur noj qu ba vi Eli za bet Tej lor i Ri ~ar da Bar to na, a ko ja je za po ~e la na sni ma wu „Kle o pa tre”. Za vr {i la se qu bo mo rom, qut wom i raz vo dom iako je te {ko po ve ro va ti da su oni ika da pre sta li da se vo le – uosta lom, ne ko li ko go di na na kon raz vo da po no vo su se ven ~a li. Auto ri kwi ge Sem Ka {ner i Nen si [en ber ger us pe li su da do |u do dra go ce nog ma te ri ja la za kwi gu, na go vo riv {i sa mu Eli za bet da im do pu sti da ob ja ve i ne ka pi sma, za ko ja se ni je zna lo, a ko ja je Bar ton pi sao glu mi ci, kao i iz vo de iz dru gih epi sto la ko je je Eli za bet auto ri ma kwi ge da la sa mo da pro ~i ta ju, te even tu al no za pi {u po ne ki deo. Ta ko je u kwi zi opi sa no, ali ne i ob ja vqe no, i pi smo ko je je Bar ton na pi sao Liz ne po sred no pred smrt. Glu mi ca ga je qu bo mor no ~u va la kao naj ve }u dra go ce nost svog

`i vo ta. Ni di ja man ti ko je joj je to kom wi ho ve ve ze po kla wao, ni sli ke Mo nea, Pi ka sa, Van Go ga, Pi sa roa, Re no a ra ko je je do bi ja la, ni su joj pred sta vqa li ni {ta u po re |e wu s tim jed nim pi smom u ko jem je Bar ton ot kri vao ko li ko je vo li. I ve ro vat no }e tek sa da, po sle we ne smr ti, ta epi sto la po sta ti do stup na jav no sti – ma da je, na `a lost, iz gled ni je da }e ga Eli za be ti ni na sled ni ci pro da ti na auk ci ji i da }e za vr {i ti u ne ~i joj pri vat noj ko lek ci ji.

No, sa ma ta emo tiv na vi we ta sve do ~i o to me ko li ko, za pra vo, pi sma mo gu bi ti va `na i za {to ih je po treb no pi sa ti bez ob zi ra na to {to da nas ima mo i mo bil ne te le fo ne, mej lo ve, skajp, ili mo `da upr kos to me... Uosta lom, da ni je epi sto la, {ta bi nam sve do ~i lo o sna zi ne kih qu ba vi: Na po leon – Xo ze fi ni „Vi {e te ne vo lim; na pro tiv, pre zi rem te. Ti si gro zna, vr lo {lam pa va, vr lo glu pa, vr lo pe pe qu ga sta. Uop {te mi ne pi {e{, ne vo li{ svog su pru ga; ti zna{ ka kvo u`i va we mi tvo ja pi sma pri ~i wa va ju, a ne udo sto ji{ se da mi na pi {e{ ~ak ni {est re da ka naj be zvred ni jih `vr qo ti na... Na dam se da }u te usko ro ~vr sto za gr li ti i oba su ti mi li o ni ma vre lih po qu ba ca...”

Kaf ka – Mi le ni „Ja pri pa dam te bi; do i sta ne mam dru gog na ~i na da se iz ra zim, ne ma do voq no sna `nih re ~i. Ka ko sa mo mo gu, bu da la ka kva sam, da se dim u kan ce la ri ji ili kod ku }e ume sto da usko ~im voz za tvo re nih o~i ju i otvo rim ih sa mo ka da sam s to bom?” Xon Kits – Fa ni Bra wo „Naj dra à Fa ni, bo ji{ se, po ne kad, da te ne vo lim ko li ko bi è le la?... Ka da si ju ~e pro {la po red mog pro zo ra, bio sam is pu wen s to li ko di vqe wa pre ma te bi, isto kao i ka da sam te vi deo pr vi put. Sve i da me ne vo li{ ne bih mo gao a da ti se u pot pu no sti ne po sve tim...” @i li jet – Vik to ru Igou „Da sam ba rem in te li gent na è na, ta da bih ti mo gla ob ja sni ti, ti pre div na pti co, ka ko u se bi ob je di wu je{ le po te ob li ka, per ja i pe sme! Re kla bih ti da si ti naj ve }e ~u do svih vre me na, i go vo ri la bih ta ko sa mo isti nu. No da sve to uob li ~im u pri klad ne re ~i, ti nad mo} ni moj, tre ba mi glas mno go har mo ni~ ni ji od onog ko ji mi je da ro van... Vo lim te. Moj Vik to re ne mo gu to po na vqa ti do voq no ~e sto; ne mo gu se ni ka da iz ra zi ti na na ~in ka ko se ose }am.” Zel da – Sko tu Fic xe ral du „Ne moj ni kad po mi {qa ti na ono {to mi ne mo è{ da ti. Po ve rio si mi ono naj dra è - svo je sr ce - i to je ne u po re di vo vred ni je od bi lo ~e ga dru gog na sve tu. Ne mi sli{ da sam stvo re na za te be? Ja se ose }am kao da si me na ru ~io po me ri i da sam ti do sta vqe na da me no si{. @e lim da me no si{, kao sat, kao stru ~ak cve }a za tak nut u ru pu od dug me ta - i po ka zu je{ sve tu. A on da ka da smo sa mi, ja è lim da ti po mog nem ka ko bih zna la da bez me ne ne mo è{ da na pra vi{ ni {ta... Svim sr cem, vo lim te.” n E. N. L.

SPORT

nedeqa6.novembar2011.

KUP NA CI JA

Sta ni }e va ram pa Hr vat skoj Sr bi ja - Hr vat ska 22:20 (11:9) BE O G RAD: Hala Pi o nir, gledalaca 3.500, sudije: Volkov i Zotin (Rusija). Sedmerci: Srbija 3 (3), Hrvatska 2 (1), iskqu~ewa: Srbija 8, Hrvatska 8 minuta. SRBIJA: [e{um 1, Vujin 8, Nik ~evi}, \uki} 1, To ski}, Stani} (15 odbrana), Ili} 9 (3), Mili}, Stojkovi}, Manojlovi}, Rni}, Mitrovi}, Nenadi}, Pavi}, Beqanski 3, Marjanovi}. HRVATSKA: [ego, Mari} 1, Bali} 1, Duvwak 2, Musa, Zrni} 4 (1), Kopqar, Vor 1, Gojun, Losert (8 odbrana), Horvat 1, Vukovi} 5, Batinovi}, Bi}ani} 1, Bunti} 2, Nin~evi} 2. Ruko metna reprezen taci ja Srbije savladala je Hrvatsku rezultatom 22:20 u drugom me~u na Kupu nacija. Ovim trijumfom na{ dràvni tim znatno je popravio utisak nakon poraza od Ma|ar ske pre dva dana. Igrali su izabranici Veselina Vukovi}a sa puno àra, angaòvawa i borbenosti {to im se na kraju vratilo trijumfom nad jednom od najboqih svetskih selekcija. Hr vatska je do 10. mi nuta igrala odli~no, i zahvaquju}i

Vuko vi }u kon stantno bi la u prednosti od dva gola. U 20. minutu orlovi su prvi put uspeli da izjedna~e (7:7) zahvaquju}i seriji pogodaka Ili}a i Vuji-

(18) (20)

Do sto jan ot por osla bqe nih la vi ca Sr bi ja - SAD 0:3 (16:25, 25:27, 20:25)

Ko pqar za u sta vqa [e {u ma

na, tako da smo vrlo brzo do{li do prednosti od 9:7 koju su igra~i na{eg dr`avnog tima sa~u-

Zna mo da igra mo koliko rezultatom, jer smo u ovom me~u igrali na rezultat. Pametno i disciplinovano ostavili smo srce na terenu i zaista mislim da moèmo jo{ boqe od ovoga {to smo prikazali. Slavko Goluà, selektor Hrvatske: - Odigrali smo dobro prvo poluvreme i zbog velikog broja proma{enih zicera propustili priliku da odemo na odmor sa predno{}u. Morali smo da jurimo rezultat u nastavku me~a, igrali smo brzo, pri tom dosta gre{ili, {to je na kraju rezultiralo na{im porazom. Jedan od razloga je i taj {to smo se sada skupili posle tri meseca pauze. êstitam Srbiji na pobedi.

vali i na poluvreme oti{li s dva gola prednosti (11:9). Pogotkom Ili}a na startu drugog poluvremena Srbija je imala najve}u prednost (13:10). Me|utim, Hrvati su uspeli da uzvrate i vrlo brzo do|u do izjedna~ewa (13:13) golovima Bali}a, Nin~evi}a i Zrni}a. U igri gol za gol boqe se sna{la na{a reprezentacija zahvaquju}i Vujinu i Ili}u koji su re{etali mre`u Loserta, a na golu je bio fenomenalni Darko Stani}, koji je u kqu~nim trenucima briqirao i ulivao sigurnost svojim saigra~ima. Od sredine drugog poluvremena do{lo je do pada u igri Hrvatske, propustili su priliku da do|u do izjedna~ewa, a na{a selekcija je pove}ala vo|stvo ~ak na 19:16. Rival je poku{avao da se vrati i do|e bar do izjedna~ewa, ali u tome nije uspeo, po{to su Ili} i Vujin i daqe bili nepogre{ivi u realizaciji, a na{a ~vrsta odbrana predvo|ena Stani}em izdr`ala je sve napade Hrvata. S. An ti}

ATP TUR NIR U BA ZE LU

Po vre da za u sta vi la No va ka Novak \okovi} nije uspeo da stigne do bor be za tro fej na turniru u Bazelu. U polufinalu ga je zaustavio Kei Ni {i ko ri po sle pre o kre ta. Srpski as se poàlio na povredu ra me na.Ja pa nac, ko ji na ATP listi zauzima 32. mesto, slavio je sa 2:1, po setovima 2:6, 7:6, 6:0 i izborio plasman u finale. Nole je brzo stigao do prednosti od 4:1, a nakon vo|stva od 5:2 zatraìo je medicinski tajm-aut zbog problema sa ramenom desne ruke. Posle masaè prvi teniser sveta se vratio na teren, iako je na licu zadrào bolnu grimasu.Uprkos problemima srpski teniser je odmah napravio novi No vak \o ko vi}

SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [I CE U JA PA NU

NA GA NO: Hala „Bela arena”, gledalaca 1.670, sudije: Lu (Kina), Dudek (Poqska). SRBIJA: @ivkovi}, Krsmanovi} 6, Male{evi} 5, Molnar 10, Antonijevi} 2, Vesovi}, Bjelica 11, Ninkovi}, Ra{i} 2, Veqkovi} 15, ]ebi} (libero 2), Popovi} (libero 1). SAD: Glas, Skot Aruda, Hanif Park, Berg, Dejvis, Boun 9, Barbosa, Larson 17, Tom 4, Akinradevo 10, Hox, Huker 22. Podmla|ena i oslabqena odbojka{ice Srbije pora`ene su maksimalnim rezultatom od SAD-a. Na{ nacionalni tim sti`e peh za pehom, pa su posle kratkoro~nih otkaza Ogwenovi}eve i Nikoli}eve, pa povrede Brako~evi}eve i Malagurske, morao je Terzi} prvi put da nastupi sa dva libera u sastavu samo da bi imao 12 igra~ica na me~u.

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Veselin Vukovi}, selektor Srbije: - Zadovoqan sam jer smo pobedili izuzetno jakog protivnika, igra je bila na mnogo ve}em nivou od onoga {to smo pokazali u Ni{u, ali to ne zna~i da smo na predstoje}em prvenstvu Evrope kandidati za medaqu. Moramo jo{ mnogo da radimo, imamo dva meseca do po~etka {ampionata i nadam se da }emo do}i do `eqene forme. Darko Stani}, golman Srbije: - Bitna utakmica za nas. Posle poraza od Ma|arske mnogo su nas otpisali.. Ovo je bila prilika da poka`emo da i mi znamo da igramo rukomet. Zadovoqan sam ne toliko igrom

Da nas (Vr {ac) Sr bi ja - ^e {ka Hr vat ska - Ma |ar ska

brejk i posle 36 minuta igre dobio prvi set. Agilni Ni{ikori je u tre}em gemu drugog seta imao dve brejk lopte, ali nije uspeo da iskoristi dobru {ansu za vo|stvo.Novak mu se revan{irao na isti na~in u narednom gemu propustiv{i priliku da dobije gem na servis protivnika (2:2). Japanac je, me|utim, u slede}a

Ja ki bo lo vi, Pa riz mo `da Novak \okovi} je, rekao da se nada da }e mo}i da igra na Mastersu u Parizu, koji po~iwe sutra, ali i da ose}a jake bolove. - Moje rame je veoma lo{e, ne `elim ni da govorim o tre}em setu. Ose}am bolove u celom telu, ali se nadam da }u mo}i da igram u Parizu. - rekao je \okovi}. Prvi reket sveta je, ipak, dodao da }e morati da miruje nekoliko dana. - Ne verujem da }u mo}i da treniram narednih nekoliko dana. Jedva sam uspevao da serviram. - izjavio je \okovi}.

dnevnik

c m y

Zi ki bo qi od Vik to ra Nenad Zimowi} i Majkl Qodra igra}e u finalu turnira dublova u Bazelu, oni su u polufinalnom savladali srpsko-hrvatski par Viktor Troicki/Ivan Dodig sa 6:2, 7:6 (7:5) Protivnici u finalu bi}e Kana|anin Danijel Nestor i Belorus Maks Mirwi koji su pobedili Belgijance Ksavijea Malisa i Dika Normana 6:2, 6:2. dva gema nadoknadio propu{teno i stigao do osetnije prednosti - 4:2, uz obiqe atraktivnih poena, koje je publika u Bazelu propratila aplauzom.Ipak, prvi igra~ sveta potvrdio je zbog ~ega je ve} dugo na teniskom tronu. \okovi} je serijom dobrih poena napravio preokret u narednih petnaestak minuta (5:4), ali je rival posle 0:30 u narednom gemu vezao ~etiri poena i produ`io duel. Neizvesnost je potrajala i naredna dva gema, pa je usledio taj-brejk. U wemu se boqe sna{ao Japanac, koji je slavio sa 7:4 i izjedna~io na 1:1 u setovima. Ni{ikori je posle toga dobio na samopouzdawu i u potpunosti preuzeo inicijativu, dobiv{i muwevitom brzinom set sa nulom. Ni{ikori }e u finalu igrati protiv Roxera Federera koji je u {vacarskom duelu savladao Stanislasa Vavrinku s 7:6, 6:2. Nagradni fond turnira u Bazelu je 1.838.000 evra, a pobednik }e zaraditi 318.000 evra i 500 ATP bodova.

B gru pa (Na ga no) 1. ko lo Sr bi ja - Ko re ja Ne ma~ ka - Ke ni ja SAD - Bra zil 2. ko lo Sr bi ja – SAD Ne ma~ ka – Ko re ja Bra zil – Ke ni ja A gru pa (Hi ro {i ma) 1. ko lo Ki na – Al ìr Ar gen ti na – Do min . R. Ita li ja – Ja pan 2. ko lo Do mi ni k. R. – Al ìr Ita li ja – Ki na Ja pan – Ar gen ti na 1. Ne ma~ ka 2 2. SAD 2 3. Ita li ja 2 4. Ki na 2 5. Bra zil 2 6. Do mi n. R. 2 7. Ja pan 2 8. Sr bi ja 2 9. Ar gen t. 2 10. Ko re ja 2 11. Al ìr 2 12. Ke ni ja 2

2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 1 1 1 1 1 1 2 2 2

6:0 6:1 6:3 5:3 4:3 4:3 4:3 3:3 3:4 0:6 0:6 0:6

3:0 3:0 3:1 0:3 3:0 3:0

3:0 3:1 3:1 3:0 3:2 3:0 6 6 5 4 3 3 3 3 3 0 0 0

Da na {wi pro gram B gru pa Sr bi ja – Ke ni ja (3.10) Ne ma~ ka – Bra zil (7.10) SAD – Ko re ja (10.30) A gru pa Ita li ja – Do mi ni k. R. (3.10) Ar gen ti na – Al `ir (7.10) Ki na – Ja pan 10.30)

Ste fa na Veq ko vi} u na pa du

Ipak, iako znato oslabqene izabranice Zorana Terzi}a, osim u prvom setu, pru`ile dostojan otpor pobedniku ovogodi{weg Gran prija i bile veoma blizu osvajawa jednog seta. Nema se {ta zameriti odbojka{i-

serijom 5:0 preokrenule rezultat. Nastavila je Srbija borbeno i anga`ovano igrom, pa je od 15:17, s ~etiri vezana poena stigla do novog vo|stva (19:17). Ponovo su Amerikanke izjedna~ile, pa se igralo poen za poen do

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Za do voq ni pri ka za nim Na{ selektor Zoran Terzi} posle me~a izjavio je da je, uprkos porazu od selekcije SAD, u drugom kolu Svetskog kupa, zadovoqan prikazanom igrom. - Rezultat je bio, moè se re}i, o~ekivan. Utakmica je ipak, tokom ve}eg dela bila neizvesna i moèmo da budemo zadovoqni onim {to smo prikazali, s obzirom na ~iwenicu da smo igrali s velikim brojem novih igra~ica. Nije bilo toliko lo{e, {teta samo {to nismo uspeli da osvojimo bar jedan set. Da smo bili kompletni, verujem da bi me~ bio mnogo, mnogo zanimqiviji rekao je Terzi}. On je podsetio da je selekcija SAD trenutno najja~a reprezentaicja sveta i da nije sramota izgubiti od wih. Stefana Veqkovi} je bila zadovoqna na~inom na koji je odigrao na{ tim. - Odigrale smo ~itav me~ na visokom nivou, trudile se da pariramo Amerikankama, ali bilo je nemogu}e pobediti jer su one, jednostavno, ja~a ekipa - ocenila je Veqkovi}. cama Srbije, koje su borbenom i angaòvanom igrom tokom ve}eg dela me~a bile ravnopravan rival daleko iskusnijem i u ovom trenutku kvalitetnijem rivalu. U prvom setu vodila se izjedna~ena borba do 10:10, a tada su Amerikanke serijom 5:0 stekle nedosti`nu prednost. Do kraja, SAD je pove}avao razliku za kona~nih 25:16 i 1:0 u setovima. Srbija je mnogo boqe po~ela drugi set i stekla prednost, koja je iznosila i tri poena. Ipak, od 12:9 za Srbiju, Amerikanke su

21:21, kada su SAD opet povele (22:21). Ipak, Srbija je prva stigla do dve set lopte koje nije iskoristila, a SAD su realizovale svoju prvu za 27:25 i 2:0 u setovima. Amerikanke su povele na po~etku tre}eg seta, ali je Srbija dobrom igrom uhvatila rezultatski prikqu~ak i uspela da izjedna~i na 15:15. Ipak je i to bilo kratkog daha jer su serijom 4:0 napravile veliku razliku i na iskustvo re{ile pitawe pobednika. M. R.

TUR NIR NA BA LI JU

Ana Ivanovi} opet za ti tu lu Srpska teniserka u polufinalu nadigrala Na|u Petrovu i stigla na korak od odbrane trofeja na Baliju. Protivnica u finalu Anabel Medina Gariges iz [panije, 28. igra~ica sveta. Ana Ivanovi} je izborila plasman u finale turnira u Baliju, po{to je sa ubedqivih 2:0, po setovima 6;1, 7:5 pobedila Ruskiwu Na|u Petrovu posle nepunih sat i po vremena.

Ana je furiozno dobila prvi set, a zatim je neo~ekivano posustala u nastavku, iako je imala prednost od 2:0 u gemovima. Petrova, 31. sa WTA liste, uspela je da stigne do izjedna~ewa (5:5), nakon {to je Ana propustila nekoliko prilika za brejk u 10. gemu i {ansu da zavr{i me~. Ivanovi}e-

va se brzo „iskupila” u nastavku, oduzela protivnici servis i zaslu`eno izborila plasman u finale turnira koji je osvojila pro{le godine. Ana, koja je ove sezone dobila specijalnu pozivnicu organizatora, izjavila je posle me~a da je u drugom setu bila u nezgodnoj situaciji. - Na|a uvek igra dobro i to je potvrdila i u drugom setu. Neo-

bja{wivo sam pala u igri, ali sam, na sre}u, uspela da prona|em pravi ritam, iskoriristim {anse i dobijem me~. Veoma sam sre}na {to }u ponovo igrati za titulu na ovom turniru”, izjavila je 26. igra~ica sveta posle pobede i plasmana u prvo finale ove godine. U borbi za titulu srpska teniserka }e se danas u 10 sati (Sport klub) sastati sa Anabel Medinom Gariges iz [panije, kojoj je polufinalni me~ zbog povrede predala Nemica Sabine Lisicki kod vo|stva od 6:3, 4:6, 4:0. Ana i Medina Gariges do sada su odigrale tri me~a u karijeri i srpska teniserka dobila je dva. Ivanovi}eva je slavila na Rolan Garosu 2007. i dve godine kasnije u Fed kupu. [panska igra~ica bila je boqa jedino 2004. u prvom wihovom susretu u Luksemburgu. Turnir na Baliju, na kojem u~estvuje samo osam igra~ica, poznat i kao „ute{ni Masters”, igra se za ukupni nagradni fond od 600.000 dolara.

FI NA LE FED KU PA

Po be da Kvi to ve i Ku zwe co ve U prvim me~evima finala Fed kupa u me~u izme|u teniserki Rusije i^e{ke u Moskvi rezultat je izjedna~en 1:1. Uu prvom me~u Kvitova je savladala Kirilenko s 6:2, 6:2, dok je u drugom susretu Kuzwecova bila boqa od Safarove 6:2, 6:3.

c m y

dnevnik

SPORT

nedeqa6.novembar2011.

JELEN SUPERLIGA IVA WI CA: Ja vor - Voj vo di na 0:0 SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad 0:0 BE O GRAD: BSK - Par ti zan 0:1 (0:1) Â ÂK: Bo rac - Ja go di na 0:0 LU Â NI: Me ta lac - No vi Pa zar 1:1 (1:1) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - OFK Be o grad 3:1 (2:1) Da nas SU BO TI CA: Spar tak ZV - Haj duk (13, RTS) KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Slo bo da Po int (13, Are na) 1. Par ti zan 11 9 0 1 23:4 30 2. Cr ve na zve zda 11 8 2 1 22:6 26 3. Slo bo da 10 5 4 1 13:9 19 4. Voj vo di na 11 4 6 1 19:8 18 5. Rad ni~ ki 1923 10 4 6 0 15:7 18 6. Ja go di na 11 5 3 3 13:8 18 7. Spar tak ZV 10 3 5 2 9:10 14 8. Haj duk 10 4 2 4 9:13 14 9. OFK Be o grad 11 4 1 6 12:16 13 10. Rad 11 3 3 5 13:9 12 11. BSK Bor ~a 11 3 3 5 7:13 12 12. Ja vor 11 3 2 6 6:13 11 13. Sme de re vo 11 3 1 7 7:14 10 14. Bo rac 11 1 4 6 4:12 7 15. No vi Pa zar 11 1 4 6 5:20 7 16. Me ta lac 11 0 4 7 5:20 4 U sle de }em ko lu (19/20.no vem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Sme de re vo, KU LA: Haj duk - No vi Pa zar, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Ja vor, BE O GRAD: Rad - BSK Bor ~a, Par ti zan - Bo rac, JA GO DI NA: Ja go di na - Cr ve na zve zda, BE O GRAD: OFK Be o grad - Rad ni~ ki 1923, U@I CE: Slo bo da Po int - Me ta lac.

Pro bu dio se Ka lu |e ro vi} Cr ve na zve zda - OFK Be o grad 3:1 (2:1) BE O GRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 13.260, su di ja: Vu ka di no vi} (Be o grad). Strel ci: Ka lu |e ro vi} u 15. i 17. i Bor ha u 78. za Cr ve nu zve zdu, a Li Adi u 19. mi nu tu (auto gol) (OFK Be o grad). @u ti kar to ni: Bor ha (Cr ve na zve zda), a Ke co je vi} i Ga {i} (OFK Be o grad). CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 7, Mi ki} 6, Re qi} 6 (Pet ko vi}), Li Adi 6, Vi lo ti} 6, Ko va ~e vi} 7 (Mi ja ji lo vi}), Di mi tri je vi} 7, Evan dro 7, Ve {o vi} 7, Bor ha 7, Ka lu |e ro vi} 7 (Me zen ga). OFK BE O GRAD: Lu ka~ 6, Ro di} 6, Pet ko vi} 6, Ke co je vi} 7, Ga {i} 6, Ni ko li} 7, Osa ma na gi} 6 (Ba ji}), Mi ji} 6 (Kr sti}), Si mi} 7, Pa vlo vi} 6 (Je li}), Ta ka~ 6. U ma lom grad skom der bi ju, 111. po re du, Cr ve na zve zda je bi la bo qa od OFK Be o gra da - 3:1. Ipak, re zul tat je mo `da da le ko ube dqi vi ji od igre ko ju su pri ka za li zve zda {i. Sna àn ot por pru ì li su ro man ti ~a ri sa Sta re Ka ra bur me i prak ti~ no tek u fi ni {u su sre ta pot pi sa li pre da ju. Za ni mqi vo i efi ka sno pr vo po lu vre me. Zve zda je naj zad me~ otvo ri la br zim go lo vi ma. U 17. mi nu tu do ma }in je ve} imao ube dqi vo vo| stvo od 2:0, ospo ra va ni An dri ja Ka lu |e ro vi} kao da se pro bu dio pa je u 15. mi nu tu spret no is ko ri stio asi sten ci ju Di mi tri je vi }a, a dva mi nu ta ka sni je po sle cen tar {u ta Bor he lop tu je pro sto gla vom za ku cao u mre ù. Vi sok i ela sti ~an pre sing go sti ju ni je se is pla tio na star tu utak mi ce. Ali, upor nost je ste. U 19. mi nu tu po sle pre ki da, sjaj nog

Ja vor - Voj vo di na 0:0 IVA WI CA: Sta dion Ja vo ra, gle da la ca: 500, su di ja: Di mi tri je vi} (Lo zni ca). @u ti kar to ni: Mi lo va no vi} i Mi lo vi} (Ja vor), a Me do je vi} i Pa vlo vi} (Voj vo di na). JA VOR: Ni ko li} 6, Mi lo va no vi} 5, Ren du li} 7 (Va {i}), Mi lo vi} 7, Mom ~i lo vi} 6, Vi di} 6, Sta ni sa vqe vi} 7, Sil va 6, Lu ko vi} 6 (Osto ji}), Ja ki mov ski 5 (Mi {i}), Ve qo vi} 6. VOJ VO DI NA: Su pi} 8, Vu li }e vi} 6, Pa vlo vi} 6, Moj sov 7, Traj ko vi} 6, Mi to {e vi} 5, Me do je vi} 7, Ste va no vi} 5 (Bil bi ja 6), Bo jo vi} 5 ([ku le ti} 6), Ili} 7 (No va ko vi}), Abu ba kar 6. U pr vom po lu vre me nu fud ba le ri Ja vo ra i Voj vo di ne de mon stri ra li su an ti pro pa gan du fud ba la, jer ni jed na od eki pa to kom 45 mi nu ta ni je upu ti la uda rac u okvir go la. Iz u ze tak su sa mo dva po ku {a ja - Mi to {e vi }a u 3. mi nu tu, ka da je we gov {ut sa 25 me ta ra oti {ao vi so ko iz nad pre~ ke i, {est mi nu ta ka sni je, Bra zil ca Sil ve, ~i ji je uda rac ta ko |e za vr {io da le ko od gol ma na Su pi }a. Dru go po lu vre me po ~e lo je pri ti skom do ma }i na i ve} u 50. mi nu tu de sio se, po mno gi ma, spor ni de taq na utak mi ci. Na i me, na kon cen tar {u ta Sta ni sa vqe vi }a s de sne stra ne, lop ta je do {la do Ja ki mov skog ko ji u du e lu s Moj so vim ostao na ze mqi. Igra ~i Ja vo ra tra `i li su od ar -

Slo bo dan Me do je vi}, ka pi ten Voj vo di ne

bi tra da do su di naj stro `u ka znu, sma tra ju }i da je {to per Voj vo di ne na ne pro pi san na ~in za u sta vio na pa da ~a do ma }ih, ali je utak mi ca na sta vqe na.

Ve} na kon dva mi nu ta po no vo je do ma }in imao {an su, ovo ga pu ta Ra de Ve qo vi} {u ti rao je s ivi ce {e sna e ster ca, ali je Su pi} od bra nio. U 55. mi nu tu gle -

[}e po vi} za na vo sla vqe BSK - Par ti zan 0:1 (0:1)

An dri ja Ka lu |e ro vi}

cen tar {u ta Mi ji }a u ka zne nom pro sto ru ni je se naj bo qe sna {ao Li Adi. Za hva tio je lop tu gla vom i spro veo je u gol kraj ne mo} nog Baj ko vi }a. Auto gol je vra tio u `i vot ro man ti ~a re, a ~i ni se pot pu no pre se kao do ma }i na. Fi ni{ je pro te kao u zna ku do mi na ci je go sti ju, ko ji su or ga ni zo va li ne ko li ko le pih ak ci ja. Sa se ve ra su se za ~u li i zvi `du ci, kao znak ne go do va wa zbog apa ti je ko ja je za hva ti la cr ve no-be le. U na stav ku obo stra no agre siv na igra sa ne pre vi {e iz gled nih pri li ka za gol. Mo gao je Ka lu |e ro vi} u 54. mi nu tu do het-tri ka, ali mo gao je i OFK Be o grad do iz jed na ~e wa. Sve re zul tat ske bri ge do ma }in je pre bri nuo u 78. mi nu tu ka da je re zer vi sta Mi ja i lo vi} ide al nim cen tar {u tem pro na {ao u {e sna e ster cu Ko lum bij ca Bor hu ko ji je ume {no re a go vao i po go dio ciq. I u fi ni {u je mo gao OFK Be o grad do jo{ jed nog po got ka, ali je {ut Ta ka ~a za u sta vio Baj ko vi}. Z. Ran ge lov

Ja go din ci se od bra ni li Bo rac - Ja go di na 0:0 Â ÂK: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 800, su di ja: Go gi} (No vi Sad). @u ti kar to ni: Du wi}, Ra do va no vi}, Al ve{ (Bo rac), a \e ni} (Ja go di na). BO RAC: Mi lo je vi}, Mi li ~i} 5 (Du wi} 6), Kra si} 5, Ma sla} 6, Al ve{ 6, Pro da no vi} 5, Spi rov ski 5, Kne è vi} 6 (To ma {e vi}), @i va no vi} 5 (Jo va no vi}), Ra di vo je vi} 5, Dam wa no vi} 6. JA GO DI NA: [i mi} 7, \u ki} 6, Pro ti} 6, Ili} 6, Go gi} 6, To mi} 7, Stoj ko vi} 6 (Mar ja no vi}), Ko sti} 6, Sto ja no vi} 6 (Mi len ko vi}), Ar se ni je vi} 6, Mu drin ski 6 (\e ni} 7). Ve {to se bra ni la Ja go di na, ima la svo ju ja snu i pre ci znu ide ju

No vi re mi No vo sa |a na

da sa ~u va svo ju mre ù, ako mo è iz kon tra na pa da do |e do po got ka. Po sle gre {ke od bra ne â ~a na, do bar uda rac Ma sla }a i{ao je u le vi ugao ~u va ra mre è Mi lo je vi }a, na li ni ji je bio Ma sla} iz ba cio lop tu u po qe. Tek {to je po ~e lo dru go po lu vre me, Ma sla} je ume sto da lop tu do da svom igra ~u do dao je br zo no gom \e ni }u, ko ji je pri gra bio lop tu i po le voj stra ni ne gde is ko sa sa de se tak me ta ra do bro {u ti rao ali je lop ta po go di la sta ti vu. Ras pla sma la se igra, Bo rac sve agil ni ji i ù rio i u ta kvoj igri i gre {io. Na pa dao je sa svih stra ni, pra vih {u te va ni je bi lo. A. Ste fa no vi}

BOR ^A: Sta dion Vi zeq park, gle da la ca 2000, su di ja: Je re mi} (Be o grad). Stre lac: [}e po vi} u 27. mi nu tu. @u ti kar ton: Mi lo {e vi} (BSK). BSK: Ar ~a ba 6, ^e le bi} 6, \u ki} 6 (Bu la to vi}), Mi lo {e vi} 6, Ko je vi} 5, Ra do vi} 6 (Vig we vi} 5), Bo {ko vi} 6, ]e sa re vi} 5, \an ko vi} 6 (@iv ko vi}), Sto ji ~i} 5, Bu a~ 6. PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 7, Miq ko vi} 6, Rni} 6, Iva nov 6, Vol kov 7, Ka ma ra 7, To mi} 7

(Ili}), Vu ki} 7, Ba bo vi} 7, L. Mar ko vi} 7 (Jo van ~i} 6), [}e po vi} 7 (Smi qa ni}). Na re no vi ra nom „Vi zeq par ku” i po le pom vre me nu za igru vi |en je za na {e pri li ke so li dan fud bal. Va qak je za slu `e no sla vio, ali ni do ma }i ni su bi li bez svo jih pri li ka. Mal te ne pr va ak ci ja cr no-be lih na slu ti la je ko na ~an epi log me ~a. Vu ki} je iz bo rio kor ner, na kon ko jeg je {u ti rao To mi}, a od bra nio Ar ~a ba. U 12. mi nu tu Miq ko vi} je

Sla vqe fud ba le ra Par ti za na

od i grao po ze mqi pre ma [}e po vi }u, is pred ko jeg u po sled wem tre nut ku in ter ve ni sao Mi lo {e vi}. Do ma }in ko ji je uglav nom pre tio iz kon tri u 20. mi nu tu je imao ve li ku pri li ku. Na kon skra }e nog kor ne ra Ra do vi} je {u ti rao gla vom, ali u spoq ni deo mre `e. Ma lo po tom na dru goj stra ni po ku {ao je Vu ki}, ali Ar ~a ba je bio na me stu. Po be du Par ti za nu do neo je [}e po vi} u 27. mi nu tu. Ka ma ra je sa cen tra upu tio du bin sku lop tu, pri hva tio je mla di na pa da~ i ru tin ski po slao u mre `u. Ma lo ka sni je na kon {u ta Ba bo vi }a s gol li ni je lop tu je iz ba cio Mi lo {e vi}. U 33. mi nu tu uma lo iz jed na ~e we. Bu a~ je sa pet me ta ra {u ti rao ali je Stoj ko vi} uhva tio lop tu. U na stav ku je Par ti zan bio mno go bo qi. U 65. mi nu tu Ba bo vi} sa dis tan ce po ku {a va lob uda rac, ali je Ar ~a ba i pre~ ka spre ~i li po go dak. U 69. mi nu tu Jo van ~i} je po be gao od bra ni do ma }ih, ali se A~a ra ba le po sna {ao. Ko na~ no u 85. mi nu tu Vu ki} je {u ti rao ka pra znom go lu, ali ne pre ci zno. I. La za re vi}

da o ci su vi de li uda rac gla vom Sil ve ko ji je pro hu jao pre ko pre~ ke No vo sa |a na. Pr vu ozbiq ni ju {an su na utak mi ci Voj vo di na je ima la pre ko Abu ba ka ra, ali je Ka me ru nac po sle cen tar {u ta Bra ne Ili }a s de sne stra ne, udar cem gla vom za ma lo pre ba cio ciq. Ubr zo na kon to ga usle di la je jo{ jed na iz gled na {an sa za No vo sa |a ne. Igrao se 70. mi nut, ka da su du pli pas od i gra li Vu li }e vi} i Ili}. Na pa da~ cr ve no-be lih do bro se okre nuo, jo{ bo qe {u ti rao, ali je gol man Ni ko li} uz po mo} pre~ ke sa ~u vao svo ju mre ù. Ova kva igra Voj vo di ne tra ja la je jo{ de se tak mi nu ta i u tom pe ri o du Abu ba kar je imao naj zre li ju {an su za po go dak. U pu nom tr ku za o bi {ao je svog biv {eg sa i gra ~a Mi lo vi }a, iza {ao sam is pred gol ma na Ni ko li }a, {u ti rao, ali je ~u var mre è do ma }i na na ~u de san na ~in za u sta vio ovaj uda rac. Do kra ja utak mi ce za be le ì li smo jo{ jed nu sto po stot nu {an su za Ja vor, u tre }em mi nu tu na dok na de vre me na. Lop ta je ta da uba ~e na iz kor ne ra s de sne stra ne, Vi di} je za hva tio gla vom i - po go dio pre~ ku. Sve u sve mu Voj vo di na je od i gra la is pod svo jih mo gu} no sti i mo è bi ti za do voq na osvo je nim bo dom. R. D.

Pra zne mre `e Sme de re vo - Rad 0:0 SME DE RE VO: Sta dion Sme de re va, gle da la ca 500, su di ja: Pa u no vi} (Kla do vo). @u ti kar to ni: Bra {a nac (Sme de re vo), a An dri} (Rad). SME DE RE VO: Ran ko vi} 7, I. Mi lo sa vqe vi} 6, Mi jo vi} 7, Gr ko vi} 7, Bo qe vi} 6, Bra {a nac 7, @iv ko vi} 7, Ko va ~e vi} 6 (Ada mo vi} 6), Kr~ ma re vi} 7 (Je re mi} 6), Sto ja no vi} 6 (Vu ~i ni}), ]e ran 7. RAD: Da ni lo vi} 8, Ran |e lo vi} 8 (Pan ti} 6), Jo va no vi} 7, Oco ko qi} 6, Mi li vo je vi} 7, Ras po po vi} 6, An dri} 7, Mi tro vi} 6, Ko ji} 7 (Lu ka 6), Mal ba {i} 6 (Pe ro vi}), Le ko vi} 6. Za raz li ku od pr vog po lu vre me na ka da ri va li ni su sto vir li ni jed nu zre lu pri li ku, na sta vak je do neo do sta uz bu |e wa. Sme de rev ci su kre nu li si lo vi to i ve} u 50. mi nu tu na kon cen tar {u ta @iv ko vi }a, Ko va ~e vi} je po go dio mre `u Ra da, ali je ume sto go la do su |en kor ner za Sme de rev ce, jer se is po sta vi lo da je pri li kom in ter ven ci je go stu ju }eg fud ba le ra nad @iv ko vi }em lop ta ce lim obi mom pre {la kor ner li ni ju. T. Gli {i}

VOJ VO \AN SKI DER BI NA SE VE RU BA^ KE: SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA - HAJ DUK

Bo do vi osta ju u Su bo ti ci Sa mo jed no pi ta we mu ~i fud ba le re Spar tak Zla ti bor vo de pred me ~u pro tiv Haj du ka iz Ku le – ka ko sti }i do tri bo da u Su bo ti ci. Vre me na za kal ku la ci je vi {e ne ma, Spar tak, uko li ko `e li da ga ji evrop ske am bi ci je, mo ra da po~ ne da osva ja vi {e bo do va kod ku }e. - Vr lo do bro zna mo u ka kvoj se si tu a i ci ji na la zi mo, mo ra mo da osvo ji mo tri bo da u Su bo ti ci, ve} je za i sta do {ao red da se ra du je mo i mi i na vi ja ~i. Ne }e bi ti la ko do }i do tri bo da u ovoj utak mi ci. Haj duk ne ko li ko ne de qa ne osva ja bo do ve, a ima do bar, tak mi ~ar ski tim. Si gur no je da u Su bo ti cu ne }e do }i sa be lom za sta vom, po ku {a }e i oni

da do |u do bar jed nog bo da. Me |u tim, ve ru jem u mo je iza bra ni ke, ve ru jem da }e da nas bi ti ve o ma ras po lo `e ni za utak mi cu, da }e do bro igra ti, a da }e ta kva igra bi ti na gra |e na sa tri bo da u Su bo ti ci – is ta kao Zo ran We gu{, tre ner Spar tak Zla ti bor vo de. Su bo ti ~a ni }e u me ~u pro tiv Haj du ka iz Ku le bi ti li {e ni uslu ga Vi da ka Bra ti }a ko ji je u voj vo |an skom der bi ju pro {le ne de qe za ra dio cr ve ni kar ton i pa u zi ra }e je dan me~. Pro ble ma ima i Bor ko No va ko vi}, ~i ni se da }e ga po vre da ~lan ka odvo ji ti od te re na, no, sre }a je da se po sle du ge pa u ze u igru vra tio Si ni {a Ste va no vi}. N. S.

Ka ko po sti }i gol Fud ba le ri Haj du ka go stu ju u Su bo ti ci, na rav no Ku qa ni mno go o~e kju ju od ovog go sto va wa. Mo ra mo igra ti an ga ò va no, ras tr ~a no, discpi li no va no i od go vor no uz è qu za po be dom. – is ti ~e Pe tar Kur }u bi}. - O~e ku jem am bi ci o znog Spar ta ka, jer tre nut ni bo dov ni sal do i wi ho ve am bi ci je su ma lo u ras ko ra ku i po ku {a }e na sve na ~i ne da do bi ju utak mi cu. Wi ma su bo do vi neo p hod ni, te o~e ku jem da bu du ofan ziv ni i è sto ku una pred i sa te stra ne zna mo {ta nas ~e ka. Uko li ko uspe mo da uko ~i mo trio Spar ta ko vih ofan ziv nih igra ~a, na ~e lu sa Tor bi com, Mi ri }em i Pu {ka ri }em on da ima mo {an se da do bro ura di mo de fan zi vu, a dru gi je deo da sva ku pri li ku ko ju ima mo i sva ki put ka da bu de mo ima li lop tu da u gla vi ima mo sa -

mo je dan ciq: da po stig ne mo gol. Haj duk }e u Su bo ti ci bi ti oset no hen di ke pi ran: zbog is kqu ~e wa mo ra da pa u zi ra Ra gi po vi}, zbog `u tih kar to na Muj dra gi} i Ko va ~e vi}, a Bu ba lo je po vre |en.. - U{li smo u deo pr ven stva ka da je pa u zi ra we zbog kar to na nor mal no. Vra ti }e nam se Fej sa i ]o vin, tim }e opet pre tr pe ti od re |e ne pri nud ne iz me ne, ali gle da }e mo da sa sta vi mo do bru eki pu i mi slim da su i na pro {loj utak mi ci igra ~i ko ji su u{li u tim po ka za li da se na wih mo `e ozbiq no ra ~u na ti, te se na dam da }e igra ~i ko ji bu du igra li u Su bo ti ci po tvr di ti da Haj duk u ovom mo men tu ima 15-16 igra ~a pod jed na kog kva li te ta. – pod vla ~i Kur }u bi}. \. Bo ja ni}

sport

nedeqa6.novembar2011.

dnevnik

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Pi var ci opet na po bed ni~ kom ko lo se ku Sloga - ^SK Pivara 1:2 (0:1) TE ME RIN: Sta dion Slo ge, gle da la ca 400, su di ja: Pan du rov (Zre wa nin). Strel ci: To mi} u 74. za Slo gu, a Po pin u 30. i Te pi} u 48. mi nu tu za ^SK Pi va ru. @u ti

sek, upr kos sna `nom ot po ru Te me ri na ca i na sta vi la pr vo li ga {ku tr ku sa Pa zov ~a ni ma. Re a li za tor ski post ~e te tre ne ra Alek san dra Ko ci }a pre ki nuo je vi so ki cen tar for Sa {a Po pin, po {to je od bi je nu lop tu na kon udar ca Stan ko vi }a spro veo u mre `u. Po ~et kom na stav ka kor ner je iz veo Mo mo Vuk mir, a naj vi {i u sko ku bio je mla di Bog dan Te pi} i udvo stru ~io ka pi tal. Do ma }i ni su sve kar te ba ci li u na pad, pa je ak ci ju Uzel ca i Svi ti }a kru ni sao Mar ko To mi}, to pov skim udar cem sa 25 me ta ra. M. Meni}anin

Ba~ka Topola - Kikinda 3:0 (2:0) BA^ KA TO PO LA: Sta dion grad ski, gle da la ca 200, su di ja: San tra~ (Vr {ac). Strel ci: Ma zi} u 19. (iz pe na la) M. Stan ko vi} u 22. i Mar ti no vi} u 73. mi nu tu. @u ti kar to ni: Dra gi} (Ba~ ka To po la), a Kne è vi} (Ki kin da). BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 7, Dra gi} 8, Sa mar xi ja 7, Sta ni {i} 7, \u ka no Gol man Te me ri na ca Jor gi} za u sta vqa na pad vi} 8, M. Stan ko vi} kar to ni: Su vaj xi}, Sta no jev, Mi 8 (Mi lo va no vi}), Bo jo vi} 7 (Re qa no vi}, Po pin, To mi} (Slo ga), a kec ki 7), D. Stan ko vi} 8, Ve se li Mo ji}, Po pin, Zeq ko vi} (^SK no vi} 7, Ma zi} 8, Mar ti no vi} 8 Pi va ra). (@mu ki}). SLO GA: Jor gi} 7, To mi} 8, KI KIN DA: @iv kov 6, Cvi ja Kli su ra 7 (Svi ti}), Mi qa no vi} nov 6 (Vuk ma no vi}), Kne è vi} 6, 7, Sta no jev 7, Su vaj xi} 7, Ko si} 7 Be le uc 6, Ba bi} 6 (Jan ko vi}), Ka (Mi jin 7), San ko vi} 7, Po pin 7, va ri} 6, Kre so ja 7, Ku bu ro vi} 7, Uze lac 7, De sni ca 7. Ro si} 6 (Cr no mar ko vi} 6), Bu ni} ^SK PI VA RA: Tan sko vi} 7, 6, Ma li no vi} 6. Zeq ko vi} 7, Je vi} 7, Mo ji} 7, Po Ka pi ten go stu ju }eg ti ma Be le we vi} 7 (Jan kov), Vuk mir 7, Te pi} uc je sru {io \u ka no vi }a, a vr lo 8 (Jo va ni}), Ba qak 7, Po pin 8, do bri su di ja San tra~ oprav da no je Stan ko vi} 7, Vu ka no vi} 6 (To po ka zao na be lu ta~ ku. Si gu ran mi}). re a li za tor naj stro è ka zne bio je Po sle dva uza stop na po ra za bez Ma zi}. U 22. mi nu tu pre le pa ak ci po stig nu tog po got ka ^SK Pi va ra ja do ma }i na po de snoj stra ni i ide se vra ti la na po bed ni~ ki ko lo a lan cen tar {ut Mar ti no vi }a. N

pra vom me stu se na {ao Mi lo{ Stan ko vi} i mre `a Ki kin |a nae se po no vo za tre sla. U na stav ku To pol ~a ni su na sta vi li s ata ci ma, stva ra ju {an se.\u ka no vi} je u 63. mi nu tu po go dio pre~ ku sa ne kih 18 me ta ra. Go sti su po ku {a va li da iz kon tri ne {to da u~i ne, ali ni su us pe li. Vr lo le pu ak ci ju do ma }i su iz ve li u 73. mi nu tu, ka da je sve i{lo po de snoj stra ni, lop tu iz du bi ne iz neo Ma zi}, pre va rio ne ko li ko igra ~a i cen tri rao, na lop tu je na tr ~ao mla di Mar ti no vi} i s pet me ta ra pla si rao u mre `u. U istom mi nu tu cen tar for Mi lo{ Stan ko vi} tu ~e gla vom , ali je gol man @iv kov bio na me stu i kraj wim na po rom iz ba cu je lop tu u kor ner. S. Stojiqkovi}

Radni~ki (NP) - Dolina 3:2 (0:1) NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 500, su di ja: Mi {i} (Zre wa nin). Strel ci: Pu ni {i} u 55. Pa vlo vi} u 88. i Ro mi} u 90. za Rad ni~ ki, a \a ko vi} u 32. i Jo si mo vi} u 64. mi nu tu za Do li nu. @u ti kar to ni: Pu ni {i}, ê ~a ri} i Ba le {e vi} (Rad ni~ ki), a Me mo vi}, Nin kov, Jo si mo vi} i Alek si} (Do li na). RAD N I^ K I: Uro { e v i} 6, Za go rac 7, Ivi} 7 (Ro mi} 7), Pu ni {i} 8, Pa vlo vi} 7, Isa i lo vi} 6, Ba ji} 7, Rni} 7, Bo {ko vi} 7, ê ~a ri} 7 (Tum bas), Ba le {e vi} 7. DO LI NA: Jev ti} 8, Mi la {i no vi} 6, Me mo vi} 7, Ne du ~i} 6 (Stri~ ko vi} 6), Oè go vi} 6 (P. î ìk), Jo si mo vi} 7, \a ko vi} 7, \o ko vi} 6 (To {kov), Iva ni {e vi} 7, Nin kov 7, Sta ji} 6. Vr lo uz bu qi va i dra ma ti~ na utak mi ca. Rad ni~ ki je bio na ivi ci po ra za, ali je kraj wim na po ri ma us peo da ostva ri mi ni mal nu po be du, ma da se to kom utak mi ce uglav no igra lo na po lo vi ni Do li ne. J. Vukovi}

Cement - Mladost (BJ) 0:2 (0:1) BE O ^IN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca oko 200, su di ja: [u tu lo vi} (No vi Sad). Strel ci: Zu ki} u 36. i Mu dri ni} u 53. mi nu tu. @u ti kar to ni: \u ki}, Mi lo vi}, I.

Kra si} `e li da osta ne u To ri nu Ju ven tus ove se zo ne igra sjaj no, ali Mi lo {a Kra si }a, re pre zen ta tiv ca Sr bi je, ne ma ni na klu pi. O~i to je da tre ner Bru no Kon ti ne ra ~u na ozbiq no na we ga, pa je sve vi {e na ga |a wa u me di ji ma o to me gde bi Kra si} mo gao da na sta vi ka ri je ru. Kao mo gu }e de sti na ci je po mi wu se Bo ru si ja Dort mund, Se vi qa i Man ~e ster ju naj ted. - Ni je mi ja sno ka ko je di no ja ni {ta ne znam o tim po zaj mi ca ma i tran sfe ri ma. U klu bu ra ~u na ju na me ne, a mo je je da tre ni ram,

Ili} (Ce ment), a Zu ki}, Mu dri ni} (Mla dost BJ). CE MENT: Su ba {i} 6, I. Ili} 5, Tr bo vi} 6, \u ki} 5, Mi lo vi} 5, \e ri} 5, Ga {pa re vi} 5 (Xa ri} 6), Ki{ 5, P. Ili} 5 (Se la ko vi} 5), Ra ki} 5, Gr ko vi} 5 (Lu ka ja). MLA DOST: Dri ni} 7, Dra go qe vi} 8, Kra gu qac 8, Ba bi} 8, Ra ti} 8, Ra do ja 7, Bu dev ~e vi} 7, Jo va no vi} 7, Gra ho vac 7 (Sto ja no vi} 6), Zu ki} 9, Mu dri ni} 8. Bez ve }ih pro ble ma go sti su do {li do tri bo da na sta di o nu Ce men ta. Od pr vog mi nu ta igra li su otvo re no na pa da~ ki. Plod to ga je ne ko li ko ak ci ja u pr vom po lu vre me nu i gol naj bo qeg igra ~a Zo ra na Zu ki }a. Ni u dru gom de lu sli ka na te re nu se ni je pro me ni la. Go sti su do mi ni ra li. U 56. mi nu tu Zu ki} je upo slio br zo no gog Mu dri ni }a, ko ji je po sti gao efek tan gol. Jo{ jed nom se po ka za lo da fud ba le ri Ce men ta na do ma }em te re nu igra ju znat no sla bi je. Oni su je se nas u Be o ~i nu iz gu bi li ~ak 14 bo do va. B. Star~evi}

Tekstilac Ites - Zadrugar 2:0 (1:0) OYACI: Sta dion Tek stil ca, gle da la ca 300, su di ja: Sto ja no vi} (Ki kin da). Strel ci: Ma ra{ u 37. (iz pe na la) i Triv ko vi} u 89. mi nu tu. @u ti kar to ni: Pe ru ni ~i} i Ste va no vi} (Tek sti lac Ites). TEK STI LAC ITES: Ig wa to vi} 7, Me di} 7, Isma i li 7, Dok ni} (Kr {i} 8), Top ~a gi} 7, Ma ki} 8, Ka u rin 7 (Ste va no vi} 7), Tiv ko vi} 7, Ma ra{ 7 (Ar si} 7), Pa u no vi} 7, Pe ru ni ~i} 8. ZA DRU GAR: \u ri} 7, Vor gi} 6, Ja wa nin 5, Vi {ko vi} 5, Cve ti ~a nin 5, ]ir ko vi} 5, Pa ni} 6, \o ki} 7 (Vi di} 5), Rud ni~ ki 5, Mar gi} 5, Pe rut ka 6 (Za rin 5). Tek sti lac je bez ve }ih te {ko }a sa vla dao ve o ma sla bu eki pu iz La za re vu. U fi ni {u pr vog de la igre Pe ru ni ~i} je sa ple ten u ka zne nom pro sto ru go sti ju, od li~ ni su di ja Sto ja no vi} je po ka zao na be lu ta~ ku. Lop tu je uzeo Ma ra }a i po go dio ne bra we ni deo mre `e. U dru gom de lu igre vi |e no ma lo pri li ka. U 89. mi nu tu Triv ko vi} je sa vla dao go stu ju }eg gol ma na i do neo tri no va bo da. S. Jovin

Voj vo |an ska li ga Is tok

sa ~e kam {an su i vra tim se na ve li ka vra ta. Imam po dr {ku tre ne ra Kon tea, svi su pro {le se zo ne vi de li ko li ko mo gu da dam, ta ko da ne znam za {to me me di ji u Ita li ji i Sr bi ji se le iz To ri na. - ka `e Kra si}, do da ju }i da mu pu no zna ~i po ziv u re pre zen ta ci ju Sr bi je, iako ne igra u klu bu. - Svi ma nam je te {ko pao ne u speh u kva li fi ka ci ja ma, ali mo ra mo da gle da mo na pred, da iz vu ~e mo po u ke i stvo ri mo bo qu at mos fe ru pred kva li fi ka ci je za Svet sko pr ven stvo. - is ti ~e Kra si}.

Re zul ta ti 12.ko la: Je din stvo - Ko lo ni ja 0:3, Di na mo - Rad ni~ ki (B) 7:1, Ko za ra - Bu du} nost (SC) 0:2, Obi li} - Rad ni~ ki (Z) 3:4, AFK - Ba~ ka (P) 3:0.

Voj vo |an ska li ga Za pad Re zul ta ti 12.ko la: Bo rac - Ju go vi} 1:2, Ba~ ka (BP) - Mla dost (BP) 1:1, Pr vi maj - Slo ga (E) 1:3, Rad ni~ ki (SM) - Je din stvo (SP) 2:0, Obi li} - Po let (S) 1:3, Omla di nac - Sta ni {i} 3:0.

Ve ter nik Vi skol - Sen ta Ba~ ka To po la - Ki kin da Tek sti lac Ites - Za dru gar Ce ment - Mla dost (BJ) Slo ga (T) - ^SK Pi va ra Rad ni~ ki (NP) - Do li na Pa li} - Rad ni~ ki ([) Du nav - Vr {ac 1. Rad ni~ ki (NP) 2. ^SK 3. Tek sti lac 4. Sen ta 5. Mla dost (BJ) 6. Rad ni~ ki ([) 7. Ki kin da 8. Do li na 9. Pa li} 10. Ve ter nik 11. Ce ment 12. Slo ga (T) 13. Du nav 14. B. To po la 15. Za dru gar 16. Vr {ac

6:0 3:0 2:0 0:2 1:2 3:2 1:0

Danas

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 11 12 12 11

9 9 5 5 5 5 5 5 4 4 4 4 4 3 4 3

(14) 3 0 4 3 2 2 2 2 4 4 3 2 1 3 0 0

0 3 3 4 5 5 5 5 4 5 5 6 6 6 8 8

22:7 18:10 13:10 18:18 14:10 13:13 16:20 14:18 16:14 24:18 11:13 11:12 12:17 8:12 16:26 8:14

30 27 19 18 17 17 17 17 16 15 15 14 13 12 12 9

U sle de }em ko lu (12/13.no vem bra) sa sta ju se: Rad ni~ ki ([) Ve ter nik Vi skol, Vr {ac - Pa li}, Do li na - Du nav, ^SK Pi va ra Rad ni~ ki (NP), Mla dost (BJ) - Slo ga (T), Za dru gar - Ce ment, Ki kin da - Tek sti lac, Sen ta - Ba~ ka To po la.

Na pla }e ni du go vi Veternik Viskol - Senta 6:0 (1:0) VE TER NIK: Fud bal ski cen tar, gle da la ca 150, su di ja: Maj sto ro vi} (Sta ri Ba nov ci). Strel ci: Ba bi} u 34. 55. 80. i 88. Ka li nov u 58. Mar ko vi} u 61. mi nu tu. @u ti kar to ni: Dra go je vi}, Sli jep ~e vi} (Ve ter nik Vi skol), a Ka ka{, Pan ka ri }an, Jo vi}, Voj vo di} (Sen ta). VE TER NIK VI SKOL: An dri ja {e vi} 7, Be ~e li} 8, Bje la jac 8, Dra go je vi} 8, Sli jep ~e vi} 8, Ki -

po go dio sa mi ugao. U na stav ku su se do ma }i raz i gra li, pa je na kon ak ci je Ka li no va, Ba bi} utr ~ao pra vo vre me no i pre ci znim udar cem po go dio su pro tan ugao. Tri mi nu ta ka sni je, go to vo u istim ulo ga ma, ali je ovo ga pu ta stre lac bio Ka li nov. Na sta vi li su do ma }i sa ata ci ma, Mar ko vi} se sa dva de se tak me ta ra od lu ~io na uda rac, lop ta je za ka ~i la ne kog iz od bra ne Sen }a na, i za vr {i la u su prot nom uglu. Tek na kon ube dqi vog vo| stva, Ra ji ~e vi} je iz slo bod nog udar ca po ku {ao da sma wi re zul tat, a An dri ja {e vi} bio na vi si ni za dat ka. U po sled wih de set mi nu ta ve le maj stor ski je slo bo dan iz veo Si ni {a Ba bi} i Vu ko brat je sa mo po gle dom is pra tio lop tu. U fi ni {u utak mi ce ma tom u tri po te za Mar ko vi }a, Ka li no va i Ba bi }a ju nak me ~a po sti gao je svoj ~e tvr ti gol. M. Popovi}

Pali} - Radni~ki ([) 1:0 (0:0)

Mi lo van Mar ko vi} (Ve ter nik)

ti} 7 (Vu ka qe vi}), Ka li nov 8, Mar ko vi} 8, @i gi} 7 (Se dlar), Ba bi} 9, Fa ber 7 (Ste va no vi}). SEN TA: Vu ko brat 5, Far ka{ 6, Ka ka{ 6, Pan ka ri }an 6 (Ra ji ~e vi} 6), Cvet ko vi} 5, Gru ji} 5, Jo vi} 5, Po pov 6, Voj vo di} 5 (\e ri), \u ki} 6 (Kur tu {i} 5), Va sin 6. Ve ter ni ~a ni su pro tiv Sen te na pla ti li sve je se we du go ve. Za raz li ku od pret hod nih utak mi ca u ovoj je go to vo sva ki uda rac pre ma pro tiv ni~ kom go lu za vr {a vao na pra vom me stu. U 34. mi nu tu Mar ko vi} je pro na {ao Ba bi }a, a ovaj

STA RA PA ZO VA: Sta dion sport skog cen tra, gle da la ca 100, su di ja: Mi haj lo vi} (Zre wa nin). Stre lac: Pa vlo vi} u 72. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ho xi}, Cvet ko vi}, Pan te li} i Ja go di} (Pa li}), a Kr ne ta (Rad ni~ ki). PA LI]: A. Jo va no vi} 8, Ho xi} 7, Cvet ko vi} 7, Plav {i} 7, Sto ja no vi} 7, Sa la ti} 7, S. Jo va no vi} 7, Trip ko vi} 6 (An ti}), Var ga 7, Pa vlo vi} 8 (Pet ko vi}), Pan te li} 7 (Ja go di}). RAD NI^ KI: Vu ja si no vi} 7, Kr ne ta 7, Pe tro vi} 7, Gru mi} 7, Ba ni} 8, Si min ki} 7, Zec 6, Bje lo{ 7, \o ki} 6, Sto jiq ko vi} 8 (Pe ro vi}), Vu ~i} 6 (Me di}). S. St.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Voj vo |an ska li ga Is tok NO VO MI LO [E VO: Voj vo di na - Slo bo da (NK), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Je din stvo (NB), STAR ^E VO: Bo rac Pro le ter (NK). Utak mi ce po ~i wu u 14 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad MLA DE NO VO: Bu du} nost Cr ve na zve zda, TU RI JA: Mla dost - In deks. Utak mi ce po ~i wu u 14 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - [aj ka{, [AJ KA[: Bo rac - Sta ri grad, PIV NI CE: Sla vi ja - Her ce go vac, \UR \E VO: Ba~ ka - Je din stvo. Utak mi ce po ~i wu u 14 sa ti. Grad ska li ga No vog Sa da KI SA^: Ta tra - Par ti zan, RA KO VAC: Bo rac - Sre mac, BU -

DI SA VA: Di na mo - Ba~ ka, ^E NEJ: ^e nej - Mla dost, SI RIG: Si rig - Fru {ko go rac, FU TOG: Fu tog - TSK, LE DIN CI: Vi no gra dar - Fru {ko gor ski par ti zan. Utak mi ce po ~i wu u 14 sa ti.

Ko{arka ABA mu {ka li ga - BE O GRAD: Par ti zan MTS - Ci bo na (17, TV Are na sport), LA [KO: Zla to rog - [i ro ki. M@RK `en ska li ga - BE O GRAD: Ra di voj Ko ra} - Par ti zan Ga le ni ka (20), POD GO RI CA: Bu du} nost - Vo `do vac (17.45). Pr va A mu {ka li ga - BE O GRAD: BKK Rad ni~ ki - OKK Be o grad (13). Pr va A `en ska li ga - LO ZNI CA: Lo zni ca - Vr bas Me de la (17.30).

Pr va B èn ska li ga - Â ÂK: Mo ra vac - Trep ~a (14), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar - Ba sket stars (17), BOR: Bor - Kra qe vo (16). Pr va èn ska li ga KSV - KO VIN: Ko vin - Pro le ter (NS) (14), KI KIN DA: Gim na zi ja He mo farm [ta da MT (12). Dru ga srp ska mu {ka li ga - se ver - BA NAT SKO NO VO SE LO: BNS - Di na mo (17). He ba ju ni or ska li ga Sr bi je KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Par ti zan MTS (12), BE O GRAD: Cr ve na zve zda Be o grad - Kwa è vac (15), Be o vuk 72 - me ga Vi zu ra (20), Â ÂK: Mla dost Zdra vqe 09 (16), U@I CE_ Slo bo da - He mo farm [ta da (16).

Odbojka Pr va `en ska li ga - NO VI SAD: No vi Sad - Klek Sr bi ja -

{u me (15), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Stu dent (17). Pr va mu {ka li ga - NO VI SAD: No vi Sad - Ste ri ja (18), NI[: Ni{ - Sme de re vo (19). Dru ga èn ska li ga - se ver KI KIN DA: Ki 0230 - Fu tog (14.30), RU MA: Ru ma - @i ti {te (16.30). Dru ga mu {ka li ga - se ver NO VI SAD: Voj vo di na NS se me 2 - Pa r ti zan (12). Pr va èn ska voj vo |an ska li ga - cen tar - TU RI JA: Tu ri ja va ra din 2 (19). Pr va èn ska voj vo |an ska li ga - se ver - BA^ KA PA LAN KA: Me r kur - Vr bas (15.30), BE ÊJ: Be ~ej - Spar tak 2 (18). Pr va èn ska voj vo |an ska li ga - Srem - SREM SKA MI TRO VI CA: Srem 2 - Omla di nac (14), Pr vi tem po 2 - Ra din ci (17), STA RI BA NOV CI: Du -

nav - Mla dost Eks pans (17). Pr va `en ska voj vo |an ska li ga - Ba nat - VR [AC: Ba nat Ko ral (13.45). Pr va mu {ka voj vo |an ska li ga - se ver - SU BO TI CA: Spar tak 2 - Vr bas (13).

Rukomet Su per li ga (`) - NO VA PA ZO VA: Maks sport - JP Rad ni~ ki (20). Pr va li ga (m) - JA GO DI NA: Ja go di na - Mla dost TSK (19), ZA JE ^AR: Za je ~ar - Cr ve na zve zda (18), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Ba ne Ra {ka (17.30). Pr va li ga (`) - KRA QE VO: Me ta lac - Pro le ter Su per pro tein (18), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Voj vo di na (20). Dru ga li ga, se ver (m) - KA]: Ti tel Xon Dir - Haj duk (18).

Dru ga li ga, se ver (`) - BE LA CR KVA: Mla dost - Spar tak (S) (17), JA BU KA: Ja bu ka 95 - Pan ~e vo (19), SOM BOR: Ra van grad - Rad ni~ ki (K) (17). Pr va voj vo |an ska li ga (m) VLA DI MI RO VAC: Vla di mi ro vac - Obi li} (15), PU TIN CI: Pu tin ci - Kqa ji }e vo (15). Pr va voj vo |an ska li ga (`) FE KE TI]: Ja dran Li der Mla dost (14), RU MA: Slo ven Uni rea (19)BU DI SA VA: Mi le ti} - Cre pa ja (15), ZRE WA NIN: Je din stvo - @e qa (16).

Boks Dru gi me |u na rod ni me mo ri jal â&#x20AC;&#x17E;Ni ko la Dro bacâ&#x20AC;? - @A BAQ: fi na la (11). Sto ni te nis @en ska su per li ga - BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la - No vi Sad (10).

c m y

dnevnik

SPORT

nedeqa6.novembar2011.

BUN DE SLI GA

Pe tar da {am pi o na Demonstracije sile na Vestfalenu. „Vukovi“ su u nevreme stigli u Dortmund na me~ sa raspolo`enim fudbalerima Jirgena Klopa, koji su ih ispratili ku}i sa pet golova u mre`i [vajcarca Dijega Benaqa. Me~ je po~eo i zavr{io se golovima supertalentovanog Marija Gecea (19). U me|uvremenu su se u listu strelaca upisali wegovi saigra~i [iwi Kagava, Sven Bender i Robert Levandovski. Kratkotrajnu nadu gostiju da mogu do izjedna~ewa stvorio je biv{i fudbaler Barselone Aleksandar Hleb golom u 60. minutu pri rezultatu 2:0. Fudbaleri Verder Bremena gubili su na svom terenu posle

Fewera{ Frajburg pobedio je u gostima Nirnberg golom Papisa Sisea u 90. minutu, dok su fudbaleri Hofenhajma i Kajzerslauterna odigrali, za sada, jedini me~ koji je zavr{en bez pobednika. Re zul ta ti 12. ko la: Majnc [tutgart 3:1 (0:0) (U|ah 53, 64, Ivan{ic 60 - Kakau 50), Borusija Dortmund - Volfsburg 5:1 (2:0) (Gece 12, 78, Kagava 45, Bender 62, Levandovski 66 – Hleb 60), Verder Bremen - Keln 3:2 (0:2) (Pizaro 49, 54, 86 – Klemens 3, Podolski 44), Nirnberg - Frajburg 1:2 (1:1) (Pekart 32 – Rosental 34, Sise 90), Hofenhajm - Kajzerslautern 1:1 (1:0) (Ibi{evi} 34 – Kuemaha 74),

PR VA LI GA SR BI JA

@a ku la spa sio Som bor ce Rad ni~ ki (S) - No vi Sad 0:0

SOM BOR: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija: Miladinovi} (Jagodina). @uti karton: Mili} (Radni~ki). RAD NI^ KI: @akula 8, Veselinovi} 7, \uli} 6, Vejnovi} 7, Dabi} 7, Tomanovi}

pojedinac susreta. Osetno oslabqeni sastav doma}ina ostvario je {to je mogao. Prvo poluvreme je proteklo u takti~koj borbi s malo {ansi. Prvu je imao Mili} na dodavawe Tomanovi}a, ali se spetqao. Jedini ozbiqan {ut na vrata gostiju

Su bo ti} po lo mio ja go di~ nu kost [ampion Nema~ke Borusija pregazila je sa 5:1 Volfsburg u subotu, ali trener Jirgen Klop ne mo`e da bude

ope ra ci ju zbog ko je }e se oporavqati do {est nedeqa. - Ovo je velika senka na na{u igru i pobedu. Nevenu je po-

Golman @akula interveni{e ispred napada~a Novosa|ana Fo to: I. Jan ko vi}

6, Tanasi} 6 (Boji}), Marjanovi} 6, Mili} 6 (\umi}), Resanovi} 6, Te{anovi} 6 (Petre{). NO VI SAD: Risti} 6, Skopqak 7, Mr|anin 6, Jakovqevi} 6, Mago~ 6, Kav~i} 6, Lekovi} 6, Joci} 6 (Boji}), Mi{an 7, Milovi} 7 (Roksa), Tufegxi} 7 (Kalezi}). U vojvo|anskom derbiju plen je podeqen zahvaquju}i odli~nom golmanu Somboraca @akuli koji je bio ubedqvo najboqi

Neven Suboti}

sre}an po{to se te`e povredio Neven Suboti}. [toper ’milionera’ za koga se spekuli{e da bi u januaru mogao da pre|e u Man~ester junajted, zaradio je prelom jagodi~ne kosti krajem prvog poluvremena. Suboti} je na poluvremenu hospitalizovan, a u bolnici je potrv|eno da }e morazi na

trebna operacija, a zatim }e se oporavqati oko {est nedeqa. izjavio je Klop posle me~a. Suboti} se povredio posle duela sa Grkom Sotirisom Kirjakosom koji ga je laktom udario u lice. Sjajni defanzivac }e zbog ove povrede morati da propusti prijateqske me~eve Srbije u Sredwoj Americi protiv Meksika i Hondurasa.

prvog poluvremena sa dva gola zaostatka, ali su het-trikom Peruanca Klaudija Pizara u drugom poluvremenu do{li do bodova kojim su ostali na istom broju bodova sa Borusijom Dortmund. Isto toliko poena ima i Borusija Menhengladbah, zahvaquju}i pobedi nad Hertom u Berlinu, ~etvrtim i petim prvenstvenim golom Marka Rojsa u drugom poluvremenu.

Herta - Borusija Menhengladbah 1:2 (1:1) (Ramos 18 – Rojs 33, 55), Bajer - Hamburgger 2:2. TA BE LA: Bajern (-1) 25, Borusija Dortmund 23, Verder Bremen 23, Borusija Menhengladbah 23, [alke (-1) 21, [tutgart 18, Hanover (-1) 18, Bajer 18, Hofenhajm 17, Herta 16, Keln 16, Kajzerslautern 13, Volfsburg 13, Majnc 12, Nirnberg 12, Frajburg 10, Hamburger (-1) 9, Augsburg (-1) 8 bodova.

Nem ci ma za titulu po 300.000 evra Fudbalski savez Nema~ke odredio je visinu premija za predstoje}e Evropsko prvenstvo u Poqskoj i Ukrajini.Ukoliko osvoje prvo mesto na EP 2012. godine, svakom igra~u Nema~ke bi}e ispla}eno po 300.000 evra.

Ta premija je za 50.000 evra ve}a nego {to je bila obe}ana nagrada za osvajawe Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi pre godinu i po dana. Tada je Nema~ka zauzela tre}e mesto.

HR VAT SKO PR VEN STVO

Po raz Ri je ke U me~evima 14. kola fudbalskog prvenstva Hrvatske postignuti su slede}i rezultati: Inter - Split 0:3 (0:1), Slaven - Ri-

jeka 1:0 (0:0), Cibalija - Istra 1:0 (0:0), Karlovac - Zadar 2:0 (1:0), Lu~ko - Lokomotiva 2:2 (1:0), Hajduk - Vara`din 3:0 (3:0).

PR VEN STVO CR NE GO RE

Re mi u der bi ju U utakmicama 13. kola fudbalskog prvenstva Crna Gora postignuti su slede}i rezultati: Budu}nost - Bokeq 1:1 (0:0),

Grbaq - Zeta 0:1 (0:0), Mladost Berane 0:2 (0:1), Mogren - Lov}en 2:0 (1:0), Petrovac - De~i} 1:0 (1:0), Rudar - Sutjeska 0:0

Od lo èn me~ \e no va - In ter Prvenstvena utakmica izme|u Intera iz Milana i \enove, koja je trebalo da se odrì danas odloèna je zbog poplava u Italiji. Odluku o odlagawu duela Serije A doneli su zvani~nici grada \enove i fudbalske lige, a novi datum odràvawa me~a jo{ nije odre|en.

uputio je Marjanovi}, ali je lopta i{la malo pored gola. Nastavak susreta je bio daleko dinami~niji, interesantniji i uzbuqiviji. Na samom po~et ku Te {a no vi} je od li~ no pro{ao na levom krilu, sledio je idealan centar{ut, Marjanovi} je imao sjajnu {ansu sa pet metara, ali je proma{io glavom ciq. U kontri Tufegxi} je pobegao ~uvarima, bio je u~i u o~i s @akulom, ali je golman

Srem ci se od bra ni li Be à ni ja- Do wi Srem 0:0 BE O GRAD: Stadion Beàni je, gle da la ca: 600, su di ja: Milanovi} (Petrovac na Mlavi), ùti kartoni: Breàn~i} (Beànija), ôrda{i} (Dowi Srem). BE @ A N I J A: Pu le ti} 7, Putin~anin 7, Breàn~i} 7, Radulovi} 7, Stanov~i} 7, Matovi} 7 (od 78. Skokna –), Anteq 6 (od 84. Stankovi} –), Nedeqkovi} 7, Le~i} 7, @ivkovi} 7, Blagojevi} 6 (od 59. Peto{evi} 6). DO WI SREM: Star~evi} 7, To{i} 7, Josimov 6, Prqevi} 7, Bukorac 7, Petkovi} 7 (od 90. Vukobrat –), Laki}-Pe{i} 6, Jovanovi} 6 (od 62. [u{war 7), Jankovi} 6 (od 85. Markovi} –), ôrda{i} 6, Laki}evi} 7. Lavovi su ispoqili veliko htewe ali protiv odli~nih gostiju nisu ostvarili prièqkivanu pobedu. Svu agresivnost doma}ina gosti su uspe{no osujetili iz kontri u nekoliko navrata opasno pripre ti li, re zul tat je re a lan ishod prikazanog u tvrdom me~u. Prvih 45. minuta je proteklo u takti~kom nadmudrivawu i igri uglavnom izme|u dva

{esnaesterca a vredno pomena je samo dobar poku{aj Nedeqkovi}a u 10. minutu i s druge strane Petkovi}a u 35. minutu. U nastavku me~a gledaoci su imali priliku da vide vi{e uzbu|ewa i sadràjnijih poteza na obe strane. Doma}in je pripretio u 46. minutu preko Le~i}a, Star~evi} je sigurno in ter ve ni sao. Uz vra ti li su gosti ~etiri minuta kasnije, Laki}-Pe{i} je {utirao sa 10 metara a Puleti} dobro inter ve ni sao. Od li~ nu ak ci ju Lavovi su izveli u 55. minutu u wenoj zavr{nici Anteq je {utirao, Star~evi} odbio loptu do Le~i}a koji ju je plasirao u mreù ali iz nedozvoqene pozicije. Ne{to kasnije ~uvar mreè doma}ih Puleti} se u dva navrata istakao, pravovremenim istr~avawem je osujetio gol-{anse u kojima su bili To{i} i [u{war. Posledwu priliku da stignu do pobedonosnog gola doma}ini su imali u 90. minutu Le~i} je dobro izveo slobodan udarac sa 18 metara, a Star~evi} lepom paradom sa~uvao je svoju mreù. M. Mak si mo vi}

In |i ja - Ba nat Rad ni~ ki (S) - No vi Sad Mla di rad nik - Na pre dak û ka ri~ ki - Slo ga Be à ni ja - Do wi Srem Sin |e li} - Te le op tik Pro le ter - Mla de no vac Srem - Rad ni~ ki (N) Ko lu ba ra - Mla dost (L) 1. Te le op tik 2. Rad ni~ ki (N) 3. Ko lu ba ra 4. Do wi Srem 5. Ba nat 6. No vi Sad 7. Slo ga (K) 8. Be à ni ja 9. Mla de no vac 10. In |i ja 11. Pro le ter 12. M. rad nik 13. Sin |e li} 14. Rad ni~ ki (S) 15. Srem 16. Mla dost (L) 17. Na pre dak 18. û ka ri~ ki

Da nas

14 13 13 14 14 14 14 14 13 14 13 14 14 14 13 13 14 14

Somboraca bio na mestu. Brzonogi Tufegxi} se ponovo na{ao u sjajnoj situaciji, {uti-

4 3 0 5 5 3 3 8 4 3 0 4 3 6 8 5 8 4

3 3 5 3 3 5 5 2 4 6 7 6 7 5 3 5 5 8

21:7 19:13 17:14 12:6 15:10 18:17 13:13 10:6 17:17 17:18 10:14 12:14 18:21 9:13 13:13 9:12 5:12 12:27

25 24 24 23 23 21 21 20 19 18 18 16 15 15 14 14 11 10

rao je jako, ali @akula je ponovo bio na visini zadatka. J. Du kat

Zre wa nin ci dva pu ta vo di li In |i ja - Ba nat 2:2 (1:2) IN \I JA: Stadion kod èlezuni~ke stanice, gledalaca 1000, sudija: Radovanovi} (La}arak). Strelci: Lemaji} u 35. i Tom~i} u 90. za In|iju, a \urovi} u 18. i Zowi} u 45. minutu za Banat. @uti kartoni: Vujasin (In|ija), a Cavri}, Samarxi} i Vukovi} (Banat). IN \I JA: Dizdarevi} 6, Rodi} 7, Vujasin 7 (Jagawac), Jak{i} 7, Kolarov 7, Todorovi} 7, Kosti} 7, Antoni} 6 (Antunov 6), Keki} 6 (Tom~i} 7), Dimitrov 7, Lemaji} 8. BA NAT: Kneèvi} 8, Zowi} 6, Pe{i} 6, Jovi} 7, Jeremi} 6, Cavri} 7, Samarxi} 6 (Milojevi} 6), Ristovi} 7 (Jovandi}), \urovi} 7 (Lalevi}), Vukovi} 6, Antanasijevi} 6. U pokrajin skom derbiju igralo se dobro, bilo je i prilika, a na kraju utakmice In|ijci i Zrewaninci bili su zadovoqni podelom plena. Zeleno-beli su napadima po~eli susret, re{eni da ukwiè tri boda, pa su na po~etku imali tri prilike. Najzrelija je svakako bila ona u 16. minutu kada je iskusni Keki} sa svega nekoliko metara propustio da loptu po{aqe u mreù. Samo dva minuta kasnije stigla je i kazna. Ristovi} je iz-

Te ror Van Per si ja Ivud Parku, pogotkom Frenka Lamparda na asistenciju Branislava Ivanovi}a. Reprezentativac Srbije dobio je prednost u odnosu na Portugalca Bosingvu i na najboqi na~in se odu`io menaxeru Vila{ Boa{u. Plavci su prekinuli miniseriju poraza (KPR 0:1, Arsenal 3:5), ali je u fini{u malo nedostajalo da Blekburn izjedna~i. Ipak, Gael @ive je posle kor nera po go dio samo pre~ ku..Liverpul je potvrdio da mu novi premijerliga{i ove sezone ne „le`e”. Posle Nori~a (1:1), bod sa Enfilda odneo je i Svonsi (0:0), koji je u nekim delovima utakmice bio ~ak znatno nadmo}niji tim.

7 7 8 6 6 6 6 4 5 5 6 4 4 3 2 3 1 2

(13) (13) (13)

U sle de }em ko lu (12/13.no vem bra) sa sta ju se: Ba nat - Pro le ter, No vi Sad - Be `a ni ja, Do wi Srem - Ko lu ba ra, Te le op tik Srem, Mla dost (L) - Sin |e li}, Slo ga (K) - Rad ni~ ki (S), Mla de no vac - ^u ka ri~ ki, Na pre dak - In |i ja, Rad ni~ ki (N) - Mla di rad nik.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Man~ester siti vodi na tabeli, ali je centralna figura Premijer lige u posledwih nekoliko nedeqa - Robin Van Persi! Napada~ Arsenala protiv Vest Bromvi~a je postigao vode}i gol, a zatim asistirao Tomasu Vermalenu i Mikelu Arteti, za ubedqivih i vi{e nego sigurnih 3:0 na Emiratima. Van Persi je u posledwa ~etiri kola (Arsenal dobio sva ~etiri me~a) postigao ~ak osam golova, a sa ukupno 11 je najboqi strelac lige, ispred Edina Xeka, Serhija Aguera i Vejna Runija, koji su zatresli mre`u po devet puta. ^el zi je pro dubio ago ni ju Blekburna, pobediv{i ga 1:0 na

2:2 0:0 2:0 1:0 0:0 0:2

Redsi opet nisu imali ni sre}e, jer je na golu gostiju briqirao Mihael Vorm, gol Dirka Kajta poni{ten je zbog minimalnog ofsajda, dok je Luis Suarez u posledwim trenucima poku{ao da iznudi penal. Sudija Fil Daud nije ni trepnuo. Rezultati11.kola: Arsenal Vest Bromvi~ Albion 3:0 (2:0) /Van Persi 22, Vermalen 39, Arteta 74/, Aston Vila - Nori~ 3:2 (1:1) /Bent 30, 62, Agbonlahor 48 - Pilkington 25, Morison 77/, Blekburn - ^elsi 0:1 (0:0) /Lampard 51/, Liverpul - Svonsi 0:0, Man~ester junajted - Sanderlend 1:0 (1:0) /Braun 45+1ag/, Wukasl - Everton 2:1 (2:1), Kvins park - Man~ester siti 2:3.

veo korner s leve strane, \urovi} na prvoj stativi skrenuo loptu koja je pokraj nesmotrene odbrane zeleno-belih zavr{ila u mreì. In|ija je nastavila sa napadima, pa je u 35. minutu izjedna~ila rezultat. Rodi} je uputio centar{ut sa desne strane, sko~ili su zajedno {toper Jovi} i centarfor Lemaji} koji je bio spretniji i loptu ubacio u mreù. Doma}i fudbaleri su i daqe napaali, ali su u posledwem minutu prvog poluvremena opet posle prekida primili gol. Izveden je korner s desne strane, lopta je nakon gu`ve pred golom doma}ina pogodila pre~ku, stigla do Zowi}a koji je sa nekoliko metara smestio u mreù. Doma}i su i u drugom poluvremenu napadali. Keki} je ponovo bio tragi~ar, po{to je u 54. minutu sa svega {est metara opet neometan od rivala nije ~ak ni pogodio gol. Na kraju posle brojnih {ansi doma}ini su ipak u 90. minutu izjedna~ili rezultat, a u nadoknadi vremena strelac izjedna~uju}eg gola Tom~i} je bio u {ansi da donese pobedu svojoj ekipi. Nije se sna{ao ispred protivni~kog gola. D. Vi }en ti}

Fer gu son do bio tri bi nu Na Old Trafordu se slavilo 25 godina otkako je Aleks Ferguson postao menaxer Man~ester junajteda. Fergi je pre po~etka utakmice dobio umetni~ku sliku, jedna tribina legendarnog stadiona dobila je wegovo ime, a onda su „crveni |avoli” razo~arali igrom i jedva osvojili tri boda u duelu sa Sanderlendom. Jedini pogodak bio je autogol doskora{weg Junajtedovog defanzivca Vesa Brauna, koji je u samom fini{u prvog poluvremena skrenuo Nanijev centar{ut iza le|a svog golmana Kirena Vestvuda.

sport

nedeqa6.novembar2011.

REGIONALNA @ENSKA LIGA

PRVENSTVO EVROPE

â |o odu va la cr ve no-be le Vojvodina NIS - Hemofarm [tada 42:65 (17:27, 7:10, 12:13, 6:15) NO VI SAD: Mala dvorana SPC”Vojvodina”, gledalaca: 200, sudije: Peceq, Peuli} i Sedlar (svi Novi Sad). VOJ VO DI NA NIS: Milo{evi} 2, âbarkapa 2, ]iri}, Bo{kovi}, @ivadinovi} 7, Popovi} 11, Piper, Celi}, \uki}, Radovi} 10, Du{ani} 4, Erak 6. HE MO FARM [TA DA: ôrdo, Mandi} 5, Mr{i}, Jak{i} 4, Kerkez, Stankovi} 13, Krwetin 13, Mini}, Radi} 3, Marjanovi}, Ajdukovi} 4, â|o 23. Ko{arka{ice Vojvodine NIS nisu uspele da ponove partiju iz duela s beogradskim Partizanom, pa je srpski dvoboj u Regionalnoj ligi sasvim zasluèno pripao vice{ampionu Srbije, Hemofarm [tadi 65:42. Izabranice trenera Mirkovi}a, sino} u maloj dvorani Spensa, nisu imale raspoloènu igra~icu u svojim redovima, pa su pilulice predvo|ene sjajnom Sa{om â|om ve} u 9. minutu stekle osetniju prednost 27:11. Nisu crveno -bele uspele

Sa wa ^a |o i La tin ka Du {a ni}

Fo to: B. Lu ~i}

PRVA MU[KA LIGA

No vo sa |a ni ga ze re dom Radni~ki FMP - Vojvodina Srbijagas 72:77 (18:20, 15:23, 14:12, 25:22) BE O GRAD: Hala u @elezniku, gledaca: 400, sudije: Juras, Vorkapi} i Oqa~i} (svi Beograd). RAD NI^ KI FMP: \oki}, Zari}, \uran, Stamenkovi}, Milovanovi} 11, Vasili} 3, Sila|i 7, Tubak 4, Smiqani} 17, Dimi} 19, Xakovi} 11, Stojadinovi}. VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Petkovi} 5, Ku`eta, Kesi}, Markovi} 16, Stoja~i} 6, [e{lija, Kalini} 7, Buni} 9, \umi} 2, Dun|erski 11, Zekovi} 15, Vujo{evi} 6. Ko{arka{i Vojvodina Srbijagasa nakon petog kola Ko{arka{ke lige Srbije nalaze se na ~elu prvoliga{kog karavana, nakon {to su sino} u derbiju kola pred TV kamerama u @elezniku savladali dobru ekipu Radni~kog 77:72. Do petog slavqa u sezoni izabranici trenera Mati}a stigli su zahvaquju}i dobroj igri u prvom poluvremenu, a prvo osetnije vo|stvo Buni} i drugovi su ostvaPRVA SAVEZNA LIGA

Pr vi po raz Su bo ti ~a na Spartak – Proleter 2:5 SU BO TI CA: Hala sportova, gledalaca: oko 250. Sudije: Vuki} i Lerinc. Spartak - Proleter– 55 kg: Feher – Markovi} 0:1 (2:0, 0:2, 0:6), 60 kg: M. [tefanek – Imbrowev 1:0 (tu{ u prvoj rundi), 66 kg: M. Neme{ – D. [tefanek 0:1 (0:1, 0:3), 74 kg: Bala` – Fijat 0:1 (0:1, 1:0, 0:1), 84 kg: D. Bosni} – Balo 0:1 (0:1, 0:2), 96 kg: Frawkovi} – Mijatov 1:0 (3:0, 2:6, 3:1), 120 kg: V. Bosni} – Pe{i} 0:1 (0:1, 0:1). U rva~kom derbiju Proleter iz Zrewanina bio je boqi od Spartaka u Subotici, a derbi je re{en u parteru. Spartak je, tako, pretrpeo prvi poraz u liga{kom delu takmi~ewa, ali to ne ugro`ava poziciju Suboti~ana u plej -ofu u kome }e sigurno biti prilike da se dva rivala ponovo sretnu. Duel je prelomqen u me~u u kome su se susreli Lehel Bala` i Goran Fijat. Tri naporne runde re{ene su u parteru, Fijat je imao sre}u `reba, na{ao se dva puta u situaciji da brani poziciju, bio je uspe{an u tome, a sa ta dva boda Proleter je prelimio me~. Zanimqiv je duel bio i onaj izme|u Dejana Frawkovi}a i Bojana Mijatova, koji je tako|e re{en u tri runde, a na kraju se radova suboti~ki reprezentativac Frawkovi}. N. S.

rili u 16. minutu kada su serijom poena Petkovi}a odlepili na plus sedam (32:25), i tu prednost uspeli da uve}aju do odlaska na odmor (43:33). U drugom poluvremenu ko{arka{i Vojvodine uspeli su da odole naletima doma}ina, ali je serijom 9:0 u 32. minutu Radni~ki, ipak, uspeo da pri|e na 54:55, a dva minuta kasnije poenima Xakovi}a i povede prvi put na me~u 58:57. Nisu se dali crveno-beli pa je odgovor stigao preko Stoja~i}a i Dun|erskog, a kada je Markovi} ubacio trojku (67:60), Novosa|ani su najavili totalni preokret i pobedu. Do kraja susreta Beogra|ani nisu uspeli da anuliraju prednost crveno-belih koji su bili na visini zadatka i u penal zavr{nici mirno priveli utakmicu kraju. U redovima Radni~kog zapa`eni su bili Dimi} sa 19, Smiqani} sa 17, Milovanovi} i Xakovi} sa

Ra do van Mar ko vi}

11 poena, dok je u petoj pobedi Novosa|ana pored iskusnog Markovi}a sa 16 blistao mladi Zekovi} sa 15 poena i Dun|erski sa 11 ko{eva. S. R.

da vrate neizvesnost u me~ do odlaska na odmor, pa su Vr{~anke u nastavak susreta u{le sa 13 poena prednosti (37:24) i taj kapital uspele da sa~uvaju do kraja me~a bez ve}ih problema i do{le do ~etvrte pobede, dok se agonija Novosa|anki nastavqa i nakon petog kola. Zanimqivo je da je mladi sastav Vojvodine nadsko~io iskusnijeg rivala (34 prema 29 skoka go{}i), ali uz o~ajan {ut za tri poena (jedna trojka od 19 poku{aja) naspram ~ak deset trojki Vr{~anki, od ~ega je â|o ubacila pet, nisu mogle vi{e. Dvocifren u~inak u redovima doma}ina imale su Popovi} sa 11 i Radovi} sa 10 ko{eva, dok su kod go{}i uz pomenutu â|o, dobar utisak ostavile Stanovi} i Krwetin sa 13 poena. Narednog vikenda, âbarkapa i drugarice ima}e novu priliku da na doma}em parketu stignu do prvog slavqa u sezoni, a rival Novosa|nki bi}e podgori~ka Budu}nosta. I. Grubor

Kost ne ro va osvo ji la Ki nu Italijanska kliza~ica Karolina Kostner pobedila je na Kupu Kine ispred Amerikanke Miraj Nagasu i 14-godi{we Ruskiwe Adeline Sotnikove. Aktuelna trostruka evropska {ampionka je zavr{ila takmi~ewe na prvom mestu sa ukupno 182,14 poena, dok je Nagasu imala zaostatak od skoro osam bodova (173,22). Kod plesnih parova, Rusi Jekaterina Bobrova i Dmitrij Sokovjev o~itali su lekciju konkurenciji osvojiv{i 163,52 poena, daleko vi{e od drugoplasiranog ameri~kog para Maje i Aleksa [ibutanija. Kod kliza~a, pobedio je Amerikanac Xeremi Abot, iako je slobodni program otvorio padom u poku{aju da izvede trostruki skok. Abot, koji je kratki program zavr{io na tre}em mestu, domogao se zlatne medaqe zahvaquju}i potpunom debaklu dvojice najboqih Rusa Artura Ga~inskog i Japanca Ajuzurija Hanije.

Sto ner bez prem ca i u Va len si ji Voza~ Repsol Honde Kejsi Stoner startova}e sa pol pozicije na Velikoj nagradi Valensije, kojom se zavr{ava ovogodi{wi Moto GP {ampionat. Australijanac je krugom u vremenu od 1.33.232 minuta na stazi Rikardo Tormo do{ao do 12. pol pozicije ove sezone, ~ime je izjedna~io rekord koji drì petostruki svetski {ampion Mik Duan.Stoneru }e se u prvom redu na startu trke, u nedequ od 14 ~asova po sredweevropskom vremenu, pridruìti timski kolega Dani Pedrosa i Ben Spiz na Jamahi. Sada ve} dvostruki {ampion kraqevske klase u potpunosti je dominirao kvalifikacijama, prvim koje su voène posle pogibije Marka Simon~elija na trci u Maleziji pre dve nedeqe. Upravo u znaku Simon~elija proti~e ceo vikend u Valensiji, a u wegovu ~ast Valentino Rosi je spremio novu kacigu, dok je Loris Kapirosi promenio broj na svom motoru na 58. Odavawe po~asti tragi~no preminulom Italijanu kulminira}e u nedequ, kada }e se voza~i u 10.15 okupiti na stazi, a trke u sve tri klase po~e}e posle minuta op{te buke, po èqi wegovog oca Paola. Najbliì Stoneru u kvalifikacijama bio je Pedrosa, ali je on imao ~ak sekundu zaostatka u odnosu na Australijanca, dok je Spiz bio mawe od dve desetinke

dnevnik

Srp ki we na ~e lu Na Ekipnom prvenstvu Evrope (Porto Karas, Gr~ka) odigrano je drugo kolo. Mu{ka reprezentacija Srbije imala je za protivnika vrlo dobru ekipu [panije i pretrpela je minimalan poraz. Srbija (18) – [panija (13) 1,5:2,5 (Ivani{evi} – Vaqeho Pons remi, [olak – [irov 0:1, Damqanovi} – Salgado remi, Perunovi} – Arizmendi remi). Ostali rezultati 2. kola: ^e{ka – Rusija 0,5:3,5, Ukrajina – Bugarska 1,5:2,5, Jermenija – Azerbejxan 1:3, Hrvatska – Ma|arska 2:2, Engleska – Gr~ka 1,5:2,5, Nema~ka – Izrael 2:2, Srbija – [panija 1,5:2,5, Turska – Rumunija 1:3, Francuska – Litvanija 3,5:0,5, [vedska – Holandija 1,5:2,5, Poqska – Finska 4:0, Kipar – Gruzija 0:4, Moldavija – Luksemburg 4:0, Island – Slovenija 1:3, Italija – Vels 3,5:0,5, Austrija – Letonija 1:3, Danska – [kotska 2:2, [vajcarska – Norve{ka 2:2, Makedonija – Crna Gora 1,5:2,5. Plasman: 1. Rumunija 4 (7), 2. Gr~ka 4 (6,5), 3. Rusija 4 (6), 4. Azerbejxan 4 (5,5), 5-6. Bugar-

ska, [panija 4 (5), 7. Poqska 3 (6), 8. Francuska 3 (5,5), 9-12. Ma|arska, Nema~ka, Izrael, Hrvatska 3 (5), 13. Holandija 3 (4,5), itd. Srbija se nalazi na 16. mestu sa 2 (5,5) boda. Voqom `reba na{a dame imale su za protivnice jo{ jednu slabiju ekipu pa je visok rezultat bio i o~ekivan. @ene: Srbi ja (14) – (25) [vaj car ska 3,5:0,5 (Bojkovi} – [eps 1:0, ^oqu{kina – Hajnac 1:0, Stojanovi} – De Sero 1:0, Eri} [toeri remi). Ostali rezultati 2. kola: Ma|arska - Rusija 1:3, Bugarska – Ukrajina 1:3, Gruzija – Poqska 2,1:1,5, Holandija - Nema~ka 2:2, Francuska – Rumunija 1,5:2,5, Srbija [vajcarska 3,5:0,5, [panija ^e{ka 1,5:2,5, Jermenija – Hrvatska 2,5:1,5, Norve{ka – Slovenija 0:4, Izrael – Engleska 3:1, Austrija - Gr~ka 1:3, Azerbejxan – Litvanija 2:2, Crna Gora – Letonija 2,5:1,5, Turska – Italija 2,5:1,5. Plasman: 1. Srbija 4 (7,5), 2. Rusija 4 (6), 3-5. Nema~ka, Rumunija, Ukrajina 4 (5,5), 6. Gruzija 4 (5), itd. B. D.

ODBOJKA[ICE SPARTAKA NESAVLADIVE U HALI SPORTOVA

Go lu bi ce se mu ~i le Spartak – Dinamo 3:1 (25:27, 25:18, 25:23, 27:25) SU BO TI CA: Hala sportova, gledalaca: oko 550. Sudije: Igor Miqkovi} i Dejan Anti}. SPAR TAK: Memi{evi} (libero), Trni} 9 (5 bl), Cveti~anin 13, Heli} 26 (2 bl, 4 as), Vuj~in, D. Radenkovi} 3 (1 as), K. Radenkovi}, T. Mati} 9, Oluji}

koje su igrale vrlo dobro, boqe nego {to to tabela pokazuje. Nakon {to je Dinamo dobio prvi set posle preokreta, Spartak je samo zahvaquju}i boqoj odbrani i sigurnijoj zavr{nici stigao do nove pobede u Hali sportova. Dramati~no je bilo u fini{u ~etvrtog seta, nakon bloka Stepanovi}eve Dinamo je

Ra dost od boj ka {i ca Spar ta ka po sle po be de

4, Mrdak 15 (4 bl, 3 as), D. Mati}. DI NA MO: Dabi} 7 (1 as), Petrov (libero), Cvijovi}, Seku-

poveo sa 22:20. Poenom Heli}eve Spartak je poravnao na 23:23, ali Bezarevi}eva donosi set loptu Dinamu. Posle dobre od-

Ade la He li} igra ~i ca ok to bra Pre po~etka utakmice progla{ena je najboqa odbojka{ica oktobra u izboru koga sprovode Sportski ùrnal, Viner {tedi{e osigurawe i Udruèwe klubova prvih liga. Dobra izdawa Spartaka u uvodnim me~evima podudarala su se sa sjajnim partijama Adele Heli} koja je dobila laskavo priznawe. êk na 500 evra Adeli Heli} je uru~io Du{an Markeli}, predstavnik Viner {tedi{e osigurawa u Subotici, a trofej Zoran Olaji}, u ime UOKPL.

Kej si Sto ner

daqe. Najve}e iznena|ewe kvalifikacija priredio je voza~ Pramak Dukatija Randi de Punije, dok se Alvaro Bautista na Suzukiju da me|u prvom petoricom budu voza~i na ~etiri razli~ite ma{ine. Uz De Punijea i Bautistu u drugom redu na}i }e se i Rosi, ispred timskog kolege Nikija Hejdena i Andree Dovicioza na tre}oj Repsol Hondi. Prvu desetoricu kompletira}e Hektor Barbera i Karel Abraham na privatnim Dukatijima. Rezultati kvalifikacija za Veliku nagradu Valensije:1. Kejsi Stoner (Australija) Repsol Honda 1:33.232, 2. Dani Pedrosa ([panija) Repsol Honda + 1.014,3. Ben Spiz (SAD) Jamaha + 1.196,4. Ran-

di de Punije (Francuska) Pramak Dukati + 1.257,5. Alvaro Bautista ([panija) Rizla Suzuki + 1.582,6. Valentino Rosi (Italija) Dukati + 1.617, 7. Niki Hejden (SAD) Dukati + 1.795, 8. Andrea Doviciozo (Italija) Repsol Honda + 1.963, 9. Hektor Barbera ([panija) Aspar Dukati + 2.325, 10. Karel Abraham (^e{ka) Kardion AB Dukati + 2.404, 11. Kal Kra~lou (Velika Britanija) Monster Jamaha Teh 3 + 2.468, 12. Loris Kapirosi (Italija) Pramak Dukati + 2.810, 13. Toni Elias ([panija) LCR Honda + 2.819,14. Hiro{i Aojama (Japan) San Karlo Honda Gresini + 2.977, 15. Kacujuki Nakasuga (Japan) Jamaha + 4.138, 16. Xo{ Hejz (SAD) Monster Jamaha Teh 3 + 4.181

li} 3, Stepanovi} 9 (6 bl, 1 as), Trivunovi} 10 (2 bl), Bezarevi} 23 (2 bl, 4 as), Bo`i}, Kokanovi}, Mo`gon, Bo{kovi} 13 (5 bl), Vladisavqev 1 (1 as). Iako je tabela govorila da u me~u Spartaka i Dinama ne bi trebalo da bude te{ko}a za golubice, na terenu je sve bilo druga~ije. Spartak se mu~io protiv raspolo`enih Pan~evki

brane i poena Aleksandre Cveti~anin Spartak je stigao do prve me~ lopte, a gre{ka Adele Heli} na servisu produ`ila je dramu u Hali sportova. Sre}om prisebna je bila Aleksandra Cveti~anin koja je donela i drugu me~ loptu golubicama, a nakon dobre odbrane Heli}eva stavqa ta~ku na i. N. S.

Ka ka jo{ uvek po vre |en Brazilski fudbaler Kaka, jo{ uvek nije spreman za povratak na teren. Nakon te{ke povrede, koja ga je odvojila od tenerena pro{le sezone, Kaka je u nekoliko nastupa za Real ove godine potvrdio da je u dobroj formi. Ipak, zbog povrede lista, propustio je utakmicu sa Lionom u Ligi {ampiona, a ne}e nastupiti ni za selekciju Brazila

u prijaeqskim me~evima s Gabonom i Egiptom. - Kaka ne}e mo}i da igra protiv Osasune, a isto tako ne}e igrati ni za Brazil. Ako ode ne}e imati vremena da se oporavi. Ova povreda nema nikakve veze sa ozbiqnim problemima koje je imao u pro{losti, ali }e ostati ovde 15 dana da miruje. izjavio je @oze Muriwo, trener Reala.

Novosadska nedeqa6.novembar2011.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

GRA DO NA ^EL NIK OB I [AO RA DO VE U ULI CI SO WE MA RIN KO VI]

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (12.45, 13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Budi malo ja” (20.15) „Tri musketara” (16.10, 21.10), „Paranormalna aktivnost 3” (22.20), „Vinks: ~arobna avantura” (13.05, 14.45, 15.05, 17), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20), „Zaraza” (20.05, 22.40), „No} ajkula 3D” (23.10), „Kolumbijana” (18, 22.25), „Parada” (12.30, 15, 17.30, 20 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” 819.19.10), „Dug” (21.30)

poZorI[TA po zo ri {te mla dih mala sala „PUK! (u potrazi za ~arobnim biserom)” (11)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima”

V remeploV

U ~ast Iva na Gun du li }a U~e ni ce `en ske gim na zi je u No vom Sa du da le su vre dan pri log obe le `a va wu tri ve ka od smr ti ~u va nog pi sca Iva na Gun du li }a u Ju go sla vi ji. One su 6. novembra 1938. u sa li svo je {ko le iz ve le mu zi~ ko po et ski spev Iva na Gun du li }a „Du brav ka”. Ovu pri red bu su to plo po zdra vi li ne sa mo |a~ ki ro di te qi i pri ja te qi u~e ni ca i {ko le, ve} su je po hva li le i {kol ske vla sti i do ma }i li sto vi na srp skom je zi ku. N. C.

Ze le ni lo osva ja grad

c m y

Ra do vi na iz grad wi no vog par kin ga i po sta vqa we ze le nih po vr {i na u de lu Uli ce So we Ma r in k o v i}, od Voj v o d e Mi {i }a do Bu le va ra Mi haj la Pu pi na, su u to ku, a pr vo od ~e ti ri dr ve ta ko ja }e bi ti za me we na za sa dio je ju ~e gra do na ~el nik Igor Pavli~i}. On je na gla sio da sle di kom plet na re kon struk ci ja ze le nog po ja sa.

-Ov de smo ima li pro blem sa dr ve }em ko je je sta ro, zbog ~e ga su ~e ti ri sta bla iz va |e na, a osta l a }e bi t i pre g le d a n a. Uko li ko stru~ wa ci bu du pro ce ni li da je opa sno, dr ve }e }e bi ti pro me we no na isti na ~in kao i ova ~e ti ri sta bla. Po sta vi }e mo i ra ster, ta ko da }e osta ti me sta za par king, ka ko su zah te va li gra |a ni ko ji ov de `i ve - re kao je Pa vli ~i}.

Sa jam le pih stva ri

Fo to: B. Lu ~i}

440 tu ja i 270 sad ni ca gra ba u uko pa ne be ton ske `ar di we re. Usko ro }e po ~e ti i ra do vi u oko l i n i ma g i s tral n og pu t a

M7, ko ji }e tra ja ti do kra ja na red ne go di ne, a pla ni ra na je re kon struk ci ja ze le ni la u 21 uli ci u gra du. N. R.

„Kurs mo der ne gi ta re” Grad ska bi bli o te ka u No vom Sa du i udru `e we gra |a na „MEC Carpe Diem„ u ogran ku Bi bli o te ke „Da ni lo Ki{„ na Li ma nu re a li zu je pro je kat „Kurs mo der ne gi ta re” ko ji je or ga ni zo van u okvi ru Lo kal nog ak ci o nog pla na za mla de, a fi nan si ran je od stra ne gra da No vog Sa da. Pro je kat je osmi {qen kao ci klus edu ka tiv -

Naj po pu lar ni ji pop pe va~ Zdravko ôli}, u sklo pu tur ne je „Kad po gle da{ me pre ko ra me na”, odr à }e kra jem de cem bra ve li ki so li sti~ ki kon cert u na {em gra du. Ula zni ce za ovaj du go o ~e ki va ni spek takl mo gu da se ku pe od utor ka 8. no vem bra na bla gaj ni Spen sa, “Gig stik su” u Tr `nom cen tru „Pa ri ski ma ga zin” ili pre ko in ter ne ta na veb saj tu www.gigstix.com. Ova bal kan ska zve zda pred no vo sad skom pu bli kom za pe va }e u su bo tu 24. de cem bra u 20 sa ti u ve li koj dvo ra ni Spen sa. Uz vi zu el ni spek takl, fa no vi “ve ~i tog mla di }a“ ju go slo ven ske pop sce ne uì va }e u ve li kim hi to vi ma i ne za bo rav nim me lo di ja ma. N. R.

„Ma li sa jam le pih stva ri”, 15. po re du, bi }e odr `an 20. no vem bra u ho lu Stu di ja M, u Uli ci Ig wa ta Pa vla sa 3. Pri ja ve sa li~ nim po da ci ma i krat kim opi som eks po na ta tre ba po sla ti do 8. no vem bra u po no} na elek tron sku adre su: kreativkens@gmail.com. Pra vo u~e {}a ima ju svi ko ji sa mi iz ra |u ju ru ko tvo ri ne ko je bi pred sta vi li na saj mu. M. \.

jem da ovom sad wom i na pro le }e do |e mo do 10 od sto po vr {i na pod ze le ni lom u gra du -is ta kao je Pa vli ~i}. Rad n i c i „Ze l e n i l a„ an ga `o va ni su tre nut no na Som bor skom bu le va ru, gde se sa di 410 sad ni ca li {}a ra i po sta vqa 13.000 me ta ra kva drat nih trav wa ka. Na Sun ~a nom ke ju u to ku je sad wa

U OGRAN KU BI BLI O TE KE „DA NI LO KI[” NA LI MA NU

^o la pe va No vo sa |a ni ma

Apo te ka “Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de `ur stvo je od 20 do 7 sa ti u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Ina ~e, ovog me se ca u svim uli ca ma ko je su ob na vqa ne ili iz gra |e ne bi}e za s a | e n o ukup n o 10.000 no vih sad ni ca. - Na dam se da }e mo do dat no po ve }a ti ze le nu po v r { i n u u gra d u. U pret h od n e tri go d i n e us pe li smo da je po ve }a mo za dva od sto, a o~e ku -

Ovog meseca u svim ulicama koje su obnavqane ili izgra|ene bi}e zasa|eno ukupno 10.000 novih sadnica

SO LI STI^ KI KON CERT POP LE GEN DE NA SPEN SU

De `u ra apo te ka „Saj mi {te”

hronika

nih ra di o ni ca na ko ji ma }e mla di od 13 do 30 go di na mo }i da stek nu sa zna wa iz te o- ri je mu zi ke i sa vla da ju teh ni ku svi ra wa na gi ta ri. Po la zni ci ma }e bi ti na ras po la ga wu 10 gi ta ra. Ciq pro jek ta je da se mla di za in te re su ju za kwi gu i ~i ta we, a da bi bli ot e ku pri hva te kao me sto gde }e kva li tet no da pro vo de svo je vre me. Pri ja -

ve ze ra di o ni ce se pri ku pqa ju u ogran ku Grad ske bi bli o te ke „Da ni lo Ki{„ na Li ma nu do 15. no vem bra, a pro je kat }e tra ja ti do kra ja go di ne. Za ~la no ve Bi bli o te ke kurs je bes pla tan, a sve in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fon 021/6364-723 od 7.30 do 19.30 sa ti sva kog rad nog da na. I. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa6.novembar2011.

PROJEKAT OD 62 MILIONA DINARA

NA VIDIKU UNAPRE\EWE EKONOMSKE SARADWE

Azer bejyan ci mer ka ju Lu ku De le ga ci ja Azer bej xa na, ko ju je ~i ni lo 50 pred stav ni ka azer bej xan skih kom pa ni ja i 25 dr `av nih ~i nov ni ka na ~e lu sa mi ni strom eko no mi je [a hi nom Mu sta fa je vim, bo ra vi la je ju ~e u na {em gra du, a raz log po se te je una pre |e we eko nom ske sa rad we, kao i do go vo ri oko ne ko li ko ve li kih pro je ka ta u ko je je ubro ja na i Lu ka “Nov Sad”. Pri li kom po la ga wa ve na ca na spo me nik azer bej xan skom kom po zi to ru Uze i ru Ha xi bej li ju, gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} is ta kao je da u na red nim da ni ma o~e ku ju kon kret ne raz go vo re oko pro je ka ta. - Ni vo eko nom ske raz me ne iz me |u na {ih dr `a va je na ra stao. O~e ku jem da }e se ova de -

le ga ci ja i na {i pri vred ni ci, ko ji su se su sre li, do go vo ri ti oko konk ter nih pro je ka ta ko ji }e se ra di ti u na red nom pe ri o du- re kao je Pa vli ~i}. Am ba sa dor Azer bej xa na u Sr bi ji El dar Ha sa nov na gla sio je da iz me |u Azer bej xa na i Sr bi je po sto ji stra te {ki, part ner ski od nos, ko ji je re zul t i r ao naj v i { im ni v o o m eko nom skih od no sa, jer je u po sled wih go di nu da na ~e ti ri pu ta po ve }a na rob na raz me na iz me |u Azer bej xa na i Sr bi je, a za ~i ta vih 18 pu ta su po ve }a ne azer bej xan ske in ve sti ci je. -Da nas smo u No vom Sa du, jer nas ve zu ju du bo ke du hov ne ve ze. Ta ko |e, ov de je i bi sta na { eg ve l i k og kom p o z i r o r a

Bolni rezovi za Spens Po vo dom otvo re nog pi sma, ko je je Sin di kat Spen sa upu tio gra do na ~el ni ku zah te va ju }i da za u sta vi pro pa da we ovog pred u ze }a, Igor Pa vli ~i} je za „Dnev nik” re kao da se ne mo è tro {i ti vi {e ne go {to se ima i da ru ko vod stvo Spen sa mo ra da na pra vi bol ne re zo ve. -Ru ko vod stvo mo ra da re {i pro blem, a u to me tre ba da ih po dr ì i Sin di kat, ~i ji su ~la no vi u Uprav nom od bo ru. Ima ju 300 za po sle nih, a pro se~ na pla ta je 50.000 di na ra. Pri mi }u ih jo{ jed nom na raz go vor, ali mo ra ju bi ti sve sni od go vor no sti i ne mo gu ì ve ti pod sta kle nim zvo nom- is ta kao je Pa vli ~i}.

Am ba sa dor Azer bej ya na u Sr bi ji El dar Ha sa nov is pred Fo to: B. Lu ~i} spo me ni ka kom po zi to ra Uze i ra Ha yi bej li ja

{to je po seb na za slu ga gra do na ~el ni ka Pa vli ~i }a. Gra |a ni No vog Sa da po seb no uva `a va ju azer bej xan ski na rod i za to {to ce ni mo ta kav od nos pre ma na ma `e le li bi smo da i sa eko nom ske stra ne do pri ne se mo po boq {a wu tih od no sa. Tre nut no za vr {a va mo iz grad wu cr kve sve te Pet ke u Pe tro -

dnevnik

Ko na~ no ka na li za ci ja i na Te le pu Po sle vi {e de ce ni ja Te lep }e do bi ti ka na li za ci o nu mre ù, re ~e no je na tri bi ni „Iz grad wa ka na li za ci je na Ju `nom Te le pu“, ko ja je odr à na pre kju ~e u MZ „Ju `ni Te lep“ u or ga ni za ci ji grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Vojv di ne. -Pro je kat ko ji smo do bi li za ka na li za ci o nu mre ù na Te le pu ni je bio do bar, iz grad wa ka na li za ci je u ovo de lu gra da tre ba la je da bu de za jed ni~ ki po sao „Za vo da za iz grad wu gra da“ i „Vo do vo da“ i da se fi nan si ra iz Fon da za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne – ka zao je di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci ja“ Bran ko Bje la jac i do dao da je „Vo do vod“ ove go di ne pre u zeo na se be da za vr {i iz grad wu ka na li za ci je na Te le pu i ulo ìo 62 mi li o na di na ra svo jih sred sta va u taj po sao. Bje la jac je ob ja snio da se tre nut no ra di Uli ca Si me Ma ta vu qa u ko joj }e bi ti glav ni fe kal ni ko lek tor i dre na `ni ka nal na ko ji

}e se pri kqu ~i ti uli ce Ju `nog Te le pa. Do dao je da }e pri kqu ~ak ko {ta ti 36 hi qa da di na ra {to }e gra |a ni mo }i da ot pla te na 24 ra te, od mo men ta pri kqu ~e wa. Po me nu to pred u ze }e ra di na jo{ jed nom pro ble mu ko ji mu ~i sta nov ni ke Te le pa. Zbog iz grad we Adi ca, Te lep ~a ni ima ju slab pri ti sak vo de. Sa da „Vo do vod“ fi nan si ra iz grad wu po seb nog vo da za Adi ce, ka ko bi ras te re tio glav ni vod i ta ko po boq {ao pri ti sak vo de i na Te le pu i na Adi ca ma. Bje la jac je na gla sio da je ovo pri vre me no re {e we i da }e se u per spek ti vi ra di ti da pro na la `a wu traj nog re {e wa i fi nan sij skih sred sta va da se taj pro je kat spro ve de u de lo. @i te qi Te le pa tre ba lo bi da pra te uput stva i in for ma ci je ko je do bi ja ju od rad ni ka „Vo do vo da“ i da do kra ja go di ne na pra ve {ah to ve u svo jim dvo ri {ti ma, ka ko bi se po ve za li na ka na li za ci o nu mre `u. A. J.

va ra di nu, ko ja je na me we na iz be gli ca ma - re kao je Ha sa nov. Azer b ej x an s ka de l e g a c i j a bo ra vi la je u Sr bi ji tri da na, a za to vre me pot pi sa no je ne ko li ko ugo vo ra o iz vo zu i uvo zu, a raz ma tra ju se i in ve sti ci je Sr bi je u Azer bej xa nu, kao i Azer bej xa na u Sr bi ji. N. R.

NOVOSADSKI DETEKTIVI IMAJU PUNE RUKE POSLA

@e ne sum wa ju, mu {kar ci {a ra ju

Na iz ne na |e we ovog no vo sad skog „[er lo ka”, sve ~e {}e se ja vqa ju qu di ko ji tra `e da im se pro na |u ukre de na vo zi la, {to je fe no men ko ji se ni je ja vqao jo{ od de ve de se tih go di na. Za ovaj po sao ~o vek mo ra da bu de ta len to van i da ima “wuh”, pri vat ni de tek ti vi ni su ukqu ~e ni u deo zva ni~ ne po li cij ske is tra ge, ali ve} go di na ma u~e stvu ju u hva ta wu po ~i ni la ca svih vr sta kri vi~ nih de la, ako u to ku is tra `i va wa po red osnov nog pro ble ma po sto je i ele men ti

kri vi~ nog de la, po za ko nu su du `ni da o to me oba ve ste po li ci ju. - To su ~e sto opa sni je i iro ni~ ne si tu a ci je, kao ka da smo ima li bli ski kon takt sa ~o ve kom sa po ter ni ce ko ji je od go vo ran za te {ke kra |e, ali ka da smo ga uhva ti li i pri ja vi li po li ci ji, on nas je po sle tu `io, iako su svi do ka zi bi li pro tiv we ga, jer je uhva }en na de lu - ob ja {wa va de tek tiv.Ova in ter di sci pli nar na pro fe si ja ko ja u jed noj ozbiq noj agen ci ji, po red de tek ti va mo ra ima ti i kri mi na li sti~ ke teh ni ~a re, po li gra fi ste kao i sa rad wu sa fo ren zi~ kim la bo ra to ri ja ma, ve} go di na ma ~e ka da se usvo ji Za kon o de tek tiv skoj de lat no sti i agen ci ja ma za pri vat no obez be |e we ~i ji je na crt go tov 2002. go di ne. Po re ~i ma Gr gu ra, ne po sto ja we tog za ko na po go du je raz li ~i tim vr sti ma zlo u po tre be ovog po zi va.

^e sto im stran ke do la ze sa mo da bi se pod vr gle ve {ti na ma po l i g ra f a, do | u za j ed n o ro di teq i de te, po slo da vac i za po sle ni, pa se na li cu me sta vi d i ko la ` e, a ko go v o r i isti nu. Is tra `i va ~i tra ga ju }i za in for ma ci ja ma vr lo ~e sto upa da ju i u za ni mqi ve si tu a ci je. - Jed na po zna ta No vo sa |an ka po zva la nas je da pra ti mo we nog su pru ga, jer je bi la ube -

|e na da je va ra. To kom pr vog pra }e wa, ko je je tra ja lo od 10 do 12 da na, ni smo ni {ta sa zna li. Za t im je jo{ uve r e n i j e tra ì la da ga pra ti mo, u~i ni li smo to u jo{ dva in ter va la od po 15 da na i opet ni smo ni {ta na {li. Ka ko je po no vo zah te va la pra }e we, le po sam na zvao we nog mu à pred sta vio se da sam iz we go vog kra ja, te da smo mo `da daq ni ro |a ci. Po zvao me da ga po se tim na po slu, le po smo se ras pri ~a li, kre nu li smo od fa mi li je i ka da smo do {li do è na re kao mi je ka ko pla ni ra da osta vi su pru gu i pre se li se kod dru ge - pre pri ~a va Gr gur. A. Latas

Kqu~ ~u va vi di ko vac lo je sa mo da se ne {to ma lo ka me nih plo ~a po sta vi i za tvo ri gra |e vi na pred vi |e na da bu de ugo sti teq ski obje kat. U op {ti ni ka `u da je mo gu }e da ti po slo vi, uko li -

~i ca bu du }im po se ti o ci ma vi di kov ca. Otva ra we vi di kov ca za tu ri ste i Kar lov ~a ne pred vi |e no je na pro le }e, s po ~et kom no ve tu -

Otva ra we vi di kov ca za tu ri ste i Kar lov ~a ne pred vi |e no je na pro le }e, s po ~et kom no ve tu ri sti~ ke se zo ne ko le po vre me po tra je, bu du okon ~a ni vr lo br zo. Sli~ na je si tu a ci ja i sa ste pe ni {tem ko je spa ja Pu pi no vu sa Stra `i lov skom uli com, a tre ba da po slu `i kao pre -

ri sti~ ke se zo ne. Do ta da bi, pre ma na ja va ma pred sed ni ka kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ka Fi li po vi }a, na vr hu bre ga tre ba lo da bu de mon ti ran i ve li ki krst, kao

ri sti li i da ude le mi lo sti wu, jer je obi ~aj da se na ovaj pra znik de li hra na za du {u po koj ni ka. Ka ko bi omo gu }io No vo sa |a ni ma da po se te gro bo ve naj mi li jih grad ski pre vo znik je obez be dio ve }i broj auto bu sa, ko ji su i{li pre ma gro bqi ma, a „Li sje” se po sta ra lo da na ula zi ma mo gu da se ku pe sve }e, cve }e i kan di la. N. R.

Ro di te qe obi~ no za ni ma gde i s kim im de ca pro vo de vre me

NA MAGAR^EVOM BREGU U KARLOVCIMA DO PROLE]A

Pri laz vi di kov cu na Ma gar ~e vom bre gu u Srem skim Kar lov ci ma iz Pu pi no ve uli ce od ju ~e je one mo gu }en, po {to je ume sto pri vre me ne sta vqe na vi so ka me tal na ka pi ja. To isto do kra ja sed mi ce bi }e ura |e no i na ula zu iz prav ca gro bqa, gde }e osim kli zne ka pi je, bi ti mon ti ra na i ogra da du ga ne ko li ko me ta ra. Kqu ~e ve obe ka pi je ima }e no} ni ~u var, a po je dan }e bi ti i u op {ti ni. Na ovaj ko rak nad le `ni u op {ti ni su se od lu ~i li ka ko bi spre ~i li o{te }e wa do sa da ura |e nog. Na vr hu bre ga osta lo je ma lo to ga jo{ da se za vr {i. Pre o sta -

Pra vo slav ni hri {}a ni ju ~e su po se tom gro bqi ma obe le `i li Mi trov ske za du {ni ce, a pa qe wem sve }a i slu `e wem pa ra sto sa po mo li li su se za po koj du {e umr lih. Su g ra | a n i su po j e d i n a~ n o ili po ro di~ no od la zi li da od ne su cve }e, a svi spo me ni ci su bar na ovaj dan bi li ukra {e ni ven ci ma ili bu ke ti ma cve }a. Po je di ni su ovu pri li ku is ko -

i po sta vqe na sta tua pe sni ka Du {ka Tri fu no vi }a u pri rod noj ve li ~i ni. Do ta da }e vi di ko vac, ko ji je jo{ uvek gra di li {te, bi ti za tvo ren. Pri vre me ne gra |e vin ske ogra de ni su pru `a le pot pu nu zap {ti tu, po {to su ih qu di skla wa li i pro vla ~i li se mi mo wih. Da je po treb na si gur ni ja za {ti ta do kaz je van dal ski is pad to kom kog je na jed nom me stu do {lo do o{te }e wa ka me ne oblo ge. I ka da bu de u pot pu noj funk ci ji, vi di ko vac }e ima ti ~u va ra i dru ge vi do ve za {ti te. Z. Ml.

Fo to: B. Lu ~i}

Tra ga ju }i za isti nom ili ko ri snim in for ma ci ja ma No vo sa |a ne ko ji pri be ga va ju po mo }i pri vat nih de tek ti va naj ~e {}e za ni ma da li su im su pru `ni ci ne ver ni, gde im se de ca kre }u i {ta ra de, a po sled wi trend je po slov na {pi ju na à u okvi ru ko je ban ke i ve li ka pred u ze }a pro ve ra va ju za po sle ne ili kli jen te sa ko jim sa ra |u ju. - U 90 od sto slu ~a je va is tra ì va wa ne ver sta va, kli jen ti su nam è ne, a 95 od sto slu ~a je va sum we u pre va ru se, na à lost i po tvr de. Ro di te qe obi~ no za ni ma gde i s kim im de ca pro vo de vre me, i tu mo gu re }i da ima do sta pa ni ke i neo prav da nih sum wi. Ne ki opet è le da pro ve ri mo ko je no va de voj ka ili de~ ko s ko jim im se po to mak za ba vqa re kao je vla snik naj sta ri je de tek tiv ske agen ci je u gra du „Gvo zden” Ugqe {a Gr gur. Dru ga ka te go ri ja su slu ~a je vi ka da ro di te qi zna ju da im se de te dro gi ra, pa è le da ot kri ju oda kle im pa re za nar ko ti ke i ka kvim, obi~ no se po sle po tvr di, ile gel nim sred stvi ma do la ze do wih. - Ban ke ili kom pa ni je naj ~e {}e tra è da {pi ju ni ra mo za po sle ne da li su stvar no na bo lo va wu, da li ima ju ne ke no ve po slov ne pla no ve i da li oda ju dru gi ma po ver qi ve in for ma ci je - na sta vqa Gr gur.

Obe le `e ne Mi trov ske za du {ni ce

DE^JI FESTIVAL MULTIKULTURALNOSTI

Dru `e wem pro tiv na si qa

Na de~ jem fe sti va lu mul ti kul tu ral no sti „Haj de da se upo zna mo”, ko ji je odr àn ju ~e u Kul tur nom cen tru, u~e stvo va lo je 17 osnov nih {ko la sa te ri to ri je gra da, a de ca od pr vog do ~e tvr tog raz re da pred sta vi la su svo je li te rar ne, li kov ne i fo to ra do ve. Na stu pi le su i fol klor ne gru pe, a u edu ka tiv nom de lu pro gra ma iz ve de na je i pred sta va „Haj de da se upo zna mo”. Ko or di na tor ka pro jek ta Kse ni ja ô ba no vi} is ta kla je da je ciq ma ni fe sta ci je {i re we mul ti kul tu ral no sti, to le ran ci je i pre ven ci ja na si qa. -Pro gram je na me wen de ci ko ja }e u okvi ru edu ka tiv ne pred sta ve na {est je zi ka, ko ji su u slu `be noj upo tre bi na te ri to ri ji gra da, na u ~i ti de set re ~i iz „Re~ ni ka pri ja teq stva” Du {ka Ra do vi }a. To su re ~i ve ra, qu bav, mir, ma ma, ta ta i osta le - re kla je ô ba no vi}. Pre ma we nim re ~i ma, je dan deo pro gra ma spre mqen je u {ko la ma pu tem kon kur sa, a od naj bo qih ra -

do va na pra vqe na je iz lo `ba na te me „Et no mo ti vi”, „Sa ba ki nog/de ki nog ta va na” i „Naj lep {a pri ~a ko ju mi je is pri ~ao/la de ka/ ba ka”. Fe sti val je re a li zo vao Kul tur ni cen tar pod po kro vi teq stvom Sa ve ta za me |u na ci o nal ne od no se Skup {ti ne gra da i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za upra vu, pro pi se i na ci o nal ne ma wi ne. N. R.

oglasi

dnevnik

GOSPODIN 45 godina zaposlen, neoèwen rado bi upoznao gospo|u do 50 godina radi druèwa i braka. Telefon:061/62-19-501. 40849 GOSPO\A 46 godina slobodna, simpati~na, dru{tvena, upoznala bi slobodnog mu{karca do 55 godina. Telfeon: 061/62-19-501. 40850 GOSPO\A 54 godine èlim upoznati gospodina do 60. godina situiranog koji voli druèwe, prijateqstvo, putovawa. Telefon: 061/62-19-501. 40851 @ENA 60 godina lepog izgleda, kulturna, èqna pa`we i razumevawa upoznala bi slobodnog ~oveka do 70 godina. Telefon: 061/62-19-501. 40852 RAZVEDEN 52 godine, bez dece, intelektualac, situiran upoznao bi ènu radi druèwa i braka od 50 - 60 god. Telefon 061/6219501. 40854 GOSPO\A zaposlena, situirana intelektualka 52 god, upoznala bi slobodnog intelektualca do 60 god. Telefon 061/62-19-501. 40855 GOSPODIN 57 godina radi u Nema~koj dobrog izgleda upoznao bi ènu radi druèwa i braka do 60 godina. Telefon: 061/62-19-501. 40847 PENZIONER - Novosa|anin 162/62/65, èli poznanstvo ène pribli`nih godina braka radi. Telefoni 021/6513-094 ili 061/1155-035. 40931

ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 40677 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 40635 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 40636

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 40637 KU]NA NEGA, gerontolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge. Telefon 021/400-148. 40829

IZDAJEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629 40832

nedeqa6.novembar2011.

PRODAJEM dupleks pred useqewem 100m2, 73.000E, hitno. Telefon 062/811-4552, 065/3333-188. 40866 BLIZINA LIMANSKE PIJACE, novija gradwa, ukwi`en dupleks 66m2, bez ulagawa. Telefon 6624-218. 40891

IZDAJE SE stan 60m2 u centru za poslovni prostor ili za stanovawe, porodica, studenti, kompletno opremqen. Cena 200 evra. ({ifra13636). Telefon 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 539189 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod @elezni~ke stanice na duè vreme . Telefon 444409. 40848 IZDAJEM nov stan 70m2 moè da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor. Telefoni: 6398-007, 504214, 064/3212497. 40875 IZDAJEM prazan jednosoban stan u Kornelija Stankovi}a. Telefon 525-327. 40568 IZDAJEM uli~ni name{ten jednosoban stan u ku}i sa posebnim ulazom. Podbara. Telefoni: 521-362 i 064/236280-9. 40612 IZDAJEM u Pasterovoj jednosoban stan 45m2, prazan, 130E. Telefon 6311-150, 064/819-5048. 40696 IZDAJEM dvosoban stan, Cara Lazara, 58m2, drugi sprat, kablovska, telefon topla voda, plakari, 180Evra. Telefoni: 021/66-199-43, 064/160-91-40. 40737 IZDAJEMO stan poluname{ten, 30m2, Milenka Gr~i}a, cena 110E. Telefon 064/26-86-727. 40768 IZDAJEM name{tenu garsoweru (dva leàja), Ul. Pasterova, III sprat, kod Novosadskog sajma, cena 130E. Telefoni: 063/8453-577, 021/6369-400. 40769 IZDAJEM garsoweru 20m2, blizina centra. Telefon 021/6415-500. 40783 IZDAJEM dvoiposoban stan u Gagarinovoj ulici u Novom Sadu. Stan je delimi~no name{ten. Cena 150E. Telefon 021/455-420. 40800 NA TELEPU preko puta crkve izdajem nov prazan dvori{ni stan. Telefon 062/890-11-99. 40818 IZDAJEM jednosoban stan 30m2, na LimanuI, zvati posle 14 ~asova. Telefon 021/540-771. 40826 IZDAJEM jednosoban potpuno name{ten stan, 37m2, na Novom nasequ. Telefon 069/2854333. 40842 IZDAJEM dvoiposoban komforan stan u najuèm centru Novog Sada pogodan i za kancelarijski prostor. Zvati predve~e. Telefon 456-373. 40844 IZDAJEM nov dvosoban komforan name{ten stan u Petrovaradinu kod {kole. Telefon 063/7400209. 40845

IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 40859 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 40861 HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 8001000E. Telefon 063/519-533 40862 IZDAJEM prazan dvosoban stan na drugom spratu kod Stadiona i Elektrovojvodine. Odmah useqiv. Odvojena kuhiwa. Telefon 063/540-165 40882 POTREBNI ~etvorosobni i ve}i luks opremqeni stanovi za inostranu kompaniju. Telefon 063/519-533. 40857 IZDAJEM prazan prostor od 50m2 za stan, kancelariju u strogom centru. Visoki parter, cg, klima, telefon, interfon, parking. Telefon 062/29-18-29. 40671 IZDAJEM prazan jednosoban stan 45m2 Pasterova, drugi sprat. Telefon 064/8195048. 40853 TELEP, izdajem od novembra dvosoban kompletno name{ten stan 100m2, terasa 21m2 na mansardi, CG na gas, cena-dogovor. Telefoni: 021/504-118, 062/8337-987. 40913

TRA@IMO hitno za poznatog kupca dvoiposobantroiposoban na svim Limanima. Povoqno!!! Pozovite!!! Tel. 021/6363-307. 539315 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 539282 KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539239 KUPUJEM stan u Novom Sadu bez posrednika do 25.000E. Telefon 490-042. 40756

CENTAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna. Pozovite 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 539395 BULEVAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Mo`e i na rate! Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 539206

EKSTRA lokacija kod Futo{ke pijace u novijoj zgradi, ukwièna garsowera od 27m2, cena 27.850. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 539240 TELEP, nova odmah useqiva gasowera, 18m2 - cena 11.000. Telefon 064/220-95-65, www.bomil.rs. 539241 KOD „Minakve”, prodajem noviju ukwiènu garsoweru, cena 20.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539242 NOVO NASEQE, u novijoj zgradi prodajem ukwiènu garsoweru od 27m2 po ceni od 27.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539243

SOCIJALNO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/520-231, ({ifra:14220), www.solisnekretnine.com. 539191 GARSOWERA na Novoj Detelinari u dvori{nom krilu zgrade. Prizemqe, veoma lepo dvori{te sa sopstvenom ba{tom, idealno za starije qude. 23m2 - cena 24.000 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra 13477), www.solis-nekretnine.com. 539192 UKWI@ENA garsowera, 26m2, Haxi Ruvimova, useqiva odmah, lift, terasa, CG, cena 27.500E. Tel. 064/823-6621, 542779. 539228 MOKRAWÊVA!!! Odli~na preslatka garsowera od 27m2 sa prozorom u kuhiwi, terasom, liftom, ukwièna brzo useqiva!!! Tel. 063/8680-335. 539316 KISA^KA!!! Odli~na nova name{tena garsowera od 26m2 ukwièna, useqiva!!! Tel. 063/8680-335. 539317

NOVA useqiva garsowera, 29m2, VI sprat, zgrada „Zoned”, na Suboti~kom bulevaru. Cena 33.000E. Telefoni: 522-177, 063/780-99-09. 539232 STARA DETELINARA, 19m2-17.500E. Odmah useqiva. Potkrovqe. Name{tena. Preko puta Tozine {kole. Telefoni: 522-177, 063/441-663. 539234 KOSTE [OKICE, 29m2, novo, odli~na garsowera, 29.000E. Odmah useqivo! Telefoni: 522-177, 064/215-60-90. 539236 NOVA DETELINARA - 19m2, useqiv odmah, 3. sprat, grejawe, stan u zgradi, cena 17.500E. Tel. 064/823-6621, 542779. 539221 BULEVAR EVROPE - 25m2brzo useqiva garsowera, odvojena kuhiwa, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om 29.500E. Tel. 064/823-6621 021/542-779. 539213 GARSOWERA 24m2 N. Detelinara nov stan na 2. spratu, lift, franc. balkon, komunalije pla}ene u celosti, klasi~na gradwa. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 539183 GARSOWERA 24m2, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo, miran deo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505. 539186 NOVA DETELINARA ukwi`ena garsowera 25m2, ima terasu, odmah useqiva. Telefoni: 528-137, 661-2262. 539283

GUNDULI]EVA ULICA, na prodaju nov, odmah useqiv stan od 25m2. Cena 17.500E. Telefon 060/621-1685. 539301 NOV, odmah useqiv stan od 28m2 u Ulici Heroja Pinkija. Uredni papiri. Hitno i povoqno, 23.000E. Telefon 063/7759121. 539303 GARSOWERA, centar, 29m2 visoko prizemqe, cena: 35.000 evra, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 539356 HITNO! Odmah useqiva GA 26m2, H. Ruvimova, kod Sajma, IV sprat, lift, terasa, ukwièna, sig.vrata, pvc, kl. parket, tpv, cg, cena 25.900! Telefoni: 021/425-653, 063/536212. 539341 U NOVOJ ZGRADI, {iri centar, 28m2 na II spratu, cena 29.000. [ifra 1001476. Kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318 523-193. 539371 GARSOWERA sa odvojenom kuhiwom 23,3m2 u novoj ukwiènoj zgradi na drugom spratu kod Stanice, cena 26.500. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001651. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/532-243. 539372 GRBAVICA ukwièna garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25.950, nova zgrada, gleda na dvori{te. Kompletna ponuda na www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193. 539373

nedeqa6.novembar2011.

U STROGOM CENTRU kod Srpskog narodnog pozori{te u novijoj zgradi klasi~an jednosoban stan 30m2, ukwièn, lift, terasa, 33.000. Telefoni: 451-318, 060/532-2433, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 539374 LAZE KOSTI]A gradio „Moj Dom” useqiv jednosoban stan, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom, stan gleda na Fru{ku goru 30m2. Povoqno! Telefoni: 060/07537-82, 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 539375 NA NOVOM NASEQU jednosoban stan 28m2 na tre}em spratu, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom 27000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 539376 JEDNOSOBAN, Liman II 40m2, moè jednoiposoban, ukwièn, odmah useqiv, cena: 45.000 evra, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 539357 PRODAJEM nov, odmah useqiv, jednosoban stan od 28m2, III sprat, lift, terasa. Cena 27.000E. Telefon 063/510-604. 539304 CARA DU[ANA, 31m2, ukwièn komforan stan novije gradwe. IV sprat, lift, terasa. Cena sa name{tajem 32.000E. Telefon 452-942. 539302 UKWI@EN, renoviran jednosoban stan od 33m2 kod Dunavskog parka, I sprat. Telefon 063/692-917. 539306 DETELINARA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn 25.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 539328 PODBARA 34m2, ukwièn, jednosoban, terasa, odli~an 35.000 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 539330 [EKSPIROVA jednosoban stan 42m2, odli~nog rasporeda, odli~an poloàj, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 539284 NOVO NASEQE jednosoban stan 35m2 na prvom spratu sa liftom, ukwièn, ima terasu, cena dogovor. Telefoni: 528137, 661-2262. 539285 KLASIÂN jednosoban 40m2, Liman II, [ekspirova, VII sprat sa liftom, nije posledwi, mogu}e jednoiposoban, ukwièn 41.500. Telefon 063/517-846. 539273 KLASIÂN jednosoban stan na [onsiju, Ulica Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orjentisan, dve terase, ukwièn. Moè kredit, cena 35.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:21121), www.solisnekretnine.com. 539193 PRODAJEM jednosoban stan, mogu}e je prepraviti ga u jednoiposoban. Na Limanu 4, povr{ine 38m2, ukwièn, dvori{na mirna strana, zelenilo, prvi sprat, Ul. Narodnog fronta, kod Univera. Cena veoma povoqna!! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:21295), www.solisnekretnine.com. 539194 HITNA PRODAJA! Ukwièn, komplet renoviran, komforan jednosoban stan na Satelitu. 33m2, cena samo 27.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra 21910), www.solisnekretnine.com. 539195

UKWI@EN, 40m2, jednosoban, mogu} jednoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, useqiv, cena 33.000E. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 539227 JANKA ^MELIKA, nov, jednosoban odmah useqiv, povrat PDV. Cena 33.000E. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90. 539230 PRODAJEM ukwiènu garsoweru, 18 kvadrata, 18 000Eura, sa terasom, dvori{no okrenutom, telefonom. Odvojena kuhiwa sa velikim prozorom. 063-507-097, 021/2977-565. 40673 PRODAJEM garsoweru, 15.500Evra u Novm Sadu. Telefon 063/598-878. 40725 PRODAJEM garsoweru 26m2, III sprat, lift, useqiva, {iri centar. Telefon 065/33-33-188. 40871 PRODAJEM ukwiènu garsoweru kod Sajma na prvom spratu za 29.000. Telefon 6447622, 063/540-165. 40878 PRODAJEM jednosoban stan 46m2, 550E/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0-105. 40727 PRODAJEM jednosoban stan 42m2 u Petrovaradinu blok VIII. Telefon 062/97-55-810. 40782 WEGO[EVA 30m2, ukwièn, prizemqe. Telefon 062/645869. 40811 @ITNI TRG 34m2, 1. sprat, ukwièn. Telefon 062/645-869. 40812 PRODAJEM sre|en jednosoban stan od 29m2 na Novom Nasequ za 26.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 40880 JEDNOSOBAN, na Bul. K. Petra 37m2, V sprat, lift, ukwièn, useqiv. Cena 34.000. Telefon 060/0557-924, 060/4183223. 40884 LIMAN III, fasadna cigla, ukwièn jednosoban stan 41m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqno. Telefon 6624-218. 40892 ÊNEJ - sala{, stara ku}a i nova vila na 5 jutara prvoklasne zemqe i 8000 malina u rodu. Telefoni: 063/598-463, 021/6215-260. 40935 GARSOWERA 25m2, prvi sprat Valentina Vodnika 24.000E, jednosoban Milo{a Obili}a 30m2, prizemqe 28.000E. Telefoni: 061/6019393, 021/6621797. 40936

HITNO!!! 31m2, jednoiposoban, useqiv, ukwi`en, terasa, lift, CG, cena 27.300E. Tel. 064/823-6607, 021/66-14200. 539220 BULEVAR, kod @. stanice, ukwi`en 1.5 stan od 40m2. Telefon 063/742-2180. 539244

oglasi

SAJAM, odli~an, ukwièn 1.5 stan od 37m2 po ceni 37.000. Telefon 636-6952,www.bomil.rs. 539245 SOCIJALNO, noviji ukwièn stan, moderno opremqen, u kvalitetnoj zgradi 47m2, cena 52.750. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539246 KOD LIMANSKE PIJACE, stan za kompletno renovirawe, 40m2-1.5 na I spratu, cena 34.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 539248 GRBAVICA, nov odli~an i ukwièn 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na IV spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 539251 NOVA DETELINARA, zgrada „Budu}nosti” ukwièn noviji stan na II spratu u pe{a~koj zoni, cena 45.500. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 539253 CENTAR - Stari grad, Vojvode Mi{i}a, 39m2, jednoiposoban, III sprat, useqiv, vlasni{tvo, ugra|eni plakari, kuhiwa i klima za samo 41.000 evra. Telefoni: 064/112-62-39, 021/520-231, ({ifra 21584), www.solis-nekretnine.com. 539196 CENTAR - [afarikova ulica, 1.5-soban stan sa terasom, III sprat, odvojena kuhiwa, 37m2. ({ifra 21595). Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 539197 ODMAH useqivo, 1. sprat, 27m2, kao mali jednoiposoban, Grbavica, dvori{no okrenut. Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/112-6239, 021/451-570, ({ifra:21823), www.solisnekretnine.com. 539198 JEDNOIPOSOBAN 39m2 Grbavica - nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace. Vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621. 539181 NOVA DETELINARA 37m2, jednoiposoban, 2. sprat, odmah useqiv, ukwièn, odli~an raspored, terasa, CG, lift, cena 41.200 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 539210 BULEVAR EVROPE - bliè Limanu, jednoiposoban 31m2, perfektan raspored, neprolazne sobe, brzo useqiv, 2. sprat, terasa, CG, cena sa PDV-om 36.500 evra. Tel. 064/823-6607, 021/424-963. 539216 KVALITETAN stan od 42m2 na Bulevaru, kod Lutrije, 4. sprat, cena 42.000. ({ifra 21803). Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 539200 NOVIJI jednoiposoban 42m2, {iri centar, Jug Bogdana, IV sprat sa liftom, lep i funkcionalan stan, gradsko grejewe, ugradni plakari, terasa 45.000. Telefon 063/517846. 539274

dnevnik

NOVO NASEQE kod robne ku}e stan 34m2+16m2, u odli~nom stawu, zgrada sa liftom za 38.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 539286 GUNDULI]EVA odmah useqiv, ukwièn, jednoiposoban stan 40m2, zgrada novija za 37.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 539287 JEDNOIPOSOBAN 30m2, strogi centar, Modene, V sprat sa liftom, kompletno name{ten, renoviran, centralno grejawe, lepa terasa sa pogledom na trg 180 evra. Telefon 063/517-846. 539272 KOD SAJMA jednoiposoban stan 51m2 na prvom spratu, odli~nog rasporeda, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 539290 LIMAN IV, Ive Andri}a 40m2, lift, terasa, ukwièn, odmah useqiv 41.500. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 539329 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, niè spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Tel. 063/8680-335. 539318

HITNO!!! Odmah useqiv JIS 36m2, Dr. Sv. Kasapinovi}a, I sprat, lift, terasa, nov, ostaje ugradna kuhiwa, klima, ukwièn, cena 39.900. Telefoni: 021/425-653, 063/536212. 539345 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv stan 40m2, Liman III, [ekspirova, lift, terasa, odvojena kuhiwa, sre|en, ukwièn, pogled na F. goru, cena 41.900. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 539337 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv DS 51m2, Bul. oslobo|ewa, V sprat, lift, terasa, novija zgrada, renoviran, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, dve terase, ukwièn, cena 54.500! Telefoni: 021/425-653, 063/536212. 539338 HITNO! Odmah useqiv DS 43m2, Cara Du{ana, III sprat, terasa, luksuzan, dvori{na strana, nov, neuseqavan, parking u dvori{tu, cg, pvc, hrastov parket, cena 50.900! Telefoni: 021/425-653, 063/536212. 539339

ODLIÂN dvosoban stan 60m2 dve lepe velike sobe odvojena kuhiwa u novo ukwiènoj zgradi kod Stanice na III spratu, cena 51.500. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001653. Telefoni: 451-318, 523-193, 063532243. 539382 NOVO NASEQE Ulica Ka}e Dejanovi} dvosoban stan na drugom spratu 59m2, lift, terasa, ukwièn, cena 51.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretninemojdom.com. 539384 U MILETI]EVOJ ULICI u zgradi od belog mermera dvosoban stan 63m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwièn, cena 1200/m2. Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1000193. 539385 NA FUTO[KOM PUTU dvosoban stan 48m2 na prvom spratu, ukwièn, renoviran, cena 37000. Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 539386

DO@A \ER\A, noviji stan 36m2, III sprat, lift, terasa. Ukwièna zgrada. Povoqno. Telefon 063/777-6233. 539307 BULEVAR KRAQA PETRA, kod „Lovotursa”, renoviran, prazan, odmah useqiv, ukwièn stan od 41m2, III sprat, lift, terasa, 38.500E. Telefon 452-942. 539305 NA NOVOM NASEQU mawi jednoiposoban stan 42m2. Hitno i povoqno 34.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 539377 NA GRBAVICI mawi jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, ukwièn, potrebno renovirawe, cena 35100. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 539378 HITNO! Odmah useqiv JIS 36m2, Somborski bulevar, bliè Limanima, II sprat, lift, terasa, nov, dvori{na strana, odvojena kuhiwa, upotrebna dozvola, sa PDV-om cena 37.000! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 539342 HITNO! Odmah useqiv JIS 34m2, 500m od Somborskog Bulevara, II sprat, nov, terasa, odv. kuhiwa, pvc stolarija, kl. parket, ekstra kvalitet, upotrebna dozvola, cena 28.000! Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212. 539343 HITNO!!! Odmah useqiv JIS 42m2, Nova Detelinara kod ABC marketa, kompletno sre|en, lift, terasa, ukwièn, cena 38.900!!! Telefoni: 021/6616-324, 539344 063/536-212.

HITNA PRODAJA! Odli~an DS 45m2, Temerinska, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig.vrata, hrastov parket, parking, cena 46.900. Telefoni: 021/425-653, 065/5536-212. 539340 DVOSOBAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwièn, moè dvoiposoban, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 539353 LIMAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwièn, okrenut ka istoku, cena 53500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 539379 PRODAJEM dvosoban stan od 64 m2, sa garaòm, kod Sajma u Rumena~koj ulici. Telefon 064/11-50-778 OG/1 NOVA DETELINARA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor „Moj Dom”, pozovite! Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 539380 KOD STANICE Ul. Kraqevi}a Marka 51m2 na III spratu, lift, terasa, ukwièn u funkciji dvoiposobnog, cena 46.500. Telefoni: 451-318, 523193. [ifra 1001310. Kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 539381 NOVO NASEQE 55m2 na tre}em spratu, cena 51.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 539383

KOD SUP-a u Bra}e Jovandi} dvosoban stan 51m2, sre|en, ukwièn. [ifra 1000694. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 539387 NA GRBAVICI Ul. Mi{e Dimitrijevi}a 52m2, III sprat, ukwièn, cena 54000. [ifra 1000530. Kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 539388 KOD STANICE u novoj, ukwiènoj zgradi 61,3m2 na drugom spratu, cena 54500. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001914. 539389 U BLIZINI ABC-a, renoviran, ukwièn, odmah useqiv dvosoban stan stan 51m2, I sprat, lift, terasa. Odli~na ponuda, povoqno! 46.500E. Telefon 063/775-9121. 539308 UKWI@EN, komforan dvosoban stan od 57m2, renoviran, kao nov! Hitna prodaja. Cena 46.500E. Telefon 063/510-604. 539309 VESELINA MASLE[E, komforan, dvosoban stan od 60m2, II sprat, lift, dve terase, dvostrano orjentisan. Povoqno! 48.500E. Telefon 452-942. 539310 UKWI@EN dvosoban, odmah useqiv stan od 40m2 na Grbavici u Ulici Vere Pavlovi}, II sprat, terasa. Cena 35.000E. Hitno! Telefon 060/621-1685. 539311

oglasi

dnevnik

KOD SUDA!!! Odli~an dvosoban klasi~an stan na drugom spratu okrenut na mirnu stranu, ukwièn zgodan i za kancelariju!!! Tel. 063/8680335. 539319 NOV dvosoban stan na Limanu III od 65m2 na drugom spratu u ekstra zgradi!!! Tel. 063/500213. 539320 LIMAN II!!! Dvosoban stan od 64m2 dvostran, prostran, svetao, ukwièn i brzo useqiv!!! Povoqno!!! Tel. 063/8680-335. 539321 KOD SUDA I SPENSA!!! Dvosoban stan od 68m2 na perfektnom mestu u zgradi sa liftom, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Tel. 063/8680-335. 539322 PARISKE KOMUNE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwièn, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 539331 MAKSIMA GORKOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 539332 LIMAN IV 52m2, odli~an dvosoban, lift, terasa, ukwièn, zgrada od fasadne cigle 46.400 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 539333 DETELINARA 53m2, klasi~an dvosoban bez ulagawa, dvostran, ukwièn, dve terase 38.500. Telefoni: 444107, 633-7853. 539334 DU[ANA VASIQEVA odli~nog rasporeda stan 64m2, odvojena trpezarija kao tre}a soba, dvostrano orjentisan. Telefon 528-137, 063/538-166. 539291 BULEVAR OSLOBO\EWA kod Lutrije dvosoban stan 60m2 preure|en u dvoiposoban za 52.500. Telefoni: 528-137, 6612262. 539292 NOVO NASEQE klasi~an dvosoban stan 60m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwièn za 56.600. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 539293 STARA DETELINARA odli~an dvosoban stan 50m2 na prvom spratu, dobro stawe, ukwièn za 42.200. Telefoni: 528-137, 661-2262. 539288 LIMAN DVA na prvom spratu stan 53m2, korektan, ukwièn, 54.600. Telefoni: 528-137, 6612262. 539289 HITNO prodajem komforan dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, VI sprat sa liftom, odvojane kuhiwa, ukwièn, 49.000. Telefon 063/517-846. 539275 STROGI CENTAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban 43m2m II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwièn, kompletno name{ten 46.500. Telefon 063/517-846. 539276 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba, lepa terasa, dvori{na strana, 46.500. Telefon 063/517-846. 539277 [ONSI 57m2, dvosoban, ukwièn, useqiv, 1. sprat, terasa, CG, cena 51.500E. Tel. 064/823-6607, 021/542-779. 539209 HITNO!!!!! 55m2 - dvosoban, mogu} dvoiposoban, useqiv, ukwièn, @elezni~ka stanica, 2. sprat, terasa, sre|en, bez ulagawa, cena 50.500E. Tel. 064/823-6621, 021/661-4200. 539219

UKWI@EN 50m2, useqiv, dvosoban stan, klasi~an raspored, odvojena kuhiwa, terasa, isto~na strana, CG, sre|en, bez ulagawa, cena 36.000E. Tel. 064/823-6601 021/6614-200. 539211 HITNO!!!! 60m2-ukwiènodmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 49.500E. Tel. 064/823-6601, 021/66-14-200. 539212 DVOSOBAN 49m2, brzo useqiv, 3. sprat od 5 spratova, lift, terasa, CG, sendvi~ zidgradwa, isto~na strana cena sa PDV-om 47.950E. Tel. 021/424963, 064/823-6610. 539214 DVOSOBAN 47m2 Grbavica - nov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, l. sprat, terasa, ostava, u`na strana, blizina Limanske pijace, Merkatora... vredi kupiti, cena 1150E/m2. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58. 539182 DVOSOBAN 53m2 Rumena~ka stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo l/l, odmah useqiv, cena 45.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58. 539184 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, ukwièno, garaà, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 539187 NOVA DETELINARA odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Tel:063/520-296, 021/427-277, ({ifra:21347), www.solisnekretnine.com. 539199 DETELINARA, ukwièn, klasi~an 2.0 stan od 47m2, cena 40.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 539254 KOD @ELEZNI^KE STANICE prodajem ukwièn 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 539255 LIMAN, ukwièn stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 539252 NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an ukwièn i odmah useqiv 2.0 stan od 54m2 na I spratu, cena 50.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539249 NOVA DETELINARA, nov ukwièn stan od 52,5m2 na IV spratu sa liftom, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539250 GRBAVICA, novija zgrada 2.0 ukwièn stan od 53m2, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539247 MOLIJEROVA ul. 51m2, sre|en, renovirano kupatilo, dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwièn, useqiv, 1. sprat, CG, cena 42.200. Tel. 064/823-6607, 021/424-963. 539225

UKWI@EN, useqiv, dvosoban, 52m2, 1. sprat, terasa, ekstra raspored, cena 43.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 539226 @. STANICA, 50m2, dvosoban, renoviran, neprolazne sobe, dvostrano orjentisan, terasa, CG, ukwièn, odmah useqiv, cena 46.400E. Tel. 064/823-6621, 6614-200. 539222 NOVI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwièn stan, 64m2-63.000E. Telefoni: 063/780-99-09, 522-177. 539231 LIMAN, dvosoban stan, ukwièn 52m2, odli~an raspored, 55.500E. Telefoni: 522177, 064/25-18-752. 539233 MI[E DIMITRIJEVI]A, 55m2, IV sprat, DIS, ukwièn, noviji-62.500E. Telefoni: 526622, 063/780-9909. 539235 PRODAJEM jednoiposoban stan u mansardi, 450E/m2. Brzo gotov. Telefon 063/598-878. 40726 PRODAJEM jednoiposoban stan, 41m2, visoko prizemqe, Bul. Ja{e Tomi}a, 950E/m2. Telefon 064/9705402. 40840 PRODAJEM jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 33.000. Useqiv. Telefon 6447622, 063/540-165. 40879 HITNO prodajem nov odmah useqiv jednoiposoban stan na prvom spratu za 39.000. Odvojena kuhiwa. Telefon 6447-622, 063/540-165. 40883 JEDNOIPOSOBAN 40m2 II sprat, ukwièn, useqiv, terasa 34.000, nije fiksno. Telefon 060/0557-924, 060/4183223 40885 LEP, ukwièn jednoiposoban stan 44m2 bez ulagawa, Novo naseqe, cena 39.000. Telefon 6624-218. 40888 PRODAJEM ili mewam stan u Kawiì za ku}u u Novom Sadu - cena dogovor. Telefon 061/7222928. 38626 POVOQNO prodajem stan od 47, 28m2 u centru Stare Detelinare. Informacije na telefon: 021/26-48-865, 064/9938-647. 40781 TOLSTOJEVA 50m2 visoko prizemqe, ukwièn. Telefon 062/543-816 40813 VESELINA MASLE[E 50m2, 4. sprat, ukwièn. Telefon : 062/890-11-99. 40817 PRODAJEM dvosoban stan Banatska, drugi sprat, ukwièn. Telefon 062/645869. 40821 PRODAJEM nov komforan name{ten stan u Petrovaradinu kod {kole. Telefon 063/7400209. 40846 PRODAJEM noviji dvosoban stan 46m2, II sprat, u Ilije Bir~anina, hitno!!! Telefon 065/33-33-188. 40870 PRODAJEM dvosoban stan od 51m2 na Limanu, ukwièn usdeqiv odmah. Cena 48.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 40877

HITNO prodajem nov odmah useqiv dosoboan stan 43 m2 za 46.000 sa pdv. u centru. Telefon 6447/622, 063/540-165. 40881 DVOSOBAN 64m2, kod master centra, IV sprat lift, terasa, ukwièn, useqiv+ garaà od 17m2 57.500. Telefon 064/11-43730, 060/418-32-23. 40886 DVOSOBAN 50 M2, Bul. oslobo|ewa, lift, terasa, ukwièn, moè kredit Cena 44.300. Telefon 064/11-43-730, 060/418-3223. 40887 LIMAN I, u ukwièn dvosoban stan 49m2, cena 41.200. Telefon 6624-218. 40889

nedeqa6.novembar2011.

HITNO!! 62m2 - dvoiposoban perfektan raspored, ju`na strana, nov, odmah useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena 63.800E. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 539223 „ABC” CENTAR, ukwi`en originalno 2.5 stan od 53m2, odli~nog rasporeda, cena 50.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539256

HITNA PRODAJA. Noviji dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa. Drugi sprat, terasa, hrastov parket, alu stolarija. Ukwièn. 60m2 samo 54.600 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra 10193), www.solisnekretnine.com. 539204 RADNI^KA ULICA, ukwièn, odmah useqiv 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 77.250. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539263 PRODAJE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 59.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 539259 NOVI BULEVAR, odli~an nov i odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, cena 56.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 539260 DVA NOVA odmah useqiva dvoiposobna stana 59m2 i 63m2 na Somborskom bulevaru, I sprat, lift, terase. Povrat PDV-a. Povoqno. Telefon 063/692-917. 539314 U BLIZINI PORODILI[TA, odmah useqiv dvoiposoban stan od 61m2, II sprat, terasa. Uredni papiri, hitno i povoqno! Telefon 063/108-8017. 539312

GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 80000. Telefon 063/516-478, www.bomil.rs. 539257 NOV 53m2, centar, dvoiposoban, odli~an raspored, prazan, odmah useqiv, terasa, CG, moè kredit, Cena sa PDV-om 54.600 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424-963. 539215 DVOIPOSOBAN 61m2 - 2. sprat, CG, terasa, lift, prazan, useqiv odmah, dvostrano orjentisan, Majevi~ka ulica, hitno !!!!! Cena dogovor. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 539218 ODLIÂN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwièn,idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit, blizu Bulevara oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna 42.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:21285), www.solis-nekretnine.com. 539201 U BLIZINI BULEVARA,Ulica Devet Jugovi}a, nov dvoiposoban stan,48m2, odli~an raspored, pred useqewem. ({ifra 21942). Telefoni: 064/200-3103, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 539202 ODLIÂN 2.5-soban porodi~an stan 68m2 na 2. spratu, Liman 2, u blizini {etali{ta [trand, Merkatora. Kuhiwa odvojena sa ostavom, tarasa, svetao, odli~an raspored. ({ifra 21847). Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 539203 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 539262

BEOGRADSKI KEJ odmah useqiv, ukwièn dvoiposoban stan 68m2 na drugom spratu, za 64.000. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 539295 U BORE PRODANOVI]A dvoiposoban stan 67m2 na tre}em spratu, cena 66000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001854. 539390 NA LIMANU III u Balzakovoj ulici 66m2 na drugom spratu ukwièn 61.000 terasa. Telefoni: 451-318, 523-193. Hitno ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 539391 ODLIÂN trosoban stan na Limanu III kod Limanskog parka i Merkatora 71m2 na III spratu, lift, terasa, cena 69.000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1000629. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/532-243. 539392 KLASIÂN trosoban stan kod Stanice 70m2 ukwièn odvojena kuhiwa, cena 57.500. Kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 539393 KOD SAJMA ukwièn stan 73m2 na prvom spratu, lift, terasa, ukwièn, posebno kuhiwa, dva sanitarna ~vora, komplet renoviran prazan, useqiv, cena 68.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekrenine-mojdom.com. 539394 TROSOBAN, {iri centar, nov, bez ulagawa 71,50m2 cena sa kompletnom kuhiwom 62,000 evra, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 539351 TROSOBAN, Liman II – Ravani~ka, 83m2, bez ulagawa, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 539349

BALZAKOVA u odli~noj zgradi, trosoban stan, odli~nog rasporeda 80m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 539296 NOVO NASEQE trosoban stan 67m2 ukwièn, peti sprat, ima lift, za 57.600. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 539297 LIMAN TRI trosoban stan 71m2 na tre}em spratu, ukwièn za 69.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 539298 HITNO!!! Grbavica, nov, ukwièn, odmah useqiv stan od 86m2 za samo 51.500E. Pozovite 060/621-1685. 539313 MAKSIMA GORKOG, odli~an trosoban, kompletno renoviran, ukwièn, odmah useqiv, dve terase, dvostran 72.100 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 539335 @. STANICA, ukwièn 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 539261 RENOVIRAN, trosoban 70m2, Liman II, Bo{ka Buhe, VII sprat sa liftom, nije posledwi, ukwièn, treba videti stan. Telefon 063/517-846. 539278 SALONSKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, dvostrano orijentisan, pogodan za poslovni prostor, ukwièn, 99.000. Telefon 063/517-846. 539279 LIMAN DVA korektan stan 72m2 na ~etvrtom spratu sa liftom za 66.800. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 539294 TROSOBAN 94m2 centar-R. pijaca prodajem ili mewam za mawi do 60m2, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika, vredi kupiti. Telefon 063/7333-621. 539180 TROSOBAN 90m2 centar-S. Musi}a stan salonskog tipa, 1. sprat, okrenut na dve strane idealan za ordinacije, kancelarije, blizina fakulteta, Suda, Spensa... vredi kupiti. Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58. 539185 LIMAN u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`n, prazan 3.0 od 79m2 stan bez ulagawa. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 539258 TROSOBAN salonski stan kod Izvr{nog ve}a 95m2, prvi sprat, dvostrano orijentisan, CG, velika terasa. Pogodan za sve namene. Telefon 063/50-2025. 39852 NOVA DETELINARA, ukwièn, trosoban stan 66m2, bez ulagawa, zidala Budu}nost. Telefon 6624-218. 40890 POVOQNO stan u Novom Sadu, Radoja Domanovi}a 13, prvoi sprat, 54m2 sa novom ugradnom kuhiwom, cena 55.000E. Telefon 069/777-432. 40926 SOWE MARINKOVI] 5, trosoban stan, visoki parter, 107m2. Telefon 063/50-83-98, 40973

BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 539268 LIMAN 3, prodajem ukwi`en 3.5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 539264

nedeqa6.novembar2011.

LIMAN III, troiposoban, ukwièn, lift, terasa, odli~an raspored, kod Limanskog parka. Slike www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 539336 KOMPLETNO renoviran troiposoban 98m2, Liman I, Fru{kogorska, kod [tranda, II sprat, dvostrano orijentisan, ukwièn, treba videti stan! Telefon 063/517-846. 539281 CENTAR!!! Kod osnovne {kole troiposoban stan na prvom spratu od 92m2 sa odli~nom terasom na mirnom mestu, ukwièn useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213. 539323 PARK SITI!!! êtvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500-213. 539324 SALONSKI STAN!!! U blizini Radni~kog univerziteta odli~an ~etvorosoban stan!!! Tel. 063/500-213. 539325 KOD OSNOVNE [KOLE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru. Tel. 063/8680-335. 539326 LIMAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 539299 CENTAR u blizini Spens-a kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 539300 NOVA DETELINARA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 94m2, cena 72.500 sa pdv-om, moè kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539265 CENTAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539266 GRBAVCA, prodajem noviji useqiv i ukwièn 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 539267 VELIKI, porodi~an stan 92m2, sa garaòm, ~etvorosoban, dve terase, ukwièn i dobro odràvan, cena samo 103.000 evra. Pogledajte na{ sajt. Telefoni: 065/20-19-010, 021/520-231, ({ifra:21774), www.solis-nekretnine.com. 539207 PRODAJEM ~etvorosoban stan 95m2 Liman II, II sprat bez posrednika. Telefon 064/33011-22. 40610

KATOLI^KA PORTA, strogi centar, 154m2, nov ukwièn ~etvorosoban stan, terasa 45m2, vrhunski kvalitet, jedini na spratu. Telefoni: 064/134-0459 021/520-231, ({ifra:20196), www.solisnekretnine.com. 539208 POVOQNO! êtvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520231, ({ifra:14647), www.solisnekretnine.com. 539205 ÊTVOROSOBAN stan, Ba~ka ulica, 110m2, ekstra luks, odmah useqiv, moè sa garaòm, „Kvart”. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 539350 ÊTVOROSOBAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 539346 HITNO prodajemo luksuzan ~etvoroiposoban stan u centru 143m2 na prvom spratu, ukwièn, komplet sre|en, cena 105.000. Telefoni: 523193, 451-318, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 539396 NOV ~etvorosoban dupleks 86m2, iza Sajma, Branka Baji}a, III sprat, dva kupatila, lepa terasa, puno opreme ostaje. Hitno! 65.000. Telefon 063/517-846. 539280 BEZ POSREDNIKA, specifi~an dupleks stan, 96m2, centar, vlasnik, novija gradwa, u fazi ukwi`be, 90.000E ili zamena za mawi. Telefon 064/24-76-140. 40805 PRODAJEM ~etvorosoban stan, prvi sprat u najuèm centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sacentralnim grejawem. Telefon 063/569046. 40822 PRODAJEM nov dupleks 96m2, ~etvorosoban, mogu} povrat PDV-a, odli~an raspored, N. Detelinara. Hitno!!! Telefon 065/33-33-188, moè zamena za mawi. 40869 PRODAJEM nov neuseqavan troiposoban dupleks stan. Bulevar Cara Du{ana 75, Novi Sad. Telefon 063/537-446. 40693 PRODAJEM troiposoban stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon 063/815-0622. 40773 GRBAVICA, 95m2, ukwièn, useqiv, 4-soban, lift, terasa, CG, cena 78.300E. Tel. 064/8236607, 021/661-4200. 539224

oglasi

HITNO!!!! 89m2, stambeno, ku}a, plac 360m2 ogra|en bedemom, useqiva odmah, voda, struja, gas. Cena: 36.000 evra. Tel. 064/823-6607, 021/542-779. 539217 NOVI SAD, Slana Bara, ukwièna ku}a 215m2, plac 480m2-105,000E, nije fiksno. Prizemqe+Sprat, fasadna cigla, 4 odvojene stambene jedinice, 2 el. brojila, 3,5 km do centra grada. Blizu {kole, vrti}a, po{te, gradskog prevoza. Odli~na gradwa. Telefoni: 065/5454-038, 526622. 539229 TELEP, novija ukwièna ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na, tel. 064/2209565 www,bomil.rs 539271 FUTOG, ukwièna ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bomil.rs. Telefon 063/828-83-77. 539270 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 539327 KU]A, Sremska Kamenica, ukwièna, 110m2 + 60m2 hitno cena 55.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 539347 U KAMENICI, prodajem dvojnu ku}u 110m2 stambenog prostora, 40m2 suterena na placu od 250m2 na odli~nom mestu, blizu centra Kamenice, cena 60.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 539369 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 539190 \UR\EVA^KO-MO[ORINSKI atar, 14 hektara, hitna prodaja. Telefoni: 526622, 064/215-60-90. 539237 PLAC, Rakovac – Arsin do, 22.700m2 pogled na Novi Sad, ravan, hitno, povoqno. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 539348 GRA\EVINSKI PLAC Popovica 1006m2, kod Mo{ine vile, cena: 35.000 evra, ekskluzivna prodaja „Kvart”. Tel. 021/ 450-417; 063/128-97-97. 539352

GRA\EVINSKI PLAC, Bocke, 3100m2, asfalt, veliki front i fantasti~an pogled, jedinstvena parcela, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Tel. 063/128-97-97. 539354 PRODAJEM ili izdajem ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105. 40728 NOVI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, moè i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 40778 RIBWAK!!! 820m2, Dowi put, voda, struja, telefon, vlasni{tvo 1/1. Tel. 062/810-8817 OG3 KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat i garaà, sve ukwièno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/6494-367. 40843 PRODAJEM mawu ku}u u Branka Radi~evi}a, 39.000E. Hitno!!! Telefon 065/33-33188, vlasnik. 40867 HITNO i povoqno prodajem ku}u, 200m2 stambene povr{ine kod @elezni~ke stanice. Moè zamena za stan uz doplatu. Telefon: 064/61173-75. 40873 PRODAJEM dve ku}e sa ulice, pomo}ne zgrade, plac 20 ari, voda, struja, telefon, kupatilo u Farka`dinu kod Zrewanina. Telefon: 013/342585. 40652 PRODAJEM spratnicu 9h11. Mogu}a zamena za Novi Sad i okolinu. Telefon 730-509. 40697 KU]A - Zelenika, 300m od mora, za odmor i uìvawe, trosobna, mogu}nost nadogradwe, 67m2, 55.000E, moè zamena za mawi stan.Telefon 064/1122-706. 40712 U SREMSKIM KARLOVCIMA prodajem dva jutra zemqe, od centra 1,5km, od gradske vode, struje i gasa 800m, 1/1. Cena 7.000Evra. Telefoni: 021/881-402, 064/244-11-85. 40647 PLAC U ÔRTANOVCIMA 2.000m2, ravan, pogled na Dunav, struja, voda, vikend zona, dozvoqena gradwa, moè zamena za automobil. Telefon 060/0122-472. 40796 PRODAJEM placeve Petrovaradin, asfalt, struja, voda, gas 10E/m2 i na Popovici 15E/m2 moè i zamena za automobil. Telefon 064/146-54-74 40836 PRODAJEM gra|evinske placeve, jedan u Petrovaradinu, Sadovi, 1.000m2 po 19.000E, drugi izme|u Novog naseqa i Veternika po 13.000E. Telefon 065/33-33-188. 40865 PRODAJEM 9.000m2 na autoputu Novi Sad Beograd i 24.000m2 na putu za Rumenku. Telefoni: 021/6215-584, 064/114-84-27. 40785 PRODAJEM jutro zemqe u Futogu pravo vlasni{tva, ukwièno 1/1 cena 2e m2 i plac od 1000 m2 ogra|en za vikendicu 6E/m2. Telefon 063/514-558. 40860 NOVI SAD - RUMENKA prodajem plac sa svom infrastrukturom, iz pravca Novog Sada, blizina glavnog puta, 16000m2. Telefon 062/8982480 i 062/1080-703. 40954

IZDAJEM uli~ni lokal 27m2, Petra Drap{ina 47, blizu Bulevara, Suda, za advokate, zubare i ostale.Telefoni: 021/527-258, 021/6621-791, 064/2780-303. 39782

dnevnik IZDAJEM lokal 62 + 62 m2 za sve upotrebe. Mo`e i poslovni prosotor, ekstra „A” zona, centar Novog Sada. Telefon 062/8698706. 40407 IZDAJEM lokal po povoqnoj ceni 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi, Bulevar oslobo|ewa 30a. Telefoni 498-775 i 445-919. 40755 PRODAJEM stovari{te kod Najlon pijace, gra|evinsko zemqi{te, telefon, struja, voda, gas. Povoqno i hitno. Telefon 063/500-081. 39871

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421437 ili 063/534-505. 539188 CARA LAZARA, lokal, 38m248,000E. Odmah useqiv! Telefoni: 522-177, 064/5454038. 539238 GRBAVICA, na odli~nom mestu prodajem u ekstra zgradi ugaoni uli~ni lokal od 66m2 po ceni od 62.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 539269 POSLOVNO-KANCELARIJSKI PROSTOR, centar atrijum, Liman IV, luksuzno opremqen, 216m2, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Tel. 063/12897-97. 539355 INVESTITOR prodaje lokal na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, visina 4m. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com. 539370

IZDAJEM gara`u od 18m2 pored Limanske pijace. Ulaz iz Vojvo|anske ulice, ima trofaznu struju. Telefon 063/224574. 40658 IZDAJEM gara`u na Avijati~arskom nasequ. Telefon 062/890-11-99. 40815

PE]I kamini, {poreti na drva veliki izbor, bela tehnika sa spoqnim o{te}ewem, veoma povoqno. Telefon 021/528822. 40667 PRODAJEM sistem za ~i{}ewe Sakura 231, poseduje treska~. Telefon 064/374-0209. 40792

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 40764 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe, povoqno, mo`e i razdvojeno. Telefon: 402-036. 40823 POLOVNA sobna vrata, 500 din. vi{e komada, bez ragastola. Tel. 890-216 OG2

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 40694 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596. 40763 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industriskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 40770 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 40820

PRODAJEM mazdu-karavan 1.600 kubika 323, 90 godi{te u voznom stawu. Telefon 6330891, 062/8586-667 40863

KUPUJEM sve vrste automobila. Mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 064/3377695, 063/170-6171, 824-611. 40819

PUNILICA za te~nosti, okretna za agresivne kiseline i ostalo. Kapacitet do 700L/h. Mewam za auto ili. Telefon 021/464-578. 40793

ALUMINUJUMSKI BROD 11h3 m dizel, dobro opremqen. Cena 15.000Eura. Mo`e zamena za auto. Telefon 062/552-887. 40611

KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te). Telefon 6612-570 od 9-12 15 19. 40868 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i sve boje, moj materijal. Telefon 064/155-4029, 021/630-1524. 40874 JORGANXINICA, ru~no {ijem nove i renoviram va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon 021/463-362. 40971

oglasil ^iTUQe

dnevnik

nedeqa6.novembar2011.

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

Posledwi pozdrav na{em dragom

Zagorka Trajbar Osta}e{ u na{im se}awima kao plemenita, hrabra, dostojanstveno se bore}i do kraja.

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/15725-14. 40691 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 40692

SADNICA aronije, 450 dinara/kom. Informacije, uputstvo i dostava na telefon: 061/68-55-333. 40738 XEM od {ipka 350 i drewina 450 dinara . Popust za sindikate i medicinska udru`ewa penzionera. Telefon: 061/68-55-333. 40739 KUKURUZNO i p{eni~no bra{no iz vodenice. Proveren kvalitet. Telefon: 061/68-55333. 40741 PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe d`ema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 40742

AGENCIJA za ~uvawe i brigu o deci u zavisnosti od uzrasta deteta nudimo: bebisiterke, dadiqe, guvernante, pomo} porodiqama. Telefon: 021/400-148. 40831

KUPUJEM razne sitne stvari iz doma}instva: alate, kwige, porcelan, kristal, igra~ke. Telfon: 064/99-45002. 40571 PRODAJEM motokultivator sa frezom i plugom, kazan za rakiju, le|nu prskalicu, name{taj i ma{inu za mlevewe mesa. Telefon 063/545-041. 40684 UGAQ Kostolac 5300 dinara, drva sa Fru{ke gore meka 2800 dinara, tvrda 3500 sa prevozom. Banovi} kocka 12.500 din. Su{eni vreoci 11.900 din. Telefon: 063/514-558 i 063/536386. 40858 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 40872

Porodica Trajbar: svekrva Terezija, dever Zvonko, jetrva Sofija sa decom Dejanom, Anitom i unukom Anastasijom.

Jovan Vajdle

Jovanu Vajdlu

Sahrana je u utorak, 8. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Vajdle.

pozdrav

jedinoj

Posledwi voqenoj

pozdrav

na{oj

Hvala ti za qubav, Sunce moje.

Zagorki Trajbar

Hvala za neizmernu qubav, hvala za podr{ku u svakom trenutku. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Draga na{a Keka, sada znamo da nas jo{ jedan an|eo ~uva i pazi sa neba. Zauvek }e{ ostati u na{im mislima i srcima.

Neute{ni: sestra Qiqana, zet Rajko i sestri~ine Vesna i Jelena Hrwak.

Tvoji: Bata, Tawa, Miki i Marina.

OG-10

OG-9

Sutra }emo sahraniti na{u milu drugaricu, ali }e ona `iveti u na{em se}awu zauvek.

1981 - 2011.

Tvoja Nina. 41023

Posledwi pozdrav mojoj dragoj sestri

~ika Risti

Marija Tomi} Babi}

Zagorki Trajbar

Julkica, Sowa, Tawa, \uka i Mikica.

Uvek }e biti u na{im srcima. Sestra Mikica, zet Boro i sestri~ina Dragana.

Posledwi pozdrav sinu, bratu i unuku

Posledwi pozdrav

od wegovih drugara: @ileta, Bojketa, @eqe, Pere, Vece, Tau{ana, Dejana, Bojana, Baji}a, Blizanaca, Dekija. 41027

OG-8

OG-3

Zagorka Trajbar POTREBAN jedan mesar i jedan pomo}ni radnik za rad u klanici u Beo~inu. Telefoni: 063/500-418, 021/6275-241, 021/870-604. 39661 POTREBNA `ena od 60 godina za pomo} u ku}i. Telefon 730-509. 40698 POTREBAN komercijalista za promociju usluga specijalisti~ke ordinacije (interna medicina, estetska hirurgija). Zvati posle 14 ~asova. Telefon 063/536088. 40729 POTREBAN penzioner za prodaju lekovitog biqa na tezgi Ribqe pijace. Prednostiskustvo prodaje na tezgi i poznavawe lekovitog biqa. Telefon 063/243-964. 40759 PRIMAM autoelektri~ara ili elektroni~ara sa iskustvom na putni~kim vozilima. Tel~efon 063/1305952. 40762 HITNO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema ne stariji od 40 godina. Telefon 064/6588610, 021/6624-503. 40806

Kiraq Atila

Posledwi pozdrav na{em

Bila si moje prvo dete, moja prva nada i radost.

PRODAJEM pi{toq C.Z. 9mm, cena 3000, 00 din. (potrebna dozvola), revolever „Behola” 9mm, 5000, 00 din, (potrebna dozvola). Telefon 064/00-75-556. 40780

OG-2

OG-1

OG-11

Posledwi sestri

Koleginice i kolege iz „Dnevnik Vojvodina presa”.

Gde god bismo se probudili, bila si u prozoru Ti i sunce. Bila si nam uvek na dohvatu ruke kao voda, uvek kao vazduh prisutna i neophodna.

Ne postoje re~i utehe za majku koja izgubi dete. Bol i tuga ostaju ve~no kao i sre}a {to sam te imala.

Neute{na majka Qubica Radowi}.

Kiraq Atili

Atili

1981 - 2011.

Lola, Dejana i Stanko.

OG-6

Posledwi pozdrav prijatequ.

Dr Risto Kalem

Porodica Mihi}.

OG-12

41025

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da }e se komemoracija odr`ati u ponedeqak, 7. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, u Gradskoj ku}i u Subotici, a na{eg Atilu }emo ispratiti istog dana, u 15 ~asova, na Bajskom grobqu iz Pei} kapele. O`alo{}ena porodica.

Zagorka Trajbar Tvoja hrabrost, na{a ve~na inspiracija. O`alo{}eni: suprug Tomislav i }erka Bojana. OG-4

41024

Tiho i dostojanstveno kao {to si `ivela, tako si nas i napustila.

Zagorka Trajbar Hvala za nesebi~nu dobrotu i qubav koju si nam pru`ila. Qudi, koje volimo, ne umiru - zauvek ostaju u na{im srcima. Neute{ni: brat Mi{ko, snaha Mirjana i brati} Stefan Radowi}. OG-7

Sa neizmernom tugom i bolom, obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da nas je posle duge i te{ke bolesti u 65. godini napustila na{a

Zagorka Trajbar Sahrana voqene majke i supruge obavi}e se u utorak, 8. 11. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Neute{ni: }erka Bojana i suprug Tomislav. OG-5

^iTUQe l POMeni

nedeqa6.novembar2011.

dnevnik

Povodom smrti dragog oca i dede

Na{ plemeniti suprug, otac, deda, svekar i prijateq

POMEN

2007 - 2011.

Dr Risto Kalem Dragi prijatequ, po~ivaj u miru i neka ti je laka crna zemqa.

Radovan Kosanovi} 1937 - 2011.

Milan \akovi}.

preminuo je 2. 11. 2011, godine, a po wegovoj `eqi posledwi ispra}aj za kremaciju je obavqen u naju`em porodi~nom krugu.

Slavka Zbu}novi}a Mile zahvaqujemo sve{tenicima Qubomiru Stankovi}u, Slavku Obradovu na odr`anom opelu, kumovima, ro|acima, vi{em tu`ila{tvu koji su ga ispratili na ve~ni po~inak.

S qubavqu, po{tovawem i se}awem na tebe, tvoji najmiliji.

O`alo{}ene }erke i unuka. 40988

SE]AWE

O`alo{}eni: supruga Bogdanka, sinovi Du{an i Dane, snahe Nata{a i Ivana, unuke Na|a, Marija i Emilija, unuci Mihailo i Nikola i porodice Mitrovi} i Jure{a.

Vesna Anderluh

40985

40965

[ESTOGODI[WI POMEN

Dve godine je od kako sa nama nije na{ deka

Hancko Lajo{ Lala

Milan Pilipovi}

Navr{avaju se ~etiri godine od kako nas je napustio na{

40957

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav prijatequ.

Posledwi pozdrav supruzi i majci

dragoj

Aleksandar Testin 2007 - 2011.

Dana, 7. novembra 2011. godine navr{ava se godinu dana od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i brat

Uvek u mislima i wegovih najmilijih.

se}awu

Supruga Marija sa porodicom. 40997

Risto Kalem

Milijani Vukovi}

\or|e i Nena Popovi} sa decom.

Biqa, Monika, Ivan, Vlada i Milana.

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

40987

40983

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i prabaki

Sokolice na{a, po~ivaj u miru, ve~no }e te pamtiti tvoj suprug Dragan i sinovi Dalibor i Dragomir.

40991

Jusuf Tahirbegovi}

Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

Mnogo nam nedostaje{.

40989

Danici Bo{wak

Umro je moj brat

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

od: unuka Vlade, Tawe i praunuka Teodore i Jovane - Cvete Popovi}.

40950

41008

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav ocu

Dejan Sr|anov

Sofiji ]irin 1925 - 4. 11. 2011. od sinova: @arka i Milu{ka sa porodicama. Sahrana je danas, 6. 11. 2011. godine, u 14 ~asova, u \ur|evu. 40999

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

1949 - 2011. Kremacija je obavqena u Hanoveru S.R. Nema~ka. Uspomenu na wega ~uvaju: Vladimir, Mira, Du{an i Konstantin. 40992

Pavlu Stani{i}u

Danici Bo{wak Oti{ao je u nezaborav na{ voqeni

od sina Dragoquba sa porodicom.

od prijateqa ^ede i Nade Karanovi} sa }erkom Sne`anom.

40990

41007

Posledwi pozdrav na{em

Paji

Tvoje cve}arke: Slavica, Rada, Sla|a i Jelica. 40994

Ispra}aj je iz ku}e `alosti, danas, 6. 9. 2011. godine, u 13 ~asova, Pionirska br.1 a sahrana na Gorwem Starom grobqu. ]erke: Qubica i Katica. 41005

Posledwi pozdrav dragoj priji

Pavle Uro{a Stani{i} Paja apotekar

Hvala za svaki osmeh, lep gest, za svaku mudru re~ i radost svakog dana provedenog sa tobom. Sunce dedino, ponosne {to smo te imale za prijateqa, traja}e{ kroz najlep{e uspomene.

Danica Bo{wak

Sudbina je senka koja ide ispred nas. ^as rastanka uzdah nosi, iz srca se ote glas. Nekada Si i nas na koleni cupko, kupovao {e}erleme i qubio na{e plavo teme, lice, ~elo, nevino i qupko. U du{i ~ovekovoj postoje Psi qubavi i Psi mr`we, Psi stvarawa i Psi razarawa. Treba to da shvatimo na vreme. @ivot je karikatura postojawa, a ve~nost je besmisao `ivota. U mislima, rado Te se se}aju sinovi, snahe, unuci i praunuk. S qubavqu i pa`wom unuk Zoran.

TU@NO SE]AWE Pro{le su tri duge i tu`ne godine od kako vi{e nisi sa nama. Tvoje mesto je duboko u na{im srcima obavijeno tugom.

Danici Bo{wak

od prije Savke Popovi} i wenog sina Nenada.

Pohrana urne je 7. 11. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, parcela br.2/03-040g. 40993

41006

Borislav Gubik Bocko Po~ivaj u miru i znaj da nam mnogo nedostaje{! Zauvek u srcima tvojih: tetke Bebe, te~e Perice, sestre Maje i brata Nenada sa porodicama. 41004

^iTUQel POMeni

dnevnik

Navr{avaju se tri godine od kako nije vi{e sa nama na{ voqeni

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena

7. 11. 1981 - 7. 11. 2011.

Igwat Jevri} Giga

Milica Radakovi}

Nikolina M. Bulatovi}

1932 - 2011. Sa se}awima i uspomenama ~uvamo ga od zaborava.

O`alo{}eni: sin Stevo, snaja Boja i unuk Jovo.

Porodice: Jevri} i Vorgi}.

Nikad te ne}emo zaboraviti. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

41002

41000

IN MEMORIAM

nedeqa6.novembar2011.

Dana, 8. 11. 2011. godine navr{ava se 10 godina od smrti

SE]AWE na na{eg dedu

Arsena Mi{kovi}a

profesor S po{tovawem, sin Zoran sa porodicom.

Sa tugom i po{tovawem ga se se}aju: supruga Tinka sa porodicom.

Daneta [ijana koji nam je puno pru`io za stalno se}awe. Tvoji: [ile i Daka. 40963

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i deki

voqenom

Borislavu Buli}u

Wegovi najmiliji.

40894

Dana, 11. 11. 2011. godine navr{ava se 10 godina od smrti na{e mame

Posledwi pozdrav

Bori{i

Qubice Jezdimirovi}

od kom{ije Vase sa porodicom.

40754

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dana, 8. 11. 2011. godine navr{ava se 20 godina bez voqenog supruga i brata

Dragana Iliba{i}a

iz ^erevi}a Neka joj je ve~na slava i hvala. ]erke Zorica Jezdimirovi} Kaloper, Kata Dragojlov, snaja Rajka sa decom i unukom.

Nikada te ne}emo zaboraviti, i ve~ito }emo te `aliti. Supruga Zlata, sestra Milka i tvoji najmiliji.

41010

40841

40795

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Zavod za decu i omladinu iz Veternika iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti drage

na{oj voqenoj

Tatjani Veselinovi} Pro{lo je ~etrdeset dana od tvog odlaska, ali ti si sa nama svaki dan i osta}e{ zauvek. Tvoja majka, brat, tetka Nena i ostala rodbina. 40904

41009

Umrla je na{a draga

POLUGODI[WI POMEN na{em dragom

POMEN

Darinka Vukmirovi}

Cica - Marija Tomi} - Babi}

Jelisaveta Milo{ev 1928 - 2011.

Uspomenu na dru`ewe sa wom ~uva}emo u na{em se}awu.

Sahrana je 8. 11. 2011, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Marija i Bata.

O`alo{}ene porodice: Andrejevi} i Milo{ev. 41011

41012

Po~ivaj u miru!

Posledwi pozdrav snajki

Danici Karagi}

Dr Risto Kalem

Petru Popovickom Danice Karagi} Posledwi pozdrav od wenih koleginica.

Tvoji: supruga Dragica, }erka Mirjana, unuke Aleksandra, Tijana i zet Nenad.

41020

40930

Posledwi pozdrav dragoj tetki

^ETVOROGODI[WI POMEN voqenom suprugu i ocu

Danici Karagi}

Miodragu - Mi{ku Markovi}u

od devera Slobodana sa porodicom.

Posledwi pozdrav od strica Sretena sa porodicom.

od: Mije, Stane, Dragana i Zorane.

41021

41013

41019

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. novembra u 65. godini preminula na{a draga majka

obele`i}emo danas, 6. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Godine prolaze, a tuga i bol u na{im srcima je sve ve}a. Osta}e{ uvek voqen i nezaboravqen. Zauvek tvoji: supruga Slobodanka, sin Zoran i }erke Zorica i Bojana.

Voqena maj~ice, pro{le su duge i bolne dve godine, bez Tebe. Tvoja gotovo Bo`anska qubav, tople i blage re~i, istinoqubivost, radi{nost, najsvetije je {to si nam podarila. Ponosni smo na Tebe i zahvalni {to smo Te takvu imali, mila maj~ice. Ve~no tuguju, neute{na tvoja deca sinovi \or|e i Stojan, }erke Mira, Nena, Olga i Rada, unuci, praunuci. 40960

TROGODI[WI POMEN

Borislav Gubik Bocko Tri tu`ne i duge godine su pro{le, bez Tvog ~vrstog zagrqaja i plemenite du{e. Dani su nam sve prazniji sine, a bol ne jewava! Danas, 6. 11. 2011. godine, u 11 ~asova okupi}emo se oko wegove ve~ne ku}e. Skrhani bolom, Tvoji neute{ni roditeqi. 40767

40914

Posledwi pozdrav sestri i tetki

POMEN

Danici Karagi}

7. 5. 1983 - 6. 11. 2002.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama i baka

Dejan Mijatov

Danica - Nada Karagi} Sahrana je danas, 6. 11. 2011. godine, u 14 sati, na Centralnom grobqu u Futogu. O`alo{}eni sinovi: Jovica i Aleksandar. 41017

od: sestre Mileve, sestri}a \urice i Sne`ane sa porodicama. 41018

Jawa Milanovi}

Vreme prolazi, uspomene ne blede. Dejo, uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Tuguju za tobom tvoji: tata Dragan, mama Svetlana i seka Dragana. 40906

Sahrana je u ponedeqak, 7. 11. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Jasminka, unuci Damir i Jovan i zet Zlatko. 41014

07.00 08.05 08.07 09.40 10.38 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00 17.20 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.55

tv program

nedeqa6.novembar2011.

ТВ Баштина: Панађури Стање на путевима Најлепше бајке света Колико се познајемо – квиз Кад зазвони Знање имање Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Центар света ТВ Дневник Прах времена, филм ТВ Дневник Апокалипса – 2. Светски рат Ток шок Војвођански дневник Спортска хроника Грување Апокалипса-2. светски рат Таблоид НС

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 00.15

Глас Америке ТВ Продаја Портрет привредника Музичка емисија Више од откоса Филм: Хартови са Запада Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Путоманија Дискавери Војвођанске вести Улови трофеј Врбашка хроника Војвођанске вести Била једном једна недеља Вино и виноградарство Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Промена из корена Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.57 12.31 13.00 13.18 14.06 14.48 15.00 15.10 15.55 16.55 17.30 18.27 19.00 19.30 20.05 21.05 23.10 23.15 00.25 00.44 02.04 02.45 03.34 04.08 04.53 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Балканском улицом: Адил Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Цват липе на Балкану Задња кућа Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Згодна жена, филм Вести Браћа по оружју Дневник Егзит Балканском улицом: Адил Шљивик Сасвим природно Сат Цват липе на Балкану Верски календар

Ток шок У овој емисији говоримо о необичној храни и укусима (сок од жаба, кувани црви...); примени ботокса код девојчица ради постизања луткастог изгледа у сврху такмичења на изборима за мис... Гости: глумица Ива Штрљић и одбојкаш Андрија Герић. Водитељи: Марина Буљовчић и Немања Грујин (РТВ 1, 21.05)

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.15 10.45 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Концерт хора „Звончићи” Фаца Егзит 2011. Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна Заједно Поштовани господине Албу, док.ем.на румун. са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Из наше архиве (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Широки план (рус) ТВ Спорт (мађ) Легенда о Луси Киз, филм

08.10 Цртани филм 08.30 Док. програм 10.00 Сокаче 10.30 Док. програм 11.05 Серија 12.00 Најбољи лек 12.30 Седам НС дана 13.00 Вести 13.05 Вреле гуме 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм 16.00 Вести 16.05 Серија 17.00 Вести 17.05 Спортски програм 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Серија 19.00 Објектив 19.30 Док. програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Филм

07.00 08.00 10.00 12.30 14.30 15.00 17.00 19.00 21.15 23.15 00.00 02.15

Преглед Евролиге ВТА Бали финале АТП Мастерс Базел 1/2 Финала Холандска лига: Утрехт – Ајакс Тенис Базел АТП Мастерс Базел, финале Премијер лига: Фулам – Тотенхем Португалска лига: Брага – Бенфика Португалска лига: Спортинг – Леириа Тенис Базел АТП Мастерс Валенсија, финале АТП Мастерс Базел, финале

Без цензуре Над медијима у Србији се врши снажан политички притисак, због чега је над њима успостављена потпуна контрола. Више не постоји медиј из којег грађани могу да добију потпуне и објективне информације... Гости: Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, Јосип Богић, пуковник полиције у пензији, бивси нацелник УБПОК-а, Никола Влаховић, заменик главног и одговорног уредника „Таблоидa”. (КТВ, 20.00) 06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

Бајракли џамија

Курбан Бајрам Поводом Курбан Бајрама, РТС ће преносити Бајрамску свечаност, из Бајракли џамије у Београду. Бајрамски намаз ће предводити, а потом ће одржати хутбу (проповед) Мухамед еф. Јусуфспахић, муфтија србијански и заменик реису - л - улеме Исламске заједнице Србије. (РТС 2, 06.30) 06.15 Датум 06.20 Верски календар 06.30 Курбан Бајрам, пренос из Бајракли џамије 07.41 Верски календар 07.51 Време одлуке 08.06 Дозволите.. 09.05 Тролови 09.31 Бернард 09.34 Поштар пат 09.49 Занимање дете 10.00 Играј фудбал, буди срећан 10.34 Мој љубимац 11.00 Знање имање 12.00 УНХЦР-повратак 12.16 Датум 12.21 Е-ТВ

Ива Штрљић

07.00 Европа на делу 07.30 Водич за родитеље 08.00 Знање на поклон 10.30 Кућне мајсторије 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 14.30 Интернат 16.00 Вести Б92 16.35 Фудбал, ногомет и још по нешто 17.00 АБА лига: Партизан МТС – Цибона, пренос 18.45 Вести Б92 19.05 Наша мала клиника 20.00 Кристијано Роналдо - До ивице издржљивости, док. филм 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Одавде до вечности 01.15 Укључење у Б92 Инфо

Одавде до вечности У Финској је исклесано прво трајно складиште за отпад у стенама, велики систем подземних тунела који мора да траје 100 хиљада година, јер је отпад који се у њега одлаже управо толико дуго опасан по човекову околину. Када се отпад ту одложи и када се складиште напуни, овај објекат ће бити запечаћен и више га никада нико неће отворити. Улоге: Мајкл Медсен, Карл Рајнхолд Бракехјелм, Микаел Јенсен, Вендла Паиле Режија: Мајкл Медсен (Б92, 23.55)

РУКОМЕТ: ТУРНИР НАЦИЈА

Србија–Чешка (РТС 2, 17.55)

Раша Буквић

СЕРИЈА

Цват липе на Балкану Марковим повратком из затвора, у Бору нормализује се живот у кући Кораћа. Климатски услови у Београду утичу на погоршање Шкориног здравља, па он и Нина селе у Дубровник. Рики поново улази у везу с бившим новинаром... Улоге: Весна Станојевић, Наташа Нинковић, Војин Ћетковић, Слободан Ћустић, Раша Буквић, Паулина Манов, Тијана Чуровић Режија: Иван Стефановић (РТС 1, 20.05)

06.30 08.45 09.45 11.00 13.00 14.10 15.10 16.50 19.00 19.15 20.00 21.05 23.00 00.00 01.00

Домаћин Жене Галилео Филм: Мис тајни агент 2 Став Србије Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Забрањено воће Кад лишће пада Први глас Србије Досије Став Србије Топ спид

ВОА Слике живота Маратон Универзум Филм: Флук Топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви Кефалица Фуснота Милица², специјал Вести Слике живота Откопчано Филм: Начо Либре Вести Двоугао Кефалица Милица², специјал Слике живота Филм: Лака врлина Откопчано Филм: Секретарица Филм: Начо Либре

Сребрна крила 3 – Освета Радња је смештена у време пре 65 милиона година када је беснела борба између птица и звери. Млади слепи миш, Шејд, у жељи да се докаже пред другарима, прекрши древни закон изазивајући најјачег другара да изађу на сунце. (Хепи, 10.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00

12.55 Фудбал - Јелен супер лига: Спартак - Хајдук (К), пренос 15.00 Одбојка(ж) - Светски куп: Србија - Кенија, снимак 16.35 Траг у простору 17.00 Српске спортске легенде 17.30 Магазин Лиге шампиона 17.55 Рукомет: Турнир нација, Србија-Чешка, пренос 19.34 Српски источници 20.00 Недељом увече 21.00 Андрићеве хронике 21.35 Писмо из 1920, филм 22.44 Јелен топ 10 23.33 Велика жетва на земљи 00.20 Викенд Евронет 00.50 Рукомет - Турнир нација: Србија - Чешка 02.10 Фудбал - Јелен супер лига: Спартак - Хајдук (К) 03.40 Одбојка(ж) - Светски куп: Србија - Кенија

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00

dnevnik

c m y

00.00 00.30 02.30 04.00

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 02.30 05.30

Добро јутро Филм: Упознајте Дејва Филм: Повратак отписаних Шопингхоличарке Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Шоу снова Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине 3 х да Поглед одоздо Филм: Судбина у њеним рукама Филм: Једини преживели Филм: Упознајте Дејва

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Мали меда Чарли Телешоп Вести Сребрна крила 3 – Освета Срећна звезда – Први српски таленат Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Филм: Вештице из Оза, 2. део, филм Телемастер Хепи микс Срећна звездица Једна жеља, једна песма Филм: Вештице из Оза, 2. део, филм Хепи микс Сузе Босфора Граница Једна жеља једна песма

Вештице из Оза (Хепи, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa6.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пи ше: Милан Живановић 08.10 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Јединствене куће за одмор Дадиља на задатку Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Породилиште Исповести сакупљача животиња Највећи губитник Велике ромске свадбе Пит бул теријери и бивши затвореници Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Највећи губитник Велике ромске свадбе

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Путовања и открића 10.00 Стопама Густава Малера 11.00 Хероји, култ и кухиња 12.00 Рим: последња граница 13.00 Колонија 14.00 Како су направљени „Мајмуни“ 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 Прави Хамлет 17.00 Капија просвећења 18.00 Стопама Чајковског 19.00 Кракатау – последњи дани 20.00 Героуов закон 21.00 Импресионисти 22.00 Снимање рата 23.00 Ко си заправо ти? 00.00 Прави Хамлет 01.00 Капија просвећења

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легендао змају Завера Розвел Легенда о змају Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Узаврели град Још један дан у рају Хајдук Замена Џон Вац Шугар Хил Еротски филмови

Замена После пропале мисије на Куби, ЦИА агент и бивши маринац Џон Шејл долази у посету својој девојци из средње школе, Џејн. Она је сад професор у средњој школи Колумбус у Мајамију. Убрзо ће се наћи као њена замена... Улоге: Том Беринџер, Рејмонд Круз, Вилијам Форсајт Режија: Роберт Мандел (Синеманија, 18.00)

07.19 08.00 08.57 09.24 09.44 10.17 11.08 11.35 12.00 12.24 13.20 14.00 15.04 15.35 16.34 17.14 17.46 19.30 20.10 21.07 22.20 22.55 23.50 00.40 01.50 02.32 02.47

10 ствари које мрзим код тебе Филмови и звезде Џули и Џулија Дан заљубљених Гвоздени човек 2 Главна улица (2010) Дволичност Холивуд на снимању Посебна веза Паклене улице Права крв Центурион Салт (2010) На пола пута Проповедници Ово не могу, али оно могу

17.10 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Филм: Друга прилика Закон и ред Све по закону Плаве крви Добра жена Филм: Женски трикови Филм: Мегаајкула против Крокосауруса Филм: Седам Синбадових авантура Све по закону Хаваји Плаве крви Добра жена Филм:Тешка мета

08.35 Икс-Мен, анимирани филм 08.00 Поп Пикси, цртани 08.55 Ружа ветрова 11.00 Умрети млад, филм 13.05 Стварајући господина Правог, филм 14.45 Летећи Шкот, филм 16.40 Дискавери: Преживети дивљину, док. серија 17.40 Ексклузив Викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Гладијатор, филм 22.45 ЦСИ Мајами 01.30 Астро шоу 02.30 РТЛ Данас 03.05 Боље остати самац, филм

Гла ди ја тор

Деј вид Са чет

СЕ РИ ЈА

По а ро По а ро и Хеј стингс на ђу се при ру ци кад је на пор на бо га та ши ца гђа Кла пер тон уби је на на па ро бро ду ко ји пло ви у Еги пат, у Алек сан дри ју... Уло ге: Деј вид Са чет, Хју Фреј зер, Фи лип Џек сон, По лин Мор ган Ре жи ја: Ре ни Реј (ХРТ 1, 10.17)

09.00 Златна кинотека: Париз кад цврчи, филм 10.48 Библија 10.58 Сплит: Миса, пренос 12.00 Кључ среће, док. филм 12.25 Филмски матине: Модробрада, филм 14.22 е-Хрватска 15.00 Олимп 15.45 Осијек: Светски гимнастички куп, пренос 17.05 Хокеј, ЕБЕЛ лига: Медвешчак - ЕЦ Рекорд-Фенстер ВСВ, пренос 19.50 Рукометни Куп четири нације: Хрватска - Мађарска, пренос 21.39 Посебни додаци 22.35 Филмски бутик: Двобој, филм 23.45 Ноћни музички програм

17.00 18.45

06.00 07.35 08.05 10.05 12.10 14.15 15.50 18.00 18.30 20.05 21.55 22.55 00.35 02.15 03.50 05.20

06.10 08.00 09.00 11.30 12.30 13.30 15.20

Смрт ца ра Мар ка Ауре ли у са узро ко ва ла је по трес и про ме не на че лу Рим ског цар ства. Мак си мус је је дан од нај и стак ну ти јих рим ских ге не ра ла и нај бли жи са вет ник ца ра Ауре ли у са. Ца ра на сле ђу је ње гов син Ко мо дус, ко ји же ли да се ре ши ути цај не фи гу ре Мак си м у са... Уло ге: Ри чард Ха рис, Ра сел Кроу, Жо а кин Фе никс Ре жи ја: Ри дли Скот (РТЛ, 20.00)

06.00 08.00 09.45 11.30 13.30 15.15

Том Бе рин џер

Мала ТВ Пријатељи Веселе тројке Хамтаро ТВ календар Поаро Опера бокс Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Ема На јапанском столу Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Све у 7!, квиз Лоза Око глобуса Ема Поаро У канцеларији Посебни додаци Скица за портрет Глобално село

21.45 23.30 01.15 03.00 04.35

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Завера Шамрок Један неваљали момак Три слепа миша Опседнута Одбегле кћерке Повратак на улице Сан Франциска Моја грозна година! Против њене воље. прича кери бук Један неваљали момак Три слепа миша Опседнута Одбегле кћерке Повратак на улице Сан Франциска

Ваши пријатељи и суседи Стигмата Похлепни Момци Купе де вил Стани или ће моја мама пуцати Пољуби ме за збогом Утакмица Мистична пица Ваши пријатељи и суседи Вруће евро-лезбејке Секс на слепо

Жо а кин Фе никс

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20

01.40

Врхунско градитељство Пронаћи нафту! Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Моћни бродови Шокантни снимци преживљавања Чудовишта из реке Страствени риболовци Обалски спасиоци Погранична полиција Ништа лично Преживљавање удвоје Тренуци ужаса Отмица и спасавање Шокантни снимци преживљавања Ништа лично

06.00 08.15 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 18.00 19.00 20.00 22.00 22.15 22.45 00.15 01.15

Аутомобилизам Уметничко клизање Аутомобилизам Рели Уметничко клизање Рели Маратон Дизање тегова Стони тенис Дизање тегова Мотоспортови Рели Стони тенис Маратон Мотоспортови

18.15 19.10 20.05 20.35 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Svedok kako sveci dele blago @

estoke je oponente Kosti} imao i u poli- {wih prijateqa, pa i samog Mileti}a, a posebno tici i u kwièvnosti. Oni sa politi~ke Mihaila Polit Desan~i}a. Izgleda da se zbog mostrane bili efikasniji. Tome je doprineo gu}eg hap{ewa i boji povratka u zavi~aj. Sustiù i sam Laza, koji se previ{e pribliàvao vatri. ga i optu`be za „egoizam i bezobrzirnost”, na koje Iako je Ujediwena omladina srpska od novosadske u pismu prijatequ Mi{i Dimitrijevi}u, glavnom skup{tine 1866. do vr{a~ke 1871. uspela da dobro urednik novosadskog lista „Branik”, iz Be~a iroustalasa srpski narod u Ugarskoj, ali i mnogo {i- ni~no odgovara: re, upravo zato je doìvela svoj krah, pa i zabranu. „Ja sam iz ’egoizma ustupio î~i Mileti}u pobeSvetozar Mileti} je zbog „verbalnog delikta” ve} du u svom srezu, iz ’egoizma’ stra}io imawe, iz ’egotamnovao u Vacu, a izbog crnogorskog vojvode Ma{a Vrbice za predsednika skup{tine i odbijawe da se rad omladine ograni~ki samo teritoriju Ugarske, dovedili su do odlu~ne akcije ma|arske vlasti. Osim organizacije, uga{eni su i svi weni listovi, {kole i institucije. Ipak, slovenski duh solidarnost je nastavio da ìvi, posebno u Srbiji, Crnoj Gori, Dalmaciji, Bosni i Hercegovini. U tom pokretu Kosti} je imao istaknuto mesto i toj deceniji se gotovo iskqu~ivo posvetio politi~kom radu. Iznevereni u nadama na politi~ki savez za Ma|arima, Srbi u Habzbur{koj monarhiji napravili su zaokret: ni sa Be~om, ni sa Pe{tom, ve} potpuno nacionalno oslobo|ewe i ujediwewe sa Srbijom. Ona postaje novi Pijemont, a Lazini javni i tajni odlasci u Beograd, Crnu Goru i boji{ta tokom „Nevesiwske pu{ke” sve su ~e{}i. O toj wegovoj delatnosti malo je ostalo dokumenata, jer se odvijala pod {ifrma, uz prismotru dou{nika. De{avalo se da direktno iz kafane ide u zatvor, a tajna pisma ostanu nepro~itana, jer je „nedostajao” {ifrarnik. Kosti} je do 1875. bio opozicioni poslanik u Ugarskom saboru isti~u}i se kao odlu~ni liberal i demokrata. On se „beskompromisno suprotstvqao ma|arskim baronima, grofovima i xentrijima i wihovim upornom negirawu kqu~nih principa parlamentarizma, te tendencioznom osporavawu osnovnih politi~kih i nacionalnih prava nema|arskih naroda u Ugarskoj. Zbog svoje sposobnosti, agilnosti i borbenosti on je kandidovan na listi SNSS i u narednim izborima za ugaraski sabor.” Nevoqe su Kosti} kao poslanik Ugarskog sabora po~ele kada je Mileti}, weegov lider sa kojim se ne}e uvek slagati, ali }e ga ipak podràvaati, neo- izma’ se potucam od nemila do nedraga. Dok sam slu~ekivano poraèn u svom ba{aidskom okrugu. Na ìo narodnim na~elima, koja su mi bila po sebi sveKosti}ev nagovr pristaje da apeluje na svoje {ajka- ta, nisam traìo sinekure, borio sam se ve}inom ’o {ke bira~e. Koliki je ugled imao u zavi~aju vide se svom ruhu i kruhu’. Sad kad nastaje opasnost da padi po tome {to je Mileti} sigurno pobedio svog nem narodu na teret, koji bi bar po mi{qewu onih protikandidata. Time se Laza oprostio od sabora i prijateqa, ve}i bio od koristi, {to bi narod od mog okrenuo tzv. Isto~nom pitarada mogao imati, sad se mogu wu. Dou{nici su izbrojali bez ikakve zamerke ukloniti da je najmawe tri puta bio na Kad su ga novosadski politikanti sa pozornice mog dosada{weg Cetiwu, kao neka vrsta porada, da se opet vratim, ako optuìli za egoizam, ironi~no srednia, sve dok jedno Miledegod u stranom svetu zasluje Laza odgovorio: Ja sam ti}evo pismo, zbog Lazine ìm dovoqno ’ruha i kruha’.” Dok je ~ekao da se bar odneopreznosti, nije dospelo iz ’egoizma’ ustupio pobedu do predsednika ugarske vlaî~i Mileti}u u svom izbornom {krinu neka vrata, koja bi ozna~ila i kratkotrajno rede Kalmana Tise, koji je trasrezu, iz ’egoizma’ stra}io {avawe wegovog status, u weìo na~ina kako da se re{i imawe, iz ’egoizma’ se potucam gov ìvot ulazi jo{ jedna i jednog i drugoga. Ubrzo je krupna figura: Jovan Risti}, Kosti} okrivqen kako je u od nemila do nedraga dràvnik, politi~ar i vo|a Beogradu juna 1876. u hotelu Srpske liberalne stranke. „Srpska kruna” u sobi 9, u~eIstori~ar sa titulom akademika, namesnik prvo stovao na „antidinasti~kom skupu”. Tamo je „Milemaloletnom knezu Milanu, a potom i wegovom sinu ti} predloìo da se za srpko-turski rat vrbuje kraqu Aleksandru Obrenovi}u. Kao ministar 30.000 dobrovoqaca iz Ma|arske i da se radi potpomagawa wihovog prela izazovu neredi na teritori- spoqnih poslova Kneèvine Srbije bio je {ef wene delegacije na Berlinskom kongresu 1878. ji Ma|arske gde stanuju Srbi.” Kako rade velike sile i „sveci blago dele” imao Laza je kasnije na sudu uspeo dokazati kako je tada bio na Cetiwu, ali je Mileti} u pe{tanskom za- je prilike da vidi i sam Laza, koga je Risti}, i potvoru „Fortuna” ostao dve godine, a kasnije zbog ve- red ranijih besuglasica, izabrao u svoj tim, po po leizdaje osu|en na pet godina tamnice. Bio je to po- odobrewu kneza, pa je Kosti}, sem vojnog stru~waka ~etak kraja politi~ke i ìvotne karijere dr Mile- i srpskog diplomatskog predstavnika u Be~u, i{ao ti}a, dok je Kosti} kao ratni dopisnik raznih ino- kao „neko od sposobnih qudi”. Ne samo {to je zbog stranih listova pisao o podvizima crnogorskih znawa sredwoevropskih jezika bio dobro re{ewe, ratnika. Usput razmi{qa o pokretawu novina koje ve} je wegov novinarski i diplomatski nerv prevabi izlazile u Be~u, jer mu se saradwa u „Zasta- zilazio ovla{}ewa Risti}evog „privatnog sekrevi”ba{ i ne svi|a. Sve se vi{e udaqava od nekada- tara”.

Књи гу Ми ла на Жи ва но ви ћа “ЛА ЗИН КРОС ЖИ ВО ТУ УЗ НОС 1841–1910” у из да њу “Про ме те ја” и „Ти ског цве та„ мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 640 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 529–899) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa6.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Тежите далекосежним циљевима и радо бисте путовали негде далеко, у машти или на јави. Креативни сте и емотивно оптимистички расположени. А што не бисте били, када сте коначно сагледали перспективу.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

6. novembar 2011.

Опуштена атмосфера је све што вам треба. Можете да гледате ТВпрограм до миле воље, да спавате и наспавате се, да контактирате преко „Скајпа“ или „Фејсбука“ с драгим особама. Недеља је.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Овог викенда се можете посветити путовањима и партнеру, на посве не оптерећујући начин. Можете писати, учити, и договарати пројекте на дужи рок. Имате подршку из сенке. Без журбе.

Дани постају хладнији, па ћете се повући у свој топли дом. Вредни сте, кад морате, али данас не. Радије бисте маштали и уживали у неким инспиративним темама, о путовањима, с вољеном особом.

Још увек сте веома активни, мада већ заморени од истог темпа и интензитета. Иницирате сусрете и догађаје. На вас се стварно може рачунати, али ћете увек учинити по свом нахођењу и у свом стилу.

Заборавите на посао данас, сачекаће вас већ сутрадан. Радије се одмарајте, посветите свом хобију и драгим особама. Промените средину и садржаје који вас окупирају свакодневно.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Време је за поклоне, да их примате или да их дајете. Прославите свој рођендан у свом стилу, како вам паше. Добар период за вас, генерално. Још је само потребно то и да препознате, без драме.

У вашем знаку су Венера и Меркур па се лепо проводите, путујете и комуницирате с особама које разумете. Будите реалнији у погледу свог здравственог стања и приватног бизниса.

Викенд је да га проведете у свом дому, с укућанима. Недељни ручак за пуном трпезом, од предјела, супе, ринфлајша, главног јела, па све с колачима на крају. Напуните батерије за посао.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Представљате стуб свог живота и партнерског односа. Зар би другачије и могло да буде?! Није вам лако, али је добар осећај. Сусрети са широм родбином и друштвом, краћи пут и излети су ОК.

Угађате себи у оквиру датих могућности. Пуни сте идеја које би баш сада и одмах требало реализовати. Само без панике, недеља је. Припремите се благовремено за предстојећи посао.

Кроз ваш интуитивни знак плови Месец, као носилац унутрашњих несвесних тенденција које треба ослушнути. Будите јединствени са својим бићем, свесни на свим нивоима. Интегришите осећања и односе.

TRI^-TRA^

За ра зно ку ли нар ство V REMENSKA

ВетроВито

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 17 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 18 Niш

По пу лар ни глу мац Роберт Патинсон при знао је јав но сти од че га је за ви сна ње го ва де вој ка и ко ле ги ни ца Кирстен Стјуарт - од ку ли нар ских еми си ја. Док су сни ма ли „Су мрак” глу ми ца је у па у за ма у сво јој при ко ли ци гле да ла са мо еми си је о ку ва њу. Ро берт се за штит нич ки по на ша пре ма сво јим бли жњи ма, а по го то во пре ма Кри стен. - Не под но сим кад се не ко ру жно по на ша пре ма осо ба ма ко је су ми дра ге и увек се тру дим да их за шти тим и не то ле ри шем ка да не ко без осно ве кри ти ку је мо ју де вој ку ре као је глу мац ко ји је ро ман су са Кри стен за по чео пре три го ди не, али су тек ла не јав но сти при зна ли да су за љу бље ни.

PROGNOZA

Evropa Madrid

NOVI SAD: Toplo i vetrovito uz sun~ane periode i promenqivu Rim obla~nost. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 6, a maksimalna do 17 stepeni. London VOJVODINA: Suvo i relativno toplo vreme uz sun~ane periode i ne{to oblaka. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar, a naja~ih Cirih udara bi}e u ju`nom Banatu, od 70 do 90 km/h. Pritisak iznad normale. Berlin Minimalne temperature od 3 do 10, a maksimalne od 16 do 19 stepeni. SRBIJA: Suvo i toplo vreme uz sun~ane periode i ne{to oblaka. U Beч pomoravqu i podunavqu }e duvati umeren do poja~an jugoisto~ni vetar, Varшava a naja~ih udara bi}e u ju`nom Banatu. U Timo~koj Krajini najhladnije zbog sumaglice i niskih oblaka. Pritisak iznad normale. Minimalne Kijev temperature od -2 na jugoistoku do 10 stepeni u Vr{cu, a maksimalne od 15 do 19, a u Timo~koj Krajini oko 10 stepeni.. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak i utorak }e Oslo duvati poja~an jugoisto~ni vetar u pomoravqu i podunavqu sa najja~im udarima u ju`nom Banatu od oko 100 km/h. Bi}e promenqivo obla~no uz St. Peterburg malo niè temperature, ali i daqe iznad proseka. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Zadràva Pariz se stabilno vreme, ali se hroni~nim bolesnicima skre}e pa`wa da Minhen tokom dana smawe aktivnosti i redovno sprovode terapiju. Meteoropatske reakcije u formi glavoboqe i razdra`qivosti najizraBudimpeшta ènije }e biti u ko{avskom podru~ju. U saobra}aju se preporu~uje poja~ana pa`wa. Stokholm

13 20 13 14 13 12 10

VIC DANA - Хоћу да усвојим тромесечног дечака из Америке - објави жена свом мужу. - И шта ћеш да радиш с њим? - пита муж. - Кад почне да говори, учићу од њега енглески.

8 -3 6 3 21 15 16 14 9

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

10 (-11)

Slankamen

188 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

76 (-10)

Zemun

230 (-2)

Bogojevo

81 (-9)

Panчevo

258 (-2)

Smederevo

444 (8)

Baч. Palanka 108 (-8) Novi Sad

101 (-5)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

152 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

221 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

146 (-4)

NERA

Hetin

60 (-6)

TISA

19 (1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 147 (-13) Beograd

Kusiћ

188 (-1)

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja