Dnevnik 7.april 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 7. APRIL 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23040 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

PISMA IZ VENECIJE

Izborni zakon na popravnom * * *

PRVE PREKR[AJNE PRIJAVE PROTIV PARTIJA

SPS ju~e odlo`io ro~i{te * * *

VLADA VOJVODINE U NOVOM SASTAVU

Odobrena pomo} ugro`enima

str. 3

NASLOVI

Politika 2 Poslani~ke teme - prawe novca preko hartija od vrednosti

Ekonomija 4 Bra{no opet ide u izvoz

Nov~anik 6 Vojvo|anski pekari pitaju: Gde su vekne od 38 dinara?

Novi Sad

Vojvodina 12 Selo Martono{ otkupquje prazne ku}e

Dru{tvo 13 Re{en problem anestetika - novi termini za operacije 13 U Kawi`i besplatne tu`be protiv lopova

Reporta`e 21 Ba~ka Palanka spre~ila gradwu nuklearke na Dunavu

Foto: F. Baki}

8 Petrovaradin i Kamenica Svet dobijaju tr`nicu 22 Libijski pobuwenici 9 Za dva dana 880 prijava za vrti}e kritukuju Nato

Vojvodina finalista Kupa Srbije

str. 16

SPORT

str. 16 – 19

Toplije Najvi{a temperatura 23 °S Plava fontana u Subotici

POSLE PREKSINO]NOG OBRA^UNA NA NOVOSADSKOM BULEVARU OSLOBO\EWA

Uhap {eni osum wi ~e ni za po ku {aj te {kog ubi stva

str. 15

n PARTIZANU I PORAZ DOVOQAN ZA FINALE

n PRVI ^ETVRTFINALNI ME^EVI LIGE EVROPE

n ODBOJKA[I VOJVODINE NS SEME JURE 2:0

~etvrtak7.april2011.

POLiTikA

dnevnik

c m y

2

poslani^ke teme

I stanovi na lizing Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je okon ~a li su ju ~e ras pra vu o se tu eko nom skih za ko na – o plat nom pro me tu, de vi znom po slo va wu, in ve sti ci o- nim fon do vi ma, fi nan sij skom li zin gu, vi si ni sto pe za te zne ka ma te, do bro voq nim pen zij skim fon do vi ma, tr `i {tu ka pi ta la.

Obra zla `u }i pred lo ge fi nan sij skih za ko na, pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} re kao je da je „na me ra Vla de kao pred la ga ~a da se no vim pro pi si ma pred u zet ni ci pod stak nu na to da in ve sti ra ju u do ma }e fir me i har ti je od vred no sti da bi se obez be di lo do dat no fi nan si ra we dr `a ve“. Pot pred sed nik Vla de je is ta kao da su ti pred lo zi uskla |e ni s di rek ti va ma Evrop ske uni je i da }e olak {a ti po slo va we s ino stran stvom.

Iz me na ma Za ko na o fi nan sij skom li zin gu omo gu }a va se li zing ne po k ret n o s ti i uki d a mi ni mal ni rok od dve go di ne na ko ji mo ra da gla si ugo vor o li zin gu.

Te dve pro me ne neo p hod ne su za spro vo |e we sve o bu hvat ne re for me pro pi sa.

Ka ko je pred lo `e no, iz m e n a m a Za k o n a o plat nom pro me tu bi }e uki nu ta dnev na upla ta pa za ra, a uvo di se oba ve za upla te jed nom u se dam da na, {to }e sma wi ti tro {ko ve po slo va wa.

Pred lo `e nim iz me na ma Za ko na o do bro voq nim pen zij skim fon do vi ma i pen zij skim pla no vi ma bi }e po ja ~an nad zor i omo gu }e no da se {ted wa po lo `e na u fond ko ri sti kao ga ran ci ja za ku po vi nu pr vog sta na.

Berzansko kockawe i ve{ta gospo|ica Po sla ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} op tu `i la je vlast da „pra vi ne ka `we no koc ka we od ber ze.

– Da li vi zna te da su naj ve }a pra wa nov ca pre ko tr go vi ne har ti ja ma od vred no sti? Ovo {to ra di te je naj vi dqi vi ja, naj u o~ qi vi ja fo to gra fi ja vla sti od 2000.go di ne do da nas i go vo ri o to me ko u ~i jem in te re su ra di – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Kao pri mer, na ve la je slu ~aj na ko ji je svo je vre me no upo zo ra va la sa mo eks mi ni star ka Ma ri ja Ra {e ta, da fir ma „Ci ta del“ do bi ja sve kon sul tant ske po slo ve u Vla di, mi mo Za ko na o jav nim na bav ka ma, „zbog ne ke go spo |i ce ko ja je bi la ve {ta u pre po ru ~i va wu ’Ci ta del fon da’, ina ~e od li~ nog stu den ta Eko nom skog fa kul te ta“.

– Ka da je pu kla ta sa rad wa, go spo din \e li} je osno vao „Al tis in vest ment“ i „Al tis ka pi tal“ i sam po ~eo da ra di tu vr stu kon sul tant skih uslu ga – tvr di Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Novo-staro pe~eni Po sla nik SRS-a Dra gan Ste va no vi} upo zo rio je na to da, ako se „osvre ne te na ber zu, vi de }e te ~i ji se fon do vi kre }u, i ko tu ra di„.

– Zna te na ko ja ime na }e te na i }i? Ni co vi}, Ko sti}, Mi {ko vi}... Za {to se go spo da iz Vla de ni su dr znu la da ih na zo vu no vo pe ~e nim, sta ro pe ~e nim, ili ka ko god ho }e te bo ga ta {i ma?

Za {to se oni ko ji su spro vo di li po stu pak pri va ti za ci je u Sr bi ji ne na zo vu pra vim ime nom,

ne go su 4,8 mi li o na gra |a na no vo pe ~e ni ak ci o na ri i sad }e te ih vi na u ~i ti kroz „for var de“, „mar ket mej ke re“, da se ba ve svo jim ak ci ja ma, kao da to wih `i vot no in te re su je. Je dva su ~e ka li da pro da ju to ma lo {to su im da li, da bi mo gli pro sla vi ti Bad wi dan – ka `e Ste va no vi}.

[tedwa za stare dane Ka ko je ob ja snio po sla nik PUPS-a \u ro Pe ri}, ciq do no {e wa iz me na i do pu na Za ko na o do bro voq nom pen zij skom osi gu ra wu je do dat na {ted wa za sta rost. On je na veo da je za ukup no

funk ci o ni sa we i sta bil nost do bro voq nih fo no do va va `na ulo ga NBS-a i da je cen tral na ban ka ga rant wi ho vog funk ci o ni sa wa.

Za po sla ni ka DSS-a Ar se na \u ri }a u ovom za ko nu je spor no pro {i re we me sta za ula ga we imo vi ne do bro voq nih pen zi o nih fon do va.

– I ja sam ~lan jed nog ta kvog fon da, oko 170.000 qu di su ~la no vi. Je dan od mo ti va ka da su se opre de qi va li za ula ga we bi lo je ja sno za kon sko ogra ni ~e we gde ti fon do vi mo gu ula ga ti no vac – pri me tio je \u ri}.

Neizvesni „Dinki}evi zakoni” Iako li der URS-a Mla |an Din ki} na ja vqu je da }e zah te va ti da se pa ket za ko na ko ji tre ba da omo gu }e de cen tra li za ci ju Sr bi je na |e na dnev nom re d u pro l e} n og za s e d a w a, pred s ed n i c a Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} tvr di da u vla da ju }oj ko a li ci ji ni je bi lo raz go va ra o toj ini ci ja ti vi, za ko ju URS pri ku pqa pot pi se gra |a na. Ona is ti ~e da naj pre tre ba sa ~e ka ti da ta gra |a na ska ini ci ja ti va u|e u re dov nu pro ce du ru.

– Ako bu de u{la, mi }e mo se ta da iz ja sni ti – do da la je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, uz opa sku da su svi pred lo zi ko ji idu u pri log sta bi li za ci ji fi nan sij skog si ste ma ze mqe do bro do {li, kao i svi pred lo zi ko ji }e sma wi ti fi nan sij ske raz li ke iz me |u bo ga tih i si ro ma {nih. – Na su prot to me, pi ta we je ka ko }e kod even tu al nog iz ja {wa va wa pro }i ten den ci je ko je }e po ve }a ti raz li ke u lo kal nim sre di na ma. [e fi ca po sla ni~ ke gru pe ZES-a Na da Ko lun xi ja je po ja sni la da je re~ o stra na~ koj ini ci ja ti vi i da je to le gi tim no pra vo, ko je ni je spor no.

– Za nas je bit no da je to krup no dr `av no pi ta we, na ko je Vla da mo ra da ti od go vor, pred la ga wem za ko na o imo vi ni i utvr |i va wem prin ci pa re gi o na li za ci je i de cen tra li za ci je – pod vu kla je Na da Ko lun xi ja.

S. Stankovi}

[EF SRPSKOG PREGOVARA^KOG TIMA BORISLAV STEFANOVI] U SKUP[TINI SRBIJE

Ram bu je i 2011. go di na [ef srp skog pre go va ra~ kog ti ma Bo ri slav Ste fa no vi} iz ra zio je ju ~e za do voq stvo do sa da {wim to kom pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne, is ta kav {i da ni je dan pred log ko ji je iz ne la srp ska stra na ne ugro `a va stav Sr bi je pre ma Ko so vu i Me to hi ji.

– Pre go vo ri su vr lo kom pli ko va ni i te {ki, a na {a tak ti ka je pri me na sa vre me nih spoq no po li ti~ kih kre ta wa. Mi ni na ko ji na ~in u ovom pro ce su ne pri zna je mo ne za vi snost Ko so va ni ti }e mo to ~i ni ti – na gla sio je Ste fa no vi} u obra }a wu ~la no vi ma skup {tin skog Sdbo ra za Ko so vo i Me to hi ju.

On je is ta kao da je za Sr bi ju sta tus Ko so va i Me to hi je ve} re {en. Ko so vo i Me to hi ja je sa stav ni deo Sr bi je, {to je ja sno sta vqe no do zna wa svi ma u pro ce su raz go vo ra, re kao je Ste fa no vi}.

– Pri {tin ski tim na stu pa s po zi ci ja Ram bu jea, a mi s po zi ci je 2011. go di ne. Po zi ci ja Ram bu jea je pro {lost i Sr bi ja i Ko so vo su se od ta da mno go pro me ni li – re kao je Ste fa no vi}. [ef srp skog pre go va ra~ kog ti ma je ka zao da je za do vo qan prav cem, tem pom i do sa da {wim re zul ta ti ma, ko jih, ka ko je do dao, ne ma mno go. Ste fa no vi} je na veo da se srp ski pre go va ra~ ki tim dr -

`i Usta va Sr bi je i re zo lu ci ja ko je su do ne te u par la men tu, i do dao da o~e ku je i mo gu} nost da Skup {ti ni pod ne se iz ve {taj ka da bu du re {e na ne ka od pi ta wa ko ja su otvo re na u raz go vo ri ma.

Po we go vim re ~i ma, u do sa da {wim run da ma otvo re na su pi ta wa ko ja se ti ~u `i vo ta Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji, a na kra ju }e bi ti i „te {kih pi ta wa ko ja se ti ~u od no sa Sr bi je i Ko so va”. Re {a va we otvo re nih pi ta wa u di ja lo gu, po we go vim re ~i ma, od blo ki ra }e pro ces evrop skih in te gra ci ja Za pad nog Bal ka na.

– Ni ko od nas ni je po slat u Bri sel da bi se ras pra vqa lo o to me ko je vi {e ubi jao i pa lio ku }e.

Po sla ti smo da re {i mo pro blem qu di i da po stig ne mo nor mal ne od no se – is ta kao je Ste fa no vi}.

Pre ne go {to je Ste fa no vi} pod neo iz ve {taj o do sa da {wem to ku di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, ~la no vi Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju su vi {e od po la sa ta di sku to va li o to me da li sed ni ca tre ba da bu de za tvo re na za jav nost. Na kon upor nog pro ti vqe wa ra di ka la, ~la no vi Od bo ra iz re do va vla da ju }e ve }i ne su iz gla sa li pred log da Ste fa no vi} iz ne se uvod no iz la ga we, na kon ~e ga je sed ni ca za tvo re na za jav nost.

politika

dnevnik

DANAS SE SASTAJE RADNA GRUPA ZADU@ENA ZA IZMENU IZBORNOG ZAKONA

Po prav ni zbog pi sma iz Ve ne ci je Predsednica Skup{tine Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} najavila je da }e danas biti odr`an sastanak radne grupe, da bi do kraja sedmice bio formiran definitivan predlog izmena Zakona o izboru narodnih poslanika. Su{tina tih izmena je ne samo ukidawe blanko ostavki ve} i kako }e izgledati izborne liste. Kao jednu od novina, predsednica je najavila da }e svaki ~etvrti parlamentarac na listama biti `ena.

– Redosled poslanika na izbornim listama treba da bude odre|en shodno voqi bira~a, ali ulogu treba da imaju i politi~ke stranke. To zna~i da }e se imena poslanika utvr|ivati pre izbora, a ne kao {to je sada slu~aj, nakon wih – objasnila je predsednica Skup{tine.

Ona je rekla da stavovi Venecijanske komisije za parlament nisu obavezuju}i, ali da ih je potrebno ispo{tovati ukoliko `elimo da standardizujemo na{e

Poslani~ki mandat

izborno zakonodavstvo s normama EU. – Imam utisak da imamo voqe i razumevawa za to i da }e poslanici na redovnom zasedawu krajem aprila ili po~etkom maja kao po-

USS ve} utvrdio da su blanko ostavke neustavne – Ustavni sud Srbije ve} je utvrdio da je institut blanko ostavki neustavan – izjavila je ju~e biv{a predsednica, a sada sudija tog suda Bo sa Ne na di} na konferenciji za novinare. – Ustavni sud je taj stav ve} iskazao kada je odlu~ivao o za{titi izbornih prava.

Ona je objasnila da je Ustavni sud „razmatrao Zakon o lokalnim izborima i utvrdio da odredbe o blanko ostavkama i raspodeli mandata nisu u skladu s Ustavom”.

– To su stavovi koji se odnose uop{te na ostvarivawe izbornog prava u predstavni~kim telima, od jedinica lokalne samouprave do Republi~ke skup{tine – istakla je Bo sa Ne na di} Bosa Nenadi}.

sebnu ta~ku dnevnog reda imati taj predlog – o~ekuje Slavica \uki}-Dejanovi}.

Kada je re~ o “nekim limitima koji proisti~u iz Ustava Srbije, o tome }e morati da se razgovara u dogledno vreme, ali to svakako ne}e biti ove godine”. [ef poslani~kog kluba DSS-a Mi lo{ Ali gru di} uputio je ju~e pismo predsednici Skup{tine, zahtevaju}i da im dostavi radni tekst izbornog zakona, koji je poslat Venecijanskoj komisiji, “jer ga mi videli nismo”.

– Intersantno je da neko uzima za pravo da, mimo saznawa radne grupe, {aqe neke nacrte koje je navodno radna grupa usvojila. To je prosto neverovatno! – protestovao je Aligrudi}.

– Predloge ne mogu da komentari{em dok ih ne vidim. Ono {to tu generalno nije dobro, to vidimo iz izjava Na de Ko lun xi je, da postoji spremnost da se krajwe nekriti~ki poslu{a sve {to se nama kao dr`avi sugeri{e u nekom trenutku – naveo je Aligrudi}, podse}aju}i da primer Portugala, koji u Ustavu ima odredbu da poslaniku, ako pre|e iz jedne stranke u drugu, mandat automatski presta-

Za zamerke Venecijanske komisije da problem blanko ostavki treba re{iti promenom Ustava, Slavica \uki}-Dejanovi}je rekla da u ovom trenutku niti postoje realne mogu}nosti niti politi~ko raspolo`ewe za to.

Ona je precizrala da ni do sada u zakonodavstvu nisu eksplicitno pomiwane blanko ostavke pa to ne}e biti slu~aj ni u izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika.

– Rekli smo da je poslanik taj koji raspola`e svojim mandatom i da jedino on mo`e podneti ostavku. Nakon {to to u~ini u sudu, on u roku od 72 sata mora to u~initi i u Skup{tini – kazala je Slavica \uki}-Dejanovi}, oceniv{i da je takvo zakonsko re{ewe potpuno u skladu s preporukama Venecijanske komisije. je. – To je ustavna odredba u Portugalu, koja nije promewena godinama, niti iko vr{i pritisak na Portugal da to izmeni.

Poslanica SRS-a Vje ri ca Ra de ta tvrdi da su wu radikali delegairali u radnu grupu, ali da je niko nije obavestio da je do sada odr`ala sastanak.

– Od kolege iz DSS-a sam ~ula da je pomenuo neki sastanak, pitala sam ga kada je to bilo. Obave{tena sam da je {efica radne grupe Nada Kolunxija na samom sastanku rekla da ih je poslani~ka grupa SRS-a pismeno obavestila da ne `eli da u~estvuje u radu. Mi to svakako `elimo i pitamo se kakva je to diskriminacija – navela je Radeta.

S. Stankovi}

POTPREDSEDNIK DSS-a MILO[ ALIGRUDI]

Pro gram va `ni ji od mi tin ga [ef poslani~ke grupe DSS-a Mi lo{ Ali gru di} izjavio je ju~e da zajedni~ko zalagawe za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora nije dovoqan razlog za u~e{}e te stranke na predstoje}em mitingu SNS-a, zakazanom za 16. april.

– Nismo imali obi~aj da tek tako u~estvujemo na nekim mitinzima, bez dobre provere zajedni~kog nastupa i sadr`inske definicije onoga {to se s tog mesta poru~uje. DSS apsolutno podr`ava zahtev za vanrednim izborima, smatramo da je to na mestu, i to je jedino {to mogu da vam ka-

`em. Da li je to dovoqan razlog da se na nekom mitingu u~estvuje – mislim da u ovom trenutku nije, s obzirom na to da smo daleko za{li u izbornu godinu. Ali sam zahtev je oparavdan i, {to se toga ti~e, nema nikakvog spora – rekao je Aligrudi} novinarima u parlamentu, zamoqen da prokomentari{e susret Ko{tunice i Nikoli}a u utorak.

Po wegovoj proceni, „jo{ uvek je rano za pri~u o predizbornim koalicijama“: – Usmereni smo na mogu}e oblike saradwe s ostalim opozicionim strankama, koje

mogu dovesti do `eqenog rezultata – poraza vladaju}e koalicije na izborima – objasnio je Aligrudi}. – To su pre svega dijalog i saradwa koji mogu kulitivisati politi~ku scenu. Za DSS je bitan razgovor s programskim odrednicama, o onome {to je realna alternativa postoje}em stawu, prvenstveno ekonomski program, dr`avno pitawe i ono {to se zove izgradwa pravnog poretka. O tome se moraju ujedna~iti stavovi i stoga slede razgovori na tu temu s onima s kojima ima smisla pri~ati.

S. St.

~etvrtak7.april2011.

3

ANTIKORUPCIJSKA AGENCIJA GONI PARTIJE KOJE NISU PODNELE IZVE[TAJ O TRO[KOVIMA IZBORNE KAMPAWE U @ABQU

SPS pr vi (ni je) seo na op tu `e ni~ ku klu pu Socijalisti~ka partija Srbije prva je koja je pozvana na optu`eni~ku klupu jer nije dostavila izve{taj o tro{kovima izborne kampawe, na {ta su partije obavezne po Zakonu o finansirawu stranaka. Prijava se odnosi na dopunske pokrajinske izbore u @abqu iz maja 2010, a ju~era{we ro~i{te u Prekr{ajnom sudu u Beogradu otkazano je, potvr|eno je u tom sudu.

Da je pretres u postupku protiv SPS-a zakazan za 6. april najavila je Agencija za borbu protiv korupcije na svojoj internet-strani, navode}i da je Prekr{ajnom sudu u Beogradu podnela prijavu i protiv Srpske napredne stranke, Srpske radikalne stranke, Jedinstvene Srbije i koalicije oko Lige socijaldemokrata Vojvodine, tako|e zbog nepodno{ewa izve{taja o tro{kovima kampawe za dopunske pokrajinske izbore u @abqu. Prijave su podnete krajem oktobra 2010.

Ro~i{te po prijavi protiv SPS-a i Ivi ce Da ~i }a kao odgovornog lica nije odr`ano, potvrdio je vr{ilac funkcije predsednika suda Mi lan Ma ri no vi}, „jer su oni po pozivu poslali zajedni~ku pisanu odbranu s kojom su danas

zbog ~ega je 23. maja odr`an drugi krug u kojem je Ti ho mir Ne `i} („Za evropsku Vojvodinu – Boris Tadi}”) pobedio Jo va na Pa ni }a Jo vi cu (Koalicija „Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvodina na{a ku}a – Nenad ^anak”).

Komentari{u}i saop{tewe Agencije za borbu protiv korupcije u kojem se ka`e da je predlog za podno{ewe prekr{ajne prijave podnet sudu i protiv „koalicije

okupqene oko LSV-a„, Biro za informisawe te stranke navodi da oni „ne znaju da su na izbore u @abqu izlazili u koaliciji”. „[to se ti~e eventualnog pokretawa prekr{ajnog postupka, poziv nikad nije stigao u LSV. Na{ lokalni odbor je odradio kampawu u @abqu bez tro{kova, na bazi volonterstva. Zato i nismo uspeli da pobedimo jer nismo

JS: Nemamo {ta da krijemo U slu~aju JS-a, Prekr{ajni sud u Beogradu je predmet prosledio mesno nadle`nom sudu u Jagodini, saop{teno je iz Agencije.

– Na{ je propust {to nismo predali izve{taj – ka`e predsednik Pokrajinskog odbora JS-a Sr |an Kru `e vi}, navode}i da }e ga ispraviti „u roku od tri sata”.

– Nemamo {ta da krijemo. Gra|ani znaju kako smo vodili tu kampawu. Ko{tala nas je do 50.000 dinara – tvrdi Kru`evi}. upoznati i predstavnici Agencije, koji su zatra`ili da im se dostavi rok da bi se izjasnili po pisanoj odbrani i da bi eventualno uradili dopunu zahteva”.

Po Zakonu o finansirawu stranaka, zapre}ena kazna za stranku je od 200.000 do milion dinara, a za odgovorno lice 10.000 do 50.000.

Pro{logodi{wi pokrajinski dopunski izbori u @abqu raspisani su posle smrti poslanika Branislava Popova (DSS–NS).

Odr`ani su po ve}inskom sistemu pa je u prvom krugu izbora, 9. maja, bilo osam kandidata od kojih niko nije dobio ve}inu glasova bira~a,

imali da investiramo u kampawu„, navodi se u odgovoru Biroa za informisawe LSV-a na{em listu.

Socijalisti, sem {to ju~e nisu iza{li na ro~i{te, izbegli su odgovor i na pitawe na{eg lista za{to nisu dostavili izve{taj na koji su obavezni po Zakonu o finansirawu stranaka. Wihov kandidat u @abqu bio je Jo vi ca Sta par ski.

Kandidati za poslanika bili su i Mi o drag Zlo ko li ca (JS), Pe tar Cre pu qa (SNS), Di mi tri je Mar ja nov (SRS), kao i Do bro sav \e lo {e vi} (DSS–NS) i Mir ja na Mi li vo jev (NP).

S. Nikoli}

rekli su Qa ji}: Kan di da tu ra ni je ga rant po be de

Tri van: I DS je bio opo zi ci ja 16 go di na

Jo va no vi}: Part ner na ro di, a ne re `i mi

– Vladaju}a koalicija ne bi smela da igra na kartu dobijawa statu sa kan di da ta za Evropsku uniju do kraja ove godine i da o~ekuje da }e joj to doneti pobedu na izborima – izjavio je li der SDPS-a Ra sim Qa ji}.

On je u intervjuu za „Blic„ podsetio da su izbori u beogradskoj op{tini Vo`dovac odr`ani nedequ dana nakon {to su Srbiji ukinute vize i da to nije imalo nikakvog odraza na glasawe, a to je bilo „daleko opipqivije pitawe za bira~e nego status kandidata za EU”.

– Status kandidata je va`an sa stanovi{ta puta kojim Srbija ide ka EU i koji s wim postaje nepovratan, ali gre{ka je misliti da je to kec u rukavu. Ako ne `elimo da izgubimo izbore, moramo se baviti daleko konkretnijim stvarima – rekao je Qaji}.

Onnije konkretno odogovorio na pitawe kada }e biti izbori. Rekao je da za wega nije presudno da li }e oni biti tri meseca pre ili kasnije.

Portparolka DS-a Je le na Tri van izjavila je ju~e da }e Srbija verovatno najkasnije za mesec dana imati zakon o izboru narodnih poslanika. Ona je ocenila da se oko tog zakona stvorila nerazumna atmosfera jer su svi zakoni od 2000. godine do danas, pre nego {to su ulazili u proceduru, upu}ivani na razmatrawe Venecijanskoj komisiji.

Komentari{u}i zahtev opozicije za raspisivawe prevremenih izbora, Jelena Trivan je upitala za{to bi se tome izlazilo u susret, podsetiv{i na rto da je DS 16 godina bio u opoziciji i da je ~ekao redovne izborne cikluse.

– Kada izgubite na izborima, ~ekate ~etiri godine da dobijete novu {ansu – rekla je ona, dodaju}i da oni koji su izgubili izbore imaju {anse da se poprave slede}e godine kada je naredni izborni ciklus.

– Ova vlada nema problem da legitimitetom ili s ve}inom i pitawe vandrednih izbora zamagquje pitawe reformi i toga {ta radi Vlada – ocenila je Jelena Trivan, i dodala da izbori uvek blokiraju redovne poslove dr`ave, zbog ~ega se i odr`avaju na svake ~etiri godine.

Predsednik Liberalno-demokratske partije ^e do mir Jo va no vi} izjavio je u razgovoru s grupom gra|ana Libije koji `ive u Srbiji da Srbija „treba da bude partner libijskog naroda, a ne Gadafijevog re`ima”, saop{tio je LDP. U saop{tewu se navodi da se Jovanovi} s delegacijom gra|ana Libije koji `ive u Srbiji sastao na wihov zahtev i da su oni posebno istakli po{tovawe za gest LDP i wegovog predsednika, koji su prvi u parlamentu Srbije pokrenuli pitawe o stradawu civila u Libiji. „Sada{we }utawe i poneka retka fraza koju ~ujemo od na{e vlade su pre}utna podr{ka Gadafiju. Na{a obaveza je bila da reagujemo, zbog svega {to je ova zemqa pro{la, i zbog budu}ih odnosa s gra|anima u Libiji”, rekao je Jovanovi}. On je, kako se dodaje, kao konkretne mere predlo`io da se „uspostavi kontakt s qudima u Bengaziju” i „organizuje humanitarna pomo}”, kao i da se o doga|ajima u Libiji „izve{tava objektivno”.

ZASEDALA REDUKOVANA VLADA VOJVODINE

Po mo} od 37,7 mi li o na di na ra Na prvom redovnom zasedawu redukovane Pokrajinske vlade doneto je nekoliko odluka o pru`awu materijalne pomo}i socijalno ugro`enom stanovni{tvu kao i op{tinama u Vojvodini koje su nedavno pogo|ene elementarnim nepogodama, a ukupna vrednost odobrene pomo}i iznosi 37,7 miliona dinara.

Na predlog Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, iz Direkcije za robne rezerve bi}e upu}eni paketi s prehrambenim artiklima radnicima 12 vojvo|anskih preduze}a koji po nekoliko meseci nisu primali plate.

Po odluci Vlade Vojvodine, kon-

tingent prehrambenih proizvoda bi}e upu}en i srpskom stanovni{tvu na Kosovu i Metohiji, gde }e biti distribuiran u {est narodnih kuhiwa, a manastiru Studenica bi}e upu}ena pomo} neophodna za opstanak farme koja postoji u sklopu manastirskog imawa.

Vlada Vojvodina iza{la je u susret zahtevu op{tina Ada, Kikinda, @iti{te, Nova Crwa, Ruma, Se~aw, @abaq i Zrewanin, kojima je odobrila pomo} u gra|evinskom materijalu vrednom 14,5 miliona dinara. Pomo} }e biti upu}ena i najugro`enijim porodicama u op{tinama Novi Be~ej, Kikinda, Beo~in i Kova~ica.

4

ekonomija

~etvrtak7.april2011.

dnevnik

[AN SA ZA PO SAO U VE LI KOJ KOM PA NI JI

SPA JA WE MO STA KOD BE [KE ZA NE KO LI KO DA NA

Apa tin ska pi va ra prima pri prav ni ke Apatinska pivara, ~lanica „StarBev grupe”, u~estvova}e na sajmu zapo{qavawa – „Karijer dejz” koji se 12. aprila odr`ava u Novom Sadu i tom pri li kom pru `i }e mla dim diplomcima priliku za zaposlewe i praksu, saop{tila je pivara.

Zainteresovani posetioci sajma zapo{qavawa koji `ele da u~e i profesionalno se razvijaju u dinami~nom okru`ewu internacionalne kompanije, mo}i }e da konkuri{u za ovogodi{wi program pripravnika Apatinske pivare i naprave prvi korak u razvoju svoje karijere.

Re mek-de lo pre ko Du na va

– Vra ta na {e kom pa ni je uvek su otvorena za mlade qude koji su ambiciozni, vredni i spremni da usvajaju nova znawa i iz tog razloga `elimo da pru`imo priliku najboqima da se upoznaju s na~inom poslo va wa in ter na ci o nal ne kompanije i da budu deo na{eg uspe{nog tima. Po zavr{etku obuke, nakon {est meseci, kandidati }e preuzeti odgovornosti na juniorskoj poziciji u sektoru prodaje ili proizvodwe – objasnila je direktor HR sektora Apatinske pivare Bo ja na Glo go vac.

Ona je dodala da ovim projektom Apatinska pivara pokazuje ne samo visok stepen dru{tvene odgovornosti ve} pru`a priliku najboqim mladim qudima da po zavr{etku studija zapo~nu svoju karijeru u jednoj od najuspe{nijih kompanija u Srbiji, navedeno je u saop{tewu.

Austrijska „Alpina„ najavila je ju~e da }e, na novom mostu kod Be{ke, centralni raspon nad Dunavom u du`ini od 210 metara, koji je me|u najdu`im u svetu, biti spojen u narednih nekoliko dana.

Ministar za infrastrukturu i energetiku Mi lu tin Mr ko wi}, koji je ju~e sa saradnicima obi{ao gradili{te kod Be{ke, rekao je da se radovi na izgradwi mosta kod Be{ke odvijaju izvanredno i ~estitao graditeqima.

Predstavnik „Alpine„, zamenik direktora projekta izgradwe novog mosta kod Be{ke Slo bo dan Mi tro vi}, rekao je za Tanjug da se izgradwa mosta koji se gradi po najnovijim svetskim standardima privodi kraju. On je kazao da je novi most, koji }e biti duga~ak 2.205 metara, isti kao postoje}i koji je izgra|en sedamdesetih godina pro{log

Bra {no opet kre nu lo pre ko gra ni ce

Ka ko skoc ka ti ce lu fa mi li ju u 100 kva dra ta

Ne ma stra ha od ko ru p ci je

DR @A VA NE DA ELEK TRO PRI VRE DU SR BI JE

EPS je bla go ko je ni je na pro da ju Dr`avni sekretar u Ministarstvu energetike Du {an Mra ki} izjavio je ju~e da Elektroprivreda Srbije, kao najve}e blago ove zemqe, mora da ostane u dr`avnom vlasni{tvu.

– Nismo spremni da mewamo na{a osnovna strate{ka opredeqewa vezana za budu}nost EPS-a – rekao je Mraki}, u~estvuju}i na konferenciji „Mogu}nosti za energetski bizinis u regionu Balkana”. – Strate{ki ekonomski interes Srbije je da sa~uva postoje}e energetske kapacitete i da izgradi nove, {to je ostvarqivo uz javnoprivatna ulagawa u taj sektor.

On je najavio da }e resorno ministarstvo, ukoliko bude ponovnog odlagawa tenderske procedure, morati da predlo`i Vladi Srbije novi model za

100 kvadrata platiti 41 odsto cene. Da su u ku}i ~etiri ~lana doma}instva, u istom primeru bila bi pla}ena naknada samo jedan odsto cene.

Za slede}ih 100 kvadrata u ku}i iz primera od 210 kvadratnih metara pla}a se 40 odsto od redovne cene (popust 60 odsto), a za onih deset kvadrata preko 200 kvadratnih metara ku}e pla}a se puna cena, dakle, bez ikakvog umawewa.

Ukoliko bi, pak, peto~lana porodica `ivela uku}i od 125 kvadrata, imala bi popust od 99 odsto samo za prvih 100 kvadrata, a za preostalih 25 samo 60 odsto popusta, bez obzira na to {to po ~lanu doma}instva koristi 25 kvadratnih metara. Granica za pla}awe samo jednog procenta redovne cene je 100 kvadrata. Ako je redovna cena legalizacije 100.000 dinara, ova porodica }e platiti ukupno 41.000 dinara, uz mogu}nost pla}awa na rate do 20 godina.

R. Da u to vi}

Na na{e pitawe ima li mesta strahu od korupcije zbog toga {to }e lokalna samouprava mo}i da anga`uje stru~wake koji }e za gra|ane pribavqati neophodnu dokumentaciju, Aleksandra Damwanovi}-Petrovi} ka`e da je tu normu predlo`ila upravo Stalna konferencija gradova i op{tina, na osnovu analize stawa po jedinicama lokalne samouprave. Sagovornica smatra da zbog unifikacije i propisivawa postupka te obaveznosti da se anga`uju stru~na lica s teritorije konkretne op{tine, ne}e biti uslova za korupciju. Svaka op{tina bi}e pojedina~no odgovorna, a Ministarstvo }e nadzirati rad i primenu te norme.

realizaciju projekata Termoelektrana „Kolubara B” i TE „Nikola Tesla B-3”. Mraki} je istakao da se u naredna dva meseca o~ekuje zavr{etak pregovora s kineskim partnerima za kredit od 850 miliona evra za TE „Kostolac”, i dodao da je s italijanskim partnerima zapo~eto nekoliko projekata, od kojih su najzna~ajniji izgradwa hidroelektrana na Ibru i Drini.

U naftnom sektoru, kako je ukazao Mraki}, najzna~ajniji strate{ki projekat je modernizacija rafinerije NIS-a u Pan~evu, podsetiv{i na to da se ruski partner u okviru ugovora o prodaji NIS-a obavezao na investirawe oko 550 miliona evra.

E. Dn.

sko ostvarewe kojim }e mo}i da se ponosi. On je precizirao da je do sada u most ugra|eno 65.000 kubika betona, 40 kilometara kablova za prednaprezawe i nekoliko hiqada tona armature.

– Novi most preko Dunava }e biti in`ewersko remek-delo u Srbiji – istakao je Mitrovi}.

SRP SKI MLI NA RI JU ^E NA STA VI LI IZ VOZ

KO SVE OSTVA RU JE PRA VO NA PO PUST OD 99 OD STO ZA LE GA LI ZA CI JU

Nedavno donete izmene Zakona o planirawu i izgradwi trebalo bi da ubrzaju, pojednostave i pojeftine legalizaciju objekata jer je predvi|eno smawewe tro{kova za ~ak 99 odsto za prvih 100 kvadrata, odnosno 25 kvadrata po ~lanu doma}instva. Mnogim gra|anima je nejasno {ta to ta~no zna~i i pitaju da li je obavezno da u toj kvadraturi `ive ~etiri ~lana da bi se ostvario popust, {ta ako ih je mawe, odnosno da li imaju isti popust i u slu~aju ako pet ~lanova doma}instva `ivi u ku}i od 125 kvadrata (i to je 25 kvadrata po ~lanu).

Pomo}nica ministra `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Alek san dra Dam wa no vi}-Pe tro vi} obja{wava za na{ list na primeru objekta od 210 kvadrata u kojem `ive tri ~lana porodi~nog doma}instva kako se umawuje naknada i ko pla}a jedan odsto redovne cene. Po{to se naknada za prvih 100 kvadrata umawuje za 99 odsto samo pod uslovom da jedan ~lan doma}instva koristi 25 kvadrata, to zna~i da }e se u ovom primeru jedan odsto tro{kova platiti za 75 kvadrata (25 kvadrata x 3 ~lana), a za ostatak do 100 kvadratnih metara pla}a se umaweno za 60 odsto, dakle, za preostalih 25 kvadrata plati}e se 40 odsto redovne cene. Drugim re~ima, tro~lana porodica }e za prvih

veka kada je bio „najdu`i most u Evropi i svetski rekorder u betonskim prednapregnutim gredama”. Mitrovi} je rekao da je centralni raspon od 210 metara odgovara du`ini dve zgrade „Beogra|anke„ i da }e Srbija uskoro dobiti most koji predstavqa moderno i kapitalno in`ewer-

05. 04. 2011.

1.302,22814

Bra{no iz `itomlinskih ku}a u Srbiji ju~e je ponovo po~elo da se izvozi, tako da }e se mese~no inostranim partnerima isporu~ivati utvr|ena kvota od 11.000 tona, odnosno 33.000 tona u naredna tri meseca.

Predsednik Upravnog odbora AD „@itopromet“ iz Sente Pre drag \u ro vi} izjavio je za na{ list da je dobro {to se brzo shvatilo da je mera zabrane izvoza bra{na neracionalna. On je rekao da izvoz omogu}ava da mlinska industrija radi i nastavi snabdevawe inostranih partnera s kojima ima dugogodi{we poslovne veze.

– Bitno je da taj kontinuitet nije prekinut, nego se uz pauzu od petnaest dana nastavqa, ali objektivno gledaju}i, potrebe za tako ishitrenom merom nije bilo i nezadovoqstvo mlinara pokazalo se opravdanim – rekao je \urovi}.

On je dodao da je ishitrena zabrana izvoza bra{na nanela vi{e {tete, u smislu neke lo{e reklame nas kao sigurnih partnera kod kupaca, iako je sve trajalo relativno kratko, nego {to je donelo neke koristi. Po \urovi}evim re~ima, AD „@itopromet“ iz Sente je obezbe|en sirovinama do nove `etve, tako da uredno snabdeva doma}e tr`i{te, kao i inostrane partnere.

– Treba imati u vidu da `itomlinska industrija „@itopromet“, koja iskqu~ivo izvozi bra{no i testenine na tr`i{ta zemaqa biv{e Jugoslavije pa i

Evropske unije, ra~unaju}i Ma|arsku, Rumuniju i [vedsku, ostvaruje devizni priliv od ~etiri do 4,5 miliona evra godi{we i da to u~estvuje 40 odsto u strukturi na{ih ukupnih prihoda, {to nije zanemarqivo ako se ima u vidu da su nam kapaciteti u potpunosti uposleni – naveo je \urovi}. – Da je mera zabrane izvoza

bra{na ostala na snazi, verovatno bismo razmi{qali o smawewu broja radnika jer bismo imali realizaciju mawu od o~ekivane.

– Izvoz je interes i dr`ave jer se ostvaruje plasmanom proizvoda vi{eg nivoa prerade, a ne od p{enice kao obi~ne sirovine, pa su zabranom bili pogo|eni i interesi mlinara i dr`ave. Mislim da je sre}a {to se sve zavr{ilo relativno u krtakom roku i {to je obezbe|eno da se nastavi kontinuitet u izvozu – izjavio je \urovi}, napomenuv{i da su prekju~e s carinskim organima usagla{ene sve pojedinosti tako da je ju~e bez problema nastavqeno snabdevawe partnera sen}anske kompanije u osam zemaqa.

M. Mi tro vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Rad promet, Beograd

92,68

1.000

221.000

Forum in`ewering, Beograd

20,00

354

357.186

Politika, Beograd

12,50

72

720

4,17

1.000

10.000

2,36 Promena %

650 Cena

94.250 Promet

-13,04

20

34.440

Centar, Beograd Ratko Mitrovi}, Beograd Pet akcija s najve}im padom Srbolek, Beograd Nama, [abac

-11,67

265

2.915

Albus, Novi Sad

-11,17

533

26.117

RAPP Zastava, Kragujevac Univerzal banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (768,14 -0,77)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,34

4.090

47.733.543

NIS, Novi Sad

-1,31

528

8.741.610

Komercijalna banka, Beograd

-2,79

3.208

29.319.326

Energoprojekt holding, Beograd

-1,35

952

7.775.624

Agrobanka, Beograd

2,18

8.995

4.047.909

Imlek, Beograd

0,00

2.160

127.440

Soja protein, Be~ej

-0,79

1.000

1.003.000

Univerzal banka, Beograd

-6,57

4.710

84.780

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-10,47

325

4.875

-0,94

526

8.534.157

-6,57 Promena %

4.710 Cena

84.780 Promet

Jubmes banka, Beograd

0,00

15.000

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,93

2.320

183.280

-1,31

528

8.741.610

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,89

3.000

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,89

3.000

1.050.120

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.475

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,79

1.000

1.003.000

Tigar, Pirot

0,00

700

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

551

0,00

Saobra}aj i transport, Zrewanin

0,00

700

553.000

Sacen, Novi Sad

0,00

993

268.110

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik IZA BRA NA 434 PRO JEK TA JAV NIH RA DO VA

SPA SI O CI PRO PA LIH PRED U ZE ]A IME NO VA NI S RA ZNIH SPI SKO VA, A I VAN WIH

Po sao za vi {e od 5.000 ne za po sle nih Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we odo bri la je 434 pro jek ta u okvi ru jav nih ra do va, za ko je }e ove go di ne bi ti iz dvo je no tri mi li jar de di na ra i obez be |en po sao za vi {e od 5.000 ne za po sle nih.

Naj ve }i broj jav nih ra do va, vi {e od po lo vi ne, spro vo di }e se u ne raz vi je nim op {ti na ma kao {to su @i to ra |a, Bla ce, Tr go vi {te, Var va rin, Bu ja no vac... Naj vi {e pro je ka ta odo bre no je i ove go di ne za so c i j al n e, hu m a n i t ar n e i kul t ur n e de l at n o s ti – 169.

Na wi ma }e po sao na od re |e no vre me do bi ti 1.673 ne za po sle n a. Sle d e pro j ek t i iz obla s ti za { ti t e `i v ot n e sre di ne i pri ro de – 165, i tu }e se upo sli ti 2.223 ne za po sle nih. Na 100 pro je ka ta iz grad w e in f ra s truk t u r e do po sla }e do }i 1.315 ne za po sle nih.

Svim za po sle ni ma na jav nim ra do vi ma dr `a va }e me se~ no is pla }i va ti pla tu u za vi sno sti od ste pe na stru~ ne spre me. Ta ko }e oni za pr vim i dru gim ste pe nom stru~ no sti me se~ no do bi ja ti 17.600, s tre }im i ~e tvr tim 18.000, s pe tim i {e stim 20.000, a oni sa sed mim ste pe nom stru~ no sti 22.000 di na ra me se~ no.

Ina ~e, ne za po sle ni se an ga ` u j u na {est me s e c i, a pred nost ima ju li ca rom ske po pu la ci je, iz be gli ili ra se qe ni, oso be s in va li di te tom, du go ro~ no ne za po sle ni, sta ri ji od 45 go di na, `e ne ili so ci jal no ugro `e ni.

Q. M.

Var qi va merila za ~u va re dr `av ne imo vi ne – Na spi sku ime no va nih za stup ni ka dr `av nog ka pi ta la u pred u ze }i ma u ko ji ma je pro pa la pri va ti za ci ja, ko ji je Agen ci ja za pri va ti za ci ju ob ja vi la po sled weg da na pro {log me se ca, na la ze se i oni ko ji ni su iza bra ni na po sled wem kon kur su – po tvr dio je za na{ list di rek tor Agen ci ja za pri va ti za ci ju Vla di slav Cvet ko vi}, do da ju }i da su oni „za te ~e ni” pro {le go di ne ka da je ceo po sao pre u zet od Ak cij skog fon da i da }e bi ti suk ce siv no me wa ni ka da se na |u bo qi kan di da ti.

Na spi sku ime no va nih za stup ni ka dr `av nog ka pi ta la za voj vo |an ska pred u ze }a na {la se i biv {a uprav ni ca za tvo ra u Srem skoj Mi tro vi ci Oli ve ra Jel ki}, ko ja bri ne o „Pre hra ni” u Srem skoj Mi tro vi ci iako je na to me sto ime no va na 10. fe bru a ra pro {le go di ne. Ili, na spi sku je i Ra do sav Vu ja ~i}, kao ime no va ni dr `av ni za stup nik u HIP „Azo ta ra„ iz Pan ~e va jer ga je Agen ci ja za pri va ti za ci ju tu za te kla, a ime no van je jo{ 14. ja nu a ra 2009. go di ne.

– Ka da je Agen ci ja pro {le go di ne, iz me nom za ko na, od Ak cij skog fon da pre u ze la port feq i ti me u nad le `nost do bi la ime no va we za kon skih za stup ni ka u pred u ze }i ma u ko jim je pro pa la pri va ti za ci ja – a ve} je bi lo oko 150 fir mi u re `i mu ras ki nu tih ugo vo ra iz ra ni jih go di na – one su ima le svo je za stup ni ke dr `av nog ka pi ta la, od ko jih su ne ki ime no va ni jo{ 2003, 2004, ili 2005. – ob ja {wa va Cvet ko vi}. – Da kle, po sto ji od re |e ni broj qu di ko ji smo

Mo `da ni ka da Svi dr `av ni za stup ni ci, ko ji su iza bra ni kra jem pro {log me se ca, ka ko nam je ob ja snio Cvet ko vi}, ne mo gu una pred zna ti ne sa mo ka da }e do bi ti po sao ve} da li }e ga uop {te do bi ti jer to za vi si pre sve ga od po tre ba dr `a ve.

– Oni sa da je su na li sti iza bra nih, ali to ne zna ~i da }e od mah do bi ti po sao ve} da }e bi ti an ga `o va ni po po tre bi, po go to vo ka da se ona po klo pi s wi ho vim pret hod nim is ku stvom, zna wem i spo sob no sti ma. Mi smo sa da na pra vi li spi sak od 284 qu di ko ji is pu wa va ju kri te ri jum da bu du za stup ni ci ka pi ta la. Da li }e ne ko od wih do bi ti po sao su tra, za tri me se ca ili tri go di ne, to sa da ne mo gu re }i – za kqu ~u je Cvet ko vi}. pre u ze li ka da smo do bi li po slo ve Ak cij skog fon da i prak ti~ no su oni osta li tu gde je su iz ra ni jeg pe ri o da. Te qu de }e mo suk ce siv no me wa ti kad na |e mo bo qe kan di da te, od no sno svi oni su pri hva ti li ista pra vi la igre, ali mi ni smo sti gli da spro ve de mo sva te sti ra wa i za wih.

Na{ sa go vor nik is ti ~e da je ova li sta od 284 dr `av na za stup -

ni ka, ko ja je ob ja vqe na na saj tu Agen ci je za pri va ti za ci ju, na sta la na kon kon kur sa ko ji je ras pi san pro {le go di ne, i to su no vo pri ja vqe na li ca za za stup ni ke dr `av nog ka pi ta la ko ja is pu wa va ju sve kri te ri ju me.

– Ne ke s te li ste smo ve} an ga `o va li – wih pe de se tak – a svi osta li }e bi ti an ga `o va ni po po tre bi. Dru gim re ~i ma, sa da ka da

VE RI CA KA LA NO VI] PRED STA VI LA PRO GRAM SVOG KA BI NE TA

Za po sli ti i pri vre du i gra |a ne Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je za pri vred ni i re gi o nal ni raz voj Ve ri ca Ka la no vi} na ja vi la je ju ~e da }e ciq ra da we nog ka bi ne ta do kra ja man da ta Vla de bi ti po dr {ka in ve sti to ri ma, po ve }a we li kvid no sti pri vre de, sma we we si ve eko no mi je, spro vo |e we po li ti ke rav no mer nog re gi o nal nog raz vo ja i „gi qo ti ne pro pi sa„.

Ona je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je is ta kla da je srp ska pri vre da kroz te `ak pe riod pro {la uspe {ni je i bo qe od mno gih ze ma qa za hva qu ju }i eko nom skim me ra ma Vla de i Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja.

Is ta kla je da }e me re we nog ka bi ne ta bi ti usme re ne ka is pu wa va wu ci qe va za br `i raz voj pri vre de i bi }e u ve zi s go ru }im pro ble mi ma eko no mi je, kao {to su po ve }a we za po sle no sti i iz vo za.

Go vo re }i o po ve }a wu li kvid no sti pri vre de kroz ak tiv no sti Fon da za raz voj, Ve ri ca Ka la no vi} je is ta kla da je oba vqen niz raz go vo ra s ma lim i sred wim pred u ze }i ma i da po sto je kon kret ni pred lo zi o mo gu} no sti re pro gra ma du ga za mi ni mum go di nu da na oni ma ko ji za po {qa va -

Pri vred ni ci – sa vet ni ci Je dan od sa vet ni ka Ve ri ce Ka la no vi}, pred sed nik „Me tal ca” Dra go qub Vu ka di no vi}, po no vio je da }e u na red nih me sec da na bi ti oba vqe ni raz go vo ri s pri vred ni ci ma, kroz Pri vred nu ko mo ru Sr bi je, udru `e wa po slo da va ca, aso ci ja ci ju me na xe ra, i ma lim i sred wim pred u ze }i ma, da bi se vi de lo ko ji su to naj ve }i pro ble mi u do ma }oj pri vre di.

On je is ta kao da su ge ne ra to ri ne li kvid no sti pri vre de dr `a va, jav na pred u ze }a re pu bli~ ki fon do vi, jav na pred u ze }a na lo ka lu i re al na pri vre da, ko ja je 2009. go di ne za be le `i la gu bi tak od mi li jar du evra, a s gu bit kom }e za vr {i ti i pro {lu go di nu.

Osim Vu ka di no vi }a, sa vet ni ci u ka bi ne tu bi }e i di rek tor „Ter mo me ta la” iz Ade Jo `ef Mi ~iz, po ~a sni pred sed nik kom pa ni je „Tar ket” Ni ko la Pa vi ~i} i di plo mi ra ni in `e wer gra |e vi ne Ne nad Iva ni {e vi}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

~etvrtak7.april2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,0480

102,0890

104,4380

99,7413

Australija

dolar

1

72,7037

74,1875

75,8938

72,4812

Kanada

dolar

1

72,9103

74,3983

76,1095

72,6871

Danska

kruna

1

13,4114

13,6851

13,9999

13,3703

Norve{ka

kruna

1

12,8388

13,1008

13,4021

12,7995

[vedska

kruna

1

11,1156

11,3424

11,6033

11,0815

[vajcarska

franak

1

75,7535

77,2995

79,0774

75,5216

V. Britanija

funta

1

114,5890

116,9270

119,6170

114,2380

SAD

dolar

1

70,1793

71,6115

73,2586

69,9644

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 4. 2011. godine

ju ve li ki broj rad ni ka iz rad no in ten ziv nih gra na, ko je su u pro ble mi ma i na la ze se u ne raz vi je nim pod ru~ ji ma.

Pot pred sed ni ca Vla de je, pred sta vqa ju }i ak tiv no sti svog ka bi ne ta u okvi ru po dr {ke in ve sti to ri ma, na ve la da 151 `i vi pro je kat u Sr bi ji je ste po dr {ka onim in ve sti to ri ma ko ji osni va ju kom pa ni je i za po {qa va ju no ve qu de, i do da la da su oni de fi ni sa li ugo vo rom za po {qa va we 23.000 qu di i in ve sti ra we od 700 mi li o na evra.

Kao od go vor na ne li kvid nost pri vre de, Ve ri ca Ka la no vi} je na ja vi la da }e pred lo `i ti ras te re }e we pri vre de kroz ini ci ja ti ve i pred lo ge po slov nim ban ka ma.

Go vo re }i o pro ble mu si ve eko no mi je, pot pred sed ni ca Vla de je is ta kla da je `e qa da se uz po ja ~an rad i dru gih mi ni star sta va ini ci ra po dr {ka uvo |e wu si ve eko no mi je u le gal ne to ko ve kroz zna ~aj no sma we we oba ve za u pr voj, dru goj i tre }oj go di ni, od no sno da se ini ci ra ju me re za oslo ba |a we po slo dav ca oba ve ze za no vo za po sle ne rad ni ke u pe ri o du od tri go di ne.

Klaster za svet sko tr `i {te Pred stav ni ci ma me tal skih fir mi iz Po kra ji ne ju ~e je u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne u No vom Sa du pred sta vqen pro je kat Voj vo |an skog me tal skog kla ste ra (VMC). Pro je kat je fi nan sij ski po dr `a la Evrop ska uni ja, a ciq mu je da se ob je di ne i efi ka sni je is ko ri ste po ten ci ja li pred u ze }a iz me tal skog kom plek sa u Voj vo di ni i po mog ne im u na stu pu na stra nim tr `i {ti ma.

– Ve li ka me tal ska pred u ze }a iz Voj vo di ne su po sled wih de ce ni ja upro pa {}e na, osta le su sa mo ma le i sred we fir me ko je u ve li ke po -

slo ve ne mo gu da ula ze sa me ve} sa mo udru `e ne – ka zao je pred sta vqa ju }i pro je kat dr Slo bo dan Mo ra ~a s no vo sad skog Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. Po mo} nik po kra jin skog se kre ta ra za me |u re gi o nal nu sa rad wu Vla di mir Pan du rov is ta kao je da je od 2000. go di ne pro cen tu al no naj vi {e rad ni ka iz gu bi lo po sao ba{ u me tal skom sek to ru.

– Ovo je po ku {aj da vra ti mo qu de iz sek to ra uslu ga u pro iz vod ni sek tor, jer sa mo ta ko mo `e mo sma wi ti ogro man spoq no tr go vin ski de fi cit ko ji na {a ze mqa ima – na gla sio je Pan du rov.

V. ^v.

se po ja vqu ju ne ke ne u sa gla {e no sti s ime ni ma za kon skih za stup ni ka za pred u ze }a ~i je su pri va ti za ci je pro pa le i onih ko je smo tek iza bra li, to sa mo zna ~i da su na tim me sti ma qu di ko ji su do sta dav no ime no va ni kao za stup ni ci ka pi ta la i da su oni kao ta kvi pri hva ti li pra vi la ko ja smo uve li kao Agen ci ja. S dru ge stra ne, wi ho vo te sti ra we i eva u la ci ja do la ze tek sad ka da smo ur gent no za me ni li ne ke ko ji su evi dent no bi li lo {i. Sad }e mo sve osta le, jed nog po jed nog, suk ce siv no pro ve ra va ti i me wa ti. Na kra ju kra je va, tih 284 iza bra nih do bro zna ju da po sao mo gu do bi ti od mah a mo gu i za tri go di ne – ka `e Cvet ko vi}.

Pr vi ~o vek Agen ci je za pri va ti za ci ju ob ja {wa va da ni su oni ime no va li za kon skog za stup ni ka, iako on je ste na spi sku ko ji su ob ja vi li, za HIP „Azo ta ru”, ve} da je to u~i nio „Sr bi ja gas”.

– Ni smo mi ime no va li Vu ja ~i }a za pri vre me nog za stup ni ka ka pi ta la u „Azo ta ri”, to je u~i nio „Sr bi ja gas„, i to je pot pu no otvo re no i ne ma mo {ta da kri je mo jer to je, na kra ju kra je va, ne {to ~i me se „Sr bi ja gas„ i ba vi. Mi se kao Agen ci ja ne ba vi mo „Azo ta rom„, ona je ste for mal no na na {em spi sku, ali su {tin ski je u nad le `no sti „Sr bi ja ga sa” ko ji je naj ve }i po ve ri lac i on spro vo di plan pa su ime no va li svog ~o ve ka. Da kle, mi se, sem for mal ne nad le `no sti u de lu ko ji se ti ~e ras ki nu tog ugo vo ra, ne ba vi mo „Azo ta rom„, wom se ba vi „Sr bi ja gas„ – is ti ~e Cvet ko vi}.

Q. Ma le {e vi}

5

ASO CI JA CI JA MA LIH I SRED WIH PRED U ZE ]A

Na me ti osta ju po sta rom

Aso ci ja ci ja ma lih i sred wih pred u ze }a i pred u zet ni ka Sr bi je (APPS) sa op {ti la je da je ju ~e s mi ni strom eko no mi je Ne boj {om ]i ri }em do go vo re no da se ma lim i sred wim pred u ze }i ma, pred u zet ni~ kim i za nat skim rad wa ma vi {e ne po ve }a va ju da `bi ne.

Ka ko je sa op {te no, na sa stan ku, ko jem je pri su stvo vao i di rek tor Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we De jan Jo va no vi}, do go vo re no je i da se od mi ni stra ra da

i so ci jal ne po li ti ke Ra si ma Qa ji }a hit no za tra `i uki da we pro {i re nog ko lek tiv nog spo ra zu ma za gra |e vi nar stvo i da se po~ ne ra di ti na pro gra mu „za po sli jed nog – re {i pro blem svih„. „Sma we we po re za i do pri no sa na za po sle ne, sma we we obi ma cr nog tr `i {ta i si ve eko no mi je, kon tro la jav nih na bav ki, efi ka sni ja na pla ta po re za kao i dru ge me re ko je je pred lo `io APPS, otvo ri le bi mo gu} nost da ve li ki deo prav nih li ca i pred u zet ni ka za po sli sa mo po jed nog rad ni ka„, na veo je APPS. To bi, ka ko se do da je, go di {we do ve lo do za po {qa va wa no vih 100.000 rad ni ka. Naj ma we 50.000 rad ni ka, od 600.000 ne pri ja vqe nih, bi iz zo ne si ve eko no mi je pre {li u le gal no po slo va we, na vo di se u sa op {te wu. Taj pro je kat APPS-a bi, is ti ~e se, sta bi li zo vao po sto je }a rad na me sta.

PRO TEST RAD NI KA U BA NAT SKOM KAR LOV CU

„Ba nat” u {traj ku

Rad ni ci In du stri je me sa i kon zer vi „Ba nat“ iz Ba nat skog Kar lov ca ve} ne de qu da na {traj ku ju zbog ne is pla }e nih za ra da za pret hod nu go di nu i po ~e tak ove. Po sle pro test nog zbo ra is pred ka pi je „Ba na ta“ kre nu li su u {et wu cen trom me sta. Uz za glu {u ju }u bu ku pi {taq ki, oko tri sto ti ne {traj ka ~a je ob na ro do va lo svo je ne sla ga we s ne do sled no {}u vla sni ka fa bri -

{taj ka~ kog od bo ra Sla vi {a Ma ki je vi}. – Do go vo re no je da dug iz pro {le go di ne is pla ti u po tvr da ma za ku po vi nu u „Ba na to vim“ pro dav ni ca ma, a da u ovoj pla te bu du re dov ne u dva na vra ta me se~ no i da nam se ove re zdrav stve ne kwi `i ce. Ni to ni je is po {to va no. ^ak nam ni is pla tu ovo go di {wih za ra da ni je ga ran to vao, ve} }e to ~i ni ti kad bu de i ako bu de pa ra. Za i sta

Po ziv na raz u me va we Iz „Ba na ta“ je iz da to sa op {te we za jav nost u ko jem se go vo ri o te {ko }a ma fa bri ke ko ja je po na lo gu in spek to ra za tvo re na ju na 2010. i ni je ra di la do ja nu a ra 2011. go di ne. U re kon struk ci ju je ulo `e no 90 mi li o na di na ra i sa da is pu wa va uslo ve za iz voz. U pr va tri me se ca ima li su iz voz u ze mqe CEF TA-e i ima ju ugo vor do ju la ove go di ne. Ru ko vod stvo ni je sa gla sno sa zah te vom da se utvr de da tu mi is pla te me se~ nih za ra da zbog to ga {to tem po pro da je dik ti ra ju kup ci, pa i pri liv pa ra za pla te od to ga za vi si.

Sin di kat i za po sle ni po zva ni su na raz u me va we, str pqe we, od go vo ran i mar qiv rad. Ka ko }e se sve ovo od vi ja ti, te {ko je re }i. O~i gled no je da su rad ni ci ima li ve li ko raz u me va we i o sve mu }e naj ve ro vat ni je po sled wu re~ re }i sud. ke Zo ra na Bog da no va u is pu wa va wu do go vo ra o na ~i nu is pla te za o sta lih pla ta iz pret hod ne go di ne i di na mi ci is pla te za ra da iz ove.

– Osno va {traj ka je ne po {to va we spo ra zu ma, ko ji je s vla sni kom fa bri ke po stig nut uz pri su stvo pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne Du {a na Jo va no vi }a, o di na mi ci is pla te pro {lo go di {wih za ra da, a i ovo go di {wih – pri ~a pred sed nik

smo ima li raz u me va we za pro ble me fa bri ke, ali on ni je imao ni ka kvog za na {e. Da qe se ni je mo glo, me se ci ma ni smo do bi ja li ni di na ra, a od to ga nam za vi se po ro di ce, `i vot.

Isti na je da su rad ni ci do bi li pla te za de cem bar pro {le go di ne, kao i za ja nu ar i pr vi deo fe bru a ra ove go di ne. Me |u tim, ostao je dug za pla te za pro {lu go di nu do de cem bra i upla ta do pri no sa.

R. Jo va no vi}

6

nOv^Anik

~etvrtak7.april2011.

U SR BI JI NE MA PRO BLE MA

Moskovska banka radi normalno

Mo skov ska ban ka „Be o grad” sa op {ti la je da nor mal no na sta vqa da ra di u Sr bi ji, is ti ~u }i da do ga |a ji u ma ti~ noj ban ci u Mo skvi ne ma ju uti ca ja na we ne re dov ne ak tiv no sti.

Ru ske agen ci je ja vi le su da je pred sed nik Mo skov ske ban ke An drej Bo ro din hit no na pu stio Ru si ju da bi iz be gao kri vi~ nu is tra gu o mal ver za ci ja ma u da va wu ve li kog kre di ta Je le ni Ba tu ri noj, su pru zi biv {eg gra do na ~el ni ka Mo skve Ju ri ja Lu {ko va.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, Mo skov ska ban ka „Be o grad” is ti ~e da je do ma }a ban ka ko ja ra di u skla du s do zvo lom Na rod ne ban ke Sr bi je, ko ju je do bi la 2008. go di ne. Is ti ~e se da je ma ti~ na Mo skov ska ban ka „Ru si ja„ pre ko Mo skov ske ban ke „Be o grad” u Sr bi ji do sa da u srp sku pri vre du pla si ra la kre di te vred ne 300 mi li o na do la ra.

U sa op {te wu se na vo di da je Mo skov ska ban ka jed na od naj ve }ih i naj sta bil ni jih ba na ka u Ru si ji, kao i da je, po re le vant nim po da ci ma, je dan od naj ve }ih kre di to ra ru ske pri vre de. Po po sled wim ana li za ma agen ci je za rej tin ge „Fi~„ Mo skov ska ban ka „Ru si ja„ ima kre di ti ni rej ting BBB mi nus, {to je svr sta va me |u pr vih pet ban ka u Ru si ji, do da je se u sa op {te wu.

dnevnik

VOJ VO \AN SKI PE KA RI SE @A LE NA PO GRE [NE PO TE ZE VLA DE I ZLO U PO TRE BE

Gde nestado{e vekne od 38 dinara Na kon sil nih pri ~a o hle bu, pre si pa wa p{e ni ce i bra {na iz jed ne ured be u dru gu, dr `a va je od lu ~i la i da pod svo je sta vi ce nu naj va `ni je na mir ni ce i ogra ni ~i je na 54,22 di na ra.

Pi ta we je, me |u tim, da li }e od te, jo{ jed ne u ni zu is hi tre nih od lu ka ko ji ma re kon stru i sa na Vla da re gu li {e tr `i {e, ko ri sti ima ti gra |a ni ili }e kaj mak po ku pi ti ne ko dru gi.

Jer, {ta ako pad ne ce na bra {na, {to se mo `e o~e ki va ti s ob zi rom na kre ta wa na tr `i {tu `i ta ri ca i na ~i we ni cu da se p{e ni ci uvek oba ra ce na pred `e tvu da bi se ope qe {e li se qa ci? Ako ki lo gram bra {na ume s to sa d a { wih 45 di n a r a „pad ne” na 30, da li i u tom slu ~a ju gra |a ni tre ba da ku pu ju hleb po 54,22 di na ra, ume sto po 40? Ta da }e mo ima ti pre ce wen i pre skup go tov pro iz vod.

– Ured ba o oba ve znoj pro iz vod wi hle ba od bra {na tip 500 ima do brih stra na, ali je mno go to ga ne do re ~e no. Su {tin sko je pi ta we za {to se dr `a va me {a u od nos po nu de i tra `we na tr `i {tu, ali kad je ve} ta ko, za {to on da ni je re gu li sa la i ce n u bra { na? Jer, ce n a osnov n e si r o v i n e mo ` e da osci li ra, da ska ~e ili pa da, a od we u naj ve }oj me ri za vi si i ce na hle ba – uka zu je u raz go vo ru za „Dnev n ik” pred s ed n ik Voj vo |an ske aso ci ja ci je pe ka ra (ne ka da {we Uni je pe ka ra Voj vo di ne) Mi lan Se la ko vi}.

On na po mi we da bra {no s vi {e od 29 od sto u~e stvu je u ce ni go to vog pro iz vo da, te da bi, u slu ~a ju da ova si ro vi na po jef ti ni, re ci mo, 15 di na ra, i vek na tre ba lo da bu de jef ti ni ja 13

Bli `i se rok za HACCP Do 11. ju na ove go di ne svi pe ka ri }e mo ra ti da ima ju uve den HACCP stan dard, ko ji na la `e Za kon o bez bed no sti hra ne, me |u tim, ve }i na ga ni je us po sta vi la. U Aso ci ja ci ji voj vo |an skih pe ka ra pred u zet ni ke pod se }a ju na to da je jo{ uvek otvo ren kon kurs ko jim Po kra jin ska vla da sub ven ci o ni {e 50 od sto tro {ko va za uvo |e we HACCP-a. do 15 od sto. Se la ko vi} oce wu je i da su ra ~u ni ce ko je su se „vre te le” ovih da na, a po ko ji ma bi hleb tre ba lo da ko {ta 35 di na ra, ne stru~ ne i ne re al ne.

U ovom voj vo |an skom udru `e wu pe ka ra, ina ~e, po zdra vqa ju ogra ni ~e we ve le pro daj nih mar `i na ovu na mir ni cu na se dam od sto i ma lo pro daj nih

na dva od sto, kao i ogra ni ~e we re mi ten de na pet pro ce na ta.

Ta ko |e, do bro je {to je uve den i rok pla }a wa od 20 da na jer je na pla ta po tra `i va wa bi la ve li ki pro blem za sve pro iz vo |a ~e hle ba.

– Me | u t im, ogra n i ~ a v a w e ce ne po lu ki lo gram ske vek ne mo glo bi bi ti kon tra pro duk tiv no – uka zu je Se la ko vi}, i do da je da Voj vo |an ska aso ci ja ci ja pe ka ra, ko ja oku pqa pred u zet ni ke iz svih po kra jin skih okru ga, o~e ku je da se nad le `ni kon sul tu ju s wom u do no {e wu ta kvih od lu ka.

Pod se ti mo, voj vo |an ski pe ka ri ni su se pi ta li ni ka da je pro {le go di ne Vla da do ne la ured bu o po zaj mi ci 100.000 to na p{e n i c e pe k a r i m a, a da oni za uz vrat „dr `e” ce nu hle ba na 38 di na ra. Za nat ski pe ka ri u Voj vo di ni uglav nom to `i to ni su ni do bi li i ta je me ra spro ve de na de li mi~ no i se lek tiv no. Ko li ko je po zna to, naj ve }e ko li ~i ne „in ter ven te p{e ni ce” iz Rob nih re zer vi, po vu kla je jed na voj vo |an ska kom pa ni ja iz ove bran {e. Da kle, pe ka ri ko ji su do bi li `i to na za jam i ga ran to va li da }e hleb pro dva ti po 38 di na ra, sa da mo gu da pro da ju i za 54!

Da li }e ured ba ko jom je li mi ti ra na ce na hle ba iz dr `a ti po la go di ne, osta je da se vi di, ali je ve} otvo ri la ne ko li ko pro ble ma. I pi ta we ko li ko je ta me ra oprav da na sa sta no vi {ta so ci jal ne po li ti ke jer ni ko ne gran tu je da }e si ro ma {ni gra |a ni ove ze mqe ku po va ti hleb od 54 di na ra.

S. Glu {~e vi}

VE LI KI PLA NO VI „DEL TA AGRA RA”

Za izvoz 40 miliona evra Di rek tor kom pa ni je „Del ta agrar„ Mi lan Gr gu re vi} iz ja vio je ju ~e da je plan te kom pa ni je da do kra ja 2011. go di ne iz ve ze ro bu za oko 40 mi li o na evra.

On je u raz go vo ru s no vi na ri ma ka zao da je od po ~et ka go di ne „Del ta agrar„ ve} ostva rio iz voz od 11 do 12 mi li o na evra, {to je, ka ko je na gla sio, znak da }e plan iz vo za bi ti i pre ma {en. Gr gu re vi} je na veo i da kom pa ni ja pla ni ra da u 2011. go di ni po ve }a po vr {i ne pod vo }em za 77 hek ta ra, od no sno na 278 hek ta ra, kao i po vr {i ne pod po vr }em, ko je bi tre ba lo da bu du oko 1.038 hek ta ra.

– Pro iz vod wa ja bu ka je u 2010. go di ni bi la 4.622 to ne, a u ovoj go di ni pla ni ra mo da ona bu de 5.825 to na – ka zao je Gr gu re vi}.

Po we go vim re ~i ma, kom pa ni ja pla ni ra da to kom 2011, kao i 2012. go di ne, po ve }a i broj ot kup nih cen ta ra na ukup no de vet, a za la `e se i za po ve }a we vred no sti po jed nom hek ta ru u biq noj pro iz vod wi ko ja, za vi sno od vr ste kul tu re, ide od 20.000 do 36.000 evra.

Ru ko vo di lac vo }ar stva „Del ta agra ra„ Zo ran \o gi} ka zao je no vi na ri ma da je ta kom pa ni ja pot pi sa la s ita li jan skom kom pa ni jom ^IV ugo vor o eks klu ziv noj pro iz vod wi i pro da ji klup ske ja bu ke „mo di”, na gla {a va ju }i da je u ce loj Evro pi i sve tu li cen ci ra no ukup no tri pro iz vo |a ~a te sor te.

DO MA ]A VA LU TA PRI JAT NO IZ NE NA DI LA OVE GO DI NE, ALI...

Dinar ja~a na klimavim nogama Do ma }a va lu ta je i ju ~e za be le `i la re kord no vi sok rast.

Evro je vre deo 102,08 di na ra.

Prog no ze ve} go vo re da bi se isti trend mo gao na sta vi ti i na red nih da na. A da qe – di nar }e za vi si ti od od lu ke o pri va ti za ci ji Te le ko ma i emi to va wa dr `av nih har ti ja od vred no sti.

Na {a pri vre da i iz voz su sla ba {ni da bi se do ma }a va lu ta mo gla oslo ni ti na wih.

– Ve o ma je te {ko da ti prog no ze i za na red nih ne ko li ko me se ci, a o du `em ro ku da ne go vo rim – ka `e eko nom ski stru~ wak Zo ran Je re mi}. – Apre ci ja ci ja di na ra ni je po sle di ca ja ke pri vre de i po ve }a wa iz vo za ve} od go va ra ju }ih me ra ko je su do ne li dr `av ni or ga ni. Od to ga ka kve }e te me re bi ti da qe za vi si }e i kurs do ma }e va lu te.

O uzro ci ma ra sta di na ra pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta iz Su bo ti ce dr Si ni {a Osto ji} ka `e: – Ne ko li ko me ra je uti ca lo na to da di nar po~ ne da ja ~a i za dr `i taj trend, pre sve ga, aran `man s MMF-om, ko ji je omo gu }io ja ~a we de vi znih re zer vi – ob ja {wa va Osto ji}. – Na sa mom kra ju pro {le go di ne Vla da je emi to va la in dek si ra ne tre zor ske za pi se vred ne vi {e od dve sto ti ne mi li o na evra, s ka ma tom od pet po sto. To je od li~ no ula ga we pa su ih in ve sti to ri i fi nan sij ske ku }e po ku po va li. Na di nar je uti ca la i ma wa po tro {wa. Pla te u jav nom sek to ru i pen zi je bi le su do ovog me sec za mr znu te, sa mim tim, ni ja ~a wa pri ti sa ka na po tro {wu ni je bi lo. Ti pri ti sci }e se po ja ~a ti ve} od apri la, a ka ko }e se di nar u sve mu to me sna }i, vi de }e mo.

Sa rad nik Eko nom skog in sti tu ta u Be o gra du Ivan Ni ko li} ka `e da tre zor ski za pi si ni su

je di ni ko ji su uti ca li na kre ta wa na kurs noj li sti.

– Dr `a va je za po kri }e bu xet skog de fi ci ta emi to va la har ti ja u vred no sti od ~ak 800 mi li o na evra – na po mi we sa go vor nik.

– Ban ke ku pu ju za pi se, a po {to za wih ne ma ju do voq no di na ra, pre ko svo jih cen tra la u ino -

ne ku ru ku kon tra pro duk tiv no.

Na {a ro ba je na svet skom tr `i {tu ma we kon ku rent na. [to se ti ~e in ve sti ra wa u srp sku pri vre du, ove go di ne o~e ku je mo tri mi li jar de evra a sa za vr {et kom pr vog kvar ta la ni smo do bi li ni de se ti deo. Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du dr

Ma la ko rist Ho }e li kre ta wa na kurs noj li sti bar ne {to pro me ni ti kod nas? Te {ko. Du go ro~ ne di nar ske kre di te ni jed na ban ka ni je na ja vi la ni u na zna ka ma. [to se ti ~e evra, po da ci go vo re da se kod nas 70 od sto tran sak ci ja oba vqa u toj va lu ti, 98 od sto {ted we je ve za no za we ga, kao i 85 od sto kre di ta ko ji su in dek si ra ni pre ma we mu. stran stvu uno se de vi ze kod nas i pro da ju ih. Ta ko smo do bi li ogrom nu tra `wu za na {om va lu tom i to ne mi nov no ja ~a di nar.

Na do bit ku su naj vi {e ban ka ri do bi ja ju ka ma tu od za pi sa i ima }e ko rist od apre ci ja ci je di na ra ka da stig ne rok za na pla tu har ti ja.

Eko no mi sti sma tra ju da sta bil nost di na ra ne ma re al nu osno vu jer uzrok ni su ve }e in ve sti ci je, rast ula ga wa, pro iz vod we i iz vo za. Ja ~a we di na ra je u

\or |e \u ki} sma tra da se ova broj ka ne }e mno go po pra vi ti jer je sla bo in te re so va we ula ga ~a po sle di ca kom pli ko va nih ad mi ni stra tiv nih pro ce du ra i ve li ke ko rup ci je. Kre dit ni rej ting, ko ji se ne dav no po pra vio, ne me wa mno go. Ka ko }e se di nar kre ta ti za vi si }e od pro da je Te le ko ma. Ako dr `a va na |e mo del za to, bi }e pa ra za bu xet ske ru pe, a za ban ka re }e to bi ti ja sna po ru ka da }e do ma }a va lu ta bi ti sta bil na.

D. Vu jo {e vi}

BITKA S BATENOVOM BOLE[]U

SPOR ATP „VOJVODINA” I GRADA

Hu ma nost ma li {a ne {a qe u Ki nu

Ma ji Goj ko vi} po ziv za sve do ~e we Biv {a gra do na ~el ni ca No vog Sa da Ma ja Goj ko vi} tre ba lo bi da 25. ma ja sve do ~i u Pri vred nom su du, po {to je ju ~e Sud pri hva tio taj zah tev advo ka ta Emi ra Ja {a re vi }a ~i ji je kli jent ume {i va~ Ili ja De vi} u po stup ku ATP „Voj vo di na”u ste ~a ju pro tiv Gra da. Ja {a re vi} je tra `io da ne ka da {wa gra do na ~el ni ca sve do ~i za {to ni je is po {to van ugo vor, ko ji je pot pi sa la is pred Gra da s ATP „Voj vo di na„, u ve zi pre se qe wa me |u me snog pre vo za sa sta re auto bu ske sta ni ce kod @e le zni~ ke sta ni ce na no vu.

Biv {i vla snik „Voj vo di ne” u ste ~a ju De vi} ju ~e je dao is kaz su du. Ka ko je re kao, naj ve }u do ma }u in ve sti ci ju u

ze mqi po ~eo je da re a li zu je po {to je Grad pri hva tio pi smo o na me ra ma, da na lo ka ci ji pred u ze }a i o tro {ku „Voj vo di ne” sa gra di no vu me |u me snu auto bu sku sta ni cu.

Pi smo o na me ra ma, na gla sio je, bi lo je ga rant za do bi ja we kre di ta od stra nih ba na ka.

- Oba ve ze iz ugo vo ra is pu nio sam u pot pu no sti. Sta ni ca ima do zvo le za rad, ali ne ra di, pred u ze }e je u ste ~a ju po sle ras ki da pri va ti za ci je, a to je po ve za no sa ne is pu we nim ugo vo re nim oba ve za ma Gra da -iz ja vio je De vi}.

Z. Deli}

Novosadska ~etvrtak7.april2011.

Kan te, avi o ni, ka mi on i…

im kante za sme}e. Neki su dobili jednu, neki dve, a pojedini i tri “sulo” zelene kante, u zavisnosti od brojnog stawa porodice. Novosa|ani su poznati po ~uvarnosti, pa su im te kante i posle osam godina kao nove. Ve}ina ih dobro odr`ava i pere, a po{to ih dr`e u dvori{tima nema bojazni da }e im ih neko ulubiti ili ne daj bo`e ukrasti.

Zbog svega ovoga firme ili samostalni prodavci kanti za sme}e u gradu i nemaju ba{ neku pro|u, jer su sva doma}insta podmirena ovim zelenim spravicama na ~etiri to~ka.

Zato su se neki lukavi trgovci dosetili da naprave pometwu me|u Novosa|anima serviraju}i im la`ne informacije. Oni su naime na Telepu proteklih dana prodavali svoje kante, uz opasku da ove wihove vi{e ne}e biti u upotrebi. Mnogi su se ove vesti upla{ili, jer zbog krize nemaju novaca za nove, a i za{to bi ih kupovali kada su im stare o~uvane. Naravno ova vest je stigla do “^isto}e” i ostalih sugra|ana, pa se sada lukavi prodavci ~e{kaju po glavi, jer su ostali kratkih rukava. Izgleda da su zaboravili na osnu dobru staru poslovicu “U la`i su kratke noge”.

Q. Nato{evi}

Do voq no A i B po zi tiv ne krv ne gru pe Za vod za tran sfu zi ju kr vi tre nut no ras po la `e do voq nim ko li ~i na ma pro du ka ta kr vi A po zi tiv ne i B po zi tiv ne krv ne gru pe, pa sto ga mo le do bro voq ne da va o ce ovih krv nih gru pa da ovaj

hu ma ni gest od lo `e na kra }i vre men ski pe riod. Osnov na de lat nost tran sfu zi o lo {ke slu `be je da pra ti po tre be kli ni ka i sa gla sno s tim oba vqa kon ti nu i ra no pri ku pqa we kr vi.

I. D.

„God fa ders” u CK13 Kon cert kult nog bri tan skog sa sta va „The Godfathers”, ko ji po sle 20 go di na po no vo na stu pa u Sr bi ji, odr `a }e se da nas, u 21 ~as, u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13.

Ce na ula zni ce u pret pro da ji ko {ta ju 17.00, a na dan kon cer ta 21.00 di na ra.

G. ^.

V remeploV

c m y

hronika

RADNICI „^ISTO]E” U AKCIJI OKO E\[EGA, SPOMENIKA KULTURE

Za pu {te nu le po ti cu bar sme }e ne gu {i Rad ni ci „^i sto }e” ovih da na su od no si li sme }e oko dvor ca E| {eg, zda wa ko je ve} de ce ni ja ma pro pa da, a pri tom no si ozna ku spo me ni ka kul tu re. Zgra da u Uli ci An to na ^e ho va na men ski je sa gra |e na 1890. go di ne za sto go di {wi cu Gra |an skog stre qa~ kog dru {tva, a da bi zgra du za {ti ti li od da qeg uru {a va wa Stre qa~ ka dru `i na „No vi Sad 1790”, ko ja ba {ti ni biv {e dru {tvo, tra `i la je da joj se zgra da vra ti na kon {to je 1945. od u ze ta.

Put do re sti tu ci je je kom pli ko van, a u me |u vre me nu su se mno gi in te re so va li za ovaj obje kat no, po na vo di ma grad skih vla sti, dok mu se ne od re di na me na, ne }e do bi ti vla sni ka. Iz Ko mu nal ne in spek ci je ni su zna li da ka `u ko je od lu ~io da o~i sti E| {eg, a vi {e in for ma ci ja ni su ima li ni u „Po slov no pro sto ru” u ~i joj nad le `no sti je ova zgra da.

J. Z.

Tri bi na o nar ko ma ni ji Tri bi na na te mu „Nar ko ma ni ja i dru {tvo” odr `a }e se da nas u 18 ~a so va u sa li Isto rij skog mu ze ja, Uli ca Du nav ska 37. U~e stvo va }e prof. dr Do bri vo je Ra do va no vi}, dr Dra gi ca Jan kov-Vi da ~i}, prof. dr Vlaj ko Pa no vi}, dr Dra ga na Da ru {i, pred sed ni ca Udru `e wa gra |a na za bor bu pro tiv nar ko ma ni je Ru `i ca Ve se li no vi} i pred sed nik grad skog od bo ra Dru {tvo srp skih do ma }i na Mi lo{ Cvje ti }a nin.

A. Va.

Is kqu ~e wa stru je

Opan ~a ri upor no {}u po be di li Se dam opan ~a ra, ili ~a rug xi ja, ka ko su oni ra ni je na zi va ni, sa kal fa ma i {e gr ti ma osno va li su svoj esnaf, {to su nad le `ne dr `av ne vla sti od mah odo bri le.

Po {to opan ke no se sa mo Sr bi, pa ih sa mo Sr bi i pra ve, esna fli je su za svog sve ca za {tit ni ka iza bra le Sve tog Sa vu. Ali, Na me sni~ ko ve }e za Ugar sku ni je po tvr di lo ovaj iz bor. Jer, ka kav

li da }e mo sa mo za jed no oti }i - re kla je maj ka {e sto go di {we Zo je, a ujed no i pred sed ni ca Udru `e wa „@i vot” Bo ja na Mi ro sa vqev, na po mi wu }i ko li ko zna ~i {to se ro di te qi me |u sob no bo dre.

Od la zak u Ki nu na le ~e we da je ro di te qi ma na du da }e wi ho vi ma li {a ni do ~e ka ti eks pe ri men tal ni lek na ko jem se ra di u Oha ju i ko ji bi tre ba lo da bu de odo bren to kom sle de }e go di ne.

I. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

isto}a” je pre nekoliko go^ dina ~astila sugra|ane koji `ive u ku}ama podeliv{i

Zo ja, Alek sa, Stra hi wa i Lu ka, de ca ko ja se bo re sa te {kom i ret kom Ba te no vom bo le {}u na red ne ne de qe pu tu ju u Ki nu na jo{ je dan tret man ma ti~ nim }e li ja ma. Za hva qu ju }i qu di ma do bre vo qe neo p hod ne 32 hi qa de do la ra za sva ko de te sku pqe ne su za pet me se ci, a ovaj put omo gu }i }e po vra tak ne kih od iz gu bqe nih vi tal nih funk ci ja, kao {to su vid, sluh, gu ta we.

- Ne ve ro vat no nam je dra go da je ak ci ja bi la uspe {na i da smo us pe li da pri ku pi mo no vac za svo ~e tvo ro, jer smo se mi ro di te qi do go vo ri -

je to sve tac ka da ga ne ma u ka to li~ kom ka len da ru! To je uvre di lo sve Sr be u gra du, i od no si me |u gra |a ni ma su se iz ne na da opa sno za te gli. Car Jo sif Dru gi, po zna ti re for ma tor dr `a ve, po seb nom od lu kom je od 7. apri la 1781. do zvo lio sla vu Sve tog Sa ve. O~i gled no, sma trao je, va `no je ka ko ko ra di, a ne ko ju sla vu sla vi!

N. C.

No vi Sad: od 7 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma Kli se. ^or ta nov ci: od 9 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa oko vi le Stan ko vi}, deo vi kend na se qa Ka ra{ i vi kend na se qe Ti di ja. Ki sa~: od 8.30 do 13 ~a so va Be ne {o va od [te fa ni ko ve do Masa ri ko ve i Ma sa ri ko va od 2 do 54 i od 1 do 61.

Ko viq: od 8.30 do 13 ~a so va ce lo na se qe i pri vred ni objek ti u na se qu. Fu tog: od 8.30 do 10 ~a so va Pr vo maj ska od 51 i 54 do kra ja, Ra de Ko di }a 113 i do kra ja, Re pu bli ke Srp ske od 53 do 125 i od 46 do 128, To ze Mar ko vi }a od 13 do 75 i od 42 do 82, Zdrav ka ^e la ra od 159 do 231 i od 120 do 178, Ma ri je Bur sa} od 57 do 117 i od 54 do 110, od 8.30 do 11.30 ~a so va @ar ka Zre wa ni na, Jo va na Ve se li no va, La ze Ko sti }a, Mi haj la Pu pi na, Mi ro sla va An ti }a, Voj vo |an skih bri ga da od 10 do 38 i Voj vo de Mi {i }a. Ru men ka: od 8.30 do 12 ~a so va Par ti zan ska od 97 i 98 do ka na la i Uli ca Ko sov ska.

Fo to: F. Ba ki}

Usred cen tra bes plat na pro ve ra zdra vqa „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa” bi }e odr `a na da nas od 10 do 14 ~a so va na pla tou is pred Grad ske ku }e, po vo dom Svet skog da na zdra vqa. Po se ti o ci

ak ci je }e mo }i bes plat no da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pre gle da ju

mla de `e, pro ve re gu sti nu ko sti ju i kon sul tu ju se sa sto ma to lo zi ma i me di cin skim rad ni ci ma.

I. D.

Jazas i Emprona u ak ci ji Omla di na Jazasa, u sa rad wi sa Za vo dom za zdrav ste nu za {ti tu stu de na ta, Udru `e wem stu de na ta far ma ci je i cen trom za pre ven ci ju Emprona obe le `i }e Svet ski dan zdra vqa da nas od 11 do 13 ~a so va, iz me |u Prav nog fa kul te ta i

Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. Ak ti vi sti i vo lon te ri de li }e edu ka tiv ni ma te ri jal i pre zer va ti ve, kao i in for mi sa ti pro la zni ke o zdra vom na ~i nu `i vo ta.

I. D.

ZA TRIDESETI RO\ENDAN SPC „VOJVODINA”, 14. APRILA

Kon cert, mod na re vi ja, no vi te ren

- Po vo dom obe le `a va wa 30 go Li Men, “Fraj le”, “Ate ist rep”, Pro gra mi ko ji su pri re |e ni za di na ra da SPC „Voj vo di na”, u ~e “Amaj li ja” i “Ap so lut no ro man sve uz ra sne ka te go ri je, za hva qu tvr tak, 14. apri la, bi }e or ga ni zo - ti~ no” - re kla je na kon fe ren ci ji ju }i Gra du, bes plat ni su. Or ga ni va no niz ma ni fe sta ci ja, ko je }e za no vi na re odr `a noj po vo dom go za tor ma ni fe sta ci je, vla snik tra ja ti ceo dan. Sve ~a nost }e po - di {wi ce ra da port pa rol ka ovog agen ci je „Ba ron” Mla den Mi li ~e ti u 11 sa ti u am fi te a tru, ka da cen tra Slo bo dan ka Bran kov. vo je vi} na ja vio je svo ju mod nu re }e naj mla |i mo }i da po vi ju, ~i ja je te ma ti ka gle da ju pred sta vu „Gu bli ska rav ni ci i bo ja U velikoj dvorani Spensa nastupi}e li ver u ze mqi lu ta ka”, ma Voj vo di ne.

Nata{a Bekvalac, Tawa Bawanin, ko ju }e od i gra ti glum ci Pe va ~i ca Na ta {a Po zo ri {ta iz ko fe ra. Li Men, „Frajle”, „Ateist rep”, „Amajlija” Be kva lac na gla si la je i „Apsolutno romanti~no” Na ste pe ni {tu is pred da joj je po seb no za do Grad ske ka fa ne u 20 sa voq stvo {to }e ovim ti odr `a }e se mod na re vi ja agen Na ja vqe no je i sve ~a no otva - po vo dom pr vi put na stu pi ti u No ci je „Ba ron fe{n”, a pro sla va }e ra we no vog te re na za ma le spor - vom Sa du. „Po sle de set go di na se za vr {i ti kon cer tom u ve li koj to ve u 12 sa ti, na ko jem }e se pro fe si o nal nog ra da na stu pam u dvo ra ni Spen sa, gde }e na stu pi ti odr `a ti Me |u na rod ni tur nir u mom gra du i zbog to ga imam ve li ku Na ta {a Be kva lac, Ta wa Ba wa nin, tre mu”, re kla je Be kva lac. N. R. ma lom fud ba lu.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak7.april2011.

SNS: Sunovrat kulture Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke iz dao je sa op {te we po vo dom naj no vi jih zbi va wa na kul tur noj sce ni u gra du, u ko me je iz ra `e no ne za do voq stvo po stup ci ma grad skih vla sti na ovom po qu. „Sme na du go go di {weg di rek to ra Grad ske bi bli o te ke, Dra ga na Ko ji }a, i vi {e go di {we i enorm no sku po re no vi ra we jed -

nog od kul tur nih sim bo la gra da - Kul tur nog cen tra No vog Sa da, sa mo su ne ki od kraj we ne lo gi~ nih, neo d go vor nih i za in te li gen ci ju svih gra |a na No vog Sa da oma lo va `a va ju }ih po te za ve} odav no uz dr ma ne grad ske vla sti„ - na vo di se u sa op {te wu SNS na slo vqe nom „Su no vrat kul tu re u srp skoj Ati ni”.

J. Z.

URS TRA@I

Gradu vi{e poreskih prihoda Uje di we ni re gi o ni Sr bi je po kre nu li su na rod nu Pe ti ci ju za de cen tra li za ci ju Sr bi je, ka ko bi se iz me ni li za ko ni ko ji, ka ko ka `u, pred sta vqa ju ogrom nu pre pre ku za raz voj No vog Sa da. Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re mo glo se ~u ti da URS tra `i da naj ve }i deo nov ca ko ji se kao po rez pri ku pqa u No vom Sa du ov de i osta ne, i da bu de is ko ri {}en za do bro bit No vo sa |a na ko ji su ga i za ra di li.

Wi hov pred log je i da 80 pro ce na ta od po re za na pla te pri pad ne Gra du, {to je, ka ko ka `u, du plo vi {e ne go sa da. U tom slu ~a ju bi bu xet No vog Sa da ve} ove go di ne bio ve }i za 2,3 mi li jar de di na ra. Tra `e da gra |a ni ma bu de

omo gu }e no da di rekt no bi ra ju gra do na ~el ni ka, kao i da se Gra du hit no vra ti imo vi na od u ze ta za ko nom iz 1995. ^lan URS-a Da li bor No va ko vi} re kao je da }e po vo dom po ~et ka pri ku pqa wa pot pi sa za pe ti ci ju u No vom Sa du, pred sed nik URS Mla |an Din ki} su tra bi ti na {tan du kod pro sto ri ja TONS - a, u cen tru gra da od 16 ~a so va.

- Pred sed ni {tvo URS je do ne lo od lu ku da u na red na dva me se ca pri ku pi pot pi se za pe ti ci ju, ne bi li do {lo do iz me ne tri kqu~ na za ko na u Sr bi ji za ko je ni je po treb na pro me na Usta va - is ta kao je ~lan pred sed ni {tva URS-a Alek san dar Oxi}.

B. M.

pred Ra dio-Te le vi zi je Voj vo di ne, za {ta su da li 400.000 di na ra, za odr `a va we ko pri vi }a u cen tru iz dva ja ju 500.000 di na ra, a pre ko mi lion di na ra su da li za iz ra du ~u var ske ku }i ce u ka me ni~ kom par ku.

- Dok 35.000 No vo sa |a na ne ra di i eko nom ski i so ci jal no smo do ve de ni do dna, po ni `a va ju nas pri hva te wem spo ra zu ma sa gra dom Ri je kom u ko me sto ji da mi u No vom Sa du ne ma mo Srp sko na rod no po zo ri {te, ve} Na rod no po zo ri {te - na sta vio je Ili}. Za kqu ~io je da vlast Slo bo da na Mi lo {ev }a bar ni je par tij ski po sta vqa la di rek to ra bi bli o te ke.

A. L.

Nose ba{tenski otpad Tra vu, li {}e, gra we i osta li ot pad da nas }e rad ni ci JKP „^i sto }e” od no si ti u Ve ter ni ku, a su tra u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u. Ba {ten ski ot pad gra |a ni tre ba da is pred svo jih ku }a osta ve do {est ~a so va.

A. L.

VESTI Put ka odr`ivom razvoju Kwi ga „Pu to kaz ka odr `i vom raz vo ju” u iz da wu Mi ni star stva na u ke i teh no lo {kog raz vo ja i Ka bi ne ta pot pred sed ni ka Vla de za evrop ske in te gra ci je bi }e pred sta vqe na da nas u 11.50 sa ti u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke gim na zi je. Go vo ri }e ko or din tor pro jek ta Da rin ka Ra do je vi}. Z. Ml.

Predavawe o antibioticima Pre da va we „Re zi sten ci ja na an ti bi o ti ke” bi }e odr `a no da nas u 17 sa ti u Do mu Cr ve nog kr sta, u Pu pi no voj 16 u Srem skim Kar lov ci ma. O ovoj te mi go vo ri }e glav na se stra Po li kli ni ke Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne So fi ja San ~a nin. Z. Ml.

dnevnik

KOMISIJI ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE PUNE RUKE POSLA

Pqu{te `albe na javna preduze}a Sta nov ni ci na se qa Boc ke na ja vi li su ju ~e pred Ko mi si jom za pred stav ke i pred lo ge, ~i ja je sed ni ca odr `a na u Skup {ti ni Gra da, mo gu }u blo ka du pu ta ka Be o ~i nu uko li ko na ja vqe ni pro test za 12. april is pred Grad ske ku }e ne uro di plo dom. Vi {e de ce nij ski ne do sta tak vo do vo da i ka na li za ci je pred sta vqen je i pred Ko mi si jom, uz osvrt na to da je po me nu ti pro blem kli zi {ta la `an, ka ko je na veo Mi ro slav Ili} iz na se qa Boc ke, uka zu ju }i na od lu ku o ge ne ral nom pla nu za ovo na se qe. @i te qi su za tra `i li da od go va ra ju }e eki pe ZIG-a i „Vo do -

vo da i ka a li za ci je” iza |u na te ren, do ka `u tvrd wu, te da od lu ke bu du „cr no na be lo”.

Ko mi si ji su upu }e ne `al be na jo{ dva jav na pred u ze }a - To pla nu i “Po slov ni pro stor”. Su gra |an ka Ma ri ja ^e taw re kla je da ugra |e ni ka lo ri me tar i ob ra ~u na va we po utro {ku ni su do pri ne li u{te di nov ca. Na i me, ka ko tvr di, utro {e no je du plo ma we ka lo ri ja ove go di ne, u od no su na pret hod nu, ali se fi nan sij ski ni {ta ni je pro me ni lo, a po me nu la je i pro blem ne do voq ne ko li ~i ne to plo te u ku }i. ^e taw je po sta vi la pi ta we do no {e wa od lu ke ko ja }e omo -

gu }i ti qu di ma da se is kqu ~e sa ova kvog si ste ma pla }a wa.

Te lep ~a nin Mi o drag Ra da no vi} vo di spor sa „Po slov nim pro sto rom” u ve zi sa lo ka lom ko ji se, ka ko ka `e, ne na la zi u we go vom vla sni {tvu. Pre 19 go di na ku pio je pro stor u TC „Apo lo” ko ji je tad bio u iz grad wi. Lo kal ni je do bio, a sud skim pu tem do ne {e na je pra vo sna `na od lu ka po ni {ta va wa ugo vo ra i da pred u ze }e tre ba da mu vra ti no vac, {to ni je u~i we no. Na pla ta fak tu re je na sta vqe na, upr kos od lu ci.

A. J.

URE\EWE I OPREMAWE PIJACA

„Tr`nica” spremna za Petrovaradin i Kamenicu Gra |a ni Pe tro va ra di na tre ba lo bi da do bi ju re kon stru i sa nu pi ja cu do kra ja ju na, uko li ko ne bu de ten der skih `al bi, re kao je di rek tor „Tr `ni ce” Du {an Ba ji} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je. Na i me, Pe tro va ra din ska pi ja ca je bi la u okvi ru lo kal ne sa mo u pra ve do 1. apri la,

DSS: U petak protest protiv bede Hr vat ska fir ma „Hor vat i Hor vat” do bi la je 75.000 evra da na pi {e stra te gi ju ra vo ja tu ri zma No vog Sa da, po red jed nog dr `av nog i dva pri vat na fa kul te ta ko ji se ba ve tu ri zmom, sa op {tio je ju ~e pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Bor ko Ili}, na kon fe ren ci ji za me di je.

- Zbog pro pa da wa gra da u pe tak u 18 ~a so va na Tr gu slo bo de odr `a }e mo pro test ni skup pro tiv grad ske vla sti, jer be da do ko je su nas do ve li ima al ter na ti vu - re kao je Ili}.

Ka ko je da qe na veo, grad ska vlast je po ve }a la eko-di nar de set pu ta, a dva mi li o na di na ra ko ji su pri ku pi li od to ga tro {e na trav wak is -

c m y

8

ka da je od lu kom Skup {ti ne Gra da po ve re na na upra vqa we po me nu tom pred u ze }u.

Oba ve za „Tr `ni ce” je da na toj pi ja ci obez be di uvo |e we stru je i vo de, sre |i va we pla toa

i par kin ga, po sta vqa we ogra de i mon ti ra we sa ni tar nog ~vo ra.

Adap ta ci jom Pe tro va ra din ske pi ja ce pred vi |e no je po kri ve nih 50 ze le nih te zgi i 12 do 16 te zgi za rob ni deo, ~e ti ri do {est me sta za pro da ju bo sta na, ba rem dva me sta za pro da ju cve }a, je dan ki osk za ri bar ni cu, dva za pe ka ru, a u pla nu je i me sa ra.

Bi }e obez be |e na i ~e ti ri me sta za ka mi on sku pro da ju. Rad no vre me pi ja ce bi }e od 6 do 18 ~a so va, a na kon to ga bi }e za kqu ~a na ili }e je ~u va ti obez be |e we. Po ~et kom ove ne de qe ras pi san je ten der za ki o ske, kon tej ne re i te zge, ta ko da bi ra do vi mo gli da po~ nu ve} pr vog ma ja, a do kra ja ma ja za vr {e ni. [to se ti ~e Ka me ni~ ke pi ja ce, ko ja je za tvo re na po na lo gu pri vat ne fir me „Neo star”, ko ja ne `e li vi {e da da je na za kup

Mali{ani me|u tezgama U okvi ru mar ke tin {kih ak tiv no sti, „Tr `ni ca” pla ni ra ak ci ju „Pro baj ov de, ku pi na pi ja ci”, ko ja }e se odr `a ti na Li man skoj i Fu to {koj pi ja ci. Ta ko |e, bi }e or ga ni zo va na po kret na te zga, na ko joj }e pro dav ci po kla wa ti svo je pro iz vo de.

Na sta vqa se i ak ci ja u ko joj }e |a ci osnov nih {ko la u prat wi na stav ni ka po se ti ti pi ja ce u ci qu edu ka ci je o zdra vim na mir ni ca ma ko je se pro da ju na tr `ni ci.

Lift za spu {ta we po koj ni ka u kre ma tri jum tre ba lo bi po no vo da ra di za ne de qu da na, ka zao je di rek tor JKP „Li sje” Sr bo qub Bub we vi}.

On je re kao da lift ni je po kva ren, ve} da se ra di teh ni~ ki pre gled, {to ~i ne maj sto ri iz ^e {ke. Lift ni je u funk ci ji dve sed mi ce, pa se po koj nik iz sa le za opro {taj no si do me sta za kre mi ra we.

Z. D.

na Naj lon pi ja ci, ko ja }e omo gu }i ti skla di {te we oko 600 to na po qo pri vred nih pro iz vo da. Gra |e vin ski ra do vi su go to vi, neo p- hod no je jo{ uve sti ras hlad nu opre mu. Za ma {in ski deo bi }e iz dvo je no oko 8 mi li o na, a za re gal nu teh ni ku tri mi li o na di na ra. Ma {in ski deo ra do va bi tre bao da po~ ne na je sen i da se za vr {i za me sec da na.

I. Dragi}

ur gent no sti, bez ~e ka wa od lu ke Skup {ti ne, mi }e mo or ga ni zo va ti pri vre me nu pi ja~ nu pro da ju na ne kom od lo ka li te ta, u vr lo krat kom ro ku - re kao je Ba ji}.

Re gu la ci o nim pla nom pred vi |e na je lo ka ci ja na pla tou iz me |u po li cij ske {ko le i pru ge, a za iz vo |e we ra do va bi lo bi po treb no {est me se ci. Do go vor oko po me nu te lo ka ci je o~e ku je

O borbi protiv korupcije

KREMATORIJUM NA NOVOM GROBQU

Lift na tehni~kom pregledu

se da nas, na sa zva noj ko mi si ji.

Pre ma Ba ji }evim re ~i ma, za to vre me tre ba or ga ni zo va ti pi ja~ nu de lat nost na ne koj dru goj lo ka ci ji.

Deo pla ni ra nih in ve sti ci ja za ovu go di nu „Tr `ni ca” je usme ri la na opre ma we ras hlad ne ha le

ovaj pro stor Me snoj za jed ni ci, di rek tor „Tr `ni ce” je is ta kao da Grad ne sme do zvo li ti da `i te qi Srem ske Ka me ni ce osta nu bez pi ja ce.

- Uko li ko Grad sko ve }e za du `i na {e pred u ze }e da pre u zme mo u nad le `nost i ovu pi ja cu, a zbog

Tri bi na „Tran spa rent nost, do bro upra vqa we i bor ba pro tiv ko rup ci je” odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska uli ca 1.

U~e sni ci pro gra ma }e bi ti po kra jin ska om bud sman ka Ani ko Mu {ki wa Hajn rih i ~lan Od bo ra agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Slo bo dan Be qan ski.

A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Vi{e op{tina, vi{e birokratije Ne do la zi u ob zir osam grad skih op {ti na i sad ima pre vi {e ad mi ni stra ci je. Vi de li smo ra ni je ka ko je bi lo sa 7 op {ti na, ni ka ko, sa mo su nas {e ta li od ovih do onih, tre ba lo je da uzme mo go di {wi i da opet ne oba vi mo, a ad mi ni stra ci je ko ple ve, ne zna ju {ta tre ba da ra de, pa sa mo se de i pri ma ju pla tu od nov ca po re skih ob ve zni ka 063/8272... *** Po {to va ni go spo di ne 062/1522..., ne ~i ni li vam se da je mno go 100 hi qa da rat nih in va li da?! Da bi u Sr bi ji bi lo 100 hi qa da ova kvih in va li da, on da bi tre ba lo da ima 10 mi li o na sta nov ni ka naj ma we! A kol ko nas ono ima?! O~i gled no, ova vlast ima ja ko mno go ro |a ka ko je tre ba obez be di ti, pa ma kar to i kao rat ne in va li de!

063/5230... *** Te le kom tre ba pri va ti zo va ti i to {to pre. Na dam se da }e u tom slu ~a ju ko ri sni ci uslu ga ima ti mo gu} no sti da do bi ju

po treb nu in for ma ci ju te le fo nom i da se ne }e slu `be ni ci prav da ti da ima ju rad ni na -

22826

log da ne da ju in for ma ci je di rekt no, ve} pre ko ko ri sni~ kog ser vi sa (a od wih ne ma od go vo ra kod slo `e ni jih slu ~a je va). Do ta da nam pre o sta ju za iz bor jo{ dva ope ra te ra..

064/1701...

Qut sam kao i na ci ja {to ni smo ukwi `i li tri bo da od Esto na ca.

063/1449... *** ,,Bez re so ra osta je pet se kre ta ra,, ?! Da, oni su tra ge di ja, a sto ti ne hi qa da bez po sla su sta ti sti ka!

063/8776... *** Paj ti }u, po {a qi tvo je za {ti }e ne slu `be ni ke na Bi ro ra da, da ose te {ta zna ~i bi ti go di na ma bez pri ma wa! Bo ra. 064/0863... *** Kod me ne se odr `a va svet sko pr ven stvo u va ter po lu, vo du ne mo gu da pi jem, smr di na hlor, ali za to mo ram da pla tim da u „Vo do vo du” ku pu ju no ve auto mo bi le, pa za di rek to ra pa sa ta, pa ga slu pa, pla }aj te No vo sa |a ni, ta ko nam i tre ba!

063/7501...

~etvrtak7.april2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

ZA DVA DANA „RADOSNOM DETIWSTVU” PODNETO 880 PRIJAVA

U vrti}ima i ove godine tesno Ove godine, kao i predhodnih, velika je navala za konkurs dece u Pred{kolsku ustanovu „Radosno detiwstvo”. Direktor te ustanove Bo ri slav Sa mar xi} ka`e za na{ list da je prvog dana konkursa (ponedeqak) predato 450, a drugog 430 prijava {to zna~i da je za samo dva dana predato 880 prijava, a konkurs traje dve nedeqe.

- Ove godine u vrti}e primamo 1.890 mali{ana, od toga je 805 mesta predvi|eno za celodnevni, a 1.085 na poludnevni boravak. Ve} se vidi da je interesovawe ve}e nego lane - isti~e Samarxi} i dodaje da }e najverovatnije i ove godine morati za tra`e od grada da se odobri 20 odsto vi{e mesta od normativa.

Ka`e da roditeqi nemaju razloga da prave gu`ve, jer {alteri

Fo to: N. Sto ja no vi}

za predaju dokumenata rade od 7 do 17 sati radnim danima kao i svake subote od 8 do 14 sati.

Sti`e Foto-maraton Re ka fo to gra fa raz li ~i tih uz ra sta, in te re so va wa, na ci o nal no sti, sa ra zno li kim spek trom apa ra ta od po pu lar nih „idi ot” ka me ra do pro fe si o nal ne opre me, ko ja te `i vi {e od par ki lo gra ma, po te }i }e gra dom 30. apri la, ka da }e bi ti odr `an No vo sad ski fo to-ma ra ton. Tre }u go di nu zare dom ovu ma ni fe sta ci ju or ga ni zu je agen ci ja “Aspekt”. Za sva ku te mu fo to gra fi ima ju dva sa ta na ras po la ga wu, a za tim se vra }a ju u ba zu or ga ni za to ra da pre u zmu sle de }i za da tak.

U okviru priprema ove godine se premijerno organizuje serija radionica pod nazivom “Foto-trening”. Polaznici }e unaprediti znawa na teme: osnove kompozicije, studijsko fotografisawe i rasveta napoqu. Predava~i su urednica ~asopisa “ReFoto” Iva na To ma no vi}, profesor na Aka de mi ji umet no sti @eq k o [kr bi} i fotograf Dra gan Ku ru ci.

Usvojene ve{tine bi}e testirane na Foto maratonu, a za u~estvovawe je potrebno popuniti prijavu na sajtu www.facenovisad.com.

A. V.

Da }e ove godine biti tesno, govori i ~iwenica da je obavezan prijem dece bez roditeq-

skog starawa, sa smetwama u razvoju, iz porodice koje ostvaruju pravo na materijalno obezbe|ewe i dece koje je preporu~io Centar za socijani rad.

Ostala deca se boduju, a na bodovnoj lestvici 40 poena dobijaju samohrani roditeqi i deca ~ija su oba roditeqa zaposlena.

Deca iz mnogobrojnih porodica dobijaju 30 bodova, a tamo gde su roditeqi invalidi jo{ 20 bodova. Sem toga, prilikom konkurisawa treba doneti i izvode iz mati~ ne kkwi ge ro |enih, potvdu od pedijatra, dokaz da je roditeq samohran, re{ewe o invalidnosti prve kategorije roditeqa, potvrdu da su oba roditeqa zaposlena, kao i re{ewe ili preporuku Centra za socijalni rad.

Q. Na.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Pri~e o re~ima” Izdava~ka ku}a “Prometej”, u saradwi s “Dnevnikom”, ove sedmice dariva}e svakog dana ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koja se prva jave 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige.

Danas poklawamo „Pri~e o re~ima” autora Mi la na [ip ke. Nagra|eni ~itaoci mogu svoje poklone da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

Kwiga na popularan na~in predstavqa ceo jedan leksikon re~i s kojima se sre}u

najmla|i ~itaoci, iako nije namewena samo wima. Na neusiqen na~in ona ~itaoca uvodi u nove svetove re~i, kao sredstva me|usobnog sporazumevawa i zbli`avawa qudi, koji upravo u leksici imaju ponajvi{e zajedni~kog. Ovo nisu samo pri~e o re~ima nego i kazivawa o qudima, stvarima i pojavama. Tako ~italac ima priliku da sazna i ne{to vi{e od samog porekla i zna~ewa re~i i time pro{iri svoje op{te obrazovawe.

A. J.

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU KWIGE

Roman o Atili i Rimu Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a koji do sada u ovoj akciji nisu dobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Atila bi~ bo`ji“ Vi li je ma Di tir ha, u izdawu „Alnarija“.

Nekada mo}no Rimsko carstvo mora stati na put sve ozbiqnijoj sili, predvo|enoj

~ovekom koga zovu Bi~ Bo`ji. Atila okupqa vojsku da bi se do~epao polovine posrnulog Rimskog carstva. U wegov tabor sti`u uhode koje imaju zadatak da posva|aju i obezglave Hune. S wima je i istori~ar Jona, mlad i naivan, ali ve{t ma~evalac. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”.

A. V.

Fo to: R. Ha yi}

PRORADILA FONTANA KOD DUNAVSKOG PARKA

@ubor oaze

@ubor vode fontane kod Dunavskog parka, kao najava predstoje}ih toplih dana, uneo je dodatni `ivot jednoj od sve re|ih gradskih oaza. Otvoriv{i sezonu, sa ovim odmori{tem od betona i behatona, grad }e od letwih vrelina hladiti jo{ samo nekoliko, malobrojnih, fontana... U Katoli~koj porti, kod Studija „M“, u univerzitetskom kampusu, kod NIS-a...

A. V.

POVODOM OBELE@AVAWA DANA ROMA

Stop predrasudama Romski resursni centar Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada u saradwi sa Studentskim kulturnim centrom, sutra }e obele`iti 8. april, Svetski dan Roma i 40. godi{wicu od prvog zasedawa Kongresa Roma. Tim povodom, u okviru projekta „Budi drugdrugarica”, odr`a}e se izlo`ba de~ijih radova iz pet osnovnih {kola koja se otvara sutra u 12 ~asova u „Fabrici”, Bulevar Despota Stefana 5.

Na konferenciji za novinare, koordinatorka projekta Stan ka Jan ko vi} je izjavila da je ciq smawivawe predrasuda

koje postoje izme|u razli~itih etni~kih grupa.

- Pored izlo`be, bi}e izveden i mali kulturno- umetni~ki program, gde }e deca predstaviti svoju kreativnost, a nastupi}e i najpoznatiji romski reper Mu ha Blek sta zi- izjavila je Jankovi}.

Predstavnik Studentskog kulturnog centra Vla di mir Ko zba {i}, izme|u ostalog, rekao je da im je drago {to mogu da obele`e ovaj dan zajedno s Ekumenskom humanitarnom organizacijom i da se nada da }e se ova saradwa nastaviti i ubudu}e.

G. ^etnik

Romsko kwi`evno ve~e Povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, danas od 17 sati u Zavodu za kulturu Vojvodine, Vojvode Putnika 2, odr`a}e se kwi`evni susret „Istiniti `ivoti na{ih pri~a”. U programu u~estvuju romski pisci, Ma wi ka Ni ko li}, Ru `i ca Ra do{, Pi ro {ka Ko va~, Eli za be ta Zec i I{tvan Far ka{. Ulaz je slobodan.

D. B.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak7.april2011.

ЗАШТО СЕ ЉУТЕ ПРОФЕСИОНАЛНИ ФОТОГРАФИ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Пла ћа ју по рез, а мо гу да се сли ка ју

Уручење сертификата о ресертификацији

РЕСЕРТИФИКАЦИЈА СИСТЕМА УПРАВЉАЊА КВАЛИТЕТОМ ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ БЕЧЕЈ

Ја сна пра ви ла игре, од го вор ни ја упра ва

БЕ ЧЕЈ: Почели су крајем 2005. године стидљиво као друга општина у Србији, одмах иза београдске општине Стари град, а сада у Општинској управи Бечеј поносно наглашавају не само да су почетком 2008. године добили сертификат система управљања квалитетом стандарда СРПС ИСО 9001:2008, већ да исти успешно функционише. Како је ових дана обављена ресертификација од стране акредитоване сертификационе куће Панцерт ДОО Нови Сад, тим поводом је у бечејској Градској кући одржан скроман скуп на ком је директорка поменуте новосадске фирме Ран ка Ђу рић уручила нови сертификат начелнику Општинске управе Бечеј Зо ра ну Ко ва чу и пожелела му да на задовољство корисника повећају квалитет својих услуга.

- Вишеструке су користи грађана бечејске општине од како је заживео пионирски посао дефинисања и увођења систем управљања квалитетом, који прецизно дефинише права, обавезе и одговорности свих запослених у Општинској управи, што доприноси ефикаснијем и одговорнијем раду - апострофирао је координатор Савета за квалитет Општинске управе Бечеј Бу ди слав Ме ду рић. Члан Савета Љу бо мир Гла во нић говорио је о досадашњем раду и задовољству корисника услуга система управљања квалитетом, али и циљевима да све још боље функционише. Управо из тог разлога, сви запослени у Општинској управи проћи ће током ове године додатну обуку и упознати се с новим могућностима новог издања уведеног стандарда квалитета. В. Јанков

Из ло жба ко ло ни је „Ња ра ди”

КУ ЛА: У Ликовној галерији Културног центра вечерас у 19 часова биће отворена изложба слика 12. и 13. сазива Уметничке колиније „Њаради“. Слике које ће посетиоци имати прилике да виде су настале током 2009. и 2010. године, а неки од уметника који ће се својим радовима представити кулској публици су: Јанош Месарош, Зорица Шујица, Богомил Карлаварис, Шандор Шлајф, Владо Њаради, Војимир Дедеић и многи други признати ликовни ствараоци. Изложба ће бити отворена до 20. априла. М. Кк.

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15,­19.30),­„Me­dved­Jo­gi”­(13.50),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13,­15.15),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(13.45),­„Lu­da­vo­`wa­3D” (22.20),­„Cr­ni­la­bud”­(16),­„Ma­ni­je­on­ta­kav”­(22.35),­„ran­go”­(14.20­16.30), „Svet­oke­a­na”­(13.15,­17.30),­„Bez­gra­ni~­no”­(20.15),­„Sa­kr­pan~”­(16.05),­„Dru­gi­`i­vot”­(18.10),­„Hop”­(14,15.50),­„Put­u­ne­po­zna­to”­(18.15),­„Osam­mi­nu­ta” (20.10,­ 22.10),­ „Mo­ja­ na­zo­vi­ `e­na”­ (17.50,­ 20,­ 22.15),­ „Pol”­ (18.20,­ 20.20), „Zdu­ha~,­zna­~i­avan­tu­ra”­(18.30,­20.30,­22.30)­ Jadran:­„Grin­hor­net„­(19),­„Po­{te­na­igra„­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}„­„Brod­za­lut­ke„-­­dra­ma (19.30).

Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Sun­co­kre­ti”­(18)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Kar­lo­va~­kog­mi­ra­18,­063/8826675 (15–19)

БАЧ КА ПА ЛАН КА: Стара прича, али актуелизована доласком пролећа, одно сно приближавањем краја школске године. Приближава се време када ће осмаци, али и матуранти у средњој школа желети пред објектив фото апарата, како би овековечили најлеше доба у свом животу. То кошта, а технолошким напретком и радом на црно, у целм по слу најугроженији су профе сиоални фотографи.

- У Бачкој Паланци регистроване радње има нас петоро. Надлежни у школама за сликање ђака траже понуде које ми редовно до стављамо, али то не значи да ми и добијамо по сао. Тражили смо и тражимо од надлежних заштиту, јер није фер да ми плаћамо све обавезе, а да по сао добију други који у неким случајевима буду и јефтинији. Они то могу, јер никоме ништа не плаћају, а ја као паушалац сваког ме сеца морам да платим 30.000 динара за обавезе – прича власник „Студио експре са“ Ла зар Ја го дић. Иста мука мучи и Ми ла на По по ви ћа, који каже да се надлежни органи спорадично баве проблемом „дивљих фотографа“.

- Није реч само о фотографијама ђака – каже Поповић. – Ми

U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Kse ni ja Ked, Ja na Go bec i Ve sna Pe tro vi} iz Novog Sada, El vi ra Jo ci} iz Srbobrana, @eq ka Vla o vi} iz ^eneja i Vi o le ta Bu la {e vi} iz Be{ka, DE^AKE: Sla vi ca Kr sti}, Mi li ca Ba ki}, Ma ri na Sto ja nac, Da ni je la Ku ri xa i Fi kre ta ]o so vi} iz Novog Sada, Je le na Mar ti nov iz Budisave, Mil ka Ma ri} iz Beo~ina, Da ni je la Jo va no vi} iz Veternika i Da ni je la Ra du lo vi} iz Zrewanina.

Како кажу бачкопаланачки професионални фотографи, тражили су и траже заштиту и од свог професионалног удружења, а посебно су, веле, угрожени тиме што се сада фотографије за лична документа раде у полицији. Кажу да и поред тога што они плаћају порез, могу да се „сликају“. М. Суџум

КИКИНДА: У Синђелићевој, Његошевој и Косовској улици у току је изградња фекалне канализације. Након зимског периода, настављена је изградња у Косовској и Синђелићевој улици, истакла је Славица Симулов из ЈП „Дирекција за изградњу града“. Од планираног урађено је 40 одсто радова.

- У Његошевој улици од јесенас је застој радова. Извођач због високих подземних вода радове

одлаже до лета – каже Славица Симулов. - Тада се очекује да ниво подземних вода опадне што ће омогућити лакше и брже извођење радова. Рок за завршетак радова пробијен је за 25 радних дана.

- Захтев извођача радова за продужење рока изградње није прихваћен јер аргументи које је извођач навео нису прихваћени – објашњава наша саговорница- Према уговору извођач радова

Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jelisaveta Mirka Geler (1926) u 11.15 ~asova, Katica Radivoja Mikovi} (1929) u 12, Dragoslava Vojislava Strugar (1929) u 12.45 i Zoran Miodraga Manojlovi} (1954) u 13.30 ~asova. Na Novom majuru u Petrovaradinu bi}e sahrawena Antonija Ivana Pletikapi} (1938) u 13 ~asova.

ЗРЕ Њ А Н ИН: Гото во поло ви на тача ка да на шње сед ни це Скуп шти не гра да Зрењанина, биће по свећена извештајима о раду јавних пред у зе ћа и уста но ва за претходну годину. Председник ло кал ног парла мен та Алек сан дар Мар тон казао је на конференцији за новинаре да се очекује да директо ри пред у зе ћа са слу ша ју примедбе одборника и узму их у обзир у по словању у овој години.

- Значајна тачка биће и предлог одлуке о модалитету финансирања радова на санацији зграде Комитета, у коју би требало да буду пре сељене службе у надлежно сти Републике Србије, а чије су канцеларије сада у згради градске управе – рекао је Мартон На дневном реду седнице наћи ће се и предлози о именовању улица, које ће понети имена неколико знаменитих грађана Зрењанина. То је, по речима Мартона, у складу са жељама да се улицама не додељују идеолошка имена. До сада неименоване улице добиће називе Дарка Нишавића, Војислава Де спотова, Душка Трифуновића и Ко сте Николића. Ж. Б.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

има могућност да рок прекорачи за 50 радних дана и тек након тог рока у „Дирекцији за изградњу града“ одлучиваће о судбини уговора. У овим трима улицама биће изграђено 1.400 метара фекалне канализације, а у посао је уложено око 14 милиона динара. Око 200 домаћинстава добиће канализацију, а уговором је предвиђено да ћуприје и коловоз, уколико је оштећен, буду враћени у првобитно стање. А. Ђ.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

tAKSi

saHRanE

Ди рек то ри пред од бор ни ци ма

Подземне воде одлажу изградњу канализације

APoteKe

RO\EnI

Лазар Јагодић

имамо право да сликамо свадбе, крштења, рођендане и друге про славе, а често тај по сао ураде „тезгроши“. Лако је инспекцији да провери ко сме то да ради, али треба бити на лицу места. Ми живимо искључиво од овога по сла, а другима је то додатни приход.

DNEVNIK

c m y

10

Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak7.april2011.

11

НАЧЕЛНИЦА ОКРУГА ТАЊА ДУЛОВИЋ О ЗАХТЕВУ УГОСТИТЕЉА

ЗРЕЊАНИН: Незадовољство зрењанинских власника кафића и трафика одлуком о радном времену угоститељских објеката и киоска, која је ступила

Пола сата да гости оду локална самоуправа ускраћује Уставом загарантовано право на рад. Новом одлуком, иначе, угоститељским локалима је дозвољено да, радним данима, буду

Све зарад деце

По речима Тање Дуловић, идеја целе приче јесте да се на сваки начин заштите малолетници и да се повуку са улица у касним ноћним сатима. Зато је договорено да, у сарадњи са власницима кафића, угоститељски програми буду померени сат – два времена раније.

-Ништа од овога неће имати смисла уколико градска и окружна власт не добије подршку родитеља, јер они морају много више да воле своју децу него што их воли држава – закључила је наша саговорница. на снагу 1. априла, топ тема је последњих дана у граду на Бегеју. Угоститељи су прекјуче протестовали пред Градском кућом, тврдећи да им, лимитираним радним временом у ноћним сатима,

отворени до поноћи, а викендом сат времена дуже, док је киосцима, у којима омладина ноћу углавном купује алкохол, забрањено да раде од поноћи до 6 сати ујутро. Ваља напоменути да је,

ИНИЦИЈАТИВА ФОРУМА ЖЕНА ЛСВ СТИГЛА И ДО БЕЧЕЈА

Пуна плата за труднице

БЕЧЕЈ: Ако труднице у Београду и Јагодини током одржавња трудноће примају стопостотни износ зараде, зашто то не би био случај и у Војводини, где је у последње две године број становника смањен за 11.000. Последње што је трудницама потребно је погоршање материјалног положаја. Ово је у најкраћем разлог што је Форум жена ЛСВ покренуо иницијативу за покретање акције „Пуна плата за труднице“, која се реализује у свим општинама где „лигаши“ имају општинске одборе.

- Ми јесмо политичка партија, али ова акција није политичка. Зато, позивамо све суграђане да се одазову нашој акцији у прикупљању потписа, пошто ћемо петицију доставити Скупштини општине Бечеј с намером да излобирамо да се у општинском буџету обезбеде средства ради дотирања пеосталих 35 одсто за труднице из наше општине које су на боловању ради одржавања труд-

ноће - рекао на прес конференцији портпарол ОО ЛСВ Бечеј Велимир Цвејанов. Даље су председник ОО ЛСВ Бечеј Шандор Пал на српском и потпредседник Ференц Тот на мађарском језику упознали новинаре с детаљима реализације акције на територији бечејске општине.

- Прикупили смо по 150 потписа на пијаци у Бачком Градишту и Бечеју, а позивамо све суграђане да дођу у наше просторије у Доситејевој улици број 9 и потписом се придруже нашој акцији. С обзиром на то да у бечејској општини на годишње буде између 35 и 40 трудница на породиљском боловању ради одржавања трудноће, то не би би превише оптеретило општински буџет. Када се томе дода да су то, у најчешћем случају, труднице које примају минималан лични доходак, онда је јасно да је, баш, њима и најпотребније помоћи – рекао је Пал Шандор. В. Јанков

Радови на путу у пуном јеку

Почела санација ударних рупа

СТАРА ПАЗОВА: Грађани старопазовачке општине већ три године муку муче са огромним рупама на путевима, без обзира на то да ли се ради о регионалним или локалним саобраћајницама. Истина, Општина је, преко Дирекције за изградњу и ЈКП „Чистоћа“ и прошле године, од половине маја до половине јуна имала озбиљније захвате, али је све то било кратког века. Ово пролеће нам је показало у пуном светлу колико су путеви оштећени, посебно пут Стара Пазова-Војка-Крњешевци, до ауто пута Београд-Загреб и део кроз Војку и даље до магистралног пута Београд-Нови Сад, али и путеви у Подунављу.

Ова недеља је у знаку озбиљнијег крпљења рупа на подручју старопазовачке општине. Радове изводи „Сремпут“, а за санацију огромног броја рупа предвиђено је око 20 милиона динара, сазнали смо у Дирекцији за изградњу. Овога пута се темељито скида дебљи слој асфалта и не користи се гребана него нова асфалтна маса, па се очекује да и проблема на путевима буде мање за неко дуже време. Ипак, с обзиром на шлепере који свакодневно пролазе овим путевима, избегавајћи наплатне рампе, озбиљно се отвара питање колико ће времена проћи док саобраћајнице у овом делу Срема поново не буду личиле на швајцарски сир. А. Мали

НВО за бољи живот Петровоселаца

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Како би унапредили животни стандард, житељи највећег потиског села основали су Невладину организацију по имену „За бољи живот Бачког Петровог Села“. Оснивачки акт потписали су Јанош Жолнаи, Карољ Коде, Славко Томашев, Габор и Пирошка Хајнал. Председник Скупштине новоосноване НВО је Габор Хајнал, на чело деветочланог Управног одбора је Славко Томашев, док је за секретара изабран Јанош Жолнаи. В. Ј.

заправо, и том одлуком, којом су овдашње кафеџије очито незадовољне, радно време локала викендом продужено за сат времена. Али, они тврде да је донета мимо јавне расправе и зато су, на прекјучерашњем протесту, затражили да буде укинута и да се о њој поново преговара. Међутим, после разговора ком су присуствовали представници власника кафића и кисока, са једне, и локалне самоуправе, са друге стране, договорено је да одлука остане на снази, али да наредних месец дана буде период привикавања на нове околности, у ком инспекције неће кажњавати приватнике, већ само саветодавно реаговати. Начелница Средњобанатског управног округа Тања Дуловић, којој су подређене инспекције, а

Журке ће морати да почињу раније

која је присуствовала поменутим преговорима, коментаришући незадовољство трафиканата и уго-

ститеља, казала је за „Дневник” да нема разлога за то, јер је Зрењанин много либералнији по пи-

ПОМОЋ ИЗБЕГЛИЦАМА ЗА ЗАВРШЕТАК КУЋА

Грађевинска дозвола главни услов

РУМА: Данас почиње реализација прве фазе пројекта помоћи у грађевинском материјалу за најугроженије категорије избеглица и интерно расељених лица која живе на територији општине Рума. У Конференцијској сали румског Културног центра одржана је презентација поројекта за сва заинтересована лица која би евентуално могла да Презентацијa пројекта за конкурс конкуришу за ову врсту помоћи. састоји од грађевинског материПредставница Високог комеса- јала под којим се подразумева ријата за избеглице Уједињених цигла, креч, материјал за купатинација Јадранка Марић је на ло, подове, цеви, а не подразумепрезентацији појаснила да је вају се лимарски радови и елекциљ пројекта побољшање жи- троматеријал – објаснио је коорвотних услова до нивоа задово- динатор пројекта испред Данљења основних потреба избе- ског савета за избеглице Миоглих и расељених лица и да мо- драг Јовановић. гу да конкуришу, како лица која Такође, заинтересовани могу поседују још увек статус избе- уз обавезну документацију приглица, тако и лица која имају ме- ложити и пратећу документацисто пребивалишта на територији ју о здравственом стању породирумске општине. це, уколико чланови породице -Услови за добијање помоћи у имају већих здравствених програђевинском материјалу су, пре блема, лица су са посебним посвега, да лице које подноси зах- требама или у породици има тев, има већ започет стамбени трудница, као и документацију објекат изграђен до прве плоче, о социјалном статусу породице. да поседује грађевинску дозволу Подношење документације ће и доказ о власништву над зе- трајати до 29. априла и, по речимљиштем на коме се налази за- ма Јовановића, довољно је подпочети објекат. Такође, за ову нети фотокопије документације, помоћ могу да конкуришу и ли- које не морају бити оверене. ца која живе у неусловним стам-Након завршетка прве фазе беним објектима на којима је комисија ће прегледати и провенеопходна адаптација и која су у рити све поднеске, затим напрањиховом власништву. Помоћ се вити прву селекцију и обићи све

оне који буду испуњавали услове и тек након тога донети и дефинитивну одлуко о томе ко ће добити помоћ. Та одлука ће бити донешена до краја јуна, а након тога рок за завршетак предвиђених радова је 60 дана, тако да ће породице које добију помоћ морати у своје куће да се уселе до почетка септембра. Са територије румске општине предвиђено је да десет породица добије помоћ – казао је Јовановић. Право учешћа на конкурсу немају избегла и интерно расељена лица која су добила средства у другим програмима и пројектима стамбеног збрињавања. За више информација и преузимање конкурсне документације заинтересовани се могу обратити поверенику за избеглице општине Рума Саши Радивојевићу у Одељењу за друштвене делатности, Главна 107, прекопута Паркића. Ј. Антић

АВАНТУРИСТИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ У АТАРИМА ЗРЕЊАНИНА

Џиповима по банатском блату

ЗРЕЊАНИН: У атарима крај Зрењанина одржана је девета по реду „Банатска авантура”, у којој су учесници возили џипове по изузетно тешким условима. На авантуристичко путешествије отиснуле су се посаде из неколико градова у Србији, а пехаре најупешнијима у недељу је, у мотелу „Сибила” на Царској бари, уручио заменик градоначелника Горан Каурић. Прво место Победници „Банатске авантуре“ освојила је Зрењанинка Вања - Ово је била још једна од успеЈањић, друго место припало је шних „Банатских аватура”. Реч је Милораду Матићу из Београда, о вожњи у екстремно тешким а треће Горану Несторовићу из условима, јер је стаза кроз банатВаљева. ско блато једна од најтежих у Ср-

бији. Џипови и посаде које положе испит у таквим околностима могу да се такмиче било где у свету. Радује ме што је напослетку пехар освојила жена, Зрењанинка која је имала најбоље приремљен џип и која је добила захвалност многи мушких такмичара – рекао је Каурић. Председница Извршног одбора Клуба теренске вожње „Банат”, организатора „Банатске авантуре” Владица Костић каже да су гости били изузетно задовољни стазом, као и да се нада да ће помоћ града у организацији те манифестације бити изузетно значајна. Јер, тада ће „Банатска авантура” бити омаЖ. Б. совљена.

тању радног времена у односу на друге градове.

- Јесте одлуком прописано да кафићи раде до поноћи, односно до 1 сат викендом, али им је остављено још пола сата приде да гости напусте објекат. Што се трафика тиче, у већини градова оне раде до 22 сата, а код нас им је дозвољено да буду отворене до поноћи. Наравно, уколико буде проблема приликом спровођења одлуке у пракси, увек стојимо на располагању, и округ, и Градска управа, да је коригујемо – истакла је Дуловићева и најавила да ће данас бити одржан колегијум округа на ком ће инспекције бити упознате са договором да у наредних месец дана не кажњавају, већ наступају саветодавно. Ж. Балабан

Уљара помаже Сигурној кући ЗРЕЊАНИН: Индустрија уља „Дијамант” саопштила је јуче да је, овонедељеном испоруком производа из свог асортимана, наставила да помаже Сигурној женској кући у Зрењанину. Највећа српска уљара потписала је уговор о донаторству са овом зрењанинском установом у којој уточиште налазе жене и деца жртве насиља у породици. На основу тог уговора, до краја године фабрика ће испоручивати потребне количине јестивог уља, кечапа, мајонеза и маргарина. Директор сектора за маркетинг и развој ове компаније Владимир Миловић рекао је да „Дијамант” жели да својим доприносом помогне збрињавању жртава породичног насиља и утиче на иградњу друштва без насиља.

- Хоћемо сопственим примером да утичемо на подизање свести о потреби сузбијања породичног насиља, и да и у овом аспекту помогнемо локалној средини у којој већ деценијама послујемо – истакао је Миловић. Сигурна женска кућа у Зрењанину почела је да ради у августу 2009. године. Ова установа предвиђена је за прихват и смештај жена и деце који су преживели насиље у породици, или који су били жртве трговине људима, стручни рад у виду пружања психосоцијалне помоћи, едукације, одвијање радноокупационих и рекреативних активности, а све у циљу превазилажења последица насиља и припрема за реинтеграцију у социјалну средину. Ж. Б.

Трибина о цару Јовану Ненаду

СЕНТА: Завичајна фондација „Стеван Сремац“ у Сенти вечерас, у 19 часова организује историјску трибину о цару Јовану Ненаду. О овој историјској личности говориће мр Борис Стојковски са Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду, а домаћин ће бити професор историје у сенћанској Гимназији Јован Гашовић. Трибина се одржава у просторијама Фондације од 19 часова. М. Мр.

12

vOJvOdinA

~etvrtak7.april2011.

ЦЕН ТАР ЗА РАЗ ВОЈ И ПРО МО ЦИ ЈУ КИ КИН ДЕ

dnevnik

ОБ ЈЕ ДИ ЊА ВА ЊЕ ВО ДО ВО ДА У БАЧ КО ПА ЛА НАЧ КОЈ ОП ШТИ НИ

По ма же Не штин че сме по ве ра ва ЈКП у ре а ли за ци ји Гај до бра и Че ла ре во не да ју сво је про је ка та

КИ КИН ДА: Центар за развој и промоцију Кикинде основан је ради бољег економског развоја општине. Запослени у овом центру иницирали су и помажу у реализацији неколико пројеката -Пројекат увођења система електронске чекаонице у Услужном центру био је први - истиче директор Центра Кристијан Сестак. – Стигла су и средства за евиденцију „браунфилд“ локација, за сагледавање капацитета- напуштених предузећа и неискоришћених хала. Започета је и међуопштинска сарадња са општином Нови Кнежевац на пољу енергетске ефикасности и активно смо учествовали у ИПА пројектима за прекограничну сарадњу са Мађарском у области агробизниса и енергетске ефикасности. Сарадња са Агенцијом за страна улагања и промоцију извоза СИЕПА-ом успостављена је први пут. Детаљна база података

општине унесена је у базу Агенције, што отвара могућности да страни инвеститори дођу до информација и препознају Кикинду као добро место за улагања. За сада су у бази СИЕПА-е понуђене четири локације-индустријска зона у блоковима 41 и 43, Блок 33 од 14 хиљада квадрата код „Ловца“, иста површина код Јавног комуналног предузећа, и Блок Ц2 у центру града.

-Средња стручна школа „Милош Црњански“ добила је 6,5 милиона динара за реконструкцију фискултурне сале од Министарства омладине и спорта, а сада смо предали још два пројекта-за изградњу дечијег игралишта у МЗ „Никола Француски“ и за изградњу трибина на стадиону ОФК „Кикинда“ - каже Сестак Поред Сестака, у Центру, који нема своје просторије, запослена је још једна особа, на израђује интернет портала. А. Ђ.

Имре Кабок

КОПАЊЕ КАНАЛА ЗА ОДВОЂЕЊЕ СУВИШНЕ ВОДЕ

Влажност погодује тополама

РУСКО СЕЛО: У Руском Селу у току су радови на копању канала, такозваних шлицева, да би се вода која стоји на појединим местима одвела у најближи канал. Багер прочишћава затрпане канале да барем део воде из поплављених њива усмери на одводне канале. Месна заједница ангажовала је механизацију и неколико стотина хектара обрадивих површине биће поново у функцији.

- Копамо канале у делу новог села, у којем су куће и пољопривредни објекти угрожени од стајаће воде која полако формира мала језера. Похвалио бих све мештане који су пристали да уступе земљиште за трасу канала – рекао је председник Месне заједнице Имре Кабок. И додао да су средства обезбеђена преко Јавног предузећа „Дирекција за изградњу града“.

Иако је киша углавном нанела штету, такви временски услови погодовали су развоју стабала тополе, која су посађена током прошле године на око 2, 5 хектара из средстава Еколошког фонда општине Кикинда. Кабок је на ободу депоније са које је украден велики део жичане ограде показао младу шуму коју су мештани и ловци посадили као заштитни појас од ветрова и амброзије. Такође, истакао је он, ове године кроз програме ИПА фондова биће пошумлљено још десет хектара. Десетак сеоских ловаца садницама тополе, бреста, пинцике јавора и багрема пошумило је катастарско јутро земље у државном власништву које су годинама узурпирали неодговорни појединци. А. Ђ.

БАЧ КА ПА ЛАН КА: У склопу акције обједињавања сеоских водовода у Бачкопаланачкој општини бригу о водоснабдевању у неколико насељених места до сада је преузело Јавно комунално предузеће „Комуналпројект“ из Бачке Паланке. Током маја, а тако овде очекују, сеоски водовод у Нештину треба да преузме паланачка, односно општинска фирма.

- Имали смо састанак са представницима општине и ЈКП „Комуналпројект“ и договорили смо се да Месна заједница у наредним данима донесе одговарајуће одлуке о преузимању сеоског водовода од стране ЈКП. Ово је за

До сада је неколико села предало водоводе ЈКП. Најчешћи разлог је беспарица, јер самодоприноси у тим селима нису прошли, па се спас види у коначном преузимању бриге од стране „Комуналпројекта“. У Гајдобри, на пример, као права реткост успео је нови самодопринос, па ово село не жели да уступи свој водовод. Гајдобрани, као и Челарево, имају своја комунална предузећа и не желе да се одрекну прихода од комуналних делатности. У Челареву кажу да могу сами, јер њихова комунална фирма има осам запослених и цена воде је нижа него у Бачкој Паланци, а до сада су много уложили у водоснабдевање и не желе да га се одрекну.

наше село спас, јер референдум о увођењу новог самодоприно са прошле године није прошао, а тиме смо остали без потребних

средстава за одржавање водовода. Посебно се бојимо великих хаварија, а по договору ЈКП треба да преузме радника на водово-

ду као и комуналног радника. Тиме ће општинско јавно предузеће преузети бригу о производњи, дистрибуцији и наплати пијаће воде, али и других комуналних услуга – каже шеф Месне канцеларије у Нештину Сава Алиђукић. Нештинска вода је једна од најздравијих, односно најисправнијих, јер је својевремено извршена каптажа фрушкогорских извора, а њен квалитет периодично потврђују и стручне анализе. Многи Палачани и данас у балонима носе ову воду кућама, а у овом селу пре пар година изграђена је и фабрика пијаће воде која се флашира. М. Су џум

ИДЕ ЈА У МАР ТО НО ШУ ЗА ОСНИ ВА ЊЕ ФОН ДА ЗА КУ ПО ВИ НУ ПРА ЗНИХ КУ ЋА

До бра ин ве сти ци ја за бу дућ ност се ла МАР ТО НОШ: Око 50 кућа у Мартоношу у кањишкој општини зврји празно, а када је недавно седам-осам продато и населило се 25 Рома из ино странства и југа Србије, појачано је страховање мештана од њиховог масовног до сељавања. У циљу побољшања безбедно сти у селу, одржан је и збор грађана, на коме је актуелизована идеја и по стигнут договор о оснивању фонда за откуп празних кућа у селу за потребе младих мештана који желе да оснују породице, остану живе и раде у овом селу крај Тисе.

- Једна број новодо сељених становника вратио се из Италије, Немачке и других европских земаља, а неки су са југа Србије. Пре насељавања у Мартонош неки су привремено били у Суботици. Пошто смо погранично насеље надомак Коридора 10 код нас су почели куповати куће јер им овде треба пребивалиште, да би дошли до нових биометриј-

купи кућу и дође да живи у мирној сеоској средини. У последње време предност живота у Мартоношу препознало је неколико породица из Кањиже које су купиле куће, или су се трајно настаниле у викендицама. Цена већине празних кућа у Мартоношу су 2.500 до 5.000 евра. Мада, има и оних скупљих за које се тражи 10.000 и више евра, али оне су конфорне, одмах спремне за становање. Цена кућа сличног конфора у седам километара удаљеној Кањижи је четири-пет пута већа.

- Иницијатива за оснивање фонда за куповину празних кућа заједно са локалном самоупрваом општине Кањиже и овдашњим предузетницима покренута је још у октобру прошле године. Звали смо предузетнике из Мартоноша да поразговарамо о будућно сти села. Ре а лизација идеје о формирању фонда за откуп прзаних кућа, које би под повољним условима на дугорочну отплату дали младима, зависи

Ан тун Ђер ке и Акош Ма кра

ских пасоша Србије. Куће код нас нису скупе, али не знам откуд им паре, имајући у виду да овдашњи људи који раде и баве се земљорадњом не могу да дођу до толико пара да купе кућу, чак и ако би то желели - каже председник Месне заједнице Мартонош Акош Макра. Због вишедеценијског одласка младих сеоско становништво је све старије, а врло су ретки примери да неко са стране из града

од пара и не можемо је остварити без подршке локалне самоуправе или шире заједнице - сматра Макра. На подручју МЗ Мартонош је око 2.000 житеља, од којих ко 150 у оближњем насељу Мали Пе сак. Од око 900 домаћинстава пуно је старачких, за младе нема довољно по сла, иако је познато да Мартонош има шест приватних фабрика за прераду зачинске паприке, поврћа и зачинског

Мар то нош тре ба да се под мла ди

и лековитог биља. У њима је стално запо слено око 200 људи, а неколико пута више радника ангажује у сезони прераде. Један од предузетника, како смо сазнали мимо формирања фонда, препознао је потребу млађих радника и помогао их куповином четири куће. Са недавног збора грађана упућена је молба мештанима да буду међусобно солидарни и приликом продаје некретнина „погледају коме ће продати своје куће“.

- У селу је око три стотине млађих људи, ако овде не нађу по сао и не могу да реше стамбено питање, страхујемо од тога да ће са добијањем двојног држављанства Републике Мађарска већи број у потрази за бољим животом отићи - сматра Макра. Са 26 година Акош Макра је од пре скоро три године најмлађи председник МЗ Мартонош у историји села, по струци је ветеринарски техничар, незапо слен, живи са родитељима, функцију челника МЗ обавља волонтерски.

- Колико знам Мартонош никада није имао млађег председника. Када сам изабран на дужност непо средним гласањем мештана, нисам мислио да ће бити толико тешко, јер има пуно проблема које треба решавати, а пара је мало или их нема. Наслеђено је до ста проблема из ранијег периода, а референдум за но-

ви самодопринос који је организован у јануару није успео, па чекамо да прође шест месеци како би поновили изјашњавање мештана. Надам се да ће људи схватити да без самодоприно са не можемо да решавамо наше најо сновније потребе. Имамо стално запо сленог секретара, комуналног радника и водоинсталатера, јер је месни водовод у нашој надлежно сти и водимо бригу о водо снабдевању, па ће бити мало пара за текуће одржавање и најнужније потребе - сазнајемо од Макре. Власник мартоношке по сластичарске фирме „Фоци цуки“ Антун Ђерке слаже се да је идеја о оснивању фонда за куповини празних кућа за потребе младих фантастична, али да би превасходно општина морала финансијски да помогне да се она реализује, пошто у економској кризи предузетници теже могу да издвоје средства за улагања за ову сврху.

- До ста је младих који живе са родитељима, желели би да се осамо стале и засебно живе, па би им помоћ да дођу до свог крова над главом сигурно добро дошла и помогла у опредељењу да остану да овде живе и обезбеђују егзистенцију. Оснивање фонда би била добра инвестиција за будућност младих људи и села сматра Ђерке. Текст и фото: М. Ми тро вић

ПОНОВО ЕКОЛОШКИ ИНЦИДЕНТ НА РЕЦИ ЈЕГРИЧКОЈ

Запаљено километар и по трске Лицитација пијачних тезги

АПАТИН: Почетна цена пијачних тезги које је на олицитацији поднудило Јавно комунално предузеће „Наш дом“ кретала се од најниже 4.450 динара до 26.950 динара. Највише излицитарне су биле тезге за 35.000 и 30.000 динара. Квадрат пијачног простора без тезге и крова се ценио 2.000 динара. Ј. П.

ТЕМЕРИН: Поводом недавне паљевине трске на левој обали реке Јегричке, од бечејског моста према Госпођинцима, у дужини од километар и по, представници ЈВП „Воде Војводине“ посетили су јуче Темерин и разговарали са председником општине Андрашом Густоњом, члановима Општинског већа, представницима еколошких друштава и школа. Све се чини на проналажењу кривца за овај еколошки инцидент, јер су нанете несагледиве последице биљ-

ном и животињском свету, природном станишту ретких и законом заштићених риба и водоземаца и више од 140 врста птица. Река Јегричка, која је проглашена за заштићени парк природе, протиче кроз територију четири јужнобачке општине. Поред природних лепота, ретких биљних и животињских врста, посебно риба и птица - ова аутохтона војвођанска река често је на мети несавесних и неодговорних лица. Готово на истом месту 5. априла прошле године извр-

шено је исто кривично дело, а пре две године непознате особе запалиле су трску са обе стране обале Јегричке од Сирига према Змајеву у дужини од 2,5 километра. Представници ЈВД „Воде Војводине“ истакли су да је у прва три месеца у рибокрађи на овом подручју ухваћено више група, против којих су поднете пријаве, а уништена је 21 мрежа у дужини од 500 метара, осам вршки и више изграђених понтона. М. Милојевић

dru[tvo

dnevnik

~etvrtak7.april2011.

13

sVETsKI dAN zdRAVqA POsVE]EN REzIsTENcIjI NA ANTIbIOTIKE

Od su stvo ak ci je da nas – ne mo gu} nost le ~e wa su tra Re z i s ten c i j a na an t i b i o - ti k e ni j e no v i pro b lem, ali se {i r i br z o, po s ta j e sve opa s ni j a i pre t i da ugro z i jav n o zdra v qe i vra t i nas u pre a n t i b i o t s ku eru, u ko j oj bi i obi~ n e in f ek c i j e mo g le bi t i smr t o n o s ne, jer ne bi bi l o efi k a s nog le k a za wi ho v o le ~ e w e. Sva k e go d i n e 25.000 qu d i u Evrop s koj uni ji umi r e od te { kih bak t e r ij skih in f ek c i j a iza z va n ih re zi s tent n im bak t e r i j a m a, ko je obi~ n o do b i j a j u u bol n i~ kim uslo v i m a.

- Po s led w ih me s e c i na r o ~i t o za b ri w a v a po j a v a re z i sten c i j e crev n ih bak t e r i j a na kar b a p e n e m e, le k o v e ko j i su sma t ra n i za po s led w e uto ~i { te u le ~ e w u te { kih in fek c i j a iza z va n ih mul t i r e zi s tent n im bak t e r i j a m a - ka `e na ~ el n ik Cen t ra za mi r o bi l o g i j u In s ti t u t a za jav n o zdra v qe Voj v o d i n e prof. dr

Zo r a Je l e s i}. - Re z i s ten c i j a na s ta j e i {i r i se zbog se l ek tiv n og pri t i s ka usled pre t e ra n e upo t re b e i zlo u p o t re b e an t i b i o t i k a u hu m a n oj me d i ci n i, ve t e r i n i i po q o p ri vre d i. Raz v i j a se ta k o {to mi k ro o r g a n i z am mu t i r a ili

Referentna laboratorija U In sti tu tu za jav no zdra vqe Voj vo di ne na la zi se Re fe rent na la bo ra to ri ja za re gi stro va we i pra }e we re zi sten ci je bak te ri ja na an ti mi krob ne le ko ve. Ona pri ku pqa po dat ke o ose tqi vo sti izo la ta bak te ri ja na an ti bi o ti ke, na osno vu ko jih }e se, u sa rad wi sa kli ni ~a ri ma, iz ra di ti vo di ~i za ra ci o nal nu upo tre bu an ti bi o ti ka na na {em te re nu.

do b i j a no v e ge n e re z i s ten c i je od dru g ih bak t e r i j a. To se de { a v a, na pri m er, ka d a pa ci j ent ne uzi m a do v oq n u do z u an t i b i o t i k a, ne uzi m a ga do voq n o du g o ili uzi m a neo d - go v a r a j u } i lek na svo j u ru k u.

Po re ~ i m a na { e sa g o v o r i c e, pre upo t re b e an t i b i o t i k a tre b a l o bi zna t i da li je bo l est iza z va la bak t e r i j a, ko j a vr s ta bak te r i j e je u pi ta w u i ka k va je we n a ose t qi v ost na po j e d i n e an t i b i o t i k e. Na vi r u s e an t i b i o t i c i ne de l u ju, te je ne r a c i o n al n o uzi m a ti ih u slu ~ a j u pre h la d e, gri pa i dru g ih vi r u s nih in f ek ci j a. Mi k ro b i o l o { ki pre gle d i ko j i m a se ot k ri v a j u uzro~ n i c i in f ek t iv n ih bo le s ti ra d e se u In s ti t u t u za

jav n o zdra v qe Voj v o d i n e uz va ` e } i uput i ove r e n u kwi `i c u, ali se mo g u do b i t i i bez upu t a, na li~ n i zah t ev pa c i j en t a.

Po v o d om da na { weg Svet skog da n a zdra vqa Svet s ka zdrav s tve n a or ga n i z a c i j a po z i v a jav n ost, le k a r e ko j i pro p i s u j u an t i b i o t i k e, kre a t o r e po l i t i k e, far m a ce u t s ku in d u stri j u i pro i z v o |a ~ e hra n e `i v o tiw s kog po r e k la da pre d u z mu ak c i j u i da od g o vor n o pre p i s u j u i ko r i s te an t i b i o t i k e, pra t e i re g i stru j u re z i s ten c i j u bak t e r i ja i upo t re b u an t i b i o t i k a i pro m o v i { u raz v oj no v ih an ti m i k rob n ih le k o v a. j. bar bu zan

sENTA: NEIzVEsTAN IzbOR dIREKTORA GIMNAzIjE

Pa ra gra fi i par tij ski in te re si

Iz bor di rek to ra u Gim na zi ji u Sen ti jo{ uvek ni je okon ~an, a po sve mu su de }i ne iz ve snost ko ja tra je od po ~et ka ove {kol ske go di ne }e se na sta vi ti i na po nov nom kon kur su. Uqe na va tru do li ve no je naj no vi jom od lu kom Na ci o nal nog sa ve ta ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce da ne pri hva ta iz bor pro fe sor ke he mi je Il di ke Ma ri ja{, ko joj je po ve re we iz gla sa lo Na stav ni~ ko ve }e i [kol ski od bor, od tro je kan di da ta pri ja vqe nih na kon kur su.

Ne za do voq stvo ova kvim is ho dom is ka zao je ju ~e na kon fe ren ci ji za me di je pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Sen ta i li der Gra |an skog sa ve za Ma |a ra (GSM) La slo Rac Sa bo, op tu -

od red be Za ko na o na ci o nal nim sa ve ti ma na ci o nal nih za jed ni ca, ko ji ma je omo gu }e no da Na ci o nal ni sa vet ne ku usta no vu ili or ga ni za i cju pro gla si od in te re sa za na ci o nal nu ma wi nu, pa se re ci mo u Su bo ti ci na toj li sti na {ao i Zo o lo {ki vrt na Pa li }u, {to je ap surd no.

- Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra ni je dao sa gla snost na iz bor di rek to ra sa mo zbog to ga {to wi ho vi par tij ski in te re si ni su ucr ta ni u na{ iz bor. Sa svim nor mal no da gra |a ni Sen te ka `u da ima ov de do voq no Ma |a ra da {ti te svo je na ci o nal ne in te re se, da mo gu i zna ju ko ga bi vo le li da oda be ru za di rek to ra, {to im sa svim ra zu mqi vo tre ba do zvo li ti. To pra vo ne bi sme li

REшEN PROblEM NEsTAшIcE ANEsTETIKA u KlINI^KOM cENTRu VOjVOdINE?

No vi ter mi ni za ma le ope ra ci je

Na ju ~ e r a { we sa o p { te w e Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u ko me je jav nost oba ve {te na da se, “zbog ne sta {i ce lo kal nih ane ste ti ka na ni vou Sr bi je do daq weg ob u sta vqa ju sve ma le hi rur {ke in ter ven ci je ko je se oba vqa ju u hi rur {kim sa l a m a Po l i k li n i k e KCV” re a g o v ao je di r ek t or Re p u bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we Alek san dar Vuk sa no vi} iz ja vom da ni je po zna to {ta je uzrok ne sta {i ce lo kal nih ane ste ti ka uKli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, ali da

za sa da ne ma ne sta {i ca u dru gim usta no va ma u Sr bi ji. Vuk sa no vi} je re kao da lo kal ni ane ste ti ci spa da ju u gru pu le ko va sa ta ko zva ne „B” li ste, od no sno onih ko ji se na ba vqa ju ten d er s kim pro c e d u r a m a ko je spro vo di sa ma zdrav stve na usta no va.

- To zna ~i da je zdrav stve na usta n o v a bi l a u oba v e z i da ten der skom pro ce du rom na ba vi ane ste ti ke u neo p hod nim ko li ~i na ma - re kao je Vuk sa no vi}. On je do dao da po sto ji mo g u} n ost da zdrav s tve n a

usta n o v a ni j e bla g o v re m e n o spro ve la ten der sku pro ce du ru ili da do ba vqa~ ni je bio u mo gu} no sti da is po {tu je ugo vor i snab de usta no vu.

Vuk sa no vi} je pod se tio da RZ ZO re dov no is pla }u je no vac za snab de va we ta kvih me di ka me na ta, da Kli ni~ ki cen tar Sr bi je ima sve ane ste ti ke i da ne ma sa zna wa o to me da po sto je ne sta {i ce ane ste ti ka u ne kim dru gim usta no va ma.

On je re kao da po sto ji mo gu} nost da zdrav stve ne usta no ve jed na dru goj da ju od re |e ne ko -

li ~i ne ane ste ti ka dok se po stu p ak na b av k e spro v e d e do kra ja.

Si n o} je sti g lo no v o sa o p {te w e iz Kli n i~ k og cen t ra Voj v o d i n e u ko me se ka ` e da je upr k os ne s ta {i c i ane s te ti k a KCV re { io ovaj pro blem i da se od da n as na s ta vqa sa ma l im hi r ur {kim in ter v en c i j a na Po l i k li n i c i KCV, pre ma re d o s le d u za k a zi v a w a, a svi pa c i j en t i ko j i su ovih da n a vra } e n i ku } i, “bi } e oba v e { te n i o no v om ter mi n u za ope r a c i j e”.

KAWI[KA OP[TINA POMA@E GRA\ANIMA

Bes plat ne tu `be pro tiv lo po va Do pu nom op {tin ske od lu ke o ta ri fi o na gra da ma i na kna da ma tro {ko va za pru `a we bes plat ne prav ne po mo }i Op {tin ske upra ve u Ka wi `i, usvo je noj na po sled woj sed ni ci op {tin skog par la men ta, od po ~et ka ove ne de qe omo gu }e no je o{te }e nim gra |a ni ma da im se pru `i bes plat na prav na po mo }i ka ko bi ostva ri li svo ja pra va pred nad le `nim su dom. Slu `ba prav ne

Sit ne kra |e i pre va re su sve u~e sta li je, a prak sa je po ka za la da zbog iz no sa {te te ko ja je na iz gled ma la, me |u tim, za mno ge ipak zna ~aj na, o{te }e ni gra |a ni naj ~e {}e od u sta ju da ih na dok na de pod no {e wem pri vat nih tu `bi. Po kre ta we sud skog po stup ka i par ni ~e we pro tiv lo po va za wih zna ~i do dat ni tro {ak zbog an ga `o va wa advo ka ta i sud skih tak si.

Sit ne kra |e i pre va re su sve u~e sta li je, a prak sa je po ka za la da zbog iz no sa {te te ko ja je na iz gled ma la, o{te }e ni gra |a ni naj ~e {}e od u sta ju da ih na dok na de pod no {e wem pri vat nih tu `bi po mo }i op {tin ske ad mi ni stra ci je o{te }e nim gra |a ni ma iz vr {e wem kri vi~ nih de la sit ne kra |e, uta je ili pre va re kod ko jih je vred nost is pod 15.000 di na ra, pru `a }e prav nu po mo} u me snim kan ce la ri ja ma u se li ma op {ti ne. Pro tiv ot kri ve nih pre stup ni ka za ova kri vi~ na de la, pre ma Kri vi~ nom za ko nu Sr bi je, gra |a ni su bi li pre pu {te ni sa mi se bi.

U Op {tin skoj upra vi Ka wi `e o{te }e ni se ra di pru `a wa prav ne po mo }i mo gu obra }a ti sva kog rad nog da na, a u se o skim me snim za jed ni ca ma mo gu se pri ja vi ti u me snim kan ce la ri ja ma, pa }e im u ro ku od tri da na bi ti za ka zan ter min pru `a wa prav ne po mo }i u me stu.

Po kre ta we kri vi~ nog po stup ka je ve zan za ro ko ve, pa je rok za pod no {e we kri vi~ ne

pri ja ve tri me se ca od sa zna wa za iz vr {e we kri vi~ nog de la, a kraj wi rok dve go di ne od we go vog iz vr {e wa. Slu `ba prav ne po mo }i op {tin ske ad mi ni stra ci je po ma ga }e pri ku pqa wem po da ta ka od o{te }e nog, sa sta vqa wem pri vat ne tu `be i upu }i va wem o{te }e nog da svo je pra vo ostva ri kod nad le `nih or ga na.

U lo kal noj sa mo u pra vi op {ti ne

Ka wi `a se na da ju da }e no vom bes plat nom uslu gom gra |a ni ma pre ven tiv no uti ca ti na po ~i ni o ce kri vi~ nih de la i ti me do pri ne ti sma we wu kri mi na la.

Za kri vi~ no de lo sit ne kra |e, uta je ili pre va re sud po pri vat noj tu `bi mo `e iz re }i pre stup ni ci ma nov ~a nu ka znu ili ka znu za tvo ra do {est me se ci.

M. Mr.

VESTI Pro ble ma ti~ no za ka zi va we pre gle da Naj vi {e pri tu `bi gra |a na na rad zdrav stve nih usta no va u Voj vo di ni od no si se na za ka zi va we pre gle da {to do vo di i do vi {e me se~ nog od la ga wa, sa op {ti la je Kan ce la ri ja voj vo |an skog om bud sma na.

- To kom is tra ga po ka za lo se da zdrav stve ne usta no ve sma tra ju da je za ka zi va we pre gle da ovim si ste mom olak {a no, ali da zbog ma log bro ja le ka ra ne po sto je ka pa ci te ti da svi po ten ci jal ni pa ci jen ti za ka `u pre gled u `e qe nom ter mi nu, zbog ~e ga se pre gle di i

po ~e tak le ~e wa od la `u i po ne ko li ko me se ci - na vo di se u sa op {te wu.

Do da je se da pa ci jen ti pri tom ne ma ju ni ka kav do kaz da u ro ku od me sec da na ili ne kom pri me re nom ro ku ni su do bi li uslu gu i ostva ri li pra vo na zdrav stve nu za {ti tu u dr `av nim usta no va ma, {to je zna ~aj no uko li ko se od lu ~e da po mo} ipak po tra `e u pri vat nim zdrav stve nim usta no va ma.

Lo {e sta we u me di ji ma No vi nar skada nas otvo re no pi smo pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u u ko me uka -

zu ju na lo {e sta we u me di ji ma, ali i na neo p hod nost do no {e wa Me dij ske stra te gi je ko ja bi re gu li sa la ovu oblast.

U pi smu Udru `e wa no vi na ra Sr bi je, Ne za vi snog udru `e wa no vi na ra Sr bi je, Ne za vi snog dru {tva no vi na ra Voj vo di ne, Aso ci ja ci je ne za vi snih elek tron skih me di ja i Lo kal pre sa se is ti ~e da je lo kal na {tam pa na iz di sa ju, a ma te ri jal ni po lo `aj no vi na ra be dan.

Bez bed nost no vi na ra je ugro `e na, ra dio emi si je se uki da ju po zah te vi ma po li ti ~a ra, a jo{ uvek ni su ot kri ve ne ubi ce no vi na ra, na vo di se u pi smu.

Gimnazija u Senti

`u ju }i Na ci o nal ni sa vet da je da im ospo ra va ju ni Na ci o nal ni ne pri hva ta we kan di da ta iza - sa vet ni Mi ni star stvo pro sve bra nog od stra ne ko lek ti va mi - te, ni ti re sor ni Po kra jin ski mo in te re sa gra |a na Sen te, o~e - se kre ta ri jat. U na {e {ko le idu ku ju }i da ta~ ku na ra {o mo ni ja - i Ma |a ri i Sr bi i ni je u re du da du sta vi re sor ni po kra jin ski ne is po {tu je mo wi ho vu vo qu, a se kre tar, od no sno da se pri me na mi smo u lo kal noj sa mo u pra vi za kon skih pro pi sa ne sve de na iza bra ni smo od gra |a na zbog to ga. Kao Ma |ar, pred sed nik pa trij ske in te re se. jed ne par ti je voj vo |an skih Ma Rac Sa bo sma tra stav Na ci o- nal nog sa ve ta ne pri me re nim, |a ra, Sen }a nin i lo kal pa tri o- po go to vo {to ni su pre do ~e ne ta in si sti ram da se is po {tu je kon kret ne za mer ke iza bra nom vo qa gra |a na Sen te, a to bi tre kan di da tu, ne go da „ni je iza bra - ba lo da ~i ni i Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra, a ne na sa do voq nim da ra di pro tiv bro jem gla so va”, iako je za kon ska La slo Rac Sa bo: Kao vo qe gra |a na Ma |ar, pred sed nik Sen te - sma tra pro ce du ra u ce Rac Sa bo. lo sti is po {to jed ne par ti je On je pod se va na i za Ma ri ja - voj vo |an skih Ma |a ra, tio i na spo re {e vu gla sa la ve Sen }a nin i wa ko ja su bi la li ka ve }i na ~la lo kal pa tri o ta, pri sut na i pri no va Na stav ni~ li kom ime no va kog ve }a i ~la no in si sti ram da se wa ~la no va va [kol skog od is po {tu je vo qa {kol skih od bo bo ra. gra |a na Sen te ra, ko je je po tu - Or ga ni {ko `bi Na ci o nal le su po sle spro ve de ne pro ce du re Na ci o nal nom nog sa ve ta iz for mal nih raz lo sa ve tu Ma |a ra pro sle di li va - ga po ni {ta vao Uprav ni sud.

Rac Sa bo ka `e da je na kon po qan pred log i mi slim da ova kav na ~in op ho |e wa ni je u re du. ni {te wa re {e wa o ime no va wu Ako se ra di o li~ no sti kan di da - {kol skih od bo ra pred sed nik ta, ako ima ne ke za mer ke tre ba - Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra dr lo bi kon kret no re }i zbog ~e ga Ta ma{ Kor hec iz ja vqi vao da }e ne od go va ra u po gle du zna wa, bi ti za do vo qan, ako se me |u tri stru~ no sti i eti~ no sti, pa bi ~la na ko je ime nu je lo kal na sa to shva ti li kao ra zu mqi vo ne - mo u pra va na |e po je dan wi hov sla ga we. Mi slim da je pro blem pred log, {to je i uva `e no, ali u to me da Na ci o nal ni sa vet po - da su mu po sle po ra sli ape ti ti gre {no shva ta svo ju ulo gu i {to da sva tri ~la na pred la `e Na su re {e wa u Za ko nu o na ci o nal - ci o nal ni sa vet.

- Od de vet ~la no va [kol skog nim sa ve ti ma po gre {no po sta vqe na. Na ci o nal ni sa vet bi u od bo ra tri ima oba ve zu da da je ova kvim slu ~a je vi ma tre bao da Skup {ti na op {ti ne, jer pre ko se opre de qu je po prin ci pi ma, a tih pred stav ni ka kon tro li {e ne po li~ no sti ma. Pod ra zu me va mo {ta se de {a va u {ko la ma, a se da ne ko ko ho }e da bu de di rek - iz op {tin ske ka se iz dva ja ju pa tor u {ko li u Sen ti mo ra da go - re za wi ho vo de li mi~ no fi nan vo ri srp ski i ma |ar ski je zik i si ra we. Ne shva tqi vo je da Na sli~ no. Na ci o nal ni sa vet Ma - ci o nal ni sa vet sa da ho }e da |a ra bi tre ba lo da {ti ti in te - ami nu je pred la ga we sva tri re se ma |ar ske na ci o nal ne za jed - kan di da ta. Mi slim da za ko no ni ce na ovim pro sto ri ma, ali da vac ni je to hteo da po stig ne, po mom mi {qe wu oni ne is pu - da 29 od bor ni ka Skup {ti ne op wa va ju tu ulo gu ne go {ti te in - {ti ne iza bra nih od stra ne gra te re se jed ne po li ti~ ke stran ke, |a na, ne mo gu da ima ju pred stav {to je ja ko po gre {no. To vo di ni ka u [kol skom od bo ru, ka da na uzak put ne sa mo pre ma ov da - {ko la do bi ja no vac i iz bu xe ta {wim Ma |a ri ma, ne go i pre ma SO. Ovo je ap so lut no ne nor gra |a ni ma srp ske na ci o nal no - mal no. Za kon tre ba pre gle da ti sti ~i ja de ca ta ko |e po ha |a ju od „A„ do „[„, jer su ne ka re {e Gim na zi ju, a sve to do vo di do za - wa po gre {no po sta vqe na i do blu da i gre {a ka - pre do ~a va Rac vo de nas u ap so lut no ne nor mal nu si tu a ci ju - pre do ~a va La slo Sa bo.

Pred sed nik SO Sen te i li - Rac Sa bo.

M. Mitrovi} der GSM pod se }a i na ne ja sne

14

crna hronika

~etvrtak7.april2011.

dnevnik

MI NI STAR UNU TRA [WIH PO SLO VA IVI CA DA ^I] NA JA VQU JE

SI NO] U NI [U

Re gi o nal na kan ce la ri ja DEA u Be o gra du?

Dvo stru ko ubi stvo Dve oso be su ubi je ne si no} u ni {kom na se qu „Bran ko Bje go vi}”, re ~e no je Ta nju gu u Po li cij skoj upra vi. U po li ci ji ni su mo gli da sa op {te vi {e in for ma ci ja o dvo stru kom ubi stvu jer je uvi |aj tek bio za po ~et.

Po na vo di ma po li ci je, bli `a oba ve {te wa i vi {e in for ma ci ja bi }e sa op {te ni po sle uvi |a ja.

ZBOG NA PA DA NA U^E NI KA U KAR LO VA^ KOJ GIM NA ZI JI

Te re te se jo{ dvo je Po vo dom do ga |a ja od 29. mar ta, ka da je te {ko po vre |en u~e nik Kar lo va~ ke gi man zi je, po li ci ja je, osim ve} pod ne te pri ja ve pro tiv jed nog ma lo let ni ka, osum wi ~i la jo{ dve ma lo let ne oso be iz Srem skih Kar lo va ca za na sil ni~ ko po na {a we, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Ka ko je na{ list pi sao, pret hod no je kri vi~ na pri ja va pod ne ta pro tiv ma lo let nog me {ta ni na zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke te le sne po vre de uz, ta ko |e, na sil ni~ ko po na {a we.

M. V.

Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e u Mek si ku raz go va ra ti s di rek tor kom ame ri~ ke Agen ci je za bor bu pro tiv ile gal ne tr go vi ne nar ko ti ci ma (DEA) Mi {el Le on hart o otva ra wu kan ce la ri je DEA u Be o gra du.

Da ~i}, ko ji u mek si~ kom le to va li {tu Kan ku nu u~e stvu je na Me |u na rod noj kon fe ren ci ji za bor bu pro tiv dro ga, raz go va ra }e s Le on har to vom i o or ga ni zo va wu re gi o nal ne kon fe ren ci je za bor bu pro tiv nar ko ti ka.

– Jo{ jed nom }u po zva ti DEA da odr `i mo re gi o nal nu kon fe ren ci ju, ali i da u bu du} no sti DEA

otvo ri svo ju kan ce la ri ju za bor bu pro tiv dro ge za na{ re gion u Be o gra du – re kao je on, sa op {te no je iz Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je.

Da ~i} je ka zao i da }e na kon fe ren ci ji pred stav ni ci 91 dr `a ve pred sta vi ti svo ja is ku stva u bor bi pro tiv tr go vi ne nar ko ti ci ma a da }e i Slu `ba MUP-a Sr bi je za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la pred sta vi ti re zul ta te svog ra da. On je iz ja vio i da pri stu pa we Sr bi je Me |u na rod noj aso ci ja ci ji za bor bu pro tiv dro ga pred sta vqa va `nu ~i we ni cu i me |u na rod no pri zna we, „po go to vo ako se ima ju u vi du re zul ta ti Sr bi je u po sled wih ne ko -

li ko go di na u bor bi pro tiv nar ko ti ka”.

Na po ~et ku kon fe ren ci je u Kan ku nu, di rek tor ka DEA-e po zdra vi la je pri stu pa we Sr bi je Me |u na rod noj aso ci ja ci ji za bor bu pro tiv nar ko ti ka, ko ja oku pqa 91 ze mqu i ~i ji je pu no prav ni ~lan Sr bi ja po sta la na po ziv di rek to ra DEA, sa op {tio je pret hod no MUP Sr bi je.

Da ~i}, ko ji je u ~e tvo ro dnev nu po se tu Mek si ku ot pu to vao 4. apri la, sa stao se i s di rek to rom mek si~ ke po li ci je Fa kun dom Ro sa som, s kim je raz go va rao o pot pi si va wu me mo ran du ma o sa rad wi re sor nih mi ni star sta va i po li ci ja.

(Ta njug)

UKO LI KO SE U SLU ^A JU UHAP [E NOG RAT NOG GRA DO NA ^EL NI KA TRE BI WA PRI ME NI EVROP SKA KON VEN CI JA O EKS TRA DI CI JI

Sr bi ja bi mo gla iz ru ~i ti Vu ~u re vi }a NA KON HAP [E WA ZBOG NE RE DA NA UTAK MI CI ITA LI JA–SR BI JA OK TO BRA PRO [LE GO DI NE

Srp ski na vi ja~ de por to van iz \e no ve Srp ski hu li gan Sr |an Jo ve ti}, ko ji je u ok to bru pro {le go di ne uhap {en u \e no vi zbog u~e {}a u ne re di ma za vre me utak mi ce Ita li ja–Sr bi ja, de por to van je iz Ita li je.

Jo ve ti} je bio u gru pi na sil ni ka iz Sr bi je, ko ji su iza zva li pre kid utak mi ce u kva li fi ka ci ja ma za Pr ven stvo Evro pe na sta di o nu „Ma ra si”, a ko ja je ka sni je re gi stro va na slu `be nim re zul ta tom 3:0 za Ita li ju. Jo ve ti} je bio osu |en na dve i po go di ne za tvo ra, ali je po sle sud ske na god be ju ~e pu {ten i po slat ku }i.

Zbog di vqa wa hu li ga na iz Sr bi je, ko ji su ba ca li dim ne bom be i ba kqe na te ren, uni {ta va li se di {ta i ogra du na tri bi na ma, utak mi ca u \e no vi je pre ki nu ta ve} po sle se dam mi nu ta, a Evrop ska fud bal ska uni ja ka sni je je sank ci o n i s a l a srp s ki dr ` av n i tim.

Vo |a na sil ni ka Ivan Bog da nov jo{ ~e ka su |e we, dok su ~e tvo ri ca u fe bru a ru iz be gla za tvor pri hva ta ju }i kri vi cu i pro te ra ni su iz Ita li je na pet go di na.

(Ta njug)

OT KRI ]E KRA JU GE VA^ KIH CA RI NI KA

Kra te` u piyami Ca ri ni ci u Kra gu jev cu spre ~i li su po ku {aj kri jum ~a re wa ve }e ko li ~i ne ne pri ja vqe ne ro be, kao i pu {ke ko ja je bi la sa kri ve na u se lid be nim stva ri ma, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo fi nan si ja.

To kom ru tin ske kon tro le, u ka mi o nu sa se lid be nim stva ri ma je pro na |e no vi {e od 120 fla {a ra znih luk su znih al ko hol nih pi }a, alat – bu {i li ce, bon se ci, od vi ja ~i, te ste re, kao i ku }i apa ra ti.

Ka mion sa se lid be nim stva ri ma, kra gu je va~ kih re gi star skih ozna ka, pri ja vqen je 2. apri la ca rin skim or ga ni ma ra di spro vo |e wa re dov nog po stup ka ca ri we wa. Pri li kom pri ja vqi va wa, ca rin ska slu `be ni ca ru tin ski je otvo ri la jed nu kar ton sku ku ti ju, u ko joj je pro na {la ne ko li ko fla {a pi }a ko je ni su bi le na spi sku pri ja vqe nih stva ri. Zbog to ga je zah te va la da joj se otvo ri ku ti ja ko ja je bi la na sa mom vr hu ka mi o na, u ko joj je bi la gar de ro ba, a na dnu ku ti je, u no ga vi ci pi xa me, pro na {la je sa kri ve nu pu {ku.

(Ta njug)

Rat ni gra do na ~el nik Tre bi wa Bo `i dar Vu ~u re vi}, ko ji je dr `a vqa nin BiH, mo gao bi bi ti iz ru ~en Hr vat skoj u skla du s Evrop skom kon ven ci jom o eks tra di ci ji, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Mi ni star stvu prav de Sr bi je.

Ta kon ven ci ja je pri men qi va u Vu ~u ro vi }e vom slu ~a ju po {to

od lu ~i va }e Vi {i sud u [ap cu, ko ji mu je u po ne de qak uve ~e od re dio eks tra di ci o ni pri tvor od 18 da na.

Na pr vo ste pe no re {e we o even tu al noj do zvo li iz ru ~e wa Vu ~u ro vi} }e ima ti pra vo `al be Ape la ci o nom su du u Be o gra du, a ko na~ nu od lu ku o even tu al -

Bo ris Ta di}: Pri mer funk ci o ni sa wa prav ne dr `a ve Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} oce nio je da je hap {e we rat nog gra do na ~el ni ka Tre bi wa Bo `i da ra Vu ~u re vi }a na gra ni ci iz me |u BiH i Sr bi je „~ist pri mer funk ci o ni sa wa prav ne dr `a ve”. „Funk ci o ni sa we prav ne dr `a ve nam je, iz gle da, neo bi~ no i kao da nas uvek iz no va iz ne na di. A ono pod ra zu me va da se pro ce su i ra ju svi slu ~a je vi za ko je po sto ji osnov, a ne pro ce su i ra ju oni za ko ji ne ma do ka za ili po sto ji gre {ka u op tu `ni ci ili pro ce du ri.

Mi smo ze mqa ko ja po {tu je me |u na rod ni prav ni po re dak. Go spo din Vu ~u re vi} je stra ni dr `a vqa nin, uhap {en na gra ni ci po po ter ni ci, i to je ~ist pri mer funk ci o ni sa wa prav ne dr `a ve”, re kao je Ta di} u in ter vjuu za da na {we iz da we „No vo sti”.

Na kon sta ta ci ju da jav nost pri li~ no lo {e re a gu je na ~i we ni cu da se qu di s po ter ni ca ko je mi po tra `u je mo ola ko pu {ta ju na slo bo du (od Ga ni }a, Pur de, do Di vja ka), dok Sr be iz ru ~u ju i su di im se u dru gim dr `a va ma, Ta di} je re kao da je u svim tim slu ~a je vi ma funk ci o ni sa la prav na dr `a va. „Ta ko je bi lo i u svim slu ~a je vi ma ko je ste po me nu li. Za sve mo ra ju po sto ja ti do ka zi ka ko bi sud do neo va qa nu pre su du. U su prot nom ima li bi smo dis kre ci o no pra vo da se svi ma su di bez do ka za, po si ste mu ‘ko ja ~i taj tla ~i’”, do dao je. su i Sr bi ja i Hr vat ska we ne pot pi sni ce, a ne ma ju bi la te ral ni ugo vor ko ji bi re gu li sao to pi ta we, na po mi wu u Mi ni star stvu.

Da bi do iz ru ~e wa Vu ~u ro vi }a do {lo, pre sve ga je po treb no da Hr vat ska, u za kon skom ro ku od 18, od no sno 40 da na, uko li ko za tra `i pro du `e we, Sr bi ji pro sle di zahvtev za we go vo iz ru ~e we uz svu neo p hod nu do ku men ta ci ju. O is pu we no sti uslo va za Vu ~u re vi }e vo iz ru ~e we

noj mol bi Hr vat ske, ko ja je pre kju ~e na ja vqe na iz te dr `a ve, do ne }e mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi}.

Vu ~u re vi} je uhap {en u po ne de qak, 4. apri la, na gra ni~ nom pre la zu Ka ra kaj u Ma lom Zvor ni ku, na osno vu po ter ni ce ko ju je za wim ras pi sa la Hr vat ska zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih to kom ar ti qe rij skog ga |a wa Du brov ni ka od 1991. do 1995. go di ne. Vu ~u re vi} ima dr `a vqan stvo Bo sne i Her ce go vi ne, a

Bo `i dar Vu ~u re vi}

Tu `i o ci Sr bi je i BiH o spo ra zu mu za ustu pa we do ka za Srp ski tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi} i we gov ko le ga i dr `av ni tu `i lac BiH Mi lo rad Ba ra {in raz go va ra li su ju ~e u Be o gra du o de ta qi ma bu du }eg spo ra zu ma ko ji }e omo gu }i ti raz me nu do ka za u po stup ci ma za kri vi~ na de la rat nih zlo ~i na. Sa sta nak, ko jem su pri su stvo va li i pred stav ni ci rad nih gru pa za iz ra du spo ra zu ma iz Sr bi je i BiH, oce wen je kao ve li ki ko rak na pred u usa gla {a va wu sta vo va, na vo di se u za jed ni~ kom sa op {te wu srp skog i bo san skog tu `i la {tva. Fi nal na ver zi ja na cr ta spo ra zu ma bi }e de fi ni sa na od 19. do 20. apri la u Sa ra je vu, do da je se u sa op {te wu.

Za kqu ~e wem tog do ku men ta, ka ko je ra ni je na ja vqe no, omo gu }i }e se ustu pa we do ka za pro tiv okri vqe nih i okon ~a ti vo |e we pa ra lel nih is tra ga za ista kri vi~ na de la, kao {to je to u slu ~a ju ofi ci ra voj ske BiH Jo va na Di vja ka.

2008. pod neo je kon zu la tu Sr bi je u Bo sni Her ce go vi ni zah tev za do bi ja we srp skog dr `a vqan stva.

Am ba sa da Bo sne i Her ce go vi ne u Sr bi ji po nu di la je kon zu lar nu po mo} ne ka da {wem gra do na ~el ni ku Tre bi wa Bo `i da ru Vu ~u re vi }u ko ji je u pri tvo ru u [ap cu, sa op {ti lo je Mi ni star stvo spoq nih po slo va BiH. Pred stav ni ci am ba -

sa de su, od mah po sa zna wu o hap {e wu, po se ti li Vu ~u re vi }a u pri tvor skoj je di ni ci u [ap cu i po nu di li mu neo p hod nu kon zu lar nu po mo}.

Am ba sa da BiH je, po vo dom hap {e wa ne ka da {weg gra do na ~el ni ka Tre bi wa Bo `i da ra Vu ~u re vi }a, pre u ze la uobi ~a je ne ak tiv no sti u vi du kon zu lar ne za {ti te, na ve de no je u sa op {te wu.

PO ZNA TI GLU MAC SVE DO ^IO NA SU \E WU „STE ^AJ NOJ MA FI JI”

Ba ta @i vo ji no vi}: Ko {tu ni ~in ka bi net iza afe re pro tiv mog si na Glu mac Ve li mir - Ba ta @i vo ji no vi} po sve do ~io je ju ~e pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du da su po li cij ski in spek to ri u vi {e na vra ta po ku {a li da od we go vog si na Miq ka @i vo ji no vi }a iz nu de is kaz, kao i da im je na wi hov zah tev dao 30.000 evra.

Po sle sve do ~e wa na su |e wu gru pi op tu `e nih za pri vred ni kri mi nal, po zna toj kao „ste ~aj na ma fi ja”, @i vo ji no vi} je no vi na ri ma re kao da mu je „pet i po go di na tre ba lo da sa zna ko sto ji iza afe re upe re ne pro tiv we go vog si na”.

– To je ka bi net Vo ji sla va Ko {tu ni ce – re kao je krat ko @i vo ji no vi}, ne obra zla `u }i ka ko je do {ao do tih sa zna wa.

Sin glu ma~ ke le gen de, Miq ko @i vo ji no vi}, ko ji je po ve zan

s tom gru pom u dru gom pro ce su, po be gao je iz ze mqe 2006. a za wim je ras pi sa na In ter po lo va po ter ni ca.

Sve do ~e }i pred su dom, @i vo ji no vi} je is pri ~ao da su dva in spek to ra i dva advo ka ta do la zi li kod Miq ka ku }i tri pu -

Ve li mir - Ba ta @i vo ji no vi} uo~i sve do ~e wa

ta u to ku jed ne ne de qe i vr {i li pri ti sak na we ga „da ne {to pri zna i da op tu `i ne vi ne qu de”.

– On je ne kom od wih ~e tvo ri ce dao 30.000 evra – re kao je @i vo ji no vi}, i do dao da su isti qu di ne {to ra ni je to kom 2005. go di ne vr {i li pri ti sak na we ga i u Bu dvi. ^i ta va, „afe ra” po ~e la je, ka ko je re kao, na kon iz ja va u me di j i ma biv {ih ru k o vo di l a c a pred u ze }a „Rad” da je we gov sin, ko ji je 2004. bio po sta vqan za ste ~aj nog uprav ni ka tog pred u- ze }a, „ne ki kri mi na lac”. Na kon tih na pi sa u no vi na ma, @i vo ji no vi} sta ri ji je oti {ao sa @ar k om Ob r a do vi } em, sa da {wim mi ni strom pro sve te, kod di rek to ra po li ci je Mi lo ra da

Ve qo vi }a, ko ji mu je re kao da }e mu „da ti dva in spek to ra ko ji su u tom pred me tu”, kao i da je od skup {tin skog Od bo ra za bez bed nost tra `io da se is pi ta „{ta se do ga |a u toj afe ri”. @i vo ji no vi} mla |i je op tu `en zbog mal ver za ci ja ko je je po ~i nio kao ste ~aj ni uprav nik gra |e vin skog pred u ze }a „Rad”.

We mu }e se su di ti u od su stvu pred Vi {im su dom u Be o gra du, kao i jo{ tro ji ci op tu `e nih.

Sud ski pro ces pro tiv ~la no va „ste ~aj ne ma fi je” tra je od ja nu a ra 2007. go di ne, a op tu `e ne su 33 oso be za zlo u po tre be u ste ~aj nim po stup ci ma, po ~i we ne od 2003. do 2006. go di n e, vred ne 50 mi li o na evra. Kao or ga ni za to ri gru pe op tu `e ni su biv {i pred sed nik Tr go vin -

skog su da u Be o g ra du Go r an Kqa j e vi}, biv {i di r ek tor „Ce-mar ke ta” Slo bo dan Ra du lo vi}, ko ji je u bek stvu, su vla snik fir me „Eko-pro dukt” Mi lin ko Bra {wo vi}, bi zni smen Se ku la Pjev ~e vi} i biv {a di rek tor ka Po {tan ske {te di o- ni ce Je li ca @iv ko vi}.

U ja nu a ru 2007. go di ne ta da {wi spe ci jal ni tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Slo bo dan Ra do va no vi} pod neo je zah tev za spro vo |e we is tra ge i od re |i va we pri tvo ra vla sni ku „Ge mak sa” \or |u An te qu i biv {em ste ~aj nom uprav ni ku „Ra da” @i vo ji no vi }u, zbog sum we da su ne le gal nim po slo va wem o{te ti li to pred u ze }e za vi {e od se dam mi li o na evra.

(Ta njug)

CRnA HROnikA

c m y

dnevnik

Me sto prk si no} nog ob ra ~u na

Foto: F. Baki}

~etvrtak7.april2011.

Pri vo |e we osum wi ~e nih Iva na V. i Ra di vo ja R.

15

Foto: B. Lu~i}

PO SLE PREK SI NO] NOG OB RA ^U NA NA NO VO SAD SKOM BU LE VA RU OSLO BO \E WA

Uhap {en osum wi ~e ni za po ku {aj te {kog ubi stva No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je ju ~e Iva na V. (1983) iz Be ~e ja pod sum wom da je prek si no} oko 21.30 sat na no vo sad skom Bu le va ru oslo bo |e wa po ku {ao da ubi je, s vi {e ubo da se ~i vom u sto mak, Ni no sla va M. (1977) iz Zre wa ni na.

Po vo dom ovog do ga |a ja, pri pad ni ci MUP-a su, ta ko |e, pri ve li No vo sa |a ne Ra di vo ja R. (1983) i Go ra nu E. (1983), ko ji se te re te za raz boj ni {tvo. Sve tro je bi }e za dr `a ni, pa pri ve de ni na sa slu {a we de `ur nom is ta `nom su di ji Vi {eg su da, sa op {ti la je no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Ni no slav M. je od mah po sle do ga |a ja pri mqen u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, gde su mu utvr |e ne ve o ma te {ke po vre de uz ve li ki

SU \E WE PRED APE LA CI O NIM SU DOM „ZVE ZDI NOM” NA VI JA ^U URO [U MI [I ]U, OP TU @E NOM ZA PO KU [AJ UBI STVA @AN DAR MA

Traj ko vi} po du `no sti u ci vi lu bio na tri bi ni – @an darm Ne boj {a Traj ko vi} bio je po slu `be noj du `no sti ras po re |en na se ver nu tri bi nu sta di o na to kom utak mi ce „Cr ve na zve zda„ – „Haj duk„ iz Ku le 2. de ce me bra 2007. go di ne, na osno vu pla na an ga `o va wa @an dar me ri je – po sve do ~io je ju ~e we gov nad re |e ni Dra gan Va si qe vi} pred Ape la ci nom su dom u Be o gra du na su |e wu Uro {u Mi {i }u, ko ji se te re ti za po ku {aj ubi stva Traj ko vi }a to kom te utak mi ce. – Traj ko vi} je imao svoj stvo po li cij skog slu `be ni ka u ci vil nom ode lu i mo gao je bez odo bre wa svog sta re {i ne pro me ni ti kre ta we i po zi ci ju mi mo ra ni je pred vi |e nog pla na.

On ni je mo gao „bez odo bre wa sta re {i ne da se uda qi sa sta di o na”, na gla sio je Va si qe vi}, i na po me nuo da je po vre -

Ape la ci o ni sud je re {io da sam iz ve de po je di ne do ka ze i sa slu {a sve do ke, po sle raz ma tra wa `al bi na dru gu pr vo ste pe nu pre su du ko jom je Mi {i} osu |en na de set go di na za tvo ra. Taj sud je u za kon skoj oba ve zi da do ne se prav no sna `nu pre su du u „slu ~a ju Mi {i}„, od no sno da po tvr di ili pre i na ~i pr vo ste pe nu pre su du. Pre su du }e do ne ti na knad no, na kon ve }a wa i gla sa wa.

Mi {i} je i 2008. bio osu |en na istu ka znu, ali je tu pre su du Vr hov ni sud uki nuo i na lo `io po nov no su |e we. Dru ga pr vo ste pe na pre su da iz re ~e na mu je u ma ju pro {le go di ne, ka da je osu |en na istu ka znu od de set go di na zbog po ku {a ja ubi stva Traj ko vi }a na „Ma ra ka ni” 2. de cem bra 2007. On je osu |en jer je kri vi~ no de lo

gu bi tak kr vi. Port pa rol ka ove usta no ve Je le na Ju ri {in, re kla je da je ju ~e po sle pod ne, oko 17 sa ti, pa ci jent do {ao sve sti i u sta bil nom je sta wu.

Ka ko je „Dnev nik„ pi sao, po pr vim sa zna wi ma, po sle po me nu tog do ga |a ja is pred ka fi }a „El Gre ko„ na Bu le va ru oslo bo |e wa za te kle su se ~e ti ri oso be, tro ji ca mla di }a i de voj ka, gde je iz bi la sva |a na kon ko je je Ni no slav iz bo den. Na pa da~ se za tim uda qio pre ma obli `woj Uli ci No vo sad skog saj ma i za wim je od mah po {ao po vre |e ni Ni no slav. Na vod no, on je i{ao za na pa da ~em do sta ja li {ta za grad ske auto bu se po red „Alek san dar Bu le var cen tra” gde se, iz ne mo gao, sru {io na klu pu. Ubr zo je sti gla eki pa Hit ne po mo }i,

a sta we po vre |e nog je usled gu bit ka kr vi bi lo ve o ma kri ti~ no. On je ubr zo ope ri san i bi lo je ve o ma ne iz ve sno da li }e pre `i ve ti.

Pu ta wa ko jom se kre tao po vre |e ni od oko 100 me ta ra bi la je vi dqi va po ve li kim lo kva ma kr vi, ~i ji tra go vi su i ju ~e pre ko da na bi li uo~ qi vi.

Ni je is kqu ~e no da je do ob ra ~u na do {lo zbog ne ra {~i {}e nih od no sa oko dro ge, pa i da }e pro tiv po vre |e nog, kod ko ga je za te ~e no vi {e de se ti na gra ma pra {ka ste sup stan ce za ko ju se pret po sta vqa da je he roin, bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va tim po vo dom, sa zna je mo ne zva ni~ no.

M. V.

JU ^E OD LO @E NO SU \E WE ZA PUC WA VU U KO JOJ SU TE [KO RA WE NI SIN NE NA DA OPA ^I ]A I JO[ DVA MLA DI ]A

Po li ca jac spo ra zum no pri zna je kri vi cu?

Su |e we po li caj cu Ale nu Aj hin ge ru (21) iz La }ar ka, kod Srem ske Mi tro vi ce, ko ji se te re ti da je ju na pro {le go di ne te {ko ra nio ma lo let ne M. O. i A. G., kao i dva de se to go di {weg Sr |a na M., ju ~e je od lo `e no na kon {to je no vo sad sko Vi {e tu li `a {tvo na go ve sti lo mo gu} nost spo ra zum nog pri zna wa Aj hin ge ro ve kri vi ce i do go vo ra o ka zni. Sud sko ve }e Vi {eg su da u No vom Sa du, ko jim pred se da va su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}, uva `i lo je pred log Tu `i la {tva i mo `e se o~e ki va ti da }e se za ne ko li ko ne de qa zna ti da li je po stig nut do go vor od go va ra ju }i za sve za in te re so va ne stra ne.

Ina ~e, M. O. je sin osu |e nog vo |e „ve ter ni~ kog kla na” Ne na da Opa ~i }a, a do puc wa ve je do {lo u no }i iz me |u su bo te i ne de qe 19. i 20. ju na 2010. go di ne u no vo sad skom klu bu „Eks”, gde je dru {tvo mla |eg Opa ~i }a sla vi lo ro |en dan svog pri ja te qa. Oko dva sa ta po sle po no }i

No vo sad ski ka fi} u ko jem se do go dio obra~un

iz bi la je sva |a iz me |u mla dih Ve ter ni ~a na i dru {tva za su sed nim sto lom, u ko jem je bio Aj hin ger, ko ji ni je bio na du `no sti ali je kod se be imao slu `be ni pi {toq. Sva |a se ubr zo pre tvo ri la u ma sov nu tu ~u u ko joj su le te le fla {e i pe pe qa re, na kon ~e ga ih je obez be |e we sve iz ba ci lo. Me |u tim, su kob se na sta vio i na

pla tou is pred lo ka la, gde su ubr zo od jek nu li i puc wi.

Op tu `ni ca te re ti Aj hin ge ra da je is pa lio vi {e hi ta ca iz slu `be nog pi {to qa i te {ko ra nio M. O., po go div {i ga u sto mak, i A. G., ko me su ~ak tri met ka za vr {i la u no zi i is ki da la mu but nu kost, te Sr |a na M., ko ji je jed nim met kom ta ko |e po go |en u no gu.

U tu ~i u lo ka lu ko ja je pret ho di la puc wa vi po vre |e ne su i dve de voj ke – Ni ko li na B. iz Rat ko va, ko ja je osta la bez {est zu ba na kon {to ju je po go di la pe pe qa ra, i ma lo let na No vo sa |an ka M. \., ko ju je sr ~a po se kla po vra tu.

Aj hin ger je po sle puc wa ve, za jed no s jo{ dvo ji com pri ja te qa, po be gao ko li ma s li ca me sta, a uhap {en je na ula zu u Srem sku Mi tro vi cu, gde je i za p o s len u Po l i c ij s koj upra vi.

Dve su prot sta vqe ne stra ne su po sle hap {e wa po li ci ji da le pot pu no opre~ ne is ka ze, pa su ta ko Ve ter ni ~a ni is pri ~a li da je po li ca jac u be su na sum ce pu cao u go mi lu, dok je Aj hin ger tvr dio da im je pr vo po ka zao slu `be nu le gi ti ma ci ju, a za tim is pa lio i hi tac upo zo re wa u va zduh i tek ka da ni to ni je po mo glo, pu cao u qu de, upla {iv {i se za `i vot ka da je na we ga kre nu la raz ja re na i pi ja na ru qa.

A. G.

Na god ba s Tu `i la {tvom „ula zi u mo du” Spo ra zum o pri zna wu kri vi ce, po ko jem op tu `e ni pri zna je da je iz vr {io kri vi~ no de lo u za me nu za od re |e nu za tvor sku i nov ~a nu ka znu, po la ko „ula zi u mo du” po sle vi {e od go di nu i po ot ka ko je do bio osnov u za ko nu.

Do sa da je spo ra zum o pri zna wu kri vi ce iz me |u Tu `i la {tva i okri vqe nog za kqu ~en

70 pu ta, ali da se spo ra zu mom po sti `e obo sta na ko rist od sko ro su shva ti li i or ga ni go we wa, ali i okri vqe ni pro tiv ko jih po sto je ~vr sti do ka zi da su iz vr {i li kri vi~ na de la.

Ta ko se ovih da na, ka ko pi {u me di ji, vo de pre go vo ri o na god bi iz me |u folk-pre va ~i ce Sve tla ne Ra `na to vi}, we ne

se stre Li di je Oco ko qi} i Vi {eg jav nog tu `i la {tva, ko je ne mo `e da po tvr di ovu in for ma ci ju „jer je to slu `be na taj na do okon ~a wa pre go vo ra”.

Ra `na to vi }e va, pro tiv ko je je po dig nu ta op tu `ni ca zbog ne le gal nog pri sva ja wa nov ca pri li kom tran sfe ra de set fud ba le ra FK „Obi li}” i ne do zvo -

qe nog po se do va wa 11 pi {to qa, na vod no po ku {a va da se na go di i pri zna kri vi cu u za me nu za dve go di ne ku }og za tvo ra i po red to ga pla ti dr `a vi dva mi li o na evra. Ka da bi ga za kqu ~i la, ne bi joj se su di lo, ve} bi joj pre su dom bi la iz re ~e na ka zna u skla du sa spo ra zu mom s Tu `i la {tvom.

(Ta njug)

@an darm Ne boj {a Traj ko vi} to kom in ci den ta na „Ma ra ka ni”

|e ni `an darm tog da na bio za du `en za to da „op ser va ci jom na vi ja ~a na se ver noj tri bi ni pri ku pi bez bed no sne in for ma ci je”. Traj ko vi}, po Va si qe vi }e vim re ~i ma, ni je imao oba ve zu da ga, kao ru ko vo di o ca @an d ar m e r i j e na sta d i o n u, oba ve {ta va o svom po me ra wu, ali je pro ce nu o tme da li je ne ko „me sto bez bed no ili ne tre b a l o sam da opre d e l i”.

Plan an ga `o va wa @an dar me ri je do sta vqen je Ape la ci o- nom su du 21. mar ta.

Mi {i }ev bra ni lac Bo ri vo je Bo ro vi} tra `io je od su da da pri ba vi Traj ko vi }ev zdrav stve ni kar ton i we gov per so nal ni do si je iz MUP-a jer, ka ko tvr di, Traj ko vi} je ra ni je bio ra wa van na ra ti {ti ma, a svo je vre me no je bio i iz ba ~en iz @an dar me ri je.

te {kog ubi stva u po ku {a ju iz vr { io s even t u a l n im umi {qa jem, od no sno, znao je da bi svo jim rad wa ma mo gao ugro zi ti `i vot po li caj ca i opet ga je iz vr {io. Sud je utvr dio da je upa qe nu na vi ja~ ku ba kqu po ku {ao da Traj ko vi }u ugu ra u usta i pri tom je bio sve stan da ga mo `e ubi ti na taj na ~in i na to je pri stao, ka zao je pred sed nik sud skog ve }a su di ja Ve li mir La zo vi}, obra zla `u }i pre su du.

Traj ko vi} je zbog tog na pa da pre `i veo te {ke po vre de, ali, ka ko sam tvr di, i psi hi~ ka o{te }e wa.

Mi { i} je, po sop s tve n om zah te vu, upu }en na iz dr `a va we ka zne, a u pri tvo ru je bo ra vio od hap {e wa, dva da na po sle in ci den ta na „Ma ra ka ni”.

(Ta njug)

U PO @A REV CU POMEREN PO^ETAK PRO CESA PO TU @BI „OT PO RA [A”

Su |e we Mar ku Mi lo {e vi }u 20. apri la Osnov ni sud u Po `a rev cu ju ~e je iz pro ce du ral nih raz lo ga od lo `io za 20. april po no vqe ni po stu pak pro tiv Mar ka Mi lo {e vi }a i we go vih sa rad ni ka po tu `bi ~la na „Ot po ra„ Ne boj {e So ko lo vi }a.

Na kon re {e wa Ape la ci o nog su da u Be o gra du, ko jim se po ni {ta va pre su da Op {tin skog su da u Po `a rev cu o za sta re va wu sud skog po stup ka pro tiv Mar ka Mi lo {e vi }a i onih ko ji su s wim 2000. go di ne u~e stvo va li u ba ti wa wu po `a re va~ kih „ot -

po ra {a„, glav ni pre tres je na kon zah te va advo ka ta Du {a na Cve ji }a, ko ji za stu pa Ne boj {u So ko lo vi }a u ovom spo ru, po me ren za 20. april.

Na k on du g o t raj n og sud s kog pro ce sa i is te ka de set go di na sud u Po `a rev cu je ovaj sud ski pred met pro gla sio za sta re lim.

Usle di la je `al ba Ape la ci o nom su du u ko joj se na vo di da je sud svo jim odu go vla ~e wem do veo do ova kvog is ho da, ali da i zbog te {kih fi zi~ kih po vre da „ot po ra {a” pred met za ste re va

na kon 15 a ne na kon de set go di na, pa je ceo slu ~aj prak ti~ no vra }en na po ~e tak. Mar ku Mi lo {e vi }u se po no vo su di u od su stvu, a we go vim pri ja te qi ma, ko ji su svi bi li u po `a re va~ koj sud ni ci, ceo sud ski slu ~aj se po na vqa, ovo ga pu ta sa mo po tu ` bi Ne b oj { e So k o l o v i } a, jed nog od tro ji ce „ot po ra {a” ko ji su tog da na do bi li naj vi {e ba ti na.

Za tra `e no je po nov no ukqu ~i va we Jav nog tu `i la {tva i go we we po slu `be noj du `no -

sti, za {ta su ma le {an se, jer se Tu `i la {tvo ve} iz ja sni lo o ne na dle `no sti za ovaj slu ~aj i upu ti lo na pri vat nu tu `bu, pa je osta lo ne ja sno po ko jem }e zah te vu op tu `e ni od go va ra ti.

Ni je is kqu ~e no da }e „ot po ra {i” prav du mo ra ti da po tra `e u Stra zbu ru.

Mar ko Mi lo {e vi} ne ma na me ru da od go va ra na mno go broj ne sud ske po zi ve, a jo{ ma we da se po j a v i na su | e w u, dok se osta li bra ne }u ta wem.

(Ta njug)

SPORT

~etvrtak7.april2011.

c m y

16

dnevnik

OD I GRA NI RE VAN[ SU SRE TI PO LU FI NA LA KU PA SR BI JE

U pe to fi na le po no ta ma Ka ta i ja Voj vo di na - Slo bo da Po int Se voj no 1:0 (1:0) NO VI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca 3000. Sudija: Mihajlovi} (Vrawe). Strelac: Katai u 7. minutu. @uti kartoni: Vasili}, Kova~evi} i Klimpl (Slobodan Point Sevojno).

VOJ VO DI NA: Brki} 7, Vuli}evi} 7, Pavlovi} 7, Mito{evi} 7, Medojevi} 7 (Stevanovi} ), Karan 7, Lazeti} 6 (Bilbija -), Tumbasevi} 7, Novakovi} 7 (A|uru -), Katai 8, Ili} 7.

SLO BO DA PO INT SE VOJ NO: Bo`ovi} 7, Vasili} 6, Bosman 7 (Tanu{ev -), Radosavqevi} 6, [uwevari} 7, Pavi}evi} 6, Mihajlovi} 6 (Golo~evac -), Lazi} 7, Kova~evi} 6 (Pola~ek ), Maksimovi} 6, Klimpl 6.

Fudbaleri Vojvodine igra}e po peti put u finalu na{eg najmasovnijeg takmi~ewa, po{to su

(u{ao Stevanovi} {to je izazvalo nove rokade u odbrani), a Karan je, uprkos bolu u zadwoj lo`i dvadesetak minuta pre kraja, stisnuo zube i odigrao ceo me~ takore}i bez gre{ke. Milinkovi} je, shodno situaciji, poja~ao vezni red sa Slo bo da nom No va ko vi }e, koji je svoj posao vaqano odradio.

Vojvodina je uprkos silnim kadrovskim problemima (nedostajali Mojsov, Trajkovi},

i u revan{u polufinala Kupa Srbije bili boqi od Slobode Poitn Sevojno - 1:0. U prvom duelu, pre 14 dana u Lu~anima, Novosa|ani su nadvisili U`i~ane 2:1. Strelac jedinog pogotka u susretu odigranom na „Kara|or|u” bio je najzapa`eniji pojedinac susreta Aleksandar Katai u 7. minutu. Gol odluke pao je posle prekr{aja Kova~evi}a nad Tumbasevi}em, skra}eni korner izveo je Mito{evi}, lopta je u poluvisokom letu pro{la nekoliko igra~a, a u visini druge stative najboqe se sna{ao Katai i butinom je s peterca sproveo u mre`u.

Nije samo pogodak opredelio da Katai bude junak susreta. Nekoliko wegovih vanserijskih poteza izmamili su aplauze, a posebno izdvajamo poku{aj u 12.

Ne na si qu Pre obe utakmice i one u Novom Sadu i one u Beogradu, fudbaleri Vojvodine, Slobode Point Sevojna, Crvene zvezde i Partizana iza{li su sa transparentom na kom je pisalo: „Reci ne nasiqu - navijaj sportski”.

IZ JA VE PO SLE NO VO SAD SKE UTAK MI CE

Vo {a za slu `i la pla sman u fi na le Posle novosadske utakmice, treneri Vojvodine i Slobode Point Sevojno su izjavili da je doma}in zaslu`eno stigao u finale.

Qu bi {a Sta men ko vi}: ^estitam Vojvodini, koja se na{la u situaciji kao mi u prvom me~u kada nismo mogli da ra~unamo na nekoliko igra~a. Rano smo primili kiks-gol, sa druge strane dobro smo igrali, stvorili nekoliko {ansi, ali nismo uspeli da zatresemo mre`u {to nam je bio osnovni ciq.

Zo ran Mi lin ko vi}: Posle plasmana u finale ose}amo veliko olak{awe. uz svo po{tovawe prema Slobodi, nama je finale bilo imperativ. Do{li smo do wega zajedni~kim snagama, uprkos mnogobrojnim kadrovskim problemima. Na sve neda}e nadovezala se i povreda Slobodana Medojevi}a koji je zadobio distorziju sko~nog zgloba i ima veliki otok. Slobodi ~estitam, pokazala je da nije slu~ajno do{la do polufinala, a ~estitam i zahvaqujem se i na{im navija~ima na sjajnoj podr{ci.

Aleksandar Katai bio nezadr`iv za U`i~ane

minutu kada je suvim listom poku{ao da pogodi daqi ugao Bo`ovi}a i za malo bio neprecizan. Uzdahe kod publike izmamio je i wegov silovit {ut iz trka, posle kojeg je lopta prohujala tik pored stative u 63. minutu, a gromki aplauz prolomio se „Kra|or|em” u 82. mintu. Junak utakmice je prvo po`rtvovanim klize}im startom na dvadesetak metara od svog gola oduzeo loptu suparni~kom igra~u, a po-

Fo to: F. Ba ki}

tom dugom dijagonalom spojio Branu Ili}a sa golom, ali je wegov udarac Bo`ovi} odbranio.

Da ne bude sve u znaku Ktaija, potrudili su se i ostali sa-

igra~i, a posebne ~estitke zaslu`uje prinudni par {topera Medojevi} - Karan. Medojevi} je bio sjajan do 64. minuta kada se povredio pa je bio zamewen

Lo `a pu na me na ye ra Brojni menaxeri posmatrali su utakmicu u Novom Sadu. Bilo je tu predstavnika iz Engleske, Nema~ke, Italije, [panije, Turske i [vajcarske, me|u kojima i nekada{wi prvotimac Samdporije Italijan Atilio Lombardo sada{wi skaut Man~ester Sitija.

Abubakar i Mereba{vili) odigrala jo{ jednu dobru utakmicu, imala kontrolu, stvarala {anse (najboqe propustili S. Novakovi} u 47. - glavom i Ili} u prvom minutu nadoknade kada je bio sam pred Bo`ovi}em), postigla - a nije primila gol, pa je na kraju ovacijama ispra}ena od oko 3000 navija~a.

Sloboda je igrala koliko joj je doma}i tim dozvolio. Imali su i gosti svoje prilike, a najbli`i izjedna~ewu bili su u 81. minutu. Lazi} je tada lepo pro{ao i centrirao, a rezervista Tanu{ev je sko~io i s peterca neometan tukao glavom, no, reprezentativac Brki} je bio na mestu.

S. Sa vi}

Doma}inu po be da, cr no-be li ma pro laz Cr ve na zve zda - Par ti zan 1:0 (0:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 41.682, sudi ja Ve se li no vi} (Va qe vo), strelac Kalu|eovi} u 72. minutu. @uti kartoni: Petrovi}, Miqkovi}, Ili} (Partizan).

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 7, ]osi} 7, Evandro 7, Miki} 6, Viloti} 7, Borha 7, Kadu 7 (Lazovi} 6), Ninkov 7, Isah 7 (Mijajilovi} -), Ve{ovi} 6 (Jefti} 6), Kalu|erovi} 7.

PAR TI ZAN: Stojkovi} 7, Miqkovi} 7, Lazevski 7, Savi} 7, Krstaji} 6, Petrovi} 7,

ti}a i Mijajilovi}a, dok je wegov kolega Stanojevi} ostavio na klupi Babovi}a i Smiqani}a, a {ansu pru`io Tomi}u i Medi. U najavi duela ~inilo se da ve~iti rivali imaju jasnu strategiju. Zvezda je `elela brzi pogodak, ali i Partizan je planirao da {to pre pogotkom razre{i sve dile me oko ko na~ nog is ho da ovog dvome~a. Na kraju sve se pretvorilo u izuzetno takti~-

sa distance zaustavio Bajkovi}. Ispostavilo se da je ovo bila jedina prava i ozbiqnija akcija crno-belih u prvom poluvremenu.

Ka ko je vre me od mi ca lo Zvezda je preuzimali konce igre u svoje ruke. Kadu je u 12. minutu pripremito zicer Ve{ovi}u ~iji {ut sa nekoliko metara Stojkovi} uspeo da zaustavi. I ne{to kasnije u 21. mi nu tu, mo gla je Zve zda do

U nastavku susreta, ta~nije u prvih desetak minuta drugog dela, Partizan je bio ofanzivniji tim. Uspeli su crnobeli da ve`u ~etiri kornera, ali bez ve}eg efekta.

Zvezda nije mewala ritam, nastavila je da organizovanim akcijama atakuje, ali odbrana crno-belih lako je izlazila na kraj, pa opasnosti po Stojkovi}a i nije ni bilo. Upornost i trud crveno-belih is-

trofej. U~inili su sve {to je u wi ho voj mo }i, od i grav {i najverovatnije najboqu utakmicu ovog prole}a, ali ispostavilo se da je to bilo nedovoqno za ispuwewe krajweg ci qa. Mo `da je i sport ska sre}a okrenula le|a izabranicima Roberta Prosine~kog.

Na drugoj strani Partizan je svoj ciq ispunio, ali igra koju je pokazao na Marakani bila je o~ajna. Totalno dezorga-

ZA BE LE @E NO NA PRES-KON FE REN CI JI

Robert Pro si ne~ ki: Izgubili smo u Hum skoj

Fi na le 11. ma ja U finalu Kupa Srbije u fudbalu igra}e Vojvodina i Partizan. Finalni me~ odigra}e se u Beogradu, na stadionu Crvene zvezde - 11. maja.

Rezultati polufinala: Voj vo di na - Sloboda Point Sevojno 1:0 i 2:1 Crvena zvezda - Par ti zan 1:0 i 0:2.

Medo 6, Tomi} 6 (Babovi} -), Ili} 6, Adija 6 (Ilijev 7), Tejgo 6 (Smiqani} -).

Partizan }e se u finalu Kupa (11. maj) protiv Vojvodine boriti za svoj 12. trofej u ovom tak mi ~e wu. U re van{ me~u polufinala Crvena zvezda je bila boqa, zaslu`ila je minimalac, ali je to bilo nedovoqno da se anulira prednost kom{ija iz prvog me~a. U zaista sjajnom ambijentu pred vi{e od 40.000 qudi na Marakani odigran je tek prose~an derbi. O~igledno veliki takmi~arski ulog u~inio je svoje, pa se duel pretvorio u {ahovsko nad mu dri va we dvo ji ce trenera.

U startnim postavama obe ekipe, bilo je po nekoliko neo~ekivanih izmena. Trener Prosi~enki dao je prednost Ve{ovi}u i Isahu umesto Jef-

ra Partizanovu prednost. Trener Prosine~ki osve`io je redove ubaciv{i u vatru Mijajilovi}a i Jefti}a, a jo{ tokom poluvremena i Lazovi}a. Na drugoj strani trener Stanojevi} povukao je iz igre indisponiranog Tejga, a {ansu je pru`io vezisti Smiqani}u. U pauzi tako|e nezapa`enog Adiju zamenio je Ilijev. Gosti su gr~evito ali opet, organizovanom i smirenom igrom branili poraz koji

Duel Ninkova i Ili}a

ko nadmudrivawe. Crno-beli sa kapitalom od dva gola bili su previ{e obazrivi, orijentisani defanzivno pa ~ak i boja`qivi. Doma}in je poku{ao svojom mirnom, prepoznatqivom pas igrom da stigne do {ansi i golova.

Prvi je zapretio Partizan u 7. minutu kada je {ut Adije

Fo to: Mon do

vo|stva. Opet je u ulozi asistenta bio raspolo`eni, ali nedovoqno oporavqeni Kadu koji je prona{ao Borh,u a ovaj je glavom sa nekoliko metara udaqenosti proma{io mre`u.

Zve zda je osta vi la bo qi utisak u prvom delu i po svemu prikazanom zaslu`ila je taj jedan pogodak.

platila se u 72. minutu. Borbeni Borha uspeo je sa desne strane da uputi idealan centar {ut u ka zne ni pro stor Partizana, a na pravom mestu na{ao se Kalu|erovi} koji je uma kao Sa vi }u i re zant nim {utem pogodio ciq - 1:0.

Crvena zvezda je jo{ dvadesetak minuta poku|avala da anuli-

Po zavr{etku polufinalnog me~a utisak je da su na pres-konferenciji oba trenera bila zadovoqna postignutim.

- ^estitam Zvezdi na pobedi i mom timu na ulasku u finale Kupa.

Ciq smo ispunili. Time sam zadovoqan, ali naravno, ne i igrom koju smo prikazali. Zvezda je po mom mi{qewu bila daleko opasnija u prvom poluvremenu prvog duela, nego ovde na Marakani. Idemo daqe, korak po korak - istakao je trener crno-belih Aleksandar Sanojevi}.

U~iteq crveno-belih Robert Prosine~ki izneo je svoje vi|ewe susreta.

- Jasno je da smo izgubili plasman u finale, nakon onog ubedqivog poraza u prvom me~u. Zadovoqan sam kako smo odigrali me~, a da smo iskoristili jednu od dve {anse u prvom poluvremenu, nastavak bi bio jo{ uzbudqiviji. Momci su bili fenomenalni, ispunili su moje zahteve i kroz pas igru stizali smo do prilika. ^estitam Partizanu i mi se sada okre}emo obavezama u prvenstvu. Samo o tome razmi{qamo sa `eqom da stignemo rivala i na kraju trke mi slavimo.

Partizan je delovao suvi{e boja`qivo.

- Nismo imali nameru da posvetimo iskqu~ivu pa`wu defanzivi.

Uostalom, to govori i na{ sastav, ali logi~no je da uz prednost od 2:0 nismo `eleli da u|emo u preveliki rizik. Rival je zaista dobro dr`ao loptu, ali mi smo bili takti~ki mudri, nisu nas doma}i opasno ugro`avali - objasnio je Stanojevi}.

Utisak je da je Zvezda mo`da mogla i vi{e i boqe?

- Evidentno je da protiv iskusnog i kvalitetnog tima kakav je Partizan nije lako nadoknaditi ogroman minus. Ponavqam, ta prednost iz prvog duela bila je presudna. U svakom slu~aju dobro je da smo barem prekinuli neugodnu tradiciju i posle tri godine uspeli da savladamo Partizan - zakqu~io je trener Zvezde Robert Prosine~ki. ih je vodio u finale. Mogao je Partizan i do pogotka u 88. minutu, nakon dobro osmi{qene akcije, ali i sjajne intervencije golmana Bajkovi}a koji je iskosa sa desetak metara ukrotio odli~an {ut Lazevskog.

Znali su crveno-beli da ih samo podvig vodi u finale i otva ra mo gu} nost da bra ne

nizovano delovali su crno-beli u ofanzivi, a potpuno je razo~arao tandem tamnoputih na pa da ~a Adi ja - Tej go. Na kraju o~igledno je bilo da su crno-beli sve brige prebrinuli ve} u Humskoj, kada su izbori li ka pi tal nu pred nost trijumf od 2:0.

Z. Ran ge lov

SPORT

dnevnik

~etvrtak7.april2011.

ODIGRANE PRVE DVE ^ETVRTFINALNE UTAKMICE LIGE [AMPIONA

Gol Dejana Stan ko vi }a slaba uteha za katastrofu [alke je nokautirao Inter u Milanu, ali utakmicu je obele`io Dejan Stankovi} koji je u 25 sekudi me~a postigao fantasti~an gol s polovine terena. Posle jedne duga~ke lopte golman Nojer je glavom

izvan {esnaesterca izbio loptu do sredine terena, ali na wegovu nesre}u pravo na nogu na{eg Stankovi}a. Deki nije oklevao. Volejem iz prve, kao katapultom, naciqao je gol. Lopta je u luku preletela sve i zavr{ila u mre`i. Bio je to peti

In ter–[al ke 2:5 (2:2) MI LA NO: Stadion \uzepe Meaca, gledalaca oko 80.000, sudija Atkinson (Engleska) , strelci: Stankovi} u 1. i Milito u 34. za Inter, a Matip u 17. Edu u 40. i 75. Raul u 53. i Ranokija (autogol) u 57. minutu. @uti kartoni: Stankovi}, Kivu (Inter), Farfan, Papadopulos, Sarpei, Raul ([alke).

IN TER: @ulio Cezar – Majkon, Ranokija, Kivu, Zaneti – Stankovi} (Kar`u, Kordoba), Kambijaso, Mota (Hagamoto), – Snajder - Eto, Milito.

[AL KE: Nojer – U~ida, Matip, Hovdes, Sarpei – Farfan, Papadopulos, Hurado, Baummjohan ([mic) – Raul (Dreksler), Edu.

Real–To ten hem 4:0 (1:0)

najbr`i gol u Ligi fudbalskih {ampiona. Ali na nesre}u, posle 14 minuta igre Stankovi} se u jednom sudaru povredio, a pri tome zaradio i `uti karton. Stegao je Deki zube, poku{ao da nastavi me~, ali posle desetak minuta morao je da napusti teren.

I jo{ jedan fudbaler se upisao u istoriju. Raul Gonzales je u me~u s Interom postigao svoj

Dru gi po go dak Ade ba jo ra u Ma dri du

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Hajduk – Ba~ka Topola 3:1 ( 3:0) Mom~ilov, Samard`ija, Bojovi}, Rahi}, Pavlov, Martin i Kaurin.

Igrali su jo{: Majer, Tot, Lazarevi}, Na|pal, Memi{evi}, Milovanovi}, Perovi}, Duqahi, Licenberger i ^eh.

Rezervisti Hajduka su odigrali prijateqski susret sa liderom vojvo|anskog istoka Ba~kom Topolom, jer je jasna ideja {efa stru~nog {taba Hajduka Dragoquba Bekvalca da i oni imaju {to vi{e utakmica u nogama. Susret su re{ili u svoju korist sa 3:1, a ono {to vredi ista}i jeste da su

Fudbaler sredine terena francuskog Rena Silvan Marvo od slede}e sezone igra}e za engleskog prvoliga{a Liverpul, javili su britanski mediji.

Kako navodi britanska televizija Skaj, engleski klub je sa Marvoom potpisao predugovor.

Francuzu na leto isti~e ugovor sa Renom i u Liverpul }e do}i kao slobodan igra~. Marvo ima 24 godine, a za Ren je od 2006. godine odigrao 118 utakmica i postigao 20 golova. On je za mladu reprezentaciju Francuske od 2006. do 2008. godine odigrao 11 utakmica i postigao ~etiri pogotka

Por tu gal ci sa wa ju fi na le Nikada se u istoriji Lige Evrope( Kupa UEFA) nije dogodilo da se u ~etvrtfinalu na|u ~ak tri portugalska kluba, a da me|u najboqima nema ni jedne ekipe iz Italije, Engleske, Nema~ke i Francusku. „Veliku petorku” predstavqa samo {panski Viqareal koji nagove{tava da bi mogao do}i do trofeja.

- Objektivno u ovakvoj konkurenciji mi smo prvi favoriti ka`e golman Viqareala Dijego Lopez. - Znam, malo je prepotentno to re}i jer su Porto, Benfika i PSV Ajndhoven ve} osvajali Ligu {ampiona, ali ako pogledamo sastave, mi imamo najboqi i najiskusniji tim.

Mnogo toga zavisi}e i od ve~era{weg susreta. Ako dobijemo Tvente s dva gola razlike, sigu-

71. gol u evropskim kupovima i preuzeo prvu poziciju.

Bila je to sjajna utakmica na San Siru. Azuro – neri su dva puta vodili, ali su Nemci uvek uspevali da izjedna~e. U nastavku, kada je Kivu zaradio crveni karton (iskqu~en je i u su bo tu u me ~u s Mi la nom), [alke je jednostavno nokautirao {ampiona Evrope. Za samo dvadesetak minuta Raul i drugovi postigli su tri gola, a jo{ dva puta pogodili stativu.

S igra~em mawe Iner je poku{avao ne{to da uradi, ali nije imao sre}e. Uz to, i Nojer je dva puta sjajno reagovao. Mora se re}i da je odbrana Intera bez Lusija delovala nemo}no, da su Edu i Raul lako kroz sredinu dolazili u {ansu. Mo`da bi sve druga~ije izgledalo da je Stankovi} ostao u igri, jer je pored gola imao i nekoliko dobrih asi sten ci ja, ali osta je utisak da su azuro – neri u velikoj krizi.

U Madridu nije bilo dileme.

Real je lako savladao Totenhem.

Mo`da je prerano iskqu~ewe Krau~a odlu~ilo, ali Madri|ani su za sve vreme bili za klasu boqi od Ostrvqana. Prva dva gola Real je postigao posle kornera, oba puta je Adebajor bio najvi{i u skoku. U nastavku u listu sterlaca su se upisali jo{ i De Marija i Ronaldo posle lepih {uteva, a Totenhem za 90 minuta nije stvorio ni ednu priliku.

Revan{ utakmice se igraju slede}e srede.

G. Kova~

Da nas PORTO: Porto - Spartak (M)( sudi Guimieni, Belgija) LISABON: Benfika - PSV Ajndhoven ( Taqavento, Italija) VIQAREAL: Viqareal Tvente (Nikolajev, Rusija) KIJEV: Dinamo - Braga (Kujpers, Holandija) Sve utakmice po~iwu u 21.05 sati. daqeg takmi~ewa izbacio je Man~ester siti, sada Ukrajinci do~ekuju ekipu Vrage.

- Ne smemo se opustiti - poru~uje najiskusniji igra~ Dinama Andrej [ev~enko. - Braga ima odli~an tim, eliminisali

malobrojni gledaoci videli ~etiri ba{ lepa gola. Prvi ve} u prvom minutu kada je \uri} lucidno proigrao Petrovi}a, a ovaj pobegao svom ~uvaru, izbio sam pred gol gostiju i kada mu je Kroni} krenuo u susret ve{to ga lobovao.

Na 2:0 povisio je \uri} u 18. minutu preciznim udarcem sa oko 22 metra. Tre}i gol pao je u 30. minutu kada je Kasalica sa oko 15 metara pogodio mre`u Kroni}a. U drugom Ba~ka Topola sti`e do po~asnog gola preko deteta Hajduka Martina. \. Bojani}

U prostorijama Sportskog saveza Subotice, predstavnici FK Ba~ka 1901 i Spartak Zlatibor voda potpisali su Ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi, a ubrzo potom su odigrali i prijateqsku utakmicu.

Zoran Markovi}, predsednik Ba~ke, te Igor Pejovi}, direktor Spartaka, slo`ili su se da je ovakva saradwa trebalo da bude realizovana i ranije, ali da za prave stvari nikada nije kasno.

ODR@ANA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA FK SPARTAK ZLATIBOR VODA

Go lu bo vi krat ko i ja sno

Prva sednica Upravnog odbora Fudbalskog kluba Spartak Zlatibor voda odr`ana nakon konstituisawa novog Izvr{nog odbora bila je kratka i jasna. Imenovani su qudi koji vode i predstavqaju klub, verifikovane su odre|ene odluke...

Za predsednika Sekretarijata Spartak Zlatibor vode, Upravni odbor je imenovao Dragana Simovi}a, a ~lanovi su @eqko Kne`evi}, Du{an Oxakli}, Igor Pejovi} i Miodrag Mora~a. Tako|e, izvr{eno je i zvani~no imenovawe Igora Pejovi}a za direktora Spartaka, izabrana je Disciplinska komisija koju ~ine Zoran Ivanovi}, Branka Grbi} i Bogoqub Xini},

Fud ba le ri Vi qa re a la

ran sam da }emo igrati u polufinalu.

Derbi kruga se igra u Lisabonu na stadionu La Lu{, gde Benfika do~ekuje ekipu PSV Ajndhovena.

- Imali smo te`ak `reb, ve} smo zadovoqni s onim {to smo uradili - ka`e trener Benfike Horhe Hezus.- Naravno, `elimo nove pobede, ali }e biti te{ko bez povre|enog Nuna Gome{a.

PSV ima sjajan tim, boqe da smo prvi me~ igrali u gostima.

Dinamo iz Kijeva je u osmini finala napravio senzaciju iz

novi trener u mla|im selekcijama je Sabol~ Hala{i, dok }e za vezu sa navija~ima zadu`en biti @eqko Juri{i}.

Na sednici je doneta odluka i o usvajawu sistematizacije radnih mesta u Spartaku, a odre|eni su predstavnici u skup{tinama organizacija i saveza. Tako }e @eqko Kne`evi} zastupati klub u Skup{tini FSS, Dragan Simovi} u Skup{tini FSV, Du{an Oxakli} u Skup{tini Zajednice klubova Superlige Srbije, Dragan \or|evi} u Skup{tini PFS Subotica, Goran Dra~a u Skup{tini GFS Subotica i Branislav Jovanovi} u Skup{tini SD Spartak.

N. S.

su Liverpul, {to zna~i da moramo biti oprezni. Imaju sjanu kontru, desetak Brazilaca u timu.

Zanimqiv okr{aj se o~ekuje i na Dragaou, gde Porto do~ekuje ekipu Spartaka izu Moskve.

- Porto je mo`da i prvi favorit Lige Evrope - tvrdi trener Spartaka nekada{wi repre zen ta ti vac Va le rij Kar pin. - Na{ ciq je remi na Dragaou, vide}emo kako }emo to izvesti, ako zaustavimo Hulka sve }e biti lak{e.

G. K.

Ber lu sko ni `e li Ro nal da Vlasnik italijanskog fudbalskog prvoliga{a Milana Silvio Berluskoni izjavio je da bi `eleo da naredne sezone anga`uje Portugalca Kristijana Ronalda.

- @elim da Ronaldo zaigra u Milanu slede}e sezone - rekao je Berluskoni za „Gazeta delo Sport”.

Predsednik Vlade Italije napomenuo je da ne}e `aliti sredstava da poboq{a kvalitet igre rosonera dovo|ewem „jednog takvog asa kakav je Ronaldo”.

Sa rad wa naj bo qeg i naj sta ri jeg

Ru tin ska po be da Ku qa na

Mar vo ve} Li ver pu lov

DANAS PRVE ^ETVRTFINALNE UTAKMICE LIGE EVROPE

Gol Dejana Stankovi}a s pola terena

MA DRID: Stadion Santjago Bernabeu , gledalca 90. 000, sudija Brih (Nema~ka), strelci: Adebajor u 4. i 57. Di Marija u 72. i Kristijano Ronaldo u 87. minutu. @uti kartoni: Pepe, Adebajor (Reul), Van der Vart, Krau~, Defo (Totenhem). Crveni karton: Krau~ (Totenhem).

REAL: Kasiqas- Serhio Ramos, Pepe, Karvaqo, Marselo – Di Marija (Kaka), ]abi Alonso, Kedira ( L. Diara) – Ozil, Adebajor (Iguain), Kristijano Ronaldo.

TO TEN HEM: Gome{ – ^orluka (Boasong), Galas, Davson, Asou Ekoto,- D`enas, Sandro, Modri}, Bejl – Van der Vart (Defo) – Krou~.

KU LA: Stadion Hajduka, gledalaca dvadesetak. Sudija: Dejan [}epanovi} ( Kula). Strelci: 1:0 Petrovi} u 1. 2:0 \uri} u 18. 3:0 Kasalica u 30. i 3:1 Martin u 50. minutu. @uti kartoni: Stevi} i Mudre{a (Hajduk), a Markovi} i Samarxija ( Ba~ka Topola).

HAJ DUK: Vojisavqevi}, Ki{, Stevi}, Mudre{a, Kova~evi}, Bo{kovi}, \uri}, Peri} ( Dobra{inovi}), ]ovin (Varga), Petrovi} (Mi{i}) i Kasalica.

BA^ KA TO PO LA: Kroni}, Ba{tovanov, Panovi}, Markovi},

17

– Saradwa }e biti dvosmerna, a odvija}e se kroz rad prvog tima, ali i mla|ih kategorija, te kroz saradwu trenera – slo`ili su se Pejovi} i Markovi}.

Ba~ka je najstariji fudbalski klub u regionu, ove godine slavi jubilej od 110 godina postojawa, dok Spartak Zlatibor voda preuzima odgovornost i postaje najboqi klub u istom regionu, te je saradwa ova dva poznata kluba prirodna stvar.

N. S.

Ru ni po pio ko ka-ko lu Engleski fudbaler Vejn Runi vi{e ne}e reklamirati koka-kolu zbog problema koje je imao u privatnom `ivotu, saop{tila je ova kompanija. Runi je bio za{titni znak koka-kole zero i wegovo lice bilo je na limenkama i fla{ama, dok pro{log septembra nije objajvqeno da je prevario trudnu suprugu sa prostitutkom. Koka kola je saop{tila da je ugovor sa Runijem istekao pro{le godine i da su se dogovorili da ne nastave saradwu. Najve}i svetski proizvo|a~ bezalkoholnih pi}a najavio je jo{ u oktobru da Runi ne bi trebalo da u~estvuje u promociji.

MU[KA SUPERLIGA

Va qak de mo li rao Zve zdu Partizan - Crvena zvezda 118:77 (27:21, 35:10, 37:28, 19:18) BE O GRAD: Dvorana Pionir, gledalaca: 4500, sudije: Mari~i} (Kraqevo), Li~ina (Zrewanin), Sedlar (Novi Sad).

PAR TI ZAN: Xerels 17, Kecman 4, Vujovi} 4, Lu~i} 8, Milosavqevi} 12, Bogdanovi} 5, Kati} 16, Xavai 13, Be{ovi} 4, Bo`i} 2, Gist 19, Veseli 20.

CR VE NA ZVE ZDA: Dr~a 8, ^vorovi}, Dragi}evi} 3, Radosavqevi} 2, Balaban, Le{i} 8, Nedovi} 12, Nikoli} 24,

Marinkovi}, Suboti} 12, Sai~i}, Baki} 8.

Bio jednom jedan ve~iti derbi u ko{arci. [ta drugo napisati o novom duelu ko{arka{a Partizana mt:s i Crvene zvezde, koji su crno-beli dobili vi{e nego ubedqivo - vi{e od 40 poena razlike.

Partizan - Crvena zvezda 118:77 (62:31)! To je najubedqiviji trijumf u istoriji duela beogradskih klubova. Prethodni rekord zabele`en je 2005. godine kada je bilo 104:68.

18

sport

~etvrtak7.april2011.

U SUSRET SRBIJA OPENU

dnevnik DANAS MAJSTORICA ^ETVRTFINALA EVROLIGE U MADRIDU

Sti `e i Gon za les Pe {i} mer ka kra qev Na Sr bi ja ope nu }e od 25. apri la do 1. ma ja ({qa ka, 416.000 evra) u glav nom `re bu igra ti 28 te ni se ra, od ko jih je na rav no pr vi fa vo rit tre nut no naj bo qi igra~ sve ta No vak \o ko vi}, a no vost je da }e ovaj tur nir bi ti i po vra tak opo ra vqe nog ^i le an ca, ne ka da pe tog te ni se ra sve ta, Fer nan nda Gon za le sa.

Srp ski aso vi Vik tor Tro ic ki i Jan ko Tip sa re vi} ta ko |e na sta vqa ju tra di ci ju igra wa u rod nom gra du, a naj ve }i ri va li bi }e im Gar si ja, Mon ta wes, Gra no qers, Lo pes, Ra mi res ([pa ni ja), Mo na ko (Ar gen ti na), Iz -

Fer nan do Gon za les

ner (SAD), Ni {i ko ri (Ja pan), De var man (In di ja), Se pi i Vo lan dri (Ita li ja), Ku ku {kin (Ka zah stan), Kam ke (Ne ma~ ka), Me lo (Bra zil), Be rer (Ne ma~ ka) i Kav ~i~ (Slo ve ni ja).

U kva li fi ka ci ja ma 23. i 24. api l a igra } e 32 te n i s e r a, u glav ni `reb idu ~e tvo ri ca naj bo qih, jo{ dve vajld kar te i dva spe ci jal na iz u zet ka. Naj va `ni ji ciq je da se na {im mla dim i per spek tiv nim igra ~i ma omo gu }i da u Be o gra du osvo je dra go ce ne po e ne, a or ga ni za tor je obe }ao da }e kao i uvek o to me bri nu ti sa po seb nom pa `wom.

skalp

Jo{ pro {le sed mi ce bi la su po zna ta ime na tri eki pe ko je su iz bo ri le pra vo da igra ju na faj nal-for tur ni ru ko {ar ka {ke Evro li ge, ko ji se od 4. do 6. ma ja odr `a va u Bar se lo ni. Po sle ~e ti ri me ~a, u~e -

OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE U KOMBAT SAVATEU

Sta ra Pa zo va naj u spe {ni ja Otvo re no Pr ven stvo Voj vo di ne u kom bat sa va teu za ju ni o- re i se ni o re odr `a no je u Ru mi.

Na ovom tak mi ~e wu pri ja vi lo se pre ko 60 tak mi ~a ra iz 20 klu bo va. Naj u spe {ni ji klub bio je Sa va te klub Sta ra Pa zo va sa osvo je nih tri zlat ne i dve sre br ne me da qe. Or ga ni za tor je bio Sa va te Sa vez Voj vo di ne i Sa va te boks klub Ru ma, a po kro vi te qi Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu i Op {ti na Ru ma.

Re zul ta ti, se ni o ri, do 56 kg: 1. Sr |an Na dr qan ski (No vi Sad), 2. Go ran Ra pi} (Mi le ni jum, No vi Sad), do 65 kg: 1. Dar ko Kne `e vi} (Voj vo di na, No vi

INTERLIGA ZA VETERANE

Ube dqi va Voj vo di na

Po sled we, pe to ko lo In ter li ge za va ter po li ste ve te ra ne od i gra no je u No vom Sa du. Po let iz Som bo ra je po be dio Osi jek 9:7, Be ~ej je bio uspe {ni ji od Spar ta ka 15:8, a do ma }a Voj vo di na je ube dqi vo nad i gra la osla bqe ni Pe ~uj 23:4.

Or ga ni za ci ja tur ni ra bi la je od li~ na, a svi u~e sni ci ovo go di {weg tak mi ~e wa ve o ma su za do voq ni. Po sle pe tog ko la Be ~ej je sa ku pio 15 bo do va, Voj vo di na 13, Spar tak 10, Po let 9, Pe ~uj 6 i Osi jek 4. Sle de }e ne de qe u Som bru }e bi ti od i gra ni po lu fi nal ni su sre ti, a sa sta ju se Be ~ej - Po let i Voj vo di na - Spar tak. Po bed ni ci }e igra ti u fi na lu, a po ra `e ni za tre }e me sto, ali }e ti su sre ti bi ti od i gra ni u ma ju. Za pe tu po zi ci ju igra }e Osi jek i Pe ~uj.

G. M.

Sad), 2. Dar ko Gru ji} (Ru ma), 3.

Bra ni mir Mo mi} (La Far` BFC, Be o ~in), do 70 kg: 1. Igor [i vo qic ki (Sir mi jum, Sem ska Mi tro vi ca), 2. Go ran Ka {i} (Ba nat, Zre wa nin), do 75 kg: 1. Zo ran Ro mac (Sta ra Pa zo va), 2. Igor Me sa ro{ (Ba nat), do 85 kg: 1. Bra ni slav Plav {i} (Voj vo di na), 2. Sa va Mar ko vi} (Ru ma), 3. Ne deq ko Pan te li} (Ka lu |e ri ca, Be o grad), + 85kg: 1. Slo bo dan Ar se no vi} (Knez La zar, Obre no vac), 2. Va si li je Pe tra {e vi} ( La Far` BFC), 3. Mi lan Mi qa no vi} (La Far ge BFC). Ju ni o ri, do 65 kg: 1.

Mi {o Ga ji} (Sir mi jum), 2. Mi -

lan Kne `e vi} (Sta ra Pa zo va), do 70 kg: 1. Mi lo{ Vra ~e vi} (Sta ra Pa zo va), 2. Da mjan Mar ko vi} (Ru ma), 3. Bo jan Mi }e vi} (Gard, Bo ka), do 75 kg: 1. Du {an Mu `de ka (Sta ra Pa zo va), 2.

Ni ko la ^u ki} (“Go ran Osto ji}”, Be o grad), 3. Go ran Su ~e vi} (Ba nat), do 80 kg: 1. Vu ka {in Uze lac (Ba nat), 2. Mi lan Sa va no vi} (Ru ma), 3. \or |e Po po vi} MS XIM, Sen ta), + 85 kg: 1. Dra gan Bo {wak (Gard), 2 Ste fan Ma le ti} (Sta ra Pa zo va), 3. Da ni jel Apro (MS XIM). Ju ni or ke, do 65 kg: 1. Sa wa Ra din (Je din stvo, No vi Be ~ej), 2. Va wa Ubi pa rip (King, Sr. Mi tro vi ca).

OTVORENO PRVENSTVO NOVOG ZELANDA

^e tvr ta me da qa za Stje pa no vi }a

Srp ski pli va~ Ve li mir Stje pa no vi} be le `i od li~ ne re zul ta te na Otvo re nom pr ven stvu No vog Ze lan da ko je se odr `a va u Oklen du i tra je do 8. apri la. Na ovom tak mi ~e wu, ko je je ujed no i iz bor no za Svet sko pr ven stvo u [an ga ju, Ve li mir je obo rio tri ju ni or ska i 11 go di na star se ni or ski re -

Ve li mir Stje pa no vi}

kord Vla da na Mar ko vi }a na 200 del fin iz 2000. go di ne u no vom vre me nu od 1:59,55 osvo jiv {i ta ko pr vo me sto u ovoj di sci pli ni. Pre to ga je na 50 del fin bio 12. sa vre me nom 25,83 se kun de, dok je sre br na od li~ ja uzeo na 200 i 400 slo bod no sa vre me ni ma 1:50,78, od no sno 3:52,85.

- Ovi re zul ta ti uli va ju op ti mi zam pred ju ni or sko pr ven stvo Evro pe u Be o gra du, ko je po ~i we za tri me se ca, ka da }u ko na~ no pli va ti pred svo jim na ro dom – is ta kao je Ve li mir Stje pa no vi}.

Za tim je osvo jio bron za nu me da qu na 100 slo bod no sa vre me nom od 51,31 se kun dom, {to mu je bi lo ~e tvr to od li~ je na Otvo re nom pr ven stvu No vog Ze lan da. Stje pa no vi }a o~e ku je jo{ je dan na stup, i to u we go voj ta ko re }i naj ja ~oj di sci pli ni 100 del fin.

G. M.

No vi ca Ve li~ ko vi}

sni ci za vr {ni ce naj ja ~eg klup skog tak mi ~e wa u Evro pi po sta li su Pa na ti na i kos, Mon te pa ski i Ma ka bi. Je di na ne po zna -

ni ca osta la je u du e li ma iz me |u Re a la i Va len si je, u ko ji ma }e tek maj sto ri ca do ne ti ko na~ ni od go vor na pi ta we ko }e po sta ti ~e tvr ti u~e snik F4 tur ni ra.

Pe ti me~ iz me |u Re a la i Va len si je na pro gra mu je ve ~e ras u Ma dri du. U pr ve ~e ti ri utak mi ce ova dva ri va la sva ka od eki pa po be di la je po jed nom kod ku }e i na stra ni, pa je skor 2:2, a pred nost do ma }eg te re na ima „kra qev ski klub”. Va len si ja je is pu sti la div nu pri li ku, po sle brej ka u dru goj utak mi ci u Ma dri du, da pred svo jim na vi ja ~i ma iz bo ri vi zu za Bar se lo nu, ali to ni ka ko ne zna ~i da je osta la i bez {an si. Tim na {eg tre ne ra Sve ti sla va Pe {i }a i re pre zen ta tiv ca Du {ka Sa va no vi }a ve} je po -

Real - Valensija 2:2 1. me~: Real - Valensija 2. me~: Real - Valensija 3. me~: Valensija - Real 4. me~: Valensija - Real

71:65 75:81 66:75 81:72

ka zao da zna ka ko se po be |u je u {pan skoj pre sto ni ci i sa svim je iz ve sno da }e po pu lar ni Ka ri i ve ~e ras po ku {a ti da pri pre mi ne ke tak ti~ ke zam ke za ri va la.

Na rav no, ulo ga fa vo ri ta na stra ni je Ma dri |a na i, re al no, bi lo bi ve li ko iz ne na |e we uko li ko ve li ku pri li ku oni ne is ko ri ste. Sjaj ni Ame ri ka nac Klej Ta ker, na{ No vi ca Ve li~ ko vi} i dru {tvo, i po red od re |e nih pro ble ma ko je s vre me na na vre me ima ju u igri, ipak su kva li tet ni ji sa stav i, uz po mo} na vi ja ~a, si gur no je da }e pru `i ti i vi {e od mak si mu ma ka ko bi do {li do pri li ke da se bo re za evrop ski tron.

Ve ~e ra {wi me~ po ~i we u 20.45 sa ti.

A. P.

DEVETI KUP NOVOG SADA U PAROVIMA

Naj bo qi tan dem Bje lan – Pa vlo vi} U or ga ni za ci ji Bad min ton klu ba No vi Sad, Bad min ton klu ba He li an tus iz No vog Sa da i Bad min ton sa ve za Voj vo di ne, pod po kro vi teq stvom Mi ni star stva omla di ne i spor ta Re pu bli ke Sr bi je, Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu i Skup {ti ne gra da No vog Sa da, u sport skoj sa li u Fu to gu odr `an je pre sti `ni se ni or ski tur nir A ka te go ri je IX Kup No vog Sa da u bad min to nu.

Na tur ni ru su u~e stvo va li srp ski ju ni o ri i se ni o ri ko ji su se tak mi ~i li u kon ku ren ci ja ma mu {kih, `en skih i me {o vi tih pa ro va.

Epi tet naj bo qih u kon ku ren ci ji mu {kih pa ro va su po ne li: 1. Igor Bje lan (BK Be o grad) / Ili ja Pa vlo vi} (BK No vi Sad), 2. Ra do mir Jo vo vi} / Ni ko la Ar si} (BK Be o grad), 3. Bor ko Pe tro vi} / Mi o- drag Ka li ~a nin (BK Zma je vi K[), Dra go slav Pe tro vi} / Ne ma wa Sta ni mi ro vi} (BK Zma je vi K[).

U kon ku ren ci ji `en skih pa ro va po re dak je sle de }i: 1. Mi li ca Si mi} / San dra Ha li lo vi} (BK No vi Sad), 2. Na ta {a Pa vlo vi} / Ne ve na

Osva ja ~i me da qa

Mi la no vi} (BK Zma je vi K[), 3.

Ste fa na Stan ko vi} / Mir ja na Va si} (BK Ra vens KG), Mi na La ki} (BK Be o grad) / Du wa Do {e no vi} (BK No vi Sad) Po re dak kod me {o vi tih pa ro va iz gle da ova ko: 1. Ili ja Pa vlo vi} / Mi li ca Si mi} (BK No vi Sad), 2.

Dra go slav Pe tro vi} / Iva na Mak -

si mo vi} (BK Zma je vi K[), 3. Mi o drag Ka li ~a nin / Ne ve na Mi la no vi} (BK Zma je vi K[), Bor ko Pe tro vi} / Na ta {a Pa vlo vi} (BK Zma je vi K[).

U ne de qu 10. apri la, u sport skoj sa li u Fu to gu, odr `a }e se IX Kup No vog Sa da u po je di na~ noj mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji.

SPORT

dnevnik

~etvrtak7.april2011.

19

DANAS DRUGI ME^ POLUFINALA PLEJ-OFA: VOJVODINA – CRVENA ZVEZDA

No vo sa |a ni `e le 2:0

De taq sa iz bor ne skup {ti ne u No vom Sa du

ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE

Po ve re we Pe ri {i }u i Mar ja nu {i }u Mar ko Mar ja nu {i}, iz Su bo ti ce, i Mi lo rad Pe ri {i}, iz No vog Sa da, pred sed ni ci su Sa ve za sport za sve Voj vo di ne, od lu ~e no je na iz bor noj skup {ti ni ovog sa ve za, ko ja je odr `a na u No vom Sa du. Mar ja nu {i} je pred sed nik Skup {ti ne sa ve za, a Pe ri {i} Uprav nog od bo ra za pe riod 2011-2015. Sed ni ca je odr `a na u zgra di Ve }a sa ve ve za sa mo stal nih sin di ka ta, a pred se da vao je Mi o drag Bra do wi}. Po red de le ga ta (pri sut no 29 od 32), sed ni ci su kao go sti pri su stvo va li Je zdi mir Mar se ni}, ge ne ral ni se kre tar aso ci ja ci je Sport za sve Sr bi je i Bran ko Vu jo vi} iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu, ko ji su po zdra vi li u~e sni ke skup {ti ne, po `e le li im us pe {an rad i na sta vak do bre sa rad we.

Na skup {ti ni su usvo je ni iz ve {ta ji o ra du u mi nu lom ~e tvo ro go di {wem pe ri o du, ma te ri jal no fi nan sij skom po slo va wu i iz ve {taj Nad zor nog od bo ra.

Sa vez sport za sve Voj vo di ne iza brao je i no vi Uprav ni od bor,

ko ji bro ji 13 ~la no va: Bog dan Bo `in (Srem ska Mi tro vi ca), Mi len ti je Mak si mo vi} (Pan ~e vo), Dra gan Mr |a nov (Ada), Dra gan ]ur ~in (Zre wa nin), Bo {ko Sav ko vi}, Da rin ka Ko ro vqev, Mi o drag Bra do wi}, Raj ko Pa u no vi} (svi No vi Sad), Me ri ma Ku li} (Su bo ti ca) i Pe tar Pe ro vi} (Vr bas). Pred sed nik Uprav nog od bo ra je ~lan po funk ci ji, a pre o sta lo je da jo{ dva me sta po pu ne pred stav nik Uni je po slo da va ca i je dan ~lan iz Olim pij skog ko mi te ta po sle iz bo ra u ovom te lu rad ni~ kog spor ta. U Nad zor nom od bo ru su: La zar Pi li po vi} (Irig), Er `e bet Saj ko (Ka wi `a) i Vla di mir Svi la rov (Ba~ ka Pa lan ka).

No vo i za bra ni pred sed ni ci Mar ja nu {i} i Pe ri {i} su se za hva li li na po ve re wu is ta kav {i da ih u man dat nom pe ri o du o~e ku je mno go po sla, a da je tre nut no pr vi i naj va `ni ji pred sto je }a, De se ta sport ska olim pi ja da rad ni ka Voj vo di ne u Ba~ koj Pa lan ci od 7-10. ju la.

S. J.

Po be dom u pr vom me ~u po lu fi na la plejofa nad Cr ve nom zve zdom, od boj ka {i Voj vo di ne NS se me do {li su ko rak bli `e ul ti ma tiv nom ci qu, osva ja wu {am pi on ske ti tu le.

Pr vi me~ bio je po tvr da na ja vi da }e cr ve no-be li der bi ji u bor bi za fi na le bi ti iz u zet no ne iz ve sni i kva li tet ni, te da }e da qi pla sman obez be di ti tim ko ji bu de pri seb ni ji u te {kim mo men ti ma.

Pri seb ni ji, ma lo sre} ni ji i ume {ni ji bi li su No vo sa |a ni u pr vom su sre tu, is ko ri stiv {i ta ko pred nost do ma }eg te re na, a da nas Vo {a i Zve zda igra ju dru gi me~ po lu fi nal ne se ri je. Ve }i fond kva li tet nih igra ~a i mo gu} nost iz me ne bi li su ke ~e vi u ru ka vu no vo sad skog tre ne ra Ni ko le Sa la ti }a. Dru gi me~ cr ve no-be le eki pe od i gra }e se da nas u No vom Sa du, a za tim se se ri ja se li u Be o grad, a ko li ko }e su sre ta bi ti od i gra no u pre sto ni ci, za vi si od da na {weg me ~a.

- Sa da je naj va `ni je da smo svi zdra vi i da kom plet ni mo `e mo da na sta vi mo po lu fi nal ne bor be. Ho }e mo ti tu lu! O to me smo pri ~a li pre po ~et ka se zo ne i po be dom u pr vom me ~u pri {li smo na ko rak bli `e ostva re wu tog ci qa. Sport ski mo tiv ni je iz o stao, voq ni mo me nat je bio za do vo qa va ju }i, ali o~e ku je nas jo{ po sla. Bi lo bi do bro da po be di mo i da nas i da sa 2:0 se ri ju pre se li mo u Be o grad - re kao je tre ner Voj vo di ne NS se me Ni ko la Sa la ti}.

Mla di teh ni ~ar cr ve no-be lih Ni ko la Jo vo vi} is ti ~e sna gu ko lek ti va kao od lu ~u ju }i seg ment igre.

Jo vo vi}, Pe tro vi} i Ivo vi} u blo ku

- U pr vom me ~u pre su di la je sna g a ko l ek t i v a. Voj v o d i n a ima 12 jed na kih igra ~a i svi su sprem ni da da ju mak si mum. Ne po k a ` e m o uvek na me ~ u ono {to do bro ra di mo na tre nin zi ma i po treb no je da svi bu du sprem ni, jer se Zve zda si gur no ne }e pre da ti bez bor be. Ako

bi smo do bi li da na {wi su sret, mi slim da bi to bio na{ ve li ki ko rak ka fi na lu. Be o gra |a ni bi psi hi~ ki pa li jer je te {ko o~e ki va ti da bi on da mo gli da do b i j u tri uza s top n e utak mi ce. Obe eki pe su mla de, a mi smo u ovom tre nut ku kva li tet nij i na da mo se po be di i u

Pr va ki wa su spen do va na

Bo ston po be dio Fi la del fi ju Ko {ar ka {i Bo s to na po be di li su Fi la del fi ju sa 99:82 i ta ko do {li do dru ge po zi ci je u Is to~ noj kon fe ren c i j i ame r i~ k e NBA li ge. Naj za pa `e ni ji u eki pi Bo sto na bio je Ra jon Ron do sa 16 po e na i 13 asi sten ci ja, dok je naj e fi ka sni ji bio Pol Pirs sa 18 po e na. Ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je Ne nad Kr sti} po sle pa u ze od dve utak mi ce zbog po vre de ko le na, od i grao je 18 mi nu ta za po bed ni~ ku eki pu, po sti gao osam po e na i za be le `io {est sko ko va.

U Is to~ noj kon fe ren ci ji Bo ston i Ma ja mi ima ju skor od 54 po be de i 23 po ra za. Osta lo je ~e ti ri utak mi ca do kra ja ovog de -

Atlet ski sa vez Li tva ni je su spen do vao je na dve go di ne evrop sku pr va ki wu u ma ra to nu Zi vi lu Bal ci ju na i tu zbog po zi tiv nih re zul ta ta na do ping te stu.

U uzor ci ma kr vi i mo kra }e li tvan ske atle ti ~ar ke pro na |e ne su po ve }a ne ko li ~i ne te sto ste ro na i epi te sto ste ro na. Li tvan ka je pro {le go di ne na Evrop skom pr ven stvu u Bar se lo ni osvo ji la zlat nu me da qu u ma ra to nu, ali ~e joj ona bi ti od u ze ta zbog do pin ga.

Naj sjaj ni je od li~ je ta ko }e pri pa sti Ru ski wi Na i qi Ju la ma no voj ko ja je bi la dru ga na pro {lo go di {wem EP.

la tak mi ~e wa i Bo ston bi mo gao da bu de bo qi u za vr {ni ci, jer je ove se zo ne po be dio di rekt nog kon ku ren ta u pr ve tri utak mi ce. Gol d en Stejt je sa v la d ao Por tland sa 108:87, a u tom me ~u za po bed ni~ ki tim ko {ar ka{ Sr b i j e Vla d i m ir Rad m a n o v i} od i grao je se dam mi nu ta i imao je dan skok i jed nu asi sten ci ju.

Osta li re zul ta ti: Atlan ta San An to nio 90:97, Kli vlend Sar lot 99:89, Wu Xer si - Mi ne so ta 107:105, Or lan do - Mil vo ki 78:72, Va { ing t on - De t ro i t 107:105, Wu j ork - To r on t o 131:118, ^i ka go - Fe niks 97:94, Mem fis - LA Kli pers 81:82, Hju ston - Sa kra men to 101:104, Por tland - Gol den Stejt 87:108, LA Lej kers - Ju ta 85:86.

Ka zaw bi SP

ZA EVROPSKO PRVENSTVO U BEOGRADU

Li sin i [o tra pot pi sa li ugo vor Pred sed nik Evrop ske stre qa~ ke kon fe de ra ci je (ESK) ru ski bi zni smen Vla di mir Li sin i pred sed nik Stre qa~ kog sa ve za za le te }e me te Sr bi je Mi lan [o tra pot pi sa li su u Mo skvi ugo vor o or ga ni za ci ji [am pi o na ta Evro pe MK oru` jem, pu {kom ve li kog ka li bra na 300 me ta ra i u ga |a wu le te }ih me ta (gli ne nih go lu bo va) ~i ji }e do ma }in od 31. ju la do 14. av gu sta bi ti Be o grad i Pan ~e vo.

- Or ga ni za ci ju tak mi ~e wa pre u zeo je, u do go vo ru sa Stre qa~ kim sa ve zom Sr bi je, „Bg sport ski cen tar Ko vlo vo“. Pre ma pre li mi nar nim pri ja vi ma ima mo na ja vu da }e do }i u~e sni ci iz 45 ze ma qa i po {to je u pi ta wu po sled we tak mi ~e we MK oru` jem u Evro pi na ko me se va de olim pij ske vi ze za Lon don 2012. o~e ku je mo pre ko 1.500 iz la za ka na va tre nu li ni ju - re kao je [o tra.

SA RAD WA OK VOJ VO DI NA NS SE ME I TIMS-a: Od boj ka {ki klub Voj vo di na NS se me i Fa kul tet za tu ri zam i sport (TIMS) pot pi sa li su ju ~e ugo vor o po slov noj sa rad wi. Ovo je jo{ je dan do kaz da Voj vo di na NS se me u svo ju sport sku po ro di cu uvo di naj kva li tet ni je ko lek ti ve i usta no ve, a TIMS to sva ka ko je ste u svo joj sfe ri.

- Vla da ge ne ral no mi {qe we da su spor ti sti neo bra zo va ni i da im je sport ap so lut no sve u `i vo tu i to u ne kim slu ~a je vi ma je ste ta ko, ali je ve }i na spor ti sta shva ti la da ka ri je re ne tra ju ve~ no, da su po vre de mo gu }e, te da je obra zo va we ve o ma va `no. Za nas u klu bu je obra zo va we ve o ma bit no i za to }e ovaj pot pis zna ~i ti vi {e u prak si ne go na pa pi ru. Ovom sa rad wom }e mo un pre di ti i di jag no sti ku i zdrav stve nu za {ti tu na {ih igra ~a i bi }e si gur no sa rad wa na obo stra no za do voq stvo - re kao je ge ne ral ni di rek tor Voj vo di ne NS se me Va sa Mi ji}.

Pot pi snik sa rad we u ime TIMS-a je pro de kan pro fe sor Ser gej Osto ji}.

- Ovo je spoj dva ve o ma bit na fak to ra u voj vo |an skom spor tu. Ve li ko je za do voq stvo na pra vi ti sa rad wu sa klu bom ko ji go di na ma pro no si do bro ime Voj vo di ne na na ci o nal noj i in ter na ci o nal noj sce ni. Ova sa rad wa je ko rak ka bo qim re zul ta ti ma svih nas - re kao je Osto ji}.

M. R.

FED KUP

Sr bi ja kom plet na na Slo va~ ku @en ska FED ku pa re p re z en t a c i j a Sr bi je igra }e kom plet na pro tiv Slo va~ ke u du e l u ko j i se igra 16.i 17.apri la u Bra ti sla vi. Se lek tor `en ske te ni ske re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Vra ne{ ob ja vio je spi sak igra ~i ca na ko je ra ~u na za plej-of

me~ za po pu nu Svet ske A gru pe pro tiv Slo va~ ke, ko ji se 16. i 17. apri la igra u Bra ti sla vi.

Bo je na {e ze mqe bra ni }e Je le na Jan ko vi}, Ana Iva no vi}, Bo j a n a Jo v a n ov s ki i Alek san dra Kru ni}. Iz me ne u ti mu su mo gu }e, a se lek tor ima pra vo pro me ne igra ~i ca sve

Fo to: F. Ba ki}

dru gom me ~u po lu fi na la - is ta kao je Jo vo vi}.

Dru ga utak mi ca po lu fi na la plej-ofa Voj vo di na NS se me Cr ve na zve zda igra se da nas u ma loj sa li Spen sa od 18 ~a so va, a tre }i me~ igra se u ne de qu (18 ~a so va) u Be o gra du.

M. Risti}

do `re ba ko ji je na pro gra mu 15. apri la.

Pr vog da na tak mi ~e wa, ko je se odr `a va na {qa ci, u su bo tu 16. apri la igra ju se dva singl me ~a, od ko jih pr vi po ~i we u 14 sa ti, a dru gi od mah po we go vom za vr {et ku. U ne de qu 17. apri la pro gram po ~i we sa dva singl me ~a, a za vr {a va se du blom.

PRVA LIGA ZA DAME

Si gur no tre }e Novi Sad Pionir petrol - Spartak (Q) 3:1 (25:19, 15:25, 25:13, 25:21) NO VI SAD: Ha la SC „\a~ ko”, gle da la ca 50, su di je: Mi lo {e vi} i Ku tle {i} (obo ji ca Be o grad).

NOVI SAD PIONIR PETROL: [jar 13, Ro ga no vi}, Bor ki 17, Ili} 7, Po po vi}, Kli su ra 10, Fraj to vi} 6, Ma li xan, Egi}, Ste fa nov 11, Ku qa nin (l).

SPARTAK: Ata na si je vi} 7, Ne deq ko vi} 1, Go gi} 4, Sta ni mi -

ro vi} 13, Jo si po vi} 4, Sre do je vi} (l), Kr sti} 6, Ve li~ ko vi} 5, Gro zda no vi} 1, Ran |i} 7.

Iz u zev u dru gom se tu, od boj ka {i ce No vog Sa da bi le su do mi nant ne u me ~u po sled weg ko la pro tiv Spar ta ka iz Qi ga i s no va tri bo da pe trol ke su osi gu ra le tre }e me sto na ta be li Pr ve li ge.

M. R.

Ru ski grad Ka zaw pod neo je da nas kan di da tu ru Me |u na rod noj pli va~ koj fe de ra ci ji (FI NA) za or ga ni za ci ju pr ven stva sve ta u pli va wu 2015. ili 2017. go di ne.

- Ka zaw ima ve li ke {an se da bu de iza bran za do ma }i na jer ima sve uslo ve za odr `a va we pr ven stva sve ta - re kao je pred sed nik Ru ske pli va~ ke fe de ra ci je Vla di mir Saq ni kov.

FI NA je sa op {ti la da su, po red Ka za wa, jo{ ~e ti ri gra da za in te re so va na za or ga ni za ci ju Mon di ja la 2015. - Seul, Bu dim pe {ta, Hong Kong i Ma ra ke{, a od lu ka o do ma }i nu bi }e do ne ta za vre me pr ven stva sve ta u [an ga ju u ju lu ove go di ne. U Ka za wu je u to ku iz grad wa are ne ka pa ci te ta 4.500 me sta za odr za va we tak mi ~e wa u pli va wu, sko ko vi ma u vo du i va ter po lu na Uni ver zi ja di 2013. go di ne.

Ha mil ton u Red bu lu?

Vo za~ eki pe Me kla ren u {am pi o na tu For mu le je dan Bri ta nac Lu is Ha mil ton mo gao bi na kra ju se zo ne da pre |e u eki pu Red bul.

- Sa agre siv no {}u i br zi nom Ha mil ton uvek mo ra da bu de na vr hu. Na {a fi lo zo fi ja je da ima mo naj br `e vo za ~e u ti mu re kao je je dan od sa vet ni ka u eki pi Red bul Hel mut Mar ko.

20

kULTURA

~etvrtak7.april2011.

dnevnik

НОВОСАДСКЕ МУЗИЧКЕ СВЕЧАНОСТИ ОД 11. ДО 20. АПРИЛА

Од Баха до Пјацоле, од старог до модерног На овогодишњим Новосадским музичким свечаностима (Номус) учествоваће врхунски уметници из више од десет земаља света, а према броју годишњих концерата које одрже, али и мишљењу публике, може се рећи да су то водеће светске звезде, напоменула је програмска саветница овог фестивала музиколог Миа Дорошки, на конференцији за новинаре у Градској кући у Новом Саду, на којој је најављена ова традицонална музичка светковина која ће се 31. пут одржати од 11. до 20. априла. По речима уметничке директорке Номуса Марије Адамов, избор програма је ове године био руковођен великим стилским разноликостима, али је истовремено сачуван концепт камерне музике, која и сада преовлађује. Карактеристична звучност овогодишњег Номуса почиваће на камерним оркестрима, како је указала је Марија Адамов, и то ће се показати већ на самом отварању, на којем ће наступити чувени ансамбл „Кремерата балтика”, нажалост без њиховог уметничког руководиоца славног виолинисте Гидона Кремера, али са сјајним турским пијанистом и композиторем Фазилом Сајем који ће извести и свој концерт за клавир и оркестар „Силк роуд”. И друго вече Номуса биће одржан концерт светски познатог камерног ансамбла „Московски солисти“ са уметничким руководи-

оцем и солистом Јуријом Башметом, једним од најбољих виолиста у свету. Ове године поново ћемо имати прилике да слушамо угледни камерни оркестар „Франц Лист“ из Мађарске, најавила је Марија Адамов, а још један, четврти по реду, биће наш - новосадска „Камерата академика“ са Стефаном Миленковићем кога не треба ни представљати, али ваља рећи да ће овог пута бити и концертмајстор, и да први пут учествује на Номусу. Специјално за ову прилику амерички композитор Рудолф Хакен за Стефана Миленковића je написао Концерт за виолину, гудаче и перкусионисте који ће премијерно бити изведен Новосадско позориште извешће мјузикл „Чаробњак из Оза” управо на Номусу. Два музичка трија су засту- изузетним обоистом светског мјузикла „Чаробњак из Оза” пљена у овогодишњем програму. гласа Алексом Клајном. На са- Франка Баума, у режији Золтана Номусова публика од раније по- мом крају фестивала, на затвара- Пушкаша, на музику Андреса знаје изузетан квалитет францу- њу ће наступити Војвођански Мариана Ортега и Ервина Ереша. ског триjа „Вандерер” а сада је симфонијски оркестар са тален- Управник овог театра Шандор очекује још један сусрет са њима. тованим младим пијанистом Пу- Ласло јуче је изразио наду да ће Други је „Которарт трио”, који мом Промашарем, лауреатом њихов мјузикл очарати публику, чине уметници поникли у нашој прошлогодишњег меморијала и изразио захвалност што им је средини: виолиниста Роман Си- „Исидор Бајић“. указана част да учествују на ремовић, пијаниста Ратимир МарЗалажења у друге жанрове, ка- номираном музичком фестивалу, тиновић и кларинетиста Алек- рактеристике и ранијих година на и што ће се на њему представити сандар Тасић. Номусу, биће и сада, а овог пута глумци овог ансамбла и млади Камерни звук биће и ове годи- је поверење указано Новосад- композитори овог мјузикла. не допуњен симфонијским зву- ском позоришту / Ујвидеки синЈош један концерт излази из ком, напоменула је Марија Ада- хаз и, по речима Марије Адамов, контекста камерне музике, а примов, и додала да нас очекује кон- његовом сјајном ансамблу, које и редиће га Ришар Галијано, виртуцерт Београдске филхармоније са за фестивал припрема премијеру оз на хармоници који је пре три

ФЕСТИВАЛ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ ПРАТЕ ФИНАНСИЈСКЕ ТЕШКОЋЕ

Новац не утиче на уметничке вредности

Седми пут узастопно Зрењанин ће бити домаћин Фестивала професионалних позоришта Војводине, ове године 61. по реду, који ће бити одржан у Народном позоришту “Тоша Јовановић” од 11. до 17. априла. Публика ће бити у прилици да види најуспешније представе војвођанских театара по избору селекторке Ане Тасић. Током седам фестивалских дана, у такмичарском делу програма, биће изведено шест драмских и пет представа за децу, а о наградама ће одлучивати жири у саставу Миливоје Млађеновић, директор Стеријиног позорја, Биљана Вујовић, редитељка и управница Народног позоришта у Нишу и Душан Петровић, редитељ. Фестивал ће бити обогаћен и пратећим програмом.

- За ових седам година, колико смо били домаћини фестивала, стекли смо значајно искуство, и наравно да нам није тешко као на почетку, али, сваки пут организација је изазов. Потрудили смо се да уз такмичарски, имамо и веома богат пратећи програм, желећи да публика, када ујутро дође на на дечију представу, из позоришта не изађе до увече – рекла је на јучера

шњој конференцији за новинаре директорка зрењанинског позоришта Татјана Паскаш, и напоменула да ће, такође, у част три и по деценије уметничког рада редитеља Љубослава Мајере бити одржана трибина о његовом стваралаштву.

његову организацију него што је планирано, али је изразила очекивање да ће то питање бити решено са Покрајином. Директор Заједнице професионалних позоришта Војводине Бране Маријановић нагласио је да буџет не би смео да утиче на

године наступио на Номусу, а сада ће извести програм „Од Баха до Пјацоле”, који због широког музичког лука који обухвата у самом називу, по мишљењу Марије Адамов, најбоље одражава овогодишњи фестивалски концепт споја класичног, модерног, авангардног, старог и новог. Утисак главног и одговорног уредника фестивала Милана Радуловића је да би се можда и речју снохватице могао описати овогодишњи Номус, јер су уз много труда ипак успели да осмисле изузетно квалитетан програм који ће сада поделити са публиком, и

тако дохвате своје снове. Он је подсетио да је Номус постао члан Савеза међународних фестивала уметности Србије „Сефа“, која ће 28. априла у Варни постати део европске асоцијације фестивала. У име покровитеља Номуса, Града Новог Сада, члан Градског већа задужен за културу Андреј Бурсаћ је јуче истакао задовољство што ће заиста врхунска светска имена ове године учествовати, али и што градске културне институције, као што су организатор овог фестивала Музичка омладина Новог Сада и Новосадско позориште, сарађују на овако успешан начин. По традицији, Новосадске музичке свечаности отвара градоначелник Новог Сада, и сада би ту част и овог пута требало да има Игор Павличић. Милан Радуловић је најавио и да ће свечаном отварању Номуса присуствовати турски и бразилски амбасадор, а очекује се и потврда за француског и немачког. Карте су одавно у продаји, за неке концерте их већ нема, а за преостале се још увек могу набавити по цени од 300 до 1.000 динара, а продају се у Музичкој омладини Новог Сада у Католичкој порти. Наташа Пејчић

ОБЕЛЕЖЕНО СЕЋАЊЕ НА 6. АПРИЛ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ

Заједничка посвећеност књигама У Народној библиотеци Србије су јавности представљене књиге издавача Геце Кона (1873-1941), заплењене током Другог светског рата, које је тој установи недавно вратила Универзитетска библиотека „Албертина” из Лајпцига. Свечаношћу на којој су били и министар културе, информисања и информационог друштва Србије Предраг Марковић, амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас и директор лајпцишке библиотеке Улрих Јохан Шнајдер обележено је сећање на 6. април 1941. године, када је у немачком бомбардо-

вању уништена зграда Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу. Амбасадор Волфрам Мас рекао је на свечаности да је 6. април 1941. „дан сећања на најмрачније поглавље у историји српско-немачких односа”. Подсећајући на мисао филозофа Макса Вебера да је нација заједница која има заједничке успомене немачки амбасадор је истакао да ко једном народу одузме књиге одузео му је и памћење. Директор лајпцишке библиотеке Улрих Јохан Шнајдер је управнику српске националне библио-

теке Сретену Угричићу симболично уручио једну од књига из колекције Геце Кона констатујући са жаљењем да се књиге не могу вратити наследницима издавача, пошто их више нема.Угричић је рекао да је захвалан на гесту који својим значењем надилази чак и вредност самих књига. Тај гест, како је истакао Угричић, означава заједничку посвећеност памћењу, књигама и читању, смислу и дијалогу, миру, уједињеној Европи и сарадњи и разумевању и пријатељству Немачке и Србије.

IN MEMORIAM: ЂОРЂЕ ДЕЂАНСКИ (1949 - 2011)

Поздрав свима и хвала на стрпљењу Из представе „Збогом жохари” позоришта домаћина

Татјана Паскаш је додала да овогодишњи фестивал прате финансијски проблеми, јер је за сада добијено мање новца за

Програм фестивала 11. април - 11 часова - Народно позориште Кикинда, „Чаробњак из Оза”, Френк Баум, режија Миодраг Динулoвић; 2о часова - Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, „Збогом, жохари!” Владимир Ђурђевић, режија Слађана Килибарда 12. април - 11 часова - Позориште младих, Нови Сад, „Сунцокрети”, Милан Степанов, режија Милош Јагодић; 20 часова- Позориште „Костолањи Деже“ Суботица, „Кишињевска ружа”, Ото Толнаи, режија Андраш Урбан 13. април - 10 часова - Словачко војвођанско позориште Бачки Петровац, „Алиса у земљи чуда”, Милош Јаноушек, према мотивима романа Луиса Керола, режија Јан Чањи; 20 часова - Народно позориште Суботица, „Кукавичлук”, ауторски пројекат Оливера Фрљића 14. април - 11.30 часова - Дечје позориште Суботица, „У тами”, Марија Станкова, режија Веселка Кунћева; 20 часова - Народно позориште Сомбор, „Женидба”, Николај Гогољ, режија Ана Ђорђевић, 15. април - 9 часова - Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, „Трапави змај”, Мирослав Настасијевић, режија Ирена Тот; 20 часова - Српско народно позориште, Нови Сад, „Тимон Атињанин”, Вилијам Шекспир, режија Горчин Стојановић, 16. април- 20 часова - Новосадско позориште „Човекова трагедија”, Имре Мадач, режија Кокан Младеновић 17.април - 20 часова - Новосадско позориште, „Сан летње ноћи”, Вилијем Шекспир, режија Золтан Пушкаш, у част награђених

уметничку вредност предстојећег фестивала.

- Надам се да ће бити на нивоу свих претходних и да ће дати добар пресек позоришне продукције у Војводини, са којом морамо бити задовољни. Јер, и у тешким околностима војвођанска позоришта се могу похвалити са тридесет представа на вечерњој, и десет на дечијој сцени у прошлој сезони – поручио је Маријановић. Уметничка директорка Народног позоришта у Зрењанину Слађана Килибарда исказала је задовољство јер је, и поред мале продукције, овај театар успео да се пласира у такмичарски део програма са комадима “Збогом, жохари!”, у њеној режији, и луткарском представом “Трапави змај”, редитељке Ирене Тот. Покровитељи 61. фестивала професионалних позоришта Војводине су Министарство културе Србије, Покрајински секретаријат за културу и информисање и град Зрењанин, а сарадници Позоришни музеј Војводине и зрењанински Народни музеј. Ж. Балабан

Напустио нас је изненада – не како то са смрћу увек бива, већ уистину ненадано – Ђорђе Деђански, “наш Деђа”: филмски и телевизијски редитељ, критичар, колумнист и, не на последњем месту, Новосађанин – грађанин света. У сфери људске делатности где сујете имају тежину чињеница, Ђорђе Деђански је успео да постане и остане ретка појава - стваралац лишен сујете, омиљен и поштован: мало ли је за један људски живот? А тај стваралачки и новосађански Деђин живот обележен је редитељским почецима у новосадском Кино-клубу, пионирским учешћем у продукцији “Неопланте”, а потом деловањем на плану документарног филма, које је крунисано рано, специјалном наградом на фестивалу у Оберхаузену 1975. године, за филм “Станица”. Радозналост духа усмерила је убрзо Ђорђа Деђанског на путеве телевизијске режије: од 1970-их, па све до пензионисања услед нарушеног здравља 2006. радећи у ТВ Нови Сад, опробао се у свим телевизијским формама. Штавише, својом професионалном темељитошћу, поузданим естетским укусом и ефикасношћу је, кроз редитељски рад на забавним серијалима попут “Недељног поподнева” и “Променаде”, или на већ легендарном “Филмоскопу”,

пружио један од кључних доприноса препознатљивости профила куће у којој је радио. У његовој филмографији су и две тв-драме, “Беле удовице” и “Похвала лудости”. Темељност и поуздано критичко мерило красили су како његове критичке огледе у “Синеасту”, тако и филмске критике које је исписивао осамдесетих година за овај лист. Најзад, прецизна опсервација и особена смеса животне радости и луцидне критичности одликовале су његове коментаре савременог градског живота новосадског у колумнама у “Грађанском листу”, “НС недељнику” и “Булевару”, као и у апартним и жовијалним књигама “Писма ничим изазвана” ((2002) и “Пупак на асфалту” (2005). Радознао а ненаметљив, свестрано образован, а свестан крхкости сваког знања, Деђа је до последњег часа који је провео са нама настојао да воли живот и учествује у њему сада и овде: Он је знао да је Нови Сад – цео свет, и био свестан сопственог места у њему. Тако нас је и напустио, у стилу завршне напомене из своје прве књиге: “Поздрав свима и хвала на стрпљењу.” Хвала и теби, драги Деђо: смрт није ништа, радост живљења је све. Светислав Јованов

RePORTA@e

dnevnik

~etvrtak7.april2011.

21

NOVOSADSKI INOVATOR SE PREKRSTIO U NIKOLU TESLU, PA RADI NA POBOQ[AWU KLIME VOJVODINE I TEORIJE RELATIVITETA

No vi Te sla le ~i i te le fo nom ronalaza~ i bioenergi~ar Nikola Tesla iz Novog Sada predsednik je istoimenog udru`ewa za razvoj nauke osnovanog krajem 2000. godine.

Okupio je 50 aktivnih ~lanova, pasivnih je vi{e od 100, qudi dolaze i odlaze, a ba~ki Tesla `eli da objedini sve koji se bave Teslom, li~kim. Svojim sesijama dva puta nedeqno u mesnim zajednicama Bistrica i Narodni heroji `eli da ubedi qude da u~ine svoj `ivot produktivnijim usvajawem Tesline misli. Nakon gradova Srbije, planira posete Hrvatskoj, Sloveniji i Bawaluci, gde imaju jednog ~lana, a naro~ito rodno Teslino Smiqane.

– Okupqamo pronalaza~e i Tesline po{tovaoce, naro~ito mlade, jer oni grade budu}e dru{tvo. A svi qudi imaju neki talenat, bez obzira na to da li su ga svesni ili ne. Svesnima u duhu No vo go di {we-bo `i} na ~e stit ka Te sli ne Tesle poma`emo da ko- re in kar na ci je riste koncentraciju, vizuelizaciju, pam}ewe, inspiWegovi izumi omogu}ili su i raciju i transpiraciju – po~iwe kosmi~ka istra`ivawa, pa i nasvoju pri~u Tesla s Rotkvarije. seqavawe drugih planeta.

– Ja radim na Teslinim neostvaSmatra da na{e osiroma{eno renim projektima korisnim za dru{tvo iz bule mogu izvu}i na{e dru{tvo, svet i svemir. principi Teslinog `ivota. Kao

P

jedan od najja~ih aduta za put ka Zapadu vidi i wegovu kwigu „Dnevnik iz Strazbura”, koja bi mogla promovisati Srbiju.

– Za pet-{est godina primene Teslinog na~ina razmi{qawa mogli bismo dosti}i [vajcarsku, [vedsku, Luksemburg i druge bogate zemqe. Mozak nas, pronalaza~a, funkcioni{e po vizuelnom, intuitivnom i inovativnom sistemu, koji je, pak, znatno druga~iji od birokratskog. I administraciji bi bilo lak{e ako bi koristila Teslu – uz smeh ka`e wegov po{tovalac.

Vajka se {to udru`ewa nema svoje prostorije. Idealno bi bilo da im ih neka firma ustupi kad zavr{i radno vreme, “pa bismo takvom simbiozom razvili razne projekte”.

– Ovi izumi danas samo su bleda kopija originala, zbog bahatosti superkapitala. Na{a trenutna preokupacija su elektri~ni automobili. Sve je tu novo pa je proizvodwa skupa, ali mislim da }e

J

dej stvu al ko ho la, ko ji pr vo stva ra ose }aj ra do sti i bla `en stva, a po tom, po la ko ili ra pid no, ra za ra ko ru ve li kog mo zga.

Kod nas se ve} ve ko vi ma zna da je ta bar ka va `na kva ka u “pe ~e wu” ra ki je, ma da se ona za pra vo ku va. U osnov nom su du, ne kad sta kle noj re tor ti, sad ba kar nom ka za nu, ko ji mo `e bi ti sa svim ma li (iz ugla qu bi te qa ra ki je), od sa mo 50, do ori ja {a od ne ko li ko sto ti na li ta ra, gre je se ko mi na, u stva ri pre vre li skrob i {e }er s oko de set od sto al ko ho la. Pre ci zno odr `a va nom va trom al ko hol do sti `e ta~ ku kqu ~a wa na 73,8 ste pe ni i po ~i we da is pa ra va. Kroz si -

koje sada ne}u da govorim jer sam daqe razradio Ajn{tajnovu teoriju relativnosti. Tesla je 15 godina pre An{tajna u laboratoriji prevazi{ao tu teoriju. Na energiji se zasniva i Kirlijanova kamera, koju je zapravo Tesla izumeo. Ipak, ona nema dovoqnu rezoluciju, hvata samo me|utalase koji nisu direktna aura ~oveka ve} samo odsjaj, pa nameravam da se posvetim pravqewu izvorne Tesline kamere.

Svoje kr{teno ime novosadski Tesla ne}e da otkriva.

– Re{io sam da ga promenim jer li~im na Teslu, a to je bitno i za boqi imix, harizmu i efekat prezentovawa udru`ewa.

Ina~e, scenario o meni kao Tesli 21. veka napisala je moja saradnica i prijateqica, poznat je i u Holivudu i spreman za filmovawe. Ona }e potvrditi bioenergetske tretmane preko

telefona koje sam joj radio odavde dok je bila u Americi.

Recimo, kad je zaboli glava, moje sposobnosti to otklone – tvrdi isceliteq.

Obja{wava da qudima bioenergija dolazi iz du{e: oni koji je imaju malo, bolesni su, oni s optimalnom koli~inom – zdravi, dok su retki koji poseduju vi{ak – bioenergi~ari i mogu napraviti rezultate kod odre|enih bolesti, te poboq{ati koncentraciju, pam}ewa i sposobnosti u~ewa. Zato mu, veli, iz inostranstva nude da bude li~ni bioenergi~ar raznim qudima i firmama. Sem transformacije negativne energije u pozitivnu, tvrdi da mo`e i vi{e.

– Ja se malo dubqe razumem u vremenske tokove i stvaram deo budu}nosti. Putovawe kroz vreme je mogu}e i Tesla je radio na tome.

Aleksandar Latas

KAKO JE BA^KA PALANKA SPRE^ILA GRADWU ATOMSKE CENTRALE NA DUNAVU

PRE^ANSKA LEKSIKA e dan bez o bra zan pop’o se na ka z an pa mi pros’o ra ki ju! – vri {ti jed na be }ar ska, a u va tre nom rit mu. Ko zna ka kvu je {te t u na p ra v io. Mo ` da je sru {io i sa mu ta bar ku, po sled wi ve li ki sud u pro ce su pro iz vod we va tre ne vo de. Ni su In di jan ci eta nol, etil-al ko hol, {pi ri tus, od no sno br qu ko ju su do bi ja li pod ime nom vi ski, xa be zva li – va tre na vo da. Ma da si gur no ni su zna li da se do bi ja dej stvom va tre i vo de. Oni su ga sa mo obo `a va li i naj ve }e su `r tve ove psi h o d e l i~ n e dro g e u isto r i ji ci v i l i za c i je. Ni s u ima l i imu n i t et, ni trun k e sna ge da se od u pru ~a rob nom

Li ~a nin kro tio mu we, Ba ~va nin lo {e ras po lo `e we

se oma so vi ti za go di nu-dve.

Na{ ~lan, in for ma ti ~ar Branko Bun~i}, radi na smawenoj potro{wi energije, oslawaju}i se na Teslin pristup hladnoj struji, gde se energija vi{e tro{i na svetlost, a mawe na toplotu – ka`e Nikola.

Ali wegov kolega, zbog ignorisawa dr`avne elite, svoje inovacije koristi samo za sebe.

Udru`ewe poku{ava da poboq{a i klimu Vojvodini, a wegov predsednik je naro~ito preokupiran bioenergijom, koju namerava da iskoristi za poboq{awe zdravqa i raspolo`ewa.

– Po{to je energija ceo svemir, samo je materija na neki na~in energija koja ima poseban oblik u kojem je do{lo do stvarawe te materije, i kad se woj promeni oblik, frekvencija i drugi prostorno-vremenski parametri, nastaje energija. Tu se mogu dodati neke formule

Lo `a~ uhle bqen u nu klear ki

Ta bar ka stem ce vi na vr hu ka za na {i ri se do ta bar ke. Zo vu je jo{ i ki ler, la di o ni ca i hlad wa ~a jer je pu na hlad ne vo de. Al ko hol ne pa re kru `e kroz spi ra lu ba kar nih ce vi, kon den zu ju se i is ti ~u kroz pi pu, lu lu, na dnu ta bar ke. Pro |u kroz vo du a da se ni su po kva si le. Ta ko po te ~e pr ve nac, po sle pra va ra ki ja i na kra ju pa to ka. Sme {a al ko ho la, vo de i esta ra, ko ji su za jed no s eti le nom po be gli iz ko mi ne, da }e ra ki ji {mek, ukus i mi ris. Ve li ~i na ta bar ke va ri ra ali je uvek ve }a od ka za na.

Bal kan je bo gat vo }em i `i ta ri ca ma, a i tra di ci jom pe ~e wa ra ki je. To kom se dam de se tih go di na SFRJ je, uz [pa ni ju, bi la je di na ze mqa Evro pe gde je bi lo do zvo qe na pri vat na pro iz vod wa al ko ho la i we go va pro da ja, mal te ne bez ika kve kon tro le. Vlast u Sr bi ji je na {la za (ve o ma) po treb no da u je ku di sku si ja o to me {ta }e nam sve (lo {e) do ne ti ula zak u EU, de taq no ob ja sni da }e ka za ni bi ti po {te |e ni. Ako bu du pot pa qi va ni sa mo za li~ nu upo tre bu, od no sno ako pro |u kroz ne ka si ta i za even tu al nu pro da ju mu ~e ni ce, pre pe ~e ni ce, ko mo vi ce, lo ze, vi qa mov ki i kaj si je va ~a.

Naj ~u ve ni ja za bra na pri vat nih (i dru gih) pe ca ra bi la je ona u SAD. Pro hi bi ci ja je uve de na 1919. ne bi li se ame ri~ ka na ci ja “otre zni la”. Isto ri ~a ri tvr de da je bi la go to vo ~ist pro ma {aj. Ni kad se vi {e i be {we ni je pi lo ne go tad. Bi lo je mo der no va ra ti dr `a vu, iz vo di ti dru {tvo i da me na za bra we na me sta. Ku ba, Mek s i k o i Ka n a d a ni s u uve li pro hi bi ci ju pa se al ko hol ne ko vre me mo gao“uvo zi ti”, ka s ni je se {ver c o v ao.

Pro iz vod wu i di stri bu ci ju je pod svo je uze la ma fi ja. Od taj nih ka fa na, jo{ vi {e je bi lo taj nih pe ca ra. U Pen sil va ni ji su na pu {te ni rud ni ci bi li ide a l n e fa b ri k e “mun { aj n a”, me s e ~ i n e, ka ko se te pa lo pre pe ~e ni ci od ku ku ru za. Na ro ~i to ok na u ko ja je u{la vo da jer fi nan si ni su mo gli da shva te da se iza pod zem nih je ze r a, ne gde u utro bi ze mqe, de s ti l i r a. Po s le su pra ti li dim po pla ni na ma, a pre stup ni ci se bra n i l i po s ta v qa w em de~ jih stra `a i ga je wem mor ki, pla {qi vih ko ka ko je su ih upo zo ra va le na do la zak in spek to ra!

Na v od n o je vi { e od 10.000 qu d i smrt n o otro va no lo {om ra ki jom. Go di ne 1933. pred sed nik SAD Fren klin Ru zvelt pot pi sao je amand man o uki da wu pro hi bi ci je i re kao ~u ve nu re ~e ni cu: Mi slim da je sad vre me da ode mo na pi vo!

Ta bar ka je i me di te ran ski grad u Tu ni su, ~u ven po mer me ru (ce la \e no va wi me je na zi da na) i sa svim iz ve sno je na {a ta bar ka do bi la ime ba{ po na se o bi ni u ko joj su se ba {ka ri li jo{ Fe ni ~a ni, pa Ri mqa ni, Tur ci...

I ko {a ra od vr bo vog pru }a u ko joj se dr `i ri ba, a u vo di da osta ne sve `a, zo ve se ta bar ka.

Pavle Male{ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

Japanu na sve strane curi „Fuku{ima“, dobra no ka {qu ca „Kr {ko“, davno je po~eo da poboqe va kom {ij ski bu gar ski „Kozloduj“, ceo svet strahuje od „^ernobiqa“ lokalnih razmera, a u Ba~koj Palanci `ivi ~ovek koji je spasao Srbiju

U

Novog Sela, kao „idealne“ lokacije jer bi reaktore hladila voda iz Dunava. Spomiwana je i mogu}nost gradwe bliznakiwe, prekoputa, u Daqu u Hrvatskoj. Spremni su se zakleti dobropamte}i ekolozi da su „ma ne ke ni“ kom pa ni je „Ve sting ha us“ us po sta vi li iz u -

Mla de no vo od bra ni la be se da ba ba Jo ke

od po ten ci jal ne opa sno sti.

Radomir Peri{i} je bio te 1985. pred sed nik lo kal nih „sko je va ca“ i ru ko vo di lac gradskog Doma omladine, pa je s istomi{qenicima priredio `u~qive javne tribine protiv gradwe nuklearke u svom ataru. Temeqi su planirani izme|u Mladenova i Ba~kog

zetno dobre veze s tada{wim po kra jin skim ru ko vod stvom, spremnim na to da, zarad i energetske samostalnosti Vojvodine, prenebregnu eventualne kolateralne {tete.

Organizatori sesije „Nuklearne elektrane – za i protiv“, pre vi{e od ~etvrt veka znali su koliko je ozbiqna tema koju

STO MA^ NE MU KE PU LI NA HEK TO RA: To li ko je ga zda bio po no san na svog ver nog dvo go di {weg pu li na Hek to ra da je do ju ~e tvr dio da mo `e da sma `e i mit skog ju na ka Ahi la za u`i nu.

Za to se pri li~ no za bri nuo ka da je me zim ca vi deo sklup ~a nog na plo~ ni ku is pred ku }e u cen tru se la Mar to no{.

Na {ao se tu, kao i u sva koj ne vo qi, pr vi kom {i ja da po de le bri gu. Me sni ve te ri na ri su la ko usta no vi li da i avli ja ne ri, ka dri da sva re sve {to je na je lov ni ku, ume ju po put dvo no `a ca da pa te od – ba nal nog za tvo ra.

M. Mitrovi}

~a~kaju, ali nisu koliku }e pa`wu izazavati u doma}oj javnosti. „Elektrovojvodina“ je diskretno osnovala i preduze}e „Nuklearna elektrana u izgradwi“, na osnovu samo usputne re~enice iz zakqu~aka jedne sednice Skup{tine Vojvodine: treba daqe istra`ivati kori{}ewe nuklearne energije! Na tribini u Palanci lobisti za nuklearke bili su Kunc, direktor „Kr{kog“ i izvesni gospodin Pavi}evi}, a `estoki protivnici Dejan Dimitrov i daojen „Nina“, novinar Dragan Jovanovi}. U Mladenovu je baba Joka, pred oko 300 kom{ija, priznatim fizi~arima objasnila da ne veruje da je dobra ta centrala u wenom selu, gde su posle rata naseqeni kolonisti iz Bosne, jer da jeste, verovatno bilo je zidali blizu Gajdobre, gde od 1945. `ive Hercegovci. Pojedini lakoverni su se zalagali za „atomski prosperitet“ jer im je obe}an posao u nuklearki, a me{tane su ube|ivali u to da }e im paradajaz iz ba{ti dose}i veli~inu lubenice, a lubenice, po kojoj je Mladenovo poznato, mora}e u prikolicu tovariti viqu{kar.

Kao vic pomiwana je mogu}nost da direktor nuklearke bude izvesni ve~iti komunisti~ki kadar, a lo`a~ jedan od onih koji su tada ostali bez posla u gradskoj toplani!

M. Suyum

22

Svet

~etvrtak7.april2011.

dnevnik

LIBIJA

SE VE RO ZA PAD NO OD OSTR VA LAM PE DU ZA

Po bu we ni ci kri ti ku ju NA TO MI SU RA TI: Vazdu{ni udari koalicionih snaga za sada odr`avaju ravnote`u na bojnom poqu, spre~avaju}i Gadafijeve snage da preuzmu inicijativu i savladaju po buweni ke. Ipak, NATO, koji je preuzeo komandu nad koalicionim snagama, nikako ne uspeva da omogu}i opozi ci o nim trupama da odnesu prevagu. Vo|a pobuweni~kih snaga u Libiji Abdul Fatah Junis optu`io je NATO da previ{e sporo reaguje, isti~u}i da }e, ukoliko ne budu „vaqano radili svoj posao”, to pitawe izneti pred Savet bezbednosti UN. „Ili }e NATO da radi kako treba, ili }u da zatra`im od pobuweni~kog nacionalnog sa-

Abdul Fatah Junis

veta da to pitawe pokrene pred Savetom bezbednosti”, rekao je Junis preksino} u pobuweni~kom upori{tu Bengaziju, preno-

Pre vr nuo se brod s 200 imi gra na ta

si agencija Rojters. Takvo pona{awe NATO-a omogu}ava snagama lojalnim Moameru el Gadafiju da napreduju i svakodnevno ubijaju narod u Misurati, rekao je Junis. „NATO je postao na{ problem”, naglasio je Junis.

Sa druge strane, general Mark van Um istakao je da su vazdu{ni udari do sada uni{tili vi{e od 30 odsto vojnih kapaciteta libijske vojske.

Navode}i promenu taktike Gadafijevih trupa kao najve}i problem, Van Um napomiwe da se tenkovi, oklopna mehanizacija i artiqerija libijske vojske sklawaju u gradove, gde koalicioni avioni ne smeju da interveni{u zbog civilnog stanovni{tva.

No vi {ef li bij ske di plo ma ti je TRIPOLI: Libijska vlada imenovala je Abdelatija Obeidija za novog ministra spoqnih poslova, koji }e zameniti Musu Kusu koji je pro{le sedmice iznenada oti{ao u Brita ni ju. Ime no va we Obe i di ja za novog ministra potvrdio je zamenik ministra spoqnih poslova Haled Kaim.

Obeidi je pre nekoliko dana krenuo u misiju po inostranstvu, gde sa zvani~nicima razgovara o mogu}im na~inima re{avawa krize u Libiji. Pre toga je bio u Gr~koj i Turskoj.

U me|uvremenu, {kotsko tu`ila{tvo potvrdilo je da }e biv{i libijski {ef diplomatije Musa Kusa, u narednih ne-

koliko dana, biti ispitan u vezi sa obarawem aviona iznad Lokerbije, kada je poginulo 270 osoba. Sin libijskog lidera Moamera el Gadafija, Seif el Islam, izjavioje, me|utim, da je Kusa bolestan i star i da wegov iznenadni odlazak u Veliku Britaniju ne predstavqa izdaju Libije.

Na gra da onom ko iz da Ga da fi ja VA [ING TON, LON DON: Ame ri~ ko mi ni star stvo fi nansija i britansko ministarstvo spoqnih poslova ponudili su porodici libijskog lide-

ra Moamera Gadafija i wegovim glavnim saradnicima ne{to {to, prema ocenama diplomata, ne mogu odbiti - da se ukinu restrikcije na wihovu imovinu i putovawa u zamenu

za to da se javno odreknu podr{ke Gadafijevom re`imu. Sada su u toku razgovori u Evropskoj uniji uo~i sastanka ministara inostranih poslova idu-

}e sdmice, a razgovori }e biti vo|eni i me|u ~lanicama Saveta bezbednosi UN ukoliko bilo ko od imenovanih pobegne iz Libije i odrekne se Gadafija. Sedmorici sinova Gadafi-

ja, wegovoj supruzi i }erci, dvojici ro|aka kao i drugim bliskim saradnicama data je {ansa da izbegnu me|unarodnu crnu listu i da do|u u posed zaplewenih nekoliko milijardi dolara, prenosi AP. Bri tan ski mi ni star inostranih poslova Vilijem Hejg rekao je da sva ko od 25 oso ba sa „cr ne” li ste sank ci ja EU kao i onih 16 na koje se pri me wu ju me re UN mo gu iz be }i re strikcije ukoliko otka`u podr{ku Gadafiju i ukoliko se saveznici slo`e da ih treba nagraditi.

Na crnoj listi ameri~ kog mi ni star stva finansija nalazi se 13 visokih libijskih zvani~nika, me|u kojima i Gadafi, wegova supruga i wegovi sinovi, a planira narednih dana da objavi sankcije i prema drugim libijskim zvani~nicima.

RIM, TU NIS: Oko 150 Vlada italijanskog premiqudi nestalo je kada se po jera Silvija Berluskonija olujnom vremenu prevrnuo usvojila je dekret na osnovu brod sa imigrantima iz sekojeg }e 20.000 Tuni{ana, verne Afrike, 70 kilometakoji su ve} do{li ilegalno ra severozapadno od ostrva u Italiju, dobiti boraviLampeduza. {te na {est meseci. DetaSpasioci su uspeli da izqi italijansko-tuniskog vuku iz vode 48 qudi, ali sporazuma trenutno nisu sna`an vetar i uzburkano poznati, ali obe strane kamore ote`avaju rad spasi`u da on predvi|a deportala~kih ekipa. cije budu}ih imigranata.

Na brodu, koji je verovatKako javqaju italijanski Novi sprazum Tunisa i Italije za izbeglice no iz Tunisa, nalazilo se mediji, svaki Tuni{anin oko 200 izbeglica. U potrazi za ne- ro~ne boravi{ne papire. Itali- koji ilegalno do|e u Italiju, posle stalima u~estvuju tri broda obal- janski ministar unutra{wih po- usvajawa dekreta, momentalno }e ske stra`e, jedan ribarski brod sa slova Roberto Maroni rekao je no- biti deportovan.

Sicilije, dva aviona i helikopter. vinarima u Tunisu, posle dvodnevTuniski ministar unutra{wih Na hiqade ilegalnih imigrana- nih pregovora sa tamo{wim zva- poslova Nedxi Zari rekao je da je ta iz severne Afrike stigle su od ni~nicima, da }e usvojene mere omo- sa italijanskom stranom bilo nepo~etka godine na jug Italije, gu}iti Italiji da zavrne slavinu slagawa u vezi sa deportacijama i uglavnom na malo ostrvo Lampeduza ilegalne imigracije. Ve}ina ile- da se Tunis protivi bilo kakvom koje je od obale Tunisa udaqeno 150 galnih imigranata, koji pla}aju po kolektivnom slawu ku}i ilegalkilometara.

1.000 evra za taj put, ube|ena je da }e nih imigranata. Ve}inu od 22.000 Italija i Tunis postigle su spo- im odlazak u Italiju doneti mogu}- Tuni{ana koji su od januara preberazum da zaustave priliv ilegalnih nost da odu u Francusku ili neku gli u Italiju ~ine mladi mu{karimigranata, a Rim je pristao da drugu zemqu Evropske unije, kako ci koji su umakli nemirima u svo20.000 imigranata dobije kratko- bi stekli boqe uslove za `ivot. joj zemqi.

Od lo `e no su |e we Ber lu sko ni ju MI LA NO: Proces protiv italijanskog premijera Silvija Berluskonija, optu`enog za pla}awe seksualnih usluga jednoj maloletnici i zloupotrebu polo`aja, ju~e je, odmah po po~etku u Milanu, odlo`en za 31. maj.

Na po~etku dugo o~ekivanog procesa nisu bili prisutni ni Berluskoni ni wegova dva glavna advokata Nikolo Gedini i Pjero Longo, kao ni glavni protagonista afere koja ve} mesecima privla~i pa`wu medija, mlada Marokanka Karima el Marug, zvana Rubi. U

sudnici je, me|utim, bilo oko stotinu novinara. Mediji iz celog sveta do{li su da prate su|ewe, koje je trajalo sedam minuta. Sudnicu je okru`ivao veliki broj policajaca.

Berluskoni (74) je optu`en da je imao veze sa maloletnom prostitukom, za {ta mo`e da se dobije od {est meseci do tri godine zatvora. On je, tako|e, optu`en za zloupotrebu polo`aja kada je izdejstvovao da se Rubi oslobodi iz zatvora gde je bila zbog kra|e, za {ta je predvi|ena kazna do 12 go-

OBALA SLONOVA^E

Bli `i se kraj dra me ABI Y AN: Snage Alasana Uatare, me|unarodno priznatog predsednika Obale Slonova~e, krenule su u napad na bunker u koji se sklonio wegov prethodnik Loran. Uatarine snage odlu~ile su da taj problem re{e i krenule na rezidenciju da „okon~aju ovu komediju”, rekao je Sidiki Konate, portparol Uatarinog premijera. „Predsednik Uatara je ocenio da su se otegli pregovori o predaji Gbagboa. Uatara je zato odlu~io da vojno interveni{e da re{i problem, odnosno da zarobi Gbagba `ivog”, rekao je izvor iz francuske vlade. Od predsedni~kih izbora 28. novembra Loran Gbagbo nije priznao pobedu svog rivala Alasana Uatare, iako su Ujediwene nacije ocenile da su

izbori validni, zbog ~ega je ova zapadnoafri~ka zemqa zapala u gra|anski rat.

Ju~e ujutro se ~ula artiqerijska vatra blizu rezidencije, u severnom luksuznom kvartu Abixana, i u centru grada blizu predsedni~ke palate, dan posle neuspe{nih intenzivnih pregovora sa Gbagbom, koji je odbio da prizna poraz. Gbagbo odbija da potpi{e ostavku iako mu se re`im raspao, wegovi vojni komandanti zatra`ili su prekid vatre, a u napadima mirovnih snaga UN i Francuske uni{ten je ve}i deo wegovog te{kog naoru`awa i brojni saradnici su ga napustili. Pojedini svetski mediji su najavili da je Gbagba spreman da napusti mesto predsednika, ali do toga ipak nije do{lo.

dina zatvora. Italijanski premijer je priznao da jeste intervenisao u wenom slu~aju, ali da je verovao da je ro|aka tada{weg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka. Berluskoni i Marokanka, koja je u me|uvremenu postala punoletna, demantovali su da su imali seksualne odnose.

Dowi dom italijanskog parlamenta ju~e je doneo rezoluciju u kojoj se isti~e da sud u Milanu nije odgovaraju}e mesto za su|ewe Berluskoniju, budu}i da je on ~lan parlamenta.

Ze mqo tres kod oba le In do ne zi je YA KAR TA: Zemqotres ja~ine 5,8 stepeni Rihterove skale registrovan je danas kod obale Indoneziju, saop{tio je Ameri~ki geolo{ki institut. Zemqotres je bio plitak, na dubini od 18 kilometara, na oko 190 kilometara od grada Sibolga na indone`anskom osrtvu Sumatra i dogodio se u 21.01 sat po lokalnom vremenu, prenela je agencija AFP. Pacifi~ki centar za upozorewe na cunami sa sedi{tem na Havajima saop{tio je da nije bilo upozorewa na cunami.

Indonezija se nalazi na Pacifi~kom vatrenom prstenu gde se susre}u kontinentalne plo~e koje izazivaju jake seizmi~ke aktivnosti, pa je ostrvo Sumatra posebno sklono potresima.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RIKARDO PATINO Ministar spoqnih poslova Ekvadora Rikardo Patino kazao je da je ambasadorka SAD Heder Hoxiz za vladu te zemqe”persona non grata” i da je od we zatra`eno da napusti zemqu. Ona je u tajnoj depe{i koju je objavio „Vikiliks” napisala da je predsednik Ekvadora Rafael Korea postavio na mesto {efa policije Haimea Urtada, ~oveka za kojeg je znao da je korumpiran.

MADONA Portparolka Madone demantovala je medijske izve{taje da su ~uvena pop zvezda i humanitarni projekat koji podr`ava u Malaviju pod istragom FBI zbog navodnih finansijskih neregularnosti i sumwivih aktivnosti. Portparolka Liz Rozenberg je rekla da su informacije koje se posledwih dana {ire tabloidima i Internetom potpuno la`ne i da Madona i daqe ostaje posve}ena humanitarnom radu kako bi pomogla deci Malavija.

ANA ^EPMEN Ana ^epmen, koju je Ef-Bi-Aj pro{le godine u Americi uhapsio i deportovao u Rusiju sa jo{ osam „sau~esnika“, pod sumwom da se bave {pijuna`om, pro{etala je modnom pistom u Moskvi, u pravom {pijunskom izdawu. Uprkos {pijunskom renomeu, 29-godi{wa Ana pokazala je da nije ba{ previ{e vi~na u baratawu pi{toqem koji joj je ispao iz ruku ~im se popela na pistu.

SKAN DA LO ZNE PO NU DE JED NOG AUSTRIJ SKOG PO SLA STI ^A RA

Ku ka sti krst na tor ti za 90 evra BE^: Poslasti~ar iz Marija Encersdorfa pokraj Be~a izazvao je skandal u javnosti kada je u wegovoj ponudi kola~a otkriveno da pravi torte s nacisti~kim simbolima.

U katalogu ponude, sa slikama, poslasti~ar nudi torte za svaku priliku, a tako i proslave desni~ara, koji veli~aju Tre}i rajh.

Tako u ponudi ima torte sa nacisti~kom parolom „Moja ~ast zna~i vernost“, ali i kukasti krst, a za kr{tewe nudi naslikanu „bebu na kukastom krstu“.

Ovu ponudu poslasti~ar Manfred K. (46) uop{te ni ne krije, ve} ponosno nudi svojim mu{terijama. Go{}a, koja je ~ekala na poru~enu kafu, uzela je sa stola mapu sa slikama torti koje pravi poslasti~ar i otkrila „nacisti~ke kola~e”. Torte, koje nisu

u saglasnosti sa austrijskim zakonom o zabrani veli~awa Tre}eg rajha, on nudi pod naslovom „za odrasle“, a me|u „nacisti~-

kim kola~ima” nalaze se i penisi od marcipana. Go{}a poslasti~arnice odmah je prijavila ovo svoje otkri}e Komitetu

„Mauthauzen“, ~iji je predsednik Vili Merwi podneo prijavu protiv poslasti~ara zbog veli~awa Tre}eg rajha.

Dr`avno tu`ila{tvo u Vinernoj{tatu potvrdilo je da se prijava nalazi na proveri kod te ustanove i da }e biti doneta odluka kako }e se daqe postupati. Pomenuti poslasti~ar ne vidi svoju krivicu i ka`e medijima da je pre osam godina te torte umesio na narud`binu, i da se od tada nalaze u katalogu. „To je mo`da gre{ka. Ja nisam nacista. Ispuwavam samo individualne `eqe kllijenata. Ako mi sada neko tra`i tortu sa Gadafijem, on }e je dobiti“, poru~io je on. Ina~e, cena za tortu sa takvim posebnim „dizajnom“ je 90 evra. Poslasti~ar bi za ovu specijalnu ponudu mogao biti krivi~no gowen, i na osnovu zakona ka`wen.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

HRVATSKA

na wihove privatne, umesto na ra~une kompanije.To su opravdali blokadom `iro ra~una kompanije, iako taj ra~un tada nije bio blokiran.

Svakome je upla}eno po 125.000 evra nakon ~ega su, kako bi prikrili nezakonito poreklo novca i „oprali” ga, kupili zemqi{te koje su ukwi`ili na svoje ime.

Sumwi~e se da su u septembru 2006. godine u Karlovcu dogovorili isplate provizije od tri

Sporna nabavka vatrogasnih vozila

{tva, postoji osnovana sumwa da su prvoosumwi~eni i drugoosumwi~eni, kao osniva~i i suvlasnici trgova~kog dru{tva iz Ozqa, u ciqu pribavqawa protivpravne imovinske koristi, u oktobru i novembru 2002. u Ozqu i Berlinu tokom pregovora oko realizacije projekta proizvodwe vatrogasnih vozila za hrvatski MUP, dogovorili s odgovornim osobama stranog trgova~kog dru{tva da isplatu od 250.000 evra obave

odsto vrednosti po svakom pojedinom isporu~enom vatrogasnom vozilu za MUP, {to je ukupno iznosilo 1,6 miliona evra. Te su isplate i{le od marta 2004. godine preko trgova~kog dru{tva iz ameri~ke dr`ave Vajoming i to bez realnog ekonomskog razloga. U ciqu prikrivawa nezakonitog porekla tog novca, dogovorili su zakqu~ewe ugovora o prenosu poslovnog u~e{}a i pristupawu dru{tva kojim su

prva dvojica osumwi~enih prodali trgova~kom dru{tvu iz Vajominga svaki po 15 odsto poslovnog u~e{}a, vrednosti 59.475 kuna, u trgova~kom dru{tvu iz Karlovca uz naknadu od 480.000 evra svakome, iako su znali da ti iznosi prelaze stvarnu tr`i{nu vrednost kompanije i da nema realnog ekonomskog opravdawa za pla}awe tog iznosa.

Nakon {to je 7. septembra 2006. potpisan ugovor o prenosu poslovnog u~e{}a pristupawu firme iz Vajominga trgova~kom dru{tvu iz Karlovca u periodu od 2006. do 2008, prema nalogu tre}eosumwi~enog Godeca, vi{e puta su obavqene uplate na privatne ra~une Vukovi}a i @ab~i}a u ukupnom iznosu od 335.000 evra svakome, isti~e `upanijsko tu`ila{tvo koje tra`i nastavak krivi~nog gowewa za svu trojicu.

Afera „Dajmler” je, po{to je Hrvatska jedna od zemaqa u kojima su zvani~nici podmi}ivani da kupe vozila te kompanije, tema sukoba HDZ-a i Socijaldemokratske partije koja je bila na vlasti od 2000. do 2003. i ~iji se ministri prozivaju za u~e{}e u aferi.

Vukovi} i @ap~i}, proizvo|a~i pe{adijskog naoru`awa, bili su na splitskom sajmu naoru`awa i opreme i wihovu automatsku pu{ku sa zanimawem je razgledala i premijerka Jadranka Kosor.

CRNA GORA

Raz li ~i te oce ne o Luk {i }e vom ka bi ne tu POD GO RI CA: Sto dana vlade Crne Gore, koje se navr{ava danas razli~ito su ocenili vlast i opozicija i dok prvi smatraju da je novi premijer Igor Luk{i} vladu predstavio kao servis, a ne polugu za vladawe, a sebe kao stru~waka, umesto politi~ara, opozicija je mi{qewa da vlada ne zaslu`uje prelaznu ocenu.

Predseddnik Centra za demokratsku tranziciju Milica Kova~evi} smatra da Luk{i}eva vlada ima obele`ja socijalno-odgovornog i liberalnog kabineta koji podrazumeva pravdu u ekonomskoj i slobodu u dru{tvenoj sferi.

Igor Luk{i}

Od we ga se o~e ki va lo vi {e Premijer Igor Luk{i} za stotinu dana rada nije po~eo nijedan va`an proces, ocenila je Nova srpska demokratija (NOVA).

Portparol Jovan Vu~urovi} je tim povodom rekao da, kada je Luk{i} izabran za premijera, od wega se o~ekivalo vi{e. On je ukazao i da je Luk{ci} podr`an od me|unarodne zajednice da napravi diskontinuitet sa dosada{wnim na~inom vladawa. „To zna~i da se obra~una sa organizovanim kriminalom i korupcijom, o~isti pravosu|e i dr`avnu administraciju od korumpiranih i slu`bama bezbednosti podlo`nih kadrova, reformi{e bezbednosni sistem i uspostavi slobodnu tr`i{nu ekonomiju, oslobo|enu od uticaja nekolicine monoplista bliskih biv{em premijeru”, kazao je Vu~urovi}. „Vlada je kroz Luk{i}ev diskurs prikazana kao svima pristupa~na slu`ba koja radi profesionalno svoj svakodnevni posao i koja konstatno nastoji da se mewa i bude

boqa nego {to jeste”, rekla je Kova~evi}eva. Po wenim re~ima, Luk{i} uvodi prakti~no novu metodologiju ocewivawa uspje{nosti Vlade, a to je da dobra vlada nije

ona koja konstantno pobe|uje na izborima ve} ona koja zadovoqava odre|ene standarde i ispuwava demokratske indikatore. Socijaldemokratska partija (SDP), mawa ~lanica vladaju}e koalicije, saop{tila je da je Luk{i}eva vlada tokom prvih stotinu dana rada zadr`ala politi~ku stabilnost i afirmisala potrebu ja~awa odgovornosti za ispuwavawe evropskih obaveza. „Na `alost, na poqu ekonomije i daqe ostaju problemi u sektoru industrije, kao i wena ograni~ena mogu}nost da korektivnim merama deluje na porema}aje na tr`i{tu koje su uslovile pove}awa cena za neke osnovne `ivotne namirnice”, rekao je funkcioner te stranke Ra{ko Kowevi}.

Najtucajnija opoziciona Socijalisti~ka narodna partija (SNP), me|utim, smatra da vlada premijera Igora Luk{i}a ne mo`e dobiti prelaznu ocenu za prvih sto dana rada zbog toga {to je nastavqena politika kontinuiteta, pre svega u ekonomskoj sferi, ali i u kadrovskoj. „Uz respekt za trud premijera i ~lanova Vlade, za prvih stotinu dana, kada je u pitawu intenzivan dijalog koji je pokrenut sa predstavnicima opozicije, civilnog sektora, lokalnih samouprava, i uz ~iwenicu da je taj period malo da se oceni rad, smatramo da ne mo`emo za sada dati prelaznu ocenu”, rekao je {ef poslani~kog kluba SNP-a Aleksandar Damjanovi}. (Ta njug)

Ku qa ~a i Ma ro vi} osta ju u pri tvo ru POD GO RI CA: Ve}e Vi{eg suda u Podgorici odlu~ilo je da produ`i pritvor gradona~elniku Budve Rajku Kuqa~i i potpredsedniku op{tine Draganu Marovi}u, dok je vlasniku firme „Moninvest” Draganu Sekuli}u omogu}eno da se brani sa slobode u predmetu „Zavala”, objavio je ju~e portal „Vijesti onlajn”. Vi{i sud odlu~ivao je ponovo o pritvoru ~etvorici optu`enika, po{to je u ponedeqak Apelacioni sud ukinuo re{ewe o wihovom pritvoru, po `albi branilaca.

23

„VI KI LIK SO VE” TAJ NE DE PE [E O BAL KA NU

Is tra ga pro tiv osum wi ~e nih u afe ri „Dajm ler” ZA GREB: Protiv trojice osumwi~enih u aferi „Dajmler” Marka Vukovi}a, Ivana @ab~i}a i Tomice Godeca karlova~ko `upanijsko tu`ila{tvo zatra`ilo je pokretawe istrage i jednomese~ni pritvor.

Posle prekju~era{weg hap{ewa i saslu{awa, preksino} im je odre|en pritvor u trajawu od 48 ~asova.

Kako je objavqeno na Internet stranici dr`avnog tu`ila-

~etvrtak7.april2011.

Kuqa~a i Marovi} podneli su ostavke koje Skup{tina op{tine Budva treba da verifikuje. Oni su obavestili svoje partijske kolege da napu{taju funkcije u lokalnoj samoupravi, kako daqe ne bi „optere}ivali i bili smetwa daqem razvoju grada”.

U DPS-u nisu hteli da ka`u na koji na~in su ostavke stigle u op{tinu, a spekulisalo se da je mogu}e da im je iz DPS-a sugerisano da se povuku sa funkcija, da bi sud onda done odluku da budu pu{teni iz pritvora. Specijalni tu`ilac po-

digao je optu`nicu, a Apelacioni sud je kao neosnovanu odbio `albu specijalnog tu`ioca da se odredi pritvor sedmorici optu`enih u predmetu Zavala, kojima je krivi~no ve}e Vi{eg suda 23. marta ukinulo pritvor.

Apelacioni sud je odbio i `albu optu`ene ruske dr`avqanke Natalije Panine, odnosno wenog advokata Budimira Darmanovi}a, na odre|ivawe pritvora od dana kada bude uhap{ena, navode}i da za to postoji osnov s obzirom na to da se ona nalazi u bekstvu. (Ta njug)

Do dik bio mi qe nik, sa da iza zi va ne za do voq stvo Za pa da LON DON: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je ranije bio miqenik Va{ingtona, ali posledwih godina izaziva nezadovoqstvo Zapada zahtevima za ve}u autonomiju RS, pokazuju tajne depe{e ameri~kih diplomata do kojih je do{ao sajt „Vikiliks”.

Dodik je, otkrivaju materijali u koje je Rojters imao uvid, otvorio stare rane kada je 2009. kazao da bosanski muslimani stoje iza napada na sarajevskoj glavnoj pijaci 1994. i 1995. kada je poginulo vi{e od 100 qudi. „Poricati ~iwenice o tim napadima je isto kao da pori~ete Srebrenicu, a oni koji to ~ine bi}e tretirani kao oni koji negiraju Holokaust - u najboqem slu~aju smatra}e se marginalnim elementima, na sumanutoj margini i sa duboko negativnim programom”, kazao je Dodiku tada{wi ameri~ki ambasador u BiH ^arls Ingli{, diplomata veteran koji je godinama slu`bovao na Balkanu.

Na sastanku u septembru 2009. opisanom u jednoj od desetak depe{a govori se o Dodikovom sve prkosnijem stavu i wegovoj te`wi ka secesiji, te`wi koju mnoge diplomate i zvani~nici u regionu vide kao najve}u opasnost za stabilnost na Balkanu danas, prenosi Rojters.

Depe{e otkrivaju i da je Va{ington `eleo da s tim u vezi vi-

Dodiku. Drugi dopis iz maja 2009.

Depe{e ukazuju i na to kako poopisuju wegovu „halabuku” kao opaliti~ke podele unutar EU i drugde snu, ma kakav bio wegov ciq. komplikuju sposobnost me|unarod„Iako Dodikova retorika zvu~i ne zajednice da pru`i odlu~ni odneupu}enima kao apsurdno pozergovor na izazove u BiH. stvo, javnost u RS uzima je zdravo „Sagovornici iz EU izrazili zu za gotovo, a wega vidi kao braniozabrinutost povodom Dodikovih ca RS”, isti~e se u depe{i i dodaje pretwi u BiH”, ka`e se u depe{i da „u najmawu ruku to stvara klimu iz 2007. o konsultacijama SAD i u RS u kojoj je bilo kom politi~aru, pa i Dodiku, nemogu}e da napravi kompromis, ukqu~uju}i one koji se ti~u dr`avnih reformi neophodnih da bi se Bosna pribli`ila NATO i EU”. „Jo{ je opasnije {to se stvara klima u kojoj Srbi vide dr`avu kao neprijateqa, a javnosti u RS se ulivaju nade da }e u izvesnom trenutku Dodikovi ‘legalni argumenti’ prevagnuti i da }e RS na kraju osigurati razlaz - nade koje dodatno ja~aju Milorad Dodik Dodikokove redovne spekulacije o EU koje se ti~u BiH. „Nekoliko takvoj mogu}nosti”, navodi se u desagovornika dovelo je u pitawe pe{i. spremnost EU da podr`i o{trije U jednoj depe{i, napisanoj posle mere, ukqu~uju}i one koje bi podsastanka Dodika i ~etvorice generazumevale da se Dodik na kraju rala bosanskih Srba 2007. pomiwe smeni”. se zabrinutost koju je izrazio boU aprilu 2009. Ingli{ je izrazio sumwu u to da li je EU u stawu da da adekvatnu podr{ku Bosni kada se zavr{i misija OHR. Me {a we voj ske u ci vil na pi ta wa „Nismo toliko sigurni da li su Na pitawe Rojtersa da prokomentari{e depe{e, Dodik je kaEvropqani spremni da rukovode zao da one pokazuju kontinuirani model stranog me{awa u zbiBosnom posle OHR”, napisao je vawa u Bosni.”Ambasadori ne treba da vode zemqu, oni treba da Ingli{ u depe{i pod nazivom se pona{aju onako kako se pona{aju u drugim zemqama, to mi `e„[ta da se radi s problemom zvalimo”, naveo je on. nim Bosna”.

Komentari{u}i sastanak Cikoti}a s ameri~kim ambasado„Dok u Evropi, mo`da, veruju da rom, Dodik je istakao da je „neverovatno kako ministar odbrane je wena privla~nost dovoqna da se poku{ava da se me{a u lokalnu politiku” i dodao da je re~ o „meprevazi|u duboke etni~ke podele u {awu vojske u civilna pitawa”.

Bosni i wene nefunkcionalne dr`avne strukture, dokazi govore druk~ije. Deo problema je u tome soki predstavnik u BiH (OHR) za{to je sama EU podeqena u pogledu sanski ministar odbrane Selmo uzme o{triji stav.

Bosne. Me|u dr`avama ~lanicama Cikoti}. „Dodik postaje sve vi{e - i sve samo par wih, a pre svega Britani„Cikoti} je rekao da raspolaopasnije - prkosan i jedak u odsuja, jasno shvataju opanosti koje no`e obave{tajnim informacijama stvu jasnog odgovora visokog predsi sa sobom trenutna politi~ka dida Rusija i (onda{wi) premijer stavnika”, napisao je Ingli{ u denamika Bosne. Time {to }e napro(Srbije Vojislav) Ko{tunica pe{i iz juna 2009.godine. sto da potisne u stranu problem otvoreno hrabre Dodika i podstiDodik je „poja~ao tempo svojih Bosne, EU rizikuje da se u Bosni ~u ga u nastojawima da destabilinapora da reforme unazadi i potponovi dinamika EU-SAD iz zuje situaciju”, napisao je ambasakopa dr`avu. Wegov ciq je - u naj1991”, upozorio je Ingli{. dor Ingli{. „Cikoti} je pozvao mawu ruku - da obnovi nivo autono„Srbi reaguju na ‘{tap’ (tj. ambasadora da ne odustaje od sumije koji je RS imala na kraju rata sankcije), ali mi se moramo re{iprotstavqawa premijeru RS Do1992-1995”, navedeno je u poruci. ti da ga primenimo u slu~aju potdiku koji iz politi~kih razloga Diplomate i analiti~ari ve} dugo pune nepomirqivosti”, zakqu~uje stvara ve{ta~ku krizu. Cikoti} spekuli{u o ciqevima „grubog i u depe{i tada{wi ameri~ki ambaje rekao da bi samo ‘verodostojna pomalo plahovitog lidera SNSD”, sador u BiH. pretwa silom’ naterala Dodika kako se u depe{i iz 2006. govori o (Ta njug) da ustupi.”

Na sta va na BHS je zi ku u Austri ji BE^: U dvema be~kim {kolama jedan od redovnih predmeta u novoj {kolskoj godini bi}e i bosansko-hrvatsko-srpski kao drugi stranih jezik, izve{tava „Doj~e vele”. Kako obja{wava Simone Kercendorfer, profesorka zadu`ena za BHS nastavu u gimanziji u petnaestom be~kom okrugu, nastavu }e po mogu}nosti dr`ati izvorni govonici. Na nastavi }e se voditi ra~una o tri varijante jezika - bosanskoj, hrvatskoj i srpskoj - pri ~emu }e se u okviru srpske varijante podu~avati i }irili~no pismo.

Generalno, fokus projekta je, kako se navodi, do~aravawe jezi~ke raznovrsnosti Evrope. „Za |ake poreklom iz Be~ biv{e Jugoslavije u~ewe materweg jezika odigra}e i va`nu ulogu pri wihovoj integraciji u austrijsko dru{tvo”, obja{wava Simone Kercendorfer. „Prime}ujemo da su deca iz biv{e Jugoslavije nesigurna kada se koriste materwim jezikom, iz jednostavng razloga, jer ga dovoqno ne poznaju. Kada nau~e gramatiku, sintaksu i stilska pravila, posta}e sigurniji, a ta

sigurnost }e u~vrstiti i wihov identitet”, ka`e ona. „To }e im oja~ati samopouzdawe, a iz tog samopouzdawa, znaju}i dakle ko su i odakle poti~u, oni }e lak{e i boqe u~iti i nema~ki jezik. Jednostavno, bi}e

svesniji bogatstva koje poseduju odrastaju}i vi{ejezi~no“, tvrdi Kercendorfer. Ovo „podsticawe multikulturalnih sposobnosti” te „ja~awe svesti o pozitivnim potencijalima vi{ejezi~nosti”, me|utim, ima i ekonomsku dimenziju i nije slu~ajno da je jedna od {kola koje su nosioci probnog projekta - gimnazija sa ekonomskim usmerewem.

Nedavno je upravo tamo odr`ana i manifestacija pod nazivom „Sag`s multi” u slobodnom prevodu „Reci to vi{ejezi~no”.

Radi se o takmi~ewu u kojem su |aci ve`baju}i javni nastup odmeravali sposobnosti u dr`awu govora na dva jezika - na nema~kom i na materwem. Ta manifestacija mo`e se doista opisati i kao marketin{ki potez kojim se `eli ukazati na potencijale multikulturalnog dru{tva. „Danas imamo decu koja govore tri do ~etiri jezika i to su jezici koji su nam potrebni, jer se svet jedostavno mijewa. To su jezici zemaqa sa kojima Austrija posluje i sara|uje.

Potpuno sam siguran da }e projekti poput ovog i integracija tih jezika u austrijsko {kolstvo oja~ati Austriju na privrednom poqu“, ka`e Georg Kraft Kinz iz udru`ewa Privreda za integraciju. Nastava BHS u dve be~ke {kole po~e}e s novom {kolskom godinom, a tim povodom sve se u~estalije raspravqa i o mogu}nostima uvo|ewe turskog kao drugog stranog jezika u austrijskim {kolama.

24

odmor

~etvrtak7.april2011.

У

Н

Немачки туристи откривају Србију

а недавно одржаној Међународној туристичкој берзи у Берлину, туристичке организације Србије, Београда и Војводине и других градова и општина Србије, бројне туристичке агенције, као и Дунавски центар за компетенцију, представили су целину туристичке понуде Србије, са посебним нагласком на кратке одморе у градовима Београду и Новом Саду, путеве културе, понуду Дунава, активан

„Адрија ервејз” повећава број летова

С

ловеначка национална авио компанија „Адрија ервејз” од петог априла повећала је број седмичних летова између Љубљане и Београда са садашњих шест на осам, саопштила је данас та компанија. Уторком и четвртком биће по два дневна лета, један јутарњи а други после подне, а нови летови прилагођени су потребама привредника обе земље да у једном дану могу обавити своје послове, пише у саопштењу. Из „Адрија ервејза” најавили су могућност успостављања летова, од овог лета, између Љубљане и Ниша који би били идеални за повезивање преко љубљанског аеродрома до „Адријиних” европских дестинација. „Адрија ервејз”, која ове године слави 50 година постојања, 1. марта прошле године успоставила је редовну авио линију између Љубљане и Београда и тренутно је једини авио превозник на тој релацији. Од септембра 2011. биће додатно повећане седмичне фреквенције како би знатно квалитетније биле повезане две државе, пише у саопштењу.

Ш

одмор у очуваној природи и манифестације у Србији. На том приликом одржаној конференцији за новинаре Гордана Пламенац, директорка Туристичке организације Србије, као адуте туризма Србије на немачком тржишту истакла је понуду на Дунаву, као и три популарна фестивала у две недеље - Гучу, Нишвил и Беерфест, док је Дејан Веселинов, в. д. директора Туристичке ор-

ганизације Београда, промовисао нови видео спот „Bel gra de, I lo ve you“, најавио културно забавне и спортске догађаје у 2011. години и велике концерте, нагласивши да је у Београду током 2010. године боравило 17% више немачких туриста него у истом том периоду претходне године. Немачки туристи су и најбројнији туристи који у Београд долазе речним крузерима.

Ускрс у Кулпину

Н

а Ускрс, који се ове године слави и по Јулијанском и по Грегоријанском календару у недељу 24. априла, у дворцу Дунђерски у Кулпину одржава се манифестација „Ускрс у

Кулпину”. Најинтересантнији део програма је оцењивање најбољих вина и њихова дегустација, као и приказивање „змајеве кобасице“, како Словаци називају свој омиљени и географским пореклом заштићени производ – Петровачки кулен чија се рецептура преноси са колена на колено и коју и даље љубоморно чува свака кућа. У складу са туристички све интересантнијим “Путевима

вина” заступљена су вина из Словачке, Мађарске, Чешке и Хрватске, док ће своје домаће кулене представити произвођачи из овдашњих словачких средина. Биће приказани и ускршњи обичаји из ових крајева а дегустираће се и аутентична ускршња јела. По речима Љубославе Штрбе, директорке Туристичке организације Бачког Петровца, која је поред Пољопривредног музеја у Кулпину, Удружење винара и виноградара и локалне самоуправе, организатор „Ускрса у Кулпину”, “Ова манифестација која је, поред међународног фестивала свадбених обичаја „Свадба некад и сад“ најзначајнији догађај који се одвија у простору дворца Дунђерски, окупиће бројне туристе из земље и света, те је за све који желе да остану који дан дуже обезбеђен и изванредан смештај у приватним димаћинствима у којима се цена ноћења са доручком креће од 1.000 до 1.500 динара”.

dnevnik

Корак за срце

з подршку Министарства за заштиту животне средине и просторног планирања, Туристичке организације Србије, Савеза за фитнес и рекреацију Србије као и многобројних локалних институција, општина и установа, фармацеутска компанија „Актавис“ покренула је кампању ”Корак за срце”, у циљу промоције здравог начина живота увођењем редовних шетњи. У оквиру кампање биће обележене по три зелене стазе у пет градова Србије, са препоруком да се њима шета бар пола сата дневно. На презентацији акције Туристичка организација Србије и „Актавис“ потписали су протокол о сарадњи. Маја Гедошев, директорка за корпоративне комуникације компаније „Актавис“, истакла је да ће се у следећим фазама пројекта у бројним градовима Србије отварати нове зелене стазе за шетњу, од којих су неке познате, а неке ће тек бити по први пут представљене широј јавности. Гордана

Д

Пламенац, директорка Туристичке организације Србије, најавила је израду атласа зелених стаза градова, а планира се обу-

Београд – Ада Циганлија: Плато код хотела Језеро Нови Сад – Петроварадин: Самостан светог Јурја

хватање и планина, бања, националних паркова и обала река Србије. Стартна места прве шетње која се реализује 9. априла са почетком у 10 часова у пет градова Србије:

Ниш – Тврђава: Велики паркинг код Машинског факултета Чачак – Градски Бедем: код градског базена Крагујевац – Спомен парк: Хотел „Шумарице„

Национални парк „Ђердап” добио амбасадорку

иректорка Еуропарк федерације Керол Ричи проглашена је за амбасадора Националног парка „Ђердап„. Приликом уручивања овог признања

у Доњем Милановцу Срђан Стефановић, директор Јавног предузећа “Национални парк Ђердап“, изјавио је да је “Титула амбасадора Националног парка „Ђер-

дап“ Керол Ричи додељена због досадашњег ангажовања и помоћи да НП Ђердап поново буде део европске породице заштићених подручја, као и за изузетну подршку и залагање да највећи национални парк у Србији буде домаћин 7. састанка Еуропарк Чартер мреже у јуну ове године”. За време свог боравка Карол Ричи је у Визиторском центру Националног парка „Ђердап“ присуствовала и представљању “Еко-буквара Националног парка Ђердап“ који су под мотом “Сачувај природу ову, другу немамо, нити ћемо добити нову“, издали ЈП “Национални парк Ђердап“ и Завод за заштиту природе Србије. Према њеним речима “Еко буквар НП Ђердап“ знак је да су српска заштићена добра поново активна у Еуропарк Федерацији, а овакав еколошки буквар треба да има свака од земаља Европе”.

С аудио водичем по Калемегдану

У

циљу обогаћивања туристичке понуде Београда, Јавно предузеће „Београдска тврђава“ за индивидуалне посетиоце и групе обезбедило је аудио водиче, апарате који су на значајним светским туристичким дестинацијама увелико стандард, са којима могу да се на најсавременији начин упознају са историјским и споменичким наслеђем Београдске тврђаве и града Београда. Слушалице за аудио туру изнајмљују се у спољашњој Стамбол капији по цени од 300 динара. Посетиоци добијају и мапу у коју је уцртано 39 локација о

којима постоји коментар. Избор локација начинило је ЈП „Београдска тврђава“ у сарадњи са Археолошким институтом, чији су стручњаци и припремили текстове за аудио водич. Представљању овог пројекта, вредног три милиона динара, присуствовали су директорка ЈП „Београдске тврђаве„, Ивана Лучић-Тодосић, државни секретар Министарства економије и регионалног развоја, Горан Петковић и директор Туристичке организације Београда, Дејан Веселинов. (ИСТН)

Шпански туризам профитира од арапског револта

панија је добила снажан подстицај изузетно значајној индустрији туризма, будући да европску љубитељи сунчаних обала избегавају популарна излетишта у Египту и Тунису због политичких немаира у тим земљама, оцењују аналитичари.

Шпанија је последњих година различитим акцијама настојала да привуче што више гостију из конкурентских региона, у надметању са плажама туристичких ценатра Египта на Црвеном Мору и Медитеранске обале Туниса који су нудили јефтинији одмор, а налазе се на сличној удаљености као кључ-

на тржишта, Немачка или Британија. Али, од када се немири захватили арапски свет, у Тунису почетком јануара, туристи су почели да мењању планове путовања, тако да је Шпанија, посебно Канарска острва, постала једно од најпожељнијих одредишта. Шпанију је у јануару посетило 2,66 милиона иностраних гостију, 4,7 одсто више него у истом месецу претходне године, што је прво повећање у последњих 18 месеци, саопштило је минуле седмице Министартсво туризма. Канарска острва привукла су највише гостију, били су избор више од 866.000 иностраних туриста прошлог месеца, што је 8,8 одсто више него у јануару 2009. Шпански министар туризма Мигуел Себестијан изјавио је да је због кризе у Египту и Тунису порасло интересовање путника за шпанске центре, посебно за Канаре. То, међутим, не би требало да буде циљ наше политике, додао је Себестијан, наглашавајући да је

циљ туристичке индустрије да буде што конкурентнија и да се унапреди промоција шпанских центара у иностранству, посебно на тржиштима у земљама као што сз Русија, Кина и Индија, одакле и даље стиже мањи број гостију. Шпански туристички оператори процењују да ће до 300.000 екстра посетилаца стићи у земљу у зимској сезони која траје до краја априла, према подацима регионалних власти на Канарима. Шеф агенције „Тоамс Кук„ Мани Фонтела-Новоа, другог по величини европског тур-оператора, изјавио је да су Шпанија и Грчка највише профитирале од немира у Египту. Иако се стање у Египту и Тунису углавном смирује, међу путницима и даље влада страх од могућег понављања немира, што их, у једном краћем периоду, одвлачи од путовања у те земље, оцењују аналитичари. Шпанија је лане спала са трећег на четврто место најпосећенијих земаља у свету, иза Француске, САД и Кине, према подацима Светске турстичке организације.

Музеј „Мадам Тисо” ускоро и у Бечу

К

абинет воштаних фигура ускоро ће осим у Лондону своје капије отворити и у главном граду Аустрије. Првог. априла ове године у оквиру бечког забавног парка Пратер посетиоце ће на заједничко фотографисање мамити 65 фигура познатих личности а међу њима и 27 познатих личности из Аустрије. Тематске области обухватају историју, музику, спорт, политику и визионаре. Док се на неким фигурама још увек вредно ради, неке од њих, као што су фигуре Фалка или Моцарта, већ су постављене на

своја места. Од интернационалних личности ту су фигуре Анџелине Жоли, Мајкла Џексона, Алберта Ајнштајна, а од познатих личности из Аустрије ту је царски пар Франц Јозеф и царица Сиси, Арнолд Шварценегер, Зигмунд Фројд и многи други. Трошкови за прављење само једне воштане фигуре износе 200.000 евра, а временски је потребно до четири месеца. Одећа на фигурама је делимично оригинална, а коса мора да се имплантује појединачно, и за то је потребно 140 радних сати.

ekologija

dnevnik

~etvrtak7.april2011.

25

Zaustavqeno isticawe radioaktivne vode u Pacifik To kij ska elek tro e ner get ska kom pa ni ja (TEP CO), ko ja ru ko vo di ha va ri sa nim ja pan skim nu kle ar nim kom plek som Fu ku {i ma-Da i }i, us pe la je da za u sta vi is ti ca we ra di o ak tiv ne vo de u Ti hi okean, ali o{te }e ni re ak to ri jo{ ni su sta bi li zo va ni.

Ova kom pa ni ja je ju ~e iz li va we vo de iz pu ko ti ne u be ton skoj ja mi po red re ak to ra dva za u sta vi la ubri zga va wem 1.500 li ta ra na tri jum si li ka ta (~i ji je ras tvor po znat i kao vo de no sta klo) u ze mqi {te u bli zi ni ja me, ka ko bi se stvrd nu lo. Me u tim, re ak to ri jo{ ni su sta bi li z o v a n i, iako TEP C O ve} sko ro me sec da na po ku {a va da ohla di wi ho ve go ri ve {ip ke.

Isto vre me no, in `e we ri jo{ ni su re {i li pro blem od la ga wa 60.000 to na (60 mi li o na li ta ra) za ga |e ne mor ske vo de ko ja je upo tre bqe na za hla |e we pre -

gre ja nih go ri vih {ip ki i zbog to g a su pri m o r a n i da vra t e 11.500 to na vo de sa ni skim ni vo om ra di o ak tiv no sti u okean.

TEP CO je do ne la od lu ku da vra ti vo du u okean zbog po tre be da hit n o bu d u o~i { }e n i objek ti u ko ji ma su sme {te ne

Opet plutonijum u zemqi{tu Ma le ko li ~i ne plu to ni ju ma pro ne |e ne su u ze mqi {tu na ~e ti ri lo ka ci je u nu kle ar nom po stro je wu Fu ku {i ma, {to je ve} dru gi put u po sled wih ne ko li ko da na, sa op {ti la je To kij ska elek tro e ner get ska kom pa ni ja. Plu to ni jum 238, 239 i 240 pro ne |en je na pet uzo ra ka iz po stro je wa 21. i 22. mar ta, ali ot kri ve na ko li ~i na ne pred sta vqa opa snost po zdra vqe, re kli s zvan ~ni ci. Iste ko li ~i ne plu to ni ju ma ot kri ve ne su u ~e ti ri uzor ka od 25. i 28. ma tra, od ~e ga su tri sa istog me sta kao i pr vo bit na me re wa.

Pro {le ne de qe ova kom pa ni ja je sa op {ti la da je ko li ~i na pro na |e nog plu to ni ju ma jed na ka onoj ko ja je ot kri ve na u Ja pa nu po sle nu kle ar nih pro ba atom skih si la.

Lo kal ni li sto vi pi {u da su su sed ne Ju `na Ko re ja i Ki na sve vi {e za bri nu te zbog to ga {to se ra di o ak tiv na vo da is pum pa va u okean, ali kom pa ni ja

tur bi ne i da bu de iz ba ~e na ra di o ak tiv na vo da ka ko se ne bi o{te ti la opre ma neo p hod na za po pra vqa we si ste ma za hla |e we. Ova kom pa ni ja pla ni ra da

iz g ra d i tan k e r e ve l i ~ i n e olim pij skih ba ze na za sme {ta we ra di o ak tiv ne vo de, pre no se agen ci je.Za to vre me, rad ni ci po ku {a va ju da us po sta ve funk ci o ni sa we pum pi za hla |e we u ~e ti ri o{te }e na re ak to ra, jer sve dok pum pe ne bu du ospo so bqe ne za rad neo p hod no je pum pa we vo de spo qa ka ko bi se spre ~i lo pre gre va we i to pqe we.

Za pot pu no hla |e we re ak to ra bi }e po treb no vi {e me se ci, dok }e za de ak ti vi ra we o{te }e nih re ak to ra bi ti po treb ne go di ne. TEP CO je na ja vio da }e iz ba ci ti iz upo tre be ~e ti ri od ukup no {est re ak to ra ko li ko ih ima u Fu ku {i mi.

Ko li ~i na ra di o ak tiv nog jo da iz me re na u Ti hom oke a nu bi la je 4.800 pu ta ve }a od do zvo qe ne, ali je sa da pa la na oko 600 pu ta ve }i ni vo od do zvo qe nog.

JUBILEJ POKRAJINSKOG ZAVODA ZA ZA[TITU PRIRODE

Pove}awe povr{ine pod za{titom prioritet Go di {wi ca po sto ja wa Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de (PZZP), 45. po re du, obe le `e na je pro {le ne de qe, 1. apri -

gram za {ti te pri rod nih do ba ra za ovu go di nu ko ji je pod net Skup {ti ni Voj vo di ne na odo bre we. Pred sta vi la je du go ro~ -

Lepote Zasavice pod budnim okom stru~waka

la, u ovoj in sti tu ci ji uz pred sta vqa we re zul ta ta ra da iz pro {le i pla no va za ovu go di nu. Di rek tor ka PZZP Biqana Pawkovi} ka za la je da je do net pro -

Divqe deponije problem Na sa sta na ku Me |u op {tin ske rad ne gru pe za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj (MORG) u Ju `no ba~ kom okru gu odr `a nom 30. mar ta u skup {tin skoj sa li op {ti ne @a baq za kqu ~e no je da bi na red na za jed ni~ ka ak tiv nost mo gla da bu de iz ra da stra te gi je sa na ci je di vqih de po ni ja. ^la no vi rad ne gru pe, u raz go vo ru sa na ~el ni com Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga Darijom [ajin i pred sed ni kom NVO In `e we ri `i vot ne sre di ne Igorom Jezdimirovi}em, uka za li su na tre nut ni go ru }i pro blem – di vqe de po ni je i, tim po vo dom, pred lo `i li da na sta ve sa sa rad wom i da sle de }a za jed ni~ ka ak ci ja tre ba da bu de usme re na na sa na ci ju di vqih de po ni ja.

– Sma tram da sa na ci ja di vqih de po ni ja mo `e bi ti oba vqe na po sli~ nom mo de lu ko ji smo pri me wi va li za iz ra du lo kal nih pla no va upra vqa wa ot pa dom – na gla si la je Da ri ja [a jin.

Igor Je zdi mi ro vi} na vo di da se me |u op {tin ska sa rad wa po ka za la kao od li ~an mo del re {a va wa pro ble ma lo kal nih za jed ni ca a da bi bi lo do bro da se ovaj mo del po~ ne pri me wi va ti i u dru gim okru zi ma. ^la no vi MORG-a uka za li su na to da su lo kal ni pla no vi jed no gla sno usvo je ni u op {ti na ma Te me rin, Be ~ej, Ti tel, Ba~ ki Pe to vac i @a baq, u op {ti na ma Vr bas, Be o ~in, Ba~ ka Pa lan ka i Srem ski Kar lov ci su u pro ce du ri usva ja wa.

Op {ti na Ba~ }e, ta ko |e, usko ro usvo ji ti lo kal ne pla no ve, dok pred stav ni ci op {ti ne Sr bo bran ni su pre u ze li svoj lo kal ni plan upra vqa wa ot pa dom.

M. P.

ne ci qe ve od ko jih su naj va `ni ji po ve }a we po vr {i ne pod za {ti tom sa 5, 98 na 6, 7 od sto, od re |i va we osno ve stva ra we kar te eko lo {ke mre `e i mo ni to -

rin ga stro go za {ti }e nih vr sta.

Pro gram ob u hva ta pe riod od 2011. do 2020. go di ne, a u na red noj go di ni ra di }e se na re vi zi ji po da ta ka o Za sa vi ci, stu di ji za {ti te Fru {ke go re, is tra `i va wi ma Ba re Ru san de, pre de la oko Ka ra {a i Ne re, re ke Ti se, Pa li }a. Od naj va `ni jih po du hva ta to kom pret hod ne go di ne Paw ko vi} je na ve la da je ura |e no 18 stu di ja za {ti te te da je pod ne to pre ko 500 uslo va za {ti te pri ro de i `i vot ne sre di ne.

- Po pr vi put ura |e ne su stu di je Okaw ba re, Ti tel skog bre ga, Ka ra |or |e va, Ba re Tro ko va ~e ko je ob u hva ta ju za {ti tu ovi pre de la. Ta ko |e, ana li zi ra no je sta we ose tqi vih eko si ste ma i ugro `e nih biq nih i `i vo tiw skih vr sta, a ra di lo se i na pro jek tu Za sa vi ce kao me sta za odr `i vi ru ral ni raz voj - re kla je Bi qa na Paw ko vi} do da ju }i da ni mre `a za {ti }e nih pod ru~ ja Du na va ni je za bo ra vqe na.

Na go di {wi ci su do de qe na pri zna wa usta no va ma ko je su u sa rad wi sa Za vo dom do pri ne le za {ti ti `i vot ne sre di ne, te su ih pri m i l i pred s tav n i c i Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru d ar s tva i pro s tor n og pla ni ra wa, Po kra jin skog se kre te ri ja ta za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj i Za vo da za za {ti tu pri ro de Sr bi je. Po ve qe su da te i biv {im di rek to ri ma Po kra jin skog za vo da za za {ti tu `i vot ne sre di ne Jovanki Kuzmanovi}, Todoru Kuzmanovi}u i Borisu Garonikovu.

Uvod nu re~ odr `a li su Po kra jin ski se kre tar za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj Slobodan Puzovi} i pred sed ni ca Uprav nog od bo ra PZZP Milica Matavu ko ji su pod se ti li i na ma li ju bi lej, go di nu po sto ja wa ove voj vo |an ske in sti tu ci je kao sa mo stal ne.

A. Jerini}

EKOLO[KI KAMPOVI POKRETA GORANA NOVOG SADA

U prirodi u~e o prirodi Sva k e go d i n e, u let w em i zim skom pe ri o du, Po kret Go ra n a No v og Sa d a or g a n i z u j e sed mo dnev ne kam po ve za de cu i mla de sa ni zom is tra `i va~ kih ak ci ja, pre da va wa, eko lo {kih i kre a tiv nih ra di o ni ca. Ove go di ne or ga ni zo va na su ~e ti ri kam pa - u Srem skim Kar lov ci ma, na Fru {koj Go ri, Ta ri i Ko pa o ni ku. „Le to u Srem skim Kar lov ci ma„ je eko kamp za |a ke tre }eg raz re da iz svih osnov nih {ko la sa te ri to ri je No vog Sa da u ko me u~e ni ci upo zna ju sve naj va `ni je pri rod ne, isto rij ske i kul tur ne vred no sti Srem skih Kar lo va ca. De ca su sme {te na u mo der nom Eko lo {kom cen tru Po k re t a go r a n a u Srem s kim Kar lov ci ma.

Go ran ski eko kamp na Fru {koj go ri se odr `a va u {ko li u pri ro di „Te ste ra”. Kamp je pr ven stve no na me wen de ci ko ja su za vr {i la 6. raz red iz no vo sad skih osnov nih {ko la, ali su do bro do {la i de ca ko ja ni su sa pod ru~ ja No vog Sa da i `e le da se pri kqu ~e.

- Ovo je i naj p o p u l ar n i j i kamp ko ji go di {we po se ti oko 80 osno va ca - re kla je sa rad ni ca Po kre ta Go ra na Tamara Gavrilovi}. - Pro gram se re a li zu je uz po dr {ku Grad ske upra ve za obra zo va we i Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne, {to po kri va deo tro {ko va bo rav ka na kam pu po seb no da ro -

vi te de ce, ko ju su {ko le pred lo `i le. Da ni su is pu we ni pre da va wi ma i kre a tiv nim ra di o ni ca ma, a ve ~e je re zer vi sa no za dru `e we i za ba vu.

Go ran ski eko-kamp na Ta ri se re a l i z u j e sva k og le t a od 2007. go di ne, u okvi ru objek ta Na ci o nal nog par ka „Ta ra” na Mi trov cu. Na me wen je po la zni ci ma uz ra sta od 14 do 17 go di na ko ji su ra ni je ve} u~e stvo va li na Go ran skim eko-kam po vi ma. Po la zni ci kam pa se upo zna ju sa vred no sti ma Na ci o nal nog par ka „Ta ra“ kroz pla ni nar ske {et we do zna ~aj nih pri r od n ih lo k a l i t e t a. Osim upo zna va wa pri rod nih i kul tur nih vred no sti Ta re, po la zni ci kam pa u~e stvu ju i u eko lo {kim i kre a tiv nim ra di o ni ca ma o {ted wi ener gi je i re ci kla `i.

Zim ski Go ran ski eko-kamp na Ko pa o ni ku na me wen mla di ma od 12 do 18 go di na, a u~e sni ci su sme {te ni u ho te lu u bli zi n i ski j a { kih sta z a usred pla nin skog pej za `a. Pro gram ukqu ~u je bo ra vak u pri ro di, eko lo {ke ra di o ni ce za mla |u gru p u i ra d i o n i c e za obu k u mla dih li de ra za sta ri ju gru pu.

Vi { e in f or m a c i j a o eko kam po vi ma mo `e se do bi ti u kan c e l a r i j i Po k re t a Go r a n a No vog Sa da, Po zo ri {ni trg 2, ili pu tem te le fo na 021/ 451788.

A. Varga

EKOLO[KI AKTIVIZAM @ITEQA RUMUNSKOG GRADA KLU@A

Borba za Park `elezni~ara Sa mo dan je bio po tre ban da se mla di, ali i sta ri, ru mun skog gra da Klu `a or ga ni zu ju i za u sta ve se ~u po pu lar nog grad skog Par ka `e le zni ~a ra. Na i me, po me nu ti park omi qe no je iz le ti {te Klu `a na, sme {ten na oba li re ke So me{, ko ja pro ti ~e kroz grad, na la zi se na dr `av nom ze mqi {tu ko je ko ri sti dr `av na `e le zni ca, ko ja je park da la fud bal skom klu bu Klu`, ~i jij, ga zda se od lu ~io da tu sa gra di fud bal sko igra li {te. Park je pod za {ti tom i ze mqi {te je re zer vi sa no upra vo za tu na me nu.

Me |u tim, bez odo bre wa, za po ~e la je se ~a sta ba la u par ku, ko ji je ne ko li ko da na pre to ga za tvo ren za jav nost. Ta da

se ne ko li ci na po je di na ca or ga ni zo va la pre ko in ter ne ta, iz da ta su sa op {te wa, od {tam pa ne na lep ni ce i za su tra dan za ka zan pro test is pred za tvo re nih ka pi ja par ka.

Pro test, sam po se bi, pod ra zu me vao je obra }a we mno go broj nim grad skim me di ji ma, igra we fud ba la na pro met noj uli ci, sve dok po li ci ja ni je do {la i po ku {a la da uklo ni de mon stran te. U me |u vre me nu, oku pqe ni gra |a ni le pi li su na lep ni ce na ko ji ma su is ka za li `e qe {ta bi `e le li da bu de od tog par ka. A on da se po ka za lo za {to je ta „Je vro pa” sve tlo snim go di na ma ci vi li za cij ski uda qe na od Sr bi je.

U zelenoj oazi po~elo da ni~e igrali{te

Policija brzo reagovala

Pr vi ~o vek po li ci je za du `e ne za taj deo gra da, sti gao je ve o ma br zo. U raz go vo ru s pro te stan ti ma on je is ka zao `e qu da sa zna {ta oni tu ra de i za {to na taj na ~in pro te stvu ju. Na kon kra }eg ob ja {we wa, po li ca jac je do {ao do ka pi je, po zvao obez be |e we par ka i za tra `io i od wih ob ja {we we. Ubr zo, iz FK „Klu`” sti glo je od bo re we da se ka pi je otvo re i gra |a ni su po no vo do bi li park. Do du {e, oko tre }i na sta ba la ve} je bi la i{ ~u pa na, u par ku je na sut put od tu ca ni ka, a ogra |e no igra li {te ve} je po ~e lo da ni ~e.

Na kon po po dnev nih iz ve {ta ja elek tron skih me di ja, ogla si le su se i grad ske vla sti, po ri ~u }i da su zna le {ta se de {a va, a su tra dan usle dio je niz sa sta na ka ko mi si ja i gra |a na ko ji su tra `i li re {e we. Ra do vi su ob u sta vqe ni, a

ne du go zat im, gru pa gra |a na pod ne la je tu `bu pro tiv vla sni ka klu ba „Klu`”.

Du go ro ~i {te za ka za no je za 13. april.

Ipak, `e qa gra |a na da sa ~u va ju park tu se ni je okon ~a la. Tre nut no je u to ku spa mo va we elek tron skom po {tom svih nad le `nih in sti tu ci ja, po go to vo dr `av ne eko lo {ke in spek ci je ko ja je do {la do za kqu~ ka da se u par ku ni {ta ni je do go di lo.

Da li }e gra |a ni Klu `a, gra da od oko 450.000 sta nov ni ka u se ve ro za pad noj Ru mu ni ji, ne zva ni~ noj pre sto ni ci Tran sil va ni je, us pe ti u svo joj bor bi da od bra ne park od na sr ta ja krup nog ka pi ta la, tek tre ba vi de ti. Ono, pak, {to su do sa da u~i ni li i ko jom br zi nom su to ostva ra i li (sve ga dve sed mi ce) za sva ku po hva lu je i slu `i na ~ast Klu `u.

S. Krsti}

26

~etvrtak7.april2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

~etvrtak7.april2011.

27

LI MAN 1, dvosoban luks, name{ten stan 58m2, 250evra+depozit. Telefon 063/51-11-51.

25611 IZ DA JEM dvosoban stan na Grbavici pored Limanske pijace. Telefon, kablovska, tv, renoviran, odmah useqiv. Telefon 063/224-574.

25821 IZ DA JEM praznu garsoweru 29m2, Ul. Pap Pavla, 120E. Telefon 064/266-3782.

25830 IZ DA JEM praznu garsoweru od 30m2 u Ul. Bra}e Popovi} br. 4, 130E, preko puta Master hotela kod Sajma. Telefon: 064/221-5667.

25661 IZ DA JE se dvosoban name{ten stan, I sprat, Satelit, na du`i period, 150E. Telefon 021/6433-991.

25789

LI MAN, odli~an ukwi`en stan od 39m2 cena 38.200. Tel. 636-6952.

15010

BU LE VAR EVRO PE, „Zoned„, nov odmah useqiv stan od 29m2 odli~nog rasporeda, mogu}e ga je preurediti u 1,5, cena 33.000. Tel. 636-8429.

15001 SA JAM - ABC centar, u zgradi od fasadne cigle odli~an 1,0 prazan i ukwi`en stan od 32m2 po ceni od 30.000. Tel. 636-6952.

15002 PRO DA JEM garsoweru 24m2, 2. sprat, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

10001 GAR SO WE RA, Ulica kraqa Petra, 30m2+6m2, u gorwem nivou (gratis), 6. sprat, bez lifta, ukwi`ewe u toku. Vrlo povoqno. Mogu}nost slawa fotografija na e-mail. Telefoni: 021/633-052, 061/61-77286. e-mail: ljubicakovacevic@hotmail.rs 25667

NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1,5 stan od 40m2. Tel. 063/828-83-77.

15003 BU LE VAR OSLO BO \E WA,ukwi`en dobar 1,5 stan 47m2 cena 41.200. Tel. 6366952.

15004 NO VA DE TE LI NA RA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2,0, odmah useqiv stan od 50m2. Tel. 63-66-952.

15005 LI MAN 3, kod parka, kompletno renoviran 2,0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en 56.650. Tel. 636-6952.

15006 BEZ PO SRED NI KA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan, 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

10002 PRO DA JEM name{ten stan, 54m2 u funkciji dvosobnog, bez ulagawa. Liman 4, Ive Andri}a 19. Telefon 063/523-526.

25303 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

25734 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

25733

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305. 25735

BU LE VAR, Ul. Novosadskog sajma u luks zgradi odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan po ceni od 77.000. Tel. 063/516478.

15007 LI MAN, odli~an 3,0 stan na II spratu, 74m2 cena 72.100.

Tel. 636-6952.

15008 EKS KLU ZIV NA PO NU DA useqiv dvoiposoban stan, 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437,063/534-505.

10003

28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak7.april2011.

Po sled wi po zdrav se stri

Po sled wi po zdrav

An to ni ji Ple ti ka pi} Se ki Brat Stan ko sa po ro di com.

LI MAN, u zgra di od fa sad ne ci gle od li ~an 4,0 stan od 93m2, ce na 95.800. Tel. 6368429.

15009

PRO DA JEM na Zla ti bo ru, plac 7 ari, bli zu cen tra. Te le fo ni: 031/551-696, 064/3339094.

25875 PRO DA JEM plac na Paragovu, bez posrednika, povoqno, 800 m2. Telefoni: 064/085-9-666, 064/080-65-40, 021/6331-095.

25114

IZ DA JEM lo kal 60m2 u Bra ni mi ra ]o si }a 8. Te le fon 063/505-198.

25741 IZ DA JEM opre mqen ugo sti teq ski obje kat 50m2 (ka fi}), Par ti zan skih ba za 31, No vi Sad. Te le fon 063/563-066.

25774

VR [IM pre svla ~e we na me {ta ja ka fi }a, lo ka la, ta pa ci ra we vra ta po prav ka fe de ra, me ha ni zma na ka u ~i ma, po pust za pen zi o ne re. Te le fo ni: 064/102-64-06, 064/144-32-58, 021/6610-230.

25833

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re e37, e55, e72, vr lo po voq no! Do sta vqam na adre su! Non stop, Mla den! Te le fo ni: 421-516, Mob. 064/1572514 .

25831 KU PU JEM is prav ne i ne is prav ne ko lor te le vi zo re, LCD, pla zma TV! Do la zak, is pla ta od mah! Non -stop, Mla den! Te le fo ni: 421-516, 064/157-2514.

25832

PO TREB NI ku va ri za rad u vi li „Pre zi dent” u Srem skim Kar lov ci ma.

Te le fon: 064/1612-358.

25748

IZ DA JEM ga ra `u od 18m2 po red li man ske pi ja ce, u Voj vo |an skoj uli ci. Te le fon 063/224-574.

25822

PRO DA JEM fi at - stylo, 2004. g. 1.9 JTD ka ra van, si va me ta lik. Te le fon 062/504-310.

25347

POD BU [I VA WE is pod sa o- bra }aj ni ca, is pod be to ni ra nih dvo ri {ta, is pod ku }a do ku pa ti la, pro da ja ma {i na za pod bu {i va we, iz najm qi va we ma {i na za pod bu {i va we. Te le fon 063/521-546.

22583 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da.

Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

25714 PE] KAR - ka qe ve pe }i zi dam, pre tre sam sta re, ~i stim i ru {im. Te le fo ni: 021/714577, 062/606-782.

25827 MA [IN SKO OD GU [E WE i sni ma we IC ka me rom, ka na li za ci o nih ce vi i sve vo do in sta la ter ske uslu ge non- stop, ga ran ci ja, ra ~un. Te le fo ni: 6393-737, 064/160-47-25. 25828

dr Sr |an Bi li} Zo ra nu Ma noj lo vi }u

Na {a dra ga Ko lek tiv Kli ni ke za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne.

Da nas, 7. 4. 2011. go di ne da je mo jed no go di {wi po men na {em dru gu, pri ja te qu i ko le gi

5976/P

@iv ku Sa na de ru

Po sled wi po zdrav dra goj su pru zi, ma mi, ba ki i pra ba ki

Ge ler Je li sa ve ta

Ko le ge „Elek tro i MiR sek to ra”.

1926 - 2011. pre mi nu la je po sle krat ke i te {ke bo le sti.

25910

Sa hra na je da nas, 7. 4. 2011. go di ne, u 11.15 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca Le ko.

3

N E Z A B O R A V Q E N O M

Raj ko Sa marxi} Ra ja

Ra ji Sa mar xi }u

An to ni ji Ple ti ka pi} Se ki ro|. Vi {wi}

od: su pru ga Dra ge, si na Mi {e sa de com.

Sa hra na po koj ni ce oba vi }e se u Pe tro va ra di nu, na No vo ma jur skom gro bqu, da nas, 7. 4. 2011. go di ne, u 13 ~a so va.

25899

Da nas, 7. 4. 2011. go di ne na vr {a va ju se tri go di ne od ka ko nas je na pu stio i osta vio nam ve~ nu tu gu za so bom. Te {ko se mi ri mo sa sud bi nom.

S qu ba vqu te se uvek se }a ju: tvo ja Go ga, sin Mi lan i k}er ka Ma ri ja na.

Tvoj brat Slo bo i sna ja Sta na.

25896

Po sled wi po zdrav dra goj se stri, sva sti ci i tet ki

Slo bo da nu Bog da no vi }u 1950 - 2004.

Se ki

Se ki

od: we go ve de ce Mi o dra ga, Bra ni sla va, Bra ni sla ve i su pru ge Gor da ne.

Po sled wi po zdrav dra gom de da stri ki

An to ni ji Ple ti ka pi} Se ki

Se stra Le la sa po ro di com.

Se stra Bu ba sa po ro di com.

25903

25902

25901

Po sled wi po zdrav dra goj maj ci i ba ki

Sa tu gom se opra {ta mo od na {eg dru ga i sa rad ni ka

Po sled wi kom {i ni ci

po zdrav

dra goj

Ka ti ci Mi ko vi}

An to ni ji Ple ti ka pi}

Tri go di ne ka ko se do go di lo {to se do go di lo. Kao da je sve to ju ~e bi lo. Ne mo `e mo da se po mi ri mo s tim, ali ta ko je. Do bre du {e krat ko `i ve, a ve~ no se vo le i spo mi wu.

25897

Po sled wi po zdrav se stri

Po sled wi po zdrav se stri

25876

Po sled wi po zdrav se stri

We go vi naj bli `i: Va wa, Je le na, Ilo na i Ivan.

du go go di {wem sa rad ni ku i pri ja te qu.

25909

P O M E N

PE] NI CA pro fe si o nal na, tri eta `e, de vet tep si ja, pro hrom, no va. Ce na 700 evra i le do mat 200 evra. Te le fon 064/611-73-32.

25729 OT KUP zla ta, sre bra, du ka ta, bri li ja na ta, pla ti ne, ori gi nal ru~ nih sa to va: (ro leks...), za la ga o ni ca - po zaj mi ce! Te le fo ni: 021/661-09-16, 064/5150-777. Zmaj Jo vi na, No vi Sad. 25449 ^I STIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, sta re auto mo bi le za ras hod.

Te l e f o n i: 6618-846, 063/8485495.

25478 KU PU JE MO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ba kar, me sing. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Te le fo ni: 062/649-000, 061/60022-60.

25863

Da na 6. 4. 2011. go di ne pre mi nuo je

25905

25860

PRO DA JEM ili iz da jem lo kal 52m2, cen tar No vog Sa da, pe {a~ ka zo na, opre mqen za bu tik, me sto eks klu ziv no, ukwi `en, ce na po voq na. Te le fon: 061/621-4424.

25141 ZA IZ DA VA WE! Eks klu zi van po slov ni pro stor, na atrak tiv noj lo ka ci ji, ceo sprat, Bul. oslo bo |e wa, po vr {i ne 600m2, po slov na zgra da, use qiv. Te le fo ni: 421-437 ili 063/534-505.

10004

dnevnik

Zo ra nu Ma noj lo vi }u

od: bra ta Jo ze, sna je Il fe te sa de com.

Unuk Og wen Ma noj lo vi}.

25904

25892

1929 - 2011.

An to ni ji Ple ti ka pi}

od }er ke An ki ce i si na Bra ni sla va.

od Dan ke i Ra do va na.

25900

Sa hra na je da nas, 7. 4. 2011. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

25908

Obi te qi Bra o vi }i i Kr kqu{.

Zo ra na Ma noj lo vi }a Se }a we ne umi re.

Ivan ka i So wa sa po ro di ca ma.

25895

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sle krat ke i te {ke bo le sti pre mi nuo je na{ dra gi otac

S E ] A W E na na {u vo qe nu k}er ku i se stru

~etvrtak7.april2011.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N da je mo 9. 4. 2011. go di ne, na Cen tral nom gro bqu, u Fu to gu

29

3 ^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N mo joj dra goj, po {to va noj i vo qe noj su pru zi

Mi len ko [pa ra va lo

Zo ran Ma noj lo vi}

Sed mog apri la na vr {a va se pet go di na od iz ne nad nog od la ska.

1954 - 2011.

Bi qa nu Be go jev

\or |u Vo za ro vi }u

1972 - 1989.

Sa hra na je 7. 4. 2011. go di ne, u 13.30 sa ti, na Grad skom gro bqu.

S tu gom se se }a tvo ja su pru ga Sta na.

O`a lo {}e ni si no vi Mi o drag i De jan.

25880

25872

Po sle krat ke i te {ke bo le sti pre mi nuo je moj dra gi brat

Po sled wi po zdrav mom dra gom bra tu

Osta la je jed na ve li ka pra zni na.

Oti {ao si ti ho, ne ~uj no i iz ne na da.

Po ro di ce Be go jev i Jo va no vi}.

Tvo ja po ro di ca Vo za ro vi}.

25854

25858

@iv ki Sa vi} odr `a }e se 8. apri la 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Al ma {kom gro bqu, u No vom Sa du.

Qu ba vi, ne ka ti je ve~ na sla va. Da ti du {a u mi ru po ~i va i hva la ti za sve.

Ve~ no o`a lo {}en tvoj su prug Zo ran.

25867

Po sled wi po zdrav dra gom

7. 4. 2008 - 7. 4. 2011.

Tri go di ne ni je sa na ma na {a se ka, te ta i ma la ba ba

Zo ran Ma noj lo vi}

Zo ra nu Ma noj lo vi }u

1954 - 2011.

1954 - 2011.

O`a lo {}e ni: brat Vla di slav, bra tan ci Go ran, Sr |an i Sla |a na, sna je Go ri ca i Sla vi ca.

O`a lo {}e na se stra Je li ca, zet Bran ko i bra tan ci San dra, Bran ka i \or |e.

25881

25883

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Bo ja na Mr |a nov - Ga zi ka lo vi} 1932 - 2011.

Dra ga Bo ja na, po ~i vaj u mi ru, a mi }e mo s qu ba vqu ~u va ti uspo me nu na te be.

Po ro di ca Ste fa no vi}.

~i ka Ra {i Pam ti }e mo vas kao do brog, ple me ni tog i vred nog ~o ve ka.

Sa va, Dra ga na, To dor i Ka ta ri na \u ri ca.

An |el ka Ka ra nov Ne po sto je re ~i ko ji ma bi opi sa li ko li ko nam ne do sta je{ i ko li ka je tu ga u na {im sr ci ma.

Uvek si u na {im mi sli ma.

Do bri la, Bu ba, Cvi ja, Ti ja na, Ne ma wa, Awa, Alek sa, Qu bo mir, Iva na i Jo va na.

25780

25861

25855

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

P O M E N Da na 7. 4. 2011. go di ne na vr {a va ju se dve go di ne od smr ti na {e dra ge

Bo ja na Mr |a nov - Ga zi ka lo vi}

Zo ra nu Ma noj lo vi }u

Zo ra nu Ma noj lo vi }u

1954 - 2011.

1954 - 2011.

O`a lo {}e ni: brat Mi ro slav, sna ja \ur |a i bra ta ni ca Gre ta.

O`a lo {}e na se stra Da ni ca, bra ta nac @eq ko i sna ja Ra da.

25884

25885

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj kom {i ni ci

P O M E N

Pro {lo je 10 go di na od ka ko ni si sa na ma. @i vi{ u na {im se }a wi ma. Mi sa }e se odr `a ti da nas, u 18.30 ~a so va u cr kvi Sta ri Ma jur u Pe tro va ra di nu.

K}er ke Iva na i Je le na i su prug Cvi je tin.

25879

25837

25848

Bi qa ne Opri jan ro|. Dra `i}

od po ro di ce Cvet ko vi}.

Sa po no som te spo mi we mo, sa qu ba vqu te ~u va mo u sr cu, a sa tu gom `i vi mo bez te be.

Tvo ji naj mi li ji.

P O M E N Da na 7. 4. 2011. go di ne na vr {a va se ~e tr de set da na od ka ko je pre mi nuo na{ dra gi

25839

G O D I [ W I P O M E N

7. 4. 2010 - 7. 4. 2011.

Vu ~i} Ugre no vi}

25. 12. 1953 - 8. 4. 2001.

od sta na ra zgra de Pu {ki no va br. 23.

No vi Sad.

Ra di vo ju Mir ko vi }u

S E ] A W E

Bo `a ni Sa vi} Qu bi ci Zup kov

Naj dra `a tet ka Bo jo, bi la si mo ja oaza mi ra i sre }e, uspo me nu na te be ~u va }u dok sam `i va.

Ope lo }e se odr `a ti u Sta pa ru, u pra vo slav noj cr kvi, 8. 4. 2011. go di ne, u 12 sa ti, a za tim sa hra na na sta par skom gro bqu.

Tvo ja Dra ga na.

1936 - 2006.

Pet du gih go di na je pro {lo od ka da ni si vi {e sa na ma, ali }e{ za u vek osta ti u na {im sr ci ma i mi sli ma. Po men }e mo obe le `i ti u su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 11.30 sa ti, na Grad skom gro bqu.

S qu ba vqu, tvo ja su pru ga Gor da na, sin Go ran i }er ka Qu bi ca sa po ro di ca ma.

25886

Bar tek Ru dolf

Za hva qu je mo rod bi ni, pri ja te qi ma i kom {i ja ma ko ji su bi li uz nas u naj te `im tre nu ci ma.

Po men obe le `a va mo u ~e tvr tak, 7. 4. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca.

dipl. elek tro in `e wer

na {em

S qu ba vqu, tu gom i po no som ~u va mo uspo me nu na te be: su pru ga So wa, }er ke Ma ri ja na i Na |a, unu ke Ele na i Mi la i ze to vi Vla di mir i Go ran.

25838

25818

25777

Po sled wi po zdrav dra gom kom {i ji

3

Mi lan Ka me na ro vi}

P O M E N Na vr {a va se {est me se ci od ka ko nas je na pu stio na{

Da nas, 7. apri la 2011. go di ne na vr {a va ju se dve go di ne od ka ko ni je sa na ma na {a vo qe na

Mi lu tin Ko sti} Ba ca

Mi le na Ba }a no vi}

P O M E N

An dri ji Sla de ku

Bo ri voj Oti} 7. 4. 2008 - 7. 4. 2011.

od kom {i ja iz zgra de Bu le var oslo bo |e wa 115.

Sa po no som ~u va mo uspo me nu na te be.

Po ro di ca Oti}.

25756

U su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na gro bqu, u \ur |e vu odr `a }e se po men.

O`a lo {}e na po ro di ca Ko sti}.

25843

25750

2009 - 2011.

Vre me ne le ~i tu gu, sa mo nas u~i ka ko da `i vi mo s wom.

Se stra Je le na, maj ka Rad mi la i otac Ne ma wa.

25742

30

06.30 08.50 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 14.00 14.05

tv program

~etvrtak7.april2011.

Ју тар њи про грам Ми ки је ва куј на На тра гу при ро де Бај ко квиз Ве сти Зе ле ни сат Из лог стра сти Ку хи њи ца Де си ло се Ве сти Из лог стра сти Без упу та Ве сти Срп ски екран – еми си ја МТВ-а (Мађ. ТВ) на срп ском

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.25 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Глас Аме ри ке У су срет сун цу Ве сти украт ко У огле да лу Ве сти украт ко Осве та Вре ле гу ме Ве сти украт ко Би ла јед ном јед на не де ља Пу то ма ни ја Без цен зу ре Ве сти украт ко Бе ли лук и па при чи ца Наш гост Вој во ђан ске ве сти У огле да лу При род но из Ср би је Бал ди ни и Си мо ни Вој во ђан ске ве сти Осве та Арт-бокс Вој во ђан ске ве сти Све што ми при па да Би ла јед ном јед на не де ља Вој во ђан ске ве сти Раз го ли ће ни Глас Аме ри ке Ноћ ни про грам

22.00 22.30 23.00 23.25 23.35 01.05

06.30 07.00 08.40 09.30 10.20 10.45 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 13.20 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.45 00.00

Ку хи њи ца – мађ. Из лог стра сти Гру ва ње Сту дио“М“ Та див на ство ре ња Ма шта о ни ца До ко ли ца Жи вот у ра се ја њу (мађ) Ве сти (мађ) Еми си ја на укра јин ском Ми ки је ва куј на Не ви дљи ви про тив ник Ве сти из Ма ти це Пла ви круг: Век и по СНП-а Бај ко квиз До бро ве че Вој во ди но (рум) ТВ Ма га зин (рус) ТВ Днев ник (хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) Ку хи њи ца – мађ. До бро ве че, Вој во ди но (рус) Бо же, бла го сло ви де те, филм Не ви дљи ви про тив ник Де си ло се ТВ Про да ја

Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Сла га ли ца Га стро но мад Шта ра ди те, бре Са свим при род но Свет ри бо ло ва Љу бав ни це Днев ник Спорт плус Евро нет Ку ли нар ски ле то пис Ме сто зло чи на: Лас Ве гас Го спо ђи ца Марпл: На пу кло огле да ло, филм Сат По зо ри ште у ку ћи Днев ник Шта ра ди те, бре Бе о град ска хро ни ка Око ма га зин Сла га ли ца, квиз Днев ник Грех ње не мај ке Рас па ки ва ње Из ба чен из ко ло се ка, филм Днев ник Ме сто зло чи на: Лас Вгас Евро нет По сред ник ТВ про да ја Ноћ ни би о скоп: Дан бе са, филм Свет ри бо ло ва Око ма га зин Са свим при род но ТВ про да ја Вер ски ка лен дар

Избачен из колосека

Неша Томић из Кикинде један је од најпознатијих коњара у Војводини, па и шире. Но, они му нису и једина љубав. Аутор: Радомир Грујић (РТВ 1, 21.30) На тра гу при ро де Ве сти Ко смос Фа ца Де си ло се ТВ Днев ник Тај на хра не: Спа наћ Ку хи њи ца Раз глед ни це ТВ Днев ник ТВ Фо ни ја – квиз Имам јед ну же љу Жи во пис: Не ши ни ко њи, док. прог. Вој во ђан ски днев ник Фол дер кул ту ра Фор те пи а но Ми ки је ва куј на За ко па не тај не, филм Кон церт го ди не

15.15 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 21.50 23.40 00.00 00.46 00.54 01.40 01.55 03.37 04.03 04.33 05.23 05.48

Живопис: Нешини коњи

14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30

06.05 08.00 09.05 09.26 09.39 10.04 10.37 11.05 12.00 12.15 12.28 12.36 12.47 13.32

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Ве сти Хра на и ви но НС клин ци Ве сти Жи ва ва тра Ве сти Др Ху Цр та ни филм Ве сти Агро дан Азбу ка ро ди тељ ства Нео н си ти Ве сти Скар лет на ви дов чи ца Ве сти Спринт Ви траж Ве сти Жи ва ва тра Објек тив (слов) Објек тив (мађ) Објек тив ИЦТ плус Нео н си ти Но во сад ско по под не Цр та ни филм Нео н си ти Агро дан Објек тив Пре по знај Евро пу Хра на и ви но Моћ ни ји од др жа ве Жи ва ва тра Објек тив Скар лет на ви дов чи ца Др Ху

10.00 11.00 12.30 13.30 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 20.45

Фул Тилт по кер НХЛ: Да лас – Ко лум бус Ар ген тин ска ли га Пре глед НХЛ Тр ка ТВС НХЛ: ЛА Кингс-Фе никс Пре ми јер ли га, ма га зин Мо бил 1 Евро ли га, плеј-оф: Ре ал Ма дрид - Ва лен си ја 23.00 Фул Тилт по кер 00.00 Пре ми јер ли га, ма га зин 00.30 Евро ли га, плеј-оф: Ре ал Ма дрид - Ва лен си ја

Случајан сусрет води их у незаустављиву страст, међутим, исто тако изненада, насилни странац улеће страх у њихове животе. Пре него што се освесте, они су до гуше у неизбежној игри уцене и на стрмом путу ка застрашујућој судбини. Улоге: Клајв Овен, Џенифер Анистон, Винсент Касел Режија: Микаел Хафстром (РТС 1, 21.50)

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.10 13.00 15.00

Инсерт из серије „Приђи ближе”

СЕРИЈА

Приђи ближе У четвртој епизоди серије, Беба се суочава са чињеницом да превише труда око дечка може и да га одбије. Мома схвата да повратак на факултет није повратак у младост. Зека тестира Декијеву теорију да се девојке увек смувају с другим док им ти свираш гитару. Улоге: Драгољуб Љубичић Мићко, Ивана Михић, Небојша Дугалић, Кристина Раденковић, Дејан Јелача, Јована Андрић, Милош Јовић, Милан Чича Режија: Петар Станојловић (РТС 2, 17.00) 07.38 07.53 08.21 08.33 09.03 09.50 10.02 10.33 11.02 11.30 12.00 12.30 13.00 13.38 14.27 15.16 15.19 15.42 16.00 16.35 17.00 17.55 19.23 19.30 19.35 19.45 19.51 20.00 20.33 21.00 21.57 22.25 22.48 23.48 00.39 01.35

Џенифер Анистон

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.05 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 22.00 00.00 00.30 01.00 02.30

Екс пло зив Екс клу зив Еле нин дух Не ко те по сма тра До ђи на ве че ру Гу муш Не ко те по сма тра Филм: Не при ја тељ Еле нин дух Ка да ли шће па да В.И.П До ђи на ве че ру Екс клу зив Ве сти Екс пло зив Гу муш Ка да ли шће па да Рад на ак ци ја Филм: Мит Екс клу зив Екс пло зив В.И.П Вај па ут

dnevnik

07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 10.00 10.02 11.02 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 16.55 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Пе па пра се У ноћ ној ба шти То мас и дру га ри Школ ски про грам Ма те ма тич ка при ча Успон иде је Играј фуд бал, бу ди сре ћан Срп ске спорт ске ле ген де У све ту Траг у про сто ру БГО „Ду шан Ско вран” Бе о култ Тре зор Коц ка, коц ка, коц ки ца Школ ски про грам Успон иде је Ли ков на ко ло ни ја Бле ја Ово је Ср би ја Фи ло зо фи ја и ...умет ност При ђи бли же Од бој ка, ПС, Пар ти зан - Рад нич ки, по лу фи на ле Тел мо и ту ла, ма ли ку ва ри Пе па пра се Алекс и му зи ка То мас и дру га ри Успон иде је Жи вот и стан дар ди Ме тро по лис Љу бав ни це Кон текст Ли ков на ко ло ни ја Бар до ви те а тра Му зич ки про грам Тре зор Од бој ка ПС, Пар ти зан-Рад нич ки (р)

Ма ра тон А шта да ра дим Реј чел Реј Ве сти Отво ре ни сту дио Ин фо Отво ре ни сту дио Љу бав у за ле ђу Ве сти Ми ли ца² Ин фо Отво ре ни сту дио Ве сти Иза ве сти Ин фо Дру га стра на Ср би је Ко па о ник Ве сти Љу бав у за ле ђу А шта да ра дим Кан ди Ве сти Чист ра чун По ро ди ца Се ра но Филм: Иза гра ни ца Док тор Ха ус Ве сти Ми ли ца² Филм: Кра ље ви нов ца

08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 Глав ни осум њи че ни, 10.30 Цр та ни филм, 11.00 Ре при зе ве чер њих еми си ја, 13.00 Ме тро по ле и ре ги је све та, 14.00 Ин фо К9, 15.00 Ме тро по ле и ре ги је све та, 16.00 Ин фо К9, 16.45 Би бер, 17.00 Глав ни осум њи че ни, 18.00 АБС шоу, 18.30 Ин фо К9, 19.00 Ку хи њи ца, 19.30 Би бер, 20.15 Ар гу мен ти, 21.15 Спорт из дру гог угла, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Ноћ ни про грам

08.15 Ба ње Ср би је, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Ствар ност жи во та, 17.40 Ве сти, 19.59 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Кок тел, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.00 Ве сти, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Ба ње Ср би је

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук и па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Го ди не про ла зе, 10.00 Жи ва ва тра, 11.00 Ку ћа 7 же на, 14.00 Ве тар у ле ђа, 16.00 Љу бав на про да ју, 18.00 Го ди не про ла зе, 19.00 Објек тив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Ток шоу, 04.00 Филм ски про грам

12.00 Срем на дла ну: Ин ђи ја, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 До ку мен тар ни про грам, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Пе ћин ци,18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Без там бу ре не ма пе сме, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15

Ра диј ско ди за ње ТВ ди за ње Ве сти Б92 Квиз: Су пер ге ни је Тр нав че ви ћи у ди вљи ни Топ шоп Нај бо ље го ди не Филм: Екви ли бри јум НГ и Би-Би-Си на Б92: Грч ки ми то ви Ве сти Б92 Спорт ски пре глед Нај бо ље го ди не Квиз: Су пер ге ни је Ве сти Б92 Сун ђер Боб Коц ка ло не

Били Зејн

Пробудио сам се рано на дан своје смрти Били Зејн глуми поремећеног лопова-трансвестита, који бежи из менталне институције и пљачка банку. Онда одлази на сахрану свог пријатеља, где му његова родбина отима сав новац. Бесан, одлучује да пронађе све који су га опљачкали и ликвидидра их једног по једног… Улоге: Били Зејн, Типи Хедрен, Кристина Ричи Режија: Арис Илиопулос (Б92, 23.40) 20.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Грч ки ми то ви 21.00 Ли га Евро пе: Бен фи ка - ПСВ, пре нос 23.05 Ве сти Б92 23.40 Филм: Про бу дио сам се ра но на дан сво је смр ти

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.50 17.30 18.30 19.20 19.30 20.00 20.30 21.15 22.30 23.30 00.00

Три јумф љу ба ви До бро ју тро По зо ви Ве ли ког бра та За бра ње на љу бав Те ре за Па па раз зо лов на по зна те Га ври ло ви ћи Ве ли ки брат На ци о нал ни днев ник Три јумф љу ба ви Ма ла не ве ста У со су На ци о нал ни днев ник Га ври ло ви ћи - ри ја ли ти Ве ли ки брат - пре глед да на Све за љу бав Ве ли ки брат - ко ло се ум Цр на хро ни ка Филм: Не при ја тељ пред вра ти ма 02.00 Док нас смрт не ра ста ви 02.30 Филм: Ни тро 04.30 Филм: Не при ја тељ пред вра ти ма

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Ју тар њи про грам Си ре не Но ди Са Бо у аван ту ру Ме га ми ни малс Здра во, Ки ти Аван ту ре ма лог Пе ре Те ле шоп Ве сти Ан ге ли на ба ле ри на Ју гио Ба ку ган Са бри на тај ни жи вот Хор сленд Си ре не Кви зић Пре со ва ње Те ле шоп Ве сти Па ро ви Лу де го ди не Те ле шоп Ве сти Кар тел Па ро ви Те ле ма стер Ста љин - до ку дра ма Па ро ви, пре глед да на Ве сти …пе ва за вас. Па ро ви но ми на ци је Кар тел Ве сти Па ро ви Кар тел … пе ва за Вас Ста љин - до ку дра ма

Шерлин

СЕРИЈА

Луде године Завирите у живот једне мексичке средње школе, чији ученици нису више деца, али нису ни одрасли људи. Они проживљавају најбурније тинејџерске дане, у којима су испреплетани радост и страх, обећања и обавезе, добра и лоша пријатељства, изазови, жеље и снови. Улоге: Шерлин, Дулсе Марија, Кристијан Чавез, Алфонсо Херера (Хепи, 15.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 10.00 Пре глед штам пе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екс тре ми, 14.15 Арт би знис, 15.20 Во леј, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 19.20 Про лог, 19.30 ТВ из ло жба, 20.05 Пре зент, 21.00 О све му по ма ло са..., 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам 08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Не мо гу ћа ма ги ја, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас,19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Ар ти ку ли са ње, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем

dnevnik

~etvrtak7.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ме ри Кри сти на Бра ун

Остр во та ме

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00

Јагодица Бобица, цртани Томица и пријатељи, цртани Заувек заљубљени Гумуш Аси Заувек заљубљени ИН Р Мастершеф, ријалити шоу Најбоље године Гумуш Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф, ријалити шоу Проверено Вечерње вести Острво таме, филм Чудовиште из мочваре, филм Езо ТВ Веровали или не, док. серија Опседнутост, филм

23.00 00.00 01.00

Стопама Берлиоза Највећи афрички истраживач Трилер у Манили Велике британске војсковође Мач У мору ватре Патрик Ван Гог – комплетна прича Дикенсова Енглеска Праисторијски астрономи Азијске монархије Абрахомова деца Фараони који су изградили Египат Индокина Понтије Пилат: Човек који је убио Христа Ван Гог – комплетна прича Дикенсова Енглеска Праисторијски астрономи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Црвенкапа Острво Корњача Леонардо Мачак у чизмама Острво Корњача Урнебесна трагедија Божићна прича Моја омиљена црнка Како убити комшијског пса Јети Моје срце Планета X 3 Унутрашња звер Тражећи Ерика

21.00 22.00

06.00 Транспортер 07.35 Супермен/Бетмен: Државни непријатељи 08.45 Сумња 10.25 Плитки Хал 12.15 Падаће ћуфте 13.45 Спас је у пошти 1 15.20 Спас је у пошти 2 16.55 Досадна мајка 18.25 Трка до вештичје планине 20.05 Секс и лажи у граду греха 21.35 Права крв 22.30 Прича о Пјеру Вудмену 23.30 Бруно 00.50 Апалуза 02.45 Епидемија 04.10 Две леве ноге

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.02 Код Ане 11.12 Опра шоу 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.31 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.20 Тренутак спознаје 15.00 Дарма и Грег 15.25 Трагом злочина, док. филм 16.00 Хрватска уживо 17.25 8. спрат, ток шоу 18.15 Код Ане 18.40 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.11 1 против 100, квиз 21.10 Разред 2011.

21.44 Пола сата културе 22.20 Дневник 3 23.05 Ватикан Ивана Павла Другог, док. серија 23.30 Разред 2011.

00.04 Ловци на натприродно 00.46 Драги Џоне 01.10 Ксена - принцеза ратница 01.54 Злочиначки умови 02.36 Дарма и Грег

По што је из гу би ла кон такт с ис тра жи ва чи ма на уда ље ном остр ву, вој на кор по ра ци ја унајм љу је гру пу на уч ни ка и вој ни ка да от кри ју шта је по шло на о па ко. Тим уско ро от кри ва да су екс пе ри мет ни осло бо ди ли моћ но и уби стве но би ће... Уло ге: Џеј Ку тре, Зе ро Ка за ма, Ме ри Кри сти на Бра ун, Вик то ри ја Фло ро, Роб О‘Бра јен Ре жи ја: Сем Гор ски (Но ва ТВ, 00.00) 08.00 08.25 09.05 10.05 11.05 12.05 13.05 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 20.45 21.45 22.40 23.40 00.00 01.40 03.10 04.10 04.35

24

31

06.10 Дијагноза: Убиство 07.10 Судија Ејми 09.00 Филм: Госпођица Марпл - У 16.50 са Падингтона 11.10 Вокер, тексашки ренџер 12.10 Поморска патрола 13.10 Филм: Ноћ дама 15.00 Фојлов рат 17.00 Дијагноза: Убиство 18.00 Неш Бриџис 19.00 Вокер, тексашки ренџер 20.00 Три реке 21.00 Филм: Преварена 22.50 Медијум 00.50 Три реке 01.50 Филм: Жељна славе 03.40 Фојлов рат

06.50 РТЛ ритам зона 07.45 Драгон бол З 09.30 Ексклузив Таблоид 10.00 Биг брадер - уживо из куће 11.30 Вечера за 5 12.15 Аурора 13.15 Биг брадер - уживо из куће 14.10 Наследници 15.00 Судија Ејми, филм 16.35 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.00 Хрватска тражи звијезду 23.15 ЦСИ 00.10 РТЛ Вести 00.25 ЦСИ 01.15 Биг брадер 02.05 Астро шоу 03.05 ЦСИ

СЕ РИ ЈА

Су ди ја Еј ми

Пе џет Брев стер

СЕ РИ ЈА

Зло чи нач ки умо ви Еки па тра жи се риј ског уби цу ко ји при кри ва суд би ну сво јих жр та ва ла жи ра ју ћи са о бра ћај не не сре ће, да се не би от кри ло ка ко су умр ле... Уло ге: Џо Ман те ња, То мас Гиб сон, Пе џет Брев стер, Ше мар Му ре, Ме тју Греј Гу блер, Кир стен Вангснес Ре жи ја: Џон Га ла гер (ХРТ 2, 23.16)

Џо на тан Ешворт је но ви члан ти ма у Мак си ни ном уто чи шту. Еј ми је оку пи ра на но вим слу ча јем и ујед но раз ми шља о сво јој ве зи с Ро бом, а Бру це се по сва ђа с Ви ни због мај чи ног пре се ље ња... Уло ге: Еј ми Бре не ман, Тајн Деј ли, Ден Фу тер ман, Ри чард Ти Џонс, Ке вин Рам, Мар кус Ђи ја ма ти, Џе си ка Так (РТЛ, 15.00)

07.56 08.28 08.50 09.35 10.00

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Хајди Пренос седнице Хрватског сабора 13.15 Мала ТВ 13.45 Три мушкарца и колевка, филм 15.30 Пренос седнице Хрватског сабора - председник Европске комисије Јосе Мануел Дурао Барросо се обраћа саборницима 16.14 Шаптач псима 17.06 Црно пророчанство 17.30 Слеџ Хамер 17.57 Дивљи Пламен 18.45 Крстарења светским лепотама, док. серија 19.41 Хит дана Еј ми Бре не ман 20.00 Мерси 20.45 Фудбал ЕЛ, емисија 21.00 Фудбал, ЕЛ: Виљареал Тренте, пренос 22.56 Евролига, емисија након 23.16 Злочиначки умови 00.10 Три мушкарца и колевка, филм 08.10 Разоткривање митова 01.54 Ноћни музички програм 09.05 Паметњаковић 10.00 Преживљавање 10.55 Истребљивачи штеточина 11.50 Додај гас 12.45 Генералка 13.40 Прљави послови 05.40 Џули, драга 14.35 Истребљивачи штеточина 07.30 С ветром у леђа 15.30 Разоткривање митова 10.30 Фаџ 16.25 Преживљавање удвоје 11.10 Прича из родног града 17.20 Преживљавање 13.00 Невероватне приче 18.15 Екстремне експлозије 13.30 С ветром у леђа 19.10 Како се прави?

15.00 Одбегли робијаш 19.40 Како то иде 16.15 Фаџ 20.05 Суперљуди Стена Лија 17.00 Сиквест ДСВ 21.00 У будућности…

18.00 Невероватне приче 21.55 Храброст или лудост 19.00 Неопходне ствари 22.50 Екстремне експлозије 21.15 Трава 23.45 Додај гас 22.00 Принц Валијант 00.40 Прљави послови 00.00 Мафијашки шеф 02.00 Одред зебра

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Грејсленд Балада о малом Џоу Пирати из Пензанса Били Медисон Инкогнито У добру и у злу Осмоза Џонс Трчи Рони, трчи Ватрене улице Грејсленд Угађање Преварена

08.30 08.45 09.45 12.00 12.30 13.00 14.30 15.30 17.30 18.45 19.00 22.45 00.30 00.45

Рели Сви спортови Карлинг Сви спортови Фудбал Сви спортови Карлинг Фудбал Сви спортови Фудбал Тенис Карлинг Рели Тенис

Е

Све је почело гребањем за секс

дуардо Саверин ће памтити тај тренутак читав кад се вратио из Калифорније, од тренутка који назива живот. Дрхтао је зурећи у папире које му је Марковом издајом, много времена је провео седећи на адвокат пружио. Схватио је да његов долазак у овом каучу. Размишљајући. Медитирајући. ПланираКалифорнију нема никакве везе с пословним састанјући будућност. Још увек није сигуран у то куда ће, моком. Ово је била заседа. Као да му је неко пуцао сачжда у Бостон или Њујорк, али зна да више није климаром у груди и кидао део њега који никад неће моћи нац. да поврати. Био је проклето слеп и глуп. Једноставно, За почетак, већ је ангажовао адвокате, послао пиније то очекивао од Марка Зукерберга, свог пријатеља, сма, Марку и осталима из Фејсбука, и предочио да ће клинца ког је упознао још док су обојица били штреих тужити. Мрзео је судницу, извођење свог „пријатебери у тајном јеврејском братству и покушавали да се уклопе у средину. Марк га је издао, уништио и узео све. Ту је био документ који је одобравао додатна 3,3 милиона деоница Марку Зукербергу, а више од два милиона Шону Паркеру. Њега су истискивали из компаније. Едуардо се питао шта Марк очекује од њега да уради. Или је можда сматрао да Едуардо неће уопште реаговати. Адвокат је монотоним гласом наставио причу да су нове деонице неопходне због заинтересованих инвеститора, да је Едуардов потпис пука формалност, већ је одлука донета...

– Не – јекнуо је. Одбио је да се потписом одрекне свог постигнућа. Био је ту од самог почетка у оној студентској соби. Као оснивач Фејсбука заслужио је својих 30 процената. Он и Марк су се догоТек сле ди жур ка с мно го ал ко хо ла ворили. Одговор адвоката је био директан. Едуардо више није био члан Фејсбука, ни део ља“ пред судију или пороту, али је знао да не постоји управе, ни запослен и биће избрисан из историје ком- други начин. Више се није радило само о Марку и њепаније. Едуардо осети да мора побећи. Натраг у Хар- му. Питао се да ли се Марк уопште каје због свега што вард. Није могао да поверује у издају. Али није имао се догодило. Вероватно не. Марк вероватно не мисли избора, речено му је. Одлука су донели Марк, оснивач да је урадио ишта погрешно. С Маркове тачке гледии извршни директор, и нови председник Фејсбука. Нашта, урадио је само оно што је било неопходно за поравно, већ је знао да је нови председник Шон. сао. На крају крајева, Фејсбук је био Маркова идеја од Едуардово високо тело се увртало под тешким на- самог почетка. Он је утрошио силне сате радећи на борима црне харвардске одоре од полие стера. Осећао сајту. Он је изградио компанију још од своје собе у доје како се осмехује и након свега. му. Он је написао програм, отишао у Погледао је дугачки ред колега, Калифорнију, запоставио студирање, Ди пло ма Хар вар да слично одевених дипломаца, опкопронашао инвеститоре. За њега је од је ро д и т е љ е Еудар д а љених морем поно сних породица првог дана то била „производња Са ве ри на ко шта ла опремљених фотоапаратима и виМарка Зукерберга“. А сви остали су део-камерама. Било је више људи мно го ви ше од 120.000 покушали да се прикаче. него што их је икада видео на једАли Едуардо је искрено веровао у до ла ра. Ње гов отац је ном ме сту, осим неког рок концерта то да је део компаније од самог побио по но сан, а и он је на којем је био још у средњој шкочетка и саставни део њеног успеха. био мно го по но сан јер Приложио је новац на самом почетли. По сле подне обратиће им се и се ис пла тио те жак пут ку, као и своје време. И заслужио је Џон Литгоу, глумац и харвардски дипломац. Едуарду се на бини по- уче ња ен гле ског је зи ка оно о чему су се договорили. Само глед задржа на гомили диплома, косе о једном слагао с Марком – више и укла па ња ја је његове родитеље коштала више се није радило о пријатељству већ о у кул ту ру САД од 120.000 долара. Она је Едуарда по слу. Само по слу. Едуардо ће тракоштала много, много више. Био је жити оно што мисли да му припада. толико поно сан на то што је део историје и овог уни- Зато мора да се суди с Марком и уради оно што је верзитета. Поно сан јер је и његов отац поно сан, јер праведно. Питао се да ли се Марк уопште сећа како се напорно учење исплатило. Тежак пут, учење новог је све почело. Како су њих двојица штребера покушајезика и уклапање у нову културу, довео га је до овог ли да ураде нешто по себно да би били примећени – дивног ме ста. Баш кад је микрофон оживео и прво заправо, да би се огребали за секс. Питао се да ли име прочитано, однегде је бле снуо моћни фотоапарат Марк схвата колико су се ствари промениле. Или се и ухватио првог дипломца који је ишао ка бини. Еду- Марк уопште није променио; можда га је Едуардо од ардо се није ни питао да ли ће се та фотографија на- самог почетка погрешно разумео. Као и близанци ћи на Фејсбуку. Пре или касније, знао је да ће тако Винкелфос, Едуардо је сопствене мисли пројектовао бити. на ту белину, назначавајући црте које жели да види. У два ујутро заронио је дубоко у кожни кауч на тре- Можда никада није истински упознао Марка. Питао ћем спрату клуба „Феникс“ и гледао групу плавуша ка- се да ли Марк познаје и самог себе. А Шон Паркер? ко плешу око сточића претрпаног флашама алкохола. И он вероватно мисли да познаје Марка. Али биће На доњем спрату, журка је била у пуном јеку. Могао је попут трепераве мале комете која пролази кроз атда замисли све лепе девојке тек пристигле јебачким мосферу; већ је прогорео кроз две компаније у зачетаутобусом. Али овде је све било тише. Ово предворје ку. Питање није било да ли ће бити исто и у Фејсбубило је ексклузивно, само за позване, оне важне. От- ку, већ кад.

Књи гу Бе на Ме зри ха „СЛУ ЧАЈ НИ МИ ЛИ ЈАР ДЕ РИ” мо же те на ру чи ти од из да ва ча ИКП „Evro-Giunti” (Ди ми три ја Ту цо ви ћа 41, Бе о град) пу тем те ле фо на 011/3446–620, и-меј ла: dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”, Јеврејска 5.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak7.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Мно го при че, мно го до го во ра, сла ба кон крет на ре а ли за ци ја у да том тре нут ку. На рав но, стр пље ње чи ни сво је по зи тив не ефек те. Ве о ма сте по пу лар ни ових да на, у цен тру па жње. Ис ко ри сти те то па мет но.

BIK 20.4-20.5.

Да ни ле те бр же но што би тре ба ло, а ва ма је до од мо ра и ужи ва ња. Окол но сти на ко је не мо же те ути ца ти и ко је де лу ју на ру ша ва ју ће, не ма ју мно го ве зе с ва ма. По сао је те шко по кре ну ти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. april 2011.

Дру штве ни сте па на ви ше на чи на мо же те ра ди ти и ре а го ва ти, са ра ђи ва ти. Те шко је од ре ди ти шта је нај па мет ни је у да тој си ту а ци ји, али је би ло шта бо ље не го не чи ни ти ни шта. Са мо зва нич но.

Ме сец пло ви кроз знак Бли за на ца, што на вас де лу је ири тант но. Час ови, час они, ра зно ра зни, хо ће па не ће, та ко да одр жа вај те по вр шне од но се, без озбиљ ни јег ста ва и без оче ки ва ња. Све је игра.

У по вољ ној сте си ту а ци ји да ра ди те на сво јим да ле ко се жним ци ље ви ма и иде а ли ма. То се од но си и на ино стран ство, би ло ко је, би ло с ким. По слу шај те са ве те и су ге сти је при ја те ља, а учи ни те по свом.

На по слу ни шта бит но но во, све са ми мо да ли те ти и ни јан се исте си ту а ци је ко ја тра је и тра ја ће. За вас су ин те ре сант не не крет ни не и не ки про јек ти ко ји укљу чу ју туђ но вац и спон зо ре.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Тре ба зна ти ка да тре ба ста ти и за ко чи ти, а ви то, из гле да, са свим до бро зна те. Из ло же ни сте јав но сти, љу ди ма и кон так ти ма, зах те ви ма и оче ки ва њи ма. Не мо ра те им сви ма удо во љи ти. Ви ше од мо ра.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

При ме ти ће те не до след но сти у по на ша њу оних с ко ји ма до ла зи те у кон такт. Не мој те се кон фрон ти ра ти, али их пре пу сти те њи хо вим те ма ма и ди ле ма ма, без ди рект ног уче шћа. Код ку ће ужи ва те.

Озби љен знак за нео зби љан дан. Ште ре ћи, сем да се бе не ће те про на ћи у не ким по слов ним ком би на ци ја ма. Мо гу ћи су про бле ми с мај сто ри ма и из вр ши о ци ма. Ни шта стра шно, ви ше сме шно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс је сна жан, што је по вољ на окол ност за све оно што ра ди те и чи ни те. Мно го стра сти и остра шће но сти у све му ни је на од мет. Да нас баш и ни је не ки дан за од нос са жен ским би ћи ма.

По ла ко али си гур но из ла зи те из ду го го ди шње фа зе иде а ли зо ва ња и по пу шта ња парт не ру, па и сви ма дру ги ма. Вре ме је да окре не те нов лист на свим по љи ма. Па зи те шта ко ме при ча те. Об у здај те се.

Че твр так ће вам ис по ру чи ти пе так и оче ки ва ни ви кенд, да се осло бо ди те рад них оба ве за. Али, би ло ка ко би ло, ви и те ка ко има те мно го по сла па за бо ра ви те на ви кенд, већ за су чи те ру ка ве. Ак ци ја!

TRI^-TRA^

Уфле ка на ико на сти ла V REMENSKA

ТоПлије

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

23

Sombor

23

Kikinda

21

Vrbas

23

B. Palanka

22

Zrewanin

22

S. Mitrovica 23 Ruma

23

Pan~evo

22

Vr{ac

20

Srbija Beograd

22

Kragujevac

22

K. Mitrovica 20 Ni{

Глу ми ца Са ра Џе си ка Пар кер, ко ја је на кон уло ге у „Сек су и гра ду” и при ват но че сто ис ти ца на као же на са сти лом и мод на ико на, у па у зи сни ма ња но вог фил ма „New Year’s Eve” ухва ће на је у ло шем из да њу: на се би је има ла ши ро ку и згу жва ну си ву ма ји цу, с фле ком по сред гру ди и фар ме ри це ко је су из ви ри ва ле из уг си ца. Ин те ре сант но је да Са ра у но вом фил му глу ми мај ку ко ја схва ти да се пре ви ше осла ња на дру штво сво је ћер ке, ко ју игра 15-го ди шња Аби гејл Бре слин, ко ја је већ са 7 го ди на свет оду ше ви ла уло гом де вој чи це ко ја с по ро ди цом у ком би ју пу ту је на так ми че ње ле по те у фил му „Little Miss Sunshine”. Филм ће мо жда и би ти ве ли ки хит, али Са ри но из да ње јој је за са да до не ло са мо не га ти ван пу бли ци тет.

PROGNOZA

21

Evropa Madrid

НО ВИ САД: То пли је са сун ча ним пе ри о ди ма и про ла зном облач но шћу. По сто ји ма ла шан са за крат ко трај ну ки шу ују тру и у но ћи ка пет ку. Ве тар Rim слаб за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 9 до 22 сте пе на London Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: То пли је са сун ча ним пе ри о ди ма уз про ла зну облач ност.

Cirih По сто ји ма ња шан са за крат ко трај ну ки шу ра но ују тру, а за тим у но ћи ка пет ку. То ком да на су во. Ве тар слаб до уме рен за пад ни и се ве ро за пад ни.

Berlin При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 23 сте Be~ пе на на за па ду Вој во ди не. СР БИ ЈА: То пли је са сун ча ним пе ри о ди ма уз про ла зну облач ност. По Var{ava сто ји ма ња шан са за крат ко трај ну ки шу на се ве ру и за па ду Ср би је ра но ују Kijev тру, а за тим у но ћи ка пет ку. То ком да на су во. Ве тар слаб за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на 23 сте пе на Moskva на се ве ро за па ду Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так све жи је и ве тро ви то Oslo са ре ђом по ја вом крат ко трај не ки ше по не где. За ви кенд сун ча ни пе ри о ди уз днев ни раз вој обла ка и уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. У не де - St. Peterburg љу ће би ти хлад ни је не го у су бо ту, док ће у су бо ту ду ва ти ја чи ве тар. По Atina чет ком иду ће сед ми це сун ча но и то пли је то ком да на уз вр ло хлад но ју тро.

Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Хро нич ни Minhen бо ле сни ци мо гу осе ћа ти из ве сне те го бе услед ути ца ја вре ме на, па им се са ве ту је аде кват но оде ва ње и фи зич ке ак тив но сти у скла ду са Budimpe{ta днев ним тем пе ра ту ра ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је у ви ду гла во бо ље Stokholm и нер во зе би ће из ра же не у бла жој фор ми.

27 21 21 23 19 25 18

VIC DANA Ше тао Ла ла по ред Ду на ва и чу је ка ко не ко за по ма же са по ла ре ке.

- А, што се де реш, де ра не? - по ви ка Ла ла.

- Не знам да пли вам - за чу се глас да вље ни ка.

- Па, не знам ни ја, мо ли ћу ле по, па се ипак не де рем - од бру си Ла ла и на ста ви сво јим пу тем.

15 7 12 6 20 25 24 24 10

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

118 (3)

Slankamen

282 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

169 (-2)

Zemun

323 (-15)

Tendencija stagnacije

Senta

308 (-16)

Bogojevo

150 (-6)

Pan~evo

338 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

274 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

484 (-14)

Titel

295 (-15)

NERA

Ba~. Palanka 176 (-6) Novi Sad

206 (-9)

Tendencija opadawa

Hetin

102 (-10)

90 (-8)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 288 (-19) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

228 (-6) 275 (-16)

84 (0)

Re{ewe iz pro{log broja