Dnevnik 7.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 7. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23399 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IZBORI 2012.

POSLE TRAGEDIJE IZAZVANE PO@AROM, GRADONA^ELNIK NOVOG SADA IGOR PAVLI^I] INICIRAO

T E M A „ D N E V N I K A ” : LSV OD GO VA RA NA PRO ZIV KU SVM-a ZBOG KA [WE WA U VRA ]A WU IMO VI NE APV

Ko stre{: Ve ru jem da }e pre mi jer Cvet ko vi} is pu ni ti obe }a we

Ve }a ovla {}e wa grad skim in spek ci ja ma str. 7

NASLOVI

Ekonomija 4 Hrtkov~ani izvoze u Dansku, ^e{ku... 5 Evopska mre`a {ansa za srpske kompanije da na|u partnere

str. 2

POT PRED SED NIK SPS-a DU [AN BA JA TO VI]

Ja ka Voj vo di na je stra te {ki in te res Sr bi je

Poqoprivreda

Tri i po mil i j a r d e za 146 kil om et ar a nas ip a Evrop ska ka ma ta str. 3

DI NAR TO NE, A RA TE KRE DI TA NE ]E DRA STI^ NO PO RA STI ZA HVA QU JU ]I PA DU EURI BO RA

spa sa va srp ske kre di te i du `ni ke

str. 4

- Izgradwa i rekonstrukcija nasipa {irom Vojvodine jedan je od najzama{nijih poduhvata Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine i „Voda Vojvodine” u protekle ~etiri godine. Mi smo investirali oko 3,5 milijarde dinara u 146 kilometara odbrambenih nasipa. Uvek je boqe zaustaviti ili spre~iti poplavu nego sanirati posle wene posledice. I uvek je to jeftinije izjavio je ju~e predsednik Vlade Vojvodine Bo-

jan Pajti} nakon obilaska radova na postavqawu specijalne utvrde na desnoj obali Tise, koja se sastoji od za to namewenih folija, mre`ica i kamewa, na potesu izme|u @abqa i Mo{orina. Sada se na ~etiri lokacije na desnoj obali Tise radi utvrda nasipa u~vr{}ivawem obale kamewem. Radovi su po~eli polovinom januara i trebalo bi da budu okon~ani u roku od godinu dana, ka`u u „Vodama Vojvodine”.

POD STI CA JI ZA STO ^AR STVO KAO LAW SKI, PIO NI JE USLOV

Pet di na ra za mle ko, 25.000 za ju ni ce

str. 6

str. 16 – 20

SPORT

Po podne pqusak Najvi{a temperatura 21 ° S

n SUDIJA DANILO GRUJI] SUSPENDOVAN DO DAQEG

n PUNE TRIBINE HRABRE GOLUBOVE

n PARTIZAN POBEDIO VOJVODINU

6 Od ponedeqka se ~isti 600 kilometara vojvo|anskih kanala 6 Sindikat „Agro`iva” strahuje za sudbinu firme

Novi Sad 8 Na Trgu slobode {arene tezge povodom Uskrsa 8 Deo tvr|ave, Vaser{tat, budu}a turisti~ka atrakcija

Vojvodina 11 U kulskoj „Iskri” novi biznis u starim pogonima 12 Zrewaninski „Gomeks” ne strahuje od velikih trgovinskih lanaca

Crna 15 Dvojica pripadnika „zemunskog klana” tra`e bla`e kazne

PRED [KOL SKA USTA NO VA „ZRE WA NIN” KR [I PRA VA DE CE

Ma li {a ni bez dnevnog sve tla str. 13

POLiTikA

subota7.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

RIK: Pri pre me za iz bo re na Ko sme tu Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja je obra zo va la 23 rad na te la za spro vo |e we par la men tar n ih iz b o r a na Ko s o v u i Me to hi ji i da la sa gla snost za for mi ra we 14 bi ra~ kih me sta s ma we od sto bi ra ~a. Rad na te la for mi ra na su u Pri {ti ni, Ko so vu Po qu, Li pqa n u, Obi l i } u, Po d u j e v u,

rad nih te la is ti ~e ve ~e ras u po no}, pred vi |e no je Ro kov ni kom za spro vo |e we iz bor nih rad wi. RIK je na sed ni ci dao sa gla snost za for mi ra we bi ra~ kih me sta s ma we od sto bi ra ~a u 14 op {ti na u Ni {u, Me dve |i, Boj ni ku, Be loj Pa lan ci, Be o ~i nu, Gor wem Mi la -

Glasawe u inostranstvu Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja oba ve sti la je dr `a vqa ne Sr bi je u ino stran stvu da ima ju pra vo da na pred sto je }im pred sed ni~ kim i par la men tar nim iz bo ri ma gla sa ju u ino stran stvu ako naj ka sni je do 14. apri la pre ko di plo mat sko-kon zu lar nog pred stav ni {tva u ze mqi bo rav ka pod ne su zah tev da se u Je din stve ni bi ra~ ki spi sak upi {e po da tak da }e gla sa ti u ino stran stvu. Bi ra~ ko me sto u di plo mat sko-kon zu lar nom pred stav ni {tvu Sr bi je u ze mqi bo rav ka bi }e otvo re no uko li ko se za gla sa we pri ja vi naj ma we 100 bi ra ~a. Dr `a vqa ni Sr bi je ko ji se ne pri ja ve do 14. apri la ne }e bi ti u mo gu} no sti da gla sa ju u ino stran stvu ve} }e svo je bi ra~ ko pra vo mo }i da ostva re u Sr bi ji, u me stu pre bi va li {ta. Uro {ev cu, [trp cu, Vu ~i tr nu, Zve ~a nu, Zu bi nom Po to ku, Le po sa vi }u, Ko sov skoj Mi tro vi ci, Sr bi ci, Vi ti ni, Gwi la nu, Ko sov skoj Ka me ni ci, No vom Br du, Is to ku, Kli ni, Pe }i, Go ri, Ora hov cu i Pri zre nu. Rad na te la for mi ra na su i u Vo `dov cu, Ze mu nu, Ku li, Oxa ci ma, Ko vi nu, Vr ba su, Aran |e lov cu, Bo ru, Ne go ti nu, Ko sje r i } u. Rok za for m i r a w e

nov cu, ^a~ ku, Iva wi ci, Lu ~a ni ma, Pi ro tu, Ga xi nom Ha nu, Ba bu {ni ci, Alek sin cu i Kla do vu. Se k re t ar RIK-a Veq k o Oda lo vi} re kao je da je na pret h od n im iz b o r i m a bi l o oko 150 bi ra~ kih me sta na ko ji ma je gla sa lo ma we od 100 bi ra ~a, kao i da je for mi ra no i jed no bi ra~ ko me sto na ko jem je gla sa lo sa mo de vet bi ra ~a.

NOVAC ZA PREDSEDNI^KE IZBORE NIJE PLANIRAN BUYETOM

Vla da bro ji iz re zer vnog yepa Za spro vo |e we pred sed ni~ kih iz bo ra u Sr bi ji po treb no je obez be di ti oko dve mi li jar de di na ra dr `av nog nov ca. Pred vi |e na su ma ni je pro jek to va na bu xe tom za ovu go di nu, ta ko da }e ta ci fra mo ra ti da se obez be di iz bu xet ske re zer ve. Tro {ko ve or ga ni zo va wa pred sed ni~ kih iz bo ra Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja i Na rod na skup {ti na pro ce ni li su na 1.090.344.000 di na ra. Ti tro {ko vi ob u hva ta ju rad RIK-a, na kna de ~la no vi ma bi ra~ kih od bo ra, pre voz, {tam pa we gla sa~ kih li sti }a... Na osno vu Za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti, pred la ga ~i kan di da ta za pred sed ni ka tre ba da do bi ju 0,1 od sto re pu bli~ kog bu xe ta za fi nan si ra we kam pa we, {to je u ovom slu ~a ju 844.028.190 di na ra. Uz to, po treb no je u ka si na }i i 8.440.282 di na ra, ko ji idu Agen ci ji za bor bu pro ti ko rup ci je za kon tro lu fi nan sij skih iz ve {ta ja kam pa we. Ka da je pro jek to van bu xet Skup {ti ne za ovu go di nu, naj pre je bi la uvr {}e na i stav ka pred sed ni~ kih iz bo ra, ali se

po tom od to ga od u sta lo, ka ko je obra zlo è no – da se ne bi pre ju di ci rao da tum wi ho vog odr à va wa, bu du }i da re dov ni man dat pred sed ni ka dr à ve is ti ~e 15. fe bru a ra 2013. go di ne. Ra ~u ni ca za pred sed ni~ ke iz bo re pra vqe na je pod pret po stav kom da }e bi ti odr à na dva kru ga, ta ko je za or ga ni za ci ju pr vog RIK-u po treb no 721,8 mi lion di na ra, a za dru gi iz bor ni krug 368,5 mi li o na di na ra. Naj vi {e nov ca – oko 1,6 mi li jar da di na ra – oti }i }e za na gra de za po sle ni ma ko ji }e spro ve sti iz bo re. Ka fe, vo de i so ko vi to kom ra da ko {ta }e oko 57 mi li o na di na ra. Svi ko ji bu du è le li da u|u u tr ku za pred sed ni ka mo ra }e da sa ku pe 10.000 pot pi sa i da po lo è jem stvo od 100.000 do 150.000 evra, u za vi sno sti od bro ja u~e sni ka, {to su pra vi la ko ja va è i za par la men tar ne iz bo re. Za iz bor nu utak mi cu za par la ment Sr bi je pa re su pla ni ra ne bu xe tom za ovu go di nu ta ko {to }e Ko mi si ji i}i 1,1 mi li jar da di na ra, a stran ka ma za kam pa we 890 mi li o na di na ra. S. St.

VESTI SNS i PUPS Par ti ja uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je i Srp ska na pred na stran ka na pra vi le su ko a li ci ju u Sme de re vu i na pred sto je }im lo kal nim iz bo ri ma na stu pi }e na za jed ni~ koj od bor ni~ koj li sti „Po kre ni mo Sme de re vo – To mi slav Ni ko li}”. Osim PUPS-a, na iz bor noj li sti SNS-a za od bor ni ke za Skup {ti nu gra da Sme de re va su i No va Sr bi ja, Po kret so ci ja li sta, Po kret „Sna ga Sr bi je – BK„ i Ko a li ci ja udru `e wa iz be gli ca u Re pu bli ci Sr bi ji. „Ovim se po tvr |u je da so ci ja li sti Sme de re va u pret hod ne ~e ti ri go di ne ni su is pu ni li o~e ki va wa pen zi o ne ra i svih osta lih gra |a na ko ji po dr `a va ju po li ti ku PUPSa na te ri to ri ji Sme de re va”, na vo di se u sa op {te wu SNS-a.

Ta di}: Ide mo u po be du Pred sed ni~ ki kan di dat De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} po zvao je ju ~e u Pro ku pqu gra |a ne da na dan iz bo ra ogr nu za sta vu Sr bi je u Evrop skoj uni ji, i oce nio da tog da na sva ko tre ba da po ka è ko je i iza ka kvih vred no sti sto ji. Ta di} je, na kon ven ci ji Ko a li ci je „Iz bor za bo qi ì vot„, pod se tio na to da qu di ko ji su vo di li Sr bi ju ni su be à li ni od jed nog pro ble ma s ko jim su se su o ~a va li. – Ni je dan od tih pro ble ma, me |u tim, ni je bio li {en pe ~a ta onih ko ji su nam po -

li ti~ ki opo nen ti i ko ji su sra mo ti li Sr bi ju svo jim re ~i ma – oce nio je Ta di}. – Oni su pre ti li, iz go va ra li ska rad ne re ~i, ko je ne sme ju da po no ve, jer ih se sti de. Ni smo mi pre ti li qu di ma da }e mo ih po bi ti, ni smo pre ti li, oni su. Ni smo go vo ri li da }e mo mi me wa ti gra ni ce, oni su. Ni smo mi go vo ri li da nam ni je `ao kad ubi ju no vi na ra, oni su. Sva ki ~o vek u ovoj ze mqi, svi qu di, sva ka za jed ni ca, si gur na je u na ~in ko jim mi vo di mo po li ti ku. Si -

gur ni su u Sr bi ji, ko ja na le ga lan i le gi ti man na ~in bra ni svo je na ci o nal ne in te re se. Ta di} je od ba cio tvrd we po li ti~ kih opo ne na ta da }e we go va ko a li ci ja pri zna ti ne za vi snost Ko so va za rad ~lan stva u EU, kao ne i sti nu. – Go vo ri li su da nam je sta lo do fo te qa, sa da je o~i gled no da nam ni je sta lo i da sme mo svi ma da iza |e mo na cr tu – po ru ~io je Ta di}.

TEMA „DNEVNIKA” LSV ODGOVARA NA PROZIVKU SVM-a ZBOG KA[WEWA U VRA]AWU IMOVINE APV

Ko stre{: Ve ru jem da }e pre mi jer Cvet ko vi} is pu ni ti obe }a we Za me nik pred sed ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Ko stre{ iz ja vio je da, upr kos ka {we wu u do no {e wu ured bi o pre no su de la imo vi ne Voj vo di ni, ne ma raz lo ga da sum wa u to da }e pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} is po {to va ti ovu za kon sku oba ve zu i obe} we ko je dao li de ru Li ge Ne na du ^an ku uo~i usva ja wa Zko na o jav noj svo ji ni u sep tem bru pro {le go di ne. U iz ja vi za „Dnev nik”, a po vo dom kri ti ka iz SVM-a zbog is te ka za kon skog ro ka od {est me se ci u ko jem je, a u skla du s amand ma nom LSV-a ko ji je u{ao u tekst za ko na, Vla da Sr bi je tre ba lo da do ne se ured be ko ji ma bi se omo gu }i lo da se AP Voj vo di ni pre ne se imo vi na Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti, Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne, No vo sad skog saj ma, Pe tro va ra din ske tvr |a ve, Rud ni ka u Ko vi nu i DP „No vi Sad – Gas, Ko stre{ je ka zao da to ka {we we ne zna ~i da taj pro ces ne }e bi ti za vr {en. On je ka zao da raz u me ne za do voq stvo SVM-a zbog ovog ka {we wa jer, ka ko je na veo, i sam de li ta kav ose }aj, ali na po mi we da do sa da {wa prak sa po ka zu je da su sva pi ta wa ve za na za Voj vo di nu uvek re {a va na u za ka {we wu, „od Sta tu ta APV ko ji je ka snio 14 me se ci do Za ko na o jav noj svo ji ni ko ji je ka snio 12 go di na„. – To su ~i we ni ce ko je se ne mo gu za ne ma ri ti, ali o~e ku jem da }e pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} odr `a ti re~ i ne mam raz lo ga

da sum wam da }e Voj vo di ni bi ti vra }e na ova imo vi na, ka ko je to i do go vo re no – tvr di Ko stre{. On je SVM-u spo ~i tao da je pre u zeo ulo gu kri ti ~a ra, ali da „ni je u sta wu da ura di ni {ta kon kret no za Voj vo di nu, ~ak ni s funk ci je pred sed ni ka po kra jin skog par la men ta„. – SVM na ovaj na ~in po ku {a va da skre ne pa `wu na se be. Ali, ipak, ni kad ni je po dr `ao na {u ini ci ja ti vu u Skup {ti ni Voj vo di ne da se ras pra vqa o obe {te }e wu NIS-a, ko ju smo pod no si li 29 pu ta. Ta ko |e, voj vo |an ski par la ment ni je do neo pred log za ko na o fi nan si ra wu APV, ni ti je SVM to sta vio na dnevn red iako ima ju pred sed ni ka Skup {ti ne. Ja raz u mem wi ho vu kri ti ku ka {we wa pre no sa imo vi ne Voj vo di ni, i mi

u LSV-u isto se ose }a mo zbog to ga, ali, za raz li ku od SVM-a, ipak po sti `e mo ne ke re zul ta te. I bi lo bi mi dra go kad bi za jed no s na ma i oni ura di li ne {to ko ri sno, ume sto {to sa mo se de sa stra ne i kri ti ku ju ceo si stem – is ta kao je Ko stre{. A u po gle du sud bi ne na ve de nih ured bi, re kao je da je pre mi jer Cvet ko vi} do sad uvek is pu wa vao ono {to je obe }ao, ali i da mu ni su po zna ti raz lo zi ka {we wa do no {e wa ured bi o voj vo |an skoj imo vi ni. – U po gle du imo vi ne DP „No vi Sad – Gas„ po sto je objek tiv ni raz lo zi za ka {we we jer je u to ku sud ski spor ~i ji is hod se mo ra sa ~e ka ti da bi se re {a va la imo vin ska pi ta wa. O osta loj imo vi ni ko ja je tre ba lo da se de fi ni -

{e ured ba ma ne ma ni ka kvog spo ra – ka zao je Ko stre{. Li der SVM-a I{tvan Pa stor iz ja vio je pret hod no na {em li stu da za kon ski rok za do no {e we ovih ured bi ni je is po {to van, te po no vio kri ti ke na ra ~un Za ko na o jav noj svo ji ni, ko ji u SVM-u sma tra ju {tet nim za voj vo |an ske in te re se. A u sa op {te wu iz te stran ke pod se }a se na to da je SVM bio pro tiv tog za ko na jer ni su pri hva }e ni we go vi amand ma ni ko ji ma se tra ì lo da se Voj vo di ni vra te è le zni~ ka i vod na in fra struk tu ra i sva imo vi na stva ra na nov cem gra |a na APV, ali da je on u re pu bli~ kom par la men tu pro {le je se ni ipak usvo jen uz po dr {ku Li ge i Li be ral no-de mo krat ske par ti je. SVM sma tra i da je amand man LSV-a, ko ji je po stao deo Za ko na, a ko jim je bi lo pred vi |e no da se ured ba ma Vla de Voj vo di ni vra ti imo vi na VA NU, Pe tro va ra din ske tvr |a ve, RTV-a, No vo sad skog saj ma, Rud ni ka „Ko vin„, DP „No vi Sad – Gas„ i le gat – „du bo ko {te tan po voj vo |an ske in te re se„ jer svo |e we tog pi ta wa na ni vo Vla di ne ured be pred sta vqa „po ni è we gra |a na Voj vo di ne„. SVM je oce nio da ni to obe }a we i za kon ski rok ni su is po {to va ni, iz ra à va ju }i o~e ki va we da }e se gra |a ni Voj vo di ne na pred sto je }im iz bo ri ma od re di ti pre ma ta kvom „ne po {to va wu Usta va i za ko na, kao i po li ti ci za sno va noj na ob ma na ma”. B. D. Savi}

\u ri {i}: Ko a li ci ja sa SNS-om ni je re al na Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra i {ef iz bor nog {ta ba De mo krat ske stran ke Mar ko \u ri {i} iz ra zio je ju ~e o~e ki va we da }e li sta „Iz bor za bo qi `i vot” na iz bo ri ma osvo ji ti naj ve }i broj gla so va, oce niv {i da ta ko zva na ve li ka ko a li ci ja, od no sno sa rad wa DS-a i SNS-a po sle iz bo ra ni je re al na. \u ri {i} je, go stu ju }i na TV „Pink„, iz ra zio o~e ki va we da }e po sle pred sed ni~ kih iz bo ra DS po nu di ti man dat ne ko me da for mi ra vla du.

– U za vi sno sti od re zul ta ta iz bo ra i po li ti~ ke si tu a ci je, ve ru jem da }e DS bi ti taj ko }e na pred log no vog-sta rog pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a od lu ~i ti ko me }e po ve ri ti man dat za for mi ra we vla de – na ja vio je \u ri {i}. On je ta ko |e is kqu ~io i mo gu} nost sa rad we DS-a sa stran ka ma ko je su pro tiv EU kao {to su SRS i DSS, uko li ko one osta nu na tim po zi ci ja ma. Na pi ta we o mo gu }im kan di da ti ma za bu du }eg pre mi je ra, \u ri {i} je od -

go vo rio da DS ima mno go po ten ci jal nih kan di da ta, da u stran ci ni su o to me raz go va ra li i da do kra ja kam pa we ne }e o to me go vo ri ti. Go vo re }i o pred sed ni~ kim iz bo ri ma, \u ri {i} je re kao da je re al nost i na iz bo ri ma 2004. po ka za la da je raz li ka u osvo je nim gla so vi ma iz me |u kan di da ta iz no si la ~e ti ri od sto u ko rist Ta di }a, a 2008. ne {to vi {e od dva od sto i da u tom okvi ru o~e ku je re zul tat, ali da je va `no da na iz bo re iza |e ve li ki broj gra |a na i da o~e ku je ve li ki od ziv.

TVIT CRTICA Za jed no za No vi Pa zar Od bo ri So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, Srp ske ra di kal ne stran ke, Je din stve ne Sr bi je i Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je na stu pi }e na lo kal nim iz bo ri ma u ko a li ci ji pod ime nom „Za jed no za No vi Pa zar”. ^lan Glav nog od bo ra SPS Pre drag Pa vlo vi} ve ru je da }e ova ko a li ci ja po sti }i do bre re zul ta te na iz bo ri ma, jer pred sta vqa skup is ku stva i mla do sti. Pred sed nik lo kal nog od bo ra SRS Mi lan Ve se li no vi} is ta kao je da }e ova ko a li ci ja vo di ti fer i po {te nu pred iz bor nu kam pa wu. On je do dao da iz bor nu li stu ove ko a li ci je, ~i ne Sr bi, Bo {wa ci i Ro mi, ~i me su è le li da po ka ù da su za za jed ni~ ki ì vot.

Za {to Bo ris Fa no vi na dru {tve noj mre ì „Tvi ter” sva ko dnev no po sta vqa ju pi ta wa, jer im je to ret ka pri li ka da s po li ti ~a ri ma ko je „pra te“ ima ju kon takt „o~i u o~i“. Ta ko su li de ra LSV-a Ne na da ân ka pi ta li za {to po dr à va Bo ri sa Ta di }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma. „Zato {to sa mo on mo è da po be di To mu Ni ko li }a„, ob ja snio je â nak. Na opa sku da je LSV mo gao sta vi ti kan di da ta u pr vom kru gu, a ako ne pro |e, da u dru gom po dr ì ne kog dru gog kan di da ta, â nak od go va ra: „Ne. U dru gi krug ne ma {an se da u|e ne ko dru gi osim Ta di }a i Ni ko li }a, a pre ve li ka pred nost Ni ko li }a bi bi la de mo ra li {u }a„.

[ta zvu ~i lo gi~ no Me |u kan di da ti ma za pred sed ni ka Sr bi je je i ak tu el ni mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi}, ko ga je is ta kao URS. Me |u ko men ta ri ma o qu di ma ko ji bi mo gli se sti u zda we na An dri }e vom ven cu je i na pis glum ca Bra ni sla va Tri fu no vi }a: „Pa to lo ga za pred sed ni ka! Zvu ~i lo gi~ no„, krat ko }e Tri fu no vi}.

Mi ro slav – na rav no Mi ni star od bra ne i pot pred sed nik DS-a Dra gan [u ta no vac po sve mu su de }i le po se ose }ao u ~e tvr tak uve ~e u No vom Sa du.

Na kon da na pro ve de nog u kam pa wi u Tr ste ni ku i Le skov cu, ka ko je na veo na dru {tve noj mre `i „Tvi ter„, ob reo se uve ~e u no vo sad skom „Spen su„. I gde bi dru go, ne go na kon cer tu svog ta sta Mi ro sla va Ili }a.

„Kon cert u pre pu nom ’Spen su’, na rav no Mi ro slav Ili}! Po zdrav svi ma„, na pi sao je na „Tvi te ru„ [u ta no vac, „oka ~iv {i“ sli ku na laj ni da bi do ~a rao kon cert nu at mos fe ru. S. St

c m y

politika

dnevnik

subota7.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PO^ELO KANDIDOVAWE ZA PREDSEDNI^KU TRKU

Da ~i}: Bez hen di ke pa ula zim u bor bu Pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da s ve li kim op ti mi zmom ula zi u pred sto je }e iz bo re, „ne sa mo pred sed ni~ ke”, i oce nio da }e ko a li ci ja oku pqe na oko SPS-a osvo ji ti ve li ki broj gla so va i bi ti iz ne na |e we. – Bez ika kvih hen di ke pa ula zim u ovu bor bu, za to {to i osta li pro tiv kan di da ti ni su ste kli pred no sti svih ovih go di na – re kao je no vi na ri ma Da ~i}. On je ka zao da oni ko ji su se po ja vi li po sle 2000. go di ne ni su is pu ni li o~e ki va wa gra |a na ko ja su bi la ve li ka 5. ok to bra.

– Oni ko ji do la ze iz Srp ske ra di kal ne stran ke ili Srp ske na pred ne stran ke, ko ja je ne ka da bi la u SRS-u, si gur no su i ta da ka rak te ri sa ni kao eks trem ni ji ne go {to je to bi la So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je i Slo bo dan Mi lo {e vi} – re kao je Da ~i}. – Sr bi ji je po treb na ja sna i ~vr sta po li ti ka ko ja }e ~vr sto sta ja ti iza we nih na ci o nal nih i dr `av nih in te re sa – oce nio je on, i do dao da na ~e lu dr `a ve tre ba da bu de onaj ko }e bi ti spre man da do no si od lu ke. – Sr bi ji ne do sta je eko nom ski raz voj, prav da, si gur na i ~vr sta ru ka ko ja }e je vo di ti u ova te {ka vre me na.

Ja dran ka [e {eq kan di dat SRS-a Srp ska ra di kal na stran ka sa op {ti la je ju ~e da je kan di dat te stran ke za pred sed ni ka Sr bi je Ja dran ka [e {eq, su pru ga pred sed ni ka stran ke Vo ji sla va [e {e qa. Pred sed ni~ ki ko le gi jum SRS-a pri hva tio je na sed ni ci pred log pot pred sed ni ka stran ke Alek san dra Mar ti no vi }a da Ja dran ka [e {eq bu de kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je. „Na ko le gi ju mu je is tak nu to da je Ja dran ka [e {eq `e na ko ja je svo ju hra brost, do sled nost i sprem nost na `r tvo va we do ka za la to kom pro te klih de set go di na ha {kog za to ~e ni {tva svog su pru ga Vo ji sla va [e {e qa”, ka `e se u sa op {te wu. Jo{ se is ti ~e da je Sr bi ji po tre ban do ma }in ko ji }e o woj bri nu ti i za wu se `r tvo va ti

ona ko ka ko o svo joj po ro di ci bri ne i za wu se `r tvu je Ja dran ka [e {eq. „Iz bo ri su po sled wa

Kan di dat „Pre o kre ta” za pred sed ni~ ke iz bo re ^e do mir Jo va no vi} po ru ~io je ju ~e da se kan di do vao da bi pod se tio Sr bi ju na to da je gre {i la u pro {lo sti, ali i da bi je pod sta kao na to da bu de mo der ni je i to le rant ni je dru {tvo, is ti ~u }i da je we go va oba ve za i da u|e u po li ti~ ku bor bu s li de rom De mo krat ske stran ke Bo ri som Ta di }em zbog na ~i na na ko ji je vo dio ze mqu. „U iz bo re idem da bi ze mqu vo dio dru ga ~i je” od Ta di }a, na gla sio je Jo va no vi}, ko ji sma tra da je Sr bi ji po tre ban pred sed nik ko ga }e „po dr `a va ti Sa ra je vo, raz u me ti Hrav tska i ko ji ne }e bi ti za do vo qan ti me {to je po de lio Sr be i Al ban ce na Ko so vu

i Me to hi ji”. On je na veo da `e li da se za hva li Ta di }u za sve {to je ura dio i da mu ka `e da je bi lo „pre vi {e kom pro mi sa ta mo gde ni je tre ba lo da ih bu de, i ne mo }i gde je bi la po treb na hra brost”. On je na gla sio da se kan di do vao za pred sed ni ka da bi pod se tio Sr bi ju ko li ko je u pro {lo sti gre {i la i da je oba ve zna da u~i ni ne {to vi {e od kon sta ta ci ja da su gre {ke osta le za na ma. - Mno go smo du `ni i Ko so vu i Bo sni. Ako vo li mo svo ju ze mqu, taj dug tre ba da vra ti mo ta ko {to }e mo stvo ri ti mo der ni ju, lep {u, to le rant ni ju i otvo re ni ju ze mqu, ona kvu ka kva je po treb na re gi o nu, re kao je Jo va no vi}. D. M.

Dra gi {i} kan di dat za pred sed ni ka

„Dve ri”: Vla dan Gli {i} ide u predsedni~ku trku Kan di dat po kre ta „Dve ri” za pred sed ni ka dr `a ve bi }e ~lan ru ko vod stva tog po kre ta Vla dan Gli {i}, sa op {te no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re tog po kre ta. Gli {i} je tom pri li kom re kao da }e bi ti „ne ti pi~ ni kan di dat” jer }e deo we go vog na stu pa bi ti „de le gi ti mi za ci ja pred sed ni~ kih iz bo ra”. Iz „Dve ri” je sa op {te no da }e Gli {i} u kam pa wi pro go va ra ti u ime svih ko ji su ne za do voq ni, a na na ~in na ko ji to ne ra di ni jed na po li ti~ ka op ci ja. „Dve ri” sma tra ju od lu ku Bo ri sa Ta di }a „naj bo qom u we go va dva man da ta bu du }i da je on naj od go vor ni ji za sta we u ze mqi”, a s dru ge stra ne, na vo de da „skra }i va we man da ta ne pred sta vqa ustav nu ka te go ri ju”. Gli {i} je ro |en 1970. go di ne u Pri {ti ni, osnov nu {ko lu i gim na zi ju za vr {io je u Aran |e lov cu, a Prav ni fa kul tet i pra vo sud ni is pit u Be o gra du.

Po kret rad ni ka i se qa ka (PRS) sa op {tio je ju ~e da je wi hov kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je Zo ran Dra gi {i}. „Je di na iz vr {na ovla {}e wa ko ja po Usta vu pred sed nik Sr bi je ima su iz do me na na ci o nal ne bez bed no sti. Dra gi {i}, kao je dan od naj ve }ih stru~ wa ka za bez bed nost u Sr bi ji, naj bo qi je kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je i ube |e ni smo u to da na rod Sr bi je ne }e na se sti na la `no pred sta vqa nu po la ri za ci ju i po de lu Sr bi je na dva ta bo ra”, sa op {tio je ovaj po kret.

Ni ko li}: Sr bi ja ima dvo ja vra ta – ka Is to ku i ka Za pa du pri li ka da se na pra vi za o kret od do sa da {we ka ta stro fal ne dr `av ne po li ti ke. Na pred sto je }im iz bo ri ma gra |a ni bi ra ju iz me |u do sa da {we po li ti ke po ni `e wa i ko ma da wa Sr bi je ko ju nu de Bo ris Ta di} i To mi slav Ni ko li} ili po li ti ke eko nom skog i na ci o nal nog opo rav ka Sr bi je ko ji nu di SRS”, za kqu ~u je se u sa op {te wu.

Din ki}: Sa mo jak pre mi jer Li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} iz ja vio je da no va vla da mo ra da ob u zda i sma wi bi ro kra ti ju, na vo de }i da to mo è ura di ti sa mo jak pre mi jer i ozbi qan mi ni star fi nan si ja, pi {e u ju ~e ra {wem sa op {te wu URS-a. – Za po sled wih {est go di na od ka da je dru ga stran ka pre u ze la od go vor nost za jav ne fi nan si je u Sr bi ji, ni ka da ni je bi lo vi {e na me ta na le |i ma pri vre de i ni ka da ni je bi la ve }a ba ha tost ad mi ni stra ci je na svim ni vo i ma, kao da pri vre da po sto ji zbog dr à ve, a ne obr nu to – re kao je Din ki} na kon ven ci ji URS-a u Be o ~i nu. On je is ta kao da su evrop ske in te gra ci je do bre za ze mqu, ali da Evro pa ne }e re {a va ti na {e pro ble me ve} da to mo ra da ura di srp ska vla da. On je iz ra zio uve re we da }e gra |a ni na pred sto je }im iz bo ri ma gla sa ti za ozbiq ne i ja ke qu de ko ji su u sta wu da uve du red u dr à vi i ko ji ne }e sa mo da se za kla wa ju iza Evro pe.

Jo va no vi}: Mno go smo du `ni Ko so vu i Bo sni

Li der Ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e u Ba ri ~u da se on za la `e za ula zak u Evrop sku uni ju, ali da Sr bi ja ima dvo ja vra ta – ka Is to ku i ka Za pa du. – Sr bi ja ni ka da ne sme da za bo ra vi sa rad wu s Ru skom Fe de ra ci jom. Ma li smo mi da se od rek ne mo ogrom nog part ne ra –

re kao je Ni ko li}. On je po ru ~io da ta stran ka ni ka da ne }e ura di ti bi lo {ta {to bi na qu ti lo EU, osim ako, ka ko je is ta kao, EU bu de hte la da nas od ba ci po sta vqa wem ne mo gu }ih uslo va. – Po sto je uslo vi ko je na rod ne mo `e da pri hva ti. Po sto ji Ko so vo i Me to hi ja ko je je srp -

sko i mo ra da osta ne srp sko – is ta kao je li der na pred wa ka. Ni ko li} je pri sta li ca ma na pred wa ka is pred ula za u fa bri ku „Pr va iskra” re kao da im obe }a va da Bo ris Ta di} vi {e ni ka da ne }e bi ti pred sed nik Sr bi je jer je, ka ko je re kao, „to kom man da ta vi {e bio pred sed nik De mo krat ske stran ke, ne go pred sed nik dr `a ve”.

POTPREDSEDNIK SPS-a DU[AN BAJATOVI]

Ja ka Voj vo di na je stra te {ki in te res Sr bi je Pot pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i {ef voj vo |an skog od bo ra te stran ke Du {an Ba ja to vi} iz ja vio je ju ~e da }e osnov na po ru ka kam pa we Ko a li ci je SPS–PUPS– JS–SDPS-a na po kra jin skim iz bo ri ma bi ti da je ja ka Voj vo di na stra te {ki in te res Sr bi je. On je po no vio da se na ovim iz bo ri ma kan di du je za voj vo |an skog pre mi je ra, a ta kan di da tu ra ju ~e je te a tral no ozva ni ~e na na kon fe ren ci ji za no vi na re u SPS-u, na ko ju je Ba ja to vi} sti gao u prat wi ka me ra i ko al ci o nih part ne ra, a na kon {to su no vi na ri ma iz ne ti po da ci o re zul ta ti ma ko je je po sti gao kao di rek tor „Sr bi ja ga sa”, Ba ja to vi} se no vi na ri ma obra tio op sa kom da je re~ o ame ri~ kom ti pu kam pa we. – Mi tre ba da bu de mo po no sni na svo je oso be no sti, i kul tur ne i po li ti~ ke i dru ge, i da se tak mi -

~i mo, pa i kao Voj vo |a ni, ali po zi tiv no – re kao je on. Po ru ~io je i da su Sr bi ji neo p hod ne pro me ne ko je }e omo gu }i ti da se stvo ri dru {tvo jed na kih {an si, ali ne za sno va no na neo li be ral nom kon cep tu, ka ko je uka zao, ve} na kon cep tu ko ji pod ra zu me va „sna `nu i ja sno de fi ni sa nu dr `a vu”, ko ja }e se ak tiv no ukqu ~i ti u re {a va we pro ble ma u pri vre di, pre sve ga onih ve za nih za „efek te

pqa~ ka {ke pri va ti za ci je”. Za lo ìo se i za re in du stri ja li za ci ju, te do dao da su kqu~ ni pro ble mi za in ve sti ci je u pri vre di ko rup ci ja, ne ja san za kon ski okvir i pre spo ra ad mi ni stra ci ja. Is ta kao je da je „Sr bi ja gas” po ka zao na pri me ru pan ~e va ~e ke Azo ta re, Sta kla re u Pa ra }i nu, „Agro ì va„ i ki kind skog MSK-a da se mo è opo ra vi ti i ve li ki deo do ma }e pri vre de i sa ~u va ti rad na me sta, ~ak i u pro pa lim pred u ze }i ma. Ba ja to vi} je ka zao da po dr à va pro jek te kao {to su iz grad wa „@e è qe vog„ mo sta u No vom Sa du i tu ne la kroz Fru {ku go ru, ali da }e ta ko a li ci ja po ku {a ti da pro mo vi {e Du nav kao raz voj ni po ten ci jal Sr bi je. Oce nio je i da je ze mqi

REKLI SU

Je re mi}: Sa mo je dan ~o vek

^a vo {ki: Zlo u po tre ba in sti tu ta ostav ke

Do dik: Po dr {ka Ta di }u

^lan Pred sed ni {tva DS-a Vuk Je re mi} iz ja vi je ju ~e da ~o vek ko ji po sle 6. ma ja bu de vo dio Sr bi ju mo ra da po zna je i raz u me svet i da go vo ri je zi kom ko ji svet go vo ri i da u Sr bi ji po sto ji sa mo je dan ta kav ~o vek – pred sed nik DS-a i bu du }i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}. „Sa mo je dan ~o vek u Sr bi ji da nas zna ka ko da se u Bri se lu iz bo ri za kan di da tu ru, a u isto vre me u Mo skvi obez be di ve to na Sa ve tu bez bed no sti... Sa mo je dan zna da do bi je po dr {ku re gi o nal nih part ne ra i da pri vu ~e in ve sti ci je u Sr bi ju¤”, re kao je Je re mi} na kon ven ci ji li ste „Iz bor za bo qi `i vo” u Pro ku pqu. On je, po slu `iv {i se te ni skom me ta fo rom, re kao da je DS, ka da je pre u zeo od go vor nost, na sle dio ve o ma te {ku si tu a ci ju. – Pro tiv nik je vo dio s dva se ta, sa da je dva: dva, i sa da su gra |a ni Sr bi je na ser vi su i od lu ~u ju {ta }e s lop tom – po ru ~io je Je re mi}.

Aka de mik Ko sta â vo {ki oce nio je ju ~e da je od lu ka do sko ra {weg pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a da pod ne se ostav ku za rad odr à va wa pre vre me nih pred sed ni~ kih iz bo ra „te {ka zlo u po tre ba in sti tu ta ostav ke” ko ja za po sle di cu mo è ima ti da le ko se `no na ru {a va we ustav nog po ret ka. Na kon fe ren ci ji za no vi na re Po kre ta „Dve ri” â vo {ki je re kao da pred sed nik prav no i po li ti~ ki is prav nu ostav ku mo è pod ne ti sa mo zbog ozbiq no na ru {e nog zdra vqa ili zbog ose }a ja kri vi ce za po ~i we ne gre {ke i pro ma {a je u po li ti ci. – Da je Ta di} pod neo ostav ku zbog ose }a wa kri vi ce i od go vor no sti zbog o~i gled nih ne u spe ha u po li ti ci ko ju je vo dio, to bi u jav no sti bi lo pri mqe no kao vi so ko mo ra lan ~in, dru gi ma za pri mer i ugled. On je, me |u tim, pod neo ostav ku u po sled wi mo gu }i ~as da bi sa mom se bi kao kan di da tu na me stio naj po voq ni ji tre nu tak za u~e {}e na pred sed ni~ kim iz bo ri ma – re kao je â vo {ki.

Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske i li der SNDS-a Mi lo rad Do dik iz ja vio je da su on i we go va stran ka za in te re so va ni za to da Sr bi ja u ma ju do bi je de mo krat ske i le gi tim ne iz bo re, da oni po dr à vju De mo krat sku stran ku i Bo ri sa Ta di }a za pred sed ni ka, ali da }e po {to va ti re zul tat ko ji god bu de. – Mo ja par ti ja SNSD ima spo ra zum o sa rad wi s De mo krat skom stran kom i mi se to ga dr ì mo. Kao {to su oni nas po dr à va li ov de, i mi }e mo po dr à va ti wih. Mi bi smo è le li da oni ostva re iz bor nu po be du, po dr à }e mo Bo ri sa Ta di }a za pred sed ni ka Sr bi je i ne ma tu ni ka kvih spe ku la ci ja – re kao je Do dik u in ter vjuu ba wa lu~ kim „Ne za vi snim no vi na ma”. On je ka zao da Re pu bli ka Srp ska vo li Sr bi ju i da è li da ona bu de naj mo} ni ja i naj sta bi li ni ja ze mqa na Bal ka nu, a ona to, ka ko je re kao, po po ten ci ja li ma mo è da bu de.

po treb na no va agrar na po li ti ka, te na veo da „li~ no ra di” na to me da se for mi ra ru sko-srp ski agrar ni fond. Do dao je i da kqu~ ne stva ri u Voj vo di ni mo ra ju bi ti ob no va ka nal skih si ste ma u Voj vo di ni i zna ~aj no in ve sti ra we u na vod wa va we. Ba ja to vi} sma tra da ni je spor no {to te ide je pla si ra kao kan di dat za po kra jin skog pre mi je ra, iako to ni je po zi ci ja s ko je se one mo gu re a li zo va ti. – Ako pla si ra te do bre ide je, ni je va `no na ko joj ste funk ci ji, ve} da one do |u do gra |a na. I te ide je su plat for ma na ko joj na {a ko a li ci ja na stu pa na ovim iz bo ri ma – ka zao je on. Ba ja to vi} je upu tio po ziv mla |im ge ne ra ci ja ma da se ak tiv no ukqu ~e u dru {tve ne to ko ve i na „ne ku vr stu bun tov ni {tva” ko ja bi re zul ti ra la ge ne ra cij skom sme nom, „da bi mla di qu di pre u ze li stvar u svo je ru ke”. B. D. S.

PRIÂONIcA „Avan tu ri sti u Voj vo di ni tra è Re pu bli ku Voj vo di nu, tra è fe de ra li za ci ju Sr bi je. Onaj moj ze mqak tra ì da na pra vi yama hi ri ju od No vog Pa za ra. Ne }e vi {e mo }i ni jed ni ni dru gi, ne }e ni je dan eks tre mi zam pro }i u Sr bi ji” – Ra sim Qa ji} (SDPS). *** „Ko je jed nom {tam pao pa re, taj sa mo to zna i da ra di” – Zo ran Osto ji} (LDP). *** „Mi smo je di na vla da u Evro pi ko ja je za vre me kri ze po boq {a la kre dit ni rej ting, po ve }a la pen zi je i ni je po di za la PDV. A us pe la je da sa ~u va ma kro e ko nom sku sta bil nost i ele men tar nu so ci jal nu si gur nost za svo je gra |a ne. To je ve li ko do stig nu }e” – Oli ver Du li} (DS). *** „URS è li po no vo da se kva li fi ku je da u bu du }oj vla di vo di re sor po qo pri vre de, kao i re sor fi nan si ja” – Mla |an Din ki} (URS). *** „Ako ne bu de bi lo ve li kog uti ca ja na jav no mne we i stva ra we re fe ren dum ske at mos fe re, mi slim da Ivi ca Da ~i} po li~ nom pro fi lu i psi hlo {kom pro fi lu naj vi {e tre ba Sr bi ji” – Sla vi ca \u ki}De ja no vi} (SPS). *** „@e qa mi je da do pri ne sem pro me na ma u na {oj ze mqi ko je pro pa gi ra par ti ja NS s Ve li mi rom Ili }em na ~e lu. Na dam se po sla ni~ kom me stu. Vo le la bih, {to da ne?! Ono {to za i sta pri èq ku jem je ste da po mog nem ovom na pa }e nom na ro du. Bo ri }e mo se svim si la ma za na rod” – ~la ni ca gru pe „Mo dels” Ne ve na Ayemo vi} (NS). *** „Sr bi ji je po tre ban do ma }in ko ji }e o woj bri nu ti i za wu se `r tvo va ti ona ko ka ko o svo joj po ro di ci bri ne i za wu se `r tvu je Ja dran ka [e {eq” – Pred sed ni~ ki ko le gi jum SRS-a.

Su bo ti ca: ^o ko lad na ja ja Ak ti vi sti De mo krat ske stran ke u Su bo ti ci gra |a ni ma su de li li ~o ko lad na ja ja i pro pa gad ni ma te ri jal. Na taj na ~in su `e le li da ~e sti ta ju svim Su bo ti ~a ni ma ko ji sla ve pred sto je }e us kr {we pra zni ke. S. I.

[ta ka è ja pan ski ho ro skop Ja pan ski ho ro skop „ki ga ku” ka è da }e ova go di na bi ti po voq na za kan di da te za pred sed ni ka DS-a, URS-a, PRS-a, „Dve ri„ i SPS-a, dok zve zde „lo {e pi {u” li de ru LDP-a i DSS-a. I dok se za pad wa~ ki ho ro skop od re |u je po da tu mi ma ro |e wa obe le è nim od re |e nim zna ci ma, Ja pan ci ve ru ju da je svet u ko jem ì vi mo pod uti ca jem de vet zve zda, a sva ka zve zda od go va ra ne kom bro ju u ni zu od je dan do de vet, od re |u ju na {u li~ nost i ka rak ter, ali i na {e sud bin ske ve ze i sla ga we s oso ba ma iz na {eg okru è wa, za vi sno od na {e go di ne ro |e wa, pre no si Ta njug. Ta ko je, npr., pred sed ni~ ki kan di dat URS-a Zo ran Stan ko vi} (1954) ro |en u zna ku bro ja je dan. Za ro |e ne u zna ku tog bro ja 2012. je go di na u ko joj }e bi ti u cen tru pa `we, s tim {to im je pr va po lo vi na go di ne bo qa od dru ge. U zna ku bo ja dva ro |e ni su li de ri DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca (1944) i LDP-a ê do -

mir Jo va no vi} (1971). Za ro |e ne u zna ku ovog bro ja 2012. go di na je naj lo {i ja u ci klu su od de vet, ko li ko ih ima u ja pan skom ho ro sko pu. Sve }e im i}i te {ko ili ote `a no, a u mno go ~e mu uop {te ne }e uspe va ti. Li der SNS-a To mi slav Ni ko li} (1952) ro |en je u zna ku bro ja tri, kao i li der Po kre ta rad ni ka i se qa ka Zo ran Dra gi {i} (1961) i kan di dat „Dve ri” Vla dan Gli {i} (1970). Ro |e ni ma u zna ku tog bro ja se u ovoj go di ni pred vi |a ju „do bri zna ci na ho ri zon tu”. Ipak, sre }a ne ma onu sna gu ko ja im je po treb na da pu nom br zi nom kre nu na pred. Po sled wi ak tu el ni pred sed nik Sr bi je i li der De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} (1958) ro |en je u zna ku bro ja {est i ovo je za we ga od li~ na go di na. Ovo je sa mo jo{ jed na do bra go di na u ko joj }e oni ma ko ji su ro |e ni u zna ku broj {est sve uspe va ti i i}i od ru ke. Tre ba da pri pa ze da se zbog to ga ne uobra ze.

ekonomija

subota7.april2012.

dnevnik

NI[TA SE ZNA^AJNO NIJE DESILO, A ZARADE PORASLE

U SREMSKOM SELU OTVORENA NOVA FABRIKA S 40 RADNIH MESTA

û dan skok pla ta u fe bru a ru – Osetno pove}awe prose~nih neto zarada u Srbiji u februaru za~u|uje jer su tom mesecu zabeleèna negativna privredna kretawa – izjavio je saradnik Instituta za trì{na istraìvawa (IZIT) Sa {a \o go vi}. – Za~u|uju}e je da u mesecu kada imate o{tar pad proizvodnih i izvoznih aktivnosti, pad turisti~kog i maloprodajnog prometa, imate rast prose~nih neto zarada – rekao je on na konferenciji za novinare, i ocenio da je re~ o „paradoksalnim kretawima”. \ogovi} je precizirao da je prose~na neto zarada u februaru iznosila 40.003 dinara i da je ona 9,2 posto nominalno i 8,3 posto realno uve}ana u odnosu na stawe iz januara Na godi{wem nivou (februar 2012/2011. godine), registrovan je

nominalni rast od 12,6 posto, a realni pomak od 7,3 posto. – Na osnovu ovih podataka reklo bi se da imamo `ivu privrednu aktivnost, koja izbacuje odli~ne proizvodne izvozne rezultate, rastu}u produktivnost i da, sledstveno tome, imamo rast zarada. To bi bila ekonomska logika, ko-

„gurawa” prose~nih neto zarada do{lo zbog rasta plata u javnom sektoru i delom u duvanskoj industriji. On je naveo da je u dve oblasti – sektoru snabdevawa elektri~nom energijom, gasom i parom ostvaren rast zarada sa 66.481 dinar na 75.981 dinar, kao i u sektoru zdravstvene delatnosti, gde je zabele`en skok plata s 28.091 dinara na 42.551 dinara u odnosu na januar. Na pitawe gde je mogu}e obja{wewe za ovakav rast zarada u zdravstvu, \ogovi} je naglasio da treba videti da li je Republi~ki zavod za statistiku pro{irio osnovicu za obra~un i {ta se sve podrazumeva pod zdravstvenom delatno{}u jer je mogu}e da su uvedene jo{ neke kategorije, osim zaposlenih u javnom sektoru.

ja u ovom slu~aju ne va`i – naglasio je on, i precizirao da svakako nije do{lo ni do smawewa broja zaposlenih, pa samim tim i osnovice za obra~un prose~ne zarade {to bi dovelo do novonastalog pove}awa. Analiziraju}i podatke, \ogovi} je do{ao do zakqu~ka da je do

Hrt kov ~a ni iz vo ze u Dan sku, ^e {ku... U Hrtkovcima je ju~e pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin, u prisustvu rumskog op{tinskog rukovodstva, sve~ano pustio u rad fabriku za proizvodwu ogrevnih ekolo{kih peleta. (Drveni peleti su bio-gorivo izra|eno od kompresovanog drveta koje

otvarawe svih radnih mesta. Ovo je prva u nizu planirana grinfild investicija u Hrtkovcima. Osim ove, planirana je i izgradwa fabrike za proizvodwu hrane za ku}ne qubimce ~ija je vrednost oko 15 miliona evra, kao i izgradwa energane u koju }e biti ulo`eno oko deset miliona evra.

obezbe|uje konzistentno i ekonomi~no grejawe). Fabrika je povr{ine oko 1.500 kvadrata, u prvoj fazi upo{qava 40 radnika i godi{we }e proizvoditi oko 30.000 tona peleta. Gradwa je po~ela u junu pro{le godine, a ukupno je ulo`eno, u izgradwu i opremu, oko tri miliona evra. – Ovo je najlep{i doga|aj koji se mogao dogoditi u Hrtkovcima jer su do pre nekoliko godina Hrtkovci bili sinonim samo za ru`ne stvari – kazao je sekretar Vasin. – Otvarawem ove fabrike {aqemo poruku da, ako je mogu}e ne{to ovako veliko otvoriti u Hrtkovcima, onda je mogu}e i u svakom selu Vojvodine. Ova fabrika je dokaz dobre saradwe mesne zajednice, od koje je krenula ideja da se napravi industrijska zona u ovom delu sela, preko Op{tinske uprave Ruma koja je ideju podr`ala i realizovala, do Pokrajinske vlade koja je subvencionisala

– U ovoj fabrici }e biti kori{}ene sirovine iz sela, ostaci poqoprivredne proizvodwe, kao i ostaci od drvne proizvodwe. Moram da naglasim da }e biti kori{}eni samo ostaci od drveta koje nije hemijski tretirano, zato se i kaè da su peleti ‘’zelena energija’’. Ovaj pogon je prvenstveno namewen kao energent za fabriku za proizvodwu hrane za ku}ne qubimce koja }e biti gra|ena ovde. Vi{ak proizvodwe }e biti izvoèn. Ve} imamo dogovoren izvoz 8.000 tona godi{we u ê{ku i 7.000 tona godi{we u Dansku. Verujem da }emo na}i dobro trì{te i kod nas, a interesovawe su pokazali i u Bosni – istakao je vlasnik fabrike Bo ris Va si qev. Predsednik op{tine Ruma Go ran Vu ko vi} naglasio je da je ovo jo{ jedan u nizu projekata koji se realizuje u okviru plana za ja~awe sela i seoskih mesnih zajednica. J. Anti}

DINAR TONE, A RATE KREDITA NE]E DRASTI^NO PORASTI ZAHVAQUJU]I PADU EURIBORA

Evrop ska ka ma ta spa sa va srp ske kre di te i du `ni ke Klijenti banaka koji vra}aju indeksirane zajmove od po~etka godine su pod stresom. Dinar pada a rate kredita su svakog meseca ve}e. Spas im ovih dana sti`e od Evropske centralne banke. Ova ku}a je velikim evropskim bankama odobrila ogromnu pomo} koja se meri stotinama milijardi evra. To je doprinelo tome da cena novca po kojoj ga banke pozjamquju jedna drugoj padne. Ta vrednost dobro

je znana doma}im klijentima: zove se euribor. Po~etkom ove godine bio je 1,6 posto na godi{wem nivou, a ju~e se zaustavio na 1,40. Procene govore da }e Evropska banka nastaviti s finansijskim injekcijama komercijalnim ku}ama te se mo`e o~ekivati da vrednost euribora nastavi da pada. [ta ove godine ~eka klijente ukqe{tene izme|u slabog dinara i opadaju}eg euribora?

iz meseca u mesec, u{teda nije mala. U Unikredit banci stambene kredite uskla|uju u februaru i avgustu pa }e klijenti sa~ekati avgust. Potro{a~ki krediti i gotovinski se uskla|uju kvartalno pa }e ve} aprilska stopa i}i naniè. Ali ono {to su dobili od Evrope, izgubi}e na doma}em kursu. Evro }e, umesto 104 dinara koliko je bio po~etkom godine, banke sada ra~unati sa 111. Ostaje im uteha da je moglo biti gore. A sada spas stiè od Zakona o za{titi korisnika finansijskih usluga. Taj propis je izbacio iz bankarske prakse mogu}nost uskla|ivawa kamate s poslovnom politikom banke. Kamata mora biti jasno odrediva, a banakri to rade naj~e{}e tako {to svoju marù vezuju za euribor, referentnu kamatnu stopu NBS-a ili kretawe cena na malo. Kako se kre}u te veli~ine, tako }e se obra~unavati i kamata. D. V.

Dinarizacija Srbije Narodna banka Srbije saop{tila je ju~e da je s Vladom Srbije potpisala Memorandum o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije. Kako se navodi, wime su definisani ciqevi, mere i aktivnosti koje }e se preduzimati radi ja~awa poverewa u nacionalnu valutu i wenu upotrebu u finansijskom sistemu. „Ciq ove strategije je postizawe zadovoqavaju}eg stepena upotrebe dinara radi dodatnog ja~awa finansijske i makroekonomske stabilnosti zemqe”, nagla{ava se u saop{tewu NBS-a. Dodaje se da su potpisivawem ovog dokumenta NBS i Vlada Srbije prepoznale neophodnost ve}e upotrebe dinara u finansijskom sistemu, {to }e, osim ve}e finansijske stabilnosti, umawiti rizik od promene deviznog kursa, oja~ati efikasnost monetarne politike, a time pomo}i stvarawu preduslova za odrìvi i sna`ni privredni razvoj. Ekonomski stru~waci smatraju da je ideja o ve}oj ulozi dinara izuzetno dobra ali }e tek kada se ceo plan i program objavi mo}i vi{e da kaù o tome. Prvi utisci su povoqni – Ja sam ve} odavno bio zagovornik ideje da dinar kao doma}a valuta treba da ima dominatnu ulogu u platnom sistemu. To bi i privrednicima znatno olka{alo poslovawe, a koristi bi svakako imali i gra|ani – kaè ekonomski stru~wak Mi lan Ko va ~e vi}. – Tek kada svi detaqi Memoranduma postanu poznati, mo}i }e vi{e da se kaè o tome.

Banke u svojim ugovorima imaju razli~ite tipove uskla|ivawa s evropskom stopom: negde se to radi na mesec dana, negde na tri, a tu je i opcija s polugodi{wim uskla|ivawem. Tamo gde se to radi kvartalno, uskla|ivawe se obavqa ba{ uo~i ovog vikenda. U Sosijete `eneral banci imaju kredite vezane za evro s fiksnom kamatom ali i one s varijabilnom, koja se ravna prema euriboru. Pojedine vrste stambenih kredita se uskla|uju mese~no, a u banci su ve} izra~unali da }e klijenti u proseku za{tedeti pet evra mese~no. Kada se to ponavqa

„Sr bi ja gas” vla snik ki kind skog MSK-a „Srbijagas„ je ju~e postao ve}inski vlasnik Metanolsko-sir}etnog kombinata (MSK) iz Kikinde, nakon {to su predstavnici tog preduze}a, dr`ave Srbije i „Srbijagasa„ potpisali ugovor o konverziji duga. Generalni direktor „Srbijagasa„ Du {an Ba ja to vi} je posle potpisivawa ugovora kazao da je ovo posledwi u nizu potpisa i postu-

paka s ciqem da se u potpunosti o~iste imovinskopravni i finansijski bilansi tih preduze}a da bi ih pripremili za investicioni ciklus i izbor novih strate{kih partnera. Bajatovi} je podsetio na to da je Vlada pre dve godine uz pomo} „Srbijagasa„ po~ela restrukturirawe velikih sistema kao {to su

Azotara, MSK, „Agro`iv„ i Srpska fabrika stakla. Po wegovim re~ima, Srpska fabrika stakla je prodata novom partneru, a fakti~ki je vlasnik banka. U planu je novi investicioni ciklus od 22 miliona evra, a „Srbijagas„ }e prihodovati 35 miliona evra, {to zna~i da }e naplatiti sva ulagawa, a ne{to sitno i zaraditi, dodao je Bajatovi}.

OD DANAS DO 5. MAJA OBUKA O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ZGRADA

Pr ve li cen ce od ju na Da bi investitor pribavio upotrebnu dozvolu, ubudu}e }e morati uz projektnu dokumentaciju da priloì i elaborat o energetskoj efikasnosti objekta, na osnovu ~ega }e se izdavati energetski paso{i. Wih }e potpisivati licencirani inèweri i firme koje }e odrediti Ministarstvo za za{titu ìvotne sredine, rudarstvo i prostorno planirawe. S tim u vezi Ministarstvo je ovlastilo Inèwersku komoru Srbije da sprovodi obuku iz obla-

sti energetske efikasnosti zgrada i organizuje polagawe stru~nog ispita za diplomirane in`ewere gra|evine, arhitekture, ma{instva i elektrotehnike. Ve} se prijavilo prvih 240 polaznika za koje }e se obuka odr`ati na Ma{inskom fakultetu u Beogradu od 7. aprila do 5. maja. Prvi stru~ni ispit bi}e organizovan u junu, kada }e biti izdate i prve licence iz oblasti energetske efikasnosti zgrada. Ministarstvo }e na osnovu tih licenci izdavati licence za firme.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Va`i za Kupovni za za za za devize devize efektivu efektivu 1

109,4716

111,7057

114,2749

109,1365

Promena %

Cena

Promet

BIP u restrukturirawu, Beograd

3,45

180

Komercijalna banka, Beograd

0,67

906

24.450

Imlek, Beograd

0,60

3.021

1.957.169

Bambi Banat, Beograd

0,45

20.000

500.000

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

BELEX 15 (518,51 -0,70) Naziv kompanije

-1,14

1.731

360.043

667

2.423.905

Komercijalna banka, Beograd

-0,39

1.793

37.644

Imlek, Beograd

0,60

3.021

1.957.169

Soja protein, Be~ej

-0,36

559

954.079

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

504

404.863

Energoprojekt holding, Beograd

-0,43

467

28.120

0,00

11.999

0,00

dolar

86,3681

88,1307

90,1577

86,1037

Kanada

dolar

84,2977

86,0201

87,9986

84,0416

Zdravqe, Leskovac

-11,93

7.210

Danska

kruna

14,7090

15,0092

15,3544

14,6640

Vaqaonica bakra, Sevojno

-11,49

1.310

18.340

Agrobanka, Beograd

-11,15

980

479.426

Jubmes banka, Beograd Agrobanka, Beograd

14,4810

14,7765

15,1164

[vedska

kruna

12,3970

12,6500

12,9409

12,3591

[vajcarska

franak

90,0670

92,9255

95,0628

90,7882

14,4366

Central, Vrbas Po{tanska {tedionica, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

132,8377 83,7386

135,5487 85,4476

137,6663 87,4129

131,4311 83,4823

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 4. 2012. godine

Promet

-1,19

Australija

kruna

Cena

NIS, Novi Sad

/ Pet akcija s najve}im padom

Norve{ka

Promena %

AIK banka, Ni{

-10,71

500

106.000

-11,15

980

479.426

-7,95 Promena %

16.201 Cena

226.814 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,36

1.650

330.000

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.995

0,00

-1,19

667

2.423.905

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

Veterinarski zavod, Subotica

-3,54

300

1.618.840

0,00

7.150

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,36

559

954.079

Tigar, Pirot

0,00

485

33.950

Fabrika {e}era, Crvenka

-1,00

4.950

113.850

Veterinarski zavod, Subotica

-3,54

300

1.618.840

-10,71

500

106.000

Central, Vrbas

Svi iznosi su dati u dinarima

PAJTI] U NOVOSADSKOM ODEQEWU AGENCIJE ZA RESTITUCIJU

Is pra vi ti ne prav de

Predsednik Vlade Vojvodine dr Bo j an Paj t i} po se tio je Agenciju za restituciju – podru~nu jedinicu u Novom Sadu, koja je otpo~ela rad a u sprovo|ewu restitucije }e pokrivati predmete s teritorije AP Vojvodine, i razgovarao s direktorom Ste fa nom Se ku li }em. Zakonom o vra}awu oduzete imovine i obe{te}ewu ovi poslo-

vi povereni novoosnovanoj javnoj organizaciji – Agenciji za restituciju, koja ima sedi{te u Beogradu i podru~ne jedinice, osim Novog Sada, i u Kragujevcu, Ni{u. – Pokrajinska vlada daje sna`nu podr{ku radu podru~ne jedinice Agencije za restituciju u Novom Sadu jer u narednim godinama wenim anga`manom treba da bude ispravqena vi{edecenijska nepravda prema onim porodicama i gra|anima kojima je imovina oduzeta tokom ~etrdesetih godina pro{log veka – rekao je posle ju~e ra {we po se te je di ni ci Agencije predsednik Pajti}. – Pravda je epitet koji najboqe defini{e ovaj proces – proces restitucije i obe{te}ewa, ali on }e istovremeno biti sna`an signal poslovnim partnerima, investitorima i ~itavom poslovnom svetu, kao potvrda ~iwenice da se u na{oj zemqi po{tuje privatna svojina i da je imovina sigurna.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota7.april2012.

EVROPSKA PREDUZETNI^KA MRE@A [ANSA DA SRPSKE KOMPANIJE NA\U EVROPSKE PARTNERE

Po slo ve nu de Fran cuzi, Izra el ci, Ma |a ri, Tur ci... Francuska kompanija specijalizovana za proizvodwu kreveta s dobrom pozicijom na trì{tu Evropske unije traì partnere i u Srbiji. To je samo jedna od poslovnih ponuda ili poziva na saradwu koje iz Evrope stiù za komapanije u Srbiji, i to posredstvom Univerziteta u Novom Sadu, koji je ~lan nacionalnog konzorcijuma Evropske preduzetni~ke mreè – EPM. Evropska preduzetni~ka mreà ima za ciq da pomogne malim i sredwim preduze}ima, ali i istraìva~kim grupama da ostvare kontankt s potencijalnim partnerima u zemqi i inostranstvu i uspe{no konkuri{u za razvojne projekte, kao i za ostale vidove komercijalne saradwe. Ova mreà funkcioni{e u 50 zemaqa sveta i ~ini je vi{e od 600 organizacija s oko 4.000 eksperata. Ona predstavqa najve}u poslovnu mreù za besplatno informisawe, unapre|ewe i razvoj preduzetni{tva. Vi{e informacija moè se dobiti na een-srbija.rs, ili putem mejla een-srbija@uns.ac.rs. Osim francuske kompanije s po~etka, jo{ je mnogo wih iz Evrope zaintreresovano za razli~ite vidove poslovne saradwe, od zajedni~ke proizvodwe, do plasmana proizvoda. Ipak, najvi{e je kompanija koje su zaintresovane da distribuiraju svoje proizvode na druga trì{ta, ima i onih spremnih na zajedni~ko ulagawe, ali i prodaju/ustupawe svojih kapaciteta. Ovo je, svakako, dobra prilika za one ~ija se interesovawa, ali i struka, doti~u s ponudom jer sve je mawe radnih mesta koje se dobijaju, a sve vi{e onih koja se nude preko globalne mreè ili povezivawem na sli~ne na~ine. Ponuda je kvalitetna i {iroka, a svoju priliku za posao mogu na}i i ekonomisti, ali i qudi mnogih drugih struka. Tako je izraelska

kompanija, koja razvija, proizvodi i prodaje sisteme za grejawe, zainteresovana za poslovnu saradwu, zajedni~ko ulagawe, fran{izu, ali joj trebaju i distributeri. Jo{ jedna kompanija, ali iz Danske, specijalizovana za inovativne i istrajne spoqne sisteme grejawa za privatnu i profesionalnu upotrebu, tako|e traì distributere iz vi{e zemaqa. Trgovinske posrednike traì i firma iz Turske, koja se bavi proizvodwom sredstava za li~nu negu i higijenu, a za uvoznike, distributere i agente zainteresovana je jo{ jedna kompanije iz ove zemqe, koja proizvodi kancelarijski i kuhiwski name{taj. Nema~ka kompanija specijalizovana za proizvodwu me{anih alkoholnih pi}a i likera traì partnere / trgovinske posrednike u Evropi, a sli~no traì i ma|arska kompanija specijalizovana za proizvodwu i distribuciju razli~itih vina i {ampawca, kojoj su potrebni trgovinski posrednici, predstavnici i distributeri.

[panska kompanija koja proizvodi ofset grafi~ke boje za grafi~ki dizajn spremna je za komer-

da za negu kose potrebni su distributeri i prodavci u Srbiji i Hrvatskoj. Iz iste zemqe je i firma specijalizovana za proizvodwu luksuznih kreveta visokog kvaliteta, kojoj su potrebni agenti, predstavnici i distributeri {irom Evrope, a zainteresovani su i za zajedni~ko ulagawe i spajawe, te eventualno prodaju kompanije ili wenog dela. Turska kompanija koja proizvodi rese za tepihe nudi i tra`i posredni~ke usluge, a otvoreni su i za zajedni~ka ulagawa i podugovorne aktivnosti. Trgovinski posrednici potrebni su jednoj ma|arskoj kompaniji, proizvo|a~u soda-vode, koja nudi svoje kapacitete za podugovarawe i recipro~nu proizvodwu. Kompaniji iz Jermenije, specijalizovanoj za proizvodwu suvih, polusuvih i poluslatkih crvenih vina, popotrebni su trgovinski posrednici, a spremni su i

Dobar poku{aj Budu}i da je nezaposlenost u Srbiji velika i da do radnog mesta i zarade nije lako do}i, ovakav na~in saradwe mogao bi se smatrati od{krinutim vratima ka boqitku. Naravno, ne treba se zanositi time da je to lako ostvarivo i jednostavno jer zahteva i mnogo posla i dosta znawa, rada na terenu, ali ne mogu svi raditi u kancelarijma, javnim preduze}ima, administraciji. Ovakva prilika jeste izazov, na koji Srbija, mo`da, jo{ nije naviknuta, ali budu}i da je u EPM ukqu~eno 50 zemaqa sveta i da je ciq unapre|ewe i razvoj preduzetni{tva, ne treba ga odbaciti, naprotiv, treba ga na pravi na~in iskoristiti, ili se bar poku{ati ukqu~iti. cijalnu saradwu, ba{ kao i nema~ka kompanija koja proizvodi i distribuira inovativne kancelarijske stolice, a koja je zaintresovana i za zajedni~ko ulagawe, prodaju dela ili cele kompanije, kao i podugovorne aktivnosti za kooperante. Ma|arskoj kompaniji iz oblasti proizvodwe kozmeti~kih proizvo-

za recipro~nu proizvodwu. Rumunska kompanija, distributer lepqivih traka za specifi~ne proizvode, nudi usluge trgovinskog posredovawa ili zastupawa za Rumuniju, a tra`i i usluge podugovarawa, dok distributere tra`i i bugarska kompanija, specijalizovana u prodaji poqoprivrednih proizvoda. E. Dn.

MIROQUB LABUS

Bi }e mu ke s di na rom Ekonomista Mi ro qub La bus izjavio je ju~e da je nemogu}e stabilizovati kurs dinara u uslovima visoke stope inflacije, a da je jedini na~in da se napravi kopernikanski obrt i pre|e na evro ili na neki fiksni kurs. – Me|utim, qudi to ne èle jer smatraju da imamo velike probleme i da je manipulacija s kursom jedino re{ewe da se nekako preìvi a da se ti problemi ne re{avaju – rekao je Labus novinarima u Privrednoj komori Srbije. Onje istakao da je wegov stav suprotan – svi strukturni problemi moraju da se re{e jer ako se taj posao ne po~ne, „kurs se nikada ne}e stabilizovati”. – Ka da ima te in fla ci ju, kurs mora da raste, samo je pitawe do kojeg iznosa – istakao je Labus. – Pitawe je kada zaista èlimo da pre|emo na re{avawe tih fundamentalnih problema – smatra Labus, i nagla{ava da s ovakvim kursom svi gube, svi koji imaju bilo kakvu {tedwu u evrima, ali i poslodavci koji svoje poslovawe evidentiraju u poslovnim kwigama u evrima.

POQOPRivRedA

subota7.april2012.

SINDIKAT STRAHUJE ZA SUDBINU FIRME

„Agroìvu” prese~ena ìla kucavica Na kon {to je kom pa ni ja “Ma ti je vi}” ku pi la tri far me pi li }a u Srp skom Ite be ju, He ti nu i Ba nat skom Ka ra |or |e vu, ko je su ra ni je bi le u si ste mu “Agro ì va”, pred stav ni ci Sa mo stal nog sin di ka ta u ì ti {tan skoj fa bri ci za pro iz vod wu pi le }eg me sa stra hu ju da bi to mo glo ugro zi ti da qi rad ovog pred u ze }a, u vla sni {tvu “Sr bi ja ga sa”. Tvr de da je iz dva ja wem far mi,

ko je su “Ma ti je vi }u” pro da te iz ste ~a ja, za pra vo od u ze ta “ì la ku ca vi ca” wi ho ve kom pa ni je. Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta u “Agro ì vu” Bran ko Na da `din ka è za “Dnev nik” da je o zna ~a ju far mi jo{ ra ni je upo znat ge ne ral ni di rek tor “Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi}, kao i re pu bli~ ki i po kra jin ski

kon ku rent skim fir ma ma i da bi u slu ~a ju wi ho ve pro da je kom pa ni ja “Agro ìv” bi la teh no lo {ki one spo so bqe na. Ni je nam ja sno ka ko se uop {te mo glo do go di ti da ne ko dru gi ku pi te far me, iz ko jih sa da mo ra mo da se ise li mo, a da “Agro ìv” ni je is ka zao sprem nost da ih pre u zme – pi ta se Na da `din. Ka ko is ti ~e, u tim far ma ma za po sle no je 58 qu di, ~i ja je da qa sud bi na sa da ne po zna ta. Ali, na gla {a va on, sin di kat ne bra ni sa mo wih ve} svih 1.300 za po sle nih u “Agro ì vu”. ^lan Od bo ra Sa mo stal nog sin di ka ta Dra go slav Ro di} ape lo vao je na Vla du Sr bi je da spre ~i da qu dez in te gra ci ju si ste ma kom pa ni je. Obo ji ca sin di ka la ca pod vla ~e da je je di ni zah tev da tri far me, bez ob zi ra na to {to ih je ne dav no ku pi la kom pa ni ja “Ma ti je vi}”, osta nu u sklo pu si ste ma “Agro ì va” jer sli~ nih obje ka ta, ka ko ka ù, u Voj vo di ni ne ma. – Ne è li mo da ula zi mo u pi ta we ka ko }e to ubu du }e bi ti

Matijevi}: Ulaèmo u farme, radnici ostaju – Ima mo na me ru da re no vi ra mo far me ko je smo ku pi li, da ula è mo u sa vre me ne objek te i opre mu i uve de mo naj vi {e stan dar de. Sva ka ko }e mo za dr à ti rad ni ke, a wi ma }e bi ti bo qe ne go u „Agro ì vu” – iz ja vio je za na{ list vla snik kom pa ni je „Ma ti je vi}” Pe tar Ma ti je vi} ko ji, ka ko ka è, pla ni ra da ospo so bi jo{ ne ke far me u tom de lu Ba na ta. or ga ni. U pi smu ko je je me nax ment “Agro ì va” upu tio Ba ja to vi }u pi {e da je ku po vi nom “Agro ì va”, kao prav nog li ca, “Sr bi ja gas” po stao vla snik imo vi ne ko ja u ukup nom zbi ru ~i ni vr lo ma li deo. On ne pre la zi 15 od sto, a u teh no lo {kom smi slu pred sta vqa za ne mar qiv deo ukup ne imo vi ne ko ja se sa da ko ri sti. To prak ti~ no zna ~i da bi “Agro ìv” tre ba lo da ku pi i d. o. o. “Far ma pi li }a”, “Kla ni ca”, “@i vi no plus”, “Agro ìv – Ju ko” i “Agro ìv – si los”, pred u ze }a ko ja je do sa da ko ri stio kroz za kup uz pot pi sa ne ugo vo re sa ste ~aj nim uprav ni ci ma, da bi po stao vla snik kom plet ne imo vi ne ko ju tre nut no ko ri sti. – Di rek tor “Sr bi ja ga sa” je upo znat s ti me da far me mo gu bi ti in te re sant ne za ku po vi nu

re gu li sa no jer je to po sao me nax men ta, ali pod vla ~i mo da su far me na{ iz vor si ro vi na. To bi bi lo isto kao ka da bi EPS-u iz vu kli ter mo e lek tra nu “Ni ko la Te sla” – opi su je Na da `din. Na da `din i Ro di} ka ù da }e rad ni ci na red ne ne de qe ka mi o n i m a blo k i r a t i jed n u od far mi da bi se spre ~i lo we no ise qe we. – Rad ni ci }e, ako tre ba, i svo jim te li ma bra ni ti objek te. Ali, ne è li mo ni ka kve ne mi re, ve} da po {tu je mo sve in sti tu ci je u ze mqi, i za to se wi ma pr vo i obra }a mo – na vo di Na da `din, i pi ta se ka ko je mo gu }e da od od lu ke jed nog ~o ve ka, ste ~aj nog uprav ni ka Mi la na Ni }e ti na, za vi si da qa eg zi sten ci ja “Agro ì va”. @. Balaban

PO^IWE PROJEKAT NAVODWAVAWA MILION HEKTARA

Od ponedeqka se ~isti 600 kilometara vojvo|anskih kanala – Re a li za ci ja ve li kog pro jek ta na vod wa va wa ko ji bi u na red ne ~e ti ri go di ne tre ba lo da ob u hva ti 1,1 mi lion hek ta ra po qo pri vred nih po vr {i na po ~i we u po ne de qak – iz ja vio je mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe -

– Do kra ja ove go di ne Sr bi ja }e do bi ti re fe ren tu la bo ra to ri ju za kon tro lu kva li te ta mle ka – ka zao je Du {an Pe tro vi}. Po we go vim re ~i ma, ras pi san je kon kurs za an ga ò va we stru~ wa ka ko ji }e ra di ti u woj. – Po {to su to do sta sku pe ana li ze, tro {ko ve }e, u za vi sno sti od ras po lo ì vo sti bu xe ta, ve ro vat no de li ti dr à va i oni ko ji su za in te re so va ni za we ne na la ze – re kao je on. Re fe rent na, ne za vi sna, la bo ra to ri ja za kon tro lu kva li te ta i zdrav stve nu is prav nost mle ka neo p hod na je i zbog iz vo za mle ka i mle~ nih pro iz vo da u EU.

5.000, {to je ma we ne go la ne, dok je se tva so je pred vi |e na na pro {lo go di {wem ni vou, na 2.150 hek ta ra. U op {ti na ma Ada, Sen ta i ^o ka ve li ko je in te re so va we po qo pri vred ni ka za bo no ve za re gre si ra no go ri vo, pa se do 3. apri la pri ja vi lo 3.136 re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va, a po re ~i ma stru~ nog sa rad ni ka PSS

Pan ~e va~ kom ri tu bi }e o~i {}e no vi {e od 125 ki lo me ta ra ka na la za oko 15.000 hek ta ra, a na pod ru~ ju Ma ~ve oko 20 ki lo me ta ra ka na la za oko 2.000 hek ta ra. Ra di }e se ve li ki broj usta va i crp nih sta ni ca, {to bi tre ba lo da bu de go to vo za oko tri me se ca. Mi ni star je na gla sio da }e se una pre |e wem si ste ma na vod wa va wa zna ~aj no po ve }a ti pri no si, is ta kav {i da so ja bez na vod wa va wa da je 2,1 to nu po hek ta ru, a s na vod wa va wem 3,8 to na. Re kao je da su gu bi ci po qo pri vre de ve li ki, ~ak 500 mi li o na evra zbog sma we nih pri no sa i ne raz vi je nog si ste ma na vod wa va wa, a ka da se ukqu ~i pre ra |i va~ ka in du stri ja, idu i do dve mi li jar de evra. Ceo pro je kat una pre |e wa si ste ma na vod wa va wa u Sr bi ji ko {ta iz me |u tri i ~e ti ri mi li jar de evra, a za pri mar -

nu ka nal sku mre `u po treb no iz dvo ji ti oko 1,3 mi li jar du evra. Pe tro vi} je pod se tio na to da je u pla nu za ovu go di nu da se o~i sti po sto je }a ka nal ska mre `a i ura de ka na li za na vod wa va we 70.000 hek ta ra.

PODSTICAJI ZA STO^ARSTVO KAO LAWSKI, PIO NIJE USLOV

Pet dinara za mleko, 25.000 za junice Pre mi ja za mle ko u ovoj go di ni, shod no ured bi ko ju je do ne la Vla da Sr bi je, i ove go di ne }e iz no si ti pet di na ra po li tru is po ru ~e nog mle ka, a da va wa po uma ti ~e nom ra snom gr lu 25.000 di na ra. Po dr {ka pro iz vod wi mle ka u 2012. go di ni osta }e, da kle, ista kao la ne. Za ostva ri va we pra va na tu vr stu sub ven ci je ne }e bi ti po treb ni pla }e ni do pri no si za pen zij sko osi gu ra we, {to je slu ~aj i s pre mi ja ma za ì to, uqa ri ce... Ka da je o mle ku re~, pra vo na ko ri {}e we pre mi je ima prav no li ce, fi zi~ ko li ce ko je je no si lac ko mer ci jal nog po ro di~ nog po qo pri vred nog ga zdin sta va, kao i fi zi~ ko li ce no si lac ne ko mer ci jal nog po ro di~ nog po qo pri vred nog ga zdin sta va. Uslov je da je ga zdin stvo upi sa no u Re gi star, da je u ak tiv nom sta tu su, od no sno da je upi sa no kao ne ko mer ci jal no i da ta kav sta tus ima u pe ri o du na ko ji se od no si zah tev za ostva ri va we pra va na pre mi ju za mle ko u 2012. go di ni. Neo p hod no je da je pri ja vqe na vr sta i broj ì vo ti wa, da su one obe le è ne i re gi stro va ne u Cen tral noj ba zi po da ta ka o obe le à va wu ì vo ti wa. Ko ri snik pre mi je ostva ru je pre mi ju pre ko prav nih li ca i pred u zet ni ka ko ji se ba ve pre ra dom mle ka. Pre mi ja se is pla }u je kvar tal no za kra vqe, ov ~i je i ko zje si ro vo mle ko, is po ru ~e no u pret hod nom kvar ta lu.

Repa ni~e, ratari prièqkuju ki{u ì ta ri ca ma, pa da vi na prak ti~ no ni je bi lo jer smo u mar tu re gi stro va li sve ga dva li tra po kva drat nom me tru, {to je za ne mar qi vo – ka è Hal ga {ev. Se tva ku ku ru za tre ba da se oba vi na 51.190 hek ta ra, pod sun co kre tom }e se na }i oko

tro vi}. – Za ovu go di nu iz dvo je no je pet mi li jar di di na ra iz bu xe ta, a pr va fa za ob u hva ta ~i {}e we 600 ki lo me ta ra ka nal ske mre `e na 40 lo ka ci ja u Voj vo di ni, iz ko jih bi tre ba lo da se na vod wa va oko 45.000 hek ta ra po vr {i na. U

Do kraja godine laboratorija za mleko

PROLE]NI RADOVI U POTISJU

U po ti skim op {ti na ma Sen ta, Ada, Ka wi à i ô ka pro le} na se tva uzi ma za ma ha i tre ba da se oba vi na oko 76.000 hek ta ra, od ~e ga }e dve tre }i ne za u ze ti ku ku ruz. Se tva {e }er ne re pe na 2.550 hek ta ra, uz po ve }a we po vr {i na u od no su na pro {lu se zo nu, ot po ~e lo je pre me sec da na, oba vqe na je na ve }i ni pla ni ra nih po vr {i na i jo{ tra je, a po re ~i ma stru~ nog sa rad ni ka Po qo pri vred ne stru~ ne slu `be „Sen ta” Mi lo {a Hal ga {e va, ne ma za sto ja u se tve nim ra do vi ma, me |u tim, ve li ki je ne do sta tak vla ge u ze mqi {tu pa mo è bi ti pro ble ma s kli ja wem i ni ca wem use va, ta ko da ra ta ri s ne str pqe wem i{ ~e ku ju ki {u. – Re pa ve} ni ~e na par ce la ma gde su pa o ri za tvo ri li zim sku bra zdu pa ima do voq no vla ge, dok je na onim par ce la ma gde se ovog pro le }a ula zi lo te ìm ma {i na ma ni ca we uspo re no i ote à no. Po sle ota pa wa sne `nog po kri va ~a, ko ji je do bro do {ao ozi mim

dnevnik

„Sen ta” Jo si pa ê {qa ra, do 22. mar ta bo no ve je do bi lo oko 2.400 ga zdin sta va za 1.170.000 li ta ra do ze la i 187.000 li ta ra evro di ze la. Zah te vi se jo{ pri ma ju, a tre nut no ima za sto ja u ras po de li bo no va jer ni su pri sti gle do voq ne ko li ~i ne. Ozi mi use vi su do bro pre zi mi li, iz u zet no ni ske tem pe ra tu re to kom fe bru a ra pra }e ne su sne `nim po kri va ~em pa su ima li „jor gan ~i}„ ko ji ih je uspe {no za {ti tio, ta ko da {te te od iz mr za va wa ni je bi lo ili su mi ni mal ne. Pod ozi mim use vi ma je 17.405 hek ta ra, od ~e ga 14.759 pod p{e ni com, 1.175 pod je~ mom, 530 pod osta lim str nim ì ta ri ca ma, 680 pod uqa nom re pi com i 270 pod krm nim bi qem. – Ma da su u raz li ~i tim fa za ma raz vo ja u{le u zi mu, ozi me ì ta ri ce su u re la tiv no do brom sta wu. Pri hra na azot nim |u bri vi ma oba vqe na je na ve }i ni use va jer pro iz vo |a ~i zna ju da od to ga za vi se pri no si, ali je zbog su vog ze mqi {ta efe kat pri hra ne pro ble ma ti ~an – ka è Hal ga {ev. M. Mitrovi}

Ko ri snik pre mi je ostva ru je pra vo na pre mi ju ako je pre dao naj ma we 3.000 li ta ra mle ka po kvar ta lu. Zah tev za ostva ri va we pra va na pre mi ju pod no si se Mi ni star stvu

spek to ra, od no sno po qo pri vred nog, o ko li ~i ni i kva li te tu is po ru ~e nog mle ka... Pred vi |e ne su i vi so ke ka zne za one ko ji se ne bu du pri dr `a va li ured be, ko je idu i do 1,5 mi lion di -

Premija i za ìto za ishranu ìvotiwa Ured bom ko jom se ure |u ju uslo vi i na ~in ko ri {}e wa pre mi je za pro iz vod wu ì ta ri ca i krom pi ra ro da 2012. go di ne utvr |e ne su sub ven ci je od di na ra po ki lo gra mu pro iz ve de nih i is po ru ~e nih ì ta ri ca, od no sno 0,60 di na ra po ki lo gra mu pro iz ve de nog i is po ru ~e nog krom pi ra. @i ta ri ce za ko je sle du je pre mi ja su p{e ni ca, ku ku ruz, je ~am, ra`, ovas, tri ti ka le i heq da. No si lac re gi stro va nog ga zdin stva ima pra vo i na pre mi ju za pro iz ve de ne ko li ~i ne ì ta ri ca ko je ko ri sti za po tre be is hra ne sto ke na sop stve nom ima wu, i to di nar po ki lo gra mu. po qo pri vre de, od no sno Upra vi za agrar na pla }a wa. Ta ko |e, pod no si se i za pi snik ve te ri nar skog in -

na ra. To li ko }e, na i me, pla ti ti prav no li ce ko je je pre u ze lo mle ko, a ne pre ra di ga u mle ka ri. Bi -

PAORI VERNI SUNCOKRETU

„Banat” ugovara 20.000 hektara Ni ove go di ne ni je sma we no in te re so va we sred wo ba nat skih po qo pri vred ni ka za se tvu sun co kre ta pa su u Fa bri ci uqa “Ba nat” iz No ve Cr we za do voq ni do sa da {wim od zi vom ra ta ra sprem nih da uz ga ja ju ovu po qo pri vred nu kul tu ru. Sa vet nik ge ne ral nog di rek to ra no vo cr wan ske uqa re Goj ko Sto ja ko vi} ka `e da je fa bri ka za sa da s po qo pri vred ni ci ma ugo vo ri la pro iz vod wu na vi {e od 70 od sto pla ni ra nih po vr {i na. Ako sve bu de te klo po pla nu, u “Ba na tu” se na da ju da }e ove go di ne ugo vo ri ti oko 20.000 hek ta ra, {to }e bi ti do voq no za wi ho vu pro iz vod wu uqa i sa~ mi. – Mo `e mo o~e ki va ti da }e ova go di na bi ti ta kva da }e mo u pot pu no sti is pu ni ti za cr ta ni plan od oko 55.000 to na uslov nog sun co kre ta za pre ra du – is ta kao je Sto ja ko vi}. Ka ko je na gla sio, ko o pe ran ti iz op {ti ne No va Cr wa,

ali i iz dru gih kra je va Ba na ta, ko ji go di {we is po ru ~u ju i vi {e od 50.000 to na sun co kre ta, omo gu }a va ju da fa bri ka ima si gur nu si ro vin sku ba zu za svo ju pro iz vod wu. Kad se to me do da ju i osta le uqa ri ce, kao {to su so ja i re pi ca, la ne je uslov na ko li ~i na sun co kre ta za pre ra du u “Ba na tu” bi la ve }a od 60.000 to na. – To me bi tre ba lo do da ti i ono {to smo uslu `no ra di li za raz ne na {e kup ce. Kad ima mo sve to u vi du, mo è mo za kqu ~i ti da je fa bri ka pro {lu po slov nu go di nu za vr {i la u skla du s pla nom pro iz vod we i da je ostva ri la do bi tak. Is ko ri {}e nost ka pa ci te ta bi la je i vi {e od 60 od sto, {to se mo è sma tra ti do brim po ka za te qem. Sav osta li pe riod iz van pro ce sa ra da is ko ri sti li smo za odr à va we i ser vi si ra we opre me – do dao je Sto ja ko vi}. @. B.

}e ka `we na i prav na li ca ili pred u zet ni ci pre ko ko jih ko ri sni ci pre mi je ostva ru ju to pra vo ako ih ne is pla te naj ka sni je u ro ku od tri da na od da na upla te tog nov ca. Ka da je re~ o ured bi o da va wi ma za uma ti ~e na gr la, pod no si lac zah te va ostva ru je pra vo na pod sti ca je u za vi sno sti od vr ste sto ke. Pre mi je za kva li tet ne pri plod ne pr vo tel ke „idu” od jed nog do naj vi {e 30 gr la. Za naj ma we ~e ti ri gr la, a naj vi {e 100 gr la da ju se sub ven ci je za kva li tet ne pri plod ne kra ve, od no sno za pod ru~ ja s ote `a nim uslo vi ma ra da u po qo pri vre di. Naj ma we 30 gr la, a naj vi {e 150 ra ~u na se ka da se da ju pre mi je za kva li tet ne pri plod ne ov ce, a ako je re~ o ko za ma, pod sti ca ji sle du ju oni ma ko ji ima ju naj ma we de set gr la, a naj vi {e 150. Po mo} }e do bi ti i oni ko ji ima ju od 15 do 100 kva li te tih pri plod nih kr ma ~a. Pod sti ca ji se utvr |u ju po gr lu, u za vi sno sti od vr ste sto ke, i to u iz no su od 25.000 di na ra za kva li tet ne pri plod ne pr vo tel ke kao i za kva li tet ne pri plod ne kra ve, 4.000 di na ra za kva li tet ne pri plod ne ov ce i ko ze i kva li tet ne pri plod ne kr ma ~e. Po me ni mo, na saj tu Mi ni star stva po qo pri vre de ob ja vqe na je ova, kao i sve ured be ve za ne za biq nu i sto ~ar sku pro iz vod wu ko je je pro te klih da na do ne la Vla da Sr bi je. S. G.

Kukuruz i soja rastu Tr ì {te p{e ni ce je iz u zet no sta bil no, na vo de na Pr o dukt noj ber zi u No vom Sa du. Dru gu ne de qu za re dom svi ku po pro daj ni ugo vo ri re a li zo va ni su po je din stve noj ce ni od 23,22 din/kg (21,50 bez PDVa). Ku ku ruz je po tra di ci ji naj tra è ni ja ber zan ska ro ba. Iz vo zni ci uùr ba no pu ne bar è za tran sport do Kon stan ce. Tr ì {ne okol no sti im i da qe idu na ru ku, bez ob zi ra na sta lan rast ce ne ove ro be. Ne deq ni rast pr o se~ ne ce ne od 21,06 din/kg (19,46 bez PDV-a) u od no su na pret hod nu ne de qu je iz no sio 1,72 po sto. S ob zi rom na sve ve }u po nu du pri rod no su vog ku ku ru za JUS-kva li te ta, mo è se o~e ki va ti pri vre me no smi ri va we ce ne. So ja u pot pu no sti oprav da va epi tet ovo se zon skog hi ta na tr ì {tu. U ne de qi za na ma tom ro bom se tr go va lo po pr o se~ noj ce ni od 45,90 din/kg (42,50 bez PDV-a), {to je ce na 3,66 po sto ve }a ne go pret hod ne ne de qe. Mak si mal na ce na od 43 din/kg bez PDV-a je ap so lut ni re kord ko ji je so ja ro da 2011. po sti gla na tr ì {tu.

Cvet no po qe is pred Spen sa

Da nas Fu to {ki ba zar Fo to: N. Sto ja no vi}

Pro daj na iz lo `ba le pih sit ni ca „Fu to {ki ba zar” bi }e odr `a na da nas u Kul tur noin for ma tiv nom cen tru „Mla dost” u Fu to gu, Ca ra La za ra 42, od 9 do 17 ~a so va. Po se ti o ci ba za ra mo }i }e da vi de i ku pe uni kat ni ru~ no ra |e ni na kit, igra~ ke, gar de ro bu, mod ne do dat ke, sli ke i de ko ra tiv ne pred me te. U KIC „Mla dost” da nas je i us kr {wi de~ ji va {ar, na ko me od 10 do 12 ~a so va, po se ti o ci mo gu da ku pe kwi ge, igra~ ke, stri po ve, ali i de~ je ~e stit ke, ukra se, sli ke i ko la ~e. A. Va.

Cvet na pi ja ca, pr va ovog pro le }a, otvo re na je ju ~e na pla tou is pred Spen sa ugo stiv {i oko 70 pro iz vo |a ~a cve }a i sad ni ca i vi {e pro iz vo |a ~a me da i zdrav stve no-bez bed no sne hra ne, kao i iz la ga ~e sta rih i umet ni~ kih za na ta. Ve li ki iz bor se zon skog cve }a, sad ni ca, se me na, ze mqe i opre me za hor ti kul tu ru, me da i we go vih pro iz vo da, ru ko tvo ri na i dru gog pri vu kao je i mla de i sta re. Ce ne su po voq ne, te se sad ni ce cve ta dan i no} i ka ran fi la mo gu na }i za 30 di na ra, nov ~i} ko {ta 150, a ka na 100 di na ra. Kak tu si svih vr sta, ob li ka i ve li ~i na ko -

Novosadska subota7.april2012.

Svet virtuelan, prevara stvarna

na ~i ne po mo }u ko jih pre va ran ti po ku {a va ju da do |u do nov ca sugra |a na. Bi lo je tu la `nih po re zni ka, onih ko ji u ne ~i je ime pri ku pqa ju pri lo ge za bo le snu de cu, la `nih pro da va ca ka ra ta za po zo ri {te i ko zna ka kvih sve ne. I, sva kim no vim da nom pre va ran ti su sve sve stra ni ji. Po {to teh no lo gi ja na pre du je je zi vom br zi nom i po {to ~i ni sve ve }i deo na {ih `i vo ta, oni ko ji od bi ja ju da je pra te ri zi ku ju da ih vre me pre tr ~i i is pa da ju iz ko lo se ka. To su shva ti li i oni ko ji do pa ra `e le da do |u na lak {i na ~in pa su se ba ci li na in ter net, jer su ga vi de li kao no vi, po god ni te ren za svo je

splet ke. Sav ovaj uvod do vo di nas do Fej sbuk pro fi la jed nog su gra |a na na ko ji je ne ko upao i po sta vio oba ve {te we o pri ku pqa weu nov ca za, to bo è, bo le snu è nu. We go vi pri ja te qi na mre ì od mah su po ~e li da se ja vqa ju nu de}i po mo}, a ~o vek se na {ao u ~u du od mah de man tu ju }i tu in for ma ci ji i upo zo ra va ju }i qu de o pre va ri. Zna ~i, va ri ja ci je na te mu „iz i graj i pre va ri” su sve broj ni je, {i re se ~ak i u vir tu el nom sve tu, a ka ko i ne bi ka da je da nas sve vi {e qu di zbog po sla- ili ko zna ka kvog dru gog raz lo ga - na in ter ne tu. Ta ~i we ni ca se ko risti obil no, pa tre ba bi ti opre zan, jer ni kad se ne zna {ta vre ba iz ugla, uli~ nog ili vir tu el nog. B. Markovi}

DA NAS NA TR GU SLOBODE

Bes plat ni pre gle di is pred Grad ske ku }e Dom zdra vqa „No vi Sad” or ga ni zu je da nas „Otvo re na vra ta” is pred Grad ske ku }e. Su gra |a ni }e od 9 do 13 sa ti mo }i bes plat no da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pre gle da ju mla de è, pro ve re gu sti nu ko sti ju i kon sul tu ju se sa ti mo vi ma le kar-se stra. Po vo dom obe le à va wa Svet skog da na zdra vqa, Do mu zdra vqa pri dru ì }e se i Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne sa pro jek tom „[an sa za ì vot”. Pro mo vi sa }e se tran spla ta ci ja i do na ci ja or ga na. D. Ig.

V remeploV

Po be di la sla va Sve ti Sa va Se dam opan ~a ra, sa svo jih pet kal fi i {est {e gr ta, osno va lo je svoj esnaf, ko ji je do mah do bio rad nu do zvo lu od Ma gi stra ta. Ali, Na me sni~ ko ve }e za Ugar sku je od mah po ni {ti lo do zvo lu. Jer, sta tu tom no vog esna fa pred vi |e no je da se sla vi Sve ti Sa va. Ka kav je to sve tac ka da ga ne ma u ka -

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e} ne ko li ko pu ta smo u ovim re do vi ma upo zo ra va li i V pod se }a li na raz ne „do se tqi ve”

{ta ju iz me |u 50 i 1.000 di na ra. Po red kla si~ nih vr sta cve }a i sad ni ca, u po nu di su i one ne {to eg zo ti~ ni je, nu di se ti be tan ski go ji, ko ji ko {ta 900 di na ra i dr ve ta ma sli na ko je do sti `e ce nu i do 3.500 di na ra. Te gla me da mo `e se ku pi ti za 500 di na ra, a u po nu di su i me do va ~a za 600 di na ra. Od ru ko tvo ri na mo gu se na }i stol wa ci, ke ce qe, sta kle ne ~a {e i ukra si, osli ka ne dr ve ne ku ti je… Pi ja ca je otvo re na i da nas od 8 do 20 ~a so va. Or ga ni za tor ovog do ga |a ja je Po kre ta go ra na, a ulaz na ovu ma ni fe sta ci ju je bes pla tan. A. J.

to li~ kom ka len da ru, pi ta li su ugar ski ve} ni ci. To je uvre di lo Sr be u gra du i do bri od no si me |u gra |a ni ma su se iz ne na da opa sno za te gli. Car Jo sif Dru gi, po zvan da pre su di spor, ostao je do sle dan svo jim re form skim pro kla ma ci ja ma i 7. apri la 1781. do zvo lio sla vu Sve tog Sa ve. N. C.

GRA DO NA ^EL NIK PA VLI ^I] NA KON FE REN CI JI ZA NO VI NA RE PRED STA VIO INI CI JA TI VU

Ve }a ovla {}e wa grad skim in spek ci ja ma Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i ~la no vi Grad skog ve }a po kre nu li su ini ci ja ti vu da grad ske in spek cij ske slu `be do bi ju ve }a ovla {}e wa, ka ko bi u bu du} no sti i grad ske i po kra jin ske in spek ci je mo gle da iz da ju re {e wa za za tva ra we lo ka la uko li ko na i |u ne ku ne pra vil nost. Sa da to mo `e da

Gra do na ~el nik re kao da je u mno gim stva ri ma ne mo }an i zbog to ga ja ko ogor ~en i qut, jer, ka ko ka è, ve} mu je do sa di lo da za sva ku stvar mo ra da zo ve na ~el ni ka po li ci je i od go vo re ~e ga du go, ili da ih ne do bi je ~i ni sa mo re pu bli~ ka in spek ci ja, a po seb no po re ska uko li ko se ne iz da ju fi skal ni ra ~u ni. Pa vli ~i} je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kao da bi se, uko li ko bi Grad i gra do na ~el nik ima li ve }a ovla {}e wa, ta da zna lo ko za {ta od go vo ra i ko sno si kri vi cu za ne u ra |en po sao. - Po sto ji kra }i i du ì put za do bi ja we ve }ih ovla {}e wa. Du ì put je me wa ti za ko ne u okvi ru ko jih bi lo kal na sa mo u pra va i in spek ci je ima le pra vo da za tva ra ju lo ka le i iz da ju do zvo le. Kra }i put je da se nad le `no sti svih in spek ci ja pre ba ce na Grad, da se po sta vi je dan in spek tor ko ji bi bio od go vo ran za sve {to se de {a va i uko li ko bi do {lo do ne kih ne pra vil no sti bio bi sme wen za jed no sa sa rad ni ci ma. Ova ko za sva ku kon tro lu in spek to ri mo ra ju da ima ju asi sten ci ju po li ci je, a ~e sto se de {a va da vla sni ci lo ka la ne }e da pu ste ni in s pek t o r e, ni po l i c aj c e u

Kra }i put je da se nad le `no sti svih in spek ci ja pre ba ce na Grad. Ve} su pri pre mqe na ak ta, ko ja }e mo pre da ti Re pu bli~ koj skup {ti ni na usva ja we. Grad ski in spek to ri ne ma ju pra vo da za tva ra ju lo ka le, a to }e mo tra `i ti. (Igor Pa vli ~i}) klu bo ve Zbog to ga je Grad ve} pri pre mio ak ta, ko ja }e mo pre da ti Re pu bli~ koj skup {ti ni na usva ja we. O~e ku jem da }e pr va rad na skup {ti na bi ti na le to po sle iz bo ra i da }e na{ pred log bi ti usvo jen - is ta kao je Pa vli ~i}. Do dao je da je u mno gim stva ri ma ne mo }an i zbog to ga ja ko ogor ~en i qut, jer, ka ko ka `e, ve} mu je do sa di lo da za sva ku stvar mo ra da zo ve na ~el ni ka po li ci je i da od go vo re ~e ga ve o ma du go, ili da ih uop {te ne do bi je.

- Nor mal no je da gra |a ni o~e ku ju od go vor nost i od go vo re od gra do na ~el ni ka za bi lo {ta da se de si u gra du. Sa mo pro {le go di ne sam od go vo rio na 10.300 pi sa ma No vo sa |a na. Ta ko se o~e ku je da dam od go vo re i ka da je “Kon trast” u pi ta wu. Ono {to je bi lo u mo }i na {ih grad skih in spek ci ja ura |e no je i na pi sa no 23 pre kr {aj ne pri ja ve, a us tvr |e no je da je lo kal ukwi `en i da ima do zvo lu. Uko li ko is tra ga ipak utvr d i da je bi l o pro p u s ta

U ULI CI KRA QA ALEK SAN DRA

Pro stor za ma tur ske pa noe od 27. ma ja Ogla s ni pro s tor u Uli c i kra qa Alek san dra bi }e do stu pan za ma tur ske pa noe od 27. ma ja, na ja vqe no je iz Grad ske ku }e. Ka pa ci tet pro sto ra je 64 pa noa, pa sred wo {kol ci ko ji `e le da wi ho vi pa noi bu du ov de iz lo `e ni tre ba da po {a qu pri j a v u na mejl gra d o n a c el -

nikns@no vi sad.rs do 1. ma ja. Bi }e or ga ni zo va no jav no iz vla ~e we i me t o d om slu ~ aj n og uzor k a iza bra }e se raz re di ~i ji }e pa noi kra si ti cen tar gra da. Ini ci ja ti va je po te kla od gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a ko ji je upu tio pre po ru ku svim ko ri snic ma po slov nih pro sto ra da

do z vo l e po s ta v qa w e ma t ur skih pa noa u iz lo zi ma bez na dok na de. - Ovi pa noi pred sta vqa ju mla dost i le po tu, a sve do ~e o va `noj pre kret ni ci u `i vo tu No vo sa |a na ko ji }e u bu du} no sti kre i ra ti ra voj na {eg gra da- ka zao je Pa vli ~i}. A. J.

grad skih in spek ci ja bi }e sme wen na ~el nik @eq ko Ra du lo vi} i svi osta li ko ji su ra di li ne pra vil no. Grad ski in spek to ri ne ma ju pra vo da za tva ra ju lo ka le, a upra vo to }e mo tra ì ti- re kao je Pa vli ~i}. Po me nuo je i pre kju ~e ra {wi pri mer, ka da su mno gi gra |a ni bi li iz ner vi ra ni. - Dva mla zna avi o na su nad le ta la grad i is pu {ta la ne ki dim. Na rav no da su gra |a ni od mah zva li ka bi net gra do na ~el ni ka, a ja sam od mah po tom zvao po li ci ju, ali od go vor ni sam do bio. [ta bi bi lo da se de si la ne ka tra ge di ja, a i u ovom slu ~a ju je Grad ne mo }an, ko i u mno gim dru gim stva ri mana veo je pr vi ~o vek gra da. Re kao je da i we mu pre te i da mu je je dan ~o vek ~ak upao u ku }u i pre tio mu, te se ni on kao gra |a nin ne ose }a bez bed no. Pa vli ~i} se sla è i sa pred sed ni kom udru è wa ugo sti te qa No vog Sa da Dra ga nom Sta no je vi }em da ugo sti teq ski objek ti mo ra ju da se ka te go ri zu ju, kao {to je to ra |e no ne kad. Go vo re }i o kon tro li ugo sti teq skih obje ka ta pod se tio je da su pre dve go di ne grad ske i po kra jin ske in spek ci je ima le ve li ku ak ci ju u ko joj su ka `wa va li sve ko ji ni su po {to va li za kon i od lu ke Gra da. Se kre tar Va tro ga snog sa ve za No vog Sa da Qu bi ca Kr wa ji} na ja vi la je da }e po no vo or ga ni zo va ti tri bi ne, obu ku gra |a na, ugo sti te qa i po seb no omla di ne, kao i pred sed ni ka skup {tina sta na ra. Na ~el nik in spek cij ske upra ve No vi Sad @eq ko Ra du lo vi} re kao je da je u okvi ru ko or di ni sa nih ak ci ja svih in spek ci ja u ne ko li ko na vra ta pu no lo ka la do bi lo pre kr {aj ne pri ja ve, ali je pro blem taj {to ve }a ovla {}e wa od pi sa wa ka zni ne ma ju. Q. Na to {e vi} Foto: R. Hayi}

Pro mo ci ja kwi ge o Mi ri Ba wac Kwi ga „Mi ra Ba wac - {e zde set go di na umet ni~ kog ra da” bi }e pred sta vqe na u po ne de qak, 9. apri la, u 19 ~a so va u Klu bu „Tri bi na mla dih” Kul tur nog cen tra No vog Sa da. O kwi zi }e go vo ri ti Ve sna Kr~ mar, Mi ro slav Ra do wi}, Mi r a Ba w ac i pri r e | i v a~ kwi ge Zo ran Mak si mo vi}. J. Z.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

subota7.april2012.

dnevnik

MANIFESTACIJA NA TRGU SLOBODE

[a re ne te zge po vo dom Us kr sa Pro daj na ma ni fe sta ci ja, ko ju je po vo dom Vr bi ce i Us kr sa or ga ni zo va la Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve, po ~e la je ju ~e na Tr gu slo bo de. Su gra |a ni, ko ji su se ta mo za te kli, mo gli su da po gle da ju, in for mi {u se i ku pe us kr {we ukra se, bo je i sli ~i ce za ja ja, ~o ko lad na ja ja i ze ke, an ti kvi te te, cvet ne aran `ma ne, do ma }e ko la ~e, bom bo ne, vi na, ru ko tvo ri ne za na tli ja, kao i med i pro iz vo de od me da. Pre ma re ~i ma tr go va ca i pro iz vo |a ~a kup ci su se sa mo ras pi ti va li. - Po sla ima, ali ni je ba{ sjaj no jer je pr vi dan ma ni fe sta -

ci je i qu di jo{ uvek ne zna ju za ovo. Naj vi {e se ku pu je ono {to je jef ti no, ma le ~o ko lad ne ze ke, ja ja i far be za ja ja. Za ukra sne kor pe se sa mo ras pi tu ju, ali ni ko ne }e da ku pi, jer ko {ta ju 500 di na ra - ka `e jed na od tr gov ki wa. Od po ~et ka go di ne ovo je tre }a ma ni fe sta ci ja, ko ju je or ga ni zo va la Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve, a te zge su za tr gov ce i pro iz vo |a ~e bes plat ne. No vo sa |a ni, ko ji jo{ uvek ni su pro {li i vi de li {ta se sve pro da je na ovim {a re nim te zga ma, mo }i }e to da ura de do su bo te 14. apri la. N. R.

Fo to: R. Ha yi}

Iz da va we ka bi na no vim za kup ci ma iste. Dnev na kar ta ko {ta }e 50 di na ra, a se zon ske kar te bez po pu sta 1.045, dok }e za |a ke, stu den te i pen zi o ne re one ko {ta ti 850 di na ra. Pod se }a mo, ka bi ne su na pre iz naj mi li sta ri za kup ci (oni ko ji su ih iz najm qi vqa li pet ili vi {e go di na u kon ti nu i te tu), a po tom i oso be sa in va li di te tom. B. M.

De ca osli ka va ju dr ve na ja ja Kre a tiv na ra di o ni ca za de cu „[a re na ja ja” bi }e odr `a na da nas u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, u 11 ~a so va. Ma li {a ni }e u~i ti obi ~a je ve za ne za Us krs i osli ka va ti dr ve na ja ja raz li ~i tim teh ni ka ma. Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti na bro je ve 4899018 i 064/1535-994. A. Va.

U OBILASKU MAWE POZNATOG, A VA@NOG DELA TVR\AVE

Va ser {tat bu du }a tu ri sti~ ka atrak ci ja Deo Pod gra |a Pe tro va ra din ske tvr |a ve ko ji je slu `io kao od bram be ni kom pleks vo de nih {an ~e va i be de ma - Va ser {tat, u na red nim go di na ma tre ba lo bi da po sta ne tu ri sti~ ka atrak ci ja. Va ser {tat za u zi ma jed nu tre }i na kom plek sa Tvr |a ve, a naj ma we je po znat jav no sti jer su u tom de lu de ce ni ja ma sme {te ni voj ni, od no sno objek ti u nad le `no sti je Voj ske Sr bi je. - Ve li ko bo gat stvo na la zi se na ma we od ki lo me tra od cen -

tra gra da i na `a lost pro pa da re kao je pred sed nik Skup {ti ne gra da, Alek san dar Jo va no vi}, ko ji je ju ~e ob i {ao Va ser {tat. - S dru ge stra ne, na sre }u, voj ska ga sve ovo vre me ipak u od re |e noj me ri ~u va. Grad bi tre ba lo da u|e u pre go vo re s voj skom, ka ko bi se ovaj deo Tvr |a ve ot ku pio ili, uslov no re ~e no, vra tio gra du. On je do dao da je jed na od ide ja da Va ser {tat, na kon ob no ve, po sta ne ma ri na ko ja bi bi la je -

Fo to: S. [u {we vi}

DSS: Naj ve }i pra znik oku pqa po ro di ce Pred sed nik Grad skog od bo ra DSS Bor ko Ili} ~e sti tao je ver ni ci ma ko ji sla ve Us krs po gre go ri jan skom ka len da ru. Po `e leo im je da ovaj naj ve }i hri {}an ski pra znik pro ve du u kru gu svo je po ro di ce. A. L.

SDP: Mir, bla go sta we i sre }a Grad s ki od b or So c i j al d e mo krat ske par ti je Sr bi je, po vo d om pred s to j e } eg Us k r s a upu tio je ~e stit ku svi ma ko ji ovaj ve li ki hri {}an ski pra znik sla ve pre ma gre go ri jan skom ka len da ru.

- Vra ti mo se osnov nim na ~e li ma - qu ba vi, isti ni, prav di, raz u me va wu, sa o se }aj no sti i bri zi za bli `we. Ne ka vam Us krs do ne se mir, bla go sta we i sva ku sre }u u va {a sr ca i do mo ve - po ru ~u ju iz Grad skog od bo ra SDP-a. J. Z.

RASPORED BOGOSLU@EWA

Ri mo ka to li~ ka ù pa No vi Sad: cr kva Ime na Ma ri ji na - Ob red us kr snu }a u 19 ~a so va na ma |ar skom je zi ku i u 21 ~as na hr vat skom je zi ku Srem ska Ka me ni ca: Ri mo ka to li~ ka cr kva Na {a {}e sve tog kri à Mi sa vaz me nog bde wa u 20 ~a so va Pe tro va ra din: Ri mo ka to li~ ka cr kva Uz vi {e wa sve tog kri à - mi sa u 20 ~a so va; cr kva Sve tog Jur ja - Ob red us kr snu }a u 17 ~a so va Re for mat ska - hri {}an ska cr kva: slu `ba u 10 ~a so va ([a fa ri ko va uli ca) i u 8 ~a so va (Te lep) Slo va~ ka - evan gli sti~ ka cr kva: po ja we u 17 ~a so va Srem ski Kar lov ci: Ri mo ka to li~ ka cr kva Pre sve tog troj stva - Mi sa vaz me nog bde wa u 19 sa ti.

din stve na u Evro pi, jer bi se na taj na ~in spo ji li tu ri zam i isto r ij s ko na s le | e. Ku s tos Mu ze ja gra da No vog Sa da ko ji je za du `en za Tvr |a vu Si ni {a Jo ki} ka `e da Tvr |a va to kom Pr vog svet skog ra ta pre sta je da bu de voj no-stra te {ki obje kat, a iz me |u dva ra ta po sta je voj ni gar ni zon, bez od bram be nog zna ~a ja. - Ori gi nal ni objek ti Va ser {ta ta - be de mi, ba sti o ni, ka pi je i sve ono {to je gra |e no u osam na e stom ve ku, sa~ u va -

no je u ve }oj me ri. Mo nu men tal nost Va ser {ta ta, ko ji se pro sti re na 20, 6 hek ta ra, i da nas je vi dqi va, a `e qa nam je da ga do dat no za {ti ti mo od pro pa da wa. Va ser {tat je iz u- ze tan tu ri sti~ ki po ten ci jal jer bi upra vo ov de mo gli da se sme ste ma ri na, {e ta li {te, ze le ni i vo de ni par ko vi, ga le ri je i me sta za za ba vu. Na taj na ~in, Tvr |a va bi po sta la tu ri sti~ ki cen tar ~i ta vog re gi o na - do da je Jo ki}. J. Zdjelarevi}

Auto bu si 2, 8, 9 i 12 me wa ju tra su na Bu le var kne za Mi lo {a. Sa Bu le va ra kne za Mi lo {a tra sa ide le vo do Jo va na Du ~i }a, gde }e bi ti po ~et no sta ja li {te i iz dr `a va we vre me na do sle de }eg po la ska auto bu sa. Na iz me we nom de lu tra se ko ri ste se po sto je }a sta ja li {ta.

jim po ro di ca ma i naj bli `i ma. Da vam us kr {wi pra zni ci do ne su na dah nu }e za ve ru, sre} ni ju i lep {u bu du} nost i ra dost za j ed n i~ k og `i v qe w a kroz uza j am n u to l e r an c i j u, {to je jed na od naj ve }ih vr li na na {ih su gra |an ki i su gra |a na. J. Z.

VELIKA SUBOTA

ZBOG RADOVA NA RASKRSNICI BULEVARA KNEZA MILO[A I JOVANA DU^I]A

Zbog ra do va na iz grad wi ko lek to ra ka na li za ci je za Ve ter nik od po ne deq ka sa o bra }aj }e pri vre me no bi ti iz me wen u ras kr sni ci Bu le va ra kne za Mi lo {a i Bu le va ra Jo va na Du ~i }a, sa op {te no je u Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve. Za tva ra se auto bu ska okret ni ca u pro du `et ku Bu le va ra Jo va na Du ~i }a, a od 9. do 18. apri la do }i do pri vre me ne iz me ne tra sa li ni ja 2, 8, 9 i 12. Auto bu si na li ni ja ma 2 i 9 u sme ru ka No vom na se qu }e sa o bra }a ti Bu le va rom Jo va na Du ~i }a, oda kle }e skre ta ti de sno u Uli cu Ba te Br ki }a, za tim le vo na Bu le var Voj vo de Ste pe, pa opet le vo

Jo va no vi}: Na dah nu }e za ve ru, sre} ni ju i lep {u bu du} nost Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ~e sti t a naj v e } i hri { }an s ki pra znik ver ni ci ma ko ji Us krs sla ve po gre go ri jan skom ka len da ru. - @e lim vam da dan Hri sto vog vas k r s nu } a pro v e d e t e u mi ru, zdra vqu i sre }i sa svo -

U PONEDEQAK NA [TRANDU

Iz da va we ka bi na za pred sto je }u ku pa li {nu se zo nu na [tran du za no ve za kup ce odr `a }e se u po ne de qak od 8 do 18 ~a so va na cen tral nom pla tou pla `e. Ce ne za ku pa su osta le ne pro me we ne. Za iz najm qi va we ma le ka bi ne po treb no je iz dvo ji ti 10.300 di na ra, a za ve li ku 12.000. I ce ne ula zni ca su osta le

^ESTITKE ZA USKRS PO GREGORIJANSKOM KALENDARU

Na li ni ji 8 u sme ru ka Bi stri ci auto bu si }e sa o bra }a ti Bu le va rom Jo va na Du ~i }a (pra vo), te }e skre ta ti de sno na Bu le var kne za Mi lo {a, gde }e po sto je }e sta ja li {te bi ti i po ~et no za iz dr `a va we ve me na, oda kle }e vo zi la na -

Izmena na liniji broj 14 Zbog ra do va na iz grad wi fe kal ne ka na li za ci je u Uli ci Do we Saj lo vo, li ni ja broj 14 pri vre me no me wa tra su kre ta wa do 30. apri la ove go di ne. Ume sto skre ta wa u Uli cu Do we Saj lo vo, auto bu si }e skre ta ti u Uli cu Gor we Saj lo vo, za tim }e na sta vqa ti do Uli ce Saj lo vo gde }e se okre ta ti na ras kr sni ci. Po vra tak auto bu sa je istom tra som, a u Uli ci Gor we Saj lo vo bi }e po sta vqe na pri vre me na auto bu ska sta ja li {ta.

sta vqa ti re dov nom tra som ka [tran du. Na iz me we nom de lu tra se ko ri ste se po sto je }a sta ja li {ta. Bu se vi na li ni ji 12 u sme ru ka Bi stri ci }e sa Som bor skog bu le va ra skre ta ti de sno u Mel hi o ra Er duj he qi ja (iza „Ge par da“ i „Mi na kve“), za tim le vo u Ila ri o na Ru var ca, po tom le vo na Fu to {ki put, oda kle }e skre ta ti le vo na Som bor ski bu le var na kom }e po sto je }e sta ja li {te bi ti i po ~et no za iz dr `a va we vre me na. Na iz me we nom de lu tra se }e se, uz pri vre me no sta ja li {te na ula sku, ko ri sti ti po sto je }e sta ja li {te na Sa te li tu. A. J.

OD 11 DO 15 SATI

Eko-sa jam u Du nav skom par ku Me |u na rod na stu dent ska or ga ni za ci ja Aj zek re a li zu je pro je kat „Pro me ni sve(s)t„, u okvi ru ko ga }e se da nas u Du nav skom par ku odr à ti Eko-sa jam. Su gra |a ni i su gra |an ke mo }i }e, od 11 do 15 ~a so va, da se in for mi {u o eko lo gi ji, za ga |e wu i za {ti ti ì vot ne sre di ne, odr ì vom raz vo ju, ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je i o ze le noj ar hi tek tu ri. Po se ti o ci }e mo }i da do ne su elek tri~ ni ot pad - te le vi zo re, kom pju te re, vi deo re kor de re, mu zi~ ke ple je re i mo bil ne te le fo ne, kao i pa pir ko ji }e bi ti po slat na re ci kla ù. U okvi ru istog pro jek ta, odr à }e se ak ci ja „O~i sti mo grad„, u po ne de qak, ka da }e se ~i sti ti onaj deo gra da ko me je, pre ma mi {qe wu gra |a na, naj po treb ni je ~i {}e we. J. Z.

DANAS U PRAVOSLAVNIM HRAMOVIMA

Osve }e we i po de la vr bo vih gran ~i ca Obe l e ` a v a w e La z a r e v e su bo te, cr kve nog pra zni ka u na ro du po zna tog kao Vr bi ca, u Sa bor noj cr kvi }e da nas po ~e ti u 16. 30 ~a so va. Po tra di ci ji, sve ~a na li ti ja }e pro }i cen trom gra da. Po vor ka }e kre nu ti iz Sa bor ne cr kve i kre ta ti se Zmaj Jo vi nom, uli ca ma Mo de ne i Ig wa ta Pa vla sa i Du nav skom uli com se vra ti ti u Sa bor ni hram. Po tom }e bi ti slu `e no bde ni je i osve }e we vr bo vih gran ~i ca. Na ~e lu li ti je bi }e epi skop ba~ ki Iri nej i sve {ten stvo Sa bor nog hra ma. U Us pen skoj i Al ma {koj cr kvi Vr bi ca po ~i we u 17 ~a so va, a u Ni ko la jev skoj cr kvi je po ~e tak u 18 sa ti.

U cr kva ma na Te le pu, Kli si i na No vom na se qu Vr bi ca je u 16 ~a so va. U na stav ku }e se u svim cr kva ma slu ì ti bde ni je. U pra vo slav nim cr kva ma u Srem skim Kar lov ci ma }e da nas pre pod ne bi ti slu è ne sve te li tur gi je, a po sle pod ne ve ~er wa bo go slu è wa sa osve }e wem i po de lom vr bo vih gran ~i ca. Li t ur g i j e u Sa b or n oj i Do woj cr kvi su u 9.30 sa ti, a u Gor woj u 9 sa ti. Vr bi ca u Do woj i Gor woj cr kvi za ka za na je za 16 sa ti, a u Sa bor noj sat ka sni je. Ve ~er we u Sa b or n oj cr k vi slu ` i } e epi skop srem ski Va si li je sa kar l o v a~ k im sve { ten stvom. Z. D. - Z. Ml.

POSLE UKIDAWA LINIJE 70 NOVI SAD – INSTITUT

Od po ne deq ka do âr da ka vi {e bu se va Grad ski pre vo znik }e od po ne deq ka uve sti iz me ne na li ni ji 69 No vi Sad - Srem ska Ka me ni ca -âr dak uva à va ju }i su ge sti je put ni ka. Bi }e po ve }an broj po la za ka auto bu sa i iz me wen deo mar {ru te kroz Rib wak. Po sle uki da wa li ni je 70 No vi Sad-In sti tut stru~ ne slu `be GSP-a uo~i le su ne do stat ke u ras po re du po la za ka. Po ~et kom pri me ne pro le} nog re da vo `we od 1. apri la naj ve }e pro me ne de si le su se na li ni ja ma ka Sre mu, a stru~ ne slu `be GSP-a pro u ~i le su efek te. Da kle, od po ne deq ka }e auto bu si na li ni ji 69 iz Srem ske Ka me ni ce pro la zi ti Uli com Du nav skih di vi zi ja, skre ta ti le vo u Pre ra do vi }e vu uli cu i za sta -

vqa ti se na sta ja li {ti ma is pred pe tro va ra din skog gro bqa, O[ „Jo van Du ~i}”, re sto ra na „Trag” i na sta ja li {tu u Be o grad skoj uli ci. Auto bus }e da qe i}i tra som do @e le zni~ ke sta ni ce. Bi }e ko ri go va ni i po la sci sa âr da ka, pa }e ume sto u 7.40 ~a so va auto bus po la zi ti u 7.25 mi nu ta, a ume sto u 13 ~a so va kre ta ti u 13.15. Po la zak auto bu sa iz No vog Sa da za Srem sku Ka me ni cu âr dak u 12.25 mi nu ta po me ra se na 12.35 mi nu ta. Uve {}e se i tri no va po la ska u oba sme ra. Iz No vog Sa da auto bu si }e i}i u 11.20, 13.30 i u 19 ~a so va, a sa âr da ka ka Ka me ni ci i No vom Sa du u 12 ~a so va, 14.10 i u 19.40 ~a so va. Z. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota7.april2012.

DOM ZDRAVQA DEMANTUJE TVRDWE SOCIJALISTA

Sa ve to va li {ta ni su za tvo re na Povodom tvrdwi gradskih socijalista izre~enih na nedavnoj konferenciji za {tampu da je Kol centar Doma zdravqa prepreka za dolazak do lekara i da su ukinuta brojna savetovali{ta u ovoj zdravstvenoj ustanovi, oglasio se Dom zdravqa “Novi Sad”. - Kako na{i pacijenti i sugra|ani ne bi imali problema, apelujemo na sve politi~ke stranke da ne dovode gra|ane u zabludu i time skupqaju jeftine politi~ke poene - stoji u saop{tewu Odseka za komunikacije novosadskog Doma zdravqa. U nastavku saop{tewa pi{e da su pre otvarawa Kol centra gra|ani morali da dolaze u rane jutarwe sate, i sami su organizovali redove i prikupqawe kwi`ica. Sada, u zakonskom roku od 30 dana, svi gra|ani obave potreba pregled. Ujedno, ovakav na~in je komforniji jer paci-

jenti zakazivawe obave iz svog doma, a mnoge od wih Kol centar poziva na preglede. - Slede}a dezinformacija koju su gra|ani dobili je da su savetovali{ta za dijabetes i mlade zatvorena. Istina je da nijedno savetovali{te u Domu zdravqa nije zatvarano, niti postoje takve namere. [tavi{e, wihov rad je unapre|en - ka`u iz Doma zdravqa.

Napomiwu da Savetovali{te za dijabetes od pre tri godine radi na dve lokacije i da svake nedeqe, dva puta, organizuju predavawa s razli~itim temama. Mese~no, kroz ova savetovali{ta, predavawa i preglede, pro|e preko 1.200 gra|ana. Dodaju da je Savetovali{te za mlade nedavno useqeno u nove prostorije u Zmaj Ogwena Vuka 19, pa mogu da ih posete i osobe s invaliditetom. Tako|e, zaposleni ovog Savetovali{ta odlaze u sve osnovne i sredwe {kole, gde sa u~enicima razgovaraju o svim relevantnim temama za odrastawe ove osetqive populacije. U saop{tewu Doma zdravqa isti~u da su oni jedini u Srbiji koji se u velikom obimu bave prevencijom i da su pro{le godine uradili blizu 65.000 preventivnih pregleda i spasili vi{e od 100 `ivota. I. D.

UKOLIKO U PONEDEQAK NE PO^NE RE[AVAWE NAGOMILANIH PROBLEMA

Rad ni ci „He roj Pin ki ja” pre te blo ka dom Du na va

Zaposleni u “Dunav grupi agregati” u ponedeqak }e u sedam ~asova blokirati ulaz u preduze}e “Heroj Pinki” , koje je deo “Dunav grupe”. Ulaz }e biti onemogu}en direktoru “Pinkija” Ma {a nu Er ce go vi }u i vlasniku “Dunav grupe agregati” Du {a nu Bo ro vi ci.Ukoliko to ne pomogne u re{avawu nagomilanih egzistencijalnih problema blokira}e Dunav brodovima, rekao je ~lan Izvr{nog odbora sindikata u preduze}u Mi li voj [uj do vi}. Oko 470 radnika je, po wegovim re~ima, ekonomski ugro`eno, jer ~ekaju isplatu zarade za oktobar 2011. a od 1. aprila ove

godine nemaju overene zdravstvene kwiìce, dok im od 2. februara 2011. nisu upla}eni doprinosi za zdravstveno osigurawe. [ujdovi} kaè da sva primawa kasne po nekoliko meseci. Zaposleni na brodovima su pro{log meseca dobili deset hiqada dinara hranarine, ali i to kasni po nekoliko meseci, mada bi brodari trebalo da dobiju hranarine pre nego {to se ukrcaju na brodove, kaè sagovornik. Isti~e i da poslodavac ne po{tuje dogovoreno sa sindikatom oko isplate zaostalih zarada. Blokada ulaza u firmu je spontana odluka radnika doneta

bez dogovora sa sindikatom u preduze}u - kaè predsednik sindikata Mi ro slav An to ni je vi}. Dodaje da sindikat podràva kolege, mada to nije po zakonu. „Dunav grupu agregati„ ~ini ukupno ~etiri preduze}a. Pre desetak dana sindikat u „Pinkiju” je obavesto javnost da zaposleni ìve ispod minimuma egzistencije. Direktor Ma{an Ercegovi} nije se ogla{avao. Ju~e je sekretarica rekla da je direktor zauzet, da ima dosta stranaka koje ~ekaju na prijem i da ne moè da razgovara. Z. Deli}

ZAVR[EN SPOR ATP „VOJVODINA” PROTIV GRADA

„Na hod Si meon” pred pu bli kom Predstava „Nahod Simeon” posle vi{e godina pauze, ponovo }e biti pred publikom, ve~eras i u ponedeqak, na sceni „Pera Dobrinovi}”u Srpskom narodnom pozori{tu. Oba puta predstava po~iwe u 19.30 ~asova. Na Sterijinim igrama 2007. godine „Nahod Simeon” je osvojio osam nagrada. Z. D.

IZBORI 2012.

Pre da ja li sta jo{ dve sed mi ce Gradska izborna komisija (GIK) do sada je usvojila 14 izbornih lista. Jedinica je “Za boqi Novi Sad – Bojan Pajti}”, dvojka je “Liga socijal de mo kra ta Voj vo di ne – Novi Sad na{a ku}a – Nenad ^anak”, a trojka „Maja Gojkovi} - Ujedinjeni regioni Srbije”. „Demokratska stranka Srbije - Vojislav Ko{tunica” je ~etvorka, „Udru`eni penzioneri i socijalna pravda - Pero Zubac” su pet, dok je „Rom ska de mo krat ska stranka - Tomislav Bokan” broj {est, a „Srpska radi-

kalna stranka - Aleksandar Martinovi}” je sedmica. Broj osam pripao je listi „Ivi ca Da ~i} - So ci ja li sti~ka partija Srbije - Parti ja udru `e nih pen zi o ne ra Srbije - Jedinstvena Srbija Socijaldemokratska partija Sr bi je, na me stu de vet je „Srpska demokratska stranka - Radivoj Prodanovi}” dok }e broj 10 zauzeti „Pokrenimo Novi Sad - Srpska napredna stranka - Nova Srbija Pokret Socijalista”. Na mestu 11 je „^edomir Jovanovi} Voj vo |an ski pre o kret

(LDP-VP-SDU)”, a broj 12 je „Savez vojvo|anskih Ma|ara - I{tvan Pa stor”. Li sta „MI - Mi ro slav Mi {a Ili}” zauze}e broj 13 dok }e “Dveri za `ivot Novog Sada” biti broj 14. SVM i RDS su mawinske liste, pa im je za prelazak cenzusa potrebno 0,04 odsto glasova. Ostalim listima je po treb no pre ko pet od sto glasova da bi zaseli u gradski parlament. Podno{ewe izbornih lista je mogu}e do 20. aprila. D. Ig.

BROJ 14 NA GLASA^KOM LISTI]U

„Dve ri za ì vot No vog Sa da” Na glasa~kom listi}u broj 14 zauze}e izborna lista „Dveri za ìvot Novog Sada”. Od maksimalnih 78, na listi se nalazi 52 kandidata. Nosilac izborne liste je Mi ro slav Pa ro vi}, ro|en 1984. godine iz Sremske Kameni ce po za ni ma wu di plo mi ra ni in è wer elektrotehnike. Me|u kandidatima je i 18 predstavnica lep{eg pola. Oko 20 odborni~kih kandidata imaju visoko obrazovawe, a najvi{e su zastupqene diplome filozofskog i tehni~kih fakulteta. Od zanimawa tu su i voza~, taksista, trgovac,

poqoprivrednik, fizioterapeut, elektroinstalater, doma}ica, kulinarski tehni~ar i drugo. Penzionera nema na listi, ali ima ~etiri studenta. Ve}ina kandidata ro|eni su sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka. Najmla|i na listi ro|en je 1991. godine, a najstariji kandidat ima 60 godina. ^ak 40 kandidata ima prebivali{te u Novom Sadu dok preostali `ive u prigradskim naseqima. Najvi{e ih ima iz Veternika. D. Ig.

„Pre o kret”: Bez bed nost dra ma ti~ na, in ve sti ci ja ma lo Koalicija „Preokret” na lokalne izbore izlazi sa obelodawivawem deset istina, odnosno problema, saop{teno je na ju~era{woj konferenciji Gradskog odbora Liberalno-demokratske partije. Priznawe da je ne{to lo{e je prvi korak do re{ewa rekla je predsednica Gradskog odbora LDP-a Li di ja Pi ro {ki. - Grad ne funkcioni{e kako bismo `eleli, od obrazovawa do komunalne inspekcije. Nere{eno je stawe autobuske stanice, pla}en a nerealizovan je projekat preko stubova mosta Franca Jozefa, bezbednost u gradu je vi{e nego dramati~na, a kao drugi grad u zemqi imamo zanemarqiv broj investicija. Na~elnika policije i daqe nemamo, a gra|evinski lobi urbanisti~ki je naru{io izgled na{eg mesta. Prva stvar „Preokreta”, kod eventualnog participirawa u gradskog vlasti, posle podvla~ewa crte i sagledavawa problema, bi}e privla~ewe investicija, smawewe taksi i poreza, o~uvawe postoje}ih preduze}a i iskori{}avawe turisti~kog potencijala grada. „Kafe Preokret„, odr`a}e se danas 11.11 ~asova u Zmaj Jovinoj ispred broja 26, gde }e gra|ani imati priliku da uz kafu popri~aju sa kandatima za odbornike ove koalicije i nosiocem liste Lidijom Piro{ki. A. L.

Ma ja slu {a pred lo ge gra |a na U okviru akcije „Iskreno sa Majom” ju~e je kandidatkiwa za gradona~elnika Ma ja Goj ko vi} razgovarala sa Novosa|anima o aktuelnim problemima u gradu. Pozvala je sugra|ane da svrate u kancelariju u Mileti}evoj ulici 11 i iznesu svoje predloge. Pozivam sve sugra|ane da do|u i da mi iznesu primedbe na rad gradskih uprava i ka`u {ta o~ekuju od mene kao budu}eg gradona~elnika, poru~ila je. N. R.

SPS tra `i bo qe zdrav stvo Gradski odbor Socijalisti~ke partije Srbije i wihovi koalicioni partneri organizovali su ju~e akciju skupqawa potpisa zbog problema u ostvarivawu primarne zdravstvene za{tite u gradu. Potpisi su prikupqani ispred abulante Liman”, zatim „Jovan Jovanovi} Zmaj”, „Vr{a~ka”, „Novo naseqe”, „Rumena~ka”, „Klisa”, „Petrovaradin” i ispred KIC „Mladost” u Futogu. Ista akcija }e se ponoviti i danas od 10 do 22 ~asa u centru grada. A. L.

DSS PREDLA@E REKONSTRUKCIJU TRGA REPUBLIKE

Nek cen tar ko na~ no si |e do re ke

Pre su da za me sec da na U Privrednom sudu u Novom Sadu ju~e je zavr{en spor vo|en po tu`bi ATP „Vojvodine” protiv Grada. U roku od 30 dana dvema stranama bi}e uru~ena presuda. Pravni zastupnik nekada{weg vlasnika „Vojvodine” Ili je De vi }a, advokat Emir Ja {a re vi} dostavio je sudu rezoluciju Eropskog parlementa u kojoj se u ta~ki 19 govori o privatizaciji „Vojvodine” i u kojoj parlamentarci tra`e od doma}eg pravasu|a da postupi po zakonu i na~elima pravednosti u slu~aju vlasni~ke transforamacije preduze}a. Ja{arevi} je ukazao sudu i na Zakon o ste~aju koji ne dozvoqava umawivawe vrednosti ste~ajne mase preduze}a. Grad nije dostavio odgovor da se spor sa ATP „Vojvodinim” re{i sporazumom, jer kako su predstavnici Grada naveli na sudu, Grad ne nalazi osnov tu`enog zahteva. Z. D.

Potpunu rekonstrukciju Trga republike, kojim bi se grad kona~no spustio do reke, predlo`ili su ju~e na konferenciji za novinare ~lanovi Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije. - Iako je prethodna gradska vlast usvojila urbanisti~ko re{ewe rekonstrukcije Trga republike, ~iwenica je da po tom pitawu ni{ta nije ura|eno. Trg bi trebalo da se prote`e od „Zmaj Jovine„ gimnazije do keja. Na taj

U O[ „JO@EF ATILA”

Fit nes spek takl Fo to: F. Ba ki}

PUN RITAM RADOVA NA TROTOARU U JEVREJSKOJ ULICI

Par na stra na }e la va Rekonstrukcija pe{a~ke staze na parnoj strani Jevrejske ulice po~ela je pre nekoliko dana, uklowen je gorwi sloj asfalta, zbog ~ega je zatvorena ova strana trotoara. Sugra|ani ju~e ~esto nisu po{tovali oznake da je trotoar zatvoren, pa su gu`ve bile prirodna posledica. Prema re~ima portparolke preduze}a „Put” Je le ne Sto ji sa vqe vi} planira se rekonstrukcija celokupne staze za pe{ake i bicikliste sa obe strane ulice. -Ukupna povr{ina, koja }e biti rekonstruisana je 3.500 me ta ra kva drat nih pe {a~ ke staze i 1.000 kvadrata bici-

klisti~ke staze. Radi}e se u etapama. Rekonstrukcija trotoara na drugoj strani ulice ne}e po~eti sve dok prva strana ne bude prohodna za pe{ake - kaè Stojisavqevi}. Pe{a~ke staze bi}e ura|ene od betonskih plo~a, a zavr{etak radova planiran je po~etkom maja. Iz „Parking servisa” kaù da stanari ove ulice ne}e imati problem sa parkirawem. Portparolka ovog preduze}a Ja sna Kov ~in kaè da se stanari Jevrejske ulice svoje automobile mogu da parkiraju i u [afarikovoj i Gajevoj ulici. N. R.

Fitnes spektakl pod nazivom „Zumba master klas” odrà}e se ve~eras u 19 ~asova, u sportskoj hali O[ „Joèf Atila”, [arplaninska bb. Program }e voditi instruktori Ne ve na Ko ma zec, Mar tin Mi ~el i Pe dro Ko ma ~o, a bi}e i gosti iznena|ewa. Kako je najavqeno, o~ekuje se dolazak vi{e od 300 ve`ba~a. Ovaj javni ~as zumbe organizuje se povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravqa. Organizator je Sportsko udruèwe „Fitneks”, a podr{ku su dali i Institut za javno zdravqe Vojvodine i Savez studenata Medicinskog fakulteta. Vi{e informacija moè se dobiti na broj telefoA. J. na 069/101-2-211. U KARLOVCIMA

Si bir ski brest na po klon ^lanovi Pokreta Zeleni Srbije u Sremskim Karlovcima deli}e danas sadnice sibirskog bresta u centru mesta. Akcija }e po~eti u 8 sati na Trgu Branka Radi~evi}a, ispred Bogoslovije. Zeleni }e pokloniti sugra|anima 250 sadnica Z. Ml. ovog drveta.

na~in bi se centar grada spustio na Dunav - rekao je portparol GO DSS-a Pre drag Svi lar. Podzemna gara`a od 450 mesta, ulagawe vredno 5,5 miliona evra, idealno je za javno-privatno partnerstvo, u kojem grad na izgradwu ne bi tro{io pare iz buxeta- kazao je predsednik Gradsog odbora DSS Bor ko Ili}. Dodao je da bi posle naverovatnije 20 godina, investitor gara`u vratio gradu.

- Mogu}e je i uzeti dugoro~ni kredit sa rokom otplate od 20 godina. Grad bi obezbedio 20 odsto i kredit bi se vra}ao iz ostvarenog prihoda JKP „Parkin servisa” koje i danas ima dobit, a nisu napravili ni jednu gara`u - smatra Ili}. Rekonstrukcija Trga ne bi zna~ila nestanak Ribqe pijace, nego bi ona bila ure|ena po modelu svetskih metropola: tezge bi se postavqale ujutro, a u popodnevnim ~asovima uklawale. A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota7.april2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}„ dra ma „Na hod Si meon” (19.30) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Kvar na far ma” (11)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13.45) „Ma pe tov ci” (11.45), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15.40, 20.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20, 20.20, 22.25), „Lo raks” (11.15, 13.30, 15.30), „^e li~ na le di” (22.15), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Best eg zo tik Ma ri gold ho tel” (18.05), „Gnev ti ta na” (13.15, 18.10 19, 22.30), „Igre gla di” (17.15, 20, 22.45), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (18, 20.15, 22.35), „Ti ta nik” (15.15, 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941-1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Da li bor ka Na hod iz Vrdnika (de~aka i devoj~icu), DEVOJÎCE: Da ni je la Vu ko vi}, Ma ri ja Ku le {ko, Kri sti na Ba ji} i Alek san dra Uva li} iz Novog Sada, Na da Zan fi ro vi} iz Kulpina, Oli ve ra Be bi}-Glu mac iz Veternika i An |el ka Haj duk iz Temerina, DEÂKE: Na ta {a \a ko vi}, Mi le na Ba le ti}, Ti ja na Le va kovVer me zo vi}, So fi ja Mla de no vi} i Rem zi je ]e ri mi iz Novog Sada, Sa wa Men |an iz Ba~ke Palanke, Bi qa na Aba zi iz Sremskih Karlovaca, Mi ro sla va Stra cin ska iz Ba~kog Petrovca, San dra Anu {i} iz Ka}a i Da ni je la Stan kin iz ûruga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Viktor Vladimira Klebanski (1930) u 10.30 sati, Vladimir Miodraga Dimitrijevi} (1934) u 11.15, Milica Petra Yuwa (1930) u 12, Dragica Mila ^u~kovi} (1926) u 12.45, Irina Andrije Vuka{inovi} (1923) 13.30, Valerija Ferenca [aro{i (1935) u 14.15, Mladen Daneta \uri~i} (1948) u 15, Ilija Bogdana Nikoli} (1928) u 15.45, Milenko Veqka Savi} (1953) u 16.30 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Danica Milojevi} u 11 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Milica Todora Kosina (1951) u 13 sati. Na Dowem novom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Dragiwa Rada Miqe{i} (1929) u 13 sati. Na Dowem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Stojanka Nikole Kova~evi} (1949) u 15 sati.

DNEVNIK

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Више посла по јавним пројектима СУБОТИЦА: Национална служба за запошљавање је одобрила 14 пројеката који се односе на јавне радове на територији Севернобачког округа. Вредност пројеката је 11,3 милиона динара, а кроз пројекте ће се упослити 86 људи. За Суботицу је одобрено седам пројеката кроз које ће се запослити 56 лица, у Бачкој Тополи на три пројекта радиће осморо, а у Малом Иђошу ће кроз четири пројекта посао добити 22 радника. Директор филијале Националне службе за запошљавање у Суботици Златко Панић је рекао да од када се примењује ова мера запошљавања, у Суботици су одо-

брена 73 пројекта укупне вредности преко 110 милиона динара, а 750 лица је запослено. У филијали објашњавају да се очекује да се одобре и пројекти јавних радова за особе са инвалидитетом. Поред тога, окончан је и јавни позив за радове које је по први пут организовала локална самоуправа у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за рад, запошљавање и родну равноправност и Националне службе за запошљавање. Процена је да ће се кроз ова три јавна позива за јавне радове превазићи прошлогодишњи број од 215 запослених особа. С. И.

subota7.april2012.

НЕКОЛИКО ИНВЕСТИТОРА У НЕКАДАШЊОЈ КУЛСКОЈ „ИСТРИ”

Нови бизнис у старим погонима

КУЛА: У некадашњој фабрици арматуре „Истра” у Кули ускоро ће бити отворен погон француске компаније ТЦ „Балкан 2011” која се бави производњом камионских приколица, делова за камионе, као и широким асортиманом призвода од челика и алуминијума. Власник ове компаније је Томас Кастан из Стразбура. Агенција за развој општине Кула обезбедила је потребну логистичку подршку, која је била потребна како би француска компанија инвестирала у Кули. Председник Привременог органа оштине Кула Жељко Ковач каже да инвестиција француске компаније ТЦ „Балкан” предста-

вља најаву бољих дана за грађане кулске општине. - Општина Кула и Агенција за развој од 2010. године раде на довођењу француског инвеститора и сада се тај посао приводи крају. Инвеститор је још прошле годи-

Тестирање за вариоце

Не страхују од великих ланаца

да поведе рачуна о мањим трговинама, како би опстале - објаснио је Ковачевић.

Сарадња са „Суперновом” Горан Ковачевић је обелоданио да је „Гомекс”, после дужих преговора, постигао договор о сарадњи са аустријском компанијом „Супернова” која гради тржни центар у највећем зрењанинском насељу Багљаш. „Гомекс” ће бити закупац једне трећине продајног простора, чија је укупна површина 6.000 квадратних метара.

IZBORI 2012.

СДПС подржао демократе ЗРЕЊАНИН: Изборну листу Демократске странке на локалним изборима у Зрењанину, коју предводи актуелни градоначелник Милета Михајлов, подржала је и Социјалдемократска партија. На конференцији за новинаре у просторијама Градског одбора ДС саопштено је да је поверење које су социјалдемократе указале Демократској странци у Зрењанину природна последица одличне сарадње коју су две партије постигле у коалиционој влади Србије, као и поклапања њихових политичких стратегија.

Он је представио прошлогодишње пословне резултате „Гомекса”, компаније која обележава свој се-

Успех демократа у Зрењанину, који дуже од једне деценије предводе градску управу, поново је потврђен у уторак, приликом заједничке посете председника Србије Бориса Тадића и премијера Владе Војводине Бојана Пајтића и отварања фабрике ауто опреме „Мекапласт”. У овај производни погон до сада је уложено више од 10 милиона евра и у њему ће, до јуна, бити запослено 130 радника, саопштиле су зрењанинске демократе. Ж. Б.

дамнаести рођендан. За последњих годину дана, казао је Ковачевић, број запослених је повећан за 28,2 одсто, односно са 601 на 771, а број малопродајних објеката са 64 на 79. Највише трговина „Гомекс” тренутно поседује у средњем Банату, а затим у Севернобачком и Јужнобанатском округу, док у Зрењанину послује на 14 локација. - Упркос тешким условима привређивања, компанија и њени запослени показали су, више него икада, своју посвећеност развоју, што потврђују и наши пословни резултати. „Гомекс” је средином 2011. пустио у рад нови дистрибутивни центар у Зрењанину, који се простире на површини од 5.200 квадрата, где су сада лоцирани складиште, хладњача, радионице, служба транспорта, али и канцеларијски простор управе компаније. Ова инвестиција, вредна 1,8 милиона евра омогућила нам је велики напредак у организацији снабдевања и пословања уопште истакао је Ковачевић и додао да се захваљујући овим унапређењима бруто промет компаније лане повећао са 29,1 на преко 42 милиона евра, а капитална улагања са 1,25 на 3,22 милиона евра. Ж. Балабан

оболелих од целеброваскуларног инзулта. Посебним видео линком би се размењивала искуства у раду са пацијентима, па је из тог разлога пројекта назван „Видео мост”. Предвиђена вредност пројекта је око 400.000 евра, а уколико би био одобрен, предвиђено је да се у року од 12 месеци изгради објекат, на простору непосредно поред Дома пензионера у Суботици - рекао је заменик директора Геронтолошког центра др Ненад Иванишевић.

ВРШАЦ: Поводом Светског дана здравља данас је на Тргу св. Теодора Вршачког у центру града стационирана покретна апотека где ће грађани осим подизања лекова моћи да измере крвни притисак и висину шећера у крви. На три пункта у граду од 8 до 10 сати Дом здравља наставља акцију „База здравља” у којој грађани могу да преконтролишу ниво шећера, холестерола, триглицерида, измере крвни притисак и добију савете лекара. Пунктови су за становнике Куштиљског насеља у Дому здравља, за становнике Гудуричког насеља и околине у Шумској управи улица Подвршачка 22 и за становнике Маргитског насеља у Месној заједници Живе Јовановић 1. Р. Ј.

ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ ГРАДА СОМБОРА

Песма за Павла

СОМБОР: Бројна публика одазвала се позиву новосадског бенда „Гарави сокак” и сомборског хуманитарца Златка Рибарића да присуствују музичком хепенингу у овдашњем Народном позоришту и на тај начин помогну лечење Павла Штрпца, а како се целој акцији придружио и Град Сомбор, градоначелник Немања Делић, се захвалио грађанима и јавним предузећима која су већ уплатила средства за лечење. - Срећан је онај ко може да помогне другом човеку. Град Сомбор је покровитељ концерта, а жеља нам је да једном младом човеку помогнемо у лечењу. Сав приход од вечерашњег дешавања уступићемо Павлу Штрпцу и надамо се да ћемо му помоћи да

Академик Ласло Вечаи из Сегедина је приликом потписивања Протокола истакао да је сарадња ове две установе веома значајна. Локална самоуправа је обезбедила је документацију за евентуалну изградњу објекта, а покрајински секретар за здравство Атила Ченгери је истакао да је његов секретаријат али и цела војвођанска администрација на располагању свим институцијама, које се одлуче на аплицирање на фондове ЕУ. С. И.

Спортисти за нова инвалидска колица

дидовали људе који су потврђени у свом послу - рекао је Крлић. Кандидаткиња за одборницу у Скупштини града Зрењанина Милена Прстојевић апеловала је на грађане да препознају у кандидатима СНС поштене, успешне, моралне људе, који ће, како је казала, прекинути пљачку грађана коју власт спроводи преко својих сателита - Лиге социјалдемократа Војводине, Социјалистичке партије Србије и других. Ж. Б.

Данас бесплатни прегледи

ПАНЧЕВО: Несавесни грађани, који током ноћи односе гранитне коцке, које радници у току дана поставе, отежавају и успоравају реконструкцију старог градског језгра у Панчеву. Радови су при крају, упркос томе што подсећају на легендарно зидање Скадра. Све што се током ноћи уради, ујутру мора да се поправи, па тек онда да се настави даље, при томе, прво треба ослободити градилиште од паркираних аутомобила. - Радови су скоро готови, али грађани стално улазе колима. До сада смо некако успевали да се изборимо, али апелујем на Панчевце да не паркирају на градилишту - замолио је Мирко Првуљ из АД „Војводинапут”. З. Дг.

Пројекат „Видео мост”

СУБОТИЦА: У просторијама Геронтолошког центра у Суботици потписан је Протокол о сарадњи ове установе и Неуролошке клинике у Сегедину, на заједничком аплицирању за ИПА пројекат прекограничне сарадње Србије и Мађарске. - Предлог пројекта замишљен је тако да се, с једне стране набави нова, савременија опрема за рад Неуролошке клинике у Сегедину, док би се у Суботици изградио објекат, који би био намењен рехабилитацији лица

Безбеднији уз видео надзор АДА: Систем видео надзора предат је на употребу и пуштен у рад у централној згради Основнe школe „Чех Карољ” у Ади. Председник ађанске општине Золтан Билицки је рекао да је овај пројекат добио подршку из општин-

ске касе јер је за локалну самоуправу значајно питање безбедности ученика у школама. Пре школе у Ади систем видео надзора уз помоћ камера је инсталисан у Основној школи „Новак Радонић” у Молу. М. Мр.

по неколико хиљада квадратних метара. У две хале већ неколико година послују фирма „Мали аграр” и Грађевинска фирма „Блашко”. Поред француске компаније „ТЦ Балкан” очекује се да ће средином ове године са производњом кренути и италијанска фирма МПЕ „Балкан” која ће производити делове за аутомобилску индустрију. Такође, једну халу је током прошле године купила и фирма „Na tu ral ca sing” која планира да покрене производњу хране за псе и мачке и очекује се да ће до краја ове године и овај погон почети са радом. М. Кековић

Гранитне коцке на мети лопова

САРАДЊА СУБОТИЦЕ И СЕГЕДИНСКЕ НЕУРОЛОШКЕ КЛИНИКЕ

Конвенције СНС-а по селима

ЗРЕЊАНИН: Под слоганом „Покренимо Зрењанин”, Српска напредна странка одржала је изборне конвенције у Книћанину и Арадцу. Кандидат СНС за републичког посланика Мирко Крлић истакао је компаративне предности кандидата са листе „Покренимо Зрењанин” у односу на кандидате владајућих странака. - Док у њиховим биографијама нема ничег осим функција које им је странка доделила, ми смо кан-

не купио једну од хала у некадашњем комплексу „Истре”, а ових дана је почело уређење хале и постављање машина и опреме - рекао је Ковач. Некадашња фабрика „Истра” је имала десетак хала величине

- У току је санирање постојећег објекта и његово привођење намени. Један део опреме француске фирме је стигао, а следеће недеље очекује се и сва опрема за производњу. У понедељак ће почети тестирање за раднике вариоце, а у затим и за браваре, стругаре, глодаче и друге профиле занимања. Још увек се не зна када ће погон почети са радом, али се надамо да ће до септембра ова фирма прорадити у пуном капацитету - рекао је директор Агенције за развој општине Кула Дејан Николић.

КОМПАНИЈА „ГОМЕКС” СТАБИЛНО ПОСЛУЈЕ

ЗРЕЊАНИН: Долазак „Меркатора” и „Лидла” не угрожава пословање зрењанинске трговинске куће „Гомекс”, која поседује 79 малопродајних објеката широм Војводине, казао је, на конференцији за новинаре, сувласник овдашње компаније Горан Ковачевић. На питање да ли инострани трговински ланци смањују промет „Гомекса”, Ковачевић је одговорио да они задовољавају једну врсту потреба купаца, а зрењанинска фирма другу. - Ни на који битан начин нисмо осетили долазак тих трговинских ланаца. Да конкуренција није утицала на наше пословање показује и чињеница да нисмо мењали ценовник, и да цене које су важиле прошле године, важе и ове, што значи да су тржишно оправдане. Али, истина је да имамо врло оштру утакмицу, нарочито у Новом Саду нагласио је Ковачевић. Ширење великих ланаца, по његовим речима, једино негативно може да утиче на мале самосталне трговинске радње, поготово у селима. - То могу да осете потрошачи у насељеним местима. Или ће добити радње у којима је роба драматично скупа, или ће морати сести у ауто и доћи до града. Држава, стога, мора

ПАНЧЕВО: Хала спортова на Стрелишту у недељу, 8. априла, увече биће домаћин „Вечери борилачких спортова”. Приход који буде остварен на овој манифестацији ићи ће за куповину нових инвалидских колица дванаестогодишњем Панчевцу Владимиру Бисаку. - Част нам је да као клуб узмемо учешће и да на неки начин допринесемо овој манифестацији да буде што занимљивија и да остави неког трага иза целог посла који будемо урадили- рекао је Љубомир Станишић из Џудо клуба „Динамо”. Приликом представљања учесника ове хуманитарне акције, новинарима се обратио и Ђерђ Бисак отац дванаестогодишњег Владимира, захваливши се Спортском савезу, тренерима, младим спортистима и свим грађанима који ће да дођу да подрже ову манифестацију. З. Дг.

оздрави. Често кажемо како је тежак живот, како је све безнадежно, а људи који су болесни имају сасвим другачији приступ и само један циљ, а то је оздрављење - казао је Делић. У буџету Града отворен је наменски подрачун за донације за лечење Павла Штрпца на који је неколико овдашњих јавних предузећа већ уплатило одређене износе донација, намењене младом Сомборцу који је оболео од дистоније, услед које му отказују мишићи. Упркос болести, Павле је успешан студент треће године Пољопривредног факултета и једина нада за његово излечење је програм лечења матичним ћелијама, за који је неопходно обезбедити 61.000 евра. М. Мћ

Завршни радови на мокринској хали

МОКРИН: Спортска хала у Мокрину, која се гради у дворишту Основне школе „Васа Стајић”, биће завршена за месец дана. У изградњу овог објекта уложено је 117 милиона динара, од чега је покрајински Фонд за капитална улагања одобрио 90 милиона, а општина Кикинда је буџетом предвидела издвајање 27 милиона динара, од чега је 15 милиона динара плаћено. Спортска хала у Мокрину имаће 500 места, а објекат се налази на 1.400 квадратних метара. Према речима директорке Дирекције за изградњу града Едите Дивковић, преостало је да се уради главни улаз, подови, расвета, вентилација, грејање и санитарије. - Осим спортске хале адаптирали смо и просторије у Основној школи „Васа Стајић”, поправљен је кров који је прокишњавао. Окречене су учионице, што није урађено годинама, а обновљена је и ограда на степеништу. Планирамо да током предстојећег распуста санирамо паркет, јер десет година није ништа улагано у подове - каже Дивковић. А. Ђ.

c m y

subota7.april2012.

vojvodina

dnevnik

СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА РОМА

Сва деца у клупама, неки и на факултету

" ! !

', * 0 .*()+$ +,- "# '". *0", , "'- 0 4 *+$ - + * '#" + '+,",-,(& )(%","3$"! ' -$ "%- "%% * ' -+$ ( # .%#-# ( + ), & * & + , * $ &+$ +,- "# ' +& *4-' *( ' +,- "# . *()+$ +,- "# + ' +, .(& ' * ' -+$(& # 0"$& +, * $ &+$"& +,- "# & $(# ( # .%#-#- (. . "'+,",- "# .*()+$ +,- "# 2 + )*(-3 . ," + )(+ '"& (+.*,(& ' +) " "3'(+," "+,(3' " ',* %' .*() * . 3" " +,*-3'" + * '" " 2 "," "0 * ' -+$ % "# 4 * +$ " "0 ($(%'"! 0 & %# *" + & +,* 2 + +,- "* ," "'- " # ' + & +, * - "%( 0 .*1 ,$- & +, * $ &+$"! +,- "# +,- '," 2 ( "," ")%(&- '". *0", , "'- " ")%(&- '+,",-, )(%","3 $"! ' -$ - "%& +, * $ &+$ +,- "# $(# + (+,. *-#- -0 )( *1$% 4 *+$ % )- %"$ * ' -+$ $ ( " )*". , '( + $,(* +,- '," &( - $('$-*"+ ," 0 +,") ' "# ($ 0 )*"# .)*"% %# "' (*&

/// & +, * ,-

-*()

МОЛ: У Основној школи „Новак Радонић” одржана је приредба поводом 8. априла, Светског дана Рома. Захваљујући агилности руководства школе и педагошког асистента Љиљане Ђин, школу у Молу похађају сва ромска деца, а све је већи број оних који настављају школовање у средњим школама и на факултетима. Од 496 ученика у молској школи 46 су Роми, а 36 их је укључено у рад продуженог боравка, који функционише у сарадњи са НВО „Дуга” и Одбором за смањење сиромаштва и локалном самоуправом општине Ада. Школа од октобра 2010. године има ангажованог педагошког асистента, а преко јавних радова предвиђено је ангажовање још два асистента који ће радити у боравку. За школу у Молу карактеристично је да се деца из ромске националне заједнице уписују у редовна одељења, а да никада нису уписивана у специјална одељења, што је пракса у многим школама у Србији. Oд 2001. године деца у школи уче ромски као матерњи језик са елементима националне културе. - Сва ромска деца су и уписана у школу. Ако сами родитељи не пријаве децу, наш педагошки асистент

Бивши ученик школе Влада Марић прича да је у њој завршио осмољетку, касније средњу Економско-трговачку школу у Сенти, а из породичних разлога напустио је Вишу пословну школу, коју намерава да настави. - Овде сам на обуци у мојој школи и могу рећи да је много боље него што је раније било. Образовање је једини пут у животу којим морамо сви ићи што поручујем свој деци којој помажем око учења - каже Марић. Тања Алић жали што није завршила школу, али зато напомиње да њена деца неће остати нешколована. - Ћерка Хенриета завршава Приредба у молској Основној школи „Новак Радонић” осми разред и наставиће школоваобилази Ново Село где живе ромске - Радим са још једном колегини- ње у средњој Економско- трговачпородице, па прикупи све податке цом, а поред наставних активности, кој школи у Сенти или у средњој потребне за упис. Са онима који из- набављамо уџбенике, школски при- школи за фризере. Син Шандор је остају са наставе бавимо се посебно бор, торбе, прикупљамо одећу и де- у шестом разреду и још се није оди предузимамо неопходне мере. лимо свој угроженој деци међу ко- лучио где ће наставити школоваБрој неоправданих часова је смањен јима су деца и српске и мађарске на- ње. Знам колико ми недостаје шкоза четири пута, а такође и број нега- ционалности - напомиње Ђин, која ла и образовање, па зато говорим тивних оцена - каже директорка је од 1985. до 2000. године у Молу деци да морају да је заврше. Имашколе Снежана Дошић. била једина Ромкиња која је завр- мо велику подршку од особља Педагошки асистент и наставник шила средњу школу. - Сада имамо школе и у погледу помоћи деци ромског језика са елементима нацио- 12 средњошколаца, једног студента око учења, а и око обезбеђивања налне културе, који се предаје факул- на студијама медицине, а идуће го- уџбеника, ужине и свега што је тативно, Љиљана Ђин, поред ових дине имаћемо две Ромкиње које неоходно да би редовно пратили обавеза ради у продуженом дневном уписују Медицински факултет, што наставу - каже Тања Алић. М. Митровић боравку, који води већ 12 година. је за наше мало место велики успех.

Мозаик искустава младих Рома

БЕЧЕЈ: Поводом Светског дана Рома у бечејском Градском позоришту је, по седми пут, одржан пригодан скуп. Поред Рома из бечејске општине, салу су у доброј мери попунили и остали суграђани млађе популације, поготово они који воле да погледају форум театар представе. Присутне је поздравио председник општине Петер Кнези, а о ромским питањима говориле су на мађарском и српском координаторке Ангела Славнић и Мирјана Чоти на српском језику. Централни део приредбе била је представа „Да ли ти желиш, ја желим”, деветочлане групе средњошколаца и студената ромске и неромске популације са којима су радили београдски глумци Тиња Дошен и Мирослав Николић. Представа је настала у оквиру пројекта „Иницијатива за образовање ромских девојчица”. Две групе младих у Бечеју и Новом Саду припремиле су представе са којима наступају у окружењу, a исечак су из реалног жиВ. Ј. вота Рома и представљају мозаик искустава учесника.

Из форум театар представе бечејске групе

ЗАВРШЕНА ДЕЧЈА МАНИФЕСТАЦИЈА „ПЕСНИЧКА ШТАФЕТА”

Од две хиљаде песама, изабране најбоље ЗРЕЊАНИН: У организацији Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин”, од 26. марта до 5. априла одржана је 38. по реду дечја манифестација „Песничка штафета”. Поред Змајевих дечјих игара, ово је једна од највећих манифестација за децу у Србији. Писацводитељ овогодишње „Штафете” Јасминка Петровић, већ годинама је међу водећим и награђиваним ствараоцима књижевности за децу и младе. У овогодишњој манифестацији учествовале су 54 основне школе из Зрењанина и општина Житиште, Сечањ, Нови Бечеј, Тител и Нова Црња. Око 2.000 песама ушло је у такмичарску конкуренцију, а преко 10.000 основаца учествовало је и пратило манифестацију. Од 200 песама које су биле у конкуренцији за награде, изабрано је 12 најбољих. У категорији нижих разреда прво место освојила је Ања Ковачев (2. разред, ОШ „Свети Сава”, Стајићево) за песму „Волим свог брата”. Друго место поделили су Анастасиа Мишић (3. разред, ОШ „Братство-јединство”, Бело Блато) за песму на словачком језику „Матерњи језик”, и Николина Пјевач, (4. разред, ОШ „2. октобар”, Зрењанин) за песму

„Вишња”. Треће место припало је Викторији Лелеа (3. разред, ОШ „Алекса Шантић”, Равни Тополовац) за песму „Татино крило”, Милану Остојићу (3. разред, ОШ

живот бајка„, и Николина Папић (5. разред, ОШ „Алекса Шантић„, Сечањ) - за песму „Моја патка Симонида„. Треће место поделили су Огњен Трифуновић (8. разред, ОШ

Учесници „Песничке штафете“

„Светозар Марковић - Тоза”, Тараш) - за песму „Скела”, и Магдалени Живојнов (3. разред, ОШ „Младост”, Томашевац) - за „Песму о љубави”. У категорији виших разреда прво место освојио је Павле Глушац (5. разред, ОШ „Ђура Јакшић„, Зрењанин) - за песму „Страх„, док су се на другом месту нашле Меланија Ружић (8. разред, ОШ „Вук Караџић„, Зрењанин) – за песму „Да ли је

„Бранко Ћопић„, Лукићево) за песму „Шта је љубав„, Срђан Живанов (8. разред, ОШ „Урош Предић„, Орловат) - за песму „Ништа вешто„ и Маријана Ђурковић (6. разред, ОШ „Свети Сава„, Стајићево) за песму „Растанак„. Главни покровитељ дечје манифестације „Песничка штафета„ био је град Зрењанин, уз подршку Министарства културе Републике Србије. Ж. Б.

Почеле пријаве за Пасуљијаду

ТЕМЕРИН: Екоцентар „Водомар 05”, организатор „Бин фестивала” - Пасуљијаде, почео је да прима пријаве за екипе које ће се по осми пут у Темерину надметати у кувању пасуља. Ово међународно такмичење одржаће се на темеринском вашаришту, од 1. до 3. јуна. Пријаве се примају у новоотвореном инфо центру у центру Темерина. Котизација за такмичење износи 4.000 динара, а број екипа је ограничен. Организатор обезбеђује сто и клупе за осмочлану екипу, наткривени простор од

девет квадратних метара, дрва за ложење и поклон - пакет. Организатори спремају и велике концерте на отвореном - у петак 1. јуна рок спектакл, а у суботу наступ културно- уметничких друштава из Војводине и гостију из Украјине, БиХ и Мађарске. Спремају се и друге атракције за посетиоце: изложбе јела од пасуља, изложбе цвећа и вина, дечије приредбе и наградна игра. Више информација на сајту: www.vodomar05.org.rs, или телефоном: 021/851100; 062/85-20-970. В. Х.

dRU[TvO

dnevnik

subota7.april2012.

SVETSKI DAN ZDRAVQA

FINALE NACIONALNE „LABORATORIJE SLAVNIH” PONOVO U ZNAKU STUDENTA PMF-a

Produ`en `ivotni vek stanovni{tva

Mi li vo je Kr va vac naj bo qi ko mu ni ka tor na u ke

Po ve }a we go di na ì vo ta je je dan od naj ve }ih uspe ha ~o ve ~an stva, ali i je dan od naj ve }ih iza zo va, ko ji dr à va ma po sta vqa sve ve }e eko nom ske i so ci jal ne zah te ve i po tre bu da se sta ri ukqu ~e u dru {tvo. Broj oso ba sta ri jih od 60 go di na udvo stru ~io se od 1980. go di ne, a onih sta ri jih od 80 go di na }e do 2050. go di ne bi ti go to vo ~e ti ri pu ta vi {e i iz no si }e 395 mi li o na. U isto ri ji ni je ni ka da za be le èn to li ki broj sre do ve~ nih i sta ri jih oso ba ko je ima ju ì ve ro di te qe kao {to je to slu ~aj da nas. Mno ga de ca }e zna ti svo je ba be i de de, pa ~ak i svo je pra de de, a po seb no svo je pra ba be. U pro se ku, è ne ì ve {est do osam go di na du è ne go mu {kar ci. Sta re we sta nov ni -

ti van ì vot u sta ro sti i da bu du po dr {ka svo jim po ro di ca ma i za jed ni ci. Zdra vo sta re we je po ve za no sa zdra vqem u ra ni jim fa za ma ì vo ta. Neo d go va ra ju }a is hra na no vo ro |en ~e ta i de ce mo è, na pri mer, po ve }a ti ri zik od bo le sti kao {to su bo le sti kr vo to ka i di ja be tes u od ra slom do bu. Re spi ra tor ne in fek ci je u de tiw stvu mo gu po ve }a ti ri zik od hro ni~ nog bron hi ti sa u od ra slom do bu. Go ja znost u pe ri o du ado le scen ci je pred sta vqa ri zik za na sta nak hro ni~ nih bo le sti u od ra slom do bu, kao {to su di ja be tes, bo le sti sr ca i krv nih su do va, ma lig ne bo le sti, re spi ra tor ne i mi {i} noske let ni po re me }a ji. Ko li ko do bro sta ri mo za vi si od broj -

U Srbiji sve mawe mladih – Pro ce wu je se da }e u na red nih pet go di na u Sr bi ji oso ba sta ri jih od 65 go di na bi ti vi {e ne go de ce mla |e od pet go di na. Sta nov ni {tvo Sr bi je svr sta va se u gru pu iz ra zi to sta rih po pu la ci ja, ne sa mo u evrop skim ve} i u svet skim okvi ri ma – iz ja vi la je di rek tor ka In sti tu ta za jav no zdra vqe Sr bi je “Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut” dr Ta wa Kne è vi}. Ona je uka za la na to da je neo p hod no sta ri ma omo gu }i ti {to bo qi i kva li tet ni ji ì vot bu du }i, da je me |u wi ma naj ma sov ni je obo qe va we od hro ni~ nih ne za ra znih bo le sti. Pod se ti la je i na to da je pro {le i 2010. go di ne u Sr bi ji tre }i na ho spi ta li zo va nih qu di u bol ni ca ma bi la sta ri ja od 65 go di na, a da je 40 od sto no vo ot kri ve nih obo le lih od di ja be te sa sta ri je od 65 go di na. [e fi ca Kan ce la ri je Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je u Sr bi ji dr Do rit Ni cin-Ka lu {ki tvr di je da je po seb no za bri wa va ju }e to {to }e u na red nih ne ko li ko go di na pr vi put bi ti vi {e qu di sta ri jih od 60 go di na ne go de ce mla |e od pet go di na, kao i da pro jek ci je po ka zu ju da }e do 2050. go di ne 80 od sto sta ri jih qu di svet ske po pu la ci je ì ve ti u ze mqa ma ni è ili sred we raz vi je no sti. Po se ban pro blem na {e dr à ve je i to, uka za la je Qi qa na Se ku li} iz Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, {to je udeo mla dih sve ni ì. Is ta kla je da mla |i od 15 go di na da nas ~i ne sa mo 15 od sto op {te po pu la ci je, {to je ma we od ude la sta nov ni {tva sta ri jeg od 65 go di na. Iz ne la je i po da tak da se u po sled wih {est de ce ni ja udeo mla dih pre po lo vio, a sta rih po ve }ao dva i po pu ta. Na po ve }a no sta re we sta nov ni {tva, ka ko je ob ja sni la, uti cao je pad fer ti li te ta ili we go vo du go go di {we za dr à va we na ni skom ni vou, mor ta li tet i mi gra ci je. Ina ~e, u 2010. go di ni za be le è no je da je pro se~ na sta rost sta nov ni {tva u Sr bi ji bi la 41,4 go di nu. Q. M. {tva pred sta vqa jed nu od naj ve }ih dru {tve nih tran sfor ma ci ja. Ubr zo, svet }e ima ti vi {e sta rih qu di ne go de ce i bi }e vi {e ve o ma sta rih qu di ne go ika da ra ni je. Sva ke go di ne 7. apri la se obe le à va Svet ski dan zdra vqa kao go di {wi ca osni va wa Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je. Svet ski dan zdra vqa je glo bal na kam pa wa ko ja po zi va li de re svih ze ma qa da se sva ke go di ne fo ku si ra ju na je dan od jav no zdrav stve nih pro ble ma od glo bal nog zna ~a ja. Ovo go di {wa te ma Svet skog da na zdra vqa je sta re we i zdra vqe, a obe le à va se pod slo ga nom „Zdra vqe do da je ì vot go di na ma”, na gla {a va ju }i da do bro zdra vqe to kom ì vo ta po ma è sta ri jim oso ba ma da vo de pro duk -

nih fak to ra, me |u ko ji ma je re dov na fi zi~ ka ak tiv nost to kom ce log `i vo ta, iz be ga va we ri zi~ nog po na {a wa i lo {ih na vi ka kao {to je pu {e we, zlo u po tre ba al ko ho la i nar ko ti ka. De mo graf ske pro me ne pra te no vi iza zo vi: pre ven ci ja i bor ba pro tiv hro ni~ nih ne za ra znih bo le sti od ko jih bo lu je naj ve }i broj qu di u ce lom sve tu, u po ra stu je broj qu di ko ji `i ve s in va li di te tom (oko 65 od sto oso ba sta ri jih od 50 go di na ima po re me }aj vi da), mno ge sta ri je oso be su pod ri zi kom od raz li ~i tih ob li ka lo {eg i ne hu ma nog od no sa po ro di ce i {i re sre di ne, ra ste po tre ba za du go ro~ nom ne gom, sve je ve }i broj qu di s de men ci jom po put Al chaj me ro ve bo le sti... J. Barbuzan

Go di {wi ca na pa da Ne ma~ ke na Ju go sla vi ju Po la ga wem ve na ca na vi {e me sta u Be o gra du ju ~e je obe le è na 71. go di {wi ca bom bar do va wa Be o gra da, 6. apri la 1941. go di ne, ka da je po ~eo na pad Ne ma~ ke na Kra qe vi nu Ju go sla vi ju u Dru gom svet skom ra tu. De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, ko ju je pred vo dio mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, po lo ì la je ve nac na Spo me nik pi lo ti ma bra ni o ci ma Be o gra da apri la 1941. go di ne. U de le ga ci ji su bi li ko man dant Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne ge ne ral-ma jor Ran ko @i vak i ko man dant 98. va zdu ho plov ne bri ga de pu kov nik De jan Jok si mo vi}. Ven ce su na spo me nik pi lo ti ma po dig nut na Ze mun skom ke ju iza ho te la “Ju go sla vi ja”, po lo ì le i de le ga ci je Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke, gra da Be o gra da i vi {e bo ra~ kih or ga ni za ci ja i udru è wa. To kom ta ko zva nog April skog ra ta, ko ji je po ~eo 6. apri la 1941. iz ne nad nim bom bar do va wem gra do va, a okon ~ao se pot pi si va wem ka pi tu la ci je Voj ske Kra qe vi ne Ju go sla vi je 17. apri la iste go di ne, stra dao je ve li ki broj ci vi la. Isto vre me no, u ma sov nim i vi {e dnev nim bom bar do va wi ma uni {te no je vi {e hi qa da stam be nih i dru gih obje ka ta. Bom bar do va we Be o gra da, ko ji je ne ko li ko da na ra ni je vla da pro gla si la ne bra we nim gra dom, ob u hva ti lo je i uni {ta va we bol ni ca, gu sto na se qe nih grad skih ~e tvr ti, ali i pot pu no ra za ra we zda wa Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je na Ko san ~i }e vom ven cu.

Mi li vo je Kr va vac (28) iz Vr ba sa, dok to rant bi o lo gi je na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu u No vom Sa du, gde je tre nut no i za po slen, iza bran je za naj bo qeg ko mu ni ka to ra na u ke u Sr bi ji za 2012, na tak mi ~e wu „Fa me Lab” („Fejm lab” – La bo ra to ri ja slav nih), ko je od 2007. i u na {oj ze mqi or ga ni zu je Bri tan ski sa vet u Sr bi ji u sa rad wi s RTS-om. Ovo tak mi ~e we tra ga za ta len to va nim mla dim qu di ma (od 18 do 35 go di na), na da re nim i spret nim u „ko mu ni ka ci ji na u ke” jer je osnov ni ciq ovog tak mi ~e wa da na u ku u~i ni pri jem ~i vom i za bav nom i za naj {i ru jav nost. Na me ra je da se mla di qu di „lu di za na u kom” ohra bre da svo je zna we i en tu zi ja zam po de le s pu bli kom i pri bli è joj na u ku 21. ve ka, in spi ri {u je i za go li ca ju joj ma {tu. Fi na li sti, pred stru~ nim ì ri jem i TVpu bli kom, za pre zen ta ci ju svo je te me ima ju sa mo tri mi nu ta, a Mi li vo je je go vo rio o svom pe to go di {wem is tra ì va~ kom ra du u trop skim {u ma ma [ri Lan ke, usred sre |e nom na naj u gro è ni je vr ste vo do ze ma ca, ko ji ma pre ti iz u mi ra we. Ovaj iz van red no i vi {e stru ko na da re ni bi o log (uspe {no se ba vi fo to gra fi jom i na u~ no-do ku men tar nim fil -

mom) pred sta vqa }e Sr bi ju na Me |u na rod nom tak mi ~e wu „Fejm lab”, ko je se tra di ci o nal no odr à va u ju nu na Fe sti va lu na u ke u êlt ne mu. Dru go me sto i na gra da pu bli ke na ovo go di {wem na ci o nal nom tak mi ~e wu pri pa li su Ivi Ata na sko vi}, ma tu rant ki wi iz Be o gra da, ko ja je go vo ri la o „bak te rij skoj ko mu ni ka ci ji i we nom uti ca ju na qud ski ì vot”, dok je s te mom „Taj na be bi nih po kre ta” tre }e pla si ra na Iri na Dam wa no vi}, di plo mi ra ni bi o log. Pod se ti mo da su od sa mog star ta „La bo ra to ri je slav nih” u na {oj ze mqi stu den ti, di plom ci i mla di na stav ni ci-is tra ì va ~i s raz li ~i tih de part ma na i pro gra ma PMF-a be le è li uspe he na ovom tak mi ~e wu, osvo jiv {i jed no dru go, dva tre }a me sta, na gra du pu bli ke, a vi {e wih je sti glo do fi na la. Naj ve }u sla vu ste kla je 2008. doc. dr Ti ja na Pro da no vi}, astro fi zi ~ar ka, ko ja je bi la naj bo qa u Sr bi ji i dru go pla si ra na u me |u na rod noj kon ku ren ci ji u Ve li koj Bri ta ni ji, dok je law sko „Na u~ no li ce Sr bi je” bi la stu dent ki wa sa da tre }e go di ne fi zi ke Ma ri a na Ja {kov. V. êki}

PRED[KOLSKA USTANOVA „ZREWANIN” KR[I PRAVA DECE

Ma li {a ni pod neo n skim sve tli ma Za me ni ca za {tit ni ka gra |a na za du è na za za {ti tu pra va de ce i rav no prav nost po lo va u Zre wa ni nu Ire na Ta pa vi~ ki utvr di la je da je Pred {kol ska usta no va „Zre wa nin„ na ~i ni la pro pust u ra du jer ni je obez be di la de ci ko ja po ha |a ju vr ti} “Ko li bri” pra vo na zdra vu ì vot nu sre di nu i od go va ra ju }e uslo ve bo rav ka i ra da u pro sto ri ja ma ob da ni {ta. Ti me su, kon sta to va la je, po vre |e ne od red be Kon ven ci je Uje di we nih na ci ja o pra vi ma de te ta. „Kra jem mar ta me je ne ko li ko ro di te qa oba ve sti lo da u zre wa nin skom vr ti }u ’Ko li bri’ de ca ne ma ju od go va ra ju }e uslo ve za bo ra vak, s ob zi rom na to da su oba pro zo ra na u~i o ni ci prak ti~ no za ko va na me tal nim plo ~a ma, zbog ~e ga u pro sto ri ju ne mo è da pro dre dnev na sve tlost, ni ti ~ist va zduh. Pot pu no je ne zdra vo da de ca bo ra ve u pro sto ri ji ko ja ne mo è da se pri rod no pro ve tri i da su sve vre me pod neo n skim sve tlom„, na ve la je Ire na Ta pa vi~ ki u do pi su pro sle |e nom zre wa nin skim me di ji ma.

Dva da na na kon {to je sa zna la za ovaj slu ~aj, za me ni ca za {tit ni ka gra |a na je, na sop stve nu ini ci ja ti vu, ob i {la vr ti} i na li cu me sta se, ka ko ka `e, uve ri la u to da su ro di te qi bi li u pra vu. Od vas pi ta ~i ce, a su tra dan i od di rek to ra Pred {kol ske usta no ve, oba ve {te na je da je pre ne ko li ko me se ci gra |a nin ko ji sta nu je u ku }i po red ob da ni {ta, a pre ma ~i jem dvo ri {tu

su okre nu ti pro zo ri na u~i o ni ci, po sta vio me tal ne plo ~e sa spoq ne stra ne, istih di men zi ja kao i pro zor ska ok na, i ta ko pot pu no za tvo rio oba pro zo ra na u~i o ni ci. „Pred {kol ska usta no va ni je ni {ta pred u ze la da ovu si tu a ci ju re {i. De ca u u~i o ni ci i da qe pro vo de vre me i oba vqa ju svo je ak tiv no sti pod ve {ta~ kim sve tlom, bez pro ve tra va wa pro sto -

OSNIVAWE @ENSKOG SUDA ZA BIV[U JUGOSLAVIJU

Po bro ja ti i ime no va ti ne prav de – Raz mi {qa ti o ~o ve ku is kqu In dij ka Ko ri Ku mar, a je dan od va ti i po mo }i rad èn skih su do ~i vo u kon tek stu da li je do bar ci qe va je i ja ~a we uza jam ne po dr va, ko jih je do sa da u sve tu or ga ni ili lo{, da li je dru {tvo pra ved {ke i so li dar no sti u mo der nom zo va no 45, ali one to ~i ne ne ra do no ili ne – to je vr hun ska vred dru {tvu. We ga da nas ne op te re }u i ret ko. âk ni SAD, ko je pet go nost. Da na {we dru {tvo je, slo ju sa mo rat no na si qe i zlo ~i ni di na ne uspe va ju da or ga ni zu ju bod no mo è mo re }i, ne pra ved no! ve} i zlo u po tre ba eli te, ne hu ma èn ski sud – pod vu kla je Ma ri ja @e li mo da vi di mo ko ji su uzro ci nost li be ral nog ka pi ta li zma, na Per ko vi}. Po slo bod noj pro ce ni, èn skom to me i po bro ji mo ih, da is pri ~a sil ni~ ko pa tri jar hal no vas pi ta sud za biv {u Ju go sla vi ju bi }e neo mo rat ne pri ~e bez la ì i ime nu we i tu ma ~e we obi ~a ja po ko ji ma p hod ne dve do tri go di ne da bi se je mo uzro ke ne prav di – re kla je su è ne oso be ni è ka te go ri je. kom plet no or ga ni Ma ri ja Per ko vi} iz zo vao. Ba vi }e se pr „@e na u cr nom” ven stve no pe ri o dom prek si no} u Ne za vi Rat ne pri ~e ni su do kra ja is pri ~a ne, pra vi od 1991. go di ne do snom dru {tvu no vi uzro ci ni su na ve de ni, zbog ~e ga su mo ral i da nas, vre me nom u na ra Voj vo di ne, na si stem vred no sti pa li na naj ni è gra ne ko jem su „pat we bi le pred sta vqa wu ini ne pri zna te” i ka da ci ja ti ve za or ga ni è ne „ni su ni zna le zo va we èn skog su da da su `r tve zlo ~i na”. Pot pi sni ce za biv {u Ju go sla vi ju. U slu ~a ju ra to va na tlu biv {e ini ci ja ti ve upu ti le su tim po vo Osim {to pru à ju pri li ku è Ju go sla vi je, Ma ri ja Per ko vi} je dom po ziv svim za in te re so va ni ma na ma da sve do ~e o sva ko dnev nim is ta kla da su we go vi osnov ni mo da se ukqu ~e u rad èn skog su da za is ku stvi ma s ne prav dom i po de le ti vi bi li pqa~ ka i no va pre ra biv {u Ju go sla vi ju, a naj dra go ce svo ja is ku stva iz ra to va kao naj spo de la dru {tve ne imo vi ne pod ni je }e bi ti prav ni ce, psi ho lo po go |e ni ja de mo graf ska gru pa, pla {tom na ci o na li zma. Rat ne {ki we, umet ni ce i no vi nar ke. èn ski su do vi su je dan od po ku {a pri ~e ni su do kra ja is pri ~a ne, Ide ju èn skog su da su po kre nu le: ja ci vil nog dru {tva za stva ra we pra vi uzro ci ni su na ve de ni, zbog @e ne è na ma (BiH), Cen tar za no vog kon cpe ta prav de i mi ra. ~e ga su mo ral i si stem vred no sti èn sko i mi rov no obra zo va we Pod sti ca wem fe mi ni sti~ ke pa li na naj ni è gra ne. „Ani ma„ (Cr na Go ra), Cen tar za od go vor no sti i bri ge te pre u zi – U dru {tvu u ko jem je li sta le èn ske stu di je i Cen tar za è ne ma wem od go vor no sti za prav du, ko va sve kra }a ra ste mi li ta ri `r tve ra ta (Hr vat ska), @en ska èn ski sud za biv {u Ju go sla vi ju zam. Dr à va jo{ ni je ob zna ni la mre à Ko so va, @en ske stu di je i je la i~ ki sud okre nut dru {tvu i broj po gi nu lih, ra we nih i mo bi @e ne u cr nom (Sr bi ja). jav no sti. Ova kav kon cept dru li sa nih to kom NA TO-ovog bom {tve nog an ga `ma na po kre nu la je bar do va wa. Dr à ve mo gu u~e stvo I. Mihaqevi}

ri je„, is ta kla je Ire na Ta pa vi~ ki, i po zva la nad le `ne u Pred {kol skoj usta no vi da ot klo ne ne pra vil no sti i da je oba ve ste o pred u ze tim ko ra ci ma u ro ku od 15 da na od da na pri je ma we ne pre po ru ke. Ire na Ta pa vi~ ki pod se }a na to da Kon ven ci ja o pra vi ma de te ta iz 1989. go di ne, ko ju je Sr bi ja ra ti fi ko va la, oba ve zu je in sti tu ci je, slu `be i usta no ve od go vor ne za bri gu o de ci i wi ho vu za {ti tu na to da se pri la go de stan dar di ma ko je su utvr di li nad le `ni or ga ni, po seb no u obla sti si gur no sti, zdra vqa, u po gle du bro ja i po dob no sti oso bqa, kao i stru~ nog nad zo ra. „Pred {kol ska usta no va ’Zre wa nin’ ni je se ru ko vo di la ti me da su naj bo qi in te re si de te ta od pr ven stve nog zna ~a ja, a u kon kret nom slu ~a ju – da obez be de de ci zdra vu `i vot nu sre di nu, zdra ve uslo ve bo rav ka u ovoj usta no vi, a sve u ci qu o~u va wa zdra vqa ma li {a na i wi ho vog pra vil nog raz vo ja„, za kqu ~i la jee ona. @. Balaban

Le ka ri na ja vqu ju {trajk Sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Sr bi je na ja vio je da }e 17. apri la odr `a ti pro test s ko jeg }e Vla di Sr bi je uru ~i ti zah te ve, a uko li ko oni ne bu du is pu we ni, za po -

sle ni }e stu pi ti u {trajk. U sa op {te wu se na vo di da je ma te ri jal ni po lo àj za po sle nih iz u zet no te àk, a za po sle ni iz ~e ti ri gru pe po slo va ima ju za ra du is pod mi ni mal ne za ra de. „Uvo |e wem si ste ma ka pi ta ci je u zdrav stvu jo{ vi {e se ugro à va ma te ri jal ni po lo àj za po sle nih, a Vla da se pre ma ~la no vi ma sin di ka ta i za po sle ni ma u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti od no si ig no ri {u }i”, do da je se u sa op {te wu.

crna hronika

subota7.april2012.

dnevnik

c m y

NO VO SA \A NI NU PRI TVOR DO ME SEC DA NA

PRI TVO REN SE DAM NA E STO GO DI [WAK IZ MO LA

Za re |ao s pri ja va ma za po ro di~ no na si qe?

Za trud ne la si lo va na 13-go di {wa de voj ~i ca

No vo sa |a nin Pe tar S. (1962) li {en je slo bo de i za dr àn zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci nad svo jom su pru gom. On se te re ti da je u po ro di~ nom sta nu, pod dej stvom al ko ho la, vre |ao su pru gu i pre tio da }e ubi ti wu i de cu, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. Po sle sa slu {a wa de ùr ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Qu bin ka ê man

od re di la je okri vqe nom pri tvor do 30 da na. Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, okri vqe ni je zbog istog de la ve} pra vo sna `no osu |i van dva pu ta, a ma kar jed nu ka znu je od slu `io i jed nom je osu |en ne pra vo sna `no, {to ne zna ~i da po li ci ja zbog ovog osum wi ~e nog ni je in ter ve ni sa la u jo{ ne kim pri li ka ma istim po vo dom. Sva de la su po ~i we na pre ma is toj `e ni. M. V.

KI KIN \A NIN SE TE RE TI ZA NA SI QE U PO RO DICI

Tu kao `e nu i de cu Po li ci ja u Ki kin di pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv @ar ka K. (1968) iz Ki kin de, zbgo osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci, na {te tu su pru ge i de ce. Osum wi ~e ni se te re ti da ih je 21. mar ta ove go di ne u po ro di~ noj ku }i vi {e pu ta uda rio i lak {e po vre dio, sa op {i la je ju ~e PU Ki kin da. M. Mr.

ZBOG PO KU [A JA UBI STVA U OB RA ^U NU DVEJU GRU PA NA VI JA ^A „CR VE NE ZVE ZDE” NA „MA RA KA NI”

Op tu `ni ca pro tiv vo |e „Hi je na” Vi {e jav no tu `i la {tvo u Be o gra du po di glo je ju ~e op tu `ni cu pro tiv vo |e na vi ja~ ke gru pe „Hi je ne” s No vog Be o gra da Ra de ta Du wi }a zbog po ku {a ja ubi stva Igo ra Vre vi }a, ko ji pred vo di na vi ja ~e „Aj ron boj sa” sa Se wa ka, re ~e no je Ta nju gu u Tu `i la {tvu. Du wi }u se na te ret sta vqa kri vi~ no de lo ubi stva u po ku {a ju jer je to kom utak mi ce „Cr ve na zve zda„ – OFK „Be o grad„ na „Ma ra ka ni„ u apri lu 2010. to kom dru gog po lu vre me na iz

va tre nog oru` ja pu cao Vre vi }a i na neo mu po vre de opa sne po `i vot. Do su ko ba vo |a dve gru pe, ko je obe bo dre „Cr ve nu zve zdu„, do {lo je na kon ver bal ne ras pra ve me |u „de li ja ma” i pre ra stao u tu ~u na vi ja~ kih gru pa. „Hi je ne” su pod gru pa gru pe „Bel grejd boj si” s No vog Be o gra da na ~i jem je ~e lu Du wi }ev brat Ve li bor Du wi}, ko ji je pre ne ko li ko da na osu |en na ~e ti ri go di ne i dva me se ca za tvo ra zbog na no {e wa te {kih te le snih po vre da An dre ju ^o gu ri }u.

Po li cij ski slu `be ni ci u Adi li {i li su slo bo de se dam na e sto go di {wa ka iz Mo la i s kri vi~ nom pri ja vom pri ve li ga is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci zbog osno va sum we da je si lo vao tri na e sto go di {wu de voj ~i cu. Is tra `ni su di ja za ma lo let ni ke je osum wi ~e nom od re dio pri tvor do 30 da na. Po ne zva ni~ nim na vo di ma iz iz v o r a bli s kih is t ra z i,

Su di ja raz re {e na zbog te {kog di sci pli nskog pre kr {a ja Vi so ki sa vet sud stva ju ~e je sa op {tio da je na sed ni ci odr à noj 26. mar ta ove go di ne, od lu ~u ju }i o pred lo gu Di sci plin ske ko mi si je za po kre ta we po stup ka za raz re {e we su di je Alek san dre Zla ti} do neo od lu ku ko jom se “su di ja Ape la ci o nog su da u Be o gra du Alek san dra Zla ti} raz re {a va su dij ske funk ci je zbog u~i we nog te {kog di sci plin skog pre kr {a ja”. VSS je na veo da }e da nom pra vo sna `no sti ove od lu ke su di ji Alek san dri Zla ti} pre sta ti su dij ska funk ci ja. U su dij skim kru go vi ma ka ù da, po za ko nu, pro tiv ova kve od lu ke su di ja ima pra vo pri go vo ra VSS-u, a u slu ~a ju od bi ja wa, na kon to ga mo è pod ne ti àl bu Se di {te Ape la ci o nog su da u Be o gra du Ustav nom su du Sr bi je. pod ne la di sci plin skom tu ì o Alek san dra Zla ti} je bi la cu di sci plin sku pri ja vu pro su di ja sa da biv {eg Okru `nog tiv Alek san dre Zla ti}, su di je su da u Be o gra du, a na op {tem Ape la ci o nog su da u Be o gra du”, iz bo ru su di ja u de cem bru 2009. zbog, ka ko je na ve de no u pri ja go di ne je iza bra na u sud vi {e vi, „neo prav da nog ka {we wa u nad le `no sti – Ape la ci o ni sud iz ra di od lu ka u dva pred me ta u Be o gra du. biv {eg Okru `nog su da u Be o Di sci plin ski po stu pak pro gra du, u ko ji ma je pre su da ob ja tiv we je po kre nut kra jem ju na vqe na 2003. od no sno 2004. go di pro {le go di ne u ve zi s pro fe - ne, a pred me ti su s iz ra |e nim si o nal nim pro pu sti ma dok je od lu ka ma pre da ti pi sar ni ci bi la su di ja Okru `nog su da. U Vi {eg su da u Be o gra du 17. ma ja sa op {te wu ko je je VSS ob ja vio 2011. go di ne”. 28. ju na 2011. na svom saj tu, na „Iz pri lo è nih spi sa se vi ve de no je da je „v. f. pred sed ni - di da u Okru `nom su du u Be o ka Ape la ci o nog su da u Be o gra - gra du ni je po sto ja la ured na du Rad mi la Dra gi ~e vi}-Di ~i} evi den ci ja o pre su |e nim pred -

Iz vr {i teq za dr `a vao no vac?

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU \ER DAP

Spre ~en {verc 104.400 ci ga re ta Ca ri ni ci su u za jed ni~ koj ak ci ji s po li ci jom na gra ni~ nom pre la zu \er dap spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa 104.400 ko ma da ci ga re ta iz Re pu bli ke Sr bi je, sa op {ti la je Upra va ca ri na. Ci ga re te mar ki „fast“, „ron son“ i „marbl“, umo ta ne u cr nu fo li ju, ot kri ve ne su me |u pa le ta ma pri ja vqe nog to va ra u pred wem de lu pri ko li ce ka mi o na ko ji je pre vo zio ro bu u Ru mu ni ju. De taq na kon tro la ka mi o na je spro ve de na na kon {to je pri me }e no da je saj la ko jom je ca rin sko obe le` je pri ~vr }e no ve {to ise ~e na i po no vo sa sta vqe na {to je uka zi va lo na to da je vo zi lo u me |u vre me nu bi lo otva ra no, ve le u Upra vi ca ri na. M. B.

Mol

VI SO KI SA VET SUD STVA O SLU ^A JU DE LI O CA PRAV DE APE LA CI O NOG SU DA U BE O GRA DU ALEK SAN DRE ZLA TI]

PRI VO \E WE U KRU [EV CU

Ci ga re te skri ve ne me |u pa le ta ma

sa zna je mo da je osum wi ~e ni ma lo let nik du `e imao sek su al n e od n o s e s de v oj ~ i c om. Slu ~aj je pri ja vio otac, s ko jim de voj ~i ca `i vi, ka da je usta no vqe no da je za trud ne la. Se d am n a e s to g o d i { wak iz Mo la je po li ci ji do sa da bio po z nat uglav n om sa m o zbog pre kr {a ja i sit nih kra |a. M. Mr.

In spek to ri Od se ka Po li cij ske upra ve Kru {e vac za su zbi ja we pri vred nog kri mi na li te ta od re di li su me ru za dr à va wa Ra di {i D. zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja. Sum wa se da je Ra di {a D. kao sud ski iz vr {i teq u Osnov nom su du u Kru {ev cu u to ku 2011. go di ne pre ko ra ~io gra ni ce slu `be nih ovla {}e wa i pro tiv prav no pri ba vio imo vin sku ko rist, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Kru {ev cu. Po stu pa ju }i u iz vr {nom po stup ku po re {e wi ma o iz vr {e wu Osnov nog su da u Kru {ev cu, osum wi ~e ni je u dva slu ~a ja spro veo po stu pak na pla te od iz vr {nih du `ni ka. Me |u tim, no vac ni je upla tio iz vr {nom po ve ri o cu ve} ga je za dr ào za se be, ~i me je pri ba vio imo vin sku ko rist od 33.350 di na ra. Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Kru {ev cu. (Ta njug)

me ti ma i ne iz ra |e nim od lu ka ma. Ta ko |e se vi di da je iz ve }a su di je Alek san dre Zla ti} iz gu bqen pred met, a re kon struk ci ja spi sa ni je oba vqe na ni po sle for mi ra wa no ve mre è su do va. „Pre su de, ko je su iz ra |e ne u ma ju 2011. go di ne, ove re ne su pe ~a tom Vi {eg su da u Be o gra du, na {ta po seb no uka zu je bra ni lac u iz ja vqe noj àl bi. Di sci plin ska pri ja va je pre da ta di sci plin skom tu ì o cu u rad i na kon spro ve de nog po stup ka od lu ka }e bi ti ob ja vqe na„, pi {e u sa op {te wu VSS-a od 28. ju na 2011. go di ne.

Na kon fe ren ci ji za no vi na re odr à noj pre de se tak da na u Vr hov nom ka sa ci o nom su du, pred sed ni ca tog su da i Vi so kog sa ve ta sud stva su di ja Na ta Me sa ro vi} je da la op {i ran od go vor na pi ta we no vi na ra „Dnev ni ka“ u ve zi s even tu al no po kre nu tim di sci plin skim po stup ci ma pro tiv su di ja, te da li je isti na da su ot kri ve ni po je di ni slu ~a je vi su di ja ko ji ne ke svo je ob ja vqe ne pre su de ni su na pi sa le i po ne ko li ko go di na. – Ne ko li ko pu ta od 2009. go di ne sam u raz go vo ru s no vi na ri ma go vo ri la da bi se mo `da tre ba lo po za ba vi ti su di ja ma ko je ni su na pi sa le ob ja vqe ne od lu ke i tra ì la sam te iz ve {ta je i 2010. go di ne od vr {i la ca funk ci ja pred sed ni ka su do va – ka za la je su di ja Me sa ro vi}. – Od ne kih sam ih do bi la, od ne kih ni sam. Bi lo je slu ~a je va da su su di je sta vqa le pe ~a te su do va ~i ji je rad pre stao na od lu ke ko je su ura |e ne i 2010. i 2011. go di ne. Ona ta da ni je mo gla da iz ne se ta ~an po da tak o to me ko li ko je pred me ta u po stup ku pred Di sci plin skom ko mi si jom i pred di sci plin skim tu ì o cem jer, ka ko je ob ja sni la, tek je bi la za tra ì la iz ve {taj o to me. – Ima po je di nih su di ja ko je su ob ja vi le od lu ke, a ni su ura di le pre su du vi {e od pet go di na, pa ~ak i osam go di na – na ve la je ta da su di ja Me sa ro vi}. J. J.

NE PRI LA GO \E NA BR ZI NA NAJ ^E []I UZROK NE SRE ]E DVO TO^ KA [A

Pro {le go di ne stra da lo 87 mo to ci kli sta To kom pro {le go di ne po gi nu lo je 87 vo za ~a mo to ci kla ili mo pe da, a od 2006. do 2011. go di ne `i vot je iz gu bi lo 634 – naj vi {e mla dih, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji po vo dom po ~et ka kam pa we „Bu di sve stan. Pa zi. Iz beg ni naj go re”. Po mo} nik di rek to ra Agen ci je za bez bed nost sa o bra }a ja Bra ni mir Mi le ti} re kao je da je me |u stra da lim mo to ci kli sti ma naj vi {e mla dih, a da je naj ~e {}e raz log tih ne sre }a ne pri la go |e na br zi na. – Vi {e od 50 od sto po gi nu lih na na {im pu te vi ma stra da zbog ne pri la go |e ne i ne pro pi sne br zi ne – re kao je Mi le ti}. U Sr bi ji se, ka ko je re ~e no na sku pu u Pa la ti „Sr bi ja”, u po sled wih de set go di na broj re gi stro va nih mo to ci ka la uve }ao go to vo tri pu ta, a od 2006. do 2011. go di ne vo za ~i mo to ci ka la i mo pe da u~e stvo va li su u 21.082 sa o bra }aj ne ne zgo de u ko ji ma je po vre |e no 18.238 li ca. Po da ci po ka zu ju i da je pro {le go di ne broj re gi stro va nih mo to ci ka la i mo pe da ~i nio ma we od dva od sto ukup nog bro ja re gi stro va nih vo zi la, dok je broj po gi nu lih vo za ~a tih pre vo znih sred sta va oko 11 od sto od ukup nog bro ja stra da lih u sa o bra }aj nim ne zgo da ma u Sr bi ji. U av gu stu, na gla sio je Mi le ti}, stra da naj ve }i broj mo to ci kli sta. Po da ci, po we go vim re ~i ma, po ka zu ju i da je 54 pro cen ta od stra da lih, pre mi nu lo na li cu me sta, a 24 od sto to kom pre vo za u zdrav stve nu usta no vu. – Naj ~e {}i raz lo zi sa o bra }aj nih ude sa u toj ka te go ri ji su, osim ne pri la go |e ne br zi ne, psi ho fi -

zi~ ko sta we vo za ~a i ne pro pi sno pre ti ca we – na veo je Mi le ti}. Na ~el nik Upra ve sa o bra }aj ne po li ci je Dra gi {a Si mi} na gla sio je da je po ~e tak se zo ne vo `we mo to ci ka la naj o pa sni ji za wi ho ve vo za ~e jer dru gi u~e sni ci u sa o bra }a ju ni su na vik nu ti na wi ho vo pri su stvo. Na sku pu je is tak nu to i da je, da bi se pro blem si stem ski re {io, u osnov no obra zo va we po treb no uve sti oba ve znu edu ka ci ju de ce o bez bed no sti u sa o bra }a ju, kao i obu ku vo za ~a o upo tre bi pr ve po mo }i jer se vi {e od 50 od sto smrt nih slu ~a je va do go di osam mi nu ta po sle ne sre }e. Pred stav nik Mi ni star stva za in fra struk tu ru i ener ge ti ku De mir Ha xi} na gla sio je da Sr bi ja go di {we iz gu bi 800 mi li o na evra od po sle di ca sa o bra }aj nih ne zgo da. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

subota7.april2012.

VR BA [A NIN UHAP [EN ZBOG BIQ NE MA TE RI JE

Potraga za osumwi~enim Novosa|aninom Vrba{aninu Lu ki V. (1984) stavqa se na teret da se, kad ga je zaustavio policajac, oglu{io o nare|ewe i odbacio paketi} s biqnom materijom za koju se osnovano pretpostavqa da je marihuana. Tako|e, postoji osnovana sumwa da mu je paketi} prodao Novosa|anin Mi lan T. (1986), za kojim policija traga pod sumwom da je po~inio krivi~no delo stavqawa u promet opojnih droga, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

Pretresom stana koji Milan koristi prona|ena su tri paketi}a iste supstance, izvesna suma dinara za koje policija sumwa da poti~u od prodaje droge, kao i pi{toq s pet metaka. Luka V., koji je osumwi~en za neovla{}eno stavqawe u promet opojnih droga i ometewa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti, bi}e priveden u zakonskom roku istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu. M. V.

NE MA^ KI DR @A VQA NIN I @E NA IZ BA^ KE TO PO LE UHAP [E NI U BE ^E JU ZBOG DRO GE

Zapleweni tablete, saksije, grane i yak Be~ejska policija je nakon pretresa uhapsila i zadra`ala do saslu{awa kod istra`nog sudije nema~kog dr`avqanina Ma ti ja sa V. P. (1960) i Ma ri ju O. (1961) s boravi{tem na podru~ju op{tine Ba~ka Topola pod sumwom da su po~inili krivi~no de-

lo nedozvoqene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Kako je saop{teno, preksino} je u „pasatu” okrivqenog s nema~kim registarskim oznakama, prona|ena vre}a s vi{e od 5.000 raz-

li~itih tableta, a kod osumwi~ene Marije O. i tri paketi}a biqne materije za koju se osnovano sumwa da je marihuana, te{ka oko 260 grama. Tako|e, prilikom pretresa, na tavanu stana koji koristi Marija prona|ena je improvizovana la-

boratorija s pet saksija, xakom i granama indijske konopqe, te`ine oko 1.350 grama. U stanu je prona|ena i biqna materija za koju se sumwa da je marihuana te{ka oko 130 grama, dve vage i oko 70 tableta, dodaje se u ju~era{wem saop{tewu policije. M. V.

DI REK TOR KA AME RI^ KE AGEN CI JE ZA BOR BU PRO TIV NAR KO TI KA PR VI PUT U BE O GRA DU

JU ^E PO SLE POD NE NA BE O GRAD SKIM TE RA ZI JA MA

Mu{karac sko~io s hotela „Kasina” Lekari Urgentnog centra u Beogradu bore se za `ivot mu{karca koji je ju~e oko 17.15 sko~io sa zgrade na Terazijama. Kako saznaje RTS, 47-godi{wi ^. B. iz Sremske Mitrovice sko~io je s prozora hotela „Kasina”, ispred broja 25. Nekoliko trenutaka pre tragi~nog doga|aja, na Terazije su stigli i vatrogasci koji su zapo~eli {irewe mre`e da bi do-

~ekali potencijalnog samoubicu, ali B. ^. ih je preduhitrio. Nesre}ni mu{karac ima te{ke povrede, a kako smo saznali, ekipa Hitne pomo}i ga je prevezla u Urgentni centar. On je na Odeqewu reanimacije i lekari se bore za wegov `ivot. Po nezvani~nim saznawima, skoku je prethodila sva|a sa suprugom.

DEA poma`e Srbiji u borbi protiv droge Na poziv prvog potpredsednika Vlade – zamenika predsednika Vlade i ministra unutra{wih poslova Ivi ce Da ~i }a, u Srbiji je prvi put boravila delegacija Ameri~ke agencije za borbu proitv narkotika DEA, s direktorkom Mi {el Le on hart na ~elu. – Ovo je veliko priznawe za ~itav na{ bezbednosni sektor i po wihovim re~ima oni ovu saradwu ocewuju najvi{om ocenom, kao i visoku posve}enost Vlade Republike Srbije borbi protiv ilegalne trgovine narkoticima – rekao je ministar Da~i}. On je, zajedno s direktorom policije i saradnicima, upoznao goste s rizicima koje Srbija ima u borbi protiv trgovine narkoticima. – Dogovorili smo se da se na{a saradwa odvija u nekoliko pravaca. Pre svega, nastavi}emo operativnu saradwu u smislu razmene informacija, koja je i do sada rezultirala zajedni~kim operacijama. Podseti}u na to da je na osnovu informacija koje smo pru`ili u protekle ~etiri godine zapleweno oko deset tona droga, {to u na{oj zemqi, {to u inostranstvu, kada se tome doda rad i BIA-e, sigurno je da su rezultati koje je Srbija postigla u ovom periodu izuzetno zna~ajni i mo-

Mi {el Le on hart i Ivi ca Da ~i}

`da najboqi, ne samo u regionu nego i ~itavoj Evropi. Tako|e smo istakli da u Srbiji jedinstveno deluju svi organi za sprovo|ewe zakona, poput MUP-a, BIA-e, VBA-e, VOAe, Tu`ila{tva i pravosudnih organa pa do institucija – Saveta za nacionalnu bezbednost i Biroa za koordinaciju rada bezbednosnih slu`bi – naglasio je ministar Da~i}. Dogovoren je nastavak zapo~etih akcija, i re~eno da je MUP veoma zainteresovan za obuku kadrova, posebno onih koji se bave borbom protiv narkotika, a naro~ito forenzikom, i ve{ta~ewem droga, a s druge strane,

neophodna je i pomo} u tehni~ko-tehnolo{kom smislu. – Doneta je odluka da se u MUP-u formira posebna slu`ba za borbu protiv narkotika, koja }e raditi u okviru Uprave kriminalisti~ke policije, i o~ekujemo da }e od druge polovine godine, eventualno od slede}e godine, po~eti operativni rad. Jo{ jednom izraàvam veliko zadovoqstvo zbog ove posete jer na{e ministarstvo ima veoma dobru policijsku saradwu, ne samo s ovom agencijom ve} i s drugim agencijama u okviru ameri~kog bezbednosnog sistema. Podseti}u vas na to da su potpisani sporazumi sa zemqama Latinske Amerike, s gotovo svim zemqama Evropske unije, Ruskom Federacijom, Turskom, Izraelom, Kinom, Japanom i nedavno s Australijom. Na osnovu toga moè se videti da smo u regionalnom, evropskom, a ~ak i na globalnom nivou postali veoma zna~ajan faktor. Veliko priznawe za nas je i {to je na{a zemqa pro{le godine u Meksiku postala punopravni ~lan Me|unarodne asocijacije za borbu protiv narkotika, ~iji je organizator DEA. Zato jo{ jednom izraàvam veliko zadovoqstvo zbog ove istorijske posete – istakao je ministar Da~i}.

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU RAZ MA TRAO @AL BE DVO JI CE PRI PAD NI KA „ZE MUN SKOG KLA NA”

Glav ni trg u Se ge di nu

TRO JI CA NA [IH DR @A VQA NA UHAP [E NA U MA \AR SKOJ

Srbi opqa~kali zlataru u Segedinu Trojicu dràvqana Srbije privela je policija Ma|arske. Oni su osumwi~eni da su u sredu opqa~kali jednu zlataru u centru Segedina i odneli nakit u vrednosti od 7,5 miliona forinti. Portparol Policijske uprave ùpanije ôngrad Sa bol~ Sen ti izjavio je da su trojica mu{karaca u centru Segedina upala u zlataru, sprejom o{amutila dvoje trgovaca i opqa~kala radwu, a zlatni nakit su izneli iz radwe u sportskoj torbi. Po{to je jedan od trgovaca us-

peo da ukqu~i alarm, policija je brzo stigla na lice mesta i prikupila sve potrebne podatke. Portal „Vajdaság ma„ (Vojvodina danas) prenosi, prema izve{taju agencije MTI, da je nakon toga vozilo s pqa~ka{ima policija uo~ila na putu 55, legitimisala voza~a i jednog putnika, a da je tre}eg na{la u gepeku zajedno s ukradenim zlatnim nakitom. Prilikom saslu{awa jedan od osumwi~enih za pqa~ku branio se time da u Srbiji `ivi u veoma te{kim uslovima. M. Mr.

U SA O BRA ]AJ NOJ NE SRE ]I U ZRE WA NI NU DVO JE PO VRE \E NO

Autom u po{tu Dve osobe zadobile su te{ke telesne povrede u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila preksino} oko 20.15 ~asova u Zrewaninu, na Bulevaru Veqka Vlahovi}a, naspram po{te, saop{tila je ju~e zrewaninska Policijska uprava. Do nezgode je, kako se sumwa, do{lo kada je putni~ko vozilo zrewaninskih registarskih ozna-

ka, kojim je upravqao B. M. (25) iz Zrewanina, sletelo s kolovoza i udarilo u zgradu po{te. Putnici u automobilu su zadobili te{ke telesne povrede. Okolnosti ove saobra}ajne nezgode jo{ se ispituju. Uvi|aj na licu mesta obavili su slu`benici Policijske uprave Zrewanin. @. B.

Simovi} traì blaù kaznu, Kalini} osloba|awe – Jedini sam od okrivqenih priznao i hteo sam da objasnim {ta se stvarno desilo, ali se dogodio medijski lin~ pa sam odustao – obratio se ju~e ve}u Apelacionog suda optuèni “zemunac” Mi lo{ Si mo vi}, na sednici povodom prvostepene presude kojom su on i Sret ko Ka li ni} ponovo osu|eni na po 30 godina zatvora po optu`bama da su u~e{}em u pra}ewu ili drugim radwama pomagawa u~estvovali u zaveri za atentat na premijera Zorana \in|i}a. Simovi} je, izraàvaju}i kajawe i àqewe, istakao da svoju pro{lost ne moè da promeni, ali da je “u sada{wosti do{ao i samovoqno se predao organima Srbije”. – Milo{ onda i Milo{ sada su dve razli~ite osobe – rekao je Simovi}. Wegova advokatica Rad mi la Bje le ti}, koja je predloìla Apelacionom sudu da Simovi}u preina~i kaznu u blaù od izre~ene presudom Specijalnog suda, s tim u vezi je u àlbi navela niz okolnosti. To su, kako je istakla odbrana Simovi}a: “priznawe, iskreno kajawe i àqewe, dobrovoqna predaja dràvnim organima kao i ukupno dràwe pred sudom”. Simovi}eva odbrana je posebno istakla tvrdwe da on “nije bio

visoko rangiran u ’zemunskom klanu’, ve} da puki prenosilac naloga sada pokojnog vo|e grupe Du{ana Spasojevi}a”. U `albi advokata Slav ka Pe tri }a, branioca osu|enog Sretka Kalini}a, posebno su istaknute tvrdwe wegovog brawenika

ga do svog stana. Kad je stigao, kako je rekao Kalini}, „s Lukovi}em je pred zgradom na Novom Beogradu bio i Zve zdan Jo va no vi}“. Advokat Petri} je ukazao na iskaz svedoka tramvajxije, poznanika optu`enog iz zavi~aja,

Sret ko Ka li ni} i Mi lo{ Si mo vi}

iznete pred sudom da “uop{te nije u~estvovao u zaveri za atentat i da o tome ni{ta nije ni znao”. Kalini} je u odbrani naveo da je 12. marta 2003. bio u svom stanu u Ulici vojvode Stepe i da ga je oko 13 sati pozvao Mile Lukovi} Kum da do|e po wega na Novi Beograd i odveze

koji je pred Specijalnim sudom pod zakletvom izjavio da je 12. marta 2003, voze}i tramavaj na liniji 9, izme|u 12.30 i 12.45 ~asova, video Sretka Kalini}a nedaleko od wegovog stana na vrhu Ulice vojvode Stepe. Advokat Slavko Petri} je predlo`io da wegovom brawe-

niku Apelacioni sud drugostepnom odlukom preina~i presudu u osloba|aju}u ili da je ukine i vrati na ponovno su|ewe. Tre}i Petri}ev predlog bio je da sud preina~i presudu tako {to bi Kalini} eventualno bio osu|en za pomo} u~iniocu posle dela. Analiziraju}i dokazni postupak prvostepnog su|ewa, Petri} je u àlbi ocenio da “nema dokaza za optu`bu kojom se Kalini}u stavqa na teret da je 12. marta, zajedno sa sada pokojnim Miletom Lukovi}em Kumom bio u automobilu nedaleko od zgrade Vlade Srbije sa zadatakom da {titi odstupnicu atentatorima”. Optuèni Sretko Kalini} je u obra}awu sudskom ve}u naveo da nema {ta da doda àlbenom izlagawu svog advokata. Optuèni “zemunci” Milo{ Simovi} i Sretko Kalini} su i posle prvog postupka s jo{ desetoricom optuènih za u~e{e}e u atentatu na premijera bili osu|eni na po 30 godina zatvora, ali u odsustvu, jer su u to vreme bili u bekstvu. Nakon {to su obojica pohap{eni u prvoj polovini 2010, omogu}eno im je ponavqawe postupka radi su|ewa u prisutnosti, {to kao pravo okrivqenom garantuju zakon i Ustav. J. J.

SPORT

subota7.april2012.

DRA GAN SI MO VI], PRED SED NIK SPAR TA KA ZV

Po dr {ka Voj vo di ni Mnogo pra{ine podiglo se posle utakmice 22. kola JSL Partizan - Vojvodi na (4:1), su|ewa Danila Gruji}a, wegovog Fa ce bo ok profila... Vojvodina je posle utakmice objavila saop{tewe u kojem je pozvala sve zainteresovane u fudbal skoj or gani zacji da stanu na put onima „kojima nije mesto u srpskom fudbalu”. Ovim povodom oglasio se predsednik Spar tak Zlati bor vode Dragan Simovi}, ko-

severa Vojvodine” strepe pred dolazak ve~itih rivala, „imaju no}ne more” i „pitaju se da li ih ~eka masakr”, kao u 16. kolu na stadionu Crvene zvezde, kao pro{le sezone sa Partizanom, ili „ipak po{teno su|ewe kao {to je znalo da se desi u posledwe vreme”. „Apsolutno stojimo i razumemo stav Vojvodine i sigurno ne}emo sedeti skr{tenih ruku i gledati nastavak tiranije. Ne tako davno istih ovakvih

Dra gan Si mo vi}

ji je pruìo podr{ku novosadskom klubu. „Scenario koji se de{avao u sredu na stadionu JNA je ve} vi|en, jako ~esto, i to je „mali” Spartak proìvqavao vi{e puta. Dvostruki ar{ini koji se primewuju u su|ewu „malim„ klubovima kada igraju protiv Partizana i Zvezde dovode do toga da se pomenutim klubovima daje vetar u le|a koji je u najmawu ruku neprimeren. Drago mi je da Vojvodina, kao klub iz Novog Sada, ima snage da zatalasa javnost i ukaè na muq srpskog fudbala”, re~i su Simovi}a u pisanoj izjavi za javnost. On se upitao kakva je ovo liga i kakvo je ovo takmi~ewe kada svi u ’‘malom’ klubu sa

problema i ogla{avawe u javnosti imali su Jagodina, Sloboda i Hajduk. Pozivamo sve klubove da podignu svoj glas protiv ovakvog na~ina rad i da srpski fudbal krene putem prosperiteta”, istakao je Simovi}. „Ako od brega ne vidimo planinu onda nije preostalo ni{ta drugo ve} da gledamo samo Partizan i Crvenu zvezdu i da ~ekamo Jovaneti}a, Gruji}a, Obradovi}a da uvedu srpski fudbal u kvalifikacije za Ligu {ampiona. Ako je interes srpskog fudbala i srpskih medija da se nastavi ovakvo igrawe ili takmi~ewe gospodo izvolite i preuzmite odgovornost”, poru~io je predsednik Spartaka.

c m y

dnevnik

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA DO MA ]IN [AM PI O NU

Pu ne tri bi ne hra bre go lu bo ve Fudbaleri Spartak Zlatibor vode podeli}e danas megdan sa liderom na tabeli- Partizanom. Dve ekipe u razli~itom raspoloèwu do~ekaju oaj duel, Spartak èli da iznena|ewem prekine niz lo{ijih izdawa, dok crno-beli èle nastavak uspe{nog niza. Trener Suboti~ana Zoran Milinkovi} istakao je brojne dobre igra~e Partizana, prepustio protivni~koj ekipi ulogu favorita i istakao da to {to je Spartak autsajder ne zna~i i automatsku predaju. – Re}i ne{to novo o Partizanu nije mogu}e, nalaze se u usponu forme, efikasni su u posledwih nekoliko utakmica i sigurno }e èleti da nastave pobedni~ki niz i u Subotici. [to se nas ti~e, nadam se da smo izvukli pouke iz neugodnog poraza od Jagodine i da }e momci da daju sve od sebe. Partizan jeste favorit, ali mi nemamo belu zastavu. Kada bi u fudbalu uvek pobe|ivali favoriti, onda ova igra ne bi bila toliko zanimqiva – rekao je Milinkovi}. Spartak ima problema sa sastavom, zbog povreda ne igraju ôvi} i \ur|evi}, a zbog kartona Torbica i Pu{kari}. – Ko god da bude igrao verujem da }e da pruì maksimum. Moramo tako, jer smo du`ni da budemo deo lepe fudbalske predstave, du`ni sebi i navija~ima koji su uz nas i kada je dobro i kada je lo{e. Verujem u ove mlade momke i kvalitetan rad u prethodnom peridou – dodao je Milinkovi}. Ka pi je Grad skog sta di o na bi}e otvorene od 14 sati, a doma}in ovog izazovnog susreta se uzda u pomo} sa o~ekivano punih tribina. N. S.

Mo me nat s pret hod nog du e la iz me |u Spar ta ka ZV i Par ti za na

PAR TI ZA NO VAC NE MA WA TO MI] O GO STO VA WU U SU BO TI CI

Iza zov na i te {ka utak mi ca Tri dana posle me~a sa Vojvodinom fudbalere Partizana o~ekuje veliko isku{ewe u Subotici. Crno – beli posledwih godina te{ko izlaze na kraj s golubovima, pa je ova utakmica ozna~ena kao vrlo va`na za odbranu titule. I pored ~iwenice da Suboti~ani trenutno igraju ne{to slabije u redovima {ampiona su uvereni da }e ih do~ekati kvalitetan i motivisan doma}in. - Igramo jo{ jednu u nizu te{kih i izazovnih utakmica. Golubovi su dobar rival,

koji najboqe partije upravo pru`aju protiv favorita. Tako je bilo i sa Zvezdom i sa Vojvodinom, sli~no o~ekujem i u Subotici. Iza nas je me~ pun naboja sa Novosa|anima, ali nismo psiholo{ki ispra`weni. Idemo u Suboticu kao da je prvo kolo, rastere}eni i `eqni pobede – rekao je Nemawa Tomi}. Posle ne{to slabijih partija protiv Crvene zvezde protiv Hajduka u susretu s Vojvodinom ste ponovo pokazali svoje pravo lice.

ZVE ZDA UGO []U JE ME TA LAC

Ne ma psi ho lo {ko g pa da Gru ji} su spen do van do daq weg Sudija Danilo Gruji} iz Ni{a suspendovan je do daqweg „zbog ge{aka u su|ewu i ispoqene nesigurnosti”, u me~u 22. kola JSL Partizan - Vojvodina 4:1. Gruji} je u sredu dosudio penal za Partizan i pokazao dva crvena kartona igra~ima Vojvodine, a ukupno osam `utih kartona na me~u (6 Vo{i). Sudija iz ni{a delio je pravdu na nekoliko bitnih utakmica u ovoj sezoni, a jedna od wih bio je „ve~iti” derbi na „Marakani” u novembru kada je Partizan pobedio Crvenu zvezdu 2:0, iako je Gruji} crveno-belima dosudio penal. Iako se ni u jednoj od pomenutih situacija ne mo`e re}i da je drasti~no o{tetio goste mada Novosa|ani tvrde suprotno - iste ve~eri je doliveno uqe na vatru uvidom u Gruji}ev

profil na dru{tvenoj mreì, gde se me|u grupama koje voli ili podràva nalaze „Grobari ôkot”, nazvani po jednom ni{kom nasequ. To je bilo sasvim dovoqno da se potkrepe sumwe u tendenciozno obavqen posao. - Danilo Gruji} je sudija sa znakom FIFA i mi smo ga, kao i sve ostale na{e arbitre, upozorili da FIFA ne dozvoqava sudijama da imaju profile na dru{tvenim mreàma. Traì}emo od wega izjavu, a ako se ispostavi da je zaista na taj na~in istakao navija~ku opredeqenost - snosi}e posledice rekao je predsednik Sudijske komisije FSS Bogoqub Stepanovi}. Po seb no po gla vqe u ovom slu~aju odigralo se u ~etvrtak popodne, kada je Gruji} deaktivirao svoj Fa ce bo ok profil.

Remi u Kragujevcu, ma koliko re novu pobedni~ku seriju. Bitno bolan, nije previ{e uzdrmao redo- je da budemo pravi i zbog atmosfeve Crvene zvezde. Sve misli okre- re uo~i va`nog me~a u Kupu. Znamo nute su dana{wem megdanu s metal- da }e gosti traìti svoju {ansu za cem (18), odnosno predstoje}em re- povoqan rezultat u borbi za opstavan{ duelu polufinala Kupa s nak. Partizanom. Startna formacija opet }e pre- Nemam zamerki na ra~un igra- trpeti prinudne rokade. Kapiten ~a posle duela sa Radni~kim koji je Miki} je i daqe povre|en, zbog iskqu~ivo èkartona na pauleo da kvari zu odlaze Mijaigru, nije nam ilovi} i Mla{utnuo na gol. denovi}, dok }e Naravno, teMilunovi} od{ko je bilo marati. o~ekivati da - [ansu na }emo dobiti levom beku doba{ sve utakmibi}e Petkoce u sezoni. Javi}, a na drugoj sno je da je u javstrani ostaje nosti ve} forVe{ovi}. U mirana slika da manevar se vraje prvenstvo re- Vra }a se u tim: Lu ka Mi li vo je vi} }a Luka Mili{eno. Razgovavojevi}, a u narali smo u svla~ionici i verujem pad Kasalica. Sve ostalo bi}e kao da psiholo{kog pada ekipe ne}e i nedavano u Kragujevcu - saop{tio biti - istakao je trener Beogra|a- je Prosine~ki. na Robert Prosine~ki. Dakle, crveno - beli sastav za U predve~erje okr{aja sa ve~i- duel s Metalcem izgleda}e ovako: tim rivalom treba na ple}a polo- Bajkovi}, Ve{ovi}, Petkovi}, ìti Metalac koji je pove}ao {an- Maksimovi}, To{i}, Milivojese za beg sa dna tabele. vi}, Kadu, Evandro, Lazovi}, Bor- Momci su motivisani da odi- ha i Kasalica. graju dobru utakmicu i time otvoZ. Ran ge lov

- Raduje me da sam ponovo onaj stari. Protiv Zvezde sam imao lo{ dan, protiv Hajduka i Vojvodine mi se isplatila upornost. Me~ sa Spartakom je uvertira u revan{ sa Zvezdom ? - Ne, to je me~ za sebe. Na{ prvi ciq je titula, pa je jasno kako prvenstvu prilazimo. Dobar rezultat u Subotici bio bi nam jedino zamajac za duel s ve~itim rivalom – naglasio je Tomi}. I. La za re vi}

SPORT

c m y

dnevnik

subota7.april2012.

JE LEN SU PER LI GA – 23. KO LO

DE SET KO VA NA VOJ VO DI NA DA NAS DO ^E KU JE RAD

Cr ve no-be la mla dost ima re~ Ni je se jo{ sle gla pra {i na po dig nu ta u sre du uve ~e na sta di o nu Par ti za na, ka da su cr no-be li, u utak mi ci u ko joj se sva {ta de {a va lo na te re nu, sa vla da li Voj vo di nu, a ve} da nas No vo sa |a ni }e mo ra ti, ba rem za tre nu tak, sve da po ti snu u dru gi plan. Pred wi ma je pr ven stve ni duel s uvek ne u god nim Ra dom, a do ma }in }e na stu pi ti bez kom plet ne od bram be ne li ni je. To }e, opet, omo gu }i ti ne kim no vim klin ci ma da se pred sta ve na vi ja ~i ma na glav noj sce ni, a tre ner De jan Vu ki }e vi} na ja vio je u start noj po sta vi ~ak se dam ili osam mo ma ka po ni klih u Voj vo di ni. - Aku m u l i r a l i su nam se pro ble mi, pre sve ga ka da je ka drov ska si tu a ci ja u pi ta wu re kao je Vu ki }e vi}. - U go ste

Mar ko Po le ta no vi}, je dan od igra ~a po ni klih u Vo {i

DE LE GA CI JA VOJ VO DI NE U NA CI O NAL NOJ KU ]I FUD BA LA U STA ROJ PA ZO VI

Po ~e ti sa sre |i va wem na go mi la nih pro ble ma

Vi so ka de le ga ci ja Fud bal skog klu ba Voj vo di na, u ko joj su bi li pred sed nik Uprav nog od bo ra Rat ko Bu to ro vi}, pot pred sed nik Du {an Vla o vi}, ~lan UO \er| Ba la ton, ge ne ral ni se kre tar Ra di sav Ra bre no vi} i sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li}, po se ti la je ju ~e Sport ski cen tar FSS u Sta roj Pa zo vi. Ta mo je No vo sa |a ne pri mio pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi}, sa sa rad ni ci ma Zo ran La ko vi }em, ge n e r al n im se k re t a r om, Bo g o q u b om Ste pa no vi }em, pred sed ni kom su dij ske ko mi si je na ci o nal nog sa ve za i Zo ra nom Pe tro vi }em, ~la nom su dij ske ko mi si je za du `e nim za de le gi ra we su di ja. -Raz go va ra li smo o ak tu el noj si tu a ci ji u srp skom fud ba lu i naj ma we smo se do ti ca li

zbi va wa na utak mi ci iz me |u Par ti za na i Voj vo di ne, od i gra ne u sre du u Be o gra du – re kao je Du {an Vla o vi}. – Te ma ovih raz go vo ra bi la je ka ko da se po~ ne sa sre |i va wem na go mi la nih pro ble ma. Raz go va ra li smo i o do ga |a wi ma na sta di o ni ma, gde je do {lo do eska la ci je na ci o na li zma, kao i o to me da po je di ni klu bo vi ne pre po zna ju opa snost ko ja se nad vi ja nad srp skim fud ba lom, ve} na svo jim zva ni~ nim saj to vi ma ~ak ra {pi ru ju mr `wu. Vla o vi} je po tom do dao i sle de }e: - Jed na od te ma sa stan ka bi la je i pro me na si ste ma tak mi ~e wa od sle de }e se zo ne, ali i ga ran ci je ko je bi klu bo vi tre ba li da pru `e ka ko bi se sa mo tak mi ~e we od vi ja lo u re gu lar nim, sport skim uslo vi ma. A. P.

Da nas NO VI SAD: Voj vo di na - Rad SU BO TI CA: Spar tak ZV - Par ti zan KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Haj duk ^A ^AK: Bo rac - No vi Pa zar SME DE RE VO: Sme de re vo - OFK Be o grad IVA WI CA: Ja vor - Ja go di na BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Me ta lac

nam sti ` e Rad, tim ko j i je do ` i v eo dva po r a z a u pret h od n a dva ko la i si gur no je da }e u No vom Sa du po t ra ` i t i {an s u za pre kid ne u spe {ne se ri je. De {a va wa u su sret s Par ti za nom si gur no su osta vi li tra ga na nas, ali ima mo oba ve zu da, bez ob zi ra na sve, pred na {im na vi ja ~i ma pru ì mo do bru par ti ju i ostva ri mo po be du. Na te re nu }e bi ti do sta igra ~a po ni klih u Voj vo di ni i na dam se i pri èq ku jem da ih pu bli ka po zdra vi i po dr {kom im uli je do dat nu sna gu. Ne ki od wih }e de bi to va ti za pr vi tim i za to bi im ta po mo} s tri bi na bi la to li ko va `na. Ne o~e ku jem bo qi od nos na vi ja ~a pre ma me ni, ali ne ka sta nu uz te mla di }e. Utak mi cu kao gle da o ci pra ti }e Su pi}, Vu li }e vi}, Pa vlo vi}, Moj sov i Traj ko vi}, a uz wih, zbog ù tih kar to na, pra vo na stu pa ne ma ni Pe tar [ku le ti}. - Zbog de vet ù tih i dva cr ve n a kar t o n a, ko j e su na { i igra ~i do bi li u du e lu s Par ti za nom, iz ve sno je da }e od bram b e n u for ma c i j u ~i n i ti gol m an Ja n o { e v i}, uko l i k o bu de spre man da bra ni zbog po vre de pe te, na de snom be ku Mi ro slav Ste va no vi}, na le vom Bo jan Na sti}, a u sre di ni {to p e r i Vla d i m ir Ko v a ~ e vi} i Mi lo van Mi lo vi}. Is pred wih bi }e A|u ru i Po le ta no vi}, a za tim }e kon ku ri sa ti i Mi to {e vi}, Spre mo, Kor di}, Smi qa ni}, No va ko -

16 16 16 16 16 16 18

Su tra BOR Â: BSK Bor ~a - Slo bo da Po int 16 1. Par ti zan 22 19 2 1 53:9 59 2. C. zve zda 22 16 3 3 44:14 51 3. Voj vo di na 22 10 9 3 35:15 39 4. Rad ni~ ki 22 9 11 2 30:19 38 5. Ja go di na 22 9 7 6 24:19 34 6. Slo bo da 22 9 5 8 27:29 32 7. Spar tak ZV 22 7 10 5 16:19 31 8. OFK Be o grad 22 9 2 11 26:30 29 9. Sme de re vo 22 8 2 12 18:26 26 10. Rad 22 6 7 9 23:22 25 11. Haj duk 22 6 5 11 15:30 23 12. Ja vor 22 6 4 12 17:28 22 13. BSK 22 4 9 9 14:27 21 14. Bo rac 22 4 6 12 13:29 18 15. No vi Pa zar22 3 8 11 13:31 17 16. Me ta lac 22 2 8 12 12:33 14 U sle de }em ko lu (14. apri la) sa sta ju se - KU LA: Haj duk - Voj vo di na, BE O GRAD: Rad - Spar tak Zla ti bor vo da, Par ti zan - Ja vor, OFK Be o grad - BSK, JA GO DI NA: Ja go di na - Sme de re vo, U@I CE: Slo bo da Po int - Bo rac, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Cr ve na zve zda, LU Â NI: Me ta lac - Rad ni~ ki 1923. vi}, Ka tai, Bo jo vi} i od svih wih o~e k u j em mak s i m al n u bor be nost, uz kva li tet ko ji ima ju. Mo ra mo da mi sli mo i na sre du i re van{ me~ po lu fi na la Ku pa Sr bi je s Bor cem, jer sva ki igra~ nam je od ne pro ce wi vog zna ~a ja. U du e lu s â ~a ni ma zbog kar to na ne }e mo }i da na stu pe Moj sov i [ku le ti}, pa }e mo ne ke od pr vo t i m a c a da n as od m o r i t i i me~ si gur no ne }e po ~e ti Abu ba kar, Mo re i ra i Api ja. Na dam se i pri èq ku jem ve li ki en tu zi ja zam u igri i jo{ ve }u bor be nost sva kog igra ~a ko ji do bi je pri li ku - is ta kao je Vu ki }e vi}.

Mar ko Po le ta no vi} bi }e je dan od adu ta Voj vo di ne na sre di ni te re na. Od ovog mla di }a pu bli ka pu no o~e ku je u bu du} no sti, a pred me~ s Ra dom on je re kao: - Na stu pi }e mo bez ve }eg bro ja stan dard nih pr vo ti ma ca i to }e od svih nas ko ji za i gra mo zah te va ti mak si mal nu bor be nost. Rad je kva li tet na eki pa, ali je na ma po be da va `na ka ko bi smo ima li mir ni ju pri pre mu za duel s Bor cem. I po red svih pro ble ma s ko ji ma smo se su o ~i li, ube |en sam da ima mo kva li tet za osva ja we sva tri bo da i ve ru jem da }e mo to i do ka za ti. A. Pre do je vi}

KU QA NI U KRA GU JEV CU

Di sci pli nom do re zul ta ta Fud ba le ri Haj du ka da nas go stu ju u Kra gu jev cu . Ima ju }i u vi du ~i we ni ce da je po be da pro tiv Ra da vra ti la sa mo po u zda we me |u Ku qa ne i da }e se u Kra gu jev cu igra ti bez pri su stva pu bli ke ni je ne re al no da Haj duk ra ~u na na po vo qan re zul tat. - Igra bez pu bli ke je naj ve }a ka zna za fud bal, no od lu ka je ta kva i mo ra se po {to va ti. Mi ide mo u Kra gu je vac da na pra vi mo {to bo qi re zul tat jer nam je sva ki bod neo p ho dan. Po be da pro tiv Ra da nam je vra ti la to li ko bit no sa mo po u zda wa i sa da mo `e mo da igra mo bez pri ti ska i im pe ra ti va mo ra wa. Na rav no, to ne zna ~i da se bi lo {ta me wa u zah te vi ma u od no su na utak mi cu sa mim tim {to igra mo pro tiv od li~ ne eki pe, ko ja ni je slu ~aj no ~e tvr ta na ta be li - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}. Stru~ ni {tab je sni mio vr li ne i ma ne Kra gu jev ~a na. - Iizu zet no fi zi~ ki pri pre mqe na eki pa, tak ti~ ki od li~ no sto je, ima br zu tran sfor ma ci ju po -

sle osvo je ne lop te i {to je do sta ~ud no i kod ku }e i na go sto va wi ma igra na kon tru, ta ko da }e mo mo ra ti da bu de mo ja ko oba zri vi. Ka ko }e Haj duk da se su prot sta vi do ma }i nu ? - Mo ra mo bi ti kom pakt ni u sre di ni, mo ra mo plit ko da sto ji mo i mo ra mo da igra mo agre siv no na tom pro sto ru. Ako uspe mo da za dr ì mo di sci pli nu igre ko ja je iz utak mi ce u utak mi cu u uz la znoj pu ta wi, da smi ri mo pas, da lop ta bu de kod nas ima mo {an se za po vo qan re zul tat. Ka kvo je zdrav stve no sta we eki pe? - Ima mo ma lih ka drov skih pro ble ma. Cvet ko vi} je po vre |en i ne ide u Kra gu je vac, na po vre de se à le Muj dra gi} i Pa u qe vi} i zbog to ga vo di mo 19 igra ~a - re kao je Si vi}. Haj duk }e se Rad ni~ kom naj ve ro vat ni je su prot sta vi ti u sle de }em sa sta vu: Pe ri}, Pa u qe vi}, Fej sa, Muj dra gi}, Va si qe vi}, ô vi lo, Bu ba lo, Mak si mo vi}, Ha xi bu li}, Nov ko vi} i Ve se li no vi} ( Pa u no vi}). \. Bo ja ni}

KA NA RIN CI DO ^E KU JU EKIPU MLA DE NOV CA

Or ni za nad i gra va we

„OKU Pqa we” i na nO vOm na se qU: FK Voj vo di na je na sta vio ak ci ju „oKU Pqa we” ko ja za ciq ima oma so vqe we na vi ja~ kog ka dra u no vo sad skim i pri grad skim osnov nim {ko la ma. Ovo ga pu ta de le ga ci ja cr ve no-be lih po se ti la je O[ „Pr va voj vo |an ska bri ga da” na No vom na se qu, gde ju je do ~e ka lo vi {e sto ti na osno va ca.

U de l e g a c i ji su bi l i mla d i fud b a l e r i Mi l an Spre m o i Bo jan Na s ti}, kao i PR klu ba Iva n a Smi q a n i}, a su s re t u je pri s u s tvo vao i Jo v an Vuk ~ e v i} iz Mi n i s tar s tva pro sve t e. Po r ed raz d ra g a n ih kli n a c a, do m a } in im je bio di r ek t or {ko l e Du { an Ko s a n o vi}.

Fud ba ler No vog Sa da vra ti li su se sa vru }eg go sto va wa u Kra qe vu pra znih {a ka (1:2) upr kos vo| stvu na kon pr vih 45 mi nu ta, a stre lac go la Vla di mir Tu feg xi} is kqu ~en je u 60. mi nu tu, {to je usme ri lo dai tok utak mi ce.Po red Tu veg xi }a dru gi `u ti kar ton za ra dio je Ba la ba no vi}, pa tre ner Jo sif Ili} ne }e mo }i na wih da ra ~u na za da na {wi duel s Mla de nov cem na De te li na ri. - U glo ba lu za do vo qan sam na {im iz da - Pr vo ti mac No vog Sa da Dar ko Rok sa wem u Kra qe vu, po go to vo u pr - sva ka ko hen di kep za nas - ka `e vom po lu vre me nu. Pre stro go do Ili}. de qen cr ve ni kar ton Tu feg xi Na De te li na ru do la zi eki pa }a dao je kri la do ma }im igra ~i Mla de nov ca ko ja je se dam ko la ma ko ji su nas do kra ja me ~a po - bez po be de. be de. Zbog kar to na iz o sta na }e - Su sret s Mla de nov cem is ~e i Mi lo rad Ba la ba no vi}, {to je ku je mo u sli~ nom am bi jen tu kao

i utak mi cu sa Sre mom. Go sti ima ju ve o- ma do bar sa stav i za slu ù je vi {e me sto na ta be li od tre nut nog. O~e ku jem utak mi cu u ko joj }e do mi ni ra ti od bra ne. Go sti su ve o ma opa sni iz kon tra na pa da, ima ju ne ko li ko hi tro no gih fud ba le ra. Do bro smo ih ske ni ra li, po ku {a }e mo da na met ne mo svoj ri tam i da kon tro li {e mo si tu a ci ju na te re na. Bi }e od re |e nih pro me na u sa sta vu, pa o~e ku jem da sve ì igra ~i èq ni i or ni za nad i gra va wa da ju svoj do pri nos po zi tiv nom re zul ta tu - op ti mi sta je Ili}. Utak mi ca No vi Sad - Mla de no vac na sta di o nu De te li na ra po ~i we u 16 ~a so va. I. G.

S PORT

subota7.april2012.

dnevnik BU DI SE STK VOJ VO DI NA IZ BA^ KOG GRA DI [TA

Sabina predvodnica novog talasa Pro {lo je vi {e od dve de ce ni je ka ko se u jav no sti ret ko po mi we ne ka da sta bi lan pr vo li ga{ i u~e snik u evrop skim tak mi ~e wi ma `en ske i mu {ke

ge ne ra ci ja. Na svu sre }u, du `na pa `wa je opet, kao i ne ka da, po sve }e na mla di ma i pr vi plo do vi ta kvog ra da po ~i wu da se `a wu. - Ovo je, ve} po sle pr vih ovo go di {wih re zul ta ta, naj usp {e -

stvu. Ovom kvar te tu de voj ~i ca va qa pri do da ti re zul ta te mla dog Ako {a Ben kea, te Ane te Po qak i svi ma je ja sna kon sta ta ci ja da smo ve} na po ~et ku go di ne za be le `i li re zul ta te ko ji

[pan ci se ra do va li pr vom me stu na tur ni ru kraj Ti se

TUR NIR JU NI O RA U BE ^E JU

Barseloneta osvojila pehar Po bed ni~ ki pe har ju ni or skog me |u na rod nog va ter po lo tur ni ra (Tro fej Be ~e ja 2012) ot pu to vao je u Bar se lo nu. Ju no {e Bar se lo ne te za be le `i le su ~e ti ri po be de na tro dnev nom tur ni ru kraj Ti se, od ko jih je naj vred ni ja bi la fi nal na pro tiv do ma }i na Be ~ej ca - 7:6. U me ~u za tre }e me sto hr vat ska Kru na iz Osi je ka po be di la je sa 8:5 ru mun sku Ora deu, dok je {pan ski Me de ti ra ni iz Bar se lo ne sa vla dao Pe ~uj iz Ma |ar ske sa 11:7 i osvo jio pe to me sto.

gol ma nu, ju ni or skom re pre zen ta tiv cu La za ru Do bo `a no vu (Be ~e jac) i pr vom strel cu sa 16 po stig nu tih go lo va Vik to ru Flo re su Fer nan de zu iz Bar se lo ne te. - Na pro {lo go di {wem go sto va wu u Be ~e ju bi li smo tre }i, a ove go di ne se vra }a mo kao po bed ni ci tur ni ra. Na pre dak je o~i gle dan - za do voq no je kon sta to vao naj tro fej ni ji be ~ej ski tre ner Mir ko Bla `e vi}, ko ji ve} ne ko li ko go di na ra di u se ni or skom po go nu {pan skog {am pi o na Bar se lo ne te, a ovo ga pu ta

ma }i na ne ma ju za ~im da `a le. Jo{ je dan put su se do ka za li kao do bar or ga ni za tor, osva ja wem dru gog me sta po tvr di li su kva li te tan rad s mla di ma i na ovaj na ~in obez be di li svo jim ju no {a ma to kom let weg pe ri o da go sto va we na tur ni ri ma ko je }e or ga ni zo va ti wi ho vi go sti. Re zul ta ti: Gru pa A: Bar se lo ne ta – Kru na 10:4, Pe ~uj – Bar se lo ne ta 8:12 i Kru na – Pe ~uj 10:8. Gru pa B: Be ~e jac – Me di te ra ni 13:6, Me di te ra ni – Ora dea 5:5, Ora dea – Be ~e jac 5:7. Po lu fi nal ni okr {a ji: Bar se lo ne ta –

Odli~no finale Be ~e jac – Bar se lo ne ta 6:7 (1:0,2:2,1:2,2:3)

Gol man Be ~e ja ca La zar Do bo `a nov

Pred sed nik VK Be ~e jac Mi lan Br kqa~ uru ~io je tri ma pr vo pla si ra nim eki pa ma pe ha re i me da qe, a di plo me i po klon pa ke ti pri pa li su naj si gur ni jem

Pli va li {te za tvo re nog ba ze na OSC Mla dost, gle da la ca: 400. Su di je: Mi haj lo ]i ri} (Be o grad) i Mi lu tin Kne è vi} (Be ~ej). Igra~ vi {e: Be ~e jac 3(3), Bar se lo ne ta 4(2). Be ~e jac: Do bo à nov (15 od bra na), Ko ro vqev 1, \u ri ~in, Na }uk 3, Da vi dov, â vi}, Ter zi}, Me sa ro{, Vu lo vi}, Pa la to{, Pe len gi} 2, Po po vi}, Man di}, Voj no vi}, Pr ko so va~ ki. Bar se lo ne ta: Gar si ja (7 od bra na), Kom pa te, Po let, Pa di qa, Kon tra re, Lo pez, Pol, Ce ru ti, Fer nan dez 2, Ki qa ro 1, Ber bel 4, Fal ko, Pe rez. Be ~ej ci ma je re zul tat ski pri pao pr vi, a [pan ci ma dru gi deo od li~ nog fi nal nog okr {a ja. Gol od lu ke po sti gao je pr vi stre lac tur ni ra Fer nan dez 23 se kun de pre kra ja, a {ut we go vog pr vog pra ti o ca na li sti stre la ca sa 13 go lo va Ste fa na Na }u ka 11 se kun di pre kra ja za u sta vi la je sta ti va. Ako se ima u vi du da je ju nak fi na la bio gol man do ma }i na La zar Do bo à nov, on da su [pan ci za ni jan su bi li bo qi ri val i za slu è no su se ra do va li tro fe ja. V. Jan kov

je bio u svoj stvu vo |e dva klu ba iz ka ta lon ske pre sto ni ce. Iako ni su od bra ni li epi tet po bed ni ka s pro {lo go di {weg tur ni ra, vred ni en tu zi ja sti do -

Ora dea 8:6, Be ~e jac – Kru na 7:6. Za pe to me sto: Me di te ra ni – Pe ~uj 11:7, za tre }e me sto: Kru na – Ora dea 8:5, fi na le: Be ~e jac – Bar se lo ne ta 6:7.

PR VA B LI GA SR BI JE – GOR WI DO

Plitka Tisa za Zemunce

kon ku ren ci je STK Voj vo di na iz Ba~ kog Gra di {ta. Ta da je u ì ì bi la po ro di~ na lo za Po qak, vi {e stru ka {am pi on ka dr à ve Mar ta, stan dard ni ~lan re pre zen ta ci je I{tvan i [an dor, kao i Do ki}, Ko va~, [ur jan... Me |u tim, od sta re sla ve se ne ì vi. Zna li su to Ba~ ko gra di {tan ci, ali iz ra zno ra znih raz lo ga se ni je na vre me kre nu lo sa sme nom

ni ja se zo na na {eg klu ba. Mla |e ka det ki we (Edi na Ben ke, Bar ba ra \ur ~ik, Rad mi la To mi wak i Sa bi na [ur jan) oki ti le su ti tu lom ekip nog pr va ka Sr bi je u kon ku ren ci ji mla |ih ka det ki wa, Sa bi na [ur jan u kon ku ren ci ji mi ni ka det ki wa po sta la vi ce {am pi on ka u po je di na~ noj, a u pa ru sa Edi nom Ben ke tre }e pla si ra na na dr `av nom pr ven -

}e nam, ne su mqi vo, bi ti bo qi od ostva re nih mi nu lu ih go di na is ti ~e u ime klu ba tre ner [an dor Po qak. Tim po vo dom je prd sed nik op {ti ne Be ~ej Pe ter Kne zi upri li ~io pri jem za mla de {am pi on ke iz Ba~ kog Gra di {ta, ko jem su pri su stvo va li tre ner [an dor Po qak i ~lan ru ko vod stva Ti bor Ben ke. V. J.

@FK BA NAT OBE LE @A VA JU BI LEJ U TE [KIM USLO VI MA

Ni tu{eva, ni lopti Je dan od naj sta ri jih sport skih ko lek ti va u Zre wa ni nu, @e le zni~ ki fud bal ski klub Ba nat, osno van 1922, u se zo ni u ko joj }e obe le `i ti 90 go di na po sto ja wa su o ~a va se s pro ble mi ma ko ji do vo de u pi ta we i sam we gov op sta nak. Ova kva si tu a ci ja u klu bu bi la je raz log da ga po se te ge ne ral ni se kre tar Sport skog sa ve za gra da Zre wa ni na Sr |an Bo ga ro {ki i ~lan Grad skog ve }a za du `en za sport Vo ji slav Ma ti}. U raz go vo ru s igra ~i ma i ru ko vod stvom klu ba in for mi sa li su se o ak tu el no sti ma, pro ble mi ma i mo gu} no sti ma da se oni pre va zi |u. Kao pr vu po mo} Bo ga ro {ki i Ma ti} uru ~i li su ne ko li ko fud bal skih lop ti. Fud ba le re Ba na ta o~e ku je ovih da na i kom plet ma ji ca, a ono {to je zna ~aj ni je za funk ci o ni sa we klu ba je ste po sti za we spo ra zu ma sa grad skim ko mu nal nim pred u ze }i ma o ser vi si ra wu du go va za ko mu na li je. Ta ko |e, klub je po zvan da apli ci ra i na kon kur su za ras po de lu fi nan sij skih sred sta va ko ji je ovih da na ras pi sao grad Zre wa nin i to je jo{ jed na od mo gu} no sti za opo ra vak klu ba, ko ji se ove se zo ne tak mi ~i u zre wa nin skoj op {tin skoj fud bal skoj li gi.

Ka ko je is ta kao {ef stru~ nog {ta ba Mi lan Ri sti}, u klu bu 25 igra ~a re dov no ve `ba ju i ne tra è mno go, ve} sa mo mi ni mal ne uslo ve za tre nin ge i tak mi ~e wa. - Sop stve nim an ga ò va wem odr à va mo na{ sta dion ko ji je do tra jao. Sa mi smo sa ni ra li deo kro va i tri bi na na kon obil nih zim skih pa da vi na, odr à va mo i svla ~i o ni ce ko li ko smo u mo gu} no sti. Pro blem nam je ne do sta tak tu {e va, od go va ra ju }ih lop ti, vaq ka za odr à va we te re na – na vo di Ri sti}. Vo ji slav Ma ti} ka è da tra di ci ja klu ba od de vet de ce ni ja oba ve zu je grad da po mog ne u pre vla da va wu te {ko }a. - Sport ski sa vez po mo }i }e klu bu u skla du s mo gu} no sti ma, ali }e mu pru ì ti i lo gi sti~ ku po mo}. Po zi tiv no je to {to po sto ji en tu zi ja zam i me |u igra ~i ma i ru ko vod stvom. Bi lo je re ~i i o oma so vqe wu klu ba, s ob zi rom na to da je ovo je di no fud bal sko igra li {te u naj ve }em grad skom na se qu Ba gqa{, u ko jem gra vi ti ra ve li ki broj de ce. @e le zni~ ki fud bal ski klub Ba nat tre ba da op sta ne i nor mal no funk ci o ni {e, a mi }e mo po ku {a ti da mu po mog ne mo da to i ostva ri – is ta kao je Ma ti}. @. Ba la ban

BE ^EJ CI PR VA CI DRU GE FUT SAL LI GE – GRU PA VOJ VO DI NA

Kroz bara` do elite

Be ~e jac - Ze mun 6:12 (2:2,1:4,2:4,1:2) BEÊJ: Pli va li {te za tvo tre nog ba ze na OSC Mla dost, gle da la ca 50. Su di je: Dra gin i Ki{ (obo ji ca iz No vog Sa da). Igra~ vi {e: Be ~e jac 4 (1), Ze mun 3(3), pe ter ci: Be ~e jac -, Ze mun 1(0). BE Ê JAC: Do bo à nov, Cve ti}, Br kqa~ 1, Stra i- nov, Da vi dov, Ter zi}, Na }uk 3, Vu lo vi} 1, To mi }e vi} 1, Pe len gi}, Po po vi}, Mar ko vi}. ZE MUN: Mar ko vi}, An dre je vi} 2, Vuk ma no vi} 2, Pr ko so va~ ki, Dra gi {i} 2, \u ki}, Be qi} 2, Mak si mo vi} 1, Jo va no vi}, Si la {ki 1, Ti mo ti} 2, Vi la dem, Cvet ko vi}. Sa mo su u pr voj ~e tvr ti ni Be ~ej ci bi li rav no pra van ri val Ze mun ci ma, a on da je sve bi lo po no ta ma go sti ju. Mo `da je ko na ~an re zul tat pre vi sok, ali u sva kom slu ~a ju za slu è na po be da Ze mu na ca. V. J.

Pred sed nik op {ti ne Be ~ej Pe ter Kne zi s go sti ma iz STK Voj vo di na

UEFA LI GA EVRO PE

Trofej ostaje na Pirinejima U re van{ me ~e vi ma Li ge Evro pe po be de i pla sman da qe ostva ri le su eki pe Va len si je i Atle ti ko Ma dri da, a da qe su jo{ pro {li i Atle tik Bil bao i Spor ting. Va len si ja je sa vla da la AZ Alk mar sa 4:0 i ukup nim re zul ta tom 5:2 pro {la da qe. Atle tik i [al ke od i gra li su 2:2, pa je ukup nim re zul ta tom 6:4, da qe pro {la eki pa iz Bil baa. Me ta list i Spor ting su

od i gra li 1:1, pa je pla sman u po lu fi na le ostva ri la por tu gal ska eki pa ukup nim re zul ta tom 3:2. U po sled wem me ~u ve ~e ri Atle ti ko Ma drid je po be dio Ha no ver sa 2:1 i iz bo rio pla sman me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe ovog tak mi ~e wa. U po lu fi na lu (19. i 26. apri la) sa sta }e se: Va len si ja - Atle ti ko (M), Bil bao - Spor ting (L). Fi na le je na pro gra mu 9. ma ja u Bu ku re {tu.

Be ~ej ci su uspe {no od ra di li pr vi deo pu ta na po vrat ku u fut sal eli tu, po {to su osvo ji li pr vo me sto u Dru goj li gi – gru pa Voj vo di na, pa sa da s op ti mi zmom ~e ka ju ba ra` za po pu nu Pr ve li ge. Sa mo je dan po raz, u No vom Sa du od naj ve }eg ri va la Tvr |a ve, dva ne re {e na re zul ta ta i 11 po be da, uz gol raz li ku 66:37, je bi lans tek za vr {e ne pr ven stve ne tr ke voj vo |an skog dru go li ga {kog ka ra Fud ba le ri Be ~e ja osvo ji li pr vo me sto u Dru goj fut sal li gi – gru pa Voj vo di na va na. - Za do voq ni smo ostva re nim u Vu~ ko vi }u po bed ni~ ki pe har, ko - igra po dvo kru `nom si ste mu, a pr ven stve noj tr ci, ali ciq }e mo ji sa da kra si ba zu qu bi te qa fut - ri va li su nam jo{ No vi Pa zar i is pu ni ti tek ako kroz ba ra` iz - sa la u gra du kraj Ti se ka fi} „Da - Pi rot. Pr vo li ga {ki sta tus bo ri mo po vra tak u eli tu - ja san vi dof“. obez be |u ju sa mo dve naj bo qe eki je pred sed nik klu ba Alek san dar - To je sa da sve iza nas. Mi sli pe. O~e ku jem da bu de mo jed na od Jo va no vi}. su nam okre nu te ka ba ra `u i to te dve eki pe i on da }e bi ti me sta Za ono {to je pro {lo, Qu bi - pr vom ri va lu Ze mu nu, pro tiv ko - ra do va wu- re kao je tre ner Be ~e {a Vla ho vi} je u ime FSV uru - jeg igra mo u po ne de qak na te re nu ja ca De jan Ka pri{. ~io ka pi te nu Be ~e ja ca Mi o dra gu be o grad skih [u mi ca. Ba ra` se V. J.

SPORT

c m y

dnevnik

subota7.april2012.

PR VA A LI GA

[am pion si gu ran Par ti zan Raj faj zen - Voj vo di na 12:6 (2:1, 4:0, 2:2, 4:3) BE O G RAD: Ba z en Ba w i c a, gle d a l a c a: 400, su di je: Ste fa no vi} i Put n i k o v i} (obo ji ca Be o grad). Igra~ vi {e: Par ti zan Raj faj zen 7 (2), Voj vo di na 8 (3). Pe ter ci: Par ti zan Raj faj zen 1 (1). PAR TI ZAN RAJ FAJ ZEN: So ro, De do vi} 2, Man di} 1, Ko ro li ja 1, Alek si} 2, [u ra wi, ]uk 1, L. [a po wi} 1, Vu~ ko vi} 1, Mi t ro v i} 2, Vu j a s i n o v i}, Vu ki }e vi} 1, @i vo ji no vi}.

Ovu ka, Mat ko vi}, Ubo vi} 2, M. Mi tro vi} 1, Va si} 2. Par ti zan je jo{ jed nom po ka zao da je ne pri ko sno ven u pr ven stvu Sr bi je. Sa vla da li su iza bra ni ci Igo ra Mi la no vi }a, dru gi tim u dr `a vi, eki pu Voj vo di ne na svo joj Ba wi ci s ube dqi vih 12:6 u osmom ko lu Pr ve A li ge. Do du {e, No vo sa |a ni su igra li bez tri kqu~ na igra ~a, gol ma na Mi lo {a Ma rin ko vi }a, te Mi ro sla va Ran |i }a i Iva na Ba sa re ko ji u Ed -

Dvo stru ki stre lac Du {an Va si}

VOJ VO DI NA: V. Mi tro vi}, Bo san ~i} 1, Ro u~, Vuk sa no vi}, Mi li ~i}, Va pen ski, Ma to vi},

mon to nu na olim pij skim kva li fi ka ci ja ma bra ne bo je Ma ke do ni je, ali to ne uma wu je si gur nu

po be du cr no - be lih, ko ji su na stu p i l i bez cr n o g or s kog re pre zen ta tiv ca Alek san dra Ra do vi }a i mla dog Iva na Rac ko va. Par ti zan je po sle pr ve ~e tvr ti ne imao mi ni mal nu pred nost, a Voj vo di na je u tom pe ri o du bi la pot pu no rav no pra van ri val. Ali je za to dru ga de o ni ca pro te kla u pot pu noj do mi na ci ji do ma }ih igra ~a, ko ji su od bra nu po sta vi li da le ko is pred svog go la i ta ko one mo gu }i li na pad Voj vo di ne. Uz to je Par ti zan bio efi k a s an u na pa du, pa je na ve l i k i od m or oti {ao s ube dqi vih 6:1. U tre }em pe ri o du za i gra li su No v o s a | a n i agli n i j e i agre siv ni je u na pa du, ali su to sve bi li {u te vi iz da qin, od ko jih su dva za vr {i la u So ro voj mre `i. Istim, ja kim, tem p om na sta vi lo se i u po sled woj de o ni ci, ma da je utak mi ca pre lo mqe na ve} u dru goj. No, iz gle da da je od su stvo tro j i c e pr v o t i ma ca bi lo ne na dok na di vo za Voj vo di nu, pa je Par ti z an na kra j u ube dqi vo sla vio. U dru gom su sre Fo to: F. Ba ki} tu 8. ko la Pr ve A li ge Ba wi ca je po be di la Be o grad 10:6. G. M.

KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Ma ke do ni ja u ~e tvrt fi na lu Va te r po lo re pre zen ta ci ja Ma ke do ni je pla si ra la se u ~e tvrt fi na le kva li fi ka ci o nog tur ni ra za Olim pij ske igre po {to je, u ka nad skom gra du Ed mon to nu, u po sled wem ko lu A gru pe sa vla da la se lek ci ju Ne ma~ ke sa 6:4 (0:2, 2:1, 4:1, 0:0). Ma ke do ni ja, za ko ju na stu pa ju tro ji ca igra ~a no vo sad ske Voj vo di ne, Mi lo{

Ma rin ko vi}, Mi ro slav Ran |i} i Ivan Ba sa ra, dvo ji ca iz Cr ve ne zve zde, Sr |an Ak sen ti je vi} i Pe tar Ivo {e vi}, je neo ~e ki va no iz bo ri la ve li ki uspeh i u ~e tvrt fi na lu se sa sta je s re pre zen ta ci jom [pa ni je, dok je fa vo ri zo va na Ne ma~ ka osta la bez pla sma na na Igre u Lon do nu. Go lo ve su po sti gli Ran |i} 3, ]uk,

Ak sen ti je vi} i Ivo {e vi} za Ma ke do ni ju, a [tam, Po li ce, Oj ler i Re bing za Ne ma~ ku. Pr vo me sto u A gru pi uver qi vo je osvo ji la Cr na Go ra, ko ja je u po sled wem ko lu po be di la Ru mu ni ju sa 14:8 (3:2, 5:2, 3:3, 3:1). Cr no gor ski va ter po li sti u ~e tvrt fi na lu se sa sta ju sa Tur ci ma. Pa ro vi ~e tvrt fi na la su: Cr na Go ra - Tur ska, Ru mu ni ja - Bra zil, Gr~ ka - Ka na da, Ma ke do ni ja - [pa ni ja. Pla sman na Olim pij ske igre sa kva li fi ka ci o nog tur ni ra u Ed mon to nu iz bo ri }e ~e ti ri naj bo qe se lek ci je.

U~e sni ci ovo se zo n ske kra qev ske kla se

SU TRA U KA TA RU PO ^I WE MO TO GP [AM PI O NAT

Sto ner fa vo rit u kra qev skoj kla si Tr k om za Ve l i k u na g ra d u Ka t a r a na sta zi Lo sail su tra }e po ~e ti no vi Mo to GP {am pi o nat. U sve tri ka te go ri je o~e ku je se ve li ka bor ba, ali ve }i nu qu bi te qa mo to ci kli zma, ipak, naj vi {e za ni ma ju de {a va wa u kra qev skoj kla si. Naj bo qi mo to ci kli sti da na {wi ce vra }a ju se na ma {i ne od hi qa du ku bi ka, na ko ji ma su sa mo dvo ji ca od ~e tvo ri ce {am pi o na, ko li ko }e ih ove se zo ne bi ti na sta zi, us pe li da se do mog nu ti tu la. To ga ran t u j e mno g o ne i z v e s no s ti, ali je si gur no da }e svi vo za ~i mo ra ti do sta da se po tru de da bi ima l i {an s u da Kej s i j a Sto ne ra svrg nu sa tro na. Sto ner je pro {le se zo ne vr lo do mi nant no do {ao do svo je dru g e ti t u l e u kra q ev s koj kla si, a za ni mqi vo je da je obe osvo jio na mo to ri ma od 800 ku bi ka. Austra li ja nac je bio pr vi i po sled wi {am pion na mo to ri ma te ku bi ka `e, a iz me |u 2007. i 2011. go di ne, dve ti tu le je osvo jio Va len ti no Ro si, a jed nu Hor he Lo ren co. Sa da sle di po vra tak na mo to re do 1.000 ku bi ka, dok }e se po j e d i n i ti m o v i tak m i ~ i t i na CRT ma {i na ma, ko ji ima ju {a si ju za pro to ti pe, ali mo to re se rij ske pro iz vod we, kao u Su per baj ku, {to do vo di do lo g i~ n og pi t a w a da li to

{am pi o nat ide una zad ume sto una pred. Naj ve }i ri va li vo za ~a Rep sol Hon de, ka ko to iz gle da u ovom tre nut ku, tre ba lo bi da bu du [pan ci Hor he Lo ren co i Da ni Pe dro sa, ko ji su mu, ina ~e, za da li mno go mu ka pro {le se zo ne. Mno gi bi vo le li da im pla no ve po re me te Va len ti no Ro si i Du ka ti, ali za sa da to ni je re al no. Pro {lo go di {wi {am pi o nat ujed no je bio pr vi u Ro si je voj ka ri je ri to kom ko jeg ni je ostva r io ni j ed n u po b e d u. Od osta lih vo za ~a ko ji }e se na }i na ma {i na ma od 1.000 ku bi ka, tu su ak tu el ni Mo to2 {am pion i vo za~ LCR Hon de [te fan Bradl, Hek tor Bar be ra na Pra mak Du ka ti ju i vo za~ Kar dion AB Du ka ti ja Ka rel Abra ham. Osta la de ve to ri ca vo za ~a vo zi }e CRT ma {i ne, a si gur no se naj vi {e o~e ku je od Ran di ja de Pu ni jea i Ko li na Edvard sa. U pret hod ne dve se zo ne ka te go ri ja Mo to2 pru `i la nam je sjaj ne tr ke, a svi se na da ju da }e ta ko bi ti i ove go di ne, iako ne }e bi ti bra ni o ca ti tu le [te fa na Bra dla, ko ji je pre { ao u kra q ev s ku kla s u. Tri de set i tri vo za ~a bo ri }e se ove se zo ne u toj ka te go ri ji, a ~ak 17 od wih ve} ima ju po be de u Mo to GP {am pi o na tu, pa je zbog to ga te {ko od re di ti fa vo ri ta za ti tu lu. Po is -

ku stvu, od svih wih iz dva ja se To ni Eli as, pr vi {am pion te ka te go ri je, ko ji se vra tio po sle jo{ jed ne se zo ne u naj ja ~oj kla si, ali }e ovo ga pu ta ima ti znat no te ì po sao ako è li ti tu lu. Od osta lih vo za ~a me |u fa vo ri te bi mo gli da se ubro je Mark Mar kes, To mas Lu ti, Aleks de An |e lis, To mas Lu ti, Ju ki Ta ka ha {i ili Ro b er t o Rol f o. Bi } e za n i mqi vo vi de ti i Ele nu Ro sel, ko ja }e is pi sa ti no ve stra ni ce isto ri je, po {to }e po sta ti pr va de voj ka ko ja }e se tak mi ~i ti u ka te go ri ji Mo to2. Ve l i k a na g ra d a Ka t a r a ozna ~i }e po ~e tak no ve ere u naj s la b i j oj kla s i Mo t o GP {am pi o na ta, po {to }e ma {i ne od 125 ku bi ka za me ni ti one od 250 u okvi r u ka t e g o r i j e Mo to3. Ovo }e ujed no bi ti pr va se zo na svet skog {am pi o na ta bez tih ma {i na jo{ od 1949. go di ne, ka da je vo è na pr va se zo na. Na sta zi }e se na }i 32 vo za ~a, a ne ko od wih po sta }e pr vi {am pion no ve ka te go ri je, po {to me |u wi ma ne }e bi ti Ni ko las Te rol. Ovo g o d i { wi Mo t o GP {am p i o n at bro j a } e 18 tr k a {to se ti ~e kra qev ske kla se, dok pre o sta le dve ne }e pu to va t i je d i n o u Ka l i f or n i j u. Se zo na }e tra ja ti do VN Va len si je, ko ja se vo zi 11. no vem bra.

S PORT

subota7.april2012.

PR VEN STVO EVRO PE ZA MLA DE

Na {i da nas na stru wa ~i Evrop sko pr ven stvo u sam bou za na de i ju ni o re po ~e lo je ju ~e u Bu ku re {tu. Me |u u~e sni ci ma iz dva de se tak evrop skih ze ma qa je i ma la ~e ta iz Sr bi je. Tri de voj ke i je dan mo mak: Mi li ca @a bi}, Iva na Jan dri}, De ja na Mar ko vi} i An drej Sa kal. Re~ je o pro ve re nim bor ci ma na stru wa ~i i va qa re }i da su de voj ~i ce osva ja le me da qe na pret hod nim evrop skim i svet skim smo tra ma u kon ku ren ci ji ka det ki wa, a da }e sa da na stu pi ti u ju ni or skoj kon ku ren ci ji. Iako je kon ku ren ci ja ja ~a, se lek tor Vlat ko Be lo vu ko vi} ne sum wa u svo je iza bra ni ke i o~e ku je da }e se bar dve de voj ke vra ti ti s me da qa ma, jer su ve} is ka za le kva li tet. Na {am pi o na tu u Bu ku re {tu da nas na stru wa ~u iz la ze Mi li ca @a bi} (pre ko 80 ki lo gra ma), Iva na Jan dri} (72) i An drej Sa kal (68), dok }e De ja na Mar ko vi} (80) na bo ri li {te su tra. Pod se ti }e mo da je Mi li ca @a bi} ak tu el na svet ska prv ka i wa i vi ce {am pi on ka Evro pe, da je Jan dri }e va osva ja~ sre br nih me da qa sa pla ne tar ne i kon ti nen tal ne smo tre (sve pro {le go di ne), a De ja na Mar ko vi} je osvo ji la bron za no od li~ je pre tri go di ne u So fi ji.Ve ru je mo da }e bar ne ko od wih us pe ti da se do mog ne po bed ni~ kog po sto qa i u Bu ku re {tu. S. J. DA NAS U NO VOM SA DU

Us kr {wi mi ting Tra d i c i o n al n i, 14. po re du, Us kr {wi me |u na rod ni pli va~ ki mi ting odr `a }e se da nas na ba ze nu Sla na ba ra u No vom Sa du. Na tak mi ~e wu, u or ga ni za ci ji PK Voj vo di na, na stu pi }e 327 pli va ~a i pli va ~i ca iz 19 klu bo va. Pli va }e se u dve ka te go ri je, A (de ~a ci 1999. i 2000. i de voj ~i ce 2001. 2002.) i B (de ~a ci 2001. i mla |i i de voj ~i ce 2003. i mla |e). A ka te go ri ja pli va di sci pli ne na 100, a B di sci pli ne na 50 me ta ra. Na tak mi ~e wu }e bi ti ot pli va na i me mo ri jal na tr ka na 100 del fin, kao i di ri go va na {ta fe ta 8h50 slo bod no (2B de ~a ci i 2B de voj ~i ce i 2A de ~a ci i 2A de voj ~i ce). Nad me ta we po ~i we u 11 ~a so va. G. M.

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS GO STU JE ME GA VI ZU RI

Na sta vi ti u istom rit mu

Ste fan Sto ja ~i} u ak ci ji

Po sle dve uza stop ne po be de, ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa da nas go stu ju Me ga Vi zu ri. S ovom eki pom No vo sa |a ni su ima li po zi ti van skor u Agro ìv Pr voj li gi Sr bi je. U{li su cr ve no - be li u do bar ri tam, dok Be o gra |a ni ni su po sti gli ni jed nu po be du u do sa da {wem to ku Su per li ge. Me |u tim, to ne za va ra va tre ne ra Si ni {u Ma ti }a i we go ve u~e ni ke.Opre zan, ali i op ti mi sti ~an je sve bo qi Ste fan Sto ja ~i}. - Ve za li smo dve po be de, po sle isto to li ko po ra za. Me ga Vi zu ra ni je ose ti la slast po be de, ali je u pro te kle dve utak mi ce bi la ve o ma bli zu osva ja wa ple na. Mi mo ra mo u sva ku utak mi cu da ula zi mo rat ni~ ki i ta ko }e da bu de i da nas. Pru ì }e mo mak si mum i ima mo vi {e {an si od do ma }i na da sla vi mo is ta kao je Sto ja ~i}. Si ni {a Ma ti} se ni ovo ga pu ta ne raz me }e iz ja va ma. - Na{ ri val ima ja ~i sa stav ne go u Pr voj li gi. Do {li su Ja ra maz i Mu sli, a ovaj pr vi je ve o ma opa san stre lac. Uhva ti li smo do bar ri tam i ve o ma bit na je ve li ka ener gi ja ko ju po se du je mo, kao i è qa za po be dom. Ipak, ove utak mi ce se naj vi {e pla {im, jer mi smo fa vo ri ti. Me |u tim, za bri wa va me zdrav stve ni bil ten. Ne ki ko {ar ka {i uop {te ne tre ni ra ju, ne go sa mo igra ju utak mi ce. To mo è da bu de ma~ s dve o{tri ce a na dam se da ne }e bi ti ta ko. Ovo je pri li ka da po ka è mo da mo è mo i na stra ni da igra mo do bro kao kod ku }e - na gla sio je Ma ti}. M. Pa vlo vi}

dnevnik ZVE ZDA DO BI LA PR VI FI NAL NI ME^ ZA TI TU LU

Voj vo di na se ne pre da je Gle da ju }i re zul ta te po lu fi nal ne se ri je plej-ofa, gde je ukup no u de set utak mi ca od i gra no ~ak 46 se to va, o~e ki va lo se da }e se trend du gih i ne iz ve snih me ~e va na sta vi ti i u fi nal noj se ri ji u dvo bo ju od boj ka {a Cr ve ne zve zde i Voj vo di ne NS se me. Ipak, u bor bi za ti tu lu cr ve no-be lih eki pa, Zve zda je mak si mal nim re zul ta tom sa vla da la No vo sa |a ne i do bi la pr vu bit ku, ali }e {am pion po sta ti tim ko ji pr vi do |e do tri po be de.

bra, ni smo se pot pu no dr `a li do go vo re nog si ste ma, ma lo nam je i taj ming bio lo{ i sve to je uzro ko va lo ona kve is ho de se to va. Za ni mqi vo je da je na obe stra ne bi lo ma lo blo ko va. [ta je - tu je, ovo

Dru gi me~ su tra Dru gi me~ fi nal ne se ri je Cr ve na zve zda i Voj vo di na NS se me igra }e su tra u Be o gra du, od 18 ~a so va (ne ma TV pre nos).

MI LAN PI PER SKI VE ^E RAS ZA SVE SLO VEN SKU TI TU LU

Po be da otva ra mno ga vra ta U Za je ~a ru }e se ve ~e ras odr `a ti pro fe si o nal ni bok ser ski spek takl, na ko me }e se bo ri ti tro ji ca srp skih rat ni ka rin ga. Naj za ni mqi vi ja bor ba bi }e iz me |u Zre wa nin ca Mi la na Pi per skog i Bu ga ri na Dra go mi ra To te va, u sred woj ka te go ri ji. Pi per ski je imao sjaj nu ama ter sku ka ri je ru, a kao pro fe si o na lac do sa da je imao {est bor bi i sve ih je re {io u svo ju ko rist. ^lan je Bal kan bok sing kam pa, u ko me je i na{ naj bo qi pro fe si o- nal ni pe sni ~ar Ne nad Bo rov ~a nin. - Dra go mi je {to sam br zo do bio pri li ku da se bo rim za jed nu od ti tu la u ver zi ji VBC is ta kao je Pi per ski. - Po be da u ve ~e ra {wem me ~u obez be di la bi mi da se na |em me |u 50 naj bo qih bok se ra na sve tu. Za to je za me ne ovo bor ba od ve li ke va `no sti, a pr vi put bo ri }u se u de set run di. Du go sam se

Ivo vi} i Ka pur na pri je mu

Mak si mal na po be da Be o gra |a na te {ko mo `e da sve do ~i o wi ho voj nad mo }i, jer je u pr va dva se ta Vo {a bi la vi {e ne go rav no pra van tak mac i sa mo joj je ne do sta ja lo sport ske sre }e da is hod pr vog me ~a bu de dru ga ~i ji. Ru ku na sr ce, od i gra li su No vo sa |a ni ve o ma do bru par ti ju. Ret ko su gre {i li, dr `a li do bar pro ce nat na pa da, ali su u ne iz ve snim za vr {ni ca ma osta li krat kih ru ka va. Zve zda je ser vi som, svo jim naj ja ~im oru` jem, kon tro li sa la utak mi cu, a od li~ no je od i grao ko rek tor Du {an Pet ko vi} i to je bi lo do voq no da Be o gra |a ni osvo je „pr vi set” u bor bi za pe har. - Pr vi i dru gi set su bi li kva li tet ni, ali ni smo us pe li da re a li zu je mo ono {to nam je bi lo na do hvat ru ke. Iako je igra bi la do -

je tek pr va utak mi ca, a igra se do tri po be de. Na u ~i li smo da se ne tre ba pre da va ti. Mo ra mo osta ti tim, pro stu di ra ti do bro ovaj me~, ma lo se opo ra vi ti i od i gra ti bo qe i ja ~e u sle de }oj utak mi ci – is ta kao je tre ner Ni ko la Sa la ti}. Tra di ci ja je i da qe na stra ni No vo sa |a na. U pet do sa da {wih su sre ta no vo sad skih i be o grad skih cr ve no-be lih u fi na li ma plej-ofa Vo {a ima mak si mal ni u~i nak. U po lu fi nal noj se ri ji, pro tiv kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, Voj vo di na je po ka za la da ima sna ge i kva li te ta da se vra ti iz mi nu sa, jer je od 1:2 pre o kre nu la na 3:2 u po be da ma i iz bo ri la fi na le. Za to se ne ka ko na me }e stav da }e fi nal na se ri ja ipak bi ti du ga i kva li tet na i da po ten ci jal nog {am pi o na mo `e da od lu ~i i pe ti su sret. M. R.

FI NA LE PLEJ-OFA ZA DA ME

Da nas dru gi me~

Mi lan Pi per ski (le vo)

pri pre mao za okr {aj, a ve li ka ~ast mi je uka za na ti me {to je mo ja bor ba - bor ba ve ~e ri. Tre ni rao sam sa Mi ro sla vom Bo rov ~a ni nom i svo jim ko le ga ma Zvje zda nom Vi da ko vi }em i Ma ne tom Mar ~e tom. Po be da }e mi

otvo ri ti mno ga vra ta u pro fi bok su i ve ru jem da }u sla vi ti. U uvod nim bor ba ma Vi da ko vi} }e se sa sta ti sa Mer |i di nom Ju se i no vim, a Mar ~e ta sa Ja vo rom Ma rin ~e vim. Glav nu bor bu, u 23 ~a sa, pre no si }e TV B 92. M. P.

Od boj ka {i ce Cr ve ne zve zde i su bo ti~ kog NIS Spar ta ka da nas igra ju dru gi me~ fi na la plej-ofa, a ak tu el ne {am pi on ke vo de 1:0 po sle 3:2 u pr vom su sre tu. Iako su go lu bi ce vo di le 1:0 u pr vom me ~u, Zve zda je us pe la da pre o kre ne sta we stva ri na par ke tu i da sla vi u taj-brej ku. Ipak, Su bo ti ~an ke se na da ju da mo gu kva li tet ni je da od i gra ju dru gi me~ i da obez be de dva me ~a na svom te re nu. Utak mi ca se igra u ha li [u mi ce od 20 ~a so va. M. R.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: No vi Sad - Mla de no vac, PE ]IN CI: Do wi Srem - Ba nat, LU ^A NI: Mla dost - Na -

pre dak, BE O GRAD: Te le op tik Rad ni~ ki (N), NI[: Sin |e li} Mla di rad nik, BE O GRAD: Be à ni ja - Pro le ter, SOM BOR: Rad ni~ ki - û ka ri~ ki. Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va. Srp ska li ga Voj vo di na - Ê LA RE VO: ^SK Pi va ra - Ve ter nik Vi skol, VR [AC: Vr {ac Za dru gar, [ID: Rad ni~ ki - Ki kin da, STA RA PA ZO VA: Pa li} - Sen ta, NO VA PA ZO VA: Rad ni~ ki - Tek sti lac, TE ME RIN: Slo ga - Ce ment. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Is tok - BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Di na mo, SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Obi li}, NO VI KO ZAR CI: Slo bo da - Rad ni~ ki (Z); NO VI BE ÊJ: Je din stvo - Bu du} nost (SC), BA -

NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Rad ni~ ki (B). Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad - RU MA: Pr vi maj - Mla dost (T), BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka Obi li}, NO VI SAD: Bo rac Omla di nac, Cr ve na zve zda Sta ni {i}, KA]: Ju go vi} - Po let (S), ER DE VIK: Slo ga - Je din stvo (SP). Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da RU MEN KA: Je din stvo - [aj ka{, NO VI SAD: Sla vi ja - Ka bel. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da NO VI SAD: Mla dost - TSK. Po ~e tak u 15.30 sa ti.

Ko {ar ka Agro `iv Su per li ga Sr bi je BE O GRAD: Me ga Vi zu ra - Voj vo di na Sr bi ja gas (18).

Pr va B mu {ka li ga - NO VI SAD: Voj vo di na - Kon stan tin (20), JA GO DI NA: Ja go di na Be o vuk (19), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Mla dost (Z) (17), SU BO TI CA: Spar tak - Vi va Ba sket (17). Pr va mu {ka li ga - se ver BA^ KA TO PO LA: To po la Me ri di a na (19), FU TOG: Ve ter nik - Oxa ci (17.30), STA RA PA ZO VA: Sta ra Pa zo va - Srem (17.30). Dru ga mu {ka li ga - se ver @I TI [TE: Sve ti \or |e - Voj ka (20), KRA JI [NIK: Kra ji na Gr me~ - Haj duk (19), FU TOG: Fu tog Teh no mer - Ru ma (15.30), CR VEN KA: Cr ven ka - ô ka (20.30). @en ska A li ga (plej-aut) NI[: Stu dent - Pro le ter (16.30), STA RA PA ZO VA: Sta ra Pa zo va - Lo zni ca (20.30). Pr va B èn ska li ga - KU LA: Si vac - Pa ra }in (13.30), Â ÂK: Mo ra vac - Bor (14), SR BO BRAN: Sr bo bran Re a hem Ba sket Stars (19).

Od boj ka Pr va `en ska li ga - LA ZA RE VAC: La za re vac - Po {tar (19), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar - Rad ni~ ki (K) (19). Pr va mu {ka li ga - BE O- GRAD: Obi li} - No vi Pa zar ju ni or (18.30), NI[: Ni{ - Ja go di na (16), PAN ^E VO: Bo -

rac - No vi Sad (17), NO VI SAD: Du nav vo lej - Spar tak (S) (17). Dru ga `en ska li ga - se ver SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - @i ti {te (18), IN \I JA: Mla dost - NS vo lej tim (16).

Pr va `en ska voj vo |an ska li ga - Ba nat - VR [AC: ba nat - Vr {ac (14.30), RAV NI TO PO LO VAC: Her ce go vi na - Pro le ter (18). Pr va mu {ka voj vo |an ska li ga - se ver - KI KIN DA: Ki kin da - Be ~ej (16), SU BO TI CA: Spar tak 2 - Mla dost (BP) (13). Pr va mu {ka voj vo |an ska li ga - Ba nat - ZRE WA NIN: Pro le ter - Bo rac 2 (18), KO VIN: Rad ni~ ki - Her ce go vi na (18), VR [AC: Ba nat - Gor wi grad (16.30).

Va ter po lo Dru ga mu {ka li ga - se ver NO VI SAD: Voj vo di na NS se me 2 - In |i ja (14), RU MA: Slo ven - Srem (17), KO VIN: Ba va ni {te - Apa tin (20), FU TOG: FOK - Par ti zan (20), NO VA PA ZO VA: Mla dost Eks pans RFU (20). Pr va èn ska voj vo |an ska li ga - cen tar - NO VI SAD: No vi Sad 2 - Fu tog vest (13), @A BAQ: @a baq - VST (14), SREM SKI KAR LOV CI: Par ti zan - Tu ri ja (18). Pr va èn ska voj vo |an ska li ga - se ver - Ô KA: ô ka - Spar tak 2 (18), SOM BOR: Vo lej stars - Vr bas (18). Pr va èn ska voj vo |an ska li ga - Srem - SREM SKA MI TOR VI CA: Slo ga - Ra din ci (14).

Pr va A li ga - KI KIN DA: @AK - Cr ve na zve zda vet (19.30). Pr va B li ga, od 1. do 6. me sta OBRE NO VAC: TENT, Be ~e jac (20.30), OBRE NO VAC: Ze mun Sin gi du num (21.30).

Pr va B li ga, od 7. do 11. me sta - SU BO TI CA: Spar tak - [a bac (19), KRU [E VAC: Go~ - Na is (19.45).

Ru ko met Pr va li ga (m) - IN \I JA: @e le zni ~ar - Zla tar (19). Pr va li ga (`) - SVI LAJ NAC: Rad ni~ ki Re sa vac - Rad ni~ ki (19), ZRE WA NIN: Pro le ter Su per pro tein - Na pre dak (18), PRI JE PO QE: Me ta lac - Cr ve ni krst (12). Pr va voj vo |an ska li ga (m) KQA JI ]E VO: Kqa ji }e vo - Si vac 69 (15.30), NO VO BE ^EJ: Je din stvo - Pri gre vi ca (19), VOJ VO DA STE PA: Voj vo da Ste pa - Ki kin da (18). Pr va voj vo |an ska li ga (`) BAJ MOK: To po la - Uni rea (16), @A BAQ: Ru sin - @e qa (16.30), PAN ^E VO: Do lo vo - Obi li} (19.30), RU MA: Slo ven - Mi le ti} (19). Dru ga voj vo |an ska li ga - se ver (m) - BA NAT SKI KAR LO VAC: Ba nat ski Kar lo vac - Po ti sje Le teks (20), @A BAQ: @SK - Dal ma ti nac (19), ZRE WA NIN: Na pre dak - Haj duk (15.30), JA [A TO MI]: Her ce go vi na - Ti tel XD (19). Dru ga voj vo |an ska li ga - se ver (`) - JA BU KA: Ja bu ka 95 - Rad ni~ ki (K) (20).

kultura

c m y

dnevnik

subota7.april2012.

ОД 18. ДО 20. АПРИЛА У НОВОМ САДУ

Међународни фестивал прозе ствују по један писац и два ученика . И ове године у госте ће доћи десет књижевника из Србије, Словеније , Словачке и Хрватске. То су Светлана Велмар Јанковић , Ото Толнаи, Јован Николић, Јелена Ленголд, Фрања Петриновић, Владан Матијевић (Србија), Арон Балаж (Словачка), Јани Вирик (Словенија) и Зоран Ферић (Хрватска). Спе-

цијални гост биће Слободан Тишма, актуелни добитник НИНове награде за роман „Бернардијева соба“, у издању КЦ НС. И ове године, у склопу Prosefest-а биће додељена Међународна књижевна награда „Милован Видаковић“. Прошлогодишњи добитник овог признања је велики израелски писац Давид Гросман. Р. Л. Фото: М. Митровић

Културни центар Новог Сада и овог пролећа је домаћин Шестог међународног фестивала прозе-Prosefest, који ће се одржати од 18. до 20. априла. Програми ће се одржавати у КЦ НС, и у двема новосадским гимназијама- „Јован Јовановић Змај“ и „Лаза Костић“. Сем књижевних читања, концепција Фестивала предвиђа и интервјуе уживо у којима уче-

У ИЗДАЊУ „АРХИПЕЛАГА”

Студија о Бокачовом „Декамерону” Издавачка кућа „Архипелаг” представила је прву студију на српском језику о Бокачовом „Декамерону„ - „Књигу о љубави„

др Снежане Милинковић коју је објавила је у библиотеци „Знакови”.

Како је рекао главни уредник „Архипелага„ Гојко Божовић, студија је „заснована на пажљивим и изнијансираним анализама, на новим тумачењима и на модерној и доследно спроведеној методологији да би Бокачово канонско дело сагледала као нескривену и јединствену књигу о љубави и питању њеног учешћа у обликовању смисла људског живота”. Ауторка је, сматра Божовић, показала контекст у коме је „Декамерон„ настао као једно од највећих дела у историји светске књижевности. „Пратећи Бокачов ‘Декамерон‘, и као велику синтезу једног неупоредивог приповедачког наслеђа и искуства, али и са становишта појединачних приповедачких, језичких и стилских решења, Милинковићева је написала изврсну студију о уметничким поступцима на којима су засноване појединачне

приче у ‘Декамерону‘„, казао је Божовић. Истовремено, књига је провокативна расправа о томе како данас читати „Декамерон„ и шта нам данас ова књига говори, као и зашто је Бокачо, и даље, наш савременик, истакао је Божовић. Милинковићева, књижевни историчар, преводилац, професор, магистрирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду, где ради на катедри за италијански језик. Бави се старијом италијанском књижевношћу: периодом средњег века, хуманизмом и ренесансом, као и проблемима жанра - новеле и витешког романа, и најзначајнијим ауторима, од Ђ. Бокача, до Л. Ариоста и Т. Таса. Бави се, такође, компаративним изучавањима и везама српске и италијанске књижевности. „Декамерон„ је, истакла је Милинковићева, ремек дело, не само италијанске, већ и светске књижевности, и значајно је утицало на токове европске књижевности. Она је открила да се дивила Дантеу, уживала у Петраркиним стиховима, али је њен писац, ипак, Бокачо, због „наративног мајсторства„. Идуће године обележава се 700 година од Бокачовог рођења а „Архипелаг„ се договорио са Милинковићевом да објави ово дело у њеном новом преведу. (Танјуг)

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

„Амерички графити” Ласла Блашковића У Културном центру Новог Сада у уторак, 10. априла у 19 часова, отвара се изложба фотографија „Амерички графити” књижевника Ласла Блашковића. Изложбу ће отворити Теофил Панчић - У Америку сам кренуо са два водича - Антологијом модерне америчке поезије (од Витмена до наших дана) и Њујоршком трилогијом Пола Остера. И нисам се изгубио. (Не рачунајући мој пртљаг који се, без мене, упутио у Лос Анђелес, док сам ја, у Хонолулуу, прао зубе изнајмљеном четкицом.)- каже Ласло Блашковић.Провео сам тамо више од три недеље. Пет дана у Вашингтону, пет дана у Њујорку, пет дана у Минеаполису, пет дана у Хонолулуу, и дандва у ваздуху, са анђеоски крилима. Уосталом, једном сам, као младић, сањао да сам умро у Америци. Сетио сам се тога док сам објашњавао полицијском службенику на аеродруму да ћу, у сваком случају, пиштати на контролној тачки, због мојих титанијумских залистака. У једном вашингтонском парку гледао сам како неки организовани хришћани деле храну бескућницима. Умало нисам стао у ред. Парк се наједном испунио стотинама људи истрчалих из пословних зграда које је уздрмао земљотрес с епицентром негде дубоко, у Вирџинији. (Нисам га, доле, ни осетио, док сам фотографисао облаке.) Ништа нисам чуо од заглушујућих сирена ватрогасних кола која су јурила тамо-амо, као узнемирено крдо блиставих слонова.У Конгресној библиотеци нашао сам четрнаест мојих наслова испретураних због потреса, или у страсној читалачкој хитњи. У Њујорку, на двадесет петом спрату хотела, објашњавао сам

двојици радника да индијанско име Менхетна гласи Манахата и поправљао им широке траке које су лепили на мој прозор (имао сам доста искуства у тим стварима) кроз који се, одгоре, може видети кате-

драла и сенка Пете авеније у стаклима небодера. Добијао сам узнемирене поруке од жене и мајке с питањем да ли сам жив, или ме је Ирена одувала. Одговарао сам да пијем калифорнијски мерло из пластичне чаше, што је имало да значи како стручно упаковани прозори још издржавају, те да ураган дивља у мање срећним деловима

града. Углавном, фотографисао сам зграде опточене огледалима. Пре сто година, један је видовити песник запевао о свету који је изгубио центар и ослонац. Данас се тај блуз само још више пробудио, а гласови постали прозуклији. Наш данашњи свет, Жозе Сарамаго пореди са савременом архитектуром, где су фасаде зграда (као оваплоћене метафоре онога што се збива у нашим главама) пресвучене бескрајним огледалима, па се тако та варљива, неухватљива здања огледају једно у другом, творећи невидљиве градове, а човек ту нема где ни да положи поглед. И пошто нема чврсте тачке, свет се, по Сарамагу, на наше лажљиве очи, невиђено руши. Последње слике начинио сам на Хавајима. И док сам, свечери, зурио у непрегледну пучину Пацифика, сетио сам се стиха Бранислава Петровића: „Шта је спрам безмерног Тихог океана једна суза љуцка?“ Размишљам о томе откако сам се вратио, на дно Панонског океана, и гледам један свој одраз, једно моје могуће, на сјајном сечиву ножа, којим отварам ово писмо пуно исцепаних фотографија. Изложба траје до 25. априла.

Сцена из комада Јожефа Нађа којим ће се представити у Словенији

ГОСТОВАЊЕ ЈОЖЕФА НАЂА

„Дужина 100 игала” у Љубљани Представа „Дужина 100 игала„ у режији Јожефа Нађа, остварена у продукцији Регионалног креативног атељеа „Јожеф Нађ„ из Кањиже, гостује 12.априла у Љубљани и играће се на сцени Цанкарјевог дома. Од премијерног извођења пре две и по година на кањишком Фестивалу „Џез, импровизована музика„, комад „Дужина 100 игала„ је до сада извођен осам пута, између осталог у Будимпешти, Дизелдорфу, Панчеву и на

Марсељском позоришном фестивалу. Директор РКА „Јожеф Нађ” Золтан Бичкеи каже да је публика у главном граду Словеније до сада имала прилику да види већину опуса Нађа, те да ће после представе „Дужина 100 игала„ у Љуљани бити уприличен сусрет уметника и публике. У овом остварењу поред редитеља и сценографа Нађа играју Ерик Фесенмајер (Француска), Иши Џуња (Јапан), Енике Будаи

и Петер Гемза (Мађарска) и наши глумци Денеш Дебереи, Ђула Франциа и Акош Калмар. Музику за представу компоновао је Сенћанин Силард Мезеи, а у саставу који на сцени живом музиком прати глумачки ансамбл уз Мезеија (виола) су Бранислав Аксин (тромбон), Корнел Папишта (туба), Богдан Ранковић (кларинет), Ервин Малина (контрабас), Иштван Чик (бубњеви) и Албер Маркош (виолончело). М. Митровић

INTERVJU МЛАДА ВИОЛОНЧЕЛИСТКИЊА ИРЕНА ЈОСИФОСКА, ДОБИТНИЦА ТРИДЕСЕТАК НАГРАДА

Опуштенија је атмосфера на концертима Млада талентована виолончелисткиња Ирена Јосифоска, ученица трећег разреда Средње музичке школе „Исидор Бајић“, већ с петнаест година може да се похвали да је освојила чак тридесетак награда у земљи и иностранству. Последња у низу је управо ових дана освојена прва награда на такмичењу младих виолончелиста у Лицену у Аустрији, месту које јој није непознато, јер је 2006. на поменутом такмичењу такође победила у својој категорији. Али, овог пута, не само да је победила, него је и доживела да јој исти жири аплаудира након наступа, као да је свирала на концерту, а не на такмичењу! Ирена Јосифоска, која потиче из музичке породице, и управо је код мајке Јудит у петој години почела да свира виолончело, не само да у овом тренутку има више награда него неки зрелији уметници, већ има чак и око двеста наступа иза себе. Први солистички концерт одржала је с осам година, а с десет је наступала као солиста са Новосадским камерним оркестром, затим и са Војвођанским симфоничарима. Као представница Србије, са Европским омладинским оркестром била је на турнеји по Италији и Чешкој. Наступала је као солиста и са Суботичком филхармонијом, као и са оркестром „Душан Сковран“. l Да ли је сада ово такмичење у Лицену било другачије него прошли пут? - Када сам пре шест година први пут учествовала, била је много мања конкуренција. Тада сам била убедљиво најстарија, и било је много лакше бити најбољи. Сада је конкуренција била изузетно велика, много је више било учесника, чак 22, и сви они, из десетак држава, били су феноменални, тако да ми није било баш свеједно. И, искрено, нисам очекивала прву награду, то ме је баш

изненадило у таквој конкуренцији. l Да ли, због бројних наступа, више немате треме када наступате? - Немам ја трему никада. l Да ли правите разлике између наступа на концертима и на такмичењима? - Много више волим наступе с оркестрима, и концерте, јер је то опуштенија варијанта, и то је некако моје вече. Нема ко да ме оцењује, да гледа сваки тон који

- Наравно, тога увек има. Омиљени су ми Елгаров и Дворжаков концерт, али има времена до тога да их ја свирам. Има свакако и соната које ми се свиђају и које ми се свирају, комада који највише волим као Фореову Елегију, и Поперову Мађарску рапсодију, али има их још. lДа ли је виолончело било опредељење од почетка? - Моја породица је желела да свирам виолину, ја сам и почела да свирам виолину као мала, деда

одсвирам. Такмичења не волим баш толико, мада идем често, зато што је атмосфера напетија. Има нас више који се такмичимо, и ту је и жири који нас оцењује. l После доста наступа у каријери, шта би била ваша следећа жеља, можда наступ с неким посебним оркестром, или у некој одређеној земљи? - Сада највише желим да свирам соло са оркестрима, има већ неких могућности и планова, па сад да ли у земљи или иностранству, видећемо, свеједно, али концерти су ми у плановима. l Постоји ли нека топ листа композитора и дела које највише волите или које прижељкујете да свирате?

ми је већ купио, али чула сам виолончело код маме на часовима, заљубила се у тај инструмент, и наваљивала да га свирам већ од четврте године када сам рекла да нећу да свирам виолину, него виолончело. lНа каквом инструменту свирате? - На мамином, требало би нов да се купи, поготово је то јасно од када сам чула инструменте других учесника на овом такмичењу и „пала“ у очај. lШта је, поред музике, ваша преокупација у животу? - Волим да се дружим са друштвом, да читам. Преко школске године је то теже, јер у школи имам доста обавеза, али када је распуст, то се лакше постиже. Н. Пејчић

SveT

subota7.april2012.

TURSKA

Za 24 sa ta sti glo 2.800 iz be gli ca iz Si ri je AN KA RA: U jugoisto~nu Tursku je, prema najnovijim podacima, u posledwa 24 sata stiglo oko 2.800 izbeglica iz Sirije, gde ih sada ukupno ima vi{e od

ca, duplo vi{e od rekordnog broja u jednom danu, prenela je britanska agencija Rojters. Sve izbeglice stigle su u Tursku preko granice u blizini turskog sela Bukulmez, rekao je taj izvor. Seqaci sa turske strane granice rekli su da se celoga dana mogla ~uti vatra jer su vo|ene te{ke borbe. U An ka ri se sa velikom zabrinuto{}u prati najnoviji razvoj u susednoj zemqi jer se strahuje od jo{ ve}eg talasa izbeglica, pogotovo ukoliko se ne prekinu borbe izme|u snaga re`ima

22.000. Oni su do{li iz regiona Idliba, saop{tio je preksino} neimenovani turski zvani~ni, dodaju}i da je u toku dana u Tursku u{ao rekordan broj izbegli-

i pripadnika naoruàne opozcije. U jugoisto~noj Anadoliji se, kako izve{tavaju lokalni mediji, u nekoliko mesta uùrbano podiù novi kampovi za prihvatawe imigranata iz Sirije. Dve zemqe imaju zajedni~ku granicu dugu 900 kilometara. U Turskoj se pla{e „reprize” izbegli~ke krize u vreme prvog zalivskog rata, kada je iz Iraka privremeno stiglo skoro pola miliona Kurda, koji su pobegli od reìma Sadama Huseina. Turska je pruìla uto~i{te i velikom broju pripadnika sirijske opozicije ukqu~uju}i i nekoliko stotina dezertera iz sirijske armije, me|u kojima su i desetak generala. U Damasku optuùju Ankaru da „podràva teroriste” koji povremeno upadaju na sirijsku teritoriju i izazivaju krvoproli}e.

dnevnik NA TO ]E U^E STVO VA TI NA KON FE REN CI JI O RA KET NOJ OD BRA NI U MO SKVI

U Bri se lu Gru {ko ume sto Ro go zi na

MO SKVA: Rusko ministarstvo odbrane dobilo je uveravawa rukovodstva NATO da }e u~estovati na me|unarodnoj konferenciji o raketnoj obrani koja }e se odr`ati u Moskvi 3. i 4. maja. Na sastanku sa ruskim vojnim i diplomatskim korom u Moskvi, {ef odseka za me|unarodnu vojnu saradwu pri ruskom ministarstvu odbrane Sergej Ko{elev rekao je ju~e da je u Briselu dobio uveravawa da }e odgovor lidera NATO na poziv za u~e{}e na konferenciji biti pozitivan, prenela je ruska agencija ItarTass. Zamenik ministra spoqnih poslova Rusije, Aleksandar Gru{ko, bi}e novi predstavnik te zemqe u NATO, prenosi „Ra{a tudej”. Gru{ko }e na toj funkciji zameniti Dmitrija Rogozina, kome je mandat istekao u decembru pro{le godine. „Rusija

Pre sre ta we sa te li ta pred sta vqa }e „akt ra ta”

Rukovodstvo Severne Koreje sa Kim Yong Unom

53. i zarobila ameri~ki {piunski brod „Pueblo”, prenose severnokorejski mediji. Posada je provela u zatvoru 11 meseci pre nego {to je pu{tena, a brod je preba~en i usidren u reci Taedong u Pjongjangu. Kao vrhovni komandant armije od

1,2 miliona vojnika, Kim je ranije izvr{io inspekciju jedinice koja ~uva ostrvo Rjo u blizini jugoisto~ne luke Vonsan, gde je zatra`io od trupa da „{tite ostrvo ~eli~nim barikadama i naprijateqe sahrane u vodi ukoliko napadnu”,

prenela je agencija KCNA. „Mornari jedinice 155 treba da preuzmu palicu od revolucionarnih prethodnika i po{aqu neprijateqe na dno mora ukoliko se usude da u|u u wihove teritorijalne vode”, rekao je severokorejski vo|a. Severna Koreja je zarobila {pijunski brod sa 83 ~lana posade nakon {to je on navodno u{ao u wene teritorijalne vode, {to je izazvalo krizu tokom Hladnog rata, podse}a agencija AP. Posete pred skoro lansirawe satelita imaju za ciq podizawe morala i u~vr{}ewe lojalnosti vojske novom i neproverenom lideru, tvrde analiti~ari. Severnokorejska vlada insistira da lansirawe satelita nije proba balisti~ke rakete i da }e wegovim stavqawem u orbitu biti obele`ena 100. godi{wica ro|ewa prvog predsednika Kim Il Sunga, a da su pripreme za lansirawe „u{le u odlu~uju}u fazu”.

^e tvo ro stru ko ubi stvo ma ~em u Ma |ar skoj BU DIM PE [TA: Ma|arska jedinica za borbu protiv terorizma (TEK) uhapsila je 24godi{weg mu{karca koji je osumwi~en za ubistvo ~etiri i te{ko rawavawe tri ~lana svoje porodice u selu Kul~, u centralnoj Ma|arskoj, izjavio je portparol ma|arske policije Laslo Garamvol|i. Mladi}, identifikovan kao Juta{ ^anadi Horvat, uhap{en je u mo-

~varnom podru~ju blizu sela u kome se ju~e ujutro u jednoj porodi~noj ku}i dogodio zlo~in, kazao je Garamvol|i. On je, navodno, u ku}i ubio i ranio ~lanove svoje porodice ma~em, a kada je iza{ao iz ku}e, jo{ uvek dr`e}i ma~ u ruci, na ulici je ranio jednog ro|aka, dodao je portparol. Horvat je ubio oca, babu, dedu i brata, a povredio majku, sestru i bliskog ro-

je kona~no donela odluku o kandidatu. Gru{ko dolazi ovde”, rekao je u izjavi dnevniku „Komersant” neimenovani izvor u sedi{tu Alijanse u Briselu. Izvor u NATO je naveo da sa zadovoqstvom prima vest o imenovawu

UKRATKO

SE VER NA KO RE JA PO O [TRA VA RE TO RI KU

PJON GJANG: Predstavnik severnokorejskog tela za prekograni~ne odnose je, nakon izjava zvani~nog Japana i Ju`ne Koreje da spremaju da obore raketu ukoliko ona po~ne da pada ka wihovim teritorijama, rekao da }e svaki poku{aj da se presretne satelit predstavqati „akt rata” koji bi izazvao „ogromnu katastrofu”. Severnokorejski vo|a Kim Xong Un posetio je pomorsku jedinicu koja je zarobila jedan ameri~ki {pijunski brod 1968. godine, prenosi zvani~na dr`avna agencija KCNA. U posledwoj od brojnih poseta vojnim garnizonima Kim je obi{ao pomorsku jedinicu 155 u jugoisto~noj provinciji Kangvon i visoko ocenio wihova ranija dostignu}a, navodi KCNA. Jedinica 155 je „potresla svet” potapawem te{ke ameri~ke krstarice „Baltimor” sa samo ~etiri torpeda tokom Korejskog rata 1950-

Aleksandar Gru{ko

novog ruskog predstavnika. „Komersant” navodi da je Gru{ko do sada bio zadu`en za pitawa vezana za evropske i evroatlantske organizacije i da u potpunosti poznaje materiju. U Kremqu je za „Komersant” re~eno da jo{ nije potpisan predsedni~ki dekret za wegovo imenovawe. Prema „Komersantu”, Savet NATO-Rusija trebalo bi 19. aprila da odr`e sastanak, kojem }e i Gru{ko prisustvovati, sa raketnom odbranom kao jednom od kqu~nih tema. Wegov prethodnik, Dmitrij Rogozin, bio je ruski predstavnik u NATO-u u periodu od 2008. do 2011. godine kad je imenovan za zamenika premijera za pitawe odbrane.

|aka, navodi novinska agencija MTI. Me{tani tvrde da je napad izveden ma~em. Me|utim, portparol Nacionalne ambulantne slu`be nije mogao to da potvrdi. Selo Kul~ nalazi se oko 60 kilometara ju`no od Budimpe{te. Motiv napada, koji je izveden u porodi~noj ku}i u kojoj je `ivelo sedmoro qudi, za sada nije poznat.

Po to pqen brod YU NO: Ameri~ka obalska stra`a ju~e je potopila japanski brod u vodama Aqaske koji je vi{e od godinu dana lutao morima nakon {to ga je odneo razorni cunami koji je pogodio Japan 11. marta 2011. Napu{teni brod je prvi put prime}en 24. marta kod obala Kanade po{to je plutaju}i po Tihom okeanu pre{ao hiqade kilometara, predstavqaju}i opasnost po druge brodove. Japanski vlasnici broda su rekli da ne `ele da im brod bude vra}en. Jedna kanadska ekipa je ju~e poku{ala da ga spasi, ali je posle detaqnijeg uvida odustala od te ideje i tako je po~ela operacija wegovog potapawa, navodi AFP.

Ta u re zi pro gla si li ne za vi snost BA MA KO: Pobuweni~ka organizacija Nacionalni pokret za oslobo|ewe Azavada (MNLA) u Maliju, koju ~ine nomadska plemena Tuarezi, proglasila je ju~e nezavisnost Azavada”. To je objavqeno u saop{tewu na wihovom veb sajtu, ali i na televiziji „Frans 24” gde je portparol Mosa Ag Ataher rekao: „Mi danas sve~ano progla{avamo nezavisnost Azavada”. On je dodao da }e pobuwenici po{tovati granice prema ostalim dr`avama. MNLA je objavio da je u obustavio sve vojne operacije kao rezultat uspe{nog osvajawa oblasti koju zove Azavad, navodi AFP. „Mi u pot-

punosti prihvatamo ulogu i odgovornost u obezbe|ivawu ove teritorije. Mi smo okon~ali veoma va`nu borbu, borbu za oslobo|ewe i sada po~iwe na{ najve}i zadatak”, poru~io je Ag Ataher. I dok su Tuarezi proglasili uspeh vi{edecenijske borbe za „osloba|awe svoje domovine”, wihovi biv{i fundamentalisti~ki saborci koji su im postali suparnici, po~eli su da uvode {erijatski zakon u delovima severnog Malija.

U za tvor zbog go log pro ro ka

TU NIS: Sud u Tunisu osudio je dvojicu mladi}a na sedam godina zatvora, jer su na dru{tvenoj mreì „Fejsbuk” objavili karikature obnaènog proroka Muhameda, saop{tile su lokalne vlasti, a preneo AFP. Agencija navodi da ovaj slu~aj isti~e sve ve}u ulogu religije u zemqi nakon izvr{ene revolucije. „Oni su osu|eni, jedan od wih u odsustvu, na sedam godina zbog kr{ewa morala, klevetawa i naru{avawa javnog reda”, rekao je ju~e predstavnik ministarstva pravde ôkri Nefti. Kazne su izre~ene 28. marta, a advokati odbrane su uloìli àlbu. Jedan od dvojice osu|enih se nalazi u zatvoru, a drugi nije bio u sudu prilikom izricawa presude. Obojica ìve u gradu Mahdija, na oko 200 kilometara ju`no od prestonice Tunisa. Okrivqeni su izloìli karikature na kojima je prorok prikazan nag... a i klevetali su istaknute tuniske li~nosti, rekao je Nefti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Kimun izjavio je da kriza u Siriji postaje sve ve}a i uzima sve vi{e ìvota, iako vlada predsednika Ba{ara el-Asada tvrdi da povla~i svoju vojsku uo~i roka koje su dale UN za prekid borbi i povla~ewe iz gradova. Ban je pozvao Asada da bude na visini zadatka i da odrì svoja obe}awa da }e do 10. aprila povu}i vojsku i te{ko naoruàwe iz gradova.

VIKTOR BUT Viktor But, poznat kao „gospodar rata”, jedan od najpoznatijih svetskih trgovaca oru`jem, osu|en je na 25 godina zatvora. Sud u Wujorku, osudio ga je zbog prodaje oru`ja kolumbijskom FARK-u koji je, opet, nameravao da ubije neke Amerikance. But je jo{ 2008. godine uhap{en u Bangkoku, da bi uz silnu dramu i otpor Rusije, posle dve i po godine bio izru~en Americi.

SAIF AL-ISLAM GADAFI Saif al-Islam Gadafi, sin biv{eg libijskog lidera Moamera Gadafija, bio je fizi~ki napadnut u pritvoru u Libiji, saop{tio je ju~e advokat Me|unarodnog krivi~nog suda. „Gadafi je bio fizi~ki napadnut” izjavio je advokat. Ranije ju~e , libijske vlasti odbacile su zahtev MKS da tom sudu predaju Saifa, jer libijski Nacionalni prelazni savet insistira da mu bude su|eno u Libiji.

ANO NIM NI VI JET NA MAC KU PIO AME RI^ KI GRAD U VA JO MIN GU

U Ba for du ì veo sa mo je dan ~o vek BA FORD: Ameri~ki gradi} Baford u Vajomingu, koji se reklamirao kao najmawi u SAD sa samo jednim stanovnikom, prodat je na aukciji za 900.000 dolara, javio je AP. Gradi}, sme{ten izme|u êjena i Laramija na jugoistoku dràve Vajoming, kupio je Vijet-

oko 400 ari zemqe i trosobnom ku}om s gara`om. Jedini stanovnik Baforda je Don Semons, koji planira da se povu~e sa svoje nezvani~ne funkcije „gradona~elnika” i odseli se. Istorija tog gradi}a na severu SAD se`e u 1860, u vreme po-

Jedini stanovnik Baforda je Don Semons, koji planira da se povu~e sa svoje nezvani~ne funkcije „gradona~elnika” i odseli se namac, ~ije ime nije saop{teno. On je postao vlasnik grada du` autoputa sa benzinskom pumpom, mini-marketom, {kolskom zgradom iz 1905. godine,

stavqawa transkontinentalne `elezni~ke pruge i pre nego {to je ona preusmerena imao je pribli`no 2.000 stanovnika, podse}a AP.

Don Semons, gradona~elnik i vlasnik pumpe

NI KO NE PRED VI \A ONO [TO SE MO @E DE SI TI UJE DI WE NOM KRA QEV STVU

Ne za vi snost [kot ske vo di u bal ka ni za ci ju Bri ta ni je? LON DON: Pre 20 godina Jugoslavija je rasturana u krvi, a u centru svetske pa`we bila je dramati~ na op sada Sarajeva. Sada Britanci po~iwu da razmi{qaju o balkanizaciji Ujediwenog Kraqevstva. Apsurdno? Igor Stiks, pisac iz Sarajeva ko ji ì vi u Edin bur gu, podsetio me je na to da je to ono {to su Jugosloveni mi sli li pre nego {to im se zemqa raspala. Niko ne predvi|a da }e Britani ju ras par ~ati etni~ko krvoproli }e. Po sto ji, me|utim, nekoliko upadqi vih pravnih i politi~kih paralela izme|u onoga {to se dogodilo Jugoslavi ji i ono ga {to se moè desiti Britaniji. Pr vo malo isto ri je. [kot ska naci o nal na par ti ja (SNP), koja se zalaè za nezavi snost, do bila je pro{logo di {we iz bo re u [kotskoj sa 45,4 odsto glasova. Ankete, me|utim, pokazuju da samo oko tre}ina [kota podràva nezavisnost od Ujediwenog Kraqevstva. SNP se nada da }e uspeti da promeni taj odnos do prole}a 2014. godine, za kada je planiran referendum o nezavisnosti. [kotska ima parlament od 1999. godine. Engleska ga nema.

Na kraju, svih {est republika biv{e Jugoslavije pogla{ene su naslednicama. Ako [kotska napusti Ujediweno Kraqevstvo, tvrde {kotski in di pen den ti sti, ona i ostatak Velike Britanije podjednako bi bile naslednice, po{to bi uniju Engleske i [kot-

ske, sklopqenu 1707, voqno raskinule obe strane. Relevantan primer je êhoslova~ka, gde su i ê{ka i Slova~ka smatrane dràvama naslednicama posle „pli{anog razvoda” iz 1993. godine. Spor mo è iz gledati vol {ebno, ali je zna~ajan. Da li bi nezavisna [kotska, na primer, i daqe bila ~lanica Evropske

Ako [kotska napusti Ujediweno Kraqevstvo, tvrde {kotski indipendentisti, ona i ostatak Velike Britanije podjednako bi bile naslednice, po{to bi uniju Engleske i [kotske, sklopqenu 1707, voqno raskinule obe strane Ta neusagla{enost, àle se neki Englezi, zna~i da [koti mogu, kroz Britanski parlament, u~estvovati u odlu~ivawu o odre|enim pitawima koja se ti~u En gleske, kao {to je vi {e obrazo vawe, dok isto vremno nemaju ingerencije nad istovrsnim pitawima koja su preneta [kotima. Pri kladan za po re|ewe je primer Srbije i Kosova. Pre nego {to je autonomni status Kosova ukinut 1989. godine, Srbi su se àlili na to da su kosovski po slani ci u srp skom parlamentu mogli odlu~ivati o pitawima va`nim za Srbiju, ali da suprotno nije bilo mogu}e. Razlike su o~igledne. [koti i Englezi nisu progawali jedni druge se}awi ma. En glezi ne smatraju [kotsku ko levkom svoje nacije, kao Srbi Kosovo. Ne postoje engleski ni vel{ki mana sti ri u [kotskoj, ni ti {kotske enklave u Engleskoj. Ipak, zapawen sam koliko ~esto se u [kotskoj prave reference na Balkan. Jedan zvani~ nik [kotske naci o nal ne partije objasnio mi je da [kotska vi{e li~i na Crnu Goru nego na Kosovo. Hteo je da kaè da bi {kotska nezavisnost pre bila sporazumni razvod, pra}en relativnom harmonijom pre nego godinama natezawa i napetosti. Bilo bi, me|utim, komplikovanih pitawa ako bi {kotska nezavisnost uspela. Ko bi bio zakonski naslednik Ujediwenog Kraqevstva? Ostatak Ujediwenog Kraqevstva, svakako? Ne mora da zna~i. U kratkom periodu zajednice, posle raspada Jugoslavije, Srbija i Crna Gora poku{ale su da se predstave kao dràva naslednica stare zemqe, ali bez mnogo uspeha.

unije? Ne, tvrde protivnici nezavisnosti, morala bi ponovo da se kandiduje za ~lanstvo. Besmislica, tvrdi SNP, isti~u}i da nikada ne bi ni napu{tala EU. Neki daju drugo, mawe laskavo pore|ewe s Balkanom. „Da li neko ozbiqno predla`e da se [kotska stavi iza Albanije

nosti sa srpskim institucijama na severu Kosova u Severnom moru izgleda apsurdno. Ali, ko zna? Podjednako sam mislio da je vra}awe u istoriju vekovima unazad da bi se opravdali postupci u sada{wosti, prvenstveno odlika balkanskih po-

liti~ara: Kosovska bitka iz 1389. je tipi~an primer za Srbe. Ali se Angus Mek Nil, iz SNP-a, rado ko ri sti ti me osvr}u}i se na 1266. godinu. Jo{ jedan je efekat mogu}e {kotske nezavisnosti na Severnu Irsku, gde istorija protestantsko-katoli~kih neprijateqstava podse}a na balkanske pote{ko}e. Patrik Gregori, novinar iz Severene Irske, ka`e da bi {kotska deklaracija o nezavisnosti „definitivno po no vo po krenula nestabil nost”. Mo`da najzna~ajnije sporno pitawe jeste nafta u Severnom moru (da ne pomiwem gas). Ujediweno Kraqevstvo ima prava na 16 od 23 biliona barela crnog zlata koje tek treba da bude iskopano. Linija razgrani~ava engleska i {kotska ribolovna prava. Oko 95 odsto energetskih rezervi le`i na {kotskoj strani. Engleska, ili „biv{e Ujediweno Kraqevstvo”, mogla bi osporavati granicu ako oseti potrebu za tim. Da li bi En-

subota7.april2012.

c m y

SveT / balkan

dnevnik

SA RA JE VO 20 GO DI NA PO SLE PO ^ET KA RA TA U BiH

U cen tru gra da 11.541 cr ve na sto li ca SA RA JE VO: Kroz glavnu sarajevsku ulicu, Titovu, Sarajlije prolaze pored „crvene linije” - 11.541 crvena stolica, po jedna za svakog gra|anina Sarajeva koji je poginuo u u ratu, pore|ana je u pomen `rtvama, ta~no 20 godina od po~etka rata u BiH „Sarajevskom crvenom linijom”, koja se proteè du` nekoliko stotina metara, u glavnom gradu BiH zapo~elo je obeleàvawe godi{wice, a u izlozima du` Titove ulice bili su stavqeni posteri manifestacija odrànih tokom ~etiri ratne godine. Prema podacima UNHCR-a, u ratu 1992-1995. stradalo je oko 200.000 qudi, a izbeglo i raseqeno je oko 2,7 miliona. „To je najve}e izme{tawe qudi u Evropi od Drugog svetskog rata naovamo”, naveo je UNHCR. Ideja o postavqawu stolica koje bi trebalo da ostanu prazne tokom celog dana - potekla je od rediteqa Harisa Pa{ovi}a, koji kaè da su `rtve Sarajeva „najve}i pojedina~ni gubitak u jednom gradu u Evropi nakon Drugog svetskog rata”. „Mi smo du`ni prema 11.541 na{em ubijenom sugra|aninu, ali i prema svetskoj istoriji, evropskoj civilizaciji da opomenemo na najve}i zlo~in po~iwen protiv jednog grada nakon 1945. godine”, rekao je Pa{ovi}, prenose lokalni mediji. Predsedavaju}i Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegovi} izjavio je da je Sarajevo nepobediv grad, koji je „savladao sve varvare koji su ga napali”. „Glavni grad BiH je prete~a svega onoga {to danas gledamo u Evropi”, rekao je Izetbegovi} polaù}i vence i cve}e ubijenim gra|anima BiH, povodom 6. aprila, Dana grada Sarajeva. Izetbegovi} je istakao da je i pre 500 godina, Sarajevo imalo

abrahamske bogomoqe, sna`an duh, toleranciju, te vodu i kanalizacije kada to nisu imale evropske metropole. Predstavnici vlasti Grada Sarajeva su polagawem cve}a i venaca odali po~ast poginulim borcima. Okupqawe u Sarajevu za sutra su najavili su i izve{ta~i iz

i Makedonije, da ~eka u redu za ulazak u EU?”, pita portparol SNP-a zaduèn za me|unarodne odnose i odbranu Angus Robertson. „To je ludost”. A {ta je s dràvama poput [panije, koje ne priznaju nezavisnost Kosova usled zabrinutosti zbog sopstvenih secesionisti~kih pokreta? Ser Malkom Rifkind, biv{i britanski sekretar spoqnih poslova iz [kotske, smatra da je SNP naivan ako misli da oko toga nema problema. [panija }e, po wegovom mi {qe wu, is ko ri sti ti svaki razlog da oteà prijem nezavisne [kotske u ~lanstvo EU. ([panska vlada rekla je da }e to i uraditi). [ta ako bi ta ostrva izglasala da ostanu deo Ujediwenog Kraqevstva, a ostatak [kotske ne? Da li bi se ona mogla odvojiti od [kotske? Ideja o sli~-

gleska i [kotska slu~aj dovele do Me|unarodnog suda pravde, kao {to su to biv{e jugoslovenske republike u~inile u nekom trenutku? Go spo din Stiks ba vi se pi ta wi ma gra |an stva u biv {oj Ju go sla vi ji na Uni ver zi te tu u Edin bur gu. Na osno vu svog is ku stva ka è da je biv {im Ju go slo ve ni ma re ~e no: „Sve }e osta ti isto, a vi }e te bi ti bo ga ti ji”. Ka è da se sli~ no po ru ~u je i u [kot skoj, s fo ku som na naf tu. „Ne ka ù vam {ta }e te iz gu bi ti”.„Mnogi qudi ovde ne misle da je iskustvo Balkana relevantno u debati o [kotskoj”, dodaje on, ali napomiwe: „Dok moje kolege i ja prou~avamo posledi ce ras pada Jugo slavi je, izvan na{eg okvira, doga|aju se sli~ni procesi”. Tim Yu da („Eko no mist”)

1995. godine obele`i}e i aktivisti mladih za qudska prava u BiH okupqawem na Mostu Suade i Olge - nekada{wem Vrbawa mostu. Dve decenije od po~etka rata u Bosni i Hercegovini, u Beogradu je danas predstavqena kwiga o zlo~inima nad decom tokom rata u Sarajevu, gde je -

Pro test no pi smo Do di ka BA WA LU KA: Milorad Dodik uputio protestno pismo Sarajevu zbog sino}nog prijema povodom obeleàvawa 20 godina od rata u Bosni. Prijem nije sa svim stranama u BiH. Predsednik Republike Srpske je protestno pismo uputio ministru spoqnih poslova BiH Zlatku Lagumxiji. Dodik je upozorio da zajedni~ke institucije BiH „nisu privatno vlasni{tvo nijednog pojedinca, bez obzira na funkciju koju obavqa, ve} prostor gde se zajedni~ki dogovaraju sve politike i postupci od interesa za oba entiteta i tri konstitutivna naroda”. „Ovim postupkom ponovo ste potvrdili moja konstantna upozorewa, u kojima navodim da predstavnici bo{wa~kog naroda ovakvom jednostranom politikom ne èle da grade zajedni~ku BiH”, naveo je Dodik u pismu Lagumxiji. On je Lagumxiju podsetio i da u BiH nije usagla{en Zakon o praznicima BiH, jer nema konsenzusa o ovom pitawu, izraàvaju}i „~u|ewe ako bi neko od ambasadora u BiH prihvatio poziv da do|e na ovaj prijem”. ratnog Sarajeva, koji }e do}i iz svih krajeva sveta, a u izlozima du` glavne, Titove ulice bi}e postavqeni posteri manifestacija odrànih tokom ~etiri ratne godine. Dan grada Sarajeva i, kako se navodi, `rtava rata od 1992. do

kako su naveli autori - od 1992. do 1995. ubijeno 1.601 dete. Organizacija „@ene u crnom” na Trgu Republike odr`ala je protestnu akciju povodom 20 godina od po~etka opsade Sarajeva sa koje je poru~eno da `rtve rata ne smeju biti zaboravqene.

HRVATSKA

^o ko lad ni pe tao pre mi je ru za Us krs ZA GREB: Mitropolit zagreba~ko-qubqanski i cele Italije Jovan poklonio je za Uskrs hrvatskom premijeru Zoranu Mi-

Trstu, u znak zahvalnosti Milanovi}u {to je, zajedno sa drugim hrvatskim zvani~nicima, na liturgiji na Badwe ve~e bio u pra-

Lek ci ja iz Ju go sla vi je Neuobi~ajeno kao {to mo`da izgleda, mo`da ve} postoji {kotski domino-efekat na Balkanu. [panija je u posledwe vreme postala mawe opstruktivna po pitawu odnosa EU s Kosovom. Ali, kako navodi diplomatski izvor, taj kratkotrajni period detanta se, izgleda, zavr{ava zahvaquju}i {kotskim planovima za raspisivawe referenduma. Jedna od lekcija iz Jugoslavije jeste da je jednom kada proces raspada zemqe po~ne, veoma te{ko znati kada }e da se zavr{i. U [kotskoj su neki ve} po~eli da se interesuju za budu}nost ostrva Orkni i naftom bogatih [etlanda na severu, ~ija se istorija razlikuje od ostatka zemqe.

Dar mitropolita zagreba~ko-qubqanskog i cele Italije Jovana

lanovi}u velikog ~okoladnog petla, pi{e „Ve~erwi list„. ^okoladni petao kupqen je u

voslavnoj crkvi. „Bio je to wihov veliki gest, koji je vrlo pozitivno o|eknuo”, rekao je mi-

tropolit, prenosi zagreba~ki dnevnik. To je ve} drugi pevac kojeg je, kao simbol vladaju}e Kukuriku koalicije na ~elu sa Milanovi}evom Socijaldemokratskom partijom, mitropolit Jovan namenio vladi. Prvi je bio na zlatniku iz Francuske revolucije, kojeg je u ~esnici za Badwe ve~e prona{ao {ef hrvatske dr`ave Ivo Josipovi} i odmah ga poklonio premijeru Milanovi}u. „Napravili smo spontanu pri~u sa zlatnikom, a sad i s pevcom. Kad su ovako te{ki problemi koji stvaraju gor~inu, neka se malo oslade”, rekao je mitropolit i po`eleo da svima u Hrvatskoj bude boqe i lak{e. „Neka to bude na{a ~estitka za ovaj Uskrs, veliki praznik kad se svi veselimo i znak me|usobnog po{tovawa, pa da krenemo u boqu budu}nost.”

Spor Hr vat ske i Slo ve ni je oko plovidbe bro da ZA G REB: Slu `be ni Zagreb i Qubqana spore se oko navodnog uplovqavawa slovena~kog vojnog broda u hrvatske teritorijalne vode, a tim povodom {efica hrvatske diplomatije Vesna Pusi} je ju~e kontaktirala slovena~ke zvani~nike i tra`ila obja{wewe. Posle prekju~era{weg upozorewa o uplovqavawu slovena~kog broda u hr vat ske te ri to ri jal ne vode, Pusi} je kontaktirala vicepremijera slove- Vesna Pusi} na~ke vlade i ministra spoqzatra`ila obja{wewe nastale nih poslova Karla Erjavca i situacije, koja je suprotna duhu

Arbitra`nog sporazuma i {teti wegovom provo|ewu. Ministar Erjavec izjavio je da, po slovena~kom izvorima, nije do{lo do uplo vqa va wa u hr vat ske te ri to ri jal ne vode, o ~emu je policiju obavestio jedan ribar, a isto tvrdi i portparol slovena~ke vojske. Portparol slovena~ke vojske Simon Korez izjavio je za list „Slovenske no vi ce” da je pa trol ni ~amac „Ankaran” prekju~e plovio po planu i da se na la zio unu tar slo ve na~ kih voda.

subota7.april2012.

oglasi

dnevnik

IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Novom Nasequ, Ul. Mileve Mari} 7/stan 825, drugi sprat. Telefon: 064/806-9196. 50504 S QUBAVQU bi prihvatili stariju, nezbrinutu osobu, brinuli o woj, o zdravqu, ~isto}i, hrani. Za nekretninu. Telefon 021/827-991, posle 20 ~asova. 50414

POTREBNI lepo name{teni stanovi, ku}e, lokali, vikendice, stanodavcima besplatno. Izdajemo garsowere 80-120, jednosobne, dvosobne 100-180. Tel.: 021/6621-797, 021/6215260, 063/598-463. 50353

PRODAJEM stan u centru 170m2 mo`e zamena za mawi ili lokal uz doplatu. Telefon 063/560087. 50546

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, lokale, vikendice, sala{e, placeve, vo}wake, lokacije za zgradu gde je 1 vlasnik. Tel.: 063/598-463, 021/6621797, 021/6215-260. 50510

PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Tel 021/842-894. 50579

PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36m2, Cara Du{ana. Cena 39.000 evra, fiksno. Tel.: 063/531-121. 50426

IZDAJEM u zakup pos lovni prostor od 30m2 sa sanitarnim ~vorom i telefonom. Telefon 6391-069 u Dunavskoj 2, u dvori{tu. 50533

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

subota7.april2012.

KLIME, monta`a, demonta`a, servisirawe ure|aja. Majstori sa 12 godina iskustva. Pozovite na vreme. Bi}e toplo, treba}e klima! Telefoni: 021/6618184, 061/601-9393. 50511 MOLER I FARBAR radi moleraj, farbawe, drvenarije i lepqewe tapeta, nazvati. Telefon 6435-095. 50570

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{oj

Stojanki Kova~evi}

Stojanki Kova~evi} ]oki Hvala ti za sve. Po~ivaj u miru Sele moja.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409. 44676

VELIKA prole}na rasprodaja vo}nih sadnica, jabuke, kru{ke 100 din. tre{wa 150 din. kajsija dva puta kalemqene 300 din, kalemqen le{nik 500 din. Tradicija du`a od pola veka. Novi Sad - [angaj. Telefoni: 063/8351-900, 021/66-14-380. 50404

od porodice Matijevi} iz Veternika.

Tvoj brat Boro Samarxija sa porodicom.

50700

50701

POMEN Petnaest godina nisi sa nama, nikad Te ne}emo zaboraviti na{ voqeni

\uro Toma{i}

Posledwi pozdrav na{oj dobroj kom{inici

Stojanki

Hvala ti za sve {to si u~inio za nas.

od kom{ija Radowi}.

Porodica Toma{i}.

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 49834 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile. 50312 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 50313

Dana, 7. 4. 2012. godine navr{ava se {est meseci od smrti voqenog oca i supruga

Vladimira Taka~a 1931 - 2011. Wegova prisutnost, bri`qivost i dobrota nam bolno nedostaju. Wegove najmilije, Vesna i Jelka.

50703

50702

Posledwi pozdrav snaji

Posledwi pozdrav dragoj

Milici Kosina

Stojanki Kova~evi}

od porodice ]ur~in.

od devera Slobodana sa porodicom.

50697

50706

Posledwi pozdrav najdra`oj

Milici Kosina od: brata Stevana, snaje Svetlane i bratanca Nikole.

50695

50708

KUPUJEM auta sve vrste novija i starija mo`e i havarisana, maksimalno pla }am. Telefoni: 021/822-714, 063/70-81-939. 49773 PRODAJEM opel AstraF karavan, 1998 god. 1, 6-16V benzin, klima re gisgtrovan, mart 2013. Telefon 064/14-78-598. 50234

HITNO na prodaju ko`na garnitura â&#x20AC;&#x17E;Veraâ&#x20AC;?, kori{}ena godinu dana, jo{ pod garancijom, cena 1000E. Telefon: 064/214-38-56. 50475

PE]KAR: kaqeve pe}i, kamini, radimo sa svojim materijalom. Ima pe}i novih, polovnih, mozaici u staroj cigli, crepu. Telefon 064/1757-053. 50117 VODOINSTALATERSKE usluge, zamena cevi, rekonstrukcija kupatila, ma{insko odgu{ewe i snimawe cevi, garancija, kvalitet. Telefoni: 6393-737, 064/160-4725. 50254 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 50279

Posledwi kom{inici

pozdrav

na{oj

Posledwi pozdrav najdra`oj

Milici Kosina od kom{ija iz Vojvo|anske, ulazi 2A, 2B i 2C, Novi Sad.

50707

Milici Kosina Neute{na majka Vera.

50696

^iTUQe l POMeni

subota7.april2012.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a najdra`a majka, supruga i baka

Milica Kosina

S tugom se opra{tamo od na{eg radnika

POMEN

ro|. Samarxija

JKP „Vodovod i kanalizacija”, Novi Sad.

Sahrana je 7. aprila 2012. godine, u 15 sati, na Dowem starom grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: suprug Sveto i sinovi Velibor i Nemawa sa porodicama.

596-P

50671

50693

50687

Stojanka Kova~evi} preminula 5. aprila, u 62. godini.

Weni najmiliji: Aleksandar, Vesna, Vuksan i \or|e.

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki od: Kixe, Maje i Jelene.

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama, supruga i baka

Zlatka Emi}a

preminula 6. 4. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti 7. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na Novom grobqu, u Petrovaradinu (Tranxament).

Stojanka Kova~evi}

dnevnik

„Tuga gleda unazad, briga gleda oko sebe, a vera gleda gore! Mi smo ono {to uvek ponavqamo. Ako nas je Bog stavio u ne{to, on }e nas i provesti kroz to! U sre}nim trenucima - slavimo Boga, u te{kim trenucima - traìmo Boga, u tihim trenucima - oboàvajmo Boga, u bolnim trenucima - uzdajmo se u Boga, u svakom trenutku - zahvaqujmo Bogu! Sna`ne osobe znaju kako da se odrì ìvot u ravnoteì, pa ~ak i suznih o~iju jo{ uspevaju re}i: „Dobro sam!” An|eli postoje! Samo ponekad oni nemaju krila i zovemo ih prijateqima...”

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Stojanki

]oki

od wenih: Vide, Milana, Qiqe i Igora sa porodicama.

od wenih: Qube, Krste, Mime i Bele sa porodicama.

50674

50672

Posledwi pozdrav dragoj priji

POMEN

Blagodarimo svim qudima dobrog srca na podr{ci, pomo}i i ukazanom po{tovawu, Ranka Prodanovi}

Sa{a Nikoli}

Jelena i Bo`o Dalmacija.

iz Titela

Uspomenu na Tebe ~uvaju: stric \or|e, sestra Svetlana, Jelena, Milica i Mika.

1933 - 2011.

Zauvek si u na{im srcima. 50686

Sa{a Nikoli}

Evgenije Stru`inski

iz Titela 7. 4. 1996 - 7. 4. 2012.

1935 - 2012. Sahrana }e se obaviti 7. 4. 2012. godine, u 14 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Rumenki. O`alo{}eni: supruga Katica, sin Pero i }erka Qiqana sa porodicama. PETOGODI[WI POMEN

Katica Nikoli} Kaja ro|ena Muti} Tuguju za wom: brat Kamenko, snaha Zonka, brat Slobodan i snaha Stevka sa sinovima Kamenkom i Sini{om. 50689

GODI[WI POMEN

Katica Nikoli} Kaja

POMEN U ~etvrtak, 12. 4. 2012. godine, navr{ava se deset godina od smrti na{eg Du{ana.

Draga tetka,

POMEN Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{a draga i voqena

Radmila Lazi} ro|. Markuli} 1927 - 2011.

Irena

Du{an Lazi}

U ponedeqak, 9. 4. 2012. godine, u 16 ~asova, odr`a}emo parastos na Gradskom grobqu. Tuguju za Tobom: }erka Du{a, Braca, unuci, praunuci i brat Radenko.

Tog dana dava}emo pomen na Alma{kom grobqu, u 11 sati. Uspomenu na wega i qubav koju nam je pru`ao ~uvamo ve~no.

Posledwi pozdrav baba Valiki.

Posledwi pozdrav dragoj

Stojanki

Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe. Ni jedna re~, ni jedna suza nije dovoqna da ti ka`emo koliko nam nedostaje{. Suprug \or|e, }erka Svetlana, unuke Jelena i Milica i zet Mika.

Zauvek }e{ mi ostati u se}awu kao veliki ~ovek i divan prijateq.

50688

50685

Qiqana Mari} sa porodicom.

16. 4. 2011 - 16. 4. 2012.

~uva}u u srcu tvoj mio lik i sve na{e pri~e. Zdenka i Jure.

50682

50680

50665

voqenoj

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je iznenada napustila na{a voqena

Valeria [aro{i

Irena

Wena Lila sa porodicom: Aleksandar, Natalija, Mihajlo i Stefan.

Sahrana }e se obaviti 7. 4. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sa qubavqu, \er|i Kasa{.

svi }emo te pamtiti i spomiwati samo po dobrom.

50669

50670

50663

Valeria [aro{i

iz Titela

Jovanka Nikoleti}

Porodica Nikoleti}.

Supruga Nada i }erke Branislava i Aleksandra.

50684

50691

50690

PET GODINA Te nema, se}awa ne blede.

50676

50678

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

S ponosom Te spomiwem sine, s beskrajnom tugom `ivim bez tebe, s qubavqu ve~nom ~uvam te u srcu. Majka Milanka.

od: prijateqa Kiza Stevana, Mare, Vlade i Miroslava sa decom.

Tvoja porodica.

50692

SE]AWE

Stojanki Kova~evi}

Dana 13. aprila navr{ava se godina od kada nas je napustila na{a voqena mama, baka i supruga.

Pavle Vuka{inovi} sa porodicom.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota7.april2012.

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako moja Mira nije pored mene.

Mladen ]ur~i}

Pet godina je pro{lo od kako nije sa nama na{ dragi

1916 - 2012.

@ivi i daqe u srcima wenih najmilijih.

ro|. Gutaq Dragi moj tata, nisi nigde oti{ao. U mom si srcu. Zauvek.

POMEN Navr{ava se godina puna bola od kako nije sa nama

Soka Bori} Beba

Eugen Oros

Mirjana ^ukurov

Supruga i deca.

]erka Mica, zet Slavoqub i sestra Milka.

50462

50397

Hvala svima koji su bili da je isprate. Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege Tvoja ]erana.

Suprug Jovan.

50673

50644

Posledwi prijatequ

Draga i voqena bako

pozdrav

velikom

TROGODI[WI POMEN

Mladenu ]ur~i}u Zaposleni iz kompanije COLOR PRESS GRUPA.

636-P

Irina

Simi Rebi}u

sve si nas ~uvala, pazila i volela. Ostavqa{ nas tu`ne. U na{im srcima }e{ `iveti vesela, dobra, blaga i nikad zaboravqena. ]erka Mirjana, unuci Ivan i Boris.

od prijateqa: Ki}e, ]ire, Bubeta, Radeta, Pr}ike, Tereka, Rusa, Vlade, Smi{eka, Robike i svih drugih. Sahrana je danas, 7. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, u Oxacima.

Vladimir Kerkez

Danas, 7. aprila navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{ veliki drug i prijateq

Iako vreme prolazi uvek }e{ biti u na{em srcu.

50668 50660

S ogromnim bolom javqam da je preminula moja

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

velikom

Na{ voqeni suprug, voqeni otac i voqeni deka.

Nikola Stojanovi} Nixo Supruga Rozalija, deca Svetlana, Sa{a, Nina i Nera.

Rado ga se se}aju i ~uvaju od zaborava: Bogdan, Robert, Te~a, Ilija, Ivica, \ele, Ne|o, Ranko, Dragan i Marko. 50656

50659

Dana 15. aprila 2012. godine navr{ava se godina od kako je moj suprug oti{ao u nepovrat.

Simi Rebi}u

GODI[WI POMEN

od: Mice, Sare, Danijela i Robike Lovas. Na`alost, potro{io si svih devet `ivota... Ostaje ti samo onaj ve~ni. 50661

Mile Obradovi}

Draga snaja,

Qubomir Bugarin

Irina Vuka{inovi}

Pro{la je tu`na godina od kad nisi sa nama. Sa ponosom te se se}amo, sa tugom te oplakujemo.

Osta}e{ urezan u mom srcu.

1923 - 2012.

13. 4. 2011 - 13. 4. 2012.

Supruga, k}erka i zet.

Tvoja Radojka.

50645 50630

Vi{e od pola veka si bila uz mene. Hvala ti za sve divne trenutke i za svu pa`wu koju si mi pru`ila. ^ekaj me.

Sahrana je u subotu, 7. 4. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoj Milan.

SE]AWE Trideset godina od kako nije sa nama na{a

Posledwi pozdrav

Irena

tvoju plemenitost ne}emo zaboraviti.

nikada

Tomislavu Vojnovi}u

Milica - Mica Ba~kali}

Zaova Mira sa }erkom Slavicom. od porodica Mu~ibabi} i Govor~in.

50666

POMEN Navr{avaju se dve tu`ne godine od kad nas je napustio na{ dragi suprug, otac deka i tast.

50664

50636

Milanko Grbi}

Weni: suprug Aca i k}i Danka sa porodicom.

@ivi{ u na{im srcima. Uspomene i se}awa ostaju, s qubavqu ih ~uvamo zauvek od zaborava. Zauvek tvoji: Dragica, Vawa i Tawa sa porodicom.

50640

50637

S ponosom i qubavqu se rado se}amo i spomiwemo wenu dobrotu i qubav koju nam je pru`ala.

^iTUQe l POMeni

subota7.april2012.

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj mami, svekrvi, babi i prababi

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milanu Radukinu Miji

Zorki Srdanov

dnevnik

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i tastu

SE]AWE

Kuzman Radivoju Todi}u

Tvoji: Nikola, Qubica, Zorica i Jelica sa porodicama.

Pomen }e se odr`ati 7. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, u Ka}u.

50371

POMEN

obele`i}emo danas, 7. 4. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji.

2008 - 2012.

Karanov

iz Futoga Uspomene i lepa se}awa na tebe `ive}e ve~no u nama.

An|elka

1989 - 2012.

Dok `ivim, `ive}e i uspomena na Vas.

O`alo{}ena porodica.

Buba sa porodicom.

50494

50463

50610

JEDNOGODI[WI POMEN

SE]AWE

7. 4. 2008 - 7. 4. 2012.

Dana 9. 4. 2012. godine, navr{ava se godinu dana od kako nas je napustila na{a

Milan Lali} Spasoju Kolarovi}u Ana Pisarevi} O`alo{}en suprug Mirko.

obele`i}emo 7. aprila 2012. godine, u 11.30 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. Porodice Kolarovi} i Janus.

Danas, 7. aprila, u 11 ~asova, okupi}emo se kod tvoje ve~ne ku}e da obnovimo uspomene i da te sa~uvamo od zaborava. U stvarnosti te nema nikad vi{e, a u mislima i srcu osta}e{ zauvek. Sa qubavqu i po{tovawem, supruga Olga, deca, rodbina i prijateqi.

An|elka Karanov Ni vreme koje prolazi ne mo`e izbrisati se}awe na tebe i tvoju dobrotu. Zauvek si u na{im mislima i srcima. Dobrila, Buba, Cvija, Tijana, Qubomir, Jovana, Nemawa i Ivana. 50464

50528 50451

DEVETOGODI[WI POMEN na{oj voqenoj

50459

SE]AWE Dana, 7. aprila, pre sedam godina prestalo je da kuca srce na{eg dragog i voqenog

Pro{la je godina od kada nije sa nama draga Mokaja

TU@NO SE]AWE

Mili}

Sneàni Ostojin obeleì}emo danas, 7. 4. 2012. godine, u 11 ~asova. Mnogo nam nedostaje{ i sa ponosom te pomiwemo. Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima i sa velikom tugom ìvimo bez tebe. Tuguju: suprug Marjan, sin Dalibor, }erka Ksenija i sestra Zorica sa porodicama.

Momirka Milidragovi} Neboj{e ^ankovi}a Ne{e [to vreme vi{e prolazi sve nam vi{e nedostaje{.

Sve u `ivotu {to smo imali bili ste deco na{a vi... Nama je ostala ve~na tuga i bol za vama. Va{i roditeqi.

50540

50466

50493

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu 7. aprila 2012. godine, u 11 sati, na grobqu u Sremskoj Kamenici davati godi{wi pomen na{oj voqenoj mami, babi i prababi

POMEN

Sa{a 2009 - 2012.

Tuguje brat Tomo.

Tvoji: mama, tata, sestra i sestri~ina.

50471

Smrt ne prekida qubav, a tugu ne le~i vreme. Praznina ostaje ve~na.

Jasna 1992 - 2012.

POMEN

Persida Stani{i} Petar Stani{i} Zlatica 12. 4. 2005 - 12. 4. 2012.

dipl. in`. elektronike 18. 4. 2008 - 18. 4. 2012.

iz Ka}a

Zorice na{a, jedina, oti{la si zauvek. Nema vi{e radosti ni osmeha. Sve je oti{lo s tobom. Ostala je velika tuga i bol. Vole te tvoji mama i tata.

Zorica Dobre Borivoj Oti} 2008 - 2012.

Radmili Do`i} 1926 - 2011.

^uvamo te od zaborava. Porodica Oti}.

Porodica.

50561

50565

Dana, 8. 4. 2012. godine dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj mami. Wihovi najmiliji. 50552

GODI[WI POMEN

7. 4. 2011 - 7. 4. 2012.

Rajko Samarxi} 2008 - 2012.

Qubica Mandelc ro|. [kvorc

Vreme prolazi, tuga ne prestaje. Tvoji: Goga, Milan i Marijana. 50575

Se}amo Vas se sa qubavqu i po{tovawem. Nadica i Milan. 50556

[ESTOMESE^NI POMEN

Jovanu Jak{i}u

Mi}i - Milanu Stuparu

Pomen je 7. aprila, u 11 sati, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

50488

[ESTOMESE^NI POMEN

Jovan Jak{i}

Ako je sudbina bila bez milosti, neka te an|eli ~uvaju u ti{ini rajskog mira, a suze na{e neka ti ne remete mir. Hvala svima koji te se se}aju. Tvoji: sestra Mira Jak{i} sa porodicom.

Ostaju tragovi koje ne bri{e ni jedno vreme, suze koje u snu krenu, ostaje tvoj osmeh koji se ve~no pamti. Joja, ti `ivi{ u svakoj pri~i, uspomeni, u svemu {to se zove qubav. Tvoji: majka Dragica, sestra Marica, zet Marko, deca Novica i Nenad sa porodicama.

Ostavio si se}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav, ve} naviku da `ivimo sa bolom i ~uvamo te u mislima i na{im srcima. Tvoji: supruga Mira, sin Branislav, snajka Tawa i unuk Vuka{in.

50568

50567

50566

1957 - 2011.

POMEN

Zorica Dobre dipl. in`. elektronike 18. 4. 2008 - 18. 4. 2012. Zoco, nikada zaboraviti.

ne}emo

Tvoji Plu`arevi. 50490

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Na{em voqenom i nepre`aqenom \or|u dana 7. 4. 2012. godine, u 11 ~asova dajemo jednogodi{wi pomen.

subota7.april2012.

SE]AWE

Danas je ta~no godina dana od kako si se re{io svojih muka i na{ao mir u tvojoj ve~noj ku}i.

\or|e Crnogorac

5. 11. 1965 - 10. 4. 2011.

Vojislav Kunovac

Vojin Kunovac

„Jednoga dana `ali}e mnogi {to te vi{e nema. Ostaje pesma i uspomena na velikog boema.” Ponosni smo {to smo te imali, a neute{ni {to smo te rano izgubili. Po~ivaj u miru Bo`ijem. Porodica.

1981 - 2000.

1937 - 2002.

Se}awe na vas ne bledi, vole vas va{i: Mladen, Bosa i Vesko. 50594

50407

dragim roditeqima

POMEN

POMEN TUGE

Rade Peri{i} Veselin 1997 - 2012.

Vukovi}

Katica 2006 - 2012.

Marija [ikoparija @ivan [ikoparija

Bol i tuga se ne mere re~ima ni vremenom koje prolazi ve} prazninom koja je ostala va{im odlaskom. Nikad zaboravqeni. Va{i najmiliji: }erke \ur|ica, Jelica, Mirjana, unuci Vesna, Petar, Tihomir, praunuci Sofija i Stefan, zetovi @ivorad i Zoran.

Vreme prolazi, ali ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav. Hvala ti dragi moj Rade za sve divne godine, za sre}u i za `ivot pun ponosa koji sam uz tebe imala. @ive}u za oboje - stvarnost je surova, mora}u tako.

ro|ena Medakov 1910 - 1968. iz Vilova

1910 - 1990.

Prolazi vreme, a tuga, se}awa, qubav i zahvalnost ostaju. Va{a deca Dobrila, Dragica i Vera sa porodicama. 50616

50658

POMEN

GODI[WI POMEN voqenom tati

Voli te tvoja Marija.

40 dana od kada nije sa nama na{a voqena supruga, mama i majka

SE]AWE Danas se navr{avaju 3 godine od smrti na{eg supruga i oca

50619

Vladislavu Putniku

SE]AWE

obele`i}emo danas, 7. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Kuli.

2011 - 2012.

1995 - 2012.

Milana Rutoni} 1932 - 2012.

Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na Tebe. Za wom tuguje wena porodica.

Tvoj sin Nikola.

Voje Brankova preciznog mehani~ara iz Futoga i

50308 50409

Navr{avaju se tri godine otkako nije sa nama na{a voqena

Stevka

POMEN

Bo{ko

20 godina od smrti na{e majke i babe

Dana 7. aprila 2012. godine navr{avaju se dve godine od smrti mog voqenog supruga

ro|. Erdeqan

Male{ev Uspomenu na wih ~uvaju: sin Pavle i }erka Natalija sa porodicama. 50467

Milena Ba}anovi} 1985 - 2009. Te{ko je ìveti rawenog srca, videti te svuda, a nigde te ne na}i. Bila si na{a velika radost, posebna po svemu oduvek i osta}e{ zauvek. ûvamo te u na{im srcima. Po~ivaj u miru Boìjem, an|ele na{.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, svekru i dedi

U nedequ, 8. aprila, u 11 sati odr`a}emo na Gradskom grobqu godi{wi pomen na{oj dragoj mami, sestri i tetki, zaovi i baki.

Perside Stevanov Bule iz Bege~a

1928 - 2010. O`alo{}ena supruga Julka.

Tvoji najmiliji: sestra Jelena, mama Radmila i tata Nemawa. 50457

DVOGODI[WI POMEN Pro|o{e dve godine od kako nije sa nama na{ suprug, otac, |ever, svekar, deda i pradeda

Sa ponosom i qubavqu ~uvamo uspomenu na wih.

\ure Sunda}a

Supruga i k}erka Jelica Brankov i sin i unuk Midorag-Mile Brankov sa porodicom.

50401

POMEN Dana 7. 4. 2012. godine navr{ava se pet godina od kako nas je napustio na{ dragi

Vuka{inu Milo{evi}u

50550

JEDNOGODI[WI POMEN

2011 - 2012. obele`i}emo 7. 4. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Mnogo nam nedostaje{. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i se}awu.

Novak Ristov Ivanovi}

profesor mr Stanka Kaka{i} ro|. Jani}

Miodrag Plati{a \or|e Bogdanov

iz Ravnog Sela O`alo{}eni: supruga Milka, }erka Dragica, sinovi Dragoqub i Dragan, snajke Radojka, Pava i Rada, unu~ad i praunu~ad. 50460

Tvoji najmiliji i neute{ni: supruga Nada, sinovi Branislav i Goran, snahe i unuci.

Vole te i se}aju te se, sa tugom, tvoji najmiliji.

50434

50538

Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe. „Ne mru o~i posmrtno }utke venu...” Tvoji najmiliji. 50391

1931 - 2011. Supruga Biqana i sinovi Predrag i Nedeqko sa porodicama.

50317

tv program

subota7.april2012.

07.05 08.00 08.05 09.00 09.30 09.55 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00

кухињица вести Мини тини шоу вуков видео буквар-слово „о“ Хајде са мном у обданиште Цртани филм Питам се,питам се Беби егзит Путеви наде агро мозаик вести Знање Плави круг Без упута Биографије вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање

06.00 07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Глас америке Све о животињама е-тв Ноге на пут и-вести Хало, председниче Простор Здравље је лек Дискавери више од откоса војвођанске вести Ћаскање Сајам инфо нет војвођанске вести Филмски програм Глас америке Ноћни програм

Фаца

Све о животињама Потрошачки репортер тв Дневник Политбиро 1001 ноћ, филм 1.део тв Дневник Поаро: Удолина Фаца војвођански дневник Први пут на гласање из нашег сокака Поаро 1001 ноћ, филм 1.део Политбиро Путеви наде из нашег сокака Фаца

06.45 тв баштине 09.00 кухињица – мађ. 10.00 Добро вече, војводино (слов) 11.30 тв баштина 12.30 вести (мађ) 12.40 Чији је то салаш-Салаш кош, (мађ) са титл.на српски 13.10 концерт: Фадо „алфама qуинтет“ 13.55 Улица Ред Роуд, филм 15.45 Хајде са мном у обданиште 16.10 вуков видео буквар-слово „о“ 16.30 Питам се, питам се 17.00 треће доба 17.45 тв Дневник (хрв) 18.00 тв Дневник (слов) 18.15 тв Дневник (рус) 18.30 тв Дневник (рум) 18.45 тв Дневник (ром) 19.00 тв Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Ускршње посланице црквених великодостојника 20.00 Ускршња миса, пренос из куле 22.00 Пригодне ускршње песме 22.30 Музички програм 00.15 Први пут на гласање 00.20 тв Продаја

17.23 19.00 19.30 20.05 20.14 21.10

Без цензуре и без намештања екипа ове емисије обићи ће многа војвођанска места у потрази за њиховим најупечатљивијим представником. Придружите се водитељки Алек сан дри Гр ди нић која ће, кроз различите забавне дисциплине настојати да приближи публици карактер представника вашег места... (РТВ 1, 21.05)

16.20 16.45 17.00 17.25 17.55 19.30 20.10 21.05 22.00 22.35 22.40 23.30 00.20 01.50 02.15 02.40 03.30

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.37 13.05 13.30 13.44 14.40 14.50

00.12 00.18 02.00 02.04 03.52 04.28 04.56 05.47

06.30 09.05 09.15 09.35 10.30 11.00 11.55 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.30 16.00 16.05

вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм вести жикина шареница Дизни на РтС Плава птица Дневник Гастрономад војна академија вести тенис-Дејвис куп: Чешка-Србија, пренос Рукомет-квалификације за лои: Пољска-Србија, пренос Слагалица Дневник Ускршња посланица београдског надбискупа Станислава Хочевара војна академија Спасавање редова Рајана, филм вести Шерлок, филм вести(03.00,04.00,05.00) тенис-Дејвис куп: Чешка-Србија Моја лепа Србија лети, лети песмо моја мила војна академија верски календар

Серија Неон сити време је на мојој страни Серија азбука родитељства Серија Глава на главу ленија вести ево нас код вас вести Дама са камелијама Серија витраж вести Серија

06.00 06.30 08.00 08.30 10.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 16.00

Сремски карловци, од суботе до суботе (Но во сад ска ТВ, 18.30) 17.00 17.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

вести Грофица од кастиљонеа Седам НС дана Сремски карловци, од суботе до суботе објектив Сајам инфо Све што желим Седам НС дана Серија објектив лична грешка Дама са камелијама

06.30 Шампионат: Барнсли – вест Хем 09.30 вести 09.45 Премијер лига, вести 10.00 Премијер лига, Магазин 10.30 лига шампиона: Челси – Бенфика 12.15 НБа уживо 12.30 Најава Премијер лиге 13.00 Прави НБа 13.45 Премијер лига: Сандерленд – тотенхем 16.00 Премијер лига: ливерпул – астон вила 18.00 вести 18.30 Премијер лига: Сток – волвс 20.30 Украјинска лига: Шактор – Динамо кијев 22.15 Спорт клуб Суперлига: СББ вукови – Моцарт вајилд Боарс 00.00 Премијер лига: Челси – виган 01.45 Дејвис куп 1/4 Финале: Француска – УСа 05.30 Руска лига: локомотив – Зенит

06.17 Бразде 07.15 тв лица...као сав нормалан свет 08.02 велики је свет 08.34 Срећни клинци 09.09 Зујалице 09.28 вилењаци 09.40 верски мозаик Србије 10.27 клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 књига утисака 12.13 Свет здравља 12.40 време одлуке 12.55 Моја лепа Србија 13.29 Грађанин 14.00 лети, лети песмо моја мила 14.28 тв фељтон 15.01 Најлепше бајке браће Грим: Снежана и седам патуљака, филм за децу 16.03 Биографије 16.47 вреле гуме 17.20 тенис- Дејвис куп: Чешка Србија (дубл), пренос Програм зависи од преноса тениског меча 17.50 тотал тенис 17.30 Школска олимпијада 17.42 лов и рибилов 18.17 Монсерат кабаље у Београдској арени 19.17 ликовна колонија РтС 19.36 Датум 19.41 верски календар 20.00 Свечано славље ускршњег бдења, пренос из катедрале Блажене дјевице Марије у Београду 21.44 верски календар 22.00 Потрошачки саветник 22.23 Свет спорта 22.46 Фудбал-Јелен суперлига 00.08 вреле гуме 00.38 Рукомет-квалификације за лои: Пољска-Србија

Ми лош Уро ше вић

Галилео ове суботе Галилео ће вас водити од науке до забаве! Шта су матичне ћелије и шта се с њима ради? Сазнаћете да ли из недовољно печеног бифтека цури крв. видећете да ли педесет аутомобила на даљинско управљање може да покрене камион. Због мистериозних серија смрти у Србији, пре скоро три века, долазили су лекари са бечког двора. обдукцијом тела тврдили су да су људи жртве вампира! Да ли су били у праву? водитељ је Ми лош Уро ше вић. (Пр ва, 18.00) 04.00 09.00 10.00 12.00 13.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.30 23.55 00.35

Дођи на вечеру Домаћин Филм: Поље љубави Повратак у цивилизацију Сурвајвер жене Радна акција Будва на пјену од мора Галилео вести аси Сулејман величанствени квиз: Савршен минут РБ еко герила жене

18.00 18.30 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00

воа Маратон Здравље и ви Филм: Мадагаскар отворени студио отворени студио вести отворени студио Здравље и ви Сваштарица вести Породица Серано Филм: Смрт господина Голуже вести Слике живота Улови трофеј Мајсторски Двоугао Последњи час Филм: топ Ган Филм: аутопут страха

де јан Ра ду ло вић

Слике живота:

константинов мач легенда каже да је један од највећих византијских владара, цар константин, носио мач невероватне моћи... можда зато није никада поражен. константин велики је био у граду Нишу, а његово непобедиво оружје било је мотив нишког писца да људима исприча невероватну причу о свом граду. аутор је де јан Ра д у ло вић. (Ава ла, 18.30)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 кућни видео, 13.45 топ шоп, 16.00 НС индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 инфо Пулс, 00.30 туристичке разгледнице, 00.40 ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

08.00 Дечији програм, 09.00 играмо се, 10.00 кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 аБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

12.00 кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 етв, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас америке

dnevnik

c m y

05.30 07.30 08.30 09.00 10.20 11.00 11.35 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 22.00 23.00 00.00 00.10 02.30 04.00 05.35

Заувјек сусједи Добра земља топшоп Цртани филмови више од живота вести Б92 Два и по мушкарца интернат вести Филм: Гласник из пакле вести Наша мала клиника Шпанска лига: Сарагоса Барселона истражитељи из Мајамија Бокс: Пиперски - тотев, пренос вести Б92 Спартак, крв и песак инспектор валандер Филм: Звона невиности Укључење у Б92 инфо

др Зо ран Стан ко вић

Голи живот исповест министра здравља др Зо ра на Стан ко ви ћа који је као патолог пратио ратне несреће и жртве, а онда је политика користила његов углед поштеног човека у сваком министарству у коме су претходно избијале различите финансијске афере... (Хе пи, 21.30) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 16.40 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45

Јутарњи програм Знање на поклон торк Метеор и пријатељ Мегаминималс Меда Чарли Барби – острвска принцеза, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање телешоп вести Серија телешоп Скадарлијом телемастер Моја Србија Парови – Најбоље Парови – уживо избацивање Голи живот Парови – ноћ уживо Матрјошки

дра га на да бо вић

Магазин ин На тему „Не треба ми муж да бих имала дете”, дебатоваће елоквентне гошће Са ње Ма рин ко вић: Сне жа на Ба бић Сне ки, Ми ња Ми ле тић, На да Об рић, Миа Бо ри са вље вић и млада глумица из серије „војна академија” дра га на да бо вић. (Пинк, 18.00) 07.00 10.00 11.30 12.30 13.30 14.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.15 03.00

Добро јутро викендвизија Немогућа мисија живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Tесна кожа Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде Гранда Филм: Човек са 4 ноге Филм: одред алфа Филм: Смрт у сумрак

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 икс арт, 11.20 Удица, 12.00 акценти, 12.30 испод поклопца, 14.00 акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 акценти, 16.30 откос, 18.00 акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм инфо, 20.30 везе, 21.00 токови моћи, 21.30 изазови истине, 22.00 Сајам инфо нет, 22.30 акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 квиз, 14.30 Макс кју , 15.00 Филм, 17.00 агросфера, 18.00 везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota7.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 Приватни живот ускршњег ремек дела: Хапшење Христово 09.00 најгори послови у историји 10.00 Ван Гог – комплетна прича 11.00 Хероји, култ и кухиња 12.00 Германска племена 13.00 Заборављени начини исхране 14.00 Добродошли у осамдесете 15.00 Библијске загонетке 17.00 Древни доктори 18.00 у потрази за Хајдном 19.00 Завера на острву устика 20.00 скривени светови: Подземни Рим 21.00 Заборављени начини исхране 22.00 Годар, маде ин уса 23.00 Библијске загонетке 01.00 Древни доктори

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.00 13.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.15

Венчаница из снова мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце обрачун посластичара стручњак за торте Шта не треба обући удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада л.а. Инк уштедети купујући луда вожња нисам знала да сам трудна новац на јеловнику Четири венчања - америка Чудни облици зависности Инцест или не л.а. Инк новац на јеловнику

старла и јахачи драгуља Херкулес Хајди Бал на води слепи хоризонт Збогом 20. век убиство Клементин Батлер Боб Еротски филм Еротски филм

уби ство Веб ка ме ра по ста је про зор ко јим пру жа по глед у сви ре по уби ство. Ка да је по стао све док бру тал ног до га ђа ја, То мас по ку ша ва да за у ста ви уби цу, али је у то ме не у спе шан... уло ге: Едвард Фурлонг, Емилија Фокс Ре жи ја: Матијас Ледоx (Синеманија, 18.00)

Ал Паћино

све за ло ву За Бран до на је беј збол од ра ног де тињ ства имао по себ но зна че ње. Због то га што је био да ро вит као де чак, за ра дио је оче ву па жњу и ди вље ње, а то је по ста ло још ва жни је кад их је отац на пу стио... уло ге: Метју Меконаухи, Ал Паћино, Рене Русо Ре жи ја: Ди Џеј Карузо (ХРТ 1, 23.30) 07.53 Кинотека - циклус класичног вестерна: Купер кањон, филм 09.14 Док. филм 10.08 Кућни љубимци 10.44 ушћа река: Зрмања, док. серија 11.16 нормалан живот 12.00 Дневник 12.31 Ветерани мира 13.16 Духовни изазови 13.49 Призма 14.34 мањински мозаик 14.50 ХаЗу портрети 15.03 Еко зона 15.34 морски дивови, док. серија 16.29 Евромагазин 17.19 Репортери 18.22 Потрошачки код 18.51 Глобално село 19.30 Дневник 20.09 ускршња честитка кардинала Бозанића 20.20 До последњег збора 22.04 најмоћније жене света: марија монтесори, док. серија 23.00 Дневник 3 23.30 Вечерња премијера: све за лову, филм 01.29 Филмски маратон: Чудније од раја, филм

07.57 08.19 08.46 09.18 09.44 11.18 12.24 13.00 14.49 15.17 15.50 17.30 19.28 20.00 21.20 23.23 00.52 01.49

Емилија Фокс

06.00 07.45 09.30 11.05 12.35 14.40 16.05 17.50 20.05 21.45 23.40 01.25 03.05 04.50

Рамона и Бизус сестре улични плес 3Д југио Трон: легат Тренер невине лажи а-Тим упознаћеш високог, црног мушкарца Инвазија света: Битка лос анђелес Без обавеза Тајни прозор Версо соба за посете

07.00 08.30 10.00 11.30 13.00 15.00 16.30 18.00 20.00 22.00 00.00 01.30

04.00 05.30 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

Патак Фрка Дошљаци су закон! мала ТВ Кућни свемирци миа ет ле мигоу, анимирани филм Кс аутомагазин 4 зида ја ћу будан сањати, филм Генерација Ипсилон Тенис, Девис Куп: аргентина Хрватска, снимак Вараждин: Рукомет, квалификације за оИ (м): Хрватска - Чиле, пренос Тенис, Дејвис куп: аргентина Хрватска, пренос Ружиона Бели чуперак - Пустоловине малог дабра, док. филм ја, робот, филм манкелов инспектор Валандер В. а. моцарт: Велика миса у ц-молу ноћни музички програм

ненајављени гост из таме срце пуно кише утеха и радост Љубавна песма легенда о Бучу и санденсу моја ужасна година Девојка из сестринства срце грома састанак наслепо сувишни пртљаг амбер Фреј: сведок оптужбе украдене жене, освојена срца

Господар мува Повратни удар Дач Испод површине Пројекат X нел лох нес соколови Елмове авантуре у земљи гунђања 22.00 Господар мува 00.00 Зеротика 02.00 Раса на расу

монк Филм: Пајкан и по Филм: јутарњи клуб Филм:Ел Дорадо: Храм сунца Браћа и сестре Краљевски болесници Филм: Птица на жици убиства у мидсамеру

07.40 08.45 09.10 10.30 10.55 12.35 14.30 16.40 17.40 18.30 10.10 20.00 22.10 23.40

Драгон Бол З Бен 10 Поп Пиксие Ексклузив Таблоид Прасе Бејб, филм К-9, филм Кафа, млеко и шећер, филм Твоји, моји и наши, филм Кувар и по РТл Данас Галилео марли и ја, филм лажљивац, филм алан против Предатора, филм 01.15 ужина на точковима, филм 03.05 РТл Данас 03.40 Дискавери

мар ли и ја По што су се вен ча ли, Џон и Џе ни фер се ле се на Фло ри ду с на ме ром да та мо осну ју по ро ди цу. Ка ко би на не ко вре ме од го дио ро ђе ње де це, Џон по кло ни Џе ни фер ште не ла бра до ра, ко је из ра сте у ве ли ког и не ста шног пса мар ли ја... уло ге: Овен Вилсон, Џенифер Анистон, Ерик Дејн, Кетлин Тарнер, Алан Аркин Ре жи ја: Дејвид Френкел (РТЛ, 20.00)

Џенифер Анистон

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

мегаградитељи моћни бродови Људских руку дело – азије Велики подухвати Грађевинске интервенције X-машине Врхунско градитељство То могу и ја Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Људских руку дело – азије Трговци војним старинама Борна кола браће Хау Како се прави? антитероризам – Вашингтон ДЦ Преживљавање америчка тајна служба угаљ Борна кола браће Хау

08.30 09.00 11.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 22.45 00.00 00.30

Рели Бициклизам Бициклизам Веслање Тенис сви спортови Коњички спорт Тенис Карлинг Рели Бициклизам

Ве ре ник у бек ству

Пе тро гра ду су Тол сто ја упу ти ли – иако са мо псе у до гра ђа нин стао уве ра ва ти у вр ли не жи во та на фор ме ра ди – у шко лу пи ро тех ни ке. Али се лу, ко ји је са свим раз ли чит од па кла ка кав вла да у уче ње о ба ру ту ни је га мно го за ни ма ло. Чим гра ду. су га 1856. про из ве ли у чин по руч ни ка, тра жио је Тог ле та је че сто од ла зио код су сет ки. У иди лич од су ство и до био 11 ме се ци. У Мо скви се опет срео ној ат мос фе ри Тол стој је де вој ке сма трао „шар мант с Алек сан дром, мла дом же ном пре ма ко јој је ра ни је ни ма”. Иако је нај ста ри ја Ва ле ри ја при вла чи ла ње осе ћао сим па ти ју, а ни је је ви део го ди на ма. Он је го ву па жњу, у днев ни ку пи ше: „Пра ва гу ска”. Па за це ло би ла нај дра же сни ја же на ко ју је икад упо - ипак, са мо три сед ми це ка сни је по чео је да пла ни ра знао, а уз то и умет нич ки да се оже ни њом. Оду ше на да ре на! Али сад је би ла вље на тет ка То а нет да ла су пру га кне за Обо лен ског, је све од се бе да до бра ка за ко га ће Тол стој ре ћи да до ђе. Али Тол стој се све му је те шко да при зна да ви ше хла дио. Са ма Ва ле је угле дан чо век. Про ве ли ри ја му се уоп ште ни је су три пу на са та у раз го во до па да ла. Сма трао је да ру. По ми слио је да она на ни је при влач на, на ро чи то слу ћу је ње го ва осе ћа ња и кад је но си ла ха љи не без да ни је рав но ду шна пре ма ру ка ва: „Ру ке јој ни су ни ње му. Па ипак, ре кла му је ма ло ле пе”, иако је „оде да уско ро пу ту је у Пе тро ве на у бе ло ве о ма згод град. Тол стој, раз о ча ран, на”. Из гле да да је бе ла ни је имао ви ше раз ло га да бо ја има ла по се бан учи оста не у Мо скви. нак на Тол сто ја, као Пре не го што ће кре ну „сим бол чи сто те, ко ји га ти у Ја сну По ља ну, ве че одва јао од прет ход ног рао је у Кре мљу, где је жи во та”. ста но ва ла Љу бов Берс, За што је он да са свим при ја те љи ца из де тињ озбиљ но ми слио да се ства, уда та за ле ка ра ко ји оже ни Ва ле ри јом? Ва ле је ра дио на Дво ру. Три ње ри ја је, као што је бр зо не кће ри, Је ли са ве та, Со утвр дио, би ла не зна ли ца, фи ја и Та тја на, по слу жи „да не ка жем глу па”. Јед ва ле су ве че ру. „Ка ко су те ном, кад јој је ишао у по де вој чи це љуп ке и ве се се ту, за те као ју у мрач ној ле”, при ме тио је. Ко би ода ји, оде ве ну у „ко кет ни мо гао по ми сли ти да ће му не у ку сни пе њо ар”. Ка кав шест го ди на ка сни је јед на не до ста так уку са! Шта је од њих, Со фи ја, по ста ти Уз ново одело приличи и нова жена Тол стој тра жио у фи зич же на. ком из гле ду бу ду ће же не? Чим се вра тио у Ја сну По ља ну, оку пио је сво је Не што што од у да ра од ла сцив них сли ка ко је је но се ља ке да им пре до чи свој „план” о осло ба ђа њу сио у се ћа њу. Али из Ва ле ри је, по ње го вом ми шље кме то ва и де о би зе мље. Не што ра ни је, на скуп шти - њу, ни је зра чи ло ни шта по себ но. Ипак, на ста вио је ни пред вод ни ка пле ми ћа, цар Алек сан дар је об зна - да флер ту је с њом. Иза ма ске бо ја жљи вог чо ве ка, нио: „Бо ље је уки ну ти кмет ство не спрет ног у дру штву и уз др од о зго, не го че ка ти да се уки не жа ног са же на ма, књи жев ни ге му ж и ц и м а је ве л и к о д у ш на са мо од се бе, од о здо”. Про те ћи ни је се по на шао као ма ни пу ла Тол сто је ва по ну да да их ће још пет го ди на док 1861. ни тор. С ма ни јом да дру ги ма со ли је уки ну то у це лој зе мљи. Тол па мет, у Ва ле ри ји је ви део же осло бо ди а де ло ве свог сто ју се то оте за ње ни је до па ло. по се да да им у на јам, би ла ну с ко јом мо же да вр ши екс пе Иако ве ли ко ду шан, ни је же лео ри мен те. Сма трао ју је сво јом сум њи ва. По ве ро ва ли су у да угро зи сво је ин те ре се. ве ре ни цом. гла си не да ће убр зо цар На кон пр вог ску па с му жи ци Ва ле ри ја је у сеп тем бру от пу осло бо ди ти све кме то ве ма на се о ском тр гу ми слио је да то ва ла у Мо скву и за гле да ла се ће се све уре ди ти ка ко тре ба. у Фран цу за Мор ти јеа, свог про и да ти им спа хиј ску зе мљу Ипак, по гре шно је схва тио ћу фе со ра кла ви ра! Ва ле ри јин ис без на док на де та ње и осме хе се ља ка! На дру пад не са мо да ни је од био Тол гом ску пу, уви део је да не ма сто ја већ под ста као ње го ву же ни ка квог на прет ка. Се ља ци, ко је је при ти скао да се љу. Али ово га пу та, ма ни пу ла тор је био из ма ни пу ли од лу че, ни су ни шта од би ја ли, већ се са мо згле да ли, сан. По вре ђе ног са мо љу бља, же лео је, као у игри а по том по че ли да се по вла че. Гроф је пре ко сво јих кар та ма, да на ста ви пу сто ло ви ну. Мла да же на је чак слу гу са знао да га му жи ци сум њи че да хо ће да их по че ла да упра вља ње го вим осе ћа њи ма, час пре те ра „на са ма ри”. Да ли је из ме ђу го спо да ра и кме то ва, но за те жу ћи узде, час их по пу шта ју ћи као на не са два та ко уда ље на све та, био мо гућ не ка кав до го вор? свим укро ће ном ко њу. Глу ма та ње на ру ски на чин. По свој при ли ци ни је. То је Тол сто ја на ве ло да по Не усу ђу ју ћи се да се са свим по ву че, пред ло жио ми сли: „Они не же ле сло бо ду!” За пра во, му жи ци су је Ва ле ри ји да сво ја осе ћа ња ста ве на про бу, два ме зе мљу ко ју је њен вла сник же лио да им да у на јам се ца жи ве одво је но и уста но ве да ли се до вољ но во већ сма тра ли сво јом. Јер већ су се про не ли гла со ви ле. Ва ле ри ја је при ста ла. Уоста лом, шта је дру го и да ће убр зо „ма ли отац цар”, про чи та ти про глас о мо гла? Кад је ње го ва мол ба за де мо би ли за ци ју при осло ба ђа њу свих кме то ва и да ти им зе мљу без на - хва ће на, от пу то вао је у Мо скву и код кро ја ча на ру док на де. Тол сто јев „план” је, да кле, про пао. чио ци вил ну оде ћу. Тај по сту пак има сим бо лич ну На су сед ном има њу жи ве ле су три се стре Ар се - вред ност јер код Ру са про ме на оде ће зна чи и но ви њев, ко је су оста ле без ро ди те ља па су их по ди гле по че так. њи хо ва ста ра тет ка и гу вер нан та Фран цу ски ња. Све Од лу чио је да пи сме но рас ки не сво ју „ве рид бу„ и три: Ва ле ри ја, Ол га и Јев ге ни ја, би ле су ста са ле за оде у Па риз. Та кав рас кид Тол стој опи су је као „ку уда ју. По себ но су се бри жно оде ну ле да би до че ка - ка вич ки”, а пу то ва ње као „бег”. Ни је ни свра тио у ле гро фа, „пу сто па шног ги здав ка”. На да ле су се да Ја сну По ља ну – ње го во је има ње би ло пре ви ше бли ће чу ти не ки трач из пре сто ни це или не што но во о зу Ва ле ри ји ном, па се пла шио да ће је мо жда сре ду ћа ни ма на гла су. Но, за чу ди ле су се кад их је тај сти, и да ће до ћи до „сце не са су за ма”. Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota7.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ви кенд ће те про ве сти ле по и при ја т но. Уко ли ко вам се баш ра ди, мо же те са ра ђи ва ти са са рад ни ци ма, али дра га осо ба би ви ше ва шег вре ме на и љу ба ви. Не мој те до дат но ком пли ко ва ти си ту а ци је.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. april 2012.

Су бо та ће вам до не ти су сре те с парт не ром или не ким дру гим дра гим би ћи ма. Ипак, не за бо ра ви те и сло бод не ак тив но сти у ко ји ма не уче ству ју дру ги. Бу ди те фи зич ки ак тив ни. Шет ња, тр ча ње?

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Же ли те да уго ди те се би и дру ги ма, али вас не ко или не што ре ме ти у то ме. Па зи те да се не по сва ђа те с дра гом осо бом, јед ном или ви ше њих. До бро ор га ни зуј те вре ме и дру штве ни жи вот. Ме сец је у ва зду шном зна ку Ва ге па се укла па те у дру штво и при ли ке. Уса гла ша ве те се у кон так ти ма и по сти же те ком про ми се, што је ле па и по вољ на си ту а ци ја. Да нас сте озбиљ ни за сво је го ди не.

Мо же те те сно са ра ђи ва ти с ро ђа ци ма или осо ба ма ко је вам ули ва ју по ве ре ње. До бро раз ми сли те пре но што по ву че те по тез ко ји тре ба да има ду го роч не по сле ди це. У осно ви, дан као и сва ки дру ги. Бу ди те фи зич ки ак тив ни. Мо гу ћи су сто мач ни про бле ми па по ве ди те ра чу на о свом здра вљу и ис хра ни. Не мој те се нер ви ра ти. С парт не ром се о све му мо же те до го во ри ти ако се по тру ди те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Љу бав ни ја ди и про бле ми де лу ју пре у ве ли ча но. Не мој те дра ма ти зо ва ти си ту а ци је јер то не ће до ве сти до по зи тив них ре ше ња. Бу ди те фи ни и кон тро ли ши те сво је емо ци је. По слу шај те парт не ра. Овог ви кен да би сте мо гли „за па ли ти” на кра ће пу то ва ње или у по се ту ши рој род би ни, дру штву, би ло где са мо да сте у по кре ту. Љу бав не при че и при чи це има ју сво јих ча ри. За ни мљи ви су сре ти и про вод. У ка ри је ри сте до бро по зи ци о ни ра ни па не би би ло чу до да и да нас ра ди те, она ко по инер ци ји и на ви ци. Има те по др шку јед не жен ске осо бе. У љу ба ви ће не ке ства ри из ма ћи кон тро ли. Не мој те жу ри ти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На лич ном пла ну пре у зи ма те од го вор ност за се бе и све дру ге. Мо же те ор га ни зо ва ти по ро дич но оку пља ње или би ло ко ју дру штве ну ма ни фе ста ци ју ши рег и озбиљ ни је оби ма. По тре бан вам је од мор.

Во до ли јан ски сте рас пло же ни, што зна чи сво ји на сво ме. Уме те и мо же те до бро да про це ни те шта вам је чи ни ти на нај бо љи мо гу ћи на чин. Спрем ни сте за дру штво, али вам и са мо ћа при ја.

Мо же те се ују тру ду же из ле жа ва ти, слу ша ти му зи ку, за тим се ше та ти и гле да ти опу ште но филм у дру штву дра ге осо бе. Не ке оба ве зе ипак не ће те мо ћи да из бег не те, али вас не ће оп те ре ти ти.

TRI^-TRA^

Би јон се - жи вот без шмин ке V REMENSKA

PROGNOZA

По

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 21 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 23 Niш

Evropa

Подне ПљуСак

НО ВИ САД: То пло вре ме уз сун ча не пе ри о де, а по под не на о бла че ње са ки шом и пљу ско ви ма. Ки ша ће би ти ја ча уве че и у но ћи ка не де љи. Ве тар слаб ју го за пад ни. Прит исак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 10 до 20 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло вре ме, у пр вом де лу да на углав ном су во уз сун ча не пе ри о де, а сла ба ки ша је мо гу ћа са мо по не где на ис то ку. По под не сти жу ки ша и пљу ско ви с гр мља ви ном, а уве че и у то ку но ћи ки ша ће се про ши ри на ве ћи ну пре де ла. Ве тар слаб ју го за пад ни, а уве че на се ве ру у скре та ње на по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 8 до 21 сте пе нс. СР БИ ЈА: То пло вре ме. У пр вом де лу да на углав ном су во уз сун ча не пе ри о де, а сла ба ки ша је мо гу ћа са мо по не где на ис то ку и се ве ро и сто ку. По под не сти жу ки ша и пљу ско ви с гр мља ви ном. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни, а уве че по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 7 до 24 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу ја че за хла ђе ње са ки шом у свим кра је ви ма, а на пла ни на ма са сне гом. По не где ће се и у ни жим пре де ли ма ја ви ти су сне жи ца и вла жан снег кра јем да на. У по не де љак хлад но уз раз ве дра ва ње, а на ју гу Ср би је по не где са су сне жи цом ују тру. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке има ће не по во љан ути цај на све хро нич не бо ле сни ке, а по се бан опрез се са ве ту је осо ба ма са ср ча ним те го ба ма. Ти пич не ме те о ро пат ске ре ак ци је мо гу се ја ви ти у ја чој фор ми. Нео п ход на је мак си мал на па жња у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 0 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Иако су до сада љубоморно чували свој приватни живот, р’н’б дива Бијонсе и њен супруг Џej Зи решили су да са фановима поделе ненашминкане фотке из приватног живота. Бијонсе је поводом четврте годишњице заједничког живота са супругом одлучила да објави њихове заједничке фотографије током година, али и фотографије своје породице, пријатеља... - Ово је мој живот, данас и током година – кроз моје очи. Моја породица, путовања и љубав. Одлучила сам да то овде поделим с вама, а то ће се наставити и развијати и убудуће, баш као што се и ја развијам и мeњам свакога дана. Воли вас Бијонсе - написала је позната певачица на свом профилу на друштвеној мрежи Тумблр, на којој су и објављене фотографије које су у рекордом року обишле свет. Певачица је на истом сајту пре неколико месеци поделила са својим фановима и прве фотографије своје тада тек рођење ћерке Блу Ајви Картер.

VIC DANA За тек не Му јо же ну у кре ве ту с дру гим и поч не да ви че и да је вре ђа, а Фа та ће сми ре но: - Па зи шта го во риш у при су ству мог адво ка та.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

248 (-16)

Slankamen

307 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

313 (-14)

Zemun

349 (-1)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

273 (-8)

Panчevo

358 (0)

STARI BEGEJ

Smederevo

504 (2)

Baч. Palanka 275 (-2) Novi Sad

266 (-2)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

TISA

106 (-10) N. Kneжevac

42 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA 236 (-6)

S. Mitrovica

223 (-3)

Senta

284 (-4)

Beograd

296 (-1)

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

306 (-4)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

100 (-2s)

Reшeњe iz proшlog broja