Dnevnik 7.februar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 7. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23340 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

DR @A VA OD 1. MAR TA PRI MA ZAH TE VE ZA RE STI TU CI JU

Politika

Do ote te de do vi ne i bez osta vin ske ras pra ve

2 Ko se b(r)oji Vuka jo{

Ekonomija 4 Kre}u subvencionisani stambeni krediti 5 Sremci u plusu sa svetom

Tre}e doba

str. 5

Novi Sad 8 Autobusi mile, kasne ili ne sti`u 9 Invalidima svuda besplatan parking

Foto: S. [u{wevi}

6 Skupe gre{ke Ko{tuni~ine vlade

Vojvodina 10 Uprkos kijametu somborski Buwevci se okupili na prelu 12 Sneg i niske teperature dodatno iskomplikovale `ivot

Arsen truje Kikin|ane

Dru{tvo 13 Na Univerzitetu u Novom Sadu ispitni rok nije zamrznut

str. 11

Crna 15 De~ak preminuo, devoj~ica zadr`ana na le~ewu

Kultura 23 Vidi Ogwenovi} Svetska nagrada za humanizam

Svet 24 Zima proteklih dana odnela 330 `ivota

NOVOSA\ANI SE ODAZVALI POZIVU GRADONA^ELNIKA DA O^ISTE SNEG

Lop at am a zar ad il i 860 dnevn ic a str. 7

Svi protiv svih str. 3

„DNEV NIK” U DI VQEM KAM PU LA @NIH AZI LA NA TA U BLI ZI NI SRP SKO-MA \AR SKE GRA NI CE

Sto ti nu mi gra na ta se skri va na pe ri fe ri ji Su bo ti ce str. 14

Sneg prestaje po podne NA DU NA VU RE DOV NA OD BRA NA OD LE DA

Ob u sta vqe na plo vid ba, le do lom ci u ni skom star tu str. 8

SPORT

n PRESUDIO ^IST KVALITET

Najvi{a temperatura - 5 °S str. 16 – 22

n NEMCI NISU NEPOBEDIVI

n LEPO VREME POGODUJE NOVOSA\ANIMA

n STOPAMA SLAVNIH TENISERA

POLiTikA

utorak7.februar2012.

Pripreme za glasawe Ve }i deo pri pre ma za re fe ren dum na se ve ru Ko so va je za vr {en, iako vre men ske ne pri li ke ote `a va ju rad op {tin skih od bo ra za pri pre mu ple bi sci ta. ^lan iz bor ne ko mi si je u Zve ~a nu Qu bo Ra do vi} ka `e da u ~e ti ri op {ti ne na se ve ru Ko so va ima 35.500 bi ra ~a, a od re |e na su 82 gla sa~ ka me sta. – [tam pa we gla sa~ kih li sti }a bi }e za vr {e no do sre di ne ove ne de qe, sva ka op {ti na }e ima ti svo je gla sa~ ke li sti }e i pi ta we „da li pri hva ta te ko sov ske in sti tu ci je„ s od go vo ri ma „da„ ili „ne„ – re kao je Ra do vi}, i do dao da }e pre ma sa sta vu qu di u bi ra~ kom spi sku sva ka op {tin ska ko mi si ja pro ce ni ti ko li ko li sti }a }e bi ti {tam pa no dvo je zi~ no.

\okovi}: I izbori i referendum Po sla nik De mo krat ske stran ke u Skup {ti ni Sr bi je iz Ko sov ske Mi tro vi ce Dra gi {a \o ko vi} iz ja vio je Fo Ne tu da lo kal ni i par la men tar ni iz bo ri tre ba da bu du ras pi sa ni na Ko so vu svu da gde je mo gu }e i da po dr à va odr à va we srp skog re fe ren du ma na se ve ru Ko so va. – Svi ~la no vi De mo krat ske stran ke u Ko sov skoj Mi tro vi ci po dr à va ju re fe ren dum i sprem ni su da pod ne su stra na~ ke kon se kven ce, ako ih bu de, zbog svog sta va – re kao je \o ko vi}. On je iz ja vio da ne tre ba do vo di ti u opa snost ko sov ske Sr be na sta we ne ju `no od Ibra in si sti ra wem na to me da ras pi {u re fe ren dum jer je u mno gim me sti ma to ne mo gu }e. – Si gur no je da su i oni pro tiv ko sov skih in sti tu ci ja i na -

}i }e na ~in da po ka ù da su za Sr bi ju, a ne za Ko so vo – re kao je \o ko vi}. On je oce nio da bi bi lo „be smi sle no” ras pi si va ti lo kal ne i par la men tar ne iz bo re „u op {ti na ma u ko ji ma ne ma srp skog na ro da”, ali da tre ba da bu du ras pi sa ni na Ko so vu „svu da gde je mo gu }e”. Na pi ta we o ide ji o spe ci jal nom sta tu su za se ver Ko so va, \o ko vi} je od go vo rio da je po treb no raz ja sni ti „u okvi ru ~e ga spe ci jal ni sta tus?” – U okvi ru Sr bi je, ne za vi snog Ko so va ili u okvi ru Uje di we nih na ci ja? To je ve o ma bit no pi ta we, na ko je ne ko tre ba da pru ì ja san od go vor. Ne è li mo ni ka kve spe ci jal ne sta tu se u okvi ru ne za vi sne dr à ve Ko so vo – iz ja vio je \o ko vi}.

VESTI \ilas: Premijer nije bog Gra do na ~el nik Be o gra da i za me nik pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Dra gan \i las iz ja vio je da o~e ku je da }e ta stran ka na pred sto je }im iz bo ri ma po be di ti na svim ni vo i ma. Is ta kav {i da ne ve ru je ni u ka kva is tra ì va wa, \i las je re kao da u ovom tre nut ku uop {te ne raz mi {qa o pre mi jer skoj funk ci ji i da je we go va è qa da i ubu du }e bu de gra do na ~el nik. Po we go vim re ~i ma, funk ci ja gra do na ~el ni ka je pri vi le gi ja jer to pod ra zu me va kon kre tan rad, od po mo }i trud ni ca ma do grad we mo sto va, {to we ga is pu wa va ve o ma ve li kim emo ci ja ma. \i las je re kao i da ne mo è da po tvr di, ali ni da ne gi ra da li }e DS na iz bo re iza }i s kon kret nim kan di da tom za pre mi je ra, kao i da }e o to me od lu ~i ti par tij ski or ga ni. – Pre mi jer ni je bog, on je pr vi me |u mi ni stri ma – ka zao je \i las u emi si ji „Uti sak ne de qe„ na TV B 92. \i las je re kao da mi sli da je DS dao ve li ki do pri nos smi ri va wu ten zi ja u dr à vi, ali je pri znao i da je bi lo od re |e nih gre {a ka. Na pi ta we da li }e zbog nov ca po tro {e nog za iz grad wu mo sta na Adi mo `da ne ko oti }i u za tvor, \i las je od go vo rio da zbog grad we mo sta na Adi ni ko ne }e i}i u za tvor, da je za iz grad wu tog objek ta po tro {e no ko li ko su pla }e ne vas -

pi ta ~i ce u de~ jim vr ti }i ma u pro te kle tri go di ne, kao i da su iz grad wu mo sta fi nan si ra le dve evrop ske ban ke – Evrop ska in ve sti ci o na ban ka i Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj. – Je ste li ~u li da je ne ka da ne ko ukrao od ba na ka... – za pi tao je \i las.

Dinki}: Nestru~ni po op{tinama – In spek ci je se ko ri ste kao sred stvo za mal tre ti ra we pri vred ni ka - oce nio je ju ~e pred sed nik Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} u Zre wa ni nu, gde je pri vred ni ci ma pred sta vio Eko nom sku plat for mu URS-a, do da ju }i da je Sr bi ji po treb na ozbiq na re for ma in spek cij skih slu `bi i for mi ra we ge ne ral nog in spek to ra ta ko ji bi ih ob je di nio i ko or di ni rao wi hov rad. – Re for ma je neo p hod na da se ne bi de {a va lo da u jed no pred u ze }e do |u sve mo gu }e in spek ci je, a u ne ka pred u ze }a ni kad ni jed na. Pri vred ni ci se, na po me nuo je Din ki}, naj vi {e `a le na ne stru~ nost qu di od op {tin skog ni voa do re pu bli~ kih slu `bi, kao i na broj ne na me te ko ji ma su op te re }e ni. – Re ci mo ugo sti te qi u Zre wa ni nu pla }a ju oko 35 ra znih tak si na veo je Din ki}, ini ci ra ju }i uki da we pla }a wa fir ma ri ne „ko ja je za pra vo sa mo jo{ do da tak na pla }e ni po rez na pla te”.

dnevnik

UO^I SU TRA [WE VAN RED NE SED NI CE PAR LA MEN TA

Ko se b(r)oji Vuka jo{ Ko li ko }e po sla ni ka bi ti sprem no da po dr ì pred lo ge Vla de, ko ja je tra ì la su tra {we van red no za se da we Skup {ti ne Sr bi je, jo{ uvek je ne iz ve sno. Pred sed ni ca par la men ta sa zva la je pr vu van red nu se si ju, ali sa mo s dve ta~ ke: iz bor ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva iz re da su di ja ape la ci o nih su do va i iz bor za me ni ka jav nih tu ì la ca, na pred log Dr àv nog ve }a tu ì la ca. Iako u dnev nom re du ne ma ni jed nog za ko na, jo{ uvek je ne iz ve sno da li je ove pred lo ge mo gu }e iz gla sa ti, po {to bez ~e ti ri po sla ni ka SPO-a ne do sta je dva neo p hod na gla sa. Stran ka ma vla sti pri dru ì vao se po vre me no ne za vi sni po sla nik Jo van Da mja no vi}, ali i s wim ne ma do voq no ru ku ko je bi pri ti snu le „ze le ni ta ster“. I po red to ga, pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Du {an Pe tro vi} je oti mi sta i ve ru je da }e pro blem par la men tar ne ve }i ne u Sr bi ji usko ro bi ti re {en, ne ot kri va ju }i na ko ji na ~in.

ne za na sta vak re for me pra vo su |a, kao i one ko je bi Rob nim re zer va ma tre ba lo da omo gu }e za du `i va we za pro le} nu se tvu.

raz go vo re oba vi ti i da }e se po sti }i do go vor da bi se sed ni ca mo gla odr à ti – do da je ô la ko vi}. Na pi ta we ve ru je li da je u ovom tre nut ku sa mo SPO pro blem, po {to na dnev nom re du ne ma za ko na ve} sa mo ka drov skih re {e wa, ô la ko vi} po ja {wa va da na osno vu „po na {a wa svih stra na ka u okvi ru vla da ju }e ko -

^e ko vi}: Nek oni mi sle

– Ve o ma je vi sok ri zik da ova sed ni ca ne bu de odr `a na, a oni zbog ko jih bu de do ne ta ta kva od lu ka pre u ze }e na se be ve li ku od go vor nost – na veo je Pe tro vi}. I po red we go vog upo zo re wa, SPO ju ~e ni je pro me nio stav i

Sta ro vi}: Od go vor nost je na DS-u Port pa rol SPO-a Ne ma wa Sta ro vi} oce nio je ju ~e da su „pre sve ga DS i ne ka da {wi pot pred sed nik SPO-a Sr |an Sre} ko vi}” oni zbog ko jih se do vo di u pi ta we odr à va we na red ne sed ni ce par la men ta i da sno se od go vor nost. „O to me ko li ko va `no sti vrh iz vr {ne vla sti pri da je na stav ku re for me pra vo su |a po naj bo qe go vo ri ~i we ni ca da im je fo te qa mi ni stra sta vqe nog u funk ci ju raz bi ja wa SPO-a va `ni ja od odr à va wa skup {tin ske sed ni ce„, do da je se u sa op {te wu port pa ro la te stran ke. „Ve ru je mo da se si tu a ci ja mo è ve o ma la ko raz re {i ti ostav kom mi ni stra Sre} ko vi }a ili, pak, pred lo gom za we go vo raz re {e we, ko ji Vla da Sr bi je mo è do ne ti na te le fon skoj sed ni ci, isto vre me no ka da se bu de od lu ~i va lo o mi ni star ki omla di ne i spor ta„, na vo di se u sa op {te wu. – Ve ru jem da }e re {e we bi ti pro na |e no u vr lo bli skoj bu du} no sti – bi lo je sve {to je Pe tro vi} è leo ju ~e da sa op {ti no vi na ri ma. On je pod se tio na to da su u pro ce du ri va `ne od lu ke zna ~aj -

da ta, i SPO sa mo tra `i pot pu no isti tret man i po {to va we ko a li ci o nog spo ra zu ma. Evo, G17 me wa i Sne `a nu Mar ko vi}-

ne `e li vi {e u Vla di Sr |a na Sre} ko vi }a i Sa wu ^e ko vi}. Di rek tor SPO-a Alek san dar Ju go vi} po ru ~u je za „Dnev nik“: „Osta je mo pri na {em zah te vu“. – DS, G17, SPS su pro me ni li svo je mi ni stre u to ku ovog man -

Sa mar xi}. Se ti te se ka ko su svo je funk ci je na pu sti li Slo ba Ili} i Mla |an Din ki}. Po {to mi ni star i dr àv ni se kre tar ru {e SPO, mi tra ì mo wi ho vo raz re {e we, tj. da pod ne su ostav ke jer ako bi smo ih i da qe po dr à va li, to bi zna ~i lo da po dr à va mo sop stve no ru {e we. Ta ko ne {to ni je mo gu }e ni u jed noj stran ci, pa ta ko ni u SPO-u – iz ri ~it je Ju go vi}. On je ju ~e na sa stan ku sa pred sed ni com Skup {ti ne Sr bi je Sla vi com \u ki} De ja no vi}, po no vio stav SPO da po sla ni ci te stran ke ne }e u~e stvo va ti u ra du skup {ti ne i vla da ju }e ve }i ne dok se ne re {e wi ho vi zah te vi. [ef po sla ni~ kog klu ba PUPS-a u Skup {ti ni Sr bi je Mo mo ô la ko vi} ka è za „Dnev nik“ da mu je pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} re kla da o~e ku je da }e kvo rum za sed ni cu bi ti obez be |en, „na osno vu raz go vo ra ko ji }e bi ti oba vqe ni u okvi ru DSa, ~i ji su ko a li ci o ni part ne ri – po sla ni ci SPO-a, na ja vi li da ne }e u~e stvo va ti na sed ni ci“. – O~e ku jem da }e pred sed ni ca Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} te

Dr àv na se kre tar ka u Vla di Sr bi je Sa wa ê ko vi} ni je è le la da se iz ja {wa va o zah te vu svo jih do sko ra {wih stra na~ kih sa ve zni ka da pod ne se ostav ku na me sto u Vla di. – Ne mam ko men tar na wi hov zah tev. Ko je pod neo zah tev, taj o we mu ne raz mi {qa. Za me ne je te ma zbog ~e ga 22. ja nu a ra ni sam po zva na na sed ni cu Pred sed ni {tva stran ke. Na to pi ta we ni sam do bi la od go vor – iz ri ~i ta je Sa wa ê ko vi}, pod vla ~e }i da je „to moj stav“ i ne è le }i ni jed nom re~ ju da se iz ja sni o to me da li je ne ko iz Vla de od we tra ìo da pod ne se ostav ku. a li ci je, ne o~e ku jem da tu bu de bi lo ka kvih pro ble ma kod osta lih po li ti~ kih par ti ja“. – Ne vi dim pro blem ve zan za za ko ne ni kod SPO-a, iz u zev {to oni tra è i in si sti ra ju na to me da se ne ki wi ho vi ka dro vi sme ne s funk ci ja. Li~ no mi slim da bi bi lo do bro da SPO pod ne se od go va ra ju }a ak ta i zah te ve i da on da obez be de ve }i nu da bi se ti qu di sme ni li. To je u sva kom slu ~a ju wi hov pro blem i pro blem DS-a, u ~i jem po sla ni~ kom klu bu je SPO – po ru ~u je ô la ko vi}. S. Stan ko vi}

Kolunyija: Po~etak sednice nesmetan – Sed ni ca par la men ta, za ka za na za 8. fe bru ar, po ~e }e ne sme ta no jer su za to po treb na 84 po sla ni ka, po {to je u to ku van red no za se da we, a za po dr {ku ta~ ka ma dnev nog re da, bit nim za evrop ske in te gra ci je, o~e ku je se glas onih ko ji ma je put ka EU, po sop stve nom pri zna wu, naj zna ~aj ni ji – iz ja vi la je ju ~e {e fi ca po sla ni~ kog klu ba „Za evrop sku Sr bi ju” Na da Ko lun xi ja. Po we nim re ~i ma, iz gla sa va we ta ~a ka s dnev nog re da va `no je zbog pro ce sa od lu ~i va wa o do bi ja wu sta tu sa kan di da ta Sr bi je za ~lan stvo u EU i po ru ke da se re for ma pra vo su |a spro vo di u skla du s pre po ru ka ma Evrop ske ko mi si je.

Ko men ta ri {u }i zah tev SPO-a, Na da Ko lun xi ja je re kla da to ipak ne vi di kao do voq no jak raz log da se od lu ke ne usvo je. Na pi ta we gde }e vla da ju }a ve }i na na }i po treb nih 126 gla so va ka da se o od lu ka ma bu de od lu ~i va lo, ona je re kla da bi to mo gli bi ti oni ko ji „pri go va ra ju wi ma da re for me ne spro vo de do voq no do bro i da Sr bi ja ne ide do voq no br zo ka EU”. – Da kle, ve ru jem da ti ne }e ima ti ni ka kav ar gu ment da ka `u – sa da }e mo da za u sta vi mo evrop ske in te gra ci je zbog to ga {to ima mo ne ka kav pro blem s ne ka kvim svo jim biv {im ~la no vi ma, ko ji se po na {a ju neo d go va ra ju }e ili ko ji svo jim po na {a wem vi -

{e go vo re o se bi ne go o stran ci ko ju su na pu sti li – re kla je {e fi ca ZES-a. Ona je do da la da po dr {ku „pra vo sud nim” re {e wi ma o~e ku je i od onih ko ji tvr de da je ubr za we Sr bi je ka Evro pi od pre sud ne va `no sti, {to }e po ka za ti i u tom kon kret nom slu ~a ju. Ka da je re~ o even tu al noj ugro `e no sti Vla de, Na da Ko lun xi ja je pod se ti la na to da za ko ni mo gu bi ti i ne iz gla sa ni u par la men tu pa to sve jed no ne mo ra da zna ~i kri zu Vla de. Osim to ga, na gla si la je, po sta vqa ti pi ta we kri ze Vla de i we nog pa da me sec da na pred ras pi si va we iz bo ra je ne sa mo su vi {no ve} i ne lo gi~ no.

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE SPRE MA OZBIQ NU KON TRO LU STRA NA KA

Popisivawe svakog plakata, poklona i reklamne sekunde Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je spre ma ozbiq nu pod lo gu za kon tro lu par ti ja i po li ti ~a ra u pred iz bor nom pe ri o du. Di rek tor ka Agen ci je Zo ra na Mar ko vi} ve} je na ja vi la raz go vo re s Re pu bli~ kom iz bor nom ko mi si jom i Re pu bli~ kom ra di o di fu znom agen ci jom, na ko ji ma }e do go vo ri ti nad le `no sti i za dat ke to kom pred iz bor ne tr ke. Us put, Agen ci ja je ve} upo zo ri la dr àv ne funk ci o ne re na to da pri li kom sva kog obra }a wa jav no sti mo ra ju ja sno da na po me nu go vo re li kao mi ni stri ili stra na~ ki voj ni ci. Pro ve ra va ju se sve pri tu `be gra |a na i or ga ni za ci ja, a kon tro le }e sva ka ko bi ti po o {tre ne ka da iz bo ri zva ni~ no bu du ras pi sa ni. ^lan od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ê do mir û pi} za „Dnev nik” ka è da ova in sti tu ci ja, ka da iz jav no sti sa zna za ne ku

zlo u po tre bu, mo `e da po kre ne po stu pak pro tiv od re |e ne par ti je. – Agen ci ja po kre }e po stu pak i na pri ja vu gra |a na ili gru pa gra -

|a na. Tre nut no ob u ~a va mo 175 qu di u ode qe wu za pra }e we po li ti~ kih par ti ja, ko ji }e na te re nu pra ti ti sve pred iz bor ne ak tiv no sti.

Agen ci ji is tra `na funk ci ja? ê do mir û pi} pod se }a na to da je ne dav no tra ìo iz me nu za ko na da Agen ci ja do bi je is tra `nu funk ci ju na spram ko je ni ko ne ma imu ni tet. – Ko mi si ja u Hong kon gu ima is tra `nu funk ci ju i mo è pri tvo ri ti i po sla ni ka i po li caj ca i tu ì o ca i mi ni stra uko li ko po sto je do ka zi da su ra di li ne {to {to je ne le gal no. Hong kong je za sa mo pet go di na, za hva qu ju }i ovoj funk ci ji, s dna li ste po ko rum pi ra no sti do speo na 12. me sto, ko je go vo ri da sa da ko rup ci je go to vo da i ne ma ju – tvr di û pi}. Na pi ta we da li je re al no da se u da na {woj Sr bi ji ta kva nad le `nost do de li Agen ci ji, û pi} ka è: – Ako to stran ke ne pri hva te, on da ne ka o ko rup ci ji }u te. U toj bor bi tre ba pri me ni ti sve {to je ne gde u sve tu da lo re zul ta te. Vo di ti ver bal nu bor bu pro tiv ko rup ci je ni {ta ne zna ~i. Sa da {wi or ga ni ni su u sta wu da is ko re ne ko rup ci ju i to mo ra da se me wa – na gla {a va û pi}.

Pra ti }e sve ka da su u pi ta wu na stu pi na me di ji ma od ka da po~ ne kam pa wa – ob ja {wa va û pi}. Po we go vim re ~i ma, po seb na pa `wa bi }e po sve }e na tro {e wu stra na~ kog nov ca u pred iz bor ne svr he jer je to naj va `ni je. – Gle da }e ko li ko ima bil bor da, ko li ko ima re kla ma na svim me di ji ma, za ku pqe nih ter mi na, sa la za ku pqe nih za pred iz bor ne sku po ve – ka è û pi}. – Obra ti }e pa `wu i na ma te ri ja le ko ji se de le gra |a ni ma, po klo ne i sli~ no... Agen ci ja }e na kra ju pri pre mi ti iz ve {taj, a par ti je su du `ne da do sta ve svo je iz ve {ta je. âk i u to ku kam pa we Agen ci ja ima pra vo da tra ì po dat ke, ne bit no da li je to sva ki tre }i ili pe ti dan. To }e za vi si ti od di na mi ke stra na~ kih ak tiv no sti. Sa go vor nik „Dnev ni ka” ka è da }e 170 ob u ~e nih qu di ve ro vat no bi ti do voq no da se po kri ju sve

^edomir ^upi}

obla sti pred iz bor ne kam pa we, te da je sa da tre nu tak u ko jem Agen ci ja mo ra da se po ka `e. – To je ozbi qan za da tak, ali }e ozbiq no bi ti i ustroj stvo Agen ci je u pred iz bor no vre me. Uko li ko na pra vi mo ozbi qan po sao, to mo `e do sta do pri ne ti di sci pli -

no va wu stra na ka. Svi ko ji se ne bu du po na {a li po pra vi li ma bi }e ka `we ni – tvr di û pi}. Ka zne, me |u tim, ka ko na vo di, ne za vi se od Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, i na po mi we da }e da qa sud bi na pre kr {i la ca za vi si ti od dru gih in sti tu ci ja, po put po li ci je, Tu ì la {tva i su do va. – Agen ci ja ima ve li ke pro ble me s or ga ni ma od ko jih se tra ì da pri me wu ju za kon i po stu pa ju po we nim pred stav ka ma. Mi mo è mo sve da ura di mo po za ko nu, ali onaj dru gi deo vi {e ne za vi si od nas i vi de }e mo ka ko }e se ti or ga ni po na {a ti u ovom pe ri o du – na po mi we û pi}. P. Kla i}

c m y

politika

dnevnik

VOJ VO DI NA U PRED IZ BOR NOJ GRO ZNI CI

Svi protiv svih Pri li~ na je gu `va po sled wih ne ko li ko ne de qa na po li ti~ koj sce ni u Voj vo di ni, na ko joj se stran ke sve in ten ziv ni je utr ku ju da is ka ù svo ju bri gu za gra |a ne Po kra ji ne ne bi li do bi li wi ho vo po ve re we na pred sto je }im iz bo ri ma. Za raz li ku od cen tral nog ni voa vla sti, gde se ko pqa lo me uglav nom iz me |u de mo kra ta i na pred wa ka, u Voj vo di ni su ih ukr sti li svi pro tiv svih. Opo zi ci o ne stran ke ta ko igra ju sva ka na svo ju vo de ni cu. Na pred wa ci su za bri nu ti zbog ne re {e nog pi ta wa fi nan si ra wa APV, ra di ka li zbog na vod nih se pa ra ti sti~ kih ten den ci ja ak tu el ne po kra jin ske vla sti, dok je li der De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca ovog vi ken da u No vi Sad do neo pro gram za eko nom ski pre po rod Voj vo di ne. De mo kra te se, pak, utr ku ju s li ga {i ma u aut no ma {e wu, a li der LDP-a ê do mir Jo va no vi} po zi va Voj vo |a ne da oslo bo de Sr bi ju. To li ki in te res po li ti~ kih ak te ra za Voj vo di ni mo gu }e je vi de ti je di no uo~i iz bo ra. Po li ti ko log Du {ko Ra do sa vqe vi} ka è da ne ma ni ~eg neo bi~ nog u ak tu el noj kap ma wi ko ju go to vo sve stran ke ve} vo de u Voj vo di ni, ve} da gra |a ni iz me |u iz bor nih ci klu sa obi~ no za -

ko li ko ne de qa, u osva ja wu vla sti ra di sti ca wa si ne ku ra, ma kar one bi le i mi ni mal ne. – U po kra jin skoj upra vi i or ga ni ma vla sti ima ve li ki

broj do bro pla }e nih rad nih me sta. I za rad wih se sad de mon stri ra ne ka kva zi bri ga za Voj v o d i n u, dok kod ve } i n e stra na ka za pra vo i ne po sto ji bi lo ka kva na me ra da u Voj vo di ni bi lo {ta su {tin ski me wa ju – sma tra Ra do sa vqe vi}. Po we go vim re ~i ma, na pri me ru po kra jin skih iz bo ra o~i gled no je da po li ti~ ki ak te ri

Ulo ga LSV i SVM Ra do sa vqe vi} sma tra da ve }i na gra |a na Voj vo di ne ne mo è bi ti za do voq na na ~i nom na ko ji tre nut no re gi o nal ne stran ke za stu pa ju wi ho ve in te re se u cen tral nim or ga ni ma vla sti, gde su deo vla da ju }e ko a li ci je. – Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne u jav nim na stu pi ma svo jih funk ci o ne ra ve o ma za stu pa sta vo ve ve za ne za pro ble me u funk ci o ni sa wu voj vo |an ske auto no mi je. Me |u tim, LSV se ipak ne mo è po hva li ti ne kim ve li kim do stig nu }i ma za ove po sled we ~e ti ri go di ne ko li ko su pri sut ni u re pu bli~ kom par la men tu kao deo vla da ju }e ko a li ci je. I za to i oni sad mo ra ju da po ja ~a ju svo ju re to ri ku da bi se do ka za li kao za {tit ni ci in te re sa Voj vo di ne. Ta ko |e, i SVM po ja ~a va tu svo ju re to ri ku. Me |u tim, iako je SVM u po sled wih ne ko li ko go di na bio pri jat no iz ne na |e we sa sta no vi {ta za {ti te in te re sa Po kra ji ne, mi slim da }e wi ma i da qe pri o ri tet bi ti da se do ka ù kao naj ja ~a stran ka unu tar ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce te da po vra te uti caj u Su bo ti ci – oce nio je Ra do sa vqe vi}. bo ra ve da su i u pret hod noj kam pa wi bi li za tr pa va ni „ve li kom bri gom” po li ti~ kih ak te ra za Po kra ji nu i broj nim obe }a wi ma. On je za „Dnev nik” oce nio da je is kqu ~i vi mo tiv „in va zi je” po li ti~ kih par ti ja na Voj vo di nu, ko ja tra je ve} ne -

iz bor ne kam pa we ko ri ste tek da bi gra |a ne pod se ti li na svo je po sto ja we u o~e ki va wu da }e im oni gla so vi ma na iz bo ri ma omo gu }i ti ba rem mi ni ma lan pri stup re sur si ma, {to u Po kra jin skoj vla di, {to u jav nim pred u ze }i ma ili agen ci ja ma, a

da bi na taj na ~in fi nan si ra li li~ ne po tre be, ali i po tre be par tij ske in fra struk tu re. On je uve ren u to da u kam pa wi za po kra jin ske iz bo re ne

Ra do sa vqe vi} do da je da me |u stran ka ma ko je ima ju cen tra le u Be o gra du po sto je ne ke ko je i ne è le da pre po zna ju spe ci fi~ no sti i po tre be Voj vo d i n e, po p ut De m o k rat s ke stran ke Sr bi je ili Srp ske ra di kal ne stran ke, „ko je se Voj vo di nom slu è ra di za stra {i va wa bi ra ~a„. – Tu se obi~ no pla si ra ju te ze o ras ta ka wu dr àv nog bi }a Sr bi je, na ru {a va wu je din stva. I tu se, za pra vo, ra ~u na na po re me }aj sta vo va kod ve }in skog na ro da u Voj vo di ni, ko ji se pla {i da }e im ne ko ot ce pi ti Voj vo di nu od Sr bi je – na veo je on. Dru ge stran ke, po put De mo krat ske stran ke ili Li be ral no-de mo krat ske par ti je, pak, po we go vim re ~i ma, ima ju vr lo mo d er n e pro g ra m e o raz v o j u auto no mi je, ali ih u prak si ne spro vo de ve} se Voj vo di nom ba ve is kqu ~i vo na mar ke tin {koj rav ni. po sto ji ni je dan dru gi mo tiv – Kod tih stra na ka ne mam di po li ti~ kih ak te ra sem za po le mu o to me da wi ho vi od bo ri {qa va wa par tij skih ka dro va. iz Voj vo di ne ap so lut no po dr – Da ima ne kih dru gih mo ti - à va ju ja ~a we auto no mi je. Me va, oni bi bi li bar sa dr à ni i |u tim, ve li ki men tal ni pro u ne kim stra na~ blem po s to j i s kim do k u m en t i ru k o v od s tvi m a U kampawi za ma, ili, pak, u pokrajinske izbore tih stra na ka, ko sta vo vi ma po li ji sva ko pi ta we ne postoji nijedan ti~ k ih ak t e r a o ustu pa wu nad drugi motiv ko je iz no se iz me le ` no s ti Po |u iz bor nih ci kra j i n i do ` i politi~kih aktera klu sa, bi lo da su vqa va ju kao ne ko sem zapo{qavawa u vla s ti ili u ot ki da we od dr partijskih kadrova opo zi ci ji. Oni u àv no prav nog je (Du{ko tom pe ri o du, na din s tva – ka ` e Radosavqevi}) i m e, uglav n om on. ras p ra v qa j u o On sma tra da ne kim „va `ni jim” te ma ma ko je Voj vo di ni za pra vo ne do sta je se uglav nom ne ti ~u Voj vo di ne po li ti~ ka par ti ja ko ja bi ume – uka zu je na{ sa go vor nik. la da ar t i k u l i { e in t e r e s e Ra do sa vqe vi} na po mi we da gra |a na ko ji su, po we go vim re me |u stran ka ma, po seb no onim ~i ma, ve }in ski ne za do voq ni ko je tre nut no par ti ci pi ra ju u sa da {wim ste pe nom auto no mi voj v o | an s koj vla s ti, ima i je, do dav {i da se to po ka za lo i onih ko ji objek tiv no je su za ve - pri li kom ustav nog re fe ren du }i ste pen auto no mi je, ali i ma ko ji u Voj vo di ni ni je us peo. Ra do sa vqe vi} ne ve ru je da }e oni, ka ko je pri me tio, ipak „uvek s vi { kom raz u m e v a w a pred sto je }i iz bo ri uti ca ti na gle da ju na in te re se svo jih par - otva ra we pi ta wa po lo à ja tij skih cen tra la”, te se obi~ - APV jer su se od no si na po li no po vi nu ju „vi {im in te re si - ti~ koj sce ni po no vo sve li na ma” u od no su na in te re se gra |a - bor bu iz me |u ma weg i ve }eg zla. – Ta ko da Voj vo di na ni na na Voj vo di ne. – Tu se stal no ser vi ra pri ~a ovim iz bo ri ma ne }e ni {ta do bi ti, uz istu ar gu men ta ci ju da da je Sr bi ja u opa sno sti, {to je ste ta~ no. Ali, ov de ni ko da je Sr bi ja opet u opa sno sti. A u po sta vi pi ta we za {to je Sr bi - toj „si tu a ci ji„ ne ma pro sto ra ja u opa sno sti, za {to se ne ka za po sta vqa we dru gih pi ta wa – pi ta wa go di na ma ne re {a va ju... oce nio je Ra do sa vqe vi}. B. D. Sa vi} – is ta kao je on.

Vu~i}: O~aj re`ima Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da je ju ~e na adre su stran ke sti glo 12 pre kr {aj nih pri ja va pro tiv pred sed ni ka stran ke To mi sla va Ni ko li }a zbog le pqe wa

pla ka ta u [ap cu od 7. do 27. mar ta pro {le go di ne. – Ka ko smo us pe li da sa zna mo od qu di ko ji do bi ja ju in for ma ci je iz vr ha vla sti, ova kvih ko ve ra ta ko je }e sti }i pro tiv Ni ko li }a ima jo{ 30 –

re kao je Vu ~i} na kon fe ren ci ji za no vi na re. On je na ja vio da }e se Ni ko li} ured no ja vqa ti na po zi ve su da, i na po me nuo da su tri su |e wa za ka za na za 28. fe bru ar.

Vu ~i} je re kao da SNS sma tra da je „ovo sa mo po ka za teq o~a ja re `i ma i da i wi ma po sta je ja sno da sa mo si lom i pro go nom mo ra ju da po ku {a ju da se bo re pro tiv vo qe na ro da i SNS-a”.

REKLI SU Obradovi}: U~enici sami biraju jezik

Mi}unovi}: Nikoli} ne mo`e da pobedi Tadi}a

Petkovi}: Vojvodina nezaposlena i nelikvidna

Mi n i s tar pro s ve t e Sr bi je @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je ju ~e da |a ci u Sr bi ji bi ra ju ko ji }e stra ni je zik u~i ti i da za stu pqe nost ru skog je zi ka u {ko la ma za vi si od vo qe u~e ni ka. Am b a s a d or Ru s i j e u Sr bi ji Alek san dar Ko nu zin iz ra zio je ju ~e za bri nu tost „zbog in fo ram ci ja o uki da wu ~a so va ru skog je zi ka po {ko la ma”. On je to re kao na sve ~a no sti na ko joj mu je Srp ska pra vo slav na cr kva uru ~i la Or den sve tog Sa ve. – Ve ru jem da }e te, osim od ko le ga iz Ve li ke Bri ta ni je i SAD, i od osta lih ko le ga, pred stav ni ka ze ma qa za stu pqe nih u Sr bi ji, ~u ti mi {qe we da wi hov je zik ni je do voq no pri su tan, ali to za vi si od vo qe |a ka – re kao je Ob ra do vi}, ko men ta ri {u }i Ko nu zi no vu iz ja vu. Ob ra do vi} je pod se tio na to da je ru ski je zik je dan od stra nih je zi ka ko ji se u~i u {ko la ma u Sr bi ji. – U~e ni ci se opre de qu ju za je zik ko ji }e u~i ti – na gla sio je Ob ra do vi}.

Pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta De mo krat ske stran ke Dra go qub Mi }u n o v i} sma t ra da je „tak ti~ ko pi ta we {ta je bo qe za DS: da se spo je pred i z b or n e kam p a w e pred sed ni~ kih i par la men t ar n ih iz b o r a ili ne„.”Ali, to je jo{ sve u sfe ri raz ma tra wa, a na ja va pred sed ni~ kih iz bo ra mo `da je i te sti ra we jav nog mwe wa. Mo gu} nost ras pi si va wa pred sed ni~ kih iz bo ra ne tre ba uze ti kao go to vu stvar„, ka zao je on za „Da nas”. Pre ma we go vim re ~i ma, li der na pred wa ka To mi slav Ni ko li} ne mo è da po be di Bo ri sa Ta di }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma i bi lo bi ve o ma ~ud no da se to de si, jer „kad Ni ko li} to ni je us peo da ura di sa ce lom SRS, pi tam se ka ko }e sa po lo vi nom ra d i k a l a„.”Ta d i} je iz b or n i po b ed n ik, ima ha r i z mu i pro g ram ko j i do s led n o spro vo di, ima ugled u re gi o nu i {i roj me |u n a r od n oj za j ed n i c i, osta v qa uti s ak ozbiq nog dr àv ni ka, ko ji ozbiq no bri ne o dr à vi.

De mo krat ska stran ka Sr bi je sma tra da su naj ve }i pro ble mi sa ko ji ma se Voj vo di na su o ~a va ne za po sle nost i ne li kvid nost pri vre de i da bi u wi ho vom re {a va wu po mo gao „Pro gram raz vo ja Voj vo di ne” te stran ke, iz ja vio je da nas port pa rol DSS Pe tar Pet ko vi}. „Stra te gi ja eko nom skog pre po ro da Sr bi je - Pro gram raz vo ja Voj vo di ne”, ko ji je u su bo tu pred sta vqen u No vom Sa du, re kao je Pet ko vi}, da je re {e we za iz la zak iz „ka ta stro fal ne si tu a ci je” u ko joj se te po kra ji na na la zi. Taj pro gram je, do dao je on, ja san pro gram po li ti~ ke i voj ne ne u tral no sti, ko ji mo `e da po mog ne da ze mqa iza |e iz sa da {we kri ze, da se opo ra vi i na pre du je. Pre ma we go vim re ~i ma, raz voj do ma }e pri vre de je „u pot pu no sti sto pi ran”, po qo pri vre da je u ve o ma lo {oj si tu a ci ji, 200.000 gra |a na Voj vo di ne je ne za po sle no, a u toj po kra ji ni u po je di nim {ko la ma ne ma |a ka pr va ka, dok se la osta ju pra zna. Pet ko vi} je do dao da je naj bo qe da Sr bi ja pro gla si voj nu i po li ti~ ku ne u tral nost ko ja bi pod ra zu me va la eko nom sku sa rad wu sa ze mqa ma EU.

utorak7.februar2012.

GRA DO NA ^EL NIK MI LE TA MI HAJ LOV O OD LU CI OD BOR NI KA LSV-a DA NA PU STE SED NI CU SKUP [TI NE

Niko nema pravo da ugro`ava razvoj grada Gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov (DS) po ru ~io je ju ~e da ni jed na po li ti~ ka par ti ja ne ma pra va da uspo ra va ili za u sta vqa pri li ke za eko nom ski pro spe ri tet gra da i po di za we kva li te ta `i vo ta we go vih gra |a na. Ko men ta ri {u }i pro {lo ne deq nu od lu ku od bor ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne u Skup {ti ni gra da Zre wa ni na da na pu ste sed ni cu lo kal nog par la men ta, zbog ~e ga je za se da we pre ki nu to, Mi haj lov je ka zao da je na woj tre ba lo da bu du do ne te od lu ke od vi tal nog zna ~a ja za grad i na sta vak re a li za ci je va `nih grad skih pro je ka ta. Od bor ni ci LSV-a, da pod se ti mo, iza {li su u pe tak iz skup {tin ske sa le na kon {to su pred stav ni ci De mo krat ske stran ke u zre wa nin skom par la -

na~ kih raz mi mo i la è wa i da }e se svi od bor ni ci ru ko vo di ti is kqu ~i vo in te re som gra |a na Zre wa ni na – is ta kao je ju ~e gra do na ~el nik Mi haj lov. – U to ime, ape lu jem na sve od bor ni ke da u na stav ku sed ni ce, za ka za nom za pe tak, 10. fe bru ar, po ka ù mak si ma lan ni vo od go vor no sti pre ma gra du i gra |a ni ma ~i je in te re se za stu pa ju i po zi vam ih da usvo je pred lo è ne od lu ke. On je na po me nuo da su svi od bor ni ci bi li upo zna ti s dnev nim re dom ko ji je, iz me |u osta lih ta ~a ka, sa dr ào i pred log od lu ke o pro {i re wu Slo bod ne ca rin ske zo ne ko ju je Grad sko ve }e ne dav no usvo ji lo i pro sle di lo Skup {ti ni. Tre ba lo je da od bor ni ci raz mo tre i pred log o sni è wu ce ne gra |e vin skog ze mqi {ta za ne ma~ ku kom pa ni ju za pro iz vod wu bi tu me na “Gu ta

Li ga {i bi da pre u zmu kor mi lo Da iz me |u ko a li ci o nih part ne ra iz re do va DS-a i LSV-a ti wa rat bi lo je ja sno i na kon Osmog pro gram skog kon gre sa Li ge, odr `a nog mi nu le su bo te u Kul tur nom cen tru Zre wa ni na. Kan di dat LSV-a za gra do na ~el ni ka Zre wa ni na Bo jan Ko stre{ po ru ~io je s tog kon gre sa da lo kal na vlast u gra du na Be ge ju, pred vo |e na De mo krat skom stran kom, ni je do voq no u~i ni la za ovu sre di nu, da li ga {i mo gu bo qe i vi {e i da je ko na~ no do {lo vre me da par ti ja Ne na da ^an ka pre u zme kor mi lo, ne sa mo u Zre wa ni nu ne go i u dru gim voj vo |an skim me sti ma.

LSV: Gra do na ~el nik ob ma wu je jav nost Grad ska or ga ni za ci ja LSV-a re a go va la je ju ~e na iz ja vu gra do na ~el ni ka Mi haj lo va, op tu ìv {i ga da sa op {te wem ko je je pot pi sao ten den ci o zno ob ma wu je jav nost. Zre wa nin ski li ga {i na vo de da ni je ta~ no da su od bor ni ci ove stran ke na pu sti li pro {lo ne deq nu sed ni cu da bi spre ~i li raz ma tra we od lu ke o pro {i re wu Slo bod ne ca rin ske zo ne i sa rad wi s po ten ci jal nim stra nim in ve sti to rom. „To gra do na ~el nik vr lo do bro zna i tra ì mo od we ga da se jav no iz ja sni o to me s kim je on i stran ka ko joj pri pa da u ko a li ci ji u Zre wa ni nu, sa [e {e qe vim ra di ka li ma ili s de mo krat ski ori jen ti sa nim stran ka ma? Jer, svi gra |a ni do bro i zna ju i pam te, te se sto ga ne mo è mo po zi va ti na na pre dak i evrop ske to ko ve, a ujed no pra vi ti ko a li ci je s ra di ka li ma. To je ob ma na i jav no sti i bi ra ~a, a u kraj wem slu ~a ju i sa me De mo krat ske stran ke„, po ru ~io je GrO LSV-a. men tu po dr à li pred log Srp ske ra di kal ne stran ke o osni va wu an ket nog od bo ra ko ji bi is pi tao de {a va wa u Apo te ci “Zre wa nin”. Jer, do ju ~e ra {wa di rek tor ka ove jav ne usta no ve Edit Ho di-Fuks, ko ja je sme we na na pred log LSV-a, stran ke ko ja ju je svo je vre me no i po sta vi la na tu funk ci ju, op tu ì la je ~el ne qu de Li ge da su vr {i li pri ti sak na wu da sklo pi po sao s jed nom no vo sad skom fir mom po uslo vi ma ko ji su ne po voq ni po ov da {wu Apo te ku, i da je to je di ni raz log we ne sme ne. LSV je po sle od lu ke DS-a da po dr ì pred log ra di ka la op tu ìo de mo kra te za kr {e we ko a li ci o nog do go vo ra, dok su iz de mo krat skog ta bo ra uz vra ti li da, ako je sve ~i sto u po slo va wu Apo te ke, li ga {i ne ma ju raz lo ga da se uzru ja va ju. – O~e ku jem da }e mo svi ima ti slu ha za pre va zi la è we stra -

ver ke”, ko ja je iz ra zi la in te re so va we da ula è u Zre wa nin i ov de za po~ ne pro iz vod wu. – Pro {i re we Slo bod ne ca rin ske zo ne i po ~e tak sa rad we s no vim in ve sti to rom iz ino stran stva pred sta vqa ju dve ozbiq ne pri li ke za eko nom ski pro spe ri tet Zre wa ni na i po di za we kva li te ta ì vo ta we go vih gra |a na. Pro ce ne kom pa ni ja ko je su za in te re so va ne da ra de u re ì mu slo bod ne ca rin ske zo ne uka zu ju na to da bi ukup na vred nost pro iz vod we u te ku }oj go di ni mo gla do sti }i 200 mi li o na evra, kao i da bi se otvo ri la re al na {an sa za otva ra we oko 2.000 no vih rad nih me sta. Efi ka sna sa rad wa s no vim in ve sti to rom i sprem nost da se br zo i pro fe si o nal no od go vo ri na sve upi te po di ù ugled Zre wa ni na kao gra da po èq nog za no va ula ga wa i otva ra ju vra ta no vim ula ga ~i ma – za kqu ~io je Mi haj lov. @. Ba la ban

Razbijen prozor u sedi{tu LSV u Pan~evu Ne po zna ti po ~i ni o ci raz bi li su ci glom pro zor na pro sto ri ja ma Grad skog od bo ra LSV-a u Pan ~e vu. Po li ci ja je ju ~e oba vi la uvi |aj, a Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne o~e ku je da po ~i ni o ci {to pre bu du iden ti fi ko va ni i uhap {e ni, sa op {te no je iz ove stran ke. „To kom pret hod ne tri go di ne pro sto ri je LSV-a u Pan ~e vu su osam pu ta o{te }e ne, {to raz bi ja wem pro zo ra, {to ki da wem ta ble. Svi na pa di su ured no pri ja vqe ni Po li cij skoj upra vi Pan ~e vo, ali po ~i ni o ci ni jed nom ni su pro na |e ni„, do da je se u sa op {te wu LSV-a.

ekonomija

utorak7.februar2012.

MI NI STAR TR GO VI NE I PO QO PRI VRE DE DU [AN PE TRO VI]

„MK-KO MERC” ]E PO NO VO PO KU [A TI DA KU PI APA TIN SKU FIR MU

Ko sti} ne od u sta je od Bro do gra di li {ta No vo sad ska kom pa ni ja „MKko merc”, vla sni {tvo bi zni sme na Mi o dra ga Ko sti }a, sa op {ti la je ju ~e da }e po no vo ot ku pi ti do ku men ta ci ju za u~e stvo va we na ten de ru za ku po vi nu Bro do gra di li {ta „Apa tin„, ko ji }e bi ti ras pi san po lo vi nom fe bru a ra, bez ob zi ra na to „{to sud skim pu tem pred Vr hov nim ka sa ci o nim su dom vo di po stu pak za za {ti tu za ko ni to sti pret hod ne ne u spe le ku po vi ne, a ra di za {ti te svo jih pra va”.

„^iwenica je da je od strane jednog od poverilaca do{lo do bespotrebnog odugovla~ewa prodaje ste~ajnog du`nika. Samim tim se prolongira i po~etak rada Brodogradili{ta, zapo {qa va wa i anga`ovawa qudi, sredstava, a na koje je ’MKkomerc’ bio spreman i imao pripremqen i plan i partnere”, dodaje se. Kako je ranije „Dnevnik” obja vio, Privredni sud u Somboru odbacio je prigovor „MK-komer-

Prigovor na prodaju Brodogradili{ta stavila je Vojvo|anska banka, jedan od najve}ih poverilaca, pa ugovor o prodaji ovog nekada{weg apatinskog giganta „MK-komercu” nije potpisan, ve} je slu~aj zavr{io na sudu Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, „MK-ko merc” je to kom 2011. kao je di ni re gi stro va ni ku pac po nu dio ku po pro daj nu ce nu od 150 mi li o na di na ra, a ko ju su od bor po ve ri la ca i ste ~aj ni uprav nik pri hva ti li na pred log od bo ra. To je bi la dru ga prodaja Brodogradili{ta, dok se prvi put na oglas o prodaji nije niko prijavio i polo`io depozit. „Odlu~ili smo da ne odustajemo od kupoprodaje Brodogradi li{ta ’Apatin’, i pored ~i we nice da se poslovna klima u 2012. bitno razlikuje i znatno je te`e poslovati nego u prethodnoj godini, kao i ~iwenice da smo izgubili dragoceno vreme za pokretawe i osposobqavawe Brodogradili{ta ’Apatin’ i upo{qavawa novih zaposlenih”, navodi se u saop{tewu.

ca” na re{ewe o obnavqawu postupka prodaje Brodogradili{ta u Apatinu, i odlu~eno je da postupak prodaje bude ponovqen. Prigovor na prodaju Brodo gradili{ta stavila je Vojvo |anska banka, jedan od najve}ih poverilaca, pa ugovor o prodaji ovog nekada{weg apatinskog giganta „MK-komercu” nije potpisan, ve} je slu~aj zavr{io na sudu. Odbor poverilaca je 19. septembra dao saglasnost da ste ~ajni upravnik Brodo gradi li{ta pro da preduze}e jedinom ponu|a~u koji se odazvao pozivu za neposrednu pogodbu, „MKkomercu”, s po nudom od 150 miliona dinara. Sudija je, me|utim, na osnovu prigovora Vojvo|an ske banke, odlo`io potpisivawe ugovora do odluke Privrednog suda.

PO KRA JIN SKA VLA DA PO MA @E PRO MO CI JU KOM PA NI JA

Voj vo di na za saj mo ve da je 85 mi li o na

– Voj vo |an ski se kre ta ri jat za pri vre du ove go di ne }e iz dvo ji ti ukup no 85 mi li o na di na ra za sa jam ske ma ni fe sta ci je u Po kra ji ni i na stu pe do ma }ih fir mi u ino stran stvu – iz ja vio je ju ~e re sor ni se kre tar I{tvan Pa stor. On je pri li kom pot pi si va wa spo ra zu ma o po slov no-teh ni~ koj sa rad wi s No vo sad skim saj mom re kao da je to u ovom tre nut ku mak si mum, ima ju }i u vi du tre nut ne fi nan sij ske mo gu} no sti Se kre ta ri ja ta. Po Pa sto ro vim re ~i ma, naj ve }i deo, 27 mi li o na di na ra, na me wen je sa rad wi s No vo sad skim saj mom, ko ja pod ra zu me va part ner stvo pri or ga ni zo va wu sa jam skih ma ni fe sta ci ja i or ga ni za ci ju na stu pa Se kre ta ri ja ta i in sti tu ci ja Vla de Voj vo di ne u 2012. – Ovo je ~e tvr ti spo ra zum o sa rad wi s No vo sad skim saj mom, ~i me je na{ se kre ta ri jat po stao je dan od naj ve }ih po slov nih part ne ra No vo sad skog saj ma, jed nog od vo de }ih bren do va voj vo |an ske pri vre de – re kao je on.

Pa stor je na veo i da }e ove go di ne 21 mi lion di na ra bi ti na me wen za na stu pe voj vo |an skih fir mi na sa jam skim pri red ba ma u ino stran stvu, a do dat nih 24 mi li o na za na stu pe pred u ze }a na do ma }im saj mo vi ma. Ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Go ran Va si} re kao je da, upr kos te {koj fi nan sij skoj si tu a- ci ji, vla da ve li ko in te re so va we za po je di ne sa jam ske do ga |a je, po seb no u agro bi znis sek to ru, {to je ve o ma ohra bru ju }i po da tak. Va si} je do dao da pri pre me za 79. me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam, ko ji }e bi ti odr `an od 12. do 18. ma ja, te ku po pla nu i da je iz ve stan do la zak ve li kog bro ja kom pa ni ja iz Austri je, ko ja je ove go di ne ze mqa-part ner te sa jam ske pri red be. – Ve} sa da nam je po tvr |en do la zak ve li kog bro ja austrij skih kom pa ni ja, po seb no iz obla sti sto ~ar stva, pro iz vod we or gan ske hra ne i ob no vqi vih iz vo ra ener gi je – re kao je Va si}, i na ja vio da }e Ce qe ve ro vat no bi ti grad-part ner ovo go di {weg Saj ma tu ri zma.

dnevnik

Snab de va we hra nom pod kon tro lom – Si tu a ci ja u po gle du snab de va wa tr ì {ta Sr bi je osnov nim na mir ni ca ma je pod kon tro lom, a Vla da Sr bi je i sve nad le `ne in sti tu ci je ~i ne sve da bi se qu di ma omo gu }io nor ma lan ì vot u te {kim uslo vi ma iza zva nim sne `nim ne vre me nom – iz ja vio je ju ~e mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} za Ta njug. – Ka da ima mo slo bod ne pu te ve snab de va we ni je pro blem. Pe tro vi} je pod se tio na to da je u ze mqi uve de na van red na si tu a ci ja i da je an ga ò va na do dat na me ha ni za ci ja da bi svi put ni prav ci bi li o~i {}e ni od sne ga.

Po we go vim re ~i ma, pred na ma je te {ka ne de qa s no vim pa da vi na ma i jo{ ni ìm tem pe ra tu ra ma, ali su pred u ze te sve me re i an ga ò va ni ras po lo ì vi ka pa ci te ti da bi se uspe {no iz bo ri li s ne po go da ma. On je do dao da je i ce la Evro pa oko va na le dom i da je ovo jed na od naj o {tri jih zi ma u pro te klih de set go di na. Vla da Sr bi je pro gla si la je prek si no} na te le fon skoj sed ni ci van red nu si tu a ci ju na te ri to ri ji ce le Sr bi je. Od lu ka je do ne ta zbog to ga {to re dov nim sred stvi ma ni je mo gu }e re {a va ti mno go broj ne pro ble me iza zva ne obil nim sne gom i hlad no }om.

KVA LI TET IZ GRAD WE SE MO RA STA VI TI POD STRO @U KON TRO LU

Ve tar za ~as odu va izo la ci ju sta no va Ku pi ti stan u da na {we vre me je ve li ki do ga |aj. Pr vo {to ku pac gle da obi~ no je ce na, za tim ve li ~i na i ras po red pro sto ri ja, sprat nost, da li zgra da ima lift ako je stan na vi {em spra tu, on da ka ko je ori jen ti san i da li je od mak nut od uli ce da se ne bi ~u la bu ka auto mo bi la i dru gih vo zi la. Pri li kom re {a va wa ta ko ve li kog ì vot nog pi ta wa kao {to je krov nad gla vom ma lo ko se se ti da obra ti pa `wu na to plot nu i zvu~ nu izo la ci ju bu du }eg do ma, ko je uglav nom ot kri je ka da se use li. A ka kva je to plot na izo la ci ja sta na ri ose te i ovih le de nih da na, ka da, ume sto ku} nih pa pu ~a obu va ju po sta vqe ne ko `ne ~i zme, tra è de be le xem pe re i }e be vi {e ko jim se u{u {ka va ju dok hlad nog no sa gle da ju TV, a u kre vet idu u ~a ra pa ma i s pot ko {u qom is pod pi xa me. Le lu ja we za ve se is pred za tvo re nog pro zo ra po ka za teq je ka ko dih tu je. Ni je bo qa ni zvu~ na izo la ci ja. Ko mu nal na po li ci ja ima pu ne ru ke po sla zbog pri ja va gra |a na o bu ci iz su sed nih sta no va. Ni je to bu ka sa mo za vre me dnev nog i no} nog od mo ra, i ni su to zvu ko vi bu {i li ca, usi si va ~a, mik se ra, ra do va zbog adap ta ci je sta na, sva |a i sli~ no, ve} obi~ nih ì vot nih na vi ka – raz go vo ra, gle da wa TV, igre de ce... Gra |a ni pri go va ra ju da ~u ju ka da su se du u sta nu iz nad wih ne {to is pad ne na pod ili ka da ho da ju u ci pe la ma, pro bu di ih raz vla ~e we ili skla pa we ka u ~a za spa va we, iz vla ~e we sto li ca is pod sto la ako no ì ce ni su pod lo è ne fil com, a is pod ne ma te pi ha... Ume sto

do bro su sed skih od no sa ra |a se ne tr pe qi vost, pr vi su be sni jer su umor ni i ne i spa va ni, a dru gi ni su sve sni ko li ko su bu~ ni. Po zna va o ci pri li ka na tr ì {tu ne kret ni na ka ù da su se naj kva li tet ni ji sta no vi gra di li u Ti to vo vre me: zvu~ na izo la ci ja je bi la to li ko do bra da ùr ka u su -

sed stvu ni je sme ta la mir nom snu, sta no vi se ni su le ti pre gre va li, ret ko ko me je tre bao kli ma-ure |aj, a zi mi su dr `a li to pli nu. De ve de se tih go di na pro {log ve ka iz grad wa je iz ma kla kon tro li, pa je sve za vi si lo od in ve sti to ra, ko jih je na tr `i {tu naj vi {e bi lo ne sa ve snih. Gle da li su da {to vi {e

Ta va ni ce pre no se zvuk Za do bru izo la ci ju pre su dan je na ~in iz grad we spoq nih zi do va, me |u sprat nih kon struk ci ja i ver ti kal nih pre gra da. Se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne @ar ko â |e no vi} ka è da je lo {a i to plot na i zvu~ na izo la ci ja ka rak te ri sti~ na kod be ton skih kon struk ci ja u ko ji ma se spa ja be ton pa se i sve ~u je, i zi mi je hlad no – po ja vqu je se i bu|, a le ti pre vru }e. Lo {e su i me |u sprat ne kon struk ci je od li ve nih be ton skih plo ~a ko je su pra vi pre no sni ci zvu ka. Za to ta va ni ce tre ba gra di ti s fert-is pu na ma (pe ~e na {u pqa ope ka), pa na to po lo ì ti be ton sku plo ~u i ko {u qi cu na ko ju se po sta vqa ju par ke ti. [u pqa ope ka je i de bqa (15 do 17 cen ti me ta ra) i va zdu {a sta, {to je sve do bar izo la tor.

pro fi ti ra ju, ne ma re }i za kva li tet iz grad we. Sva ka zgra da pre ne go {to do bi je upo treb nu do zvo lu pod le è teh ni~ kom pre gle du, ko ji ra de ovla {}e ne fir me. Me |u tim, pi ta we je na ko ji na ~in one ra de: na pri mer, da li kon tro li {u da li je do bro ugra |e na zvu~ na izo la ci ja i da li oce ne pot kre pqu ju me re wi ma, jer smo sve do ci da tek po sle use qe wa u stan shva ti mo {ta smo ku pi li. Shod no naj no vi jem Za ko nu o pla ni ra wu i iz grad wi, svi in ve sti to ri, od no sno gra di te qi, mo ra }e da po {tu ju pro pi se ko ji se od no se i na zvu~ nu i to plot nu izo la ci ju. Ta ko Pra vil nik o sa dr ì ni vo |e wa stru~ nog nad zo ra u to ku gra |e wa objek ta ob u hva ta, iz me |u osta log, kon tro lu i pro ve ru kva li te ta iz ve de nih ra do va ko ji se ne mo gu pro ve ri ti u ka sni jim fa za ma, od no sno po za vr {et ku zgra de, a to su iz grad wa te me qa, ar ma tu re, opla ta, izo la ci je. Pra vil nik o uslo vi ma, sa dr ì ni i na ~i nu iz da va wa ser ti fi ka ta o ener get skim svoj stvi ma zgra da obez be di }e do bru to plot nu izo la ci ju i sma we we po tro {we ener ge na ta. Po ob ja {we wu stru~ wa ka, sva ki ku pac bi po ga ba ri ti ma zgra de mo gao za kqu ~i ti ka kva je izo la ci ja ugra |e na u sta no vi ma: zvu~ na se po sta vqa iz me |u spra to va, pa bi zgra da mo ra la da bu de vi {a, a to plot na u zi do ve pa je obje kat {i ri. Me |u tim, ko }e uze ti me tar i me ri ti vi {e sprat ni cu?! Za to kup ci pre vi {e i ne pi ta ju pri li kom ku po vi ne, je di no se uzda ju u po zna ti jeg in ve sti to ra, ko ji se ve} do ka zao na tr ì {tu. R. Da u to vi}

Kre }u sub ven ci o ni sa ni stam be ni kre di ti So si je te `e ne ral ban ka je ju ~e sa op {ti la da je po ~e la da pri ma zah te ve za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te, u skla du s Ured bom o me ra ma po dr {ke gra |e vin skoj in du stri ji kroz du go ro~ no stam be no kre di ti ra we u 2012.

Kre di ti se odo bra va ju u iz no su od 10.000 do 100.000 evra, uz mi ni mal no u~e {}e kli jen ta od pet od sto i u~e {}e dr `a ve od 20 od sto. Ka mat na sto pa kre }e se od {e sto me se~ ni euri bor plus 4,25 po sto do {e sto me se~ ni euri bor plus 4,45 po sto. Ovo go di {wim pro -

gra mom sub ven ci ja pred vi |e no je kre di ti ra we ku po vi ne no vih ne kret ni na i onih u iz grad wi, na rok ot pla te od 120 do 360 me se ci. Rok ot pla te ukqu ~u je i mo gu} nost do bi ja wa grejs-pe ri o da od 12 me se ci, to kom ko jeg kli jent pla }a sa mo ka ma tu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Vunil, Leskovac

20,39

124

TE - TO, Senta

20,00

3.720

133.920

Gumins, Novi Sad

20,00

138

552

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

19,14

909

258.104

18,18 Promena %

1.300 Cena

110.500 Promet

-11,74

406

[ajka{ka {e}erana, @abaq Pet akcija s najve}im padom Putevi, U`ice Informatika, Beograd

BELEX 15 (529,08

Promet

Naziv kompanije

0,10)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-4,65

1.701

40.297.590

NIS, Novi Sad

5,49

673

21.439.783

Komercijalna banka, Beograd

-2,08

1.650

676.500

Imlek, Beograd

-0,80

2.987

1.670.140

Soja protein, Be~ej

1,59

575

459.710

26.360

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,78

515

591.365

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

570

144.500

-0,05

12.838

154.050

-10,68

2.050

14.350

Meser Tehnogas, Beograd

-6,76

3.600

Jubmes banka, Beograd

Mlekara, Subotica

-4,90

1.900

9.500

Agrobanka, Beograd

3,16

1.666

1.870.360

-4,65 Promena %

1.701 Cena

40.297.590 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,12

1.668

1.017.780

Univerzal banka, Beograd

-1,03

1.930

569.350

NIS, Novi Sad

5,49

673

21.439.783

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

3,11

5.000

200.000

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

4.400

4.712.400

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.700

0,00

@itosrem, In|ija

0,00

2.750

1.966.250

Tigar, Pirot

0,00

515

5.150

Soja protein, Be~ej

1,59

575

459.710

Veterinarski zavod, Subotica

0,28

360

9.000

PIK Kovin, Kovin

0,00

1.200

318.000

AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

NAGRADE KLUBA PRIVREDNIH NOVINARA

Ku po vi na „Fruk ta la” po tez go di ne

Klub pri vred nih no vi na ra za naj bo qi po slov ni po tez u Sr bi ji 2011. pro gla sio „Nek ta ro vu„ ku po vi nu „Fruk ta la„, a za po slov nog ~o ve ka go di ne iza brao pred sed ni ka „Al ko gru pe” Mi ro qu ba Alek si }a. Na sve ~a no sti u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je za kom pa ni ju go -

di ne je pro gla {e na Naft na in du stri ja Sr bi je, a Ko mer ci jal noj ban ci pri pa lo je pri zna we za naj bo qu ban ku 2011. Di rek to ru Po qo ri vred ne kor po ra ci je Be o grad Raj ku Man di }u do de qe na je na gra da za mla dog me na xe ra go di ne.

U „Del ti” tr qa ju ru ke „Del ta hol ding„ Mi ro sla va Mi {ko vi }a o~e ku je da u 2012. go di ni ostva ri pri hod od 850 mi li o na evra, {to je 17 po sto vi {e ne go u pret hod noj go di ni. Ka ko je iz ja vi la pot pred sed ni ca za kor po ra tiv ne ko mu ni ka ci je Je le na Kr sto vi}, kom pa ni ja je, na go di {wem ko le gi ju mu odr `a nom kra jem pro {le ne de qe, na ko jem je usvo jen go di {wi plan, po tvr di la da su we ni pri o ri te ti u bi zni su raz voj agra ra i ne kret ni na u ko je }e bi ti i naj vi {e ulo `e no, a ukup ne in ve sti ci je u 2012. go di ni iz no si }e vi {e od 50 mi li o na evra. „Del ta„ sa da za po {qa va 7.200 qu di, a kom pa ni ja je na ja vi la i mo gu} nost ula ska u no ve po slo ve.

DR@AVA OD 1. MARTA PRIMA ZAHTEVE ZA RESTITUCIJU

Do ote te de do vi ne i bez osta vin ske ras pra ve Agen ci ja za re sti tu ci ju ob ja vi la je ju ~e jav ni po ziv za pod no {e we zah te va za vra }a we od u ze te imo vi ne, od no sno obe {te }e we, ~i ji }e se pri jem oba vqa ti is kqu ~i vo na {al te ri ma po {ta od 1. mar ta ove go di ne. Zah te vi se od no se na vra }a we imo vi ne ko ja je na te ri to ri ji Sr bi je, pri me nom pro pi sa o agrar noj re for mi, na ci o na li za ci ji, se kve stra ci ji, kao i dru gih pro pi sa, na osno vu aka ta o po dr à vqe wu po sle 9. mar ta 1945. go di ne, od u ze ta od fi zi~ kih i od re |e nih prav nih li ca i pre ne ta u op {te na rod nu, dr àv nu, dru {tve nu ili za dru `nu svo ji nu. Zah te vi se od no se i na vra }a we imo vi ne ~i je je od u zi ma we po sle di ca ho lo ka u sta, na ve de no je u jav nom po zi vu. Zah te vi se pod no se Agen ci ji za re sti tu ci ju – nad le `noj pod ru~ noj je di ni ci, pre ko {al te ra po {ta, na od go va ra ju }em obra scu, a uz zah tev se pod no se po treb ni do ka zi u ori gi na lu ili ove re noj ko pi ji u skla du sa ~la nom 42 Za ko na o vra }a wu od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu. Mi le An ti} iz Mre è za re sti tu ci ju iz ja vio je ju ~e za „Dnev nik” da bi gra |a ni ka da pri ku pe kom plet nu do ku men ta ci ju o imo vi ni ko ja je pred met re sti tu ci je ili ko ja je ne ka da od u ze ta, a ko ja mo ra bi ti sva u ori gi na lu ili u ove re noj fo to ko pi ji, tre ba lo da odu na {al ter po {te i da pre da ju zah tev. – Mo ra ju pri ku pi ti do ku men ta ci ju o ve zi s oso ba ma ko ji ma je imo vi na od u ze ta – a to su iz vo di iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, umr lih, ven ~a nih, na knad na re {e wa – na veo je An ti}. – Uko li ko zah tev ne bu de sa dr ào od go va ra ju }u do ku men ta ci ju, bi }e od bi jen, po sle ~e ga }e mo }i da ga pod ne su i vi {e pu ta u na red ne dve go di ne od ras pi si va wa

LEP[E LICE IZVOZA

Srem ci u plu su sa sve tom Pri vre da Srem skog okru ga ostva ri la je u 2011. spoq no tr go vin ski su fi cit, pri ~e mu je ukup na vred nost rob ne raz me ne s ino stra nim part ne ri ma iz no si la oko 1,25 mi li jar du do la ra,

sa op {ti la je ju ~e Srem ska pri vred na ko mo ra. Re gi stro van je iz voz od 661,58 mi lion do la ra, uvoz od 587,17 mi li o na i spoq no tr go vin ski su fi cit od 74,4 mi li o na do la ra. Iz voz je u po re |e wu s uvo zom bio ve }i 12,01 po sto, na ve de no je u sa op {te wu. Naj vi {e se iz vo -

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

zi lo u Austri ju, Bo snu i Her ce go vi nu, Slo ve ni ju, Ru mu ni ju, Ne ma~ ku, Hr vat sku i Ita li ju, a uvo zi lo iz Austri je, Ne ma~ ke, Ita li je, Ki ne, Hr vat ske i Slo ve ni je. Naj ve }i obim iz vo za ostva ri la su pri vred na dru {tva s grad skog pod ru~ ja Srem ske Mi tro vi ce, za tim iz {id ske, rum ske, sta ro pa zo va~ ke i in |ij ske op {ti ne. Na za ~e qu je iri {ka op {ti na, ~i ja su pri vred na dru {tva na ino stra no tr `i {te is po ru ~i la ro bu vred nu 313.700 do la ra, {to ~i ni 0,47 od sto ukup nog iz vo za Srem skog okru ga. U struk tu ri iz vo za naj vi {e su bi li za stu pqe ni ele men ti za di stri bu ci ju elek tri~ ne ener gi je, pro iz vo di od uqa ri ca, pne u mat ske gu me i pro iz vo di od ~e li ka.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

103,8784

105,9984

108,4364

103,5604

Australija

dolar

85,1672

86,9053

88,9041

84,9065

Kanada

dolar

79,7898

81,4182

83,2908

79,5456

Danska

kruna

13,9671

14,2521

14,5799

13,9243

Norve{ka

kruna

13,6354

13,9137

14,2337

13,5937

[vedska

kruna

11,8127

12,0538

12,3310

11,7766

[vajcarska

franak

86,1204

87,8780

89,8992

85,8568

V. Britanija

funta

125,3813

127,9401

130,8827

124,9975

SAD

dolar

79,5272

81,1502

83,0167

79,2837

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 2. 2012. godine

Odmah proveriti imovinu An ti} upo zo ra va na to da svi ko ji su pri ja vi li od u ze tu imo vi nu mo ra ju hit no da oba ve pro ve ru pri Re pu bli~ koj di rek ci ji za imo vi nu da bi ta~ no na ve li na ko joj je ka ta star skoj par ce li wi ho va ne po kret nost jer }e se 90 od sto wih {o ki ra ti ka da vi de da plac i ni je ta mo gde su oni ra ni je na ja vi li da je ste. On ka è da gra |a ni ima ju na saj tu Mre è za re sti tu ci ju obra sce ka ko da ura de do pu nu ba ze po da ta ka od u ze te imo vi ne. An ti} je jo{ jed nom po zvao gra |a ne da ne ù re ve} da pri ku pe svu neo p hod nu do ku men ta ci ju i da tek on da, po sle 1. mar ta, pre da ju zah te ve. Spi sak po {ta ko je pri ma ju zah te ve ob ja vqen je u „Slu `be nom gla sni ku„ RS broj 94/2011, na in ter net-stra ni ca ma Mi ni star stva fi nan si ja www.mfin.gov. rs i Agen ci je za re sti tu ci ju www.restitucija.gov. rs. jav nog po zi va. Pro {lo je do sta vre me na od od u zi ma wa imo vi ne, u po je di nim slu ~a je vi ma ima do sta na sled ni ka pa bi pro blem osta vin ske ras pra ve mo gao bi ti ve o ma iz ra èn. Me |u tim, An ti} je za „Dnev nik” po tvr dio i da je ju ~e raz ja {we na i di le ma o to me da li je pri li kom pod no {e wa za he va po treb no da se do sta ve do ku men ti o za vr {e noj osta vin skoj ras pra vi. Ka ko je na gla sio, iz Agen ci je za re sti tu ci ju je po tvr |e no da osta vin ska ras pra -

va ni je po treb na te da se na sled ni ci mo gu o po de li do go vo ri ti i iz ne ti do go vor pred sa mom Agen ci jom. U slu ~a ju da se ne ki od na sled ni ka ne sla `e s do go vo rom, pro ces vra }a wa imo vi ne bi }e pre ki nut a stran ke upu }e ne da pro blem re {e na sud skoj par ni ci. – Oni ko ji su pri ja vi li imo vi nu 2006. po Za ko nu o pri ja vqi va wu do bi li su uglav nom do ku men ta ci ju na trag i uko li ko ona sa dr `i ori gi na le ili ove re ne fo to ko pi je, mo gu je ko ri sti ti – ob ja snio je An ti}.

On je re kao da je za kon omo gu }io da gra |a ni bar do ku men ta ci ju, ko pi ju pla na li sta ne po kret no sti i uve re we o iden ti fi ka ci ji par ce le ne mo ra ju da pla }a ju i da to ne ~i ne ili da sa ~e ka ju bar de se tak da na dok se svim slu `ba ma ne na lo ì da to bu de bes plat no. Ina ~e, u Sr bi ji se o~e ku je oko 150.000 zah te va za re sti tu ci ju, a imo vi na }e bi ti vra }a na u na tu ral nom ob li ku gde je to mo gu }e ili is pla }e na u ob ve zni ca ma dr à ve Sr bi je, kao i u nov cu za is pla tu akon ta ci je ob {te }e wa. Pred vi |e no je vra }a we od u ze tih ne po kret no sti, od no sno gra |e vin skog ze mqi {ta, kao i po qo pri vred nog ze mqi {ta, {u ma, {um skog ze mqi {ta, stam be nih i po slov nih zgra de, sta no va, kao i po kret nih stva ri i pred u ze }a. Po do sa da {woj evi den ci ji, po tra ù je se 300.000 hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta. Za nov ~a no obe {te }e we vla sni ka od u ze te imo vi ne po ~et kom 2015. bi }e emi to va ne ob ve zni ce u evri ma u ukup noj vred no sti od dve mi li jar de evra, na ko je }e se ob ra ~u na va ti ka ma ta od dva po sto. Osno va za obe {te }e we bi }e sa da {wa tr ì {na vred nost imo vi ne, a vi si na efek tiv nog obe {te }e wa sva kom po jed na~ nom vla sni ku bi }e po zna ta kra jem 2014. go di ne. Osim op {teg ro ka od 15 go di na za is pla tu ob ve zni ca u go di {wim ra ta ma biv {im vla sni ci ma, gra |a ni ma sta ri jim od 65 go di na bi }e omo gu }e no da ob ve zni ce na pla te u ro ku od de set go di na, a za sta ri je od 70 go di na taj rok bi }e pet go di na. Mak si mal no obe {te }e we po vla sni ku ogra ni ~e no je na 500.000 evra. Ukup na vred nost obe {te }e wa biv {ih vla sni ka bi }e oko 4,5 mi li jar de evra, ukqu ~u ju }i dve mi li jar de evra u ob ve zni ca ma. D. U.

utorak7.februar2012.

PODR@AVQEWE

Vla da ne zna {ta }e s fir ma ma? Sa rad nik In sti tu ta za tr ì { na is t ra ` i v a w a Sa { a \o go vi} oce nio da Vla da po dr à vqu je pred u ze }a bez ide je {ta }e s wi ma da ura di. \o go vi} je ka zao da bi ne za po sle nost u Sr bi ji bi la i ve }a od 23,7 od sto da ni je bi lo po dr à vqe wa pred u ze }a, ali je is ta kao da ula zak dr à ve u pred u z e } a ima smi s la sa m o ako po sto ji i iz la zna stra te gi ja. Po we go vim re ~i ma, dug pe riod za dr à va wa dr à ve u ne kim po dr à vqe nim fir ma -

ma po ka zu je da je to ura |e no bez ozbiq ne stra te gi je i da ta pred u z e } a ne m a j u tr ` i { nu per spsek ti vu. – Ako pred u ze }a ne mo gu da op sta nu, on da dr à va tre ba da se iz vu ~e i da im na |e stra te {kog part ne ra – re kao je \o go vi}. Sa rad nik IZIT-a je oce nio da je lo {e sta we eko no mi j e pre v as h od n o re z ul t at unu t ra { wih sla b o s ti, me | u ko ji ma su glo ma zni jav ni sek tor ko ji pod sti ~e ko rup ci ju i jak upliv dr à ve i funk ci o ni sa we pri vre de. – Tim me {a wem i po ma ga wem ne kih pred u ze }a stva ra se ne jed na kost na tr ì {tu – re kao je \o go vi}, i do dao da je sub ven ci je mo gu }e ko ri sti ti sa mo na kra }e sta ze, ali uz uslov da se u tom pe ri o du po pra vi po slov no okru è we.

SVAKA VLAST SE MORA DOGOVORITI S MMF-om O NOVOM SPORAZUMU

Sr bi ja pro }er da la i pa re i vre me i re for me Sa rad nik In sti tu ta za tr ì { na is t ra ` i v a w a Sa { a \o go vi} oce nio je ju ~e da }e no va vla da, ka kva god da bu de, naj ve ro vat ni je kra jem ove go di ne, a sa svim iz ve sno 2013, za kqu ~i ti no vi kla si~ ni stendbaj aran `man s MMF-om jer Sr bi ja ne }e bi ti spo sob na da se fi nan sij ski sa ma iz bo ri s na ra sta ju }im za du ì va wem i pre v e l i k om jav n om po t ro {wom. \o go vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je na { a dr ` a v a pro p u s ti l a pri li ku da is ko ri sti pret hod ni kla si~ ni stend-baj aran `man, da sma wi jav nu po tro {wu i tran s for mi {e jav ni sek tor ve} smo na sta vi li da se za d u ` u j e m o ga l o p ri r a j u } im tem pom. – Kla si~ ni stend-baj aran `man s MMF-om ko ji smo ima li je pro }er dan. Mi smo ku pi li vre me, uze li no vac a za taj no vac stvo ri li sa mo pri vid mar ko e ko nom ske sta bil no sti – re kao je on. Po we go vim re ~i ma, MMF je kra jem 2008. i 2009. go di ni bio znat no flek si bil ni ji u pre go vo ri ma sa Sr bi jom zbog svet ske eko nom ske kri ze , „me |u tim, sa da po ka zu je zu be i mno go je bo qe da po ka zu je zu be jer o~i gled no se s na ma ni ne mo è dru ga ~i je raz go va ra ti”. \o go vi} je na veo da je, ka kav god bio is hod sa da {weg do go vo ra s MMF-om, te {ko o~e ki va ti da do |e do za u sta vqa wa ga lo pi ra ju }eg tren da za du ì va we. Psi ho lo {ki, osta nak MMF-a u Sr bi ji do pri no si bo qem kre dit nom rej tin gu, ko ji bi u slu ~a ju od la ska ove me |u na rod ne fi nan sij ske in sti tu ci je iz na {e ze mqe sva ka ko bio sma wen jer bi to bio sig nal da MMF vi {e ne po dr à va eko nom sku

MMF bio kod premijera Pre mi jer Sr bi je i mi ni star fi nan si ja Mir ko Cvet ko vi} raz go va rao je ju ~e s teh ni~ kom mi si jom Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, ko ju pred vo di Zu za na Mur ga so va. Na sa stan ku je bi lo re ~i o spro vo |e wu do go vo re nih me ra fi skal ne po li ti ke, bu xe tu za 2012. go di nu, ma kro e ko nom skom okvi ru za 2012. go di nu, kao i ni zu struk tur nih re for mi ko je je Sr bi ja u pret hod nom pe ri o du spro ve la. U na red nim da ni ma pred stav ni ci MMF-a de taq ni je }e raz go va ra ti o svim tim pi ta wi ma s pred stav ni ci ma Mi ni star stva fi nan si ja, sa op {ti la je Vla di na Kan ce la ri ja za sa rad wu s me di ji ma. Zva ni~ ni raz go vo ri pred stav ni ka Sr bi je s mi si jom MMF-a po ~e li su ju ~e ple nar nim sa stan kom u Na rod noj ban ci Sr bi je. Raz go vo ri srp skih vla sti s mi si jom MMF-a, ra di po sti za wa do go vo ra od zna ~a ja za za vr {e tak pr vog raz ma tra wa re zul ta ta u spro vo |e wu ak tu el nog stend-baj aran `ma na, za po ~e li su 2. fe bru a ra u Be o gra du i tra ja }e do 9. fe bru a ra. Aran `man s MMFom ko ji je Sr bi ji odo bren 29. sep tem bra 2011, u iz no su od 935,4 mi li o na spe ci jal nih pra va vu ~e wa (oko 1,1 mi li jar da evra), za kqu ~en je iz pre do stro `no sti, od no sno bez na me re da se no vac ko ri sti. po li ti ku Vla de Sr bi je i da Sr bi ja ni je si gur no me sto za ula ga we i po slo va we. Ima ju }i u vi du da se ove go di ne ne o~e -

ku je rast BDP-a, mi {qe wa je \o go vi}, u ovoj go di ni se ne mo `e sma wi ti spoq ni dug ve} }e sa svim iz ve sno po ra sti pa

se mo è o~e ki va ti pre la zak kvo te od 80 od sto spoq nog du ga u od no su na BDP i pre la zak u vi so ko za du è ne ze mqe. \o go vi} je pod se tio na to da je, po po da ci ma NBS-a, kra jem no vem bra 2011. go di ne spoq ni dug Sr bi je iz no sio 23,8 mi li jar de evra, {to je 0,3 po sto vi {e ne go pret hod nog me se ca, od no sno 0,2 po sto vi {e u od no su na sta we s kra ja de cem bra 2010. go di ne. Do da qeg ra sta ukup nog spoq nog du ga ze mqe pri mar no je do {lo pre ma nent nim za du ì va wem jav nog sek to ra, na veo je on. – Ta ko je dr à va u no vem bru 2011. go di ne du go va la ino-kre di to ri ma 10,6 mi li jar di evra, {to je 1,8 po sto vi {e ne go pret hod nog me se ca, i ~ak 16,9 po sto vi {e u od no su na sta we s kra ja 2010. go di ne – is ta kao je \o go vi}. Po we go vim re ~i ma, ten den ci ja da qeg za du ì va wa je pri sut na da bi se ser vi si ra le te ku }e bu xet ske po tre be i iz mi ri va le oba ve ze pre ma kre di tor m a. Od 2008. go d i n e, za kqu~ no s no vem brom 2011, uku pan spoq ni dug jav nog sek to ra po ras tao je ne {to vi {e od ~e ti ri mi li jar de evra. Na su prot to me, spoq ni dug pri vat nog sek to ra s do stig nu tim iz no som od oko 13,2 mi li jar di evra bio je 0,9 od sto ni ì na me se~ nom ni v ou, od n o s no de s et od s to pre ma sta wu s kra ja de cem bra 2010. go di ne, na veo je on. Od go to vo 14,6 mi li jar di evra, ko li ko je te ìo spoq ni dug pri vat nog sek to ra (ban ke i pred u- ze }a) u 2008. go di ni, on je re du ko v an na no v em b ar s kih 13,2 mi li jar di evra {to je sma we we od 1,3 mi li jar de evra, is ta kao je \o go vi}. E. Dn.

TRe]e dOBA

utorak7.februar2012.

Paorima ~ek danas, ostalima u petak Penzionisani paori koji imaju teku}e ra~une danas dobijaju prvi deo januarskog ~eka, a oni kojima po{tari donose prinadle`nosti od sutra. Za biv{e zaposlene isplata prvog dela januarske penzije po~iwe u petak, 10. februara, a po{tari kre}u od ponedeqka, 13. februara. Iznos na ~eku je isti kao i prethodni.

BeZ seK sa ni u po Znim go di na ma ne ma Kva Li TeT nog @i vo Ta

Rizi~ne romanse produ`ene mladosti Broj obolelih od seksualno prenosivih bolesti me|u sredove~nim i starijim stanovni{tvom udvostru~io se u posledwoj deceniji, iako razlozi za

Sta ri ji od 65 go di na ret ko ko ri ste kon do me, ra ~u na ju }i da vi {e ne mo ra ju bri nu ti zbog ne `e qe ne trud no }e, ali ne raz mi {qa ju o pol no pre no si vim bo le sti ma ovaj skok jo{ uvek nisu dovoqno poznati, ka`u stru~waci ameri~kog Centra za kontrolu bolesti. Kako se pretpostavqa, jedan od glavnih uzro~nika je razvoj i

mladosti donelo i vi{e seksualnih kontakata me|u starijima, koji èle da ostanu seksualno aktivni koliko god je to mogu}e. Veliki problem predstavqaju i seksualne navike starijih od 65 godina, koji retko koriste kondome, ra~unaju}i da je pro{la briga zbog neèqene trudno}e i ne razmi{qaju}i o seksualno prenosivim bolestima. Ni nauka ne daje jasne odgovore na ovaj problem, a mali broj istraìvawa govori o tome da je ovo oblast kojom se tek moraju pozabaviti jer broj starijih raste, a kvalitet ìvota se pove}ava te }e i broj seksualno aktivnih starijih qudi sigurno biti sve ve}i. Po rezultatima Centra za kontrolu bolesti, u SAD u 2010. prijavqeno je 2.550 slu~ajeva sifilisa me|u odraslim, starijim od 45 godina, u odnosu na 900 slu~ajeva iz 2000. Broj prijavqenih slu~ajeva klamidije gotovo se utrostru~io, sko~iv{i sa 6.700 u 2000. na 19.600 deceniju kasnije. Mu{karci koji koriste lekove za uspostavqawe potencije u dvostruko su ve}em riziku da obole od seksualno prenosive bolesti, kaù doktori s Harvardskog univerziteta. Od 1998, kada se pojavio prvi lek za po-

Jed nom ne deq no gu `va ju po ste qi nu U izve{taju „Seks, romansa i odnosi“ AARP (Udruèwa ameri~kih penzionera) pi{e da je tri od deset penzionera, od ~ega je gotovo polovina bila bez stalnog partnera, na pitawe koliko ~esto ima odnose odgovorilo da vodi qubav najmawe jednom nedeqno. Gotovo 85 odsto mu{karaca i 61 odsto èna istaklo je da je seks izuzetno vaàn za kvalitetan ìvot. Samo 12 odsto mu{karaca bez partnerke i 32 odsto èna sli~nog statusa koriste kondome. slobodna distribucija lekova za probleme potencije, koja je pruìla „drugu {ansu“ u krevetu milionima starijih mu{karaca. S druge strane, kalkuli{e se i ~iwenicom da je insistirawe na zdravom ìvotu i produènoj

tenciju, broj seksualno prenosivih bolesti naglo je porastao, a najve}i problem je ~iwenica da stariji qudi nemaju naviku da se za{tite niti da potra`e savet od lekara. i. vu ja nov

ci vi Li mo ra Ju da pLa ]a Ju sTa re dr @av ne du go ve voJ ni ci ma

Skupe gre{ke Ko{tuni~ine vlade Mada su vojni penzioneri ne za do voq ni {to je wi hov fond od po~etka godine pripojen civilnom, sva je prilika da ni Republi~ki fond PIO nije “najsre}niji” zbog takvog

Te {ko je za gre ja ti sta re ko sti

“te`ina” ~etiri zida i tmurnog vremena. To }e ujedno doprineti i da se napravi ravnote`a izme|u spoqne i unutra{we tempera-

vilnosti i da dràva vojne penzionere jeste zakinula nezakonito potvrdila je i sama Cvetkovi}eva Vlada, koja je predloìla da se ta razlika pretovori u javni dug koji }e dràva ispla}ivati u naredne tri godine. U proteklih mesec dana, od kada je vojni penzioni fond pripojen civilnom, s ra~una Fonda PIO ispla}ivalo se prose~no 40,5 re{ewa dnevno, koja su odnela 10,9 miliona dinara. Kako je objasnio finansijski direktor Fonda Ivan Mi mi}, prose~no po jednom korisniku to iznosi 269.000 dinara, a samo u januaru ispla}eno je 174,4 miliona po osnovu 648 re{ewa. Po{to se jo{ uvek ne zna kada }e predlog zakona koji je Vlada Srbije uputila poslanicima o pretvarawu dugovawa u javni dug koji bi se ispla}ivao sve do 2015, sva je prilika da }e se s ra~una Fonda PIO isplata po sudskim re{ewima nastaviti i da sam Fond tu ni{ta ne moè osim da dospela re{ewa isplati u iznosu koji je sud odredio. Kad Skup{tina usvoji predlog Vlade Srbije i on dobije zakonsku snagu, stvori}e se i uslovi da se Fondu PIO, kroz rebalans finansijskog plana, nadoknade neplanirani tro{kovi koje su s vojnim penzionerima od po~etka godine dobili. Qu bin ka ma le {e vi}

osno vi ca osi gu ra wa

do pri nos me se^ no

19.498 22.283 30.082 36.210 44.566 48.466 64.064 70.749 86.347 111.416 167.124 222.832 278.540

4.289 4.902 6.618 7.966 9.804 10.662 14.094 15.564 18.996 24.511 36.767 49.023 61.278

YaBa Je Ba ^va nin [an dor Bor spa sa vao Ba naT sKe wi ve od Ti se

zbog promene temperature. Lekari starima preporu~uju da se u hladnim danima odmaraju i {to vi{e spavaju, da ne preteruju s poslovima koji nisu neophodni i koji se mogu odloìti za boqe vremenske prilike. Preporu~uju se i topli napici, kao {to su ~aj i kompot, ali ne prevru}i, jer oni ne samo {to greju ve} i pare disajne organe, nadokna|uju potrebnu te~nost i daju lekovite sastojke. Toplom ~aju dodati med ili sok od limuna. Mawa koli~ina grejane rakije ili kuvanog vina moè okrepiti starije posle duèg boravka na hladnom prostoru ali se s tim ne sme preterivati. Pile}a supa je narodni lek za hladne dane jer sadrì korisne sastojke i greje disajne puteve. Tu je i tur{ija i kiseli kupus, koji su pravi izvo-

vu na naj bo qe za dr à va to plo tu Lekari savetuju da seniori posebno utople stopala i {ake, stave kapu i {al. Poèqno je da jakna ili kaput budu nepropusni, a u uslovima ekstremno niskih temperatura pokriti nos i usta {alom. Vuna, svila ili polipropilenski unutra{wi slojevi garderobe boqe zadràvaju toplotu od pamuka. Ako se na hladno}i pojavi drhtavica, to je prvi znak za povratak u zatvoreni prostor. ture jer je uobi~ajeno da stari previ{e zagreju svoje sobe jer im je hladno “u kostima”, a da je napoqu debeli minus i da, ~im iskora~e van sobe, doìve “{ok”

ma koji su godinama presavijali tabake i tu`ili dr`avu zbog ne pra vil nog ob ra ~u na penzija od 2004. do 2007, za mandata Ko{uni~inih kabineta. Da je zaista bilo nepra-

Rata za penziju ve}a 3,49 posto Naredna tri meseca osnovica za pla}awe doprinosa za penzije koji gra|ani sami upla}uju bi}e ve}a 3,49 posto. Tako }e svi zainteresovani mo}i da izaberu jednu od 13 osnovica u rasponu od 19.489 do 278.540 dinara. U zavisnosti od toga koju su izabrali, gra|ani }e u ovom i naredna dva meseca pla}ati mese~ne doprinose pa }e im najjeftinija rata biti 4.289 a najve}a 61.278 dinara. Ina~e, gra|ani mogu da se opredele za bilo koju kategoriju osigurawa nezavisno od stru~ne spreme. Naj~e{}e se za samostalnu uplatu doprinosa odlu~uju doma}ice, studenti, nezaposleni, ali i oni koji su po nekom socijalnom programu ostali bez posla a jo{ nisu steki uslove za penziju. Najve}i broj osiguranika odlu~uje za najskromnije osnovice dok je najmawe korisnika koji uspla}uju najskupqe tarife, a na to se odlu~uju da ne bi pokvarili prosek u zavr{nom obra~unu. Q. m.

[ok na klizavom asfaltu u vreme velikih hladno}a, ali i tmurnog neba. Naime, oni tvrde da je uzrok tome nedovoqno Sun~eve svetlosti. Zato treba ~e{}e otvarati prozore i pu{tati {to vi{e svetlosti i ~istog vazduha u ku}u da bi se otklonila

re {e wa. Na i me, pri pa ja we vojnih penzionera civilnim donelo im je neplanirane tro{kove od ~ak deset miliona dinara dnevno jer toliko ispla}uju svim biv{im vojnici-

Do {lo vre me da se uni for me pod mi re

KaKo doKTor Ka@e

Ledenim danima u Srbiji ne nazire se kraj. Meteorolozi i u naredne dve nedeqe predvi|aju temperaturu koja }e i u najtoplijem delu dana jedna prelaziti nulu. Starijim osobama, astmati~arima, reumati~arima, hroni~nim bolesnicima, a u prvom redu sr~anim, lekari savetuju da ostanu kod ku}e tokom ledenih dana. Stariji treba da se, ukoliko ba{ moraju da izlaze iz stanova, obuku prikladno spoqnoj temperaturi. To bi zna~ilo da se obla~e slojevito da bi se mogli raskomotiti kada u|u u zatvorenu prostoriju jer nagla promena temperatura lo{e deluje na krvne sudove. Tako|e, trebalo bi za{tititi glavu i noge ode}om i obu}om koja je nepromo~iva. îzme obavezno da budu s gumenim |onom, a glavu treba pokriti vunenom kapom ili kapuqa~om. Stari posebno treba da obrate pa`wu na zale|ene ulice, ali i klizave ulaze u prodavnice, apoteke, domove zdravqa... da ne bi pali i polomili ruku, nogu ili neke druge delove tela. Ovih dana ~ekaonice ortopeda su prepune upravo zbog padova na klizavom asfaltu. A kod starijih osoba kosti mnogo teè zarastaju a i rehabilitacija nakon preloma dugo traje. Promena raspoloèwa ili nesanica ne treba posebno da zabrinu stare jer je to, kako obja{wavaju psiholozi, ~esta pojava

dnevnik

ri vitamina i minerala za zimski period i borbu protiv bolesti i infekcija. Salate s belim i crnim lukom su izvori lekovitih sastojaka. J. Bar bu zan

Paoru nema ko da zahvali Dve rane na du{i ima [an dor Bor (82) iz Petrovog Sela. Jedna ga mu~i od kada je pre tri godine izgubio ìvotnu saputnicu Erèbet, i to, veli, nikada ne}e preboleti. Za drugu je sam „kriv”, zbog svoga ne pre su {nog en tu zi ja zma i pravdoqubivosti. – Ja nisam izu~io nikakve {kole, ali sam vrednim radom na ovoj na{oj ba~koj crnici, zajedno s mojom Erìkom, i{kolovao }erku i sina, a oni nam podarili petoro unu~adi. Dvoje su izvrsni, a troje „samo” odli~ni. Mora deda da se pohvali, da se zna da i iz paorske familije mogu da iza|u ~estiti qudi. Ali boli me {to ~estitost vi{e nije podrazumqiva osobina – vajka se gospon [andor. U me|uvremenu je doneo ukusan liker, koji sam proizodi. Odmah i recept deklamuje. Litar crnog vina, 4,5 deci ruma, jedna {tangla vanile i {e}era po èqi. Brzo se pravi i pitko je. A i pri~a lak{e te~e. – Mi Petrovoselci ne moèmo da se àlimo na kvalitet zemqe koju obra|ujemo. Naprotiv. Ali, oko 800 hektara je preko Tise u potesu Libe, koje katasterski pripadaju novobe~ejskoj op{tini. I dok je nasip s na{e strane bezbedan od izlivawa reke, letwi na banat-

skoj strani povremeno popu{ta i pravi veliku {teta. Mene kao paora to je oduvek mu~ilo. Zato sam spremio idejni predlog kako da se iskopom kanala ublaì problem i s poplavqenog podru~ja u prole}e voda brè ote~e. Sve sam stavio na papir i 25. avgusta 2007. poslao nadle`nom pokrajinskom sekretarijatu. Onda je zastao, primetno se uzbudio, ~ak popio lek za smirewe i drhtavim glasom nastavio: – Na nekada veli ki pra znik ve Dve qu te ra ne na du {i [a wi-ba ~i ja li ke Ju go sla vi je, 29. novembar 2009, odràna je ko adresa, a samo mi je tek sve~anost povodom zavr{etka pred kraj pro{le godine od radova na tom kanalu a mene rukovodstva SVM-a stigla zaniko iz mesne zajednice nije hvalnica za to {to je moja idepozvao. Nisam mogao da veruja preto~ena u delo. Vi{e od jem. Kada sam ~uo da je 18 midve godine sam ~ekao makar taliona utro{eno za taj projekvo par~e papira da bi se vikat, jo{ vi{e sam se uzbudio. delo da imam bar deo zasluge u Ve} sam bio utu~en zbog guva`nom poslu. Kad ve} to nije bitka Erìke pa mi nije mnoura|eno javno, sve~ano i u prago trebalo. Ipak, smogao sam vom trenutku – zakqu~uje [asnage i obratio se na nekoliwi-ba~i. v. Jan kov

U vrti}ima 5.000 mali{ana Di rek tor PU „Ra do sno de tiw stvo” Borislav Samarxi} ka `e za „Dnev nik” da je ju ~e u vr ti }i ma bi lo 5.000 ma li {a na, a to li ko se o~e ku je i da nas. On is ti ~e da je o~e ki vao da }e ro di te qi ma lu de cu, u ovoj si tu a ci ji osta vi ti kod ku }e, te ga ne ~u di {to je sve ga tre }i na ma li {a na sti gla do za ba vi {ta. Sa mar xi} ka `e da su u gra du i ve }i ni pri grad skih na se qa pu te vi do vr -

ti }a bi li pro hod ni, te da je hra na do de ce sti za la na vre me. - Upr kos lo {em vre me nu, de ca su do bi la hra nu na vre me, a na pi sao sam i na red bu da za po sle ni na sva kih sat vre me na za po sle ni ~i ste sneg. Do du {e, na srem skoj stra ni je bi lo do sta pro ble ma, jer su rad ni ci mo ra li na ru ka ma da no se hra nu , zbog za ve ja nih uli ca. Ta kvi slu ~a je vi su za be le `e ni u Bu kov cu, Le din ci ma, Bu di sa vi... - is ti ~e Sa mar xi}.

Di rek tor {ko le „Ko sta Tri fo vi}” Milan Spasojevi} ka è da je od 206 ma li {a na, ko li ko ih ide u pro du è ni bo ra vak, do {lo sve ga tro je. - Bi lo je i sme {nih si tu a ci ja, jed na maj ka je uju tru do ve la de te u pro du è ni bo ra vak, a ka da je vi de la da jo{ ne ma ni ko ga, uze la je de te i re kla “Vo dim ja mo je de te na po sao, ào mi je da tu bi de sa mo” - pre pri ~a va di rek tor.

Terenske ekipe stiù do pacijenata Upr kos vre men skim pri li ka ma svi objek ti no vo sad skog Do ma zdra vqa ra de re dov no. Te ren ske eki pe slu `bi ku} nog le ~e wa, pa tro na è i la bo ra to ri je ra de na te re nu re dov no i, uz ma we po te {ko }e, sti ù do sva kog pa ci jen ta. Na po ziv [ta ba za van red ne si tu a ci je Gra da da po mog nu u ~i {}e wu sne ga, oda zva lo se vi {e sto ti na No vo sa |a na, od ko jih

Novosadska utorak7.februar2012.

je 83 do de qe no da ~i ste pri la ze do mo vi ma zdra vqa. Gra |a ni ma su se pri dru `i li svi mu {kar ci za po sle ni u ad mi ni stra ci ji i obez be |e wu Do ma zdra vqa, a svi ma ko ji su pri te kli u po mo} po slu `en je to pli na pi tak. Zbog pa da vi na ko je se o~e ku ju i u na red nim da ni ma, ak ci ja ~i {}e wa pri la za objek ti ma do mo va zdra vqa, bi }e na sta vqe na. I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

GRA \A NI SE ODAZVALI POZIVU GRADONA^ELNIKA DA O^ISTE SNEG

Bela |a~ka u`ivancija

Crvenim lopatama zaradili dnevnicu

e kom mu ka, ne kom ra dost. Ova ko bi se ukrat ko mo glo opi sa ti sta we u gra du u ko me ve} da ni ma pa da sneg. Vre me mu ~i vo za ~e, sve one ko ji tre ba da se do ko tr qa ju do po sla i sta ri je su gra |a ne ko ji mi le uli ca ma, pa ze }i da ne za vr {e na ze mqi. Sa dru ge stra ne, za ma li {a ne ovih da na ne ma ve }e ra do sti jer su svi na uli ca ma, san ka li {ti ma i osta lim me sti ma po god nim za zim ske lu do ri je. Za No vu go di nu sne ga ni je bi lo, klin ci su se ras tu `i li, ali ih je zi ma za to sa da sve na gra di la, i vi {e od to ga. Na i me, zbog ni skih tem pe ra tu ra i sme to va u {ko la ma ove ne de qe ne }e

bi ti na sta ve, {to zna ~i da su |a ci ne pla ni ra no, do bi li mi ni ras pust. Ka ko je na po qu sve be lo ne ma di le me ka ko ove slo bod ne da ne tre ba pro ve sti. Na po qu, sa dru ga ri ma, ne mi sle }i na do ma }e za dat ke i u~e we, ve} sa mo na to ka ko se {to bo qe za ba vi ti. Me |u tim, ne tre ba za bo ra vi ti da }e se ovi ne na da ni slo bod ni da ni naj ve ro vat ni je mo ra ti na dok na di ti i da }e klin ci po sle ku ka ti zbog to ga, ali ko o to me sa da mi sli. Van red na si tu a ci ja je de ci do ne la iz van red no ras po lo è we i pru ì la pri li ku za vi {e dru è wa. Ma li {a ni, uì vaj te! B. Markovi}

Broj 94 pretrpan pozivima Slu `ba hit ne me di cin ske po mo }i ju ~e je ima la iz u zet no pu no po zi va i in ter ven ci ja, ka za la je spe ci ja li sta ur ge ne me di ci ne dr Zita Beli} i ape lo va la na No vo sa |a ne da broj 94 ne po zi va ju bez pre ke po tre be, ve} da se ja ve iz bra nom le ka ru. Ju ~e je, ka `e dr Be li} za be le `e no de vet po vre da na uli ci, a po sre di u bi li pre lo mi no gu, ru ku i zglo bo va. - Da li smo i do sta kar di o lo {kih sa ve ta i sa ve to va li pa ci jen te da pi ju te ra pi ju, da se slo je vi to obla ~e i da bez ve li ke po tre be ne iz la ze na po qe -is ta kla je dr Zi ta Be li}. Z. D.

V remeploV

Stratimirovi} uspe{an komandant \or |e Stra ti mi ro vi}, ro |en u No vom Sa du 7. februara 1822. u po ro di ci ko ja je za rat ne za slu ge od ca ri ce Ma ri je Te re zi je do bi la plem stvo i spa hi luk Kul pin. Za vr {io je Voj nu in `e wer sku {ko lu u Be ~u. Za vre me Ve li ke ma |ar ske bu ne 1848. kao ~lan srp ske de le ga ci je bio je na sa stan ku sa ne pri ko sno ve nim vo |om Ma |a ra La jo {em Ko {u tom i sa wim se ~ak li~ no su ko bio. U ta da na sta lom srp sko - ma |ar skom ra tu srp ska na rod na voj ska je pod ko man dom Stra ti mi ro vi }a ima la uspe ha. Ipak, on je mo rao da pod ne se ostav ku zbog po li ti~ kih raz mi mo i la `e wa sa pa tri jar hom Ra ja ~i }em. Stra ti mi ro vi} je kao austrij ski ge ne ral, ra tu ju }i po Ita li ji, ste kao pen zi ju, a umro je u Be ~u 1908. go di ne. N. C.

Na po z iv gra d o n a ~ el n i k a Igora Pavli~i}a i [ta ba za van red ne si tu a ci je Gra da No vog Sa da da po mog nu u ~i {}e wu sne ga i le da ju ~e se oda zva lo 860 No vo sa |a na. Oni su ~i sti li sneg na svim lo ka ci ja ma u gra du i pri grad skim na se qi ma. Ka ko sa zna je mo u Grad skoj ku } i obez b e | e n e su lo p a t e, uglav nom pla sti~ ne cr ve ne, a za su gra |a ne ko ji su ra di li dnev ni ca je 1.700 di na ra, ko ja }e bi ti upla }e na pre ko Stu dent ske za dru ge. Ve o ma smo za do voq ni od zi vom su gra |a na, ko ji su do {li i pre 8.30 sa ti na Trg slo bo de kod Mi le ti }e vog spo me ni ka. Sa tog me sta su pre ve è ni na raz ne lo ka ci je u gra du, a ve }i na wih je po è le la da ~i sti sneg u bli zi ni svo jih ku }a od no sno u na se qi ma gde ì ve. Oda zva li su se qu di svih uz ra sta, a naj vi {e je bi lo onih iz me |u 20 i 30 go di na. Ta ko |e, sem mu {ka ra ca, pri ja vio se i ve li ki broj è na i de vo ja ka - ka ù u ka bi ne tu gra do na ~el ni ka. To kom ju ~e ra {weg i da na {weg da na, ~i ste se auto bu ska sta ja li {ta, pe {a~ ki pre la zi, pri la zi sta ja li {tu, pe {a~ ke sta ze do obje ka ta i zgra da, kao i pri la zi do mo vi ma zdra vqa, bol ni ca ma, vr ti }i ma i dru gim va `nim objek ti ma u gra du i pri grad skim na se qi ma.

Vo lon te ri o~i sti li pri la ze Be ta ni ji ^la no vi Vo lon ter ske omla din ske or ga ni za ci je, wih de se tak, ~i sti li su sneg na pri la zi ma no vo sad skog po ro di li {ta. Ova or ga ni za ci ja è le la je da po ka è do bar pri mer i po zva la i osta le da po mog nu da se na{ grad ra{ ~i sti. Port pa rol vo lon te ra Awa [u{ak ka è da su do {li na ide ju da o~i ste Be ta ni ju jer su trud ni ce tre nut no pri o ri tet, a pri la zi zgra di ni su ba{ do bro o~i {}e ni, jer sneg pa da sve vre me. - Na {i ~la no vi su stu den ti i sred wo {kol ci ko ji tre nut no ne ma ju na sta vu, pa su od lu ~i li da po mog nu. Od lu ~i li smo da odvo ji mo ne ko li ko sa ti, da ra di mo, ka ko bi po mo gli dru gi ma i na dam se da }e i dru gi su gra |a ni ura di ti isto - ka è [u {ak. G. ^.

I za hleb i za yeparac Vi {e od 800, uglav nom mla dih qu di ju ~e je na raz li ~i tim lo ka ci ja ma u gra du ~i sti lo sneg, a za taj po sao obez be |e na im dnev ni ca iz grad ske ka se. Ne ko li ko de se ti na mla dih qu di ju ~e oko po dne va is pred Srp skog na rod nog po zo ri {ta vred no je ra di la. Me |u wi ma je bio i Mile Kajfe{ ko ji ka è da je do {ao da bi za ra dio dnev ni cu. - ûo sam na ve sti ma da }e se do bi ja ti 1.700 di na ra, pa sam od lu ~io da do |em. Pr ven stve no smo tre ba li da ra di mo od 9 do 17 ~a so va, ali ka ko ~u jem, ra di mo do 15 ~a so va. Ni je to li ko na por no, je di no {to je hlad no, ali se br zo ugre je mo kroz rad. Sa mo jo{ ni sam si gu ran ka ko }e nam i ka da pla ti ti - ka è Kaj fe{.

Me |u rad ni ci ma je bi lo i de vo ja ka, ali u mno go ma wem bro ju. Zorica Nedeqkovi} ka è da je do {la zbog nov ca, jer je da nas sva ki di nar vre dan. - Ovo mi je do bra pri li ka da za ra dim, po {to sam tre nut no ne za po sle na. Po ku {a vam da pra tim ri tam mo ma ka i, za sa da, uspe vam. Pro blem je sa mo hlad no }a, ali }e mo se br zo ugre ja ti - ka è Ne deq ko vi}. I na dru gim lo ka ci ja ma bi lo je rad no, mla di su se, uglav nom, pri hva i li lo pa te ka ko bi za ra dli ko ji di nar za xe pa rac, a bi lo je i onih ko ji ma }e taj no vac bi ti jed ni ko ji }e zra di ti ovih da na, jer po sla ne ma ju, a ni su bi li ba{ ras po lo è ni za raz go vor. G. ^.

Grad ski {tab za van red ne si tu a ci je za kqu ~io je da je sta we u No vom Sa du re dov no, da je obez be |e no do voq no me ha ni za ci je i sred sta va za odr à va we gra da u uslo vi ma vre men s kih ne p ri l i k a. Zim s ke slu `be ra de sva ko dnev no 24 sa ta na ~i {}e wu sne ga, mak si mal nim ka pa ci te tom. Glav ne sa o bra }aj ni ce u No vom Sa du su pro hod ne, sva grad ska pred u ze }a funk ci o ni {u nor mal no, a naj op te re }e ni ji je si stem elek tro di stri bu ci je, pa je upu }en po ziv gra |a ni ma da mak si mal no ra ci o na li zu ju ko ri {}e we ve li kih po tro {a ~a elek tri~ ne ener gi je, po go to vo uko li ko se gre ju, ili do gre va ju na stru ju. Grad ski {tab po zvao je gra |a ne da po {tu ju Od lu ku o ure |e wu gra da, i da ~i ste sneg is pred svo jih ku }a, zgra da i lo ka la ka ko bi za jed no do pri ne li da uli ce bu du pro hod ne i da bu de {to ma we ne zgo da, a No vo sa |a ni ko ji ne ma ju po tre ban alat za ~i {}e we sne ga mo gu da se ja ve u svo je Me sne za jed n i c e i nad l e ` nim grad skim pred u ze }i ma. Zbog ve li kog od z i v a su g ra | a n a, su t ra ne }e bi ti po tre be za an ga ò va w em do d at n ih rad n i k a na ~i {}e wu sne ga. No v e be l e na n o s e ju ~ e su vred n o ~i s ti l i i vla s ni c i ili rad ni ci broj nih lo ka la, ka fi }a, bu ti ka…, ali i sta na ri u zgra da ma i ku }a ma. Ko mu nal na in spek ci ja je do sa da ka zni la man dat nom ka znom dva de se tak po je di na ca i prav nih li ca zbog to ga {to ni su po ~i sti li sneg. Iz in spek ci je ka ù da pr venstvno skre }u pa `wu su gra |a ni ma da su oba ve zni da sneg ~i ste is pred ku }a i pred u ze }a, a da ka zne pi {u tek ka da se su gra |a ni oglu {e o wi ho va upo zo re wa. Man dat na ka zna za po je din ce je pet hi qa da di na ra, a za prav na li ca 20.000 di na ra. Uko li ko se ka zna ne pla ti u ro ku od osam da na, po kre }e se pred su dom pre kr {aj ni po stu pak, a ta da su ka zne znat no ve }e. Q. Na to {e vi} Fo to: S. [u {we vi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak7.februar2012.

dnevnik

HLADNO]A I LED OKOVALI GRAD

Po si paju se so i ri zla - Ju ~e u pr voj sme ni an ga `o va no je 120 rad ni ka i sva ras po lo `i va me ha ni za ci ja pred u ze }a. „Grad skom ze le ni lu“ kao is po mo} do de qe no je i de set za tvo re ni ka iz Grad skog za tvo ra ko ji, u prat wi obez be |e wa, ~i ste Kli san ski i Te me rin ski most, kao i pri la ze

tim mo sto vi ma - is ti ~e port pa rol u „Ze le ni lu” Ivan No `i ni} i do da je da su od po ~et ka pa da vi na, za kqu~ no sa ju ~e ra {wim da nom, rad ni ci ovog pred u ze }a po su li su 23,3 to ne so li i oko 2 to ne ri zle. I rad ni ci i me ha ni za ci ja Zim ske slu `be “^i sto }e” na te -

re nu su u tri sme ne. To kom ju ~e ra {weg po po dne va od ne ta je ve li ka go mi la sne ga iz cen tra gra da, ko ja je for mi ra na pri li kom ~i {}e wa Tr ga Slo bo de i okol nih uli ca u cen tru. Od ne to je oko 450 ku bi ka ili oko 30 ka mi o na sne ga. Zim ska slu `ba »«„î sto }e„« je to kom pret hod na tri da na po tro {i la 120 to na so li. U pred u ze }u „Put” ka ù da su 32 eki pe i 70 qu di u to ku jed ne sme ne ne pre sta no an ga ò va ni na te re nu. Sneg je po no vo po ~eo da pa da ju ~e u ra nim ju tar wim sa ti ma, a sve sa o bra }aj ni ce pr vog pri o ri te ta su ju ~e bi le pro hod ne, sa o bra }aj se kre tao uspo re no, ali je funk ci o ni sao u svim de lo vi ma gra da i pre ma svim pri grad skim na se qi ma. Na za li ha ma, ka ko ka ù, ima do voq no so li i mag ne zi jum-hlo ri da, a eki pe }e, dok tra ju sne `ne pa da vi ne, bi ti po no vo pre or jen ti sa ne na ~i {}e we uli ca pr vog pri o ri te ta. Tem pe ra tu ra tla je znat no is pod pet ste pe ni is pod nu le {to uma wu je dej stvo so li na ko lo vo zu, pa se vo za ~i upo zo rava ju na do dat nu opre znost u vo`wi. B. M. i Q. Na.

CR VE NI KRST PO MA @E SU GRA \A NI MA

Bes pla tan od la zak u pro dav ni cu i apo te ku Vo lon te ri no vo sad skog Cr ve nog kr sta od da nas su na uslu zi su gra |a ni ma ko ji zbog vre men skih ne po go da ne mo gu da odu u ku po vi nu osnov nih `i vot nih na mir ni ca i le ko va. S ob zi rom na ni ske tem pe ra tu re, ovaj bes pla tan ser vis bi }e do stu pan do daq weg, sva ki dan od 9 do 16 ~a so va. Gra |a ni ko ji ma je po treb na ova kva po mo} mo gu se ja vi ti na te le fon Cen tra za po mo} sta rim li ci ma 523-945, od 9 do 16 ~a so va. J. Z.

„LI SJE” RA DI U OTE @A NIM USLO VI MA

Zim ska slu `ba ru~ no ko pa ra ke Sa hra ne na gro bqi ma za sa da se odr `a va ju u za ka za no vre me i bez ve }ih pro ble ma, sa o {te no je ju ~e iz JKP „Li sje„, ~i ja zim ska slu `ba ne pre kid no ra di na ~i {}e wu sne ga. Ovu slu `bu, osim po greb nih rad ni ka ~i ne i vr tla ri i za po sle ni u ra sad ni ku pred u ze }a i oni u ra nim ju tar wim sa ti ma kre }u na po sao, jer pr va sa hra na na Grad skom gro bqu po ~i we ve} u de vet ~a so va. Na sta rim no vo sad skim gro bqi ma (Al ma {ko, Us pen sko i Ka to li~ ko) i na gro bqi ma u pri grad skim me sti ma ter mi ni sa hra na su u 11 ~a so va , 13 i 15. Ka ko su sa op {ti li iz „Li sja”zbog hlad nog vre me na ze mqa je

za mr znu ta ~ak i na du bi ni od po la me tra, pa se ra ke ko pa ju ru~ no, {to zna to ote `a va pri pre me za sa hra wi va we. Za to su ana ga `o va li ve }i broj rad ni ka. Sva gro bqa se re dov no ~i ste i jed na ko tre ti ra ju, ali u po greb nom pred u ze }u is ti ~u da pr vo vo de ra ~u na da bu du pro hod ne sta ze do me sta na ko ji ma se to kom da na oba vqa ju sa hra ne, a za tim i osta le sta ze.Zim ska slu `ba sneg ukla wa i sa kro {wi ukra snog dr ve }a, ka ko se gra ne ne bi po lo mi le. Iz „Li sja” su ju ~e su ge ri sa li gra |a ni ma da zbog po le di ce bez pre ke po tre be ne po se }u ju gro bqa. So ne po si pa ju du` sta za, jer su za le |e ne. Z. D.

„Be li lo” ne od no si sme }e Kar lo va~ ko Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Be li lo” ne }e od no si ti sme }e u Srem skim Kar lov ci ma dok se vre men ska si tu a ci ja ne po pra vi. Ka ko ka è di rek tor „Be li la” \or |e Hor vat, u ova kvim okol no sti ma, ka da se upr kos svim na sto ja wi ma sneg i led za dr à va ju na ko lo vo zu, pro ce we no je da bi bi lo ri zi~ no da ka mion za od no {e we sme }a ide str mim kar lo va~ kim uli ca ma. - Mo li mo gra |a ne da ima ju raz u me va wa i ne iz no se kan te is pred ku }a - ka è Hor vat. - Ju ~e i da nas na {i rad ni ci }e de li ti vre }e u ko je gra |a ni mo gu da od lo è sme }e i sa ~u va ju ga unu tar dvo ri {ta dok nam vre men ske pri li ke ne do zvo le da ga po ku pi mo. Ka da se vre me sta bi li zu je, ra di }e mo u dve sme ne. Hor vat jo{ mo li gra |a ne da ne par ki ra ju auto mo bi le na ko lo vo zu ka ko ne bi do dat no ote à va li sa o bra }aj auto bu sa i osta lih vo zi la. Z. Ml.

Pri hvat na sta ni ca te sna za sve bes ku} ni ke Ma da je Dnev na pri hvat na sta ni ca za bes ku} ni ke obje kat pred vi |en za 12 oso ba, ovih da na, zbog ve li kih hlad no }a, po se }u je je od 35 do 40 oso ba dnev no. - Pro sto ri je su ja ko ma le i ne ma me sta, ali na pra vi mo ne ki kom pro mis ta ko {to deo ko ri sni ka ko ji je za do vo qio svo je po tre be za obro kom, tu {i ra wem ili no vom ode }om, na pu sti cen tar, ka ko bi no vi mo gli da ko ri ste uslu ge sta ni ce. Ovih da na sve ko ji ma je po mo} po treb na pri ma mo u sta ni cu, a oso be ko je ne ma ju gde da spa va ju, sta vqa mo na spi sak za pre no }i {te - ka `e so ci jal na rad ni ca Du {an ka Vu ce qa. Ona je is ta kla da u sta ni ci ne do sta ju to ple zim ske stva ri, na ro ~i to ~a ra pe i ci pe le. Ode }u i obu }u uglav nom do bi ja ju pre ko Eku men ske hu ma ni tar ne or ga ni za ci je, Ko la srp skih se sta ra, ali i do na ci ja gra |a na.

Po red Dnev ne pri hvat ne sta ni ce po sto ji i traj ni je pri hva ti li {te u Fu to gu, gde se oso be {a qu ako se pro ce ni da im tre ba me di cin ska po mo}. Zbog vre men skih ne pri li ka mno go ko ri sni ka sta ni ce ka {qe, je dan je

NA DU NA VU RE DOV NA OD BRA NA OD LE DA

Ob u sta vqe na plo vid ba, le do lom ci u ni skom star tu Na Du na vu kod No vog Sa da ju ~e je pro gla {e na re dov na od bra na od za gu {e wa le dom, po ru ~i li su iz JVP „Vo de Voj vo di ne”. To zna ~i da su na vo do to ci ma gde je pro gla {e na re dov na od bra na od le da uve de na de ùr stva i osma tra se kre ta we le da. Pre ma wi ho vim po da ci ma po kri ve nost Du na va le dom kod voj vo |an ske pre sto ni ce je 10 od sto, od no sno to li ko ima plo ve }eg i pri o bal nog le da, dok je na svim ka na li ma Du nav - Ti sa Du nav na sna zi za bra na plo vid be. U Mi ni star stvu za in fra struk tu ru i ener ge ti ku sa zna li smo da je i na Du na vu ju ~e ob u sta vqe na plo vid ba, jer ka ko su re kli to se ra di lo i ra ni jih go di na kad se po ja vi led na re ci. Iz Re pu bli~ kog hi dro me te re o lo {kog za vo da (RHMZ) sa op {ti li su da }e se na red nih da na na Du na vu for mi ra ti de li mi~ ni le do staj. Le do lom ci „â kor” i „Vu ~e vo” usi dre ni su na no vo sad skoj oba li Du na va, a di rek tor sa o bra }a ja „Du nav gru pe agre ga ti” ~i ji su bro do vi vla sni {tvo Alek san dar Kr sti} ka è za „Dnev nik” da oni ne ma ju pot pi san ugo vor sa Mi ni star stvom po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de, od no sno sa Di rek ci jom za vo de. - Mi ve} tri go di ne ni smo pot pi si va li ugo vor sa Di rek ci jom za ko ri {}e we le do lo ma ca. Po red „â ko ra” i „Vu ~e va”, ima mo i le do lo mac „Pe tro va ra din” ko ji se na la zi u bli zi ni Be o gra da i je di ni na ovom pod ru~ ju ima mo ta kva plo vi la. Oni je su u plov nom sta wu, jer se sva ke go di ne ma lo po kre nu mo to ri, ali to ni je do voq no da bi se re a go va lo u po sled wi ~as. Ce nim da su uslo vi za po kre ta we le do lo ma ca stvo re ni, jer ko li ko ~u jem kod \er da pa su ve} an ga ò va ni. Ta ko |e, Hr va ti ve}

Ti sa, Ta mi{ i Be gej pot pu no za le |e ni Ti sa, Ta mi{ i Be gej su pot pu no za le |e ni, dok je Sa va po kri ve na le dom 70 od sto. Prog no za RHMZ je da }e se na ba nat skim vo do to ci ma za dr `a ti po sto je }i le do staj sa po ve }a wem de bqi ne le da, kao i na Ti si. Na Sa vi se o~e ku je se po ve }a we gu sti ne le da sa po ja vom de li mi~ nog le do sta ja. Pro da no vi} na ja vqu je da }e na ba nat skim vo da ma bi ti mi ni ra wa ka ko bi se led raz bio. sa ~e ti ri le do lom ca raz bi ja ju led u Dra vi, ko ji }e ovih da na Duna vom do }i i do No vog Sa da. Po da tak da je Sa va po sled wi put bi la za le |e na pre 35 go di na je dovoq no upo zo re we - ob ja snio je Kr sti}. Di rek tor Di rek ci je za vo du Alek san dar Pro da no vi} na gla -

GRAD SKI I ME \U ME SNI SA O BRA ]AJ

Auto bu si mi le, ka sne ili ne sti `u Di rek tor JGSP No vi Sad Bra ni slav Bo ga ro {ki i ru ko vo di lac Sa o bra }aj nog sek to ra \or |e Ba sa ri} ob i {li su ju ~e auto bu se ko ji sa o bra }a ju na grad skim i pri grad skim li ni ja ma, ka ko bi pro ve ri li ka kva je si tu a ci ja na te re nu. Na kon vo `we na li ni ja ma {est, se dam, 12 i pri grad skim li ni ja ma 55 i 71, oce we no je da se, s ob zi rom na vre men ske uslo ve, sa o bra }aj od vi ja uspo re no, ali bez ve } ih pro b le m a, sa ne znatnim ka {we wi ma na po je di nim li ni ja ma. JGSP No vi Sad je zbog van red ne si tu a ci je uki nuo |a~ ke po la ske, ko ji }e bi ti po no vo uve de ni ka da se u~e ni ci vra te u {kol ske klu pe, a

sme {ten u Pri hva ti li {te, a je dan u bol ni cu. Pre ko no }i, od 19 do 7 ~a so va uju tru, bes ku} ni ci sa spi ska Dnev ne pri hvat ne sta ni ce mo gu da ko ri ste pre no }i {te ko je se na la zi u dvo ri {tu Cen tra za so ci jal ni rad.

- Za sa da, pre no }i {te ko ri ste 24 oso be me |u ko ji ma su tri è ne. Ono za do vo qa va sve po tre be, ima tre nut no do voq no kre ve ta i ne ma po tre be za mon ti r a w em po mo} n ih le ` a j e va. Bes ku} ni ci ov de do bi ja ju to pli na pi tak, obrok i kre vet, a obje kat do voq no za gre ju dva ra di ja to ra - ka è di rek tor Cen tra za so ci jal ni rad Goj ko Vuj no vi}. Pre m a re ~ i m a ~la n i c e Grad skog ve }a za de~ ju i so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di c i i de c i prof. dr Sa we Sto ja no vi} ovo pre no }i {te }e naj ve ro vat ni je tra ja ti sa mo do pro le }a, a otvo re no je ba{ iz raz lo ga da se qu di to kom zim skog pe ri o da ne bi no }u smr zli. Ona ka è da uvek po s to j e i oso b e ko j e jed n o stavno ne è le nig de da bu du sme {te ne, i uvek se vra te na uli cu. A. Var ga

ot ka zan je po la zak za aero drom „Ni ko la Te sla“ i Gra bo vo. Di rek tor Bo ga ro {ki ape lo vao na su g ra | a n e da ne osta v qa j u svo j e auto mo bi le na okret ni ca ma i na auto b u s kim sta j a l i { ti m a, jer to znat no ote `a va jav ni sa o bra }aj, a naj kri ti~ ni je je na okret ni ca ma i na pu tu kod Mo {i ne vi le, gde je auto bu si ma iz u zet no ote `an pro lazak. Zbog ni skih tem pe ra tu ra i sne `nih na no sa na pu te vi ma van gra da, po je di ni pre vo zni ci ju ~e su ot ka za li po la ske za No vi Sad, sa zna li smo od nad le `nih iz Me |u me sne auto bu ske sta ni ce. Pre ma re ~i ma ot prav ni ce Ja sne Pe ja no vi} po je di ni po -

la sci iz Som bo ra su bi li ot ka za ni, dok su osta li ka sni li i do 90 mi nuta. Ta ko |e, i „Be ~ej pre voz“ je otka z ao po j e d i n e po l a s ke, a ka {wewe ovog pre vo zni ka svo di lo se na po la sa ta. - Naj k ri t i~ n i j i su po l a s ci iz Som bo ra, a pre vo zni ci, ko ji vo ze iz Be o gra da, sti `u sa ma wim za ka {we wem. \a~ ki bu se vi „Du nav pre vo za“ i oni za @a baq tre nut no vo ze po redu vo `we, ko ji va `i za ras pustre kla je Pe ja no vi}. Pre ma we nim re ~i ma bio je i ma wi za stoj na Ven cu, ali su pre vo znici, ko ji su pre la zi li tu ru tu, sti za li sa za ka {we wem od de se tak mi nu ta. Q. Na. i N. R.

sio je za na{ list da sa mo po ja vqi va we le da ni je to li ko opa sno ve} su le de ne ba ri je re pret we za po pla ve u uz vod nim me sti ma. Ko li ko je si tu a ci ja van red na, Pro da no vi} na gla {a va da le do lom ci ni su ko ri {}e ni od 1985. go di ne. - Sr bi ja ne ma u vla sni {tvu le do lom ce. Od „Vo da Voj vo di -

ne” do bi li smo zah tev za po kre ta we le do lo ma ca, ali po {to je Vla da Sr bi je pro gla si la van red nu si tu a ci ju, sad je nad le àn Sek tor za van red ne si tu a- ci j e MUP Sr b i j e ko j em sam pro sle dio na log. O~e ku jem da }e se na red nih da na le do lom ci „â kor” i „Vu ~e vo” po kre nu ti. S ob zi rom na van red nu si tu a ci ju Vla da Sr bi je sno si }e tro {ko ve, a „Du nav gru pa agre ga ti” su u oba ve zi da po kre nu le do lom ce bez nov ~a ne na dok na de - za kqu ~io je Pro da no vi}. Pre ma re ~i ma Pro da no vi }a, Sr bi ja ima spo ra zum sa Ma |ar skom, pa se po po tre bi an ga ù ju wi ho vi le do lom ci na po te zu Du na va, od gra ni ce do Vu ko vara. D. Ig wi}

Mi nus us po rio vo zo ve

Po {iq ke sti `u na vre me

Ni ske tem pe ra tu re pro u zro ko va le su i ka {we wa vo zo va u lo kal nom sa o bra }a ju, sa zna li smo od nad l e ` nih sa @e l e z ni~ k e sta nice. Pre ma re ~i ma po mo} ni ka {efa Sek ci je za pre voz put ni ka Zo ra na Vi da ko vi }a vo zo vi, ko ji sa o bra }a ju u lo ka lu, ka sne u pro se ku 100 mi nu ta, dok br zi vo zo vi ne ma ju ve li kih ka {we wa. - Kao i u ce loj ze mqi i mi pri me wu je mo van red ne me re, jer se mo ra mo pri la go di ti vre men skim uslo vi ma. Sa o bra }aj se bez bed no od vi ja, a ka {we wa je pro u zro ko va la spo ri ja vo `wa, ko ja se zbog hlad no }e mo ra pri la go di ti in frastruk tur nom sta wu pru ge. Ako su ka {we wa ve li ka on da uba cu je mo jo{ je dan voz, ali naj bit ni ja je bezbed nost - is ti ~e Vi da ko vi}. N. R.

Na sla ge sne ga i hlad no vre me ni su zna ~aj ni je ugro zi li do sta vu po {iq ki sa zna li smo od nad le `nih iz Po {te. Pre ma wi ho vim re ~i ma po {iq ke se is po ru ~u ju re dov no, a je di no su ne {to te `i uslo vi za do sta vu po {te na Adi ca ma, Te le pu i Kli si, jer se u ovim de lo vi ma gra da po {iq ke naj ~e {}e do sta vqa ju bi ci klom. Je di na uslu ga, ko ju je Po {ta zbog ne po voq nih vre men skih uslo va i uve de ne van red ne si tu a ci je, mo ra la da ob u sta vi je ste pri jem i uru ~ e w e Post eks p res po { iq k i sa uslu g om „Da n as za da n as”, dok osta l e Post eks pres uslu ge funk ci o ni {u. - Upr kos te {kim vre men skim uslo vi ma po {iq ke su pret hod nih da na do sta vqa ne u za kon skim ro ko vi ma, pa ni je bi lo ka {we wa. I na red nih da na or ga ni za ci ju ra da pri la go |a va }e mo vre men skim uslo vi ma, te se na da mo da ne }e bi ti zna ~aj ni jeg ka {we wa po {iq ki - ka `u nad le `ni iz Po {te. N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak7.februar2012.

U PREDUZE]U „ALFA”, U VOJVODE BOJOVI]A 10

Bes plat na pro ve ra slu ha Pred u ze }e ko je pro iz vo di slu {ne apa ra te „Al fa”, u Uli ci voj vo de Bo jo vi }a 10, uz po dr {ku Grad ske upra ve za zdrav stvo, or ga ni zu je bes plat ne pre gle de slu ha do 10. fe bru a- ra. - Ak ci ja je pre ven tiv nog ka rak te ra i usme re na ka za {ti ti slu ha svih ka te go ri ja sta nov ni {tva. To kom ne de qe su gra |a ni mo gu da pro ve re sluh i pro ble me sa zu ja wem u u{i ma i dru ge te go be bez ika kve na dok na de, a uko li ko bu de bi lo po treb no da qe }e bi ti upu }e ni kod svo jih le ka ra - re kao je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq do da ju }i da se po pr vi put u No vom Sa du ra de ova kvi pre ven tiv ni pre gle di. Me to da pro ve re slu ha tra je od de set do 15 mi nu ta i pot pu no je bez bol na. Pa ci jen tu se sta ve slu {a li ce i pu {ta se ~ist zvuk raz li ~i tih fre kven ci ja, te se na osno vu to ga utvr |u je da li po sto ji ne ko o{te }e we. - Ti ni tus ili zu ja we u u{i ma je jed no od ~e stih pro ble ma, mo `e da bu de kon stant no ili is pre ki da no, a fak to ri uzro ka su broj ni. Gra |a ni ov de mo gu da se po sa ve tu ju o sa moj za {ti ti slu ha - ka za la je de fek to log Jo va na Ta si}. I. D.

I po vla {}e no i na svim me sti ma tom ko je }e bi ti je din stve ne i va ì }e na te ri to ri ji ce le Re pu bli ke po ~ev od ove go di ne. Oso be sa in va li di te tom mo }i }e da ih ko ri ste i u dru gim gra do vi ma, a ne sa mo na pod ru~ ju No vog Sa da, kao {to je to bi lo do sa da. Mi ni star stvo je pro pi sa lo iz gled par king kar ti ce i do sta vi lo ih na po pu wa va we pred u ze }i ma ko je se ba ve par ki ra wem na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je. No vi na je da te par king kar ti ce va è is kqu ~i vo na ozna ~e nim par king me sti ma za in va li de i da sa dr è fo to gra fi ju oso be sa ime nom i pre zi me nom. B. M.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU Foto: F. Baki}

Otvo re na ob no vqe na apo te ka u Ka me ni ci Jo va no vi}, ~la no vi Grad skog ve }a za du `e ni za zdrav stvo i sport i omla d i n u prof. dr Alek san dar Ki raq i Alek san dar Kra vi} i di rek tor Apo te ke „No vi Sad” dr Du {an Mi lo {e vi}. - Va `no je da uslu ge ko je pru `a grad, bi lo kroz usta no -

ve ili ko mu nal na pred u ze }a, bu du do stup ne svim gra |a ni ma. Bez ob zi ra na me sto sta no va wa, su g ra | a n i mo r a j u ima t i jed nak kva li tet uslu ga - po ru ~io je Jo va no vi}. Do dao je da je u bu xe tu gra da ove go di ne pla ni ra no 12 mi li o na di na ra za in ve sti ci je u

eko nom ski po ten ci jal ga len ske apo te ke, u ko joj }e se pri pre ma ti ma sti, kre me i ko zme ti~ ki pre par ti bez kon zer van sa. Na po me nuo je da upra vo ova kva usta no va ne do sta je tr ì {tu i da su dr à ve u okru è wu za in te re so va ne za tu vr stu pro iz vo da, pa }e se deo ve -

U buyetu grada ove godine planirano 12 miliona dinara za investicije u novosadske apoteke. Bi}e renovirane i pro{irene apoteke u Futogu, Sremskoj Kamenici, kao i adaptirana galenska laboratorija u Veterniku

Foto: F. Baki}

no vo sad ske apo te ke. U okvi ru in ve sti ci o nog pro gra ma bi }e re no vi ra ne i pro {i re ne apo te ke u Fu to gu, Srem skoj Ka me ni ci, kao i adap ti ra na ga len ska la bo ra to ri ja u Ve ter ni ku. ^lan Grad s kog ve } a za zdrav stvo dr Ki raq is ta kao je

U ORGANIZACIJI MUZEJA VOJVODINE 21. FEBRUARA

Ve se la po vor ka is pra }a zi mu

Kar ne val ska sve ~a nost „Ma {ka ra da„, ko ju Mu zej Voj vo di ne or ga ni zu je se dam na e sti put, bi }e odr `a na 21. fe bru a ra. Iz Mu ze ja Voj vo di ne po zi va ju po je din ce i gru pe da se ko sti mi ra ju i ma ski ra ju i na taj na ~in do pri ne su kar ne va lu ko jim se svu da u sve tu is pra }a zi ma i po zdra vqa do la zak pro le }a. U su sret kar ne va lu Mu zej Voj vo di ne }e 12. i 19. fe bru a ra u 11 sa ti or ga ni zo va ti mu zej ske igra o ni ce, na ko ji ma }e de ca pra vi ti ma ske za „Ma {ka ra du„. Na dan odr `a va wa „Ma {ka ra de„ u~e sni ci tre ba da se oku pe na pla tou mu ze ja, Du nav ska 37, od 12 do 12.30 ~a so va. Po vor ka }e oda tle kre nu ti u 12.30 ~a so va, a u~e sni ci }e se kre ta ti Du nav skom uli com, Zmaj Jo vi nom, Uli com Mo de ne, @ar ka

Zre wa ni na i Su tje skom do Spen sa. Za vr {ni pro gram i do de la na gra da za ka za ni su za 13.30 ~a so va u za pad nom ho lu Spen sa, gde }e bi ti iza bra ne naj bo qe ma ske, ko sti mi i ko sti mi ra ne gru pe. Ka ko ka `u u mu ze ju, „Ma {ka ra da„ je deo po klad nih obi ~a ja ko ji ma se obe le `a va po ~e tak us kr {weg po sta i is pra }a zi ma, a ovo go di {wi kar ne val zna ~a jan je i jer je No vi Sad od 1. ja nu a ra ove go di ne po stao ~lan Fe de ra ci je kar ne val skih gra do va Evro pe. Na me ra or ga ni za to ra je da naj bo qi ko sti mi i ko sti mi ra ne gru pe pred sta vqa ju No vi Sad na kar ne va li ma u Sr bi ji i ino stran stvu. Do dat na oba ve {te wa mo gu se do bi ti po zi vom na broj te le fo na pe da go {ke slu `be Mu ze ja Voj vo di ne 021/525-059. J. Z.

SNS: Stra te gi ja ne re al nih obe }a wa Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re na bro jao je ak ci o ne pla no ve ak tu el ne grad ske vla sti, ko ji ni su re a li zo va ni za pro te kle dve go di ne, a bi li su pred vi |e ni stra te gi jom pri vred nog raz vo ja gra da za pe riod od 2010. do 2014. go di ne. - Me |u ne is pu we nim pla no vi ma su grad wa cen tral nog pre ~i sta ~a ot pad nih vo da, stva ra we no vog ko mer ci jal no-in du strij skog par ka, iz grad wa za pad ne obi la zni ce, ne ko li ko pod zem nih i jav nih ga ra `a, plan raz vo -

PARKIRAWE INVALIDA PO PREPORUCI GRADONA^ELNIKA

„Par king ser vis” je u sa rad wi sa Grad skom upra vom za de~ ju i so ci jal nu za {ti tu, a na osno vu pre po ru ke gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vi ~i }a, do neo od lu ku da oso be sa in va li di te tom mo gu i da qe bes plat no da se par ki ra ju i na dru gim par king me sti ma, a ne sa mo na onim po seb no obe le `e nim za wih. Uslo ve za iz da va we par king ka ra ta za iva li de pro pi su je Grad ska upra va za de~ ju i so ci jal nu za {ti tu. Mi ni star stvo za rad i so ci jal na pi ta wa Sr bi je po kre nu lo je ini ci ja ti vu za iz da va we stan dar di zo va nih i za {ti }e nih par king ka ra ta za oso be sa in va li di te -

ADAPTACIJA OBJEKTA KO[TALA OKO DVA MILIONA DINARA

Ob no vqe na apo te ka u Srem skoj Ka me ni ci, u Uli ci voj vo de Put ni ka 7, ju ~e je po ~e la da ra di. Apo te ka je ob no vqe na nov cem iz grad skog bu xe ta, a adap ta ci ja objek ta ko {ta la je oko dva mi li o na di na ra. Ju ~e su apo te ku ob i {li pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar

ja ener ge ti ke gra da, ener get ska efi ka snost jav nih obje ka ta, sa na ci ja Be o grad ske ka pi je u Pe tro va ra di nu, ure |e we Tr ga Re pu bli ke, iz grad wa mo der nog akva par ka i ve le tr `ni ce - re kao je pred sed nik GO SNS-a Mi lo{ Vu ~e vi}. Po we go vim re ~i ma, obe }a ni su i na bav ka tu ri sti~ kog bro da i auto bu sa, otva ra we su ve nir ni ca, do grad wa pri sta na za bro do ve, jah te i ~am ce, a je di no si gur no {to se zbi lo je po ve }a we ne za po sle no sti od 2008. do 2011. go di ne za 15,58 od sto. A. L.

ro vat no i iz vo zi ti. Di rek tor Apo te ke „No vi Sad” pod se tio je da ob na vqa we grad skih apo te ka tra je tri go di ne, te da su do sa da re no vi ra ni objek ti bren di ra ni i iden ti~ ni, po opre mi i bo ja ma. I. Dragi}

Part ner sko sa ve to va li {te za mla de Za vod za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta u sa rad wi sa Od se kom za psi ho lo gi ju Fi lo zof s kog fa k ul t e t a po k re } e part ner sko sa ve to va li {te za mla de od 19 do 29 go di na o vred no sti ma bra ka i po ro di ce. Ak tiv no sti ma }e mo }i da pri su stvu ju svi, bez ob zi ra da li su stu den ti i da li sta nu ju u stu d ent s kim do m o v i m a. U „Ka fe sa ve to va li {tu” u stu dent skim do mo vi ma bi }e or ga ni zo va ne broj ne ra di o ni ce na ovu te mu. Po vod za po kre ta we sa ve to va li {ta je ste za pa à we da mla di, stu den ti no vo sad skog Uni ver zi te ta od la ù stu pa we u brak i ra |a we de ce, da brak sma tra ju ni òm vred no sti u od no su na ka ri je ru i no vac. Ova kvo shva ta we na ro ~i to je za stu pqe no kod de vo ja ka. I. D.

SRS: Pa u {al nim pro jek tom do part ner stva - Ne ve ro va tan je bez o bra zluk vla sti da na sa mom kra ju man da ta, na pret po sled woj sed ni ci Skup {ti ne gra da po ku {a va da na ma la vra ta pro vu ~e pri va ti za ci ju JKP „Vo do vo da” - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke \u ra| Jak {i}. Ka ko je da qe na sta vio, sve se to ra di kroz „pa u {a lan pred log pro jek ta o jav no- pri vat nom part ner stvu”. Ako je po zna to da „Vo do vod” na go di {wem ni vou za ra |u je

20.000.000 evra, a da u 2012. pla ni ra po zi tiv no po slo va we i pre ko 5.000.000 evra, ta da je pot pu no iz ve sno, sma tra Jak {i}, da po sto je zna ~aj na sred stva, sa mo tre ba wi ma „upra vqa ti do ma }in ski i plan ski ih usme ra va ti na sa na ci ju i iz grad wu vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e„. Ra di ka li se o{tr vo pro ti ve pri va ti za ci ji „Vo do vo da” i JKP „To pla ne” za to {to su ova dva pred u ze }a od stra te {kog i vi tal nog zna ~a ja za grad i pred sta vqa ju ki~ mu ko mu nal nog si ste ma. A. L.

„Sre} ni ja ne go ika da” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Sre} ni ja ne go ika da” Me ne van Prag u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi à ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Glav na ju na ki wa Maj sa da je sre} no za qu bqe na, uspe {na u svom po slu, za do voq na i is pu we na. Po sle go di na sa mo }e, bor be sa vi {kom ki lo gra ma i sa mom so bom, ona ko na~ no vo di ì vot ka kav je è le la i po red se be ima mu {kar ca o ka kvom je od u vek sa wa la. Me |u tim, ka ko wen ì vot po ~i we da se kre }e uz la znom pu ta wom, de mo ni iz pro {lo sti do pu za }e na zad i pro go ni }e je po put mra~ ne sen ke. Za ve de na sja jem sla ve, Maj po ~i we da za po sta -

vqa istin ske `i vot ne vred no sti – na pr vom me stu svo ju ve zu… Ovo je pri ~a o pra vim i po gre {nim iz bo ri ma, o za qu bqe -

nim du {a ma i pre lom nim tre nu ci ma ko ji nas vra }a ju na raz mi {qa we o istin skim `i vot nim vred no sti ma. A. Va.

VESTI Od lo `e na iz lo `ba Ja ro sla va Pa pa Otva ra we iz lo `be pri rod wa~ kih fo to gra fi ja „Pri ro da Voj vo di ne” ~i ji autor je Ja ro slav Pap, od lo `e no je do daq eg. Iz lo `ba je tre ba lo da bu de otvo re na da nas u Po kra jin s kom za v o d u za za { ti t u pri ro de. I. J.

Ot ka za ne pred sta ve Po zo ri {ne pred sta ve „O oru` ju i ~o ve ku” i „ Man dra go la”, za ka za ne za da nas i su tra u Po zo ri {tu mla dih, ot ka za ne su

zbog lo {eg vre me na i van red ne si tu a ci je ko ja je pro gla {e na u Gra du. Gra |a ni ko ji su ku pi li kar te za ove pred sta ve mo gu ih vra ti ti na bla gaj ni Po zo ri {ta ili za me ni ti za ne ki dru gi ter min. I. J.

Na raz go vo re kad pro |u ne po go de Ne za po sle ni na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we (NSZ) zbog ele men tar nih ne po go da mo gu na za ka za ne raz go vo re kod svo jih re fe re na ta do }i po pre stan ku van red ne si tu a ci je. NSZ po ru ~u je da }e za vre me tra ja wa van red ne si tu a ci je u pot pu no sti iza }i u su sret svo jim ko ri sni ci ma. A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak7.februar2012.

DNEVNIK

c m y

УПРКОС КИЈАМЕТУ, СОМБОРСКИ БУЊЕВЦИ СЕ ОКУПИЛИ НА ПРЕЛУ

Најлепши Милица преља и Антунов брк

ДОПУЊЕН МУЗЕЈ У НОВОМ БЕЧЕЈУ

Вински подрум у „Главашевој кући”

НОВИ БЕЧЕЈ: Захваљујући поклонима грађана, активностима чланова Завичајног клуба Новобечејаца и Врањевчана и материјалној подршаци локалне саоуправе, Музеј „Главашева кућа” постао је незаобилазна дестинација за посетиоце, које интересује историјска и етнографска прошлост овог краја. Три године од оснивања музеја, обновљена зграда, помоћне просторије и двориште су попуњени са неколико хиљада истиријских и етнографских предмата који подсећају на на догађаје и личности из прошлости Новог Бечеја.

У помоћним просторијама намештај једне сеоске барбернице, у дворишту је поставка старих пољопривредних машина, а сада је уређен и вински подрум, без кога у прошлости и није било богатије сеоске куће. Свечаност отварања винског подрума за посетиоце музеја заказана је за сутра. Домар Музеја „Главашева кућа”, Јаноша Косо каже да је и овог пута била немерљива помоћ чланова Завичајног клуба Новобечејаца и Врањевчана. Део опреме винског подрума пронађен је у кући и само је очишћен и поправљен, док је преостало поклонила породица Месарош. М. Киселички

СОМБОР: Суботње вече Сомбор је дочекао завејан, али овдашњи Буњевци нису одустали од своје вишедеценијске традиције, па је и у таквим условима у Буњевачкој кући у Сомбору одржано Велико буњевачко Маринско прело. Традиционално прело Буњеваца је прослава једног од четири призната Национална празника Буњеваца. Буњевачко коло из Сомбора је овим прелом осим празника, прославило значајан јубилеј - 90 година од одржавања првог Буњевачког прела у Сомбору, давне 1922. године, када је новоосновано удружење Буњевачко коло на челу са Антуном Тоником Бошњаком одржало прво прело. Права зимска идила подсетила је на давне године када се санкама и коњима стизало са околних салаша и села на буњевачко прело. Ове године празник је дочекан управо као и давних зима, али снегови нису спречили пријатеље, чланове и госте да до Сомбора стигну из Београда, Бачког Моноштора, Сивца,

Стапара, Новог Сада, са околних салаша Ненадића, Градине и Сомборце домаћине да својим присуством увеличају празник и весеље. Пригодним речима прело је отворио почасни председник Буњевачког кола Ђуро Бошњак који се осврнуо на протеклих девет деценија, а добродошлицу, леп провод и забаву гостима пожелео је председник Буњевачког кола Дејан Парчетић. За пригодан културно уметнички програм побринуле су се „Варошанке” и ГКУД Раванград, а добру тамбурашку музику и весеље уприличили су момци из оркестра „Још ову ноћ”. Нарочита радост било је овогодишње представљање учесница у избору за „Најлипшу прељу” на прелу у Суботици где су Коло представљале Невана Брдарић, Милица Мастиловић и Ружица ЦигићПарчетић. По први пут за најлепшу, на овом престижном такмичењу, изабрана је управо Сомборка, млада гимназијалка Милица Ма-

На буњевачком прелу играло се све до зоре ране

стиловић. Сомборским прељама је тим поводом посебне захвалинице, поклоне и цвеће уручио је председник Кола Дејан Парчетић. Традиционално, на прелу се додељују сламарске слике, као бренд Буњевачког кола, Бандашу и Бандашици на прошлој Дужионици. Тако су уметничке слике поклоњене Силвији Секереш и Винку Лишчевићу. Весеље и игранка употпуњени су и забавним играма, па се тако бирао

ДЕЦЕНИЈА ОМЛАДИНСКОГ КУД-а „СВЕТИ САВА” У НОВОЈ ПАЗОВИ

Љубављу оживљавају колективно памћење

НОВА ПАЗОВА: Омладинско културно-уметничко друштво „Свети Сава” из Нове Пазове је једно од најмлађих у старопазовачкој општини, али по резултатима које је постигло за десет стоји раме уз раме са друштвима која краси вишедеценијска традиција. Јубилеј су обележили наступима и концертима, а истакавши да ништа нису имали када су почели, сем велике жеље и љубави, Марко Камџијаш, један од оснивача је подсетио на бројна признања овог аматерског колектива. - Оживљавали смо колективно памћење на давна времена и изгубљене завичаје, и радили то са осећањем да припа-

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, scena „Pera Dobrinovi}”: drama „Je li bilo kne`eve ve~ere” (19.30) Po zo ri {te mla dih, velika sala: „O oru`ju i ~oveku” (20)

BIOSKOPI Are na: „Parada” (15.25, 20.10, 22.25), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (12.30, 14.30, 16.20), „Misija spasiti Bo`i}” (11.20, 13.20), „[erlok Holms: Igra senki” (17.45, 22.25), „Ma~ak u ~izmama” (12.10, 14.10, 15.30), „Pono} u Parizu” (17.50), „Kung fu panda 2” (12), „Hepi fit 2” (11.30, 12.35, 13.25, 13.30), „Mu{karci koji mrze `ene” (22), „Mapetovci” (13.50, 15.50), „Yek i Yil” (18.20, 20.25, 22.45), „Kupili smo zoo vrt” (15.35, 18), „Podzemni svet: bu|ewe” (18.15, 20.15, 22.10), „Izdaja” (19.45), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (16, 17.30, 20, 20.30, 22.30) Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „Kako su me ukrali Nemci „ (18.30), „Najmra~niji sat” (21)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ma ja ô li}, Ma ri ja na Gra di {nik, Je le na Mi le ti}, Na ta {a Stje pa no vi}, Liu Gen ving, Dra èn ka Kme ki}, Ta tja na Kur ba li ja, Mi la da Be {i}, Mir ja na ]u li brk, Hur me te [a ba ni, Mir ja na Vi de no vi}-Mi {i} iz Novog Sada, Ani ta Ki{ iz Sente, \ur |a Mi lin ko vi} iz Siriga, Sa wa To {ev iz Zrewanina, Sa wa Vig we vi}-Mi lu ti no vi} iz In|ije, Ve sna Ga vri lov iz Silba{a, \ur |i ca Dra gi} iz Bano{tora, Ma ri ja Mr |an iz Futoga, Fa ti me Ju su fi i Alek san dra Ma le{ iz Ka}a, Sla |a na Ko va ~e vi} iz Be{ke, Ga bri je la Ma ri} iz Derowa, Dra ga na Mu {ic ki iz \ur|eva, Al mi ra Ame ti iz Beo~ina, Mir ja na @iv ko vi} iz Bukovca, Zla ta Pa vlo vi} iz Ba~kog novog sela i Jo va na Ra do je vi} iz Ba~ke Palanke, DEÂKE: Ana Sto {i}, Na da Te rek, Alek san dra Te pi}, Ka ta lin An tal, Na ta {a Pa ren ta, Bra ni sla va Sa ra vo lac, Na ta {a Ko va ~e vi}Avra mov, Mi li ca Lu kan, Sta {a Mi ri}, Aj ka Ali ~i} i Sne à na Ko va ~i} iz Novog Sada, Sve tla na [tr bac iz Beo~ina, Ana-Ma ri ja Vu li} iz Ba~ke Palanke, Iva na Ma ri no vi}-Gvo zdi} iz Vr{ca, Da li bor ka Ma len ~i} iz Be{ke, Kri sti na Le ti} iz Koviqa, Je le na Br ki} iz Ledinaca, Dra ga na Bo ì} iz \ur|eva, Ja smi na Ko sti} iz Titela, Sla |a na Bi la iz Sremske Kamenice, Bran ka Maq ko vi} iz In|ije, Vi o le ta \e ni} iz Tovari{eva, Sne à na Stoj {i} iz Gradinovaca, \ur |i ca Pi li} iz Futoga, Ne da Bun ~i} iz Sremskih Karlovaca, Da li bor ka Cve ti} iz Rumenke, Je le na [a vi ja iz Veternika, Gor da na Du dok iz Gloàna i Ana sta zia Po mle wi iz Ba~kog Gradi{ta.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Jelisaveta Radeta Osmanovi} (1937) u 9.45 ~asova, Cveta Save Arsi} (1947) u 10.30, Janko Janka Monar (1945) u 11.15, Rudolf Mata Katava (1948) u 12, Eleonora Terezije Kurin (1935) u 12.45, Pavle Nikole ^ebac (1936) u 13.30, Du{ica Negovana Bekeri} (1931) u 14.15 i Biserka Vojina Lon~arski (1932) u 15. Na Alma{kom grobqu u 13 bi}e sahrawena Vera Lazara Truji} (1923). Na Gorwem starom grobqu u Futogu u 13 ~asova bi}e sahrawen Janko Milanka Kri~kovi}(1958).Na Mesnom grobqu u Veterniku u 13 ~asova bi}e sahrawene Lena Sr|ana ^upi} (2007).

„Најлипши буњевачки брк” као и „Најелегантнија дама сомборског прела”. „Најлипши брк“, по оцени жирија, имао је Антун Фратрић, док је најелегантнија дама прела била Нина Беретић. И као што се у песми каже, „играло се све до зоре ране, буњевачко - оно на дви стране”, тако су и овог пута највеселији гости дочекали зору у Буњевачкој кући. М. Миљеновић

дамо народу који све што ствара, ствара за вечност - рекао је Камџијаш поздрављајући публику у препуној сали Културно-пословног центра Нова Пазова. Аматери су на концерту поводом јубилеја извели пребогат програм песама и игара, a на другарској вечери су уручена признања аматерима и захвалнице за подршку додељене бројним спонзорима међу којима су и Општина Стара Пазова и МЗ Нова Пазова. У оквиру прославе деценије рада на очувању културне баштине 11.фебруара ће пред публику изаћи и најмлађи, припремни ансмабл и две дечје групе овог друштва. А. Мали

VODI^

TelefONI VA@NIJI BROJeVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTeKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVeNA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik РУМЉАНИ ЋЕ БРЖЕ СТИЗАТИ ДО КАМЕНИЦЕ

Благовремена реакција спасава срце РУМА: Уговор између Института за КВБ Војводине и румског Дома здравља потписан је јуче, чиме је озваничен почетак сарадње две установе, с циљем ефикаснијег третмана болесника оболелих од акутног инфаркта миокарда, по моделу који се примењује у Европским земљама. Уговор о сарадњи потписали су проф. др Нада Чемерлић Ађић, генерална директорка Института за кардиоваскуларне болести Војводине и др мед. специјалиста гинекологије и акушерства Милан Митровић, в.д. Директор Дома здравља Рума. С обзиром да број оболелих од акутног инфаркта миокарда из дана у дан расте, од ове сарадње највећи бенефит имати болесници са подручја румске општине. Уколико се на време и у кратком року од прве појаве бола јаве служби хитне медицинске помоћи у Руми, они ће их одмах транспортовати у Институт за КВБ Војводине у Сремској Каменици, где ће им бити урађена хитна

коронарографија и стављени стентови у акутно запушену артерију. Оваква брза интервенција успостављања протока крви кроз запушени крвни суд ће великом броју болесника румске регије омогућити очување срчаног мишића у мери скоро као да се инфаркт није догодио, обезбедити наставак високог квалитета живота, као и нову шансу за контролу свих фактора ризика како се нежељени догађај не би поновио. То практично значи да ће сви болесници са инфарктом срца имати исти третман, као и они који су подручно ближи Новом Саду, односно Институту у Сремској Каменици. Процедура пријема и транспорта пацијената код којих је дијагностикован инфракт срца, важиће за осигуранике РЗЗО-а. До сада је Институт већ потписао овакве уговоре са болницама и домовима здравља у Врбасу, Зрењанину, Новом Бечеју, Шиду, Сремској Митровици и Бачкој Тополи.

utorak7.februar2012.

РЕГИСТРОВАН 31 СЛУЧАЈ КЈУ ГРОЗНИЦЕ

Узрочник на фудбалском турниру? СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Од када је прошле среде Завод за јавно здравље у Сремској Митровици прогласио епидемију кју грознице у селу Ноћај, укупно је регистровано 31 оболело лице, од којих је 15 хоспитализовано у Општој болници у Сремској Митровици. Највећи број оболелих тврди да није имао никакав контакт са животињама, али су углавном сви били на турниру у малом фудбалу који се одржавао у спортској хали.

са лакшим обликом ове болести лече амбулантно, а један број се није јавио лекару, па се процењује да је број оболелих већи. Према прикупљеним епидемиолошким подацима, највероватнији пут заражавања јесте аерогени, односно удисање прашине контаминиране узрочником ове болести. Томе је допринело суво и ветровито време у првој седмици јануара, али и могућност уношења контаминиране прашине на одећи и обући у затво-

Негативни резултати тестирања животиња До сада је урађено сто анализа крви животиња, од чега 87 на овцама и 13 на говедима, и све анализе су негативне, односно, ни код једне животиње није пронађен узрочник кју грознице. Досадашња истаживања не указују да су животиње извор заразе. Ми ћемо, највероватније, урадити анализе животиња у још три домаћинства, која се налазе у околини спортске хале и, уколико и те анализе буду негативне, на томе ћемо тај део посла и завршити - каже начелница Републичке ветеринарске инспекције у Сремској Митровици Емина Милакара. - Најважније је истаћи да се кју грозница не преноси са човека на човека и да је лабораторијски потврђена код седам пацијената, док је код осталих лабораторијско испитивање у току. Код већине хоспитализованих дијагностикована је упала плућа, док се пацијенти

рен простор где је боравио већи број људи. Даља епидемиолишко епизотиолошка испитивања су у току - наглашава др Снежана Медић, начелница Центра за контролу и превенцију болести заразе сремскомитровачког Центра за јавно здравље.

Сремска Митровица

Начелница Медић даље истиче и то да се прашина заражена узочником кју грознице може пренети и на удаљеност до пет километара, те да је узорчник присутан и код дивљих и код домаћих животиња, као и код глодара, крпеља, али да су овце, козе и говеда примарни резервоари за људе. Појави епидемије кју грознице погодују и неке штетне навике код сточара, посебно при јагњењу, јарењу и тељењу, када се не користе мере личне заштите, а радна одећа и обућа се не мења након рада са стоком или се постељица животиња, која може да садржи огроман број

„ГРАДСКА ТОПЛАНА” У НАСТАВКУ ПРОГРАМА РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ СИСТЕМА

Михајло, Никола и Наташа верују у боље дане

ЉУДИ ДОБРЕ ВОЉЕ БРИНУ О МАЛИМ КАШАЈИМА

Од другара и наставника шпорет на дрва

ВРБАС: Након приче коју је објавила већина дневних листова и репортаже на локалној телевизији у Врбасу о судбини троје деце у породици Кашаји - Михајла (14), Наташе (12) и Николе (10), јавили су се многи људи добре воље који су заинтересовани да им помогну. Деца су остала сама, јер их је мајка напустила пре десетак година, а пре мање од месец дана преминуо им је отац. И „Дневник” је писао прошле недеље о троје

Рачун за помоћ Отворен је број жиро рачуна за све људе добре воље који желе и могу да помогну Михајлу, Наташи и Николи. Новац се може уплатити на број 2059011004581193-04 код Комерцијалне банке, а отворена је и штедна књижица на име најстаријег Михајла, док ће Центар за социјални рад одредити законског заступника. Број штедне књижице: 355000320014724518, код Војвођанске банке у Врбасу. малишана који и поред свих недаћа које су их задесиле, у школи нижу само петице и редовно испуњавају све своје обавезе, иако се живот са њима овако сурово поиграо. О њима се сада брине њихова тетка Весна Макивић, а у току је и убрзани законски поступак да

она и њен супруг добију хранитељство. У врбаском Центру за социјални рад кажу да ће Михајлу, Наташи и Николи и даље следовати редовна социјална помоћ, коју су примали и пре него што им је преминуо отац Петар пошто је он био незапослен и тешко болестан. Такође, и представници локалне власти у Врбасу уручили су им једнократну помоћ у висини од 50.000 динара. Солидарност са ово троје малишана показали су и њихови другари и наставници из Основне школе „Светозар Милетић”, који су сакупили новац и купили им шпорет на чврсто гориво који деци, како кажу, и те како добро дође у овим хладним зимским данима. Скромни Кашаји истичу да им једино недостаје вода у кући, а из ЈП Дирекција за изградњу су најавили да ће израдити пројекат да се у трошни и мемљиви кућерак у којем дечица живе уведе водоводна инсталација, изгради купатило, окрече просторије, замене дотрајала врата и прозори, постави ламинат или паркет на бетонском поду. Безбрижно детињство је Михајлу, Наташи и Николи нагло прекинуто, али они не губе наду да ће уз помоћ своје тетке Весне и њене породице, али и свих људи добре воље који им несебично помажу, успети да се даље боре кроз живот који за ово троје малишана није нимало лак. М. Кековић

„Пре шер нов дан” у Ру ми РУ МА: У великој сали румског Културног центра, у петак 10. фебруара, биће одржана централна манифестација највећег словеначког културног празника, посвећена словеначком песнику Францу Прешерну, а под симболичним називом „Прешернов дан“. У оквиру манифестације, која почиње у 18 часова, припремљен је богат и разноврстан културно-уметнички програм, у којем учествовују хорови, оркестри, тамбураши, рецитатори, а биће и балетских и играчких изведби. Учешће ће узети и деца са посебним потребама, а комплетан програм ће бити пропраћен видео пројекцијом. Све присутне ће поздравити амбасадор Словеније у Београду Франц Бут. Након званичног дела програма, биће приређен коктел у Великом холу Културног центра. Манифестацију организују Друштво Словенаца „Емона“ из Руме, Друштво Словенаца „Кредарица“ из Новог Сада и Туристичка организација општине Рума, а под покровитељством Амбасаде Словеније у Београду и Општине Рума. Ј. А.

Следи санација главног вреловода ЗРЕЊАНИН: Јавно комунално предузеће “Градска топлана” у Зрењанину биће укључено и у четврту фазу програма рехабилитације система даљинског грејања у Србији. Сагласност на одлуку Управног одбора “Градске топлане” о учешћу у наставку програма дали су и чланови Градског већа. Овај програм, иначе, спроводи се на основу споразума о зајму закљученог између Владе Србије и Немачке банке за развој. Руководилац службе набавке у “Градској топлани” Вишња Живановић каже да су до сада у Србији спроведене три фазе овог програма и да је град Зрењанин био учесник последње, захваљујући којој је добио нову котларницу и санирао део магистралног вреловода. - Зрењанин се није нашао на прелиминарној листи четврте фазе. Међутим, како је нова котларница дала сјајне резултате, тако смо и уврштени у листу четвртог по реду програма. То значи да ћемо добити изузетно повољан кредит у висини од пет милиона евра, са роком отплате од 13 година, грејс периодом од 3,5 године, и каматном стопом од 2,5 посто. Захваљујући том новцу санираћемо целокупан магистрални вреловод – објашњава Живановићева.

У Градској управи истичу да је за реконструкцију магистралног вреловода већ израђена пројектно – техничка документација и обављен велики део припремних радњи. Четврта фаза, додају у локалној самоуправи, обухвата и санацију појединих грана вреловода, односно замену дотрајалих цеви зарад поузданијег снабдевања топлотном енергијом одређених група потрошача. Директор “Градске топлане” Владимир Тешић објашњава да ће реконструкција магистралног вреловода за последицу имати смањење губитака топлотне енергије и да ће само ова инве-

стиција коштати 400 милиона динара, док ће остатак новца бити утрошен у санацију појединих грана вреловода. - С обзиром на то да је у трећој фази програма рехабилитације даљинског грејања у Србији остварена успешна сарадња са републичком Владом и немачким партнером, а имајући у виду спремност Градске управе Зрењанина и топлане да се испуни циљ фазе три, а то је прелазак на тарифни систем обрачуна топлотне енергије према потрошњи, надамо се да ћемо имати прилике да сарађујемо и у будућности – поручује Тешић. Ж. Балабан

ВОДА ЗА ПИЋЕ ЛОШЕГ КВАЛИТЕТА

Арсен трује Кикинђане КИКИНДА: Удружење потрошача општине Кикинда, односно председник Александар Кораћ, поново је покренуо питање квалитета воде за пиће у Кикинди. И овога пута изразио је сумње у здравствену исправност воде. - Годинама стручњаци Завода за јавно здравље, констатују да је вода из градског водовода катастрофалног квалитета, али се ништа конкретно не предузима. Од стручних институција тражимо да се изјасне каква је ситуација са водом. Удружење потрошача је 9. новембра поднело пријаву санитарној инспекцији у Кикинди. Половином децембра Удружењу потрошача стигао је допис да ће санитарна инспекција, по пријави, узорковала воду за пиће и да ће анализе

бити урађене у акредитованој лабораторији завода за јавно здравље у Суботици. До 19. јануара нисмо добили никакву информацију о резултатима анализе воде за пиће иако поуздано знамо да је она урађена. Телефонски смо звали начелницу санитарне инспекцијске службе др Јадранку Шаренац Цигановић, међутим још увек нисмо добили резултате. Речено нам је да нам резултати нису доступни, јер Удружење није платило анализу. Резултат анализе је документ од јавног значаја за све становнике кикиндске општине и треба да буде доступан свима објашњава Кораћ. Покрајински секретар за здравство др Атила Ченгери, након што је упознат са најновијом анализом кикиндске че-

смуше, истакао је да вода садржи недозвољену количину арсена и може да изазове хроничне болести, уколико се користи више десетина година, али неће бити забрањена за употребу. По добијању резултата ванредне анализе пијаће воде, коју је, по налогу Санитарне инспекције, урадио Завод за јавно здравље у Суботици, евидентно је да је арсена има у количини од 0,02 микрограма по литру, а гранична вредност, по стандардима Министрства здравља, је 0,01 микрограм. Др Ченгери је рекао да су резултати достављени Институту за јавно здравље Војводине, од којег се очекује мишљење и најавио да ће се, следеће седмице, узорковати вода из свих бунара у Кикинди. А. Ђ.

микроорганизама не закопава већ одлаже на ђубриште. У претходних десет година забележене су две мање епидемије ове болести у селу Ноћај, а у Срему је прошле године регистрована у селу Добринци на територији румске општине. У највећем ризику да оболе од ове болести су професионално изложена лица, али и шира популација сточарских подручја. Код заражених, инфекција често има благ ток или нема никаквих симптома болести, посебно код жена и деце. Болест најчешће не оставља компликације и ретко има Ј. Антић хроничан ток.

Опет избори у Новом Селу БЕЧЕЈ: Избори за чланове савета Треће месне заједнице у Бечеју, зване Ново Село одржани су 27. новембра прошле године, али ће Савет МЗ бити комплетиран тек после нових избора у недељу, 12. фебруара. Због неправилности избори ће бити поновљени у изборној јединици број 20. - Неко од гласача оставио је пропагандни памфлет на столу поред бирачког списка у изборној јединици број 20, а бирачки одбор га није уклонио и неко од бирача је мобилним телефоном то фотографисао, што је такође забрањено, па је стављен приговор на споровођење избора у тој изборној јединици. Изборна комисија је, због неправилности, поништила изборе на том месту, а онда су двојица кандидата који су добили највећи број гласова, Бранислав Мандић и Јанош Сабо, уложили жалбе Управном суду у Новом Саду. Како су жалбе одбијене, нови избори у изборној јединици број 20 заказани су за 12. фебруар од 7 до 20 сати, појаснила је секретар Треће месне заједнице Жужана Шлитер. B. Ј.

Петиција за семафор ТЕМЕРИН: Крајем јануара пуштен је у рад семафор на раскрсници улица Новосадске и Змај Јовине у Темерину. Нови семафор ће допринети повећању укупне безбедности саобраћаја. Изградњу семафора финансирао је Покрајински секретаријат за привреду, у сарадњи са Општином Темерин, на основу конкурса за доделу бесповратних средстава за суфинансирање изградње семафора у локалним самоуправама. Иначе, у Бачком Јарку светлосна сигнализација се налази на раскрсници улица Новосадска и Младена Стојановића. Петицију за постављање семафора на углу улица Новосадска и Партизанска у МЗ Старо Ђурђево недавно је потписало 444 грађана. М. М.

utorak7.februar2012.

vojvodina

c m y

dnevnik

СНЕГ И НИСКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ДОДАТНО ИСКОМПЛИКОВАЛЕ ЖИВОТ

И на проходним коловозима бели слој

СТАРА ПАЗОВА: Штаб за ванредне ситуације Општине Стара Пазова заседао је у недељу и оценио да нема већих проблема, због снежних падавина и ниских температура, јер су путеви на подручју општине проходни. Потребна је само опрезност возача, јер ниске температуре онемогућују коришћење соли, па на коловиозима ипак има снега, на магистралним путевиума по пет до шест, а на осталима и 15 до 20 сантиметара. Иако возила за чишћење снега „Сремпута“ и ЈКП „Чистоћа“ раде на терену, немогуће је потпуно очистити саобраћајнице, па се од возача захтева крајња опрезност и препоручује грађанима да без преке потребе не излазе из куће. Штаб је прихватио препоруку министарства просвете и одлучио да школе у старопазовачкој општини немају наставу прва два радна дана ове недеље, а данас ће заседати поново и одлучити шта даље, сходно

Угроженима један оброк БАЧКА ПАЛАНКА: Општински штаб за ванредне ситуације у Општини Бачка Паланка саопштило је да су сви локални путеви који су у првом приоритету проходни, а саобраћај се одвија успорено и у отежаним условима. Основне и средње школе не раде до краја недеље, а редовно раде сви објекти целодневног боравка осим одељења припремних група Установе за дневни боравак деце „Младост“ у Бачкој Паланци. Комуналне услуге у целој општини пружају се редовно, али у отежаним условима, а услуге паркирања у центру града јуче и у недељу нису се наплаћивале. Просторије Црвеног крста у Бачкој Паланци свакодневне су отворене за све грађане од 9 до 20 сати. Угрожена лица у стању социјалне потребе у овдашњем Герентолошком центру могу у току дана добити бесплатно један топли оброк и топлу одећу. Општински штаб саопштио је да је снабдевање малопродајних објектама робама широке потрошње редовно и да нема несташица на територији целе општина у којој живи нешто преко 57.000 људи. М. Сџ.

Нема школе ни вртића БЕЛА ЦРКВА: На седници штаба за ванредне ситуације Општине Бела Црква донета је одлука да се у периоду од 6. до10. фебруара неће одржавати настава у предшколској установи. Наставе неће бити ни у основним и средњим школама на подручју белоцркванске општине због, како је речено, временских услова. М. В.

Не штин и Ви зић без ауто бу са НЕ ШТИН, ВИ ЗИЋ: Јуче и у недељу у Нештин и Визић, два села Бачкопа ланачке оп штине, која се налазе у Срему и до којих се долази кроз територију Хрватске ,преко дунавског мо ста, остали су буквално отсечени од света. Како кажу у „Дунавпревозу“, аутобуси два дана нису из Бачке Паланке кретали ка Нештину и Визићу, јер путеви нису били очишћени, а кренуће, чим путеви буду проходни. Такође, не саобраћају ни школски аутобуси на свим релацијама. Линије се одржавају уз тешкоће и кашњења, која зависе од много фактора, а пре свега од стања на путевима. У Ме сној заједници у Нештину кажу да су били у контакту са „Дунавпревозом“ и да су о овом проблему обаве стили локал ну са моу пра ву. Ме шта ни сматрају да пут до центра општине није непроходан, а по себно су љути због чињенице да ово село од прошле године нема ни аутобуску линију према Новом Саду, а сада ни према Бачкој Паланци, па су буквално одсечени од света. У Нештину и Визићу живи преко 1.000 људи чија је општина Бачка Паланка, а која их је, када им је најтеже, заборавила. М. Сџ.

временској ситуацији. Предшколске установе раде нормално, јер и запослени иду на посао, а настава је прекинута за предшколске групе „Полетарца” и „Радости”. Снабдевање хлебом и основним животним намирницама је нормално, аутобуси „Ласте-Срем“ саобраћају, али са кашњењем између пола сата и сат, а касне и возови сат, или чак и више, „беовозови” до пола сата, па они који путују, морају на то рачунати. Пошто на коловозима има снега, на терену смо видели више возила која су клизала цик-цак угрожавајући и друге учеснике у саобраћају. Комунална инспекција подсећа грађане, власнике фирми и предузећа на високе казне за неочишћен простор испред зграда и стамбених објеката. ЈКП „Чистоћа“ је најавило да наредна два дана неће износити смеће, због ниских температура, јер хидраулика возила А. Мали не функционише нормално.

ПОКРАЈИНСКИ ШТАБ ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ СТАЛНО ЗАСЕДА

По себ но погођени Бе чеј и Се чањ НО ВИ САД: Због временских неприлика изазваних снегом и хладноћом, а по наредби Републичког штаба о проглашењу ванредене ситуације у Србији, Покрајински штаб за ванредне ситуације у Војводини је у сталном заседању и редовној комуникацији са општинским, окружним и Републичким штабом за ванредне ситуације. Командант Покрајинског штаба Ана То ма но ва Ма ка но ва председавала је јучерашњој седници на којој је закључено да штабови у општинама које су по себно угрожене снегом и хладноћом, треба да буду у сталном заседању и на основу актуелне ситуације на терену до стављају податке о потребној механизацији, гориву и другој опреми, како би се на време пружила неопходна помоћ људима у невољи.

Начелник Покрајинског штаба за ван ред не си туа ци је Ђор ђ е Ба б ић упознао је чланове Штаба са актуелном ситуацијом у Војводини. Ванредно стање, због недо статка горива за механизацију, проглашено је у две општине у Војводини: Бечеју и Сечњу. Према извештајима општинских штабова тих локалних самоуправа, путеви се у њима чисте, а гориво ће бити обезбеђено. Покрајински штаб, поводом препоруке да школе не раде, од Републичког штаба тражи појашњење режима грејања у установама које неће радити, с обзиром на повећану потрошњу струје и гаса. Црвени крст Војводине информисао је Покрајински штаб за ванредне ситуације да се бележи повећање хуманитарних по-

треба, које се одно си на дневне прихватне центре за бескућнике, обезбеђење допремања намирница за народне кухиње у 22 војвођанске општине, а повећани су и захтеви за огревним дрветом. „Војводинашуме” су, како је јуче речено, свим општинама које су то затражиле, ставиле на располагање своју механизацију, као и људе који знају да управљају овим тешким машинама. Ово јавно предузеће размотриће могућност да обезбеди огревно дрво за најугроженије становништво. „Воде Војводине” прате стање на водотоковима, који су сви сем Дунава залеђени, па је поднет захтев да се активирају ледоломци, а сарађује се са надлежним службама у МађарВ. Х. ској и Хрватској.

Oчишћенa и села АПА ТИН: На основу одлуке Владе Србије и стања на подручју апатинске општине, на јучерашњој седници Општинског штаба за ванредне ситуације, договорено је да се уведе двадесетчетворочасовно дежурство Штаба, како би у случају потребе могао одмах да реагује.Такође је за-

кључено да је садашња ситуација на подручју апатинске општине задовољавајућа и да су службе, након престанка падавине снега, очишћене и споредне улице како у Апатину, тако и у селима апатинске општине, односно у Купусини, Свилојеву, Сонти и Пригревици.

На Дунаву формиран ледоход На Дунаву од Братиславе до Богојева, према подацима Републичког хидрометеоролошког завода Србије, формиран је ледоход који покрива око 30 одсто водене површине и за сада нема потребе за ангажовање ледоломаца. Водостај Дунава код Апатина јуче је био 200, а до сутра треба да опадне за око 40 центиметара, а температура воде је око нуле и уколико дневна темепартура и наредних дана буде овако ниска, могуће је да се вода и даље леди.

С обзиром на то да Јавно комунално предузеће није у стању да снег чисти на подручју целе општине, договорено је да се ангажује и механизација приватника и фирми. Осим тога, предшколске и школске установе иако нема наставе, треба да воде рачуна о системима за грејање и на време наруче потребне енергенте, а такође и да се чисти снег испред објеката, док је Центар за социјални рад добио задатак да организује по сете старим и немоћним лицима, како би и они били обезбеђени храном и по потреби здравственим услугама. - Чињеница је да ЈКП „Наш дом“ док је трајала снежна вејавица чистила само саобраћајнице првог реда, иако су екипе биле непре стано 36 часова ангажоване, а остале улице дошле су на ред по пре станку падавина. Овако ниске темепартуре су узрок и чешћим кваровима на механизацији, али и то да со не може да делује на путу. Проблем су и не саве сни грађани који остављају своје аутомобиле на путу па ралице не могу да прођу, па смо стога и предложили да се ангажују лица која имају мању механизацију за испомоћ. У чишћењу пута до ви кенд на се ља Ва го ни и до градске депоније помагали су и запо слени у Шумској управи у Апатину са својом тешком механизацијом - рекао је директор ЈКП „Наш дом“ Мир ко Па вло вић. Ј. Прелчец

Ули це про ход не, пу те ви (не) за до во ља ва ју БЕ ЧЕЈ: Увођење ванредне ситуације у бечејској општини дало је позитиван ефекат. Јер, ангажован је знатно већи број механизације за чишћење снега и епилог даноноћног рада је видљив. - Управо су се вратили комунални и саобраћајни инспектори, који су се уверили да је преко 90 процената улица у Бечеју проходно. Не само главне уздужне, већ и попречне. У телефонском разговору са секретарима месних заједница у насељеним местима добили смо исто тако задовољавајуће извештаје. У Бачком Градишту и Радичевићу су се организовали тако што су на тракторе монтирали гураче снега, па је преко 90 одсто улица проходно у једном смеру. Слична ситуација је и у Бачком Петровом Селу, где је ангажована механизација ПИК „Бечеј“. Пут за Пољанице и коловози у селу су очишћени са два улта Имреа Гор тве, а у Милешеву је ситуација најгора. Најпрометнија улица у овом селу је део пута Бечеј – Бачка Топола, који је у катастрофалном стању. Камиони међународне шпедиције су у ноћи између петка и суботе утабали двадесетак сантиметара до тада нападалог снега, па касније гурачи новог наноса снега, који су ангажовани за чишћење ове деонице пута, не могу до асфалтне подлоге да допру. Слична је ситуација и на новобечејском путу до бране. Возачи кажу да је прави хаос на тим део-

Бечејски комуналци и ручно чисте паркиралишта у граду

ницама и да вожња није безбедна због осећаја да се вожи по гудурама. Остали путни правци ка Бечеју су у задовољавајућем стању - рекао је дежурни у Општинском штабу за ванредне ситуације Ми ло рад Бур саћ. Што се центра Бечеја тиче, радници ЈП „Комуналац“ су машински и ручно очистили прилазе свим институцијама, а нешто тежа ситуација је са паркиралиштима, пошто има возила која отежавају прилаз. За сада нема проблема у снабдевању горивом возила која су ангажована у отклањању снежних наноса, јер је бечејска фирма „Вел-

петрол“ обезбедила довољне количине горива. - Апелујемо на грађане да свако очисти тротоар пред својом кућом, својим локалом или продајним објектом и тако у време ванредне ситуације покажу висок степен међусобне толеранције, наглашавају у Општинском штабу за ванредне ситуације. У Центру за обавештавање уведено је непрекидно дежурство и све информације могу се добити телефонским путем на број 6915447, у Полицијској станици је телефонски број 6911880, а у Дому здравља 6910124. В. Јанков

Пре по ру че но пе ша че ње

СОМ БОР: Мада је висина снежног покривача у Сомбору и околини међу највишим, када се посматрају урбане средине у Србији, снег није парализовао запад Бачке, генерални је закљцучак сомборског Штаба за ванредне ситуације којем председава градоначелник Сомбора Не ма ња Де лић. - Предузимамо све мере прописане у случајевима проглашавања ванредне ситуације у земљи - казао је након седнице сомборског Штаба за ванредне ситуације његов координатор Пре драг Ра ко њац - Зимска служба обавља свој посао на задовољавајући начин и све до сада нисмо имали блокиран ни један путни правац на градском подручју Сомбора, мада је саобраћај донекле отежан, што је и очекивано када се има у виду висина снежног покривача и изузетно ниске температуре. На подручју целе Западне Бачке, која поред Сомбора обухвата и општине Апатин, Кула и Оџаци на рашчишћавању снега ради преко 40 тешких грађевинских машина. Сва јавна комунална предузећа на сомборском градском подручју функционишу без већих проблема, снабдевање енергентима и топлотном енергијом је нормално, у непрекидној комуникацији смо са свим сеоским месним заједницама и приградским насељима салашког типа, тако да се уочени проблеми решавају у веома кратком року, каже Ракоњац. На рашчишћавању снега у Сомбору је, поред механизације и људства „Сомборпутева” и ЈКП „Чистоћа” ангажована и војска са бившег сомборског аеродрома, чији припадници одржавају тротоаре јавних установа, као што су школе и домови здравља, иако ни једна сомборска основна и средња школа, одлуком ресорног Министарства и овдашње Школске управе, не ради.

- Од 1200 регистрованих малишана који похађају Предшколску установу „Вера Гуцуња” јутрос се у вртићима појавило свега њих 170, па ће и ова установа организовати рад у само неколико објеката - казао је градоначелник Сомбора, Немања Делић, апелујући на суграђане да се, колико могу, прилагоде изузетно тешким метеоролошким условима.

Дежурају вртићи Сомборски градоначелник Немања Делић је нагласио да ће дневни боравци у сомборским основним школама, тамо где за то искажу потребу родитељи, радити, а да ће родитељи предшколаца моћи своју децу да доводе у неколико објеката Предшколске установе „Вера Гуцуња”. Тако ће дежурати објекти ове установе у Мразовићевој улици, као и у Горњој Вароши, те објекти Селенча 1 и 2 и венац 1 и 3. Деца из припремних предшколских група полудневног боравка у граду и селима неће похађати вртић, баш као ни основношколци, док ће у Кљајићеву, највећем селу сомборског градског подручја, целодневни боравак редовно радити. - Снабдевање основним животним намирницама у продавницама је потпуно нормално, није угрожено ни снабдевање лекова у апотекама, тако да се може рећи да смо успешно одговорили на изазов који је пред нас по ставило овако тешка метеоролошка ситуација - закључио је сомборски градоначелник Делић уз опаску да ће и овдашњи аутиопревозник „Севертранс„ донекле редуковати ред вожње. М. Миљеновић

Само једна грталица

ОЏАЦИ: Напори да се рашчисте најпрометније улице у Оџацима и остали приоритетни правци, дају видне резултате, иако снежне падавине задају много проблема грађанима. Зимска служба ЈКП ,,Услуга“ из Оџака је 24 сата на терену, али не успевамо баш да рашчистимо све снежне наслаге у краћем временском року него што сада чинимо. У нашем возном парку се налази само један камион са грталицом за снег, морали смо укључити и СКИП који смо адаптирали за ову врсту посла, а ангажовали смо и једну приватну фирму која такође има адаптиран СКИП и успевамо да одржимо трку са великим снежним падавинама - рекао је руководилац техничке оперативе ЈКП ,,Услуга“ Дарко Дукић. У надлежности ове фирме је и је путни правац Бачки Брестовац- Каравуково и пут према Камаришту, односно Дунаву, затим Каравуково-Богојево. С. М.

dRU[TvO

dnevnik TINEJYERI IMAJU PRAVO NA POVERQIVOST MEDICINSKOG KARTONA

Ro di te qi po ma `u u le ~e wu sa mo ako de ca pri sta nu Ve} mesec dana deca u Srbiji s navr{enih 15 godina imaju pravo da sama odlu~uju o svom le~ewu. Naime, usvajawem izmene Zakona o zdravstvenoj za{titi, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, stvoreni su uslovi za unapre|ewe propisa koji se odnose na

zdravstvenu za{titu mla|ih od 18 godina. To zna~i da svako dete koje je navr{ilo 15 godina i koje je “sposobno za rasu|ivawe i samostalno dono{ewe odluka” ima pravo da na svoj zahtev pogleda medicinsku dokumentaciju, ali i pravo na poverqivost podataka. Od svog pedijatra moè da traì da roditeqima ne kaè o onome o ~emu ne èli da ih obaveste. U proteklih mesec dana pedijatri u Srbiji nisu imali problema s decom starijom od 15 godina jer ona za sada ne insistiraju na tajnosti medicinskih podataka. Pedijatri isti~u da mladi od 15 godina naj~e{}e dolaze zbog respiratornih infekcija i pod tempe-

gu na svoju ruku obave{tavati roditeqe o wegovim problemima, ali su isto tako svesni toga da bez roditeqa ne mogu ni{ta u~initi. Tim pre ako dete odbija da poslu{a lekara i samim tim dodatno komplikuje svoje zdravqe. Po izmewenom zakonu, ako se dete izri~ito protivi tome da roditeqi budu obave{teni o wegovom zdravstvenom problemu, lekari to moraju po{tovati ~ak i ako procene da to nije u wegovom interesu. Uvid u karton je isto {to i davawe obave{tewa roditeqima od lekara. Tako je odbijawe deteta starijeg od 15 godina da o wegovom stawu i onome {to pi{e u zdravstvenom kartonu istinu znaju roditeqi samo po sebi stavqawe ta~ke na potrebu daqeg le~ewa. Naime, ako dete odlu~i da ne}e da se le~i, a roditeqi bi sasvim sigurno èleli da ono bude zdravo, to se ima po{tovati. Takvoj pretpostavci lekari se suprotstavqaju jer smatraju da postoje situacije koje se kose s de~jim iskustvom i koje zahtevaju hitno ukqu~ivawe roditeqa u spasavawe wegovog zdravqa. Dràvna sekretarka u Ministarstvu zdravqa primarijus dr Eli za bet Pa u no vi} obja{wava da je u zakonu lekaru ostavqeno da uradi ono {to je u najboqem interesu deteta. Kada se govori o bolestima zavisnosti, isti~e ona, ne moè se pri~ati o uvidu u karton jer se le~ewe tih bolesti obavqa ukqu~ivawem porodice. Bitna je, dodaje, procena lekara za svako zdravstveno stawe deteta jer on ovim aktom ima pravo da kaè da je za neki problem poèqno da adolescent do|e s majkom.

Previ{e anoreksi~nih Veliki problem mogao bi se javiti s anoreksi~nim devoj~icama. Naime, danas u zamku anoreksije, psihijatrijskog oboqewa koje moè imati i smrtni ishod, naj~e{}e upadaju devoj~ice izme|u 14 i 16 godina. Ta~nih podataka o broju obolelih adolescentkiwa u Srbiji nema, ali pretpostavqa se da jedna od 200 devoj~ica ima anoreksiju. Koliko je ovo psihijatrijsko oboqewe ozbiqno govori i svetski podatak da pet do 15 odsto obolelih umire, i to veoma mlado, od posledica gladovawa i suicida. Dodatni problem predstavqa i to {to i devoj~ice od 12 i 13 godina “èle” da budu vitke i tanane pa i one upadaju u zamku anoreksije. Gotovo po pravilu takve devoj~ice kod lekara dovode prestravqeni i zabrinuti roditeqi, ~esto i pod prisilom. Ali, postavqa se pitawe da li neka od wih koja boluje od anoreksije, a ima 15 godina, moè traìti od pedijatra da o tome ne obavesti wene roditeqe i da nastavi da gladuje umesto da se le~i. Tu pedijatre, koji za uspe{nost le~ewa moraju imati podr{ku porodice i samog pacijenta, ne mogu i ne smeju ograni~avati nikakva zakonska pravila o pravu na poverqivost i tajnost zdravstvenog kartona. raturom i da nije retko da su s wima i roditeqi, tako da nije bilo povoda za posebne razgovore s detetom o potrebi da mu porodica zna od ~ega je bolestan. Me|utim, to {to u prvom mesecu nije zabeleèn nijedan slu~aj da tinejxeri insistiraju na tajnosti i poverqivosti medicinskih podataka nikako ne zna~i, slaù se i sami pedijatri, da takvih situacija ne}e biti. Oni, kako isti~u, tada moraju dobro da izvagaju pravo koje je ovim izmenama zakona dato tinejxerima i ono {to se detetu stvarno doga|a i kuda ga vodi. Naime, pedijatri pretpostavqaju da }e do}i u situaciju kada }e dete morati da privole na to da dozvoli da se u re{avawe zdravstvenog ili bilo kojeg drugog problema koji oni dijagnostikuju, ukqu~e i roditeqi. Svesni su toga da bez saglasnosti deteta ne mo-

– Dete ima pravo na poverqivost, ali kada lekar vidi da ono uzima drogu, mora detetu da kaè da to dovodi do ozbiqnih o{te}ewa zdravqa, da mora da se le~i i da u tom procesu moraju da u~estvuju i roditeqi. Dakle, odluka o tome je na pedijatru. Da proceni da li moè da veruje detetu i da odlu~i kako }e raditi s detetom. Ne verujem da na osnovu jednog vi|ewa i priznawa moè doneti odluku, nego bi svakako morao to da prati daqe. Mi smo kao predlaga~i zakona bili duboko uvereni u to da je pravo za{tite poverqivosti kod dece pozitivna stvar. U saradwi s roditeqima, lekarima, ali i celim dru{tvom, to moè napraviti pozitivan pomak, u smislu ve}e odgovornosti i sazrevawa dece – objasnila je dr Paunovi}. Q. Male{evi}

Zbri nu ti ne mo} ne Ministarstvo rada i socijalne politike Vlade Srbije naloìlo je ju~e svim ustanovama socijalne za{tite hitno sprovo|ewe mera za{tite najugroènijih kategorija stanovnika. Tako je svim centrima za socijalni rad nare|eno da u saradwi sa slu`bama lokalne samuprave, Crvenim krstom Srbije, zdravstvenim ustanovama i policijom, poja~aju rad na terenu i obi|u stara~ka doma}instva i porodice s nepokretnim i invalidnim ~lanovima da bi im obezbedili pomo}. Gerontolo{ki centri i domovi za sme{taj starih lica dobili su zadatak da sve slobodne kapacitete stave u funkciju hitnog zbriwavawa gra|ana kojima je zbog ugroènosti ìvota u uslovima niskih temperatura neophodan privremeni sme{taj. Republi~kom informativnog centru za stare naloèno je da posebnu telefonsku liniju 0800/115–116, stave u funkciju urgentne pomo}i licima koja na drugi na~in ne mogu dobiti pomo} u vanrednoj situaciji koja je progla{ena na teritoriji cele dràve. Q. M.

utorak7.februar2012.

ZAU[CI IZ BOSNE STIGLI U NOVI SAD

Pro gla {e na epi de mi ja, obo le li na ku} nom le ~e wu U Zavodu za zdravstvenu za{titu studenata registrovano je 13 studenata koji imaju zau{ke, akutno, virusno i zarazno oboqewe, pra}eno otokom zau{nih `lezda. Pо podacima Instituta za javno zdravqe Vojvodine, do sada je u ispitivawu bilo 27 obolelih, od kojih je 22 iz Bosne i Hercegovine, a petoro pacijenata je iz Novog Sada. Do sada je hospitalizovana samo jedna osoba, ostali se oporavqaju bez komplikacija na ku}nom le~ewu. U Zavod za za{titu zdravqa studenata prvi pacijenti su se javili jo{ polovinom januara, nakon {to su se vratili s bo`i}nih i novogodi{wih praznika iz Bosne i Hercegovine i odatle do-

neli bolest. Period inkubacije mo`e da traje od 12 do 25 dana. Svi koji osete mu~ninu, malaksalost, povi{enu temperaturu, bolni otok zau{ne `lezde i ote`ano `vakawe i gutawe, treba da se jave lekaru, napomiwe epidemiolog u

Po{to se u na{oj zemqi redovno sprovodi vakcinacija od 1986. godine, svi koji su je dobili u detiwstvu za{ti}eni su, kao i oni koji su prele`ali ovu bolest. Uvo|ewem vakcinacije do{lo je do zna~ajnog pada {irewa ovog

Svi koji osete mu~ninu, malaksalost, povi{enu temperaturu, bolni otok zau{ne `lezde i ote`ano `vakawe i gutawe, treba da se jave lekaru Zavodu dr Li di ja Tu ro. Pо wenim re~ima, bolest je najzaraznija dva dana pre pojave simptoma i pet dana od po~etka pojavqivawa prvih simptoma.

oboqewa, ali se i daqe povremeno registruju epidemije. Posledwa epidemija na podru~ju Vojvodine bila je u Sremu 2009. godine sa 114 obolelih osoba.

Zbog pojave zau{aka u Novom Sadu, novosadski Dom zdravqa poziva decu uzrasta od 12 meseci do 14 godina koji su propustili vakcinaciju, da urade obaveznu imunizaciju. Ina~e, od po~etka godine u novosadskom Domu zdravqa bilo je sedam slu~ajeva obolelih od zau{aka, dvoje od 10 do 14 godina `ivota, dvoje od 15 do 19, jedno iz kategorije od 25 do 29 godina i dvoje od 50 do 64 godine. U skladu sa zakonskim propisima, prijavqena je epidemija ove bolesti, iako je broj sekundarnih slu~ajeva mali, navode u saop{tewu Instituta. I. Dragi}

NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU ISPITNI ROK NIJE ZAMRZNUT

Ko se ne pro bi je, po la ga }e na knad no

Januarsko-februarski ispitni rok na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (devet u Novom Sadu, tri u Subotici i po jedan u Zrewaninu i Somboru), nije „zamrznut” uprkos debelom minusu i snegu koji je ju~e nastavio da pada. Povodom prekju~era{we preporuke ministra prosvete i nauke prof. dr @ar ka Ob ra do vi }a da, zbog vanredne situacije u zemqi, „fakulteti odlo`e ispite, a ukoliko to nije mogu}e, grupi{u ih u jednom danu”, rektor UNS-a prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} ju~e je za „Dnevnik” potvrdio da je i u nede-

qu i ju~e bio u dogovoru s dekanima, odnosno prodekanima za nastavu, i da je dogovoreno da }e se ispiti odvijati normalno po ranije utvr|enom rasporedu. Izuzetno, za studente koji zbog problema u saobra}aju i udaqenosti mesta stanovawa ne mogu da stignu (doputuju) do fakulteta i pola`u ispit u datom terminu, predvi|enom pre snegova i smetova, bi}e odre|en drugi datum za polagawe. Naravno, studentima je saop{teno da ovaj kijamet nikako ne mo`e biti izgovor da dva puta iza|u na isti ispit u ovom roku

(podse}aju na sajtu Medicinskog fakulteta). Gotovo svi fakulteti su ju~e na svojim sajtovima istakli kakav }e biti „re`im” ispita planiranih u teku}oj radnoj nedeqi (od 6. do 10. februara). Tako Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin” u Zrewaninu saop{tava da }e se propu{teni ispiti polagati 17. i 18. februara. Iako }e na „Pupinu” teku}e sedmice znawe akademaca biti proveravano po utvr|enom kalendaru, satnica je pomerena za jedan sat kasnije (npr. s 10 na 11 sati), a u skladu s informacijama o stawu na pute-

vima dobijenim od AMS-a. Poruka studentima zavr{ava bri`nim savetom dekana prof. dr Mi la na Pa vlo vi }a: „Molimo vas, vozite pa`qivo i bezbedno”. Zbog vremenskih neprilika i na novosadskom Pravnom fakultetu satnica po~etka ispita iz Me|unarodnog privatnog prava (danas, sutra i prekosutra) pomerena je za ta~no u podne... Najboqe je da se se studenti koji zaista ne mogu da stignu na ispit o svemu informi{u na sajtu svog fakulteta ili putem telefona. V. ^.

OD DANAS U ZREWANINSKOM MUZEJU

Po ve qe i di plo me pri ~a ju sto ri ju o dr `a va ma Vi{e od osamdeset originalnih poveqa i diploma koje su zaslu`ni pojedinci, porodice i gradovi dobili od srpskih i evropskih vladara, od danas }e biti izlo`eno u salonu Narodnog muzeja u Zrewaninu. Izlo`ba pod nazivom „Poveqe i diplome od 17. do 20. veka“, autorke Du {i ce Bo ji}, vi{eg kustosa Istorijskog muzeja Srbije, bi}e otvorena u 19 ~asova i traja}e do 7. marta. Postavka predstavqa prethodna ~etiri veka srpske istorije kroz prizmu originalnog pisanog nasle|a, zna~ajnog ne samo jer je svedo~anstvo o istorijskim prilikama na ovim prostorima, kontaktima i saradwi s evropskim dvorovima ve} je i potvrda postojawa srpskog plemstva u vremenu kada je Srbija jo{ uvek bila pod osmanskom vla{}u. Izlo`ba je, ujedno, primer uspe{ne saradwe vi{e kulturnih i nau~nih institucija Srbije jer je, osim Istorijskog muzeja Srbije, doprinos pri wenoj realizaciji dalo i petnaestak kulturnih i nau~nih institucija. – Poveqe predstavqaju pisano svedo~anstvo kojim se utvr|uje poslovnopravni odnos vladara,

Ple mi} ka po ve qa Le o pol da II ka pe ta nu Ra di ~u Pe tro vi }u

velika{a i crkvenih velikodostojnika prema ustanovama ili pojedincu. One su pisani akt, dokument kojim se ne{to dodequje, dopu{ta, potvr|uje. U zavisnosti

od vremena kada su nastale, kao i od onoga ko ih daje i kome, nosili su razli~ita imena: poveqe, hrisovuqe, gramate, ukazi, diplome – obja{wava vi{i kustos – istori~ar u zrewaninskom muzeju Vi dak Vu ko vi}. Carske poveqe, dodaje Vukovi}, dobijali su pojedinci za razli~ite zasluge: u vojnoj slu`bi, diplomatiji, za doprinos kulturi i prosveti ili u odre|enim granama privrede. Tokom 17, 18. i 19. veka carske poveqe bile su dodeqivane Srbima koji su slu`bovali u pograni~nim oblastima, tzv. Vojnoj krajini. – Poseban osvrt na izlo`bi dat je na strukovne nagrade i regulative za privrednike i esnafe, kao i na slobodne kraqevske gradove: Sombor, Suboticu i No-

vi Sad. Tako|e, izlo`ba osvetqava i tradiciju Srpske pravoslavne crkve, kojoj pripada presudna uloga u nacionalnom vaspitawu i duhovnom razvoju u periodu osmanske vlasti, ostvarenu borbom za dobijawe vladarskih dokumenata kojima se srpskim manastirima dodequje za{tita ili, pak, materijalna pomo}. U ovu grupu spadaju turski ferman manastiru Devi~ kojim sultan Abdul Hamid Prvi, na zahtev vaseqenskog patrijarha, zabrawuje napade na manastir i uni{tavawe wegove imovine, i darodavna gramata ruskog cara Petra Velikog manastiru Rakovica, kojom se odre|uje pomo} koju }e manastir ubudu}e dobijati – nagla{ava Vukovi}. Na izlo`bi su prezentovani i darovi dodeqivani uz poveqe i diplome, a koji najboqe ilustruju wihov zna~aj. Sabran i povezan u celine, ovaj zna~ajan dokumentarni materijal ispri~a}e posetiocima na slikovit na~in pri~u o dr`avama, dinastijama i vladarima te tako jo{ jednom o`iveti odre|ene periode srpske istorije. @. Balaban

VESTI Tran splan ta ci ja or ga na kao or ga ni zo van si stem – Ne moèmo dozvoliti da u Srbiji ne postoje centri za transplantaciju organa i da samo neke ustanove rade transplantacije pojedinih organa, ve} to mora da bude organizovan sistem – izjavio je ju~e ministar zdravqa Srbije Zo ran Stan ko vi} i predo~io da se radi na tome da se stru~waci osposobe da u Srbiji rade i najsloènije zahvate. – Spremni smo da zajedno s Italijom i ostalim zemqama Evropske unije u~inimo napor da re{imo taj problem. Ne moèmo da dozvolimo da se transplantacije rade samo u pojedinim segmentima VMA i Klini~kog centra u Novom Sadu. To mora da postane organizovan sistem, a na{i stru~waci treba da idu na obuku u inostranstvo.

Kon kurs za Voj vo |an sku su ve nir ni cu

Bo ra~ ka ~la na ri na 800 di na ra

Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova raspisao je konkurs za dodelu tri drvene ku}ica za prodaju vojvo|anskih suvernira – “Vojvo|anska suvenirnica“. Ciqevi finansirawa drvenih ku}ica za prodaju vojvo|anskih suvenira su razvijawe vojvo|anskog turisti~kog i privrednog potencijala i ekonomsko osnaìvawe seoskih èna u Vojvodini. Dokumentacije se dostavqa u zatvorenoj koverti Pokrajinskom sekretarijatu za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova koji }e i doneti odluku o dodeli tri drvene ku}ice. Konkurs je otvoren do 14. februara, a bliè informacije mogu se dobiti na telefon 021/487–46–10. Q. M.

Dru{tvo za istinu o narodnooslobodila~koj borbi i Jugoslaviji, kao institucija civilnog dru{tva, odnosno udruèwe gra|ana, svoje aktivnosti obavqa zahvaquju}i iskqu~ivo novcu od ~lanarine i retkim donacijama. Kako saop{tavaju iz Odbora ovog dru{tva za Vojvodinu, u èqi da i ove godine nastave da iznose istorijsku istinu o toku i karakteru antifa{isti~ke borbe naroda i narodnosti Jugoslavije i brane te vrednosti, zakqu~eno je da je ~lanarina neophodna i nu`na. Zbog toga je za ovu godinu ona utvr|ena u visini od 800 dinara. Novac }e se, kao i do sada, koristiti za kori{}ewe sala, ozvu~ewe, tribine... i sva druga sredstva koja doprinose da se “istina o antifa{isti~koj borbi gra|ana ove dràve prezentuje na pravi na~in”. Q. M.

crna hronika

utorak7.februar2012.

dnevnik

c m y

U ATA RU MAR TO NO [A, KOD KA WI @E

Troj ka uhva }e na u kra |i ka blo va Lo po vi ma pro te klog vi ken da ni je sme ta la ve ja vi ca pa su se u Kr stur skom ri tu u ata ru Mar to no {a, op {ti na Ka wi `a, oko mi li na elek tri~ ne ka blo ve na si ste mu za na vod wa va we ov da {we Ze mqo rad ni~ ke za dru ge „Pa pri ka”. Po li ci ji je naj pre pri ja vqe na kra |a ka blo va ne po zna tih po ~i ni la ca iz -

„Te lek pa pri ka” iz Mar to no {a i Agen ci je za obez be |e we „Red skor pi ons” iz Ka wi `e na de mon ta `i ka blo va na li cu me sta uhva }e na dva kra dqiv ca, a ka sni je i tre }i, ko ji je pret hod no us peo da utek ne. Lo po vi su do Kr stur skog ri ta do {li po ve ja vi ci na mi nus 13 ste pe ni Cel zi ju sa. Ka blo ve po hlad no }i

Me sto ob ra ~u na

Ku }a ubi je nog Du ki }a

TRI ME SE CA NA KON KOB NOG OB RA ^U NA NA RUM SKOM VA [A RU

Uhap {en osum wi ~e ni za ubi stvo

O~e ru pa ni si stem za na vod wa va we kod Mar to no {a

vr {e na u pe tak pa je tro je pre stup ni ka su tra dan uhva }e no na de lu. Port pa rol ka Po li cij ske upra ve u Ki kin di Ra doj ka Ra da no vi} po tvr di la je za na{ list da je tro je osum wi ~e nih za kra |u ka blo va uhva }e no, ali da je jo{ u to ku ob ra da wi ho vih kri mi nal nih ak tiv no sti te da je mo gu }e da }e se ra sve tli ti jo{ ne ke kra |e po ~i we ne na ovom pod ru~ ju. Vi {e po je di no sti ni je sa op {te no, me |u tim, Ra doj ka Ra da no vi} je na ja vi la da }e naj ve ro vat ni je po utvr |i va wu svih okol no sti bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va pro tiv po ~i ni la ca, ~i ji iden ti tet do ta da ni je mo gu }e sa op {ti ti. Sa zna je mo da su za jed ni~ kim ana ga `o va wem ka wi {ke po li ci je, za po sle nih u ZZ „Pa pri ka” i DOO

Fo to: M. Mi tro vi}

ba{ i ni je jed no stav no de mon ti ra ti s kon struk ci je „val mon ta”, a plen su na me ra va li da od ne su na bi ci kli ma. Di rek tor ZZ „Pa pri ka” To {a Ma ti} na po mi we da ovo ni je pr vi slu ~aj kra |e de lo va opre me tri si ste ma za na vod wa va we ti pa „val mont” in sta li sa nim za na vod wa va we oko 230 hek ta ra. Ma ti} ka `e da je pri ~i we na {te ta da le ko ve} od ko ri sti ko ju kra dqiv ci mo gu ostva ri ti ka da ka blo ve za stru ju is to pe i ba kar pro da ju kao se kun dar nu si ro vi nu na ot pa du. Da bi do sko ~i li kra dqiv ci ma ka blo va i dru gih de lo va opre me za liv nog si ste ma, u ZZ „Pa pri ka” su us po sta vi li si stem pra }e wa i ja vqa wa, a do dat no je an ga `o va na i slu `ba obez be |e wa. M. Mr.

Vo ji slav T. (44) s pod ru~ ja [ap ca uhap {en je ju ~e zbog osno va ne sum we da je u no }i iz me |u 2. i 3. no vem bra pro {le go di ne ubio Zlat ka Du ki }a (45), zva nog Du ka, iz Ru me, dok je Mi le tu Bje li }u, ko ji je ce lo ve ~e bio s ne sre} nim Du ki }em, na neo te {ke te le sne po vre de, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u Srem skoj Mi tro vi ci. Ubi stvo se do go di lo na rum skom Bre gu, kod igra li {ta, ka da je Du ki} na smrt pre tu ~en, a Bje -

li }u je ta da slo mqe na le va no ga na dva me sta, le va ru ka i re bra s le ve stra ne, a do bio je i uda rac u gla vu. Ka ko se pri ~a, udar ce je za do bio bra ne }i se od na pa da ~a, dok je ne sre} ni Du ki} od po vre da za do bi je nih, ka ko se na vo di u ju ~e ra {wem sa op {te wu srem sko mi tro va~ ke Po li cij ske upra ve, dr ve nim pred me tom po gla vi i te lu na li cu me sta umro. Zlat ko Du ki} je, po sle smr ti ro di te qa i bra ta, `i veo sam u po ro di~ noj ku }i u No voj uli ci

114 u Ru mi. Brat mu je umro 1984. go di ne, na kon to ga mu je umro otac, pa ubr zo i maj ka. Ru mqa ni pri ~a ju da je Du ki} vo leo da po pi je, ali ka `u da ni ka da ni je pra vio pro ble me ni ti se sva |ao. – To mu je bio pr vi put da je bio na va {a ru. Ni ka da pre to ga ni je od la zio i te kob ne no }i je slu ~aj no bio ta mo. Pro dao je mo tor i imao je pa ra kod se be. On i Mi le su pi li „Kod [a ce” u ka fa ni i kad su iza {li, ovi su ih na pa li. Si gur no su ili vi de -

li da Zlat ko ima pa ra kod se be ili su od ne kog ~u li. Ni su ih na pa li slu ~aj no, to je si gur no. Zlat ko je bio mi ran i naj bo qi ~o vek ko ga sam ja znao, a zna li smo se od ro |e wa – ka zao je ta da Zlat kov drug Ste vi ca Me do{. Iz Po li cij ske upra ve u Srem skoj Mi tro vi ci je sa op {te no da }e mo o svim da qim ko ra ci ma na kom plet nom ra sve tqa va wu slu ~a ja bi ti in for mi sa ni u na red nom pe ri o du. J. An ti}

IZ ZRE WA NIN SKOG TU @I LA [TVA

Op tu èn za zlo sta vqa we oca Osnov no jav no tu ì la {tvo u Zre wa ni nu pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv B. R. (21) iz Arad ca, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci. We mu se sta vqa na te ret da je 31. av gu sta pro {le go di ne u po ro di~ noj ku }i vre |ao oca R. D., a za tim i fi zi~ ki na sr nuo na we ga. Po na vo di ma Tu ì la {tva, okri vqe ni mla di} je pre tio ocu

da }e mu za pa li ti ku }u ako bu de zvao po li ci ju, da bi po tom uzeo lo pa tu i za mah nuo u prav cu ro di te qa. Ali, R. D. se iz ma kao pa ni je do bio uda rac. Me |u tim, sin je pri {ao ocu i ~e lom ga od gur nuo pa je o{te }e ni pao na tro sed. On da je uzeo ja stuk i pri slo nio ga ocu na li ce, a na pad nu ti uku }a nin je, da bi se od bra nio, na sled ni ka od gur nuo no gom od se be.

Lo pa tom u gla vu i ru ku Pro tiv @eq ka @. (20) iz Sta ji }e va Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu pod ne lo je op tu `ni pred log ko ji ga te re ti da je na neo la ke te le sne po vre de su gra |a ni nu ^. S. Sum wa se da je okri vqe ni dva de se to go di {wak u no }i iz me |u 21. i 22. de cem bra 2010. go di ne u Sta ji }e vu, is pred ki o ska “Bond” u Uli ci Ra de Sr da no va, na pao ^. S. dr ve nom lo pa tom za ~i {}e we sne ga. Wo me je o{te }e nog uda rio po gla vi i de snoj ru ci, tom pri li kom ga lak {e po vre div {i.

Okri vqen za kra |u po ku }a ma Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ke kra |e u pro du è wu, zre wa nin sko Osnov no jav no tu ì la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Pre dra ga K. (21) iz Zre wa ni na, ko ji je u pri tvo ru od 16. de cem bra 2011. go di ne. U op tu `nom ak tu pi {e da je ovaj mla di} 22. sep tem bra 2011. u Zre wa ni nu, u Uli ci Pe tra Ko va li }a, za jed no sa [. Z. raz bio sta klo na pro zo ru a po tom u{ao u ku }u o{te }e nog N. M., oda kle je ukrao pi {toq mar ke “za sta va”, ma sa èr za tu{-ka bi nu, ra zno po su |e, me sin ga ne sla vi ne, ve }i broj mik se ra i rad nog ala ta, sve ukup ne vred no sti 120.000 di na ra.

U dru gu lo pov sku ak ci ju, ka ko se po do zre va, oti snuo se 22. ok to bra iste go di ne, ka da je iz va lio iz le `i {ta ula zna vra ta ku }e o{te }e nog Z. S. u Uli ci Mi len ka Bo ja ni }a. Iz ovog stam be nog objek ta te re ti se da je od neo kom plet po su |a za ru ~a va we, dve ve{-ma {i ne, te le vi zor, pri bor za pe ca we, 15 te pi ha i dru ge stva ri, ~i ja je vred nost pro ce we na na 150.000 di na ra. Sum wa se da je kra |e po ~i nio i ne u tvr |e nog da na iz me |u 1. i 15. de cem bra, u Uli ci Pe tra Ko va li }a, u ku }i S. M. iz Zre wa ni na, i 15. de cem bra, u Uli ci Ol ge Pe trov, u ku }i o{te }e nog K. S.

Pum payija na sud zbog fal{ ~e ka Zre wa nin sko Osnov no jav no tu ì la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv Da ni je la N. (35) i Bo ja na @. (34), obo ji ca iz Zre wa ni na, a na te ret im se sta vqa kri vi~ no de lo fal si fi ko va wa is pra ve. U Tu ì la {tvu tvr de da je Bo jan @. 12. de cem bra 2008. go di ne na pra vio la `nu jav nu is pra vu, ta ko {to je na ban kar skom ~e ku ko ji pri pa da o{te }e noj G. R., a ko ji je pret hod no na ba vio Da ni jel N., svo je ru~ no upi sao su mu od 5.000 di na ra, te ~ek pot pi sao ime nom i pre zi me nom o{te }e ne, iako za to ni je imao we no ovla {}e we. Za tim je ~ek unov ~io na ben zij skoj pum pi na ko joj je bio za po slen, da bi Da ni je lu N. dao 4.300, a za se be za dr ào 700 di na ra. @. Ba la ban

„DNEV NIK” U DI VQEM KAM PU LA @NIH AZI LA NA TA U BLI ZI NI SRP SKO-MA \AR SKE GRA NI CE

Sto ti nu mi gra na ta se skri va na pe ri fe ri ji Su bo ti ce Oko sto ti nu imi gra na ta na -15 `i vi na pe ri fe ri ji Su bo ti ce. Na ja va me te o ro lo ga da }e za ne ko li ko da na bi ti i -25 mno gi ma do no si opa snost od smr za va wa. Bez ob zi ra na lo {e uslo ve, hlad no }u i glad, la `ni azi lan ti ve ru ju da }e da pre |u gra ni cu i do |u do obe }a ne ze mqe, po put Ne ma~ ke i En gle ske. Eki pa „Dnev ni ka” je na pe ri fe -

ri ji oko va noj sne gom je dva pro na {la ile gal ni kamp s de se tak Pa ki sta na ca i Av ga ni sta na ca. U oko li ni Su bo ti ce ima ne ko li ko ile gal nih kam po va s la `nim azi lan ti ma, a me |u wi ma je i jed no de te. – [est me se ci sam ov de i po ku {a vam da pre |em gra ni cu. Po ro di ca i svi su osta li u Av ga ni sta nu. Mo rao sam odem jer je bio

rat i è lim da pru ìm bo qi ì vot svo joj po ro di ci. U na {em kam pu je oko de set mu {ka ra ca. Sna la zi mo se ka ko zna mo. Hlad no nam je i glad ni smo – ob ja {wa va Ali Rah mi iz Pa ki sta na. Po za ko nu, ni ko im ne mo è po mo }i jer su ile gal no u na {oj ze mqi. S. I.

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU PRE [E VO I U PRE QI NI, KOD ^A^ KA

Ot kri ve ni ile gal ci iz Av ga ni sta na U Sr bi ji su ju ~e i pre kju ~e ot kri ve ne dve gru pe od ukup no de set ile ga la ca iz Av ga ni sta na. Naj pre je za jed ni~ kom ak ci jom ca ri ne i gra ni~ ne po li ci je na

sle ca rin ske kon tro le pa se pret po sta vqa da su se av ga ni stan ski dr `a vqa ni „ukr ca li„ na par kin gu ne da le ko od pre la za gde je vo za~ od lu ~io da se od mo -

ka mi o na ko ji se za u sta vio u Pre qi ni na Ibar skoj ma gi stra li. Ta li ca su pri ve de na u slu `be ne pro sto ri je po li ci je, a pri li kom oba vqa wa raz go vo ra s wi ma, ni su iz ra zi la na me ru da za tra `e azil u Sr bi ji. Svi ma je po tom,

in ter ve ni sa la i svih {est oso ba do ve la u slu `be ne pro sto ri je po li cij ske upra ve u ^a~ ku. Av ga ni stan ci su na do sad ne u tvr |en na ~in, ne gde us put u{li u pri ko li cu ka mi o na, ko ji je do la zio iz Gr~ ke a kraj we od re di {te

Ki kin da: Tro ji ca se terete za {verc qu di

Emi gran ti ot kri ve ni u ka mi o nu gr~ ke re gi stra ci je

gra ni~ nom pre la zu Pre {e vo ju ~e spre ~en po ku {aj ile gal nog ula ska u ze mqu ~e ti ri av ga ni stan ska dr `a vqa ni na. Emi gran ti su ot kri ve ni u ka mi o nu gr~ kih re gi star skih ozna ka ko ji je pre vo zio aku mu la to re za za pad no e vrop sko tr `i {te, sa op {te no je iz Upra ve ca ri na. Vo za~ ka mi o na je ca ri ni ci ma pri ja vio da je pri me tio da je plom ba na ka mi o nu o{te }e na po -

ri pre ne go {to na sta vi pu to va we. Ot kri ve ni emi gran ti pre da ti su gra ni~ noj po li ci ji u da qu nad le `nost, na ve de no je u sa op {te wu. U dru goj ak ci ji ~a ~an ska po li ci ja je pre kju ~e pri ve la {est oso ba, ko je kod se be ni su ima le li~ na do ku men ta a po wi ho voj iz ja vi, pri spe li su iz Av ga ni sta na. Ot kri ve ni su pri li kom po ku {a ja bek stva iz pri ko li ce

Pri pad ni ci Od se ka po gra ni~ ne po li ci je PU Ki kin da li {i li su slo bo de i s kri vi~ nom pri ja vom pri ve li is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Ki kin di oca i si na Dra ga na (1962) i Si ni {u ^. (1980) iz Mo kri na i Iva na N. (1964) iz Ba nat skog Aran |e lo va, zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di. Osum wi ~e ni su sa slu {a ni pred is tra `nim su di jom i iz ne li svo ju od bra nu, na kon ~e ga su pu {te ni da se bra ne sa slo bo de. Po ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je, oni se te re te da su kra jem ja nu a ra ove go di ne osmo ri ci dr à vqa na Av ga ni sta na i Pa ki sta na, uz od re |e nu nov ~a nu na dok na du, omo gu }i li tran zit, ne do zvo qen bo ra vak i sme {taj u ku }i Iva na N. u Ba nat skom Aran |e lo vu, ra di do vo |e wa do bli zi ne dr àv ne gra ni ce i ne do zvo qe nog pre la ska u Ma |ar sku. M. Mr. na vo di se u sa op {te wu, ot ka zan da qi bo ra vak na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je, sa za bra nom ula ska u tra ja wu od jed ne go di ne. Vo za~ ka mi o na, ~im je pri me tio da ne po zna ti qu di iska ~u iz we go vog vo zi la, od mah je o to me oba ve stio po li ci ju, ko ja je br zo

mu je bio Gor wi Mi la no vac. Od vo za ~a ka mi o na uze ta je iz ja va o tom do ga |a ju, a oba ve {te na je i za me ni ca osnov nog jav nog tu `i o ca u ^a~ ku, ko ja se iz ja sni la da u ovom slu ~a ju ne ma ele me na ta kri vi~ nog de la. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik IN CI DENT U NO VO SAD SKOJ PO LI CI JI

Otac osum wi ~e nog ma lo let ni ka vre |ao po li caj ce? Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv De ja na J. (1962) iz Novog Sada zbog sumwe da je ju~e spre~avao policajca u obavqawu posla kad je do{ao u slu`bene prostorije s maloletnim sinom od koga je trebalo da bude uzeta izjava jer se tereti da je na podru~ju Novog Sada i Beograda po~inio krivi~no delo nasilni~kog pona{awa. Dejanu se pripisuje da je uz pretwe, psovke i uvrede spre~a-

vao policijske slu`benike da razgovaraju s de~akom. Testirawem je utvr|eno da je on tom prilikom imao 1,97 promil alkohola u organizmu i nakon toga mu je odre|eno zadr`avawe, dok je maloletnik salu{an u prisustvu majke. Dejan }e u zakonskom roku biti priveden na saslu{awe istra`nom sudiji, navodi se u ju~era{wm saop{tewu novosadske policije. M. V.

PO LI CIJ SKA AK CI JA SU ZBI JA WA KO RUP CI JE U ZDRAV STVU

Uhap {e na ~e ti ri le ka ra uì~ ke bol ni ce Policija je, u nastavku suzbijawa korupcije u zdravstvu, zbog sumwe da su primali i davali mito, uhapsila na podru~ju Uìca, Beograda i Kragujevca sedam osoba me|u, kojima su i ~etiri lekara, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova. „Li{eni slobode su Div na T. (40) lekar specijalista - fizijatar, Sne à na P. (57) lekar specijalista - fizijatar, Ana B. (49) lekar specijalista - fizijatar i Go ran J. (43) lekar specijalista ortoped, svi zaposleni u Op{toj

kom C. i Nikolom L, upu}ivali pacijente da ortopedska pomagala - natkolene i potkolene proteze, stabilizacione ortoze, kolica i drugo, nabavqaju od firmi „Ortopedija MC” i „Ortopedija LUKS”, naveo je MUP. Oni su za to od Marka C. i Nikole L. „zahtevali i dobili mito u iznosu ve}em 10.000 evra, dok su isporu~ena pomagala wihove firme napla}ivale od Republi~kog fonda zdravstvenog osigurawa”. „Postoje osnovi sumwe da je Divna T. od Marka C. na ime mita pri-

utorak7.februar2012.

NO VO SAD SKI PAR OSUM WI ^EN ZA ZA PU [TA WE TEK RO \E NIH BLI ZAN ACA

De ~ak pre mi nuo, a devoj~ica za dr `a na na le ~e wu Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Je le ne M. (1980) i Mi ro sla va M. (1972) iz Novog Sada pod sumwom da su po~inili krivi~no delo zapu{tawa i zlostavqawa maloletnih lica. Oni se terete da su svoje blizance ro|ene u decembru smestili u nehigijenske uslove, neodgovaraju}e se starali o wima i na taj

na~in grubo zanemarili roditeqske du`nosti. De~ak je primqen u Klini~ki centar Vojvodine 23. januara i preminuo istog dana, a devoj~ica, koju je na insistirawe lekara otac doneo narednog dana, zadr`ana je na bolni~kom le~ewu, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

U NO VO SAD SKOM VI [EM SU DU

Bez okri vqe nog po ~eo po stu pak za ubi stvo tak si ste – Pred Vi{im sudom u Novom Sadu po~eo je krivi~ni postupak protiv Geb har da Ka vi ma He i ka (1980) okrivqenog za ubistvo Aleksandra Damjanovi}a (1971) po~iweno decembra pro{le godine u Ulici Polgar Andra{a 12 u Novom Sadu, dono{ewem re{ewa o sprovo|ewu istrage i pre saslu{awa okrivqenog – saop{tila je ju~e portparolka novosadskog Vi{eg suda sudija Sve tla na To mi}Jo ki}. Po izve{taju Policijske uprave u Novom Sadu, osumwi~eni je li{en slobode u Nema~koj i nalazi u pritvoru jer je protiv wega u toku krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela poku{aja ubistva. - U daqem toku istrage, koja se vodi pred ovim sudom, obavi}e se provere o tome da li Gebhard Kavim Heik ima dvojno dr`avqanstvo, ispita}e se svedoci koji imaju saznawa o po~iwenom krivi~nom delu i odredi}e se potrebna ve{ta~ewa. Sud }e, tako|e, razmotriti mogu}nost saslu{awa okrivqenog preko Me|unarodne krivi~nopravne pomo}i - dodaje

se u saop{tewu novosadskog Vi{eg suda. Po nezvani~nim saznawima na{eg lista, taksista, biv{i policajac Aleksandar Damjanovi} (40) iz Nadaqa prona|en je mrtav u iznajmqenom stanu u Novom Sadu, na Telepu kod Futo{kog puta,

Damjanovi} je, navodno, do 2004. godine radio u policijskoj stanici u Sremskim Karlovcima, ali je, po jednoj verziji, izba~en iz slu`be nakon {to je protiv wega podneta krivi~na prijava zbog {verca cigareta, ali ovaj podatak nam nije zvani~no potvr|en.

Zgra da u ko joj se do go di lo ubi stvo

s brutalno nanetim povredama. Be`ivotno telo biv{eg policajca prona|eno je u lokvi krvi, verovatno nekoliko sati nakon smrti.

Za ubistvo Aleksandra Damjanovi}a je osumwi~en Gebhard Kavim Heiko, ~ije se boravi{te dovodi u vezu s Hamburgom i Franfurtom u Nema~koj i Kraqevom u

Srbiji. On se, navodno, veoma uspe{no bavi borila~kim ve{tinama te je od 12 me~eva sedam dobio nokautom. Tako|e, po nezvani~nim saznawima, okrivqeni je pre ~etiri godine u spektakularnoj akciji kriminalisti~ke policije na osnovu me|unarodne poternice uhap{en na autoputu Subotica–Beograd kod naplatne rampe nadomak Stare Pazove, zbog sumwe da je poku{ao da ubije narkobosa albanske nacionalnosti u Nema~koj. U Vojvodini je, navodno, bio instruktor u nekoliko klubova i radio kao redar u no}nim klubovima. Po nekim scenarijima, u vezu s ovi slu~ajem moè se dovesti i devojka koja se tereti da se bavila prostitucijom i ~ije je usluge koristio makar jedan od aktera u ovom kobnom doga|aju. Nije iskqu~eno de se osumwi~eni sam prijavio policiji u Frankfurtu sa èqom da tamo odleì kaznu za poku{aj ubistva dilera dok ga potraùju srpske vlasti. E. D.

PRO CES OP TU @E NI MA U SLU ^A JU PU KA NI] OD VI JA ]E SE PO NO VOM ZKP-u

U`i~ ka bol ni ca

bolnici u U`icu”, navodi se u saop{tewu MUP-a. Navodi se da su li{eni slobode i Mar ko C. (27) iz Beograda, direktor beogradskog privrednog dru{tva „Ortopedija MC”, Ni ko la L. (31) iz Kragujevca, direktor kragujeva~kog privrednog dru{tva „Ortopedija LUKS” i voza~ Mi o dra ga M. (62) iz Kragujevca, a „krivi~nom prijavom bi}e obuhva}en i Mi ro slav L. (61) iz Kragujevca”. Osumwi~eni lekari su u nameri pribavqawa protivpravne imovinske koristi, od juna pro{le do 15. januara ove godine, po dogovoru s osumwi~enima Mar-

mila 17.000 dinara, dok je od Nikole L. po istom osnovu primila 31.000 dinara”, dodaje se u saop{tewu. Navodi se i da se Sne`ana P. sumwi~i da je od Marka C. „na ime mita primila 15.000 dinara, dok se Ana B. sumwi~i da je po istom osnovu od Marka C. primila mito u iznosu od 5.000 dinara, a od Nikole L. 150 evra”. „Osumwi~eni Goran J. je od Nikole L. i Miroslava M. za pacijente koje je uputio da ortopedska pomagala nabave od ‘Ortopedia LUKS’ Kragujevac primio mito od 8.660 evra i 80.000 dinara”, navedeno je u saop{tewu MUP-a. (Ta njug)

U NO VO SAD SKOM SU DU

La `na do ja va o bom bi

Nepoznata osoba javila je ju~e telefonom da je u zgradi novosadskog suda podmetnuta bomba. Objekat je odmah evakuisan, a stru~ni tim Odseka za kriminalisti~ku tehniku i protivdiverzione preglede ustanovio je

da u objektu, dvori{tu i {iroj okolini nema eksplozivene naprave, saop{tava novosadska Policijska uprava. Tu`ila{tvo je doga|aj okvalifikovalo kao krivi~no delo izazivawa panike i nereda. M. V.

PRI JA VA PRO TIV MLA DI ]A IZ RU SKOG SE LA, KOD KI KIN DE

Osum wi ~en za raz bi ja we pro zo ra

Protiv Go ra na H. (1991) iz Ruskog Sela, op{tina Kikinda, pripadnici Policijske uprave u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo uni{tewa i otu|ewa tu|e stvari. On je osumwi~en da je u no}i izme|u 27. i 28. januara ove godine razbio prozor na Etno-ku}i, Parohijskom domu rimokatoli~ke crkve i pet porodi~nih ku}a u Ruskom Selu. M. Mr.

Jo ci}: Ja sam naj ne vi ni ji u ce loj Evro pi – Ja sam najneviniji u celoj Evropi – kazao je ju~e pred Specijalnim sudom u Beogradu optuèni Sre ten Jo ci} – Jo ca Am ster dam dok je obrazlagao podr{ku predlogu advokata odbrane da se odloì su|ewe u „predmetu Pukani}“, radi odgovaraju}e pripreme za novine koje predstoje da bi se i proces prilagodio novom Zakoniku o krivi~nom postupku (ZKP), koji se primewuje od 16. januara. Specijalni sud je ju~e odloìo su|ewe u „predmetu Pukani}“ za termin od 5. do 9. marta okrivqenima Sretenu Joci}u, @eq ku Mi lo va no vi }u, zvanom Ga vra, i Mi len ku Ku zma no vi }u, koje optu`nica na razli~ite na~ine tereti za navodnu povezanost s doga|ajem od 23. oktobra 2008. godine kad je u Zagrebu u eksploziji ubijen suvlasnik hrvatskog nedeqnika „Nacional“ Ivo Pukani}. Kako je ju~e najavqeno, od sudskog ro~i{ta u martu, glavni pretres }e se odvijati po novom ZKPu kao dokazni duel Tuìla{tva i odbrane, a postupak formalno po~iwe iznova zbog promene u sastavu sudskog ve}a. Joci}ev branilac advokat Zden ko To ma no vi} ju~e je predloìo odlagawe su|ewa u terminu zakazanom za ovu nedequ, obrazlaù}i da

bi sud strankama trebalo da omogu}i da se pripreme za proces po novom ZKP-u. Predlog je svesrdno podr`ao i okrivqeni Joci}, isti~u}i da dosad nijedan postupak nije po~eo po novom zakoniku te da nije imao mogu}nost da se obavesti o tome kako }e ubudu}e izgledati.

da pojedini dokazi u ovom predmetu, “zbog okolnosti pod kojima su pribavqeni ne bi mogli biti izvedeni na glavnom pretresu po novom ZKP-u“, te najavio da }e odbrana traìti wihovo izdvajawe. Ma{i} je dodao da }e wegov brawenik odbranu izneti tokom dokaznog postupka, {to je, kako je napomenuo, mogu}nost koju optuènima tako|e pruà novi ZKP.

znata osoba isplatila milion i po evra“. Optu`nicom se @eqku Milovanovi}u na teret stavqa da je „23. oktobra 2008. na parkingu ispred ‘Nacionala’ pored Pukani}evih kola ostavio skuter s eksplozivnom napravom, koju je neidentifikovani pripadnik grupe aktivirao daqinskim upravqa~em“. Okrivqenog Milenka

Pri hva }e no jem stvo za Ku zma no vi }a Na ju~era{woj sednici sudskog ve}a je saop{teno da je sud prihvatio jemstvo koje je predlo`io optu`eni Milenko Kuzmanovi} za odbranu sa slobode upisom hipoteke na nepokretnost. Predsednik sudskog ve}a je saop{tio da }e Kuzmanovi} biti pu{ten iz pritvora uz jemstvo, ~im hipoteka bude upisana.

Sre ten Jo ci}

– Nisam spreman za sve to. Jako je sve konfuzno. Za{to bih ja bio prvi? Mene je strah. Ja sam to video samo u filmovima Al Pa }i na i o advokatima – kazao je Joci}. Advokat Du {an Ma {i}, branilac @eqka Milovanovi}a, pridru`io se Tomanovi}evom predlogu za odlagawe su|ewa i istakao je

Sudsko ve}e je posle dono{ewa odluke o odlagawu po~etka ponovqenog su|ewa za mart, obavestilo stranke da u narednih sedam dana dostave predloge u vezi sa svojim po~etnim izlagawima na slede}em ro~i{tu. Optu`nica Tu`ila{tva za organizovani kriminal tereti Sretena Joci}a za „organizovawe kriminalne grupe, te da je tokom 2008. godine od za sada nepoznate osobe, prihvatio da organizuje ubistvo Ive Pukani}a, za {ta mu je nepo-

Kuzmanovi}a optu`nica sumwi~i da je „imao zadatak da grupi organizuje prelazak granice Srbije i Hrvatske“. Podsetimo, na su|ewu koje je pred Specijalnim sudom u Beogradu po~elo u aprilu 2010. okrivqeni su u potpunosti negirali optu`be. Okrivqeni Joci} i Kuzmanovi} su tada izneli op{irnu odbranu, obojica tvrde}i da su „nevini i da nemaju nikakve veze s Pukani}evim ubistvom“. J. J.

LI DER JED NE OD „PAR TI ZA NO VIH” NA VI JA ^KIH GRU PA OSU \EN ZBOG NA NO [E WA TE [KE TE LE SNE PO VRE DE

Vo |i „Al ka tra za” go di nu da na za tvo ra

Jedan od vo|a navija~ke grupe “Alkatraz” Alek san dar Va vi} (25) osu|en je ju~e u Prvom osnovnom sudu u Beogradu na godinu dana zatvora jer je u januaru 2005. na Karaburmi noèm ranio Ste fa na Ga ji }a. Sudija Iva na Ra mi} osudila je Vavi}a zbog krivi~nog dela nano{ewa te{ke telesne povrede, a odbrana i Tuìla{tvo imaju pravo da uloè àlbu Apelacionom sudu na tu prvostepenu presudu. Ovaj „partizanovac” je u vreme izvr{ewa krivi~nog dela bio navija~ „Crvene zvezde”, ali je nedugo posle incidenta pre{ao u kon-

kurentski tabor pa su se tako promenili i iskazi o{te}enog Gaji}a i drugih svedoka, tako|e navija~a „Partizana”. Po optu`nici, do prvobitnog sukoba do{lo je kada je grupa navija~a „Partizana” `vrqala po grafitima „Crvene zvezde” u Ulici Salvadora Dalija na Karaburmi. Tokom fizi~kog obra~una Vavi} je Gaji}u naneo te{ku telesnu povredu ubov{i ga no`em. Gaji} i drugi svedoci su policiji prepoznali Vavi}a, ali su ve} u istrazi, kada je Vavi} pre{ao u navija~ki tabor „Partizana”, negirali da je on u~estvovao u tom incidentu.

Sud smatra da je o~igledno da su svedoci namerno mewali iskaze da bi za{titili novog „kolegu” i oslobodili ga odgovornosti. Vavi} je u februaru pro{le godine rawen u „sa~eku{i” prekoputa Pete beogradske gimnazije na Ta{majdanu. Bio je pogo|en u karlicu, a zatim je privatnim vozilom preba~en u Urgentni centar. Beogradski {tampani mediji su tada prenosili da policija pretpostavqa da su u pozadini tog vatrenog obra~una nera{~i{}eni odnosi u poslovima s drogom. Po podacima policije, protiv ovog izgrednika podno{eno

je ~ak 12 krivi~nih prijava za nasilni~ko pona{awe, nedozvoqeno dr`awe oru`ja, nano{ewe te{kih telesnih povreda, razbojni{tva i kra|u. U oktobru 2009. tada{wi republi~ki javni tu`ilac Slo bo dan Ra do va n o vi} podneo je Ustavnom sudu Srbije predlog za zabranu rada i delovawa 14 ekstremnih podgrupa navija~kih klubova „Partizana”, „Crvene zvezde” i „Rada”, me|u kojima je i Vavi}ev „Alkatraz”, ali o tom predlogu jo{ nije odlu~eno. (Ta njug)

SPORT

utorak7.februar2012.

VTA LISTA

Mir no na vr hu Pro te klu ne de qu obe le ì li su FED kup du e li, a naj bo qe srp ske te ni ser ke za dr à le su po zi ci je ko je su ima le i na pret hod noj li sti. Je le na Jan ko vi} je osta la na 13. me stu, dok se Ana Iva no vi} na la zi pet po zi ci ja iza we. Jed na od ju na ki wa po be de na {eg ti ma nad Bel gi jom, za pla sman u po lu fi na le FED ku pa, Bo ja na Jo va nov ski je i da qe van pr vih 100 i sa da je 105. Alek san dra Kru ni}, ko ja je za jed no sa Bo ja nom do ne la od lu ~u ju }i poen Sr bi ji u pr vom ko lu Svet ske gru pe elit nog tak mi ~e wa, dr ì 198. me sto na sve tu. Na vr hu je bi lo mir no, pa Be lo ru ski wa Vik to ri ja Aza ren ka na ~e lu i da qe ima 8.585 bo do va, a pra te je Pe tra Kvi to va iz ê {ke sa 7.690 i Ru ski wa Ma ri ja [a ra po va sa 7.560. VTA lista: 1. Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 8.585, 2. Pe tra Kvi to va (ê {ka) 7.690, 3. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 7.560, 4. Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 7.085, 5. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 5.430, 6. Ag we {ka Ra dvan ska (Poq ska) 5.330, 7. Ma rio Bar to li (Fran cu ska) 4.770, 8. Ve ra Zvo nar jo va (Ru si ja) 4.695, 9. Na Li (Ki na) 4.450, 10. An drea Pet ko vi} (Ne ma~ ka) 4.000...13. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 3.295, 18. Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 2.535, 105. Bo ja na Jo va nov ska 615, 198. Alek san dra Kru ni} (Sr bi ja) 316.

ATP LISTA

No le si gu ran Srp ski te ni ser No vak \o ko vi} i da qe ima si gur nu pred nost na ~e lu ATP li ste, dok su Jan ko Tip sa re vi} i Vik tor Tro ic ki za dr à li po zi ci je od pro {le ne de qe.\o ko vi} na pr voj po zi ci ji ima 13.630 bo do va, dok je raz li ka iz me |u we ga i [pan ca Ra fa e la Na da la osta la ne pro me we na i iz no si 3.195 bo do va.Tre }e me sto i da qe dr ì {vaj car ski te ni ser Ro xer Fe de rer, a we ga pra ti Bri ta nac En di Ma ri, sa vi {e od 1.000 bo do va za o stat ka. Tip sa re vi} je i da qe na de ve tom me stu, {to mu je ujed no naj bo qi pla sman ka ri je re, dok Tro ic ki dr ì 22. po zi ci ju. Od osta lih srp skih te ni se ra, sa mo se jo{ Ni ko la ]i ri} se na la zi me |u pr vih 200, po {to je sa da na 186. me stu. Du {an La jo vi} je 204, a Ili ja Bo zo qac 282. te ni ser na sve tu. ATP lista: 1. No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 13.630, 2. Ra fael Na dal ([pa ni ja) 10.435, 3. Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 8.010, 4. En di Ma ri (Ve li ka Bri ta ni ja) 6.900, 5. Da vid Fe rer ([pa ni ja) 4.565, 6. @o-Vil fred Con ga (Fran cu ska) 4.425, 7. To ma{ Ber dih (ê {ka) 3.860, 8. Mar di Fi{ (SAD) 2.965, 9. Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 2.700, 10. Huan Mar tin del Po tro (Ar gen ti na) 2.630...22. Vik tor Tro ic ki (Sr bi ja) 1.550.

c m y

dnevnik

ODU [EV QEWE U TA BO RU NA [EG FED TI MA

Sto pa ma slav nih te ni se ra Na {e te ni ser ke i ~la no vi stru ~og {ta ba bi li su odu {e vqe ni po sle isto rij skog uspe ha i pla sma na u po lu fi na le Fed ku pa. Naj bo qe te ni ser ke Sr bi je po be di le su Bel gi ju sa 3:2 i igra }e u po lu fi na lu s re pre zen ta ci jom Ru si je u ovom po pu lar nom tak mi ~e wu.O~i gled no da na {e te ni ske da me idu sto pa ma slav nih te ni se ra , ko ji su pre dve go di ne osvo ji li sa la ta ru. Je le na Jan ko vi}, ko ja zbog po vre de but nog mi {i }a ni je bi la u mo gu} no sti da po mog ne eki pi u ne de qu, re kla je po sle pe tog od lu ~u ju }eg me ~a da je Fed kup re pre zen ta ci ja na pra vi la ve li ki uspeh u Bel gi ji, jer se pr vi put pla si ra la u po lu fi na le tog tak mi ~e wa. - Pre sre} ni smo {to smo pr vi put u{li u po lu fi na le. To je ve li ki uspeh za nas. Na `a lost, ja ni sam mo gla da iza |em na te ren, ali tim ski rad je bio bi tan. Va `na je po be da. Na dam se da }e mo na sta vi ti da qe - re kla je Jan ko vi }e va. Se lek tor De jan Vra ne{ is ta kao je da je u Bel gi ji po be dio tim ski duh i at mos fe ra ko ja vla da u eki pi. - Ovo je ve li ka po be da na {eg ti ma. Us pe li smo na po kon da pro |e mo u po lu fi na le. Svi smo bi li iz ne na |e ni ka da smo sa zna li da Je le na ne }e mo }i da igra. Sve ~e stit ke de voj ka ma- pod vu kao je Vra ne{. Ju na ki wa u na {em ti mu ovaj put je bi la Bo ja na Jo va nov ski. Ona je dru gog da na po be di la u sin glu, a za tim sa Alek san drom Kru ni} i u du blu. - Ja ko sam sre} na {to sam us pe la da do bi jem pr vo taj singl.

Na {e te ni ser ke i se lek tor Vra ne{ ima ju ~i me da se po no se

[to se ti ~e du bla, Alek san dra i ja smo od i gra le do bro, po go go to vo {to ja ni sam dubl igra~. So lid no sam ser vi ra la, ali bez Alek san dre to si gur no ne bi smo

us pe le. Sva ka joj ~ast - re kla je Jo va nov ska. Alek san dra Kru ni} na gla si la je da se o~e ki va lo da }e dubl od lu ~i va ti po bed ni ka u me ~u sa Bel gi jom.

UO^I DEJ VIS KUP ME ^A SR BI JA â&#x20AC;&#x201C; [VED SKA

Jan ko ube |en u uspeh Srp ski Dej vis kup re pre zen ta tiv ci oku pi li su se u Ni {u gde }e od pet ka do ne de qe igra ti me~ pr vog ko la Svet ske gru pe pro tiv [ved ske.S ob zi rom na sa stav ri va la, do ma }i nu pri pa da ulo ga fa vo ri ta. Po zi vu se lek to ra Bog da na Ob ra do vi }a oda zva li su se Jan ko

Tip sa re vi}, Vik tor Tro ic ki, Ne nad Zi mo wi}, Du {an La jo vi} i Ili ja Bo zo qac. No vak \o ko vi} ne }e igra ti.S dru ge stra ne, go ste }e pred sta vqa ti Mi hael Ri der {ted (346. na ATP), Karl Berg man (500), Fi lip Pr pi} (1426) i Ro bert Lind {ted (de se ti dubl igra~ sve ta).

Jan ko Tip sa re vi} op ti mi sta

- Mi smo osla bqe ni ne i gra wem No va ka \o ko vi }a, ali ima mo jak tim. Ja sam de ve ti na ATP, Vik tor 20, Ne nad pe ti u du blu... Bo zo qac i La jo vi} tre nut no igra ju do bro. Za to mi slim da }e mo sa [ve |a ni ma bez pro ble ma da iza |e mo na kraj sma tra Tip sa re vi}. Do ma }in me ~a bi }e ha la ^a ir. - Iskre no, pre za do vqan {to se igra u Ni {u. Vik tor i ja smo gla sa li da se igra u Ni {u. Ni je ma li grad, a ma lo je ma ni fe sta ci ja. Qu di ov de vo le sport - is ta kao je Tip sa re vi}. Naj mla |i me |u srp skim te ni se ri ma je Du {an La jo vi}. - Ne ose } am pri t i s ak ve} po z i t iv n u ener g i j u. Uz b u | en sam {to sam pr v i put u re p re zen t a c i j i ko j a je bi l a {am pion - re k ao je La j o v i} i do dao: - Mi s lim da }e m o ih sa vla d a t i, jer ova eki p a je po b e di l a [ve | a n e ka d a su bi l i u ja ~ em sa s ta v u.

- @ao mi je {to se Je le na po vre d i l a. Ka k o sam od i g ra l a singl... bo qe da ga ni sam igra la. Ide mo na Ru si ju, u Mo skvu. Na dam se da }e mo bi ti kom -

plet ni do apri la - ka za la je Kru ni }e va. Po lu fi na le Fed ku pa re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e 21. i 22. apri la sa Ru si jom u Mo skvi.

GO RAN IVA NI [E VI], BIV [I [AM PION VIMBLDO NA

No le mo `e da bu de naj bo qi u isto ri ji

Biv {i {am pion Vimbldo na Go ran Iva ni {e vi} sma tra da No vak \o ko vi} ima sve pre di spo zi ci je da bu de naj bo qi te ni ser u isto ri ji. - Mi slim da \o ko vi} ima sve po treb no da bu de naj bo qi. Ima igru, sport sku bez o bra znost i jed no stav no je sja jan iz ja vio je za por tal in deks.hr biv {i hr vat ski te ni ser. Iva ni {e vi} je re kao da su No v a k u naj v e } i kon k u r en t i

bo do va raz li ke i tre ba lo bi da se po klo pi sto stva ri da bi to us peo. Iako je va `io za pr vog pi ka za se lek to ra Dej vis kup ti ma Hr vat ske, Spli }a nin ni je do bio taj po sao, jer je na vod no bio pre skup. On is ti ~e da vi {e ne po sto ji {an sa da sed ne na klu pu na ci o nal nog ti ma. - [an sa da po sta nem se lek tor vi {e ne po sto ji. U da qoj bu du} no sti? Se dam sam go di na

ZBOG DO PIN GA 2010. NA TU RU

Kon ta dor ostao bez ti tu le [pan ski bi ci kli sta Al ber to Kon ta dor ostao je bez ti tu le sa tr ke Tur dâ&#x20AC;&#x2122;Frans iz 2010. go di ne, po {to je su spen do van na dve go di ne zbog do pin ga. Tro stru ki osva ja~ Tu ra bio je po zi -

Al ber to Kon ta dor

ti van na klen bu te rol ba{ to kom te tr ke, zbog ~e ga ga je Me |u na rod na bi ci kli sti~ ka uni ja (UCI) od mah su spen do va la, da bi ga [pan ska bi ci kli sti~ ka fe de ra ci ja oslo bo di la op tu `bi. Ipak, za jed no sa Svet skom an ti-do ping agen ci jom (VA DA), UCI je upu tio `al bu Su du za

ar bi tra `u u spor tu, ko ji je pre su dio u wi ho vu ko rist. Ceo slu ~aj oko Kon ta do ro vog do pin ga tra jao je go di nu i po da na, a we mu je bi lo do zvo qe no da se tak mi ~i do do no {e wa ko na~ ne od lu ke. [pa nac je od tre nut ka ka da je ob ja vqe no da je bio po zi ti van tvr dio da ni je ko ri stio do ping, a za ta kav na laz okri vio je po kva re no me so. Pre su da Su da u Lo za ni zna ~i da }e ti tu la sa Tu ra od pre dve go di ne pri pa sti En di ju [le ku iz Luk sem bur ga, ko ji je imao 38 se kun di za o stat ka u od no su na Kon ta do ra. Ta ko je ujed no Bri ta nac Bre dli Vi gins do {ao do po di ju ma, po {to je De nis Mew {ov po me ren na dru go me sto. Ta ko |e, [pan cu }e bi ti iz bri sa ni svi re zul ta ti ko je je po sti gao od ta da, ukqu ~u ju }i i po be du na pro {lo go di {woj tr ki \i ro dâ&#x20AC;&#x2122;Ita li ja. Zbog su spen zi je, Kon ta dor }e pro pu sti ti

EN DI [LEK O SU SPEN ZI JI KON TA DO RA

Ni sam sre }an

Po sle su spen zi je Al ber ta Kon ta do ra, En di [le ku je pri pa la ti tu la Tu ra za 2010. go di nu. - Ne mam raz lo ga da bu dem sre }an. Pr ven stve no, ào mi je Al ber ta, od u vek sam ve ro vao u we go vu ne vi nost. Ovo je za i sta tu àn dan za bi ci kli zam. Je di na po zi tiv na vest je to {to je ko na~ no do ne ta pre su da po sle 566 da na ne iz vest no sti. Ko na~ no mo è mo da na sta vi mo da qe - re kao je [lek. - Ipak, ako sam sa da pro gla {en po bed ni kom Tu ra za 2010. go di nu to me ne ~i ni sre} nim. Bo rio sam se sa Kon ta do rom i iz gu bio sam. Moj ciq je da po be dim na Tu ru na dru mu, a ne na su du. Ako u to me uspem ove go di ne, sma tra }u to svo jom pr vom po be dom na toj tr ci. Pre su da Kon ta do ru zna ~i da on ne }e mo }i da se tak mi ~i do 6. av gu sta, pa ne }e mo }i da vo zi ni na Tu ru, ni na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. ovo go di {we iz da we naj pre sti `ni je tr ke na sve tu, kao i Olim pij ske igre u Lon do nu, po {to mu su spen zi ja is ti ~e 6. av gu sta. - Ovo je tu àn dan za na{ sport. Mno gi }e sma tra ti da je ovo po be da, ali uop {te ni je ta kav slu ~aj. Ne ma po bed ni ka ka da je u pi ta wu do ping, jer sva ki

slu ~aj, bez ob zi ra na we go ve de ta qe, je pre vi {e - re kao je pr vi ~o vek UCI Pet Me kvejd. Kon ta dor je, ina ~e, dru gi bi ci kli sta ko jem je od u ze ta ti tu la sa Tu ra, po {to je pret hod no Ame ri ka nac Flojd Len dis ostao bez tro fe ja ta ko |e zbog do pin ga 2006. go di ne.

Go ran Iva ni {e vi}

Ro xer Fe de rer i En di Ma rej, a ne Ra fael Na dal, ko ji mu je bo dov no naj bli ì. - Na dal ne mo è da ga do bi je, a je di ni ko ga mo è za u sta vi ti na tom po ho du je Ro xer Fe de rer ko ji mu ne le ì, ali i Ma rej ko ji uz tre ne ra Iva na Len dla stal no na pre du je - do dao je po pu lar ni Zec. Upr kos to me {to je go di na ma bio ne pri ko sno ven, Iva ni {e vi} sma tra da je Fe de re ro vo vre me pro {lo. - Ja sam jo{ u Vimbldo nu re kao da on vi {e ni ka da ne mo è bi ti broj je dan, ali mo `da mo ` e da osvo j i grend slem. Ro xer ima ve li ki kom pleks Na da la, pre vi {e je to

~e kao i da sa da jo{ de set ~e kam, ma bi }u pre star - Ni ki Pi li} je je dan. Ovo je bio tre nu tak. Zna te, me ni ni je va `no da bu dem se lek tor, ja sam hteo da sre dim hr vat ski te nis. Hr vat ski te nis i Sa vez ne funk ci o ni {u, na ni vou su is pod nu le. Tre ba ga do ve sti na nu lu, pa tek on da go re. To ne ki ne }e da pri zna ju i ima ju glu pe iz go vo re, a ja im od go va ram uvek }e bi ti kva li tet nih mla dih te ni se ra zbog ro di te qa, uvek }e ne ko is pli va ti, jer je to in di vi du al ni sport. Ja sam imao vo qu i `e qu da se ti me po za ba vim, ali ni su mi da li na gla sio je ne ka da {wi dru gi igra~ sve ta.

c m y

dnevnik

SPORT

SU BO TI ^A NI BR ZO NA [LI ZA ME NU ZA WE GU [A

Mi lin ko vi} po no vo na klu pi Spar ta ka

Na k on ostav k e Zo ra na We gu {a na me sto {e fa stru~ nog {ta ba Spar tak Zla ti bor vo de bi lo je do sta na go ve {ta ja da }e to me sto pre uz e ti Zo ran Mi lin ko vi}, ne ka da { wi tre n er Spar ta ka, a na kon fe ren ci ji za {tam pu odr à noj u po ne de qak, 6. fe bru a ra, Dra g an Si m o v i}, pred s ed n ik Spar ta ka po tvr dio je tu in f or m a c i j u i pred s ta v io no v og (sta r og) tre n e r a Spar ta ka. – Ima li smo ko rekt nu sa rad wu sa We gu {em, ma lo nas je iz ne na di lo {to je svo ju od lu ku sa op {tio ne po sred no pre pu ta u Bu dvu. Na à lost, ni smo ima li ista mi {qe wa oko igra~ k og ka dra Spar tak jo{ uvek ni je eki pa ko ja mo è da iz dvo ji Zo ran Mi lin ko vi} zna ~aj na sred stva za do vo |e we ne ma mno go pro sto ra za men igra ~a, ve} je pri nu |e na da od var, ali ne ma ni me sta za ku ka mla dih fud ba le ra ko ji tek sta - we. Spre man sam da se sa svo jim sa rad ni ci ma uhva tim u ko sa va ju pra vi igra ~e. Bi li smo u cajt n o t u na k on We g u { e v e {tac sa svi ma {to pred sto ji – is t a k ao je Mi l in k o v i} ko j i ostav ke. Sre }a us pe li smo da da nas pu tu je do Tiv ta, a po tom pri vo li mo na {eg biv {eg tre }e do Bu dve da pri su stvu je pri ne ra Zo ra na Mi lin ko vi }a sa ja teq skom me ~u Spar tak Zla ko j im je Spar t ak ostva r io ti bor vo de i Pe trov ca. isto rij skih uspe ha da pre u zme U me |u vre me nu, eks pe di ci ja po no vo tim. a – ka zao je Dra gan Spar tak Zla ti bor vo de je ko Si mo vi}, pred sed nik Spar tak na~ no, u no }i iz me |u ne de qe i Zla ti bor vo de. po ne deq ka sti gla do Bu dve, na Zo ran Mi lin ko vi} je is ta kon pu to va wa ko je je po ~e lo u kao da je sre }an {to je po no vo su bo tu u ra nim ju tar wim ~a so u Spar ta ku, te da je spre man da vi ma. Go lu bo vi su pu to va li pr se uhva ti u ko {tac sa svim iza vo auto bu som, no }i li na Zla zo vi ma. ti bo ru, na sta vi li vo zom do Ba – Za Spar tak me ve è mno go ra, sa ~e ka li da se pro me ni po le pih uspo me na, osta li smo svi kva r e n a lo k o m o t i v a, te po u do brim kon tak ti ma i dra go pqu sku mi ni-bu se vi ma sti gli mi je {to sam po no vo ov de. Taj do ho te la „Kvin of Mon te ne ming je ste ma lo spe ci fi ~an, gro“ u Bu dvi. pri pre me su u pu nom je ku, pre N. S. la zni rok je go to vo zvar {en,

utorak7.februar2012.

PRI PRE ME VOJ VO DI NE U AN TA LI JI

Le po vre me po go du je No vo sa |a ni ma (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) Sne gom i hlad nim vre me nom oko va ni No vi Sad, fud ba le ri Voj vo di ne za me ni li su le pim vre me nom i tem pe ra tu rom od oko 15 ste pe ni u An ta li ji. Ta kvi vre men ski uslo vi omo gu }i li su No vo sa |a ni ma da ve} od pr vog da na kre nu s mak si mal nim ra dom, {to je po seb no ob ra do va lo tre ne ra De ja na Vu ki }e vi }a. Igra ~i su ju ~e bez po go vo ra od ra di li ni ma lo la ke tre nin ge, sve sni da se u Tur skoj stva ra igra za ostva re we pro le} nih, ve o ma am bi ci o znih pla no va. - No vo sad sku zi mu za me ni li smo ve o ma po voq nim kli mat skim uslo vi ma – is ta kao je ge ne ral ni se kre tar Voj vo di ne Ra di sav Ra bre no vi}. – Sme {te ni smo u vr hun skom ho te lu “Ro jal Ho li dej Pa las”, gde ima mo sve {to nam je po treb no ka ko bi se igra ~i opo ra vi li od tre nin ga. U An ta li ju do la zi mo ve} go di na ma, pa smo una pred pri pre mi li kom ple tan pro gram ra da, ko ji ov de sa mo spro vo di mo u de lo. Na da mo se da }e nas pra ti ti le po vre me i da }e ove pri pre me bi ti pun po go dak. I dok su osta li kan di da ti za pr vi tim ve `ba li pod bud nim okom tre ne ra Vu ki }e vi }a, we go vog po mo} ni ka Spa so ja Je la ~i }a i tre ne ra gol ma na Sa {e To di }a, no vo pri do {lo ve li ko po ja ~a we Sti ven Api ja ra dio je po po seb nom pro gra mu, pod nad zo rom kon di ci o nog tre ne ra Zo ra na Ba ni }e vi }a. Api ja je iz u zet no sna `an fud ba ler i, ka ko sam tvr di, ne }e mu tre ba ti pu no vre me na da do -

Fud ba le ri Voj vo di ne tre ni ra ju u ide al nim uslo vi ma u An ta li ji

Vuk Mi to {e vi}, mo mak od ko jeg se na pro le }e pu no o~e ku je, krat ko je do ba cio: - Za i sta nam je te {ko, ali se ne `a li mo. Zna mo {ta nas ~e ka na pro le }e, a ovo je na {e ula ga we u to da mak si mal no sprem ni do ~e ka mo oba ve ze ko je su pred na ma. Gol ma ni su ima li po se ban deo ra da, a ko man dant wi ho ve “pa ra de” bio je Sa {a To di}. Ne ka da {wi sjaj ni ~u var mre `e ni je imao mi lo sti pre ma u~e ni ci ma

Su bo ti} na me ti Ju naj te da Srp ski fud ba ler Ne ven Su bo ti} po no vo se na la zi na me ti Man ~e ster Ju naj te da. Pre ma wi ho vim iz vo ri ma, ’cr ve ni |a vo li’ su sprem ni da pred sto je }eg le ta iz dvo je 20 mi li o na

Ne ven Su bo ti}

evra za Su bo ti }a i to na in si sti ra we me na xe ra Alek sa Fer gu so na. Ju naj ted se ve} pro {le go di ne in te re so vao za fud ba le ra Bo ru si je iz Dort mun da, ali je {am pion Ne ma~ ke od bio da ga

pro da zbog tak mi ~e wa u Li gi {am pi o na. Po red Ju naj te da, u po sled we vre me za Su bo ti }a su, iz me |u osta lih, bi li za in te re so va ni i êl si, Ar se nal i Ju ven tus. Srp skom re pre zen ta tiv cu ugo vor sa Bo ru si jom is ti ~e 2014. go di ne, a ve ru je se da su ’mi li o ne ri’ voq ni da ga pro da ju po za vr {et ku se zo ne za su mu ko ju je Ju naj ted vo qan da iz dvo ji. Su bo ti} bi bio ve li ko po ja ~a we u od bra ni Ju naj te da, ko ja je ove se zo ne do sta osla bqe na zbog broj nih po vre da. Rio Fer di nand sve ~e {}e od su stvu je sa te re na, Xo ni Evans ne pru à stal no do bre par ti je, dok je se zo na za Ne ma wu Vi di }a za vr {e na jo{ pre ne ko li ko me se ci zbog te {ke po vre de. Upra vo Vi di} je Fer gu so nu dao od li~ ne pre po ru ke za Su bo ti }a, pa vr lo la ko mo è da se de si da wih dvo ji ca bu du oslo nac od bra ne ’cr ve nih |a vo la’ od sle de }e se zo ne.

Kra si} sve bli ì Ze ni tu Srp ski fud ba ler i ~lan to rin skog Ju ven tu sa Mi lo{ Kra si} sve je bli ì pot pi si va wu ugo vo ra sa ru skim Ze ni tom. Ru ski me di ji pre no se in for ma ci ju da tre ner Ze ni ta Lu }a no Spa le ti in ten ziv no ra di na do vo |e wu Sr bi na do kra ja pre la znog ro ka u Ru si ji, 24. fe bru a ra. êl ni ci dva ti ma po sled wih da -

na su u stal nom kon tak tu i po ku {a va ju da se do go vo re u ve zi tran sfe ra. Mi lo{ Kra si} ni je bio u pro to ko lu za ne deq ni pr ven stve ni me~ Ju ven tu sa pro tiv Si je ne, ko ji je za vr {en bez go lo va (0:0). Sr bin je ~lan Ju ven tu sa od le ta 2010. go di ne, ka da je sti gao iz mo skov skog CSKA.

Sti ven Api ja se is te `e pod bud nim okom tre ne ra Ba ni }e vi }a

stig ne osta le ko le ge po ni vou sprem no sti i da se ukqu ~i u pun tem po ra da. Za raz li ku od we ga, Al ma mi Mo re i ra pri kqu ~io se nor mal nom ra du i bez pro ble ma iz dr `a va sve na po re. Ko li ko su tre nin zi na por ni, naj bo qe su sve do ~i la li ca igra ~a ka da bi do bi li pa u zu za osve `e we. U jed nom ta kvom tre nut ku,

Ne ma wi Su pi }u, Bu di mi ru Ja no {e vi }u i mla dom Mar ku Kor di }u, ali su sva tro ji ca gol ma na cr ve no-be lih mu {ki iz dr `a va li ono {to im je za da to. Bi lo je u sklo pu tre nin ga i svo je vr snih iga ra u ko ji ma je, na rav no, pre o vla da vao tak mi ~ar ski duh, a sve ukup no do pri no si lo je ve o ma le poj, rad noj at mos -

fe ri. Me |u sob na za dir ki va wa iz me |u igra ~a do pri no si la su to me da se ~e sto mo gao ~u ti i smeh na iz vr sno pri pre mqe nom trav na tom te pi hu, a bi lo je o~i gled no da ~i ta va sli ka ra du je Vu ki }e vi }a. - U{li smo, evo, u ~e trv tu ne de qu ra da, u ko joj igra ~e o~e ku ju naj ve }i na po ri – re kao je tre ner No vo sa |a na. – Igra ~i su to ga sve sni i ne mam ni ka kvih za mer ki na wi hov od nos pre ma oba ve za ma. Ima mo fan ta sti~ ne uslo ve za rad i na da mo se da }e nas po vre de i bo le sti mi mo i }i, od no sno da }e nas zdra vqe po slu ì ti. @e li mo da u pred sto je }im da ni ma {to br è uklo pi mo u na{ stil igre no vaj li je Api ju i Mo re i ru i ve o ma mi je dra go to {to vi dim da su wih dvo ji ca, ba{ kao i svi osta li igra ~i, iz u z et n o mo ti vi s a n i za rad. Tre ni ra }e mo dva pu ta dnev no, osim pred pr vu utak mi cu, su tra, ka da }e igra ~i ima ti slo bod no pre pod ne. U tim kon trol nim me ~ e vi ma igra ~ i }e do b i ti {an su da se na met nu, a plan je da ne k i od i g ra j u po l u vre me, dru gi }e na te re nu pro ve sti po 60 mmi nu ta, dok }e tre }a gru pa igra ~a ima ti {an su da igra 30 mi nu ta. Uop {te po sma tra no, ne vo lim da igra ~i ma da jem slo bod ne da ne, jer ih je po sle te {ko vra ti ti u è qe ni ri tam, pa }e to pre pod ne 8. fe bru a ra bi ti je di ni slo bo dan deo da na ko ji }e ima ti. O sa mom ra du i ono me {to ~e ka we go ve u~e ni ke to kom bo rav ka u An ta li ji, Vu ki }e vi} je do dao:

- Uslo vi ko je ima mo su sti mu la tiv ni za igra ~e, a ve o ma je bit no to {to tre ni ra mo na od li~ no pri pre mqe nim te re ni ma i {to smo u Tur sku sti gli s od li~ nom pod lo gom ko ju smo ste kli to kom

Api ja tra ìo ve }i {orts Sti ven Api ja je pre ka qe ni pro fe si o na lac, ko ji je naj ve }i deo ka ri je re pro veo u Ita li ji. Po do la sku u Voj vo di nu, o~i gled na je we go va è qa da {to pre do stig ne è qe ni ni vo fi zi~ ke sprem no sti i da se ukqu ~i u nor ma lan rad s osta lim igra ~i ma. Imao je Api ja ju ~e i jed nu po seb nu è qu, po {to je za mo lio da do bi je {to je mo gu }e ve }i {orts, jer mu on po go du je za ne sme tan rad. pr vog de la ra da u No vom Sa du. Na mo ti va ci o ni fak tor i te ka ko uti ~e i pri su stvo Mo re i re i Api je, pa mo ram da pri znam da sam ja ko za do vo qan onim {to smo ura di li i na ~i nom na ko ji se svi igra ~i od no se pre ma oba ve za ma. U krat kom vre men skom pe ri o du, jer osta lo nam je jo{ 27 rad nih da na, mo ra mo da u|e mo u ve li ki na por, po {to nas na pro le }e ~e ka ju utak mi ce u rit mu sre da-su bo ta. Ciq nam je da svi igra ~i bu du od li~ no pri pre mqe ni, ka ko bi smo ima li mo gu} nost da kom bi nu je mo ka da je igra~ ki ka dar u pi ta wu. Alek san dar Pre do je vi}

DU [KO TO [I] KO MAN DO VA ]E ZVE ZDI NOM OD BRA NOM

[to pe ri tra ju du `e Du {ko To {i} je pre {est me se ci na pu stio Ma ra ka nu, i to ka da je na po zi ci ji le vog be ka do se gao vr hun sku for mu. Po zaj mi ca u Be ti su ni je bi la pun po go dak, jer jed no stav no ni je igrao. Po vra tak is ku snog de fan ziv ca u re do ve cr ve no- be lih do neo mu je i pro me nu ulo ge. Tre ner Pro si ne~ ki od lu ~io je da ne ka da {weg re pre zen ta tiv ca is ko ri sti na me stu le vog {to pe ra. - U pret hod nom pe ri o du u Zve zdi ~e sto sam lu tao od {to pe ra do be ka, ali sa da je sve ja sno i pre po ~et ka tak mi ~e wa. Bi }u {to per. To je in te res eki pe i klu ba. Pre o sta je mi da se mak si mal no spre mim i skon cen tri {em, a u pr vom pla nu }e bi ti de fan zi va. Od go va ra mi {to se na pri pre ma ma uigra vam sa mo na toj po zi ci ji jer }u ta ko va qa no tem pi ra ti for mu – ob ja snio je Du {ko To {i}. Pro fe si o nal no i kva li tet no To {i} is pu wa va sve zah te ve stru~ nog {ta ba, na te re nu po la ko po sta je ko man dant od bra ne.

Du {ko To {i} u te re ta ni u An ta li ji

- Mno go stru~ wa ci su mi sa ve to va li da pro me nim po zi ci ju. U su {ti ni ne mam ni {ta pro tiv, po seb no jer ka `u da ka ri je ra {to pe ra du `e tra je. Vi de }e mo ka ko }e sve funk ci o ni sa ti, ma da se na dam naj bo qem - do dao je To {i}.

Re al no je no vi - sta ri {to per Zve zde sa gle dao is ku {e wa sa ko ji ma }e se su sre sti to kom pro le} nog de la se zo ne. - Po sla to kom svih 90 mi nu ta bi }e sa mo na utak mi ca ma pro tiv Par ti za na i Voj vo di ne. Na svim osta lim me ~e vi ma Zve zda je do -

mi nant na, ~i tav me~ ofan ziv na i lop ta je uglav nom na pro tiv ni~ koj po lo vi ni. Za to tre ba pu no kon cen tra ci je i ru ti ne ko ja se po sti è uigra va wem. @e lim da bu dem taj ko ji }e da no si od bra nu cr ve no-be lih, da je dr ìm do bro i da sa te stra ne ne ma mo pro ble ma- tvr di To {i}. O~e ku je se da re no vi ra ni tim to kom pro le }a po ka è svo ju sna gu. - Eki pa je mno go bo qa u od no su na je sen. To je mo je mi {qe we. No vaj li je su za i sta osve è we i po kva li te tu i è qi da se na met nu. Iz u zet no je va `no {to smo svi tu od pr vog da na, ima mo do voq no vre me na da usa vr {i mo igru, is pra vi mo ne ke ne do stat ke. Mo ra mo da po pra vi mo uti sak, jer pro te kla se zo na je za za bo rav. Neo p hod ne su nam kva li tet ne igre u kon ti nu i te tu, bez pa do va. Ide mo ko rak po ko rak na pred, da sil nu ener gi ju ko ju po se du je mo pre tvo ri mo na te re nu u rezltat ski pro fit - za kqu ~io je Du {ko To {i}. Z. Ran ge lov

sport

utorak7.februar2012.

SR BI JA DA NAS U ^E TVRT FI NA LU EP U FUT SA LU IGRA S RU SI JOM

Or lo vi sprem ni za no vi pod vig

Fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je pla si ra la se u ~e tvrt fi na le Evrop skog pr ven stva u Hr vat skoj, {to sva ka ko pred sta vqa ve li ki uspeh iza bra ni ka

va u Spa la di jum are ni u Spli tu, a Ita li ja ni }e se istog da na sa sta ti sa Por tu ga lom u Za gre bu (21). Ru si su za u ze li pr vo me sto u Gru pi C. U ve o ma uz bu dqi vom

Mar ko Pr {i}

Ace Ko va ~e vi }a. Or lo vi }e pro ba ti da na pra ve jo{ je dan ko rak, da iz bo re po lu fi na le pro tiv Ru si je. Me~ iz me |u Sr bi je i Ru si je igra se da nas u 18.30 ~a so -

me ~u igra li su 2:2 s Ita li jom, {to joj je zbog bo qe gol raz li ke, od no sno ube dqi vi je po be de nad Tur skom (5:0) do ne lo ~el nu po zi ci ju u gru pi. Or lo vi su pre

KRE NU LI I NO VO BE ^EJ CI

Ba ra` u mi sli ma Po sle dvo me se~ ne pa u ze, fud ba le ri Je din stva iz No vog Be ~e ja, po ~e li su pri pre me za na sta vak pr ven stva u Voj vo |an skoj li gi Is tok. Zbog ne po voq nih vre men skih uslo va, ume sto na Grad skom sta di o nu, tre ner No vi ca Gla va {ki, pro ziv ku je iz vr {io u sport skoj ha li SRC Je din stvo, gde }e No vo be ~ej ci tre ni ra ti pr vih se dam da na. Pro ziv ci su se oda zva li svi fud ba le ri na ko je se ra ~u na u na stav ku pr ven stva, kao i no vaj li ja Ne nad Sto ji sa vqe vi} (1994), ko ji je je se nas igrao za Voj vo di nu iz No vog Mi lo {e va. Eki pu su na pu sti li, is ku sni Sr |an Li si ca, ko ji }e ka ri je ru na sta vi ti u Je din stvu iz Ru men ke i Alek san dar Ba ra~ kov, ko ji se po sle go di nu da na vra tio u ma ti~ ni „2. ok to bar“ iz Ku ma na. Tre ner No vi ca Gla va {ki o~e ku je da vre men ski uslo vi ne }e po re me ti ti pla ni ra no: - Vre me nam ni je na klo we no, ali nam to ne sme ta, po {to ovu fa zu ra da mo `e mo re a li zo va ti

i u sport skoj ha li, gde ima mo od li~ ne uslo ve. U pr vih se dam da na ima }e mo sa mo je dan dan pa u ze, ra di mo po gru pa ma, ne iz me ni~ no u te re ta ni i na par ke tu sa lop tom. îm vre men ski uslo vi to do zvo le iz la zi mo na otvo re no, a ubr zo sle de i pr ve utak mi ce. U pla nu je da od i gra mo pet utak mi ce, ugo vo re ne su sa srp sko li ga {i ma Za dru ga rom iz La za re va i OFK Ki kin dom, a do na stav ka pr ven stva, usle di }e po tom jo{ tri pro ve re. Am bi ci je u na stav ku pr ven stva? - U je se wem de lu pr ven stva smo igra li ve o ma do bro, ma da smo mo gli ima ti i ko ji bod vi {e. O~e ku jem da }e mo i na pro le }e igra ti za pa è nu ulo gu i da bu de mo uz vo de }e eki pe. Si gur no da je pr vo me sto ne re al no, ali za to nam je dru ga po zi ci ja u mi sli ma, ima mo is ku san tim, ko ji uko li ko is ko ri sti po vo qan ras po red, mo è sti }i do ba ra à. S. Da vi do vi}

dve go di ne na {am pi o na tu u Ma |ar skoj po be di li Ru si ju (4:3), a pre dva na est me se ci zbor na ja je uz vra ti la uda rac (3:0). - S Ru si ma smo se u po sled we vre me sa sta ja li mno go pu ta i uvek smo igra li do bro pro tiv wih. Na dam se da smo do voq no sprem ni da dru gi put u|e mo u no ka ut fa zu. Ru si ima ju is ku san tim, bi li su evrop ski pr va ci pre 12 go di na, a u fi na lu su igra li u dva na vra ta sa [pa ni jom re kao je se lek tor Ko va ~e vi}. - Jo{ jed nom }u po no vi ti, ba za igra ~a u Sr bi ji je ve o ma ma la u po re |e wu sa dru gim ze mqa ma, po seb no sa Ru si jom, ta ko da bi pro la zak u po lu fi na le bio ve li ki uspeh za nas. Re mi Ru si je s Ita li jom pri li~ no je iz ner vi ra lo tre ne ra ba }u {ki Ser ge ja Sko ro vi }a, ali i po red sve ga on je za do vo qan. - Na{ ciq je bio da osvo ji mo pr vo me sto u gru pi, ta ko da sam ve o ma za do vo qan {to smo za vr {i li na pr vom me stu. O~e ku je nas me~ sa Sr bi jom, ne be `i mo od ulo ge fa vo ri ta, ali mo tra mo da bu de mo opre zni - re kao je Sko ro vi}. J. Ga li} RU SKO SEL CI PRO ME NI LI TRE NE RA

Jar ~e vi} na klu pi

No vi u~i teq fud ba le ra Cr ve ne zve zde iz Ru skog Se la je mla di i am bi ci o zni tr ner Jev to Jar ~e vi}, ko ji je sa uspe hom vo dio Slo bo du iz No vih Ko za ra ca, se deo je na klu pi De li je iz Mo kri na. - Po ~e li smo pri pre me, za sa da ra di mo u sa li Osnov ne {ko le „Gli go ri je Po pov”.Ka da vre me do zvo li iza }i }e mo na te ren- is ti ~e tre ner Jar ~e vi}. U zim skoj pa u zi bi lo je pro met no u re do vi ma Cr ve ne zve zde. Ru sko sel ce su na pu sti li Bil bi ja, Cvi jan (Ki kin da), gol man Ra do va no vi} vra tio se u Slo bo du iz â~ ka, is ku sni gol ge ter \o ri} i de fan zi vac Vlaj ni} tra è klub. U iasto vre me sti gli su: gol man Mi tro vi} (Slo bo da, No vi Ko zar ci), [i bul (Voj vo di na, No vo Mi lo {e vo), Mi lo {e vi} i [}e pa no vi} (Po let, Na ko vo). - Ciq Ru sko se la ca je pla sman u Voj vo |an sku li gi- ka è po mo} nik Jar ~e vi }a De jan Kne è vi}, ko ji }e i da qe ima ti dvo stru ku ulo gu u klu bu. Ako se uka è po tre ba obu }i }e i dres, ali oba vqa }e i du `nost po mo} nog tre ne ra.. M. Ra ~i}

dnevnik NI KO LA NIN KO VI], MLA DI IGRA^ PAR TI ZA NA

Pro le }e no va {an sa Fud bal ski klub Par ti zan u zim skom pre la znom ro ku ni je do sa da do veo ni jed nog igra ~a, ali mo gao bi da do bi je ve li ko po ja ~a we iz svo jih re do va. Ni ko la Nin ko vi} (18), mo mak ko ji je sa La za rom Mar ko vi }em le tos iz omla din skog po go na pre ko man do van u pr vi tim po sle bo le sti, ko ja ga je sa te re na odvo ji la tri me se ca, ozdra vio je i sa eki pom tre ni ra pu nim in ten zi te tom. Dvo ji ca do brih dru ga ra pre po zna ta su kao naj ve }i ta len ti ge ne ra ci je 1994. go di {ta i mo gu }e je da }e mo ih ovog pro le }a gle da ti za jed no na te re nu. - To bih naj vi {e vo leo. Sta no je vi} mi je na ja vio da ozbiq no ra ~u na na me ne i to mi je da va lo na du da }u us pe ti. Na `a lost, raz bo leo sam se i od to ga je se nas ni je bi lo ni {ta - ka `e Nin ko vi}. Mla di ve zi sta za ra dio je mo no nu kle o zu, zbog ko je je mo rao pot pu no da mi ru je. Ovaj mla di}, zbog to ga, ni je imao zim ski od mor ve} je in di vi du al nim ra dom na dok na |i vao sve pro pu {te no je se nas. - Na Te le op ti ku sam jed ne ve ~e ri do bio tem pe ra tu ru ko ja mi ni je spa da la ne de qu da na. Iz

Ni ko la Nin ko vi}

klu ba su me po sa ve to va li da odem na pre gle de gde je usta no vqe no da imam mo no nu kle o zu. Te {ko su mi pa la tri me se ca opo rav ka, ali sam i do bro pro {ao s ob zi rom s ob zi rom da je mo glo da tra je i du plo du `e. Nin ko vi} sa da tre ni ra pu nom pa rom. - Opo ra vio sam se, in di vi du al nim ra dom po boq {ao kon di ci ju i sa da sam u dri lu sa eki pom. Na dam se da }u uspe {no

Gran tu se svi |a Par ti zan Na sa mom kra ju pri pre ma u Izra e lu ~i ni se da je jed na di le ma ot klo we na, igra ~i su se pri vi kli na Avra ma Gran ta, a i on na rad u na {em {am pi o nu. At mos fe ra je dru gar ska ,pa se i ka da se ra de naj te `e ve `be na li cu fud ba le ra vi de osme si. Ti me je i Izra e lac sa se be ski nuo sum wu tmur nog, ne ras po lo `e nog ~o ve ka. - Da sam ta kav si gur no ne bih do la zio u Par ti zan. Pri hva tio bih ne ku od fi nan sij ski iz da {ni jih po nu da, mra ~io i sku pqao pa re. Ja sam, na pro tiv, ~o vek ko ji vo li iza zo ve, sa mim tim i tim ski rad. Svi de la mi se ide ja pred sed ni ka \u ri }a i zbog to ga sam do {ao u Be o grad - re kao je Grant.

KUP AFRI^ KIH NA CI JA

Ga na sre} no do po lu fi na la Ga na se pla si ra la u po lu fi na le po be dom nad Tu ni som 2:1. Ve li ka gre {ka tu ni {kog gol ma na. Ma li je po sle pe na la, eli mi ni sao ko or ga ni za to ra afri~ kog pr ven stva, Ga bon. U po lu fi na lu su tra }e igra ti: Ga na Zam bi ja i Oba la Slo no va ~e Ma li. Ga na, ko ju tre ni ra Sr bin Go ran Ste va no vi}, uz do sta sre }e, od no sno bo qe re }i po sle kar di nal ne gre {ke gol ma na Tu ni sa

no re a go vao gla vom po sle kor ne ra. Tu nis je iz jed na ~io u 42. mi nu tu, ka da je Sa ber Ke li fa, ta ko |e gla vom po go dio gol. Do po sled wih 20-ak mi nu ta ap so lut no se ni {ta ni je de {a va lo na te re nu. U po sled wem de lu utak mi ce, naj pre je Tu nis imao {an su, ali je lop ta od bi je na u kor ner, a za tim i Ga na dve pri li ke u ko ji ma se is ta kao gol man Tu ni sa Ma tlu hi, ko ji }e po tom bi ti tra gi ~ar me ~a.

Ga na - Zam bi ja (17) Oba la Slo no va ~e - Ma li (20)

Za ju bi lej – sre di na ta be le |e vi} (Cr ve na zve zda, No vi Sad), Zdrav ko Sa vi} i Dar ko Sr di} (Voj vo di na, Ba~ ko Gra di {te) i Vid Ki zi} (Je din stvo, Ub). Oti {li su Cve ti} i Va si}, dok je sta tus Mi li }a jo{ ne iz ve stan - ka è tre ner Ka }a na Go ran Na kom ~i}. - Naj va `ni je je da smo za dr à li kom plet nu eki pu, a ono {to je bit no na pr voj pro ziv ci je bi lo ukup no 25 igra ~a ko ji }e u pr vim ne de qa ma tre nin ga po di }i ni vo fi zi~ ke kon di ci je. Te ni ra }e mo sva ki dan na Si ge tu i u ha li. Ima mo do bru at mos fe ru u ti mu, zbog to ga smo op ti mi sti da }e mo uspe {no oba vi ti po sao ko ji je pred na ma. Pr vi kon trol ni me ~e vi Ka }a na za ka za ni su za sre di nu fe bru a ru, a u pla nu su pri ja teq ske utak mi ce sa Slo gom (Te me rin), Mi le ti }em (Mo {o rin), In dek som (No vi Sad), TSK- om (Te me rin), @SK-om (@a baq), [aj ka {em (Ko viq), Ka be lom (No vi Sad), Ba~ ka om (\ur |e vo) i Ce men tom (Be o ~in). - Na sta vak pr ven stva po ~i we 19. mar ta ka da nam u go ste do la zi Mla dost iz Tu ri je - ka è pred sed nik Vin ko Kon di}. - Na{ ciq je ja san, iz bo ri ti osam po -

be da, {to je po na {im pro ce na ma do voq no za op sta nak u Voj vo |an skoj li gi - za pad. Je dan od naj bo qih igra ~a Go ran @e pi na is ti ~e. - Ve} od sa mog po ~et ka tre ner Na kom ~i} je na met nuo è stok ri tam ko ji do bro iz dr à va mo. Na ne ko li ko utak mi ca je se nas ni smo bli sta li pa smo pr vi deo tak mi ~e wa za vr {i li na pret po sled wem me stu. Me |u tim, uz do bre pri pre me, po ja ~a wa, ras po lo ì ve sna ge i po mo} va tre nih na vi ja ~a ve ru jem da mo è mo do }i do ci qa - is ti }e @e pi na. U pro le} noj se zo ni za dres u start nom ti mu sem no vaj li ja kon ku ri sa }e: Ne boj {a Su va ra, Mi lo{ Mla de no vi} (gol ma ni), i igra ~i: Mi ro lav @i va nov, Sto jan La ki}, Ra do slav Gro zdi}, Mi }o Mi qa ni}, Ne ma wa Bje li}, Ne nad Ni ko li}, Jo vo Ma ki vi}, Ra di voj La ki}, Zo ran Bla ì}, Si ni {a Plav {i}, Mi lo{ \e ki}, Vla di mr An to ni}, Du {an Ge li}, Vla di mir Mir ko vi}, Go ran @e pi na, Slo bo dan Ter zi}, Mir ko \u ri}, Stra hi wa Ba bi}, Dra gan Gru bi}, Mi tar Vu ja ko vi} i Du {an La ki}. M. Gr bi}

je po be di la jed nog od do ma }i na tur ni ra Ga bon po sle bo qeg iz vo |e wa pe na la. Fud ba ler Bar se l o n e Sej d u Ke i t a, naj v e } a zve zda re pre zen ta ci je Ma li ja, mo l io se Sve v i { wem dok je i{ao ka „be loj ta~ ki”, jer je tre ba lo da iz ve de pe nal ko ji je tre ba lo da od lu ~i da li }e we go va re pre zen ta ci ja igra ti u po l u f i n a l u Afri~ k og ku p a na ci ja. I po go dio je! Ma li je u po lu fi na lu, gde }e igra ti sa Oba lom Slo no va ~e. ^u ve ni fran cu ski fud ba ler Alan @i res, sa da se lek tor Ma li ja, imao je „nos” za to ka da tre ba na pra vi ti iz me nu. Di ja -

Po lu fi na le, su tra

KA] KI VOJ VO \AN SKI LI GA[ VRED NO TRE NI RA

Pod di ri gent skom pa li com tre ne ra Go ra na Na kom ~i }a fud ba le ri Ju go vi }a po ~e le su prir pre me za na sta vak pr ven stva. Ciq je da se u go di ni ju bi le ja ka da Ka }a ni sla ve 100. go di na po sto ja wa i ra da pr ven stve na tr ka u Voj vo |an skoj li gi - za pad za vr {i u sre di ni ta be le. Isti na, do za cr ta nog pla na ne }e se ta ko la ko do }i, jer su Ka }a ni pr vi deo tak mi ~e wa za vr {i li u do wem de lu ta be le. Me |u tim, ako se zna da su u pre la znom ro ku na Si get sti gli ~ak de vet no vih igra ~a, a klub ni ko ni je na pu stio to go vo ri da je upra va klu ba na pra vi la do bar po sao i da la do bru ga ran ci ju da se za cr ta ni ciq mo `e i ostva ri til. - Naj va `ni je je da smo za dr `a li kom plet nu eki pu iz je se weg de la se zo ne, a sti gla su i vred na po ja ~a wa. Do {li su gol man Alek san dar Duv wak (@SK, @a baq) i igra ~i Sa {a Pin tek (Di na mo, Bu di sa va), Bra ni slav Kqa ji}, po sle jed no go di {we pa u ze se vra tio po no vo u Ju go vi}, Sto jan ]u ki} (Ce ment, Be o ~in), Mar ko Su ka ra po no vo se pri kqu ~io Ka }a ni ma, Ne ma wa \or -

okon ~a ti pri pre me i kon ku ri sa ti za pr vi tim na pro le }e. Sa La za rom Mar ko vi }em, u mla |im ka te go ri ja ma, Nin ko vi} je ~i nio sja jan tan dem. On je pa ko vao, a po pu lar ni Mar kec da vao go lo ve. - Od go vo ra mi da igram ofan ziv nog ve znog, a mo gu da igram i po de snoj stra ni. Na dam se da }u, ka da To mi} ode ja bi ti taj ko ji }e ga me wa ti. Rad sa tre ne rom Gran tom opi su je kao vr lo za ni mqiv. - Ne ma tu pu no raz li ke od ono ga {to je ra dio i Sta no je vi}, ali mi se svi |a {to se od po ~et ka for si ra lop ta. Ima stva ri ko je mo gu da se na u ~e od Izra el ca - is ta kao je Nin ko vi}. Na kra ju, mla di ve zi sta sa op {tio je da mu jo{ ni ko iz klu ba ni je na tuk nuo da }e pro le }e pro ve sti na po zaj mi ci, ali i na gla sio da ne bi imao ni {ta pro tiv. I. La za re vi}

Re zul ta ti ~e tvrt fi na la Zam bi ja - Su dan 3:0 Oba la Slo n. - Ekv. Gvi ne ja 3:0 Ma li - Ga bon 6:5 (1:1) Ga na - Tu nis 2:1

Mo me nat s utak mi ce Ga na–Tu nis

Aj me na Ma tlu hi ja, po sti gla gol ko ji ju je od veo me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe na afri~ kom kon ti nen tu. Ga na je po be di la Tu nis 2:1, po sle pro du `e ta ka, a gol vre dan po lu fi na la po sti gao je An dre Aje vu 101. mi nu tu, po sle gre {ke gol ma na Tu ni sa, ko ji je jed nu la ga nu lop tu is pu stio pra vo na no ge na pa da ~u „Cr nih zve zda”. ^e tvrt fi nal ni duel ne ka da {wih po bed ni ka afri~ kog pr ven stva ni je do neo o~e ki va ni fud bal. Bio je is pod ni vao re pu ta ci ja ko je ima ju Ga na i Tu nis. A po ~e tak utak mi ce je na go ve {ta vao dru ga ~i ju sli ku. Ga na je po ve la u 10. mi nu tu, na kon {to je Xon Men sah od li~ -

Naj pre je Ajev pro bao di rekt no iz kor ne ra, ali je Ma tlu hi iz ba cio lop tu pre ko pre~ ke, a po tom je i Asa moa Gi jan ule teo u {e sna e ste rac i iz tr ka za hva tio lop tu, ali je Ma tlu hi in stik tiv no re a go vao. Tre nu tak od lu ke u 101. mi nu tu. Bio je to be za zle ni cen tar {ut ka go lu Tu ni sa, lop ta je du go le te la i pa da la, ~i ni lo se da }e bi ti lak plen za Ma tlu hi ja. Ali, gol man Tu ni sa je is pu stio lop tu, pra vo na no gu Aje vu! Ra dost za Ga nu i za Go ra na Ste va no vi }a! Do kra ja me ~a, Tu ni {a ni su iz gu bi li `iv ce, pa je zbog „uva qi va wa lak ta” u li ce Aje vu is kqu ~en Ab de nur. U po lu fi na le se, pla si ra la i re pre zen ta ci ja Ma li ja, ko ja

be te, igra~ ko ga je uba cio u igru u dru goj po lo vi ni utak mi ce, po sti gao je iz jed na ~u ju }i gol u ~e tvrt fi nal nom du e lu pro tiv Ga bo na i to {est mi nu ta pre kra ja. Ga bon - Ma li 1:1, pe na li ma 4:5. Dru gi do ma }in tur ni ra, po sle Ekva to ri jal ne Gvi ne je, eli mi ni san je sa tur ni ra. [est mi nu ta pre is te ka me ~a, Ga bon je imao re zul tat ko ji ga vo di u po lu fi na le. Vo dio je od 55. mi nu ta go lom Mu lun gi ja, ali je kon ce tra ci ja po pu sti la u fi ni {u. Igra li su se pro du `e ci, bez ne kih ve }ih uz bu |e wa i do {lo se do pe na la. Do ~e tvr te se ri je igra ~i su bi li ne po gre {i vi. Sve do tre nut ka ka da je Abu Me jang tre ba lo da iz ve de pe nal za Ga bon. Non {a lant no je pri {ao lop ti i gol man Ma li ja ga je pro ~i tao. Od lu ku o to me da li }e Ma li u po lu fi na le do neo je Kej ta pre ci znim udar cem.

c m y

dnevnik

Ferguson najboqi trener Menaxer fudbalera Man~ester junajteda Aleks Ferguson izabran je za najboqeg trenera planete od po~etka 21. veka do danas, prema zavodu za fudbalsku istoriju i statistiku (IFFHS). Ferguson je sakupio 166 poena, i sa samo jednim bo-

landija) 112, 6. Karlo An}eloti (Italija) 108, 7. Visente del Boske ([panija) 104, 8. Marselo Bijelsa (Argentina) 101 9. Luiz Felipe Skolari (Brazil) 101, 10. Rafael Benitez ([panija) 97, 11. Mar~elo Lipi (Italija) 88, 12. Frank Rajkard (Holandi-

Aleks Ferguson

dom nalazi se ispred kolege iz Arsenala, Francuza Arsena Vengera.Na tre}em mestu je @oze Muriwo, dok se najtrofejniji evropski trener u posledwe tri godine, Pep Gvardiola iz Barselone, nalazi na 22. poziciji. Lista 25 najboqih svetskih trenera od 2000. do danas: 1. Aleks Ferguson ([kotska)166 poena, 2. Arsen Venger (Francuska) 165, 3. @oze Muriwo (Portugal) 154, 4. Fabio Kapelo (Italija) 135, 5. Gus Hidink (Ho-

ja) 80, 13. Sven Jeran Erikson ([vedska) 79, 14. Karel Brikner (^e{ka) 76, 15. Joahim Lev (Nema~ka) 76, 16. Karlos Alberto Pareira (Brazil) 65, 17. Otmar Hicfeld ([vajcarska) 65, 18. Dunga (Brazil) 62, 19. Roberto Man}ini (Italija) 62, 20. Oto Rehagel (Nema~ka) 61 21. \ovani Trapatoni (Italija) 61, 22. Pep Gvardiola ([panija) 59, 23. Bert van Marvijk (Nolandija) 57, 24. Karlos Bjanki (Argfentina) 53, 25. Morten Olsen (Danska) 51

Anelka odbio PS@ Francuski fudbaler Nikolas Anelka imao je ponudu Pari Sen @ermena, ali ju je odbio zbog daleko boqih finansijskih uslova u Kini. Prema navodima iz Francuske, prebogati gazda „svetaca” èleo je Anelku u timu, ali se nekada{wi napada~ londonskog êlsija ipak odlu~io za ponudu sa Dalekog istoka, ta~nije [angaj [enhue. Me|utim, Anelka je demantovao navode da je imao ponudu PS@. - Ne znam odakle medijima takva informacija. Niko iz Pariza me nije zvao tokom zime, pa mogu da kaèm da je ovom interesantan izum francuskih medija - rekao je Anelka.

Anti} ne preuzima Lids Ne ka da {wi se lek tor fud bal ske reprezentacije Srbi je Ra do mir An ti} demantovao je natpise medija da kon ku ri {e za me sto menaxera Lids junajteda. ^lan ^em pi on {i pa ne dav no je sme nio Saj mo na Grejsona, pa su se u medijima pojavila ra zna ime na ko ja konkuri{u za klupu kluba iz Jork{ira, me|u wima i Radomira Anti}a. - Nisam se prijavio kao kan di dat Radomir Anti} za klupu Lidsa, mada prizna- mqiva ponuda ne}e je odbiti jem da bi voleo da se opro- iako je sezona u punom jeku. bam u Engleskoj - rekao je Anti} je fudbalsku karijeru Anti}. izgradio u Engleskoj, nastuSrp ski stru~ wak is ti ~e paju}i za Luton taun. Jedini kako voli da po~ne sa radom je trener koji je radio u tri u nekom klubu od starta se- najve}a {panska kluba, Reazone, ali ako do|e prima- lu, Atletiku i Barseloni.

SPORT

utorak7.februar2012.

^EL SI I MAN ^E STER JUNAJ TED OD I GRA LI ME^ ZA IN FARKT

\avoli se vratili iz mrtvih U êlsiju àle {to su ispustili ve} grogirani Man~ester junajted, ali i tvrde da drugi penal nije bio. Ferguson hvali karakter igra~a i spasioca De Heu. Mnogo }e se pisati i pri~ati o utakmici êlsija i Man~ester junajteda, o povratku „|avola” posle 0:3, ali i o penalima koje je sudija Hauard Veb dosudio za tim iz Man~estera kada je bio tri gola u minusu. Trener êlsija Andre Viqa{-Boa{ rekao je da drugi penal nije postojao, ali i da ne misli da je sudija imao neku nameru. - Bilo je nekih ~udnih odluka sudije. Prvi penal je postojao, i to je u redu. Ali, drugi...nije. Podsetio bih i da smo na Old Trafordu izgubili posle dva gola primqena iz ofsajd situacija. Ipak, takve stvari se de{avaju. Ne znam dali je Hauard Veb èleo ne{to da kompenzuje - rekao je trener êlsija, koji je, uprkos svemu, ostao sporstmen.

Runi posti`e pogodak s bele ta~ke

Viqas-Boa{ pred smenom Menaxer fudbalera êlsija Andre Viqas-Boa{ nalazi se pred smenom. Vlasnik kluba iz Londona, ruski milijarder Roman Abramovi~, bio je frustriran ~iwenicom da je wegov tim ispustio ~ak 3:0 u derbiju protiv Man~ester junajteda, na kraju osvojiv{i samo bod (3:3). „Dejli mejl” prenosi informaciju da je odmah po zavr{etku utakmice na „Stamford brixu” Abramovi~ oti{ao u svla~ionicu i vi{e od 30 minuta razgovarao sa igra~ima, potom i menaxerom Viqas-Boa{om. Izvori bliski de{avawima u êlsiju tvrde da je Rus poru~io mladom stru~waku da nije zadovoqan wegovom taktikom tokom utakmice, odnosno odlukom da se povu~e posle velike prednosti i zameni jednog od najboqih aktera na terenu Danijela Starixa. Tako|e, Abramovi~ je Viqas-Boa{u poru~io da mu „vreme polako isti~e”, i da }e ekipa pod hitno morati da beleì pobede ukoliko èli da se plasira u Ligu {ampiona naredne sezone.

On je dodao da je wegov tim imao inicijativu tokom ve}eg dela me~a, da je imao sjajan rezultat, ali i da je Junajted napravio „masivan oporavak”. - „Ovo je za nas kao wihova pobeda, jer su se vratili posle 0:3. Razo~arani smo. Imali smo sve u na{im rukama i ispustili smo pobedu rekao je Portugalac. Trener Man~ester junajteda Aleks Ferguson smatra da je wegov tim bio odli~an i da je za nekog neutralnog posmatra~a ovo, svakako, bio sjajan me~. - Vidim rezultat kao dva izgubqena boda. Igrali smo vrlo dobro, pogotovo posle ne{to lo{ijeg starta. Nije

PR VEN STVO FRAN CU SKE

ITA LI JAN SKA SE RI JA A

Roma pregazila Inter Fudbaleri Rome pregazili su milanski Inter rezultatom 4:0 u derbiju 22. kola Serije A, i prakti~no ga eliminisali iz trke za titulu. Junak je dvostruki strelac Fabio Borini, a uspisali su se jo{ @uan i Bojan Krki}. Roma ima priliku da se sa odigranim me~om mawe protiv Katanije na|e ispred Intera i bori se za plasman u Ligu {ampiona. Velike kikseve imali su vode}i Juventus i Milan na doma}em terenu. Juventus je odigrao

samo 0:0 protiv Sijene, dok je isti rezultat bio na me~u Milan - Napoli. „Rosoneri” su susret zavr{ili sa igra~em mawe po{to je iskqu~en Zlatan Ibrahimovi}. Fiorentina je savladala Udineze 3:1, dvostruki strelac Stevan Joveti}, oba sa penala, a Bo{ko Jankovi} je postigao dva gola u trijumfu \enove nad Laciom 3:2. Me~ ]ezene - Katanije je odlo`en zbog snega. Rezultati: Milan - Napoli 0:0, Roma - Inter 4:0 (2:0) (@uan

lako vratiti se posle 0:3. Bio je to veliki trud mojih igra~a. ^elsi je odigrao veliku ulogu u ovoj utakmici ia za ’neutralca’ ovo je bio fantasti~an me~. Nismo imali ni sre}e kod primqenih golova, ali moji igra~i nisu dozvolili da to na wih uti~e - rekao je Ferguson. Posebno je pohvalio Davida de Heu, golmana koji je u fini{u me~a spasao dva sigurna gola i sa~uvao bod za Junajted. - To {to je uradio posle slobodnog udarca Mate je bilo fantasti~no! Zapazaili smo ga pre dve, tri godine... Bilo mu je te{ko na po~etku, ali je bio sjajan - rekao je Ferguson.

13’, Borini 41’, 49’, Krki} 89’), Kjevo - Parma 1:2 (0:0) (Tero 50’ - \ovinko 46’, Lusijano 69’ag), Fiorentina - Udineze 3:2 (1:1) (Joveti} 39’pen, 84’pen, Kasani 56’ - Di Natale 14’, Torje 90’), Juventus - Sijena 0:0, Novara Kaqari 0:0, Le}e - Bolowa 0:0, Palermo - Atalanta 2:1 (1:0) (Mikoli 28’pen, Budan 49’ - Morales 56’), \enova - Lacio 3:2 (2:0), (Palasio 10’, Jankovi} 25’, 46’ - Ledezma 54’pen, Gonzales 90’).

Remi u Marseju

U 22. kolu fudbalskog prvenstva Francuske postignuti su slede}i rezultati: Di`on - Valensijen 1:2 (0:2) (Til 90’ - Kohade 2’, Danik 43’), Nansi - Ren 0:0, A`asio - Nica 1:1 (0:0) (Eduardo 57’ p. - Gonkalve{ 87’), Monpeqe - Brest 1:0 (1:0) (Dernis 41’), PS@ - Evijan 3:1 (Nene 47’, 79’ p, Gamer 88’ - Kambon 45’), Bordo Tuluz 2:0 (2:0), (@usi 1’, Obranijak 40’) Marsej - Lion 2:2 (2:2) ([ejru 16’, Brandao 34’ - Gomis 36’, Dijavara 45’ag)

[PAN SKA LI GA

Leki} doneo bod Osasuni Leki} je pogodio za Osasunu u Hihonu za bod. Novi poraz Saragose. Viqareal dobio Seviqu u gostima. Sporting je u 21. kolu {panske Primere poveo golom Karmela Gonzalesa u 32, a kona~nih 1:1 biv{i fudbaler Crvene zvezde Dejan Leki} postavio je u 77. minutu. Rezultati: Sporting - Osasuna 1:1 (1:0) /Gonzales 32’ - Leki} 77’/, Seviqa - Viqareal 1:2 (1:1) /Navas 33’ - Valero 20’, Kamuwas 80’/, Saragosa - Rajo Vaqekano 1:2 (1:0) /Pistiga 30’ - Kosta 75’, Mi~u 82’/, Atletik Bilbao - Espawol 3:3 (1:1), Levante - Rasing 1:1 (1:0), Majorka - Betis 1:0 (1:0), Hetafe - Real 0:1 (0:1), Barselona - Sosijedad 2:1 (1:0). TABELA: Real 55, Barselona 48, Valensija /-1/ 36, Levante 32, Espawol 32, Atletik Bilbao 30, Atletiko M. /-1/ 29, Malaga /-1/ 28, Hetafe 27...

FUDBALERI DOWEG SREMA OTPUTOVALI U ANTALIJU: Fud ba le ri Do weg Sre ma od pu to va li su u Tur sku, gde }e na sta vi ti pri pre me za na sta vak pr ven stva u Pr voj li gi. - Pr vu fa zu, ko ja je bi la vr lo na por na i gde je bio ak ce nat na fi zi~ koj spre mi, kva li tet no smo od ra di li - ka `e ka pi ten Mar ko

Pr qe vi}. - No ve ko le ge su se od li~ no uklo pi le, at mos fe ra je sjaj na. Nova ge ne ra ci ja fud ba le ra Do weg Sre ma. Sve li ni je u ti mu su mak si mal no po ja ~a ne, pa o~e ku je mo ve} u An ta li ji da stig ne mo do for me ko ju pri `eq ku je mo. @. R.

sport

utorak7.februar2012.

dnevnik

LI GA [AM PI O NA: VOJ VO DI NA SU TRA GO STU JE [PAN DA UU

Nem ci ni su ne po be di vi Utak mi ca ma 5. ko la na stva qa se tak mi ~e we u Li gi {am pi o na. Sr bi ja u ovom elit nom tak mi ~e wu ima dva pred stav ni ka, Par ti zan i Voj vo di nu. No vo sa |a ni su tra igra ju u Ber li nu sa eki pom [pan da ua, ko ju sa klu pe pred vo di na{ stru~ wak Ne boj {a No vo se lac. U pr vom su sre tu u No vom Sa du me~ je za vr {en 6:6. Voj vo di na je pa u zu zbog Evrop skog pr ven stva is ko ri sti la ka ko bi po di gla fi zi~ ku for mu. Ra di lo se pod di ri gent skom pa li com po mo} nog tre ne ra Dar ka Bi li }a i u te re ta ni i u ba ze nu, jer je pr vi tre ner Sta no je vi} kao po mo} nik slek to ra bio u Aj nho ve nu. - Ko li ko sam vi deo u ovih ne de qu da na ko li ko sam sa eki pom ne ke stva ri ko je ni su bi le do bre po pra vqe ne su i na dam se da su igra ~i shva ti li da je je di no pra vo me ri lo da ti mak si mum za se be i klub. Igra mo u Ber li nu s eki pom ko ja ima du go go di {wi re no me. Nem ci su u Aj ndho ve nu po sle 20 go di na od i- gra li mo `da i naj bo qe Evrop sko pr ven stvo, a go to vo kom plet na re pre zen ta ci ja igra u [pan da uu. Na ma }e ovo bi ti do bra pri li ka da se jo{ jed nom od me ri mo s ta kvim ti mom i da se pri tom po ka `e mo u naj bo qem sve tlu - re kao je tre ner De jan Sta no je vi} i na stva io: Mo ra mo od star ta me ~a da u|e mo mak si mal no i da da mo 100 po sto svo jih mo gu} no sti. U du e-

Na is pi tu u Ber li nu: va ter po li sti Voj vo di ne

le sa Mla do sti i Ju gom ula zi li smo s re spek tom, pa smo tek po sle igra li bo qe. U pro {loj utak mi ci ov de u No vom Sa du je bi lo ne re {e no, mi smo ima li i tri go la vi {ka, ali su nas oni sti gli i ~ak ima li i po sled wi na pad za po be du. Zna mo oda kle nam pre te opa sno sti, ko su no si o ci igre u [pan da uu, ali mi

Fo to: F. Ba ki}

tre ba da gle da mo se be i da, po na qam, da mo sve od se be. Sta no je vi} na po mi we da mu je dra go {to Voj vo di ni sle de ja ki du e li, jer po sle [pan da ua igra se sa Cr ve nom zve zdom (su bo ta) u No vom Sa du. Tim su sre tom po ~e }e Pr ven stvo Sr bi je. No vo sa |a ni }e naj ve ro vat ni je u Ber li nu na stu pi ti kom plet ni, po vre -

|e nih ne ma, je di no se na sto ma~ ne pro ble me `a lio Mi ro slav Ran |i}. Utak mi ca sa [pan da u om igra se su tra u 20.30 ~a so va u Ber li nu. No vo sa |a ni bi tre ba lo da nas da ot pu tu ju u ne ma~ ku pre sto ni cu, a po vra tak je pred vi |en za ~e tvr tak po pod ne. G. Ma le no vi}

RED BUL PRED STA VIO NO VI BO LID

Fe tel se po no vio Ak tu el ni {am pion u kon ku ren ci ji kon struk to ra Red Bul pred sta vio je bo lid u ko jem }e Se ba sti jan Fe tel ove go di ne bra ni ti ti tu lu {am pi o na. Za raz li ku od 2010. go di ne, Fe tel je pro {le se zo ne ve o ma do mi nant no do {ao do od bra ne ti tu le, a ove go di ne ima pri li ku da is p i {e no ve stra n i c e isto ri je. Ne mac sa da ju ri tre }u ti tu lu, we gov adut je mo del R8, a uko li ko u to me uspe po sta }e naj mla | i tro s tru k i {am pion u isto ri ji. Za jed no sa Fe te lom, vo za~ ki tan dem Red Bu la ~i ni }e Austra li ja nac Mark Ve ber, kao i u pret hod ne tri se zo ne. No vi bo lid, ko ji je po no vo di zaj ni rao Adri jan Wui, ~o vek ko ga mno gi sma tra ju naj za slu `ni jim za do mi na ci ju Red Bu la, pod se }a na pret hod ni ka,

Tre ner Par ti za na Igor Mi la no vi}

duv ni si stem zbog no vih pra vi la ko ja stu pa ju na sna gu. Mo del R8 Red Bul je pred sta vio pre ko svog zva ni~ nog saj ta, a pr vu pri li ku da ga pro vo za ju Fe tel i Ve ber }e ima }e da nas, ka da po ~i wu te sti ra wa na sta zi He res u [pa ni ji.

I Za u ber pred sta vio no vi bo lid Eki pa Za u be ra pred sta vi la je u He re su no vi bo lid za pred sto je }u se zo nu u For mu li 1, ko ja po ~i we 18. mar ta u Austra li ji. [vaj car ski tim pro {lu se zo nu za vr {io je na {e s tom me s tu u pla s ma n u kon struk to ra sa 44 bo do va po sle do brog star ta se zo ne.

Par ti zan igra me~ se zo ne Va ter po li sti Par ti zan raj faj ze na su tra uve ~e na Ba wi ci igra ju naj va `ni ji me~ se zo ne. Pro tiv ma |ar skog Va {a {a u Li gi {am pi o na po be da je im pe ra tiv da bi sa ~u va li {an su da se pla si ra ju u ~e tvrt fi na le. Tre ner Igor Mi la no vi} re kao je da }e u~i ni ti sve da po be de Va {a{, a to pod ra zu me va ~ak i do sad nu igru sa mo da se ostva ri tri jumf. - Igra }e mo na po let, at mos fe ru, na pu ne tri bi ne. Bit no je da na met ne mo na {u ~vr stu, si gur nu i di sci pli no va nu igru, bez osci la ci ja i bez mno go ne lo gi~ nih i ne re zon skih gu bqe wa lop ti - re kao je Mi la no vi}. Par ti zan }e bi ti po ja ~an dvo ji com po vrat ni ka iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va Lu kom [a po wi }em i Iva nom Rat ko vim. S ob zi rom na to da je ceo re gion pod sne gom, a vra ta SC Ba wi ca su pod le dom, ni je ne mo gu }e da me~ bu de od lo `en. Me~ je po pro gra mu su tra od 19 ~a so va.

u ko jem su Fe tel i Ve ber tri jum fo va li na 12 od 19 pro {lo go di {wih tr ka. Ipak, sli~ no kao i mo de li kon ku re na ta ima dru ga ~i ji pred wi deo, ta~ ni je nos, ko ji ima pre lom, kao i iz -

Po sle pa da u for mi, Za u ber je, ipak, us peo da spre ~i To ro Ro so da ga pre tek ne i to za hva qu ju }i do brim vo `wa ma Ka mu i ja Ko ba ja {i ja i Ser hi ja Pe re sa, ko ji }e i ove se zo ne bra ni ti bo je te eki pe. Mo del C31, ko ji u se bi ima Fe ra ri jev mo tor, naj ve }u raz li ku od pret h od n i k a ima u pred wem de lu bo li da, ka kav

ka rak te ri {e i ve }i nu kon ku re na ta. Za u ber }e se zo nu po ~e ti bez teh ni~ kog di rek to ra Xej msa Ki ja, ko ji je pro {le ne de qe ob ja vio da na pu {ta tim u ko ji je do {ao 2010. go di ne, a u eki pi se na da ju da }e bi ti bo qa od pret hod ne. - Na{ ciq je da re dov no za vr {a va mo tr ke me |u osva ja ~i ma bo do va da bi smo bi li u bo qoj po zi ci ji u {am pi o na tu. Ra du je mo se no voj se zo ni i ra du sa mla dim i ta len to va nim vo za ~i ma. Ka mui je pred svo jom tre }om se zo nom u For mu li 1, a on je ve} pro {le go di ne po stao vo |a ti ma. Se hio iza se be ima od li~ nu de bi tant sku se zo nu, ko ja je obi~ no naj te `a za vo za ~e u wi ho vim ka ri je ra ma. Obo ji ca ima ju ve li ki po ten ci jal, a ove go di ne }e ra di ti sa istim in `e we ri ma i si gu ran sam da }e na sta vi ti sa na pret kom - re kao je pr vi ~o vek eki pe Pe ter Za u ber.

FI NAL NI ME^ NFL LI GE

Wu jor ~a ni ~e tvr ti put {am pi o ni Dru gi put u ~e ti ri go di ne Wu jork Xa jant si su osvo ji li Su per boul, a kao i 2008. u ve li kom fi na lu NFL-a po be di li su Wu In gland Pe tri ot se, ovaj put sa 21:17.I ovaj put fi nal ni me~ je bio ne iz ve stan do sa mog kra ja, ali je bio mno go ma we dra ma ti ~an od du e la iz Ari zo ne. Po be du Xa jant si ma do neo je ta~ daun Ah ma da Bred {oa, mi nut pre kra ja. Pe tri ot si su pu sti li ra nin be ka ri va la da utr ~i u end zo nu ka ko bi ima li vi {e vre me na za po sled wi na pad, ali im 57 se kun di ni je bi lo do voq no da se re van {i ra ju Wu jor ~a ni ma. Ilaj Me ning je po no vo u Su per bo u lu po be dio To ma Brej di ja i de fi ni tiv no po tvr dio da je vr hun ski kvor ter bek. Ilaj je i ovaj put osvo jio ti tu lu naj ko ri sni jeg igra ~a fi na la (MVP) i iza {ao iz sen ke sta ri jeg bra ta Pej to na. Mla |i Me ning je od i -

grao bez gre {ke, kom ple ti rao je 30 od 40 pa so va za 296 jar di i ta~ daun. - Bi la je ovo di vqa utak mi ca, di vqa se zo na, re kao je Me ning ko ji je po tao {am pion na sta di o nu ko ji je dom Kolt sa, ti ma ~i ji je za {tit ni znak we gov brat Pej ton. - Do bar je ose }aj osvo ji li Su per boul, ni je bit no gde. Bred {o je is tr ~ao 72 jar da uz po me nu ti ta~ daun za po be du, dok je je di ni uhva tio Vik tor Krus. Ipak, pr vo ime u igri pa som bio je sjaj ni Ha kim Niks ko ji je sa 10 hva ta wa osvo jio 109 jar di i ve ro vat no ga je TD de lio od ti tu le MVP-ja. Me |u tim, kao {to se i pret po sta vqa lo, kqu~ nu ulo gu u po be di Xa jant sa od i gra la je od bra na, pred vo |e na fe no me nal nim tan de mom Xa stin Tak - Xej son Pjer-Pol. Tak je dva pu ta obo rio Brej di ja, a uz to je ve} na star tu me ~a iz nu dio sej fti

ri va la. Pjer-Pol, ko ji je do pre ~e ti ri go di ne bio ko {ar ka{, blo ki rao je dva pa sa kvor ter be ku Pe tri ot sa i imao ne ko li ko bit nih oba ra wa. Brej di je me~ za vr {io sa 27 kom ple ti ra nih pa so va (od 41) za 276 jar di, dva ta~ da u na i in ter sep{n. Brej di je po stao re kor der po br o ju ba ~e nih jar di u Su per bo u lu. Grin-Elis je is tr ~ao sa mo 44 jar de iz 10 no {e wa, dok su po TD uhva ti li Aron Ernan des (67jrd) i De ni Vud hed (42jrd). Po vre da je ipak one mo gu }i la Ro ba Gr on kov skog da fe no me nal nu se zo nu okon ~a sa bo qim u~in kom od dva hva ta wa za 26 jar di. Kqu~ ni mo men ti me ~a bi li su uvod ni i za vr {ni mi nu ti. Ve} u pr vom na pa du Pe tri ot sa Tak je sjaj no pr o bio li ni ju ri va la, sti gao do Brej di ja ko ji je pod pri ti skom iz ba cio lop tu u deo te re na gde ni je bi lo we go vih igra ~a, pa su su di je po ka za le sej fti. Sa mo pet mi nu ta ka sni je Me ning je pr o na {ao Kru sa u end zo ni i sjaj ni ri si ver je do bio {an su da ple {e sal su i u Su per bo u lu.Me |u tim, usle di lo je sjaj nih dva de se tak mi nu ta To ma Brej di ja. Na kon fild go la Gost kov skog i osvo je ne lop te, li der Pe tri ot sa je kom ple ti rao 16 uza stop nih pa so va ko je su u ta~ da u ne i pre o kret pre tvo ri li De ni Vud hed i Aron Ernan des. U fi ni {u tre }e ~e tvr ti ne Xa jant si su dva pu ta sti gli do cr ve ne zo ne, ali su oba pu ta mo ra li da se za do vo qe fild go lo vi ma Lo ren sa Taj nsa.Usle di la je `e sto ka bor ba u po sled wih 15 mi nu ta to kom ko jih su do mi ni -

ra li Wu jor ~a ni. Sve do po sled wih pet mi nu ta ni je bi lo po e na, a on da su do lop te sti gli Me ning i we go vi sa i gra ~i, po sle ne shva tqi vog pr o pu sta Ve sa Vel ke ra ko ji ni je us peo da uhva ti lop tu iako je bio sam. Sjaj n i Ilaj je od i g rao na svom ni vou fi ni{ me ~a, vr hun ski, pred vo div {i svoj tim 88 jar di do ta~ da u na. Mi nut i po pre kra ja sjaj nim hva ta wem Ma rio Me nin gem je Xa jant si ma omo gu }io {an su za po e ne. Do tog pa sa od 38 jar di Me nin gem je is pu stio tri lop te. Po tom je

uhva tio jo{ dve, a Niks i Bred {o su do vu kli tim na {est jar di od end zo ne. Do kra ja je bi lo osta lo 64 se kun de, a Bil Be li ~ik je pr o ce nio da je bo qe da pu sti TD i ima do voq no vre me na za jo{ je dan na pad. Bred {o je la ko is tr ~ao, po ku {ao je da se za u s ta v i is p red li n i j e u ukra de ko ju se kun du, ali je iner ci ja po vu kla we go vu po za di nu u end zo nu. - Vi kao sam mu: ‘Ne moj da po en ti ra{, ne moj da po en ti ra{‘. Po ku {ao je da se za u sta vi, ali je upao u end zo nu, ob ja snio je de -

{a va wa u tim se kun da ma Me ning. Ta ko je Brej di ju osta lo 57 se kun di na po no vo po sa ne he roj Bo sto na. Ali, kor ner be ko vi Xa jant sa su sjaj no po kri va li Ernan de sa, Vel ke ra i Gr on kov skog, a Tak je sti gao jo{ jed nom da ga obo ri, pa mu je osta lo sa mo pet se ku di da po ku {a sa „Hejl Me ri” pa som. Tra `io je Ernan de sa iz me |u ~e tvo ri ce Xa jant sa, ali je Ke ni Fi lips blo ki rao lop tu pre ne go {to je do {la u ru ke ovog tajt-en da i Xa jant si su osvo ji li ~e tvr ti Su per boul.

SPORT

c m y

dnevnik

NOVOSA\ANI POTVRDILI KLASU I U LOKALNOM DERBIJU

na {a we mo jih igra ~a to kom su sre ta. Kao i mno go pu ta ra ni je, ta ko i sa da, ima onih ko ji bi da ospo re re zul tat i kva li tet ovih mo ma ka, {to ne }u do zvo li ti. Naj bit ni je je da smo osvo ji li dva bo da, oprav da li smo ulo gu fa vo ri ta i po ka za li da smo ka dri da se no si mo sa svim ne da }a ma. Kao {to sam re kao i pre po ~et ka der bi ja, tak ti~ kih taj ni me |u na ma ni je bi lo, do bro se po zna je mo ta ko da se igra lo

ja nac i po red ~i we ni ce da su ima li zdav tve nih pro ble ma. Ka da se sve uzme u ob zir, mom ci su ka rak te rom i je din stvom re {i li ovaj me~ - re kao je ]ir ko vi }a. ^i we ni ca je da je ma lo broj na pu bli ka osta la is kra }e na za vr hun sko iz da we. - U `e qi da na sta vi mo po bed ni~ ki niz i s ob zi rom na pla sman ri va la na ta be li ni sam o~e ki vao da }e mo ima ti to li ko

KA]ANI PRILI^NO BLEDI U SUDARU S KOM[IJAMA

Pre su dio ~ist kva li tet

Ru ko me ta {i Voj vo di ne sla vi li su u lo kal nom der bi ju pro tiv Ju go vi} Uni me ta (30:26) i ta ko se ba rem do ne kle re van {i ra li Ka }a ni ma za pret hod na dva su per li ga {ka po ra za. Iza bra ni ci tre ne ra mr \or |a ]ir ko vi }a jo{ jed nom su po ka za li ka rak ter, upr kos ne ta ko bli sta vom iz da wu u du e lu sa ri va lom ko ji je do {ao sa `e qom da im na ne se pr vi po raz u te ku }oj se zo ni.

utorak7.februar2012.

Bez bor be no sti ne ma bo do va Da li su pri li~ no pro ble ma ti~ ni zdrav stve ni bil te ni ili pa sje vre me uti ca lo na igru eki pa Voj vo di ne i Ju go vi }a, ili ne {to sa svim tre }e, osta } e ne p o z na n i c a, ali je evi dent no da tra di ci o nal ni kom {ij ski duel ni je ni iz bli za za do vo qio uku se i `e qe ma lo pri sut ne pro bir qi ve pu bli ke u dvo ra ni na Sla noj ba ri. Iz o sta la je tra di ci o nal na bor be nost, `e qa, inat, ri va -

ko ji su ovo ga tre nut ka na stra ni Voj vo di ne. Po tvr di lo se i ovo ga pu ta da nam mno go ne do sta ju dva igra ~a ko ji su da va li naj vi {e go lo va u pr vih 13 ko la. Mi slim na La li }a, ko ji je ka ri je ru na sta vio u Ru mu ni ji, i Jo { i} ko j i zbog po v re d e prak ti~ no ni je ni igrao. To me tre ba do da ti i jo{ ne do voq no opo r a v qe n og [ip k u, kao i Tra va ra ko ji se po vre dio to kom utak mi ce. Za to smo svo ju

jed n a ~ i m o sre d i n om dru g og po lu vre me na, ali ta da nam je ne do sta ja lo is ku stva i zna wa da u|e mo u ne iz ve snu za vr {ni cu. S ob zi rom da nam ne do sta ju glav ne po lu ge u ti mu, tre ner Jor d o v i} po k u { a v a da pro n a | e od g o v a r a j u } i mo d ul igre, a za to je po treb no vre me. Ta kav stil pod ra zu me va ja ku od bra nu , br zu tran zi ci ju lop te sa mno go kon tri i po lu kon tri. Igra li smo ka ko Voj vo d i n i od g o v a r a, po z i c i o n i na pad, a ne brz cen tar i ~vr stu od bra nu. SUPERLIGA (M) Voj vo di na – Ju go vi} Uni met 30:26 Po à re vac – PKB 25:21 Par ti zan – Cr ve na zve zda 26:20 Me ta lo pla sti ka – Ko lu ba ra (da nas, 20) @e le zni ~ar – Obi li} (15.fe bru ar) Cr ven ka Ja fa – Rad ni~ ki (15.fe bru ar) Ru dar – Di na mo (15.fe bru ar) Sme de re vo – Na pre dak (15.fe bru ar) 1. Par ti zan 15 13 2 0 475:405 28 2. Voj vo di na 15 12 3 0 453:373 27 3. Rad ni~ ki 14 9 2 3 401:353 20 4. Me ta lo pla st. 14 9 1 4 410:373 19 5. C. zve zda 15 7 2 6 403:389 16 6. Na pre dak 14 7 2 5 402:401 16 7. PKB 15 6 1 8 388:392 13 8. Ju go vi} 15 5 3 7 376:383 13 9. Ko lu ba ra 14 5 3 6 387:396 13 10. Po à re vac 15 6 0 9 389:406 12 14 5 2 7 341:362 12 11. Ru dar 12. @e lezni ~ar14 5 2 7 410:446 12 14 4 1 9 385:402 9 13. Di na mo 14. Sme de re vo 14 4 0 10 315:357 8 15. Cr ven ka 14 3 0 11 368:402 6 16. Obi li} 14 3 0 11 365:418 6 U sle de }em ko lu (11/12.fe bru a ra) sa sta ju se: Voj vo di na - Obi li}, Ko lu ba ra - Cr ve na zve zda, Cr ven ka Ja fa Na pre dak, Sme de re vo - Me ta lo pla sti ka, Ru dar - Rad ni~ ki, Po à re vac Di na mo i @e le zni ~ar 1949 - PKB. Su tra: Par ti zan - Ju go vi} Uni met.

De taq iz su sre ta Voj vo di na – Ju go vi}

Ima li su cr ve no -be li pro tiv se be ras po lo `e nog i ku ra `nog ri va la, ali i ve li ki pri ti sak da oprav da ju ulo gu fa vo ri ta i re van {i ra ju se za pro {lo go di {wa dva ne u spe ha. Ve li ki ka drov ski i zdrav stve ni pro ble mi uti ca li su da igra No vo sa |a na bu de u po je di nim tre nut ci ma ras tr za na i ner vo zna. - Na kon utak mi ce imao sam lo{ ose }aj. Sti za li su mi pri go vo ri sa ra znim stra na na po -

otvo re nim kar ta ma. Za nas je ozbi qan pro blem bio iz o sta nak spe ci ja li ste za du bo ku zo nu Ka }a na Bra ni sa la va Ra di {i }a, ~i ja br zi na i kret we u na pa du su nam i te ka ko ne do sta ja li. ^e sti tao bih Ra do sa vqe vi }u za do bru par ti ju iako je dan uo~i utak mi ce za ra dio po vre du mi {i }a, ali je sti snuo zu be i po ka zao ka ko se bra ne cr ve no -be le bo je. Aba xi} je stao me |u sta ti ve, kao i Ve se li nov i Mar -

Fo to: S. [u {we vi}

pro ble ma da do |e mo do po be de. Po ko zna ko ji put se po ka za lo da je u du e li ma Ju go vi }a i Voj vo di ne ne za hval no prog no zi ra ti po bed ni ka. Ipak, ne shva tqi vo smo do zvo li li Ka }a ni ma da se vra te u `i vot sre di nom dru gog po lu vre me na i ozbiq no nam pri pre te. Na sre }u, na vre me smo se tr gli i do bi li lo kal ni der bi na su vi kva li tet - ka zao je sna `ni bek Mi lo{ Ba ri {i}. I. Grubor

li tet, o kva li te tu da i ne go vo ri mo. Ka} ki ru ko me ta {i su ove se zo ne tri pu ta (dve pri ja teq ske utak mi ce i pr ven stve na) od me ri li sna ge sa No vo sa |a ni ma i sva ki put mo ra li su da po lo `e oru` je pred wi ho vim su vim kva li te tom i is ku stvom. S tom ~i we ni com slo `io se i kre a tor igre Ka }a na Ni ko la Ra da ko vi}. - Utak mi cu je, pre sve ga, od lu ~i lo is ku stvo i kva li tet

Yejms sa ~u vao Ma ja mi U NBA li gi od i gra ne su sa mo dve utak mi ce - Ma ja mi je sa vla dao To ron to 95:89, dok je Bo ston bio bo qi od Mem fi sa 98:80.Ko {ar ka {i Ma ja mi ja po be di li su

ipak, ni su us pe li za hva qu ju }i Xej msu, ko ji je ukup no po sti gao 30 po e na (imao i de vet sko ko va). U po be di Bo sto na nad Mem fi som kqu~ ni igra~ bio je 34-

Mo me nat iz du e la Ma ja mi – To ron to

de se ti put u po sled wih 12 utak mi ca i sa sko rom 18-6 pri {li li de ru Is to ka i NBA li ge ^i ka gu na dva ko ra ka. Me |u tim, ni je im bi lo la ko pro tiv aut saj de ra iz Ka na de. Do ma }i na je u fi ni {u odr `ao Le bron Xejms.Na i me, go sti su na tri i po mi nu ta pre kra ja sma wi li mi nus na sa mo tri po e na, ali vi {e od to ga,

go di {wi Ke vin Gar net sa 24 po e na, {to mu je ovo se zon ski re kord, i de vet sko ko va. Iz igre je po go dio de vet pu ta iz 12 po ku {a ja, a tre }i put u se zo ni je {u ti rao za tri po e na - i opet je po go dio. Pol Pirs je po sti gao 21 poen.Ru di Gej je kod go sti ju bio naj bo qi sa 21 po e nom i se dam sko ko va.

{an su mo gli je di no da tra `i mo u do broj od bra ni, a ona je iz o sta la to kom ve }eg de la su sre ta s Voj vo di nom - po ja snio je Ra da ko vi}. Va {a br za igra i tem po, po ~e mu ste pre po zna tqi vi, ovo ga pu ta su iz o sta li? - Po go to vo u pr vom po lu vre me nu smo de lo va li kao da ni smo do {li da po be di mo, dok smo u na stav ku taj seg ment po pra vi li. Us pe li smo i da iz -

Iz o sta la je i ona àr ko ja je kra si la pret hod ne der bi je? - Do {li smo s na me rom da po be di mo. Jor do vi} je tra ìo fa na ti~ nu bor be nost, za {to je to iz o sta lo ne mam ob ja {we we, a bez to ga ne mo è mo da po be di mo ni u jed noj utak mi ci, a ka mo li u der bi ju. Mo `da mla di igar ~i ni su pre po zna li taj na boj der bi ja, ali de fi ni tiv no àr je iz o stao. Su tra go stu je te Par ti za nu? - Ide mo ras te re }e no iako nam si tu a ci ja na te be li i dva uza stop na po ra za ne idu na ru ku. Neo zbiq no je va di ti se na ak tu el nom {am pi o nu. Ta utak mi ca }e nam po mo }i da po dig ne mo for mu, da stek ne mo is ku stvo, ka ko bi smo za dve sed mi ce pro tiv Zve zde i{li na po be du - na gla sio je Ni ko la Ra da ko vi}. J. Gali}

PETROVARADINSKI ENTUZIJASTI SE NE PREDAJU

^u va ju tra di ci ju

@en ski ru ko met ni klub Pe tro va ra din i ru ko met na {ko la osno va ni su u apri lu pro te kle go di ne. Ne ko li ko en tu zij sta, na ~e lu s pred sed ni kom De si mi rom Ku dri }em, za su ka lo je ru ka ve i na sta la je eki pa ko ja se tak mi ~i u li gi Srem - Ju `na Ba~ ka. De voj ke su na pr vom me stu po sle je se weg de la tak mi ~e wa i `e qa im je da se pla si ra ju u vi {i ste pen. Uz Ku dri }a, ko ji je pre dve de ce ni je bio spon zor RK De jan Pe tro va ra din i us peo da ga uve de u ta da {wu Pr vu li gu, su is tak nu ti ru ko met ni rad nik La zar Ce pan ~i} i Mi li voj Go ji}. - Ba zi ra li smo se na {ko lu ru ko me ta, ko ja ra di pod slo ga nom „Spor tom do po be de” - is ta kao je Ku dri}. - Ra di mo sa svim uz ra sti ma i {ko la je bes plat na. Tre nut no ima mo 33 de voj ~i ce i sed mo ro de ~a ka, ko je vo di tre ner Ire na An |u {i}, biv {a ru ko me ta {i ca Pe tro va ra di na i te lep skog Par ti za na. Ima mo jo{ ine te re se na ta i to me |u de ~a ci ma, a na na {im utak mi ca ma je do sta na vi ja ~a, {to nas po seb no ra du je. Ciq je da se u {ko li oku pi {to vi {e de ce i da se ba ve ovim spor tom. - Mo `e mo da tre ni ra mo sa mo na otvo re nom te re nu, jer nas u

De si mir Ku dri}

{kol sku sa lu ne pu {ta ju, iako su ovo sve {kol ska de ca. ê ka mo da ma lo oto pli pa da na sta vi mo da ra di mo. Sna la zi mo se na raz ne na ~i ne da op sta ne mo. Ve li ka è qa nam je da na sta vi mo ru ko met nu tra di ci ju u Pe tro va ra di nu. U ovom me stu ovaj sport se igra jo{ od 1954. go di ne. Jed no stav no, ne mo è mo da do zvo li mo da klub ne sta ne sa sce ne. Pa ra ne ma, ali ne ka ko se sna la zi mo - is ta kao je De si mir Ku dri}. M. Pavlovi}

sport

utorak7.februar2012.

dnevnik

KO[ARKA ABA LI GA

13. Je din stvo 15 14. Rad ni~ ki KG15

Par ti zan – Zla to rog Rad ni~ ki – C. zve zda Ci bo na – Bu du} nost Olim pi ja – Ma ka bi Kr ka – Ce de vi ta He li os – Za greb [i ro ki – He mo farm 1. Ma ka bi 2. Ce de vi ta 3. Par ti zan 4. Bu du} nost 5. Olim pi ja 6. Ci bo na 7. Za greb 8. [i ro ki 9. Rad ni~ ki 10. C. zve zda 11. He li os 12. He mo farm 13. Kr ka 14. Zla to rog

19 18 19 19 19 19 19 18 19 18 19 18 19 19

18 14 13 13 11 10 10 10 9 7 5 5 4 2

90:50 86:90 80:74 63:83 63:74 81:82 (si no}) 1 4 6 6 8 9 9 8 10 11 14 13 15 18

1620:131737 1522:130432 1504:134432 1445:137232 1440:148730 1523:152629 1517:155829 1408:134828 1573:157928 1447:144625 1365:156124 1353:144123 1356:148523 1255:156021

RE GI O NAL NA @EN SKA LI GA 1. Par ti zan 13 2. ^e lik 14 3. He mo farm 15 15 4. Ce qe 5. R.Ko ra} 14 6. Vo `do vac 13 7. M. Kra ji {nik14 8. Bu du} nost 14 9. Voj vo di na 14 10. Slo bo da 14

13 10 10 9 9 7 5 5 2 0

0 4 5 6 5 6 9 9 12 14

1124:826 26 1008:951 24 1073:925 26 1140:105624 1012:996 23 854:866 20 974:949 19 879:102719 859:998 16 860:118914

AGRO @IV PR VA LI GA 1. Voj vo di na 18 15 2. M. Vi zu ra 18 13 3. BKK Rad ni~ .18 13 4. FMP Rad ni~ .18 11 5. Ta mi{ 18 11 6. Bo rac 18 10 7. OKK Be o grad18 10 8. Slo ga 18 10 9. Sme de re vo 18 10 18 6 10. Me ta lac 18 6 11. Slo bo da 12. Na pre dak 18 5 13. @e le zni ~. 18 4 14. Pro le ter 18 2

3 5 5 7 7 8 8 8 8 12 12 13 14 16

1546:136133 1504:142831 1508:143631 1442:135129 1329:128829 1352:128428 1398:133828 1515:149928 1531:154728 1338:144524 1333:144824 1367:147723 1425:150722 1341:153120

PR VA @EN SKA LI GA 1. C. zve zda 2. Ja go di na 3. [a bac 4. Vr bas 5. Rad ni~ ki 6. ^e la re vo 7. Spar tak 8. Stu dent 9. S. Pa zo va 10. Be o ~in 11. Pro le ter 12. Lo zni ca

17 16 17 17 17 17 18 17 16 16 16 16

16 14 11 11 9 8 7 7 5 5 4 3

1 2 6 6 8 9 11 10 11 11 15 14

1392:102133 1319:119430 1228:116428 1286:124328 1169:108826 1103:110625 1222:124925 1124:117424 1189:118121 1056:120621 1060:123520 931:121618

PR VA B MU [KA LI GA 1. Kon stan tin 15 11 2. Mla dost (Z) 15 11 3. Mla dost (^)15 9 4. Ja go di na 15 9 5. Rad ni~ ki (O)15 9 6. Spar tak 15 9 7. Cr no ko sa 15 7 8. Vi va Ba sket15 7 9. Na pre dak M.15 7 10. Be o vuk 15 6 11. [a bac 15 6 12. Voj vo di na 15 5

4 4 6 6 6 6 8 8 8 9 9 10

1141:106826 1150:110226 1216:111624 1251:123924 1242:123824 1210:114124 1166:118222 1323:135722 1129:119122 1246:127121 1146:114721 1196:126520

5 10 1260:130420 4 11 1188:124319

PR VA SRP SKA LI GA – SE VER(M) 1. Me ri di ja na 2. Srem 3. Mla dost T. 4. S. Pa zo va 5. N. Pa zo va 6. Vr bas 7. Aka de mik 8. Ve ter nik 9. To po la 10. Voj vo di na 11. Oxa ci 12. Du nav 13. Rad ni~ ki 14. V. Ki kin da

15 14 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 14

14 14 10 10 8 8 7 7 7 6 5 4 2 2

1 0 5 5 7 7 8 8 8 9 10 11 13 12

1330:117229 1261:106628 1258:120925 1291:114925 1196:116823 1243:126423 1213:119322 1282:131022 1154:117622 1297:130221 1145:120520 1198:127719 1063:121717 979:120216

ZA JED NI^ KA KSV LI GA 1. Vr bas M. 2. He mo farm 3. Ru ma 4. Voj vo di na 5. ^e la re vo 6. To pol ~an ka 7. Ko vin 8. Gim na zi ja 9. Pro le ter 10. Ju go ba nat

12 11 1 843:557 23 12 10 2 710:539 22 13 9 4 887:728 22 12 8 4 701:641 20 11 8 3 750:527 19 13 6 7 713:794 19 13 5 8 761:825 18 12 4 8 662:802 16 12 3 9 576:830 15 18 0 18 0:360 0

DRU GA SRP SKA LI GA – SE VER (M) 1. Di na mo 2. Haj duk 3. Ru ma 4. Sv. \or |e 5. BNS 6. Fu tog T. 7. Spar tak 8. Voj ka 9. Apa tin 10. Kra ji na G. 11. Cr ven ka 12. Top 13. ^o ka 14. B. Pa lan ka

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

12 11 11 11 10 8 8 7 6 6 6 5 4 0

3 4 4 4 5 7 7 8 9 9 9 10 11 15

1149:105327 1158:102326 1212:107226 1155:104526 1117:105225 1132:108723 1162:109623 1076:108422 1129:114921 1086:116421 1073:113821 1050:114220 1037:113119 0:300 0

1. He mo fam 12 12 2. Voj vo di na S.12 11 3. C. zve zda BGD12 8 4. Be ov uk 12 6 5. Par ti zan 11 7 6. Me ga Vi zu ra12 6 12 5 7. Slo bo da 8. Mla dost 12 4 9. Rad ni~ ki 11 4 10. Slo ga 12 2 11. Kwa `e vac 11 3 12. Zdra vqe 11 2

0 1 4 6 4 6 7 8 7 10 8 9

1109:878 24 1041:878 23 1031:880 20 1027:103618 904:738 18 1051:104318 835:976 17 903:959 16 760:810 15 839:102614 840:921 14 772:967 13

ABS ELEK TRO KA DET SKA LI GA 1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. He mo farm 4. Mla dost 5. Ze mun 6. Fle{ 7. Ni bak 8. [u ma di ja 9. Star 10. Slo ga 11. [a bac 12. Pro ku pqe

12 10 2 962:776 22 12 10 2 916:758 22 12 10 2 1006:763 22 12 9 3 925:853 21 12 7 5 1003:899 19 12 6 6 816:855 18 12 6 6 846:814 18 12 4 8 892:958 16 12 4 8 866:930 16 12 3 9 942:110615 12 2 10 809:954 14 12 1 11 741:105813

Pra zne tri bi ne

VATERPOLO PR VA B LI GA Re zul ta ti 6. ko la: Be ~e jac - TENT 16:11, Ze mun - Go~ od lo è no, Sin gi du num - [a bac od lo è no, Ra bot ni~ ki Na is od lo è no, Par ti zan Raj faj zen 2 - Spar tak od lo è no. 1. Par ti zan 2 5 2. Sin gi du num4 3. Du nav 4 4. Ze mun 5 5. Be ~e jac 5 6. TENT 6 7. Go~ 4 8. Spar tak 3 9. Ra bot ni~ ki 4 10. Na is 5 11. [a bac 5

4 4 4 3 3 2 1 1 0 0 0

1 0 0 1 1 0 0 0 2 1 0

0 0 0 1 1 4 3 2 2 4 5

62:31 13 36:13 12 47:27 12 54:44 10 49:45 10 61:75 6 39:46 3 27:31 3 20:30 2 37:56 1 38:63 0

Dra {ko Jo va nov. Naj u spe {ni ji klub u ce li ni je @en ski od boj ka {ki Va ra din i ujed no je i naj bo qi `en ski ko lek tiv, dok je naj bo qi mu {ki klub [K Kra qi ca. Pred sed nik Dru {tva Bo ris Ku no vi} je iz me |u osta log is ta kao da }e osnov na ak tiv nost ove aso ci ja ci je bi ti da una pre di uslo ve za ba vqe we spor tom u Pe tro va ri nu, a po seb no }e se bo ri ti za iz grad wu ha le. Cvi jo Kr~ mar je na gla sio da }e se Sa vet MZ Pe tro var din mak si mal no tru di ti da sport ko ji je ne pra ved no gur nut sa dru {tve ne mar gi ne u ovoj sre di ni po no vo vra ti na sta ze uspe ha, a da su za to neo p hod ni kva li tet ni ji uslo vi od po sto je }ih. B. P.

HE BA JU NI OR SKA LI GA

TU @NA SLI KA NO VO SAD SKE OD BOJ KE

Pro te klog vi ken da u No vom Sa du od i gra ne su dve od boj ka {ke utak mi ce, Voj vo di na je do ~e ka la TENT u `en skoj su per li gi, a mu {kar ci No vog Sa da u Pr voj li gi Ja go di nu. Tu `na sli ka i po ra `a -

U PE TRO VA RA DI NU BI RA NI NAJ BO QI U SPOR TU: Kra jem pro {le go di ne pet sport skih ko lek ti va u Pe tro va rid nu se udru `i lo i po no vo osno va lo Sport sko dru {tvo. SD Pe tro va ra din ima ide ju vo di qu {ta tre ba ~i ni ti za sport ski pro spe ri tet u ovoj sre di ni, a jed na od pr vih ak ci ja je iz bor naj bo qih po je di na ca i klu bo va.U sa rad wi sa Me snom za jed ni com odr `a na je le pa i po se }e na pri red ba, ko ja bi tre ba lo da po sta ne tra di ci nal na. U ju ni or skoj kon ku ren ci ji naj u spe {ni ji su te ni se ra ka Mi li ca Vu~ ko vi} i gim na sti ~ar Ni ko la Mr |e no vi}, kod se ni o ra la u re a ti su gim na sti ~ar ka Ta ma ra Mr |e no vi} i te kvon di sta

va ju }i po da tak je da je na oba me ~a bi lo po 20 gle da la ca! Du go je No vi Sad ~e kao èn skog su per li ga {a, a ove se zo ne ima dva klu ba u eli ti, ali se na wi ho vim utak mi ca ma pro se~ no po ja vqu je ne {to vi {e od sto ti nak gle da la ca, a je di no mu {ka Voj vo di na NS se me i da qe dr ì ka kav-ta kav stan dard sa 400 po se ti la ca po su sre tu. Tri no vo sad ska pr vo li ga {a, jed nog èn skog i dva mu {ka, na do ma }in stvu pra ti sve ga oko 50 qu di po su sre tu. Sa {est klu bo va u naj ja ~im ran go vi ma u ze mqi mo è da se po hva li Srp ska Ati na i je di na je uz Be o grad s ta kvom broj no {}u, ali je za sa da po se ta is pod sva kog ni voa. Na da mo se da }e fi nal ni tur nir Ku pa Sr bi je za od boj ka {e u No vom Sa du bi ti bo qe po se }en i vra ti ti ma lo {me ka od boj ka {kom gra du. M. R.

NO VO SAD SKI PR VO LI GA [I U NE ZA VID NOJ PO ZI CI JI

Pred sto ji bor ba za op sta nak Od boj ka {i pr vo li ga {i iz Srp ske Ati ne u po sled wih ne ko li ko ko la pr ven stva po ku {a }e da obez be de op sta nak, No vi Sad i Du nav vo lej u mu {koj i No vi Sad u `en skoj kon ku ren ci ji. Iako je bi lo pri ~a da bi even tu al no no vaj li ja u dru gom po ran gu tak mi ~e wu Du nav vo lej mo gao do vr ha ta be le, s do brim iz gle di ma da ode i ko rak vi {e, ne ko li ko sla bih par ti ja u pr vom de lu se zo ne osta vi li su ih u do wem do mu ta be le, ali sa so lid nim iz gle di ma za op sta nak. Tre ner Slo bo dan Bo {kan ima do bru eki pu i sa da se na la zi na

Slo bo dan Ga le {ev, tre ner od boj ka {i ca No vog Sa da

sve ga ~e ti ri bo da od pr vog „is pod cr te” No vog Sa da, ali ve} na go sto va wu u Ve li kom Gra di {tu bi mo gao da upli va u bez bed nu lu ku op stan ka. No vi Sad je u te {koj si tu a ci ji i ve }i deo pr ven stva bio je na ne kom od dva po sled wa me sta u li gi, ali u dru gom de lu pr ven stva igraj bo qe i sa mo ga tri bo da de le od me sta ko je obez be |u je op sta nak. No vo sa |a ni ma je pro {le se zo ne fa lio sa mo bod da se do mog nu ba ra `a za po pu nu Su per li gu, ali je ova se zo na s iz me we nim sa sta vom, ~i ni se, jed na od pre lom nih u klup skoj isto ri ji.

Pro {le se zo ne u Pr voj `en skoj li gi go spo da ri li su Voj vo di na, Va ra din i No vi Sad, pa su cr ve no-be le i Pe tro va ra din ke u{le u eli tu. No vo sa |an ke su pod mla di le eki pu i vi de lo se, po pr vim me ~e vi ma {am p i o n a t a, da ne mo g u ozbiq ni je da pa ri ra ju ve o ma kva li tet nim eki pa ma u Pr voj li gi. Od do la ska tre ne ra Slo bo da na Ga le {e va no vos dak se de voj ~i ce ne {to bo qe igra ju, ali je re al no da ih do kra ja pr ven stva o~e ku je te {ka bor ba za op sta nak. M. R.

ODBOJKA SU PER LI GA (@) Ko lu ba ra - Va ra din BMG Voj vo di na - TENT NIS Spar tak - Rad ni~ ki (B) Je din stvo (U) - C. zve zda Vi zu ra - Di na mo (P) 1. C. zve zda 2. Spar tak 3. TENT 4. Vi zu ra 5. Va ra din 6. Ko lu ba ra 7. Je din stvo 8. Di na mo 9. Rad ni~ ki 10. Voj vo di na

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

13 2 12 3 10 5 8 7 8 7 6 9 6 9 6 9 5 10 1 14

42:10 40:19 35:18 30:28 28:28 27:29 27:33 26:36 20:39 8:43

PR VA LI GA (@) 2:3 0:3 2:3 1:3 3:0 40 35 31 25 22 21 17 17 12 5

SU PER LI GA (M)

PR VA LI GA (M)

Spar tak (Q) - Voj vo di na Klek - @e le zni ~ar M. rad nik - Ri bi ca C. zve zda - Par ti zan Je din stvo (SP) - Rad ni~ ki (K)

0:3 0:3 3:0 3:1 0:3

1. C. zve zda 15 14 1 2. Voj vo di na 15 11 4 3. Rad ni~ ki 15 10 5 4. M. rad nik 15 10 5 5. Par ti zan 15 9 6 6. Spar tak 15 6 9 7. Rib ni ca 15 5 10 8. @e le zni ~ar15 4 11 9. Je din stvo 15 3 12 10. Klek 15 3 12

40 35 32 30 23 17 14 12 12 10

44:15 39:20 38:22 35:24 33:27 23:33 22:34 18:38 21:37 15:38

Klek - Sme~ 5 1:3 Gim na zi ja lac - @e le zni ~ar (L) 0:3 Je din stvo (SP) - La za re vac 3:0 Rad ni~ ki (K) - Po {tar 3:0 Cr no ko sa - No vi Sad (15.2) Stu dent - MD Zre wa nin (15.2) 1. Je din stvo 14 14 0 42:8 41 2. @e le zni ~. (L) 14 12 2 38:8 37 3. Cr no ko sa 13 10 3 34:12 30 4. Rad ni~ ki 14 9 5 30:20 27 5. Sme~ 5 14 7 7 24:27 20 6. Zre wa nin 13 6 7 22:25 18 7. La za re vac 14 6 8 25:29 18 8. Po {tar 14 6 8 22:30 16 9. Klek 14 3 11 16:35 11 10. Stu dent 13 3 10 13:32 11 11. No vi Sad 13 4 9 13:32 10 12. Gim na zi ja lac14 2 12 15:36 7 No vi Sad - Ja go di na Obi li} - Du nav vo lej Spar tak (S) - Ni{ Ste ri ja - No vi Pa zar \er dap - Bo rac Sme de re vo - VGSK 1. Spar tak 14 12 2 2. Obi li} 14 10 4 3. N. Pa zar 14 11 3 4. \er dap 14 11 3 5. Bo rac 14 10 4 6. Sme de re vo 14 6 8 7. Du nav v. 14 6 8 8. Ja go di na 14 6 8 9. No vi Sad 14 5 9 10. Ste ri ja 14 3 11 11. Ni{ 14 2 12 12. VGSK 14 2 12

39:13 35:20 37:19 36:18 32:16 24:27 26:31 26:32 19:32 14:36 18:38 14:38

3:0 3:1 3:0 0:3 3:1 3:0 36 32 31 30 29 19 18 17 14 9 9 8

ZO RI CA BJE LI] SU DI NA OLIM PIJ SKIM IGRA MA: Zo ri ca Bje li} (FIVB su di ja) od re |e na je za de li o ca prav de na od boj ka {kom tu ri ru na pred sto je }im Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Zo ri ca Bje li} je su dij sku ka ri je ru po ~e la 1985. go di ne, a u Lon do nu }e pr vi put su di ti na Olim pij skim igra ma, gde }e i za vr {i ti su dij sku ka ri je ru, a po okon ~a wu OI ak ti vi ra }e ~lan stvo u Su dij skoj ko mi si ji CEV, u ko ju je iza bra na na Kon gre su CEV u Be ~u, sep tem bra pro {le go di ne. Na od boj ka {kom tur ni ru u Lon do nu su di }e: Zo ri ca Bje li} (Sr bi ja), Ka rin Za hor co va (ê {ka), Su za na Ma ri ja Ha ti va Ro dri ges ([pa ni ja), Pa tri {a Sal va to re (SAD), Jan pen Ji ra kul (Taj land), An drej Ze no vi~ (Ru si ja), Jor gos Ka ra be cos (Gr~ ka), Frans Lo de rus (Ho lan di ja), Be la Ho bor (Ma |ar ska), Na sr [a ban (Egi pat), Si mo ne San ti (Ita li ja), Bra jan Mek du gal (Ve li ka Bri ta ni ja), Mi~ Dej vid son (Ka na da), De ni Se spe des La si (Do mi ni kan ska Re pu bli ka), Ho se Ro he lio Ve les Mer ka do (Por to ri ko), Ro lan do ô la ki jan (Ar gen ti na), Ro è rio Epi kalk ski (Bra zil), Ning Vang (Ki na), Ibra him Al Na ma (Ka tar) i Aki hi ko Ta no (Ja pan).

ПРИЗНАЊЕ ОХРИДСКЕ АКАДЕМИЈЕ

Види Огњеновић Светска награда за хуманизам Књижевница Вида Огњеновић овогодишњи је добитник Светске награде за хуманизам, коју додељује Охридска академија за хуманизам, а одлуку о овом значајном признању донео је седмочлани међународни жири, саопштила је издавачка кућа „Архипелаг”. Светска награда за хуманизам уручена је Види Огњеновић на свечаној церемонији која је одржана у Охриду, у кући „Уранија„ која припада Македонској академији наука и уметности. Током боравка Огњеновићеве у Македонији представљено је и македонско издање њеног романа „Прељубници„, објављеног у издавачкој кући „Слово„ из

Скопља и у преводу познатог македонског писца Димитра Башевског. Награда је установљена 2007. у Охриду у спомен на Светог Климента Охридског, оснивача прве средњовековне школе за хуманизам у Европи и додељује се значајним личностима савремене светске културе и уметности. Пре Огњеновић, Светску награду за хуманизам добили су јапански будистички филозоф Даисаку Икеда (2007), португалски филмски редитељ Мануел де Оливеира (2008), руски писац и нобеловац Александар Солжењицин (2009), индијски композитор, хуманист и филозоф Рави Шанкар (2010) и британски позоришни теоретичар и редитељ Питер Брук (2011).

МЕЂУНАРОДНА КУЛТУРНА САРАДЊА

Споразум руских и српских издавача Протекле недеље у Москви је потписан споразум о сарадњи Удружења издавача и књижара Србије са истоименим удружењем Русије. Овај документ треба да олакша и убрза књижевну размену између две земље, а потписан је у Руској државној библиотеци у Москви, саопштио је генерални секретар српског УИК Вук Вукићевић. Овим споразумом стварају се услови за бољи наступ овдашњих издавача и књижара на Сајму књига у Москви, једном од највећих у Европи, а такође и руских колега у Београду. Омогућава се такође лакша размена аутора и наслова, као и заједничко организовање округлих столова, књижевних вечери и других издавачко-књижарских програма.

Вук Вукићевић је најавио и друге међународне активности УИК Србије. Ту спада и скоро оснивање српске секције ИБИ асоцијацијенајважније међународне организације у области дечије књиге. То чланство ће омогућити кандидовање домаћих аутра и наслова за најпрестижније међународно признање у овој области - Андерсенову награду. Удружење издавача и књижара Србије такође намерава да припреми заједнички наступ српских издавача на овогодишњем Сајму књига у Франкфурту. Такође и да буде активније у најстаријој Међународној асоцијацији издавача, основаној још 1896. године. Р. Л.

utorak7.februar2012.

КОН ЦЕ РТ ВОЈ ВО ЂАН СКОГ СИМ ФО НИЈ СКОГ ОР КЕ СТРА С ДИРИ ГЕН ТОМ БА ЛА ЖОМ КО ЧА РОМ

Искри ча ве тон ске игре Ин т ри ган т ан и скла дан спој кла сич ног и са вре ме ног зву ка до нео је прек си ноћ ни кон церт Вој во ђан ског сим фо ниј ског ор ке стра, ко ји је том при ли ком на сту пио под вођ ством ис так ну тог ди ри ген та мла ђе сред ње ге не ра ци је Ба ла жа Ко ча ра из Ма ђар ске. Овај ре но ми ра ни ма ђар ски ди ри гент ко ји тре нут но де лу је као умет нич ки ди рек тор Де бре цин ске фил хар мо ни је и ру ко во ди лац Про лећ ног фе сти ва ла у Бу дим пе шти оства р ио је до са д а запаженe успехe са ра ђу ју ћи са

ска опу с а беч к их кла с и ч а р а: Сим фо ни ју број 35 у Д-ду ру са Ке хе л о вом озна ком 385 Вол фган га Ама де у са Мо цар та, по зна ту и као Хаф нер сим фо ни ја, као и Сим фо ни ју број 2 Лу дви га ван Бе то ве на, ко је су сво јим ста ме ним тон ским об ри си ма чи ни ле упе ча тљив кон траст Кон цер ту за тру бу и ор ке стар јер мен ског со вјет ског ком по зи то ра Алек с ан дра Ар тут ња на, са вре ме ном де лу уме ре ног мо дер ни стич ког при зву ка и жи во пи сне ме ло ди о зно сти, ко је је вре ме ном по ста ло

ног ме ло диј ског то ка и ис точ њач ког при зву ка, на дах ну та тра ди ц и о н ал н ом му з и ком јер м ен ских на род них сви ра ча на пи са на је 1950. го ди не и по све ће на је ве ли ком ру ском со ли сти на тру би Ти мо фе ју Док ши це ру, ко ји је и пр ви пред ста вио му зич ком све ту. Ар тут ња нов кон церт вир ту о зне фак ту ре и из у зет но ви со ких из во ђач ких зах те ва на шао је у Ан дри ј у Ил к и и ву рас п о л о же н ог, му зич ки и тех нич ки су ве ре ног и спрем ног ту ма ча, ко ји је у са рад њи са ди р и ген том Ко ч а р ом и

ре но ми ра ним опер ским ку ћа ма и ор ке с три ма ши р ом Евро п е, а сни мио је и ви ше дис ко граф ских из да ња за фир му „Хун га ро тон”. Ле де но не дељ но ве че и го ми ла ма сне г а пре к ри в е н е ули ц е ни су спре чи ле но во сад ске љу би те ље му зи ке да се у ве ли ком бро ју оку пе на овом кон цер ту, ко ји је осим атрак тив ног про гра ма, слу ша о ци ма пру жио и при ли ку за упо зна ва ње са јед ним од да нас во де ћих европ ских со ли ста на тру би мла ђе ге не ра ци је, Ан дри јем Ил ки вим из Укра ји не. Сле де ћи ухо да ну ре пер то ар ску прак су овог ан сам бла да на сво јим на сту пи ма пред ста вља зна чај на де ла му зич ке исто ри је, про грам овог кон цер та об у хва тио је два кру ци јал на сим фо ниј -

јед но од нај по пу лар ни јих кон цер тант них де ла му зи ке два де се тог ве ка. Мо цар то ва Хаф нер сим фо ни ја буј ног и жу строг му зич ког то ка и не по му ће не олим пиј ске ве дри не у ту ма че њу вој во ђан ских сим фо ни ча ра и пре ци зног ди ри ген та су ге стив ног ге ста Ба ла жа Ко ча ра за зву ча ла је еле гант но и ди на мич н о у фи н о ускла ђ е н им, искри ча вим тон ским игра ма и жи вим ди ја ло зи ма гу дач ких и ду вач к их ор ке с тар с ких гру п а. По не што дру га чи ју, не по сред ни ју звуч ну ат мос фе ру и му зи ку дра ма тич них и ре ских тон ских ак це на та пру жи ла је пу бли ци ин тер пре та ци ја Ар тут ња но вог Кон цер та за тру бу и ор ке стар у Ас ду ру. Ова ком по зи ци ја ко ло рит -

Вој во ђан ским сим фо ниј ским ор ке стром оства рио уз бу дљи во и тем пе ра мен то ту ма че ње, ко је је на гра ђе но ду гим апла у зи ма пу бли ке. У дру гом де лу кон цер та, Вој во ђан ски сим фо ниј ски ор ке стар и ди ри гент Ба лаж Ко чар пред ста ви ли су се енер гич ним, ма е сто зним из во ђе њем Бе то ве но ве Дру ге сим фо ни је, во лу ми но зног опу са сло је ви те, из у зет но ком плек сне тон ске гра ђе, ко је је од увод ног лир ског Ада ђа и бри о зног Але гра пр вог ста ва бу ја ло и ра сло у кон стант ним про ме на ма му зич ких рас по ло же ња и хар мон ске струк ту ре, до упе ча тљи вог и ве хе м ент н ог за к ључ н ог Але гра мол то фи нал ног че твр тог ста ва. Б. Хложан

У НОВОСАДСКОМ БИОСКОПУ „АРЕНА СИНЕПЛЕКС”

„Сигурна кућа” на репертоару Филм „Сигурна кућа„ (Sa fe ho u se) редитеља Данијела Еспинозе биће од 9. фебруара на редовном репестоару биоскопа „Колосеј„, „Синеплекс„ и новосадске „Арене„, најавио је домаћи дистрибитер „Тарамаунт”. Оскаровац Дензел Вошингтон у овом акционом трилеру игра најопаснијег одметника из ЦИА, Тобина Фроста, који је одолевао хапшењу скоро 10 година. Када сигурну кућу у Јужној Африци у коју је враћен, нападну плаћене убице, оперативац почетник, у тумачењу Рајана Рејнолдса, побећи ће са њим. Ови неочекивани савезници мораће да остану живи довољно дуго да открију ко жели да их убије. У филму играју и Роберт Патрик, Вера Фармига, Брендан Глисон, Сем Шепард и други.

РЕ АК ЦИ ЈА ПО ВО ДОМ ТЕК СТА „ХА ЛО ЕФЕ КАТ” У ВЕ ЗИ С ИЗ ЛО ЖБОМ „АКВИ ЗИ ЦИ ЈЕ 2004–2011” У МСУВ

Ефе кат глу вих те ле фо на На во де ћи да је не при јат но из не на ђе на тек стом „Ха ло ефе кат“, об ја вље ном у на шем ли сту у су бо ту, 4. фе бру а ра као ре а го ва ње по во дом из ло жбе „Акви зи ци је 2004-2011“ у Му зе ју са вре ме не умет но сти Вој во ди не (МСУВ), у ком се на не ко рек тан на чин по ми ње у не га тив ном кон тек сту, „Днев ни ку“ се ја ви ла ку сто ски ња МСУВ Су за на Вук са но вић, пи смом на сло вље ним „Ефе кат глу вих те ле фо на“. У ње му, Су за на Вук са но вић ка же да је нео прав да но про зва на, јер се уз ње но име и струч ни

c m y

kultura

dnevnik

ан га жман ве зу ју дис ква ли фи ка ци је по пут хај ке и цен зу ре, чи ме јој је на не та лич на и про фе си о нал на ште та. Под се ћа ња ра ди, те оце не је у тек сту „Ха ло ефе кат“ из нео умет ник Игор Ан тић као из раз сум ње да ће, иако на ја вљен, ње гов рад на ћи ме сто у по став ци ак ту ел не из ло жбе, што је у истом тек сту де ман то вао в. д. ди рек то ра МСУВ Вла ди мир Ко пицл. У свом пи сму „Днев ни ку“ Су за на Вук са но вић твр ди да је реч о не по сто је ћем, од но сно ис кон стру и са ном ин ци ден ту. И. Б.

Фо то: С. Шу шње вић

НО ВО САД СКИ РЕ ДИ ТЕЉ МИ ЛОШ ПУ ШИЋ ПРЕД СТА ВИ ЋЕ СВОЈ ПРО ЈЕ КАТ БУ ДУ ЋЕГ ФИЛ МА НА ПРЕ СТИ ЖНОМ ФЕ СТИ ВА ЛУ

Јед но став но до Бер ли на ла, пу тем кон кур са Ре ди тељ Ми лош Пу шић, ко ји ће пред ста ви ти свој филм ски про је кат „Хе ро ји рад нич ке кла се„ на пред сто је ћем Бер ли на лу, из ја вио је Тан ју гу да је до тог фе сти ва ла А ка те го ри је сти гао јед но став но, пу тем кон кур са. „По сла ли смо сце на рио и њи ма се учи нио за ни мљив. Не ма ту не ке ве ли ке ма ги је„, при ме тио је аутор из Но вог Са да ко ји је па жњу до ма ће пу бли ке осво јио де би тант ским ду го ме тра жним игра ним фил мом „Је сен у мо јој ули ци„ 2009. го ди не. Сце на рио за „Хе ро је рад нич ке кла се„ Пу шић је пи сао за јед но са сво јим стал ним са рад ни ком, још из вре ме на сту ди ја, Ива ном Кне же ви ћем. Про је кат њи хо ве про дук циј ске ку ће „Ал тер ти се„ би ће пред ста вљен у окви ру „Script Station„ плат фор ме за раз вој сце на ри ја Бер лин ског фе сти ва ла. Ра ди о ни це се одр жа ва ју од 9. до 16. фе бру а ра. „Скрипт стејшн се ба ви раз ра дом сце на ри ја, ње го вим до во ђе њем у фа зу ко ја је бли ска сни ма њу, од но сно прет про дук ци ји. Ра ди се са мен то ри ма из це лог све та ко ји за јед но са ауто ри ма на сто је да сце на рио бу де што бо љи и да му се омо гу ћи што ве ћа шан са за фи нан си ра ње„, об ја снио је Пу шић.

Он је при ме тио да та кве ве сти вр ло бр зо не ста ну из ме ди ја, би ва ју за бо ра вље не због хи ља ду дру гих, мно го ма ње ва жних ства ри. „То је и при ча о од го вор но сти јед ног ма лог рад ни ка ко ји по ку -

ко ли ко то има сми сла у овом дру штву„. На пи та ње о по треб ном бу џе ту, од го во рио је да би до вољ но би ло око 400.000 евра. „Ми слим да би за ту су му ре ал но мо гло да се сни ми,

За ни ма ње за мар ги на ли зо ва не и скрај ну те

Око 500 при ја ва из це лог све та сти же на кон курс за тај про грам Бер лин ског фе сти ва ла, вр ло ко ри стан за мла де ауто ре. Све га 12 до би ло је ове го ди не шан су да пред ста ве свој про је кат и уче ству ју у ра ди о ни ца ма. Ме ђу њи ма је, као је ди ни из Ср би је, про је кат „Хе ро ји рад нич ке кла се„. На пи та ње о те ми и жан ру бу ду ћег фил ма Пу шић је од го во рио да ће

то би ти три лер сме штен у ми ље гра ђе вин ске ин ду стри је у Ср би ји да нас. „Та област је, ре као бих, по кри ве на не ка ко по лу ве лом тај не. Филм ска при ча је ин спи ри са на до га ђа ји ма ко је сва ки дан на ла зи мо у но ви на ма, а то је да не ки рад ник на овај или онај на чин по ги не на гра ди ли шту, нај че шће не срећ ним слу ча јем, без од го ва ра ју ће за шти те„, ука зао је Пу шић.

Пу ши ћев пр ви филм при ка зи вао је сва ко дне ви цу мла дих из пред гра ђа ко ји не ма ју нов ца да оду на мо ре, пред сто је ћи се ба ви од у ми ра њем срп ског се ла, а на ред ни ће би ти о рад нич кој кла си, за раз ли ку од ак ту ел не би о скоп ске по ну де хи то ва са ма ло са др жа ја и пу но спе ци јал них ефе ка та. „То је ве ли ко и озбиљ но пи та ње ко је су ва жне те ме, ко јим те ма ма се тре ба ба ви ти и ко ли ко је мо гу ће до спе ти до пу бли ке. За ме не је то нај ви ше ствар осе ћа ња, а мно го ма ње про ра чу на то сти”, ре као је Пу шић. Он је при ме тио да га „од у век за ни ма ју не ки мар ги на ли зо ва ни и скрај ну ти љу ди ко ји ма ни је по све ће но до вољ но па жње ни од стра не дру штва ни од стра не др жа ве”. „Ве ру јем да је кроз филм ко ји се ба ви њи ма на не ки на чин мо гу ће бо ри ти се за њи хо ва пра ва или ма кар ука за ти љу ди ма на про бле ме са ко ји ма се они су сре ћу. Не ми слим да фил мом са „пи па вим’ те ма ма мо гу не што да про ме ним, али ако се не ко за ми сли на пар ми ну та, по сле фил ма, то је већ успех”, из ја вио је он. ша ва да се бо ри са ги ган ти ма, ин ве сти то ри ма. Они су мно го сна жни ји, моћ ни ји од ње га, али ипак ми слим да сви има мо од го вор ност да се бо ри мо за пра ве ства ри, ва жни је и вред ни је„, из ја вио је Пу шић до да ју ћи да је „дру го пи та ње

по што се филм де ша ва у са да шњо сти, у гра ду, на јед ном гра ди ли шту. То ни је не ки пре скуп филм„, до дао је он. План про дук циј ске ку ће „Ал тер ти се„ је да се „Хе ро ји рад нич ке кла се„ сни ма ју 2014. го ди не.

У ме ђу вре ме ну, Пу шић ула зи у ре а ли за ци ју фил ма „Од у ми ра ње„ пре ма сце на ри ју Ду ша на Спа со је ви ћа, ко ји је већ до био по др шку за су фи нан си ра ње до ма ћих филм ских фон до ва. „Тај филм тре ба да бу де сни мљен кра јем ле та ове го ди не, у ав гу сту и сеп тем бру. Тре нут но су у то ку прет про дук циј ске при пре ме„, ре као је Пу шић. Под се тив ши на успех исто и ме не Спа со је ви ће ве дра ме у Ате љеу 212 (у ре жи ји Его на Са ви на), ис та као је да се ствар но ра ду је ра ду на том фил му. Глу мач ка еки па још ни је ком плет на, али се за са да зна да ће игра ти Бо рис Иса ко вић, Да ра Џо кић и бо сан ски глу мац Емир Ха џи ха фи збе го вић. Што се ти че до ма ће про дук ци је, он је оце нио да је до бро што се по ја вио мејнстрим, по пут „Па ра де„ или „Мон те ви деа„ ко ји вра ћа ју љу де у би о ско пе, јер „ко му ни ка ци ја са пу бли ком ни је не ва жна и без ве зе је ра ди ти са мо за фе сти ва ле„.Ипак, оно што је ње му нај зна чај ни је у но ви јој про дук ци ји је су фил мо ви мла дих ауто ра као што су „Пор но бан да„ Мла де на Ђор ђе ви ћа и „Тил ва Рош„ Ни ко ле Ле жа и ћа. „То су све же, но ве ства ри ко је нај ви ше до жи вља вам као не што што је мо је и што ми је бли ско„, за кљу чио је Пу шић.

svet

utorak7.februar2012.

UKRATKO Sru {i la se zgra da LA HO RE: Vi {e de se ti na qu di, me |u ko ji ma ima i è na i de ce, osta li su za ro bqe ni u ru {e vi na ma tro sprat ne fa bri ke ko ja se sru {i la u pa ki stan skom gra du La ho reu, a {est oso ba je po gi nu lo. Uzrok ne sre }e je, pre ma pr vim in for ma ci ja ma, bi la eks plo zi ja ka za na, od ~i je si li ne su o{te }e ni i okol ni objek ti, na ve la je po li ci ja. Port pa rol spa si la~ ke slu `be Ka ra mat Ali iz ja vio je da je ì vot iz gu bi lo tro je qu di, me |u ko ji ma je dan 10-go di {wi de ~ak, pre ne le su agen ci je. Pred stav nik po li ci je [o a ib Hu ram Xan baz re kao je da je po vre |e no de vet qu di, od ko jih pet è na, i do dao da je u ru {e vi na ma za ro bqe no iz me |u 30 i 35 qu di. U La ho reu, dru gom po ve li ~i ni gra du u Pa ki sta nu, 250 ki lo me ta ra ju go i sto~ no od Isla ma ba da, ì vi oko osam mi li o na sta nov ni ka.

Ze mqo tres od neo 43 ì vo ta MA NI LA: Ne ko li ko sa ti po sle ze mqo i tre sa 6,8 ste pe ni Rih te ro ve ska le ko ji je od neo 43 ì vo ta na Fli pi ni ma do go dio se dru gi jak 6,2. Pre ma re ~i ma pu kov ni ka Fran si ska Pa tri mo ni ja, naj ma we 29 oso ba po gi nu lo je u od ro ni ma, dok je 10 oso ba po gi nu lo pri li kom ru {e wa zgra da u gra du Gu in hlu gan na ostvru Ne gros. Pa tri mo nio je do dao da su ~e ti ri oso be iz gu bi le ì vot u dru gim de lo vi ma ostr va Ne gros, na ko me su o{te }e ni pu te vi, mo sto vi i elek tri~ ni vo do vi, pre neo je AFP. Fi li pin ski in sti tut iz dao je lo kal no upo zo re we na cu na mi ni voa 2.0 za cen tral na fi li pin ska ostr va i sa op {tio da bi po tre si mo gli da uzro ku ju ta las od jed nog me tra du` is to~ ne oba le ostr va Ne gros i za pad no od dru gog po ve li ~i ni fi li pin skog gra da Ce bu.

@r tve ta blo i da LON DON: Vi {e od 800 oso ba bi le su `r tve bri tan skog ta blo i da „Wuz of d vorld” ko ji je pri slu {ki vao wi ho ve te le fon ske raz go vo re. Iz bri tan ske Me tro po li tan po li cij ske slu `be je sa op {te no da je pro na |e no 829 ime na u za ple we nim do ku men ti ma pri vat nog is tra `i te qa Gle na Mal ke ra, ko ji je uhap {en zbog pri slu {ki va wa te le fon skih raz go vo ra u ime ta blo i da „Wuz of d vorld”. Ve }i deo po ten ci jal nih `r ta va je oba ve {ten, dok 231 oso bi ni su u{li u trag, pre neo je AP. Pre mi jer Dej vid Ka me ron po kre nuo je is tra gu o eti~ kim na ~ e l i ma bri tan s ke {tam p e na kon {to je ot kri ve no da je ovaj ne deq ni ta bloid pri slu {ki vao go vor nu po {tu ne sta le de voj ke ko ja je po sle to ga pro na |e na mr tva.

dnevnik

SI RIJ SKA VOJ SKA BOM BA MA ZA SU LA GRAD HOMS

VLA DI MIR PU TIN

Naj ma we 50 qu di po gi nu lo, ra we no 150 DA MASK: Naj ma we 50 qu di ubi je no je ju ~e uju tro ka da su si rij ske sna ge gra na ti ra le Homs, sa op {ti la je pred stav ni ca Si rij skog na ci o nal nog sa ve ta Ka trin el Ta li. „Broj `r ta va ko ji smo do bi li od ra znih ak ti vi sta u Hom su otkad je ju tros po ~e lo bom bar do va we do sti gao je 50, uglav nom ci vi la”, iz ja vi la je pred stav ni ca Si rij skog na ci o nal nog sa ve ta. U me |u vre me nu, od jek nu la je i eks plo zi ja na naf to vo du ko ji snab de va glav nu ra fi ne ri ju u Hom su, na ve li su o~e vi ci. Eks plo zi ja se do go di la u de lu gra da ko ji je pod kon tro lom po bu we ni ka i ko ji je pod sna `nom ar ti qe rij skom va trom vla di nih sna ga. „Re `im si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra el Asa da po na {a se

zer ti ra li iz vla di nih sna ga i ve} me se ci ma kon tro li {u de lo ve Hom sa. Homs je bom bar do van sa mo dan po {to su Ru si ja i Ki na u Sa ve tu bez bed no sti UN ulo `i le ve to

De zer te ri ru {e Asa da

Borbe u Siriji

kao da je imun na me |u na rod nu in ter ven ci ju i kao da ima od re {e ne ru ke da ko ri sti na si qe pro tiv sop stve nog na ro da”, re kla je Ka trin el Ta li Roj ter su.

SAD za tvo ri le am ba sa du u Da ma sku VA [ING TON: SAD su za tvo ri le am ba sa du u Da ma sku i eva ku i sa le oso bqe iz Si ri je, sa op {tio je Stejt de part ment. Po zi va ju }i se na ne i me no va nog zva ni~ ni ka Stejt de part men ta, ame ri~ ka te le vi zi ja Si-En-En ja vi la je ra ni je da je am ba sa da „po ten ci jal na me ta” sa mo u bi la~ kog na pa da. Ge ne ral ni se kre tar Arap ske li ge Na bil Ela ra bi, re kao je da upo tre ba te {kog na o ru `a wa od stra ne si rij ske voj ske pro tiv ci vi la vo di ka eska la ci ji kri ze ko ja gu ra ze mqu ka gra |an skom ra tu. Eska la ci ja kri ze u Si ri ji kre nu la je „ozbiq nim prav cem” stva ra ju }i uslo ve da ze mqa skli zne u gra |an ski rat, upo zo rio je Ela ra bi.

„Naj ma we 12 ci vi la je po gi nu lo i na de se ti ne je ra we no u bom bar do va wu kvar to va Ha li di ja, Ba ba Amro, Ba ja da i Bab Dre ib”, na ve la je si rij ska Or ga ni za ci ja za za {ti tu qud skih pra va iz svo je kan ce la ri je u Bej ru tu. Te po dat ke, me |u tim, ni je mo gu }e pro ve ri ti iz ne za vi snih iz vo ra zbog o{trih re strik ci ja ko je su stra nim iz ve {ta ~i ma na met nu te u Si ri ji. Hu sein Na der, sta nov nik Hom sa, re kao je Roj ter su da je u na pa du ra we no vi {e od 150 qu di. Po we go vim re ~i ma, sna ge pred sed ni ka Ba {a ra el Asa da po ku {a va ju da pri mo ra ju na po vla ~e we po bu we ni ke ko ji su de -

Voj ni ci ko ji su de zer ti ra li iz Voj ske Si ri je na ja vi li su osni va we „Vi {eg re vo lu ci o nar nog sa ve ta” sa ci qem da se Si ri ja „oslo bo di” od vla sti pred sed ni ka Ba {a ra Asa da. Sa vet bi tre ba lo da za me ni „Slo bod nu si rij sku voj sku”, pre neo je Roj ters na vo de naj vi {eg po ~i nu me |u de zer te ri ma, ge ne ra la Mu sta fe Ah me da al [e i ka. Na ja va osni va wa sa ve ta ob ja vqe na je ne ko li ko sa ti na kon naj `e {}eg bom bar do va wa Hom sa od po ~et ka pro te sta u Si ri ji. na usva ja we re zo lu ci je ko jom se si rij ski pred sed nik Ba {ar el Asad po zi va da pod ne se ostav ku. Pre ma tvrd wa ma ak ti vi sta za za {ti tu qud skih pra va, u Hom su je to kom vi ken da ubi je no vi {e od 260 qu di.

NO VA FI NAN SIJ SKA PO MO] ATI NI TEK PO SLE SPO RA ZU MA

Mer kel: Gr~ ka osta je, pa re uslov no PA RIZ: Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel za u ze la se za osta nak Gr~ ke u zo ni evra, ali je i uslo vi la no vu po mo} Ati ni Mer ke lo va je, na i me, upo zo ri la da Ati na ne }e mo }i da do bi je no vu fi nan sij sku po mo} ako ne za kqu ~i spo ra zum sa Evrop skom uni jom i Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom (MMF). „Ne mo `e bi ti no vog pro gra ma ako (Gr~ ka) ne za kqu ~i spo ra zum sa ‘troj kom’” ko ja ukqu ~u je Evrop sku ko mi si ju, Evrop sku cen tral nu ban ku i MMF„, re kla je Mer ke lo va na kon fe ren ci ji za no vi na re u Pa ri zu sa fran cu skim pred sed ni kom Ni ko lom Sar ko zi jem. Sar ko zi je re kao da su „Gr ci pre u ze li oba ve ze i da ih mo ra ju is pu wa va ti”. „Ne ma iz bo ra, vre me is ti ~e, u pi ta wu su da ni„, is ta kao je on. Sar ko zi je iz ja vio da su Fran cu ska i Ne ma~ ka po sti gle sa gla snost da Gr~ ka tre ba da svo je dr `av ne pri ho de sta vqa na ra ~u -

Sarkozi i Merkel

ne jed nog po seb nog fon da iz ko jeg bi se ser vi si rao wen ogro man dug, u ci qu spre ~a va wa ban kro ta. Sar ko zi je ta ko |e re kao da no vi li de -

ri Gr~ ke mo ra ju da „pre u zmu od go vor nost” i uka zao da }e bi lo ka kva no va po mo} za spa sa va we te ze mqe zah te va ti do no {e we od lu~ nih od lu ka gr~ ke vla de u prav cu sma we wa du ga. „Ja sam za ide ju pre ma ko joj no vac za is pla tu du go va tre ba da bu de na blo ki ra nom ra ~u nu ka ko bi bi lo osi gu ra no da taj no vac bu de traj no ras po lo `iv”, ob ja sni la je Mer ke lo va. Gr~ ka vo di isto vre me no pre go vo re sa pri vat nim po ve ri o ci ma, pr ven stve no sa ban ka ma, ka ko bi joj iz bri sa li deo du go va, ali i sa „troj kom” da bi do bi la no vu po zaj mi cu. Evro pqa ni i MMF po sta vqa ju kao pred u slov po sti za we spo ra zu ma sa ban ka ma i spro vo |e we re for mi i me ra {ted we. Ati ni je

pre ko po treb na no va po mo} da bi iz be gla ban krot.„Ne raz u mem naj bo qe in te res da se pu sti da pro la zi vre me, vre me is ti ~e„, re kla je Mer ke lo va. Sar ko zi je re kao da „spo ra zum ni ka da ni je bio bli ì”. „U pi ta wu su da ni i mi ne raz mi {qa mo da ne }e bi ti spo ra zu ma, ali sa da ga tre ba za kqu ~i ti”, in si sti rao je on. Mer ke lo va je ta ko |e od ba ci la mo gu} nost iz la ska Gr~ ke iz zo ne evra. „Mi è li mo da Gr~ ka osta ne u evru„, is ta kla je ona. Kad je re~ o evrop skom spo ra zu mu o bu xet skoj di sci pli ni, Sar ko zi je is ta kao da je re~ „an ga ò va wu dr à ve, a ne ne kog po li ti ~a ra”. Fran cu ska i Ne ma~ ka su da le po dr {ku no vom, dru gom pa ke tu po mo }i Gr~ koj od 130 mi li jar di evra (171 mi li jar de do la ra) ka ko bi ta ze mqa idu }eg me se ca iz be gla ban krot, ali je taj plan iza zvao po li ti~ ka pro ti vqe wa u Gr~ koj zbog uslo va ko ji pred vi |a ju spro vo |e we stro gih me ra {ted we.

Ru si ja ne ma po li ti~ ke za tvo re ni ke MO SKVA: Ru ski pre mi jer Vla di mir Pu tin re kao je da u Ru si ji ne ma po li ti~ kih za tvo re ni ka i da kri vi~ na am ne sti ja u bli skoj bu du} no sti ne bi bi la prak ti~ na. Tre ba po boq {a ti si tu a ci ju u za tvor skom si ste mu i raz mi sli ti o hu ma ni za ci ji na {eg za ko no dav stva. U ne kom tre nut ku mo `e se spro ve sti i kri vi~ na am ne sti ja, ali ne sa da u ve li kim raz me ra ma”, ka zao je Pu tin. On je u raz go vo ru sa ru skim po li ti ko lo zi ma re kao da „za i sta ne raz u me {ta se pod ra zu me va pod po li ti~ kom am ne sti jom”, pre ne li su ov da {wi me di ji. „Po mo jem mi -

{qe wu, kod nas ne po sto je po li ti~ ki za tvo re ni ci i Bo gu hva la. Iako se o to me go vo ri, ne po mi wu se ime na. Ipak bih vo leo da po ka `u jed nu oso bu ko ja je za tvo re na iz po li ti~ kih raz lo ga”, na gla sio je Pu tin. Je dan od ne ko li ko zah te va ko je je opo zi ci ja iz ne la u su bo tu na pro test nom mi tin gu „za po {te ne iz bo re” u Mo skvi, bio je “pu {ta we na slo bo du svih po li ti~ kih za tvo re ni ka”. Upi tan pre vi {e od me sec da na da li bi am ne sti rao biv {eg ~el ni ka Ju ko sa i taj ku na Mi ha i la Ho dor kov skog, ru ski pre mi jer ni je od ba cio ta kvu mo gu} nost, ali je na po me nuo da bi u tom slu ~a ju, shod no za ko nu, osu |e ni mo rao da za tra `i po mi lo va we i da pri zna de lo zbog ko jeg je osu |en.

Smrt na ka zna BAG DAD: Ira~ ki sud iz re kao je smrt nu ka znu ~la nu Islam ske ar mi je zbog ubi stva i ot mi ce dva Fran cu za i jed nog iran skog kon zu la, sa op {tio je Vr hov ni sa vet sud stva. Osu |e nik, ko me su ob ja vqe ni sa mo ini ci ja li, ima pra vo `al be, pre neo je AFP. On je uhap {en to kom ra ci je u za pad nom de lu Bag da du, na kon ~e ga je pri znao da je lo kal ni vo |a ta ko zva ne Islam ske ar mi je. Pri znao je ot mi cu dvo ji ce fran cu skih no vi na ra 2004. go di ne u bli zi ni Bag da da, ko ji su oslo bo |e ni, kao i „za dr `a va we” iran skog kon zu la u Ker ba li zbog „ak tiv no sti van di plo mat skih du `no sti”. Kon zul je pu {ten na kon 55 da na za to ~e ni {ta.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma iz ja vio je da pre ma we go vim sa zna wi ma Iz rael jo{ ni je do neo od lu ku o even tu al nom na pa du na nu kle ar na po stro je wa u Ira nu „Mi slim da Iz rael jo{ ni je do neo od lu ku o even tu al nom bom bar do va wu iran skih nu kle ar nih po stro je wa”, iz ja vio je Oba ma ame ri~ koj TV sta ni ci En-Bi-Si. „Moj pri o ri tet i da qe osta ju SAD. Ali i bez bed nost Izra e la”, re kao je ame ri~ ki pred sed nik.

ANDERS BERING BREJVIK An ders Be ring Brej vik, ko ji je pro {log ju la u Nor ve {koj ubio 77 qu di, za tra `io je ju ~e pred su dom u Oslu da od mah bu de pu {ten na slo bo du.On je iz ja vio da je ma sa kr ko ji je po ~i nio bio „pre ven tiv ni na pad na dr `av ne iz daj ni ke”. „Ne pri hva tam za tvor sku ka znu. Zah te vam da od mah bu dem pu {ten na slo bo du”, iz ja vio je Brej vik (32) pred su dom u Oslu, pre neo je AFP.

SILVIO BERLUSKONI Ne ka da {wi pre mi jer Ita li je Sil vio Ber lu sko ni tvr di da je tre nut no po pu lar ni ji i od ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel i fran cu skog pred sed ni ka Ni ko le Sar ko zi ja, ali da se vi {e ne }e kan di do va ti za {e fa vla de. „Na rod me i da qe ve o ma po dr `a va. Kad iza |em na uli cu, za u sta vim sa o bra }aj. Opa snost sam po jav nu bez bed nost i ne mo gu ni u ku po vi nu da odem”, re kao je Ber lu sko ni za lon don ski „Te le graf”.

EVRO PA OKO VA NA LE DOM

Zi ma pro te klih da na od ne la 330 ì vo ta BER LIN, VAR [A VA, AM STER DAM: U mno gim evrop skim re gi ja ma pro gla {e no je van red no sta we, a u po je di nim gra do vi ma je ne sta {i ca hra ne zbog ote à nog snab de va wa. Cen tral ni i is to~ ni deo evrop skog kon ti nen ta naj te è je po go |en hlad no }om, a zi ma je pro te klih da na od ne la 330 ì vo ta.

la 131 oso ba, a po dig nu to je oko 3.000 pri hva ti li {ta za bes ku} ni ke. U Poq skoj 62 oso be su iz gu bi le `i vot od po sle di ca smr za va wa, slu `be za van red ne si tu a ci je da no no} no ra de. Zbog eks trem no ni skih tem pe ra tu ra, [pa ni ja je pod sne `nom blo ka dom.

U Poqskoj 62 osobe izgubile `ivot od posledica smrzavawa, slu`be za vanredne situacije danono}no rade Ne ma~ ka je oko va na sne gom, iz me re no je re kor de nih mi nus 36 ste pe ni Cel zi ju sa. Re~ ni i drum ski sa o bra }aj je ob u sta vqen a me te o ro lo zi na ja vqu ju jo{ ni `e tem pe ra tu re. U pro te klih de vet da na u Ukra ji ni je od hlad no }e stra da -

Pro ble ma u drum skom sa o bra }a ju ima u mno gim dr `a va ma. Auto-mo to sa ve zi evrop skih ze ma qa pri ja vi li su ki lo me tri ma du ge sa o bra }aj ne ko lo ne {i rom Bel gi je i Ho lan di je, po {to je u tim ze mqa ma pro {log vi ken da pao pr vi sneg.

Ipak, zi ma je ove go di ne sta nov ni ci ma Am ster da ma pru `i la neo bi~ no za do voq stvo - mo gu} nost da kli za ju uli~ nim ka na li ma. U jed nom od naj pro met -

ni jih, Car skom ka na lu, ve} ne ko li ko da na je za u sta vqen vo de ni sa o bra }aj, naj ve }i ka nal ho land ske lu ke po stao je cen tar grad ske za ba ve.

BALkAn

dnevnik

Vla da pod ne la ko lek tiv nu ostav ku

SO FI JA: Me |u na rod ni put ni~ ki voz Be o- grad–Is tan bul is ko ~io je ju ~e uju tro iz {i na u ju `nom de lu Bu gar ske ka da je na le teo na od ron, a ni ko od put ni ka ni je po vre |en, iz ja vi la je ju ~e gu ver ner ka re gi o na Ha sko vo Ire na Uzu no va. Ona je na ve la da u vo zu ra di gre ja we i da su put ni ci, me |u ko ji ma ima i 12 stra nih dr `a vqa na, od bi li da bu du pre ve ze ni u obli `we na se qe. U ski ja {kom cen tru Pam po ro vo sne `ni po kri va~ je do sti gao 230 cen ti ma ta ra, a gra ni~ ni pre laz iz me |u Bu gar ske i Ru mu ni je, ko ji je pre kju ~e bio za tvo ren zbog vre men skih ne po go da, ju ~e je otvo ren, sa op {ti la je po gra ni~ na po li ci ja.

Obez be |en pre voz Istan bul, preko So fije, iskliznula je iz me |u stanica Nova Nade`da i Si me onov grad, jer je naletela na drvo koje je palo na prugu. U vozu je bilo dvanaest putnika, koji su nakon iskliznu}a sme{ teni u jedan od vagona sa sopstvenim grejawem. Na lice mes ta iza {ao je pomo}ni voz, kako bi bi la podignuta iskliznula lo ko motiva. Istovremeno, u stanici Svi len grad, tako|e na teritoriji

RUMUNIJA

Voz is ko ~io iz {i na, ne ma po vre |e nih

BE O GRAD: Put ni ci iz voza koji je isko~io iz {ina, pre ba~eni su oko podneva u najbliù èlezni~ku stanicu, odakle su nas ta vili putovawe autobusom do granice. Kako su saop { tile „@e leznice Sr bije“, prenose}i in formacije Operativne slu`be Bu garskih èleznica, oko 1.30 sati po srpskom vremenu (odnosno oko 2.30 po bugarskom), lokomotiva me|u na rodnog voza koji iz Beog rada saobra}a za

utorak7.februar2012.

Bugarskih èleznica, ju~e od 7.30 sati po srpskom vremenu ~ekao je i me|unarodni voz broj 492 iz Istanbula za Beograd, jer je èlezni~ki saobra}aj bio obustavqen na delu pruge izme|u Dimitrov grad - dràv ne granice i Svilen grada. Saobra}aj je obustavqen jer se reka Marica izlila iz korita i poplavila prugu na bugarskoj teritoriji, izme|u stanica Qu bimec i Svilengrad.

BU KU RE[T: Ru mun ska vla da pod ne la je ko lek tiv nu ostav ku ka ko bi za {ti ti la sta bil nost ze mqe, sa op {tio je ru mun ski pre mi jer Emil Bok. On je re kao da pod no si ostav ku „ka ko bi olak {ao so ci jal nu si tu a ci ju”, alu di ra ju }i na vi {e ne deq ne pro te ste u Ru mu ni ji zbog me ra {ted we ko je je vla da uve la 2010. Emil Bok, ko ji je po stao pre mi jer 2008, po zvao je su ko bqe ne po li ti ~a re u ze mqi na zre lost i br zo iz gla sa va we no ve vla de. On je re kao i da je to kom man da ta do neo „te {ke od lu ke mi sle }i o bu du} no sti Ru mu ni je”, ma da ka ko je re kao te od lu ke „ni je `e leo, ve} je mo rao da do ne se”. Pre mi jer je do dao da je MMF pred vi deo da }e rast ru mun ske pri vre de ove go di ne iz no si ti dva od sto, {to je ma we od o~e ki va nog, ali vi {e od pro se ka u EU. Pred sed nik Ru mu ni je Tra jan Ba se sku no mi no vao je Ka ta li na Pre do jua za vr {i o ca du `no sti pre mi je ra. Pre do i ju je u do sa -

Emil Bok

da {woj ko a li ci o noj vla di pre mi je ra Bo ka bio mi ni star pra vo su |a, a u{ao je u par la ment kao ne za vi sni kan di dat za po sla ni ka. Ra ni je je bio ~lan opo zi ci o ne Li be ral ne par ti je ko ju je pre ne ko li ko go di na na pu i stio. Gra |a ni ko ji se oku pqa ju da ni ma tra `i li su da pred sed nik dr `a ve Tra jan Ba se sku i

pre mi jer Bok pod ne su osta kve i da se od mah ras pi {u van red ni par la men tar ni iz bo ri. Van red ni iz la zak na bi ra li {ta tra `e i opo zi ci o ne par ti je po go to vo {to bi, pre ma naj no vi jim an ke ta ma, si gur no osvo ji le vlast. U Ru mu ni ji par la men tar ni iz bo ri bi re dov no tre ba lo da se odr `e kra jem ove go di ne.

KATASTROFALNE POSLEDICE NEVREMENA U REGIONU

CRNA GORA

Pu kla bra na u Bu gar skoj, u po pla vi po gi nu lo osam qu di, sme to vi u Dal ma ci ji

Po `ar u li stu „Dan”

SO FI JA: U po pla vi ko ju je iza zva lo ru {e we bra ne na ju gu Bu gar ske, po gi nu lo je naj ma we osmo ro qu di, dok je vi {e od 10 ne sta lo, sa op {ti le su vla sti. Po {to se bra na uru {i la, po plav ni ta las vi sok 2,5 me ta ra za pqu snuo je se lo Bi ser, u bli zi ni gra ni ce sa Gr~ kom. Zva ni~ ni ci su ra ni je ju ~e sa op {ti li da su pro na {li te la tro ji ce sta ri jih mu {ka ra ca. Za bri nu tost iza zi va ju jo{ dve bra ne u tom re gi o nu, ko ji ma pre ti ko laps, pa je sta nov ni {tvo obli `wih na se qa upo zo re no da bu de sprem no na eva ku a ci ju, pre no si AP. U ve }em de lu ju `ne Bu gar ske zbog obil nih pa da vi na pro gla {e no je van red no sta we. Bu gar ska je upo zo ri la Gr~ ku i Tur sku na opa snost od iz li va wa re ka Ar de i Ma ri ce. Sne `ne pa da vi ne uz ve o ma ni ske tem pe ra tu re na sta vqa ju da ote à va ju si tu a ci ju u ~i ta vom re gi o nu. U Hr vat skoj, gde od ju ~e uju tro sneg po no vo pa da, eks trem ni zim ski uslo vi od ne li su do da nas pet ì vo ta, a u po je di nim pod ru~ ji ma ne ma stru je. Nad le `ne slu `be se u ne kim de lo vi ma Dal ma ci je jo{ bo re sa sme to vi ma, ko ji na pod ru~ ju Imot skog i Vr gor ca do sti ù vi si nu i do ~e ti ri me tra, pa je u tim kra je vi ma blo ki ra no oko 120 se la. U Spli tu i [i be ni ku, gde je na pa da lo vi {e od 20 san ti me ta ra sne ga, ni ju ~e ni je bi lo na -

sta ve, ali grad ska upra va i jav ne slu `be ra de. Zbog no vih sne `nih na no sa, tre nut no ne ma slo bod nog prav ca ko jim se mo gu kre ta ti ka mi o ni iz unu tra {wo sti pre ma Dal ma ci ji i Pri mor ju i obr nu to. @e le zni~ ki i avi on ski sa o bra }aj od vi ja se re dov no, uz od re |e na ka {we wa vo zo va. U Bo sni i Her ce go vi ni, pa da vi ne i pro ble mi ne pre sta ju na pu te vi ma {i rom ze mqe, pa se ta ko u bli zi ni me sta Mu sta pi} u Her ce go vi ni za gla vio jo{ je dan auto bus. Me |u tim, iako su pa da vi ne do ne le mno go ne vo qa, sneg je u Poplava u Bugarskoj Sa raj li ja ma pro bu dio dav no uspa va ni zim ski duh, ni skim tem pe ra tu ra ma i ja kim pa mno gi uì va ju u ski ja wu, san - ve trom. ka wu ili sa mo {et wi. Na olim Pro ble mi sa sne gom mu ~e i pij skoj pla ni ni Ja ho ri ni stvo - Ma ke do ni ju, iza zvav {i smet we re ni su ide al ni uslo vi za ski ja - u put ni~ kom sa o bra }a ju, pa je 50we, a svi sme {taj ni ka pa ci te ti ak se la od se ~e no, dok se è le su ras pro da ti do kra ja me se ca. zni~ ki sa o bra }aj od vi ja uz ma wa U Cr noj Go ri, je ju ~e uju tro ka {we wa, a avi on ski za sad re do 10 sa ti zbog sne `ne me }a ve dov no. Naj vi {e sne ga ima u ski bio za tvo ren pod go ri~ ki aero - ja {kom cen tru Ko ùf, 217 san drom Go lu bov ci. ti me ta ra, dok je u Ohri du sne Iz Me te o ro lo {kog za vo da su `ni po kri va~ do sti gao vi si nu na ve li da Cr nu Go ru o~e ku je no - od 10, a u Sko pqu od pet san ti vi le de ni ta las, pra }en sne gom, me ta ra.

Gr~ ka ogra |u je gra ni cu s Tur skom KA STA NI JES: Gr~ ka }e na gra ni ci sa Tur skom po sta vi ti ogra du du ga~ ku 10 ki lo me ta ra ka ko bi se sma wio ula zak ile gal nih

Protest zbog postavqawa `ice

imi gra na ta u ze mqu, re kli su gr~ ki zva ni~ ni ci. Gr~ ki mi ni star za za {ti tu gra |a na Hri stos Pa pu cis re kao je da bi ogra da tre ba lo da

bu de go to va po ~et kom sep tem bra i da }e ko {ta ti vi {e od tri mi li o- na evra. Du pla ogra da, sa ~e ti ri me tra vi so kim zi dom od bo dqi ka ve `i ce pro sti ra }e se iz me |u se la u oko li ni Ka sta ni e sa i se la Nea Vi sa, u po gra ni~ nom re gi o nu Evros. Ra do vi na po di za wu ogra de tre ba da po~ nu idu }eg me se ca. Sva ke go di ne u Gr~ ku pri stig ne vi {e hi qa da ile gal nih imi gra na ta. Naj ve }im de lom gr~ ko-tur ske gra ni ce pro sti re se re ka Evros ta ko da }e se ogra da pro t e z a t i kop n e n im de l om gra ni ce, pre ko ko jeg ile gal ni imi gran ti naj ~e {}e i ula ze u Gr~ ku.

POD GO RI CA: Ope ra tiv ni cen tar po li ci je u Pod go ri ci sa op {tio je da je ju ~e oko 11,30 u zgra di u ko joj se na la zi re dak ci ja li sta„Dan” iz bio po àr „ve }ih raz me ra”. U po à ru je stra dao Mi lan @iv ko vi} ko ji je ra dio na in sta la ci ja ma u zgra di, re kao je {ef va tro ga sne je di ni ce Pod go ri ca Ra do mir Pje {~i}. Pre ma Pe {~i }e vim re ~i ma @iv ko vi} je pro na |en na pr vom spra tu zgra de, do da ju }i da je ga {e we po à ra ote à va la ve li ka ko li ~i na go ri va ko ja se na la zi la u zgra di. Ka ko je pre ci zi rao po mo} nik glav nog ured ni ka li sta „Dan„ Ni ko la Mar ko vi} naj ve ro vat ni ji

uzrok po à ra je kvar na elek tri~ nim in sta la ci ja ma. Mar ko vi} je ra ni je is ta kao da su svi qu di iz re dak ci je pod go ri~ kog li sta, kao i dva elek tri ~a ra ko ja su ra di la u zgra di eva ku i sa ni na vre me, a da se za tre }eg elek tri ~a ra ne zna gde je. Zgra da u ko joj se na la zi list „Dan„ bi la je oba vi je na gu stim di mom, a na li ce me sta su do {li mi ni star unu tra {wih po slo va Cr ne Go re Ivan Bra o vi} i di rek tor Upra ve po li ci je Bo ì dar Vuk sa no vi}. Po li ci ja je blo ki ra la uli cu gde je zgra da u ko ji je iz bio po àr.

Pro test za tvo re ni ka

U Ru mu ni ji, sneg i me }a ve blo ki ra li su pu te ve u se dam okru ga i sa o bra }aj je za u sta vqen na 47 na ci o nal nih pu te va. Od 349 me sta u Ru mu ni ji po go |e nih sne `nom me }a vom, u 181 na sta li su pro ble mi sa snab de va wem stru jom. Ru mun sko mi ni star stvo obra zo va wa je sa op {ti lo da }e 2.667 {ko la u ce loj ze mqi bi ti za tvo re no, a me te ro lo zi prog no zi ra ju sne `ne pa da vi ne i ve tar u po ja ~a wu do sre de.

POD GO RI CA: Za tvo re ni ci u cr no gor skim za tvo ri ma Spu` i Bi je lo Po qe na ja vi li su da }e za po ~e ti {trajk gla |u i tra è po ~e tak pri me ne od red bi Za ko na o uslov nom ot pu stu. Oni od Mi ni star stva prav de Cr ne Go re tra è da hit no po~ ne sa pri me nom no ve od red be Za ko na o uslov nom ot pu stu, ka ko bi za tvo re ni ci ko ji su ste kli uslo ve, bez ob zi ra na vi si nu ka zne i kri vi~ no de lo, auto mat ski na kon od le à ne dve tre }i ne ka zne iza {li na uslov ni ot pust. Tra ì se i da se za tvo re ni ci ma ko ji ma je da ta am ne sti ja, ra ~u na uslov ni ot pus na pre o sta li deo ka zne, od no sno da za tvo re ni ci ko ji iz dr à va ju ka znu do bi ja ju uslov ni ot pust na tu ka znu, bez ob zi ra da li ima ju dru gi pro ces u to ku, jer oni ne mo gu da sno se po sle di ce ne a ùr nog sud skog si ste ma. Za tvo re ni ci, ka ko pre no se pod go ri~ ki me di ji, zah te va ju da uslov ni ot pust za vi si is kqu ~i vo od vla da wa za tvo re ni ka to -

kom iz dr `a va wa ka zne, a ne od mi {qe wa oso ba van in sti tu ci ja za tvo ra u Spu `u. Oni su po zva li ne vla di ne or ga ni za ci je, ko je se ba ve qud skim pra vi ma, da pra te de {a va wa u za tvor skim usta no va ma, jer po sto ji mo gu} nost kr {e wa osnov nih qud skih pra va pre i to kom {traj ka.

SLOVENIJA

Uki nu li mi ni stra kul tu re QU BQA NA: U no voj vla di Ja - lo è nim kan di da ti ma, ka ko bi u ne za Jan {e ne }e bi ti mi ni stra pe tak vla da mo gla da po sta ne ope kul tu re i mi ni stra eko lo gi je. ra tiv na. No vi {ef slo ve na~ ke Ovo je naj ma wa slo ve na~ ka vla da do sa da. Mi ni star stva }e bi ti pri po je na dru gim re so ri ma, ta ko da }e kul tu ru po kri va ti mi ni star pro sve te, na u ke i spor ta, a eko lo gi ju mi ni star po qo pri vre de i mi ni star sa o bra }a ja. Da ap surd bu de ve }i, upra vo je re sor eko lo gi je do bio mi ni star sa o bra }a ja, ko ji je i naj ve }i za ga |i va~ i “pro tiv nik” eko lo gi je. Slo ve na~ ka jav nost zgr o è na je {to se uki da mi ni star stvo kul tu re, pa ni obra zlo è wa da Janez Jan{a je re~ o {ted wi ne po ma ù. Jan {in ka bi net do sa da je i naj ma wi, di plo ma ti je Karl Er ja vec ima }e u no voj vla di mo `da naj lak {i po sa sve ga 11 mi ni sta ra, a u uto rak }e pa r la ment ras pra vqa ti o pred - sao, jer je sve ne u god ne pro ble me,

po put gra ni~ nog spo ra, od ra dio biv {i mi ni star Sa muel @bo gar. Sva mi ni star stva ~e ka ju broj ni re form ski za hva ti, ko ji pre sve ga zna ~e sma we we bro ja qu di. Ot po ra je ve} sa da mno go, a pot pi su je se i pe ti ci ja da se vra ti mi ni star stvo kul tu re, ko ju je pot pi sa lo vi {e od 10.000 qu di. Bo r ba pro tiv ne za po sle no sti, ipak, glav ni je ciq no ve Jan {i ne vla de. Te {ki da ni ~e ka ju i pen zi o ne re, po go to vo po sle na ja ve da }e mno gi, dve do tri go di ne pre pen zi je, bi ti po sla ni ku }i “na ~e ka we”, uz ot prem ni nu. Pen zi je }e u Slo ve ni ji usko ro bi ti za mr znu te, pa se ma lo po ve }a we mo `e da o~e ku je tek sle de }e go di ne. Ipak, svi de ta qi re for me pen zij skog si ste ma jo{ ni su po zna ti.

utorak7.februar2012.

oglasi

dnevnik

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 46545

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eleminisan za 7 dana deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 46378

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 46140 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum, el. motore, anlasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000. 46159 PRODAJEM drva - bukva i bagrem, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefoni: 063/77-19142, 061/617-22-19. 46301

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj bratanici i sestri

TU@NO SE]AWE na dragog prijateqa i velikog ~oveka.

utorak7.februar2012.

Posledwi pozdrav, najdra`em an|elu, te~inom zlatu i tetkinom an|elu

Milan Banov~anin S tugom i po{tovawem, porodice Kla~ar: Milan, Jasminka, Ranko i Neven, Slobodanka, Vladimir, Irena i Tawa.

Lena ^upi}

46663

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Leni

2007 - 2012.

mom

Leni ^upi}

od kumova [}epanovi}a.

Vesni Koji}

Teta Zorica, te~a Bora i baba Gaga.

Nismo te se nagledali, nismo te se naqubili, tako brzo sve je pro{lo, mi smo tebe izgubili. An|ele na{, ve~no }emo `aliti za tobom i do`ivotno te voleti. Tvoja sestra Na|a, mama Gordana i tata Sr|an. Sahrana je danas, 7. februara 2012. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu. 46655

46658

46653

Danas se navr{avaju dve godine od smrti

od: strica Slobodana Koji}a, sestara Marijane i Sne`ane i brata Predraga.

Miroslavu Brkovi}u

Posledwi pozdrav na{em malom, prelepom an|elu

Bi}e{ zauvek u mom srcu. Sestra Gordana [aranovi} sa suprugom Dejanom. 46670

Mirjane Cvejanovi} Prote

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj

46667

Lena ^upi}

Posledwi pozdrav

Leni ^upi}

Se}awe je svetlost do spasewa.

Leno na{a, na{ an|ele. Puno }e{ nam nedostajati. Vole te tvoji: uja Stevica, ujna Zlata, bra}a Lale i Mi{a Beli}.

Puno te vole: tvoja seka Nina, strina Suzana i stric Milan.

Qubi{a i Pe|a s porodicom.

46652 46661

46648

Posledwi an|elu

pozdrav

voqenom

maloj Leni Vesni Koji}

od tatinih drugara voza~a i kontrolora.

46664

od: wene bra}e Zdravka i Branka Svorcana sa porodicama.

Leni ^upi}

Posledwi unuci

pozdrav

Lena ^upi}

voqenoj

Qubavi tetkina, ne znam kako }u bez tebe `iveti.

Lena ^upi}

Puno te volim.

Tvoje: Biqa, Qiqa, Ceca i Dragan.

Tvoja tetka \u|a Kosti}. 46660 46669

46656

Sa dubokim bolom i prevelikom tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 53. godini preminula na{a voqena majka, }erka, sestra i ro|aka

Posledwi pozdrav dragoj Leni od: deda-uje Radivoja, ujne i ujaka \or|a @iki}a.

Sa neizmernom tugom opra{tamo se od na{eg tragi~no preminulog

Leni ^upi}

Bila si nam radost i qubav, a sada `alost do groba.

46657

Miroslava Brkovi}a 1979 - 2012.

Vesna Koji} Posledwi ispra}aj preminule, obavi}e se danas, 7. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele u Sirigu.

Sahrana je danas, 7. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Staroj Pazovi.

Vole te tvoji: deda Mile i tvoja Mara ^upi}.

O`alo{}ena porodica: otac Mi}a, majka Nada, supruga Bojana, }erka Awa, sin Andrija, sestra Gordana i zet Dejan.

O`alo{}eni: majka Kaja, }erka Ma{a, i sestra Tawa sa porodicom. 46668

46666 46654

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri i teti

Du{ici Bekri}

Vesni Koji}

Lena ^upi}

Sino} za~usmo zvon~i}e i an|eli s neba pozva{e te wima, zbog osmeha tvog koji si imala. Bila si na{ an|eo. Tuga je u na{im srcima neizmerna. Svojim odlaskom ostavila si prazninu. Uvek }e{ biti sa nama.

Lenu{ka bi}u uvek ponosan na tebe.

Ostaje neute{an bol. Porodica Mu~ibabi}. 46671

od: brata Milana, snaje Qubice i brati~ine Nade Nikoli} sa porodicom.

Stric Boba, strina Tawa, Vuka{in i Milana.

46659

46662

Tvoj kum. 46672

^iTUQe l POMeni

utorak7.februar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Preminuo je na{ dragi i voqeni suprug, otac, deda i svekar

Slavko Karlovi} Cveta Arsi}

1934 - 2012.

1947 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 8. 2. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Hvala ti za svu qubav koju si nam poklawao. Tvoji: Marica, Sa{a, Maja, Irena i Ana.

Sahrana }e se obaviti 7. 2. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 46650

Sa tugom se opra{tamo od kume

Posledwi pozdrav

Lena ^upi} Leni Leno qubavi, radosti na{a velika. od Milice i Todora @iki}.

Tugo do`ivotna, vole te baba Mara i deda Pera.

46632

46614

46651

Posledwi pozdrav miloj sestri

Cveti Arsi}

Cvete Arsi}

dnevnik

IN MEMORIAM Navr{ava se ~etrdeset dana od kako je preminula na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

Porodica Guba{.

46619

46622

Posledwi barbiki

Leni

Bo`ana \uki}

od: sestre Jage sa porodicom i sestre Du{anke sa porodicom.

Posledwi pozdrav

ro|. Obradovi} 1926 - 2011. S qubavqu i tugom ~uvaju je u srcu: weni sinovi Mirko i Branko sa porodicama.

pozdrav

maloj

Leni ^upi}

od: Cece, Marije, Nene i Marka Kru{~i}a.

od kumova. Perka, Ranko, Veqko i Vuka{in.

46571

Posledwi sestri}u

pozdrav

dragom

Janku Kri~kovi}u mom dragom Joji}u kojeg molim da pozdravi dragu Biqu Va{.

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Pavle ^ebac Janku Kri~kovi}u Po~ivaj u miru.

Ujka Stevo sa porodicom.

Ujak Branko Soviq sa porodicom.

46621

46623

46608

46631

Posledwi pozdrav dragom dedi i pradedi

Paji ^ebcu

Pavlu ^ebcu

1936 - 2012. Sahrana je 7. 2. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uspomena na tebe je ve~na kao i na{a qubav prema Tebi. Posledwi pozdrav od: supruge @ivke, }erke Qiqane, zeta Radovana i unuka Gorana.

Posledwi pozdrav kom{iji

od: unuke Marine, zeta Neboj{e, praunuka Ogwena i praunuke Tamare.

Stanari iz Jo`efa Mar~oka 4.

46611

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem javqamo da je prestalo da kuca plemenito srce velike `ene i ~oveka

Janku Kri~kovi}u Janku Kri~kovi}u

Biserke Lon~arski

od: sestre Goce, zeta ^ede i sestri~ine Nata{e.

Sahrana je danas, 7. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodice A}imovi} i Damjanovi}.

O`alo{}eni: suprug Sredoje, sin Dragi{a, unuka Merima i snaja Ka}a.

Qiqana, Tamara, Tijana i Du{an Skokni}.

46636 46625

Posledwi pozdrav dragom

Janku Kri~kovi}u od tetke Drenke sa porodicom.

pozdrav

dragom

Sa tugom i velikim bolom u na{im srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

od sestre Jawe sa porodicom.

preminuo 5. 2. 2012. godine u 54. godini. Sahrana je danas, 7. 2. 2012. godine, u 13 sati, na Gorwem starom grobqu, u Futogu.

od kume Radmile Damjanovi} sa decom: Du{anom Damjanovi}em, Sr|anom i Svetlanom Radovi}.

O`alo{}ena porodica Kri~kovi}. 46630

46629

46627

46245

Posledwi pozdrav dragom kumu

Janku Kri~kovi}u

Janko Kri~kovi} Janku Kri~kovi}u

Pro{le su dvije godine od kako smo te izgubili. Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, a jo{ te`e bez tebe `ivjeti. Ostaje samo ve~ita tuga. Tvoji najmiliji: supruga Stojanka i }erka Zorica, zet Slavi{a, unuci Goran, Milan i Marko.

46646

46626

Posledwi bratu

DVOGODI[WI POMEN dajemo dana 7. 2. 2012. godine

Jovanu \uri}u

Rudiki Katavi

28. 10. 1932 - 4. 2. 2012. Po~ivaj u miru.

46610

46612

Posledwi pozdrav dragom te~i

46624

Sne`ana Bori} Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je pro{lo pet godina od rastanka sa Sne`om.

O`alo{}eni suprug i deca.

46649

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi prijatequ

pozdrav

velikom

Napustio nas je iznenada na{ dragi suprug, tata, svekar i deda

Posledwi kom{iji

pozdrav

utorak7.februar2012.

dragom

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Ru{kuc Bogdanu od Kajtez Bobe i Migliore Renata. 46606

Bogdan Ru{kuc

Posledwi pozdrav dragoj priji

Du{ica Bekri}

rediteq i muzi~ki urednik 1936 - 2012.

Bogdanu

Posledwi ispra}aj je na Gradskom grobqu, u sredu, 8. 2. 2012. godine, u 10.15 ~asova. Wegovi najmiliji: Mira, Sr|an, Goran, Iva, Ivana, Filip i Leon.

1931 - 2012.

od stanara Bul. Mihajla Pupina 15, Novi Sad.

Sahrana je danas, 7. 2. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Sini{a sa porodicom. 46633

46647 46640

Gordani Nikoli}

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav mom po{tovanom i cewenom zetu

Posledwi pozdrav

SEDMOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom kumu

na{em

od prijateqa Jelke i Du{ka Nikodijevi}.

46616

Posledwi pozdrav tetka Dani

Petar Jankovi}

Slobodanu Topalovu Bogdanu Ru{kucu

Smrt je ja~a od `ivota, ali ne i od qubavi koju nosimo u du{i prema tebi. Ta{ta Grozda Devi}. Sin Miroslav i {ogor Bora.

Danici Ru`i}

Posledwi dragom

pozdrav

od: strine Nade, snaje Zore, bra}e Dragana i Milo{a Topalov.

46615

46643

46618

na{em

Sa velikom tugom u srcu, opra{tam se od mog brata

Te{ko je odabrati prave re~i kada nekome `elimo pru`iti utehu. Nekada je uzaludno pri~ati ve} je potrebno pomo}i du{i da bude jaka i savlada tugu i bol.

Neka te An|eli ~uvaju. Po~ivaj u miru.

Stevan Mi{kov veterinar

Zoranu

S ponosom Te se se}amo. Nikola, Nada i Nata{a Petrov. Porodica.

Porodica Kostevski.

46620

46628

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

46641

dragom

Vladimiru Stojanovi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Bogdana Ru{kuca Lena ^upi}

1931 - 2012. Sestra Du{ica.

Porodica.

Najiskrenije sau~e{}e dragom kolegi Sr|anu i wegovoj porodici. Kolege iz Delta DMD Grupe.

Monar Janku

46617

46644

Sa tugom se opra{tamo od omiqenog korepetitora i supruga na{e drugarice,

Opra{tamo se sa velikom tugom od na{eg dragog

Ru{kuc Bogdana

Bogdana Ru{kuca

322/P

od porodica Mesaro{ i Kosanovi}.

46639

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Slobodan Topalov

Generacija 65 Sredwe baletske {kole. Miwa, Raca, Bosa i Mirjana.

Brat Vladimir, sinovac Nikola, Ester, Andrej, Ema i Margareta.

Posledwi pozdrav od kuma Jovana sa porodicom.

46642

46645

46638

1942 - 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi i voqeni

Preminula je majka na{eg kolege Jovice

Zoran Petrovi}

Monar Janko

Ispra}aj i kremacija je u sredu, 8. 2. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

1945 - 2012.

Sahrana je danas, 7. 2. 2012. godine, u 11.15, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Savka Ra{eta Slobodan Topalov

O`alo{}eni: supruga Smiqa, deca Vladimir, Mihajlo, Goran i Gordana, snaje Sne`ana i Jasmina i unu~ad Kristina, Ana i Andrej.

46607

Sau~estvujemo u wegovom bolu.

O`alo{}eni: supruga Zorica, sin Neboj{a, k}erka Vi{wa, snaha Dragana, zet Aleksandar i unuci Strahiwa, Nina, Nika i Na|a.

preminuo u 51. godini.

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

321/P

O`alo{}eni sinovi Milo{ i Dragan. 46637

46635

tv program

utorak7.februar2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Изблиза 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Без упута 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: У постељи 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати 23.00 Серија недеље: У постељи 23.50 Један на један 00.15 Радар 01.10 Вилинска планина, КУД „С.Марковић“ 01.55 Нови таблоид НС 02.45 Грување

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља Простор

Тема недеље (Панонија, 20.30) 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Без цензуре Ноге на пут Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу И-вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести Тема недеље Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.00 10.29 11.00 11.06 11.51 12.00 12.15 12.26 13.08 14.19 14.48 15.10 15.52 17.00 17.20 17.45 18.26 19.00 19.30 20.05 21.00 23.45 00.00 00.48 00.54 01.16 03.21 04.00 04.24 04.55 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приђи ближе Вести Квадратура круга Путопис Вести Биографије Евронет Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Биљана Максић-Пајкић - Вечита славина, филм У име закона И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Фестове премијере: Барија-капија ветрова, филм Дневник Истражитељи из Мајамија Евронет На вртешци Ноћни биоскоп: Милк, филм Приђи ближе Вести(05.00) Око магазин Село гори, а баба се чешља Верски календар

Милк

Марина Фратуцан

Радар По добијању кандидатуре за ЕУ Србија би годишње требало да добије 500 милиона евра бесповратне помоћи, што је дупло више средстава од досадашњих. Једна од компонената предприступних ИПА фондова је намењена и руралном развоју. Екипа истражује колико је војвођанска пољопривреда спремна за стандарде и фондове ЕУ. Уредница: Марина Фратуцан (РТВ 1, 21.00)

06.30 07.00 07.20 08.20 08.45 09.30 10.20 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.05 14.50 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15 00.00

Кухињица (мађ) Здраво живо Без упута Све(т) око нас ТВ Баштина Концерт Рите Кинке 1.део У част Грика, снимак концерта Хроника Славоније, Барање и западног Срема Зелени сат Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Инспектор Колиандро Све(т) око нас Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (ром) Љубавници и тајне ТВ Баштина: ТВ Продаја

08.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.25 12.50 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Вести Опчињени Човек лав Азбука родитељства Вести Рецепт Лауре Равајоли Капри Време је на мојој страни Неон сити Вести Опчињени Рецепти Лауре Равајоли Спринт Вести Украдена срца Објектив (слов) Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Вреле гуме Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 10.30 11.30 13.15 13.45 16.00

Белгијска лига Холандска лига НБА: Бостон – Мемфис Преглед Шампионата Бајерн ТВ: Хамбург – Баyерн Премијер лига: Ливерпул – Тотенхем Ускијавање Барса ТВ: Барселона – Сосиједад Преглед ЕБЕЛ Копа дел Реј: Атлетик Билбао – Мирандес Белгијска лига

17.45 19.00 20.45 22.00 00.45

Харви Милк је био први хомосексуалац који је 1977. године званично изабран за члана Борда супервизора у Сан Франциску. Његов успех није представљао само победу геј права- Милк је створио коалиције на целокупној политичкој сцени. Улоге: Шон Пен, Емил Хирш, Џош Бролин, Џејмс Франко Режија: Гас ван Сант (РТС 1, 01.16)

Шон Пен

05.00 06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.35 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 20.25 21.15 00.30

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Филм: Легенда о љубави Три Хил

06.02 06.50 07.08 07.15 07.26 07.31 08.02 08.13 08.24

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мифи Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Велики и мали Верујте, али не претерујте

Војислав Карановић

Кругови поезије У емисија су песници представљени на посебан начин. О њима говоре људи из различитих професија: сликари, музичари, новинари, фотографи, професори, сами песници... Вечерас се премијерно приказује емисија о Бранку Миљковићу. Након ње, на програму је реприза емисије о Рајнеру Марији Рилкеу. Аутор и уредник: Војислав Карановић (РТС 2, 20.28) 09.07 09.33 09.39 09.46 09.56 10.27 10.55 11.26 11.58 12.36 13.06 14.06 14.49 15.15 15.21 15.50 16.26 16.58 17.58 20.00 20.28 21.00 22.00 22.32 22.41 23.37 00.06 01.03 02.04 02.31 03.04

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.10 16.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 03.30 04.30

Животна раскрсница Зебра, знак, семафор Датум Верски календар Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин Концерт Београдске филхармоније Наука 2011. Трезор Верујте, али не претерујте Животна раскрсница Зебра, знак, семафор Моја улица Време је за бебе Еко менаџер Достојевски Ја имам таленат, полуфинале 2 ТВ мрежа Кругови поезије Достојевски Читање позоришта Историја науке Наука 2011. И ја имам таленат Оперски гала концерт Трезор Моја улица Време је за бебе Концерт Београдске филхармоније

ВОА Здравље и Ви Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм: Афера Томаса Крауна Доктор Хаус Породица Серано Ред и закон Улови трофеј Двоугао Слике живота Доктор Хаус НЦИС Филм: Мост судбине НЦИС Филм: Кобра верде Копаоник Улови трофеј Злочиначке намере Филм: Кобра верде

dnevnik

c m y

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 13.10 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 23.55 01.40 02.05

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Бљесак смрти Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Људи које знам Вести Спортски преглед Филм: Море снова Саут Парк Укључење у Б92 Инфо

Људи које знам Ели Вурман се читавог живота успешно „бринуо” о животима богатих и славних. Посао њујоршког публицисте обављао је и више него добро, успевајући да решити сваку кризу која му се нашла на путу. Данас је Ели уморан човек склон дроги, старац који покушава да поврати младалачки идеализам свог „прошлог” живота. Улоге: Ал Паћино, Ким Бесинџер, Теа Леони, Рајан О’Нил Режија: Данијел Алгран (Б92, 21.00)

Ким Бесинџер

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.15 23.15 00.30 01.15 03.45 05.15

Добро јутро Звезде Гранда Тајна љубав Градске вести Гранд шоу Сестре Породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Курсаџије Гранд парада Мултимилионер Добро вече, Србијо Мирис пролећа Филм: Карлитов пут Филм: Жан Де ла Фонтејн Витезови из блата

Светлана Китић

Граница Зашто људи у Србији и даље полажу наду у фудбал, када их усрећују само ватерполисти, рукометаши, тенисери? Да ли су велика разочарења резултат још већих очекивања? Гости: Светлана Китић, најбоља рукометашица света свих времена, Марко Богдановић, ПР ватерполо репрезентације Србије, Милан Рашевић, спортски новинар и Милица Перовски, тренер женског ватерполо клуба „Врачар”. (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.00 08.20 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Парови уживо поподне Вести Телешоп Ћирилица Телемастер Насловна страна – квиз Парови уживо вече Граница Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Граница

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak7.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Спасавање оронулих грађевина Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Спасавање оронулих грађевина Мајами инк Ургентни центар Породилиште Екстремни преображај Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Ургентни центар: Загонетни случајеви

08.00 Мистерије историје 09.00 Излазак из сенке: прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири 10.00 Све Кенедијеве жене 11.00 Германска племена 12.00 Героуов закон 13.00 Заборављена убиства 14.00 Путовање које је потресло свет 15.00 Дикенсова Енглеска 16.00 Варвари Терија Џонса 17.00 Хитлерова потопљена тајна 18.00 Тајне историје: Краљица девица 19.00 Поздрав 20.30 Велике британске војсковође 21.00 Други светски рат у боји 22.00 Истина о... 23.00 Дикенсова Енглеска 00.00 Варвари Терија Џонса 01.00 Хитлерова потопљена тајна

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.57 Луди од љубави 10.25 Путовања железницом 3, док. серија 11.14 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.33 Кад заволим, време стане 13.18 Др Оз, ток шоу 14.10 Међу нама 14.40 Научна петица 15.15 Понос Раткајевих 16.00 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 17.58 8. спрат, ток-шоу 18.48 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.02 Све у 7!, квиз 20.55 У Европи, док. серија 21.30 24 сата 22.20 Отворено 23.00 Дневник 3 23.30 Миленијски Шиме, док. филм 00.25 Циклус европског филма: Пут у Гвантанамо, филм 02.00 Ин медијас рес 02.45 Трачара 03.26 ЦСИ: Мајами

Аме рич ки пред сед ник 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Чаробни мач Једнооки Џек Паулинине вратоломије Прекобројна Деца шпијуни 3 Паре кваре Краљ Наресуан Еротски филмови

Па ре ква ре Хен ри Пер кинс, ра чу но во ђа бла ге на ра ви, слу чај но је за ме нио та шну са дру гим чо ве ком и от кри ва да у њој има 5 ми ли о на до ла ра. Хен ри оба ве шта ва сво ју су пру гу о из не над ној сре ћи али она има пот пу но дру га чи ји по гле да на то... Уло ге: Че ви Чејс, Пе не ло па Ен Ми лер, Ар манд Асан те Ре жи ја: Ле сли Гриф (Си не ма ни ја, 20.00)

Ен дру је иза бран за пред сед ни ка САД и у три го ди не до сег нуо је по др шку чак 63 одсто Аме ри ка на ца. Из гле да да је његов ре и збор без ди ле ме, тим пре јер јав ност са о се ћа с ње го вим гу бит ком су пру ге. Уло ге: Мајкл Да глас, Анет Бе нинг, Мар тин Шин, Деј вид Пај мер, Са ман та Ма тис, Џон Ма хо ни, Ен Де вер Смит Ре жи ја: Роб Рај нер (ХРТ 2, 20.50) 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.05 11.30 12.00 12.15 12.40 13.40 15.10 15.40 16.25 16.45 17.10 18.00 18.20 18.30 19.13 19.40 20.00 20.50 22.45 23.30 00.14 00.44 01.15 01.57

Амика Школски сат Псећа опходња Алиса, слушај своје срце Деграси Нови нараштај Хотел Зомби Реконструкција: Хладно пиво Музика, музика... поп Баштованка Свет профита Емина жеља, филм Мала ТВ Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Гле 2 Симпсонови Мзика, музика... рок Ин медијас рес Амерички председник, филм Трачара ЦСИ: Мајами Ружиона Без одушевљења, молим! Веруј ми Два и по мушкарца

06.20 07.50 09.45 11.10

00.05 01.35 03.30

Љубавна песма Страх изнутра Банда на моторима Необичан пар: Поново заједно Светилиште - Према роману Норе Робертс Прича Вернона Џонса Блеф слепог човека Град без невиних душа Песма из срца Смрт у породици Пери Мејсон: Смртоносан начин живота Љубавна песма Страх изнутра Банда на моторима

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Дијаболик Момци Купе де вил Уврнута наука Бубамаре Један круг Фриџек Кад китови дођу Заклетва Приче Цимери

12.40

Пе не ло па Ен Ми лер

06.00 07.30 07.55 10.10 10.35 12.10 13.35 15.40 17.20 18.25 20.05 22.10 23.45 00.45 01.15 03.10 04.45

Викинг Вики Филмови и звезде Једи, моли, воли Модерна породица Главна улица (2010) Фантастични господин Фокс Хамлет Прича о играчкама 3 Срећа Мој пријатељ Вили - Бекство из пиратске увале Крупна риба Центурион Царство порока Како успети у Америци Последња кућа са леве стране Страва у Улици брестова Секси плавуша

REAGOVAWA

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Видовњак Краљевски болесници Да ли знате ко сте? Филм: Лажи моје мајке

07.05 Поп Пикси 07.35 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.10 Вечера за 5 11.15 Ватрено небо 13.25 Ружа ветрова 14.20 Крв није вода 15.10 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Моја супер бивша, филм 22.30 Човече, волим те, филм 00.20 РТЛ вести 00.35 Посредник, филм 02.05 Астро шоу 03.10 РТЛ Данас 03.45 Студио 45, фок шоу

Чо ве че, во лим те

Анет Бе нинг

14.05 15.45 17.10 19.00 20.35 22.05

Пи тер је у све му као оста ли му шка ра ци, осим у јед ном – скла па ње при ја тељ ста ва ни ка да му ни је ишло од ру ке. Са да, ка да му је нај бо љи при ја тељ нај по треб ни ји, Пи тер га не ма и то га ста вља у вр ло не згод ну по зи ци ју... Уло ге: Пол Руд, Џеј сон Си гел, Ра ши да Џонс, Џеј ми Пре сли, Џон Фа вро Ре жи ја: Џон Хам бург (РТЛ, 22.30)

Ра ши да Џонс

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Тачка пуцања Фреди Флинтоф То могу и ја Врхунско градитељство Разоткривање митова Тачка пуцања

08.30 09.30 10.45 12.00 13.00 18.45 19.00 20.30 21.00 23.00 23.30 00.30

Фудбал Фудбал Фудбал Сви спортови Тенис Сви спортови Билијар Сви спортови Бокс Рели Билијар Тенис

По де ша ва ње се ћа ња

ост хум но об ја вље ни ома ло ва жа ва ју ћи су до ви Сте ва на До роњ ског (у књи зи и фељ то ну Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва “Сте ван До роњ ски – од бра на ауто но ми је Вој во ди не”) о мом по ли тич ком ра ду, ам би ци ја ма и узо ри ма по га ђа ју ме исто ко ли ко ме и ње го ве по хва ле мо јој па ме ти и ин те ли ген ци ји ве се ле – ни ма ло. Ко још да нас ми сли да су Ср би ја и Ју го сла ви ја би ле уна пре ђе не об ра чу ном с ли бе ра ли змом и да се тре ба др жа ти мо рал но-по ли тич ких обра за ца и ме ри ла па ме ти ко је су за сту па ли пр ва ци то га об ра чу на?! Ја бих се осе ћао не ла год но да, ко јим слу ча јем, у раз го во ру Ти та, Кар де ља и До роњ ског – кад “Ти то из ра жа ва за до вољ ство и рас по ло же ње ка ко ства ри те ку у Ср би ји” (а у Ср би ји “те че” лов на ли бе ра ле и тех номе на џе ре!), а Кар дељ за до вољ но са оп шта ва да у Љу бља ни “раш чи шћа ва ју с Кав чи ћем” – ни је за кљу че но да и ја тре ба да “одем“. До роњ ски је том “де мо крат ском” за кључ ку до п ри н ео пр во та ко што је, два да на ра ни је, за јед но с Фа ди љом Хо џом (с ким би дру гим?!), упо з о р ио Ти т а на опа сност да ја по с та н ем пред с ед н ик ЦК СКС-а (ти ме би ”у Ср би ји би ла на ста вље на по ли ти ка ко ју смо осу ди ли”!), а за тим, на тр ој ном са ста ку, Мир ко Ча на да но вић оце ном да је “гру па око Ча на да но ви ћа до ста ја ка”, те да “мо ра мо до ста мла дих љу ди спа сти, да не оду с њи ма”. Дра жа Мар ко вић је овим ли шен пр вен ства у ру ше њу вој во ђан ског пар тиј ског вр ха, 1972; “тај на ве че ра” на ко јој се он о то ме до го ва рао с Ти том и Кар де љем, би ла је по сле ве че ре До роњ ског с Ти том и Кар де љем! Пи са ћу дру гом при ли ком ви ше о тим и дру гим “прег ну ћи ма”, а сад и ов де ука зу јем чи та о ци ма “Днев ни ка” са мо на две не тач но сти у 38. на став ку фељ то на (“Ли бе ра ли зам у ста ни о лу”). Јед на је да је “Ча на да но вић пи тао Ти та да ли да се и он са мо кри ти ку је за анар хо ли бе ра ли зам, ли бе ра лан од нос пре ма на ци о на ли сти ма и још не што”, и да је Ти то ре као да је “без о бра злук са Ча на да но ви ће ве стра не, што је то ис ко ри стио као па ра ван да се са кри је за сво је др жа ње на са стан ку код Ти та.” А дру га је – да сам ја мо лио До роњ ског да ме спа се од оп ту жби за ли бе ра ли зам и не по што ва ње Ти та, ла скао му (да смо сви ње го ви ка дро ви, он нам узор!), и ре као “Ти нас мо жеш спа сти у овој си ту а ци ји!”, на шта је он (увек скро ман!) од го во рио да не ма ње го вих ка дро ва, не го смо “сви ми ка дро ви ове пар ти је”, а за спа са ва ње ”ка сно је сад”. У књи зи, ме ђу тим, До роњ ски го во ри о мом раз го во ру с Ти том бит но друк чи је, ма да та ко ђе не тач но, по де ше но апри ор ном су ду: “Ча на да но вић му је ре као, од но сно пи тао га, да ли и он да се са мо кри ти ку је за анар хо ли бе ра ли зам, ли бе ра ли зам пре ма на ци о на ли сти ма и још не што. Ти то му је од го во рио (то је и ме ни по но вио): ја сам чи тао тво је ра ни је го во ре и ни сам имао при мед бе. Ре као сам Ти ту да је он то са оп штио Се кре та ри ја ту ПК-а и се кре та ри ма ОК-а. Од го во рио ми је да је то без о бра злук са Ча на да но ви ће ве стра не, што је то ис ко ри стио као па ра ван да се са кри је за сво је др жа ње на са стан ку код Ти та.” Тач но је ово: ја ни сам Ти та пи тао да ли да се са мо кри ти ку јем, не го му ре као да се не ћу са мо кри ти ко ва ти због анар хо ли бе ра ли зма и ли бе ра ла ног од но са пре ма на ци о на ли зму (јер те по ја ве ни су ухва ти ле ма ха у Вој во ди ни), ни ти због мо но пол ских ре ек спорт них пред у зе ћа и ба на ка (јер их не ма мо).

По сто ји и мо је пи смо Ти ту у ко јем га под се ћам на то да сам му ре као “ко је кри ти ке на мој рад не при хва там”, а го во рио сам о то ме и на са стан ци ма По кра јин ског ко ми те та; оста ло је то у сте но гра ми ма па је ка сни је ко ри шће но као до каз да ја ни сам схва тао “ду бљу ре во лу ци о нар ну су шти ну Ти то ве кри ти ке ли бе ра ли зма, на ци о на ли зма и тех но би ро кра ти зма”. Тач но је и да је Ти то ме ни ре као да пра ти на ше го во ре, по зна је си ту а ци ју у Вој во ди ни, не ма при мед би и да ми тре ба да на ста ви мо да ра ди мо. То је био од го вор на мо је пи та ње шта ми сли о на шој оце ни да смо, у Вој во ди ни, за у зи ма ли пра вил не ста во ве о бит ним пи та њи ма ра да и раз во ја пар ти је и дру штва. А по што га то ни сам упи тао при ват но, не го по до го во ру по кра јин ског ру ко вод ства, на рав но да сам и од го вор пре нео том ру ко вод ству. Ни шта ти ме ни сам са крио, а нај ма ње сам мо гао са кри ти сво је “др жа ње” на са стан ку по ли тич ког ак ти ва Ср би је с Ти том. Дру ги су са кри ва ли: из сте но гра ма, па и из об ја вље ног Ти то вог го во ра, из ба че на је Ти то ва упо зо ра ва ју ћа упа ди ца ме ни у реч – да ћу, ако на ста вим да по ле ми шем с Дра жом Мар ко ви ћем, по ле ми са ти и с њим јер се он сла же с Дра жом! Та ко је ду го оста ло са кри ве но од јав но сти да је Ти то већ на по ч ет ку раз го во р а био опре де љен за јед ну стра ну (на ко јој су од Вој во ђа на би ли са мо Јо ван Ве се ли нов, До роњ ски и Ида Са бо), те да смо ми ко ји смо бра ни ли ре форм ску по ли тич ку ори јен та ци ју у СКС-у ”џа бе тр о ши ли ре чи”, ма да смо би ли у ве ћи ни. Дру га тврд ња, да сам ја удво рич ки хва лио До роњ ског и тра жио по моћ од ње га, ти пи чан је пр о из вод ње го вог пре ви со ког ми шље ња о се би. Уз то и ве ли ке же ље да ме не по ни зи, не са мо као по ли тич ког пр о тив ни ка већ и за то што га ни сам – као ни прет ход но Мир ко Те па вац – при хва тао као не при ко сно ве ног вој во ђан ског ли де ра (што је он ми слио да му при па да на кон што је по там не ла по ли тич ка зве зда Јо ва на Ве се ли но ва), и што ни сам спре чио ис тра гу по во дом при ја ве да је ви ла СУП-а по ста ла вла сни штво по ро ди це До роњ ски (ви ди “Днев ник” од 26. де цем бра 1989). Ни сам ја ње га ни за шта мо лио, не го га пи тао да ли зна ка кву је вест Д. Мар ко вић до нео с Бри о на, о мо јој и Ра дој чи но вој остав ци (на шта ми је он не ис кре но од го во рио да је “са мо не што на чуо”, а свој раз го вор с Ти том и Кар де љем о ме ни ни је по ме нуо), и оба ве стио сам га, као на шег пред став ни ка у вр ху СКЈ-а, да сам Ти хо ми ру Вла шка ли ћу на ја вио остав ку на члан ство у ЦК СКС-а и тра жио су срет с Ти том ра ди до го во ра о из бо ру но вог пред сед ни ка ПК-а и мом по вла че њу из Пред сед ни штва СКЈ-а. Са мо му ни сам ка зао да сам о то ме раз го ва рао и с Ми јал ком То до ро ви ћем, пред сед ни ком Скуп шти не СФРЈ. Све је, да кле, пре на шег раз го во ра би ло сти гло до тач ке с ко је се ни је мо гло на зад. Ни ти сам ја то же лео. А по ци ти ра ном за пи су ис па да да сам (“па ме тан и ин те ли ген тан”!) по сту пио као ни ко ра зу ман: да сам по ни зно мо лио за по моћ чо ве ка о ко ме сам по у зда но знао да је нај ви ше ра дио пр о тив ме не, и да сам му го во рио да сам ње гов ка дар (ма да је би ло по зна то да сам се ја и јав но за ла гао да се та реч пр вен стве но упо тре бља ва као при дев, а не као име ни ца, и да за вре ме ли бе ра ла ни су пра вље не ка дров ске ли сте; ка дров ске ко ми си је су об но вље не по сле сме не ли бе ра ла)! Нео до љи во се, у ова квим слу ча је ви ма, на ме ће ре че ни ца Ф. М. До сто јев ског: “Ла жи те па мет ни је, или вас ви ше не ћу слу ша ти!” Мир ко Ча на да но вић

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak7.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Потребан вам је пасиван и опуштен одмор у тишини. Једино вољена особа може допунити тај склад и хармонију, уметнички израз и духовну целину. Сутра је већ нови и много бурнији дан.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. februar 2012.

Уторак је повољан да се експонирате и театрално оставите утисак у јавности. Неки тајни планови и сусрети су романтично обојени. Добре вести из иностранства ће вам пријати и надоместити незадовољство.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Немате довољно добру концентрацију па су могући пропусти у раду или договорима. Будите пажљиви у саобраћају, било да сте пешак или возач. Много приче, мало реализације. Без нервозе!

Месец је у краљевском знаку Лава, што вас чини достојанственим и самосвесним бићем. Делујете управо онако како треба на пословом плану. Ипак, новчане трошкове нећете моћи обуздати.

Нисте довољно сигурни у себе данас и сутра па сте склони туђим утицајима и сугестијама. Немојте слушати савете са стране већ дајте себи времена да повратите ситуацију и осећаје под контролу.

Имате много посла, и то је ОК. Имате и довољно снаге да одговорите изазовима и очекивањима. Прихватите поједине проблеме и саплитања као нормалну и пролазну ствар. Будите енергични више од других.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У каријери ће бити разних ситуација којима не морате да присуствујете, нити се качите за туђе слабости. Не морате никоме ништа да доказујете, нити превише да очекујете од себе и партнера.

Дипломатија вам је увек била јача страна. Наступате на спонтан начин, али знате куда сте кренули и шта хоћете. У односима с иностранством покажите истрајност и доследност, оптимизам.

Није време за рад с туђим новцем нити за кредите, спонзорства. А јесте за осавремењавање пословања. Можете набавити још компјутера, ангажовати нове сараднике на одређено време.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не можете се ослонити на друштво, пријатељи и познанике, нити околности које вам кваре планове па се само опустите и будите стрпљиви, као што јесте. Некоме је потребна ваша подршка.

Обратите пажњу на партнерски однос јер је ваша половина емотивно преосетљива. Нађите више времена и боље се организујте да бисте поклонили срце и поделили заједничке планове и утиске. Приходи.

Данас нисте радно мотивисани већ бисте да се опустите и уживате. Устати из кревета или одустати? Одустати, наравно. Ипак, понеки ће вас узнемиравати управо с посла и поводом обавеза. Путовање.

TRI^-TRA^

ПЕ ТА про тив Ли ја ма V REMENSKA

-7

Subotica

-6

Sombor

-7

Kikinda

-6

Vrbas

-7

B. Palanka

-7

Zreњanin

-7

S. Mitrovica -7 Ruma

-8

Panчevo

-7

Vrшac

-5

Srbija Beograd

-6

Kragujevac

-5

K. Mitrovica -5 Niш

PROGNOZA

СнЕг

Vojvodina Novi Sad

-5

Глу мац се на шао на уда ру дру штва за за шти ту жи во ти ња због из ја ва о при пре ма ма за но ви филм. Ли јам Ни сон не дав но је сни мио оства ре ње „The grey”, у ко јем се еки пи за рад на нафт ним бу шо ти на ма ру ши ави он, па рад ни ци оста ју за ро бље ни на ле де ној Аља сци, где их про го ни чо пор ву ко ва. Иако су ву ко ви у фил му углав ном де ло ЦГИ тех но ло ги је, Ни сон је у јед ном ин тер вјуу ре као да се за те шке усло ве снимања на ло ка ци ји при пре мао је ду ћи упра во вуч је ме со. - Ја сам Ирац, па сам на ви као на нео бич ну хра ну. Оста ли ма је био про блем да је ду па при каш са ме сом ву ка, али ме ни ни је. Ме со је ма ло твр ђе од го ве ди не - ре као је он. ПЕ ТА је од мах ре а го ва ла и осу ди ла ње гов из бор кло пе. - Жао нам је што глу мац ка ска за остат ком све та у ху ма ном од но су пре ма жи во ти ња ма, и са по но сом го во ри о та квом су ро вом „је лов ни ку” - на во ди се у са оп ште њу. Ни сон се још увек ни је огла сио по во дом ових кри ти ка.

ПрЕ ПоднЕ , По ПоднЕ Суво

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Веома хладно са снегом у првом делу дана, по подне већином суво време. Дуваће умерен северни ветар. Притисак изнад Rim нормале. Минимална температура -11, а максимална око -7 степени. London ВОЈ ВО ДИ НА: Веома хладно уз снег у првом делу дана, а по подне престанак падавина. Дуваће умерен до појачан северни ветар. ПритиCirih сак изнад нормале. Минимална температура -14, а максимална -5 стеBerlin пени. СР БИ ЈА: Облачно и веома хладно са снегом у свим крајевима уз Beч даљи пораст снежног покривача за око 10 до 20 цм. Поподне у ВојводиVarшava ни постепен престанак падавина. Дуваће умерен до појачан северни ветар који ће стварати снежне сметове на путевима. Притисак изнад норKijev мале, а на југу Србије мало испод нормале. Температура од -14 до -4 степена на истоку Србије. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У среду хладно и углавOslo ном суво време, слаб снег ће провејавати још само понегде. У четвртак ујутру врло јаки мразеви, испод -20 степени Ц у многим крајевима. У St. Peterburg Војводини и у котлинама је могућа магла. У петак крајем дана на запаAtina ду снег, а у суботу у већини предела. Pariz

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Кардио и цереброваскуларним болесницима, као и особама са дисајним проблемима се нарочито препоручује да примене савете лекара. Очекују се метеоропатске реакције у форми реуматских болова и нервозе. Опрезно у саобраћају.

VIC DANA 12 5 3 -9 -7 -7 -8

- Кад ћеш, Лало, да ми вратиш новце - пита Панта. - Које? - Оне које сам ти дао ономад кад си био пијан. - Те сам ти новце вратио. - Вратио? Кад то? - Ономад, кад си ти био пијан.

-14 -15 -3 -10 13 -3

Minhen

-10

Budimpeшta

-5

Stokholm

-4

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

164 (-22)

Slankamen

218 (-16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

227 (-21)

Zemun

267 (-9)

Bogojevo

197 (-18)

Panчevo

284 (0)

Smederevo

462 (2)

Baч. Palanka 235 (-19) Novi Sad

192 (-22)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

175 (4)

S. Mitrovica

139 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

231 (2)

Beograd

217 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

335 (3)

Tendencija stagnacije

Titel

204 (-16)

NERA

Hetin

56 (0)

TISA

76 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja