Dnevnik 7.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 7. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22982 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TENISERKE SRBIJE POBEDILE KANADU U FED KUPU U NOVOM SADU

Krunski dubl ispunio snove

str. 16

NASLOVI

KVA ZIIN VE STI TO RI SA MO PRO [LE GO DI NE OJA DI LI NAJ MA WE 300 KU PA CA STA NO VA

Kad slatkore~ivi grade, naivni ostaju na ulici

str. 12

HLAD NO U STA NO VI MA

Novi Sad 9 Sve vi{e Novosa|ana `eli da usvoji dete

Vojvodina

n NACIONALNI REKORD DUDA[A

DVA SIN DI KA TA PRO SVET NIH RAD NI KA PRE KI DA JU [TRAJK, A DVA NA STA VQA JU

^asova negde ima, negde nema

str. 14

str. 16– 19

n PRIPREME VOJVODINE U CRNOJ GORI

n NESRE]A NA RELIJU U ITALIJI

Jo{ toplije

Najvi{a temperatura 12 °S

Ekonomija 4 Javne name{taqke vrede milijarde 5 Posle prvog miliona sve je bila pesma 6 Aerodrom stigao na berzu

str. 15

SPORT

2 Kostre{: Dosta smo bili strpqivi 3 Palma: To }u vam re}i ovih dana

Berza

BAN KA MA TI^ NIH ]E LI JA USKO RO I U SR BI JI

Novosa|ani Lek iz bebinog u klin, pup~anika Toplana u plo~u Re dak ci ji na {eg li sta ju ~e se usi jao te le fon od po zi va gra |a na iz vi {e de lo va Novog Sada ko ji tvr de da su im od su bo te po pod ne hlad ni ra di ja to ri. Da li je u pi ta wu slu ~aj nost, ili ima ve ze s do ga |a jem od pet ka, ka da su iz To pla ne sa op {ti li da ih je ne ko sa bo ti rao, ni smo us pe li da sa zna mo, jer se ru ko vod stvo ovog pred u ze }a, u ve zi sa ne mi lim do ga |a jem, do da nas ni je ogla si lo. Iako je spo qa {wa tem pe ra tu ra iz nad pro se ka za ovo do ba go di ne, nije toliko toplo da bi radijatori bili hladni. str. 7

Politika

10 Smazano 300 kila kobasica 11 Preru{eni Itebejci oterali zimu

Crna 12 Te{ko rawen vo|a „Alkatraza” 12 Yaji}u preti oduzimawe imovine

Reporta`e 13 Gladuje, a onemo}ale kere hrani |evrekom

ponedeqak7.februar2011.

POLiTikA

dnevnik

c m y

2

Su tra u Be o gra du Sa vet za od no se sa Sr bi ma u re gi o nu Su tra u Be o gra du za se da Sa vet za od no se sa Sr bi ma u re gi o nu, sa op {te no je iz Ka bi ne ta pred sed ni ka Re pu bli ke Bo ri sa Ta di }a ko ji pred se da va Sa ve tom. Na taj re do van sa sta nak Sa ve ta, do la ze pred stav ni ci ne vla di nih or ga ni za ci ja i kul tur nih dru {ta va Sr ba, kao i

wi ho vih po li ti~ kih par ti ja iz svih ze ma qa re gi o na, re ~e no je u Ka bi ne tu. Sa vet za od no se sa Sr bi ma u re gi o nu je osno van de cem bra 2009. go di ne u Be o gra du, ra di o~u va wa wi ho vog iden ti te ta, a po seb no je zi ka. Sa vet se sta ra o sa rad wi, za {ti ti in te re sa i una pre |i va -

wu od no sa Sr bi je sa Sr bi ma u re gi o nu, sa op {te no je ta da. ^la no vi Sa ve ta su pred sed nik Re pu bli ke ko ji pred se da va Sa ve tom, pred sed nik Na rod ne skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, pred sed nik Vla de Mir ko Cvet ko vi}, mi ni stri i dru ge li~ no sti.

LSV O^E KU JE DO GO VOR S PART NE RI MA U VLA DI O IMO VI NI I PRI HO DI MA APV

[U TA NO VAC NA NO SA ^U AVI O NA: Ministar odbrane Dra gan [u ta no vac i na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Mi lo je Mi le ti} posetili su ju~e ameri~ki nosa~ aviona „Enterprajz”, navedeno je na internet sajtu Ministarstva odbrane. Re~ je o prvoj poseti najvi{e delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nosa~u aviona ameri~ke flote, na poziv ambasade Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Beogradu. Takve posete se organizuju za visoke politi~ke i vojne zvani~nike prijateqskih zemaqa.

Ameri~ki nosa~ aviona ‘’Enterprajz’’ prvi je nosa~ aviona na nuklearni pogon u svetu i predstavqa centralni element Udarne grupe nosa~a aviona 12, koja se nalazi u sastavu 6. flote Ratne mornarice SAD.

Sti `u eks per ti iz Bri se la Eks pert ske mi si je Evrop ske ko mi si je, ko je }e, po ~ev od kra ja fe bru a ra, u vi {e na vra ta po se ti ti Be o grad, pro ve ra va }e na te re nu do kle je Sr bi ja sti gla u is pu wa va wu kri te ri ju ma u tri kqu~ na do me na - vla da v i n i pra v a i pra v o s u | u, funk ci o ni sa wu ne za vi snih re gu la tor nih te la, kao i qud skih pra va i za {ti ti ma wi na.

Ka ko je Ta nju gu re ~e no u kan ce la ri ji evrop skog ko me sa ra za pro {i re we [te fa na Fi lea, EK tre nut no raz ma tra od go vo re na Upit nik ko je mu je 31. ja n u a r a pre d ao pre m i j er Sr b i j e Mir k o Cvet k o v i} i pri pre ma se za sla we eks pert skih mi si ja ko je }e bi ti upu }i va ne u Be o grad. „Wi hov ciq je da na te re nu pro ve re si tu a ci ju i omo gu }e Ko mi si ji da pri ku pe do dat ne po dat ke o to me do kle je Sr bi ja sti g la u is p u w a v a w u tri

kqu~ na kri te ri ju ma za ~lan stvo - vla da vi na pra va i pra vo su |e, funk ci o ni sa we ne za vi s nih re g u l a t or n ih te l a i qud ska pra va i za {ti ta ma wi na. Zbog to ga }e u Be o grad bi ti upu }e ne mi si je ko je }e is tra `i ti ova tri do me na ko ja Di r ek t o r at za pro { i r e w e sma tra ose tqi vim”, na veo je sa g o v or n ik Ta n ju g a. Pre m a we g o v im re ~ i m a, mi s i j e bi tre ba lo da po se te Sr bi ju u pe ri o du „od kra ja fe bru a ra do kra ja ma ja, ali pre ci zni da tu mi jo{ tre ba da bu du po tvr |e ni”. Uko li ko i dru gi di rek to ra ti EK pro ce ne da je to po treb no i oni }e upu ti ti svo je mi si je u Sr bi ju. „Na{ ciq je da mi { qe w e o kan d i d a t u r i Sr bi je za ~lan stvo u EU ob ja vi mo na je sen, isto vre me no sa iz v e { ta j em o na p ret k u za 2011”, do d ao je pred s tav n ik kan ce la ri je ko me sa ra Fi lea.

MI NI STAR SR \AN SRE] KO VI]

Va `an po pis Sr ba Mi ni star za di ja spo ru Sr |an Sre} ko vi} oce nio je da je za Sr bi ju pred sto je }i po pis sta nov ni {tva u ze mqa ma re gi o na ve o ma va `an, jer }e se sa zna ti pri bli `no ta ~an broj Sr ba, ko ji `i ve na pro sto ru za pad nog Bal ka na. Po pis sta nov n i { tva bi } e ove go d i n e or ga ni zo van u Ma |ar skoj, Bu gar skoj, Ma ke do ni ji, Al ba ni ji, Cr noj Go ri, Bo sni i Her ce go vi ni i Hr vat skoj, pod se }a se u sa op {te wu Mi ni star stva za di ja spo ru.

Po p is je, pre m a re ~ i m a Sre} ko vi }a, od ve li kog zna ~a ja za spro vo |e we ne dav no usvo je n e Na c i o n al n e stra t e g i j e o~u va wa i ja ~a wa od no sa ma ti~ ne dr `a ve i di ja spo re, kao i ma ti~ ne dr `a ve i Sr ba u re gi o nu. „O~e ku je mo da se u svim ze mqa ma u re gi o nu, gde se ove go di ne odr `a va po pis sta nov ni {tva, omo gu }i slo bod no iz ja {wa va we gra |a na po pi ta wu na ci o nal no sti, i to ka ko je ve} prak sa u raz vi je nim de mo -

krat skim dr `a va ma i po svim me | u n a r od n o pri h va } e n im stan dar di ma”, re kao je Sre} ko vi}. O~e ku je mo, ta ko |e, da se na {i su na rod ni ci u ze mqa ma re gi o na na tom po pi su slo bod n om vo q om iz j a s ne kao pri p ad n i c i srp s kog na r o d a, ~i me bi se utvr dio ta ~an broj Sr ba u tim ze mqa ma, za {ti tio na ci o nal ni iden ti tet i od re |e na pra va pred vi |e na za ko nom o za {ti ti na ci o nal nih ma wi na, is ta kao je on. Sr bi ja, na g la { a v a Sre} k o v i}, `e l i sta bil nost u re gi o nu i do bro su sed ske od no se pu nog ka pa ci te ta i pro ti vi se asi mi la c i j i sta n ov n i {tva i even tu al nom, spre ~ a v a w u pra va na slo bod no i z j a { w a v a w e .

Sre} ko vi} je pod vu kao da je po seb no lo {a si tu a ci ja u Al ba ni ji, gde je u ru bri ci „na ci o nal nost” osta vqe na mo gu} nost da se gra |a ni iz ra ze ili kao Al ban ci ili kao „osta li”, zbog ~e ga su u Ti ra ni pro t e s to v a l a udru ` e w a srp ske, rom ske, gr~ ke, ma ke don s ke i vla { ke ma w i n e. „O~e ku je mo da }e Cen tral na po pi sna ko mi si ja u Ti ra ni iz me ni ti tu od red bu i da }e se gra | a n i m a omo g u } i t i da se, pr vi put u ovoj dr `a vi, iz ja sne ko joj na ci o nal noj za jed ni ci pri p a d a j u”, za k qu ~ io je Sre} ko vi}.

Ko stre{: Do sta smo bi li str pqi vi Ret ko ko ja po li ti~ ka stran ka ni je jav no uka zi va la na to da je Sr bi ja je din stven pri mer u re gi o nu i u Evro pi po to me {to we ne op {ti ne i gra do vi ne ras po la `u vla sti tom imo vi nom. Po me dij skom upi wa wu po li ti~ kih ak te ra da is ka `u sklo nost ja ~a wu lo kal nih sa mo u pra va mo glo bi se u~i ni ti i da re {e we ovog pro ble ma pre va zi la zi for mal nu mo} or ga na vla sti u Sr bi ji. Ali, s ob zi rom na to da je re~ tek o pro me ni pro pi sa ko ja zah te va pro stu par la men tar nu ve }i nu, o~i gled no je da je vra }a we imo vi ne po sta lo pri mer ne -

Ipak, de set go di na na kon slo ma auto krat skog re `i ma vlast u Sr bi ji uve li ko se ko ri sti ovom ne de mo krat skom te ko vi nom. U jav no sti, pak, iz Vla de se s vre me na na vre me ob ja vi da sa mo {to ni je za vr {en za kon ski pred log ko ji }e ko na~ no ure di ti od no se iz me |u raz li ~i tih ni voa vla sti kad je re~ o jav noj svo ji ni. Uz to, jo{ pre go di nu da na stran ka G17 plus upu ti la je svoj pred log za ko na o jav noj svo ji ni u par la men tar nu pro ce du ru. Iako se zva ni~ ni ci ove stran ke na taj ~in stal no po zi va ju, po ku {a va ju }i da ar gu men tu ju no vu

Mar ke ting G17 plus Ko men ta ri {u }i pred log za ko na o jav noj svo ji ni ko ji je Skup {ti ni do sta vio G17 plus, oce nio je da je re~ „vi {e o mar ke tin {kom po te zu” ne go o ozbiq nom za kon skom pro jek tu za ko ji se `e le la obez be di ti sa gla snost u ko a li ci ji.

– Da su hte li da o tom za ko nu po stig nu do go vor s ko a li ci o nim part ne ri ma, oni bi to i ura di li – sma tra na{ sa go vor nik.

Funk ci o ner LSV-a uve ra va i da }e ta stran ka u na red nom pe ri o du in si sti ra ti na po sti za wu ko a li ci o nog do go vo ra o za ko nu o imo vi ni, kao i za ko nu o fi nan si ra wu nad le `no sti AP Voj vo di ne.

– Ili }e mo tu sa gla snost po sti }i, ili }e mo mo ra ti da kon sta tu je mo da ne mo `e mo pro na }i mi ni ma lan do go vor pa da on da vi di mo {ta nam je da qe ~i ni ti – re kao je Ko stre{. do sled no sti go to vo svih po li ti~ kih ak te ra ko ji su se iole oko ri sti li ko la ~em vla sti.

Zbog fa mo znog „[e {e qe vog za ko na”, ko jim je kra jem 1995. go di ne sva jav na imo vi na u ze mqi po sta la dr `av na, ta da {wa opo zi ci ja or ga ni zo va la je uli~ ne pro te ste.

man tru o de cen tra li za ci ji i re gi o na li za ci ji Sr bi je, o~i gled no da u ve zi s tim ak tom u ube |i va we ko a li ci o nih part ne ra ni je ulo `e no ni ono li ko na po ra ko li ko je bi lo po treb no pri li kom usva ja wa fa mo znog me dij skog za ko na, na pri mer. No, ni dru gi po li ti~ ki ak te -

ri ni su se mno go upi wa li u tom po gle du.

Ovih da na te ma vra }a wa imo vi ne ak tu e li zu je se, pak, i iz voj vo |an skog ugla.

Na i me, Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne ot po ~e la je kam pa wu „Voj vo |a ni za slu `u ju bo qe”, ~i ji ciq je upra vo vra }a we imo vi ne Po kra ji ni i lo kal nim sa mo u pra va ma, kao i de fi ni sa we iz vor nih pri ho da APV. Za me nik pred sed ni ka te stran ke Bo jan Ko stre{ za „Dnev nik” ka `e da Li ga vi {e ne }e ima ti str pqe wa za re {a va we ovih pi ta wa uko li ko u Vla di ne bu de po stig nu ta sa gla snost o ovim za kon skim pro jek ti ma.

– Do zvo li li smo da ce la pret hod na go di na pro tek ne u i{ ~e ki va wu da se ne {to de si, ~i me smo svi ma da li do zna wa da smo str pqi vi i ko o pe ra tiv ni i da `e li mo da bu de mo kon struk tiv ni. Me |u tim, po sto ji gra ni ca po sle ko je se mo ra ju pred u ze ti od re |e ni ko ra ci – ka zao je Ko stre{.

On je do dao da je u vra }a wu auto no mi je Voj vo di ni u~i wen sa mo pr vi ko rak – do no {e we Sta tu ta i Za ko na o nad le `no sti ma, ali uka zu je na to da je za pu nu pri me nu Usta va, kad je re~ o sta tu su APV, neo p hod no i da se do ne su za ko ni o imo vi ni i pri ho di ma Po kra ji ne.

– To je i raz log zbog ko jeg Li ga po kre }e ovu ak ci ju. Sle de }e ne de qe ima }e mo sed ni cu Glav nog od bo ra i ta da }e mo do ne ti od lu ke ko ji ma }e mo pre ci zi ra ti na {e da qe ak tiv no sti u tom prav cu i na osno vu ko jih }e mo po ~e ti da tra `i mo i {i ru po dr {ku za re a li za ci ju ovog ci qa – re kao je Ko stre{.

On na po mi we da LSV pod imo vi nom APV sma tra „sva ona do bra ko ji ma je So ci ja li sti~ ka Auto nom na Po kra ji na Voj vo di na ras po la ga la pre „jo gurt re vo lu ci je„ i na sil nog pu ~a ko ji je or ga ni zo vao Slo bo dan Mi lo {e vi}„.

– Imo vi na ko ja Voj vo di ni tre ba da bu de vra }e na pod ra zu me va sve objek te ko ji ma Po kra ji na i da nas upra vqa, ali i one ko ji ma je ne kad upra vqa la. I LSV }e in si sti ra ti na to me da se to de fi ni {e no vim za ko nom – is ta kao je Ko stre{.

On je ka zao da je LSV sa ~i nio svoj na crt tog za ko na, ko ji }e pre -

do ~i ti ko a li ci o nim part ne ri ma u Vla di Sr bi je.

– Na red ne ne de qe }e Glav ni od bor Li ge od lu ~i ti o to me u ko jem prav cu }e mo kre nu ti. Pret po sta vqam da }e mo po ku {a ti da is ko ri sti mo sve ka pa ci te te ko ji po sto je, od no sno da po stig ne mo do go vor u ko a li ci ji s ob zi rom na to da po sto ji i rad ni na crt za ko na o imo vi ni ko ji pri pre ma Vla da Sr bi je.

Uko li ko u Vla di ne bu de sprem no sti za ta kvo usa gla {a va we, Li ga }e iza }i sa svo jim pred lo gom za ko na – na veo je Ko stre{.

Na pi ta we {ta ko ~i par la men tar nu ras pra vu o za ko nu ko jim bi se de fi ni sa la imo vi na lo kal nih sa mo u pra va i Po kra ji ne, a s ob zi rom na to da se za to sve vla da ju }e stran ke jav no za la `u, kao i na to da je G17 plus pred log za ko na o jav noj svo ji ni upu tio u pro ce du ru Skup{pti ne Sr bi je, te da se ve} go di na ma naj vqu je da je sli ~an za kon ski pred log pri pre mqen i u Ne ma wi noj 11, Ko stre{ je ka zao da je pro blem u to me {to u ko a li ci ji ipak ne po sto ji sa gla snost o tek stu tog za ko na.

– To je pro blem sli ~an onom ko ji smo ima li pri li kom po tvr |i va wa Sta tu ta Voj vo di ne. Svi su i tad bi li sve sni to ga i sa gla sni u to me da Sta tut tre ba do ne ti, ali ni je bi lo sa gla sno sti o to me ka ko taj akt tre ba da iz gle da. I za to je vi {e od go di nu da na usa gla {a van sam tekst Sta tu ta. A Li ga, upra vo za to da bi smo iz be gli sce na rio usva ja wa Sta tu ta, sve vre me dr `i u fi o ci svoj pred log za ko na o imo vi ni. Ne za to {to mi sli mo da ne {to kri je mo, ve} zbog to ga {to mi sli mo da je ko mu ni ka ci ja s ko a li ci o nim part ne ri ma bo qa kad se ne vo di pre ko me di ja – tvr di Ko stre{.

B. D. Sa vi}

Vre me plov: Dva na est go di na od Ram bu jea Od po ~et ka Me |u na rod ne kon fe ren ci je o re {a va wu ko sov ske kri ze, odr `a ne u zam ku Ram bu je kod Pa ri za pro {lo je 12 go di na. Ne u speh tog sku pa re zul ti rao je 78-dnev nim bom ba ro va wem SRJ, po vla ~e wem ju go slo ven skih sna ga bez bed no sti sa Ko so va i Me to hi je i us po sta vqa wem pri vre me ne ad mi ni stra ci je UN u toj po kra ji ni.Ini ci ja tor tro ne deq nih raz go vo ra o Ko so vu i Me to hi ji bi la je Kon takt gru pa, dok su me |u na rod ni po sred ni ci bi li Kri sto fer Hil (SAD), Bo ris Ma jor ski (Ru si ja) i Vol fgang Pe tri~ (EU). Tri na e sto ~la nu srp sku de le ga ci ju u Ram bu jeu pred vo dio je ta da {wi pot pred sed nik vla de Rat ko Mar ko vi}, a de le ga ci ju ko sov skih Al ba na ca je dan od ko man da na ta Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va Ha -

{im Ta ~i, sa da ko sov ski pre mi jer u ostav ci.De le ga ci ja Be o gra da od bi la je da „di rekt no raz go va ra s te ro ri sti ma”, pa se u dvor cu Ram bu je pre go va ra lo iz raz li ~i tih pro sto ri ja, pi sa nim po ru ka ma, pre ko po sred ni ka, ta ko zva nom „{atl di plo ma ti jom”.Al ban ska stra na je pot pi si va we po nu |e nog spo ra zu ma ~i ji je autor bi la Kon -

takt gru pa uslo vqa va la re fe ren du mom o sa mo o pre de qe wu, a zva ni~ ni Be o grad je od bi jao do la zak stra nih tru pa, kao i re fe ren dum o sa mo o pre de qe wu.I srp ska i al ban ska stra na su po sled weg da na kon fe ren ci je, 23. fe bru a ra, uslov no pri hva ti le spo ra zum o Ko so vu i Me to hi ji.

No vi srp sko-al ban ski sa mit po ~eo je 15. mar ta u cen tru „Kle ber” u Pa ri zu, ali je po sle ne ko li ko da na i taj po ku {aj da se po stig ne re {e we za ko sov sku kri zu pro pao je. De vet da na ka sni je, 24. mar ta, NA TO je ot po ~eo bom bar do va we SRJ. Ono je okon ~a no 9. ju na 1999. pot pi si va wem Ku ma nov skog spo ra zu ma, ko ji je pred vi |ao po vla ~e we ju go slo ven skih sna ga bez bed no sti sa Ko so va i raz me {ta we me |u na rod nih sna ga.

politika

dnevnik

SME NA PO JE DI NIH MI NI STA RA ILI FI NA LE PRI ^E O RE KON STRUK CI JI VLA DE

Palma: To }u vam re}i ovih dana

po li ti~ kim kru go vi ma ne kim mi ni stri ma se prog no zi ra re {e we port fe qa u na red ne dve ne de qe, {to ni je da le ko da se vi di da li su prog no ze „da le ko od isti ne“.

S na ja vom li de ra JS-a Dra ga na Mar ko vi }a Pal me da }e za tra `i ti ostav ke ne kih mi ni sta ra ~i jim ra dom ni je za do vo qan u~i ni lo se da }e spe ku la ci je naj zad do bi ti ma te ri ja li zo va nu for mu. Pal ma je re kao da }e ime na u raz go vo ru

G17 plus da nas o no vom mi ni stru zdra vqa Stran ka G17 plus odr `a }e da nas sed ni cu Pred sed ni {tva na ko joj bi tre ba lo da bu de do ne ta od lu ka ko }e na funk ci ji mi ni stra zdra vqa za me ni ti To mi cu Mi lo sa vqe vi }a, re kao je Ta nju gu po li ti~ ki di rek tor G17 Vla di mir Ili}. On je is ta kao da }e, po red od lu ke o no vom mi ni stru zdra vqa, bi ti raz ma tra na i ak tu el na po li ti~ ka si tu a ci ja.

Mi ni star zdra vqa To mi ca Mi lo sa vqe vi} pod neo je ostav ku 28. ja nu a ra zbog, ka ko je obra zlo `io, "du bo ko li~ nih raz lo ga". je u pi ta wu to ko ji mi ni stri ne ra de do bro, spe ku li sa lo se po je di nim ime ni ma, od re sor nog za tr g o v i n u Slo b o d a n a Mi lo sa vqe vi }a, po qo pri vre du Sa {e Dra gi na, za tim se us ko v i t la l o ime mi n i s tra za qud ska i ma win ska pra va Sve to za ra ^i pli }a, a sa da se u po je di nim kru go vi ma sve vi {e po mi we i mi ni star eko lo gi je i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li}. U po je di nim

3

NA PRED WA CI SU MI RA JU OD JE KE MI TIN GA

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

Da li se pi ta we r e k o n s t r u k c i j e Vla de zbog o{trog pro t i v qe w a po j e di nih ~la ni ca vla da j u } e ko a l i c i j e, pre sve ga so ci ja li sta, pre t vo r i l o u „ti hi od la zak“, od no s no sme n e po j e di n ih mi n i s ta r a?

Ko li ko je ostav ka mi n i s tra zdra v qa iz G17 plus To mi ce M i l o s v a q e v i } a deo tog dru gog sce na ri ja? Ovo su sa mo ne ka od pi ta wa ko j i m a je ve} u star t u za k u v a n a ova pred i z b or n a go di na, a ovo kon kret no op te re }e no je ne sa mo unu tra ko a li ci o nim ve} i unu t ar s tra n a~ k im od no si ma stra na ka ko j e ~i n e Vla d u Sr bi je.

Pi t a w e re k on struk ci je Vla de i ra da mi ni sta ra do bi l o je ozbiq n u for mu s iz ve {ta jem DRI-ja, ka da je pred sed nik Bo ris Ta di} jav no is tu pio 2. de cem bra 2010, is ka zav {i svo je ne za do voq stvo ra dom po je di nih mi ni sta ra, ali je od bio da ih ime nu je. Ta di} je re kao da je to jav no upo zo re we pri li ka za te mi ni stre da se po pra ve.

S pred sed ni ko vim ne za do voq stvom i we go vom na ja vom mo gu } e re k on s truk c i j e Vla d e Sr bi je na {li smo se u me dij skom vr tlo gu prog no za. Ka da

ponedeqak7.фебрuar2011.

sa op {ti ti pred sed ni ku Ta di }u. Da li je to i ura dio?

– O to me }u vam sve re }i sle de }e ne de qe – bio je od go vor Dra ga na Mar ko vi }a Pal me „Dnev n i k u“ ka d a smo ga upi ta li da li je ve} tra `io sme ne mi ni sta ra i raz go va rao o to me s Ta di }em.

Po ono me ka ko je obra zla gao raz l o g e ne z a d o v oq s tva, svi ma je bi lo ja sno da je re~ o Mi l o s a v qe v i } u i Dra g i n u.

Pri tom je ovaj li der Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a bio ja san da je za sme nu onih ko ji lo {e ra de, ali i pro tiv re kon struk ci je Vla de. Su de }i po iz ja va ma i li de ra SPS-a Ivi ce Da ~i }a i PUPS-a Jo va na Kr ko ba bi }a, to je za jed ni~ ki stav sve tri stran ke ove ko a l i c i j e – da re k on struk ci ja ni je po treb na.

Za to i ni je do {lo do re a li za ci je fa mo zne na ja ve da }e o ovom pi ta wu li de ri na vla sti, a pre sve ga naj ve }ih stra na ka u Vla di – Ta di}, Da ~i} i Mla | an Din k i} – od l u ~ i ti kra jem ja nu a ra.

I po red spi no va wa ne kih iz vo ra da su oni o to me raz go va ra li, pa }e ta~ ka na spe ku la c i j e "re k on s truk c i j a da ili ne", ko je su sa mo {te ti le vla sti, bi ti u vi ken du ko ji je za na ma, ni {ta od to ga se ni je od i gra lo.

Na ova kav sled uka zi va lo je re go va we Da ~i }a na kon {to je pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} sa op {tio da }e se kra jem ja nu a ra zna ti ho }e li Vla da bi ti re k on s tru i s a n a. Da ~ i}, kao we gov za me nik, us tvr dio je da pri ~a o re kon struk ci ji ima je dan ciq – da sma wi zna ~aj we go ve stran ke na po li ti~ koj sce ni Sr bi je. On je re kao da SPS pro tiv to ga da se kroz ta ko zva nu re kon struk ci ju vr {i pro me na do go vo ra na osno vu ko jeg je for mi ra na Vla da Sr bi je.

– Tom usi qe nom me d ij s kom pri ~ om `e l i se uma w i t i u~e { }e SPS-a na po l i t i~ k oj sce n i uo~i iz bo ra. SPS ni je pro tiv do go vo ra, ali ni je ni po li ti~ ki na i van. Do sa da ni je bi lo ni jed n og kon k ret n og pred lo ga za sma we we Vla de, ta ko da ne znam o ~e mu da pri ~ a m o. Ta k o | e, svi su bi li u vla da ma sa sli~ nim ili ve }im bro jem ~la no va, pa im to ni je sme ta lo i ni ko ni ka da ni je po kre tao pi t a w e re k on struk c i j e – ni SNS, ni DS ni G17 plus. Za {to se od po ~ et k a ni j e ta k o po sta vi la stvar ne go sa da pred iz bo re? – za pi tao je li der so c i j a l i s ta, ko ji je od po ~et ka pri ~e isto vre me no iz la zio s oce nom da svi "we go vi" mi ni stri svoj po sao oba vqa ju do bro.

Jo{ ka da je otvo re na pri ~a o re k on s truk c i j i, i do b i l a ozbiq n ost iz j a v om pred s ed -

Pa vlo vi}: Ta di} za tva ra krug Do cent Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du Du {an Pa vlo vi} ne dav no je kon sta to vao da od re kon struk ci je Vla de ne ma ni {ta i da je je di no {to je mo gu }e o~e ki va ti da pred sed nik de mo kra ta sme ni ne kog od mi ni sta ra iz svo je stran ke. To mo `e bi ti re a li zo va no kroz ostav ke, po put one ko ju je pod neo Mi lo sa vqe vi}, ili re a li za ci jom tvrd wi da je pred sed ni ka Ta di} dao ze le no sve tlo pre mi je ru Cvet ko vi }u da oce ni rad mi ni sta ra i pred lo `i od la zak onih ko ji ni su po ka za li za do vo qa va ju }e re zul ta te, ako li de ri vla da ju }e ko a li ci je ne po stig nu do go vor o re kon struk ci ji Vla de Sr bi je. Ta da bi smo, uz pr vu ostav ku, ima li i pr ve sme ne u Vla di. ni k a Ta d i } a, „Dnev n ik“ je uka zi vao na to da sve na go ve {ta va da }e sam pred sed nik, ka ko je otvo rio ovu stra ni cu, ta ko je i za tvo ri ti.

D. Mi li vo je vi}

REKlI SU

Pono{: ^etiri stuba su realnost

Borovi}: Novac unapred potro{en

Slijep~evi}: ^ekamo mi{qewe Skup{tine

Po mo} nik mi ni stra spoq nih po slo va Zdrav ko Po no{ iz ja vio je da su "~e ti ri stu ba" spoq ne po li ti ke Sr bi je - Evrop ska uni ja, Ru si ja, Ki na i SAD, "re al nost mo der nog sve ta, a ne na{ iz bor"."Mi po ku {a va mo da na {e na ci o nal ne in te re se ostva ru je mo ta ko da ima mo {to ma we ko li zi je s wi ma, a {to vi {e ko ri sti iz me |u sob nih od no sa. Pri vi le go va ni od no si s mo} nim dr `a va ma su ne {to ~e mu prag ma ti~ ne ma we dr `a ve te `e. Sr bi ja ni je iz u ze tak", re kao je Po no{ . On je re kao da se pred sed nik Sr bi je, Vla da i MSP ba ve ostva ri va wem ci qe va spoq ne po li ti ke, a ne mo de li ra wem zna ~a ja naj mo} ni jih igra ~a u me |u na rod nim od no si ma.

"Wi hov zna ~aj i uti caj ne za vi se od to ga ko li ko ~e sto su po mi wa ni u Sr bi ji. EU je po se ban slu ~aj, s ob zi rom na na {e opre de qe we za ~lan stvo. Kri te ri jum }e sve ma we bi ti ni vo od no sa, a sve vi {e ste pen in te gri sa no sti", ka zao je Po no{.

Di r ek t or No v e Sr b i j e Bo ri slav Bo ro vi} oce nio je ju ~e da se ubr za no na sta vqa za du `i va we dr `a ve i da }e no vih 800 mi li o na evra du ga u sle de }ih me sec da n a "po j e s ti" no v ac od pro da je Te le ko ma. Bo ro vi} je is ta kao da je Vla da upu ti la zah tev Skup {ti ni Sr bi je da se odo bri hi tan kre dit So si je te `e ne ral ban ci u iz no su od do dat nih 400 mi li o na evra, ~i me ovaj dug u pr va tri me se ca da le ko pre ma {u je ukup nu ce nu Te le ko ma. Ako i gr~ ki OTE pro da svo je ak ci je i taj no vac }e kom plet no oti }i na po tro {wu, za po kri va we bu xet skog de fi ci ta, is ta kao je Bo ro vi} u pi sa noj iz ja vi. Bo ro vi} je na veo i da }e, pr vi put u isto ri ji Sr bi je, dr `a va emi to va ti i zbog, po kup ce po voq nih uslo va, si gur no i pro da ti na auk ci ji Har ti je od vred no sti in dek si ra ne u evri ma po sto pi 5,85 po sto, {to }e "po ve }a ti jav ni dug za 400 mi li o na evra".

No v o i z a b ra n i pred s ed nik Ustav nog su da Sr bi je Dra gi {a Sli jep ~e vi} iz ja vio je da }e se sud bi nu ve} po k re n u t ih po s tu p a k a po `al ba ma ne i za bra nih su di ja i tu `i la ca, kao i onih po ko ji ma jav ne ras pra ve jo{ ni su odr `a ne, opre de li ti od lu ka Ustav nog su da o ustav no sti ne dav no do ne tih iz me na se ta pra vo sud nih za ko na."Ustav ni sud je ve} pred u zeo od go va ra ju }e me re na tom pla nu upu }i va wem ini ci ja ti ve na mi {qe we Na rod noj skup {ti ni, sa osta vqe nim ro kom od 15 da na. Na kon to ga ste }i }e se pro ce sne pret po stav ke za da qe po stu pa we i od lu ~i va we Ustav nog su da o pod ne tim ini ci ja ti va ma", re kao je Sli jep ~e vi} u in te vjuu za "Po li ti ku".Pre ma we go vim re ~i ma, do tog vre me na, svi pred me ti po pod ne tim `al ba ma ne i za bra nih su di ja i tu `i la ca i da qe osta ju u nad le `no sti Ustav nog su da, {to zna ~i da se i fi zi~ ki na la ze u Ustav nom su du.

Slika moderne Srbije De mo krat ska stran ka }e u na red nim ne de qa ma mo ra ti da na |e na ~in ka ko da raz go va ra sa Srp skom na pred nom stran kom o ras pi si va wu van red nih par la men tar nih iz bo ra, jer je to vo qa gra |a na is ka za na na mi tin gu na pred wa ka, iz ja vio je ju ~e ~lan Pred sed ni {tva SNS Ne boj {a Ste fa no vi}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da su neo p hod ni no vi par la men tar ni iz bo ri, jer je ak tu el na vlast iz gu bi la le gi ti mi tet, a da se ko a li ci ja sa DS uop {te ne po sta vqa kao mo gu} nost.

"Mi `e li mo da me wa mo Sr bi ju. Ova vlast, sa De mo krat skom stran kom, iz gu bi la je le gi ti mi tet i su gu ran sam da gra |a ni ho }e pot pu ne pro me ne. Na kon sle de }ih iz bo ra, Srp ska na pred na stran ka }e for mi ra ti no vu vla du bez De mo krat ske stran ke i to }e bi ti vo qa gra |a na", na gla sio je Ste fa no vi}. Pre ma we go vim

Ne boj {a Ste fa no vi}

raz go va ra o to me ka ko da se or ga ni zu ju no vi par la men tar ni iz bo ri". On je do dao da su po ru -

U Srbiji je u toku politi~ki proces koji }e naterati da se u aktuelnoj vlasti, u narednih nekoliko nedeqa, na|e neko da razgovara o izborima re ~i ma, ne ki od go vo ri vla sti na mi ting de la opo zi ci je, za ko ji je re kao da je or ga ni zo van na evrop skom ni vou, bi li su una pred pri pre mqe ni kao da mi tin ga ni je ni bi lo.

Ste fa no vi} je do dao da je u Sr bi ji u to ku po li ti~ ki pro ces ko ji }e "na te ra ti da se u ak tu el noj vla sti, u na red nih ne ko li ko ne de qa, na |e ne ko da

ke sa mi tin ga po ka za le da Sr bi ja tre ba da se me wa, da SNS `e li ma wi borj po sla ni ka, mi ni sta ra i dr `av nih se kra ta ra i dru ga ~i ju kli mu za pri vla ~e we in ve sti to ra.

Ste fa no vi} se za hva lio gra |a ni ma na sli ci ko ja je ju ~e po sla ta iz Be o gra da, jer je to, na gla sio je, bi la pra va sli ka evrop ske, de mo krat ske i mo der ne Sr bi je.

LI DER LDP ^E DO MIR JO VA NO VI]

SNS i DS ba{ li~e Pred sed nik Li be ral no de mo k rat s ke par t i j e ^e d o m ir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da po li ti ke De mo krat ske stran ke i Srp ske na pred ne stran ke pre vi {e li ~e jed na na dru gu i mno go su da nas bli `e ne go ne go {to je to slu ~aj sa po li ti ka ma DS i LDP. "Dru {tvo se gu {i i pla }a pre vi so ku ce nu zbog ne spo sob no sti ko ju aku mu li ra ju SNS i DS", re kao je Jo va no vi} go stu ju }i na TV Pink.

"Ako po gle da mo ko je pre sud no uti cao na naj va `ni je od -

get sko rop stvo pre da ju }i na ci o nal ne re sur se u ru ke dru ge ze mqe, a da on da kri ti ku je te vlast za to {to gra |a ni ne mo gu da pla te ce nu ga sa za gre ja we. Upr kos zah te vi ma Evrop ske uni je, mi ve} ne de qa ma `i vi mo u ze mqi u ko joj se za hva qu ju }i ak ci znoj po li ti ci, na ve {ta~ ki na ~in sku pqim ~i ni kva li tet ni je go ri vo, ka ko bi se ono lo {e u~i ni lo kon ku ret nim“, re kao je Jo va no vi}.

Go vo re }i o van red nim iz bo ri ma, pred sed nik LDP je re -

@e li mo ja sne pla no ve Pre ma Jo va no vi }e vim re ~i ma, LDP je spre man za iz bo re, ali je ta stran ka, ka ko je re kao, uvek svo je od lu ke do no si la u skla du sa jav nim in te re som o ko jem se ta ko ret ko go vo ri u na {em po li ti~ kom `i vo tu.

"Ze mqi je po treb na po li ti ka ko ja mo `e ubr za no da na dok na di sve {to je uni {te no u pret hod nih 20 go di na. @e li mo da oku pi mo qu de oko ja snih po li ti~ kih ide ja, no ve eko nom ske po li ti ke, ubr za wa tran zi ci je, po di za wa kon ku ret no sti, pro na la `e wu no vih tr `i {ta, do la ska no vih in ve sti to ra. Nor mal na dru {tva se po kre }u sa mo ta kvim ja snim pla no vi ma“, re kao je Jo va no vi}. lu ke ko je su nas dis tan ci ra le od nor mal nog sve ta i do ve le nas u po zi ci ju da `i vi mo mno ge go re od we ga, vi de }e mo da su to upra vo po li ti ~a ri ko ji su ju ~e tra `i li van red ne iz bo re", re kao je Jo va no vi}. On je na gla sio da su li der SNS To m i s lav Ni k o l i} i li d er DS i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, za jed no sa Vo ji sla vom Ko { tu n i c om, do n e l i Ustav ko ji ze mqu blo ki ra u pro ce su evrop skih in te gra ci ja, "za jed no su for mu li sa li ko sov sku po li ti ku ko ja je uni {ti la Sr be na Ko so vu, a ze mqu kon fron t i r a l a sa nor m al n im sve tom".

"Za j ed n o go v o r e o ~e t i r i stu ba na {e spoq ne po li ti ke.

Ne mo `e te da gla sa te za Ener get ski spo ra zum sa Ru si jom, i da ta ko gur ne te Sr bi ju u ener -

kao da iz bo ri ne ma ju smi sla uko li ko je na me ra is kqu ~i vo u to me da ume sto jed ne par ti je do |e dru ga, a da se ni {ta u ze mqi i po l i t i c i ne pro m e ni."Ako go vo ri mo o bu du }im iz bo ri ma, on da je lo {e ula zi ti u iz bo re, a skri va ti kar te u ru ka vu. Una pred tre ba re }i qu di ma {ta je ono {to se nu di i {ta se od wih o~e ku je", re kao je li der LDP-a.

Pre m a we g o v im re ~ i m a, LDP `e li da gra |a ni zna ju da sva ki glas za tu stran ku zna ~i brz ula zak u NA TO, po ve zi va we Sr bi je sa EU kroz ~lan stvo u NA TO, dru ga ~i ju ko sov sku po li ti ku, no vu re gi o nal nu po li ti ku, tran sfor ma ci ju eko no mi je, po vla ~e we dr `a ve i par ti ja iz jav nih pred u ze }a, jer nam "ne tre ba Ko lu ba ra na sva kom }o {ku".

4

ekonomija

ponedeqak7.februar2011.

PO [TO VA WE PRO CE DU RE U SR BI JI ^E STO SE PRE TVA RA U FAR SU

Jav ne na me {taq ke vre de mi li jar de Da bi Sr b i j a po b oq { a l a si stem jav nih na bav ki i su zbi la ko rup ci ju, {to je je dan od pet glav nih uslo va na pu tu pre ma Evrop skoj uni ji, neo p hod no je us po sta vqa we ja snih za kon skih pro ce du ra i wi ho vo po {to va we kao i ri go ro zno sank ci o ni sa we svih ko ji ih kr {e. Ova de fi ni ci ja po la ko se pre tva ra na rod nu uz re ~i cu , jer svi zna ju da je to ta~ no ali ni ko ni {ta ne pred u zi ma.

Pro fe sor na Eko nom skom fa kul te tu u Be o gra du Qu bo drag Sa vi} sma tra da je neo p- hod na tran spa rent nost i po {to va we Za ko na o jav nim na bav ka ma ka ko bi se i taj si stem do veo na ni vo ka kav od nas o~e k u j e EU. Pre ma we go vim re ~i ma, u Sr bi ji se mo ra mno go ri go ro zni j e kon t ro l i s a t i ce l o k u pan pro c es jav n ih na b av k i kao i da se svi, even tu al ni

pro pu sti, ri go ro zno sank ci o- ni {u, da od go va ra ju svi ko ji se ni su po na {a li pre ma za ko nu i ne na men ski su tro {i li no vac.

Sa vi} je uka zao da se ten de ri u Sr bi ji re la tiv no ~e sto po ni {ta va ju, da se ras pi su ju po po zi vu, za po zna tog kup ca ili iz vo |a ~a ra do va, po si ste m u da se na p ra v e ta k vi uslo v i ko j e mo ` e is p u n i t i

ko rup cij ske me re kroz sa vre me nu prak su iz svet skih kom pa ni ja i agen ci ja Uje di we nih na ci ja.

On je pod se tio na smer ni ce ko je je kra jem pro {le go di ne za sva dr `av na pred u ze }a do ne la Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je ko je pred sta vqa j u, ka k o je re k ao, skup pro ce du ra, za tran spa rent no po slo va we.

Tri fu no vi} ko ji je i pred se da va ju }i Rad ne gru pe za an ti k o r up c i j u UN -glo b al n i do go vor Sr bi ja, sma tra da i osta l e kom p a n i j e tre b a da spro vo de taj si stem me ra.

On je pod se tio da je Rad na gru pa jo{ pre dve go di ne ini ci r a l a uvo | e w e Ugo v o r a o in te gri te tu kao po seb ne me re, do bro po zna te u svet skoj prak si za su zbi ja we ko rup ci je. Ta me ra pred vi |a da spo ra zum ne stra ne pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra, po red svih

do ku me na ta, pot pi {u i do ku ment ko ji pred vi |a ka `wa va we obe stra ne u slu ~a ju ko rup ci je. „Kroz do sa da {we dve iz me ne za ko na Upra va za jav ne na bav ke ni je pri hva ti la tu ini ci ja ti vu. Na da mo se da }e no vim iz me na ma za ko na taj me ha ni zam bi ti pri me wen u de lu jav nih na bav ki”, ka zao je Tri fu no vi}.

Izme|u 600 miliona i jedne milijarde evra potro{i se u netransparentnom sprovo|ewu javnih nabavki i to je novac koji ode na korupciju u Srbiji (Qubodrag Savi}) sa mo od re |e ni ku pac i da se ~e sto ne po {tu je po ten ci jal ni ili mo gu ci kon flikt in te re sa.

Svi ti raz lo zi su znak upo zo re wa za Sr bi ju, ono na {ta nas EU s pra vom upo zo ra va, da se si stem jav nih na bav ki ne spro vo di ka ko bi tre ba lo, do dao je on. „Sma tra se da se iz me |u 600 mi li o na i jed ne mi li jar de evra po tro {i kod ne tran spa rent nog spro vo |e wa si ste ma jav nih na bav ki i to je no vac ko ji ode na ko rup ci ju u Sr bi ji. To je ogro man no vac, ko ji bi se mo gao na mno go bo qi na ~in is k o r i s ti t i”, upo z o r io je Sa vi}.

De jan Tri fu no vi} iz Pri vred ne ko mo re Sr bi je is ti ~e je da sve pri vred ne in sti tu ci je tre ba da spro vo de an ti -

Ka ko su is ta kli u PKS jav ne na bav ke ima ju vi tal ni zna ~aj za do ma }u pri vre du, jer se tim pu tem pred u ze }i ma obez be |u je si gu ran pla sman do ba ra, uslu ga i ra do va i sta bil no tr `i {te.

Pre k o ure | e n og si s te m a jav n ih na b av k i pod s ti ~ e se do m a } a pro i z v od w a, kon k u rent nost i raz voj do ma }e pri vre de, ostva ru ju se zna ~aj ne u{te de, obez be |u je bo qi kva li tet ro be i uslu ga i su zbi ja ko rup ci ja.

Pod r u~ j e jav n ih na b av k i pred sta vqa je dan od pri o ri te ta za ko no dav ne har mo ni za ci je sa EU, a prav ni okvir tog si ste ma re zul ti rao je do no {e wem no vog Za ko na o jav nim na bav ka ma ko ji je u pri me ni od ja nu a ra 2009. go di ne.

D. Uro {e vi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,9840

104,0650

106,4580

101,6710

Australija

dolar

1

74,6476

76,1710

77,9229

74,4191

Kanada

dolar

1

74,7789

76,3050

78,0600

74,5500

Danska

kruna

1

13,6793

13,9585

14,2795

13,6375

Norve{ka

kruna

1

12,9094

13,1729

13,4759

12,8699

[vedska

kruna

1

11,5019

11,7366

12,0065

11,4667

[vajcarska

franak

1

78,5818

80,1855

82,0298

78,3412

V. Britanija

funta

1

119,6850

122,1270

124,9360

119,3190

SAD

dolar

1

73,9064

75,4147

77,1492

73,6802

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 2. 2011. godine

dnevnik

BU RA OKO DR @AV NIH SUB VEN CI JA PRI VAT NIM IN VE STI TO RI MA

Ni je sve jed no dve ili de set hi qa da evra Sub ven ci je od 10.000 od no sno 9.000 evra po otvo re nom rad nom me stu ko je je po sled wih ne de qu da na mi ni star eko no mi je Mla |an Din ki} dao stra nim in ve sti to ri ma da bi iz gra di li svo je fa bri ke u Za je ~a ru i Ni {u otvo ri le su opet pi ta wa po kom kri te ri ju mu i ar {i ni ma dr `a va sti mu li {e do la zak stra nih ko ma pa ni ja i otva ra we no vih rad nih me sta. Na i me, ma da po sto ji zva ni~ na Ured ba Vla de Sr bi je o pri vla ~e wu di rekt nih stra nih in ve sti ci ja do ne ta jo{ 2006. i do pu we na pro {le go di ne sub ven ci je ko je se da ju stra nim i do ma }im ula ga ~i ma kre }u se od 2.000 do 10.000 evra po rad ni ku a da pra vog ob ja {we wa za {to su one to li ko raz li ~i te ne ma.

Ma da je ured ba do ne ta po ugle du na ne ka do bra is ku stva iz ze ma qa u tran zi ci ji, a pre sve ga Slo va~ ke i Ir ske, ne spor no je da se ona ipak pri me wu je se lek tiv no i pre ma po tre bi jer da se spro vo di ona ko ka ko je i za mi {qe na i ka kva joj je na me ra bi la on da bi i ras po de la sub ven ci ja pri vat nim in ve sto ri ma bi la dru ga ~i ja od no sno ne bi ne ki ima li ve }e po vla sti ce iako ne ula `u u op {ti ne ko je se na la ze u gru pi naj ne ra zvi je ni jih a s dru ge stra ne iz gru pe naj ne ra zvi je ni jih osta ja li bez ijed nog no vog in ve sti to ra.

Ta~ no je da sa ma ured ba fa vo ri zu je in du strij sku pro iz vo du jer ona sa ma po se bi upo {qa va vi {e ne za po sle nih a i do no si ve }i pro fit op {ti ni ali bez po {to va wa kri te ri ju ma na osno vu ko jih se da ju sub ven ci je do }i }e se upra vo do ovo ga o ~e mu se ovih da na pri ~a a to je da po je di ni mi ni stri „kra du” in ve sti to re , vo de ih u op {ti ne gde je wi ho va stran ka na vla sti i pri tom im da ju ve }e sub ven ci je za rad na me sta ne go {to su to do bi ja li ne ki dru gi.

Sr bi ja do da nas ima ukup no 151 ugo vo re ni pro je kat ko ji se fi nan si ra uz po mo} dr `av nih sub ven ci ja. Od to ga 63 od sto se od no si na do ma }e kom pa ni je a osta lo na stra ne. Od stra nih,

Iz vo zi mo ku ku ruz, uvo zi mo naf tu Pr vo me sto na iz vo znoj li sti Sr bi je u de cem bru 2010. za u zeo je ku ku ruz sa 72 mi li o na do la ra, dok je si ro va naf ta sa vred no {}u od 96 mi li o na do la ra bi la pr vi uvo zni pro iz vod. Ka ko po ka zu ju po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, na dru gom me stu iz vo zne li ste su to plo va qa ni pro iz vo di - gvo `|e i ne le gi ra ni ~e lik u ko tu ro vi ma, sa 36 mi li o na do la ra, dok je tre }i po iz vo zu ra fi ni sa ni {e }er sa 22 mi li o na do la ra.

Iz voz va qa nih pro iz vo da pre vu ~e nih ka la jem iz no sio je 17 mi li o na do la ra, ko li ko ot pa da i na iz voz osta le naf te i uqa od bi tu mi no znih mi ne ra la, pro da ja u sve tu smr znu te ma li ne vre de la je 16 mi li o na do la ra, kao i iz voz no vih spoq nih gu ma za put ni~ ke auto mo bi le. Iz voz elek tri~ ne ener gi je u de cem bru bio je 14 mi li o na do la ra, sle de hu la hop ~a ra pe sa 13 mi li o na do la ra, a to li ko je iz no sio i iz voz le ko va za ma lo pro da ju. Dru gi na uvo znoj li sti je pri rod ni gas sa 74 mi li o na do la ra, a na tre }em me stu su osta la naf ta i uqa od bi tu mi no znih mi ne ra la sa 50 mi li o na do la ra.

Na ~e tvr tom me stu uvo zne li ste je ra fi ni sa ni ba kar sa 36 mi li o na do la ra. U Sr bi ju su uve ze ni op ti~ ki me di ji za sni ma we zvu ka za 27 mi li o na do la ra, a elek tri~ na ener gi ja za 26 mi li o na do la ra.

Uvoz mo tor nih vo zi la za pre voz oso ba - auto bu sa i mi ni bu se va, iz no sio je 22 mi li o na do la ra, ko li ko ot pa da i na uvoz le ko va za ma lo pro da ju.

Mi ni star eko no mi je Mla |an Din ki}

naj ~e {}e su se sub ven ci je za za po {qa va we da va le Ita li ja ni ma - 9,3 od sto, Nem ci ma - 8,5 od sto, Slo ven ci ma - se dam od sto a znat no is pod wih su Ju `na Ko re ja, Austri ja i Ve li ka Bri ta ni ja sa po 1,6 od sto. Ra ~u ni ca

Ra ~u ni ca Mi ni star stva eko no mi je, pak, po ka zu je da je dr `a va da la 84,4 mi li o na evra na ime sub ven ci ja kroz 151 pro je kat. U isto vre me in ve sti ci je ka ko do ma }ih ta ko i stra nih in ve sti to ra iz no se 691,5 mi li o na

Ga zda pri vat ni, pla ta iz bu ye ta Te {ko je o~e ki va ti da naj ne ra zvi je ni je voj vo |an ske, ali i sr bi jan ske op {ti ne, ko je su po tvr du o svo joj sa da {woj be di do bi li i kroz sve vla di ne ured be o de ve sti ra nom po lo `a ju, zap nu za oko mi ni stri ma i da im bu du to li ko va `ne da one u wih do ve du in ve sti to re ko ji ma }e sub ven ci o ni sa ti otva ra we rad nih me sta. Ta ko |e, te {ko je tra `i ti od ~el ni ka ovih ne raz vi je nih op {ti na da sa mi bez po mo }i dr `a ve na |u stra ne in ve sti to re ka da je ve} po sta lo prak sa da se oni mno go lak {e na la ze u Mi ni star stvu eko no mi ja ne go na tr `i {tu jer ~ak i ka da bi op {ti ne da le bes plat no plac i sve ur ba ni sti~ ke i osta le uslo ve bez sub ven ci ja za za po {qa va we ko je odo bra va re sor ni mi ni star od po sla ne bi bi lo ni {ta. Jer ni ti stra ni ni ti do ma }i in ve sti to ri ho }e bez dr `av nih sub ven ci ja da za po ~i wu bi lo ka kav bi znis u Sr bi ji.

Svi oni o~e ku ju ozbiq nu po mo} dr `a ve ka ko ba rem go di nu-dve dok ne sta nu na no ge i po~ nu da ostva ru ju pro fit ne bi ima li oba ve ze pre ma za po sle ni ma o ko ji ma se na vod no sta ra ju oni a za pra vo ih pla }a Sr bi ja i to pa ra ma po re skih ob ve zi ka. Dru gim re ~i ma oni je su ga zde rad ni ci ma ali pla te im da je dr `a va. po ka zu je da pro jek ti iz Sr bi je, wih 96, za ko je je dr `a va sub ven ci o ni sa la otva ra we rad nih me sta {to je zah te va lo ula ga we od 252,1 mi lion evra do no si po sao za 8.150 rad ni ka. U isto stra ni in ve sti to ri ko ji su do bi li no vac na ime sub ven ci ja, tre ba da otvo re ~ak 14.500 rad nih me sta.

evra a sve za jed no re zul ti ra lo je, ili }e tek , sa 22.715 no vih rad nih me sta. Ka da se po gle da re gi o nal no vi di se da je pet stra nih pro je ka ta sa naj ve }im dr `av nim sub ven ci ja ma oti {lo u cen tral nu Sr bi ju od no sno za vr {i lo u Ni {u, Pro ku pqu, Ra ~i i Lo zni ci ma da oni ni su me |u naj ne ra zvi je ni jim op {ti na -

ma u Sr bi ji od no sno ni su u onom de lu gde se na la ze oni ko ji ma tre ba po seb na po mo} i za in ve sti ra we i za otva ra we rad nog me sta.

Vla da Sr bi je do ne la je ne dav no i ured be pre ma ko ji ma }e se da va ti po seb ne sub ven ci je za otva ra we rad nih me sta u de ve sti ra nim op {ti na ma od ko je naj vi {e o~e ku ju tri voj vo |an ske op {ti ne ko je su na sa mom dnu raz vi je no sti: Plan di {te, @i ti {te i No va Cr wa. Me |u tim, wih do sa da u na sto ja wi ma po je di nih mi ni sta ra u do vo |e wu stra nih in ve sti to ra ni je bi lo ma da je ne spor no da one ima ju {ta da po nu de. Pred sed nik op {ti ne In |i ja Go ran Je {i}, ko ji je za ne ko li ko go di na us peo da pri vu ~e mno go stra nih in ve sti to ra i upo sli mno ge In |ij ce, sma tra da dr `av ne sub ven ci je za otva ra we rad nog me sta tre ba da se do de qu ju na osno vu teh no lo gi je kao i da wi ho va vi si na tre ba da za vi si od teh no lo gi je u pred u ze }u a ne od gra da u ko me }e se fa bri ka na la zi ti.

Eko no mi sta pro fe sor Mi o drag Zec sma tra da sva ka op {ti na tre ba sa ma da se bo ri za stra ne in ve sti to re pa tek ka da ih „na |e”, a to ne mo `e da u~i ni uko li ko ne stvo ri sve pred u slo ve i is pu ni uslo ve da bi ne ko upra vo u woj gra dio fa bri ku, za ku ca na vla di na vra ta i do bi je sub ven ci je za sva ko otvo re no rad no me sto do da ju }i da pri tom mo ra ju po sto ja ti ja sni kri te ri ju mi ko li ko se iz za jed ni~ ke ka se da je a ne da mi ni stri pre ma svom }e fu od lu ~u ju ko joj op {ti ni }e da ti 10.000 a ko joj sa mo 2.000 evra po no vo za po sle nom.

Dr `a va, ka ko ka `e, pre pu {ta wem mi ni stri ma da oni do vo de ili od bi ja ju stra ne in ve sto re pre ma par tij skom opre de qe wu pra vi „ha os” i sva |u me |u op {ti na ma a {to je naj go re, uka zu je pro fe sor, osta }e i da qe pot pu no za bo ra vqe ne lo kal ne sa mo u pra ve ko je su ve} odav no pri vred no „umr le” i gde je sve pre sta lo da ra di.

Q. Ma le {e vi}

Si ro ma {tvo pre ti i Sr bi ji i re gi o nu Glo b al n a eko nom s ka kri z a je bit no uti ca la na po r ast si r o m a {tva u Sr b i j i, svim ze mqa ma na sta lih na kon ras pa da biv {e Ju go sla vi je, ali i naj bo g a t i j em de l u sve ta, {to po ka zu ju ana li ze lo kal nih i me |u na rod nih in sti tu ci ja i ugled n ih stru~ wa ka.

S a v e t n i c a pred s ed n i k a Sr bi je za so ci jal na pi t a w a Gor d a n a Mat ko vi} iz ja vi la je Ta nju gu da po sto je re al ne osno ve da `i vot ni stan dard so ci jal no naj u g ro ` e n i j ih gra | a n a u 2011. u na {oj ze mqi bu de, upr kos te ku }oj kri zi, ipak bo qi ne go pro {le go di ne. Mat ko vi} je pod se ti la da se si ro ma {tvo u Sr bi ji, pre po lo vi lo u pe ri o du od 2002. do 2007. go di ne, ali da je 2008. a po seb no u 2009. go d i n e po n o v o, usled svet ske eko nom ske kri ze, do {lo do po ve }a wa bro ja so ci jal no ugro `e nih qu di i ne za po sle no sti.

Stru~ wa ci upo zo ra va ju da je kra jem mi nu le go di ne u Sr bi ji bi lo oko 650.000 qu di ko ji su `i ve li is pod ili na gra ni ci si ro ma {tva, upr kos ~i we ni ci da su ce ne osnov nih pre hram be nih pro iz vo da i bez al ko hol -

nih pi }a u na {oj ze mqi za oko 30 od s to ni ` e od pro s e k a Evrop ske uni je.

Slo ve ni ja, ne ka da naj bo ga ti ja ju go slo ven ska re pu bli ka, a od 1. ma ja 2004. go di ne ~la ni ca Evrop ske uni je (EU), sa da je ta ko |e su o ~e na sa sve ma sov ni jom po ja vom si ro ma {tva ko ji je pod stak nut spoq nom eko nom skom kri zom, ali i sve te `om si tu a ci jom u pri vre di te ze m qe. Qu b qan s ki dnev n ik „De lo” je ob ja vio iz ve {taj na ci o nal ne sta ti sti ke u ko me se na vo di da u Slo ve ni ji - zbog eko nom ske kri ze i so ci jal nog ra slo ja va wa - sa da oko 300.000 od ukup no dva mi li o na gra |a na te ze mqe je dva sa sta vqa kraj sa kra jem, {to zna ~i da se mo gu svr sta ti u ka te go ri ju si ro ma {nih.

Si ro ma {tvo je sna `no po go di lo i su sed nu Hr vat sku. Na ivi ci si ro ma {tva u toj ze mqi je, pre ma pi sa wu ri je~ kog „No vog li sta”, vi {e od 856.000 li ca, ili sva ki pe ti sta nov nik.

Ana li za stru~ wa ka Uje di we nih na ci ja po ka zu je da, upr kos sta bil nom eko nom skom ra stu to kom pro te kle de ce ni je, go to vo jed no od pet do ma }in sta va u BiH sa da `i vi is pod gra ni ce si ro ma {tva.

Po da ci zva ni~ ne sta ti sti ke po ka zu ju da sa da oko tre }i na sta nov ni {tva Biv {e Ju go slo ven ske Re pu bli ke Ma ke do ni je pri pa da gru pi si ro ma {nih, a svi me ri tor ne ana li ze upu }u ju na za kqu ~ak da je broj li ca sa ja ko ni skim stan da rom na glo uve }an, to kom mi nu le dve go di ne i u Cr noj Go ri.

ekOnOMiJA

dnevnik

No vi dug kr pi buyet No vo za du `i va we Sr bi je od 400 mi li o na do la ra kod „So si e te `e ne ral” ban ke sa mo }e na krat ko po pu ni ti ru pe u bu xe tu, upo zo ra va ju stru~ wa ci.

Sr bi ja se bli `i gra ni ci do zvo qe nog jav nog du ga. Dr `a va je ve} pri vr hu gra ni ce za du `e no sti i sve je vi {e zah te va za po ve }a wem za ra da ko ri sni ka ko ji se fi na si ra ju iz dr `av ne ka se.

Pred No v u go d i n u Vla d a Sr bi je je po zaj mi la 250 mi li o na do la ra, a pro {le ne de qe je iz ra ~u na to da nam je za po pu nu ovo go di {weg bu xe ta po treb no jo{ 400 mi li o na do la ra, pa je Vla da od lu ~i la da se za d u ` i kod „So s i e t e `e n e ral” ban ke. Sa pre ko 11 mi li jar di evra dr `a va je ve} na ni vou za du `e no sti od 41 od sto, pa se po la ko bli `i mo gra ni ci do zvo qe nog jav nog du ga od 45 od sto.

Iako jo{ ni j e for m al n o iza bran, Fi skal ni sa vet ko ji tre ba da bri ne o po li ti ci za du `i va wa, sma tra da je sve pod kon tro lom i po sle do go vo ra Vla de Sr bi je sa pro sve ta ri ma. „Re {e we ko je je po nu |e no je u skla du sa fi skal nim pra vi li ma, zna ~i da se bu xet ski de fi cit od 4,1 od sto BDP-a ne }e po ve }a va ti, ve} se re {e we osla wa na ne ka mo gu }a do dat na sred stva ko ja }e bi ti ostva re na u bu xe tu ove go di ne”, re kao je za RTS Ni ko la Al t i p ar m a k ov, kan d i d at za ~la na za Fi skal ni sa vet.

Pre ma re ~i ma Al ti par ma ko va, raz log za {to se dr `a va sa da za du `u je je to {to je us pe la da do bi je ga ran ci je od Svet ske ban ke i us pe la je da se za du `i po naj po voq ni jim mo gu } im uslo v i m a. Stru~ w a c i uka zu ju da je spoq ni dug Sr bi je do bro ras po re |en sa re la tiv no ni skom ka ma tom. „Vla da je na pra vi la ne ko li ko do b rih stva r i, pr v o ta mo gde su re la tiv no sku pqe pa re, ta mo gde su ko mer ci jal ni aran ` ma n i, dr ` a v a je uglav nom ugo va ra la da mo `e da is pla ti svo je du go ve i pre ro k a do s pe } a bez bi l o ka kvih pe na la”, ka `e Zo ran Pe tro vi}, ~lan iz vr {nog od bo ra „Raj faj zen ban ke”.

Za sa da ne ma mo pro ble ma u ot pla ti spoq nog du ga, a po sle re for mi pen zi o nog si ste ma i ot pla te du ga sta rim de vi znim {te di {a ma od pre ko ~e ti ri mi li jar de evra, jav ni dug vi {e ne bi tre ba lo da bu de pro blem.

ponedeqak7.februar2011.

5

DVE DE CE NI JE „DEL TE”, NAJ MO] NI JE SRP SKE KOM PA NI JE

Po sle pr vog mi li o na sve je bi la pe sma Kra jem pro te kle ne de qe Del ta je obe le `i la dve de ce ni je po sto ja wa i ra da. Uz ge slo “zna ti tra ja ti” pr vi ~o vek naj mo} ni je kom pa ni je u Sr bi ji, Mi ro slav Mi {ko vi} ni je se sti deo da pod se ti na po ~e tak 1991. go di ne na gla {a va ju }i da su po ~e li od ma lo da bi da nas ima li mno go i na ja vqu ju }i da }e su tra ima ti jo{ vi {e.

Ne spor no je da je Del ti po go do va la i pr va de ce ni ja u ko joj je na sta la i ra di la ali i da je znat no oja ~a la i po sta la mo} na u po sled wih de set go di na. Mno gi ka `u da su woj , vi {e ne go sa mim gra |a ni ma ko ji su ovog da na na ru bu op stan ka, Bo ri s Ta di } i Mi ro slav Mi {ko vi} ~i na tog bo gat stva umno `a va la. po go do va le de mo krat ske pro me - vre me Mi lo {e vi }e ve vla sti na ne 2000. go di ne i otva ra we Sr te ra da to pla te ta ko {to }e od Ka da se za ra di pr vi mi lion on da se mo `e pot pu no le gal no po bi je pre ma ino stran stvu. Da je ono ga {to su ste kli do bar deo prin ci pu ma te ma ti~ ke pro gre to ta ko po tvr di la je i ge ne ral da ti oni ma od ko jih su uze li. na di rek tor ka Del ta hol din ga Pro fe sor Alek san dar Fa - si je na sta vi ti sa za ra dom na red Je le na Kr sto vi} ko ja to pot kre ti}, stru~ wak za bor bu pro tiv nih sto mi li o na. Da kle ade kvat pqu je po dat kom da je Del ta 31. ko rup ci je, tvr di za na{ list da nim pla si ra wem pr vog mi li o na de cem bra 1999. go di ne ima la ka pro cvat “Del te” u po sled woj de - bo gat stvo se {i ri da qe. Za to se pi tal od 16 mi li o na evra, pro met od 70 mi li o na evra i za po Sva koj vla sti tre ba ju bo ga ti qu di {qa va la tek 634 rad ni ka. Pro {le go di ni je, pak, uku pan pro Na pi ta we da li je re al no sa da na kon dve de ce ni je ra da i ostmet Del te bio 2,7 mi li jar di va ri va wa re zul ta ta na ko ji ma bi mno ge stra ne kom pa ni je po za evra a za wu je ra di lo ~ak 24.000 vi de le o~e ki va ti od vla sti da kre ne sa “ra{ ~i {}a va wem” pr vog rad ni ka. mi li o na ko ji je Mi {ko vi} za ra dio Alek san dar Fa ti} od go vo ra Po da ci po ka zu ju da je od 1991. da je i to pi ta we istin ske `e qe po li ti~ ke eli te ko ja vo di ovu do 2000.go di ne zbir svih Del ti dr `a vu da se sva ko od go va ra za ono {to je u~i nio bez ob zi ra ka nih pri ho da bio 1,52 mi li jar de da je “de lo” po ~i we no. evra a da je od 2001. do pro {le - Sva ko ko ras po la `e ve li kim bo gat stvom u do broj je po zi ci go di ne on do sti gao sko ro 11,5 ji da sa ra |u je sa vla {}u u jed noj si ro ma {noj dr `a vi kao {to je mi li jar di evra od no sno go di Sr bi ja jer sva koj vla sti tre ba no vac, uti caj, otva ra we rad nih {wi pro met Del ta hol din ga ~i me sta, ko ri {}e we u po li ti~ ke svr he sve ono {to ne ko sa ve li ni de vet od sto srp skog bru to do kom ko li ~i nom nov ca mo `e da pru `i. Ni jed noj vla sti ne ide u ma }eg pro iz vo da. Ta ~i we ni ca pri log da sru {i ve li ke fir me ko je bi do ve le do to ga da se za pak svr sta va Del tu po pri ho di tvo re de se ti ne hi qa da rad nih me sta i da qu di osta nu bez po sla ma ne sa mo u naj ve }u kom pa ni ju u i po sle iza |u na uli cu. To je ne ka lo gi ka ko ja ne ma ni ka kve ve ze Sr bi ji ve} je sta vqa na pe to me sa dru {tve nom prav dom i de mo kra ti jom ve} ima sa pro stim fi sto u re gi o nu. Re zul tat za re nan sij skim i po li ti~ kim in te re si ma i to je ta ko svu da u sve tu spekt i po {to va we ali u Sr bi ji – ka `e Fa ti}. mno gi upra vo pr vog ~o ve ka Del te sma tra ju glav nim taj ku nom ce ni ji, od no sno od 2000. go di ne uvek ka da se go vo ri o taj ku ni ma ko ji se obo ga tio na spo ran na na ova mo, ne ma ni ka kve ve ze sa va `no ka ko su oni za pra vo do ~in i ko ji za hva qu ju }i svom nov do la skom de mo kra ti je te da je {li do tog svog pr vog mi li o na cu “dr `i u {a ci” po li ti~ ku pri ~a o woj i we nom ga zdi mo gla jer sve dru go je ne bit no po {to je eli tu. Ma da je svu da u sve tu bo uve de no u le gal ne to ko ve. A do bi ti sa svim dru ga ~i ja da je to gat ~o vek uti ca jan i u po li ti ci pr vog mi li o na su do {li u Mi vlast `e le la. u Sr bi ji se ~e sto po se `e za pri lo {e vi }e vo vre me. Ti isti qu - Eko nom ski po ka za te qi o ~om da bi kon to Del te da nas bio uspe hu Del te, kao ni jed ne dru ge di ko ji su obo ga ti li de ve de se sa svim dru ga ~i ji da je utvr |e no kom pa ni je, ne da ju so ci jal no ob - tih da ni je bi lo Mi lo {e vi }a i po re klo imo vi ne i da pri do {la ja {we we ne ~i jeg bo gat stva ve} pri vi le gi ja ko je im je on da vao de mo kra ti ja ni je “za bo ra vi la” sa mo ma te ma ti~ ko ka ko se ko li - ni ka da ne bi za ra di li ni de li} da one ko ji su se obo ga ti li u

tog pr vog mi li o na i ni ka da ne bi mo gli po sta ti bi zni sme ni. U to me je su {ti na so ci jal nog ob ja {we wa. Svi qu di ko ji su us pe li u Mi lo {e vi }e vo vre me, ili bar 90 od sto wih, su i da nas uspe {ni jed no stav no za to {to su bo gat stvo on da ste ~e no pla si ra li a ono odr `a va sa mo se be – ka `e pro fe sor Fa ti}.

On pod se }a da je “Del ta” po sta la mo no po li sta na tr `i {tu i eks lu ziv ni pred stav nik za uvoz mno gih fir mi i vr sta ro be u vre me ka da se ta ro ba ni je mo gla nig de ku pi ti. Za to je, ka ko ka `e, pri rod no da je taj mo no pol ko ji je na stao na tr `i {tu tra jao i po sle Mi lo {e vi }a, da je do no sio pri ho de ko ji su se uve }a va li ih go di ne u go di nu ali oni se ne bi mo gli utvr di ti da ni je bi lo po ~et ne po zi ci je sa po ~et ka de ve de se tih u ko joj ni je bi lo le gi tim ne tr `i {ne utak mi ce.

- Svi taj ku ni ko ji su se obo ga ti li u vre me Mi lo {e vi }a su vr lo kon tro verz ni i pro ble ma ti~ ni sa gle di {ta ele men tar ne dru {tve ne prav de i {to se oni vi {e bo ga te, zbog }u ta wa vla sti, ta kon tro ver za ra ste. Po sta vqa se pi ta we da li da nas mo `e mo s jed ne a s dru ge stra ne da li ho }e mo da utvr di mo ka ko su oni za ra di li pr vi mi lion pre dve de ce ni je.

Ni jed na vlast se ni je po tru di la po sle 2000. go di ne da to utvr di za to {to ni je hte la a ne za to {to se to ne mo `e. Na i me, po sto ji pa pir ni trag ne sa mo u Sr bi ji ve} i u svim dr `a va ma i wi ho vim in sti tu ci ja ma gde je Mi {ko vi} mo rao da re gi stru je fir me, pro met, da pri ja vqu je po rez… Da kle, mo gu }e je uz od go va ra ju }i trud da se utvr di bar ve li ki deo ~i we ni ca u ve zi sa tim ka ko je Del ta na sta ja la i ka ko se Mi {ko vi} bo ga tio jer tu ne ma ni ka kve ne po zna ni ce i ot kri va wa to ple vo de. To je po zna ta fi nan sij ska is tra ga i to bi se mo glo ura di ti. Me |u tim, tu od mah do la zi pi ta we da li za to po sto ji vo qa a ja sno je da je ni jed na vlast od 2000. na o va mo ni je po ka za la ni ti se ob ziq no pri hva ti la ovog po sla i ti me za do vo qi la ele men tar nu dru {tve nu prav du – za kqu ~u je pro fe sor Fa ti}.

Q. Ma le {e vi}

Tur ci mer ka ju „Jat” Avi o k om p a n i j a „Tur k i{ er lajnz” za in te re so va na je za stra t e { ko part n er s tvo sa srp s kim na c i o n al n im avi o pre vo zni kom „Jat er vej zom”. „Tur k i{ er l ajnz” je pre m a ostva r e n om obi m u avi o s a o bra }a ja u 2010. bio na tre }em me stu u Evro pi.

Dr `av ni se kre tar za va zdu {ni sa o bra }aj Mi o drag Miq ko vi} ka `e da su pre go vo ri iz m e | u dve avi o k om p a n i j e tra ja le to kom ~i ta ve pred hod ne go di ne. „Turk{ en lajnz je imao (kon sul ta tiv ne) sa stan ke sa me nax men tom Ja ta u to ku ce le pro {le go di ne, na ko ji ma su oni po tvr di li svo ju za in te re so va nost da bu du po ten ci jal ni stra te {ki part ner u no voj kom pa ni ji”, re kao je Miq ko vi}. „Mi smo pot pu no sprem ni da pre go va ra mo ve} su tra o stra te {kom part ner stvu. Ali, na `a lost to bi bi lo ne do voq no ozbiq no, s ob zi rom da ceo taj po stu pak mo ra da se spro ve de sa kon sul tan tom, ~i ji iz bor jo{ ni smo za vr {i li”, do dao je Miq ko vi}. „Tur ki{ er lajnz je za in te re so van za raz voj svog tr `i {ta i u tom smi slu oni raz go va ra ju pa ra lel no sa svim ze m qa m a biv { e Ju g o s la v i j e.

Ta ko da oni u ovom tre nut ku su ve} u za vr {noj fa zi raz go vo ra sa ma ke don {kim aero dro mi ma, isto vre me no ra de i sa cr no gor skim va zdu ho plov stvom i ve} su ve }in ski vla sni ci u bo san skoj avi o kom pa ni ji”, ka zao je on.

Stra te gi ja te tur ske kom pa ni je je, pre ma we go vim re ~i ma, da avi o pre vo zni ci iz re gi o na pre vo ze put ni ke ka wi ho vih ve }im li ja ma, {to bi „Tur ki{ er laj nzu” ko ri sti lo za po v e } a v a w e po p u w e n o s ti pre k o o k e a n s kih le t o v a. Dr `av ni se kre tar je na veo da je vla da do ne la stra te gi ju po ko joj bi od nos ka pi ta la u no vo sno va noj kom pa ni ji „mo gla da bu de ve }in ska i na jed noj i na dru g oj stra ni, {to }e bi ti stvar do go vo ra”.

PRED STA VQEN ZA KON O KO RI SNI CI MA FI NAN SIJ SKIH USLU GA

Za {ti ta po evrop skom mo de lu Pred log Za ko na o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga upu }en je u skup {tin sku pro ce du ru, a ka da za po~ ne we go va pri me na gra |a ni kli jen ti ba na ka i li zing ku }a tre ba lo bi da bu du za {ti }e ni po put onih u ze mqa ma Evrop ske uni je. Jer pro pis ko ji je pred sta vqen u Na rod noj ban ci Sr bi je ura |en je u skla du sa Di rek ti vom Evrop ske ko mi si je.

Ona kao i na{ bu du }i Za kon re g u l i { e kre d i t i r a w e po tro {a ~a od 200 do 75.000 evra, li zing sa op ci jom ku po vi ne uze te stva ri ,kre dit ne kar ti ce i fi n an s ij s ke na g od b e.

Isto vre me noi uskla |en je i sa do ma }im pro pi si ma ko ji re gi li {u ove obla sti.

Pred s ta v qa j u } i bu d u } i pro p is vi c e g u v er n er Mi r a Eri}–Jo vi} pri me ti la je da raz lo ga za ve li ke pri med be ban ka ra ne ma. ^ak 75 od sto fi nan si kish ku }a kod nas do la zi iz ze ma qa EU, a ta mo se Di rek ti va ko ja nam je bi la mo del ve} pri me wu je. Sem to ga ve } i n a stra n ih ban k a r a sma t ra da je har m o n i z a c i j a na {ih pro pi sa sa oni ma u EU po `eq na.

Ka da }e za kon bi ti usvo jen i ka da }e po ~e ti pri me na?

Gu bi tak kar ti ce Do sta po le mi ke iza zva li su pro pi si ve za ni za gu bi tak plat ne kar ti ce Po pred lo `e nom ko ri snik je du `an da gu bi tak kar ti ce ili kra |u pri ja vi ban ci bez od la ga wa. U slu ~a ju da je do {lo do neo vla {}e nog ko ri {}e wa kar ti ce kors nik to ban ci mo ra pri ja vi ti od mah a naj ka sni je u ro ku od 45 da na. U tom slu ~a ju mo `e sno si ti tro {ko ve gu bit ka do naj vi {e 15.000 di na ra. Vla snik kar ti ce sam sno si gu bit ke u slu ~a ju da je zlo u po tre bio kar ti cu, ni je is pu nio oba ve ze iz ugo vo ra sa ban kom, ni je oba ve stio ban ku ili je ni je ~u vao na ade kva tan na ~in. Ko ri snik ima pra vo na bes plat no ga {e we kar ti ce. U NBS sma tra ju da ova ko kom plek sna re gu la ti va ne otva ra put kri mi na lu i zlo u po tre ba ma u ovoj obla sti.

Ka da se usvo ji i stu pi na sna g u po ~ i w e pre l a z ni pe riod. U ro ku od tri me se ca do ne }e se pod za kon ska ak ta a po tom to tre ba da u~i ne i ban ke i li zing ku }e. Sle di uskla |i va we po s to j e } ih ugo v o r a. To zna ~i da }e za kon po ~e ti da se pri me wu je {est me se ci od stu pa wa na sna gu.

Ciq je da se sa da {wi ko ri sni ci uslu ga ized na ~e sa bu du }im.

Kli jen ti }e o uslu ga ma bi ti ta~ no in for mi sa ni.

To zna ~ i da }e iz n os efek tiv ne ka mat ne sto pe mo ra ti sva ka ban ka ja sno na zna ~i uo~ qi vi je od dru gih el me na ta. Kod uslu ga gde je no mi nal na sto pa nu la kli jen ti se ja sno mo ra ju pre d o i ~ i t i svi tro {ko v i. Pri do b i j a w u i ot p la t i kre d i t a ban k a Vi ce gu ver ner Mi ra Eri}–Jo vi} mo r a kli j en t u obez b e i d it na kna de i to od mah po pri li isti kurs i ja sno na zna ~i ti da vu, te bes plat no ga {e we ra ~u li je ku pov ni, sred wi... Za na na. Ban ke }e ima ti oba ve zu da men ski de po zit ko ji po lo `i ih me se~ no oba ve {ta va ju o do kli jent }e ima ti isti ob ra - zvo qe nom pre ko ra ~e wu, a jed ~un ka ma te kao i za iz nos kre - nom go d i { we da do s ta v e di ta. Sa svog ra ~u na }e ima ti bespltno oba ve {te we o sta wu pra vo po di za wa go to vi ne bez du ga.

Pri l i k om po d i z a w a kre di ta ban kar je oba ve zan da kli jen tu po nu di za jam u di na ri ma za sve kre di te sem stam be nih. Tek ako kli jent pi ta za in dek si ra ne u de vi zma, on da i te. Od red be iz ko jih pro iz i la ze ka mat ne sto pe mo ra ju bi ti ja sno od re |e ne i ne mo `e uti ca ti jed no stra na vo qa ni jed ne od stra n a. Bit n i emen ti ugo vo ra ne mo gu sa d r ` a t i nor m u ko j a upu } u j e na „po s lov n u po li ti ku„. Kre di ti kod ko jih su ka ma te ne pre ci zno re gu li sa ne }e ka da na kon po lu go di {weg uskla | i v a w a po~ n e pri me na mo ra ti da se uskla de sa ovim.

Mi ra Eri}–Jo vi} je ob ja sni la da tu ne ma ne do zvo qe ne re tro ak tiv ne pri me ne na ko ju su se ban ka ri zad w ih sed m i c a po z i v a l i, „jer }e se to od no si ti na kre di te ko ji }e se tek odo bra va ti i na zaj mo ve u ot pla ti ali sa mo na bu du }e ra te.One ra te ko je su ot pla }e ne u skla du sa

„po slov nom po li ti kom„ ne }e se me wa ti. Sa mim tim ne ma ni re tro ak tiv ne pri me ne za ko na, na vo di.

U ro ku od 14 da na kli jent mo `e da od u sta ne od zaj ma bez tro {ko va. Ako to u~i ni u ro ku od 30 da na du `an je da ban ci sa sred stvi ma vra ti i ka ma tu za taj rok ko ri {}e wa nov ca. Od su ta ja we od hi po te kar nih kre di ta ko ri snik }e mo }i upo tre bi ti sa mo ako mu sred s tva ni s u sta v qe n a na ras po la ga we.

Kod pre v re m e n e ot p la t e kre di ta iz nos na kna de mo `e bi ti od 0,5 do je dan od sto pre vre me no pla }e nog iz no sa. Kod stam be nih zaj mo va ugo vo re na ka ma ta ne mo `e bi ti ve }a od iz no sa ko ju bi ko ri snik pla tio iz me |u pre ve me nog vra }a wa i is pu we wa oba ve za o kre di tu.

U slu ~a ju da ban ke ili li zing kom pa ni je ne po stu pe po Za ko nu ka da po~ ne pri me na, kli jen ti }e ima ti na ras po la ga wu mo gu} nost pri go vo ra i me di ja ci je, a tu su i nov ~a ne ka zne. Za ban ka re }e se kre ta ti od 500.000 do mi lion di na ra.

D. Vu jo {e vi}

6

berza

ponedeqak7.februar2011.

dnevnik

GRA \A NI DO BI LI JO[ JED NU BES PLAT NU AK CI JU

Aero drom sti gao na ber zu Tr go va we ak ci ja ma be o grd skog Aero dro ma „Ni ko la Te sla” po ~i we da nas, po in di ka tiv noj ce ni od 641 di nar za jed nu ak ci ju, sa op {ti la je Be o grad ska ber za. To zna ~i da }e oko 4,8 mi li o na gra |a na ko ji su ste kli pra vo na bes plat ne ak ci je, za po sle ni i biv si za po sle ni ko ji po se du ju ak ci je Aero dro ma, kao i svi za in te re so va ni, mo }i da ih pro da ju i ku pu ju na Ber zi.

Gra |a ni su do bi li po jed nu bes plat nu ak ci ju ovog pred u ze }a, a uko li ko ne ma ju svog bro ke ra, od no sno po sred ni ka u tr go va wu na Ber zi, ima ju mo gu} nost da na log za pro da ju pre da ju ban ci „Po {tan ska {te di o ni -

ca”, ~la nu Ber ze, bez pla ca wa pro vi zi je.

Uko li ko `e le da ku pe ak ci je Aero dro ma ili bi lo kog dru gog pred u ze }a ~i jim se har ti ja ma tr gu je na Ber zi, gra |a ni to mo gu da u~i ne pre ko ovla {}e nih bro ke ra - ~la no va Be o grad ske ber ze.

Ukup ni osnov ni ka pi tal Aero dro ma „Ni ko la Te sla” iz no si 20,57 mi li jar di di na ra ko ji je is ka zan kroz 34.289.350 ko ma da obi~ nih ak ci ja po je di na~ ne no mi nal ne vred no sti od 600 di na ra. Ve }in ski vla snik Aero dro ma je, pre ma po da ci ma Cen tral nog re gi stra za har ti je od vred no sti, Re pu bli ka Sr bi ja ko ja po se du je 28,5

mi li o na ak ci ja, od no sno 83,15 od sto od ukup ne emi si je de o ni ca, a sle di Ak ci o- nar ski fond ~i ji je udeo u vla sni {tvu pred u ze }a 0,08 od sto.

Ak ci je Aero dro ma su pri mqe ne na A li sting - od no sno Pri me mar ket ber zan skog tr `i {ta. To je naj kva li tet ni ji seg ment tr `i {ta Be o grad ske ber ze na ko jem su li sti ra ne kom pa ni je ko je is pu wa va ju stro ge uslo ve, pro pi sa ne od stra ne Ber ze i ko ji se, iz me |u osta log, od no se na iz ve {ta va we (na pri mer oba ve zu do sta vqa wa kvar tal nih fi nan sij skih iz ve {ta ja), re vi zi ju fi nan sij skih iz ve {ta ja...

KRE TA WA NA DO MA ]EM FINA NSIJ SKOM TR @I [TU

Ni ske ce ne raz bu di le in ve sti to re Re per na kor pa ak ci ja na Be o- grad skoj ber zi Be leks 15 i pro te klu sed mi cu je za vr {i la u plu su. Trend ra sta od po ~et ka go di ne ta ko je na sta vqen, ma da ne onim tem pom ko ji smo na vi kli pret hod nih ne de qa, pa je ovaj do ma }i in deks sa da po ras tao tek 0,15 pro ce na ta.

Be leks 15 je od po ~et ka god ne po ras tao za ~i ta vih sto ti nak po e na, na sa da {wu vred nost od 751 po e na. Glav ni bro ker Sin te za in vest gru pe Ne nad Gu ja ni ~i} ob ja {wa va da je glav ni raz log ta kvog, odav no ne vi |e nog, ra sta na ber zi „ge ne ral na pot ce we nost do ma }ih ak ci ja”.

- In deks naj li kvid ni jih ak ci ja kraj 2010. go di ne do ~e kao je na ni vou od 20 pro ce na ta we go ve re kord ne vred no sti po stig nu te u ma ju 2007. go di ne. Isto vre me no, u pro te kle dve go di ne, glo bal na tr `i {ta be le `e zna ~a jan opo ra vak pa se naj ra zvi je ni je svet ske ber ze na la ze na 8590 pro ce na ta wi ho vog vr ha do stig nu tog u je sen 2007. go di ne.

Isti na, tre ba re }i da je ri zik ovih tr `i {ta znat no ni `i ne go {to je na {a ber za ak ci ja, ali on sva ka ko ni je me ren ovo li kim bro jem pro cent nih po e na - uka zu je Guj ni ~i}. On na vo di pri -

mer ni {ke AIK ban ke, ~i jim se ak ci ja ma naj vi {e tr go va lo pro {le go di ne, na po ~et ku ove ima la ber zan sku vred nost sve ga 4,4 pu ta ve }u od do bi ti ko ju je ostva ri la u pro te kloj po slov noj go di ni.

- ^ak i za ova kvo tran zi ci o no tr `i {te, pu no maw ka vo sti po pi ta wu re gu la tor nog okvi ra i tran spa rent no sti, ovaj po ka za teq bi se mo rao sma tra ti pri vla~ nim - ka `e Gu ja ni ~i}.

Do zu op ti mi zma, do da je, ula ga ~i ma da lo je i o~e ki va no kre ta we kur sa di na ra u ovoj go di ni, ko ji bi u sve tlu pri li va ka pi ta la od pro da je Te le ko ma, mo gao znat no bo qe sta ja ti ne go la ni. Pro te kle go di ne re al ni pri nos ula ga ~a na ber zi bio je uma wen oko 10 pro ce na ta {to je u iona ko apa ti~ noj go di ni bio ve li ki mi nus ko ji je in ve sti tor mo rao na dok na di ti da bi bio na nu li. Ta ko |e, kraj pro te kle go di ne do neo je i sna `an ta las ra sta hr vat skog tr `i {ta ka pi ta la, pod stak nut po nu dom ma |ar skog Mo la za pre u zi ma we ak ci ja INE, {to je raz mr da lo re gi o nal no tr `i {te ~i ji je ber zan ski cen tar ne sum wi vo Za greb.

Sli ~an sce na rio, ma da u znat no ma woj me ri, mo gla bi do ne ti i

Posledwa cena

Akcija NIS, Novi Sad Bambi Banat, Beograd AIK banka, Ni{ Varvarinsko poqe, Para}in Agrobanka, Beograd

Vo de }i evrop ski in dek si ak ci ja na kra ju sed mi ce su uglav nom opa li, jer su tr `i {ni igra ~i re zer vi sa ni u i{ ~e ki va wu is ho da dvo dnev nog sa stan ka ~el ni ka Evrop ske cen tral ne ban ke (ECB) ko ji bi tre ba lo da sa op {te plan za bor bu pro tiv sve ve }ih in fla tor nih pri ti sa ka u zo ni evra. Na va lut nim ber za ma za be le `en je opo ra vak do la ra pre ma evru, jer se u tr `i {nim kru go vi ma ve ru je da bi rast in fla ci je mo gao in di rekt no da se lo {e od ra zi i na re gu li sa we du `ni~ ke kri ze u 17 ze ma qa Evrop ske uni je ko je ko ri ste za jed ni~ ku va lu tu.

Pa ne vrop ski in deks - FTSE u ro first 300, ko jim se me ri pro se ~an ni vo ak ci ja naj lu kra tiv ni jih kon ti ne tal nih kom pa ni ja - opao je u pe tak mi ni mal nih 0,1 od sto, dok su na ci o nal ni po ka za te qi u Fran cu skoj i Ve li koj Bri ta ni ji osla bi li je dan i 0,4 pro cen ta. Isto vre me no je, me |u tim, naj va `ni ji ne ma~ ki

Vrednost prometa (din) 212.298.665

19.800

66.837.841

3.993

56.843.376

950

35.323.850

8.654

27.569.483

in deks ak ci ja - DAKS - oja ~ao mi ni mal nih 0,1 od sto, iako je na sa mom otva ra wu ber ze u Frank fur tu ta ko |e bio u pa du.

Za pad no e vrop ski ana li ti ~a ri, na ~i je mi {qe we se po zi va agen ci ja Roj ters u iz ve {ta ju iz Lon do na, oce wu ju da }e ECB i da qe za dr `a ti po sto je }i re kord no ni zak, jed no pro cent ni, ni vo re fe rent ne ka mat ne sto pe, ali i za u ze ti „o{tri ji ton”, kad je re~ o bor bi pro tiv in fla ci je u zo ni evra.

Eks pert fir me „Ru land ri se~” u Frank fur tu He i no Ru land iz ja vio je Roj ter su da za mno ge kom pa ni je sa da ra stu }a in fla ci ja pred sta vqa pro blem, jer im se po ve }a va ju ula zni tro {ko vi, {to bi, na kra ju, mo glo da se pre ba ci na le |a po tro {a ~a u vi du ve }ih ce na. Ru land je upo zo rio da ta vest „ni je do bra” i da pro blem in fla ci je ko ji sve vi {e po sta je pret wa za ma kro e ko nom sku sta bil nost evro zo ne tre ba re {a va ti.

Naj no vi ji ma ne var Ki ne u ra tu sa in fla ci jom - po rez na imo vi nu u dva naj ve }a gra da - po svoj pri li ci ne }e smi ri ti rast ce na, ni po pla vu ula ga wa u ne kret ni ne. Se ri ja no vih me ra za za u zda va we sko ka ce na u stam be nom sek to ru kul mi ni ra la je o~e ki va nim sa op {te wem o po re zi ma na imo vi nu u [an ga ju i ^ing kin gu.

Vest o no vim po re zi ma je dva se ose ti la na lo kal nim fi nan sij skim tr `i {ti ma. Ka ko se po ka za lo da po rez ne ma ni ka kvih ozbiq nih po sle di ca na stam be ne pred u zi ma ~e, ber zan ska vred nost ne kret ni na je sko ~i la. [an gaj i ^ong king, oba sa vi {e od 20 mi li o na sta nov ni ka, su me |u ki ne skim gra do vi ma ko ji su do `i ve li dvo ci fre ni skok sto pe ce na sta no va po sled wih go di na.

U [an ga ju, ce na sta na sko ~i la je u de cem bru na re kod nih 24.176 ju a na (3.652 do la ra) za kva drat ni me tar, ja vqa ju dr `av ni me di ji. To je 7,6 od sto vi {e ne go u no vem bru i 21 pro ce nat vi {e ne go ja nu a ra 2010. go di ne.

Stu~ wa ci su po de qe ni u pi ta wu da li je Ki na ve} usred ba lo na na du va nih ce na ne kret ni na. Ve }i na ana li ti ~a ra o~e ku je da }e ogrom na po tra `wa za bo qim sta nom i rad nim pro sto rom osi gu ra ti da ce ne osta nu sta bil ne ali vi so ke.

Ban ke i dru gi fi nan si je ri uba ci li su 2.000 mi li jar di ju a na (303 mi li jar de do la ra) u sek tor ne kret ni na 2010. go di ne, a po za mi ce su na sta vi le da pqu {te i po ~e kom ove. Mla ki po re zi Pek nga za hla |e we tr `i {ta ne kret ni na ni su za u sta vi li sna `ni po riv lo kal nih zva ni~ ni ka da uli ju {to vi {e nov ca u taj sek tor, ka ko zbog ve }ih pri ho da od pro da je ze mqi {ta, ta ko i zbog uve }a wa sop stve ne za ra de iz ula ga wa u ne kret ni ne.

Mi ni star stvo fi na ni si ja je no ve po re ze, od iz me |u 0,4 i 1,2 od sto na ce nu sta na u dva gra da, opi sa lo kao na ~in da se uve }a pri hod i „su zi jaz iz me |u bo ga tih i si ro ma {nih”. Ta ko pri ku pqen no vac }e se tro {i ti na iz grad wu jef ti nih sta no va, ka `e mi ni star stvo.

VESTI po nu da za pre u zi ma we NISovih ak ci ja, pa su in ve sti to ri o~e ki va ni pri liv ka pi ta la iz ove tran sak ci je de li mi~ no ugra di li u ce ne.

- Sva ka ko bi tan fak tor je ste sa ma psi ho lo gi ja ula ga ~a. Ka da je ta las ra sta kre nuo, mno gi ula ga ~i su po `e le li da bu du we gov deo. Broj na is tra `i va wa su po ka za la da je strah od pro pu {ta wa {an se za pro fi tom, mno go ve }i i traj ni ji mo ti va tor po je di na ca ne go strah od gu -

490

Evrop ski in dek si po cr ve ne li

Ki na po ku {a va da pre va ri in fla ci ju

bit ka sop stve ne u{te |e vi ne ob ja {wa va Gu ja ni ~i}.

Ina ~e, vred nost ostva re nog pro me ta na Be o grad skoj ber zi ove ne de qe iz no si 9,11 mi li o na evra, {to je ne {to vi {e od pro {lo ne deq nog, za 5,1 od sto. Naj ve }i rast vred no sti ak ci ja ove ne de qe ostva ri la je Pri vred na ban ka Be o grad, 10,48 od sto, sle di Vi tal iz Vr ba sa sa sko kom ce ne od 6,25 od sto i ^a ~an ska ban ka ~i je su ak ci je sku pqe za 5,6 od sto. Naj ve }i pad vred no sti be le `e ak ci je Sim pa iz Vra wa ko je su iz gu bi le 12,52 od sto, a sle de ih ak ci je Glo bos osi gu ra we iz Be o gra da sa pa dom od 6,64 od sto i Po li ti ke sa pa dom ce ne od 4,31 od sto na ne deq nom ni vou.

Na li sti naj tr go va ni jih har ti ja na tr `i {tu po no vo su ak ci je Naft ne in du stri je Sr bi je, sa pro me tom od 212,29 mi li o na di na ra, dok se har ti ja ma AIK ban ke tr go va lo za 56,84 mi li o na. Na ovo ne deq noj li sti naj tr go va ni jih har ti ja na {le su se i ak ci je Bam bi Ba na ta iz Be o gra da sa ostva re nim pro me tom od 66,8 mi lo na di na ra.

V. ^v.

Naf ta iz nad 90 do la ra Si ro va naf ta je na kra ju rad ne ne de qe na ber zi u Wu jor ku po sku pe la na bli zu 91 do lar za ba rel dok in ve sti to ri pra te de {a va wa oko na sil nih uli~ nih pro te sta u Egip tu i i{ ~e ku ju ob ja vu iz ve {ta ja o za po sle no sti u SAD. Ce na ame ri~ ke „la ke” naf te za ter min sku is po ru ku u mar tu je na Wu jor {koj rob noj ber zi po ra sla za 37 cen ti na 90,91 do lar za ba rel, dok je isto vre me no evrop ska „brent” naf ta na Me |u na rod noj ber zi pe tro le ja u Lon do nu po sku pe la za 42 cen ta na 102,18 do la ra za ba rel, pre ne la je agen ci ja AP. Tr gov ci naf tom pom no pra te su ko be u Ka i ru iz me |u pri sta li ca i pro tiv ni ka egi pat skog pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka, ko ji za sad ne `e li da se po vi nu je zah te vi ma za hit nu ostav ku. Tran sport naf te kroz Su ec ki ka nal u Egip tu ni je po re me }en, ali su ula ga ~i ipak za bri nu ti da bi po li ti~ ka ne sta bil nost mo gla da se pro {i ri na naf tom bo ga te ze mqe na Bli skom is to ku.

„Naj va `ni ja ener get ska si ro vi na bi si gur no zna ~aj ni je po sku pe la kad bi do {lo do ne kog ozbiq ni jeg po re me }a ja pro iz vod we naf te ne gde u tom re gi o nu ili tran spor ta kroz Su ec ki ka nal. Ipak, ne ma po ka za te qa da se to do ga |a i ma lo je osno va da se to o~e ku je”, na vo di se u iz ve {ta ju kon sul tant ske fir me „Ka pi tal iko no miks”. „Naj ve }i raz log za po sku pqe we si ro ve naf te u po sled wih ne ko li ko me se ci se kri je u ja koj glo bal noj tra `wi, a ne ne si gur no sti na Bli skom is to ku”, sa op {tio je „Ka pi tal iko no miks”. Dru gi ana li ti ~a ri is ti ~u da su pro te sti u Egip tu do vo qan fak tor za tre nut ni rast ce ne „te~ nog zla ta”. „Ce na }e na sta vi ti da ra ste sve dok su pro te sti u Egip tu na na slov nim stra na ma {i rom sve ta. Uko li ko Mu ba rak od lu ~i da si |e sa vla sti ili ~ak pri sta ne na tran zi ci o nu vla du, mo glo bi da do |e do na glog po jef ti we wa naf te”, iz ja vio je ana li ti ~ar wu jor {ke kon sul tant ske fir me „MF Glo bal”, Evard Me jer.

[pan ci be `e u Ne ma~ ku Na hi qa de mla dih, uglav nom vi so ko o bra zo va nih [pa na ca sve in ten ziv ni je tra `i po sao u Ne ma~ koj, po sle bez u spe {nih po ku {a ja u svo joj do mo vi ni. Us po sta vi ti te le fon sku ve zu sa ne ma~ kim kon zu la tom u Ma dri du je ne mo gu }e, a blo ki ran je i sajt Eures ko ji dr `a vqa ni ma ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je nu di mo gu} no sti za za po {qa va we u ino stran stvu. I kon zu lat i in te net por tal op se da ju mla di [pan ci, u na di da }e po sao pro na }i u Ne ma~ koj. „Ne ma~ ki bum” po kre nu la je iz ja va ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel i dru gih zva ni~ ni ka ne po sred no pred po se tu [pa ni ji da slo bod na rad na me sta za kva li fi ko va ne stru~ wa ke neo p hod ne ne ma~ koj eko no mi ji mo gu da po pu ne uglav nom svr {e ni stu den ti uni ver zi te ta [pa ni je i Por tu ga li je.

Ve }a za po sle nost u SAD Sto pa ne za po sle no sti u SAD pa la je u ja nu a ru na de vet od sto, sa 9,4 pro cen ta u de cem bru, {to je naj ni `i ni vo za go to vo dve go di ne. Po da ci ame ri~ kog mi ni star stva ra da po ka zu ju da je, me |u tim, pro {log me se ca otvo re no sve ga 36.000 ne to no vih rad nih me sta, naj ma we za ~e ti ri go di ne. Iz ve {taj za ja nu ar po ka zu je ko li ko je tr `i {te ra da i da qe sla ba ta~ ka ame ri~ ke eko no mi je, bez ob zi ra na to {to osta li eko nom ski po ka za te qi sve do ~e o ja ~a wu opo rav ka.

Ne za po sle nost je opa la jer je, pre ma jed nom is tra `i va wu mi ni star stva ra da, vi {e od po la mi li o na qu di na {lo po sao. Dru go is tra `i va we po slov nog sek to ra je, pak, po ka za lo da je otva ra we no vih rad nih me sta uspo re no.

Ne ki ma stan dard i ra ste Za po sle ni u Ne ma~ koj 2010. go di ne za ra |i va li su, po sle ne ko li ko kri znih go di na, po no vo vi {e nov ca. Ka ko je sa op {tio Sa ve zni za vod za sta ti sti ku iz Vi zba de na, za ra de za po sle nih sa pu nim rad nim vre me nom po ra sle su u pro se ku za 2,6 od sto. Ako se po ve }a we srav ni sa tro {ko vi ma in fla ci je, re al no po ve }a we

pla ta iz no si lo je 2010. go di ne 1,4 od sto. U pro te kloj de ce ni ji je sa mo tri pu ta za be le `en rast re al nih pri ma wa u Ne ma~ koj.

Re al na pri ma wa su 2009. go di ne, na pri mer, u pro se ku opa la za 0,4 od sto. Pri to me je ve li ki deo rad ni ka za ra |i vao jo{ ma we, jer su u vre me naj te `e kri ze i re ce si je mno ge fir me, pre sve ga u in du stri ji, pre {le na skra }e no rad no vre me zbog dra sti~ nog pa da bro ja po rux bi na.

Kru na ja~a naj br `e na sve tu ^e {ka kru na od po ~et ka go di na ja ~a naj br `e me |u va lu ta ma u sve tu i u od no su na evro do bi la je 3,87 od sto na vred no sti, a u od no su na do lar 7,33 od sto. Ta kvo me te or sko ja ~a we kru na ima da za hva li pre sve ga vo qi stra nih in ve sti to ra da po sle za ti{ ja u pe ri o du kri ze sa da po no vo ula `u u ri zi~ ni je ak ti ve i va lu te. „^e {ki fak to ri na rast kru ne ima ju mi ni mal ni uti caj. Du `ni~ ka kri za u po sled we vre me ni je vi {e u pr vom pla nu, neo ~e ki va no do bro se raz vi ja ne ma~ ka i ame ri~ ka pri vre da”, ka zao je ana li ti ~ar Jir `i Ti le~ ka. Dok ne ki eko no mi sti oce wu ju da je ja ~a we kru ne znak po ve re wa u ~e {ku pri vre du i da su in ve sti to ri pri hva ti li uve ra va wa ~e {ke vla de da na me ra va da spro vo di ra di kal ni je re for me, dru gi upo zo ra va ju da je kru na ve} na sa da {wem ni vou od 24,10 kru na za je dan evro isu vi {e pre ce we na.

„Ford” za ra dio {est mi li jar di Ak ci je ame ri~ kog „For da” pa le su za 13,4 od sto na kon {to je kom pa ni ja ob ja vi la da je la ne za ra di la 6,6 mi li jar di do la ra, naj vi {e u po sled wih de se tak go di na. Ford je, i po red fi nan sij skog uspe ha, raz o ~a rao in ve sti to re gu bit kom 51 mi li o na do la ra na evrop skim po slo vi ma u ~e tvr tom tro me se cju, a po tro {io je i vi {e ne go ne go {to se o~e ki va lo za lan si ra we no vih mo de la kao {to je „ford eks plo rer”. Ce ne si ro vi na ta ko |e su po ra sle. Kao je di na ve li ka ame ri~ ka auto-ku }a ko ja iz be gla kri zu vla sti tim sna ga ma i bez po mo }i ame ri~ ke vla de, „Ford” je us peo da sma wi dug na 14,5 mi li jar di do la ra u 2010. go di ni.

Hu ma ni tar ni kon ce rt „Tro ji ce” Na humanitranoj ve~eri „Podr`ite nas jer mi podr`avamo druge” u organizaciji centra „@iveti uspravno” sutra u 21.30 sati, u Klubu Sterija, Pozori{ni trg 1, koncert }e od`ati etno-xez gupa „Trojica” iz Beograda. Cena ulaznice je 200 dinara.

A. L.

Pre da va we o eman ci pa ci ji Je vrej ki U klubu Jevrejske op{tine, Jevrejska 11/1 danas u 18 sati bi}e odr`ano predavawe Je le ne Kal de ron.

Govori}e o emancipaciji Jevrejki kroz istoriju uz kirit~ki osvrt na taj problem.

Q. Na.

Is kqu ~e wa stru je Pe tro va ra din: od 7.30 do 11.30 sati: Ulica Patrijarha Raja~i}a od broja 1 do broja 49, Ko viq: od 8.30 do 12.30 sati: Deo Ulice Laze Kosti}a od Branka Radi~evi}a do Trga solunskih dobrovoqaca, ^e nej: od 9 do 11 sati: deo naseqa od Ulice Vuka Karaxi}a prema Novom nasequ i Partizanska ulica, Srem ska Ka me ni ca Ta mar sko br do: od 9 do 13 ~asova: Ulica Dare Popovi} od broja 3 do broja 28, Jelene Lozani} od broja 1 do

Novosadska ponedeqak7.februar2011.

broja 12, Branislava Bukurova broj 42 i Alibegovac 2 od broja 1 do 8, Rim ski [an ~e vi: od 11.30 do 13.30 sati: Zavod za kukuruz, Zavod za p{enicu, Ba~ka put, Intergraf, Agrokop, Zemqoradni~ka zadruga NS SRM. Ko viq: od da nas do sre de: od 8.30 do 13.30 sati: Ulica 7. jula od Ulice S. Pe{i}a do Vojvo|anskih brigada, Ulica Vojvo|anskih brigada od Laze Kosti}a do Ulice S. Marinkovi}a i Uli-

ce Poqska i Branka Radi~evi}a; Ko viq: su tra: od 8.30 do 12 sati: deo Ulice Ilije Ne{ina do Ulice Bra}e Vukov pa do kraja, Ka}: od 8.30 do 10 sati: Mesara „Siget”, Pe tro va ra din: od 9 do 12 sati: Deo vikend naseqa Alibegovac, od vinograda prema Iri{kom vencu. ^or ta nov ci: od da nas do pet ka: od 9 do 13 ~asova: deo vikend naseqa Banstol.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I “PRO ME TEJ” PO KLA WA JU KWI GE

„La zin kros `i vo tu uz nos” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih osam sedmica, da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se svakog dana ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige.

Oni koji se ove nedeqe najbr`e jave na navedeni telefon, dobi}e besplatan primerak kwige “Lazin kros `ivotu uz nos”.

Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

Povodom 170 godina od ro|ewa i 100 godina od smrti Laze Kosti}a (Koviq, 12. februar 1841. – Be~, 26. novembar 2010.) izdava~ke ku}e “Tiski cvet” i “Prometej” objavile su kwigu Mi la na @i va no vi }a “Lazin kros `ivotu uz nos”.

Koriste}i bogatu gra|u, novosadski kwi`evnik i novinar Milan @ivanovi} latio se izazovnog posla da pohvata pokidane konce, sazda celinu koja }e biti najvernija `ivotu-biografiji Laze Kosti}a.U dvanaest poglavqa, koja predstavqaju zaokrete i prekretnice Kosti}eve uzbudqive biografije, @ivanovi} pi{e jasno i nepristrasno, bez patetike. Uz odnegovani kwi-

`evni jezik i stil, prire|iva~ je u rukopis uneo i poseban i bogat vizuelni materijal koji odli~no korespondira sa pisanom gra|om.

On je tim dragoceniji, jer se sada pojavquje na jednom mestu i u jednoj celini.

- Nemamo ovakvu kwigu o Lazi Kosti}u – o wegovom `ivotu sa mnogim seobama, o wegovom pesni{tvu, o wegovom u~e{}u na javnoj i politi~koj sceni. Ovo je kwiga za svaku biblioteku i za svakog ~itaoca, privr`enog otkrivawu novog tuma~ewa `ivota i dela kojima kraja nema – re~i su poznatog novinara Qube Vukmanovi}a.

V remeploV

Stra ti mi ro vi}, ~o vek broj nih ta le na ta U Novom Sadu je 7. fe bru a- ra 1822. ro|en \or|e Stratimirovi}, rodom iz porodice koja je za vojne zasluge od carice Marije Terezije dobila plemi}ku titulu i spahiluk Kulpin. Napustio je Vojnu in`ewerijsku akademiju u Be~u da bi se u Novom Sadu bavio ekonomijom. Na{ao se u vrtlogu revolucije 1848. i na Majskoj skup{tini u Sremskim Karlov-

cima 1848. izabran za predsednika Glavnog odbora Srpske Vojvodine. U prvim sudarima sa ma|arskom vojskom pokazao se kao odli~an komandant.

Ipak, po{to je do{ao u sukob sa patrijarhom Stefanom Stratimirovi}em, morao je da preda komandu vojvodi Stevanu [upqikcu. Kasnije se bavio publicistikom, politikom i bio austrijski diplomata. Umro je u Be~u 1908.

N. C.

HLAD NO U STA NO VI MA

No vo sa |a ni u klin, To pla na u plo ~u Iako je spoqa{wa temperatura iznad proseka za ovo doba godine, boraviti u stanu u kojem nema grejawa ipak nije nimalo prijatno, a upravo takve probleme imaju stanovnici jednog dela Novog naseqa, Satelita i Detelinare. Zbog ove ~iwenice redakciji na{eg lista ju~e se usijao telefon od poziva gra|ana iz vi{e delova grada koji tvrde da su im od subote popodne hladni radijatori. Da li je u pitawu slu~ajnost, ili ima veze doga|ajem od petka, kada su iz “Toplane” saop{tili da ih je neko sabotirao, nismo uspeli da saznamo, jer se rukovodstvo ovog preduze}a, u vezi nemilog doga|aja, do danas nije oglasilo.

- Stanujem u ulici Steva Hristi}a , a u subotu popodne skroz su mi se ohladili radijatori.

Razgovarala sam i s kom{ijama, pa se ispostavilo da je i kod wih ista situacija. Zvala sam i wihov kol centar, ali nema {anse da ga dobijem, non- stop je zauzeta linija. Ovo {to ove zime radi “Toplana” zaista nije humano – ka`e ~itateqka ~ije je ime poznato redakciji.

Stawe nije boqe ni u ulicama Mom~ila Tapavice i Du{ana Danilovi}a. Jedna sugra|anka ka`e da prethodnih godina problema s grejawem nisu imali, te da su radijatori bili topli do nedavno Smatra da mlakim radijatorima niko ne mo`e da se ugreje.

- Mogu samo da uzmem }ebe, ili da ukqu~im grejalicu na

struju, pa posle debelo da je pla}am – ka`e Dra gi ca.

I pojedi `iteqi s Limana ju~e su nam se javili kako bi se po`alili na hladne radijatore.

S druge strane rukovodicac slu`be za odnose s javno{}u u ovom preduze}u Branka Be`anov ka`e za “Dnevnik” da je isporuka grejawa redovna i da ne bi trebalo da bude problema.

- Grejawe u stanovima je u skladu sa spoqa{wim temperaturama vazduha. Postoji mogu}nost da se radi o pojedina~nim slu~ajevima, a svi koji imaju problem s grejawem mogu da se

obrate na{em preduze}u, putem telefona ili li~no – ka`e sagovornica.

Ina~e, zbog lo{eg grejawa ove grejne sezone, i gradona~elnik Igor Pa vli ~i}, nalo`io je da komunalna inspekcija i policija u saradwi sa radnicima To-

skladu sa propisanom dlukom, a u ~ak 22,78 odsto bila iznad propisane.

Minimalno odstupawe od propisane temperature zabele`eno je na tri mesta {to ~ini 3,79 posto od izvr{enih provera.

Gre ja we se ne ga si na ma we od 12 ste pe ni Novosadska toplana, grejnu sezonu po~ela je 7. oktobra 2010. godine. Kako su temperature spoqnog vazduha imerene u 21 ~as uzastopno, bile ni`e od 12 stepeni celzijusa, prema va`e}oj Odluci o snabdevawu toplotnom energijom iz toplifikacionog sistema Novog Sada, stekli su se uslovi za po~etak grejne sezone sutra – saop{tio je tada tada direktor tog preduze}a Vla di mir Je li}.

Izgleda da treba potsetiti Toplanu, da su temperature jo{ uvek u 21 sat, ni`e od 12 stepeni. plane mere temperauru u stanovima. Od kada je po~ela kontrola, komunalni inspektori su dobili preko 500 poziva, od ~ega su 250 puta iza{li na teren s radnicima ovog preduze}a, dok se ostale stanove kontrolisali samo zaposleni iz toplane. Prema posacima “Novosadske toplane” od 79 izvr{enih kontrolnih merewa, utvr|eno je da se toplotna energija isporu~uje u svim stanovima po propisanim procedurama i u skladu sa odlukom Skup{tine grada, {to je 20 stepeni plus, ninus jedan stepen. U vi{e od 73 odsto proveravanih stanova temperatura je bila u

Vaqa podsetiti, da je nakon ovih kontrola i daqeg nezadovoqstva gra|ana, Novosadska toplana u petak popodne saop{tila da ih je neko saobtira. Naime, kako su rekli na nekoliko lokacija u gradu neko je zavrnuo ventile na vrelovodnoj mre`i u {ahtovima. Toplana je o ovom incidentu obavestila policiju, a ujedno su saop{tili da postoji mogu}nost da zbog ovoga u bliskoj budu}nosti do|e do havraja i problema s grejawem. Povodom ovog doga|aja rukovodsto Toplane nije se oglasilo ni ju~e, a kako su rekli istraga je toku.

Q. Na to {e vi}

c m y

ponedeqak7.februar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ma {a i Ma ja u po ro di ci Dra gi} Blizanci Ma {a i Ma ja - Ta ma re i Dra ga na Dra gi }a, Da ri ja i Kse ni ja - San dre i Vla di mi ra Bur sa }a, Lu ka i Mar ko - Ane Stam bo li}-Traj ko vi} i Uro {a Traj ko vi }a.

De~aci Jo van - Ja sne i Ste va na Gra bi }a, Ma ti ja - Ane i Bran ka Mi li ki }a, Vik tor Kri sti ne Ha lai Re ~o i Er vi na Ha la i ja, Ste fan - Sve tla ne i Vla di mi ra Sa vi }a, El vir - Ha ti |e Dur mi {i i Ibra hi ma Be ri {e, Vik tor - Su za ne i Iva na Ob ra do vi }a, An drej - Bo ja ne i Bo ri sla va Raj ko va, Mi lan - Sla |a ne i Sve to za ra Ma luc ko va, Mi ha i lo - Dra ga ne i Mar ka Ko va ~e vi }a, Bog dan - Bra ni sla ve Po po vic ki i Mi lo ra da \u ri ~i }a, Dra gan - Mi le ne i Mi la di na Ko va ~e vi }a, An |e lo - Ma ri ja ne i Dra gi {e An |el ko vi }a, Se ba stian Va len ti ne i Fi li pa Kaj ta zi ja, Mak sim Gor da ne Sto ji sa vqe vi} i \or |a Sto ji sa vqe vi }a, An dri ja - @i va ne i Ne na da Sr da no va, Mar ko - Sla vi ce Si ma ni} i Go ra na La ki }a, Alek sa - Ma je i Go ra na Lu ki }a, An drej - Mi lin ke [}ev ~ik i Qu bo {a Br we, Be wa min - Alek san dre Net i [kel ze na Spa so la, Alen - Sil va ne i Aza ra Da li fi ja, Lu ka - Ane i To mi sla va Iri {ki }a, Ste fan - Da ni ce i Zdrav ka Ba bi }a, Da li bor - Ka ta ri ne i Se ku le Ti ja ni }a, Uro{ - Dra ga ne i Sa {e Goj {i na, Ni ko la - Qu bi ce i Mi la na Pa pa ka, Mi lo{ - Da ni e le Ri mar i Pe tra Cr wa ko va, Vuk - Je le ne Ka {ov ski Mi lo ra dov i De -

ja na Mi lo ra do va, Va wa - Sve tla ne i Vla di mi ra Lon ~a ra, Re qa - Bo ja ne i Zo ra na Jo va no vi }a, Alek sa - Mir ja ne i Bo `i da ra Go ve da ri ce, Jo van - Je le ne i Si ni {e \o ki }a, Mi haj lo - San dre i Pe tra An to ni }a, Vuk - Ma ri je i Zo ra na Pe }an ca, La zar - Je le ne Kr ne ta i \u re Mi li vo je vi }a, Ste fan - Na ta {e Ko va~ i Ste va na \e ri ja, Ste fan - Su za ne i Go ra na Og we no vi }a, Alek sej - Stan ke Se ni} i Ne na da One {}u ka, Mi haj lo - Ive i Ne boj {e Ani ki }a, Stra hi wa - De ja ne i Slo bo da na Alek si je vi }a, Mi lo{ - So fi je i Sta ni sla va Bog da no vi }a, No vak - Ja sne i Dra ga na Ja wi }a, La zar - Na ta {e Ri sti} Le mi} i Zo ra na Ri sti }a, Mi lan - Sne `a ne i Du {a na Zeq ko vi }a, Mi haj lo - Go ra ne i Mi la na Mi haj lo vi }a, An drej - Dra ga ne Sa vi} Ra do sa vqe vi} i Bo ri sla va Ra do sa vqe vi }a, Fi lip - Va le ri je Ma noj lo vi} i Smi qa na Pa vlo vi }a, Vu ka {in - Ma ri je i La za ra Ba bi }a, Pe tar - Na ta {e i Mi la na Man di }a, Ser gej - San dre i Mi lo ra da Va si qe va, Ne ma wa - Iva ne i Vi to mi ra Gr bi }a, Ma te ja - Di ja ne i Mi ro sla va ]ir ko vi }a, Lu ka - Ma ri je Bu ji {i} i Da ni je la Buj {i }a, Mi lo{ - Ka ta ri ne i Zo ra na Drap {i na.

Ven~ani Ma ri ja Da ko vi} i Alek san dar Jan ko vi}, Ire na Pet ko vi} i Mi lo{ Mi haj lov, Ta wa Ko va~ i @eq ko Ste va no vi}, Da ni je la ^a vi} i Slav ko Ro |en kov, Ti ja na Se krew i Mi ro slav Do {e no vi}, Dra ga na Cvet ko vi} i Dra gan Gla do vi}.

Novosadsko porodili{te

Devoj~ice Sa ra - Sne `a ne Mak {a i Dra ga na La ze ski ja, Ni ko li na - Alek san dre Vr ba jac i Dra ga na Mi li vo je vi }a, La na - Ma ri je i Sa {e @i va no vi }a, Jo va na - Vi o le te Sa vi} i Go ra na Po po va, Jo va na - Li die i Mar ka Gr li }a, Ma ja - Da ni je le Bo kan i Jo si pa To ta, Ma ri ja na - Ra do sla ve No va kov i De ja na Lu ki }a, Ne da - Na ta {e i Vla di mi ra Spa si }a, Ni ko li na - Mi le ne i Ne na da Ka pic la, Sa ra - Bran ke Mi lo vi} i Dra ga na Ubi pa ri pa, Jo va na - Ka ti ce i Sve to za ra Ni ko li }a, Sa ra - Gor da ne i ]a be [tra la, Ni ko li na - Ja smi ne i Si ni {e An ti }a, Na de `da - Sne `a ne i Mi la na Alim pi }a, Pe tra - Mi li ce i Alek san dra Pu {ka ra, Lej la - Na ta {e Pe tro vi} i Se na da Aje to vi }a, La ra Dra ga ne i Mla de na Mar ko vi }a, La na Alek san dre i Mi ro sla va Ba ki }a, Te o do ra - Mir te i Jo vi ce Du ki }a, Jo va na - Sa we i Dra ga na Bu qa, Le on ti na - Dra ga ne i Bran ka Pe tro vi }a, Ma ri na - Ma ri je i Mi la na Vu~ ko vi }a, Ve sna - Ma ri ne i Vik to ra Ke sle ra, Sa ra - Ti ja ne Ter zi} i Bo ba na Pe tro vi }a, La na - De san ke Ni ko li} i Dar ka Ke len ca, An |e la - San dre i Go ra na Mi li vo je vi }a, Ana - Go ra ne i Sla vi {e Du go wi }a, Sa ra - Ja sne Ha lup ko ve i Sta ni sla va Ha lup ke, Da ja na - San dre i Igo ra Mi lo va no vi }a, Ana sta si ja \u li je te ]a zim i Si ni {e Si mi }a, An |e la - Mir ja ne i Sa {e Pi ge ra, Ani si ja Mir ja ne i Sla vi {e Jun gi }a, Mi li ca Mi re i Alek san dra @iv ko vi }a, Mi li ca

- Na ta {e i Sa {e Be go je va, Sa ra - Mir ja ne i Sr |a na Dra goj la, Jo va na - Ma ri ne i Bo ri sla va Je vre mo vi }a, Isi do ra - Je le ne i Igo ra Sta na }e va, Emi na - Oli ve re i Go ra na Bol man ca, La na - Bog da ne i Ne deq ka Vu ka sa, Lo la - Je le ne Bo {ko vi} Mar ti nen ko i Vla di mi ra Mar ti nen ka, Sta ni sla va - He le ne Ne me to ve i Jo si pa He ge di {a, Ana sta zi ja - Mi re le Aj di no vi} Vra ni} i Mar ka Vra ni }a, Ja na - Je le ne i Go ra na Kvr gi }a, Na |a - Je le ne i De a na Jo va no vi }a, La na - Ma ri ne i Mi la di na [a vi je, Sa ra - Sne `a ne Jo vi ~i} i Ne ma we Ra da ko vi }a, Ma {a - Ma je i Go ra na Me sel xi je, Mi li ca - Ja smi ne i Dar ka ^o ka ni ce, Sta {a - Iva ne i Alek san dra Bo {wa ka, Va len ti na - Dra ga ne i Vla di mi ra Ki {a, Sa ra - Alek san dre i Va si li ja Vuk Je li }a, Di na - Ma ri ne Ta pa vi~ ki i Do bri vo ja Dra `i }a, Ana - Dra ga ne [te ti} i Ga bri e la Mi glin ci ja, Sa ra - Bi qa ne i Mla de na Vla ~i }a, Jo va na - Du {i ce i @eq ka Kne `e vi }a, Du wa - Na de i Sr |a na Ko va ~e vi }a, Kse ni ja - Da ni ce i \or |a Be bi }a, Jo va na - Mi le i Mi la na Ra do ni }a, Ane la - Ve sne i Bra ni sla va La ka to {a, Iva na - Mi la ne i Ne na da Goj ko vi }a, Jo va na - Ire ne i Sta ni sla va Pet ko vi }a, Jo va na - Sta ni sla ve i Dra ga na Ka ra no vi }a, Iva na - Mi li ce i Ne boj {e Si mi }a, An ge la Mi ka - Ma je Ko sti} i \or |a Ba ro na, Ivo na - Vo ji sla ve i Sr |a na Xa ku le, Ma {a - Na ta {e i Slo bo da na Abu ta, La na - Ta ma re i Va sa Pe ri {i }a.

Umrli Mi ro sla va Mi haj lov ro|. Pe tro vi} (1947), Jo van Pre din (1949), Ol ga Ni ko li} ro|. O{tri k a (1920), Jan Ha j ek (1950), Ra de Za go rac (1947), Tin ka Stan ko vi} ro|. Ni }e ti} (1929), Mir ja na Pe tro vi} ro|. Stan ko vi} (1920), Sa va Kr kqu{ (1936), Spa so ja Kra guq (1938), Mi lan Ko va ~i} (1962), Sa muel Kuq ha vi (1953), Dra gi ca Ra do vi} ro|. Sta no je vi} (1931), Bor ka Mak si} ro|. Jo vi ~i} (1939), Ja sna Kur te{ (1966), Raj ko Mar ja no vi} (1942), Ju li ja na Ba lint ro|.

Mar fi (1932), Ma ri ja Bol doc ki ro|.

Mar ~ok (1919), Na ta li ja Ra di vo jac ro|. @i v oj n ov (1938), De j an ]et k o v i} (1980), Ma ri ja Be a ra ro|. No va ko vi} (1930), Aca Po pov (1935), Mi len ko Iva nov (1925), Go spa va Kqa ji} ro|. We `i} (1926), Mi lan Di mi trov (1935), I{tvan Ko va~ (1936), @i va na Mi lin ro|. Obre nov (1940), Du {an Mo mi ro vi} (1952), Sa va Ra ki} (1956), Mi ro qub Pa vlo vi} Ju go vac (1949), Je li ca @i va nov ro|.

Mir kov (1935), Vo ji slav Mi ti} (1937), Jan Ba `ik (1941), Ma rin ko ]a to (1944), Mi le na Ibraj ter ro|. Ne deq kov (1949), Se ra fa Hro mi{ ro|. Har di (1925), Sve tla na Si mi} ro|. Bog da no vi} (1943), Veq ko Ba bi} (1954), Vla di mir Mo na rov (1938), Za gor ka Di ki} (1929), Per si da Ni ko li} ro|. Ste jin (1927), @e li Alek san dar Jan ko vi} i Ma ri ja Da ko vi}

mir Vu ~e vac (1931), Je li ca To mi} ro|.

Ko sa ni} (1929), Bo ri ka Bo {wak ro|.

Bo ` o v i} (1938), Gor d a n a Ra d o v a n ov ro|. Se k ic k i (1919), Dra g an \u r i} (1951), @i van Ba bi} (1955), Bo ri slav Bo s an ~ i} (1948), Mir j a n a Vla o v i} (1939), Qu bi ca Dra `i} (1933), De ca ^u bri lo ro|. Ba wac (1935), Ra di voj Po zni} (1954), An |a Ra di voj kov ro|. Ka ra no vi} (1929), Ana Mra vik ro|. Mur tin (1938), Zo r a Stoj { i} ro|. Sre} k ov (1933), Qu bo mir Bra ji} (1950), Mir ko Pla va wac (1957), Ve ri ca Ba ra} ro|.

An dre ji} (1936), Mi row Xu xar (1923), Smi qa na Zo ri} ro|. Ra ja ~i} (1947), Ob rad Ra da no vi} (1941), Ste van ]e sa rov (1949), Ma ri ja Mar ti nov ro|. \u ri} (1941), Mi lo{ \or |e vi} (1938), Mi ra Pe {i} ro|. @ar ko vi} (1944), Je le na Pa rag ro|. Ku ~e ra (1931), Fra wa Lajht ner (1937), Mi r a Pro l e ro|. Lu k a~ (1958), Vas kr si je Jo ki} (1941), Ra do mir Stoj n i} (1950), Mi l an Tre s i g la v i} (1934), Ana Pre ve den ro|. Mar ku {i} (1931), Si ma Ne deq ko vi} (1956), Imre Hor v at (1955), Nan d or Pilc (1937), Fra wa San to (1925), An |el ka Sr di} ro|. Do bi jar ski (1920), Da rin ka Sta ni mi ro vi} ro|. Ibraj ter (1930), Ale ka Sr di} (1919), Bor jan ka Bo `i} ro|. Be ki} (1960).

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak7.februar2011.

SVE VI [E NO VO SA \A NA @E LI DA USVO JI DE TE

^e ka we s na dom i qu ba vqu U Novom Sadu trenutno oko 40 parova ~eka da usvoji dete, a u Srbiji ih je od 500 do 700. U Centru za socijalni rad ka`u da je ovaj broj sasvim dovoqan i srazmeran broju dece koja ~ekaju na usvojewe, ali i da je i posledwih godina znato ve}i, te da usvajawe dece vi{e nije tabu tema u na{em dru{tvu. Bojana N. usvojena je sa dva meseca i ka`e da joj to nikada nije bio problem, jer je svu qubav i pa`wu dobijala od svoje porodice, iako nije bila biolo{ka.

Supru`nici ~esto imaju odre|ene zahteve kakvo dete `ele, te od toga i zavisi wihov period ~ekawa - Moji drugari iz {kole su to znali i niko me nije gledao druga~ije, vaqda zato {to sam ja to prihvatila kao ne{to normalno. Znala ko su moji mama i tata, iako nisu moji biolo{ki roditeqi i nije bilo va`no ko me je rodio. Zanimqivo je da su mi ~esto govorili da jako li~im na tatu, da imam isti osmeh na mamu i sli~no. Mnogi nisu verovali da mi oni nisu biolo{ki roditeqi - rekla je Bojana.

Parovi koji se odlu~e na usvajawe, od dono{ewa odluke pa do kona~nog usvojewa, treba da pro|u slo`en postupak op{te procene podobnosti, {to podrazumeva odno{ewe dokumentacije, razgovor sa socijalnim radnikom, psiholom, pedagogom i pripremu za usvajawe.

Ipak, mu~no ~ekawe po~iwe tek kada usvojiteqski par u|e u Jedinstveni registar usvojewa u Ministarstvu rada i socijal-

ne politike. Dobiti op{tu podobnost, zna~i samo dobiti {ansu za adaptivno roditeqstvo, mada veliki broj parova ne ostvari svoju `equ. Soci-

sto imaju odre|ene zahteve kakvo dete `ele, te da od toga i zavisi wihov period ~ekawa.

- Najve}i broj qudi `eli {to mla|e dete, psiho-fii~ki zdra-

Parovi koji se odlu~e na usvajawe, od dono{ewa odluke pa do kona~nog usvojewa treba da pro|u slo`en postupak op{te procene podobnosti, {to podrazumeva odno{ewe dokumentacije, razgovor sa socijalnim radnikom, psihologom, pedagogom i pripremu za usvajawe jalna radnica Centra za socijalni rad Vesna Ani~i} ka`e da potencijalni roditeqi ~e-

^ITAOCI PI[U SMS

vo, sa urednim tempom razvoja, a takvih je jako malo. Mi ~esto tra`imo porodice za mali{ane

065/47-66-452 & 063/366-977

Ma~ ka ma ga zde ne tre ba ju Podr`avam stav Sne`ane Raki} da ne treba uklawati ma~ke, jer nisu pretwa za qude, a korisne su. One nisu lutalice i wima ne treba gazda.

063/569...

je prekomandi pregrmela. Jadna lepotica propada kao i jedna druga zvana E|{eg. Da li mora sve propasti, da bi shvatili {ta smo izgubili?

064/2491...

sa na 99 godina sa mogu}no{}u izgradwe Akademije, ako treba i sam Spens, pa }e biti komercijalizovan i iskori{}en vaqano.

064/2491...

*** Svi znamo da na{i pekari od jednog kilograma bra{na naprave tri vekne hleba, koji prodaju za 55 dinara po komadu, {to iznosi 165 dinara, ako bra{no pla}aju oko 45 dinara, ostaje 120 dinara da umese i ispeku hleb. Molim nadle`ne da naprave i objave ra~unicu, pa da svi potro{a~i saznaju kako su to pekari na granici rentabiliteta i gde nestaje tih 120 dinara, a {ta je sa kiflama i perecama koje ko{taju po 30 dinara i koliko se istih napravi od 1 kg bra{na.

064/8902... *** U bioskopu Arena te{ko da }ete sat vremena pred film na}i karte na blagajni, ali kod tapkaro{a koji sede u bioskopu ima da bira{.

062/8921... *** Sledi dizawe poreza na stanove, nadam se popustu za penzionere i nezaposlene, da bi imali para za prosvetarske bezobrazne zahteve.

Ako im se popusti, sledi policija, zdravstvo... Mnogi nezaposleni bi rado radili i za mawe plate.

065/4606... *** ^uvena je bila ta kasarna u Futo{koj ulici, naro~ito kao kasarna Mar{ala Tita. Kolko je lepih poznastava u~inila, lepih `ivotnih pri~a ~uva u svojim zidinama, koliko drugastava i koliko

*** Da li dr`ava misli na nas koji smo prinu|eni da radimo kod privatnika? Oni su nas naterali da moramo negde raditi da bi prehranili porodicu. Mi nemamo prava

*** Najve}i ucewiva~i profiteri i manipulatori su prosvetni radnici. Shvativ{i da su nezamenqivi, postali su i najja~i klan u dr`avi. Ko ih je stvorio? Pa sami roditeqi! Zoran. 062/1296... *** Hleb je sa 20 stigao na 60, a plata mi ostala ista!

062/1728... *** Dok dr`ava di`e kredit od 400 miliona dolara, dotle Dinki} deli milione evra Slovencima ( „Gorewe“, „Labod“...). Taj „potsticaj” je trogodi{wa plata zaposlenih radnika. Ko }e da vra}a te silne kredite, on sigurno ne, ve} na{a deca, ni kriva ni du`na. Milijarde od MMF-a su ve} spiskali, kad di`u kredit.

063/8375... *** @uto nas je zavilo u crno. Bio sam za wih, sada vidim da sam bio u velikoj zabludi.

062/8169... *** Ministarska parola „O~istimo Srbiju” ne zna~i ni{ta. Pucaw u prazno. Kao kad bi rekli: otvarajmo nova radna mesta. Besmisleno i skupo.

064/5439... *** Nije ta~no da je u svim ordinacijama cena ultrazvu~nog pregleda 6.000 ili 7.000 dinara. Bila sam u ordinaciji na Bulevaru oslobo|ewa, gde cene nisu mewane ~etiri godine i ultrazvu~ni pregled ko{ta tri hiqade dinara, uz qubaznog doktora i osobqe.

065/2903...

na {trajk. I mi samo tra`imo da prehranimo porodicu. Ne treba nam 40 odsto pove}awa, samo redovna plata kao u dr`avnim ustanovama. Sramota za sve koji tra`e povi{icu. Hrane se iz dr`avnih jasli, a mi ostali koji zara|ujemo bedu?

064/3584... *** Da je Srbija 1914. prihvatila austrougarski ultimatum, danas bi svi problemi oko ulaska u Eeuropsku uniju bili re{eni.

0645/439... *** Tri visoka priznawa koje je UEPS dodelio mr Radivoju Mra~evi}u predsedniku Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti grada Novog Sada, daju veliki podstrek.

064/1539... *** Na{ Nole je sposoban 99%.

Zna~i zaslu`io je zadu`binu. [ta mi treba da uradimo - ni{ta samo da ustupimo terene kod Spen-

koji imaju izvesne zdravstvene te{ko}e ili ~iji je tempo psiho - motornog razvoja usporeniji, kao i stariju decu. Postoji i zna~ajan broj romske dece, a mawi broj parova je, na primer, otvoren za usvajawe ove dece, te zato mnogi nikada ni ne do~ekaju da usvoje dete - obja{wava Ani~i}.

Usvojewe treba da doprinese dobrobiti deteta, a te porodice imaju prvenstverno potrebu da se realizuju kao roditeqi i na taj na~in omogu}e detetu da dobije sve {to mu je potrebno za nesmetan rast i razvoj. Po re~ima Vesne Ani~i}, oni visoko vrednuju roditeqstvo i spremni

su da se posvete detetu, te su ~esto mnogo kvalitetniji roditeqi od mnogih biolo{kih. Ona je navela i to da jako mali broj dece po`eli da upozna svoje biolo{ke roditeqe, kako se to ~esto misli, ali i to da je zadatak usvojiteqa da razumeju i prihvate pravo usvojenog deteta da zna istinu o svom poreklu. Porodi~ni zakon Srbije predvi|a ovo pravo, ali ne navodi do koje godine dete mora biti upoznto da je usvojeno.

- Sa ~etiri godine sam saznala da sam usvojena. Pitala sam mamu kako me je rodila i ona mi je rekla da nije ona, ali da me voli kao da jeste. Ispri~ala mi je kako me je jedna `ena rodila i odmah posle toga pobegla iz bolnice, pa su me ona i tata uzeli i doneli ku}i. Obi~no kada to pri~am svi misle da mi je te{ko, me|utim, ja sam to prihvatila jo{ odavno kao potpuno normalnu stvar i nikada nisam ~ak imala ni krizu identiteta, {to mnogi pro|u u pubertetu pri~a Bojana.

Bojana je i sama postala majka i bez obzira na to koliko je razmi{qala o ovoj temi, tek je sada uspela da shvati {ta zapravo zna~i roditeqstvo i {ta svakoga ~ini rodeteqem.

- Sada razumem ono {to mi je mama bezbroj puta rekla - da je lako roditi dete, ali da ga nije lako odgojiti. Devet meseci pro|e brzo i onda kada uzme{ dete u naru~e shvati{ da je ono potpuno zavisno od tebe i da si odgovoran za wega dok `ivi{ i da su sve brige u trudno}i ni{ta naspram onoga koliko se brine{ da li }e{ mo}i da od tog malog ~eda iz tvog stomaka da napravi{ ~oveka, a za to nije va`no da li si biolo{ki ili nebiolo{ki roditeq - ispri~ala je Bojana.

D. Baji}

9

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Ja dvi gin ja stuk” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Jadvigin jastuk” Pala Zavade.

Re~ izdava~a: Pobitnik ma|arske nagrade Naj bo qa kwi ga go di ne. „Ja, Andra{ Ostatni, 5. februara 1915. zapo~iwem ovu kwigu bele`aka, dan uo~i svog ven~awa. U vatri uzbu|ewa san mi ne dolazi na o~i, zato hitro uzimam bele`nicu.“ Sre}ni mlado`ewa nije ni svestan da je zapo~eo pri~u koju }e dopisivati i drugi, ~ak i godinama nakon wegove smrti, a svakako ne sluti da }e zauvek ostati `eqan qubavi supruge koju obo`ava i prilike da spusti glavu na wen, Jadvigin jastuk.

Glavni junaci svoje prave emocije prvi put otkrivaju prekasno, kada vi{e nema prilike da im oprosti onaj ko je zbog wih patio.

Ovaj roman o neuzvra}enim qubavima, pun veoma dubokih i jakih ose}awa, pri~a je o `eqama i neostvarenim snovima koji nam kao pesak teku kroz prste, na{om krivicom.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

ponedeqak7.februar2011.

БЕСЕДЕ У ЗОРАНОВУ ЧАСТ

ЈУЧЕ У ПОЛОЈСКОЈ ШУМИ 2.000 ЉУДИ НА КОБАСИЦИЈАДИ

По бед ни ца Ма ри ја на Ла у шев КИ КИН ДА: У конкуренцији десет беседника који су се пријавили на овогодишње квалификационо такмичење у беседништву „Беседе у Зоранову част“, најбоља је била Ма ри ја на Ла у шев из Кикинде. Шести пут, у организацији Демократске странке и „Фонда др Зоран Ђинђић“, такмичење је одржано у Народном позоришту. Тема овогодишњих беседа је цитат покојног премијера који гласи: „Пре него што бациш камен на другог, реци шта си урадио.“ Сви учесници има-

Маријана Лаушев

ли су задатак да сроче своје беседе у трајању до четири минута, а у Кикинди су се публици представили млади из Кикинде, Српске Црње, Чоке, Иђоша, Банатске Тополе, Мокрина.

- Беседила сам ове године у жељи и нади да свим младим људима покажем да и ми имамо право гласа, да имамо својих пет минута када можемо рећи оно што нам је на души. Мотив за учешће је велико искуство које беседе могу пружити и нада да говоримо оно што мислимо. Беседом поручујем младима да циљ који желимо за корак нам је ближи, ако имамо наде и воље – каже Маријана Лаушев, која ће учествовати на полуфиналном такмичењу 4. марта у Новом Саду. жири Стручни представаљали су: народна посланица у Скупштини Републике Србије и председница Форума жена Демократске странке Гор да на Чо мић, директор Центра за едукацију Демократске странке Ми лош Џа јић, покрајински посланик и председник Општинског одбора Демократске странке у Кикинди Са во До бра нић, фронтмен групе „Генерација 5“ Ђор ђе Да вид и главни и одговорни уредник недељника „Кикиндске“ Жељ ко Бо дро жић. Они су оцењивали квалитет беседе, оригиналност извођења, јасност поруке и реакцију публике. Друго место на квалификационом такмичењу у Кикинди освојио је Ан дреј Тот, док је треће место припало Уро шу Па вло ву. А. Ђ.

Нови женски вокали

БЕЧЕЈ: Реномирани бечејски панк рок бенд „Супер с карамелом“ однедавно има нове женске вокале. Мирјана Дорословачки и Дуња Шормаз замениле су досадашње певачице у групи Милану Вујков и Тамару Ружичку.

- За разлику од ранијих година, одлучили смо да први концерт у овој години реализујемо пред суграђанима. Овог месеца нас чекају свирке у Загребу и Ријеци, потом следе гостовања у Зрењанину и Новом Саду - каже фронтмен бенда „Супер с карамелом“ Владимир Бакић. В. Ј.

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(12,­15,16,­16.30,­18,­19,­19.30,­21,­22,­22.30),­„Til­va­ro{„­(18.30,­20.30,­22.40),­„Me­dved­Jo­gi”­(11.45,­13.30,­15.15,­16.50),­­„Upo­znaj­te­ma­le­ Fo­ke­ro­ve”­ (17.45,­ 19.45),­ „Tu­ri­sta”­ (17.45,21.45),­ „Gu­li­ve­ro­va­ pu­to­va­wa”­ (12.30), „Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti­(13.00),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.30),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(12.10,­14.10),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.20),­„Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(11.30, 13.45),­„Di­le­ma”­(20.10) Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„Za­me­na”­(21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„Na­tur­ne­ji”­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}”­„Le­po­ti­ca­Li­nej­na”­(19.30),­Ka­mer­na­sce­na­„Do­bar­de­~ak”­(21)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(9–17,­rad­nim­da­ni­ma­i­vi­ken­dom):­stal­na­po­stav­ka „Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20. ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­rad­ni~­ka­20a,­4896–302­i 4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810: stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra Bran­ka­Ili­}a”­Iz­lo­`ba­Zo­ra­na­Ta­i­ro­vi­}a­„Mo­ment­of­muv­ment”­(do­1.­fe­bru­a­ra).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Kar­lo­va~­kog­mi­ra­18,­063/8826675­(15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske,­Trg­ga­le­ri­ja­1,­4899–000­(uto­rak–su­bo­ta­10–18,­pe­tak­12–20): stal­na­po­stav­ka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,­ Trg­ ga­le­ri­ja­ 2,­ 528–185­ (10–18,­ ~e­tvr­tak­ 13–21): stal­na­po­stav­ka­„Srp­ska­li­kov­na­umet­nost­pr­ve­po­lo­vi­ne­20.­ve­ka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a,­Va­se­Sta­ji­}a­1:­stal­na­po­stav­ka;

BiBlioteKe i ^itAoniCe ^itaonica Biblioteke Matice srpske,­ Ma­ti­ce­ srp­ske­ 1,­ 420–198­ i­ 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka,­ogra­nak­„\u­ra­Da­ni­~i}”,­Du­nav­ska­1,­451–233­(7.30–18)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milan Adama Ka~ar (1952) u 9.45 sati, Du{an Vidana Jovanovi} (1927) ispra}aj u 10.30, Olga Dobrivoja Stan~i} (1924) 11.15, @ivko \ure Pauni} (1919) u 12, An|elka Save Taka~ (1926) u 12.45, Milan Kuzmana Jakovqevi} (1922) u 13.30, Stojan Stanka Borojevi} (1954) u 14.15, Cveta Vuksana Vu~i} (1922) u 15 i Anka Milana Mehler-bjeli} (1930) u 15.30 sati.

Na Uspenskom grobqu u 13 sati bi}e sahrawena Dragica Mili}a Pekarovi} (1926). Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Radojko Svetislava Rajkovi} ( 1931) u 13 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Uro{ Nedeqka Dra`i} (1940) u 15 sati.

DNEVNIK

c m y

10

Сланиница за мезе

Едит и Сабрина из Аргентине

Смазано 300 кила кобасица

БАЧКА ПАЛАНКА: Јубиларна, 50 кобасицијада, односно од прошле године Фестивал кобасица, кулена и сланине по дивном дану јуче је одржана у Полојској шуми с десне стране магистралног пута Бачка Паланка –Нови Сад, ближе Челареву. Очекивања организатора, односно од краја прошле године регистрованог Друштва љубитеља кобисице, кулена и сланине из Бачке Паланке, превазидјена су, јер се окопуло око две хиљаде људи од којих се око 180 њих такмичило у једној од конкренција, а поред осталог такимичили су се и у кувању јагњећег паприкаша и пасуља у оранијама. Епилог је познат, по грубој процени, учесници и гости појели су око 300 килограма кобасица, кулења, димљеног меса и сланине, пет оранија јагњећег паприкаша и две ораније пасуља. Поред Мотела „Полој“ овога пута уређен је простор, насуто је око 50 кубика камена, па ове године и поред високе температуре није било блата. Гореле су ватре, цврчала је сланина и мири-

сале кобасице, пила се домаћа ракија, а на бројним столовима нашло се домаће вино из Нештина, Илока у Хрватској, али и из Сомбора, Суботице, Београда, Босне, Шида, Сремске Митровице, као и из Загреба. Власник ко-

Победила обровачка кобасица У званичној конкуренцији нашло се 60 узорака кобасица, 56 кулена и 61 сланине, као и пет кувара јагњећег паприкаша и два пасуља. Трочлани жири чинили су магистар технологије меса Миле Ристић, Мирослав Попин и Звонко Мајер. За најбољу кобасицу проглашена је она коју је донео Стеван Антић из Обровца, друго место припало је Влади Фекету, а треће је освојио Боро Боснић, обојца из Бачке Паланке. У конкуренцији кулена награде су однели Паланчани, а прво место припало је Јовану Зарупском Рупи, друго Милану Дукићу, а треће Душану Грубору Дујчију. Најбољу сланину имао је Жарко Ристић, друго место за сада је непознато, јер је власник сланине раније отишао из Полојске шуме, а трећи је Мита Малетин, обојца из Паланке.У кувању јагњећег паприкаша победили су Паланчани, а први је био Ника Пешић, други је Васа Радованов Зуја, а трећи Мирослав Јурас. У кувању пасуља победио је Стева Бјелош, а други је Марко Сујић.

мапније АД „Себастијан“, а чули смо да је Загорац и да воли феште где се мези, наздравља, свира и пева, био је спонзор са око 100 килограма кобасица. Али,

telefoni

шке оркестре, а ми смо избројали девет банди, које су свирале у Полојској шуми, па није ни било свађе око музике. Онај ко је све ово гледао, не би поверовао

да овде влада криза, јер са оваквом трпезом и са оваквим расположењем у сред зиме, тешко је поверовати да има гладних. Међу гостима су били и председници општина, угледни привредници из овог дела бачког приобаља Дунава, локални политичари из позициије и опозиције, али највише је било правих овдашњих домаћина, обичног света, људи којима ова манифестација служе да се барем једном годишње виде. Било је и оних који су по лепом дану овде извели децу или унучад. Један Рудика из Паланке довео је и своје рођаке Едит и Сабрину Нојман из Аргентине. Оне су овде у гостима, јер им је мама рођена у Бачкој Паланци, а 1946. године удала се у Аргентину за „гаучоса“. Професорке немачког језика имају шта да причају својој родбини и пријатељима у далекој Аргентини, па нека и они знају како се добро једе у Бачкој Паланци у времену кризе, а како ће се тек кркати када нам крене... М. Суџум

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

овај успешан бизнисмен обезбедио је ораније, котланке, таландаре и остало посудје и опрему коју и производи његова фабрика у Бачкој Паланци. Леп дан и бројни гости били су мамац и за бројне тамбура-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ЛОКАЛНИ ПЛАН ЗА ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

Предвиђено 120 хектара индустријских зона ВРБАС: Реализујући Локални план за економски развој, у општини Врбас формирана је Радна група за урбанизам, која ће у наредних пет година имати око 30 активности. Планови Радне групе, према речима Давора Крмпота, директора Јавног предузећа „Дирекција за изградњу“, усмерени су ка томе како би се опремило што више парцела за издавање будућим инвеститорима у општини Врбас.

- За ову годину предвиђени су Планови детаљне регулације за формирање нових радних зона, прве у Врбасу на потесу према Србобрану, и друге у Змајеву према Сиригу. Ове две радне зоне укупне су површине 120 хектара и врло брзо очекујемо завршетак планске документације за њих - рекао је Давор Крмпот и додао да се упоредо са

овим потребама, прате и потребе становништва за изградњом стамбених објеката.

- За ову годину планирамо завршетак експроприације у блоку 63, односно у улици између улица Саве Ковачевића и Данила Бојовића. Након решења имовинско – правних односа приступићемо изради пројектне документације првенствено за саобраћајницу, како би људи који ту живе имали слободан приступ својим кућама - рекао је Крмпот. Када је реч о блоку 27, односно блоку између улица Маршала Тита, Саве Ковачевића, Иве Лоле Рибара и Буде Томовића, такође је у плану завршетак експроприације овог земљишта, како би се створиле могућности за изградњу стамН. П. бене зоне.

ponedeqak7.februar2011.

ПОЧЕЛА ДА РАДИ ПОЛИВАЛЕНТНА ПАТРОНАЖНА СЛУЖБА

Циљна група – породица ВРБАС: У врбаском Дому здравља „Вељко Влаховић” званично је почела да ради поливалентна патронажна служба за пружање превентивних здравствених услуга у домовима пацијената на територији целе општине Врбас. Носиоци ове службе биће медицински техничари, у сарадњи са лекарима и њихова улога биће рад на превенцији болести и унапређењу здравља грађана.

-Поливалентна патронажа је део активне здравствене заштите чији је циљ да кроз здравствено васпитни рад очува и унапреди здравље породице, помогне у нези, лечењу и рехабилитацији, и олакша последице разних болести. Наша циљна група је породица као целина, вршићемо систематску обраду података у свим породицама које будемо посећивали и указивати на факторе ризика и промовисати здрав

Екипа патронажне службе

начин живота - рекао је главни техничар поливалентне патронаже Дарко Пајић. Према његовим речима, рад службе почиње у 7 часова и траје до 20 часова. „Од 7 до 9 и од 13 до 15 часова радимо у саветовалишту. У

нашим просторијама грађани могу да измере крвни притисак, ниво шећера у крви, холестерол или триглицериде, али ће имати прилику и да присуствују разним радионицама и предавањима. Од 9 и од 15 часова почиње теренски рад, у

ТРГОВАЧКИ ЛАНАЦ „ГОМЕКС” ЗАДОВОЉАН ПОСЛОВНИМ РЕЗУЛТАТИМА

Тајна је у докапитализацији

Чувају традицију

ТРАДИЦИОНАЛНА МАСКАРАДА У ОКВИРУ „ЗИМСКИХ СУСРЕТА”

Прерушени Итебејци отерали зиму НОВИ ИТЕБЕЈ: У оквиру 30. јубиларне културне манифестације „Зимски сусрети” у Новом Итебеју, протеклог викенда је одржана маскарада, традиционално весеље којим се тера зима и дочекује пролеће. Овај обичај у средњем Банату негује се још једино у овом селу житиштанске општине, са око 1.300 становника, чија је већина протестанске вере. Председница Удружења за неговање традиције и обичаја „Бузавираг” Беата Борош вели да је сада било веће интересовање за традиционалну манифестацију него ранијих година. Овоме је вероватно допринело и то што се после дуготрајне зиме време пролепшало, па је у суботу био пријатан дан. Педесетак одраслих и деце већ данима су припремали своје маске, трудећи се да њихов прави идентитет други не препознају. Зато су већ прерушени дошли на одредиште одакле је кренула поворка. Једино се знало да су женске маске носили мушкарци, а испод мушких скривале су се жене. Главни учесници поворке и овог пута су били млада и младожења, а у пратњи, поред куме и кума, било је места за све врсте животиња и разних ликова, од медведа до ђавола. Поворку је пратио

познати оркестар плех музике из Михајлова. На сваком ћошку у селу импровизовано је мало весеље којем би се прикључили и мештани. Ако је понеки „храбрији” мештанин нешто добацио, тај је добио грудву снега заврат. Наравно, тог дана у Новом Итебеју нико није има право да се љути. На крају шетње учесници су, уз додатно весеље, били почашћени у сали удружења „Бузавираг”. Манифестација је завршена увече, традиционалним маскенбалом у месном дому културе. Како смо чули од Етел Шипош, једне од учесница маскараде, немаштина не може бити узрок пада интересовања, јер свако код куће има стара одела од којих се, уз мало маште, може направити занимљива маска. Иначе, Етел је кројачица и каже да јој је кућа пуна разних маски. Најстарији учесница овогодишње маскараде била је 69-годишња Ирена Деак, која од своје шеснаесте године облачи разне маске. Вели да се тако подмлађује. По њеном казивању, некада је било мање учесника, али су весеља била већа. Тада су учесници седели на коњима, а музичаре су носиле таљиге. Времена се мењају, али најбитније је да се традиција настави. Ж. Балабан

11

ЗРЕЊАНИН: Упркос томе што рецесија и економска криза притискају свом силом, зрењанинско предузеће „Гомекс”, једно од највећих трговачких ланаца у Банату, лане је пословало позитивно, чак и најбоље од оснивања 1995. године, оценио је власник те фирме Горан Ковачевић. На конференцији за новинаре, на којој је представио прошлогодишње резултате и предочио пословне планове за 2011, Ковачевић је нагласио да се са стопом раста промета и броја запослених у 2010. години од преко 28 одсто, „Гомекс” по- Једна од продавница „Гомекса” зиционирао као један од тржи- ли у 64 малопродајна објекта. шних лидера у Војводини. Циљ Планирамо да у будућем периоменаџмента је, додао је он, да ду отворимо још двадесет продавница – рекао је власник предузећа које је током претходне године запошљавало 601 радника. Ковачевић је истакао да је вероватно многима збуњујуће што је „Гомекс” у овим тешким временима остварио запажене резултате. Објаснио је да „тајна” лежи у 2007. години када је спроведена докапитализација са инвестиционим фондом „Сеаф”.

-Почетак кризе 2008. дочекали смо без кредитних обавеза и са значајним „свежим” капиталом у пословању. То нам је омогућило да будемо успешни у 2009, а раст и развој наставимо у 2010. години, и остваримо чак изузетне финансијске резултате – прецизирао је Ковачевић и напоменуо да је, у суштини, задовољан привредним амбијентом у држави. Ипак, замерке могу да иду у Горан Ковачевић правцу енормног креирања трофирма наредних месеци постане шкова, кроз разне агенције и бенезаобилазан фактор и на нивоу смислене намете којих нема нигде у Европи, али и некритичког Србије.

- Промет „Гомекса” у минулој преписивања правила из ЕУ, години био је око три милијарде премда у Србији не постоји тако динара, а у 2011. се очекује по- развијено тржиште, па се појараст од 37,37 одсто. Основну де- вљују раскораци. Нажалост, прилатност до сада смо остварива- метио је Ковачевић, политика је

Сарадња са повртарима Многе локалне фирме пословни су партнери „Гомекса” и успешни снабдевачи овдашњег тржишта. Изузетно ефикасно парирају јачој конкуренцији и светским брендовима.

-Међу најбољима су свакако повртари из околних села удружени у „Царску башту”. Снабдевају нас током целе године свежом робом, виде перспективу за себе и породицу у пластеницима. Зато ћемо им помоћи у инвестицијама и омогућити ширење производње – обећао је Ковачевић. свугде присутна, а то баш и није добро за бизнис. Коментаришући марже и велике разлике у ценама у трговинама, он је навео пример „Гомекса”, где су недавно морали да повећају цене жвака „орбит” за 10 одсто.

- Знамо да смо скупи, али проценат крађа жвака је јако велик, износи 12 одсто, и не знамо како да се „покријемо” – навео је Ковачевић. Ж. Балабан

ком ће предност имати породиље са децом, а затим и хронични болесници - рекао је Пајић. Саветовалиште је отворено за све грађане и за мерење основних параметара нису потребни упути. На свечаном отварању новоопремљених просторија поливалентне патронажне службе, директорка Дома здравља „Вељко Влаховић” др Брајана Николић је истакла да су, иако служба ради тек неколико дана, стигле прве похвале са терена.

- Људима је потребна лепа и топла реч, а управо то, уз друге превентивне здравствене услуге и савете, нуде и пружају запослени у овој служби. Служба је ту да прати човека од његовог рођења па до старих дана, да покушају да усмере раст и развој у правом смеру, и пруже добро здравствено васпитање – рекла Н. Перковић је др Николић.

Душан Захар нови в.д. директора БЕЧЕЈ: Иако је Школски одбор бечејске ОШ „Здравко Гложански“ првобитно био да Сузана Ђукић, коју је крајем минуле школске године разрешио функције покрајински секретар за образовање др Золтан Јегеш и даље буде директорка, овај предлог, према очекивању, није добио „зелено светло“ у Покрајинском секретаријату за образовање.У новонасталој ситуацији, Школски одбор, на чијем челу је угледни бечејски адвокат Срђан Глигорић, изабрао је за в.д. директора професора физичког васпитања у овој школи Душана Захара. Како је нови директор био члан Школског одбора у претходном сазиву и новоизабраном пре пар месеци, то значи да је добро упознат с комплетном ситуацијом, због које је настао „случај директор“ у реномираној бечејској школи.

- Мој мандат као вршиоца дужности директора, траје шест месеци и у том периоду би требало да се распише нови конкурс за директора, како би у нову школску годину ушли растерећени овог бремена. Највероватније је да ће све бити завршено до краја јуна, када су још увек на окупу сви у школи - рекао је Душан Захар. В. Ј.

Лого-иконосфера Данила Вуксановића

СОМБОР: Изложба цртежа, слика и објеката новосадског уметника Данила Вуксановића биће отворена данас у 19 часова, у галерији Културног центра „Лаза Костић“ у Сомбору. Вуксановић ће изложити најновије радове, насловљене „Лого-иконосфера Данила Вуксановића“. Изложбу ће отворити виши кустос Градског музеја у Сомбору Чедомир Јаничић. Наступиће и Јелена Вуксановић која ће на флаути извести кратку композицију Клода Дебисија. Изложба ће бити отворена до 28. фебруара. Л. Н.

Дају крв ЖАБАЉ: Црвени крст у Жабљу и Завод за трансфузију крви из Новог Сада организују прву овогодишњу акцију добровољног давања крви у Жабљу.Акција ће се одржати сутра, од 8 до 11 часова у ОНБ „Вељко Петровић“ у улици Николе Тесле.

ИЗЛОЖБА У СЕНЋАНСКОМ ДОМУ СТВАРАЛАШТВА

Братска размена дарова: Анико Ширкова и Золтан Кесег

Братимљење Сенте и Дабаша

СЕНТА: На свечаности у Градској кући уз пригодан програм повељу о братимљењу Сенте и мађарске варошице Дабаш потписали су председница сенћанске општине Анико Ширкова и градоначелник Дабаша Золтан Кесеги. Сарадња Сенте и Дабаша већ више година остварује се на спортском пољу, а успостављене везе допринеле су да се контакти проширују, тако да су очекивања да се реализују у култури, привреди и другим областима. Ово је седма братска варош и локална самоуправа у Мађарској с којима су Сента и места из ове општине успоставили, а братску сарадњу остварују још са Крањом (Словенија), Мункачевом (Украјина), Дунајском Стредом (Словачка) и градском нишком општином Медијана. М. Мр.

Борба с пролазношћу СЕНТА: У организацији Градске библиотеке Сенте у Дому стваралаштва отворена је изложба слика Сенћанке др Драгиње Рамадански, професорке руске књижевности, доцента на Одсеку за славистику Филозофског факултета у Новом Саду и познатог књижевног преводиоца. Изложбу је отворила Ибоја Гере из Градске библиотеке, потсетивши на њену прву изложбу пре 16 година, а наступила је и сенћанска музичка група „Капаскодо“.

- Већ на тој првој изложби било нам је јасно да Драгиња Рамадански има и велики сликарски таленат, који би требало да нам презентује много чешће. Она се бави успешно бројним другим активностима које су заокупирале њену свестрану

Са отварања изложбе слика Драгиње Рамадански у Сенти

личност, на срећу, испоставило се да ни у тим годинама није престала сликати - указала је Гере. На изложби је приказано педесетак сликарских радова Драгиње Рамадански у разним техникама, брижљиво одабраних за ову прилику, настајали у међувремену, у тренуцима опуштања и предаху од других послова. Разговор са ауторком водио је књижевник и уредник електорнског магазина „Зетна“ Иштван Беседеш, указавши да настале слике сведоче о испуњености призора лепим осећањима, али и мање лепим слутњама, а то није ништа друго до још један начин борбе са пролазношћу, посве једноставним оружјем: папиром, воденим бојама и љубављу. М. Мр.

12

ponedeqak7.februar2011.

OSU \E NIK IGOR NA SKO VI] NE @E LI DA ZA TVOR SKU KA ZNU OD SLU @I U NI [U

Gla du je do pre me {ta ja na Ko so vo Osu |e nik u Ka zne no-po rav nom za vo du u Ni {u Igor Na sko vi} ob no vio je mol bu za pre me {taj iz tog za tvo ra u za tvor na Ko so vu i Me to hi ji i na sta vqa da {traj ku je gla |u jer mu je pr va mol ba od bi je na, re ~e no je ju ~e no vi na ri ma u ni {kom Cen tru za qud ska pra va. Na sko vi} tra `i pre me {taj u za tvor na Ko so vu jer, ka ko na vo di, we go va po ro di ca ne ma nov ca da ga re dov no po se }u je u ni {kom za tvo ru. On ni je o`e wen, a ~la no vi po ro di ce `i ve u na se qu Gor we Ku sce, u bli zi ni Gwi la na. „Na sko vi} je po ~eo {trajk gla |u 17. ja nu a ra ove go di ne, a ja sam, po sle is te ka {est me se ci od pod no {e wa pr ve mol be, pod neo no vu za we gov pre me {taj iz Ni {a na iz dr `a va we ka zne za tvo ra na Ko so vu i Me to hi ji, po {to je pr va mol ba od bi je na”, re kao je we gov advo kat Mi lan Jo va no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Osu |e nik uzi ma vo du, ka fu, ~aj, po ma lo so i {e }er, a 29. ja nu a ra je pri mio in fu zi ju, re kao je Jo va no vi}, do dav {i da je zdr va stve na za {ti ta osu |e ni ka ko ju mu pru `a oso bqe za tvo ra za do vo qa va ju }a.

Pr vi put Na sko vi} je {traj ko vao gla |u po ~et kom pro {le je se ni, po sle od bi ja wa we go ve pr ve mol be za pre me {taj. Na sko vi} je osu |en na 18 go di na i tri me se ca zbog kri vi~ nog de la ubi stva, a we go va ka zna is ti ~e 2021. go di ne. Iz usta no ve sa Ko sme ta u Srem sku Mi tro vi cu pre ba ~en je 2004. go di ne, a u ni {kom za tvo ru na la zi se od 2007. go di ne. U mol bi, Na sko vi} i we gov za stup nik po zi va ju se na po zi tiv ne pro pi se o iz vr {e wu kri vi~ nih sank ci ja i na Spo ra zum iz me |u biv {e Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je i UN MIK-a o pre me {ta wu osu |e nih li ca.

(Ta njug)

No vo su |e we Dra go qu bu Mi la no vi }u Su |e we ne ka da {ewm di rek to ru RTS-a Dra go qu bu Mi la no vi }u, zbog ne le gal ne do de le sta no va za po sle ni ma u toj me dij skoj ku }i, tre ba lo bi da bu de na sta vqe no u ~e tvr tak, 10. fe bru a ra, po sle vi {e od go di nu da na pre ki da. Mi la no vi} }e zbog du go traj ne pa u ze u su |e wu opet bi ti po zvan da se iz ja sni o kri vi ci po vo dom op tu `bi da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj jer je, mi mo stam be ne ko mi si je, bez od go va ra ju }e rang li ste i bez pi sa ne sa gla sno sti glav nih ured ni ka, do de qi vao sta no ve u za kup za po sle ni ma u RTS-u. Sta no ve je, ka ko se tvr di u op tu `ni ci, do de qi vao, po red osta lih, i oni ma oni ma ko ji su ih ve} ima li. Na taj na ~in on je „dru gom pri ba vio pro -

tiv prav nu imo vin sku ko rist od 38 mi li o na di na ra, a 53 oso be su do bi le spor ne sta no ve”, na vo di se u op tu `ni ci.

Okru `no tu `i la {tvo te re ti Mi la no vi }a da je, od 4. sep tem bra 1996. do 21. av gu sta 2000, u Be o gra du, kao ge ne ral ni di rek tor RTS-a, zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj, do de qu ju }i sta no ve i stam be ne kre di te „de fi ci tar nim ka dro vi ma” i ta ko dru go me pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist. Mi la no vi} u po `a re va~ kom za tvo ru „Za be la” iz dr `a va de se to go di {wu za tvor sku ka znu zbog po gi bi je 16 rad ni ka RTS-a to kom NA TO bom bar do va wa, a ka zna mu is ti ~e 1. sep tem bra 2012. go di ne.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

U PUC WA VI NA TA [MAJ DA NU, U NO ]I IZ ME \U SU BO TE I NE DE QE

Te {ko ra wen vo |a „Al ka tra za” Alek san dar Va vi}, ko ji je u no }i iz me |u su bo te i ne de qe ra wen u puc wa vi u Be o gra du, sve stan je i u sta bil nom sta wu, re kao je Ta nju gu port pa rol Ur gent nog cen tra Dra go Jo va no vi}. On ni je pre ci zi rao o ko jim se po vre da ma ra di ali je na gla sio da su pi ta wu te `e po vre de, kao i da }e le ka ri na kon utvr |i va wa di jag no ze od lu ~i ti da li }e Va vi} bi ti ope ri san.

Va vi} je vo |a „Par ti za no ve” na vi ja~ ke gru pe „Al ka traz”, a puc wa va u ko joj je te {ko ra wen od i gra la se na Ta {maj da nu gde je, pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, na we ga pu cao za sa da ne po zna ti mu {ka rac, sa kri ven iza auto mo bi la par ki ra nog pre ko pu ta Pe te be o grad ske gim na zi je. Po go |e nog Va vi }a u Ur gent ni cen tar su do ve zli pri ja te qi pri vat nim auto mo bi lom i po li ci ja je oba ve {te we o puc wa vi do bi la tek po we go vom pri je mu, od le ka ra u Ur gent nom cen tru. Ne zva ni~ no se sa zna je da su po li caj ci na li cu me sta pro na {li de vet ~a u ra ali ne i sve do ke do ga |a ja.

Ina ~e, ra we ni Va vi} je od ra ni je po znat po li ci ji i do bar je pri ja teq sa \or |em Pre li }em, ko ji je i da qe u bek stvu na kon ras pi si va wa po ter ni ce zbog ubi stva fran cu skog na vi ja ~a Bri sa Ta to na.

E. D.

KVA ZIIN VE STI TO RI SA MO PRO [LE GO DI NE OJA DI LI NAJ MA WE 300 KU PA CA STA NO VA

Kad slat ko re ~i vi gra de, na iv ni osta ju na uli ci Oko 300 gra |a na po `a li lo se pro {le go di ne no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi da je pre va re no pri li kom ku po vi ne sta na, a na osno vu tre }i ne ovih pri tu `bi po li ci ja je pod ne la i kri vi~ ne pri ja ve. Po li ci ji se obra }a ju qu di ko ji uop {te ne do bi ju ne kret ni nu ko ju su pla ti li, ali i

mo da ugro zi mo in ve sti to re ko ji ~a sno ra de svoj po sao, a tih je mno go, ali skre }e mo pa `wu gra |a ni ma da po seb no obra te pa `wu kod sta no va iz kom pen za ci je i iz dru ge ili tre }e ru ke.Tre ba lo bi da in si sti ra ju da vi de da li je in ve sti tor obez be dio glav ni pro je kat i da li ima odo bre we za

Me |u na rod ni skup o [e {e qu Srp ska ra di kal na stran ka na ja vi la je ju ~e da }e 19. fe bru a ra u Be o gra du or ga ni zo va ti me |u na rod ni na u~ ni skup po vo dom osam go di na ot ka ko se li der te stran ke Vo ji slav [e {eq na la zi u pri tvo ru Ha {kog tri bu na la. Skup ima na ziv „Oslo ba |a ju }a pre su da po pra vi lu ’98 bis’ je di ni je mo gu }i prav ni re zul tat fi ja ska Ha {kog tri bu na la u pro ce su pro tiv dr Vo ji sla va [e {e qa”, na ja vio je {ef prav nog ti ma za [e {e qe vu od bra nu Zo ran Kra si} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

On je po tvr dio da }e se 22. fe bru a ra odr `a ti prep tre tre sna kon fe ren ci ja u pred me tu u ko jem se [e {e qu su di za ne po {to va we su da, po sle ~e ga bi po ~eo i pre tres. Kra si} je iz ra zio o~e ki va we da }e 7. 8. i 9. mar ta na sta tu snoj kon fe ren ci ji po pra vi lu „98 bis” bi ti do ne ta po voq na i oslo ba |a ju }a pre su da, jer tu `i la {tvo ni je us pe lo da do ka `e kri vi cu li de ra ra di ka la. On je re kao da za sle de }u ne de qu ni su pla ni ra ne ak tiv no sti u su |e wu [e {e qu.

(Ta njug)

DA NAS RAS PRA VA PRED VI [IM SU DOM O ZAH TE VU VI [EG TU @I LA [TVA

Yaji }u pre ti od u zi ma we imo vi ne

Vi {i sud u Be o gra du raz ma tra }e da nas zah tev tu `i la {tva za pri vre me no od u zi ma we imo vi n e od biv { ih ~el n i k a FK „Cr ve na zve zda” Dra ga na Xa ji }a, Vla di mi ra Cvet ko vi }a, Mi lo {a Ma rin ko vi }a, kao i fud bal skog me na xe ra Ran ka Sto ji }a. Wi m a je pro { le sed m i c e uru ~e no re {e we o za bra ni ras po la ga wa imo vi nom, do od lu ke su da o zah te vu tu `i la stva, ko je su im uru ~i li pri pad ni ci Di rek ci je za upra vqa we pri vre me no od u ze tom imo vi nom.

Vi {e tu `i la {tvo zah te va pri vre me no od u zi ma we imo vi ne jer je to kom fi nan sij ske is tra ge utvr |e na ne sra zme ra iz me |u wi ho vih za ko ni tih pri ho da i imo vi ne ko ja se na la zi u wi ho vom ili u vla sni {tvu ~la no va wi ho ve po ro di ce. Pre ma za ko nu o od u zi ma wu imo vi ne ste ~e ne kri vi~ nim de lom, Xa ji}, Cvet ko vi}, Ma rin ko vi} i Sto ji} tre ba da do ka zu ju da je imo vi na ko ju tu `i la {tvo pred la `e za od u zi ma we le gal no ste ~e na. Uko li ko su di ju Dan ka La u {e vi }a ne ube de da su se obo ga ti li na za ko nit na ~in, wi ho va imo vi na }e bi ti pre da ta na upra vqa we Di rek ci ji za upra vqa we pri vre me no od u ze tom imo vi nom. Spor na imo vi na, shod no za ko nu, traj no se mo `e od -

u ze ti po sle pra vo sna `nog okon ~a wa sud skog po stup ka, ko ji je u ovom slu ~a ju pro tiv wih po ~eo pro {le sed mi ce. Su di im se zbog sum we da su pro tiv prav no pri svo ji li oko osam mi li o na evra od tran sfe ra ~e ti ri fud ba le ra „Cr ve ne zve zde” u ino stra ne klu bo ve.

Tu `bu pro tiv svog ne ka da {weg klu ba „Cr ve ne zve zde” pod neo je i fud ba ler Ivan Du di}, tvr de }i da je klub pro tiv prav no pri svo jio 500.000 ne ma~ kih ma ra ka ko je je tre ba lo da pri pad nu we mu od tran sfe ra u por tu gal sku „Ben fi ku”. Pri prem no ro ~i ste po Du di }e voj tu `bi za ka za no za 5. april, po sle ~e ga }e se od lu ~i ti o odr `a va wu glav nog pre tre sa. On tvr di da je tre ba lo da do bi je dva mi li o na ne ma~ kih ma ra ka za pre la zak iz „Cr ve ne zve zde” u „Ben fi ku”, ali da je „ostao kra tak” za po la mi li o na ne ma~ kih ma ra ka. Fud ba ler je od su da za tra `io i da mu odo bri sta tus o{te }e nog u pro ce su pro tiv tro ji ce ~el ni ka „Zve zde” Xa ji }a, Cvet ko vi }a, Ma rin ko vi }a i fud bal skog me na xe ra Ran ka Sto ji }a, ko ji je u ime be o grad skog klu ba za kqu ~io ugo vor o we go vom tran sfe ru sa Por tu gal ci ma.

(Ta njug)

Alek san dar Va vi}

kad do bi ju de li mi~ no iz gra |en stan s ne do sta ci ma. Na pri mer, de {a va se da ce la zgra da bu de pri kqu ~e na na in du strij sku stru ju ili se in ve sti tor pri kqu ~i na ne ~i je bro ji lo, a me |u pred me ti ma ima i naj ba nal ni jih si tu a ci ja kao {to su ne u re |e wa okol nih pri la za, ne re {a va wa imo vin sko-prav nih od no sa ili ne is pu we wa oba ve za o ve li ~i ni i ob li ku sta na.

- Ob ra |i va li smo la ne 89 pred me ta u ve zi s pre va ra ma u gra |e vi ni od no sno sta no grad wi.

Ne zna ~i da je je dan pred met jed na oso ba, ve} je bi lo pred me ta i sa po dva de se tak li ca. Ukup na imo vin ska {te ta gra |a na u ovim de li ma, a ujed no ko rist za osum wi ~e ne, je 112.426.000 di na ra ka `e za „Dnev nik„ sa mo stal ni po li cij ski in spek tor u od se ku za su zbi ja we pri vred nog kri mi na la u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Du {an Alek si}.

On upo zo ra va da bi gra |a ni pri li kom ugo va ra wa ku po vi ne sta na, po seb no onih u iz grad wi, tre ba lo da ima ju na umu da su to uvek ri zi~ ni ugo vo ri.

- Ne bi bi lo lo {e da se za tra `i ne ka ga ran ci ja, a ne da se da je `iv no vac na obe }a we. Ne `e li -

wem da mi mo `e mo da im vra ti mo spor ne sta no ve. Mi utvr |u je mo kri vi~ na de la, ali se ne ba vi mo re {a va wem spo ro va ko ji su na sta li iz me |u fi zi~ kih i prav nih li ca. Zna ~i, mi mo `e mo sa mo da de lu je mo u gra ni ca ma na {ih ovla {}e wa ko ji su pro pi sa na Za ko nom o po li ci ji i Za ko nom o kri vi~ nom po stup ku. Ka da su pre kr {e ne od red be ne kog ugo vo ra, to je iz me |u stra na ka obli ga ci o ni od nos, ko ji su oni re gu li sa li tim ugo vo rom.

Ne ma li pro blem ko ji se ja vqa u po me nu tim pre va ra ma je po ja va ve li kog bro ja van grun tov nih vla sni ka, {to zna ~i da u mo men tu pro da je ni su ka ta star ski od no sno ze mqi {no-kwi `ni vla sni ci.

- U na {oj ze mqi se vla sni kom sma tra sa mo onaj ko ji se upi sao u ze mqi {ne kwi ge u ka ta stru. Po sto ji ve li ki broj slu ~a je va ka da

Dva de se tak stal nih pre va ra na ta - Pre va ran ti nam do la ze iz svih kra je va. Dva de stak kva zi in ve sti to ra se s vre me na na vre me po ja vqu je na pod ru~ ju Ju `ne Ba~ ke, a tre nu to nam je ak tu el no wih pet. Oni nam se sad po ja vqu ju kao po vrat ni ci u ovim de li ma kroz ve li ki broj pri ja va gra |a na. Pre va ran ti me wa ju ime na fir mi. Kri vi~ ni po stup ci idu pro tiv ne kih od wih, ali se oni naj ve ro vat ni je ne }e za vr {i ti pre naj ma we dve do tri go di ne, a uglav nom se bra ne sa slo bo de. Sa da je u za tvo ru okri vqe ni ko ji je o{te tio naj mwe 78 gra |a na i pri tom pri svo jio pre ko mi lion i po evra. Ina ~e, za pre }e ne ka zne za pre ve re su do osam go di na ro bi je - na po mi we Du {an Alek si}. iz grad wu. Oba zri vo va qa na stu pi ti ako se sta no vi nu de is pod tr `i {ne ce ne. Sa ve tu je mo gra |a ni ma da pre ne go {to iz bro je pa re na pra ve ma lo is tra `i va we, ko je ni je ni te {ko ni kom pli ko va no, i tre ba sa mo raz go va ra ti s qu di ma i po tra `i ti stru~ nu po mo}, ne sr qa ti na le pu re~. Va qa na po me nu ti da su oso be ko je se ba ve ovim vi dom kri mi na la vr lo slat ko re ~i ve i da ju naj ne ve ro vat ni ja ob ja {e wa - na vo di na{ sa go vor nik i do da je - Kod ne kih gra |a na ne po sto ji raz u me va we za ulo gu po li ci je kod pre va ra pri li kom ku po vi ne ne kret ni ne.

Ne ki do la ze kod nas s pre du be |e -

ku pac pla ti stan i kad ode da se ukwi `i ta mo ~u je da to ne mo `e da ura di jer se pret hod ni vla snik ni je ukwi `io ni ti je pla tio po rez. Na {a pre po ru ka gra |a ni ma je pro ve re u ka ta stru ko su vla sni ci. Ako je onaj ko ji nu di da pro da stan ne ka sa svim dru ga oso ba u od no su na onu u pa pi ri ma, ra di se o alar mant noj si tu a ci ja ko ja bi tre ba lo da qu de na ve de na ve li ki oprez - ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

Alek si} na po mi we da bez bed na ku po vi na sta na u iz grad wi pod ra zu me va po to ja we do zvo le za grad wu ko ja mo ra da bu de u skla du s glav nim pro jek tom i mo ra ju

bi ti pl}e ne sve oba ve ze in ve sti to ra.

- Vr lo ~e sto se de {a va da ne {to od ovo ga fa li, jer je re~ o ve li kim tro {ko vi ma. In ve sti to ri uglav nom u po ~et ku sma tra ju da }e ka sni je to pla ti ti i da je va `no da se kre ne s grad wom.

Naj gru bqi ob lik pre va re je ka da se stan pro da vi {e pu ta. Vr lo je ri zi~ na si tu a ci ja po skla pa wu ta ko zva nih ale a tor nih ugo vor, od no sno ugo vo ra za ku po vi nu sta no va ko ji tek tre ba da se gra de. Da je se `i vi no vac za obe }a we. To na rav no ne zna ~i da su svi ova kvi ugo vo ri pred met pre va re, ali mno gi slu ~a je vi se kod nas za vr {a va ju u okvi ru ova kvog sce na ri ja. Ima slu ~a je va kod pre va re sa sta no vi ma kad in ve sti tor uzi ma no vac, ali te pa re ne ko ri sti za iz grad wu ve} za li~ ne po tre be kroz ba ha tost, na pri mer na koc ka we i sku po ce ne auto mo bi le, pri ~a na{ sa go vor nik.

On ka `e i da kva zi in ve sti to ri ne ret ko kre nu s iz grad wom ka ko bi po ka za li da su ozbiq no kre nu li u po sao, a za pra vo je to sa mo ma ska i on da pro gla {a va ju da se de si la ne ka ne pred vi |e na si tu a ci ja, od no sno da ih je ne ko pre va rio, te ta ko po ku {a va ju da se pred sta ve kao da ni su oni kriv ci. ^e sto se de {a va da su in ve sti to ri `r tve dru gih kri mi na la ca, jer im po ne sta je pa ra, pa se obra }a ju ze le na {i ma ko ji ih pre u zi mau i tu se za pra vo de {a va ju naj slo `e ni ji slu ~a je vi; jer ih ovi u ta kvim pri li ka ma te ra ju da du plo pro da ju sta no ve.

- Qu di ~e sto re {a va ju svo je stam be no pi ta we i odva ja ju ve li ke nov ~a ne su me za to i za du `u ju se kod ba na ka, pro da ju ne ku svo ju imo vi nu, a na kra ju po stu pe ve o ma neo pre zno pri li kom za kqu ~i va wa ugo vo ra. Na i {li smo na ve li ki broj slu ~a je va u ko ji ma gra |a ni sa mo stal no za kqu ~u ju ugo vo re, a prav no su ne u ki, ta ko da ja na {a pre po ru ka da oba ve zno an ga `u ju advo ka te ko ji se raz u me ju u te po slo ve oso be - upo zo ra va Alek si}.

M. Vu ja ~i}

PRAV NI ZA STUP NI CI TRA @E KOM PEN ZA CI JU ZA NE IS PLA ]E NE OD BRA NE PO SLU @BE NOJ DU @NO STI

Dr `a va advo ka ti ma du gu je mi li jar du di na ra

Advo ka ti Sr bi je tra `e da dr `a va svo ja du go va wa pre ma wi ma po osno vu an ga `ma na za od bra ne po slu `be noj du `no sti re gu li {e kom pen za ci jom pri li kom iz mi ri va wa advo kat skih po re skih oba ve za i do pri no sa. Du go va wa po osno vu od bra na po slu `be noj du `no sti, ko ja pre ma advo ka ti ma ima ju su do vi i Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va, iz no se oko mi li jar du di na ra, is ta kli su advo ka ti Bra ni slav Vu li} i Mar ko Bog da no vi}, ~la no vi Uprav nog od bo ra Advo kat ske ko mo re Sr bi je; na 15. Kon fe ren ci ji advo ka ta odr `a noj pro te klog vi ken da.

U~e sni ci Kon fe ren ci je su se slo `i li oko za kqu~ ka da bi pro blem na go mi la nih du go va dr `a ve po ovom osno vu mo gao da se re {i omo gu }a va wem advo ka ti ma da za kqu ~e ugo vo re o kom pen za ci ji i me |u sob nom pre bi ja wu po tra `i va wa i du go va wa sa dr `a vom, pri l i k om iz m i r i v a w a advo k at s kih oba ve za po osno vu po re za i do pri no sa za so ci jal no osi gu ra we. Pred lo `e no je da se to oba vqa pre ko po seb nih ra ~u na ko ji bi u tu svr hu bi li otvo re ni kod Po re ske upra ve.

Ka ko se ~u lo, advo ka tu ra }e na sta vi ti pre go vo re s re sor nim mi ni star stvi ma o re {a -

va wu pro ble ma u ovoj obla sti i o pred lo gu da se otvo re po seb ni de po zit ni ra ~u ni za sud ske tro {ko ve.

U~e sni ci Kon fe ren ci je su ta ko |e oce ni li da je „neo p hod no sa ~u va ti ne za vi snost advo ka tu re i spre ~i ti bi lo ka kve uti ca je po li ti ke ili cen ta ra mo }i na pro fe si ju“. Na i me, u mno gim di sku si ja ma advo ka ta, pre po zna to je me {a we po li ti ke u pro fe si ju, {to je apo stro fi ra no kao je dan od uzro ka ko ji su do pri ne li na ru {a va wu ugle da advo ka tu re u dru {tvu, po red slu ~a je va ogre {e wa o pro fe si o nal ne ko dek se i eti ku.

J. J.

RePORTA@e

dnevnik

ponedeqak7.februar2011.

13

MADA NEzAPOSLEN, zREwANINAc ^EDA KULI] UDOMIO INVALIDNE PSE, MA^KE, PA ^AK I VRAPcE

Gla du je, a one mo }a le ke re hra ni |e vre kom o slo vi ca “pas je ~o {ko op sta je. Bez stal nog za po krat ko ^e da de fi ni {e svoj ve kov naj bo qi pri ja sle wa su on, su pru ga i sta ri ji eti~ ki kre do. – Bo rim se za teq” sil no se iz li im sin, a }er ka po ha |a sred wu `i v o t i w e ko l i k o god mo g u, za la od pre ~e stog {ko lu i iz u ~a va ve te ri nu. ^e - ali ne da bih ih, ~im oja ~a ju, po na vqa wa, pa te ti ke, pa i zlo da po vre me no ra di na cr no ili pu s tio na uli c u. Ma h om ih u po tre be. Prem da su kroz isto ide u nad ni cu, ne bi li pre hra pri hva ta `e ni na i mo ja fa mi ri ju mno ge `i vo ti li ja. Znam da je te we slu `i le ~o ve ku, {ko svi ma, mno go Dok je za bednu nadnicu brao vi{we, na{ao je ne za po sle nih, pas je je di ni uglav je ^eda odba~enog psi}a, koji nije umeo ni nom to ~i nio svo ali ne sme mo zbog jom vo qom. Ve} su u to g a ma w e bi t i hleb da jede. Da ne skapa od gladi, wemu je le gen du u{li ber qu di. kupovao salamu, a on jeo hleb i margarin nar din ci ko ji su Ima pri j a t e q a spa sa va li qu de za ko ji ^e di po ma `u tr pa ne la vi nom, ku ce ko je od nio po ro di cu, ali i me na `e da pre h ra n i hen d i k e p i r a n e bi ja ju da je du tu gu ju }i za iz gu ri ju u ne vo qi. qu bim ce. Kad je on zbog po sla bqe nim go spo da ri ma i sli~ ni.

– Dr `im se one bi blij ske: spre ~en da ih iz ve de u {et wu, Ali, qu di ~e sto bi va ju okrut sve {to `i vi, bog je stvo rio – to u~i ni ne ko od rod bi ne ili ni pre ma “naj bo qim pri ja te qi ma”. Sve su {o kant ni je pri ~e o kr va vom pi ru nad ne du `nom `i vo ti wom i psi ma osa ka }e nim zbog ne ~i je obes ti ili stra da lim u sa o bra }aj ka ma, pa osta vqe ni da iz dah ne na dru mu.

Ta kve je ret ko ko spre man da udo mi i po da ri im no vi `i vot.

Zre wa ni nac ^e da Ku li} je vo qan da i po sled wu pa ru iz oskud nog ku} nog bu xe ta po tro {i na stra da le te ri je re, ja za vi ~a re ili avli ja ne re me {an ce, ko ji ma je te {ko usta no vi ti pa smi nu. Po avli ji skrom ne ku }i ce po da qe od cen tra gra da, tre nut no tr ~i ili hra mqe osam pa sa. Je dan je bez no ge, dru gi bez re pa, tre }em te lo po kri va ju o`iq ci, ~e tvr tom je vi li ca de for mi sa na. Jo{ od ’jad nih i bed nih’ de ve de se tih udo mio je de se ti ne ra we nih `i vo ti wa, pla }ao im le ~e we, ku po vao hra nu, ma da i sam te Kod ^ede su psi i ma~ke prijateqi

P

Z

Tociqajka nema strogo odre|ene dimenzije, du`inu ni {irinu. Nije to sportski teren, staza, bazen, igrali{te... Naprave je prvo de~aci tamo gde se zaledila neka barica, prava bara, ili gde je mraz presvukao ledenom ko{uqicom travu, zemqu, ~ak i sam flaster, trotoar na {oru. Prvo je tociqajka sasvim kratka, meter-dva. Posle se upotrebom, pa i specijalnim doradama, produ`uje, postaje kao golema zmija, sve sjajnija i klizavija. Kad se u zimsko predve~erje stariji povuku na dremku ili kra}i odmor pred ve~erwe du`nosti, deca znaju da doliju malo vode i osna`e tociqajku.

Samo tociqawe se sastoji od kratkog ali sna`nog zaleta, vo`we po ledu i naletawa na kraj

Dobrodo{lica vesele mena`erije

od svih osta lih pa sa. Za jed no spa va ju i je du. Imao je ^e da i po vre |e nog vrab ca, ko ji ni je hteo da ode od do ma }i na ni kad se opo ra vio.

– Sve {to ra dim, ~i nim iz sr ca, spre man sam bi lo ko me da po mog nem i ako sam ta kav pre m a `i v o t i w a m a, mo ` e t e za mi sli ti {ta bih u~i nio za po {te nog ~o ve ka – ve li Ku li}. – @i vo ti wa, kao i ~o vek, kad je si ta i o woj ne ko bri ne, te {ko }e na sr nu ti na ne ko ga.

Ta ko ma hom re a gu ju od ba ~e ni i na vi kli da mo gu od dru gih o~e ki va ti sa mo zlo. A u ne da -

}i, po pri rod nim za ko ni ma, sva ko se bo ri za svoj `i vot.

Ni kad ^e da ni je tra `io za hval ni cu za svo ja do bro ~in stva, ni o~e ki vao po mo}. Na kra ju raz go vo ra je di no se se tio ka ko bi dr `a va mo gla oni ma voq nim da udo me ra we ne i za po sta vqe ne pse i ma~ ke, ma kar da ne na pla }u je vak ci ni sa we i osnov n e ve t e r i n ar s ke uslu g e. Bo q e je, tvr d i, ako `i vo ti we ima ju dom, jer tad i qu di na uli ci ne mo ra ju stra ho va ti od wi ho vih zu ba i kan xi. @eqko Balaban

PARADNE FIJAKERE ILIJE DUKI] KUPOVALI SU OD BEOGRADA DO SARAJEVA

PRE^ANSKA LEKSIKA imski dan je kratak a panonska zima duga, pa deca ravnice nikad nisu imala ba{ previ{e tzv. zimskih radosti. Malo sankawa gde ima neka padina, ne{to grudvawa, poneko vaqu{kawe po snegu i pravqewe otiska “jezu{ke” i nezaobilazna – tociqajka. Ka`e se i tociqarka s “r” i tociqaqka s “q”. Svejedno, s ledom obavezno. Kao viski, {to }e oni {to se tociqaju otkriti kasnije i priznati da obe ledene zgode pru`aju neopisivo zadovoqstvo.

dru go va. Sem o osmo ro pa sa, Ku li} vo di ra ~u na o jo{ tri, ko ja su u ra sad ni ku. Re dov no im do no si hra nu od ku }e, ~ak i kad ne ra di. Za mo lio je uprav ni ka da mu do zvo li ulaz sa mo da bi na hra nio ke re i ovaj, ta ko |e me ke du {e, mu je bez po go vo ra usli {io mol bu.

– Dok sam za nad ni cu brao vi {we, na {ao sam ma log, od ba ~e nog psa – se }a se Ku li}. – Ni hleb ni je mo gao da je de. Da ne ska pa od gla di, we mu sam da vao sa la mu, a ja jeo hleb i mar ga rin. Ta ko smo se i spri ja te qi li. On sad sva ko dnev no ide sa mnom na po sao i vra }a se ku }i. Da ne ve ru je te, spre man je da se `r tvu je zbog me ne.

De {a va lo se, kad sam ra dio na pi ja ci, da ke ri ku pim |e vrek, a se bi ni {ta, jer ni sam imao do voq no pa ra. Je dan put sam po sled wih 60 evra dao za ope ra ci ju psa. @en ku te ri je ra, ko ja je ne gde stra da la, na {ao sam na uli ci i do neo je ku }i.

Ve te ri nar je po ku {ao da joj spa se no gu. Kad je bi lo ja sno da po mo }i ne ma, bio je pri mo ran da joj no gu am pu ti ra. Pas je je dva pre `i veo i evo ga da nas u mom dvo ri {tu, ra du je se kad god me vi di.

Zla kob ~e sto zna da po ve `e i `i v o t i w e. Te r i j er, iako pri rod ni pro tiv nik ma ~a ka, spri ja te qio se sa cr nom ma~ kom bez po la re pa, ko ja se gne zdi u ^e d i n om do m u, ~e s to sklup ~a na u re ga lu, kraj te le vi zo ra. Kad ma ~ak po |e na po qe, tro no gi te ri jer ga {ti ti

Tut wao je ~i vi ja{ i na „Siw skoj al ki”

Tociqajka ili ka ko je kra tak zim ski dan tociqajke. Uz ~este padove, jo{ u zaletu, tokom klizawa ili na kraju. Ve{tiji tociqaro{i imaju vremena ~ak i da ~u~nu na sredini leda, da se podignu pre kraja, da sko~e na sneg, travu, cigqe...

Ko se nije tociqao, ne mo`e da zamisli {ta je tu tako ~arobno pa se na to malo leda

provode sati i sati. Ako je blizu neka sijalica ili je jaka mese~ina, do duboke no}i. Nema neke tajne: tociqawe je divna fizi~ka ve`ba, s tr~awem, klizawem, tra`ewem ravnote`e, ose}awem pobede nad prostorom... Najkra}e, ba{ u`ivancija. [to je zima, nije va`no. S dobrog tociqawa svi dolaze rumeni, nasmejani i oznojani.

Osim onih koji su pali, ugruvali se, ili, ne daj bo`e, ne{to skrjali. Ali ti su obi~no slu~ajno stali na tociqajku.

Tociqawe nema ni obu}u propisanu za ovaj sport. Po`eqno je na}i neke stare cipele, makar tu|e, s ko`nim |onom. To najboqe klizi, a i stariji se ne}e srditi {to se caka ono u ~emu treba i}i u {kolu bar jo{ jedno polugo|e. Odli~ne su i

klompe, isto stare, s ravnim |onom i ve} ostruganom petom.

Malo su nezgodne za zalet, ali lepo klize, stabilnije su od opanaka, pogotovo gumenih ~izama. Mo`e se tociqati i u {trikanim, kuki~anim zepama, kada se potkrpe starim {e{irom.

Tociqawe nema ni neki zvani~ni stil. Obi~no se kli`e s jednom zama{nom nogom ispred druge. Kod ve}ine qudi je to desna noga, ali ima izuzetaka. Ako je tociqajka dobra, glatka, {iroka i brza, mogu se noge dr`ati zajedno, paralelno, pa dobar kliza~ li~i na prave hokeja{e.

Obi~no se de~aci nabe|uju da su napravili i popularisali klizavicu, ali je tociqajka neretko neodoqiva i za devoj~ice.

Jo{ je ^ika Jova Zmaj opevao tu polnu ravnopravnost: ”Dr`’ se, seko, za kai{, evo tociqajke!”

Najboqe je kada je tociqajka malo daqe od ku}a. Na jaro{u, jamura~i, bari ili najbli`im kubicima. Ali da voda nije duboka. Jer, zna da bude opasno ako se propadne kroz led. Zato se na tociqawe nikada ne ide solo.

Stariji ne vole tociqajke ni upola kao deca. Zaista je nezgodno kad se u rano jutro, jo{ dok se nije ni razdanilo, stane na tociqajku pokrivenu sve`im snegom i – bupne na le|a. Bude i bogarawa, pretwi mangupima i asasima, ali se brzo sve oprosti ~im se seda glava seti sopstvenog tociqawa.

Natociqati nekoga, prevariti ga, namestiti mu igru (obi~no da kupi ne{to {to mu ne treba ili {to ne vredi datih para) je rabota odraslih i nema nikakve veze s pravim tociqawem.

Pavle Male{ev (Gra |a za kwi gu „Tri red i ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

vo je vre me no su u te sta men ti ma sva kog vi |e ni jeg va ro {a ni na ili pa o- ra, sem ku } e, wi va i dru g og grun ta, kao zna ~ aj n a stav k a imet ka na gla {a va ni fi ja ke ri, i ~e sto po sta ja li pred met sud skog spo ra me |u uvre |e nim po tom ci ma. Ili ja Du ki} (82), ko lar iz ma ~van skog se la Rav we, pam ti da je za sko ro 70 go di na na pra vio 37 pa rad nih fi ja ke ra, ali ni je evi den ti rao sil ne ko je je po pra vqao.

- Pr vi i je di ni u~i teq bio mi je otac. Kad sam imao 13 go di na, pr vo me je u~io ko lar skom za na tu, a po tom dru gim za na ti ma: far bar skom, ta pe tar skom i ko va~ k om. Do pro l e } a 1941. i{ao sam u {a ba~ ku gim na zi ju, ali je pri pu ca lo, {ko la bi la za tvo re na i ja se vra tih u se lo – se }a se vre me {ni maj stor.

U ne si gur nim po sle rat nim go di n a ma, po o~e vom sa ve tu,

S

Majstor mnogo zanata

wem fi ja ke ra ra dio sam, od sto la ri je i ta pa ci ra wa do oki va wa i far ba wa, a to, ina ~e, zah te va ne ko li ko iz u zet nih maj sto ra. S ko le ga ma ko ji ni su bi li ta ko sa mo stal ni vo leo sam

Fijaker bio nekad kao danas „ferari“

ostao je na de do vi ni i tek 1960. u ma ~van skoj pre sto ni ci po lo `io maj stor ski is pit.

- Mo ja pred nost bi la je ta {to sam, za raz li ku od dru gih, sve po slo ve u ve zi sa pra vqe -

da se {a lim ka ko umem da pro iz ve dem sve, osim ko wa. Qu di su uvek po {to va li moj rad, pa sam jo{ od po ~et ka po ma gao i sta ri jim maj sto ri ma od se be – pri ~a Du ki}, po no san {to je

~ak i onaj od kog je u~io ~e kao we gov sa vet.

Po fi ja ke re iz we go ve ra di o- ni ce do la zi le su mu {te ri je ~ak iz Be o gra da i Sa ra je va, a svo je vre me no je na pra vio i dva za „Siw sku al ku“. Ve ro vat no je i je di ni iz Sre ma i Ma ~ve ko ji je u~e stvo vao na ovoj, u ce loj Ju go sla vi ji, ~u ve noj ma ni fe sta ci ji.

- Za po sled wi fi ja ker sam la ne po tro {io sko ro dva me se ca. Ne kad sam ra dio i po tri od jed nom, ali sva ki je, i pre ne go {to sam uda rio po sled wi ek ser, una pred bio pro dat. Moj otac je svo je vre me no dr `ao ma lu ka fa nu u se lu, gde su svra }a li mno gi tr gov ci, on im je po ka zi vao na {e fi ja ke re i ta ko na la zio mu {te ri je. Svo je vre me no sam za qu bi ~ev sku er ge lu na pra vio pet po ni fi ja ke ra, a za jed nu mu {te ri ju iz De spo tov ca pra vu ka u boj sku ko ~i ju, pre ma pla sti~ noj ma ke ti, ko ju sam ~ak 25 pu ta mo rao da uve li ~am, {to je mno gi ma da nas te {ko da ura de i svim mo der nim ala tom – ve li de da Ili ja. @a li {to da nas go to vo da i ne ma fi ja ke ra, ne sa mo zbog sma we ne tra `we, ve} {to vi {e ne ma kva li tet nih ma te ri ja la i maj sto ra da se fi ja ke ri na pra ve. De lo vi se mo gu na }i ve o ma te {ko, sa mo ako su ih sta ri maj sto ri sa ~u va li.

- Naj ~e {}e je ko ri {}en ja sen, ko je se, isti na, mo `e la ko ob ra |i va ti, ali pod lo `ni ji je tru qe wu od dru gih, tvr |ih vr sta dr ve ta. Ma da, kad se pre far ba i za {ti ti, on mo `e du go da tra je. Do ra de i po prav ke sad se ola ko pri hva ta ju pri u ~e ni, ko ji ma je je di ni ciq da po sao {to pre ota qa ju, a ta ko ne bi va pra vi fi ja ker. Do bar maj stor je sa mo onaj ko ima str pqe wa da ga od trup ca na pra vi, {to se ne mo `e pre ko ko le na i bez zna wa – vaj ka se de da Ili ja.

S. Lap~evi}

14

dRU[TvO

ponedeqak7.februar2011.

DVA SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA PREKIDAJU [TRAJK, A DVA NASTAVQAJU

^a so va ne gde ima, ne gde ne ma

Po sle vi {e od ne de qu da na {traj ka ko ji su, ma da s ne u sa gla {e nim zah te vi ma za po boq {a wem svog ma te ri jal nog po lo `a ja, or ga ni zo va la sva ~e ti ri re pre zen ta tiv na sin di ka ta pro sve ta ra i u ko jem je u~e stvo va lo vi {e od 1.200 {ko la u ko ji ma je na sta va bi la ili pot pu no ob u sta vqe na ili su ~a so vi bi li skra }e ni na 30 mi nu ta, u pe tak je Mi ni star stvo pro sve te ob ja vi lo da je do go vor s tri, od ~e ti ri re pre zen ta tiv na sin di ka ta po stig nut i da }e se na sta va u svim {ko la ma ove ne de qe nor ma li zo va ti.

Me |u tim, bar pre ma iz ja va ma ~el ni ka sva ~e ti ri sin di ka ta, si tu a ci ja u {ko la ma }e da nas bi ti {a ro li ka.

Nor mal ni ~a so vi od po 45 mi ni ta odr `a va }e se u {ko la ma u ko ji ma je ve }i na za po sle nih u Sin di ka tu obra zo va wa Sr bi je i u Sin di ka tu rad ni ka u pro sve ti Sr bo i je, dok }e se {trajk bez na sta ve na sta vi ti u {ko la ma u ko ji ma su za po sle ni u ve }i ni u~la we ni u Sin di kat pro sve tih rad ni ka Voj vo di ne i u Sin di kat „Ne za vi snost“.

- Mi smo pot pi sa li pro to kol ko ji pred vi |a da }e se pla te pro svet nih rad ni ka u ovoj go di ni po ve }a ti jo{ tri pu ta, uko li ko za to u bu xe tu bu de nov ca - ka `e pred sed nik Po kra jin skog od bo ra rad ni ka u obra zo va wu u Sin di ka tu obra zo va wa Sr bi je mr Jo vo Ga vri}. - Pro svet ni rad ni ci su u de cem bru do bi li po ve }a we od dva po sto, a uko li ko se bu xet ski pri ho di bu du po ve }a va li ona ko ka ko je Vla da pred vi de la bi }e jo{ jed no po ve }a we od tri po sto od 1. apri la, pa jo{ tri po sto 1. ju na i pet po sto 1. ok to bra, ta ko da bi ukup no, u od no su na no vem bar pro {le go di ne, pla ta pro svet nih rad ni ka bi la po ve }a na za 13,62 po sto. [trajk su pre ki nu li i ~la no vi Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je, a po re ~i ma ge ne ral nog se kre ta ra ovog sin di ka ta Zdrav ka Ko va ~a ovim {traj kom iz bo ri li su se da, po red po ve }a wa od 13, 63 po sto do kra ja go di ne, bu du is pla }e ne i ju bi lar ne na gra de za mi nu le dve go di ne, kao i za o sta le ot prem ni ne.

S dru ge stra ne, pro svet ni rad ni ci ~la no vi Sin di ka ta pro -

svet nih rad ni ka Voj vo di ne, kao ko lek tiv ni ~lan Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je, ne }e pot pi sa ti pro to kol ko ji je u pe tak pred lo `i la Vla da jer i da qe osta ju pri zah te vu da se pro svet nim rad ni ci ma u ovoj go di ni pla te po ve }a ju ukup no za 24 po sto. Ne za do voq ni to kom pre go vo ra, po re ~i ma Mi o dra ga Pro ti }a iz ovog sin di ka ta, oni ni da nas ne }e dr `a ti ~a so ve, ne go }e sku pqa ti pot pi se za zah tev za sme nu mi ni stra pro sve te pro fe so ra dr @ar ka Ob ra do vi }a.

Ka te dre }e i da nas bi ti pra zne i u {ko la ma ko je su ~la ni ce Sin di ka ta „Ne za vi snost“. Po re ~i ma pred sed ni ka ovog sin di ka ta To mi sla va @i va no vi }a, ju ~e je na sed ni ci Glav nog od bo ra ovog sin di ka ta re {e no da pred stav nik „Ne za vi sno sti“ ne }e pot pi sa ti po to kol ko ji je u pe tak pred lo `i la Vla da jer, po wi ho vom mi {qe wu, ovaj do ku ment nu di ma glo vi ta re {e wa bez ika kvih me ha ni za ma kon tro le i na taj na ~in gu ra pro sve tu jo{ vi {e na mar gi ne dru {tva.

D. Deve~erski

OD [TRAJKA DO RUDNIKA

Ne ka uki nu {ko le ako su im sku pe Jutarwi me|ugradski autobus grmi kroz mrakom i snegom pokrivenu ravnicu. Mraz {ara po staklima. Putnici, ve}inom radnici koji svakodnevno putuju do svojih firmi, pognutih glava poku{avaju da uhvate jo{ koji tren sna. Razgovori su retki i nekako obzirni prema usnulima. [timung kvare samo napadno bodri voditeqi jutarweg radio programa i turbo narodwa~ke pesme koje najavquju i emituju. Sre}om, {ofer nije od veseqaka ranoranilaca pa nije od{rafio razglas (a ni svi zvu~nice ne rade). U jednom trenutku gong prekida naprasno veseqe i ozna~ava ta~no vreme za kojim slede vesti. Prva me|u wima ti~e se {trajka prosvetnih radnika, wihovih zahteva za pove}awe zarada, (ne)uspelih dogovora sa vladom i (ne)izvesnog povratka |aka u {kolske klupe.

I, kako to me|u srpskom rajom redovno biva, odmah se, grlato da ga svi ~uju, javi samoprozvani narodni komentator: - Kako ih nije sramota! Onolike plate imaju i jo{ tra`e. A vi{e ne rade nego {to rade. Te dva meseca letwi raspust, te tri nedeqe zimski raspust, pa bo`i}ni raspust, ekskurzije, nastava u prirodi i svakakve kerefeke... Svake godine {trajkuju da im se pove}a plata i nikad im nije dosta.

- Jeste, jeste - nadove`e se starija gospo|a - na ~asu samo izdiktiraju lekciju i - gotovo. Ba{ ih briga da li su deca ne{to razumela. Posle propituju, obaraju na popravni i mora{ da pla}a{ privatne ~asove da dete pro|e godi-

nu. Sad se jo{ ne zna ko se, {ta i za{to dogovorio. Bog zna ko tu koga la`e, a deca i roditeqi ispa{taju.

- Videli bi oni kad bi radili kod privatnika. Probaj kod wega da {trajkuje{ - odma’ ti stigne otkaz pa se ti buni, al’ na ulici. Ma, dr`ava je kriva {to im popu{ta.

Treba to o{tro: o}e{ da radi{ za ovu platu ili ne}e{. Ko ne}e - napoqe. Ima na birou u~iteqa i profesora na hiqade. Kad bi prvi dobili otkaz - da vidi{ kako bi se svi smirili. A ovako - nema reda i svako se pravi pametan.

- Dobro si rekao - nema reda potvr|uje sedokosi radnik, prema ode}i se poznaje da je moler nekad se znalo {ta se sme a {ta ne. A sad...

- Batali tu pri~u, ~i~a. Ve} 20 godina se ovde ne zna {ta je red.

Jo{ kad sam ja bio klinac {kola malo-malo nije radila, te zbog sankcija, te zbog restrikcija struje, pa nije bilo krede, ukrali dnevnike, pa smo be`ali sa ~asova... i - nikom ni{ta. Osnovnu {kolu svako mora da zavr{i.

Sredwu sam zavr{io kao vrlo dobar |ak ali - za {ta? Posla nema, gazde pla}aju minimalac, u inostranstvo nisam mogao bez viza.

Onima koji imaju veze {kola ne treba da na|u dobar posao, a za sve druge {kola ni{ta ne vredi.

- Sad ti vi{e ne trebaju vize.

- Jeste, ali vi{e nisam prva kategorija mesa. Stigli su mla|i i oni napoqu imaju prednost.

- Pusti, sine, inostranstvo, ovde si svoj me|u svojima - ute{no }e zabra|ena starica.

- Idi, bre, tetka. Sad si rekla pa ostala `iva.

- Ja da se pitam sve {to {trajkuju poslala bi u rudnik da tamo rade. Kad im nije dobar gospodski pos’o nek vide {ta je muka. E, nekad je u~iteq bio gospodin ~ovek, po{tovan, wegova se slu{ala.

- Ali su posle spali da rade sve i sva{ta, i da prodaju ocene, samo da bi pre`iveli. A decu em ni{ta ne zanima, em se izbezobrazila i osilila pa ismevaju, prete, bogami i biju profesore. Roditeqi isto prete i biju. Kolege jedva ~ekaju da drugom ’smeste zvr~ke’, direktori guraju svoje kadidate i otimaju ~asove... Pa ti onda stani pred 30 divqaka. Ne zna{ ko }e da te pqune, o{amari ili ne{to jo{ gore. [to se mene ti~e - mo`e, ali da se po{teno plati.

- Samo {to ministar ka`e da nema para.

- Ima, ima. Kako to da za one gore ima, za upravne odbore i trinajeste plate ima, a ba{ za {kole nema? Neka ukinu {kole ako su im skupe.

- Ih, da ukinu {kole... Ma ne mo`e to tako, da {trajkuje kome padne na pamet i odma’ tra`i pove}awe plate.

- A {to ne bi moglo? Svako ima pravo da tra`i boqe za sebe. To je demokratije. Za to smo se borili.

- Jel tako be{e, ba{ za to smo se borili?

Nastade tajac, a kao odgovor na pitawe stigne refren najnovijeg turbo hita o - xukeli.

Ilija Baki}

dnevnik IZ PRAKSE STUDENTSKOG OMBUDSMANA

Od iz gu bqe nog in dek sa do dr `av nih fi nan si ja Jo{ kra jem 2006. na Uni ver zi te tu u No vom Sa du osno va na je Kan ce la ri ja stu dent skog om bud sma na, pr va ova kva in sti tu ci ja u Sr bi ji, a ta da ve o ma ret ka i u okru `e wu. Osno va na je na ini ci ja ti vu Sa ve za stu de na ta Uni ver zi te ta, u sa rad wi s Prav nim fa kul te tom i Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za obra zo va we, s ci qem da po mog ne stu den ti ma da lak {e ostva re svo ja pra va.

– Ini ci ja ti va za osni va we stu dent skog om bud sma na do {la je od sa mih stu dent skih or ga ni za ci ja za to {to je uo~e na in te re sant na ten den ci ja da kod na {e po pu la ci je po sto ji vi {ak emo ci ja a ma wak upu }e no sti u pro ce du re. To je na ro ~i to evi dent no on da kad qu di ose te da im je po vre |e no ne ko pra vo, bez ob zi ra na to da li su sve sni di rekt nog po sto ja wa ne kog pra vi la ko je je po vre |e no – is ta kao je stu dent s ki om b ud s man Da niel Jo va n o vi}, ap s ol vent Prav nog fa kul te ta, na tri bi ni o za {tit n im me ha n i z mi ma i ostva ri va wu qud skih pra va u aka dem skom okru `e wu, ko ju su or ga ni zo va li Po kra jin ski om bud sman i No vo sad ski uni ver zi tet.

Jo va no vi} je uka zao na to da sa da in sti tu ci ja om bud sma na, ali "uni ver zi tet skog", po sto ji na Uni ver zi te tu u Be o gra du, a re gu li sa na je Sta tu tom UB-a, te da i Re pu bli ka Srp ska ima za {tit n i k a pra va stu de n a ta, ~i ja je de lat nost re gu li sa na Za ko nom o Uni ji stu de na ta RS. Za to bi bi lo do bro da se i na No vo sad skom uni ver zi te tu, gde

je stu dent ski om bud sman za `i veo kao pr vi u re gi ji, ova in sti tu ci ja "ute me qi" ne kim ak tom, naj bo qe Sta tu tom.

– Ge ne ral no, na na {em uni ver zi te tu po sto ji do bro na mer nost na stav ni ka i sa rad ni ka pre ma stu den ti ma, ali ima i ne mi lih do ga |a ja i u ta kvim si tu a ci ja ma se stu den ti, i to oni sme li ji, ne svi, obra }a ju stu dent skim ak ti vi sti ma, di rekt no me ni ili stu dent skom par la men tu ili dru gim stu dent skim or ga ni za ci ja ma ko je de lu ju na UNS-u. Zah te vi su ra zni: od op {teg in for mi sa wa do vr lo am bi ci o znih zah te va pre ma dr `a vi, na ro ~i to ka da su u pi ta wu fi nan si je i sprem nost dr `a ve da fi nan si ra od re |e ne ob li ke an ga `o va wa stu de na ta – re kao je Jo va no vi}.

Stu den ti se, ta ko, obra }a ju om bud sma nu da bi do bi li i naj jed n o s tav n i j e in f or ma c i j e o to me {ta se de {a va kad iz gu be in deks, ka ko da re {e tu si tu a- ci ju, a ~e sta te ma ti ka su i sti pen di je, do de la sme {ta ja u do mu... kad se om bud sma nu "`a le" oni ko j i ima j u uti s ak da su o{te }e ni, sta vqe ni u ne po voq ni ji po lo `aj.^e ste su i pri tu -

`be na rad stu dent skih slu `bi na fa kul te ti ma.

– Ve li ki broj stu de na ta ima uti sak da je stu dent ska slu `ba ne po treb no "hi tra" u ko mu ni ka ci ji s wi ma. Raz u mem po tre b u stu dent s ke slu `be da pro ce su i ra ve li ki broj zah te va, ali je ~est uti sak da u ko mu ni ka ci ji s wi ma stu den ti ni su po zi tiv n o tre ti r a n i. Ta k o | e, stu den ti uka zu ju na ne tran spa r ent n ost pri sa s ta vqa w u ra znih li sta za kre di te, sti pen di je ili do mo ve, i do vo de u pi ta we "za {to su pri me we ni ovi, a ne oni kri te r i j u mi".

Stu den ti ume ju da bu du i "ne sta {ni" pa do la ze u "pro blem" s di sci plin skim pra vil ni kom, pa se tru di mo da im po mog ne mo.

Mno gi i ne zna ju da ta kvi pra vil ni ci po sto je jer ni su uvek do voq no "vi dqi vi" i stu den ti ~e sto ni su ni sve sni {ta sve ti ak ti sa dr `e. Po ne kad ni na ~in ko mu n i c i r a w a pro f e s o r a sa stu den ti ma ni je od go va ra ju }i: do ga |a lo se, re ci mo, da pro fe sor ne pri me re no i uvre dqi vo ko men ta ri {e iz gled ne ke stu dent ki we. Jo{ uvek se de {a va da na stav ni ci zah te va ju od stu de na ta da ku pe wi hov ux be nik, pra ve ~ak i li ste onih ko ji su ku pi li, pa dru gi, ko ji ni su pa za ri li, stre pe da }e zbog to ga sno si ti po sle di ce kad iza |u na is pit.

Da niel Jo va no vi} je na gla sio da kao stu dent ski om bud sman ~e sto u re {a va wu pro ble ma sa ra |u je sa stu dent skim or ga ni za ci ja ma jer one naj bo qe po zna ju si tu a ci ju na svom fa kul te tu.

V. ^eki}

U ZREWANINU BRINU O QUDSKIM PRAVIMA

In ci den ti su de la po je di na ca Za me ni ca po kra jin skog om bud sma na za za {ti tu pra va na ci o nal nih ma wi na Eva Vu ka {i no vi} oce ni la je pri li kom raz go vo ra sa pred sed ni kom Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Alek san drom Mar to nom da je sta we u obla sti qud skih pra va u ovom gra du po zi tiv no i za do vo qa va ju }e, upr kos ne dav nim in ci den ti ma o ko ji ma je bi lo re ~i u jav no sti.

- [to se ti ~e ni voa za {ti te qud skih i ma win skih pra va, mi slim da Zre wa nin mo `e bi ti pri mer za dru ge sre di ne u Voj vo di ni, ima ju }i pri tom u vi du i po sto ja we or ga na ko je Za kon o lo kal noj sa mo u pra vi pred vi |a. Us po sta vqe na su ne za vi sna

te la, za {tit nik gra |a na, a Zre wa nin je je dan od ret kih gra do va u ko ji ma funk ci o ni {e i Sa vet za me |u na ci o nal ne od no se – na gla si la je ona.

Vu ka {i no vi }e va je is ta kla da su ne dav ni in ci den ti de la po je di na ca i da ne mo gu na ru {i ti tra di ci o nal no do bre me |u na ci o nal ne od no se u ovoj sre di ni. U pot pu no sti se sa gla si la sa sta vo vi ma iz ne tim u po sled wem sa op {te wu za me ni ka za {tit ni ka gra |a na Zre wa ni na, da po ru ke mr `we ko je su se po ja vi le si gur no ne mo gu bi ti vred no sni okvir pri me ren jed nom de mo krat skom dru {tvu i to le rant noj sre di ni, ka kva je ova. @. Balaban

VESTI Se zo na gri pe i to kom mar ta Epi de mi ja gri pe u Be o gra du i Sr bi ji bi }e sred weg in ten zi te ta i tra ja }e na red ne tri do ~e ti ri ne de qe, sa op {tio je ju ~e Grad ski za vod za jav no zdra vqe Be o grad.

Ka ko se u sa op {te wu na vo di, se zo na gri pa tra ja }e i to kom mar ta, me |u tim po sle pr ve ne de qe tog me se ca ne bi vi {e tre ba lo da ima raz me re epi de mi je.

U Sr bi ji se ne o~e ku je iz ra zi to vi so ka ak tiv nost vi ru sa gri pa, me |u tim ni je ne mo gu }e da se u po je di nim okru zi ma i to do go di, a epi de mi ja bi mo gla bi ti vi so kog in ten zi te ta to kom jed ne do dve

ne de qe. Do mi ni ra }e vi rus pan de mij skog gri pa AH1N1, ali su pri sut ni i dru gi vi ru si bo le sti od ko je su za {ti }e ne sve vak ci ni sa ne oso be, dok su po seb no ugro `e ni hro ni~ ni bo le sni ci, trud ni ce u po sled wem tro me se~ ju trud no }e i iz ra zi to go ja zne oso be.

Po li ci ja na sta vqa {trajk Ne za vi sni sin di kat po li ci je na sta vqa {trajk u o~e ki va wu zva ni~ nog po zi va na raz go vor sa pre m i j e r om Mir k om Cvet ko vi }em ko ji je na ja vqen za dans, re kao je pred sed nik NSP Ve li mir Bar bu lov. On je

pre ci zi rao da tom sin di ka tu jo{ ni je sti gla zva ni~ na po tvr da za sa sta nak sa pre mi je rom ali, ka ko je ob ja snio, ta ko |e ni su do bi li ni na ne ga ti van od go vor. Uko li ko do |e do pre go vo ra, raz ma tra }e se pr va dva zah te va: po ve }a we za ra da za 40 po sto i pot pi si va we po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra. Ka ko je Bar bu lov re kao, za sa da je vi {e od 13.000 za p o s le n ih u MUP-u u {traj ku, a da nas se o~e ku je i pri kqu ~i va we no vih {traj ka ~a.

- Za sa da oko 70 od sto za po sle nih {traj ku je, oba vqa ju }i sa mo mi ni mum pro ce sa ra da – iz ja vio Bar bu lov.

REFORMA U POQOPRIVREDNIM [KOLAMA

Bi o lo gi ja pro te ra na pa vra }e na Ka ko je uvo |e wem ogled nih ode qe wa svo je vre me no re for ma sred wih stru~ nih {ko la pr vo u{la u po qo pri vred ne, u wi ma je ove {kol ske go di ne ta re for ma pr vo i za `i ve la pre vo |e wem ogled nih u re dov na ode qe wa.

Me |u tim, bar po otvo re nom pi smu pro fe so ra i |a ka Po qo pri vred nih {ko la, ni po sle vi {e go di {weg “pi lo ti ra wa”, re form ski po te zi ni su iz gle da ba{ na bo qe pri mqe ni.

Po mi {qe wu u~e ni ka i na stav ni ka ovih {ko la, re for mom je naj vi {e po go |e na bi o lo gi ja, ko ja je pre re for me na sme ro vi ma ve te ri nar ski teh ni ~ar, po qo pri vred ni teh ni ~ar, pre hram be ni teh ni ~ar, zoo-teh ni ~ar, teh ni ~ar hor ti kul tu re bi -

la op {te stru~ ni, a sa da je pre ba ~e na u gru pu op {te o bra zov nih pred me ta i |a ci je ima ju sa mo u pr voj go di ni kao oba ve zan pred met, a na sme ru pre hram be ni teh ni ~ar je pot pu no uki nu ta.

bi o lo gi ju raz vi }a, a iz ba ~e na je oblast bo ta ni ke, pa se ja vqa pro blem na stru~ nim pred me ti ma kao {to su ra tar stvo, po vr tar stvo ili vo }ar stvo jer ne ma ju osnov na zna wa o gra |i biq ne

Bez bazi~nih znawa nema ni stru~nih, potrebnih raznim vrstama tehni~ara koje {koluju poqoprivredne {kole – Bi o lo gi ja je u ova kvoj {ko li od iz u zet nog zna ~a ja i pred sta vqa osno vu za uspe {no sa vla da va we stru~ nih pred me ta – ka `e pro fe sor ka bi o lo gi je u Po qo pri vred noj {ko li u Fu to gu Ve ra Da ki}. – Bu du }i po qo pri vred ni teh ni ~a ri u pr voj go di ni tre ba da sa vla da ju ci to lo gi ju i

}e li je, ne raz li ku ju ve ge ta tiv ne od re pro duk tiv nih or ga na, ni su upo zna ti s pro ce som fo to sin te ze. Sve ovo je pro blem jer i po no vom pro gra mu na stru~ nim pred me ti ma bi tre ba lo da na do gra de zna we ko je ve} ima ju. Isti pro gram iz bi o lo gi je ima ju i ve te ri nar ski teh ni ~a ri, ko ji su

po sta rom pro gra mu u dru goj go di ni ima li mor fo lo gi ju i or ga no ge ne zu. Ne za do voq stvo se ja vqa i kod u~e ni ka jer ve li ki broj wih su iz u zet ni |a ci ko ji pla ni ra ju da na sta ve {ko lo va we na fa kul te ti ma, a u sa mom star tu ne ma ju osno vu za to.

– S ova kvim pro gra mi ma ni ko iz sred we stru~ ne {ko le ne }e bi ti pri pre mqen za stu di je, a mi smo do sa da iz stru~ nih {ko la ima li mno go, i to do brih stu de na ta – ka `e di rek tor ka De part ma na za bi o lo gi ju i eko lo gi ju Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du pro fe sor dr Ru `i ca Igi}. – I na pri jem nom za Po q o p ri vred n i fa k ul tet po la `e se bi o lo gi ja, pa ni za

taj fa kul tet, ko ji im se pri rod no na sta vqa na sred we {ko lo va we, ne }e bi ti sprem ni. Fa kul te ti ne mo gu ra ~u na ti sa mo na svr {e ne gim na zi jal ce jer }e mo u tom slu ~a ju osta ti bez stu -

de na ta, po {to gim na zi ja ne ma do voq no.

S dru ge stra ne, po re ~i ma dr Igi}, bez ba zi~ nih zna wa ne ma ni stru~ nih, po treb nih ra znim vr sta ma teh ni ~a ra ko je {ko lu ju po qo pri vred ne {ko le.

Ipak, da i kre a to ri re for mi ima ju slu ha za glas ba ze do kaz je do pis ko ji je iz Mi ni star stva pro sve te ne dav no sti gao u Po qo pri vred nu {ko lu u Fu to gu s pot pi som po mo} ni ka mi ni stra Bo go qu ba La za re vi }a, u ko jem ih oba ve {ta va ju da }e ve} za na red nu {kol sku go di nu bi }e ura |e ne ko rek ci je pro gra ma po ko ji ma bi bi o lo gi ja tre ba lo da bu de vra }e na u sve sme ro ve i da po no vo bu de oba ve zan pred met u pr vom i dru gom raz re du. D. D.

c m y

dnevnik

dRU[TvO

NO VA AGIL NA GE NE RA CI JA VI KEN DA [A U PRI O BA QU DU NA VA KOD NE [TI NA

Raj za pecaro{e U toku Dunava kroz Srbiju, pa i biv{u dr`avu, gotovo da nema razu|enije, `ivopisnije i lep{e obale od one koja po~iwe nekako od kopnene granice sa Republikom Hrvatskom, pa nizvodno do Ne{tina, Suseka i Koru{ke. Nekoliko rukavaca Dunava, ostrva, odnosno ade, i obala koju vekovima reka kida sa sremske strane od pre pola veka postali su raj za brojne vikenda{e. Oko 25 vlasnika i

~la no va wi ho vih po ro di ca pro{le jeseni zvani~no su regi stro va li Dru {tvo „EkoNe{t-in“, a agilna nova generacija vikenda{a re{ila je da za{titi vikend podru~je nizvodno od Ne{tina, odnosno delove uz obalu koji se na rod ski na zi va ju Ske li ca, Livadica i Kulu{tra.

- Na ovom podru~ju nalazi se oko 70 vikend ku}a {to uz Dunav, {to u bregu, a {to na samom brdu Kulu{tra – ka`e

ponedeqak7.februar2011.

15

BAN KA MA TI^ NIH ]E LI JA USKO RO I U SR BI JI

Lek iz bebinog pup~anika

Srbija bi uskoro mogla dobiti prvu javnu banku mati~nih }elija.

Ministarstvo zdravqa je jo{ u maju pro{le godine dalo saglasnost Instituta za majku i dete u Beogradu da formira porodi~nu banku krvi iz pup~anika. Novac potreban za izgradwu i opremawe se obezbe|uju iz buxeta, a prora~uni govore da se radi o oko milion evra. Planirano je da u banci bude pohraweno 10.000 uzoraka. Sude}i po iskustvu drugih banaka u svetu, taj broj uzoraka mogao bi biti prikupqen za osam do deset godina. ]elije potpuno odgovaraju detetu od kog su uzete. [to je vi{e deponovanih }elija u banci, to je ve}a verovatno}a da }e se na}i odgovaraju}e }elije za le~ewe drugih bolesnika.

Ovakve banke postoje u mnogim zemqama Evrope i dok ne za`ivi na{a, gra|ani koji `ele da

dana, ukoliko zatreba, mo}i da se koriste u terapiji. Postupak uzimawa }elija je brz, bezbolan i bezopasan za bebu i majku.

Mati~na }elija ima mogu}nost da postane bilo koja }elija u qudskom organizmu. Ako se, na primer, govori o embrionalnoj mati~noj }eliji, dakle onoj koja se uzima iz embriona, ona mo`e postati nervna }elija, }elija jetre, pankreasa, kosti, vezivnog tkiva... Teoretski, iz mati~ne }elije mo`e se dobiti 200 razli~itih tipova }elija qudskog organizma. Ove }elije nisu "specijalizovane" pa se mogu diferencirati u sve druge }elije, a sposobne su da se dele u neograni~enom broju.

– Mati~ne }elije se u bankama ~uvaju na minus 197 stepeni u te~nom azotu u "zimskom snu" – izjavio je svojevremeno za na{ list

Fa za la bo ra to rij skog is pi ti va wa

Od bra na od „ci vi li za cij skog uni {te wa” Ne{tin je selo sa 900 stanovnika po popisu od 2002. godine, a od prole}a do jeseni procewuje se da se broj stanovnika pove}a za oko 300 koliko ima i vikenda{a sa gostima. Tu gde su sada vikendice istorija bele`i da se `ivelo i u mla|em kamenom dobu.

Arheolozi su otkrili da je ovde u predrimsko vreme `ivelo keltsko pleme Skordisci, a zatim dolaze Rimqani koji podi`u utvr|ewe na Dunavu. I danas se to brdo zove Kulu{tra od latinskog Kastel ili utvr|ewe, a ~ine ga vikendice i wihovi stanovnici koji `ele da ga odbrane od „civilizacijskog uni{tewa“ mada ovde sve ku}e imaju vodu, struju, telefon, a tu je i gas, put, blizina prodavnica, voda, riba, ~amac i vino iz sopstvenih podruma, odnosno buri}a.

Ra de Vu ji ~i}, sekretar Dru{tva. – Trenutno imamo 25 ~lanova, a osnovni ciq nam je unapre|ewe prirodne okoline na podru~ju vikend naseqa u Ne{tinu, odnosno rehabilitacija prirodnih pejza`a, razvijawe ekolo{ke kulture, pa i rekreacije u prirodi, te organizovawe tribina i dru`ewa. Kroz institucije civil nog sek to ra `e li mo da o~u va mo pri ro du ovog de la priobaqa, ali i da razvijamo turisti~ke potencijale.

Utvr|en je i kalendar aktivnosti za ovu godinu, pa se idu}eg meseca planira akcija sakupqawa i izno{ewa sme}a, ure |e we oba le, kr ~e we {i ka ra i let wih sta za. U aprilu se planira postavqawe eko signalizacije i putokaza u podru~ju vikend naseqa. U maju na predivnim terenima za sportski ribolov, a gotovo da nema vikenda{a koji nema ~amac, planirana je or ga ni za ci ja Va la ri ~ar skog

kampa „Skelica 2011“, a to }e biti i vikend dru`ewe varali~ara. Za jun je predvi|ena rekreativna vo`wa biciklima i dru`ewe sa predstavnicima medija, a u julu likovna ko lo ni ja „Ku lu {tra 2011“, dok }e se u septembru obele`iti Dan Dru{tva.

Ov de vi ken di ce po se du ju sta nov ni ci Ba~ ke Pa lan ke, ali i Srem ske Mi tro vi ce, [ida, Rume, ima i Beogra|ana i poneki Novosa|anin, a ve}ina stanovnika grada koji je centar Vojvodine, a koji je odavde udaqen oko 40 kilometara, „usidrilo“ je svoje ku}ice nizvodno iza Suseka, odno sno kod Ko ru {ke. U po sledwoj deceniji pro{log veka i po~etkom novog milenijuma bilo je zapu{tenih ku}a, vo}waka i vinograda, a ba{tice su bile zarasle u korov. Vikendice su tada kupovane i za jedva par hiqada evra, a sada su ponovo skoro sve o`ivele.

M. Su yum

Ve} godinama mati~ne }elije iz kostne sr`i i periferne krvi koriste se za le~ewe bolesti krvi kao {to je leukemija. U svetskoj nau~noj literaturi govori se da }e mati~ne }elije mo}i da se koriste u le~ewu Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, {e}erne bolesti, povreda ku~mene mo`dine... Ovakva le~ewa su jo{ uvek u fazi laboratorijskog i preklini~kog ispitivawa. sa~uvaju mati~ne }elije deponuju ih u inostranstvu. Ova usluga je komercijalna i pla}aju je sami korisnici, a kako }e na{a budu}a banka biti javna, tro{kove ~uvawa }elija bi trebala da snosi dr`ava. Mati~ne }elije iz dana u dan dobijaju sve ve}i zna~aj u le~ewu mnogih bolesti. Sve je vi{e roditeqa koji se odlu~uju da iz krvi pup~anika wihove bebe budu uzete }elije koje se ~uvaju u nekoj od banaka u Evropi. Na ovo se posebno odu~uju roditeqi koji imaju dete obolelo od leukemije ili neke druge onkolo{ke bolesti, a koji se odlu~uju na drugo dete. Tada se prilikom ro|ewa druge bebe iz krvi pup~anika uzimaju }elije koje }e jednog

geneti~ar Mi o drag Stoj ko vi}. – One se mogu kasnije odmrznuti i primeniti za le~ewe nekih bolesti. Ideja je da se mati~ne }elije deponuju, a s razvojem nauke jednog dana da se "nateraju" da budu }elije koje su potrebne za le~ewe. To }e zna~iti da lekar iz neke bolnice zove banku i ka`e da mu je potrebna }elija sr~anog mi{i}a za pacijenta koji je do`iveo sr~ani udar. Nau~nik }e u laboratoriji od mati~ne }elije napraviti sr~ane mi{i}ne }elije, poslati ih lekaru koji }e ih transplantirati pacijentu. O~ekujem da }e uzimawe i ~uvawe mati~nih }elija biti sli~no dana{wem davawu i ~uvawu krvi za potrebe pacijenata.

J. Bar bu zan

GDE UMI RE SVE [TE NIK, A RA \A SE PO SLA NIK

Granicu odre|uju sami – To je vrlo va`no pitawe: gde prestaje verski, a po~iwe politi~ki vo|a? Sam problem nije toliko komplikovan, barem u na{im prilikama, jer verske vo|e `ele da budu partijske, narodne vo|e. U ranom 19. veku kod nas se to zvalo "eparh". [to se ti~e efendije Mu a re ma Zu kor li }a, za wegovo javno delovawe se pouzdano mo`e re}i da je vrlo malo versko, a u punoj meri politi~ko-ideolo{ko. On to ni ne krije, wegove izjave – da }e

Direktan povod za razgovor sa \or|evi}om je Zukorli}ev posledwi ispad, u vezi s proslavom {kolskog praznika Svetog Save u Sanxaku. Gde prestaje versko delovawe, a po~iwe politi~ko, pitawe je koje sve vi{e optere}uje gra|ane, dr`avu i crkvu, a na{ sagovornik ka`e da je ta problematika u politi~koj i kulturnoj istoriji Evrope ne samo dobila odgovor nego je i praksa dokazala da se to mora jasno razlikovati i razdvojiti.

Sla bost ja kih "Dnevnik" se zainteresovao i za svojevrstan paradoks – ako su pravi vernici dovoqno mudri da ne progutaju politi~ke tablete koje im serviraju verske vo|e, a potowi ple{u za~arano kolo s politi~arima, kako je mogu}e da i svetovna i duhovna vlast nesmetano dr`e pozicije godinama?

– Pravih vernika ima malo. Slabi su da budu faktor jer u Pravoslavnoj crkvi sve je u rukama jerarhije. A laici, obi~ni vernici, nemaju nikakvog uticaja, i tu je problem. Tu smo gde smo. Videli smo da verski prvaci odre|uju granicu s Makedonijom i prave probleme pa nije ~udo {to je tada ministar Ve li mir Ili} rekao da }e prizemqiti makedonske avione – poentira \or|evi}. goreti ne samo Sanxak nego i Srbija – nai{le su na negodovawe ogromnog dela muslimana, ne samo u Beogradskoj zajednici, nego i u Novom Pazaru – izjavio je u razgovoru za "Dnevnik" sociolog religije i publicista Mir ko \or |e vi}, koji podse}a na to da je Me ho Ome ro vi} u pravu kada ka`e da Zukorli} zagovara novi rat "jer je efendija u vi{e navrata ponovio da }e nastojati da problem Sanxaka internacionalizuje i napravi od wega novo Kosovo".

– Dve ~iwenice ne smemo gubiti iz vida: nije crkvu i dr`avu odvojila francuska revolucija, nego sam Isus. U svojoj zapovesti, on u~enicima koji dr`e novac u ruci odgovara "podajte Bogu bo`je, a caru carevo". Isus je jasno odvojio veru od politike. Kod nas je ta granica skoro izbrisana. Biv{i vladika kosovski Ar te mi je objavio je rat dr`avi, predsedniku Bo ri su Ta di }u nazvav{i ga izdajnikom, pa i Crkvi, koja ga je ra{~inila. On je sam odredio tu

granicu. To se vidi i na primeru mitropolita Am fi lo hi ja: wegova delatnost u javnoj sferi je mawe verska – ona je skoro neprimetna – a vi{e je politi~ka i otuda je u sukobu sa strukturama u Crnoj Gori i u drugim oblastima – smatra \or|evi}.

Priprema za ovakav dru{tveni teren trajala je dugo. Na{ sistem vrednosti totalno je uru{en, a novi ne postoji ni u zametku. Izbrisala se i granica u eti~koj ravni. Verske vo|e ne samo {to imaju pretenzije da budu politi~ki lideri ve} gaje opipqivu jagmu za novcem i rasko{i. Kod politi~ara, podvla~i na{ sagovornik, imamo neskrivenu manipulaciju i oni u svakoj prilici nastoje da za svoju politiku dobiju versko pokri}e od islamskih i drugih sve{tenika.

– To je klerikalizacija i ovo {to danas gledamo weni su gorki plodovi. Davno je utvr|eno da uvo|ewe crkve gde joj nije mesto ne donosi ni{ta dobro, ne samo dru{tvu nego i samoj crkvi. Trideset godina imamo forsiranu klerikalizaciju – govori \or|evi}, koji upozorava na to da su prave vrednosti u politici i crkvi zaboravqene, te da su verske vo|e politi~ke i obrnuto. To se najboqe vidi kada politi~ki prvaci nastoje da svoju delatnost i javni diskurs oboje verskim sintagmama i da se {to ~e{}e slikaju s vladikama i patrijarhom.

Sa \or|evi}em smo podelili zapa`awe da obe strane deluju veoma uigrano i da se veoma pazi na to da niko nikom ne "zagazi u teren".

– To je dovedeno do savr{enstva. Oni formalno strogo vode ra~una o tome, ali se iz delatnosti vidi da granice nema, i sve je na {tetu vere, eti~kih vrednosti koje vera zagovara i na {tetu misli crkve. U istoriji crkve ka`e se: jedno je klerikalizacija, a drugo evangelizacija. Ko ne razlikuje te pojmove – a verske vo|e ih uop{te ne razlikuju – taj zapada u ovo u ~emu smo mi.

Upro{}eno, evangelizacija podrzumeva {irewe kulture qubavi i moralnih na~ela prema druga~ijima od nas, dok klerikalizacija vodi ka crkvi kao ideolo{kom faktoru koji odre|uje sve, pa i smernice dr`avne politike, u na{em slu~aju – o Kosovu. A kako se mi postavqamo u tom trulom dvouglu? Umeju

li vernici prepoznati ko je sve{tenik, a ko poslanik?

– [to se aktivnih vernika ti~e, delova}e vam ~udno, ali izvanredno dobro prepoznaju i govore o tome. Me|utim, wihov uticaj, osobito laika, vrlo je mali. Onaj ko treba da prelomi mora to u~initi na svom primeru. Mi smo po Ustavu sekularna dr`ava, ali kada de fakto pogledate – ne znate gde je ta granica. Dr`ava, wene institucije i glas javnosti treba da odrede precizno gde su te granice jer u ovom sistemu vrednosti mi to vi{e ne razlikujemo – ka`e sociolog.

I ovde se politi~ka elita name}e kao de`urni krivac jer samo sekularne dr`ave mogu pru`iti pune verske slobode. Kako ka`e \or|evi}, iako to deluje

~udno, "crkve ih same ne mogu pru`iti jer koliko kod da ih ima, kao u Vojvodini, jedna drugu kiwe, napadaju i svaka za sebe tvrdi da je jedina spasavaju}a. @ivimo u nedovr{enoj dr`avi i nedovr{enom dru{tvu, koji nema obrazac vrednosti".

Dru{tveni problemi crkve idu i korak daqe. Osim {to osvedo~eno pati od "izliva vlasti u mozak", zanimqivo je da se mawinske konfesije, one, uslovno govore}i, "na tu|em terenu", pona{aju i deluju krajwe pitomo, krotko i, u najmawu ruku, "evangelisti~ki". Dominantne religije, s druge strane, nastupaju s pozicije sile.

– Svi su se slo`ili s mojom ocenom od pre nekoliko godina da crkva danas igra ulogu koju je u svoju vreme igrao Savez komunista, kao neka nedodirqiva snaga. A radi se o vrlo opipqivoj stvari. Vernici to sami prepoznaju, ali izme|u vernika i jerarhije dug je put i dijaloga gotovo da nema – ka`e \or|evi}, koga smo pitali da li su verski lideri svesni toga da bi svojim pona{awem mogli izazvati nove sukobe i krvoproli}a.

– Verski lideri to ~esto ni ne kriju. Pogledajte Zukorli}a i autonomiju Sanxaka: on ne krije da }e to biti verska autonomija, iako ona po definiciji ne mo`e biti jednoreligijska. U Crnoj Gori s pravom prigovaraju Amfilohiju da je pravoslavni ajatolah. On to i ne krije, a politi~ari {i}arxijski ra~unaju da imaju zale|e za svoje partijske ciqeve.

Ig. Mi ha qe vi}

SPORT

ponedeqak7.februar2011.

c m y

16

dnevnik

U SJAJ NOJ AT MOS FE RI U SPEN SU ZA VR [EN ME^ FED KUPA SR BI JA - KA NA DA (3:2)

Krunski dubl ispunio snove O, ka kvom smo sla vqu si no} pri su stvo va li u ve li koj sa li Spen sa u No vom Sa du! U su sre tu B Svet ske gru pe Fed ku pa, re pre zen ta ci ja Sr bi je, iako bez dve naj bo qe te ni ser ke - Je le ne Jan ko vi} i Ane Iva no vi}, po be di la je se lek ci ju Ka na de i u apri lu }e igra ti me~ plej-ofa za ula zak u naj ja ~u, A gru pu Svet ske gru pe. To je iza zva lo pra vo odu {e vqe we u na {em ti mu i do ve li kog iz li va sre }e do ve lo je oko 4.000 raz dra ga nih gle da la ca ko ji su do iz ne mo glo sti po ma ga li iza bra ni ca ma na {eg se lek to ra De ja na Vra ne {a.

Kru ni }e va - lo ko mo ti va srp skog pa ra Ju na ki we se zo vu Alek san dra Kru ni} i Bo ja na Jo va nov ski, de voj ke ko je su bra ni le bo je na {e ze mqe u za vr {nom, od lu ~u ju }em su sre tu du blo va. Iako je Bo ja na na {oj se lek ci ji do ne la dva ve li ka po e na u sin glo vi ma, po be div {i i Alek san dru Vo zni jak i Re be ku Ma ri no, si gur ni smo da ni smo po gre {i li {to smo pr vo spo me nu li ma le nu Kru ni }e vu. De voj ~i ca od 17 go di na, ko ja je pre dva da na u su za ma na pu sti la ru kort pod lo gu u Spen su po sle po ra za od Ma ri no, si no} je po sta la istin ska ju na ki wa na {e Fed kup se lek ci je.

Igra la je sja jan me~, bi lo ju je svu da po te re nu i mak si mal no je po ma ga la i Bo ja ni Jo va nov ski ko ja je i pre me ~a pri zna la da joj igra u pa ro vi ma ni je ja ~a stra na. Bo ri la se, na rav no, i Bo ja na, ali je Alek san dra bi la lo ko mo ti va na {eg pa ra, cen tral na oso ba na te re nu i, iz ju ~e ra {wih su za, iz ra sla je u istin sku he ro i nu (ne)o~e ki va nog tri jum fa srp skog ti ma, s

ve li kim osme hom na li cu. Ka na |an ke Ma ri-Iv Ple ti je i [a ron Fi~ men ni su pro na {le re {e we za sjaj nu igru i ogrom no sr ce ma le Alek san dre (165 cm), a na po ~et ku me ~a bi la je uo~ qi va wi ho va na me ra da ba{ na woj iz gra de put ka po be di. O, ka ko su sa mo po gre {i le!

Ka da je, ba{ po sle od li~ nog re ter na Kru ni }e ve, ka nad ski par vra tio lop tu u mre `u i ti me pot pi sao ka pi tu la ci ju, sve na {e de voj ke po le te le su jed na dru goj u za gr qaj, za jed no sa se lek to rom Vra ne {om i pred sed ni kom TSS Slo bo da nom @i vo ji no vi }em. Za slu `i le su sla vqe, iako su u ovom sa sta vu pr vi put igra le za jed no. Za slu `i le su ga zna wem, ve li kom bor be no {}u i re {e no {}u da iz ve du za mno ge ne mo gu }u mi si ju.

Pu bli ka je ak tiv no pro sla vi la ve li ku po be du, pro sto po zi va ju }i de voj ke da opet bu du wi ho ve go {}e, da se po no vo sret nu u Spen su i, za jed ni~ kim sna ga ma, po ku {a ju da se vra te u naj ja ~u di vi zi ju svet skog `en skog re pre zen ta tiv nog te ni sa. Uz po mo}, na da mo se, do ta da opo ra vqe nih Jan ko vi }e ve i Iva no vi }e ve, eto na ma no ve na de i se lek ci je ko ja mo `e da se ume {a ~ak i u tr ku za po bed ni~ kim tro fe jom.

Jo{ je jed na stvar ja ko va `na: do sa da su na {e de voj ke, kad god su o po bed ni ku od lu ~i va li pa ro vi, iz la zi le po gnu tih gla va s te re na, a sa da smo svi za jed no po sta li sve do ci da je Alek san dra Kru ni} de voj ka ko ja mo `e da igra na vr hun skom ni vou u du blu. Mo `da Bo ja na Jo va nov ska ni j e u ovom tre n ut k u ide l an part ner za wu, ali sve na {e de voj ke su mla de, vre me ra di za wih i na De ja nu Vra ne {u je za da tak da po ku {a da stvo ri jak

Slavqe srpskog tima posle pobede nad Kanadom

par ko ji }e po sta ti uzda ni ca na {e se lek ci je kad za gu sti.

Bo ja na - bez kik sa, Ana ni je us pe la Ju ~e ra {wi pro gram do neo je Sr bi ji ras plet ka ka vom se i na da la. Bo ja na Jo va nov ski, sve bo qa maj sto ri ca te ni sa, po be di la

je vi so ku Re be ku Ma ri no i do ne la pred nost od 2:1 na {oj se lek ci ji. Ni je to bio lak me~, jer se i Ka na |an ka opu sti la u od no su na pre kju ~e ra {wi na stup i igra la je mno go bo qe.

Me |u tim, Jo va nov ska je ta~ no zna la ka ko da je po be di, zna la je i ko ji za da tak ima i ni je pod le gla pri ti sku. Pr vi set do bi la

roditeqi

ODU [E VQE WE U TA BO RU SR BI JE

Bez pomo}i publike ovo ne bi bilo mogu}e Od mah po za vr {et ku su sre ta pri pre mi mo i od i gra mo me~ s san dra. - Ni sam is ko ri sti la pa ro va i ko na~ nom tri jum fu Ka na dom. Sa da ne mo gu da raz {an su pr vog da na u sin glu i za nad Ka na dom, na {e re pre zen ta mi {qam o po ten ci jal nim ri to sam ta ko sil no `e le la da po tiv ke po le te le su jed na dru goj u val ka ma u plej-ofu... be di mo. Bez po mo }i pu bli ke, za gr qaj. Po qup bez Bo ja ne i ce ci i za gr qa ji ni le re pre zen ta su iz o sta li, a se ci je, ova po be da lek tor Vra ne{ je i ovaj pod vig ne „pa za rio� i vo du bi bi li mo gu }i. ko jom su ga iza Je dva ~e kam no bra ni ce po li le. ve Fed kup su - Ni sam ba{ sre te! pla ni rao da me Bo ja na Jov de voj ke oku pa ju, nov ski je u~e ali ne ma qut we, stvo va la u osva na rav no. Iz dr `a ja wu sva tri po le su Jo va nov ska e na za Sr bi ju. i Kru ni }e va ve Po be di la je u li ki pri ti sak i oba sin gla i bi raz bi le ma ler la deo po bed ko ji smo vu kli ni~ kog pa ra: po sle me ~e va pa - Pre sre} na ro va u ne kim ra sam - re kla je ni jim si tu a ci ja Bo ja na. - Hva la ma - re kao je Vra Alek san dri na ne{. - Ovo je ve ve li kom tru du li ki ra zul tat za ko ji je ulo `i la, mla di tim i po ka - Aleksandra Kruni} i Bojana Jovanovski slave pobedu igra la je sjaj no. za teq da ima mo ge Ve} za sle de }i ne ra ci ju iza Je le ne i Ane ko ja Alek san dra Kru ni} je pre ko me~ o~e ku jem da u ti mu bu du i sti `e ve li kim ko ra ci ma. Hva no }i po sta la mi qe ni ca no vo Je le na i Ana i da }e mo u naj ja la sjaj noj pu bli ci ko ja je no si la sad ske pu bli ke. ~em sa sta vu kre nu ti ka ci qu, na {e te ni ser ke, hva la i No vom - Bi la sam `eq na da po be dim ula sku u naj ja ~u gru pu Fed ku pa.

Sa du ko ji nam je omo gu }io stva pred ovim sjaj nim na vi ja ~i ma - U woj nam je i me sto, a ne ov de no ide al ne uslo ve da se od li~ no jo{ za di ha na iz ja vi la je Alek - gde se tre nut no na la zi mo!

je u taj-brej ku sa 7:3, a dru gi, zna ~aj no lak {e, s glat kih 6:3.

De jan Vra ne{ se opre de lio da u dru gom sin glu da na na te ren po {a qe Anu Jo va no vi}, naj sta ri ju ~la ni cu u na {oj re pre zen ta ci ji. Pi ta li smo se {ta se lek tor `e li da po stig ne tim po te zom, a u VIP sa lo nu se za ~as mo gla ~u ti pri ~a ka ko `e li

Iako Je le na Jan ko vi} ni je mo gla da po mog ne re pre zen ta ci ji u du e lu s ka na dom, we na maj ka Sne `a na to kom oba da na bi la je uz dr `av ni tim. U su bo tu je se de la na klu pi na {e se lek ci je i na vi ja wem bo dri la sa i gra ~i ce we ne }er ke u re pre zen ta ci ji Sr bi je.

Ju ~e je Sne `a na Jan ko vi} bi la jo{ ak tiv ni ja, pa je se de la uz ser vis li ni ju i sa ve ti ma ~e sto po ku {a va la da po mog ne Ani Jo va no vi}, Bo ja ni Jo va nov ski i Alek san dr Kru ni}.

Ju ~e je me ~u pri su stvo vao i otac No va ka \o ko vi }a - Sr |an, ko jeg su klin ci op ko li li i tra `i li auto gram, a ta ta na {eg naj bo qeg spor ti ste ra do im je iza {ao u su sret.

Sr bi ja - Ka na da 3:2 Pr vi dan Kruni} - Marino 3:6, 6:3, 5:7 Jovanovski - Voznijak 6:4, 7:5 Dru gi dan Jovanovski - Marino 7:6, 6:3 Jovanovi} - Voznijak 0:6, 4:6 Jovanovski/Kruni} Fi~men/Pletije 7:6, 6:4 bez po seb nih pro ble ma sti gla do 6:4 i iz jed na ~e wa u me ~u.

Ka n ad s ki ka p i t en Sil v an Bri no na te ren je, za od lu ~u ju }i me~, po slao na ja vqe nu kom bi na ci ju sa `re ba, ali je Vra ne{ za me nio igra ~i ce. Na ja vqe ne Ta ma ru ^u ro vi} i Anu Jo va no vi} za me ni le su Jo va nov ska i Kru ni} i bi lo je ja sno da

Publika u Spenasu za desetku

Boba

Gradona^elnici: Drugom, odlu~uju}em danu Fed kup me~a izme|u Srbija i Kanade, od po~etka do kraja programa prisustvovali su brojni gosti. Me|u wima lako smo uo~ili gradona~elnike Novog Sada i Beograda - Igora Pavli~i}a i Dragana \ilasa.

Obojica su u sali bili s porodicama, a bili su locirani odmah do klupe na{e reprezentacije.

Pred sed nik TSS Slo bo dan @i vo ji no vi} je singl me ~e ve ju ~e ra {weg pro gra ma pra tio za jed no s broj nim go sti ma iz VIP sa lo na u ve li koj sa li Spen sa. Me |u tim, na{ biv {i naj bo qi igra~ ni je iz dr `ao i pred su sret du blo va si {ao je na te ren i seo na klu pu iza se lek to ra Vra ne {a.

Bo ba je ve o ma ak tiv no u~e stvo vao u od lu ~u ju }em me ~u, ~e sto sa ve tu ju }i na {e de voj ke ka ko da nad mu dre Ka na |an ke i do mog nu se zla ta vred ne po be de.

da iz ne na di Alek san dru Vo zni jak, ali i od mo ri Alek san dru Kru ni} za o~e ki va ni duel pa ro va. Bi lo ka ko bi lo, pr vi set u me ~u Jo va no vi} - Vo zni jak eks pre sno je do bi la ka nad ska te ni ser ka, po ka zav {i da je objek tiv no pu no bo qa i kom plet ni ja igra ~i ca. Ana se je ste bo ri la ko li ko je zna la i ume la, ali 0:6 i 4:6 naj bo qe su u go vo ri li o ra zli ci u kla si.

Je ste Jo va no vi }e va po ve la sa 3:0 u dru gom se tu, ali je on da ka nad ska te ni ser ka, ne ka da 21. igra ~i ca sve ta, do da la gas i

je ovo par ko ji ima sna ge da sru {i ne u god nu tra di ci ju i do ne se Sr bi ji ko na~ nu po be du.

De voj ke se bi la sjaj ne, pu bli ka je bi la fe no me nal na, a ko na~ ni is hod sa wan i pre lep.

No va ge ne ra ci ja srp skih te ni ser ki pri ka za la se sve tu u naj lep {em sve tlu, kon ku ren ci ja za Fed kup tim po sta la je `e sto ka, a Je le na Jan ko vi} i Ana Iva no vi} do bi le su no ve sa i- gra ~i ce spo sob ne da im po mog nu u na me ri da vi so ko ko po zi ci o ni ra ju na {u ze mqu u Fed ku pu.

Alek san dar Pre do je vi}, foto: Filip Baki}

SPORT

dnevnik PRO SI NE^ KI PO LA KO SLA @E TIM I IGRU

Borba za mesto u timu Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su do sa da {wi naj te `i is pit u to ku pri pre ma uspe {no po lo `i li. Sa vla da li su eki pu Spar ta ka (Tr na va) u Be le ku sa 2:1, po go ci ma Ka lu |e ro vi }a i Evan dra. Po seb no kva li tet nu par ti ju, po no ta ma tre ne ra Pro si ne~ kog, cr ve no be li su pru `i li u pr vom po lu vre me nu ka da su ba{ nad i gra li ~e tvr to pla si ra ni tim slo va~ ke li ge.

- Do bar me~, na ro ~i to u pr vih 45 mi nu ta, a ka ko je vre me od mi ca lo pa da li smo i gre {i li. Jak tre na `ni pro ces u~i nio je svo je, ose }a se umor, jo{ uvek ni smo pot pu no fi zi~ ki sprem ni. Ima do voq no vre me na za rad i is pra vqa we ne do sta ta ka. Do star ta pr ven stva sve }e mo skoc ka ti pro ko men ta ri sao je tre ner Ro bert Pro si ne~ ki.

Pro tiv Spar ta ka ni je bi lo ve li kih ro ka da u sa sta vu. Pro si ne~ ki se od lu ~io za sle de }u start nu po sta vu, ko ja je mo `da u ovom ~a su i naj vi {e po ka za la: Dmi tro vi}, Nin kov, To {i}, Adi, Re qi}, Mi ja i lo vi}, Ko ro man (Bi ni}), Evan dro (Bog da no vi}), Ka du, Bor ha i Ka lu |e ro vi} (Pe ro vi}).

- Po se gao sam za iz me na ma tek u po sled wih 15 mi nu ta, a ova kvim sti lom ra da na sta vi }e mo da qe u pre o sta lim su sre ti ma.

Krug igra ~a ko ji ula ze u tak mi ~ar ski po gon tre ba da se is kri sta li {e ov de u Tur skoj - sma tra tre ner Be o gra |a na. [an su na go lu, ume sto ne pri ko sno ve nog Sta men ko vi }a, do bio je Dmi tro vi} ko ji }e bi ti od su tan ne ko li ko da na zbog oba va za u mla doj re pre zen ta ci ji.

Tan dem {to pe ra ~i ni li su To {i} i Li Adi, zad wi ve zni po le te rac Mi ja i lo vi}, naj i stu re ni ji je bio Ka lu |e ro vi}, a u pri li~ no ofan ziv noj for ma ci ji Ka du je do bio pred nost is -

ponedeqak7.februar2011.

PRI PRE ME VOJ VO DI NE U CR NOJ GO RI

Za pobedu – slobodan dan (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) BE^I]I: U ju ~e ra {wem ju tar wem iz la sku sun ca na be ~i} koj pla `i ve }i na fud ba le ra Voj vo di ne ni je u`i va la. Bi li su u du bo kom snu, a raz log {to su se sko ro svi znat no du `e za dr `a li u po ste qa ma je taj {to su ju ~e ima li slo bo dan dan. S ob zi rom na to da je, ka da su na pro gra mu dva tre nin ga dnev no, usta ja we u se dam, ne de qa je bi la iz van red na pri li ka da se po -

Pe trov cem sti gao je kao ute ha No vo sa |a ni ma, ko ji ma je ta ko |e sta lo da po red do bre pri pre me be le `e i po zi tiv ne re zul ta te.

- Za do vo qan sam pri ka za nim – su mi ra uti ske tre ner Zo ran Mi lin ko vi}. – Mom ci su do bro tr ~a li, is po {to va li su uglav nom sve za mi sli i {te ta je {to do bru igru ni smo kru ni sa li jo{ ko jim go lom. Abu ba kar je imao ne ko li ko {an si, a ka da se u pr -

Smawuje se brojno stawe

Robert Prosine~ki

pred Mi lo va no vi }a. So li dan uti sak osta vi li su Evan dro i Bor ha.

- Igra mo pas igru ko ju {ef tra `i od nas. Ne ma vi {e pre ska ka wa sre di ne te re na, ve} pa som do la zi mo do go la. Po ~e li smo to da usva ja mo. U ovom tre nut ku su nam no ge te {ke, pa ma lo gre {i mo, ali ve ru jem da }e sve do }i na pra vo me sto, po go to vo ka da pad ne in ten zi tet tre nin ga – ka `e bek cr ve no-be lih Ste van Re qi}.

Bor ba za me sto u ti mu je otvo re na i ras plam sa la se.

- Svi smo kre nu li od nu le, ni ko ni je po vla {}en, bo ri mo se kroz sva ki tre ning da na pre du je mo. [to se me ne ti ~e, po la ko do bi jam {an su, po ku {a vam da je is ko ri stim na pra vi na ~in i na dam se da }u u pred sto je }oj po lu se zo ni bi ti u svom naj bo qem iz da wu – po ru ~io je Re qi}.

Cr ve no- be le o~e ku ju jo{ tri pro ve re, pro tiv dva ru mun ska klu ba (Uni ver zi ta te ta i Ste a ua) i Ko pra, a po gon je bo ga ti ji za jo{ jed nom ime, Mi la na Vi lo ti }a ko ji je do bio ze le no sve tlo le ka ra da se ukqu ~i u tre na `ni pro ces.

Z. Ran ge lov

Po sle jed no dnev ne po se te igra ~i ma, u No vi Sad se vra tio ge ne ral ni se kre tar Ra di sav Ra bre no vi}. Sa wim je po {ao i De jan Ka ran, ko ji je imao peh da se po vre di na pr vom tre nin gu.

- Ka ran }e ura di ti neo p hod ne snim ke, po sle ~e ga }e mo, na osno vu re zul ta ta, od re di ti te ra pi ju. Vi de }e mo ho }e li Ka ran osta ti u No vom Sa du ili se even tu al no vra ti ti u Cr nu Go ru – ka `e le kar eki pe dr Bor ko Vu ko sav.

Ka ran je ose tio, ka ko ka `e, da mu je pri li kom na glog is ko ra ka ne {to kvrc nu lo is pod ~lan ka, a sve go vo ri da je re~ o te ti vi ko ja se pru `a ka sto pa lu.

Po sle od la ska re pre zen ta ti va ca Da ni e la Moj so va (Ma ke do ni ja), Ge or gi ja Me re ba {vi li ja (Gru zi ja), @eq ka Br ki }a, Slo bo da na Me do je vi }a i Vu ka Mi to {e vi }a (A i mla da re pe zen ta ci ja Sr bi je), od la zak Ka ra na sma wio je broj no sta we. Sva je pri li ka da }e se ovoj gru pi pri dru `i ti i Na e me ka A|u ru, ko ji bi put Ki ne tre ba lo da kre ne ~im mu se obez be di vi za. Po vra tak re pre zen ta ti va ca pla ni ran je za 10. i 11. fe bru ar. {te no na spa va ju. Bi lo je i onih vred ni jih, pa su ta ko na do ru ~ak sti gli ci me ri Mi ro slav Vu li }e vi} i Vla dan Pa vlo vi}, uz ne ko li ci nu ~la no va stru~ nog {ta ba i ge ne ral nog se kre ta ra Ra di sa va Ra bre no vi }a.

Dan ra ni je Voj vo di na je od i gra la dru gu pri ja teq sku utak mi cu u ko joj je po be di la OFK Pe tro vac 2:0. Ja sno je da je Pe tro vac sla bi ji ri val od Mo gre na, s ko jim je Voj vo di na re mi zi ra la – 1:1, ali da le ko od to ga da se ra di lo o sla bom su par ni ku. Pe trov ~a ni su bi li sil no mo ti vi sa ni, u ne kim mo men ti ma pre la zi li su gra ni ce sport skog po na {a wa, pa je sre }a da je iz beg nut te `i in ci dent po sle Mi li }e vog uda ra wa Traj ko vi }a – gla vom.

Po sle is pu {te ne po be de nad Mo gre nom u po sled wim se kun da ma me ~a, tri jumf nad OFK

ven stvu ta kve pri li ke ne re a li zu ju eki pa ne mi nov no ula zi u pro blem.

Abu ba kar se za i sta is pro ma {i vao, ali da ne bu de sve ne ga tiv no u ve zi s ka me run skim na pa da ~em tre ba is ta }i we go vu pre po zna tqi vu br zi nu, ko ju je de mon stri rao i u ovoj utak mi ci. Ko li ko je brz Ouma ru Abu ba kar sve do ~i i opa ska do ma }eg igra ~a Mi ke qa, ko ji je pri li kom jed nog Abu ba ka ra vog be ga u ap so lut noj ne mo }i iz u stio: - Na |i te mi ne ki mo tor da ga stig nem!

Deo kri ti ka po sle pr ve utak mi ce i{ao je na ra ~un mla dog re pre zen ta tiv ca Bo sne i Her ce go vi ne Mi ro sla va Ste va no vi }a. Ra di se o si tu a ci ja ma ka da {u ti ra is ko sa sa de sne stra ne.

- Po slu {ao sam tre ne rov sa vet i ovo ga pu ta ga |ao su prot ni,

@AR KO BE LA DA NE ZA BO RA VQA DA NE U VOJ VO DI NI

Lepe uspomene

Ne opra{ta gre{ke: Aleksandar Stanojevi}

SA PRI PRE MA PAR TI ZA NA U TUR SKOJ

Trener Stanojevi} ba{ qut Fud ba le ri Par ti za na igra li su ne re {e no sa Ru da rom iz Pqe va qa - 1:1. Gol za cr no-be le po sti gao je [}e po vi} u 31. mi nu tu, a za Ru dar Ser`. Sa Ru da rom je igra la eki pa bez Stoj ko vi }a, Kr sta ji }a, Sa {e Ili }a, Ba bo vi }a, Vu ki }a, Ili e va, Tej ga... Na stu pi li su: Ra di {a Ili} (od 46. @iv ko vi}), Ste va no vi} (od 79. Osto ji}), Jo va no vi}, Stan ko vi}, La zev ski - Pe tro vi} (od 46. Ro si), Smi qa ni} (od 72. Ka ma ra), To mi} (od 72. A{kov ski) - [}e po vi} (od 46. Adi ja), Ku {ko (od 79. Miq ko vi}), Bo gu no vi} (od 72. Sa vi}).

Pr vi gol za Par ti zan po sti gao je Mar ko [}e po vi}, is ko ri s tiv { i do b ar cen t ar { ut Ste va no vi }a u 31. mi nu tu. Iz jed na ~io je fud ba ler iz Oba le Slo no va ~e ko ji je ove zi me do -

17

{ao u Ru dar Ser`, de vet mi nu ta pre kra ja me ~a po sle ne spo ra zu ma gol ma na @iv ko vi }a i Vo ji sla va Stan ko vi }a. Igra ~i ko ji su do bi li pri li ku pro tiv Ru da ra ni su is pu ni li o~e ki va wa Alek s an d ra Sta n o j e v i } a, ko ji je na ja vio da ne ki od wih vi {e ne }e do bi ti {an su jer ne mo `e da im opro sti ne ke gre {ke. Sta no je vi} ni je mo gao ni {ta po zi tiv no da iz dvo ji iz du e la sa Cr no gor ci ma na gla siv {i da je on pre sve ga bio pro ve ra fi zi~ ke sprem no sti.

Po sle pri pre ma u Tur skoj pr vi tim srp skog {am pi o na na pu sti }e A{kov ski i Osto ji} i vra ti ti se u Te le op tik, po {to Sta no je vi} ni je za do vo qan wi ho vim na pret kom. Po sle raz go vo ra sa upra vom klu ba do ne }e od lu ku o sud bi ni Ar gen ti na ca Ku {ka i Ro si ja.

BUDVA: Uo~i su sre ta Voj vo di ne i Pe trov ca, po raz go va ra li smo s ne ka da {wim pr vo tim cem no vo sad skih cr ve no-be lih, a da nas stu bom od bra ne Lov }e na sa Ce ti wa @ar kom Be la dom. Na vi ja ~i Voj vo di ne do bro pam te ovog igra ~a, ko ji je uz Ra do sla va Ba ta ka i Mi la na Vje {ti cu kod tre ne ra Slo bo da na Pav ko vi }a ~i nio ne pre la znu od bra nu.

- Ha bi je bio pre sre ta~ is pred nas tro ji ce i se }am se da nam ni ko ni je mo gao ni {ta. Pri mi li smo naj ma we go lo va u li gi, a taj pe riod pam ti }u dok sam `iv.

Ipak, br zo smo se ras tu ri li, ume sto da se po ja ~a mo na po lu se zo ni, Vje {ti ca je oti {ao u Ru si ju, a po sle zim skih pri pre ma ostav ku je ubr zo pod neo i Pav ko vi}...- pri se }a se se zo ne 2002-2003. Be la da. @ar ko Be la da, sa da ve} 34-go di {wak, svo je vre me no je iz Mo gre na kao mla di re pre zen ta ti vac sti gao u No vi Sad. - Igrao sam do zi me u Mo gre nu po no vo, dva pu ta po {est me se ci, jer sam u me |u vre me nu po lu se zo nu @arko Belada pro veo u Poq skoj, u Vi sli iz Ploc ka, gde sam ra ni je ta ko |e bio 2,5 go di ne. Sa ovim klu bo vi ma osvo jio sam po ti tu lu i kup, ta ko da sam tro fe je, za ko ji ma smo svi `u de li u Vo {i, na do me stio u dru gim sre di na ma.

Be la da ob ja {wa va ka ko se ob reo u Lov }e nu.

- Ce ti we je moj grad. Tu sam po ni kao i red je da u mom klu bu i ka ri je ru pri ve dem kra ju. Do go vo ri li smo se da osta nem do le ta, a on da }e mo vi de ti {ta i ka ko da qe.

Gle da ju }i me~ Voj vo di ne s Pe trov cem, Be la da je od mah uo~io po ten ci jal ko jim No vo sa |a ni ras po la `u: - Svi |a ju mi se dva cen tar hal fa (Moj sov i Traj ko vi}), kao i mla di ve zwa ci (Mi to {e vi} i Me do je vi}).

Ali, i u Cr noj Go ri, kao {to je to uvek bi lo, ima sjaj nih igra ~a. Ve ru jem da je ka pi ten Mo gre na Gr bi} pra vi igra~ za Vo {u. Ta kvog u Sr bi ji ne ma – tvr di Be la da, ko ji je zbog lak {eg bo la u lo `i pre sko ~io me~ svog klu ba s Mor na rom iz Ba ra.

S. S.

@eqka Brki}a pred put u Izrael posavetovao je trener golmana Zoran Stojanovi}

ume sto bli `i ugao. Re zul tat zna te, po sti gao sam gol, a ne kao pro tiv Mo gre na ka da je lop ta po sle mog udar ca po go di la pr vu sta ti vu ili, {to mi je jo{ `a li je, ka da sam iz sli~ ne si tu a ci je u pr ven stve nom du e lu s Me tal cem za tre sao spoq ni deo mre `e ga |a ju }i bli `i ugao – ve li Ste va no vi}.

U sve bo qu for mu ula zi i stre lac pr vog po got ka Bra na Ili}.

jer nom su sre tu sa Mo gre nom, a bi }e, ose }am, jo{ bo qe – ka `e Ili}.

Kod gol ma na @eq ka Br ki }a ta ko |e se vi de po zi tiv ne no vi ne, ko je sva ka ko pri pa da ju i tre ne ru Zo ra nu Sto ja no vi }u. Br ki} mno go ~e {}e i gla sni je ko man du je igrom, a ne ma sum we da je vre me nom do bio i na sa mo po u zda wu. Od la zak u A re pre zen ta ci ju na pri ja teq sku utak mi cu s Izra e lom svi sa i gra ~i i

Lazeti} pauzirao Ve {ta~ ka pod lo ga, na ko joj tre ni ra ju fud ba le ri Voj vo di ne, s vre me na na vre me uzro ku je iz ve sne ne u god no sti kod fud ba le ra. Ta ko je me~ s OFK Pe tro vac, zbog bo la u li stu, pre sko ~io naj i sku sni ji igra~ Ni ko la La ze ti}.

-U do go vo ru s tre ne rom Mi lin ko vi }em ni sam igrao pro tiv Pe trov ca. Bi lo je to iz pre do stro `no sti. U sle de }oj utak mi ci s Gr bqem si gur no }u opet bi ti u ti mu – ka `e La ze ti}, ~i je bi is ku stvo i zna we, uz kom plet ne pri pre me, tre ba lo da do pri ne se bo qim pro le} nim re zul ta ti ma Voj vo di ne.

- Ba{ bih vo leo da vi dim na TV snim ku gol. Do bio sam od li~ nu lop tu od Me do je vi }a, pa mi je pre o sta lo da ura dim deo po sla za ko ji sam za du `en, a to je da sme stim lop tu u mre `u su par ni ka. Sve je kre nu lo ka ko tre ba, bi lo je, bar {to se me ne ti ~e, mno go bo qe ne go u pre mi -

stru~ ni {tab pro pra ti li su sa `e qom da se usta li na go lu na ci o nal nog ti ma.

Sle de }u pro ve ru No vo sa |a ni ima ju 9. fe bru a ra. Ri val je Gr baq, a na red ni da ni po ka za }e ho }e li se me~ igra ti u SC „Jaz“ na ve {ta~ koj, ili u Gr bqu na pri rod noj tra vi.

Sa va Sa vi}

NE BOJ [A KO SO VI], NAJ MLA \I IGRA^ VOJ VO DI NE U CR NOJ GO RI

Vo{in Inijesta BE^I]I: Ni je mu jo{ ni 16 pu nih go di na, na pu ni }e ih 24. fe bru a ra, a re~ je o naj mla |em fud ba le ru Voj vo di ne na pri pre ma ma u Cr noj Go ri - Ne boj {i Ko so vi }u, ko jeg svi u cr ve no-be lim re do vi ma zo vu Ki }a. Je se nas je svoj ras ko {ni ta le nat na go ve stio u pri ja teq skoj utak mi ci pr vog ti ma s Mla do sti iz Ba~ kog jar ka. Ka da je gur nuo lop tu su par ni~ kom igra ~u kroz no ge, ni ko ga zbog to ga ni je pro zvao. To mu je uli lo do dat no sa mo po u zda we, pa je pre o sta li deo su sre ta od i grao kao ma tor.

I na pri pre ma ma u Cr noj Go ri Ki }a do bi ja svo ju mi nu ta `u. Pro tiv Mo gre na na te re nu je pro veo dva de se tak, a u me ~u s Pe trov cem de se tak mi nu ta.

- Za me ne je sva ki mi nut pro ve den u igri s pr vo tim ci ma vred na na gra da i pod strek za da qi rad – ka `e ka det ski re pre zen ta ti vac Cr ne Go re, ko ji je 2009. go di ne iz nik {i} ke Su tje ske sti gao u Voj vo di nu.

Do {ao je po sa ve tu me na xe ra Ni ko le Da mjan ca.

- Sti gao sam na pro bu, tre ni rao ne ko li ko da na, a on da sam na pred log Bra ni sla va No va ko vi }a pot pi sao s Voj vo di nom sti pen dij ski ugo vor. Za

@eqe @e qa da za i gra na Evrop skom pr ven stvu za ka de te u Sr bi ji, za ge ne ra ci ju 94, Ko so vi }u se ne }e is pu ni ti.

- U pr vom kru gu kva li fi ka ci ja smo u gru pi s Por tu ga lom, Se ver nom Ir skom i Azer bej xa nom, Cr na Go ra je za u ze la tre }e me sto. Iako smo s Ir ci ma igra li 0:0, ne do sta jao nam je na kra ju gold da pro |e mo u dru gi krug.

Za ostva re we dru ge `e qe ne gu bi na du: - Vo leo bih da se bar u jed nom pr ven stve nom me ~u se ni or skog ti ma ovog pro le }a na |em na klu pi za re zer vne igra ~e. To bi mi bio naj lep {i po klon – ka `e Ko so vi}.

Neboj{a Kosovi} s bratom Danilom

ta kav ras plet si gur no deo za slu ga pri pa da i mom pr vom tre ne ru u Su tje sci Sla vi {i \ur ko vi }u – ve li Ko so vi}.

Kao i sva ki de ~ak i Ko so vi} ima fud bal skog uzo ra: - To je Ini je sta iz Bar se lo ne – bez raz mi {qa wa ka `e Ko so vi}. – Naj vi {e vo lim {pan ski fud bal. Tu se ba{ atrak tiv no igra, dok se En gle zi i Ita li ja ni, re ci mo, vi {e osla wa ju na tr ku, du e le i sna gu.

Po {te no ga je pri li kom pr vog in ter vjua na sme jao ci mer Alek san dar Ka tai. Ka da smo, po sle Ki }i nog od go vo ra o fud bal skom ido lu, upi ta li Ka ta i ja, ko je we gov uzor, Sa le je kao iz to pa od go vo rio: - Ki }a!

Me~ s Pe trov cem za Ko so vi }a je bio po seb no zna ~a jan, jer su ga po red te re na bo dri li ro di te qi i mla |i brat Da ni lo.

- Ob ra do vao sam se wi ho vom do la sku. Bez ro di teq ske po dr {ke bi lo bi mi mno go te `e – ka `e Ko so vi}, ko ji je po sle za vr {e ne O[ “Pe te fi [an dor” u No vom Sa du van red no upi sao Sred wu eko nom sku {ko lu u Nik {i }u.

S. S.

18

sport

ponedeqak7.februar2011.

dnevnik

SPORTSKI SAVEZ SOMBORA IZABRAO NAJBOQE SPORTISTE

NLB MU[KA LIGA

La u re a ti Igor To mi} Pre ki nu li cr nu se ri ju i Du wa @e ra vi} Hemofarm [tada - Zagreb 98:81 (21:21, 35:20, 25:14, 17:26)

[e sti put Sport ski sa vez Som bo ra or ga ni zo vao je iz bor naj bo qih spor ti sta za 20010. go di nu. U pre pu noj sa li So kol skog do ma la u re a ti ma su uru ~e ne na gra de. Naj u spe {ni ja se ni or ka je Du wa @e ra vi} (Ka ra te

So-ma ra ton (tri a tlon i ma ra ton). Mi lan Bo sni} (Me |u op {tin sko udru `e we pa ra ple gi ~a ra i kva dri ple gi ~a ra Ba~ ka, Som bor) do bio je na gra du za naj bo qeg spor ti stu sa in va li di te tom. Naj bo qa eki pa za oso be sa

vi}“). Ekip no naj u spe {ni ja sred wa {ko la je Gim na zi ja „Veq ko Pe tro vi}“ (Som bor).

Naj bo qa me |u spor ti ski wa ma sred wih {ko li je Mi ha e la Xe ba (Gim na zi ja „Veq ko Pe tro vi}“), dok je wen {kol ski drug Alek -

VR [AC: Sport ska dvo ra na „Mi le ni jum”, gle da lac 2.000, su di je: Ko lar (Slo ve ni ja), Le pe ti} (Cr na Go ra), Vu~ ko vi} (Slo ve ni ja).

HE MO FARM [TA DA: Pav ko vi} 16, Ab dul Ha mid 10, Kr sto vi} 2, [u ta lo 5, Sa vo vi} 12, Bo ri sov 7, Kne `e vi}, Pe tro vi}, Je re mi} 13, Xor dan 12, Ma ra{ 9, An |u {i} 12, ZA GREB: Mu la o me ro vi} 2, Ha li lo vi}, [i mon 7, Ba bi} 5, Ka sun, Rem foe 10, Bu ba lo, No va ~i}, Ba {qan, @o ri} 20, Ran ~i} 14, Hej tfelt 23.

Po sle ~e ti ri uza stop na po ra za u NLB li gi ko {a ka {i He mo far ma su za be le `i li po be du.

Vr {~a ni su vi {e ne go ube dqi vo sa vla da li tim Za gre ba 98:81, a raz li ka na kra ju mo gla je bi ti i ve }a. Go sti su bi li ra no pra van tak mac sa mo u pr voj ~e tvr ti ni ka da su pre ko @o ri }a i Haj tfel ta us pe li da odr `e re zul tat ski pri kqu ~ak.

Su no vrat ko {ar ka {a Za gre ba po ~eo je ve} po ~et kom dru gog pe ri o da igre. Na kon ko {e va Ma ra {a i troj ke [u ta la, He mo farm je ste kao pet po e na pred -

PRVA A LIGA ZA DAME

Superliga (M)

Us peo re van{ ^elarevo – Student 80:51

(19:18, 17:10, 22:13, 22:10)

Du wa @e ra vi} i gra do na ~el nik Som bo ra Ne ma wa De li}

klub Som bo rac), a se ni or Igor To mi} (Klub di za ~a te go va Rad ni~ ki, Som bor). Naj u spe {ni ja `en ska eki pe @FK Ra van grad, Som bor, a naj u spe {ni ja mu {ka Rva~ ki klub Rad ni~ ki, Som bor.

Gran-pri pri pao je ka ra tist ki wi Du wi @e ra vi}.

U ka te go ri ji ve te ran i re kre ti va ca naj bo qi je Sa va Za te za lo (Rva~ ki klub Rad ni~ ki, Som bor), a spe ci jal no pri zna we pri pa lo je Kar lu Hu ba iu ~la nu Atlet skog re kre a tiv nog klu ba

in va li di te tom je Me |u op {tin sko udru `e we pa ra ple gi ~a ra i kva dri ple gi ~a ra Ba~ ka iz Som bo ra.

Naj u spe {ni ja pi o nir ka je Adri ja na Le `a ji} (Xu do klub CBS Sta ni {i}), pi o nir La zar Jo va no vi} (Xu do klub Ba~ ka, Som bor). Naj u spe {ni ja {ko la je „Brat stvo – je din stvo“ (Bez dan). Naj u spe {ni ja u~e ni ca je Bo ja na Ma o du{ (O[ „Do si tej Ob ra do vi}“), a u~e nik Mi lu tin Ni ko li} (O[ „Avram Mra zo -

san dar Ti o do ro vi} pro gla {en za naj bo qeg u mu {koj kon ku ren ci ji. Naj u spe {ni ja ju ni or ka je Re be ka Rep man (Pli va~ ki klub Fe niks, Som bor), a ju ni or De jan To mac (Xu do klub Ba~ ka, Som bor).

Na gra du za no vi na ra go di ne do bio je Jo `ef Du kat, a za naj bo qeg tre ne ra pro gla {en je Zol tan Sa bo (FK Rad ni~ ki, Som bor). Do bitnk na gra de za `i vot no de lo je Pe tar An ti ~e vi}.

M. Jovi}evi}

IZ INTERVJUA RAFAELA NADALA REVIJI ITF-a

Is pu nio mi si ju

Ra fael Na dal je po stao sed mi ~o vek u isto ri ji te ni sa ko ji je us peo da osvo ji sva ~e ti ri grendsle ma. Bu du }i da je mi nu le go di ne osvo jio svo ju pe tu ti tu lu na Ro lan Ga ro su i dru gu na Vimbldo nu bi lo mu je za ga ran to va no pr vo me sto na ATP li sti na kra ju go di ne. Ovo mu je bi lo dru go pri zna we ove pri ro de od ITF-a, bu du }i da je pr vo do bio na kra ju 2008. go di ne.

S olim pij skim zla tom i dve Dej vis kup ti tu le, Ra fa je osvo jio sve zna ~aj ne te ni ske tro fe je. Je di no mu je Fe de rer u fi na lu Ma sters se ri je u Lon do nu od u zeo tro fej ko ji mu ne do sta je. Pred nost Fe de re ra je ste to {to ima osvo je nih 16 grend-slem ti tu la, Na dal ih za sa da ima de vet, a u 2010. go di ni je po stao pr vi te ni ser, jo{ od Ro da Lej ve ra 1969. go di ne , ko ji je us peo da osvo ji tri grend-sle ma u jed noj go di ni. .

Na kon osva ja wa ti tu le u Mon te Kar lu, po sle 11 me se ci po sta, Ra fa ni je po su sta jao. Po stao je pr vi te ni ser ko ji je us peo da osvo ji sva tri tur ni ra se ri je 1.000 na {qa ci u jed noj go di ni. Po sle po be de nad So der lin gom na Ro lan Ga ro su, us peo je da sme ni Fe de re ra s pr vog me sta na ATP li sti, pr vi put na kon 2009. go di ne. Me sec da na ka sni je po be dio je Ber di ha u fi na lu na Otvo re nom pr ven stvu En gle ske i ti me osvo jio i Ro lan Ga ros i Vimbldon po dru gi put. Ovom po be dom kre nuo je u po hod na Fle {ing Me do us i ure zao svo je ime u isto ri ju te ni sa. Sed mu ti tu lu u se zo ni osvo jio je u To ki ju, {to mu je bio 43. tro fej u ka ri je ri. U mi nu loj se zo ni imao je skor od 71 po be de i 10 po ra za.

Sta ti sti ka go vo ri u Na da lo vo ime. [ta on mi sli o to me, re kao je za re vi ju ITF-a, a we go vu pri ~u pre no si mo.

l ^e sti ta mo na pro gla {e wu ITF-a za svet skog {am pi o na u 2010. go di ni. Da li po sto ji ne ki de taq u se zo ni ko ji od ska ~e od osta lih?

- Hva la pu no – re kao je {pan ski te ni ser. - Ve li ka je ~ast bi ti iza bran za svet skog {am pi o na.

Iskre no, ne bih mo gao da se od lu ~im. Te {ko je oda bra ti je dan mo me nat na kon ova kve se zo ne, ali, re ci mo da je to bio Mon te Kar lo.

Po sle we ga sve je bi lo mno go lak {e.

Ra fael Na dal

l Da li po ne kad ima te po tre bu da se u{ti ne te ka da vi di te {ta ste sve ostva ri li?

- Pro {la go di na, bar se me ni ~i ni, bi la je vi {e ne go ostva re we sna. Sve {to sam ostva rio u pro te klih osam me se ci je po ma lo ne ve ro vat no. Ve o ma sam sre }an zbog sve ga {to se de si lo. Sa mo u`i vam, jer sam imao go mi lu te {kih tre nu ta ka u to ku go di ne.

Sve u sve mu, za mnom je osta la ve o ma uspe {na se zo na, ko ja je iza zva la mno go emo ci ja.

l Ko ji su vam pri o ri te ti u 2011. go di ni?

- Tru di }u se da osta nem zdrav i sre }an, ali i da igram te nis na vi so kom ni vou. I}i }u ko rak po ko rak, po ku {a va ju }i da una pre dim igru iz da na u dan. Na sto ja }u da sva kog ju tra kad usta nem odem na tre ning mak si mal no mo ti vi san, s ve rom da mo gu da una pre dim ne ki seg ment svo je igre. l Sva ~e ti ri grend-sle ma, dve Dej vis kup ti tu le i olim pij sko zla to ste osvo ji li. [ta je jo{ pre o sta lo?

- Po ku {a }u da osta nem na vr hu, da igram do bro i da i da qe osva jam tur ni re. Za sad, to mi je pri o ri tet ni ciq. l Pro {la go di na bi la je iz u zet na za [pa ni ju na po qu spor ta. Re ci te, ka kav je ose }aj pred sta vqa ti jed nu ta kvu ze mqu?

- Ja, pre sve ga, vo lim [pa ni ju.

Za me ne je ~ast da igram za svo ju ze mqu u Dej vis ku pu. Bi lo gde da sam, ja igram za svo ju otax bi nu, sto ga , to je za me ne ~ast. Mi slim da je ce la [pa ni ja bi la po no sna na svo je spor ti ste. Pro {lu go di nu su obe le `i li fud ba le ri, mo to ci kli sta Hor he Lo ren co i bi ci kli sta Al ber to Kon ta dor.

Svi su od ra di li svoj po sao mak si mal no do bro i ovo je bio od li ~an pe riod za {pan ski sport. l Ka da bi se su tra pen zi o ni sa li, {ta bi ste re kli da je va {e naj ve }e do stig nu }e?

- To je ~i we ni ca da u`i vam u tur ni ri ma. U`i vam u to me {to sam te ni ser, me ni je to fan ta sti~ no. Ve o ma sam sre }an {to se pro fe si o nal no ba vim svo jim ho bi jem, to mi je, de fi ni tiv no, naj ve }e do stig nu }e – is ta kao je Ra fa.

S engleskog preveo: Stefan Predojevi}

^E LA RE VO: Sa la O[ ’’Zdrav ko ^e lar’’, gle da la ca 100, su di je: Bo ro vi na (No vi Sad), Ar si} (Oxa ci), Pr ~i} (Su bo ti ca). ^E LA RE VO: Va si} 6 (4-4), Mil. Ra do {e vi} 11 (5-3), Pr vu lo vi} 6 (4-4), Stasnko vi}, Gr bi}, Mar. Ra do {e vi}, Ci ga no vi} 8(2-1), Do ma zet 13 (5-3), Zo lo ti}, Du {a ni} 9 (3-3), Osto ji} 8 (4-4), Ma ri} 19 (7-6), STU DENT: Ra do vi} 1 (2-1), Ili} 18 (1-0). Stan ko vi} 3 (2-1), \o ki}, @iv ko vi}, Sto jiq ko vi} 2 (2-0), Va si} 7 Po po vi}, Rov ~a nin 6 (6-4), Sto ja no vi}, Mar ja no vi} 2, To {i} 12 (2-2), Do ma }e ko {ar ka {i ce za be le `i le su ube dqi vu po be du u du e- lu sa Stu den tom ube dqi vu po be du.Re van {i ra le su se za po raz u Ni{ |u po sle pro du `e ta ka. Ova po be da eki pi iz ^e la re va go to vo je osi gu ra la me sto me |u osam naj bo qih eki pa Sr bi je.

V. Vu.

PRVA B MU[KA LIGA

Der bi In |ij ci ma @elezni~ar – Radni~ki basket 70:66 (17:14, 18:16, 22:21, 13:15) IN \ I J A: Sport s ka ha l a, gle da la ca: 200. Su di je: Mi loj ko vi}, Kre sta i Isa kov (svi iz No vog Sa da). @E LE ZNI ^AR: Kr to li ca, Jer ko vi} 2 (2-2), \u ri} 17 (2-2), Ka sa ba {i} 11 (4-2), Mi haj lo vi} 11, Gu gle ta 3 (2-1), Ne ma wa Ko va~, Jo ji} 12 (6-4), Ba ki}, Ni ko la Ko va~ 4 (1-0), @iv ko vi} 10 (4-4), Mar ko vi}.

RAD NI^ KI BA SKET: \o ki} 10 (2-2), Po wa vi}, Sta men ko vi} 9 (3-3), Su bo ti} 12 (10-8), Si la |i, Og we no vi}, \u ran 2, Vu ka so vi} 9 (4-4), Tu bak 4 (4-2), Va si li} 12 (2-2), Za ri} 3 (1-1), Xa ko vi} 5 (2-0).

Der bi ko la, ve ro vat no i pro le} ne se zo ne, za slu `e no je pri pao do ma }i nim ko {ar ka {i ma.

Ze le no-be li su sko ro stal no ima l i re z ul tat s ku pred n ost, bi lo je i 11 raz li ke, a go sti su sa mo ne ko li ko pu ta us pe li da iz jed na ~e, da bi u fi ni {u za pre ti li da pre o kre nu re zul tat u svo ju ko rist. Sma wi li su na po la ko {a raz li ke, pa su Jo ji} i sa i gar ~i kraj wim na po ri ma, bo dre ni od na vi ja ~a, osvo ji li va `ne bo do ve i osta li u kon ku ren ci ji za pla sman u vi {i rang tak mi ~e wa.

Da. Vi}enti}

Mi qan Pav ko vi}

NLB LIGA (M)

Mladi radnik - C. zvezda Ribnica - Radni~ki Jedinstvo (SP) - @elezni~.

Spartak (Q) - Partizan Smederevo - Vojvodina

3:2 3:0 1:3 0:3 0:3

1. Partizan 2. Vojvodina 3. C. zvezda 4. Radni~ki 5. Ribnica 6. M. radnik 7. Jedinstvo 8. @elezni~ar 9. Spartak 10. Smederevo

34 29 28 27 21 18 13 9 9 7

13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

11 2 36:11 10 3 32:14 9 4 31:15 9 4 27:15 7 6 26:24 7 6 26:28 4 9 19:31 3 10 17:34 3 10 19:36 2 11 10:35

SUPERLIGA (@) C. zvezda - Dinamo~ Jedinstvo - NIS Spartak Radni~ki - TENT Vizura - Po{tar Klek - Kolubara (danas,

3:1 2:3 3:0 3:0 18)

1. C. zvezda 2. Vizura 3. Spartak 4. TENT 5. Radni~ki 6. Dinamo 7. Kolubara 8. Jedinstvo 9. Klek 10. Po{tar

44 33 32 29 22 21 18 15 5 3

15 15 15 11 15 11 15 9 15 8 15 7 14 6 15 4 14 2 15 1

0 4 4 6 7 8 8 11 12 14

45:6 35:17 37:17 33:20 28:28 28:29 22:27 22:37 8:39 5:33

PRVA LIGA (M) Obili} - Crnokosa Putevi - Spartak Klek - Mladost Ni{ - Borac Vavani{te - VGSK Jagodina - Novi Sad 1. Klek 14 13 2 2. Spartak 14 11 3 3. N. Sad 13 9 4 4. Obili} 14 7 7 5. VGSK 14 8 6 6. Ni{ 14 7 7 7. Crnok. 14 6 8 8. Bavani{.14 6 8 9. Jagodina13 6 7 10. Borac 14 6 8 11. Putevi 14 4 10 12. Mladost 14 0 14

3:0 0:3 3:0 3:0 0:3 (danas, 17) 38:11 35:20 30:18 31:25 26:24 26:26 25:27 25:30 23:28 23:28 20:33 8:42

35 30 28 23 23 20 20 19 18 17 13 3

PRVA LIGA (@) Novi Sad PP - Jedinstvo (SP) 3:0 [umadija - Vizura 0:3 Lazarevac - Sme~ 5 0:3 Vojvodina - Varadin BMG 3:1 Spartak - Radni~ki (danas, 17) Putevi - Gimnazijalac (danas, 18.30) 1. Vojvod. 15 15 0 2. Varad. 14 11 3 3. N. Sad 14 11 3 4. Jedinst.14 11 3 5. Radn. 13 7 6 6. Vizura 13 6 7 7. Sme~ 5 13 6 7 8. Gimnaz. 13 5 8 9. Spartak 13 5 8 10. Lazarev.13 3 10 11. Putevi 14 1 13 12. [umadija13 0 13

45:11 36:15 36:16 34:17 26:19 28:26 22:23 22:29 21:29 19:23 5:41 4:39

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

no sti. Bo ri sov je za po ~eo se ri ju od 13:0 u 15. mi nu tu, pa su do ma }i ko {ar kai do {li u vo| stvo 39:25. Do kra ja ~e tvr ti ne ras po lo `e nim re a li za to ri ma u vr {a~ kom ti mu pri kqu ~i li se jo{ Sa vo vi}, Pav ko vi} i Xor dan ko ji je bio do mi nant na fi gu ra pod ko {em, pa su do ma }i ni pr vo po lu vre me re {i li u svo ju ko rist 56:41. Go sti su po ku {a li zon skom od bra nom da u tre }oj ~e tvr ti ni na pra ve even tu al ni pre o kret.

Troj ka ma Ren slo ja i Hej tfel ta us pe li su da se pri bi `e na sa mo de vet po e na 58:49. Ta da Pav ko vi} za po ~i we no vu se ri ju Vr {~a na i na kon we go ve troj ke i ne ko li ko efi ka snih po e na Je re mi }a i Sa vo vi }a, He mo farm je u 25. mi nu tu ste kao ube dqi vu pre dost od 19 po e na raz li ke. Ve} ta da je bi lo ja sno da }e bo do vi osta ti u Vr {cu.

J. Turkoane

43 34 32 31 22 21 18 15 14 9 2 2

Hemofarm - Zagreb Budu}nost - Cedevita Cibona - C. zvezda Krka - Radni~ki

98:81 93:90 86:78 88:73

Danas

Partizan - Nimburk Zadar - Igokea [iroki - Olimpija 1. Krka 20 13 2. Budu}. 20 12 3. Partizan19 12 4. Olimpija19 12 5. Cedevita20 11 6. Zagreb 20 11 7. Radni~ki20 10 8. Igokea 19 10 9. Hemof. 20 9 10. Cibona 20 9 11. Nimburk 19 9 12. [iroki 19 8 13. C. zvezda20 6 14. Zadar 19 5

(17) (17) (17)

7 1544:1452 8 1529:1461 7 1500:1315 7 1449:1353 9 1618:1561 9 1607:1593 10 1647:1695 9 1436:1395 11 1596:1651 11 1534:1610 10 1483:1517 11 1430:1560 14 1507:1626 14 1468:1559

33 32 31 31 31 31 30 29 29 29 28 27 26 24

IVBL LIGA (@) Gospi} - Vojvodina NIS 89:54 Lupa - Jedinstvo 54:69 Danas (17) Maribor - R. Kora} Partizan - [ibenik (17.30) (18) ^elik - Medve{~ak Ponedeqak Ceqe - Vo`dovac 1. Gospi} 19 2. Partizan18 18 3. Ceqe 4. [ibenik 16 5. Lupa 19 6. Jedinst. 17 7. R. Kora} 16 8. Vojvod. 18 9. ^elik 16 10. Vo`dov. 17 11. Maribor 17 12. Medve{. 18

17 2 1667:1233 14 4 1391:1219 13 5 1268:1186 12 4 1144:985 9 10 1257:1317 11 6 1155:1101 7 9 1108:1131 5 13 1068:1203 6 10 1087:1178 5 12 1034:1111 5 12 1179:1391 1 17 1066:1353

PRVA LIGA (M ) Prol. Naftagas - Borac Sloga - Vojvodina Napredak - Mega Vizura Metalac - Crnokosa Superfund - Novi Sad Tami{ - Sloboda OKK Beograd - FMP 1. FMP 20 2. Beograd 20 3. Metalac 20 4. Vizura 20 5. N. Sad 20 6. Tami{ 20 7. Sloga 20 8. Sloboda 20 9. Prolet. 20 10. Napred. 20 11. Vojvod. 20 12. Borac 20 13. Crnok. 20 14. Super. 20

(19.30)

19 15 13 13 11 11 9 9 9 8 8 8 6 1

36 32 31 28 28 28 23 23 22 22 22 19

79:72 74:63 71:81 80:66 74:86 75:72 86:94

1 1757:1383 5 1657:1502 7 1615:1448 7 1740:1699 9 1611:1599 9 1411:1408 11 1627:1618 11 1524:1606 11 1596:1679 12 1535:1536 12 1390:1492 12 1444:1550 13 1594:1697 19 1524:1699

39 35 33 33 31 31 29 29 29 28 28 28 25 21

PRVA LIGA (@) Hemofarm - C. zvezda 88:45 ^elarevo -Student 80:51 Spartak - Kovin 94:67 Danas Proleter - Kovin (19) Radni~ki slobodan 1. Hemof.

2. Spartak 3. ^elarevo 4. C. zvezda 5. Kovin 6. Student 7. Loznica 8. Proleter 9. Radni~ki

14 15 14 14 14 14 14 13 14

14 10 10 9 7 5 3 3 2

0 1178:693 5 1091:1009 4 1045:993 5 1137:1051 7 1038:1116 9 922:1025 11 747:975 10 748:870 12 921:1095

28 25 24 23 21 19 17 16 16

SPORT

dnevnik

Na ci o nal ni re kord Du da {a Na atlet skim tak mi ~e wi ma ovog vi ken da za be le `e na su dva na ci o nal na re kor da i to ju ni or ski na 60 me ta ra pre po ne u vla sni {tvu Iva ne Pet ko vi} (Mla dost, Ze mun) i se ni or ski Mi ha i la Du da {a (Voj vo di na, Noi Sad) u sed mo bo ju u dvo ra ni.

Mi hail Du da{ je nad ma {io svoj naj bo qi re zul tat u sed mo bo ju i no vi dr `av ni re kord iz no si 5867 bo do va (do sa da je iz no sio 5709 bo do va).Na tak mi ~e wu u Bu dim pe {ti Du da{ je ostva rio sle de }e re zul ta te: 60m pre po ne - 8,24s; skok mot kom - 4.70m; 1000m 2:45.55; i ta ko osvo jio 5867 bo do va. Pr vo tak mi ~e we ove go di ne ima la je Iva na [pa no vi}. [pa no vi} se opro ba la na 60m pre po ne i po be dom u Bu dim pe {ti po ka za la da je, osim sko ka u daq, od li~ na i u ovoj dsdic pli ni. Svo ju pr vu tr ku na 60m pre po ne is tr ~a la je za 8.70 se kun di. Ma ri na Mun }an je na mi tin gu u Ame ri ci po be du ostva ri la na 1500m re zul ta tom 4:45,54.

Bi qa na To pi} je tre ba lo da ska ~e pr vi put od 2009. go di ne, ali mi ting u Ati ni ni je odr `an zbog ne do stat ka sred sta va da se ha la za gre je za tak mi ~e we. Mi ting je od lo `en za na red ni vi kend, a uko li ko bu de od lo `en Bi qa na }e tro skok ska ka ti 13. ja nu a ra na mi tin gu u Mi hail Du da{ Bu dim pe {ti.

ponedeqak7.februar2011.

KA ]A NI TRI JUM FO VA LI NA STAM BO LI JI NOM ME MO RI JA LU

Od li~ na uver ti ra za kup Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta uspe {no su okon ~a li zim ske pri pre me, od i gra li su ne ko li ko kon trol nih utak mi ca, kom ple ti ra li re do ve po vrat kom tre ne ra Vla da na Jor do vi }a sa Svet skog pr ven stva u [ved skoj, da bi na Me mo ri jal nom tur ni ru „Ne ma wa Stam bo li ja” u Apa ti nu naj pre po ~i sti li su per li ga {ki sa stav Cr ven ke (30:21), a u fi na lu i ka det sku re pre zen ta ci ju Sr bi je (22:17).

- U pot pu no sti sam za do vo qan od no som igra ~a pre ma igri, ko ja mo `e da bu de jo{ bo qa, wi ho vom sprem no {}u i for mom, po seb no osva ja wem pr vog me sta na Stam bo li ji nom me mo ri ja lu - re kao je tre ner Jor do vi}. - Za me ne po seb no va `no je to {to eki pa po la ko po di `e for mu, do bro je pri pre mqe na, {to zna ~i da su mo ji sa rad ni ci Dra gan Vr go vi} i Mi le @e ~e vi} po sao od ra di li od li~ no. Dra go mi je, ta ko |e, da su se ne ki igra ~i, ko ji su de lom iz o sta li s pri pre ma {to zbog zdrav stve nih pro ble ma, {to zbog re pre zen ta tiv nih oba ve za ([ip ka, Kan ka ra{, Pe ro vi}, Vug dra go vi}, Vu ~i }e vi}...), vra ti li u eki pu. O~e ku je mo jo{ po vra tak Qu bo mi ra Jo {i }a, a we go vim do la skom bi }e mo kom plet ni.

ZA GEYIN ME MO RI JAL

Vla dan Jor do vi}, stra teg Ka }a na

Po sle pr vog de la pr ven stva Ju go vi} Uni met je u sre di ni pr ven stve ne ta be le, sa so lid nom

Dok ma nac oda brao sa sta ve Glav ni tre ner i se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je dr Mi lo rad Dok ma nac, po sle pr vog Ku pa Sr bi je odr `a nog u Ka wi `i, od re dio je spi sak rva ~a A i B se lek ci je za na stup na „Me mo ri jal Qu bo mir Iva no vi}-Ge xa” u Be o gra du.

To su: u 55 kg Pe ri ca Di mi tri je vi} (Rad ni~ ki, Kra gu je vac) i Kri sti jan Ga zdag (Po ti sje), u 60 kg Da vor [te fa nek (Pro le ter) i De nis Bi~ kei (Spar tak), u 66 kg Alek san dar Mak si mo vi} (Par ti zan) i Bo ban Bo {kov (No vi Sad), u 74 kg Mi haj lo Baj lo vi} (Par ti zan), Mar ko Dev ~i} (Rad ni~ ki, Be o grad) i Mi lan To do ro vi} (Rad ni~ ki, Kra gu je vac), u 84 kg Go ran Bo ja ni} (Fru {ko go rac) i Pe tar Ba lo (Sen ta), u 96 kg De jan Fraw ko vi} i Ro land Bin (Spar tak) i do 120 kg Mi lo{ Spa si} (Rad ni~ ki, Kra gu je vac) i Zol tan Var ga (Spar tak).

Re pre zen ta tiv ci Sr bi je }e se da nas oku pi ti u Be o gra du, a na stup na Ge xi nom me mo ri ja lu je 11. i 12.fe bru a ra. Pre ma re ~i ma Dok man ca, pred vi |e no je da se pri pre me za jed ni~ ki od ra de sa se lek ci jom Hr vat ske. M. M.

bo dov nom za li hom, ali uz ne skri ve nu `e qu da u na stav ku se zo ne bu du hit i dro bi li ca fa vo -

ri ta. Raz lo ga za to je mno go, a onaj osnov ni je od li ~an igra~ ki i stru~ ni ka dar.

Pred Ka }a ni ma su, na sa mom star tu, dva ve li ka is ku {e wa, go sto va wa eki pi Spar tak Voj pu ta i Par ti za nu u na ci o nal nom Ku pu i pr ven stvu.

- Ka kav je bio ko stur i `reb za Kup mo glo je da bu de bo qe, ali i go re. Su bo ti ~a ni su is ku sna eki pa, sa sta vqe na od pro ve re nih su per lih ga {kih igra ~a ko ji dve go di ne igra ju u istom sa sta vu. Za u zi ma ju pr vo me sto u Pr voj li gi i ima ju am bi ci je da se vra te u elit no dru {tvo, gde im je i me sto. Ko li ko su ja ki go vo ri i po da tak da su ve} eli mi ni sa li su per li ga {a pan ~e va~ ki Di na mo. Na {e am bi ci je su po bed ni~ ke, pro ba }e mo da pre sko ~i mo ne zgod no go sto va we u Su bo ti ci.

Uz sve hva le na ra ~un do ma }i na, uz sav re spekt pre ma wi ma i wi ho vom te re nu, kao i na vi ja ~i ma, na sto ja }e mo da sa vla da mo eki pu Voj pu ta. Ne dav no smo s wi ma od i gra li kon trol nu utak mi cu, bi lo je ne re {e no, a mo ji sa rad ni ci i ko le ge su mi pre ne li uti ske, {to }e mi bi ti od ko ri sti pri li kom pra vqe wa tak ti ke. Ve ru jem da mo `e mo da ih po be di mo uve ren je stra teg Ka }a na Vla dan Jo ro do vi}.

J. Ga li}

@EN SKA SU PER LI GA

Aran |e lov ~an ke za slu `e no Ba~ ka Pa lan ka No pal - Kwaz Mi lo{ 33:34 (17:15)

Su per te {ka {i Mi lo{ Spa si} i Zol tan Var ga

ME \U NA ROD NI MI TING U KI KIN DI

Voj vo di ni naj vi {e zlata Pli va~ ki klub Ba nat iz Ki kin de or ga ni zo vao je dvo dnev ni me |u na rod ni mi ting, na ko jem je u~e stvo va lo 450 tak mi ~a ra iz 10 ze ma qa: Slo va~ ke, Slo ve ni je, Ma |ar ske, ^e {ke, BiH, Bu gar ske, Ru mu ni je, Ma ke do ni je i Sr bi je. Tak mi ~e we je otvo rio pred sed nik Op {ti ne Ki kin da Ili ja Vo ji no vi}.

Do de qe na je 243 me da qa pli va ~i ma iz 23 klu ba. Naj u spe {ni ji su bi li pli va ~i no vo sad ske Voj vo di ne osvo jiv {i 12 zlat nih me da qa i po ~e ti ri sre brn i bron za ne (ukup no 20).

Sle di li su hr vat ski Osi jek sa 29 od li~ ja (10 zlat nih, 13 sre br nih, {est bron za nih) i Ki kin da sa 18 (de set zlat nih, pet sre br nih, tri bron za ne). Naj vi {e me da qa sa ku pi li su pli va ~i Or ke iz Bra ti sla ve, ~ak 39, ali su za -

19

u ze li tek pe to mo e sto u ukup nom pla sma nu, jer su uze li „sa mo” se dam zla ta, uz 14 sre bra i 18 bron zi. Pr vo pla si ra ni ma or ga ni za to ri su obez be di li nov ~a ne na gra de kao i pe har, a dru go i tre }e pla si ra ni do bi ja li su pe ha re. Tak mi ~e we je pro te klo u naj bo qem re du i svi tak mi ~a ri su iz Ki kin de po ne li le pe uti ske.

Naj bo qi tak mi ~a ri u pet di sci pli na A i B, mu {kar ci- 18 go di na: 1. Ste fan [o rak (Ba nat, Ki kin da) 3416, 2. Nor bert Trud man (Or ka, Bra ti sla va) 3392, 3. Ser gej De sna ti stin (CSS Te mi {var, Ru mu ni ja) 2794, 17. go di na: 1. Ve se lin Ste fa nov (Mla dost, Bu gar ska) 2617, 2. Jor dan Tr nov (Mla dost, Bu gar ska) 2.184, 3. Ste fan Le rik (Ba nat, Ki kin da) 1584, 16. go di na: 1. Mi ri jan Go ri ca nu

(Du bra va, Za greb) 3102, 2. Pa vel Han zik (Or ka Bra ti sla va) 2558, 3. @iv ko Ne stro vi} (Mla dost) 2467. 15. go di na: 1. Ka rol Pu ser (Or ka) 2394, 2. Jan Hruc ko (Or ka) 2186, 3. Mi li sav Vu ki} (Du bra va) 2069. Pli va ~i ce - 16. go di na: 1. Ana Ro di} (Du bra va) 3341, 2. Bar ba ra Pr sa (Osi jek) 2739, 3. Va wa La ko vi} (Ba nat, Ki kin da) 2735. 15. go di na: 1. Ade li na Bu zdru gan (Ma |ar ska) 2659, 2. Ka ta Ne met (Ma |ar ska) 2628, 3. La u ra He reg (Osi jek) 2619, 14. go di na: Ma ri na Ni ko lo va (Mla dost, Bu gar ska) 2774, 2. Mar ti na Hru be na (^e {ka) 2626. 3. Ka ro li na Haj no va (Or ka) 2581. 13. go di na: 1.

Du wa Si mi} (PK Ki kin da) 2041, 2. Do mi ni ka Do mi ni ska (Brd no, Slo va~ ka) 2034, 3. Fe de ri ka Or si jan ko va (Or ka) 1843.

M. Se ku li}

PR VA B LI GA – PLA VA GRU PA

Be ~ej ci uhva ti li kurs Be ~e jac – Mla dost 8:6 (3:2, 3:1, 2:2, 0:1) BE ^EJ: Pli va li {te za tvo re nog ba ze na OSC Mla dost. Gle da la ca: 100. Su di je: Te o do ro vi} (No vi Sad) i Pe tro vi} (Zre wa nin). Igra~ vi {e: Be ~e jac 6(2), Mla dost 5 (3). Pe te ra ca ni je bi lo.

BE ^E JAC: Jer ko vi} (4 od bra ne), Cve ti} 2, Br kqa~ 1, Da vi dov, Bo kun 1, Stra i nov, Ko so vac 1, Mi lo va no vi}, Jo vi} 1, To mi }e vi} 2, Pe len gi}, Po po vi}, Mar ko vi}, Ko ro vqev, Do bo `a nov.

MLA DOST: Po po vi} (8 pdbra na), Sta vrev ski, Jan ko vi}, To mi}, Igi} 1, Fi ja tov, Jo si mo vi} 1, Mar ko vi} 1, Rad ma no vi}, Ja ci mo vi} 3, Stan ko vi}, Pa na jo to vi}, Bo ji}, Som bor ski.

Po sle po ra za od Ba wi ce pred svo jim na vi ja ~i ma, Be ~ej ci su sa vla da li Sen tu u go sti ma u pro {lu su bo tu i za be le `i li pr vu po be du u svo joj vo di pro tiv pan ~e va~ ke Mla do sti. Po sve mu su de }i, mla di sa stav s Ti se, isto ta ko mla dog tre ne ra Dar ka Pe sla }a, uhva tio je `e qe ni tak mi ~ar ski kurs.

Sve je od lu ~e no jo{ u pr voj po lo vi ni utak mi ce ka da su do ma }i va ter po li sti ste kli tri go la pred no sti (6:3). Pan ~ev ci su u na stav ku po ku {a li da do stig nu do ma }i ne, ali im je po {lo za ru kom sa mo da ubla `e po raz.

V. J.

BA^ KA PA LAN KA: Sport ska ha la Ti kva ra, gle da la ca 150, su di je: Osto ji} i Raj ko vi} (No vi Sad).

Sed mer ci: Ba~ ka Pa lan ka No pal 3 (2), Kwaz Mi lo{ 3 (3), is kqu ~e wa: Ba~ ka Pa lan ka No pal 6, Kwaz Mi lo{ 8 mi nu ta.

BA^ KA PA LAN KA NO PAL: Pa plac ko, Ata nac ko vi}, B. Ili}, Pa vlov 9, Mir ko vi}, \o ko vi} 8, Kriv di} 1, Ti o sa vqe vi} 5, Ber ~ek, To mi} 1, ^u bri lo, S. Ili}, Stoj ko vi} 9, To do ro vi}.

KWAZ MI LO[: Ni ko li}, ^o lo vi} 8, Pe tro vi} 3, Ku ha ro vi} 2, Ra do i ~i} 6, K. To mi} 1, Pa vlo vi} 7, Oqa ~a, Mr qe{, M. To mi}, Aga tu no vi} 5, Ra jo vi} 2, Ugr ~i}.

U kva li tet noj ru ko met noj pred stvai Aran |e lov ~an ke su bo qom igrom u fi ni {u sa vla da le do ma }i No pal(34:33). Do 20. mi nu -

ta re zul tat je se dam pu ta bio ne re {en. Fi ni{ pr vog po lu vre me na pri pao je do ma }oj eki pi ko ja je na od mor oti {la s dva go la vi {ka - 17:15.

U na stav ku su sre ta do ma }a eki pa je odr `a va la re zul tat sku pred nost sve do 45. mi nu ta ka da su go {}e sti gle do iz jed na ~e wa -24:24.

Na kon to ga No pal je po veo sa tri go la da bi go {}e u 57. mi nu tu 32:32. Po sled wa tri mi nu ta Aran |e lov ~an ke su igra le bo qe i na kra ju sti gle do za slu `e ne po be de.

U do ma }oj eki pi is ta kle su se Na da Pa vlov, Ana sta zi ja \o ko vi} i Oli ve ra Stoj ko vi}, a kod go {}i uz Anu Pa vlo vi} i Mi qa nu ^o lo vi} u fi ni {u utak mi ce do brim od bra na ma is ta kla se i Ili ja na Ugr ~i}.

M. \. Kre me no vi}

RE LI U ITA LI JI

Ku bi ca te {ko na stra dao Poq ski vo za~ Ro bert Ku bi ca do `i veo je te `ak udes na re li ju u Ita li ji ka da je pri ve li koj br zi ni iz le teo sa sta ze i pot pu no uni {tio „{ko du fa bi ju”, sa op {ti la je we go va eki pa u For mu li 1 Lo tus Re no. Ku bi ca (26) je od mah he li kop te rom pre ba ~en u bol ni cu u \e no vi, a iz Re noa po ru ~u ju da jo{ ne zna ju da li mu je `i vot ugro `en. Ina ~e, pr vi vo za~ „re noa” da vao je zna ke `i vo ta u tre nut ku ka da su ga va di li iz bo li da, a ste pen po vre da }e bi ti po znat po sle sa op {te wa le ka ra.

- Na`a lost, Ku bi ca je do `i veo te `ak udes. On je od mah pre ba ~en u bol ni cu, gde Ku bi ca u bol ni cu pre ba ~en he likop te rom le ka ri po ku {a va ju da mu sa ni ra ju po vre de - sa op - {ao bez te `ih po vre da. Ku bi ca je, ina ~e, ve li ki {tio je Lo tus Re no. Ita li jan ska agen ci ja AN SA fan re li ja, ko ji je vo zio vi {e pu ta u ka ri je ri u pre no si da je Ku bi cin su vo za~ Ja kob Ger geb pro - pa u zi iz me |u {am pi o na ta u F1.

Fernando Alon so i Mihail [u ma her ne za do voq ni Biv {i svet ski {am pi o ni u For mu li je dan Fer nan do Alon so iz Fe ra ri ja i Mi hael [u ma her iz Mer ce des GP ve} po sle pr vih te sto va pred no vu se zo nu ni su za do voq ni kom po nen ta ma no vih pne u ma ti ka, ko je je kom pa ni ja Pi re li na pra vi la za ovo tak mi ~e we. Iako je Fe li pe Ma sa re kao da pne u ma ti ci ne do no se ni {ta no vo i da je wi ho vo po na {a we na sta zi o~e ki va no i pred vi di vo, sa tim se ne sla `e we gov ko le ga Alon so, kao ni sed mo stru ki {am pion [u ma her.

Wih dvo ji ca sma tra ju, sa ~im su se do ne kle slo `i li i sa mi pred stav ni ci Pi rel li ja, da no ve gu me ne }e bi ti u sta wu da iz dr `e jed nu ~i ta vu tr ku.

- Ima ne ko li ko ~ud nih po na {a wa kod no vih pne u ma ti ka, a naj i zra `e ni je je to wi ho vo tro {e -

we...kao da vo zim po le du. Na dam se da }e se to pro me ni ti, jer sve je u fa zi raz vo ja i ve ru jem da }e ne ke ne do stat ke Pi re li uspe {no ot klo ni ti do po ~et ka se zo ne. ^i we ni ca je da su osnov ne ka rak te ri sti ke sa da {wih do sta dru ga ~i je od pro {lo go di {wih Brix sto na - re kao je [u ma her.

- Te {ko je jo{ uskla di ti no ve gu me sa no vim bo li di ma, jer smo jo{ ogra ni ~e ni ukup nim bro jem pe nu ma ti ka ko ji su nam na ras po la ga wu. Pr va aso ci ja ci ma mi je da se stvar no pre vi {e tro {e - do dao je Alon so.

Iz Pi re li ja po zdra vqa ju kri ti ke vo za ~a, jer ta ko na osno vu wi ho vih is ku sta va mo gu da is pra ve ma we ne do stat ke pne u ma ti ka.

20

filmska planeta

ponedeqak7.februar2011.

dnevnik

У ДО МУ ОМЛА ДИ НЕ БЕ О ГРА ДА ОД ДА НАС ДО 10. ФЕ БРУ А РА

НА ПРЕД СТО ЈЕ ЋЕМ БЕР ЛИ НА ЛУ

Дру ги фе сти вал Мер лин ка

Пр ви пут фил мо ви у 3Д тех ни ци

Дру ги ме ђу на род ни фе сти вал квир (queer) фил ма „Мер лин ка” по чи ње да нас и тра је. до 10. фе бру а ра у До му омла ди не Бе о гра да (ДОБ). На фе сти ва лу ће би ти при ка за но пе де се так крат ких и ду го ме тра жних игра них и до ку мен тар них фил мо ва, а ма ни фе ста ци ја ће по че ти три би ном о од но су ре ли ги је и хо мо сек су ал но сти, са оп шти ли су ор га ни за то ри из Геј леј збеј ског ин фо цен тра. На три би ни ће, ка ко су на ве ли ор га ни за то ри, би ти ре чи о од но су цр ка ва пре ма хо мо сек су ал но сти, као и о фил мо ви ма ко ји се ба ве том те мом, а на ро чи то уну тра шњом бор -

но ме сто” ко ји при ка зу је жи вот у скло ни шту за тран срод не љу де у Квин су у Њу јор ку, а исте ве че ри би ће при ка зан и аме рич ки до ку мен тар ни филм „Би ће во ља тво ја” ко ји пра ти тран сек су ал ца Са ру Хер виг у во ђе њу Пре зби те ри јан ске цр кве. Ме ђу фил мо ви ма из до ку мен тар ног про гра ма је и швај цар ски до ку мен т а рац „По ро дич не ства ри”, тра ги ко ми чан пор трет по ро ди це у ко јој је отац геј бон ви ван, по знат по рас ко шним мод ним ре ви ја ма и по роч ном

Филм о Ви ли ја му Ба ро у зу на за тва ра њу фе сти ва ла

Фе сти ва л ски пла кат

бом ре ли ги о зних љу ди са сво јом хо мо сек су ал но шћу. Филм ски про грам по че ће аме рич ким до ку мен тар цем „Кар ме ни -

жи во ту, а син вла сник ба ра у ко јем се са ста ју чу да ци и љу би те љи оп с це н ог. Пу бли ка фе с ти ва л а „Мер лин ка” би ће у при ли ци да

по гле да и но во зе ланд ски филм „Не прет по ста вљај ни шта” усред сре ђен на умет ност и пер фор ман се пет „ал т ер н а т ив н их” умет ни ка из ра зних зе ма ља ко ји се ба ве род ном те ма ти ком. Би ће при ка зан и аустра лиј ски до ку мен та рац „Се стре” о по кре ту „Се ста ра бес крај не ин дул ген ци је” ко ји по др жа ва геј, ле з беј с ке и тран срод не ор га ни за ци је и про јек те за бор бу про тив АИДС-а. Фе сти вал ће би ти за тво рен про јек ци јом аме рич ког до ку мен тар ца „William S. Burroughs: A Man Within”, ко ји ис тра жу је жи вот ле ген дар ног бит пе сни ка и аме рич ке ико не Ви ли ја ма Ба-

ро у за. У про гра му игра них фил мо ва би ће при ка зан „Ве ли ки геј мју зикл” Ка спе ра Ан дре а са и Фре да М. Ка ру за, за тим филм „Адам и Стив ка квим их је Бог ство рио”, као и „Са мац” То ма Фор да, у ко јем игра ју Ко лин Ферт и Џу ли јан Мур. Рад ња тог фил ма сме ште на је у 1962. го ди ну, у вре ме вр хун ца ку бан ске кри зе. То је при ча о 52-го ди шњем бри т ан ском про фе со ру ко ји се бо ри да про на ђе сми сао жи во та на кон смр ти свог ду го го ди шњег парт не ра Џи ма. На ја вље на је и про јек ци ја хр ват ског игра ног гил ма „Ро мео и Ху лио” Ива на Пе ри ћа, па ро ди ја на при чу о Ро меу и Ју ли ји, сни ма на на ра зним ло ка ци ја ма у Спли ту, као и аме р ич к их фил м о ва „Отво р е н о” и „Блу м инг тон” и шпан ске ко ме ди је „Иза бе ри”.

У ДО МА ЋИМ БИ О СКО ПИ МА

Ме двед Јо ги Филм „Ме двед Јо ги”, у ре жи ји Ери ка Бре ви га а у ди стри бу ци ји „Та ка”, на ре дов ном je ре пер то а ру до ма ћих би о ско па. Бре виг до но си на ве ли ко плат но оми ље ну, ду хо ви ту при чу о ме две ду Јо ги ју, ко ји у пар ку Је ло у стон кра де из лет ни ци ма кор пе са хра ном и не пре ста но се су ко бља ва са рен џе ром Сми том. Ком би ну ју ћи игра ни филм и ани ма ци ју, а по сце на ри ју Џе фри ја Вен ти ми лиа и Џо шуе Стер ни на, ре ди тељ ожи вља ва по зна ту при чу, по шту ју ћи све еле мен те цр та ног фил ма - ли ко ве, ху мор и Јо ги јев не п ре к ид н и кон фликт са ауто р и т е том, али и уво ди но ве аван ту ре и ли ко ве. По си н оп с и су, парк Је ло у стон по чи ње да гу би по се ти о це и по хлеп ни гра до на чел ник Бра ун од лу чу је да га за тво ри и про да зе мљи -

ште, а то зна чи да по ро ди це ви ше не ће мо ћи да ужи ва ју у при род ним ле по та ма овог пар ка, а што је још стра шни је, Јо ги и ње -

гов вер ни при ја тељ Бу Бу ће би ти ис те ра ни из је ди ног до ма за ко ји зна ју.

Су о чен са нај ве ћим иза зо вом до са да, не ста шни Јо ги ће мо ра ти да до ка же да је „па мет ни ји од про сеч ног ме две да”. Он и Бу Бу

ће се удру жи ти са сво јим ста рим знан ц ем и ри ва л ом, рен џ е р ом Сми том, ка ко би на шли на чин да

спре че да се парк Је ло у стон за тво ри за у век. Бре виг је об ја снио да ни је же лео да при чу ве зу је за од ре ђе ни тре ну так или пе ри од, та ко да пу бли ка не ће ви де ти Јо ги ја да ко ри с ти би л о ко ј и елек т рон с ки уре ђ ај ко ји би ука зао на са вре ме ни мо ме нат. „Ми слим да де ца тре ба да упо зна ју Јо ги ја као јед ног за бав ног, лу д ог ме д ве д а ко ји пра ви ави о не од сме ћа из кам па, док се ста ри је ге не ра ци је мо гу под с е ти ти ли ко ва ко је зна ју од ра ни је”, ка зао је ре ди тељ. Јо ги ју је глас по зај мио по зна ти ко ми чар Ден Екројд, а ње го вом при ј а т е љ у и са у че сни ку у ра зним сми ц а л и ц а ма и не ста шлу ци ма, Бу Бу-у, Џа стин Тим бер лејк, док оста ле уло ге ту ма че Ана Фа рис, Том Ка ва нах и Ен ди Де ли.

Ри мејк „Уби це” Хонг кон ш ки ре д и т ељ Џон Ву на ја вио је ри мејк свог фил ма „Уби ца” из 1989, ко ји ће би ти сни мљен на ен гле ском је зи ку и у 3Д тех ни ци, пре нео је „Ва ра је ти”. Глав н у уло г у игра ћ е Јунг Ву-Санг, док је у ори ги нал ном оства ре њу глав ну ро лу ту ма чи о Чоу Јун-Фат. „Сви мо ји фил мо ви су ме ни по себ ни, али ми је ‘Уби ца’ је дан од оми ље них”, ре као је Џон Ву ко ји ће би ти про ду цент

Џу ли ја Ро бертс нај фо то ге нич ни ја Оска ров ка Џу ли ја Ро бертс ово го ди шња је до бит ни ца спе ци јал не на гра де аме рич ког Дру штва ка мер ма на, пре нео је Хо ли вуд ри пор тер. Глу ми ца је на гра ђе на за уна пре ђе ње умет но сти и филм ског ства ра ла штва. При зна ње ће јој би ти уру че но на свеч но сти 13. фе бру а ра у Лос Ан ђе ле су. „Ка мер ма ни и глум ци че сто има ју спе ци ја лан од нос ко ји по чи ње обо стра ним по ве ре њем”, са оп шти ло је Дру штво ка мер ма на. „Џу ли ја Ро бертс уно си не што по себ но у тај од нос и сво јом ле по том и љуп ко шћу до дат но уз ди же оно што ми ра ди мо. Она је по клон за сва ког ка мер ма на с ко јим са ра ђу је”, до да је се у са оп ште њу. Џу ли ја Ро бертс је до би ла Оска ра 2001. го ди не за уло гу у фил му „Ерин Бро ко вич”. Њен но ви филм - „Larry Crowne” у ре жи ји То ма Хенк са - сти ћи ће у би о ско пе у ју лу.

фил ма. „Пре сре ћан сам што ће мо сни ми ти ри мејк на ен гле ском је зи ку”, до дао је си не а ста ко ји је ре жи ју по ве рио Џо ну Х. Ли ју. Рад ња ри меј ка пра ти елит ног уби цу ко ји се упу шта у ри скант ну ак ци ју да би за шти тио пре ле пу пе ва чи цу ко ју је не хо ти це осле пео. Мо же да је спа се са мо уз по моћ ло сан ђе ле ског по ли цај ца ко ји на сто ји да га ухап си. Сни ма ње би тре ба ло да поч не кра јем го ди не.

„По те ру” на гра да БАФ ТА Филм ски се ри јал о Ха ри ју По те ру до би ће на гра ду БАФ ТА за „из ван ре дан бри т ан ски до при нос фил му”, са оп шти ла је бри тан ска филм ска ак де ми ја.По пу лар ни се ри јал ко ји се за вр ша ва у ју лу - ка да у би о ско пе сти же филм „Ха ри По тер и ре ли кви је смр ти: дру ги део” то ком про те кле де це ни је по стао је свет ски хит. Спе ци јал ну на гра ду ће на це ре мо ни ји у Лон до ну 13. фе бру а ра, при ми ти књи жев ни ца Џо а на Ро у линг, по чи јим ро ма ни ма су сни -

мље ни фил мо ви и про ду цент Деј вид Хеј ман. Фил мо ви о де ча ку-ча роб ња ку до са да су, ме ђу мно го број ним при зна њи ма, има ли 28 но ми на ци ја за на гра де БАФ ТА, као и две ово го ди шње но ми на ци је за Оска ра. У са оп ште њу о на гра ди на во ди се да су фил мо ви о Ха ри ју По те ру „обе ле жи ли де це ни ју бри тан ског фил ма”, да су от кри ли „из ван ред не но ве из во ђа че” и „бо гат ство бри тан ских по зо ри шних и филм ских та ле на та”.

На филм ском фе сти ва лу у Бер ли ну ко ји ће по че ти 10.и тра ја ти до 20. фе бру а ра, би ће из ме ђу оста лог при ка за ни ре ди тељ ски де би глум ца Реј фа Фај нса „Ко ри о лан” и филм о пле су ко ји је Вим Вен дерс сни мио у 3Д тех ни ци. Ор га ни за то ри Бер ли на ла са оп шти ли су на сло ве 22 нај зна чај ни ја фил ма ко ја су увр ште на у про грам те филм ске смо тре то ком ко је ће би ти при ка за но го то во 400 оства ре ња. За нај зна чај ни ју на гра ду фе сти ва ла, „Злат ног ме две да”, так ми чи ће се 16 оства ре ња, ме ђу ко ји ма је но ва вер зи ја Шек спи ро ве тра ге ди је „Ко ри о лан” ко ју је Фајнс сни мио у Ср би ји. У глу мач кој по ста ви „Ко ри о ла на” су, по ред Фај нса, Џе р ард Ба тлер, Ва не са Ред грејв, Бра јан Кокс, Џејмс Не збит, Дра ган Ми ћа но вић, Слав ко Шти мац, Све ти слав Бу ле Гон цић и Сло бо дан Нин ко вић. На Бер л и н а л у ће пр ви пут би ти при ка за на два фил ма сни мље на у 3Д тех ни ци „Tales of the Night” фран цу ског ре ди те ља Ми ше ла Ослоа и Вен дер сов филм „Пи на” о по кој ној не мач кој ко ре о г раф к и њ и Пи н и Ба уш. Пу бли ка ће мо ћи да по гле да и филм бра ће Џо е ла и Ита на Ко е на „Чо век зва ни хра брост” ко ји је но ми но ван за Оска ра у 10 ка те го ри ја. Ме ђу фил мо ви ма аме рич ке про дук ци је ко ји ће би ти при ка за ни на фе сти ва лу су три лер Џ. С. Чан до ра „Margin Call” у ко јем игра ју Ке вин Спеј си и Де ми Мур

и филм „The Future” глу ми це и ре ди тељ ке Ми ран де Џу лај. У так ми чар ској кон ку рен ци ји је и иран ски ре ди тељ Ас гар Фар ха ди, ко ји је пре две го ди не у Бер л и н у на г ра ђ ен „Сре б р н им ме две дом” за ре жи ју. Филм са ко јим је ове го ди не у тр ци за „Злат ног ме две да” је „Nader and Simin, A Separation”. Ме ђу чла но ви ма жи ри ја ко ји ће пред во ди ти глу ми ца Иза бе ла Ро се ли ни, је и иран ски ре ди тељ Џа фар Па на хи, ко ји је у Ира ну

осу ђен на шест го ди на за тво ра. Си не а сти је за бра ње но да на ред них 20 го ди на на пу шта Иран као и да сни ма и пи ше сце на ри је. То ком смо тре би ће при ка за но не ко ли ко Па на хи је вих фил мо ва. Ди рек тор фе сти ва ла Ди тер Ко слик je из ра зио на ду да ће Па на хи ју ипак би ти до зво ље но да до ђе на Бер ли на ле.

ДО КУ МЕН ТА РАЦ „CINEMA KOMUNISTO” ОД 10. ФЕ БРУ А РА У ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈИ

Титo као фил мо фил Ду го ме ра жни до ку мен тар ни фи лм „Cinema Komunisto” ре ди тељ ке Ми ле Ту рај лић на ћи ће се од 10. фе бру а ра на ре дов ном ре пер то а ру у не ко ли ко би о ско па у Бе о гра ду и Но вом Са ду. У са оп ште њу про дук циј ске ку ће „Intermedia network” се на во ди да ће оства ре ње Ми ле Ту рај лић би ти при ка зи ва но у би о ско пи ма „Стар Си не мас”, „Та квуд” и „Ро да cинеплекс” у Бе о гра ду, као и у „Аре ни си не плекс” у Но вом Са ду. „Cinema Komunisto” је пр ви срп ски до ку мен тар ни филм ко ји до жи вља ва сво ју би о скоп ску ди стри бу ци ју у Ср би ји, а до сад је успе шно био пред ста вљен на свет ском фе сти ва лу до ку мен тар ног фил ма ИД ФА у Аме стар да му и на „Trieste Филм фе сти ва лу” где је осво јио на гра ду за нај бо љи до ку мен тар ни филм. Филм Ми ле Ту рај лић, ко ји је пре ми јер но у Бе о гра ду при ка зан на отва ра њу 7. фе сти ва ла до ку мен тар ног фил ма „Се дам ве ли чан стве них” у Цен тру „Са ва”, ис тра жу је на ста нак ју го сло вен ског „Хо ли ву да Ис то ка”, злат но до ба и про паст Филм ског

гра да у Бе о гра ду. „Cinema komunisto” при ка зу је и на чин на ко ји је Ти то ва љу бав спрам фил ма и ње го во ди рект но уче шће у про дук ци ји ства ра ло при чу о Ју го сла ви ји на филм ском плат ну, а у ње му се као са го вор ни ци по ја вљу ју глу мац Ба та Жи во ји но вић, ди рек тор „Ава ла фил ма” Ги ле Ђу рић, ду го го ди шњи Ти тов ки но о пе ра тер Ле ка Алек сан дар Кон ста ти но вић, сце но граф Вељ ко Де спо то вић. Филм је на стао у про дук ци ји „Dribbling Pictures из Бе о гра да”, у са рад њи са „Intermedia Network, а ње го ва ре а ли за ци ја је тра ја ла ви ше од че ти ри го ди не. Про ду цент је Дра ган Пе ши кан, мон та жер Алек сан дра Ми ло ва но вић, ди рек тор фо то гра фи је Го ран Ко ва че вић. Оства ре ње „Cinema Komunisto” по др жа ли су не ки од нај пре сти жни јих европ ских про гра ма за по др шку до ку мен тар ним фил мо ви ма, као што су „Discovery Campus Masterschool” (Не мач ка), „ARCHIDOC” (Фран цу ска), „IDFAcademy” (Хо лан ди ја).

НА ГРА ДЕ ЗА ВИ ЗУ ЕЛ НЕ ЕФЕК ТЕ

„По че так” нај бо љи Аци о н и три л ер фан т а с ти ке „По че так” (Inception) у ре жи ји Кри сто фе ра Но ла на до био је че ти ри на гра де ко је до де љу је Дру штво за ви зу ел не ефек те (VES), пре нео је„Хо ли вуд ри пор тер” ”По че так”, у ко јем глав ну уло гу ту ма чи Ле о нар до Ди ка прио, за се нио је кон ку рен те у ка те го ри ји ду го ме тра жних фил мо ва ко ји оби лу ју ви зу ел ним ефек ти ма, док је ани ми ра ни филм „Ка ко да дре си ра те свог зма ја” на гра ђен у три ка те го ри је на све ча но сти одр жа ној у Лос Ан ђе ле су. Ме ђу на гра ђе ни ма су и оства ре ња „Ха ри По тер и ре ли кви је смр ти” и „Дру ги жи вот” у ре жи ји Клин та Ис тву да. Кри сто фер Но лан је до био но во у ста но вље ну на гра ду VES-а за ви зи о нар ство, док је про ду цент Реј Ха ри ха у зен до б ио при з на њ е за це л о куп н о ства ра ла штво.

На гра де Дру штва за ви зу ел не ефек те ва же за при лич но по у зда ног по ка за те ља за Оска ра у тој ка те го ри ји. От ка ко су 2002. уста но вље не на гра де VES-а, до бит ник тог при зна ња у глав ној ка те го ри ји са мо два пу та ни је по том до био и Оска ра. То је био слу чај са фил мом „Ха ри По тер и за тво ре ник из Аз ка ба на” ко ји је 2005. до био на гра ду VES-а али је Оскар при пао „Спај дер ме ну 2”, и с оства ре њем „Тран с фор мер си” ко ји је 2008. до б ио на г ра д у VES-а док је Оскар до де љен фил му „Злат ни ком пас”.

VES оку п ља ви ш е од 2.000 чла но ва из 20 зе ма ља све та и за сту па про фе си о нал це ко ји се ба ве ви зу ел ним ефек ти ма - од умет ни ка, тех ни ча ра, мај сто ра за ма ке те, до чел ни ка сту ди ја, пред став ни ка за јав ност и про ду це на та.

kultura

dnevnik

НАЈВЕЋИ СРПСКИ ХЕЛЕНИСТА МИЛОШ Н. ЂУРИЋ ДОБИЈА СПОМЕН-ПЛОЧУ

Симбол етичког става

Академику и хеленисти Милошу Н. Ђурићу (1892-1967) данас ће бити откривена спомен-плоча на згради у којој је живео у Улици Стевана Сремца 7, у Београду. Ђурић је рођен у Бенковцу, после завршене основне школе и гимназије обрео се у Загребу где је студирао класичну филологију (хеленску и римску књижевност са археологијом) и философију а затим је почео радни век као гимназијски професор. Један од најомиљенијих професора свих времена, „чика Миша” је предавао на Философском факултету у Београду готово пуне четири деценије, од 1928 до смрти, иако су га окупаторске власти пензионисале 1942, а на факултет се вратио после ослобођења . На позив 1941. године да потпише подршку окупаторима, Ђурић је одговорио „Лако је теби, ти у дипле свираш, а ја студентима етику пре-

дајем!” и те речи постале су један од симбола доследности у етичком ставу. За време рата, после Бањичког логора, на сремској кланици изгубио је сина јединца Растка, матуранта коме је постхумно посветио све своје радове. Његова библиографија има 400 јединица, објављиваних од 1912. па готово до његове смрти 7. децембра 1967, када је на столу остао недовршени говор. Све што је урадио, остаје незаобилазно за научнике, преводиоце и све оне који из различитих разлога читају његове књиге. За студенте су битни уџбеници „Историја херленске књижевности” и „Историја хеленске етике” (Октобарска награду града Београда 1961). Једном приликом је рекао да највише држи до свог дела „Платонова академија и њен политички рад”, које је објавила Српска академија

наука и уметности (САНУ) 1960 (рад је Академија примила још 1943). Међу његовим делима треба истаћи „Видовданску етику” (1914) , „Смрт мајке Југовића” (1918) , затим бројне предговоре, преводе Есхила, Софокла, Еурипида, Аристофана, старе хеленске лирике, Платона, Аристотела, Ксенофонта, Сенеке, Плутарха, Аријана, Лукијана, Лонга, Тагоре, Адлера... Редовни члан САНУ је постао у 1961,.а био је члан Савеза књижевника Србије и Југославије, Савеза преводилаца, ПЕН-а, Српског философског и других друштава. Награда „Милош Н. Ђурић” је најпрестижнија награда за превођење у Србији. На београдској Карабурми (Ћалије), једна уличица се зове по њему „Чика-Мише Ђурића”. (Танјуг)

У СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА БОРИСЛАВА ХЛОЖАНА О ЈОВАНУ ЈОВИЧИЋУ

Незаобилазно име класичне гитаре Монографија о чувеном гитаристи, композитору, педагогу, утемељивачу класичне гитаре у нашој земљи, научнику др Јовану Јовичићу представљена је прошлог петка у Свечаној сали Скупштине града Београда. Монографија „Хоризонти звука” - гитариста и физичар Јован Јовичић, аутора Борислава Хложана, у издању Асоцијације гитариста Војводине, представљена је у присуству многобројних поштовалаца Јовичића, самоуког гитаристе, који је својим умећем задивио свет, а код нас постао синоним гитаре. Незаобилазно име кад год се помене класична гитара, аутор уџбеника који су до данас непревазиђени, заволео је овај инструмент у детињству у родном селу Врдник у Војводини. Главни „кривац” за то је његов годину дана старији пријатељ који је већ имао гитару. О тим данима дирљиво, са великим поштовањем, причао је академик Драган Недељковић. „Јова је био озбиљан од почетка, студиозно се посветио гитари, права прекретница за самоуког гитаристу била је на такмичењу у Москви 1947. године када је освојио сребрну медаљу међу 3.400 младих, углавном академских, музичара”, казао је он. После тога уследили су четворогодишње школовање код Андреаса Сеговије и наступи пред најстрожом публиком у Шпанији, испричао је Недељковић и додао да се Јовичић, светско и велико наше име, одликовао вели-

ком упорношћу и када је био најславнији, великом скромношћу. Сведок и учесник богатог уметничког, научног, педагошког и просветитељског деловања свог оца, пијанисткиња и декан Факултета музичке уметности Дубравка Јовичић захвалила је аутору монографије што се неколико година стрпљиво суочавао са „брдом” материјала, јер њен отац није живео један живот, истовремено је био концертни гитариста, композитор, универзитетски професор и научник. Рецезент монографије проф. др Милован Мишков посебно је истакао Јовичићеву улогу у ширењу свести о значају гитаре која је дуго сматрана као забављачки инструмент. Монографија на 216 страна текста, с многобројним фотографијама, ЦД-ом са 24 композиције у извођењу Јовичића, у десет поглавља доноси биографију од почетака бављења гитаром, студија код Сеговије до периода његових највећих извођачких и научних успеха, преглед Јовичићевог композиторског ствараластва, као и деловања на успостављању темеља гитаристичке педагогије у Србији. На промоцији монографије, Јовичић је захвалио супрузи Оливери и ћерки Дубравки на подршци, аутору монографије Хложану, као и многобројним посетиоцима који су му указали поштовање доласком на ову промоцију. (Тан југ)

ponedeqak7.februar2011.

21

ИЗЛОЖБА СЛИКА, ОБЈЕКАТА И ЦРТЕЖА У ГАЛЕРИЈИ „ЛАЗА КОСТИЋ” У СОМБОРУ

Лого-иконосфера Данила Вуксановића У Галерији „Лаза Костић у Сомбору сутра у 19 часова биће отворена изложба цртежа, слика и објеката новосадског уметника Данила Вуксановића, рођеног у Сомбору. Аутор ће изложити најновије радове, насловљене Лого-иконосфера, а поставку ће отворити Чедомир Јаничић, виши кустос Градског музеја у Сомбору. Наступиће и Јелена Вуксановић која ће на флаути извести кратку композицију Клода Дебисија. На изложби ће бити представљено око двадесет слика насталих у последњих неколико година који се баве симболима у оквиру исписаних ликовних форми. На изложби посетиоци могу видети и објекте у облику корица књига, као и цртеже из Потписне Мапе који допуњују уметников ангажман у односу на савремено доба.

- Данило Вуксановић, конзерватор у нашем најугледнијем уметничком музеју, Галерији Матице српске, уметник млађе генерације са запаженим резултатима, ликовни критичар и организатор значајних изложби, имао је (има још увек, на срећу!) прилике да се истовремено упозна са старим ”сликарским тајнама” посебних рецептура и мајсторија које чува Матичин фундус,

Да ни ло Вук са но вић, Dra gon

као и пулсом свог времена на уметничкој (поготову новосадској) сцени и да их, коначно, у садејству активно примени у свом стваралаштву. Вуксановићев рукопис открива упорност у проналажењу оптималних ликовних формулација којима прецизно и јасно саопштава своја гледишта. Његови записи су баш то-дакле, записи, визуелна синтакса, примерна ликовна писменост која имплицира исто тако даровитог читаоца или посматрача (у зависности од тога да ли се примат

даје оштрини формулисања или оштрини посматрања) – указује Чедомир Јаничић. Данило Вуксановић рођен је 1973. у Сомбору. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, смер графика, 1998. и магистрирао цртеж стекавши звање магистра ликовних уметности. Члан је УЛУВ-а, УЛУС-а и међународног музејског комитета (ICOM). Самостално излагао тридесет пута у земљи, као и у Италији ( 2006. и 2008.), и САД (2009) и учествовао на више колективних изложби.Добитник је прве награде за портрет на југословенској изложби портрета, Шабац, 1998. Добитник је награде новосадског универзитета, 1999. Финалиста је на трећем Mi ni grap hic and pa in ting world wi de show (Пиzа, Италија 2001.). Добитник је специјалне награде уметничке колоније Њаради за 2004. и награде за најбољу фотографију на конкурсу америчког кутка у Новом Саду за Амерички урбани пејзаж, 2009. Објавио је књигу цртежа и прозаида Дуали 2007. и књигу Епизода 2008. Пише ликовну критику. Учесник је бројних хуманитарних акција. Његови радови се налазе у различитим збиркама у земљи и иностранству.

ПРЕМИЈЕРНА ОБНОВА ВЕРДИЈЕВОГ „БАЛА ПОД МАСКАМА” У БЕОГРАДСКОЈ ОПЕРИ

Успела ревитализација Oчигледно је да време материјалне оскудице диктира и репертоар Опере Народног позоришта у Београду, где се два месеца након премијерне обнове Чилеове „Адријане Лекуврер“, и слично „освежавање“ Вердијевог „Бала под маскама“, подводи под исту одредницу. Играна у последњем премијерном облику (од јануара 2005. године) 19 пута, а пре тога живећи на сцени још у четири премијерне верзије (1927, 1951, 1972. и 1979.) ова инсценација ревитализована је тачно

ли и у две последње равноправне премијерне поделе, као и у представи од марта месеца исте, 2005. године на гостовању у Новом Саду, „освежили“ су своје креације и на првој обновљеној поставци, 29. јануара, а за нас је нова била, запажена у разиграном наступу, милозвучна колоратурка Иванка Раковић као паж Оскар, која је играла и у неким ранијим продукцијама. Диригентско вођство, након сувереног Бојана Суђића и још неколико гостујућих уметника међу ко-

ко психолошки и музички мајсторски изнијансираних ариоза, арија (дубоко доживљена потресна молитва у 4. слици) и дијалога с обојицом главних јунака, била, све до фаталног завршетка, у потпуном складу с природом и емоционалношћу лика Амелије. Занимљиво је било и прво огледање на београдској позорници у улози Рената, њеног мужа, младог Марка Калајановића, који без сумње поседује веома квалитетан, и у овој партији топлом мекоћом обојен бари-

после шест година, од свог „оригинала“ преузевши успешно реализовану класичну режију Божидара Ђуровића, с врхунцима у ефектној сцени код врачаре (Јелена Влаховић) и у трагичном финалном расплету забуне, на пригушено фатумском фону плесних ритмова. „Стари“ су и амбијентима примерено конципирани сценски „оквири“ Александра Златовића, с контрастима између светла и таме и превише димних завеса, као и стилски верни, односно епохи одговарајући, раскошни костими Љиљане Орлић и динамичан сценски покрет Ферида Караице. Неки од носилаца главних рола (Катарина Јовановић и Јелена Влаховић) па и мањих партија (Драгољуб Бајић, Миодраг Матић и Свето Кастратовић) које смо прати-

јима је био и наш новосадски доајен Имре Топлак, сада је поверено Ани Зорани Брајовић и оно се упркос повременом, а нарочито почетном нескладу између хора и оркестра, до краја одвијало као добро припремљено извођење, што је наговештено већ у контрапунктски „испреплетеној“ и динамички лепо издиференцираној уводној музици. Па ако нам се ни први солистички наступи нису учинили довољно успешним и уверљивим, онда се утисак знатно променио већ од треће слике. При том првенствено мислимо на Катарину Јовановић, некадашњу новосадску Норму, уметницу снажне харизме, која је од свог великог драмског монолога (поноћна сцена на губилишту), управо у другом чину, пре-

тон (најпотпуније исказан у великој арији у 3. чину), чија ће лепа појава с искуством, верујемо, добити и на природнијем сценском држању и покрету. У музичкосценском обликовању карактера највише нам се допала креација сјајног тенора Хон Лија као Рикарда, који просто очарава срчаношћу, чистоћом и доживљеношћу интерпретације и плени сочним, далеко носивим гласом. Сигуран у свим кључним моментима, и у сталним градацијама, нарочито је потресан у сцени смрти којом се окончава драма овог, по неким мишљењима и „најсимпатичнијег Вердијевог јунака“. Управо таквим га чини и „наш“ Корејац, његов до краја максимално ангажовани тумач. Ма ри ја Ада мов

НАЈНОВИЈИ РОМАН ДАВИДА ГРОСМАНА

Трагични одјек стварности Један од најпревођенијих израелских писаца и најзначајнији савремени аутор у својој земљи, Давид Гросман, објавио је недавно најновији роман „До краја земље“. На српски га је, веома брзо након првог издања, превео Давид Албахари, а издавач је „Архипелаг“, који је већ објављивао Гросманову прозу (“Види под:Љубав“ и „Њено тело зна“). Издавач ову књигу најављује као узбудљиву, несвакидашње моћну и испуњену сагу о израелско-палестинским односима, о љубави и патњи, о погибији сина у том рату. Чудесна снага овог романа проистиче из способности да историју сведе на људску меру. Гросман приповеда сугестивно и узбудљиво, а његов роман добија снагу велике фреске и полифоније, у којима се сабирају слике и гласови, искуства проживљеног живота и све оно што је вредно сећања. Роман „До краја земље“ говори о породици која је сина испратила у

рат, а мајка и отац крећу на пешачење Израелом, посвећујући ту дугу, ходочасничку шетњу сину за кога стрепе; они се боје да ће их код куће затећи вест о погибији детета.

Међутим, оно што оваj роман разликује од других, написаних на сличне теме, јесте сам живот и ње-

гова, понекад трагична спрега са уметношћу. О томе сведочи Давид Гросман: „Ову књигу сам почео да пишем у мају 2003. године, шест месеци пре краја служења војног рока мог најстаријег сина Јонатана и годину и по пре него што је његов млађи брат, Ури, био регрутован. Обојица су служили у оклопним јединицама.. У последњим сатима Другог либанског рата, 12. августа 2006. Ури је убијен у јужном Либану. Када је прошла шива, предвиђени период жаљења, вратио сам се књизи. Највећи део је већ био написан. Оно што се највише од свега променило, био је одјек стварности у којој је написана коначна верзија.“ Након америчког издања романа „До краја земље“, Пол Остер је изјавио да је Флобер створио Ему, Толстој Ану, а Гросман Ору- „Прогутао сам овај обимни роман у грозничавом трансу. Болно, лепо, незаборавно“. Треба ли боље препоруке? Р. Лотина

У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ”

Селенићева изабрана дела Издавачка кућа „Лагуна” објавила је шест романа Слободана Селенића и тим поводом приредила књижевно вече, где су о опусу једног од најистакнутијих српских послератних писаца говорили уредник „Лагуне” Дејан Михаиловић, академик Предраг Палавестра и професор Александар Јерков. Према речима Михаиловића, Селенић је у свом 25. годишњем романескном стваралаштву створио дела велике вредности која су изненађивала и покретала табу теме, проговоривши о стварима о којима се до тада није смело говорити. Академик Палавестра, који је написао и поговор за ово издање Селенићевих романа, рекао је да је задовољан овим издавачким подухватом, који ће попунити празнину која је дуго постојала на нашем тржишту, до-

дајући да је аутор припадао генерацији даровитих писаца која је досегла највећи домет српске послератне књижевности. Селенић је обрађивао кључне теме свог времена и, према Палавестрином мишљењу, био је најхрабрији и најсмелији у тој генерацији, својим критичким приступом померајући границе домаће књижевности. Од њега се она развијала у потпуно новом правцу. Оновремено лутање између идеологија, сматра Палавестра, писац је успео да проблематизује кроз литературу, коју је уобличио кроз критички начин, истичући да су његова дела изузетно важно сведочанство, „не само о збивањима која су описана, већ и о душама које су се губиле у магли историјских збивања”. Јерков је истакао улогу „Лагуна” у промовисању најбољих аутора српске књижевности друге половине 20. века.

У ДУБАИЈУ ПОДСТАКНУТ РАЗВОЈ ТЕАТРА

Спејсијева академија Амерички глумац Кевин Спејси отворио је у Дубаију Блискоисточну позоришну академију како би у том делу света подстакао развој театра. Фондација „Кевин Спејси” и групација којом руководи један тајкун из Уједињених Арапских Емирата планирају да на академији организују све врсте радионица и течајева, од глуме до сценографије. Циљ им је и да

блискоисточне теме одведу на међународну позоришну сцену као што је она на Бродвеју, у Њујорку. Академија неће имати фиксно седиште већ ће, у зависности од пројеката, радити у целом региону. Спејси, двоструки добитник Оскара („Дежурни кривци” и „Америчка лепота”), и уметнички је директор Одл Вик театра у Лондону.

22

Svet

ponedeqak7.februar2011.

dnevnik

U MIN HE NU ZA VR [E NA ME \U NA ROD NA KON FE REN CI JA O BEZ BED NO STI

Av ga ni stan 2015. efek tiv na dr `a va BER LIN: Debatom o situaciji u Avganistanu, 47. minhenska me|unarodna konferencija o bezbednosti, na kojoj su dominirale teme o stawu u Egiptu i drugim arapskim dr`avama, ju~e je razv{ila rad. Na ovom skupu, koji je ispra~en mirnim demonstracijama protivnika NATO-a i globalizacije, u~estvolalo je oko 350 {efova dr`ava ili vlada, ministara i eksperata iz oko 70 zemaqa, me|u kojima je i Srbija.

Situacija u arapskom svetu je potisnula u drugi plan najavlqewu temu konferencije o globalnim izazovima bezbednosti - od finansijske krize do sajber ratova. U Minhenu je prevladalo jedinstvo o tome da niko nema pravo da Egip}anima daje instrukcije za put ka demokratiji, a nema~ka kancelarka Angela Merkel je odbila svako me{awe u debatu o nasledniku predsednika Egipta Hosnija Mubaraka.

Ona je, kao i {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov i britanski premijer Dejvid Kameron, naglasila da samo eipatski narod treba o tome da odlu~uje. Na konferenciji su u~estvovali i {efovi ruske i ameri~ke diplomatije, Sergej Lavrov i Hilari Klinton, visoka predstavnika EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton, generalni sekretar UN Ban Ki-mun, generalni sekretar

NATO-a Anders Fog Rasmusen, kao i {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi}.Ovu konferenciju je 1962. godine, s idejom da se prvenstveno bavi pitawem odbrane, osnovao Evald-Hajnrih fon Klajst-[mencin, jedan od zaverenika grupe oko grofa [taufenberga, koja je izvela neuspeli atentat na Hitlera.

Predsednik Avganistana Hamid Karzai je ju~e u Minhenu obe}ao da }e wegova zemqa za ~etiri godine biti efektivna dr`ava, ali da joj jo{ potrebna me|unarodna podr{ka."U 2015. godini }e Avganistan postati efektivna dr`ava", rekao je Karzai. Da bi se taj ciq ostvario, Avganistanu je, prema re~ima predsednika dr`ave, potrebna podr{ka me|unarodne zajednice. Avganistanska policija i armija }e, prema, procenama Karzaija, mo}i od kraja 2014. godine da, bez inostranih trupa, garan-

tuju sigurnost u zemqi. "Mi smo napravili osetan napredak", rekoa je Karzai i najavio da }e 21. marta objaviti podatke o tome gde }e u zemqi sigurnosne snage po~eti s preuzimawem kontrole. [ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele je potvrdio da }e Nema~ka i posle 2014. davati pomo} Avganistanu, koja }e, prema wegovim re~ima, izgledati druga~ije nego danas. "Ona }e biti vi{e civilna i politi~ka nego {to je sada, ali zbog toga jo{ va`nija", rekao je Vestervele Gvido Vestervele pozdravio je stupawe na snagu Novog sporazuma o smawewu nuklearnog arsenala izme|u Rusije i SAD, naglasiv{i da je to ohrabrewe i za vladu u Berlinu da nastavi svoju politiku.

Novi START stupio je na snagu u subotu po{to su {efovi diplomatija Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Hilari Klinton, razmenili ratifikacione dokumente na marginama 47.

Konferencije o bezbednosti, koja danas zavr{ava u Minhenu.

Sporazum su 8. aprila pro{le godine u Pragu potpisali predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama.Taj ~in ozna~en je kao mo`da najzna~ajniji korak u najavqenom novom poglavqu u odnosima Moskve i Va{ingtona, koji su podignuti na vi{i nivo.

(Ta njug)

Na si qe na ju gu Su da na YUBA: Najmawe 50 qudi poginulo je po{to se pobuna u redovima sudanske vojske, koja je izbila pre tri dana, pro{irila na nekoliko gradova u ju`nom Sudanu, {to pove}ava napetost pred predvi|eno otcepqewe tog dela afri~ke zemqe, saop{tila je ju~e vojska. @estoki sukobi, u kojima su kori{}eni tenkovi i automatske pu{ke, najpre su u ~etvrtak izbili u Makalalu, glavnom gradu dr`ave Gorwi Nil, kada su pojedini pripadnici jedne vojne jedinice

odbili da budu preraspore|eni, zajedno sa svojim naoru`awem, u severni deo zemqe i napali druge pripadnike iste jedinice.

Sukobi su se potom u petak i subotu pro{irili na naseqa Melut i Paloi~, izjavili su zvani~nici za Rojters. Novo nasiqe poja~ava tenzije pred otcepqewe juga zemqe, koje }e se, kako se o~ekuje, dogoditi 9. jula, a koje podrazumeva, izme|u ostalog, razdvajawe vojske severnog i ju`nog Sudana i wihove vojne opreme i naoru`awa.

Prema preliminarnim zvani~nim rezultatima, na referendumu o nezavisnosti odr`anom od 9. do 15. januara, velika ve}ina stanovnika juga glasala je za otcepqewe od severnog dela zemqe, a kona~ni rezultati trebalo bi da budu saop{teni danas. Referendum o nezavisnosti bio je obe}an u okviru mirovnog sporazuma iz 2005. godine kojim je okon~an vi{edecenijski rat izme|u muslimanskog severa i ve}inski hri{}anskog juga.

(Ta njug)

Tu ni ka po li ci ja pu ca la u de mon stra n te TU NIS: Najmawe ~etiri osobe su poginule, a 17 je raweno na severu Tunisa, kada je policija otvorila vatru na demonstrante koji su bacali molotovqeve koktele i kamenice na jednu policijsku stanicu, javile su agencije, pozivaju}i se na izjave o~evidaca.

Nekoliko stotina demonstranata okupilo se u subotu ispred policijske stanice u gradu Kefu,

na severozapadu Tunisa, zahtevaju}i ostavku {esfa policije Kaleda Gazuanija zbog zloupotreba vlasti, izvestila je agencija TAP. Situacija je eskalirala kada je Gazuani o{amario jednu u~esnicu protesta, a gomila je krenula ka policijskoj stanici kako bi je zapalila. Neimenovani izvor iz ministarstva unutra{wih poslo-

va izjavio je za Rojters da se ispred stanice okupilo oko 1.000 qudi koji su zasuli stanicu kamenicama i molotovqevim koktelima u poku{aju da prostorije zauzmu. Policija je otvorila vatru usmrtiv{i dva demonstranta, starosti 19 i 36 godina, dok su tri demonstranta te{ko rawena. Dvoje od troje te{ko povre|enih preminulo je u bolnici.

U EGIP TU RE @IM I OPO ZI CI JA PO STI GLI DO GO VOR

Tran zi ci ja vla sti bez stra ne po mo }i KA I RO: Egipatske vlasti i nekoliko opozicionih grupa, ukqu~uju}i najja~i pokret Muslimansko bratstvo, dogovorili su se da formiraju komisiju za ustavne reforme, omogu}e slobodu {tampe, oslobode osobe uhap{ene tokom antivladinih protesta i ukinu zakon o vanrednom stawu kada to dozvoli bezbednosna situacija.

Postignut je dogovor o "formirawu komisije, u kojoj }e u~estvovati sudstvo i izvestan broj politi~ara, kako bi se prou~ile i predlo`ile ustavne promene i neophodni zakonski amandmani do prve sedmice marta", rekao je portparol vlade Magdi Radi, javila je francuska agencija AFP. Radi je kazao da je, pored "mirne tranzicije vlasti na osnovu Ustava" i formirawa panela za ustavne reforme, predlo`eno otvarawe kancelarije za primawe `albi koje se ti~u politi~kih zatvorenika, ukidawe ograni~ewa rada medija i komunikacija i odbacivawe "svakog stranog me{awa u egipatska pitawa", kao i ukidawe u velikoj meri

kritikovanog zakona o vanrednom stawu "u zavisnosti od bezbednosne situacije".

Ameri~ka agencija AP pi{e da je egipatski re`im obe}ao da ne}e progawati u~esnike antivladinih protesta koji traju ve} dve nedeqe, da ne}e gu{iti slobodu {tampe i ometati kori{}ewe Interneta i usluga mobilne telefonije, kao i da }e nalo`iti sudskim organima da se bore protiv korupcije i sudski gone one koji iza we stoje.U pregovorima egipatske vlade i opozicije nisu u~estvovale sve opozicione grupe, koje skoro dve nedeqe protestuju protiv re`ima predsednika Hosnija Mubaraka, jer su neke od wih odbile da pregovaraju dok Mubarak ne ode s vlasti.

Pe res: Do pri nos mi ru ne }e bi ti za bo ra vqen TEL AVIV: Pred sed nik Izra e la [i mon Pe res iz ja vio je da }e egi pat ski pred sed nik Ho sni Mu ba rak bi ti za pam }en zbog o~u va wa tri de ce ni je mi ra iz me |u dve dr `a ve.U od bra nu Mu ba ra ka, Pe res je u ne de lju uve ~e is ta kao da je egi pat ski li der spa sao `i vo te i Ara pa i Izra e la ca spre ~a va ju }i rat na Bli skom is to ku.

"Wegov doprinos miru, {to se mene ti~e, nikada ne}e biti zaboravqen", kazao je Peres, obra}aju}i se stotinama ~lanova Evropskog parlamenta u poseti Izraelu.

Predsednik Izraela je tako|e upozorio na mogu}nost da svrgavawe Mubaraka dovede na vlast Muslimansku bra}u, oceniv{i da fundamentalisti~ka organizacija ne}e doneti mir, preneo je AP. Izrael je duboko zabrinut zbog izgleda da }e Mubarak biti primoran da si|e s vlasti.

Nova egipatska vlada mora po{tovati mirovni sporazum iz 1979. godine, prvi koji je jevrejska dr`ava potpisala s nekom arapskom zemqom.

"Mi veoma brinemo o promeni vlade ili promeni sistema izbora bez uvo|ewa promena u razloge koji su doveli do ove eksplozije, ove gor~ine", kazao je Peres apeluju}i na strana ulagawa u tehnologiju, razvoj i otvarawe Egipta.

(Ta njug)

Mubarak je ranije odbio da mesto predsednika dr`ave napusti pre isteka mandata, isti~u}i da se ne}e kandidovati na predsedni~kim izborima u septembru, uz obe}awe da }e sprovesti politi~ke reforme.Ju~era{we pregovore sa opozicijom vodio je potpredsednik Egipta Omar Sulejman, a Rojters je ranije izvestio da su me|u u~esnicima sastanka ~lanovi opozicionih stranaka, nezavisni pravni stru~waci, politi~ari i biznismeni, kao i dobitnik Nobelove nagrade za mir Mohamed El Baradej, lider egipatske opozicije.

Ukoliko bi SAD podr`ale egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka ili potpredsednika Omara Sulejmana kao vo|e prelazne vlade, bio bi to "veliki korak unazad", izjavio je lider egipatske opozicije Mohamed el-Baradej. On je na pitawe novinara Rojtersa ekao: "Izgleda da SAD jednostavno iz dana u dan odgovaraju onome ko je mo}niji, umesto da zauzmu principijelan stav, {to je za mene li~no, a i za qude koji demonstriraju, razo~aravaju}e".

(Ta njug)

Ban ke po no vo otvo re ne KA I RO: Banke u Kairu ju~e su ponovo otvorene, po{to sedam dana nisu radile zbog antivladinih demonstracija protiv predsednika Hosnija Mubaraka, koje su nastavqene i 13. dan. Demonstranti su ostali okupqeni na cenralnom trgu Tahrir u Kairu, uprkos pozivu komandanta vojske Hasana al-Rovenija na okon~awe protesta kako bi bio uspostavqen saobra}aj i normalizovan `ivot u egipatskoj prestonici.

Ispred banaka su se stvorili dugi redovi nervoznih Egip}ana, koji najzad mogu da podignu novac sa svojih ra~una, izvestio je Rojters.Mnoge radwe bile su zatvorene tokom 12 dana protesta, zbog ~ega stanovnici nisu mogli da nabave osnovne namirnice. Mnogi proizvodi su poskupeli, a o~ekuje se da }e protesti {tetno uticati na ekonomski rast, koji je bio {est odsto.

(Ta njug)

In di ja uhap si la gru pu gu sa ra MUM BAJ: Indijska mornarica i obalna stra`a uhapsile su vi{e od 50 osoba iz jednog gusarskog broda na Indijskom okeanu, saop{tilo je ju~e ministarstvo odbrane.

"Uhap{ene se ukupno 52 osobe", izjavio je neimenovani portparol ministarstva, koji nije naveo nacionalnost uhap{enih.Prema wegovim re~ima, hap{ewe je sprovedeno na tajlandskom ribarskom brodu, koji su gusari uzeli pre {est meseci na obalama

Somalije, i koji verovatno slu`i kao baza gusarima za pokretawe napada na druge brode.Policija u Mumbaju }e saslu{ati uhap{ene ~im stignu u grad.

Mornarica je krenula u potragu za gusarima nakon {to je jedan gr~ki brod naveo da je napadnut na 100 nauti~kih miqa zapadno od Kavaratija, u indijskoj dr`avi Kerali.Somalija slu`i kao baza gusarima koji napadaju brodove u Adenskom zalivu i Indijskom okeanu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PAPA BENEDIKT XVI Poglavar Rimokatoli~ke crkve, papa Benedikt XVI izjavio je j~e da s velikom pa`wom prati situaciju u Egiptu, gde su po~eli pregovori izme|u vlasti i opozicije. "Molim se bogu da ova zemqi, blagoslovena prisustvom svete porodice, ima mir i mirnu kohabitaciju, zahvaquju}i zajedni~kom anga`manu za dobrobit svih", rekao je papa na misi na trgu Svetog Petra.

DIK ^EJNI Biv{i potpredsednik SAD Dik ^ejni nazvao je predsednika Egipta dobrim prijateqem i saveznikom SAD. On je apelovao na vladu predsednika Baraka Obame da postupa oprezno prema situaciji u Egiptu. "Mislim da se prema predsedniku Mubaraku treba odnositi kako je zaslu`io, po{to je godinama bio dobar prijateq", rekao je ^ejni.

REYEP TAJIP ERDOGAN Turski premijer Rexep Tajip Erdogan pozvao je danas Egipat da sprovede "demokratsku tranziciju" u najkra}em roku i dodao da se zala`e za prelaznu vladu u toj zemqi."Neophodno je obezbediti demokratsku tranziciju {to je pre mogu}e"Sada{wa administracija ne uliva poverewe kada su u pitawu demokratske promene koje narod `eli", rekao je Erdogan.

U Mek si ku zi ma zatvo ri la elek tra ne Sne`ne padavine i hladno}a odnele su najmawe {est `ivota na severu Meksika, gde su zabele`ene najni`e temperature u posledwih 50 godina. Hiqade domova su ostale bez struje i vode, a {kole i fabrike su zatvorene, javqa Bi-BiSi. Me|u najte`e pogo|enim gradovima je Sjudad Huares, u kojem je temperatura pala na 18 stepeni ispod nule.

"I ranije je bilo niskih temperatura, ali ni izbliza ovoliko niskih", izjavio je {ef slu`be civilne za{tite Efren Matamoros. Zbog hladno}e je zatvoreno 17 elektrana na severu Meksika, a fabrikama je nalo`eno da smawe potro{wu energije.

U Pertu, glavnom gradu Zapadne Australije, ju~e su besnili po`ari.

Dosad su uni{tili 35 ku}a, saop{tile su vlasti, dodaju}i da nema izve{taja o eventualnim povre|enima. Vatrogasci poku{avaju da obuzdaju vatrenu stihiju, a stanovni{tvo najugro`enijih

Ci klon „Ja si” opu sto {io ju go i stok Austra li je

podru~ja je evakuisano, izvestio je AP. [irewu {umskog po`ara doprinose toplota i sna`an vetar.

Istovremeno, jugoistok Australije zahvatile su poplave, izazivaju}i dodatnu {tetu, dok se zemqa jo{ nije oporavila od ciklo-

na “Jasi” i pro{lomese~nih poplava. Zbog velikih poplava, nekoliko hiqada qudi u jugoisto~noj dr`avi Viktoriji moralo je da napusti domove. “Jasi” je jedna od najve}ih oluja koja je ikada pogodila Australiju, a ministar fi-

nansija Vejn Svon upozorava da je ogromna {teta naneta usevima, zgradama i infrastrukturi, {to }e dodatno pove}ati tro{kove koje su izazvale poplave u dr`avi Kvinslend pro{log meseca.

U [ri Lanki je u poplavama izgubilo `ivot najmawe 14 wudi.Obilni pquskovi izazvali su poplave, koje su pogodile vi{e od milion qudi, preneo je AFP. Prema podacima Centra za vanredne situacije, broj qudi koji su do do ju~e na{li uto~i{te u prihvatnim centrima dostigao je 236.000.Ve}ina od ukupno 1.053.000 qudi kojima su poplavqene ku}e smestila se privremeno kod ro|aka ili prijateqa.

Ujediwene nacije su uputile poziv za prikupqawe 51 miliona dolara pomo}i za stanovni{tvo podru~ja koja su najte`e pogo|ena u pro{lomese~nim poplavama.

Poplave u [ri Lanki odnele su pro{le godine 43 `ivota.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

ponedeqak7.februar2011.

MAKEDONIJA

IZETBEGOVI] O FORMIRAWU ORGANA VLASTI BiH

Po li ti~ ke stran ke pri bli `i le sta vo ve BA WA LU KA: Bo {naj~ ki ~lan Pred sed ni {tva BiH Ba kir Izet be go vi} iz ja vio je da sma tra da su li de ri po li ti~ kih stra na ka pri bli `i li sta vo ve u ve zi s for mi ra wem vla sti i iz ra zio o~e ki va we da }e to bi ti i ura |e no do kra ja ovog me se ca.

na du da }e or ga ni vla sti u BiH bi ti for mi ra ni do kra ja fe bru a ra, i is ta kao da po pi ta wu for mi ra wa no vih or ga na vla sti BiH ne ma ne ki ugled u me |u na rod noj za jed ni ci.

Na dr `av nom ni vou i u Fe de ra ci ji BiH, ni ~e ti ri me se ca od odr `a va wa op {tih iz bo ra,

Ba kir Izet be go vi}

"Mi slim da su svi sa zre li i da idu pre ma nor mal noj sre di ni. Na `a lost, na ma tre ba ju me se ci da do |e mo do ne ~e ga do ~e ga se ra ci o nal nim raz mi {qa wem mo `e do }i za par da na", re kao je Izet be go vi} no vi na ri ma u Sa ra je vu. On je iz ra zio

jo{ ni su for mi ra ni za ko no dav ni i iz vr {ni or ga ni vla sti.

Iz bor ne re zul ta te u pot pu no sti je im pel men ti ra la sa mo Re pu bli ka Srp ska, kao i po je di ni kan to ni, ukqu ~u ju }i i Sa ra jev ski kan ton u Fe de ra ci ji BiH. "Sa svim je si gur no da smo svi

gu bit ni ci. Za to mo ra mo {to pre iza }i iz ove si tu a ci je ka ko bi svi ma, pa i onim ko~ ni ~a ri ma ko ji svo jim le `er nim sta vom pri si qa va ju dru ge da po pu ste, bi lo bo qe", re kao je Izet be go vi}. Kao je dan od na ~i na da se for mi ra we vla sti ubr za, Izet be go vi} je na veo pro me nu za ko na, od no sno us kra }i va we pla ta par la men tar ci ma ko ji ne ra de svoj po sao. On je re kao da u BiH je di no Pred sed ni {tvo, kao ko lek tiv ni {ef dr `a ve ra di u pu nom ka pa ci te tu.

Izet be go vi} je, ka ko pre no se lo kal ni me di ji, u~e stvo vao ju ~e u se si ji Aso ci ja ci je ne za vi snih in te lek tu a la ca "Krug 99" u Sa ra je vu, gde je bio uvod ni ~ar na te mu "Spoq no po li ti~ ka po zi ci ja BiH u kon tek stu us po sta vqa wa po sti zbor ne vla sti".

Pro blem oko for mi ra wa no vih or ga na vla sti u BiH je ne mo gu} nost do go vo ra li de ra po li ti~ kih stra na ka o po sti zbor nim ko a li ci ja ma.

Ta ko SDP, ko ji je po bed nik iz bo ra u BiH, ne `e li da pre pu sti hr vat skim stran ka ma sa naj ve }im bro jem hr vat skih gla so va (HDZ i HDZ 90) me sto pred se da va ju }eg Sa ve ta mi ni sta ra BiH, ko ji pri pa da Hr va tu. SDP ka `e da to me sto pri pa da wi ma, jer su ap so lut ni po bed ni ci iz bo ra na ni vou BiH s naj vi {em bro jem gla so va, kon sta tu ju }i da su mul ti et ni~ ka stran ka i da ima ju do voq no

kva li tet nih ka dro va iz sva tri kon sti tu tiv na na ro da, {to hr vat ske stran ke ne pri hva ta ju.

Stran ke iz Re pu bli ke Srp ske - SNSD i SDS sma tra ju da me sto pred se da va ju }eg Sa ve ta mi ni sta ra BiH tre ba da pri pad ne hr vat skim stran ka ma s naj ve }im bro jem hr vat skih gla so va, dok me sto {e fa BiH di plo ma ti je tre ba da pri pad ne RS. Pred sed nik SDP-a Zlat ko La gum xi ja sma tra da uko li ko Hr vat bu de pred se da vaj }i Sa ve ta mi ni sta ra, on da me sto {e fa di plo ma ti je tre ba da pri pad ne Bo {wa ci ma, od no sno SDP-u, obra zla `u }i to ~i we ni com da je po sled wi mi ni star ino stra nih po slo va Sven Al ka laj iza bran iz ka te go ri je osta lih.

Pred sed nik RS Mi lo rad Do dik, ko ji je i li der SNSD, po bed ni~ ke stran ke u RS, ka `e da RS pri pa da ju ~e ti ri mi ni star stva, ukqu ~u ju }i {e fa di plo ma ti je, a da pred se da va ju }i Sa ve ta mi ni sta ra tre ba da bu de kan di dat ko ga }e pred lo `i ti dva HDZ-a. U iz bor nom za ko nu BiH ne ma ro ko va do ko jih tre ba da se po sle iz bo ra kon sti tu i {e vlast na dr `va nom ni vou. Zbog tih ne pre ci zno sti, iz Cen tral ne iz bor ne ko mi si je BiH tra `e od par la men ta ra ca da od mah po for mi ra wu za ko no dav nih te la pri stu pe pro me ni iz bor nog za ko na, ka ko bi se spre ~i le blo ka de pri me ne iz bor nih re zul ta ta .

(Tanjug)

Jo si po vi}: S Ta di }em sam raz go va rao o iz ru ~e wi ma, a ne o Purdi ZA GREB: Hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} iz ja vio je da je sa srp skim pred sed ni kom Bo ri som Ta di }em prin ci pi jel no raz go va rao o li ci ma ko ja se na la ze u sli~ noj si tu a ci ji kao Ti ho mir Pur da, ali ne i kon kret no o we mu. Na vo de }i da o kon kret nom slu ~a ju ni su raz go va ra li, uz pod se }a we da Hr vat ska sa svo je stra ne tra `i pre ko 1.000 qu di, Jo si po vi} je za Dnev nik Hr vat ske te le vi zi je u su bo tu re kao da ne ve ru je da bi slu ~aj Pur da mo gao bi ti oki da~ ko ji }e za kom pli ko va ti stva ri u Hr vat skoj.

"Ne ve ru jem da bi taj slu ~aj mo gao bi ti oki da~, ali bih re kao da je tu si tu a ci ju je dan deo na {e po li ti~ ke sce ne is ko ri -

stio za sa mo pro mo ci ju", ka zao je Jo si po vi}. On je oce nio da je "hap {e we i pri tvor ne pri me ren te ret za Pur du i we go vu fa mi li ju, na ro ~i to ako je on ne vin".

Sr bi ja Pur du te re ti za u~e {}e u ubi stvu dvo ji ce i te {ko ra wa va we jed nog pri pad ni ka JNA to kom bor bi oko vu ko var skog kvar ta Bo ro vo Na se qe 1991. go di ne, zbog ~e ga je za wim 2007. po sred stvom In ter po la ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca ko ju su ta da do bi li i svi nad le `ni or ga ni u Hr vat skoj. Na osno vu we je Pur da uhap {en 5. ja nu a ra ove go di ne na gra ni~ nom pre la zu Ora{ je u BiH. Sa da se na la zi u pri tvo ru u Ze ni ci, a Sud BiH tre ba da od lu ~i o we go vom iz ru ~e wu Sr bi ji.

(Tanjug)

Po men srp skim `r tva ma BA WA LU KA: Kod spo menko stru ni ce u Dra ku li }u, u bli zi ni Ba wa lu ke, ju ~e je odr `an pa ra stos srp skim `r tva ma usta {kog po ko qa, ko ji se de sio

Cr kva u Dra ku li }u

7. fe bru a ra 1942. go di ne. To ga da na, pre 69 go di na, usta {e An te Pa ve li }a su u ba wa lu~ kim se li ma Dra ku li}, [ar go vac, Mo ti ka i u rud ni ku Ra ko vac ubi le vi {e od 2.300 Sr ba, me |u ko ji ma je bi lo i 551 de te.

Po koq je or ga ni zo vao usta {ki ko man dant za ta ko za nu

"Hr vat sku Kra ji nu" Vik tor Gu ti}, a pred vo dio ga je `up nik ba wa lu~ kog sa mo sta na Pe tri }e vac fra Mi ro slav Maj sto ro vi} Fi li po vi}, ko ji je po sle tog zlo ~i na po stao ko man dant Ja se no va~ kih lo go ra.

U do ku men ti ma, ~ak i onim iz usta {kih iz vo ra ta da {we tzv. Ne za vi sne dr `a ve Hr vat ske na vo di se da je zlo ~in u ovim ba wa lu~ kim se li ma bio naj ve }i po koq u~i wen u sa mo jed nom da nu. Po bi je ni su svi Sr bi ko ji su se za te kli u se lu, osim Len ke Ku ru zo vi}, ko ja je sa svo je pe to ro de ce us pe la da umak ne usta {kom no `u.

O ovom stra vi~ nom usta {kom zlo ~i nu du go se }u ta lo po sle Dru gog svet skog ra ta, ta ko da je 1964. go di ne iz vr {en po pis 1.400 qu di, ko ji su stra da li u usta {kom po ko qu, da bi im go di nu da na po sle po di gli spo men-ko stu ni cu u Dra ku li }u. Is tra `i va wi ma se doc ni je do {lo do 2. 300 `r ta va zlo ~i na, ko je su po pi sa ne s ime nom i pre zi me nom.Pr vi pa ra stos tim `r ta va ma odr `ao je ba wa lu~ ki epi skop Je frem 1991. go di ne.

(Tanjug)

23

PREDSEDNIK MAKEDONIJE SAZVAO LIDERE PARTIJA

Opo zi ci ja uslo vqa va vra }a we u par la ment SKO P QE: Naj ve }a opo zi ci o na stran ka So ci jal de mo krat ski sa vez Ma ke do ni je (SDSM), ko ja ve} de set da na boj ko tu je rad par la men ta, po sta vi la je ne ko li ko uslo va vla d a j u } oj VMRODPMNE pod ko j i m a bi se vra ti la u So bra we. Uslo vi SDSM su neo me ta ni rad svih me d i j a u ze m qi, po seb no TV A1, A2, no vi n a "[pic", "Vre me" i "Ko h a e re", ras p i s i v a w e pre v re me nih iz bo ra i ustav ne pro me ne ko je bi ga ran t o v a l e da mi n i star prav de ne }e bi ti ~lan Re p u b li~ k og sud skog sa ve ta.

Bez is p u w a v a w a Bran ko Cr ven kov ski ovih uslo va, so ci jal de mo kra SDSM je ove od lu ke do neo te ne ma ju na me ru da se vra te u na sa sta nak naj vi {eg par tij So bra we, ~i ji rad bojk to je i skog te la i o tim uslo vi ma }e opo z i c i o n a No v a so c i j al d e - pred s ed n ik stran k e Bran k o mo krat ska stran ka. Opo zi ci ja Cr v en k ov s ki oba v e s ti t i i ta ko |e tra `i do no {e we za ko - pred s ed n i k a dr ` a v e \or | a na ko jim bi se pred vi de la oba - Iva no va, ko ji je, po vo dom boj ve za za rav no prav no ras po re - ko ta opo zi ci je, za su tra sa |i v a w e sred s ta v a iz bu x e t a zvao sa sta nak s li de ri ma par na me we nih fi nan si ra wu me - ti ja. U ma ke don skom So bra wu dij skih kam pa wa, kao i usa gla - od ukup n o 120 po s la n i k a, {a va we iz bor nog za ko na kon - SDSM ima 18, a No va so ci jal sen zu som i ukqu ~i va we u to de mo krat ska stran ka, ko ja se kan ce la ri je OEBS-a za po sma - pri k qu ~ i l a boj k o t u par l a tra we iz bo ra, kao i "pro ~i - men ta, tri po sla ni ka. {}a va we" gla sa~ kog spi ska.

(Tanjug)

De voj ~i ca `r tva no vog gri pa SKO PQE: [e sto go di {wa de voj ~i ca dru ga je `r tva gri pa A H1N1 u Ma ke do ni ji, sa op {ti le su ju ~e zdrav stve ne vla sti, na vo de }i da je de voj ~i ca bo lo va la i od ce re bral ne pa ra li ze.De voj ~i ca je pre mi nu la u su bo tu na In fek tiv noj ki li ni ci u Sko pqu, na kon {to je 28. ja nu a ra kon sta to va no da bo lu je od pan dem skog gri pa.

Mi ni star stvo zdra vqa je sa op {ti lo da u Ma ke od ni ji ima ukup no 22 obo le lih od no vog gri pa, dok je broj obo le lih od se zon skog gri pa oko 8.800 pa ci je na ta.

(Tanjug)

Hr vat ski la bu ri sti sku pqa ju pot pi se pro tiv vla de ZA GREB: U pr va ~e ti ri da na ak ci je "Pi {i te vla di - ostav ka!", ko ju spro vo di stran ka Hr vat ski la bu ri sti, pi sma za od la zak vla de Ja dran ke Ko sor pot pi sa lo je 28.678 gra |a na.

Hr vat ski la bu ri sti na ja vi li su da }e od na red ne sed mi ce pot pi si va we bi ti omo gu }e no i pre ko In ter ne ta za one gra |a ne u ~i jim gra do vi ma ni su u mo gu} no sti da po sta ve svo je {tan do ve.

"Spro vo |e we ak ci je sta bi li zo va lo se, i po red po ~et nih pro ble mi ma u ko je su ubro ja li ni ske tem pe ra tu re, od bi ja we iz da va wa do zvo la za ko ri {te we jav nih po vr {i na od stra ne po je di nih grad skih kan ce la ri ja i neo do bra va we go di {wih od mo ra ak ti vi sti -

Dra gu tin Le sar

ma od stra ne ne kih po slo da va ca", is ti ~u u stran ci, ko ja pla ni ra i pro du `e we ak ci je do 15. fe bru a ra.

Pred sed nik Hr vat skih la bu ri sta Dra gu tin Le sar iz ja vio je da "vla da Ja dran ke Ko sor tre ba da ode, jer je rad ni ke pre tvo ri la u ro bo ve, pen zi o ne re u si ro ti wu, ne za po sle ne je u~i ni la o~aj ni ma, a sve Hr va te od ve la u du `ni~ ko rop stvo". U Hr vat skoj je, pre ma tvrd wa ma te stran ke, 320.000 ne za po sle nih, 90.000 rad ni ka ko ji ra de a ne pri ma ju pla te, 75.000 onih za ko je se ne pla }a pen zi o no i zdrav stve no osi gu ra we, kao i 100.000 pred u- zet ni ka ko ji ma su blo ki ra ni ra ~u ni, uz 35 mi li jar di ku na (oko pet mi li jar di evra) ne pla }e nih ra ~u na.

(Tanjug)

Bu gar ska teh ni~ ki sprem na za {en gen SO FI JA: Do 14. mar ta sve pro ce du re za teh ni~ ku sprem nost Bu gar ske za ula zak u {en gen sku zo nu bi }e is pu we ne, sa op {tio je mi ni star unu tra {wih po slo va Cve tan Cve ta nov.U iz ve {ta ju ko mi si je za ula zak ze mqe u {en gen sku zo nu kon stan to va no je ka {we we Bu gar ske u is pu wa va wu 27 od ukup no 159 pred vi |e nih me ra.

Mi ni star je sa op {tio da je ka {we we iz vr {e wa me ra iza zva no ti me {to je pret hod na vla da spo ri je ne go {to je bi lo pred vi |e no ko ri sti la sred stva

Pre mi jer Bo ri sov i mi ni star Cve ta nov

iz fon do va EU za ula zak u {en gen ski pro stor. Pre ma we go vim re ~i ma, sa da ap sorp ci ja sred sta va iz no si 100 od sto.

Bu gar skoj i Ru mu ni ji pre ti od la ga we ula ska u {en gen ski pro stor zbog ne is pu wa va wa svih uslo va i pro ti vqe wa Ne ma~ ke i Fran cu ske wi ho vom ula sku. Ru mu ni ja je pre Bu gar ske is pu ni la uslo ve za ula zak u [en gen, ali Bu ku re{t ne `e li pri stu pa we bez So fi je zbog ve li kih tro {ko va ko je bi ima li oko pri vre me nog ure |e wa gra ni ce sa Bu gar skom.

(Tanjug)

24

de^Ji dnevnik

ponedeqak7.februar2011.

dnevnik

Zim ski do ga |aj

Del fin

K

ad pri ro da ob u ~e be lo kr zno, naj lep {e je na ma de ci. Zi ma je dr ve }e po su la be lim ~a rob nim sne gom. Qu di re |e iz la ze na po qe, vi {e osta ju u ku }a ma. Iz oxa ka okol nih ku }a se vi di dim. Ve se la de ca ru me nih obra za upor no pra ve Sne {ka Be li }a. Ove go di ne ni je bi lo ba{ pu no sne ga, ali su de ca is ko ri sti la da ne ka da ga je bi lo. Moj naj ve }i zim ski do `i vqaj je od la zak kod tet ke i te ~e u vi ken di cu. Zbog ve li kog sne ga, ko la smo par ki ra li po red pu ta i na sta vi li sne `nom sta zi com. Sre ta li smo sa mo lov ce. Ka da smo sti gli, da li smo se na pra vqe we sta ze za san ka we. Te ~a je na lo `io va tru, a tet ka Ma ri ja od mah sku va la ~aj. Gru dva wu, va qa wu u sne gu i pra vqa wu pu ta kroz sneg ni je bi lo kra ja.

Naj du `i spust kli skom ostao je ne re {en. Spu {ta li smo se s ro di te qi ma, ta ko da je na sta zi bi la ve li ka gu `va.

Vre me je ju ri lo, mrak nas je sti zao i do {ao je kraj ve li kom sne `nom da nu.

Di {e kroz ma lu ru pu na gla vi, we gov je dom okean pla vi.

Ni ka da ne bi na pao qu de, vo li da mir no mo re bu de.

U Akva par ku pli va kroz ba ze ne hlor ne, u ~u du ga gle da ju aj ku le qu bo mor ne.

On vr lo glat ku ko `u ima, svi |a se (i za to) sko ro svi ma.

Do pa da se sva kom de te tu, za me ne je on naj bo qa `i vo ti wa na sve tu!

Ma {a Jev ti}, IV-3 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Awa Siv~, III-5 O[ „Du {an Ra do vi}” No vi Sad

Fi lip Mar ja no vi}, IV-4, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, No vi Sad

Dru gar na za jam

S

va ki put ka da mo ja se stra, ba ka i ja ode mo u vi ken di cu na par da na, po `e li mo da se bri ne mo o ne kom ma lom ma ~e tu.

Jed nog div nog i sun ~a nog da na, dok smo se se stra i ja ve} uve li ko igra le u ve li kom dvo ri {tu na {e vi ken di ce, pad ne nam na pa met jed na ide ja. Hte le smo sa ode mo kod kom {i ni ce i, po {to ona ima pu no ma ~i }a, uzme mo jed no. Ni smo du go ~e ka le, ve} smo od mah kre nu le. Ona nam je re kla da slo bod no iza be re mo ono ko je nam se naj vi {e svi |a. Du -

go smo se pre do mi {qa le, ali smo na kra ju ipak oda bra le. To ma lo, si vo ma ~e je bi lo pri li~ no te {ko uhva ti ti, pa smo od lu ~i le da do |e mo ne ki dru gi dan. Do la zi le smo nas dve jo{ par pu ta, ali ni {ta. Jed nog da na sam ga ugle da la na uli ci ka ko se igra. Po mi sli la sam da je mo `da to pri li ka da ga uhva tim. Pri {u wa la sam mu se i uhva ti la ga. Ne ko li ko pu ta je po ku {a va lo da se otrg ne, ali mu ni je po la zi lo za ru kom. Po sle par {o qi ca mle ka nas je za vo leo. Za jed no smo tr~ ka ra li po dvo ri {tu, ma zi li se, igra li i

pro sto u`i va li. Ka da do |e no} mi ga uve de mo unu tra i za jed no gle da mo te le vi zi ju.

Sve {to bih ura di la on bi pa `qi vo pra tio. Ni sam na po me nu la da smo ga na zva li Siv ko, zbog we go ve gu ste, si ve dla ke. Po sto jao je sa mo je dan pro blem. Za bo ra vi le smo da ka `e mo kom {i ni ci da smo ga uze le. Su tra dan je ona bi la ve o ma uz bu |e na i po ce lom se lu je po ~e la da ga tra `i. On je ina ~e bio wen naj mi li ji ma ~ak. Mo ja se stra i ja smo se ja ko upla {i le.

Ni smo hte le da ka `e mo da smo ga mi uze le, za to {to bi on da bi le kri ve i ona bi

nam ga od u ze la. ^u va le smo ga i pa zi le. Bi lo nam je dra go {to ga ima mo, a opet na ne ki na ~in `ao {to ga ni smo vra ti le. Ka da smo tre ba le da kre ne mo ku }i, oti {le smo da ga vra ti mo, ali sam ja ipak vi de la da nas je kom {i ni ca po sma tra la s pro zo ra i sme {i la nam se.

Na dam se da }u se i sle de }e go di ne dru `i ti s ma lim ma ~e tom i div no pro vo di ti da ne.

Mi slim da je pra vo za do voq stvo ima ti qu bim ca ko ji te vo li i pa `qi vo slu {a.

Lu na @iv ko vi}, VI-B O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Mo ja dru ga ri ca o ja dru ga ri ca je do bra pre ma me ni. Ima le pe M pla ve o~i i pla vo-sme |u ko -

Zo ra na Ko pli}, III-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

Sne {ko Be li}

ad zi ma do |e ra du jem se sne gu i pra vqe wu ~u de snog Sne K {ka Be li }a. We go ve o~i i dug mi }i na ka pu tu su od ka me na, a we gov no si} je od {ar ga re pe. Da mu bu de to pli je, ogr -

nem mu {al i sta vim na gla vu sta ri de din {e {ir. Moj Sne {ko je sva ke go di ne sve de bqi i de bqi. On je moj ver ni pri ja teq. Sva ko ga da na me s osme hom na li cu do ~e ku je ka da se vra tim iz {ko le. Igre s wim pra va su ~a ro li ja. Tu `an sam ka da na {em dru `e wu do |e kraj, ali me on ute {i, ka da mi obe }a da }e sle de }e go di ne opet do }i.

Je dva ~e kam da opet pad ne sneg i da se moj Sne {ko vra ti Ste fan Ta na si}, III-1 na sme jan i jo{ de bqi.

O[ „Vuk Ka rayi}” Sr bo bran

su. Ma lo je ni `a od me ne.

Ona ima osam go di na.

Sva kog vi ken da ide mo za jed no na kli za we. Uvek smo za jed no na le du. Na {i ro di te qi se iz ne na de ka ko le po kli `e mo. Mo ja dru ga ri ca ima le po ime. Zo ve se Oqa. U we nom pri su stvu ja sam ve o ma sre} na. Mi slim da je ona pra va dru ga ri ca.

Vo lim {to smo do bre dru ga ri ce. S Oqom je ve o ma le po igra ti se. Ka da je ona tu, me ni je lep {e ne go ka da sam sa ma kod svo je ku }e.

Isi do ra ^amyi}, II-1 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Du wa Ko pli}, II-5, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

J

Sne `a na Rat, I-1, O[ „23. ok to bar”, Srem ski Kar lov ci

Kr sta ri li smo Du na vom i Ti som

ed nog da na moj raz red i ja smo plo vi li bro dom "Zlat no sr ce" do Ti te la. Ka da smo u{li u brod, iz ne na di li smo se ka ko je iz nu tra ve lik i lep. Ka da smo kre nu li ta la si su nas qu qa li, to je svi ma bi lo uz bu dqi vo. Ma ha li smo ro di te qi ma na ke ju, a sa dru ge stra ne vi de li smo Pe tro va ra din sku tvr |a vu. Us put smo cr ta li tvr |a vu, Du nav i raz ne bro do ve. Plo vi li smo niz vod no pre ma Ti te lu, s na {e de sne stra ne vi de li smo Srem ske Kar lov ce. Ka sni je smo se po pe li na pa lu bu. Oda tle smo vi de li Slan ka men i raz ne do ma }e `i vo ti we. Kod tog me sta smo pro {li kroz u{}e Ti se u Du nav. Da qe smo uz vod no plo vi li Ti som do Ti te la.

Us put smo vi de li sve ti o- nik. Ka da smo se is kr ca li u Ti te lu vi de li smo tri ka -

me na pr sta. Pr sti su okre nu ti ka tri de la Voj vo di ne Sre mu, Ba na tu i Ba~ koj. Po sle smo pe {a ~i li do Ti tel skog bre ga. S vr ha bre ga vi de lo se u{}e Be ge ja u Ti su.

Mo gli smo da vi di mo raz li ku u bo ji dve re ke. Be gej je bio tam ni ji, a Ti sa sve tli ja. Kad smo si {li s bre ga po se ti li smo et no ku }u i mo gli smo da vi di mo ka ko se ne kad `i ve lo. Pro {li smo po red ku }e i {ko le Mi le ve Ma ri} Ajn {tajn. U po vrat ku smo na bro du igra li raz ne igre u ko ji ma su u~e stvo va le i u~i te qi ce i na{ raz red je po be dio. Za na gra du smo s ka pe ta nom vo zi li brod.

Ovo pu to va we je bi lo za du go pam }e we. @e leo bih da po no vo pu tu jem bro dom.

Alek sa Pu lai, III-a O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak7.februar2011.

25

KA KO SE NO VO SAD SKI STU DEN TI PRIPREMAJU ZA JA NU AR SKO-FE BRU AR SKI IS PIT NI ROK

U~e we, u~e we i po ne ki ri tual Ja nu ar sko-fe bru ar ski is pit ni rok uglav nom pred sta vqa gla vo bo qu za stu den te s ob zi rom na to da se go to vo svi tru de da da ju {to vi {e is pi ta da bi {to ras te re }e ni ji u{li u na red ni se me star.

U za vi sno sti od te `i ne pred me ta, ve} usvo je nog zna wa, ali i am bi ci je (ko ja se oce na „vi ja”), ne ki is pi te pri pre ma ju ne ko li ko da na, a dru gi i vi {e ne de qa.

Po ne ko ima i po se ban ri tual za sre }u pri li kom iz la ska na is pit.

No vo sad ske stu den te pi ta li smo ka ko „od ra |u ju” ovaj is pit ni rok, ka ko su pre gu ra li ja nu ar, ko ji ih je iz pra zni~ ne Dem be li je od mah uba cio u ve li ke oba ve ze.

A. Je ri ni} N. Rad man Fo to: S. [u {we vi}

Ma ri ja na To po, stu dent ki wa fi lo zo fi je: – Kad spre mam is pit, uvek idem da u~im kod dru ga ri ce s Me di cin skog fe kul te ta. Kad god to ura dim, po lo `im. Me |u tim, sve je to in di vi du al no, za vi si od to ga ka kav plan stu dent na pra vi. Da la sam se bi odu {ka zbog pra zni ka pa sam pri ja vi la naj lak {e is pi te.

Oli ve ra Sa vi}, stu dent ki wa ne ma~ kog je zi ka i kwi `ev no sti: – Ne mam ne ke spe ci jal ne ri tu a le. Ko li ko du go u~im za vi si od to ga da li je u pi ta wu ko lo kvi jum ili is pit.

Naj vi {e is pi ta pri ja vqu jem u ja nu a ru i tru dim se da ih sve dam da bih oslo bo di la osta tak go di ne.

NA [TA JE UKA ZA LA AN KE TA O DOK TOR SKIM STU DI JA MA U SR BI JI

Tan ka pre da va wa i ha o ti ka „bo lo we”

Udru `e we stu de na ta dok tor skih stu di ja i mla dih is tra `i va ~a Uni ver zi te ta u No vom Sa du spro ve lo je an ke tu o dok tor skim stu di ja ma u Sr bi ji. Od 1. ju la do 30. av gu sta 2010. an ke tu je po pu ni lo 335 stu de na ta iz Sr bi je ko ji stu di ra ju na post di plom skim dok tor skim stu di ja ma na uni ver zi te tu ~i ji je osni va~ dr `a va Sr bi ja.

Stu den ti s ukup no 42 fa kul te ta iz No vog Sa da, Be o gra da, Ni {a, Kra gu jev ca i Su bo ti ce od go vo ri li su na 27 pi ta wa.

Pr vi za bri wa va ju }i po da tak go vo ri da 47 od sto stu de na ta uop {te ne u~e stvu je u na sta vi i sa mim tim je wi ho va {an sa da do bi ju po sao na fa kul te tu po zvar {et ku dok tor skih stu di ja uma we na. Na taj pro blem se na do ve zu je i od go vor vi {e od tri ~e tvr ti ne dok to ra na ta da se ni su obra zo va li za iz vo |e we na sta ve iako po lo vi na wih ve} sad u to me u~e stvu je. Ve }i na osta lih o~e ku je da }e u bli `oj bu du} no sti ta ko |e do bi ti pri li ku da iz vo di na sta vu. Go to vo

90 od sto is pi ta nih ka `e da ne ma mo gu} nost po ha |a wa se mi na ra za iz vo |e we na sta ve, a 84 od sto sma tra po ha |a we ta kvih se mi na ra bit nim.

Po pri li~ no je za bri wa va ju }i po da tak da go to vo dve tre }i ne stu de na ta sma tra da pre da va wa ko ja po ha |a ju na dok tor skim stu di ja ma

ni su za do vo qa va ju }eg kva li te ta.

Iako su pro gra mi ko je dok to ran ti po ha |a ju akre di to va ni, o~i gled no je da se ono {to pi {e u pla nu i pro gra mu ne po du da ra s re al nim sta wem. Sa mo 20 od sto dok to ra na -

[ko la ri nu od 30.000 pa do pre ko 200.000 di na ra pla }a 189 is pi ta ni ka, a bli zu tri ~e tvr ti ne stu de na ta dok tor skih stu di ja ni je bo ra vi lo u ino stran stvu ni na jed nom se mi na ru i kon fe ren ci ji. Re -

Dok to ran ti jef ti na rad na sna ga Na pi ta we an ke ta ra {ta je jo{ va `no a ni je ob u hva }e no ovim is pi ti va wem, stu den ti su naj ~e {}e na vo di li ne mo gu} nost zdrav stve nog osi gu ra wa, ne an ga `o va we men to ra i pro fe so ra u na sta vi, pre pu {te nost se bi sa mi ma i ra {i re nu ko rup ci ju. Ta ko dok to ran ti po sta ju jef ti na rad na sna ga, a bez pot po re men to ra mo ra ju da se bo re i s tim {to ih „uspo ra va ju„ mno gi pro fe so ri ko ji „ne pri zna ju„ Bo low ski pro ces. Bi lo ko ja mo gu} nost za po sle wa na uni ver zi te ti ma usko je po ve za na s ko rup ci jom, a sve ve }i broj dok to ra na ta, ko ji uti ~e i na pad kva li te ta, do vo di do uti ska da se stu den ti re gru tu ju u svr hu pla }a wa {ko la ri ne. Mla da „bo lo wa„ i auto no mi ja fa kul te ta u po sled we dve go di ne iz ne dri la je ne po sto ja we na sta ve na mno gim fa kul te ti ma te me wa we stu dij skih pro gra ma, {to je do dat no ote `a lo uslo ve stu di ra wa. Dok to ran ti ta ko sa mi, bez stru~ ne po dr {ke lu ta ju po pro gra mi ma i re for ma ma de be lo pla }a ju }i za do voq stvo bu du }e ne iz ve sno sti. ta sma tra da su uslo vi za is tra `i va~ ki rad do bri, {to je si gur no po da tak ko ji tre ba da za bri ne sve nad le `ne, jer ka da uslo vi za is tra `i va wa ni su do bri, ni re zul ta ti ra da ne mo gu bi ti za do vo qa va ju }i.

Iz od go vo ra na pi ta wa ve za na za men tor stvo vi di se da ~ak 13 od sto stu de na ta ne ma men to ra ili ga ima for mal no, sa mo na pa pi ru, {to je ve li ki gu bi tak s ob zi rom na to da bi dok tor ske stu di je tre ba lo pri li~ no da se osla wa ju na men tor stvo. Ohra bru je od go vor 129 stu de na ta ko ji svoj rad s men to rom oce wu ju od li~ nim.

zul tat to ga je i po da tak da 20 stu de na ta ni je u~e stvo va lo u me |u na rod nim pro jek ti ma. Na pi ta we {ta bi po wi ho vom mi {qe wu po boq {a lo kva li tet post di plom skih stu di ja, naj vi {e od go vo ra, vi {e od po la, do bio je od nos s men to rom, a sle de bo qi ma te ri jal ni sta tus i mo gu} nost bo rav ka u ino stran stvu. Po lo vi na stu de na ta ni je upo zna ta sa za kon skim i uni ver zi tet skim pro pi si ma ko ji se od no se na sta tus i de lat nost stu de na ta dok tor skih stu di ja i 80 od sto ih sma tra da je va `no u~e stvo va we u uni ver zit skom `i vo tu.

Po sled we pi ta we go vo ri o ne mo gu} no sti stu de na ta da iz ne su svo je mi {qe we o funk ci o ni sa wu de lat no sti Uni ver zi te ta, a da pri to me ne bu du ugro `e ni od pro fe so ra s vi {im zva wi ma ko ji su su prot nog mi {qe wa.

A. La tas

Ni n o Ta m ayi ja, stu dent ve te ri nar ske me di ci ne: – Is pit ni rok je za sa da pro {ao do bro, ostao mi je je dan is pit. Ne pri pre mam se ni {ta po seb no, a u to k u ro k a i iz l a z im i dru `im se. Ne kad je do bro iza }i na is pit ako si pret hod no bio u gra du.

Alek san dra Stan ko vi}, stu dent ki wa tu ri zma: - Ja nu ar ski rok je ste te `ak, ali mi se jun ski ~i ni te `i jer tad mo ram sve da dam zbog le ta. Mno go vi {e vre me na odva jam za u~e we sa da u za vr {noj go di ni. Naj te `i is pit spre mam in ten ziv no dve ne de qe i on da imam obi ~aj da se skroz is kqu ~im i ne ja vqam ni ko me.

Va so Bo `i}, stu dent in du strij skog in `e wer stva i me nay men ta: – Ovaj rok je naj te `i i za me ne pred sta vqa u~e we, u~e we i sa mo u~e we. Pret hod ne tri go di ne ni sam prak ti ko vao ova kav si stem, ali sa da mo ram. Pri ja vio sam pet is pi ta i na dam se da }u po lo `i ti ve }i nu.

IZ BOR PE TE GE NE RA CI JE „KO KA-KO LA TA LE NA TA”

U dru gom kru gu te sti ra no 156 stu de na ta U dru gi krug pe tog vem bra do 3. de cem bra kon kur sa „Ko ka-Ko la 2010, a ceo pro ces se lek ta len ti” pro {lo je 156 ci je nad zi re Stru~ ni stu de na ta s 12 uni ver od bor „Ko ka-Ko la He zi te ta u Sr bi ji ko ji su le ni ka Sr bi ja„. is pu ni li uslo ve kon Du go ro~ ni pro gram kur sa i po sla li va lid „Ko la-Ko la ta len ti” ne pri ja ve. Oni su po po kre nu la je kom pa ni ja zva ni na te sti ra we ko je „Ko ka-ko la He le nik je odr `a no na Ma {in Sr bi ja„ u part ner stvu s skom fa kul te tu u Be o Mi ni star stvom pro sve gra du gde su pi sa no od te Sr bi je i na me ni la ga go va ra li na pi ta wa za naj bo qim stu den ti ma. pro ve ru op {tih spo Pro gram je po mo gla Na sob no sti. rod na kan ce la ri ja pred Na kon ove, sle de jo{ sed ni ka Re pu bli ke, a od dve fa ze se lek ci je – ove go di ne i uni ver zi te S testirawa na Ma{inskom fakultetu u Beogradu pro ce na kom pe ten ci ja ti u Be o gra du, Ni {u, kroz po je di na~ ne i grup ne ve `be i zna ju s naj bo qim prak sa ma kom pa - Kra gu jev cu, No vom Sa du, No vom za vr {ni in ter vjui. Tre }i krug se - ni je i da kroz bo gat men tor ski Pa za ru i Pri {ti ni. Pro gram lek ci je ta le na ta, u ko ji je po zva no pro gram stek nu zna we i prak ti~ - tra di ci o nal no po dr `a va ju stu 119 stu de na ta, odr `a }e se do 11. no is ku stvo ko je ina ~e ne mo gu do - dent ske or ga ni za ci je – AIESEC, fe bru a ra, u pro sto ri ja ma „Ko ka- bi ti sa mo kroz kla si ~an si stem AEGEE, SUS, ESTIEM, EESTEC, Ko la He le ni ka„ u Ze mu nu. obra zo va wa. Pro gra mom je ob u hva - BEST, SUPRA, TIM, ESF, IAAS, Po sle svih se lek ci o nih kru go - }e na i nov ~a na po dr {ka u iz no su NAPSER, IFMSA Sr bi ja, za tim va bi }e iza bra na pe ta, ju bi lar na od 2.000 evra po go di ni stu di ja.

Cen tar za raz voj ka ri je re, Be o ge ne ra ci ja „Ko ka-Ko la ta le na ta„, Pra vo da kon ku ri {u ima li su grad ska otvo re na {ko la, NGO Inise dam stu de na ta ko ji ima ju po ten - stu den ti akre di to va nih dr `av nih tiatives, kao i ne ko li ko me dij skih ci ja le i po se du ju sve neo p hod ne i pri vat nih fa kul te ta u Sr bi ji part ne ra. Ove go di ne pro jek tu su ka rak te ri sti ke da po sta nu vr hun - ko ji su is pu ni li uslov za upis tre - se pri kqu ~i li i Uni ver zi tet ski ski me na xe ri u ne koj me |u na rod - }e go di ne stu di ja, ima ju pro sek 8,5 cen tar za stu den te s hen di ke pom, noj kom pa ni ji. Oni }e ima ti mo - i vi {i, od li~ no go vo re en gle ski Udru `e we stu de na ta s in va li di gu} nost da u~e stvu ju u vr hun skim je zik i po zna ju rad na ra ~u na ru. te tom i Cen tar za mo ni to ring i obu ka ma, se mi na ri ma, da se upo - Kon kurs je bio otvo ren od 3. no - eva lu a ci ju.

A. Var ga

Kon kurs za ma ster stu di je na FTN-u Na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du u to ku je kon kurs za upis na ma ster stu di je, a kan di da ti se mo gu pri ja vi ti do 10. fe bru a ra. Pri jem ni is pit je 16. fe bru a ra, a upis pri mqe nih stu de na ta od 21. do 24. fe bru a ra. FTN nu di vr lo atrak tiv ne stu dij ske pro gra me za bu du }e ma ste re: Re gi o nal ne po li ti ke i raz voj, In du strij sko in `e wer stvo – na pred ne in `e wer ske teh no lo gi je, In du strij sko in `e wer stvo – raz voj i upra vqa we `i v ot n im ci k lu s om pro i z v o d a, Ener g et s ki me nax ment, Lo gi sti~ ko in `e wer stvo i me nax -

ment, In `e wer stvo za {ti te na ra du, Ma te ma ti ka u teh ni ci i MBA – Master of Business Administration. [kolarina z a sve progr am e j e 100.000 din ara, os im za Indu st ri js ko in`e we rstvo – nap re dne in`ewersk e tehnolog i je i In d us t rijsk o i n`ewerstvo – ra zv oj i uprav qa we `iv otn im cik lus om, gde se pla }a ju samo ad mi nistrativn i t ro {k ovi kao kod stu den ata na buxetu.

Sve infor macije u vezi s konkursom mogu se na}i na adresi www.ftn.uns.ac.rs/_data/vesti/konkurs2011.pdf .

A. V.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

26

GLOBUS

ponedeqak7.februar2011.

dnevnik

Pa `wa, pi ja na so va na pu tu P

o li ci ja iz For haj ma u Ne ma~ koj in ter ve ni sa la zbog pi ja ne so ve ko ja

se te tu ra la uli com. Ne ma~ ka dnev na {tam pa pi {e da je jed na `e na iz Ne ma~ ke ne dav no zva la

po li ci ju da pri ja vi pti cu ko ja „te tu ra uli com i pred sta vqa opa snost za vo za ~e”.

Ka da je po li ci ja sti gla, so va se i da qe qu qa la „s le va na de sno”, a o~i su joj bi le „na po la ko pqa”. Ne ko li ko me ta ra po red pu ta pa tro la je pro na {la dva pra zna „unu ~e ta” u ko ji ma je bi la ra ki ja, od no sno ono {to je osta lo od we na kon {to je so va uto li la `e|.

Po li ci ja je uhva ti la so vu i od ne la je kod lo kal nog stru~ wa ka ko ji je i ra ni je le ~io „pi ja nu pe rad”. Ovo ni je pr vi put da je ne ka `i vo ti wa uhva }e na u pi jan stvu - pro {le go di ne se te tu rao i ja za vac ko ji se naj eo pre zre lih tre {a wa, a ne dav no je za be le `en i slu ~aj ken gu ra ko ji ni je mo gao da ska ~e jer se naj eo ma ka.

i ne ski umet nik kon stru i sao je auto mo bil „BMW” od ci gle i za we ga tra `i 80.000 fun ti. Bri tan ska {tam pa pre no si da je Dai Geng iz [en `en ga me se ci ma ce men ti rao ogrom ni blok od ci gle, ka ko bi ga ote sao u ob lik auto mo bi la. Je di no su pro zo ri od sta kla, a Dai je ~ak us peo da na pra vi i ma le {ar ke od ci gle, ka ko bi vra ta mo gla da se otva ra ju.

K

Por no „Simp so no vi” n du stri ja „fil mo va za od ra sle” pred sta vi la je por no graf sku pa ro di ju na jed nu od naj po pu lar ni jih i naj dugo ve~ ni jih cr ta nih se ri ja. „Simp so no vi HHH” u pro duk ci ji stu di ja „Ful spred” po sled wa su u ni zu pa ro di ja na ho li vud ske i te le vi zij ske hi to ve ko ji do bi ja ju svo je go li {a ve va ri jan te.

I

„BMW Z4” od ci gle bio je iz lo `en u Ki ni go di nu da na, a umet nik bi sa da `e leo da ga pro da. „Si gu ran sam da }u me |u bo ga tim Ki ne zi ma, ko ji vo le ovu mar ku i sma tra ju je sim bo lom luk su za, na }i kup ca”, re kao je on.

Dai je do dao da }e ku pac auto mo bil naj ve ro vat ni je ko ri sti ti kao ba {ten ski ukras.

Su per he ro ji po sto je Po {to va ni su de, mjau a~ ka je do bi la po ziv za po rot ni~ ku du `nost, sud vla sni ci ma sa op {tio da „ni je neo p hod no da sa vr {e no go vo ri en gle ski”.

Po ro di ca Espo zi to iz Bo sto na do bi la je po ziv od su da da se „~la ni ca po ro di ce po ime nu Te bi Sel” po ja vi u su du 23. mar ta, ka ko bi is pu ni la po rot ni~ ku du `nost.

Za p a w e n a vla s ni c a Ana Espo zi to pi sa la je su du i ob ja sni la da je Te bi Sel cr no-be la `en ka do ma }e ma~ ke, ali je od nad le `nih do bi la kra tak od go vor da sve jed no mo ra ne iz o- stav no da se po ja vi u Vi {em su -

M

„Ni ka da ni ste vi de li ova ko `ut seks”, na ja vqu je „Ful spred” film u kom Ho mer poku {a va da ube di Marx da sni me „ku} ni vi deo”, a po ja vqu ju se i Bar ni, Mo, Mek bejn, Flan ders...

^e mu slu `i, a uz to i ne ra di

du okru ga Sa fok. Espo zi to va je na pret hod nom po pi su sta nov ni {tva pri ja vi la i Te bi Sel, ali je we no ime ja sno une la u po qe obe le `e no sa „Ku} ni qu bim ci”.

Ana je po zva la sud i po ku {ala da ob ja sni da ma~ ka ne ume da go vo ri, ni ti da raz u me en gle ski je zik. „Ako ode i po sta ve joj pi ta we da li je op tu `e ni kriv, {ta da im od go vo ri - mjau?”, re kla je ona lo kal noj {tam pi.

Sajt po sve }en prav nom si ste mu SAD na vo di da se od po rot ni ka „ne o~e ku je da sa vr {e no go vo re ili raz u me ju en gle ski”.

ta nov ni ci Lin vu da u Va {ing to nu mo gu mir no da spa va ju sva ke no }i jer wi ho vim kom {i lu kom pa tro li ra ju su per he ro ji. Bet men, Spaj der men...do bri su oni, ali ne }e vam pri sko ~i ti u po mo} ka da ne ko po ku {a da vam ukra de auto...kao {to je to u~i nio su per he roj Fi niks Xo uns.

De vet su per he ro ja, od ko jih je je dan i Fi niks Xo uns, pa tro li ra ju u svo jim ko sti mi ma sva ke ve ~e ri vo de }i ra ~u na da se ni {ta lo {e ne de si u wi ho vom kra ju. Za wih zna i po li ci ja i „ap so lut no ne ma ni {ta pro tiv mu {ka ra ca u he lan ka ma” sve dok se oni sa mi ne iz lo `e opa sno sti.

Ka ko se sa zna lo za wih?

Pr vo je sta nov ni ci ma Lin vu da po ~e lo da se „pri ~i wa va” vi |a li su ma ski ra ne mu {kar ce ka ko se {e ta ju no }u, a on da je je dan mu {ka rac uma lo po stao `r tva pqa~ ka {a auto mo bi la. Uma lo, jer mu je u pra vom tre nut ku u po mo} pri te kao su per he roj.

S

„I{ao sam ka ko li ma i vi deo ~o ve ka ko ji po ku {a va da ga obi je”, re kao je sta nov nik Lin vu d a Den, pre n o s i „Dej l i Mejl”. „Kre nuo sam da zo vem po li ci ju, a on da se od jed nom po ja vio mu {ka rac u ko sti mu i ote rao ga”.

He roj je na kon ovog pod vi ga od lu ~io da pro go vo ri. „Zo ve mo

Sa mo da kom {i ji sru {e ku }u me ri ka nac se vra tio sa od mo ra i za te kao pra zan plac na me stu gde mu je bi la ku }a. An dre Hal iz Pit sbur ga ku pio je ku }u ko ju je pret h od n i vla s nik iz g u b io zbog hi po te ke u no vem bru. Po ~eo je da je re no vi ra, mon ti rao je no ve pro zo re… Uo~i No ve

A

se Rain City Superhero Movement (po kret su per he ro ja ki {nog gra da) i uglav nom pa tro li ra mo kom {i lu kom vo de }i tra `e }i ne prav du”, re kao je su per he roj Fi niks Xo uns. We go ve ko le ge su, ve ro va li ili ne, Tor, Ba ster Dou, Ze le ni ko sa~, Bli za nac, No Na me, Ka ta stro fa, Mu wa i Pe ne lo pa.

Ko ri snik tre nut no ni je do stu pan, u fon ta ni je

O~aj ni vla snik sa da }e mo ra ti da sa de voj kom i we no pe to ro de ce u jed no sob nom sta nu sa ~e ka da grad ske vla sti is pra ve ovu gre {ku i na dok na de mu {te tu.

Ova kvi slu ~a je vi ni su ret kost u Ame ri ci. Ne dav no je vla sni ku sru {e na po ro di~ na

ed na Ame ri kan ka upa la u fon ta nu dok je ku ca la SMS po ru ku. Na Ju tjub ka na lu se po ja vio sni mak si gur no sne ka me re iz jed nog tr `nog cen tra u Ame ri ci. Na snim ku se vi di de voj ka ko ja u jed nom tre nut ku ku ca

J

Dra gi {e fe, mi smo si no}... go di ne oti {ao je na krat ki od mor, a ka da se vra tio, {o ki rao se ugle dav {i pra zan plac i ma {i n e r i j u za ru { e w e ume s to svog no vog do ma.

Grad ske vla sti pri zna le su da je fir ma za du `e na za ru {e we na pra vi la gre {ku, po {to je tre ba lo da sru {e kom {ij sku ku }u po red Ha lo ve.

ku }a u Ke rol to nu u Xor xi ji, jer je pred u zet nik do we go ve adre se sti gao pra te }i po gre {na uput stva sa GPS na vi ga ci je. @e ni u Xek so nu (Mi si si pi) ku }a je sru {e na na kon {to su „{a qiv xi je” is pred we ne ku }e po sta vi le znak „Pred vi |e no za ru {e we” ukra den sa kom {i ji nog trav wa ka.

a po sle ni u jed noj bri tan skoj op {ti ni mora }e ubu du }e da pi {u svo jim pret p o s tavqe n i m a ako do ` i v e ro m an s u na po s lu. „Sva ki za po sle ni ko ji sa ko le gom ili ko le gi ni com u|e u bli zak li~ ni od nos mo ra o to m e pi s me n o da oba v e s ti svog pret po sta vqe nog. De ta qi te ve ze bi }e une ti u li~ -

Z

ni do si je za po sle nog”, pi {e u zva ni~ nom do ku men tu per so nal n og ode q e w a Op { ti n e Fen land. U do ku men tu se na vo di da }e in ti mi za ci ja sa ko le ga ma to kom rad nog vre me na bi ti naj stro `e di sci plin ski ka `we na.

Za po sle ni u Op {ti ni su se ve} po bu ni li, a na wi ho vu stra nu sta li su i sin di ka ti

ka ko bi za {ti ti li svoja pra va na rad nom me stu. „Na r av n o da broj n e ve z e po ~i wu na po slu, ali ne mo `e mo `i ve ti kao pod bud nim okom Ve li kog bra ta. Ro man ti ka ne sta je ako mo ra te da oba ve sti te per so nal no o to me da ste se smu va li sa ne kim”, re kla je Sa ra Vil iz jed nog sin di ka ta.

SMS po ru ku, a on da upa da u fon ta nu ko ja se na la zi ta~ no is pred we, a ko ju „kuc ka ju }i” ni je ni pri me ti la.

De voj ka se oku pa la, on da br zo, kao da se ni {ta ni je do go di lo, iza {la i pro du `i la da qe. Ni je po zna to da li je po ru ka oti {la.

mu[ka posla

dnevnik

К

ponedeqak7.februar2011.

27

Од пива се мршави

о­ начно­ мушкарци­ пивопије имају­савршен­изговор!­Могу­да­пију­пиво­колико­хоће јер­ ће­ постати­ витки.­ Досадашњи мит­ да­ пиво­ гоји­ је­ остао­ само­ на миту.­Нутриционисти­и­дијететичари­ са­ Универзитета­ у­ Барселони­ и Института­за­здравље­Краљ­Карлос ИИИ­тврде­да­пиво­не­гоји,­већ­то чини­храна­коју­обично­конзумирамо­уз­пиво. Заправо­ постоји­ и­ пожељна­ количина­пива­коју­би­требали­конзумирати­на­дневној­бази.­Наиме,­пола­литре­пива­дневно­снижава­притисак,­ делује­ против­ дијабетеса­ и помаже­у­скидању­сувишних­кило-

грама.­Стручњаци­тврде­како­пиво садржи­фолну­киселину,­витамине, гвожђе­и­калцијум­који­штите­срце и­крвне судове.­Сви­ови­позитивни учинци­бацају­у­други­план­евентуалне­негативне­стране­пива­као­ал-

кохолног­пића.­Око­пола­литре­пива садржи­200­калорија­што­је­једнако шољици­беле­кафе.­Дакле,­повезивати­пиво­и­дебљину је­беспредметно.­Већ­раније­су­аустријски­пивари осмислили­пиво­које­јача­потенцију додавши­у­његов­састав­сир.­­ И­ док­ је­ ваша­ драга­ вероватно испробала­­све­дијете­овог­света,­од чоколадне,­ протеинске,­ угљенохидратне,­УН­дијете­(а­вероватно­чека да­и­НАТО­избаци­своју­дијету),­ви се­држите­пивске­дијете.­Нажалост, научници­нису­навели­да­ли­би­могли­заменити­ону­препоруку­о­конзумирању­три литре­воде­дневно­са три литре­пива­дневно.­

ZA [TO I KA KO @E NE VA RA JU

Kad za mi ri {e pre qu ba e moj te se za va ra va ti i mi sli ti ka ko vas va {a dra ga ni ka da ne bi pre va ri la. A on da ka da pro ra di crv sum we, pa `qi vo raz mo tri te si tu a ci ju da vam se ne bi do go di lo da br za te sa za kqu~ ci ma. Mu {kar ci va ra ju, ali i `e ne to ra de, ma ko li ko ne ki ma bi lo te {ko da u to po ve ru ju. A is tra `i va wa su to i do ka za la. U ve zi

N

ve ze, hte la da im pre si o ni ra vas, sa da to ra di ka ko bi ve ro vat no osta vi la {to bo qi uti sak kod dru gog mu {kar ca. Iz gle da sve atrak tiv ni je, a za va {e mi {qe we ne ma ri. Vre me je za uz bu nu.

Po sta la je (pre vi {e) sa mo stal na Ne ka da ste po sto ja li sa mo vas dvo je i va {a za jed ni ca. Ve }i nu

Po sta li ste joj ne va `ni Ima li i{ta go re od de voj ke ili su pru ge ko ja vas je po ~e la to tal no ig no ri sa ti?

Po na {a se kao da joj je sve jed no, a iz gle da vam za do voq no i sre} no. Vi {e joj uop {te ni je va `no ako ne `e li te s wom ne gde da ide te, jer sna }i }e se ona i po zva ti ne kog dru gog. Onog tre nut ka ka da po sta ne imu na na sve ono zbog ~e ga vam je ne ka da pri go va ra la, de fi ni tiv no vam se ne pi {e ni {ta do bro.

Naj ~e {}i `en ski raz lo zi za pre qubu

su i mu {kar ci i `e ne sklo ni za va ra va wu, iako su po ne kad ne ke stva ri o~i gled ne ka da je pre qu ba u pi ta wu. Iako `e ne ni su nad ma {i le mu {kar ce ka da je pre qu ba u pi ta wu, a kao i mu {kar ci - ima ju svo je raz lo ge za to. Ne ke }e usko ~i ti u kre vet dru gom mu {kar cu jer im fa li sek sa, a ne ke za to jer su jed no stav no „ne va qa le“.

Od jed nom se vi {e tru di oko iz gle da Iako se va ma svi |a ba{ ona kva ka kva je, wu to ne spre ~a va da vi {e vre me na, i to od jed nom,

Ne do voq no sek sa: Ako mu {ka rac svo joj part ner ki ne pru `a do voq no sek sa, a ona mu je uka za la na pro blem, vr lo je ve ro vat no da }e za do voq stvo po tra `i ti s dru gim mu {kar cem u kre ve tu.

Ona je „ne va qa la“ de voj ka: Ba{ kao {to po sto je mu {kar ci sklo ni pre qu bi, ima ta kvih i `e na. Ako joj se pru `i pri li ka za avan tu ru, ne }e mo }i da odo li.

Ja ~a we sa mo po u zda wa: Seks mo `e po zi tiv no da uti ~e na ja ~a we sa mo po {to va wa i sa mo po u zda wa, a `e na }e se na taj na ~in ose }a ti vo qe no i pri vla~ ni je.

`da se mu {kar cu ~i ni da je to do voq no pa za po sta vqa svo ju dra gu. Ako woj ne do sta je in tim no sti, ko mu ni ka ci je, qu ba vi... ne }e bi ti za do voq na i ve ro vat no }e se upu sti ti u pre qu bu.

Do sa |u je se u spa va }oj so bi: Seks mo `e po sta ti mo no ton u du `oj ve zi. Uvek isti po lo `aj u istom kre ve tu s istom oso bom.

Qu bav na afe ra omo gu }i }e joj avan tu ru za ko jom `u di.

Stra te gi ja za ras kid: Ume sto da ras ki ne s mu {kar cem za to jer ni je za do voq na u ve zi, pre va ri }e part ne ra jer sma tra da je ta ko jed no stav ni je.

to ga ste ra di li za jed no, a ona od jed nom tra `i {to vi {e sa mo stal no sti. Ka da pri ~a vi {e ne go vo ri ‘mi‘. Sve vi {e to ga oba vqa sa ma i sve se ma we kon sul tu je sa va ma. Ve ro vat no joj sa mo stal nost tre ba da bi lak {e vo di la dvo stru ki `i vot.

Iz gu bi la je in te res za seks s va ma Ne ka da je je dva ~e ka la da se za jed no va qa te is pod ~ar {a va, seks vam je bio ne ve ro va tan i, na `a lost, to je po sta lo pro {lo svr {e no vre me. Ma ko li ko se tru di li, ona je jed no stav no iz gu bi la in te res za seks s va ma.

Ako u pi ta wu ni je ne ki pro blem s ko jim ste upo zna ti, ve ro vat no je na {la za me nu.

Vi {e ne mo `e te da is pra ti te wen ras po red

po sve }u je svom iz gle du. Tru di se da bu de sek si pil ni ja, ob no vi la je gar de ro bu, me wa stil... Ba{ kao {to je ne ka da, na po ~et ku

Pre ma jed nom ne dav nom is tra `i va wu na u~ ni ci su do {li do sa zna wa da je 14 po sto `e na ko je su u bra ku ba rem jed nom pre va ri le svog su pru ga za raz li ku od 22 po sto mu {kar ca ko ji su u~i ni li to isto. A po sle li ste raz lo ga ka ko vas va ra evo i naj ~e {}ih `en skih raz lo ga za pre qu bu.

Ako joj iz ne kog raz lo ga to ne do sta je u ve zi, po tra `i }e ne gde dru gde.

Osve ta: Iz gu bi la je po ve re we u svog mu {kar ca zbog ne ~e ga {to je ura dio i {to ju je po vre di lo. Osve to qu bi va je i vra ti }e mu kad-tad. O~i gled no joj ni je bi lo do voq no to {to ste se iz vi ni li.

Ne do sta tak in tim no sti: U ve zi ste i ima te sve: stan, auto mo bil, ka ri je ru, jed no dru go. Mo -

Mo `da vam je re kla da jed no stav no ne ma slo bod nog vre me na za ne ke za jed ni~ ke ak tiv no sti, ali sva ki put ka da je na zo ve ne ka pri ja te qi ca ve} je jed nom no gom na po qu. Ka da je ne ma, po tru di se da ne zna te gde je.

NO VI ORI GI NAL NI KON CEPT „AL FA RO MEA”

Ogo qe na re tro zver ~i ca a {to bi sport ski auto mo bi li mo ra li da iz gle da ju kao na bil do va ne di vqe ma~ ke?

Fran cu ski di zaj ner @e tan Fran ke vo di nas u ele gan ci ju i luk suz sport skih tr ka~ kih auto mo bi la ~e tr de se tih go di na, sa kre a tiv nim kon cep tom na zva nim Al­fa­ Ro­meo­ Spo­gli­a­to (Ogo qe ni „al fa ro meo”).

Z

“Ogo qe na al fa“ na pra vqe na je od kar bon skih vla ka na ka ko bi {to lak {e ju ri la pi sta ma, s ob zi rom na to da je auto mo bil na me wen is kqu ~i vo sport skim ma ni fe sta ci ja ma. Ovaj na da sve in spi ra tiv ni di zajn raz bi ja ste re o ti pe i spa ja da {ak pro {lo sti s ener gi jom bu du} no sti.

Секси Словенке скинуле се за календар

Судећи­према­сликама­у­календару,­врућа­година­очекује­Словенце.­Дванаест­сексепилних­Словенки­и­њихове­атрибуте­у­црно-белој­ техници­ овековечио­ је­ Алеш­ Бравничар.­ Да­ не­ бисмо отопили­сав­снег,­доносимо­фотке­Таре­Жупанчич,­Живе­Ваднов и­Наталије­Осолник.­Уживајте...

28

ponedeqak7.februar2011.

oglasi l ^ituqe

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom

Oba ve {ta va mo rod bi nu pri ja te qe da je pre mi nuo

i

Jo van Do bri} 1936 - 2011.

Mi lo {u Ja ko vqe vu La li

Sa hra na je da nas, 7. 2. 2011. go di ne, u 13 sa ti, na Do wem sta rom gro bqu u Fu to gu.

1931 - 2011.

O`a lo {}e na po ro di ca.

21371

od: si na Dar ka, sna je Bi qa ne, unu ka Mi lo {a, Zo ri ce i su pru ge Mi re.

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni

Sa hra na je da nas, 7. 2. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Ru men ki.

21378

Bran ko @iv ko vi} 1934 - 2011.

IZ DA JEM kom plet no na me {ten jed no so ban stan u uli ci No vo sad skog saj ma 7 - 9.

Te le fon 021/442-711. 21068 IZ DA JEM kom plet no na me {te nu gar so we ru 32m2 sa odvo je nim pred so bqem - ku hi wom u Bu le va ru oslo bo |e wa kod ban ke In te za. Te le fon 458-863.

21314

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

21252

Sa hra na je da nas, po ne de qak, 7. 2. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, u Ba~ kom Jar ku.

O`a lo {}en: sin Si ni {a i }er ka Gor da na sa po ro di ca ma.

21380

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

Jo van Do bri}

Dra gi de ko, ne ka te an |e li ~u va ju.

Tvo ji: Jo va na, Ni ko la, Ne ma wa, Rast ko i Mar ko.

[ar lo ti Va si qe vi} od Dan ke sa po ro di com.

ZA LA GA O NI CA! Naj po voq ni ji ot kup: zla ta, du ka ta, sre bra, di ja ma na ta, bri li ja na ta, pla ti ne ru~ nih i ka min skih sa to va, an ti kvi te ta. Nov ~a ne po zaj mi ce.

Te le fo ni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18878 ^I STIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, pro da jem ugaq. Te le fo ni: 6618-846, 063/8485495. 21095 TRA @IM am bi ci o znog advo ka ta za za stu pa we na kre dit u ve zi ne po kret no sti. Te le fon 064/275-3577.

21284

21359

21372

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

[ar lo ti Va si qe vi} ro|. Dri wov ski 21. 8. 1918 - 4. 2. 2011.

Ne ve na Gvo zde nac sa po ro di com.

21370

Sa tu gom ja vqa mo da je pre mi nuo na{

Po sled wi po zdrav na {em

Bran ko Mr ko brad 1939 - 2011.

Ra le tu

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 7. 2. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Ba~ kom Jar ku.

Ni na, Mar ko, Mi le na i \or |e Ko tar li}.

We go vi naj mi li ji.

21379

21360

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Preminula je na{a draga svekrva i baka

ponedeqak7.februar2011.

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od voqenog supruga, oca i dede

SE]AWE

7. 2. 2005 - 7. 2. 2011.

Ma ri ja Kr~ mar Sahrana je 7. 2. 2011. godine, u 14 sati, u Ravnom Selu.

Ispra}amo je sa tugom u srcima i se}awem na wen mio lik.

Snaja Na ta li ja, unuci De jan i Bog dan, unuke Ma ri ja i Mi le na, snaje Ana i Du {an ka, zet Ve li bor i praunu~ad Og wen, Uro{, \or |e, La zar i Di mi tri je.

O`alo{}eni: supruga Ka ta, sin Zo ran i }erka Zo ri ca.

ve te ri nar

Po ro di ca.

21247

O`alo{}ene }erke: Du {an ka i Sve tla na s po ro di ca ma.

Sahrana }e se obaviti 7. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

21364

21355

Sve ti slav Osto jin Ba ta

Stan ki Ga vri lo vi}

1947 - 2011.

Sa tugom }e je ~uvati od zaborava Na da i Kaj ka sa po ro di ca ma.

21368

Sahrana je u utorak, 8. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ostaje{ u srcima najmilijih: supruge Mi lan ke, sinova Mla de na i Dra ga na sa po ro di com.

Opra{tamo se od na{eg najro|enijeg brata i strica.

Sve ti slav Osto jin Ba ta S qubavqu i ponosom osta}e{ zauvek u na{im mislima.

Tvoji: brat Mla den ko, snaha Ma ri ca, La zar, Mar ko, Mir ja na, Je le na i Lu ka.

21362

Sahrana je u utorak, 8. 2. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. ^ini se da si oti{ao od nas, ali }e{ zauvek biti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: supruga Ma ri ja, }erke Qi qa na i Ma ri na, zetovi Ni ko la i Mi lo rad, unuci Igor, Vik tor, An drea i Ni ko la.

21361

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je na{

@ur `o van Tran da fir 5. 2. 1924 - 5. 2. 2011.

Sahrana }e se obaviti 7. 2. 2011. godine, u Deliblatu, u 14 ~asova.

O`alo{}ena porodica: supruga Mi le na, }erka Lia, sin Ne lu, sna ja i unuk To dor.

21354

21375

21358

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i po{tovanoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

21353

1931 - 2011.

Weni neute{ni: sinovi Ran ko i Sa {a, }erke Ta wa i Sne `a na sa po ro di ca ma.

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni suprug i otac

Posledwi pozdrav od prije Mi li ce Mak si mov ski.

Ra di voj Me da kov

posledwi pozdrav i izraz qubavi.

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj tetki

Sahrana }e se obaviti u utorak, 8. 2. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu.

Dana, 5. 2. 2011. godine preminuo je na{ voqeni mu`, otac i deda

An ki Bje li}

1926 - 2011.

Ra di voj Me da kov

Se}amo te se s qubavqu i po{tovawem.

Svojoj miloj mami, baki i prabaki

Ma ri ji Kr~ mar

Umro je moj dragi prijateq

Mi lo ja Pa vlo vi }a

Ste van Mi {kov

21367

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci

29

Stan ki Ga vri lo vi} ro|. Pla~ kov

Posledwi pozdrav dragoj strini i jetrvi

Ra doj ku Raj ko vi }u

Stan ki Ga vri lo vi}

Po~ivaj u miru.

Go ran Cvi jo vi} sa po ro di com.

21357

Tu`nim srcem opra{tamo se od na{e drage bake i prabake

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Ma ja, Mi li ca, \or |e, Iva na i Sr |an.

Sahrana je danas, ponedeqak, 7. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentu u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: sin i }er ka sa po ro di ca ma.

21374

21373

Zauvek nas je napustila na{a voqena tetka

Stan ka Ga vri lo vi} ro|. Pla~ kov 1916 - 2011. preminula u 95. godini `ivota.

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 7. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: sin Bo ra, unuci Sa wa, Mi lo rad i Mi li ca, praunuci Bo {ko i Ana, snaha Mi le na i zet Bran ko.

Stan ke Ga vri lo vi}

Stan ki ca Ga vri lo vi}

ro|. Pla~ kov Unuka Sa wa, zet Bran ko, praunuci Bo {ko i Ana.

21356 21369

S qubavqu, po{tovawem, zahvalno{}u i velikom tugom ~uva}e je od zaborava wene: Kaj ka i Bu ba Ra ki}.

21377

30

06.30 08.20 08.35 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.25 23.35 01.10 02.05

06.30 06.55 08.25 08.55 09.25 09.55 10.25 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00

tv program

ponedeqak7.februar2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Тролови Слон Бенџамин Бајко квиз Вести Знање: Сецесија у Новом Саду Бразде Кухињица Вести Додати живот годинама Таблоид Вести Хроника Славоније, Барање и западног Срема Путовање са Теријем Вести Ја и мама, филм Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Нар Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Дуел струна Центар света Војвођански дневник Космос: Моћ бројева Микијева кујна Твој живот у 65 минута, филм Концерт Војвођанских симфоничара Хроника Славоније, Барање и западног Срема

Кухињица (мађ) Пинг, филм Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заљубљена географија (мађ) Вече са музиком Ја и мама Путеви наде Вести (мађ) Заједно Микијева кујна Чари риболова Широк план (рус) Добро вече Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Сералонга, филм Јермолови ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.40 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Љубав на продају Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Арена инфо Вести укратко Хроника општине Жабаљ Свет пољопривреде Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Дигитални свет Природно из Србије Војвођанске вести Љубав на продају Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Иза мреже Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

14.23 14.50 15.14 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.57 19.30 20.05 20.55 22.05 23.00 23.03 23.50 00.05 00.14 01.00 01.15 03.05 03.09 04.03 04.33 05.16 05.49

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот У здравом телу Вести Лов и риболов Еко караван Вести Очајне домаћице Евронет Дневник Спорт плус Гастрономад Касл Филм: Трвени сандук Томаса Вулфа Задња кућа Србија Кувати срцем: Живкица Недељковић Високи напон Вести Мирис кише на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Бела лађа Песма плус Бинго Упитник Вести Касл Дневник Евронет Шериф ТВ продаја Шта, филм Вести Упитник Око Лов и риболов ТВ продаја Верски календар

Тврђава 2 09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Портфолио Вести Жива ватра Вести Неми сведок Вести Агро дан Јована суботом Неон сити Вести Разоткривени Вести Ленија Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Квадрат вароши Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Спринт Истрага Жива ватра Објектив Разоткривени Неми сведок

Наши дани У новом издању емисије гост ће бити др Енике Вег, правник, стручњак за закон о раду. Тема разговора ће бити право радника у стечајном поступку и измене у закону о пензијском осигурању, а гост ће одговарати на питања гледалаца који се јаве на телефоне у току емисије. Уредник: Бађи Р. Рената (РТВ 2, 20.00)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.01 09.44 10.00 10.05 10.37 11.05 11.10 11.52 12.00 12.15 12.31 12.43 13.27

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Премијер лига: Сандерленд – Челси 13.15 Преглед НХЛ 13.45 Ускијавање 14.15 Премијер лига: Челси – Ливерпул 16.00 НБА: Бостон – Орландо 18.30 Преглед холандске лиге 19.30 Преглед Премијер лиге 20.30 АТП Јоханесбург, финале 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Преглед Премијер лиге

Група побуњеника тражи Бреникову помоћ, али он их одбија желећи да се у потпуности посвети заштити својих најближих. Али након свеопште рације и побуњеници и Бреник заједно доспевају у нову тврђаву у свемиру. Улоге: Кристофер Ламбер, Лиз Меј Брајс, Вили Гарсон Режија: Геф Марфи (Прва, 21.00)

Кристофер Ламбер 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 12.00 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 23.00 01.00 01.30 01.45 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Случајно заљубљени Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм: Тврђава 2 Филм: Сведоци Експлозив Ексклузив В.И.П Филм: Сведоци

07.00 У здравом телу 07.14 Кувати срцем: Живкица Недељковић 07.46 Шумска школа 07.57 Оливија 08.08 Миле 08.36 Алекс у чаробном воћњаку 08.45 Тумачење књижевног дела 09.01 У сенци облака 09.13 Једна слика, једна прича 09.26 Метла без дршке 09.55 Досије икс и окс 10.02 Енциклопедија 10.09 Вреле гуме 10.39 Тотал тенис 10.54 Српске спортске легенде 11.19 Наука 2011.

11.44 Некад и сад 12.16 Моцарт пер семпре 12.58 Трезор 14.00 Тумачење књижевног дела 14.16 У сенци облака 14.28 Једна слика, једна прича 14.41 Метла без дршке 15.10 Досије икс и окс 15.17 Шах 15.34 Енциклопедија

Емили Блант

Неодољиво Софи Хартли је убеђена да је неко непрестано уходи. Верује да атрактивна сарадница њеног супруга очајнички жели њен живот, њену децу и наравно њеног мужа. Улоге: Сузан Сарандон, Сем Нејл, Емили Блант Режија: Ен Тарнер (РТС 2, 22.17) 16.00 16.35 17.07 17.36 18.04 18.40 19.11 19.16 19.28 19.56 20.09 21.00 21.45 22.17 00.09 00.39

07.30 07.45 08.00 08.01 09.00 09.01 10.00 10.10 11.05 12.00 12.10 13.02 13.40 14.00 14.30 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Ово је Србија Сексперти Европа и Срби Енглески пасош Кад се сан оствари Разгледница Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекса у џунгли Можемо ли веровати науци Очајне домаћице Кустендорф 2011. Неодољиво, филм ТВ продаја Концерт Гоце Тржан

Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Отворени студио Милица² Вести Иза вести Слике живота Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Иза вести Породица Серано Филм: Транспортер 2 Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Базен

dnevnik

Николас Кејџ

Трка са месецом Током првих година Другог светског рата, Хенри Хупер, средњошколски шмекер из малог града у Америци почиње да се забавља са Кеди-девојком, за коју претпоставља да је из богате породице. Када девојка његовог најбољег друга Никија остане у другом стању и треба јој новац за абортус, испоставља се да Кеди уопште није тако богата, па Хенри раскида са њом... Улоге: Шон Пен, Николас Кејџ, Елизабет Мекгаверн Режија: Ричард Бенџамин (Б92, 23.35) 06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести за особе оштећеног слуха 10.35 Квиз: Супер геније 11.00 Трнавчевићи у дивљини 11.30 Топ шоп 12.00 Наша мала клиника 14.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Историја науке 15.00 Најбоље године 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 20.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Историја науке 21.00 Вратиће се роде 22.00 Инсајдер 23.00 Вести Б92 23.35 Филм: Трка са месецом 01.30 Флеш Гордон 02.15 Укључење у Б92 Инфо

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.00 16.50 17.00 17.45 19.00 19.10 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00

Јутарњи програм Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Абу Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Јелена Телешоп Вести ТНТ Парови Телемастер Црни Груја Парови, уживо Вести Ћирилица

Миломир Марић

Ћирилица Наставак исповести шефа обезбеђења Зорана Ђинђића Владимира Вукосављевића Кезе, кроз чији живот се прелама модерна српска историја и све њене заблуде и заноси. Прво је био Шешељев, а после Ђинђићев телохранитељ... Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи, 20.00) 21.00 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00 04.00 05.00

Парови, преглед дана Парови, уживо ТНТ Вести Парови, уживо ТНТ Забавни програм Јелена

Тријумф љубави Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Балкан парти Двор Национални дневник Тријумф љубави Тереза Идемо даље Двор Национални дневник Двор-преглед дана Двор-избор краља и краљице Гранд – народ пита Двор Филм: Окрутне намере 2 Сити Филм: Бјукенен јаше сам

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 12.00 Без цензуре, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

12.00 Хроника општине С. Митровица, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Пут вина, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Шид, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak7.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

06.20 07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00 02.00 03.00 04.00

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Филм: Храбра нова девојка Адвокатова казна Неш Бриџис Филм: Смртоносни сусрет Фојлов рат Добра жена Дијагноза: Убиство ви Неш Бриџис Добра жена Три реке Дијагноза: Убиство Медијум Медијум Фојлов рат

Иска Јир сак

СЕ РИ ЈА

Нај бо ље го ди не

08.15 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.15 00.35 02.15 03.05 03.55 04.55

Бумба Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Три краља, филм Необични заштитник, филм Брачне водe Хероји Езо ТВ Војничине, филм

08.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 09.00 Путовања и открића 10.00 Вампирска принцеза 11.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 12.00 Хамбуршка ћелија 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Изгубљена крсташка тврђава 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Мач 18.00 Трилер у Манили 19.30 Велике британске војсковође 20.00 Прави Казино ројал 21.00 Ловци на нацисте ( 22.00 Снимање рата 23.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно божићно издање 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Мач

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Мали Тарзан Краљ лав Лабудови Путописна емисија Грађанска пресуда Бановић Страхиња Карнера, планина која хода Упознајте Џона Доа На седмом небу Сиви камион црвене боје Врућа нација Студенткиња Кали На седмом небу

06.00 07.20 08.35 10.10 11.50 13.40 15.45 17.35

Против свих правила Храмови тела Трка до вештичје планине Како украсти младу Невиђени 62. додела награде Еми Сети ме се Хари Потер и полукрвни принц Царство порока На исток и доле Људи Велика љубав Филм у коме глумим Гејмер Ванземаљски освајачи Кодекс

20.05 21.00 21.30 22.55 23.50 01.15 02.50 04.15

SlavNi StRaNci goSti SRbiJe

Pi {e: Radovan Popovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Студио 60 на Сансет Стрипу 10.10 Путовање наших предака, док. филм 11.00 Код Ане 11.10 Треће доба 12.00 Дневник 12.16 ТВ календар 12.34 Море љубави 13.20 Пуна кућа Рафтера 14.20 Научна петица 14.55 Моја породица 15.25 Глас домовине 16.00 Хрватска уживо 17.25 8. спрат, ток шоу 18.15 Код Ане 18.40 Твоја сам судбина 19.25 Дора - идемо на Евросонг 19.30 Дневник 20.10 Грунтовчани 21.10 Век кинематографије у Сплиту, док. филм 22.05 Свет профита 22.45 Дневник 3 23.25 Лица нације 00.20 Ен Софи Мутер и Берлинска филхармонија, диригент Сеијиа Озаве 01.10 Ксена - принцеза ратница 01.50 Драги Џоне 02.10 Мрежа преваре 03.35 Лажи ми

Мар та по к у ша ва из ву ћи Лу ци ју из го ру ће шта ле. Гу ши се у ди му и па да у не свест док по жар гу та ста је. То мо кра де Ту нин ауто мо бил и ју ри да спа се Мар ту. У по сљед њи час успе ва да спа се и њу и Лу ци ју, а Ту на од ра ђу је свој али би на ра ди ју.... Уло ге: Иска Јир сак, Амар Бу квић, Жар ко По точ њак, Ка та ри на Ра ди во је вић (Но ва ТВ, 20.05)

13

31

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.50 11.20 12.30 13.00 13.50 15.30 15.50 16.35 17.20 17.40 18.10 18.55 19.45 20.45 22.20 23.05 23.15 00.55

Мала ТВ Лагодни живот Зека и Кодија Школски програм Случај за екипу БАРЗ Твоја сам судбина Море Лепом нашом Мала ТВ Школски програм Господин Џонсон, филм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Оверланд 3, док. серија Хана Монтана Слеџ Хамер Пуна кућа Рафтера Путовање наших предака, док. филм Хит дана Мрежа преваре Лажи ми Дневник плавуше Господин Џонсон, филм Ноћни музички програм

Бе ти Ед ни

Го спо дин Џон сон Го спо дин Џон сон ра ди за ин же ње ра Хе ри ја Руд бе к а, ко ји је 1923. сти гао у Ни ге ри ју ка ко би са гра дио пут ко ји се гра ди ис кљу чи во људ ском сна гом, а до мо ро ци су јеф ти на и из др жљи ва рад на сна га. Уз Руд бе ка, у се лу је још не ко ли ко бе ла ца... Уло ге: Мај нард Ези а ши, Пирс Бро снан, Едвард Ву двард, Бе ти Ед ни, Бе ла Ена хо ро, Фе ми Фа то ба Ре жи ја: Брус Бе рес форд (ХРТ 2, 13.50)

07.30 08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

С ветром у леђа Интермецо 1 Управо пред ноћ Интермецо 2 Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Збогом, децо Досије Дрезден Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Привиђења Досије Дрезден Реквијем за сан Кућа Комплекс Луцифер

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Гуниси Прдоња То је мој живот Мој тата лопов Трчи Рони трчи 11’09’’01 – 11. септембар Завера сенки Мистерија на Аљасци Луди за маторкама 2. Лезбејке 4. – еротски дневник

Га бри јел Ју ни он

Од ко лев ке па до гро ба Во ђа ис ку сних и спрет них улич них кри ми на ла ца То ни су ко би се с тај ван ским де тек ти вом Су ом, али обо ји ца схва та ју ка ко има ју за јед нич ког не при ја те ља па од лу чу ју да се удру же... Уло ге: Џет Ли, Де-Ем-Икс, Ке ли Ху, Ен то ни Ан дер сон, Том Ар нолд, Марк Да ка скос, Га бри јел Ју ни он Ре жи ја: Ан дреј Барт ко ви јак (РТЛ, 21.40) 08.30 Бибин свет 09.25 Ексклузив с Татјаном Јурић 10.30 Езел 12.15 Вечера за 5 13.05 Клон 13.55 Анђео и ђаво 15.30 Све што је битно 16.30 Мењам жену 17.25 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 20.50 Езел 21.40 Од колевке па до гроба, филм 23.30 РТЛ Вести 23.45 Режи ме 01.15 Астро шоу 02.15 РТЛ Данас 02.50 Најтраженији, филм

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Нови свет Преживљавање Америчке дрвосече Хотрод шегрт Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Справице будућности Разоткривање митова Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Чудовишта из реке Страствени риболовци Ајкуле нападају 2 Погранична полиција САД Хотрод шегрт: Хард Шајн Прљави послови

08.30 09.30 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.15 19.45 20.45 21.00 22.25 22.30 23.00 00.00

Алпско скијање Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Куглање Билијар Биатлон Скијашки скокови Фудбал Најјачи човек Сви спортови Рвање Сви спортови Фудбал Фудбал Билијар

Обо жа ва о ци ма е стра ко ји за ке ра

С

трог, че сто и за је дљив, био је ве ли ки Игор Али као пра ви Рус, во лео је до бру ка пљи цу, и ту је Стра вин ски опи су ју ћи, го то во так са тив но, свој имао до стој не парт не ре у до ма ћи ни ма, ко ји су има ли бо ра вак у Ју го сла ви ји 1961. ап со лут ну пред ност јер су би ли на ’свом те ре ну’. „Му зи ка: Па те тич но је гле да ти из вр сне му зи ча ре ор Вр хун ски бе о град ски му зи ча ри до ла зи ли су на по ке стра На род ног по зо ри шта у Бе о гра ду, ко ји уоп ште кло ње ње ве ли ком ма гу. Во ји слав Ко стић је у сво јој ни су све сни са вре ме не му зи ке. На кон отр ца ног из ви ме мо ар ској књи зи „Реч-две о се би“, ова ко опи сао бо ђе ња ’Оње ги на’ у ма лом не про ве тре ном На род ном по ра вак Стра вин ског у Бе о гра ду, јер га је пра тио као до зо ри шту, у на шим со а ре и ма, са зна је мо да се успех не ма ћин, али и обо жа ва лац: ке пред ста ве ме ри ко ли чи ном цве ћа до не том на по зор ни цу. Апла уз по ста је ја чи при сва ком но вом бу ке ту, као да је цве ће из во ђач, па по зор ни ца ли чи на цвет ни шоу сва ког глум ца ко ји то се би мо же при у шти ти. Цвет ни до при но си то ком пред ста ве се под сти чу у ве ли ким, али сла бо осве тље ним гар де ро ба ма“. Кад га је по се тио ам ба са дор САД, Стра вин ски ка же да је то ’као по се та ви со ког ди пло ма те др жав ном спро во ду’. „У Му зич кој ака де ми ји на сва ком зи ду и пи са ћем сто лу сто ји сли ка мар ша ла Ти та, а је ди на ком по зи то ра ко ју смо ви де ли је Ли сто ва. „Ар хи тек ту ра: Све су по слов не и но ве стам бе не згра де вр ло нео р на мен тал ног јед но лич ног сти ла, ру жно ћа ко ја је на гра ни ци сме шног. Ка ко су Волео добру капљицу, вру ћу во ду ни је тр пео ку ће ве ћи ном но ве, ве ли ке и „Био сам де ле ги ран од мо јих про фе со ра да му се, ру жне, ве ро ват но пре це њу је мо при влач ност ста рих као нај мла ђи, на ђем при ру ци. Стра вин ски је при хва ду ћа на и ку ћа с ко сим за ба ти ма око пи ја це. Бе о град је тио (до ста не вољ но) оби ла зак Удру же ња ком по зи то осве тљен елек три ком (кад све тла ра де) као Ати на, па ра, Му зич ке ака де ми је, На род ног по зо ри шта, ам ба је као и тај грч ки град леп ши но ћу са сво јим ћи ри лич са де САД, су сре те с мла дим и ста рим ства ра о ци ма и ким нео ном. но ви на ри ма. Нај ра ди је је се део у хо те лу ’Ме тро пол’, „Око ли на: Ка сно по сле под не во зи мо се на Опле нац, по себ но у ре сто ра ну, и као пра ви Рус, во лео да за ли ре кон стру и са ну ’би зант ску’ цр кву и Еско ри јал по је. Имао сам ути сак (не по гре шив) да је углав ном био след њих срп ских кра ље ва. Ја бла но ви и ни ско др ве ће, не за ин те ре со ван. Ни ком ни по ља ду ва на и ви но гра ди, бе је пам тио име, а ни тру дио ло окре че не се о ске ку ће с Кад му је Љу би ца Ма рић, да до зна с ким раз го ва ра. кро во ви ма по кри ве ним сла чел ни ца Удру же ња ком по зи то ра, се Од го ва рао је крат ко, углав мом. Же не но се цр не ша ло ве ус треп та ло ре кла да за сво је ном ци нич но и за је дљи во. а му шкар ци цр не гу сар ске му зич ке ди ле ме увек тра жи Што би наш на род ре као – ше ши ре, до ко ле ни це, ду ге за ке ра ло. Јед но ве че (бо ље уфи ти ље не бр ко ве. Са о бра ћај ре ше ње од Стра вин ског, ре че но, но ћи), по сле по ду се сво ди на ко ла с во лов ском мр з вољ н о јој је од г о в о р ио да и жег ића и пи ћа, Стра вин ски за пре гом и на плат ном по кри сам та ко ра ди, али са вет тра жи је, вид но умо ран, по же лео ве на ци ган ска ко ла. Опле нач од ма ло бо љег ком по зи то ра да оде у со бу на за слу жан ки мо за и ци, из ра ђе ни у Не од м ор. Оста л и, још увек мач кој пре 40 го ди на, при ка жељ ни се де ња и раз гла ба ња, ме не су, као нај мла ђег, зу ју лош укус на ших ро ди те ља – то ка же мо прем да од ре ди ли да га од ве дем. Пре сре ћан што сам остао зна мо да ће за још кра ће вре ме то исто би ти ре че но о на са мо с мо јим ства ра лач ким узо ром и учи те љем, на шим соп стве ним де ли ма“. ма кар и у по зним ча со ви ма, згра био сам га под ру ку Ње гов до ла зак био је за Бе о град ве ли ки кул тур ни и хи тро од ву као. до га ђај – опе ра из Сан та Феа из ве ла је у На род ном по зо ри шту ора то ри јум „Краљ Едип“ и ме ло дра му „Пер „А он се, тре нут но на пу стив ши дру штво, ко је га се фо на“, а лич но Стра вин ски је ди ри го вао. Ком по зи - очи то ни је за ни ма ло, осо ко лио и пре о бра зио у раз го тор Кон стан тин Ба бић у сво јој књи зи је бла го на кло но вор љи вог и прон ци љи вог ста рог му зи кан та. По чео је за пи сао: да ме ис пи ту је шта сам, ко сам и ода кле. Иако сам го „У Бе о гра ду је Стра вин ски у сва кој при ли ци ис по во рио не мач ки, ин си сти рао је на ру ском. Ру ски сам го ља вао сво ју ру ску ср дач ност и вр ца ви ху мор“. во рио по Ми ло ше вом: ’Спр дај се са срп ским, ето ти Кад му је Љу би ца Ма рић, пр ва да ма Удру же ња ком ру ски!’ Ве ро ват но уве рен да сам (као та да у со ци ја ли по зи то ра, ус треп та ло са оп шти ла да она у сво јим му стич ким зе мља ма) не ки би ро крат ски пра ти лац, ве о ма зич ким ди ле ма ма увек тра жи ’ре ше ње’ од Иго ра се из не на дио (на дам се, при јат но) да сам ком по зи тор. Стра вин ског, он јој без мно го раз ми шља ња ре че да и Кад сам по чео да се ди вим из во ђе њу ње го вих де ла у сам та ко ра ди, али са вет тра жи од не ког ма ло бо љег нас, био је вид но за до во љан. И он је био же љан ле пих ком по зи то ра. Жи во јин Здрав ко вић, та да мла ди и мно ре чи и по хва ла!” Опра шта ју ћи се од Ју го сла ви је на сур чин ском го хва ље ни ди ри гент, по но сно је са оп штио Стра вин аеро дро му, Стра вин ски је слу жбе ни ку за кул ту ру ко ском да је из вео ње го во „По све ће ње про ле ћа“, оче ку ји је хтео да чу је кра так опис ње го вих ути са ка ре као: ју ћи по хва лу или бар уч ти ву љу ба зност. Но, овај је За же лео сам се хлад не во де, ов де ми је вру ћа ствар но од го во рио крат ко, и го то во не за ин те ре со ва но. ’И ја до ја ди ла! сам, та ко ђе’.

Kwi gu Ra do va na Po po vi }a „SLAV NI GO STI SR BI JE XX VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto, po 910 di na ra, ili na ru ~i ti pu tem te le fo na 021/6622–609 ili i-mej la knjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. od 1. januara 1953. Slobodna vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SvetoZaR MaRKovi] toZa pogubqen od okupatora 9. februara 1943. izdava~ „Dnevnik vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, bu le var oslobo|ewa 81. te le faks re dak ci je 021/423-761. elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, in ter net: www.dnevnik.rs. glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. besplatni mali oglasi za oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: aiK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak7.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је, а Ме сец про ла зи кроз ваш знак и до при но си не ста бил но сти, не си гур но сти и емо тив но сти. Ипак, по вољ но ре ша ва те зва нич не и ста ту сне си ту а ци је, па пи ре и уго во ре. Ра зно вр сност.

BIK 20.4-20.5.

Ве не ра и Плу тон да ју моћ ну сна гу ин ту и ци је и тран сфор ма ци је. Бу ди те са ми и у кон так ту са со бом да би сте го то во фа на тич но спро ве ли сво је же ље у де ло. Ни ко вам ни шта не мо же, све за ви си од вас.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. februar 2011.

Не мир ни сте и из ло же ни ра зним про во ка ци ја ма па ни је ни чу до ако се ла ко из нер ви ра те. Јед но по чи ње те, дру го за вр ша ва те, исто вре ме но. Дру штво вас не оста вља на ми ру. Ко му ни ка ци ја.

Ме сец пло ви кроз знак ва тре ног Ов на, што вас под сти че на мо ти ва ци ју и ре а ли за ци ју ја сних ци ље ва. Исто вре ме но сте стра стве ни, и ду шом и те лом. У ка ри је ри су при сут не на пе те окол но сти.

По не де љак је, го то во као и сва ки дру ги дан, под јед на ко за ни мљив и не пред ви дљив. С парт не ром, јед ним или ви ше њих, сте у до го вор но-дру гар ској фа зи. Упу ће ни сте на јав ност и кон так те.

Ваш Мер кур у ва зду шном зна ку Во до ли је пру жа вам до бре иде је и ин тен зив не су сре те, лич ну осо бе ност и ха ри зму, али без емо ци ја. Ра цио је су дац све му и сва ком. Не бу ди те ис кљу чи ви.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Љу бав ни од нос је на гла шен, би ло да је на ни воу чи сте стра сти или ин те лек та. Раз ми шља те и ре а гу је те бр зо, али по вр шно и не до след но. По ве ди те ра чу на о то ме ка ко вас дру ги до жи вља ва ју. Опу сти те се!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да ни бр зо про ла зе па мо ра те ра ди ти и ре а го ва ти ефи ка сно и до след но. Мо же те за по че ти не ке но ве до го во ре, су сре те и про јек те с од ре ђе ном жен ском осо бом. Фи нан сиј ска оп те ре ће ња.

У ва шем зна ку су мрач ни цр ни Плу тон и све тла па стел но зе ле на Ве не ра. У пре во ду: обо га ће ни сте ин ту и тив ним и емо тив ним мо ћи ма да спо зна те и са гле да те се бе и свој свет, на свим ни во и ма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ак тив ни сте, што због се бе, што због дру гих. Из гле да да све му при да је те под јед на ку ва жност, ма да ни је све бит но. По ве ди те ра чу на о уку ћа ни ма и по тру ди те се да сми ри те су ви шне стра сти.

Ми сли те бр зо, али па мет но. Кон тро ли ши те оно што го во ри те, да вам се не би ома кло не што што не би би ло до бро да се зна или чу је. Из ло же ни сте ппри ти ску с мно гих стра на. Сви би да бу ду с ва ма.

Тро ши те но вац и пре но што га до би је те. На про сто, ства ри се та ко де ша ва ју са ме од се бе, у оп штој ра зно вр сно сти мо гућ но сти и ак тив но сти. Ан га жо ва ни сте на без број стра на исто вре ме но.

TRI^-TRA^

Бла го Клу ни ју V REMENSKA

PROGNOZA

JO{

Vojvodina Novi Sad

10

Subotica

9

Sombor

11

Kikinda

8

Vrbas

10

B. Palanka

10

Zrewanin

9

S. Mitrovica 10 Ruma

10

Pan~evo

12

Vr{ac

11

Srbija Beograd

11

Kragujevac

10

K. Mitrovica 10 Ni{

Ита ли јан ска во ди тељ ка Ели за бе та Ка на лис, по зна ти ја као де вој ка глум ца Џор џа Клу ни ја, по но во је за штит но ли це до њег ве ша „Ро бер то Ка ва ли”. Фот ке за про ле ће/ле то 2011. сни ми ли су Мерт Алас и Мар кус Пи го, а ле па бри не та обу кла је веш из ко лек ци је зва не „Ти гри ца” због жи во тињ ских де зе на.

- Ода брао сам Ели за бе ту по но во, јер је она иде ал же не ка кву за ми шљам - шар мант на, сен зу ал на и ха ри зма тич на. Ње на ме ди те ран ска ле по та и про до ран по глед про сто ин три ги ра ју сва ко га ко је ви ди - са оп штио је Ро бер то Ка ва ли. Ели за бе та то ли ко до бро из гле да на овим фо то гра фи ја да мо же мо са мо да ка же мо: бла го Клу ни ју.

12

VIC DANA

Evropa

TOPLIJE

Но ви Сад: У понедељак сун ча но и још ма ло то пли је вре ме. Ве тар слаб ју жних пра ва ца. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3 сте пе на, а мак си мал на око 10 степени. воЈ во ди На: У понедељак ују тру слаб мраз и по не где ма гла. То ком да на сун ча но и и то пло вре ме. Ве тар слаб ју жних пра ва ца. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал не тем пе ра ту ре од -5 до -1 сте пен, а мак си мал не од 8 до 12 сте пе ни. СР Би Ја: У понедељак ују тру слаб мраз и по не где ма гла. То ком да на сун ча но и то пли је вре ме уз тем пе ра ту ре из над нор ма ле за по че так фе бру а ра. Ве тар слаб ју жних пра ва ца. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал не тем пе ра ту ре од -6 до 1 сте пен, а мак си мал не од 8 на се ве ро и- сто ку до чак 17 сте пе ни на за па ду Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уто рак сун ча но и вр ло то пло вре ме. Мак си мал не тем пе ра ту ре ће у мно гим ме сти ма би ти пре ко 10 сте пе ни, а по не где и пре ко 15 степени. У сре ду и че твр так по сте пен пад тем пе ра ту ре. За ви кенд опет ма ло то пли је.

Би о МЕ ТЕ о Ро Ло ШКа ПРоГ Но За За СР Би ЈУ: Оче ки ва не би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти не што по вољ ни је, али ве ћи на хро нич них бо ле сни ка и да ље мо же осе ћа ти сво је уоби ча је не те го бе. Са ве ту је се аде кват но оде ва ње у скла ду са оче ки ва ним днев ним тем пе ра ту ра ма. Мо гу ћа је гла во бо ља код осе тљи вих осо ба, а у цен трал ним и ју жним де ло ви ма зе мље и оста ле уоби ча је не ме те о ро пат ске ре ак ци је.

Madrid

15

Rim

17

London

12

Cirih

6

Berlin

8

Be~

8

Var{ava

7

Kijev

2

Moskva

-2

Oslo

-3

St. Peterburg -3 Atina

16

Pariz

11

Minhen

10

Budimpe{ta

7

Stokholm

1

Убе ђи ва ли Ла лу да је ве лик шва лер, па му ка жу да су му за го ди ну да на за бе ле жи ли чак де вет фрај ли.

- Ау, су пу му не со ље ну - љу ти то ре а гу је Ла ла - ала се ту не ко на шва ле рао на мој ра чун!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

208 (-8)

Slankamen

370 (-24)

Ja{a Tomi}

Apatin

277 (-10)

Zemun

398 (-10)

Tendencija stagnacije

Senta

366 (-40)

Bogojevo

250 (-10)

Pan~evo

398 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (-36)

Tendencija opadawa

Smederevo

534 (-4)

Titel

388 (-26)

NERA

Ba~. Palanka 264 (-14) Novi Sad

292 (-21)

Tendencija opadawa

Hetin

120 (-4)

92 (-8)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 357 (-36) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

234 (-4) 338 (-16)

50 (0)

Re{ewe iz pro{log broja