Dnevnik 6.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 6. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23280 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SA VET MI NI STA RA EU BEZ DO GO VO RA O SRP SKOM EVROP SKOM PU TU

Od lu ku o kan di da tu ri zna}emo u pe tak str. 2

SA RAD WA IN STI TU TA ZA KVB VOJ VO DI NE I BOL NI CE LE KO U ITA LI JI

Sprem ni za presa|ivawe sr ca

str. 14

NASLOVI 2 Srbi uklawaju barikade 3 Usvojen Zakon o rehabilitaciji

Ekonomija 4 Komunalci {trajkuju protiv privatizacije 5 @ivi se lo{e i dugo ne}e biti boqe

Tre}e doba

Vojvodina 11 Odbijaju da se vrate u vla`ne stanove

Crna 12 S plenom u ruke policiji 13 Okrivqeni za ubode no`em u pritvoru

Dru{tvo

6 Polupuna ili poluprazna 14 Prava svetska, penzionerska kasa problemi doma}i

Zrewan u dru{tvu metropola

str. 11

Foto: B. Lu~i}

Politika

VER SKE ZA JED NI CE MU ZI KOM DO IN KU BA TO RA ZA BE BE: No vo sa |a ni su si no} u Si na go gi pri su stvo va li po sed mi put upri li ~e nom hu ma ni tar nom kon cer tu {est tra di ci o nal nih ver skih za jed ni ca: Srp ske pra vo slav ne cr kve, Ri mo ka to li~ ke cr kve, Slo va~ ko-evan ge li sti~ ke, Hri {}an sko-re for ma tor ske, Je vrej ske op {ti ne i Islam ske ver ske za jed ni ce. Pri hod s ovog kon cer ta, u ko jem su u~e stvo va li pred stav ni ci svih kon fe si ja

RA DI VOJ S. TE [KO PO VRE \EN U MO LU NA KON PO ZAJ MI CE AUTO MO BI LA

De da Mraz se za ku cao u zid ku }e SPORT

n ^ELZI I VALENSIJA TRA@E PROLAZ U LIGI [AMPIONA

str. 16 – 21

n JO[ DESET DANA ZA PRIJAVE NA „DNEVNIKOV” TURNIR

str. 12

Suvo i hladnije

Najvi{a temperatura 8 °S

osim islam ske, na me wen je Fon du za pre vre me no ro |e nu de cu „Bit ka za be be”, za ku po vi nu in ku ba to ra. Od vi so kih go sti ju bio je pri su tan dru gi ~o vek austrij ske amba sa de u Be o gra du Vol fgang Vag ner. Austrij ska am ba sa da do sa da ni je pro pu sti la ni je dan kon cert ver skih za jed ni ca. I Grad No vi Sad i AP Voj vo di na na kon cer tu su ima li si no} svo je pred stav ni ke. Z. D.

POLiTikA

utorak6.decembar2011.

dnevnik

SA VET MI NI STA RA EU BEZ DO GO VO RA O SRP SKOM EVROP SKOM PU TU

Od lu ka o kan di da tu ri u pe tak

Sr bi ukla wa ju ba ri ka de Sr bi su ju ~e oko 14 ~a so va uklo ni li tri ba ri ka de kod ad mi ni stra tiv nog pre la za Ja ri we na ma gi stral nom pu tu Le po sa vi}–Ra {ka. Ne {to pre 12.30 Sr bi su uklo ni li i jed nu od dve ba ri ka de u Jag we ni ci, na pu tu Zve ~an – Zu bin Po tok. To je re zul tat do go vo ra ko ji su ju ~e po sti gli pred stav ni ci Kfo ra i pred sed nik op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti} da bi put Zu bin Po tok – Zve ~an bi ti pro ho dan za sa o bra }aj. Kfor }e ta ko |e uklo ni ti svo ja vo zi la ko ji ma je ra ni je pre pre ~io isti put, ali }e us po sta vi ti kon trol ni punkt i za jed no s lo kal -

nom ko sov skom po li ci jom vr {i ti kon tro lu sa o bra }a ja na ovom pu tu. Sr bi se na da ju da }e na kon ukla wa wa ovih ba ri ka da Kfor do zvo li ti Sr bi ma da uz ru tin sku kon tro lu ko ri ste put ko ji su ko ri sti li i ra ni je i ko ji je znat no kra }i od po sto je }ih. Ad mi ni stra tiv ni pre laz Ja ri we, na kraj wem se ve ru Ko so va, ostao je i da qe u blo ka di zbog dru gih ba ri ka da ko je se i da qe na la ze u me |u zo ni iz prav ca cen tral ne Sr bi je. Za do la zak na se ver Ko so va i obr nu to i da qe se ko ri ste al ter na tiv ni put ni prav ci.

Ri sti}: Ni je bi lo po li ti~ kih pri ti sa ka Pred sed nik op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti} iz ja vio je ju ~e da ni je bi lo po li ti~ kih pri ti sa ka da se po stig ne do go vor s Kfo rom o ukla wa wu ba ri ka da u Jag we ni ci. – Ovo je re zul tat is kqu ~i vo na {ih raz go vo ra i pre go vo ra ko ji tra ju od pro {log po ne deq ka – re kao je Ri sti} Ta nju gu. On je na ja vio da }e put Zve ~an – Zu bin Po tok da nas naj ve ro vat ni je bi ti pro ho dan za sa o bra }aj. – Oslo ba |e we ove sa o bra }aj ni ce te ~e uspo re no jer Kfor spo ro ras kla wa kr{ ko ji je na pra vio pro {log po ne deq ka ka da je po ku {ao da uklo ni ba ri ka de – re kao je Ri sti}.

Kfor: Ko rak na pred – Kfor po zdra vqa otva ra we pu te va u do li ni Zu bi nog Po to ka, ali i uka zu je na to da jo{ sto je go mi le {qun ka u Br wa ku i na Ja ri wu ko je spre ~a va ju slo bo du kre ta wa ka se ve ru – iz ja vio je ju ~e por ptpa rol Kfo ra Uve No vic ki. On je u pi sa noj iz ja vi do sta vqe noj agen ci ji Be ta oce nio da od lu ka gra |a na da sa mi uklo ne ba ri ka de pred sta vqa ko rak na pred. „Kfor je ne de qa ma zah te vao da sa mo sta nov ni {tvo uklo ni pre pre ke i sto ga ak ci ja sim bo li zu je ko rak na pred”, ka zao je No vic ki. On je na veo da je do ju ~e na se ve ru Ko so va po sto ja lo iz me |u 12 i 15 ba ri ka da.

SED NI CA OD BO RA ZA KiM OD LO @E NA ZA PE TAK

Opo zi ci ja zah te va za se da we Skup {ti ne o Ko so vu Sed ni ca Od bo ra Skup {ti ne Sr bi je za Ko so vo i Me to hi ju, na ko joj je tre ba lo da se raz go va ra o re zul ta ti ma di ja lo ga i do go vo ri ma po stig nu tim iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne, od lo è na je za pe tak, 9. de cem bar, a po sla ni ci DSS-a, SNS-a, SRS-a i LDPa ju ~e su po no vo za tra ì li odr à va we sed ni ce re pu bli~ kog par la men ta na ko joj bi se ras pra vqa lo o KiM. Pred sed nik Od bo ra Qu bo mir Kra go vi} re kao je da od la è sed ni cu jer pred stav ni ci Vla de Sr bi je, i po red zah te va, ni su do sta vi li iz ve {taj o po sled we dve run de raz go vo ra. Kra go vi} je do dao da je na sed ni cu po zvao mi ni stra za Ko so vo i Me to hi ju Go ra na Bog da no vi }a i {e fa be o grad skog ti ma u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri sla va Ste fa no vi }a, ko ji se ni su po ja vi li u par la men tu. [e fi ca po sla ni~ ke gru pe „Za evrop sku Sr bi ju„ Na da Ko lun xi ja iz ja vi la je da su ba ri ka de na se ve ru Ko so va ima le za ciq da pre la ze Br wak i Ja ri we „u~i ne spe ci fi~ nim” u od no su na dru ge pre la ze i da je taj ciq po stig nut spo ra zu mom u Bri se lu. Pot pred sed nik DSS-a Slo bo dan Sa mar xi} iz ja vio je na kon od la ga wa sed ni ce Od bo ra da ta stran ka tra ì da par la ment

ras pra vqa o si tu a ci ju na Ko so vo i do go vo ru s Pri {ti nom po stig nu tim u Bri se lu. Po sla nik SNS-a Bo ri slav Pe le vi} re kao je no vi na ri ma da na pred wa ci tra è da se hit no za ka è sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je na ko joj Vla da tre ba da obra zlo ì po sla ni ci ma su {ti nu spo ra zu ma o ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma i da se to me iz ja sne po sla ni ci vla sti i opo zi ci je. Pred sed nik LDP-a ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je da je pri ~a o sta tu su Ko so va za vr {e na „ku ma nov skom ka pi tu la ci jom” 1999. go di ne i da sva ko po mi wa we sta tu snih pro me na na Ko so vu pred sta vqa, ka ko je re kao, la ga we Sr bi je. Za to, na gla sio je, „tra ì mo ras pra vu u Skup {ti ni i za to nam je po tre ban Bo ris Ta di} ov de, a ne Bo ris Ta di} u Ba wa lu ci”. On je oce nio da je „osu |en na ne u speh“ sva ki spo ra zum ko ji te ì re {a va wu ko sov skog pro ble ma, uz isto vre me no o~u va we po li ti ke ko ja nas je uve la u su kob sa ~i ta vim sve tom, a ko sov ske Sr be u bez iz la zan po lo àj. – Pre ba ci va we od go vor no sti na Sr be s Ko so va je pod va qi va we, sra ~u na to da bi se iz be gla li~ na od go vor nost – oce nio je Jo va no vi}. D. Mi li vo je vi}

[e fo vi di plo ma ti ja ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je ni su us pe li da se do go vo re o kan di da tu ri Sr bi je, sa zna je RTS. Ko na~ nu od lu ku o to me tre ba lo bi da do ne su {e fo vi dr à va i vla da na sa mi tu EU 9. de cem bra. Sa vet mi ni sta ra Evrop ske uni je pri mio je k zna wu po voq nu oce nu Evrop ske ko mi si je i pre po ru ku da se Sr bi ji odo bri sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU, {to }e li de ri Uni je raz mo tri ti u pe tak, na vo di se u na cr tu za kqu ~a ka za se da wa mi ni sta ra spoq nih po slo va EU, pre no si Be ta. Na ova kav pred lo è ni za kqu ~ak, ko ji bi zna ~io da se Evrop skom sa ve tu pre no si stav da Sr bi ji tre ba da ti sta tus kan di da ta, „sta vi le su ogra de dve de le ga ci je”, pi {e u na cr tu do ku men ta, ali se ne na vo di ko je. Evrop ska ko mi si ja pred lo ì la je 12. ok to bra 2011. go di ne da se Sr bi ji do de li sta tus kan di da ta za pri jem u Uni ju. Ko mi si ja je ta da pred lo ì la da se pre go vo ri o pri kqu ~e wu po kre nu ~im Be o grad po stig ne na pre dak u is pu wa va wu kqu~ nog kri te ri ju ma, a to su da qi

ko ra ci u nor ma li za ci ji od no sa s Pri {ti nom, „u smi slu uslo va Pro ce sa sta bi li za ci je i pri kqu ~e wa”. Usled su ko ba na ba ri ka da ma i ne pro me we ne po zi ci je u di ja lo gu,

za do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU. U me |u vre me nu, po stig nut je do go vor iz me |u de le ga ci ja Be o gra da i Pri {ti ne u Bri se lu o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma.

ne ko li ci na ze ma qa, a pre svih Ne ma~ ka, iz ra zi la je pro {le ne de qe stav da bi Be o grad mo rao da ura di vi {e da bi se sta we na se ve ru Po kra ji ne nor ma li zo va lo. Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel re kla je u pe tak, uo~i po sti za wa do go vo ra s Pri {ti nom, da Sr bi ja ni je is pu ni la kri te ri ju me

Da bi Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta, neo p hod no je da o to me sa gla snost po stig ne svih 27 ~la ni ca EU. Austrij ski mi ni star ino stra nih po slo va Mi hael [pin de le ger iz ja vio je ju ~e da bi Sr bi ja mo gla do bi ti sta tus kan di da ta za Evrop sku uni ju „uslov no”. Ka ko pre no si

DPA, kom pro mis bi bio u to me {to bi li de ri EU 9. de cem bra do de li li Sr bi ji sta tus kan di da ta, ali da bi ta od lu ka mo ra la bi ti po tvr |e na na na red nom sa mi tu, pod uslo vom da, u me |u vre me nu, Be o grad u~i ni da qi na pre dak u spro vo |e wu do go vo ra s Ko so vom. Iako je oce nio da da va we Sr bi ji ne ~eg vi {e „ne bi bi lo od go va ra ju }e”, [pin de le ger je upo zo rio i na to da bi EU ta ko |e tre ba lo da bu de pa `qi va da pot pu no ne za ko ~i pro {i re we. Ras pra va je ka ko pre no si B92 bi la è sto ka i obe le ìo ju je pred log Austri je ko ji po dr à va i Ne ma~ ka ~i ji je dr àv ni se kre tar Ver ner Ho jer tra ìo do dat ne kon sul ta ci je. [ved ska i Fran cu ska bi le su za bez u slov nu kan di da tu ru. Ko na ~a na od lu ka o sta tu su do ne }e li de ri ze ma qa EU u pe tak. U Bri se lu se mo glo ~u ti da EU è li da po mog ne pro e vrop ski ori jen ti sa ne po li ti ~a re, i da sva ka ko ne ma za ciq da im do dat no za kom pli ku je te {ku si tu a ci ju za iz bo re. Iz ra è na su i o~e ki va wa da }e se si tu a ci ja na se ve ru Ko so va po pra vi ti od po ne deq ka do pet ka.

Ka cin: Mo gu} pro boj u po sled wi ~as Iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ko Ka cin oce nio je ju ~e da se na pret kom u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne i po ~et kom ukla wa wa ba ri ka da na se ve ru Ko so va stva ra ju uslo vi da ne ke dr `a ve pro me ne stav da bi Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji u pe tak, 9. de cem bra.

– Sva ka ko je do bro, iako se to do ga |a u po sled wem tre nut ku, {to je do {lo do ob no vqa wa di ja lo ga, {to su po stig nu ti kon kret ni re zul ta ti ko je tre ba im ple men ti ra ti i {to su kre nu le ak tiv no sti da se ne ke od ba ri ka da uklo ne – re kao je Ka cin na kon fe ren ci ji za no vi na re po -

vo dom re gi o nal nog sku pa evrop skih li be ra la (AL DE). – Ti me se stva ra ju uslo vi da se do pet ka, 9. de cem bra, ube de ne ke dr `a ve i wi ho vi {e fo vi, ko ji mi sle da Sr bi ja ne za slu `u je sta tus kan di da ta, da pro me ne mi {qe we i ta ko na pra vi pro boj.

PRED SED NIK BO RIS TA DI] OD SA VE TA EU O^E KU JE OD LU KU O KAN DI DA TU RI

Pre kid spi ra le na si qa Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da ne zna da li }e Sr bi ja do bi ri sta tus kan di da ta, ali sma tra da je ve ro vat ni je da }e o to me 9. de cem bra od lu ~i va ti Evrop ski sa vet na ni vou {e fo va dr à va i vla da ~la ni ca Evrop ske uni je, a ne mi ni stri spoq nih po slo va. Ta di} je no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja” re kao da Sr be s Ko so va i Me to hi je ni je po zvao da sklo ne ba ri ka de da bi Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta ili da bi se na sta vi li pre go vo ri s Pri {ti nom, ve} da bi za {ti tio wi ho ve ì vo te, kao i ì vo te voj ni ka Kfo ra. – Sva ko na si qe i po vre |i va we ili gu bi tak ì vo ta vo di nas u spi ra lu na si qa iz ko je ne ma iz la za – re kao je Ta di} no vi na ri ma. Pred sed nik Sr bi je je is ta kao da dr àv ne in sti tu ci je „~i ne sve ka da je u pi ta wu Ko vo vo i Me to hi ja da bi od bra ni le in te gri tet i ì vo te qu di, {to je me ni naj va `ni je”. Osvr }u }i se na kri ti ke da je za ne ma rio od bra nu in te gri te ta ze mqe, Ta di} je re kao da se vo di ra ~u na i o to me. – Ne }e mo od u sta ti od in te gri te ta, ali vi {e od sve ga vo di mo ra ~u na o ì vo ti ma qu di – is ta kao je

on, i na gla sio da ni je ni ma lo pro me nio svo je mi {qe we, iako je bi lo ta kvih, po gre {nih in tre pre ta ci ja we go vih mo ti va. – Mi mo ra mo da iza |e mo iz spi ra le na si qa i kre i ra mo po li ti ku mi ra. Mi na Bal ka nu zna mo ka ko rat do la zi neo ~e ki va no i pre ko no }i i za to smo od go vor ni da ga spre ~a va mo u bu du} no sti – re kao je

– In te gri sa no upra vqa we pre la zi ma bi lo je pred log na {e stra ne – re kao je pred sed nik Sr bi je. Na pi ta we no vi na ra da li je po sti za we re {e wa i ju ~e ra {we ukla wa we ba ri ka da na Jag we ni ci pri bli `i lo Sr bi ju do bi ja wu sta tu sa kan di da ta, Ta di} je od go vo rio: Da li }e mo do bi ti sta tus kan di da ta, ja to ne znam. Od lu ka je u

– Po zi vam po li ti ~a re u Sr bi ji, bi lo one ko ji su de sno i na da ju se da }e zlo u po tre bom ko sov skog pi ta wa do bi ti po e ne na iz bo ri ma, ali i one ko ji pri pa da ju „Pre -

In te gri sa no upra vqa we pre la zi ma bi lo je pred log na {e stra ne

Na sta vak evrop skog pu ta Pred sed nik Ta di} ka `e da Sr bi ja, i ako ne bu de do bi la sta tus kan di da ta, ne }e od u sta ti od svo je evrop ske bu du} no sti ni ti od od bra ne le gi tim nih in te re sa na Ko so vu i Me to hi ji. Ta di} je re kao da, uko li ko se do go di da ne do bi je sta tus kan di da ta, „Sr bi ja mo ra da na sta vi da qe”. – To ni je de fi ni tiv ni po raz ve} jed na iz gu bqe na bit ka – na veo je Ta di}, is ta kav {i da do 9. de cem bra, ka da se o~e ku je od lu ka Evrop skog sa ve ta o kan di da tu ri Sr bi je, jo{ to ga mo `e da se ura di. Ta di} po sle u~e {}a na kon fe ren ci ji „Na pra vi pro me nu – vo lon ti raj„. Ka da je re~ o spo ra zu mu po stig nu tom s Pri {ti nom, Ta di} je po no vio da on ni je ide a lan, ali da je to naj bo qe mo gu }e re {e we.

ru ka ma EU. Od lu ku }e do ne ti Sa vet EU. [ef dr `a ve je po zvao po li ti ~a re u Sr bi ji da ne zlo u po tre bqa va ju Ko so vo u po li ti~ ke svr he, is ti ~u }i da je to ne mo ral no i neo d go vor no.

o kre tu“, i ko ji mi sle da }e ak ti vi ra wem ovog pro ble ma i do bi ja wem sta tu sa kan di da ta bo qe pro }i na iz bo ri ma, da se po na {a ju od go vor no – po ru ~io je pred sed nik Ta di}. – Re {a va we ko sov skog pro ble ma ne sme se osta vqa ti ge ne ra ci ja ma ko je do la ze da ga re {a va ju – re kao je Ta di}, i pod se tio na, ka ko je re kao, „iz ja vu jed nog pre mi je ra da tre ba da vo di mo po li ti ku za mr znu tog kon flik ta” ko ji }e on da ne ke bu du }e ge ne ra ci je, ko jih }e bi ti sve ma we, da re {a va ju s oni ma ko jih }e bi ti sve vi {e. – To sma tram vr hun skim po li ti~ kim ne mo ra lom. D. Mi li vo je vi}

REKLI SU

Pa vli ~i}: Na kon po be de, jo{ je dan man dat Uko li ko De mo krat ska stran ka osvo ji ve }i nu na iz bo ri ma, ru ko vod stvo ove po li ti~ ke par ti je pred lo `i }e Igo ra Pa vli ~i }a za jo{ je dan man dat na me stu gra do na ~el ni ka No vog Sa da. Ka ko tvr di Pa vli ~i}, ima ju }i u vi du re zul ta te ko je su de mo kra te po sti gle u Po kra ji ni, ne ma sum we da }e upra vo we go va stran ka ube dqi vo tri jum fo va ti. Ovo je pr vi put da ne ko iz DS-a jav no pro go vo ri o to me ko je kan di dat de mo kra ta za pr vog ~o ve ka No vog Sa da po sle pred sto je }ih iz bo ra, pi {u „Ve ~er we no vo sti”. Po we go vim re ~i ma, grad ska pred u ze }a su za vre me we go vog man da ta na sto ja la da se ne ba ve po li ti kom ve} du go ro~ nom stra te gi jom gra da, a svi ko mu nal ni pro ble mi u voj vo |an skoj pre sto ni ci re {a va ni su si ste mat ski.

Mr ko wi}: Po de la zbog po li ti ke

Din ki}: Pre da li pe ti ci ju \i la su

Mi ni star in fra struk tu re i ener ge ti ke Sr bi je Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je ju ~e da su ru dar stvo i ener ge ti ka pri o ri te ti Vla de Sr bi je, i do dao da je Mi ni star stvo po de qe no „zbog tur bu lent ne po li ti~ ke sce ne”. – Sr bi ja ~i ni mak si mal ne na po re da po sta vi ener ge ti ku na me sto ko je joj pri pa da, ali ima do sta te {ko }a jer 25 go di na ni je ula ga no u ener ge ti ku i ni je iz gra |en ni je dan zna ~aj ni ji obje kat – re kao je Mr ko wi}. On je na kon fe ren ci ji „Ener get ska efi ka snost i ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra ener gi je” na gla sio da je Mi ni star stvo ru dar stva i ener ge ti ke po de qe no „zbog tur bu lent ne po li ti~ ke sce ne”. – To mi ni star stvo, ko je bi tre ba lo da bu de ap so lut no pri o ri tet no u svim obla sti ma, po seb no u eko no mi ji, po de li li smo iz po li ti~ kih raz lo ga – re kao je Mr ko wi}.

Pred sed nik URS-a Mla |an Din ki} pre dao je ju ~e gra do na ~el ni ku Be o gra da Dra ga nu \i la su pot pi se vi {e od 120.000 Be o gra |a na za de cen tra li za ci ju gra da, osni va we no vih grad skih op {ti na i oì vqa va we me snih za jed ni ca. Din ki} je re kao da bi se fo mi ra wem no vih op {ti na za do vo qi le po tre be gra |a na u po je di nim na se qi ma, a oì vqa va wem me snih za jed ni ca ko je su ne ka da po sto ja le, gra |a ni bi sa mo stal no od re |i va li pri o ri te te svog raz vo ja. – Pred la è mo da se za fi nan si ra we pro je ka ta u svim me snim za jed ni ca ma iz grad skog bu xe ta iz dvo ji naj ma we pet od sto go di {we. Pred la è mo i da se for mi ra ju ve }a me snih za jed ni ca u svim op {tin skim skup {ti na ma da bi pred sed ni ci me snih za jed ni ca do bi li mo gu} nost da di rekt no za stu pa ju in te re se svog kom {i lu ka pri do no {e wu va `nih op {tin skih od lu ka – ob ja snio je Din ki}.

c m y

politika

dnevnik

utorak6.decembar2011.

ODBOR ZA BUYET JU^E RAZMATRAO IZVE[TAJ O PRIHODIMA I RASHODIMA U POKRAJINSKOJ KASI

ê to je vi}: Zbog lo {eg bu yet skog pla na tr pi pri vre da Za pr vih de vet me se ci ove go di ne pri ho di u po kra jin skom bu xe tu ostva re ni su na ni vou od oko 40 mi li jar di di na ra, ili 63 od sto od pla ni ra nih na go di {wem ni vou, dok su ras ho di re a li zo va ni na ni èm ni vou, od oko 34 mi li jar de, od no sno 55 od sto. Te po dat ke iz ne la je ju ~e po mo} ni ca po kra jin skog se kre ta ra za fi nan si je Sne à na Bla {ko vi} na sed ni ci Od bo ra Skup {ti ne Voj vo di ne za bu xet i fi nan si je, ko ji je raz ma ta ro iz ve {taj o iz vr {e wu bu xe ta APV od ja nu ra do sep tem bra 2011. go di ne. Ona je pod se ti la na to da je ovo go di {wi po kra jin ski bu xet na kon re ba lan sa po ~et kom ju na pla ni ran u iz no su od 61,8 mi li jar du di na ra, na vo de }i i da je na kon cu sep tem bra ume sto pla ni ra nog de fi ci ta ostva ren su fi cit od oko 1,4 mi li jar de di na ra. Sne à na Bla {ko vi} je ka za la da su pri ho di od po re za na za ra de za po sle nih i na do bit pred u ze }a ve }i ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne, dok su pri ho di od pri va ti za ci je ma wi. Po we nim re ~i ma, u od no su na pret hod nu go di nu sma we ni su i iz da ci, i to u naj ve }oj me ri pre ma Fon du za ka pi tal na ula ga wa – oko tri mi li jar de di na -

ra, te po mi li jar du za sub ven ci je i Fond za raz voj APV. No, upra vo ove ci fre po sla ni ca Srp ske ra di kal ne stan ke Ma ri ja na ^e to je vi} sma tra do ka zom

da bu xet ni je raz voj ni. On je kri ti ko va la po kra jin sku vlast da u uslo vi ma eko nom ske kri ze iz po li ti~ kih raz lo ga oko pet mi li jar di di na ra bu xet skih pa ra dr `i ne i so ko ri {}e no ume sto da ih pla si ra pri vre di ili dru gim ko ri sni ci ma.

– Vi di se i da je pri ho do va no vi {e ne go {to je utro {e no Ali, ap surd no je da u vre me kri ze bes ko ri sno le `i oko pet mi li jar di di na ra – ka za la je ona, do dav {i da

je SRS od star ta upo zo ra vao i na to da je po kra jin ski bu xet pre di men zi o ni ran, ali i na to da on ne ma raz voj nu kom po nen tu. Ma ri ja na ^e to je vi} je is ta kla da je od pred vi |e nih de set mi li jar di za Fond za ka pi tal na ula ga wa za de vet me se ci ostva re no sve -

ga dve mi li jar de, od no sno tek pe ti na, te da je od pla ni ra nih 6,3 mi li jar di di na ra u Se kre ta ri ja tu za po qo pri vre du re a li zo va na tek jed na. Ona je ka za la i da je ve o ma lo {e {to se ~e ka po sled we tro me se~ je, od no sno iz bor na kam pa wa, da bi se no vac iz bu xe ta na me wen sub ven ci ja ma u pri vre di i po qo po ri vre di tro {io. – Bu xet ne ma raz voj nu kom po nen tu i za to tr pi gra |e vin ska ope ra ti va, dok se, s dru ge stra ne, di `u kre di ti ko je }e mo u na red nih pet go di na ot pla }i va ti uz vi so ke ka ma te – na ve la je ona, uka zu ju }i na kre dit ni aran `man ko ji je Po kra ji na na pra vi la s Re pu bli~ kim fon dom za raz voj, na me wen pod sti ca wu gra |e vin ske ope ra ti ve. Po sla nik Ko a li ci je „Za evrop sku Voj vo di nu” Ne nad Bo ro vi} sma tra, pak, da po kra jin ska ad mi ni stra ci ja od go vor no upra vqa jav nim fi nan si ja ma te da je bu xet re al no od me ren, a kao je di nu za mer ku is ta kao je pro blem s pre no som nov ca iz re pu bli~ kog bu xe ta za ka pi tal ne in ve sti ci je u APV, uz opa sku da „na to mi ni smo mo gli uti ca ti„. B. D. S.

Usvo jen Za kon o re ha bi li ta ci ji Skup {ti na Sr bi je ju ~e usvo ji la Za kon o re ha bi li ta ci ji, za ko ji je gla sao 121 po sla nik vla da ju }e ko a li ci je. Pro tiv za ko na gla sa lo je ~e tvo ro po sla ni ka So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Ra si ma Qa ji }a kao i po sla ni ca LSV-a Alek san dra Jer kov, dok je li der LSV-a Ne nad ^a nak bio uz dr `an. Po no vom za ko nu, pra vo na re ha bi li ta ci ju ima ju oni ko ji se u skla du sa za ko nom i dru gim pro pi si ma, sma tra ju bor ci ma Na rod no o slo bo di la~ kog ra ta. Isto vre me no, pra vo na re ha bi li ta ci ju i po vra }aj imo vi ne ne ma ju pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga i kvi slin {kih for ma ci ja ko ji su u vre me Dru gog svet skog ra ta na te ri to ri ji Sr bi je iz vr {i li, ili u~e stvo va li u iz vr {e wu rat nih zlo ~i na.

SVM po zdra vqa usva ja we Za ko na o re ha bi li ta ci ji jer je ti me, ka ko je re kao po sla nik te stran ke La slo Var ga, is pra vqe na ne prav da u~i we na do no {e wem Za ko na o re sti tu ci ji, ko jim je “deo ma |ar ske za jed ni ce u Voj vo di ni ko lek tiv no pro -

gla {en od go vor nim za de {a va wa to kom Dru gog svet skog ra ta”. – Usva ja wem Za ko na o re ha bi li ta ci ji pi ta we re sti tu ci je i re ha bi li ta ci je vra }a se na te ren in di vi du al ne od go vor no sti – sma tra Var ga.

Ma|arska zadovoqna Po dr {ka Ma |ar ske pro ce su evrop skih in te gra ci ja Sr bi je je sa da, po sle usva ja wa Za ko na o re ha bi li ta ci ji, „bez u slov na”, po ru ~io je ju ~e {ef ma |ar ske di plo ma ti je Ja no{ Mar to wi.U sa op {te wu uo~i sa stan ka {e fo va di plo ma ti ja ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je u Bri se lu, Mar to wi je po zdra vio usva ja we Za ko na o re ha bi li ta ci ji u Skup {ti ni Sr bi je ko jim su ot klo we ni ne do sta ci iz pret hod nog za ko na ti me {to je is kqu ~en prin cip ko lek tiv ne kri vi ce, a ume sto to ga uve de na in di vi du al na od go vor nost. „Ma |ar ska sa da sma tra da je ovo pi ta we re {e no”, na veo je {ef ma |ar ske di plo ma ti je, pre ne la je ma |ar ska agen ci ja MTI.

Na su prot SVM-u, po sla ni ci SDPS-a ni su ju ~e pri ti snu li ze le ni ta ster jer je, ka ko je upo zo rio Me ho Ome ro vi}, za wih ne pri hva tqi vo da se po si li za ko na auto mat ski re ha bi li tu ju oni ko ji su sa ra |i va li s oku pa to ri ma u Dru gom svet skom ra tu. Po sla ni ci SDPS-a ni su `e le li da 2011. go di ne bu du re ha bi li to va ni sa rad ni ci oku pa to ra i gu bit ni ci u Dru gom svet skom ra tu jer bi to “bi lo skr na vqe we isto ri je i dvo stru ko ubi ja we `r ta va”. Is ti ~u }i da je SDPS “pu na sr ca i ~a sno gla sao pro tiv”, Ome ro vi} je iz ne na |en i po dr {kom ko ju su za ko nu da li po sla ni ci Li ste za San xak, Esad Xu xe vi} i Baj ram Ome ra gi}, “jer su wi ma po zna ti zlo ~i ni sa rad ni ka oku pa to ra u San xa ku”. S. St.

poslani^ke teme

Li ga uz dr ma la pra zni ke Gra |a ni Sr bi je do bi ja ju tri no va pra zni ka i dva ne rad na da na pri de. Usvo je nim iz me na ma Za ko na o dr àv nim i dru gim pra zni ci ma uvo di se pra zno va we Da na pri mir ja u Pr vom svet skom ra tu, ko ji }e se pro sla vqa ti 11. no vem bra, a Dan dr àv no sti Sre te we, 15. fe bru a ra, ume sto je dan, sla vi }e se dva da na. Usta no vqe na su jo{ dva pra zni ka: Dan se }a wa na srp ske `r tve u Dru gom svet skom ra tu 21. ok to bra i Dan se }a wa na `r tve ho lo ka u sta, ge no ci da i dru ge `r tve fa {i zma u Dru gom svet skom ra tu 22. apri la, a oni }e se obe le à va ti rad no. Vla da ju }a ko a li ci ja ju ~e je do {la u }or so kak usred gla sa wa o amand ma ni ma na iz me ne Za ko na o dr àv nim parz ni ci ma, na kon {to je pet po sla ni ka LSV-a iza {lo iz sa le zah te va ju }i da se usta no vi dan se }a wa na sve `r tve, ne sa mo srp ske. Kon sul ta ci je su tra ja le go to vo dva sa ta, pa se do {lo do kom pro mi sa da ok to bar ski da tum bu de po sve }en srp skim, a april ski

svim `r tva ma Dru gog svet skog ra ta. Je dan od ku ri o zi te ta ju ~e ra {weg gla sa wa bi lo je to {to je amand man LSV-a naj pre od bi jen,

ali se na kon kon sul ta ci ja po no vo gla sa lo, s obra zlo è wem da je u pi ta wu bio ne spo ra zum. Na kon gla sa wa, li der LSV-a Ne nad â nak sa op {tio je na dru {tve noj mre ì „Tvi ter„ da “osim cr ve nog, ù tog i ze le nog dug me ta za gla sa we u Skup {ti ni, tre ba uve sti i pla vo”.

[a bi} po no vo po ve re nik Skup {ti na Sr bi je sa 127 gla so va “za” vla sti i LDP-a po no vo je iza bra la ak tu el nog po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qu ba [a bi }a na tu fuk ci ju, na man dat od se dam go di na. Ka ko je ob ja sni la pred sed ni ca Od bo ra za kul tu ru i in for mi sa we Je le na Tri van, [a bi }a je jed no gla sno pred lo `i lo to skup {tin sko te lo. Po ve re ni ku 22. de cem bra is ti ~e man dat, a s ob zi rom na va `nost ova kve in sti tu ci je, „ni smo hte li da do |e mo u si tu a ci ju da ne ma man dat ili da funk ci o ni {e bez we ga pa smo na vre me `e le li da ga po tvr di mo, da bi in sti tu ci ja ra di la u pu nom ka pa ci te tu“.

Advo ka ti u DVT-u Me |u dva de se tak usvo je nih ta ~a ka dnev nog re da je i iz bor advo ka ta Mi ro sla va Bo ji }a iz â~ ka za ~la na pr vog sa sta va Dr àv nog ve }a tu ì la ca iz re da te pro fe si je. Bo ji }a je na tu funk ci ju pred lo ì la Advo kat ska ko mo ra Sr bi je. Dr àv no ve }e tu ì la ca ima je da na est ~la no va, me |u ko ji ma su re pu bli~ ki jav ni tu ì lac, mi ni star prav de i pred sed nik nad le `nog od bo ra par la men ta, dok osam ~la no va bi ra Skup {ti na Sr bi je. Man dat ~la no va DVT-a tra je pet go di na, a iz bor ni ~la no vi Dr àv nog ve }a mo gu bi ti po no vo bi ra ni, ali ne uza stop no.

Iz bo ri „po di gli” buyet Ad mi ni stra tiv ni od bor Skup {ti ne Sr bi je utvr dio je ju ~e pred log skup {tin skog bu xe ta za 2012. ko ji tre ba da do stig ne 4,4 mi li jar de di na ra. Po lo vi na te ci fre, ka ko je ju ~e obra zlo `e no, pred vi |e na je za tro {ko ve ve za ne za odr `a va we par la men tar nih i pred sed ni~ kih iz bo ra. Ka ko je ob ja snio ge ne ral ni se kre tar par la men ta Veq ko Oda lo vi}, iz bor ni no vac je pr ven stve no za par la men -

tar ne izbore, 2012 “ali, opre za ra di, i za pred sed ni~ ke, jer mo gu bi ti odr `a ni i u de cem bru sle de }e go di ne”. Po we go vim re ~i ma, za par la men tra ne iz bo re pred vi |e na je 1,144 mi li jar da di na ra, a za dva kru ga pred sed ni~ kih 1,09 mi li jar da. – Sve {to se ne bu de re a li zo va no, bi }e vra }e no u bu xet i ne mo `e se tro {i ti za dru ge na me ne – iz ri ~it je Oda lo vi}. S. Stankovi}

ekonomija

utorak6.decembar2011.

RUSKI INVESTITOR PRAVI FABRIKU U GAJDOBRI

ârape za ba}u{ke {trika}e 130 radnika Gaj do bra bi usko ro bi mo glo bi ti ra ri tet u Sr bi ji jer po sto ji {an sa da ov de ne bu de qu di bez po sla. U to ku je in vre sti ci ja u fa bri ku ~a ra pa ko ja }e kom plet nu pro iz vod wu iz vo zi ti na ru sko tr ì {te. U me snoj za jed ni ci se na da ju da }e na ja vqe ne in ve sti ci je bi ti usko ro re a li zo va ne pa }e bez po sla bi ti sa mo oni Gaj do bra ni ko ji ne }e da ra de. Gaj do bra, , ina ~e se lo s oko 3.000 sta nov ni ka, na la zi se de se tak ki lo me ta ra od Ba~ ke Pa lan ke, a ne zva ni~ no smo sa zna li da bi u no voj ~a ra pa ri mo glo ra di ti i svih 130 rad ni ka. Tre nut no su u to ku su ra do vi na adap ta ci ji objek ta ko ji je ku pio ru ski in ve sti tor. Re~ je o ne ka da {wem po go nu Me tal ne in du stri je „Ma je vi ca“ iz Ba~ ke Pa lan ke, a obje kat je u po sled wih dva de se tak go di na ne ko li ko pu ta me wa vla sni ke, od no sno na me nu. Ov de su se pro iz vo di le po qo pri vred ne ma {i ne iz pro gra ma „Ma je vi ce“, pa na tron vre }e... U in du srij skoj zo ni, iz me |u Gaj do bre i No ve Gaj do bre, jed na austrij sko-srp ska kom pa ni ja na ja vi la je po kre ta we fa bri ke za re ci kla ù PET-am ba la è, a od do bi je ne si ro vi ne na sta vi la bi

se pro iz vod wa do go to ve ro be za tr ì {te. U se lu ka ù da }e i ov de po sao do bi ti ne ko li ko de se ti na rad ni ka. Kom pa ni ja „Aling ko nel“, ko ju je pre ne ko li ko de ce ni ja po kre nuo Ri sto Dan gu bi}, a fa bri ka uspe {no ra di i da nas, usko ro tre ba da pro {i ri pro iz vod ni po gon pa bi do po sla do {lo pe de se tak no vih rad ni ka. Ina ~e, ova fir ma pro iz vo di elek tro in sta la ci o- ni ma te ri jal i ala te, a svo ju pro iz vod wu, ko ju ostva ru je vi {e od 100 rad ni ka, uspe {no iz vo zi na svet sko tr ì {te. Gaj do bra ni is ti ~u da su jed no od ret kih se la u Voj vo di ni u ko jem je pro {le go di ne iz gla san me sni sa mo do pri nos, a ov da {we ko mu nal no pro du ze }e pro {i ri lo je de lat nost i za po sli lo de se tak no vih rad ni ka. Osim {to }e Gaj do bra ni, ali i rad ni ci iz Ba~ ke Pa lan ke i okol nih se la – jer }e ovo se lo mo ra ti da „uvo zi“ rad nu sna gu – pro iz vo di ti ~a ra pe za ba }u {ke, iz dva ja wem za sa mo do pri nos ure di }e svo je se lo kao ma li grad pa se pla nira i za vr {e tak po sle du go go di na ve li ke sport ske dvo ra ne, ~ak ve }e od ba~ ko pa la na~ ke, i de taq no ko mu nal no ure |e we me sta. M. Suyum

„Nestle” preuzeo „Centroproizvod” Kom pa ni ja „Ne stle” je zva ni~ no za vr {i la pre u zi ma we po slo va wa „Cen tro pro i zvo da”, jed nog od vo de }ih pro iz vo |a ~a hra ne u Sr bi ji. Ka ko se na vo di u sa op {te wu za me di je, „Ne stle” je pre u ze la „Cen tro pro i zvo dov” asor ti man za ku li nar stvo (za ~i ni, do da ci je li ma, su pe i pre li vi), kon di tor ske pro iz vo de (na ma zi i ~o ko lad ne ta ble) i na pit ke (na pi ci od ~o ko la de i ~a je vi). To pre u zi ma we, ka ko se is ti ~e, una pre di }e „Ne stle ov” po ten ci jal za rast i to kom bi no va wem ja ke rob ne mar ke „Cen tro pro i zvo da” i lo kal ne pro iz vod we sa ka pa ci te ti ma „Ne stlea” za ino va ci ju i stal na una pre |e wa. Rob na mar ka za ~in „C” sa da }e bi ti deo pa le te pro iz vo da ko ju nu di „Ne stle”. „Plan je da sur ~in ska fa bri ka na sta vi sa pro iz vod wom svih rob nih mar ki ko je u`i va ju ve li ko po ve re we po tro {a ~a, ali }e se raz mo tri ti i mo gu} no sti da se

u fa bri ci pro iz vo de ne ki od ’Ne stle o vih’ pro iz vo da ko ji se tre nut no uvo ze”, ka zao je pred sed nik Uprav nog od bo ra „Ne stle Adri a- ti ka” Mar ko Tra va qa. Ge ne ral ni di rek tor „Cen tro pro i zvo da” Ne ma wa Po pov tim po vo dom je re kao da pre u zi ma we de la po slo va wa od stra ne „Ne stlea” po tvr |u je li der sku po zi ci ju ko ju je „Cen tro pro i zvod” stvo rio to kom ne ko li ko de ce ni ja ra da, ka ko u Sr bi ji ta ko i u re gi o nu.

S Norve`anima za Kopenhagen Nor ve {ka ni sko bu xet na aviokom pa ni ja „Nor vixn” 4. ma ja sle de }e go di ne otvo ri }e re dov nu di rekt nu li ni ju Be o grad – Ko pen ha gen. Sa o bra }aj }e se oba vqa ti dva pu ta ne deq no, po ne deq kom i pet kom. Pred vi |e no vre me do la ska iz Ko pen ha ge na na be o grad ski aero drom je 12.10 sa ti dok je po vrat ni let ka da na skoj pre sto ni ci pred vi |en za 12.40 sa ti.

Kom pa ni ja “Nor vixn” }e na ovoj li ni ji ko ri sti ti svo je naj ve }e avi o ne ti pa Bo e ing 737-800, ka pa ci te ta 186 se di {ta. Nor ve {ki avi o pre vo znik }e na ovaj na ~in pro {i ri ti svo ju po nu du sa be o grad skog aero dro ma, bu du }i da ve} go di na ma oba vqa le to ve ka Stok hol mu i Oslu. Ka Ko pen ha ge nu ina ~e re dov no sa o bra ca i srp ski „Jat er vejz”, na ve de no je u sa op {e wu.

Potvr|ene promene u „Viktorija grupi” Jed na od naj ve }ih do ma }ih agro in du strij skih kom pa ni ja „Vik to ri ja gru pa” zva ni~ no je ju ~e po tvr di la na vo de o pro me na ma u vla sni~ koj struk tu ri i me nax men tu. Ka ko je „Dnev nik” ve} iz ve stio, iz vla sni {tva „Vik to ri ja gru pe” iza {ao je jed na od osni va ~a kom pa ni je Stan ko Po po vi}, a do sa da {wi ge ne ral ni di rek tor Ni ko la Vu ja ~i} vi {e ne }e oba vqa ti tu funk ci ju. „Vik to ri ja gru pa” je ju ~e sa op {ti la da se na la zi u fa zi pro me ne vla sni~ ke strk tu re, te da Po po vi} pro da je svoj vla sni~ ki udeo i osta je u kom pa ni ji u svoj stvu ~la na Uprav nog od bo ra. Funk ci ju ge ne ral nog di rek to ra od ju ~e oba vqa pred sed nik Uprav nog od bo ra kom pa ni je Zo ran Mi tro vi}, dok }e Vu ja ~i} bi ti we gov sa vet nik. - „Vik to ri ja gru pa” na sta vqa sa uspe {nim po slo va wem i ra -

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

101,3782

103,4471

105,8264

101,0678

Australija

dolar

77,1699

78,7448

80,5559

77,9337

Kanada

dolar

74,2643

75,7799

77,5228

74,0370

Danska

kruna

13,6307

13,9089

14,2288

13,5890

Norve{ka

kruna

13,0669

13,3336

13,6403

13,0269

[vedska

kruna

11,2030

11,4316

11,6945

11,1687

[vajcarska

franak

81,9549

83,6274

85,5508

81,7040

V. Britanija

funta

117,9364

120,3433

123,1112

117,5754

SAD

dolar

75,5990

77,1418

78,9161

75,3675

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 12. 2011. godine

stom, u skla du sa du go ro~ nom stra te gi jom ko ja je usa gla {e na i sa part ner skom in sti tu ci jom Evrop skom ban kom za ob no vu i raz voj. Do kra ja 2012. go di ne kom pa ni ja pla ni ra in ve sti ci je u ukup noj vred no sti od 60 mi li o na evra, sa ja sno de fi ni sa nom vi zi jom du go ro~ nog ra sta i raz vo ja, ka ko u okvi ru do ma }eg, ta ko i na ino stra nim tr `i {ti ma - na ve de no je u sa op {te wu. Do sa da su 64 od sto vla sni {tva kom pa ni je ima li do ma }i bi zni sme ni Po po vi}, Mi tro vi} i Mi li ja Ba bo vi}, dok udeo u ka pi ta lu dr `i Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD), sa 24 od sto, dok 12 od sto ka pi ta la ima bi zni smen Nan di Ahu ja. Udeo u ka pi ta lu EBRD je do bio do ka pi ta li za ci jom “Vik to ri ja gru pe” za 40 mi li o na evra u apri lu 2009. go di ne, a kao raz log sa da {wih pre vi ra wa u kom -

pa ni ji ne zva ni~ no se po mi wa lo to {to EBRD i dru gi stra ni vla snik ni su za do voq ni po slo va wem si ste ma. ^la ni ce “Vik to ri ja gru pe” su be ~ej ski “So ja pro tein”, jed na od naj zna ~aj ni jih fa bri ka za pre ra du so je u Evro pi; “Vik to ri ja oil” u [i du, ko ji pro iz vo di ra fi ni sa na i si ro va uqa, bi o di zel i pro te in sku sa~ mu; “Vik to ri ja lo gi stik” sa se di {tem u No vom Sa du, ko ji or ga ni zu je pri mar nu

pro iz vod wu `i ta ri ca i uqa ri ca, kao i di stri bu ci ju re pro ma te ri ja la. Ta ko |e, i fa bri ka mi ne ral nih |u bri va “Fer til” u Ba~ koj Pa lan ci; Lu ka „Ba~ ka Pa lan ka”; Ve te ri nar ski za vod “Su bo ti ca”; SP la bo ra to ri ja u Be ~e ju; {a ba~ ka “Vik to ri ja Zor ka – Mi ne ral na |u bri va”; “Vik to ri ja fos fat” sa se di {tem u Be o gra du; “Vik to ri ja star~” u Zre wa ni nu; kao i “Ri bo teks” iz Qu bo vi je. S. G.

U JAVNIM KOMUNALNIM PREDUZE]IMA SUTRA JEDNOSATNA OBUSTAVA RADA

Komunalci {trajkuju protiv privatizacije Sa mo stal ni sin di kat su tra }e or ga ni zo va ti jed no sat ni {trajk upo zo re wa u svim jav nim i jav nim ko mu nal nim pred u ze }i ma u Voj vo di ni, kao znak upo zo re wa lo kal nim sa mo u pra va ma na to da se oko 45.000 za po sle nih u ko mu nal noj pri vre di pro ti vi pri va ti za ci ji. [trajk upo zo re wa pro te }i }e u upo zna va wu za po sle nih sa sta vo vi ma sin di ka ta u ve zi s na ja va ma pri va ti za ci je ko mu nal ne pri vre de, a sin di kal ni zah te vi bi }e pro sle |e ni i me nax me ti ma u pred u ze }i ma i lo kal nim sa mo u- pra va ma. Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du pred sed nik Po kra jin skog od bo ra sin di ka ta za po sle nih u stam be no-ko mu nal noj de lat nost Mi lo rad Ko tur ka zao je da su za ko ni o ko mu nal noj de lat no sti i o

jav no-pri vat nom part ner stvu i kon ce si ji ne dav no usvo je ni bez so ci jal nog di ja lo ga i sa gla sno sti So ci jal no-eko nom skog sa ve ta,

stru kov nih udru `e wa i Pri vred ne ko mo re. – Pre ovih za ko na, do net je Za kon o dr `av noj svo ji ni, po ko jem

Ne `ele gazde Sin di kat ko mu na la ca or ga ni zo vao je na Cen tral noj pi ja ci u Zre wa ni nu ak ci ju pri ku pqa wa pot pi sa sa zah te vom da se ras pi {e re fe ren dum, na ko jem bi se gra |a ni iz ja sni li o to me da li su pro tiv pri va ti za ci je jav nih ko mu nal nih pred u- ze }a i da va wa u za kup i kon ce si ja ko mu nal nih de lat no sti. Ak ci ja je sin hro ni zo va na i spro vo di se na ce loj te ri to ri ji Sr bi je, a ciq je 100.000 pot pi sa. Po re ~i ma po ve re ni ka Sin di ka ta za po sle nih u ko mu nal no-stam be noj de lat no sti Voj vo di ne @i ke @i va di no vi }a, Za kon o ko mu nal nim de lat no sti ma, ko ji je ne dav no usvo jen u Skup {ti ni Sr bi je, ne mi nov no }e do ve sti do ne kon tro li sa nog po ve }a wa ce na ko mu nal nih uslu ga u od no su na sa da {we, {to }e ne ga tiv no uti ca ti na stan dard svih gra |a na. Isto

ta ko, na gla sio je @i va di no vi}, pri me na ovog za ko na do ve {}e i do ve li kog bro ja ot ka za ugo vo ra o ra du u ko mu nal nim pred u ze }i ma „{to se svim za kon skim sred stvi ma mo ra spre ~i ti”. – Ko rist od ovog za ko na, uko li ko ot po~ ne we go va pri me na, ima }e sa mo stra ne kom pa ni je i do ma }i taj ku ni, a svi osta li, i gra |a ni i za po sle ni u jav nim ko mu nal nim pred u ze }i ma, pre tr pe }e ne sa gle di vu {te tu – po ru ~io je @i va di no vi}. On pod se }a i na to da je prak sa u po sled wih ne ko li ko go di na po ka za la {ta se do go di lo s pri va ti zo va nim fir ma ma. Ka ko je is ta kao, vr lo br zo po spro ve de noj pri va ti za ci ji one su pro pa le, pa se ta kav sce na rio ne sme po no vi ti ka da su u pi ta wu jav na ko mu nal na pred u ze }a ko ja oba vqa ju ve o ma va `nu dru {tve nu funk ci ju. @. B.

su ko mu nal ne fir me u vla sni {tvu lo kal nih sa mo u pra va – re kao je Ko tur. – Re gu la ti va je do ne ta uo~i par la men tar nih iz bo ra i u uslo vi ma sve op {te kri ze. Za to tra ì mo da se vo di jav na ras pra va s gra |a ni ma, da se ~u je glas ko ri sni ka uslu ga, ali i da nam lo kal ne vla sti ka ù {ta sme ra ju s ko mu na lim sek to rom. Ob i {li smo sve okol ne ze mqe i wi ho va is ku stva ni su na stra ni uvo |e wa stra nog ka pi ta la ili do ma }ih taj ku na u po sed nad jav nim do bri ma. Po we go vim re ~i ma, od svih op {ti na i gra do va Sa mo stal ni sin di kat ko mu nal nih rad ni ka tra ì da se oba vqa we ko mu nal nih de lat no sti pre pu sti po sto je }im pred u ze }i ma u pe ri o du od naj ma we pet go di na i da u tom pe ri o du ko mu nal ne fir me osta nu u pot pu no sti u jav noj svo ji ni. – Tra ì mo da se ura di re struk tu ri ra we u pred u ze }i ma, da bi se ona do ve la na ni vo tr ì {nog, sa mo o dr ì vog po slo va wa. Zah te va mo da se od mah ot po~ ne de po li ti za ci ja upra vqa wa, da se na ~e lo fir mi po sta vi stru~ ni ka dar na osno vu pro gra ma po slo va wa i da se ~la no vi uprav nih od bo ra i di rek to ri pred u ze }a oba ve ù ugo vo ri ma u ko ji ma }e bi ti de fi ni sa ne wi ho ve oba ve ze i od go vor nost, ukqu ~u ju }i i li~ nu ga ran ci ju za ostva ri va we re zul ta ta ra da – is ta kao je Ko tur. U ukup no 45 op {ti na ili gra do va u Voj vo di ni ima 135 ta kvih pred u ze }a u ko ji ma je za po sle no oko 13.500 rad ni ka. Z. Deli}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom [ajka{ka {e}erana, @abaq

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Promena %

Cena

Promet

12,50

900

72.900

Dunav osigurawe, Beograd

9,09

1.200

3.600

AIK banka, Ni{

4,61

1.590

Komercijalna banka, Beograd

4,04

Filip Moris Operej{ns, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Autoprevoz, Gorwi Milanovac

BELEX 15 (498,89 Naziv kompanije

1,01)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

4,61

1.590

12.720

NIS, Novi Sad

0,16

622

7.916.925

1.750

29.750

Komercijalna banka, Beograd

4,04

1.750

29.750

3,65 Promena %

1.050 Cena

10.500 Promet

Imlek, Beograd

-2,57

2.203

3.144.211

-11,82

485

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-9,96

PIK Kovin, Kovin Neoplanta, Novi Sad

Soja protein, Be~ej

0,40

503

94.490

21.825

Energoprojekt holding, Beograd

-1,46

404

2.098.036

4.502

36.016

Agrobanka, Beograd

3,55

3.675

591.691

-7,14

1.300

89.700

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

485

1.248.695

-6,90

270

54.270

Jubmes banka, Beograd

1,38

13.850

5.955.700

-2,57 Promena %

2.203 Cena

3.144.211 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.400

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.605

0,00

NIS, Novi Sad

0,16

622

7.916.925

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-9,96

4.502

36.016

Soja protein, Be~ej

0,40

503

94.490

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

468.000

PIK Kovin, Kovin

-7,14

1.300

89.700

Tigar, Pirot

0,00

445

18.245

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

330

0,00

Imlek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

[ajka{ka {e}erana, @abaq

12,50

900

72.900

Neoplanta, Novi Sad

-6,90

270

54.270

Svi iznosi su dati u dinarima

Evrop ske pa re za ino va ci je Predstavnici Vlade Srbije, de le ga ci je Evrop ske uni je i Svetske banke potpisali su danas u Beogradu ugovor o dodeli Srbiji 8, 4 miliona evra bespovratne pomo}i iz IPA fondova, uz pomo} Svetske banke, i pozvali kompanije da se prijave za dodelu sredstava. Ugo vor su pot pi sa li pot predsednik vlade Bo ì dar \e li}, ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi} i {ef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Bre for, a namewen je malim privatnim preduze}ima iz oblasti informacionih tehnologija, biomedicine, razvoja materijala, poqoprivede, koje za svoje projekte mogu da dobiju do 80.000 evra bespovrat ne po mo }i. Uslov je da kompanija ne postoji duè od dve godine, a prijave za takozvani Program ranog razvoja u okviru Projekta podr{ke inovacija u Srbiji, mogu se predati do kraja januara naredne godine. Po zi va ju }i kom pa ni je sa inovativnim idejama da se prijave, potpredsednik \eli} rekao je da vi{e „nema razloga za kukawe kako nema ko da nam finansira proizvod”. Donacija EU pomaè nam „da izvozimo pametne proizvode, a ne vi{e pametne qude”, rekao je \eli} i najavio da }e ukupna suma novca biti utro{ena kroz tri komponente od kojih je za prvu, u iznosu od tri miliona evra, danas otvoren poziv. Dru ga fa za pro jek ta bi }e otvorena naredne godine za ve}e kompanije i za wih }e iznos pod sti caj nih bes po vrat nih sredstava iznositi do 300.000 evra, re~eno je nakon potpisivawa ugovora i navedeno da se jed na kom po nen ta od no si na po di za we in sti tu ci o nal nih kapaciteta doma}eg Fonda za inovacionu delatnost.

@i vi se lo {e i du go ne }e bi ti bo qe Iako su zvani~ne ekonomske statistike tokom prethodnih godina pokazivale tek blagi pad, pa ~esto i rast bruto doma}eg proizvoda, ekonomska kriza se mnogo gore od toga odrazila na obi~nog gra|anina u Srbiji. To je pokazalo i istraìvawe Evropske banke za obnovu i razvoj, po kojem su doma}instva u zemqama u tranziciji, me|u kojima je i Srbija, bila mnogo vi{e pogo|ena ekonomskom krizom nego {to pokazuje statistika o stawu ekonomije. Me|u zemqama u tranzicionom regionu, koji je obuhvatilo istraìvawe EBRD-a, doma}instva u Srbiji, Bugarskoj i Ma- Nov ~a ni ci su nam sve ~e {}e pot pu no pra zni |arskoj najzna~ajnije su pogo|eIstovremeno, ekonomski sa- ko Narodna banka Srbije svona krizom, navedeno je na predvetnik premijera Srbije Ju rij jom monetarnom politikom, tastavqawu „Izve{taja o tranziBa j ec oce wu je da u sko ri je ko i Vlada svojom fiskalnom ciji” EBRD-a za 2011. godinu. vre me ne tre ba o~e ki va ti politikom, i mislim da je u – Doma}instva u tranzicioosetniji rast kvaliteta ì- ovim te{kim vremenima va`no nim zemqama mnogo vi{e su osetila uticaj krize nego u zemqaSa mo 30 od sto sta nov ni ka Sr bi je mi sli da }e im ma Zapadne Evrope, po{to je smawewe potro{we osnovnih de ca ì ve ti bo qe ne go {to oni sa da ì ve, dok je u namirnica u zemqama u tranzire gi o nu taj pro ce nat oko 50 od sto ciji bilo 39 odsto, a na Zapadu samo 11 odsto, dok je u Srbiji vot nog stan dar da. Skro man da se odrì stabilnost, pa mapotro{wa tih namirnica smaprivredni rast projektovan za kar ona bila i na niskom nivou wena 46 odsto – izjavio je vodeslede}u godinu mogao bi obez- – izjavio je Bajec. }i ekonomista EBRD-a za Jugoibediti minimalna poboq{asto~nu Evropu Pi ter San fi. – Sanfi kaè da je, pri tom, u wa ìvotnog standarda, kaè pore|ewu s regionom, stepen Na pitawe „Koliko je kriza poBajec, i napomiwe i da gra|a- optimizma u Srbiji mawi, pa godila va{e doma}instvo u proni treba da budu realni i da tako samo oko 30 odsto stanovtekle dve godine?”, 40 odsto done o~ekuju ~uda. ma}instava u Srbiji izjasnilo nika misli da }e im deca ìvese da su zna~ajno pogo|eni, a jo{ – U tom smislu najva`nije je ti boqe nego {to oni sada ì30 odsto da su prili~no pogo|e- da dràva poku{a da odrì ma- ve, dok je u regionu taj proceni uticajem ekonomske krize. kroekonomsku stabilnost, ka- nat oko 50 odsto.

[ta }e nam po rez na to pli obrok

~i da }e na svakih 100 dinara ispla}enih zaposlenom dr`avi oti}i jo{ pribli`no 63 dinara. U zemqama Evropske unije is hra na na ra du (to pli obrok) i naknada za godi{wi odmor (regres) oslobo|ene su poreza i doprinosa, kao i isplata 13. plate i dodatnih bonusa i stimulacija zaposlenima, navedeno je u saop{tewu. S obzirom na to da je u toku pregovora u grani hemije i nemetala dogovorena isplata toplog obroka u visini od 20

utorak6.decembar2011.

EBRD: EKO NOM SKA KRI ZA SRO ZA LA STAN DARD GRA \A NA

UNI JA PO SLO DAVA CA PI TA VLA DU

Unija poslodavaca Srbije za tra `i la je da se to pli obrok i regres za zaposlene oslo bo de pla }a wa po re za i do pri no sa. Ta kav po stu pak bio bi u skladu s obavezom preuzetom Socijalnim sporazumom, koji su 29. aprila 2011. potpisali Vlada Srbije, Unija poslodavaca, Savez samostal nih sin di ka ta i UGS „Nezavisnost”. Porezi i doprinosi na topli obrok i regres trenutno se pla}aju po istoj stopi kao i zarade, {to pribli`no zna-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

odsto minimalne zarade u Srbiji, a u grani metalske industrije 20 odsto od prose~ne zarade u grani metalske industrije i regres u visini 75 pro ce na ta osnov ne me se~ ne zarade zaposlenog, poslodavci }e po jednom zaposlenom imati uve}ane mese~ne neto tro{kove prose~no 5.560 dinara po zaposlenom. Na tih 5.560 dinara, kako je navedeno u saop{tewu, dr`avi bi na ime poreza i doprinosa trebalo da pripadne jo{ pro se~ no 3.502 di na ra. U

ovom trenutku ukupno prose~no pove}awe izdvajawa poslodavaca na ime toplog obroka i regresa (oko 90 evra) previsoko je i zna~ajno }e ugroziti poslovawe hiqada preduze}a, a posebno malih i sredwih me|u wima, koja, za razliku od velikih kompanija metalskog sektora i grane hemije i nemetala, posluju na granici likvidnosti, ugro`ena obavezama pla}awa PDV-a unapred, prose~nim rokovima pla}awa od 132 dana, visokim bankarskim kamatama i hroni~nim

nedostatkom obrtnih sredstava. Imaju}i u vidu da je zbog trenutnog stawa u privredi i stag na ci je sek to ra ma lih i sredwih preduze}a iz godine u godinu i neto optere}ewe od dodatnih 5.560 dinara po

Po ziv mi ni stru i sin di ka ti ma „Kao organizacija koja je spremna da uti~e na poboq{awe materijalnog poloàja zaposlenih u Republici, Unija poslodavaca Srbije poziva ministra rada Ra si ma Qa ji }a, predsednika SSSS-a Qu bi sa va Or bo vi }a i predsednika UGS „Nezavisnost„ Bra ni sla va ân ka da javno podrè ovu inicijativu i omogu}e zaposlenima uve}awe mese~nih prihoda, uz istovremen gest obzira prema brojnim preduze}ima u Srbiji koja posluju u oteànim uslovima”, navedeno je u saop{tewu. zaposlenom mese~nom visoko, Unija poslodavaca Srbije pozvala je predsednike sindikata i ministra rada i socijalne politike i zatraìla da se svi zajedno obrate Ministar stvu fi nan si ja Sr bi je zbog promene Zakona o porezu na dohodak gra|ana kojom bi se isplata ishrane u toku rada i naknade za godi{wi odmor oslobodila pla}awa poreza i doprinosa u visini do 6.000 dinara (topli obrok) i 20.000 dinara (regres). Na taj na~in poslodavci ne bi morali da na 5.560 dinara, koje bi u proseku mese~no ispla}ivali zaposlenima, pla}aju jo{ 3.502 dinara dràvi.

Gotovo 60 odsto srpskih doma}instava je smawilo potro{wu luksuzne robe. Vi{e od 20 odsto doma}instava je reklo da je po~elo da kasni u pla}awu ra~una. Srbija je lider i u smawenoj potro{wi duvana i alkohola s 30 odsto doma}instava koja su se odrekla kupovine tih proizvoda. Ne{to vi{e od deset odsto srpskih doma}instava navelo je da je zbog krize smawilo odlaske lekaru, ali to je niè od proseka zemaqa u tranziciji. – Tako|e, udeo stanovnika koji podràvaju demokratsko ure|ewe opao je u Srbiji, u pore|ewu s 2006. godinom kada je prelazio 50 odsto, 14 odsto, dok je broj qudi koji su za trì{nu ekonomiju smawen 16 odsto, po ~emu je Srbija me|u posledwe dve zemqe u Jugoisto~noj Evropi – naveo je Sanfi. – Doma}instva u Srbiji bila su pogo|ena padom potro{we u svim kategorijama – od osnovnih i luksuznih namirnica, alkohola i duvana, poseta lekaru i u pla}awu ra~una. Po wegovim re~ima, najve}i uzrok tome {to su doma}instva u toj meri osetila uticaj krize u svim tranzicionim zemqama, pa i u Srbiji, jeste gubitak radnih mesta, ~iwenica da zvani~ne mere podr{ke i pomo}i nisu dale mnogo efekta, ve}e kori{}ewe neformalnih izvora pozajmqivawa. E. D.

De èr: Sr bi ja atrak tiv na Srbija je, i u uslovima svetske ekonomske krize, veoma atraktivna za strane investicije, izjavio je {ef Delegacije Evropske unije u Srbiji Ven san De èr. Veliki broj stranih investitora je zainteresovan za srpsko trì{te”, rekao je Deèr prilikom potpisivawa ugovora o bespovratnoj pomo}i Evropske komisije iz pretpristupnih sredstava EU sa predstavnicima Vlade Srbije i Svetske banke.

Tu ri sti sti za li ma sov ni je Od januara do oktobra u Srbiji je boravilo ukupno 1,82 miliona turista, {to je ~etiri odsto vi{e u odnosu na isti period lane, od ~ega je inostranih turista bilo 663.107, ili 12 odsto vi{e, objavila je Turisti~ka organizacija Srbije. Broj doma}ih turista bio je 1,15 miliona, {to je na istom nivou kao pro{le godine i ~ini 63 odsto od ukupnog broja gostiju. Turisti su za devet meseci ostvarili ukupno 5,92 miliona no}ewa, za pet odsto vi{e. Pritom su doma}i turisti imali 4,5 miliona no}ewa, ili tri odsto vi{e i ~inili 76 odsto od ukupnog broja, dok su inostrani imali 1,43, ili za 14 odsto vi{e no}ewa nego u istom periodu lane. Mereno brojem ostvarenih no}ewa, doma}i gosti su najvi{e boravili u bawskim mestima, gde su imali 44 odsto no}ewa, a zatim slede planinska mesta. Inostrani gosti najvi{e su boravili u Beogradu, zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Vrwa~ka Bawa. Od evropskih i vanevropskih zemaqa najve}i broj no}ewa ostvarili su turisti iz BiH (146.028 no}ewa, {to je za 14 odsto vi{e u pore|ewu sa periodom januar-oktobar 2010. godine).

PO ^E LA PRI ME NA ZA KO NA O ZA [TI TI KO RI SNI KA FI NAN SIJ SKIH USLU GA

Ban ke za bo ra vi le na svo je voq no me wa we ka ma te Klijenti banaka kona~no su do~ekali start Zakona o za{ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih usluga. Tako su ju~e ve}inu onih koji su bilo kojim poslom u{li u ban ke ~e ka li aneksi ugovora na potpis. Nije zgoreg podsetiti na to da se sa Zakonom usagla{avaju ne samo krediti ve} i pozajmice po osnovu minusa, kreditnih kartica i lizing naknada. Za klijente usagla{avawe treba da bude povoqnije, a viceguvernerka Narodne banke Srbije Mi ra Eri}-Jo vi} objasnila je da kamate u aneksima ugovora moraju biti usagla{ene sa zakonom. Ukoliko i potpi{u ugovor gde to nije tako, treba samo da obaveste NBS i on }e preduzeti mere protiv te ku}e. Ukoliko klijent ne potpi{e ugovor, banka je u obavezi da i tada primeni zakon na uslugu koju koristi. O tome kako su se pripremili za primenu pomo}nica direktora sektora za stanovni{tvo u Razvojnoj banci Vojvodine Sla |a na Pet ko vi} ka`e da su oni ve} tokom novembra usagla{avali ugovore s novim zakonom te da sada nemaju mnogo posla. – Mi ni smo ima li mno go ugovora da usaglasimo jer su kamate i pre bile najve}im delom regulisane kao {to to predvi|a novi zakon – ka`e rukovodilac za poslove sa stanovni{tvom Kredi Agrikol ban ke Sve t o z ar [i j a ~ i}. – Ono {to treba da se usaglasi ve} je ura|eno. Usa gla {a va we sa za ko nom bilo je jedan od bitnih poslo-

va kojima se u prethodnih 15 dana bavila Agrobanka, a Pe tar Ga ji} iz glavne filijale u Novom Sadu, koja pokriva veliki deo Vojvodine, kaè da su oni klijentima dostavili po{tom nove uslove te da zbog toga te{ko}a s novim poslovawem ne}e biti. U Pireus banci se s klijentima dogovaraju o terminu dolaska u banku i potpisivawu aneksa. Protekle sedmice gra|ani su imali {ansu da se dobro upoznaju s pravilima koje donosi novi zakon jer su ona bila u centru pa`we medija, a u NBS-u je odràna i konferencija o wihovoj primeni. Tako gotovo svi znaju da se teku}i ra~un gasi besplatno, a to vaì i za podizawe gotovine s wega. Svi obra~uni su po sredwem kursu NBS-a. Sami gra|ani smatraju da ih novi zakon dovodi u pravedniji odnos prema bankama. To govori istraìvawe portala „Banke onlajn”: wih 40 odsto smatra da }e im najvi{e koristiti

novi obra~un kamata, odnosno to {to vi{e nije mogu}e usagla{avawa kamate s poslovnom politikom banke, ve} ona mora biti ta~no iskazana, to jest, banke ne mogu jednostrano da ih mewaju. Tamo gde je to bila praksa kamate se s novim za ko nom spu {ta ju pro ce natdva godi{we. Banke su tako od po~etka ove sedmice ostale bez dela prihoda na koje su ra~unale, kako }e ih nadomestiti? Mogu}e je pove}awe kamata za budu}e proizvode ve} u startu, ali }e one tu biti veoma oprezne jer klijenti vi{e nemaju mogu}nosti da kredite uzimaju ne pitaju}i za cenu. Osim toga, novi zakon obavezuje banke da klijentu omogu}e da pro~ita ugovore a to je samim tim {an sa da upo re de isti tip usluge kod vi{e ku}a. Da li banke po{tuju Zakon i ho}e li NBS neku od wih kazniti s pola miliona ili 800.000 dinara zna}emo za nekoliko meseci. D. Vu jo {e vi}

TRe]e dOBA

utorak6.decembar2011.

^ek pa o ri ma da nas, osta li ma u su bo tu Da nas po ~i we is pla ta pr vog de la no vem bar ske pen zi je za pen zi o ni sa ne pa o re, a u su bo tu, 10. de cem bra, pr vi deo svo jih pri na dle `no sti do bi }e biv {i za po sle ni ko ji ima ju te ku }e ra ~u ne. Is pla ta osta li ma ko ji no vac pri ma ju do sta vom na ku} nu adre su po ~e }e u po ne de qak, 12. de cem bra, i tra ja }e to kom ce le na red ne ne de qe. Iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

RO dI TE QI MA TEK SA 60 I 65 GO dI NA NA KNA dA zA NE GU IN VA LId NOG dE TE TA

Sa svim no vo pra vo iz bu ye ta Pro {le ne de qe smo na ovoj stra ni ob ja vi li in for ma ci ju o po ~et ku is pla te po seb ne nov ~a ne na kna de ro di te qi ma de ce sa smet wa ma u raz vo ju. Na i me, no vi Za kon o so ci jal noj za {ti ti uveo je pra vo da pen zi o ne ri ko ji se di rekt no bri nu o de tu in va li du – ~la nu po ro di ce sti ~u pra vo na na kna du za ne gu od 12.220 di na ra. Ovo sa svim no vo pra vo se fi nan si ra iz bu xe ta i ukla |i va }e se dva pu ta go di {we, kao i pen zi je, u apri lu i ok to bru. Na ve de no je da pra vo za ne gu de te ta in va li da ima ju ro di te qi ko ji ni su u stal nom rad nom od no su, ko ji su is pu ni li uslov za pen zi ju i o svom se de te tu sta ra ju bar 15 go di na. Da kle, oni ko ji `e le ovo pra vo, mo ra ju ima ti 60 od no sno 65 go di na, za vi sno od to ga da li pra vo ostva ru je maj ka ili otac. Jer, uslov za pen zi o ni sa we `e na je 60 go di na, a mu {ka ra ca 65. Bez tog uslo va, kao i onog da ni su u rad nom od no su i da se 15 go di na sta ra ju o de te tu in va li du, ro -

di te qi ne ma ju pra vo na ovaj nov ~a ni do da tak. Po {to se ro di te qi ko ji is pu wa va ju pro pi sa ne uslo ve za ovo no vo u ve de no pra vo mo gu obra ti ti sva kom cen tru za so ci jal ni rad uz pri la ga we do ku men ta ci je, ka ko svo je, ta ko i za de te in va li da, bez ob zi ra na to da li ono ima 15 ili 35 i vi {e go di na, pre ne go {to odu kod so ci jal nog rad ni ka tre ba do bro da se upo zna ju s tim pod ko jim uslo vi ma se uop {te ostva ru je pra vo na me se~ nu na dok na du. Jer, na kon {to je ob ja vqe na mo gu} nost da ro di te qi do bi ja ju za ne gu de te ta in va li da me se~ nu na dok na du, cen tri ma za so ci jal ni rad obra }a ju se svi, iako je iz za kon skih uslo va ja sno da na to ne ma ju pra vo i da sa mo za tr pa va ju so ci jal ne rad ni ke do ku men ta ci jom ma da je od sa mog star ta ja sno da ne }e do bi ti re {e we o me se~ noj na dok na di. Pro {log me se ca je sa mo 54 ro di te qa in va lid nog de te ta ima lo ovo pra vo, ali se pro ce wu je da }e ih na kon upo zna va wa pra va bi ti znat no vi {e. Q. M.

MMf SKRE SAO PO VI [I CU SRP SKIH PEN zI JA U 2012. NA MA wE Od PET PRO CE NA TA

Po lu pu na ili po lu pra zna ka sa Te {ko je 1,6 mi lion pen zi o ne ra Sr bi je „pre ì veo” i ovu go di nu jer je po ve }a wa pen zi je bi lo ma we od ra sta tro {ko va ì vo ta, a ni na red na im ne }e bi ti bo qa. âk }e na ja vqe na po vi {i ca bi ti ma wa od ovo go di {we. Na i me, po pro jek ci ji bu xe ta za 2012, ko ji je uskla |en sa zah te vom MMF-a, u apri lu pla te, pa i pen zi je, tre ba da se po ve }a ju ~e ti ri po sto a u ok to bru 0,9. Da kle, pla te }e bi ti ve }e 22 evra a pen zi je u pro se ku tek 12. Po pro j ek c i j i osnov n ih eko nom skih po ka za te qa ko ju je ob ja vi lo Mi ni star stvo fi nan si ja, re al ni rast bru to dru {tve nog pro iz vo da bi }e 1,5 po sto, {to je upo la ma we od pr vo bit ne pro ce ne iz sep tem bra. O~e k i v a n a sto p a in f la c i j e osta je ne pro me we na – na kra ju pe ri o da tre ba da bu de 3,5 po sto. Je d i n o {to do n e k le mo ` e umi ri ti naj sta ri je, pod uslo vom da ta ko za i sta i bu de, jeste

Pred naredne izbore {tedi se bar na obe}awima

na ja va da }e pen zi je, iako je dru gi ta las kri ze ve} sti gao u Sr bi ju, bi ti re dov no is pla }i -

Ma lo pa ra, mno go is tak nu tih Ko mi si ja za do de lu po seb nih pri zna wa – na ci o nal nih pen zi ja – umet ni ci ma i stru~ wa ci ma za vr hun ski do pri nos na ci o nal noj kul tu ri po ~e la je rad i do kra ja me se ca mo gla bi od lu ~i ti o ome ko }e do bi ti sta tus i 50.000 di na ra. Pe tar Volk, Raj ko Mak si mo vi}, Zo ran Bu la ji}, Mar ko Po po vi}, An dra{ Ur ban, Bra ti slav T. Mi la no vi} i Bo `i dar Ze ~e vi} tre ba da raz mo tre 380 pred lo ga (naj vi {e li kov nih umet ni ka, pi sa ca i pre vo di la ca), a u bu xe tu za ovu na me nu ima za sa mo no vih 40 is tak nu tih stva ra la ca.

dVO STRU KO dU @I NA VI JA^ KI STA @ Od RAd NOG IMA MI LAN SLA dI]

Ne kad su i Be ~ej ci tu kli „Cr ve nu zve zdu” Ve} de ce ni ja ma ne iz be `no li ce na go to vo svim sport skim zbi ti ja ma u Be ~e ju je Mi lan Sla di}, ma da sta me no ga zi 88. go di nu. – Otkad znam za se be, in te re so vao me je sport, fud bal pr ven stve no, jer sam ne gde pe de se tih de se tak

ge ne ra ci je, a we gov i Boj kin sin Ma re je od boj ka{ i pro fe sor fi skul tu re. S ob zi rom na broj sta nov ni ka i na {ih klu bo va sa ve znog ran ga, bi li smo je dan od naj sport skih gra do va Ju go sla vi je. S ti mo vi ma sam i{ao i na go sto va wa, imao sam

dan ku po vao „Dnev nik„ jer je be ~ej skog spor ta bi lo do sta u no vi na ma, a sad po ra nim utor kom, kad su iz ve {ta ji s „ma lih te re na„. Tog da na je i stra ni ca „Tre }e do ba“, oda kle sa znam mno go ko ri snih stva ri, a i {ta ~e ka nas pen zi o ne re. Me |u tim, u mla do sti mu ni je bi lo ni ma lo la ko. – De te sam raz ve de nih ro di te qa i oca ni kad ni sam upo znao. Kad sam imao je dva po la go di ne, maj ka se vra ti la kod ro di te qa u Adu pa

Pam ti da se od sa mo we go ve pla te do bro `i ve lo. Sti zao je na le to va we i do [pa ni je i Tu ni sa. Ali, sam. – @e na je od u vek bi la do ma }i ca i ne ko je mo rao da osta ne kod ku }e – {e ret ski pri ~a glob tro ter. Na kon pen zi o ni sa wa odao se ba {to van lu ku i ga je wu svi wa. Uzeo je u aren du par ju ta ra ze mqe, se jao ku ku ruz i opet je bi lo. U me |u vre me nu je ostao bez `i vot ne sa put ni ce

Pred kraj rata ma|arska okupaciona vlast je iz Ade ~ika-Milanovo godi{te i jo{ dva poslala u Austriju da ih ne bi, eventualno, regrutovali partizani koji su nadirali preko Dunava

Svaki utorak po~iwe s „Dnevnikom„

go di na igrao za me snu „Ti su„ – se }a se ~i ka Mi lan. – E, ko ja su to vre me na bi la! Grad je imao ~ak tri fud bal ska klu ba, a ja sam bio, po po tre bi, gol man, bek ili le vo kri lo. Znao sam da sa ~u vam svoj gol, ali i da za tre sem pro tiv ni~ ku mre `u. Mo je, pak, }er ke, Boj ka i Ma ra, bi le su vr sne ru ko me ta {i ce, zet Pa ja Ra di na ru ko me ta{ slav ne be ~ej ske

pri vi le gi ju da se na |em u auto bu su s fud ba le ri ma, ali smo se ~e sto or ga ni zo va li i pu to va li ko li ma. U le pom se }a wu mi je osta la na {a po be da pro tiv „Zve zde” na „Ma ra ka ni”. Tad smo ima li iz u zet nu eki pu. Ko je mo gao u Be ~e ju svo je vre me no da iz beg ne va ter po lo ili utak mi ce dvo stru kih pr va ki wa dr `a ve, na {ih ko {ar ka {i ca! Tad sam sva ki

sam ra stao u ku }i ba be i de de. Za vr {io sam ma {in bra var ski za nat, ra dio pr ve tri go di ne ra ta, a on da su mo je i jo{ dva go di {ta ma |ar ska oku pa ci o na vlast po sla la u Austri ju da nas ne bi, even tu al no, re gru to va li par ti za ni ko ji su na di ra li. U Ga ten dor fu sam usa vr {io za nat i ~im je Cr ve na ar mi ja u{la u Austri ju, vo zom smo vra }e ni ku }i. Ba ba, de da i ma ma su mi umr li, pa sam do {ao u Be ~ej kod tet ke. Go di nu da na sam ra dio u Plat na ri, on da u Mli nu do pen zi je odr `a vao po stro je we vi {e od tri de ce ni je – po no sno na gla {a va.

Zo re i ma da me se~ ni ~ek od je dva 20.000 di na ra ni je ve lik, we mu je do voq no. – Ma, ~ak i ne po tro {im sve – pri zna je. Mo `da i jer de ca bri nu o we mu. K}er ka Ma ra mu je, ba{ dok smo raz go va ra li, do ne la pra vi ba~ ki ne deq ni ru ~ak. Na asta lu sve po re du: su pa, rin flaj{, sos od pa ra daj za, krom pir. Ipak, vaj ka se da je te {ko bi ti sam pa ~e sto bi ci klom ode na Ti su ili pra ti ~ak i tre nin ge lo kal nih spor ti sta. Jo{ bi bi lo lep {e da su vr hun ski. Kao ne kad. V. Jan kov

KA KO LE KAR KA @E

[ko la di sa wa za de pre siv ce Zna te li pra vil no da di {e te? Pi ta we mo `da iz gle da sme {no pa i glu po, ali do ka za no je da naj ve }i broj qu di ni kad ne na u ~i pra vil no da di {e. Ta ko |e, ma lo ih zna da na ~in di sa wa uti ~e na zdra vqe, pa se u ce lom sve tu sve ve }a pa `wa po kla wa teh ni ci udi sa ja i iz di sa ja. Po sto je i {ko le, gde „po ~et ni ke„ u~e ka ko {to bo qe da svoj or ga ni z am snab d e j u ki s e o n i k om. Di sa we te lo obo ga }u je ener gi jom i stva ra se rav no te `a iz me |u te la, mi sli i ose }a wa. Wu na ru {a va stres, a pra vil nim di sa wem on se mo `e eli mi ni sa ti.

dnevnik

se sa vi ti na pred i uz iz di saj uvla ~i ti sto mak. Va zduh pr vo iz ba ci ti iz sto ma ka, a po tom i plu }a. Kod udi sa ja, va zdu hom se pu ni sto mak, a za tim grud n i ko{ i plu } a. Pra vil n o di sa we je sto ma kom, a ne gor wim de lom te la kad se po di ù ra me na i gru di. Da bi se lak {e na u ~i lo pra vil no di sa we, mo è se ve `ba ti le è }i na le |i ma, Sre}ni qudi se mawe razboqevaju sta vqa wem dla na na sto Pra vil no iz ba ci va we va zdu - mak, ra di bo qe kon tro le we go ha iz plu }a je osnov ni pred u- vog di za wa pri li kom udi sa ja i slov i za pra vi lan udi saj. Da bi spu {ta wa. Na rav no, du bo ko di se to po sti glo, naj bo qe je ma lo sa we naj bo qe je u par ku, {u mi

ili na oba li re ka, je ze ra i mo ra. Di sa wem se ~i sti ceo or ga ni zam, pa ~ak i mi sli i ose }a wa ko ja, pak, uti ~u na ner vni si stem i imu ni tet. ]e li je imu nog si ste ma sa dr `e re cep to re ko ji od go va ra ju na iste ne u ro pep ti de ko ji se ko ri ste u ner vnom si ste mu. Sre} ni qu di, re ci mo, pro iz vo de ne u ro pep ti de ko ji po zi tiv no uti ~u na imu ni tet, a re zul tat je ma we bo le sti i ve }a ot por nost or ga ni zma. Obr nu to, de pre siv ni pro iz vo de he mij ske sup stan ce ko je uma wu ju ot por nost na bak te ri je i vi ru se. J. Bar bu zan

va ne u skla du s ra stom pla ta u jav nom sek to ru. Li der PUPS-a i vi ce pre mi jer dr Jo van Kr ko ba bi} is ti ~e da su pla te i pen zi je go to vo na gra ni ci iz dr `qi vo sti, ali i da su zlo na mer ni svi ko ji ka ta stro fi~ no tvr de da }e pri ma wa naj sta ri jih iz o sta ja ti na kon iz bo ra. Op t i m i s ti bi re k li da je pen zij ska ka sa po lu pu na a pe si mi sti da je po lu pra zna, ali ni bu du }ih is pla ta pen zi ja ne }e bi ti bez ve li kih do ta ci ja iz bu xe ta. A one ve} sa da sva kog

me se ca iz no se 47,4 od sto od po treb ne pre ko 42 mi li jar de di na ra. U si tu a ci ji kad 1,75 mi lion gra |a na ra di a 1,6 mi lion pri ma pen zi ju odr `a ti po sto je }i pen zij ski si stem za i sta je pra vi pod vig, a da bi on ka kota ko op stao, Vla da na ja vqu je hit no uvo |e we ri go ro zne di sci pli ne u na pla ti do pri no sa jer }e 2012. za re dov nu is pla tu pen zi ja bi ti po treb no naj ma we 35 mi li jar di vi {e ne go ove go di ne. Qu bin ka Ma le {e vi}

KA KO U BOL NI CI OLAK [A TI MU KE SMRT NO OBO LE LIH PA CI JE NA TA

Do sto jan stve no do kra ja Hi qa de pa ci je na ta u Ve li koj Iako re zul ta ti is tra ì va wa Bri ta ni ji sva ke go di ne pre da ju se po ka zu ju na pre dak u pri me ni vo na pa li ja tiv nu ne gu, na zva nu Li di ~a prak se, dok to ri sma tra ju da ver pool Ca re Pat hway. Ovu vr stu svi pa ci jen ti i wi ho vi ro |a ci bri ge o po sled wim da ni ma na smrt mo ra ju da bu du oba ve {te ni o uki bo le snih osmi sli la je bol ni ca u da wu le ko va i te~ no sti i da va wu Li ver pu lu de ve de se tih go di na se da ti va umi ru }i ma, kao i da se pro {log ve ka, a sa sto ji se od uki sta we pa ci jen ta mo ra pro ve ra va da wa le ko va, osim se da ti va, uz ti na sva ka ~e ti ri sa ta. pre sta nak da va wa te~ no sti. No, – U ne kim si tu a ci ja ma dok to za bri nu tost za sud bi nu na smrt ri pa ci jen te sta vqa ju na pa li ja bo le snih po ra sla je po sle ~lan ka tiv nu ne gu jer sma tra ju da zna ju u “Dej li te le gra fu”, u ko jem su {ta je naj bo qe za wih, od no sno stru~ wa ci tvr di li da su ne ki pa gde su im gra ni ce tr pqe wa – ka ci jen ti, po dr vrg nu ti pa li ja tiv è pred stav nik gru pe „Not Dead nom tret ma nu, po sle in ter ven ci je Yet“ ko ja se bo ri za opre zni je ko po ro di ce vra }e ni na in fu zi ju i ri {}e we pa li ja tiv ne ne ge Ke de li mi~ no se ili pot pu no opo ra vin Fic pa trik. – Ipak, i po red vi li. Osim to ga, je dan iz ve {taj stra ha da }e emo tiv ni ro |a ci Mi ni star stvu zdra vqa po ka zu je pro ti vqe wem pa li ja tiv noj ne zi da go to vo po lo vi na po ro di ca ~i ji u stva ri pro du ì ti ago ni ju na su ~la no vi, pre te `no sta ri ji qu di, pod vrg nu ti pa li ja tiv noj ne zi, ni je bi la oba ve {te na o to me da je ta kav tret man pred u zet. Dr Pa trik Pu li no, ne u ro log Uni ver zi tet ske bol ni ce „Is to~ ni Kent„, re kao je da je za spre ~a va we sum wi u mo gu }e zlo u po tre - Ima ponekad i iznenadnog oporavka be od kqu~ nog zna ~a ja oba ve sti ti smrt bo le snih, po ro di ca mo ra da po ro di ce o sta wu pa ci jen ta i da pri sta nak. oprav da no sti pa li ja tiv ne ne ge. S wi ma se sla è i iz vr {na di – Mo ra mo zna ti ko li ko ~e sto rek tor ka gru pe „Do sto jan stvo u se ko ri sti pa li ja tiv na ne ga. Po smr ti“ Sa ra Vu ton, ko ja is ti ~e da da ci mo ra ju da bu du ob ja vqe ni, je za bri wa va ju }a ~i we ni ca da ne kao i broj pa ci je na ta ko ji su bi li ki pa ci jen ti, od no sno ~la no vi po pod vrg nu ti pa li ja tiv noj ne zi ro di ce, ni su bi li oba ve {te ni o pro tiv svo je vo qe i zna wa po ro pre la sku na pa li ja tiv nu ne gu. di ce – re kao je dr Pu li no, is ti ~u – To je ve li ki {ok za po ro di cu }i da ter mi nal no bo le sni pa ci – pod vla ~i ona. jen ti mo ra ju da pot pi {u sa gla I pred stav ni ci Mi ni star stva snost za iz vo |e we ove vr ste ne ge. zdra vqa, kao i po li cij ski zva ni~ De se ti ne hi qa da pa ci je na ta s ni ci, ka ù da je naj va `ni je o ovom ter mi nal nim bo le sti ma sta vqe no pro ble mu go vo ri ti otvo re no, bez je na pa li ja tiv nu ne gu, {to je go to ta bua. vo dvo stru ko vi {e ne go pre sa mo Smrt ni je po raz me di ci ne ve} dve go di ne, sa op {ti li su pred stav pri rod ni na sta vak ì vo ta i deo ni ci Kra qev skog ko le xa le ka ra. sve u kup nog pro ce sa, ka ù u Mi ni Vo di ~i zdrav stve ne prak se is star stvu, i is ti ~u da je wi hov na ti ~u da dok to ri tre ba da o pri me red ni za da tak obu ka me di cin skog ni pa li ja tiv ne me to de raz go va ra oso bqa u pro na la è wu na ~i na na ju s pa ci jen ti ma, ako su sve sni, od ko ji se pro ce wu je kad je pa ci jent no sno sa ~la no vi ma po ro di ce. spre man za pa li ja tiv nu ne gu i ka Ipak, u mno gim slu ~a je vi ma to se ko se tre ba po sta vi ti pre ma we mu ni je de si lo, po ka za li su re zul ta i ~la no vi ma po ro di ce. ti in ter ne kon tro le. Iva na Vu ja nov

Pro fe sor dr Zoran Paunovi} }e ve ~e ras, u 18 ~a so va, odr `a ti pre da va we na te mu „Mi lo{ Cr wan ski i en gle ska kwi `ev nost”, u sve ~a noj sa li Ogran ka SA NU u No vom Sa du, Pla to ne um, Ni ko le Pa {i }a 6. Or ga ni za ci ju pre da va wa po mo gao je Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj. O. R.

Iz lo `ba gra fi ka u Ga le ri ji „Most”

Kwi ga „@dra lo vi nad Per le zom”

Pro mo ci ja kwi ge „@dra lo vi nad Per le zom” auto ra Petra @ebeqana odr à }e se ve ~e ras, u 19 ~a so va, u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske. Na pred sta vqa wu kwi ge go vo ri }e mr Dragana Beleslijin, \or|e Randeq, Borislav î~ova~ki i autor, dok }e u umet ni~ kom pro gra mu u~e stvo va ti Miodrag Petrovi} (dram ski umet nik), Isidora @ebeqan (kla vir), Borislav î~ova~ki (oboa) i Julija Hartig (vi o li na). J. S. B.

Iz lo `ba gra fi ka pan ~e va~ kih umet ni ka Nade Deni} i Milana Jak{i}a otva ra se da nas u 18 ~a so va u Ga le ri ji “Most”, u Za vo du za kul tu ru Voj vo di ne, u Uli ci voj vo de Put ni ka 2. Iz lo `bu }e otvo ri ti ku stos Mu ze ja sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne Svetlana Mladenov, a mo `e se po gle da ti do 21. de cem bra. G. ^.

Novosadska utorak6.decembar2011.

da i od dru gog vo }a. Od pre ne ku go di nu i Ru men ka ima ma ni fe sta ci ju -” Pih ti ja du”, a wi ho ve kom {i je u Ki sa ~u ima ju svo ju ma ni fe sta ci ju, u ~ast spe ci ja li te ta - „Slo va~ ke sar me„. „^va rak fest„ - se od pre dve go di ne or ga ni zu je u Ka }u. I ta ko re dom, voj vo |an ska ku hi wa je ra zno vr sna, ta ko da sko ro sva ko me sto ima ne ki svoj spe ci ja li tet i dru `e we we mu u ~ast. Pra va je po ma ma za ma ni fe sta ci ja ma, a pi ta we je ka da }e i grad do bi ti svo ju “ija du”. Z. Deli}

„Dnev nik” vo di na kon cert Zdrav ka ô li }a Kon cert Zdravka ôli}a odr à }e se 24. de cem bra u 20 ~a so va u ve li koj dvo ra ni SPC “Voj vo di na”. Du go o~e ki va ni na stup u No vom Sa du ô la }e odr à ti u sklo pu tur ne je pod na zi vom „Kad po gle da{ me pre ko ra me na”.

Po kre }e se Vo lon ter ski ser vis

^i ta o ca na {eg li sta da nas }e mo da ri va ti kar ta ma za ovaj do ga |aj. Pr vi ~i ta lac ko ji se ja vi od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e dve kar te za kon cert. A. Va.

Sa jam vo lon te ri zma „Sa jam do brih na me ra” odr `an je ju ~e na Me |u na rod ni dan vo lon te ra u or ga ni za ci ji Vo lon ter skog cen tra Voj vo di ne u “Stu di ju M”. Na saj mu su se pred sta vi le mno ge or ga ni za ci je ko je de lu ju na te ri to ri ji No vog Sa da, a sa ra |u ju sa vo lon te ri ma i nu de mo gu} no sti vo lon ter skog an ga `ma na. - Oko 20 or ga ni za ci ja je pred sta vi lo pro jek te ko je su ra di li to kom ove go di ne i na rav no pro gra me na ko je se za in te re so va ni mo gu pri ja vi ti ve} su tra. Tu je ne ko li ko stu dent skih i or ga ni za ci ja ko je pro mo vi {u ame ri~ ku, ita li jan sku i fran cu sku kul tu ru, omla di nu „Ja za sa” i Cr ve ni krst. Hte li smo da u~i -

ni mo da {to vi {e qu di na |e or ga ni za ci je ko je bi ih in te re so va le ka è ko or di na tor me |u na rod ne raz me ne vo lon te ra u Vo lon ter skom cen tru Voj vo di ne Ernest Kova~. U okvi ru ma ni fe sta ci je pred sta vqe ne su i fo to gra fi je pri ku pqe ne u okvi ru kam pa we Uje di we nih na ci ja „Vo lun te e ring mat ters„ kao i de~ ji ra do vi od re ci kla `nog ma te ri ja la. „Sa jam do brih na me ra” pred sta vqa i pr vi ko rak u po kre ta wu Lo kal nog vo lon ter skog ser vi sa, pro jek ta ko ji je pu tem ak ci o ne po li ti ke za mla de, po dr àn od Gra da i Kan ce la ri je za mla de. Ovaj ser vis usko ro }e pru à ti sve o bu hvat ne in for ma ci je o mo gu} no sti ma za vo lon ter sko an -

ga `o va we, wi ho vim pra vi ma i oba ve za ma, te do pri no si ti una -

Kru `ni tok sma wu je gu `ve

Dan la u re a ta okvi ru Da na la u re a ta. Ovo go di {wi do bit ni ci su Milutin \uri~kovi} za ro man „Ka ko su ra sli bli zan ci”, za umet ni~ ko stva re we u ce li ni na gra |e na je glu mi ca Sowa Mladenov, dok je za naj bo qi sa vre me ni tekst do bit nik kwi `ev ni ca Olivera Jelki}. J. R.

Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} i v.d. di rek tor ka Za vo da za iz grad wu gra da Mirjana Dejanovi} bi li su ju ~e na Som bor skom bu le va ru, gde su pri su stvo va li za vr {nim ra do vi ma na po te su od Uli ce Jo `ef Ati le do Uli ce ca ra Du {a na. Na ovom me stu bi }e iz gra |e na kom plet na in fra struk tu ra, kao i na pr voj de o ni ci Bu le va ra. Iz vo |a~ ra do va je „Put in vest” iz Srem ske Ka me ni ce, a vred nost ove in ve sti ci je je bli zu 330 mi li o na di na ra. - Sa kru `nom ras kr sni com, ko ja }e kom plet no bi ti go to va do kra ja me se ca za vr {a va mo deo Som bor skog bu le va ra, ~i me }e ovaj va `an ulaz u No vi Sad bi ti u pot pu no sti u funk ci ji. Za de se tak da na po ~i wu ra do vi na naj ve }oj in ve sti ci ji ove go di ne, ~e tvr toj fa zi Bu la va ra Evro pe, a pr vo }e se ra di ti most i nad vo `wa ci - re kao je Pa vli ~i}. Mir ja na De ja no vi} je is ta kla da su sma we we sa o bra }aj nih gu `vi, bo qa po ve za nost Li ma na, Te le pa, No vog na se qa i Adi ca glav ni raz lo zi za iz grad wu Som bor skog bu le va ra. Do da la je da }e se do kra ja go di ne ta ko spo ji ti tri bu le va ra: Bu le var Evro pe, Som bor ski bu le var i Bu le var ca ra La za ra. B. M.

16 deo na se qa od cen tra pre ma Ka }u, pred u ze }a: „Vo lan”, „Agro na ta li”, „@i vi nar stvo”, „Te le so nik”, „Vra ni} farm” i „Kok ta„; Rakovac: od 8.30 do 13 deo na se qa Sa lak si ja od TS pre ma Le din ci ma; Sremski Karlovci: od 8.30 do 13.30 deo vi kend na se qa Kri vac i Li po va~ ki po tok, od 8.30 do 10.30 vi kend na se qe E{i ko vac i Stra `i lo vo.

V remeploV

Fo to: S. [u {we vi}

Is kqu ~e we stru je Novi Sad: od 7.30 ~asova do 13.30 po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa Po ba ra i Sa laj ka ; od 9 do 12 Du nav ska uli ca broj 24 i 26 i Uli ca Ive Lo le Ri ba ra 1; Ka}: od 8 do 16 po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa , od 14.30 do 16 deo na se qa od Uli ce Na rod ne voj ske do kra ja pre ma Bu di sa vi; Budisava: od 14.30 do

Tri bi na „Ar hi tek tu ra i ma ke tar stvo” Tri bi na „Ar hi tek tu ra i ma ke tar stvo” ar hi tek ton skog stu di ja „Mo de lart” odr `a }e se ve ~e ras u 18.30 sa ti u [ko li za di zajn „Bog dan [u put” u Uli ci Jan ka Ve se li no vi }a 22. Stu dio „Mo de lart” in ten ziv no se ba vi is tra `i va~ kim ra dom u obla sti ar hi tek tu re i di zaj na s po seb nim ak cen tom na di zajn ur ba nog mo bi li ja ra kroz pa ra me tri~ ko mo de lo va we. ^la no vi stu di ja u~e stvu ju na kon kur si ma, iz lo `ba ma, fe sti va li ma, ra di o ni ca ma, a ~e sto ih i or ga ni zu ju. A. L.

Apo sto lo vi}, grad ski fi zik Pr vi Sr bin, dok tor me di ci ne, Jo van Apo sto lo vi}, ro dom iz Bu di ma sti gao je iz Ha lea, ne ma~ kog gra da u ko jem je stu di rao u No vi Sad da pri mi du `nost fi zi ka. Do ta da No vo sa |a ni su mo gli da ko ri ste uslu ge voj nih le ka ra iz Pe tro va ra din ske tvr |a ve, na rav no, ako ih pla te. Na me sni~ ko ve }e za Ugar sku 6. decembra 1759. za bra -

ni lo je Ma gi stra tu da Apo sto lo vi }a pri mi u slu `bu jer „ni je imao do voq no prak ti~ nog is ku stva”. A on, ka da se ve} na {ao u gra du, po ~eo je pri vat nu prak su. Ka da je po sle ~e ti ri go di ne ku ga za pre ti la No vom Sa du, Ma gi strat jer br `e - bo qe pro gla sio Apo sto lo vi }a za grad skog fi zi ka. N. C.

pre |e wu kva li te ta lo kal nih vo lon ter skih pro gra ma. A. Va.

IZGRADWA SOMBORSKOG BULEVARA PRI KRAJU

ZMAJEVE DE^JE IGRE

Do de la na gra de „Ra de Obre no vi}„ odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u pro sto ri ja ma Zma je vih de ~i jih iga ra, Uli ca Zmaj Jo vi na 26/2. Na gra da se do de qu je auto ru naj bo qeg ro ma na za de cu i mla de ob ja vqe nom to kom 2011. go di ne i naj bo qim ostva re wi ma na 20. Fe sti va lu mo no dra me u

hronika JU^E ODR@AN „SAJAM DOBRIH NAMERA”

Ija de svu da oko nas

tu ri sti~ ka ma ni fe sta ci ja, ~i ji je glav ni sa dr `aj ku va we i gu sti ra we. Odav no je po zna ta Fu to {ka ku pu si ja da, ko ja ve} du gi niz go di na, po ~et kom no vem bra oku pqa pro iz vo |a ~e, ali i maj sto re u pri pre ma wu sar mi i je la od slat kog i ki se log ku pu sa. Tu je, za tim, „Ra ki ja da„ ili „Pa ra stos du du„ ka da se u Ko vi qu, to kom le ta, or ga ni zu je tak mi ~e we u pe ~e wu ra ki je pr ven stve no od du da, a on -

Tri bi na na ko joj }e bi ti re ~i o evrop skoj mo ne tar noj uni ji, evru, kri zi evra i kri zi u Sr bi ji, te o mo gu }em raz vo ju do ga |a ja u EU i kod nas, bi }e odr `a na ve ~e ras u 18 sa ti na Fa kul te tu za me nax ment u Srem skim Kar lov ci ma. O ovim te me ma go vo ri }e na u~ ni sa vet nik In sti tu ta za evrop ske stu di je iz Be o gra da dr Miroslav Prokopijevi}. Tri bi na je otvo re na za jav nost. Z. Ml.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o to vo da ne ma me sta u Voj G vo di ni gde se to kom go di ne ne or ga ni zu je ne ka pri vred no-

Mi ro slav Pro ko pi je vi} ve ~e ras na FAM-u

Fo to: R. Hayi}

„Mi lo{ Cr wan ski i en gle ska kwi `ev nost”

Strip o Te sli u Srem skoj Ka me ni ci Otva ra we iz lo `be stri pa „Ener gi ja i sve tlost” Vladimira Nedeqkovi}a odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u Spo men zbir ci „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u Srem skoj Ka me ni ci, Uli ca Jo va na Jo va no vi }a Zma ja 1. Autor }e pred sta vi ti svoj strip o Te sli,

kao i re pli ku neo n ske lam pe u ob li ku }i ri li~ nih slo va „Zmaj” ko ju je Te sla osmi slio i na me nio svom omi qe nom pe sni ku. Iz lo `bu }e sve ~a no otvo ri ti pot pred sed nik Na rod ne skup {ti ne Sr bi je Nikola Novakovi}. A. Va.

Pro mo ci ja kwi ge Mir ka â na da no vi }a Pro mo ci ja kwi ge „Od go vo ripo li ti~ ke su ko bi ce” auto ra Mirka ânadanovi}a bi }e odr à na ve ~e ras, u 18 sa ti, u ve li koj sa li Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Po red auto ra, o kwi zi }e go vo ri ti Slobodan Gavrilovi}, Pero Simi} i Ilija Markovi}. I. J.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak6.decembar2011.

PAVLI^I] PRIMIO AMBASADORA BELORUSIJE

Di ja log ja ~a pri vred nu sa rad wu

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} pri mio je ju ~e am ba sa do ra Re pu bli ke Be lo ru si je Vla di mi ra Ni ko la e vi ~a ^u {e va. Na sa stan ku je kon sta to va no da ima mno go sli~ no sti iz me |u dve ze mqe i da po sto je broj ne obla sti u ko ji ma bi mo gla da se ostva ri sa rad wa. Am ba sa dor Be lo ru si je je na gla sio da po sto je ve li ke mo gu} no sti za u~vr {}i va we ve za No vog Sa da sa be lo ru skim gra do vi ma.

Dvo ji ca zva ni~ ni ka slo `i li su se da kul tur na raz me na i di ja log pred sta vqa ju naj bo qi na ~in me |u sob nog upo zna va wa i da se na taj na ~in stva ra ju osno ve za pro {i ri va we sa rad we na dru ge va `ne aspek te, kao {to su obra zo va we i pri vre da. Fa bri ka trak to ra “Be la rus”, po wi ho voj oce ni, od li~ no po slu je u No vom Sa du, te su raz ma tra li mo gu} nost una pre |i va wa pla sma na be lo ru skih lif to va na ov da {we tr `i {te. A. L.

dnevnik

REZULTATI AKCIJE „OTVORENA VRATA DOMA ZDRAVQA”

Pri ti sak i ma sno }a mu ~e `i te qe No vog na se qa U ak ci ji „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, ko ja je u su bo tu odr `a na u am bu lan ti na No vom na se qu, zdra vqe je bes plat no pre gle da lo vi {e od 700 sta nov ni ka ovog de la gra da i po ka za lo se da vi {e od ~e tvr ti ne ima pro blem sa sr cem, po vi {e nim pri ti skom i ma sno }a ma u kr vi. Ni vo {e }e ra u kr vi pro ve ri lo je 533 po se ti la ca ak ci je, od ko jih je 121 imao po vi {e ne vred no sti. Ni vo ma sno }a u kr vi pro ve -

ri lo je 487 No vo sa |a na, od ko jih je po vi {e ne vred no sti ho le ste ro la ima lo 159, a 134 gra |a na je ima lo po vi {e ne vred no sti tri gli ce ri da u kr vi. EKG mo ni to ring ura di lo je 504 me {ta na No vog na se qa i oko li ne, a 72 je ima lo vred no sti ko je od stu pa ju od nor ma le, pa su po sla ti svom le ka ru. Pri ti sak je iz me ri lo 613 po se ti la ca, od ko jih je 141 imao po vi {e ne vred no sti. Za sa mo pre gled doj ke edu ko va ne su

192 po se ti teq ke. Gu sti nu ko sti ju pro ve rio je 91 ì teq ovog de la gra da, a kod 11 je usta no vqe na oste o ro po za. Mla de è je pre gle da lo 140 sta nov ni ka, od ko jih je dvo je upu }e no hi rur gu, a pe to ro do bi lo sa vet za re dov no pra }e we. Bes plat ne pre ven tiv ne ma mo graf ske pre gle de za ka za lo je 36 è na, a 44 je za ka za lo pre ven tiv ne gi ne ko lo {ke pre gle de. Po vo dom obe le à va wa Me |u na rod nog da na

Pre da va we o slo ve na~ kom je zi ku

AKCIJA U OFTALMOLO[KOM CENTRU „OKULUS”

Bes plat ni o~ ni pre gle di

No vo sa |a ni ko ji ima ju smet we s vi dom, vr to gla vi cu ili gla vo bo qu, ko je po vre me no pe ku o~i ili ima ju cr ve ni lo o~i ju, kao i oni ko ji do sta vre me na pro vo de za ra ~u na rom ili no se na o ~a re i kon takt na so ~i va mo }i }e bes plat no da se pre gle da ju u Of tal mo lo {kom cen tru „Oku lus”. Ak ci ja bes plat nih pre gle da „Sa ~u vaj vid” tra je od 7. do 14. de cem bra, a pre gled se mo `e za ka za ti od da nas sva kog rad nog da na od 9 do 20 ~a so va na te le fo ne 521 - 050 i 521 - 060 ili li~ no u ovom cen tru ko ji se na la zi na uglu Je vrej ske i Uli ce Va se Pe la gi }a.

U okvi ru ak ci je sta ri ji su gra |a ni mo }i }e bes plat no da iz me re o~ ni pri ti sak i pre gle da ju o~ no dno ka ko bi se omo gu }i lo ra no ot kri va wa ne sa mo of tal mo lo {kih, ve} i si ste mat skih obo qe wa, kao i ura de di jag no sti ku ka ta rak te i ra no ot kri va we gla u ko ma. - Ovom ak ci jom na {im su gra |a ni ma `e li mo da omo gu }i mo da bez ~e ka wa u re du do bi ju pra vu di jag no zu i da, isto vre me no, po ru ~i mo da je zna ~aj vi da ve li ki i da je naj bo qa pre ven ci ja pra vo vre me na di jag no sti ka - ra kla je me di cin ski di rek tor „Oku lu sa” spe ci ja li sta of tal mo log dr Na da Da u to vi}. I. D.

Men sa te sti ra in te li gen ci ju Te sti ra we in te li gen ci je, ko ju or ga ni zu je Men sa Sr bi je, odr `a }e se u su bo tu od 10.30 i od 12 ~a so va na Teh no lo {kom fa kul te tu, Bu le var ca ra La za ra 1. Po treb no je da kan di da ti bu du sta ri ji od 17 go di na, da ni su bi li na te sti ra wu u po sled wih go di nu da na i da isti ni su po la ga li vi {e od dva pu ta. Ta ko |e, tre ba da po ne su ne ki li~ ni do ku ment, a na kna da za po la ga we je 1.000 di na ra, dok je za |a ke, stu den te, ne za po sle ne i pen zi o ne re 700. Za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti na te le fon 021/456-000 ili na imejl se kre tar@ men sa.rs. G. ^.

TRIBINA U CK13

O re pre si ji u stu dent skim pro te sti ma Tri bi na „Stu dent ski po kret i dr àv na re pre si ja„ odr à }e se ve ~e ras u Omla din skom cen tru CK13 u 19 ~a so va. Po vod za raz go vor su sko ra {wi stu dent ski pro te sti i blo ka de na Fi lo lo {kom i Fi lo zof skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du, a naj ja ~i uti sak sa ovih pro te sta je ta las dr àv ne re pre si je pro tiv stu de na ta ko ji su se an ga ò va li u blo ka di. Ka ko sto ji u na ja vi tri bi ne, sli~ no se mo }e re }i i za pro test stu de na ta na no vo sad skom Fi lo zof skom fa kul te tu. [ta nam go vo ri na si qe ko je je po fa kul te ti ma pri me wi va no

pro tiv stu de na ta? Da li su stu den ti je di ni ~i ji se pro test po ku {ao raz bi ti na taj na ~in ili po sto ji sli~ nost sa rad ni~ kim {traj ko vi ma i pro te sti ma ma wi na? Da li dr `a va i dr `av na re pre si ja mo gu bi ti za jed ni~ ki ne pri ja teq ko ji }e uje di ni ti raz li ~i te po kre te obes pra vqe nih? Na ova pi ta wa po ku {a }e da od go vo re stu dent Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka Pe |a Stan ko vi}, stu dent Prav nog fa kul te ta Mi qan Je li} i stu dent i u~e snik u blo ka di Fi lo zof skog fa kul te ta Pa vle Ili}. Ulaz na tri bi nu je bes pla tan. J. Z.

VESTI Pre da va we za trud ni ce Pre da va we za trud ni ce, ko je se or ga ni zu je u okvi ru pro jek ta „Pra vo vre me na in for mi sa nost trud ni ca - in for ma ci ja plus pre po la ska u [ko lu za trud ni ce„, odr `a }e se ve ~e ras u 18 sa ti u pro sto ri ja ma MZ „Kli sa”, Sav ska 27. O zdra vom i kva li tet nom na ~i nu `i vo ta trud ni ca go vo ri }e gi ne ko lo zi, gi ne ko lo {ko-aku {er ske i pa tro na `ne se stre iz Do ma zdra vqa „No vi Sad”. Po kro vi teq ovog pro jek ta Do ma zdra vqa je Grad ska upra va za zdrav stvo. I. J

O u~e ni ci ma sa smet wa ma u raz vo ju Sa sta nak na te mu „U~e ni ci sa smet wa ma u raz vo ju u sred wem obra zo va wu i vas pi ta wu” odr `a }e se da nas u 11 ~a so va u In klu ziv no-kre a tiv nom cen tru

[O SO „Mi lan Pe tro vi}”, Uli ca Ba te Br ki }a 2. U~e stvo va }e na ~el nik ode qe wa za sred we obra zo va we i vas pi ta we Mi ni star stva pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi je Dra gan Ma rin ~i} i Uprav ni od bor Za jed ni ce di rek to ra i na stav ni ka {ko la za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju Ra pu bli ke Sr bi je. G. ^.

Tak mi ~e we u be sed ni {tvu Tak mi ~e we stu de na ta Prav nog fa kul te ta za pri vre du i pra vo su |e u be sed ni {tvu „Go vo ri da te vi dim ko si!” odr `a }e se da nas u 18 ~a so va na Prav nom fa kul te tu za pri vre du i pra vo su |e, Uli ca Ge ri Ka ro qa 1. Go sti na tak mi ~e wu su no vi nar ka Je le na Ba ~i}-Alim pi}, glu mac Pre drag Mom ~i lo vi}, umet nik Mi o drag Mi {a Bli za nac, pro fe si o nal ni or ke star „Ba nat ska rap so di ja” i u~e ni ci mu zi~ ke {ko le „Mu sic har mony„. A. Va.

oso ba s in va li di te tom, u ovoj ak ci ji ak ce nat je sta vqen na bes plat ne pre gle de oso ba s in va li di te tom. - Zdrav stve ne usta no ve ra de na to me da omo gu }e bo qe teh ni~ ke uslo ve i ta ko olak {a ju oso ba ma sa in va li di te tom da za do vo qe svo je po tre be za zdrav stve nim uslu ga ma - iz ja vio je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq. I. D.

Pre da va we „Slo ve na~ ki je zik, ste re o ti pi i per spek ti ve” odr `a }e se u ~e tvr tak, 8. de cem bra, u 18.30 ~a so va u Sve ~a noj sa li, na pr vom spra tu no vo sad skog Fi lo zof skog fa kul te ta. Prof. dr Mar ko Sta bej sa Fi lo zof skog fa kul te ta u Qu bqa ni go vo ri }e o mo gu} no sti ma u~e wa i stu di ra wa slo ve na~ kog je zi ka u Sr bi ji, sti pen di ra wu stu di ja u Slo ve ni ji, kao i po la ga wu is pi ta iz slo ve na~ kog je zi ka kao stra nog je zi ka, pre sve ga zbog za po sle wa u Slo ve ni ji. Ulaz na pre da va we je bes pla tan. J. Z.

Foto: N. Stojanovi}

O TRANSPLANTACIJI I DONACIJI ORGANA NA MEDICINSKOM FAKULTETU

„@i vot ne sme da ~e ka” „@i vot ne sme da ~e ka” na ziv je ra - po pi ta wu od ba ci va wa or ga na i tre di o ni ce za stu den te me di ci ne ko ja je nut no se me ri jed no ci fre nim pro cen odr à na ju ~e na Me di cin skom fa kul - tom - re kao je Gru ji}. te tu u okvi ru pro mo ci je tran splan ta Na à lost, ~ak 20 pu ta su ve }e mo ci je i do na ci je or ga na „[an sa za no vi gu} no sti da }e ne ko me za tre ba ti or ì vot”ko ju je, pre tri go di ne, po kre - gan, ne go da bu de do nor. î we ni ca da nuo Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne. Ra di - se sva kih 18 mi nu ta jed na oso ba sta vi o ni ci su pri su na li stu ~e ka wa za stvo va li i ~la no vi tran s plan t a c i j u Sva kih 18 mi nu ta jed na In t er n a c i o n al n e or ga na, a da na sva oso ba sta vi se na li stu fe de ra ci je aso ci kih 11 mi nu ta jed ja ci je stu de na ta ~e ka wa za tran splan ta ci ju na oso ba s li ste ne me di ci ne, ~i ji je do ì vi da do bi je or ga na, a sva kih 11 za da tak da na sta ve neo p ho dan or g an, mi n u t a jed n a oso b a s li s te edu ka ci ju me |u svo po ka zu je ko li ki je ne do ì vi da do bi je jim vr {wa ci ma. zna ~ aj ovog vi da - Me di ci na ri, le ~e wa, neo p ho dan or gan kao bu du }i zdrav - Tre nut no oko stve ni rad ni ci, 170 pa ci je na ta u tre ba da ima ju po zi ti van stav o ovom Voj vo di ni ~e ka na no vi bu breg, a oko vi du le ~e wa ka ko bi gra |a ni ma raz ja - 10 na no vu je tru i taj broj se kon stant sni li pred ra su de i pod sta kli ih da bu - no po ve }a va - uka za la je ko or di na tor du do na to ri - is ta kao je de kan Me di - ka pro jek ta dr Je li ca Alar gi}. cin skog fa kul te ta prof. dr Ni ko la ^lan Grad skog ve }a za zdrav stvo Gru ji}. - U osno vi me di ci ne je spa {a - prof. dr Alek san dar Ki raq uka zao je va we ì vo ta, a u ne kim si tu a ci ja ma da sa mo pra va eduk ci ja i in for mi sa ne ma dru gog le ka od pre sa |i va wa or ga - nost mo gu da uti ~u na ve }i broj do na na, za to je neo p hod na hu ma nost i uvi |a - ci je or ga na, kao i da je neo p hod no za we zna ~a ja ovog na ~i na le ~e wa. Na dam kon ski re gu li sa ti da od lu ka bu de jed se da }e za ne kih 20 do 30 go di na ge ne - no smi sle na, jer je ne za hval no tra ì ti ti ka na pre do va ti, te se or ga ni ne }e od po ro di ce pri sta nak na do nor stvo u mo ra ti pre sa |i va ti, ve} }e se ve {ta~ - te {kom tre nut ku. ki stva ra ti. Ve li ki po mak je u~i wen I. D.

^ITAOCI PI[U SMS

Foto: R. Hayi}

Sti gla jel ka u cen tar

Ki }e we gra da po vo dom No ve go di ne i Bo `i }a po ~e lo je pro {le sed mi ce. Ju ~e je na red do {lo i po sta vqa we jel ke, a po tom }e je rad ni ci JKP „Stan” i oki ti ti. Sva ke go di ne jel ka, vi so ka ne ko li ko me ta ra na la zi se na po ~et ku Uli ce Mo de ne u ne po sred noj bli zi ni Grad ske ku }e, pa je ta ko i sa da. Ka da se po sta ve ukra si u u`em de lu cen tra gra da i du` bu le va ra, upa li }e se lam pi ce i sve }e bi ti sprem no za no vo go di {we pra zni ke. Z. D.

065/47-66-452

In du strij ska zo na sa bla sno pra zna Ka da }e u No vom Sa du fir ma “Bo{” ili sli~ na ozbiq na stra na fir ma, otvo ri ti po gon i za po sli ti par sto ti na rad ni ka? In du strij ska zo na iz gle da sa bla sno pra zno i ne is ko ri {}e no, a ne za po sle nih, ne zna im se broj! 063/5878.. * * * Mi u gra du pe ~e mo hleb u pe ka ~u ili {po ret skoj rer ni, pri mo ra ni smo, jer ne ma mo pa ra da ga ku pi mo. Za ovih dva de set go di na smo se ta ko iz ve {ti li da sa mi se bi za vi di mo. Ne mi ri {e na iz o bi qe, ali mi ri {e na zdra vqe i po {te we. 066/9405... * * * Bri tan ci, Fran cu zi, {ef EU di plo ma ti je, svi lo bi ra ju za Sr bi ju. A ona {to je bi la u Be o gra du An ge la Mer kel ne. 064/2491... * * * Po ko rup ci ji smo na 86. me stu, ka `u u tran spa ret no sti Sr bi ji 3.3 je oce na. Ovi ma u No vom Sa du ja da to 2.5 je di no ra di

pred {kol stva, ko ji ima so ci jal ni ka rak ter, oce na 5, ali za to gas ima ~i stu je di ni cu. 064/2491... * * * Po no vo mo lim re sor nog mi ni stra da za bra ni sva ki lov i ri bo lov u na {em de lu Du nav skog sli va. U Be ge ~u ve} nu de {tu ke uvr qa ne u bla to, ba{ za po sne sve ce. Pe ca ro{ 064/1165... * * * 9. de cem bar se pri bli `a va, ja ko bi tan po nas i mi se na da mo na `a lost ne koj tr go vi ni oko sta tu sa. Fran cu ska }e osta ti Fran cu ska, da li }e iz gu bi ti su ve re ni tet ili su to sa mo no vi za ko ni no ve fi skal ne po li ti ke? Ko li ko }e dru ge ze mqe iz gu bi ti no vom kon tro lom bu xe ta ka ko }e od go va ra ti za ne is pu we we ili pre ko ra ~e we isto ga i pred ~i jim su dom. Ma da je do sta ja sno; da bi ne {to do bio; ne {to mo ra{ da ti. Kao {to zna mo pra vo po vla ~i oba ve ze. 064/2491...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak6.decembar2011.

OD NOVE GODINE NA LINIJI CENTAR – NOVO NASEQE

Vi{e polazaka na dvojki

Grad ski pre vo znik }e idu }e sed mi ce od 12. do 16. de cem bra, na li ni ji 2 Cen tar - No vo na se qe uve sti vi {e so lo auto bu sa ume sto zglob nih vo zi la. To kom prob ne iz me ne re da vo `we pra ti }e se op te re }e nost auto bu sa, a ciq je da se utvr di ka ko }e od 1. ja nu a ra 2012. go di ne iz gle da ti red vo `we na toj grad skoj li ni ji. Na i me, JGSP pla ni ra da na po ~et ku na red ne go di ne na dvoj ci rad nim da ni ma bu de vi {e so lo auto bu sa i da se sma wi in ter val po la za ka. U {pi cu bi auto bu si

sa o bra }a li na sva kih se dam i osam mi nu ta, a van {pi ca na osam, od no sno de vet mi nu ta. Na li ni ji 2 bi ta ko, u iz me we nom re du vo `we, ume sto do sa da {wih 202 po la ska bi lo 240 po la za ka. Ide ja za pro me ne na li ni ji 2 do ne ta je po sle pra }e wa bro ja put ni ka jer je usta no vqe no da se dvoj kom vo zi ma we put ni ka i da je is ko ri {}e nost ka pa ci te ta vo zi la ni ska. Pri med be, su ge sti je i po hva le put ni ci mo g u da po { a q u na adre s u: primdbe@gspns.rs. Z. D.

KAKO SPRE^ITI RAZBACIVAWE ENERGIJE U ZGRADAMA

„Stan” meri gde toplota odlazi Po lo vi nom ovog me se ca JKP „Stan”, pre ma re ~i ma di rek to ra ovog pred u ze }a Raj ka Boj ~i }a, po ~e }e iz ra dus „Atla sa ne e fi ka snih ener get skih obje ka ta”. Na i me, za vr {e na je jav na na bav ka za ku po vi nu ure |a ja za ter mo graf sko sni ma we ener get ske efi ka sno sti zgra da, ka me ra i soft ve ra. Ka ko je re kao Boj ~i}, ka da ure |a ji stig nu, tri in `e we ra i}i }e na obu ku se dam da na, a od mah po sle to ga”Stan” }e kre nu ti u po sao. Ovo pred u ze }e pla ni ra da do 1. ok to bra na red ne go di ne do bi je li cen cu za ter mo graf sko sni ma we ener get ske efi ka sno sti zgra da. Na i me, 30. sep tem bra 2012. go di ne po ~i we pri me na Pra vil ni ka o uslo vi ma, sa dr `i ni i na ~i nu iz da va wa ser ti fi ka ta o ener get skim svoj stvi ma zgra da i Pra vil ni -

ka o ener get skoj efi ka sno sti zgra da. - Sni ma }e mo sve zgra de, a Grad ska upra va tre ba da na pra vi ras po red pri o ri te ta, gde }e se pr vo ra di ti, da li }e to bi ti vr ti }i, {ko le ili ne ki dru gi objek ti - ka zao je Boj ~i} i ob ja snio da }e JKP „Stan” snim na ti sta we ener get ske efi ka sno sti zgra da s ko ji ma ima ugo vor o odr à va wu, ali i svih osta lim. Ka ko je na veo di rek tor, na me ra je da se sni me sve zgra de dok tra je grej na se zo na i obe le è me sta ener get ske ne e fi ka sno sti, a to su obi~ no de lo vi objek ta oko vra ta, pro zo ra i sli~ no. Pra vil nik o ener get skoj efi ka sno sti, ko ji je iz ra di lo Mi ni star stvo za za {ti tu ì vot ne sre di ne i pro stor nog

Izolacija veliki tro{ak Oba ve za da sva ki obje kat ima ener get ski pa so{, bez ob zi ra da li je ve} iz gra |en ili iz grad wa tek pred sto ji, iza zva }e ve li ku utro {ak ter mo i zo la ci o nog ma te ri ja la. To, na rav no, za vla sni ke zna ~i ve li ke tro {ko ve - za ku po vi nu izo la ci o nog ma te ri ja la ra di ob la ga wa ku }a, vi ken di ca, po slov nog pro sto ra, zgra da... Za to }e bi ti neo p hod ni kre di ti ko je, za sa da, ban ke ne nu de.

pla ni ra wa, pred vi deo je da sva ki obje kat, po sle 30. sep tem bra 2012. go di ne, ima ener get ski pa so{ o ener get skoj efi ka sno sti, bez ob zi ra na to da li je re~ o stam be noj ili po slov noj po vr {i ni. Ener get ski pa so{ tre ba da sa dr `i po dat ke o to me ko li ko obje kat tro {i ener gi je i ko li ko je mo gu }e ener gi je u{te de ti na me se~ nom i go di {wem ni vou. Ta ko |e, u we mu mo ra da sto ji i u kom de lu objek ta se tro {i naj ma we ener gi je, a gde su zo ne ko je naj ma we {te de ener gi ju. Ovaj pra -

vil nik do net je na osno vu Stra te gi je raz vo ja ener ge ti ke Sr bi je do 2015. go di ne. U mno gim ze mqa ma ter mo graf ki pre gled obje ka ta je za kon ska oba ve za, pre ne go {to obje kat do bi je upo treb nu do zvo lu. Kod nas }e, ubu du }e, pri li kom iz grad we no vog objek ta, a pre ma Za ko nu o iz grad wi i pla ni ra wu (~lan 4), teh ni~ ku do ku men ta ci ju sa ~i wa vai i ela bo rat o ener get skoj efi ka sno sti no vog objek ta, bez ~e ga ne }e bi ti mo gu }e do bi ti gra |e vin sku do zvo lu. Z. Deli}

KOMISIJA ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE

Ulica Miloja îpli}a ostaje dvosmerna U Uli ci Mi lo ja î pli }a ne }e bi ti iz me wen re ìm sa o bra }a ja, za kqu ~e no je na sed ni ci Ko mi si je za pred stav ke i pred lo ge gra |a na, odr à noj ju ~e u Skup {ti ni gra da. Po vo dom àl be ì te qa ovog de la gra da, ko ji su tra ì li da po me nu ta uli ca po sta ne jed no smer na, Slu `ba za raz voj i upra vqa we sa o bra }a jem Za vo da za iz grad wu gra da (ZIG) na ve la je da zah tev ni je oprav dan, te da bi jed no smer ni re ìm po ve }ao pro ble me u sa o bra }a ju. U od go vo ru po me nu te slu `be re -

~e no je da u ne po sred noj bli zi ni ne po sto ji ni jed na pa ra lel na sa o bra }aj ni ca ko jom bi mo gao bi ti vo |en sa o bra }aj u su prot nom sme ru. - Naj bli à uli ca na za pa du je Bu le var kne za Mi lo {a, uda qen pre ko 500 me ta ra, a na is to ku Uli ca bra }e Dro wak, uda qe na oko 200 me ta ra. Uli ce Ste van Hlad nog i Mi lo ja îp ~i }a sa bir ne su uli ce i pred sta vqa ju one ko ji ma su na se qa Sa te lit i Ma li Sa te lit-To zi no vac po ve za ne na osnov nu grad sku mre ù - na pi sa no je u od go vo ru.

@al ba skup {ti ne sta na ra Uli ce Ste va na Bra no va~ kog 6a bi }e pro sle |e na Grad skoj upra vi za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve ko ja tre ba da od go vo ri do 20. de cem bra. Sta nov ni ci ove zgra de post vi li su pi ta we ve za no za ne pla }a we ko mu na li ja sta na ra ko ji `i ve u na do gra |e nim objek ti ma, a ko je in ve sti tor ni je le ga li zo vao. Deo od go vo ra do bi jen je od Od se ka za in spek cij ske po slo ve ko ja je ob ja sni la da je po stu pak le ga li za ci je jo{

LSV UKAZUJE NA VANDALIZAM U GRADU

Uni{ten saobra}ajni poligon za decu Od bor ni~ ka gru pa Li ge sa o ci ja le mo kra ta Voj vo di ne tra `i od nad le `nih da se kroz niz edu ka tiv nih ra di o ni ca u no vo sad skim osnov nim i sred wim {ko la ma mla dim su gra |a ni ma od naj ra ni jeg do ba skre ne pa `wa o poj mu i zna ~a ju jav ne svo ji ne. Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra LSV-a Ro bert Ko lar na ja vio je ovu ak ci ju zbog u~e sta log van da li zma, ko ji je uo~ qiv u sva kom de lu gra da, po ~ev od gra fi ta mr `we, kra |e klu pa, pa qe wa kon tej ne ra do {a ra wa spo me ni ka. - Na ini ci ja ti vu Me snog od bo ra „Sa va Ko va ~e vi}” u ovom kvar tu je pro {le ne de qe na pra vqen sa o bra }aj ni po li gon za de cu. Na kon sa mo jed ne no }i po li -

gon je ostao bez jed nog sa o bra }aj nog zna ka, a do da nas su ukra de na ~e ti ri zna ka – ka `e Ko lar,

ape lu ju }i na po li ci ju da pro ce su i ra sva kog ko uni {ta va jav nu imo vi nu. Pot pred sed nik MO „Sa va Ko va ~e vi}” Alek san dr ^a wi za pi tao se ko me tre ba ju sa o bra }aj ni zna ci na me we ni de ci i sa ko jim pra vom ne ko svo je na vi ja~ ke stra sti ili po li ti~ ki stav is pi su je na fa sa di do ma zdra vqa ili pri vat noj ku }i. ^a wi je pod se tio i na pri me re iz dru gih de lo va gra da po put pa qe wa no vog pod zem nog kon tej ne ra na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, kra |u klu pa iz par ko va ili sad ni ca cve }a iz grad skih ale ja, de mo li ra wa ko {ar ka {kog te re na na Ke ju i ru {e wa tek po sta vqe nih kan ti za sme }e na No vom na se qu. A. L.

uvek u to ku . Ta ko |e, u Od se ku su re kli da obje kat, ko ji se ko ri sti za sta no va we i ~e ka le ga li za ci ju, mo `e bi ti pri vre me no pri kqu ~en na elek tro e ner get sku, ga snu, te le ko mu ni ka ci o nu ili mre `u da qin skog gre ja wa, vo do vod i ka na li za ci ju. Na red na sed ni ca Ko mi sji je za ka za na je za su tra, u 13 ~a so va, u Ma loj sa li Skup {ti ne gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2, gde }e we ni ~la no vi pri ma ti gra |a ne na raz go vor. A. J. LDP O STAWU NA SPENSU

Poslovawe gra|anima na uvid

Na Spen su u po sled we vre me mo è da se pri me ti sve vi {e pra znih lo ka la po slov nog pro sto ra, te Li be ral no de mo krat ska par ti ja No vi Sad tra ì od go vo re od nad le `nih grad skih or ga na, ko ji su raz lo zi za ova ko lo {e po slo va we. U sa op {te wu ove par ti je, po sta vqa se pi ta we da li je me nax ment ovog jav nog pred u ze }a spo so ban da vo di po slo va we? Jav nost u gra du ima ap so lut no pra vo da stek ne uvid u po slov ne re zul ta te ovog pred u ze }a, na ko ji na ~in se in ve sti ra ju sred stva i u kraj woj li ni ji, da li je ovo pred u ze }e pro fi ta bil no ili gu bi ta{ ko ji se odr à va do ta ci ja ma iz grad skog bu xe ta. Uz to, ne do pu stvo je da gra |a ni po kri va ju ova kve gu bit ke, na sta vqa se u sa op {te wu. A. L.

Fo to: F. Ba ki}

NA SEDNICI SKUP[TINE OP[TINE SREMSKI KARLOVCI

O grobqima brine JKP „Belilo” Od bor ni ci Skup {ti ne op {ti ne Srem ski Kar lov ci na ju ~e ra {woj sed ni ci jed no gla sno su usvo ji li od lu ku o sa hra wi va wu i gro bqi ma. Osim {to se ovom od lu kom de taq ni je od re |u ju pra va i oba ve ze ka da je re~ o sa hra wi va wu i odr `a va wu gro ba qa u Kar lov ci ma, wo me se i ti po slo vi po ve ra va ju Jav nom ko mu nal nom pred u ze }u „Be li lo“. Na i me, stu pa wem na sna gu ove od lu ke, ti po slo vi }e sa pri vat ne fir me „Eko Srem“ , ko ja ih je oba vqa la po sled wih 10 go di na, pre }i na „Be li lo“. Skup {ti na je ju ~e pri hva ti la i pred log od lu ke o ko mu nal nom ure |e wu, od ~i je se pri me ne o~e ku je vi {e re da u ovoj sfe ri `i vo ta u me stu. Pro tiv od lu ke gla sa li su od bor ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke, ~i ji pred stav nik Je li sav ka In |i} je iz ra zi la sum wu u pri men qi vost we nih od re da ba, tim pre {to op {ti na ne ma ko mu nal nog in spek to ra. Go vo re }i u pri log te od lu ke, pred sed nik op {ti ne Mi len ko Fi li po vi} je ka zao da ona pro jek tu je ne ka re {e wa za bu du} nost i da uko li ko Kar lov ci do bi ju sta tus gra da, na ~e mu se ra di, bi }e otvo re na vra ta uvo |e wu ko mu nal ne in spek ci je. Usvo jen je i iz ve {taj o de ve to me se~ nom utro {ku pa ra iz bu xe ta, kao i go di {wi pro gram za {ti te, ure |e wa i ko ri {}e wa po qo pri vred nog ze mqi {ta, po kom

}e, ka da kom plet na pro ce du ra bu de go to va, oko 94 hek ta ra ze mqi {ta u dr àv noj svo ji ni u Kar lov ci ma bi ti da to u za kup. I pro tiv go di {weg pro gra ma za {ti te po qo pri vred nog ze mqi {ta gla sa li su ra di ka li, na vo de }i da je neo zbiq no do no si ti pro gram za 2011. go di nu na we nom is te ku. Do ne ta je i od lu ka o pro la sku ma gi stral nog pu ta M-22/1 kroz Kar lov ce, ko ja je, ka ko je obra zlo è no, neo p hod na da bi Jav no pred u ze }e „Pu te vi Sr bi je“ pre u ze lo odr à va we ver ti kal ne i ho ri zon tal ne sig na li za ci je, te ko lo vo za na kar lo va~ koj de o ni ci tog pu ta. Usvo je na je i od lu ka po ko joj }e se de o ni ca ma gi stral nog pu ta ko ja pro la zi kroz Kar lov ce ubu du }e na zi va ti No vo sad ski drum. Pri hva }e ne su iz me ne pla na od bra ne od po pla va, kao i od lu ka o or ga ni za ci ji i funk ci o ni sa wu ci vil ne za {ti te na te ri to ri ji op {ti ne. Od bor ni ci su ju ~e usvo ji li i pred log od lu ke o pri ba vqa wu gra |e vin skog ze mqi {ta u jav nu svo ji nu op {ti ne. Re~ je o par ce la ma na pod ru~ ju ko je je Ge ne ral nim pla nom op {ti ne pred vi |e no za jav ne slu `be gra da, a na ko ji ma se pla ni ra grad wa vr ti }a. Ime no va na je ju ~e Ko mi si ja za pla no ve, ko ju sa da ~i ne Bri gi ta Di mi tri je vi}, Du {an ka Ja wu {i}, Sve tla na Ba ki}, An ge li na Bo go je vi} i Mir ja na Ke re bi}. Z. Ml.

Imena za {est ulica Na ju ~e ra {woj sed ni ci Ko mi si je za na zi ve de lo va na se qe nih me sta i jav nih slu `bi, ko ja je odr `a na u Skup {ti ni gra da, usvo je no je {est no vih na zi va za uli ce na Saj lo vu i Ve ter ni ku. Uli ca Saj lo vo 1 no si }e ime sve {te ni ka Jo va Vu ~e li }a, Saj lo vo 2 no vo sad skog advo ka ta, po li ti ~a ra i ve li kog sla vi ste dr Mi lo {a Kr na, a Saj lo vo 3 sve {te ni ka, ve ro u ~i te qa, isto ri ~a ra i pe sni ka Ni ko le Be go vi }a. Uli ca Saj lo vo 4 do bi }e ime

po usko ku Ili ji Smi qa ni }u, a Saj lo vo 5 po ka ja ka {u i osva ja ~u olim pij ske me da qe u Los An |e le su Mi la nu Ja ni }u. Uli ca No va 41 u Ve ter ni ku do bi la je ime Mi lo {a Pe tro vi }a, a na pred log vi {e de se ti na gra |a na tog kra ja. Na i me Pe tro vi} je ostao upam }en kao ugle dan i uva `en ~lan za jed ni ce ko ji je osta vio tra ga u svim kul tur nim ak tiv no sti ma i `i vo tu iz be glih i prog na nih li ca, a ba vio se i hu ma ni tar nim ra dom. G. ^.

[ta je to decentralizacija Tri bi na „Cen tri pe tal nocen t ri f u g al n o”, od n o s no „Sve {to ste hte li zna ti o de c en t ra l i z a c i j i, a ni s te sme li da pi ta te”, odr `a }e se ve ~e ras u 19.30 ~a so va u Ve l i k oj sa l i Skup { ti n e gra da, @ar ka Zre wa ni na 2. Or g a n i z a t o r i Ne z a v i s no

dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne kao u~e sni ke u tri bi ni na ja vqu ju pu bli ci stu Di mi tri j a Bo a r o v a, so c i o l o g a Alek se ja Ki{ ju ha sa, pred sed ni ka op {ti ne In |i ja Go ra na Je {i }a i pu bli ci stu Mi ro sla va Ili }a. A. L.

VOJVODINA/NOVISAD

utorak6.decembar2011.

БЕЧЕЈЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ СВЕТСКИ ДАН ИНВАЛИДА

Повезати активисте

БЕЧЕЈ: Иницијативу општинског Друштва дефектолога подржала је бечејска самоуправа па је у суботу први пут организовано обележен Дан инвалида. Позвали смо сва удружења која се на неки начин баве инвалидима, имали смо информацију да их је десетак, али судећи по одзиву неке више нису активне, рекао

неопходно је да се умрежимо, јер појединачно не располажемо ни довољним средствима, организације су малобројне, а на овом скупу боље смо се упознали, и изнели низ идеја. За почетак требало би направити базу података, како бисмо имали комплетну слику коликим и каквим капацитетом располажемо, а онда за-

Oбележавањe Светског дана инвалида у Бечеју

је члан Општинског већа Пал Шандор. Одазвали су се Друшто дефектолога, Заједница „Вера и Светло”, Удружење за афирмацију инвалида у Бечеју „Феникс – плус”, Удружење мултипле склерозе Бечеј и Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама. - Да би се озбиљније радило на побољшању положаја инвалида,

једнички да кренемо у реализацију задатака од интереса за све - рекла је председница Друштва дефектолога општине Бечеј Елвира Рајшли-Токош. На тему „Мале кућне заједнице или Становање уз подршку” предавање су одржале дефектолози Биљана Ацан из Загреба и Данијела Тамаш из Новог Сада. В. Ј.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: scena „Pera Dobrinovi}” drama „Tartif” (19.30) Pozori{te mladih velika sala „Jare u mleku” (20) Novosadsko pozori{te „Portugal” (19)

BIOSKOPI Arena: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10,14.30, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16, 22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili „ (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15,17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Pqa~ka s vrha” (18.10), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.15, 22.25), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.45, 14, 15.40, 16.30, 17.10, 18.15, 18.45), „Elita ubica” (20.25, 22.45), „Formula uspeha” (20.05, 22.40)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od pro{log petka u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ja smi na Sa vi} iz Novog Sada (de~ake), Ma ri na Kne è vi} iz Ba~ke Palanke (devoj~icu i de~aka), Ire na Mi li} iz Silba{a (devoj~ice), Ma ria Mi la~ ki iz Srbobrana (devoj~ice), DEVOJÎCE: Ines Ra do va no vi}, Ire na Re go di}, Vi {wa Kir }an ski, Je le na Rat ko vi}, Ta wa Kla ~ar, Edi ta Fe ra ti, Mir ja na Bor ~ak i Ga bi Pa tai-Han |a iz Novog Sada, Mir ja na Mi haj lo vi} iz In|ije, Je le na Dri ni} iz Bege~a, Alek san dra Tro ja no vi} iz Perleza, Mi le na Gu dov ski iz Titela, Ru ì ca Ban ko vi} iz Be~eja, Sla vi ca Sta men ko vi} iz Karavukova, Sve tla na Stoj ko vi} iz Sremske Kamenice i Je le na Ci ko va iz \ur|eva, DEÂKE: Zo ri ca Cr no go rac, Je le na Ve le mir, Mi le na Stan ko vi}, Ve sna Ta na si}, Da ni je la [o bot, Di ja na Se ra tli}, He le na Far ka{, Kse ni ja Meq ni kov i Zo ra Ma ri} iz Novog Sada, Sa ne la Ame dov iz Ba~kog Gradi{ta, Sa wa \e ki} i Dra ga na Go lu bo vi} iz Ba~ke Palanke, Sla vi ca Opar ni ca iz Budisave, Mi li ca Pu ha ~a iz Mladenova, Mi la na Mi li }e vi} iz Stepanovi}eva, Eli za be ta Pe na vin iz Ba~a, Ma ja Po lak iz Pivnica, Sla |a na An |e li} iz Petrovaradina, San dra Sa pun xi} iz Beo~ina, Ire na Bo ga ti no vi} iz Karavukova i Ta ma ra Pe ri {i} iz Be~eja.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahrawena Zora Sime Zja~i} (1953) u 12 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Slobodan Sini{e Jovanovi} (1937) u 13. Na Novom grobqu u Petrovaradnu bi}e sahrawena Siminika Aurela Radovi} (1940) u 13, a u 15 Stanka @arka Risti} (1932). Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Stana Du{ana Davidovac (1926) u 13, a u 15 Marija \ura ]ori} (1936). Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Nikola Mitra Radman (1935) u 13.

DNEVNIK

c m y

КАКО ЗАШТИТИТИ БАЧКОПАЛАНАЧКО ЈЕЗЕРО ТИКВАРУ

Нов колектор и забрана излова БАЧКА ПАЛАНКА: За тридесетак хиљада становника Бачке Паланке заливно језеро Тиквара много је важније од велике реке на чијој левој обали се варош сместила. И Дунав и језеро удаљени су од центра града само десетак минута пешачења, али је Тиквара оно што је само паланачко. Заливно језеро има на два места везу са реком, па када је водостај Дунава висок вода и риба улазе у језеро, а када опада, празни се и језеро. Ова вода важи за највећи зимовник беле рибе у току Дунава кроз Србију, а специфичност је што се налази у истоименом Парку природе, па је заштићена. Баре које се уливају у језеро граниче се са првим градским кућама. Парк природе простире се на 508 хектара, а под водом, иначе мрестилиштем слатководне рибе, налази се 42 хектара. Овогодишњи екстремно низак водостај Дунава, а најстарији кажу да су о овако малој води слушали од старијих са почетка прошлог века, озбиљно је угрозио

рибљи и биљни фонд језера. Надлежни републички и покрајински органи тражили су од запослених у Парку природе „Тиквара”, а послују у саставу истоименог оп-

Прве предложене мере односе се на изградњу колектора за пречишћавање атмосфереске канализације која се улива у овај водени рај. Јер, није тајна да је део паланачких

Низак водостај угрозио живи свет Тикваре

штинског Јавног предузећа Спорско рекреациони центар, да предложе мере за заштиту овог природног добра, иначе ритског подручја.

домаћинстава на ову мрежу прикопчао и део фекалних вода, па се мора успоставити контрола, али и рачуни за оне који Парк природе користе као септичку јаму. На језе-

ру је тренутно 17 сплавова, нешто више него што је дозвољено, али ниједан нема одлагалиште за фекалије. Тако се, између осталог, јер и природним путем Дунав затрпава језеро, ова водена површина смањује, односно ствара се потреба за честим измуљавањем. Посебан проблем је рибљи фонд, истичу овдашњи рибочувари, али и спортски риболовци чланови овдашњег Удружења спортских риболоваца „Шаран”. Ова година је катастрофална, јер су баре у ритском делу пресушиле, а дунавска риба није ушла у језеро. Због тога су надлежни предложили онима који одлучују на нивоу Војводине и Србије да, барем привремено, забране професионалним рибарима лов мрежама и другима алатима на улази и излазу воде из Дунава у Тиквару. Односно, предложено је да се аласима забрани риболов на одређено време од дунавског моста између Бачке Паланке и Илока у Хрватској, па узводно скоро до Младенова са леве обале Дунава. М. Суџум

ДАНИ ЦРНОГОРСКЕ КУЛТУРЕ

Поетика Монтенегрина

ВРБАС: Манифестација „Дани црногорске културе” одржана је минулог викенда у Врбасу. Била је то прилика да се Црногорци који живе у овој средини окупе, друже и присусутвују разним програмима у организацији Црногорског националног већа у Србији и врбаског Црногорског културно-просвјетног друштва „Никола Први”, и у сарадњи са амбасадом Црне Горе у Србији, Скупштином општине Врбас и Културним центром Врбаса. Првог дана манифестације у Ликовној галерији Културног центра отворена је изложба слика академског сликара Станка Зечевића. Приликом отварања, амбасадор Црне Горе у Србији Игор Јововић је истакао задовољство што се налази међу бројним земљацима. - Црногорци који се од давнина настањују овде, несразмерно својој бројности, дали су посебан печат развоју нама пријатељске Србије. Желели би смо да у новим условима, када су обновљене српска и црногорска државност, и

на овај начин, дамо додатан допринос иначе живим везама између наших држава и наших народа - рекао је Јововић. Друго вече манифестације, под називом „Поетика Монтенегрина”, извођењем црногорске етномузике у обради, обележили су гитаристи Срђан Булатовић и Дарко Никчевић, заједно са прваком драме Црно- Концерт црногорске етномузике у обради горског народног позоришта Слободаном Слободана Томовића „Потоња ура Његошева”, Маруновићем, који је говорио стихове цр- у извођењу Слободана Маруновића, као и књиногорских песника. жевно вече песника Љубете Лабовића, на којем Богат програм у оквиру манифестације „Дани је говорио познати критичар Божо Копривица. црногорске културе” обележили су и монодрама М. Кк.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPr4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 0901-111-021 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

utorak6.decembar2011.

KOD [UM SKE UPRA VE U APA TI NU

Bom ba na oba li Du na va Kod [um ske upra ve Apa ti na, na oba li Du na va, pro na |e na je bom ba. Tu eks plo ziv nu na pra vu je, u ka me wu, pri me tio je dan pro la znik i od mah oba ve stio po li ci ju, ko ja od tog tre nut ka ne pre kid no obez be |u je li ce me sta do do la ska

stru~ ne eki pe MUP-a za we no uni {te we. Ra di se o bom bi cr ne bo je, na ko joj su vr lo uo~ qi vi tra go vi ko ro zi je i ko ja se, po pret po stav ka ma, na tom me stu na la zi jo{ od po sled weg ra ta. J. P.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

RA DI VOJ S. TE [KO PO VRE \EN U MO LU NA KON „PO ZAJ MI CE” AUTO MO BI LA

De da Mraz se za ku cao u zid ku }e Go to vo ne ve ro vat na „po zaj mi ca” tu |eg vo zi la do go di la se u ne de qu po pod ne u Mo lu, op {ti na Ada, zbog ~e ga je a|an ske po li ci ja pro tiv Ra di vo ja S. (1990) iz Mo la pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e nog ko ri {}e wa tu |eg vo zi la. Iz PU Ki kin da je sa op {te no da je osum wi ~e ni Ra di voj S. s ma skom De da Mra za na gla vi,

oko 15.40 sa ti, u Mo lu s uli ce otu |io par ki ra no vo zi lo mar ke „za sta va 101” i na kon dva de se tak mi nu ta iza zvao sa o bra }aj nu ne zgo du, ka da je iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom i uda rio u zid ku }e. U sa o bra }aj noj ne zgo di Ra di voj S. je za do bio te {ke te le sne po vre de, pre lom but ne ko sti, pa je upu }en u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne u No vom Sa du na da qe le ~e we. Pri ude su pri ~i we na je

ma te ri jal na {te ta pro ce we na na oko 70.000 di na ra. Po ono me {to smo us pe li da sa zna mo, osum wi ~e ni Ra di voj S. je bio u gru pi od de se tak ak ti vi sta ko ja je u ne de qu pre pod ne, uo~i ri mo ka to li~ kog pra zni ka Mi ku la {a i pred sto je }ih no vo go di {wih pra zni ka, za pre gom obi la zi la si ro ma {ne po ro di ce i da ri va la ih pa ke ti }i ma. – Ka da se obi la zak si ro ma {nih po ro di ca za vr {io, Mi ku -

la{, ili De da Mraz je s pre po zna tqi vom ka pom na gla vi svra tio u ka fa nu na ko ju ~a {i cu, a po tom kre nuo ku }i – ka `e sa go vor nik na {eg li sta iz po li ci je. – U Uli ci Vu ka Ka ra xi }a je u{ao u auto mo bil u ko jem su bi li kqu ~e vi, sta ro vao ga i po sle ne ko li ko sto ti na me ta ra u is toj uli ci sle teo s pu ta i uda rio u ku }u, ta ko da zbog te {kih po vre da ni je sti gao do ku }e ne go u bol ni cu. M. Mr.

UHVA ]E NI KRA DQIV CI U SRP SKOM KR STU RU

S ple nom u ru ke po li ci ji Centar Golupca

U AK CI JI PO @A RE VA^ KE PO LI CI JE

Pri tvo ren la `ni in spek tor Po `a re va~ ka po li ci ja je ju ~e sa op {ti la da je uhap si la Ra di {u B. (47) iz Ne re sni ce ko ji se la `no pred sta vqao kao in spek tor i pro tiv we ga pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo la `nog pred sta vqa wa i ne do zvo qe ne pol ne rad we. Osum wi ~e ni se te re ti da je 2. de cem bra oko 11.30 ~a so va u cen tru Go lup ca, pred sta vqa ju }i se kao „in spek tor Ra {a”, pre va rio R. \. (20) da u|e u we go vo put ni~ ko vo zi lo mar ke „audi 80”. Po ka zu ju }i joj „le gi ti ma ci ju”, naj pre je od de voj ke za tra `io po dat ke o we nom ocu i mom ku i wi ho ve bro je ve te le fo na, a po -

tom sa op {tio da s ko le ga ma tra `i we nog mom ka ra di hap {e wa. Na kon to ga je od veo R. \. u kamp-ku }i cu na oba li Du na va da bi, na vod no, uzeo iz ja vu, a on da joj je, pre te }i no `em, na re dio da se svu ~e, a ka da je to u~i ni la, po ~eo je da je do di ru je po te lu. O{te }e na je us pe la da po beg ne i do |e do ma gi stral nog pu ta, a ka ko je na ve de no u sa op {te wu, ta da je na i {ao vo za~ kom bi ja ko ji je R. \. pre ve zao do Go lup ca, gde je slu ~aj pri ja vi la po li ci ji. Istog da na po li ci ja je pro na {la i uhap si la la `nog in spek to ra i uz kri vi~ nu pri ja vu pre da la is tra `nom su di ji, ko ji mu je od re dio pri tvor. (Ta njug)

BIV [I MI NI STAR OD BRA NE SCG PR VO SLAV DA VI NI] NA OP TU @E NI^ KOJ KLU PI

Tre }i po ku {aj za „Sa te lit”

Su |e we biv {em mi ni stru od bra ne SCG Pr vo sla vu Da vi ni }u zbog za kqu ~i va wa ugo vo ra, {tet nog po dr `a vu, o za ku pu {pi jun skog sa te li ta s izra el skom kom pa ni jom tre ba lo bi da po~ ne da nas, iz tre }eg po ku {a ja pred Pr vim osnov nim su dom u

Prvoslav Davini}

Be o gra du. Su |e we je ve} dva put od lo `e no, u sep tem bru pro {le go di ne i u sep tem bru ove, jer su du ni su do sta vqe ni spi si iz Mi ni star stva od bra ne ni iz ve {ta ji sa sed ni ca Vla de bez ko jih pro ces ne mo `e da po~ ne, a Da vi ni} da iz ne se od bra nu. Zbog ne is pu wa va wa oba ve za iz ugo vo ra o za ku pu sa te li ta,

izra el ska kom pa ni ja je tu ì la Sr bi ju Me |u na rod nom ar bi tra `nom su du u Pa ri zu i do bi la spor, ta ko da je dr à va oba ve za na na to da joj na dok na di {te tu od oko 37 mi li o na do la ra. Po na vo di ma op tu `ni ce, Da vi ni} je mi mo pro pi sa ne pro ce du re za kqu ~io ugo vor o pra vu ko ri {}e wa sa te li ta, vre dan 44,9 mi li o na evra, s izra el skom fir mom, i pri ba vio ko rist toj fir mi. U op tu `ni ci se pre ci zi ra da je Da vi ni} za kqu ~io ugo vor bez ika kvog pret hod nog po stup ka iz bo ra po nu |a ~a i bez bi lo ka kve pret hod ne stru~ ne kon sul ta ci je s Ge ne ral {ta bom Voj ske SCG, ili bi lo ko jim dru gim od go vor nim i stru~ nim li ci ma Voj ske SCG, ra di utvr |i va wa po tre be sa te lit skog nad zo ra te ri to ri je sa sta no vi {ta od bra ne ze mqe i ra di de fi ni sa wa uslo va za ugo va ra we od go va ra ju }ih uslu ga. Sr bi ja je, po sle gu bit ka spo ra pred pa ri skim su dom, pred re dov nim su dom u Lon do nu ne u spe {no ospo ra va la nad le `nost ar bi tra è u Pa ri zu za od lu ~i va we u tom spo ru. Po {to tu `ba ko ju je za stu pa lo Re pu bli~ ko jav no pra vo bra ni la {tvo ni je usvo je na, Sr bi ja je oba ve zna da lon don skom su du pla ti tro {ko ve po stup ka u iz no su od 1,38 mi lion di na ra, od no sno 13.800 evra. (Ta njug)

Pri p ad n i c i Po l i c ij s ke sta ni ce No vi Kne `e vac uhva ti li su Vo ji sla va M. (1968) i De ja na R. (1991) iz Srp skog Kr stu ra od mah na kon iz vr {e wa kri vi~ nog de la, ka da su u ne de qu, oko po no }i, na bi ci klu i ru~ nim ko li ci ma, no si li ukra de ne stva ri. Osum wi ~e ni su, za jed no s de te tom jed nog od pre stup ni ka, raz bi li pro zor i pro va li li u ku }u o{te }e nog `i te qa Srp skog Kr stu ra iz ko je su ukra l i zim n i c u, gar d e r o b u, be lu teh ni ku i dru ge stva ri iz do ma }in stva. Pro tiv Vo ji sla va M. i De ja na R. po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja va zbog osno va sum we da su po ~i ni li te {ku

kra |u na {te tu R. [. iz Srp skog Kr stu ra, ko ji ve} du è ì vi u Ame ri ci. Ka ko sa zna je mo, osum wi ~e ni su po li ci ji ve} po zna ti pre stup ni ci. Na me ti kra dqi va ca u Srp skom Kr stu ru ve} du è su ku }e ko je ni su stal no na sta we ne, u vla sni {tvu me {ta na ko ji ì ve na stra ni – u gra do vi ma ili su na ra du u ino stran stvu. Zna ju }i da u tim ku }a ma ni ko ne ì vi ne go ih vla sni ci po vre me no obi la ze, lo po vi ih pro va qu ju pod okri qem no }i i od no se vred ni je stva ri. U po li ci ji ka ù da su upra vo zbog to ga po ja ~a ni obi la sci pa tro la po li ci je da bi se

U Srpskom Krsturu policija motri na prazne ku}e

ku }e za {ti ti le od pro val ni ka, a ovog pu ta su uhva }e ni s

Fo to: M. Mi tro vi}

ple nom od mah na kon pro va le. M. Mr.

DA NAS NA STA VAK PRO CE SA DRA GA NU YA JI ]U I SA RAD NI CI MA

Sve do ~e biv {i fud ba le ri Pred Vi {im su dom u Be o gra du da nas }e, sa slu {a wem sve do ka, bi ti na sta vqe no su |e we ne ka da {wem di rek to ru „Cr ve ne zve zde” Dra ga nu Xa ji }u i tro ji ci we go vih sa rad ni ka, zbog sum we da su pro tiv prav no pri svo ji li oko osam mi li o na evra od tran sfe ra ~e ti ri fud ba le ra u stra ne klu bo ve. Na su |e wu bi tre ba lo da sve do ~e ne ka da {wi fud ba le ri „Cr ve ne zve zde” Go ran Dru li}, Zo ran We gu{, Pe ri ca Og we no vi} i Ivan Du di} zbog ~i jih tran sfe ra se su di biv {im ru ko vo di o ci ma, a ko je je sud u vi {e na vra ta bez u spe {no po zi vao. Na op tu `e ni~ koj klu pi su, osim Xa ji }a, biv {i fi nan sij ski di rek tor i pr vi se kre tar „Cr ve ne zve zde” Vla di mir Cvet ko vi} i Mi lo{ Ma rin ko vi}, i fud bal ski me na xer Ran ko Sto ji}. Oni se te re -

te za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, za ko je je za pre }e na ka zna za tvo ra do 12 go di na. Wi ma }e se su di ti zbog op tu `bi da su pro tiv prav no pri svo ji li vi {e mi li on ske nov ~a ne iz no se u evri ma, do la ri ma i mar ka ma od pro da je fud ba le ra „Cr ve ne zve zde” Go ra na Dru li }a, Zo ra na We gu {a, Pe ri ce Og we no vi }a i Iva na Du di }a. Ni je dan od fud ba le ra, po iz ja va ma ko je su da li no vi na ri ma po sle sa slu {a wa pred is tra `nim su di jom, ni je te re tio Xa ji }a, Cvet ko vi }a i Ma rin ko vi }a, ni ti su ih op tu `i li da su se oko ri sti li wi ho vim nov cem. Xa ji}, Ma rin ko vi} i Cvet ko vi} uhap {e ni su 5. fe bru a ra 2008. go di ne i u pri tvo ru su pro ve li pet me se ci. (Ta njug)

PRO CES OP TU @E NI MA U AFE RI „IN DEKS”

Glav ni pre tres da nas i u pe tak Glav ni pre tres na su |e wu op tu è ni ma u afe ri „In deks” za zlo u po tre be na fa kul te ti ma bi }e odr àn da nas i u pe tak, 9. de cem bra. Pret hod ni pre tres, pla ni ran za kraj sep tem bra i po ~e tak ok to bra, ni je odr àn iz pro ce snih raz lo ga. Od bra na je pred lo ì la da se iz spi sa pred me ta iz dvo je 63 za pi sni ka o sa slu {a wu osum wi -

~e nih u pret kri vi~ nom po stup ku. Osim iz ja {wa va wa o na vo di ma tu `i o ca u pre da tom pod ne sku, za de cem bar ski pre tres po zva no je i tro je sve do ka, Bo ban i Dra ga Bu la to vi} i Gor da na Ob ra do vi}. To su sve do ci ko ji su pred lo `e ni u op tu `ni ci. Pred Vi {im su dom u Sme de re vu u to ku je je din stve ni kri vi~ ni po stu pak po op tu `ni ca -

ma Okru `nog, sa da Vi {eg jav nog tu ì la {tva u Sme de re vu iz 2007. i 2008. go di ne i op tu `nom pred lo gu Osnov nog jav nog tu ì la {tva u Kra gu jev cu iz 2010. go di ne pro tiv 87 op tu è nih za 122 kri vi~ na de la. Op tu ` ni c a Okru ` nog, sa da Vi {eg jav n og tu ` i l a {tva u Sme de re vu iz 2007. go di ne pod ne ta je pro tiv 41 op tu è nog

(od ~e ga pro tiv 20 pro fe so ra Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Kra gu jev cu, dva pro fe so ra Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du i jed nog pro fe so ra Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Ni {u) za 71 kri vi~ no de lo. Do sa da je sa slu {an naj ve }i broj op tu `e nih. (Ta njug)

HAP [E WE U NO] NOM KLU BU U MI HAJ LOV CU, KOD SME DE RE VA

Vla snik ba ra osum wi ~en za po sre do va we u pr o sti tu ci ji Po li ci ja je u Sme de re vu uhap si la Qu bi {u V. (44), vla sni ka „Va ri je te ba ra Ni na” u Mi haj lov cu, osum wi ~e nog za an ga `o va we de vo ja ka u tom ba ru ko je su se ba vi le pr o sti tu ci jom, sa op {ti la je ju ~e po li ci ja. Qu bi {a V. se te re ti za kri vi~ no de lo po sre do va wa u pr o sti tu ci ji. On je osum wi ~en da je an ga `o vao de voj ke da ra de kao ple sa ~i ce u no} nom ba ru, uz na -

po me nu da }e za in te re so va nim go sti ma pru `a ti i sek su al ne uslu ge po 90 do 120 evra. Ko no ba ri su vo di li i evi den ci ju o to me, kao i o po tro {e nom pi }u, ko je je u tim slu ~a je vi ma na pla }i va no od 600 di na ra za kok tel do 15.000 di na ra za bo cu {am paw ca, pi {e u sa op {te wu. Na kra ju sme ne, ko ja je tra ja la od 20 do pet sa ti uju tru, de voj ke i ko no ba ri su u pri su stvu Qu bi -

{e V. pr o ve ra va li ko li ko je pi }a po pi je no to kom vre me na pr o ve de nog s go stom i vla sni ku pre da va li ce lo kup nu za ra du, a za tim ih je on is pla }i vao. Osim Qu bi {e, ko ji je ra ni je vi {e pu ta osu |i van zbog istih kri vi~ nih de la, kri vi~ ne pri ja ve pod ne te su i pr o tiv ko no ba ra \. G. (27) i \. J. (24) iz Mi haj lov ca, na ve la je po li ci ja. Is tra `ni su di ja Dra gan Ro gan

re kao je agen ci ji Be ta da bi Qu bi {a V. tre ba lo da ode na iz dr `a va we ka zne od de set me se ci za tvo ra i da je ne pra vo sna `no osu |en i na 16 me se ci za tvo ra u dru gom po stup ku. Oba pu ta osu |en je za po sre do va we u pr o sti tu ci ji. Qu bi {i V. je od re |en pri tvor do osam da na, a ko no ba ri su pu {te ni da se bra ne sa slo bo de.

CRnA HROnikA

dnevnik ZBOG TO GA [TO BIV [I RAT NI GRA DO NA ^EL NIK TRE BI WA NI JE U SR BI JI

Ne ma uslo va za iz ru ~e we Vu ~u re vi }a

– Ape la ci o ni sud u Be o gra du pra vo sna `no je od lu ~io da ni su is pu we ni uslo vi za iz ru ~e we rat nog gra do na ~el ni ka Tre bi wa Bo`idara Vu~urevi}a ni Bo sni i Her ce go vi ni ni ti Hr vat skoj jer on ni je na te ri to ri ji Sr bi je – re kla je ju ~e Ta nju gu

Bo `i dar Vu ~u re vi}

port pa rol ka tog su da Mirjana Piqi}. – Ima ju }i u vi du da iz iz ve {ta ja Mi ni star stva unu tra {nih po slo va pro iz la zi da Vu ~u re vi} ni je u Sr bi ji i da ni je do stu pan do ma }im pra vo sud nim or ga ni ma, Ape la ci o ni sud je pre i na ~io ra ni ju od lu ku Ode qe wa za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du ko jom je kon sta to va no da je su is pu we ne pret po stav ke za iz ru ~e we pra vo sud nim or ga ni ma BiH i Hr vat skoj.

BiH i Hr vat ska tra è Vu ~u re vi }a zbog rat nih zlo ~i na u Du brov ni ku i Tre bi wu. Vu ~u re vi} se na la zi u Tre bi wu, gde je oti {ao iz Sr bi je sre di nom sep tem bra i ured no se ja vio ta mo {wem su du. Ipak, shod no za ko nu, ko na~ nu od lu ku o mol ba ma za iz ru ~e we do ne }e m i n i s t a r k a prav de Sneàna Malovi}. Vu ~u re vi} je uhap {en 4. apri la na gra ni~ nom pre la zu Ka ra kaj u Ma lom Zvor ni ku, na osno vu po ter ni ce ko ju je za wim ras pi sa la Hr vat ska zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih to kom ar t i q e r ij s kog ga |a wa Du brov ni ka i uni {ta va wa kul tur nih i isto rij skih spo me ni ka od 1991. do 1995. go di ne, a Vi {i sud u [ap cu mu je istog da na u ve ~er wim ~a so vi ma od re dio eks tra di ci o ni pri tvor. Po tom je i Mi ni star stvo prav de BiH za tra ì lo iz ru ~e we Vu ~u re vi }a jer se pro tiv we ga vo di is tra ga zbog rat nih zlo ~i na u Tre bi wu. We mu je 17. ju na uki nut pri tvor i od re |e na me ra za bra ne na pu {ta wa bo ra vi {ta, od no sno te ri to ri je Sr bi je, ko ju, me |u tim, ni je is po {to vao.

BIV [I OFI CIR JNA OD SR BI JE TRA @I NA DOK NA DU ZA DA NE PRO VE DE NE U PRI TVO RU TRI BU NA LA

Od bi je na Ra di }e va tu `ba za od {te tu

– Vi {i sud u Be o gra du od bio je kao neo sno van tu `be ni zah tev ofi ci ra ne ka da {we JNA Miroslava Radi}a da mu dr à va Sr bi ja is pla ti na kna du ne ma te ri jal ne {te te od 50 mi li o na di na ra – iz ja vi la je Ta nju gu port pa rol ka tog su da Du{ica Risti}. Kao pr vi Sr bin ko ji se vra tio s oslo ba |a ju }om pre su dom iz Ha {kog tri bu na la, Ra di} tra ì od {te tu od 50 mi li o na di na ra zbog neo sno va nog bo rav ka u pri tvo ru Ha {kog tri bu na la ukup no ~e ti ri go di ne, {est me se ci i {est da na. Ra di }ev advo kat Slobodan Pavlovi} na ja vio je za Ta njug da }e ulo ì ti àl bu Ape la ci o nom su du u Be o gra du na tu pre su du ko jom je sud pro ce nio da Sr bi ja ni je objek tiv no od go vor na za we gov neo sno va ni bo ra vak u pri tvor skoj je di ni ci u [e ve nin ge nu jer je po stu pa la na osno vu Za ko na o sa rad wi s Ha {kim tri bu na lom. Vi {i sud je u de taq nom obra zlo è wu pre su de, iz me |u osta log, na veo da ve {ta ~e wa u ko ji ma je kon sta to va no ozbiq no po gor {a we Ra di }e vog zdra vqa zbog du go go di {weg pri tvo ra ne uti ~u na pre su du. Sud se po zvao na niz za ko na i Za kon o sa rad wi s Ha {kim tri bu na lom po ko jem je Sr bi ja bi la oba ve zna da ga uhap si i iz ru ~i, na veo je advo kat Pa vlo vi}. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja ba{ po tom za ko nu ima i oba ve ze kao ~la ni ca Uje di we nih na ci ja, osni va ~a Ha {kog tri bu na la, i objek tiv nu od go vor nost za we gov neo sno va ni pri tvor. Ra di} zbog pre tr pqe nog fi zi~ kog bo la tra ì od {te tu od osam mi li o na di na ra, 12 mi li o na di na ra tra ì zbog du {ev nih bo lo va ko je je pre tre peo usled po vre de ~a sti i ugle da, de set mi li o na di na ra zbog po vre de slo bo de i pra va, osam za pre tr pqe ni strah i jo{ 12 mi li o na di na ra na ime uma we wa ì vot ne spo sob no sti (za rad).

Okri vqe ni u pri tvo ru na kon sa slu {a wa kod su di je Kri mi na li sti~ ka po li ci ja ra sve tli la je ra wa va we no èm No vo sa |a ni na Q. J. (1981) u no }i iz me |u su bo te i ne de qe na De te li na ri i od re di la me ru za dr à va wa do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je Branku K. (1986) iz No vog Sa da. Pri li kom na pa da Q. J. je za do bio vi {e ubo da i s te {kim te le snim po vre da ma opa snim po ì vot pre ve zen je u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. U Uli ci Kal ma na Lan ga na sta roj De te li na ri iz me |u ku le s bro jem 1 i vr ti }a za te ~e no je te lo mla di }a u lo kvi kr vi. Sto ti nak me tar da qe, ubr zo po tom, na ras kr sni ci uli ca Kor ne li ja Stan ko vi }a i Mi len ka Gr ~i }a, pro na |en je uz ivi~ wak s po vre -

da ma gla ve, ko je su po svoj pri li ci na ne te ka me nom ili ne kim sli~ nim pred me tom, Bran ko K. (1986). Vi {e de ta qa o do ga |a ju zna }e se po sle za vr {e ne is tra ge. Osum wi ~e ni je si no} pri ve den na sa slu {a we u no vo sad ski Vi {i sud uz kri vi~ nu pri ja vu za po ku {aj ubi stva i na kon iz no {e wa od bra ne mu je de `ur ni is tra `ni su di ja Tatjana \ura{kovi} od re di la pri tvor. U go to vo isto vre me kad je do {lo kr va vog raz ra ~u na va wa na De te li na ri, pi sao je na{ list, po vre de, ta ko |e no `em, za do bi li su na kon kon cer ta” Vo lim de ve de se te” u ma loj sa li „Spen sa” N. X. (1981) iz Fu to ga i B. M. (1982) iz No vog Sa da. M. V.

Kr va vi tra go vi na me stu ob ra ~u na

TEK IZ [E STOG PO KU [A JA PO ^E LO SU \E WE OP TU @E NI MA U AFE RI „JU GO SKAN DIK“

Ga zda Je zda od bra nu iz no si 9. fe bru a ra Ne ka da {wi vla snik pro pa le pi ra mi dal ne {te di o ni ce “Ju go skan dik” Jezdimir Vasiqevi}, po zna ti ji kao ga zda Je zda, ko me je ju ~e iz {e stog po ku {a ja iz no va po ~e lo su |e we pred Vi {im su dom u Be o gra du, ni je iz neo od bra nu, na vo de }i da se „zdrav stve no ne ose }e spo sob nim“, ali je na ja vio da }e da }e is kaz da ti 9. fe bru a ra 2012. go di ne, za ka da je za ka zan na sta vak su |e wa. Po stu pak pro tiv ne ka da {weg ~el ni ka cr no gor ske Ban ke pri vat ne pri vre de (BPP) Miodraga Vukoti}a, s ko jom je „Ju go skan dik“ imao ugo vor o sa rad wi u ve zi s po slo vi ma pri ku pqa wa de vi zne {ted we gra |a na, pri vre me no je raz dvo jen jer se on ju ~e ni je po ja vio u su du. Tro ji ca sa o kri vqe nih, Va si qe vi }e vih biv {ih sa rad ni ka u „Ju go skan di ku“: we gov zet Dragan Antonijevi}, ne ka da {wi po slov ni sa vet nik Qubivoje [undi}, te advo kat Stevan Proti} ne gi ra li su op tu `be

sam sa znao od za po sle nih, re vi zo ri su ured no po pi sa li sve {to su od ne li i rad ni ci su pot pi sa li da je do ku men ta ci ja od ne ta i za pe ~a }e na – ka zao je An to ni je vi}. Do dao je da ima in for ma ci je o to me da je „sva do ku men ta ci ja po sto ja la i kad je u ’Ju go skan di ku’ otvo ren ste ~aj ni po stu pak“. Okri vqe ni An to ni je vi} je na gla sio i da se to kom ste ~a ja, ko li ko je we mu po zna to, „ste ~aj na ma sa sma wi va la ume sto da se uve }a va la“. Na vo de }i da bi „bi lo do bro da se u po stup ku do |e do ori gi nal ne do ku men ta ci je zbog pra vil nog utvr |i va wa ~i we ni ca“, An to ni je vi} je obra zlo `io da ve ru je da „u to ku is tra ge sta we ni je pot pu no i ta~ no utvr |e no“. – Is tra `ni su di ja, kod kog sam bio na po ~et ku is tra ge, do {ao je s tri re gi stra to ra: „Rad“, „Par ti zan ski put“ i „Ju go skan dik“ – eks po zi tu ra u [ap cu, ~i ji je {ef bio Zoran Petrovi}. Sma tram da je is tra `ni su di ja tra `io tog Zo ra na

– Me |u ra znim in for ma ci ja ma, ~uo sam, ta ko |e – {to ne mo ra bi ti ta~ no – da je je dan od gu ver ne ra NBJ-a pro dao na Lon don skoj ber zi zla to i sre bro „Ju go skan di ka“ kao lo mqe no. ûo sam pre ko dru ga ri ce iz NBJ-a, ko joj ne è lim da po mi wem ime, da je sva do ku men ta ci ja „Ju go skan di ka“ i da qe u tre zo ru NBJ-a i da se vo di kao po ver qi va, kao dr àv na taj na – ka zao je op tu è ni Dra gan An to ni je vi}.

Mi ni star stvo prav de Sr bi je ra ni je je od bi lo Ra di }ev od {tet ni zah tev kao neo sno van, a Ha {ki tri bu nal ne pri zna je od {tet no pra vo oslo bo |e ni ma od op tu `be za rat ne zlo ~i ne. Dr à va Sr bi ja sma tra da ni je od go vor na za {te tu ko ju je Ra di} even tu al no pre tr peo bo rav kom u pri tvor skoj je di ni ci Tri bu na la u Ha gu, od no sno da ona ne mo è bi ti tu è na stra na u tom spo ru (ni je pa siv no le gi ti mi sa na) po {to se kri vi~ ni po stu pak pro tiv we ga ni je vo dio na we noj te ri to ri ji. Ra di} je u je sen 1991. go di ne ko man do vao pr vom ~e tom Pr ve gar dij ske mo to ri zo va ne bri ga de na ra ti {tu u Vu ko va ru i bio je, za jed no s pu kov ni kom Miletom Mrk{i}em i ma jo rom Veselinom [qivan~aninom, op tu èn za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa. Oni su u jav no sti po zna ti kao „vu ko var ska troj ka”. Pre tre sno ve }e Ha {kog tri bu na la ra ni je je osu di lo Mrk {i }a na 20 go di na za tvo ra, [qi va ~a ni na na de set go di na, ko je je iz dr ào u pri tvo ru. Ra di} je pra vo sna `no oslo bo |en sva ke od go vor no sti.

PO LI CI JA RA SVE TLI LA PO KU [AJ UBI STVA NO @EM NA NO VO SAD SKOJ DE TE LI NA RI

Je zdi no zla to pro da va no na Lon don skoj ber zi?

Mi ro slav Ra di}

utorak6.decembar2011.

ko je svu pe to ri cu te re te za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, a po je di ne i za uta ju, te {te tu pri ~i we nu {te di {a ma. Okri vqe ni Dra gan An to ni je vi}, ko ji je bio {ef tre zo ra, ka zao je da „Ju go skan dik„ ni je bio pi ra mi dal na {ted wa. – „Ju go skan dik„ je imao ogro man ka pi tal, imo vi nu i pla si rao je no vac u raz ne po slo ve. Ni kad ni sam pro pu stio da evi den ti ram pri liv i od liv nov ca iz tre zo ra, ni ti sam bez Va si qe vi }e vog zna wa i od bo re wa is pla }i vao no vac – ka zao je An to ni je vi}. Is ta kao je da su pri li kom sva kog po di za wa no va ca iz tre zo ra sa ~i wa va ne pri za ni ce o to me ko je i u ko ju svr hu odo brio is pla tu, te da je do ku men ta ci ja vo |e na pre ci zno, na pro pi san na ~in. – Na kon {to je Je zda 8. mar ta 1993. na pu stio dr `a vu, tre }i dan su do {li re vi zo ri Na rod ne ban ke Ju go sla vi je ko ji su od ne li svu do ku men ta ci ju „Ju go skad ni ka“, 120 ki lo gra ma zla ta i 90 ki lo gra ma sre bra. Ka ko

Pe tro vi }a, a ne me ne – na veo je Dra gan An to ni je vi}. Op tu è ni Qu bi vo je [un di} je tvr dio da u „Ju go skan di ku” ni je imao ni ka kav slu `be ni po lo àj ve} da je bio sa vet nik Je zdi mi ru Va si qe vi }u za eko nom sko-fi nan sij ske po slo ve. Sve sa ve te Va si qe vi }u je, ka è [un di}, da vao is kqu ~i vio po fi nan sij skim pro pi si ma, kao da je re~ o nor mal nom am bi jen tu, ka kav po ~et kom de ve de se tih u ta da {woj Ju go sla vi ji ni je bio zbog me |u na rod nih eko nom sko-fi nan sij skih sank ci ja ko je su je pot pu no izo lo va le od sve ta, pa dr à va ni ka ko ni je mo gla da do |e do neo p hod nog nov ca. – Spo rio sam se s Va si qe vi }em jer je mi slio da mo è da ne upla }u je oba ve znu re zer vu u Na rod nu ban ku Ju go sla vi je, dok sam ja sma trao da re zer ve mo ra ju da se upla te. Spo ri li smo se i po pi ta wu vi si ne ka mat nih sto pa, ko je je Va si qe vi} sa mo voq no me wao – na veo je [un di}. Okri vqe ni je ka te go ri~ ki tvr dio da ni je imao ni ka ve ve ze s de vi znom {ted wom.

Je zdi mir Va si qe vi} (ar hiv ski sni mak)

– „Ju go skan dik„ pr vo bit no ni je imao ovla {}e we da pri ku pqa de vi znu {ted wu, pa je to pre mo {}e no ugo vo rom o po slov no-teh ni~ koj sa rad wi s Ban kom pri vat ne pri vre de iz Pod go ri ce, s ko jom je ugo vo rom to re gu li sa no u od no su na sva ku eks po zi tu ru „Ju go skan di ka„. Ve ru jem da su sve {te di o ni ce iz tog vre me na – „Ju go skan dik„, „Da fi ment„, a mi slim da je bio i ne ki [ic ko – ra di le pod odo bre wem dr `a ve ko ja je or ga ni zo va la, ili do pu sti la da se sa mo or ga ni zu ju, ta kve {te di o ni ce ra di pri ku pqa wa nov ca – ka zao je [un di}. Svu da u sve tu, na veo je on, u svim kri znim vre me ni ma, kao ob lik pri ku pqa wa nov ca po ja vqu ju se ta kvi na ~i ni {ted we, i ta kvih pri me ra kroz isto ri ju ima mno go, zna to pre de ve de se tih, a ne kih ob li ka ima i u sa da {wim vre me ni ma u sve tu. [un di} je, ne gi ra ju }i op tu `bu ko ja mu pri pi su je da je, na kon {to je Va si qe vi} na pu stio

dard no ban kar sko pra vi lo – da se {te di {a ma ko je ra zro ~a va ju ulo ge pre ro ka ob u sta ve sve is pla te ka ma ta”. Advo kat Ste van Pro ti} je, is ti ~u }i da ni je imao ni ka kav slu `be ni po lo àj u „Ju go skan di ku„, tvr dio da je bio je dan od ne ko li ko advo ka ta prav nih za stup ni ka, ali s pu no mo} jem sa mo u po je din ~a nim slu ~a je vi ma, te da ni kad ni je imao ge ne ral no pu no mo} je. – Ov de se za bo ra vqa da je zbog za i sta stra {nih me |u na rod nih sank ci ja pod ko ji ma je bi la dr à va, bio pre ki nut plat ni pro met s ino stran stvom, da je ro ba ko ja je, uz kr {e we sank ci ja, ipak ku po va na u ino stran stvu, mo gla da se pla te ili ke {om ili otva ra wem akre di ti va. Kao i svi u dr à vi, i „Ju go skan dik„ je bio u is toj si tu ci ji. Ja sam u to vre me imao do zvo lu za rad u Austri ji, a po ta da {wem za ko nu svi ga star baj te ri su mo gli da une su u ze mqu i iz ne su neo gra ni ~e nu ko li ~i nu de vi za. Da kle,

Pro ti}: Is pla te sa mo uz Va si qe vi }e vo odo bre we Advo kat Ste van Pro ti} je ka zao da ni kad ni jed na svo ta nov ca iz „Ju go skan di ka„ za bi lo ko ju svr hu pla }a wa ni je da ta bez od bo re wa Je zdi mi ra Va si qe vi }a. – Kad je tre ba lo da se u Cr noj Go ri, na Sve tom Ste fa nu, odr ì ~u ve ni {a hov ski me~ svet skih ve le maj sto ra Bo bi ja Fi {e ra i Bo ri sa Spa skog, za an ga ò va we le gen dar nog su di je Lo ta ra [mi ta da su di u tom me ~u, Va si qe vi} je na lo ìo da mu se is pla ti 100.000 do la ra. Za go po di na To rea, se kun dan ta Bo bi ja Fi {e ra, na ime an ga ò va wa u istom me ~u Je zda je na lo ìo da se is pla ti 50.000 do la ra – na veo je Ste van Pro ti}

ze mqu 8. mar ta 1993. go di ne, uzi mao de set od sto {te di {a ma ko je su `e le le da po dig nu {ted ne ulo ge pre ro ka, tvr dio da to ap so lut no ni je isti na. Na veo je da je re~ o „pri me ni stav ke ugo vo ra o oro ~e noj {ted wi ko ja se od no si na stan -

za po tre be „Ju go skan di ka„ ja sam vi {e pu ta no vac ko ji mi je, po Va si qe vi }e vom odo bre wu da van uz pri zna ni ce, iz no sio u svr he pla }a wa na bav ki u ino stran stvu – re kao je advo kat Ste van Pro ti}. J. J.

utorak6.decembar2011.

KA KO SE OBRA ZU JU PRI PAD NI CI NA CI O NAL NIH MA WI NA U VOJ VO DI NI

Pra va svet ska, pro ble mi do ma }i

U minule tri i po decenije pripadnici nacionalnih mawina u Vojvodini mogli su nesmetano da se obrazuju, kako na srpskom, tako i na svojim materwim jezicima, {to dokazuje i ~iwenica da se u ovom vremenskom periodu poboq{ala i obrazovna struktura pripadnika ovih zajednica u na{oj pokrajini – zakqu~ak je do kojeg je do{la dr Alek san dra Vu ji} na osnovu istra`ivawa koje je radila u okviru svoje doktorske teze „Obrazovawe pripadnika ma|arske, slova~ke, rumunske i rusinske nacionalne mawine u Vojvodini od {kolske 1974/75. godine“, predstavqenoj ju~e na okruglom stolu Pedago{kog zavoda Vojvodine posve}enom pravu pripadnika nacionalnih mawina u Vojvodini na obrazovawe. – Od 1975. godine pro{li smo kroz socijalizam, centralizam i

izolaciju i period demokratizacije zemqe, tako da su se i zakonski okviri koji reguli{u ovu oblast mewali – rekla je dr Vuji}. – Tako su se, u periodu socijalizma {iroko postavqeni okviri obrazovawa mawina, u periodu centralizacije suzili, po~ev od postavqawa cenzusa za otvarawe odeqewa na nekom od mawinskih jezika, pa do ukidawa u~ewa jezika dru{tvene sredine, da bi u periodu demokratizacije do{lo do toga da se i same mawine ukqu~uju u proces kreirawa planova i programa, vra}a se u~ewe jezika dru{tvene sredine...

ka. Dok ih se na ma|arskom jeziku nekad {kolovalo vi{e od 33.000, 2008/9. bilo ih je tek ne{to vi{e od 16.000. Na slova~kom je taj broj s 5.825 pao na 2.674, na rumunskom s 3.000 na 1.333, a i u u~ionicama s nastavom na rusinskom se broj osnovaca za tri i po decenije prepolovio. U sredwim {kolama situacija je boqa. U istom periodu ukupan broj i {kola i odeqewa i u~enika u Vojvodini se pove}ao. Pove}ao se s 26 na 38 i broj {kola u kojima se organizuje nastava na ma|arskom jeziku, dok je kod ostalih prou~avanih mawinskih zajednica taj broj ostao isti, to jest s nastavom na slova~kom i rumunskom bilo je i ostalo po dve {kole, a na rusinskom jedna sredwa {kola. Broj odeqewa s nastavom na ma|arskom je pove}an, na slova~kom i rusinskom smawen, a na rumunskom je ostao isti. Broj sredwo{kolaca koji nastavu slu{aju na ma|arskom smawio se sa 6.911 na 6.097, na slova~kom se s 257 pove}ao na 265, na rumunskom se sa 141 pove}ao na 230, a na rusinskom se sa 159 smawio na 132. – Dugogodi{wa praksa negovawa obrazovawa na materwem jeziku, kao nezaobilaznom delu kulture svake zajednice, preduslov je za sticawe kulturnog identiteta svakog pojedinca – rekla je direktorka Pedago{kog zavoda Vojvodine Le ne ke Er deq. – Pripadnici nacionalnih mawina na ovim prostorima u`ivaju visok stepen zagarantovanih prava na obrazovawe na materwem jeziku, a pojedina vojvo|anska re{ewa u ovoj oblasti i danas se navode kao primeri dobre prakse, ne samo kod nas nego i u svetu. Aleksandra Vuji} je ukazala i na probleme koji se pojavquju na putu od zakonskih re{ewa do wihove primene u praksi, a najve}i su, po wenom mi{qewu, nedostatak kvalifikovanog kadra i kvalitetnih uxbenika za nastavu na jezicima nacionalnih mawina.

Mre à {ko la u ko ji ma se na sta va odr à va na je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na uglav nom je o~u va na, kao i broj ode qe wa, ali se broj u~e ni ka sma wio, {to je po sle di ca ne ga tiv nih de mo graf skih tren do va, i to ne sa mo kod ma win skih za jed ni ca, ne go i u ve }in skoj Me|utim, po re~ima dr Vuji}, mada je mreà {kola u kojima se nastava odràva na jezicima nacionalnih mawina uglavnom o~uvana, kao i broj odeqewa, broj u~enika se smawio, {to je posledica negativnih demografskih trendova, i to ne samo kod mawinskih zajednica nego i u ve}inskoj. Statisti~ki podaci govore da se za 35 godina broj u~enika u osnovnim {kolama u Vojvodini smawio za gotovo 58.000, da ima 56 osnovnih {kola mawe i gotovo 300 odeqewa je uga{eno. Istovremeno se i broj {kola u kojima se nastava odvija na ma|arskom jeziku smawio sa 123 na 108, s nastavom na slova~kom je nekad bilo 20{kola, a sada ih je 15, s nastavom na rumunskom broj {kola je s 30 pao na 25, dok je s nastavom na rusinskom bilo i ostalo tri {kole. Proporcionalno je smawen i broj odeqewa u kojima se nastava odràva na ovim jezicima, i to na ma|arskom s 1.355 na 970, na slova~kom s 234 na 160, na rumunskom sa 159 na 118, a na rusinskom sa 45 na 35. Me|utim, najporazniji su podaci o smawewu broja u~eni-

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Jan ko Ra ma~ naglasio je da nije svejedno da li za ovakvu nastavu nedostaje nastavnik istorije, u okviru koje se, u odeqewima s nastavom na jezicima nacionalnih zajednica u~i i deo koji se ti~e istorije te zajednice, ili fizi~kog, gde su ~asovi isti za sve. Problem je, po re~ima dr Rama~a, ~esto u nezainteresovanosti prosvetnih radnika, pa se de{ava da u istom mestu, u jednoj {koli postoji organizovano u~ewe materweg jezika s elementima nacionalne kulture, a u drugoj ne, mada je nacionalna struktura u~enika ista. Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Zo ro slav Spe vak me|u probleme u obrazovawu na materwem jeziku uveo je i ekonomsku situaciju u zemqi, i to konstatcijom da u gimnaziji s nastavom na slova~kom u Ba~kom Petrovcu nema u~enika iz Kisa~a, u kojem su Slovaci ve}insko stanovni{tvo, jer je autobuska karta od Kisa~a do Novog Sada ~etiri puta jeftinija nego do Ba~kog Petrovca. D. De ve ~er ski

U Voj vo di ni za po sle no 2.000 oso ba sa in va li di te tom Od po~etka primene Zakona o zapo{qavawu i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom u Vojvodini je zaposleno 2.000 osoba sa invaliditetom, izjavio je direktor Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe Slav ko Imri}. On je na okruglom stolu “Mesto i uloga asocijacija invalida rada” rekao da je zapo{qavawe osoba sa invaliditetom od velikog zna~aja za proces wihovog ukqu~ivawa u svakodnevni normalan ìvot. Podsekretarka Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku Nov ka Mo ji} rekla je da osobe sa invaliditetom ne smeju biti marginalizovana grupa, ve} sredina treba da im omogu}i da unaprede svoj ìvot, kroz stvarawe okruèwa sa {to mawe prepreka. Prema wenim re~ima, pokrajinski buxet u delu koji se ti~e socijalne politike je veoma mali i iznosi svega 60 miliona dinara.

dRU[TvO

dnevnik

c m y

RE [A VA WE PRO BLE MA RO MA U OP [TI NA MA PO GRA NI^ NOG PO JA SA

Sve vi {e rom ske po pu la ci je u No voj Cr wi – Broj romske dece u nekim selima novocrwanske op{tine prema{io je broj one koja poti~u iz srpskih familija – kazao je ju~e predsednik ove pograni~ne sredwobanatske komune Pe ra Mi lan kov na konferenciji za novinare odrànoj u prostorijama zrewaninskog Poslovnog inkubatora, a povodom predstavqawa programa prekograni~ne saradwe Srbije i Rumunije pod nazivom “Mreà kancelarija za socijalnu inkluziju Roma”. Ovaj projekat sprovodi op{tina Nova Crwa, u partnerstvu s op{tinama Novi Kneèvac i @iti{te, i Interkulturalnim institutom iz Temi{vara, a wegov ciq jeste unapre|ewe kvaliteta ìvota romske populacije, jedne od najugroènijih grupa lokalne zajednice u pograni~nom pojasu. Zami{qeno je da se to postigne kroz omogu}avawe lak{eg pristupa obrazovawu, zapo{qavawu, zdravstvenim i socijalnim uslugama. Milankov je rekao da je prema prvim, jo{ uvek nezvani~nim podacima posledweg popisa stanovni{tva u Srbiji, u novocrwanskoj komuni zabeleèn najve}i porast broja pripadnika romske nacionalne mawine i da oni danas ~ine deset odsto od ukupnog broja stanovni{tva u ovoj op{tini koja se grani~i sa Rumunijom.

– U Radojevu, primera radi, u jednoj generaciji, na jedno srpsko dete “ide” desetoro romske, dok je u Srpskoj Crwi, u kojoj je nekada na 200 srpskih mali{ana “i{lo” troje~etvoro romskih, ta srazmera danas izjedna~ena. O~igledno je da Romi, za razliku od drugih naroda, imaju dobar natalitet. Tako|e, ostali narodi u Vojvodini imaju sli~ne probleme, dok Romi imaju specifi~ne – naglasio je Milankov. Po wegovim re~ima, Nova Crwa iz ukupnog op{tinskog buxeta izdvaja dva odsto za jednokratnu pomo} socijalno uro`enim gra|anima, {to je, podvukao je on, me|u najvi{im izdvajawima u Srbiji, a najvi{e korisnika poti~e upravo iz romske populacije. Milankov je

istakao i da je op{tina dobila 35.000 evra za realizaciju projekta prosvetne inkluzije Roma, napomiwu}i da se wima posve}uje posebna pa`wa jer predstavqaju sve ve}i procenat ukupnog stanovni{tva. – Zahvaquju}i projektu prekograni~ne saradwe, uradi}emo bazu podataka i prikupiti informacije o tome {ta su wihovi najve}i problemi – naveo je Milankov, i napomenuo da u delu Srpske Crwe postoji romsko naseqe i da lokalna samouprava, koja je konkurisala za dobijawe odre|enih para, ukoliko dobije taj novac, planira da izgradi put i kupatila `iteqima tog dela sela. Predsednik op{tine @iti{te Dra gan Mi len ko vi} dodao je da u

ovoj sredwobanatskoj op{tini ne postoji tipi~no romsko naseqe, ve} da su Romi, na neki na~in, ve} integrisani u seoske mesne zajednice. Ali, podvukao je Milenkovi}, ne na nivou koji bi bio zadovoqavaju}i. Upore|uju}i neda}e koje imaju Romi u Srbiji i Rumuniji, i na~ine na koji ih re{avaju u partnerstvu s tim dràvama, koordinatorka projekta za op{tinu @iti{te Sne à na La ki} je kazala da su problemi veoma sli~ni. – Me|utim, Rumuni, po{to su im dostupni fondovi Evropske unije, imaju finansijske mogu}nosti da mnogo boqe re{e te probleme nego {to je to slu~aj s nama. Projekti koji se wima odobravaju sada prelaze milionske cifre u evrima. Oni su mo`da na neki drugi na~in poku{ali da re{e i stambeno i pitawe obrazovawa Roma, zahvaquju}i zakonima koje su doneli, ali i samom angaòvawu romskih nevladinih organizacija, koje su dosta jake i mogu da uti~u na svoje sunarodnike – ocenila je Sneàna Laki}, i prokomentarisala da su Romi vrlo specifi~na, zatvorena zajednica, i da bi kroz re{avawe wihovih problema trebalo dovesti do toga da se malo otvore, da na neki na~in ovda{we dru{tvo prihvati wihove obi~aje, ali i oni na{e. @. Ba la ban

SA RAD WA IN STI TU TA ZA KVB VOJ VO DI NE I BOL NI CE LE KO U ITA LI JI

Sprem ni za tran splan ta ci ju sr ca Svetski poznati ekspert iz kardiologije dr \u ze pe Gu la ~e iz bolnice Leko iz Lombardije u Italiji i profesor dr Lu ~a no Bre {a ni, ministar zdravqa te regije, posetili su Institut za karadiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici u okviru uspe{ne vi{egodi{we saradwe na{e ustanove i italijanske bolnice u unapre|ivawu stru~nog rada i edukacije na poqu kardiolo{ke prakse. Glavni ciq tih susreta, kako je nagla{eno, jeste da se pacijentima omogu}i najboqi mogu}i zdravstveni tretman u obe regije. Dijagnostika u oblasti ultrazvu-

ka srca bila je prvi projekat koji je ostvaren u okviru saradwe za razvoj kardiolo{ke prakse izme|u Vojvodine i Lombardije. Doktor Gula~e, koji je najve}e pomake ostvario upravo na poqu ultrazvu~ne dijagnostike, koordinator je mnogih zna~ajnih evropskih i svetskih udru`ewa ehokardiografista i nosilac saradwe koju ostvaruje Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i bolnica Leko. Direktorka Instituta za KVB Na da ^e mer li}-A|i} istakla je da je ova ustanova spremna za realizaciju programa u oblasti transplantacije srca jer je na

tome ra|eno godinama, a na{im lekarima je omogu}ena edukacija u stranim centrima. Ona je naglasila da je najve}e pitawe donirawe organa, i dodala da se tu na{a zemqa i pokrajina moraju strate{ki opredeliti kojem programu }e dati prednost. Doktore na{eg Instituta i italijanske bolnice Leko primio je i pokrajinski sekretar za zdravstvo i socijalnu politiku i demografiju dr Ati la ^en ge ri, isti~u}i da je Ministarstvo zdravqa Lombardije zainteresovano za {iru saradwu s Vojvodinom. Poseban akcenat, po wegovim re~ima, zauzima promovisa-

we transplantacione hirurgije u okviru zdravstvenog sistema Vojvodine za ~ije }e se unapre|ewe uslovi ste}i otvarawem „Kamenice 2”. Po{to u Lombardiji postoje tri centra gde se obavqa transplantaciona hirurgija, wihova iskustva su potrebna na{im lekarima i bi}e preuzeta, naglasio je dr ^engeri. On je izjavio i da je nedavno pokrenuta procedura da se Specijalna bolnica u Vrdniku “prepozna” kao centar za rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika, i dodao da }e ta ustanova po~eti da radi kao takva po~etkom naredne godine. Q. Ma le {e vi}

U NO VOK NE @E VA^ KOJ OSNOV NOJ [KO LI „JO VAN JO VA NO VI] ZMAJ”

\a ci osta li bez po lo vi ne uybe ni ka U~enicima Osnocne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj” iz Novog Kne`evca koja pokriva podru~je svih naseqa ove severnobanatske op{tine, za ovu {kolsku godinu nije isporu~ena polovina uxbenika koje su uredno platili dobavqa~u iz Kikinde. Prevareni roditeqi osnovaca su ogor~eni jer su prinu|eni da se snalaze kako znaju i umeju, a zbog nedostatka uxbenika sa pote{ko}ama u savladavawu gradiva imaju i deca i prosvetari. Policija je pre petnaestak dana podnela krivi~nu prijavu protiv Dra ga na B. iz Kikinde, koji je osumwi~en da je po~inio dva krivi~na dela iz oblasti privrednog kriminala, a na teret mu se stavqa da je u svojstvu odgovornog lica DOO „Radobran” iz Kikinde na ime isporuke kwiga za ovu {kolsku godinu od u~iteqa i razrednih stare{ina novokne`eva~ke {kole naplatio 1,9 miliona dinara, pa je pla}ao razna dugovawa SZTR „Guliver” prema raznim dobavqa~ima, a na drugoj strani |aci su ostali poluprazanih torbi jer im kwige nisu isporu~ene. Roditeqi su ogor~eni jer rukovodstvo {kole nije na vreme reagovalo zbog neisporu~enih kwiga, pa ~ak tvrde da se ~itav slu~aj za-

ta{kavao od strane direktorke i Saveta roditeqa, izbegavaju}i da se ranije sazove sastanak o{te}enih roditeqa, nego je to u~iweno tek 22. oktobra. Za nabavku uxbenika posredstvom partnera iz Ki-

Za prikupqawe novca za kupovinu uxbenika na tri ili ~etiri rate i wihovu raspodelu, u~iteqi i razredne stare{ine su dobijali proviziju od 10 odsto, {to im je ispla}eno i ovog puta, ali |acima

Ka ko obe {te ti ti ro di te qe - Iako uxbenici nisu nabavqani direktno preko {kole, nastoja}emo da zastupamo interese o{te}enih roditeqa, da im se pare nekako vrate. Jo{ dok nije bilo vreme isporuke kwiga, po{to su se javqali i drugi dobavqa~i koji su na ime rabata nudili 15 odsto, stupila sma u kontakt sa dobavqa~em iz Kikinde koji je uz 10 odsto provizije koje je isplatio u~iteqima i nastavnicima, {koli obe}ao pet odsto i na ra~un {kole uplatio 85.000 dinara, {to smo iskoristili za kre~ewe u tri {kolske zgrade i druge neophodne popravke. Niko nije ni slutio da sve kwige ne}e biti isporu~ene. Po{to su |aci i roditeqi ovom prilikom lo{e pro{li, za narednu {kolsku godinu }emo kontaktirati izdava~e i na osnovu ugovora i drugih garancija koje pruè sklapati ugovor, a od rabata od 15 odsto koliko uobi~ajeno iznosi, gleda}emo da obe{tetimo roditeqe - kaè direktorka Baji}. kinde {kola nema sklopqen ugovor, a direktorka Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj” Sne à na Ba ji} koja je na ovoj du`nosti od 15. septembra pro{le godine predo~ava da su kwige na isti na~in posredstvom iste kikindske kwiàre „Guliver” nabavqane ve} 15 godina i prilikom dva prethodna direktora.

nije isporu~eno vi{e od polovine kwiga. Prema onome {to je potvrdila i direktorka Baji}, u~esnicima su isporu~ene kwige za 930.000, a nisu ih dobili u vrednosti 970.000 dinara! - Do sada je sve funkcionisalo, nije bilo nikakvih problema, jer su u junu mesecu sa podelom |a~kih kwi`ica deca istovremeno

dobijala kwige za narednu {kolsku godinu. Ni{ta se nije promenilo u pogledu poru~ivawa kwiga i kada sam do{la na ovu du`nost jer je smo navikli da na{ snabdeva~ tokom godine dolazi u {kolu, dogovara se sa razrednim stare{inama, za prikupqewe pare im je davao priznanice. Prvi put se dogodilo da u junu nije isporu~io uxbenik, ali i ranije se de{avalo da pojedini uxbenici ne budu na vreme od{tampani, pa smo ih dobijali kasnije u septembru. Prvo nismo znali za{to sve kwige nismo dobili, pa smo do po~etka oktobra stalno dobijali obe}awa da }e kwige koje nedostaju doneti za dva ili tri dana, a kada smo shvatili da od toga ne}e biti ni{ta podneli smo prijavu policiji. Jedidno su kwige za ~etvrti razred isporu~ene u celosti - ka`e Baji}eva. Nedostatak uxbenika koji nisu isporu~eni u {koli su nastojali da nadomeste pozajmqivawem i kupovinom polovnih uxbenika od prethodnih generacija ili wihovim fotokopirawem, roditeqi koji su to sebi mogli da priu{te kupovali su i nove kwige, ali ima i |aka koji moraju da hvataju bele{ke. M. Mi tro vi}

kultura

dnevnik

utorak6.decembar2011.

ПОВОДОМ ВЕКА ОД ПРВОГ КЊИЖЕВНОГ РАДА И ПОЛА ВЕКА ОД ДОДЕЛЕ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ

Централна прослава Андрићевог јубилеја Централна прослава двоструког јубилеја Иве Андрића века од објављивања његовог првог књижевног рада и пола века од када је том писцу додељена Нобелова награда за књижевност, биће одржана 10. децембра у Београду. У седишту Југословенске кинотеке у Београду 10. децембра, на дан када је Андрићу 1961. у Стокхолму уручена Нобелова награда за књижевност, биће одржана пригодна свечаност коју организује Министарство културе, информисања и информационог друштва Србије. Пре свечаности, у три галеријска простора на Андрићевом венцу биће отворене изложбе које на различите начине осликавају пишчев живот и стваралаштво, речено је агенцији Бета у Музеју града Београда који реализује тај програм. У Галерији „Озон„ биће отворена изложба „Задржани погледи - Андрић, свет књиге и пријатељи„, на којој ће бити представљена ликовна дела из Андрићевог музеја, односно радови уметника с којима се писац дружио. Галерија Музеја Иве Андрића би-

ће домаћин изложбе „Мој прозор у књигу„, коју чине радови графичке дизајнерке Жељке Мићановић

ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ АУТОРСКОГ ФИЛМА У БЕОГРАДУ

Гран при „Акацијама” Гран при „Александар Саша Петровић„ на 17. Фестивалу ауторског филма добио је аргентинско-шпански филм „Акације” Пабла Ђорђелија, а награду за режију британски аутор Педи Консидин за филм „Тираносаурус”. Специјално признање жирија добио је израелски редитељ Еран Колирин за филм „Замена”, саопштио је јуче председник жирија, аустралијско-мексички редитељ Мајкл Роу на конференцији за новинаре у Дому омладине Београда. Чланови фестивалског жирија били су македонски редитељ Владимир Блажевски и филмска посленица из Немачке Габријела Бруне Мајер. Роу је истакао да је фестивал понудио широк дијапазон жанрова и стилова. „Акације„ су награђене „зато што се изванредна суптилност, једноставност и храбра употреба натуралистичког ритма комбинују да би се створио веома убедљив и изузетно хуман филм”. Консидин је награђен јер је створио филм који се „одликује личним рукописом правог приповедача, то је комплексан и уверљив свет, у чијем центру је аутентичан и харизматичан јунак„, оценио је жири. У образложењу за специјално признање истиче се да је Колирин „креирао храбру и

неочекивану наративну форму која разбија клишее уметничког филма и преиспитује тишину и празнину савременог урбаног живљења”. На конференцији су саопштене и одлуке других жирија. Награду „Александар Петковић„ за најбољег сниматеља добио је Дијего Полери за рад у филму „Акације„. Признање додељује секција Удружења филмских умртника Србије, а председник жирија био је сниматељ Ђорђе Николић. Награду удружења новинара и критичара Фипресци Србија добио је „Тираносаурус„, саопштио је у име жирија Владимир Џудовић (Радио Београд). Друго домаће удружење - Огранак Фипресци Србија доделило је своје признање британском филму „Срам” аутора Стива Меквина, саопштио је у име жирија Драган Јовићевић (НИН). Свечаним проглашењем и уручењем награда у великој дворани Дома омладине синоћ је завршен 17. Фестивал ауторског филма. Од 30. новембра у такмичарској селекцији учествовало је 11 филмова. У пратећим програмима приказано је још око 50 играних и документраних остварења, у више београдских сала. Организатор фестивала је удружење грађана „Поглед у свет„.

Миљковић, односно модели књига инспирисани Андрићевим делима.

ваца (1987-90), као и реконструкције многих зграда и старих здања у Новом Саду, Сремским Карловцима, Сремској Митровици, Зрењанину.

Поред учешћа у поменутим пројектима, Јовановић се бавио писањем текстова у стручној и дневној штампи и публикацијама. Бавио се проучавањем, праксом, и презентацијом културне и градитељске баштине у Војводини и савремене архитектуре. Био је такође и аутор више запажених

не објавили „Нова књига„ из Подгорице и „Штампар Макарије„ из Београда. Задужбина је у сарадњи са САНУ и Матицом српском објавила и обимну Андрићеву библиографију, а подржала је и објављивање Андрићевих прича у 10 томова, од којих је шест штампано у издању београдске „Лагуне„, а четири у издању „Дерете„. Управник Задужбине Драган Драгојловић рекао је агенцији Бета да је планирано штампање јубиларне поштанске марке с ликом Иве Андрића, а Народна банка Србије већ је издала кованицу од 20 динара с пишчевим ликом. Током наредне године, према Драгојловићевим речима, Задужбина ће учествовати у организацији научних скупова о Андрићевом делу и бројних других програма посвећених нобеловцу.Ове године, како је истакао Драгојловић, штампана су и домаћа и инострана издања Андрићевих дела, у складу с уобичајеном динамиком која није директно повезана с јубилејом, него са чињеницом да популарност тог писца, преведеног на 49 језика, не опада.

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ ЕВРОПСКОГ И НЕЗАВИСНОГ ФИЛМА

Музика Нина Роте и „Фауст” Сокурова Фестивал европског и независног филма, „Еуро - ин филм 2011“ почеће вечерас у 20 часова, у Културном центру Новог Сада (Катлочика порта 5) концертом филмске музике и пројекцијом филма „Фауст“. На програму отварања, овог 15. јубиларног фестивалског издања, публика ће прво имати прилику да чује музику Нина Роте у извођењу пијанисткиње Бранке Парлић. Повод је 100. годишњица од рођења овог познатог италијанског композитора који је светску славу стекао музиком за филмове Федерика Фелинија и Лукина Висконтија, као и прва два дела Кополиног „Кума“. Ову смотру ревијалног карактера отвориће филм који је освојио „Златног лава“ на овогодишњем венецијанском филмском фестивалу. Реч је „Фуасту“ једног од водећих савремених руских редитеља Александара Сокурова, фестивалској публици широм света, као и нашој добро познат по остварењима: Мајка и син, Молох, Таурус, Руска арка, Отац и син, Александра... „Фауст“ је прича о успешном научнику којег почињу да гуше верска ограничења и који је спреман да прода душу ђаволу зарад праве просвећености. Како наводи сам аутор, „његов филм није још једна адаптација Гетеовог дела , већ чи-

Преминуо архитекта Слободан Јовановић У Новом Саду је у 75. години преминуо Слободан Јовановић, познати архитекта и конзерватор. Јовановић је аутор и коаутор многих архитектонских пројеката, обављао је и низ значани дужности, и током свог радног века био на челу неколико струковних удружења. Рођен 1937. у Темерину, Слободан Јовановић је гимназију је похађао у Зрењанину, а архитектуру завршио у Загребу. Свој радни век је започео као конзерватор у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, а затим га је посао одвео у покрајинске и градске органе управе надлежне за урбанизам у Војводини и у Новом Саду. Каријеру је наставио у Градском заводу за обнову градитељског наслеђа и заштиту споменика културе, где је као заменик директора радио до 1993, а након тога у Градском секретаријату за образовање и културу. Међу бројним пројектима на којима је Јовановић сарађивао као аутор и коаутор, налазе се и реконструкција дела старог центра Новог Сада (1968), Детаљни урбанистички план (1970), Идејни пројекат уређења Петроварадинске тврђаве (1972) и пројекат ревитализације Сремских Карло-

У Галерији „Нова„ посетиоци ће бити у прилици да погледају поставку „Иво Андрић писац

и/или дипломата„ која хронолошки прати живот великог књижевника. Та изложба у четвртак увече је отворена у седишту УН у Женеви, а до сада је обишла још неколико европских градова, међу којима су Темишвар, Минхен, Франкфурт, Лајпциг. Током наредне године, како је најављено у Музеју града Београда, планирано је да та изложба буде представљена у градова у којима је Андрић боравио од 1919. до почетка Другог светског рата, међу којима су Ватикан и Рим, Трст, Марсеј, Париз, Букурешт, Грац, Берлин. Јубилеј ће се обележавати током целе наредне године, односно до октобра 2012. када се навршава и 120. годишњица рођења Иве Андрића (Травник, 1892 - Београд, 1975). У томе учествују и Задужбина Иве Андрића, Српска академија наука и уметности (САНУ), Матица српска и друге домаће установе културе. Јесенас је штампано ново, до сада најсвеобухватније издање Сабраних дела Иве Андрића у 20 томова, које су уз помоћ и сарадњу стручњака из Андрићеве задужби-

изложби и публикација везаних за урбанистичко – архитектонску проблематику. Јовановић је обављао дужности председника Друштва архитеката Новог Сада (1970 – 1972), Друштва конзерватора Војводине (1974-1977), Савеза инжењера и техничара Војводине (1983-1985 и од 1996) и потпредседника Савеза друштава архитеката Југославије (1977-1981). Био је члан – сарадник Матице српске. Изабран је и за члана Академије архитектуре Србије у Београду (2006). Поред спомен плакете Савеза друштава конзерватора Југославије (1975), Јовановић је добитник и Табаковићеве награде за архитектуру Друштва архитеката Новог Сада (2009), за достигнућа из више области- конзерваторско-рестаураторских изведених пројеката везаних за историју архитектуре Новог Сада и Војводине, за дела из есејистичке и критичке архитектонске публицистике у дневној штампи, на телевизијии у стручним часописима као и деловање у области друштвено-стручне праксе у оквиру разних струковних организација.

тање онога што у тој причи остаје измеђи редова“. Фауст је мислилац, креативно биће. Он је и анонимни човек кога прогоне и глад, и похлепа, и пожуда. Фауст је као трагични лик прогоњен жељом да стално иде напред, не примећујући да време стоји у вечности, док је он као људско биће пролазан и смртан... Филм траје 134 минута. Током фестивала, који ће трајати до 25. децембра и представиће више десетина наслова, моћи ће да се погледа и филм „Развод: Надер и Симин“ иранског редитеља Асгара Фархадија, који је ове године на Берлинском филмском фестивалу освојио „Златног медведа“, док је цела глумачка екипа награђена „Сребрним медведом“. Ту су и остварења: британски „Срам“ Стива Меквина са Мајклом Фасбендером у главној улози, турски филм „Било једном у Анадолији“ Нурија Билге Чејлана (велика награда жирија у Кану), британски „Тираносаурус“ Педија Консидина (награда за режију на Санденс фестивалу), „Торински коњ“ мађарског синеасте Беле Тара (Сребрни медвед на Берлинском филмском фстивалу), аргентински филм „Акације“ Пабла Ђорђелија, француски „Кућа толеренције“ Бертрана Бонела, аустријски „Михаел“ Маркуса Шлајнзера. Руски „Елана“ Андреја

Звјагинцева...Домаћи и филм из региона представиће се остварењима „Стара школа капитализма“ Желимира Жилника, „Сестре“ Владимира Паскаљевића, „Са Фиделом до краја“ Горана Радовановића, „Мај-

„Еуро - ин филм 2011“ ће трајати до 25. децембра, Светског дана филма. На тај дан , на крају фестивала ће бити приказан са рестаурисане копије први српски и балкански играни филма „Живот и дела бесмртног

Из филма „Фауст”

ке“ Милча Манчевског, „Панк није мртав“ Владимира Блажевског... Фестивал ће публици понудити и најбоља остварења нордијског филма у оквиру селекције „Нордијска панорама” и селекцију „Мексички филмски хоризонти” која подразумева игране, документарне и кратке филмове. Како је најављено из Културног центра Новог Сада, фестивала

вожда Карађорђа”, који је премијеру имао 1911. године, а режирао га је ондашњи познати глумац Чича Илија Станојевић. Током фестивала сви филмови ће бити приказивани у биоскопу Културног центра Новог Сада у три термина од 18, 20 и 22 часа. Улазнице коштају 100 динара, док су пројекције краткометражних филмова бесплатне. В. Црњански

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ Репертоар за децембар уторак, 6. у 19 сати* (мала сала) - Золтан Егреши: ПОРТУГАЛ, редитељ: Шандор Ласло среда, 7. у 19 сати* -мала сала - Золтан Егреши: ПОРТУГАЛ, редитељ: Шандор Ласло четвртак.8. у19 сати* - мала сала - Золтан Егреши: ПОРТУГАЛ, редитељ: Шандор Ласло уторак 13. у 19 сати* -Михаљ Верешмарти:ЧОНГОР И ТИНДЕ, редитељ: Ђерђ Херњак, Претплата Иби Ромхањи, среда, 14. у 19 сати* -Михаљ Верешмарти: ЧОНГОР И ТИНДЕ, редитељ: Ђерђ Херњак субота,17. у 19 сати - Мирослав Момчиловић: СЕДАМ И ПО, редитељ: Даријан Михајловић уторак, 20 у 19 сати* - Жил Лероа: АЛАБАМА СОНГ, редитељ: Рахим Бурхан четвртак, 22.у 19 сати* - Мадач: ЧОВЕКОВА ТРАГЕДИЈА, редитељ: Кокан Младеновић уторак, 27 у 19 сати*- Мадач: ЧОВЕКОВА ТРАГЕДИЈА, редитељ: Кокан Младеновић четвртак, 29. у 19.30 сати - Гостовање у Сенти, Михаљ Верешмарти: ЧОНГОР И ТИНДЕ, редитељ: Ђерђ Херњак * СА ПРЕВОДОМ Позориште задржава право на промену репертоара Карте се могу купити на благајни Новосадског позоришта-Újvidéki Színház од 16-19 часова или резервисати на тел: 021/ 525-552 и 657-2526 www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: szinhaz@eunet.rs, ujvidekiszinhaz@yahoo.com

SPORT

utorak6.decembar2011.

PARTIZAN I PETU GODINU DOMINIRA

Sna ga iz sop stve nih re do va Fud bal ski klub Par ti zan i pe tu go di nu za re dom do mi ni ra srp skim fud ba lom. Cr no - be li su li de ri na ta be li Je len su per li ge sa se dam bo do va is pred Cr ve ne zve zde i ve li kim {an sa ma da od bra ne ti tu lu {am pi o na jer na pro le }e sa naj qu }im ri va li ma, kom {i ja ma sa Ma ra ka ne i Voj vo di nom igra ju na svom sta di o nu. Uz to, Be o gra |a ni su se pla si ra li u po lu fi na le ku pa pa su u igri i za taj tro fej.

od bel gij skog Gen ka (1:2, 1:1). U ba ra `u za pla sman u Li gu Evro pe is pa li su od ir skog [a mro ka, na pro du `et ke, po {to je u oba me ~a bi lo 1:1. Cr no-be li su u se ri ji od 15 po be da (12 u pr ven stvu i tri u ku pu). Slab start se zo ne, uzro ko van ro ta ci jom ~ak 27 fud ba le ra.Ka da su se igra ~i upo zna li i po ~e li da de lu ju kao ko lek tiv. Ali i jo{ ne ~im, ka da je tre ner Sta no je vi} po -

La zar Mar ko vi}

Par ti zan je i naj e fi ka sni ji tim, ali je i pri mio naj ma we go lo va (41:6, u oba tak mi ~e wa). Cr no be li ima ju i dru gog strel ca li ge Zvo ni mi ra Vu ki }a, sa se dam po stig nu tih go lo va, a me |u pr vih pet je i La zar Mar ko vi}, ko ji je bio pre ci zan {est pu ta. Pr vi je za be le `io dve, a dru gi tri asi sten ci je. Be o gra |a ni su iz gu bi li sa mo od Slo bo de (1:2) u dru gom ko lu pr ven stva, a u Evro pi su u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na eli mi ni sa li [ken di ju, iz Ma ke do ni je (4:0, 1:0) da bi po tom is pa li

~eo da se osla wa na fud ba le re iz Par ti za no ve {ko le: Rni }a, La zev skog, Miq ko vi }a, Ak sen ti je vi }a, Ba bo vi }a, To mi }a, [}e po vi }a, La za ra Mar ko vi }a i Smi qa ni }a. Svi oni, iz u zev Ak sen ti je vi }a, u~e stvo va li su u dve naj va `ni je pr ven stve ne po be de, pro tiv Voj vo di ne u No vom Sa du (2:1) i Cr ve ne zve zde na Ma ra ka ni (2:0). Ne ~u di sto ga {to su za Mar ko vi }a (17) ve} za in te re so va ni ^el zi, Ar se nal i Ba jern, a za To mi }a La cio i ne ke fran cu ske eki pe. Tran sfer Ma ti je Na sta si }a (18) iz Te -

le op ti ka u Fi o ren ti nu po ka zu je da bi cr no-be li i u we mu ima li jak oslo nac ove se zo ne. Pi ta li smo se kre ta ra Omla din ske {ko le Dra ga na [u {wa ra ko ja je taj na uspe ha ovo li ke pro iz vod we ta le na ta? - Pre sve ga, ja sna ide ja {ta bi ona tre ba la da do ne se. Jak ska u ting, do bri tre ne ri i na rav no op ti mal ni uslo vi za rad. Otva ra mo kam po ve {i rom re gi o na, ima mo ih i u Ame ri ci, a sve sa ci qem da na oku dr ì mo {to vi {e po ten ci jal nih aso va. Isto ri ja je po ka za la da je Par ti zan naj u spe {ni ji bio ka da se osla wao na sop stve nu de cu re kao je [u {war, alu di ra ju }i na ~u ve nu ge ne ra ci ju ,,Par ti za no vih be ba”, ko ja je {e zde se tih go di na pre ba ~e na iz mla |ih ka te go ri ja, a po tom sti gla do fi na la Ku pa {am pi o na. I po red to ga {to u mla |im ka te go ri ja ma Par ti zan vi {e ne do mi ni ra kao pre, po tvr da kva li te ta vi di se u du e li ma sa vr {wa ci ma iz Cr ve ne zve zde. Po ra è ni su sa mo ka de ti (0:2), a po be de su ostva ri li: pe tli }i (1:0), mla |i pi o ni ri (2:0), pi o ni ri (3:1) i omla din ci (4:2). - Uspeh je ti me ve }i {to su omla din ci igra li bez de ve to ri ce stan dard nih igra ~a, sa tro ji com, ~e tvo ri com ka de ta. Po li ti ka klu ba je da se naj ta len to va ni ji pre ba cu ju u ka te go ri ju iz nad ka ko bi se pre spre mi li za pr vi tim re kao je [u {war. Sja jan po ten ci jal [u {war pre po zna je i u dru gim Omla din skim {ko la ma. - U Voj vo di ni za i sta od li~ no ra de i u bli òj bu du} no sti tre ba o~e ki va ti da i ne ko i od tih kli na ca za i gra u Je len su per li gi - za kqu ~io je [u {war. I. Lazarevi}

PRED DNEVNIKOV TURNIR U MALOM FUDBALU

Pri ja ve jo{ de set da na Start 49. Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud bna lu je sve bli ` i, do pr v ih utak m i c a osta lo je jo{ sve ga dve ne de qe, a pri ja ve za tur nir pi ma }e mo sa mo jo{ de set da na. Za to bi bi lo do bro da se eki pe {to pre pri ja ve, ka ko bi ih mo gli raz vr sta ti pre ma sna zi. In ter e o va we za na{ tur nir je i da qe ve li ko, pa smo si gur ni da }e ovo go di {wa pri red ba na Spen su pre ma {i ti sva o~e ki va wa. Ve} sa da su mno ge eki pe iz No vog Sa da i iz oko li ne na ja vi li u~e {}e, a za tur nir in te re su ju se i Be o gra |a ni. Ve} ne ko li ko go di na na grad ni fond na na {em tur nir naj ve }i je u Sr bi ji, ta ko }e bi ti i ove go di ne. Naj bo qi tim do bi }e 400.000 di na ra, na rav no, pod uslo vom da se pri ja vi oko sto ti nak eki pa. Nov ~a nu na gra du do bi }e i naj bo qi u kon ku ren ci ji ve te ra na. Naj mla |i }e do bi ti rob ne na gra de,a na gra di }e mo i naj bo we po je din ce u svim ka te go ri ja ma. Tur nir }e, pre ma do go vo ru sa Sport s kim i po s lov n im cen trom „Voj vo di na” (igra }e se u ma loj sa li Spen sa), po ~e ti 18. ili 21. de cem bra. Ne {to ka sni ji start u od no su na ra ni je go di ne je zbog za u ze to sti Spen sa. Zbog pred sto je }eg Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu i ra do va u ve li koj sa li no vo sad ske sport ske le po ti ce, ma la sa la je pre op te re }e na, pa je mo ra lo da do |e do po me ra wa ter mi na u od no su na

pla ni ra no. Pred vi |a mo da se fi nal ni me ~e vi igra j u 8. ja n u a r a, ali mo gu }e je da i tu do |e do po me ra wa ako se pri ja vi ve li ki broj eki pa. U ovom tre nut ku za po ten ci jal ne u~e sni ke naj va `ni je je to da }e se igra t i po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man ,a jed nu eki pu sa ~i wa va ju 10 fud b a l e r a. Eki p e za sva k u utak m i c u mo g u pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri. Pri ja ve za tur nir pri ma mo sva kog rad nog Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra da na u sport skoj ru bri Fo to: F. Ba ki} ci Dnev ni ka ( Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so - mla |e pi o ni re ro |e ni po sle ba 14) od 10 do 14 sa ti i na `i - pr v og ja n u a r a 1999. go d i n e. ro ra ~un broj 340 – 2511 -60 Kod ve te ra na osta je po sta rom [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a - na tur ni ru mo gu na stu pi ti ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o - igra ~i ko ji na dan utak mi ce ri: 15.000 di n a r a, ve t e r a n i ima ju 35 go di na. Pro {le go di 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni - ne smo po ku {a li da po de li mo ri: 9.000 i mla | i pi o n i r i: ve te ra ne, ali sta ri ji se ni su 8.000 di na ra. In for ma ci je se pri ja vi li. I sa da smo voq ni mo gu do bi ti i na te le fon ski da po ku {a mo sa sta ri jom ka te broj: 021/480 - 6827. go ri jom (iz nad 45 go di na), ako Za ka de te mo gu na stu pa ti se pri ja vi vi {e od pet eki pa igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, uvr sti }e mo ih u tak mi ~e we. za pi o ni re 1997. i mla |i, a za G. K.

dnevnik

c m y

Ya ji} na pra gu Ma ra ka ne Stav De li ja je pot pu no ja san, wi ho va è qa je da le gen du svog klu ba po no vo vi de u funk ci o ner skoj fo te qi. Naj va tre ni ji sim pa ti ze ri Zve zde na po ~et ku me ~a pro tiv Ra da skan di ra li su ne ka da {wem pred sed ni ku, da bi u dru gom po lu vre me nu pre ko ce le tri bi ne na pra va li ko re o gra fi ju u ko joj je do mi ni rao por tret jed nog od naj bo qih igra ~a ko jeg je na {a ze mqa ima la. Ni ko vi {e ne skri va na me ru ak tu el nog ru ko vod stva da se Xa ji} ukqu ~i u rad upra ve pru ì po mo} za pre va zi la è we kri ze. Kon tak ti su us po sta vqe ni, tre }a Zve zdi na zve zda è li po vra tak na Ma ra ka nu, a ka kav ulo ga }e mu bi ti na me we na osta je da se vi di. - Ste kli su se uslo vi za po vra tak Dra ga na Xa ji }a u klub- krat -

ko je pro ko men ta ri sao pred sed nik cr ve no- be lih Vla dan Lu ki} po za vr {et ku me ~a pro tiv Ra da,

uz na po me nu da je za do vo qan po be dom ali i da eki pa mo ra da igra bo qe, bez osci la ci ja.

ZVEZDA UZ DOSTA SRE]E SLAVILA NA VRA^ARU

Na gra da za ka rak ter Fud ba le ri Cr ve ne zve zde uz do sta mu ka i po mo} sport ske sre }e na pu sti li su Vra ~ar uz dig nu tih ru ku. Tek u na do kan di vre me na slo mi li su ot por tvr dih gra |e vi na ra. Ble do pr vo po lu vre me, ne {to bo qe iz da we u na stav ku bi lo je do voq no za pre o kret i bo do ve ko ji mo gu da obez be de pri vid ni mir na Ma ra ka ni do zim ske pa u ze. - Ni je jed no stav no mo ti vi sa ti eki pu po sle po ra za u der bi ju. U pr vom po lu vre me nu ni smo bi li na ni vou, ali za pri ka za no u dru gom igra ~i za slu `u ju po hva le, pre sve ga za ka rak ter ko ji su po ka za li. Isto bih re kao i da je na sna zi ostao re mi. Na kra ju smo ipak

Vi di} i Fer di nand na pro da ju Aleks Fer gu son, me na xer Man ~e str ju naj te da, bli zu je od lu ke da pod mla |i va we eki pe za po~ ne iz zad we li ni je. Na vod no, Man ~e ster }e ve} na red nog le ta na tr ì {tu po nu di ti dvo jac {to pe ra, Ne ma wu Vi di }a i Ri ja Fer di nan da. Za Vi di }a su za in te re so va ni Real, Ju ven tus i An ì, dok je Vest Hem ras po lo èn da po no vo an ga ù je Fer di nan da.

ima li sre }u da po be di mo. Da }e mo sve od se be da sa vla da mo i Voj vo di nu u po sled wem ko lu, a taj su sret od i gra }e mo pred pra znim tri bi na ma – is ta kao je tre ner Ro bert Pro si ne~ ki. Sve sni su cr ve no-be li da je na gra |en trud i upor nost... - Da li smo sve od se be da po be di mo, ali na po ~et ku ni je nam i{lo naj bo qe. U dru gom de lu smo bi li agre siv ni ji, ima li smo vi {e `e qe i `a ra. To je kqu~ uspe ha, na gra da ko ja nas je u pro te klom de lu se zo ne ~e sto za o bi la zi la - sma tra mla di re pre zen ta ti vac Dar ko La zo vi}. Zbog po vi {e ne tem pe ra tu re i mu~ ni ne An dri ja Ka lu |e -

ro vi} ostao je na klu pi, ali u fi ni {u utak mi ce bio je xo ker tre ne ra Pro si ne~ kog, stre lac po be do no snog go la. - Ose }ao sam se ve o ma lo {e, ali sam in si sti rao da bu dem u pro to ko lu. Ve ro vao sam da mo gu da po mog nem, da po go dim mre `u. U igru sam u{ao bez za gre va wa, jer ni sam imao sna ge. Utr ~ao sam na vre me po sle cen tar {u ta Pet ko vi }a i po go dio - pro zbo rio je is cr pqe ni Ka lu |e ro vi}. Sve mi sli Be o gra |a na okre nu te su ve} ka po sled wem je se wem ko lu i der bi du e lu pro tiv Voj vo di ne. Z. Rangelov

Me si, ]a vi, Ro nal do za Zlat nu lop tu Fud ba le ri Bar se lo ne Li o nel Me si i ]a vi Er nan des, kao i igra~ ma drid skog Re a la Kri sti ja no Ro nal do kan di da ti su za osva ja we na gra de „Zlat na lop ta”. Me si je pre sti `nu na gra du ve} osvo jao pret hod ne dve go di ne, a ove je bio pro gla {en za naj bo qeg fud ba le ra fi na la Li ge {am pi o na, u ko jem je Bar sa po be di la M. Ju naj ted sa 3:1. Uko li ko po no vo osvo ji na gra du, Me si }e se iz jed na ~i ti sa Mi -

{e lom Pla ti ni jem, ko ji je kao igra~ Ju ven tu sa tri pu ta za re dom osva jao „Zlat nu lop tu”. U gla sa wu }e u~e stvo va ti no vi na ri, se lek to ri i ka pi te ni re pre zen ta ci ja, a ka pi ten [ved ske Zla tan Ibra hi mo vi} ve} je iz ja vio da }e svoj glas da ti biv {em sa i gra ~u Li o ne lu Me si ju. Sve ~a na ce re mo ni ja pro gla {we po bed ni ka odr `a }e se 9. ja nu a ra sle de }e go di ne u Ci ri hu.

UZ ODLAZAK BRAZILSKOG ASA SOKRATESA

Ge ni je s fud bal skom lop tom Broj ni fud ba le ri, spor ti sti, po li ti ~a ri i dru ge jav ne li~ no sti sa ve li kim `a qe wem su pri mi li vest o smr ti le gen dar nog fud ba le ra So kra te sa. Bra zil ski fud bal ski ve li kan i biv {i ka pi ten re pre zen ta ci je So kra tes umro je u nedequ u 58. godini od posledica infekcije creva. Zbog vrhunske igre i toga {to je zavr{io medicinu, bio je poznat kao Doktor Sokrates. Poznato je da je Sokrates mnogo pio, {to je ~inio ~ak i kada je bio igra~ tokom osamdesetih godina pro{log veka. Predsednica Brazila Dilma Rusef rekla je da je ta zemqa izgubila „jednog od svojih najvoqenijih sinova”. - Na terenu sa svojim talentom i sofisticiranim potezima bio je genije. Van terena je bio politi~ki aktivan i brinuo se o svom narodu i svojoj zemqi - rekla je predsednica Brazila. Biv{i predsednik Brazila Lui{ Iwasio Lula da Silva tako|e je izrazio tugu i `aqewe zbog smrti slavnog fudbalera.

Lula je navija~ brazilskog Korintijansa, kluba za koji je Sokrates odigrao vi{e od 300 utakmica. - Sokratesov velikodu{an doprinos Korintijansu, fudbalu i celokupnom brazilskom dru{tvu nikada ne}e biti zaboravqen - kazao je Lula. Biv{i italijanski fudbaler Paolo Rosi rekao je da je Sokrates bio „jedinstven iz svake ta~ke gledi{ta”.

- Sokrates je delovao kao igra~ iz drugog doba. Nisi mogao da ga stavi{ ni u jednu kategoriju na terenu i van wega. Svi su znali za wegovu medicinsku diplomu i imao je puno kulturnih i socijalnih interesa rekao je Rosi. Rosi je postigao het-trik za Italiju protiv Sokratesovog Brazila na Svetskom prvenstvu 1982. godine i wegova ekipa je sa 3:2 izbacila „karioke” iz takmi~ewa u drugoj rundi. - Bio je veoma dinami~an fudbaler sa uzvi{enim ose}ajem za igru i, pre svega, velikom inteligencijom. Zajedno sa Zikom i Falkaom bio je simbol reprezentacije Brazila - rekao je Rosi. Sokrates je po zavr{etku karijere po~eo da se bavi medicinom, a kasnije je stekao popularnost i kao televizijski komentator i kolumnista, sa uvek jedinstvenim i kontroverznim stavom. Sokrates }e biti sahrawen u sredu u rodnom gradu Ribeirao Preto u dr`avi Sao Paulo. Bio je otac {estoro dece.

SPORT

c m y

dnevnik

VE STI IZ FK VOJ VO DI NA

sten ci ja. Na tre }em me stu na la zi se Mi lan Bo jo vi}, ko ji je pet pu ta po ga |ao gol su par ni ka i imao tri asi sten ci je. Na li sti sle de: Gi or gi Me re ba {vi li sa 4 go la (5 asi -

Brana Ili} vodi na klupskoj listi strelaca

vet pu ta za tre sao mre `u ri va la, a imao je i tri asi sten ci je. Na dru gom me stu na la zi se Ka me ru nac Abu ba kar Ouma ru, ko ji je po sti gao 7 go lo va, ali je i pr vi „pa ker” sa {est asi -

sten ci ja), Mi ro slav Ste va no vi} 3 (4), Pe tar [ku le ti} 2 (1) i Da niel Moj sov 1 (1), Slo bo dan Me do je vi} 1 (1) i Ne ma wa ^o vi} 1 (pre {ao u Spar tak). A. P.

Li sta `e qa po sto ji Fud bal sku jav nost u No vom Sa du sva ka ko naj vi {e za ni ma {ta }e se de {a va ti u Voj vo di ni to kom zim skih me se ci, od no sno ko }e na pu sti ti, a ko po ja ~a ti cr ve no-be le. Sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li} tim po vo dom j re kao: Mi ima mo li stu po ten ci jal nih po ja ~a wa i ve} po sle der bi ja s Cr ve nom zve zdom u su bo -

tu po ~e }e mo da ra di mo na re a li za ci ji na {ih `e qa. Tre ba pr vo da vi di mo ko bi re al no mo gao da do |e, a ciq nam je da za dr `i mo ko stur eki pe i da ga na do gra di mo igra ~i ma ko ji nam ne do sta ju. To zna ~i da }e po je di ni igra ~i na pu sti ti na {e re do ve, na rav no u za vi sno sti od po nu |e nih uslo va i ce ne. A. P.

Sa Zve zdom od 13 ~a so va Da nas za se da Di sci plin ska ko mi si ja FS Sr bi je ko ja }e od me ri ti ka znu Cr ve noj zve zdi zbog do ga |a wa na ve ~i tom der bi ju s Par ti za nom. Do bro upu }e ni ka `u da }e naj ve ro vat ni je der bi me~ po sled weg ko la

je se we po lu se zo ne Cr ve na zve zda - Voj vo di na bi ti igran na be o grad skoj Ma ra ka ni, ali bez pri su stva pu bli ke. Ina ~e, ova utak mi ca igra se u su bo tu, s po ~et kom u 13 ~a so va. A. P.

GOL GO DI NE U IZ BO RU „FRANS FUD BA LA”

De ki is pao iz tr ke

ê lzi i Va len si ja tra è pro laz Po sle pet od i gra nih ko la u Li gi fud bal skih {am pi o na po zna to je de vet u~e sni ka osmi ne fi na la, a pre o sta lih {est do bi }e mo po sle da na {wih i su tra {wih okr {a ja. Pr vo me sto u svo jim gru pa ma obez be di li su Ba jern, In ter, Real, Ar se nal i Bar se lo na, a pla sman me |u 16 naj bo qih ti mo va na Sta rom kon ti ne tu iz bo ri li su jo{ Ben fi ka, Ba jer iz Le ver ku ze na, Apoel i Mi lan. U ovoj gru pi ti mo va je di no eki pa Mi la na ne mo è da stig ne do pr vog me sta u gru pi. Na rav no, klu bo vi se bo re i za tre }u po zi ci ju u svo jim gru pa, da bi na sta vi li tak mi ~e we u Li gi Evro pe. Da na {wi der bi igra se u Lon do nu, gde se sa sta ju êl zi i Va len si ja ko ji u di rekt nom su da ru od lu ~u ju ko }e po red Ba jer na na sta vi ti tak mi ~e we u Li gi {am pi o na. U pr vom me ~u na Me sta qi bi lo je ne re {e no (1:1), pa su [pan ci u bla goj pred no sti jer ima ju bo qu gol raz li ku. - Ako è li mo da spa si mo se zo nu, mo ra mo da po be di mo – ka è tre ner êl zi ja An dre Vi qa{-Bo a{. - Od i gra li smo sja jan me~ pro tiv Wu ka sla, to nam da je do dat no sa mo po u zda we. Si gu ran sam da }e mo sa vla da ti Va len si ju. I na Me sta qi smo bi li bo qi, ima li smo ne ko li ko le pih pri li ka ko je smo pro pu sti li i on da smo u fi ni {u me ~a pri mi li gol. Va len si ja je kre nu la sla bo u Li gi {am pi o na, a on da od i gra la ne ko li ko fan ta sti~ nih me ~e va. U mi nu lom kru gu „sle pi mi {e vi„ su pro sto de kla si ra li Genk (7:0). - U{li smo u for mu, igra mo sve bo qe – tvr di tur ski tre ner na klu pi Va len si je Eme ri Unai. - Ne

Duel Lamparda i Albelde u Valensiji

pla {i mo se êl zi ja, zna mo ka ko tre ba igra ti s ostr vqa ni ma. Mi }e mo igra ti na {u pas igru i si gu ran sam da mo è mo da do |e mo do bo da. Dru gi da na {wi ve li ki okr {aj igra se na Dra gao sta di o nu u Por tu, gde eki pa Por ta do ~e ku je Ze nit. U ovoj gru pi Apoel je re mi jem u Sankt Pe ter bur gu pre bri nuo sve bri ge, a i u slu ~a ju po ra za u me ~u sa [a htjo rom ~e ta Iva na Jo va no vi }a u naj go rem slu ~a ju bi }e dru ga. - Bi li smo ta ko da le ko od {e sna e sti ne fi na la – ka è tre ner Por ta Vi tor Pe re i ra. – Di gli

smo se iz pe pe la, po be di li u Do wec ku i sa da sa mi od lu ~u je mo o svo joj sud bi ni. Ze nit ima sja jan tim, ali na Dra ga ou pa li su i ja ~i ti mo vi ne go {to je to ru ski {am pion. Ze nit je pro pu stio pr vu me~ lop tu, na svom sta di o nu pre dve ne de qe je re mi zi rao s Apo e lom. - Jo{ uvek ne mo gu da shva tim ka ko ni smo re a li zo va li jed nu od de se tak po voq nih pri li ka - pri sa }e se Lu ~a no Spa le ti, tre ner Ze ni ta. - Sa da nas o~e ku je za i sta te `ak za da tak, ali se na dam uspe hu. Ako je Apo e lu us pe lo da odr `i re mi pro tiv nas, za {to to ne bi i

Da nas Gru pa E

^el zi – Va len si ja Genk – Ba jer (L) 1. Ba jer (L) 5 3 2. Va len si ja 5 2 5 2 3. ^el zi 4. Genk 5 0

0 2 2 2

Gru pa F

2 1 1 3

(20.45) (20.45) 7:7 9 12:4 8 10:4 8 1:15 2

Olim pi ja kos – Ar se nal (20.45) Bo ru si ja (D) – Olim pik (M) (20.45) 1. Ar se nal 5 3 2 0 6:3 11 5 2 1 2 4:2 7 2. Mar sej 3. Olim pij. 5 2 0 3 5:5 6 4. Bo ru si ja (D) 5 1 1 3 4:9 4

Por to – Ze nit APOEL – [a htjor 1. APOEL 5 2 2. Ze nit 5 2 5 2 3. Por to 4. [a htjor 5 0

3 2 1 2

0 1 2 3

(20.45) (20.45) 6:4 9 7:5 8 7:7 7 4:8 2

Gru pa H

Bar se lo na – Ba te Bo ri sov (20.45) (20.45) Plzen – Mi lan 1. Bar se lo na 5 4 1 0 16:4 13 5 2 2 1 9:6 8 2. Mi lan 3. Plzen 5 1 1 3 2:9 4 4. BA TE 5 0 2 3 2:10 2

Gru pa A Man ~e ster si ti – Ba jern Vi qa re al – Na po li 1. Ba jern (M)5 4 1 011:4 2. Na po li 5 2 2 1 3. Man. si ti 5 2 1 2 4. Vi qa re al 5 0 0 5

Gru pa B

Lil – Trab zon In ter – CSKA 1. In ter 2. Trab zon 3. CSKA 4. Lil

5 5 5 5

3 1 1 1

1 3 2 2

1 1 2 2

bi ti pro gla {en na ce re mo ni ji u Ci ri hu 9. ja nu a ra. Me si je gol ko jim je kan di do van za tu na gra du po sti gao pro tiv Ar se na la u Li gi {am pi o na. Nej mar je bio stre lac po sle so lo pro do ra kroz od bra nu pro tiv ni ka u du e lu San to sa i Fla men ga. Ru ni je gol za hva qu ju }i ko jem je u kon ku ren ci ji za na gra du “Fe renc Pu {ka{” po sti gao ma ka zi ca ma u man ~e ster skom grad skom der bi ju, iz me |u Ju naj te da i Si ti ja, i on je si gur no je dan od naj spek ta ku lar ni jih u Pre mi jer li gi.

Be ni tez pre u zi ma PS@ Ra fael Be ni tez, ne ka da {wi tre nr Li ver pu la i In ter a, pr vi je kan di dat za no vog tre ne ra PS@-a. Ka tar ski vla sni ci klu ba ula `u ogrom na sred stva ka ko bi klub u~i ni li kon ku rent nim u Evro pi. Ha vi jer Pa sto re je do sa da naj ve }e po ja ~a we u igra~ kom ka dru, a u ja nu a ru bi mo gao da mu se pri dru `i i Dej vid Be kam. Me di ji nav de da se spre ma i sme na na klu pi, a da je vr lo ve ro vat no da tre ner ski po sao u pa ri skom klu bu pre u zme Ra fa Be ni tez.

Ko rin ti jans pe ti put po stao ~e tvr to pla si ra ni Fla men go. Iz pr vak Bra zi la, dok je Bo ka osvo Se ri je A is pa li su Atle ti ko ji la Aper tu ru dva ko la pre kra Pa ra nen se, Se a ra, Atle ti ko ja. Ko rin ti jans je osvo jio pe tu ti tu lu pr va ka Bra zi la od 1971. go di ne ot ka ko je usta no vqe na Se ri ja A. Eki pa iz Sao Pa o la je u po sled we ko lo pr ven stva u{la sa dva bo da pred no sti u od no su na Vas ko, a u ne deq nom me ~u sa grad skim ri va lom Pal me i ra som bio joj je do vo qan i bod da stig ne do tro na pr vi put od 2005. Go lo va ni je bi lo, a ri va li su utak mi cu za vr {i li sa po de ve to ri com igra ~a, jer su po dvo ji ca is kqu ~e Slavqe fudbalera Korintijansa na. Usle di lo je ve li ko sla vqe na vi ja ~a i igra ~a Mi ne i ro i Avai. Sao Pa o lo je Ko rin ti jan sa. U isto vre me Vas - naj tro fej ni ji klub u Bra zi lu, sa ko je re mi zi rao sa Fla men gom - {est ti tu la, po pet su osvo ji li 1:1. Fla men go i Ko rin ti jans, po ~e U kva li fi ka ci je za Ko pa Li - ti ri Pal me i ras i Vas ko da Ga ma. ber ta do res pla si ra li su se tre Bo ka ju ni ors je osvo ji la ti tu }e pla si ra ni Flu mi nen se, ko ji je lu po sle tri go di ne. Tim iz Bu bio {am pion pro {le go di ne, i e nos Aire sa obez be dio je na slov

Gru pa C

(20.45) (20.45) 13 8:6 8 7:6 7 2:12 0

Ba zel – Man ~e ster ju naj ted (20.45) Ben fi ka – Ote lul (20.45) 1. Man ~e ster j. 5 2 3 0 10:6 9 2. Ben fi ka 5 2 3 0 7:4 9 5 2 2 1 9:9 8 3. Ba zel 4. Ote lul 5 0 0 5 3:10 0

(20.45) (20.45) 7:5 10 3:5 6 7:7 5 6:6 5

Di na mo (Z) – Olim pik (L) (20.45) (20.45) Ajaks – Real 1. Real (M) 5 5 0 0 16:2 15 5 2 2 1 6:3 8 2. Ajaks 3. Lion 5 1 2 2 2:6 5 4. Di na mo 5 0 0 5 2:15 0

Ko rin ti jans i Bo ka ju ni ors {am pi o ni Gol ko ji je De jan Stan ko vi} po sti gao sa po la te re na pro tiv [al kea u Li gi {am pi o na is pao je iz kon ku ren ci je za naj lep {i gol go di ne. Stan ko vi }ev gol bio je je dan od de set no mi no va nih za tu la ska vu ti tu lu, ali je po sle pr vog kru ga gla sa wa na saj tu Svet ske fud bal ske fe de ra ci je i fran cu skog ma ga zi na “Frans fud bal”, spi sak su `en na tri kan di da ta. Gla sa wem je od lu ~e no da su u kon ku ren ci ji za tro fej “Fe renc Pu {ka{” osta li Li o nel Me si, Nej mar i Vejn Ru ni. Po bed nik }e

to po {lo za no gom i na ma u du e lu s Por tom? Bi }e za ni mqi vo i u B gru pi, gde me sto me |u 16 naj bo qih ti mo va tra `e Olim pi ja kos, Bo ru si ja i Olim pik iz Mar se ja. U stva ri, sve je u ru ka ma Ar se na la - ako Lon don ci po be de u Ati ni, on da Bo ru si ja i Olim pik u di rekt nom su da ru od lu ~u ju ko }e u no ka ut fa zu, a mi li o ne ri ma je po treb na po be da od ~e ti ri go la raz li ke. Ako bu de ne re {e no, on da Bo ru si ja mo ra da po be di Olim pik s pet go lo va raz li ke. Na rav no, sve se me wa ako Fran cu zi po be de. G. Ko va~

Su tra Gru pa G

BRA ZIL I AR GEN TI NA DO BI LI NO VE [AM PI O NE

Dejan Stankovi} sa saigra~ima

DA NAS I SU TRA PO SLED WE KO LO LI GA [KOG DE LA LI GE [AM PI O NA

Bra na Ili} pr vi stre lac S dva po stig nu ta go la pro tiv Bor ca, na pa da~ Bra na Ili} osa mio se na ~e lu klup ske li ste stre la ca u Voj vo di ni. On je u je se woj po lu se zo ni (pr ven stvo i Kup Sr bi je) de -

utorak6.decembar2011.

pr va ka Aper tu re dva ko la pre za vr {et ka tak mi ~e wa. Bo ka je u ne de qu sa vla da la Ban fild 3:0,

go lo vi ma Cvi ta ni }a (dva) i Ri ve ra, i ta ko pr vim pra ti o ci ma na ta be li, Ra sin gu i Ti greu, po be gla na ne do sti `nu raz li ku. To je 24. ti tu la za Bo ku, do ko je je do {la bez po ra za u do sa da {wih 17 ko la (11 po be da i {est re mi ja).

Gru pa D

I OSMA PRO ME NA TRE NE RA U SE RI JI A

Ko zmi ume sto Di Fran ~e ska Le }e je ot pu stio Euze bi ja di Fran ~e ska zbog lo {ih re zul ta ta i za no vog {a fa stru~ nog {ta ba ime no vao Ser sea Ko zmi ja. Ita li jan ski pr vo li ga{ je u su bo tu na go sto va wu u Na pu qu pre tr peo de ve ti po raz ove se zo ne (4:2), pa po sle 13 ko la za u- zi ma po sled we me sto na ta be li Se ri je A sa sa mo osam bo do va. Di Fran ~e sko je osmi ot pu {te ni tre ner u Se ri ji A ove se zo ne. Pre we ga ot kaz su do bi li Ro ber to Do na do ni i Ma si mo Fi ka den ti u Ka qa ri ju, Si ni {a Mi haj l o vi} u Fi o r en ti n i, Mar k o \am p a o l o u ]e z e n i, Ste f a n o Pi o l i u Pa l er mu, Pjer pa o lo Bi zo li u Bo lo wi i \an Pje ro Ga spe ri ni u In ter u. No vi tre ner, 53-go di {wi Le }ea Ko zmi (na sli ci) pret hod no je vo dio Pe ru |u, \e no vu, Udi ne ze, Bre {u, Li vor no i Pa ler mo. U utak mi ca ma 13. ko la fud bal skog pr ven stva Ita li je po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: \e no va - Mi lan 0:2 (0:0), In ter - Udi ne ze 0:1 (0:0), Na po li - Le }e 4:2 (3:0), Ka ta ni ja - Ka qa ri 0:1 (0:0), Bo lo wa - Si je na 1:0 (1:0),Kje vo - Ata lan ta 0:0, Fi o- ren ti na - Ro ma 3:0 (2:0), Ju ven tus - ]e ze na 2:0 (0:0), Par ma Pa ler mo 0:0.

sport

utorak6.decembar2011.

dnevnik

RUMEN^ANI OBELE@ILI JESEN U PODRU^NOJ LIGI NOVI SAD

Upra va i tre ner [po wa po lo `i li is pit Ekipa Jedinstva koja se u pro{loj senozi u novosadskoj podru~noj fudbalskoj ligi gr~evito borio za opstanak , ove jeseni je pod vo|stvom nove

lo je anga`ovawe trenera Vladimira [powe, koji je dugo godina nosio dres Jedinstva. - Imali smo sre}u, gotovo kompletan igra~ki kadar je ostao u klubu - ka`e Vladimir

- Nere{enim rezultatima protiv slabije plasiranih ekipa Omladinca i Metalca smatramo propustima, ali i u tim utakmicama smo dominirali, ali lopta nije htela u gol. Sre-

Po ja ~a wa Agilna uprava na ~elu sa Draganom Zeqkovi}em ovih dana ne sedi skr{tenih ruku shodno ambicijama kluba ve} sada razmi{qaju o poja~awima. - Igra~i kadar koji je poneo teret uspeha bi}e poja~an sa nekoliko igra~a. Sve smo dogovorili sa iskusnim Lisicom iz novobe~ejskog Jedinstva i Bo{wakovi}em koji je nekada uspe{no igrao za na{ klub. Ovo nije kona~an spisak dolazaka - ka`e Zeqkovi}.

Anu {i} pr vi stre lac

Fud ba le ri Je din stva po sle po be de u Pe tro va ra di nu

uprave i novog mladog, ambicioznog trenera Vladimira [powe stigla do prvog mesta. Ima bod prednosti u odnosu na Srbobran, Kabel i Borac iz [ajka{a.. Ambicije Rumen~ana pred jesewu sezonu bile su stabilizacija kluba. Me|utim, dolaskom na mesto ~elnih qudi legendi kluba, Dragana i Mi}e Zeqkovi}a i podr{ku starih ~lanova Du{ka Tepi}a, Branka Popovi}a i nekoliko rumena~kih privrednika uvek spremnih za pomo}, doneli su veliki korak ka vrhu. Pun pogodak novog predsednika Dragana Zeqkovi}a bi-

Fo to: S. [u {we vi}

[powa. - Krenul~i smo polovi~no, nakon prva ~etiri kolaimali smo dve pobede kod ku}e i dva poraza u gostima. Prelomni susreti su bili me~evi sa Sutjeskom u Ba~kom Dobrom Poqu (1:0) i sjajna ubedqiva pobeda kod ku}e nad Kabelom (4:1), a potom i radost u Vrbasu. Kruna na{e odli~ne igre bio je uspeh u Petrovaradinu. Jedana od bitnih stvari je i veliko drugarstvo u ekipi . Je din stvo su to kom je se ni krasile odli~ne igre kod ku}e. Od osam utakmica Rumen~ani su dobili pet i tri puta remizirali.

Re van{ Be ~e ja ca Be~ej Old gold – Mladost Radost 4:1 (2:1)

Proleter - Budu}nost 3:1 (1:0) RAV NO SE LO: Igrali{te Prolrtera, gledalaca oko 100, sudija \uri} (Srbobran).

Voj vo di na – Iskra 7:1, Pro le ter – Bu du} nost 3:1, Be ~ej Old gold – Mla dost Ra dost 4:1, Je din stvo – Na pre dak 1:5. Slo bod na je bi la Mla dost. 1. Voj vo di na 2. Pro le ter 3. Na pre dak 4. Be ~ej 5. Bu du} nost 6. Mla dost R. 7. Iskra 8. Mla dost 9. Je din stvo

13 14 14 14 13 13 13 13 13

11 10 10 7 6 6 3 1 1

- Iz u zet no ce nim eki pu Borca izu [ajka{a, Kabela, Srbobrana i novosadske Slavije. Na prole}e vodi}e se velika borba za svaki bod. Nadamo se da }emo sa ovim rezultatima probuditi qude koji }e nam prite}i u pomo}, kako bi izgradili pomo}ni teren i stvorili uslove da trenira oko 150 mla|ih igra~a - istakao je na kraju Vladimir [powa. M. Popovi}

Nu de se igra ~i Mada je jesewa trka prvoliga{kog fudbalskog karavana zavr{ena pre nedequ dana ~etvortoplasirana ekipa Novog Sada jo{ nije oti{la na zasluèni odmor. Trenira punim gasom, trener Josif Ili}, stru~ni {tab koji je uz upavu i igra~e najzaslu`niji za visok let bi}e na okupu jo{ nedequ dana. - Trenira}emo i igrati kontrolne utakmice do 11. decembra. Prvotimci koji su izneli teret jesewe sezonesu trenirali, a igra~i koji su imali mawu minutaù i oni na probi imali su do sada dva trening me~a. Savladali smo vojvo|anskog liga{a Mladost u Ba~kom Petrovcu 2:0 a za vikend igrali nere{eno sa podru~nim liga{em Kabelom 1:1, ako nas vreme posluè slede}e nedeqe jo{ jedan me~. [ansu su dobili i momci iz omladinskog pogona i oni koji su proteklu polusezoni bili na pozajmici.- kaè Josif Ili}. Na Detelinari je mnogo novih igra~a, o~igledno da su kanarinci popstali interesantni mnogim fudbalerima. - Nude se igra~i iz svih rangova takmi~ewa, pa i oni sa ino-

stranim iskustvom. Vide}emo {ta nam je ~initi. Kao i pred jesewe okupqawe i za zimsko koje }e biti sredinom januara bi}e mnogo novih lica.- Nije èleo da otkrije imena potencijalih poja~awa Ili}. Zdravstveni bilten u posledwim kolima bio je dosta {aren, izostalo je nekoliko standardnih prvotimaca. - Kada i sa te strane sumiramo utiska, bilten je mnogo povoqniji. Naàlost Nenada Lazarevskog ove nedeqe o~ekuje operaci ja meni skusa, ostali povre|eni uspe{no se oporavqaju, pre svih Vladimir Tintor i \or|e Mr|anin, Damir êkovi} i Bojan Ili} zale~eli su neugodne povrede pa }e biti spremni da se jave na prvu prozivku. Marko Ze~evi} uspe{no se vratio i po sledwim igrama u kontrolnim me~evima do kazao da se na wega mo ra ozbiqno ra~unati - istakao je na kraju Ili} i napomenuo da }e tokom zimskog prelaznog roka biti mnogo dolazaka i odlazaka , jer ambicije tima sa Detelinare su velike. I. Grubor

OP[TINSKA LIGA KIKINDA-NOVI BE^EJ

Bo ~ar ci bez po ra za

Fudbaleri mesnog kluba Jedinstvo iz Bo~ara osvojili su titulu jeseweg prvaka op{tinske lige Kikinda-Novi Be~ej i to skorom od deset uzastopnih pobeda iz isto toliko odigranih me~eva. Bo~arci su postigli 38 pogodaka a primili svega tri. Radovan Vuji} je i prvi strelac lige sa 14 postignutih golova, dok je Ko{wi~ar na ~etvrtoj poziciji sa {est datih golova. Naravno uprava kluba na ~elu s predsednikom Miloradom Kalanom je zadovoqna postignutim, ali ka`u da jo{ uvek nije sve i da je ostalo da se odigra jo{ 11 kola. ^etiri kola iz prvog dela prvnstva i sedam iz drugog dela prvenstva.

Sada su Bo~arci na zasluènom odmoru,a trener Joèf He|e{iju ve} pravi planove za prole}e. Svi isti~u da je najva`nije to {to je ekipa homogena i da se dobro slaù igra~i na terenu. - - Imamo zaista odli~an tim - kaè trener He|e{i. - Uveren sam da }emo i na kraju slaviti. Pripreme }emo po~eti na vreme i to je najva`nije. Potrebno je ista}i da su u jesewem delu prvenstva za ekipu Jedinstva igrali slede}i igra~i: Milo{ev, Mirkov, Do{en, Penavski, Drobac, Pilipovi}, Gruji}, ûbrilo, Adamovi}, Male{, Berbakov, Minakovi}, Ko{ni~ar, Vuji}, He|e{i, Rockov i Luki}. M. S.

GRANI^AR IZ ADA[EVACA ZIMUJE NA PRVOM MESTU U SREMSKOJ LIGI

MFL BE^EJ-VRBAS-SRBOBRAN

BE ÊJ: Gradski stadion kraj Tise, gledalaca 100, sudija: Mati} (Vrbas), Strelci: Vender u 21, Drap{in u 35, Petkovi} u 75. i Stajki u 81. minutu za Be~ej Old gold, a Milo{ev u 34. minutu za Mladost Radost. BE ÊJ OLD GOLD: Lazi} 7, Kobiqski 7, Prodanov 7, Blagojevi} 6, Vender 7, Petkovi} 6, Draì} 7, ]ulum 6 (Milovanov -), Stajki 6, Drap{in 7. MLA DOST RA DOST: A|anski 6, Alargi} 6, Radojkovi} 6, Musi} 6, Vinkovi} 6, [umi} 6, Grbi} 6 (Todi} 6), Milo{ev 6 (Trivi} 6), Jankovi} 6 (Topalov -), M. Srdi} 6, N. Srdi} 6. Momci s Tise delimi~no su se revan{irali Srbobrancima za poraz od 0:7 kraj Kanala. Gosti su igrali lepr{avo, doma}i su, u prevelikoj èqi da anuliraju bruku iz rane faze takmi~ewa, previ{e gre{ili. Ipak, uspeli su da postignu ~etiri pogotka i zasluènom pobedom oprostili su se od malobrojnih navija~a do prole}a. Od pet vi|enih golova, najlep{a akcija prethodila je ~etvrtom u 75. minutu. Kobiqski je u solo prodoru pro{ao po desnoj strani i pravovremeno centrirao, Drap{in je varkom propustio loptu mladom Petkovi}u, koji je plasirao u nebraweni deo mreè za 3:1. V. Jankov

}a nas je pogledala u susretu sa Borcem, jer smo 90 minuta napadali, stvarali {anse a do remija do{li u nadoknadi vremena poja{wava [powa. Nova snaga Rumen~ana koja je uticala na kona~an trijumf su igre u gostima. U ekipi iskustva i mladosti nije bilo slabog mesta. Perjanice tima bili su izvanredni golman \uri}, kapiten Vuleti}, Lalovi} i Saveqev, zatim \eki}, Zerdo, Jovanovi}, ali vaqa pomenuti i u~inak Vidakovi}a, Anu{i}a, Mekterovi}a. Koje }e ekipe biti glavni konkurenti za vi{i rang?

Na putu do jesewih po~asti dres Jedinstva nosilo je 21 igra~. Najvi{e nastupa imaju: golman \uri}, Lalovi} i Vuleti} (14), Saveqev, \eki}, Duba~ki}, Nekterovi} i Zerdo (13), Jovanovi}, Vidakovi} i [ota (12), Male{evi} i Anu{i} (11), Mar~ok (11), [ar~evi} (8), Tepi} (7), Roguqi} (6), Baki} i Bu}an (3) dok su po jedan nastup zabele`ili Uzurov i Bearovi}. Od 30 golova koji su Rumen~ani postigli najvi{e je dao Anu{i} (9) slede Mekterovi} (6), Vidakovi} (4), [otra, Lalovi} i Saveqev (2) a po jedan gol postigli su Vuleti}, Jovanovi}, Roguqi}, Male{evi} i Baki}.

KANARINCI JO[ NA OKUPU

0 2 2 2 1 3 2 5 1 6 1 6 0 10 2 10 1 11

41:15 35:19 33:17 34:30 35:21 29:17 22:52 7:32 8:41

33 32 31 23 19 19 9 5 4

Strelci: Zori} u 43. Novi}evi} 64. Sekulovi} 83. za Proleter, Turovi} u 86. minutu za Budu}nost PRO LE TER: Miricki 8, Gotovac 7, Zori} 7 ( Ve. Koji~i} 8 ), Dabi} 7, Puziga}a 7, Jovanovi} 7, Rado{evi} 7, Novi}evi} 8, Gruji} 7 ( Sekulovi} 8 ), Vl. Koji~i} 8 BU DU] NOST: Gaji} 7 ( Barcal - ), ]ulafi} 6, Balevi} 7, Stojanovi} 6, \urovi} 7, Maletin 7, Turovi} 7, Desnica 6, Iskrin 6, Suvajac 6, Joki} 7. U op{tinskom derbiju Ravnoselci su organizovanijom igrom, naro~ito u drugom poluvremenu nadigrali ~vrste momke iz Savinog Sela, koji su samo u prvom poluvremenu imali odolevali. Doma}i su tek u 43. minutu na~eli mre`u gostiju, a zatim u drugom poluvremenu u 64. i 83. minutu postigli jo{ dva lepa gola . Gosti su u 86. minutu iskoristili neopreznost odbrane doma}ih i postigli po~asni pogodak L. Ki{

Voj vo |an ska li ga u mi sli ma

Na kraju jesewe trke u Sremskoj fudbalskoj ligi, Grani~ar iz Ada{evaca, pobedom u posledwem kolu nad Hajdukom iz Vi{wi}eva (1:0), obezbedio je prvo mesto. Ada{ev~ani (selo u predgra|u [ida), ne pamte ovako bogatu `etvu. Bili su uz Hajduk iz Be{ke, najprijatnije iiznena|ewe lige. Povodom blistavih rezultata u 2011, a posebno minule jeseni, fudbaleri Grani~ara su se okupili u prostorijama kluba, na velelepnom stadionu, organizovan je koktel, a pored fud ba le ra svih ka te go ri ja, prisustvovali su i brojni prijateqi kluba. - Minula jesen, a i cela godina, je upisana u istoriji kluba, kao najuspe{nija - istakao je predsednik Branislav Ili}. Tokom jeseni igrali smo najlep{i fudbal i zato zimujemo na prvoj poziciji. @eqe su ulazak u Vojvo|ansku ligu. Imamo zaista sjajne fudbalera, ali su se posebno istakli dvojica napada~a. Milo{ Deraji} (prvi strelac lige sa 20 golova) i Milomir Ugqe{i} (postigao osam golova) mnogo puta su sami prosto samleli svoje rivale. Nove tribine sa 400 sedi{ta zato su uvek bile dupke pune. Iza Ada{ev~ana ostao je mukotrpan rad, a nagrada za to su dobri rezultati. - Igrali smo odli~no, borbeno po`rtvovano, ali i kvalitetno. Ostvarili smo plani ra ni re zul tat. Na na {em terenu svi rivali su polo`o-

li oru`je. A, kao gosti izgubili smo u Vitojevcima, Ravwu, Kupinovu i Be{ki. Da smo u ovom me~evima osvojili jo{ koji bod, sada bi imali jo{ nekoliko bodova prednosti. Jesenas, na treninzima, uvek je bilo preko 18 fudbalera, na-

imali su i imladi kadeti u Sremskoj ligi i pioniri na nivou op{tine. [kola fudbala je svakim danom sve ja~a i to zahvaquju}i treneru Damiru Rai~evi}u i pomo}nicima Vasiqevi}u, Antunovi}u i Bojani}u.

- U narednom periodu ima}emo dosta obaveza i nesmemo dozvoliti da se lako izgubi ste~eno u jesenoj sezoni. Posebno se ponosim na{im pionirima i kadetima, sve ih je vi{e u klubu, {to zna~i da ada{eva~ki fud bal ima bli sta vu bu du} -

Fud ba le ri Gra ni ~a ra iz Ada {e va ca

ravno na prole}e }emo poja~ati konkurenciju, ali da}emo {ansu i na{im momcima iz omla din skog po go na - ka è trener prvog tima Dragan Lepiwica. Ada{ev~ani su imali veliku pomo} od lokalne samouprave. - Imamo uveravawa da }e nas pomagati i na prole}e i predsednik MZ Ada{evci, Ilije Mirkovi}a je uz nas -kaè Branislav Ili}. - Moram da istaknem, da pored prvog tima, zapaè nu ulo gu u svo jim li ga ma

Agil na upra va na ~e lu sa pred sed ni kom Bra ni sla vom Ili }em, sa tri Smi qa ni }a, Miroslavom Ili}em (kapiten i golman, prvog tima) i Mirkovi }em, An tu no vi }om, Vur de qom, Kova~evi}em, Rin~i}em i \uri}em , ne miruju, poku{avaju i u ovoj zimskoj pauzi da doprinesu jo{ boqim uslovima za trening prvog tima i svih selekcija. Konkretan je bio i predsednik me sne za jed ni ce i ~lan Uprave Ilija Mirkovi}:

nost. @elim da nam prole}e bude jo{ uspe{nije. Naravno traga se i za poja~awima. - Uz dva iskusna igra~a i vaqano odra|ene pripreme bi}emo sigurno prvi kandidati za prvo mesto. Igra~i }e biti na odmoru do 20. januara. Verovatno ceo ciklus priprema odradi}emo na na{em stadionu, mada je u planu i izgradwa pomo}nog te re na, bli zu sa da {weg stadiona - rekao je Branislav Ili}. B. Rokni}

SPORT

c m y

dnevnik

utorak6.decembar2011.

UZ ZAVR[ETAK SVETSKOG KUPA ZA ODBOJKA[E

Or lo vi ka sno po le te li

Nikola Pekovi}

PARTIZAN OSTAO BEZ NAJBOQEG IGRA^A

Pe ko vi} oti {ao Ni ko la Pe ko vi} je za vr {io mi si ju u Par ti za nu . Pre ma pot pi sa nom ugo vo ru, cr no-be li dres mo gao je da no si do za vr {et ka lok auta u NBA li gi. U ne de qu je u~e stvo vao u porazu aktuelnog {ampiona od Budu}nosti u Podgorici, a ve} danas, iz Crne Gore krenu}e za SAD, gde }e se prikqu~iti kampu Minesote. Od Grobara se oprostio tri dana ranije, posle spektakularnog trijumfa nad Makabijem u Evroligi u Pioniru. - Ova dva meseca pamti}u dok sam `iv. - izjavio je tada Pekovi}. Mo`e li Partizan bez Nikole Pekovi}a?! Pitawe je koje navija~i crno-belih postavqaju od dana kada su saznali da je na pomolu dogovor uprave NBA lige i sindikata igra~a. Prvi odgovor dobi}e ve} u ~etvrtak kada }e

wihovi qubimci gostovati u Belgiji - u osmom kolu Grupe C sasta}e se sa ekipom [arlroa. Crno-bela struka je najavila da ne}e tra`iti zamenu za crnogorskog reprezentativca. Kakav je doprinos dao sna`ni centar koji }e 3. januara proslaviti 26. ro|endan u ovosezonskim uspesima Partizana ? Nemerqiv. Na deset utakmica u ABA ligi provodio je na parketu prose~no 20 minuta i bele`io 13,7 poena, uz 5,5 skokova. A u Evroligi je ubacivao 15,4 poena poena po me~u i imao 4,6 skokova. Odigrao je sedam evroliga{kih utakmica, prose~no po 27 minuta. Me|utim, statistika ne otkriva sve {to je Pekovi} uradio za tim Vlade Jovanovi}a. Sigurno je da su naro~ito centri budu}ih protivnika Partizana - odahnuli.

Za bez bed nost Olim pi ja de po la mi li jar de Or ga ni za to ri Olim pij skih iga ra u Lon do nu sa op {ti li su da }e za tro {ko ve za bez bed nost bi ti iz dvo je na do dat na sred stva u vred no sti od 271 mi lion fun ti. Mi ni star spor ta Ve li ke Bri ta ni je Hju Ro bert son re kao je da }e ta sred stva bi ti is ko ri {}e na da se una pre di bez bed nost na objek ti ma na ko ji ma }e bi ti odr à na tak mi ~e wa kao i na dru gim lo ka ci ja ma ko je su va `ne za odr à va we Olim pij skih iga ra. Zva ni~ ni ci su pr vo bit no na ja vi li da }e bez bed no sne me re ko {ta ti 280 mi li o na fun ti, ali sa no vim po ve }a wem uku pan tro {ak pre }i }e po la mi li ja de. Ipak, no va iz dva ja wa bi }e do de qe na iz bu xe ta za or ga ni za ci ju Olim pij skih iga ra ta ko da bu xet ne }e bi ti pro bi jen, na ja vio je Ro bert son. Ve li ka Bri ta ni ja iz dvo ji la je pre ko de vet mi li jar di fun ti za or ga ni za ci ju Olim pij skih iga ra ko je }e se odr à ti u Lon do nu od 27. ju la do 12. av gu sta 2012. go di ne.

Ni s u oprav d a l i o~e ki va wa od boj ka {i Sr bi je na Svet skom ku pu u Ja pa nu i za u ze li su tek osmu po zi ci ju, a sa mo su pr ve tri vo di le na Olim pij ske igre. Ka sno su po le te li na {i or lo vi jer su tek u po sled wa ~e ti ri su sre ta pri ka za li igre vred ne pr va ka Evro pe, ali je to bi lo do voq no sa mo da se ko li ko-to li ko spa se tur nir i da se po pra vi uti sak iz ze mqe iz la ze }eg sun ca. Sve ga se dam da na pri pre ma pred od la zak u Ja pan ma ni fe sto va lo se kroz ube dqi ve po ra ze od Ar gen ti ne i Poq ske, a ka da je u ~e tvr tom ko lu na i {ao po raz od Ku be, bio je to i te o ret ski kraj na da za iza bra ni k e Igo r a Ko l a k o v i } a. U dru gom de lu tur ni ra pri li ku su do bi li na {i mla di aso vi Mi haj lo Mi ti}, Alek san dar Ata na si je vi} i Uro{ Ko va ~e vi}, a po sled wa ~e ti ri su sre ta od i gra la je po no vo naj ja ~a po sta va i za to su pred ak tu el nim pr v a k om Evro p e pa l i olim pij ski po bed nik SAD i svet ski {am pion Bra zil. Da su or lo vi od i gra li sve me ~e ve kao po sled wi pro tiv Ame ri ke epi log bi su gur no bio dru ga ~i ji, ali im ova ko pred sto ji jo{ br bi za even tu al ni pla sman u Lon don. Or lo vi pr vu {an su za po prav ni ima }e ve} na Evrop skim kva li fi ka ci ja ma u Bu gar skoj (8.-13. maj), a ako ni ta da ne obez be de olim pij sku vi zu, ima }e jo{ jed nu pri li ku na In ter kon ti nen tal nim kva li fi ka i ja ma. - Tek po sle dru gog tur ni ra i Osa ke smo s mla |im igra ~i ma na go ve sti li, uslov no re ~e no, bo qe da ne i do ~e ka li smo ih na kra ju {am pi o na ta. Na `a lost, ni smo se pla si ra li me |u pr ve tri re pre zen ta ci je, ali mi slim da Svet ski kup ni je iz gu bqe no vre me i po sle ana li ze }e mo zna ti {ta eve tu al no tre ba da se me wa, {ta da se una pre |u je, a {ta je bi lo do -

Od bo ja {i Sr bi je tra `i}e put ka Lon do nu iz Bu gar ske

bro. Naj v e } e pro k let s tvo spor ta je re zul tat, a on u ovom tre nut ku ni je na na {oj stra ni, kao {to je bio pre me sec da na ka d a smo po s ta l i pr v a c i Evro pe - po ~eo je pri ~i na{ se lek tor Igor Ko la ko vi}. Osva ja we ti tu le Sta rog kon ti nen ta je u ovom tre nut ku svo je vr stan te ret za nas, iako bi tre ba la da bu de do bra me ra sa mo po u zda wa ko je bi tre ba lo da ima ju ovi igra ~i i iskre no se na dam da }e mo po sle Svet skog ku pa bi ti bo qi i pa met ni ji ne go {to smo bi li na EP. Pr v a sle d e } a {an s a za plam san na OI bi }e u Bu gar skoj, bez Ru sa i Po qa ka? - O~e ku je nas te `ak tur nir jer je to prak t i~ n o ma l o

Evrop sko pr ven stvo. Iako ne }e bi ti Ru sa i Po qa ka, bi }e to jo{ je dan te àk po sao, pre sve ga jer }e mo ima ti pro ble ma s pri pre ma ma. Igra ~i ni sa da ne zna ju ka da }e im bi ti go to va pr ven stva i oba ve ze u klu bo vi ma. Tre ba }e nam vre me na za pri pre mu, ka ko fi zi~ ku ta ko i psi ho lo {ku, a upra vo to za Svet ski kup ni smo ima li. Na po ~et ku smo bi li jo{ ne gde na pu tu iz me |u Be ~a i Be o gra da i van fo ku sa, a ka da su se stva r i u na { im gla v a m a slo ì le, bi lo je ka sno - za kqu ~io je Ko la ko vi}. Kon stant no do bre par ti je je na Svet skom ku pu pru ào Mar ko Pod ra {~a nin, iako ga je mu ~i la po vre da pal ca le ve ru ke.

- Da smo po sled wa ~e ti ri me ~a od i gra li na star tu Svet skog ku pa, bi lo bi dru ga ~i je. Ni je to tra `e we ali bi ja, jer smo pru `i li mak si mum, ali smo ka sno do {li do na {e igre. Ipak, osmi smo i ovo nam je do bar na uk za sle de }e re pre zen ta tiv ne ak ci je. Ar gen ti nu smo, kao pr v og pro t iv n i k a, sla bi je shva ti li i to nam se osve ti lo, a on da je sve kre nu lo niz br do. Mo `da je bio i ma wak vre me na za pri pre mu Svet s kog ku p a, ali sle d e } u {an su ima mo ve} u ma ju i na dam se da }e mo is ko ri sti ti pr v u se l e d e } u pri l i k u za plam san na Olim pi ja du - re kao je Pod ra {~a nin. M. Risti}

Kli~ ko od u stao od bor be sa Mor me kom Svet ski {am pion u te {koj ka te go ri ji Vla di mir Kli~ ko od u stao je od me ~a pro tiv Fran cu za @an-Mar ka Mor me ka jer se jo{ ni je opo ra vio od ope ra ci je ka me na u bu bre gu. - Vla di mir je tu `an i raz o ~a ran, ali po no vo ose }a bol - re kao je we gov me na d`er Bernd Bon te. T r i d e s e t p e t o g o d i { w i Kli~ ko tre ba lo je da bra ni ti tu lu sle de }e su bo te na me ~u u Di sel dor fu. Ukra jin ski bok ser u do sa da {woj pro fe si o nal noj ka ri je ri ima 56 po be da, od ~e ga 49 no ka u tom, i tri po ra za.

Mar sel Hir{ er

VELESLALOM ZA MU[KARCE U BIVER KRIKU

Vla di mir Kli~ ko

Taj son za 160.000 pro mo vi {e tur nir Biv {i {am pion u te {koj ka te go ri ji Majk Taj son za ra di }e 160.000 do la ra za pro mo ci ju tur ni ra u Du ba i ju, sa op {te no je iz Arap ske bok ser ske fe de ra ci je. Taj son }e u ja nu a ru bi ti

Majk Taj son

po ~a sni gost u Du ba i ju, gde }e gle da ti 12 bor bi u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji iz me |u bok se ra sa Bli skog Is to ka i iz Evro pe. Spi sak tak mi ~a ra bi }e ob ja vqen to kom de cem bra. Majk Taj son sma tra se jed nim od naj bo qih bok se ra svih vre me na. To kom ka ri je re Ame ri ka nac je ostva rio 50 po be da, od ko jih je u 44 no ka u ti rao pro tiv ni ka i imao {est po ra za. Pro fe si o- nal nu ka ri je ru za vr {io je 2005. go di ne, po sle dva uza stop na po ra za od En gle za De ni ja Vi li jam sa i Ir ca Ke vi na Mek braj da.

Hir {er iz ne na dio Li ge ti ja Austrij ski ski ja{ Mar sel Hir {er po be dio je u ve le sla lo mu za Svet ski kup, vo è nom po na {em vre me nu u zim skom cen tru Bi ver Kri ku, u ame ri~ koj dr à vi Ko lo ra do. Do ~e tvr te po be de u ka ri je ri, tre }e u ve le sla lo mu, 22-go di {wi Hir {er je do {ao ukup nim re zul ta tom od 2:38,45 mi nu ta, is pred fa vo ri zo va nog Ame ri kan ca Te da Li ge ti ja. Li ge ti, ko ji je bio pr vo pla si ra ni po sle pr ve vo `we, na kra ju je za o stao 16 sto tin ki za po bed ni kom, dok je tre }e me sto za u zeo Ne mac Fric Dop fer sa 62 sto tin ke sla bi jim vre me nom. Vo de }i u ge ne ral nom pla sma nu Svet skog ku pa, Nor ve à nin Ak sel Lund Svin dal, za u zeo je de ve tu po zi ci ju re zul ta tom 2:40,04.

Re zul ta ti ve le sla lo ma: 1. Mar sel Hir {er (Austri ja) 2:38.45, 2. Ted Li ge ti (SAD) 2:38.61, 3. Fric Dop fer (Ne ma~ ka) 2:39.07, 4. Kje til Jan srud (Nor ve {ka) 2:39.57, 5. Mar kus San del (Fin ska) 2:39.76, 6. Si pri jen Ri {ar (Fran cu ska) 2:39.77, 7. Fi lip [erg ho fer (Austri ja) 2:39.81, 8. Kar lo Jan ka ([vaj car ska) 2:40.01, 9. Ak sel Lund Svin dal (Nor ve {ka) 2:40.04, Alek sis Pin tu ro (Fran cu ska) 2:40.04 itd. Pla sman u ve le sla lo mu: 1. Li ge ti 180 bo do va, 2. Hir {er 140, 3. Pin tu ro 109, 4. [erg ho fer 96, 5. Jan ka 82 itd. Ge ne ral ni pla sman Svet skog ku pa: 1. Svin dal 294 bo da, 2. Di di je Ku{ ([vaj car ska) 260, 3. Be at Fojc ([vaj car ska) 246, 4. Bo di Mi ler (SAD) 197, 5. Li ge ti 189 itd.

sport

utorak6.decembar2011.

KO[ARKA[KI SEMAFOR ABA mu{ka liga Bu du} nost – Par ti zan Cr ve na zve zda – Ma ka bi He li os – Rad ni~ ki Zla to rog – He mo farm Olim pi ja – [i ro ki Ce de vi ta – Ci bo na Za greb – Kr ka 10 8 1. Ce de vi ta 9 9 2. Ma ka bi 10 7 3. Par ti zan 4. Olim pi ja 10 7 5. Bu du} nost 10 6 6. Ci bo na 10 6 7. [i ro ki 10 5 10 5 8. Za greb 10 4 9. Rad ni~ ki 9 4 10. He mo farm 11. C.zve zda 10 2 10 2 12. Kr ka 13. He li os 10 2 10 2 14. Zla to rog

2 0 3 3 4 4 5 5 6 5 8 8 8 8

76:68 76:83 90:98 76:68 50:78 95:69 85:80 889:734 18 770:648 18 776:688 17 793:778 17 756:741 16 796:836 16 775:749 15 792:825 15 802:831 14 684:716 13 847:856 12 735:791 12 722:818 12 714:840 12

M@RKL ènska liga M. Kra ji {nik – Par ti zan R. Ko ra} – He mo farm Slo bo da – Bu du} nost ê lik – Voj vo di na Ce qe – Vo `do vac 1. Par ti zan G. 8 8 0 9 6 3 2. He mo farm 3. R. Ko ra} 9 6 3 8 5 3 4. Vo `do vac 5. ê lik 8 6 2 6. Ce qe 8 4 4 7. Bu du} nost 9 5 4 8. M. Kra ji {nik 9 2 7 9 1 8 9. Voj vo di na 10. Slo bo da 9 0 9

88:90 76:75 77:80 73:62 69:57 701:530 16 641:544 15 660:647 15 549:541 13 576:527 14 594:575 12 609:639 14 647:644 11 564:631 10 545:817 9

Prva A mu{ka liga Me ga V. – @e le zni ~ar Slo bo da – Ta mi{ BKK Rad n. – Rad n. FMP Slo ga – Voj vo di na Bo rac – Na pre dak Me ta lac – OKK Be o grad Sme de re vo – Pro le ter 1. BKK Rad ni~ ki 10 8 2. Bo rac 10 7 10 7 3. Slo ga 10 7 4. M. Vi zu ra 5. Voj vo di na 9 7 6. Sme de re vo 10 6 7. Ta mi{ 10 6 8. Radn. FMP 9 5 9. Me ta lac 10 3 10.Pro le ter 10 2 10 2 11. Slo bo da 12. OKK Be o grad 7 4 13. @e le zni ~ar 9 2 10 1 14. Na pre dak

2 3 3 3 2 4 4 4 7 8 8 3 7 9

85:78 70:71 81:66 84:76 92:80 75:81 97:79 884:836 18 766:688 17 898:829 17 846:833 17 762:683 16 841:825 16 728:720 16 694:677 14 768:805 13 760:830 12 735:824 12 558:535 11 731:783 11 738:842 11

Prva A ènska liga [a bac – Pro le ter 79:46 ê la re vo – Sta ra Pa zo va 69:62 74:47 Cr ve na zve zda – Spar tak 65:64 Lo zni ca – Ja go di na Be o ~in – Rad ni~ ki 61:70 Vr bas Me de la – Stu dent 62:54 1. C.zve zda 10 9 1 783:582 19 2. Ja go di na 10 8 2 825:761 18 3. Vr bas 10 8 2 750:716 18 4. [a bac 10 7 3 746:689 17 10 6 4 669:671 16 5. ê la re vo 6. Rad ni~ ki 10 4 6 701:681 14 7. Pro le ter 10 4 6 695:728 14 10 3 7 640:691 13 8. Stu dent 9. Be o ~in 10 3 7 671:749 13 10. Lo zni ca 10 3 7 636:738 13 11. S. Pa zo va9 3 6674:67312 12. Spar tak 9 1 8 559:676 10

Prva B mu{ka liga Jedinstvo NB – Beovuk 98:85 85:92 Vojvodina – Crnokosa Spartak – Napredak M. 84:60 Konstantin – Viva Bas. 90:78 Mladost (^) – Mladost (Z) 78:65 [abac – Jagodina 69:64 Radn. (O) – Radn. Student 99:80 1. Mladost (Z) 9 7 2 718:675 16 2. Konstantin 9 6 3 724:665 15 3. Radni~ki (O) 9 6 3 781:762 15 4. Spartak 9 5 4 727:710 14 5. Crnokosa 9 5 4 723:711 14 6. Viva Bakset 9 5 4 811:823 14 7. Jagodina 9 5 4 758:773 14 8. Mladost (^) 9 4 5 723:669 13 9. Jedinstvo NB 9 4 5 779:788 13 10. Napredak M. 9 4 5 670:720 13 11. Beovuk 9 3 6 765:790 12 12. [abac 9 3 6 691:715 12 13. Radni~ki S. 9 3 6 723:750 12 14. Vojvodina 9 3 6 709:751 12

Prva B `enska liga Plej–of – Sivac Kraqevo – Srbobran @elezn. – Moravac Para}in – Qubovija Bor – Trep~a R. Kora} MT – Basket S. 1. Basket S. 9 9 0 2. R. Kora} 9 9 0 3. Srbobran 9 9 0

67:54 39:96 66:55 63:82 20:0 (sr) ju~e 688:334 18 571:283 18 613:329 18

4. Qubovija 9 5. Plej of 9 6. Para}in 9 7. Bor 9 8. @elezni~ar 9 9 9. Moravac 9 10. Kraqevo 8 11. Sivac 22 12. Trep~a

ODBOJKA 7 6 5 4 4 3 2 2 0

2 3 4 5 5 6 7 6 22

570:368 461:456 501:498 503:469 420:521 353:585 329:526 296:496 0:440

16 15 14 13 13 12 10 10 0

Prva srpska mu{ka liga – Sever Akademik – Radni~ki Vojvod. Srb. MT – Topola Mladost T. – V. Kikinda Meridijana – Veternik Dunav – Vrbas Oyaci – S. Pazova N. Pazova – Srem 1. Srem 10 10 0 2. Meridijana 10 9 1 3. Mladost T. 10 8 2 4. S. Pazova 10 7 3 5. N. pazova 10 6 4 10 5 5 6. Vojvodina 10 5 5 7. Akademik 10 5 5 8. Vrbas 10 4 6 9. Veternik 10 4 6 10. Oyaci 11. Topola 10 3 7 12. Dunav 10 2 8 10 1 9 13. Radni~ki 14. V. Kikinda 10 1 9

84:65 92:90 87:64 89:82 78:94 67:73 74:81 892:750 20 891:770 19 839:780 18 868:756 17 784:726 16 874:842 15 788:768 15 823:844 15 853:866 14 745:784 14 712:791 13 775:842 12 699:819 11 683:888 11

Zajedni~ka KSV ènska liga 65:62 Vojvodina MT – êlarevo MT 71:76 Gimnazija – Kovin 0:20 (sr) Jugobanat – Vrbas M. MT 113:59 Topol~anka – Proleter (NS) sino} Hemofarm MT – Ruma 1. Hemofarm MT 9 8 1 504:362 17 2. Vrbas M. MT 8 7 1 515:333 15 3. Vojvodina MT 9 6 3 510:448 15 7 7 0 473:275 14 4. Ruma 92 9 5 4 470:476 14 5. Topol~anka 10 4 6 558:598 14 6. Kovin 9 4 5 477:538 13 7. Gimnazija 8. êlarevo MT 7 5 2 411:284 12 9. Prolet. (NS) 10 2 8 452:696 12 18 0 18 0:360 0 10. Jugobanat

Druga srpska mu{ka liga – Sever Vojka – Apatin Sv. \or|e – B. Palanka BNS – Krajina Grme~ Top – Futog Tehnomer Hajduk – Crvenka Ruma – Spartak MT ^oka – Dinamo 12 10 1. Hajduk 12 9 2. BNS 11 9 3. Dinamo 11 8 4. Ruma 5. Sv. \or|e 11 8 6. Futog T. 11 8 7. Spartak 11 7 8. Top 12 6 9. Vojka 11 6 10. Krajina G. 11 5 11. Apatin 11 4 12. ^oka 11 3 13. Crvenka 11 3 14. B. Palanka 26 0

2 3 2 3 3 3 4 6 5 6 7 8 8 26

87:69 20:0 (sr) 91:56 77:83 74:78 90:70 69:70 868:733 22 817:728 21 758:673 20 847:729 19 764:667 19 756:673 19 797:734 18 797:771 18 755:742 17 719:753 16 715:753 15 727:783 14 710:771 14 0:520 0

Heba juniorska liga Hemofarm – Zdravqe Beovuk – C. zvezda BGD Sloboda – Kwa`evac Sloga – Mega Vizura Mladost – Partizan Vojvodina S. – Radni~ki 1. Hemofarm 7 7 2. C. zvezda BGD 7 6 3. Partizan 7 5 4. Vojvodina 6 5 5. Beovuk 7 4 6. Mladost 7 3 7. Sloboda 7 3 8. Radni~ki 6 3 9. Mega Vizura 7 2 10. Kwa`evac 7 2 11. Zdravqe 7 1 12. Sloga 7 0

0 1 2 1 3 4 4 3 5 5 6 7

91:73 87:88 74:67 72:93 67:89 ju~e 655:528 14 603:511 13 573:455 12 570:452 11 606:608 11 564:563 10 451:546 10 391:411 9 609:645 9 544:592 9 465:582 8 495:633 7

ABS Elektro kadetska liga Star – Partizan MTS Fle{ – Hemofarm Sloga – [abac Mladost – Nibac [umadija – Prokupqe Zemun – C. zvezda BGD 1. C. zvezda 7 7 2. Hemofarm 7 6 3. Partizan 7 6 4. Mladost 7 5 5. Zemun 7 4 6. Fle{ 7 4 7. Sloga 7 3 8. Nibac 7 2 9. [abac 7 2 10. [umadija 7 1 11. Star 7 1 12. Prokupqe 7 1

0 1 1 2 3 3 4 5 6 6 6 6

57:77 51:67 70:97 66:58 90:74 75:81 588:445 14 626:433 13 576:463 13 534:500 12 603:590 11 450:471 11 564:654 10 470:477 9 489:553 9 535:600 8 471:546 8 449:623 8

Olim pi ja opet u ra su lu, Var da u Ukra ji ni Olim pi ja je opet u ve li koj kri zi, ba{ kao i to kom pro {le se zo ne. Te {ka fi nan sij ska si tu a ci ja na te ra la je qu bqan ski klub da odre {i ru ke igra ~i ma u slu ~a ju da do bi ju do bre po nu de, jer pla te ni su do bi li ve} dva me se ca. Slo ve na~ ki evro li ga{ je ve} ostao bez tro ji ce ko {ar ka {a – Rat ka Var de, De ni ja Gri na i Be -

dnevnik

na Vud saj da. Var da je pro na {ao „uhle bqe we” u ukra jin skom Azov ma {u, Vud sajd u gru zij skoj Ar mi ji, a Grin se vra tio u SAD. Olim pi ja je u de se tom ko lu ABA li ge ube dqi vo po ra `e na od [i ro kog kao do ma }in (50:78), ali i da qe za u zi ma vi so ko tre }e me sto na ta be li, pre ci zni je de li ga sa Par ti za nom mt:s (7–3), dok u Gru pi D Evro li ge ima sa mo jed nu po be du, uz {est po ra za.

SUPERLIGA (@) NIS Spartak – Varadin Vizura – Vojvodina C. zvezda – Dinamo (P) Jedinstvo (U) – TENT Kolubara – Radni~ki (B) 1. Spartak 9 9 2. TENT 9 6 3. Kolubara 8 5 4. Varadin 9 5 5. Vizura 8 4 6. C. zvezda 6 4 7. Jedinstvo 8 3 8. Dinamo 9 2 9. Radni~ki 9 3 10. Vojvodina 9 1

0 3 3 4 4 2 5 7 6 8

27:9 21:11 19:11 17:16 18:15 15:8 15:19 14:24 11:25 5:25

3:0 3:0 2:3 0:3 3:0 24 19 16 14 14 13 9 7 6 4

SUPERLIGA (M) Ribnica – Vojvodina NS seme Klek – Partizan Spartak (Q) – Jedinstvo (SP) M. radnik – Radni~ki (K) 1. Radni~ki 9 7 2 2. Vojvodina 8 6 2 3. M. radnik 9 6 3 4. C. zvezda 6 6 0 5. Partizan 7 4 3 6. Spartak 9 4 5 7. Jedinstvo 8 3 5 8. Klek 9 2 7 9. Ribnica 7 2 5 10. @elezni~ar 8 0 8

24:10 21:10 21:16 18:7 15:11 16:20 14:16 10:22 10:16 3:24

1:3 0:3 3:2 1:3 22 19 17 16 11 11 10 7 6 1

PRVA LIGA (@) Lazarevac – Klek MD Zrewanin – @elezni~ar (L) Po{tar – Novi Sad Radni~ki (K) – Sme~ 5 Student – Crnokosa Jedinstvo (SP) – Gimnazijalac 1. Jedinstvo 9 9 0 27:5 2. @elezni~ar 9 8 1 26:5 3. Crnokosa 9 8 1 25:6 4. Radni~ki 9 7 2 21:10 5. Po{tar 9 5 4 18:16 6. Sme~ 5 9 4 5 13:17 7. Lazarevac 9 4 5 16:20 8. Zrewanin 9 3 6 11:19 9. Gimnazijalac 9 2 7 13:21 10. Student 9 2 7 8:22 11. Klek 9 1 8 9:24 12. Novi Sad 9 1 8 3:25

3:2 0:3 3:0 3:0 3:0 3:1 26 25 23 20 14 12 11 9 7 7 5 3

PRVA LIGA (M) Novi Sad – Dunav volej Ni{ – Obili} Novi Pazar – Borac Jagodina – VGSK Sterija – Smederevo Spartak (S) – \erdap 1. Spartak 9 7 2. Borac 9 7 3. Obili} 9 7 4. \erdap 9 7 5. Novi Pazar 9 6 6. Jagodina 9 6 7. Smederevo 9 4 8. D. volej 9 4 9. VGSK 9 2

2 2 2 2 3 3 5 5 7

24:9 21:8 22:12 23:11 22:14 22:17 17:17 16:21 11:23

3:1 1:3 3:0 3:1 0:3 3:1 22 21 21 19 17 16 13 11 7

10. Novi Sad 11. Ni{ 12. Sterija

RUKOMET 9 9 9

2 1 1

7 8 8

7:22 12:24 7:26

6 6 3

DRUGA LIGA – SEVER (@) Futog – Ba~ki zmaj Srem – Mladost (I) Ruma – NS volej tim Ki 0230 – Kikinda @iti{te – Prvi tempo 1. Futog 8 8 2. Srem 8 7 3. P. tempo 8 6 4. Mladost (I) 8 5 5. Ruma 8 5 6. Kikinda 8 4 7. Ki 0230 8 3 8. NS v. tim 8 2 9. B. zmaj 8 0 10. @iti{te 8 0

0 1 2 3 3 4 5 6 8 8

24:1 21:6 20:8 19:10 15:1 12:15 11:18 6:21 7:24 5:24

3:0 3:2 3:0 3:0 0:3 24 20 19 16 13 11 9 5 2 1

DRUGA LIGA – SEVER (M) Vojvodina 2 – Mladost E. FOK – RFU Bavani{te – Partizan Sloven – Apatin In|ija – Srem 1. Sloven 8 8 2. In|ija 8 6 3. Mladost E. 8 5 4. Apatin 8 5 5. Vojvodina 8 4 6. Bavani{te 8 4 7. Srem 8 4 8. Partizan 8 2 9. RFU 8 2 10. FOK 8 0

0 2 3 3 4 4 4 6 6 8

24:8 22:8 20:14 16:14 17:14 13:14 16:19 11:20 11:22 7:24

3:2 2:3 1:3 3:0 3:1 22 20 16 14 12 11 10 8 5 2

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT (@) Kraji{nik – Proleter Banat – Zrewanin2 Koral – Vr{ac Klek 2 – Radni~ki Hercegvoina 1. Vr{ac 7 7 2. Banat 7 6 3. Proleter 7 5 4. Radni~ki 8 5 5. Zrewanin 7 4 6. Koral 7 2 7. Hercegovina 7 2 8. Kraj{nik 7 1 9. Klek 7 0

0 1 2 3 3 5 5 6 7

0:3 3:2 0:3 2:3 slobodan 21:2 20 18:5 17 17:8 16 16:11 14 15:10 13 9:15 7 6:19 4 3:19 3 5:21 2

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – CENTAR (M) Vojvodina 3 – Kulpin Sloven 2 – Mladost. 2 Vo{a – [id Stra`ilovo Botafogo 1. Stra`ilovo 6 6 2. Vo{a 6 5 3. Vojvodina 6 4 4. Kulpin 6 4 5. [id 7 3 6. Botafogo 6 2 7. Sloven 6 1 8. Mladost E. 7 0

0 1 2 2 4 4 5 7

3:0 3:2 3:0 slobodan slobodan 18:2 18 17:5 16 14:8 12 13:9 11 10:13 9 9:13 6 5:17 2 2:21 1

Superliga (M) Cr ven ka J. – Ju go vi} U. 31:21 Sme de re vo – Obi li} 25:17 Me ta lo pla sti ka – PKB 27:25 Na pre dak – Di na mo 32:25 Ru dar – C. zve zda danas Po à re vac – Par ti zan sutra Na i sus – Voj vo di na (14. 12.) Rad ni~ ki – Ko lu ba ra (22. 12.) 1. Par ti zan 10 10 0 0 325:264 20 2. Voj vo di na 10 8 2 0 295:249 18 3. Me ta lopl. 11 7 1 3 324:289 15 4. C.zve zda 10 6 1 3 268:242 13 5. Rad ni~ ki 9 6 1 2 247:222 13 6. Ju go vi} 11 5 2 4 276:276 12 7. Na pre dak 11 5 2 4 312:315 12 8. Ko lu ba ra 9 5 1 3 246:229 11 9. PKB 11 5 1 5 293:291 11 10. Na i sus 9 4 0 5 269:297 8 11. Di na mo 10 3 0 7 276:295 6 12. Po à re vac 10 3 0 7 259:284 6 13. Sme de re vo 11 3 0 8 246:278 6 14. Ru dar 10 2 1 7 232:262 5 15. Cr ven ka 11 2 0 9 289:316 4 16. Obi li} 11 2 0 9 299:337 4 U sle de }em ko lu (10/11.de cem bra) sa sta ju se: Ju go vi} Uni met – Ru dar, Ko lu ba ra – Voj vo di na, Cr ve na zve zda – Po à re vac, Obi li} – Cr ven ka Ja fa, PKB – Sme de re vo, Di na mo – Me ta lo pla sti ka, Rad ni~ ki – Na pre dak, Par ti zan – Na i sus.

Prva liga (M) Mla dost TSK – Voj put Za je ~ar – Vr bas K. Zla tar – Pro le ter A. No vi Be o grad – N. Pa zar @e le zni ~ar – C. zve zda Ja go di na – Ba ne R. N. Pa zo va – Pri boj 1. Zaje~ar 12 12 0 2. Vojput 12 9 0 3. Vrbas 12 8 1 4. Proleter 12 7 1 5. Priboj 12 7 1 6. Zlatar 12 5 3 7. @elezn. 12 5 2 8. Bane 12 5 1 9. M. Gora 12 4 1 10. N. Beograd 12 4 1 11. C. zvezda 12 4 1 12. N. Pazar 12 4 1 13. N. Pazova 12 4 0 14. Mladost 13 3 1 15. Jagodina 13 2 2

0 3 3 4 4 4 5 6 7 7 7 7 8 9 9

21:27 40:25 23:23 31:30 31:26 29:30 21:27 384:291 24 356:281 18 335:331 17 314:282 15 279:274 15 371:372 13 324:317 12 309:305 11 356:354 9 328:333 9 299:323 9 308:348 9 323:380 8 285:327 7 332:385 6

Prva liga (@) Rad ni~ ki – Ku ~e vo Me ta lac – BMS Mi le nij um Pro le ter – Voj vo di na C. krst – H. Jo `ef 26:26 Rad ni~ ki R. – Me ta lac AD Na pre dak – ORK Be o grad 1. Milenijum 11 9 1 1 2. Radni~ki R. 10 9 1 0 3. ORK Bgd 10 6 1 3 4. Ku~evo 11 6 0 5 5. Vojvodina 11 5 2 4 6. Radni~ki 11 4 1 6 7. Proleter 11 4 0 7

33:36 16:35 24:20 (10. 12.) (10. 12.) 343:240 19 326:250 19 276:255 13 352:326 12 287:280 12 297:319 9 333:339 8

8. Napredak 10 9. H. Jo`ef 11 10. C. krst 11 11. Metalac AD 10 12. Metalac 11

4 3 2 3 3

0 2 3 1 0

6 6 6 6 8

263:271 262:275 278:316 264:308 243:345

8 8 7 7 6

Druga liga (M) Potisje P. – Jedinstvo 29:41 Jabuka – Hajduk 34:29 Metalac AV – Titel YD 24:21 Radni~ki (NS) – Radni~ki ([) 40:27 Somborelektro – Hercegovina 36:24 B. Karlovac – Napredak 47:36 @SK – Ruma 44:29 Apatin – Dalmatinac 29:23 1. @SK 14 12 0 2 425:365 24 2. Metalac 14 11 1 2 443:374 23 3. Somborel. 14 11 0 3 407:346 22 4. Jabuka 14 10 1 3 461:398 21 5. Titel YD 14 10 1 3 428:380 21 6. Radn. (NS) 14 8 1 5 437:413 17 7. Jedinstvo 14 7 1 6 440:417 15 8. Apatin 14 6 1 7 383:369 13 9. Hajduk 14 6 0 8 450:441 12 10. Ruma 14 5 2 7 433:464 12 11. Hercegovina14 5 1 8 375:384 11 12. B. Karlovac 14 4 2 8 429:446 10 13. Dalmatinac14 4 1 9 374:424 9 14. Napredak 14 3 0 11 403:466 6 15. Radn. ([) 14 2 0 12 356:438 4 16. Potisje 14 1 2 11 367:467 4

Druga liga (@) Jabuka 95 – Spartak (D) Srem – Spartak (S) Lehel – Vrbas Ravangrad – Radni~ki (B) Radni~ki (K) – Pan~evo Mladost – Temerin Apatin – Kikinda 1. Kikinda 2 11 11 0 0 2. Mladost 12 9 1 2 3. Spartak (D) 12 9 0 3 4. Temerin 12 9 0 3 5. Jabuka 95 12 8 0 4 6. Pan~evo 12 8 0 4 7. Srem 12 6 1 5 8. Radni~. (B) 12 6 0 6 9. Lehel 12 4 0 8 10. Apatin 11 4 0 7 11. Vrbas 12 3 0 9 12. Ravangrad 12 2 0 10 13. Spartak (S) 12 2 0 10 14. Radni~.(K) 12 1 0 11

22:20 32:19 31:21 31:33 27:34 27:28 sino} 409:261 22 369:325 19 351:250 18 297:279 18 365:321 16 399:360 16 310:288 13 323:329 12 337:325 8 225:309 8 295:351 6 304:376 4 299:371 4 318:456 2

^ETVRTO KOLO PRVE LIGE SRBIJE

No vo sa |a ni i Ki kin |a ni u po lu fi na lu

U Ki kin di i Pan ~e vu odr `a no je po sled we, ~e tvr to ko lo Pr ve xu do li ge Sr bi je ~i ji su do ma }i ni bi li ki kind ski Par ti zan i pan ~e va~ ki Di na mo. Na tro me }u ta ta mi je ha le SC „Je ze ro” u Ki kin di naj bo qi su bi li xu di sti no vo sad ske Bez bed no sti sa dve po be de, dok je do ma }a eki pa ostva ri la po be du pro tiv zre wa nin skog Pro le te ra. Bez bed nost – Par ti zan (K) 10:0 (0:47). Po je di na~ no – do 66 kg: @i vi} – Ga ta ri} 2:0, do 73 kg: M. Be go vi} – Si ki ni} 2:0, do 81 kg: Ko va ~e vi} – Bi ro 2:0, do 93 kg: D. Be go vi} – Ni ko li} 2:0, +93 kg: Cvet ko vi} – Pi li po vi} 2:0. Bez bed nost – Pro le ter 6:4 (30:17). Po je di na~ no– do 66 kg: Ke wa lo – Cve ji} 0:2, do 73. kg: M.

Be go vi} – Bur jan 2:0, do 81 kg: Ko va ~e vi} – Mi {ko vi} 2:0, do 90 kg: D. Be go vi} – Rad no vi} 2:0, +90 kg: Cvet ko vi} – Sa va no vi} 0:2. Par ti zan – Pro le ter 6:4 Po je di na~ no – do 66 kg: Ju ra ki} – Cve ji} 0:2, do 73 kg: Be ta ri – Dur jan 2:0, Ma ri ~i} – Sa bo 2:0, do 90 kg: Ele zo vi} – Ni {a no vi} 0:2, +90. kg: Maj sto ro vi} – Sa va no vi} 2:0. U plej of, 18. de cem bra sa sta }e se pr vo pla si ra na Ru ma i ~e tvr to pla si ra ni Di na mo iz Pan ~e va, kao i dru go pla si ra na Bez bed nost i Par ti zan iz Ki kin de. Po bed nik }e se kva li fi ko va ti za Su per li gu Sr bi ju. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, svi u~e sni ci plej ofa na ~el no su se slo ì li da me sto odr à va wa tur ni ra bu de Ka wi à. M. S.

TROFEJ MLADOSTI U ZAGREBU

Dva re kor da i po be da Zla ti }a Na Tro fe ju Mla do sti u Za gre bu srp ski stre lci su dru gog da na osvo ji li tri me da qe, dve zlat ne i sre br nu, u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem i sa pet me da qa va zdu {nom pu {kom pr vog da na (2 – 1 – 2) naj u spe {ni ja su na ci ja na tak mi -

~e wu sa osam tro fe ja (4 – 2 – 2). Pi {to qem su sla vi li An dri ja Zla ti} i Bo ba na Ve li~ ko vi}, sre bo je pri pa lo Ja sni [e ka ri}. Srp ski olim pi jac, An dri ja Zla ti} stre lac uì~ ke dru ì ne „Alek sa De jo vi}“, je po be dio sa dva dr àv na re kor da.

PRVA B LIGA

Tre }a po be da No vo sa |a na TENT – Dunav 6:11 (0:0, 2:3, 1:5, 3:3) OBRE NO VAC: Ba zen SKC „Obre no vac“. Gle da la ca: 50. Su di ja: Vu ka {i no vi} (Be o- grad) i Siv ~ev (Pan ~e vo). TENT: Mi lo va no vi}, Jev ti}, Mi tro vi}, Avra mo vi} 1, Ba ji}, Si mi}, Ju ki} 2, Ni ko li}, Ban ko vi}, Pe tru {ev ski 1, In |i}, Sta ni {i} 2, Sin |e li}. DU NAV: Pe ti}, Bo `i~ ko vi}, Mi tro vi} 5, Jok si mo vi} 1, Voj ~i}, Ko mar, Di mi trov 1, ]a to vi} 1, Pi qi} 1, Ka ti}, Bu kvi} 1, Gvo zda no vi} 1, Gr ba. Va ter po li sti Du na va za be le `i li su i tre }u po be du u Pr voj B li gi. Iza bra ni ci Mar ka Or lo vi }a sa vla da li su eki pu TENT–a u Obre nov cu 11:6. Od lu ~u ju }u pred nost Du nav je na pra vio u tre }oj de o ni ci, ko ju je do bio 5:1, a u fi ni{ su No vo -

Re zul ta ti tre }eg ko la: TENT – Du nav 6:11, Ra bot ni~ ki – Be ~e jac 8:8, Na is – Ze mun 14:14, Go~ – Spar tak 7:5, [a bac – Par ti zan 2 da nas, slo bo dan je Sin gi du num.

1. Du nav 2. Sin gi du num 3. TENT 4. Par ti zan 2 5. Ze mun 6. Go~ 7. Spar tak 8. Na is 9. Ra bot ni~ ki 10. Be ~e jac 11. [a bac

3 2 3 2 3 2 3 3 3 2 2

3 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 1 1 0 0 1 2 1 0

0 0 1 0 1 1 2 2 1 1 2

33:19 20:8 38:39 21:11 26:28 25:23 27:31 26:37 18:22 12:18 16:25

9 6 6 4 4 3 3 3 2 1 0

sa |a ni u{li sa 8:5, ta ko da su do kra ja mir no pri ve li su sret kra ju. Naj e fi ka sni ji na me ~u bio je Mi tro vi} sa pet go lo va. G. M.

REGIONALNA LIGA VETERANA

Ube dqi vi Par ti zan Star to va lo je tak mi ~e we u re gi o nal noj li gi ve te ra na za va ter po li ste. Pr vo ko lo od i gra no je u Su bo ti ci, a po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Be ~ej – Po let (Som bor) 11:6, Spar tak – Voj vo di na (No vi Sad) 7:10, Par ti zan (Be o grad) – Kru na (Osi jek) 9:3, slo bod na je bi la Sen ta. – Ma |a ri su nam ot ka za li u po sled wem tre nut ku, ali to ne zna ~i da se ne }e na knad no ukqu ~i ti. Svi du e li su bi li ve o ma in te re sant ni, a po seb no ovaj iz me |u Spar ta ka i Voj vo di ne. Do ma }in je u~i nio sve ne bi li sa vla dao Voj vo di nu, ali je kva li tet ipak bio na stra ni No vo sa |a na. Spar tak je od li~ no or ga ni zo vao tur nir – re kao je ve te ran Voj vo di ne @i va ^ve ti ~a nin. G. M.

REPREZENTACIJA OTPUTOVALA NA EVROPSKO PRVENSTVO

[e sto ro Sr ba u [}e }i nu Pli va~ ka re pre zen ta ci ja Sr bi je ot pu to va la je u poq ski grad [}e }in, gde }e od ~e tvrt ka do ne de qe u~e stvo va ti na Evrop skom pr ven stvu u ma lim ba ze ni ma. Na stu pi }e 639 pli va ~a i pli va ~i ca iz 40 ze ma qa.

Na Pr ven stvu Sta rog kon ti nen ta u~e stvo va }e {est srp skih pli va ~a: ^a ba Si la |i (50 i 100 pr sno), Ra do van Si qev ski (50, 100 i 200 slo bod no), Pe tar Pe tro vi} (50 i 100 le| no), Ste fan [o rak (200, 400 i 1500 slo bod no), Ve li mir Stje pa no vi} (100, 200, 400 slo bod no i

200 del fin) i Mi ro sla va Naj da nov ski (50 i 100 slo bod no). Sa pli va ~i ma u [}e }i nu }e bi ti i {ef mi si je doc. dr Mi li voj Dop saj, se lek tor De jan Pe ji no vi}, tre ner Kri sto fer Taj di (ina ~e tre ner Ve li mi ra Stje pa no vi }a) i ma ser Ti to slav Kli mo vi}. G. M.

c m y

sport

dnevnik

DRAGAN SUYUM, JEDAN OD JUNAKA U TRIJUMFU VOJVODINE NAD BELGIJANCIMA

Naj te è tek pred sto ji Jo{ se u Srp skoj Ati ni sla vi isto rij ski pla sman ru ko me ta {a Voj vo di ne u 4. ko lo Ku pa po bed ni ka ku po va, a stru~ ni {tab i igra ~i ne ma ju taj luk suz, ve} su okre nu li no vi list i uve li ko se spre ma ju za iza zo van fi ni{ je se weg de la su per li ga {ke se zo ne i du e le sa Ko lu ba rom, Na i su som i Par ti za nom. No vo sa |a ni su na kon 120 mi nu ta ro vov ske bor be i dva pot pu no raz li ~i ta li ca, us pe li da na te ra ju Bel gi jan ce da pred bo qim ski nu svoj tra di ci o nal ni mod ni de taq - {e {ir. Svi se sla ù u oce ni da je slo àn ko lek tiv od neo po be du nam in di vi du al no, teh ni~ ki i br ìm po je di na~ nim vred no sti ma, a je dan od naj va `ni jih {ra fo va u cr ve nobe loj ma {i ne ri ji bio je 33-go di {wi Dra gan Su xum, igra~ ko me je ovo se zon ski U sjaj noj for mi: Dra gan Suyum na stup u Ku pu ku po va, ~e tvr ti u pro le }e u Evro pi, stre lac {est ka ri je ri. Pret hod no je le vo kri lo go lo va pro tiv Ju naj te da ka è: No vo sa |a na ima lo pri li ku da na - Is pla ti lo se ve ro va we da mo stu pi u po me nu tom ku pu sa Sin te - è mo da iz bo ri mo pla sman me |u lo nom (2000/01) i u dva na vra ta sa 16 eki pa. Po sle pr ve utak mi ce svi Par ti za nom (2004/05, 2007/08). u klu bu su bi li sve sni ko li ko smo Na pi ta we ka ko ko men ta ri {e ta da pod ba ci li, ali ume sto da tu po be du nad Bel gi jan ci ma i ~i we gu je mo, mi smo se po gle da li u o~i, ni cu da }e cr ve no-be li do ~e ka ti iz vu kli po u ke i da li re~ da }e mo

sve to na dok na di ti u No vom Sa du. I obe }a we smo is pu ni li. Iz da we u Ton ge re nu bi la je na sjla bi ja par ti ja Voj vo di ne ove se zo ne, i jed no stav no smo zna li da ta ko lo {u igru ne mo è mo da po no vi mo. Ka ko smo bi li u si tu a ci ji da vi ja mo se dam go lo va, mo ra li smo da me wa mo ne {to u igri, a kqu~ uspe ha je bio taj {to smo igra li mno go br è, sa do sta po lu kon tri i ko tri, uz agre siv nu od bra nu od ko je je sve i kre nu lo - ana li zi rao je igru svog ti ma biv {i re pre zen ta ti vac Su xum. Pra vi iza zov vas o~e ku je na pro le }e, a ime na red nog ri va la sa zna }e te da nas na `re bu u Be ~u. Ko ga bi ste vo le li da iz beg ne te u osmi ni fi na la? - Tu di le me ne ma, klu bo vi iz Ne ma~ ke, [pa ni je i Dan ske su za kla su ja ~i od osta lih eki pa, u sva kom smi slu. To se naj bo qe vi di na pri me ru Li ge {am pi o na, gde klu bo vi iz po me nu tih ze ma qa u od no su na re ci mo na {eg pr va ka Par ti zan i ti mo ve iz okru è wa pro sto do mi ni ra ju. Vo leo bih da iz beg ne mo ta kve ri va le, ali i one iz uda qe ni jih dr à va, kao {to je to Ukra ji na, zbog fi nan si ja. U sva kom slu ~a ju ri va la po me ri sa

ko jim ima mo re al ne {an se da se nad i gra va mo su oni iz ze ma qa iz okru è wa. Si gur no da }e nam bi ti po treb no i ma lo sre }e na `re bu, a ka ko ona pra ti hra bre mi slim da smo je za slu ì li. O~e ku je vas te àk fi ni{ je se weg de la Su per li ge. Na re du su dva go sto va wa u La za rev cu i Ni {u, a kao {lag na tor tu je do ma }in stvo ak tu el nom pr va ku Par ti za nu? - Od li ~an start u Su per li gi nas oba ve zu je da ura di mo sve ka ko bi u pre o sta la tri ko la pro du ì li sjaj nu se ri ju. Mi slim da smo mak si mal no is ko ri sti li po vo qan ras po red u do sa da {wem de lu se zo ne, a sa da nas o~e ku ju pra vi iza zo vi. Ne }e bi ti la ko, ali ide mo ko rak po ko rak. Ne pot ce wu je mo ri va le, na pro tiv, ali do bro zna mo i {ta su na {i ci qe vi. Ima mo do voq no vre me na do su bot we utak mi ce u La za rev cu, da se pre sve ga psi hi~ ki, a i fi zi~ ki od mo ri mo, jer smo se do sta is tro {i li pro tiv Ju naj te da, kao i da se ade kvat no spre mi mo za od li~ nu Ko lu ba ru na gla sio je Dra gan Su xum. Ru ko me ta {i Voj vo di ne na red nu pr ven stve nu utak mi cu, su set 11. ko la igra ju u su bo tu 10. de cem bra u La za rev cu pro tiv Ko lu ba re od 20 ~a so va, a od lo è ni me~ 10. ko la pro tiv Na i su sa u Ni {u za ka zan je za sre du, 14. de cem bra, od 18.30 sa ti. I. Grubor

utorak6.decembar2011.

NAKON UBEDQIVE POBEDE CRVENKE NAD JUGOVI]EM

Ve ve ri ce pre va zi {le sva o~e ki va wa Obe }a va li su ru ko me ta {i Cr ven ke do bru igru, bi li op ti mi sti~ ki ras po lo è ni i na go ve {ta va li da }e ko na~ no sti }i do dru ge, to li ko è qe ne po be de. Odr à li su re~, ali za i sta je ma lo ko mo gao da pred vi di da }e ta po be da nad Ju go vi }em bi ti iz ra è na ~ak dvo ci fre nom raz li kom (31:21). Ne na ro ~i to na kon pr vog de la igre u ko me su go sti iz Ka }a za i sta bi li do mi nant ni i na naj bo qi na ~in po tvr di li kva li te te ko ji kra se wi ho vu igru: te~ ne ak ci je, ne ve ro vat no brz pre laz iz od bra ne u na pad, or ga ni zo va nost i di sci pli nu u od bra ni, ~e mu je ton u ve li koj me ri da vao gol man Bo jan Pe ro vi}.

PRETPOSLEDWE KOLO DRUGE MU[KE LIGE – SEVER

@a baq ci na ko rak do ci qa @SK - Ruma 44:29 (19:15) @A BAQ: Sport ski cen tar, gle da la ca 100, su di je: Bak maz i Ra da ko vi} (No vi Sad). Sed mer ci: @SK 1 (1), Ru ma 2 (0), is kqu ~e wa: @SK 6, Ru ma 2 mi nu ta. @SK: Ke zi ja 7, Mi tro vi}, Bo sni}, Xa ja 1, Zu ki}, Mi lu ti no vi} 2, Mar ko vi} 1, Po li}, Smo qan 7, Jo va no vi} 2, Ar se ni}, Vu ~i}, Tr ni ni} 1, Bo ja ni} 7, Dra go qe vi} 2, Ra doj ~i} 14 (1). RU MA: @u gi}, Ve se li no vi}, Ne na do vi} 13, Gr bi} 2, Kre~ ko vi} 6, De ja no vi}, Po po vi}, Isa kov ski 8. Tek ka da je, na kon tre }i ne utak mi ce, @SK-ova star ter ska po sta va shva ti la da se ni jed nom ri va lu, pa ma kar to bi li i ne kom plet ni Ru mqa ni, ne sme do zvo li ti neo me ta no igra we lop te na uda qe no sti 6,5-7 me ta ra od go la, pro pra }e no ni zom gol man skih od bra na, à baq ski brod je kre nuo ka una pred po sta vqe nom ci qu - osva ja wu dva bo da. Ras tr ~a li su se do ma }i ru ko me ta {i u dru gom po lu vre me nu, a ne iz ve snost se sa sta ja la u to me ko jom gol raz li kom }e se za vr {i ti utak mi ca. To kom je se weg de la na da sve upor ni i str pqi vi à baq ski mla di }i Xa ja, Jo va no vi}, Tr ni ni} i Dra go qe vi} is ko ri sti li su pru è nu {an su na ovoj utak mi ci za {ta su bi li na gra |e ni od naj ver ni jih pri sta li ca, ko ji svo je qu bim ce ne ret ko pra te i na go sto va we. J. G. - P. B.

Banatski Karlovac Napredak 47:36 (21:20) BA NAT SKO NO VO SE LO: Ha la spor to va, gle da la ca 100, su di je: Jo van di} i Kra ji no vi} (Pan ~e vo). Sed mer ci: Ba nat ski Kar lo vac 3 (2), Na pre dak 3 (1), is kqu ~e wa: Ba nat ski Kar lo vac 6, Na pre dak 8 mi nu ta. BA NAT SKI KAR LO VAC: Kam be ro vi}, ]ir ko vi} 1, Xa ma tov ski 4, Ar na u to vi} 4, Vu ji} 5, Be ge ni {i} 12, Spa si} 10, Ko va ~e vi} 6, Mr vo{ 5, I. Mla de no vi}. NA PRE DAK: Kre so vi}, G. Gli gi} 7, B. Gli gi} 9, Mi lo {e vi} 1, Iv ko vi} 7, Sto ja no vi} 2, Do {en 3, Lu ka~, Ba la ban 6, Mi tro vi} 1. Sa mo u pr vom po lu vre me nu go sti su odo le va li na pa di ma do ma }i na, da bi u dru gom do {lo do ras pa da si ste ma u wi ho voj od bra ni. Be ge ni {i}, Spa si} i osta li re {e ta li su gol go sti ju, da bi uz

zvu ke si re ne bi li gro mo gla sno po zdra vqa ni od svo jih na vi ja ~a. R. Jovanovi}

Somborelektro – Hercegovina 36:24 (17:9)

di li do ma }i na vi ja ~i, pri kra ju pr vog po lu vre me na, na kon ~e ga je is pra `wen deo gle da li {ta. M. Jovi}evi}

Apatin - Dalmatinac 29:23 (13:10)

APA TIN: O[ „@ar ko Zre wa SOM BOR: Grad ska Ha la „ nin”, gle da la ca: 200, su di je: Ko va Mo ston ga“, gle da la ca: 200, su di je: ~i} i Man di} (No vi Sad), is kqu Osto ji} i Vu ko vi} (No vi Sad), ~e wa: Apa tin 10, Dal ma ti nac 4 mi sed mer ci: Som bo re lek tro 4 (3), nu ta, sed mer ci: Apa tin 6 (2), Dal Her ce go vi na 6 (5), is kqu ~e wa: ma ti nac 6 (3). Som bo re lek tro 8, Her ce go vi na 6 mi nu ta. SOM BO RE LEK TRO: Do bri je vi}, Dra {ko vi} 7 (3), Pen ze{ 3, Ni ko li}, Va ci, Bu la to vi} 7, Mi jo vi} 3, @iv ko vi} 2, Smi qa ni} 1, Gar di jan 6, Bo {ko vi} 5, L. Ko ji}, N. Ko ji} 2, Ne na di}. HER CE GO VI NA: Pa {aj li} 9 (3), Vu ko je 3, Ri ka lo 1, A}i mo vi} 4 (2), Mi lo {e vi} 1, ^i zma {ev 1, Gra ci no vi}, Pe {ut, Sa vo vi}, Ber ta, Zu bac 1, Da mja no vi} 4. Na iz van red nu ru ko met nu pred sta vu u Som bo ru pa la je sen ka zbog ba kqa de i ne ko - Vo de }i na li sti stre la ca: li ko pe tar di ko je su pri re - Mar ko Ra doj ~i} (@SK)

Der bi Fu to à ni ma Metalac AV - Titel YD 24:21 (12:9) FU TOG: Dom spor to va, gle da la ca 200, su di je: Voj vo di} (Ri |i ca) i Me da re vi} (Zre wa nin). Sed mer ci: Me ta lac AV 4 (1), Ti tel XD 3 (2), is kqu ~e wa: Me ta lac AV 4, Ti tel XD 6 mi nu ta. ME TA LAC ASKO VI DAK: Ani ~i}, Ar se ni}, Pri bi ~e vi}, Ili} 2, Ko ki}, Ra di} 2, Voj vo di}, To ja gi} 3, \u ki}, Mi lo {e vi} 4, Pe tro vi} (18 od bra na), Jo ji} 4, Ja wi} 9 (1), Ma noj lo vi}, Zo ri}, Kop ~ok. TI TEL XON DIR: Se le {i 1 (1), Ba log 3, \u ri} 1, Pa tri {ko vi}, Ili} 5, Iv ko vi} 5 (1), Kur te{ 1, Ma ti je vi} (19 od bra na), Mi li }i}, Ko va~, To dor ~e vi}, Ma ri ja no vi} 5, Voj no vi}. Ovo ru ko met no der bi ve ~e u Fu to gu pre tvo ri lo se u nad me ta we dva naj ra spo lo è ni ja po je din ca, gol ma na do ma }ih Stan ka Pe tro vi }a i Mi le ta Ma ti je vi }a, ko ji je ~u vao mre ù go sti ju. Stre pe la je fu to {ka pu bli ka, ko ja se ovo ga pu ta oku pi la u znat no ve }em bro ju ne go ina ~e, sve do 20. mi nu ta ka da su Ti te qa ni vo di li dva-tri go la raz li ke. Pre o kret je na stao u sa moj za vr {ni ci pr vog po lu vre me na, ko ji su ì ~a ri za vr {i li sa vi {kom od tri go la. U na stav ku su sre ta Fu to à ni su kon tro li sa li re zul tat, da bi u sa moj za vr {ni ci me ~a Ti te qa ni ozbiq no pri pre ti li, ma da sa igra ~em ma we, Iv ko vi} i dru go vi se ni su pre da va li do {av {i na gol za o stat ka. To me je umno go me do pri neo gol man Ma ti je vi}, ali da mu ne bi ostao du àn we gov ko le ga po po zi ci ji u re do vi ma do ma }i na Pe tro vi} ve zao je ne ko li ko od bra na ì ce ra u ni zu i omo gu }io sa i gra ~i ma da, uz ve li ku po `r tvo va nost i hte we, do |u do osva ja wa ta ko è qe na dva bo da, ko ja ih osta vqa ju u tr ci za li der sku po zi ci ju Se ve ra. I na kra ju tre ba is ta }i da su ru ko met ni sla do ku sci osta li us kra }e ni za sve ono {to su o~e ki va li od ove dve eki pe. Osim bor be no sti, pri su stvo va li su ne ve ro vat nom bro ju teh ni~ kih gre {a ka, is hi tre nih {u te va, po gre {nih do da va wa i pro ma {e nih zi ce ra. J. Gali}

APA TIN: So la} 1, Kqa ji}, No va ko vi} 3, Kre~ ko vi} 6, N.Oreq 1, Man di}, Du ki} 3, Krec 4 (2), Ve jin, Bo go je vi} (8 od bra na), Me di} 1, Ba i} 8, Mi lo je vi} 2, M. Oreq. DAL MA TI NAC: Ma cu ran, Ma noj lo vi} 4, Bo kan 3, Pa i}, Si mi} 4 (3), Gra o vac 1, Ko ma zec 5, Pu po vac, Tr bo je vi} (7 od bra na), Kon sta ti no vi} 1, Sa bo 2, Ma rin ko vi}, Kne `e vi} 3. M. Jo.

DRUGA @ENSKA LIGA

Ma ri ~i }e va do ne la bo do ve Mladost - Temerin 27:28 (14:12) KI KIN DA: Ha la SC „Je ze ro”, gle da la ca 100, su di je: Ban ~ov (Pan ~e vo) i Ivan kov (Star ~e vo, sed mer ci: Mla dost 4 (4), Te me rin 4 (3), is kqu ~e wa: Mla dost 2, Te me rin 8 mi nu ta. MLA DOST: Tr ni ni}, Jo {a no vi}, ô vi} 10 (3), So lo mun, Pr pa, Kan di}, La ko vi} 1, Ka u rin, Sa vi} 6 (1), Po po vi}, Me sa ro{ 3, Lat ko vi} 7. TE ME RIN: Iva nov, Ma ri ~i} 8, Jan ko vi}, Ob ra do vi}, Mi lan ko vi}, Vu ko vi} 5, Ni ko li} 8 (3), Bla nu {a, Te {a no vi}, Pa ni}, Kre me no vi}, Mo ra ~a 6, Mi tro vi} 1, Jan ko vi}. Mi nut pre kra ja me ~a, Bo ja na Ma ri ~i} je sa kril ne po zi ci je po sti gla svoj osmi po go dak i do ve la go stu ju }u eki pu u vo| stvo od 28:27. Na à lost, po sled wi na pad ru ko me ta {i ce Mla do sti ni su is ko ri sti le, pa su ta ko Te me rin ke ku }i od ne le dva ve li ka bo da, a Cr wan ke za be le ì le dru gi uza stop ni po raz. M. S.

Ravangrad – Radni~ki (B) 31:33 (13:18) SOM BOR: Grad ska ha la „Mo ston ga“, gle da la ca: 50, su di je: Zo ri} (Apa tin) i Ra ~i} (Cr ven ka), sed mer ci: Ra van grad 7 (5), Rad ni~ ki (B) 10 ( 5), is kqu ~e wa: Ra van grad 22, Rad ni~ ki (B) 12 mi nu ta. RA VAN GRAD: Ju ri}, Pe ji} 12, Ata nac ko vi} 4, Ban do bran ski 1, Ze li} 1, Va gi}, S. Abu to vi}, Su dar, La zi}, Ko lun xi} 3, A. [ko ru ~ak 4 ( 3), Mir ko vi} 6 (2). RAD NI^ KI (BAJ MOK): Ste fa no vi}, Xa vi} 3, Tum bas 10 (2), La ci}, Pe tri}, @ig mond 2, Ko men da, Ko sa no vi}, Rot flug 8 (2), Bo ki} 1, Se ka~ 9 (1). M. Jo.

Mi lo{ Gru ji ~i}

Na su prot wi ma, sve ga je to ga ne do sta ja lo Cr ven ~a ni ma u ovom de lu igre. Pre sve ga ve o ma slab u~i nak gol ma na (sve ga dve od bra ne), kao i ne do voq no `i vo sti, ra zno vr sno sti i smi re no sti u ak ci ja ma, pa su ta ko sve do od mo ra bi li u re zul tat skoj pod re |e no sti. Uti sak je da ih je do ne kle zbu ni la i tak ti ka ko ju je, u ve }oj me ri u ovom de lu igre, pri me wi vao stra teg Ju go vi }a Vla dan Jor do vi}. Na i me, ume sto gol ma na Pe ro vi }a u na pad je ula zio sed mi igra~ i to je u ne ko li ko na vra ta zbu wi va lo do ma }i ne, a re zul ti ra lo sjaj nim ak ci ja ma i neo ~e ki va nim go lo vi ma Ka }a na. Na sta vak je do neo pot pu ni pre o kret i ovaj deo igre Cr ven ~a ni su do bi li re zul ta tom 18:6, da bi za slu `e nu po be du ostva ri li sa 10 go lo va raz li ke. Pi ta li smo tre ne ra ve ve ri ca Sve to za ra Jo vo vi }a {ta je to u na stav ku pre su di lo da do |e do ova kvog obr ta i ve li ke ra do sti do ma }i na? - Iako ne mam pri med be na pri stup na {ih igra ~a u pr vih 30 mi nu ta, in si sti rao sam u pa u zi da to

bu de iz ra è no sa jo{ vi {e hte wa, mo ti va i ta~ no sti, da ni jed nog tre nut ka ne do zvo li mo bi lo ka kvu opu {te nost ili pa siv nost i ve li kog pro tiv ni ka upra vo nad i gra mo wi ho vim oru` jem. O~e ki vao sam, ta ko |e, da mi ze ran u~i nak na {ih gol ma na mo ra bi ti po pra vqen i da u tom ele men tu le ì ve li ki deo mo gu} no sti da pre o kre ne mo re zul tat. Upra vo ta ko se i do go di lo i mi smo po ne se ni se ri jom go lo va u pr vim mi nu ti ma na stav ka bi li ne ve ro vat no oso ko qe ni. Ka ko se utak mi ca bli ì la kra ju vi {e smo is po qa va li fi zi~ ku sprem nost, ko ja je sa da znat no po pra vqe na u od no su na pro te kli deo pr ven stva - vi |e we je tre ne ra Jo vo vi }a. Ka da su de ta qi iz ovog de la u pi ta wu ne sum wi vo je da u pr vi plan iz bi ja do pri nos ve te ra na Go ra na \u ro vi }a. Na sa mom po ~et ku je neo d bra wi vim udar cem na ja vio da }e we gov po vra tak bi ti obe le èn li~ nim i ekip nim uspe hom, da bi u da qem to ku sa jo{ {est go lo va to i po tvr dio. - Ovo je sva ka ko ve li ki uspeh i ve ru jem da }e bi ti pre kret ni ca za nas i sil no ohra bre we pred dve na red ne utak mi ce ko je igra mo do pre ki da pr ven stva, a ja sam pre sre }an {to sam na ova kav na ~in po mo gao vo qe nom ma ti~ nom klu ba - si ja od za do voq stva \u ro vi}. Pre o kre tu je uve li ko do pri neo i gol man Jo vi ca Vi tas, ko ji je na kon ne u spe lih po ku {a ja u pr vom po lu vre me nu ko na~ no na {ao re cept da za u sta vi ta kve {u te re, po put La li }a ili Jo {i }a re ci mo. - Jed no stav no, po ~e tak je bio lo{, ali sam ka sni je smo gao sna ge i kon cen tra ci je da se na naj bo qi na ~in ukqu ~im u po ne se nu igru mo jih sa i gra ~a - skrom no }e sve bo qi Vi tas, ko ji je na kon ne ko li ko po zaj mi ca je dan od oslo na ca na go lu Cr ven ke. [to se ti ~e igra ~a Ju go vi }a, oni se jed no stav no u dru gom po lu vre me nu ni su mo gli pre po zna ti. Iz u ze tak je gol man Pe ro vi} ~i ji u~i nak u ovom de lu je bio znat no ve }i i ko ji je mo `da spre ~io jo{ ve }u ka ta stro fu svo ga ti ma. Ka da su vi de li da su na stran pu ti ci, sve vi {e su gre {i li, ni ka ko ni su uspe va li da uhva te jed no stav nost, ta~ nost i br zi nu svo je igre, a ka da su im se uka zi va le pri li ke u se ri ji su pro ma {i va li, {u ti ra ju }i pre ko ili po red go la. Ili bi se is pre ~io Vi tas, dva pu ta ~ak i u iz vo |e wu sed me ra ca. U sva kom slu ~a ju, utak mi ca ko ja je do ne la mno go uz bu |e wa, ali ra dost sa mo do ma }i nu, a tre ne ri ma obe ju eki pa osta je da na pra ve ana li zu, sva ki iz svog ugla. T. Jovovi}

JO[ ^ETRDESET DANA DO EVROPSKOG PRVENSTVA

Pe har u No vom Sa du, Ta sa u Vr {cu Evrop sko pr ven stvo za ru ko me ta {e je sve bli `e. Jo{ 40 da na osta lo je do do la ska Ka ra ba ti }a i dru {tva u Sr bi ju i po ~et ka ru ko met ne fan ta zi je. ^e ti ri gra da do ma }i na sprem na su za no vo od bro ja va we. Po sle No vog Sa da, Ni {a i Be o gra da, Ta su – zva ni~ nu ma sko tu Evrop skog pr ven stva da nas }e upo zna ti i Vr {~a ni. Od 12 do 14 ~a so va bi }e u po se ti u~e ni ci ma Osnov ne {ko le „Jo van Ste ri ja Po po vi}“ i sred we He mij ske {ko le, a glav na te ma bi }e pred sto je }a smo tra naj bo qih evrop skih eki pa. Ot pri li ke ka da Ta sa u Vr {cu bu de za vr {a vao svo je ak tiv no sti No vo sa |a ni ma }e u atri ju mu Sport skog i po slov nog cen tra Voj vo di na bi ti pred sta vqen ta wir – pe har na me wen po bed ni ku

{am pi o na ta Sta rog kon ti nen ta. Tre nut no je u vla sni {tvu Fran cu za, ko ji me ~e ve gru pe D igra ju ba{ u Srp skoj Ati ni. Pe har }e osta ti u atri ju mu ~i ta vo po pod ne ta ko da }e po se ti o ci mo }i i da ove ko ve ~e taj de taq fo to gra fi sa wem. U Ni {u i Be o gra du po ka za }e se na de lu naj bo qi {u te ri sed me ra ca. Oba do ga |a ja po ~i wu kao i u No vom Sa du u 14 ~a so va. U Be o gra du u Del ta si ti ju na dru gom spra tu, kod bi o sko pa, a u Ni {u is pred Kal ~e. J. G.

svet

utorak6.decembar2011.

dnevnik

Prodi kritikuje Merkelovu BE^: Biv {i ita li jan ski pre mi jer i pred sed nik Evrop ske ko mi si je Ro ma no Prodi izrazio je razo~arewe upravqawem krizom u evrozoni nema~ke kancelarke Angele Merkel. „Ona je napravila gre{ke. Wene odluke su usledile kasno i bile su nedovoqne”, kritikovao je Prodi kancelarku Merkel u intervjuu be~kom dnevniku „Kurir”. Prodi je potvrdio da Evropska komisija deluje najslabije do sada, i dodao da nema~kofrancusko usagla{avawe te nedostatke ~ini vidqivim. Rpmano Prodi tvrdi da }e evro pre`iveti krizu, jer ne postoji druga alternativa. On je zatra`io ve}u solidar-

nost u Evropi, kao i stroìje buxetarne kontrole, zajedni~ku ekonomsku i fiskalnu politiku. „Sve drugo bi bilo mnogo lo{ije, pre svega za Nema~ku. Preduslov je da se koordinira fiskalna i ekonomska politika i da politi~ki autoriteti nametnu odluke”, poru~io je on. Prodi budu}nost evrope vidi kao model savezne dràve Evrope. “Ili }emo to sprovesti ili }e ~itava EU da se rasformira. Kao deo globalizuju}ih razvoja }e nestati nacionalne dràve. To }e jo{ potrajati, ali }e uslediti”, uveren je on.

Prodi je negirao da se Italija nalazi pred ambisom. “Postoje nesporazumi {to se ti~e moje zemqe. Postoji op{te nepoverewe prema Italiji. Politi~ko pona{awe Berluskonijeve vlade je bilo stravi~no. Imam puno poverewe u premijera Marija Montija, jer on razume ekonomiju i finansije”, objasnio je Prodi, dodaju}i da novi {ef vlade mo`e izvu}i zemqu merama koje su bolne, ali koje mora doneti. Ekonomsko stawe Italije, prema wegovom mi{qewu, nije tako dramati~no, jer je deficit mawi od Francuske, a problem Italije je privredni rast (Ta njug)

Ren: Evrozona u opasnosti

UKRATKO Zemqa sa 129 vulkana YAKARTA: Vulkan Gamalama na istoku Indonezije proradio je posle osam godina mirovawa. Vlasti su ju~e odlu~ile da zatvore obli`wi aerodrom, po {to je ve li ki broj okol nih se la pre krio gust oblak pepela. Za sada nema izve{taja o povre|enima u erupciji vulkana na ostrvu Ternate, koji je proradio u nedequ i sada izbacuje pepeo i ~estice pra{ine u visinu od 2.000 metara, javila je agencija Frans pres. Ministarstvo saobra}aja je saop{tilo da zatvarawe aerodroma u gradu Ternate, u podno` ju vul ka na, pred sta vqa preventivnu meru.Erupcija je izazvala paniku me|u lokalnim stanovni{tvom, koje je pobeglo iz svojih domova u blizini vulkana. Gamalama je posledwi put bio aktivan 2003. godine.Indonezija ima 129 aktivnih vulkana. (Ta njug)

Izviwewe Holandije HAG: Holandska vlada }e se zvani~no izviniti Indoneziji zbog masakra koji je po~inila wena vojska 1947. godine kad je ubila na stotine qudi u Indoneziji, svojoj nekada{woj koloniji, saop{tilo je ju~e holandsko ministarstvo spoqnih poslova. U nastojawu da zadrì Indoneziju, holandska vlada je poslala vojsku u tu zemqu i 1947. godine je do{lo do masovne egzekucije u jednom selu na indoneànskom ostrvu Javi. Holandski zvani~nici tvrde da je wena vojska ubila 150 me{tana sela Ravagede, isto~no od Xakarte, dok je, prema nekim tvrdwama, tada ubijeno 431 qudi, preneo je AFP. Sud u Hagu je u septembru doneo odluku u korist jednog preìvelog i sedam èna ~iji su muèvi ubijeni u masakru.Holandija je, tako|e, pristala da isplati i od{tetu u ukupnom iznosu od 180.000 evra. (Ta njug)

HELSINKI: Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitawa Oli Ren pozvao je lidere zemaqa evrozone da se dogovore da Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) bude pokrenut do 2012, umesto do 2013. godine, kako

bi se ubla`ila du`ni~ka kriza evrozone. „To bi bio veoma jak signal da evrozona mo`e da donosi odluke

koje ja~aju ekonomsku stabilnost”, rekao je Ren u dnevniku na finskoj dr`avnoj televiziji. Ren je naglasio i da je veoma va`no da lideri zemaqa Evropske unije u ~etvrtak i petak u Briselu donesu odluke koje }e pomo}i u borbi protiv du`ni~ke krize u evrozoni, obezbe|ivawu jedinstvene valute i spre~avawu produbqivawa krize, preneo je Rojters. „Ta~ne posledice je te{ko predvideti, ali jasno je da evropska ekonomija zapada u recesiju, a opstanak evrozone, onakve kakva je sada, mogao bi da bude u opasnosti”, rekao je Ren. On je najavio da }e biti nastavqeni razgovori o {irewu uloge Me|unarodnog monetarnog fonda u razre{ewu krize. (Ta njug)

Sirija prihvatila predlog Arapske lige BEJRUT: Zvani~ni Damask je prihvatio predlog Arapske lige da primi strane posmatra~e koji treba da kontroli{u situaciju kako bi se prekinulo daqe krvoproli}e u toj zemqi Bliskog istoka. „Ministasr spoqnih poslova Valid al-Moalem je pozitivno odgovorio na zahtev Arapske lige o slawu posmatra~a u Siriju”, potvrdio je portparol MIP-a u Damasku, prenela je agencija AP. U Arapskoj ligi, ~ije sedi{te je u Kairu, jo{ nisu reagovali na saop{tewe vlade u Damasku. Arapska liga, koja okupqa 22 zemqe, pro{log meseca suspendovala je Siriju iz te regionalne organizacije. Arapska liga je pro{le sedmice uvojila sankcije pro-

tiv reìma Ba{ara al Asada kojima se zamrzava wegova i imovina najbliìh saradnika, suspenduju investicije i poslovawe sa centralnom bakom Sirije. Uz sankcije koje su u me|uvremenu uvele i zemqe EU, SAD i Turska to bi trebalo da oslabi pozicije reìma i da dovede do promena u Siriji. ^lanovi ira~kih ekstremisti~kih foruma pozivaju da se Sirijcima, koji od sredine marta protestuju protiv reìma predsednika Ba{ara al-Asada, po{aqe pomo} u qudstvu i naoruàwu. Sirijski reìm prete`no ~ine mawinski Alaviti, koji pripadaju {iitskom islamu, dok u~esnici protesta uglavnom pripadaju sunitskoj ve}ini. (Ta njug)

Po~eo drugi krug izbora u Egiptu KAIRO: U Egiptu ju~e je po~eo drugi krug parlamentarnih izbora, prvih od svrgavawa predsednika Hosnija Mubaraka sa vlasti. Drugi krug ove faze izbora }e trajati dva dana, a bi}e odr`ana jo{ dva kruga izbora u predstoje}im nedeqama. Prema podacima Izbornog komiteta, Islamisti~ke partije su osvojile 65 odsto glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora, a za wima sledi umereni islamski pokret Muslimanska bra}a sa 36,62 odsto glasova.

Tvrdokorni Salafisti su osvojili 24,36 odsto, a umerena centristi~ka partija Al-Vasat 4.27 odsto. O~ekuje se da }e i drugi krug izbora doneti prednost kandidatima islamisti~kih partija, navele su agencije.Nisu svi Egip}ani zadovoqni takvim ishodom izbora pa agencija AP prenosi zabrinutost Egip}anke sa bira~kog mesta u Kairu koja smatra da pobeda islamista „vra}a zemqu 1.000 godina unazad”. (Ta njug)

PAR LA MEN TAR NI IZ BO RI U RU SI JI

Pad Jedinstvene Rusije i uspon komunista ( S p e c i j a l n o z a „ D n e v n i k ” B o r i s V a r g a ) MOSKVA: Pobeda na parlamentarnim izborima Jedinstvene Rusije za javnost ne predstavqa iznena|ewe. Novost jeste – veliki pad popularnosti prokremaqske partije i àlbe na neregularnost izbora. Po 96 odsto obra|enih glasova, Jedinstvena Rusija osvojila je ne{to mawe od 50 odsto glasova. U {esti saziv Dume od 1993. godine kada je konstituisana do danas, osim Jedinstvene Rusije u{le su jo{ tri stranke. Na drugom mestu je Komunisti~ka partija Genadija Zjuganova s osvojenih oko 19 odsto glasova, dok su Pravi~na Rusija Sergeja Mironova i Liberalnodemokratska partija Vladimira @irinovskog osvojili izme|u 10 i 15 odsto glasova. Visoki izborni cenzus od sedam odsto nisu pro{le partije „Jabloko„, Patrioti Rusije i „Pravoje delo„. Izlaznost na izborima bila je oko 60 odsto, odnosno tri odsto mawe od parlamentarenih izbora 2007. godine. Ministarstvo unutra{wih poslova Rusije saop{tilo je da je glasawe proteklo uglavnom mirno, osim akcija protesta opozicije u Moskvi, Sankt Peterburgu i Ni`wem Novgorodu, gde je zbog zabrane okupqawa na dan izbora zadràno vi{e desetina aktivista. Me|unarodni posmatra~i iz OEBS-a i Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope tvrde da su zabeleìli niz izbornih neregularnosti, u vidu ubavcivawa izbornih listi}a i me{awa vlasti u tok glasawa. Posmatra~i iz asocijacije „Golos“, jedine ruske nezavisne organizacije koja je pratila dumske izbore, uputili su vi{e od 5.000 àlbi. Asocijacija „Golos“ se tako|e àlila na razne vrste pritisaka – od hakerskog napada na sajt pa do sputavawa vi{e stotina posma-

tra~a, od svega 2.500 koliko su pratili izbore. Na dan izbora hakeri su blokirali rad uticajnih nezavisnih portala medija „Komersant“, „The New Times“, kao i radija „Eho Moskve“, koji su tako|e pratili tok i regularnost izbora. I na osnovu nepotpunih rezultata mo`e se zakqu~iti da su ovi izbori pokazali izvestan pad popularnosti propredsedni~ke partije Jedinstvena Rusija, koja je na pro{lim izborima osvojila ~ak oko 64 odsto glasova. Istovreme-

Ruska Federacija pro`ivqava u mnogo ~emu boqe nego „te{ke tranzicione devedesete“. Ostvaren je rast li~nih dohodaka, tako da minimalac za 2011. godinu iznosi oko 230 dolara, inflacija je stabilizovana na oko sedam procenata. Da bi ostvarila konstitutivnu, odnosno dvotre}insku ve}inu, partija Jedinstvena Rusija mora}e ipak da tra`i podr{ku, najverovatnije Pravi~ne Rusije. Me|utim, najve}i izborni profit na ovim izborima dobili su Komuni-

no, sve tri ostale partije koje su u{le u parlament osvojile su zna~ajno vi{e nego na izborima 2007. godine. Ruski Komunisti ima}e oko sedam posto vi{e glasova nego na pro{lim izborima, a Pravi~na Rusija i Liberalno-demokratska partija oko ~etiri-pet posto vi{e. Analiti~arima predstoji zadatak da utvrde {ta je uticalo na pad rejtinga vode}e ruske partije. Ima mi{qewa da je kod bira~a do{lo do zasi}ewa jednom garniturom vlasti. Gra|ani Ruske Federacije `ele da `ive boqe. Posledice globalne finansijske krize

sti Zjuganova. Otuda }e tandem Putin–Medvedev morati ubudu}e da vodi vi{e ra~una i o interesima ostalih partija, a posebno Komunisti~ke. Parlamentarni izbori u Rusiji predstavqaju vaàn barometar javnog mwewa za predsedni~ke, koji }e biti odràni u prvoj polovini idu}e godine. Glavni favorit predstoje}ih predsedni~kih izbora jeste aktualni premijer Vladimir Putin, koji je ve} bio na toj funkciji od 2000. do 2008. godine. Po istraìvawu javnog mwewa, Putin drì visok rejting od oko 70 odsto podr{ke.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DO NALD TRAMP Jedan od najbogatijih Amerikanaca Donald Tramp najavio je da bi mogao da se kandiduje na predsedni~kim izborima, ukoliko Republikanska partija izabere kandidata za koga on smatra da ne bi mogao da pobedi predsednika Baraka Obamu.On je rekao da }e podr`i republikanskog kandidata, ali ne iskqu~uje ni mogu}nost da se li~no kandiduje kao nezavisni kandidat.

OQAN TA UMA LA Predsednik Perua Oqanta Umala proglasio je 60-dnevno vanredno stawe u severnom regionu u kojem lokalno stanovni{tvo danima protestuje zbog izgradwe rudnika, jer strahuje da }e on ugroziti snabdevawe vodom. Vanrednim stawem zabrawuju se okupqawa i dozvoqavaju hap{ewa bez naloga. Vlasnik spornog projekta je Ameri~ka kompanija „Wuport majning”.

SI JE NA MI LER Glumica Sijena Miler tuma~i}e u drami „The Girl” lik glumice Tipi Hedren, kojom je bio opsednut pokojni rediteq Alfred Hi~kok, preneli su ju~e mediji. Film, ~ije snimawe treba da po~ne slede}e godine, prikaza}e kako je Hi~kok seksualno uznemiravao 31-godi{wu glumicu i poku{avao da kontroli{e wen `ivot. Hi~kok, je bio opsednut plavu{ama.

KON FE REN CI JA UN O KLI MAT SKIM PRO ME NA MA

Kli mat ski fond za si ro ma {ne ze mqe DUR BAN: Konferencija Ujediwenih nacija (UN) o klimatskim promenama u Ju`noafri~koj Republici, na kojoj u~estvuju 192 zemqe ~lanice te organizacije, ulazi u drugu, odlu~uju}u nedequ. Ciq rasprave je postizawa dogovora kojim bi se industrijske zemqe obavezale da }e u budu} no sti smawi ti emisiju {tetnih gasova i zakqu~iti aran`man kojim bi se godi{we ulagalo 100 milijardi dolara u klimatski fond za siro ma{ne zemqe, prenela je agencija AP. Evropska unija, koja se zala`e za potpisivawe sporazuma u okviru kog bi se sve velike zemqe obavezale na smawewe zaga|ivawa, navela je da }e ispitati nove signale koji dolaze iz Kine, najve}eg emitera gasova koji dovode do stvarawa efekta staklene ba{te.

Evropska komesarka za klimu Koni Hedegard navela je da }e pitati Kinu o wenim pro{lonedeqnim signalima da je spremna da zapo~ne pregovore o ukqu~ivawu razvijenih zemaqa sveta u zakonski regulisan okvir o kontroli emisije {tetnih gasova.

ju}i vidqivost na jednom od najkori{}enijim aerodroma u svetu. Kvalitet vazduha u Pekingu dostigao je ju~e „rizi~an” nivo, saop{tila je ameri~ka ambasada koja nezavisno meri zaga|enost vazduha, dok je kineska agencija Sinhua objavila da }e zaga|enost

Slu {aj te na rod, ne za ga |i va ~e Na samitu je ju~e uhap{ena grupa od {est ~lanova Grinpisa koji su poku{ali da razviju transparent „Slu{ajte narod, ne zaga|iva~e”. Transpaent je bio uperen protiv velikih korporacija koje aktivisti nazivaju i „Prqava dvanaestorica”. Hedegard je dodala da je nejasno u kojoj meri bi Kina pristala na takav me|unarodni sporazum. Pekin{ke vlasti otkazale su na stotine letova i zatvorile autoputeve zbog gustog smoga koji se spustio nad glavni grad Kine u nedequ i ponedeqak, smawu-

verovatno dosti}i „opasan” nivo. Me|utim, do sredine dana glavni pekin{ki aerodrom, drugi najzapo{qeniji na svetu, je otkazao 213 doma}ih i 15 me|unarodnih letova, navedeno je na sajtu aerodroma. Jo{ 400 letova je otkazano u nedequ.

„Loèwe ugqa je glavni uzrok za sve tmurne sive dane koje Peking proìvqava”, kaè stru~wak Grinpisa za zaga|ewe vazduha u Kini, Xou @ong. Kina je vi{e nego duplirala upotrebu ugqa u posledwih 10 godina, zato dobija vi{e ~a|i u vazduhu, kao i sumpor dioksida i azot oksida koji tako|e doprinose izmaglici. Gotovo pet miliona vozila u Pekingu tako|e emituju dosta gasova koji doprinose zaga|ewu vazduha u glavnom gradu. êsti dani sa smogom u oktobru i novembru dali su novi zamah javnim debatama o kvalitetu vazduha u Pekingu ~ijih je 20 miliona stanovnika veoma zabrinuto za svoje zdravqe. Prema kineskom listu âjna dejli, ukoliko bi se u Kini primenili ameri~ki standardi onda bi samo 20 odsto gradova u zemqi imalo zadovoqavaju}i kvalitet vazduha. (Ta njug)

balkan

c m y

dnevnik

U HR VAT SKOJ UBE DQI VA PO BE DA LE VIH SNA GA

Postizborna matematika ZAGREB: Ku ku ri ku ko a li ci ja pe dvo |e na So ci jal de mo krat skom par ti jom Hr vat ske osvo ji la je 80 man da ta u Sa bo ru i ostva ri la ube dqi vu po be du, po ka zu ju po da ci sa pre ko 99 od sto ob ra |e nih bi ra~ kih me sta ko je je sa op {ti la Dr `av na

U Hr vat skom sa bo ru sed mog sa zi va na }i }e se stra na~ ki ve te ra ni i biv {i mi ni stri, ali i ne ki ko ji ne ma ju po sla ni~ kog is ku stva, a {an su da pr vi put sed ne u po sla ni~ ku klu pu ima i sin biv {eg pre mi je ra Hr vat ske Ivi ce Ra ~a na Ivan. Za ove

Op {te odu {e vqe we ~la no va ko a li ci je Ku ku ri ku

iz bor na ko mi si ja (DIK). Pred s ed n ik Sr b i j e Bo r is Ta di} ~e sti tao je po be du na par l a m en t ar n im iz b o r i m a u Hr vat skoj Ku ku ri ku ko a li ci ji, ko ju pred vo di li der SDP-a Zo ran Mi la no vi}, i po `e leo da Sr bi ja i Hr vat ska na sta ve da raz vi ja ju naj bo qe mo gu }e do bor su sed ske od no se. HDZ ima 44 man da ta uz tri man da ta iz di ja spo re {to je ukup no 47, Hr vat ski de mo krat ski sa bor za Sla vo ni ju i Ba ra wu i La bu ri sti ima ju po {est man da ta, Ne za vi sna li sta Iva na Gru bi {i }a dva man da ta, a po je dan osvo ji li su Hr vat ska stran ka pra va dr An te Star ~e vi} i Hr vat ska se qa~ ka stran ka. Ma wi ne su bi ra le osam po sla ni ka, od to ga tri srp ska, pri ~e mu su sva tro ji ca iz Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke. Od osta lih pe to ro ma win skih po sla ni ka ne ki se ve} zna ju, ali se za ne ke ko na~ no sta we ne }e zna ti do po sled weg bi ra li {ta.

vqe ni ka (pen zi o ne ra) (HSU) ko ju vo di Sil va no Hre qa. Tu su i wi ho vi naj bli `i sa rad ni ci ili vi so ko po zi ci o ni ra ni u stran ka ma - To ni no Pi cu la, In grid An ti ~e vi} Ma ri no vi}, @eq ko Jo va no vi} iz SDP-a, Ve sna Pu si} (HNS) i

Biv {a pre mi jer ka ni je `e le la su sret s no vi na ri ma

iz bo re na pr vim me sti ma li sta Ku ku ri ku ko a li ci je s naj ve }im {an sa ma da u|u u Sa bor na {li su se ~el ni qu di stra na ka ko je je ~i ne. To su So ci jal de mo krat ska par ti ja (SDP) ko ju vo -

Ivan Vr do qak iz HNS-a ili Da mir Ka jin (IDS). HDZ kao gu bit ni~ ka stran ka ne }e ima ti mo gu} nost za me ne iza bra nih po sla ni ka me |u ko ji ma je {e fi ca stran ke Ja dran -

O spo ro vi ma sa Sr bi jom do go vor no Ve sna Pu si}, vi so ka funk ci o ner ka Hr vat ske na rod ne stran ke iz ko a li ci je Ku ku ri ku iz ja vi la je da }e, ako bu de {ef di plo ma ti je, na sto ja ti da se spor Hr vat ske i Sr bi je, ume sto pred Me |u na rod nim su dom prav de, re {i do go vo rom dve dr à ve. „Ka da je re~ o tu `bi i kon tra tu `bi ko je su Hr vat ska i Sr bi ja pod ne le jed na pro tiv dru ge pred Me |u na rod nim su dom prav de u Ha gu po mom mi {qe wu mno go je bo qe re {a va we spor nih pi ta wa do go vo rom”, ka za la je Pu si}. Mo gu} nost ko ja je bli à zdra voj pa me ti, sma tra Pu si}, je ste da po ku {a mo da po bro ji mo sve stva ri ko je su spor ne iz me |u nas, a re le vant ne su za ì vot ko ji je pred na ma.

di Zo ran Mi la no vi}, Hr vat ska, Na rod na stran ka (HNS) ko j u vo d i Ra d i m ir ^a ~ i}, Istar ski de mo krat ski sa bor (IDS) ko ji vo di Ivan Ja kov ~i} i Hr vat ska stran ka umi ro -

Za 12 go di na od ~la na do pre mi je ra ZAGREB: Li der So ci jal de mo krat ske par ti je (SDP) Hr vat ske Zo ran Mi la no vi}, ko ji }e po sle iz bor ne po be de Ku ku ri ku ko a li ci je bi ti no vi hr vat ski pre mi jer, ima iza se be ka ri je ru is ku snog prav ni ka i di plo ma te, a u po li ti ku je ak tiv no u{ao pre 12 go di na, ka da je pri stu pio SDP-u, ~i ji je pred sed nik po stao 2007. go di ne. Mi la no vi} je ro |en 1966. go di ne u Za gre bu, gde je za vr {io Prav ni fa kul tet, na ko jem je kao je dan od naj bo qih stu de na ta bio oslo bo |en oba ve ze pi sa wa di plom skog ra da. Di plo mi rao je 1990. go di ne i do bio Rek to ro vu na gra du, a osam go di na ka sni je ma gi stri rao je pra vo Evrop ske uni je na Fla man skom fa kul te tu u Bri se lu. Po za vr {et ku stu di ja za po slio se kao pri prav nik u Tr go va~ kom su du u Za gre bu, a po sle pri prav ni~ kog sta à, 1993. po ~i we da ra di u Mi ni star stvu spoq nih po slo va, u ode qe wu za me du na rod ne prav ne po slo ve. Go di nu da na ka sni je od la zi u mi rov nu mi si ju OEBS-a u Na gor no Ka ra bah, a za sa vet ni ka u Hr vat skoj mi si ji pri EU i NA TO u Bri se lu ime no van je 1996. go di ne. Tri go di ne ka sni je, na kon po vrat ka u Hr vat sku, po sta je ko or di na tor za NA TO, a iz Mi ni star stva spoq nih po slo va oti {ao je 2004. go di ne s me sta po mo} ni ka mi ni stra za po li ti~ ku mul ti la te ra lu. Po li ti~ ki an ga `man Zo ra na Mi la no vi }a po ~i we 1999. go di ne ka da je po stao ~lan SDP-a. Na de se toj van red noj kon ven ci ji SDP-a 2007. go di ne iza bran je iz me |u ~e ti ri kan di da ta za pred sed ni ka stran ke, a na tu funk ci ju po no vo je iza bran go di nu da na ka sni je na je da na e stoj kon ven ci ji.Ak tiv no se slu ì en gle skim, fran cu skim i ru skim, a pa siv no ne ma~ kim je zi kom. Oè wen je, otac je dvo ji ce si no va, a ho bi su mu tr ~a we i bi ci kli zam. (Ta njug)

ka Ko sor kao i stra na~ ki ve te ra ni od ko jih su mno gi bi li mi n i s tri - Vla d i m ir [eks, Dar ko Mi li no vi}, Pe tar ô ban k o v i}, Ivan [u k er. Dva man da ta ima Hr vat ska gra |an ska stran ka - @eq ko Ke rum i we go va se stra Ne ven ka Be ~i} {to je pr vi slu ~aj da „bra co i se ka” bu du u Sa bo ru. Po s la n ik }e bi t i i sin pred sed ni ka Fra we Tu| ma na, Mi ro slav Tu| man, li~ nost s eks trem ne de sni ce ko ji je svo jom po ja vom pri ku pqao gla so ve u Za gre bu, kao i Ve sna [ka re O`bolt, ne ka da {wa sa rad ni ca Fra we Tu| ma na ko ja je u pr voj Sa na de ro voj vla di od 2003. bi la i mi ni star ka prav de. Naj ve }e iz ne na |e we je di si dent HNS-a Dra gu tin Le sar ko ji je for mi rao stran ku la bu ri sta, pr vu le vu opo zi ci ju SDP-u i s wom osvo jio se dam man da ta. Iz ne na |e we je i {est man da ta za HD[B ~i ji je osni va~ osu |e ni rat ni zlo ~i nac Bra ni mir Gla va{ - svi su o~e ki va li da }e oni do bi ti man da te, ali ne to li ko. Dva man da ta je do bi la ne za vi sna li sta Iva na Gru bi {i }a, pen zi o ni sa nog ka to li~ kog sve {te ni ka ko ji u Dal ma ci ji uì va ve li ki ugled, ali na vla ~i i bes ka to li~ ke cr kve u Hr vat skoj ~i ji je è sto ki kri ti ~ar. [to se ti ~e na ci o nal nih ma wi na, Sa mo stal na de mo krat ska srp ska stran ka i da qe osta je je di na srp ska par la men tar na stran ka jer su na iz bo ri ma ube dqi vu ve }i nu do bi li kan di da ti Mi lo rad Pu po vac, Vo ji slav Sta ni mi ro vi} i bi zni smen Jo vo Vu ko vi}.Ita li jan sku ma wi nu predstvqa }e Fu rio Ra din, ~e {ku i slo va~ ku ma wi nu pred sta vqa }e Vla di mir Bi lek, kan di dat SDP, a pred nost za po sla ni ka Ma |a ra ima De ne{ [o ja ko ji je to bio i u pro {lom sa zi vu.Naj vi {e gla so va za al ban sku, bo {wa~ ku, cr no gor sku, ma ke don sku i slo ve na~ ku na ci o nal nu ma wi nu ima Ne xad Ho xi}, a do sa da {wi po sla nik [em su din Tan ko vi} je tek tre }i i bez {an se da ne {to u~i ni. (Ta njug)

utorak6.decembar2011.

PRE VRE ME NI PAR LA MEN TAR NI IZ BO RI U SLO VE NI JI

Slovenci glasali za promene i protiv Jan{e QUBQANA: Po li ti~ ka sce - pre no se agen ci je. Slo ve ni ja se u po sle we nog osa mo sta qe wa, Mi na u Slo ve ni ji se zna ~aj no pro - po sled we vre me su o ~i la sa uspo - lan Ku ~an. Jan ko vi} je ro |en me ni la po sle „ve li kog iz ne na - re nim pri vred nim ra stom i po - po ~et kom ja nu a ra 1953. u se lu |e na” ko je je pri re di la par ti ja no vo joj pre ti re ce si ja. De fi - Sa ra or ci, ne da le ko od Sme de re le vog cen tra „Po zi tiv na slo ve - cit u bu xe tu se po ve }ao za 5,8 va, gde je pro veo ra no de tiw ni ja” ko ja je mi mo svih prog no za pro ce na ta. U ta kvoj si tu a ci ji stvo.Osnov nu {ko lu, gim na zi ju na van red nim par la men tar nim ze mqi su po treb ne bol ne eko - i Eko nom ski fa kul tet za vr {io iz bo ri ma osvo ji la naj vi {e me - nom ske re for me, ka ko bi se ze - je u Qu bqa ni. Po ~eo je da ra di sta u par la men tu. Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ~e sti tao je gra do na ~el ni ku Vi{e Slo ven ki u par la mentu Qu bqa ne i li de ru stran ke Po Van r ed ni iz bo ri u Slo ve ni ji do ne li su ve li ke pro me ne na po zi tiv na Slo ve ni ja Zo ra nu Jan li ti~ koj ma pi ze mqe, ali i u sa sta vu par la men ta, ko ji su ovog ko vi ~u po be du na par la men ta pu ta oku pi ra le è ne. Pre ma pre li mi nar nim re zul ta ti ma, u slo rim iz bo ri ma u Slo ve ni ji, uz ve na~ kom par la men tu, ko ji ima ukup no 90 me sta, ubu du }e }e se de è qu da Sr bi ja i Slo ve ni ja raz ti 28 è na, dok ih je pre tri go di ne bi lo sve ga dva na est, ja vqa vi ja ju bi la te ral ne, eko nom ske i agen ci ja STA. Sve par ti je su ovog pu ta po ve }a le u~e {}e è na na pri ja teq ske od no se u in te re su li sta ma kan di da ta. U to me je pred wa ~i la „Po zi tiv na Slo ve ni gra |a na dveju dr à va. ja” po bed ni ka Zo ra na Jan ko vi }a , ko ja sa da ima 12 è na od ukup U pr vim ana li za ma iz bo ra ob no 28 po sla ni ka u par la men tu. ja {wa va se da je do za o kre ta do {lo zbog ve li ke iz la zno sti bi ra ~a, ne za do voq stva gra |a na „sta rim” par ti ja ma i {to su mqa iz vu kla iz kri ze. Kao po - jo{ to kom stu di ja u po {tan skoj gla sa ~i, u vre me eko nom ske kri - bed nik iz bo ra Jan ko vi} }e naj - slu `bi, a od 1984. na la zi se na ze, è li li da da ju {an su Zo ra nu ve ro vat ni je do bi ti man dat da ru ko vo de }em me stu u “Mer ka tor Jan ko vi }u ko ji iza se be ima for mi ra vla du, ali u ovom ~a su In ve stu” , a od 1988. ru ko vo di uspe {nu ka ri je ru kao bi zni - ni je ja sno ko }e u}i u ko a li ci ju, lac je “Emo ne”. Od 1990. do 1997. smen. po {to „Po zi tiv na slo ve ni ja” bio je di rek tor pre u ze }a “Elek Pre ma pi sa wu qu bqan skog ima sve ga 28 od ukup no 90 me sta ta”, da bi to kom je se ni te go di ne „Dnev ni ka”, gra |a ni su na taj u par la men tu. Ana li ti ~a ri ve} do {ao na ~e lo “Mer ka to ra”. Na na ~in za pra vo gla sa li i pro tiv biv {eg pre mi je ra Ja ne za Jan {e zbog agre siv nog po na {a wa u pred iz bor noj kam pa wi i „de struk tiv nih ak ci ja u po sled we tri go di ne”. Jan {a je, ina ~e, osum wi ~en za ko rup ci ju pri li kom ku po vi ne voj ne opre me od jed ne fin ske fir me, ali on od ba cu je te op tu `be i tvr di da je to „po li ti~ ki mon ti ra ni pro ces”. Pre ma pre li mi nar nim re zul ta ti ma iz bo ra, za „Po zi tiv nu Slo ve ni ju” gla sa lo je 26 od sto gra |a na, za Jan {i nu Slo ve na~ ku de mo krat sku stran ku 26, a za So ci jal de mo krat sku par ti ju biv {eg pre mi je ra Bo ru ta Bu du }i i biv {i pre mi jer Zo ran Jan ko vi} i Bo rut Pa hor Pa ho ra - 10 pro ce na ta. Sa da je na po te zu pred sed nik Da - na go ve {ta va ju da pred sto je te - ovoj po zi ci ji na la zio se do no ni lo Tirk, ko ji }e, ka ko se o~e - {ka po ga |a wa sa ma wim stran - vem bra 2005. ka da su ga, upr kos ku je, kao po bed ni ku iz bo ra po - ka ma ~i ji su pro gra mi oko ne kih vr hun skim po slov nim re zul ta ve ri ti man dat za for mi ra we re for mi raz li ~i ti, {to bu du - ti ma, uklo ni li sa tog me sta, ka no ve vla de Zo ra nu Jan ko vi }u, }em pre mi je ru mo è da ve zu je ko je tvr dio iz po li ti~ kih raz ko ga od pr vog da na ~e ka ju ve li ki ru ke. lo ga, oni ko je je da nas upra vo i iza zo vi. Jan ko vi }e va stran ka „Po zi - po li ti~ ki po ra zio. „Jan ko vi} sa da mo è da pi je tiv na Slo ve ni ja” osno va na je u Kao us pe {an po slo van ~o vek {am pa wac. Ve} su tra mo ra }e da dru goj po lo vi ni ok to bra ove go - do bio je ~ak 13 slo ve na~ kih i uzme aspi rin ima ju }i u vi du {ta di ne. Po dr {ku we go voj stran ci me |u na rod nih na gra da. Iz me |u je is pred we ga”, is ti ~e qu bqan - dao je to kom pred iz bor ne kam pa - osta log 2002. pro gla {en je za ski ana li ti ~ar Vla do Mi he qek, we i pr vi pred sed nik Slo ve ni je Me na xe ra go di ne. (Ta njug)

ME \U NA ROD NI SUD PRAV DE PRE SU DIO U KO RIST MA KE DO NI JE

Gr~ka pogre{ila, ali veto ostaje do dogovora HAG, SKO PQE: Gr~ ka je pre kr {i la oba ve ze pre ma Ma ke do ni ji ka da je na sa mi tu NA TO u Bu ku re {tu 2008. go di ne ulo ì la ve to na pri stu pa we biv {e ju go slo ven ske re pu bli ke Ali jan si, sa op {tio je ju ~e Me |u na rod ni sud prav de (MSP). Gr~ ka je, pro ti ve }i se pri stu pa wu Biv {e Ju go slo ven ske Re pu bli ke Ma ke do ni je NA TO-u, pre kr {i la svo je oba ve ze pre ma pri vre me nom spo ra zu mu pot pi sa nom u sep tem bru 1995. go di ne, na vo di se u sa op {te wu su da u Ha gu, ja vi la je agen ci ja Frans pres. Od 1991. go di ne, Ati na blo ki ra pri jem svog ju `nog su se da u me |u na rod ne or ga ni za ci je pod ime nom „Ma ke do ni ja”, ko je no si we na se ver na po kra ji na. Ma ke do ni ja je pod ne la tu `bu pred naj vi {im pra vo sud nim or ga nom UN u no vem bru 2008, u ko joj je za tra ì la da se Gr~ koj na re di da pre sta ne sa pri med ba ma na we no ~lan stvo u NA TO ili u bi lo ko joj dru goj me |u na rod noj i re gi o nal noj or ga ni za ci ji ili in sti tu ci ji. Gr~ ka je 2008. blo ki ra la po ziv Ma ke do ni ji za pri jem u NA TO, a go di nu da na ka sni je spre ~i la EU da sa tom dr à vom ot po~ ne pre go vo re o pri dru ì va wu i po red pre po ru ka Evrop ske ko mi si je.

Pro fe sor me |u na rod nog pra va i biv {i ma ke do ski mi ni star spoq nih po slo va Den ko Ma lev ski iz ja vio je ju ~e da je od lu ka Me |u na rod nog su da prav de u Ha gu po tu `bi Ma ke do ni je pro tiv Gr~ ke po li ti~ ka, ali ne i prav no o ba ve zu ju }a za Ati nu. „Po li ti~ ko vo| stvo tre ba da sta vi na gla sak na to da tre ba re -

Na s ta vak di ja lo ga Gr~ ki pre mi jer Lu kas Pa pa di mos je re kao da Ati na `e li da na sta vi pre go vo re pod po kro vi teq stvom UN, da bi se ko na~ no usvo ji lo ime Ma ke do ni je ko je bi ta dr `a va upo tre bqa va la u svim si tu a ci jam i bi lo op {te pri hva }e no.

{i ti spor i da ne za bo ra vi da Gr~ ka ka da è li mo è da sta vi ve to i da se opet Ma ke do ni ja tu ì s wom za to {to Gr~ ka ima ko mot ni ju po zi ci ju,ona je ve} u NA TO i EU”, pod vu kao je Ma lev ski. Gr~ ko mi ni star stvo spoq nih po slo va je u sa op {te wu na ve lo da se pre su da ne mo è od no si ti na do no {e we od lu ke NA TO-a.

„Ati na je pro u ~i la od lu ku Ha ga, ali pre su da se ne od no si i ne mo è se od no si ti na do no {e we od lu ka NA TO-a ni ti na su {tin ske kri te ri ju me i zah te ve ko je Ali jan sa po sta vqa za pri jem no vih ~la ni ca”, pi {e u sa op {te wu. Gr~ ka stra na is ti ~e da su od lu ke u Bu ku re {tu, Stra zbu ru i Li sa bo nu do no {e ne jed no gla sno i da od ra à va ju za jed ni~ ko uve re we da se pi ta we ime na Biv {e Ju go slo ven ske Re pu bli ke Ma ke do ni je mo ra re {i ti pre ne go {to ze mqa do bi je po ziv za pri jem u NA TO. Ma ke don ski dr àv ni vrh sa stao se ju ~e po vo dom od lu ke Me |u na rod nog su da prav de u Ha gu. Na sa stan ku kod ma ke don skog pred sed ni ka \or |a Iva no va u~e stvo va li su pre mi jer Ni ko la Gru ev ski i pre sed nik par la men ta Traj ko Ve qa nov ski. Mi ni star spoq nih po slo va Ma ke do ni je Ni ko la Po pov ski upo zo rio je d Ma ke do ni ja ne bi sme la da gle da na pre su du kao po bed nik i da se fo ku si ra mo na za jed ni~ ku evro a tlant sku bu du} nost. Ra dio “Doj ~e ve le” pre neo je iz ja vu izvsti o ca Evrop skog par la men ta za Ma ke do ni ju Ri ~ar da Hju i ta ko ji sma tra da ju ~e ra {wa od lu ka od lu ka mo ra pod sta }i obe stra ne da pro na |u re {e we spo ra o ime nu biv {e ju go slo ven ske re pu bli ke.

lekar

utorak6.decembar2011.

Mozak alkoholi~arki tri puta brè strada e ne al ko ho li ~a ri tr pe o{te }e wa de la mo zga za du è nog za ras po lo è wa, na go ne i spa va we tri pu ta br è ne go mu {kar ci, uka zu je {ved ske stu di ja, oba vqe na na Ge te bor {kom uni ver zi te tu. [ved ski tim je utvr dio da ve} po sle ~e ti ri go di ne pre te ra nog pi je wa, kod è na do la zi do sma we wa za 50 od sto tzv. „se ro to nin ske funk ci je” u mo zgu, dok se kod mu {ka ra ca to de {a va tek na kon dva na est go di na pre te ri va wa s al ko ho lom. Se ro to nin je mo `da ni ne u ro tran smi ter ko ji je iz me |u osta log od kqu~ ne va `no sti za raz voj de pre si je i hro ni~ ne ank si o zno sti. On re gu li {e i kon -

Holesterol uti~e na infekcije? ni à va wem ni voa ho le ste ro la mo `da bi se mo glo po mo }i or ga ni zmu da se bo ri pro tiv in fek ci ja, po ru ~u je tim bri tan skih stru~ wa ka sa Edin bur {kog uni ver zi te ta. Wi ho vo is tra ì va we je, na i me, po ka za lo da po sto ji di rekt na ve za iz me |u de lo va wa imu no lo {kog si ste ma i ni voa ho le ste ro la. [kot ski stru~ wa ci su u is tra ì va wu na mi {e vi ma utvr di li da, ka da do|e do i n f e k c i j e , kqu~ ni hor mon imu nog si ste ma mo è da sma wi ni vo ho le ste ro la da bi na taj na ~in li {io vi ru se ili bak te ri je „hrane” ko ja im je po treb na za raz voj. Tek tre ba da se utvr di da li po sto je }i le ko vi za sni è we ho le ste ro la, iz gru pe sta ti na, olak {a va ju i bor bu pro tiv in fek ci ja. Vo |a {kot skog is tra ì va wa Pi ter Ga zal na po mi we da }e u sva kom slu ~a ju bi ti po treb ne go di ne is tra ì va wa pre ne go {to re zul ta ti we go vog ti ma do ve du do raz vo ja le ko va na lik sta ti ni ma ko ji bi ima li mo} no dej stvo pro tiv in fek ci ja. Tim le ko vi ma bi mo gla da se iz beg ne ot por nost, ko ja se ja vqa pri ko ri {}e wu an ti vi ru snih le ko va i an ti bi o ti ka i zbog ko je su nu `ni stal no no vi i sve mo} ni ji me di ka men ti. (Tanjug)

tro lu na go na i spo sob nost da se za spi ili osta ne bu dan. Tim iz Ge te bor ga, ko jim je ru ko vo di la Kri sti na Ber glund, je is tra `i va we oba vio na 42 oso be, me |u ko -

ji ma ~e tr na est è na, ko je su pri zna le za vi snost od al ko ho la i 28 oso ba iz kon trol ne gru pe, ko je ni su pa ti le od te za vi sno sti. î we ni ca da su è ne (ko je su u pro se ku pi le po dva na est bo ca vi na ne deq no) to li ko br è pod lo `ne po re me }a ju funk ci je se ro to ni na ne go mu {kar ci, ko ji su po |ed na ko pi li, pred sta vqa la je pot pu no iz ne na |e we za {ved ski tim i za wu jo{ ne ma va qa nog ob ja {we wa. Ta ko |e tre ba do dat no is pi ta ti {ta u psi ho lo {kom smi slu zna ~i sma we we funk ci je se ro to ni na iza zva no zlo u po tre bom al ko ho la, na po mi wu {ved ski stru~ wa ci. (Tanjug)

Lek po meri za obolele od raka tru~ wa ci Me di cin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta Har vard ob ja vi li su da su uspe { no pri m e n i l i te s ti r a w e even tu al nih ge net skih mu ta ci ja u kan ce ro znim }e li ja ma, ka ko bi do bi li lek {to bo qe pri la go |en spe ci fi~ nim pa ci je ti ma obo le lim od jed nog ob li ka ra ka plu }a. Uspeh je bio to li ki, da har vard ski tim sa da na sli ~an na ~in po ku {a va da od re di „lek po me ri” i za obo le le od ko lo rek tal nog kan ce ra, tu mo ra mo z ga i ra k a doj k e, a raz ma tra se i pri me na ove teh ni ke od re |i va wa le ka i kod le u ke mi je. Ciq je da se iden ti fi ku ju spe ci fi~ ne ge net ske mu ta ci je, ko je omo gu }a va ju }e li ja ma ra ka da se de le i umno `a va ju bez kon tro le, da bi se po sle to ga „pa met nim le ko vi ma” blo ki ra li en zi mi ko ji po go du ju tom

umno à va wu. Jed na od ko a u to ra do ti~ nog is tra ì va wa Le ti ci ja Se kvist is ti ~e da se iz bo rom pa ci jen tu pri la go |e ne te ra pi je, po voq no re a go va we na lek mo è po ve }a ti sa 20 do 30 od sto na 60 do 75 od sto obo l e l ih od ra k a plu } a. Pri me we nim te stom, pod na zi v om „snep { ot”, mo ` e se od re di ti 50 lo ka ci ja mu ta ci ja u 14 ge na, za ko je se zna da igra ju ne ku ulo gu kod ra ka plu }a. Re z ul t at se do b i j a za ma we od tri ne de qe. Har vard ski tim je te sti rao 589 uzo ra ka tki va obo le lih od ra ka plu }a, pri ~e mu su jed na do dve mu ta ci je utvr |e ne kod vi {e od po lo vi ne wih. U 170 slu ~a je va is tra ì va ~i su us pe li da utvr de je dan ili vi {e ge na ko ji su uzro~ ni ci {i re wa kan ce ra, a 78 pa ci jen ta je na kra ju do bi lo po me ri skro je nu te ra pi ju. (Tanjug)

Ve`bama na bolno rame a bol u ra me nu à li se ve li ki broj qu di.Naj ~e {}i uzrok je o{te }e we te ti va ili te tiv no-mi {i} ne ovoj ni ce ko ja ob u hva ta ra me ni zglob sa svih stra na iz u zev do we. To kom vre me na do la zi do tro {e wa, od no sno de ge ne ra ci je te ti va, {to iza zi va gu bi tak sna ge ru ke i bol bi lo pri po kre ta wu ra me nog zglo ba ili ~ak i u mi ro va wu. Bol se ~e sto ja vqa i no }u. U po ~et nom sta di ju mu bo le sti mo è po mo }i kon zer va tiv no le ~e we.Sa ve tu je se iz be ga va we ra da ru kom iz nad gla ve, ve `be is te za wa i pri me na ne ste ro id nih pro ti vu pal nih le ko va. Uko li ko bol ni je su vi {e jak, re dov no ve `ba we mo è po mo }i. - Ukru }e no ra me ka rak te ri {e bol i ogra ni ~e ni po kre ti

na, s fi bro znim pro me na ma. Bo le snik zbog bo la obi~ no dr ì ru ku u unu tra {woj ro ta ci ji, u za {tit nom po lo à ju i iz be ga va upo tre bu lak ta i {a ke. Ciq le ~e wa je sma wi ti bol i spre ~i ti da qu uko ~e nost ra me na. Bit no je upo zna ti bo le sni ka s pri ro dom bo le sti i upu ti ti ga na sva ko dnev no iz vo |e we ve `bi ra di odr à va wa po kre tqi vo sti ra me na. Na bol u ra me nu vr lo ~e sto se à le oni ko ji to kom da na sa te i sa te pro vo de uz ko mju ter. Ne pra vi la po lo àj ru ke pri li kom ko ri {}e wa mi {a ili ne pri la go |e na vi si na rad nog sto la ~est su uzrok bo la u ra me nu ili ne kom du gom de lu ru ke. Pri li kom ko ri {}e wa mi {a la kat bi mo rao da ima oslo nac , a ne da „vi si” u va zdu hu. Na taj na ~in se sma wu je op te re }e we na ra me ni po jas, la kat i {a ku. Ina ~e, ve `be za ra me ni po jas va qa iz vo di ti sva ko dnev no. One se sa to je od kru `nih po kre ta ru ku na pred i na zat, kru è wa ra me na kao i we go vog po di za wa i spu {ta wa. Do bra ve `ba je, ka ko sa ve tu je na{ sa go vor nik, da se spo je dla no vi na le |i ma i ru ke po la ko po me ra ju do le-go re uz ki~ mu. Tre ba na sto ja ti da se sva kim da nom na pre du je u ve `ba wu, da se ma lo-po ma lo pre |e gra ni ca do ko je se ju ~e us pe lo, sve do gra ni ce bo la. Na rav no, uko li ko se ra di o ja ~em bo lu ili uko ~e no sti, neo p ho dan je sa vet le ka ra kao i stru~ wa ka ko ji }e po sa ve to va ti o iz vo |e wu od go va ra ju }ih ve `bi. J. Barbuzan

ra me na u svim sme ro vi ma- ka `e dr Jo van Le bo vi}. - Zglob na ~a u ra je skvr ~e na, za de bqa -

pli va le ili sa mo ho da le - pod 20 od sto ma wim ri zi kom da obo le od de pre si je ne go one ko je su fi z i~ k i bi l e ak t iv n e sa mo de set mi nu ta dnev no ili jo{ ma we.Ta ko |e se is po sta vi lo da su one is pi ta ni ce ko je tri i vi {e ~a so va sva kog da na gle da ju TV, pod 13 od sto ve }im ri zi kom da obo le od de pre si je od onih ko je su ret ko ukqu ~i va le te le vi zor. Ta ve za bi, me |u tim, mo gla da bu de i po sle di ca ~i we ni ce da je fi zi~ k a ak t iv n ost za m e we na se de wem pred te le v i z o r om, na p o m i w u ame ri~ ki stru~ wa ci. Po sto ji i mo gu} nost da je kod ne kih is pi ta ni c a ba{ de p re s i j a uzrok ma we fi zi~ ke ak tiv no sti, od no sno da su pr vo po sta le de pre siv ne, a on da zbog to ga i ma we ak tiv ne. (Tanjug)

I usporeno disawe uzrok demencije? ta ri je `e ne ko je pa te od ab nor mal ne pa u ze u di sa wu ili vr lo uspo re nog di sa wa, su mo `da pod po ve }a nim ri zi kom od pro ble ma s pam }e wem ili de men ci je, po ru ~u ju ame ri~ ki stru~ wa ci s Uni ver zi te ta Ka li for ni ja. U is tra `i va wu oba vqe nom na go to vo

300 sta ri jih è na, is po sta vi lo se da se me |u 45 od sto onih ko je su po ka zi va le zna ke pre ve li ke pa u ze u di sa wu pri po ~et nom te sti ra wu, pet go di na ka sni je raz vi lo bla go kog ni tiv no o{te }e we ili de men ci ja. Sli~ ni pro ble mi za be le è ni su me |u sve ga 31 od sto pra }e nih è na ko je ni su pa ti le od na ve de ne vr ste po re me }a ja. Te sti ra ne su, ina ~e, è ne pro se~ ne sta ro sti 82 go di ne, ko je na po ~et ku is tra ì va wa ni su pa ti le od de men ci je. Is tra ì va we je oba vqe no u Ka li for ni ji je iz me |u osta log po ka za lo da je za do bro funk ci o ni sa we mi {qe wa i pam }e wa va `ni ji sta bi lan pri liv ki se o ni ka u mo zak to kom no }i ne go du ì na spa va wa. Jo{ tre ba da se is tra ì da li bi no {e we spe ci jal ne ma ske to kom no }i, pre ko ko je bi se va zduh pod pri ti skom upum pa vao u du {nik, bi lo ko ri sno za pre ven ci ju kom pli ka ci ja ko je na sta ju usled ote à nog di sa wa. (Tanjug)

Biqni lek deluje na Parkinsonovu bolest

Fizi~ki aktivne ène mawe sklone depresiji ta ri je è ne ko je su vi {e fi zi~ ke ak tiv ne, a pro vo de ma we vre me na gle da ju }i te le vi zi ju su iz lo è ne ma wem ri zi ku da obo le od de pre si je, uka zu je jed n a ve l i k a ame r i~ k a stu di ja. Stru~ wa ci Har vard s ke {ko l e jav n og zdra vqa su ana li zi ra li ì vot ne na vi ke i sklo nost de p re s i j i bli z u 50.000 è na. Na po ~et ku stu di je ni jed na od ovih è na ni je pa t i l a od de p re s i j e, a de set go di na ka sni je od tog obo qe wa obo le lo je wih 6.500. Po {to su uze ti u ob zir ra zni fak to ri ko ji se do vo de u ve zu s de pre si jom (te le sna te ì na, pu {e we, raz ne dru ge bo le sti itd.), utvr |e no je da su te le sno naj ak tiv ni je è ne - ko je su sat i po ili vi {e dnev no vo zi l e bi c ikl, tr ~ a l e,

dnevnik

e d an ki n e s ki tra d i c i o nal ni biq ni lek mo gao bi da bu de efi ka san pro tiv ne k ih simp t o m a P a r k i n s o n o v e bo le sti, a uz to bi mo g ao i da uma wi ne `e qe ne pro prat ne efek te me di ka men ta ko ji se ko ri sti kod tog obo qewa, po r u ~ u j u stru~ wa ci hong kon {kog Bap ti sti~ k og uni v er zi te ta. Re~ je o biq ci go u teng, ko ja se tra d i c i o n al n o ko ri sti za sni `a v a w e pri t i ska, ali su hong kon { ki stru~ wa ci utvr di li i ka k o po m a ` e i obo le li ma od Par kin so na da lak { e ko m u n i c i r a j u i bu d u ma we pod lo `ni de pre si ji i pro ble mi ma sa snom. Par kin -

so no va bo lest pred sta vqa ne iz le ~i vi pro gre siv ni po re me }aj mo t or n og si s te m a, ko j i

obi~ no na pa da oso be sta ri je od 50 go di na, ~e sto iza zi va ju }i ozbiq ne simp to me kao {to su po drh ta va we, uko ~e nost i

gu bi tak rav no te è. Ova bo lest se obi~ no tre ti ra le kom „le vo do pa”, ko ji mo zak pre tva r a u do p a m in, ~i me se ubla à va ju simp to mi. Taj lek, me |u tim, mo è da iza zo ve mu ku i ha lu ci na ci je. Is tra ì va we na uni v er z i t e t u, ko jim je ruko v o d i l a pro f esor k a Li Min, je po ka za lo da se, ka da pa ci jen ti is t o v re m e n o uzi ma ju go u teng i „le vo do pu”, ne è qe ni pro p rat n i efek t i pro re |u ju, a pa ci jent zna ~aj no bo qe ko mu ni ci ra s oko li nom ne go ra ni je. Pro f e s or k a Min na po mi we da bi go u teng mo gao da po~ ne da se ko r i s ti u le ~ e w u Par k in s o n o ve bo l e s ti 2013. go di ne, na kon dru ge fa ze is pi ti va wa. (Tanjug)

mre@a

dnevnik

utorak6.decembar2011.

УСКОРО У ЈУЖНОЈ КОРЕЈИ

Роботи чувари затвореника У права затвора у граду Поханг На истоку Јужне Кореје, саопштила је да ће у марту наредне године покренути пробни пројекат, у трајању од месец дана, у оквиру кога ће се чуварима у затвору придружи и три робота. Роботи ће надгледати затворенике, покушавајући да открију њихово

понашање које одудара од уобичајеног, што би требало да растерети друге чуваре. Три робота висока око 1,5 метар, развили су истраживачи у Азијском форуму за поправне мере, јужнокорејској истраживачкој групи специјализованој за сузбијање криминала и унапређивање затворских услова, у са-

радњи са истраживачима са Универитета Кјонги. Роботи се крећу на четири точка и опремљени су камерама и сензорима који им омогућавају да открију необично или ризично понашање, укључујући насиље и покушај самоубиства. Уколико открију проблем, роботи ће о томе обавестити своје живе “колеге”.

Робот Нао у Београду На недавно завршеном Фестивалу науке у Београду посетиоци су имали прилике да се упознају са роботом Нао, који је током новембра чак одржао и један час ученицима петог разреда београдске основне школе „Дринка Павловић“ . Нао је ученике поздравио на српском (са донекле неправилним

изговором), а након тога је демонстрирао таи-чи вежбе и ужичко коло, јурио лоптицу, па чак и “извео” седмерац у рукомету. И, наравно, одушевио присутне ученике. Карактеристике и могућности робота Нао ученицима је представио др Александар Родић, из Института Михајло Пупин. Нао је хуманоидни робот висок 58 центиметара и дело је инжењера француске компаније Алдебаран Роботикс. Робот има две камере, звучник, микрофон и 25 електромотора који му омогућавју да се креће, а способан је да говори, хода, препознаје људе и предмете и осећа додир. Ученици су били одушевљени роботом, посебно када су чули да би за десет година свако од њих могао на свом радном столу да има једног оваквог робота, који би им помагао у учењу или са њима играо фудбал. Осим тога, ђаци основне школе Дринка Павловић су на овом предавању сазнали и да развој робота иде ка томе да они једног дана помажу људима тако што ће обављати кућне послове или помагати старим и хендикепираним лицима. Извор: www.mikro.rs

Пробни једномесечни пројекат коштаће око милијарду вона, односно 855.000 УСД, а трошкове ће сносити јужнокорејска влада. Јужна Кореја гаји велике амбиције да постане водећа земља у области роботике, тако да влада те земље инвестира у читав низ пројеката. Тамошње министарство за економију саопштило је да од 2002. до 2010. године у те пројекте инвестирано око 650 милиона УСД, у намери да конкурише другим земљама које развијају роботе, пре свега Јапану. Те инвестиције су дале резултате, тако да бројне јужнокорејске компаније продају своје индустријске роботе другим земљама, што чини значајан део у извозном производу Јужне Кореје. Поменимо само компанију Самсунг која је у Алжиру продала роботизовани систем за надгледање, а у САД је њеног хуманоидног робота Хубо купило шест универзитета. Јужнокорејска индустрија наоружања производи и извози роботизовани артиљеријски систем, смештен у куполи, који се може програмирати тако да аутоматски отвара ватру. Осим у индустријске сврхе, роботи се у Јужнојој Кореји производе и за образовне намене (роботи-наставници енглеског), као помоћ у великим тржним центрима или као помоћ старијим и болесним особама. Да би промовисала широку употребу робота, јужнокорејска влада гради у околини Инчона, града на северозападу земље, тематски парк под називом Земља робота, који би требало да привуче више од три милиона посетилаца годишње.

Јаси није убица Гугла

ада је недавно објављена верзија 1.0 претраживача Јаси (YaCy), заснованог на мрежи равноправних рачунара (П2П), многи у медијима пожурили су да га прикажу као некаквог изазивача Гугла, Бинга и осталих тешкаша у претраживачкој арени. Неки су га чак најавили као „убицу Гугла“.

ручи боље или брже од Гугла и других тешкаша, објаснио је Герлоф. Јаси је корак у правцу дистрибуираних система у којима ниједан ентитет не служи као вратар за информације. У саопштењу које је објавио пре овог објаснио је зашто је то важно: „Уколико претраживачком машином управља једна

Гугл одбацује црну навигациону траку Након што је редизајнирао интерфејс својих сервиса за е-пошту, мапе, превођење, читање вести и других, Гугље у уторак саопштио да је дошло време да се позабави и њиховом навигационом траком. - Време је да се навигациона трака која вас води кроз Гуглове сервисе унифицира и поједностави и да се поздравимо с њом - каже се у саопштењу и пратећем видеу којим је нова трака представљена. Хоризонтална трака у врху стране с везама за Веб, Слике, Мапе… – која и иначе није дуго у употреби – ускоро ће нестати. Замениће је нова са свега три алатке: падајућим менијем с леве стране, под логотипом компаније, пољем за претраживање у средини и алаткама за Гугл+ на десној страни. Мени се отвара вертикално кад се преко њега пређе мишем и садржи опције које су раније биле распоређене по хоризонталној црној траци. Увођење нове траке је у току и кроз неколико дана биће на располагању свим корисницима. Извор: wwww.mikro.rs Међутим, председник Фондације слободног софтвера за Европу Карстен Герлоф, у међувремену се огласио како би скренуо пажњу да овај претраживач заправо нема такву намеру. Његов основни циље је ослобађање информација од централне контроле, а не надјачавање Гугла. - Јаси није изазов Гуглу и далеко је од тога да то и постане написао је Герлоф у свом мрежном дневнику. „Није ни замишљен да буде изазов Гуглу. Ради се заправо о новом и узудљивом приступу претраживања веба који оснажује кориснике.“ Нови претраживач не иде строго за тим да резултате испо-

компанија, она одлучује и како се резултати генеришу и рангирају. Та компанија ће такође знати шта вас тренутно занима. Циљано рекламирање је само најдоброћуднији начин коришћења те информације.“ Баш као што се Иденти.ца појавила као слободна алтерантива Твитеру, Диаспора као слободна алтернатива Фејсбуку, а ГНУ Фри кол као алтернатива Скајпу, и Јаси се нада да ће постати слободна П2П алтернатива многим централно контролисаним претраживачима какве имамо данас. Како то Јаси ради? Извршава се на рачунарима корисника и сваки његов корисник је део ве-

ће претраживачке мреже. Рачунар сваког корисника ствара сопствене појединачне индексе и рангирања, тако да нема централног ентитета који све контролише, а резултати током времена све боље одражавају оно што корисник тражи. Јаси омогућава да се лако направи наменски прилагођен претраживачки портал и штити приватност корисника шифровањем термина претраживања пре него што напусте корисников рачунар. Пројект Јаси је објаво нови видео с више објашњења о претраживачком процесу. У том објашњењу један од важних детаља је чињеница да Јаси спречава да се у његовим резултатима појаве обмањујуће и наметљиве локације, јер се све везе проверавају

у оквиру процеса претраживања тако што се њихов садржај учита, разложи и провери да ли стварно садржи наведени претраживачки термин. Тако се добијају бољи резултати, али се процес понешто успорава, баш као што га успорава и чињеница да резултате генерише мрежа равноправнх кућних рачунара уместо суперкомпјутера какве користи Гугл. Проверавање веза се може и искључити, видео показује како се то ради, па ће се резултати добијати брже, али цена ће се платити слабијим квалитетом. У сваком случају, важно је схватити да Јасијеви мотиви нису такмичарски већ филозофски, и у њиховом жаришту је обезбеђивање слободне и децентрализоване алтернативе.

Видео иГРице и у тоалетима: Технички уређаји почињу да се све више примењују и у најневероватније сврхе. Тако је по читавој Великој Британији, познатој по конзумирању пива, почела да се шири навика уграђивања система за играње видео игрица у баровима. То не би било чудно да се то не дешава у просторијама где мушкарци уринирају, пренели су француски електронски медији. Ради се о томе да се млазом урина управља игрицама које постављају пред играча разне препреке. Систем је први увео „Егзибит бар” у Лондону. (Танјуг)

SveT POZnATiH

utorak6.decembar2011.

dnevnik

c m y

PAPARACO

Devojka sa Yastinom К

ејси де Сантис прославила се када је на сајт Јутјуб поставила видео у којем пита поп звезду Џастина Тимберлејка да заједно изађу на Бал маринаца. Певач и глумац је прихватио, а бал је одржан недавно. Она је једина жена међу маринцима у Центру за усавршавање борилачких вештина у Квантику, а Џастин је на свом сајту написао да се провео фантастично.

Јелена Карлеуша у Дубаиjу Жена и ћерка Дина Дворника у Сурвајверу

упруга и ћерка покојног хрватског музичара Дина Дворника, Данијела и Ела Дворник, биле су на медицинским прегледима пред пут на Костарику, где ће се такмичити у екстремном ријалитију „Не знам да ли бих могла да поједем бубу, али човек не бира кад је гладан. Можда бих прво одбила, али на крају бих попустила”, рекла је Данијела, преноси хрватска штампа. Осим њих две, као потенцијалне учеснице хрватски медији помињу и музичарку и водитељку канала МТВ Иду Престер, глумца Мариа Валентића и манекенку Аву Карабатић. Од такмичара из Србије спомињала су се имена Вање Грбића и Сергеја Трифуновића.

„Плацебо” снима нови албум

аследник албума „Батл фор сан”, који је публика на Егзиту била у прилици да преслуша уживо пре годину дана, излази следеће године. Басиста бенда, који је на турнеји већ две године, Стефан Олсдел, открио је да је рад на седмом студијском албуму бенда Плацебо већ почео, али да

орџ Мајкл (48) тренутно је на европској турнеји, и неколико дана борио се са симптомима грипа и високом температуром. Његов ПР потврдио је да је Мајкл пребачен у болницу, где је установљено да има упалу плућа. „Концерти у Бечу, Стразбуру и Кардифу су отка-

неће журити са објављивањем новог материјала. „Какав ће бити албум одлучићемо у студију. Тек смо се вратили кући и било је лепо чути звук акустичних гитара... ко зна, можда снимимо баш такав албум”, рекао је Олсдел. Албум ће бити објављен на јесен наредне године.

Енди Гарсија

Џорџ Мајкл у болници зани”, кратко је саопштила ПР служба бившег певача групе вам. Мајкл је хоспитализован у Бечу где се затекао због турнеје, и очекује се да ће следеће недеље бити поново у „возном” стању. Одложени концерти биће пребачени на део турнеје планиран за следеће пролеће.

Џими Хендрикс најбољи гитариста икад

егендарног музичара магазин „Роллинг стоун” прогласио је за најбољег гитаристу у историји. Листу десет најбољих гитариста свих времена су саставили музички стручњаци и врхунски гитаристи. „Џими Хендрикс је изнео нашу идеју шта рок музика може да буде. Манипулисао је гитаром, студијом и по-

OUT

зорницом”, рекао је добитник Гремија, гитариста Том Морело, који је као кључне Хендриксове нумере навео „Purple Haze” i „The Star-Spangled Banner”. На листи најбољих нашли су се и Ерик Клептон, Џими Пејџ, Кит Ричардс, Џеф Бек, Би Би Кинг, Чак Бери, Еди ван Хејлен, Двејн Олман и Пит Таунсенд.

Харви Кајтел

Yory Majkl

Ко је агент Арон Крос

азнаћемо у новом наставку приче о Џејсону Борну, пише холивудска штампа. Већ је познато да је Мет Дејмон одустао од Борнове саге, и саопштено да ће га заменити глумац Џереми Ренер, номинован за Оскара за филм „Катанац за бол”. h t t p : / / w w w. m o n d o . r s /с204021/Zabava/Film/ Dzeremi_Rener_je_novi _Born.html Ренер је открио да ће у „Борновој заоставштини” тумачити главну улогу тајног агента Арона Кроса. „Филм почињем са тим именом, али по што сам тај ни агент, користићу и многа друга

имена током акције”, рекао је он. У филму играју и Едвард Нортон, Оскар Ајзакс, Рејчел

Вајс и други. „Борнова заоставштина” у биоскопе стиже у августу следеће године.

dnevnik

oglasi

utorak6.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

utorak6.decembar2011.

Posledwi pozdrav majki - ta{ti

plemenitoj

`eni,

dnevnik

Posledwi kolegi

mojoj

Ru`ica Peciwa~ki

Ru`i Peciwa~ki

Boto{, 1924 - Sremski Karlovci, 2011.

iz Sremskih Karlovaca Sahrana je 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, iz kapele, na ^eratskom grobqu. Zet Bane Puno{evac i unuci: Aleksandar, Petar i Marija. 6122011-P

Draga majka, po~ivaj u miru. Poqubi teticu. Tvoja unuka Dragana sa Slobodanom, Du{icom i Sofijom.

pozdrav

cewenom

Slobodanu Jovanovi}u dipl. in`. arh. Se}a}emo se istaknutog arhitekte, zaslu`nog delatnika u Novom Sadu, saradnika na{eg Zavoda, koji je ceo `ivot posvetio struci.

pozdrav

velikom

Posledwi pozdrav kom{inici i dragom prijatequ na{e ku}e

Slobodanu Jovanovi}u Bila nam je ~ast poznavati Vas. Hvala na svim dobrim delima. Marija, Sandra i Danilo sa porodicama Grbi} i Hrusti}.

IZDAJEM name{tenu garsoweru u Ulici Alekse [anti}a od 1. 1. 2012. godine. Cena 150 evra. Telefon 063/545-904. 42531 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Sremskoj Kamenici. Tel. 064/5659191. 42821

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42734

POTREBAN KV-VKV kuvar sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 021/459686 radnim danom od 12-18h. 42743

PRODAJA svih vrsta ogrevnog drveta: bukva, bagrem, hrast i cer. Mogu}nost rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 062/649000, 021/6413-210. 42507 KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Tel. 064/9945002, Mile. 42538

Ru`i Peciwa~ki

baba Seki

Savez in`ewera i tehni~ara Vojvodine.

42863

42868

42859

59714/P

Kolege iz „ORBISA”.

Danica i Ra{a Despotovi}.

59715-P

42867

Posledwi pozdrav dugogodi{woj prijateqici

Posledwe kom{inici

zbogom

od porodice Stojanovi} @ikice i Stojanovi} @eqka.

Ru`i Peciwa~ki

DVOGODI[WI POMEN

Po{tovanoj prijateqici

Branislav Miloradov

Ilinki Jerkov

1977 - 2009.

]erka Branka i zet Veqa sa decom.

posledwi pozdrav od Vukice Slivka sa porodicom.

42869

42857

Umesto nas neka te ~uvaju an|eli mili. Tvoju mladost i osmeh na licu nikada ne}emo zaboraviti. Tvoji najmiliji: otac Jovan, mama Zorica i brat Qubomir sa porodicom. 42783

SE]AWE

Preminula je na{a draga i voqena tetka u 88-oj godini.

Jovanka Matkovi}

Navr{ava se godina otkako nas je zauvek napustio na{ dragi

Ivan Atlas

ro|. Stojinov u~iteqica u penziji

upu}uje porodica Mrki}: Branko, Elvira i Pe|a.

42866

Posledwi pozdrav dragoj mami

na{oj

Mariji ]ori} Seki

Mariji - Seki ]ori}

Siminike Radovi} Posledwi pozdrav od svih zaposlenih.

S dubokim pijetetom i posebnim uva`avawem kompletnosti wene li~nosti.

koga smo veoma cenili.

Slobodanu Jovanovi}u

Porodica Avramovi}.

Siminike Radovi}

arhitekti

Posledwi pozdrav

biv{em predsedniku Saveza.

Opra{tamo se od na{e drage prije

Slobodanu Jovanovi}u

59712/P

od kom{ija: Vujadina, Ivanke, \ur|inke i wihove dece.

42873

Posledwi pozdrav

Kolektiv Elektrotehni~ke {kole „Mihajlo Pupin”.

59713/P

„Semenarstvo” Novi Sad iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti

Posledwi pozdrav kumi

Draganu Vukovi}u

JP „URBANIZAM” Zavod za urbanizam Novi Sad.

42865

Posledwi ^oveku

Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom kolegi

Sahrana je 6. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, u Sremskim Karlovcima, na Dowem grobqu, na Magar~evom bregu. O`alo{}eni: brati~ina Du{anka, snaha Drinka, unuci Maja i Igor sa porodicama.

Tim povodom polo`i}emo cve}e na wegov grob i, kao i svakog dana, neute{no tuguju}i se}ati se koliko smo bili sre}ni {to smo ga imali. Porodica.

42870

42864

Posledwi pozdrav

42777

TU@NO SE]AWE

Obave{tavamo svu rodbinu, kumove, prijateqe i kom{ije da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj

Rajko Peji} Siminiki Radovi}

Marija ]ori} Seka

15. 6. 1920 - 6. 12. 2005.

Vesni Padrov

1936 - 2011. Nata{a, Aca i deca.

42871

Ispra}aj drage nam mame, svekrve, babe i prababe obavi}e se 6. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, iz crkve, u Veterniku. O`alo{}eni: sin, snaja, unuka, zet i praunuka. 42862

Prijateqi i kolege sa posla.

Vreme nikada ne}e izbrisati sva na{a lepa se}awa na tebe. ^uvamo te u mislima i u na{im srcima. Tvoja }erka Dragana sa porodicom.

42858

42822

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po~ivaj u miru draga na{a Beka

Pomen na{oj preminuloj priji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

utorak6.decembar2011.

Posledwi pozdrav Zaspao je plemeniti

Ilinka Jerkov

Ilinki Jerkov

Vesna Padrov

Posledwi pozdrav voqeni

Siminiki Radovi}

1928 - 2011. Sahrana je danas, 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u ^eneju.

Po~ivaj u miru. Tvoji: Strahiwa, Sini{a, Milica, An|a i Oqa.

na{

Boba.

Du{ica i \ura.

Slobodan Jovanovi}

Siminiki Radovi}

arhitekta

O`alo{}ena porodica. 42845

42825

42838

Posledwi pozdrav najdra`oj babi, svekrvi i mami.

42850

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg kolege

Bog zna koliko smo te voleli i koliko smo ti zahvalni. Bane i Mika.

Po{tovanoj ta{ti Tvoja supruga Sofija i tvoji Uro{, Olivera i Kristina.

Slobodana Jovanovi}a

42839

Slobodan Jovanovi}

dipl. in`. arh.

Zora Zja~i} Ilinki Jerkov

ro|ena Sever Unuk Petar, snaja @eqka i sin Goran.

Ve~na zahvalnost. Zet Nikica.

42833

42826

Posledwi pozdrav najdra`oj mami, ta{ti i priji

Posledwi pozdrav dragoj priji.

arhitekta

Vreme }e i daqe prolaziti, ali }e u istoriji Dru{tva arhitekata Novog Sada ostati tvoja dela kao ve~ni privid sada{wosti. Komemoracija }e se odr`ati 6. 12. 2011. godine, u 10 ~asova, u prostorijama DaNS-a. DRU[TVO ARHITEKATA NOVOG SADA.

Posledwi pozdrav

Neka wegova plemenita du{a po~iva u miru i spokoju. Ta{ta Nada [evi}. 42846

374/P

Posledwi pozdrav dragom tati

Siminiki Radovi}

An~i i Veselin.

42852

42853

Na{oj

Slobodanu Jovanovi}u

Zora Zja~i}

ro|enoj Sever

Siminiki Radovi}

Mica i Tihomir sa decom.

Posledwi pozdrav

Zori Zja~i}

42851

ro|ena Sever

]erka Miqana, zet Zoran i prijateq Mile.

Sahrana }e biti uprili~ena danas, 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu. Porodica \or|evi}.

Wegove }erke Lada i Goga. 42834

42843

42835

Sa neizmernom tugom saop{tavamo da je dana 4. 12. 2011. godine preminula najdra`a mama

Zora Zja~i}

Posledwi pozdrav

Ikici

Siminiki Radovi}

Slobodanu Jovanovi}u

Nikola i Qubica sa familijom.

o`alo{}eni: dever Milomir i jetrva Kaja.

42854

42849

Umrla je na{a voqena majka, supruga i baka

ro|ena Sever Sahrana je danas, 6. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

]erka Lada, zet Du{an i unuka Jana.

Weni najmiliji: sin Goran i }erka Miqana. 42844

42832

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi tata, svekar i deda

Posledwi pozdrav, po{tovawe i zahvalnost

Siminika - Ika Radovi} ro|ena Bir|an 1940 - 2011.

Nikola Radman

Sahrana je danas, 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Petrovaradinu, grobqe na Tranxamentu.

Slobodanu Jovanovi}u

Sahrana je danas, 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

jednom od osniva~a, dugogodi{wem i po~asnom ~lanu Vojvo|anskog kluba.

predsedniku Weni najmiliji.

O`alo{}eni: sin An|elko, snaja Milena, unuka Sawa i unuk Nikola.

Prijateqi i saradnici iz Vojvo|anskog kluba.

42847

42823

42848

tv program

utorak6.decembar2011.

Борислав Стефановић

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу И-вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести За корак испред Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Је дан на је дан

11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 15.00 15.10 16.05 16.10 16.15 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 00.45 01.10 02.10

Добро јутро, Војводино Један на један Агро мозаик Вести Стање на путевима Кад зазвони Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Таблоид НС Здраво живо Вести Грување Вести за особе са оштећеним слухом Без упута Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Љубавници и тајне Радар Војвођански дневник Политбиро-страначка хроника Додир, филм Један на један Музички програм – етно Радар

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Здраво живо 07.20 Ток шок 08.15 Три прасета, снимак поз.представе 08.35 Колико се познајемо-квиз 09.30 Дунав заувек 10.00 Оперски гала концерт 1. део 11.15 Музички програм 11.30 Зелени сат 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 ТВ Баштина 14.10 Зелени сат 14.45 Чему...Сликање? 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Омладинска емисија (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Мађионичари, филм 23.15 ТВ Баштина 00.05 ТВ Продаја

Јутарњи програм Јутарњи дневник Отворена врата Квадратура круга Путопис Велика жетва на земљи

Бранислав Ивановић

Гост еми си је би ће Борислав Стефановић, шеф пре го во рач ког ти ма Бе о гра да у ди ја ло гу с При шти ном. Аутор ка и во ди тељ ка: Даница Вученић (РТВ 1, 17.20) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.10 11.15

06.05 08.00 09.05 10.00 10.29 11.07

ФУД БАЛ: ЛИ ГА ШАМ ПИ О НА

Чел зи – Ва лен си ја (РТС 1, 20.40) 12.00 12.15 12.38 13.23

Но во сад ско по под не О но вом си сте му на пла те пар кин га раз го ва ра ће мо с Јасном Ковчин из ЈКП „Пар кинг сер вис”. Мо ћи ће те да чу је те и са ве те пе ди ја тра, у го сти ма ће нам би ти др Весна Вулековић. (Новосадска ТВ, 17.30) 06.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 12.00 12.07 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Новосадско јутро Вести Интерна истрага Вести Витраж Славни парови Вести Крајња сила Вести Године пролазе Цртани филм Вести Интерна истрага Вести Време је на мојој страни Спринт Вести Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Истрага Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Вреле гуме Интерна истрага Објектив Крајња сила Године пролазе

10.00 ФА куп: АФЦ Тотон – Бристол Роверс 11.30 Премијер лига: Манчестер Сити - Норвич 13.15 Бајерн ТВ: Бајерн – Вердер 15.10 Премијер лига 16.00 Холандска лига 17.00 Швајцарска лига 18.30 Хрватска кошарка: Кварнер – Задар 20.15 Тенис 21.00 ММА 22.00 Евролига 22.45 Једрење – 34. Амерички куп 23.15 Преглед Шампионата 23.45 Преглед ФА купа 00.45 Ајакс ТВ

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

03.52 04.43 05.17

Дневник Спорт плус Место злочина Док нас смрт не растави, филм И ја имам таленат Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Фудбал: Лига шампиона Фудбал: Лига шампиона: Челзи - Валенсија, пренос Дневник Место злочина Евронет Садамова кућа Док нас смрт не растави, филм Отворена врата Око магазин Позориште у кући

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 20.30 21.30 23.00 00.00 00.30 00.45

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Кад лишће пада Домаћине, ожени се Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Домаћине, ожени се

14.49 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.11 20.40 00.15 00.30 01.19 01.29 02.30

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 06.48 07.23 07.49 08.22 08.26 08.55 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.33 13.00 13.55 13.59 14.28 15.18 15.49 16.27 16.50 16.57 17.56 18.58 19.04 19.09 19.20 19.54 20.22 20.54 21.00 22.00 22.42 22.50 23.21 23.55 00.15 01.48

Слагалица Мунзи Попај Број Енциклопедија за радознале Руска дивљина Све боје живота Мера за музику Траг Грађанин Един Карамазов Наука 2011 Трезор Број Енциклопедија за радознале Руска дивљина Да ти кажем, Каменко Време је за бебе Еко глобал Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Ја имам таленат Мунзи Ози бу Велики и мали Попај ТВ мрежа Кругови поезије Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Читање позоришта Историја науке Светски изазов Задужбинарство код Срба, данас И ја имам таленат 40. Бемус: Охридска легенда Трезор

Душко Новаковић

Кристи Ангус

Џил Рипс Ма реј Вил сон је бив ши бок сер и по ли ца јац из Сан Фран ци ска. Сад ра ди као уте ри вач ду го ва. Окрут на смрт ње го вог бра та Мал кол ма, осо бе по ве за не с моћ ним све том по ли ти ке и би зни са, за у век ме ња Вил со нов жи вот. Уло ге: Долф Лундгрен, Данијела Брет, Сенди Рос, Кристи Ангус Ре жи ја: Ентони Хикокс (Б92, 21.00) 06.15 Долина сунца 07.00 Вести Б92 07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.15 Топшоп 08.30 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 10.40 Топшоп 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 11.55 Наша мала клиника 13.50 Истражитељи из Мајамија 14.45 Топшоп 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.05 Пријатељи 19.35 Штребери 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Џил Рипс 23.00 Вести Б92 23.40 Спортски преглед 00.00 Шта да обучем? 00.05 Између две ватре 00.35 Доушници 01.35 Саут Парк

Кру го ви по е зи је У еми си ји се да ју пор тре ти два пе сни ка, сва ки по пет на ест ми ну та. Ве че ра шња еми си ја по све ће на је Душку Новаковићу и Ге ор гу Тра клу. Аутор и уред ник: Војислав Карановић (РТС 2, 20.22)

06.00 ВОА 06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 С.О.С 08.45 Милица² 09.00 Слике живота 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Посао у Италији 14.00 Вести 14.30 С.О.С 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Серија: 19.00 Монк 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм: Сидни Вајт 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 01.00 Филм:Срећан Божић

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Поп Пикси Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Неочекивани живот Телешоп Вести Ћирилица Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Небеска удица, филм Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Седам живота

Соња Колачарић

Не бе ска уди ца 05.45 Добро јутро 10.00 Скривена камера 10.10 Звезде гранда 12.00 Тајна љубав 12.50 Сити 13.00 Двоструки живот 14.00 Сестре 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 15.50 Чаролија 16.00 Ноћ у јуну 16.50 Национални дневник 17.15 Сити 17.30 Мала невеста 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови из блата 21.15 Гранд парада 22.15 Мултимилионер 23.15 Добро вече Србијо 00.15 Наслеђе једне даме 01.15 Ноћ у јуну 02.15 Филм: Кадилак рекордс 04.00 Филм: Странац

Рад ња се од ви ја у Бе о гра ду, за вре ме бом бар до ва ња и пра ти гру пу мла ди ћа ко ји жи ве на обо ди ма ве ли ког гра да. У се дам да на, по ку ша ће да раз ре ше мно ге про бле ме у свом жи во ту, али и да пре жи ве дра ма тич не тре нут ке. Уло ге: Небојша Глоговац, Ана Софреновић, Иван Јевтовић, Катарина Жутић, Никола Којо, Соња Колачарић, Драган Бјелогрлић, Никола Ђуричко Ре жи ја: Љубиша Самарџић (Хепи, 20.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak6.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Мајами инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште Моја тајна Др Џи Л.А. Инк 24 сата у Ургентном центру

07.00 09.08 11.07 12.00 12.35 13.21 14.18 14.51 15.37 16.10 16.25 17.39 18.30 19.30 20.05 21.35 22.20 23.30 23.45 01.11 01.54

08.00 Најгори послови у историји 09.00 Гиганти готике – поглед у небо 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Царство мора 12.00 Жута кућа 13.30 Велике британске војсковође 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Библијске загонетке 16.00 Варвари Терија Џонса 17.00 Рим није изграђен за један дан 18.00 Ловци на нацисте 19.00 Каћуша – мала жена у великом рату 20.00 Ко си заправо ти? 21.00 Један дан у борби 22.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 23.00 Библијске загонетке 00.00 Варвари Терија Џонса 01.00 Рим није изграђен за један дан

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Тимочка буна Слепи хотизонт Осека Све што желим Пинокио Усамљени херој Еротски филмови

Све што же лим По што се дам на е сто го ди шњи бун тов ник Џонс Ди лон на пу шта ко леџ пр вог да на, се ли се у ста ру згра ду где уско ро по ста је упле тен у жи во те сво јих бле са вих но вих су се да, укљу чу ју ћи тем пе ра мент ног фо то гра фа и уми шље ну глу ми цу... Уло ге: Илај џа Вуд, Фран ка По тен те, Мен ди Мур Ре жи ја: Џе фри Пор тер (Си не ма ни ја, 18.00)

Ло рин Хо ли

Мла ди Бо жић Ба та Крис Крингл је син Бо жић Ба те ко ји се на шао на свом пр вом рад ном за дат ку - де ље њу по кло на нај мла ђи ма уочи нај ве ли чан стве ни је но ћи у го ди ни, на сам Бо жић. Не спрет ног ка кав је сте, убр зо из не на ди по ли ци ја за ме нив ши га за ла жног Бо жић Ба ту... Уло ге: Ло рин Хо ли, Џад Нел сон, Џорџ Ва лас, Ник Стеј бил, Ед Гејл, Ро џер Бум пас Ре жи ја: Ке вин Ко нор (ХРТ 2, 13.10) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.25 12.15 13.10 14.35 15.00 15.25 16.00 16.10 16.20 16.50 17.25

19.15 19.50 20.40 20.55 22.25 23.10 00.05 00.45 01.15

07.20 08.55 10.30 11.55 13.55 15.55 17.30 19.10 20.45

06.00 07.45 09.20 11.40 13.20 14.50 16.15 18.30 20.05 21.40 22.35 01.00 01.30 03.30 05.30

Поштена игра Љубавни џекпот Једи, моли, воли Божић са Кренковима Принц и ја 3: Краљевски медени месец Против свих правила Рок барка 500 дана лета Тилт Камелот Секс и град Обдарен Сироче У игри Филмови и звезде

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20

Неш Бриџис Закон и ред Убиство у Мидсамеру Дијагноза: Убиство и Ургентни центар Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиство у Мидсамеру Дијагноза: Убиство и Ургентни центар Филм:Само Пек Филм:Брик Лејн Поморска патрола Ерика

08.05 Кобра 11 10.15 Ексклузив таблоид 10.45 Вечера за 5 11.35 Емператриз 13.15 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Стубови земље, филм 22.00 Птица на жици, филм 00.10 РТЛ Вести 01.25 Змајев пољубац, филм 03.10 Астро шоу

Пти ца на жи ци

17.55

Мен ди Мур

Добро јутро, Хрватска Краљ винограда, док. серија Деби Тревис преуређује Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Међу нама Алиса, слушај своје срце Научна петица Научне вести Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Од Ларк Рајса до Кендлфорда Дневник Дубровник - Истина о Граду слободе, пренос из КД Ватрослав Лисински На Страдуну Дневник 3 Спорт Циклус европског филма: Источно од Букурешта? ЦСИ: Лас Вегас Жица

22.15 23.50 01.25

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Призма Глас домовине Евромагазин Млади Божић Бата, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Наврх језика Руперт Мала ТВ Генерација ипсилон Комбиновани пренос: Кошарка Еврокупа: Цибона Доњецк Светски Скијашки куп велеслалом (м) 1. вожња Цртани филм Живот иде даље Комбиновани пренос: Светско рукометно првенство (Ж): Хрватска - Данска, пренос Светски Скијашки куп велеслалом (М), 2. вожња ЦСИ: Лас Вегас Жица Закон и ред Трава зелена Без трага

Необуздана Ајрис Окрутна жеља Одбегле кћерке Против њене воље: Прича Кери Бак Нема издаја Повратак на улице Сан Франциска Деца судбине Викенд на селу Ватрени обрачун В: Правда за једног Мурдер тимес севен Дубоко у прерији Необуздана ајрис

08.30 Пронађени рај 10.00 Сјај 12.00 Прича о сексу 14.00 Животна прилика 16.00 Роштиљ Спитфајер 18.00 Пацов 20.00 Све или ништа 22.10 Случајни шпијун 00.00 Поправни завод 02.00 Подешена

ФБИ је Ри к у дао но ви иден ти тет јер је по ма гао тај ној слу жби да ухва ти ве ли ког тр го ва ца дро гом. Пет на ест го ди на ка сни је бив ша Ри ко ва ве ре ни ца, а са да успе шна адво к а ти ца, пре по зна свог бив шег деч ка. Али Рик има озбиљ ни јих про бле ма... Уло ге: Мел Гиб сон, Деј вид Ка ра дин, Гол ди Хон (РТЛ, 22.00)

Гол ди Хон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Чари путовања У потрази за забавом Разоткривање митова Како то раде? Желели сте да знате

08.30 11.00 12.00 13.00 13.30 16.30 18.00 18.30 20.00 23.00 23.15 00.15

Карлинг Фудбал Сви спортови Билијар Билијар Билијар Сви спортови Карлинг Билијар Мотоспортови Сви спортови Билијар

Са мо је Зре ња нин ви део Ти та

pо ред не по вољ не ста ре исто риј ске окол но сти нин пи ше: „Ко му ни сти тра же да бу де се дам је ди ни ца с да су се, сем не мач ког и ма ђар ског, и ин те ре си пу но пра ва да од ре де свој по ло жај у фе де ра тив ној Ју го срп ског и хр ват ског ка пи та ла су ко бља ва ли у сла ви ји (Ср би ја, Хр ват ска, Сло ве нач ка, Ма ке до ни ја, ре сур си ма бо га тој Вој во ди ни, њен мно го на ци о нал ни и ре ги о нал ни иден ти тет био је већ то ком 19. ве ка из ло жен и агре сив ним пре тен зи ја ма срп ског и хр ват ског на ци о на ли зма. Упра во вој во ђан ска мул ти кул ту рал ност по себ но је сме та ла срп ском на ци о на ли зму, ко ји је до ми ни рао од 1918. у Кра ље ви ни СХС, што су, на дру гој стра ни, хр ват ски на ци о на ли сти ко ри сти ли у „цењ ка њу” с Бе о гра дом око Вој во ди не јер су по ла га ли „исто риј ско пра во” на Срем. За то је „вој во ђан ско пи та ње” би ло је и за вој во ђан ске ко му ни сте јед но од нај де ли кат ни јих у окви ру свих рас пра ва о про јек то ва ној фе де рал ној ор га ни за ци ји но ве ју го сло вен ске др жа ве. За оства ре ње тог ци ља кад је по чео рат 1941, не по вољ но је би ло и то што, осим Ти та, у вр ху КПЈ и Вр хов ном шта бу Вој во ди на ни је има ла сво га ја ког чо ве ка. На и ме, по сле по ги би је Жар ка Зре ња ни на кра јем 1942, ко ји је у ЦК КПЈ био вр ло це њен као лич ност ју го сло вен ског фор ма та, Вој во ди на у цен трал ном пар тиј ском ру ко вод ству ни је има ла ни ког. И на Дру гом за се да њу АВ НОЈ-а, где је ро ђен ју го сло вен ски фе де ра ли зам и као пре ла зна вла да иза бран На ци о нал ни ко ми тет, Вој во ди на, опет, ни је има ла ни ког. Ни то ком ра та, во де ћи вој во ђан ски ко му ни сти, Зре ња нин и Све то зар Мар ко вић То за, а по том Јо ван Ве се ли нов, ни су сре ли Ти та све до је се ни 1944, кад су те ме љи но ве Ју го сла ви је већ би ли по ста вље ни. То што је Вој во ди на, ипак, на кра ју, сте кла устав но-прав ну ауто но ми ју у окви ру „фе де рал не Ср би је”, а не ре пу бли ку, по сле ди ца је ра зно вр сних исто риј ских ин те ре са. А та, „ипак ауто но ми ја”, што је за љу де у Вој во ди ни био по ли тич ки и устав ни на пре дак, ре зул тат је ње не ча сне Ле ви чар веч но одан и рав ни ци, на Ле тен ки уло ге у це лом НОП-у, за ко ју је По кра ји на уло жи ла огром не и људ ске и ма те ри јал не жр тве. Цр на Го ра, Бо сна и Вој во ди на). Си гур но ће Ср би ја, Хр Не мо гу ће је тач но про це ни ти ко ли ко је мла ди Сте - ват ска и Сло ве нач ка тра жи ти да бу ду фе де ра тив не је ди ван До роњ ски, во де ћи ско јев ски ли дер Сре ма а по том ни це. Оста ле по кра ји не ће пре ма кон крет ним усло ви ма Вој во ди не, и, по функ ци ји, члан нај у жег вој во ђан ског од ре ди ти пле би сци том же ле ли да бу ду фе де ра тив на је пар тиј ског ру ко вод ства, дао лич ни до при нос кон сти ту - ди ни ца или ауто ном на је ди ни ца јед ној од фе де ра тив и са њу АП Вој во ди не у пр вом Уста ву ДФЈ 31. ја ну а ра них”. Зре ња нин за пра во по ла зи од оце не да „Бе о град 1946. Но, има низ до ка за да је зду шно по др жа вао ауто - ска бур жо а зи ја тла чи це лу Вој во ди ну као по кра ји ну, а но ми ју Вој во ди не у окви ру ју го сло вен ског фе де ра ли - по себ но не срп ске на ро де”. За тим до да је: „Ми ни смо зма, кон цеп ци је ко ју је КПЈ утвр ди ла по сле 1934. (на - без у слов но за Вој во ди ну као фе де рал ну је ди ни цу у Ју кон осци ла ци ја у Ко мин тер ни око на ци о нал не по ли ти - го сла ви ји. За што? Јер мо же на сту пи ти си ту а ци ја да у ке бал кан ских чла ни ца, обра зла га них ре ак ци о нар ним то ку бор бе про тив вла де, рад нич ка кла са у Ср би ји до ђе по сле ди ца ма вер сај ског др жав до ве ћих пра ва и по ли тич ких ног ин же ње рин га 1918). Це ла сло бо да. У Хр ват ској да бур по то ња по ли тич ка ка ри је ра До жо а зи ја још при лич но има У Кра ље ви ни СХС, још од роњ ског по твр ђу је да се зду - 1918, хр ват ски на ци о на ли сти су ути ца ја на ХСС, а ро ва ре ње шно бо рио и за Вој во ди ну, а не фа ши ста у Вој во ди ни све ви ше у цењ ка њу с Бе о гра дом са мо за сво је ко му ни стич ке ра сте (хи тле ров ци, фран ков ци, око Вој во ди не као ар гу мент иде а ле. ре ви зи о ни сти), на то и опа ко ри сти ли и „исто риј ско пра во” сност од ра та. Шта је при род И Ве се ли нов, се кре тар ПК КП за Вој во ди ну од 1943, и До ни је не го да тра жи мо да Вој во на Срем роњ ски, се кре тар ПК СКОЈ-а, ди на бу де ауто ном на област у сво јим по ли тич ким по те зи ма ве за на за Ср би ју (где рад нич ка то ком ра та, очи глед но су се до след но др жа ли пар тиј ске кла са вр ши пре те жан ути цај), или обрат но: ако се опа по ли ти ке ко ју је, по сле 1938, нај ди рект ни је фор му ли - сност од ср би јан ске хе ге мо ни је на ста ви, он да смо за сао Зре ња нин, се кре тар ПК. Ста во ви о ста ту су По кра - фе де ра тив ну Вој во ди ну. ји не из не ти у ње го вим „ре фе ра ти ма„, озва ни че ни су По ста вља се че сто и пи та ње да ли Срем тре ба да као пар тиј ска по ли ти ка на Ше стој по кра јин ској кон фе - спа да у Вој во ди ну или у Хр ват ску. Ако се то пи та ње у рен ци ји КП за Вој во ди ну, по чет ком сеп тем бра 1940. на са мом Сре му бу де по ста вља ло на раз не на чи не (нпр. ко јој је по но во иза бран за се кре та ра ПК, ма да је био по - Ср би ве ћи ном за Вој во ди ну, Хр ва ти за Хр ват ску), он да но во био у ис тра жном за тво ру у Пе тров гра ду. Исти на, ће се то ре ша ва ти на род ним пле би сци том. На ша па ро у Ре зо лу ци ји те кон фе рен ци је не спо ми ње се екс пли - ла ће опет за ви си ти од кон крет не си ту а ци је. Нпр. ако ће цит но бу ду ће фе де рал но устрој ство Ју го сла ви је са се - ре ак ци о нар не сна ге има ти ја ке по зи ци је у Вој во ди ни, а дам је ди ни ца, а не ис ти че се ни ауто но ми ја Вој во ди не у Сре му де мо крат ске би ти у пре ва ги, он да смо за при као не по сред ни по ли тич ки циљ. са је ди ње ње Сре ма Вој во ди ни.” Но, Зре ња нин не за бо Ве се ли нов и Зре ња нин су још 1936, у Ка зни о ни у ра вља ни „исто риј ски ко рен” Вој во ди не: „Срп ски ко Ми тро ви ци, као по ли тич ки ро би ја ши „за јед нич ки ра - му ни сти у Вој во ди ни тре ба да бу ду на след ни ци пле ме ди ли на пи та њу Вој во ди не”, а До роњ ски је упо знао ни тих тра ди ци ја бор би Све то за ра Ми ле ти ћа, ко ји је из Зре ња ни на још на по чет ку сту ди ја у Бе о гра ду 1939. У ву као ис ку ство из 1848. и био за брат ску са рад њу срп Пи сму срп ском пар тиј ском ру ко вод ству 1936. Зре ња - ског и ма ђар ског на ро да”.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539–668–520) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak6.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

dnevnik

c m y

6. decembar 2011.

Уторак је, ваш дан, па би требало да будете одлучни, али нисте. Неко или нешто ће вам покварити планове и скренути вас с пута. Немојте све то доживљавати и сувише лично ни емотивно. Промене. Имате много обавеза које сте себи зацртали. Амбициозни сте и упорни, што је гаранција успеха. Остварујете добре контакте с онима који вам иду у прилог, дугорочну сарадњу и извесну зараду.

BLIZANCI Још увек је ваш Меркур ретрогра21.5- 21.6. дан па не морате нигде да журите. Само опуштено и паметно, корак напред, назад два. Биће дана за мегдана. Не дозволите да време утиче на расположење.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

Отвореног срца приступате свему што радите па сте рањиви и изложени туђим стрелицама. Заштитите се својим оклопом рака и сачувајте меко ткиво у његовом оквиру. Буран дан у каријери.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Љубавни однос функционише на спонтан начин, без много оптерећења и тензије. Можете спојити лепо с корисним, драгу особу и успех у пословању. У сваком случају, доминирате у свом краљевству.

VODOLIJA 21.1-19.2.

DEVICA 23.8- 22.9.

На радном месту сте одговорни и озбиљни. Делом због озбиљности самог посла, а делом и због чврсте сарадње с претпостављенима. Новца никад нема довољно, мада сте склони штедњи.

RIBE 20.2-20.3.

Не рачунајте на нове подухвате и потезе већ на стабилизацију у сваком погледу и домену. Дакле, на видику ништа ново. Лепоту и љубав потражите у свом дому, и наћи ћете је. Сређивање куће. Неки послови напросто чекају да буду урађени и делују рутински. Ипак, нећете их олако схватити. Оно што вас интересује јесу пријатељи. Бавите се ситницама па немате довољно времена.

У вашем знаку је несташни и помало збуњени Меркур, што упућује на послове, планове, краћа путовања и партнерски однос. Изгледа да се драга особа привидно повлачи због личне не сигурности.

Доследни сте себи, верни и пожртвовани у љубави, амбициозни као и увек. Дакле, пред вама је леп период. У свом дому имате неке напете ситуације па будите присутни и обавештени. Адреналин.

Данас будите пажљиви у саобраћају и комуникацији с другима, са широм родбином, суседима. Пословни контакти су под неповољним околностима јер неко нема довољно стрпљења и времена, прилика. Немојте се обесхрабрити због лоше финансијске ситуације. Новац лако дође, лако оде. Препустите се низ ток догађаја, пливајући ипак по својим импулсима и жељама. Сарадници на послу не сарађују.

TRI^-TRA^

Пре те ри ва ње и ко пи ра ње V REMENSKA

Суво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Иако се на све начине труди да буде провокативна, Ке ли Ро ланд неретко претера, што се видело и током наступа на првом Екстра лајву у Лондону. Бивша чланица групе „Дестинис чајлд” је за овај концерт обукла кич костим који је био нешто између хаљинице и врућих панталона. Уз све то 30-годишња Кели Роланд је комбиновала и тотално непотребни сако који је ипак брзо бацила са себе. Током наступа Кели је „ископирала” позу којом је недавно Џе ни фер Ло пез обишла свет, тачније напеналила се играчу тачно испред међуножја. Иако је све изгледало као лоша копија и претеривање без мере ипак је за похвалу то што певачица Кели своју линију одржава веома витком.

PROGNOZA

Evropa

и хЛадније

НОВИ САД: Хладније уз престанак кише ујутру и суво време током дана. Биће и сунчаних интервала од средине дана. Ветар слаб северозападни. Притисак у порасту. Минимална температура 4, а максимална 7 степени. ВОЈВОДИНА: Хладније уз делимично разведравање. Киша је могућа ујутру на југу Војводине. Притисак у порасту. Минимална температура 2, а максимална 8 степени. СРБИЈА: Хладније. Кишна зона се брзо премешта ка југу Србије, па ће на северу већ у току преподнева доћи до делимичног разведравања, док ће киша на југу престати по подне. Ветар слаб северни и северозападни. Притисак у порасту. Минимална температура 2, а максимална 9 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У среду ујутру слаб мраз, а током дана сунчани периоди и топлије. У четвртак пролазно наоблачење с повременом кишом. У петак и за викенд већином суво. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекивана нагла промена времена може утицати на осетљиве људе. Тегобе су могуће код хроничних болесника и посебно се астматичарима и особама са повишеним крвним притиском препоручује да послушају савете лекара. Реуматски болови и главобоља ће бити изражени код метеоропата. Учесницима у саобраћају је потребно повећање опрезности.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 3 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Ближи се рат и Лале почну да копају ровове. Тако они раде и копају два-три дана, а када су завршили, један Лала каже: - Е, сад само фали да ови не дођу!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-68 (1)

Slankamen

83 (0)

Apatin

-27 (3)

Zemun

185 (-1)

Bogojevo

-15 (-1)

Panчevo

228 (-4)

Baч. Palanka

26 (-8)

Smederevo

430 (0)

Novi Sad

-8 (-6)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

148 (-3)

S. Mitrovica

6 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

223 (1)

Beograd

144 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

73 (1)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

82 (0)

TISA

40 (-8)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja