Dnevnik 7.mart 2010. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

7. MART 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22652 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR UPOTREBA @IVOTA

NASLOVI

Svirac iz vodenih {uma

str. 8

SRBIJA PRED NAJTE@IM FAZAMA TRANZICIJE

INTERVJU NEDEQE

Dr @arko Trebje{anin str. 3

Sve spremno za sutra{wi praznik [OROM S BOROM

Te~ine rakije

str. 8

JO[ ^ETIRI DANA ZA LEGALIZACIJU BESPRAVNO IZGRA\ENIH OBJEKATA

Lokalne samouprave zasutravaju str. 7

SJAJ I BEDA [ARI]EVE IMPERIJE U SPREZI S DR@AVOM

Pola veka „Martina” str. 10

Ni{ta nije moglo bez velike korupcije

Zima se ne mo`e presko~iti

str. 6

POSLE PREDLOGA DESETOGODI[WE STRATEGIJE RAZVOJA

I Evropska unija u tranziciji! P rvi evropski politi~ar koji je konstatovao da se Evropska unija danas nalazi u fazi tranzicije bio je {ef luksembur{ke diplomatije @an Aselborn. On je tranzicijom nazvao sada{wa tragawa evropske administracije za izlazak iz krize, na osnovu novina iz Lisabonskog sporazuma. Po wegovom mi{qewu veoma je bitno da u ovom prestrojavawu ne do|e do vakuuma koji bi ugrozio na~ela solidarnosti i jednakosti zemaqa ~lanica.

str. 5

Sun~ano ali hladno

Najvi{a temperatura 4 °S

Z a prvih godinu dana primene Zakona o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom ukupna vrednost oduzete imovine, prema re~ima Slobodana Homena dr`avnog sekretara Ministarstva prav-

de, iznosi nekoliko desetina miliona evra, dok se imovina koja se nalazi pod finansijskom istragom meri stotinama miliona. Privremeno su oduzete ku}e, lokali, stanovi i gara`e. str. 4

S P O R T

AMERIKANCI SMAWILI, ODLUKA DANAS

POBEDA SPARTAKA, PORAZ VOJVODINE

str. 14–18

nedeqa7.mart2010.

c m y

BORIS TADI] NA SEDNICI GLAVNOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE

Srbiju ~eka te{ka godina – reforme moraju daqe Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadi} izjavio je da Srbiju ~eka te{ka godina u kojoj treba re{avati strukturne probleme, i da vanredne parlamentarne izbore iniciraju oni koji su u prethodnim godinama stvorili probleme koje Vlada Srbije mora da re{ava. Predsednik je na sednici Glavnog odbora DS u Staroj Pazovi rekao da Srbiju ~eka politi~ki program koji }e trajati narednu deceniju i da su pred Vladom Srbije pitawa ubla`avawa ekonomske krize i re{avawa dnevnih problema – {trajkova, kursa dinara, sprovo|ewa generalnog kursa reformi. Tadi} je rekao da je prvo pitawe za vladu koliko je bila uspe{na u ubla`avawu posledica svetske ekonomske krize, da li je, re{avaju}i dnevne probleme, {trajkove, oscilacije kursa dinara,

uspela da sprovede generalni kurs reformi i koliko je spremna da nastavi sa sprovo|ewem tog kursa razvoja zemqe uprkos svim te{ko}ama. Tadi} je poru~io da ne}e re}i

Distancirawe od zlo~ina Predsednik Srbije i lider DS Boris Tadi} izjavio je da Skup{tina Srbije treba da usvoji Rezoluciju o Srebrenici i da je su{tina u tome da se jasno izjasni i distancira od zlo~ina koji je tamo po~iwen. „Verujem da }e Skup{tina Srbije uskoro usvojiti Rezoluciju o Srebrenici i bila bi velika gre{ka ukoliko bi za wu glasala samo vladaju}a ve}ina“, istakao je Tadi} na sednici Glavnog odbora DS u Staroj Pazovi. Tadi} je rekao da su sve dileme o tome da li je potrebno usvojiti jednu ili dve rezolu-

cije i da li je re~ o genocidu ili zlo~inu, „proma{ile temu“, jer je, kako je naveo, su{tinska stvar u tome da se ka`e da narod nije krivac. „Srbija mora da se distancira od tog zlo~ina, jer su i zlo~ini nad Srbima bili masovni“, rekao je Tadi}. On je dodao da je Srbija svojim sudskim sistemom dokazala da je u stawu da procesuira ratne zlo~ine i sudi svojim gra|anima koji su u tome u~estvovali, kao {to je to bio proces protiv pripadnika „[korpiona“, ali da ne pretenduje da preuzme svaki taj proces.

ni{ta novo ako ka`e da se u Srbiji izuzetno te{ko `ivi i da su problemi sli~ni i u ve}ini evropskih zemaqa, pogotovo na wenom jugoistoku. Prema wegovim re~ima, ~iwenica da je Vla-

da Srbije primenila mere za ublaàvawe ekonomske krize i wima ublaìla efekte, {to je dovelo do toga da su ukupni parametri doma}e ekonomije boqi nego u nekim zemqama EU, jeste ~iwenica, koja, me|utim, ipak ne}e u~initi sre}nim gra|ane Srbije. „To ne zna~i da su gra|ani re{ili svoje probleme. Moram da kaèm da }e 2010. godina biti izuzetno te{ka godina u kojoj }emo se suo~iti sa strukturnim problemima. Zato krizu moramo da iskoristimo da re{imo strukturne probleme“, naglasio je Tadi}. On je dodao da se u posledwe vreme pojavquju inicijative za raspisivawe vanrednih parlmanrtarnih izbora, ali, kako je naglasio, izbore traè oni koji su u prethodnim godinama stvorili probleme koje Vlada Srbije danas mora da re{ava.

Standard }e da pri~eka Boris Tadi} najavio je da }e Vlada Srbije uskoro gra|anima predstaviti desetogodi{wi plan koji bi trebalo da obezbedi da Srbija do tada postane stabilno i sredwe razvijeno dru{tvo u Evropi i za to zatraìo podr{ku od gra|ana. Tadi} je ukazao da ima „i dobrih i lo{ih infromacija“, da je lo{a ta da se buxet ne puni o~ekivanom brzinom i da je u januaru zabeleèn pad buxetskih prihoda od 8,5 odsto. Nezaposlenost u Srbiji je 17 odsto, dok je u [paniji 20, ali to, kako je naglasio, ne moè da

ute{i ni gra|ane Srbije, niti vladu. Kao dobru vest, predsednik DS, izdvojio je to {to je spre~en ogroman rast nezaposlenosti tokom svetske ekonomske krize, poru~iv{i da }e po ekonomskim parametrima 2010. Srbija iza}i iz recesije, ali da to i ne zna~i da }e biti pove}an `ivotni standard gra|ana. Tadi} je istakao i to {to je inflacija pod kontrolom i da iznosi sedam odsto, da je porasla {tedwa gra|ana, a devizne rezerve podignute za 30 odsto. Rast izvoza i smawewe uvoza, najboqa je vest rekao je Tadi}.

DNEVNIK

Kabinet negira tvrdwe Qubqane Kabinet predsednika Srbije negirao je da je postignut dogovor da na predstoje}oj konferenciji o zapadnom Balkanu na Brdu kod Krawa ne budu istaknuti natpisi sa nazivima delegacija. „Takav aran`man nije dogovoren“, re~eno je agenciji Beta u Kabinetu predsednika Srbije. Srbija smatra da Kosovo na regionalnim skupovima i samitima takve vrste mora biti zastupqeno u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbed-

nosti UN 1244, naveo je isti izvor. Slovena~ki ministar spoqnih poslova Samuel @bogar rekao je da je kompromis za u~e{}e Srbije i Kosova na skupu na Brdu kod Krawa na|en u formuli da na konferenciji ne budu istaknuti natpisi s nazivima delegacija u~esnica skupa. Kosovski predsednik i premijer, Fatmir Sejdiu i Ha{im Ta~i, su naveli da }e na taj sastanak i}i kao „predstavnici dr`ave Kosovo“.

Na skupu u Tirani UNMIK, ne Kosovo Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije saop{tilo je da su predstavnici „privremenih institucija“ Kosova na regionalnu konferenciju o bezbednosti u Tirani bili pozvani kao gosti, kao i da je ispuwen zahtev Srbije da na skupu bude i predstavnik UNMIK-a. Na tom skupu bio je i ministar unutra-

{wih poslova Srbije Ivica Da~i}. „Kosovo i Metohija nije deo procesa koji se odnosi na grani~nu bezbednost u jugoisto~noj Evropi i do sada nije u~estvovalo ni na jednoj konferenciji u organizaciji {vajcarskog Centra za demokratsku kontrolu oru`anih snaga (DCAF).

Uskoro novi prelaz Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} najavio je skoro otvarawe novog grani~nog prelaza ka Rumuniji na \erdapu dva. Cvetkovi} je Tanjugu izjavio da je od premijera Rumunije Emila Boka dobio pismo u kojem se on

zalo`io za {to skorije otvarawe prelaza Kusijak. Predsednik Vlade Srbije je istakao da }e to biti jo{ jedna simboli~na potvrda politike regionalne saradwe koja se na svakodnevnoj osnovi realizuje.

Trudnice lak{e do novca Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je u Beogradu da }e od ponedeqka, 8. marta biti olak{ano refundirawe novca trudnicama, koje, uprkos propisima, budu primorane da plate za lek ili uslugu. Zdravstvena za{tita trudnica i porodiqa garantovana je zakonom i ona je besplatna, a nijedan subjekt u zdravstvenom sistemu ne mo`e da mewa te principe, izjavio je ministar Milosavqevi} Tanjugu. Milosavqevi} je rekao da se svaki poro-

|aj u zdravstvenom sistemu tretira kao hitan slu~aj, te da nijedan ~inilac zdravstvenog sistema, niti bilo koja komisija, ne mo`e da mewa zacrtane principe sprovo|ewa zdravstvene za{tite trudnica i porodiqa. Ministar je zakqu~io da }e svaka filijala zdravstvenog osigurawa u Srbiji bi}e u obavezi da na brz i jednostavan na~in refundira novac trudnicama, koje treba da sa sobom imaju fiskalni ra~un za pla}eni lek ili uslugu.

DNEVNIK

nedeqa7.mart2010.

INTERVJU NEDEQE

DR @ARKO TREBJE[ANIN, PSIHOLOG

Pravna dràva bi poga|ala i vlast o wemu, pitawe ksenofobije u Srbiji ne smemo posmatrati jednostrano. Mi nismo takvi po prirodi stvari, ali ona postoji i jedini na~in da je ukrotimo jesu razvijawe demokratije i obrazovawe. Kada pri~amo o demokratskoj energiji qudi, kaè da su se u borbi protiv Milo{evi}a dosta istro{ili, a rezultati su mali. Qudi nisu izvukli optimizam da se stvari mogu mewati! Profesor @arko Trebje{anin misli da jo{ posedujemo butnovni~ki kapacitet, ali je taj taj potencijal dobro sakriven i nikada ne znamo {ta moè biti okida~. Na{ ugledni psiholog nedvosmisleno ukazuje da se kod qudi se nagomilalo nezadovoqstvo, a mi ga prvo pitamo {ta bi rekao Srbiji kada bi mu bila pacijent ? - To je metafora – bolesno dru{tvo! Srbija nije bolesna, iako mislim da je u mnogo ~emu zaostala. Trebalo bi le~iti pre svega neznawe. z Kad smo dotakli metaforu da je tranzicija bolest, u kojoj bi fazi ona bila u Srbiji? - Bojim se da u tranziciji, u pravom smislu re~i prelaska od r|avog do dobrog stawa, nismo mnogo odmakli. z Da li vam se ~ini da se devedesete vra}aju i ako da, na koji na~in? - Ovde bi najpreciznije bilo re}i da se neke tendencije obna-

ose}a krivim za ono {to se dogodilo? - On je prosto u toj poziciji, ni{ta mu drugo ne preostaje nego da se brani. Mnogo je ve}i problem {to takozvani “obi~an svet” ne}e da shvati svoju odgovornost za ono {to se desilo. z Prvo Jeremi}, a zatim i vlada – Kosovo pre EU? - To je zbiqa te{ko pitawe. Nema te dr`ave koja bi tako lako rekla “u redu, evo vam, a mi idemo daqe...” z Da li je srpsko dru{tvo {izofreno po tom pitawu? - Jaka je to re~... Mehanizam koji to boqe opisuje je “izolacija”. Svi su za Evropu, ali ako

Rafting nije izazov Prethodni gost intervjua nedeqe novinar i pustolov Jovan Memedovi} pitao je “na nevi|eno” @arka Trebje{anina kada je posledwi put ~amcem na naduvavawe plovio neukro}enom rekom? - (smeh) Nisam nikad. Da li nameravate da to u~inite? - Ne, nije mi ba{ izazov. vqaju. Ko bi devedesetih mogao da zamisli koaliciju DS i SPS? z Najve}a prepreka do pravne dràve? - Hajde da kaèmo nedostatak politi~ke voqe. Mnogo se pri~a o pravnoj dràvi, a gleda se kako da se to izbegne, jer to poga|a vlast. z [ampawac na “Marakani” – farsa ili apsurd? - Rekao bih da je to nepotrebna farsa. z Kako gra|ani reaguju na tu farsu na op{tedràvnom nivou? - îni mi se da reaguju sasvim adekvatno – podsmehom. z Kako je mogu}e da se niko, pa ni Radovan Karayi}, ne

to ugro`ava nekoga da pe~e rakiju ili da se ide u Hag – ne dolazi u obzir. z Ni{lije planiraju da podignu yinovski krst vredan 1,5 miliona evra, va{ komentar? - Nezavisno da li je to krst ili ne{to drugo, neprimereno je da se verska obele`ja tako isti~u. Nema smisla, vera je individualni, privatni ~in. z Za{to je u Srbiji tako lako biti izdajnik? - Tu postoji prastara matrica, podela na izdajnike i borce. z Kako promeniti tu matricu? - Kao i za predrasude i toleranciju, nema boqeg leka od

obrazovawa, koje vam dovodi u pitawe crno - beli pogled na stvari. z Da li smo jo{ u okovima bensedina? - Koliko znam, ta potro{wa je jo{ milionska. Kvizovi, serije, rijeliti {ouovi... To su isto neke vrste antidepresiva i bekstva od realnosti. z Ocenite mentalno stawe nacije od 1 do 5? - Vrlo sam uzdràn kada se radi o mentalnom stawu, to je pitawe pojedinca. Ako se zapitamo koliko nam je razvijena svest, koliko qudi opaàju ono {to bi morali, recimo oko trojke. z Kako bi ste pomogli osobi koja uzrok svoje nesre}e ve~ito traì u svetskoj nepravdi? - Kalimeru...? (smeh) Najjednostavnije je re}i da ta nepravda postoji za sve narode. Neki se u toj nepravdi dobro snalaze, a neki propadaju. z Koliko su nedavni sukobi u SPC uru{ili wen ugled? - Dosta toga je bilo negativnog. S jedne strane dobro je da javnost zna, ranije je crkva bila nedodirqiva, ali nije dobro da sve {to se de{ava u crkvi svodimo na eksces i skandal, to nije ta~na percepcija. z Ispada da je anga`man SPC u eks-JU ratovima mawe okrwio wen ugled nego tu~a popova?

- Nisam siguran da je tako. Jo{ jedan paradoks je to {to je ugled crkve uru{en uvo|ewem veronauke. To je neprimereno ura|eno, niti je crkva bila spremna, niti su {kole mesto za veronauku. z Najdubqa rana ratova devedesetih? - Verovatno to {to qudi jo{ ne mogu da prihvate da nisu uvek bili `rtve, nego i oni koji su ~inili nasiqe, a to ne mogu da prihvate jer to bitno mewa wihovu autopercepciju. z Ratovi su nam i{~a{ili percepciju, ili su oni posledica ranije lo{e percepcije? - Rat nu`no kvari objektivnu percepciju, propaganda je bitna i tu vi{e nema informisawa. [to smo daqe od rata bi}e sve jasnije {ta je bilo. z Kako ste se os}eali kao gra|anin kada je spre~ena parada ponosa? - Bila su mi pome{ana ose}awa. To jeste merilo zrelosti dru{tva i indikator toleran-

cije, ali u onoj napetoj situaciji, mislim da bi to bio prst u oko i da je procena policije bila realisti~na, bilo bi vi{e {tete nego koristi. z Da li je to kapitulacija dr`ave pred nasilnicima? - Ne bih rekao kapitulacija, ali jeste uzmak i sada bi to trebalo ispraviti. Igor Mihaqevi}

(S)LAGALICA

(S)lo`io Dejan Patakovi} Sve poskupquje: struja, gorivo, telefon, kablovska TV, hrana, pi}e, usluge, ali Vlada je sigurna da to ne}e uticati na standard gra|ana, ~ija su primawa vi{e od 2000 evra. *** Da li je za svaku osudu voziti se slu`benim, skup{tinskim automobilom radi privatnog posla? Jeste, pod uslovom da niste sekretarica u Skup{tini. *** Mla|an Dinki} je izjavio da smo iza{li iz krize, da nam se privreda oporavila, da industrija posti`e sve boqe rezultate. Va{e je da odlu~ite da li }ete verovati svom yepu ili ministru. *** Pre godinu i po dana telefonska pretplata poskupela je 160 odsto, pre mesec dana telefonski info-servisi poskupeli su po nekoliko stotina posto, od tri do 15 puta, a za tri nedeqe tele-

fonska pretplata poskupe}e ponovo jo{ za 100 odsto. Obi~an pretplatnik u ove informacija mo`e samo da gleda kao TELEKOM u {arena vrata. *** U Beogradu postoji Agencija za zapo{qavawe, koja mese~no uspe da zaposli do tri osobe. Bi}e da bi nam mnogo efikasnija bila Agencija za otpu{tawe. PS Kad sam video pre nekoliko dana crveni tepih ispred Parlamenta Srbije, bio sam uveren da dolaze Bred Pit i And`elina Yoli. PPS Radovan Jela{i} je znatno doprineo ve}em zapo{qavawu. Otkako je po~eo da brani dinar, sve vi{e je dilera na ulicama koji mewaju devize.

KARMA KOMA

[arada toplog zeca Ima u svakom „dr`avotvornom“ ki~u, naro~ito kada je novokomponovan, izmi{qen i brzinski uzgojen u stakleniku skorojevi~kog estetskog i eti~kog ose}awa sveta, ne~ega jako morbidnog

mali smo mi ovde kadgod jednog ozbiqnog majstora svakovrsnih ceremonija, zvali su ga Tito, ili intimno Stari, ili posprdnozavereni~ki êda. [ta god ko o wemu mislio, niko mu ne}e odre}i da je znao kako da zapakuje svoju robu u {qa{tavo pakovawe. A po{to ta roba bila je jedna dràva i jedan politi~ki sistem, onda je i pakovawe bilo primereno tome, to jest, sve je tamo gde je on vladao pr{talo od ideolo{kih zakletvi i „dràvotvornih“ rituala, od svake zamislive pompe. Me|u wegovim yepnim naslednicima, sve tipovima minornih dimenzija, bio je ipak i jedan ba{ jako ìvopisan, neki Tu|man, Frawo Tu|man: taj je isto voleo Grand [arade i kitwaste uniforme, skorojevi}ku rasko{ i zaumna znamewa. I kao da je sve ~inio ne bi li reprizirao, pa i nadtitio Tita u sopstvenom obli~ju, mada je na koncu sve to izgledalo onoliko autenti~no i „kao pravo“ koliko i kreveqewe nekog klinca pred ogledalom dok svira zami{qenu, vazdu{nu gitaru, ~vrsto ube|en da je isti, pqunuti Kit Ri~ards. A ne tamo neki nadobudni klipan iz Ba~kih Vinograda, Banatskog Novog Sela ili Velikog Trgovi{}a, sasvim svejedno. Kako god, i wega je |avo odneo ve} poodavno, i ovim je prostorima napokon zavladao neki ~udan mir: patuqaste i patrqaste dràvi~ice ovog na{eg svra~ijeg zakutka nekako su se saìvele sa svojim stvarnim dimenzijama, a bogme i sa vremenom u kojem ìve, pa je zanatsko pravqewe cirkusa od dràve nekako ve} sasvim iza{lo iz mode: umesto Velikih Vo|a i ki~eroznih soldatskih ode`di anonimnih sinova Otaybine, u{li smo u epohu sivih ~inovni~kih odela i neke bar prividne normalnosti i skromnosti, ispod koje, dakako, vri od razvrata i poroka, ali se barem od nas ne o~ekuje da tome jo{ i odu{evqeno aplaudiramo, nego svak ìvi svoj ìvot: gra|ani se pomalo kriju od dràve i zataje joj pone{to {to ne bi rado podelili s wom, ali ni dràva gra|anima ba{ ne bode o~i, drì se neupadqivo i po strani, radi svoj posao u ti{ini. Nije da ti je uvek jasno koja je to vajda od we, takve kakva je, ali te ba{ ne{to i ne iritira; u stawu si i da zaboravi{ na wu na duè vreme, kao i ona na tebe. Ponekad se tako dugo ne sretnete da se prosto obradujete jedno drugome pri slu~ajnom susretu. Bilo bi lepo i po{teno kada bi se autor i idejni za~etnik ove nadrealne {arade sa toplim zecom upara|enih gardista koji vrebaju narodne poslanike pred zgradom Skup{tine, a ovi se dovijaju kako god znaju ne bi li im umakli, sam prijavio radoznaloj javnosti, tek toliko da vidimo tog deliju

bezdanski duboke pameti, ina~e ne}emo mu ni{ta, obe}avamo. Bilo bi dobro mo}i prou~iti tu pamet, nau~no se pozabaviti time kako to nastaje i razvija se, ima li tu neke preventive, mogu li se razviti neka antitela. Jer odavno su, velim, mrtvi i sahraweni, oàqeni i ispquvani, svi na{i kraqevi i carevi, diktatori i generalisimusi, o~evi i o~usi nacije i dràve, nema se vi{e ra{ta praviti pompezna sprdwa sa sme{no odevenim mladi}ima robotski neprirodnih kretwi. I to na bilo kom mestu, a kamoli pred parlamentom, kao kakvim-takvim simbolom normalnog i demokratskog ìvota, koji je ne{to sasvim drugo i sasvim suprotno od onoga kako neki poslovi~ni mali Perica zami{qa „dostojanstvo reprezentativnih dràvnih institucija“. Jer dostojanstvo i dignitet institucijama pribavqaju one same, i to tako {to ostvaruju svoju svrhu na najboqi mogu}i na~in. Vera da dràvu najboqe reprezentuju {arene krpe koje lelujaju na vetru i {u}murasti vojni~ki mundiri koji uko~eno salutiraju izabranicima bira~kog tela, e to zaista pripada danas tek fundusu kostimiranog pozori{ta, onog koje nas danas pleni nekom svojom naivno{}u i nevino{}u u kojima mora da ima ne~eg detiweg. Ali po{to to deca nisu, onda je to zapravo tek detiwasto. Samo, detiwaste stvari nisu uvek i bezopasne stvari, nikako ne. Naprotiv, jako me pla{i pomisao da pamet koja je smislila i sprovela u delo ne{to ovakvo, i koja to stameno brani i nakon {to je to doìvelo smehotresno-tuàn poraz u sudaru sa stvarno{}u, jeste pamet koju se u ovoj zemqi pita za va`ne stvari, koja odlu~uje o tome gde smo, kuda idemo i kako nam je do tamo sti}i. Takva pamet, ki~-pamet, bezbroj se puta ve} pokazalo kroz istoriju, sposobna je za stra{ne stvari, samo li se stvore uslovi da se ona razma{e po svome, i da joj ni{ta ne stoji na putu. Ima u svakom „dràvotvornom“ ki~u, naro~ito kada je novokomponovan, izmi{qen i brzinski uzgojen u stakleniku skorojevi~kog estetskog i eti~kog ose}awa sveta, ne~ega jako morbidnog, ne~ega {to isijava energiju smrti i (samo)uni{tewa. Zato niko razumam, normalan, qudski i gra|anski dostojanstven, ne}e dozvoliti sebi da pro|e kroz onog gardisti~kog toplog zeca. Ali to nije dovoqno: potrebno je vratiti jednu nedostojnu smejuriju u realne dimenzije, u okvire privatnog problema - li~nog ili grupnog - i jednog beznade`no lo{eg ukusa, beznade`no anahrornog ose}awa dràve i dru{tva. Teofil Pan~i}

DNEVNIK

nedeqa7.mart2010.

DOSIJE: TOKOVI PRQAVOG NOVCA SJAJ I BEDA [ARI]EVE IMPERIJE U SPREZI S DR@AVOM

Ni{ta nije moglo bez velike korupcije a prvih godinu dana primene Zakona o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom ukupna vrednost oduzete imovine, prema re~ima Slobodana Homena dràvnog sekretara Ministarstva pravde, iznosi nekoliko desetina miliona evra, dok se imovina koja se nalazi pod finansijskom istragom meri stotinama miliona. Privremeno su oduzete ku}e, lokali, stanovi i garaè. O kakvim ku}ama i stanovima je re~ javnost je mogla da se uveri protekle nedeqe okom kamere koja je zavirila u vile narkobosa Darka [ari}a na Tatarskom brdu u Novom Sadu. Koliko |akuzija, soba, ko`nih ormana i garnitura, sportskih sprava i terena, plazmi i ostalih luksuznih i ki~astih detaqa, ima iza zidina bogata{a koji ìve pored nas, obi~ni gra|ani nisu mogli ni da zamisle. Pitawe je da li su to znali i onima kojima to spada u slu`benu du`nost a da nisu ni{ta u~inili i spre~ili. Sada kada su narkobosovi i wihovi ortaci postalo dostupni javnosti dràni organi imaju razloga da se zabrinu i ponude obja{wewe kako se moglo dogoditi da “niko ni{ta nije znao” o tokovima prqavog novca kojim se moglo kupiti toliko nekretnina, preduze}a, oranica po Vojvodini... Tako Agencija za privatizaciju tvrdi da su wene ruke ~iste jer im Uprava za spre~avawe prawa novca nije “dojavila” da su kupci sumwivi, a Uprava odgovara da nije sporno da mafija{i operu vi{e milijardi evra kroz privatizaciju. Ali odgovora za{to to nije zaustavqeno – nema. Finansijski forenzi~ar i ~lan Ameri~ke asocijacije za istrage o prawu novca Miroslava Milenovi} obja{wava da Srbija ima odli~nu regulativu po pitawu spre~avawa prawa novca ali napomiwe da sve dok se ne otkrije ko finansira politi~ke partije, kriminalci }e u Srbiji lako kupovati firme, zemqi{te, lokale, stanove i kule, i ubacivati novac ste~en {vercom narkotika, oru`ja, trgovinom qudi, ucenama u legalne tokove. Prema wenim re~ima, ve} prilikom prvog ubacivawa novca u legalne tokove ~inovnici dràvne uprave moraju da odreaguju . - Ako neko kupi pet luksuznih stanova a niko ne ukr{ta legalne prihode, to ukazuje na niz propusta i na dràvu fasciniranu takozvanim biznismenima, krajwe tolerantnu prema izvoru wihovog novca, sve dok im to u jednom trenu ne zasmeta - rekla je Milenovi}. Kriminolog Zlatko Nikoli} isti~e da je zaista neobi~no, ali ga to u isto vreme veliko i ne iznena|uje, da neko moè da toliko kupuje, gradi, otvara lokale, a da ga niko ne zapita se otkud mu novac. Jer da je to ve} prilikom prvih “zahvata” samog [ari}a ura|eno, ne bi se sada pri~alo o zapleni wegove “imperije” niti javnosti prikazivao sjaj i rasko{ u

Mirno spavaj nano, sve je zakqu~ano: [ari}evo imawe na Tatarskom brdu

kojem je jedan ~ovek bez konkretnog zvawa i zanimawa raspolagao. - Nije [ari} i sli~ni wemu mogao ostati neprimetan, a o~ito da on to nije ni `eleo. Jer onaj ko to ho}e ne razme}e se dvorcima i hektarima vojvo|anske ravnice. “Prkosio” je svima, a to je mogao samo zato {to je imao iza sebe dr`avu, odnosno sigurnost da ga niko ne}e pitati odakle mu novci. Prikazivawe ki~a i luksuza [a-

U svakom mestu se zna ko se kako obogatio Gra|ani }e podràti svaku vlast i policiju koja ra{~i{}ava kriminogeni miqe u Srbiji koji se stvarao godinama i u ~ijim kanxama su i va`ni ~inioci dràve, isti~e Nikoli} dodaju}i da tu dileme nema ali o~igledno ima problema da se politika otrgne od taloga koji se uhvatio. - Sve lokalne sredine znaju ko je ko i dovoqno je slu{ati glas naroda da bi se krenulo u istraìvawe. Samo poneko spektakularno hap{ewe ili zaplena imovine, koje se kao slu~ajno dogodi i sve za tri dana zaboravi, ne zna~i stvarnu borbu protiv organizovanog kriminala. Sti~e se utisak da niko ne dira “aktuelne” kriminalce odnosno one koji su bliski aktuelnoj vlasti, ve} one koji su bili finansijeri pro{lih funkcionera. A to onda ne govori da je ovde ~vrsto odlu~eno da se bori protiv organizovanog krimala. Jer, organizovani kriminal ne postoji bez jake veze s aktuelnom vla{}u. To zna~i da se mora ~istiti i sopstveno dvori{te ako se èli ~isto i ure|eno dru{tvo. Zakon o oduzimawu imovine je prava stvar koju smo uveli jer mora se jasno staviti do znawa da se kriminal ne isplati. Ali, to mora da vaì za sve, a ne samo za neke - kaè Nikoli}. ri}evih ku}a na Tatarskom brdu ima dve strane medaqe: prvo da su neki u ovoj dràvi i pre i sada izigravali “francuske sobarice”, jer su morali da znaju da neko ne moè da unese toliku koli~inu novca a da se ne pita ni jedna slu`ba od ~ega su novci. Dakle, jasno je da se o prawu novca ovde namerno nije vodilo ra~una niti je to koga zanimalo. I kod ovog narkobosa primeweno je ve} odoma}eno “nije va`no odakle prvi milion, va`no je da se posle pla}a porez”. S druge strane je dobro da narod vidi koja vrsta qudi ima tolike ku}erine, kakvi su to idoli o kojima ma{taju na{i mladi da }e lako postati bogati.

NSD: Poku{aj da se abolira vlast Crnogorska opoziciona stranka Nova srpska demokratija (NSD) opruìla je crnogorskog predsednika Filipa Vujanovi}a da optu`bama na ra~un Srbije poku{ava da abolira vlast zbog lo{ih rezultata u brbi protov organizovanog kriminala. Ocenom da se srpski predsednik Boris Tadi} izjavom da Crna Gora ne saraduje u borbi protiv organizovanog kriminala ukqu~io u odnose dve dràve na neprimeran na~in, Vujanovi} je poku{ao da abolira aktuelnu vlast za o~ajne rezultate u borbi protiv te pojave, naveo je portparol NSD Jovan Vu~urovi}. Portparol NSD je ocenio da je Vujanovi}, kao prvi ~ovek u dràvi, javnosti trebalo da pokaè konkretne podatke i dokaze, koji bi uverili zabrinute gra|ane da ipak postoji voqa vlasti da ovaj

Pa videli smo ki~ i neukus bogata{a: plazma televizori na svakom zidu, |akuzi uz krevete, fliper ma{ine kao da se ne radi o privatnoj imovini u kojoj ~ovek treba da oseti toplinu doma ve} o komercijalnom `ivotu . Zato je dobro videti taj neukus i pored tolike koli~ine para - ka`e za na{ list Nikoli}. Nikoli} dodaje da luksuz pun neukusa i rasko{ bez sjaja bogata{a,

problem bude re{avan. “Umesto toga, on je izneo ~itav niz pau{alnih i neosnovanih optu`bi na ra~un predsednika Srbije, kao da je Boris Tadi} kriv za to {to organizovani kriminal iz Crne Gore pravi ogromne probleme ~itavoj Evropi i mnogim dràvama van Starog kontinenta”, naveo je Vu~urovi}. Vujanovi} je u petak uve~e optuìo vlasti Srbieje da potpuno neosnovano i besmisleno optuùju Crnu Goru za odsustvo politi~ke voqe da se bori protiv organizovanog kriminala. Vu~urovi} je ocenio da se Vujanovi} bavio optu`bama na ra~un Srbije i wenog predsednika pau{alno, ne navode}i nijedan konretan primer borbe crnogorske vlasti protiv organizovanog kriminala, ~ime je nesvesno priznao da su u~inci “nikakvi”.

nije na{ izum jer kriminalci tako ìve i u svim drugim dràvama sveta imaju}i potrebu da demonstriraju svoju nadmo} i veli~inu . - Problem je u tome {to ti novokomponovani bogata{i dru{tvu name}u obrazac za pona{awe mladih – po pravilu su vlasnici diskoteka, mesta za zabavu i kockarnica. Tako na{i mladi odlaze}i u wihove objekte ste~ene kriminalom nesvesno postaju deo wihovih prqavih igara. Niko nikoga u ovoj dràvi, bilo da je re~ o pismenim ili nepismenim, ne moè uveriti da nadle`ni nisu znali u ~ije klubove i kockarnice na{i mladi odlaze, niti kakvim novcem kriminalci kupuju ku}e i firme.

Jer, kako to da ni{ta nisu znali a sada sve odjednom znaju i javno prikazuju? Pa oni sada imaju ~itav spisak imovine sve do garaà. Pri~a o tome da je [ari} bio neza{ti}en u Srbiji a za{ti}en u Crnoj Gori je ~ista glupost jer nije Podgorica potpisivala dozvole za izgradwu ku}a, katastarski ure|ivala wegove posede, “`murila” kada je li~no ili preko drugih kupovao preduze}a i oranice. To je radio neko ovde a ne neko tamo. Jednostavno jasno je da se to u Srbiji ne moè uraditi bez sprege sa dràvom ili bez velike korupcije s onima koji su mo}niji od obi~nih ~inovnika u dràvnim organima isti~e Nikoli}. Licemerno je to {to sada Ivica Da~i}, ministar unutra{wih poziva gra|ane da podrè policiju u borbu protiv kriminala, ukazuje Nikoli}, jer je svima jasno da obi~nom ~oveku vi{e smeta to {to dràva ni{ta ne ~ini nego {to bi joj smetalo da svako radi svoj posao: i o~ekuje se da policija hapsi kriminalce i tu sasvim sigurno ona ima blanko podr{ku svakog gra|anina . - Neka rade, to im niko ne brani. Ministar policije kada bude radio svoj posao podr{ka mu ne}e nedostajati i bi}e najomiqeniji i najceweniji u dru{tvu. Nema apriori podr{ke jer {ta ako policija izneveri gra|ane. Me|utim, problem Da~i}a ali i predsednika dràve Borisa Tadi}a, jeste u tome {to su oni istovremeno i lideri stranaka, pa kada traè podr{ku ne zna se da li to ~ine za dràvnu ili strana~ku funkciju. Na kraju krajeva, dobro oni znaju da je “Bela kwiga” punija nego {to je do sada iz we iza{lo i da za hap{ewe i oduzimawe imovine u ovoj dràvi, ma kako se nama ~inilo da je bedna i siroma{na, ima jo{ mnogo kandidata. Ne treba kucati na otvorena vrata ve} raditi posao zarad uspostavqawa pravne dràve i ja~awa institucija, a aplauzi }e do}i kad “ku}a” bude ure|ena - zakqu~uje Nikoli}. Qubinka Male{evi}

IZDAVAWE U ZAKUP PRIVREMENO ODUZETIH NEPOKRETNOSTI

Homen: Mese~ni priliv oko 20.000 evra Za prvih godinu dana primeZaplewena imovina privrene Zakona o oduzimawu imovimeno je oduzeta mahom od narko ne ste~ene kriminalom zapledilera, ~ak 80 osto, dok je ostaweno je vi{e od 2,5 miliona tak privremeno oduzet od okrievra, 56 objekata i preko 100 vqenih za korupciju, odnosno automobila, izjavio je dràvni zloupotrebe slu`benih polosekretar u Ministarstvu pravàja. Homen je najavio da }e se de Slobodan Homen. U ovom pravi efekti ovog zakona tek trenutku Direkcija za upraosetiti, prvim sudskim odlukavqawe privremeno oduzetom ma o trajnom oduzimawu imoviimovinom mese~no ima priliv ne i nastavkom otkrivawa imood oko 20.000 evra, od davawa u vine kriminalaca, isti~u}i da zakup najve}eg dela zaplewenih se ukupna vrednost imovine konepokretnosti - ku}a, stanova i lokala, koji nisu nu`no potrebni dràvnim organima, rekao je Homen Tanjugu. Taj novac }e svakog meseca biti usmeravan za pomo} socijalno ugroènim delovima stanovni{tva, odnosno i}i za pomo} narodnim kuhiwama. Homen je istakao da }e se najve}i deo novca “tek sliti kad do|e i do konkretne prodaje imovine, po odluci o trajnom oduzimawu”, podse}aju}i da su sve nepokretnosti jo{ u reìmu privremenog oduzimawa. Da primena Zakona daje odli~ne rezultate ukazuje Slobodan Homen i podatak da raste i koli~ina ja se nalazi pod finansijskom zaplewenog novca koja se nalaistragom moè meriti stotinazi na ra~unu Narodne banke Srma miliona evra. bije i u ovom trenutku, iznosi “U toku godine o~ekujemo pr2,5 miliona evra, napomenuo je ve odluke suda o trajnom oduzion. Dràvni sekretar je dodao mawu, kako bi zaplewena imoda se oduzeta vozila, od luksuvina koristila gra|anima Srznih do obi~nih automobila, bije, a ne vi{e kriminalcima”, dodequju na kori{}ewe dràvnaglasio je on. Zakon o oduzimanim institucijama koje se bore wu imovine po~eo je da se priprotiv kriminala, ali i drugim mewuje u Srbiji 1. marta proorganizacijama. {le godine.

UPRAVA ZA SPRE^AVAWE PRAWA NOVCA

Nijedan zahtev od Agencije za privatizaciju Uprava za spre~avawe prawa novca saop{tila je da od Agencije za privatizaciju (APR) nije dobila nijedan zahtev da se, pre privatizacije, preispitaju i utvrde okolnosti koje bi spre~ile potpisivawe ugovora o prodaji kapitala dr`avnih preduze}a putem aukcijske prodaje. Uprava za spre~avawe prawa novca Ministarstva finansija u saop{tewu isti~e da takvih zahteva nije bilo od jula 2008. godine, kada je formirana Vlada Srbije u sada{wem sastavu. U tom periodu, APR nije na bilo koji drugi na~in, izrazila sumwu u poreklo novca i kredibilitet kupca, navodi se u saop{tewu i dodaje da je od aprila 2002. godine, agencija imala takve zahteve samo u dva slu~aja.

Kada je re~ o tenderskoj privatizaciji preduze}a, Agencija za privatizaciju nije dostavila Upravi za spre~avawe prawa novca nijedno obave{tewe. U saop{tewu se isti~e da je Uprava za spre~avawe prawa novca finansijsko-obave{tajna slu`ba Republike Srbije i da je wen osnovni zadatak da prikupqa, obra|uje, analizira i prosle|uje nadle`nim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavqa u skladu sa Zakonom o spre~avawu prawa novca i finansirawu terorizma. Ako Uprava proceni da u vezi sa odre|enim transakcijama ili odre|enim licem postoji sumwa da se radi o prawu novca, podatke o tome prosle|uje nadle`nim organima, pre svega tu`ila{tvu i MUP, sa kojima ima odli~nu saradwu, pi{e u saop{tewu.

PODGORICA SE QUTI NA BEOGRAD

Vujanovi}: Politizovawe „slu~aja [ari}” Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} optu`io je u Srbiju da “potpuno neosnovano i besmisleno optu`uje Crnu Goru za odsustvo politi~ke voqe da se bori protiv organizovanog kriminala”. U intervjuu televiziji In, Vujanovi} je ocenio da je predsednik Srbije Boris Tadi} “dao neprimerenu izjavu” kada je rekao da Crna Gora ne sara|uje u borbi protiv organizovanog kriminala. “Ta izjava nije trebalo da se da i ona je veoma politi~ki osmi{qewa i preselila je pravni momenat u politi~ki, u jednom veoma osetqivom momentu i za Srbiju i za Crnu Goru”, rekao je Vujanovi}. On je ocenio da su odnosi Srbije i Crne Gore na niskom nivou obja{wavaju}i da je pona{awe Beograda ustvari qutwa zbog priznawa i uspostavqawa diplomatskih odnosa Podgorice i Pri{tine. “Umesto re{ewa pravnih dilema, pitawa i prepreka u akciji “Balkan-

ski ratnik”, Srbija politi~ki optu`uje Crnu Goru da wena vlast nema voqu za borbu protiv kriminalai da ne primewuje svoj pravni sistem”, naveo je Vujanovi}. On smatra da je takvo pona{awe neprimereno navode}i da je u slu~aju akcije “Balkanski ratnik” trebalo ostati u pravnim okvirima i pravusudnim odnosima. “Trebalo je za kratko vreme na}i model za ono {to je smetwa saradwi. Mislim da se predmet politi~ki jako zloupotrebio i da je stvorio neprijatnost za ukupni politi~ki ambijent”, naveo je Vujanovi}, oceniv{i da je Crna Gora iz Beograda dobila optu`be koje joj ne pripadaju. Prema wegovom mi{qewu, mora se na}i model u postoje}em me|udr`avnom ugovoru da se ostvari saradwa izme|u Srbije i Crne Gore u borbi protiv organizvanog kriminala.

“Crna Gora spremna da sara|uje na svim nivoima u jednom partnerskom odnosu sa Srbijom”, poru~io je Vujanovi}. On je negirao tvrdwe srpskih medija da se Darko [ari} krije u Crnoj Gori, naglasiv{i potpunu odlu~nost crnogorske policije da ga uhapsi i u saradwi sa kancelarijom Interola u Podgorici proveri sve mogu}nosti. Vujanovi} je rekao da veruje direktoru policije Veselinu Veqovi}u koji ga je “detaqno informisao i uverio da je [ari} ilegalno napustio Crnu Goru”. On je dodao da veruje da je [ari} napustio dr`avu i najavio da bi tra`io odgovornost svih nadle`nih organa kada bi se kojim slu~ajem pokazalo da se [ari}, uprkos svemu, nalazi u Crnoj Gori. On je ocenio da opozicija politizuje slu~aj [ari} i organizovani kriminal u svoje svrhe, navode}i da to ~ine sve opozicije u svetu.

DNEVNIK

nedeqa7.mart2010.

BA[TIWEWE POTEMKINA

ZEMAQSKI DANI TEKU

Postericid u Omsku Uo~i posete je ekspresno naloèno da se uklone svi posteri koji najavquju de~iju pozori{nu predstavu „êkamo te, veseli patuqku“. Revnosne lokalne vlasti prosto nisu imale kud: ne bi bilo u redu da kampawa za predstavu bez potrebe ugrozi pozitivan utisak koji bi VIP gost poneo u Moskvu edavna poseta predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva Omsku, od Moskve bome 2.700 kilometara udaqenom gradu u jugozapadnom Sibiru, privukla je pa`wu i svetskih medija. Ne, ni{ta predsednik Medvedev tom prilikom nije epohalno izjavio, a samo takve izjave mogu posetu ruskog predsednika unutra{wosti da u~ine planetarno bitnom; nije ni{ta ni uradio, ili mo`da i jeste, ali to svejedno nije ono {to je svetske medije nateralo da svoju publiku izveste o protokolarnoj, takore}i redovnoj aktivnosti ruskog predsednika. Uo~i doti~ne posete u Omsku je, naime, ekspresno naloèno da se uklone svi posteri koji najavquju de~iju pozori{nu predstavu „êkamo te, veseli patuqku“. Revnosne lokalne vlasti prosto nisu imale kud: o~ekivale su veoma va`nog gosta, od wega te{ko da }e im iko va`niji do}i u goste, i smatrale su da ne bi bilo u redu da kampawa za predstavu, pa nek je sto puta namewena deci, bez potrebe ugrozi o~ekivano pozitivan utisak koji bi VIP gost poneo u Moskvu. îwenicom da je ruski predsednik visok svega 162 cm svetski se mediji naj~e{}e ba-

ve posrednim povodom: uglavnom onda kada, recimo, francuski predsednik Nikolas Sarkozi nekim grotesknim gestom poku{a da nadomesti svoju, tako|e, ne ba{ impozantnu visinu. U takvim prilikama mediji vole da podsete da Sarkozi nije jedini me|u svetkim vladarima sa svega metar{ezdesetine{to santima... S druge strane, ruski predsednik novinarima upadqivo ne daje {tofa za zlurade opaske i komentare u pogledu svoje visine: ne praktikuje, poput svog francuskog kolege, da se dragovoqno name{ta tabloidima izigravawem medijske zvezde. Ako ve} ne prenose izjave koje po pravilu svi u svetu s pa`wom izu~avaju, mediji se onda naj~e{}e bave, tvrdim, uskim odelima, kakve Dmitrij Medvedev obo`ava da nosi. I tako, sve biva u redu, visina je tu i, ah, {ta da se radi, ali o woj se barem ne pi{e (pre)~esto. Sve dok se ne pojave preterano revnosni lokalni funkcioneri, oni koji ne strahuju toliko od samog straha koliko od svoje senke, a onda i od mogu}nosti da ostanu bez funkcija. Ti se, dokazano je, u samodopadqivom umi{qawu da ~ine pravu stvar svojevoqno potpuno li{avaju racionalnog razmi{qawa: da im je stvarno bilo va`no kakve }e predsednik utiske poneti iz wihove maj~ine, ostavili bi makar jedan poster da decu poziva na predstavu. Tako mediji ne bi mogli da izve{tavaju o postericidu u Omsku – to da su neki ukloweni, a neki ne, i ne bi bila neka vest. Za svetske medije, svakako ne. Ovako, mi{evi u Omsku isprovocirali su ~ak i u lokalnim medijima komentare u kojima se secira uliziva~ki karakter ni`eslojnih ~inovnika. „Slede}i put pospite ulice ~istim snegom, da se predsednik ne bi uvredio zbog bquzgavice“, poru~eno je

gradskim ocima Omska na jednom sajtu. Ovakav odnos lokalnih funkcionera prema visokim gostima u Rusiji nije retkost. Dobro, nije samo ruski specijalitet da se asfaltirawe puteva zavr{ava tek nekoliko sati pred dolazak Gosta, ili da va`ni objekti u gradu jo{ miri{u na sve`u farbu dok ih isti razgleda... Rusi se zato mogu podi~iti da su osobeni u posezawu za ultrabizarnim idejama: jedan je region u Sibiru poku{ao da pred dolazak Vladimira Putina u veoma kratkom roku istrebi celu populaciju komaraca na tom prostoru. U ovom kontekstu, te{ko je izbe}i podse}awe na Grigorija Aleksandrovi~a Potemkina, svestranu li~nost iz ere vladavine ruske carice Katarine Druge. Postav{i nakon rusko-turskih ratova namesnik novoosvojenih krajeva koji su obuhvatali Krim i

druge teritorije severno od Crnog mora, Potemkin je po pustim stepama ju`ne Rusije naredio gradwu ve{ta~kih sela pored puta, sa seqacima, pastirima i stadima, e da bi ruska carica videla kako Rusija, pod wegovim ministrovawem, cveta i napreduje. Izme|u la`nih sela, taze asfaliranih puteva i grada o~i{}enog od nepodobnih postera, razlika se o~itava u nijansama. Onima koji stoje iza svih potemkinovih sela zajedni~ka je premisa da se vladaru ima udovoqiti onim {to mu se pru`a da vidi. Zato Medvedeva nisu ni vodili u de~ije pozori{te, da ih ne pita o repertoaru. Ako je u me|uvremenu ipak nekako saznao da u tamo nekom Omsku daju predstavu ~iji naziv aludira na wegovu visinu, to }e samo biti dokaz o nesputanoj umetni~koj slobodi. A na wu niko, pa ni lokalni funkcioner – ne mo`e da uti~e. I svima Denis Kolunyija dobro.

I Evropska unija u tranziciji! P

soka zvani~nika Evropske unije. Evropska izvr{na vlast iza{la je s novom vizijom razvoja privrede EU u narednih deset godina. Re~ je o konceptu razvoja koji bi trebalo da omogu}i izlazak iz krize putem ja~awa zajedni{tva dr`ava ~lanica. Pod udarom kritika je i nova predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost baronica Ketrin E{ton. Ona na-

nice privredni rast bio jedva 0,1 odsto. Najslabije rezultate posledwih meseci minule godine ostvarile su Letonija, Gr~ka i Rumunija, dok su Estonija, Slova~ka i Poqska zabale`ile rast od par procenata. Privreda Nema~ke i jo{ nekoliko mawih zemaqa EU je stagnirala. Pro{le godine unutra{wi bruto proizvod (UBP) u EU opao je za ~etiri procenta, nezaposlenost je

Zamerke baronici E{ton [efica evropske diplomatije trpi ovih dana mno{tvo kritika. Povodom zemqotresa u Haitiju baronici E{ton je zamereno {to nije odmah odjurila u posetu nastradalima. Svojim kriti~arima odgovorila je da ona nije ni lekar ni vatrogasac da tr~i tamo. Kako kaè, redovno je bila u kontaktu s Ujediwenim nacijama i humanitarnim organizacijama. Najvi{e komentara i negodovawa je izazvala wena ideja otvarawa evropskih ambasada i formirawa spoqnopoliti~ke slu`be, koja bi angaòvala nove hiqade diplomata i drugih slu`benika. Nezadovoqstva ima i zbog ~iwenice da u sektoru spoqne politike u Briselu trenutno dominiraju Britanci. stoji da uspostavi {to boqu saradwu sa {efovima diplomatija zemaqa ~lanica, ali u isto vreme i da defini{e zajedni~ku evropsku spoqnu politiku. Svetska finansijska kriza je duboko uzdrmala Uniju. Efekti su razli~iti od zemqe do zemqe, a najteè je pogo|ena Gr~ka. Podaci za ~etvrti kvartal pro{le godine pokazuju da je na nivou cele zajed-

Beograd za pokojnike Da se zadesi neko novo Ledeno doba i da od nas ne ostane ni{ta, ni traga ni glasa, samo kad bi se u nekom blindiranom sandu~etu ili u nekoj kapsuli vremena sa~uvale kwige Mome Kapora, moglo bi da se sa~uva sve o nama

POSLE PREDLOGA DESETOGODI[WE STRATEGIJE RAZVOJA

rvi evropski politi~ar koji je konstatovao da se Evropska unija danas nalazi u fazi tranzicije bio je {ef luksembur{ke diplomatije @an Aselborn. On je tranzicijom nazvao sada{wa tragawa evropske administracije za izlazak iz krize, na osnovu novina iz Lisabonskog sporazuma. Po wegovom mi{qewu veoma je bitno da u ovom prestrojavawu ne do|e do vakuuma koji bi ugrozio na~ela solidarnosti i jednakosti zemaqa ~lanica. Znaci nervoze zbog predstoje}ih promena zabele`ni su jo{ po~etkom godine na sednici Evropskog parlamenta. Lider evroskeptika Nigel Farage otvoreno je uvredio novog predsednika Evrope Hermana van Rompeja. Wemu ne smeta {to je, kako se izrazio, „na ~elo Evrope izabran nepoznati politi~ar koji li~i na sitnog bankarskog ~inovnika“. Problem je to {to je procenio da je Van Rompej sposoban da vodi Evropu ka dubqim integracijama, koje podrazumevaju odustajawe nacionalnih dr`ava od nekih svojih principa, a u interesu zajedni{tva. Evroskeptici se jo{ nisu pomirili s lisabonskim promenama u kome vide ono {to je Farage nazvao „uni{tewem nacionalnih politika i dr`ava“. Pred sli~nim problemima se ovih dana nalaze jo{ dva vi-

oko deset odsto, a javni dug je kre}e oko sedam odsto UBP-a. U takvim uslovima predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo je ponudio desetogodi{wu viziju razvoja, koja polazi od boqeg vrednovawa nauke, omogu}ava niì stepen zaga|ewa i donosi nova radna mesta. To, me|utim, ne moè biti politika samo jedne ili nekoliko dràva EU, nego svih wenih ~lanica. Ba-

rozo isti~e da sada{wa kriza potvr|uje da je privreda Evrope tesno povezana. Gr~ka kriza preti i drugima unutar EU i nijedna dràva vi{e nije u stawu da se pojedina~no bori protiv globalnih poreme}aja. „Jaki smo onda kada radimo zajedno i na{ izlazak iz krize zavisi}e od toga koliko tesmo budemo uskla|ivali na{e ekonomske politike“, poru~uje Barozo. Strategija koju je ponudila Evropska komisija predvi|a zapo{qavawe 75 odsto stanovni{tva izme|u 20 i 64 godina ìvota.Taj je postotak je bio po~etkom veka 62 odsto, a pro{le godine 66. Rast unutra{weg bruto proizvoda trebalo bi da beleì stopu od najmawe 3 procenta i da se u isto vreme smawi ispod 10 odsto broj mladih koji rano napu{taju {kolovawe. Broj univerzitetski obrazovanih radnika trebalo bi da dostigne 40 procenata mlade populacije. Tako|e se predvi|a da se za 20 miliona smawi broj gra|ana koji ìve na granici siroma{tva. Predlog desetogodi{we strategije razvoja EU bi trebalo da bude predmet rasprave Samita EU krajem ovog meseca, ali ve} sada ima prigovora da ve}a zajedni~ka kontrola ekonomskih tokova moè dovesti do preterane politizacije. Petar Tomi}

razmaku od samo mesec dana oti{la su Bogu na istinu dva Lovca u raì. Prvo onaj {to je ameri~kog „Lovca“, Holdena Holifilda, zaista i napisao 1951. godine, Yerom Dejvid Selinyer, a za wim je odmah oti{ao i na{ Momo Kapor koji ga je slede}ih {ezdesetak godina samo dopisivao. I tako, Selinyer je umro u svojoj 92-oj godini, a mnogo duè od wega je ìveo, ne samo zato {to ga je tri~avih pet nedeqa nadìveo, na{ veliki gospodin Momo Kapor, vlasnik Beograda. Jer je Selinyer ta~no na polovini ìvota oti{ao u dobrovoqni ku}ni pritvor, konfinaciju i samoizolaciju, a Momo Kapor je za to isto vreme svaki dan obilazio svoj feud i sve wegove najva`nije posede, nose}i sobom radost ìvqewa u prestonici i svu svoju qubav na reveru. Tog najve}eg provincijalca, vazda radoznalih i razroga~enih o~iju nesitih, „gladi beskrajne i ruku ve~no praznih“, ispratili su prekju~e, na po~etku prvog martovskog vikenda, me|u wegove Beogra|ane Du{ka Radovi}a („Beograde, dobro jutro“) i Bogdana Tirnani}a („Beograd za po~etnike“ i „Beograd za pokojnike“). Na sahrani se okupio kako ceo intelektualni Beograd tako i onaj s du{om, onaj kom{ijski i ro|a~ki, onaj kumovski i zavi~ajski, onaj zahvalni i po{tovala~ki. Jer Momo Kapor i ako nije bio najve}i, bio je najomiqeniji. Pa kaù da se u pro{lom veku nikom tako nisu radovali, kao Desanki, Branku ]opi}u i – wemu. Napisao je, rekli su prekju~e na Novom grobqu, koliko jedno udruèwe kwièvnika i naslikao koliko jedna likovna akademija, a svi su znali da to ovog puta zaista nisu bile samo prigodne i deùrne narika~ke re~i „nad otvorenim grobom, tu`ni skupe“, nego je u svim na{im domovima i gra|anskim bibliotekama najispuwenija, najpovijenija i najrazgaènija ba{ ona polica s Mominih ~etrdeset i ko zna jo{ koliko kwiga. Eto, najvi{e ih je i naj~e{}e su ponovo i po ko zna koji put uzimane, pro~itavane, do~itavane i po kom{iluku pozajmqivane. A taj na{ jedinstveni Momo Kapor nije samo pisao o Beogradu kao Bora o Vrawu ili Ja{a o Sent-Andreji, ni kako su o Parizu pisala bra}a Edmund i @il Gonkur, Dikens o Londonu, Brodski o Sankt-Petersburgu. Momo je sa~inio i sentimentalni geografski atlas one na{e velike Jugoslavije, na{ Momo je ponekad i globus otkqu~avao. A oni wegovi famozni „Foliranti“ su, zar to zaista niko, ~ak ni ovom prilikom, ne}e re}i: izazvali zemqotres me|u ~itala~kom bratijom mog pokoqewa, prve Titove posleratne bejbi-bum generacije, nara{taja stasalog na Trumanovim jajima. Zemqotresna je bila i sama fotografija na omotu zagreba~kog izdawa u ediciji „Hit“, sa dve prqave „star“ patike i par~etom hleba, masti i paprike! Bio je to omot koji peva i u na{im u{ima odjekuje, na{a pro{lost sa hlebom i ma{}u i „starke“ koje nas truju ~e`wom za velikim svetom Yemsa Dina i Holivuda, ne samo ameri~kog nego i (belo)svetskog na~ina ìvota. Niko vi{e nije mogao da na|e momka il’ devojku, niti je bio priman u ozbiqnije dru{tvo,

ako nije znao za Folirante i Mimu La{evsku ili „Maju de Majo moje protra}ene mladosti“... Tu kwigu je kupilo sto hiqada qudi, a pro~italo milion. I svi su ~ekali nastavak, i nastavak je stizao svakog prole}a. Taman na more da se ponese. Na Jadran kojim Momo Kapor krstari svojim „spa~ekom“. I skita i pri~a. Pa kad sam na kraju, a onomad i sasvim slu~ajno, saznao i da su ti Kaporovi „Foliranti“ u{li u obaveznu {kolsku lektiru, osetio sam onu zavist Jovana ]irilova, koji ~esto setno kaè da najvi{e zavidi mladom ~oveku koji prvi put ide u Rim. I moèmo mi sad i trideseti put do ve~nog grada oti}i i petnaesti put ~itati „Folirante“, ne vredi nam – Rim je ostao Rim, Foliranti su ostali Foliranti, samo {to – mi vi{e nismo mi. Posledwi put je Momo bio u Novom Sadu kad je u jednoj privatnoj galeriji u Stevana Musi}a otvarana wegova „izlo`ba jedne slike“. Slike o Beogradu, naravno, u sumrak, nad Savom, sa Kalimegdana. Dr Re|ep je o toj jednoj slici govorio dva i po sata, taman koliko je Momi trebalo da mi potpi{e i posveti ~etrdesetak svojih kwiga, sve po redu, od „Provincijalca“ do „Zelene ~oje Montenegra“ i od „Beleàka jedne Ane“ do „Magije Beograda“. A kad ih je malo i prelistao, pa video koliko su svi ti primerci i{~itavani i ispodvla~ivani, darovao mi je i crte`. Otvorio je „Anu“, otvorio je nalivpero i nacrtao mi tu wegovu legendarnu Anu za 45 sekundi. Na krovu jednog automobila u Stevana Musi}a, u sumrak, nad Novim Sadom. I na op{te zaprepa{}ewe, kako moje, tako i svih wegovih novosadskih „fanova“, na ~elu sa mojom drugaricom Marijom, gospo|om Miroslava Radowi}a, koja bi o toj brzini portretisawa mogla i pod zakletvom, na sudu, da posvedo~i. Kao {to mi je ìvi svedok i da sam tada rekao Momi da ovu na{u planetu jednom moè da pogodi i neki veliki meteor, ili da je zadesi neko novo Ledeno doba i da od nas ne ostane ni{ta, ni traga ni glasa, ali samo kad bi se u nekom blindiranom sandu~etu ili u nekoj kapsuli vremena sa~uvale kwige Mome Kapora, moglo bi da se sa~uva sve o nama. Pa da se tako jo{ jednom u budu}nosti sazna sve o na{im ìvotima u Jugoslaviji, o na{im èqama i planovima, o uspesima i patwama, o na{im snovima i nadawima, o kwigama àlbi i radnom vremenu od 7 do 3, o vikendima i letovawima... pa opet o stradawima i nadawima. A on me je samo, tu pred svim tim novosadskim svetom, pitao: „Je l vi to stvarno ozbiqno mislite?“ I sreo sam ga posledwi put – u Belom dvoru, zimus, o krsnoj slavi Kara|or|evi}a – i tad se ve~ jasno videlo da boluje, da mu je kraj, bio je odjednom mnogo stariji i umorniji od svih svojih vr{waka tamo. I nisam se prevario. Naàlost. Posle te slave Sv. Andrije Prvozvanog nije ni tri meseca pretrajao. Pozvan je i oti{ao me|u svoje prijateqe i u Beograd za pokojnike. \or|e Randeq

DNEVNIK

nedeqa7.mart2010.

SRBIJA PRED NAJTE@IM FAZAMA TRANZICIJE

BERZA

Zima se ne mo`e presko~iti

Humanitarci tra`e Robin Hudov porez

ok nacija pani~no postavqa pitawe kada }e se okon~ati srpska tranzicija i kada }e zemqa u}i u razdobqe stabilnosti i izvesnosti, stiù glasovi da su najteì delovi promene ekonomskog sistema tek pred nama. Posle upozorewa {efa Misije MMF-a Alberta Jagera da }e se Srbija tek suo~iti s pravim te{ko}ama, o zastoju reformi i potrebi da se proces ponovo otko~i progovorio je i Centar za liberalno demokratske studije (CLDS) iz Beograda. Studija „Institucionalne reforme u 2009. godine“ koja je predstavqena pro{le sedmice, predstavqa analiti~ki prikaz problema u kojima se nalazi srpska tranzicija i mogu}ih puteva kojima bi se moglo krenuti iz nastalog }orsokaka. Taj }orsokak je toliko neugodan da predsednik Upravnog odbora CLDS dr Bo{ko Mijatovi} kaè da srpska tranzicija niti je okon~ana, niti je blizu kraja. Lak{i deo smo obavili, teì nam ide lo{e. Po wegovim re~ima, deo zakonodavstva je niskog kvaliteta ili je, ~ak, neprimewiv, a primena zakonodavstva u svakodnevnom ìvotu ~esto slaba. Regulativa ne zadovoqava uobi~ajene standarde, a weno sprovo|ewe zbog niskog kvaliteta dràvnih institucija, jo{ je slabije. Situacija je nepovoqnija zbog ~iwenice {to je Srbija izgubila svog glavnog proreformskog mentora. MMF nije vi{e onaj opasni àndar, smatra dr Mijatovi}, ve} se pretvorio u dobrotvornu ustanovu koja daje kredite kapom i {akom. Za wega ni srpski parlament koji je u posledwe dve godine doneo 315 zakona, nije mesto od koga bi se moglo o~ekivati ubrzavawe reformi. Hiperaktivnost je vi{e posledica èqe da se Evropskoj uniji pokaè da je Srbija privrèna evropskom putu, nego iskrene opredeqenosti za promene. Zakoni su okvirni i nude samo deklarativna re{ewa, a sve ostalo se re{ava vladinim uredbama. Ve}ina pravnih propisa, primetio je profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu dr Ilija Vuja~i}, donosi se po hitnom postupku. Tako je kod nas hitni, kao vanredni postupak usvajawa zakona, prerastao u redovan. Izuzetak je postao pravilo, dok se parlament pretvorio u glasa~ku ma{inu. Skup{tina sve vi{e predstavqa slu`bu Vlade, a ne organ koji treba da

Grupa britanskih humanitarnih organizacija pokrenula je inicijativu o uvo|ewu poreza od 0,05 procenata na finansijske transakcije izme|u samih banaka. Grupa britanskih humanitarnih organizacija udruìla se sa britanskim glumcem Bilom Naijem i producentom Ri~ardom Kertisom u zalagawu za, kako kaù, „novi dogovor izme|u banaka i dru{tva“. Oni èle da uvedu porez, nazvan „Robin Hudov porez“, na finansijske transakcije izme|u samih banaka kako bi se

prikupio novac za socijalne usluge i borbu protiv siroma{tva i klimatskih promena. „Banke svakodnevno razmewuju bilione dolara. Na{a poruka je da mo`emo da uzmemo samo deli} tog kola~a, {to bi prikupilo stotine milijardi dolara za pomo} siroma{nima u bogatim zemqama, za otvarawe novih radnih mesta u Britaniji i SAD, ali i pomo} siroma{nima u Africi, gde qudi umiru zbog ekonomske krize“, izjavio je predstavnik humanitarne agencije Oksfam.

Evro inflacija ni`a od jedan odsto Inflacija u 16 dr`ava koje koriste evro pala je u februaru na 0,9 odsto, {to pokazuje da su posle izlaska iz recesije smaweni pritisci na potro{a~ke cene. Zavod za statistiku Evropske unije, Evrostat, objavio je procenu da je stopa inflacije u evrozoni u februaru iznosila 0,9 odsto na godi{wem nivou, prema stopi iz januara od jedan odsto. Pad in-

flacije je bio neo~ekivan, po{to su analiti~ari o~ekivali da se stopa zadr`i na nivou od jedan odsto. Vi{e informacija }e biti dostupno kada Evrostat 16. marta objavi kompletan izve{taj. Podaci, ipak, upu}uju na to da su inflatorni pritisci i daqe obuzdani visokom stopom nezaposlenosti od gotovo deset odsto i smawewem rasta nov~ane mase.

Za mito dali stotine miliona evra Doma}instva u Gr~koj pro{le godine su dala 787 miliona evra za podmi}ivawe, tvrdi me|unarodna organizacija za borbu protiv korupcije Transparensi interne{enel. Prema navodima iz jo{ neobjavqene studije koje

Taj novac je oti{ao za br`e izdavawe voza~kih ili gra|evinskih dozvola, za obezbe|ivawe br`eg prijema u bolnicu ili da bi u poreskim uredima bile napravqene povoqnije poreske prijave. Svaki Grk je u proseku

kontroli{e izvr{nu vlast. Ako je situacija takva, smatra dr Vuja~i}, onda ne treba da nas ~udi {to jo{ uvek imamo glomaznu i nereformisanu dr`avnu upravu. Kako je primetio predsednik CLDS dr Boris Begovi}, sti~e se utisak da se Srbija kolektiv-

voza. Ali je zabluda da se mogu o`iveti sva ona preduze}a koja su godinama, ~ak i za{ti}ena od konkurencije, poslovala s gubitkom. Drugi problem privrede Srbije je to {to su najslabija preduze}a realnog sektora bila po{te|ena privatizacije, odno-

Name{tenika sve vi{e Premda je krajem godine odlu~eno da se obim dràvnih slu`bi smawi i da se broj zaposlenih u wima svede sa 30.730 na 28.400 qudi, nije primetan entuzijazam da se na tome istraje. Kao i kod cena koje se mnogo brè i lak{e pewu nego {to se spu{taju, tako je jako lako pokrenuti trend nerezonskog zapo{qavawa, a mnogo teè izgurati do kraja dogovorenu racionalizaciju. Krajem posledwe „normalne“ 1989. godine, u saveznim organima nekada{we SFRJ bilo je 12.000 slu`benika. U najteìm trenucima sankcija, tokom 1993. godine, organi SR Jugoslavije zapo{qavali su oko 5.000 qudi. Na po~etku demokratskih reformi 2001. godine wihov broj se popeo na 11.000 name{tenika, da bi krajem pro{le godine dràvna uprava Srbije brojala 30.730 qudi. no odrekla privatizacije. Kao da postoje neki boqi oblici vlasni{tva i kao da nam sve ovo {to je u~iweno od 2001. godine nije bilo ni potrebno!? Ovakva razmi{qawa posledica su tri velike zablude. Isuvi{e velike nade polagane su u privatizaciju postoje}ih preduze}a. Nesporno je, kaè dr Begovi}, da postoji obiqe slu~ajeva gde privatizovana preduze}a jako dobro posluju, odnosno mnogo boqe nego {to su poslovala, tako da ~ine lavovski deo srpske industrijske proizvodwe i iz-

sno poslovne transformacije. U procesu „restrukturirawa“ je samo produèno wihovo tavorewe, dok su radnici primireni obilnim dràvnim subvencijama. Takav tretman nikome nije doneo ni{ta dobro, sem zaposlenima u tim preduze}ima, ~ije su se plate fakti~ki pretvorile u penzije. Tre}i problem, verovatno i najva`niji, jeste to {to je koncept privatizacije o~igledno zaboravio da osnovni pokreta~ privrednog rasta nisu prodaje dru{tvenih i dràvnih preduze-

}a, ve} grinfild investicije, ulagawa „na zelenu livadu“. Tu se ra|a nova proizvodwa i tu nastaje nova zaposlenost. Od tih novih ulagawa zavisi stawe poslovnog okruèwa i te investicije traè novo stimulativno zakonodavstvo. Ne samo napisano, ve} i primeweno. Profesor Begovi} smatra da je ba{ na tom planu od 2000. godine u~iweno jako malo. Zato se Srbija, u razli~itim procenama poslovnog okruèwa, kotira sve slabije. Investicije se svode na male i pojedina~ne (mawi je rizik!), a onih pravih i velikih nema mnogo. Nije te{ko primetiti da razmi{qawa ekonomista iz CLDSa i zahtevi MMF-a mnogo ne razlikuju. Zahteva se snaèwe reformi, racionalizacija dràvne uprave i ubrzani nastavak privatizacije. Po{to je oceweno da su javna preduze}a najbolnija ta~ka srpske privrede, to je onaj nedirnuti deo o kome govori dr Boris Begovi}. MMF insistira na wihovom reformisawu i privatizaciji. Me|utim, dovoqno je i ~iwenica koje govore u prilog tezi da se Srbija jo{ uvek nije prihvatila tranziciju kao neminovnost. Jo{ uvek se ra~una da se jesen moè produìti i da se nekako moè odmah moè usko~iti u prole}e. Na àlost, istina koju na{a javnost i na{a politika moraju prihvatiti je da se zima ne moè ni presko~iti, ni odloìti.  Vladimir Harak

CRNOGORSKI AUTO PUT NAJSKUPQI NA SVETU?

Kilometar posut zlatom ko radove na izgradwi auto puta Bar - Boqare preuzme, gr~ko-izraelski konzorcijum Aktor-HCH, ovaj autoput bi}e najskupqi put na svetu, pi{e podgori~ki „Dan“. Crnogorska vlada potvrdila je odluku Saveta za izgradwu auto-

prenose nema~ki mediji, u proseku je svaki gra|anin Gr~ke pro{le godine za podmi}ivawe u javnim slu`bama dao 1.355 evra.

dao pro{le godine jo{ 1.671 evro godi{we za podmi}ivawe u privatnom sektoru – lekarima, advokatima ili bankarima.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

99,5548

99,7044

100,353

Australija

dolar

65,9653

66,0644

66,4938

99,1062 65,668

Kanada

dolar

71,0649

71,1717

71,6343

70,7447

Danska

kruna

13,3754

13,3955

13,4826

13,3151

Norve{ka

kruna

12,3601

12,3787

12,4592

12,3044

[vedska

kruna

10,2394

10,2548

10,3215

10,1933

[vajcarska

franak

68,0345

68,1367

68,5796

67,7279

V. Britanija

funta

110,139

110,305

111,022

109,643

SAD

dolar

73,1977

73,3444

73,8578

72,8677

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 3. 2010. godine

puteva da raskine ugovor o koncesiji za izgradwu autoputa Bar-Boqari sa hrvatskim konzorcijumom. Vlada je odlu~ila da po~ne pregovore da drugorangiranim gr~ko-izraelskim konzorcijumom Aktor-HCH sa rokom za zavr{etkom pregovora od mesec dana.

Predstavnici gr~ko-izraelskog konzorcijuma izjavili su ranije da su spremni na pregovore sa crnogorskom vladom o izgradwu autoputa Bar - Boqare. Taj konzorcijum bio je drugorangiran na tenderu, a po{to je vlada predlo`ila raskid ugovora sa hr-

vatskim Konstruktorom, gr~ko izraelski izvo|a~i radova su iza{li u prvi plan. Hrvatski konzorcijum koji je ponudio da autoput, dug 170 kilometara, izgradi za 2,7 milijardi evra, nije ni nakon {est meseci obezbedio potrebne bankarske garancije. Izraelski konzorcijum AktorHCH je ponudio cenu od 3,9 milijarde evra. Na osnovu te ponude kilometar crnogorskog auto puta bi ko{tao 28,5 miliona evra i prema procenama bio bi najskupqi auto put u svetu. Gr~ko-izraelski konzorcijum, s kojim }e Vlada pregovarati do kraja marta, procenio je da }e izgradwa 43,5 kilometara duga~ke prve deonice od Smokovca do Mate{eva stajati 1,24 milijarde, odnosno prose~no 28,5 miliona evra po kilometru. To je gotovo tri puta vi{e nego {to je ko{tao autoput kroz Sloveniju - 9,77 miliona evra po kilometru, bez obzira na nepovoqnu konfiguraciju terena. Najzahtevnija deonica autoputa Zagreb-Dubrovnik staja}e 7,14 miliona evra po kilometru, pi{e list.

c m y

DNEVNIK

JO[ ^ETIRI DANA ZA LEGALIZACIJU BESPRAVNO IZGRA\ENIH OBJEKATA

Lokalne samouprave zasutravaju ako za ~etiri dana, 11. marta, isti~e rok do koga se mora podneti zahtev za legalizaciju, gra|ani koji su zidali ku}e bez gra|evinske dozvole u vi{e op{tina jo{ uvek ne znaju koliko }e morati i da plate, jer tek treba da budu doneti pravilnici o bespravno izgra|enim objektima, pokazala je na{a mini anketa. Me|utim, sagovornici upozoravaju da to nije razlog da se ne prijavi nelegalno izgra|eni objekat. Jer dok se predmet privede kraju, done}e se i pravilnik ili samo utvrditi cenovnik. Do tada se za ranije doneta re{ewa o legalizaciji radi po starim cenama. Po novom Zakonu o planirawu i izgradwi koji reguli{e i legalizaciju bespravno izgra|enih objekata, lokalna samouprava mora da donese svoje pravilnike o legalizaciji. U suprotnom, primewiva}e se odredbe republi~kog pravilnika o op{tim uslovima legalizacije. U op{tine koje ne}e donositi vlastiti pravilnik ve} }e raditi po republi~kom, spada i Kikinda. Jovanka Siv~ev iz Direkcije za izgradwu grada ka`e da }e se primewivati stare cene legalizacije koje se koriguju u zavisnosti od rasta cena na malo. Ko }e koliko platiti, zavisi od komunalne opremqenosti lokacije – maksimalno 233 dinara po kvadratu (u centru), a najmawe 55 dinara po kvadratnom metru (tvrdi kolovoz). Pored zakonom predvi|enog popusta od 60 odsto za ku}e do 100 kvadrata, oni koji plate gotovinom za ku}e iznad te kvadrature, imaju popust od 30 procenata. Kako to izgleda u praksi, pokazuje primer vlasnika poslovno stambenog objekta koji je legalizovao 60 kvadrata poslovnog prostora u prizemqu i 70 na spratu, plus jo{ 52 kvadrata prenamewenih u poslovni prostor. Platio je ukupno 18.220 dinara, a objekat se nalazi 500 metara od centra Kikinde. Naravno, ovo nisu i jedini tro{kovi. Svetislav Broj~in iz kikindskog op{tinskog Odeqewa za urbanizam i imovinskopravne poslove ka`e da za razne katastarske usluge treba izdvo-

{kovi za geodetski snimak, projektnu dokumentaciju... A 720 dinara pla}a se taksa samo za zahtev za legalizaciju. U Novom Sadu naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta napla}uje se u skladu s Odlukom o merilima za ugovarawe visine naknade gra|evinskog zemqi{ta i Pravilnikom o legalizaciji, a cena zavisi od lokacije. Pored umawewa od 60 procenata

Skupqe po novom zakonu Prve ra~unice pokazuju da je u Subotici povoqnija legalizacija po starom cenovniku, uprkos tome {to novi zakon predvi|a popust od 60 odsto za ku}e do 100 kvadrata. Kako se po novom propisu ra~una bruto povr{ina za ku}e, to zna~i da je 100 bruto kvadrata oko 80 neto kvadratnih metara. Po starom zakonu jedan vlasnik takve ku}e u prvoj zoni Subotice platio je 58.000 dinara. Puna cena je bila 166.000 dinara, ali je koristio popust od 50 odsto, plus 30 procenata za pla}awe odjednom. Za istu tu ku}u morao bi po novom zakonu da plati 61.000 dinara, uz kori{}ewe popusta od 60 procenata.

za porodi~ne stambene objekte povr{ine do 100 kvadratnih metara, predvi|ena su i dodatna umawewa: 30 procenata je ni`a naknada u postupku legalizacije u bespravnim naseqima, 30 od-

Novi kvadrati na starim ru{evinama Gra|ane interesuje i koliko }e morati da plate legalizaciju za novoizgra|eni ve}i objekat od prethodno poru{enog koji je bio ucrtan, odnosno legalizovan, jer je poznato da su mnogi investitori kupovali stare ru{evne ku}e zbog placa na kome su gradili mnogo ve}e. Upu}eni ka`u da ukoliko gra|ani u takvim slu~ajevima poseduju dozvolu za ru{ewe, pla}aju legalizaciju samo za razliku kvadrata. Ukoliko je, na primer, stara ku}a imala 80 kvadrata, a novoizgra|ena 150, tro{kovi legalizacije se pla}aju za 70 kvadrata, ali se pri tome ne mo`e koristiti popust od 60 odsto, jer se gledaju ukupni kvadrati koji u ovom slu~aju prelaze 100. Ukoliko u jednom dvori{tu postoje tri ku}e i ~etvrta mawa od 100 kavdrata koja se legalizuje, ni za wu nema popusta, jer se gleda celina dvori{ta. jiti od 20.000 do 25.000 dinara: samo za kartirawe (ucrtavawe objekta ) 4.700 dinara, prepis lista nepokretnosti i kopiju parcele plana 3.000, plus tro-

U novosadskoj ekstra zoni za legalizaciju 50 kvadrata porodi~nog objekta pla}a se 6.384 dinara, a preko 50 kvadrata 14.719 dinara, za 3. zonu (Telep) 1.152, odnosno 3.697 dinara, a za osmu (Adice, Veterni~ka rampa, neopremqen deo Klise, Mali Beograd) 177, odnosno 1.241 dinar. Ovim cenama treba dodati i tro{kove izdavawa dokumentacije, koji su pribli`no oko

sto je umawewe naknade ako se plati u celosti, a ne na rate, a broj rata za legalizaciju je 24 za porodi~ne i 36 za vi{eporodi~ne objekte.

20.000 dinara. Samo za geodetski snimak treba pripremiti 5.000 do 10.000 dinara, a 1.000 dinara za dokaz o pravu svojine koji izdaje RGZ. Za tehni~ku dokumentaciju tehni~ki izve{taj je od 60 do 100 dinara po kvadratnom metru, ili za zapisnik o ve{ta~ewu od 200 do 400 dinara za kvadrat, ili za projekat izvedenog objekta od 300 do 400 dinara po kvadratu, u zavisnosti od vrste objekta. Taksa za podno{ewe zahteva iznosi 1.500 dinara. Pravilnik o legalizaciji jo{ uvek nije doneo Zrewanin, ali je ura|en wegov predlog. Ista situacija je i u Subotici. Eva Landher iz suboti~ke Direkcije za izgradwu ka`e da su predlog sa cenama uradili jo{ 18. decembra, me|utim, odluka nikako da se usvoji. Oni koji su dobili obave{tewe o mogu}oj legalizaciji po starom zakonu pla}aju po starim cenama, pod uslovom da }e to u~initi pre dono{ewa nove odluke. Bez obzira na veli~inu objekta mogu da koriste popust od 50 odsto

(stara odluka), plus 30 procenata pojeftiwewa ako sve plate u roku od 30 dana. Po novom zakonu je potpuno druga~iji na~in obra~una tro{kova legalizacije. Tako je u Subotici za objekte do 100 kvadrata predvi|en popust do 60 procenata, a predlo`eno je dodatnih 20 odsto popusta za one koji plate sve odjednom. Predvi|eno je da se za ku}e od 100 do 150 kvadrata odobri popust od 20 odsto, {to neki smatraju da je u suprotnosti sa zakonom. Beograd je, na primer, pored popusta od 60 odsto za ku}e do 100 kvadrata odlu~io da odobri i dodatni popust za stambene objekte od 200 do 300 kvadrata, ako vlasnici re{avaju svoje stambeno pitawe i ako im je to prva nepokretnost. Sremska Mitrovica je me|u op{tinama koje su donele Pravilnik o legalizaciji. Rukovodilac Tehni~ke slu`be u Di-

rekciji za izgradwu grada Zorica @igi} obja{wava da legalizacija u ekstra zoni ko{ta 4.590 dinara po kvadratu, u 3. zoni (naseqe Marko Peri~in - Kamewar) 2.069 dinara, a u 8. ili posledwoj zoni (Leìmir, Man|elos, Stara Bingula...) 112,12 dinara za kvadrat. Ko plati odjednom, dobi}e popust od 20 odsto (plus onaj zakonom predvi|en), a ko èli mo}i }e da otpla}uje i na 120 mese~nih rata, bez u~e{}a i popusta, a objekat }e se ukwiìti s teretom. Ima mi{qewa da je gre{ka prepustiti lokalnim samoupravama da same odre|uju visinu naknade za legalizaciju i da zbog toga ni ovog puta ne}e uspeti, jer dok, na primer, u centru â~ka ko{ta 10.000 dinara, za ku}u od sto i sitno kvadrata u centru Kikinde oko 24.000, u Sremskoj Mitrovici cena je vi{e od 460.000 dinara, a na periferiji Zlatibora 40.000 evra, {to se tuma~i kao bahatost lokalne samouprave.  Ranka Dautovi}

POD ISTRAGOM POSLOVI „HIPO ALPE ADRIJA BANKE” NA BALKANU

@onglirawe milionima

pecijalni istra`ni organi, koji rasvetqavaju slu~aj „Hipo Alpe Adrija banke“, trenutno preispituju poslovawe ove banke na Balkanu, pi{e be~ki nedeqnik „Format“. „Hipo“ je o~igledno u Srbiji i Hrvatskoj „`onglirao“ milionima i nekretninama, navodi list, isti~u}i da je banka davala velikodu{ne kredite i kada je bilo poznato da se radi o problemati~nim projektima. Ova banka je poku{ala da proda o~igledno bezvredne nekretnine i placeve sopstvene firme koja se bavila nekretninama, ali

je plan propao zbog veta koji je stavila osiguravaju}a kompanija „Gracer vekselsajtige“ koja je deo „Grave grupe“. Pravosudni organi trenutno analiziraju ~etiri, prema wihovom mi{qewu, veoma sumwiva projekta vezana za nekretnine. Tri projekta su i{la preko hrvatskih firmi, a ~etvrti preko srpskog „Blok 67 d.o.o.“ Ovo srpsko preduze}e bilo je ukqu~eno u izgradwu jednog stambenog naseqa u Beogradu, koju je trebalo da finansira „Hipo banka“, navodi „Format“. Nedeqnik citira nalog za pretres od pro{le nedeqe, u kojem

pi{e da, „iako se ispostavilo da firma nije mogla da realizuje ovaj projekat zbog nastupaju}ih rizika, uprava „Hipo interne{enel“ je poku{ala da te nekretnine interno proda „Hipo Alpe Adria Imobilien AG“„. Nakon {to je „Grave“ osigurawe stavilo veto,“Hipo“ je sam otkupio celokupan projekat. Na prvobitno odobreno finansirawe dodato je jo{ 17,5 miliona evra i tro{kovi projekta su eksplodirali sa 150 na 237 miliona evra, tvrdi „Format“. Kod srpskog preduze}a se, prema pisawu nedeqnika, radi o se-

strinskoj firmi austrijske „CEE Invest Holding“, ~iji je je osniva~ raniji poreskih savetnik „Hipo“. Nejasno je, tako|e, da li je on taj posao vodio kao poverenik ili ga je radio za sebe. Wegovo preduze}e negovalo je tesne veze sa biv{im {efom „Hipo“ Ginterom [tridingerom. [tridingerovo preduze}e „Rubikon Invest AG“ je od „CEE Investment Holding“ dobilo veliku pozajmicu. „Format“ ukazuje da su i tri projekta u Hrvatskoj, koja su sumwiva istra`nim organima, vezani za sli~ne probleme.

nedeqa7.mart2010.

U P O T R E B A

DNEVNIK

c m y

@ I V O T A

Svirac iz vodenih {uma i{ta u ìvotu nije slu~ajno, pa ni slu~ajni prolaznik! ôvek u {umi na tvrdom snegu s crvenim biciklom lep{eg pola pored sebe, starac pod sivim {e{irom i u gumenim ~izmama, sluzavo-plavog i zamu}enog pogleda, obloèn po vertikali prigu{enim tonovima i sav nekako pepeqast kao zape~en od zemqe ili od kalori~nog obedskog blata, zakop~an u radnoj bundi (socijalisti~kog kroja) s mahovinom braonske kragne zagrnute oko dlakavih, o{trim iwem oprqenih obraza, sna`nih i simetri~nih kostiju prokrvqenog lica kao od terakote i ispucale koè, gura u crnim rukavicama, zale|enim i praznim drumom kroz tanku {umu planta`nih topola, taj letwe obnaèni, suvowavi bicikli bez blatobrana, s belom vre}om “slomqenom” preko rogova kormana i s okruwenim kukuruzom koji se providi u vre}i.

Du{an Pa{awski: “Pao sam sa bicikla na led, dobro da ki~mu nisam pokrqo...”se ovo samo sniva... Jooooj-joj, jooooj-joj...”

Duboko u {umi niz drum, poplo~an ledenom korom celom pravolinijskom du`inom do Save (reka se ne vidi s tog mesta), nazirem kroz ekran {ofer{ajbne jo{ samo jednog ~oveka, tetura se ivicom puta nama u susret, i on, rekao bih, vu~e ne{to natovareno na sankama ili na kolicima. Ali, ostavimo wega, zastali smo pored bicikliste s

vre}om, ime mu je Du{an Pa{awski, i taj {e{irxija iz Kupinova, kojeg smo, izgleda, pomalo prepali, blizu {umskog raskr{}a za crkvicu Majke Angeline (zabodenu na jednoj gredi Obedske bare), ispostavi}e se, svakodnevno forsira ovaj jugozapadni koridor prema reci, to jest prema Jasenskoj {umi u prvoj zoni Savinog priobaqa, gde na slobodnoj ispa{i ima svojih deset sviwa ro|enih pod sre}nom zvezdom. Me|utim, pre pet minuta, pri~a zadihano i usplahireno, tamo dole – osvr}e se i pokazuje ispruènom rukom – naspram polurazru{ene i puste ku}e Qube Arsenijevi}a (ku}u su pre par godina kupili Lakato{evi), ja{io je bicikli na zale|enom drumu i, uzo~in, izgubio je ravnoteù, vre}a mu se zaquqala na kormanu i qosnuo je na led, pru}io se koliko je duga~ak u svojoj sedamdeset drugoj godini... Jo{ mu je tur beo. I zato, sada, umesto da vozi bicikli, kao {to to i ina~e ~ini na putu od Grobqanske 25, gde mu je ku}a, do svojih sre}nih sviwa u Jasenskoj {umi, i zato, sada, gura ènski to~ak pored sebe i “oslu{kuje” organizam, zami{qen nad trenutkom nepa`we koji ga je za dlaku mogao stajati glave. “Vaqda se ne{to unutra nije pokarambasilo”, smeje se Pa{awski na suvo (smejawe na suvo, to je kao brijawe ìletom na suvo) i {akama pipa stomak. “Dobro sam pro{o, ovoga puta... Mogo sam da pokrqam ki~mu. Uzalud bi me danas sviwe ~ekale u {umi!” “Kako sviwe uop{te preìvqavaju zimi u {umi?” pitam ga sa strepwom. “Imaju li neki zaklon?” “O, pa da! Napravio sam im obor i sviwe kad o}e izlaze i ulaze... A kad se Sava izlije, ko sad pre mesec dana kad je poplavila Jasensku {umu – ovde di mi stojimo sve je bilo pod vodom! – sviwe se popnu na dolmu i ja im ondak ~amcem donosim kukuruz...” I Pa{awski ode svojim sviwama u {umu. Stiè Ciga s drvima. Upregnut u kostur skarabuxenih kolica s ~etiri tanka puwena pneumatika, izme|u kojih je na metalne re{etke naslagao i kanapom zavezao plast suvog grawa, napabir~enog tog prepodneva u {umi Plandi{te, taj stari, omaleni ~ovek, sakupqa~ drvenih kostiju, tegli svoju februarsku vatru na uètu vijugaju}i u prevelikim gumenim ~izmama na debelo zale|enom {umskom drumu, pored {a{avog kanala Vok dupke punog brze i duboke vode (koja iz Bare wegovim koritom juri u Savu). I, u momentu kada prilazi, Ciga odbacuje uè u sneg, skida rukavice i tako|e ih baca u sneg, staje uvo{ten pored kolica i s vojni~kom ceremonijalno{}u pruà ruke ispravqenih {aka niz slepqene butine, a zatim, okrenut nama, izvodi o{tar i brz naklon glavom – “Dobar dan, gospodo! Dozvolite, Dobrivoj Jovanovi}, Ci-

[ O R O M

gan i muzi~ar, Ora{ka broj tri!...” – podiè ruke u visinu prsa opona{aju}i dràwe tambure i iska{qava {ansonu: “Do|i mala na Obedsku baru, pa da vidi{ {ta be}ari znaju, {eta}emo ja i ti, po najlep{oj prirodi, Obreòm, A{awom, Kupinovom i Barooooom...” Zatim, taj sme{no upakovani, krezubi ~ovek, koji izvija obedsku pesmu u {umi pod snegom, patuqak iz sremskih sredwovekovnih pripovesti o ~udacima iz stra{nih vodenih {uma, s crnom, brendiranom kapom ispod koje je, kao slu~ajno, ispalo i {tr~i jedno krupno uvo, nagla{ava, nabija mi na nos (kao da se to ne vidi golim okom) da je “po nacionalnosti Cigan”, premda “neki kaù i Rom”, ali Jovanovi}u, dabome, nekako “vi{e pa{e” da je Cigan, i pritom ose}am kako mi ovako providnim, ni~im iznu|enim (pre)na- Dobrivoj Jovanovi}: “Voleo bih, majko mila, da se ovo samo gla{avawem, “uvaquje” kao mamac sniva... Jooooj-joj, jooooj-joj...” re~: Cigan. A onda, skeniraju}i ga, po~ev od tih hladnih ~izama, koje su mu landarale sam u zemunskom ’[aranu’, na keju, pa u staroj ’Lanataknute do kolena, preko pantalona upasanih u sti’ sam isto sviro, i na ’Malom Kalemegdanu’, pa ~izme i crnog prsluka, kakve nose svirci, navu~ena obrenova~kom putu, a otkako sam omatorio, svinog preko plave rolke, pa do visoke kape s jednim, ram u ’[aranu’ i to samo vikendom, ja i jedan armokao slu~ajno, ispalim uvetom, skuìo sam da je wenika{ Zoran, kad nas pozovu iz Zemuna... GELEM, gova uro|ena ciganska inteligencija, jo{ dok nam GELEM, LUNGONE DROMENCA, MILADELEM BAHje prilazio, svetlosnom brzinom ve} zavrtela neTALE ROMENCA... AJ ROMALEN, AJ CHAVALEN... @iki plan me|u obrvama. vili! A kad sam slobodan, skupqam grawe po {umi, Stoga, kao {to sam iza Jovanovi}evog potencigospodine! Svi {efovi iz {umske uprave poznaju rawa wegove ciganske (a ne romske) nacionalnoMileta Kara{a, i znaju da ja skupqam drvene kosti sti odmah osetio neku zvr~ku, tako mi se sada – po Plandi{tu... ’Mile’ kaù, ’vuci drva, samo nedok na ekranu posmatram wegove slike – ceo wemoj {tetu da pravi{...’ Gospodine, celo prole}e i gov “aran`man”, veseqa~ki nastup i arlekinovski leto vu~em grawe, a danas mi je u ku}i bilo dosadizgled, humoristi~ka i zabavqa~ka pojava s jakim no, pa, reko, idem u {umu... No} je pro{la, putujeasocijativnim {mekom {umskog ili, ipak, vrtnog mo zorom, ja sa svojom, ti sa ~ergom svojom... Pevam, patuqka, name}e kao demonstracija jedne briligospodine, a ìvim ko ciganski ker... I jo{ lo{ijantne ve{tine preìvqavawa tog malog, siromaje, gospodine moj!... Imam tri }erke, ova {to je sa {nog ~oveka, koji se igrom, humorom, karikatumnom ima osamnaest godina, bolesna je od ìvaca i rom, izdigao iznad “egzistencijalne jeze” ({uma s mnogo kafe pije, a digod sam bio da mi daju pomo}, tim nema veze) kroz koju vu~e svoja kolica sa godinara jednog nisam dobio... @ivila je devet mesemilicom drvenih kostiju. ci u Parizu, a sad je sa mnom i suprugom Lelom, iz“Da, gospodine, ja sam muzi~ar... svirac, tambudràvam ih od tambure... Imamo mali, zeleni ku}era{... Sviiiii}e zoraaaa u subotu, na prole}eeerak, pravi ciganski... Ha-ha-ha... Gospodine, ja vam ee... Imam tri nadimka: Mile, Kara{ i Steva, a prse izviwavam, ako imate neki dinar da mi date, mavo ime mi je Dobrivoj Jovanovi}! Ozbiqno, majke kar da popijem fla{u piva... Hvala vam, gospodine, mi! Ha-ha-ha!... êkaju da sunce sineeee, ~ekaju da... hvala vam ko bratu... Neeeesretan sam, mila majkoJooooj-joj, jooooj-joj... Za Beograd, za Beograd... Svioooo, od sve muke pesme pevam.... Voleo bih, majko ram od sedamnaeste! Evo, prsti, ako ne verujete, gomila, da se ovo samo sniva... Jooooj-joj, jooooj-joj...”  @eqko Markovi} spodine, ovo je sve izderano od tambure. I sviro

B O R O M

Te~ine rakije e~a Pera nije moj ro|eni te~a, al’ ko da jeste, taki je to ~ovek. Nema {ta ne vole i nema {ta ne ume. Jo{ odkad je tu negdi oko osamdesete, kanda da je presto i da sravwiva svoje godine na bilansu. Ne vidi se na wemu da je tolko nakupio godina, al’ se ne vidi ni da je pokiso. Kad kogod u [ajka{koj pokisne to je isto ko kad ka`u al’ je nakupio. Ovo se ne va`i ako pada ki{a ve} samo ako kogod na suvom pokisne. Obi~no se pokislo od rakije. Sremci su oma preko Dunava i Burme pa su nau~ili Koviq~ane

da se od vina ne mo` opiti, pa za vino ovo ne vaì. Nisu se vina manuli, al’ ve}ma voledu rakiju. Imaju i rakijadu, Darin Sava to zove Parastos dudu. Da ne sumwate u Te~u, oma da vam kaèm da te~a nije taki i da ne pije. Cela veka radi s o`deranicama al’ nit pije nit pu{i. Kadgod je i kafanu drò u Koviqu, oma preko od pijace. Kad je bio pija~ni dan i{lo je i po petnajst litri rakije dok se ne razi|u pijace. Nemoj sad da mislite da su Koviq~ani `deretine, ima i takih al’ nisu svi. Ima i kod vas takih al’ ih ~uvate da ih u novine kogod ne mete. Te~a vi{e ni ne laè. Od kad je umro Laka berber ugasio se i Klub laòva. Ostali samo Rada i Te~a. Te~a jo{ malko i o}e da omasti al Rada jok! Sin mu o~o u mini-

stre i sad nema kalambura, da ne bi kvario genetiku i politiku. Kadgod su mastili u berbernici o umr{enim torwevima koviqskih crkava, o pustom patku koji je kqunom povadio eksere i raskovo kapiju da iza|e na {or, o onom {to je na {lajzu upeco bicikli pa se popla{io od svetla, bila dinama ukqu~ena i kad povu~e najlon a ono zasvetli iz vode... Ta sva{ta su umeli da smisle. E, jedared smislio Te~a da proba da pe~e rakiju od „svega i sva{ta“. I uradio je tako. Ka`e da kad pogleda u neko vo}e oma zna kolko to vo}e daje rakije. Koviqske kajsije kad su zrele daju {est sedam litri, {qive imaju osam, devet, deset litri kad su dobre godine i {qive. I sad neko prodaje kajsiju za trista dinara a dok je ne

ispe~e{ ona ko{ta {esto, jedi se Te~a. Al’ da se manemo vo}a i taki rakija, to svi umu da rade. Ode Te~a jedared ~ak u Futog, vidi tamo neke zdravo velike bazene s kiselim kupusom i oma se seti da je istina ono „dole kupus, gore nebo, to je Futog, bog te ...“ Gleda Te~a u bazene s prokolama, gleda u prazne burade od dvesta litri, puno ih je bilo okolo bazena pa mu birta{ko oko kaè da tu ne{to ne {tima. Onda su mu kazali da kad ukisele prokole u bazenu, preko wih pome}u daske pa na daske te burade metu i u wih naspu vode, da pritisnu prokole. Falili mu se Futoàni da kad prokole krenu prevrnu te burade. Onaj Arhimed {to je ispqusko vodu iz korita kad se kupo, ve} bi viko „eureka“, al Te~a je }utke do{o iz Futoga preko Nova Sada u Koviq. Kad je stigo ku}i ve} je u glavi imo komplet re{ewe. Kad je u kupusu tolka snaga, sad }e on od kupusa da napravi rakiju. Oma ode u ba{tu, imo je kupusa, narendi{e sto kila i uzme maq i udri. Sva je ko{uqa bila mokra, napravio melasu od kupusa, vi{e nije bio za jelo neg’ samo za rakiju. Presvu~e Te~a suvu ko{uqu i nikom ni{ta ne divani {ta je naumio. Ako uskisne, baci}e ga, ne}e niko ni znati za wegovu nauku i mokru ko{uqu. Meto Te~a u kupus i malko {e}era, miriso ga jedno tri meseca i radovo se {to bure ne kandela, {to bi kazali oni garavi Koviq~ani iz [anca. Kad je do{o februar mesec pita Te~u jedan iz Budisave, {to mu se poverio, jel’ ispeko kupusaru? Kaè Te~a da nije i da bi sutra do{o s varburgom kod wega da pe~edu rakiju. Kad je krenula iz kazana a ona pedeset stepeni, ne mogu da se

na~ude obadvojica, dvadest i vi{e gradi od kupusa. Ispeku oni osam litri i kaè Te~a da sad bega u Koviq, sve mu je po voqi i srce mu je puno ko taj stakleni balon u varburgu. Tero je lagano do ku}e, onda jo{ nije bilo asfalta od Grli}eve kafane na raskrsnici kod Budisave pa do koviqske zadruge. Moro je zbog balona, zdravo je varburg {trucko po kockama. Probo je Te~a posle i od paradajza da pe~e rekiju. Samo je miris imala al’ nije bila {togod. Ispeko je vi{e od dvdeset vrsta rakija i svaka ima miris da je oma pozna ko je prinese nosu. Malko se ~ude, ne bi da ispadnu sme{ni pa mlogo wih ni ne kaù koji miris ose}aju. Di moè rakija da bude od kupusa, paradajza, krastavaca, zove, diwa, lubenica, lipe, kamilice, suvog gro`|a... Nema od ~ega sve nije peko. Kad napuni balon, Te~a ga ne zapu{i s jagwedom ve} samo mete gazu, da ne upadadu mu{ice a da rakija moè da se luftira. Tako sve {to ne vaqa izvetri a ostane

amo taj lep miris, da se zna od ~ega je rakija. Nema Te~a puno rakije i ne vole da prodaje, radije vole nekom da da rakiju neg da je proda. Kogod o}e, kad mu do|e u goste moè da proba wegove rakije, zato ih je i spremio. Glavna u Koviqu je dudara, we ima za poklon a ostale samo u ~a{icu, na licu mesta. Mo`da bi te rakije daqe od Koviqa imale druga~iji ukus i miris, neka bude siguracija, garancija vaì samo u Te~inoj avliji. Kad sam bio kod wega imo je puno mu{katle u ba{tici. Vidi Te~a kako sam ih gledo pa mi je kazo da i od mu{katle moè da se napravi rakija. Kad me je do kapije ispratio, zbog kera, kazo mi je: Zna{ {ta derane, ja umem i od starih novina da ispe~em rakiju! Eto, taki je Te~a, taki mu je varburg i take su wegove rakije. Garant je izumo neku novu rakiju i ove zime, samo mi se jo{ nije falio, valda je jo{ luftira.  Bora Oti}

DNEVNIK

nedeqa7.mart2010.

KULIRAWE IZ [IREG UGLA

ZABLUDE I NEPOZNANICE O PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Bas kqu~ za uspeh

Pa{ino poreklo, me}ava i par tovara blaga Avgusta 1716. godine vojska princa Eugena potukla je otomansku pod Petrovaradinskom tvr|avom. Legenda kaè da je tome doprinela sne`na me}ava koja je prestravila Turke pa se nada{e u op{tu beàniju, izgubiv{i u begu basnoslovno blago u kaqugama varadinskih ritova. Pri~i o me}avi i danas su skloni mnogi po{tovaoci Sne`ne Gospe, a onoj o blagu sawari i avanturisti. Upravo legenda o blagu, i danas skrivenom negde u varadinsko-karlova~kom ritu, kaè koautor internet sajta www.petrovaradinskatvrdjava.rs Nenad [eguqev, jedna je od najve}ih zabluda. - Nijedan istorijski podatak ne ide ovoj tvrdwi u prilog, dok mnogobrojni istorijski izvori nedvosmisleno govore o stvarnoj sudbini blaga - kaè [eguqev. U ratnom plenu carske vojske, izme|u ostalog, na{la se kowska oprema i sedla ukra{ena dragim kamewem i plemenitim metalima, bogato ukra{eni turski i persijski tepisi, skupocene tkanine, divqi kowi i kamile koje su carski vojnici gledali sa ~u|ewem, kao deca koja su se na{la u iznenadnoj poseti cirkusu. Ostalo je zabeleèno da “kada bi se blaga predala i wegova vrednost podelila me|u vojnicima, imali bi dovoqno sredstava da ìve slobodno do kraja ìvota”. Kamp je {qa{tio od raznih boja {atora koji su ~inili da podse}a na krevet pokriven cve}em. Kada je blago odno{eno bilo je potrebno 500 vojnika, 300 sanduka i tri dana da se obavi taj posao. - U literaturi se navode razli~iti izvori podaci o broju zaplewenog ratnog materijala. Broj zarobqenih topova se kre}e od 114 do 172, zastava od 150 do 170, ali se svi slaù u jednom: zarobqeno je 2.000 kamila, a zapleweno preko 2.000 kolskih zaprega oru`ja, municije i nebrojena koli~ina ìvotnih namirnica. Izme|u ostalog 120.000 xakova pirin~a i isto toliko vre}a s kafom, 4.000 kowa, 50.000 {atora, veliki broj rogate stoje, bivola i ovaca - pri~a [eguqev. - U izve{taju od 8. avgusta 1716. godine koji je Eugen Savojski napisao caru Karlu VI stoji da je zapleweno 175 artiqerijskih oru|a (149 topa, 23 merzera i 3 haubice). Zapleweno je i 1.300 ztr. baruta, 700 ztr. olova, 20.000 artiqerijskih zrna, 1.500 bombi, 12.000 granata, 2.700 granata za haubice, 156 zastava, pet kowskih repova u tri para, tri umetni~ki izgra|ena dobo{a, 3.104 dasaka... Vrednost svih zaplewenih stvari, ukqu~uju}i ratni materijal, procewivao se na tada{wih 2.500.000 guldena,

Ipak je Tur~in komandovao Jo{ jedna od zabluda, poduprta povremenim navodima, kaè da je Damad Ali-pa{a, glavnokomanduju}i turske vojske, bio poreklom Albanac. Turski istori~ar Ihsan Erko~ kaè da je bilo nekoliko velikih vezira u Otomanskoj imperiji koji su poreklom bili Albanci, ali je Damad Ali-pa{a (1667-1716) sin Tur~ina Haxi Husein Age, a ro|en je u selu Soloz koje se nalazi na obali jezera Iznik na zapadu Turske. ~ija dana{wa vrednost bi mogla da iznosi oko 5 milijardi dinara. Blago je, dakle, pokupio Eugen, ostaviv{i u ritovima samo tu romanti~nu pri~u o rasutom turskom bogatstvu. Sneg u avgustu, na praznik Sne`ne Gospe, koji je navodno pomogao hri{}anskoj vojsci da nadja~a otomansku, ve} je malo teè istraìti. Istorijski izvori kaù da je, po~etkom ve~eri 4. avgusta, carska kowica po~ela prelaz preko Dunava na dva pontonska mosta. Tokom no}i iznenada je nai{la oluja koja je uzvodno pokidala lance koje su dràli jednu vodenicu. Vodenica je naletela na prvi pontonski most na kojeme otkinula pet, a sa druge sedamnaest pontona. Velikim naporima komandanta tvr|ave generala Lefelholca pontonski mostovi su opet dovedeni u red. Prema legendi oluju je pratila i sne`na me}ava. Prema jednoj ranijoj legendi, 5. avgusta 365. godine na brdu Eskvilin u Rimu pao je sneg. Tada{wi Papa Liberije je to mesto zbog ove ~udne pojave ozna~io kao mesto za gradwu budu}e crkve. Ne{to kasnije, za vreme Pape Siksta Tre}eg (432440), podignuta je nova crkva Majci Bo`joj, nazvana Santa Maria Ma|ore (Sveta Marija Velika) u kojoj se na glavnom oltaru nalazi slika Gospe Sne`ne. Tako je i pobeda kod Petrovaradina 5. avgusta 1716. godine bila osnov za podizawe crkve zahvalnice Mariji Sne`noj. Usput je ispalo veoma zgodno da se pri~a o onom rimskom snegu poveè s legendom o

lokalnom grmqavinom, gradom i olujnim udarima vetra. - Sredwa maksimalna brzina olujnog vetra za podru~je Novog Sada najve}a je tokom jula i avgusta i dostiè brzinu od oko 80km/s. Koliko pratim vremenske podatke u posledwih nekoliko godina, mogao sam da primetim da je skoro svake no}i izme|u 4. i 5. avgusta ili u danima koji prethode, Novi Sad i okolinu redovno zahvatalo nevreme pra}eno jakim ki{om i olujnim naletima vetra, ili je tih dana padala jaka ki{a - kaè [eguqev. - Pre ~etiri godine, 5. avgusta oko 6 sati ujutro, nakon jake ki{e tokom no}i, sa kolegom iz Arhiva Vojvodine oti{ao sam na Tvr|avu, mogli smo da primetimo da je ceo predeo, dokle god nam se pogled pruào, bio beo. U pitawu je bilo iwe. A oblaci su se spustili toliko nisko da nismo mogli da vidimo vrhove stubova mosta Slobode. Vladimir Jankovi}, profesor meteorologije na Univerzitetu u Man~esteru, kojeg je [eguqev konsultovao, ve} dugo istraùje uticaj vremenskih prilika na neke odlu~uju}e bitke tokom istorije. On iskqu~uje pojavu snega, ali napomiwe da se prose~na godi{wa temperatura

Blago je na sigurnom: Princ Eugen

petrovaradinskom pred samu bitku, pa da se velika pobeda nad osmanlijama prika`e jo{ ve}om i ki}enijom. To ka`u istorijski podaci, podvu~eni legendama. Nenad [eguqev obja{wava da je u Vojvodini, tokom tople polovine godine, pojava hladnih frontova ~esta i pra}ena

tokom 1715. i 1716. godine smawila u proseku za dva stepena, pa je mogu}e da je to uticalo da letwe lokalne oluje pra}ene gradom budu ekstremnije. Da li je sve to dovoqno za verovawe u sne`nu me}avu, sumwamo. Petar Klai} (Slede}e nedeqe: Kroz lagume i jaruge)

[ansa da prona|emo zlog muzi~ara i kriminalca stra{no je mala, {to ne zna~i da su svi bajni. Postoji u tom svetu prava Dalijeva paleta likova, ali... rvati su dobili novog predsednika, kompozitora. Wegov srpski kolega je psiholog. Nije sasvim jasno koliko bi to moglo biti va`no za plebs, mada izvesne kolege i poznanici nisu krili olak{awe radije nego odu{evqewe, kada su na{i susedi napunili bira~ke kutije. ôvek od imena i prezimena, te zna~ajne umetni~ke karijere ulio im je poverewe, na posletku – ko peva zlo ne misli. Hrvatima iz prve ruke moèmo najaviti da to {to im je lider muzi~ar ne zna~i da }e im ìvot biti pesma i igra. Niti smo mi danas du{evno uravnoteèniji, niti }e kom{ije u doglednoj budu}nosti biti muzi~ki ispuwenije i obrazovanije. Mada, wihov je predsednik taze, mo`da nas urekne. Iz li~nog iskustva, poslovica o pevawu i zlim mislima generalno je ta~na. [ansa da prona|emo zlog muzi~ara i kriminalca stra{no je mala, {to ne zna~i da su svi bajni. Postoji u tom svetu prava Dalijeva paleta likova, prefriganih, sujetnih, nezasitih, egocentri~nih, oportunista itd, ali da se na|e neki dasa, ili cura, koji bi potezao oru`je, bezo~no krao, uop{te, aktivno i svesno nanosio nesre}u drugima zarad li~ne dobiti – te{ko. Biti muzi~ar zna~i videti istinu iza horizonta jadne i dosadne svakodnevnice. Na ve~ito pitawe “za{to smo ovde i {ta nam je ~initi” odgovara: Da zagrejemo hladni, mra~ni, surovi, beskona~ni svemir i damo mu smisao. [to nas dovodi do basista. Kontrabas, bege{ ili bas gitara jedan je od osnovnih instrumenata modernih sastava svih ànrova. Ne postoji unisono obja{wewe za{to sluhisti biraju upravo bas, ali }e se ve}ina sloìti da istovremeno svirawe ritma i melodije stvara nezamislivo dobre emocije. S jedne strane pumpaju ritam zajedno s bubwarem, a s druge, tamo gde su klavijaturisti, gitaro{i i ini, daju puno}u harmoniji i melodiji. Ve}ina talentovanih pada na ovu jedinstvenu osobinu basa, ali ima izuzetaka. Da se ne laèmo, bas je relativno lako svirati, {to ga je u~inilo jo{ popularnijim. Najuspe{niji ali ne i najboqi basista u Srbiji je bez sumwe @eqko Mitrovi}, zna se ko je ~ova. Batalio je progresivan i neprofitabilan zvuk “Oktobra 1864” i latio se unosnijeg posla. Kolega po lukrativnom wuhu mu je Aleksandar Caki Kravi}, ~lan novosadskog Gradskog ve}a za sport i omladinu i nekada{wi

potpredsednik vojvo|anske vlade, te Bala{evi}ev basista. Odli~an muzi~ar, {to ina~e va`i za sve koje \ole pozove. Danas poznati filmski urednik Robert Neme~ek bio je basista kultne “Pop ma{ina”, a od vlasti nepravedno zaboravqeni Bogoqub Kari} svojevremeno je tako|e bio muzi~ar. Rivali su ga pe`orativno zvali “harmonika{“, {to je neta~no. Kari} je ~as tvrdio da je svirao gitaru, ~as bas, no nedvosmisleno je priznao da je zbog mawka talen-

ta ponajvi{e bio menaxer orkestra “Plave zvezde”. Kada su novosadski biv{i basisti u igri, verovatno najve}i domet ostvario je biv{i pank basista “Generacije bez budu}nosti” Borko Stefanovi} koji je bio diplomata u Va{ingotnu, a sada je politi~ki direktor Ministarstva spoqnih poslova i {ef kabineta ausministra Vuka Jeremi}a. Sre}om, nisu svi lokalni basisti batalili muziku. Li Men, Novosa|anima poznat i kao Piki i daqe svira, mada ga mla|a publika vi{e pamti uparenog s gramofonima i gitarom. Producent Pe|a Peji} tako|e je ostao u muzi~kim vodama i vremenom je od odli~nog basiste izrastao u jednako vaqanog producenta. Te{ko je odgonetnuti genezu srpskih basista. Mo`da je presudna ~iwenica da se taj instrument, kao prate}i, uglavnom prilago|ava ostatku benda, pa je wima najlak{e da zaplivaju u drugim kreativnim, odnosno isplativim rabotama. Podlo`ni su evoluciji. Ne mawe va`no, retko je basista simbol grupe, (Lemi “Motorhed”, Sid “Seks Pistols”, Sting “Polis”, Heris “Ajron Mejden”, King “Level 42”, Dado “Tajm” su izuzeci), pa se zamewuju bez osetnog trì{nog deplasmana benda. Neki kaù i da su previ{e “kul”, da re|e imaju virtuozne aspiracije i da im muzika nije sve u ìvotu. Duhovito obja{wewe ponudila je i pop peva~ica Severina, rekav{i da su najopasniji zavodnici u grupi. Parafraziramo: “Znate, pjeva~i samo misle kako }e biti prihva}eni, gitaristi su u svom svijetu i solo deonicama, a basisti onako, iz ugla kuliraju i snimaju situaciju...” I. Mihaqevi}

NOVI PROJEKAT SUBURBIUMA

Zaboravqeni grad u 360 VR Posle tri izdawa kwige Zaboravqeni grad – Gorwi i Dowi grad Petrovaradinske tvr|ave (na srpskom/ engleskom, ma|arskom/ nema~kom i francu-

Zgrada [ajka{kog bataqona

skom jeziku) kao zbirke eseja vi{e autora ilustrovane fotografijama Stevana Lazuki}a, nevladina organizacija Suburbium je okupila tim koji je

Foto: Silard Kova~

vrednu istorijsku ba{tinu predstavio na novi, elektronski na~in. Radi se o specijalnoj obradi koja je poznata kao “360 VR”, s efektom fotografija koje se kru`no kre}u i dobija utisak kao da su filmske. Autori su Silard Kova~, Orfeas Skutelis, Ka}a Lazuki}-Qubinkovi}, Laslo Dani, Bela Kolar{, Gabor Ifju i I{tvan Kolar{. Gorwi i Dowi grad Petrovaradinske tvr|ave predstavqeni su na interaktivnom CD-u, gde su na mapi (autor Aleksandar Stanojlovi}, izdawe Suburbium) obele`ena zna~ajna mesta i objekti, a pomo}u 360 VR obra|eno je nekoliko najvrednijih celina. Muzi~ka pratwa Borisa Kova~a je poklon Suburbiumu koji od 2002. godine skre}e pa`wu na na{u zapu{tenu istorijsko/graditeqsku ba{tinu svojim projektima. Na panoramskoj mapi obele`ena je i putawa koja bi u skladu sa principima

univerzalnog dizajna mogla biti ure|ena kao prilaz Tvr|avi za osobe sa invaliditetom, odnosno za sve koji se ote`ano kre}u, od beba do starijih osoba.

Beogradska kapija

Koordinatorka projekta je Bojana Karavidi}, a podr{ka je do{la iz Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo.

Foto: Orfeas Skutelis/ Silard Kova~

DNEVNIK

c m y

nedeqa7.mart2010.

POLA VEKA „MARTINA”

Neuni{tivima samo pertle mewa{ e} pedeset godina cipele britanske marke „martine“ (Doc Marten’s) imaju bogatu karijeru u razli~itim kulturama mladih: vole ih pankeri, skinhedsi i pomodari, a dospele su i u magazine visoke mode gde sijaju na nogama lepih èna i manekenki. Kultne ~izme za oba pola lansirane su 1. aprila 1960, a krasi ih pre svega debeli |on, otpornost, nepropustqivost, neuni{tivost: samo im se pertle mewaju. Wihova prvobitna boja trule vi{we sve se re|e vi|a, ve}ina martina su crne. Nove ko{taju izme|u 100 i 160 evra, ali po najlon pijacama i buvqacima mogu se na}i i za 20. Martine su vremenom postale objekt ùdwe {irokog raspona zna~ewa. Tako ih je Anarhisti~ka pogo partija Nema~ke (APPD), koja samu sebe vidi kao „organizaciju ruqe i socijalnih besprizornih“ s proklamovanim ciqem delovawa da „balkanizuje Nema~ku“, uvrstila u slu`benu uniformu. U isti mah, nose ih i profesionalni izumiteqi brendova, kapitalisti~ki par blizanaca Meri-Kejt i E{li Olsen, kojima je stalno na pameti da uvale nekome mu{ke majice po ceni od 250 dolara i vi{e, a koji ih u ironi~noj igri kombinuju s feminiziranim ruhom, pa su tako „kul“. Ve} decenijama martine su feti{, predmet oboàvawa. U pedesetoj godini svog ìvota wihov karakteristi~ni oblik pojavquje se i u vidu sandala, polucipela i patika, bilo qubi~asto lakiranih, bilo crno-belo kariranih ili onih na cveti}e. Ali tu je uvek kao znak prepoznavawa uniseks, koà, debeli |on... Istorijski gledano, ta britanska radni~ka obu}a je neprevazi|ena po popularnosti i toliko {iroko rasprostrawena da joj ni

jedna druga marka nije postala takmac: niti gumene ~izme koje je prona{ao lord Velington, i koje se naro~ito nose u engleski-govore}im krajevima sveta, niti „seksi-grad“ Manolo Blanikova modna obu}a za kojom „seku vene“ Wujor~anke u trideset i po kojoj godini. Osamdesetih se po cipelama mogla prepoznati ideologija: pobornici popa nosili su budimpe{tanske i kasnije „klark dezert“ kaubojke, pankeri martine. Posle su do{le „oldstarke“ koje su pomirile obe grupe, a zatim su nastupili „postizmi“ devedesetih: postmodernizam, postideologija, postpolitika. Danas su snikerice znak za „kulirawe“, ali jo{ uvek, martine dospevaju na naslovne strane modnih ~asopisa. Kira Najtli ih nosi uz xins, Herlen Bonam Karter, koja sebe naziva antihristom mode, obuva ih uz svoje ekscentri~ne kreacije spava}ica ili kad je a|ustirana kao u~enica, Avril Laviw se uz wih pravi da je de~ko na skejtu... Svako ko ima martine se}a se kako je bilo prvi put, izme|u ostalog zato {to je bolelo. Martine mo-

raju da se krote jer na po~etku te qubavne pri~e wihova krutost ùqa, potrebno je vreme za privikavawe. Nikako ne smeju da bqe{te, da budu glatke i da izgledaju kao nove. \onovi moraju da budu ulubqeni, koà da ima oìqke – {to kazuje da je wihov vlasnik ~lan kluba. U sredi{tu kulta martina je to {to je re~ o jedinoj robnoj marki koja bezuslovno vaì – nema la`waka, priznaje se samo original. Uspon martina po~eo je kada je britanska imperija po~ela da tone. One su postale obu}a radnika, levi~ara, nekonformista. Jezikom name{taja: martine su bili-regali za noge. Jo{ {ezdesetih otkrila ih je upravo formirana skinhdeska scena – tada jo{

francuske roditeqe, osigurale bi poloàj u borbi za mesto na koncertima Red hot ~ili pepersa. Jedva da postoji ijedan komad koji toliko dugo ima tako jasno zna~ewe razlikovawa: Ja sam druga~ija/druga~iji od vas. Prete~e martina je zapravo izumeo dr Klaus Merten a potom ih je poboq{ao dr Herbert Funk. Jedan je bio seoski lekar, drugi inèwer, obojica Nemci. Prema legendi, |on, ta jedinstvena oznaka cipela, pravqen je od iskori{}ene gume sa biv{ih aerodroma nema~kih vazdu{nih snaga (Luftvafe). Tako|e je i ostatak cipele pravqen od restlova rata: koà od oficirskih pantalona, uloàk od naramenica s uniformi. Nije se moglo ni slutiti da }e radni~ke cipele iz Nema~ke postati klasika pop kulture, ali doktori su

Rokerski znak Pit Tauzend, gitarista grupe Hu, skakao je u martinama na koncertima, „{utiraju}i“ vazduh tik pred nosevima svojih oboàvateqa u prvim redovima. U prvoj filmovanoj rok operi grupe Hu ,“Tomi“ iz 1975. vidi se {areno obu~eni i jako mladi Elton Xon na ogromnim martinama sa 12 rupa boje trule vi{we, dok peva „Pinbol vizarda“ („ârobwaka flipera“). Glamurozni roker ranih sedamdesetih Dejvid Bovi nosio ih je s debelim slojem blistave srebrne-metalik boje pod imperativom svoje publike. Sid Vi{iz je nosio martinke i pevao „Boè ~uvaj kraqicu, wen fa{isti~ki reìm je od tebe napravio potpunog idiota“. Xoji Ramon ih je tako|e obuvao, za ~iju muziku je Xim Xarmu{ rekao da se „nijedan bend pre Ramonsa nije potrudio da pi{e tekstove za mlade ~ija se svakodnevica okre}e oko hamburgera i B-filmova“. I Kurt Kobejn, „najsjebaniji“ muzi~ar skore pro{losti, ima zdrave Dokove cipele dok na ivici bine urla: „Siluj me“. nerasisti~ka – kao cipele za sve one ~iji su uzori van glavnih tokova i koji su ose}ali potrebu za protestom. Proleteri ponosni na wih u~inili su popularnim ~izmu s osam rupa na pertlu i |onom, otpornu na sve: uqe, kiselinu ili benzin. Voze}i se interejlom po Evropi, sabla`wavaju}i ameri~ke i

prodali svoju ideju Biliju Rigsu iz Northemptona. U Engleskoj su za wima ubrzo „poludeli“ tinejxeri. Tamo su radni~ke cipele savr{eno odgovarale duhu vremena. Mewaju se vremena, mewa se i izgled, ali ne i tvrdo jezgro martinki. Sre}an ro|endan, stare dobre martine. Velt (preveo i priredio: R. K.)

FILMSKI SVET U GROZNICI: 82. DODELA OSKARA

Biv{i supru`nici sa po devet nominacija

Nau~nofantasti~na saga „Avatar“ i triler o ratu u Iraku „The Hurt Locker“ sa po devet nominacija za Oskara Ameri~ke akademije za film bi}e u fokusu pa`we filmskog sveta tokom nadmetawa koje }e se po evropskom vremenu odràti rano ujutru u ponedeqak. Reìseri ta dva filma, biv{i supru`nici Xejms Kameron i Ketrin Bigelou, nominovani su za Oskara za reìju. Pored „Avatara“ i „The Hurt Locker“, u trci za Oskara za najboqi film su i „Distrikt 9“, animirana komedija „Do neba“, pri~a o Drugom svetskom ratu „Prokletnici“, drama o ameri~kom fudbalu „The Blind Side“, pri~a o recesiji „U vazduhu“, drama „Ozbiqan ~ovek“ i tinejxerske pri~e „An Education“ i „Precious“.Ove godine, za Oskara za najboqi film prvi put se nadme}e deset filmova. Do sada je u toj kategoriji birano pet ostvarewa. Pored Kamerona i Ketrin Bigelou, za Oskara za reìju nominovani su i Kventin Tarantino za „Prokletnike“, Li Danijels za „Precious“ i Xejson Rajtman za film „U vazduhu“. Za Oskara za najboqu glumicu nadmeta}e se Sandra Bulok, za film „The Blind Side“, Helen Miren za „Posledwu stanicu“, Keri Maligan za „An Education“, Gabore Sidibe za „Precious“ i Meril

Strip za „Xuli i Xulija“. Nominacije za Oskara za najboqeg glumca dobili su Xef Brixiz za „Crazy Heart“, Xorx Kluni za „U vazduhu“, Kolin Firt za „A Single Man“, Morgan Friman za „Nepobedive“ i Xeremi Rener za „The Hurt Locker“. Petorica glumaca u trci za Oskara za najboqu mu{ku epizodnu ulogu su Met Dejmon, za „Nepobedive“, Vudi Harelson za „The Messenger“, Kristofer Plamer za „Posledwu stanicu“, Stenli Tu~i za „Divne kosti“ i Kristof Valc za „Prokletnike“. Nominacije u kategoriji najboqa `enska epizodna uloga pripale su Penelopi Kruz za „Devet“, Veri Farmigi za „U vazduhu“, Megi Xilenhal za „Crazy Heart“, Ani Kendrik za „U vazduhu“ i Mo’Nik za „Precious“. Za Oskara za najboqi strani film nadmeta}e se ostvarewa „Prorok“ iz Francuske, „Bela traka“ iz Nema~ke, „Mleko tuge“ iz Argentine, „Ajami“ iz Izraela i „Fausta“ iz Perua. Nominacije za najboqi animirani film dobili su „Koralina i tajanstveni svet“, „Fantasti~ni gospodin Foks“, „Princeza i `abac“, „Do neba“ i „The Secret of Kells“. Sve~ana 82. dodela Oskara zakazana je u Kodak teatru u Los An|elesu. Doma}ini ceremonije su holivudski glumci Stiv Martin i Alek Boldvin.

DNEVNIK

nedeqa7.mart2010.

ENIGMA ZA NAJMLA\E

Klikeri rade muwevito Mo`da je Muwa upravo kvalitetom ilustrovanih, enigmatskih i tekstualnih priloga opstao osam godina na surovom trì{tu {tampe oglo bi se re}i da se kiosci za prodaju {tampe u Srbiji savijaju od nekoliko vrsta {tampanih tereta, od kojih neki do pre pet godina gotovo da nisu bili ni poznati me|u ~itaocima, a zna~aj i broj drugih je bio znatno mawi nego danas. Ne ulaze}i u precizniju, statisti~ki potkovanu elaboraciju, primeti}u da dominiraju revije namewene ènama: u najrazli~itijim podànrovima. Od revija i magazina op{te (ènske) prakse, preko skandaloidnih tabloida, medicinskih i zdravstvenih izdawa... Potom su tu sve mnogobrojnije edicije koje se bave kuvawem i hranom, pi}em i trpezom, uop{te. Odmah uz bok su im nebrojena enigmatska izdawa, od luksuznih do ekstremno skromnih, od skandinavki i sudokua do rebusoida, italijanskih, {vedskih i klasi~nih ukr{tenica. Tre}a u tom poretku su izdawa namewena najmla|im ~itaocima. I me|u wima ima razlike te se neki bave stripovima, drugi video igricama, tre}i iskqu~ivo Diznijevim junacima, ~etvrti de~jom enigmatikom itd. Posle ove tri grupe, dolaze na red specijalisti~ke sportske revije, koje obi~no prate recentno popularne sportove (sada tenis i ko{arku). Negde na kraju interesa nalaze se politi~ki nedeqnici, ~iji uticaj i prisutnost padaju iz dana u dan i ~iji tiraì su odavno neisplativi… Pogledajmo neka od izdawa namewenih najmla|ima, onima koji su pred{kolci ili u jednom od prva dva razreda osnovne

{kole. Tim pre {to je re~ o privatnim izdawima, budu}i da su veliki izdava~i tog tipa {tampe odavno nestali netragom. Prvi kojeg listamo je „zabavnik za decu“ Kolibri, koji izdaje Alisa pres iz Kraqeva.

Velikog formata, ovaj list je {tampan na 32 strane u skromnom crno-belom otisku i sa koricama u koloru. Kad se prelista, ~italac s ~u|ewem opaà da je sve stranice iscrtao Brana Nikoli}, klasik srpskog komi~nog stripa, koji je sli~ne radove, uz legendarne stripove Benxo Kostu, Tarzika, Mate Karatea i druge, objavqivao jo{ pre 50 godina! Na svakoj stranici su po jedan ili dva enigmatska zadatka, krupno crtana, zgodna da deca bojadi{u likove i predmete. Pada u o~i neraznovrsnost zadataka, lo{i stihovi, poneki problemati~ni, de~jem uzrastu neprilago|en zadatak itd. Kolibri li~i na kwiìce namewene pred{kolcima u kojima se oni u~e, kroz igru, osnovnim relacijama u prirodi. Korica je neatraktivna, da ne kaèm ru`na, a posebno ~udi {to veliki crta~ nije potpisan ni na jednom mestu. Ocena 2. Drugi list za najmla|e je Smart, „~asopis za mudrolom“, kako stoji u podnaslovu (izdava~ je Uzvigor iz Novog Sada). Duplo maweg formata, Smart je

sav u odli~nom koloru. Korica je moderna, dinami~na, jednom re~ju izvanredna! Pri tome je Smart i trideset dinara jeftiniji od Kolibrija. Ceo projekat je sofisticiraniji, dok o likovnom izgledu brinu dva ilustratora: Aqo{a Tomi} i Igor Lazarevi}. Kroz enigmatske zadatke male ~itaoce vodi pet junaka, wihovih vr{waka, sa odre|enim karakterima i me|uodnosima, a Smart je sude}i po nekim enigmama povremeno namewen i malo starijim ~itaocima. Ocena 4. Znatno dugove~niji od prethodna dve enigmatska de~ja lista je zabavnik Muwa. Na kioscima je 47. broj lista koji na 32 stranice, u punom koloru zabavqa decu. Sem dva odli~na stripa, Zuzuka i Muwe, ovaj zabavnik donosi i najraznovrsnije enigmatske priloge, kao i po jednu pri~u u broju, pesmice iz na{e de~je lirske tradicije, prevashodno klasika Brane Cvetkovi}a (s wegovim sjajnim ilustracijama), ali je razvio i ìvu saradwu s malim ~itaocima, pa po broju objavi i dvadesetinu wihovih priloga. Na stranicama Muwe je wegov urednik Zdravko Zupan objavio ~itavu jednu kwigu kratkih pri~a Sre}ka Jovanovi}a i desetine i desetina bisera ~ika Braninih. Ina~e Muwa je i najdinami~niji u pogledu ilustracija, jer sem Zupana ovaj list ilustruju i B. Cime{a, S. Arseni}, V. Vasiqevi} itd. Mo`da je Muwa upravo kvalitetom ilustrovanih, enigmatskih i tekstualnih priloga opstao osam godina na surovom trì{tu {tampe. Ocena 5. Ukratko, vrlo je va`no da va{oj sitnoj deci ili unucima, na po~etku wihovog druèwa sa enigmatikom, kupujete pomenute ili neke druge klina~ke listove. A ve} posle prvog susreta s wima, odlu~i}e oni, uz va{u pomo}, koje }e od tih izdawa postati stalna lektira za u~ewe i razbibrigu. V. Fumeti

PISCI SU UBICE SA PREDUMI[QAJEM

Tanka linija greha @rtvovao sam Pukovnika za veli~anstven zavr{etak poglavqa (Markes) ije lako napisati dobar roman, stvoriti sopstven svet, ostaviti za sobom junake ~ije se sudbine na poseban na~in prate, pamte i prepri~avaju. Gotovo da je neopisiva pi{~eva „stvarala~ka groznica“. Te{ko se zaboravqaju precrtane i sve prepravqene re~enice, izmeweni ~itavi pasusi odstrawena poglavqa. Ne zaboravqa se ni strpqivo ~ekawe plodnih trenutaka. Kada stvarala~ki trenuci stignu, re~i se niù kao biseri na ogrlici. Ideje se roje, re{ewa stiù niodkuda. Pi{~evo nadahnu}e krupwa do rasprsnu}a, o~i „grabe“ ka neispisanoj belini, najve}e tajne pripovedawa samootkrivaju se, pisac i wegovi junaci posmatraju mawe-vi{e isti svet. Onda, ~arolija kao da nestane! Do|e ~as opra{tawa. Neretko, pisci postaju ubice! Nimalo se ne razlikuju od anti~kog proroka koji `rtvuje jagwe da bi „~itao“ wegovu utrobu. Gabrijel Garsija Markes, autor kultnog romana „Sto godina samo}e“, pisac „koji je oblikovao ne samo na{u stvarnost, nego i na{ san“, i sam je ubica. Jer, u romanu kojim je zavr{io potragu za kwièvnom ve~no{}u, i posle koga su kovanice „magijski realizam“ i „fantasti~na kwièvnost“

utemeqene u tuma~ewu proznih rukopisa, u romanu u kome su likovi mnogo vi{e od obi~nih karaktera – „simbol su religija, naroda, samih kontinenata“ – Markes je „digao“ ruku na Pukovnika! I to ba{ u trenutku kada je Pukovnik uspeo da nam ispri~a „svoju verziju bajke“. Naravno, jo{ uvek smo fascinirani Markesovom „Samo}om“, pri~om o usponu i padu Makonda i wegove najuglednije porodice, pa i neka je pro{lo nekoliko decenija. I, ne pamtimo samo Makondo, ve} i najubedqivije biografije protagonista romana, ~itavu ~arobnu atmosferu

koja „slika“ rukopis, intrigira pa`wu i dan-danas, duhovno najradoznalije ~itala~ke pulike. Markosova „Samo}a“ jeste freska qudske ~asti, straha, krivice, ludila, qubavi ali i „ìva pri~a“ koja nam govori i o samom piscu, mo`da ba{ ponajvi{e u trenutku opra{tawa od Pukovnika. Jo{ ako prirodamo i istinu da Gabrijel Garsija Markes u nijednom drugom svom romanu nije toliko ve{to izjedna~io kwièvnost i ìvot, onda na wegov rastanak sa Pukovnikom

gledamo jo{ podozorivije! Markes, duhovni genije, te trenutke opisuje ovim re~ima: Vi upravqate likovima, ali i oni upravqaju vama. Neki odbijaju da umru. Neke je te{ko ubiti. Pukovnik u „Samo}i“ predstavqa sve ono {to mrzim, ali dolazi iz moje utrobe i mnogo mene ima u wemu – mnogo moga {to bih hteo da iskornim u sebi. Zaista sam patio kad sam morao da ga ubijem. Boli to, ~ak i kad se ubija najgori deo svog bi}a. Tehni~ki, morao sam ga se re{iti. Jednoga dana prevagne moj ose}aj za stil. Volim veli~anstvene zavr{etke poglavqa, pa sam odredio mesto gde i kako da ga ubijem. Tu se dirqiva pri~a o Pukovniku, dobrom ~oveku kome se de{avaju ~udne stvari i koji se te{ko suo~ava sa svetom gde haos i okrutnost tek tako lako ru{e sve dotad priznate vrednosti zavr{ava, a da je ~asna „starina“ nemo}na! I posle toliko godina, kao da ~ujemo Pukovnika: Ne sudite piscu! Iako me je ubio, zahvalan sam mu. @ivim u „Samo}i“, u atmosferi Makonda. Dovoqno za dva a ne jedan `ivot. Kada je tako, nemamo kud: opra{tamo piscu, pa neka je u pitawu, kako bi rekli pravnici, ubistvo sa predumi{qajem! I to sve u ime veli~anstvenog poglavqa „Samo}e“. Uostalom, tanka je linija koja razdvaja greh pisca i ~itaoca, zar ne? I ne brinimo previ{e: o Pukovniku uvek }e imati ko da pi{e! Milan R. Simi}

NEDEQNI LEKAR BOLOVI U RUKAMA ZBOG RADA ZA KOMPJUTEROM

Ve`ba lek za uko~enost ni koji su bar osam sati dnevno u svom poslu vezani za rad na komjuteru dobro znaju {ta je to bol u rikama, a posebno u desnoj koja se najvi{e sluì za pokretawe mi{a. I dok medicinski stru~waci danas sve vi{e raspravqaju o tome koliko rad za komjuterom moè da bude uzrok razli~itih zdravstvenih tegoba, lekaru se za pomo} sve ~e{}e obra}aju oni koji ose}aju jak bol u ru~nom zglobu, laktu i ramenu. Me|u „obolelima“ su i mladi qudi pa i deca. - Sve vi{e je prihva}en stav da kod qudi koji dugotrajno upotrebqavaju kompjuter moè do}i do umerenog ili jakog bola u ru~nim zglobovima pa i u vratu - kaè reumatolog dr Danica Vidi}. Uzrok bolnog stawa je razli~it: kod nekog zbog rada za kompjuterom strada samo jedan nerv, kod drugog mi{i}, ali nekome mogu da budu ugroène kosti u ru~nom zglobu ili tetiva. Naravno, nije kompjuter jedini krivac za pojavu ovakvih tegoba, ali je jedan od mogu}ih uzro~nika. Ako neko svaki dan provede za kompjuterom sate rada, nepravilno sedi, „visi“ mu lakat pri radu, visina na kojoj se nalazi tastatura nije dobro pode{ena, krivi vrat... onda je vrlo verovatno da je krivac za bol kompjuter.

Bez kompjutera danas se vi{e ne moè, pa lekari savetuju da se preduzmu neke mere kako bi se spre~ile povrede mi{i}a i zglobova koje nastaju svakodnevnim ponavqawem odre|enih radwi. Pri radu za kompjuterom najva`nije je na}i najoptimalniji poloàj za ruke i telo, a va`na je i visina na kojoj su postavqeni monitor i tastatura. Drà~ za ruke, koji ujedno pomaè i laktu da ne „visi“, tako|e moè pomo}i. Svakih sat dva vaqa napraviti pauzu, ne samo zbog odmora za ruke, vrat i le|a, ve} i zbog o~iju koje tako|e trpe zamor od dugotrajnog gledawa u ekran. U toku rada dobro je odmoriti ruke. Treba ih spustiti, stiskati i opu{tati {aku, uraditi nekoliko kru`nih pokreta sa laktovima i ramenim zglobom. Ukoliko se bol javi, lekar }e propisati neki od lekova koji }e ga umiriti, a ~im on pro|e, treba po~eti sa svakodnevnim ve`bawem koje }e opustiti i oja~ati mi{i}e.

- Bol u rukama, vratu i le|ima vrlo ~esto se javqa zbog dugotrajnog uko~enog poloàja, pa je prirodno {to je ve`bawe i razgibavawe tako|e jedna od mera prevencije. Od ovakvih problema ne pate samo oni koji rade za komjuterom, ve} se zna da i neka druga zanimawa imaju sli~ne bolne simptome. Tako, recimo, profesionalni muzi~ari kao {to su violonisti, harmonika{i, ali i radnici koji radno vreme provode u nekom neprirodnom poloàju, ~esto imaju bolove u rukama i vratu - kaè na{a sagovorica. J. Barbuzan

PU[EWE MARIHUANE DUPLIRA RIZIK OD PSIHOZE

Od samoobmane do halucinacija M ladi qudi koji pu{e marihuanu {est i vi{e godina su pod dvostuko ve}im rizikom od psihoti~kih epizoda, halucinacija i obmana od onih koji nisu nikad koristili tu drogu, upozorio je australijski stru~wak sa Kvinslendskog instituta za mozak Xon Mekgrat. Takozvana „skank“ varijanta marihuane je pri tom naro~ito opasna za psihi~ko zdravqe mladih. Uprkos zakonima protiv wenog kori{}ewa, koji postoje u mnogim zemqama, marihuanu prema procenama UN koristi do 190 miliona qudi {irom sveta. Xon Mekgrat sa Kvinslendskog instituta je razmatrao upotrebu ove droge i eventualne psihoti~ke epizode kod 3.801 mladi}a i devojaka, ro|enih izme|u 1981. i 1984. godine, koji su na po~etku istra`ivawa imali 21 i vi{e godina. Kori{}ewe marihuane tokom mawe od tri godine prijavilo je 18 odsto ispitanika, tokom ~etiri do pet godina 16 odsto, dok je 14 od-

sto prijavilo pu{ewe marihuane tokom {est i vi{e godina. Pripadnici posledwe grupe su bili dvostruko izloèniji obolevawu od tzv. „neafektivne psihoze“ (kao {to je {izofrenija) od ispitanika koji nisu koristili marihuanu. Osim toga, oni koji su najduè koristili marihuanu su bili ~etiri puta izloèniji raznovrsnim samoobmanama. [to je duè trajalo konzumirawe ove droge, opasnost od navedenih psihi~kih poreme}aja bila je sve ve}a. Jedno pro{logodi{we britansko istraìvawe je pokazalo da je kod osoba koje pu{e „skank“ rizik od oboqewa kao {to je {izofrenija ~ak sedam puta ve}i nego kod onih koji konzumiraju „ha{i{„ - derivat smole marihuane. „Skank“ sadrì ve}e koli~ine psihoaktivne supstance THC, koja moè da izazove halucinacije, la`ne predstave i paranoju.

SINDROM HRONI^NOG UMORA

Virus nije glavni krivac ri mawa istra`ivawa, sprovedena u Evropi, dovela su u sumwu teoriju da je sindrom hroni~nog umora posledica infekcije virusom, ~ime su umawile nade da }e se prona}i tretman za le~ewe tog stawa. Jedna ameri~ka studija objavqena pro{le godine ukazivala je da je za sindrom hroni~nog umora odgovoran virus koji se dovodi u vezu i s rakom prostate. Taj virus je ustanovqen kod 68 od 101 osobe koje su patile od hroni~nog umora ~ime se probudila nada da bi nekim lekovima koji se koriste protiv side, raka ili zapaqenskih proseca ovaj sindrom mogao da se le~i. Od sindroma hroni~nog umora koji se naziva i mijalgijskim encefalitisom, pati 17 miliona qudi {irom sve-

ta. Simptomi su fizi~ki i mentalni zamor, koji ne prolazi ni posle odmarawa i onesposobqava ~oveka da normalno funkcioni{e. Nejasno je {ta izaziva ovo oboqewe, ali mnogi koji od wega pate su izjavili kako misle da je nastupio posle neke virusne infekcije. Jednim od evropskih timova koji su se bavili ovim problemom, iz Medicinskog centra u Nijmegenu, u Holandiji, rukovodili su Frank van Kupeveled i Jos van der Mer. Holan|ani priznaju da wihova studija nija obavqena na velikom uzorku, ali nagla{avaju da u svakom slu~aju stavqa pod sumwu da je virus

uzro~nik sindroma hroni~nog umora. Od po~etka ove godine u jo{ dva evropska istra`ivawa (na 186, odnosno 170 osoba), obavqena u uglednim laboratorijama, stru~waci su do{li do istog zakqu~ka kao i wihove holandske kolege. U toku je vi{e istra`ivawa u SAD, kojima treba da se utvrdi da li zaista postoji neka veza izme|u virusa i sindroma hroni~nog umora.

Nov korak u le~ewu astme rupa francuskih nau~nika iz Centra za fiziopatologiju u Tuluzu otkrila je ulogu kalcijuma u aktivnosti }elija imunolo{kog sistema astmati~nih osoba, {to mo`e da bude nov korak u le~ewu tog oboqewa. Prekomerna reakcija imunolo{kog sistema, kako su pokazala istra`ivawa, dovodi do astmati~nih napada, kao i do pojave svih vrsta alergija, a odre|ene limfocitne }elije se smatraju „koordinatorima“ tih napada.

Francuski nau~nici su, me|utim, otkrili da se te }elije ne mogu aktivirati bez kalcijuma koji prodire u wih preko odre|enih kanala sme{tenih samo u wihovim unutra{wim zidovima. Nau~nici iz Tuluza su uspeli da smawe aktivnost tih „kalci~nih“ kanala deluju}i na genski materijal }elija. Oni su tako razvili supstancu koja, kada se unosi u organizam nazalnim putem, u velikoj meri smawuje opasnost od pojave astme, {to su pokazali rezultati istra`ivawa obavqeni na mi{evima.

DE@URNA

nedeqa7.mart2010.

DNEVNIK

SVET IRA^ANI DANAS BIRAJU NOVI SAZIV PARLAMENT

Test politi~ke stabilnosti uo~i odlaska Amerikanaca U Iraku se danas odr`avaju parlamentarni izbori koji se smatraju testom politi~ke stabilnosti s ozbirom na to da je za nekoliko meseci planirano povla~ewe ameri~kih borbenih trupa. U pitawu je prvo glasawe nakon 2005, koje su mawinske sunitske partije bojkotovale. Nakon toga usledilo je sekta{ko nasiqe, odnosno sukobi izme|u radikalnih struja ve}inskih {iita i mawinskih sunita koji su splasnuli tek u posledwih 18 meseci. Zbog toga se ovi izbori smatraju kqu~nim testom politi~ke stabilnosti uo~i najavqenog povla~ewa ameri~kih trupa. Naime, SAD planiraju

Ovoga puta, suniti }e po svoj prilici u~estvovati na izborima. Me|utim, nedavno je vo|ena `estoka debata zbog odluke vlade da zabrani u~e{}e oko 150 sekularnih kandidata iz redova sunitskog naroda zbog navodnih veza sa zabrawenom Baat partijom svrgnutog i kasnije pogubqenog ira~kog lidera Sadama Huseina. Suniti smatraju da je ciq ove mere da se podrije pozicija wihove zajednice. Me|utim, kandidati sunita }e ovoga puta u~estvovati, jer su na osnovu iskustva sa izbora 2005. nau~ili koja je cena ako se ostane van politi~kih institucija, isti~e Munaf Ali al-Nada, kandidat sunita u provini-

da smawe sada{wi kontigent od vi{e od 100.000 vojnika na 50.000, koji bi bio anga`ovan samo u neborbenim operacijama kao {to je obuka ira~kih trupa.

ciji Salahudin, uglavnom nastawenoj wegovim sunarodnicima. Za izbore je registrovano 19 miliona glasa~a koji }e birati

izme|u 6.000 kandidata za 352 poslanika. Glavni favorit je grupacija premijera Nuri Al-Malikija „Koalicija za pravnu dràvu“. Ona je pobedila na pro{logodi{wim lokalnim izborima promovi{u}i saradwu, odnosno prevazilaèwe sekta{kih podela. Me|utim, formirawe komisije koja je imala za ciq da sprovede „desadamizaciju“, moè li{iti Malikija pre svega glasova sunita.

Stranke nastoje da se pribli`e i Ira~anima koji su izbegli zbog nasiqa – procewuje se oko 1.5 milion, uglavnom u Jordan i Siriju. Oni su ve} u petak po~eli da glasaju. U samom Iraku, izlaznost }e u mnogo }emu zavisiti od bezbednosnog stawa. Uo~i izbora u~estali su napadi pobuwenika. Tako je u ~etvrtak u dva samoubila~ka napada na bira~ka mesta ubijeno 12 lica, ukqu~uju}i i 7 vojnika i policajaca.

Erdogan: Rezolucija Kongresa je parodija Turski premijer Rexep Erdogan ocenio je ju~e kao „parodiju“ rezoluciju Komiteta za spoqnu politiku ameri~kog Kongresa kojom se stradawe Jermena u Otomanskom carstvu ocewuje kao genocid dodaju}i da }e to uticati na odnose dve zemqe. To glasawe je rezultat „pogre{ne politike“, ocenio je Erdogan obra}aju}i se grupi poslovnih qudi {to je prenela turska televizija. „Tursku ne}e sputavati takva komedija, takva parodija. Otvoreno }u vam re}i: Takva rezolucija ne}e na nas imati uticaja, ali }e {tetiti bilateralnim odnosima dve zemqe, wihovim interesima i wihovim vizijama o budu}nosti. Ne}emo biti gubitnici“, rekao je on. Odbor za spoqne poslove je usvojio rezoluciju rezultatom 23:22, iako je administracija predsednika Obame apelovala na Kongres da ne quti Tursku usvajawem te re-

Blizak saradnik pape Benedikta [estnaestog, kardinal Valter Kasper ocenio je da je potrebno „napraviti red“ u rimokatoli~koj crkvi tako {to }e se osuditi osumwi~eni za pedofiliju i obe{tetiti wihove `rtve. „Crkveni zvani~nici koji su seksualno zlostavqali maloletnike po~inili su sramne zlo~ine i neprihvatqive smrtne grehe“, izjavio je u intervjuu listu Republika uticajni nema~ki sve{tenik koji je i predsednik Saveta za ujediwewe hri{}ana. Prema re~ima kardinala Kaspera, „papa nema nameru da sedi i gleda“ ne ~ine}i ni{ta i zahteva „o{tro

ka`wavawe svih onih koji su po~inili tako te{ke gre{ke“. U tom ciqu, podse}a kardinal, papa je nedavno zatra`io ostavke irskih sve{tenika optu`enih da su decenijama „prikrivali“ slu~ajeve seksualnog zlostavqawa dece. Papa se „ne}e zaustaviti na tome’, kazao je kardinal najavquju}i pismo koje }e biti u narednim sedmicama upu}eno irskoj katoli~koj crkvi. On je izrazio uverewe da je potrebno sprovesti {iru analizu pojave seksualnog zlostavqawa jer se ona ne odnosi samo na jednu zemqu podse}aju}i na sli~ne slu~ajeve u Holandiji, Nema~koj i SAD.

Mediji kao kontrolori kineske vlade

U Nayafu poginula trojica hodo~asnika Dva iranska hodo~asnika i jedan Ira~anin poginuli su ju~e u samoubila~kom napadu iz automobila bombe u ira~kom svetom gradu Naxafu, dan uo~i parlamentarnih izbora koji se odr`avaju uz pove}ane mere bezbednosti. Kako javqaju agencije, u napadu su rawene 54 osobe. Automobil je eksplodirao u centru grada, na mawe od 500 metara od mauzoleja imama Alija koji je obi~no pod jakim policijskim obezbe|ewem zbog vi{e samoubila~kih napada po~iwenih u neposrednoj blizini tog zdawa.

Papa o{tro osu|uje sve{tenike pedofile

zolucije. Rezolucija, s neizvesnim ishodom, ide na glasawe u Predstavni~ki dom Kongresa. Uz ocenu da administracija predsednika Baraka Obame nije dobro razmotrila mogu}e posledice po bilateralne odnose, Turska je u petak pozvala Va{ington spre~i da rezolucija do|e do ~lanova Predstavni~kog doma. Turska je pre tri dana odmah povukla svog ambasadora iz Va{ingtona po usvajawu rezolucije u Komitetu Kongresa. [ef turske diplomatije naglasio je da je to sada pitawe ~asti i najavio da }e Turska razmotriti i druge mere. Istori~ari procewuju da je oko milion i po Jermena ubijeno u Otomanskom carstvu tokom Prvog svetskog rata i navode da je to prvi primer genocida u 20. veku. Turska, me|utim, to pori~e i navodi da se radilo o borbi protiv ustanika.

Kineska vlada }e stvoriti uslove da narod mo`e da kritikuje i nadgleda rad vlade, izjavio je premijer Ven \iabao u godi{wem izve{taju kineskom parlamentu. Ven je dodao da }e vlada dozvoliti medijima da u potpunosti sprovodi svoju ulogu kontrolora kako bi se rad vlade izneo na videlo, javila je Sinhua. Izjava kineskog premijera nai{la je na aplauz 5.000 kineskih poslanika i politi~ara koji su se okupili u Narodnoj skup{tini. Ven je priznao da Vlada „nije ispunila sva o~ekivawa“ gra|ana i rekao da treba ulo`iti na-

pore za transformaciju javnih funkcija i sprovo|ewe dodatne reforme administrativnog sistema. Premijer se zalo`io za razvoj socijalisti~ke demokratije i o~uvawe demokratskih prava gra|ana. Najavio je ja~awe prvostpenih samoupravnih organa vlasti kako bi narod mogao vi{e da u~estvuje u odlu~ivawu na lokalnom nivou. Kineski premijer najavio je sna`ni privredni rast u ovoj godini i rekao da }e se vlada boriti protiv inflacije i rizika koji prete bankama kako bi Kina mogla da nastavi putem oporavka.

Poginuo Fakir Muhamed? Izvori iz pakistanske slu`be bezbednosti saop{tili su ju~e da je jedan od talibanskih vo|a Maulvi Fakir Mohamed najverovatnije poginuo u jednom od vazdu{nih napada na upori{ta talibana u toj zemqi. Obave{tajni izvori navode da je Mohamed verovatno poginuo zajedno sa jo{ dvadesetak drugih talibanskih pobuwenika u napadu na oblast Mohmand, poznatom kao jako upo-

ri{te talibana. Mohamed je vodio talibanske operacije u Pakistanu i smatra se vrlo bliskim saradnikom drugog ~oveka Al Kaide Ajmana al Zavahrija. Ministar unutra{wih poslova pakistana Rehman Malik izjavio je da bi bio vrlo iznena|en da je Mohamed pre`iveo, ali jo{ nije mogu}e zvani~no potvrditi informaciju od wegovoj pogibiji.

Silajyi} na ~elu Predsedni{tva BiH

Reyep Ergogan

Du`nost predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH od ju~e obavqa bo{wa~ki ~lan Haris Silajxi}. Primopredaja du`nosti predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH obavqa se po na~elu rotacije. Silajxi} }e tu du`nost obavqati u narednih osam mjeseci, saop{teno je

iz Predsedni{tva BiH. Prethodnih osam meseci, predsedavaju}i je bio ~lan tog tela iz hrvatskog naroda @eqko Kom{i}. BiH ima tri ~lana Predsedni{tva, koji se na mestu predsedavaju}eg rotiraju svakih osam meseci.

CRNA HRONIKA TE[KA SAOBRA]AJNA NESRE]A U SREMSKOJ KAMENICI

Poginuo mladi} u „stojadinu”, sedmoro povre|eno Jedna osoba je poginula, pet je te{ko, a dve lako povr|ene povre|ene u te{koj saobra}ajnoj nesre}i u Sremskoj Kamenici na Iri{kom putu ju~e ujutro oko jedan sat, saop{tila je Policijska uprava u Novom Sadu. Putnik u „zastavi 101“ Rade Nik{i} (1984) iz Kqaji}eva izgubio je `ivot na licu mesta, dok su te{ke telesne povrede zadobili Novosa|ani Nikola K. i putnici u istom vozilu \or|e M. (1961), Kristina M.

(1989), a lak{e je povre|ena sugra|anka Milana [. (1990). Putnici u kombiju Kata J. (1933) iz Vrdnika i Spomenka N. (1963) iz Klenka zadobile su te{ke telesne povrede, a Svetlana B. (1949) iz Duvani{ta lak{e je povre|ena. Kako se navodi u saop{tewu, do nesre}e je do{lo kad je Nikola K. (1980) iz Novog Sada voze}i „zastavu 101“ usled neprilago|ene brzine izgubio kontrolu nad volanom i skre-

nuo u levu saobra}ajnu traku, pa udario u kombi {aba~kih registarskih oznaka, kojim je upravqao Neboj{a T. (1978) iz Gorwe Vrawske. Protiv Nikole K, koji je upravqao „zastavom 101“, bi}e podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je po~inio te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, dodaje se u saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

Avionska bomba povredila trojicu Trojica radnika kompanije „Buster“ povre|ena su ju~e u biv{em skladi{tu vojne municije „Trubjela“, u blizini Nik{i}a, saop{tilo je Ministarstvo odbrane Crne Gore. U saop{tewu nije navedeno o kakvim je povredama re~, a agencija „Beta“ saznaje da su dvojica radnika lak{e povre|ena i nakon lekarske intervencije pu{teni su ku}i, dok je tre}i zadobio teè povrede {ake. Radnici su povre|eni prilikom demontaè avionske bombe kada se, kako je saop{teno, dogodila mawa eksplozija. Ina~e, kompanija „Buster“ ranije je, na osnovu Tehni~kog sporazuma izme|u Ministarstva odbrane Crne Gore i ameri~kog Stejt departmenta, izabrana kao lokalni izvo|a~ radova na delaboraciji vi{kova naoruàwa i municije u crnogorskim skladi{tima koje je ostalo kao nasle|e biv{e jugoslovenske vojske. Ta kompanija je od crnogorskog ministarstva odbrane dobila skladi{te „Trubjela“ za uni{tavawa vi{kova naoruàwa i taj posao je u celini poveren woj.

Uhap{ena osmorka ~eka drugara Policija je uhapsila grupu osumwi~enu za proizvodwu i trgovinu droge, oru`ja i eksplozivnih materija, saop{tio je ju~e MUP Srbije. Pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije li{ili su slobode Aleksandra S. (23), Aleksandra M. (20), Nikolu V. (20), Petra J. (20), Bo`idara S. (18), Stanka N. (37), dok intenzivno tragaju za Milinkom B. (28). Uhap{eni su i maloletni M. D. i L.C. Kod wih su prilikom hap{ewa prona|eni heroin, ekstazi, vagica za merewe, ~etiri pi{toqa i dva revolvera. U saop{tewu se navodi da se sumwa da su Aleksandar M. i Milinko B. 26. februara na o~igled ve}eg broja gra|ana, u nasequ Medakovi} ispalili vi{e projekti-

la kroz prozor automobila V. K. veruju}i da pucaju u jednog od ~lanova suparni~ke ekipe, o ~emu je „Dnevnik“ pisao. Pretpostavqa se da je re~ o osveti, jer su u aprilu 2009. godine u kafani „@uta greda“ imali obra~un sa suparni~kom ekipom kada je Aleksandar M. te{ko rawen. Protiv Aleksandra M. i Milinka B. bi}e podneta krivi~na prijava za poku{aj ubistva. Dodaje se da postoji sumwa da je i poku{aj ubistva Vladimira Durakovi}a (1986) u februaru, delo uhap{ene grupe. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu biti predati du`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu, a policija nastavqa rad na ovom slu~aju. E. D.

„Roleksi” zasjali na Horgo{u Na grani~nom prelazu Horgo{ na ulasku u Srbiju uhap{en je Branko G. osumwi~en za krijum~arewe robe vredne oko 500.000 evra, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. Na ulazu u Srbiju, prilikom kontrole motornog vozila „isuzu“ beogradskih oznaka, ko-

jim je upravqao M.K, policijski slu`benici prona{li su neprijavqenu robu - 54 ru~na ~asovnika marke „roleks“, „tudor“ i „audemars piguet“ ukupne vrednosti oko 500.000 evra. Branko G. (33) je uz krivi~nu prijavu sproveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici.

Novosadska nedeqa7.mart2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran, „Planeta 51“ (11 i 18), „Da li ste ~uli za Morganove“ (19.30), „Imaginarijum doktora Parnasusa“ (21.30). Ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu „Devet“ (19 i 21).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena „Jovan \or|evi}“ koncert Gorana Karana (20). Pozori{te mladih velika sala „Uaspavana lepotica“ (11).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, „Novi Sad grad kakvog vi{e nema“ (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“, „Vez po pismu - pismo po vezu“ (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

IZ „^ISTO]E”

Odno{ewe krupnog otpada Kontejneri za krupni otpad “^isto}e” do sutra }e biti postavqeni u MZ “Sowa Marinkovi}” na Trgu Ferenca Fehera na ulazu ispred broja 6, Trgu neznanog junaka na ulazu iz Ulice vojvode Mi{i}a 19, na Keju `rtava racije na ulazu iz Vojvode Mi{i}a 32 i u Radni~koj ulici ispred broja 51. Od danas do utorka, “^isto}a” }e krupni otpad odnositi iz MZ “Vera Pavlovi}”. Kontejneri }e stajati na Trgu Kamenskog i na uglovima ulica Bra}e Ribnikar i Danila Ki{a, Alekse [anti}a i Ve-

hronika

re Pavlovi} i na uglu Pu{kinove i Tolstojeve. Od sutra do srede 10. marta na redu je MZ “Liman 3”. Kontejneri }e biti postavqeni u Balzakovoj ulici ispred brojeva 13 i 37, Narodnog fronta 22 i u [ekspirovoj 20. Od 9. do 11. marta krupni otpad bi}e odno{en sa podru~ja MZ “Ivo Andri}”, a otpad }e se prikupqati na uglu Ulice Narodnog fronta sa Balzakovom i Ulicom Banovi} Strahiwe, na uglu Ive Andri}a i Bulevara cara Lazara i u Ulici Sime Matavuqa ispred broja 1a. I. S.

SUTRA U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Koncert „Brankovog kola” Koncert pod nazivom „Pod sjajem zvezde umetnosti“ Omladinskog kulturno - umetni~kog dru{tva „Brankovo kolo“ bi}e odr`an danas u 19 ~asova u sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije. Nastup je uprili~en povodom Dana `ena, a ulaznice ko{taju 250 dinara. Z. Ml.

V REMEPLOV

Mali{ani kreirali nov~anice U Galeriji Matice srpske ju~e je odr`ana kreativna radionica za decu pod nazivim „ Pet ~ula i novac“. Mali{ani su imali priliku da nacrtaju nov~anicu po svom izbor, a na wima su mogli da oslikaju i znamenite li~nosti iz Srbije. Ova radionica je prire|ena povodom izlo`be „Novac na tlu Srbije“, a vodile su je Vesna Kova~ i Sne`ana Radisavqevi}. Q. Na.

Pravoslavne crkve

Foto: F. Baki}

Kako tro{iti novac od kazni Gradski savet za bezbednost saobra}aja, koji je po~eo rad posle tri meseca od osnivawa, pored nadle`nosti za bezbednost u saobra}aju, predlaga}e i kako }e se tro{iti novac od napla}enih kazni. Po novom Zakonu, 30 odsto od tih sredstava ostaje lokalnim samoupravama. One su u obavezi da polovinu tog novca ulo`e u obnovu puteva, a na op{tinama je da odrede {ta }e sa drugom polovinom. Kona~nu odluku o na~inu tro{ewa prikupqenog novca donosi}e gradska vlast.

Predsednik Saveta je ~lan Gradskog ve}a Sini{a Bubwevi}, a ~lanovi su iz Zavoda za urbanizam Aleksandar Jev|enovi}, iz Zavoda za izgradwu grada Srboslav Bubota, iz Uprave za saobra}aj Radivoj Pavlov i Du{an Karakanovi}, iz Gradske inspekcije Zorica Uro{evi}, iz Ministarstva unutra{wih poslova Zoran Alimpi} i sa Fakulteta tehni~kih nauka Dragan Jovanovi}. N. H.

I `ivotiwe imaju du{u

Foto: F. Baki}

da bi proizvele jedan kilogram mesa. U zapadnim zemqama oko 80 odsto `itarica koristi se za

Pripremna nastava za pedagogiju i psihologiju

Na va{aru u Novom Sadu 7. marta 1910. preko celog dana su se qudi okupqali oko „prenosnog kazana za pecivo rakije“. Smislio ga je i napravio jedan od najuglednijih novosadskih zanatlija Milan Jovanovi}. Osnovna odlika kazana bilo je sigurno i ~isto razdvajawe alkohola iz sirovina svake vrste. Kazan se lako prenosio sa mesta na mesto, a rukovawe wim bilo

je veoma jednostavno. Za kazan je Jovanovi} dobio patentnu licencu u Budimpe{ti. Ina~e, on je ve} imao nekoliko sli~nih patenata koji su {iroko primewivani, a wemu donosili lep prihod. Limarska radionica Milana Jovanovi}a je posle Prvog svetskog rata prerasla u malu fabriku, da bi kasnije postala deo firme „Vojvo|anska livnica“ A. D. N. C.

Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u okviru Centra za primewenu psihologiju organizuje pripremnu nastavu za prijemni ispit za studije psihologije i pedagogije. Nastava je podeqena u dva termina, od 3. aprila do 8. maja i od 15. maja do 19. juna, a rok za prijavu je do 1. aprila ili do popune grupe. Naknada za poha|awe pripremne nastave po polazniku iznosi 6.000 dinara. Ukupno je planirano 24 ~asa po ciklusu a nastava }e se odvijati svake

subote na Filozofskom fakultetu. U okviru priprema bi}e organizovani i informativni sastanci „Dan otvorenih vrata za studije psihologije“, 27. marta, 24. aprila i 5. juna u 11 ~asova i oni }e biti besplatni. Prijave se primaju na broj 021/458-948 ili slawem mejla boris.popo@ff.uns.ac.rs, a sve detaqnije informacije mogu se dobiti od Borisa Popova (061/ 62-66-096 )i od Jelene Matanovi} (061/ 62-66-097). B. P. P.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve

PERFORMANS ISPRED MEKDONALDSA

NA FILOZOFSKOM FAKULTETU

Pecara izazvala veliku pa`wu

De`urna apoteka danas }e biti „Eskulap“ na Trgu mladenaca 7. Apoteka radi od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“, Bulevar Mihajla Pupina 7, od 20 do 7 ~asova narednog dana, kao i subotom posle 14 sati. B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA

SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

„Hamburgeri ne rastu na drvetu“, „Da li je va{ hamurger imao lice“ i „Mekdonalds je odgovoran za smrt miliona ìvotiwa“... samo su neki transparenti s kojima je ju~e ispred Mekdonaldsa, Udruèwe Prijateqi ìvotiwa u Srbiji organizovalo javnu akciju protiv ubijawa ìvotiwa. Sem parola, Novosa|ani koji su bili u centru grada mogli su da vide i kravqu glavu koju su doneli ~lanovi ovog udruèqa, kako bi {to boqe do~arali sugra|anima da i ìvotiwe imaju du{u. -Prijateqi ìvotiwa èle da skrenu pa`wu i na ~iwenicu da ìvotiwe koje se uzgajaju zbog mesa pojedu vi{e proteina nego {to ih proizvedu – najmawe devet kilograma biqnih proteina

Danas de`ura apoteka „Eskulap”

ishranu `ivotiwa - rekla je pored ostalog predsednica udru`ewa Maja Vu~kovi}. Q. Na.

Cve}e, besplatno kupawe i klizawe Osmomartovska prodajna izlo`ba cve}a i kwiga otvorena je na prvom spratu Spensa, a traja}e i sutra. Povodom Dana `ena, za pripadnice lep{eg pola bi}e sutra organizovan besplatan ulaz na bazen i u ledenu dvoranu. B. P. P.

Poseta starima Povodom 8. marta, Gradski odbor SPS i socijalisti~ka omladina, sutra }e posetiti korisnice Gerontolo{kog centra “Novi Sad”, u Fru{kogorskoj ulici 32. Tim povodom SPS- ovci }e im ~estitati praznik. Q. Na.

@upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Nau~na fantastika na Salonu

Fotografije i foto radionica

Tribina „Nau~na fantastika: fanovi i pisci“ bi}e odr`ana danas u 14 ~asova na bini u hali „Master“, u okviru 16. Me|unarodnog salona kwiga. U~estvuju @arko Mili}evi}, Spomenka Stefanovi}-Pululu, Goran Skrobowa i Ilija Baki}. Kao dana{wi laureat, u 16 ~asova bi}e predstavqen Aleksandar Gatalica, dobitnik nagrade „Stevan Sremac“ za roman „Nevidqivi“. Osim autora govori}e i Mladen Veskovi}. A. V.

Izlo`ba fotografija „Vojvodina na dlanu“ i foto radionica „Portret u studijskim uslovima“, koje organizuju Foto kino i Video savez Vojvodine, bi}e danas odr`ane u hali Master novosadskog sajma. Stru~no predavawe „Autorsko pravo u fotografiji“ zakazano je za 13 ~asova, u Kongresnom centru Master. I. D.

SPORT

nedeqa7.mart2010.

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

KRIZA DRMA ZVEZDU

Potro{ili 16.000 evra na telefon Predsednik KK Crvena zvezda Vladislav Lu~i} izjavio je da su zaposleni na „Malom Kalemegdanu“ u posledwa tri meseca na telefonske ra~une potro{ili 16.000 evra! On je istakao da su najve}i ra~un napravili biv{i generalni menaxer Milan Opa~i} i ~lan stru~nog {taba Neboj{a Ili}, ali da je ovom drugom opro{teno zato {to je telefon koristio u slu`bene svrhe.

- U prethodna tri meseca na telefonske ra~une potro{eno je 16.000 evra. Predwa~i Milan Opa~i}, tu je i Neboj{a Ili}, ali wemu je opro{teno zbog toga {to je telefon koristio u slu`bene svrhe. Ima tu jo{ mnogo stvari, ali dok revizorska komisija ne zavr{i svoj deo posla, ne}emo izlaziti u javnost. Oni bi uskoro trebalo da zavr{e svoj deo posla, pa }emo tad odr`ati konferenciju za medije na kojoj

}emo izneti sve podatke o tro{ewu novca u prethodnom periodu - rekao je Lu~i} i prokomentarisao odlazak predsednika Skup{tine kluba Zorana Drakuli}a. - On je posledwi koji je oti{ao iz prethodne garniture. Ne znam zbog ~ega, ka`e da je zbog privatnih obaveza, i mi smo to prihvatili. Ovde smo tek mesec dana, i za to vreme nismo mogli da re{imo sve probleme - zakqu~io je Lu~i}.

Lebron Yejms je imao sva|u i sa sudijama

Kolaps Stakija, odli~an Krsti}...

[ta se sve nije izde{avalo u utakmicama NBA lige odigranim u no}i izme|u petka i subote. Bilo je kolabirawa, povreda, [arlot je po navici dobio Lekerse, Lebron Xejms je jo{ jednom pokazao da je trenutno najboqi, Nenad Krsti} je odigrao odli~nu partiju za Oklahomu u pobedi nad Klipersima... Samo dva tima u celoj NBA ligi imaju pozitivan skor u duelima sa Lejkersima. To su Boston (152 pobede i 120 poraza) i [arlot (sedam pobeda - pet trijumfa Lejkersa). U posledwih devet utakmica, [arlot je ~ak sedam puta dobio Lejkerse. U no}i izme|u petka i subote bilo je 98:83 za tim koji }e uskoro biti u vlasni{tvu Majkla Xordana. Xordan nije mnogo slavio pobedu ekipe ~iji }e vlasnik uskoro postati. Ustao je sa stolice, aplaudirao, a potom napustio salu. Ipak, nije mala stvar pobediti svog biv{eg trenera iz îkaga (Fila Xeksona), pa makar to bilo i u ulozi budu}eg vlasnika [arlota.U ~emu je tajna uspeha [arlota u duelima sa Lejkersima? - Stvarno ne znam. Moè da se kaè da je to zato {to nam oni leè, ali opet leì nam i Klivlend - rekao je Xerald Volas koji je u kombinaciji sa Stivenom Xeksonom bio glavni neimar pobede nad Lejkersima.

Xekson je postigao 21, a Volas 17 poena i imao 10 skokova. Kobi Brajant se zadrào na 26 poena za Lejkerse ({ut za dva poena 9 od 21). Zanimqivo je da [arlot ove sezone ima pozitivan skor i sa Klivlendom - 3:1, ali ima i negativne skorove sa lo{ijim ekipama. - Ove jake ekipe, poput Lejkersa ili Klivlenda, privla~e gledaoce i iz nas izvla~e maksimum. Do|ite na utakmicu prtiv Wu Xersija, recimo, jedva se okupi 500 qudi - dodao je Volas. Trener Lejkersa i nekada{wi u~iteq Xordana u îkagu, Fil Xekson poèleo mu je mnogo sre}e u novoj ulozi - vlasnika [arlota, a upitan da li bi i on voleo da jednog dana poseduje neki klub, trener je odgovorio: „Bog mi je to zabranio“. Uzbudqiv me~ odigrali su Klivlend i Detroit. Me~ su obeleìli Lebron Xejms koji je imao „dabl-dabl“ u~inak - ~ak 40 poena i 13 skokova (uz {est asistencija), preokret Klivlenda, ali i dramati~an trenutak kada je pozlilo zvezdi Pistonsa Rodniju Stakiju. U trenutku kada je èleo da posavetuje saigra~e, odjednom mu je pozlilo i morao je da sedne. Potom je zatraìo malo vode i odmah se sru{io u naru~je trenera. Staki je tokom no}i zadràn u bolnici u Klivlendu, a trener Detroita saop{tio je da se sada

PRVA LIGA (@)

Furiozan fini{ Vo{e Vojvodina NIS - Radivoj Kora} 71:67 (15:16, 18:11, 10:25, 28:15) NOVI SAD: Mala dvorana Spensa, gledalaca: 200, sudije: \uri} i Milojevi} (Kru{evac), Mizdrak (Vaqevo). VOJVODINA NIS: Jovanovska 6, ^abarkapa 23, Ostoji}, Maxarevi}, Du{ani} 6, Krwetin 11, Stankovski, Popovi}, Stupar 12, Terzi} 4, Bo{kovi} 2, Karaka{evi} 7. RADIVOJ KORA]: ^oli}, Dijan, Stankovi}, Dragi~evi}, Jovanovi} 9, Musulin 9, Ivano-

vi} 17, Grubor 19, Stan~i}, Brajkovi} 7, Vukovi} 6, \or|evi}. U derbiju 20. kola Prve lige, ko{arka{ice Vojvodine NIS slavile su u neizvesnoj zavr{nici i zaslu`eno do{le do pobede u duelu protiv Radivoj Kora}a 71:67. Bila je ovo tre}a uzastopna pobeda Novosa|anki, koje su tako istakle kandidaturu za {to boqi plasman uo~i zavr{nog turnira Kupa i starta plej - ofa. I. G.

DNEVNIK

ose}a dobro i da je wegovo stawe stabilno. [to se ti~e utakmice, Klivlend je gubio 21 poena razlike na poluvremenu, ali je sjajnom partijom Lebron Xejms ponovo pokrenuo „kowanike“. Ipak, sve je bacio u zasenak kolaps Stakija u tre}oj ~etvrtini. Kada se to dogodilo igra~i oba tima su se zagrlili i pomolili se za Stakijevo zdravqe. Iako se sumwalo da je imao sr~ani napad, za sada takve informacije nisu potvr|ene. Taj neprijatni doga|aj znatno je uticao na igru Detroita. Do kolabirawa Stakija vodio je 67:61, a do kraja te ~etvrtine igra~i „Pistonsa“ dali su jo{ samo jedan poen.Poraz je potom bio neizbe`an. Nenad Krsti} je odigrao odli~an me~ u pobedi Oklahome nad Klipersima u Los An|elesu 104.87. Kapiten srpske reprezentacije imao je „dabl-dabl“ u~inak - 13 poena i 11 skokova za 32 minuta. Kevin Durant predvodio je pobedni~ki tim sa 32 minuta i devet skokova. REZULTATI: Filadelfija Boston 86:92, Klivlend - Detroit 99:92, [arlot - LA Lejkers 98:83, Toronto - Wujork 102:96, Va{ington - Milvoki 74:102, Atlanta Golden Stejt 127:122, Wu Xersi Orlando 87:97, Dalas - Sakramento 108:100, Denver - Indijana 122:114, San Antonio - Wu Orleans 102:91, LA Klipers - Oklahoma 87:104.

Veliko srce Partizana Ko{arka{i Partizana dali su li~ni primer iz oblasti - pomo}i onima kojima je to najpotrebnije. Oni su pokazali i ove sezone u svim takmi~ewima da odli~no znaju da igraju igru pod obru~ima. A u ponedeqak }e pokazati i kakvo srce imaju. Svi prvotimci Ko{arka{kog kluba Partizan dali su doprinos opremawu kabineta za decu obolelu od malignih oboqewa na Klinici za de~ju i preventivnu stomatologiju Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu. Uprkos zaista napornom rasporedu u takmi~ewima, crno-beli ko{arka{i na{li su vreme i za humanitarne aktivnosti. Kapiten Partizana i jo{ trojica wegovih siagra~a u ponedeqak }e prisustvovati otvarawu ordinacije ~ije su opremawe pomogli.

Odlu~ilo iskustvo Proleter Naftagas – Kolubara 22:37 (11:18) ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca: 400. Sudije: Vuki}evi} i Dragomirovi} (Beograd). Sedmerci: Proleter Naftagas 1(1), Kolubara 10(6). Isklu~ewa: Proleter Naftagas 10, Kolubara 10 minuta. PROLETER NAFTAGAS: Bogdanovi} (4 odbrane, 3 sedmerca), Miladinov, Mani} 8(1), Trumbeta` 5, Bjelica, Nikoli}, Golubovi} 7, Beli}, Sl.Dimitri}, St.Dimitri}, Kneèvi}, Ili} (5 odbrana), Joki}, Misita. KOLUBARA: Dokni} (13 odbrana), Lali} 3, Radi{i} 2, Lomi} 2, Pribak 2, Ra~i} 6(4), Nenadi}, Radulovi} 5, Mili{evi} 7, Vujovi} 6, Jovanovi} 1(1), Rak~evi} 1(1), Zubi} 3, Mitrovi} 2. Favorizovana Kolubara je pokazala mnogo vi{e na ovom susretu igrala kvalitetnije i demonstrirala „silu“, pa je zasluèno stigla do ubedqive pobede i aplauza na kraju od objektivne zrewaniske publike. Mladi sastav trenera @eqka Bjelice bez bolesnog Ogwena Joki}a nije mogao ravnopravno da se suprotstavi iskusnom biv{em reprezentativcu Jovanovi}u i wegovim drugovima, i bodovi su otputovali u Lazarevac. Prvo poluvreme je bar donekle bilo izjedna~eno, po~etak me~a pripao je doma}inu. Nafta{i su poveli golovima Mani}a 3:1, ali je gostuju}i tim u 8.minutu stigao do egala 3:3, a devet minuta kasnije golom Rak~evi}a iz kontre do{ao i do prve opipqive prednosti -9:5. Crveno - beli u tim momentima nisu imali re{ewa za bekove gostiju koji su bez milosti re{etali mreù do tada solidnog Milutina Bogdanovi}a. U tim momentima, ali i ve}im tokom utakmice svi napadi Kolubare zavr{avali su se kroz sredinu odbrane Proletera, pa se na odmor oti{lo vo|stvom go-

Rukometa{i Kolubare stigli su do rutinske pobede

stiju - 18:11. Uvidev{i da je pitawe pobednika ve} re{eno, stru~ni {tab ekipe iz grada na Begeju primenio je istu taktiku kao i iz duela sa Vojvodinom. Na parket je izveo budu}nost zrewaninskog rukometa mlade prvotimce koji su imali priliku da okuse slast igre sa trenutno najboqim timom u dr`avi. Mla|arija se nije obrukala, ali naravno ima jo{ mnogo toga da u~i. Nemilosrdni Lazarev~ani nastaqaju u istom ritmu, a pomalo i dodaju gas, pa razlika iz minuta u minut raste u wihovu korist. Publika kao da nije marila za tu ~iwenicu, nego je zdu{no bodrila doma}i tim i aplauzima nagra|ivala svaki dobar potez proleterovih

beba, a posebno svaku intervenciju novog miqenika, ekstra talentovanog golmana @ivojina Ili}a, koji je pobrao sve wihove simpatije. Ve} u 53.minutu jasno je bilo da je Kolubara do{la do bodova, jer je bilo nedosti`nih 33:19 za goste, a rutinskom igrom tim trenera Dragi}evi}a do{ao je do pobede koja ih je u~vrstila na prvom mestu na tabeli sa realnim izgledima da se po prvi put u svojoj istoriji i okite titulom {ampiona. U ovom porazu i nafta{i su profitirali, rukometna javnost ponovo je ~ula za bra}u Dimitri}, Ili}a i Bjelicu, a oni su novo rukometno blago ekipe iz grada sportova. N. Jowev

Butulija selektor juniora Trener Crvene zvezde izabran za selektora juniorske reprezentacije Srbije. „A“ tim i da-

Igor Butulija

qe bez selektora, Qubomir Obradovi} prvi kandidat.Upravni odbor Rukometnog saveza Srbije, na sednici odrànoj u petak, nije izabrao novog selektora mu{ke seniorske reprezentacije. Sa treneom portugalskog Porta Qubomirom Obradovi}em, koga je predloìo Stru~ni savet RSS, obavi}e se razgovori u narednim danima. Za trenera mu{ke juniorske reprezentacije izabran je trener Crvene zvezde Igor Butulija, kadete }e voditi Slobodan Jokanovi}, a kadete Aleksandar Savi}. Naredna sednica Upravnog odbora RSS odrà}e se u roku od deset dana, kada }e biti odlu~eno da li }e Obradovi} preuzeti seniorsku reprezentaciju.

KUP OFS KIKINDA - NOVI BE^EJ

@elezni~ari ku}i pevaju}i Napredak - @AK 2:4 (1:2) BANATSKA TOPOLA: Stadion Napretka, gledalaca 100, sudija: Vaskovi} (Novi Be~ej). Strelci: N. ]iri} u 30. i Erdeg u 70. za Napredak, a Vujin u 5. Va`i} u 21. Tanackov u 49. i \ori} u 76. minutu (iz penala) za @AK. @uti kartoni: Ig. Feher, N. ]iri} i Vojnovi} (Napredak). Crveni karton: Vojnovi} (Napredak). NAPREDAK: Turi 6, Iv. Feher 6, Vojnovi} 6, N. ]iri} 6, @. ]iri} 6, Qepoqa 6 (Han|a), Jakovqev 7 (Na|), Erdeg 6, Ig. Feher 7, Ra{i} 7, Zec 6 (Cime{a). @AK: Stoiqkovi} 7, Fu~ak 7, Markovi} 7, Horvat 7, Zari} 7, Mladenovi} 7, Vujin 7 (Mar~ikin 7), Tanackov 7, Barba 7 (Jankov), Va`i} 7, \ori} 8 (Adamov).

Odlo`eni me~ prvog kola Kupa OFS Kikinda - Novi Be~ej odigran u Banatskoj Topoli izme|u Napretka ~lana op{tinske lige i Kikindskog @AK-a (~lana podru~ne lige Zrewanin) zavr{en je pobedom gostuju}e ekipe od 4:2. Gosti su poveli lepim pogotkom Vujina ve} u 5. minutu a na 2:0 pove}ao Va`i} u 21. minutu. ]iri} je smawio na 2:1 u 30. a Tanackov ve} na po~etku drugog dela igre doveo u vo|stvo gostuju}u ekipu od 3:1. U 76. minutu pogodak za goste ~etvrti po redu postigao je \ori} iz penala. Nakon toga zbog nesportske igre iskqu~en je doma}i igra~ Vojnovi}. Ovom pobedom @AK se plasirao za drugo kolo Kupa. M. S.

BANO[TORCI STALI UZ KLUB

Bracanovi} novi trener Od 15. februara fudbaleri Proletera koje predvodi novi trener Radoslav Bracanovi}, marqivo se pripremaju za drugi deo prvenstva Novosadske lige. Novi trener na raspolagawu ima slede}e igra~e: Cvjeti}, Kova~evi} (golmani), S. Krsti}, M. Krsti}, Stojkovi}, Kozar~i}, ^. Axi}, M. Axi}, Vasili}, Stepanov, Draì}, Rapi}, Silba{ki, Tomani}, \ur|evi}, Svir~evi}, Tama{, Babi} . Do sada su odigrali tri kontrolne utakmice i jo{ tri imaju zakazane do nastavka prvenstva koje po~iwe 21. marta. Uprava kluba imala je vi{e sastanaka sa qudima koji vode selo. - Qudi iz sela ~vrsto su nam obe}ali pomo} kako bi mirno nastavili takmi~ewe - istakao je sekretar kluba Sa{a Bajri}. - Podràlo nas je celo selo i Mesna zajednica, na ~ijem ~elu je uspe{ni privrednik Rada Raki}. Pomo} ve} stiè ure|uje se teren i svla~ionice. B. Star~evi}

nedeqa7.mart2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

PRVO KOLO SVETSKE GRUPE DEJVIS KUPA: SRBIJA - SAD 2:1

Amerikanci smawili, odluka danas Ameri~ki dubl Bob Brajan i Xon Izner pobedio je pred 7.000 navija~a u Beogradskoj areni Nenada Zimowi}a i Janka Tipsarevi}a sa 3:1 u setovima (7:6, 5:7, 7:6, 6:3), tako da }e odluka o u~esniku ~etvrfinala Svetske grupe sti}i tek u nedequ predve~e.

pripremali za wega, a na kraju je mo`da bio i boqa polovina ameri~kog dubla. Uvek je te{ko igrati protiv tima koji ima igra~a sa tako razornim servsom. Nenad i Janko su dali sve od sebe, izgubili su neke va`ne poene, ali nemam {ta da im zamerim. Danas idemo opet na teren, Novak je prvi, Viktor dru-

Tipsarevi} bili su boqi tim i do taj-brejka, u kojem su po~eli sjajno, ali je onda „isplivalo“ iskustvo Boba Brajana, koji je pred po~etak me~a saznao da ne}e igrati sa blizancem Majkom, ve} sa visokim Xonom Iznerom. Iako su Zimowi} i Tipsarevi} osvojili vi{e poena u prvom setu, Amerikanci vode sa 1:0. Do

Tipsarevi}a, a kada je to u~inio i u Zimowi}evo poqe, Amerikanci su osvojili gem i poveli sa 6:5, na {ta je Srbija odgovorila sa uvo|ewem seta u tajbrejk. U wemu, igralo se poen za poen do rezultata 6:5 kada je Srbija imala prvu set loptu na servis Boba Brajana. Amerika-

Rezultati Srbija - SAD 2:1 Troicki - Izner \okovi} - Kveri Tipsarevi}/Zimowi} - B. Brajan/Izner

7:6, 6:7, 7:5, 6:4 6:2, 7:6, 2:6, 6:3 6:7, 7:5, 6:7, 3:6

Belgija - ^e{ka 0:3 Rohus - Berdih Malis - Stepanek Darcis/Rohus - Dluhi/Hajek

3:6, 0:6, 4:6 2:6, 4:6, 6:7 6:7, 0:6, 3:6

Hrvatska - Ekvador 3:0 Karlovi} - N. Lapenti ^ili} - \. Lapenti ^ili}/Karlovi} - \. Lapenti/N. Lapenti

6:2, 5:7, 6:7, 6:3, 6:4 6:4, 6:3, 6:3 7:6, 6:3, 7:5

Rusija - Indija 2:1 Kuwicin - Devarman Ju`wi - Bopana Gaba{vili/Kuwicin - Bupati/Paes

6:7, 7:6, 6:3, 6:4 6:4, 6:2, 6:3 3:6, 2:6, 2:6

Francuska - Nema~ka 3:0 Monfis - Kol{rajber Conga - Beker Beneto/Qodra - Kas/Kol{rajber

6:1, 6:4, 7:6 6:3, 6:2, 6:7, 6:3 6:1, 6:4, 1:6, 7:5

[panija - [vajcarska 2:1 Almagro - Vavrinka Ferer - Kjudeli Grawolers/Robredo - Alegro/Vavrinka

6:3, 4:6, 6:3, 5:7, 3:6 6:2, 7:6, 6:1 7:6, 6:2, 4:6, 6:4

[vedska - Argentina 1:2 Soderling - [vank Johanson - Majer Lindsted/Soderling - Nalbandijan/Zebalos

6:1, 7:6, 7:5 7:5, 3:6, 5:7, 6:4 2:6, 6:7, 6:7

^ile - Izrael 1:0 Masu - Sela Gonzalez - Levi Gonzalez/Masu - Erlih/Ram

4:6, 6:2, 6:2, 6:4 sino} sino}

\OKOVI] POSLE MARATONA SAVLADAO KVERIJA Nenad Zimowi} se raspravqa sa sudijom Marijom Paskalom

Novak \okovi} prvi }e na teren danas, od 15 ~asova, a protivnik bi trebalo da mu bude Izner. Ukoliko \okovi} dobije taj me~, Srbija }e u ~etvrtfinalu od 9. do 11. igrati protiv Hrvatske. Drugu priliku da zaka`e duel sa Hrvatima u nedequ ima}e Viktor Troicki protiv Sema Kverija. Pobeda u jednom od ta dva duela done}e Srbiji prvi plasman u ~etvrtfinale Svetske grupe Dejvis kupa. Tri ~asa i {est minuta trajao je dubl u subotu, a poen spasa Amerikancima nisu doneli blizanci Bob i Majk Brajan, jer je ovaj drugi imao stoma~nih problema. To je nateralo selektora SAD, Patrika Mekenroa da u poqe po{aqe 206 centimetara visokog Xona Iznera. Trebalo je to da bude hendikep za Amerikance, ali ispostavilo se da je Izner bio najboqi na terenu. Nijednom na wegov servis, Zimowi} i Tipsarevi} nisu uspeli da do|u ni do {anse za brejk, a u igri Izner je bio neo~ekivano siguran i koristan. - Za mene, ali i za igra~e, Izner je bio iznena|ewe. Nismo se

gi... O~ekujemo pobede i plasman daqe - rekao je selektor srpske reprezentacije Bogdan Obradovi}. - O~ekivali smo te`ak me~, jer je na drugoj strani bio jedan od najboqih dubl igra~a na svetu svih vremena (Zimowi}). Lako smo se adaptirali na publi-

Majk Brajan imao stoma~ne probleme Pre po~etka duela, stigla je informacija da Majk Brajan ne}e igrati zbog stoma~nih problema. Lekar ameri~ke reprezentacije rekao je da se Majk ose}a boqe, ali da wegov tim nije uspeo da ga osposobi za me~. - Majku je pozlilo pro{le no}i, povra}ao je i izgubio dosta te~nosti. Otrovao se hranom, izgleda, Sada mu je boqe, u hotelskoj je sobi, odmara se - rekao je lekar ameri~ke reprezentacije. ku. Bilo je super igrati sa Iznerom, servirao je zaista mo}no - rekao je Bob Brajan, koji gotovo da nije osetio odsustvo brata Majka. U prvom setu ~etiri uzastopne set lopte imao je srpski dubl u taj-brejku (6:2), ali su Amerikanci nekako uspeli da se izvuku i da rezultatom 10:8 dobiju tajbrejk, samim tim i prvi set igre dublova.Nenad Zimowi} i Janko

Zimowi}ev 50. me~ Zimowi} (33 godine) je igrao 50. me~ u nacionalnom dresu. Wemu je tim povodom uru~en dres sa brojem 50. Ziki igra za reprezentaciju jo{ od 1995. godine, a dana{wim porazom malo je pokvario sjajan skor u dublu za DK kup tim: 22-6. Tipsarevi} (25) za dr`avni tim igrao je 39. put, ukupan skor mu je sada 28-11. Janko je do`iveo tek drugi poraz u dubqu u sedam nastupa, a prvi na {qaci.

Lazi}eva i Jovanovi} prvaci dràve ^lan Crvene zvezde Ogwen Jovanovi} i teniserka Smedereva Marina Lazi} novi su dràvni prvaci u tenisu u dvorani za seniore, koji je odràn u Novom Pazaru. Jovanovi}, koji je na prvenstvu bio postavqen za petog nosioca, u finalu je savladao ~lana Agrimesa Sa{u Vidojevi}a rezultatom 2:0, po setovima 7:5, 6:4. Prvi favorit u ènskoj konkurenciji, Lazi}eva, trenutno 893. igra~ica na WTA listi, opravdala je ulogu favorita i sa 6:3, 6:4 u finalu pobedila Violetu Jankovi} iz Partizana.

taj-brejka nije bilo {ansi za brejk... Nastavak me~a doneo je prvu brejk loptu na me~u. Brajan i Izner dva puta su imali {ansu da oduzmu servis Tipsarevi}u pri rezultatu 2:1 za SAD, ali je na{ dubl to osujetio. Igralo se gem za gem do rezultata 5:5, kada su

Direktor takmi~ewa Edis Feti} izrazio je zadovoqstvo prikazanom igrom na petodnevnom takmi~ewu na terenima sa betonskom podlogom. - Zadovoqni smo odzivom jer uz titule prvaka dr`ave ide i pozivnica za glavni `reb jednog od turnira iz ’fju~ers’ serije, koji su {ansa da se osvoje bodovi za svetsku listu - rekao je Feti} na radiju „Sto plus“. Dvoransko prvenstvo Srbije za seniore organizovali su teniski klub Feti} iz Novog Pazara i Teniski savez Srbije.

Nenad i Janko do{li do prve brejk lopte na me~u, posle sat i po vremena. Na servis Boba Brajana, bilo je 0:30, pa 15:40, kada je Srbija do{la do prvog brejka (6:5), a kasnije tu prednost potvrdila osvajawem narednog gema za 1:1 u setovima. U tre}em setu igralo se bez {ansi sve do rezultata 5:5, kada su kao i u drugom setu, do {anse da oduzmu servis protivnicima prvo do{li na{i teniseri (30:40 na servis Boba Brajana). Brajan je sjajno servirao u poqe Tipsarevi}a, ali lo{ije na stranu gde je bio Zimowi}, tako da je Srbija u jo{ dva navrata imala brejk lopte posle Zikijevog riterna... Ipak, Brajan je levom rukom slao fantasti~ne servise na

Bolitjeri u Zvezdi Teniski klub Crvena zvezda dogovorio saradwu sa ~uvenim stru~wakom Nikom Bolitjerijem.Legendarni teniski stru~wak Nik Bolitjeri potpisa}e ugovor o saradwi sa Teniskim klubom Crvena zvezda! Beogradski klub je dogovorio saradwu sa jednom od naj~uvenijih „fabrika“ talenata na svetu - Akademijom Nika Bolitjerija, a prema najavi ugovor }e biti potpisan u subotu u Beogradskoj areni, po zavr{etku dubl me~a Srbija SAD u Dejvis kupu.

Danas \okovi} - Izner (po~etak u 15) Troicki - Kveri (oko 18 sati) nac je tada poslao prvi servis na liniju, a Tipsarevi} refleksno odigrao forhend i pogodio poqe! Srbija je dobila set, ali... U trenutku kada je loptica okrznula liniju posle Brajanovog servisa, Zimowi} je podigao ruku i tra`io od sudije Paskala Marije da dosudi aut. Marija je to video i „poni{tio“ sjajan Tipsarevi}ev ritern, odnosno dodelio poen Amerikancima (6:6), koji su kasnije pri rezultatu 9:8 u svoju korist osvojili prvi poen na servis na{ih tenisera i poveli sa 2:1. Ve} u uvodnim gemovima ~etvrtog seta bilo je o~igledno da je na~in na koji je izgubqen tre}i set ostavio traga na Nenadu i Janku. Bili su nervozni, a Izner je igrao sve boqe kako je vreme odmicalo. Pri rezultatu 2:2, Amerikanci su do{li do prve brejk lopte jo{ od sredine drugog seta. Ovog puta bili su uspe{ni, poveli su sa 3:2, a potom i 4:2. Kada je Bob Brajan uspe{no zavr{io svoj servis gem za 5:3 bilo je jasno da samo ~udo mo`e Srbiju da spasi poraza u subotu, jer se znalo da }e slede}i servirati Izner, koji je bio

Pobedi se ne gleda u zube

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} izjavio je da je imao teàk me~ protiv Amerikanca Sema Kverija u prvom kolu Svetske grupe Dejvis kupa. \okovi} je posle velike borbe savladao Kverija rezultatom 6:2, 7:6, 2:6, 6:3, me~ je zavr{en negde oko pono}i. On je doneo drugi poen Srbiji, po{to je Viktor Troicki ranije pobedio Xona Iznera 3:1 u setovima. - Uo~i me~a bio sam svestan kvaliteta Kverija. Bio sam favorit u me~a, ali sam znao da je Amerikanac teàk protivnik. Pla{io sam se da li }u mo}i fizi~ki da izdrìm, jer sam sa tvrde podloge pre{ao na {qaku. Nije mi bilo lako da se naviknem na {qaku, jer sam na ovoj podlozi igrao jo{ u avgustu pro{le godine. Pobedi se ne gleda u zube, jer je najva`niej da posle prvog dana vodimo 2:0 - rekao je srpski teniser i zahvalio publici na podr{ci u me~u. - Dejvis kup je neizvesno takmi~ewe. Ne treba nikog potceniti, ali se nadam da }emo ve} sutra obezbediti kona~an trijumf i doneti najve}i uspeh Srbiji u istoriji Dejvis kupa - dodao je \okovi}. „brutalan“ prilikom svojih servisa. Do toga nije ni do{lo, jer su „jenkiji“ napravili novi

brejk za 6:3 i pobedu od 3:1 u setovima, koja ih ostavqa „u `ivotu“.

PRED START FORMULE JEDAN

Hamilton nikad sre}niji Pred start nove sezone Formule 1, Luis Hamilton blista: „Sre}an sam ~ovek, to }u pokazati i na stazi“.Pomirio se sa devojkom, u narednoj sezoni Formule 1 vozi}e u paru sa zemqakom, svetskim prvakom Xensonom Batonom.Nedequ dana uo~i starta nove sezone Formule 1 u Bahreinu, Luis Hamilton ne skida osmeh sa lica. Imao je „trzavice“ u vezi sa prelepom peva~icom Pusikat Dols Nikol [ercinger, ali mu se ona vratila u naru~je. Sada se 25godi{wi Hamilton ose}a kao da je svet pod wegovim nogama (ili boqe re~eno, to~kovima).

- Bez obzira na to {ta se bude dogodilo na startu sezone ili u prvih nekoliko trka, ja sam veoma sre}an svojim `ivotom. Pot-

Luis i Nikol

puno sam spreman, zadovoqan karijerom koju imam i u kojem se pravcu razvija i presre}an u vezi - rekao je nasmejani Hamilton novinarima, kojima nije promaklo da se, dok se Britanac, svetski {ampion iz 2008. godine sme{kao, grupa qudi iz Meklarena preznojavala ne bi li sve bilo kako treba. Ali, takav je `ivot... Iskustvo od pro{le sezone, Hamiltonu je mnogo zna~ilo. A kao svoje najve}e oru`je pred start Formule 1 vidi u tome kako se ose}a - sre}no.

SPORT

nedeqa7.mart2010.

Luda povreda Stojkovi}a Bizarna povreda za fudbalera - jedan automobil pre{ao preko stopala Vladimiru Stojkovi}u dok je stajao ispred svla~ionice posle me~a sa Al`irom.Golman srpske fudbalske reprezentacije Vladimir Stojkovi} ba{ nema sre}e. Treneri u klubovima za koje je branio ili brani daju mu {ansu na ka{i~icu, ali zato me|u stativima gola reprezentacije Srbije - blista. Tako je bilo i u prijateqskoj utakmici protiv Al`ira kada

Vladimir Stojkovi}

je skinuo dva „zicera“ doma}im igra~ima, a onda mu se dogodio peh posle me~a. U velikoj gu`ni na stadionu „5. jul“ u Al`iru, jedan automobil pre{ao Stojkovi}u preko stopala dok je golman „orlova“ stajao ispred svla~ionice!? - Sve se desilo za tili ~as. Stojkovi} se po`alio na bol...Olak{avaju}a okolnost je da se nije odmah stvorio otok rekao je trener golmana reprezentacije Rade Zalad, dodaju}i da }e Stojkovi} biti pregledan u svom klubu Viganu.

\uri~i} vodi Orlove u Japanu

c m y

INTERVJU SELEKTORA ANTI]A POZNATOM HOLANDSKOM MAGAZINU ZA TRENERE „SOKER KOU^ING”

Sistem igre ogledalo mentaliteta nacije

Selektor reprezentacije Srbije, Radomir Anti}, dao je intervju za najpoznatiji holandski magazin, namewen fudbalskim trenerima „Soker kou~ing“. U predstavqawu uspeha koji je ostvario predvode}i „orlove“ kroz kvalifikacije, Anti} je pored ostalo naglasio: - Nisam trener koji prioritet stavqa na sistem igre. Smatram da sistem treba prilagoditi mentalitetu nacije odnosu profilu igra~a koje ima{ na raspolagawu. U odabiru na~ina igre, najva`nije je da se {to boqe iskoriste pozitivne karakteristike igra~a i sakriju wihove mane - smatra selektor Anti}. Timski duh je, prema mi{qewu Anti}a, tako|e je jedan od va`nih preduslova za uspeh u fudbalu. - Dobra atmosfera u timu, prava komunikacija izme|u igra~a i stru~nog {taba je esencija uspeha. Igra~i moraju da znaju zbog ~ega na treningu rade odre|enu ve`bu odnosno {ta je ciq svakog treninga. Ozbiqan rad iskqu~uje svaku vrstu improvizacije. Selektor Anti} je potvrdio da o~ekuje dobar rezultat na SP u Ju`noj Africi. - Od prvog dana kad sam postao selektor Srbije, evidentno je, rastemo i sve smo boqi.Trudimo se da unapredimo igru i pona{awe u svakoj prilici, na utakmici, ali i na treningu. I nije samo Svetsko prvenstvo bilo motiv da budemo ozbiqni u radu. Igra}e se fudbal i posle toga i zato mi gradimo {iru sliku o

Radomir Anti}

nama. Mi smo dobar tim, u to uop{te ne sumwam, iz dana u dan bi}emo sve boqi, bez obzira na ishod Mondijala. Radomir Anti} nastavqaju}i razgovor naglasio je:

Va`na uloga selektora O u~inku Radomira Anti}a i wegovom zna~aju za rezultate na kormilu selekcije Srbije svoje mi{qewe izneo je i pouzdani {toper Nemawa Vidi}. - Koliko selektor Anti} veruje u igra~e, toliko igra~i veruju u wegovo iskustvo. On je doneo nove ideje, disciplinu i kvalitetnu organizaciju. Definitivno, igrao je va`nu ulogu u ja~awu na{eg tima.U Ju`noj Africi nam sve zavisi od prve utakmice. Ako pobedimo, otvori}e nam se {ansa za plasman u slede}u rundu i dobi}emo neophodno samopouzdawe za ono {to bi nas daqe ~ekalo.

- Najva`nija uloga selektora je da kao javna li~nost svojim pona{awem po{aqe poruku i poziv javnosti da svi budu aktivni ~lanovi reprezentacije. Bez pomo}i nacije, bez podr{ke naroda, ne bismo uspeli. Pune tribine i euforija pre i za vreme utakmica su na{a najve}a pobeda. Reprezentacija Srbije, ukqu~uju}i srpski narod, nikad ne}e po~eti utakmicu u podre|enom polo`aju. Priprema za utakmicu iskqu~uje svaki vid improvizacije u radu Radomira Anti}a. - Analiziramo protivnika, ali i sebe. Detaqi nekad mogu da odlu~e utakmicu, posebno protiv kvalitetnih timova. Na

treninzima pred va`ne me~eve, trudimo se da igra~ima spustimo tenziju koja stiè iz javnosti. Tako uti~emo i podièmo wihovo samopouzdawe i koncentraciju. Sistem igre nije moj prioritet. Igra~e pripremam za dve faze, kad smo u posedu lopte i kad je ona u nogama protivnika. Poku{avam da pripremim igra~e za situacije u kojima mogu da se na|u tokom utakmice. Pre svake utakmice pripremao odgovore na standardne situacije koje se doga|aju na svakoj utakmici. I sve zahteve koje postavqam, prilago|avam mogu}nostima pojedinca. To je jako va`no. Selektor mora da pripremi specifi~an na~in rada, da poznaje dobro fiziologiju, psihologiju, da pre svega oporavi igra~e koji dolaze posle rada u klubovima. U reprezentaciji igra~ treba da zaboravi na emocije i sve ono {to je proìveo igraju}i za klub u tom periodu i koncentraciju posveti reprezentaciji. Psihologija, smatra selektor Anti}, ima va`nu ulogu u radu svakog nacionalnog tima. - Mnogo pri~amo, insistiramo na komunikaciji me|u igra~ima, stru~nim {tabom, insistiramo na psiholo{koj stabilnosti. Nikad o gre{kama ne pri~amo tokom utakmice. Kad se zavr{i me~, diskutujemo o reakcijama igra~a posle napravqene gre{ke. Za kraj, na molbu novinara, selektor Srbije poslao je i savet mladim trenerima... - Moj savet je da ne pripremaju igra~e samo u takti~kom i tehni~kom smislu. Najva`niji zadatak nas trenera je da gledamo igra~a kao osobu, u|emo malo dubqe u wegov ìvot i pomognemo mu da bude kvalitetniji ~ovek, ne samo dobar fudbaler. Treba se fokusirati na timski duh, na karakter svakog igra~a. Ako uradite to i imate psiholo{ki jake igra~e, oni }e na terenu uspeti sa se suo~e sa svakom situacijom- zakqu~io je Anti}. Pripremio: Z.Rangelov

OFSAJD SE IPAK NE]E UKINUTI

Radovan \uri~i}

Veliko priznawe dobio je trener fudbalera Javora Radovan ]ur~i}. Fudbalski savez Srbije, odnosno wegovo rukovodstvo, odlu~ilo je da mladom stru~waku poveri selekciju fudbalera Superlige koja }e igrati protiv Japana 7. aprila. ]ur~i} je jedan od najboqih mladih trenera u srpskom fudbalu. Ro|en je 10. januara 1972. godine, dakle nedavno je napunio 38 godina. Gotovo celu trenersku karijeru proveo je u ivawi~kom klubu. Najpre je bio trener od 2003. do 2006. godine, potom je jednu sezonu bio na klupi ~a~anskog Borca, da bi se 2007. godine vratio u Javor.

Vojvo|anska liga Istok U 18.kolu Vojvo|anske lige Istok postignuti su slede}i rezultati: Radnik - Budu}nost (A) 2:1, Crvena zvezda Borac 2:0, Kozara - Ba~ka 1901 0:2, Radni~ki (B) - Jedinstvo (NB) 3:0, Obili} - Sloboda 2:1, Radni~ki (Z) - Budu}nost (SC) 0:0.

Vojvo|anska liga Zapad U 18.kolu Vojvo|anske liga Zapad postignuti su slede}ei rezultati: Polet (K) - Borac 3:3, Sloven - Solunac 1:3, Omladinac - Hajduk 1:1, Jugovi} - [ajka{ 2:0, Radni~ki (SM) - 1. maj 1:2.

FIFA mewa pravila zbog Vidi}a Iako je prethodnih dana najavqivano da bi predsednik FIFA Sep Blater svojim britanskim partnerima, sa kojima mora da se konsultuje oko svake, pa i najmawe promene u pravilima, mogao da predlo`i eventualno ukidawe ofsajd pozicije, do toga ne}e do}i. Na stolu }e biti predlog da se ra{~isti nedoumica oko faula u kaznenom prostoru, u trenucima kada se napada~ nalazi u izglednoj prilici za gol. IFAB je sastavqen od predstavnika „izumiteqa“ igre i ovaj bord ~ine po jedan ~lan Fudbalskih asocijacija Engleske, [kotske, Velsa i Severne Irske. Drugu polovinu „vlade“ koja mewa pravila, sa svoja ~etiri ~lana, ~ini FIFA. Ipak, nijedna strana ne mo`e sama da mewa pravila, jer je za svaku odluku potrebno {est glasova „za“. Mnogo bure na Ostrvu diglo se posle finala Karling kupa u nedequ, kada je srpski reprezentativac iz Man~ester junajteda, Nemawa Vidi}, oborio napada~a Aston Vile Gabrijela Agbonlahora u gol {ansi. Arbitar Fil Daud dosudio je penal za Vilu, ali nije iskqu~io Vidi}a. Opre~na su mi{qewa da li se, ukoliko sudija dosudi i penal i pritom iskqu~i igra~a, radi o „duploj kazni“, a sve se to kasnije utrostru~uje, jer

igra~ automatski dobija suspenziju zbog crvenog kartona. Predlog }e glasiti da: igra~ ne moè da bude iskqu~en za faul u {esnaestercu, ukoliko sudija dosudi penal. Ipak, ta iskqu~ivost, dove{}e do novog paradoksa, jer }e posledwi igra~ odbrane biti iskqu~en ako obori napada~a van {esnaesterca, a ne}e biti iskqu~en ako ga obori u kaznenom prostoru. Kontra-argument ovoj tvrdi je ~iwenica da se penal smatra o{trijom kaznom od crvenog kartona, naro~ito {to su takti~ki potkovani timovi utrenirani da se adekvatno brane sa igra~em mawe, pa i pobede... Izvori sa Ostrva tvrde da }e najmawe dva ~lana IFAB biti za ovaj predlog i da }e na jednom od dva godi{wa zasedawa Borda u punom sastavu, sa predstavnicima FIFA, biti usvojen predlog. Sednica Borda na kojoj se mewaju pravila uglavnom se odràva u februaru ili martu, a ona po~iwu da se primewuju od 1. jula te godine. Bord se sastaje i na jesen, kada pri~a o teku}im problemima fudbalske igre i tada se uglavnom ra|aju ideje o mogu}im promenama pravila na prole}e. Dakle, svi su izgledi da }e na Mundijalu za faul posledweg igra~a odbrane nad napada~em kazna biti penal i ùti karton.

DNEVNIK

BUNDESLIGA

Jar~evi zaustavili Bajern Keln poveo golom Podolskog, a bod lideru doneo [vajn{tajger. [alke drugi posle pobede u Frankfurtu.Bajern je napravio drugi kiks zaredom na gostovawima. Posle Nirnberga (1:1), bod protiv Bavaraca osvojio je i Keln, koji je u pro{lom kolu odoleo i drugom kandidatu za „salataru“, Bajeru u Leverkuzenu (0:0). Doma}in je poveo preko silno motivisanog Lukasa Podolskog. Biv{i igra~ Bajerna je qubio grb na dresu koji nosi po{to je topovski {utirao iz „slobodwaka“, lopta je zaka~ila „`ivi zid“, promenila pravac, prevarila golmana Hansa JErga Buta i pro{la mu „kroz u{i“ - 31. minut. Nisu Bavarci blistali, ali su izjedna~ili u 58. minutu. Mark Van Bomel je petom proigrao Tomasa Milera na desnom krilu, koji je centrirao o{tro po zemqi, a Bastijan [vajn{tajer sa sedam metara poslao loptu u mre`u - 1:1. Frank Riberi je u 85. minutu pogoodio stativu, a ~etiri minuta kasnije, kada je u{ao na teren, Zoran To{i} je opasno zapretio Butu. Ipak, ostalo je 1:1.

Osim To{i}a, od srpskih internacionalaca u subotu popodne igrali su i Milo{ Mari} (ceo me~ za Bohum u porazu u Volfsburgu), dok su sa klupe ulazili Zdravko Kuzmanovi} ([tutgart, od 79. minuta) i Gojko Ka~ar (Herta, 83). Parovi i rezultati 25. kola: Keln - Bajern 1:1 (1:0) (Podolski 31 - [vajn{tajger 58), Ajntraht - [alke 1:4 (0:2) (Mejer 52 - Matip 12, Hevedes 15, Rakiti} 80, Kurawi 89), Frajburg - Hanover 1:2 (0:0) (Abdesadki 70 Elson 63, Sise autogol 73), Hamburger - Herta 1:0 (1:0) (Jansen 40), Verder - [tutgart 2:2 (0:2) (Almeida 75, Frings penal 81 - Pogrebwak 15, Kedira 43), Volfsburg - Bohum 4:1 (0:1) (Xeko 60, penal 79, Martins 75, Santana 90 - Frajer 28). Borusija Dortmund - Borusija Menhengladbah 3:0. Danas: Nirnberg Bajer Leverkuzen i Hofenhajm Majnc.

Arsenal pobedio Barnli

Nemawa Vidi} i Gabrijel Agbonlahor

- Ovo je interesantan predlog, ali moramo da budemo obazrivi. Mogu}e je da svest o ’troduploj kazni’ spre~ava igra~e da prave faulove u takvim situacijama. Ako im umawimo kaznu i ako budu znali da }e ostati na terenu, mogu}e je da }e se pove}ati broj dosu|enih jedanaesteraca - obazriv je predstavnik [kotske u Bordu. Bord }e diskutovati i o eksperimentu u ovogodi{woj Ligi Evrope, odnosno uvo|ewu dvojice linijskih sudija iza gola. Oni za sada nemaju veliki uticaj na igru, osim savetodavnog u odnosu na glavnog sudiju, a Bord }e razmotriti da

li }e ~etvrtom i petom sudiji, ubudu}e, biti dozvoqeno da donose i odluke. Na tapetu }e biti i Tijeri Anri, koji nije ka`wen zbog igrawa rukom uo~i presudnog gola na me~u bara`a za SP izme|u Francuske i Irske. Anri je tada rukom zaustavio loptu i asistirao do Vilijama Galasa, koji je postigao gol zahvaquju}i kojem je Francuska oti{la na Mundijal, a Irska eliminisana. O ovom slu~aju raspravqala je potom Disciplinska komisija FIFA, ali Anri nije ka`wen jer - jednostavno - nije postojalo pravilo po kojem bi trebalo da bude ka`wen.

Fudbaleri Arsenala pobedili su na svom terenu ekipu Barnlija rezultatom 3:1 u me~u 29. kola engleske Premijer lige. Golove za londonski klub postigli su Fabregas u 34, Volkot u 60. i Ar{avin u 90. minutu. Jedini gol za goste dao je Naxent u 50. minutu. Bolton je u gostima pobedio Vest Hem 2:1. Golove za goste dali su Dejvis u 10. i Vil{ir u 16. minutu, dok je jedini strelac za doma}e bio Diamanti u 88. minutu. Man~ester junajted bio je boqi od Vulverhemptona i pobedio u gostima sa 1:0, golom Pola Skolsa u 73. minutu. Danas }e igrati Everton i Hal, dok je me~ izme|u Vigana i Liverpula na programu sutra. Odlo`eni su me~evi: Aston Vila - Sanderlend, Portsmut - ^elsi, Blekburn - Birmingem, Man~ester siti - Totenhem i Fulam Stouk. CRNOGORSKA LIGA

Remi Budu}nosti Petrovac - Budu}nost 1:1 (1:0), Grbaq - Mornar 2:0 (0:0), Mogren - De~i} 0:2 (0:0), Zeta Berane 1:0 (0:0).

SPORT

DNEVNIK

nedeqa7.mart2010.

JELEN SUPERLIGA SUBOTICA: Spartak Z.V. - Mladi radnik KRAGUJEVAC: Metalac - Vojvodina JAGODINA: Jagodina - OFK Beograd KRU[EVAC: Napredak - Smederevo BEOGRAD: BSK - Borac Danas BEOGRAD: ^ukari~ki - Hajduk BEOGRAD: Rad - Crvena zvezda BEOGRAD: Partizan - Habitfarm Javor

2:0 (1:0) 3:1 (1:1) 3:2 (1:0) 2:2 (2:1) 2:0 (1:0) (14.00 TV) (14.00) (15.30 TV)

1. Crvena zvezda 16 14 1 1 30:6 43 2. Partizan 16 12 4 0 34:10 40 3. Spartak ZV 17 8 5 4 22:13 29 4. Vojvodina 17 8 3 6 25:15 27 5. OFK Beograd 17 7 3 7 19:17 24 6. Jagodina 17 7 3 7 21:21 24 7. Smederevo 17 6 5 6 19:21 23 8. Metalac 17 6 3 8 12:20 21 9. Javor 16 4 8 4 13:14 20 10. BSK 17 5 4 8 13:20 19 11. Mladi radnik 17 4 7 6 12:20 19 12. Borac 17 6 1 10 13:24 19 13. Hajduk 16 4 5 7 18:21 17 14. Napredak 17 4 5 8 16:22 17 15. Rad 16 3 6 7 15:21 15 16. ûkari~ki S. 16 2 3 11 12:29 9 U slede}em kolu (13/14. marta) sastaju se: NOVI SAD: Vojvodina - ûkari~ki Stankom, KULA: Hajduk - Partizan, IVAWICA: Habitfarm Javor - BSK, ÂÂK: Borac - Spartak Z.V., PO@AREVAC: Mladi radnik - Jagodina, BEOGRAD: OFK Beograd - Rad, Crvena zvezda - Napredak, SMEDEREVO: Smederevo - Metalac.

Odbrana kriva za poraz Matalac - Vojvodina 3:1 (1:1) KRAGUJEVAC: Stadion „îka Da~a“, gledalaca 500, sudija Stankovi} (Beograd), strelci: Peri} u 18. Misdongard u 58. i Krasi} u 78. za Metalac, u Bilbija u 31. minutu za Vojvodinu. METALAC: @ivkovi} 8, P. Pavlovi} 7, Nenadi} 7, Ota{evi} 8, Rako~evi} 7, Vasi} 7, Krasi} 8 (Miqkovi} 7), B. Pavlovi} 7, Peri} 8 (Gojak -), Jak{i} 7 (Simovi} -), Misdongard 8. VOJVODINA: Brki} 6, Medojevi} 6, \uri{i} 5 (Stjepanovi} 6), Tumbasevi} 6, Meraba{vili 6, Bilbija 7, Vuji~evi} 6, Nestorovi} 6 (Karan 6), Ple~ 6, Tadi} 7 (Adams 6), Mr|a 7. Igra~ima i jedne i druge ekipe treba odati priznawe {to su po prohladnom i neprijatnom, vetrovitom vremenu kontrolisali loptu i pruìli dobru igru i postigli ~ak ~etiri pogotka. Doma}in je zasluèno pobedio, a trener Vojvodine Branko Babi} posle ove utakmice ima}e mnogo posla kako bi uigrao odbrambenu liniju svog tima, koja je najve}i krivac za ubedqiv poraz u Kragujevcu. Prvu ozbiqniju priliku imali su Novosa|ani u 4. minutu kada je Mr|a sa ivice kaznenog prostora uzdrmao pre~ku. Imala je Vojvodina inicijativu, ali kako je vreme odmicalo ekipa Metalca se oslobodila pritiska i u 18. minutu do{la u vo|stvo. Dubinsku loptu je prihvatio Peri}, lako je prevario Nestorovi}a i \uri{i}a i savlaao Brki}a.

Babi} neraspoloèn za pri~u [ef stru~nog {taba Vojvodine Branko Babi} na konferenciju za novinare nije bio raspoloèn za pri~u. - êstitam doma}inu na zasluènoj pobedi i ne bih èleo da se upu{ta u takti~ke analize, svu odnogornost za ovaj poraz preuzimam na sebe. Opredelili su se gosti za napada~ku varijanti i to im se isplatilo u 31. minutu kada je kapiten Mr|a, koji je stvorio sebi prostor za {ut nesebi~no uposlio Bilbiju koji je postigao svoj prvenac u dresu Vojvodine. U nastavku susreta trener gostiju Babi} u igru je uveo Karana umesto nezapaènog Nestorovi}a, ali ni to nije u~inilo odbranu Vojvodine boqom, jer je Mistogrand u 58. minutu nadmudrio fudbalere gostuju}eg tima i doveo Metalac u novo vo|stvo. Krenuli su crveno-beli u nove napade, ali sve wihove poku{aja zaustavio je golman Metalca i na{e mlade reprezentacije @ivkovi}. Kona~an rezultat postigao je Krasi} 12 minuta pre krja, lepim udarcem sa 17 metara i doneo radost superliga{u iz Gorweg Milanovca. R. D.

PARTIZAN DO^EKUJE JAVOR

S dva {ica, ali bez Moreire U drugom kolu prole}ne polusezone fudbaleri Partizana do~ekuju Javor. Ivaw~ani su neugodan rival na dva posledwa me~a s crno - belima su remizirali (1:1 i 2:2) pa Goran Stevanovi} poziva na oprez. - Lako smo pobedili Borac, ali pravo isku{ewe nam tek sledi. Dolazi nam ~vrsta, fizi~ki jaka i ekipa sa sjajnim prekidima, pa ne sme biti opu{tawa. Javor je sposoban da to kazni. Favoriti smo, {to moramo i da dokaèmo. Ako odigramo shodno renomeu i partiji iz â~ka ne sumwam da }emo pobediti. Imamo ekipu koja moè mnogo da pruì. Radujem se {to }emo igrati po dobrom terenu – rekao je trener crno – belih. Javor je razo~arao u prvom kolu, protiv ûkari~kog (2:2) {to {ampiona poziva na oprez. - Protiv nas }e dati svoj maksimum, ali ne samo zbog kiksa, ve} zbog sopstvene promocije. Parti-

zan je magnet za ,,mawe’’ ekipe da pokaù sav svoj talenat. Zbog toga mi moramo biti maksimalno ozbiqni - rekao je Stevanovi}. [ampion igra brè nego minule jeseni. - Oti{ao je Qaji}, ali smo sa Davidovim dobili na probojnosti. Aca je hitar, {to se odrazilo i na stil igre. To je ne{to na ~emu insisitiram – isti~e Stevanovi}. Na teren }e istr~ati ista ekipa kao iz â~ka. - Bane Jovanovi} je jo{ povre|en dok }e Petrovi} pauzirati zbog kartona. Sale Ili} i Moreira ne}e po~eti me~ zajedno jer bi to uz dva {pica bio veliki rizik – zakqu~io je trener Partizana. Vaqak }e nastupiti u slede}em sastavu: M. Boòvi}, Kneèvi}, Lomi}, M. Jovanovi}, Krstaji}, Fejsa, Tomi}, S. Ili}, Davidov, Kleo, Dijara. I. Lazarevi}

Golubovi sleteli na tre}e mesto Spartak Zlatibor voda – Mladi radnik 2:0 (1:0) SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca: oko 1.300,sudija: Popovi} (Beograd),strelci: Veselinov u 8. i Noskovi} u 90+4. minutu. @uti kartoni: Veselinov, Bo{kovi} (Spartak Zlatibor voda), Stoki}, Ja{i}, Prebira~evi}, Nedeqkovi} (Mladi radnik). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Jovani} 8, [arac 7, Simovi} 7, Adamovi} 7 (80. Milankovi}), Veselinov 7, Ubiparip 6 (87. Noskovi}), Oletu 7, Stevanovi} 7, Popovi} 6, Miri} 6 (74. Vujaklija), Bo{kovi} 6. MLADI RADNIK: Mi{i} 6, Ceni} 6, Luka 6 (76. Nedeqkovi}), Ja{i} 6, Prebira~evi} 6, Sre}kovi} 6 (67. Anteq 6), Simi} 6, Obri} 6 (59. Svoji} 6), Stoki} 6, Frenklin 7, Risti} 6. Fudbaleri Spartak Zlatibor vode se posle drugog prole}nog kola nalaze na tre}em mestu tabele Super lige Srbije. Plasman koga su i najve}i optimisti malo o~ekivali je rezultat nove pobede „golubova“ koji su u dva prole}na kola osvojili {est bodova. Do novih bodova Suboti~ani su do{li posle trijumfa nad Mladim radnikom od 2:0 (1:0), i strpqive igre tokom svih 90 minuta igre. Veliki ulog nije dozvolio lepu igru na obe strane, ali ipak svi su morali da aplaudiraju sjajnoj akciji doma}ih u osmom minutu koja je i krunisana golom. Adamovi} je bio kreator

napada Spartaka, odli~no su reagovali Ubiparip koji propustio loptu Miri}u, aa posle povratne lopte Veselinov je topovskim {utem zatresao mreù. Gosti su uspeli brzo da se vrate u igru. Prvo je u {ansi bio Sre}kovi}, a zatim i Frenklin. Tamnoputi napada~ Poàrevqana dobio je idealnu loptu od Stoki}a, usledio je sjajan udarac glavom i fantasti~na odbrana Milana Jovani}a. Mogli su doma}i vrlo brzo da zavr{e posao, u 43. minutu Miri} probio po desnoj strani, a Ubiparip u stopostotnoj {ansi pogodio golmana. Drugo poluvreme je proteklo u jalovoj inicijativi gostiju, i aktivnoj odbrani Spartak Zlatibor vode koja je u nekoliko navrata pretila kontrama. Sve je bilo gotovo u ~etvrtom minutu sudijske nadoknade, Bo{kovi} je odli~no uposlio rezervistu Noskovi}a kome nije bilo te{ko da potvrdi pobednika. - Nismo umirali u lepoti igre, ve} smo i{li na èqeni rezultat. Znali smo da nam predstoji te{ka utakmica, Mladi radnik je ~vrsta i homogena ekipa sa sjajnim skorom na strani. Bili smo strpqivi, znali smo {ta èlimo tokom svih 90 minuta, a na{e strpqewe se na kraju isplatilo – istakao je posle me~a vidno raspoloèni Zoran Milinkovi}, trener Spartak Zlatibor vode. N. S.

Miri} i Simovi} (Spartak)

ZVEZDA ODLAZI NA BAWICU PO NOVE BODOVE

Lideru sneg (ne)smeta U taboru crveno- belih uo~i malog gradskog derbija na Bawici vi{e se pribojavaju te{kog i raskva{enog terena nego snage„gra|evinara koji se gr~evito bore za opstanak u eliti. Uostalom, to je

na i stub odbrane Slavoqub \or|evi} o~ekuje te{ko gostovawe Radu. – U prvom ovosezonskom duelu, Rad se predstavio kao jako kvalitetna i neugodna ekipa. Po tradi-

Fudbaleri Crvene zvezde na ju~era{wem treningu

konstatacija trenera Petrovi}a koji tvrdi da }e bodovima biti bli`i tim koji se boqe prilagodi uslovima za igru. Zamenik kapite-

BSK - Borac 2:0 (1:0) BORÂ: Stadion u Bor~i, gledalaca. 400, sudija: Paunovi} (Ni{). Strelci: Kneèvi} u 24. i \uki} u 70. minutu. @uti kartoni: Obrovac, Babi} i Jankovi} (BSK), Martinovi}, Stoj~ev i Igwatovi} (Borac). BSK: Jankovi}, Milo{evi}, Vukadinovi}, @arkovi}, Savi}, Radunovi}, Kneèvi}, Obrovac, Alivodi}, \uki} (od 84. Memi{evi}), Krsti} (od 46. Babi}). BORAC: Ili}, Anti}, Mari}, Igwatovi}, Alve{, Martinovi}, Dmitrovi}, Kosti} (od 63. Stojanovi}), Stoj~ev (od 69. Grkajac), Milovanovi} (od 77. Kneèvi}), Esposito. BSK je po te{kom terenu na Karaburmi uspeo da savlada ~a~anski Borac, i tako se izjedna~io sa gostima po broju bodova. Ekipa iz â~ka upisala je dva ubedqiva poraza na startu drugog dela sezone - najpre od Partizana (0:3), a u subotu i od BSK-a (0:2).

ciji, Bawica je uvek bila izazov, i sigurno da nas o~ekuje i te`ak teren zbog snega. Igra~i Rada su ambiciozni i `eqni dokazivawa, jer

se radi o veoma mladoj ekipi. Moramo da odigramo kvalitetno i hrabro uz borbu svih 90 minuta i siguran sam da rezultat ne}e izostati. Centarfor Crvene zvezde i reprezentativac Dejan Leki} razmi{qa u istom stilu. – Ekipa Rada je sastavqena od puno tehni~ki obu~enih igra~a, koji imaju svoj stil igre. Uverili smo se u to u jesewem duelu, kada smo odigrali neizvestan i naporan me~. Sada se okre}emo novom duelu, a bez obzira na vremenske uslove, moramo dati svoj maksimum kako bi do{li do `eqena 3 boda. Drago mi je {to }e navija~i, sem na Bawici, imati priliku da gledaju utakmicu i na Marakani i sigurno da to predstavqa dodatni motiv da obradujemo sve na{e simpatizere – poru~io je Leki}. Trener Petrovi} ne `eli da otkrije karte oko sastava tima, ali po svemu sude}i izmena u odnosu na bledo izdawe protiv Jagodine }e svakako biti. Z. Rangelov

ODLO@ENI SVI ME^EVI PRVE LIGE

Lazarev~ani se vratili iz Apatina Bubamara se nije zakotrqala ovog vikenda na prvoliga{kim terenima zbog vremenskih uslova. Bilo je planirano da u subotu i nedequ budu odigrane utakmice prvog kola prole}nog dela sezone u PLS i nastavka borbe za plasman u vi{i rang, ali je hladno vreme, odnosno zale|eni tereni odloìli po~etak za nedequ dana. Pomiwala se mogu}nost da samo Mladost i Kolubara odigraju me~ u Apatinu, ali su nadle`ni organi PLS naloìli da sve utakmice 18. kola budu odigrane 13. i 14. marta. Fudbaleri Kolubare, lidera jeseweg dela takmi~ewa, ve} su bili u Vojvodini, kada ih je zatekla vest da }e utakmica protiv Mladosti biti odloèna. U Kolubari su quti zbog odlagawa me~eva (pre svega wihovog u Apatinu), a predsednik kluba iz Lazarevca Dragan Alimpijevi}

smatra da je „neko imao interes da se odloì celo kolo, jer }e u tom slu~aju pojedini igra~i ste}i pravo igrawa (za druge klubove)“. - Fudbal se igrao i po ve}em snegu, pa ne vidim za{to je moralo da se odlaè kompletno kolo. Pojedini klubovi koji su traìli odlagawe i na{eg me~a su kukavice. - poru~io je Alimpijevi}. Dakle u subotu i u nedequ u 18.kolu prve lige sastaju se: Novi Pazar - Zemun, In|ija - Radni~ki (Sombor), ^SK Pivara - Beànija, Novi Sad - Banat, Mladost (Apatin) - Kolubara, Teleoptik Radni~ki (Ni{), Srem - Proleter, Mladost (Lu~ani) - Sevojno, Sloga - Dinamo. Jesewu polusezonu obeleìli su fudbaleri Kolubare, koji su ubedqivo do{li do prvog mesta sa 35 bodova (10 pobeda, pet remija i samo dva poraza).

Napredak - Smederevo 2:2 (2:1) KRU[EVAC: Stadion pod Bagdalom, 800, sudija: Santra~ (Plandi{te). Strelci: Jav u 3. i Bini} u 8. minutu za Napredak, @ivkovi} u 5. i 47. minutu za Smederevo. @uti kartoni: Vrawe{ i Jav (Napredak), Luki}, @ivkovi}, Mitrovi} i Mladenovi} (Smederevo). NAPREDAK: Milinkovi}, Milunovi}, Petrovi}, Vrawe{, Ga{i}, Mitrovi}, Krwinac, Vujovi}, Bini} (od 89.Babi}), Pavlovi} (od 59. Spasojevi}), Jav. SMEDEREVO: Rankovi}, Luki}, Atanackovi}, Ogwanovi}, Komadina, Mitrovi}, Todorov, Mladenovi}, Jovanovi} (od 14. Bojatovi}), Rankovi} (od 82. Milosavqevi}), @ivkovi} (od 70. Oliveira).

Jagodina - OFK Beograd 3:2 (1:0) JAGODINA: Gradski stadion, gledalaca 700, sudija: Vujovi} (Novi Sad). Strelci: Ogwenovi} u 43, Bojovi} u 51. i @ivkvi} u 81. minutu za Jagodinu, Simi} u 64. i Mili} u 90. mnutu za OFK Begrad. @uti kartoni: Sin|i}, Mijatovi} i Jovandi} (OFK Beograd). JAGODINA: Ze~evi}, Sim~evi} (od 46. \ilas), \or|evi}, @ivkovi}, [qivi}, Ogwenovi}, Luki} (od 46. Mihajlovi}), Cilin{ek, Bojovi} (od 66. Beqi}), Nikoli}, Novkovi}. OFK BEOGRAD: [aranov, Lazarevski, Lazarevi}, Mijatovi}, Jovandi}, Sin|i} (od 77. Krsti}), Trivunovi}, @eravica (od 54. Mili}), Beqi} (od 74. Iwac), Simi}, Oumarou. Jagodina je povela protiv OFK Beograda u fini{u prvog dela igre, a prvenac je postigao Perica Ogwenovi}. Do tog trenutka, „romanti~ari“ su imali inicijativu i bili su ~e{}e pred golom doma}ina. U drugom poluvremenu Jagodina je duplirala prednost golom Milo{a Bojovi}a, a tra~ak nade za „romanti~are“ pojavio se u 67. minutu kada je Nemawa Mili} smawio. Ipak, sve dileme oko pobednika razre{io je Bojan @ivkovi} desetak minuta pre kraja.

SPORT

nedeqa7.mart2010.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga Istok - NOVO MILO[EVO: Vojvodina Ba~ka Topola, NAKOVO: Polet - BAK, PAÎR: Ba~ka - Dinamo. Utakmice po~iwu u 14 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad - NOVI SAD: Indeks - Crvena zvezda (10 ~asova), QUKOVO: Qukovo - Radni~ki (I), SOMBOR: @AK - Cement, TURIJA: Mladost - Budu}nost (M). Utakmice po~iwu u 14 ~asova. Ko{arka NLB liga (m) - QUBQANA: Olimpija - Partizan (12) Prva liga (m) - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - OKK Beograd (19), BEOGRAD: Mega Vizura - Ergonom (18). Prva liga (`) - BEOGRAD: Crvena zvezda - Spartak (20). Prva B liga (m) - VRBAS: Vrbas Karneks - Crnokosa (19), OBRENOVAC: Radni~ki - Supefund (18). Prva srpska liga, sever (m) OXACI: Oxaci - Nova Pazova (19). Prva srpska liga, sever (`) TURIJA: Srbobran Reahem Spartak (18). Druga srpska liga, sever (m) KULA: Hajduk - Ruma (19), ZREWANIN: Proleter Naftagas Hajduk (15), APATIN: Apatin Dinamo (18). Juniorska liga Srbije - NOVI SAD: Novi Sad - Mladost (16), ÂÂK: Borac - Partizan (14), VR[AC: Hemofarm - KG Student (14), BEOGRAD: FMP Kwaèvac (16), Beovuk - Zdravqe (14), KRAGUJEVAC: Radni~ki KG 06 - @itko Basket (17.30). Kuglawe Superliga (m) - BEOGRAD: Partizan - Ni{ Put (11), SENTA: E|{eg - Senta (11). Prva liga, grupa Vojvodina (m) - KIKINDA: Toza Markovi} - 13. maj (13), KULA: Hajduk - Apatin (16), ZREWA-

NIN: Kristal - Vihor (11), RUMA: @elezni~ar - Banat (10), NOVI SAD: Vojvodina Jedinstvo (11). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Srem (15), NOVI SAD: E|{eg - Radni~ki (13). Prva vojvo|anska liga (m) PADINA: Dolina - TSK (11), NOVI BEÊJ: Be~ej - Polet (10). Druga vojvo|anska liga (m) 1. - 8.mesta: KQAJI]EVO: Kordun - Srem (10). Druga vojvo|anska liga (m) 9. - 13. mesta: VRBAS: Jadran (F) - Jadran (G) (11), APATIN: Junakovi} Prigrevica E|{eg (11). Vaterpolo Prva B liga - BEOGRAD: Singidunum - Zemun (18.30), OBRENOVAC: [abac - Proleter (20.30). Rukomet Superliga za mu{karce NI[: Naisus - Crvena zvezda (18.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Metaloplastika (18). Prva ènska liga - KRU[EVAC: Napredak - Ku~evo (16), NOVA PAZOVA: Maks sport - Metalac (GM) (19), BEOGRAD: Cepelin - Proleter Superprotein (17.30). Druga mu{ka liga, sever SOMBOR: Sombor - Hercegovina (19.30), IN\IJA: @elezni~ar - Vojput (19), ZREWANIN: Gradnulica - Radni~ki (NS) (17). Druga ènska liga, sever KIKINDA: Mladost (SC) Pan~evo (17), JABUKA: Jabuka 95 - Lehel (18), BANATSKO NOVO SELO: Spartak - Ravangrad (19), VRBAS: Vrbas Vojvodina (17), ADA: Halas Joèf - Radni~ki (18). Stoni tenis Pojedina~no prvenstvo Srbije – ZREWANIN: Po~etak u 10 sati.

DNEVNIK

VOJVODINA U ME^U S OKK BEOGRADOM TRA@I PROLAZ U SUPERLIGU

Prva me~ lopta Novosa|ana Ko{arka{i Vojvodina Srbijagasa ve~eras u derbiju 24.kola Prve lige do~ekuju starog du`nika ekipu OKK Beograda. Duel sa rivalom iz prestonice, ima veliku va`nost jer }e pobednik najverovatnije obezbediti plasman u Super ligu. Beogra|ani su uz Borac i Proleter u prvom delu prvenstva pokazali najvi{e. Zanimqivo je da su „klonferi“ u prvom delu prvenstva slavili u neizvensoj zavr{nici protiv Vojvodine 82:79, pa tako izabranici trenera Varagi}a u ve~era{wi duel ulaze sa ogronom `eqom i motivom da se revan{iraju za poraz iz Pionira i plasiraju u Superligu. Udarne igle OKK Beograda sigurno su iskusni Lepojevi} i „ubojiti“ Stefanovi}, pa tako treba o~ekivati veoma tvrd i neizvestan duel. Imamo tri me~ lopte, a prva ve} danas protiv OKK Beograda. Ssigurni smo da imamo kvalitet da realizujemo sve {to smo zamislili. Klonferi su igrali odli~no u prvih deset kola, ali su od tada mnogo rawiviji, ~ak i u tom periodu kada su harali ligom bili smo najbli`i da ih dobijemo u Beogradu. U me|uvremenu su se poja~ali, ali se nadam da novi igra~i ne}e biti u punom izdawu protiv nas. Igraju na veliki broj poena, a takva igra nam odgovara. Najva`nije za nas je {to znamo da je i daqe sve u na{im rukama - rekao je trener Vojvodine Srbijagas Radenko Varagi}. Prvotimac crveno-belih Dejan Kova~evi} isti~e va`nost ovog duela za oba tima. - Ovo je jedna od najzna~ajnijih utakmica u sezoni, kako za nas, tako i za OKK Beograd.

SVETSKI KUP

Ku{ prvi u spustu [vajcarski skija{ Didije Ku{ pobednik je spusta koji je u okviru Svetskog kupa vo`en u u norve{kom Kvitfjelu, ~ime je obezbedio titulu u ovoj disciplini i pehar „mali kristalni globus“. Ku{u je ovo ~etvrta titula u karijeri, a tre}a u spustu. On je stazu Olimpijabaken pre{ao u vremenu 1:45.98 minuta, 47 stotinki br`e od drugoplasiranog doma}eg skija{a Aksela Lunda Svindala. Posledwi na podijumu bio je Austrijanac Klaus Krol, dok je Karlo Janka bio {esti i za 45 bodova smawio zaostatak u generalnom plasmanu za Austrijancem Benxaminom Rajhom pre kona~nog raspleta sezone u Garmi{-Partenkirhenu narednog vikenda. Rajh na prvom mestu ima 70 poena vi{e od Janke. Generalni plasman Svetskog kupa: Rajh 1007, Janka 0937, Ku{ 846, Lund Svindal 741... Plasman u spustu: Ku{ 496 bodova - osvaja~ malog kristalnog globusa, Janka 348, Hel 252.

Vonovoj jo{ jedan globus

Dejan Kova~evi}

Na{ plan je jasan, moramo dobiti sve utakmice do kraja prvenstva kako bismo obezbedili plasman u Superligu. Beogra|ani su dobri na spoqnim pozicijama i igraju s dosta kontranapada. Moramo ve} nekako da ih zaustavimo.Sve je u na{im rukama, mak-

Foto: F. Baki}

simalnim anga`ovawem mo`emo do trijumfa na ovom me~u - zakqu~io je Kova~evi}. Utakmica Vojvodina Srbijagas - OKK Beograd igra se u maloj dvorani SPC“Vojvodina sa po~etkom u 19 ~asova. I. Grubor

Ameri~ka skija{ica Lindzi Von pobedila je na sedmom spustu koji je as vo`en u {vajcarskom zimskom centru Kran Montana u okviru Svetskog kupa i tako osvojila „Mali globus“ u ovoj disciplini. Aktuelna osvaja~ica Svetskog kupa i vlasnica malog kristalnog globusa u superkombinaciji ove sezone, zavr{ila je vo`wu za jedan minut, 35 sekundi i 26 stotinke. Senzacionalni rezultat ostvarila je Italijanka Joana [narf, koja je za Vonovom zakasnila samo jedan stoti deo sekunde. Iznena|ewe je i tre}eplasirana [vajcarkiwa Marijana Abderhalden, koja je imala 38 stotinski zaostatka u odnosu na Amerikanku.

DNEVNIK

nedeqa7.mart2010.

DOMA]E ANDROID APLIKACIJE

GEOLO[KE POSLEDICE ZEMQOTRESA

Dani kra}i a vulkani prete emqotres u îleu je te{ko pogodio zemqu i qude, ali wegove posledice mogu biti mnogo gore nego {to se do sada o~ekivalo: ameri~ka Nasa (agencija za svemirska istraìvawa) objavila je da je zemqotres poremetio Zemqinu osu. Zemqotres ja~ine 8,8 stepeni pomerio je prema prora~unima nau~nika Ri~arda Grosa, za osam centimetara osu Zemqe, saop{tila je Nasa. Ako to bude potvr|eno, dan }e ubudu}e biti kra}i za 1,26 mikrosekundi (jedna mikrosekunda je milioniti deo sekunde). „Zemqotres u îleu je bio jedan od najgorih u posledwih sto godina. Tom prilikom je oslobodio energiju koja odgovara razornoj mo}i 35.000 bombi ba~enih na Hiro{imu“, kaè Jerg Lauterbah sa Geolo{kog istraìva~kog instituta u Pozdamu za „Bild“. Podrhtavawe tla merqivo je i posle nedequ dana. Preko seizmi~kih podrhtavawa moè se odrediti uticaj zemqotresa na brzinu rotacije i otklon Zemqine ose. Zemqa se obrne oko svoje ose za 24 sata. Ako se promeni wen po-

lo`aj, mewa se i wen na~in rotacije i posledi~no – trajawe dana. Zemqotres ja~ine 9,1 u decembru 2004. godine u Indijskom okeanu pred indone`anskim ostrvom Sumatra je, prema Nasi, pomerio Zemqinu osu za oko sedam centimetara, pa su dani postali kra}i za 6,8 mikrosekundi.

îleanski zemqotres je napravio otklon ose za ~itav centimetar ve}i u odnosu na zemqotres kod Sumatre. Za to postoje dva bitna razloga, kaè Gros. Najpre, Sumatra je u neposrednoj blizini ekvatora, dok je île geografski sme{ten na sredwim {irinama. Taj poloàj pogoduje pomerawu

ose zbog zemqotresa te ja~ine. Drugo, razlikuju se i poloàji izme|u zemqinih plo~a, tzv. podvla~ewe. Podvla~ewe odgovorno za zemqotres u îleu bilo je pod mawim uglom od onog koje je dovelo do zemqotresa kod Sumatre. Wihova formacija imala je ve}i u~inak utoliko {to je zemqinu masu pomerila vertikalno i tako ujedno vi{e uticala na osu. Ali pomerawe plo~a u utrobi Zemqe moè da dovede tako|e i do daqih te{kih posledica. Pojedine plo~e su u stalnom relativnom me|usobnom kretawu. One mogu, pri tome, da se udaqe jedna od druge, ali tako|e i da se priqube. Pri tome, taru}i se iazivaju zemqotrese. Ako nai|u jedna na drugu, mogu da reaktiviraju i podzemne vulkanske kratere. Magma, vrela i te~na masa stena, nalazi se u velikim spremi{tima magme, u dubokim slojevima zemqine kore. Izbacivawe magme te{ko je jer je ona zaptivena debelim slojem zemqine kore i ohla|ene magmom. Ako do|e do trvewa plo~a, pak, taj sloj moè da se probije i vulkan ponovo izbije.

Mobilnim u bioskop, restoran, kafi}... „Android izazov“ koji je pokrenuo mobilni operator Vip mobajl zavr{en je 3. marta. Zahvaquju}i ovom konkursu Android Market je bogatiji za 64 aplikacije koje su razvili lokalni programeri. „Vip Android izazov“ pokrenut je krajem novembra pro{le godine sa idejom da programere iz Srbije podstakne da naprave {to vi{e aplikacija koje imaju prvenstveno lokalni zna~aj. Prijavqivawe je trajalo do kraja 2009. godine, a programeri su aplikacije morali da zavr{e do kraja januara 2010. godine. Pored toga, one su morale i da se pojave i na Android Marketu, mestu odakle korisnici ure|aja sa Android operativnom sistemu preuzimaju aplikacije. Time je obezbe|eno da pored uslova konkursa svi programi zadovoqe i op{te uslove za Android aplikacije.

Tokom marta `iri je isprobavao i ve}ao i na kraju odlu~io o pobednicima. Od 64 aplikacije koje su ispunile uslove konkursa, 11 je dobilo bronzane nagrade (telefon HTC Hero), 2 su nagra|ene sa po 1.000 evra, jedna je dobila 3.000, a jedna je odnela i glavnu nagradu od 10.000 evra. Prvo mesto „Android izazova“ zauzela je aplikacija Vip bioskop. Radi se o korisnom programu koji na osnovu zadatog vremenskog opsega prikazuje bioskopske projekcije u Beogradu. Za svaki film iz ponude daje dodatne informacije, a omogu}ava i direktno pozivawe bioskopa radi rezervacije karata, kao i pokretawe navigacije da biste bez problema na{li bioskopsku salu.

Drugo mesto je osvojila aplikacija „Cepelin“. Ona predstavqa pregled beogradskih restorana, kafi}a i klubova, a daje i pregled aktuelnih doga|aja. Za svaku lokaciju je mogu}e pro~itati detaqniji opis, direktno pozvati telefonom, videti komentare korisnika (moète i sami ostaviti komentar), a tu je prikaz lokacije na mapi, te foto galerija radi sticawa osnovnog utiska. Tre}u poziciju su podelile dve aplikacije. ParkingBot je ìri izdvojio od ostalih srodnih aplikacija prijavqenih na konkurs, a wena namena je lak{e pla}awe parkinga u (za sada) Beogradu, Novom Sadu i [apcu. Program omogu}ava unos (jednog ili vi{e) registarskog broja, te potom lakog slawa SMS-a radi pla}awa parkinga. Pritom se defini{e i kada }e vas program obavestiti o predstoje}em isteku parkinga, tako da nije neophodno da budete u dometu u svakom trenutku. Ako ukqu~ite GPS, ParkingBot moè zapamtiti lokaciju na kojoj ste parkirali i jednostavno vas odvesti nazad do kola uz upotrebu mape. PrvaLiga je jedina igra me|u ~etiri pobednika. To je simpati~na razrada koncepta stonog fudbala u kojoj vodite neki od doma}ih klubova, a na osnovu va{e lokacije program }e vam ponuditi da budete u dresu tima ~iji vam je stadion najbliì (to ne morate prihvatiti). Moète pokrenuti pojedina~nu utakmicu ili igrati ligu, a nakon brzog navikavawa na na~in kontrole (nagiwawe telefona pomera fudbalere, a dodir ekrana ih okre}e) o~ekuju vas sati zabave. Bronzane nagrade je dobilo 11 aplikacija koje su se izdvojile iz konkurencije. Me|u wima su i Beodroid (prikazuje traèni tip objekata prema lokaciji korisnika), donesi @android (naru~ivawe hrane), Gradski Prevoz (prikazuje stanice i linije gradskog prevoza u Beogradu), kao i B92 FM - program koji omogu}ava slu{awe muzike i emisija postavqenih na B92.fm. Preostalih 49 aplikacija Vip je tako|e nagradio (HTC Tattoo telefonima), a kompletan spisak moète videti na sajtu konkursa.

prostor za goste i zajedni~ki prostor. Glavni prostor sa svojih 200 kvadratnih metara pokriva ceo tre}i sprat, dok je prostor za goste sa pet spava}ih soba na drugom spratu plutaju}eg luksuznog giganta. Zajedni~ki prostor, na dnu broda, ima bazen od 25 metara, bioskop, muzi~ku sobu, prostoruju za ru~avawe i ono {to dizajneri nazivaju „savr{enom plaòm od 30 metara“. Iako posao na izradi WHY jahte jo{ nije po~eo na vebsajtu ovog modela moète ve} prona}i promotivni video koji prikazuje ovu morsku grdosiju u 3D tehnologiji. „Ja oboàvam more“ – kaè Antivari. „Tako|e volim razli~ite na~ine uìvawa u wemu, bilo da je u pitawu vo`wa brodom ili motornim ~amcem“. „Bi-

ti ekstreman kao ja kada plovim, zna~i biti zadovoqan i brzinom i komforom. Kada sam na motronom ~amcu tada `elim da budem br`i. Ukoliko sam na komfornom brodu, on mora da bude najkomforniji“. Pored komfora, kreatori plovila tvrde da je jahta eco friendly i isti~u da proizvodi 500 kilovata solarne energije dnevno kroz 900 metara kvadratnih fotonaponskih panela, koji se nalaze na krovu i trupu broda. Sude}i po izjavama dizajnera plovila WHY }e koristiti mawe energije od jahte iste veli~ine i {tede}e 200 tona dizel goriva godi{we. Ta {tedqivost }e, po re~ima dizajnera, omogu}iti da ~etiri puta pre|e Atlantik bez dodatnog dolivawa goriva.

Radovanovi}: Blokovi guraju i unapred i unazad omerawe Zemqine ose je uobi~ajena posledica svakog zemqotresa, bez obzira na wegovu ja~inu i nema nikakve negativne posledice iako uti~e na du`inu dana, re~eno je Tanjugu u Republi~kom seizmolo{kom zavodu (RSZ). „I razorni zemqotresi, i oni slabiji, mogu ubrzati ili usporiti rota-

ciju Zemqe i tako produ`iti ili skratiti trajawe dana. To je pojava koja se de{avala mnogo puta u istoriji planete“, navela je direktorka RSZ Slavica Radovanovi}. Ona je ukazala da je samo taj dan, kada se zemqotres dogodi, kra}i od ostalih. Promena u trajawu dana, s obzirom da se ra-

di o mikrosekundama, ne mo`e imati nikakav bitan uticaj, a posebno ne negativne posledice, naglasila je Radovanovi}. „Zemqina osa se pomeri kod svakog zemqotresa, me|utim, to je naj~e{}e toliko malo da se ne mo`e izmeriti“, kazala je direktorka RSZ, uz obja{wewe da se tokom zemqotresa blokovi u Ze-

mqinoj kori pomeraju i u zavisnosti od wegove ja~ine, stvaraju mawu ili ve}u silu. Prema wenim re~ima, ukoliko ta sila deluje u pravcu rotacije planete, onda je malo „pogura“ i ona se br`e okrene oko svoje ose, a dan se skrati, dok se u suprotnom dan neznatno produ`i, jer se Zemqa vrati malo unazad.

Stepeni straha Svaki stepen na skali magnitude ozna~ava deset puta ja~e podrhtavawe tla nego prethodni. Tako, ako je Haiti protresao zemqotres ja~ine 7 stepeni Rihterove skale, on se ose}a kao mnogostruko sna`niji i razorniji od podrhtavawa tla od 6 stepeni. Sama magnituda meri koliko je energije oslobo|eno u zemqotresu. Najpoznatija je Rihterova skala zemqotresa koju je ustanovio ârls Rihter 1930. godine da bi ozna~io podrhtavawa tla na teritoriji do sto kilometara razdaqine (zato je zovu i „lokalna magnituda“). Rihterova skala moè da meri samo ja~ine zemqotresa do 7 stepeni, a ja~e poput onog koji je izazvao cunami na Pacifiku 2004. ne moè. Seizmolozi jo{ uvek koriste i Rihterovu skalu da bi mogli da porede dana{we sa zemqotresima iz pro{losti.

TAJKUNSKA DILEMA POVELIKA

Ostrvo ili jahta? Kupite pokretno ostrvo edan od ve}ih stresova kod svetskih ali i doma}ih tajkuna nastaje usled dileme da li kupiti ostrvo ili jahtu? Na wihovu sre}u dizajneri su ove nedeqe objavili plan za pravqewe „pokretnog ostrva“ koji ovu nedomicu ~ini nepostoje}om. Dizajn gigantskog plovila pod nazivom WHY 58x38 predstavqe je ove nedeqe na Sajmu jahti u Abu Dabiju. Brod je rezultat saradwe izme|u proizvo|a~a jahti iz Monaka pod nazivom Wally i pariske modne ku}e Hermès. „Svako ima san da `ivi na ostrvu, {to je apsolutna slobo-

da bez sputavawa, uz neograni~enu nezavisnost“ – ka`e prezenter kompanije Wally Luka Basani Antivari. „Komad zemqe sa prelepom vilom samo jednim delom zadovoqava ove aspiracije jer je stati~ne prirode. Jahta vam daje slobodu da se kre}ete, ali nema adekvatan prostor. Zato WHY ima sve“. Ova jahta na motorni pogon je duga~ka 58 metara i 38 {iroka, {to omogu}ava ukupan prostor od 3.400 metara kvadratnih i te`inu od 2.400 tona. Razvija maksimalnu brzinu od 14 ~vorova (1 ~vor = 1 nauti~ka miqa/sat = 1.852 km/h) i kada se bude izradila ko{ta}e 160 miliona dolara.

Jahta }e po izradi mo}i da primi 12 gostiju od kojih }e svako prose~no u`ivati u 280 kvadratnih metara – {to je idealno za

intimno bekstvo. Putnici }e, zajedno sa 20 ~lanova posade, mo}i da obitavaju na tri sprata pod imenom glavni prostor,

nedeqa7.mart2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962, cena izuzetno povoqna. 99302 KOPAONIK - izdajem apartman na ski stazi „Ma{inac“. Telefon 063/301-975, 063/370787. 96840

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 100323 ÂSOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 100322 ÂSOVI matematike za osmi razred kao i stru~ne predmete sredwe ma{inske {kole. Telefon: 065/888-2789. 100451 ISKUSAN profesor drì ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 100275

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 100273

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 100324

STUDENTU nepu{a~u izdajem jednokrevetnu i dvokrevetnu sobu na Limanu 4, u ku~i. Telefoni: 064/277-4901, 021/6361-749. 99635 IZDAJEM sobu na Limanu II. Telefoni: 021/454-655, 064/179-68-48. 99615 IZDAJEM name{tenu dvokrevetnu sobu sa centralnim grejawem i upotrebom kupatila I sprat. Novo naseqe. Telefon 021/769-176. 100754 IZDAJEM jednokrevetnu sobu sa upotrebom kupatila, male kuhiwe, telefona. Telefoni: 6314-914, 064/36-70-473. 100287

MEWAMO nov dupleks bez kosina 71m2, (upotrebna) za mawi do 45m2 uz dogovor, parno, proto~na. Telefon 060/345-1313, 021/6313-237. 100369

nedeqa7.mart2010.

MEWAM ve}i stan i vo}wak za dva mawa. Telefon 6398291. Medi}. 100337 DVOSOBAN stan u strogom centru Be~eja za mawi u Novom Sadu, dogovor. Telefon 063/7113-762. 100596 MEWAM troiposoban stan 85/3 za mawi oko 45m2. Telefon 061/21-058-48. 100454 JEDNOSOBAN komforan stan od 48m2 u Sremskoj Kamenici mewamo za stan ve}e sobnosti uz doplatu. Prednost Sremska Kamenica. Telefon 064/18643-55. 100282 MEWAM stan od 92m2, za dva mawa. Telefon 063/82-19-683. 100354 MEWAM za ve}i ili prodajem renoviran dvori{no orjentisan, funkcionalan stan, 33m2. Telefon 021/300-665. 99963

IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni, trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Tel. 021/66-22-746, 063/286-647. 286885 IZDAJEM trosoban nov stan 69m2, Vojvode [upqikca, prazan, dva kupatila, terasa, useqiv. Tel. 021/526-387, 064/3187924. 286894 VELIKA PONUDA stanova za izdavawe, name{tenih, polu name{tenih i praznih, za stanovawe ili poslovne prostore kao i luksuzno opremqeni stanovi velike kvadrature... Tel. 065/2019-004; 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 286801 IZDAJEM odmah useqiv jednosoban stan od 34m2 u ]irpanovoj ulici, name{ten, mo`e mladi bra~ni par, 160 evra+depozit. Tel. 065/2019004, 021/6624-325, ({ifra:11413), www.solis-nekretnine.com. 286802 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Novoj Detelinari, 59m2, nov, neuseqavan, kompletno opremqen. Tel. 065/2019-004; 021/6624-325, ({ifra:11529), www.solis-nekretnine.com. 286803 IZDAJEM na Grbavici prazan jednoiposoban stan 38m2 odmah slobodan. Telefon 528137. 287061 IZDAJEM jednosoban name{ten stan sa parnim grejawem blizu higijenskog zavoda. Telefon: 6392-294. 100506 JEDNOSOBAN, opremqen, 39m2, Liman 4, cg, topla voda, kablovska, telefon, klima, TV, 3. sprat, lift, 160E. Po`eqno bra~ni par. Telefon 021-469-125. 100519 IZDAJEMO dva nova komplet name{tena jednsobna stana 24 m2 Gogoqeva ul. 160 eura 28 m2, Branimira ]osi}a 160 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290 100333 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 100332 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 35 m2, Bra}e Ribnikara 180 E. odmah useqiv. Telefon 064/09-07-889, 021/547-921 100742 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefoni: 021/522-533, 523-380, www.stanovi.rs 100753

NA NOVOM NASEQU, kod crkve, izdajem lep, dvosoban stan, poluname{ten-name{ten, cena 220/250 evra. Telefon 064/8706-004. 100360 U TROSOBNOM stanu kod Limanskog parka i pijace - za 2 studenta - odmah. Telefon 021/6367-516. 100795 IZDAJEM trosoban stan, sa tri terase, klima, name{ten, Liman Narodnog fronta 32, cena 250E. Telefon 063/589124. 99990 IZDAJEM stan 94m2 u centru, visoko prizemqe, poseban ulaz, pogodan za tihu delatnost. Telefon 064/274-96-31. 100502 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru u ku}i iza Novog Naseqa, 100E+depozit. Telefoni: 021/6496540, 063/8575257. 100397 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 25 m2 na Detelinari. Telefon: 064/117-15-66. OG-V IZDAJEM name{tenu garsoweru na Bulevaru kod „Dnevnika”. Telefon 064/390-56-94. 100697 NA Satelitu izdajem ve}u nename{tenu garsoweru. Telefon 301-845. 100409 IZDAJEM nov dvosoban name{ten stan, telefon, CG, klima, terasa, lift, Petra Drap{ina, za jednu ili dve zaposlene osobe, 250E. Telefon 064/2232-130. 100757 IZDAJEM dvosoban stan 45m2 name{ten Sremska Kamenica kod Instituta i garsowera. Telefon 021/465-815, 064/20-44-331 99159 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Detelinari. Telefon 063/375-207. 100417 IZDAJEM name{ten trosoban stan, 70m2, Liman IV, Bul. Despota Stefana 12, useqiv od 1. aprila 2010, cena 250E. Telefon 063/589-504. 100725 IZDAJEM devojkama povoqno name{ten komforan trosoban stan u Petrovaradinu. Telefon 064/2826441. 99877 IZDAJEM name{ten jednoiposoban i jednosoban stan na Avijaciji. Telefon 063/8901789. 100284 IZDAJEM prazan dvosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa. Pla}awe mese~no + depozit. Telefon 021/300-613, 061/13678-92 100775 IZDAJEM name{ten dvosoban stan, 50m2, Liman I, ul. Veqka Petrovi}a, 200E + depozit, na du`e vreme zaposlenim osobama. Telefon 064/418-12-40. 100618 IZDAJEM nov prazan jednoiposoban stan 45m2, ]irpanova, 2. sprat, sa novim kuhiwskim elementima, odmah useqiv, cena 180E. Telefon 064/09-07-889, 021/547-921. 100740 GRBAVICA, Gogoqeva ulica, izdajem prazan jednosoban stan 35m2, ima kuhiwske elemente, 2.sprat, nova zgrada, grejawe, terasa, {rajz. Telefon 063/1828-647. 100254 IZDAJEM prazan, dvosoban stan od 54m2, u blizini @elezni~ke stanice, na du`i period. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 100644 IZDAJEM jednoiposoban renoviran stan, 40m2 kod Merkatora, komplet name{ten sa novim name{tajem, cena 210E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. www.aleks-nekretnine.com 100331 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Ulici Danila Ki{a, samo zaposlenoj devojci. Telefon 064/2780-303. 100604

OGLASI

nedeqa7.mart2010.

IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan 43m2, telefon, kablovska, interfon, CG, I sprat, Bore Prodanovi}a 200E. Telefon 064/21-58-338. 100544 IZDAJEM name{ten komplet 1-soban stan, 30m2, dva leàja, Bulevar oslobo|ewa, kod Dnevnika, cena 150E. Telefon 064/09-07-889, 021/547920. 100738 IZDAJEM nov lokal, 25m2, preko puta ambulante Zmaj Ogwena Vuka. Telefoni: 021/6-330-990, 063/83-66-023. 100679 IZDAJEM name{tenu garsoweru na duì vremenski period. Cena 130 evra. Telefon 065/241-0887. 100591 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni stan 38 m2 u ku}i sa posebnim uslazom mladim bra~nim prarobima i ostalim zaposlenima 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9. 100306 DVOSOBAN komforna stan u Futogu izdajem u zakup, Cara Lazara 214. Telefoni: 895807, 892-918. 100099 OZBIQNOJ PORODICI izdajem dvosoban 60m2, prazan stan, na duì period. Novo naseqe, lift, telefon, kablovska, CG, klima. Telefon 021/827-038. 100669

IZDAJEM dvosoban prazan stan u Narodnog fronta 65, Liman III. Telefon 063/500406 100743

TRO^LANA porodica tra`i u zakup stan u Novom Sadu prazan ili name{ten na du`i period. Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 286898 POTREBNI stanovi za sme{taj gostiju za Me|unarodni poqoprivredni sajam i egzit festival. Za Egzit festivalprednost centar. Telefon 069/1622-533. 100756 POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-523380. 100755 HITNO potreban kvalitetan, nov i luksuzan stan od 70 100m2 za izdavawe od 750 900E. Obezbe|ewe isplate tro{kova. Telefon 063/519533. 100752

KUPUJEM stan 30-45m2 u blizini Limanskog parka ili pijace, ni`a spratnost, za starije osobe, bez posrednika, telefoni: 421-437 ili 063/534505. 286799 KUPUJEMO jednoiposoban stan 35-45m2, do IV sprata, da je useqiv do leta 2010. godine. Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 286881 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 28.000 evra, useqewe nije hitno, po`eqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Tel. 021/66-13-466, 063/400-360. 286882

DNEVNIK

SUPER PONUDA, stan 29m2 na drugom spratu, terasa, lift, odmah useqiv, nov name{taj, Novi bulevar, Samo 33.000 evra! Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra:11504), www.solis-nekretnine.com. 286825 GARSOWERA na Somborskom bulevaru, 25m2, ~etvrti sprat, terasa, cena 31.800 evra sa PDVom. Tel. 064/157-1297; 021/427277, ({ifra:17419), www.solis-nekretnine.com. 286826

KUPUJEMO stanove koje gradi AD â&#x20AC;&#x17E;Budu}nostâ&#x20AC;&#x153; Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 286883 KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu mo`e i za ru{ewe. Telefon 528-137. 287062 KUPUJEM dvosoban - trosoban stan kej, centar, Liman, ukwi`en. Bez agencija. Telefon 021/422-116. 100472

GOTOVINOM kupujemo stan do 40.000E od vlasnika: zemqu na ^eneju, vikendicu na Popovici, ku}u do 60.000E. Telefon: 6618-184, 064/502-5379, 063/598-463. 100776

TELEP, nov dupleks, povoqno, 65m2, cena 41.200. Tel. 4721661. 287033 POVOQAN ukwi`en dupleks u centru grada, cena 43.060. Tel. 421-185. 287026

DUPLEKS, Petrovaradin useqiv 61m2. Povoqno! Hitna prodaja! Tel. 064/820-58-28. 286921 U CENTRU Petrovaradina, dupleks 100m2 III i IV sprat useqiv, super povoqno. Tel. 064/820-58-28. 286924

NOVA DETELINARA, Trg Majke Jevorosime, 68m2 dupleks, ukwi`en 70.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287151

GRBAVICA - nov veliki, ekstra dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra:18652), www.solis-nekretnine.com. 286870 ZLATIBOR, nov, useqiv stan u vili, 35m2, sa pripadaju}im delom dvori{ta. Cena samo 45.500E. Tel. 425-210, 065/4774-036. 28698

PRODAJEM garsoweru sa odvojenom kuhiwom kod Futo{ke pijace sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 287057 PRODAJEM novu garsoweru od 28m2 u Cara Du{ana, kompletno name{tena novim name{tajem, sa belom tehnikom. Cena 33.000 evra. ({-9289) Tel. 021/654-6609, 063/581-997. 287055 HITNO! Odmah useqiva GA 28m2, Sajam, B. Baji}a, III sprat, lift, terasa, nov, dvori{na strana, cg, pvc, sig. vrata, cena samo 31.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 287088 ODMAH USEQIVA nova GA 27m2, Milana Savi}a, I sprat, terasa, kuhiwa u ni{i sa prozorom, pvc, sig. vrata, ukwi`en 1/1, cena: 27.500. Tel. 021/ 6616-324, 425-653. 287095 NOVOSADSKOG SAJMA nova garsowera 27m2 na prvom spratu, lift, terasa, gleda na dvori{te. Telefon 063/538166. 287069 NA NOVOM BULEVARU EVROPA garsowera 26,64m2, III sprat, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 287000 U ULICI NOVOSADSKOG SAJMA stan 28m2 telefon. Tel. 451-318, 063/7730577. 287001 U OKRUGLI]EVOJ ulici garsowera 24,5m2 i jednoiposoban 34m2 po ceni od 950 E/m2. Tel. 451-318, 523-193. 287002 NA GRBAVICI 27m2 prvi sprat 35500 useqiv. [ifra 41959. Tel. 451-318, 523-193. 287003 U NOVOSADSKOG SAJMA hitno prodajemo garsoweru 25m2 na prvom spratu cena 30000 Tel. 451-318, 523-193. 287004 CENTAR, odmah useqiva, ukwi`ena garsowera od 24m2, kompletno name{tena. Cena 31.000E. Tel. 425-205. 286996 NOVA DETELINARA, garsowera, 27m2, sa francuskim balkonom, cena 32.960. Tel. 422-149. 287023 CANKAREVA, garsowera, 3. sprat, 25m2, lift, povrat PDV-a, cena 35.020. Tel. 422149. 287024

GRBAVICA, garsowera, 29m2, lift, fr. balkon, brzo useqiv, sa PDV-om, cena 39.965. Tel. 472-1661. 287025 NOVOSADSKOG SAJMA, 25m2 - 1. sprat, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om - 30.000E. Tel. 064/823-6617, 021/66-14200. 286946 KLASI^NA garsowera sa terasom, 25m2 - 3. sprat, CG, lift, cena sa PDV-om 30.250E. Tel. 064/823-6606, 542779. 286951 LIMAN 2, 17m2 - ukwièna garsowera, terasa, lift, CG, cena - 20.000E. Tel. 064/8236618, 021/542-779. 286952 GARSOWERA - Novo naseqe, 23m2 - ukwièna, odmah useqiva, CG, cena - 27.000E. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 286953 GARSOWERA sa odvojenom kuhiwom, 24m2 - terasa sa ostavom, CG, lift, cena 25.000E. Tel. 064/823-6606, 6614-200. 286959 SOCIJALNO, 24m2 - klasi~na garsowera, terasa, lift, CG, cena - 32.500E. Tel. 064/823-6608, 542-779. 286960 NOVA DETELINARA, prodajem novu, odmah useqivu garsoweru od 26m2 po ceni od 33.500. Tel. 636-6952. 286969 FUTO[KI PUT, na prodaju odli~na, ukwièna, odmah useqiva garsowera za 24.700. Tel. 636-8429. 286970 NOVI BULEVAR, prodajem novu odmah useqivu, komplet name{tenu garsoweru od 28m2. Tel. 636-8429. 286971 GARSOWERA, Nova Detelinara, 28m2, nova, odmah useqiva, III sprat, lift, izuzetno povoqno. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 286901 USEQIVA nova garsowera 24m2 u centru grada, ima terasu i ostavu, II sprat, kompletno name{teno, ukwièno. Tel. 021/423-208, 528-599. 286927 USEQIVA garsowera na Novoj Detelinari, 24m2 II sprat. Tel. 064/820-58-28. 286923 [IRI CENTAR, prodajem novu garsoweru 26,19m2 sa terasom, III sprat, useqivo za mesec dana, cena 29.300 sa PDV-om. Tel. 423-208, 528-599. 286929 U CENTRU prodajem garsoweru 24m2, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika, kontakt telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 286794 GRBAVICA, garsowera pred useqewem 27m2, uredna papirologija, kvalitetna gradwa. Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:10826), www.solis-nekretnine.com. 286823 GARSOWERA na Grbavici, ekstra kvalitet zgrade, ukwièna, name{tena, moè kredit! 25m2 po ceni od 39.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/520-231, ({ifra:11132), www.solis-nekretnine.com. 286824

BNOVA garsowera na Novoj Detelinari sa PDV-om, prvi sprat, useqewe u martu, cena 34.750 evra! Tel. 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra:11237), www.solis-nekretnine.com. 286827 STROGI CENTAR 29m2, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka, ukwi`en, cena 37.000 evra! Tel. 065/2019-011; 021/427-277, ({ifra:10716), www.solis-nekretnine.com. 286828 GARSOWERA sa odvojenom kuhiwom, ukwi`ena, na Bulevaru kod gradskog SUP-a, odmah useqiva, cena 31.000 evra! Tel. 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra:11407), www.solis-nekretnine.com. 286829 GARSOWERA u blizini Beogradskog keja, 24m2 na drugom spratu, useqiv do juna 2010. godine, cena 30.000 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427-277, ({ifra:10699), www.solis-nekretnine.com. 286830 UKWI@ENA garsowera na Podbari, 30m2, cena 32.000 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:10781), www.solis-nekretnine.com. 286831 SUBVENCIONISANI KREDIT, ponuda od garsowere do trosobnog stana. Za sve informacije pozovite Tel. 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 286852 SAJAM, Svetislava Kasapinovi}a, nova, useqiva garsowera od 25m2, IV sprat, lift, terasa. U cenu ura~unat PDV. Telefon 063/101-0668. 287115 UKWI@ENA garsowera 23m2, novije gradwe, nedaleko od Sajma, II sprat, lift. Cena 31.000E. Telefon 064/2700102. 287116

BORE PRODANOVI]A 24m2, garsowera, drugi sprat, lift, terasa 34.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287141 NOVO NASEQE 23m2, garsowera, lift, ukwi`ena 26.800. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287142 GRBAVICA!!! U novijoj odli~noj zgradi garsowera od 24m2. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 287124

GARSOWERA 23m2, N. naseqe, Stevana Hristi}a, 5. sprat, lift, cg, sre|ena, ukwièna 26.800E. Tel. 6613259, 063/570-659 288119 GARSOWERA 28m2, N. Detelinara, Branka Baji}a, 3. sprat, lift, terasa, cg, nova, useqiva, 30.900E. Tel. 6613259, 063/570-659 288130 GJEDNOSOBAN, 31m2, Stanica, Pariske komune, 4. sprat, cg, ukwièn 32.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659 288133 JEDNOSOBAN, 28m2, N. Detelinara, Janka ^melika, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, ukwièn, 34.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659 288121 JEDNOSOBAN, 36m2, Cara Du{ana, vp, cg, sre|en, ukwièno 26m2 kao poslovni prostor 27.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659 288124 FUTO[KA!!! Kod bolnice!!! Odli~an jednosoban stan od 31m2, sa lepom terasom, ukwièn, useqiv. Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213. 287125 [ONSI, 40m2 jednosoban stan, prvi sprat, lift, terasa, sa kompletnim name{tajem. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287143 BULEVAR!!! Bliè Stanici jednosoban stan od 40m2 vi{qe spratnosti. Povoqno!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 287127 PRODAJEM kompletno name{ten stan od 31m2 na drugom spratu u Ulici \or|a Rajkovi}a. Ima terasu. Telefon 064/270-0102. 287117 @ITNI TRG, 34m2 na II spratu, lift, terasa, ukwièn, odmah useqiv. Cena 43.500. Telefon 063/7776-233. 287121 CENTAR 40m2, [umadijska, VI sprat, lift, dve odvojene sobe, terasa, ukwièn 41.500. Tel. 063/517-846. 287103 NOV 41m2, Temerinska i Koste [okice, II sprat, lift, useqiv, upotrebna, cena dogovor. Tel. 063/517-846. 287105

KLASIÂN jednosoban stan 29m2, {esti sprat, lift, kod Ribqe pijace, sve prostorije imaju prozor, ukwièn, cena 36.000 evra. Pogledajte tlocrt na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011; 021/451-570, ({ifra:11537), www.solis-nekretnine.com. 286833 PRODAJEM stan u Ulici êrni{evskog, 32m2, ukwièn, cena dogovor! Tel. 065/2019-009; 021/427-277, ({ifra:11539), www.solis-nekretnine.com. 286834 KISA^KA, nov useqiv jednosoban stan sa terasom 29m2, odvojena kuhiwa, terasa, dvori{no okrenut, III sprat sa liftom, cena dogovor. Tel. 021/528-599, 063/111-4142. 286928 JEDNOSOBAN, Liman III, vi{a spratnost, ukwièn, 35.000E. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 286907 JEDNOSOBAN, useqiv, nov, ukwi`ba u toku, Nova Detelinara. Tel. 064/820-58-28. 286919 JEDNOSOBAN stan 28m2, ]irpanova, IV sprat, useqewe u maju. Cena 1.250 evra/m2. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 286895 DETELINARA, prodajem ukwièn, renoviran 1.0 stan na II spratu po ceni od 34.000. Tel. 064/220-95-65. 286972

OGLASI

DNEVNIK

CENTAR 45m2, CENTAR, V. Mi{i}a prodajem ukwièn 1.0 stan od 33m2 na I spratu, odli~an za izdavawe. Tel. 636-6952. 286968 SAJAM - Mi~urinova, odli~an noviji ukwièn jednosoban stan 32m2 dvori{no orjentisan. Telefoni: 021/528-399, 063/502-526. 286942 SOMBORSKI BULEVAR, uskoro useqiv jednosoban stan od 29m2, lift, terasa, cg. Cena 31.930E. Tel. 425-210. 286997 SAJAM, ukwièn klasi~an jednosoban, I sprat, novija zgrada, lift, terasa, cg. Cena 41.720E. Tel. 425-210. 286994 CENTAR, nov, useqiv jednosoban stan, 31m2, lift, terasa, cg. Cena 39.000E. Direktno od investitora, povrat PDV-a. Tel. 425-210. 286989 U ULICI ARSE TEODOROVI]A jednosoban stan 28m2 prazan useqiv cena 29000. Tel. 451-318, 523-193, 065/4443455. 287005 NA NOVOM NASEQU Savina gradila Budu}nost prvi sprat 40m2 - 42000. Tel. 451318, 523-193. 287006 U GUNDULI]EVOJ ulici 38m2 useqiv stan, cena 40000. Tel. 451-318, 523-193. 287007 NA SAVINI 40m2 gradila Budu}nost, prvi sprat, terasa, lift, ukwièno, 43300. Tel. 451-318, 523-193. 287008 U ULICI MAKSIMA GORKOG kod \or|e Nato{evi} {kole 45m2, III sp, lift, terasa, ukwièn, povoqno. Tel. 451-318, 523-193. 287009 NA NOVOM BULEVARU EVROPA 39,75m2, lift, terasa, gradi Moj dom, povoqno. Tel. 451-318, 523-193. 287010 NOVO NASEQE jednosoban stan 32m2 zgrada 15 godina sa liftom cena za dogovor. Telefon 528-137, 063/538-166. 287066 JOVANA BO[KOVI]A stan 29m2 na tre}em spratu, stara gradwa, useqiv, ukwièn, povoqno. Telefon 528137, 661-2262. 287067 NOVI BULEVAR odmah useqiv, nov jednosoban stan 30m2, drugi sprat, lift, terasa za 32.500. Telefon 528-137, 063/538-166. 287068 BRZO USEQIV nov jednosoban, kod Socijalnog, Hilandarska, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, cg, pvc stolarija, kl. parket, sig. vrata, odv. kuhiwa, ukwièn 1/1, cena: 31.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 287090 KOD RIBQE PIJACE, povoqno, jednosoban, 37m2, ukwièn, cena 36.200. Tel. 421-185. 287027 UKWI@EN, jednosoban stan na Detelinari, 2. sprat, cena 34.505. Tel. 422-149. 287028 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici Patrijarha ârnojevi}a. I sprat, terasa.Telefon 063/777-6233. 287114 GARSOWERA u izgradwi kod Sajma, cena sa PDV-om, IV sprat – nije posledwi, terasa, lift, 27m2, cena: 25.000. Tel. 021/427-088 . 287043 MAKSIMA Gorkog, ukwièn jednosoban stan u funkciji jednoiposobnog 45 m2. Telefon 063/518-782. 100765 PRODAJEM ukwièn 1- soban stan 37 m2 u8 @elezni~koj ulici, centar, I sprat, grejawe TA, cena 34.000E. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919. 100741 PRODAJEMO novu odmah useqivu garsoweru u Kosovskoj ulici za 32.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 100762 GRBAVICA, Danila Ki{a 31 m2/43m2 potkrovqe useqivo VIII 2010. cena 31.000 E. u dve rate. Telefon 060/5542-390. 100320

jednoiposoban, blizu pe{a~ke zone, lift, 3. sprat, novija zgrada, retko u ponudi!!!

90.000 E. Telefon 064/65-81-384.

100497

VLASNIK prodaje renoviran jednosoban/jednoiposoban stan, 41m2. 2. sprat, terasa, ulica Toze Jovanovi}a 11, Novo naseqe. Telefon 062/8919950. 100746 JEDNOSOBAN 31m2, centar, useqiv za mesec dana, ura~unat PDV, cena dogovor. Telefon 064/2466-206. 100750 GARSOWERA 25m2, centar, useqiva za mesec dana, ura~unat PDV, cena dogovor. Telefon 064/2466-206. 100751 CENTAR, Petra Drap{ina, garsowera 28, 5m2 ukwièna, novija zgrada. Telefon 063/518-782 100767 PRODAJEM jednosoban stan kod @. stanice za 37.000 i garsoweru na Novom Nasequ za 29.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 100760 LIZINA Limanske pijace 43 m2, jednosoban stan u funkciji jednoiposobanog, povoqno. Telefon 063/518-782 100763 PRODAJEM jednosoban stan ( odvojeno kupatilo, kuhiwa i terasa) u M. Dimitrijevi}a ( dvori{na zgrada). Telefon 063/10-10-601, 064/245-18-56. 100545 PRODAJEM jednosoban stan, Nova Detelinara, 30m2, useqiv, ukwièn, cena 37.000E. Telefon 060/47-22-408. 100716 NOVI BULEVAR, prodajem u luks zgradi s bazenom garsoweru 30, 75m2, tre}i sprat, novu useqivu, gradio zoned. Telefon: 064/0677-318. 100637 PRODAJEM ukwièn jednosoban stan 31m2 kod Sajma, nije agencija. Telefon: 063/509340. 100205 POVOQNO interesantan stan Kisa~ka, jednoiposoban noviji pogodan za studente, grejawe gas, sa name{tajem, 30.000E gotovinom. telefon 6618-184, 063/598-463. 100778 PRODAJEMO jednosoban, ukwièn stan u centru 45m2, za 42.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 100646 JEDNOSOBAN 32m2, Telep, 3. sprat, lift, terasa, ostava, 28.800E, sa PDV-om. Telefon 064/14-333-53. 100686 PRODAJEM novu useqivu garsoweru na Novoj Detelinari blizu Master centra. Telefon 63-41-521. 100664 GARSOWERA, @itni trg, 25 m2 na 2. i 3. spratu useqivo za mesec dana 1300E/m2 . Telefon 063/880-23-20. 100779 DVORI[NI 25m2, vlasnik, ukwièn, name{ten, CG, nema vlage, telefon odvojena struja, kablovska, mogu}nost dizawa sprata, Pa{i}eva, moè kredit, 25.000E. Zamena za nekretninu na selu, bawama, Cr.primorju. Telefon 066/519-28-57. 100720 NOVIJI useqiv stan 29 m2 II sprat cena 31.000 E. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 100739 PRODAJEMO novu, ukwiènu garsoweru od 30m2 na Novom bulevaru za 37.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 100645

POVOQNO, nov, neuseqavan, na Novoj Detelinari, direktno od investitora, sa povra}ajem PDV-a, cena 43.350. Tel. 064/345-4417. 287029

CENTAR, jednoiposoban, 34m2, 2. sprat, lift, terasa, ukwièn, cena sa garaòm, 47.380. Tel. 472-1661. 287030 JEDNOIPOSOBAN, Novo naseqe, ukwièn, terasa, lift, 36m2, cena: 38.100. Tel. 021/427-088. 287045 CENTAR - jednoiposoban, nov, ukwièna zgrada, 41m2, centralno grejawe, cena: 43.250 evra. Tel. 021/520-966; 021/427-088. 287046 PRODAJEM nove jednoiposobne stanove od 33 i 43m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 287054 PRODAJEM odli~an, ukwièn jednoiposoban stan od 45m2 na Limanu 3, lift, terasa. Cena 51.500 evra. ({-11446) Tel. 021/654-6609, 063/8856290. 287051 PRODAJEM nov, ukwièn jednoiposoban stan od 38m2 i dvosoban od 44m2 na Novoj Detelinari, klasi~an raspored, lift, terasa, ekstra gradwa. Povoqno. Tel. 021/654-6609; 063/581-997. 287052 NOV JIS 32m2, kod „Higijenskog Zavoda“, III sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, cg, dvori{na strana, cena sa porezom 33.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 287091 BRZO USEQIV JIS 38m2, H. Ruvimova, lift, terasa, dvori{na strana, nov, klima, sig. vrata, TPV, cena: 44.300. Tel. 021/6616-324, 425-653. 287092 ODLIÂN JIS 31m2+terasa od 20m2, Telep, novo, odmah useqivo, odv. kuhiwa sa prozorom, dvori{na strana, bez prolaznih soba, pvc, kl. parket, ekstra kvalitet, ukwièno!!!cena: 33.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 287093 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv, nov, JIS 57m2 Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, odli~an raspored, pogled na F. goru, cena: 41.200. Tel. 021/6616-324, 425653. 287094 NOV jednoiposoban 35m2, Salajka, II sprat, terasa, bez ulagawa, ukwièn, 31.500 hitno! Tel. 063/517-846. 287102 NOVA DETELINARA odli~nog rasporeda jednoiposoban stan 40m2, odvojena kuhiwa, sobe pravilnog oblika, papiri uredni za 44.300. Telefon 528-137, 661-2262. 287071 GRBAVICA nov odmah useqiv, jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, Aleksandar gradwa, ukwièn, ima lift, terasa. Telefon 528-137, 6612262. 287072 LIMAN TRI dvori{no orjentisan veoma korektan stan 43m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ima terasu. Telefon 528-137, 661-2262. 287073 BALZAKOVA jednoiposoban stan 48m2 na drugom spratu sa liftom, ukwièn, ima terasu. Telefon 528-137, 661-2262. 287076 BULEVAR, nov, brzo useqiv jednoiposoban stan, terasa, cg. Cena 34.000E. Tel. 425-210. 286995 JEDNOIPOSOBAN, useqiv maj 2010, Nova Detelinara. Tel. 064/820-58-28. 286922 NOVI BULEVAR - jednoiposoban, 36m2 - brzo useqiv, terasa, CG, cena - 40.200E. Tel. 064/823-6621, 021/661-4200. 286961 UKWI@EN - odmah useqiv, 36m2 - lift, terasa, jednoiposoban, cena - 38.100E. Tel. 064/823-6604, 542-779. 286962 SOCIJALNO, 47m2, ukwièn - odmah useqiv, terasa, CG, 2. sprat - bez ulagawa, moè na kredit cena - 57.000E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 286954

nedeqa7.mart2010.

KOLO SRPSKIH SESTARA - 42m2 - ukwièn - useqiv, jednoiposoban, CG, zgradu gradio Aleksandar, kuhiwa odvojena - prozor, cena - 51.500E. Tel. 064/823-6601, 021/6614200. 286955 CENTAR - brzo useqiv, 44m2 - jednoiposoban, odli~an raspored, CG cena - 44.900E. Tel. 064/823-6618, 424-963. 286950 JEDNOIPOSOBAN, 39m2 lift, CG, odli~an, mogu} mawi dvoiposoban ukwièn moè kredit, cena - 46.200E. Tel. 064/823-6610, 542-779. 286958 JEDNOIPOSOBAN - Socijalno - ukwièn, useqiv odmah, novija zgrada, terasa, 2. sprat, CG, odli~an raspored, cena - 43.300E. Tel. 064/8236621, 424-963. 286966 LIMAN, prodajem ukwièn 1.5 stan od 47m2 po ceni od 50.000. Tel. 636-8429. 286973 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, noviji stan od 49m2, odmah useqiv, sa odvojenom kuhiwom po ceni od 56.650. Tel. 636-6952. 286974 DVA STANA ista zgrada, centar grada-Temerinska ulica, jednoiposoban 40m, samo 920 evra/m2. Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 286880

MAWI jednoiposoban stan od 37m2 na ~etvrtom spratu u Vojvo|anskoj ulici, vrlo povoqno, po ceni od 42.000 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra:11347), www.solis-nekretnine.com. 286837 JEDNOIPOSOBAN 38.000 evra, stan od 45m2 u dva nivoa. Centar, hitno! Informacije na tel. 063/520-296; 021/427277, ({ifra:11318), www.solisnekretnine.com. 286838 PRODAJEM jednoiposoban stan na Suboti~kom bulevaru, brzo useqiv, 37m2 za 42.500 evra! Tel. 065/2019-010; 021/451-570, ({ifra:17935), www.solis-nekretnine.com. 286839

JEDNOIPOSOBAN, Liman II, III sprat, lift, 53m2, komforan, lep raspored, dobra orijentacija, povoqno. Telefoni:021/450-417; 064/189-3887. 286905 U CENTRU ukwièn jednoiposoban stan u visokom prizemqu, 43m2, dvostrano orjentisan. Telefon 063/1020-733. 286937 NOVO NASEQE, jednoiposoban ukwièn stan sa terasom 42m2, II sprat, brzo useqiv. Tel. 423-208, 528-599. 286930 LIMAN, Ul. 1.300 kaplara, 53,5m2 noviji jednoiposoban stan sa terasom, I sprat, odmah useqiv. Tel. 021/423-208, 528599. 286931 JEDNOIPOSOBAN stan na Novoj Detelinari, useqiva u aprilu 2010. godine, cena 41.300 evra sa PDV-om! Tel. 065/2019-011; 021/427-277, ({ifra:15632), www.solis-nekretnine.com. 286835 LIMAN II, 39m2 jednoiposoban, prazan, ukwièn, odli~na investicija. Pozvati... Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:11601), www.solis-nekretnine.com. 286836

NOV jednoiposoban stan kod Socijalnog, drugi sprat, ostaje nova kuhiwa i ugradni plakari. Cena 33.000 evra. Tel. 064/216-5290; 021/520-231, ({ifra:11565), www.solis-nekretnine.com. 286841 PRODAJEM jednoiposoban stan od 34m2 na drugom spratu, ukwi`en, terasa dvori{no orjentisana, cena 43.300 evra. Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra:11605), www.solis-nekretnine.com. 286842 PRODAJEM jednoiposoban stan 42m2, terasa, 3. sprat, dvostrano orjentisan, brzo useqiv, bez posrednika, na{i telefoni: 421-437 ili 063/534505. 286795 HITNA PRODAJA, stan od 44m2, Petrovaradin, Blok 8, peti sprat, terasa, lift, CG, cena povoqna! Tel. 064/1340459; 021/427-277, ({ifra:15986), www.solis-nekretnine.com. 286832 MAKSIMA GORKOG, u blizini {kole „\. Nato{evi}“, hitna prodaja ukwi`enog stana od 45m2, III sprat, lift, terasa. Povoqno. Telefon 063/777-6233. 287118

IZUZETAN ZA IZDAVAWE - prodajem nov jednoiposoban suterenski stan, odli~an, nov, na izuzetnoj lokaciji, 30m2, hitno i povoqno! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:11497), www.solis-nekretnine.com. 286840

BORE PRODANOVI]A, useqiv stan od 47m2 na prvom spratu, ima terasu. Zgrada sa liftom. Dvori{na strana. Cena 55.000E. Telefon 063/101-0661. 287119 U BLIZINI BETANIJE jednoiposoban stan od 48m2, III sprat, ima terasu. Novija gradwa, useqiv. 54.500E. Telefon 063/775-9121. 287120 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2 na {estom spratu, ukwièn, okrenut na dvori{te! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 287128 NOVO NASEQE 36m2, u funkciji jednoiposobnog, lift, terasa 37.100. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287144 NOVO NASEQE 35m2, jednoiposoban, lift, terasa 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287145 GRBAVICA 40m2, jednoiposoban na prvom spratu, ukwièn, lift, terasa 53.600, gradio „Aleksandar“. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287146 NOVA DETELINARA 39m2, jednoiposoban stan na prvom spratu, terasa, ukwièn, gradila „Budu}nost“ 45.300. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287147 RIBQA PIJACA!!! Stan od 43m2 niè spratnosti u dobrom stawu, ukwièn useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefoni: 063/8680-335, 063/500213. 287126 JEDNOIPOSOBAN, 36m2. Sajam, \. Joanovi}a, 1. sprat, lift, cg, sre|en, ukwièn 39.150E. Tel. 661-3259, 063/570659 288120 HITNO! Jednoiposoban, 39m2, centar, ugao Bulevara oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 5. sprat, lift, cg, nov, ukwièn 51.000E Tel. 6613259, 063/570-659. 288132 DVOSOBAN, 47m2, Liman, Bul. despota Stefana, 4. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 51.500E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 288134 DVOSOBAN, 40m2, N. naseqe, Seqa~kih buna, 4. sprat, cg, terasa, sre|en, ukwièn 43.250E. Tel. 661-3259, 063/570659. 288136 DVOSOBAN, 39m2, N. Detelinara, Janka Veselinovi}a, 1. sprat, lift, terasa, cg, nov, ukwièn 45.350E. Tel. 6613259, 063/570-659. 288125 DVOSOBAN, 41m2, Dositejeva, vp, novo, useqivo, ukwièno, 43.250E Tel. 661-3259, 063/570-659. 288126 DVOSOBAN, 52m2, Stanica, Omladinskog pokreta, 5. sprat, cg, terasa, renoviran, ukwièn, name{ten, bez lifta, 42.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 288127 DVOSOBAN, 46m2, N. Detelinara, Kopernikova, 3. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, ukwièn, 52.550E.Tel. 661-3259, 063/570659. 288128 DVOSOBAN, 43m2, centar, Bem Lilike, vp, terasa, cg, ukwièn, renoviran 44.350E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 288129

OGLASI

nedeqa7.mart2010.

DETELINARA, 47m2 dvosoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287148 LIMAN I 57m2, Jiri~ekova, dvosoban, drugi sprat, odmah useqiv, ukwièn, odli~an raspored, moè biti i dvoiposoban. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287149 LIMAN III 61m2, dvosoban, odli~an raspored, visoki parter, visina prvog sprata 65.000. Telefoni: 444-107, 6337853. 287150 KRAQEVI]A MARKA!!! Klasi~an dvosoban stan od 53m2 sa odvojenom velikom kuhiwom, dvostran, odmah useqiv. Povoqno! Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213. 287129 LIMAN!!! Izme|u parka i pijace dvosoban stan niè spratnosti, useqiv po dogovoru, sa odli~no terasom niè spratnosti. Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213. 287130 DVOSOBAN 47m2, Bul. Ja{e Tomi}a IV sprat, kuhiwa sa trpezarijom, velike sobe, ukwièn 42.000, hitno! Tel. 063/517-846. 287104 KLASIÂN dvosoban ukwièn stan, potpuno renoviran, na Detelinari, 51m2, cena 47.500 evra, moè kredit! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:11501) www.solis-nekretnine.com. 286851 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, I sprat, kuhiwa-prozor, garaà, kontakt telefoni: 421-437 ili 063/534505. 286796 ATRAKTIVAN dvosoban stan u blizini Socijalnog, Ul. Vojvode [upqikca, 46m2, drugi sprat, terasa, lift, ukwièno, u ceni i ugradna kuhiwa. Tel. 064/2003-103; 021/451-570 ({ifra:18997), www.solis-nekretnine.com. 286843 HITNA PRODAJA! Izuzetan stan od 57m2 u Solunskoj ulici - veoma povoqno! Obavezno zvati! Tel. 065/2019-009: 021/427-277, ({ifra:10853), www.solis-nekretnine.com. 286844 PRODAJEM kompletno renoviran dvosoban stan od 54m2 po ceni od 55.600 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra:18974), www.solis-nekretnine.com. 286845 DVOSOBAN komforan stan kod gradskog SUP-a, komplet renoviran, sve je novo, prazan, odmah useqiv, ukwièn, moè kredit! Tel. 064/216-5290; 021/451-570, ({ifra:11229), www.solis-nekretnine.com. 286846 PRODAJEM dvosoban stan u Ul. Pariske komune, 55m2, drugi sprat, lift, kompletno renoviran, sve instalacije promewene. Tel. 064/216-5290; 021/451-570, ({ifra:10351), www.solis-nekretnine.com. 286847 PRAVI dvosoban stan na Novom nasequ, kod velikog obdani{ta, 59m2, tre}i sprat, odli~an, raspored, stan ukwièn i moè kupovina na kredit... Cena 62.000 evra! Tel. 064/2003-103; 021/427-277, ({ifra:11384), www.solis-nekretnine.com. 286848 PRODAJEM izuzetan stan u Ul. Lukijana Mu{ickog od 56m2, oko cene je mogu} dogovor! Za vi{e informacija pozvati odmah! Tel. 065/2019-009; 021/427-277, ({ifra:10531), www.solis-nekretnine.com. 286849 PARISKE KOMUNE 58m2 dvosoban stan, dve terase, ostava, ukwièno, po èqi garaà 15m2, dobar raspored, hitno, cena dogovor. Tel. 528599, 063/111-4142. 286932

KA]E DEJANOVI] - u zgradi sa liftom ukwièn dvosoban stan 59m2 u funkciji dvoiposobnog niè spratnosti. Telefoni: 063/502-526, 021/6615-124. 286938 BATE BRKI]A - ukwièn dvosoban stan 65m2 u funkciji dvoiposobnog, isto~no orjentisan. Moè zamena za mawi na Novom nasequ. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 286939 LIMAN II - ukwièn dvosoban stan 62m2 odli~nog rasporeda na ~etvrtom spratu. Moè zamena za mawi. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 286940 DVOSOBAN, Liman II, Ravani~ka, 64,50m2, izuzetno moderan, kvalitetno renoviran stan, preporu~ujemo. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 286918 DVOSOBAN nov stan 61m2, Novo naseqe, I sprat, odmah useqiv. Cena dogovor! Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 286893 DVOSOBAN nov stan 50m2, III sprat, Koste [okice, gradila „Budu}nost“, terasa, odmah useqiv. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 286891 DVOSOBAN stan 42m2, Grbavica, Kolo srpskih sestara, II sprat, „Aleksandar“, ukwièn, odmah useqiv. Cena dogovor. Tel. 021/6622-746, 063/80869-62. 286896 DVOSOBAN stan 53m2, Bulevar oslobo|ewa kod Dnevnika, VI sprat, lift, terasa, pogled na centar i Tvr|avu. Cena 58.000 evra. Tel. 021/526387, 063/400-360. 286897 DVOSOBAN nov stan 56m, IV sprat, Grbavica, Lasla Gala, odmah useqiv. Cena 1.350 evra/m2. Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 286887

GRBAVICA, Danila Ki{a na prodaju nov, useqiv 2.0 stan od 54m2. Tel. 636-6952. 286975 BULEVAR, prodajem noviji, ukwièn 2.0 stan na odli~noj lokaciji po ceni od 58.000. Tel. 636-8429. 286976 DETELINARA, povoqno prodajem ukwièn 2.0 stan od 52m2 po ceni od 45.000. Tel. 636-8429. 286977 NOVO NASEQE, 47m2 ukwièn - useqiv, dvosoban, lift, CG, cena - 48.400E. Tel. 064/823-6618, 021/424-963. 286965 NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an 2.0 stan na I spratu od 60m2 za 61.800. Tel. 636-6952. 286979 UKWI@EN - 49m2 - kompletno renoviran - nova stolarija, @. stanica, terasa, klasi~an raspored - dvosoban stan, ukwièn - moè kredit cena 50.500E. Tel. 064/823-6621, 021/424-963. 286963 DVOSOBAN - 54m2, odmah useqiv - ukwièn, terasa, perfektan raspored - mogu} dvoiposoban, cena - 50.500E. Tel. 064/823-6608, 021/542-779. 286947 DVOSOBAN, 49m2 - brzo useqiv, CG, terasa, lift, odli~an, cena - 50.000E. Tel. 021/542-779, 064/823-6604. 286944 DVOSOBAN - ukwièn, 50m2 odmah useqiv, 3. sprat, terasa, CG, @. stanica, cena 46.350E. Tel. 064/823-6621, 6614-200. 286945 U ULICI LAZE KOSTI]A lep dvosoban stan, 40m2, odvojena kuhiwa, lift, terasa, III sprat, gradi Moj dom, povoqno. Tel. 451-318, 523-193. 287011 NA TELEPU dvosoban stan, 53m2, plus terasa od 28m2, ukwièn u idealnim delovima, cena 35000. Tel. 451-318, 523-193. 287012

NA [ONSIJU, 55m2, prvi sprat, prazan, ukwièn, lift, terasa, cena 57000. Tel. 451318, 523-193. 287013 NA NOVOM BULEVARU EVROPA klasi~an dvosoban stan, 61,87m2, na drugom spratu, gradi Moj dom, lift, terasa, povoqno. Tel. 451-318, 523193. 287014 U ULICI LAZE KOSTI]A dvosoban stan, 54m2, III sprat, terasa, lift, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 287015 NA GRBAVICI u zgradi useqenoj 2009. godine, 53m2, dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom i trpezarijom, prvi sprat, prazan, odmah useqiv, povoqno. Tel. 451-318, 063/7537823. 287016 LIMAN odli~an dvosoban stan 60m2 na prvom spratu sa liftom, ukwièn, odli~an raspored Telefon 528-137, 661-2262. 287077 KOD @ELEZNI^KE STANICE klasi~an dvosoban stan 52m2 u zgardi sa liftom, ukwièn. Telefon 528-137, 063/538-166. 287070 STARA DETELINARA klasi~an dvosoban stan 52m2, nisu prolazne sobe, ima terasu za 41.200. Telefon 528-137, 661-2262. 287074 NOVO NASEQE - Tozin Sokak ekstra dvosoban stan 58m2 na prvom spratu, komplet renoviran. Telefon 528-137, 063/538-166. 287075 BRZO USEQIV nov DS 44m2, Sajam, B. Baji}a, lift, terasa, odv. kuhiwa sa prozorom, pvc, kl. parket, cg, sig. vrata, cena sa PDV-om: 45.100. Tel. 021/6616-324, 425-653. 287086 DETELINARA, ukwièn klasi~an dvosoban stan od 46m2, terasa, cg, sobe nisu prolazne. Cena 41.200E. Tel. 425-205. 286993

DNEVNIK

PRODAJEM dvosoban, ukwièn stan od 50m2 kod @elezni~ke stanice. Cena 46.350 evra. ({-7575) Tel. 021/6546609, 063/885-6290. 287056 DVOSOBAN – hitno, ukwièn – dobro odràvan, III sprat – nije posledwi sprat, terasa, 50m2, cena: 44.000. Tel. 021/427-088. 287047 ODLIÂN, dvosoban, renoviran na Detelinari, 53m2, cena 53.500. Tel. 064/165-7105. 287031 KLASIÂN, dvosoban, na 4. spratu, 53m2, lift, cena 48.000. Tel. 064/165-7105. 287032 STANICA, 3. sprat, dvosoban, 54m2, terasa, renoviran stan, cena 61.800. Tel. 421-185. 287034 NOVO NASEQE, 4. sprat, dvosoban, 52m2, lift, terasa, cena 65.920. Tel. 472-1661. 287035 STARA DETELINARA, 4. sprat, dvosoban, 51m2, terasa, cena 52.530. Tel. 422-149. 287036 PRELEP dvosoban dupleks od 67m2 samo 33.000 evra! Moè i sa name{tajem. Tel. 065/2019013; 021/451-570, ({ifra:11470), www.solis-nekretnine.com. 286850 JEDNOIPOSOBAN stan – u izgradwi kod Sajma, II sprat, lift, terasa, 32m2, kwièwe 1/1, cena sa PDV-om: 29.300 evra. Tel. 021/520-966; 064/82366-00. 287044 VLASNIK prodaje stan preko puta Dnevnika, ukwièn, 35m2, prelep. Cena 58.000. Telefon 063/863-62-39. Agencije iskqu~ene. 100257 BULEVAR OSLOBO\EWA 68A, IV sprat, nov, ukwièn stan sa nema{tajem- sve novo 53, 14m2 lift, terasa, vlasnik. Telefon 063/8-23-23-17. 100424 SAJAM - Haxi Ruvimova, nov name{ten jednoiposoban stan 40m2, IV sprat, lift, terasa, hitno. Telefoni: 021/6614694, 063/587-602, 021/6614-694. 100820 GOGOQEVA 23, ukwièn, nov, sa name{tajem jednoiposoban stan 41, 43 m2 - 1.450 E/m2 IV sprat, lift, terasa, vlasnik. Telefon 063/8-23-2317 100423 PRODAJEMO ukwièn, komplet renoviran dvosoban stan od 51m2, na Novom nasequ za 52.500, drugi sprat. Telefon 6447-622, 063/540-165. 100766 PRODAJEM dvosoban stan od 60m2 u ulici Bul. Despota Stefana, Liman 3, ekstra sre|en, ukwièn, cena 68.000E. Telefon 063/880-23-20. 100771 KRAQA Petra I, prazan odmah useqiv jednoiposoban stan 36m2 sa terasom, lift, ukwièn - 42.500E. Telefon: 021/6614-697, 063/587-602, 063/200-512. 100817 PRODAJEM dvosoban stan od 44m2 u ulci Branka Baji}a, nov, ukwièn, useqiv, na 2. spratu, cena 53.500E. Telefon 063/880-23-20. 100772 PRODAJEM jednoiposoban stan od 38m2 ma 4. spratu u ulici Lukijana Mu{ickog, ektsra, nov, useqiv za mesec dana. Telefon 063/880-23-20. 100781 PRODAJEM dvosoban stan od 48m2, na 3. spratu, u ulici S.D. Babe u dobrom stawu, cena 43.000E. Telefon 063/880-2320. 100773

CENTAR, dvori{no uli~ni stan, 61m2, dvosoban, dozvoqeno potkrovqe, 730E. Telefon: 061/60-29-855. 100228 PRODAJEMO ukwièn klasi~an dvosoban stan od 47m2 na 1. spratu za 41.000. telefon 6447-622, 063/540-165. 100768 PRODAJEM jednoiposoban stan u ]irpanovoj ulici, od 36m2 na 1. spratu, nov, useqiv, cena 1300E/m2, fix. Telefon 063/880-23-20. 100774 PRODAJEM stan, 71m2 na Savini, 77.000, dvostran, o~uvan, 3. sprat. Telefon 064/15-85491. 100271 PRODAJEM stan u Rumena~kom ulici, dvosoban, 48m2, cena 43.000E. Telefon 065/42656-86. 100717 PRODAJEM dvosoban stan, Mi{e Dimitrijevi}a, 43m2, useqiv, ukwièn, cena 52.700E. Telefon 060/47-22408. 100715 EKSTRA sre|en, ukwièn, name{ten, 60m2, 4.sprat, lift, dve terase, vlasnik. Pariske komune, zgrada fasadna cigla, moè kredit. 65.000E.Telefon 0665192857. 100722 HITNO prodajemo noviji, jednoiposoban stan 41.5m2, kod Futo{ke pijace, za 41.000. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 100650 HITNO prodajemo dvosoban, sre|en stan od 50m2 na Novom nasequ, blizu Grasa za 39.000, ukwièn. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 100648 SAJAM - Nova Detelinara, Mokraw~eva, 51m2, drugi sprat, ukwièn, povoqno. Telefon 063/669-546. 100636 JEDNOIPOSOBAN sre|en stan od 50m2, Dimitrija Avramovi}a 8, drugi sprat, ukwièn, vlasnik. Telefon 063/880-70-40. 100534 EKSTRA sre|en name{ten ukwièn 52m2, Bul. oslobo|ewa, dve terase, lift, ostava+ podrumska, 56.500E, vlasnik, moè kredit. Telefon 064/256-4716. 100723 DVOSOBAN 50m2, centar, useqiv za mesec dana, ura~unat PDV, cena dogovor. Telefon 064/2466-206. 100749 PRODAJEMO nov, jednoiposoban stan kod Sajma, 39m2, za 43.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 100653 DVOSOBAN 57m2 Jiri~ekova, Liman 1, 3. sprat, hitno, dogovor. Telefon 064/2466206. 100748 DVOSOBAN 53m2, Dr Ribara, 6. sprat, ukwièn 61.500 e. Telefon 064/2466-206. 100747 DVOSOBAN 47m2, 1. sprat, B. Baji}a, 50.000. Telefon 064/2466-206. 100744 [IRI CENTAR, odli~an jednoiposoban stan, 37m2, sendvi~ zid, drugi sprat, cena 42.000E. Mogu}nost povratka PDV-a. Telfeoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 100731 LIMAN 3 - u neposrednoj blizini limanskog parka prodajem odli~an, ukwièn, dvosobni stan od 62m2, cena 67.000E. Telefon: 064/26-36322. 100595 NA PRODAJU stan u Omladinskog pokreta, 41m2, povoqno. Telefon: 064/161-2535 ili 453-123. 100598 PRODAJEMO lep klasi~an dvosoban stan od 50m2 za 46.000. Stan je kod @.stanice, ukwièn i useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165. 100764

OGLASI

DNEVNIK

PRODAJEM 1.5 soban useqiv stan u Stevana Musi}a, prekoputa fakulteta, VII sprat, potkrovqe, lift, kuhiwa odvojena. Nije agencija. Telefon 062/8536893. 100563 LIMAN III, ukwièn dvosoban stan 60 m2 u dobrom stawu. Telefon 063/518-782. 100761 GRBAVICA, jednoiposoban nov useqiv na I spratu stan 40.500 E. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188 100737 HITNO prodajem stan 44m2, Mi~urinova ulica. Telefon: 063/472-176. 100661 BORE PRODANOVI]A, nov jednoiposoban stan, 44m2, visoki parter, dvori{no orijentisan, odli~no mesto za ambulante, kancelarije. Telefoni: 021/446-952, 064/49-84605. 100514 JEDNOIPOSOBAN 46M centar, 53.000E sa PDV-om. Telefon 065/333-9976. 100689 DVOSOBAN stan, 60m2, dve terase, dve ostave, ukwièn, 1/1, moè kredit. Telefon 064/170-58-22. 100486

DVOIPOSOBAN stan u izgradwi u blizini Beogradskog keja, prvi sprat, mala zgrada, cena sa PDV-om, useqewe u junu 2010. godine, 54m2, cena 64.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/427277, ({ifra:10357), www.solisnekretnine.com. 286853 DVOIPOSOBAN u izgradwi kod Sajma 51m2, terasa, lift, IV sprat nije posledwi, cena sa PDV-om: 47.300. Tel. 021/427-088; 021-520-966. 287048 ODLIÂN, dvoiposoban, brzo useqiv, 59m2, sa PDV-om, bez posrednika. Tel. 064/1657105. 287037 M. MARI], 3. sprat, terasa, ptv, 57m2, dvoiposoban, cena 61.800. Tel. 421-185. 287038 LAZE TELE^KOG, dvoiposoban, 54m2, ukwièno, cena 58.710. Tel. 421-185. 287039 NOVA DETELINARA odli~an dvoiposoban stan 66m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, zgradu zidala Budu}nost, ukwièno. Telefon 528-137, 661-2262. 287083 MIÛRINOVA odli~an noviji dvoiposoban stan 64m2, ukwièn, odli~na zgrada. Telefon 528-137, 063/538-166. 287081 U ULICI LAZE KOSTI]A dvoiposoban stan, 70m2, lift, terasa, gradi, Moj dom, povoqno. Tel. 451-318, 523-193. 287017 NA NOVOM NASEQU kod {kole, 69m2, ukwièn stan na III spratu, cena 69000. Tel. 451-318, 523-193. 287018

DVOIPOSOBAN, 49m2 - Nova Detelinara, odli~an raspored, useqiv, CG, cena sa PDV-om 51.500E. Tel. 064/8236601, 021/424-963. 286949 DVOIPOSOBAN - 61m2, 1. sprat, odmah useqiv, Bistrica, CG, ukwi`en cena 58.700E. Tel. 064/823-6604, 021/66-14-200. 286956 DVOIPOSOBAN 55m2+18m2 - Bulevar oslobo|ewa, useqiv odmah, terasa, lift, CG cena 63.000E. Tel. 064/823-6608, 424963. 286957 USEQIV - 76m2 - odmah useqiv - odli~an raspored - terasa, CG, cena - 72.100E. Tel. 064/823-6617, 661-4200. 286967 DVOIPOSOBAN, Liman III, 68,35m2, I sprat, ukwi`en, brzo useqiv. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 286903

EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, garaà, useqiv, kontakt: 421437,063/534-505. 286797 NOVA DETELINARA, 68.000 evra, dvoiposoban stan na IV spratu. Sa ugra|enom kuhiwom. Uz stan ide i gara`no mesto. Tel. 063/520-296; 021/451-570, ({ifra:11175), www.solis-nekretnine.com. 286854 PRODAJEM dvoiposoban stan u Majevi~koj ulici pogodan za ordinaciju, oko cene mogu} dogovor! Tel. 065/2019009; 021/520-231, ({ifra:11502), www.solis-nekretnine.com. 286855 LIMAN III!!! Kod {kole i vrti}a dvoiposoban stan na prvom spratu. Ukwièn useqiv po dogovoru. Povoqno! Telefoni: 063/8680-335, 063/8680-335. 287131 PETRA DRAP[INA!!! Odli~an dvoiposoban stan od 64m2 u novijoj zgradi, niè spratnosti. Pozovite!!! Telefoni: 063/8680-335, 063/500213. 287132 RUMENA^KI PUT 72m2, prvi sprat, dvoiposoban, lift, terasa, ukwièn 72.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287152 BEOGRADSKI KEJ 72m2, trosoban, drugi sprat, lift, terasa 77.300. Telefoni: 444107, 633-7853. 287153

TROSOBAN, 76m2, Liman 2, 8. sprat, lift, terasa, cg, renoviran, ukwièn, 72.100E. Tel. 661-3259, 063/570-659 288123 TROSOBAN 62m2, Detelinara, Katarine Ivanovi}, 2. sprat , terasa, cg, ukwièn, 51.500E. Tel. 661-3259, 063/570659 288135 MAJEVI^KA!!! Trosoban stan od 81m2 nov, useqiv sa zasebnom kuhiwom i ostavom. Vredi pogledati! Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213. 287133 LIMAN II!!! Trosoban stan na prvom spratu, isto~na strana u blizini [tranda useqiv po dogovoru. Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 287134 TROSOBAN 77m2, Save Kova~evi}a - kod SUP-a, VII sprat, odvojena kuhiwa, vc, dve terase, ukwièn, hitno, 59.000. Tel. 063/517-846. 287106 U BLIZINI SOCIJALNOG, nov, odmah useqiv trosoban stan od 68m2. III sprat, lift, terasa. Cena 78.000E. Telefon 063/775-9121. 287122 PRODAJEM trosoban stan 75m2 na prvom spratu, nov, odmah useqiv, lift, terasa, Ulica K. Stankovi}a, „Budu}nost“! Tel. 064/134-0459; 021/520-231; ({ifra:18674); www.solis-nekretnine.com. 286856 PRODAJEM odli~an trosoban stan savr{enog rasporeda u Ul. Omladinskog pokreta, cena 69.000 evra! Tel. 065/2019-009, 021/520-231, ({ifra:10697), www.solis-nekretnine.com. 286857 NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, cena 85.300 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427277, ({ifra:10822), www.solisnekretnine.com. 286858 PRODAJEM stan od 54m2, trosoban u dva nivoa, ~etvrti sprat, bez lifta, Ul. Maksima Gorkog, vredi videti, odli~an, cena 62.000 evra! Tel. 064/134-0459; 021/451-570, ({ifra:10923), www.solis-nekretnine.com. 286859 ATRAKTIVAN, nov, trosoban stan u blizini Socijalnog, 68m2, cena 72.500 evra! Tel. 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra:19920), www.solis-nekretnine.com. 286860 KLASIÂN trosoban stan od 80m2 na prvom spratu, dva sanitarna ~vora, dve terase, u okolini @elezni~ke stanice, a blizu {kole i obdani{ta. Po ceni od 82.000 evra. Ukwièn. Tel. 063/855-7109; 021/520-231, ({ifra:18518), www.solis-nekretnine.com. 286861 UKWI@EN trosoban stan od 66m2 na drugom spratu, kod Socijalnog. Povoqno! Tel. 063/855-7109; 021/520-231, ({ifra:11276), www.solis-nekretnine.com. 286862 ODLIÂN - 80.500 evra, trosoban stan na Podbari. Stan je kompletno opremqen name{tajem koji ide u cenu stana kao i gara`no mesto. Pozovite da se dogovorimo... Tel. 063/520-296; 021/427-277, ({ifra:11321), www.solis-nekretnine.com. 286863 AKCIJA - Kupite nov trosoban stan u centru Novog Sada! Sada po ceni od 1.000 evra/m2! Prvi sprat, odli~an raspored, za vi{e informacija pozovite... Tel. 064/2003-103; 021/427-277; ({ifra:16613), www.solis-nekretnine.com. 286865 PRODAJEM trosoban stan na Limanu I, 73m2 na petom spratu, odli~an... Tel. 064/1340459; 021/451-570,({ifra:18569), www.solis-nekretnine.com. 286866

TROSOBAN nov stan 74m, centar Laze Kosti}a, III sprat, odmah useqiv. Cena 1.350 evra/m2. Tel. 021/6622746, 063/808-69-62. 286892 TROSOBAN nov stan 72m, Koste [okice, III sprat, useqewe za dva meseca. Cena 1.000 evra/m2. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 286888 TROSOBAN stan 75m2, Sajam gradila „Budu}nost“, I sprat, dva kupatila, dve terase, ostava, odmah useqiv. Cena 85.000 evra. Tel. 021/526-387, 063/400360. 286889 TROSOBAN nov stan 71m2, II sprat, dva kupatila, velika terasa, Liman III - Park City, useqewe za mesec dana. Cena 87.000 evr. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 286890 TROSOBAN nov stan 69m, centar grada - Vojvode [upqikca, II sprat, dva kupatila, terasa, ostava, useqiv. Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/6622-746, 063/518-546. 286886

TROSOBAN, Liman II, peti sprat, dvostrano orijentisan, lift, povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 286910 TROSOBAN, Liman I, crvena fasadna cigla, I sprat, bez ulagawa, 85m2. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 286911 CENTAR nov 76m2 trosoban stan, dodatno ure|en, kompletno name{ten, I sprat, garaà po èqi 16m2, ukwièno, hitno. Tel. 423-208, 528599. 286933 LIMAN 1, prodajem trosoban stan 81m2, generalno renoviran, po èqi i garaà, ukwièno i brzo useqivo. Tel. 021/528-599, 423-208. 286934 [IRI CENTAR, prodajem nov, odli~an, useqiv 3.0 stan od 66m2 za 68.000. Tel. 6366952. 286980 CENTAR, Radni~ka ulica, prodajem odli~an 3.0 stan od 75m2 za 77.200. Tel. 636-6952. 286978 NA NOVOM BULEVARU EVROPA mawi trosoban stan, 66m2, prvi sprat, lift, terasa, gradi Moj dom, povoqno. Tel. 451-318, 523-193. 287019 SLOVA^KA, nov, odmah useqiv trosoban stan od 83m2, dvostrano orijentisan, III sprat. Cena 1.140 E/m2, direktno od investitora. Tel. 425-205, 065/47-74-036. 286990 CENTAR, nov, useqiv trosoban stan od 73m2, jedna etaà, II sprat. Cena 79.000E. Direktno od investitora, povrat PDV-a. Tel. 425-205. 286991 LIMAN, kod parka, prodajem klasi~an 3.0 stan, renoviran, ukwièn od 78m2. Tel. 6368429. 286982 CENTAR, prodajem nov, useqiv, 3.0 stan na II spratu od 76m2 za 78.000. Tel. 636-8429. 286983 SAJAM, prodajem ukwièn 3.0 stan od 80m2 po ceni od 82.400. Tel. 636-6952. 286984 DETELINARA starija gradwa odli~nog rasporeda, trosoban stan 62m2, drugi sprat, renovirano kupatilo, odmah useqiv 54.200- nije fikno. Telefon 528-137, 661-2262. 287082

nedeqa7.mart2010.

SAVINA - Novo naseqe kod crkve lep trosoban stan 82m izuzetno lepog rasporeda, ukwièn. Telefon 528-137, 063/538-166. 287079 NOVO NASEQE trosoban stan 78m2 kompletno renoviran, moderno opremqen, ostaje ugradni name{taj, ukwièn, za cenu pozovite, povoqno. Telefon 528-137, 661-2262. 287080 ODLIÂN trosoban na Limanu 3, 78m2, cena dogovor. Tel. 064/165-7105. 287040 TROSOBAN – nov – ukwièn u centru, II sprat, terasa, lift, 66m2, cena: 66.950 evra. Tel. 021/427-088; 021/520-966. 287049 PRODAJEM trosoban stan od 74m2 kod Merkura, lift, dve terase. Cena 74.000 evra. Tel. 021/654-6609; 063/581-997. 287058 ODMAH USEQIV TS dupleks 68m2, Bul. oslobo|ewa, kod „Dnevnika“ V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odv. kuhiwa, cena samo 66.000. Tel. 021/425-653, 6616324. 287087 GRBAVICA, nov, ukwièn, trosoban dupleks, cena 72.100, useqiv po dogovoru. Tel. 422149. 287041 NOVA DETELINARA, odli~an dupleks od 75m2, trosoban sa lepom terasom i pogledom na Novi bulevar. Ukwièn, cena 74.200 evra! Tel. 064/1571297; 021/520-231, ({ifra:17635), www.solis-nekretnine.com. 286864 PRODAJEM stan hitno, Beogradski kej 43, bez posrednika, 1150E/m2, 67.35m2. Moè zamena za stan do 30m2 uz doplatu. Telefoni: 064/9626611, 065/4065270. 100668 TROSOBAN, Novo naseqe, [onsi, lep raspored, dve terase, lep pogled, ~etvrti sprat, lift, kvalitetna zgrada, ukwièn, odmah useqiv, 72200E. Telefon: 021/450-417 i 063/1289-797. 100657 PRODAJEMO noviji, funkcionalan dvoiposoban stan, u blizini Sajma, za 57.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 100654 PRODAJEM ukwièn dvoiposoban stan 62m2 na Detelinari, nije agencija. Telefon: 063/509-340. 100204 LIMAN 3, trosoban, 72m2, prvi sprat. Mogu}a zamena za mawi uz doplatu. Telefon 064/118-1104. 100063 VLASNIK prodaje dupleks, 60m2 u Temerinskoj - centar, odli~na gradwa. Pred useqewem. Cena 58.000. Telefon 063/863-62-39. Agencije iskqu~ene. 100256 PRODAJEM stan od 75m2 u Kosovskoj ulici. Moè i zamena za mawi. Telefon 523792, 064/24-101-55. 99926 PRODAJEM dvoiposoban stan od 52m2 kod Socijalnog, u ulici V. Bojovi}a, ekstra, cena 65.000E. Telefon 063/88023-20. 100777 NOV DUPLEKS, 71M2, bez kosina, parno, proto~na, upotrebna, 1000E/M2. Telefon 060/345-1313, 021/6313-237. 100370 PRODAJEM stan na Limanu 3, dvoiposoban, ukwièn, dvori{no orijentisan, blizina parka, zabavi{ta, {kole, pijace... Bez posrednika. Telefoni: 064/15-686-16, 065/3680250. 100382 PRODAJEM konforan trosoban stan 80m2 na Bulevaru Oslbo|ewa br. 2 na 8. spratu, gleda prema hotelu Novi Sad cena 80.000 eura. Zvati posle 15 ~asova. Telefon 063/1822309 99485 PRODAJEM nov odmah useqiv dvoiposoban stan od 57m2 u Temerinskoj ulici na drugom spratu za 62.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 100759

PRODAJEM 3.0 stan od 66m2 u ulici K.Marka, cena 67.000E. Telefon 065/4265686. 100718 NARODNOG fronta, ukwi`en, trosoban 80m2 dvostrano orjentisan, lift, terasa, cena dogovor. Telefoni: 021/6546976, 065/3333-177, 065/3333-188, zamena za mawi, hitno. 100730

GRBAVICA, nov dupleks 73m2, u Lasla Gala, odmah useqiv, kupatilo ima prirodnu ventilaciju, samo 75.000E. Telefon: 021/6614-694 i 063/587602. 100821 KEJ, dvoiposoban stan 74m2, ul. D, Vasiqeva, visoki parter. Telefon 063/514-984, 021/526-502. 100729 DVOIPOSOBAN 78m2, Bulevar oslobo|ewa, 6.sprat, lift, dve terase, useqiv, ukwi`en, 78.000E. Telefon 065/333-9976. 100690

TROIPOSOBAN – nov - useqiv, stan na Grbavici, III sprat, terasa, lift, cena sa PDV-om: 94.750 evra. Tel. 021/520-966; 021/427-088. 287050 NOVO NASEQE klasi~an troiposoban stan 87m2, odli~nog rasporeda, ukwièn, terasa, lift. Telefon 528-137, 661-2262. 287084 CENTAR odli~na lokacija, zgrada 10 godina, ukwièn, troiposoban stan, drugi sprat sa liftom, dvostrano orjentisan. Telefon 528-137, 063/8117331. 287085 U LAZE KOSTI]A troiposoban stan, 94m2, II sprat, gradi Moj dom, povoqno. Tel. 451318, 523-193. 287020 CARA DU[ANA, prodajem ukwièn, odmah useqiv 3.5 stan od 73m2 po ceni od 60.200. Tel. 636-8429. 286981 TROIPOSOBAN stan, Liman I, 107m2 sa terasom od 8m2, dvostrano orijentisan, komplet renoviran, II sprat, ukwièn, vredi pogledati. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 286909 LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na trì{tu. Tel. 064/2003103; 021/451-570, ({ifra:19599), www.solis-nekretnine.com. 286867

LIMAN II, 98m2 troiposoban stan na I spratu, ukwi`en. Za informacije 063/520-296, 021/427-277 ({ifra:11226), www.solis-nekretnine.com. 286869 LIMAN IV!!! Troiposoban stan na tre}em spratu u dobroj zgradi dvostrano orijentisan, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213. 287135 NOVO NASEQE 93m2, troiposoban, lift, terasa, nov 76.700. Telefoni: 444-107, 6337853. 287154 GRBAVICA 78m2, nov troiposoban, terasa, odmah useqiv 80.500. Telefoni: 444-107, 6337853. 287155

OGLASI

nedeqa7.mart2010.

LIMAN!!! Troiposoban stan niè spratnosti na Limanu II, ukwièn, useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 287137 CENTAR!!! Salonski stan na prvom spratu od 110m2 trostrano orijentisan na odli~nom mestu. Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213. 287138 OKOLINA CARA DU[ANA!!! Mirna ulica, u vili sa tri stana odli~an ~etvorosoban stan sa garaòm, ukwièn, useqiv. Telefon 063/500213. 287139 KA]E DEJANOVI] 106m2, petosoban, ukwièn, renoviran. Telefoni: 444-107, 6337853. 287156 HITNO! êtvoroiposoban dupleks, 95m2, Ilije Bir~anina, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 76.000E. Tel. 6613259, 063/570-659 288122 SALONSKI STAN!!! Od 106m2 u okolini Izv{nog ve}e na prvom spratu, renoviran, ukwièn, useqiv po dogovoru. Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213. 287136 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Telefon 063/101-0661. 287123 SALONSKI 230m2 + dve terase, Trg mladenaca, I sprat, {est velikih soba + ogroman dnevni boravak, ukwièn. Tel. 063/517-846. 287107 CENTAR - salonski stan od 100m2, minimalna ulagawa, IV sprat, lift, povoqno i hitno! Tel. 063/520-296; 021/427-277, ({ifra:11191), www.solis-nekretnine.com. 286868 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwièn kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:10789), www.solis-nekretnine.com. 286871 STAN kod Betanije, ~etvorosoban od 98m2, cena 88.000 evra. Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra:10399), www.solis-nekretnine.com. 286872 NOV, 150m2 na Limanu, stan iz kompenzacije, ~etvrti sprat, lift, velika terasa, cena 165.000 evra! Tel. 065/2019-011; 021/427-277, ({ifra:10823), www.solis-nekretnine.com. 286873 BRZO USEQIV ~etvorosoban stan kod Ribqe pijace, drugi sprat, lift, dve terase, vrhunska gradwa i oprema, cena 152.400 evra sa PDV-om! Tel. 065/2019-011; 021/427-277, ({ifra:11314), www.solis-nekretnine.com. 286874 ALMA[KI KRAJ, nov stan u dve etaè, ukupno 100m2, u osnovi lep dvosoban stan i dve polusobe u potkrovqu. Cena 95.000 evra. Tel. 064/2003-103; 021/427-277, ({ifra:10209). 286875 PRODAJEM odli~an petosoban stan od 130m2 na Limanu IV, renoviran, dvostran, vredi videti! Tel. 064/134-0459; 021/427-277, ({ifra:11202), www.solis-nekretnine.com. 286876 PETOSOBAN stan od 147m2 u centru Novog Sada. Cena za dogovor, moè i zamena lokale... Tel. 065/2019-004; 021/520231, ({ifra:11441), www.solisnekretnine.com. 286877

PETOSOBAN 145m2, na Grbavici, nov, useqiv, gara`no mesto, cena sa PDV-om 165.000 evra. Tel. 065/2019-011; 021/427-277, ({ifra:11006), www.solis-nekretnine.com. 286878 PE[A^KA ZONA, kod Mileti}a, salonski stan od 250m2, sam na etaì sa pripadaju}im tavanskim prostorom iznad stana cca 150m2, jedinstvena ponuda, autenti~an prostor, stan ukwièn, prodaju prvi vlasnici... za vi{e pozovite tel. 064/2003-103 ({ifra:11561), www.solis-nekretnine.com. 286879 GRBAVICA, 118m2 - 2. sprat, luks stan, 4-soban, useqiv odmah, cena - 125.000E. Tel. 064/823-6602, 542-779. 286943 U LAZE KOSTI]A, 85m2, ukwièn, useqiv, ~etvorosoban stan na drugom spratu, nova zgrada, povoqno. Tel. 451318, 523-193. 287021 NA SOMBORSKOM BULEVARU lep petosoban stan sa kvalitetnom opremom, 110m2 po povoqnoj ceni od 103000. Tel.. 451-318, 063/7537823. 287022 [IRI CENTAR, prodajem noviji, ukwièn 4.0 stan od 92m2, odli~an raspored. Tel. 636-8429. 286985 LIMAN 3, prodajem odli~an, noviji 4.0 stan od 95m2 u kvalitetnoj zgradi. Tel. 636-6952. 286986

LIMAN, prodajem ukwièn 4.0 stan na u prizemqu sa ba{tom od 105m2, odli~an raspored. Tel. 064/220-95-65. 286987 CENTAR, Trg mladenaca, 7.0 salonski stan od 230m2, dva ulaza, pogled na Trg. Cena dogovor. Tel. 425-210. 286992 HITNO!!! Odmah useqiv, nov ^S 79m2, Somborski bulevar, V sprat, dupleks, lift, terasa, odli~an raspored, odv. kuhiwa, cena sa PDV-om 52.500!!! Tel. 021/6616-324, 425-653. 287089 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwièn. Telefon 528-137, 063/811-7331. 287078 SAJAM, ukwièn dupleks, ~etvorosoban, 83m2, cena 81.220. Tel. 063/101-0684. 287042 PETOSOBAN dupleks, Nova Detelinara, 104m2, ukwièn, odli~an stan, brzo useqiv. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 286906 ODLI^NI salonski stan 126 m2 kod Dunavskog parka. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 100736 NOVO NASEQE prodajem troiposoban, odràvan stan 85/3. Telefon 061/21-058-48. 100453 UKWI@EN ~etvoroiposoban stan blizu sajma, 99m2, terasa, dva kupatila, cena 78.000E, hitno, moè kredit. Telefon: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 100732 I. BIRÂNINA dupleks 5soban 99m2- 78.000E. Telefon 064/2466-206. 100745 U STROGOM centru, salonski stan od 95m2, dupleks, CG, renoviran, prodajem ili mewam. Telefon: 063/523-598. 100615

BALZAKOVA, 113m2, trostrano orijentisan, dve terase, dva mokra ~vora. Bez posrednika. Telefon 061/1366266. Fotografije na www.mojkvadrat.rs, www.oglasi.rs 100726 TROIPOSOBAN 78m2, Novo naseqe u tavanskom prostoru, 47.000 sa ODV-om. Telefon 064/14-333-53. 100688 CENTAR, hitno, nov, odmah useqiv ~etvorosoban stan, 77m2, 75.000. Telefoni: 6447622, 063/540-165. 100656 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 97622 PRODAJEM stan 92m2, na Somborskom bulevaru. Cena 95.000 evra. Telefon 063/8219-683. 100353

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019-322; www.solis-nekretnine.com. 286804 HIT PONUDA - ku}a kod „Najlona“, naseqe Mali Beograd, renovirana porodi~na ku}a oko 200m2 na placu od 700m2, cena 60.000 evra. Tel. 064/2003-103, ({ifra:30472), www.solis-nekretnine.com. 286822 KU]A, Ba~ka ulica, 135/450, izuzetna lokacija, gradsko grejawe, moè zamena za stan, 165.000E. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 286900 ANTONA ÊHOVA - ukwièna, odmah useqiva ku}a, 147m2 stambenog prostora na placu od 533m2. Mogu}nost nadogradwe. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 286941 LUKSUZNA nova ku}a od 180m2 na placu od 331m2, kod Bolnice, SU+Pr+Pot, M. Ko~i{a, kolski ulaz, sre|eno dvori{te + 100m2 poslovnog prostora, klima, Pvc, kovano gvo`|e, kl. parket, dva kupatila... cena: 180.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 287096 SAMOSTALNA ku}a 120m2, plac 310m2, Jovana Cviji}a, P+I, pogodna za poslovni prostor, ukwièna 130.000 evra. Tel. 063/517-846. 287101 FUTOG, ukwièna ku}a 200m2, plac 400m2, sva infrastruktura, u funkciji tri stambene jedinice. Cena 97.850E. Tel. 425-210. 286998 PETROVARADIN novija ku}a 250m2 na ravnom placu 1300m2, uli~ni front 44 metra, parketi, grejawe, ukwièno. Telefon 528-137, 063/538-166. 287065 PETROVARADIN, centar, ku}a 150m2 na placu od 700m2, prelep pogled! Vredi videti! Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra:30150), www.solis-nekretnine.com. 286817 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Sr. Kamenici na Vojnovu, povr{ine 260m2 na placu od 700m2, ukwièna, brzo useqiva, cena 140.000 evra! Tel. 063/527-459, ({ifra:30151), www.solis-nekretnine.com. 286818 ODLI^NA ku}a - Sremska Kamenica, super lokacija, 130m2 + 40m2 na placu od 620m2! Cena 178.000 evra! Tel. 064/134-0459, ({ifra:30361), www.solis-nekretnine.com. 286820

HITNO i povoqno! Ku}a bez dvori{ta u Sremskim Karlovcima, 68m2, cena 22.000 evra! Tel. 065/2019-013; 021/427-277, ({ifra:30502), www.solis-nekretnine.com. 286821 EKSKLUZIVNA ku}a od 490m2 na placu od 6000m2, Torine, pogled na ceo Novi Sad, centralna klima, gipsarski radovi, rasveta, kamin, gas, struja, voda, pvc, garaà 40m2, dva kupatila, plac ogra|en... cena: 240.000. Tel. 021/6616324, 425-653. 287097 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Telefon 063/538-166. 287064 NA SALAKSIJAMA ku}a od 40m2 na placu od 950m2 ukwièna, ulaz sa 2 asvaltna puta, voda, struja, po povoqnoj ceni od 25000. Tel. 451-318, 065/4443455. 286999 BOCKE, prizemna ku}a od 66m2 stambenog prostora na placu od 840m2. Telefon 063/101-0668. 287111 PRODAJEM stariju ku}u na placu 800m2 na glavnom putu na izlazu iz Kamenice prema Beo~inu 45.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 287140 TELEP, blizina Futo{kog puta, ku}a 64m2 stambenog prostora na placu od 300m2. Pozvati 064/270-0102. 287112 ZAPOÊTA gradwa ku}e 150m2, plac 517m2, Telep, Petefi [andora, ozidano pod krovom, hitno 69.000. Tel. 063/517-846. 287100 PRODAJEM spratnu luks ku}u povr{ine 397m2, kompletno zavr{ena, plac 680m2, u mirnoj ulici na severnom Telepu. Tel. 021/423-208, 528-599. 286935

PRODAJEM ku}u u nizu na Avijati~arskom nasequ! Povr{ina 130m2, renovirana, tri eta`e, ~etvorosobna, sa mawim dvori{tem! Cena 145.000 evra! Tel. 064/1571297, ({ifra:30484), www.solis-nekretnine.com. 286819 POTREBNA lokacija (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac. Vlasnici, javite se!! Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 286884 PRODAJEM placeve u gradu povr{ine od 450m2-7.000m2 namewene za izgradwu porodi~ne ku}e. Tel. 423-208, 528599. 286936 NOVI SAD - Mega Market, parcela 60.000 m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za Mega Market. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 286805 PRODAJEM plac povr{ine 1650m2 na Adicama. Tel. 021/6546609, 063/581-997. 287059 PRODAJEM tri gra|evinska placa na Klisi ukupne povr{ine 1080m2, na jednom zapo~eta stambena izgradwa sa gra|evinskom dozvolom, sva infrastruktura na placu. Mo`e i sve zajedno. Tel. 021/6546609, 063/885-6290. 287060

DNEVNIK

HITNO! Gra|evinski plac od 600m2, Petrovaradin, Sadovi, ravan, front 22m, dozvoqena gradwa P+I+Pot, prikqu~ci na ulici, ukwi`en, cena: 15.000. Tel. 021/425-653, 6616324. 287099 PLAC za poslovni obekat P+1+Pk, 900m2 - Sentandrejski put, izgra|enost cca - 700m2 neto, cena - 85.000E. Tel. 064/8236601, 542-779. 286948

ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103, ({ifra:70147), www.solis-nekretnine.com. 286806 ATRAKTIVAN gra|evinski plac - ulaz na Tatarsko brdo, 750m2 na uglu dve ulice! Tel. 064/2003-103, ({ifra:70206), www.solis-nekretnine.com. 286807 PRODAJEM odli~an plac od 1.500m2 na Kameni~kom putu sa pogledom na grad... Tel. 064/134-0459, ({ifra:70214), www.solis-nekretnine.com. 286808 U BA^KOM JARKU, prodajem gra|evinski plac od 481m2, voda i struja na placu, plin ispred placa. Uredni papiri. Tel. 065/2019-004, ({ifra:70207), www.solis-nekretnine.com. 286810 PLAC za malu privredu, Temerin, 16.700m2, izlazi na me|unarodni put i Ulicu Bore Stankovi}. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 286912 GRA\EVINSKI plac, Bocke, odli~na lokacija, lep pogled. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 286914 PLAC Torine, 2500m2, dozvoqena gradwa, ekstra povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 286915 PLAC, Ledinci - Liparije, 2600m2, predivan pogled, dozvoqena gradwa, ekstra povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 286916

HITNO NA PRODAJU

hala, Temerinski put 4a, parcela 1422/12 - povr{ine 54a i 32m2, parcela 1424/2 - povr{ine 17 a i 50m2. Telefon 064/22-196-47.

Gazda Dragan. 100368

PLAC, Novi Rakovac - Arsin do, 23000m2, prelep plato sa pogledom na grad i Dunav, povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 286917 GRA\EVINSKI PLAC, Sr. Kamenica, Vojvode Mi{i}a, 630m2, 26m front, mogu}a izgradwa dve ku}e, sva infrastruktura. Telefoni: 063/12897-97. 286902

RIBWAK - Dowi put, atraktivan gra|evinski plac sa odobrewem za izgradwu, porodi~ne ku}e, povr{ina placa 3.000m2... za vi{e detaqa pozovite tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 286811 PRODAJEM plac 1.470m2 na Popovici, Buxak, kvadratnog oblika, mala ku}ica na placu, cena 60.000 evra! Tel. 064/1340459, www.solis-nekretnine.com. 286809 PLAC za kolektivnu gradwu, izgra|enost 2100m2, plus 150m2 gara`a. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 286913 KUPUJEM vikendicu ili plac na Fru{koj gori po realnoj ceni. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 286908 SPU[TENA CENA - nije fiksna! Odli~na vikendica od 55m2, ukwi`ena, plac 1.300m2 sa vo}wakom, cena 21.000 evra! Tel. 063/855-7109, ({ifra:30198), www.solis-nekretnine.com. 286816 PRODAJEM na Klisi iza Neoplante 5.500m2 zemqe pored puta 400m front, cena: 10E/m2. Telefon 064/314-4344. 99002 PRODAJEM u Futogu 7.300m2 zemqe kod novog grobqa pogodno za sala{, ba{tu i ostalo, cena 4e/m2. Telefon 064/314-4344. 99007 KA], 7600m2, zemqa se nalazi na magistralnom putu Novi Sad - Zrewanin, odmah nakon beogradske petqe, cena 40E/m2. Telefon: 063/73-15444. 100466

NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon 021/504-629. 100459 U MO[ORINU prodajem novu ku}u sa potkrovqem, cena 16.300E. Telefon 064/547-2343. 100475 PRODAJEM plac 1000m2 sa nezavr{enim lokalom 18 X 6.5m na putu Zrewanin - Beograd, cena 22.000E. Telefon: 063/194-9665. 100516 PRODAJEM plac u Sr. Karlovcima, 685 m2 dozvoqewa gradwa, naseqe, Rovine, kompletna infrastruktura. Telefon 062/891-9950 100435 PRODAJEM 4, 5 jutara zemqe pored asfalta, blizu centra êneja. Blizu struja i telefon. Pogodno za hale i magacine. Telefon 064/1220-886. 100586 ÊNEJ, me|unarodni put, prodajem plac, 12.000m2, front 30m na kojem je dozvoqena gradwa. Infrastruktura se nalazi pored placa. Telefon 714-213. 100464 PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene, ukwiène placeve u Rumenki od 560m2, 1/1. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 100612 PRODAJEM ru{evnu ku}u plac 2.200m2 u centru Rumenke, za poslovnu delatnost. Telefoni: 6215-584, 064/114-8427. 100613

OGLASI

DNEVNIK

KARLOVCI, placevi od 350 500m2, gas, struja, telefon, blizu glavnog puta, pogled na Dunav, 38E/m2. Telefon: 063/882-6675. 100611 PRODAJEM wivu KO Novi Sad Gorwe Sajlovo 5780m2 (15mx385m). Pored wive je put, a 100m od puta i wive su struja, voda, gas i prolazi autobus GSP-a. Telefoni: 6617-415, 064/0678614. 100682 SALAJKA, starija ku}a na placu 900m2 Hitno! Moè zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 100735 MI[ELUK, plac 1200m2, 30x40m, (deqiv na dva) izlaz na dve ulice. Cena dogovor, hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177. 100734 VI[E PLACEVA po 450m2, moè spajawe, izme|u N.naseqa i Veternika, cena po placu 10.000E, hitno. Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 100733 VETERNIK kod servisa „Sekuli}“ ku}a za dve porodice oko 200m2 svi prikqu~ci, plac 500m2 + garaà i ostava, ku}a ukwièna, 75.000E. Telefoni: 021/6614-694 i 063/587602. 100822 ÊNEJ: 8 jutara u komadu, gas, struja, prva klasa, 30. 000m, me|unarodni put, front 65m i 18.000m. Telefoni: 064/5025379, 063/598-463, 6618-184. 100783

PRODAJEM dve parcele sa svim dozvolama za izgradwu poslovno-privrednog objekta na Rumena~kom putu. Telefon 065/95-33-222. 100131 KA], noviju spratnu ku}u, luks opremqenu, 165m2, 8ari placa, zatravqeno progajem mewam za stan, cena 90.000E. Telefon 064/21-77-440. 99895 PRODAJEM ku}u Pr+Sp+Pk, ulica Sime Pandurovi}a, SC „Vujadin Bo{kov“ - Lipov Gaj, svi papiri, cena 155000E. Telefon 064/126-8250. 100819 KLISA, nova okretnica, 2 placa moè pojedin~no, Rumenka:ku}a sa lokalom+2 stana i garaà, povoqno. Telefon 6621-797, 064/502-5379. 100782 KU]A u Bockama 199 m2 legalizovana sa centralnim grejawem plac 1700 m2. puno vo}a zelenila, 90.000Eura moè zamena, stan + doplata. Telefon 063/7721-692. 100295 LEDINCI 8.300m2 zemqe, na lepom mirnom mestu pogodno za vikendice, sala{, vinograd i ostalo, cena 10E/m2. Telefon 064/314-4344. 99004 BEOÎN - gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/31437-14. 100300 KU]A na Klisi 150m2 sa pomo}nim objektom 40m2, komforna, u prizemqu lokali, pored samoga auto puta, Ul. Temerinski put br. 69. Teleron: 6412-184, cena povoqna. 100787

PRODAJEM na Klisi blizu Neoplante pola jutra zemqe 2.800m2, pogodno za ba{tu, cena 4e/m2. Telefon 064/314-4344. 99003 BEGE^, 750m2 plac, na kraju Radni~ke ulice. Sva infrastruktura, bez tere}ewa. Telefon 895-634, Mob. Tel 062/8231-631 100395 KU]A u Salajci 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica, dozvoqeno P + 1+ M. Telefon 065/6494367. 100406 PRODAJEM ku}u na Salajci, 100m2 sa nusprostorijama, plac 1.568m2. Telefon 063/545-613. 100419 HITNO prodajem plac na Sajlovu 654m2 struja, voda i gas na placu. Telefon 063/12-91846. 99894

IZDAJEM 250m2 poslovnog prostora u Fru{kogorskoj ulici, prvi sprat, CG, klima, parking, vi{e telefonskih linija... Tel. 063/527-459; www.solisnekretnine.com. 286814 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000 m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 286812 IZDAJEM lokal Ul. S. Kasapinovi}a pogodan za prehrambenu prodavnicu! Tel. 064/2165290, www.solis-nekretnine.com. 286800 IZDAJEM lokale u centru grada pogodni za kancelarije, CG, kablovska, telefon, odmah useqivi. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 286899 LOKAL, Maksima Gorkog, 137m2, bez ulagawa, pogodan za ordinacije, kozmeti~ke salone i sl. 86.000E mo`e zamena za mawi stan. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 286904 LOKAL u radu, restoran 40m2, 45.000 evra, investitor, Nova Detelinara. Tel. 064/820-58-28. 286925

U BLIZINI SOCIJALNOG, ukwi`en, prazan, odmah useqiv uli~ni lokal od 20m2. Cena 37.000E. Telefon 064/270-0102. 287109 VOJVO\ANSKIH BRIGADA, useqiv lokal u dva nivoa ukupne povr{ine 127m2. Pogodan za razne delatnosti. Telefon 063/101-0661. 287110 PRODAJEM lokaciju u Ba~koj ulici, gradsko centralno grejawe, dozvoqeno P+1+Pot. Telefon 063/10-10-661. 287113 IZDAJEM lokal za pekaru 120m2, 6 kancelarija sa telefonom, dva lokala 35m2, magacin 100m2, Cara Du{ana 84A Novi Sad. Telefon 063/589124. 99989

IZDAJEM poslovnu zgradu 300 m2 kancelarijskog, 300m2 magacinskog prostora. Sopstvani parking. Partizanska ulica. Telefon 064/175-177-5. 100330 IZDAJEM ku}u kao poslovni prostor, centar prema Spensu, 90m2, dvori{te, parking, podrum, CG, klima, 2 telefonske linije. Telefon 062/8854446. 100573 POSLOVNO-STAMBENI prostor, sirova gradwa, 800m2, na 1.925m placa, sve komunalije izmirene, na atraktivnoj lokaciji Veternik Novosadski put 102/104 Prodajem. Telefon 065/513-40-66. 100268

MERCEDES 200D 115 mini u voznom stawu. Telefon 021/400-132. 99925

ZLATARA u radu, 70m2, centar-pe{a~ka zona, 2 uli~na izloga, mo`e podela u 2 lokala+stan. Telefon 064/5025379, 063/598-463. 100780 IZDAJEM lokal 37m2 u Novom Sadu, Temerinska 67, sa obezbe|enim parkingom. Telefon 422-409. 100649 NA Bulevaru Kraqa Petra I br. 73 izdajem lokal od 30m2. Telefon 6215-338. 100691 IZDAJEM kiosk (prodavnicu) 18m2 na Detelinari, ugao dve ulice, (mogu}nost kompenzacije) i stanovawa na istoj lokaciji. Telefon: 518-224, 062/518-224. 100758

IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad - Ba~ki Jarak, hala 11h7m + dvori{te pored restorana „Konak“. Telefon 064/1922-001. 100872

PRODAJEM „Jugo 55“ u ispravnom stawu, ofarban, nove gume. Telefon 422-409. 100652 OPEL ASTRA 1.9 CDT i 2008. god, dizel kao nova, vlasnik ful oprema. Telefoni: 063/507-770, 063/511-297. 99999

POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/416-5806. 100680 LOKAL ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a, povoqno! Tel. 064/820-58-28. 286926 U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefoni: 421437 ili 063/534-505. 286798 PA@WA! Ekstra poslovni prostor 1.387m2 na ekstra lokaciji! Ukwi`en, P+2+Pot, prometna ulica, prodaja ili zakup! Sve informacije na tel... 064/134-0459, ({ifra:30483), www.solis-nekretnine.com. 286813 PRODAJEM vi{enamenski suterenski prostor od 180m2 u Ul. Novosadskog sajma, visina plafona 3, 20m, normalni prozori, struja, voda, kanalizacija, tri ulaza, kolski ulaz, ukwi`eno!cena: 59.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 287098 NOVA DETELINARA prodajem 26m2 uli~ni lokal u radu, u zgradi sa cg. Telefon 063/538-166. 287063 PRODAJEM lokale od 38m2 i 24 m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/654-6609, 064/1500867. 287053

nedeqa7.mart2010.

IZDAJEM poslovni prostor 80 m2, u Dunavskoj ulici, u Novom Sadu. Telefon: 064/580-99-85. OG-O IZDAJEM ure|en, opremqen kancelarijski prostor 50m2, centar, blizina suda, zaseban objekat, 2 nivoa, CG, klima, 2 telefonske linije. Telefon 062/885-4446. 100572 IZDAJEM u strogom centru prazan kancelarijski prostor od 50 m2.Cg, 2 telefona, parking, prizemqe. Telefon 062/29-18-29 100327

UKWI@ENE 3 garaè - 42m2 - spojene sa jednim ulazom, Grbavica - mogu}e pretvoriti u stan cena - 17.000E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 286964 PRODAJEM garaù, ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a. Tel. 064/820-58-28. 286920 IZDAJEM garaù na Bulevaru oslobo|ewa br. 75. Telefon 6215-338. 100692 PRODAJEM ili izdajem garaù u Ulici Kraqevi}a Marka. Telefon 064/157-0304. 100458 KOLO Srpskih Sestara 17. Aleksandar gradwa izdajem garaù. Telefon 062/751-063 100429 PRODAJEM garaù u ulici Vovode [upqikca. Telefon 401-287. 100374 PRODAJEM garaù u Ul. Ka}e Dejanovi} br. 10. Telefon: 063/566-761 i 063/734-9914. 100207 IZDAJEM garaè od 14m2 u ulici Radni~koj i ulici Vase Staji}a. Telefon 064/2826441. 99876

FRI@IDER, zamrziva~, sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063-574-162, 065-443-9310. 100587 PRODAJEM „Kirbi“ usisiva~ skoro nov. Telefon: 023/881-067, 063/1949-665. 100517

KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822-714. 99844 PRODAJEM „Golg 2“, 1, 3 benzinac, 3 V, iz 1991. god u dobrom stawu, povoqno. Telefon: 065/8882789. 100450 PRODAJEM Citroen BX 1.6 TZS, 91 god. Telefon 063/375207. 100418

KUPUJEM o~uvan polovan name{taj, trosed i dve foteqe, ugaona garnitura, kuhiwe i trpezarije i garniture trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032, 063/7-356-243, Mirjana 100713 KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612531, 063/7852-743, 063/7852728. 100559

STOLARSKE ma{ine tra~na brusilica, stolarske tezge polovne i nove. Telefon 062/852-3606. 100264 BANSEK stolarski za drvo. Telefon 021/890-216. 99998 PRODAJEM prohromski sto sa haubom pogodno za ro{tiqnice i brze hrane. Telefon 021/6413-911. 100525 INDUSTRIJSKA {iva}a ma{ina nova iberdek. Telefon 021/6413-911. 100524 PRODAJEM traktor zetor 35 45 sa predwom vu~om i kabinom ura|ena generalka, ^obrda Stevan. Telefon 021/757-564. 100523

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86330. 100769 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 99897 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska br. 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19. 100513 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata, postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 100663 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 100301 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/11-22190. 100083 POPRAVKA telefonske opreme i usluàn prevoz robe i putnika, povoqno. Telefon: 021/893-170 i 063/509-584. 100660 ZIDAR izvodi sve mawe i ve}e gra|evinske radove ( temeqe, plo~e, krovove, nazide, vikendice, mawe ku}e ). Telefon 6434-313, 064/1571404. 100265 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodinstalaterske usluge non - stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25 100770 KERAMIÂR ekstra kvalitetno postavqawe plo~ica i kompletna adaptacija kupatila. ôbrda 065/519-0601. 100527 POVOQNO presvla~im name{taj, sre|ujem mehanizme i puknutu drvenariju, mewam federe i tapaciram vrata. Telefoni: 064/144-32-58, 6610230. 100334 IZVODIM gra|evinske radove. Izlazak besplatan. Telefon 064/9354-790. 100597 PLASTIFIKACIJA kada uvoznim materijamo. Krajne glatki i dugotrajni za{titni sloj. Krpqewe probu{enih, za{titna fugna koja ne bu|a. Telefon 064/0345-345. 100640 TAPACIRAWE vrata toplotnom i zvu~nom izolacijom, dihtovawe vrata i prozora. Izbor modela iz kataloga. Konsultacije besplatne. Telefoni: 063/88-20-295, 060/461-6101, 021/6618-494. 99595 ADAPTACIJE stanova i stine popravke ekstra kvalitetno i savetovawe. Telefon 065/519-0601. 100526

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 94411

OGLASI z ^ITUQE

nedeqa7.mart2010.

KUPUJEM ordewe, medaqe, sabqe, bajonete, bode`e, stare satove, stari novac, vojne oznake, {lemove i ostalo. Telefon 063/196-4817. 98980 PRODAJEM sliku Emerika Feje{a „Novi Sad. Telefon 063/304-417. 100359

PATUQASTA pudla crna, {tenad {ampionskog porekla, stara 3 meseca, prodajem. Telefon 064/11-353-48. 100566 POKLAWAMO napu{tene {tence i odrasle pse odgovornim qubiteqima `ivotiwa. Telefon 063/623-259. 100641

KLANICA prodaje polutke po ceni od 175 dinara, francuska obrada po 300 dinara. Telefoni 024/735-031, 024/735-807. 99421 PRODAJEM arpaxik, holandski `uti, veoma lep. Ve}e koli~ine. Telefoni: 021/714374, 064/158-4008. 100185 PRODAJEM detelinu baliranu, seme lucerke banasko visoko. Kupujem traktorske gume komplet sa felnama od T40 Rus zadwa leva polupotro{ena. Telefon 021/719098. 98437

POMEN

POTREBAN kwigovo|a i administrativan radnik u ugostiteqsko proizvodnom preduze}u. Radno iskustvo 5 godina, poznavawe, excella, worda i interneta. Telefon 061/1150382. 99977 KORISNICIMA usluga pravnim i fizi~kim licima nudimo: medicinske, gerentolo{ke, higijeni~arske, kurirske usluge, peglawa, kuvawe, bebisiterservis. Sami formirate cenu usluge. Telefon 021/400-148. 100694 STOMATOLOG - sve`e penzionisan radio bi kod kolege. Telefon 466 -595. 100095 IMAM 54 godine i potreban mi je posao. Radila bih u trgovini ili ~uvala starije osobe za nov~anu naknadu. Telefon 063/7604121. 100389 RESTORAN u Koviqu prima u stalni radni odnos 2 kuvara sa iskustvom sve informacije na telefon 064/86-77-129 ili do}i li~no 100684 POTREBNE devojke za rad u novoj hamburgeriji u Novom Sadu. Telefon 444-141, 064/4716-713. 100351 RAZNI sezonski poslovi tokom leta u Americi za sve do 40 godina sa sredwim znawem engleskog jezika. Telefon 021/6410-310.www.go-usa.rs 100134 APOTECI u Novom Sadu potreban farmaceutski tehni~ar sa polo`enim stru~nim ispitom. Telefon: 062/8993695. 100508

PRODAJEM drva bukva i bagrem, rezano, cepano, prevoz gratis. Telefon 063/7719-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 100564 ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 100274 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Moè rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 100358 USLU@NO orezivawe vo}aka, vinove loze i ruà. Telefoni: 062/449-455, 021/553-243. 100719

POMEN na{oj miloj i voqenoj majci

Jelki Kova~evi} Marija - Maca [epecanovi} 7. 3. 2008 - 7. 3. 2010.

Tra`imo te u snovima a na javi na{a qubav je ja~a od zaborava. Zaborav ne postoji, kada sudbina uzme ono {to se voli. Godine prolaze, a jednako boli svako novo jutro, srce je prazno, a du{a bolna od kada te nema na{a Mila Majko. Po~ivaj u miru Bo`ijem, tako si i zaspala.

8. 3. 2010. Pro{lo je {est dugih godina bola i tuge za izgubqenim sinom i voqenim suprugom. Godine prolaze, a tuga i bol za tobom nikada ne}e pro}i. Tvoji najmiliji: majka Ilonka, otac Mihajlo i supruga Qubica. 100336

Sedmog marta 2010. godine navr{ava se godina od smrti na{eg dragog brata i ujaka

Uvek }e te voleti a nikad zaboraviti: tvoja Mara i Svjetlana.

100889

100893

Pro{lo je 15 tu`nih godina od kada nisi sa nama. Mislimo na tebe, pri~amo o tebi... nikada te ne}emo zaboraviti. Te~a Dragan, tetka Zora, sestra Dragana, zet Dejan sa Sr|anom i Na|om.

Qubi{a M. Stankovi}

7. 3. 2006 - 7. 3. 2010.

Bata, Milo{ i Rana.

Miroslav Milutinov

TU@NO SE]AWE

Pro{le su dve godine od kada nije sa nama na{a draga majka i baka

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na tebe ~uvaju tvoji,

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504629. 100460

AGENCIJA za bra~no posredovawe u zemqi, inostranstvu, organizacije proslava 8. marta. „Klub za slobodne“u~lawewe od 25 - 45 godina. Telefon 021/496-382. 100695

POMEN

DNEVNIK

DVOGODI[WI POMEN voqenom suprugu i ocu

prim. dr Velimira Seratli}a S tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tvoju plemenitost i dobrotu. Kata, Vladimir i Ivana. 100366

100895

Savi Tomi}u

POMEN

Danas, 7. 3. 2010. navr{ava se pet godina od smrti

Danas, 7. 3. 2010. godine navr{ava se pet godina od kako nas je napustila na{a

Mladena Gordi}a

Milijana Kuburi} Kaja

Dve godine su pro{le, a na{a tuga nije ni{ta mawa... Tata, kako da kaèmo du{i da ne tuguje, srcu da ne boluje kad smo te neizmerno voleli. S ponosom i ~e`wom te spomiwemo, s tugom i bolom ìvimo bez tebe. Tvoji: supruga @ivka, sin Zoran, }erke Javorka, Sneàna, Leposava, zet Lale, unuci i praunuci. 100832

Miroslav Milutinov Bata

SE]AWE

1975 - 1995.

iz Stepanovi}eva

Voqeni nikada ne umiru, `ive u na{im uspomenama. Zauvek si u na{im srcima. Voli te tvoja porodica: mama Du{a, tata Mile, sestra Mirjana i sestri} Miwa.

Mladene, vreme prolazi ali u na{im srcima ostaje tvoj vedar lik i nasmejano lice. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoja supruga Sofija i sin Miodrag sa porodicom.

Godine prolaze, a tuga za tobom ostaje. Zauvek tvoji: Ratko, Valentina, Vladimir, Danijela, Anastasija i Una.

100344

100628

100606

POMEN

10. 3. 2008 - 10. 3. 2010.

1943 - 2005.

SE]AWE

Danas, 7. 3. 2010. godine navr{ava se pet godina od smrti

Mladen P. Gordi}

Mladena Gordi}a

iz Stepanovi}eva 7. 3. 2005 - 7. 3. 2010.

iz Stepanovi}eva

Borislav Lon~ar dipl. in`. elektrotehnike 8. 3. 1998 - 8. 3. 2010. U mislima sa Tobom. Supruga Spasa. 100811

Vukosava Kne`evi}

POMEN

Se}awe na wenu qubav i dobrotu zauvek }e `iveti u na{im srcima i mislima.

Dana, 5. 3. 2010. godine navr{ilo se petnaest godina od smrti na{e

Porodica Kne`evi}.

Sestra Radojka @arkovi} sa porodicom.

Dragi deda, vreme prolazi a tvoji unuci rastu. Uvek i rado te spomiwemo, na{e petice se ni`u, tebi na ponos dragi deda. Tvoji: \ur|ica, Jelica i Milan sa mamom Verom i tata Perom.

100815

100788

100630

S qubavqu i tugom ~uvamo uspomene.

[ESTOMESE^NI POMEN

SE]AWE na na{e roditeqe.

Darinke Ostoji} ro|. Zori} 1928 - 1995. Vreme je uminulo bol, qubav i po{tovawe su ostali neokrweni.

Draganu O{puhu

Dara Perovi}

iz Koviqa Vreme prolazi ali qubav i se}awe na tebe nikad ne}e pro}i.

Nadahnuti tvojim `ivotom, porodica Ostoji}.

Jovan Perovi} 2008 - 2010.

Qubav koju ste nam pru`ili je nenadoknadiva. Va{e }erke: Suzana i Biqana.

Sestra Ivanka i brat Vlada. 100841

2008 - 2010.

100643

100728

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

^ETRDESETODNEVNI POMEN svom dragom ocu

Sa tugom i bolom u srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je ispustila plemenitu du{u moja majka, baka

Milanu Jeleni}u

Branka Pla~kov

Branka Cuci}

iz Futoga Prevelika je tuga i bol u na{im srcima dragi moj tata. Te{ko nam je shvatiti da te nikad vi{e ne}emo videti, niti ~uti tvoj glas. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima. ]erka Jasna sa porodicom.

nedeqa7.mart2010.

ro|. Cuci} 1931 - 2010.

Bila si najboqa sestra i tetka. Snaja Danica, sestri~ina Svetlana sa decom Majom, Bojanom i Andrejom.

100897

Sahrana je danas, 7. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu iz kapele u Rumenci. O`alo{}ena k}i Vukica, unuke Branka i Dobrila.

1990 - 2010.

Posledwi pozdrav dragom stricu

Milica Milinovi}

Stevanu Jovanovi}u Pe~uli

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Sin @arko sa porodicom.

od sinovca Jovana Jovanovi}a sa porodicom.

100911

100913

100919

100915

SEDMODNEVNI POMEN ZAHVALNICA

SE]AWE

POMEN na{im najdra`ima.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. 3. 2010. godine u 82. godini preminuo na{ suprug, otac, deda i pradeda

Ivanka Jel~i} 9. 9. 2009.

6. 3. 1995 - 6. 3. 2010.

8. 3. 2005.

Hvala vam za carstvo qubavi i dobrote, hvala za svu pa`wu i toplinu kojom smo obasipani. Snagom qubavi i lepotom uspomena zauvek }ete `iveti sa nama.

Stevan Jovanovi} Pe~ula

Milica Diwa{ki Glo`anski

Marko Derbakov

Dragan Brzak

1961 - 2010.

Se}awem na tebe ~uvamo te od zaborava. Porodica.

Va{a Raja, Dragana i Mile. 100902

Sahrana je danas, 7. 3. 2010. godine, u 13 sati, u Sr. Karlovcima iz kapele na ^eratskom grobqu.

Dragoj rodbini, prijateqima, kom{ijama, hvala Vam na dostojanstvenom ispra}aju na{e Milice - Mile. Porodice: Glo`anski, Diwa{ki i Daki} i weni Jovan i Aleksa.

100909

Danas, 7. marta 2010. godine navr{ava se godina dana od kako nas je zauvek napustila na{a draga mama

SE]AWE

100910

Posledwi pozdrav tati i dedi

Posledwi pozdrav mom

voqenom

na na{eg voqenog i nikad zaboravqenog

O`alo{}ena porodica Jovanovi}.

100898

Rajku Stokanovi}u

Preminula je na{a voqena

1932 - 2010.

Julijana Mocni Draga mama, uvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoja deca. 100342

@ivka Ugrinova 7. 3. 2005 - 7. 3. 2010. Uspomene na wega ~uvamo ve~no, sa qubavqu, po{tovawem i ponosom {to smo ga imali.

POMEN

Rajku Stokanovi}u

od supruge Mare. Sahrana je danas, 7. 3. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Novim Ledincima.

od: }erke Milene, zeta Mileta sa decom i unucima.

100906

100905

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav Wegovi najmiliji: supruga Jelica, }erka Marica, zet Mile, snaja Quba, unuci Branka, Vlada i @ivko.

100899

Jovan Ranisavqev 8. 3. 2000 - 8. 3. 2010. Dejko, zauvek si u na{im srcima i se}awu.

Ovim putem se `elimo zahvaliti svim ro|acima, prijateqima i poznanicima koji su svojim sau~e{}em i prisustvovawem na sahrani na{e drage pokojnice

Nataliji

Rajku

od brata Branka sa porodicom. Dragana, Jeja i Sa{a.

Pete Margita

100568

100900

SE]AWE

POMEN Navr{avaju se tu`ne ~etiri godine od kako nije sa nama na{ plemeniti otac, sin i suprug

[anta Ilone ro|. Werge{

Miroslav Milutinov Bata Bato, uvek }emo ~uvati uspomenu na tebe i pamtiti te ve~no. Tvoji: ujak ^eda, sestra Brankica, zet Goran i sestri} Nemawa.

100901

100904

Nema ni jedne re~i koja bi opisala dobrotu i plemenitost wene du{e ni re~i koja bi opisala na{u tugu i bol.

Mnogo te volimo - porodica Pete.

od: prijateqa Bijeli} Matije i Qube sa decom.

100589

poku{ali da ubla`e na{u veliku tugu i bol. Posebno se zahvaqujemo svim zaposlenima na Istitutu za PBV naro~ito osobqu Tre}e klinike na po`rtvovawu, nezi i o~ajni~koj borbi za `ivot na{e drage supruge, majke, svekrve i bake.

Milenko Samarxi} O`alo{}ena porodica.

100903

Wegov svetao lik zauvek }e ostati sa nama. Wegovi najmiliji: Mirjana, Nata{a, Brankica, Mira i Gojko. 100577

07.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.05 13.00 14.00 14.30 16.00 16.25 17.00 17.22 17.30 18.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

23.50 00.20

TV PROGRAM

nedeqa7.mart2010.

TV ba{tina Lote iz izumgrada Slon Benyamin Cvrletova ma{taonica Putevi nade Znawe imawe Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Sredina Izbor srca, film PCTV Ta divna stvorewa TV Dnevnik Tajna hrane: Kvasac [tikla papu~a ^ari ribolova Stil i grad TV dnevnik Ru~ak na lepe o~i Me|uprostor - specijal, Nata{a Filipovi} Kolumbo Muzi~ki program Vojvo|anski dnevnik Ciklus TV filmova Karoqa Vi~eka: Crni globus, film Trg slobode, dok. film Kubika{i, dok. film Metronom Piqarev sin, film

06.05 08.00 09.05 11.00 12.33 13.00 13.15 13.35 14.08 15.00

Modni magazin (Panonija, 20.00) 06.00 07.30 08.10 08.40 08.55 10.20 10.58 12.00 14.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 23.00 00.00

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Jutarwi vikend program Bila jednom jedna nedeqa De~iji program Tolerancija Nacionalne sinergije Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Multietnik E-tv Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika Op{tine @abaq Ulovi trofej Modni magazin Igra sa devetkama, film Vojvo|anske vesti Glas Amerike

16.01 16.56 17.28 18.22 18.57 19.30 20.11 21.10 23.06 23.55 00.12 00.58 02.00 05.12 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Hana Montana Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Tenis-Dejvis kup: Srbija - SAD, prenos (prvi singl) Bela la|a Robna ku}a Pri|i bli`e Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Film: Dve nedeqe Ri~ijevi Dnevnik 60. Berlinski filmski festival Egzit 82. dodela filmskih nagrada „Oskar“, prenos TV prodaja Verski kalendar

Stiv Martin i Alek Boldvin

Dodela Oskara Pozla}ena statua Oskara, simbol divqewa {irom sveta, jeste najpresti`nije i naj`eqenije priznawe za ostvareni rad. Ove godine program vode Stiv Martin i Alek Boldvin. Komentar i prevod: Sandra Perovi} i Goran Kri~kovi} (RTS 1, 02.00)

Eva Ras

Crni globus U fabrici cigle i crepa u Adi, na{ junak, Karoq êh, ina~e istorijska li~nost, postaje sindikalni vo|a. Godina je 1926, a on se vratio iz Rusije. Tajna policija Kraqevine Jugoslavije hapsi Karoqa êha zbog komunisti~ke delatnosti... Uloge: Lajo{ [olti{, Eva Ras, Ma}a{ Pa{ti, \er| Feje{, Ibi Rohmawi, Karoq [ovewi, Laslo Karpati Reìja: Karoq Vi~ek (RTV 1, 22.30)

07.25 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.25 19.30 20.00 22.30 23.00

Porodica Serano Qudi i mesta u Africi Kina, nebesko carstvo Duhovka (slov) Emisija (slov) TV magazin (rum) Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Zajedno Portreti vojvo|anskih ma|arskih arhitekata Kultura i tradicija (rom) U ~ast Mocartu Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Yenis i Yon, film Crtani film TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Bunda{ i Ro`da{ (ma|) 20. festival nove rusinske pesme „Ru`in vrt“, prenos iz studija M TV sport (ma|) L.A.P.D., film

11.00 11.30 12.00 12.55 14.00 15.30 16.25 16.35 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

NS klinci Nodi Najboqi lek Korvinova portaga Rebus @iveti svoj `ivot Neon siti Hrana i vino Integracija Katapultura Novosa|anka Objektiv Nodi Evo nas kod vas @iveti svoj `ivot Objektiv Buntovnici

07.15 08.00 08.20 09.00 10.30 13.00 17.30 18.25 19.00 21.00 23.00 00.00 01.00 01.25 02.05 03.30 05.00

e-TV Doma}in Crtani film Srbija open Take{i Film: Zemqotres u Wujorku Srbija open Kviz: Ke{ taksi Izgubqeni Film: Unutra{wi neprijateq Fajront republika Ameri~ko rvawe - Do koske Kviz: Ke{ taksi Top spid Film: Ni~ija zemqa Film: Muwe Film: ^aruga

06.00 ACB Liga: Kaha Laboral – Hoventud 09.00 NBA: Filadelfija – Boston 11.00 Evroliga: Partizan – Panatinaikos 13.00 Dejvis kup: Francuska – Nema~ka 20.15 NBA uìvo 20.30 NBA: Orlando – LA Lejkers 23.00 FA kup 1/4 finale: êlsi – Man~ester Siti ili Stouk 01.00 ACB Liga: Unikaha – Bilbao 02.45 NBA uìvo

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

@eqka Cvjetan

[angarepo, ti ne raste{ lepo Panti}, fabri~ki radnik i poqoprivredik, dolazi u Beograd. U autobusu se sprijateqi sa zemqakom, kelnerom u bifeu „Raketa“, koji se nalazi kod `elezni~ke stanice. Panti} je prinu|en da u tom bifeu provede no}... Uloge: Enver Petrovci, Bogdan Dikli}, @eqka Cvjetan, Milan Erak, Uliks Fehmiu, @eqko Mitrovi} Re`ija: Slobodan Skerli} (RTS 2, 21.31) 07.44 07.59 08.57 09.22 09.26 09.41 09.55 10.27 11.00 12.00 12.30 13.00 13.55 15.55 17.24 17.45 18.53 19.52 20.25 21.31 23.22 23.47 01.18 01.45 03.25 05.35

06.00 06.30 07.40 08.00 08.30 09.10 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 02.30

Agroinfo Dozvolite... Pustolov Adi u svemiru Di yej Bram, EBU, dok. prog. Pismo, EBU drama Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Znawe imawe UNHCR-Povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Fudbal: Jelen super liga, Rad - Crvena zvezda, prenos Odbojka (`): Kup Srbije, finale, prenos Mi smo tim Magazin Lige {ampiona Igrale se delije na sred zemqe Srbije Srpski isto~nici Vizije budu}nosti [angarepo ti ne raste{ lepo, film Integracija Tradicionalni osmomartovski koncert Dragana Stojni}a Vikend evronet Fudbal: Jelen super liga: Rad - Crvena zvezda (r) Odbojka (`): Kup Srbije, finale (r) Srpski isto~nici (r)

Glas Amerike Kopaonik na Avali - omnibus Slatka moja - pregled nedeqe Oranica Genius domus Top {op Za dobar dan Tuk na luk Present Vesti Top {op Qubav za sva vremena Top {op Slike `ivota Top {op Pop mjuzik Vesti Zaustavno vreme Film: Qubavni `ivot Budimira Trajkovi}a Tuk na luk Hokej Pop mjuzik Beli svet Glas Amerike Qubav za sva vremena Doma}a muzika

DNEVNIK

07.00 Princeza zamka 08.50 Herkul 08.30 Vodi~ za roditeqe 09.00Znawe na poklon 11.00 Film: Tajna manastirske rakije (12.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha) 13.00 Hitna pomo} 13.35 Film: Isto~no od raja 15.30 Dobro do{li 16.00 Vesti B92 16.30Pri~i nikad kraja 17.05Top gear 18.05Patrola 18.30Vesti B92 19.05Sun|er Bob Kockalone 20.00 Dok. program: Drugi svetski rat u boji, 2. deo 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Jelen Top 10 00.25 Film: Isto~no od raja 1. i 2. deo (r) 02.00 Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 08.15 09.00 09.30 10.00 11.45 11.50 12.00 13.00 14.45 15.15 16.15 18.30 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30 02.15 02.30 04.00

Film: Prijateq Yoi Jutarwi magazin Qubav, navika, panika [esto ~ulo Film: Robin i Merien Mobto Siti Grand hitovi Film: Mesta u srcu [esto ~ulo Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ (Ne)mogu}a misija Nacionalni dnevnik Mobto [esto ~ulo Grand - Narod pita Mewam `enu [esto ~ulo Film: Snajperista 2 Siti Film: Razmetqivac i dama Film: Snajperista 2

Tom Berinyer

Snajperista 2 Tomas Beket prihvata posledwu misiju, da ode u ratom rastrzanu isto~nu Evropu kako bi ubio vojskovo|u, koga su obave{tajne slu`be obeleìle kao diktatora. Posle zavr{ene misije mora}e da pro|u kroz pakao razru{ene zemqe, napu{tenih gradova i izbegnu zamke pla}enih ubica koji su im za petama. Uloge: Tom Berinyer, Denis Hejden, Bukim Vudbajn, Erika Maroàn, Linden E{bi Reìja: Krejg Baksli (Pink, 00.30)

Vinks (Hepi, 09.15) 05.00 07.00 08.00 08.30 09.05 09.15 10.00 10.40 11.30 11.57 12.30 12.55 13.55

Muzi~ki spotovi Svet poqoprivrede Nodi Mala princeza Pokojo Vinks Sporti} [adou rajders Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Mra~no proro~anstvo Ledenda o Brusu Liju Ulovi trofej

16.15 17.45 18.30 18.55 19.30 21.00 22.00 23.55 00.05 01.00 04.45

@ivot je lep Riznica Put pod noge Telemaster Skandalozno Film Biseri Telemaster Klinika Skandalozno Vremenska prognoza

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank.

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Zoo Hobi, 15.00 Film, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.00 Mobil E, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

06.00 Magije misterije ~uda, 07.00 Auto sprint, 08.00 Mini koncert, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 12.00 Polarotor, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 19.30 Zoo hobi, 20.00 Film, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Izazov istine, 00.00 Film.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

nedeqa7.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 17

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Emili Votson

Pijani od qubavi Beri Igan vodi posao, ali neprestano ga progoni wegovih sedam sestara, pa katkad postane mal~ice nasilan. Jednog ~udnog jutra na ulici sretne neobi~nu mladu `enu Lenu Leonard, koja ga zamoli za pomo} oko automobila... Uloge: Adam Sandler, Emili Votson, Yejson Endrjus, Don Mekmanus, Luis Guzman Re`ija: Pol Tomas Anderson (Nova TV, 02.10) 08.20 08.55 09.20 09.45 10.15 11.15 11.45 12.15 12.45 13.45 14.45 15.45 17.10 17.20 19.15 20.00 21.00 22.50 00.10 00.40 02.10

Graditeq Bob, crtani Vinks, crtani Dora istra`uje, crtani U slu~aju frke Ulica se}awa Automotiv Magazin Lige prvaka Novac Eli Ston Zbogom, biv{i @ene ameri~kih vojnika Pravedan zlo~in, film Vesti G 3000, film Dnevnik Nad lipom 35 Asteriks na Olimpijskim igrama, film Red karpet, {oubiz Televizijska posla Oko kamere, film Pijani od qubavi, film

08.00 Duhovna muzika 09.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 10.00 Kristijan Dior: ^ovek i mit 11.00 Jovanka Orleanka 12.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci 13.00 Klondajk: Potraga za zlatom 14.00 Azijski mu{karci na platnu i ekranu 15.00 Kwiga koja je {okirala svet 16.00 Mikelan|elo superstar 17.00 Ajn{tajnova nedovr{ena simfonija 18.00 Bo`ji rotvajler 19.00 Florens Najtingejl 20.00 Gerouov zakon 21.00 K.S. Luis 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Drevni kineski sportovi 00.00 Mikelan|elo superstar 01.00 Ajn{tajnova nedovr{ena simfonija

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

[argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Buba{inter Film: Uto~i{te Jaguarov skok Razbijeno staklo Zadr`avawe Plivati uzvodno Seksi fudbalerke Sonata

06.00 08.00 08.25 10.25 12.10

Bo`i} Filmovi i zvezde Imewak Mali Marsovac Prva damska detektivska agencija Indijana Youns i otima~i izgubqenog kov~ega Mulen Ru` Taktika Kineska neprirodna katastrofa Holivud na snimawu Sedam `ivota Kalifornikacija Mra~ni vitez Bi}e krvi

13.05 15.00 17.05 18.55 19.35 20.05 22.05 22.35 01.05

08.10 Hrvatski muzi~ar za Evroviziju 2010. 09.25 Opera boks 10.45 Portret crkve i mesta 10.55 Misa iz Oyaka (BiH): Nedeqa solidarnosti s vernicima BiH, prenos mise 12.00 Dnevnik 12.11 Sport 12.25 Plodovi zemqe 13.25 Split: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.48 Izmi{qeni prijateq, film 17.35 Lepom na{om 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Odmori se, zaslu`io si 21.50 Paralele 22.50 U susret Oskarima: Posledwi {kotski kraq, film 01.00 Bu{ - podeqena teritorija, dok. film 01.55 Dodela 82. filmske nagrade Oskar, prenos

Posledwi kraq [kotske Posle diplomirawa 1970. godine mladi {kotski lekar Niholas Garigan ne `eli da nasledi dosadan o~ev posao u

Yilijan Anderson

{kotskoj provinciji i kre}e u pustolovinu - putuje u Ugandu kao doktor misionarske bolnice koju vode dr Dejvid Merit i wegova `ena Sara... Uloge: Forest Vitaker, Yejms Mekavoj, Keri Va{ington, Yilijan Anderson, Simon Mekburni, Dejvid Ojlekono, Stiven Rvangizi, Ebi Mukibi Nkaga Re`ija: Kevin Mekdonald (HRT 1, 22.50)

07.45 Fakini u letwem kampu, film za decu 09.10 Prijateqi 10.05 Nora fora 10.55 Kvitfjel: Svetski skija{ki kup (M) - superveleslalom, prenos 12.15 Magazin LP 12.25 Na tronu ve~nog ~uda, dok. film 13.45 Vara`din: Tenis Dejvis kup - emisija 14.00 Vara`din: Tenis Dejvis kup: Hrvatska - Ekvador, prenos 17.00 Olimp - sportska emisija 17.40 Rukomet: Liga prvaka (mu{ki): CO Zagreb Hamburger SV, prenos 19.35 Olimp - sportska emisija 20.05 [kola za frajere, film 21.45 Balet na ledu: Labudovo jezero, St. Petersburg 23.20 Za one koji misle unapred 23.25 Sportske vesti 23.40 Gara`a 00.10 Vreme je za yez

13.00 15.00 15.40 17.00 19.00 19.40 21.30 23.20 01.00

Svjedoci Studio [andon Pri~a iz rodnog grada Problem sa psom Studio [andon Otima~i potopqenog blaga Ve{tac 2: Armagedon Ve{tac 3: Kraj nevinosti Cinkaro{

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 23.10 00.50 02.10

Biti Yon Malkovi~ Pe~ Adams La`ov Zaqubqeni [ekspir Bejb: Prase u gradu Detektiv Klut Elizabeta Nikson Gospo|a Braun Kandelabra Povratak ku}i 1

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 03.00 04.00 05.00

08.35 09.00 10.15 10.40 11.35 13.35 15.45 17.30 19.05 20.00 22.10 23.00 00.35

Kingdom Divqi u srcu Ne{ Briyis U poteri za sudbinom Desolation canyon Ubistvo iz zadovoqstva Inspektor Mom 2: Kidnapovawe u 10 lakih koraka Mu` za iznajmqivawe Medijum Selin Medijum Yordan Divqi u srcu Kingdom

Bikeri s Marsa Jesen sti`e, duwo moja Jedna od momaka Jezikova juha Gradski kauboji 2, film Betmen i Robin, film Kolumbo: Ubistvo, dim i senke Diskaveri: Bez cenzure, dok. serija Ekskluziv Zanimawe {pijun, film CSI Majami Zakon bra}e Otporni na metke, film

SERIJA

CSI: Majami Horatio i Trip istra`uju podmetnuti po`ar u ku}i koja je potpuno izgorela, a Kler Gibs u neverici posmatra ugqenisano telo svog verenika Breta Morisona. Ostatak prozorskog stakla otkriva otiske Rona Kramera, vodoinstalatera i lopova... Uloge: Dejvid Karuso, Emili Prokter, Kandi Aleksander, Rori Kokrejn, Adam Rodrigez Autor: Entoni E. Zuker (RTL, 21.30)

Kandi Aleksander

09.05 [okantni video zapisi o preìvqavawu 10.00 Lovci na oluje 10.55 ûdovi{ta iz reke 11.50 Preìvqavawe 13.40 Razotkrivawe mitova 14.35 Razorna laboratorija 15.30 Usporen snimak 16.25 Trgovci automobilima 17.20 Glavni aduti 18.15 Ameri~ki ~operi 19.10 Auta po meri 2008. 20.05 Razotkrivawe mitova 21.00 Povratak u Avganistan sa Rosom Kempom 21.55 Pri~a o bandama sa Rosom Kempom 22.50 Moja neverovatna pri~a 23.45 Yulijana: devoj~ica s novim licem 00.40 Usporen snimak

08.35 09.30 10.15 11.30 12.15 13.45 15.40 15.45 17.30 18.30 19.30 21.30 23.00 23.30 00.45

Skija{ki skokovi Biatlon Kros-kantri skijawe Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Zimski sportovi Biciklizam Biatlon Skija{ki skokovi Automobilizam Boks Reli Skija{ki skokovi Biciklizam

Po ìvot je opasno zameriti se Rusima Pravoslavna bratstvenica Gr~ka, u svom romejce videli isto~no od Temi{vara i Arada, a Rumuni skom, sredwovekovnom obli~ju, bila je protivnica zapadno od Pan~eva. Jovan Radoni}, ugledni istoriSrbije. Ali wena ideologija, vera i umetnost kqu~~ar, beleì da ga je usred najteìh bitaka zauzeti no su uticale na srpsku dràvu i dru{tvo. OmraèPa{i} nakratko primio da mu, kao poslaniku u Bune fanariotske vladike (iz carigradskog predgra|a kure{tu, da instrukcije. „Nemam vremena da vam Fanar) upravqale su tokom te{kih decenija osmanobja{wavam“, odsutno je rekao. „Idite tamo i samo skog ropstva odnaro|enom crkvom u srpskim zemqase ~udite“. Poslanika je u Bukure{tu do~ekao ruma. U 19. veku dva su naroda digla bune protiv munski premijer Nikolaj Jorga i posle kurtoaznih Osmanskog carstva. Upu}ere~i, qutito upitao: „[ta ni jedni na druge, bar ~etiradite to, Srbi!?“ I Radori puta (od 1804) stvarali ni} se ~udio. su saveze. Ipak, samo su Rumunija je jedina nema~1912. i 1913. ratovali zaka saveznica koja nije u~ejedno, i to mnogo uspe{nistvovala u napadu i okupaje protiv doskora{wih saciji Jugoslavije. Rumunski veznika Bugara nego prokomunisti~ki reìm se tiv Turaka. Dve godine ka1948. pridruìo inforsnije, kad su Srbiju napale mbirovskom ostrakovawu austrougarske, nema~ke i Jugoslavije, ali je kasnije bugarske armije, Gr~ka se Rumunija postala jedan od oglu{ila o ugovor o savenajsamostalnijih sovjetzu. skih satelita. Ipak, srpAli dve se dràve bar ski narod isto~nog Banata nisu koristile tu|om nedoìveo je te{ke dane rasre}om. Kad joj je 1941, u zaseqavawa i brutalnog eksmenu za pristupawe Osoviperimenta pretvarawa seni, ponu|eno prisajediwela u gradove. No, staro priwe Soluna, Jugoslavija je jateqstvo se obnovilo, poodbila da bude potkupqesebno u vreme me|unarodna, podeliv{i sudbinu s nih sankcija od 1992. Gr~kom. Tokom Drugog Rusiju i Srbiju spajaju svetskog rata u Gr~koj je mnogobrojne istorijske i delovao gerilski pokret, kulturne niti, jo{ od vredrugi po masovnosti iza jumena Ivana Groznog i Pegoslovenskog. Jugoslavija tra Velikog. U vekovima Mladi} qubimac gr~kih }ata je izda{no pomagala komuosmanskog ropstva srpski niste u gra|anskom ratu koji je usledio, ali su ovi narod je samo u Rusiji imao iskrenog i trajnog save1948, u najteèm ~asu, verni Staqinu koji ih se odreznika. Jedina narodna ustanova obnovqena pod Turkao jo{ na Jalti, tu pomo} odbili. Kasnije je Jugocima i odràna pod Habzburzima – Pravoslavna crslavija zajedno s gr~kom monarhijom i Turskom stvokva, veliku za{titnicu imala je samo u dalekoj Rusirila Balkanski pakt. Kako je bio tek slamka spasa ji. Od po~etka 18. veka, kada se pod energi~nom vladaprotiv sovjetske izolacije, vinom Petra I Rusija pripakt je ubrzo napu{ten. bliìla Balkanu, pa do paDugo prezirana, nestada carizma, Rusija je bila Milo{evi}ev predog bilnija i siroma{nija od stvarna za{titnica balo konfederaciji Srbije i Gr~ke Srbije ili Jugoslavije, kanskih hri{}ana, a posebiz 1991. u Atini nije ozbiqno Gr~ka je posle pada pukovno Slovena. U Prvom srprazmatran. Bra}i po pravoslavqu skom ustanku, Drugom srpni~ke diktature za tri decenije postala uspe{ni i sko-turskom ratu i Prvom bliì su bili poslovni aspekti bogati uzor. Slobodan Misavezni{tva sa srpskim reìmom, svetskom ratu, dva naroda lo{evi} je 1991. ~ak predratovala su zajedno. od telefonije do {verca lagao konfederaciju SrbiIpak, taj savez imao je i je i Gr~ke. U Atini o tome padove: ruska vojska i donije ozbiqno raspravqano, bliì su im bili pobrovoqci ginuli su za slobode Srba i drugih balslovni aspekti savezni{tva sa srpskim reìmom (od kanskih hri{}ana koje nisu postojale u Rusiji. Re{verca do telefonije). Dok su prvi qudi gr~ke drcimo, ukidawe feudalizma i dono{ewe demokratàve bili posrednici-urazumiteqi u Bosni, niìm skih ustava dogodili su se u Srbiji i Bugarskoj de~inovnicima nije bilo strano da isti~u slike srpcenijama pre nego u Rusiji. Ruska pomo} bila je skih komandanata u dràvnim nadle{tvima i slave vredna, ali i skupa. Osim Petra I Kara|or|evi}a wihove vladike koji se Bogorodici klawaju kao rat(koji je umro nakon {to je propalo rusko carstvo), nici (promahos) umesto kao kalu|eri (monahos). svi srpski novovekovni vladari pali su makar jedJo{ smo u osnovnoj {koli u~eni da Srbi (Jugonom s vlasti i jer su se suprotstavili Rusiji! Ruske sloveni) i Rumuni nikada nisu ratovali. Odvojeni diplomate su poku{avale da vladaju Srbijom, Rusi„velikim Dunavom“, kako je najdaqu granicu svoje ja je delila srpske zemqe s Austrijom i stavqala zemqe zvao kraq Milutin, pod ugarskim gospodmladu bugarsku dràvu ispred Srbije. Ipak, Srbistvom u Erdequ i Banatu i zajedno ugroèni od ja se dràla Rusije uglavnom u vreme kad nije imala Osmanlija, dva tako razli~ita naroda postala su izbora: kad joj je odgovaralo, napu{tala je mo}nu sudbonosno bliska. Upravo se na Rovinama saveznicu (u Rusko-turskom ratu 1828/9. i KrimKraq(evi}) Marko molio Bogu da pobede hri{}askom). Kad je bilo mogu}nosti i potrebe, srpski ni, pa makar i on (osmanski vazal) poginuo, tragi~vladari su se okretali Austriji, Francuskoj, Velini Starina Novak bio je najamnik vojvode Mihajla koj Britaniji, pa ~ak i Osmanskom carstvu. Tokom Hrabrog, srpski vladari 19. veka imali su velika Prvog svetskog rata mo}na intervencija Rusije spadobra u rumunskim zemqama, s kojima su bili u prisla je Srbiju potpune propasti. Mo`da je zato jugojateqstvu i tajnim savezima. Sve se promenilo toslovenska monarhija najduè istrajala u nepriznakom Prvog svetskog rata, kad su Srbi budu}e granivawu SSSR-a.

Kwigu êdomira Anti}a „ÊTRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA”, u izdawu “Evolute” iz Beograda, moète naru~iti putem telefona 065/678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa7.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa }e prote}i u prijatnoj atmosferi i pozitivnim kontaktima. Dobre vesti }e vam prijati i doprineti va{em optimisti~kom raspolo`ewu. Imate dobre odnose s inostranstvom. Posete, gosti?

BIK 20.4-20.5.

Najradije biste prespavali ceo dan, ako mo`e. Ali, izgleda da ne mo`e. Zamoreni ste od svega i potreban vam je odmor. Me|utim, drugi ne misle tako i nemaju taj utisak. Prilagodite se okolnostima.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

7. mart 2010.

Idealizujete ono {to èlite, pa ~ak i dragu osobu, jer sve je mnogo lep{e samo dok se ~eka i od sebe samo nagova{taj da! Moète iza}i na ples ili muziku koju volite, a moète i pozvati goste. Mesec plovi kroz lepi vatreni znak Strelca, pa teìte dalekim ciqevima i idealima i mestima, destinacijama. Putovawe je uvek aktuelno za vas, pa planirajte naredno ili krenite, odmah i sada. Postavqate zahteve i sebi i partneru, pa moète dugoro~no sara|ivati, privatno ili poslovno. Danas se odmarajte u opu{tenom qubavnom gnezdu jer vam zvezde idu naruku u tom smeru. Mentalno ne mirujete, bilo da se samo druìte ili ne{to i radite, u~ite, pi{ete. Kra}i put je zanimqiv sam po sebi, ali vas pritiskaju finansijska situacija i porodi~ne obaveze. Uku}ani su ìvahni!

VAGA 23.9- 23.10.

Komunikacija vam se danas naprosto name}e. Bilo da ste prisutni u ku}i, s uku}anima, ili u dru{tvu, delujete mnogo opu{tenije nego {to je uobi~ajeno. Spavajte i le{karite vi{e, nedeqa je!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Kroz va{ znak prolazi Mesec, koji vam donosi promenqive okolnosti na li~nom planu. Emotivno ste zavisni od ose}awa koja primate iz svog okru`ewa. Porodica je uz vas u svakom trenutku. Lako gubite imunitet, pa nemojte preterivati u obavezama ve} se povucite u svoj intimni prostor i nadoknadite energiju. Neke skrivene okolnosti ili tajni susret vas mogu pozitivno uznemiriti.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Nalazite se u stabilnoj situaciji, sve boqoj i boqoj, kako vreme bude odmicalo. Mo`ete uga|ati sebi na razne na~ine, kupovati lepe stvari i okrenuti se glamuru. Pouzdanost.

Danas ~inite ne{to neobi~no {to niste skoro, a pri`eqkujete ve} izvesno vreme. Dajte svojoj originalnosti na voqu, ma koliko to izgledalo neuobi~ajeno. Planinarewe po {umi ili {etwa uz reku? Vremenske prilike uti~u na va{e raspolo`ewe, pa dozvolite sebi da ~inite kako vam pa{e i odgovara. Imate dobre okolnosti u vezi s putovawem i svim zvani~nim situacijama, papirima, ugovorima, posetama.

TRI^-TRA^

An|elina varala Breda

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Dok se An|elina @oli zabavqala s Bredom Pitom, qubovala je s biv{im suprugom Xonijem Lijem Milerom, Ralfom Fajnsom i Mikom Xegerom, napisala je Xeni Pol, autorka kwige „Istinita pri~a” o najpopularnijem paru Bredu i An|elini. Osim toga, Xeni otkriva da je Bred jo{ na samom po~etku snimawa filma „Gospodin i gospo|a Smit” rekao An|elini da je do{ao kraj wegovom braku s Xenifer Aniston i da su oni samo prijateqi. U kwizi Xeni otkriva i da Bred i An|elina planiraju 13 dece, od kojih bi neka bila usvojena, a neka biolo{ka.

Evropa

ALI HLADNO

NOVI SAD: U nedequ ujutru mraz. Tokom dana prete`no sun~ano i hladno. Duva}e slab isto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura od -4 do 3 stepena. VOJVODINA: U nedequ ujutru mraz. Tokom dana prete`no sun~ano i hladno. Duva}e slab do umeren isto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -6, a maksimalna 4 stepena. SRBIJA: U nedequ ujutru mraz. Tokom dana sun~ani periodi i prohladno vreme. Uve~e i u no}i ka ponedeqku na jugu }e po~eti da pada sneg. Vetar slab do umeren isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -10, a maksimalna 5 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana hladno vreme. U ponedeqak sneg u centralnim i ju`nim predelima. Na severu prete`no suvo. U utorak obla~no uz samo povremeni sneg u centralnim i ju`nim predelima. U sredu sneg pra}en jakom ko{avom, na jugu sne, susne`ica i ki{a.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane vremenske prilike }e imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, naro~ito u jutarwim satima. Posebno se oprez savetuje cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. Preporu~uje se adekvatno odevawe. Kod meteoropata se o~ekuju reumatski bolovi i glavoboqa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

-1

Kijev

-4

Moskva

-6

Oslo

-1

VIC DANA Srele se dve plavu{e i komentari{u ju~era{wi nestanak struje. Prva ka`e: - Ja sam ti bila u liftu i provela sam sama dva sata zatvorena u mraku! - To nije ni{ta - ka`e druga - ja sam dva sata stajala na pokretnim stepenicama.

SUDOKU

St. Peterburg -5 Atina

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Pariz

Minhen

-2

Budimpe{ta

Stokholm

-5

5 3

6 7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

358 (2)

Slankamen

498 (8)

Ja{a Tomi}

Apatin

426 (4)

Zemun

548 (8)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

384 (3)

Pan~evo

544 (13)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

365 (0)

Smederevo

624 (8)

Novi Sad

409 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

7 5 3 8 6 2 4 9 1 TISA

286 (-18) N. Kne`evac

228 (-10)

Tendencija stagnacije

SAVA 537 (5)

S. Mitrovica

632 (6)

Senta

535 (5)

Beograd

504 (7)

Novi Be~ej

450 (3)

Tendencija stagnacije

Titel

516 (7)

NERA

4 9

Kusi}

2 1

2 146 (0)

6 2 9 4 1 7 8 3 5 8 6 5 7 3 4 1 2 9

Tendencija stagnacije

1 8 4 3 9 5 2 6 7

6 4

4 3 1 2 5 9 7 8 6 2 9 7 6 8 1 5 4 3

9 4 2 1 7 6 3 5 8

9 4

4 5

3 7 6 5 2 8 9 1 4 5 1 8 9 4 3 6 7 2 Re{ewe iz pro{log broja