Dnevnik 7.mart 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 7. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23368 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRED SED NIK TA DI] NA PRO MO CI JI NA [EG „FI JA TA L500” U @E NE VI

Pro iz vod wa auto mo bi la vra }a se u Sr bi ju Pred sed nik Ta di} je, na kon pre mi jer nog pri ka zi va wa „fi ja ta 500L”, na {tan du kom pa ni je, raz go va rao sa ~el nim qu di ma ita li jan ske auto-kom pa ni je. Kom pa ni ja „Fi jat-Kraj sler” je sa op {ti la da }e po ~et na ce na „fi ja ta 500L” bi ti oko 16.000 evra, i da }e se pro iz vo di ti u dve ben zin ske ver zi je i jed noj s di zel-mo to rom. Ka ko je pre ci zi ra no, ben zin ske ver zi je su dvo ci lin dri~ ni „tvin-er” od 0,9 li ta ra i 1,4 li tra, dok }e di zel bi ti od 1,3 li tra (mul ti xet II).

NASLOVI

Politika 2 Vojvodina u vrhu regiona za strane investicije

Ekonomija 5 Ste~aj uni{tava zrewaninsku ~araparu

Poqoprivreda 6 Cene mleka ostaju iste

Novi Sad 8 Nova vozila za mobilne ekipe lekara 9 U Karlovcima deponija preure|ena u igrali{te

Vojvodina 11 Apatinci nezadovoqni lokalnim taksama

Dru{tvo 13 Depresija ima leka ako je terapija dobra

Kultura 22 Film „Parada” u be~kim bioskopima

str. 5

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA ZDRAVSTVO ATILA ^ENGERI

Zamrzavawe mati~nih }elija i u Vojvodini str. 13

I U VOJVODINI MALA I SREDWA PREDUZE]A [ANSA ZA POSAO

Radnik po radnik, eto jo{ 90.000 zaposlenih str. 4 OD DANAS U SAOBRA]AJU PRVA OD 12 NOVIH DIZEL GARNITURA

PRED STRA TE ZI MA VLA STI SVE IZ BOR NE OP CI JE NA STO LU

Pred sed ni~ ki iz bori vra }a ju Din ki }a kod Ta di }a? str. 3

NA PRE DU JU RA DO VI U RAD NI^ KOJ ULI CI U NOVOM SADU DI ZEL I BEN ZIN OPET PO SKU PE LI

Ce ne u pu noj br zi ni

Ni ~e vr ti} ko ji ga si li stu ~e ka wa

str. 7

Najvi{a temperatura 5 °S

Hladno

str. 4

Od Vr{ca do Beograda ruskim vozom

str. 4

SPORT

PO ^E LA CE NOV NA BIT KA ZA SLAT KI KO REN

str. 16 – 21

n ODBOJKA[ICE KRE]U U BORBU ZA TITULU

Ma ti je vi} Hrvatima pro dao re pu po 50 evra str. 6

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

n BRANA ILI] OSTAJE U VOJVODINI

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLiTikA

sreda7.mart2012.

JAVNO SLU[AWE O TOME KAKO DO FONDOVA EU

Re for me otva ra ju evrop sku ka su Da je Sr bi ja da nas ~la ni ca Evrop ske uni je, go di {we bi do bi ja la oko 1,4 mi li jar du evra iz evrop skih fon do va, po da tak je ko ji je ju ~e sa op {ti la di rek tor ka Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} na jav nom slu {a wu u Do mu na rod ne Skup {ti ne po sve }e nom ko ri {}e wu IPA – pret pri stup nih fon do va EU. Ona je na ve la da je Sr bi ja od po ~et ka tran zi ci je od EU do bi la oko 3,5 mi li jar de evra, bi lo da je re~ o pret pri stup nim fon do vi ma ili od po je di na~ nih ze ma qa do na to ra, a no vac je oti {ao u obra zo va we, lo kal ni raz voj, po qo pri vre du, in fra struk tu ru, pro jek te za bo qi `i vot gra |a na. – Sta tus kan di da ta ko ji nam je do de qen po tvr da je prav ca ko jim ide Sr bi ja, a no vac ko ji smo do bi li od EU pred sta vqa do dat nu mo ti va ci ju jer po ma `e da se u

mo} EU bi la je usme re na na pro ces re for mi i re kon struk ci ju ze mqe po sle ra ta. – Od sa da, na {a po dr {ka sve vi {e bi }e ume re na na ubr za va we pri pe ma za pri jem u ~lan stvo EU, to zna ~i da Sr bi ja pri hva ti stan dar de Evro pe i re for mi {e pra vo su |e i svo ju ad mi ni stra ci ju – ka zao je Mar ti na. – EU s pro se kom 200 mi li o na evra bes po vrat ne po mo }i od 2000. go di ne, da le ko je naj ve }i do na tor Sr bi ji, s do sa da ulo è ne 2,2 mi li jar de EU, od no sno 3,5 mi li jar de ako se do da bi la te ral na po mo}. Na gla {a va ju }i da EU po ma è Sr bi ji u pri pre mi za de cen tra li zo va no upra vqa we IPA-fon do vi ma, Mar tins je iz ra zio na du da }e usko ro ta upra va pre }i na dr àv ne in sti tu ci je Re pu bli ke Sr bi je. Pot pred sed ni ca Skup {ti ne Gor da na ô mi} (DS) ob ja sni la

dnevnik

VOJVODINA NA LISTI „TOP 10 EVROPSKIH GRADOVA I REGIONA ZA STRANE DIREKTNE INVESTICIJE”

Paj ti} da nas u Ka nu pri ma pri zna we Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i di rek tor VIPfon da Bra ni slav Bu gar ski pri mi }e da nas u Ka nu pri zna we ko je je Voj vo di na do bi la kao ~e tvr ta de sti na ci ja na li sti “top 10 evrop skih gra do va i re gi o na za stra ne di rekt ne in ve sti ci je„ (SDI), u ka te go ri ji efek tiv no sti tro {ko va ula ga wa, sa op {te no je ju ~e iz Po kra jin ske vla de.

Od 110 pri ja vqe nih evrop skih re gi o na, Voj vo di na je u{la me |u de set naj bo qih, a dva voj vo |an ska gra da, In |i ja i Srem ska Mi tro vi ca, osvo ji la su dru go i tre }e me sto po istom kri te ri ju mu, dok je Su bo ti ca za u ze la de se to me sto u ka te go ri ji „top SDI stra te gi je gra do va„. Kon kurs „Evrop ski gra do vi i re gi o ni bu du} no sti“ tra di -

Ege re {i: Gra di mo bo qi imiy Sr bi je Pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne [an dor Ege re {i i pred sed nik Skup {ti ne ne ma~ ke sa ve zne po kra ji ne He sen Nor bert Kart man pot pi sa li su ju ~e u Vi zba de nu za jed ni~ ku iz ja vu ko jom se po sta vqa ju osno ve za da qu par la men tar nu sa rad wu i po ve zi va we dva re gi o na. Pred sed nik voj vo |an skog pa ral men ta oce nio je da se po ve zi va wem s He se nom, jed nim od naj ra zvi je ni jih i naj bo ga ti jih evrop skih re gi o na, Voj vo di na na {la u „ve o ma do brom dru {tvu evrop skih pri ja te qa“. – Voj vo di na je us pe la da s He se nom pa ra fi ra ve o ma zna ~aj nu iz ja vu ko jom se sna `no po dr `a va i sa rad wa na {ih po sla ni ka, od bo ra, vla da, pri vred ni ka, uni ver zi -

te ta, otva ra ju se vra ta za po ve zi va we mla dih. Na taj na ~in Voj vo di na je jo{ jed nom po ka za la da je we na ja sna na me ra i ja sna po li ti ka da u {to bo qem sve tlu pred sta vqa Sr bi ju, da po boq {a va na{ imix u Evro pi i da ubr za va na{ evrop ski put – is ta kao je Ege re {i. U de le ga ci ji voj vo |an skog par la men ta u Hse e nu, uz Ege re {i ja, bo ra ve i pot pred sed ni ci Skup {ti ne APV Igor Mi ro vi} i Mar tin Zloh, po kra jin ski po sla nik Ti va dar Tot i di rek tor Fon da „Evrop ski po slo vi“ i {ef pred stav ni {tva Voj vo di ne u Bri se lu Pre drag No vi kov. Wih su ju ~e po zdra vi li i po sla ni ci par la men ta He se na. B. D. S.

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] S PREDSEDNICIMA OP[TINA SA SEVERA KiM

Lo kal ni iz bo ri svu da gde je is te kao man dat je da sred stva IPA-fon do va pred sta vqa ju no vac po re skih ob ve zni ka ~la ni ca EU ko je nam da ju “no vac jer zna ju da or ga ni zo va ti zna ~i me wa ti dru {tvo, jav nu upra vu, {al ter sa le, po sla ni ke, mi ni stre… a te {ko da oni to ho }e da ra de od svo je vo qe”. – ^e sto do bi jam pri med bu da mi, po li ti ~a ri, ne ume mo da se su o ~i mo s re al no {}u. Eto, to je re al nost – is ta kla je Gor da na ^o mi}. Wu je in te re so va lo da li }e do no {e we no vih pra vi la o jav -

Vi{e novca od 2014. godine Po re ~i ma za me ni ka di rek to ra Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Og we na Mi ri }a, u na red nu go di nu i po Sr bi ja ne }e mo }i da o~e ku je do dat ne pa re jer je bu xet IPA de fi ni san za pe riod 2007. do 2013. go di ne. Za Sr bi ju je u ovom pe ri o du na me we na 1,4 mi li jar da evra, dok je ceo IPA bu xet za ze mqe kan di da te i po ten ci jal ne kan di da te 11,4 mi li jar di evra. Sr bi ja bi mo gla o~e ki va ti vi {e nov ca od 2014. jer EU tre nut no pre go va ra sa ~la ni ca ma o bu xe tu za pe riod od 2014. do 2020. go di ne. Sr bi ja do sa da iz IPA fon do va ni je is ko ri sti la sa mo 1,5 mi lion evra, {to je ma we od 1,5 od sto IPA bu xe ta na me we nog Sr bi ji do 2013. go di ne. Do dat ni uslov, osim sta tu sa kan di da ta, za ko ri {}e we nov ca ve za nog za no ve kom po nen te je ste da Sr bi ja us po sta vi de cen tra li zo va ni si stem upra vqa wa tim pa ra ma. Mi ri} je pre ci zi rao da to ne zna ~i pre no {e we po slo va na ni è ni voe vla sti ve} ovla {}e wa s EU na Vla du Sr bi je pri li kom ras pi si va wa jav nih na bav ki i kon tro le tro {e wa evrop skog nov ca. kom po nen te – za re gi o nal ni i ru ral ni raz voj, kao i za raz voj qu skih re sur sa. Za me nik {e fa De le ga ci je EU u Be o gra du Adri ja no Mar tins pro ce nio je da je Sr bi ja pre {la vi {e od po la pu ta ka EU, a da }e osta tak tra se, ko ji je pred na ma, za vi si ti od sa me Sr bi je. Sa ma EU po dr à }e Sr bi ju na ovom pu tu, ne sa mo da va wem smer ni ca ve} stal nim pru à wem eko nom ske po mo }i, kao {to ~i ni la od 2000. go di ne. U ra noj fa zi po -

nom nov cu u EU uti ca ti na ko ri {}e we IPA-fon do va i na ko ji na ~in. Ka ko su joj od go vo ri li pred stav ni ci Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je, EU upra vo do no si set fi skal nih pra vi la, s tim {to se o~e ku je da sli~ na va `e i za dr `a ve kan di da te, te da }e mo Evrop sku ko mi si ju iz ve {ta va ti o to me ka ko pla ni ra mo bu xet ske pa re, ka ko ih tro {i mo, ko li ka je vi si na du ga. S. Stankovi}

Ka me ron: Hra bri Ta di} Bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron deo ju ~e ra {weg obra }a wa Do wem do mu Par la men ta po sve tio je Sr bi ji, iz ra ziv {i za do voq stvo {to je Sa vet Evro pe odo brio Sr bi ji sta tus kan di da ta. Re kao je da ne vi di raz log za {to ne bi bi lo mo gu }e da po~ ne pri stup ne pre go vo re s Uni jom bez odu go vla ~e wa ako na sta vi sa da {wi put. – Po seb no sam za do vo qan {to je Sa vet Evro pe od lu ~io da Sr bi ji da sta tus kan di da ta – re kao je Ka me ron, a pre ne la je bri tan ska am ba sa da u Be o gra du. – Ne ma sum we da ta od lu ka ne bi bi la mo gu }a bez hra brog vo| stva pred sed ni ka Ta di }a. On je taj ko ji je osi gu rao hap {e we Mla di }a, za tva ra ju }i ta ko naj tam ni je po gla vqe srp ske isto ri je. On je taj ko ji je po dr `ao di ja log s pred stav ni ci ma Ko so va.

Ka te go ri je u okvi ru ko jih su gra do vi i re gi o ni oce wi va ni su: glav ni gra do vi (vi {e od mi lion sta nov ni ka), ve li ki gra do vi (iz me |u po la mi li o na i mi lion), ma li gra do vi (iz me |u 250.000 i 500.000), mi kro gra do vi (is pod 250.000), ve li ki re gi o ni (vi {e od 250.000) i ma li re gi o ni (is pod 250.000 sta nov ni ka). B. D. S.

PREDSEDNICI PARLAMENATA VOJVODINE I HESENA POTPISALI IZJAVU O SARADWI

IZBORI NA KiM

ze mqi spro ve du re for me – is ta kla je Mi li ca De le vi}, do da ju }i da }e se ci fra po ve }a va ti ka ko se dr `a va bu de pri bli `a va la ~lan stvu u EU. – Srp sko dru {tvo se do sta pro me ni lo, a naj ve }e pro me ne nam pred sto je kad po~ ne pro ces pre go vo ra o ~lan stvu. Sr bi ja je do do bi ja wa sta tu sa kan di da ta ima la pra vo da ko ri sti sa mo dve kom po nen te iz IPA-fon do va, za po mo} tran zi ci ji i za pre ko gra ni~ nu sa rad wu, dok }e kao kan di dat ima ti pri stup i kod pre o sta le tri

ci o nal no ras pi su je ma ga zin “Faj nen {el tajms”. Li sta SDI gra do va i re gi o na bu du} no sti na sta la je pri ku pqe wem po da ta ka u 253 evrop ska gra da i 110 re gi o na u Evro pi. Oce wi va no je {est ka te go ri ja: eko nom ski po ten ci ja li, qud ski re sur si, tro {kov na is pla ti vost, kva li tet `i vo ta, in fra struk tu ra i bi znis-kli ma.

Pred sed ni ca Na rod ne skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}De ja no vi} pre ne la je ju ~e pred sed ni ci ma tri op {ti ne sa se ve ra Ko so va i Me to hi je da }e lo kal ni iz bo ri bi ti ras pi sa ni u svim sre di na ma u ko ji ma je od bor ni ci ma is te kao man dat od ~e ti ri go di ne. Ona je re kla i da se ne }e pra vi ti bi lo ka kva raz li ka iz me |u op {ti na na se ve ru i ju gu Ko so va i Me to hi je, sa op {te no je iz ka bi ne ta pred sed ni ce srp skog par la men ta. Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je na ve la da ne `e li da sud bi na Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji bu de po li ti~ ki zlo u po tre bqe na. Ona je pred stav ni ke op {ti na sa se ve ra KiM pri mi la na wi hov zah tev, a ka ko je na ve de no, te ma raz go vo ra bi li su lo kal ni iz bo ri na KiM. U raz go vo ri ma je u~e stvo vao i ge ne ral ni se kre tar Skup {ti ne Sr bi je Veq -

ko Oda lo vi}. Sa stan ku su pri su stvo va li pred sed ni ci skup {ti na op {ti na Le po sa vi} Slav ko Ste fa no vi}, Zu bin Po tok Ste van Bo ò vi}, Zve ~an Do bro sav Do bri} i za me nik pred sed ni ka SO Zve ~an Qu bo mir Ra do vi}. Pred stav ni ci op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca ni su ju ~e do {li u Be o grad. Ste van Bo ò vi} je po sle sa stan ka re kao no vi na ri ma da ih je pred sed ni ca par la men ta uve ri la u to da }e iz bo ri bi ti ras pi sa ni na ce loj te ri to ri ji, a o wi ho vom spro vo |e wu bi }e raz go va ra no na knad no. Na pi ta we ko }e o to me da raz go va ra, Bo ò vi} je od go vo rio: Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja i me |u na rod na za jed ni ca. On je do dao da }e lo kal ni iz bo ri bi ti ras pi sa ni u op {ti na ma u ko ji ma is ti ~e man dat lo kal nim sa mo u pra va ma.

Ste fa no vi}: Od lu ka ne }e bi ti jed no stav na [ef be o grad skog ti ma u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da sve vi {e ja ~a front dr à va u me |u na rod noj za jed ni ci ko je se pro ti ve odr à va wu iz bo ra na KiM, ali da je uve ren u to da }e Sr bi ja, ima ju }i u vi du Ustav, za ko ne i Re zo lu ci ju 1244, do ne ti naj bo qu mo gu }u od lu ku. On je do dao da Sr bi ja mo ra da de lu je u skla du sa svim tim ele men ti ma. – Od lu ka }e bi ti do ne ta na vre me i od sli ka va }e sve ele men te. Ona ne }e bi ti jed no stav na, ali sam si gu ran da }e bi ti naj bo qa mo gu }a o tom mo men tu – oce nio je {ef be o grad skog ti ma. Ste fa no vi} je Sr bi ma s Ko so va, ~i ji le gi tim ni pred stav ni ci in si sti ra ju na odr à va wu iz bo ra, po ru ~io da ih, ma ka kva od lu ka bi la, dr à va Sr bi ja ne }e osta vi ti na ce di lu.

Kri ti ku ju }i „ne u ro ti~ nu i fru stri ra ju }i” at mos fe ru ko ja se po vo dom odr à va wa po di gla u jav no sti i me |u „de sni ~ar skim stran ka ma”, Ste fa no vi} je re kao da je ta kvo po na {a we pre u ra we no i neo zbiq no. „ Oni ko ji u sve mu ovo me vi de ne ku za ve ru i ne ki pro blem pro tiv srp skog na ro da na KiM ne shva ta ju da je ovo te àk, ali je di ni na ~in da se bra ne na {i in te re si na KiM i in te re si na {ih gra |a na”, re kao je Ste fa n o v i}.Na pi t a w e ho } e li even tu al no neo dr à va we iz bo ra na Ko so vu ugro zi ti op sta nak srp skih in si tu ci ja na se ve ru Ko so va, ko je su je di ne le gi tim ne i je di ne po sto je }e u tom de lu po kra ji ne, Ste fa no vi} je od go vo rio da op sta nak in sti tu ci ja ne ga ran tu ju iz bo ri.

Re gi stro va no 87 par ti ja Uo~i ras pi si va wa par la men tar nih iz bo ra u Sr bi ji, za {ta rok is ti ~e za se dam da na, u Sr bi ji je re gi stro va no 87 po li ti~ kih par ti ja, od ko jih je ~e ti ri na sta lo od po ~et ka go di ne. U pi ta wu su, ka ko pi {e u Re gi stru po li ti~ kih stra na ka, Uni ja Ro ma Sr bi je, Po kret za raz voj Sr bi je, Bu we va~ ka stran ka i Bo {wa~ ka na rod na stran ka. Se di {te tih stra na ka je u Be o gra du, Su bo ti ci i No vom Pa za ru, a kao wi ho vi za stup ni ci na ve de ni su Mar ko Ste va no vi}, Mi le Dra gi}, Sr |an Eve to vi} i Mu jo Mu ko vi}. Od upi sa nih 87 stra na ka, 48 oku pqa na ci o nal ne za jed ni ce ko je `i ve na te ri to ri ji Sr bi je. La ne su u Re gi star po li ti~ kih stra na ka upi sa ne „Za jed no za Voj vo di nu”, De mo krat ska par ti ja iz Bu ja nov ca, „Bo ga ta Sr bi ja” Za ha ri ja Tr nav ~e vi }a, „Sr bi ja na is to ku” iz Bo qe va ca, Srp ska de mo krat ska stran ka iz Be o gra da, kao i So ci jal de mo krat ski

sa vez, ~i ji je za stup nik Ne boj {a Le ko vi}. Za upis u Re gi star po li ti~ kih stra na ka neo p hod no je pri ku pi ti 10.000 pot pi sa gra |a na, osim uko li ko su u pi ta wu stran ke na ci o nal nih ma wi na ko je mo ra ju da sku pe hi qa du pot pi sa. Kan di da te za pred sto je }e iz bo re mo gu pred la ga ti re gi stro va ne po li ti~ ke stran ke, ko a li ci je i dru ge po li ti~ ke or ga ni za ci je, po seb no ili za jed no, kao i gru pe gra |a na, a iz bor na li sta je po tvr |e na uko li ko je pot pi si ma po dr `i naj ma we 10.000 bi ra ~a. Stran ke ko je bu du za in te re so va ne za u~e {}e na iz bo ri ma ima ju rok da iz bor ne li ste Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji do sta ve naj ka sni je 15 da na pre da na odr `a va wa iz bo ra. Na po li ti~ koj sce ni Sr bi je je pre pre re gi stra ci je stra na ka, ko ja je na osno vu Za ko na o po li ti~ kim par ti ja ma po ~e la ju la 2009. go di ne, bi lo vi {e od 600 po li ti~ kih or ga ni za ci ja.

Vi deo nad zor u Skup {ti ni Sr bi je Obe zgra de re pu bli~ kog par la men ta tre ba lo bi da u pr voj po lo vi ni apri la do bi ju mo de ran si stem vi deo nad zo ra, ko ji }e kao pre vas ho dan ciq ima ti po di za we ni v oa bez b ed n o s ti na vi {i ni vo, a ni ka k o ugro ` a v a w e slo bo de i pra va po sla n i k a i za p o s le nih, iz ja vio je da nas se kre tar Skup {ti ne Sr bi je Veq ko Oda lo vi}.Ra do vi na uvo |e wu si ste ma vi deo nad zo ra, ~i ja je vred nost oko 44 mi li o na di na ra, za po ~e ti su 9. fe bru a ra, a iz vo |a~ - fir ma „Se ku ri ton” po sao je do bi la na jav nom ten de ru i ima rok od 60 da na da za vr {i po ve re ni po sao.”Uvo | e w u vi d eo si s te m a ni je se pri stu pi lo ra di pra }e wa, {pi ju ni ra wa i kon tro li sa wa. On pr ven stve no ima bez -

bed no sni aspekt, od no sno no vo ure |e we na ~i na spoq ne i unu tra {we kon tro le zgra de, kon tro le svih ula za i svih po ten -

ci jal no bez bed no sno ri zi~ nih ta ~ a k a”, re k ao je Oda l o v i} Ta nju gu. Oda lo vi} je is ta kao da vi deo si stem ne }e ob u hva ta ti po sla ni~ ke pro sto ri je, ni ti one u ko ji ma bi po sla ni ci ma i za po sle ni ma bi la ugro `e na pri vat nost.

POTPISAN MEMORANDUM O SARADWI

Po li ti~ ka iz u zet nost u Skup {ti ni Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} i pred sed ni ca Fon da za po li ti~ ku iz u zet nost So wa Liht pot pi sa le su ju ~e u Do mu Na rod ne skup {ti ne me mo ran dum o sa rad wi. Ti me je, ka ko je na ve la pr va da ma Skup {ti ne, for ma li zo van od nos par la men ta i Fon da, ko ji tra je go di na ma. Pred sed ni ca par la men ta je ka za la da je ve li ki do pri nos sa rad wi Skup {ti ne i

Fon da da la pred sed ni ca te ne vla di ne or ga ni za ci je So wa Liht, ne sa mo ide ja ma, ener gi jom i kre a tiv no {}u ne go i nad zo rom re a li za ci je tih ide ja. So wa Liht je re kla da je Fond pre vi {e od osam go di na, ka da je za po ~eo ak tiv nost, od pr vog tre nut ka do neo od lu ku da }e jed na od naj zna ~aj nih ciq nih gru pa u pro gra mi ma, se mi na ri ma i okru glim sto lo vi ma ko je or ga ni zu je bi ti Skup {ti na Sr bi je jer

“ne ma de mo kra ti je bez ja kog par la men ta”. Ona je na ve la da je vi {e od 70 ~la no va par la men ta do sa da u~e stvo va lo u pro gra mi ma Fon da, me |u ko ji ma su pred stav ni ci go to vo svih po li ti~ kih stran ka. Po {to pot pi si va wem me mo ran du ma sa rad wa s par la men t om po s ta j e in s ti t u c i o n a l i z o v a n a, So wa Liht o~e ku je da }e ona bi ti na sta vqe na i sa sle de }im skup {tin skim sa zi vom. S. St.

c m y

politika

dnevnik

PRED STRA TE ZI MA VLA STI SVE IZ BOR NE OP CI JE NA STO LU

Pred sed ni~ ki iz bori vra }a ju Din ki }a kod Ta di }a? Ka ko „Dnev nik“ sa zna je, sve iz - skim mo men tom, ali i ~i we ni com bor ne op ci je, pa i ona o odr à va - da bi Ta di}, uko li ko pod ne se wu pre vre me nih pred sed ni~ kih ostav ku i od lu ~i se da sa da bu du i iz bo ra uz par la men tar ne, po kra - pred sed ni~ ki iz bo ri ma da mu jin ske i lo kal ne, jo{ su pred met man dat is ti ~e tek 15. fe bru a ra kal ku la ci ja i raz ma tra wa stra te - 2013. go di ne, bio taj ko ji bi kod ga ko ji ~i ne tim {e fa dr à ve i li de ra de mo kra ta Bo ri sa Ta di }a. Na{ iz vor tvr di da }e za ne ko li ko da na sve bi ti ja sno, od no sno ko li ko li sti }a nas ~e ka na iz bo ri ma, ko ji mo `da ne }e bi ti odr à ni ni 6. ma ja ni ne de qu da na pre to ga, ve} mo gu }e 22. apri la. Ne bez raz lo ga, jer bi se ti me mi ni mal no skra tio pe riod Sr bi je bez pred sed ni ka, ko ga bi, po slo vu Usta va, u v. d. svoj stvu me wa la pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. Ti me bi po sle 10 go di na (po sle od la ska Mi la na Mi lu ti no vi }a), bar na 40 da na, so ci ja li sti po no vo u svo jim ru ka ma ima li kor mi lo dr à ve. Pred sed ni ca Skup {ti ne iz ja vi la je ju ~e no vi na ri ma Pobedni~ki {ampawac 2008. da za sa da ne ma in for ma ci ju o to - bi ra ~a vu kao rej ting de mo kra ta i me ka da }e bi ti ras pi sa ni pred - ko a li ci je ko ju na pa ra ve za ovo sed ni~ ki iz bo ri i da li }e bi ti pro le} ni iz bor ni na stup. U sva odr à ni za jed no s par la men tar - kom slu ~a ju, pred sed ni~ ki tim i nim, po kra jin skim i lo kal nim iz bor ni {tab DS-a do bro }e od ovog pro le }a. me ri ti sve ar gu men te, za op {te – Za sa da ne mam in for ma ci ju o iz bo re i pro tiv wih. Na{ iz vor od lu ci pred sed ni ka Sr bi je Bo ri - ob ja {wa va da raz ma tra we pre vre sa Ta di }a o to me – re kla je Sla vi - me nih pred sed ni~ kih iz bo ra stva ca \u ki}-De ja no vi} na pi ta we da ra i no ve kal ku la ci je, od no sno li }e svi iz bo ri bi ti odr à ni gru pi sa wa sna ga oko DS-a i sa bi isto vre me no. ra we gla so va. To, ka ko tvr di, Odr à va we iz bo ra u pa ke tu otva ra vra ta za po vra tak iz bor noj mo glo bi se oprav da ti i fi nan sij - gru pa ci ji DS-a ne ka da {weg G17

plus, od no sno no vo for mi ra nog URS-a Mla |a na Din ki }a. Po {to je URS ve} na ja vio da }e uz sa mo stal ni na stup u even tru al noj tr ci za {e fa dr `a ve ima ti svog kan di da ta, po vra tak pod „ki {o bran“

ko a li ci je oko DS-a zna ~io bi spre ~a va we ra si pa wa gla so va, ko li ko god da ih ima Din ki }e va stran ka, a za URS – si gu ran ula zak u par la ment u tre nu ci ma ka da pro ce ne pre la ska cen zu sa ni su ba{ ru `i ~a ste. O ta~ no od me re nim kom bi na to ri ka ma u vr hu vla sti sve do ~i i ~i we ni ca da je SDPS Ra si ma Qa ji }a na od re |e ni na ~in do bio „ze le no sve tlo“ da na po kra jin skim iz bo ri ma ide s ko a li ci jom oko SPS-a, ali ne i za re pu bli~ ke,

iako su pro ce ne bi le da bi pri do dat „mi ni-ko a li ci ji“ do pri neo to me da se taj blok, ka ko na zna ~a va na{ iz vor, „ve o ma pri bli `i dru go pla si ra nom“. Ka ko tvr di sa go vor nik „Dnev ni ka“, „sa svim je iz ve sno da Qa ji} ide na par la men tar ne na li sti Ta di }e vog DS-a“. U ovom tre nut ku di ja log se o~i to vo di na te mu ko li ko me sta na li sti za SDPS u par la men tu. – Sva de {a va wa oko stva ra wa do bit nih kom bi na ci ja u tr ci ko ja je ne iz ve sna, i u ana li za ma rej tin ga po ko ji ma SNS vo di, uka zu ju na pro mi {qe ne ana li ze vla sti o to me da li spo ji ti pred sed ni~ ke iz bo re s osta li ma – kon sta tu je na{ iz vor. Sam pred sed nik Sr bi je je re kao da se ovim pi ta wem ni je ba vio, ali je na ja vio kao mo gu} nost, ako ga jav nost to li ko za huk ta i do ve de do ste pe na na ci o nal nog in te re sa. Za to vre me naj ja ~a opo zi ci o na stran ka SNS tvr di da je sprem na za ova kvu op ci ju i da je jef ti ni je ras pi sa ti sve iz bo re u jed nom da nu. Na kon raz re {e wa enig me „pred sed ni~ ki iz bo ri, da ili ne„, sva ka ko }e bi ti naj za ni mqi vi je vi de ti ime na ko ja }e se na }i na iz bor nim li sta ma jer }e ona bi ti i svo je vr stan pu to kaz po sti zbor nih kom bi na to ri ka po {to su, po ne kim iz vo ri ma na {eg li sta, „sve op ci je u igri“. D. Mi li vo je vi}

PRED SED NIK SVM-a O PO DR [CI MA \AR SKOG PRE MI JE RA U IZ BOR NOM PRO CE SU

Vik tor Or ban i dosad u~e stvo vao u na {im ka mpa wa ma Pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor po tvr dio je za „Dnev nik” da }e tu stran ku u pred sto je }oj iz bor noj kam pa wi po dr `a ti pre mi jer Ma |ar ske Vik tor Or ban. On je ka zao da to ne pred sta vqa ni ka kvu no vost u po li ti~ koj prak si, a po seb no kad je re~ o sa rad wi SVM-a i stran ke Fi des ko ju pred vo di Or ban. – Mi smo i po li ti~ ki pri ja te qi i ~la no vi istog evrop skog na rod wa~ kog blo ka. A Or ban je, uosta lom, u~e stvo vao i u do sa da {wim ka map wa ma SVM-a – re kao je Pa stor.

On je oce nio da }e ta po dr {ka bi to zna ~aj na i s aspek ta me |u stra na~ ke sa rad we SVM-a i Fi de sa, ali i za to {to je to pri li ka i za od re |e ne bi la te ral ne raz go vo re. – Ni {ta tu ne ma bom ba sti~ no ni neo bi~ no, ni ti bi lo {ta {to bi ne kom mo glo na {ko di ti – sma tra li der SVM-a. Na pi ta we ka ko }e na to re a go va ti osta le stran ke ko je za stu pa ju ma |ar sku po pu la ci ju u Voj vo di ni, Pa stor je ka zao da je „taj blok stra na ka po rej tin gu u bi ra~ kom te lu iona ko na sa mim mar gi na ma”. – A Or ba nov do la zak u na {u kam pa wu, a ne u wi ho vu po ka zu je

vaq da i to ~i ja plat for ma i pro gram ima ju po dr {ku Fi de sa. Uve ren sam u to da ta ko re zo nu je i bi ra~ ko te lo – re kao je Pa stor. Do go vor o u~e {}u Vik to ra Or ba na u iz bor noj kam pa wi SVM-a po stig nut je u po ne de qak u Bu dim pe {ti ka da je Pa stor po se tio ma |ar skog pre mi je ra. Ka ko pre no si por tal „Vaj da sàg ma„, na tom sa stan ku je kon sta to va no da je „na ci o nal ni in te res da ma |ar ska za jed ni ca u Voj vo di ni, pre ko Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, i da qe bu de ne za o bi la zna po li ti~ ka sna ga na svim ni vo i ma vla sti u Sr bi ji”. A pre mi jer Ma |ar ske pri hva tio je

po ziv pred sed ni ka SVM-a da se i li~ no ukqu ~i u iz bor nu kam pa wu ove stran ke i na ja vio da }e Voj vo di nu po se ti ti kra jem apri la. Po na vo di ma tog por ta la, Or ban i Pa stor iz ra zi li su za do voq stvo ti me {to je Sr bi ja ste kla sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, uz oce nu da je to u in te re su i Ma |a ra u Voj vo di ni i Ma |ar ske. Li der SVM-a, pak, za hva lio se Or ba nu zbog we go vog za la ga wa za do de lu sta tu sa kan di da ta Sr bi ji, ali i zbog we go vog od bi ja wa „po nov ne ko lek tiv ne osu de ma |ar ske za jed ni ce u Voj vo di ni„. B. D. S.

REKLI SU

Je {i}: Pre bih gla sao za ra di ka le... – DS }e sa sta vi ti no vu Vla du Sr bi je po sle iz bo ra, u to sam ap so lut no si gu ran – ka è za „Da nas” pred sed nik op {ti ne In |i ja i funk ci o ner DS-a Go ran Je {i}. – Ima }e mo i ap so lut nu ve }i nu u Skup {ti ni Voj vo di ne, kao i vlast u naj vi {e op {ti na. To ko }e do bi ti naj ve }i broj gla so va na iz bo ri ma, iako je va `no, ni je pre sud no za to ko }e da vo di po li ti ku ze mqe u na red nom pe ri o du, is ti ~e Je {i}, za kog-a je Mla |an Din ki} ne dav no re kao da ima kva li te te za pre mi je ra. On ka è da DS ima kon ku ren ci ju ko ja ne ma po li ti ku: – Kle ro fa {i sti~ ka i na ci o na li sti~ ka po li ti ka obr nu la se u pro e vrop sku, a qu di su osta li isti. Ta kvu tran sfor ma ci ju po li ti ke bi ra ~i }e za si gur no ka zni ti jer ko mo è da im ga ran tu je da }e su tra da spro vo de po li ti ku za ko ju su, na vod no, da nas. Ta kvi ma ne bih ni ka da dao svoj glas. Pre bih gla sao za ra di ka le – re kao je on.

Ka cin: Od ju na hap {e wa – îm Cr no gor ci u ju nu po~ nu pre go vo re o pri stu pa wu EU, u Sr bi ji }e od mah mo ra ti da po~ ne ob ra ~un s vi so kom ko rup ci jom i kri mi na lom – ka è iz ve sti lac EP-a za Sr bi ju Jel ko Ka cin a pre no si „Ku rir”. – U ju nu ove go di ne, kad po~ nu pre go vo ri, Cr na Go ra }e od mah otvo ri ti po gla vqa 23 i 24, ko ja se ti ~u bor be pro tiv ko rup ci je i kri mi na la. Ve} od tog da na ni {ta vi {e ne }e bi ti isto ni za Sr bi ju ni za ze mqe ko je }e tek po ~e ti pre go vo re jer }e od mah mo ra ti da re {e ta po gla vqa. On je do dao da bez ob ra ~u na s taj ku ni ma i ko rum pi ra nim po li ti ~a ri ma, ali i svim ob li ci ma kri mi na la, na {a ze mqa ne mo è na pre do va ti. – Ra ni je su se ta po gla vqa otva ra la pri kra ju pre go vo ra, ali od ovog le ta to }e mo ra ti pr vo da bu de re {e no – ob ja snio je Ka cin. Na pi ta we da li }e se i u Sr bi ji de si ti „slu ~aj Sa na der“, Ka cin ka è da na to mo ra da od go vo ri Be o grad. – Ne ma sum we da }e pra vo sud ni or ga ni i po li ci ja mo ra ti da ra de – krat ko je re kao.

Ili}: Ni ko nas ne uslo vqa va Ve li mir Ili} ka è za B-92 da to kom kon ta ka ta No ve Sr bi je i SNS-a s pred s tav n i c i m a vla s ti SAD ni k a d a ni j e bi l o uslo vqa va wa o ko a li ci o- nim part ne ri ma ni ti o DSS-u. – Ta~ no je da je bi lo kon tak ta s pred stav ni ci ma iz Ame ri ke, i s vla sti ma i s ra zno ra znim ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, ali ni ko ni ka da ni je uslo vio s kim mo è mo da ide mo. Kad god da smo ima li ta kve kon tak te, uvek je bi lo re ~e no sa mo jed no: po {to va }e mo one ko je na rod iza be re i ko po be di na iz bo ri ma – ka è li der No ve Sr bi je. „Blic„ je, po zi va ju }i se na di plo mat ske kru g o v e, ob j a v io da je funk c i o n e r i m a SNS-a iz SAD po ru ~e no da je za ame ri~ ku ad mi ni stra ci ju ne pri hva tqi vo da u Sr bi ji vla du ofor me oni ko ji su u~e stvo va li u pa qe wu stra nih am ba sa da. – Ni ko nam ni ka da ni je re kao ni ti po sta vio bi lo ka kav uslov ko mo è bi ti u ko a li ci ji a ko ne mo è. I po seb no za DSS, ni je bi lo ni ka kvih kon tak ta – ka è Ili}.

sreda7.mart2012.

PREDIZBORNA SRBIJA

PIK: Sve tlo `u ti i sve tlo ze le ni gla sa~ ki li sti }i Gla sa~ ki li sti }i za pred sto je }i iz bor po sla ni ka u Skup {ti nu Voj vo di ne po pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu bi }e {tam pa ni na pa pi ru sve tlo `u te bo je, dok }e za iz bor po sla ni ka po ve }in skom si ste mu bi ti na pa pi ru sve tlo ze le ne bo je, od lu ~i la je Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja. Od lu kom PIK-a pro pi sa no je i da }e kon trol ni li sto vi za po kra jin ske iz bo re po pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu bi ti sve tlo si vi, a za ve }in ski si stem sve tlo ro ze. Iz PIK-a, or ga na ko ji }e u 2012. go di ni spro vo di ti po kra jin ske iz bo re, pod se }a ju u sa op {te wu za jav nost na to da je wi ho vo se di -

{te u zgra di Skup {ti ne Voj vo di ne u No vom Sa du, u Uli ci vla di ke Pla to na bb, kao i da je rad no vre me PIK-a rad nim da nom od osam do 16 sa ti. Iz bor ni si stem za iz bor 120 po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne je kom bi no van. Wih 60 bi ra se s pro por ci o nal ne iz bor ne li ste, a 60 s ve }in ske. Ra ni je je Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja od re di la da }e se gla sa~ ki li sti }i za ovo go di {we pred sto je }e par la men tar ne iz bo re u Sr bi ji {tam pa ti na pa pi ru sve tlo qu bi ~a ste bo je, dok }e kon trol ni list za pro ve ru is prav no sti gla sa~ ke ku ti je bi ti bo je kaj si je. S. N. K.

ZA ME NIK PRED SED NI KA SNS-a ALEK SAN DAR VU ^I]

Vla du SNS-a bi ra ju gra |a ni, a ne stran ci Srp ska na pred na stran ka po ru ~i la je ju ~e da }e bu du }u vla du, u ~i ji bi sa stav u{la ta stran ka, bi ra ti gra |a ni Sr bi je, a ni ka da ni jed na stra na ze mqa, ko ja god bi la. Za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re da ta stran ka raz go va ra sa svi ma, i Ru si ma, i Ame ri kan ci ma, i Ki ne zi ma, i Ja pan ci ma, i Evro pqa ni ma, da je ta ko mu ni ka ci ja stal na, ali da ne `e li da ula zi u to {ta su ne ~i je `e qe, ni ti da iz no si bi lo {ta {to se u tim raz go vo ri ma iz no si kao ide ja. – Ono {to mo gu sa svim si gur no re }i je da }e bu du }u vla du, a u ~i ji sa stav bi u{ao SNS, bi ra ti gra |a ni Sr bi je. I ni ka da ne }e bi ra ti ni jed na stra na ze mqa, bi lo da je u pi ta wu Ame ri ka, Ru si ja, bi lo ko ja ze mqa EU, bi lo ko dru gi, ve} gra |a ni Sr bi je – re kao je za me nik pred sed ni ka SNS-a, od go va ra ju }i na pi ta we ve za no za pi sa we me di ja da je SNS-u u kon tak tu sa ame -

ri~ kom ad mi ni stra ci jom re ~e no da ne }e ima ti po dr {ku kao even tu al na no va vlast uko li ko u|u u ko a li ci o nu vlast s DSS-om. Po we go vim re ~i ma, ti isti me di ji ne ka da su pi sa li da na pred wa ci ne ma ju ni ka kve raz go vo re s Ame ri kan ci ma, a da ih sa da od jed nom ima ju.

Vu ~i} je ka zao da SNS o~e ku je da na lo kal nom ni vou od ne se „ube dqi vu po be du” i da „po sle du go vre me na od DS-a i SPS-a pre u zme pri mat na lo ka lu”, is ti ~u }i da je uve ren u to da }e u vi {e od 100 op {ti na u Sr bi ji SNS ima ti vlast, {to sa mo stal no, {to u ko a li ci ja ma.

PO LI TI^ KA SCE NA SOM BO RA

DS: Pre let di rek to ra i funk ci o ne ra Na kon {to je pro {le sed mi ce u re do ve som bor skog ogran ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je, ta~ ni je ~la ni ce URS-a Udru `e wa gra |a na „Som bor za sve” ko ji pred vo di svo je vre me no sme we ni gra do na ~el nik Du {an Jo vi}, iz me |u osta lih pre {ao i za me nik pred sed ni ka grad skog par la men ta i vi so ki funk ci o ner DS-a Zo ran Mi ler, grad ski od bor De mo krat ske stran ke je „uz vra tio uda rac” na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je. Na i me, jav no sti se, kao no vi ~la no vi DS-a, obra ti lo de vet sa da ve} ne ka da {wih ~la no va i vi so kih funk ci o ne ra G17 plus, sto `er ne stran ke URS-a. U DS su pre {li Vla di slav Kro ni}, je dan od do ju ~e ra {wih

~la no va G17 plus, ko ji je u pret hod ne tri go di ne na funk ci ji na ~el ni ka Ode qe wa za pri vre du u som bor skoj grad skoj upra vi, Li li ja na \o ki}-So ko lo va (na ~el ni ca Za pad no ba~ kog uprav nog okru ga), Sr |an Me rei (di rek tor Za vo da za jav no zdra vqe), Dra gan Vi {e kru ni} (za me nik di rek to ra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Som bo ra), Sne `a na Vi {e kru ni} (~la ni ca Pri vred nog sa ve ta som bor skog Grad skog ve }a), Dra gan Pi qa (di rek tor JKP „Par king ser vis”) Er nest Ve se lo ski (di rek tor Raz voj ne agen ci je), Gor da na Bla nu {a (zdrav stve ni rad nik) i Ne nad ]e li} (di rek tor „Se ver tran sa„). M. M-}

G17 plus: Hva la na uslu zi – Po zdra vqam od lu ku funk ci o ne ra i di rek to ra iz re do va G17 plus da pro me nom par tij ske sre di ne ko na~ no i sa svim ogo le ~i we ni cu da su im va `ni ji li~ ni in te res i fo te qe, u ko ji ma su se, uz gred bu di re ~e no, na {li is kqu ~i vo za hva qu ju }i G17 plus, od in te re sa svih gra |a na Som bo ra – ka za la je pred sed ni ca som bor skog Grad skog od bo ra G17 plus Ja sna Mi qe no vi} na kon fe ren ci ji za me di je som bor skog URS-a, od go va ra ju }i na no vi nar sko pi ta we ka ko ko men ta ri {e pre la zak do ju ~e ra {wih par tij skih ko le ga u De mo krat -

sku stran ku, is ti ~u }i kao pri me re svo je ko a li ci o ne part ne re u udru è wu gra |a na „Som bor za sve“. Ona je iz ne la oce nu da ì te qi Som bo ra i oko li ne, zbog otu |e no sti lo kal ne vla sti, ì ve u, ka ko je re kla „za ro bqe nom gra du“, ujed no de man tu ju }i na vo de do ju ~e ra {wih stra na~ kih ko le ga da se ra di o pre la sku „ne ko li ko sto ti na ~la no va G17 plus u DS“. Som bor ski URS je ju ~e ozva ni ~io ko a li ci o nu sa rad wu s Bu we va~ kom stran kom Voj vo di ne. E. D.

ekonomija

sreda7.mart2012.

OD DA NAS U SA O BRA ]A JU PR VA OD 12 NO VIH DI ZEL GAR NI TU RA

Od Vr{ca do Beograda ruskim vozom

No vi di zel mo tor ni voz iz Ru si je, pr vi od 12 na ru ~e nih, da nas bi tre ba lo da bu de ukqu ~en u sa o bra }aj i, ka ko na ja vqu ju „@e le zni ce Sr bi je”, sva ko dnev no }e sa o bra }a ti na re la ci ji Be o grad Du nav – Vr {ac. Ti me }e se po no vo na kon tri go di ne na ovoj re la ci ji us po sta vi ti re do van `e le zni~ ki sa o bra }aj. Voz je ra ni je te sti ran, a ju ~e je or ga ni zo va na i prob na vo `wa.

no vih vo zo va iz kre di ta me |u na rod ne `e le zni~ ke ban ke „Euro fi ma”, vred nog 43 mi li o na {vaj car skih fra na ka. Dvo del ne di zel mo tor ne gar ni tu re ima ju naj sa vre me ni ju opre mu, ka me re i dru ge ure |a je. Re~ je o vo zo vi ma za re gi o- nal ni i lo kal ni sa o bra }aj ko ji }e vo zi ti ne e lek tri fi ci ra nim pru ga ma i mo }i da pri me 120 put ni ka i raz vi ju br zi nu od 120 ki lo me ta ra na ~as.

Usli {en voj vo |an ski va paj Pri li kom po sled we na bav ke {ved skih di zel mo tor nih vo zo va pre pet-{est go di na – ko ji su ras po re |e ni u Kra qe vo, Za je ~ar i Ni{ – obe }a no je iz „@e le zni ca” da }e se sle de }a na bav ka di zel-gar ni tu ra or ga ni zo va ti za pod ru~ je Voj vo di ne. Ras po re |i va we pr ve gar ni tu re na ba nat sku pru gu do bar je znak da su u „@e le zni ca ma Sr bi je” raz u me li voj vo |an ski va paj za no vim vo zo vi ma. Na i me, Po kra ji na je dav ne 1960. go di ne do bi la {i no bu se ko ji su da nas van upo tre be. Po sle to ga do bi la je i se dam di zel mo tor nih gar ni tu ra, pro iz ve de nih 1980, od ko jih je sa mo jed na u upo tre bi, {to zna ~i da u Voj vo di ni vo zo vi i ne vo ze spo red nim pru ga ma zbog lo {e po li ti ke na bav ke i odr à va wa vo znih sred sta va. To je, ukup no gle da no, vi {e ne go do voq no raz lo ga da no ve gar ni tu re do bi je upra vo Voj vo di na. Da bi se gar ni tu ra bez bed no ukqu ~i la u sa o bra }aj, bi lo je neo p hod no uskla di ti stan dar de ze mqe pro iz vo |a ~a i do ma }e è le zni~ ke mre è. Pre o sta lih 11 no vih gar ni tu ra tre ba lo bi do kra ja go di ne da stig nu na na {e pru ge. Ta ko }e „@e le zni ce” pr vi put na kon tri de ce ni je do bi ti no ve vo zo ve, ko ji su uglav nom na me we ni za lo kal ni i re gi o nal ni sa o bra }aj. „@e le zni ce Sr bi je„ i ru ska kom pa ni ja „Me tro va gon ma{„ pot pi sa li su jo{ 2010. go di ne ugo vor o ku po vi ni 12

Po {to na bav kom ovih gar ni tu ra ni je do {ao kraj na {im po tre ba ma za vo zo vi ma, u pla nu je da se u okvi ru ru skog kre di ta na me we nog mo der ni za ci ji `e le zni ce ku pi i 25 di zel mo tor nih vo zo va od Ru sa vred nih oko 75 mi li o na evra. Ta ko |e, u pla nu je da se s odo bre nih 481 mi lion pod sti ca ja re mon tu je oko 150 te ret nih va go na i ku pi 15 no vih te ret nih ko la, ko ja }e bi ti pro iz ve de na u Fa bri ci va go na u Kra qe vu. R. Da u to vi}

FRAN CU ZI STA BI LI ZO VA LI PRO IZ VOD WU U BA^ KO TO POL SKOM „LORU”

Prikolice idu u Rusiju

– Pred u ze }e za pro iz vod wu pri ko li ca za pre voz put ni~ kih auto mo bi la „Lor” u Ba~ koj To po li, ~i ji je glav ni do ba vqa~ ~e li ka @e le za ra u Sme de re vu, ra di pu nim ka pa ci te tom i go to vo ce l o k up n u pro i z vod w u

pla si ra na ru sko tr `i {te – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu di rek tor te fa bri ke @eqko Cveti}anin. – Pro duk ci ja spe ci ja li zo va nih tran spor te ra od vi ja se pla ni ra nom di na mi kom i sed -

mi~ no se u ha la ma ba~ ko to pol skih me ta l a c a pro i z ve de 12 pri ko li ca, {to je na law skom ni vou. O~e ku je se i da }e pro ble mi @e le za re pod pri ti skom te ku }e kri ze bi ti raz re {e ni i da u dru g om po l u g o d i {tu ne bi tre ba lo da bu de pro ble ma sa snab d e v a w em ~e li kom, ko ji u iz ra d i osnov n og pro i z v o d a u~e stvu je 95 od sto. Po Cve t i } a n i no v im re ~ i m a, u struk t u r i iz v o z a naj ve }i deo pri ko li c a se pro d a a u t o m o b i l i s k o j in du stri ji u Ru si ji, a ma wi deo na se v er n o a f ri~ k om tr `i {tu. La ne je u „Lo ru”, ~i j i je vla snik isto i me na fran cu ska gru pa ko ja je svet ski li der u pro iz vod wi tran sport nih vo zi la, po no vo sta bi li zo va na pro iz vod wa i sa da u toj fa bri ci ra di 216 rad ni ka.

dnevnik

DI ZEL I BEN ZIN OPET PO SKU PE LI U PRO SE KU 1,5 DI NAR

Cene goriva u punoj brzini Ce ne go ri va u Sr bi ji na sta vqa ju da ra stu pa je od da nas go ri vo na pum pa ma po je di nih naft nih kom pa ni ja sku pqe je dan do dva di na ra po li tru. Osim pri vat ni ka, OMV-a, „Lu ko i la„ i dru gih kom pa ni ja ko je su jo{ pro {le ne de qe po di gle ce ne go ri va oko dva di na r a po li t ru, od da n as su

naft ni de ri va ti sku pqi i kod Naft ne in du stri je Sr bi je, u pro se ku 1,5 di nar, a kod MOLa di nar po li tru. U pro te klih 15 da na go ri vo u Sr bi ji je po sku pe lo tri pu ta, i to ukup no u pro se ku oko {est di na ra po li tru. Od po ~et ka go di ne ce ne go ri va su po ra sle vi {e od de set di na ra

po li tru, a naf ta {i ta po sku pqe wa oprav da va ju ra stom ce na naf te na svet skom tr `i {tu, sla bqe wem vred no sti di na ra i ra stom tran sport nih tro {ko va pri li kom uvo za go ri va, po seb no za vre me hlad nog ta la sa. Li tar evro di ze la je do sti gao ce ne od 146 di na ra po li -

tru, evro pre mi jum BMB-95 – 145 di na ra, di ze la D-2 – 135 di na ra, a pre mi jum BMB-95 ko {ta oko 140 di na ra za li tar.

I U VOJ VO DI NI SA MO MA LA I SRED WA PRED U ZE ]A [AN SA ZA PO SAO

Da zaposle samo jednog – eto 90.000 radnih mesta No va rad na me sta mo gu otvo ri ti sa mo ma la i sred wa pred u ze }a, a wih je u Voj vo di ni oko 90.000, {to zna ~i da, ako sva ko od wih da po sao u ru ke sa mo jed nom ne za po sle nom, mo gu u ve li koj me ri do pri ne ti re {a va wu ovog, go ru }eg pro ble ma, po ru ~u ju iz Voj vo |an ske uni je pred u zet ni ka i Voj vo |an skog udru è wa ma lih tr gov ca. – Ka ta stro fal ne eko nom ske pri li ke u Sr bi ji ne }e se pro me ni ti ako ne bu de di ja lo ga iz me |u onih ko ji ra de i stva ra ju ne ka do bra i dr à ve, ako vlast i da qe ne bu de ima la raz u me va wa za pred u zet ni {tvo jer je ono ì lav seg ment pri vred nog i dru {tve nog mi qea i da je ve li ki do pri nos. âk dve te }i ne za po sle nih ra di upra vo u ma lim i sred wim pred u- ze }i ma. Mi ostva ru je mo do bit, sa mi se be za po {qa va mo... – ka è pred sed nik Voj vo |an ske uni je pred u zet ni ka Nenad Miqe{i}, uz oce nu da po re ska po li ti ka pre ma pred u zet ni ci ma mo ra da bu de sta bil na i ne pro me we na, da po re zi i do pri no si na pla te, ko ji su me |u naj ve }im u Evro pi, ne bi tre ba lo da su ve }i od 30 od sto, ako su pla te do 35.000 di na ra... – Ve li ki su nam pro blem i tak se ko je na me }e lo kal na sa mo u pra va, a ko je su ne ra zum no vi so ke i pro sto se ne mo è pra ti ti wi hov rast: ka ko ko ja vlast do |e, lo kal ne tak se odu vi {e od 300 po sto. Enorm no su ve li ke fir ma ri ne, da `bi ne za ko ri {}e we jav nih po vr {i na... Re ci mo, za kup ma log lo -

Lek i za si vu eko no mi ju – U Sr bi ji ima vi {e od 160.000 ma lih i sred wih pred u ze }a i pred u zet ni ka, ko ji su ne is ko ri {}en re surs, a uz raz u me va we dr à ve i lo kal nih vla sti, mo gla bi umno go me iz me ni ti sli ku tr ì {ta ra da i am bi jen ta za tr ì {no po slo va we. Ube |e ni smo i u to da bi se ta ko sma wi la si va eko no mi ja zbog ko je dr àv na ka sa gu bi ne ko li ko mi li jar di evra pri ho da – ka ù voj vo |an ski pred u zet ni ci. ka la u jed noj no vo sad skoj uli ci u cen tru je iz no sio 4.000 di na ra, a za ne ko li ko me se ci je „sko ~io” na 16.000 di na ra. Ili, ako ne ko ko je

dr ào ki osk è li po sao da pre pu sti ne kom dru gom, za pre pis tre ba da da 700 evra. Dr à va ga glo bi iako }e otvo ri ti naj ma we

jed no rad no me sto – uka zu je Mi qe {i}. Da nak eko nom skoj kri zi i ma }e hin skom od no su dr à ve pre ma pred u zet ni {tvu pla ti le su ma le rad we s pre hram be nom ro bom, za ko je su ad mi ni stra tiv ne me re po put ogra ni ~a va wa mar ì na na mir ni ce jo{ jed na om ~a oko vra ta. – To je pre li lo ~a {u, a si stem sko ga {e we ma lih rad wi kre nu lo je uki da wem ve le pro da je. Od ta da su ma li tr gov ci pri nu |e ni na to da se snab de va ju u ve li kim lan ci ma. Ka da ugra de svo je tro {ko ve, na rav no, po sta ju znat no sku pqi od kon ku ren ci je, to jest ve li kih la na ca. Ta ko |e, i fi ska li za ci jom, ko ja ni da nas ni je za vr {e na, a u po ~et ku je osno va no 17 „le te }ih bri ga da” iz ko jih je sva ki in spek tor imao za da tak da uga si ~e ti ri rad we dnev no – pod se }a pred stav nik Voj vo |an skog udru è wa ma lih tr go va ca Mom~ilo Krstanovi}, uka zu ju }i i na pro blem otva ra wa hi per mar ke ta u stro gom cen tru gra da, {to auto mat ski za tva ra de se ti ne obli `wih ma lih du }a na, a {to ni je evrop ska prak sa. On na vo di i da je za kup po slov nog pro sto ra u pret hod noj go di ni po ve }an 400 po sto, te da su po re zi i do pri no si na za po sle ne ogrom ni, a ako se s upla tom za ka sni sa mo dan, pla }a se ka zna od naj ma we 50.000 di na ra. Dru gi ma se, ve li, gle da kroz pr ste, a ma la i sred wa pred u ze }a, ko ja u naj ve }oj me ri iz mi ru ju oba ve ze pre ma dr à vi, iz vu ku de bqi kraj. S. Glu {~e vi}

Napredujemo po standardima EU – Sr bi ja je ostva ri la zna ~a jan na pre dak u obla sti po li ti ke raz vo ja ma lih i sred wih pred u ze }a, a naj vi {e je po stig nu to u obla sti pri la go |a va wa dr `av ne upra ve po tre ba ma sek to ra MSP-a – iz ja -

vio je ju ~e po mo} nik mi ni stra eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Dejan Radulovi}. Na se mi na ru o ma lom bi zni su u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je on je ob ja snio da je una pre |e we u toj

obla sti po stig nu to pre la skom na jed no {al ter ski si stem, uvo |e wem elek tron skog pod no {e wa PDV pri ja va, kao i ak tiv no sti ma na pri me ni elek tron skog pot pi sa. On je na veo da je oce na o „zna ~aj -

nom na pret ku” usle di la na kon bi la te ral nog sa stan ka s pred stav ni ci ma Evrop ske ko mi si je i OECDa, do da ju }i da je po mak ostva ren i u sfe ri pod sti ca wa in ter na ci o na li za ci je srp ske pri vre de.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Prehrana, Sremska Mitrovica

20,00

1.008

10.080

AIK banka, Ni{

13,03

2.230

2.577.365

Simpo, Vrawe

12,50

225

1.125

1,97

207

253.264

1,85 Promena %

550 Cena

27.500 Promet

-12,12

14.500

Privredna banka, Beograd @itopek, Ni{ Pet akcija s najve}im padom BIP u restrukturirawu, Beograd Jugohemija, Beograd

-9,06

2.900

290.000

Vital, Vrbas

-5,71

1.603

32.060

Nafta, Beograd Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (566,85

Promet

-5,30

12.500

325.000

-4,00 Promena %

48 Cena

288 Promet

-0,95

726

12.888.288

Soja protein, Be~ej

-0,36

551

1.093.720

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

10.200

193.800

Veterinarski zavod, Subotica

-1,20

329

48.416

Vital, Vrbas

-5,71

1.603

32.060

Naziv kompanije

2,72)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

13,03

2.230

2.577.365

NIS, Novi Sad

-0,95

726

12.888.288

Komercijalna banka, Beograd

1,22

1.822

422.790

Imlek, Beograd

-0,47

2.982

1.369.180

Soja protein, Be~ej

-0,36

551

1.093.720

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,40

507

6.015.661

Energoprojekt holding, Beograd

-1,38

502

50.225

Jubmes banka, Beograd

1,25

12.198

60.990

Agrobanka, Beograd

-0,11

1.902

79.894

Metalac, Gorwi Milanovac

1,47

1.654

418.490

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.920

326.400

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

Tigar, Pirot

-1,66

475

28.503

Veterinarski zavod, Subotica

-1,20

329

48.416

Svi iznosi su dati u dinarima

sreda7.mart2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

MIRKO CVETKOVI] NA BIZNIS FORUMU NA KOPAONIKU

Dr`ava }e {tedeti, a plate i penzije ne}e dirati Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} ni je is kqu ~io no ve me re {ted we, ali je is ta kao da se to ne }e od no si ti na pla te, pen zi je i so ci jal na da va wa. Cvet ko vi} je na pres-kon fe ren ci ji u okvi ru Bi znis fo ru ma na Ko pa o ni ku ta ko |e is ta kao da o~e ku je sta bi li za ci ju di na ra, bu du }i da su, ka ko je re kao, isrc pqe ni fak to ri ko ji su uti ca li na we go vu ne sta bil nost i sla bqe we. Na pi ta we no vi na ra o sa stan ku dr `av nog vr ha i gu ver -

ne ra NBS-a, pre mi jer je na gla sio da taj sa sta nak ni je bio ta jan, da ni je bi lo pri ti sa ka na gu ver ne ra, ni ti je to mo gu }e, ka da je re~ o ne za vi snoj in sti tu ci ji. – Ni sam u po zi ci ji da da jem za dat ke, po go to vo ne ne za vi snim or ga ni ma. Go vo rim kao eko no mi sta. Kurs }e u na red nom pe ri o du bi ti sta bi lan jer su is cr pqe ni fak to ri ko ji su stva ra li ne sta bil nost i uti ca li na sla bqe we do ma }e va lu te – pre ci zi rao je Cvet ko vi}.

Kombinovana kriza Po mi {qe wu eko nom skog stru~ wa ka Dra ga na \u ri ~i na, Sr bi ja je u kom bi no va noj kri zi: kri zi za ka sne le tran zi ci je i kri zi s „du plim dnom„ ko ja se pre li la iz EU. On je is ta kao da je neo p hod no da raz u me mo slo è nost kri ze u ko joj smo i da iden ti fi ku je mo kqu~ ne unu tra {we i spoq ne kli ce pro ble ma. \u ri ~in, ko ji je i se lek tor fo ru ma, oce nio je da je ak tu el na kri za otvo ri la pi ta wa pre i spi ti va wa do sa da {wih eko nom skih po li ti ka i di le mu za {to upr kos sta bil no sti ce na ni smo ostva ri li odr ì vu za po sle nost. Ne za po sle nost u Sr bi ji je 23,7 od sto, a u EU 10,4 od sto, do dao je on. \u ri ~in sma tra da je neo p hod no ak ti vi zi ra ti in du strij ske po li ti ke i raz vi ti no ve sta bi li za to re u fi skal noj i mo ne tar noj sfe ri. Po mi {qe wu pred sed ni ka Udru è wa kor po ra tiv nih di rek to ra To pli ce Spa so je vi }a, pro te kle tri go di ne ni su bi le la ke, ali i 2012. ne do no si ni {ta bo qe. Zbog to ga, ka ko je ka zao, mo ra mo sa mi da ure di mo pri vred ni am bi jent po uzo ru na EU i da spro ve de mo sve u kup nu re for mu, da osna ì mo po qo pri vre du, in fra struk tu ru, ener ge ti ku, sma wi mo ne za po sle nost i po kre ne mo no vi in ve sti ci o- ni ci klus.

Pre mi jer je is ta kao da su od po ~et ka go di ne ostva re ni pla ni ra ni pri ho di u bu xe tu. On je pre ci zi rao da su pri ho di u ja nu a ru bi li na ni vou pla ni ra nih, ali da su u fe bru a ru bi li ma wi, na vo de }i da }e Vla da mo ra ti da pri stu pi me ra ma {ted we ako se pad pri ho da na sta vi i u mar tu. – Su {ti na je u to me da }e se odr à va ti ni vo bu xe ta ko ji je pla ni ran u ovoj go di ni, bez ob zi ra na to {to }e do }i do pa da pri ho da – pre ci zi rao je pred sed nik Vla de Sr bi je, i do dao da }e se ra di ti na da qoj ra ci o na li za ci ji tro {ko va. Na pi ta we {ta }e bi ti prav ni od nos da se bu xet ski ko ri sni ci pri mo ra ju na {ted wu u si tu a ci ji ka da pri ho di pa da ju a re ba lans je pre pu {ten sle de }oj vla di, pre mi jer je re kao da mi ni star fi na na si ja mo è da na lo ì ogra ni ~e we po tro {we. – Ja }u da im ka èm: ne moj te da tro {i te, a ako me bu du pi ta li za prav ni osnov, po zva }u se na Za kon o bu xet skom si ste mu – re kao je pre mi jer. On je ka zao, ko men ta ri {u }i kon sta ta ci ju da je sma we no in te re so va we ba na ka za ku po vi nu dr àv nih har ti ja od vred no sti, da to ni je slu ~aj ve} da je Vla da po ku {a la da du `ni~ ke pa pi re s kra }im ro kom do spe }a za me ni du go ro~ ni jim. Cvet ko vi} je u raz go vo ru s no vi na ri ma uka zao na ~i we ni cu da se Bi znis fo rum odr à va u tre nut ku ka da se kri za po no vo ja vqa, pa i pro du bqu je. – Ova kri za ima du plo dno. Sa da se po ja vqu je kri za jav nog du ga – pre ci zi rao je Cvet ko vi}. Po we go vim re ~i ma, spe ci fi~ nost ovo go di {weg Bi znis fo ru ma je ~i we ni ca da se odr à va u iz bor noj go di ni, te da }e svi prak ti~ no mo }i da da ju pred lo ge i su ge sti je ko je bi mo gle bi ti od ko ri sti no voj iz vr {noj vla sti.

PREDSEDNIK TADI] NA PROMOCIJI NA[EG „FIJATA L500” U @ENEVI

Proizvodwa automobila se vra}a u Srbiju Pred sed nik Sr bi je Bo re je, Ja pa na, Ita li je i Ne ris Ta di} iz ja vio je ju ~e na ma~ ke. Sa lo nu auto mo bi la u @e ne Ta di} je ka zao da je u ju vi, da je pre mi je rom mo de la ~e ra {wem raz go vo ru s „fi jat 500L„, ko ji }e bi ti pred sed ni kom „Fi ja ta” pro iz vo |en u Kra gu jev cu, Ser |om Mar ki o ne om bi lo pro mo vi san ne sa mo taj „Fi re ~i i o svet skoj kri zi, i ja tov” mo del ve} i Sr bi ja. da je za kqu ~e no da }e rad Ta di} je no vi na ri ma re ni ci „Fi ja ta” u Sr bi ji, kao da je we gov pr vi uti sak kao i bi lo gde u sve tu, za iz van re dan, i is ta kao da je svo ja rad na me sta mo ra ti Sr bi ja od da nas „no vi-sta ri da se bo re kva li tet nim ra pro iz vo |a~ auto mo bi la”. dom. Mar ki o ne je pred sed ni – Ovaj mo del }e bi ti pro ku Sr bi je ka zao da pro iz da van i u Evro pi i u SAD. vod wom u Kra gu jev cu „Fi Gra |a ni po sle ovo ga mo gu Po~etna cena 16.000 evra jat” è li da po sta ne kon ku ima ti vi {e po ve re wa u svo rent ni ji na svet skom tr ju dr à vu. Ovo je pre sve ga Pred sed nik Ta di} je, na kon pre mi jer nog pri ka ì {tu. uspeh gra |a na Sr bi je – po zi va wa „fi ja ta 500L„, na {tan du kom pa ni je, raz go Na 82. in ter na ci o nal ru ~io je Ta di}. va rao sa ~el nim qu di ma ita li jan ske auto-kom pa nom sa lo nu auto mo bi la u On je pre ci zi rao da }e ni je. @e ne vi ju ~e je pre mi jer no pro iz vod wa mo de la 500L za Kom pa ni ja „Fi jat-Kraj sler” je po ~et kom fe pred sta vqen no vi „Fi ja Sr bi ju zna ~i ti po ve }a we bru a ra sa op {ti la da }e po ~et na ce na „fi ja ta tov” mo del auto mo bi la bru to do ma }eg pro iz vo da i 500L„ bi ti oko 16.000 evra, i da }e se pro iz vo di ti 500L, ko ji }e bi ti pro iz vo iz vo za za mi li jar du i po u dve ben zin ske ver zi je i jed noj s di zel-mo to rom. |en u fa bri ci kom pa ni je evra. Po ve }a wem iz vo za i Ka ko je pre ci zi ra no, ben zin ske ver zi je su dvo ci „Fi jat auto mo bi li Sr bi BDP-a }e se, ka ko je ob ja lin dri~ ni „tvin-er” od 0,9 li ta ra i 1,4 li tra, dok ja” u Kra gu jev cu. Ce re mo snio, po boq {a ti i fi nan }e di zel bi ti od 1,3 li tra (mul ti xet II). ni ji su, osim pred sed ni ka sij ski rej ting i sta bil nost Auto mo bil „fi jat 500L„ ima pet se di {ta, du ga Ta di }a, pri su stvo va li mi ze mqe. ~ak je 4,14 me ta ra, {i rok 1,78, a vi sok 1,66 me tar i ni star eko no mi je Ne boj {a – Kad bi smo ima li de set po ka rak te ri sti ka ma ka bi ne pod se }a na mo del ]i ri}, gra do na ~el nik ova kvih in ve sti ci ja, Sr bi „600 mul ti pla”. Kra gu jev ca Ve ro qub Ste ja bi bi la pot pu no dru ga ~i va no vi}, biv {i mi ni star ja ze mqa i za to na sta vqa mo. On je do dao da su u to ku raz go vo - eko no mi je Mla |an Din ki} i am ba Da nas }e mo u @e ne vi raz go va ra ti ri pred stav ni ka Sr bi je s pro iz vo - sa dor u [vaj car skoj Mi lan St. i s dru gim po zna tim pro iz vo |a ~i |a ~i ma auto-de lo va iz Ju `ne Ko - Pro ti}. ma auto mo bi la – re kao je Ta di}.

UPS UPOZORAVA VLADU, POLICIJU I CARINU

ODU@ILE SE NEVOQE U ZREWANINSKOM „UDARNIKU”

Ste~aj uni{tava ~araparu Tro {ko vi ste ~aj nog po stup ka, ka ko je kre nu lo, pot pu no }e opu sto {i ti zre wa nin sku fa bri ku ~a ra pa “Udar nik”, ne ka da {weg bren da gra da na Be ge ju, a da nas sa mo jo{ jed nog u ni zu po sr nu lih pri vred nih gi ga na ta. Ste ~aj u ~a ra pa ri po kre nut je av gu sta 2009. go di ne. Pre odluke Ministarstva ekonomije o automatskom uvo|ewu ste~aja, po ve ri o ci ni su pred la ga li ban krot, ni ti je iko od wih do kra ja za kon skog ro ka iz dvo jio re or ga ni za ci ju kao mo gu }i na ~in iz la ska iz kri ze. Ali, sa da se po sta vqa pi ta we ko li ko }e imo vi ne ste ~aj nog du `ni ka osta ti na pro da ju, u

po stup ku ban kro ta, i ka ko }e bi ti okon ~a no ras ku su ri va we s po ve ri o ci ma, s ob zi rom na du `i nu ste ~aj nog po stup ka, ali i tro {kov nik za we go vo vo |e we. Jer, no vac za te na me ne obez be |u je se pro da jom za li ha ro be i si ro vi na, kao i opre me “Udar ni ka”, uglav nom kao sta rog gvo `|a. Po ne kim pro ra ~u ni ma, sva ki dan ste ~a ja u de cem bru pro {le go di ne i ja nu a ru ove fa bri ku je, po odo bre wu zre wa nin skog Pri vred nog su da, mo gao ko {ta ti pri bli `no 49.000 di na ra. Do ova ko vog za kqu~ ka mo `e se do }i na osno vu ob ja vqe nih po da ta ka

da je, na ime na mi re wa tro {ko va ste ~aj nog po stup ka, Agen ci ji za pri va ti za ci ju – Cen tru za ste ~a je ve, kao ste ~aj nom uprav ni ku, Pri vred ni sud za de cem bar 2011. odo brio pred ra ~un od 1,87 mi lion di na ra. Sud skom od lu kom ceh za ja nu ar ove go di ne mo `e iz no si ti 1,16 mi lion di na ra. U de cem bru i ja nu a ru na ime mo gu }ih tro {ko va kan ce la rij skog ma te ri ja la ste ~aj nom uprav ni ku je odo bren iz da tak od ukup no 10.000 di na ra. Za po tro {e nu elek tri~ nu ener gi ju mo glo se odvo ji ti 100.000, a za ta ko zva ne ko mu nal ne uslu ge 380.000 di na ra. Naj ve }i iz da tak, me |u tim,

od no si se na bru to za ra de po ugo vo ru o de lu – od ukup no 870.000 di na ra, a na ime na kna de tro {ko va ste ~aj nog uprav ni ka ukup no jo{ go to vo 160.000 di na ra. Na spi sku tro {ko va je ~ak 27 stav ki, dok se ru bri ka “pri li vi” sa sto ji od se dam stav ki, a vred no sno naj ve }a od no si se na za li he ko je bi za po me nu ti pe riod tre ba lo da do ne su 1,8 mi lion di na ra. Na kra ju, sa da je vi {e ne go o~i gled no da od pri ~e o pre u zi ma wu “Udar ni ka” od hr vat ske Tvor ni ce ~a ra pa ^a ko vec ne ma ni {ta. @. Balaban

[verc cveta na sve strane

Uni ja po slo da va ca Sr bi je upo zo ri la je ju ~e Upra vu ca ri na, Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va i Tr `i {nu in spek ci ju Sr bi je da je u to ku pro te kle je se ni, kao i u ja nu a ru i fe bru a ru, znat no po ras tao pro met ne le gal ne ro be i `i vot nih na mir ni ca. UPS na vo di da se na ju gu, is to ku i za pa du Sr bi je, kao i u [u ma di ji i gra ni~ nim obla sti ma s

si ro ma {ni jim op {ti na ma Voj vo di ne uo~en je po rast pro da je mle~ nih pro iz vo da, ja ja, i me sa na cr no, {to pred sta vqa opa snost od {i re wa za ra znih bo le sti. U se o skim pod ru~ ji ma vi {e od 70 od sto pro me ta tih na mir ni ca oba vqa se ne le gal no jer su ot kup ne ce ne ni ske. U obla sti tek sti la je u po sled wih {est me se ci uo~e no 20 po sto

U MAT-u TVRDE DA NBS DOBRO RADI

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

108,2872

110,4971

113,0385

107,9557

Australija

dolar

87,1245

88,9026

90,9474

86,8578

Kanada

dolar

82,4166

84,0986

86,0329

82,1643

Danska

kruna

14,5591

14,8562

15,1979

14,5145

Norve{ka

kruna

14,5610

14,8582

15,1999

14,5165

[vedska

kruna

12,2111

12,4603

12,7469

12,1737

[vajcarska

franak

89,7754

91,6076

93,7146

89,5006

V. Britanija

funta

130,0746

132,7292

135,7820

129,6764

SAD

dolar

82,0171

83,6909

85,6158

81,7660

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 3. 2012. godine

Hajka na guvernera – Do ma }a va lu ta mo gla bi oja ~a ti na 105 di na ra za je dan evro, ali bi u tom slu ~a ju tre ba lo o~e ki va ti do dat no sma we we de vi znih re zer vi Sr bi je – iz ja vio je ju ~e eko no mi sta Sto jan Sta men ko vi} na pred sta vqa wu naj no vi jeg bro ja ~a so pi sa Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi (MAT). – Za od bra nu kur sa di na ra na tom ni vou de vi zne re zer ve Sr bi je mo gle bi bi ti sma we ne oko mi li jar du evra. Po we go vom mi {qe wu, kurs do ma }e va lu te do kra ja ove go di ne ne bi tre ba lo da pre |e ni vo od 117 di na ra za evro, pod uslo vom da di rekt ne stra ne in ve sti ci je u

Sr bi ju bu du naj ma we 1,5 mi li jar du evra a tr go vin ski de fi cit ne pre ma {i 14,5 od sto vred no sti bru to do ma }eg pro iz vo da. Na rod na ban ka Sr bi je, sma tra Sta men ko vi}, vo di is prav nu po li ti ku od bra ne sta bil no sti kur sa, ali do dat ni ri zik pred sta vqa za mr za va we aran `ma na „iz pre do stro `no sti„ s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom. Sta men ko vi} je iz ra zio za pre pa {}e we ‘’me dij skom ha ran gom’’ ko ja se, ka ko je uka zao, vo di u ne kim me di ji ma pro tiv gu vrer ne ra i cen tral ne mo ne tar ne vla sti, {to je „pot pu no neo prav da no”.

UPS navodi da se u grani~nim oblastima s BiH, Kosovom i Rumunijom u posledwih {est meseci znatno pove}ao {verc razli~ite robe i osnovnih namirnica BiH, Ko so vom i Ru mu ni jom, u po sled wih {est me se ci, znat no po ve }ao {verc raz li ~i te ro be i osnov nih na mir ni ca. Po ve }a la se i ko li ~i na ro be ko ja se po ja vqu je na uli ca ma jer de se ti ne hi qa da qu di ko ji su iz gu bi li po sao, kao i pred u zet ni ci ko ji su za tvo ri li svo je rad we, pre la ze u si vu zo nu. U po je di nim op {ti na ma Ja bla ni~ kog okru ga, do li ni Ju `ne Mo ra ve i {i rom [u ma di je, kao i u

vi {e ro be ne kon tro li sa nog po re kla, ko ja se pro da je is pod ru ke, {to ~i ni ogrom nu {te tu do ma }im tek stil nim kom pa ni ja ma. [te tu zbog po ra sta obi ma tr go vi ne tek stil nim pro iz vo di ma na cr no tr pi i vi {e od 24.500 tr go vin skih rad wi i fir mi ko je le gal no tr gu ju. Sa mo u pro {loj go di ni za tvo re no 1.980 tek stil nih fir mi i vi {e od 2.200 ma lih tr go vin skih rad wi, na vo di UPS.

POQOPRivRedA

sreda7.mart2012.

dnevnik

SE DAM SRP SKIH FI R MI NA SAJ MU U JA PA NU

Vo }e iz Sr bi je sti glo do To ki ja Imo vi na Mli na u No vom Kne `e vcu do bi ja no vog ga zdu

„@IT OP RO MET” KU PIO MLIN NA SE VE RU BA NA TA

Sen }a ni me qu u No vom Kne `ev cu

Sen }an ski AD „@i to pro met”, tre nut no jed no od naj u spe {ni jih ì to mlin skih pred u ze }a u Voj vo di ni i Sr bi ji, ku pi lo je imo vi nu no vok ne è va~ kog AD „Mlin No vi Kne è vac” u ste ~a ju. Na jav noj li ci ta ci ji, ko ju je ras pi sao Pri vred ni sud Zre wa nin, Sen }a ni su imo vi nu Mli na No vi Kne è vac ku pi li za 102,5 mi li o na di na ra, mi lion vi {e od po ~et ne ce ne, a dru gi u~e snik na li ci ta ci ji bi la je fir ma „Agro Gr wa” iz Piv ni ca. Pred sed nik Uprav nog od bo ra AD „@it por met” Pre drag \u ro vi} iz ja vio je da }e pre u ze ti imo vi nu naj ka sni je za de se tak da na po {to se oba ve for mal no sti s is pla tom, a da je u pla nu da se ka pa ci te ti „Mli na No vi Kne è vac” sta ve u funk ci ju ve} u na red noj è tvi. Po \u ro vi }e vim re ~i ma, ka pa ci tet si lo sa u No vom Kne -

èv cu je 20.000 to na, {to }e se ko ri sti ti za pre u zi ma we i sme {taj p{e ni ce s de la si ro vin skog pod ru~ ja na se ve ru Ba na ta jer su do sa da za te po tre be sme {taj ni ka pa ci te ti uzi ma ni u za kup. Osim to ga, no vok ne è va~ ka fir ma, ~i ji su ve }in ski vla sni ci pre po kre ta wa ste ~a ja okon ~a nog ban kro tom bi li su bo ti~ ka „Fi de lin ka” i no vo sad ski „Agro hem”, ras po la è mli nar skim ka pa ci te ti ma, zgra dom pe ka re, ma ga ci ni ma i dru gim pra te }im objek ti ma. \u ro vi} na po mi we da }e se po sle pre u zi ma wa imo vi ne oba vi ti neo p hod ni re mon ti, a ta ko |e i sa gle da ti mo gu} no sti za upo {qa va we po treb nog bro ja rad ni ka. Raz mo tri }e se i mo gu} nost da se po gon pe ka re „@i to pro me ta” iz Sen te iz me sti u No vi Kne è vac. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

BAN KA IN TE ZA IMA NO VI PRO GRAM

Wi va na kre dit Sva re g i s tro v a n a po q o pri vred na ga zdin stva u Sr bi ji ima ju {an su da uve }a ju par ce le ze mqi {ta ko je ko ri ste, i to na kre dit. Ban ka In te za je, u sa r ad w i s EFG S A – Evrop skim fon dom za Ju go i- sto~ nu Evro pu – obez be di la no vu li ni ju za ovu na me nu. Zaj mo vi }e se odo bra va ti u iz no su do 100.000 evra, i to u di nar skoj pro tiv vred no sti, od no sno kli jen ti }e no vac do bi ja ti u do ma }oj va lu ti a po sred wem kur su Na rod ne ban ke Sr bi je. Ka ma ta je pro men qi va i iz no si }e 8,5 po sto plus {e sto me se~ ni euri bor na go di {wem ni vou. On je sa da 1,2 po sto, {to tre nu to da je ka ma tu od 9,7 pro ce na ta. Rok ot pla te za mak si mal no pred vi |e nu su mu je 120 me se -

ci, od no sno de set go di na. Bi tan uslov je i da kli jent ve} ima u vla sni {tvu po qo pri vred no ze mqi {te ko je je po po vr {i ni ve }e od par ce la ko je na me ra va da ku pi uz po mo} zaj ma. Ko ri snik kre di ta ni je u oba ve zi da od jed nom is ko ri sti ce lu su mu ko ju ima na ras po la ga wu. Za to mu je na ras po la ga wu {est me se ci. U tom ro ku mo è ko ri sti ti za jam u ne ko li ko na vra ta i ku pi ti vi {e par ce la. Pred nost ovog flek si bil nog ko ri {}e wa je u to me da kli jent ne mo ra vi {e pu ta da po di è za jam i pri tom sva ku put is pu wa va pred vi |e ne ad mi ni stra tiv ne uslo ve ve} mo è da ga ko ri sti u okvi ru odo bre nog li mi ta. D. V.

Na me | u n a r od n om saj m u hra ne i pi }a “Fo o dex Ja pan” u To ki ju do 9. ma r ta u~e stvu je se dam srp skih fi r mi, ob ja vi la je ju ~e Agen ci ja za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za Sr bi je (SI E PA). Ka ko se na vo di u sa op {te wu, na naj ve }em saj mu pre hram be ne in du stri je u Azi ji pred sta vqa se se dam srp skih iz v o z ni k a sve ` eg, za m r z nu tog i su {e nog vo }a, kao i

pro iz vo da od vo }a. Na Na ci o nal nom {tan du Sr bi je kom pa n i j e „Agra n e l a„, „Agr o part n er„, „Fri g o grand„, „Fru ve la„, „Pa kom in ter ne {e n el„, „Si r o g oj n o kom p a ni„ i „Ve n ac„ pred s ta v qa svo je pro iz vo de kroz je din stve nu me {a vi nu et no i mo der nih mo ti va. Ka ko se na vo di, SI E PA ~e tvr ti put or ga ni zu je na stup srp s kih pred u z e } a na

PO ^E LA CE NOV NA BIT KA ZA SLAT KI KO REN

Ma ti je vi} Hr vat ima pro dao re pu po 50 evra Dok se vla sni ci {e }e ra na u Sr bi ji, wih tri, jo{ igra ju sa se qa ci ma oko ce ne {e }er ne re pe, kon ku ren ci ja iz Hr vat ske ve} ugo va ra po sao kod nas i do bro pla }a slat ki ko ren. Ov da {we {e }e ra ne, pod se ti mo, za sa da nu de po qo pri vred ni ci ma dve va ri jan te – 36 evra po to ni {e }er ne re pe ili ~e ti ri, ta~ ni je 4,05 di na ra za ki lo gram, a Hr va ti da ju do bra no vi {e. – Kom pa ni ja „Ma ti je vi}” ugo vo ri la je u Hr vat skoj pro da ju {e }er ne re pe s 1.750 hek ta ra, i to po 50 evra to nu – iz ja vio je za „Dnev nik” di rek tor „Agrar Ma ti je vi}„ Zo ran Ma ti je vi}. Po we go vim re ~i ma, ta kom pa ni ja pla ni ra da za se je {e }er nom re pom ukup no 2.500 hek ta ra, {to je vi {e ne go la ne. – Ce na ko ju sa da nu de fa bri ke {e }e ra u Sr bi ji je ni ska i ne re al na – oce nio je Ma ti je vi}, do da ju }i da ra ta ri wo me ne mo gu bi ti za do voq ni, po go to vo ne oni ko ji ima ju ma le po vr {i ne i pri no se. – S dru ge stra ne, ka da bi pro da li {e }er nu re pu za 50 evra po to ni, mo gli bi ra ~u na ti na do bru za ra du. Ina ~e, ce na ko ju su {e }e ra ne po nu di le se qa ci ma ni à je od law ske. Na i me, pro {lo go di {wi slat ki ko ren fa bri ke su pla }a le 43 evra to nu. Po qo pri vred ni ci s ko ji ma smo raz go va ra li li stom ka ù da je sa da naj ni à ce na 40 evra to na i da je sve is pod to ga ne do pu sti vo, te sto ga ni je ni ugo vo re no do voq no {e }er ne re pe. Ka ko ka ù, se me na ne ma do -

Ne da ju se me Ra ta ri ko ji ni su ugo vo ri li pro iz vod wu sa {e }e ra na ma prak ti~ no ne mo gu na ba vi ti se me. Na i me, ka ko smo ~u li od pro iz vo |a ~a, se men ske ku }e ne pro da ju se me za „slo bod nu pro iz vod wu”, a i one ko je su obe }a le ra ta ri ma ne ke ko li ~i ne sa da se po vla ~e. Uslov da poq pri vred ni ci do bi ju se me je da sklo pe ugo vor sa {}e ra na ma. Ina ~e, se tva {e }er ne re pe bi tre ba lo da se za vr {i do 10. apri la, ka ù stru~ wa ci, uz po ru ku da u wi ve ne tre ba ù ri ti ve} ~e ka ti mi ni mal ne eko lo {ke uslo ve, a to je da vla `nost ze mqi {ta bu de ta kva da mo è va qa no da se pri pre mi za se tvu i da tem pe ra tu ra ze mqi {ta na pet cen ti me ta ra bu de mi ni mum pet ste pe ni jer na toj tem pe ra tu ri po ~i wu pro ce si kli ja wa i ni ca wa. voq no, ugo vo ri ni su pot pi sa ni... Iako je se tva na pra gu, do kra ja pro {le ne de qe je, po re ~i ma stru~ wa ka In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du, ugo vo re na tek na oko 40.000 hek ta ra. Ka ko ka è uprav nik Ode qe wa za {e }er nu re pu ovog in sti tu ta La zar Ko va -

„IMLEK” ZA SA DA ODO LE VA KUR SU EVRA

Ce na mle ka osta je ista – Ma da je do sta to ga ura |e no od 2004. go di ne, do ma }a mle kar ska in du stri ja, ba{ kao ni dr à va, jo{ uvek ni je u pot pu no sti sprem na za Evrop sku uni ju – re kao je za “Dnev nik” ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je „Imlek” Slo bo dan Pe tro vi}. Na sve ~a no sti upri li ~e noj u su bo tu, u Ka {te lu E~ ka, kod Zre wa ni na, a po vo dom Da na re kor de ra far me ra, Pe tro vi} je za na{ list oce nio da far me ri ne mo gu bi ti u pot pu no sti za do voq ni tre nut nom si tu a ci jom u go ve dar stvu. – Jo{ uvek bi tre ba lo do sta to ga ura di ti. U po qo pri vre di jed no stav no ne mo è te bez in ve sti ci ja, ko je mo ra ju da bu du po dr à ne od dr à ve. Na tom pla nu jo{ uvek ni je do voq no ura |e no. S dru ge stra ne, na {a kom pa ni ja je na to me ra di la ve o ma mno go. Da va li smo zaj mo ve bez ka ma ta i sa mo u 2011. go di ni ras po re di li 2.000 ju ni ca, ta ko |e, bez ka ma te. Na sta vi }e mo to da ra di mo i ubu du }e – re kao je Pe tro vi}, na po mi wu }i da je „Imlek” u pri mar nu pro iz vod wu ukup no ulo ìo vi {e od 57 mi li o na evra, ne sa mo u ke {u ve} i za hva qu ju }i sred stvi ma iz kre di ta. Na pi ta we da li }e „Imlek”, s ob zi rom na dra sti ~an rast kur sa evra, usko ro po ve }a ti ce ne svo jih pro iz vo da, ge ne ral ni di rek tor je

Na gra |e ni re kor de ri Kom pa ni ja „Imlek” je re kord ne is po ru ~i o ce si ro vog mle ka na gra di la zlat nim sta tu a ma, zlat ni ci ma i pla ke ta ma. Na gra de far me ri ma do de qe ne su u dve ka te go ri je – za po ro di~ ne i ko mer ci jal ne far me. Do bit ni ci zlat ne sta tue i zlat ni ka u ka te go ri ji po ro di~ nih far mi su Pre drag Pe tro vi} iz Kni }a, s is po ru ~e ne 1.774.522 li tre mle ka u 2011.go di ni, za tim Mir ko Mak si mo vi} iz Ba nat skog No vog Se la, s is po ru ~e nim 846.761 li trom i Ra do slav ^o ba nin iz Sa mo {a ko ji je la ne „Imle ku„ is po ru ~io 778.994 li ta ra mle ka. Do bit ni ci na gra da za naj bo qe ko mer ci jal ne far me su “BD agro” iz Do ba no va ca, s is po ru ~e nih 11.480.147 li ta ra mle ka, kao i PIK “Be ~ej” i “Al meks” iz Pan ~e va. od go vo rio da se za sa da o to me ne raz mi {qa.

saj mu hra ne i pi }a u To ki ju, na ko jem se oku pqa vi {e od 10.000 ku pa ca iz pre ko 30 ze ma qa i pred sta vqa od li~ nu pri li ku za pro mo vi sa we pro iz vo da na ra stu }em azij skom tr `i {tu. Sr bi ja je, is ti ~e SI E PA, ve} {est go di na za re dom naj ve } i iz v o z nik za m r z nu t ih ma li na u sve tu, a u Ja pa nu srp ska ma li na za u zi ma 17 od sto tr `i {ta.

– Po ku {a va mo da na |e mo in ter ne re zer ve da ne bi smo po di za li

ce nu mle ka. Na to me }e mo is tra ja ti sve dok i na {i far me ri bu du mo gli da iz dr è. Do kle }e to tra ja ti – vi de }e mo jer nas ce ne ener ge na ta do sta po ga |a ju, kao i kurs evra. Ali, si gur no je da za sa da ce ne ne }e mo ko ri go va ti – na gla sio je Pe tro vi}. Uru ~i va wu na gra da naj bo qim far me ri ma pri su stvo vao je i dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de Sr bi je Vla di mir Ma to vi}. On je is ta kao da je pro {le go di ne za be le èn rast pro iz vod we mle ka. Po li ti ka Mi ni star stva je, po we go vim re ~i ma, da stal no una pre |u je mle~ no go ve dar stvo. – Pro {le go di ne in ter ve ni sa lo je pre mi ja ma od pet di na ra po li tru mle ka, na {ta je ukup no po tro {e no 2,8 mi li jar de di na ra. Odvo je no je 25.000 di na ra po ma ti~ nom gr lu, za {ta je pla ni ra na 1,7 mi li jar da di na ra – do dao je Ma to vi}. Vla da Sr bi je, na ja vio je on, i u ovoj go di ni }e, na pred log Mi ni star stva po qo pri vre de, na sta vi ti da pru à po dr {ku sek to ru pro iz vod we mle ka kroz od go va ra ju }e me re – ured be o pre mi ji za mle ko i pla }a we po kva li te nom pri plod nom gr lu, kao i kroz kre dit no-in ve sti ci o nu po dr {ku. @. Ba la ban

~ev, o~e ku je se da }e {e }er na re pa i ove go di ne u Sr bi ji bi ti za se ja na na po vr {i ni od 55.000 do 65.000 hek ta ra, {to }e obez be di ti pro iz vod wu od 400.000 do 500.000 to na {e }e ra. Te ko li ~i ne }e bi ti do voq ne za za do vo qa va we do ma }ih po tre ba ko je iz no se oko 220.000 to -

na, is pu wa va we iz vo zne kvo te od 180.000 to na, a osta }e i od re |e ne ko li ~i ne za pre la zne za li he, ka zao je ovaj stru~ wak. On je na veo da je la ne u ovo do ba se tva {e }er ne re pe bi la ugo vo re na na 55.000 hek ta ra, ali i uka zao na to da pro iz vo |a ~i jo{ kal ku li {u i raz mi {qa ju o to me da li da ugo vo re pro iz vod wu i s kim. Po me ni mo, o~e ki va wa {e }e ra na bi la su dru ga ~i ja ne go {to se sa da po ka za lo. Na i me, one su ra ~u na le na po vr {i ne ve }e od law skih, ~ak i na 75.000 hek ta ra za se ja nih slat kim ko re nom. I pred wi ma i pred ra ta ri ma je, sve su pri li ke, jo{ jed na ne si gur na go di na, {to sva ka ko ni je do bro za {e }er ni sek tor. Pro blem je ozbi qan i slo èn, a ve li kim de lom je po sle di ca po se qa ke ka ta stro fal ne 2010. go di ne, upo zo ra va ju po qo pri vred ni ci s ko ji ma smo raz go va ra li. Oni, na i me, pod se }a ju na to da su mno gi pret pro {le go di ne od slat kog ko re na di gli ru ke, a oni su po treb ni ovom sek to ru agra ra. U 2010. go di ni ce na {e }er ne re pe je bi la iz u zet no ni ska, tek 2,7 do 2,9 di na ra ki lo gram, a {e }e ra ne su ostva ri le be ne fit. Na à lost, ko je ta da os du stao od re pe, ne vra }a joj se, a ta kvih ni je ma lo. Ta ko |e, po qo pri vred ni ci uka zu ju i na pro blem ko ji se obi~ no ja vqa ka da se utvr |u je kva li tet {e }er ne re pe jer, ka ko ka ù, {e }e ra ne se tu naj vi {e osla de, a ta ko im se mo è jer u Sr bi ji ne ma ne za vi sne la bo ra to ri je. S. Glu {~e vi}

Za atar ske pu te ve 700 mi li o na Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} pot pi sao je ju ~e u Be o gra du ugo vo re sa ~el ni ci ma 46 lo kal nih sa mo u pra va na osno vu ko jih }e u na red na ~e ti ri me se ca bi ti ure |e no 830 ki lo me ta ra poq skih pu te va u Sr bi ji. Ukup na vred nost tog po sla je 700 mi li o na di na ra, od ~e ga }e 450

mi li o na bi ti iz dvo je no iz re pu bli~ kog bu xe ta, a osta tak }e obez be di ti gra do vi i op {ti ne iz ce le Sr bi je. – Iz grad wa atar skih pu te va }e omo gu }i ti da 35.000 po qo pri vred nih ga zdin stva lak {e do |e do svo jih wi va i po se da i na kva li tet ni ji na ~in za vr {a va po slo ve vi tal no va `ne, ne sa mo za wi hov po ro di~ ni

bu xet ve} i za ce lu dr à vu – re kao je Pe tro vi}. Osim po boq {a wa uslo va po slo va wa za po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e, po sred nu ko rist od ovog pro jek ta ima }e i 55.000 qu di iz ru ral nih sre di na jer }e sa o bra }aj bi ti olak {an, {to }e una pre di ti ko mu ni ka ci ju i za vr {a va we pri vred nih i pri vat nih po slo va. Pe tro vi} je uka zao i na to da }e na ure |e wu poq skih pu te va bi ti an ga ò va ne do ma }e gra |e vin ske fir me, {to }e toj pri vred noj gra ni da ti im puls i omo gu }i ti da oba vqa wem kva li tet nog po sla za sve gra |a ne Sr bi je po boq {a ju svoj bi lans i ostva re za ra du. On je na gla sio da je neo p hod no taj po sao re a li zo va ti br zo da bi u po qo pri vred noj pro duk ci ji ove go di ne bio na pra vqen zna ~a jan is ko rak, a dva mi li o na qu di ko ji se ba ve po qo pri vre dom ì ve lo bo qe. Pe tro vi} je re kao da }e to omo gu }i ti pro iz vod wu do voq no si ro vi na, od no sno po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da za do ma }e po tre be i iz voz, sta bil no sna de va we do ma }eg tr ì {ta i spre ~a va we ra sta ce ne hra ne.

NA VI [E ME STA U GRA DU

Par king za mo to ci kle Pred uz e }e „Par king ser vis” po ~e lo je sa ozna ~a va wem par king me sta u No vom Sa du ko ja }e slu `i ti za par ki ra we mo to ci ka la. Ovi par kin zi }e se na la zi ti na ne ko li ko lo ka ci ja u cen tru, kao i is pod Mo sta slo bo de. Na ovaj na ~in tre ba da se omo gu }i mo to ci li sti ma da i oni ima ju par ki ra li {ta, kao {to je to slu ~aj i sa bi ci kli sti ma. Ne ko li ko me sta za mo to re bi }e na pra vqe no u uli ca ma Ili je Og wa no vi }a, Pa {i }e voj, na Tr gu Ma ri je Tran da fil, Bu le va ru Mi haj la Pu pi na kao i kod [tran da. B. M.

DA NAS U SKUP [TI NI GRA DA

KOD SPEN SA MO RA LO DA SE RAS KO PA VA

@al be gra |a na pred ko mi si jom

Le ~i li ha va ri ju na vre lo vo du

Ko mi si ja za pred stav ke i pred lo ge gra |a na or ga ni zu je otvo re nu sed ni cu ko joj mo gu pri su stvo va ti gra |a ni, da nas u 13 ~a so va, u sa li 10 Skup {ti ne gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. Ovom pri li kom No vo sa |a ni se mo gu obra ti ti ~la no vim Ko mi si je i na ve sti pro ble me sa ko ji ma se su o ~a vju u gra du. Ko mi si ja }e pred stav ke i `al be upu ti ti od go va ra ju }im grad skim or ga ni ma. A. J.

U Uli ci Su tje ska 2 kod Spen sa ju ~e se do go di la ha va ri ja na vre lo vo du, ta ko da su sta nov ni ci okol nih uli ca osta li bez to ple vo de i gre ja wa. Oko 11 ~a so va rad ni ci su po ~e li da sre |u ju kvar i ka ko nam je re ~e no iz „No vo sad ske to pla ne” nor ma li za ci ja gre ja we usle di la je ju ~e u po po dnev nim sa ti ma. B. M.

Novosadska sreda7.mart2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

„Le te }i ta wir” iznad gra da ko je su diti po naj no vi joj A inve sti ci ji „Ci klo ni za ci je”, bu du} nost je sti gla u No vi Sad u

vi du le te }e ma {i ne na da qin sko upra vqa we. Ono {to ste do sa da mo gli da vi di te sa mo u emi si ja ma na stra nim pro gra mi ma ko je se ba ve voj nom te ma ti kom, le te }e i ne bom iz nad na {eg gra da, ali ovo ga pu ta bes pi lot na le ti li ca se ne }e ko ri sti ti za po tre be stra te {kog ra to va wa, ve} u ko rist svih su gra |a na. Ma {i ne ri ja ko ja kao da je iz le te la iz ne kog na u~ no fan ta sti~ nog fi ma slu `i }e kao po mo} u bor bi pro tiv ko ma ra ca i am bro zi je. Le ti li ca je opre mqe wa GPS ure |a ji ma i spe ci jal nom ka me rom vi so ke re zo lu ci je i bi }e ko ri {}e na za ma pi ra we i mo ni to -

ring po ten ci jal nih iz vo ri {ta ko ma ra ca na Du na vu kao i za ma pi ra we `a ri {ta am bro zi je. Za to ako u sko ri joj bu du} no sti vi di te da vam ne {to le ti iz nad gla va ne moj te po mi sli ti da ste vi de li NLO i ma le ze le ne, ve} se se ti te da to ze maq ska teh no lo gi ja iz va zdu ha ra di o gla vi ko mar ci ma i am bro zi ji. Po red ma {i ne za „na pad iz va zdu ha” „Ci klo ni za ci ja” }e se usko ro mo }i po hva li ti i no vim am fi bij skim vo zi lom ko je }e slu `i ti za ula zak u naj ne pri stu pa~ ni je de lo ve Du na va i ka na la {to zna ~i da in sek ti ne }e zna ti {ta ih je sna {lo, jer }e udar usle di ti sa vi {e stra na. Zna ~i, mo dre nim teh no lo gi ja ma pro tiv do sad nih kr vo pi ja. B. Markovi}

Te o fil Pan ~i} pot pi su je kwi ge No vi nar i kri ti ~ar Te o fil Pan ~i} go sto va }e da nas od 17 ~a so va u kwi `a ri „Bu le var buks”, Bu le var oslo bo |e wa 60.

Ovom pri li kom on }e pot pi si va ti svo je kwi ge ko je }e da nas bi ti pro da va ne po pro mo tiv nim ce na ma. A. Va.

O srp skim go vo ri ma u Voj vo di ni De s e t i tom „Re~ n i k a srp skih go vo ra Voj vo di ne”, u iz da wu Ma ti ce srp ske i „Ti skog cve ta”, bi }e pred sta vqen ve ~e ras od 18 sa ti u No vo sad skom klu bu, Zmaj Jo vi na 3/1, u okvi ru re dov ne sed ni ce ovog klu ba.

O de lu }e go vo ri ti prof. dr Dra go qub Pe tro vi}, mr De jan Mi lo ra dov, iz da va~ Si ma Ma ti} i pred sed nik No vo sad skog klu ba Dra gan Ko ji}. Dram ski umet nik Bo {ko Pe trov }e ~i ta ti od lom ke. Z. Ml.

V remeploV

Srp ska {tam pa ri ja ~e ka la 87 go di na No vo sa |a nin Ema nuil Jan ko vi} je u Ne ma~ koj stu di rao me di ci nu, ba vio se kwi `ev no {}u i u~io {tam par ski za nat. U Laj p ci g u je 1790. ku p io {tam pa ri ju sa ma tri com sa }i ri li~ nim slo vi ma, u na me ri da u No vom Sa du otvo ri srp sku {tam pa ri ju. Ali, do zvo lu dr `av nih vla sti da to u~i ni do svo je smr ti 1791. ni je do bio.

We go va {tam pa ri ja, u ko joj je bi lo mo gu }e {tam pa we jo{ i tek sto va na la tin skom, ne ma~ kom i ma |ar skom je zi ku, me wa la je vla sni ke sve do 7. mar ta 1877. ka da je do spe la u ru ke No vo sa |a ni na Ar se ni ja Ar se Pa je vi }a. On je, po tom, ra de }i {tam par ske i iz da va~ ke po slo v e, dao ve l i k i do p ri n os srp skoj kul tu ri. N. C.

NA PRE DU JU RA DO VI U RAD NI^ KOJ ULI CI

Ni ~e vr ti} ko ji ga si li stu ~e ka wa Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} uve rio se ju ~e da iz grad wa no vog vr ti }a “Ra do snog de tiw stva” u Rad ni~ koj uli ci te ~e po pla nu i na ja vio je da }e obje kat kra jem apri la bi ti sta vqen pod krov. Pla ni ra no je da vr ti}, ko ji se pro sti re na tri i po hi qa de kva drat nih me ta ra bu de otvo ren u ok to bru. - Kra jem de cem bra pro {le go di ne otvo re no je gra di li {te, a ~ak ni ve o ma hlad no vre me ni je us po ri lo maj sto re. Upo re do s ra do vi ma, kre }e mo u na bav ku stva ri za opre ma we vr ti }a i oko li ne - naj a vao je pri li kom obi la ska ra do va Pa vli ~i}. Is ta kao je da }e ovaj vr ti} u pot pu no sti uga si ti li stu ~e ka PO VO DOM DA NA @E NA

Per for mans u cen tru Tri bi na o sek su al nom na si qu odr à }e se ve ~e ras, u 19 ~a so va, u Ne za vi snom drup {tvu no vi na ra Voj vo di ne, Uli ca Zmaj Jo vi na 3/1. Go vo ri }e advo ka ti ca Qi qa na Ma xar, psi ho lo {ki wa Ta tja na Stoj {i}-Pet ko vi} i pe da go {ka asi sten ti ca Ja sen ka La zi}. Ta ko |e, u 12 ~a so va, u cen tru gra da, bi }e odr àn i per for mans „Stop na si qu!” ko ji iz vo de Iva na In |in i Di ja na Pa vlo vi}. Su tra u 15 ~a so va na ula zu ka sar ne „Ar ~i bal Rajs”, Fu to {ka uli ca 54, In |in i Bran ka Mi li ~i} iz ve {}e per for mans „Stop na si qu nad è na ma”, a u pe tak, 9. mar ta u 12 ~a so va, u ce tru gra da odr à }e se do ga |aj „Upo tre bi svo ju si lu drug ~i je” u ko jem, ta ko |e, u~et svu je Ivan In |in sa @i va nom Ko lar skim. A. J.

wa, jer }e bi ti me sta za oko 460 ma li {a na, ko ji }e bi ti ras po re |e ni u 19 gru pa. - U vr ti }i ma je 2008. bi lo me sta za 11.000 de ce, a za hva qu ju }i

ma i iz grad wa cen tral ne ku hi we te ~e po pla nu. Na vo di da je ve o ma bit no ula ga ti u ovu usta no vu, jer se na taj na ~in po spe {u je ve }i na ta li tet.

Pla ni ra no da vr ti} ko ji se pro sti re na 3.500 kva drat nih metara u apri lu bu de sta vqen pod krov, a u ok to bru otvo ren. Bi }e me sta za oko 460 ma li {a na iz grad wa ma i na do grad wa ma da nas ova usta no va ima pre ko 15.000 ma li {a na. To je za grad ve li ki uspeh. Iz bu xe ta gra da go di {we se za „Ra do sno de tiw stvo” iz dva ja pre ko dve mi li jar de di na ra - is ti ~e Pa vli ~i} i do da je da upo re do s ovim ra do vi -

- Je ste da se grad {i ri i da ima sve vi {e sta nov ni ka, ali je za bri wa va ju }a ~i we ni ca da se ove {kol ske go di ne u osnov ne {ko le upi sa lo 200 |a ka pr va ka ma we u od no su na pret hod ni pe riod - za kqu ~io je gra do na ~el nik.

Di rek tor usta no ve Bo ri slav Sa mar xi} ka `e da }e ovaj vr ti} bi ti pr vi u Sr bi ji ko ji }e ima ti uslo ve da pri mi i be be od {est me se ci do go di ne sta ro sti. Pla ni ra no je da u we mu bo ra vi 70 be ba ras po re |e nih u {est gru pa. - Ove go di ne ras pi sa }e se i kon kurs za be be, a ka da bu de iz gra |e na i cen tral na ku hi wa, ste }i }e se svi uslo vi da se u woj pri pre ma hra na i za be bi ro ne re kao je Sa mar xi}. Za pr vu fa zu iz grad we vr ti }a je iz dvo je no oko 90 mi li o na di na ra i rok iz vo |e wa pr ve fa ze ra do va je 45 rad nih da na, a za dru gu fa zu ra do va pred vi |e no je oko 62 mi li o na di na ra. Q. Na to {e vi} Fo to: S. [u {we vi}

VRE ME TR @I [TA I BIT KE ZA DI NAR

Osmi mart na as fal tu

Za Dan è na, ko ji tre ba da obe le ì se }a we na de mon stra ci je ame ri~ kih rad ni ca u î ka gu 1909. go di ne i wu jor {ki mar{ vi {e od 15.000 è na go di nu da na ra ni je, ko je su tra ì le kra }e rad no vre me, bo qe pla te i pra vo gla sa, svi se se te da è nu na pro sto tre ba oki ti ti cve }em. [a re no, ili jed no boj no, u ko ma du ili ve }em-ma wem bu ke tu, u sak si ji, ili umo ta no u ce lo fan, bi qe ra znih vr sta ne za ti ~e se sa mo u cve }a ra ve} i na uli ci. Kao ka kva gro zni ca ko ja uda ri je dan dan, u~i ni da se svi na ~i~ ka ju pred cve }a ra ma ili kod uli~ nih pro da va ca, u po tra zi za onim jed nim cve tom ko ji is ka za ti do voq nu pa `wu. Tre ba se se ti ti da go di na, ipak, ima 365 da na... A. J.

Fo to: N. Sto ja no vi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda7.mart2012.

dnevnik

POKRAJINA POMA@E ZAVOD ZA TRANSFUZIJU KRVI VOJVODINE

No vo vo zi lo za mo bil ne eki pe

POSETA AMBASADORA REPUBLIKE SLOVA^KE

Ja ~a we eko nom ske sa rad we Am ba sa dor Re pu bli ke Slo va~ ke Jan Var {o po se tio je ju ~e No vi Sad gde ga je u Sve ~a noj sa li Grad ske ku }e pri mio gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. Am ba sa dor i gra do na ~el nik su na sa stan ku raz go va ra li o una pre |e wu me |u na rod ne sa rad we, a raz ma tra ne su i mo gu} no sti us po sta vqa wa ~vr {}ih ve za u obla sti eko no mi je i pri vre de.

Var {o je re kao da je za do vo qan zbog re a li za ci je pro je ka ta ko ji za ciq ima ju us po sta vqa we sa rad we slo va~ kih kom pa ni ja sa part ne ri ma iz No vog Sa da. Pa vli ~i} je iz ra zio na du da }e No vi Sad i Re pu bli ka Slo va~ ka na sta vi ti tra di ci o nal no do bru sa rad wu i is ta kao da je u obo stra nom in te re su in ten zi vi ra we eko nom ske sa rad we. A. J.

„DNEVNIK” DARUJE

Ula zni ce za kon cert To ni ja Ce tin skog Kon cert hr vat ske pop zve zde To ni ja Ce tin skog za ka zan je za su tra, u 20.30 ~a so va u ve li koj dvo ra ni Spen sa. ^i ta o ci ma }e “Dnev nik” da nas po klo ni ti kar te za ovaj kon cert. Naj br `i ~i ta lac, ko ji se da nas u 12 ~a so va ja vi na broj te le fo na 528-765, do bi }e dve kar te. A. J.

Pro mo ci ja bi bli o te kar skog ~a so pi sa Pro mo ci ja na u~ nog ~a so pi sa za te o ri ju i prak su bi bli o te kar stva odr `a }e se da nas u 12.30 ~a so va u sa li 30 na Fi lo zof skom fa kul te tu, Uli ca Zo ra na \in |i }a 2. Pro mo ci ju }e otvo ri ti pro de kan za na sta vu prof.

dr Oli ve ra Ga ji}, a o ~a so pi su }e go vo ri ti prof. dr Vla di sla va Gor di} Pet ko vi}, mr Alek san dra \u ri} Bo sni}, mr Dra ga na Sa bo vqev, mr Alek san dar Ra do vi} i prof. dr Gor da na Sto ki} Si mon ~i}. G. ^.

Za vod za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne do bio je no vi kom bi za pre voz mo bil ne eki pe, ko ja sva ko dnev no pri ku pqa krv na te re nu. Kqu ~e ve vo zi la, ~i ja je vred nost dva i po mi li o na di na ra, po kra jin ski se kre tar za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju dr Ati la ^en ge ri uru ~io je ju ~e pred sed ni ci Uprav nog od bo ra Za vo da dr Ja smi ni \or |ev. Rad ni ci Za vo da za tran sfu zi ju kr vi go di {we oba ve 300 te re na i pri to me pri ku pe 30.000 je di ni ca kr vi ko je su po treb ne za na {e bo le sni ke. Ova ko sa vre men auto omo gu }i }e efi ka sni ji rad na sa mom te re nu - ka za la je dr \or |ev za hva liv {i se po kra jin skom se kre ta ru na vred noj do na ci ji u ime do bro voq nih da va la ca, onih ko ji ma je krv po treb na i za po sle nih u Za vo du. Pri li kom uru ~e wa kqu ~e va dr ^en ge ri je ob i {ao La bo ra to ri ju

za ti pi za ci ju tki va Za vo da za tran sfu zi ju, ko ja je pr va i je di na u Sr bi ji ste kla akre di ta ci ju evrop ske fe de ra ci je za imu no ge ne ti ku. La bo ra to ri ja je ukqu ~e na u sve ak tiv no sti u do me nu tran splan ta ci je Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne i u tom smi slu oba vqa imu no ge net ska te sti ra wa i pri pre mu bo le sni ka za tran splan ta ci ju bu bre ga i za tran splan ta ci ju ma ti~ nih }e li ja. Po kra jin ski se kre tar je ovom pri li kom ka zao da u Voj vo di ni mo `e mo bi ti po no sni na si tu a ci ju do bro voq nog da va la {tva kr vi. Na ne dav ne nat pi se u me di ji ma da Za vod za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne pri ku pqe nu krv od do bro voq nih da va o ca pro da je Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne za 100 evra, di rek tor Za vo da Mi ro slav Mi lo sa vqe vi} de man to vao je ove „ne pri jat ne dez in for ma ci je”.

Fo to: R. Ha yi}

- Na po mi wem da krv ne ma ce nu. Ko {ta ob ra da kr vi, ka ko bi bi li si gur ni da je krv te sti ra na i si gur na, ali tu ce nu od re |u je re pu -

ZIMSKA GARDEROBA I OBU]A RAZGRABQENE

Kup ci ma sa mo ras pro da je osta le Zim ska ras pro da ja gar de ro be je pri kra ju, ali u po je di nim bu ti ci ma u gra du jo{ uvek se mo è na }i to pla ode }a i ~i zme po ni skim ce na ma. Osim zim ske gar de ro be na po pu stu je i pro {lo go di {wa pro le} na i je se wa ko lek ci ja, za ko ju su kup ci za in te re so va ni, jer su ce ne pri stu pa~ ne za sva ~i ji xep. Tr gov ci ka ù da je ve }i deo ro be ras pro dat, a ono ma lo {to je osta lo mo è se na }i na iz dvo je nim ra fo vi ma. Pra zne po li ce po pu ni li su no vom pro le} nom ko lek ci jom za ko ju se su gra |a ni sa mo ras pi tu ju, dok pra ve ku po vi ne jo{ uvek ne ma. Pre ma re ~i ma tr gov ki we So we sni è wa su im do ne la za ra du, jer se ve li ki broj No vo sa |a na obla ~i na ras pro da ja ma. -U ja nu a ru su kre nu la sni è wa od 30 do 50 od sto. Ce la ko lek ci ja je bi la na ras pro da ji i po sao je

do bro i{ao, jer su qu di po ~e li da eko no mi {u, pa ku pu ju na kra ju se zo ne ka da su i ce ne ni `e. Sti gla je i no va ko lek ci ja, ali i ona

je tre nut no na po pu stu- ka `e So wa. Pan ta lo ne, ~i je su se ce ne kre ta le i do 4.000 di na ra, sa da se mo -

IZLO@BA U HOLU SKUP[TINE GRADA

Ur ba ni sti~ ki ra do vi pred No vo sa |a ni ma JOVANOVI] UGOSTIO U^ENIKE POQOPRIVREDNE [KOLE U FUTOGU

Sred wo {kol ci u skup {tin skim klu pa ma Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} pri mio je ju ~e, u ve li koj sa li Skup {ti ne gra da, u~e ni ke tre }eg i ~e tvr tog raz re da sred we Po qo pri vred ne {ko le iz Fu to ga. Oni su sa pred sed ni kom grad skog par la men ta raz go va ra li o funk si o ci sa wu Grad ske upra ve, Skup {ti ne i uop {te o po li ti~ kom `i vo tu u gra du. Ima li su pri li ku da sed nu u skup {tin ske klu pe i ose te at mos fe ru, ali i da po sta vqa ju di rekt na pi ta wa Jo va no vi }u.

- Ve} ~e tvr tu go di nu za re dom spro vo di mo ovaj pro gram, a ciq je da se sred wo {kol ci upo zna ju sa ra dom Skup {ti ne gra da i sa zna ju sve {to ih za ni ma. Oni slu {a ju pred met Ustav i pra va gra |a na, ko ji im se ~i ni mo `da su vo par nim, ali ova ko ima ju pri li ku da ose te ka ko grad funk ci o ni {e iz pr ve ru ke. Ho }e mo da ih mo ti vi {i mo da se {to vi {e ukqu ~e i da u~e stvu ju u po li ti~ kom `i vo tu svo je ze mqe, jer mi sli mo da je to da nas va `no - re kao je Jo va no vi}. G. ^.

„[ta ima u ori jen tu?” Di sku si ja „[ta ima u ori jen tu?” odr `a }e se ve ~e ras u 20.30 ~a so va na ode qe wu „\u ra Da ni ~i}” Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska uli ca 1. Do ga |aj je deo pro jek ta „Uz ~aj i kwi ge- pra vo u pro me ne” ko ji se ra li zu je u sa rad wi iz me |u Bi bli o te ke i Cen tra za rod ne al ter na ti ve „Al teR”, a po dr `ao ga je Po kra jin ski se kre te ri jat za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va. A. J.

„Pa ti Di fu sa” u „Te a tru 34” Pred sta va „Pa ti Di fu sa” bi }e od i gra na ve ~e ras, u 20 ~a so va,

Iz lo `ba na gra |e nih ra do va na Sa lo nu ur ba ni zma u Ni {u otvo re na je u ho lu Skup {ti ne gra da. Iz lo `bu je otvo rio pred sed nik grad skog par la men ta Alek san dar Jo va no vi} ko ji je na gla sio wen zna ~aj jer gra |a ni ima ju pri li ku da vi de naj no vi ja re {e wa i do stig nu }a iz obla sti ur ba ni sti~ kog pla ni ra wa i ure |e wa `i vot ne sre di ne. Na gra |e ni su JP „Ur ba ni zam“ i Za vod za ur ba ni zam No vi Sad sa dve na gra de i jed nim pri zna wem.

u „Te a tru 34”, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. Kar te se mo gu re zer vi sa ti pu tem saj ta www.te a- tar34.com ili na broj te le fo na 66-13-328. A. Va.

Ve ~e {an so ne na FTN-u Kon cert {an so na u iz vo |e wu Lo ra na Pro ko pi }a bi }e odr `an ve ~e ras od 20 sa ti u sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6. Na re per to a ru su pe sme Dra ga na Stoj ni }a, [ar la Azna vu ra, @il ber Be koa, Iv Mon ta na ... Ulaz je bes pla tan, a kon cert je po klon lep {em po lu i uver ti ra su tra {wem pra zni ku `e na. Z. Ml.

Pro stor ni plan No vog Sa da do bit nik je dru ge na gra de u ka te go ri ji pro stor ni pla no vi. Plan ge ne ral ne re gu la ci je grad skog cen tra sa okru `e wem u No vom Sa du do bit nik je dru ge na gra de, a Plan ge ne ral ne re gu la ci je Srem ske Ka me ni ce sa okru `e wem do bit nik je pri zna wa u ka te go ri ji pla no vi ge ne ral ne re gu la ci je. Iz lo `ba je otvo re na do 19. mar ta. D. Ig.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU ^ITAOCE

„No va {an sa za qu bav” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li

do bit ni ci, bi }e da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „No va {an sa za qu bav„ Ka ren Svon u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

VESTI

bli~ ko Mi ni star stvo za zdrav stvo i ta ce na ni je ono li ka ko li ka je ob ja vqe na u me di ji ma - is ta kao je di rek tor Za vo da. I. D.

gu na }i za 2.000. Duk se vi su sa 1.990 sni è ni na 1.500, a zim ske jak ne, ko je su sta ja le 7.000, sa da se mo gu ku pi ti za 4.000 di na ra. Ta we ma ji ce na du ge ru ka ve, iz pro {lo go di {we ko lek ci je ko {ta ju od 1.000 do 1.300 di na ra, a ko {u qe su sa 1.700 sni è ne na 1.200 di na ra. [to se ti ~e zim ske obu }e i ona je na ve li kim po pu sti ma. Jef ti ni ji mo de li ~i zmi ca, ~i je su se ce ne kre ta le oko 3.000 di na ra, sa da se mo gu ku pi ti za 1.500. î zme od ko jih su osta li sa mo ma wi bro je vi mo gu se na }i i za 1.000 di na ra. Sku pqa, bren di ra na obu }a sni è na je za 50 od sto, pa se ko `ne ~i zmi ce sa da mo gu ku pi ti za 7.000, dok su u je ku se zo ne ko {ta le 15.000 di na ra. I u ove pro dav ni ce sti gle su no ve ko lek ci je, a naj vi {e je ci pe la, ko je se mo gu pa za ri ti po ce ni od 2.500 di na ra. N. R.

O ma ska ma i ri tu a li ma Pre da va we „Ma ske i ru tu a- li u bal kan skoj kul tu ri” odr `a }e se ve ~e ras od 19 ~a so va u Zbir ci stra ne umet no sti Mu ze ja gra da u Du nav skoj 29. Pre da va we }e odr `a ti mu zej ska sa vet ni ca - et no log Et no graf skog mu ze ja Ve sna Mar ja no vi}. B. M.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„De voj ke iz kra ja”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05

~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „De voj ke iz kra ja” Ma {e Re bi}. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. N. R.

065/47-66-452

Va tro ga sci ku cu spa s li Za hva qu jem se va tro ga sno spa si la~ koj je di ni ci ko ja mi je u ne de qu spa si la psa ko ji je pao sa Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Hva la mom ci! 064/8884... *** ^i ta ju }i o fal si fi ko va noj nov ~a ni ci iz po {te, ne mo gu a da ne na pi {em mo je is ku stvo. Pen zi o ner sam. Po {tar mi no vac do no se na adre su. Re dov no kod is pla te bar po la pen zi je u nov ~a ni ca ma od 1.000 di na ra ne ma se rij ski broj ili za {tit nu nit. Pi tam se {ta ra de u Po {tan skoj {te di o ni ci? Re dov no kon tro li {em pred po {ta rom i od mah tra `im da mi za me ni za is prav nu bank no tu. 064/1715...

*** Ni je ja sno, sa da da oni ko ji su u pri va ti za ci ji to kom tran zi ci je ku pi li kao eks per ti gi gan te za jed nu mar ku, a do sa da se ni su à li li, sa da su od jed nom u „pro ble mu”. Vla da im da la, a od Vla de tra è po mo}, re la ci ja je ja sna, tra è da evro ide na 150 din. Naj ve ro vat ni je }e no va Vla da to i u~i ni ti da spa se „stub eko no mi je”. Sra mo ta 060/6394... *** Ka da jed nom ceo Bal kan u Evro pu u|e, on da ni {ta na {e ne }e bi ti tu |e. ê ka }e nas ho ri zon ti bli sta vi i pla vi, a svi Sr bi ì ve }e u jed noj dr à vi. 063/5070…

*** U Pe tro va ra di nu u osnov noj {ko li usko ro se u dvo ri {tu de ca ne }e vi de ti od pr qav {ti ne, ke sa, sme }a. O za ra zi da i ne pri ~a mo. Mo gu mi sli ti ka kvi su tek to a le ti. A mi ho }e mo u Evro pu. 063/8234... *** Da li je po Za ko nu o le ga li za ci ji do zvo qe no da u to ku pro ce sa grad ska vlast uki ne po pust od 60 na po mo} ne objek te? 063/5318… *** Pi ta we za sve: î ja je Tvr |a va i za {to ne ma klu pa sa po gle dom na Du nav? Ko è li da se di i uì va mo ra da pla ti pi }e u ka fi }u. 062/2123…

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda7.mart2012.

U GRADU KRIZA UZELA DANAK

Gra|evinci prolaze kroz pakao Gra|evinska preduze}a u gradu prolaze kroz pakao, nema investicija, a ni kupca, kaè vlasnik gra|evinskog preduze}a „Kova~evi} gradwa„ Ran ko Ko va ~e vi}. Ova firma je u gra|evinarstvu prisutna ve} 19 godina, ima 40 zaposlenih, sada zavr{ava objekat iz Fonda za kapitalna ulagawa i nema drugih planova. Kova~evi} kaè da je ekonomska kriza uzela maha i da ne vidi na~in kako ova grana privrede uop{te moè da opstane bez investicija. Vi{edecenijski lideri u izgradwi „Neimar” i „Budu}nost”, koji su izgradili Novi Sad, vi{e nisu na trì{tu. Preduze}e „Neimar„ zvani~no jo{ postoji, ali od vlasni~ke transformacije, pre {eset godina nije imao nijedno gradili{te. Gra|evinsko preduze}e

„Budu}nost”, na ~ijim je objektima kao znak kvaliteta nekada pisalo „ovo je izgradilo GP „Budu}nost”” od pre vi{e od godinu dana ne postoji. U gradu ve} dve decenije opstaje „Best gradwa”. U toj firi ka`u da ne pamte kada je bilo lo{ije nego {to je sada. Vele da je i 2010. godine bilo te{ko, jer je bilo

{ta ugovoreno, jer se radi s materijalima otpornim na sve vremenske uslove, pa se tako mo`e zidati tokom cele godini. Zbog toga vi{e ni nema gra|evinske sezone, od marta do kraja jeseni. Preduze}e „Dijagonala” je pro{le godine imalo desetak gradili{ta i te poslove sada privodi kraju. Emin Bar ja mo -

Vi {e de ce nij ski li de ri u iz grad wi „Ne i mar” i „Bu du} nost”, ko ji su iz gra di li No vi Sad, vi {e ni su na tr `i {tu mu~no i te{ko naplatiti ura|eno, ali da je ova 2012. jo{ gora. Preduze}e zapo{qava 180 radnika koji zavr{avaju poslove ostale od lane. Novo gradili{te, u „Best gradwi„ ka`u jo{ nemaju, ali da pregovaraju sa investitorom. Wih ne brine {to nemaju ni-

vi} iz te firme napomiwe da se trude da za 120 zaposlenih obezbede neki novi posao, ali da to za sada ne ide glatko. - Imamo parcelu na Bulevaru Evrope i u toku je postupak dobijawa dokumentacije - ka`e Barjamovi}.

Skre}e pa`wu da nije samo ekonomska kriza kriva {to gra|evinci nisu vi{e uposleni, ve} da tome doprinose i nedostaci u regulativi Zakona o izgradwi i planirawu. Dugo se, isti~e, ~eka dozvole za gradwu, a sporo ide i ukwi`ba. U gradu je dosta malih preduzetni~kih preduze}a sa desetak radnika, koji u gra|evinarstvu pri vre|uju kao po di zvo |a~i. Postoje i ekipe od nekoliko radnika koji udruèni, bez registracije firme rade na gra|evinama, uglavnom na crno. Me|utim, ni takvima ne cvetaju lale. Wih pri ti ska jef ti na radna snaga, iz Crne Trave. Po{to su Crnotravci poznati kao do bri gra|evin ci, mo è se pretpostaviti ko ima prednost na trì{tu izgradwe nekretnina. Z. Deli}

[TA BI NOVI SAD 2020. OSTVARIO STATUSOM EVROPSKE PRESTONICE KULTURE

Evro uloìmo, osam zaradimo, istorijsku {ansu iskoristimo Zvani~na potvrda Evropske unije da }e Srbiji pripasti ~ast da izabere doma}i grad koji }e 2020. godine poneti titulu Evropske prestonice kulture treba da se desi najkasnije do polovine godine. Pored na{eg grada, a za sada su kandidature objavili Novi Sad i Beograd, titulu }e dobiti i rumunski i irski grad. ^lan Gradskog ve}a za kulturu An drej Bur sa} kaè za „Dnevnik” da koncept kandidature mora imati evropsku dimenziju doga|aja kako bi se zainteresovalo i privuklo {to vi{e turista, {to podrazumeva da Grad, ali i Novosa|ani moraju biti aktivni da bi se animirali Evropqani. - Sve {to se sad radi je priprema do momenta kad dràva raspi{e javni poziv za gradove da se kandiduju, a to }e se desiti 2014. godine. Kampawa }e trajati dve godine i onda }e formirano telo pri Republici 2016. go di ne izabrati Evropsku prestonicu kulture ispred na{e zemqe. Ne postoji recept za predloge, projekte i ideje, svaki grad je posebna pri~a. Bitno je da se ukqu~i {to vi{e qudi, stru~waka, javnih li~nosti, institucija, nevladinih organizacija, sve vrednosti koje Novi Sad ima. Potrebna je sinergija svih, da kandidaturu svi doìve kao svoj pro ces bez ob zi ra na

Fo to: F. Ba ki}

opredeqewe i jedino tada mo`emo o~ekivati uspeh - rekao je Bursa}. Bursa} je naglasio da EU tra`i kreativnost, inovacije, originalan pristup celoj pri~i. Prema wegovim re~ima,

ga ima}emo javnu raspravu u koju treba da se ukqu~e svi akteri gradske kulturne scene. Program aktivnosti oko kandidovawa je izdeqen u tri segmenta. To je ja~awe kulturnih institucija od ulagawa do me-

EU tra `i kre a tiv nost, ino va ci je, ori gi na lan pri stup. Stra te gi ja kul tur nog raz vo ja gra da, ko ja je u pri pre mi, do no si ta kvu kon cep ci ju. Bri` in ka si rao do dat nih 213 mi li o na evra, a Li ver pul otvo rio 14.000 no vih rad nih me sta upravo Strategija kulturnog razvoja grada, koja je u pripremi, donosi takvu koncepciju i dobar deo dokumenta odnosi}e se na kandidaturu. - O~ekujem da se Strategija usvoji do kraja godine, a pre to-

VESTI Radionica za osnovce Radionica za u~enike osnovnih {kola posve}ena predstavqawu fondova Zavi~ajne zbirke odr`a}e se danas u 12.30 ~asova, u ovom odeqku Gradske biblioteke, Ulica cara Du{ana 27. Radionicu vode bibliotekarke Bla `en ka Mar ko vi} i Qi qa na Mi tro vi}. Nakon serije radionica, u junu, bi}e organizovane izlo`be u~eni~kih radova. A. J.

„Junak i sudbina” Predstavqawe kwige Sve ti sla va Jo va no va „Junak i sudbina” (poetika nema~ke romanti~arske tragedije), odr`a}e se ve~eras od 19 ~asova u Zmaj Jovinoj 22/1. O kwizi }e govoriti Ne boj {a Rom ~e vi}, Alek san dar Mi lo sa vqe vi}, Mi li vo je Mla |e no vi} i autor. B. M.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8 do 10 ~asova @elezni~ka ulica 46-54 i od 8.30 do 12.30 ~asova Ulica ]irila i Metodija od Sentelkijeve do A. Stan~i}a. Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 11 ~asova Ulica Dimitrija Saboa 13-33 i 14a-40, M. Stratimirovi}a 57-59a i Maksma Gorkog 3-5 i 2-14. Fu tog: od 10.30 do 12.30 ~asova Ulica Sime [olaje 3-9 i 2-8, Mo{e Pijade 2 i Slavka Rodi}a 5-15. Ki sa~: od 9.30 do 13.30 ~asova od Bene{ove ulice prema Novom Kisa~u i Novi Kisa~. Ka}: od 8 do 16 ~asova povremeno u pojednim ulicama. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Sun~ica i Kalu|erica. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama.

|usobne saradwe. Druga stavka je festivalska ponuda koja mo`e jo{ da se obogati i tre}i ugao je decentralizacija, da kultura bude dostupna svakom gra|aninu. Ujedno multikulturalnost je na{a prednost, jer

po tom osnovu Novi Sad je ve} u EU. To je prilika za razvitak grada u svakom segmentu, jer se EU okre}e kulturi kao motoru razvoja regiona i same Evrope objasnio je Bursa}. Partneri Novog Sada su Zrewanin i Sremski Karlovci, {to po Bursa}evim re~ima ujedno simboli{e regiju, a i kulturni turizam moè da se uplete u celu pri~u. Na{ grad bi izborom za Evropsku prestonicu kulture i finansijski dobio jer bi na svaki uloèni evro zaradio osam evra. Iskustva pokazuju da je Bri` inkasirao dodatnih 213 miliona evra, a Liverpul otvorio 14.000 novih radnih mesta. - Prestonica dobija 1,5 milion evra, ali tek pred kraj posla, ostatak novca zavisi od projekata koji }e povu}i pare i iz drugih evropskih fondova. Novi Sad bi dobio jako mnogo izborom za prestonicu, u svakom smislu, mislim da i zasluùje to, ali mora mnogo da se radi. EU o~ekuje da kulturu stavimo u fokus dru{tvenog de{avawa. Najboqe pore|ewe je sa dobijawem organizacije Olimpijskih igara. Treba naglasiti da 2020. godine nije gotov posao, jer vi u kandidaturi morate objasniti EU {ta }e se daqe raditi po pitawu kulture i budu}ih projekata - zakqu~io je Bursa}. D. Igwi}

USKORO PONOVNO SU\EWE PO TU@BI „DRAP[INOVIH” MALIH AKCIONARA

Da li je Skup{tina bila zakonita Za 20. april zakazano je u Privrednom sudu u Novom Sadu ponovno su|ewe po tu`bi malih akcionara „Petra Drap{ina„, koji su preduze}e tuìli zbog, kako tvrde, nezakonite Skup{tine akcionara odràne 31. jula 2010 godine. Novo su|ewe }e se odràti po presudi Apelacionog suda u Beogradu, koji je poni{tio presudu Privrednog suda u Novom Sadu. Ovda{wi sud je u prvostepenom postupku odbio tu`bu malih akcionara presudom da su odluke Skup{tine akcionara do ne te le gal no. Na po me nu toj Skup{tini, izme|u ostalog izabrani su novi ~lanovi Upravnog odbora i usvojen statut preduze}a, koji podrazumeva restrukturirawe „Drap{ina„ Privatizacija AD”Petar Drap{in” je po ni {te na kra jem ma ja 2009 godine zbog prekomernog zaduìvawa biv{ih vlasnika ( konzorcijuma) i nepla}ene pete rate za preduze}e. Nekada{wa predsednica sindikata u „Drap{inu” i mali ak ci o nar Gor d a n a Ko j i} ponovila je ju~e, da je jo{ krajem

novembra 2005. godine Vrhovni sud Srbije poni{tio aukciju preduze}a, i da ta odluka nije sprovedena, kao i da je u julu 2007 godine protestom pred novosadskom kancelarijom Agencije za privatizaciju sindikat fabrike ukazivao na velika zaduìvawa konzorcijuma. Tada je dug „Drap{ina” iznosio oko pola miliona dinara, a Koji}ka je ju~e ustvrdila da je po raskidu privati za ci je, biv {i kon cor ci jum zaduìo „Drap{in” za oko 15 miliona evra. Grupa radnika je zbog protesta van fabrike za vreme radnog vremena u julu 2007 godine dobila otkaze, koje je kao zakonite potvrdio sud. Pokrajina Vojvodina je predloìla da se vansudskim poravnawem otpu{teni vrate na posao ali to za stup nik dr àv nog ka pi ta la”Drap{ina„ do sada nije sproveo. Svi otpu{teni sada su na trì{tu rada, a zbog otkaza protestvovali su pred Banovinom 158 radnih dana, od septembra 2009. do marta 2010 godine. Z. Deli}

U KARLOVCIMA

Bila deponija, bi}e igrali{te @iteqi ulice Ive Andri}a i Jovana Grosa u Sremskim Karlovcima pokrenuli su za vikend akciju poretvarawa obli`we divqe deponije, koja je uz to i obrasla divqim rastiwem u prostor namewen deci. U subotu su raskr~ili rastiwe, poravnali teren i sada razmatraju mogu}nosti da postave klackalice, quqa{ke i druge de~je rekvizite. Kako ka`u, osnovni motiv za ovu aktivnost bio je to {to je deci iz ulice nedostajao kutak

za igru. S druge strane, smetli{te je samo po sebi predstavqalo ruglo, ~ijem stavarwu su, priznaju, i sami doprinosili. Zato su zasukali rukave i prionuli na posao. Odlu~ili su da se obrate op{tini za pomo} oko nabavke de~jih sprava i napomiwu da }e, s obzirom na to da je re~ o parceli koja je u privatnom vlasni{tvu, sve {to postave biti montirano tako da u svakom trenutku, ako zatreba, mo`e da se ukloni. Z. Ml.

Betovenove sonate u Kulturnom centru Manifestacija „Ve~e Betovenovih sonata za violinu i klavir” odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u Kulturnom centru, Katoli~ka porta 5. Koncert se realizuje u saradwi sa Memorijalom „Isidor Baji}” i Akademijom umetnosti. Nastupa}e Ve ra Vajd man na violini i Ema nuel Kra sov ski na klaviru, a ulaz je slobodan. G. ^.

Spasavawe „Parobroda” traje Zbog kom pli ko va nog postupka koji podrazumeva izbacivawe vode iz tankova i samog restorana, izvla~ewe restorana „Pa ro brod” po tra ja }e vi{e dana. Brod je ju~e privezan dodatnim sajlama za obalu i bar`u „Barawa” koja je sa deseto~lanom posa dom sti gla ka ko bi „Parobrod” izvukla iz vode, a akcija }e biti nastavqena danas. N. P.

Fo to: N. Sto ja no vi}

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda7.mart2012.

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Put roud” (19.30), Kamerna scena drama „Presre}ni qudi” (20.30)

BIOSKOPI Are na: „Parada” (16.10, 20.30), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (11.30, 15.45), „Misija spasiti Bo`i}” (11.05), „Ma~ak u ~izmama” (12, 13.15, 14), „Kung fu panda 2” (12.15), „Hepi fit 2” (11, 11.15, 13.10), „Mapetovci” (14.15), „Kupili smo zoo vrt” (13.30), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15, 17.30, 19.45, 20, 22.15), „I u dobru i u zlu” (17.40, 22.40), „Putovawe 2: tajanstveno ostrvo” (13.05, 14.50), „Ovo zna~i rat” (18.30), „@u}ko - pri~a o Radivoju Kora}u” (15.05), „Krvoproli}e” (22.30), „Ratni kow” (16.45, 19.30, 22.10), „Drvo `ivota” (16.50), „Glumac” (17, 19, 22), „Uej Edgar” (19.40, 22.20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Bran ka Bje ko vi}, Alek san dra Mi mi ca, Ma ri ja Pa ji}, Gor da na Tr ku qa i Mi ro sla va Je len ko vi} iz Novog Sada, Sve tla na Mi lo {e vi} i Sa wa Ni ko li} iz Veternika, Da ja na Ka ra no vi} iz Ba~ke Palanke, Vi do sa va Ko va~ iz Kucure, Sve tla na Ko ma zec iz Futoga i Vik to ri ja Za kin ski-To ma iz Temerina, DE^AKE: Bo ri sla va Mi li}, Da ni e la Ar se nov, Len ka No vi ~i}, Ja smi na Ra {e vi}, Ti ja na Tr bo vi}, Dra ga na Anu {i} i Alek san dra Ze bi} iz Novog Sada, Mi ro sla va [an ta iz Sremskih Karlovaca i Gor da na Pe tro vi} iz Koviqa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ivan Andrije Labavi} (1942) u 9.45 ~asova, Stojan Dragutina Jovovi} (1922) u 10.30, Milo{ Milana Radusinovi} (1946) u 11.15, Veronika Ivana Kolarski (1941) u 12, Andra{ Karla Mori} (1959) u 12.45, Bojana Milorada Uro{ev (1931) u 13.30, Dragutin Nikole \or|evi} (1927) u 14.15, Stevan @arka Jovi} (1954) u 15 i Gizela Jano{a [imi} (1949) u 15.45 ~asova.

c m y

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Чарке због локалних новина - Пошто се ради о бесплатним новинама, грађанима стижу текстови који искључиво служе за циљеве једне странке, која тако покушава да себе популаризује пред изборе који нам се приближавају. Од покретања новина, њима се управља из сенке. Одређује се шта сме да се објави, а шта не - рекао је Чаба Пинтер. Председник Општинског одбора ДС и бивши председник чоканске општине др Предраг Мијић, за време чијег мандата је покренуто издавање „Чоканске хронике” потез коалиционих партнера тумачи у контексту предизборне кампање. - У питању је уобичајена пракса пред изборе, када се сви праве као да нису учествовали у власти - каже Мијић. СВМ је свих ових година имао механизме, пошто је у власти са ДСом, да лист изгледа како они хоће. Проблем са преводима је присутан од раније, јер се сви текстови објављују на српЧока: пред крај мандата коалициони партнери ском и мађарском пребацују одговорност језику. Годинама седму годину, месечно у 2.000 бес- смо се бунили због лоших превоплатних примерака, често уз зака- да, али како је преводилац био из шњења, па се прошлог месеца поја- Општинске управе постављенн од вио 49. број. Према речима замени- стране СВМ-а, у томе нису видели ка председника општине Чока Фе- проблем, док преводилац није ренца Балажа из редова СВМ-а, отишао у пензију. Све ово ми витребало би да Уређивачки одбор ше личи на покушај предизборне пре штампања прегледа садржај кампање тако што се оспорава оно сваког броја, али за то у протеклој што су други радили. Гласило је години ниједном није било прили- покренуто са циљем да обавешта ке. Пракса је да се дан уочи штампа- житеље наше општине о раду лоња предочавају већ припремљене калне самоуправе и локалним збистранице новина на којима се већ вањима, а ако неко не ради много, ништа не може исправљати, а поред не може се о томе много ни писатога из СВМ-а указују на пуно пра- ти, нити за то може да се нађе вописних грешака и „очајне прево- много места у новинама. Наши коде” текстова. Председник СО Чока алициони партнери су пре оваЧаба Пинтер (СВМ) потврдио је да квог потеза сигурно требали да је и последњи фебруарски број но- размисле и о томе, закључио је вина стигао до грађана, а да га Уре- Мијић. ђивачки одбор није прегледао. Текст и фото: М. Митровић

Уљара снабдева Сигурну кућу ЗРЕЊАНИН: Већ трећу годину за редом, Индустрија уља „Дијамант” снабдева својим производима Сигурну женску кућу у Зрењанину, у жељи да помогне збрињавању жртава породичног насиља у овом граду. Компанија је најавила да ће ово склониште за жене и децу, жртве насиља у породици, до краја 2012. године снабдевати производима из свог асортимана - јестивим уљем, намазним и стоним маргаринима, мајонезима, кечапима и другим. - Жеља нам је да својим доприносом помогнемо локалној заједници у којој „Дијамант” послује већ деценијама и утичемо на изградњу одговорног друштва које се руководи доброчинством, а не насиљем - истакао је јуче директор маркетинга и развоја у овој компанији Владимир Миловић. Ж. Б.

Оправдано незадовољство пољопривредника ОЏАЦИ: Пољопривредници незадовољни поступком давања државне земље у закуп блокирали су у понедељак прилазе Oпштини у Оџацима. Они су се тада обратили председнику општине Оџаци, негодујући што су неки и пре уговора ушли у парцеле. Уследила је реакција првог човека општине Предрага Цветановића: - Саслушали смо их пажљиво и дошли до закључка да су њихове примедбе биле потпуно оправдане. Зато смо и донели одлуку да стопирамо поступак и поновимо га што пре, како би људи могли на време да припреме њиве за предстојећу сетву. Против свих који су се оглушили о закон, биће поднете кривичне пријаве и за казну неће моћи

АПАТИН: Предузетници, незадовољни одлуком о локалним таксама обратили су се председнику општине Апатин др Живораду Смиљанићу, и у разговору с њим разјаснили неке непознанице око обрачунавања накнада, које ће бити ниже него што стоји у решењима која су добили. На скупу је сугерисано да Удружење предузетника убудуће реагује на време и активно утиче код доношења таквих одлука које се могу одразити на рад и пословање. - Неуспелом приватизацијом на подручју апатинске општине без радног места остало је 6.500 радника и стога нам је итекако стало да сачувамо предузетнике и занатске радње и да им помогнемо колико можемо. Када смо упоредили комуналне таксе у општинама Западнобачког управног округа увидели смо да су оне код нас заиста драстично порасле од 270 до 360 одсто и стога је и разумљиво било негодовање предузетника и грађана рекао је др Живорад Смиљанић. - Општинско веће је донело одлуку о смањењу накнада, међутим, по решењима које су добијали предузетници мало ко је могао да схвати шта се догодило. Прво смо укинули еко-динар, вратили накнаду за истицање фирме на ниво из 2010. године, а исто тако смањили допринос за градско грађевинско земљиште, а оне који нису позитивно пословали ослободили тог доприноса. Смањен је и закуп локала које издаје Дирекција за изградњу јер

није био случај. Прво ће се поделити земља сточарима, који имају право пречег закупа, а потом ће на ред доћи ратари. С. Милер

Живорад Смиљанић

је све више празних локала. Економска криза је све израженија а о томе најбоље говори податак да се у последње време затварају и кафане. Руководилац одељења за привреду и финансије Соња Тепавац објаснила је да је сачињен нови предлог одлуке о

таксама који ће ићи на седницу Скупштине општине. Предвиђено је да се накнаде за изграђено и неизграђено грађевинско земљиште за 2012. за све обвезнике, осим за правна лица, утврђују у висини од 25 одсто накнаде за 2011. годину, што је мање за 75 одсто. Задужење које су корисници добили 15. фебруара је задужење за целу 2012. годину, а решење ће стићи у априлу, односно мају. Дакле, онај који је измирио ову обавезу више нема обавеза за 2012. годину. Када је реч о таксама за истицање фирме, решење које је добијено за 2011. годину односи се и на ову, 2012. годину. По речима Соње Тепавац није изводљиво да се сва решења сторнирају, јер је прошла година финансијски завршена. Предузетник Ђорђо Куриџа указао је да „сада испада да општина узима више него што је узимала Репу-

Снижења за киоске, гараже и летње баште Доста неспоразума изазвале су накнаде за коришћење земљишта за гараже и киоске, јер власници већ плаћају закуп Дирекцији за изградњу. Објашњено је да Дирекција наплаћује само закупнину и потписује уговоре за привремено коришћење земљишта на пет година. По закону коришћење земљишта је једно, а закуп земљишта је друго. Тако се на пример за закуп гараже плаћа око 2.000 динара и за коришћење грађевинског земљишта нешто више од тога. - Сада је предложено да се накнада за коришћење грађевинског земљишта за гараже умањи за 75 одсто као и да се умањи закупнина за пословни простор за 50 одсто и то за 2011. а за ову 70 одсто како би предузетници у овим тешким економским условима могли да наставе своју делатност. Такође смо предложили да се накнада за летње баште за 2012. годину смањи за 50 одсто - рекао је Милан Павковић, директор Дирекције за изградњу Апатина.

Ђорђо Куриџа

бличка пореска управа”, која је била надлежна за ове накнаде до 2009. године. - Републичка пореска управа је рачунала локалне приходе по постојећим одлукама које и сада користимо, с тим што смо анализом утврдили да оне нису адакватно примењиване према свим обавезницима који користе градско грађевинско земљиште. Код неких је накнада била исправно израчуната али не и код већине предузетника. Дакле, нису скочиле цене него су разлике уследиле због раније погрешне примене одлуке - рекла је Соња Тепавац и изнела податке по годоинама, колико је општина губила погрешним обрачуном накнада. - Када смо овај мањак претворили у евро по курсним листама по годинама општинска управа је од 2002. оштећена за 819.000 евра - истакао је Смиљанић. Ј. Прелчец

ХУЛИГАНИ ПОЛОМИЛИ ПАНОЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

Ко ме сме та хри шћан ска три би на

Из ло жба сли ка Вук са на Че ли ћа

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: По во дом 8. мар та - Ме ђу на род ног да на же на, На род на би бли о те ка Но ви Бе чеј ор га ни зу је из ло жбу сли ка „Цве ће као мо тив“ из ко лек ци је др Алак сан дра Ка са ша. Из ло жба ће би ти отво ре на у Га ле ри ји На род на би бли о те ке, су тра у 19 са ти. М. К.

Месец дана се ћутало о нестанку докумената

оправдано незадовољних пољопривредника, остаје да се разјасни у наредних неколико дана. У циљу решавања овог проблема, образована је неутрална комисија, што до сада

Локалне таксе ипак оборене

РУМА: Кики Лесендрић и „Пилоти“ ће, у сусрет Осмом марту, данас наступити у Великој дворани румског Културног центра. Концерт поћиње у 20 часова, цена улазница је 500 динара, а продају се на благајни Културног центра Рума, у од 10 до 12 и од 18 до 21 часова. Ј. А.

Из ло жба „Цве ће као мо тив”

учествовати у лицитацији, коју ћемо врло брзо организовати. Сада је на потезу Јавно тужилаштво и полиција, који треба да утврде који су то људи ушли у посед, а нису имали потребне дозволе. Нећемо штити било кога ко је у свему овоме гледао само свој интерес. Ми нисмо супротстављене стране у овом спору - рекао је Предраг Цветановић. Податак да нико од чланова Комисије за давање у закуп државног пољопривредног земљишта није обавестио ратаре и сточаре да је нестала документација још пре месец и по дана, говори колико у свему овоме нису чиста посла. Да ли се намерно чекало до последњег тренутка, како би дошло до протеста

НЕЗАДОВОЉНИ ПРЕДУЗЕТНИЦИ КОД ПРЕДСЕДНИКА АПАТИНСКЕ ОПШТИНЕ

Кики и „Пилоти” у Руми

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Уочи 8.ма р та, Да на же на, Дом кул ту ре оп шти не Но ви Бе чеј, ор га ни зу је про дај ну из ло жбу сли ка Ву ка на Че ли ћа, сли ка ра из Бач ке Па лан ке. Че лић се ба ви сли кар ством 25 го ди на, и за то вре ме је имао три са мо стал не из ло жбе сли ка. Уче сник је мно го број них ко лек тив них из ло жби. Члан је Го ран ске ли ков не ко ло ни је и уче сник је ви ше ко ло ни ја сли ка ра. Ње го ви нај че шћи мо ти ви су пеј са жи, а нај ви ше ра ди уља на плат ну и па сте ле. По став ка сли ка на ме ње них про да ји, би ће отво ре на у Га ле ри ји „Се ло” До ма кул ту ре, ве че рас у 18.30 са ти. М. К.

ПОНАВЉА СЕ ПОСТУПАК ДОДЕЛЕ ДРЖАВНОГ ЗЕМЉИШТА У ОЏАЦИМА

НЕСПОРАЗУМИ У ОПШТИНСКОЈ ВЛАСТИ ЧОКЕ

ЧОКА: Из Уређивачког одбора локалног двојезичног гласила Скупштине општине Чока „Чоканска хроника” Општински одбор Савеза војвођанских Мађара повукао је своја два члана Каталин Пинтер и Харгиту Вебер Месарош, образлажући поступак немогућношћу да утичу на уређивачку политику. Од пет чланова Уређивачког одбора листа по два су представници из коалиције владајућих странака Демократске странке и СВМ-а, а пети члан и одговорни уредник гласила је начелник Општинске управе. Покренута као информативни билтен СО Чока, „Хроника” излази

sreda7.mart2012.

Горан Вуковић уручио уговоре о стипендирању

Општина стипендира 151 студента РУМА: У великом холу румског Културног центра јуче су свечано уручени уговори о стипендирању 151 студената, са територије румске општине. Стипендије се односе на школску 2011/2012. годину, износиће 7.050 динара месечно, а добили су их редовни студенти, који у току школовања имају висок просек и пложили су све испите из претходних година. -Пре пет година смо увели праксу стипендирања најбољих студетана наше општине из општинског буџета. Тада смо стипендирали десет студената. Данас је тај број драстично већи, а

поред студената, из општинског буџета стипендира се и 20 најбољих средњошколаца, 20 најбољих спортиста, као и сви редовни ученици ромске популације. У наредном периоду планирамо да број стипендираних студената буде још већи, јер смо схватили да је то најбоља инвестиција – казао је председник румске општине Горан Вуковић. Начелник Одељења друштвених делатности Светислав Дамјанчук нагласио је да ће прве стипендије стићи на рачуне румских академаца до краја овог месеца. Ј. А.

КИ К ИН Д А: У по след ња три да н а не п о з на т и по чи ни о ци чак три пу т а су оште т и л и и укра л и па н ое Кул тур н ог цен тра Ки кин да, из ло же н е у нај стро жем цен т ру гра да. Па нои се на ла зе под осве тље њ ем, не п о сред но у бли зи ни ба на ка, цр кве, град ских уста но Уништени панои за трибину „Нови поглед на живот” ва кул ту ре. - На ме ти ху ли га на, чак три - не та ве ли ка ште та. Из ра же но у кри ју и ка зне по чи но ца или по пут уза стоп но, на шао се па но нов цу, то је око 10.000 ди на ра, чи ни о це. А.Ђ. ко јим Хри шћан ска адвен ти - ме ђу тим, то у овом кон крет ном стич ка цр ква по зи ва гра ђа не на слу ча ју ни је нај бит ни је. три би ну „Но ви по глед на жи - Нај ве ћа ште та је на не та Ки вот” - ка же ди рек тор Кул тур ног кин ди и Ки кин ђа ни ма, јер је на цен тра Ср ђан Те шин. - Пре ма де се то го ди шњи цу од до би ја ња Уста ву и Кри вич ном за ко ни ку, ОЕБС-ове на гра де за нај то ле ово ху ли ган ство спа да у до мен рант ни ји град у др жа ви, са да иза зи ва ња на ци о нал не, ра сне и осра мо ће на, ти ме што по је дин вер ске мр жње и не тр пе љи во - ци пер ма нент но и без об зир но сти. ата ку ју на основ на људ ска пра Ху ли ган ство је при ја вље но ва, као што су пра ва на сло бо ду по ли ци ји, ко ја је иза шла на ме - ми сли, са ве сти, ве ро и спо ве сти и сто до га ђа ја. С об зи ром на то да из ра жа ва ња - на гла сио је Те се Кул тур ни цен тар ба ви и услу - шин. Кул тур ни цен тар Ки кин да га ма ре кла ме и да од из најм љи - нај о штри је осу ђу је овај ху ли ва ња ре клам них па ноа оства ру - ган ски чин и оче ку је од над ле је при хо де, овој уста но ви је на - жних др жав них ор га на да от -

sreda7.mart2012.

reporta@e

c m y

dnevnik

KA KO JE SVET SKI PUT NIK VIK TOR LA ZI] PRE @I VEO BRAK S @E NOM IZ PLE ME NA KA NI BA LA NA SU MA TRI I SKI NUO WI HO VU KLE TVU

[te ta {to srp ski ca ri ni ci ne ~i ta ju ni {ta vet ski put nik i pu to pi sac Vik tor La zi} po stao je i dr àv na te ma la ne u sep tem bru, ka da je uhap {en ne gde iz me |u Gru zi je i Ju `ne Ose ti je. U pri tvo ru je bio se dam da na, op tu èn za {pi ju na ù i ile ga lan pre la zak gra ni ce. Pu {ten je na zah tev Me |u na rod ne fe de ra ci je no vi na ra, „Re por te ra bez gra ni ca„ i am ba sa de Sr bi je u Mo skvi. No, Vik tor je u avan tu ru obi la ska 70 dr à va na ~e ti ri kon ti nen ta kre nuo zbog kwi ga. Di plo mi ra ni prav nik, dok to rant ki ne skog pra va, po li glo ta, li cen ci ra ni pre vo di lac, tu ri sti~ ki vo di~, fi la te li sta, nu mi zma ti ~ar i am ba sa dor Srp skog bi bli o fil skog dru {tva ro |en je 1985.

Po to mak ba nat ske bi bli o fil ske di na sti je

fo to a pa ra ta je i taj da mo gu da do ne ti {to vi {e kwi ga. Stra ni ca ri ni ci se uglav nom ~u de {ta }e mi to li ke, ali kad ob ja snim po ro di~ nu tra di ci ju, ne pi ta ju mno go. Naj vi {e pro ble ma imam s na {i ma, mno go su tvr |i, vaq da jer ne ~i ta ju ni {ta. On da me je Vik tor sta vio pred jed nu po li cu i re kao „pri ti sni tu”. Kad sam ura di la {ta je tra `io, pre da mnom se ni ot ku da stvo ri la pro sto ri ja pre pu na kwi ga. U woj Ku ran u ob li ku zlat nog ma ~a, ~a so pi si iz Ne di }e ve oku pi ra ne Sr bi je, kwi ge iz 18. i 19. ve ka, ali i one o Ti tu, jed na na taj land skom. Pra vo bo gat stvo. Ne pla {i se da }e ga ne ko po kra sti jer je obez be -

„La dom“ do sve te pla ni ne Ara rat

– S de vet go di na sam od ba ke na sle dio po ro di~ nu bi bli o te ku od 2.000 kwi ga jer mog oca to ni je in te re so va lo – pri ~a Vik tor. – Wu je za jav nost otvo rio de da mog ~u kun de de 1882. u se lu Ku ma nu kod Zre wa ni na. Ja sam {e sta ge ne ra ci ja od ta da, a de ve ta od kada po ro di ca sku pqa kwi ge. Na `a lost, we na hro ni ka ve za na je za sud bi nu Sr bi je, ra to ve i stra da wa, pa je Vik to ro vo na sled stvo pri li~ no uma we no. – Jed no vre me je bi la i za tvo re na, a do sta to ga je uni {te no. Uzi mao je ko je {ta sti gao – `a li se, ali je us peo da za o stav {ti nu obo ga ti s no vih 33.000 pri me ra ka, no naj po no sni ji je na pra ve ra ri te te. – Kwi ga iz 1580. na la tin skom je „Re gu la vi ta„, a po se du jem i ne ke iz 18. ve ka na srp skom. Je dan od raz lo ga je {to ni kad ni {ta ne no sim sa so bom na put osim pa so {a i

Pi le na svet skoj za sta vi si ro ti we „Ka da bi pra vi li svet sku za sta vu be de i si ro ti we, pi le bi sva ka ko bi lo na woj, kao ne {to {to sve po ve zu je. U jed noj ki ne skoj pro vin ci ji sam na ru ~io pi le ti nu. Mo rao sam do bro da se sku pim da bih se bi pri u {tio taj ru ~ak. Do ne li su mi ga na ta wi ru, s no gi ca ma, gla vom, ni per je ni je bi lo ski nu to. Sa mo sku va no ili pe ~e no, ali ta ko eks trem no mr {a vo da je bi lo te {ko odvo ji ti me so od ko ske. Je dva sam us peo ne {to ma lo da i{ ~a~ kam, a on da se okre nem i po red sto la spa zim de ~a ka ko ji je sta jao i ~e kao da li }u ba ci ti ne {to da on da qe glo |e“.

U cen tru mol dav ske pre sto ni ce Ki {i we vu

Is pod neo svo ji ve tvr |a ve na Kri mu

– Ima ze ma qa ko je su vr lo si ro ma {ne ali ima ju ma lo pro sja ka. Ta ko je na Taj lan du, gde je naj ve }a sra mo ta pro si ti. Sve dok mo `e{ da za ra di{ i {a ku pi rin ~a, ne pro si{. Ste pen ci vi li zo va no sti i na pret ka ne tre ba me ri ti bro jem kom pju te ra po gla vi sta nov ni ka ve} li~ nom sre }om. Zo ri ca Dra go je vi}

PE TAR BA JI] – PR VAK VOJ VO DI NE, SR BI JE I EVRO PE U KARATEU

PREÂNSKA LEKSIKA a mo je De da pio be lu ka fu s ci gu rom, ali smo svi zna li wen mi ris. Sad bi smo se za kle li da je isti kao ka fin, za kle li i – po gre {i li. Ci gu ra mi ri {e lep {e, ne ka ko to pli je, kao da je ko ri ca hle ba pa la na vru }u plot nu. A pli va lo je po luf tu i ne {to mal ko na ki se lo, kao ko mlov. Jer, kad jed nom vi di{ ci gu ru, u ibri ku ili {o qi, ne mo è{ za bo ra vi ti da je tam na i – gor ka. Ma kar da je ni si pro bao. Pro ba li smo je, na rav no, svi. Da va li su nam kad smo tra ì li, a ko {ta li smo te cr ne ci gqe iz pa pir nih ke sa jo{ dok ni su bi le ni na ~e te. Od lo mi{ mr vi cu s }o {ka i gric ne{. Ni {ta po seb no. Mo `da smo za to i osta li bli ì svo jim fru {tu ci ma: ta ra ni u mle ku, gri zu ili ma ma qu gi. De da je bio ne {to dru go. Pio je ci gu ru jo{ kao sol dat, ne kad dav no i ne gde da le ko. Na u ~io ta ko. Po la li tre be le ka fe sva ko ju tro, s le pim ko ma dom hle ba. I ni {ta vi {e. Do ru~ ka. Ni {un ke ni sla ni ne. Ni je vi {e za pi wao, ni i{ao na wi vu, pa mu je sle do vao lak do ru ~ak. Ni je va `no {to je ku pov ni, {to se ci gu ra ni je do bi ja la na sa la {u i u ku }i ve} u du }a nu. Ci ko ri ja je vi {e go di {wa ze qa sta biq ka, po re klom s Me di te ra na, za ~i ja hran qi va i le ko vi ta dej stva se zna jo{ od sta rog Egip ta pa ipak je sa mo po vre me no iska ka la na svet sku sce nu, na tra è we pleb sa. Zo vu je vo do pi ja, è ne tr ga, ko wo griz, go lo gu za... Ima de be lo ali usko li {}e, le pe, pla ve cve to ve, do sta o{tre gran ~i ce. Sve we no je gor ko, osim ako joj se li {}e ne is tu ca i sku va, a ko ren, re ci mo, osu {i, is pe ~e, sa me qe... S do dat kom pr è nog je~ ma ili ne ke dru ge ì ta ri ce, ko re na {e }er ne re pe, ne kih “taj nih” {pe ci ja i ma lo ma {te, eto uku sne ju tar we ka fe.

|en, a i ima po ve re wa u qu de. Oni su mu od po ~et ka go di ne po klo ni li vi {e od 4.000 kwi ga. – Sve ovo ra dim da bih usko ro otvo rio bi bli o te ku ko ja }e bi ti i mu zej. Kwi ge su po de qe ne po ze mqa ma, a sva ka ze mqa po isto ri ji i ge o gra fi ji. Naj vi {e ih je iz Ki ne, Ru si je i Ame ri ke. Ma da, kao {to vi di{, ima tu i ra znih pred me ta, ge o graf skih ka ra ta, raz gled ni ca, ki po va. Me ni su pa `wu pri vu kli spi si na bam bu so vim {ta pi }i ma, pal mi nom li {}u, ko sti ma i pa pi ru od pi rin ~a, ~ak i ka me nu. Dok sam u ru ka ma dr à la de lo vra ~e va sa Su ma tre, pro sto me je bi lo strah. – Ne bri ni se, slo bod no otvo ri, ne }e joj se ni {ta de si ti. Ko ri ce su joj od ko sti ju s ru~ no ugra vi ra nom sce nom bor be ~o ve ka i a`da je, a li sto vi od pal mi nog li {}a su ru~ no is cr ta ni. Bio sam s ple me nom ka ni ba la Ba tak na Su ma tri i gre {kom se oè nio jed nom wi ho vom pri pad ni com. Kad sam shva tio {ta sam ura d io, po b e g ao sam. Ni su me ubi li ni po je li, ali su na me ne ba ci li ma gi ju. Us peo sam da se do ko pam jed nog vra ~a ko ji je ma gi ju ski nuo po mo }u sve tog spi sa. Bi lo je i lep {ih is ku sta va, kao kad mu je u Mon go li ji we go va „la da ni va„ pro ra di la na osmeh lo kal ne le po ti ce. Go to vo svu da po sve tu su ~u li za na {u ze mqu, pre sve ga Ju go sla vi ju. Na Taj lan du, re ci mo, zna ju za kra qa Pe tra, ali ne i Sr bi ju. Mno gi je me {a ju i s Sa u dij skom Ara bi jom. Mol da vi ja, ko ja je tr pe la jak uti caj Va ti ka na, po ku {a la se u 17. i 18 ve ku od u pre ti uni ja }e wu ta ko {to su cr kve ne kwi ge pre vo di li sa srp skog i pi sa li }i ri li com. – @i veo sam ne ko vre me i sa sek tom u Ira ku, ~i je je sre di {te La li{. Sva ko bar jed nom go di {we mo ra da ga po se ti, ako ni je iz Ira ka – on da bar jed nom u ì vo tu. Za ni mqi vo je da oni ne ve ru ju da po sto ji pa kao, ve} sve ti an |eo Ma lek Ta us ko ji je se dam go di na pla kao kad je vi deo sve ne vo qe u sve tu. We go ve su ze su ugu {i le va tre pa kla na ne bu. Be du je za ti cao i na Taj lan du i ostr vi ma ko je je obi la zio, ali stav je pre ma woj bio dru ga ~i ji.

Ci gu ra Na vod no je Evro pa po ~e la go to vo ma sov no da pi je ci gu ru, ili ci ko ri ju, za vre me Na po le o no vih ra to va jer se te {ko do la zi lo do “ko lo ni ja la”, pre ko mor skih pro iz vo da, pa i ka fe. Po tre ba je po sta la mo da pa ve} du è od dva ve ka ci gu ra mi ri {e mal te ne u sva koj ku }i za do ru ~ak. Da je le ko vi ta, na ro ~i to za sto ku, zna lo se u Ita li ji, [pa ni ji i Gr~ koj, gde se sto le }i ma od ci ko ri je pra vi lo ne ko li ko jed no stav nih je la s be lim lu kom i ma sli no vim uqem, ali je tek kra jem 20. ve ka ot kri ve no da u ko re nu ci ko ri je ima ve o ma mno go inu li na, po seb ne vr ste skro ba, ko ja olak {a va me ta bo li zam di ja be ti ~a ri ma. Ima i ta kve ci ko ri je ko ja se dr ì (ga ji!) u mra ku, kao ne ke pe ~ur ke, zbog uku snih me kih iz da na ka, od li~ nih za po ho va we. Ipak, naj po zna ti ja je kao su ro gat ka fe. Vri la je u ibri ci ma na Di vqem za pa du i dr à la bud ni ma ka u bo je, ko ji su je pri svo ji li od ì te qa Wu Or le an sa, opet po sle ne kog ra ta, a vra ti la se na Sta ri kon ti nent to kom Hi tle ro ve op sa de En gle ske, pod ime nom “kemp-ko fi”. Ni kad ni je sma tra na in du strij skom biq kom ni ti se lek ci o ni sa na i tek ne dav no je do bi la pr ve za {ti }e ne sor te na No vom Ze lan du. Pam tim ci gu ru ko ju je pra vio „Frank” i pa ko vao u cr ve ne kar ton ske ku ti je kao le pe, glat ke, ci gle. Bi la je po sle i „Div ka”, vaq da „San ka”, sad se iz Poq ske uvo zi „In ka”, ali onu „Fran ko vu”, sa sli kom ru~ nog mli na, ni je sti gla ni jed na. Pa vle Ma le {ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

Brus Li iz apa tin skog so ka ka M la di Apa ti nac Pe tar Ba ji} ima 15 go di na, ve} osam tre ni ra ka ra te i s prak ti~ no svih tak mi ~e wa se vra }ao s me da qa ma. Pr vak je Voj vo di ne i Sr -

Na Sta rom kon ti nen tu bez kon ku ren ci je

bi je, dr àv ni re pre zen ta ti vac i pri de evrop ski pr vak u ap so lut noj ka te go ri ji. – Po put ge ne ra ci je mo ga oca, i ve }i na mo jih vr {wa ka je bi la fa sci ni ra na kung-fu fil mo vi ma, ne znam ni sam ko li ko pu ta smo gle da li one u ko ji ma je glav ni Brus Li. Jo{ od pr vog osnov ne po ~eo sam da od la zim u na{ me sni ka ra te klub “Par ti zan”, ali dok su mo ji dru ga ri, uglav nom, br zo od u sta ja li, ja sam sve vi {e uì vao u tre nin zi ma – ob ja {wa va Pe tar. Te me qan ka kav je ste u sve mu, go to vo je bi lo pod ra zu mqi vo da po sta ne i vi {e ne go us pe {an. – Na Pr ven stvu dr à ve u La za rev cu 2009. osvo jio sam pr vo me sto i po zvan u re pre zen ta ci ju ~i ji sam od ta da ~lan. Na stu pao sam na ja kim tur ni ri ma po je di na~ no i ekip no i osva jao me da qe. Sve su to bi le pro ve re za ko na ~an iz bor za Svet sko pr ven stvo 2010. u Ita li ji. Od ta da, osim tre nin ga u Apa ti nu, s mo jim tre ne ri ma, vr lo ~e sto sam od la zio u Srem -

ske Kar lov ce i Su bo ti cu na pro ve ru kod se lek to ra Mi lo ra da ]o pi }a – s po no som is ti ~e Pe tar. A na Ape ni ni ma od 30 kon ku re na ta sa mo je je dan bio bo qi od we ga. La ne je, pak, osva jao zlat ne me da qe u Ba wa lu ci, â kov cu, Tu zli, Pro ku pqu, Su bo ti ci, Be o gra du, Qu bqa ni… – Na Evrop sko pr ven stvo u Ma |ar sku do {lo je mno go od li~ nih ka ra ti sta iz ~i ta ve Evro pe, ali sam ih sve po be dio – ve li Ba ji} ju ni or. Pe tar je od li ~an u~e nik i ni je mu te {ko da uskla di mno go broj ne oba ve ze. Ka è da ~e sto da u~i u ko li ma, dok ga vo ze ili ku }i vra }a ju s tre nin ga po Voj vo di ni. – Ove go d i n e me ~e k a mno g o ozbiq nih tur ni ra. Iz me |u osta lih, Kup Voj vo di ne i Sr bi je, te Pr ven stvo dr à ve, ali je sva ka ko naj zna ~aj ni je svet sko u Austra li ji u no vem bru. Ve} sam od se lek to ra do bio plan pri pre ma za Sid nej i po ~eo da ga se stro go pri dr à vam. Mo ram, jer mi je di no ta me da qa ne do sta je – za kqu ~u je op ti mi sta s po kri }em. J. Prel ~ec

dRU[TvO

dnevnik

SE O SKE ZDRAV STVE NE USTA NO VE NA TE RI TO RI JI GRA DA ZRE WA NI NA

Po pu ca le ce vi u or lo vat skoj am bu lan ti Zdrav stve na am bu lan ta u To ma {ev cu jed na je od kva li tet ni jih na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na, oce ni li su pri li kom po se te toj usta no vi za me nik gra do na ~el ni ka Go ran Ka u ri} i di rek tor Do ma zdra vqa “Dr Bo {ko Vre ba lov” Bo ri slav \or |e vi}. Na kon raz go vo ra sa za po sle ni ma, Ka u ri} je is ta kao da je na tom objek tu ipak neo p hod no pod u ze ti od re |e ne gra |e vin ske za hva te da bi se po ve }ao kva li tet uslu ga ko je to ma {e va~ ka usta no va pru à sta nov ni ci ma tog se la. \or |e vi} je do dao da je zgra da am bu lan te u tom me stu pre pet na e stak go di na va ì la za je dan od naj lep {ih obje ka ta Do ma zdra vqa. – I da qe je obje kat u re la tiv no do brom sta wu, ali je do {lo vre me da se ulo ì ne {to i u

nor mal no odr à va we – re kao je \or |e vi}. – Ov de ni je po treb no mno go ula ga ti i na dam se da }e mo uz po mo} gra da us pe ti da odr ì mo imix am bu lan te ka kav je ima la do sa da. Pa ci jen ti su ov de jed no stav no na vi kli da ima ju do bru zdrav stve nu usta no vu i mi }e mo se po tru di ti da ta ko bu de i ubu du }e. Ali, am bu lan ta u Or lo va tu, po we go vim re ~i ma, tre nut no je je dan od naj u gro è ni jih obje ka ta u okvi ru Do ma zdra vqa jer su lo {i vre men ski uslo vi u pro te klom pe ri o du do ve li do pu ca wa ce vi. – Obje kat je za tvo ren, sto ma to lo {ka am bu lan ta ne ra di, zi do vi su vla `ni i uslo vi su pri li~ no lo {i. U ce loj toj pri ~i je do bro to {to je u to ku jav na na bav ka za iz bor iz vo |a ~a ko ji }e sa ni ra ti {te tu. Na da mo se da }e

to bi ti ura |e no u sle de }ih me sec da na, a zre wa nin ska lo kal na sa mo u pra va je pre u ze la oba ve zu da nam u to me po mog ne. To nam je

tre nut no pri o ri tet i mo ra mo kva li tet no oba vi ti po sao da bi obje kat pri li ~io svo joj na me ni – do dao je \or |e vi}. @. B.

NA GRA \E NI NAJ U SPE [NI JI U AK CI JI „DA NI IN FOR MA TI KE U [KO LA MA VOJ VO DI NE”

„Stje pan Han” Teh ni~ koj {ko li u Ki kin di – Bez in for ma ti ke se da nas ne mo `e za mi sli ti ni je dan ko rak i za to je ve o ma va `no {to vi {e po pu la ri zo va ti in for ma ci o ne teh no lo gi je, na ro ~i to u ra du u {ko la ma u ko ji ma jo{ uvek ima mo jaz iz me |u u~e ni ka, ro |e nih u eri in for ma ti ke, i na stav ni ka, od ko jih se ovoj te ko vi ni ci vi li za ci je mno gi jo{ uvek opi ru – re kao je ju ~e, na za vr {noj sve ~a no sti i do de li na gra da naj u spe {ni jim {ko la ma, pro fe so ri ma i |a ci ma u ak ci ji „Da ni in for ma ti ke u {ko la ma Voj vo di ne„, za me nik po kra jin skog se kre ta ra za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce pro fe sor dr Zol tan Je ge{. Kao naj u spe {ni ja {ko la u ukup nom pla sma nu Teh ni~ ka {ko la u Ki kin di do bi la je pla ke tu „Stje pan Han“, na zva nu ime nom do a je na iz obla sti in for ma ti ke, dok je Osnov na {ko la „Sve ti Sa va” iz istog me sta na gra |e na za iz u ze tan do pri nos na po qu stru~ nih usa vr {a va wa pro svet nih rad ni ka. Za ve li ki do pri nos ba zi zna wa ra do vi ma svo jih pro fe so ra u pot pro jek ti ma „Re vi ja obra zov nih soft ve ra„ i „Kre a tiv na upo tre ba in ter ak tiv ne ta ble„ na gra |e na je O[ „Vuk Ka ra xi}” iz Cr ven ke. Na gra de za uspe {no men tor stvo za pro fe so re ko ji su ima li naj vi {e uspe ha na tak mi ~e wi ma iz in for ma ti~ kih obla sti sa svo jim u~e ni ci ma pri pa le su iz obla sti ro bo ti ke \o ku Kr sma no vi }u iz Sred we teh ni~ ke {ko le „Ni ko la

Te sla“ iz Srem ske Mi tro vi ce, iz obla sti pro gra mi ra waSa {i To {i} iz Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj“ u No vom Sa du, a iz obla sti mul ti me di ja Sla |a ni Ka law iz O[ „Pe tar Pe tro vi} We go{“ u Vr ba su.

vi}“ iz Uq me, Sa vo Ke li} iz O[ „Rast ko Ne ma wi} – sve ti Sa va“ u Sta roj Pa zo vi, Zo ran [i nik iz O[ „Vuk Ka ra xi}“ u Ba~ koj Pa lan ci i Qu bo mir Za mu ro vi} iz Gim na zi je “Du {an Va si qev“ u Ki kin di.

Naj u spe {ni ja, Teh ni~ ka {ko la u Ki kin di, do bi la je pla ke tu „Stje pan Han”, na zva nu ime nom do a je na iz obla sti in for ma ti ke Za naj bo qi li~ ni do pri nos ba zi zna wa obra zov nim soft ve ri ma li~ ne iz ra de„ na gra |e ni su Jo van ka Ter zi} iz Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}”u No vom Sa du, dok su za u~e {}e i do pi nos ba zi zna wa u obra zov nim soft ve ri ma na gra de do bi li Gor da na Va si} iz O[ „Bran ko Ra di ~e -

Za u~e {}e i do pi nos ba zi zna wa obra zov nim soft ve ri ma pri la go |e nim upo tre bi u ra du s in ter ak tiv nim ta bla ma na gra |e ne su Ta tja na Mi la di no vi} i Mir ja na San di} iz O[ „Vuk Ka ra xi}” u Cr ven ki. Kao naj u spe {ni ji na tak mi ~e wu u ka te go ri ji „Mul ti me di jal ne

pre zen ta ci je„ na gra |e ni su osnov ci Alek san dar Jan ~i kin iz {ko le „10. ok to bar“ u Su bo ti ci, Alek san dra Ra i ~e vi} iz {ko le „20. ok to bar“ u Siv cu, Alek san dra Sta men ko vi} iz {ko le „Ni ko la Te sla” u Vin ~i, Ana Ni ko la {e vi} iz {ko le„Ni ko la Te sla“ u No vom Sa du, Da ni lo No va ko vi} iz {ko le „Pe tar Pe tro vi}“ u Vr ba su, Du {an Mi lo va no vi} iz {ko le „Sve to zar Mar ko vi}“ u Kra gu jev cu, Pe tra Fe her iz {ko le „Jo van Jo va no vi} Zmaj“ u Ka wi `i, Jo va na Pe ro vi} iz {ko le „Pe tar Pe tro vi}“ u Vr ba su, Kon rad Ka vai iz {ko le „Jo van Jo va no vi} Zmaj“ u Ka wi `i, Ma ri na Krak iz {ko le „Va sa Sta ji}“ u No vom Sa du, Mi la na Pa vi }e vi} iz {ko le „Pe tar Pe tro vi}“ u Vr ba su, Mi li ca Ni ko li} iz {ko le „Ivan Mi lu ti no vi}“ u Vi {wi ci, Ste fan Sto ja no vi} iz {ko le „Vo`d Ka ra |or |e“ u Le skov cu i Vla di mir Jan kov iz {ko le„Alek san dar Sa bo vqev“ iz E~ ke. Kom ple ti kwi ga za {kol sku bi bli o te ku i va u ~e ri za stru~ no usa vr {a va we za od li ~an {kol ski veb-sajt uru ~e ne su osnov nim {ko la ma „Sa va Mak si mo vi}” u Mra mor ku, „Si meon Ara nic ki” u Sta roj Pa zo vi, „Veq ko Vla ho vi}” u Kru {~i }u i „Sve ti Sa va” u Pan ~e vu, kao i Teh ni~ koj {ko li iz Be ~e ja, Sred woj teh ni~ koj {ko li iz Ku le i Po qo pri vred noj {ko li „Jo sif Pan ~i}” iz Pan ~e va. D. De ve ~er ski

PET NO VIH AN TI DE PRE SI VA NA RE CEPT

De pre si ji ima le ka ako je te ra pi ja do bra U Sr bi ji od de pre si je bo lu je oko 300.000 qu di. Sva ko dnev ni stres i bri ga u ovim te {kim eko nom skim vre me ni ma pri do no se {i re wu ove bo le sti. Psi ho lo {ke kri ze, men tal ni po re me }a ji i bo le sti, na ro ~i to de pre si je, sve su u~e sta li ji i oni su u na {oj ze mqi na dru gom me stu po u~e sta lo sti, od mah iza kar di o va sku lar nih bo le sti. Te go be su raz li ~i te – od post tra u mat skog stre snog po re me }a ja, pre ko ra znih ank si o znih sta wa, fo bi ja od zna ~aj nog po ra sta de pre siv no sti, dok kod mla dih ra ste zlo u po tre ba psi ho ak tiv nih sup stan ci, de pre siv nost, broj sa mo u bi sta va. Ipak, de pre si ja, bez ob zi ra na to {to se vr to gla vo {i ri, ni je ne iz le ~i va. Ona je vi {e od obi~ ne tu ge jer onaj ko upad ne u de pre si ju gle da na sve cr no. Tu ga je, ka ko ob ja {wa va ju le ka ri, nor mal no emo tiv no sta wa, a ako ~o vek po red we ne mo è da spa va, je de, ne ma vo qe i ener gi je, on da je ve} re~ o de pre si ji i tu je po mo} stru~ wa ka neo p hod na. Kod le ~e wa de pre si je ve o ma su va `ni le ko vi ko ji po ma ù da se vra ti u “nor mal no” sta we, ali oni ne mo gu uklo ni ti uzro ke pro ble ma pa je neo p hod no da se u le ~e we ukqu ~i i psi ho te ra pe ut. Op {ti je za kqu ~ak stru ke da se de pre si ja naj bo qe le ~i kom bi no va no – le ko vi ma i psi ho te ra pi jom. Ipak, naj va `ni je je da sva ko ko pa ti od de pre si je po tra ì po mo}. U Re pu bli~ kom

fon du za zdrav stve no osi gu ra we pro ce we no je da de pre si ja, iako broj obo le lih iz go di ne u go di nu ra ste, ni je u pot pu no sti pre po zna ta pa se i ne le ~i od go va ra ju }e. ^e sto se za we no le ~e we uzi ma ju se da ti vi, zbog ~e ga je wi ho va po tro {wa ve li ka i me |u re kord nim u okru `e wu, a oni ne ma ju efek ta u le ~e wu de pre si je. Zbog to ga je sa mo me sec da na na kon usva ja wa Li ste le -

Na li sti A „flu ok se tin”, „ci ta lom pram”, „pa rok se tin”, „se tra lin” i „esci ta lo pram”. Par ti ci pa ci ja 50 di na ra ko va ko jom je uve den niz no vih le ko va Uprav ni od bor RF ZO-a od lu ~io da na Li stu A – a to zna ~i pla }a we sa mo osnov ne par ti ci pa ci je od 50 di na ra po re cep tu – uve de pet no vih an ti de pre si va. Re~ je o “flu ok se ti nu”, “ci ta lom pra mu”, “pa rok se ti nu”, “se tra li nu” i “esci ta lo pra mu” . Ka ko za “Dnev nik” ob ja {wa va port pa rol ka RF ZO-a Sa wa Mi ro sa vqe vi}, na Li sti A le ko va za ko je se pla }a fik sna par ti ci pa ci ja, su 54 raz li ~i ta le ka iz gru pe an ti de pre si va, ukqu ~u ju }i i le ko ve od raz li ~i tih pro iz vo |a ~a, raz li ~i tih far ma ce ut skih ob li ka i ja ~i ne u okvi ru 15 raz li ~i tih INN-ova – ak tiv nih sup stan ci.

– Od tog bro ja, na va `e }oj Li sti A su ~e ti ri le ka u okvi ru sve ga dva raz li ~i ta INN-a za od ra sle pa ci jen te i ti le ko vi pri pa da ju ta ko zva noj sta roj ge ne ra ci ji an ti de pre si va – ka `e Sa wa Mi ro sa vqe vi}. – No vim pred lo gom Li ste le ko va, ko ji je Uprav ni od bor RF ZO-a usvo jio 20. fe bru a ra, pr vi put se pre ko Li ste A od ra slim osi gu ra nim li ci ma obo le lim od raz li ~i tih ti po va de pre si je, op se siv no-kom pul ziv nog po re me }a ja i dru gih vr sta po re me }a ja po na {a wa obez be |u ju i an ti de pre si vi no ve ge ne ra ci je. Ovom iz me nom Li ste osi gu ra na li ca oslo bo |e na su pla }a wa pro cen tu al ne par ti ci pa ci je za 31 lek iz gru pe an ti de pre si va u okvi ru pet raz li ~i tih INN-ova. Stu pa wem na sna gu ove iz me ne, na li sti A na }i }e se ta ko 35 le ko va u okvi ru se dam raz li ~i tih INN-ova, ukqu ~u ju }i i an ti de pre si ve no vi je ge ne ra ci je. Ma da je po sled wom od lu kom Uprav nog od bo ra RF ZO-a o pro {i re wu Li ste A le ko va, ko ja }e stu pi ti na sna gu ob ja vqi va wem u “Slu `be nom gla sni ku Sr bi je”, uve de no pet no vih an ti de pre si va na re cept, iz dva ja we nov ca za ovu gru pu le ko va ne }e bi ti po ve }a na jer su pro iz vo |a ~i i no si o ci do zvo la pri hva ti li da sni ze ce ne ovih me di ka me na ta oko 25 od sto. Q. Ma le {e vi}

sreda7.mart2012.

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA ZDRAVSTVO ATILA ^ENGERI

Zamrzavawe mati~nih }elija i u Vojvodini Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo po dr `a }e na ba vqa we sa vre me ne opre me ko ja }e omo gu }i ti po ste pe no za mr za va we se pa ri ra nih ma ti~ nih }e li ja, ka ko bi se ova teh ni ka u pot pu no sti oba vqa la u Voj vo di ni, re kao je ju ~e se kre tar za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Ati la ^en ge ri pri li kom po se te Za vo du za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne. Do sa da je ova teh ni ka je di no oba vqa na na Voj no me di cin skoj aka de mi ji u Be o gra du, a una pre |e wem opre me, skla di {te we ma ti~ nih }e li ja za tran spla ta ci ju bi lo bi mo gu }e i u Voj vo di ni, a u sa rad wi sa Kli ni kom za he ma to lo gi ju i Za vo dom za tran sfu zi ju Voj vo di ne, na vo di u sa op {te wu

po kra jin ski se kre tar za zdrav stvo. - Po treb no je da se na ba vi sa vre me na opre ma ko ja }e omo gu }i ti po ste pe no za mr za va we se pa ri ra nih ma ti~ nih }e li ja i ta teh ni ka }e se oba vqa ti na Kli ni ci za he ma to lo gi ju, a u Za vo du }e bi ti skla di {te ne ma ti~ ne }e li je – re kao je ^en ge ri - Po sto je }a opre ma sta ra je sko ro dva de set go di na, u funk ci o nal nom je sta wu, ali tre ba da se ugra de od re |e ni sen zo ri da bi me ri li teh ni ku po ste pe nog za mr za va wa tih ma ti~ nih }e li ja, ta ko da }e mo u na red nih ne de qu da na pro ce ni ti da li se vi {e is pla ti da ula `e mo u sta ru opre mu ili ku pi mo no vu, na kon {to vi di mo po nu du ra znih pro iz vo |a ~a. I. D.

NE STA [I CA LE KO VA PO GA \A OBO LE LE OD HE PA TI TI SA C, KRO NO VE BO LE STI, KAR CI NO MA...

Ko je kriv za pro pu {te ne te ra pi je Dok se ne re {i ne sta {i ca le ko va za obo le le od he pa ti ti sa C, pa ci jen ti ko ji su za po ~e li te ra pi ju pe gi lo va nim in ter fe ro nom vi {e ne }e mo }i da je do bi ju. Po vo dom tog pro ble ma Udru è we za po mo} obo le li ma od hro ni~ nih vi ru snih he pa ti ti sa „Hro nos” oba ti lo se jav no sti, upo zo ra va ju }i na to da sva ki du ì pre kid mo è ima ti za po sle di cu pot pu ni ne u speh te ra pi je. Po re ~i ma pred sed ni ce Udru è wa „Hro nos” Ja smin ke Ni ko li}, ne ja sno je ko je kriv za ne sta {i cu le ka, bol ni ce ili Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we. – Tra ì mo kon kret ne od go vo re na kon kret na pi ta wa: od ko ga Fond do bi ja iz ve {ta je o za li ha ma le ko va u bol ni ca ma, da li je pri me re no da se ~e ka da se „za li he” po tro {e pa se tek on da ras pi {e ten der za no ve ko li ~i ne, ka da se do bro zna da po stu pak od po kre ta wa ten de ra pa do sti za wa le ka do pa ci jen ta mo è po tra ja ti vi {e od me sec da na, i to u slu ~a ju da se ten der zbog ne kih ne pra vil no sti ne obo ri i po no vi – is ti ~e Ja smin ka Ni ko li}. Di le ma je na me stu jer u bol ni ca ma tvr de da le ka ne ma ju, u RF ZO-u da bi zdrav stve ne usta no ve mo ra le da ih ima ju, a pa ci jen ti osta ju bez te ra pi je. U Fon du is ti ~u da u zdrav stve nim usta no va ma po sto je za li he le ko va za le ~e we he pa ti ti sa C do voq ne za sve pa ci jen te za ko je je Re pu bli~ ka ko mi si ja pred vi de la da u ovom me se cu

pri me te ra pi ju. Re pu bli~ ki fond na ja vqu je da }e u na red nom pe ri o du spro ve sti no vi po stu pak jav ne na bav ke le ko va za le ~e we he pa ti ti sa C. Pe gi lo va ni in ter fe ron ni je je di ni de fi ci ta ran lek. Ve} me -

Jav na na bav ka za ci to sta tik U Mi ni star stvu zra vqa ka `u da se is po ru ka le ka „5flu o ro u ra ci la” o~e ku je za 10 do 20 da na onim zdrav stve nim usta no va ma ko je su spro ve le jav nu na bav ku, a me |u wi ma je i In sti tut za on ko lo gi ju Voj vo di ne. Bi }e na ba vqe no oko 200.000 am pu la le ka, {to je do voq no za vi {e me se~ ne po tre be pa ci je na ta u usta no va ma ko je su ten der po kre nu le. One usta no ve ko je ni su po kre nu le po stu pak jav ne na bav ke mo ra ju da sno se od go vor nost. se ci ma se pro vla ~i pi ta we ne sta {i ce ci to sta ti ka „5-flu o ro u ra ci la„, a za bri nu ti su i bo le sni ci od Kr no ve bo le sti ko ji ta ko |e mu ku mu ~e s te ra pi jom. Ka da je re~ o ne sta {i ci bi o lo {ke te ra pi je za le ~e we za pa qen skih bo le sti cre va, u Fon du is ti ~u da }e u ovoj go di ni bi ti cen tra li zo van po stu pak jav ne na bav ke le ko va za to obo qe we. J. Bar bu zan

PA RO DON TO PA TI JA HA RA SR BI JOM

Sva kom pe tom fa li pet zu ba

U Sr bi ji iz me |u 50 i 70 pro ce na ta gra |a na ima pro ble ma s pa ro don to pa ti jom, upo zo ri li su stru~ wa ci na ju ~e pred sta vqe nom is tra `i va wu „Zdra vqe zu ba u Sr bi ji”. Is tra `i va we ko je je spro ve la kom pa ni ja „Dr Tajs Sr bi ja„ uka zu je ta ko |e na to da upr kos vi so ko raz vi je noj sve sti gra |a na o ovoj bo le sti, sve ga po lo vi na is pi ta ni ka re dov no pe re zu be dva pu ta dnev no i po se }u je zu ba ra na sva kih {est me se ci. Is pi ti va we, ko je je spro ve de no na oko 300 oso ba ~i ji je pro -

se ~an uz rast 43 go di ne, uka zu je i da je 20 pro ce na ta na {ih su gra |a na iz va di lo iz me |u tri i pet zu ba, kao i da ~e tvr ti na pri zna je da se pla {i zu ba ra. – Pa ro don to pa ti ja se raz vi ja ra no, naj ~e {}e ve} u ado le scen ci ji, ali ne iza zi va bol pa se naj ve }i broj gra |a na ne ja vi zu ba ru dok bo lest ne uz na pre du je i ne iza zo ve bol ne kom pli ka ci je – is ta kla je Na ta {a Ni ko li}-Ja kob, spe ci ja li sta za pa ro don to pa ti ju i oral nu me di ci nu.

SU BO TI^ KI DOK TOR PRED STA VQAO SR BI JU NA EVROP SKOJ SO CI JAL NOJ MRE @I

So ci jal na za {ti ta u vre me ve li ke kri ze Za me nik di rek to ra Ge ron to lo {kog cen tra u Su bo ti ci dr Ne nad Iva ni {e vi} u~e stvo vao je, kao je di ni pred stav nik ze ma qa van EU, u ra du eks pert ske gru pe Evrop ske so ci jal ne mre `e (ESN), ko ja ima za da tak da na pra vi pred log me ra za {to efi ka sni ju so ci jal nu za {ti tu u vre me ve li ke eko nom ske kri ze. Eks pert ski tim, ko ji je for mi ran na pred log di rek to ra ESN-a Xo na Ha lo ra na, pri pre mi }e pro gram me ra ra di op ti ma li za -

ci je tro {e wa nov ca, ko jeg je u vre me kri ze sve ma we, da bi ni vo so ci jal nih uslu ga ostao isti ili se ~ak po boq {ao, pri me nom no vih me to da i na ~i na pru `a wa uslu ga, na vo di se u sa op {te wu Ge ron to lo {kog cen tra u Su bo ti ci. Na pr vom sa stan ku, dr Iva ni {e vi} je pred sta vio is ku stva Su bo ti ce i Sr bi je iz obla sti so ci jal ne za {ti te, po seb no na vo de }i da je na{ si stem ve} du gi niz go di na su o ~en s ne do stat kom pa ra.

crna hronika

sreda7.mart2012.

NO VA SA ZNA WA O NO VOJ SIN TE TI^ KOJ DRO GI, OT KRI VE NOJ U NO VOM SA DU

Slu ~aj „kro ko dil” je iz pro {le go di ne Slu ~aj de voj ke za ko ju se sum - da je po svom ube |e wu kon zu mi wa da se le ~i la od po sle di ca ra la he roin ko ji je ku pi la”. uzi ma wa sin te ti~ ke dro ge „kro Vla i sa vqe vi} sma tra da }e se ko dil”, do go dio se u ok to bru sin te ti~ ka dro ga „kro ko dil”, pro {le go di ne, a ne pro {le sed - ako je i ima, pre „spra vqa ti u mi ce, ka ko su pre ne li ne ki me - ku} nim uslo vi ma” ne go „pre no di ji, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u no - si ti pre ko gra ni ce”. Po we go vo sad skoj pri vat noj kli ni ci za vim sa zna wi ma, ce na ova kvog, le ~e we za vi sno sti „Vi ta”. „pr qa vog” he ro i na, u Ru si ji, – De voj ka s te {kim po vre da - ume sto 50-60, ko {ta sve ga ne ko ma ko è na ru ci pri mqe na je u li ko do la ra, s tim da se u we ga pri vat nu kli ni ku za le ~e we za - me {a ju raz ne otrov ne sup stan ce vi sno sti „Vi ta” u ok to bru 2011. go di ne, na kon ~e ga su joj u dru goj bol ni ci hi rur {ki sa ni ra ne po vre de – iz ja vio je di rek tor te kli ni ke Mi lan Vla i sa vqe vi}. – Do pre me sec da na kon tak ti ra li smo s wom u te ra pe ut skom smi slu, ali smo pra ti li i opo ra vak ru ke i ona se ose }a do bro. On je na po me nuo da je ovaj slu ~aj spo me nut u pri ~i o ra du kli ni ke, ko ja je pro {le sed mi ce ob ja vqe na u me di ji ma, ko ji su se na kon to ga po seb no za in te re so va li za ovu te mu, {to je mo glo stvo ri ti uti sak da je pa ci jent ki wa na le ~e wu u ovom tre nut ku. Za ovaj slu ~aj di rek tor „Vi te” je re kao da je izo lo van i No vo sad ska kli ni ka za le ~e we za vi sno sti „Vi ta” po je di na ~an i da ne ma in for ma ci ju o to me da ove sin - ko je do vo de do ne kro ti~ nih po ja te ti~ ke dro ge ima na tr ì {tu va na ko ì i tro va wa ce log or nar ko ti ka. Vla i sa vqe vi} je ob - ga ni zma. ja snio da se de voj ka, ko ja je he ro Port pa rol ka no vo sad ske po in ska za vi sni ca, pri ja vi la u li ci je Mi le va To mi} re kla je kli ni ku s po vre da ma na ko ì pre kju ~e Ta nju gu da ne ma ju in ko je li ~e na ono {to se kao po - for ma ci je da ove dro ge ima na sle di ca ja vqa od kon zu mi ra wa no vo sad skom nar ko tr ì {tu, i „kro ko di la”, ali je re kla da ni - po zva la No vo sa |a ne da pri ja ve je „ni {ta ne u o bi ~a je no ra di la u uko li ko zna ju da se ova dro ga ne smi slu na bav ke i ko ri {}e wa i gde pro da je.

NA GRO BQU KO TE@ U PAN ^E VU

Sa hra we ne se stre Ru sov Se stre Mi le na (28) i Qi qa na (22) Ru sov, ko je su u pe tak uve ~e na stra da le u ude su na Pan ~e va~ kom pu tu, sa hra we ne su ju ~e na gro bqu Ko te` u Pan ~e vu. Na ve~ ni po ~i nak is pra ti lo ih je vi {e od 600 qu di: maj ka Dra ga na, otac Ni ko la, ro |a ci, dru ga ri ce, pri ja te qi i su gra |a ni. – Bi le su ve dre, po zi tiv ne, na sme ja ne. Pu ne qu ba vi i `i vo ta. Ne moj te me pi ta ti zbog ~e ga se ovo do go di lo. Na to pi ta we ne mam od go vor – re kla je kroz su ze naj bo qa Qi qa ni na dru ga ri ca i po tom spu sti la pli {a nog ku cu na wen san duk.

dnevnik

c m y

LE[ NE PO ZNA TE OSO BE OT KRI VEN BLI ZU [AP CA

Ras ko ma da no te lo na |e no u Ta ba no va~ kom je ze ru – U Ta ba no va~ kom je ze ru kod [ap ca ju ~e je pro na |en le{ – re kla je Ta nju gu port pa rol ka Po li cij ske upra ve u tom gra du Da ni je la Isa i lo vi}. – Gra |a ni su pri me ti li ne {to ~ud no u je ze ru i alar mi ra li po li ci ju u 10.45 sa ti. Eki pe su iza {le na li ce me sta i obez be di le te ren. Tor be ko je su plu ta le je ze rom na {la su dva ri ba ra i to od mah pri ja vi li po li ci ji. Po zva ni su i va tro ga sci ko ji su ku ka ma iz vu kli tor be na oba lu. Da ni je la Isa i lo vi} ni je mo gla da po tvr di na vo de me di ja ko ji su pre ne li da je re~ o „ras ko ma da nom qud skom te lu, spa ko va -

nom u ke se”, na vo de }i da su spe ci ja li zo va ne eki pe MUP-a pri sti gle na li ce me sta. Uvi |aj je iz vr {io is tra `ni su di ja Vi {eg su da u [ap cu. – Na kon uvi |a ja jav no sti }e bi ti do stup no vi {e po da ta ka – do da la je ona. Te lo je po sle uvi |a ja po sla to na ob duk ci ju, ko ja tre ba da utvr di ka ko je i ka da smrt na stu pi la, kao i iden ti tet oso be. Ta ba no va~ ko je ze ro ve {ta~ ko je je ze ro uda qe no {est ki lo me ta ra od [ap ca bli zu Sa ve i do pre ne ko li ko da na bi lo je pod le dom pa se za sa da ne mo `e pret po sta vi ti ka da su ke se ba ~e ne u vo du.

RE FOR MA PRA VO SUD NOG SI STE MA POD BUD NIM OKOM BRI SE LA

Ne za vi sno pra vo su |e pred u slov za Evro pu Obla sti pra vo su |a i unu tra {wih po slo va }e bi ti jed no od po gla vqa ko je zah te va spro vo |e we da qih re for mi da bi se is pu ni li utvr |e ni uslo vi za na pre do va we Sr bi je ka ~lan stvu u Evrop skoj uni ji – uka zu je Is tra ì va~ ki for mum Evrop skog po kre ta u Sr bi ji. U te snoj ve zi s tim po gla vqem je i ono o pra vo su |u i qud skim pra vi ma, ko je se po seb no ba vi ne za vi sno {}u sud stva i za {ti tom qud skih pra va. Isto vre me no se, is ti ~u u Fo ru mu, pra vo su |e raz ma tra i u okvi ru po li ti~ kih uslo va za pri stu pa we. To uka zu je da ne za vi sno pra vo su |e pred sta vqa pred u slov za uspe {ne pre go vo re ko ji }e se vo di ti u okvi ru po gla vqa „Prav da, slo bo da i bez bed nost“, oce wu ju u For mu Evrop skog po kre ta. Uko li ko se po gle da iz ve {taj Evrop ske ko mi si je za po sled we tri go di ne, mo è se za kqu ~i ti da iz ve sni na pre dak po sto ji u svim obla sti ma ko je ana li zi ra ju u okvi ru tog po gla va qa, ali da on va ri ra u za vi sno sti od sa me obla sti. Ko mi si ja je utvr di la opis sta wa i da la pre po ru ke za sva ku po je di na~ nu oblast. Do bro oba ve {te ni iz vo ri „Dnev ni ka“ oce wu ju da se evrop ski stav u po gle du una pre |e wa pra vo su |a u Sr bi ji od no si i na po stu pak pre i spi ti va wa od lu ka pr vog sa zi va Vi so kog sa ve ta sud stva iz de cem bra 2009. go di ne o ne(re)iz bo ru 837 do ta da {wih su di ja, ko ji je, kad je po ~eo ju nu pro {le go di ne, u {i roj jav no sti na zvan „re vi zi ja re i- zbo ra“. Ne dav no po mi wa we te te me je, ka ko ve ru ju upu }e ni, jo{ jed no pod se }a we na to da je za tra è no da evrop skim po sma tra ~i ma “re vi zi je re i zbo ra” bu de omo gu }en pri stup ve }a wi ma VSS-a iz u zev pri li kom gla sa wa i od lu ~i va wa“. Po sa zna wi ma na {ih iz vo ra, u da ni ma ko ji pred sto je evrop ski part ne ri, na i me, o~e ku ju da

do |e do raz go vo ra o po te zi ma ko ji bi do ve li do „ot kla wa wa za bri nu to sti po sma tra ~a EU u po gle du pu nog po {to va wa usvo -

gla sa wa VSS-a, ko ji ukup no ima 11 ~la no va, „tre ba da se po vu ku ~la no vi ko ji su bi li i u pr vom sa zi vu tog te la i u~e stvo va li u

Ma lo vi}: Pre i spi ti va we od lu ka go to vo za dva me se ca Mi ni star ka prav de Sne à na Ma lo vi} iz ja vi la je ju ~e u Va qe vu da }e u na red na dva me se ca u pot pu no sti bi ti za vr {en pro ces pre i spi ti va wa od lu ka op {teg iz bo ra su di ja i da su u to ku raz go vo ri za iz bor pred sed ni ka osno vih su do va. – Za vr {e ni su raz go vo ri s kan di da ti ma za pri vred ne i vi {e su do ve, a sa da su na red do {li osnov ni su do vi – re kla je mi ni stra ka no vi na ri ma na kon otva ra wa zgra de pra vo sud nih or ga na u Va qe vu. Sne à na Ma lo vi} je, go vo re }i o re zul ta ti ma Mi ni star stva prav de, re kla da }e usko ro bi ti pri ka za ni re zul ta ti ra da od Vi so kog sa ve ta sud stva i Dr àv nog ve }a tu ì la {tva. Po we nim re ~i ma, ti re zul ta ti go vo re da je efi ka snost srp skog pra vo su |a na ni vou osnov nih su do va 91 od sto sa vla da nih pred me ta, „{to se ni ka da do sa da u isto ri ji ni je de si lo”. Mi ni star ka prav de je na gla si la da je, {to se ti ~e kri vi~ nih po stu pa ka u vi {im su do vi ma, do stig nut za cr tan ciq s po ~et ka re for me pra vo su |a i da kri vi~ ni po stup ci ne tra ju du è od go di nu. Ona je uka za la da je ka zne na po li ti ka u Sr bi ji po o {tre na, na vo de }i da u pri log to me go vo ri ~i we ni ca da od 2008. go di ne u srp skim za tvo ri ma ima 3.000 vi {e pri ve de nih i osu |e nih li ca. (Ta njug) je nih smer ni ca za pro ces re vi zi je re i zbo ra“. U sklo pu to ga je i evrop sko in si sti ra we na do ne tim prin ci pi ma da u po stup ku re {a va wa o pri go vo ri ma iz

od lu ~i va wu o re i zbo ru su di ja 2009. go di ne: pred sed ni ca Vr hov nog ka sa ci o nog su da, ~lan iz re da advo ka tu re, te dvo je ~la no va po funk ci ja ma – mi ni star ka

prav de i pred sed nik Od bo ra Na rod ne skup {ti ne za pra vo su |e”. O~e ki va ni raz go vo ri tre ba lo bi da una pre de po stu pak po pri go vo ri ma ne re i za br na ih su di ja, ko ji se, ka ko iz gle da, ni je mno go po me rao ot ka ko su 13. de cem bra iz Evro pe po sta vi li pi ta wa u ve zi s funk ci o ni sa wem VSS-a na kon ostav ke su di je Ape la ci o nog su da Mi li mi ra Lu ki }a. Me |u tim, u me |u vre me nu je iza bran no vi ~lan VSS-a iz re da su di ja ape la ci o nih su do va. Iz vo ri ta ko |e ve ru ju da ni je is kqu ~e no da bi na sa stan ku ko ji se o~e ku je mo glo bi ti raz go vo ra i o po stup ku iz bo ra pred sed ni ka su do va u Sr bi ji. Upu }e ni, na i me, sma tra ju, da bi Evro pa mo gla is ka za ti oba zri vost i o tom pi ta wu jer je taj po stu pak, sti ca jem okol no sti, ne ka ko pao pred ras pi si va we par la men tar nih iz bo ra u Sr bi ji. U Dru {tvu su di ja Sr bi je ka `u da je naj va `ni ji po sao ko ji bi VSS tre ba lo da ura di – pro pi si va we kri te ri ju ma za vred no va we ra da su di ja i po stup ka za vred no va we ra da su di ja, {to je, ka ko tvr di pred sed ni ca udru `e wa Dra ga na Bo qe vi}, po Za ko nu o su di ja ma tre ba lo da bu de ura |e no do ma ja 2009. go di ne. – Dru {tvo su di ja sma tra da ni su is pu we ni uslo vi za na sta vak pro ce sa re vi zi je jer u we mu VSS mo ra da po stu pa u pu nom sa sta vu – iz ja vi la je pred sed ni ca Dru {tva su di ja Dra ga na Bo qe vi}. – Ta ko |e, sma tra mo da ni je neo p hod no da se u ovom ak tu el nom tre nut ku oba vqa iz bor pred sed ni ka su do va, kad ve} ni su do sa da iz bar ni. Mi sli mo da se iz do sa da {weg ra da VSS-a vi di da je on pod ve li kim uti ca jem svog po li ti~ kog de la i da po sto ji raz log za bo ja zan od pre sin ga tog de la u po gle du iz bo ra pred sed ni ka su do va. J. J.

PRO CES BIV [EM MI NI STRU OD BRA NE SCG PR VO SLA VU DA VI NI ]U BEZ PRI SU STVA JAV NO STI NE STAO DE ^AK IZ ALEK SI NA^ KIH RUD NI KA

Po li cij ska po tra ga za Mar kom

Mar ko Ri sti}

Ju ~e ra no uju tro kre nu la je po li cij ska po tra ga za ne sta lim jed na e sto go di {wim de ~a kom Mar kom Ri sti }em iz Alek si na~ kih Rud ni ka, ob ja vqe no je in for ma tiv nom por ta lu „Ju `ne ve sti”. Za de ~a kom }e tra ga ti sve ras po lo `i ve sna ge po li ci je, ukqu ~u ju }i i @an dar me ri ju. Po tra ga }e, ka ko se na vo di, kre nu ti s Alek si na~ kih Rud ni ka i bi }e pre tra `en sva ki pe daq ze mqe re kli su iz @an dar me ri je. Ma li Mar ko ne stao je 3. mar ta oko 14 sa ti. (Ta njug)

Po ver qi ve in for ma ci je o „sa te li tu” Su |e we biv {em mi ni stru od bra ne SCG Pr vo sla vu Da vi ni }u zbog za kqu ~i va wa {tet nog po dr à vu ugo vo ra o za ku pu {pi jun skog sa te li ta s izra el skom kom pa ni jom, na sta vqe no je ju ~e iz no {e wem od bra ne op tu è nog bez pri su stva jav no sti, zbog po ver qi vo sti in for ma ci ja iz ar bi tra è. Pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du su |e we Da vi ni }u pret hod no je od la ga no tri pu ta – u sep tem bru 2010. go di ne, kao i u sep tem bru i de cem bru pro {le go di ne, jer su du ni je bi la do sta vqe na neo p hod na do ku men ta ci ja. Po na vo di ma op tu `ni ce, Da vi ni} je mi mo pro pi sa ne pro ce du re za kqu ~io ugo vor o pra vu

Pr vo slav Da vi ni}

ko ri {}e wa sa te li ta, vre dan 44,9 mi li o na evra s izra el skom fir mom i pri ba vio ko rist toj fir mi. Zbog ne is pu wa va wa oba ve za iz ugo vo ra o za ku pu sa te li ta, izra el ska kom pa ni ja je tu `i la Sr bi ju i do bi la spor te je dr `a va oba ve za na da joj na dok na di {te tu od oko 37 mi li o na do la ra. Pret hod no je u sud sti gla i ar bi tra `na od lu ka iz Lon do na iz spo ra Sr bi je i Izra e la, ko ja je ta ko |e po ver qi va i ne sme da se ob ja vi u jav no sti bez sa gla sno sti obe stra ne u spo ru. U op tu `ni ci se na vo di da je Da vi ni} za kqu ~io ugo vor bez ika kvog pret hod nog po stup ka iz bo ra po nu |a ~a i bez bi lo ka kve pret hod ne stru~ ne kon sul -

ta ci je s Ge ne ral {ta bom Voj ske SCG ili bi lo ko jim dru gim od go vor nim i stru~ nim li ci ma Voj ske SCG ra di utvr |i va wa po tre be sa te lit skog nad zo ra te ri to ri je sa sta no vi {ta od bra ne ze mqe i ra di de fi ni sa wa uslo va za ugo va ra we od go va ra ju }ih uslu ga. Sr bi ja je, po sle gu bit ka spo ra pred pa ri skim su dom, pred re dov nim su dom u Lon do nu ne u spe {no ospo ra va la nad le `nost ar bi tra `e u Pa ri zu za od lu ~i va we u tom spo ru. Po {to tu `ba, ko ju je za stu pa lo Re pu bli~ ko jav no pra vo bra ni la {tvo ni je usvo je na, Sr bi ja je bi la oba ve zna da lon don skom su du pla ti tro {ko ve po stup ka od 1,38 mi lion di na ra, od no sno 13.800 evra. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

sreda7.mart2012.

SLO BO DAN JO VA NO VI] IZ STA RIH LE DI NA CA, KOD NO VOG SA DA, PO KRE NUO INI CI JA TI VU ZA UVO \E WE „MA RI JI NOG ZA KO NA”

Otac ubi je ne de voj ~i ce tra ì po o {tra va we ka zni za pe do fi le Slo bo dan Jo va no vi} iz Starih Ledinaca, otac osmogodi{we devoj~ice koju je pretpro{log leta zlostavqa~ povratnik Mladen Ogulinac silovao i ugu{io, pokrenuo je inicijativu „Za Marijin zakon”, koja predvi|a poo{travawe zatvorskih kazni za pedofile. Jovanovi} predlaè uvo|ewe zatvorske kazne u trajawu od 60 do 80 godina da bi se spre~ila mogu}nost da nasilnici ponove monstruozne zlo~ine. – Da se razumemo, nisam za uvo|ewe smrtne kazne. Ali po{to u Srbiji ne postoji kazna doìvotne robije, èlim podizawe zatvorskih kazni s 40 na 60 ili 80 godina da bismo bili sigurni da }e biti podaqe od svojih `rtava – rekao je Jovanovi} za novosadski Radio 021. Po wegovim re~ima, povod za inicijativu bio je zlo~in koji se pre deset dana desio u Vra~evom Gaju, pored Bele Crkve, gde je pedofil povratnik nakon odleàne zatvorske kazne osumwi~en da je poku{ao da siluje jednu devoj-

Ku }a u ko joj je po ~i wen zlo ~in

Slo bo dan Jo va no vi}

~icu nakon {to joj je ubio oca. kako je rekao Jovanovi}, dr`avni funkcioneri su posle brutalnog ubistva wegove k}erke najavqivali o{triju kaznenu politiku i uvo|ewe narukvica za monitoring oslobo|enih pedofila, ali ta inicijativa do danas nije realizovana. – Dva dana nakon tragi~ne smrti mog deteta, Slo bo dan Ho men je najavio da }e svi silova-

teqi povratnici nakon izdr`ane zatvorske kazne nositi narukvice koje }e omogu}iti monitoring radi spre~avawa mogu}nosti da ponove zlo~in. On je rekao da }e to biti uvedeno „kroz par meseci”, a pro{lo je dvadeset meseci od kako je Marija ubijena. Povratnici ponavqaju svoje zlo~ine, {to pokazuje slu~aj iz Vra~evog Gaja – navodi Jovanovi}.

Advokat Zo ran Le va jac smatra da svako ima pravo na pokretawe inicijative, ali da uvo|ewe zatvorskih kazni u navedenom trajawu nema logi~kog smisla. Po wegovim re~ima, osim {to je u ve}ini zemaqa kazneni maksimum 40 godina, u slu~ajevima pedofilije izvr{ilac je odrasla osoba kojoj i zatvorska u navedenom trajawu zna~i do`ivotnu robiju.

– Imaju}i u vidu maksimalnu propisanu kaznu u trajawu od 40 godina, tako ne{to mo`e i}i kao inicijativa, ali se postavqa pitawe da li je to s kriminolo{kog ili svakog drugog aspekta opravdano. Formalnopravno, to je mogu}e, ali se otvara pitawe smisla takve izmene zakona – smatra ovaj advokat. Levajac navodi da je mogu}e takvom inicijativom uticati na

poo{travawe kaznene politike u okvirima gorwe granice od 40 godina. Po wegovim re~ima, pre svake izmene zakona postoji javna rasprava i pravno je mogu}e poo{travawe zatvorskih kazni ukoliko se proceni da su takve mere ispravne. – [to se ti~e poo{travawa kaznenih mera, tu apsolutno postoje zakonske mogu}nosti propisivawa vi{eg posebnog minimuma i vi{eg posebnog maksimuma – obja{wava Levajac. Ogulinac se tereti da je malu Mariju silovao i ugu{io maramicom krajem juna pretpro{le godine. Nakon {to su roditeqi prona{li le{ deteta iza ku}e, usledila je 20-~asovna potera za zlo~incem, koga su Ledin~ali prilikom hap{ewa umalo lin~ovali. On je iz novosadskog zatvora preba~en u Specijalnu bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu, gde je umro od sr~anog udara svega dva meseca nakon zlo~ina, ironi~no, na dan kada je mala Marija trebalo da napuni osam godina.

U BA^ KOM GRA DI [TU I BA^ KOM PE TRO VOM SE LU FIR MA KO JA SE BA VI PO QO ^U VAR SKOM SLU @BOM BRI NU ]E I O JAV NOM RE DU I MI RU

Ci vil ne stra `e ni su pri hva tqi ve

Hap {e we Lu ke Bo jo vi }a u [pa ni ji

SPE CI JAL NI SUD ZA 15. MAJ OD LO @IO PROCES „ZE MUN CI MA” UHAP [E NIM U [PA NI JI

Su |e we Bo jo vi }u ~e ka is hod zah te va o eks tra di ci ji

Specijalni sud u Beogradu ju~e je odlu~io da se Lu ki Bo jo vi }u i „zemuncu“ Vla di mi ru Mi li sa vqe vi }u do daqeg ne sudi u odsustvu za krivi~na dela ubistva i poku{aja ubistva 2004. godine, dok ne bude izvesno kako }e [panija, gde su uhap{eni 9. februara, odlu~iti o zahtevu Srbije za wihovu ekstradiciju. Sudsko ve}e, kojim predsedava novi sudija Specijalnog suda u Beogradu Vla di mir Me sa ro vi}, na saglasan predlog advokata odbrane i zastupnika optu`be, odloìlo je za 15. maj su|ewe u ovom postupku kojim su, osim dvojice uhap{enih pre mesec dana u [paniji, obuhva}eni i „zemunci“ Mi lo{ Si mo vi} i Sret ko Ka li ni}, pohap{eni u junu 2010. godine. Sudija Mesarovi} je naveo da je sud zatraìo od Ministarstva pravde Srbije izve{taj o tome u kojoj je fazi postupak ekstradicije optuènih Bojovi}a i Milisavqevi}a, ali da on zasad nije dostavqen. Predsedavaju}i je objasnio da je taj izve{taj traìo da bi na osnovu wega sud procenio kada bi postupak mogao biti okon~an i s kakvim ishodom, odnosno da li }e optuèni biti dostupni, ili da im se sudi u odsutnosti. Optu`nica Tuìla{tva za organizovani kriminal tereti ~etvoricu okrivqenih za povezanost s tri pucwave koje su se desile 2004. godine u Beogradu: jednom u kojoj je ubijen Branko Jeftovi} Jorga, dok su u odvojenim pucwavama na An dri ju Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a, zvanog [ok, ubijeni wihovi telohraniteqi Dejan @ivan~evi} i Milutin Jovi~i}. Optu`nica Bojovi}a sumwi~i za planirawe ubistava Dra{kovi}a i Nedovi}a, kao i za organizovawe ubistva Jeftovi}a. Advokati odbrane Luke Bojovi}a ju~e su

predloìli da se izdvoji iz predmeta, po wihovog brawenika optuùju}a izjava koju je u Zagrebu 29. jula 2010. inspektorima dao optuèni Sretko Kalini} u bolnici, gde je bio nakon {to ga je po~etkom juna te godine ranio biv{i drugar Milo{ Simovi} dok su bili u bekstvu. ^lan tima Bojovi}eve odbrane advokat Bo ri vo je Bo ro vi}, koji je izneo predlog za izdvajawe zapisnika iz Hrvatske, obrazloìo je da wegovo kori{}ewe u postupku ne bi bilo u skladu s na{im ZKPom jer je re~ o izjavi koju je Kalini} dao u drugoj dràvi, te da su ga nakon izru~ewa mogli saslu{ati dràvni organi Srbije. Tako|e, branilac je zatraìo da odbrani bude dostavqen izve{taj o Kalini}evom neuspelom bekstvu iz pritvora zgrade Specijalnog suda koje je 7. februara poku{ao zajedno s pritvorenikom @eq kom Mi lo va no vi }em. Osim toga, advokat Borovi} je izneo predlog da se obavi neuropishijatrijsko ve{ta~ewe Kalini}a posmatrawem, isti~u}i da ga je traìo sam okrivqeni. Predlog za ve{ta~ewe je podraàla i odbrana Milo{a Simovi}a. Istovremeno je advokatica odbrane Je le na Sto ji} izrazila protivqewe predlogu Tuìla{tva da se obavi i neuropsihijatarijsko ve{ta~ewe wenog brawenika okrivqenog Simovi}a. O ovim predlozima sud ju~e nije odlu~ivao. Po saznawima „Dnevnika“, u [paniji je u toku krivi~ni postupak protiv Luke Bojovi}a i Milisavqevi}a po optu`bama koje ih u toj dràvi terete za krivi~na dela posedovawa oru`ja, falsifikovawa dokumenata, organizovanog kriminala i opirawa hap{ewu. J. J.

Svako re{ewe vezano za bezbednost gra|ana i imovine koje nije institucionalizovano, unapred je osu|eno na propast. Ovom konstatacijom po~ela je ju~era{wa pres-konferencija posve}ena bezbednosti u be~ejskoj op{tini na kojoj su sagovornici bili predsednik op{tine Pe ter Kne zi i predsednik Saveta za bezbednost u najve}oj potiskoj op{tini La zar Se ku li}. Poseban akcenat stavqen je na de{avawa u Ba~kom Gradi{tu i Ba~kom Pe-

skoj to jeste slu~aj, ali mi `ivimo u Srbiji i moramo se pridr`avati ovda{wih zakona. Uz to, takve grupe nisu opremqene ni obu~ene da reaguju u datom nezavidnom trenutku, pa ako bi odreagovale, uzimaju}i zakon u svoje ruke, u{le bi u neku vrstu krivi~nih dela. Naravno, svaka aktivnost gra|ana je dobrodo{la, ali organizovano s policijom, a nikako samostalno. U daqem brifingu s predstavnicima medija re~eno je da je lokalna samouprava, posle obavqe-

Ba~ ko Pe tro vo Se lo

trovom Selu, gde je tokom ove zime bilo vi{e provala, pqa~ki, ~ak, i razbojni{tva, pa je sve postalo vrlo alarmantno. – Iako nije u na{oj nadle`nosti, morali smo da preduzmemo neke poteze, naravno, u saradwi s ovda{wom Policijskom stanicom, da bi se zaveo red – naglasio je predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. – Sva druga re{ewa, pa i ona koja je ponudio Pokret ma|arske nade s formirawem civilne stra`e sastavqene od dobrovoqaca, nisu prihvatqiva. Jer, takav na~in organizovawa odbrane od nasilnika u Srbiji nije regulisan zakonskim odredbama. U Ma|ar-

i to da se takav odnos mora promeniti. Jer, „gra|ani nemaju drugu policiju, niti policija ima druge gra|ane“. Jedini na~in da se stane na put neèqenim situacijama je da gra|ani i policija prisnije sara|uju. Makar i putem qudi koji }e biti angaòvani u okviru „Link FTO„. Savati mesnih zajednica u pomenutim naseqima su se sloìla s predlogom lokalne samouprave, pogotovo {to su kra|e toliko daleko oti{le da se prazne ku}e

saveta mesnih zajednica, definisali smo odre|ene mere. Bi}e anga`ovano qudstvo tokom ~itavog dana, koje }e i}i ulicama, terenskim vozilima ili pe{ice, tako {to }e u prepodnevnim satima Poqo~uvarska slu`ba pratiti de{avawa, a po podne i no}u volonteri. Kada vegetacija krene, problemi }e se preseliti iz naseqa na wive u ataru. Dodao bih da svako ko ima bilo kakav problem treba da do|e u mesnu zajednicu i prijavi ga de`urnoj

Pe ter Kne zi i La zar Se ku li}

nih razgovora s ~lanovima Saveta mesne zejednice u Ba~kom Gradi{tu i Ba~kom Petrovom Selu, donela odluku da se firma koja se bavi poqo~uvarskom slu`bom „Link FTO„ DOO ukqu~i u ~itavu problematiku tako {to }e u pomenuta dva naseqena mesta kontrolisati javni red i mir. Kako? Dobrovoqci koji }e biti edukovani u firmi „Link FTO„ i obu~eni u wihove uniforme po podne i tokom no}i kontrolisa}e javni red i mir. Apostrofirano je i to da saradwa gra|ana i policije nije na zavidnom nivou, da su prisutni odre|eni, uslovno re~eno, gr~evi, ali

usred bela dana „~erupaju“, odnosi se crep s krova, prozori, stvari iz ku}e, a da niko od kom{ija ne reaguje. – Jedan od glavnih problema je komunikacija s istra`nim organima, inspekcijskim slu`bama, patrolama na terenu, po{to se gra|ani te{ko odlu~uju da prijave bilo kakav slu~aj zbog obaveze svedo~ewa – dodao je Lazar Sekuli}. – U policiji smo dobili uveravawa da su pove}ali nivo pozornosti i a`urnosti na svaku prijavu gra|ana. S obzirom na to da je prime}ena odre|ena ozbiqnost u lokalnoj samoupravi, policiji i kod ~lanova

slu`bi. U „Linku„ smo evidentirali za godinu dana vi{e od 800 upozorewa u ataru. Ako se to poka`e kao dobar potez, pro{iri}emo i na ostala naseqena mesta u op{tini. Za javnu bezbednost u naseqenom mestu zadu`ena je komunalna policija ili javna bezbednost. Ali, po{to Be~ej nema status grada, nema ni pravo na komunalnu policiju pa je sva problematika svaqena na ple}a policije, koja, uzgred re~eno, nije ni opremqena ni kadrovski popuwena na potrebnom nivou te je saradwa s gra|anstvom od ogromnog zna~aja. V. Jan kov

AR KA NOV UBI CA PRED JU @NO A FRI^ KIM SU DOM

Ga vri} sa slu {an u Kejp ta u nu Do bro sav Ga vri}, koji je osu|en za ubistvo @eqka Ra`natovi}a Arkana, dva puta je saslu{an pred sudom u Kejptaunu, javqa sajt „Wuz24„, a prenosi B-92. Gavri} se 27. decembra pro{le godine predao ju`noafri~koj policiji. On se ju~e pred sudom izjasnio o ekstradiciji i optu`bama za prevaru pri ulasku u Ju`nu Afriku. Srpske vlasti su zatra`ile izru~ewe Gavri}a radi

slu`ewa zatvorske kazne od 35 godina, na koliko je osu|en u odsustvu. Wegov branilac @uan Smuts rekao je ranije da }e se Gavri} boriti protiv ekstradicije. – Moj klijent je ozbiqno bolestan i sudu }emo dostaviti odgovaraju}u medicinsku dokumentaciju. O~igledno je da }emo se boriti protiv zahteva za izru~ewe – rekao je on tada.

Za Gavri}em je Srbija raspisala crvenu poternicu jer je pravosna`no osu|en na 35 godina zatvora zbog trostrukog ubistva u „Interkontinentalu” u januaru 2000. godine. Vlasti Ju`ne Afrike veruju da je u tu zemqu u{ao 2007. godine koriste}i la`ni paso{. Tako|e se saznalo da je Gavri} vozio {efa podzemqa Sirila Biku kada je on bio ubijen u Belvilu, u Ju`noj Africi, u martu 2011. godine.

SPORT

sreda7.mart2012.

EVROPSKO PRVENSTVO U RVAWU, U SVA TRI STILA

UO^I KVALIFIKACIJA ZA OLIMPIJADU

Vu ko vi} iza brao

Selektor na{ih srebrnih rukometa{a Veselin Vukovi} objavio je {iri spisak igra~a na koje ra~una za olimpijski kvalifikacioni turnir u {panskom Alikanteu, od 6. do 8. aprila ove godine. Na wemu se nalazi 28 imena. Da podsetimo, orlovi }e u [paniji odmeriti snage sa doma}inom, selekcijama Poqske i Al`ira, a dve najboqe reprezentacije izbori}e plasman na Olimpijske igre u Londonu. Na spisku se nalaze: Darko Stani} (Metalurg), Dragan Marjanac (Bern Muri), Strahiwa Mili} (Vardar), Radivoje Ristanovi} (Amaja sport), Ivan Nik~evi} (Vaqadolid), Dobrivoje Markovi} (Vardar), Filip Marjanovi} (Metaloplstika),

Bojan Beqanski (Krims), Alem Toski} (Ceqe Pivovarna), Uro{ Vilovski (Vesprem); Rastko Stojkovi} (Vive Kielce), Rajko Prodanovi} (PIK Seged), Milo{ Kostadinovi} (Partizan), Mitar Markez (Geping), Momir Ili} (Kil), @arko [e{um (Rajn Neker Leven), David Ra{i} (Amaja sport), Momir Rni} (Gepingen), Danimir ]urkovi} (Amaja sport), Dra{ko Nenadi} (Grawoqers), Nikola Manojlovi} (Gorewe), Dalibor ^utura (Ademar Leon), Nenad Vu~kovi} (Melsungen), Petar Nenadi} (Holstebro), Luka Mitrovi} (Metaloplastika), Marko Vujin (Vesprem), Ivan Stankovi} (Kretej), Nemawa Zelenovi} (Ceqe Pivovarna). J. G.

KUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Zve zda u Cr ven ki Danas se igraju utakmice osmine finala Kupa Srbije za rukometa{e, a trofej brani novosadska Vojvodina. Jugovi} Unimet i Metaloplastika su direktno izborili plasman u slede}u rundu. U dana{wim utakmicama sasta}e se - LAZAREVAC: Kolubara - Vojvodina (19.30), PO-

@AREVAC: Poàrevac – Partizan (17.30), ZAJEÂR: Zaje~ar – Rudar (Kostolac) (17), BEOGRAD: Obili} – Radni~ki (Kragujevac) (16.30), CRVENKA: Crvenka – Crvena zvezda (18), SUBOTICA: Spartak Vojput – PKB (sino}). Zavr{ni turnir odrà}e se 12. i 13. maja u Boru. J. G.

OTVORENO PRVENSTVO VELIKE BRITANIJE

Na |a u ba ze nu

Najmla|i srpski reprezentativac u plivawu Velimir Stjepanovi} ~etvrtog dana Otvorenog prvenstva Velike Britanije nastupio je u disciplini 100 slobodno (51,69), ali nije uspeo da se domogne finala. Stjepanovi} je prethodno na 200 delfin izborio A olimpjsku normu (1:56,18), a zatim je u ovoj disciplini uzeo i zlato -1:56,47. Ovo mu je bilo drugo zlato na takmi~ewu posle onog na 200 slobodno. Danas }e u Londnu od na{ih takmi~ara plivati Na|a Higl na 200 prsno, a sutra }e Stjepanovi} i Milorad ^avi} nastupiti na 100 delfin. G. M.

PSD ZMAJEVAC ORGANIZUJE SUSRET PLANINARA

O~e ku ju pre ko hi qa du u~e sni ka

Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „Zmajevac” iz Vrdnika, u saradwi sa Savezom sport za sve Vojvodine, organizuje 17. osmomartovski susret planinara na

9 ~asova na fudbalskom igrali{tu Rudara, gde }e biti i prijavqivawe, a start je predvi|en u 9.45. Ruta je duga oko 17 kilometara, a ide pored manastira Ravanice, [irokih livada, prema Jasku, preko Brankovca, do Zmajevca. Kraj {etwe }e biti na Zmajevcu, gde je predvi|en ru~ak za sve u~esnike, vojni~ki pasuq, a bi}e prire|en i prigodan program, uz dodelu priznawa najuspe{nijima. Za decu i one koji ba{ ne mogu da prevale S jedne od ranijih akcija planinara na Fru{koj gori dugu mar{rutu Fru{koj gori. Doma}ini, po od 17 kilometara predvi|ena je tradiciji, o~ekuju preko hiqadu kra}a staza u duìni od oko ~eu~esnika iz Srbije, BiH, Reputiri kilometra, od Kule do blike Srpske i Hrvatske. Zmajevca. Kako smo ~uli od predsednika Bliè informacije mogu se PSD „Zmajevac” Smaila Ma{idobiti na telefone 022/465 447 }a, susret planinara u Vrdniku ili 063/456 447 (Sa{a Mateodrà}e se 10. marta. Skup je od {i}). S. J.

dnevnik

c m y

Tri po ra za srp skih bo ra ca Troje srpskih rva~a ko ji su iza{li na struwa~u u Beogradskoj areni prvog dana Evropskog prvenstva u slobodnom stilu, doìveli su poraze. U prvoj borbi mu{karaca, u kategoriji do 66 kg, Marijan Gecin je izgubio od Otara Tu{i{vilija iz Gruzije. Marko Jovanovi} (do 96) bio je slobodan u prvom kolu, a u osmini finala je izgubio tehni~kim tu{em od Valeri Andriceva (Ukrajina). Istu sudbinu doìvela je i na{a dama Bojana Joli~i} (do 48 kg). Ona je u posledwem trenutku u{la u reprezentaciju po{to je zbog povrede Qiqana Savanovi} morala da otkaè u~e{}e. Za rivalku je imala Ukrajinku Qudmilu Balu{ku,

od koje je izgbila tehni~kim tu{em. Koordinator za slobodni stil u u stru~nom {tabu srpske reprezentacije Vojislav Varagi} ovako je ocenio u~inak srpskih boraca prvog dana {ampionata: - Zadovoqan sam odnosom svih na{ih takmi~ara, borili su se svim srcem sa mnogo iskusnijim i tehni~ki potkovanijim protivnicima. Na primer, Valeri Andricev, koji je rvao sa Jovanovi}em, ima skoro vi{e sezona takmi~arskog sta`a nego {to na{ rva~ ima godina. Nadam se da }e narednih dana biti boqe i uspe{nije. Varagi} je istakao i da }e Rva~ki savez Srbije izuzetnu pa`wu u narednom periodu posvetiti slobodnom stilu.

SVETISLAV VUKMIRICA, NOVI PREDSEDNIK UO YUDO SAVEZA SRBIJE

Po ten ci jal va qa ne go va ti

Novi predsednik Upravnog odbora Xudo saveza Srbije Svetislav Vukmirica konstatuje da je odlika ove asocijacije da prepoznaje i pruà {anse qudima koji nisu iz velikih centara, {to ide u prilog i zalagawima za decentralizaciju u na{em dru{tvu. Vukmirica svoj nedavni izbor na du`nost, na kojoj je odmenio Ivana Todorova, doìvqava kao priznawe i prepoznavawe ispoqenih kvaliteta u dosada{wem angaòvawu u rukovo|ewu UO XS Vojvodine od 2009. godine i uspe{nim vo|ewem mati~nog kluba Partizan u Kikindi. - Ivan Todorov je ostavio ure|en Savez sa nekim ve} realizovanim i mnogim zapo~etim projektima kojim se unapre|uje xudo sport u Srbiji. Tu pre svega mislim na me|unarodni beogradski turnir Srbija open, koji je za kratko vreme postao respektabilan i uskoro treba da izraste u Svetski kup. U dogledno vreme treba da se izborimo za dva evropska turnira koje prate odràvawe me|unarodnih kampova i ako to ostvarimo nema ~ega da se pla{imo u pogledu budu}nosti na{eg xudoa - kaè Vukmirica. On najavquje da }e uporedo sa preuzetom du`nosti predsednika UO XS Srbije biti i na du`nosti predsednika UO XS Vojvodine do oktobra, za kada se predvi|a odràvawa Izborne skup{tine XS Vojvodine. - Xudo sport u Vojvodini i Srbiji raspolaè solidnim potencijalom koji treba negovati i unapre|ivati. Imamo znawa, ume}a, opremu i takmi~ara, ali evidentno je da prostora za popularizaciju ovog sporta imamo u Ni{u, â~ku, Kragujevca, Uìca, jo{ nekim ve}im gradovima i mawim sredinama. Na Olimpijadi u Londonu adut nam je Gerasimenko, ali imamo plejadu perspektivnih boraca izvanrednog potencijala koje treba brusiti za Olimpijske igre u Rio de @a-

neiru 2016. godine - smatra Vukmirica. Vukmirica predo~ava da bez neophodnih sredstava nije mogu}e ostvariti `eqene ciqeve na razvoju xudoa i rezultate na me|unarodnom planu.

Svetislav Vukmirica

- Nastoja}emo da dobijemo {to boqi tretman za deo koji se obezbe|uje iz buxeta, ali i da se {to boqe marketin{ki pozicioniramo . U klubovima imamo puno dece i takmi~ara svih uzrasta, imamo i kvalitetnih boraca koji se mogu potvrditi na me|unarodnoj sceni, samo nam nedostaje nadogradwa. Ve} smo se ukqu~ili u trku sa evropskim dràvama koje ne{to zna~e u xudo sportu, ali oni su u prednosti jer imaju vi{e para, mnogo vi{e evropskih i svetskih kupova nego mi, pa nam treba vremena da ih sustignemo. Da to nije nemogu}e i da moèmo postizati uspehe potvrdili su Milo{ Mijalkovi} osvajawem srebra na Evropskom prvenstvu, pa i srebro Sr|ana Mrvaqevi}a na Svetskom prvenstvu. Ne moè se re}i da to nije delom i na{a zasluga, bez obzira {to sada brani boje Crne Gore. Oni su potvrdili da takmi~ari sa ovih prostora mogu da postiù vrhunske rezultate - istako je Vukmirica. M. Mitrovi}

Bojana Joli~i}

- U na{em stru~nom {tabu je i trener iz Makedonije koja ima ogromno iskustvo u slobodnom

stilu, jer su makedonski rva~i za Jugoslaviju osvojili pregr{t olimpijskih i svetskih medaqa. Tako|e, zavr{eni su dogovori da za Srbiju po~ne da rve ruski rva~ slobodnim stilom Zaur Efendijev. Dobi}e na{e dr`avqanstvo i verovatno }e postati ~lan beogradskog Radni~kog. To je vrhunski takmi~ar iz Dagestana, gde je rvawe nacionalni sport i dobro je {to }e rvati za nas iz dva razloga: zbog me|unarodnih rezultata i da povu~e slobodni stil i u doma}im klubovima. Danas na struwa~u izlaze Dragan De{i} (do 60 kg) i Nikola Markovi} (do 55 kg), kao i dame Eva Tuba (do 51) i An|ela Kr~marevi} (59) u slobodnom stilu. J. G.

OGWEN STOJANOVI], NAJBOQI SRPSKI TRIJATLONAC

Uni {tio bo lest i sa wa Olim pi ja du Ogwen Stojanovi} (21) ve} godinama je najboqi srpski trijatlonac, a u narednih nekoliko meseci poku{a}e da se plasira na Olimpijske igre u Londonu. Stojanovi}ev put ka svetskom vrhu u jednom od najnapornijih sportova (1.500 metara plivawa, 40 kilometara vo`we bicikla, 10 kilometara tr~awa) po~eo je u ranom detiwstvu borbom protiv opake bolesti. Kao petogodi{wem de~aku, naime, postavqena mu je dijagnoza da boluje od Leg-Kalve-Pertesovog sindroma, zbog ~ega je pod znakom pitawa bilo da li }e uop{te mo}i da hoda. Ogwen je morao na operaciju, a kao terapiju lekari su mu savetovali da se bavi plivawem i vo`wom bicikla. To je krenulo dosta dobro, po~eo je da trenira plivawe, ~ime se bavio punih deset godina. U tom periodu roditeqi su ga svakog dana vozili 30 km do Novog Sada, da bi mogao da trenira. - Pobedio sam bolest, zapravo sam je potpuno uni{tio, zahvaquju}i neverovatnoj upornosti i majci, koja me je sedam godina vozila na svaki trening - rekao je Stojanovi} za tri at hlon.org. Kqu~ni trenutak dogodio se 2005. godine kada je kao petnaestogodi{wak otkrio ~ari trijatlona. Ve} od slede}e sezone potpuno se posvetio tom kompleksnom sportu i osvojio prvu titulu nacionalnog {ampiona u Zaje~aru. Usledili su vezani {ampionati Srbije, od 2008. godine i prvenstva Balkana, a on sam najve}im uspehom u karijeri smatra zlato na Evropskom juniorskom kupu 2008. godine u {panskom Pulpiju, gde je odbranio naslovi iz Izraela. Dominaciju na Balkanu zapo~eo je u Galipoqu 2007. godine, a nastavio ga i narednih nekoliko, u Kladovu, Varni i Lutrakiju. Upravo u to vreme privukao je pa`wu ~elnika ITU (Me|unarodne trijatlonske federacije), koji su ga 2007. godine ukqu~ili u svoj razvojni program.

Tokom boravka u Portugalu on ima priliku da radi sa zvezdama trijatlona, kakve su Kris Gemel i Dejvid Haus, koji su mu postali mentori. Ipak, odlu~uju}u ulogu ima Ogwenova disciplina. - Ono {to radim je neka vrsta varawa sopstvenog mozga. Razmi{qam samo o onome {to radim u tom trenutku i ube|ujem sebe da se ose}am odli~no. Ako bih razmi{qao unapred, ne bih mogao da uti~em na sebe na taj na~in.

Ogwen Stojanovi}

U takmi~ewima za Svetski kup Ogwen je triput ulazio me|u trideset najboqih. Na putu ka Olimpijskim igrama u Londonu Stojanovi} mora da nakupi dovoqno bodova na tri takmi~ewa u narednom periodu, pre nego {to na dva takmi~ewa Svetske serije ITU poku{a da ostvari san i izbori mesto u Londonu, kao prvi srpski olimpijski trijatlonac. Na Olimpijskim igrama u Londonu takmi~i}e se po 55 trijatlonaca i trijatlonki.

DIREKTOR AGRO@IV MU[KE LIGE SRBIJE PREDRAG BOJI]:

Su per li ga po~iwe 24. mar ta U fini{u takmi~ewa u ABA i Agroìv ko{arka{koj ligi Srbije, u ìù javnosti dolazi borba za doma}u titulu u Superligi, u kojoj }e igrati na{i regionalni predstavnici i ~etiri najboqa tima iz KLS. Po~etak zavr{nice sezone bi}e odre|en na sastanku klubova 12. marta, ali je ve} poznat najverovatniji termin prvog kola. - Predlog je da Superliga po~ne 24. marta, sedam dana posle zavr{etka na{e i ABA lige. Imali bismo pauzu u vreme fajnal-fora u Tel Avivu, koji star tu je 28. apri la, dok je predlog da se liga{ki deo Superlige zavr{i 20. maja. Posle toga bi ~etiri najboqe ekipe igrale u polufinalu plej-ofa na dve pobede, dok se finale igra na tri dobijena me~a - izjavio je direktor KLS Predrag Boji}.

Predrag Boji}

Prema va`e}im propozicijama, iz Ko{arka{ke lige Srbije ispa{}e tri tima, ali postoji i varijanta koja bi promenila zapisanu proceduru. Postoje spekulacije o tome da bi Makabi mogao da istupi iz ABA lige, uprkos trogodi{wem ugovoru. U tom slu~aju, nezvani~no, srpska ko{arka

zadr`ala bi ~etvrtog predstavnika u regionalnom takmi~ewu. - Ako bude tako, iz doma}e lige ispa{}e samo dve ekipe - pojasnio je Boji}. Direktora KLS brine mogu}nost da srpska ko{arka, zbog lo{ijeg nacionalnog koeficijen ta u odno su na hr vatsku,

spadne na tri predstavnika u ABA ligi. - Zabrinut sam za odre|ene klubove koji su u padu, a imaju tradiciju nastupa u regionalnoj ligi. To }e se sigurno odraziti na srpsku ko{arku, a te{ko je pretpostaviti kakvu }emo situaciju imati u naredne tri godine. Pre svega mislim na one koji bi trebalo da prate na{e timove ekstra kvaliteta. Boji} je istakao da je zadovoqan mnogim aspektima u doma}oj ligi, ali podstoje i oni zbog kojih nije. - Razo~aran sam time {to mnogo ekipa igra sa starijim igra~ima, a trebalo bi da ovo bude liga koja }e praviti ko{arka{e. Zadovoqan sam disciplinom, regularno{}u i finansijskom situacijom, s obzirom na to da imamo dva sponzora koji redovno izmiruju svoje obaveze - rekao je Boji}.

SPORT

c m y

dnevnik

^E TVRT FI NA LE PLEJ-OFA ZA DA ME

Va ra din ke bez op te re }e wa Od boj ka {i ce Va ra di na, naj pri jat ni je ovo se zon sko iz ne na |e we, pla si ra le su se u do i gra va we za ti tu lu i s Obre no va~ kim TENT-om }e se bo ri ti za me sto u po lu fi na lu. Oba pu ta su Va ra din ke ove se zo ne po ra `e ne od Obre nov ~an ki, ali se ne pla {e fa vo ri ta i u~i ni }e sve da na ~i ne jo{ jed no iz ne na |e we. Pla sma nom u plej-of Pe tro va ra din ke su is pu ni le pred se zon ski ciq, pa sve {to ura de u ~e tvrt fi na lu sa mo }e pre va zi }i o~e ki va wa i po ka za ti da do bre igre i re zul ta ti to kom se zo ne ni su slu ~aj ni. - U ~e tvrt fi na lu plej-ofa sve je mo gu }e, ne po be di uvek bo qi i kva li tet ni ji. Sva ka ko smo is pu ni li ciq i mak si mal no ras te re }e no }e mo na stu pi ti u plejofu, jer ne ma mo {ta da iz gu bi mo. Po sled wa dva me ~a u li gi igra li smo sa Zve zdom i Spar ta kom i iz gu bi li, pa nam je tre ba lo vre me na da se vra ti mo u si stem, ali za da na {wi su sret smo sprem ni i, {to je naj va `ni je, svi smo zdra vi - re kao je tre ner Va ra din ki Jo vo Ca ko vi}.

Blok Va ra din ki: Ra ~i} i Mi haj lo vi}

Ca ko vi} ri va la ve o ma do bro po zna je. - Na {i pri mar ni ci qe vi u me ~e vi ma s TENT-om bi }e da za u s ta v i m o Bo j a n u Mar k o vi},glav nog po e ne tar, ali i da na pad ne mo ser vi si ma i da wi ho ve do bre sred we blo ke re uda q i m o od mre ` e. Ako to po s tig n e m o, ima m o do b re {an se da se na da mo pro la sku u po lu fi na le, ali za sa da è li mo da uì va mo u plej-ofu i da ras t e r e } e n o pri k a ` e m o svo ju naj bo qu igru - is ta kao je Ca ko vi}. Da n as - OBRE N O V AC: TENT - Va r a d in BMG (20), SU BO TI CA: NIS Spar tak Je din stvo (U) (19), BE O GRAD: Vi zu ra - Ko lu ba ra (18). Pe t ak (re v an{ me ~ e v i)NO VI SAD: Va ra din BMG TENT (20), su bo ta - PAN Ê VO: Di na mo Azo ta ra - Cr ve na zve z da (18), LA Z A R E V AC: Ko lu ba ra - Vi zu ra (17), U@I CE: Je din stvo - NIS Spar tak (20). Eve ne tu al ne tre }e utak mi ce pred vi |e ne su za 14. mart. M. Ri sti}

sreda7.mart2012.

DA NAS DVE RE VAN[ UTAK MI CE ^E TVRT FI NA LA LI GE [AM PI O NA

Apoel spre ma no vu sen za ci ju Pla sman Apo e la u osmi nu fi na la Li ge fud bal skih {am pi o na pred sta vqao je pra vu sen za ci ju, tri me se ca Ki pra ni su `i ve li kao u snu, a po sle pr vog me ~a osmi ne fi na la s Olim pi kom u Li o nu i mi ni mla nog po ra za (0:1) po ra sli su im ape ti ti. Ve} ne ko li ko da na Ni ko zi ja je u zna ku fud ba la, ula zni ce za ve ~e ra {wi me~ vre de kao su vo

Lop tu spu {ta tre ner Apo e la, na{ stru~ wak Ivan Jo va no vi}. - Olim pik je apo lut ni fa vo rit, Fran cu zi ima ju sja jan tim, bi lo bi pra vo ~u do da ih po be di mo – re a lan je Jo va no vi}. – Si gur no je da se ne }e mo pre da ti, igra }e mo na {u igru i po ku {a }e mo da iz kon tre po stig ne mo gol i da even tu al no na pra vi mo po met wu u re do vi ma Olim pi ka.

Ba stos (Olim pik) u du e lu s Bo a ven tu rom i Mar si wom (Apoel)

VOJ VO DI NA NS SE ME SU TRA U PLEJ-OFU DO ^E KU JE RIB NI CU

Ozbiq nost vo di u po lu fi na le

Opu {te nost, ma wak mo ti va i iz mo re nost ko {ta li su od boj ka {e no vo sad ske Voj vo di ne NS se me gu bit ka dru ge po zi ci je na ta be li i u plej-of su u{li s tre -

Lu ka ^u bri lo

}eg me sta. Kra qe va~ ka Rib ni ca osvo ji la je bod u Srp skoj Ati ni u po sled wem ko lu li ga {kog de la pr ven stva, spu sti la cr ve no-

be le za jed nu po zi ci ju, ali je sple tom okol no sti za vr {i la na {e stom me stu i u ~e tvrt fi na lu do i gra va wa mo ra }e po no vo na cr tu No vo sa |a ni ma. Sve sni su cr ve no-be li da su sa mi kri vi za pro pust u po sled wem ko lu i da u plej-ofu ne ma ju pra va na opu {ta we. - U po sled wi li ga {ki me~ smo u{li opu {te no, mi sli smo da je go to vo i da }e mo la ga no do }i do dru ge po zi ci je, {to nam se osve ti lo. Po sle gu bit ka dva uvod na se ta, ni smo sme li da do zvo li mo se bi da iz gu bi mo, pa smo pre o kre nu li, ali ni ta da ni smo pri ka za li igru ka kvu mo `e mo. Za to }e mo u do i gra va we s tre }e po zi ci je, ~i me smo sa mo ma lo za kom pli ko va li se bi put ka du ploj kru ni. @e li mo i ti tu lu, a to zna ~i da mo ra mo da bu de mo

naj bo qi i da po be di mo sva ko ga ko nam se na |e na pu tu - re kao je teh ni ~ar Voj vo di ne NS se me Lu ka û bri lo. Rib ni cu od li~ no po zna je te, a u pro jek to va nom po lu fi na lu bi vas naj ve ro vat ni je ~e kao Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca. - S Rib ni com ne ma taj ni, od li~ no se po zna je mo. Do bra su eki pa, ma da smo fa vo ri ti za pro laz u po lu fi na le, ali mo ra mo mak si mal no ozbiq no da od i- gra mo s Kra qev ~a ni ma. U po lu fi na lu bi tre ba lo da se sa sta ne mo s Rad ni~ kim, ko jeg smo dva pu ta do bi li ove se zo ne, ali ne ma pra vi la i pr va dva me ~a u Kra gu jev cu }e nam ote à ti po sao. Iz u zev Ka ti }a, svi smo u stro ju, zdra vi i sprem ni za is ku {e w a u plej-ofu. Sa mo ozbiq nost nas vo di u po lu fi na le, a i da qe, pa }e mo na sto ja ti da bu de mo naj bo qi sa da ka da je naj po treb ni je - is ta kao je û bri lo. M. R.

SVET SKI KU P

Tip sa re vi} pred vo di Sr bi ju Mu {ka te ni ska re pre zen ta ci ja Sr bi je po tvr di la je u~e {}e na Svet skom ku pu, ko ji }e od 20. do 26. ma ja bi ti odr `an u Di sel dor fu. Sr bi ju }e u Ne ma~ koj pred vo di ti Jan ko Tip sa re vi}, a po red we ga za sa da je si gur no da }e igra ti i Vik tor Tro ic ki i Ne nad Zi mo wi}. - Sr bi ja je si gur no me |u fa vo ri ti ma za osva ja we ti tu le. Po seb no, jer su 2009. go di ne po be di li na Svet skom ku pu u istom sa sta vu - re kao je di rek tor Svet skog ku pa Di tr lof von Ar min. Tip sa re vi} je, ina ~e, dru gi igra~ iz Top 10 na ATP li sti ko ji je po tvr dio svo je u~e {}e u Di sel dor fu. Pre we ga to je u~i nio To ma{ Ber dih, ko ji }e pred vo di ti ^e {ku. Po red we ga u ti mu }e se na }i i Ra dek [te pa nek.

zla to, a Ki pra ni su uve re ni da mo gu da na par ve jo{ je dan ko rak u Li gi {am pi o na. - Bez ob zi ra na re zul tat da na {weg me ~a, svi fud ba le ri Apo e la za slu `u ju ore de we – us hi }e no pri ~a pred sed nik klu ba Fo i vos Ero to kri tu. – Ura di li smo ono {to ni ko ni je o~e ki vao, u{li smo u le gen du. Na rav no, za do voq ni smo,ali po sle me ~a u Li o nu ose ti li smo da smo sprem ni za no vi pod vig. Mi slim da ima mo re al ne {an se da se pla si ra mo i u ~e tvrt fi na le.

Da nas NI KO ZI JA: Apoel – Olim pik (L) (0:1) (20.45) BAR SE LO NA: Bar se lo na – Ba jer (3:1) (20.45) Eki pa Olim pi ka sti gla je Ni ko zi ju s pri li~ no sa mo po u zda wa, uve re na da }e eli mi ni sa ti Apoel. - Mo gli smo sve da od lu ~i mo ve} na @er la nu, jed no stav no lop ta ni je hte la u mre `u – ob ja {wa va tre ner Olim pi ka Re mi

Gar de. – Ima mo bo qi i kva li te ni ji tim od Apo e la, {to }e mo i do ka za ti. Zna mo ka ko igra Apoel, za to }e mo bi ti oba zri vi, ne }e mo se upu {ta ti u ne po treb nu jur wa vu jer na ma i re mi od go va ra. U su sre tu iz me |u Bar se lo ne i Ba je ra iz Le ver ku ze na ne ma di le ma. Ka ta lon ci su pre tri ne de qe sla vi li si gur nu po be du od 3:1 i sa da im pred sto ji da od ra de dru gi deo po sle. - U Li gi {am pi o n a ne m a la k ih pro t iv n i k a, bez ob zi ra {to ima mo pred n ost od dva go la, mo ra mo bi ti opre zni – upo zo ra va tre ner Bar se lo ne Pe pe Gvar di o la. - Ba jer je tip ~ an pred s tav nik ne ma~ ke {ko le fud ba la i si gur no je da }e se bo ri ti do po sled weg zvi `du ka su di j e. Uve r en sam da }e mo ima ti te ì po s ao ne g o u Le ver ku zer nu. Eki pa Ba je ra je sve sna da ih na Kamp nou o~e ku je te àk po sao, ali kao i svi ne ma~ ki klu bo vi se ne pre da ju. - Po ku {a }e mo pre sin gom da pa ri ra mo Bar se lo ni – ka è tre ner Ba je ra Ro bin Dut. – Zna mo da ne mo è mo da se no si mo na sre di ni te re na s Ini je stom, ]a vi jem i Fa bre ga som, za to }e mo pro ba ti da „pre sko ~i mo“ igru i kon trom stig ne mo do go la Val de sa. Ako ova kva tak ti ka uspe mo gli bi i da po be di mo. G. Ko va~

IZ FK VOJ VO DI NA

Bra na Ili} osta je Bra na Ili}, naj bo qi stre lac Voj vo di ne u je se woj po lu se zo ni, imao je to kom ove zi me do zvo lu klu ba da po tra ì ino stra ni an ga `man i pro me ni klub. Iako je bi lo do sta in te re so va wa za sjaj nog gol ge te ra, ka ko sa da stva ri sto je, Ili} }e i to kom pro le }a bi ti na ras po la ga wu tre ne ru De ja nu Vu ki }e vi }u. Da pod se ti mo, pr vi je u svo jim re do vi ma Bra nu Ili }a è leo da vi di ukra jin ski êr no mo r ec, ali do re a l i z a c i j e tran sfe ra ni je do {lo. Po ja vqi va le su se po tom ve sti ka ko bi od li~ nog Srem ca è le li da an ga ù ju jo{ ne ki klu bo vi, a naj kon kret ni jim se u~i nio po ziv iz ka zah stan skog klu ba Ak to be. Ili} je to kom pro te kle sed mi ce ot pu to vao u An ta li ju gde se Ka zah stan ci pri pre ma ju i ni je bio u kon ku ren ci ji za sa stav Voj vo di ne na utak mi ci u Kra gu jev cu. Me |u tim, vra tio se u No vi Sad, a po nu da ko ju je Ak to be po slao ni je za do vo qi la ni ko ga.

Dru `e we s osnov ci ma

Bra na Ili}

- Ne ma ni {ta od po sla, Bra na se ve} u po ne de qak pri dru `io sa i gra ~i ma u Voj vo di ni i u pu nom je tre nin gu - re kao je sport ski di rek tor No vo sa |a na Mi o drag Pa te li}. - On }e kon ku ri -

Pr vo tim ci Voj vo di ne Vuk Mi to {e vi} i Slo bo dan No va ko vi} bi }e da nas go sti u~e ni ka no vo sad ske Osnov ne {ko le „Sve to zar Mar ko vi}-To za“. Dru `e we s osnov ci ma za ka za no je za 11 ~a so va u pro sto ri ja ma {ko le, a tom pri li kom po pu lar ni Vuk i Bo ba po de li }e |a ci ma bes plat ne ula zni ce za utak mi cu Voj vo di na-Me ta lac (su bo ta, 16.30 ). Ak ci ja obi la ska osnov nih {ko la u No vom Sa du i pri grad skim na se qi ma, pod na zi vom „oKU Pqa we”, osmi {qe na je sa na me rom da se ani mi ra ju i pri do bi ju no vi na vi ja ~i i spro vo di }e se re dov no to kom ~i ta ve pro le} ne po lu se zo ne. A. P. sa ti za eki pu u me ~u pro tiv Me tal ca i, ka ko stva ri sto je, osta je na{ igra~. A. P.

DE MAN TI GRO NIN GE NA O TRAN SFE RU NA [EG ASA

Ta di} (za sa da) ne pre la zi u Tven te Fud bal ski klub Gro nin gen je o{tro po re kao da je srp ski re pre zen ta ti vac Du {an Ta di} pri hva tio da pre |e u Tven te. On se, pre ma pi sa wu ho land skih me di ja, na vod no oba ve zao da }e na le to pre }i u re do ve ti ma ko ji sa klu pe vo di Stiv Me kla ren Sport ski di rek tor Gro nin ge na Hans Nij land ne gi rao je da }e Ta di} na le to pre }i u Tven te, ko ji je za we ga spre man da iz dvo ji 7,7 mi li o na evra. - Zna mo da je Tven te za in te re so van za na {eg igra ~a, ali to ne me wa ~i we ni cu da u ovom tre nut ku ne po sto ji mo gu} nost da ga pu sti mo. Mi uop {te ni smo ni pre go va ra li - na gla sio je Nij land.

S dru ge stra ne, di rek tor Tven tea Jop Mun ster je po tvr dio in for ma ci ju ho lan skih me di ja da je pre go vo ra bi lo, ali da ni je po stig nut spo ra zum, pr ven stve no oko vi si ne tran sfe ra. Klub iz En {e dea je ove zi me po ku {ao da po stig ne do go vor sa Gro nin ge nom o pre la sku 23-go di {weg Ta di }a u svo je re do ve. Tu po nu du su iz re do va Gro non ge na od bi li jer ni su hte li da se od rek nu jed nog od svo jih naj bo qih igra ~a na po lo vi ni se zo ne. Ta di} je od i grao 62 utak mi ce za Gro nin gen u Er de vi zi ji od ka da je pre {ao iz no vo sad ske Voj vo di ne 2010. go di ne i u tom pe ri o du po sti gao je de set go lo va.

Du {an Ta di}

sport

sreda7.mart2012.

NO VOK NE @E VA^ KI OBI LI] U NE ZA VID NOJ SI TU A CI JI

Oslo nac na mla de Fudbaleri Obili}a iz Novog Kne`evca su u pripremama za nastavak prvenstva u Vojvo|anskoj ligi - Istok prvu trening utakmicu odigrali tek ne de qu da na uo~i pr ve utakmice za bodove. Razlog za nezavidnu situaciju u kojoj se Obi li} na la zi u po sled we vreme su besparica i promene do ko jih je do la zi lo u po sledwe vreme. Po{to je dosa-

le}ni deo prvenstva u pokrajinskom rangu takmi~ewa, da se ne bi istupalo iz lige, {to bi prema wegovom mi{qewu bila velika sramota jer klub ipak raspolaè mladim igra~ima iz Novog Kneèvca i mesta ove op{tine. - Svi igra~i sa strane koji su to èleli dobili su ispisnice, pa }e igrati na{i mladi momci, me|u kojima su najstariji 24-godi{wi Qubomir

cu. Zbog celokupne situacije u klubu, ali i snega koji je dodat no po re me tio pla no ve, Obili} je kasno po~eo pripreme. - Naj bit ni je da za vr {i mo ovo prvenstvo, a bez obzira da li }emo ispasti iz lige ili ne, najva`nije je da se na{i momci kale, pa }emo idu}e sezone nastaviti u Suboti~koj podru~noj ligi. Ako bude mogu}nosti i interesa mo`emo se za sezonu

dnevnik

RU MEN ^A NI IGRA JU DO BRO U PRI PREM NOM PE RI O DU

Po ja ~a wa po me ri

Veliko iznena|ewe jeseweg dela Novosadske podru~ne lige fudbalske lige je prvo mesto Jedinstva iz Rumenke. Prestrojavawa u klubu u letwoj pauze i dolazak na mesto uspeha biv{eg igra~a sada predsednika kluba Dragana Zeqkovi}a i mladot trenera Vladimira [vowe bio je pun pogodak, jer su uz kvalitetan igra~ki kadar zaslu`eno stigli do jesewih lovora. - Prvo mesto nije iznena|ewe, radili smo odli~no, trud svih struktura kluba se isplatilo pa smo uz fenomenalnu atmosferu koja nas je krasila zaslu`eno prvi presekli vrpcu sa ponosom isti~e agilni predsednik Dragan Zeqkovi}.

^eta iz Rumenke odli~no se poja~ala tokom zimskog prelaznog roka najaviv{i borbu za Vojvo|ansku ligu. - Jedino je Jovanovi} oti{ao u Crvenu zvezdu, ali smo wegov odlazak nadomestili sa nekoliko atraktivnih poja~wa. Re~ je o iskusnim igra~ima, Lisici (Jedinstvo, Novi Be~ej), Evi}u (Slavija) i povratniku Bo{wakovi}u. Igra~ki kadar poja~ali smo i talentovanom Pastorom (Novi Sad) i ^upinom (Omladinac) uz one starosedeoce imamo dovoqan broj igra~a da poku{amo da ostvarimo snove. Strateg Jedinstva Vladimir [powa zadovoqan je do sada ura|enim i prikazanim igrama u pripremnim utakmicama.

- Na po~etku prirpema vreme nam nije bilo nakloweno, ali kako su do{li topli dani i nas je ogrejalo sunce. Radimo punom snagom. Formu vijamo kroz pripremne utakmice, a prava slika na{eg odli~nog dosada{weg rada je blistava pobeda proteklog vikenda u Novom Sadu protiv vojvo|anskog liga{a Crvene zvezde (2:0). Pre ovog me~a odigrali smo dobro i u susretima sa Hercegovcem i Obli}em iz Zmajeva (1:1) i OFK Futogom (1:0). Do po~etka prvenstva igra}emo jo{ sa Srpskim Mileti}em i gostovati u Oxacima. Verujem da }emo spremno do~ekati prole}ni deo prvenstva sa Tvr|avom optimista je trener Rumen~ana Vladimir [vowa. M. Po.

GAJ DO BRA NI SE TR GLI

So ko `e li po no vo da le ti

Fud ba le ri Obi li }a iz No vog Kne `ev ca i tre ner Mi lan La ji}

da{wi predsednik kluba Marinko Jefti} podneo ostavku, pre mesec dana na vanrednoj Skup {ti ni za no vog pred sednika izabran je Petar Kri{anov. Jesewi deo prvenstva Obili} je zavr{io na pretposledwem mestu na tabeli sa svega pet bodova, a u nastavku prvenstva u prvom kolu u subotu 10.marta ide u goste Jedinstvu u Novi Be~ej. Kri{anov ka`e da je wegov prethodnik na ~elu kluba kasno dao ostavku, te da je posle usledilo mobilisawe snaga da Obili} odigra pro-

\uki} i Brane Zivlak. Opredeqewe je da se ubudu}e oslonimo na na{e mlade snage, a ulogu trenera poverili smo Milanu Laji}u koji je ve}inu igra~a vodio jo{ od pionirske {kole. U toj generaciji koja je stasala neki od igra~a jo{ su kadeti, koji ve} mogu da igraju za prvi tim pa smo smatrali da je najboqe re{ewe da Laji} vodi i seniorski pogon ka`e Kri{anov. Prvenstveni okr{aji po~iwu ve} idu}eg vikenda, pa }e ekipa Obili}a u sredu odigrati jo{ jednu trening utakmi-

ili dve vratiti u Vojvo|ansku ligu. Do tada dobro }e nam biti i u Suboti~koj ligi u kojoj se igra kvalitetan fudbal, a tro{kovi takmi~ewa su daleko mawi. Te{ko je u sada{wim ekonomskim uslovima do}i do para i pokrivati tro{kove. Na spisku imamo 24 fudbalera izna{e sredine, tako da }emo u prole}nom delu sagledati wihov potencijal, a na sre|ivawu stawa u klubu o~ekujem podr{ku svih pra vih qu bi te qa fudbala u Novom Kne`evcu ka`e Kri{anov. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

KUP NA TE RI TO RI JI OFS KI KIN DA – NO VI BE ^EJ

Fudbalski klub Soko iz Nove Gajdobre ve} godinama va`i za jednog od najstabilnijih ~lanova MOL Ba~ka Palanka Prvi razred. Uvek su u vrhu tabele, a pre par godina igrali su i u Novosadskoj podru~noj ligi. Me|utim, jesenas su malo posustali, prezimeli su na devetom mestu sa samo dvanaest osvojenih bodova u jedanaest utakmica. - Pro{la godina nam je bila najte`a kako finansijske prirode tako i sa igra~kim kadrom. Sve {to smo dobili bil je pomo} od Mesne zajenice i ne{to od izdavawa u zakup restorana. Krpili smo kraj s krajem i nekako s te strane izgura-

li trku. Me|utim, imali smo dosta povre|enih igra~a, potom {kola i studije nisu dozvolili da se redovno trenira, da se igra u punom sastavu pa se to odrazilo i na plasman. Nismo imali ni trenera. Tim je kroz prvenstvo vodila uprava nas tri prva ~oveka u klubu. Me|utim, ove zime smo re{ili druga~i je. Po stavi li smo no vog trenera a izabrali smo jednog od najiskusnijih u timu, golmana Mladena Lu~i}a kome i le`i ovaj posao - ka`e predsednik kluba Slobodan Soldo. Ipak, izgleda da je u zimskoj pauzio na~iwen preokret u daqem radu kluba.

USPE [NA GE NE RAL KA MI TROV ^A NA I SU BO TI ^A NA

Maj sto ri ja Sko ru pa na Rad ni~ ki - Ba~ ka 2:1 (1:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Radni~kog, gledalaca 150, sudija Radovanovi} (La}arak). Strelci: Proki} u 30.i Skorupan u 55.za Radni~ki, Bur-

Ninkovi}, Radovanovi}, Risti}, Ivi}, Proki}, Skorupan, Deraji}.Igrali su jo{: Reli}, Vasiqevi}, Drqa~a, Manev, Vukoli}, Ga~i}, Cvjeti}, Simjanovi}.

Pe tar da Mo krin ~a na Bo rac - De li ja 0:5 (0:0) I\O[: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Rankov (Kikinda), strelci: Popov u 49. Ivanovi} u 53. M. Simi} u 57. i 85. Krspoga~in u 89. minutu. @uti kartoni: Markov (Borac), Popov, Bo{wakov (Delija). BO RAC: Kanala{, Tomin (\or|evski), Kara~owi, Radin, êleketi}, Mili}ev, Dudeq, Dragan, Komenda, Kara~owi, Markov. DE LI JA: Petkovi}, Kri~kovi}, Krspoga~in, Srbin, Bo{wakov, D. Miladinov (Brdari}), De. Miladinov, Peri{i} (N. Simi}), Popov (Stojin), Ivanovi}, Stepan~ev. Gosti iz Mokrina pod rukovodstvom novog trenera Radovana Miladinova zasluèno su se plasirali u drugo kolo Kupa na podru~ju OFS Kikinda-Novi Be~ej. Mreù nekompletne ekipe doma}ina na~eo je Popov u 49. minutu, a seriju od pet golova zavr{io Krspoga~in minut pre kraja. M. S.

Cr ve na zve zda - Je din stvo 2:1 (0:0) BO ÂR: Stadion Jedinstva, gledalaca 100, sudija Jerinki} (Kikinda), strelci: Nikoli} u 59. i Mujki} 88. za Crvenu zvezdu, a Vuji} u 21. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Kla{ni} (Crvena zvezda), Mirkov (Jedinstvo). CR VE NA ZVE ZDA: Mitrovi}, Kewalo, Krxalin, Kneèvi}, Marijanovi}, [erbexija (Mujki}), Simi}, Novakovi} (ûdanov), Nikoli}, Klasi}, [ibul. JE DIN STVO: Milo{ev, Mirkov, Do{en, Penavski, Male{, Pilipovi}, Vuji}, Rockov (Berbakov), Adamovi}, He|e{i, Ko{wi~ar.

Ekipa Crvene zvezde iz Ruskog Sela ina~e podru~ni liga{ Zrewanina te`e nego {to se to o~ekivalo do{ao je do pobede i plasmana u drugo kolo. Ruskoselci koji su bili doma}ini u Bo~aru do pobede su do{li dva minuta pre kraja pogotkom iskusnog Vuji}. M. Se ku li}

@AK - 2. ok to bar 2:0 (1:0) KI K IN D A: Sta dion Va {ari{te, gledalaca 150, sudija Zekowa (Kikinda), strelci: Jonov u 25. i Francuski u 64. minutu. @AK: Toma{ev, Horvat, Blanu{a, Sabo, Tanackov, Adamov, Fu}ak, Jowi} (Draganov), Vujin (Mikovi}), Stankovi} (Bogosavqev), Francuski. DRU GI OK TO BAR: Veskov, Rigo, Lalato{evi}, B. Raki}, Z. Raki}, Bibin, Vioglavin (Li~i~i}), Gvo`|aregv (Lazi}), Adamov, Petkov, Sekuli}.

Doma}i fudbaleri zaslu`eno su slavili. Mre`u gostuju}eg golmana na~eo je Jonov u 25. minutu da bi pobedu overio mladi Francuski. M. S.

Na pre dak - Voj vo di na 0:2 (0:1) BA [AID: Stadion Vojvodine, gledalaca 150, sudija @ivkovi} (Kikinda), strelac D. Todorov u 45. i 80. minutu. NA PRE DAK: Barta, I. Feher, Ig. Feher, Male{ev, Ba{tovanov, Petkovi}, Mun|an (Stojkov), Nikoli}, Suboti~ki (Vuka{inovi}), Vojnovi}, Tintor (Pe}anac). VOJ VO DI NA: S. Gruji}, D. Popov, [o{i}, G. Gruji}, Kiurski, Balog, S. Popov, Jakovqev (M. Gruji}), D. Todorov (Gavri}), Pani} (M. Todorov). Fudbaleri Napretka koji su bili doma}ini na terenu Vojvodine u Ba{aidu nisu se najboqe sna{li. Dvostruki strelac je bio Dalibor Todorov. M. S.

KUP NA TE RI TO RI JI ZRE WA NI NA

Pred nost Zre wa ni na ca Po ti sje - Le hel 0:1 (0:0) KNI ]A NIN: Igrali{te „kraj Bikare”, gledalaca 150, sudija Oprin (Jankov Most), strelac Mihajlov u 51. minutu. @uti kartoni: Petrovi}, Bala` (Potisje), Arsi} (Lehel). PO TI SJE: Kurte{an 6, Risti} 6, D. Stankovi} 6, Petrovi} 7, Bala` 7, Stojanovi} 7, Milovac 6 (Alimpi} -), Zeki} 6, Zari} 7 (A. Stankovi} -), Stojkovi} 7, Ici} 6. LE HEL: Horvat 7, Vinai 7, Obradovi} 7, Vukovi} 7, Mi-

li~evi} 7, Kara~owi 6, Ivanov 6, Xajski 7, Mihajlov 7 (Raki} -), Arsi} 7 (Pavlov -), Jovanovi} 7 (Budaji -). U prvoj utakmici fudbalskog ku pa pod ru~ ja Zre wanin, ko rekt na igra oba sastava, gosti su bili konkretniji i u drugom poluvremenu iz brze i dobre akcije Mihajlov je u 51. minutu lepim {utem u suprotan ugao pogodio mre`u. S. M. Pe tro vi}

- Imamo obe}awa i za ve}u finansijsku pomo}. Va`no je da iz kluba niko nije oti{ao, imamo 20 igra~a, a stigao nam je i biv{i igra~ Jovan Bori} iz Futo{kog Metalac AV koji je jedini poja~ao tim. Na{a snaga je u tome {to su svi momci iz mesta koje broji oko hiqadu stanovnika, koji vole klub i sve }e dati za wega samo da uspemo - isti~e Soldo. Trener Lu~i} je prozivku izvr{io 18. februara, trenira se na odli~nom travnatom tepihu fudbalskog igrali{ta kakav bi po`eleli mnogi klubovi. Ve} su i zakazane prijateqske utakmice sa okolnim timovima. V. Vu ja no vi}

Fud ba le ri Radni~kog i Ba~ke uo~i po~etka me~a

sa} u 52. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Ga~i}, Pavlovi} (Radni~ki). RAD NI^ KI: [ivoqicki, Stevi}, Pavlovi}, Bosan~i},

BA^ KA: Gorjanac, Luka~, Hubert, Vasi}, \ereg, Godar, Simovi}, Vuni} Hajak, Nikutovi}, Bursa}, Soviq.Igrali su jo{: Mikovi}, Vi{ini}, Rajokovi},

PRI PRE ME DO BRI ^A NA

Po ja ~a we za vi {i rang Drugoliga{i Ju`nobantske fudbalske lige iz Dobrice iskoristili su minule dane da se dobro pripreme za predstoje}e okr{aje i èle da sezonu zavr{e u vrhu tabele, a ako se ukaè {ansa i prvo mesto. Potpredsednik kluba Dragan Bawa{ isti}e da su pripreme bile dobro isplanirane i i da su ispravqene gre{ke koje su pravqene u prvom delu prvenstva. -Imamo 20 prvotimaca, angaòvali smo najboqe igra~e iz susednih mesta i mislimo da smo na ~elu sa trenerom Horanom Dobri~i}em napravili ekipu koja }e àriti i paliti po ju`nobanatskim terenima. U svemu nam je pomogla Mesna zajednica, klub pomaù na{i me{tani, ali i privatne firme. Na-

ravno, tu je i op{tina i za ono {to smo planirali imamo finansijko pokri}e – kaè optimisti~ki kaè potpredsednik Dobrice Dragan Bawa{. A u Dobrici drugog sporta sem fudbal nema, ìteqi ovog banatskog sela, mahom su poqoprivrednici od davnina su gajili svoje simpatije prema ovom sportu i nisu se ni trudili za drugim vrstama zanimacije u dokolici. Tu }e u narednoj sezoni igrati fudbaleri i iz Jarkovca, Vladimirovca, Novog Kozjaka, Pan~eva, Neuzine i Banatskog Karlovca. Trener Dobri~i} isti~e da su prijateqske utakmice posluìle za uklapawe igra~a iz drugih mesta i nada se dobrim rezultatima u prvenstvu. R. Jo va no vi}

Kulunxi}, Jekni}, Kozo{, Markovi}, Koprivica. Jesewi prvak Vojvo|anske lige – Zapad Radni~ki i vice{ampion Vojvo|anske lige – Istok Ba~ka iz Subotice odmerili snage po lepom i sun~anom vremenu, i vi{e je prijalo doma}inu, i na generalnoj probi za prole}ni start, upisali pobedu. Prvi su, posle kontranapada, zapretili gosti.Simovi} je u 7. sna`nim {utem sa oko 16 metara pogodio pre~ku.U nastavku, igralo se dosta na sredini terena, sa dosta ~vrstim odbranama.Prvu gre{ku gostuju}e odbrane iskoristio je kapiten doma}ih Proki}. Sa nekih 14 metara preciznim udarcem savladao je sigurnog Gorjanca. U 52. minutu Bursa} zatresao je mre`u na efektan na~in ciqaju}i sa desne strane s 14 metara suprotan golmanov ugao. Tri minuta kasnije Skorupan je primetio da je golman Gorjanac iza{ao desetak metara ispred svoje mre`e i velemajstorski ga je lobovao sa nekih 30 metara. B. Rok ni}

Pr va fut sal li ga Smederevo - SAS Sagot L. Holan|anin - Kolubara Kopernikus V. - Ekonomac Ni{ 92 - Vrawe Marbo I. - Tango L. Kowarnik - Naisus 1. Ekonomac 15 2. Marbo 15 3. Smederevo 15 4. Vrawe 15 5. Naisus 14 6. Kolubara 15 7. Kopernikus 15 8. Tango 15 9. Ni{ 92 15 10. SAS 15 11. Kowarnik 14 12. L. Holan|a. 15

14 13 8 7 6 5 6 5 5 5 4 4

1:3 2:7 2:11 3:2 6:4 sino}

0 1 101:23 0 2 73:30 1 6 43:49 2 6 51:32 2 6 43:44 4 6 43:44 1 8 42:56 1 9 48:66 1 9 36:53 0 10 50:72 0 10 50:93 2 9 46:64

42 39 25 23 20 19 19 16 16 15 12 11

U slede}em kolu (10. marta) sasta}e se: Kolubara - Kopernikus Vidre, Ekonomac - Tango Liman, Marbo Intermeco - Smederevo, SAS Sagot Ni{ 92, Vrawe - Kowarnik, VIK Naisus - Lete}i Holan|anin.

SPORT

c m y

dnevnik OP [TIN SKO PR VEN STVO STA RE PA ZO VE

Po bed nik Su bo ti}

U na se qu Ba nov ci Du nav, u isto i me nom {a hov skom klu bu, za vr {e no je po je di na~ no pr ven stvo op {ti ne Sta ra Pa zo va. Ako je pro {le go di ne bi lo iz ne na |e we, ove go di ne ni jee, jer bi ti dva pu ta uza stop ni pr vak ni je slu ~aj nost. Sr bi slav Su bo ti} je igrao hra -

Srbislav Suboti}

bro, na dah nu to, bez re spek ta i za slu `e no po neo epi tet naj bo qeg. Va qa spo me nu ti i one naj mla |e, Vu ka {i na Gr ~i }a i Mi lo {a Stan ko vi }a, dva pot pu no raz li ~i ta sti la, ali dva ve li ka ta len ta, ko ji su na ma la vra ta u{li na se ni or ski {am pi o nat, a sa we ga iza {li sa sip mpa ti ja ma svih tak mi ~a ra ko ji ni su tro {i li re ~i hva le na wi hov ra ~un. Za ve sa se spu sti la, Sr ba je do bio u traj no vla sni {tvo pe har, a svi osta li od la ze sa tak mi ~e wa za do voq ni or ga ni za ci jom [K Ba nov ci Du nav. Ko na ~an pla sman: 1. Su bo ti} 7,5, 2. Ga jin 7, 3. Sko ko 6,5, 4-5. Do bri ~a nin, Okiq 6, 6. Zo be ni ca 5,5, 7-10. ^e ~a ri}, N. Elez, Mi tro vi}, M. Jo va no vi} 5, 11-12 Mi o drag Stan ko vi}, Do mo wi 4,5, 1319. Ve ren ~e vi}, La zi}, Ca re vi}, S. Jo va no vi}, Ko va ~e vi},G. Gr ~i}, Ga vri} 4, itd. M. Stan ko vi}

PRO BLEM BR. 379

Be li da je mat u dva po te za Jo seph Vil li am Ab bott To ron to Glo be, 1875.

Re {e we pro ble ma br. 378 (V. Pi li pen ko, “^er vo nij pra por”, 1971.) sa po zi ci jom: be li – Kg5, Dd3, La4, Se4, pe {ak c5; cr ni – Ke5, pe {ak: d4; je 1.Sd6! Na 1...Kd5 sle di 2.Df5 mat. Na 1...Ke6 sle di 2.De4 mat.

NAJ VE ]A TAJ NA BO BI JA FI [E RA

Vra ta mi ste ri je Po vo dom go di {wi ce ro |e wa Ro ber ta Bo bi ja Fi {e ra (9. mart 1943.) ob ja vqu je mo tekst go spo di na Ne na da Ne{ Stan ko vi }a, auto ra kwi ge “Naj ve }a taj na Bo bi ja Fi {e ra”, ~o ve ka ko ji je otvo rio vra ta mi ste ri je i iz bli za upo znao isti nu o naj ve }em {a hi sti svih vre me na. Go spo din Stan ko vi} je u na dah nu tom, po e ti~ nom rit mu, eks klu ziv no za ~i ta o ce “Dnev nik-a”, ot krio deo sve do ~e wa isti ne o le gen di. U du hov nom is ku stvu mno gih na ro da i ci vi li za ci ja ko je je ra za su to kroz vre me i pro stor po sto je ve ro va wa po ko ji ma be smrt na du {a umr log, ko ja sve do zad weg da ha i ~a sa ni je na {la mi ra, ni ti spo ko ja, ne u te {no lu ta ovim sve tom obi la ze }i me sta ze maq skog bi ti ja sve dok smi raj ne na |e i ta ko za ve~ nost ne bu de sprem na. Ako je u dru goj po lo vi ni dva de se tog ve ka bi lo glo bal no zna ~aj ne jav ne li~ no sti, ko ja svo jom in di vi du al no {}u za ì vot i le gen du iz ra à va ovaj mo tiv iz ri zni ce „ko lek tiv no ne sve snog” on da je to ne sum wi vo „ge ni je iz Bru kli na“, „ne kru ni sa ni kraq“, „ne po be |e ni pr vak sve ta“ i ka ko sve ne od stra ne „sed me si le“ opi san po pre o vla |u ju }em mi {qe wu naj ve }i {a hi sta svih vre me na, ame ri~ ki ve le maj stor Ro bert Xejms Fi {er. Taj ve ~i ti Aha sver i „sum wi vi put nik“ je po da re nom ili pri u {te nom bri li jant no {}u i po seb no {}u u igri na 64 cr no – be la po qa iz bo rio bli sta vi epi tet le gen de, dok je svo jim ì vo tom iz van are ne nad me ta wa dr ve nih fi gu ra, ko ji je bio pre pun kon tra ver zi, taj ni i mi ste ri ja, „za slu ìo“ ozna ~e nost, ko ja ga je od re di la kao ne po èq nog, ne po treb nog i za u vek od ba ~e nog. Da li }e 69. le to od ro |e wa Bo bi ja Fi {e ra, ko je u se bi no si dva za we ga i za sve nas va `na ju bi le ja do ne ti i ko na~ nu pri li ku za po mi re we ~u ve nog ve le maj sto ra i onih ko je on ni je vo leo, a ko ji ma je pri pa dao, od no sno onih ko ji su mu pri pa da li, ali ga vo le li ni su!? Ako se pra vil no raz u me ju po vo di i mo ti vi, te raz lo zi usme re ka ci qu, ~e tr de se to go di {wi ca bor be za ti tu lu pr va ka sve ta 1972. u Rej kja vi ku iz me |u po me nu tog ju na ka i Bo ri sa Spa skog, te dve de ce ni je od sve to ste fan skog i be o grad skog po no vqe nog va ri ja te ta 1992. ~i ne se kao pra va i ide al na mo gu} nost za „po na vqa we isto ri je“. Am bi ci ja kwi ge „Naj ve }a taj na Bo bi ja Fi {e ra“ je da po sle we nog ~i ta wa in te re so va wem vo |en po se ti lac tih stra na vi {e ne ma bi lo ka kvu di le mu o to me ko je bio i ka kav je za le gen du ostao wen glav ni ju nak. Ovo {ti vo ko je je u glo bal nim raz me ra ma do sa da je di na pri li ka da se pre ko li~ nog do ì -

vqa ja osve tli do sa da skri ve no i ob ja sni mi ste ri o zno pred la `e mo gu} nost da se ra za su to pri ku pi i da se kroz is po li ra no se }a we do |e do stvar nog sja ja ko je }e za bu du} nost osta ti. Ovo ni je kwi ga {a hov ske te o ri je i prak se ve} do ku men tar ni ro man auten ti~ nog sa dr `a ja u ko jem se na la ze od go vo ri na mno ga pi ta wa: Ka ko se Fi {er, po sle po be de nad Bo ri som Spa skim u Rej kja vi ku 1972. go di ne i 20 du gih go di na sa mo i zo la ci je vra tio {a hu u me ~u za naj ve }i na grad ni fond od pet mi li o na do la ra? Gde je bio sve te go di ne? Za {to je pre stao da igra? Ka ko je tih go di na iz gle dao Bal kan i ka ko se sve to pre la ma lo kroz „re van{ me~ 20. ve ka“ Fi {er–Spa ski na Sve tom Ste fa nu, tj. u Be o gra du,

Robert Yejms Fi{er

odr à nom 1992. go di ne? Fi {er i è ne? Da li je Bo bi Fi {er ra dio za CIA ili KGB? Ka ko raz u me ti we gov an ti se mi ti zam i we gov an ti a me ri ka ni zam? Sto ga je ma la gru pa onih, ko ji su sti ca jem okol no sti ili vi {im pro mi slom bi li pri vi le go va ni da vre me nom pro ve de nim sa le gen dar nim {a hi stom za slu è i epi tet we go vih pri ja te qa, pred lo ì la da ve} po me nu ti ju bi le ji svo je cen tral no, svet sko obe le à va we ima ju upra vo na me sti ma na ko ji ma se sa da ve} da le ke 1992. go di ne Bo bi Fi {er vra tio pod sve tla {a hov ske are ne. Ta ko je kwi ga po kre nu la pra vu la vi nu ta kvih è qa i stre mqe wa. Oform qen je or ga ni za ci o ni od bor pod na zi vom „Krug Fi {e ro vih pri ja te qa“. Auto ru de la ve li ka po dr {ka je do {la od stra ne sve vre men ski le gen dar nog GM Sve to za ra Gli go ri }a, u sport skim, {a hov skim i no vi nar skim kru go vi ma epi te ti ma ozna ~e nog go spo di na Ja no {a Ku ba ta, ing Sa {e Mi ha i lo vi }a ko ji je jo{ pre dva de set go di na bri -

qant no spro veo u de lo sve Fi {e ro ve za mi sli o no vom na ~i nu me re wa {a hov skog vre me na, GM Bo ì da ra Bo we Iva no vi }a, ne ka da {weg mi ni stra spor ta u vla di Cr ne Go re i go spo di na Sla vi {e [}e ki }a ko ji je do sa da ve} do sta u~i nio za uspeh ce log pro jek ta, te Zi te Raj ~a wi, per so ne ko ja je prak ti~ no vra ti la Fi {e ra iz ta me za bo ra va. Ta ko }e u sa rad wi sa pod go ri~ kom adver ti sing agen ci jom „Tan go&Nesh“ i ova ko for mi ra ne gru pe kra jem sep tem bra ove go di ne bi ti upri li ~e na „Fi {e ro va ne de qa {a ha“ sa fi na lom i kul mi na ci jom u ve li kom tur ni ru „Bobby Fi ser - Re turn to eter nity“. O~e ki van je do la zak se sta ra Pol gar, Hi ka ra Na ka mu re, Pe tra Le ka, ali i isto ri je oli ~e ne u vi du Bo ri sa Spa skog, Pa u la Ben kea, Ja se ra Sej ra va na, kao i svih onih ugled nih {a hi sta, {a hov skih rad ni ka, no vi na ra iz ce log sve ta ko ji }e svo jim pri su stvom omo gu }i ti da se po ve ù vre me na i epo he. Pred vi |e no je da {a hov ska aka de mi ja te sed mi ce oku pi ta len to va ne igra ~e iz ~i ta vog sve ta ko ji bi kroz ana li zu Fi {e ro ve bri li jant ne ostav {ti ne una pre di li svo je ume }e i do bi li po ru ku o va `no sti ta len ta i ra da za sve o bu hvat ni {a hov ski raz voj. Kao {to je po vrat ni~ ki Bo bi jev me~ pro tiv Spa skog 1992. za naj ve }i na grad ni fond u isto ri ji od pet mi li o na do la ra imao svoj cr no gor ski i srp ski deo, ta ko se pla ni ra da i ova glo bal na, {a hov ska svet ko vi na bu de upri li ~e na u ta kvom rit mu i ras po re du. Da bi isto ri ja u pu nom smi slu ima la svo je is pu we we svi zna ~aj ni ko lek ci o na ri za o stav {ti ne Bo bi ja Fi {e ra bi }e pri sut ni ovom do go |a ju, ta ko da }e {a hov ski svet pr vi put bi ti u pri li ci da vi di Bo bi je va pi sma, ret ke pot pi sa ne {a hov ske ta ble, kao i dru ge pred me te ko ji su mu pri pa da li i za we ga bi li dra go ce ni. Kao {to kwi ga ima go re na ve de nu iz ra è nu am bi ci ju ta ko je i pla ni ra ni do met na ja vqe ne ma ni fe sta ci je da se ovaj ve li kan post hum no po mi ri sa sve tom, te da za po to wa vre me na kao i za bu du} nost de fi ni tiv no za u zme me sto ko je mu pri pa da. Sto ga, da kle, po sto ji na da da }e ve li ki me dij ski do ga |aj kra jem sep tem bra ove go di ne pri zva ti i po zva ti {a hov sku du hov nost Bo bi ja Fi {e ra da po no vo po se ti Sve ti Ste fan i Be o grad i ta ko sim bo li~ no po dru gi put do |e na me sta na ko ji ma je, po sop stve nom sve do ~e wu, za svog ovo ze maq skog ì vo ta do ì veo naj lep {e tre nut ke. Kwi gu „Naj ve }a taj na Bo bi ja Fi {e ra“ mo è te na ru ~i ti pu tem mo bil nog te le fo na 065/560-2185 (Ne nad Stan ko vi}), ili na nesh.stankovic@gmail.com

SKUP [TI NA [AHOVSKOG SAVEZA SR BI JE

Tra gi~ na ko me(n)di ja Led na Du na vu i Sa vi se oto pio, ali ne i led u od no si ma udru è nih {a hov skih sa ve za Voj vo di ne, Be o gra da, Cen tral ne Sr bi je i Ko so va i Me to hi je. Ta ko je na stra ni ca ma “Dnev ni ka” ne dav no u jed noj re ~e ni ci oka rak te ri sa na ne u spe la Skup {ti na [S Sr bi je ko ja je odr à na 1. mar ta. Da li }e {ah bi ti `r tva Mar tov ske ide, ili }e ra zum pre o vla da ti, vi de }e mo 17. mar ta u Be o gra du za ka da je za ka za na no va Skup {ti na. Da se pod se ti mo. Po sled wa Skup {ti na za ka za na je sa jed nom ta~ kom dnev nog re da: Ras pra va o pred lo gu i usva ja we no vog Sta tu ta [S Sr bi je. Me |u tim, kao pr ob ni ba lon za usva ja we Sta tu ta i iz la ska iz kri ze i blo ka de ra da Sa ve za bio je po ku {aj da se kr oz Po slov nik o ra du Skup {ti ne pr o vu ~e spor ni ~lan 13. ko ji pred vi |a da se (van sta tu tar no) ~ak i naj va `ni je od lu ke do no se pr o stom ve }i nom pri sut nih de le ga ta, iako se va è }im Sta tu tom obez be |u ju jed na ka pra va, oba ve ze i od go vor no sti udru è nih sa ve za, a o naj bit ni jim pi ta wi ma iz nad le `no sti [SS od lu ~u je se kon sen zu som (~lan 22 Sta tu ta). Sma tra se da je kon sen zus

po stig nut ako se za od re |e nu od lu ku iz ja sni la ve }i na pred stav ni ka (de le ga ci je) sva kog udru è nog sa ve za. Sli~ no je i sa do no {e wem bit nih od lu ka na Iz vr {nom od bo ru [SS (iz me na i do pu na Sta tu ta, usva ja we fi nan sij skog pla na ili za vr {nog ra ~u na, od lu ~i va we o ka drov skim i sta tu snim pi ta wi ma). Ni to ga vi {e u pred lo gu no vog Sta tu ta ne ma. Pred log je da IO br o ji 13 ~la no va ko ji mo è da za se da i pu no va `no do no si od lu ke ako sed ni ci pri su stvu je ve }i na od ukup nog br o ja ~la no va a od lu ke se do no se ve }i nom pri sut nih gla so va IO! Ta ko bi te o ret ski bi lo mo gu }e da pu no prav ne od lu ke, ~ak i kod naj va `ni jih pi ta wa, mo gu da do no se sve ga 4 ~la na IO! Neo zbiq no, ne ma {ta! Iako je do sa da sa mo se kre tar bio pr o fe si o nal no za po sle no li ce u Sa ve zu no vim Sa tu tom pred vi |a se da i pred sed nik mo è sa [SS da za snu je rad ni od nos sa pu nim ili ne pu nim rad nim vre me nom! Mo è – a ne mo ra! Ka da smo ve} kod pred sed ni ka [SS, ose tqi vo pi ta we re i- zbor no sti po sta lo je pi ta we svih pi ta wa. Na i me, na sed ni ci Skup {ti ne ko ja je odr à na 4.

de cem bra 2009. go di ne do ne ta je od lu ka o iz me na ma i do pu na ma Sta tu ta me |u ko ji ma je pred vi |en i ci klus re i zbor no sti pred sed ni ka. Po toj od lu ci na red nog no si o ca man da ta za funk ci ju pred sed ni ka [S Sr bi je (de cem bar 2013 – de cem bar 2017.) tre ba lo bi da da [S Voj vo di ne. E, po {to je ovo van red no sta we i skra }e ni man dat Skup {ti ne, zbog no vog Za ko na o spor tu, pred la ga~ no vog Sta tu ta jed no stav no je iz o sta vio re i zbor nost. Ima mi {qe wa da je i od lu ka o re i zbor no sti ne le gi tim na, jer se sa da, po sle vi {e od dve go di ne od iz bor ne Skup {ti ne [S Voj vo di ne, ne ka no va ko a li ci ja do se ti la da ospo ri le gi tim nost voj vo |an ske de le ga ci je ko ja je, iz me |u osta lih, u~e stvo va la i u do no {e wu po me nu te od lu ke. Ta ko je deo IO [S Sr bi je zah te vao 28. no vem bra pr o {le go di ne od [S Voj vo di ne da odr `i van red nu iz bor nu Skup {ti nu (po pre po ru ci Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu) ka ko bi we ni de le ga ti do bi li le gi ti mi tet “po {to ru ko vod stvo [S Voj vo di ne u orga ni za ci ji iz bor ne Skup {ti ne ni je po {to va lo sop stve ni Sta tut”.

Do bar dan tu go! Po sle dve go di ne! No vo sad ski [K je, ne po sred no po sle iz bor ne Skup {ti ne u Ka }u, za jed no sa vo de }im voj vo |an skim klu bo vi ma, o to me zva ni~ no upo zo rio orga ne [SS i Po kra jin ski se kre ta ri jat za omla di nu i sport, ali [a hov ski sa vez Sr bi je je to ig no ri sao i ni je re a go vao. Pa ra dok sal no sa da zvu ~i da je i ovaj zah tev [SS do net a da se ni je is po {to vao sop stve ni Sta tut ([SS) jer je i za ta kvu od lu ku bio po tre ban kon sen zus. Od zah te va, na rav no, ni je bi lo ni {ta. Bez ob zi ra na to da li }e sa da {wi pred sed ni ci udru `e nih sa ve za usa gla si ti sta vo ve pre no vo za ka za ne Skup {ti ne, u sva kom slu ~a ju, na sce ni u Nu {i }e voj 25 pred sto ji jo{ jed na ko mi~ na tra ge di ja – ili obr nu to, ka ko vam dra go. Jed na od “ko la te ral nih {te ta”, uz {ah, za sve ovo vre me osta }e i pot pi snik ovih re do va zbog po ku {a ja da kr oz de se ti ne ~la na ka, od “Ka} ke pe tqe” pa na o va mo, pri ka `e stva ri ona kvi ma – ka kve je su! Po ne kad se to ni je svi de lo ovi ma u No vom Sa du, a po ne kad oni ma u Be o gra du. E, moj Gij se ne! Bo go qub Dan ko vi}

sreda7.mart2012.

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Uspo me na na kra qa {a ha Dvo ra na svet ski slav nih {a hi sta u St. Lu i su, SAD, otvo ri }e od 9. mar ta 2012. go di ne vra ta za iz lo `bu fo to gra fi ja Bo bi ja Fi {e ra: Iko na me |u iko na ma. Da tum otva ra wa iz lo `be ni je iza bran slu ~aj no – 9. mar ta 1943. ro |en je Ro bert Xejms Fi {er. Tim po vo dom i mi smo spre mi li ne ko li ko an ta lo gij skih par ti ja.

D. Birn – Fi {er Grin fel do va od bra na (D97) Wu jork, 1956.

1.Sf3 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.d4 0–0 5.Lf4 d5 6.Db3 (6.e3; 6.Tc1!?) 6...d:c4 7.D:c4 c6 8.e4 Sbd7 (8...Lg4 9.Le2 Sfd7 10.Td1 L:f3 11.L:f3 e5 12.d:e5 L:e5 13.L:e5 S:e5 14.T:d8 S:c4 15.T:f8+ K:f8 16.Le2! Sb6 (16...S:b2 17.Kd2 b5™ 18.Tb1 Sc4+ 19.L:c4 b:c4 20.Tb4±) 17.Kd2 Di di {ko – Dorf man (Minsk, 1986.); 8...b5! 9.Db3 Da5 … b4/ 10.Ld3 Le6 11.Dd1 c5!?„) 9.Td1 Sb6 10.Dc5 Lg4 11.Lg5? (11.Le2 Sfd7 12.Da3 L:f3 13.L:f3 e5 14.d:e5 De8 15.Le2 S:e5 16.0–0 (Fler – Mo ris, Da blin, 1991.)

11...Sa4!! 12.Da3 (12.S:a4 S:e4 13.Dc1 (13.D:e7 Da5+ 14.b4 D:a4 15.D:e4 Tfe8 16.Le7 L:f3 17.g:f3 Lf8–+) 13...Da5+ 14.Sc3 L:f3 15.g:f3 S:g5) 12...S:c3 13.b:c3 S:e4 14.L:e7 Db6 15.Lc4 (15.L:f8 L:f8 16.Db3 S:c3!) 15...S:c3! 16.Lc5 (16.D:c3 Tfe8 17.L:f7+ (17.De3 Dc7–+) 17...K:f7 18.Sg5+ K:e7 19.0–0 L:d1 20.T:d1 Db5–+) 16...Tfe8+ 17.Kf1 Le6!! (17...Sb5? 18.L:f7+! K:f7 (18...Kh8 19.L:b6 S:a3 20.L:e8±) 19.Db3+ Le6 20.Sg5++-) 18.L:b6 (18.L:e6 Db5+ 19.Kg1 Se2+ 20.Kf1 Sg3+ 21.Kg1 Df1+! 22.T:f1 Se2#; 18.D:c3 D:c5! 19.d:c5 L:c3 20.L:e6 T:e6–+; 18.Ld3 Sb5µ) 18...L:c4+ 19.Kg1 Se2+ 20.Kf1 S:d4+ 21.Kg1 (21.Td3 a:b6 22.Dc3 S:f3–+) 21...Se2+ 22.Kf1 Sc3+ 23.Kg1 a:b6 24.Db4 Ta4 25.D:b6 S:d1–+ 26.h3 T:a2 27.Kh2 S:f2 28.Te1 T:e1 29.Dd8+ Lf8 30.S:e1 Ld5 31.Sf3 Se4 32.Db8 b5 33.h4 h5 34.Se5 Kg7 35.Kg1 Lc5+ 36.Kf1 Sg3+ 37.Ke1 Lb4+ (37...Lb3!?) 38.Kd1 Lb3+ 39.Kc1 Se2+ 40.Kb1 Sc3+ 41.Kc1 Tc2# mat 0:1

Fi {er–Re {ev ski Si ci li jan ka (B35) Wu jork, 1958. 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 c:d4 4.S:d4 g6 5.Sc3 Lg7 6.Le3 Sf6 7.Lc4 0–0 8.Lb3 Sa5 9.e5 Se8

10.L:f7+ K:f7 11.Se6 d:e6 12.D:d8 Sc6 13.Dd2 L:e5 14.0–0 Sd6 15.Lf4 Sc4 16.De2 L:f4 17.D:c4 Kg7 18.Se4 Lc7 19.Sc5 Tf6 20.c3 e5 21.Tad1 Sd8 22.Sd7 Tc6 23.Dh4 Te6 24.Sc5 Tf6 25.Se4 Tf4 26.D:e7+ Tf7 27.Da3 Sc6 28.Sd6 L:d6 29.T:d6 Lf5 30.b4 Tff8 31.b5 Sd8 32.Td5 Sf7 33.Tc5 a6 34.b6 Le4 35.Te1 Lc6 36.T:c6 b:c6 37.b7 Tab8 38.D:a6 Sd8 39.Tb1 Tf7 40.h3 Tf:b7 41.T:b7+ T:b7 42.Da8 1:0

Fi{er–Taq Si ci li jan ka (B47) Bled, 1961. 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 c:d4 4.S:d4 e6 5.Sc3 (5.Sb5 Fi {er – Naj dorf, San ta Mo ni ka, 1966.) 5...Dc7 6.g3 Sf6? (6...a6 7.Lg2 Sf6 8.0–0)

7.Sdb5! Db8 (7...Da5 8.Ld2 Dd8 9.Lf4 e5 10.Lg5±) 8.Lf4 Se5 (8...e5 9.Lg5 a6 10.L:f6 (10.Sa3 b5 11.L:f6 b4!) 10...a:b5 (10...g:f6 11.Sa3 b5 12.Sd5) 11.Lg5±) 9.Le2! Lc5 (9...a6 10.Dd4 d6 11.Td1 a:b5 12.L:e5+-; 9...d6 10.Dd4 Sc6 11.S:d6+ (11.D:d6! Talq 11...L:d6 12.L:d6) 11...Kd7 12.Lb5 L:d6 13.0–0–0; 9...Sg8 Tal,M 10.Dd4 f6 11.0–0–0 (11.L:e5 f:e5 12.Dc4 Kd8!±) 11...a6 12.Sd6+ L:d6 13.D:d6 D:d6 14.T:d6±) 10.L:e5! D:e5 11.f4 Db8 12.e5 a6 (12...Sg8 13.Se4 Le7 14.Dd2+- Sbd6+, 0–0–0) 13.e:f6 a:b5 14.f:g7 (14.Se4; Ke r es 14...Lf8 15.Dd4) 14...Tg8 15.Se4 Le7 16.Dd4 Ta4 (16...Dc7; Bo tvin nik) 17.Sf6+ L:f6 (17...Kd8? 18.Db6++-) 18.D:f6 Dc7 19.0–0–0 (19.Lh5 d5; 19.L:b5? Da5+) 19...T:a2 20.Kb1 Ta6 (20...Ta5 21.Lh5 d5 (21...d6 22.T:d6!) 22.T:d5! e:d5 23.Te1++-; 20...Da5 21.b3! … Lh5) 21.L:b5 (21.Lh5 d6 (21...d5 22.T:d5!) 22.The1 De7 23.Dh6 Kd7 24.D:h7+-) 21...Tb6 22.Ld3 e5 (22...Dd8 23.Dh6 f5 24.Dh5+ Ke7 25.g4‚) 23.f:e5! (23.D:e5+ D:e5 24.f:e5 T:g7±) 23...T:f6 24.e:f6 … L:h7 24...Dc5™ (24...Db6 25.Thf1+-) 25.L:h7 Dg5 26.L:g8 D:f6 27.Thf1 D:g7 28.L:f7+ Kd8+- 29.Le6 Dh6 (29...Kc7 30.Lf5ƒ) 30.L:d7 L:d7 31.Tf7 D:h2 32.Td:d7+ Ke8 33.Tde7+ Kd8 34.Td7+ Kc8 35.Tc7+ Kd8 36.Tfd7+ Ke8 37.Td1 b5 38.Tb7 Dh5 (38...D:g3 39.T:b5+-) 39.g4 Dh3 (39...D:g4 40.Th1 Dd4 41.Th8+! D:h8 42.Tb8++-) 40.g5 Df3 41.Te1+ Kf8 42.T:b5 Kg7 43.Tb6 Dg3 44.Td1 Dc7 45.Tdd6 Dc8 (45...De7 46.Tg6+ Kh7 47.Th6+ Kg7 48.Tbg6+ Kf8 49.Th8+ Kf7 50.Th7++-; 45...Dc5 46.Tb7+ Kg8 47.Td8++-) 46.b3 Kh7 47.Ta6 (47.Ta6 Kg7 48.Ta7+ Kg8 49.Tdd7+-) 1:0 Pri pre mio: B. Dan ko vi}

@EN SKI ME SEC

Bo gat pro gram Ni je sa mo Osmi mart pra znik `e na. Ovog me se ca pred vi |en je bo gat tur nir ski pro gram ko ji se pro te `e na ~i tav me sec. Naj ja ~e {a hist ki we Sr bi je o~e ku ju ve li ka is ku {e wa ko ja }e bi ti od ve li kog zna ~a ja za iz bor olim pij ske re pre zen ta ci je. Kre }u tur ni ri na ko jima }e u~e stvo va ti na {e naj bo qe {a hist ki we. Naj va `ni je je sva ka ko @en sko evrop sko pr ven stvo (2-13. mart) u tur skom Ga zi an te pu. Na we mu u~e stvu ju Na ta {a Boj ko vi}, Ma ri ja

Ma na ko va, Ma ri ja Ra ki}, Iri na ^o qu {ki na i Qi qa Dr qe vi}. Na ve li kom ope nu u Ka pel la Grand u Fran cu skoj (3-10. mart) igra ju An |e li ja Sto ja no vi} i San dra \u ki}, dok u Be o gra du, na tra di ci o nal nom Osmo mar tov kom tur ni ru (3-11. mart), igra ju Jo va na Eri} i Ana Ben de ra}. I ko na~ no, od 22. mar ta do 1. apri la na pro gra mu je @en ski {am pi o nat Sr bi je. Ali sa Ma ri} je od lu ~i la da i ove go di ne pro pu sti re pre zen ta tiv nu ak tiv nost zbog ma te rin skih oba ve za.

sport

sreda7.mart2012.

ODBOJKA

SPEN SO VA LI GA MA LIH FUD BAL SKIH [AM PI O NA

DRU GA VOJ VO \AN SKA LI GA (@) NO VI SAD – IS TOK NS volej tim – Bit 3:0 Partizan – Detelinara 0:3 VST 2 – Vojvodina 3 3:0 Varadin slobodan 1. Varadin 2. Bit 3. Detelinara 4. NS volej tim 5. VST 6. Partizan 7. Vojvodina

8 9 9 8 9 9 8

6 6 6 5 5 2 0

2 3 3 3 4 7 8

21:9 22:15 19:13 18:12 19:15 8:22 3:24

18 18 17 15 15 6 1

NO VI SAD – ZA PAD Volej – Futog NS tim – Beo~in MM Sme~ – Lavice Novi Sad 3 1. Lavice 2. NS tim 3. Futog 4. Novi Sad 5. Beo~in 6. Volej 7. Sme~

0:3 3:0 0:3 (PFF) slobodan

9 8 1 26:9 23 8 7 1 21:8 19 9 6 3 19:9 18 7 3 4 14:15 10 9 3 6 14:20 10 7 0 7 0:21 0 istupio iz takmi~ewa

SRED WA BA^ KA Be~ej 2 – Hajduk Grbi} – Libero Fortuna – Jedinstvo 1. Hajduk 2. Grbi} 3. Fortuna 4. Be~ej 5. Libero 6. Jedinstvo

10 10 10 10 10 10

1:3 3:0 3:0

9 1 7 3 7 3 5 5 2 8 0 10

29:6 25:11 22:16 18:18 11:26 2:30

28 21 18 16 6 1

TRO FEJ NO VOG SA DA 1. LI GA (@) Grbi} – Vojvodina NS volej – NS tim Futog – Futog vest Novi Sad – VST

2:0 1:2 2:1 0:2

1. Grbi} 12 10 2 2. VST 12 9 3 3. Novi Sad 10 9 1 4. NS volej tim 11 8 3 5. Futog 11 6 5 6. Futog vest 11 4 7 7. Lavice 11 3 8 8. NS tim 12 4 8 9. Vojvodina 10 2 8 10. NS volej 12 1 11

21:5 19:8 18:3 17:6 12:11 10:14 8:17 8:18 4:17 4:22

21 19 18 17 12 10 8 8 4 4

2. LI GA (@) Star – Novi Sad Detelinara – Zmaj Sme~ – Vo{a Fortuna 1. Partizan 2. Vo{a 3. Detelinara 4. Novi Sad 5. Fortuna 6. Klisa 7. Sme~ 8. Zmaj 9. Star

10 10 10 11 10 10 11 10 10

0:2 2:0 0:2 slobodan 9 7 7 7 6 5 2 2 1

1 3 3 4 4 5 9 8 9

18:4 16:7 15:9 15:9 14:10 13:11 9:19 4:17 2:18

18 15 15 15 14 13 9 4 2

3. LI GA (@) Varadin – Vojvodina 2:0 Metalmatik – Dunav volej 0:2 Futog – Kisa~ 2:1 Volej – Rumenka 0:2 Budisava – Bit 2:0 (PFF) 1. Budisava 2. Varadin 3. Futog 4. Vojvodina 5. Dunav volej 6. Metalmatik 7. Rumenka 8. Volej 9. Kisa~ 10. Bit

11 10 1 11 10 1 11 8 3 11 7 4 12 6 6 12 5 7 12 5 7 12 4 8 12 3 9 11 0 11

20:3 20:3 17:9 15:9 15:13 13:15 12:15 9:18 8:19 0:22

20 20 17 15 14 13 12 9 8 0

LI GA 5–6 VST – NS tim Grbi} – Vojvodina Fortuna – Futog Varadin – NS volej Detelinara – Lavice

2:0 2:0 2:0 0:2 0:2 (PFF)

1. NS volej tim 11 11 0 22:1 22 2. VST 12 11 1 22:2 22 3. Partizan 11 9 2 18:6 18 4. Grbi} 12 8 4 18:9 18 5. Fortuna 12 8 4 17:9 17 6. Lavice 12 6 6 14:12 14 7. NS tim 12 6 6 12:12 12 8. NS volej 12 5 7 10:14 10 9. Vojvodina 11 3 8 6:17 6 10. Futog 12 1 11 4:22 4 11. Varadin 11 1 10 3:21 2 12. Detelinara istupila iz takmi~ewa

1. LI GA (M) As – Stra`ilovo Volej – Lavovi Vo{a 1 – Detelinara Vo{a 2 1. Vo{a 1 2. As 3. RFU 1 4. Lavovi 5. Detelinara 6. Stra`ilovo 7. Fortuna 8. Vo{a 2 9. Volej

10 10 10 11 10 10 9 9 11

9 1 8 2 7 3 5 6 6 4 5 5 4 5 1 8 0 11

2:1 0:2 2:0 slobodan 19:4 18:6 16:7 15:13 12:11 11:11 9:11 2:17 1:22

19 18 16 15 12 11 9 1 1

LI GA 5–6 Vo{a 3 – Vo{a 4 Rfu 2 – Lavovi 07 Detelinara 1. RFU 2 2. Vo{a 3 3. Lavovi 4. Vo{a 4 5. Detelinara

dnevnik

2:0 2:0 slobodan

9 8 1 16:2 16 10 7 3 15:6 15 10 5 5 10:12 10 8 2 6 6:13 6 istupio iz takmi~ewa

Go di {te: 1999.

Pro le ter Me ri dij a na – FK Pe tar Pu a ~a 1:7 Strel ci: Smi qi} za Pro le ter Me ri di a na, a Vuk ma no vi}, Bo si}, Vi da ko vi} dva go la, Sta ji} tri go la za FK Pe tar Pu a ~a. PRO LE TER ME RI DI JA NA: Pu {a ra, Gr bi}, Ki zi}, Kr sti}, Oma qev, Ota {e vi}, ]u lum, Smi qi}, Ili} G, Ili} P, [ko ri}. FK PE TAR PU ^A: Ve se li no vi}, \or |e vi}, Jer ko vi}, Mi lin ko vi}, Vi da ko vi}, Ma noj lo vi}, Sta ji}, Vuk ma no vi}, Bo si}, Pi li po vi}, Jo ki}, Jev ti}.

Fru {ko go rac – Mla dost (BJ) 2:3 Strel ci: Iva ni}, Stje pa no vi} za Fru {ko go rac, a Ve jin, Ko va ~e vi} dva go la za Mla dost. FRU [KO GO RAC: Elez, Ko kot, Bo ro je vi}, Ra do sa vqe vi}, Alek san drov, Iva ni}, Elez, Vu ko vi}, [ip ka, Stje pa no vo i}. MLA DOST: Ba la ban, Plan ~e ta, Ka ra no vi}, Ivan ko vi}, Ra di}, Bro }e ta, Ko va ~e vi}, [e vo, Se ku li}, Ve jin.

FK Prof. Bo le sni kov – In deks 5:1 Strel ci: Br ki}, No va ko vi}, Kur ti {i, Mla de no vi}, Ma ri} za FK Pro fe sor Bo le sni kov, a Jo vi ~i} za In deks. FK PROF. BO LE SNI KOV: @u pi}, Zec, Br ki}, No va ko vi}, Kur ti {i, Mla de no vi}, Bo bar, ]e ran, Me di}, Ma ri}. IN DEKS: Sa mar xi}, Jo vi ~i}, Se kic ki, Jo ka no vi}, Cvi ja no vi} M, Li ~i na, Cvi ja no vi} P, Kec man, Han ga, Ta ti}.

Ve ter nik Vi skol – Sla vi ja 1:4 Strel ci: Du ra ki za Ve ter nik Vi skol, a Asa ni, Pr wi}, Iva no vi}, Bog da ni} za Sla vi ju. VE TER NIK VI SKOL: An |e li}, Ni ni}, Je vi}, [}e pa no vi}, Du ra ki, No vak, [e bez, Utr `en, Xi da, [vo wa, Ma cu ra, Mar ko vi}, \u |i}. SLA VI JA: Gra ho vac, Ra di}, Sla vuq, Ba rat, ]o {kov, Ka ra}, Ra dak, Asa ni, Kne `e vi}, Ko so vi}, De mi trov, Pr wi}, Iva no vi}, Bog da ni}, Ubo vi}.

Fru {ko gor ski par ti zan – FK Si ni {a Mi haj lo vi} 3:0 Strel ci: Cr no ja~ ki, ^a vi} dva go la. FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN: Ko sjer, ^a vi}, Si mi}, @i va nov, Il ki} M, Ni ko li}, Ba no vi}, Sta ro vlah, Du li}, Ili}, Cr no ja~ ki, Ne {ko vi}, Per saj L, Per saj R, Il ki} D. SI NI [A MI HAJ LO VI]: Stoj ko vi}, Ili}, Su ba {i}, \u ri ~ek, Ko la ri}, Ne sto ro vi}, Pan te li}, Spa so je vi}, Mi haj lov ski, Vu ja ni}, Be ri}, Dra gu ti no vi}.

FK Prof. Bo le sni kov – In deks 7:1 Strel ci: La li}, Ili}, Ve se li no vi} pet go lo va za FK Pro fe sor Bo le sni kov, a To mi} za In deks.

FK PROF. BO LE SNI KOV: Kam pi}, Ka ~a ven da, La li}, Ve se li no vi}, Ili}, Sta no jev, Ko va ~e vi}, Mak si}, De ve tak, Hor vat, Mi tro vi}, Ra du lo vi}, Ra ja ~i}. IN DEKS: ]i ri}, ^e sti}, Ve ji}, Le |a nac, Zi ri}, Ku no vac, Va len tik, To mi}, Alar gi}, Gar di no va~ ki, \a ko vi}, \or |e vi}, Jo va no vi}, [ko ri}, Lam pi}, Jak {i}.

Go di {te: 2000. Fu tog – Pe tli} (Z) 2:3 Strel ci: Vi lin i Tri fu no vi} za Fu tog, a Jo ki}, Ra {e ti}, Mi }o vi} za Pe tli}. FU TOG: Vu lin, Zdrav ko vi}, Sa ra vo vac, U~ur, Kr~ mar, Je li ~i}, [u mar, Ri sti}, Ili}, Tri fu no vi}, Po qak. PE TLI]: Ba la}, Si mo vi}, Jo ki}, Ra {e ti}, Er ge xi ja, Sto ja no vi}, Mi }o vi}, Bir ~a nin, Iva nov.

Ju ni or (P) – Bra zil ski slo no vi 8:2 Strel ci: Ba bi}, Re qi}, Ur ba nek dva go la, Er ceg ~e ti ri go la za Ju ni or, a Ma li no vi} dva go la za Bra zil ske slo no ve. JU NI OR: Car, Ba bi}, Br ki}, Po po vi}, Re qi}, Er ceg, Gr gu re vi}, Ur ba nek, Va ri nac, Mi ku li}. BRA Z IL S KI SLO N O V I: Maj k i} M, Ma l i n o v i}, Zeq k o v i}, Su r ut k a, Maj ki} S, Po po vi}, Bu la to vi}, Ma ti je -

vi} T, ]i ri}, Ma ti je vi} M, Goj kov, Stra ni}, Ro di}, Mar ko vi}, Na vra til, Kr wa ji}.

Fru {ko go rac – In deks 1:4 Strel ci: Ra du lo vi} za Fru {ko go rac, a Pu pin, Po po vi}, No va ko vi} dva go la za In deks. FRU [KO GO RAC: Ra du lo vi}, Bu kvi}, Ma noj lo vi}, Pa pi}, Var ga, Elez, De li}, Ra du {in, Vu ko vi}. IN DEKS: Opar ni ca, Glu {~e vi}, Ga ji}, Pu pin, Do bro mi rov, Pi li}, Tu ran, Ko pa wa, Po po vi}, No va ko vi}, Ma jer, Uji ja {i, To ma no vi}.

Ve ter nik Vi skol – FK Prof. Bo le sni kov 2:0 Strel ci: Su ba {i} i [a {i}. VE TER NIK VI SKOL: Sta no je vi}, Mi li}, Ive ti}, Jo va no vi}, [a pi}, To ja gi}, ^u ko vi}, Sa mar xi}, Ma ti}, Su ba {i}, [a {i}, Ra do sa vqe vi}, Dra go qe vi}, Ne sto ro vi}, Vu~ ko vi}. FK PROF. BO LE SNI KOV: La ho{, To mi}, Sta ni {i}, Ta lo, Era ko vi}, Gal, Bo gi ~e vi}, Ta si}, Dar di}, Stan ko vi}, Ga lin, Ru `i~ ka, Je li ~i}, Bur gi}.

^emp 07 – SK Voj vo di na RMR 0:4 Strel ci: Ne ne zi}, Mi lu ti no vi}, Po qak dva go la.

^EMP 07: De spo to vi}, Qu bo je vi}, Go lu bo vi}, Ma ti}, Jo vi ~in, Mar se ni} L, Mar se ni} M, Ra do~, Svi lar ko vi}, Ra do va nov. SK VOJ VO DI NA RMR: Zeq kov, Ne ne zi}, Ko lar, Mi lu ti no vi}, Po qak, Mi lo va no vi}, @iv ko vi}, Sa vi}, Ba bi}, Po po vi}, Pe {o vi}, Ga vri lo vi}.

Voj vo di na – FK Pe tar Pu a ~a 3:0 Strel ci: Dra go qe vi}, Vje {ti ca, Jo vi {i}. VOJ VO DI NA: Bje ko vi}, Ru be ì}, Ca ri}, To pi}, Ri sti}, Isa i lo vi}, Je li ~i}, Dra go qe vi}, To do ro vi}, Vu~ ko vi}, Vje {ti ca, Pu {ki}, Jo vi {i}, Ja ko vqe vi}. FK PE TAR PU A Â: Ra ki}, Lo vri}, Kne è vi}, To mi}, J. Stan ko vi}, N. Jo va no vi}, N. Stan ko vi}, N. Lu ki}, Mar ja no vi}, Ga ~e vi}, To ro man, Ra doj ~i}, Ti ca, S. Jo va no vi}, D. Lu ki}, No vev ski.

SK NS Ju naj ted – Sla vi ja 0:2 Stzrel ci: Mi lo {e vi}, Isa kov ski. SK NS JU NAJ TED: De sni ca, ]a to vi}, Ra doj ko vi}, @iv ko vi}, Pet ko vi}, ]o ro vi}, [iq kut, Mi li no vi}, Trif ka no vi},Sin mi}, Bla go je vi}, Sto ja no vi}, Baj ~e ti}. SLA VI JA: Mar ko vi}, Eski}, Mi lo {ev, Gvo zde ni}, Bo bi nac, Dra ga{,Mi lo {e vi}, Pan ti}, Kra ~ak, Isa kov ski, Mur se li, Jo ~i}, Mar ho {e vi}, Bla {~a nin, To mov, Go razd.

Bi stri ca 05 – Kri la Kra ji ne (BP) 2:8 Strel ci: Bo go vac i Lu ki} za Bi stri cu 05, a Pro da no vi}, Ka ra no vi}, Vu ji}, Ma ri}, Vej no vi}, Bu ba wa, Dra gi ~e vi} za Kri la Kra ji ne. BI STRI CA 05: Bo go vac, Er de vik, Ko pa ~an ski, Ku zma no vi}, Ma snec, Ni ko li}, Ra da {i no vi}, Iva no vi}, Se ku li}, Lu ki}, Iva ni}, Da mja no vi}. KRI LA KRA JI NE: Ka ra no vi}, Po po vi}, Pro da no vi}, Bu di sa vqe vi}, Ob ri}, Vu ji}, Ma ri}, Vej no vi}, Drob wak, Bu ba wa, Glu vi}, \u ran, Dra {ko, Dra gi ~e vi}.

Go di {te: 2001.

Sla vi ja – Je din stvo (Ru men ka) 0:3 Strel ci: Kne `e vi} i Zeq ko vi} dva go la. SLA VI JA: Vr ba {ki, Ko va~, Ni ko li}, Si rar, Ku ku da, An ti}, \e ri, Pa ro {ki, Sla vuq, Ke fer, Jo va no vi}. JE DIN STVO (RU MEN KA): Pe ja {i no vi}, Ka ra nov, Rac, Mla de no vi}, Vu ~i }e vi}, Mi li vo je vi}, Braj ko vi}, Zeq ko vi}, Uram, Mi tro vi}, Kon tar xi}, Kne `e vi}.

Fu tog – SK Voj vo di na 2:5 Strel ci: Ra jak dva go la za Fu tog, a Ili}, Stra ni}, Sa vi} i An dri je vi} dva go la za SK Voj vo di na. FU TOG: Ob ra do vi}, A. Ra jak, [}e pa no vi}, Di mi tri je vi}, [tr bi}, Da vi do vi}, Spa so je vi}, Sa vi ~i}, Vu ki }e vi}, V. Ra jak, Bu ki nac.

SPORT

c m y

dnevnik

sreda7.mart2012.

SPEN SO VA LI GA MA LIH FUD BAL SKIH [AM PI O NA SK VOJVODINA: Popovi}, Simi}, Strani}, Zeqkovi}, Savi}, Andrijevi}, Vargec, Hesko, Marciki}, Ili}, Malinovi}.

{i}, Jokovi}, Ma}e{i}, Lau{evi}, Sredojevi}, Markovi}.

In deks – FK Pe tar Pu a ~a 2:4

Strelci: Stahov za Fru{kogorski Partizan, a Kosti} za SK NS Junajted. FRU[KOGORSKI PARTIZAN: Grma{, Bjeli}, Stahov, Radoj~i}, Kosjer, Bjeli}, Grlica, Petrovi}, Te{anovi}, Gavrilovi}, Peri}. SK NS JUNAJTED: Vukovi} Vuka{in, Vukovi} Marko, Stojanovi}, Todi}, @ivkovi}, Dautovi}, Sanader, Burka, Kosti}, Manojlovi}, Arbutina Marko, Arbutina Damjan, Kqaji}, ]orovi}.

Strelci: Aleksi} i Stojak za Indeks, a Stojni}, Zuki} i Dervi{i dva gola za FK Petar Pua~a. INDEKS: Kosti}, Lavrika, Mijanovi}, Kuran, Sabato{, Aleksi}, Jankovi}, Vidakovi}, Ostoji}, Stojak. FK PETAR PUA^A: Barjaktarov, Stojni}, Vlaisavqevi}, Marjanovi}, Grabe`, Zuki}, Grgurevi}, Dervi{i, Mati}, \uri}.

Si dro (B) – Fu tog 4:2 Strelci: Si~, Rajli} dva gola i Jelan~i} za Suidro, a Rajak dva gola za Futog. SIDRO (BE[KA): ^inku, Jelan~i}, Boj~i}, Radovi}, Majki}, Mi{~evi}, Vasi}, Grubje{i}, Si~, Milovanovi}, Rajli}, Toma, Nadoban, [inik, Vra~arevi}. FUTOG: Obradovi}, Rajak Aleksandar, [}epanovi}, Dimitrijevi}, [trbi}, Davidovi}, Spasojevi}, Savi~i}, Vuki}evi}, Rajak Viktor, Bukinac David.

Kri la Kra ji ne (BP) – Sla vi ja 5:0 Strelci: Ropi}, Obradov, Lazin i Gajdobranski dva gola. KRILA KRAJINE: Mi~i}, Vejinovi}, Marinkov, Bunarxi}, Gajdobranski, Krsti}, Karagi}, Fodora, Selakovi}, Ropi}, Merwik, Obradov, Stankovi}, Lazin. SLAVIJA: Vrba{ki. Kova~, Nikoli}, Sirar, Kukuda, Anti}, \eri, Paro{ki, Slavuq, Kefer, Jovanovi}.

FK Si ni {a Mi haj lo vi} – Kri la Kra ji ne (BP) 3:1 Strelci: Joki}, Jovanovi} i Popovi} za FK Sini{a Mihajlovi}, a Stankovi} za Krila Krajine. FK SINI[A MIHAJLOVI]: Radosavqevi}, Markovi} Marko, Markovi} Darko, Joki}, Jovanovi}, Kolari}, Maki{, Damjanac, Popovi}, @e`eq, Mili}, Kampfer. KRILA KRAJINE: Mi~i}, Vejinovi}, Marinkovi}, Bunarxi}, Gajdobran-

Fru {ko gor ski par ti zan – SK NS Ju naj ted 1:1

In deks – FK Si ni {a Mi haj lo vi} 3:5 Strelci: Lavrika i Stojak dva gola za Indeks, a Maki{, Popovi}, Mili} i Kova~evi} dva gola za FK Sini{a Mihajlovi}. INDEKS: Kosti}, Lavrika, Mijanovi}, Kuran, Sabato{, Aleksi}, Jankovi}, Vidakovi}, Ostoji}, Stojak. FK SINI[A MIHAJLOVI]: Radosavqevi}, Markovi} Marko, Markovi} Darko, Joki}, Jovanovi}, Kolari}, Maki{, Damjanac, Popovi}, @e`eq, Mili}, Kampfer, Kova~evi}.

SK NS Ju naj ted – FK Prof. Bo le sni kov 0:8 Strelci: Mari}, \eki}, Miri}, Ladi{i}, Brki} dva gola, Zlatar dva gola. SK NS JUNAJTED: Vukovi}, Vrhovac, Stojanovi}, Todi}, @ivkovi}, Dautovi}, Sanader, Burka, Kosti}, Manojlovi}, Arbutina Marko, Arbutina Damjan, Kqaji}, ]orovi}. FK PROF. BOLESNIKOV: Hlipec, Cetiwa, Mari}, \eki}, Miri}, Lelik, Brki}, Zlatar, Novevski, Ladi{i}, Jokovi}, Ma}e{i}, Lau{evi}, Sredojevi}, Markovi}.

SK NS Ju naj ted – Si dro (B) 8:2 Strelci: Kosti}, Kqaji}, Vukovi} dva gola, Stojanovi} dva gola, ]orovi} dva gola za SK NS Junajted, a Nadoban dva gola za Sidro. SK NS JUNAJTED: Vukovi}, Vrhovac, Stojanovi}, Todi}, @ivkovi}, Dautovi}, Sanader, Burka, Kosti}, Manojlovi}, Arbutina M, Kqaji}, Arbutina D, ]orovi}.

FK Si ni {a Mi haj lo vi} – FK Pe tar Pu a ~a 0:3 Strelci: Stojni}, Grabe`, Zuki}. FK SINI[A MIHAJLOVI]: Radosavqevi}, Markovi} M, Markovi} D, Joki}, Jovanovi}, Kolari}, Maki{, Damjanac, Popovi}, @e`eq, Mili}, Kampfer, Kova~evi}. FK PETAR PUA^A: Barjaktarov, Stojni}, Vlaisavqevi}, Marjanovi}, Grabe`, Zuki}, Grgurevi}, [avija, Ivan, \uri}.

Kri la Kra ji ne (BP) – Je din stvo (R) 4:2 Strelci: Bunarxi}, Obradov, Gajdobranski dva gola za Krila Krajine, a Zeqkovi} dva gola za Jedinstvo (R).

FK PROF. BOLESNIKOV: Hlipec, Cetiwa, Mari}, \eki}, Miri}, Lelik, Brki}, Zletar, Novevski, Ladi{i}, Jokovi}, Ma}e{i}, Lau{evi},Sredojevi}, Markovi}. FRU[KOGORSKI PARTIZAN: Grma{, Bjeli} M, Stahov, Radoji~i}, Kosjer, Bjeli} D, Grlica, Petrovi}, Te{anovi}, Gavrilovi}, Peri}.

Je din stvo (R) – SK Voj vo di na RMR 0:7 Strelci: Zeqkovi}, Savi}, Andrijevi}, Ili} dva gola, Malinovi} dva gola. JEDINSTVO: Peja{inovi}, Karanov, Rac, Mladenovi}, Vu~i}evi}, Milivojevi}, Brajkovi}, Zeqkovi}, Uram, Petkovi}, Kantarxi}, Kne`evi}. SK VOJVODINA RMR: Popovi}, Simi}, Strani}, Zeqkovi}, Savi}, Andrijevi}, Vargec, Hesko, Marciki}, Ili}, Malinovi}.

Fu tog – In deks 2:3 Strelci: A. Rajak, [}epanovi} za Futog, a Lavrika tri gola za Indeks. FUTOG: Obradovi}, Rajak A, [}epanovi}, Dimitrijevi}, [trbac, Davidovi}, Spasojevi}, Savi~i}, Vuki}evi}, Rajak V, Bukinac. INDEKS: Kosti}, Lavrika, Mijanovi}, Kuran, Sabato{, Aleksi}, Jankovi}, Vidakovi}, Ostoji}, Stojak, ^olakovi}, \ureti},.

SK Voj vo di na RMR – Mla dost (BJ) 4:2 Strelci: Savi}, Andrijevi}, Ili} dva gola za SK Vojvodina RMR, a Kneèvi} dva gola za Mladost. SK VOJVODINA RMR: Popovi}, Simi}, Strani}, Zeqkovi}, Savi}, Andrijevi}, Vargec, Hesko, Marciki}, Ili}, Malinovi}. MLADOST: Rosi}, âvi}, Vasiqevi}, Stani}, Kneèvi}, Mrilovi|, ]azi}, Dragoqevi}, Gavrilovi}, Mar~eta, Paj~in, Bro}eta, Brdar.

Go di {te: 2002. Fu tog – Ve ter nik Vi skol 3:1

ski, Krsti}, Karagi}, Fodora, Selakovi}, Ropi}, Merwik, Obradov, Stankovi}, Lazin.

SIDRO (BE[KA): ^inku, Si~, Milovanovi}, Raqi}, Majki}, Nadoban, Vasi}, Vra~arevi}, Prica, Milenkovi}, Borkovi}, ^avi}.

Mla dost (BJ) – FK Prof. Bo le sni kov 0:10

FK Pe tar Pu a ~a – Sla vi ja 12:0

Strelci: Lelik, Lau{evi}, Mari} dva gola, Brki} tri gola, Zlatar tri gola. MLADOST: Rosi}, ^avi}, Vasiqevi}, Stani}, Kne`evi}, Mrilovi|, ]ozi}, Dragoqevi}, Gavrilovi}, Mar~eta, Paj~i}. FK PROF. BOLESNIKOV: Hlipec, Cetiwa, Mari}, \eki}, Miri}, Lelik, Brki}, Zlatar, Novevski, Ladi-

Strelci: Barjaktarov, Stojni}, Ivan, [avija tri gola, Zuki} {est golova. FK PETAR PUA^A: Barjaktarov, Stojni}, Vlaisavqevi}, Marjanovi}, Grabe`, Zuki}, Grgurevi}, [avija, Ivan, \uri}. SLAVIJA: Vrba{ki, Kova~, Nikoli}, Slavuq, Kukuda, Anti}, \eri, Ubovi}.

KRILA KRAJINE: Mi~i}, Vejino vi}, Ma rin kov, Bu nar xi}, Gaj do branski, Krsti}, Karagi}, Fodora, Selakovi}, Ropi}, Merwik, Obradov, Stankovi}, Lazin. JEDINSTVO: Peja{inovi}, Karanov, Rac, Mladenovi}, Vu~i}evi}, Mili vo je vi}, Braj ko vi}, Zeq ko vi}, Uram, Petkovi}, Kantarxi}, Kne`evi}.

FK Prof. Bo le sni kov – Fru {ko gor ski Par ti zan 6:0 Strelci: Miri}, Brki}, Mari} dva gola, Zlatar dva gola.

Strelci: Ka~avenda, Babi} dva gola za Futog, a Plav{i} za Veternik Viskol. FUTOG: Todori}, Radosavi}, Jazi}, ]urguz, Medi}, Trifunovi}, Babi}, Nikola{, Aleksi}, Ka~avenda. VETERNIK VISKOL: Laki}, Radakovi}, Pekez, Veselinovi}, Risti}, Zeqi}, Raj~evi}, Nini}, Markovi}, Ma~ki}, Plav{i}.

FK Si ni {a Mi haj lo vi} – In deks 3:0 Strelci: Popovi} tri gola. FK SINI[A MIHAJLOVI]: Ili}, Kolari}, Suba{i}, Rosi}, Vlaisavqevi}, Popvi}, Milinkovi}, Domazetovi}, Negovanovi}, Jovanovi}, Santovac. INDEKS: Pankov, Ibro~i}, Mijatovi}, Mari}, Cvijanovi}, Jak{i},

Stepanov, Risti}, Labus, Mihajlovi}, Tomanovi}, Radj~i}, Radulovi}.

FK Pe tar Pu a ~a – Ju ni or (P) 8:1 Strelci: Vuruna, Gruji} dva gola, Dervi{i pet golova za FK petar Pua~a, a [evo za Junior. FK PETAR PUA^A: Rakovac, Lulexija, Kvo~ka, Isakovski, Gomirac, Mati}, Rondovi}, Tojzan, Dervi{i, Vuruna, Urukalo, Gruji}, Trivunovi}. JUNIOR: Toma{evi}, [evo, Vrceq, Radakovi}, Mileti}, Lovre, Borovica, Popovi}, Grgurovi}, Popov, Car, Kapicl, [avija, Kulunxi}.

Bi s tri ca 05 – Fru {ko go rac 8:0 Strelci: Popovi}, Zec dva gola, Jelenkovi} dva gola, Pantovi} tri gola. BISTRICA 05: Horvat, Milosavi}, Zec, Smie{ko, Stankovi}, Pantovi}, Jelenkovi}, Popovi}. FRU[KOGORAC: Markov, Ani~i}, Savanovi}, Gra~anin, Trnini}, Majstorovi}, Sunajko, Radusin, Kuru{i}, Deli}, Milovanovi}, Teofilovi}.

FK ^emp 07–03 – FK Prof. Bo le sni kov 0:15 Strelci: Batos, Vickovi}, Kqaji}, Jo{ikovi} dva gola, Boji} dva gola, Velkovski dva gola, Nemet tri gola, Boli} tri gola. ^EMP 07–03: Raki}, P. Maruna, L. Maruna, Nestorovi}, Rodi}, Agi}, Kapicl, M. Xari}, V. Xari}, Milinkovi}, Simeon. FK PROF. BOLESNIKOV: Batos, Vickovi}, Novevski, Nemet, Kosanovi}, Debeqkovi}, Kqaji}, Velkovski, Boji}, Boli}, Jo{ikovi}, Miri}, @ivkovi}, Mu{kiwa.

[F De jan Ku riya – Tvr |a va 1:3 Strelci: Kulpinac za [F Dejan Kurixa, a Panti}, Sekulovi}, Milovanovi} za Tvr|avu. [F DEJAN KURIXA: [i{qagi}, Grabe`, \ur|evi}, Luki} L, Zamaklar, Pavlov, Beatovi} S, Ra{i}, Luki} U, Todi}, Martinovi}, Trivunovi}, Dobromirov, Strani}, Kulpinac, Beatovi} B. TVR\AVA: Kozi}, Stojanovi}, Panti}, Gu{a, Kolowa, Pera}, Te{i}, Gvozden, Tomi}, Sekulovi}, Milovanovi}, Dafini}.

SK Voj vo di na RMR – êmp 07–02 2:2 Strelci: Samarxija, Verner za SK Vojvodina RMR, a Muratovi}, Borovnica za êmp 07–02. SK VOJVODINA RMR: Ra|enovi}, Samarxija, Gavrani}, Radmilovi}, \urovi}, Verner, Mili}evi}, Zagre|a, Ivan, Vargec, Dejanovi}. ÊMP07–02: Muratovi}, Akin, Zeki}, Petrovi}, Bjelica, Borovnica, \ur|ev, Klisuri}, Popara, Mati}, Vuleti}, Popov.

kultura

sreda7.mart2012.

dnevnik

СЕМИНАР 8. И 9. МАРТА У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Трансформација и модернизација музеја Галерија Матице српске домаћин је дводневног семинара на тему „Трансформација музеја“, који ће се одржати сутра и прекосутра на Тргу галерија, у здању ове институције која је и организатор уз Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије и Града Новог Сада. Овај семинар организован је у оквиру пројекта „Транзиција ка новом музеју“ Међународне организације Форум словенских земаља. Тема семинара је суочавање са старим и новим представама о музеју као средишту доступности културног наслеђа. Нагласак ће бити на неопходности усвајања нових техника документовања, редефинисања и проширења појма културног наслеђа. Циљ скупа је покретање питања постојања и могућности очувања идентитета у доба глобализације, као и покушај, како јачања свести о постојању различитих идентитета, тако и о развијању неопходног разумевања и поштовања заједничког идентитета словенских народа. Кроз уводна предавања и представљање теоријских тенденција,

примере трансформисања музеја у региону и радионице, учесници семинара ће бити у прилици да од стручњака из Холандије, Словеније, Хрватске, Македоније,

Бугарске, сазнају нешто више о најсавременијим достигнућима из области музеологије и чувања културног наслеђа. Након поздравних речи мр Тијане Палковљевић, управнице Галерије Матице српске, првог дана следи неколико излагања. Председница Форума словенских култура мр Андреја Рихтер, говориће о његовим активностима, члан

Градског већа за културу Андреј Бурсаћ о стратегији културног развоја града Новог Сада, Душица Живковић из Министарства културе информисања и информационог друштва Републике Србије о неопходности трансформације музеја у Србији, а Снежана Стојановић Плавшић, из истог министарства, о његовим активностима у раду Форума словенских култура. Дирк Хоутграф из Холандије ће одржати предавање о перспективама стратешког маркетинга везаног за музеје и културно наслеђе, а такође ће изнети и примере из европске музеолошке праксе, и учествовати у радионици под називом „Модернизујте свој музеј“, са Андрејом Рихтер и Тијаном Палковљевић. Другог дана ће др Ирена Лазар одржати предавање на тему “Римска вила у Сан Симону – начин стварања археолошког парка“. Након тога ће неколико учесника изнети примере трансформације у региону - мр Андреја Рихтер из Словеније, Звјездана Антош из Хрватске, Светозар Карарадев из Бугарске, Симонида Миљковић и Весна Илијевска из Македоније. За учеснике семинара биће приређено стручно тумачење изложбе «За љубав отаџбине. Патриотизам у српској култури XVI II века“ аутора мр Владимира Симића. Н. П-ј.

ФИЛМ СРЂАНА ДРАГОЈЕВИЋА ИЗАЗВАО ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ПУБЛИКЕ

„Парада” у бечким биоскопима Филм Срђана Драгојевића „Парада„ почео је да се приказује у редовном програму бечких биоскопа. Бечка премијера српског филма наишла је на огромно интересовање публике, тако да је морао бити приказан у чак три сале мултиплекс биоскопа у тржном центру „Милениум сити”. Протагонисти филма, предвођени режисером Драгојевићем, аплаузом и овацијама публике поздрављени су после пројекције. У разговору с публиком Драгојевић, продуцент Биљана Продановић и глумци Никола Којо и Милош Самолов изразили су задовољство што је овај филм на простору бивше Југославије до сада имао више од пола милиона гледалаца. Драгојевић је изразио наду да ће у Бечу 20.000 до 30.000 људи погледати његов филм који, како је ис-

такао, пропагира да је најважније какав је човек, а не које је вере, сексуалне опредељености и нације.Филм „Парада„, према његовим речима, до сада је откупило 12 земаља, а очекује се да ће конкурисати за Оскара. Драгојевић је, упитан да ли подржава „параду поноса„, одговорио да нема шта да подржава или не, јер је уставом Србије записано да грађани имају право да се изјашњавају јавно и да се представе какви јесу. „Већи је проблем што има 6. 000 људи који хоће да спрече ту параду. Ако су највећи проблем у Србији педери, поред економске кризе, поскупљења, онда живимо у јако добро стојећој земљи„, констатовао је он.

„Црквени пацови” у новој постави као гости на концерту „Вриска генерације”

РЕЦЕНЗИЈЕ: ЦРКВЕНИ ПАЦОВИ – „ПРОКЛЕТИЊЕ”

Албум чекан 33 године Када су „Црквени пацови“, без сумње најмлађа панк-рок група на овим просторима, 1978. године узели иструменте у руке, ни сањали нису да ће једнога дана иза њиховог имена пред слушаоцима бити званично аудио издање. Не би се тај, слободно га можемо назвати подухват, сигурно ни остварио да није било упорности Горана Стевановића Геака, бубњара и једног од тројице (уз браћу Сивачки - Младена и Стевицу) оснивача бенда. То што се албум пред слушаоцима појавио тек након 33 године од оснивања групе и што материјал с „Проклетиња“ са старим, ранопан-

практично идентичне тематике, само знатно ужег оквира, где се текстописац директно обраћа политичару који га је, као обичног човека, могуће је и другара, изневерио. „Гробљанска“, како јој и само име каже, а знаће о чему је реч сви старији Новосађани, говори о улици (данас Новосадског сајма) у којој су „Црквени пацови“ одрастали, ишли у школу, дружили се...“Песма мрака“ и „Напон“ (који је издвојен и на синглу) су песме урађене на стихове Јована Дучића. Обе се, с обзиром на целокупну мрачну и тешку атмосферу којом, не без јаког разлога, одише албум, саврше-

Под етикетом „Самиздат” Албум „Проклетиње“ снимљен је у „Матрикс“ студију током августа 2011, под етикетом „Самиздат“. За музику и аранжмане заслужан је Предраг Јандрић Гага, за продукцију Бобан Недељковић, док текстове потписују Горан Стевановић Геак, његова супруга Жељка, Предраг Јандрић Гага и песник Јован Дучић. Дизајн и омот албума урадио је Франц. керским временима везује, објективно, мало тога – али свакако не и безначајног, друга је ствар и увек се на ту тему може дискутовати из више углова. У сваком случају, с првим данима 2012. на тржишту, у скромном тиражу од 200 примерака појавиле су се „Проклетиње“ које садрже девет песама. Албум отвара нумера „Без шансе“, која се бави актуелном темом, свакодневницом обичног човека који је осуђен да му „судбину политичари кроје“. ЦД се наставља „Фукаром“, песмом

но уклапају у опус. Поменуту атмосферу као карике у низу прате „Гробови без крста“, „Воздигнуће“ и „Косач“, да би албум затворили „Црквени пацови“, нумера која апсолутно најверније приказује све оно што је истоимени бенд давно радио и како је уистину изгледао у својој најранијој фази. Ово је албум који је, ма како то чудно звучало, „настајао од краја – крећући се ка своме почетку“. Јер, вратимо ли се на констатацију да га мало тога уистину везује за период од1978. до 1981, видећемо да је те-

ма из „Без шансе“ обрада некадашње култне песме „Нафташи“, коју је исти бенд свирао када је 1981. име (и делимично стил) променио у „Неон војник“, под утицајем новоталасних и пост-панк дешавања. Најснажнији утицај на Горана Стевановића без икакве сумње имала је смрт најбољег друга из детињства Младена Сивачког и отуда та мрачна атмосфера која прати, безмало свих девет нумера, а која се најбоље огледа у песми „Косач“ и у строфи „Спустио сам главу у руке, и зајецао немо, као да сам морао, као да сам хтео“. Управо ти моменти сведоче о тренутку када су се два пријатеља заувек растала, о тренутку који је Младена Сивачког одвео у легенду, а Горану Стевановић истог тренутка поставио императив да у дело преточи све оно што се годинама у њему купило, а стицајем околности тек сада експлодирало. Свакако да посебне заслуге на албуму припадају Предрагу Јандрићу Гаги, гитаристи и певачу који је добро познат као фронтмен „Вриска генерације“. Тај спој није случајан, а поготово бесмислен. Реч је о кумовима, генерацијским панк-саборцима, у великој мери сличних музичких стремљења: сирове, жестоке и бескомпромисне енергије, па када се то све уклопи, онда, уз помоћ професионално одрађене бас улоге Бобана Недељковића добијемо „Проклетиње“, на које ће мало ко остати равнодушан, а чија би званича промоција требало да буде током марта. С. Савић

У ПРИПРЕМИ МОНОГРАФИЈА О ЧУВЕНОМ ХРВАТСКОМ УМЕТНИКУ

Архитекта и дизајнер Бернардо Бернарди У Музеју архитектуре ХАЗУу Загребу, у склопу изложбе “Белешке из архива архитеката”, одржано је предавање др Иве Церај “Дизајнерско дело архитекте Бернарда Бернардија 1951-1985”. Тиме је у сажетој форми представљена докторска дисертација, базирана на истраживању богатог опуса чувеног хрватског архитекте и дизајнера. Лични архивски фонд Бернарда Бернардија (1921-1985) чува се у Музеју архитектуре у Загребу, а дисертација историчарке уметности Иве Церај израђена на темељу стручне кустоске обраде наведеног фонда, ускоро треба да изађе у монографском издању. У студији ће бити представљени резултати научног истраживања Бернардијевог дизајнерског деловања, као и његов теоријски и струковни ангажман током иницијалног раздобља модерног обликовања ентеријера. Бернарди је рођен на Корчули, а класичну гимназију завршио је у Дубровнику. Уписао је Одсек за архитектуру Техничког факултета у Загребу, а након дипломирања (1948) ради као асистент проф. Зденка Стрижића на Катедри за архитектонско пројектовање. Године 1951. започиње динамично професионално деловање у својству самосталног архитекте и дизајнера, и овај статус ће задржати до краја каријере. Од 1956. до 1957. борави на студијском усавршавању у Паризу. Крајем 1960, захваљујући стипендији Унескоа, одлази на тромесечни пут по Данској, Финској и Шведској, који ће пресудно утицати на даљи развој

његовог опуса. Сагледавајући значај скандинавских образовних институција, Бернарди међу првима указује на нужност високошколског система едукације, што ће допринети отварању студија дизајна у Загребу. Надовезујући се на постулате модерне архитектуре Загребач-

ког круга, Бернарди по повратку из Скандинавије има прилику да примењује нова, свежа искуства нордијског креативног модела. Непосредан сусрет са јединственим деловањем тамошњих архитеката и дизајнера, најпре са пионирима “органског модернизма” као што је Алвар Алто, увео

је Бернардија у нове смернице тражења надахнућа. Осим дубоког разумевања материјала (посебно дрвета) и идеје о интерактивном процесу производње, оне су подразумевале и директне утицаје сликарства и скулптуре, посебно апстрактних форми (Х. Арп, А. Калдер). Управо је стапањем “геометријског функционализма” са мекоћом линија нордијског “органског модернизма,” Бернарди унео нове и подстицајне вредности на домаћој дизајнерској сцени. Његов свестарни рад обухватао је, поред архитектонског пројектовања и широк распон активности од дизајнирања јавних, пословних и приватних ентеријера, преко обликовања великих изложби, до богате теоријске и публицистичке делатности. Као класичан архитект објеката високоградње, није био претерано успешан. Успео је да реализује неколико већих пројеката, од којих треба издвојити хотел “Марко Поло” и хотел “Парк” у родној Корчули, аеродром у Задру, управну зграду “Симпо” у Београду. За неке пројекте добио је значајна признања и висок пласман на конкурсима (зграда опере у Београду, споменобележје у Јајинцима). Интердисциплинарност Бернардијевог стваралачког рада одвијао се у раздобљу, отвореном за актуелна питања синтезе архитектуре, дизајна и ликовних уметности. Бернарди је постао први послератни продукт дизајнер, радио је пројекте за тада бројне фабрике

намештаја које су 1960-тих отваране широм Југославије. Посебно је била плодна његова сарадња са фабриком намештаја ТВИН из Вировитице. Он израђује прве типске елементе школског намештаја, као и мобилијара многих канцеларијских, туристичких и стамбених

1977. до 1985. налазио се у својству председника радне групе за оснивање Студија дизајна у Загребу, а од 1983. делује као суоснивач и председник Друштва дизајнера Хрватске. Био је везан за излажење стручног архитектонског часописа Удружења архитеката Хрват-

Инспиративан и за НИН-овог лауреата У обимној студији “Уметност конструктивног приступа - Ексат 51 и Нове тенденције” (Загреб, 2000), аутор Јерко Денегри говори о деловању уметничке групе Ексат 51 (скраћеница од Експериментални атеље) чији су чланови били архитекте (Б. Бернарди, В. Рихтер) и сликари (В. Кристл, И. Пицељ, А. Срнец). О свестраној делатности Бернардија пише Стане Берник, док о његовим активностима у оквирима хрватског културног контекста 50-тих говори Феђа Вукић. Докторску дисертацију под насловом “Дизајнерско дело архитекта Бернарда Бернардија: 1951-1985”, историчарка уметности Ива Церај одбранила је 2011. на Филозофском факултету у Загребу, а ускоро се очекује и њено монографско објављивање. Собна гарнитура познатог хрватског архитекте и дизајнера добила је значајно место и у роману новосадског књижевника Слободана Тишме “Бернардијева соба” (Нови Сад, 2011), добитника НИН-ове награде. објеката али и ентеријера различитих намена. Међу најпознатија Бернардијева дела, спадају ентеријер Радничког свеучилишта у Загребу, хотела “Марко Поло” на Корчули, Загребачког аеродрома, ентеријер церемонијалног објекта на Новом гробљу у Новом Саду, цркве Св. Петра у Сплиту. Бернарди је био и друштвено ангажован. Један је од оснивача Ексата 51 (1951-1956), УЛУПУХ-а (1957) и Центра за индустријско обликовање (1964). У раздобљу од

ске - “Човјек и простор”. Као једна од најмеродавнијих особа у подручју примењених уметности и дизајна, Бернарди је давао подршку и допринео афирмацији многих уметника (Јагода Буић, Алфред Пал, Мирко Илић). У знак трајне успомене на њега, Друштво архитеката Хрватске установило је годишњу награду “Бернардо Бернарди” за најуспешније остварење на подручју дизајна и унутрашњег уређења. Синиша Ковачевић

ДИНКО ТУЦАКОВИЋ, СЦЕНАРИСТА И РЕДИТЕЉ ФИЛМА „ДОКТОР РЕЈ И ЂАВОЛИ”

Факти и фикција, чињенице и поигравање била млада. Већина људи о којима прича мој филм у то време нису имали ни тридесет година. Били су млади и пуни живота као и данашња омладина и зашто од њих правити свеце. Тако би било занимљиво да их, са огрмним респектом према њима, покажемо као младе живе људе. И ту сам имао сјајну подршку у овој глумачкој екипи која игра те аутентичне ликове. Рецимо Бојан Димитријевић

као бриљантни Михиз, чак и физички личи на њега. Па, Алекса и Златан, и то су све ствари којима смо се поиграли имајући велики респект према тим људима. То су били млади људи који су тада покушавали нешто немогуће. Зато ми је јако драго када видим да на пројекцији у Центру „Сава“ седи преко 2.000 људи од којих 60 одсто, сем информишући се преко интернета, тешко може и да зна ко су сви ти људи, које данас у филму гледа као занимљиве ликове. Плашим се да овај филм заговара једну тезу, а то је да мора да се напише озбиљна нова историја домаћег филма која ће бити не само на нивоу анегдота о људима,

И фестивали и биоскоп - Ако не добијемо позив за један велики фестивал у мају, за који смо аплицирали, почетком априла „Доктор Реј и ђаволи“ иде у биоскопску дистрибуцију. Добили смо позиве за неке друге велике фестивале као што су они у Торонту, Манхајму, Торину и Единбургу. Ту су регионални фестивали: Пулски, Гросман... Фестивалски живот ће филм имати, али ми је много важније да ово буде нешто што ће имати своју публику у биоскопима - каже Туцаковић. стварности, и сведоцима епохе, ми смо склони да идеализујемо и тотемизујемо људе. Тако да нисам потпуно сигуран да је слика коју ми имамао преко официјелне историје филма, баш права слика. l Има, дакле, увек нечег интригатног у оживљавању великана, а овде их има неколико, не само светског већ и нашег филма? - Мени је да се бавим њима причинило интелектуално задовољствао, и још као човеку који воли филм, омогућило да се поиграм. Па тако у једном филму имате Дејвида Ворка Грифита, Орсона Велса, Николаса Реја, а затим неке наше шампионе. Публика може и да нагађа ко је ко у филм, али рецимо у сцени у Кинотеци, ликови који гледају филм се зову Мак и Жика. Мислим да ту нема ничег увредљивог, то су омажи и ја дубоко верујем да су то фантастични људи који су направили нешто што је ову кинематографију ставило на мапу света. А све под једним лудаком, полицајцем и човеком који је би по стандардима нашег времена био и убица. То је тадашњи директор „Авала филма“ Ратко Дражевић, којег су сви они јако поштовали и тада, а мислим и сада. Једноставно људи превиђају једну ставар. Знате, када кажете Маргарет Тачер, сви је виде као неку старицу мајку, а у „Челичној лејди“ имате и сцене када је она

sreda7.mart2012.

ДАНАС СЕ ЗАВРШАВАЈУ 18. САЛОН КЊИГА И 17. ИЗЛОЖБА УМЕТНОСТИ „ART EX PO“

INTERVJU

На управо завршеном 40. Фесту, на његовом затварању, премијерно је приказан филм „Доктор Реј и ђаволи“сценаристе и редитеља Динка Туцаковић. Овим филмом, у биоскопу „Арена синеплекс“ завршена је и новосадска ревија филмова са Феста, а део ауторске и филмске екипе предвођене Туцаковићем се после пројекције поклонио публици. Први утисак је да је реч о остварењу које је у великој мери намењено филмофилима и филмским стручњацима (они ће сигурно имати и посебан угао гледања на филм) али и широј биоскопској публици. У сваком случају комадић наше филмске историје је „романсиран“, ако се не варамо, први пут је у играној форми заживео на великом платну. l У вашем филму се бавите једном овдашњом занимљивом епизодом познатог америчког редитеља и холивудског отпадника Николаса Реја као и овдашњим људима филма с почетака шездесетих година прошлог века. Ту се појављује низ значајних ликова за историју домаће кинематографије у врло животним ситуацијама. Очекујете ли не само због тога, одређене критике и приговоре када су у питању веродостојност и степен аутентичности онога о чему се у филму говори? - Најпре бих рекао да ово није документaрни него играни филм и то са свим привилегијама које носи артистички филм. А ето, на истом Фесту где је „Доктор Реј и ђаволи“ појављује се и филм „Глумац“ (The artist“) који се поиграва са историјом филма и очигледно је то прича о Дагласу Фербанксу. Гледали смо сада и остварења „Челична лејди“ и „Џеј Едгар“. Дакле, биографски филм је данас нешто што се у свету назива фикшен – фекшен, у смислу да филм базирате на чињеницама и стварним догађајима и да се са њима уметнички поигравате. Апропо тога о аутентичности и

c m y

kultura

dnevnik

него ће да преиспита и систем вредности, јер ми олакао прихватамо нешо што је етаблирано, здраво за готово. l Добрим делом ваш филм је о филму и сасвим сигурно плод је ваше фасцинације Николасом Рејом, чији су филмови били инспирацијама познатим и значајним редитељима. - Многу су редитељи били фасцинирани Николасом Рејом, од Годара, преко Вендерса до Џармуша. Иначе, Вендерс је видео само трејлер филма „Доктор Реј и ђаволи“ и допала му се музика. Вендерс је чак у једној варијанти требало да буде и наш копродуцент.Он зна овај текст и јако га воли, а шта ће мислити о филму само благи бог може да зна. У Београду ми је након пројекције пришао Менахем Голан и честитао ми на филму. Питер Богданович је погледао филм и рекао ми је да ће написати тим поводом есеј и да ће ми га послати, па ћу бити рад да то поделим са јавношћу. Мени неки ужасно важни људи су погледали филм. Надам се и очекујем реакцију од Вендерса. Док сам припремао филм и радио истраживања била ми је јако занимљива реакција људи коју су познавали Реја. Радећи те рисрч интервјуе схватио сам да ту постоје читави кланови личности који су поводом Реја једни против других. Рецимо, због Николаса

Реја не разговарају Џим Џармуш и Вендерс. Једном је Џармуш рекао: „Ја сам филмом почео да се бавим не због Реја, него због Вендерса, јер сам обожавао његове ране филмове. Онда ми је Реј био професор, а онда смо снимили филм „Nick s Movie (Lightning Over Water)“ где се екипа поделила на Николасове и Вендерсове људе. Сузан Реј, супруга Рејева не прича са Вендерсом... Мени је

драго што смо ми, а и ко би него лудаци из Србије , успели да направимо „екуменско место“ гда ће Реј од свих људи бити сагледан кроз ново светло. Дали смо бруталну слику Николаса Реја која није фалсификат. То се заиста дешавало са њим. Денис Хопер са којим сам разговарао поводом Реја ми је то, о стању Рејове свести, директно испричао. Ми смо, морам то да кажем, још увек јако малограђанска средина тако да неке ствари не можемо да прихватимо као саставни део инструментарија једног уметника. Јако сам дуго спремао овај филм и видео сам га као причу о једном старом уморном уметнику који је у кризи, а онда сам схватио да сада имам исто толико година као он тада. Мислим да сам сада ретроактивно, тек тим сплетом околности постао компетентан да Николаса Реја разумем из позиције биологије, социологије и свега осталог. l С једне стране, у вашем филму сте морали да се изборите са „уклетим“ аутодеструктивним уметником и на визуелном плану његовим стањем померене свести, а с друге, да у причу унесете и доста елемената који филм чине пријемчивим, чини се и широј публици? - Мој глумац Пол Леонард Мареј, игра Реја у филму, којем сам поставио најтеже питање када сам се ужасно замислио да ли уопште треба снимити овај филм, ми је рекао: „Знаш шта, то је један од највећих редитеља и највећих уметника свих времена али он је тако лош човек и треба бранити тај лик“. И Мареј га успешно барани, као што мислим да је Драган Бјелогрлић маестрално одбранио Ратка Дражевића код којег немамо илузија да је хуља, невиђен зликовац и мислим да га публика топло прима јер га Бејлогрлић тако добро брани и верује у њега. Мислим да овај филма има тај естетски став и захваљујући фотографији, начину како је кадриран. Ту је директор фотографије Немања Јованов одрадио капиталан посао. Срећан сам да сам имао њега за сарадника. Таква фотографија која испуњава све захтеве, дакле црно - бела фотографија, колор фотографија, архивски материјал који трансформисан свакако доприносе том уметничком сигналу о којем сте ме питали. И верујте ми да то упште није шизофрено. Владимир Црњански

Последњи позив за љубитеље лепе речи и слике Уместо планираних шест, 18. салон књига и 17. изложба уметности „Art expo“, одлуком домаћина- Новосадског сајма, продужени су на седам дана и заршавају се данас. Заинтересовани посетиоци на завршници су почашћени бесплатним улазом, мада је ове године улазница коштала симболичних сто динара. Улаз је био слободан за ђаке, студенте и библиотекаре, а организатори наводе да је било око 15.500 посетилаца и да је то за десетак посто више него лане. Ове године Салон књига није имао одредницу „међународни“, а представило се око 50 домаћих излагача- издавачких кућа и књижара. Од многих смо чули да на овај сајам долазе како би били пред очима читалаца и потенцијалних купаца, да на велику зараду не рачунају и да су задовољни ако на крају буду на „позитивној нули“-а то значи да им добит од продаје покрива цену закупа сајамског простора. На „Лагунином“ штанду највише су се тражили актуелни хитови у преводу са америчких топ листа , али и најновији роман Светислава Басаре “Mein kampf“. Компанија „Новости“ је и на овом сајму продала много исповести глумаца и певача. Било је и књижевних класика, одличних романа савремених аутора, стручне литературе- све по цени нижој од неког листа са сликама из живота познатих. Књиге за децу увек имају купце, рекли су нам на штанду „Креативног центра“, најбољег домаћег издавача из ове области.

Издавачки центар Матице српске промовисао је и продавао своја издања, од којих су нека капитална (речници, енциклопедије). Додељене су и сајамске награде: и књижевне и ликовна- „Сава Шумановић“, отишле су у праве руке. Најбољи део Салона књига била је четвородневна манифестација „Дани Лазе Костића“. Заинтересовани су могли да чују, виде, купе књигу, добију посвету и поразговарају са тренутно најзначајнијим домаћим писцима- Слободаном Тишмом (НИН-ова награда за роман), Војиславом Карановићем (Змајева награда Mатице српске за поезију), Угљешом Шајтинцем (Виталова награда „Златни сунцокрет“), Дејаном Алексићем (награда „Меша Селимовић“ за поезију) и десетак других, у својству књижевних критичара. Похвале свакако припадају и Банатском културном центру из Новог Милошева, који трећу годину заредом у Нови Сад доводи преко стотину песника из двадесетак земаља, које снагом магнета привлачи Европски фејсбук песнички фестивал. Први пут ове године БКЦ је организовао Фестивал илустрације књига BookIL, наградио најбоље и изложио њихове радове. Међу четрдесетак издања БКЦ , издваја се књига целокупног песништва Бранка Миљковића на српском немачком „Vergeblich ch sie wecke/Узалуд је будим“ . Актуелна економска криза је згодно оправдање за многе, али је сигурно да је заинтересоване публике требало да буде више. Јер

Нови Сад је универзитетски град, који претендује да 2020. буде једна од европских престоница културе (ту замисао је свакодневно промовисала Градска управа за културу). А на овим приредбама

је било много занимљивих програма, не рачунајући само књиге на продају с попустом. Озбиљна замерка организаторима је што сајмове књига и уметности није отворио овогодишњи добитник НИН-ове награде за роман, Новосађанин, мултимедијални уметник Слободан Тишма. То није ствар укуса, већ принципа да овакве манифестације треба да отварају уметници. Р. Лотина

Фото: Јован Дрндак Његовић

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Секса и игара Дејвид Хер, Плава соба, режија Александар Божина, Народно позориште „Тоша Јовановић”, Зрењанин Занимљив је био пут текста Артура Шницлера до руку Дејвида Хера. Најчешће превођена као „Вртешка“, Шницлерова драма је крајем 19. века написана као врло проницљиво и провокативно штиво о људској природи – сексуалности. Првобитно забрањивано, касније схваћено веома озбиљно, а данас чешће здраво за готово, крајем 20. века поново је добило шансу за пресек на задату тему. Писац, код нас много познатији као сценариста („Сати“, „Читач“), Дејвид Хер, одлучио се за нешто што је назвао слободном адаптацијом, у којој је још од преименовања тон био познат – „блу“ (плав – тужан, меланхоличан), те је од игре кола, што би био превод најближи оригиналу, композиција постала више џез, а потрага за партнером услед опште испражњености кобајаги потрага за љубављу, а заправо – јурњава за властитим репом. Драматуршки поступак на нивоу основне идеје остао је бриљантан – драма је састављена од дијалога ликова различитих друштвених слојева пре и после секса, од којих један од њих увек буде актер и сле-

деће сцене док се круг (вртешка/ коло) не затвори. Материјализам данашњег живота илуструје семафор – временски резултат сексуалног односа исписан је „дигитално“ на дисплеју. А и сцена (Ивана Десанчић) је урађена као семафор, са неонским светлима (великог града) која исписују, да ли је реч о кеју, складишту, студентској или хотелској соби... Цео декор и костими (Мирна Илић) су сиви, запрљани тим сенима модерне џунгле. Кад се двоје смувају, емитују се срцепарајући шлагери по систему – лепа песма лоша веза. „Семафоризација“ комада, духовитост коментара, у првом су плану редитељског поступка. Чак и тамо где је мрак, за време секса, редитељ је пројектовао звуке ликова и ситуације, продужавајући простор за њихову комичност. Звучи блесаво, али тако је успешно нестала психолошка хемија којом су се бавили и Шницлер, а нешто мање успешно и Хер, којима се такође може приговорити да након неколико сцена, док се не дође до коначне конклузије о затворености ланца сексуалне исхране, односи и

ситуације већ постају предвидиве. Кад нема комике, нема практично ничега, сем оног што може да се тражи и ишчитава из самог текста, а тиче се софистициранијих разлика у половима, односима, осећајима и осећањима. Срећом, зато је ту добра стара комерцијализација, која ће захваљујући сексуално експлицитној теми, телесној ако не и духовној огољености, хумористичној театрализацији, за не тако пробирљиву публику сигурно бити пун погодак и освежење на репертору театра у Зрењанину. На том плану, као највештији у глумачкој подели, истакли су се забавно искарикирана Удата жена Снежане Ковачев Челар, дволични Политичар „папучар“ Мирка Пантелића, мало више наркоманка него манекенка, али добро, Наташе Илин, „ЊКВ“ Драмски писац Љубише Милишина и крипто-Глумица Јелене Шнеблић. Остале улоге тумаче: Наташа Луковић (Девојка), Драган Ђорђевић (Таксиста), Весна Варићак (Au pair), Даниел Ковачевић (Студент), Звонко Гојковић (Аристократа). Игор Бурић

SveT

sreda7.mart2012.

RUSIJA

PRED SED NI^ KA TR KA RE PU BLI KAN SKE STRAN KE

JEMEN

U `estokim sukobima 185 poginulih

Napad na sinagogu SANKT PETERBURG: Dva Molotovqeva koktela ba~ena su na sinagogu u Sankt Peterburgu, ali sinagoga nije o{te}ena. Kako su javili ruski mediji, dve osobe su poku{ale da bace koktele na zgradu sinagoge, ali jedna naprava nije eksplodirala, a druga je ba~ena blizu ulaza. U Rusiji posledwih godina raste broj antisemitskih i ksenofobnih napada, navodi agencija Frans pres. U januaru 2011. kukasti krstovi su crtani na vratima i zidovima jevrejskog kulturnog centra u Sankt Peterburgu, a u julu iste godine ba~ena su dva Molotovqeva koktela na sinagogu u Moskvi kada je zapaqen ceo spoqa{wi zid, prenosi AFP.

LIBIJA

SANA: Broj ubijenih u `estokim sukobima jemenske vojske i boraca teroristi~ke organizacije Al Kaida na jugu zemqe porastao je na 185. Nova tela ubijenih vojnika su prona|ena u pustiwi izvan Zind`ibara, glavnog grada pokrajine Abjan. U sukobu jemenske vojske i boraca Al Kaide pre dva dana, koji se smatra za najkrvaviji okr{aj od izbijawa sukoba, ubijena su najmawe 32 ekstremista a na desetine je raweno na obe strane. Medicinski zvani~nici u toj oblasti tako|e su potvrdili najnoviji broj `rtava sukoba i dodali da su neka novootkrivena tela

BENGAZI: Plemenske vo|e isto~ne Libije proglasile poluautonomiju tog naftom bogatog regiona, javqa Bi-B-Si. Odluku o progla{ewu poluautonomije Sireniake lideri su doneli na sastanku u Bengaziju, kojem je prisustvovalo najmawe 2.000 qudi. Pristalice ove ideje navode da je region bio zapostavqen decenijama i da sada lokalno stanovni{tvo treba da odlu~uje o pitawima vezanim za wihov `ivot. Nacionalni prelazni savet, ~ije je sedi{te u Tripoliju, protivi se federalnom ure|ewu zemqe, strahuju}i da bi to moglo da dovede do raspada Libije.

EGIPAT

jemenskih vojnika bila osaka}ena ili bez glave. Sukob je izbio u nedequ zapadno od prestonice provincije Abjan na jugu Jemena, koji kontroli{u islamisti od maja pro{le godine. U saop{tewu jemenskog ministarstva odbrane navodi se da je sukob po~eo kada su ekstremisti aktivirali dve autobombe kod vojne ispostave u oblasti Kud, ju`no od Zinxibara i zatim su borbe ekskalirale i pro{irile se ka pred-

Izrael spreman za rat s Iranom VA[INGTON: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izjavio je, na po~etku posete Va{ingtonu, da Izrael ima pravo da bude gospodar svoje sudbine, brane}i tako mogu}nost jednostranog napada na Iran. Administracija predsednika Baraka Obame u ovom trenutku ne podr`ava takvu odluku. Premijer Dr`ave Izrael Bewamin Netanijahu i predsednik SAD Barak Obama su se pred po~etak razgovora kratko obratili

re~i su mediji ozna~ili kao strastven govor. Predsednik Obama je tako|e rekao da je za jevrejsku dr`avu neprihvatqivo da dopu{ta da Iran razvija nuklearno oru`je, po{to je Teheran vi{e puta jasno i glasno pozivao na uni{tewe Izraela. Barak Obama je ponovio da SAD nisu iskqu~ile ni vojnu opciju kao mogu}u za re{ewe problema. „Moja politika je spre~avawe Irana da se domogne nuklearnog oru`ja. Kada ka`em da su sve opci-

Kobna operacija nosa KAIRO: La` i plasti~na operacija nosa mogli bi da ko{taju egipatskog politi~ara Anvara al-Bilkimija poslani~kog mesta. Al-Bilkimi, poslanik nedavno izabranog egipatskog parlamenta, bio je primoran da napusti ultrakonzervativnu Al Nur partiju zbog toga {to je lagao da su ga fizi~ki povredili nepoznati qudi, a ustvari je imao plasti~nu operaciju. „Pojaviv{i se sa modricama na licu zbog operacije nosa, Al Bilkimi je rekao poslanicima da mu je lice u zavojima, jer su ga naoru`ani qudi napali nakon {to je odbio da iza|e iz automobila”, rekao je portparol te stranke Ahmed Kali. Al Bilkimi se 28. februara prijavio u kairskoj Selmi bolnici radi plasti~ne operacije nosa, a slede}eg dana se prijavio u drugoj bolnici gde je, kako navode doktori, tvrdio da su ga pretukli napada~i, preneli su egipatski mediji.

gra|ima grada Zinxibara, koji, pod opsadom, dr`e ekstremisti poznati kao ’partizani {erijata’.

SU SRET BE WA MI NA NE TA NI JA HUA I BA RA KA OBA ME

Osamostaqivawe regiona

Bewamin Netanijahu i Barak Obama

novinarima, istakav{i neophodnost spre~avawa Irana da do|e do nuklearnog oru`ja. I u tih nekoliko minuta je bilo vidqivo da postoje razlike na koji na~in posti}i taj ciq. „Izrael mora da ima mogu}nost da se samostalno brani od bilo koje pretwe. Na kraju krajeva, to je i svrha postojawa jevrejske dr`ave, da omogu}i jevrejskom narodu da upravqa svojom sudbinom„ rekao je premijer Netanijahu, ~ije

dnevnik

je i daqe na stolu, to i mislim“, pojasnio je predsednik Obama, uz ogradu da ipak veruje da i daqe ima prostora za diplomatsko re{ewe. Osim poja~ane retorike tokom susreta sa izraelskim premijerom, vidqivo je da administracija u Va{ingtonu smatra da sada nije trenutak da Izrael napadne Iran, jer je proceweno da takav napad ne bi bio dovoqno sna`an da uni{ti iranski nuklearni program.

I u Beloj ku}i i na Kapitol Hilu vlada zabrinutost da bi napad na Islamsku Republiku Iran doveo do {ireg sukoba na Bliskom istoku, kao i do skoka cene nafte na svetskom tr`i{tu, {to bi bilo katastrofalno za ameri~ku ekonomiju koja je u fazi laganog oporavka. SAD i daqe veruju da }e ekonomske sankcije protiv Irana imati uspeha i da }e vlasti u Teheranu naterati da odustane od nuklearnog programa. Na konferenciji proizraelskog lobija, Ame ri~ ko-izra el skog komiteta za javne poslove (AIPAC) u Va{ingtonu Bewamin Netanijahu je me|unarodnu zajednicu pozvao da prizna ~iwenicu da Iran razvija nuklearno oru`je. On je dodao da su „sve opcije na stolu“, osim one da se Iranu dozvoli da nastavi svoj program pod nadzorom, naglasiv{i da se nikada ne}e kockati sa bezbedno{}u Izraela. Govore}i pred 13.000 delagata, izraelski premijer je ponovio da je Izrael odlu~an da spre~i Iran da ima nuklearno oru`je. Ispred Va{ingtonskog Centra za konvencije, gde se odr`ava vi{ednevna Konferencija o politici AIPAC-a Demonstranti su pozivali na zaustavqawe ratnog re~nika i izvikivali parole poput „Nema rata s Iranom!“, dok im je policija branila ulaz u Centar.

Mit Romni na korak do nominacije VA[INGTON: Posle sedam kusirajte se na to da li èlimo dana pauze, u deset ameri~kih ~oveka koji moè da se izdigne i dràva ju~e su odràni unutar- stvori jednu druga~iju viziju zestrana~ki izbori za predsed- mqe. Nekog ko je spreman da ide ni~kog kandidata Repulikanske i govori o svim problemati~stranke. To je takozvani super nim pitawima sa kojima se suoutorak, kada bi mogao da bude ~ava ova zemqa, ne samo kako poznat Obamin protivkandidat. u~initi ekonomiju boqom”, kaAko se procene analiti~ara po- è Santorum. kaù ta~nim, glavni favorit, Mit Romni bi prakti~no mogao da stigne na korak do nominacije. U igri je ukupno 419 delagata od potrebnih 1.144 za nominaciju. Najve}a bitka vodi se u Ohaju koji donosi 63 delegata, a gde su Romni i biv{i sanator iz Pensilvanije Rik Santorum potpuno izjedna~eni. Romni je ju~era{wi dan iskoristio da ponovo podseti bira~e da }e kqu~no pitawe predsedni~kih izbora u novembru biti ekonomija. „Vidim da u ovoj kampawi mnogu pri~aju o razli~itim stvarima, ali mi moramo da pri~amo o tome kako pobediti Baraka Obamu, stvoriti nova radMit Romni na mesta i smawiti obim vlade. Ono {to ja znam je ekonoKoliki je zna~aj izbora u mija. Ostali kandidati u ovoj Ohaju govori i podatak da je trci ~itali su o ekonomiji, dok Mit Romni u posledwe dve nedesam ja svoj ìvot proveo u eko- qe potro{io skoro 12 miliona nomiji”, kaè Mit Romni, kan- dolara na TV i radijske spotodidat Republikanske stranke. ve, nadma{ivi za 12 puta SantoSa druge strane, Santorum is- ruma koji je potro{io milion ti~e da nije sve u ekonomiji i da dolara. Osim Ohaja izbori su je zemqi potreban lider viso- odràni i u Masa~usetsu, Verkih moralnih vrednosti. montu, Virxiniji, Aqasci, Dor„Nemojte da slu{ate ankete i xiji, Ajdahu, Severnoj Dakoti, sve ono {to govore mediji. Fo- Oklahomi i Tenisiju

Spre~avawe bekstva Sirijaca u Liban LONDON: Sirijske snage bezbednosti bombardovale su most nadomak granice s Libanom. Brojne izbeglice koje se kre}u ka Libanu iz provincije Homs odse~ene su od sveta. Kako je objavila sirijska Opservatorija za qudska prava, sa sedi{tem u Velikoj Britaniji, bombardovawem kqu~nog mosta za evakuaciju, udaqenog tri kilometra od granice Libana, „odseca se kqu~ni put za bekstvo i prebacivawe rawenih“. „Re`imske snage su bombardovale most u blizini Kusajra u provinciji Homs, koji koriste izbeglice i rawenici u bekstvu za Liban“, rekao je Rami Abdel Rahman iz organizacije Sirijska opservatorija za qudska prava.

Vi{e od 1.500 Sirijaca, uglavnom èna i dece, u posledwih nekoliko dana pre{li su sirijsko-libansku granicu, beè}i od nasiqa u centralnoj provinciji Homs. To su potvrdili i zvani~nici Ujediwenih nacija. Dejna Sulejman iz Komesarijata za izbeglice Ujediwenih nacija (UNHCR) potvrdila je da je 170 porodica potraìlo uto~i{te u pograni~nom libanskom selu el-Fakha, sme{tenom u isto~nom regionu Beka’a, i jo{ 50 porodica u obli`wem gradu Arsalu. Prema podacima UNHCR-a, do sada je u Libanu registrovano 7.058 izbeglica iz Sirije, ali se o~ekuje da }e taj broj znatno rasti sa novim prilivom qudi koji beè iz Sirije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KETRIN E[TON Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton predlo`ila je Iranu obnovu pregovora svetskih sila i Teherana o iranskom nuklearnom programu. U ime Kine, Francuske, Nema~ke, Rusije, Velike Britanije i SAD, ponudila sam obnovu razgovora sa Iranom o nuklearnom pitawu”, navela je E{tonova.

ADOLF MUZITO Vlada Demokratske Republike Kongo na ~elu s premijerom Adolfom Muzitom podnela je ostavku ne{to vi{e od tri meseca posle izbora. Portparol odlaze}e vlade Lamber Mende je rekao da je Muzito „predao ostavku vlade” predsedniku @ozefu Kabili. „Mi okon~avamo mandat da bi predsednik imao slobodne ruke da formira novu vladu”, dodao je Mende, prenosi AFP.

SILVIO BERLUSKONI Silvio Berluskoni pohvalio je svog prijateqa Vladimira Putina, opisav{i ga kao „jednostavnog i skromnog ~oveka” koji je „mnogo uradio za svoju zemqu”. „To je izuzetan ~ovek, jednostavan i skroman, sa velikim qudskim kvalitetima i jakim ose}ajem za prijateqstvo”, kazao je biv{i italijanski premijer u intervjuu ruskom dnevniku „Komsomolska pravda”.

Vo |a Lul zSe ca iz dao ha ke re WU J ORK: FBI je uhapsio trojicu ~lanova hakerske grupe LulzSec i najavio tu`bu jo{ pro tiv dvo ji ce. „Foks wuz” javqa da ih je izdao vo|a grupe, koji je godinama radio za FBI. Agenti FBI izvr{ili su ju~e ujutro akciju na osnovu informacija koje im je dostavio Hektor Ksavije Monsegur, me|u hakerima poznatiji kao Sabu, tvrdi izvor „Foksa„. ê tvo ri ca od pe to ri ce osumwi~enih optuèni su za zaveru i wima }e biti su|eno pred federalnim sudom u Wujorku. Optu`nica protiv dvojice Britanaca, dvojice Iraca i jednog Amerikanca iz îkaga, bi}e otpe~a}ena u ju`nom distriktu Wujorka. „Ovo je poraàvaju}e za organizaciju. Odsekli smo glavu LulzSecu”, rekao je „Foks wu-

zu” ne i me no va ni zva ni~ nik FBI. FBI je otkrio identitet 28-godi{weg Monsegura, nezaposlenog oca dvoje dece, u junu

pro{le godine. On je navodno komandovao me|unarodnim timom koji broji vi{e hiqada hakera. Me|utim, po otkrivawu wegovog identiteta, po~eo

je da sa ra |u je sa dr `av nim strukturama. „Uhva ti li su ga i taj no uhap si li, pa sa da ra di za FBI”, rekao je „Foks wuzu” izvor blizak Monseguru. Monsegur je priznao krivicu 15. avgusta pro{le godine i time potvrdio svih 12 navoda op tu `ni ce ko ja je, ka ko se o~ekivalo otpe~a}ena ju~e. Ha ker ska gru pa Lul zSec, poznatija kao Lulz Sekjuriti, izvela je zajedno sa Anonimusima niz upada u sistem velikih kompanija i institucija, ukqu~uju}i i ameri~ku CIA, britansku Agenciju za organizo va ni kri mi nal, ja pan ski „Soni” i meksi~ku vladu. „Ano ni mu si„ su pro {log meseca objavili snimak tajnog raz go vo ra iz me |u age na ta FBI i britanskih detektiva o akcijama koje planiraju da sprovedu protiv hakera.

SveT / BALkAn

dnevnik

PRED SED NIK EVROP SKE KO MI SI JE U PO SE TI AUSTRI JI

Ba ro zo: Evro pa u naj te òj kri zi od 1945. BE^: Evro pa je u naj te òj fi nan sij skoj i kri zi po ve re wa od 1945. go di ne, oce nio je pred sed nik Evrop ske ko mi si je (EK) @o ze Ma nuel Ba ro zo, ko ji je u po se ti Austri ji. U iz ja vi austrij skoj jav noj te le vi zi ji ORF, pred sed nik EK re kao da jo{ ni je si gu ran da je kri za pro {la, ali „da se na la zi mo u bo qoj po zi ci ji ne go ra ni je“. @o ze Ma nuel Ba ro zo je u dvo dnev noj po se ti Austri ji, dr à vi ko ja je pre 20 go di na po sta la ~la ni ca ta da tek osno va ne Evrop ske uni je (pret hod no: Evrop ske eko nom ske za jed ni ce). „Odu go vla ~e we s me ra ma za za u sta vqa we kri ze bi la je gre {ka i ce na to ga je - iz gu bqe ni no vac“, na gla {a va @o ze Ma nuel Ba ro zo. Sa da je pri ti sak na ze mqe Evrop ske uni je (EU) ve }i, ali se za to i struk tur ne re for me u ci qu po boq {a wa kon ku rent no sti se sa da spro vo de br zi nom ko ja je do sko ro bi la ne za mi sli va, oce wu je por tu gal ski di plo ma ta. Na pi ta we da li ve ru je da li }e za go di nu da na sve ze mqe i da qe bi ti ~la ni ce evro zo ne, Ba ro zo je od go vo rio po tvrd no. U slu ~a ju Gr~ ke, tro {ko vi istu pa wa bi bi li mno go ve }i i

Barozo u dvodnevnoj poseti Austriji

iza zva li bi do mi no efe kat unu tar Zo ne evra, ve ru je pred sed nik EK. Zbog to ga se Gr~ koj, ko ja je sa da od lu~ na na spro vo |e we re for mi, mo ra pru `i ti po mo}. Upr kos to me, toj ze mqi tre nut no ni je po tre ban tre }i „spa si la~ ki kom plet“. Pod se }a ju }i da je 2010. go di ne na ja vqe no uvo |e we po re za na fi nan sij ske tran sak ci je, pred sed nik EK je na gla sio da je taj plan i da qe „na sto lu“. Za sa da ni je iz ve sno da li }e taj po rez

bi ti uve den sve do 2014. go di ne, uve ra va pred sed nik EK @o ze Ma nuel Ba ro zo. Na me ra je da se pod stak ne `i vost u fi nan sij skim usta no va ma, a po seb no po slov nim ban ka ma, u ko je bi ko ri sni ci tre ba lo da po no vo stek nu po ve re we, ali i ~i ji bi kre di ti tre ba lo da bu du s ni `im ka ma ta ma. To kom dvo dnev ne po se te Re pu bli ci Austri ji, @o ze Ma nuel Ba ro zo se sa stao i s pred sed ni kom Hajn com Fi {e rom

sreda7.mart2012.

RUMUNIJA

Vla {ki sin drom u Tran sil va ni ji BRA [OV: Ma |a ri u Tran sil va ni ji po zdra vqa ju to {to se Ru mu ni ja za u ze la za ostva ri va we pra va vla {ke ma wi ne u Sr bi ji, ali tra `e ista pra va za Ma |a re u Ru mu ni ji. Na i me, er deq ska ma |ar ska na rod na stran ka u Ru mu ni ji oce ni la je da je pri me re no {to se Ru mu ni ja pri li kom ras pra ve o sta tu su kan di da ta Sr bi je u Evrop skoj uni ji za u ze la za ostva ri va we pra va vla {ke ma wi ne u Sr bi ji i za tra `i la ista pra va za Ma |a re u Tran sil va ni ji (Er de qu). Pot pi si va we srp sko-ru mun skog me |u vla di nog spo ra zu ma na gla {a va pra vo Vla ha na li tur gi ju na ma ter wem je zi ku, na iz grad wu cr kve, na upo tre bu je zi k a u upra v i i mo g u} n ost pred sta vqa wa ma wi na u par la men tu. Er deq ska ma |ar ska na rod na stran ka is ti ~e da ista pra va o~e ku je i za Ma |a re u Tran sil -

Ma|ari tra`e ve}a prava u Rumuniji

va ni ji i za ^an goe, Ma |a re u po gra ni~ noj zo ni Ru mu ni je pre ma Mol da vi ji i Ukra ji ni, pre no se me di ji na ma |ar skom je zi ku u Voj vo di ni. U obla sti Tran sil va ni ja, ko ju ta mo {wi Ma |a ri zo vu Er deq, `i vi 19,6 od sto Ma |a ra, a taj

GR^KA

Deo Kr fa na ten de ru ATI NA: Gr~ ki fond za pri va ti za ci ju ras pi sao je ten der za iz najm qi va we na 100 go di na ve li kog de la oba le na ostr vu Kr fu u Jon skom mo ru. He len -

Krf

ski re pu bli~ ki imo vin ski raz voj ni fond sa op {tio je da `e li da pro da na 100 go di na pra vo na oko 49 hek ta ra po {u mqe ne ze mqe. Taj ten der je deo gr~ kih po ku {a ja da do 2015. do |e do 19 mi li jar di evra pre ko pri va ti za ci je i kon ce si o nih pro da ja, na vo di agen ci ja AP. U sa op {te wu fon da za pri va ti za ci ju po zi va ju se in ve sti to ri da svo je po nu de o ze mqi {tu u obla sti Ka si o pi, ko ja se na la zi na se ve ro za pa du Kr fa, po {a qu do 10. apri la. Jed na od ide ja je da bi na tom ze mqi {tu mo gao da bu de iz gra |en luk su zni stam be ni kom pleks. Fond za pri va ti za ci ju ve} je ove go di ne ras pi sao ten de re za pro da ju naft ne kom pa ni je DE PA i ne kih ne kret ni na u Ati ni.

Uhap {e na di rek tor ka Psi hi ja tri je BA W A L U K A: Po l i c i j a Do bo ja uhap si la je di rek tor ku Psi h i j a t rij s ke bol n i c e „Ja ke{” kod Mo dri ~e zbog sum w e da je o{te t i l a ovu zdrav stve nu usta no vu za oko 30.000 evra. Ka ko je ju ~e sa op {te no iz Cen tra jav ne bez bed no sti Do -

boj, u Re pu bli ci Srp skoj, ona se te re ti da je di rekt nom po god bom, bez po {to va wa po stup ka pred vi |e nog za ko nom o jav nim na bav ka ma, iz da va wem fi nan sij skih fak tu ra pri svo ji la oko 30.000 evra. Po li cij skom is tra gom ob u hva }en je i vla snik fir me iz

Mo dri ~e ko ja je iz vo di la na ru ~e ne ra do ve. Za vod za le ~e we, re ha bi li ta ci ju i so ci jal nu za {ti tu hro ni~ nih du {ev nih bo le sni ka „Ja ke{” po sto ji 60 go di na, a u vre me biv {e Ju g o s la v i j e u ovoj usta n o v i bi lo je sme {te no vi {e od 900 pa ci je na ta.

deo Ru mu ni je ne ka da je bio deo Austro u gar ske mo nar hi je. Ma |a ri u Tran sil va ni ji se za svo ja pra va ak tiv no bo re od 16. ve ka. Tran sil va ni ja je bi la u sa sta vu Ma |ar ske sa mo u pe ri o du od 1940-1947. go di ne, a ka sni je je pri po je na Ru mu ni ji.

HRVATSKA

Opa da po pu lar nost Mi la no vi }e ve vla de ZA GREB: Vla da Hr vat ske na ~e lu s pre mi je rom Zo ra nom Mi la no vi }em be le `i pad po dr {ke, naj vi {e u pod ru~ ju jav nih fi nan si ja zbog ni za me ra po put vi {eg PDV, po ka zu ju an ke te

Fran cu sko-ne ma~ ka sa rad wa ima la „gre {ke” BE^: U dru gom in ter vjuu to kom bo rav ka u i za ci ja na ci o nal nih po li ti ka, ume sto na ci o na li Austri ji, pred sed nik Evrop ske ko mi si je @o ze za ci je evrop ske po li ti ke“. Ma nuel Ba ro zo je ob ja snio da bi istu pa we Gr~ ke „Voz mo ra da se kre }e vi {e u prav cu po li ti~ ke iz evro len da bi lo ka ta stro fa za sta nov ni {tvo te in te gra ci je, ka ko bi smo bi li sprem ni za glo ba li ze mqe. za ci ju“, po ru ~u je @o ze Ma nuel Ba ro zo, do da ju }i „Zna mo ka ko je bi lo gra |a ni ma ju `no a me ri~ - da Evrop ska ko mi si ja u to me sve vi {e pre u zi ma kih ze ma qa ka da su wi ho ve ze mqe ban kro ti ra le ulo gu eko nom ske vla de. (Ar gen ti na, 2001). Po red to ga, to U in ter vjuu ob ja vqe nom pod na bi bio pr vi slu ~aj ban krot stva Ba ro zo je po ru ~io da EU slo vom „Ba ro zo: Ne ma~ ko-fran jed ne ~la ni ce na {e mo ne tar ne cu ska ak ci ja ima la ’gre {ke’“, pr jo{ ni je iza {la uni je“, uka zao je na opa sno sti zo vi ~o vek EK je ob ja snio da je sa iz kri ze i da iz we ne evra Ba ro zo u in ter vjuu za be~ rad wa Ne ma~ ke i Fran cu ske bi la ki dnev nik „Pres ”. i osta la neo p hod na, ali da ona ni ne }e iza }i oja ~a na On je iz ra zio uve re we da Gr~ je do voq na po se bi: „EU omo gu }a ka mo `e pre va zi }i kri zu. Pred va ma wim i sred wim dr `a va ma da sed nik Evrop ske ko mi si je ne vi di ni ka kvu al - u~e stvu ju u ob li ko va wu bu du} no sti Evro pe. ter na tiv nu „ogrom nim na po ri ma {ted we“. „Na - Austri ja ima svo ju ulo gu na eko nom skom i de mo rav no da vi di mo da pro gra mi {ted we tre nut no graf skom po qu, i to ima va `nu ulo gu. Mno ge na iza zi va ju re ce si ju, ali po la zim od to ga da }e {e ini ci ja ti ve za sno va ne su na po dr {ci i vo| Gr~ ka po sti }i no vu kon ku rent nost“, tvr di Ba - stvu Austri je, na pri mer za na{ pred log da uve ro zo. dem no po rez na fi nan sij ske tran sak ci je.“ Go vo re }i o te mi de mo kra ti za ci je Evro pe, @o ze @o ze Ma nuel Ba ro zo je po ru ~io da EU jo{ ni je Ma nuel Ba ro zo je oce nio da je „po treb na evro pe - iza {la iz kri ze, i da iz we ne }e iza }i oja ~a na.

Sve mawa podr{ka Milanovi}evom kabinetu

Po ~et kom mar ta Vla da je ima la po dr {ku 61,9 od sto is pi ta nih, 7,4 od sto ma we ne go pre me sec da na, pi {e u is tra ì va wu CRO De mo skop ko je spro vo di agen ci ja Pro mo ci ja plus. Naj ni à po dr {ka vla di za be le è na je u pod ru~ ju jav nih fi nan si ja - 34,1 od sto, a me sec da na ra ni je iz no si la je 42,3 od sto. Dru ga naj ni à oce na za be le è na je za eko nom sku po li ti ku (43,1 od sto po dr {ke). Ne {to bo qe re zul ta te ima ju spoq na po li ti ka ko ju po dr à va 54,4 od sto an ke ti ra nih i ak tiv no sti na su zbi ja wu ko rup ci je - 58,7 od sto is pi ta ni ka. Vla da Hr vat ske do bi la je oce nu ni ù od troj ke, a pred sed nik Re pu bli ke Ivo Jo si po vi} oce nu 3,87. Pre ma oce na ma iz mar ta, mo è se o~e ki va ti la gan kraj „me de nog me se ca” s bi ra ~i ma i po ~e tak kri ti~ ni jeg od no sa pre ma Vla di.

CRNA GORA

No vi po ku {aj ise qe wa Ma ti ce srp ske POD G O R I C A: Ma t i c u srp sku u Cr noj Go ri su po tre }i put po ku {a li da ise le sud ski is tra `i te qi, ali tu na me ru ni su us pe li da re a li zu ju, jer se u pro sto ri ja ma Ma ti ce oku pio ve li ki broj gra |a na Sud ski iz vr {i te qi sa zah te vom za ise qe we, u prat wi po li ci je, po ja vi li su se u pro sto r i j a m a Ma t i c e srp s ke u Cr noj Go ri u tre nut ku dok je tra jao oma` po sve }em srp skom pe sni ku No vi ci Ta di }u. Po { to se u pro s to r i j a m a Ma ti ce srp ske oku pio ve li ki broj gra |a na, me |u ko ji ma su bi li i po sla ni ci i od bor ni ci So ci ja li sti~ ke na rod ne par ti je, No ve srp ske de mo kra ti je, Na rod ne stran ke i De mo krat ske srp ske stran ke, sud ski iz vr {i te qi su od u sta li od pri sil nog ise qe wa, jer, ka ko su po li caj ci na ve li, te {ko da mo gu od jed nom da po hap se to li ko qu di. Pred sed nik Uprav nog od bo ra Ma ti ce srp ske u Cr noj Go ri Vla di mir Bo `o vi} is ta kao je u iz ja vi Ta nju gu da je zah tev iz vr {i te qa za ise qe we u pot pu no sti prav no neo sno van, jer su pro sto ri je u ko ji ma se Ma ti ca na la zi le gal no za ku pqe ne. On je na veo da pro sto ri je, pre m a pra v o s na ` noj od l u c i Vr hov nog su da Cr ne Go re, pri pa da ju Auto-mo to sa ve zu Sr bi je, ~i me je stvar prav no pot pu no ~i sta. Ne ma ni ka kvog prav nog spo r a da su pro s to r i j e vla sni {tvo AM[-a, a Ma ti ca

Vladimir Bo`ovi}, predsednik UO Matice srpske u Crnoj Gori

Pre su da se ig no ri {e „Po sto ji pre su da Vr hov nog su da ko ja se, me |u tim, ig no ri {e. O~i gled no je da je u pi ta wu ne ka lo {a na me ra pre ma Ma ti ci srp skoj u Cr noj Go ri. Mi, me |u tim, na sta vqa mo da ra di mo i funk ci o ni {e mo u skla du sa ci qe vi ma zbog ko jih je Ma ti ca srp ska i osno va na”, na veo je Bo ò vi}.”Po sto ji pre su da Vr hov nog su da ko ja se, me |u tim, ig no ri {e. O~i gled no je da je u pi ta wu ne ka lo {a na me ra pre ma Ma ti ci srp skoj u Cr noj Go ri. Mi, me |u tim, na sta vqa mo da ra di mo i funk ci o ni {e mo u skla du sa ci qe vi ma zbog ko jih je Ma ti ca srp ska i osno va na”, na veo je Bo ò vi}. le ga lan za ku pac, zbog ~e ga na log za ise qe we do ì vqa va mo is kqu ~i vo kao ne po {to va we od lu ka naj vi {e sud ske in stan ce u Cr noj Go ri, re kao je Bo ò vi}. Pre m a we g o v im re ~ i m a, o~i gled no je da je u Cr noj Go ri na sce ni dis funk ci o nal nost sud skog si ste ma. Bo ò vi} je do dao da ne is kqu ~u je mo gu} nost da }e u na -

red n om pe r i o d u bi t i no v ih po k u { a j a ise q e w a Ma t i c e srp ske u Cr noj Go ri iz pro sto ri ja u Pod go ri ci. Sud s ki iz v r { i t e q i, u prat w i po l i c i j e, po k u { a l i su u de cem bru dva pu ta da ise le Ma ti cu srp sku iz kan ce la ri ja u Pod go ri ci, ali ni ta da ni su us pe li, jer se u pro sto ri j a m a oku p io ve l i k i broj gra |a na.

sreda7.mart2012.

mu[ka posla

c m y

dnevnik

жене преферирају високе мушкарце

писујући свог савршеног мушкарца, велика већина жена ће употребити придеве висок и снажан. Зашто мора баш бити висок и снажан? У прошлости је то донекле и имало смисла, с обзиром да су се мушки супарници око жене често морали доказивати у међусобном физичком окршају. Но, иако је то време давно прошло, жене још увек преферирају високе и снажне мушкарце. Понекад ствари треба поједноставити. У овом случају се не ради о укусу жена, већ о еволуцији. Наиме, природа се побринула да жене у подсвести бирају веће и снажне мушкарце јер симболизизују здравље и квалитетан генетски материјал за потенцијално потомство. Без обзира на ступањ развоја човека, још увек у кључним животним ситуацијама делујемо темељем нагона, попут животиња. Алфамужјак у чопору је увек најпожељнији женкама. У интеракцији с људима врло важно улогу има наша подсвест. О свету око себе доносимо многе

одлуке којих нисмо свесни. Иако жене мисле да имају велики утицај на бирање партнера, чињенице доказују супротно. Онај основни „клик“ на темељу којег се однос почиње развијати настаје у подсвести. Иако више нису заједно, познатој глумици Хаyден Панатир и још познатијем боксеру

Виталију Кличку није нимало сметала врло велика разлика у висини. Напротив, Хаyден је у неколико наврата изјављивала како обожава високе и снажне мушкарце. Улога носа је такође важна код бирања партнера. Јесте ли се икад запитали зашто вас нека особа необјашњиво привлачи? Одговор опет лежи у људској подсвести. Ма колико год ми данас користили разне козметичке препарате попут парфема и дезодоранса, природни мушки мирис је женама најпривлачнији, и то опет на подсвјесном нивоу. Овде говоримо о феромонима, ситним честицама које не можемо свесно намирисати. Феромони кад нас изазивају несвесну реакцију и управо о њима зависи хоће ли нам нека особа бити привлачна или одбојна. Иако су козметичке куће пласирале на тржиште разне феромонске спрејеве, учинак им није ни приближно исти као код природних феромона. У многим животним ситуацијама се ипак најбоље препустити нагону и осећају.

Зашто смо љубоморни

ви ми понекад осетимо нелагодан осећај љубоморе. Иако често немамо објективних разлога да се осећамо тако, ретки су они који се могу одупрети навали негативних емоција. Зашто смо уопште љубоморни?

Љубомора је природан осећај Познати амерички психолог др. Нандо Пелуси открива како се у позадини љубоморних испада увек крије несигурност.

МУШКА МОДНА ИКОНА

Дејвид Бекам има нову фризуру

евид Бекам је пре десет година свету наметнуо „бекамицу” – изблајхану ирокезу која је освојила свет. За Арманијеву рекламну кампању за доње рубље ошишао се на ћелаво и потакнуо мушкарце диљем света да учине исто. Сада по трећи пут доказује зашто је на гласу као једна од мушких модних икона. Његова нова фризура није опака као ћелава глава нити је откачена попут ирокеза. Популарни фудбалер очито следи модне упуте своје супруге која прати (али и диктира трендове), јер његову нову фризуру носе модно освештени мушкарци диљем света. Ради се о савременој класичној мушкој фризури. Разбаруше-

ви ми понекад у вези осетимо да нешто није у реду, иако испрва не знамо што конкретно. Треба ли се ослањати на унутрашњи глас или га занемаривати, морамо ли баш за све тражити материјалне доказе?

Неоправдано занемарујемо интуицију Често смо склони затварати очи пред проблемима и сами себе доведемо у ситуацију кад је проблем већ ескалирао и решити га је врло тешко или чак немогуће. Иако имамо онај осећај да све не иде својим током, не придајемо му довољно пажње. Мало људи слуша интуицију. Занемарили смо своје својство. Требали бисмо више слушати сами себе и бити мање подложни спољним утицајима попут медија или савета пријатеља. Интуиција није знање. Често проверавамо интуицију јер смо у животу склони тражити материјалне доказе.

Предосећај не значи нужно и лошу промену Кад осетимо да нешто не штима, а за то немамо доказе, увек је посреди промена. То не значи нужно да је промена негативна,

не фризуре, савремени мушкарци су заменили фризурама које подсећају на оне какве носе јунаци серије Мед мен. Бекам је такође један од њих – његова нова фризура је делимично зализана, с раздељком на страну. Желите ли и ви носити овакву фризуру најприје мало пустите косу, јер она на горњем делу главе мора бити дуга између 10 и 12 цм. Нека вам фризер скрати делове косе око ушију и на затиљку како би их могли уредно зализати. Горњи део косе обликујте кремом за стајлинг у благу „кокотицу”. Избегавајте восак и гел за косу који ће укрутити праменове или их учинити маснима, а ова фризура мора деловати свеже и дотерано у сваком тренутку.

„Ако волимо особу с којом смо у вези, потпуно је природно да понекад осетимо умерену љубомору. Стало нам је до те особе и подсвесно се јавља страх од могућег губитка иако у реалности много пута заправо немамо реалне основе за то“. Научници су отишли и корак даље тврдећи да је љубомора генетски условљена. Овај осјећај објашњавају као одређени природни аларм који нас превентивно упозорава на могућу неверу. Томе говори у прилог и чињеница да нити један међуљудски однос није константан, већ је подложан променама. Потпуно је природно да с времена на време имамо потребу за поновном потврдом верности особе с којом смо у вези.

Посесивност је поремећај „Проблем настаје када љубоморна особа због своје несигурности постаје опседнута партнером. Тада љубомора поприма свој екстреман облик и прелази у посесивност“, објашњава Пелуси. Да су емоције измакле контроли најчешће можемо приметити агресивним и неконтролисаним испадима. Посесивна особа је изнимно нереална, у свему види претњу, спутава и ограничава живот партнера. Нитко не може бити

Слушате ли свој унутрашњи глас попут преваре. Веза се такође може мењати и у позитивном смислу. Она једноставно поприма други облик. Нормално је да свака веза пролази кроз своје фазе и с временом се мења, било у позитивном или негативном смислу.

Најважнији је разговор Треба отворено рећи ако се осећамо збуњено или смо нешто приметили. Наравно, степен отворености разговора зависи од квалитета саме везе.“ Комуникација је кључна у међуљудским односима и много пута исход зависи од тога каква и колико је искрена била претходна комуникација.

Љубомора и интуиција нису исто Не смемо мешати љубомору с интуицијом. Ради се о два различита осећаја. Због претеране љубоморе не видимо објективно оно што се стварно догађа.

власник туђег живота, а посесивне особе управо покушавају то. Претерана љубомора, а посебно посесивност заправо постижу контраефект. Иако покушавате контролисати особу, она ће се с временом емоционално удаљавати од вас. Ако вас драга планира преварити, учинит ће то без обзира колико је ви контролисали. Део жена оправдава љубомору партнера мислећи како је то знак да је „њему стало“. Многа су истраживања показала управо супротно. Особе које су изразито љубоморне и посесивне, често су и саме склоне невери.

porodica

dnevnik

sreda7.mart2012.

Мај чи но мле ко нај бо ља хра на за бе бе П

рирода се побринула како би новорођенче добило најбољу могућу храну: мајчино млеко. Због тога је веома важно нагласак ставити на дојење јер путем њега ваше дете добија све потребне природне састојке за здрав и правилан развој. Бројна истраживања су показала како бебе које конзумирају мајчино млеко мање пате од кашља, кијавице, упала уха и плућа, а уз то је млеко прави штит од разних алергија и бројних инфекција. Такође, мајчино млеко позитивно делује на интелигенцију бебе. Уз то је мајчино млеко природно умирујуће средство, уз помоћ којег беба мирније спава. Практично је: не треба га додатно припремати, увек је исправне температуре и хигијенски је „запаковано”. Како би путем вашег млека новорођенче заиста добило све по-

Како детету исправно помоћи око домаћих задатака

омаћи задаци и нису најдража обавеза деце. Она желе да их избегну јер за њих немају воље, а родитељи не знају како да се носе с тим проблемом. Константно их проверавати, повремено надзирати или некад за њих и решити покоји задатак? Уз исправну организацију могуће је деци олакшати обављање домаћих задатака.

Улога родитеља Када су домаћи задаци у питању, родитељи су често растргнути између жеље да њихово дете савлада градиво, добро обави задатак, побољша своје оцене у школи, али и мањка времена и дететове незаинтересираности. Док неки родитељи тек успутно питају децу јесу ли обавила све задатке, други имају тенденцију писања задатака за њих. Улога родитеља је да надзире дете и по потреби му помогне око неких обавеза. При томе је важно да имате пред очима да су домаћи задаци ту како би дете лакше савладало школско градиво и било у могућности да запамти све нове информације. То неће успети ако приликом сваког проблема ускочите и за њега обавите посао. Свакако му је потребно помоћи приликом савладавања градива, но на начин да му објасните и уз вашу помоћ га водите кроз проблематичан задатак. Нипошто му нећете помоћи ако за њега решите задатак без његова разумевања.

Створите навике Један од честих проблема када су домаћи задаци у питању јесте што деца немају развијене навике њиховог обављања. То се постиже од малих ногу на начин да њихово решавање обављате увек у исто време током дана. Након повратка их школе детету дајте времена за одмор, но будите упорни и држите се редовитог ритма. С временом ће се дете навикнути да у дотичном термину обавља школске задаће.

Потребна опрема Вашем детету је потребно опрема како би добро обављало домаће задатке. Простор за учење треба организовати, а детету омогућити приступ свем потребном материјалу. Одаберите велики радни сто са фиокама у којима ће ваше дете поспремати школске ствари. Изнад стола поставите полице на којима ће се наћи све књиге које су му потребне (речници, правопис, граматика, лексикон...).

Без буке Детету је потребна тишина и мир како би концентрирано обављало своје послове. У простору у којем учи не сме бити упаљен телевизор нити музика. Ако у суседној соби ви гледате телевизију, стишајте како би сте осигурали потребан мир. Научите своје дете да пре него се ухвати посла, треба на сто и око себе да стави све оно што му је потребно. Књиге, радна бележница, оловке и сав остали материјал који му је потребан, пре обављања задатка организују се на радном простору.

Предности Научите дете да прво мора да обави оне задатке које треба предати сутрадан. Стручњаци наглашавају да иначе редослед није важан, но да највише успеха остварујете ако рад започнете са оним предметом које ваше дете највише обожава и које му лежи.

Мирни и сталожени Лако је изгубити живце када детету неки задатак није сасвим јасан. Но, ви морате остати мирни и сталожени те слушати дете у сваком тренутку. На грешке му укажите нормалним тоном, без напада. Дете треба подстакнути да се побољша, али не на начин да му смањите самопоуздање . „Како то ниси схватио?”, „Па то је тако једноставно!” и сличне реченице су погрешне и код детета ће створити слику да су сви око њега то схватили, а да он није способан то да направи.

Не преузимајте улогу учитеља Детету, наравно, треба да помогнете да боље савлада градиво, но при томе не смете направити репризу школског часа. То ће дете само збунити јер је навикнуто на методе свог учитеља или учитељице.

Не будите све време уз дете Док ваше дете обавља домаћи задатак, не морате с њим седети све време јер на тај начин га нећете научити самосталном учењу. Објасните му да и ви имате неких обавеза, договорите се што ће све решити и да ћете ви свратити касније и све прегледати, као и објаснити оно што му није јасно.

Колико времена је потребно за домаћи задатак Док је ваше дете још у основној школи, попричајте с учитељем или учитељицом колико времена би ваше дете требало да проведе учећи код куће. Покушавајте се држати зацртаног временског периода, но наравно, прилагодите га способностима свог детета.

Награде Деца желе да се играју, гледају телевизију или бораве на отвореном. Но морате их научити како се прво морају решити обавезе да би се могло уживати у слободном времену. Уместо писања задатака, он би гледао нови цртани филм. Објасните му да ћете радо с њим погледати цртани, али тек када обави сав домаћи задатак. На тај начин се ствара навика која ће се касније огледати не само током образовања, него и у пословном животу.

Поспремање Након што ваше дете обави све задатке, помозите му у поспремању ствари и торбе за следећи школски дан. На тај начин је оно свесно да су обавезе за данас готове, у глави послаже све научено и може се посветити свом слободном времену.

требне састојке, припазите на властиту исхрану. Наиме, све што уносите ви, уноси и ваше дете. Због тога припазите шта купујете и једете сваки дан. Главно правило је – здраво и разнолико.

Избегавајте или барем смањите унос грашка, карфиола, броколија, пасуља и агрума, јер ове намирнице код беба могу узроковати надутост желуца и иритирану и црвену гузу.

Имајте на уму да одређене намирнице, попут парадајза, јагода и ораха, могу узроковати алергијске реакције. Код проблема с неуродерматитисом из прехране избаците ананас из лименке, јаја, рибу и целер. На вашем јеловнику обавезно мора бити поврћа, попут зелене салате, краставаца и тиквица. Саветује се и повећан унос намирница које садрже беланчевине. Ту се, наравно, убрајају млеко и млечни производи. Чудо поготово чини козје млеко, а неки стручњаци препоручују и унос сојиног млека и тофуа. Кад је воће у питању, повећајте унос банана, диња и крушака, које треба да буду зреле и мекане. Повећајте унос течности. Наравно, вода је на првом месту, а изврстан избор су природни сокови, поготово онај од шаргарепе.

С ве што вас за ни ма о т руд нич к ом тр бух у

бог њега морамо куповати нову одећу, опрезно се кретати и већ на десет метара удаљености се види – беба стиже. И док је труднички трбух заправо у центру трудноће, толико мало знамо о њему. Он расте и расте… Главни је физички показатељ трудноће, а није реткост да зна толико нарасти и током једног дана, да је већ идуће јутро потребно мењати одећу. Будите практични приликом куповања одеће. Можда вам се првих месеци не чини тако, но он ће веома брзо нарасти и израсти из ваше уске одеће. Бирајте широке моделе растегљивог и природног материјала.

Линеа нигра Више од половине трудница примети на свом трбуху тамну линију. Без бриге, то је посве нормална и природна појава. Такозвана линеа нигра је затамњење коже до којег долази по средини трбуха. Разлог промене боје можемо потражити у повећаној производњи хормона. У већини случајева се тамна црта појављује у другој половини трудноће и протеже се вертикално од пупка према доле, ретко кад према горе. Како се појави, тако и нестане, и то пар недеља после порођаја.

Пол детета Ултразвук је тај који ће вам са сигурношћу рећи је ли у питању

дечко или девојчица. Но, и данданас постоје особе које ће вам на основу изгледа вашег трбуха, бокова, груди и других делова тела прорећи шта заправо носите. Да, легенде бројне постоје, но у њих немојте веровати. Труднички трбуси постоје у свим могућим облицима и величинама. Може бити изузетно велик и заобљен или необично зашиљен – то не одређује пол. Или пол детета оставите као изненађење или питајте свог гинеколога.

Трбух након порођаја Како лепа замисао: напуштате болницу срећни и са здравим дететом и већ након пар дана ускачете у своје старе фармерице. Нажалост, то не иде тако лагано. Много жена напушта бол-

ницу с трбухом који изгледа као да су у петом или шестом месецу трудноће. Дојење, доње рубље које формира, дисциплиновано бављење спортом и дијете, помоћи ће вам у враћању старе форме. Но, истина ипак остаје да многим мајкама остаје трбушчић.

Трудничке стрије Бројне труднице боје се појава стрија на трбуху. Оне настају због растезања коже приликом раста трбуха. Док неке жене прођу трудноћу без иједне стрије, другима много њих остаје као подсетник. Нажалост, овде гени играју велику улогу. Но, ипак можете нешто учинити – редовно наносите креме и уље како би ваша кожа била хидрирана, глатка и еластична.

Труднице имају проблем с памћењем?

ткад сте у другом стању, чешће заборављате одређене ствари. Где сте оставили кључеве, шта сте морали да купите у радњи и где сте заметнули онај важан уговор на послу. Но, трудницама се опрашта јер је познато је да жене у другом стању постају заборављиве. Ипак је то само мит, труднице немају проблема с памћењем. Барем тако тврде аустралијски научници. Жене у другом стању су се до сада неправедно карактерисале као заборављиве. Константно нешто губе, затуре ствари и заборављају на заказане дого-

воре. Но, жене не пате од проблема с памћењем. Доказ су презентовали психолози на Универзитету Камбера у Аустралији. У склопу дугогодишње студије, научници су посматрали жене и тестирали њихово памћење током и након трудноће. Резултати: мајке не пате од проблема с памћењем. Но, остаје чињеница да жене у другом стању ипак чешће заборављају на одређене ствари и договоре него што су то чиниле пре. Објашњење можемо, психолошки гледано, потражити у животној промени у којој се нашла жена. Њој су сада на памети неке нове ствари, обвезе и бриге које се тичу још нерођеног детета. Жене своју пажњу више усмеравају на дете него на свет око себе. У тој ситуацији је лако заборавити на потрошено млеко, договор за кафу или заметнути рачун. Ако сте приметили да се и вама догађају „рупе у памћењу”, важне обавезе и договоре почните записивати у роковник. Колико год сте пре све држали под контролом, немојте се оптерећивати ситницама. Једноставно, све запишите, те вам се неће догодити да заборавите да платите рачуне или одете у биоскоп с пријатељицом. Такође за помоћ можете замолити партнера, породицу и пријатељице. Нагласите им да сте у последње време заборављиве природе те да се не љуте, него вас љубазно подсете.

sreda7.mart2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 47952 VR[IMO usluge ~i{}ewa tavana, podruma, gara`a, lokala, dvori{ta, selidbe. Usluge prevoza. Telefoni: 065/5850454, 062/1944320. 48499

Sa tugom i bolom se opra{tamo od dragog nam kuma, prijateqa i dobrog ~oveka

IZDAJEM novu name{ tenu garsoweru u Augusta Cesarca. Telefon 062/511503. 48139

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u de latnosti: odgu{ewa od mah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tele fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 48437

Stevana Jovi}a Nosi}emo te u srcu i ~uvati od zaborava.

SPLAVU u Futogu po trebni kuvari i konobari. Telefon 063/89-01-989.

Miroslav, Dragica, Maja i Marko.

48313

48541

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici, divnoj umetnici

Posledwi pozdrav

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

od brati}a Jano{a Varge sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom

Stevanu

Sahrana je danas, 7. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Ru`a, Mustafa, Qiqa, Rale, Valerija, Stevan - I}a.

Sa tugom obave{tavamo da je preminuo na{ dragi sin, brat, otac i suprug

Stevan Jovi}

Gizeli [imi}

sreda7.mart2012.

Marjan Vukovi}

O`alo{}ena tetka Joka, brat Milorad, sestre Milijana i Jelena sa porodicama.

Porodica Apeli}.

48524 48545

Posledwi pozdrav na{oj, dragoj baki

48522

48544

S tugom u srcu javqamo da je preminula na{a sestra, tetka i baka

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. 3. 2012. godine preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Oàlo{}eni: otac Slavko, majka Ana, k}erka Duwa, supruga Sneàna, sestre Ruìca i Violeta, brat Vlada, rodbina i prijateqi.

48523

Gizela [imi} Gizeli [imi} od: unuke Hike, unuka Dina i dida Joze.

Oprosti}emo se od Gizele 7. 3. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sestra Katica, zet Harald, sestri~ina Xenika, sestri} Oliver, unuka Dalija, unuk Jonas, Magdalena sa sinovima Gabrijelom i Robertom.

Posledwi pozdrav mom dragom kumu

Tomislav (Emila) \ukanov

POMEN voqenoj majci

Jelki Kova~evi} 7. 3. 2006 - 7. 3. 2012. Suzama nikad kraja, al suze nisu lek, mila majko vole}emo te zauvek. S ponosom te spomiwemo, s qubavqu ~uvamo od zaborava i sa tugom u srcu `ivimo bez tebe. Tvoje: Mara i Svjetlana.

Sahrana je u ~etvrtak, 8. 3. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Jelena, sin Emilijan, unuk Spasoje i ostala mnogobrojna rodbina. 48515

48543

48542

48521

Sa tugom se opra{tamo od na{e najboqe prijateqice

S tugom se opra{tamo od dragog ro|aka

Navr{avaju se ~etiri godine od smrti na{eg najvoqenijeg supruga, oca i dede

Opra{tamo se od na{eg

Stevanu Jovi}u od kuma Dragana Paji}a sa porodicom.

48514

Posledwi pozdrav dragom Mi{i.

Stojana [ukovi}a Jovovi}a

Steve Jovi}a

Dace

na{em

ro|. 1922. Se}awe na iskreno prijateqstvo i divno dru`ewe osta}e zauvek.

Steva i Sla|ana Markovi} sa decom.

Sahrana }e se obaviti u krugu porodice. Wegovi najmiliji.

Nada i Vera Radoj~in. 48539

48508

48538

Save Tomi}a Prolazi dan za danom, godina za godinom, samo na{a qubav prema tebi i tuga za tobom nikada pro}i ne}e. Vole te tvoji: supruga @ivka, sin Zoran, }erke Javorka, Sne`ana, Leposava, zet i unuci. 48468

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav voqenoj sestri, zaovi i tetki

Milo{ @ivkovi}

Napustila nas je na{a draga tetka, baka i prabaka

Nikada te ne}emo zaboraviti. Mi}a i Nata{a sa porodicom. 48509

Danici Ivkovi} - Ivandeki}

Desanka [rajber Deka

ro|. Crnomut 1939 - 2012.

ro|. 1921. godine

Ve~no o`alo{}eni i tu`ni: brat Mihajlo, snaja Svetlana, bratanica Nena, bratanac Nemawa, Du{an i Marija.

Sa tugom i `aqewem opra{tamo se od na{e kume

1934 - 2012.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 8. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na Starom pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Mitrovici.

48527

Sa velikim bolom i tugom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminula moja voqena supruga

S tugom i bolom javqamo rodbini i prijateqima da je na{ voqeni brat i ujak

48532

Danice Ivandeki} Dace

Uspomena na wenu dobrotu i plemenitost osta}e nam dugo u se}awu.

Lajo{ Opolcer

ro|. Crnomut 1939 - 2012.

Porodica Pandurovi}: Radmila, Nena i Bata sa decom.

Wena Qiqana Tomi} Petre sa porodicom.

48534

Danica Ivkovi} - Ivandeki}

preminuo 5. 3. 2012. godine, u Zapadnoj Nema~koj.

Sahrana mile mi Danice obavi}e se u ~etvrtak, 8. 3. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Ve~no o`alo{}en suprug Lazar. 48533

Julki Proti}

Neka mu je ve~na slava i hvala.

Milan sa decom i unucima.

O`alo{}ena sestra Er`ika Zavrtanik sa porodicom. 48525

Julka Proti} ro|. Pandurovi} 1934 - 2012. Nikada Vas ne}emo zaboraviti. Sahrana je 8. 3. 2012. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Porodi~ni krug.

48526

48531

tv program

sreda7.mart2012.

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Све о животињама Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Дискавери Глас Америке Ноћни програм

Бранка Петрић

Биоскоп Каријера Бранке Петрић не спада у најбогатије глумачке каријере, упркос томе њен запажен стваралачки пут траје већ пола века. Присутна је на сцени у најизвођенијим представама, дуговечним попут легендарне „Бубе у уху“. Аутор: Горан Вукчевић (РТВ 1, 21.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.50 00.20 00.45 01.10 02.00 02.55

06.30 07.00 07.45 08.35 09.20 10.10 10.35 11.00 11.35 12.05 12.30 12.40 13.10 14.40 15.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.26 23.55 00.25

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Мозаик Вести Миљеница Комшилук Кухињица Вести Заједно Здраво живо Фаца Вести Радар Вести за особе са оштећеним слухом Ток шок Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Апокалипса - 2. светски рат Документ Биоскоп Војвођански дневник Међународни тероризам од 1945. Апокалипса - 2. светски рат Један на један Документ Биоскоп Концерт - Грување уживо у студију „М“ Радар Ток шок

Кухињица – мађ. Треће доба Нови таблоид НС Музички програм Програм за децу Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Програм за децу Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Крв и ружа Концерт у Градској кући - Моцарту у част ТВ баштина Добро вече, Војводино (ром) Из наше архиве (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Смртоносна Розарио, филм Фолдер култура ТВ баштина ТВ Продаја

06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 12.00 12.15 12.30 12.37 13.22 14.54 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40 23.09 23.55 00.18 01.14 02.54 03.47 04.20 04.49 05.48

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Оно као љубав Траг Биографије Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија Скупљачи шкољки, филм Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Фудбал: Лига шампиона, Барселона-Бајер (Леверкузен), пренос Истражитељи из Мајамија Дневник Оперативци Ноћни биоскоп: ‘’Подземље’’, филм Оно као љубав Око Траг Село гори, а баба се чешља Верски календар

ФУДБАЛ: ЛИГА ШАМПИОНА

Барселона – Бајер (Леверкузен) (РТС 1, 20.40) 06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.50 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

10.00 11.45 12.00 13.00 13.30 15.15 16.10 18.30 19.00 19.30 20.45 22.45 01.30

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Вреле гуме Истрага Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Документарни програм Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

Барса ТВ: Барселона – Гијон Ајакс ТВ Преглед Премијер лиге Фудбал мондијал магазин ФА куп: Бирмингем – Челзи Преглед АТП Акапулко Руска кошарка: Нижњи Новоград – Јуникс Руска лига Португалска лига Аргентинска лига ФА куп: Тотенхем – Стивенејџ Кејџ ратници – Либан Преглед АТП Дубаи

ВОА Слике живота Маратон Двоугао Копаоник Породица Серано Отворени студио Топ шоп Отворени студио Филм: Спашени Вести

Исток–запад

04.30 05.15 06.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.00 22.00 00.15 01.00 01.30

Пипи шоу

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Слагалица Ози бу Мифи Попај Томас и другари 2 Животиње којима се дивимо Плава птица 2 Математика у срцу 2. Петар Други Петровић Његош Арс практика Е-ТВ ТВ мрежа Читање позоришта Детаљ Мокрањац: Руковети Кругови поезије Трезор Плава птица 2 Математика у срцу 2 Петар Други Петровић Његош Арс практика Узбуна Ви и Мира Адања Полак Пред белином Поаро У свету Беокулт Рвање: ЕП, пренос Фудбал: Лига шампиона Рвање: ЕП, пренос Поаро Гласови Памана, филм Хаг: Суђење Војиславу Шешељу, снимак програм зависи од снимка из Хага 23.28 25 година Бајаге и инструктора 00.22 Трезор 01.22 Фудбал: Лига шампиона 02.02 Фудбал: Лига шампиона, Барселона-Бајер (Леверкузен) 03.45 Рвање: ЕП 05.40 Мокрањац: Руковети

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 14.00

У овој емисији упознаћете се са занимањем кључара, а видећете и шта све може да се направи од канапа. Представићемо вам традицију прављења бичева које су користили наше баке и деке. Сазнаћете нешто више о харфи. Патуљасти голуб је животиња која ће освојити ваша срца. Наши специјални гости у овој емисији су песници за децу Саша Божовић и Раша Попов. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

07.07 07.40 07.45 07.50 08.12 08.22 08.27 08.52 09.16 09.31 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.19 12.52 13.54 14.19 14.43 14.58 15.12 15.44 16.29 17.02 17.56 18.23 19.00 20.25 20.40 21.00 21.57 23.28

Једноставан живот Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Паклена кухиња Пирамида Три Хил Експлозив Ексклузив

Ова историјска драма снимљена је у част жртвама Стаљиновог режима. У јуну 1946. године Стаљин је отпочео велику пропагандну кампању у вези са Русима који су се иселили на запад, нудећи им амнестију и могућност да учествују у послератним акцијама обнове земље. Улоге: Олег Меншиков, Сандрин Бонeр, Катрин Денев, Сергеј Бодров Јуниор, Рубен Тапиеро Редитељ: Режис Варњије (Авала, 21.00)

Сандрин Бонeр 14.30 15.30 16.15 16.45 18.00 18.30 19.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 02.30 03.30 04.30

Доктор Хаус Терминатор Копаоник Породица Серано Вести Доктор Хаус 24 НЦИС Филм: Исток-запад НЦИС Филм: Мрачне воде Копаоник 24 Терминатор Филм: Мрачне воде

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

Стив Бачић

Авганистански витезови Док покушавају да ослободе заробљеног саборца, група америчких војника упада у опасан сукоб са непријатељем, али и паранормалним силама у пустињама Авганистана. Када их изненада нападну талибанске снаге, наредник Пепер се повлачи и оставља свог саборца и пријатеља Мајка иза непријатељске линије. Улоге: Мајкл Медсен, Стив Бачић, Колин Лоренс Режија: Алан Хармон (Б92, 00.15) 06.00 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.50 14.50 15.05 16.00 16.40 17.05 18.30 19.30 20.00 21.00 23.20 23.55 00.15

Доушници Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Згодна млада Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Вести + Између две ватре Штрумфови Истражитељи из Мајамија Филм: Мисија Вести Спортски преглед Филм: Авганистански витезови 02.00 Саут Парк 02.25 Филм: Решен да умре

05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.15 02.15 03.15 04.45 05.15

Добро јутро Гранд парада Градске вести Тачно у подне Гранд шоу Сестре Мирис пролећа Национални дневник Острво Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: На нишану Вештичарење Филм: Црна вода Витезови из блата Тајна љубав

08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00

Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Граница Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Једна жеља, једна песма Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис

Драгица Радосављевић Цакана

Једна жеља, једна песма Ове среде, уживо из студија певају Љуба Лукић, Неша Лутовац, Снежана Копуновић, Драгица Радосављевић Цакана и специјални гост, виртоуз на хармоници Новица Вукашиновић Добрњац. У пратњи оркестра Мише Мијатовића и фолклорног ансамбла, извођачи ће учинити вече угоднијим и лепшим. (Хепи, 20.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda7.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИЗ ВО ЂАЧ РЕ КЛАМ НИХ РА ДО ВА НА БАЛ КА НУ

Пи ше: Иван Станковић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Велики пројекти Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова

07.00 09.12 10.20 11.10 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.00 17.22 18.20 19.10 19.30 20.12 21.05 21.35 22.25 23.10 23.45 00.35 00.50 02.25 02.50

Добро јутро, Хрватска Лугарница Оверланд, док. серија Деби Тревис преуређује Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Реч и живот Индекс Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо - 1. део 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Мисија Паралеле 24 Отворено Дневник 3 Други формат Путем европских фондова Време је за џез Ин медијас рес Злочиначки умови

10.00 Излазак из сенке: прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири 11.00 Исток-Запад: Путовања из средишта Земље 12.00 Египат 13.00 Лов на Цареве крстарице 14.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 15.00 Тајм тим година 16.00 Проблем са Толстојем 17.00 Стварање новог човека: тајни експерименти у совјетским лабораторијама 18.00 Мајка Тереза – Светица таме 19.00 Исток-Запад. Путовања из средишта Земље 20.00 Египат 21.00 Лов на Цареве крстарице 22.00 Ђаво ког знамо 23.00 Тајм тим година 00.00 Проблем са Толстојем 01.00 Стварање новог човека: тајни експерименти у совјетским лабораторијама

Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Дијагноза Монк Вокер, тексашки ренџер Фојлов рат Дијагноза Монк Хаваји 5-0 Филм: Седам Синбадових авантура 23.20 Филм: Ван контроле

08.20 11.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20

07.50 Мој џепни љубимци 08.05 Кобра 11 10.00 Ексклузив таблоид 10.25 Вечера за 5 11.30 Ватрено небо 13.25 Ружа ветрова 14.20 Крв није вода 15.10 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Менталист 22.25 ЦСИ Њујорк 00.00 РТЛ вести 00.15 Спартанци долазе, филм 01.35 Астро шоу 02.35 Менталист

Спар тан ци до ла зе

Селма Блер

Краљ Спар те Ле о ни да и ње го вих 13 хра брих рат ни ка мо ра ју за у ста ви ти моћ ну пе р сиј ску вој ску ко ја кре ће у ра за ра ње Грч ке... Уло ге: Шон Мегвајер, Кевин Сорби, Кармен Електра, Кен Давитиан Ре жи ја: Џејсон Фрајдберг (РТЛ, 00.15)

СЕ РИ ЈА

Мрак филм 2 Пре не го ће се ле то 2000. го ди не за вр ши ти, о јед ном фил му се нај ви ше при ча ло. Чу ве ни и нај у спе шни ји филм го ди не. Спрем ни до че к ај те Мрак филм 2... Уло ге: Шон Вајанс, Марлон Вајанс, Ана Фарис, Регина Хал Ре жи ја: Кенен Ајвори Вајанс (Синеманија, 22.00)

Кет и Ким На кон што јед на од Ке ти них кли јент ки ња из са ло на из не на да умре, Фил кре ће да спа се јед ног свог куп ца од пре ра не смр ти и упо зна га са здра вим на чи ном жи во та... Уло ге: Моли Шенон, Селма Блер, Џон Мајкл Хигинс Ре жи ја: Бен Силверман (ХРТ 2, 23.45) 07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 13.35 15.05 15.30 15.50 16.35 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00 20.25 20.40 22.35 23.00 23.45 00.10 00.35 01.20 05.05

Мала ТВ Мега Минди Конор на тајном задатку Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Марикен, филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Симпсонови Музика, музика... Ин медијас рес Фудбалска Лига првака емисија Фудбалска Лига првака: Барселона - Бајер 04 Фудбалска Лига првака емисија Злочиначки умови Кет и Ким Нове авантуре старе Кристине Мерси Којак Ноћни музички програм

Ана Фарис 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.00 07.35 09.20 10.15 12.05 14.00 16.05 17.45 18.10 20.05 22.00 22.45 23.45 01.25 03.00 05.10

Завера Розвел Пепељуга Дилижанса снова Узаврели град Песница беса Чудовиште Паре кваре Мрак филм 2 Еротски филм Еротски филм

Свадбена торта Последња песма Дијагноза: Шизофренија Свештеникова ћерка Краљев говор Крупна риба Златокоса и разбојник Васпитање за почетнике Кантри у срцу Моја назови жена Узвратни ударац Срећа Ти и ја, ми смо света два Дебељуца Завера на двору Узвратни ударац

08.25 Завера Мастергејт 09.55 Диван човек 11.35 Легенда о Бучу и Санденсу 13.00 Био једном једва Божић… 14.30 Божићна ожићна песма за једну диву 16.30 Убиство у затворском дворишту 18.20 Розвел 19.55 Блејд у хонгконгу 21.35 Боље мртав него жив 23.15 Божићни поклон 01.15 Завера Мастергејт 02.45 Диван човек

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Жена под уценом Деца Један круг Много буке ни око чега Бул Дурам Акција у центру града Повратак у рај Ени Хол Журба Жена под уценом Опклада Поправни завод

Кармен Електра

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аута по мери 2008. Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Трагом аукција Прљави новац Суперљуди Стена Лија Позадина авионских несрећа 23.45 Разоткривање митова 00.40 Трагом аукција 01.40 Прљави новац

09.45 11.00 12.15 13.15 14.15 16.45 18.00 19.00 20.45 21.00 21.15 21.20 21.25 22.25 22.30 22.35 22.45 23.45 00.15

Бициклизам Скијашки скокови Сви спортови Бициклизам Биатлон Крос-кантри скијање Скијашки скокови Бициклизам Атлетика Олимпијске игре Сви спортови Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Биатлон Олимпијске игре Аутомобилизам

Жр тве ра та исто ми шље ни ка

вај по сао омо гу ћио ми је мно го то га, у ње му пи си ва њу Деј тон ског спо ра зу ма и ја сам у про ле ће сам се про на шао и оства рио, па шта чо век 1996, с во зи лом бу гар ских та бли ца, об ле пље ним мо же ви ше да тра жи од оно га чи ме се ба ви? озна ка ма „прес„, про вео не за бо рав них се дам да на у Ва жан део мо је лич но сти и бо гат ства ко је по се ду јем гра ду у ко јем је, уме сто ста ка ла, на про зо ри ма био чи не љу ди ко је сам упо зна вао то ком 33 го ди не у нај лон. Ту не де љу ста но вао сам код Бо ја на Ха џи ха овом по слу. А упо знао сам их сва ка квих – од из у зет - ли ло ви ћа, кре а тив ног ди рек то ра аген ци је „Фа бри но ква ли тет них до из у зет но по ква ре них; од спо соб - ка„ и ње го ве по ро ди це, срео ве ли ки број љу ди ко је них и скром них до не спо соб них и ба ха тих; од ло по - сам знао од ра ни је и ко ји су ме до че ки ва ли крај ње ср ва до фи лан тро па и ху ма ни ста; од кри ми на ла ца до ака де ми ка; од нор мал них до лу дих. Га ле ри ја пре пу на, чуд на и фа сци нант на, по пу ња ва се сва ког да на, ра ду је ме и уз бу ђу је кад упо знам не ког но вог, ин те ре сант ног, дру га чи јег. Сад већ имам ис ку ства па их лак ше свр ста вам у раз не ка те го ри је, што ми олак ша ва сва ко днев ни жи вот. У по след ње вре ме ме за бри ња ва што све че шће упо зна јем нај о па сни је ли ко ве, и то на раз ли чи тим по зи ци ја ма. То су, по не кој мо јој ка те го ри за ци ји, бу да ле с ини ци ја ти вом или глу пи, а вред ни и про сто је не ве ро ват но ко ли ко их има на нај ви шим ме сти ма, чак и у др жа ви. То тал но не ком пе тент ни за по сао или ду жност на ко ју су по ста вље ни, они не пре ста но, пу ни оп ти ми Права раја опстала и у опкољеном Сарајеву зма и ен ту зи ја зма без ика квог по кри ћа, ср ља ју из јед не глу по сти у дру гу. Али пси - дач но. Би ло је мно го су за од уз бу ђе ња и сре ће што хи ја три су мно го ком пе тент ни ји да пи шу о то ме. се по но во ви ди мо. Јед на ствар је не ве ро ват на – од Бла го сло вен сам крат ким пам ће њем па ве ћи ну ло - так си ста, пре ко при ја те ља, до не ких вла сни ка ка фа ших ства ри ре ла тив но ла ко за бо ра вљам. Ни сам на, ни сам ус пео да пла тим ни је дан ра чун. Би ло је то освет ник, зло пам ти ло, ис те ри вач прав де у зим ском сво је вр сно при зна ње да сам био и остао ра ја. пе ри о ду, не во лим да се ба вим про шло шћу. Та ко зло На овом ме сту ми је не мо гу ће да на бро јим све љу ко је су ми не ки љу ди на не ли углав ном за бо ра вљам. де ко ји су ми не што зна чи ли, по мо гли, по ста ли и Сма трам да ни су вред ни мо је па жње, али знам да оста ли мо ји при ја те љи и из ван по сла. Уз сва мо гу ћа учим из сво јих гре ша ка, спре ман сам да их при знам огра ни че ња и из ви ње ња што јед ног из два јам од сто и тру дим се да их не по но вим. Не кад успе вам, али се ти на дру гих, по ме ну ћу слу чај у ко јем је од то тал но не ке гре шке ко је су по сле ди ца не са вр ше но сти или лу зер ског и мар ги нал ног про из во да на стао би знис па то ло ги је мо је лич но сти, на жа лост, по на вља ју. С вре дан не ко ли ко де се ти на ми ли о на евра. та квим ста вом, пам тим углав ном ле пе ства ри и љу де Кра јем осам де се тих, мо ја зе мља је жи ве ла сво је по ку ша вам да са гле дам с по зи тив не стра не. Та квим по след ње да не. Иако се све око нас рас па да ло, ве ћи при сту пом сте као сам број не на у то још ни је мо гла да по ве при ја те ље из по сла. Имам их у ру је. А по че ло је с ру ше њем ми Све че шће упо зна јем свим зе мља ма бив ше нам до мо то ва. Ми то ви су вр ло опа сна ви не, ши ром све та. Они су ми нај о па сни је ли ко ве – бу да ле ствар, по го ду ју дог мат ским би ли ко ле ге, кли јен ти, ме ди ји. дру штви ма, спре ча ва ју дру га с ини ци ја ти вом или глу пе У овом по слу је, осим струч но чи је ми шље ње. Је дан од нај ја а вред н е – на нај в и ш им сти, од пре суд не ва жно сти ква чих ми то ва Ју го сла ви је био је ме сти ма, чак и у др жа ви. ли тет људ ског од но са из ме ђу Ти то. Све си мо гао да ра диш, То тал но не ком пе тент ни уче сни ка на про јек ту и без то га са мо ње га да не ди раш. По сле не ма успе ха. Без об зи ра на то ње го ве смр ти, на ста ла је чу ве на за по сао, пу ни ен ту зи ја зма ко ли ки си струч њак, ако не мо - без ика квог по кри ћа, ср ља ју па ро ла „По сле Ти та – Ти то“, и жеш да ус по ста виш до бар од би ло ка ква ре ла ти ви за ци ја ње из јед не глу по сти у дру гу нос, гу биш. го ве лич но сти и ми та о ње му С по но сом мо гу да ка жем да би ла је то тал ни та бу. Јед на од ни јед ног при ја те ља ни сам из гу био за вре ме су ко ба пр вих пу ко ти ну у том гра ни ту по ја ви ла се 1987. на на тлу бив ше Ју го сла ви је. Ко ли ко смо мо гли, би ли про јек ту „Дан мла до сти“, тра ди ци о нал ној про сла ви смо у кон так ту, по ма га ли се ме ђу соб но, да би смо, Ти то вог ро ђен да на, ко ја се ре дов но одр жа ва ла 25. по за вр шет ку све га то га, на ста ви ли та мо где смо по - ма ја у Бе о гра ду, а сва ке го ди не ор га ни зо ва ла ју је че ли. По ка за ло се да је овај рат био рат исто ми шље - омла дин ска ор га ни за ци ја из дру ге ре пу бли ке. Те го ни ка, из истог те ле фон ског име ни ка, где ни ја ни ди не, за ор га ни за ци ју су би ли за ду же ни омла дин ци мо ји при ја те љи ни смо при па да ли. И дра го ми је из Вој во ди не, а кре а тив на ре ше ња ви зу ел ног иден што је та ко. ти те та ра ђе на су у Сло ве ни ји. Кре а тив ни тим – љу За вре ме оп са да Са ра је ва, у не мо ћи да учи ним би - ди из во де ћег омла дин ског ли ста „Мла ди на„ и култ ло шта да се то за у ста ви, уте ху ми је до но си ло сла - не гру пе „Лај бах„ – као пред лог дао је зе ле ни лист с ње по мо ћи при ја те љи ма и ко ле га ма, Бо ја ну, Да ди, ру пом у об ли ку пе то кра ке. И све би би ло у ре ду да Ал ми... ко ји су оста ли у гра ду. Сла ли смо ра зно ра - се не ки СУБ НОР ни је по бу нио, твр де ћи да то ли чи зне по треп шти не, од ви ски ја до то не ра за штам па че. на вам пир ски ујед, да је то на пад на Ти та, те ко ви ну На пра сно сам за во лео „Би је ло дуг ме„ (на очај мо је Ре во лу ци је и на ше со ци ја ли стич ко са мо у прав но не про гре сив рок про шло сти) и жи вео за дан кад ћу свр ста ва ње... Ди гла се не ви ђе на фр ка и по че ло је ме оти ћи у тај град. То се и де си ло, не по сред но по пот - ђу соб но пљу ва ње. Књи гу Ива на Стан ко ви ћа „ОСНО ВИ КА КО ДА ЛО ГИ ЈЕ”, уз по пуст од 30 од сто, за 907 ди на ра, мо же те на ру чи ти од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), путем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696 или меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda7.mart2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ситуација је све боља, иако вам већ извресно време ретроградно кретање Марса ствара одређене проблеме. Корак напред, назад два. Ипак, борац у вама неће одустати од свог циља и успеха.

BIK 20.4-20.5.

Није вам лако да се концентришете на рад и обавезе, на посао. Радије се опуштате и препуштате вољеној особи, уметности, креативности... Али, новац је довољно добар мотив који вас покреће у правцу успеха.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. mart 2012.

Среда је средњи дан у радној седмици, Меркуров дан, ваш дан, па га искористите најбоље што можете. Концентришите се на одређени циљ, само један, један по један. Енергични сте.

Вредни сте, практични и аналитични данас. Од партнера очекујете разумевање и подршку, пријатељство и страсти, истовремено. Осмислите краћи пут удвоје. Будите пажљиви у саобраћају и немојте журити.

Пословна ситуација је под тензијом, али води успеху. Имате много обавеза, оних које волите, и оних које бисте радије избегли. Будите флексибилни у контактима са сарадницима. Изађите им у сусрет, али то и наплатите.

Кроз ваш знак плови Месец и утиче на промене расположења и околности. На радном месту постоје проблеми који ће се решити када за то дође време. Тачније, у другом делу априла. Дотле, без бриге.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Данас сте осетљивији и пријемчивији. Могли бисте казати и што не мислите, изразити тренутно распложење, показати више страсти. Повољан љубавни период управо започиње. Но, без сувишних драма!

Сусрети и састанци у каријери се неће одвијати планираним током. Немојте одлагати обавезе већ радите с околностима како се буду дешавале. Будите спонтани и жовијални, дипломатски расположени.

Немојте се нервирати ако не успевате да сложите све планиране сегменте. Преузели сте на себе много одговорности па вам није лако да се носите с тим. А добри дани за љубав су тек на видику.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Сређујете некретнине, наследство или кредите, лепо, успешно и повољно. У љубавном односу је све занимљивије, лепше и стабилније. За то сте и сами прилично засужни. Ви сте стуб међусобног односа.

Ништа није под контролом, па ни пословна и финансијска ситуација. Играјте на карту заводљивости и идеализма. Рекламирајте и представите свој посао на виском нивоу. Уређујете свој дом.

Још један диван дан за вас. Радујте му се и одржавајте добро и отворено стање свести, контакт са својим бићем. Уживајте у својој слободи, али и љубавном односу који траје и трајаће. Инспирација.

TRI^-TRA^

Нај бо ље го ли ша ве на слов ни це V REMENSKA

PROGNOZA

ХладНије

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Онлajн издање магазина „Тајм” изабрало је десет најбољих насловних страна икада, на којима су звезде свет ског шоубизниса у нешто комотнијем издању. Међу најбоље су се пласирали Џон Ленон и Јо ко Оно, тачније култна фотографија са насловне стране магазина „Ролинг стоун”, снимљена само пет сати пре Леноновог убиства, као и трудна Де ми Мур, која је позирала гола у седмом месецу трудноће пред објективом Ени Ли бо виц и тако изазвала скандал у јавности. На „Тајмовом” списку се налазе и насловнице са Ким Кар да ши јан, Џе ни фер Ани стон, Линд зи Ло хан, Џе нет Џек сон и звездама серије „True blood”.

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Хладније уз сунчане периоде. Ветар слаб северни и североисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температуRim ра -7, а максимална око 4 степена Целзијуса. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру мраз и хладније време током дана. Биће Cirih претежно сунчано. Ветар слаб северни и североисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -9, а максимална 5 степеBerlin ни. Beч СР БИ ЈА: Хладније уз мраз ујутру и сунчане периоде током дана. На југу Србије облачније уз могућу ређу појаву слабог снега и Varшava суснежице у тим пределима. Ветар слаб северни и североисточни. Kijev Притисак изнад нормале. Минимална температура -9, а максимална 6 степени. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У четвртак и петак Oslo облачније уз могуће врло слабе падавине на западу Србије и у централним пределима. Могућа је киша и суснежица у нижим пре- St. Peterburg делима, а на планинама снег. У осталим пределима остаје већином Atina суво. За викенд и почетком идуће седмице пораст температуре. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Релативно повољне временске прилике очекују се у већем делу земље. Благи опрез се препоручује церебро-васкукларним болесницима, а од метеоропатских реакција могу се јавити нерасположење, несаница и болови у мишићима.

17 15 12 9 7 6 1

VIC DANA На пијаци се једна госпођа жали баки која продаје поврће: - Бако, много вам је скупа роба. - Није роба скупа, кћери, него си се ти лоше удала - одговори бака.

-4 -9 0 -5 14

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

310 (22)

Slankamen

308 (18)

Apatin

368 (25)

Zemun

361 (7)

Bogojevo

309 (25)

Panчevo

365 (5)

Smederevo

516 (2)

Baч. Palanka 290 (26) Novi Sad

268 (23)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

200 (4)

S. Mitrovica

325 (-3)

Tendencija porasta

Senta

263 (6)

Beograd

312 (5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

300 (18)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

158 (2)

TISA

118 (10)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

Kusiћ

78 (-6)

Reшeњe iz proшlog broja