Dnevnik 7.maj 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 7. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23067 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Uhap {e na srp ska nar ko ban da u Bra zi lu str. 12

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE POSTA]E ENERGETSKA KOMPANIJA

NIS }e pro iz vo di ti Za do voq stvo sta tu som voj v o | an s kih Ma | a r a i stru ju PRED SED NIK MA \AR SKE PAL [MIT U NOVOM SADU

str. 2

str. 5

NASLOVI

NOVOSADSKO „RADOSNO DETIWSTVO” PRIPRE MA ]E 20.000 OBRO KA DNEV NO

Politika

Direktor Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” u Novom Sadu Borislav Samaryi} najavio je ju~e za na{ list da }e izgradwa nove centralne kuhiwe krenuti po~etkom juna.

- Sada je sasvim izvesno da posao po~iwe u junu. Ju~e smo imali sastanak sa Fondom za kapitalna ulagawa, gde je sve dogovoreno, a na sastanku su prisustvovali i predstavnici Grada. Projekat za centralnu kuhiwu napravila je ku}a „Eurogardi”, a polovinom maja Fond }e raspisati tender za izvo|a~a radova - objasnio je Samaryi}.

4 Banke zaboravile kreditni predah 5 Firme propale, imovina nije za bacawe

Poqoprivreda 6 Posejali za prose~nu godinu

Novi Sad

Foto: S. Nikoli}

n ODBOJKA[KA REPREZENTACIJA U SPENSU

13 Nastavqeno su|ewe Kepiru

Dru{tvo 14 Lista zakazivawa ima relativnu vrednost

Kultura 21 Goran Markovi} predsedik `irija Sterijinog pozorja

7 Danas startuje Balkan Fru{kogorski maraton 23 Incko ho}e razgovor 8 U Veternik sti`u sportski s Tadi}em tereni i kru`ni tok

str. 9

n FUDBALERI VOJVODINE NA ISPITU U ^A^KU

11 Jezerom u Zrewaninu pluta uginula riba

Crna

Ekonomija

Gradw a m e g a k uh iw e po~ iw e u jun u SPORT

Vojvodina

3 Tadi}: Preuzimamo odgovornost i rizik

str. 16 – 19

Sve`e jutro, topao dan Najvi{a temperatura 22 °S

Foto: N. Stojanovi}

NA KON DVO GO DI [WE IS TRA GE, U JU @NOJ AME RI CI DO LI JA LA GRU PA KO JOJ SU ZA PLE WE NI 620 KI LA KO KA I NA I OKO DVA MI LI O NA DO LA RA

POLiTikA

subota7.maj2011.

dnevnik

c m y

2

PRED SED NIK MA \AR SKE PAL [MIT JU ^E U GLAV NOM GRA DU VOJ VO DI NE

Zadovoqstvo statusom vojvo|anskih Ma|ara EU: Nema inicijative za uvo|ewe viza za Srbiju Port pa rol ka evrop ske ko me sar ke za sa o bra }aj i gra ni ce, u ~i joj su nad le `no sti vi ze, iz ja vi la je da ne ma ini ci ja ti ve u EU da se Sr bi ji uki ne bez vi zni re `im.

– ^ak i kad bi Bel gi ja za i sta za tra `i la uvo |e we mo gu} no sti su spen zi je bez vi znog re `i ma, o to me bi mo ra la da se vo di ras pra va i da se do bi je

sa gla snost svih ~la ni ca – ka `e port pa rol ka evrop ske ko me sar ke za RTV B-92.

Iz ve {taj o to me ko li ko ze mqe ~la ni ce po {tu ju oba ve ze o bez vi znom re `i mu eks per ti }e ob ja vi ti u ju nu. Po sle to ga, uko li ko bi broj azi la na ta na sta vio da ra ste, ne ke od ze ma qa bi mo gle zah te va ti i pri me nu tog me ha ni zma.

O bezviznom re`imu 24. maja ili 9. juna Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da bi o ini ci ja ti vi ne kih evrop skih ze ma qa da se us po sta vi me ha ni zam za pri vre me nu su spen zi ju bez vi znog re `i ma Sa vet mi ni sta ra EU tre ba lo da ras pra vqa 24. ma ja ili 9. ju na. Po sle to ga, uko li ko bi se na sta vio rast bro ja azi la na ta s ovih pro sto ra, ne ka od ze ma qa bi mo gla zah te va ti pri me nu tog me ha ni zma, ka zao je Da ~i} RTS-u.

Da ~i} je po po vrat ku iz Luk sem bur ga, gde je sa zva ni~ ni ci ma te ze mqe raz go va rao o la `nim azi lan ti ma, na veo da

se ta ze mqa ne }e pri dru `i ti zah te vu za su spen zi ju vi zne li be ra li za ci je Sr bi ji, a to je, po we go vim re ~i ma, mi {qe we i dru gih ze ma qa ko je ima ju ve li ki broj azi la na ta. On je na veo da je si tu a ci ja s azi lan ti ma pro ble ma ti~ na u [ved skoj, Luk sem bur gu, Bel gi ji i Ne ma~ koj, a ra di se uglav nom o Ro mi ma ili Al ban ci ma s ju ga Sr bi je i u ma woj me ri Bo {wa ci ma. Po we go vim re ~i ma, ra di se o zlo u po tre bi pra va na azil jer u Sr bi ji ne po sto ji bi lo ka kav po li ti~ ki pri ti sak, ve} se azil tra `i is kqu ~i vo iz eko nom skih raz lo ga.

– Ma |ar ska je od lu~ na da po dr `i evrop ske in te gra ci je Sr bi je i do ta da }e u~i ni ti sve da ja ~a re gi o nal nu sa rad wu – iz ja vio je pred s ed n ik te ze m qe Pal [mit, ko ji se ju ~e u No vom Sa du, dru gog da na zva ni~ ne po se te Sr bi ji, su sreo s pred sed ni ci ma Skup {ti ne i Vla de Voj v o d i n e [an d o r om Ege r e {i jem i Bo ja nom Paj ti }em. [mit je re kao da je u pret hod nim su sre ti ma s naj vi {im dr `av nim zva ni~ ni ci ma do bio broj ne umi ru ju }e od go vo re o po lo `a ju i sud bi ni ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce u Sr bi ji, a da sim bo li ~an zna ~aj we go voj po se ti No vom Sa du da je to {to je raz go va rao s pred sed ni kom Skup {ti ne Voj vo di ne ko ji je, do dao je, ~o vek ma |ar ske na ci o nal no sti.

– Spo ra zu me li smo se o to me da je ugled sva ke dr `a ve da u skla du s evrop skim stan dar di ma vo di bri gu i obez be di sva pra va za svo je na ci o nal ne za jed ni ce – re kao je [mit.

Ege re {i je na veo da je u raz go vo ru sa [mi tom is ta kao da po kra jin ska ad mi ni stra ci ja od ok to bra 2000. vo di ja snu evrop sku po li ti ku i da su u we nom kre i ra wu voj vo |an ski Ma |a ri va `an ~i ni lac, kao i „most sa rad we” Sr bi je i Ma |ar ske. Do dao je da je [mi ta in for mi sao i o plod noj sa rad wi Po kra jin ske skup {ti ne i Sa ve ta za bez bed nost s MUP-om jer je broj in c i d e n a t a po na c i o n al n oj osno vi pao za tre }i nu u od no su na pro {lu go di nu. [ef ma |ar ske dr `a ve je iz ja vio da je Paj ti }u pre neo da svi pro jek ti ko je je Ma |ar ska po kre nu la to kom svog pred se da va wa EU do ti ~u i Voj vo di nu.

Raz go va ra li su, do dao je, i o

raz voj nim {an sa ma Du nav ske stra te gi je, o Rom skoj stra te gi ji ko ju Ma |ar ska ima, i o re gi o nal noj sa rad wi.

Paj ti} je za hva lio na po dr {ci Ma |ar ske evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je, oce niv {i da je to iz u zet no va `no za da qi raz voj od no sa dve ju dr `a va jer vi {e od 70 od sto gra |a na Voj vo di ne `e li da vi di Sr bi ju u EU. [mit je ka zao da je za do vo qan ti me {to je 300.000 qu di

„Evro pa” se jo{ gra di Pred sed nik Ma |ar ske po se tio je ju ~e i gra di li {te bu du }eg stu dent skog do ma „Evro pa”, ko ji je tre ba lo da bu de za vr {en jo{ u sep tem bru 2009. go di ne. Za jed ni~ ki pro je kat Voj vo di ne i Ma |ar ske, ko ji su 28. de cem bra 2007. pot pi sa li Paj ti}, ta da {wi po kra jin ski se kre tar za obra zo va we Zol tan Je ge{ i pred sed nik ku ra to ri ju ma (uprav nog od bo ra) Fon da ci je „Evro pa” Be la Mi ja vec, pred vi |a mo der ni stu dent ski dom sa ~e ti ri kri la, na 4.400 kva dra ta, s 350 stu dent skih i 15 pro fe sor skih so ba.

Po ra ni joj Je ge {o voj iz ja vi, je di ni raz log za ka {we we grad we je ne do sta tak nov ca. Gra di se u kvar tu Te lep, ne po sred no kraj Ka to li~ ke cr kve, po {to je plac po klo ni la Ri mo ka to li~ ka bi sku pi ja Ba~ ke.

ma |ar ske na ci o nal no sti u Voj vo di ni ak ti van ~lan po li ti~ ke vla sti u Po kra ji ni.

– Kao {to vi dim, ukqu ~e ni su i u po li ti~ ko ru ko vod stvo Po kra ji ne, a ma |ar ski je zik je je dan od {est zva ni~ nih – do dao je [mit.

On je ka zao da }e na sle de }im iz b o r i m a u Ma | ar s koj, 2014. go di ne, svih 13 na ci o nal nih je zi~ kih ma wi na auto mat ski do b i t i mo g u} n ost pred stav ni {tva u ma |ar skom par la men tu.

Po Paj ti }e vim re ~i ma, ma |ar ska na ci o nal na za jed ni ca u Voj vo di ni ima ogro man uti caj u eko nom skom, kul tur nom, po li ti~ kom `i vo tu.

– Po l i t i k a Po k ra j in s ke vla de uvek je usme re na bi la ka to me da pri pad ni ci na ci o nal nih za jed ni ca de fi ni {u {ta je za wih va `no u o~u va wu iden ti te ta – is ta kao je Paj ti}.

Oce nio je da je bu du} nost sa rad we s Ma |ar skom u Du nav skoj stra te gi ji i za jed ni~ kim ci qe vi ma za raz voj eko no mi je, in fra struk tu re, na u ke, obra zo va wa. Tim do ku men tom, do dao je Paj ti}, ob u hva }e na je i ve }i na Ro ma iz Du nav skog ba se na, pa je va `no da i Rom ska stra te gi ja za `i vi.

S. Ni ko li}

politika

dnevnik

\UR \EV DAN U DE MO KRAT SKOJ STRAN CI

Ta di}: Pre u zi ma mo od go vor nost i ri zik De mo krat ska stran ka obe le `i la je ju ~e u So ko ba wi stra na~ ku sla vu, \ur |ev dan, uz po ru ku li de ra Bo ri sa Ta di }a da }e to i da qe bi ti stran ka ko ja pre u zi ma od go vor nost i sva ki ri zik u ci qu otva ra wa per spek ti va Sr bi ji kao mo der nom i sta bil nom dru {tvu.

Obra }a ju }i se stra na~ kim funk ci o ne ri ma i ~la no vi ma DS-a, kao i go sti ma iz ko a li ci o nih stra na ka, Ta di} je re kao da je DS kroz ~i tav 20. vek imao mi si ju us po sta vqa wa sta bil ne i mo der ne ze mqe. On je is ta kao da je sve stan po sto je }eg ne za do voq stva u dru {tvu, ali i da DS ne be `i od od go vor no sti i od do no {e wa te {kih od lu ka, ko je }e do no si ti i u bu du} no sti, i uz ri zik da to ni je uvek na ko rist stra na~ kih in te re sa, ali je u in te re su dru {tva.

– Sva ki ri zik ko ji da je per spek ti vu dru {tvu mi pri hva ta mo. Mo ra mo da re {a va mo pro ble me u sa moj du bi ni dru {tva – re kao je Ta di}.

De mo krat ska stran ka je sto ga, po we go vim re ~i ma, sprem na na po mi re we i s po li ti~ kim pro tiv ni ci ma uko li ko je to u in te re su op {tih ci qe va.

– To je DS da nas i to }e bi ti i u bu du} no sti – or ga ni za ci ja ko ja je sprem na da se po mi ri i s po li ti~ kim pro tiv ni ci ma, ako za jed ni~ ki sa gle da mo bu du} nost i op {te ci qe ve – ka zao je Ta di}.

On je is ta kao da DS sa svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma mo ra da re {a va pro ble me i kon flik te iz pro {lih vre me na, me |u ko ji ma su eko nom ska za o sta lost,

ne in te gri sa we ~i ta vog re gi o na u Evrop sku uni ju, ne do voq no mo der ni zo va no dru {tvo, ni ska in sti tu ci o nal na svest, kao i pi ta we Ko so va i dru gih pi ta wa

skog dru {tva, ali i ~i ta vog re gi o na.

– Mi ima mo na{ iden ti tet i ni ka da ga se ne }e mo od re }i, ali pri hva ta mo i dru ge iden ti te te.

De mo krat ska stran ka je sprem na na po mi re we i s po li ti~ kim pro tiv ni ci ma uko li ko je to u in te re su op {tih ci qe va u re gi o nu. Li der DS-a je ~la no vi ma i funk ci o ne ri ma te stran ke po ru ~io da mo ra ju da bu du sve sni ulo ge de mo kra ta, ~i ja je oba ve za da bra ni in te re se i srp -

Mi ima mo na{ in te res i ni ka da ga se ne }e mo od re }i, ali se tru di mo da ga usa gla si mo s in te re si ma onih s ko ji ma `i vi mo – ka zao je Ta di}.

DS, po we go vim re ~i ma, je ste re gi o nal ni ~i ni lac i we go va ulo ga i mi si ja je da obez be di pro spe ri tet svih na ro da u re gi o nu. On je do dao da je srp sko dru {tvo kon flikt no i da je jed na od ulo ga de mo kra ta i po mi re we unu tra {wih kon fli ka ta.

– Mi je smo kon flikt no dru {tvo jer u we mu po sto ji ne za do voq stvo i kon flikt. Na {a oba ve za je da pro na la zi mo od go vo re na pro ble me ko ji su ve o ma te {ki – re kao je Ta di}, i do dao da DS ne be `i od od go vor no sti i do no {e wa te {kih od lu ka, sve sna tih ri zi ka.

DS, po we go vim re ~i ma, je ste or ga ni za ci ja ko ja po mi ru je i ko ja tra ga za re ~i ma i po ru ka ma ra zu mqi vim svim ver skim za jed ni ca ma, i hri {}a ni ma i mu sli ma ni ma i ju da i sti ma, od no sno svim gra |a ni ma.

– @i vi mo na tur bu lent nom pro sto ru, ko ji u pro {lom ve ku ni je mi mo i {ao ni je dan rat, i na {a oba ve za da nas je da do pri ne se mo ide ji mi ra – re kao je li der DS-a, i do dao da je zbog to ga naj ve }a mi si ja DS-a da se sva kog da na bo ri za mir.

Sla vi DS-a pri su stvo va li su pred sed nik So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Ra sim Qa ji}, pred sed nik SPO-a Vuk Dra {ko vi}, pred sed nik PUPS-a Jo van Kr ko ba bi}, pred sed nik JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma, pot pred sed nik SPS-a @ar ko Ob ra do vi} i pred sed nik Skup {ti ne Be o gra da Alek san dar An ti}...

Na sla vi su slu `i li pro to je rej sta vro for Alek sa Si mo no vi} i je rej Zo ran Go lu bo vi}.

NI KO LI] NA SLA VI KOD KO [TU NI CE

Iz be ga va ju ne spo ra zu me Li de ri Srp ske na pred ne stran ke i De mo krat ske stran ke Sr bi je To mi slav Ni ko li} i Vo ji slav Ko {tu ni ca sa op {ti li su ju ~e da te dve stran ke, iako ima ju sli~ ne sta vo ve o mno gim pi ta wi ma, ne raz go va ra ju o za jed ni~ kom opo zi ci o nom de lo va wu. Ni ko li}, ko ji je pri su stvo vao obe le `a va wu sla ve DSS-a, \ur |ev da na, re kao je no vi na ri ma da su dve stran ke ot klo ni le sve ne spo ra zu me i da su se do go vo ri li da ih ubu du }e iz be ga va ju.

– Vre me }e da do ne se od lu ku o to me da li }e mo do kra ja da sa ra |u je mo – re kao je Ni ko li}, do da vi {i da SNS i DSS ima ju iste ci qe ve, da `e le van red ne par la men tar ne iz bo re i da spre ~e pro da ju Te le ko ma.

On je re kao i da na ne kom pu tu dve stran ke ima ju do dir nih ta ~a ka, ali da ne za vi si sa mo od pred sed ni ka ho }e li da sa ra |u ju, i na gla sio da }e stran ke da se ru ko -

vo de „ka ko bu de ~lan stvo `e le lo’’.

Na pi ta we da li je s Ko {tu ni com raz go va rao o bli `oj opo zi ci o noj sa rad wi, Ni ko li} je od go vo rio ne ga tiv no.

– Ni smo da qe o to me raz go va ra li, ako bu de mo raz go va ra li, do go vo ri }e mo se da zna te za sva ki na{ sa sta nak – re kao je Ni ko li}.

Ko {tu ni ca je, u odvo je noj iz ja vi no vi na ri ma, re kao da mo `e da is tak ne kao po zi tiv nu ~i we ni cu to {to je DSS s Ni ko li }em i SNS-om za po ~eo otvo re ni raz go vor o svim te ma ma.

– U mno gim stva ri ma ima mo po du dar na sta no vi {ta, u mno gim ne ma mo, i ta mo gde ih ne ma -

mo na sto ji mo da utvr di mo u ko jem ste pe nu se sla `e mo, od no sno ne sla `e mo – re kao je on.

Ko {tu ni ca sma tra i da je to vr lo po zi tiv no i bla go tvor no „za ne {to {to bi tre ba lo da pred sta vqa nor ma lan po li ti~ ki `i vot u dr `a vi”. On je do dao i po li ti~ ku sce nu u Sr bi ji obe le `a va „pre sve ga to da raz go vo ra ne ma, i to pre sve ga iz m e | u vla s ti i opo z i c i j e”.

Li der DSS-a je do dao da ne }e da ula zi u pi ta we ko li ko me |u sob no raz go va ra ju pred stav ni c i raz l i ~ i t ih vla d a j u } ih par ti ja.

Me |u oku pqe ni ma u stra na~ kim pro sto ri ja ma DSS-a u Be o gra da su bi li i pred sed nik NS-a Ve li mir Ili}, za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i}, biv {i di rek tor BIA Ra de Bu la to vi}, ne ka da {wi funk ci o ner SPS-a Mi lo rad Vu ~e li} kao i je dan od li de ra Sr ba s Ko so va Mi lan Iva no vi}.

rekli su Jo va no vi}: Vlast kri va za azi lan te Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da je po gre {na po li ti ka i po na {a we dr `a ve i we nih zva ni~ ni ka, ko ji Evro pu naj ~e {}e pred sta vqa ju kao uto ~i {te od eg zi sten ci jal nih i eko nom skih pro ble ma, je dan od raz lo ga po ve }a nog bro ja azi la na ta iz Sr bi je pre ma Za pad noj Evro pi. „To je po gre {na po li ti ka u ko joj ne ma pra vog ka rak te ra i za to je lo gi~ na od lu ka ve li kog bro ja naj u gro `e ni jih i naj si ro ma {ni jih qu di da po ku {a ju da se, po sva ku ce nu i uz ve li ke ri zi ke, do ko pa ju so ci jal ne po mo }i u ne koj od ze ma qa Uni je, a kri mi nal ci ma je to po ziv da or ga ni zo va no vr {e pre va re i pre ba ci va we po ten ci jal nih azi la na ta”, re kao je Jo va no vi} u pi sa noj iz ja vi me di ji ma. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja ni ka da ne }e po sta ti mo der na evrop ska ze mqa, ni ~la ni ca EU, ako se na sta vi {i re we ilu zi je da }e u Uni ju bi ti pri mqe na kao so ci jal ni slu ~aj, bez pret hod ne sprem no sti i od lu ke da se iz nu tra pro me ni i uz ve ~i tu am bi ci ju da se pro kri jum ~a ri u ~lan stvo u EU.

Vu ~i}: [to pre iz bo ri – Srp ska na pred na stran ka sma tra da bi za vla sti bi lo bo qe da se iz bo ri odr `e {to pre jer }e ka sni je raz li ka u ko rist SNS-a bi ti ve }a ne go {to je sa da – iz ja vio je ju ~e za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} na stra na~ koj kon fe ren ci ji za {tam pu. – [to pre iz bo ri to bo qe za wih, ma wa }e raz li ka da bu de. [to da qe iz bo ri, raz li ka }e bi ti dra ma ti~ no ve }a.

On je iz neo tvrd wu da naj no vi je is tra `i va we ko je su na ru ~i le vla da ju }e stran ke po ka zu je da je SNS naj ma we 14 od sto po pu lar ni ji od vla da ju }ih stran ka, ali ni je re kao o ko jem is tra `i va wu je re~.

– Ni je ka rak te ri sti ~an ne ki na{ skok, ve} pad po pu lar no sti vla da ju }ih stra na ka – re kao je Vu ~i}, i do dao da SNS sma tra da lo kal ne i par la men tar ne iz bo re tre ba odr `a ti isto vre me no.

Vu ~i} je na ja vio kon fe ren ci ju o bor bi pro tiv kri mi na la i ko rup ci je kra jem ma ja, na ko joj }e SNS iz ne ti svo ju plat for mu za tu bor bu.

^a nak: Hag pri stra san pre ma zlo ~in ci ma Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i na rod ni po sla nik Ne nad ^a nak iz ja vio je ju ~e u No vom Sa du da je Ha {ki tri bu nal, to kom ras pra ve o zah te vu Vo ji sla va [e {e qa da bu de pu {ten na slo bo du, po ka zao da je pri stra san.

– Ha {ki tri bu nal je po no vo po ka zao pri stra snost pre ma zlo ~in ci ma i mi slim da je taj sud na pra vio stra {nu gre {ku da va wem sram ne iz ja ve da ne po sto ji po ve za no sti [e {e qa s ta da {wom vla {}u – do dao je li der LSV-a.

Po we go vim re ~i ma, ra di se o ~o ve ku ko ji je, od ta da „ne u pit nog go spo da ra `i vo ta i smr ti na ovim pro sto ri ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a”, do bio ~i ta vu ka sar nu da u woj ob u ~a va i opre ma do bro voq ce sa za dat kom da ka sni je se ju u`as {i rom biv {e Ju go sla vi je.

– Ne znam ka ko je Ha {ki tri bu nal to mo gao iz gu bi ti iz vi da i osta jem pri du bo kom ube |e wu da [e {e qu, i svi ma dru gi ma ko ji se vra te, tre ba ov de da se su di jo{ jed nom za de la ko ja po me nu ti sud ni je ob u hva tio – na gla sio je ^a nak.

subota7.maj2011.

3

PRE DRAG NO VI KOV O IZ GLE DI MA ZA OTVA RA WE KAN CE LA RI JE APV U BRI SE LU

Ne ma ra ci o nal nog ob ja {we wa za da qe od la ga we Di rek tor voj vo |an skog Fon da „Evrop ski po slo vi” Pre drag No vi kov iz ja vio je da vi {e ne ma ra ci o nal no ob ja {we we za od la ga we otva ra wa kan ce la ri je APV u Bri se lu. On je za „Dnev nik” ka zao da je po kra jin ska ad mi ni stra ci ja za taj ~in sprem na od de cem bra pro {le go di ne, ali da se ~e ka stav iz Mi ni star stva spoq nih po slo va Sr bi je.

– Na dam se da }e se na {e mi ni star stvo ko na~ no iz ja sni ti o to me da li je sprem no da na sta vi pro je kat ko ji je za po ~e lo u sa rad wi s Vla dom Voj vo di ne, ili u to me ima ne kih no vih mo me na ta – re kao je No vi kov.

Na pi ta we da li voj vo |an ska ad mi ni stra ci ja u tom po gle du ima ko mu ni ka ci ju s MIP-om, oda kle je Voj vo di ni obe }a no da }e za pred stav ni {tvo do bi ti sprat u zgra di Mi si je Sr bi je, ili se, pak, raz mi {qa i o po tra zi za dru gom adre som za voj vo |an sku kan ce la ri ju u Bri se lu, No vi kov ka `e da i da qe o~e ku je da }e bi ti na sta vqe na „do bra sa rad wa s ko le ga ma u Mi ni star stvu spoq nih po slo va”.

Me |u tim, tvr di da }e voj vo |an ski ofis u Bri se lu bi ti otvo ren „u ovoj ili onoj for mi”.

– Mi ima mo ko mu ni ka ci ju, ali zbog me ni ne kog ne ja snog raz lo ga, do {lo je od od la ga wa. Na dam se da to od la ga we ne }e ugro zi ti {an se Voj vo di ne da apli ci ra na kon kur si ma ko ji se otva ra ju u evrop skim

na dok na di to {to jo{ uvek ni je otvo re na po kra jin ska kan ce la ri ja u se di {tu EU. Me |u tim, de man to vao je na vo de po je di nih me di ja po ko ji ma je APV zbog to ga ve} pro pu sti la {an su za do bi ja we kre di ta od EU. Po we go vim re ~i ma, FEP se ne ba vi ni ka kvim kre dit -

nim ak tiv no sti ma, ve} is kqu ~i vo bes po vrat nim sred stvi ma iz fon do va EU. – Od ukup ne vred no sti pro je ka ta ko ji ma se kon ku ri {e kod tih fon do va, bes po vrat na sred stva ~i ne vi {e od 80 pro ce na ta – uka zao je on.

Di rek tor FEP-a, ko ji je, ina ~e, tre nut no u po se ti ita li jin skoj re gi ji Um bri ja, oce nio je da po sto je ve li ke {an se za ja ~a we sa rad we iz me |u te re gi je i Voj vo di ne u kre i ra wu evrop skih pro je ka ta u obla sti ru ral nog raz vo ja, na u ke, tu ri zma, tran -

Voj vo di na }e sva ka ko otvo ri ti kan ce la ri ju, a u ko joj }e to for mi bi ti, za vi si od sta va na {ih ko le ga iz MIP-a o to me da li do go vor iz no vem bra jo{ va `i i, ako va `i, ka da }e bi ti re a li zo van fon do vi ma. Jo{ uvek o~e ku je mo zva ni~ ni stav MIP-a. Na kon to ga po kra jin ska ad mi ni stra ci ja mo ra }e da se od re di o da qim ko ra ci ma – na po mi we on.

Do dao je da je prak sa u Bri se lu da re gi je ima ju za seb na pred stav ni {tva, ali da je voj vo |an ska ad mi ni stra ci ja „zbog po seb nih in te re sa i re spek tu ju }i po li ti~ ke od no se u ze mqi, `e le la da po ku {a da re a li zu je ovaj pro je kat u Mi si ji Re pu bli ke Sr bi je”. Iz ra zio je uve re we da }e se za ne ko li ko da na ko na~ no sa zna ti stav MIP-a.

– Jo{ po ~et kom de cem bra pro {le go di ne de fi ni sa li smo pa ra me tre i pri pre mi li do ku men ta neo p hod na za otva ra we pred stav ni {tva. I Voj vo di na }e sva ka ko otvo ri ti tu kan ce la ri ju. A u ko joj }e to for mi bi ti, sad stvar no za vi si od sta va na {ih ko le ga iz MIP-a o to me da li do go vor iz no vem bra jo{ va `i i ako va `i, ka da }e bi ti re a li zo van. A na osno vu tog sta va }e mo se od re di ti ka ko da qe – re kao je No vi kov.

On je is ta kao da Voj vo di na ne sme da do pu sti „da {an se pro la ze po red nas”, na vo de }i da FEP do dat nim ak tiv no sti ma po ku {a va da

spor ta, obra zo va wa i kul tu re.

On je na veo i da je cen tar te ita li jan ske re gi je za ino stra nu sa rad wu iz ra zio sprem nost da za jed no s voj vo |an skim in sti tu ci ja ma pot pi {e no vi pro gram sa rad we ko ji bi pro mo vi sao eko nom sko po ve zi va we uz po dr {ku bu du }e kan ce la ri je APV u Bri se lu. No vi kov je ka zao da je ovih da na odo bren i pro je kat vre dan vi {e od 2,5 mi li o na evra, ko jim apli ci rao je dan fa kul tet No vo sad skog uni ver zi te ta u part ner stvu s fa kul te ti ma iz Ita li je, Slo ve ni je i Ve li ke Bri ta ni je.

Do dao je i da je Uni ver zi tet u Pe ru |i po nu dio no ve sti pen di je za stu den te iz Voj vo di ne.

– A po seb no le pa vest je da smo ovih da na, u sa rad wi Ma ti ce srp ske i po jed nih po kra jin skih in sti tu ci ja, po kre nu li pi ta we za jed ni~ kih pro je ka ta ko ji se ti ~u kon zer va ci je i re sta u ra ci je kul tur nih do ba ra i na sle |a, kao i pro mo vi sa wa kul tu re, jer se i na pri me ru Ita li je po ka za lo da ta oblast mo `e do ne ti zna ~aj na ma te ri jal na sred stva i kre i ra ti no vo za po {qa va we – sa op {tio je No vi kov.

B. D. Sa vi}

NO VA KA DROV SKA RE [E WA

Ga {o Kne `e vi} bio i ostao za du `en za suk ce si ju Na pre kju ~e ra {woj sed ni ci Vla de Sr bi je raz re {e ni su, a po tom od mah i ime no va ni, pred sed nik i ~la no vi stru~ ne gru pe za spro vo |e we spo ra zu ma o pi ta wi ma suk ce si je. Ta ko je Ga {o Kne `e vi} bio i ostao preds sed nik. Ne pro me we ni ~la no vi su i Zo ran ]i ro vi}, Mi lo rad Bje lo pe tro vi}, Rad mi la Ja go di}, Du {an Pro ti}, Mi lo van Iva no vi}, Sla vi ca Jer ko vi}, He le na Sur li} i Mi la din Mi lo {e vi}.

Raz re {e ni su Ne boj {a ]i ri} i Mir ja na @iv ko vi}, a ume sto wih ime no va ni Vla di mir ]ur gus i Ne nad Ili}.

Vla da Sr bi je raz re {i la je i se kre ta ra i ~la no ve Sa ve ta za odr `i vi raz voj: Da rin ku Ra do je vi}, Di a nu Dra gu ti no vi},

Mla |a na Din ki }a, Oli ve ra Du li }a, Ja snu Ma ti}, Pe tra [kun dri }a, @ar ka Ob ra do vi }a, Ve ri cu Ka la no vi} i Anu Ne deq ko vi}. Za no vog se kre ta ra po no vo je iza bra na Da rin ka Ra do je vi}, dok su ~la no vi Mir ko Cvet ko vi}, Ve ri ca Ka la no vi}, Ne boj {a ]i ri}, Du {an Pe tro vi}, Oli ver Du li}, Pre drag Mar ko vi}, Mi lu tin Mr ko wi} i @ar ko Ob ra do vi}.

Za pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Agen ci je za osi gu ra we de po zi ta ime no van je Zo ran ]i ro vi}, dok je ume sto Di a ne Dra gu ti no vi} kao pred sed ni ka Ko mi si je za fi nan si ra we lo kal ne sa mo u pra ve ime no van Vuk \o Q. M. ko vi}.

4

ekonomija

subota7.maj2011.

NO VI TA LAS NE ZA PO SLE NIH ZA PQU SNUO ZRE WA NIN

Ot ka zi za 200 rad ni ka skro ba re Po sle svih pe ri pe ti ja oko zre wa nin ske In du stri je pre ra |e vi na od ku ku ru za IPOK, vi {e od 200 rad ni ka naj ve }e skro ba re na Bal ka nu na {lo se na uli ci. Ovih da na po ja vi li su se u fa bri~ kim pro sto ri ja ma da bi im bi li uru ~e ni ot ka zi ugo vo ra o ra du i vra }e ne rad ni~ ke kwi `i ce.

pa ni ju da bi smo o`i ve li skro ba ru – is ta kao je Ni }e tin.

Re {e wem Pri vred nog su da u Zre wa ni nu ste ~aj ni po stu pak u IPOK-u otvo ren je sre di nom apri la, na pred log Mi ni star stva fi nan si ja – Po re ske upra ve Sr bi je. Ka ko je obra zlo `e no u zah te vu, ova fa bri ka, u ve }in skom vla sni {tvu kon tro verz nog

dnevnik

TE [KO DO PO SLA U BA^ KOJ PA LAN CI

Naj go re mla di ma i `r tva ma tran zi ci je Ba~ ka Pa lan ka, s oko 63.000 sta nov ni ka i ve} du `i pe riod s oko 8.000 ne za po sle nih (oko 11.000 za po sle nih), spa da u sre di ne u ko ji ma po sta ti sti ci ni su dra sti~ no is ka za ni so ci jal ni pro ble mi, od no sno, na vod no su ma wi ne go u naj ne ra zvi je ni jim op {ti na ma u Sr bi ji.

Me |u tim, i ov de je do po sla ve o ma te {ko do }i, po seb no mla di ma, a na ro ~i to `r tva ma tran zi ci je u pe toj i {e stoj de ce ni ji `i vo ta. Ta kvi se na saj mo vi ma za po {a qa va wa ko je or ga ni zu je ov da {wa Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we po ja vqu ju u sim bo li~ nom bro ju. Ipak, za ovu sre di nu svo je vr sna op ti mi sti~ ka no vost su is ka za ne po tre be za rad nom

sna gom ma lih i sred wih kom pa ni ja ~i je su cen tra le u se li ma ove op {ti ne.

Na po sled wem Saj mu za po {qa va wa u Ba~ koj Pa lan ci po slo dav ci su tra `i li oko 150 rad ni ka, i to uglav nom ne kva li fi ko va nih i naj ~e {}e za po go ne ko ji usko ro tre ba da po~ nu rad. Fa bri ka gra |e vin skog ma te ri ja la u To va ri {e vu, na pri mer, tra `i oko 100 rad ni ka. „Aling ko nel“ iz Gaj do bre za po {qa va oko 150 rad ni ka, a tra `i jo{ de set ko ji }e ra di ti u mon ta `i. Po slo da vac iz ^e la re va za pro iz vod wu kom po zit nih ma te ri ja la tre ba 11, a pro iz vo |a~ vre }i ca za pa ko va we mod ne ode }e {est. In te re sant no je da ve li ke svet ske kom pa ni je ko ju po -

slu ju u Ba~ koj Pa lan ci ni su is ka za le ve }e po tre be za rad nom sna gom. I dok po sto ji po tra `wa za ne kva li fi ko va ni ma, a ja vqa ju se

i oni s fa kul te tom, de fi ci tar ni su pro fe so ri en gle skog, ma te ma ti ke, fi zi ke, te in for ma ti ~a ri i elek tro ni ~a ri.

M. Su yum

GRA \A NI MA JO[ UVEK NI JE ODO BREN NI JE DAN RE PRO GRAM ZAJ MO VA

– Po sle svih obe }a wa lo kal ne sa mo u pra ve u Zre wa ni nu i Po kra ji ne da }e nam po mo }i da ob no vi mo pro iz vod wu, do ~e ka li smo da s rad nim kwi `i ca ma ide mo na Bi ro za ne za po sle ne. Raz o ~a ra ni smo i po ni `e ni, i ne zna mo vi {e {ta da o~e ku je mo, ni ti ko me da se `a li mo – re kao je za “Dnev nik” je dan od sa da ve} biv {ih rad ni ka IPOK-a.

Ste ~aj ni uprav nik skro ba re Mi lan Ni }e tin po tvr dio je ju ~e da su svi za po sle ni, osim osmo ri ce iz obez be |e wa i ne ko li ko rad ni ka u kwi go vod stvu, do bi li ot ka ze.

– Ta ko }e osta ti dok se ne pro na |e stra te {ki part ner ko ji bi pre u zeo fir mu. U sa rad wi s Vla dom Voj vo di ne ~i ni mo sve da pro na |e mo za in te re so va nu kom -

bi zni sme na Zo ra na ]o pi }a, za kim je srp ska po li ci ja ras pi sa la po ter ni cu zbog sum we da je u~e stvo vao u pra wu ne le gal no za ra |e nog nov ca nar ko di le ra Dar ka [a ri }a, ne spo sob na je da iz mi ri sve svo je oba ve ze du `e od 1.600 da na, a tre nut na blo ka da ra ~u na iz no si vi {e od 147 mi li o na di na ra. I sa mi rad ni ci tra `i li su uvo |e we ste ~a ja da bi, pre utvr |i va wa da qe vla sni~ ke struk tu re u IPOK-u, bi lo spre ~e no kr~ mqe we fa bri~ ke imo vi ne. Jer, broj ni po ve ri o ci na osno vu pra vo sna `nih sud skih pre su da po ~e li su da otu |u ju imo vi nu skro ba re da bi na pla ti li svo ja po tra `i va wa. Pro iz vod wa je, ina ~e, odav no ob u sta vqe na, a u si lo si ma ne ma ku ku ru za za pre ra du. @. B.

VOJ VO \AN SKA KO M PA NI JA NA SVET SKOJ PI JA CI

„Ale va” za ~i ni la Be lo ru si ju

Kom pa ni ja „Ale va„ iz No vog Kne `ev ca po sti gla je od li~ ne re zul ta te iz vo za u Be lo ru si ju, gde je po ~eo pla sman pre sa mo tri me se ca, a pr vi po da ci uka zu ju na to da }e pre ma {i ti pla ni ra ni iz voz za mi lion evra.

„Ale va„ je na be lo ru sko tr `i {te iz ve zla vi {e od 30 ar ti ka la, me |u ko ji ma su za ~i ni, su pe i de ser ti u pra hu, a po tro {a ~i su, po pr vim po ka za te qi ma pro da je, ve o ma

za do voq ni vr hun skim kva li te tom pro iz vo da. Tr `i {te Be lo ru si je ve o ma je zah tev no, ka ko zbog ve li ke kon ku ren ci je ko ja je pri sut na, ta ko i zbog po seb nih ser ti fi ka ta ko je ova dr `a va iz da je stra nim pro iz vo |a ~i ma hra ne. Na kon jed no me se~ nog pro ce sa kon tro le kva li te ta, {to je stan dard na pro ce du ra, pro iz vo di kom pa ni je „Ale va„ do bi li su naj vi {e oce ne.

Pod se ti mo, kom pa ni ja „Ale va„ ve li ki je iz vo znik na tr `i {te Ru si je ve} ne ko li ko go di na. Iz voz je la ne bio 50 po sto ve }i u od no su na pret hod nu go di nu, a ~u ve na za ~in ska ale va pa pri ka po sta la je naj tra `e ni ji „Ale vin„ pro iz vod u Ru si ji. Osim pa pri ke, Ru si su pri hva ti li i uni ver zal ne za ~i ne bren do va „ku li nat”.

Ba n ke za bo ra vi le kre dit ni pre dah Iako su iz Vla de Sr bi je kre dit ne olak {i ce gro mo gla sno na ja vqe ne i do bro na hva qe ne, u prak si do sa da ni je dan gra |a nin ni je do bio kre dit ni pre dah po ovom pro gra mu.

Gra |a ni ma ko ji `e le da is ko ri ste mo gu} nost od la ga wa ot pla te kre di ta tre ba jo{ ma lo str pqe wa.

Ve li ki broj ba na ka ko je su sprem ne da kli jen ti ma pru `e ovu olak {i cu jo{ se pri pre ma. Raz log je pri li~ no obim na do ku men ta ci ja ko ja pra ti ovaj po sao. Pre ne go {to re {e kon kre tan slu ~aj, u ban ka ma mo ra ju da do bro pro u ~e bo ni tet kli jen ta, za tim da pro ce ne ka ko }e se od go da od ra zi ti na bi lan se ban ke po sle is te ka grejs-pe ri o da.

Zah te ve za re pro gram pr ve su po ~e le Raj faj zen, So si je te `e ne ral i NLB ban ka. In te re so va wa ima, gra |a ni do la ze, ali u po slov nim je di ni ca ma ne ma gu `vi, da o re do vi ma i ne go vo ri mo. U Uni kre dit ban ci pri jem je po ~eo ju ~e, kao i u EFG-u. Fi nal ne pri pre me su u to ku u In te zi, AIK ban ka se ta ko |e pri pre ma da otvo ri {al te re. U Folks ban ci jo{ raz mi {qa ju.

Dok se ban ke ba ve teh ni~ kim pri pre ma ma, kli jen ti ko ji ima ju uslo va da od lo `e za jam raz mi {qa ju o to me ka ko da po stu pe. Sa vet je ne dav no sti gao iz ban ke In te za.

Wi hov me nax ment sma tra da kli jen ti ko ji ima ju te {ko }a u ser vi si ra wu oba ve za tre ba da ih od lo -

Za fir me ma lo na de Gra |a ni, i to ne ki, ne ka da }e mo `da i do bi ti re pro gram kre di ta, ali je pod sve ve }im zna kom pi ta wa isti ova kav plan za fir me. Ne dav no smo mo gli ~u ti da su nad le `ni iz Vla de do go vo ri li s ban ka ma od go du. Ali, ban ka ri ve} od la `u oba ve ze ako ima {an se. Me |u tim, {an sa da se svi kre di ti od go de i ban ke osta ve bez pri ho da ne ma. Je di no }e mo `da vi {e pred u ze }a bi ti ob u hva }e no ovim pro gra mom. `e. Oni ko ji ih ured no iz mi ru ju i to im ni je ve li ki pro blem, tre ba da raz mi sle. Od la ga we ne za ~i sma we we oba ve za ve} wi hov pro du `e tak.

U EFG ban ci sma tra u ju da }e od go da po mo }i kli jen ti ma da kon so -

li du ju ku} ni bu xet i ka sni je na sta ve ot pla tu re dov no. Ali to }e se ostva ri ti tek ako se u na red ne dve go di ne srp ska pri vre da opo ra vi.

U So si je te `e ne ra lu ka `u da se od la ga we oba ve za ra di za sva kog kli jen ta po seb no. Odo bra va se

oni ma ko ji ni su ima li ve }ih te {ko }a u iz mi ri va wu oba ve za i ima ju tre nut ne pro ble me.

Iz ve sno je da }e ban ka ri bi ti na opre zu kod od la ga wa jer ni ko od wih ne `e li da po ve }a broj kre di ta ko ji se ne re dov no vra }a ju ka da is tek ne pe riod od la ga wa. O sve mu }e mo }i vi {e da se ka `e kroz ne ko li ko sed mi ca. Po da ci go vo re da bi re pro gra mom mo glo bi ti ob u hva }e no po la mi li o na kre di ta.

Naj vi {e je go to vin skih zaj mo va – 328.000. Na taj na ~in oslo bo di le bi se 2,2 mi li jar de di na ra za po tro {wu. Sva ki kli jent bi pro se~ no u{te deo 50 evra. Ka ko }e bi ti ka da se ot pla ta na sta vi, za vi si }e od re la ci ja evro–di nar. Vi {e od 80 od sto svih zaj mo va kod nas je in dek si ra no u toj va lu ti. A za vi si }e i od evrop ske re fe rent ne ka mat ne sto pe – euri bo ra. Tre nut no, {e sto me se~ ni euri bor je 1,68 po sto, a ve} ovih da na o~e ku je se rast. Za evro se ni ko ne u su |u je da da je prog no ze, a mo `e se o~e ki va ti ma li ali kon stan tan rast euri bo ra.

D. Vu jo {e vi}

05. 05. 2011.

1.283,94571

Bi }e pa ra za Ko ri dor 10 Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je da to {to Te le kom „Sr bi ja” ni je pro dat ne }e uti ca ti na re a li za ci ju sa o bra }aj nih pro je ka ta.

– Za Evrop ski sa o bra }aj ni Ko ri dor 10 obez be |e na je 1,2 mi li jar da evra od Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj (EBRD), Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke

(EIB) i Svet ske ban ke i dru ge pa re ni su po treb ne – re kao je Mr ko wi} no vi na ri ma po sle sa stan ka s pred stav ni ci ma EBRDa u Be o gra du.

Po we go vim re ~i ma, no vac }e bi ti po tre ban ako se, bez stra nih part ne ra, bu de i{lo u no ve pro jek te, kao {to je ceo Ko ri dor 11.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (744,81 -0,00)

Promet

Pro - ing, Novi Sad

20,00

3.240

3.240

BIP u restrukturirawu, Beograd

12,00

28

84

Vig vodovod i grejawe, Novi Sad

11,11

300

76.800

Go{a monta`a, Velika Plana

6,45

3.300

Agrobanka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

1,82 Promena %

Dunav Re, Beograd

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,11

3.795

25.919.118

NIS, Novi Sad

0,97

519

17.608.357

1.597.200

Komercijalna banka, Beograd

-1,48

3.201

480.173

8.541 Cena

3.664.274 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-0,22

918

475.499

Agrobanka, Beograd

1,82

8.541

3.664.274

-12,00

22.000

44.000

Imlek, Beograd

-0,45

1.990

3.980

Topola, Ba~ka Topola

-11,98

31.500

63.000

Soja protein, Be~ej

-0,39

1.010

2.001.118

Galeb GTE, Beograd

-10,29

305

61.000

Univerzal banka, Beograd

-3,87

4.326

657.560

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Magistrala, Beograd RAPP Zastava, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-9,65

4.400

664.400

0,59

513

4.728.662

-9,52 Promena %

190 Cena

3.800 Promet

Jubmes banka, Beograd

0,00

16.460

65.840

Metalac, Gorwi Milanovac

2,13

2.400

705.600

0,97

519

17.608.357

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.999

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

-0,39

1.010

2.001.118

-0,71

9.433

141.500

Fabrika {e}era, Crvenka

0,91

4.540

299.640

Tigar, Pirot

0,52

769

159.010

Pekara 1. maj, Vr{ac

0,00

5.280

137.280

Veterinarski zavod, Subotica

1,71

535

42.800

11,11

300

76.800

Vig vodovod i grejawe, Novi Sad

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik KIRIL KRAV^ENKO

– Naftna industrija Srbije planira da zapo~ne proizvodwu struje u okviru strategije svog razvoja do 2020. godine – izjavio je ju~e generalni direktor Ki ril Krav ~en ko.

On je novinarima kazao da je strategijom predvi|eno da NIS ne bude samo naftna kompanija ve} energetska, i da pro{iri poslovawe i na petrohemijsku industriju, u saradwi s pan~eva~kom „Petrohemijom„.

Krav~enko nije mogao da iznese detaqe planova za proizvodwu struje, ali je kazao da bi NIS proizvodio struju u ve}im ili mawim postrojewima, sagorevawem prirodnog gasa. Dodao je da }e vi{e informacija o tim poslovima biti poznato na jesen.

Po strategiji razvoja NIS-a, proizvodwa gasa i struje planira se u saradwi sa „Srbijagasom„, Elektroprivredom Srbije i „Elektromre`om Srbije„.

– Naftna industrija Srbije investira}e do 2013. godine 90 milijardi dinara u proizvodwu, preradu i modernizaciju maloprodajne mre`e – izjavio je ju~e zamenik generalnog direktora NIS-a Ni ko las Pe tri, i dodao da se modernizacija pan~eva~ke Rafinerije odvija planiranom dinamikom.

– Oko 50 odsto tog iznosa bi}e ulo`eno u modernizaciju Rafinerije u Pan~evu, 30 odsto u proizvodwu i istra`ivawe nafte, a 20 odsto u razvoj maloprodajne mre`e – rekao je on na predstavqawu strategije razvoja NIS-a do 2020. godine.

Petri je kazao da }e modernizacija Rafinerije u Pan~evu biti zavr{ena u planiranom roku, do kraja 2012. godine.

Fir me pro pa le, imo vi na ni je za ba ca we Od petnaestak vojvo|anskih preduze}a u ste~aju koja }e ovog meseca Agencija za privatizaciju ponuditi na prodaju, ve}ina nema nijednog zaposlenog, dok ima i vi{e od 250 radnika koji i{~ekuju prodaju, ali je svima zajedni~ko da imaju imovinu koja nije za bacawe.

Naime, iako novosadski „Jugodent”, koji }e se na}i na prodaji pogodbom ve} naredne nedeqe, 11. maja u Centru za ste~ajeve – Odeqewe u Novom Sadu, nema nijednog zaposlenog radnika, u odeqku „imovina” navedeno je da poseduje 16 objekata – upravnu zgradu, hale, magacine i sve to na ukupnoj povr{ini od 12.256 kvadratnih metara. Osim toga, poseduje poslovni prostor u Zagrebu od 68 kvadratnih metara i u Splitu od 39 kvadrata. Nudi se i oprema: brusilice, glodalice, o{trilice, cirkulari, pneumatske i hidrauli~ne prese, aparati za varewe i drugo.

Nekada ugledna klani~na industrija „29. novembar” iz Subotice ima 263 zaposlena koji i{~ekuju da li }e 11. maja iz Novog Sada sti}i dobre vesti, odnosno da li }e neko kupiti imovinu. Od imovine, tako je navedeno u ponudi, tu je proizvodni kompleks na povr{ini od 51.172 kvadratna metara, potes Male pijace – Horgo{ povri{ne 5.108 kvadratnih metara, maloprodajni objekti na povr{ini od 542 kvadrata, kao i {est stanova povr{ine 316 kvadratnih metara. Za wih se prodaju akcije.

Prodaje se i zemqi{te ovog preduze}a pod zgradama, livade, vinogradi i wive. Tu je i oprema trgovine i ugostiteqstva, poqoprivrede, elektrodistribucije, vodovoda i kanalizacije, ali i kancelarijski name{taj i oprema. Na kraju, prodaju se i vozila: cisterne, traktori, hladwa~e, teretna i putni~ka vozila.

U prostorijama Agencije za privatizaciju u Beogradu 12. maja

Sremske firme na prodaji u Novom Sadu Pred kraj maja, 25, u bioskopu „Jadran „u Novom Sadu na prodaji }e se na}i i rumski „Korzo” koji ima 83 zaposlena. Deo ove nekada ugledne firme je ve} prodat i uglavnom je re~ o objektima, odnosno hotelima i lokalima u Rumi i okolini. Sada se prodaje zgrada autobuske stanice u Rumi, restoran MZ u Dobrincima, Planinski dom, stan, bife „Letwi mir” i lokal „Zanatski trg”, sve u Rumi. Sremskomitrova~ki „Sremodeks” }e biti dostupan kupcima istog dana i na istom mestu. Ima 158 zaposlenih, objekti su ve} prodati, a sada se nudi uglavnom oprema: endlarice, {ive}e ma{ine, rupi~arke... prodaje se paket imovine DPP „Agrouqma„ iz Uqme koja ima 170 zaposlenih. Od imovine u ponudi su objekti: magacin, klanica, objekat za tov pili}a – tri hale, kancelarije, zemqi{te koje je ukwi`eno kao dru{tvena svojina s pravom kori{}ewa.

Na istom mestu, ali 18. maja, prodava}e se i firma „Pan projekt” iz Pan~eva koja ima 60 radnika, a od imovine poseduje kancelarijski prostor i podrum u upravnoj zgradi na povr{ini od 776 kvadrata i stan od 53 kvadratna metra. Istog dana i na istom

VELIKI PROBLEMI U FEKETI]U, RATKOVU, ZMAJEVU...

Kom bi na ti od dr `a ve tra `e prav du Iako su najavqivali blokadu puteva zbog neuspelih privatizacija, mawinski akcionari desetak poqoprivrednih preduze}a iz Vojvodine su se pre ove radikalne mere odlu~ili na to da pravdu potra`e u dr`avnim institucijama. Naime, oko 250 mawinskih akcionara, koji su predstavqali vi{e od tri hiqade akcionara iz Ba~kog Brestovca, Srpskog Mileti}a, Ba~kog Magli}a, Feketi}a, Ratkova i Zmajeva, bilo je u Beogradu i tom prilikom posetilo Republi~ku skup{tinu, Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutra{wih poslova da bi im dostavilo dokumentaciju preduze}a u kojima su nekada radili.

– Bili smo kod sekretara Skup{tine Veq ka Oda lo vi }a i on nam je obe}ao da }e u toku maja biti donete skup{tinske odluke o privatizacijama – rekao je predstavnik mawinskih akcionara AD „Zmajevo“ Ve se lin Mu ha di no vi}. – Bili

smo i kod dr`avnog sekretara Ministarstva pravde Slo bo da na Ho me na koji je uzeo od nas svu dokumentaciju i prosledi}e je tu`iocu za organizovani kriminal. Savetnik Ministra policije nam je rekao da mu donesemo potvrdu o privrednom kriminalu, a da }e on proveriti za{to se to ne istra`uje, i

obe}ao odgovor u roku od mesec dana.

S obzirom na to da su dobili garancije od nadle`nih institucija da }e wihovi problemi po~eti da se re{avaju, Muhadinovi} je dodao da se nada da akcionari ne}e morati da blokiraju puteve da bi re{ili svoje probleme.

M. Kekovi}

Mi nus Raz voj ne ban ke KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

VOJVO\ANSKA PREDUZE]A NA MAJSKOJ RASPRODAJI

NIS }e pro iz vo di ti i stru ju

Zemqa

subota7.maj2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,3114

99,2973

101,5810

97,0135

Australija

dolar

1

71,4684

72,9269

74,6042

71,2496

Kanada

dolar

1

69,2262

70,6390

72,2637

69,0143

Danska

kruna

1

13,0446

13,3108

13,6169

13,0047

Norve{ka

kruna

1

12,2508

12,5008

12,7883

12,2133

[vedska

kruna

1

10,7810

11,0010

11,2540

10,7480

[vajcarska

franak

1

76,8835

78,4525

80,2569

76,6481

V. Britanija

funta

1

109,5850

111,8210

114,3930

109,2490

SAD

dolar

1

66,8715

68,2362

69,8056

66,6668

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 5. 2011. godine

Razvojna banka Vojvodine zabele`ila je negativno poslovawe u prvom tromese~ju ove godine, uprkos rastu poslovnih prihoda, objavila je brokerska ku}a „Sinteza invest grupa” (SIG), i dodala da su prihodi od kamata u prva tri meseca iznosili gotovo milijardu dinara, {to je rast od 15,6 posto.

Doprinos krajwem rezultatu dao je i neto efekat promene vrednosti imovine i obaveza, koji je bio negativan i iznosio 146,7 miliona dinara. Bruto gubitak Razvojne banke u prva tri meseca bio je 56,5 miliona dinara, dok je u istom periodu lane zabele`en pozitivan rezultat od 43,9 miliona dinara.

mestu ponudi}e se i pan~eva~ka „Sloboda” DUP, koja ima 228 zaposlenih i nekoliko restorana: „Sloga”, „Neptun”, „Sodara”, „Belo jagwe”, „Qubi~evo”, svi u Pan~evu i s impozatnim brojem kvadrata, kao i „Zlatni klas” u Banatskom Novom Selu i „Ohrid” u Glogwu.

Pan~eva~ka „Utva – Radnik” ima 45 zaposlenih, a od imovine nudi objekat ugostiteqstva – 1.425 kvadratnih metara, objekat industrijskog transporta – 8.585 kvadrata i stambenu zgradu od 105 kvadratnih metara. Nude

se i objekti drugih delatnosti – 250 kvadrata i porodi~na zgrada od 152 kvadrata. Prodaje se i oprema: kuhiwa s elementima, linije za ishranu i kancelarijski name{taj.

Vr{a~ki „Promet” na prodaji je tako|e 18. maja u Agenciji za privatizaciju u Beogradu. Ima 30 zaposlenih, a od imovine prodaje lokale: lokal 120 od 87 kvadrata, „Vesna” od 54 kvadrata, samouslugu od 245 kvadrata, „Vi{wa” od 60 kvadratnih metara. Tu je i poslovni prostor „Slavica” od 72 kvadrata, magacin od 36 , jednosoban stan od 45 i jo{ jedna samousluga od 335 kvadratnih metara. Prodaje se i lokal „Kolonija„ u Malom @amu od 45 kvadrata, poslovni prostor u Izbi{tu od 231 kvadrat i poslovni prostor u Zagajcu od 100 kvadratnih metara. Od opreme nude se dva kontejnera, rashladna vitrina, metalna stela`a, vaga, kasa, plinska pe} ...

Zemqoradni~ka zadruga „Koviq” iz Koviqa prodaje se prvi put i to odmah zbog ste~aja, a putem javnog nadmetawa. Ona }e se prodavati 25. maja u bioskopu „Jadran” u Novom Sadu. Nema zaposlenih, ali zato od imovine nudi kancelarije u poslovnoj zgradi u Novom Sadu, opremu za osam zgrada poqoprivrede na povr{ini od 1.200 kvadratnih metara. Iz oglasa na sajtu Agencije nejasno je da li se, kako pi{e, prodaje samo oprema nekih objekata ili i oni sami. Naime, u imovini su navedeni: klanica, zgrada poqoprivrede, zgrada kulture, zgrada poslovnih usluga i ma{inska radionica i sve to na 4.766 kvadratnih metara, da bi pored toga stajalo da se prodaje oprema. Kako postoji deo prodaje opreme, u kojem je navedeno da se nude tri traktora, prikolice, cisterne, plugovi, prskalice i drugo, nejasno je za{to je prethodno kod objekata napisano da je re~ o opremi.

Q. Male{evi}

EVROPA DESET GODINA POMA@E SRBIJI

EU po klo ni la 3,6 mi li jar de Vicepremijer Bo `i dar \e li} izjavio da je od 2001. Srbija od Evropske unije dobila 3,6 milijarde evra bespovratne pomo}i, a ako bi se ura~unali i nekomercijalni krediti, 6,9 milijardi evra. \eli} je novinarima pre po~etka konferencije povodom deset godina saradwe EU sa Srbijom rekao da se gra|ani pitaju gde je taj novac investiran.

On je naveo da je samo u energetiku ulo`ena 1,2 milijarda evra, zna~ajna svota u Elektroprivredu Srbije, pa Srbija za 11 godina nije imala nijedan dan restrikcija. Novac je upotrebqen i za unapre|ewe rada institucija, pravosudni sistem, ali i za unapre|ewe vodovoda, rekao je \eli}.

– Najve}i pojedina~ni donator Srbije je Nema~ka, koja je ulo`ila 980 miliona evra, od ~ega je 450 miliona bespovratne pomo}i – kazao je \eli}.

Nema~ki ministar za ekonomsku saradwu i razvoj Dirk Ni bel je kazao da je ta zemqa mnogo novca ulo`ila u razvoj obnovqivih izvora energije u Srbiji. On je rekao da Nema~ka podr`ava Srbiju na putu ka EU, i ukazao na to da Srbija mora da radi na gradwi pravne dr`ave, demokratiji i po{tovawu qudskih prava i na razvoju tr`i{ne ekonomije, {to je uslov za ulazak u Uniju. [ef kancelarije EU u Srbiji Ven san De `er je kazao da je EU kqu~ni partner Srbije, kojoj je od 2001. pomogla donacijama i zajmovima, prose~no 770 evra po stanovniku. On je istakao da Srbija na putu ka EU, osim ispuwewa standardnih uslova, treba da smawi trgovinski deficit.

DA LI ]E DR@AVA PONOVO PRODAVATI „TELEKOM” I KADA

Vla da bez pa ra, a ne sme da se bruka U Vladi Srbije za sada ne `ele da se izja{wavaju o tome da li }e, kad i na koji na~in ponovo prodavati Telekom. I dok ministar ekonomije Ne boj {a ]i ri} krajwe oprezno ka`e da se radi se o veoma va`nom pitawu o kojem je jo{ rano govoriti, mi{qewa ekonomista o ovome se razlikuju. Dok jedni tvrde da je Vladi ipak novac pred izbore preko potreban i da }e zbog toga u kratkom roku ponovo poku{ati da proda Telekom, drugi veruju da do privatizacije ne}e do}i uskoro, i to upravo zbog izbora jer vlasti ne `ele da se ponovo izblamiraju kako su to ~inile prethodnih dana.

– Novog tendera definitivno ne}e biti u skorije vreme jer jo{ jedna blama`a Vladi nikako ne bi vaqala, pogotovo ne pred izbore – ka`e urednik magazina „Ekonomist„ Mi lan ]u li brk.

S druge strane, stru~wak be~kog Instituta za me|unarodne eko-

nomske studije Vla di mir Gli go rov ka`e da }e Vlada pre izbora sigurno raspisati jo{ jedan tender za prodaju doma}eg telekomunikacionog giganta jer Srbija, po

nistrima da je finansijska konstrukcija ovogodi{weg buxeta zatvorena i bez ovog prihoda, to samo zna~i da ima para tek za teku}e rashode buxeta, odnosno plate,

wegovim re~ima, treba ove godine da zatvori rupu u buxetu od 1,5 milijarde evra.

Sigurno je, me|utim, da Vladi definitivno nedostaju pare od Telekoma. ^ak i ako se poveruje mi-

penzije i jo{ pone{to. Ali ih definitivno ne}e biti za velike pothvate koji bi mogli doneti koji glas na izborima, poput izgradwe autoputeva, lokalnih saobra}ajnica i mostova, refinansirawa spoqnog duga i ambicioznog projekta najavqenog za jesen – osnivawa razvojne banke Srbije.

– To su bajke i puste `eqe politi~ara, koje sada nemaju veze s realno{}u. Vladaju}a koalicija bi morala da napravi listu prioriteta {ta se `eli do kraja godine, a {ta do kraja mandata, ali je pitawe da li za nove kredite ima prostora zbog zakonskog limita na zadu`ewa – upozorava ekonomista Mi ro slav Zdrav ko vi}.

Naime, po Zakonu o buxetskom sistemu, u koji su uneta pravila o fiskalnoj odgovornosti, dug dr`ave ne mo`e biti ve}i od 45 odsto bruto doma}eg proizvoda. Me|utim, po procenama, na{ javni dug je ve} negde blizu tog nivoa i nema vi{e mogu}nosti za nova zadu`ivawa.

V. ^vorkov

Preceweno Iako je javnost prethodnih meseci bila svakodnevno zasipana tvrdwama protivnika prodje Telekoma da je minimalna cena od 1,4 milijarde evra uvredqivo niska i da ova kompanija, „najvrednije {to Srbija ima, vredi mnogo vi{e, tender je pokazao da u svetu ne postoji niko ko za Telekom `eli da izdvoji i tu minimalnu svotu.

– Telekom „Srbija„ o~igledno nijednom potencijalnom kupcu nije bio toliko vredan – isti~e Vladimir Gligorov.

On tako|e smatra i da su preneta dobit Telekoma „Srbija” od 480 miliona evra u pro{loj godini, kao i obrt od 1,1 milijarde evra, „naduvani”.

– Narednih godina }e biti potrebna stabilizacija cena i javnih izdataka. Takvi profiti se vi{e ne mogu o~ekivati, bez obzira na monopolski polo`aj – objasnio je Gligorov.

I ekonomista Alek san dar Ste va no vi} iz Centra za slobodno tr`i{te ka`e da je sada jasno da ne postoji nijedna kompanija spremna da za Telekom izdvoji 1,4 milijardu evra.

– Telekom ne vredi toliko jer da vredi, potencijalni kupac bi to ponudio. Izgubili smo mogu}nost za dobro korporativno upravqawe, kao i da isteramo politiku iz javnih preduze}a – ka`e Stevanovi}.

POQOPRivRedA

subota7.maj2011.

MI NI STAR DU [AN PE TRO VI]:

Ured be pre saj ma Ministar poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede Du {an Pe tro vi} izjavio je ju~e da bi krajem slede}e nedeqe trebalo da budu zavr{ene uredbe koje }e definisati agrarnu politiku.

– Nadam se da }emo pre novosadskog sajma poqoprivrede (od 14. do 21. maja) imati uredbe koje }e definisati ono {to }e predstavqati poqoprivrednu politiku – izjavio je Petrovi} u Sokobawi.

On je rekao da bi idu}e nedeqe trebalo da budu zavr{ene

sve formalnosti, dodaju}i da su predstavnici Ministarstva poqoprivrede i trgovine ju~e „imali va`ne sastanke s bankama i sada ostaje pitawe propisa i uredbi”.

– Moramo sna`no da podr`imo sto~arstvo i sto~arsku proizvodwu. Stavi}emo poqoprivrednim proizvo|a~ima na raspolagawe povoqne kredite – istakao je ministar.

Nije mogu}e „napraviti dobre stvari u poqoprivredi ako prera|iva~ka industrija ne bude efikasnija nego {to je sada, i ukoliko se ne uspostavi dobar i kvalitetan odnos izme|u poqoprivrednika i prera|iva~ke industrije”, naglasio je Petrovi}, dodaju}i da je on optimista u tom pogledu.

dnevnik

PRO LE] NA SE TVA PRI VE DE NA KRA JU

Po se ja li za pro se~ nu go di nu Ratari su priveli kraju najva`niji prole}ni posao u wivi i, izgleda, zasejali vi{e oranica nego lane. Zvani~ni podaci o tome ne}e biti objavqeni skoro, ali stru~waci ne sumwaju u to da je setva obavqena uspe{no, barem kada se prebrojavaju hektari. Me|utim, pitawe je kakvog je kvaliteta i koliko su ratari u op{toj besparici i bez ikakve pomo}i dr`ave, mogli o tome voditi ra~una. Repromaterijali su ~ak tre}inu skupqi nego pro{le godine, ba~eno je mawe |ubriva, na ra~un kultura koje lane nisu bile na dobroj ceni posejane su one cenovno interesantnije, te }emo, u proseku, opet imati sarmu.

– Setva je obavqena boqe nego prethodnih godina kada je re~ o posejanim povr{inama.

Vi{e wiva zasejano je u Vojvodini i `itnim podru~jima u centralnoj Srbiji. Setva jeste malo kasnila zbog produ`ene zime, ali ipak, postojala je kod poqoprivrednika zna~ajna doza optimizma, pre svega zbog dobrih cena wihovih proizvoda – ka`e za „Dnevnik” sekretar za poqoprivredu u Privrednoj komori Srbije Mi lan Pro stran, dodaju}i da mo`emo ra~unati na to da }emo proizvesti hranu s 2,5 miliona hektara wiva, koliko }emo, po procenama, do kraja zasejati. – Ne{to je podbacila setva jarih useva i {e}erne repe. Zvani~nih podataka nema, ali procewuje se da je slatkog korena zasejano na 5.000 do 10.000 hektara mawe.

Ova godina, osim {to ima podba~aja kod {e}erne repe, karakteristi~na je i po tome {to

Fo to: N. Sto ja no vi}

6

Sun co kret na 150.000 hek ta ra, re pa na 50.000 – Setva suncokreta gotovo je zavr{ena, posejano ga je 90 odsto. Bi}e jo{ posla, naro~ito u Banatu, gde je na wivama dugo le`ala voda, a do kraja bi trebalo da zasejemo onoliko kokiko smo imali lane – oko 150.000 hektara – ka`e za „Dnevnik” upravnik Odeqewa za uqane kulture novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vla di mir Mi kli~.

On savetuje ratarima da jo{ nekoliko dana seju sredwe rane hibride, a posle 15. maja takozvane ultrarane.

Upravnik Odeqewa za {e}ernu repu na istom institutu La zar Ko va ~ev ka`e da je, u odnosu na pro{lu godinu, kada je pod slatkim korenom bilo negde oko 70.000 hektara, u ovoj godini posejano oko 20-25 odsto mawe, tako da se u ovom trenutku ra~una da tog useva ima na oko 50.000 hektara. deo povr{ina nije ugovoren sa {e}eranama ve} je prakti~no sejana repa za slobodno tr`i{te. Kad po~ne kampawa va|ewa korena, vide}e se da li }e ga kupovati Hrvati, Ma|ari ili doma}a industrija.

Pomenimo, lane je, na primer, u Hrvatsku izvezeno repe

za ~ak 13,5 miliona dolara, a ove godine kupac slobodnog slatkog korena mogle bi biti i {e}erane u Ma|arskoj.

Prostran napomiwe da je ovu prole}nu setvu obele`io kukuruz i da setva te kulture jo{ uvek traje jer je do 15. maja optimalni rok za rane hibride.

– Druga karakretistika najva`nijeg prole}nog posla za ratare je da su ih cene hrane, pre svega osnovnih poqoprivrednih proizvoda, to jest sirovine, dosta stimulisale da poseju {to vi{e povr{ina. Dobro je da se dogodi jo{ jedna cenovno interesantna godina, da mogu da zarade – nagla{ava Prostran, dodaju}i da su majske ki{e i{le u prilog tome da to {to je posejano nikne. – Onima koji su posejali ranije, usevi su nikli, a neke wive su ve} pod korovom, vidqivo je da nije upotrebqen totalni herbicid. To govori o tome da je ulagawe u proletwu setvu, sa stanovi{ta dobijawa {to ve}eg stepena intezivnosti proizvodwe, bilo skromno.

Po Prostranovim re~ima, p{enica je u dobrom stawu, odnosno stepenu rasta, ali razli~ite nijanse zelene boje govore da nije dovoqno kori{}eno |ubrivo ni jesenas, u toku same setve, ni kasnije, u vreme prihrawivawa, {to zna~i da }e biti {areni i prinosi: 30 odsto bi}e odli~no, oko 25 odsto je prili~no ugro`eno, ostalo je korektno. [teta je, dodaje, {to je zasejano mawe, ali mo`emo o~ekivati prose~an rod p{enice do 3,7-3,8 tona.

Povr}a je, ka`e Prostran, ukupno, na otvorenom i zatvorenom, zasejano na 250.000 hektara. Ove }e godine i vo}e roditi boqe nego lane, kada smo imali rod oko 25 odsto mawi nego 2009.

Suncokreta }e, ka`e na{ sagovornik, biti posejano na 150.000 do 160.000 hektra, soje na oko 160.000.

S. Glu {~e vi}

Pa da ju `i ta ri ce na Ber zi Ovu nedequ na Produktnoj berzi u Novom Sadu obele`ili su slab promet i pad cena `itarica, a one su jeftinije i na svetskim tr`i{tima.

Sve ve}a ponuda prirodno suvog kukuruza, u kojem se procenat vlage pribli`ava onom propisanom u JUS-u, uz de{avawa na deviznom tr`i{tu, doveli su do pada cene. Koli~ina od 300 tona, koja je istrgovana na organizovanom berzanskom tr`i{tu, postigla je cenu 22,15 din/kg, s PDV-om, {to iznosi 20,51 din/kg bez PDV-a. Ovim je prekinut rast cene kukuruza koji je otpo~eo sredinom marta, kada je kilogram ve{ta~ki su{enog kukuruza vredeo 19,21 din/kg bez PDV-a, a kojem je maksimalna cena, postignuta pro{le nedeqe, iznosila 21,50 din/kg bez PDV-a.

Svima ve} poznata situacija na tr`i{tu p{enice doprinela je padu wene cene, navode na Berzi. Tokom ove nedeqe potpisan je samo jedan ugovor na 100 tona za ovu `itaricu, i to po 29,70 din/kg, s PDV-om (27,50 din/kg bez PDV-a), {to predstavqa pad vrednosti od 1,79 odsto u odnosu na posledwu postignutu na berzi. Signali koji sti`u s tr`i{ta govore da je realna cena p{enice ispod gorenavedene, a pomenuta koli~ina je postigla datu vrednost pre svega zbog odli~nog kvaliteta zrna i pogodnog pariteta.

Ovonedeqni berzanski promet, koli~inski posmatrano, iznosio je 450 tona robe, pri ~emu je finansijska vrednost bila 11,4 miliona dinara. Navedeni podaci se nikako ne mogu uzeti kao reprezentativni, pre svega zbog smawenog broja radnih dana i kretawa na deviznom tr`i{tu, gde dinar sve vi{e ja~a svoju poziciju.

OTVO REN STE ^AJ U SEN ]AN SKOM AD „PO QO PRI VRE DA”

Ma li ak ci o na ri na ja vqi va li pro past Ste~ajni postupak u AD qoprivredno zemqi{te pa „Poqoprivreda” u Senti joj je uskra}eno pravo prvenotvoren je prekju~e re{estva za zakup 2.225 hektara wem Privrednog suda u Suoranica po osnovu sto~arbotici, a za ste~ajnog stva, od kojih je ve}ina pod upravnika postavqen je zalivnim sistemom. U dva Slo bo dan Osto ji}. Sen}annavrata Jerkovi} je uspeo da ska firma, koju su u posleiznudi odlagawe ponovo zadewe vreme potresali prokazane licitacije za izdavablemi u poslovawu i neslawe dr`avnih wiva, pri ~emu gawa malih akcionara s veje18. februara ove godine }inskim vlasnikom, kao i traktorima, kamionima i konfrontacija s op{tindrugom mehanizacijom i radskim ~elnicima zbog zakunicima blokirao Gradsku pa dr`avnog poqoprivredku}u u Senti, a bio je zaprenog zemqi{ta, u ve}inskom Mi le Jer ko vi} tokom ot ka zi va wa li ci ta cije za tio da }e onemogu}iti koriFo to: M. Mi tro vi} {}ewe {kole i zabavi{ta u je vlasni{tvu konzorciju- iz da va we dr `av ne ze mqe ma kontoverznog biznismena Mi - sudskih postupaka koji se vode pro- selu Bogara{u, kao i kancelarija le ta Jer ko vi }a iz Ba~ke Topole. tiv AD „Poqoprivreda”, te da je mesne zajednice u tom nasequ senJerkovi}ev konzorcijum je u izvesno da postupak ne}e mo}i da }anske op{tine, po{to je imovina procesu privatizacije 2007. godine se okon~a za godinu dana. ukwi`ena na „Poqoprivredu”. i kasnije priznatim ulagawima doKratkih rukava u suvlasni{tvu Pre pokretawa predste~ajnog {ao do ve}inskog paketa akcija od nad „Poqoprivredom” s ve}inskim postupka Jerkovi} je bio postigao 52 odsto, dok je ostalo u posedu Jerkovi}evim konzorcijumom osta- dogovor s malim akcionarima da 1.280 malih akcionara. Predste~aj- li su mali akcionari, koji su svoje kupi wihove akcije, pa je za 30. ni postupak u „Poqoprivredi” na nezadovoqstvo iskazivali jo{ pre mart bila zakazana Skup{tina predlog Razvojne banke Vojvodine dve godine, zahtevaju}i od Agencije akcionara da bi se za tu transakpokrenut je 29. marta, a na prekju- za privatizaciju raskid kupopro- ciju prodala imovina i obezbedi~era{wem predste~ajle pare, ali je re{ewem nom ro~i{tu utvr|eno je Privrednog suda u SuKrat kih ru ka va u su vla sni {tvu nad da su stekli svi uslovi botici o predste~ajnom „Po qo pri vre dom” s ve }in skim za otvarawe ste~aja. postupku na zahtev Jer k o v i } e v im kon z or c i j u m om Koliko }e od sadaRBV-a, weno odr`avawe osta li su ma li ak ci o na ri {wih 230 radnika „Pospre~eno. U me|uvrmeqoprivrede” zbog otvanu su i radnici zbog nerawa ste~aja ostati bez posla za sa- dajnog ugovora. Bez obzira na arguispla}enih zarada delimi~no obuda se ne zna, ali je izvesno da }e mente koje su mali akcionari potestavqali rad, a poslovodstvo je znatan broj morati da se anga`uje zali u vreme kada su raspolagali slamku spasa od ste~aja videlo i u radi nastavka proizvodwe, pre sve- ve}inskim udelom u firmi, tvrdesudskoj prodaji 300 hektara zemqe ga zbog odr`avawa sto~arskih }i da je poslovna politika lo{a i u vlasni{tvu „Poqoprivrede” rafarmi i zapo~ete ratarske proiz- da se firma vodi u propast te da nedi namirewa obaveza za zakup drvodwe. Prvi korak ste~ajnog maju uvida u poslovawe i stawe `avne zemqe i potra`ivawa RBVupravnika bi}e da sagleda stawe i imovine, Jerkovi}evom konzorcia, ali je prodaja otkazana i otvokoji je optimalni broj radnika po- jumu je priznato ulagawe i ozvaniren neizbe`ni ste~aj. treban, dok }e se vi{ak na}i na ~en ve}inski paket akcija. Sam JerGeneralni direktor „Poqoprievidenciji Nacionalne slu`be za kovi} je tvrdio da se ne}e tek tako vrede” @eq ko Ba ~i}, koji je na ovu zapo{qavawe. Ste~ajni upravnik odre}i AD „Poqoprivreda” jer je u du`nost postavqen 16. marta kada Ostoji} smatra da }e trajawe ste- ovu firmu mnogo ulo`io, pa je ~ak je otkaz dao wegov prethodnik Dra ~aja zavisiti od slo`enosti priizjavqivao i da mogu i da ga obese, go qub Bu kvi}, nije `eleo da kolika u preduze}u i da je, po svemu ali da „Poqoprivredu” ne}e dati! mentari{e odluku o otvarawu stesude}i, situacija komplikovana Pre tri meseca „Poqoprivreda” ~aja u ime ve}inskog konzorcijuma, jer treba utvrditi kolika su pose suo~ila s dodatnim problemom upu}uju}i nas na Jerkovi}a. tra`ivawa poverilaca i sudbinu nepla}enog zakupa za dr`avno poM. Mi tro vi}

Ra de ki o sci gradskog prevoznika Ki o sci grad skog pre vo zni ka za pro da ju maj skih me se~ nih mar ki ca ra di }e i da nas. U [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i na @e le zni~ koj sta ni ci mar ki ce za maj }e mo }i da se ku pe od 5. 30 ~a so va do 19. 30.U to vre me bi }e otvo re na i do dat na pro daj na me sta, kod Uni ver zi tet skog gra da i na Bi stri ci. Ki o sci pre ko pu ta Li man ske pi ja ce, kod ne ka da {we Lu tri je, i na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i uli ce Mak si ma Gor kog, ra di }e od 10 do 17 ~a so va.

Z. D.

Fe sti val na u ke, tre }i po re du, odr `a }e se da nas i su tra od 11 do 19 sa ti u Kam pu su No vo sad skog uni ver zi te ta. Po se ti o ci }e na fa kul te ti ma u okvi ru 85 ra di o ni ca mo }i da vi de ro bo te, raz go va ra ju sa ma {i na ma, pro ve re svo je re flek se, na u ~e ka ko se pra ve sve tle }e re kla me, ot kri ju or gan sku hra nu.

U am fi te a tri ma i u~i o ni ca ma od vi ja }e se pre da va wa iz ne u ro fi zi o lo gi je, eko lo gi je, asr to no mi je, a odr `a }e se i dve tri bi ne o ri a li ti TV pro gra mi ma i za {ti ti od du van skog di ma. In for ma ci je se mo gu na }i na saj tu www.fe sti val na u ke.uns.ac.rs, a ulaz je bes pla tan.

N. R.

Novosadska subota7.maj2011.

Gor di jev ~vor na sred uli ce i da je za to wi ho va oba ve za da uli cu vra te u pret hod no sta we, ali ne {to ka sni je se is po sta vi lo da je as fal ti ra we oba ve za „Pu ta„.

Me |u tim, to ni je u~i we no, jer je pred vi |e ni no vac za ovaj po sao po tro {en pa }e iz g le d a Grad mo r a t i da pre s e ~ e ovaj „Gor d i jev ~vor”. Do ko na~ nog raz re {e wa za vr zla me, Pod bar ci ma }e na umu bi ti sta ra iz re ka ko ja ka `e da na da umi re po s led w a, ~e k a ju } i da ma {i ne za bru je u wi ho vom {o ru.

B. Markovi}

Pred sta va za de cu Hu ma ni tar na pred sta va za de cu „Pal ~i ca” odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u po zo ri {tu „Ve se la kor wa ~a”, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. Or ga ni za tor je Sport sko-re kre a tiv ni klub za de cu i omla di nu sa po seb nim po tre ba ma „Del fin”.

A. J.

DA NAS MA NI FE STA CI JA „^E NEJ U MA JU”

Pa do bran ci, pa pri ka{ i tam bu ri ce „^e nej u ma ju” na ziv je pri vred ne i tu ri sti~ ke pri red be ko ja po ~i we da nas u ovom pri grad skom me stu. Pro gram po ~i we od 7.30 ~a so va ka da se o~e ku je do la zak u~e ni ka, dok je za 10 ~a so va kod Lo va~ kog do ma za ka za no otva ra we pri red be sko kom pa do bra na ca.

Or ga ni za tor „Udru `e ni po qo pri vred ni ci Sr bi je” pri pre mio je bo gat pro gram, a

iz d a v a j a se tr k a ma g a r a c a, {i {a we ova ca i do de la na gra da iz la ga ~i ma - sto ~a ri ma, te pro gla {e we po bed ni ka u ku va wu ov ~i jeg pa pri ka {a i {i {a wu ova ca. Go sti }e mo }i i da se pro vo za ju fi ja ke rom do sa la {a, vi de iz lo ` bu agro m eh n i z a c i j e i u`i va ju u mu zi~ kom pro gra mu, uz tam bu ri ce i na rod ne igre.

Z. D.

V remeploV

Ve li ki li man pod vo dom Pod zem ne vo de su u pro le }e 1937. po to pi le ceo Ve li ki li man, ko ji je ob u hva t ao vaq d a tek de s e t i deo da n a {weg Li ma na. Svi po dru mi, sva dvo ri {ta i ve }i na ku }a uve li ko su bi li u vo di ve} me sec da na, a gra |a ni su bez u s pe { no tra ` i l i po mo} na sve stra ne. Ko na~ no, upra va Du nav ske ba no vi ne je 7. ma ja 1937. na re di la, pod pret wom stro ge ka zne, no vo sad skoj op {ti ni da od mah za po~ ne pre -

Bes plat na pro ve ra zdra vqa ^lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq pri su stvo va }e ak ci ji „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, ko ja }e se odr `a ti da nas u 11 ~a so va u Osnov noj {ko li „Sve to zar Mar ko vi} To za” u na se qu Ju go vi }e vo. Ove su bo te, ak ce nat se sta vqa na bes plat ne preglde oso ba

sa in va li di te tom, a svi gra |a ni }e ima ti pri li ku da bes plat no pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re kr vi pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pre gle da ju mla de `e, pro ve re gu sti nu ko sti ju i po sa ve tu ju se sa me di cin skim oso bqem.

I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Pri mer Uli ce Mi la na Ra ki }a na Pod ba ri i pro ble mi sa ko ji ma se we ni `i te qi su sre }u ni su ni {ta no vo, ali su, ~i ni nam se, ogle da lo ne bri ge nad le `nih sa do dat kom po slo vi~ nog pre ba ci va wa od go vor no sti po si ste mu: „{to da qe od me ne”.

Da kle, uli ca je ve} go di na ma ras ko pa na, su gra |a ni ~e ka ju as falt, a za to vre me i vo za ~i i pe {a ci pra ve sla lom i to u sa mom cen tru.

Na kon ma log is tra `i va wa sa zna li smo da je ra do ve u ovoj uli ci iz veo „Vo do vod”

DA NAS U JU GO VI ]E VU

Fe sti val na u ke

NA PAR CE LI PRE KO PU TA MOR NA RI CE, NA LI MA NU 4

Uzur pa ci ja grad skog ze mqi {ta?

Li va da na Li ma nu 4, pre ko pu ta Mor na ri ce, gde se svo je vre me no na la zi la ha la pred u ze }a „Va reks”, na po kon je po ~e la da se ure |u je. Pre dva da na deo li va de

- To ze mqi {te jo{ ni je ukwi `e no na “Ra do sno de tiw stvo”, jer ni je u pri o ri te tu. Na {e pred u ze }e ni ko me ni je do de li lo ovo ze mqi {te, ta ko da smo od mah oba ve -

Pre ma ur ba ni sti~ kom pla nu, pro stor je pred vi |en is kqu ~i vo za iz grad wu vr ti }a “Ra do snog de tiw stva”. Na {e pred u ze }e ni ko me ni je do de li lo ovo ze mqi {te, od mah smo oba ve sti li gra |e vin sku in spek ci ju da se ta mo ne {to ra di (Port pa rol ZIG-a Ve sna Ka ti}) je ogra |en, a ba ger je po rav nao ze mqu. Ovo bi bi la le pa vest, ali se ov de, vr lo je mo gu }e, ra di o po ku {a ju uzur pa ci je grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta. Port pa rol ka Za vo da za iz grad wu gra da Ve sna Ka ti} ka `e da je pre ma ur ba ni sti~ kom pla nu to ze mqi {te pred vi |e no is kqu ~i vo za iz grad wu vr ti }a “Ra do snog de tiw stva”. Is ti ~e da ne zna {ta se tre nut no ta mo ure |u je i ko uop {te ure |u je ze mqi {te ko je ve} ima svo ju na me nu.

sti li gra |e vin sku in spek ci ju da se ta mo ne {to ra di. Ka ko nam je obe }a no, gra |e vin ska in spek ci ja }e iza }i na te ren, pa }e mo mo }i ne {to vi {e da ka `e mo - is ta kla je Ka ti }e va.

I di rek tor “Ra do snog de tiw stva” Bo ri slav Sa mar xi} po tvr dio je da par ce la na toj li va di tre ba jed nog da na da se ukwi `i na tu usta no vu.

- Iz grad wa vr ti }a na toj lo ka ci ji si gur no ne }e bi ti ove go di ne. Da li }e se kroz go di nu da na

Ko je sre|ivao i ogradio gradski plac

gra di ti, za i sta ne znam, je di no {to znam je da mi ta mo ni {ta ne ra di mo, ni ti pri pre ma mo ze mqi {te. Ina ~e, po sto ji ne ka pri ~a i plan, da bi tu jed nog da na mo gao da se sa gra di me {o vi ti vr ti}, od ko jih bi po lo vi na gru pa bi lo pri la go |e no de ci s po -

seb nim po tre ba ma - na vo di Sa mar xi}.

U Gra |e vin skoj isnpek ci ji ta ko |e ka `u da im ni ko ni je pri ja vio ra do ve na toj par ce li i is ti ~u da je sve {to se ra di bez do zvo le tre ti ra kao di vqa grad wa.

Tekst i foto: Q. Na to {e vi}

Da nas star tu je Fru {ko gor ski ma ra ton De se tak hi qa da qu di ju tros se za pu ti lo na Fru {ku go ru, gde }e da nas i su tra bi ti odr ` an 34. Fru { ko gor ski ma ra ton. Start i ciq svih 17 sta za je na Po p o v i c i, a oni naj h ra b ri j i i naj sprem ni ji ko ji se od lu ~e da pre |u ne ku od naj du `ih sta za, du ga~ kih sto ti nak ki lo me ta ra, ma ra ton }e za vr {i ti tek su tra. Naj kra }a je Sta za ra do sti i za do voq stva, pred vi |e na za de ~i cu pred {kol skog uz ra sta ko ja je du ga~ ka 4,3 ki lo ma tra, dok }e naj ve }i iza zov za ma -

ra ton ce bi ti Ul tra plus ma ra ton du ga ~ak 111 ki lo me ta ra. Ove go di ne u~e sni ci }e pr vi put ima ti pri li ku da

do bi ju „Vo di~ kroz Fru {ko gor ski ma ra ton”, u ko jem su de t aq n o pred s ta v qe n e sve sta ze i ko ji }e onima sa ma we

is k u s tva znat n o ola { a t i pre l a z ak oda bra ne mar {ru te.

Pre m a do g o v o r u gra do na ~el ni ka No vog Sa da Igo ra Pa vli ~i }a i ru ko vod stva bi o sko pa “Are na”, svi osnov ci i sred wo {kol ci ko ji sa v la d a j u ne k u od sta z a Fru { ko g or skog ma ra to na ima }e pri li ku da uz ma ra t on s ku kar t i c u bes plat no po gle da ju ne ku od pro jek ci ja sa re per to a r a ovog mo d er n og si n a plek sa.

N. Pe.

Do Po po vi ce obez be |en pre voz ba ci va we vo de iz li ma na u ko ri to Du na va, i po sao za vr {i za de set da na. Na red ba je, na rav no, po {to va na.

N. C.

Grad ski pre vo znik da nas i su tra uvo di van re da ne po la ske auto bu sa za Po po vi cu, ra di pre vo za u~e sni ka Fru {ko gor skog ma ra to na.

Auto bus na li ni ji 74 za Po po vi cu po la zi s po ~et nog sta ja li {ta s pot ko vi ce kod @e le zni~ ke sta ni ce. Put ni ci }e se pri ma ti kod sta ja li {ta is pred Mo sta slo bo de na Li ma nu 4, is pred Li man skog par ka, i van red ni auto bu si se ne }e za u sta vqa ti na re dov nim sta ja -

li {ti ma. Put ni ci }e se pre vo zi ti i s okret ni ce na Voj no vu, u sme ru pre ma Po po vi ci.

Po vra tak u~e sni ka ma ra to na bi }e to kom vi ken da or ga ni zo van po po tre bi, po za vr {et ku sva ke eta pe ma ra to na.

Van red ni auto bu si s Po po vi ce }e sta ja ti na okret ni ci Voj no vo, u cen tru Ka me ni ce, na sta ja li {tu na Bu le va ru oslo bo |e wa - po sle Mo sta slo bo de, kod te ni skih te re na, Fu to -

{ke pi ja ce, pre ko pu ta ne ka da {we Rob ne ku }e „Ko kra“ i kod @e le zni~ ke sta ni ce.U van red nim auto bu si ma pret plat ne kar te ne va `e. Ce na kar te u vo zi li ma bi }e 80 di na ra, a kar te }e mo }i da se ku pe na ki o sci ma kod @e le zni~ ke sta ni ce.

Re dov ni po la sci za Po po vi cu na li ni ji 74, i}i }e od 6 do 11 ~a so va skra }e nom tra som.

Z. D.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

subota7.maj2011.

c m y

8

dnevnik

POKLON POVODOM JUBILEJA [TRANDA

Po se ti o ci ma 20.000 fo to mo no gra fi ja Fotomonografija [tranda sastavqena od male bro{ure sa zanimqivim podacima, fotografijama i kratkim pri~ama iz pro{losti ove pla`e, povodom sto godina wenog postojawa, bi}e poklawana sugra|anima.

“Gradsko zelenilo” svakodnevno }e od 8 do

19 ~asova na blagajni najlep{e gradske pla`e, deliti ovu fotomonografiju za ~iju su izradu najvi{e zaslu`ni, autor tekstova i novinar Mladen Bulut i dizajner Ratko Karanovi}. Iz svoje privatne kolekcije stare fotografije [tranda za ovu priliku ustu-

pio je sugra|anin Slavko Ko{uti}. Tira` je 20.000 primeraka, a tekstovi su na srpskom i na engleskom jeziku. Istim povodom “Zelenilo” za narednu nedequ priprema lepeze sa starim motivima novosadske pla`e kao poklon za sve dame.

A. L.

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] U VETERNIKU

Mr tve ko ke kod kon tej ne ra U Novom Sadu zabraweno dr`awe doma}ih `ivotiwa - ka`e odluka grada. Mada wу uzgleda ne po{tuju ba{ svi Novosa|ani.

O~ito je da je neki sugra|anin dr`ao `ivinu na Novom nasequ (na kraju ulice Mileve Mari}), koja mu je na`alost pocrkala. Umesto da pozove slu`bu za strvoderske usluge „^isto}e”, ili da ih zakopa u svom dvori{tu ovaj „kulturni” Novosa|anin re{io je da za-

gor~a `ivot kom{ijama, pa je svoje mrtve koko{ke bacio pored kontejnera. Verovatno da u tom trenutku nije razmi{qao o posledicama - ukoliko su koko{ke zarazne postaju potencijalna opasnost za okolinu, a ako ih psi lutalice ras~erupaju i razvuku posledice mogu biti daleko ve}e. A da ne pri~amo o radoznalim klincima, kojima tako|e mo`de sva{ta pasti na pamet...

Q. Na.

Sti `u sport ski te re ni i kru `ni tok Gradona~elnik Igor Pavli~i} obi{ao je ju~e po~etak asfaltirawa ko{arka{kog i rukometnog terena, kao i terena planiranog za izgradwu de~jeg igrali{ta u Veterniku. U pitawu je povr{ina od 1.500 kvadrata, a vrednost ovog posla je oko 1.150.000 dinara.

- Dogovorili smo se da }emo uraditi terene za ko{arku, mali fudbal, odnosno rukomet, a plan je da odmah pored izgradimo i teren za bo}awe jer su stnovnici Vetrenika izrazili `equ za tim.

Nakon asfaltirawa i farbawa treba da obezbedimo rekvizite, a

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Pi sma ku mo vi ma Mi le ve Ma ri}-An {tajn Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige.

Dva ~itaoca koje se prva jave od 15 do 15.05 ~asova na telefona 528765 dobi}e po primerak kwige.

Danas poklawamo kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn - Dragi moji kumovi” autora Draga Wegovana.

Kwiga sadr`i pisma Mileve Mari}-Ajn{tajn. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most - Prometej”, Uli-

ca Zmaj Jovina 19, telefon 452744. U kwizi je opisano kako je teklo Milevino obrazvawe: „Restriktivno zakonodavstvo crno-`ute monarhije, a naro~ito wenog ugarskog dela, prema {kolovawu `enske dece na gimnazijama i fakultetima, zadali su muke Milevi i wenom ocu, u wenom daqem {kolovawu. Ipak, uspeli su da se Mileva upi{e kao privatna u~enica u zagreba~ku Veliku gimnaziju.

A. J.

o~ekujem da }e to biti zavr{eno do kraja ovog meseca. U drugom delu posla namera nam je i da ove terene ogradimo - rekao je Pavli~i}.

On je dodao da je u Veterniku 38 kilometara ulica nasuto tucanikom, da je sre|en plato ispred crkve, a najavio da }e tokom ovog

JU^E PRED SPENSOM

Ma le ru ke sa di le cve }e „Cvetna pijaca”, ~etvrta po redu, koju organizuje Pokret gorana Novog Sada otvorena je ju~e na platou ispred Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina”. Na {tandovima mogao se na}i veliki broj razli~itog cve}a, saksija, doma}eg meda i vina.

U okviru pijace odr`ana je i edukativno - ekolo{ka radionica gde su u~enici tre}eg razreda Osnovne {kole „Ivo Lola Ribar” nau~ili da posade prvi cvet u saksiju i poneli ga ku}i da ga sami neguju. Radionici je prisustvovao i ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} koji je rekao da je ovo po~etak akcije prole}nog spremawa grada i da je ciq nau~iti decu da se brinu o prirodi.

- Meni bi uspeo samo kaktus, jer nije zahtevan, ali moramo nau~iti mali{ane da sami brinu o cve}u i nadam se da }e biti odgovorni, jer nam je onda lepa budu}nost zagarantovana - rekao je \uki}.

Fo to: F. Ba ki}

Cve}e je izlo`ila i Sredwa {kola „Dr Milan Petrovi}”, koja u svom okviru ima i edukativno-radni centar, gde u~enici koji ne mogu da se zaposle posle zavr{ene sredwe {kole idu na produ`eni vid rehabilitacije.

Tamo gaje cve}e, za~insko biqe i pe~urke.

Kako ka`e nastavnik prakse za cve}are i vrtlare Ivana Jefti}, sve pare koje se zarade prodajom cve}a ulaga}e se nazad u centar, da bi pored donacija imali dodatna sredstva i da bi se na neki na~in osamostalili.

G. ^etnik

meseca po~eti radovi u ulici koja povezuje Adice i Veternik.

Prema wegovim re~ima plan je da se na uglu Novosadskog puta i ulice Kraqa Petra izgradi kru`na raskrsnica, a trenutno se radi na eksproprijaciji ku}e koja je u vlasni{tvu @eleznice Srbije.

B. M. NOVOSADSKI FOTOMARATON

Ta len tom do vred ne na gra de „Novosadski fotomaraton”, tre}i po redu, odr`ao se u subotu 30. aprila u organizaciji ASPECT, a pod pokroviteqstvom Grada. Na manifestaciji koja je trajala od 10 do 20 ~asova u~estvovalo je preko 300 qudi iz Srbije i iz inostranstva, a bio je organizovan i besplatan prevoz za u~esnike iz Beograda.

Na ovogodi{wem fotomaratonu premijerno su u~estvovali i glumci odnosno modeli koji su bili postavqeni na razli~itim lokacijama u u`em centru grada. Glumci su bili obu~eni u kostime i zauzimali odre|ene poze tako da je grad ustvari bio jedan veliki fotografski set.

Tokom maja sve fotografije }e biti pregledane i ocewene, da bi na kraju sledila izlo`ba i dodela nagrada najboqim u~esnicima. S obzirom da je ciq manifestacije promocija talentovanih fotografa, organizatori su i ove godine obezbedili vrednu fotografsku opremu koja }e biti dodeqena pobednicima.

G. ^.

U PONEDEQAK U GIMNAZIJI „SVETOZAR MARKOVI]”

Po ~i we [kol sko po zor je [kolsko pozorje, 17. po redu, otvara se u ponedeqak, 9. maja, u 9.30 ~asova u gimnaziji „Svetozar Markovi}”, Ulica Wego{eva 22. Pozdravnu re~ uputi}e direktorica gimnazije Tatjana Vukadinovi} i rediteq Milan Belgi{anin, a bi}e odigrane i dve predstave, „Put u Veneciju” i „U Edenu na istoku”. U sve~anoj sali ove ustanove odr`a}e se okrugli sto u 14 ~asova ~iji je izlaga~ Tibor Vajda. Manifestacija predstavqa festival sred wo {kol skih dram skih trupa iz Vojvodine, traje do srede 11. maja, a svakog dana od 9.30 do 11.30 ~asova odigra}e se predstave u Novosadskom po zo ri {tu. Or ga ni za tor je pomenuta gimnazija.

A. J.

ZATVOREN KONKURS U „RADOSNOM DETIWSTVU”

Za 188 radnih mesta 1.200 prijava Za 188 ra nih me sta ko li ko je ogla {e no kon kur som za pri jem u stal ni rad ni od nos u Pred {kol skoj usta no vi „Ra do sno de tiw stvo” sti glo je ~ak 1.200 pri ja va.

- Kon kurs je za tvo ren, a sa da nam pred sto ji te `i deo po sla.

Ka drov ska slu `ba tre ba sve pri ja ve de taq no da po gle da. Ka -

da iza be re mo rad ni ke, sle di za kon ski rok za `al be, a ka da i to pro |e, sa sta je se Uprav ni od bor.

Na kon to ga kan di da te pri ma mo u stal ni rad ni od nos - na veo je di rek tor te usta no ve Bo ri slav Sa mar xi}.

Na kon kurs su mo gli da se pri ja ve svi ko ji is pu wa va ju

uslo ve, ali ipak }e bla gu pred nost pri za po {qa va wu ima ti vas pi ta ~i ce ko je ve} ra de na od re |e no vre me. One ve} du `e vre me ra de s de com i ima ju i svo je vas pit ne gru pe.

Ina ~e, kon kurs je bio otvo ren za vas pi ta ~i ce, me di cin ske se stre, ser vir ke i spre ma ~i ce.

Po we go vim re ~i ma, po tre ba za no vim rad nim me sti ma uka za la se zbog pro {i ri va wa ka pa ci te ta usta no ve, iz grad we no vih i pro {i re wa sta rih vr ti }a, kao i zbog to ga {to od 2005. go di ne u vr ti }i ma ima pre ko 4.000 de ce vi {e ne go ra ni je.

Q. Na.

PRED[KOLSKA USTANOVA PRIPREMA]E 20.000 OBROKA DNEVNO

Gradwa megakuhiwe po~iwe u junu Di r ek t or Pred { kol ske usta n o v e „Ra d o s no de t iw s tvo” Bo r i s lav Sa mar xi} na ja vio je ju ~e za na{ list da }e iz grad wa no ve cen tral ne ku hi we kre nu ti po ~et kom ju na.

- Sa da je sa svim iz ve sno da po sao kre }e u ju nu.

Ju ~e smo ima li sa sta nak sa Fon dom za ka pi tal na ula ga wa gde je sve do go vo re no, a na sa stan ku su pri s u s tvo v a l i i pred stav ni ci Gra da. Pro je kat za cen tral nu ku hi wu na pra vi la je ku }a „Euro gar di”, a po lo vi nom ma ja Fond }e ras pi sa ti ten der za iz vo |a ~a ra do va ob ja snio je Sa mar xi}.

Pre m a re ~ i m a sa g o vor ni ka, sa svim je iz ve sno da }e ku hi wa bi ti za vr {e na na je sen, a da }e s Ku hi wa }e bi ti za vr {e na na je sen, a pro ra di }e do kra ja ove go di ne ra d om po ~ e t i do kra j a ove go di ne. Ka da ku hi wa bu de Vrti} uskoro raste u Radni~koj ulici iz gra |e na ima }e ka pa ci tet od 20.000 obro ka dnev no i on }e Di rek tor PU „Ra do sno de tiw stvo” Bo ri slav Sa mar xi} ka `e da bi ti do vo qan za na red nih 15 bi i iz grad wa vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci mo gla da po~ ne po ~et kom go di na. ju na. No vac je obez be |en, a tre nut no Grad i Za vod za iz grad wu gra Po kra jin ski Fond za ka pi da sre |u ju do ku men ta ci ju, ka ko bi po slo vi te kli ne sme ta no. tal na ula ga wa iz dvo jio je 541

MALI AKCIONARI „AGROHEMA” PORU^ILI

Rok za dogovor 11. maj

Uko li ko se do sre de 11. ma ja ne po stig ne do go vor ve }in skog vla sni ka „Agro he ma”i ma lih ak ci o na ra oko ot ku pa ak ci ja u di nar skoj pro tiv vred no sti od oko 60 evra za ak ci ju sle de pro te sti ak ci o na ra i biv {ih rad ni ka, od lu ~e no je na Sku {ti ni ak ci o na ra. To je dru gi put da ma li ak ci o na ri da ju {an su pre go vo ri ma. U pr vom po ku {a ju ve }in ski vla snik je u po sled wem tre nut ku ot ka zao za ka za ne sa stan ke s ma lim ak ci o na ri ma.

Po sle sre de 11. ma ja, ako ne do |e do spo ra zu ma za nas }e mi ro qu bi vi pre go vo ri bi ti za vr {e ni.Sma tra }e mo da je ve }in ski vla snik neo zbi qan pre ma na ma i da ~e ka da se uve de ste ~aj u pred u ze }a, sa op {te no je sa Skup {ti ne ak ci o a na ra.

Ma li ak ci o na ri }e po kre nu ti tu `be pro tiv od go vor nih u pri va ti za ci ji „Agro he ma” i zah te va ti vra }a we par ce le u Ri bar skoj broj 3, ka `e se u sa op {te wu.

Z. D.

VESTI Elektronska muzika u CK13 Kon cert gru pa „Te ar palm” iz Ni {a i „Len hart Ta pes” iz No vog Sa da odr `a }e se da nas u 22 sa ta u Omla din skom cen tru „CK13”, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da ~u ju do ma }u elek tron sku eks pe ri men tal nu mu zi ku, a ula zni ca ko {ta 200 di na ra.

G. ^.

Deca i ekologija Kre a tiv na ra di o ni ca za de cu „^u vaj mo pla ne tu” odr `a }e se da nas od 11 do 12.30 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Go vo ri }e se o ugro `e nim `i vo tiw skim vr sta ma, eko lo gi ji. Ra di o ni cu }e vo di ti ku stos Alek san dra Ste fa nov sa sa rad ni ca ma sa Od se ka za pe da go gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta. A. J.

U PONEDEQAK U DOMU VOJSKE SRBIJE

Godi{wica pobede nad fa{izmom

Sve ~a na aka de mi ja, ko ja se or ga ni zu je po vo dom obe le `a va wa 66. go di {wi ce po be de nad fa {i zmom, odr `a }e se u po ne de qak 9. ma ja u 11 sa ti u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. O isto rij skom zna ~a ju ovog da tu ma go vo ri }e pred sed nik Sa ve za udru `e wa bo ra ca NOR AP Voj vo di ne Sve to mir Ata nac ko vi}. Po se ti o ci ma }e se obra ti ti i pot pred sed ni -

ca Vla de Voj vo di ne Ana To ma no va Ma ka no va kao i pred sed nik SUB NOR No vog Sa da Mir ko Pa ji}. U kul tur nom de lu pro gra ma na stu pi }e glu mi ca Srp skog na rod nog po zo ri {ta Gor da na \ur |e vi} Di mi}, an sambl „Vi la”, SKUD @e le zni ~ar i hor „Sve ti Ro man Slat ko po jac” iz Pe tro va ra di na.

Aka de mi ju or ga ni zu je SUB NOR AP Voj vo di ne.

N. R.

„Ritam Evrope” uz koncerte Ma ni fe sta ci ja „Ri tam Evro pe” odr `a }e se, pe ti put po re du, u po ne de qak, 9. ma ja, na Tr gu slo bo de.

To ve ~e }e, od 19 ~a so va, na stu pi ti „Ar xis”, „Vrum” (19.40), „El vis Xek son” (20.25), „P.A.S.O” (21.30) i „Xinks” (22.45). Na red ni dan pred vi |en je za tri bi nu „Evrop ski ka ra van le gal no sti”, ko ja po ~i we u 11 ~a so va u „Fa bri ci”, dok

}e se u 19 ~a so va, u po me nu tom cen tru, otvo ri ti iz lo `ba ra do va sa kon kur sa „Ri tam Evro pe! – po e ti ka gra ni ca”. Na kon otva ra wa bi }e pred sta vqe na tri bi na „Po e ti ka gra ni ca” na ko joj }e go vo ri ti Ja wa Be~ Noj man, Te o fil Pan ~i}, Mu ha rem Ba zduq i La slo Ve gel.

Ovim da tu mom obe le `a va se Dan po be de nad fa {i zmom.

A. J.

mi lion di na ra za iz grad wu no ve cen tral ne ku hi we PU „Ra do sno de tiw stvo“. U no vom objek tu, ko ji }e se na la zi ti na pla cu ko ji je Grad ku pio u zo ni Se ver, bi }e opre mqe na ku hi wa, ve {er ni ca i ode qe we za teh ni~ ku slu `bu. Obro ci za ma li {a ne sa da se pri pre ma ju u dve ku hi we. Jed na je u Uli ci Pa vla Si mi }a, a dru g a na Te le pu.

Ove dve ku hi we, u ko ji ma ra di 87 rad ni ka, obez be |u ju obro ke za vi {e od 15.000 ma li {a na u 67 ob da ni {ta u gra du i pri grad skim na se qi ma, iako im je ka pa ci tet se dam hi qa da obro ka.

Ku hi wa ko ja se na la zi u cen tru ima 300 me ta ra kva drat nih i pro jek to va na je za pri pre mu 4.000, me | u t im, u da n a { wim uslo vi ma u woj se pri pre ma od 7.000 do 7.500 obro ka. Dru ga ku hi wa, ko ja se na la zi na Te le pu, jo{ je ma wa i ima sve ga 200 me ta ra kva drat nih i u woj se pri pre mi pre ko 3.500 obro ka za 19 vr ti }a.

Q. Na.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota7.maj2011.

9

„STAN” I BELORUSKI „LIFTMA[” RADE ZAJEDNO

Liftom protiv krize

Maj sto ri iz JKP „Stan” i be lo ru ske kom pa ni je „Lift ma{” po ~e li su ju ~e ugrad wu lif ta u zgra di na Fu to {kom pu tu 14 c. Pre ne ko li ko me se ci „Stan” je sklo pio ugo vor s Be lo ru si ma o ku po vi ni li fo va za po tre be skup {ti na sta na ra. Zgra da na Fu to {kom pu tu 14 c iz gra |e na je pre vi {e od de set go di na, ali lift ni je po sta vqen, me |u tim pred vi |e no je me sto za to. Ugrad wa lif ta tre ba da se za vr {i za dve do tri sed mi ce, {to }e sta na ri ma olak {a ti put do ku} nog pra ga, bu du }i da vi {e sprat ni ca ima pet eta `a.

Pre ma iz ve {ta ji ma iz „Sta na„ ima jo{ skup {ti na sta na ra ko je su za in te re so va ne da ku pe lift, ili da ga re pa ri ra ju. Pred nost be lo ru ske kom pa ni je je u to me {to pro iz vo di i de lo ve i {to je jef ti ni ja u od no su na ov da {we po nu |a ~e za 20 do 30 od sto. Be lo ru si ra de sve vr ste lif to va, pa je ta ko Dom zdra vqa „@e le zni ~ar” na pi sao „Sta nu”

Fo to: N. Sto ja no vi}

zah tev tra `e }i ugrad wu pa no ram skog lif ta. Na red ne sed mi ce gru pa rad ni ka iz „Sta na” tre ba la bi ode u fa bri ku „Lift ma{„ i ob u ~i se da sa mo stal no, bez po mo}i Be lo ru sa ugra |u je lif to ve.

Z. Deli}

U PONEDEQAK BEZ KONFERENCIJE ZA MEDIJE U O[ „JO@EF ATILA”

Stop sindikalcima i novinarima

Gran skom sin di ka tu pro svet nih rad ni ka Sr bi je „Ne za vi snost“ ne }e bi ti do pu {te no da u po ne de qak odr `i kon fe ren ci ju za no vi na re u pro sto ri ja ma O[ „Jo `ef Ati la“, re kli su za „Dnev nik“ u ovoj {ko li. Ovaj stav su ob ja sni li ti me da pred stav ni ci sin di ka ta `e le da raz go va ra ju o po kre ta wu di sci plin skog po stup ka pro tiv za po sle nog, a ka ko pro ces ni je za vr {en ne `e le da da ju ni ka kve in -

for ma ci je, te sma tra ju da i kon fe ren ci ja ni je u re du. S dru ge stra ne, u Sin di ka tu „Ne za vi snost“ na ja vqu ju da }e kon fe ren ci ja bi ti odr `a na, pa ma kar je dr `a li is pred {ko le.

Po re ~i ma sin di ka la ca, re~ je o di sci plin skom po stup ku ko je je po kre nut pro tiv jed nog na stav ni ka, a u ve zi je sa sta rim spo rom u ve zi sa iz najm qi va wem sa le za fi skul tu ru i na vod nim ma hi na ci ja ma.

A. V.

NOVOSADSKA­HrONIKA

subota7.maj2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15.10),­­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.50), „Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(13.10),­„ran­go”­(13.20),­„Hop”­(13.30,­15.30),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na”­(15.40),­„Zdu­ha~,­zna­~i­avan­tu­ra”­(17),­„rio”­(12,­13­14,­15,­16,­18.15, 21.30),­„Ob­red”­(18),­„Bez­i­me­ni”­(20.10),­„Vo­da­za­slo­no­ve”­(19),­„Tor”­(17.50, 20.15,­22.40),­„Be­li­la­vo­vi”­(18.10­20.20,­22.20),­„Cr­ven­ka­pa”­(16,­20.10),­„O, Grin­go”­(20.30,­22.30),­„Pa­kle­ne­uli­ce­5”­(17.30,­20,­22.25).

Jadran:­„Me­dved­Jo­gi„­(19),­„Sa­kr­pan~”„­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}”­ „Zoj­kin­ stan”­ -­ dra­ma (19.30),­Ka­mer­na­sce­na­„Ler”­(21).

Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Pi­no­kio”­(11)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Kar­lo­va~­kog­mi­ra­18,­063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Sen ka Bo `i} iz Novog Sada ( devoj~icu i de~aka), DEVOJ^ICE: Da ni je la Jan ~i}, Mi la na Ra do vi}, Kri sti na Go jan, Mi li ca Ga {i}, Je le na Br zi ca i Ve sna Ba la iz Novog Sada, An ge la Ig wa ti} iz Budisave, Mi la na Ro di} iz Siriga, Sa wa Zeq ko vi} iz Sremske Kamenice, Ta ma ra Pe tri ~e vi} iz Rivica, Qu bin ka \a ~i} iz ^erevi}a i Sve tla na Bo {wak iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Li vi ja Zu bo vi}, Ta wa Sa lon ta ji, Jo va na Mar ki, Ana Hrast-La u ri i Iva na Dra gi ~e vi} iz Novog Sada i Bo ja na La za re vi} iz Beo~ina.

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe 420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nevenka Vida Latal (1933) u 11.15 ~asova - urna, Suzana Mi{e Dra`i} (1923) u 12 - urna, \amaiq Brahima Greku (1940) u 12.45, Etel Jo`efa Mu`lai (1936) u 13.30 i @ivko Gavre Qubojevi} (1943) u 14.15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Dragomir Save ]etojevi} (1930) u 13 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

telefoni

No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Сећање на интернирце КИКИНДА: Полагањем венаца на споменику интернирцима обележено је 69 година од страдања Кикинђана у немачким концентрационим логорима широм Норвешке. Венце су положили представници Општине Кикинда, СУБНОР-а и Српско-норвешког друштва из нашег града. Године 1942., 6. маја, 46 Кикинђана интернирано је у логоре у Норвешкој. Кикиндски интернирци, како је на комеморацији истакао историчар Лазар Демић, налазили су се у логору Бејсфорд у близини града Нарвика у северној Норвешкој: Последњи преживели интернирац Чеда Ђомпарин, преминуо је 16. фебруара ове године. А.Ђ.

subota7.maj2011.

11

РУЖНА СЛИКА У НЕПОСРЕДНОЈ БЛИЗИНИ ЦЕНТРА ЗРЕЊАНИНА

Језером плута угинула риба ЗРЕЊАНИН: Ни неколико дана након што је у градском језеру код “Житопродукта” затечена угинула риба, која је плутала на воденој површини, узрок помора није познат. Градска инспекторка за заштиту животне средине Мира Дроњак казала је јуче за “Дневник” да су, по последњим информацијама којима располаже, узорци воде из језера однети на анализу, али да још није упозната са њеним резултатима. Огласио се и директор Јавног комуналног предузећа “Водовод и канализација” Милорад Бјелогрлић, уз напомену да за сада није утврђено како је дошло до еколошког инцидента. Могло се посумњати да је до помора рибе довео пропуст у раду оближњег “Житопродукта”, али Бјелогрлић вели да су

сви испусти у овој житомлинској индустрији одавно блиндирани и да рад фабрике не може бити узрок загађења воде. Осим, резервисан је ипак Бјелогрлић, ако евентуално није дошло до неког нежељеног процуривања. Међутим, ни у “Житопродукту” не знају шта је могло да изазове угинуће рибе, док у Удружењу спортских риболоваца “Зрењанин” сумњају на људски фактор. Председник тог удружења Бранислав Чордић вели да се, према призору који се види са обале, може закључити да су рибокрадице користиле струју, и да су на брзину покупиле веће комаде, а да за ситну рибу нису имали времена. Ово је други пут у пола године да једно од три зрењанинска језера, настала својевременим преграђивањем речног

тока Бегеја и изградњом Бегејске петље, забрине надлежне у највећем банатском граду. Али, новембра 2010. када је водена површина осванула прекривена прашином од кукуруза за кратко време се установило да је кривац за овај догађај био “Житопродукт”. Инспекција за заштиту животне средине констатовала је да је до тога дошло услед неадекватног складиштења кукуруза у фабричким силосима. На једном силосу налази се утоварно место за прашину и отпад који настаје током пријема кукуруза. Процес утовара отпада у камионе био је необезбеђен, тако да се прашина ширила по околини. “Житопродукту” је тада наложено да хитно реши проблем. Ж. Балабан

СВЕТОЂУРЂЕВСКЕ СВЕЧАНОСТИ У ВОЈВОДИНИ

За јубилеј служиле четири владике

Достојно обележена слава БЕЧЕЈ: Звона јединог српског православног храма у највећем потиском граду Бечеју, посвећеном светом великомученику Ге-

та пре тачно 160 година од како је један од градског симбола. Поред домаћина чија је Ђурђевдан крсна слава, светој литургији присуствовали су и други Бечејци православне вероисповести, представници Римокатоличке црквене општине и бечејских демократа, чија је Ђурђевдан, такође, слава. Ношење ђурђевданске литије око храма било је посебно атрактивно, као и освећење трпезе славких колача и црвеног вина у самом храму. Ништа мање атрактивно није било и на крају преподневне свечаности у црквеној порти током забавног програма уз учешће најмлађих бечејских фолклориста. Ђурђевданска литија пред црквом Прослава Ђурђеворгију, јуче су од раних јутарњих дана у бечејском храму настасати, некако, свечаније звонила. вљена је вечерњим богослужеРазлог томе је, свакако, једна од њем, када је освећен и резан најприсутнијих слава у српским славски колач у присуству кума домовима Ђурђевдан, слава и са- Милорада Новаковића. мог храма, чија је градња започеВ. Јанков

СОМБОР: Светом архијерејском литургијом и вечерњом јуче су у Сомбору окончане петодневни Светођурђевски дани, који су протекли у знаку обележавања 250. годишњице изград-

ње највећег православног храма у овом граду, чији је патрон управо свети Георгије. Преподневну архијерејску литургију предводио је владика бачки Иринеј Буловић, коме су саслуживали владика јегарски Порфирије, владика врањски Пахомије и владика диоклијски Јо-

ван, као и целокупно сомборско свештенство на челу са протојерејским намесником, јерејем Савом Николићем. Свечарском расположењу придонели су и бројни православни верници, ко-

ји су након литургије и опхода присуствовали и освећењу чесме у црквеној порти, подигнутој поводом прославе четврт миленијума изградње свог централног градског храма. Сомборци су, поред овог јубилеја, имали разлога за понос и због чињенице да је након литургије и освећења

ДАН ЕВРОПЕ

Најталентованијима путовање у ЕУ КИКИНДА: У оквиру пројекта “Србија у ритму Европе” који је изведен на Градском тргу, учествовало је око 150 младих из општине Кикинда. Наступили су солисти, културноуметничка друштва. Хор, окупљен за ову прилику, представио се “Одом радости”, химном “Боже правде” и нумером са Кипра. Одржавање овог пројекта

подржало је 28 амбасада Европске уније у Србији, а манифестација “Србија у ритму Европе” окупила је око 9.500 основаца и средњошколаца из наше земље који живе у 30 градова Србије.

- Награда најталентованијој деци и њиховим породицама биће путовање у неку од земаља Европске уније - истакла је Мир-

Прослава уз помоћ Мађарске КАЊИЖА: Захваљујући финансијској подршци Владе Републике Мађарске у Кањижи ће сутра бити уприличена прослава Дана Европе, за коју је припремљен богат програм. Разним такмичењима ученика основних школа програм почиње већ од 8 сати на Главној улици, где ће бити постављена бина, а у парку испред Градске куће од 9,30 уметник Еде Шинкович из Будимпеште, представиће се јединственом скулптуром од сапуна, који ће потом са децом учествовати у осликавању заједничког цртежа на асфалту Главне улице. У току преподнева у спортској хали „Бање Кањижа” приређује се ревилајно такмичење рвача. У парку ће бити представљање јела војвођанске кухиње, а приредбу

ће пратити и вашарска понуда рукотворина, сувенира и занатских производа. Од 15 сати наступиће плесне групе и фолклорни ансамбли. Увече ће се представити извођачи из Србије и Мађарске, при чему ће серију концерата у 19 сати отворити дует познатих извођача српке изворне музике браће Ратка и Радише Теофиловића, затим ће наступити позната мађарске певачице Катице Илењи, новосадски музички састав „Равница”, а програм ће заокружити заједнички концерт музичких звезда Хенриета Дер и Тамаре Бенчик, Војвођанки које су веома популарне на естрадној сцени Мађарске. М. Митровић

Ускоро статус кандидата Поводом манифестације “Србија у ритму Европе” његове екселенција амбасадор Кипра у Србији Хараламос Хаџисавас боравио је јуче први пут у Кикинди.

- Кипар ће се трудити да трудити да олакша Србији пут ка Европској унији. Готово сам сигуран да ће Србија ускоро добити статус кандидата. Уосталом ваша земља и припада Европској унији – рекао је том приликом амбасадор. јана Пајтић, чланица Управног одбора пројекта “Србија у ритму Европе”. Овим пројектом обухваћене су све школе на територији кикиндске општине, рекла је помоћница председника општине Гордана Булатовић. Она је додала да је

пројекат важан и због чињенице да ће за Кикинду чути, а млади и талентовани Кикинђани учествоваће и на завршном концерту. Завршна манифестација “Србија у ритму Европе” одржаће се 10. јуна у Сава центру. А. Ђ.

чесме, у име Синода Српске православне цркве, владика бачки Иринеј њиховом суграђанину,

хватале и духовну трибину обележену промишљањима владике бачког Иринеја о феномену

Власт славу слави, цркву обилази Светођурђевске дане у Сомбору је „обележило„, до сада неуобичајено па самим тим и скандалозно, потпуно одсуство локалне самоуправе. Мада су из сомборске православне црквене општине били уредно позивани на све манифестације у оквиру пет Светођурђевских дана, ни на једном од дешавања није присуствовао нико од представника власти, иако је нпр. израду и постављање реплике Светођурђевског крста инвестирао управо Град Сомбор. Да овај својеврсно скандал буде апсурднији постарале су се две најјаче партије које чине власт у Сомбору, Демократска странка и Демократска странка Србије које су за синоћ у својим просторијама најавиле и позвале госте на обележавање своје страначке славе, Ђурђевдана. сликару Сави Стојкову уручио Орден светог Саве. Светођурђевски дани су у Сомбору трајали пуних пет дана, током којих је у просторијама сомборске црквене општине отворена изложба посвећена храму Светог Георгија а освећена је и реплика великог крста на Светођурђевском Тргу који је својевремено, после Другог светског рата, уклоњен са места на коме је био преко два века. Петодневне свечаности су обу-

времена и вечности, као и концерт духовне музике, док је јубилеј пропраћен и издавањем монографије „Светођурђевски храм у Сомбору„ аутора Милана Степановића, која је захваљујући донацији управо Саве Стојкова потпуно бесплатна за све оне који су желели да се упознају не само са 250 година старим храмом, већ и са вишевековним бивствовањем Срба у Сомбору и његовој околини. М. Миљеновић

ГРАД СЕ НЕ МЕША У ПОСАО ТАКСИ УДРУЖЕЊА

Цену вожње нек сами одређују

СУБОТИЦА: За разлику од Новог Сада и Београда суботички градски оци су препустили самим такси удружењима да се договоре око цене услуга. Тако да приликом избора такси удружења у Суботици цена више не игра велику улогу. Таксистима остаје да се боре за тржиште што бољом понудом и квалитетом услуга. Пре годину дана основан је Савез такси удружења у Суботици, који за сада чине 12 такси удружења која треба да испуњавају одређене услове како би услуга била квалитетнија. Члан Савеза суботичких такси удружења Никола Рађеновић каже да ће ускоро добити идентификационе налепнице и на тај начин ће моћи да се распознају од нелегалних превозника. Идентификација ће важити годину дана.

- Ми смо у оквиру Савеза утврдили јединствену цену услуге, с тим да је укинут попуст на телефонски позив. Свако такси удружење које жели да буде наш члан може, али треба да испуњава одређене услове. Град је рекао да ће свим таксистима који испуњавају задате критеријуме дати налепнице, тако да ће се по томе распознавати такси удружења - објашњава Никола Рађеновић. Недавно је усвојен Закона о превозу у друмском саобраћају и тумачећи закон, поједине општи-

не и градови су њиховим такси удружењима одредили минималну економску цену. Локална самоуправа Суботице је препустила самим такси удружењима да утврде минималу цену.

- Ми смо пажљиво прочитали закон и ни у једном члану се децидно не наводи да град треба да утврди минималну цену. Таксисти нека се међусобно договоре и изборе на тржишту рекао је председник Савета за безбедност у саобраћају у граду Дарко Антељ. Сваки таксиста мора испуњавања одређене норме, које се односе како на плаћање пореза, тако и опремање возила.У договору са градом када на дужност ступи комунална полиција имаће овлашћење да кажњава нелегална такси удружења. А. А.

12

CRnA HROnikA

subota7.maj2011.

SPE CI JAL NI SUD U BE O GRA DU

Uki nut pri tvor Du brav ki [tr bac Spe ci jal ni sud u Be o gra du uki nuo je ju ~e pri tvor Du brav ki [tr bac, ko ja se te re ti za u~e {}e u „pra wu” nov ca ste ~e nog kri jum ~a re wem ko ka i na za od be glog Dar ka [a ri }a, i pu stio je da se bra ni sa slo bo de. Ona je su pru ga no vo sad skog advo ka ta Ra do va na [trp ca, ko ji je u ime Dar ka [a ri }a za kqu ~i vao po slo ve i ku po vao pred u ze }a i po qo pri vred na do bra po Voj vo di ni, a ona mu u to me po ma ga la. U pri tvo ru je pro ve la 14 me se ci od hap {e wa u fe bru ru 2010. go di ne.

Osta li ko ji su u pri tvo ru tu }e i osta ti po {to je Spe ci jal ni sud od bio ju ~e pred log wi ho ve od bra ne za pu {ta we na slo bo du. [a ri} je jo{ u bek stvu, a Zo ran ]o pi} je ne dav no uhap {en u Ba wa lu ci. We gov bra ni lac u Sr bi ji advo kat Veq ko De li ba {i} pred lo `io je da ]o pi}, ko -

va su pru ga Du brav ka [tr bac, Ste vi ca Ko sti}, An dri ja Kr lo vi}, Ma rin ko Vu ~e ti} i Pre drag Mi lo sa vqe vi}. Osim [a ri }a, osta li se ne po ve zu ju s tr go vi nom nar ko ti ci ma, ali su op tu `e ni jer su zna li za tu ak tiv nost pri pad ni ka [a ri }e ve kri mi nal ne nar ko gru pe, ko joj je su |e we u to ku.

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal te re ti op tu `e ne u ovom pro ce su da su zna li da su pa re ko je su im sta vqe ne na ras po la ga we i upra vqa we ne le gal no ste ~e ne od pre pro da je ko ka i na. Ra di se o ta ko zva nom pr qa vom nov cu ko ji je tre ba lo le ga li zo va ti i uve sti u re gu la ran pri vred ni i fi nan sij ski si stem. Pred u ze }a ko ja su „pra wem„ nov ca sta vqe na pod kon tro lu [a ri }e ve kri mi nal ne or ga ni za ci je su „Je din stvo” u

NA KON DVO GO DI [WE IS TRA GE, U JU @NOJ AME RI CI DO LI JA LA GRU PA KO JOJ SU ZA PLE WE NI 620 KI LA KO KA I NA I OKO DVA MI LI O NA DO LA RA

Uhap {e na srp ska nar ko ban da u Bra zi lu – U ak ci ji hap {e wa nar ko ban di u Bra zi lu uhap {e ni su i dr `a vqa ni Sr bi je Go ran Ne {i}, Alen Me mo vi}, Alek san dar Se ku li} i Mi lan Ka ra no vi} – iz ja vio je mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}.

Ka ko na vo de be o grad ski me di ji, bra zil ska po li ci ja uhap si la je i De ja na Sto ja no vi }a Ke ku, vo |u no vo be o grad skog kla na, ko -

evra), pre no si bra zil ski „Glo bo”.

Bra zil ska po li ci ja sa op {ti la je i da je vo |a gru pe, ko ji je uhap {en 1. ma ja, je dan od pet naj tra `e ni jih kri mi na la ca u Sr bi ji i da }e joj bi ti iz ru ~en. Me di ji u toj ze mqi ja vqa ju da je re~ o Go ra nu Ne {i }u, ko ji je uhap {en u svom let wi kov cu u me stu Ba u ru, u dr `a vi Sao Pa u lo.

{e nih i na veo da }e to ura di ti bra zil ska po li ci ja ko ja vo di ak ci ju ve} ne ko li ko go di na. Ka ko je ka zao, oso ba za ko ju je bra zil ska po li ci ja re kla da je vo |a ban de, ni je po zna ta jav no sti u Sr bi ji, ali je do bro po zna ta bez bed no snim kru go vi ma.

Sa ve zni kri vi~ ni sud u Sao Pa u lu je na re dio za ple nu imo vi ne ~la no va kri mi nal ne or ga ni -

Jo van Sto ji} iz Bez bed no snoin for ma tiv ne agen ci je re kao je za RTS da je u ak ci ju hap {e wa nar ko ban de u Bra zi lu bi la ukqu ~e na i BIA, po sred stvom ame ri~ ke agen ci je DEA, ta ko {to je do sta vqa la po dat ke o li ci ma iz Sr bi je, i oce nio da je hap {e we u Bra zi lu iz ve de no ve o ma pro fe si o nal no.

za ci je, u ~i jem po se du su 31 obje kat, 15 luk su znih vo zi la i ne ko li ko ~a ma ca i jah ti, ukup ne vred no sti 16 mi li o na do la ra. „Pri pad ni ci te zlo ~i na~ ke or ga ni za ci je tra `e ni su na me |u na rod nom ni vou zbog svo je opa sne pri ro de i zbog svo jih zlo ~i na po ve za nih s dro gom”, na vo di se u po li cij skom sa op {te wu.

– U gru pi od 17 uhap {e nih u ak ci ji bra zil ske po li ci je je vi {e srp skih dr `a vqa na, ukqu ~u ju }i i jed nog za ko jim je Sr bi ja ras pi sa la me |u na rod nu po ter ni cu ra di iz dr `a va wa ka zne od osam go di na za tvo ra, na ko ju je osu |en zbog kri jum ~a re wa dro ge – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}.

On je na gla sio da je Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal za jed no s Bez bed no sno in for ma tiv nom agen ci jom sa ra |i va lo u ope ra ci ji.

– Ka da je re~ o ak ci ji bra zil ske po li ci je, ko ja jo{ uvek tra je, mo gu da ka `em da su ko le ga ma u Bra zi lu pre ko ame ri~ ke i bri tan ske agen ci je DEA i SO KA do sta vqe ne zna ~aj ne in for ma -

Hap{ewe osumwi~enog

ji je iz Sr bi je po be gao u de cem bru 2006. go di ne.

Mi ni star Da ~i} je ka zao da su uhap {e ni bi li deo me |u na rod nog lan ca tr go vi ne dro gom i zbog te `i ne kri vi~ nog de la mo gu bi ti osu |e ni i na ka znu za tvo ra do 30 go di na.

U po l i c ij s koj ak c i j i pod ime nom „Ni va” u~e stvo va lo je ga srp sko Tu `i la {tvo te re ti za or ga ni zo va ni kri mi nal, za {ta mu se su di u od stu stvu, bu de sa slu {an u RS. Kri mi nal na gru pa, sa [a ri }em na ~e lu, ko ju ~i ne pri vre de ni ci i advo ka ti, op tu `e na je za „pra we” vi {e od 20 mi li o na evra ste ~e nih pre pro da jom ko ka i na. Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal te re ti ovu [a ri }e vu gru pu za kri vi~ na de la udru `i va we ra di vr {e wa kri vi~ nih de la i pra we nov ca.

Osim [a ri }a, ]o pi }a, op tu `e ni su i we gov ne ka da {wi naj bli `i po slov ni sa rad nik Ne boj {a Je stro vi}, no vo sad ski advo kat Ra do van [tr bac, we go -

Gaj do bri, „Mla di bo rac” u Sen ti, „Put nik” i „Voj vo di na” u No vom Sa du, „Mi tro srem” u Srem skoj Mi tro vi ci i „Pa li}„ u Su bo ti ci.

Tu `i la {tvo je u apri lu pro {le go di ne po di glo op tu `ni cu pro tiv Dar ka [a ri }a i jo{ 19 oso ba zbog kri jum ~a re we 2.174 ki lo gra ma ko ka i na iz Ju `ne Ame ri ke ok to bra pret pro {le go di ne i za {ver co va we 235 ki lo gra ma ko ka i na u Ita li ji, ja nu a ra 2009. go di ne. U mar tu su po dig nu te jo{ dve op tu `ni ce pro tiv pri pad ni ka [a ri }e vih gru pa zbog kri jum ~a re wa ko ka i na i „pra wa„ nov ca.

(Ta njug)

dnevnik

U akciji „Niva” zaplewen i brod

Sr bi ja }e tra `i ti iz u ~e we Ne {i }a i Sto ja no vi }a Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} po tvr di la je Ta nju gu da su u po li cij skoj ak ci ji „Ni va” u Bra zi lu zbog kri jum ~a re wa dro ge uhap {e ni Go ran Ne {i} i De jan Sto ja nov} zva ni Ke ka. Ona je pre ci zi ra la da }e Sr bi ja za tra `i ti wi ho vo iz ru ~e we po {to se za vr {i kri vi~ ni po stu pak pro tiv wih u Bra zi lu.

Mi ni star ka je na po me nu la da }e Sr bi ja tra `i ti Ne {i }e vo iz ru ~e we ra di iz vr {e we ka zne od osam go di na za tvo ra na ko ji je pra vo sna `no osu |en u Sr bi ji zbog kri jum ~a re wa nar ko ti ka.

Iz ru ~e we Sto ja no vi }a bi }e za tra `e no, ka ko je re kla, ra di do vr {e wa kri vi~ nog po stup ka u ko me se te re ti za te {ku kra |u.

126 sa ve znih po li ca ja ca, a to kom dvo go di {we is tra ge Fe de ral ne po li ci je pro tiv te kri mi nal ne gru pe za ple we no je 620 ki lo gra ma ko ka i na i oko dva mi li o na do la ra (846.000

ci je o na {im dr `a vqa ni ma ko ji su vi {e go di na na wi ho voj te ri to ri ji, o wi ho vom pra vom iden ti te tu, pre bi va li {ti ma i me |u sob nim kon tak ti ma – na veo je Ra di sa qe vi}. – To je omo gu }i lo da se wi ho ve ak tiv no sti u Bra zi lu sa gle da ju, a ko na~ no i da bu du uhap {e ni. Sa rad wa }e bi ti na sta vqe na kroz da qu raz me nu in for ma ci ja, ali si gur no i kroz

On je re kao da ni je ta~ no da su or ga ni zo va nu kri mi nal nu gru pu ~i ni li uglav nom Sr bi, ve} da su iz Sr bi je, po we go vim in for ma ci ja ma, sa mo tri oso be. Sto ji} ni je `e leo da iz ne se ime na uhap -

for mal nu me |u na rod nu prav nu po mo}.

Ban da je de lo va la u sa ve znim bra zil skim dr `a va ma Sao Pa u lo i Espi ri to San to, Pa ra na, Ama zo nas, Pa ra i Ron do ni ja, u bra zil skom de lu Ama zo ni je. Ka ko je sa op {ti la po li ci ja, to kom dvo go di {we is tra ge pro tiv te nar ko ban de uhap {e no je ukup no 47 qu di, pre no si bra zil ski dnev nik „Glo bo„.

Uhap {e ni ma za tr go vi nu i kri jum ~a re we nar ko ti ci ma, po bra zil skom za ko no dav stvu, pre ti ka zna od pet do 15 go di na.

Pod se ti mo, mi ni star unu tra {wih po slo ca Sr bi je Ivi ca Da ~i} je 8. ju na pro {le go di ne u Bra zi lu, po {to je s mi ni strom prav de te dr `a ve pot pi sao Me mo ran dum o po li cij skoj sa rad wi, re kao da }e to re zul ti ra ti vi {im ni vo om po li cij ske sa rad we dve ze mqe u bor bi pro tiv tran sna ci o nal nog or ga ni zo va nog kri mi na la. On je kao glav ne re zul ta te po se te Bra zi lu na veo pot pi si va we Me mo ran du ma o po li cij skoj sa rad wi, ali i raz go vo re s naj vi {im dr `av nim zva ni~ ni ci ma o bor bi pro tiv tran sna ci o nal nog or ga ni zo va nog kri mi na la.

Cr no gor ci i Sr bi glav ni di le ri

NA KON IS PA QI VA WA TRI PRO JEK TI LA IZ „ZO QE” NA OBJE KAT ZA [TI ]E NOG SVE DO KA NE BOJ [E JOK SO VI ]A

Po li ci ja is tra `u je ve zu na pa da s po stup kom „[a ri}” – Upra va kri mi na li sti~ ke po li ci je MUP-a Sr bi je is tra `u je okol no sti pod ko ji ma se de sio na pad na obje kat za {ti }e nog sve do ka u pro ce su pro tiv Dar ka [a ri }a – iz ja vio je ju ~e mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}.

On je u Bo si le gra du re kao da po li ci ja is tra `u je da li je na pad na obje kat sve do ka-sa rad ni ka u ve zi s po stup kom ko ji se vo di pro tiv ora ni zo va ne kri mi nal ne gru pe Dar ka [a ri }a.

Be o grad ske dnev ne no vi ne ob ja vi le su da su u ~e tvr tak uju tru u Vo do vod skoj uli ci u Be o gra du

is pa qe na tri pro jek ti la iz ru~ nog ra ket nog ba ca ~a na obje kat {tam pa ri je Ne boj {e Jok so vi }a, sve do ka-sa rad ni ka u po stup ku pro tiv [a ri }a.

– Obje kat pri pa da za {ti }e nom sve do ku, ali je iz najm qen dru gom li cu i po li ci ja is tra `u je da li je na pad u ve zi s pro ce som ko ji se vo di pro tiv [a ri }a – ka zao je Da ~i}.

On je do dao da su svi sve do ci ko ji su u~e sto va li u pro ce su pro tiv [a ri }a „bez bed ni” i da pro ces ko ji se pred Spe ci jal nim su dom vo di ni je ugro `en.

E. D.

Ita li jan ski ne deq nik „Espre so” ob ja vio je ne dav no stu di ju o me |u na rod nom kri jum ~a re wu ko ka i na iz ko je se vi di da su, osim ita li jan ske, me |u naj ve }im ma fi ja {kim or ga ni za ci ja ma one s Bal ka na – cr no gor ska, srp ska, ru mun ska i al ban ska. One su te sno po ve za ne s ju `no a me ri~ kim ma fi ja {i ma, ko ji po sre du ju u ile gal noj pro da ji dro ge „na ve li ko”!

Ita li jan ski no vi na ri u in ter ak tiv noj pre zen ta ci ji pod na slo vom „Put ko ke”, na vo de tra se i ka na le kri jum ~a re wa naj sku pqeg nar ko ti ka na sve tu iz Ju `ne Ame ri ke ka Evro pi. Cr na Go ra je ozna ~e na kao jed na od ~e ti ri glav ne mar {ru te, ko ju ko ri ste ju `no a me ri~ ki kar te li, bal kan ske ma fi je, afri~ ke kri mi nal ne ora ni za ci je i ita li jan ski or ga ni zo va ni kri mi nal.

Pod „bal kan skom ma fi jom” pod ra zu me va ju ~e ti ri or ga ni za ci je – iz Sr bi je, Cr ne Go re, Ru mu ni je i Al ba ni je. Ju `no a me ri~ ku ~i ne kar te li iz Mek si ka, Ko lum bi je, Bra zi la i Ve ne cu e- le, afri~ ku or ga ni zo va nu kri mi nal nu mre `u ~i ne pre stup ni ci iz Ni ge ri je, Se ne ga la i oni

iz se ve ro za pad nog de la ovog kon ti nen ta. Kod Ita li ja na „~ast” bra ne ka la brij ska „Ndran ge ta”, si ci li jan ska „Ko za no stra” i ne {to {to je ozna ~e no kao „ne ma fi ja {ke or ga ni za ci je”.

Na vo di se da su tre nut no glav ni pro iz vo |a ~i i iz vo zni ci ko ka i na Ko lum bi ja, Bo li vi ja, Pe ru i Ve ne cu e la. Re~ je o

100 od sto ~i stom ko ka i nu, ko ji se pro iz vo di na vi {e od 190.000 hek ta ra ze mqe. Go di {we ovo ze mqi {te „iz ne dri” od 920 do 980 to na ko ka i na. Na bav na ce na ovog sku pog nar ko ti ka kre }e se od 5.000 do 10.000 evra ki lo gram.

Ka da stig ne u Ita li ju, ova „esen ci ja” ve} je 50 od sto „upr qa na” ra znim do da ci ma, ali se ipak pro da je ba sno slov no, za

800.000 do mi lion evra ki lo gram. Ka da se ~ist ko kain iz me {a s ra znim do da ci ma, ni je re~ vi {e o ki lo gra mu, ve} o sto ti na ma ki lo gra ma, a za ra de su enorm ne. „Espre so” na vo di da po sto ji ta ko zva na ame ri~ ka i evrop ska sek ci ja ile gal nog tran spor ta nar ko ti ka. Ve} to kom ovog kri jum ~a re wa ko kain ni je sto od sto ~ist, ve} je za po lo vi nu iz me {an s do da ci ma. Evrop ska ru ta je po de qe na na brod sku i avi on sku.

Glav na brod ska lu ka je, po tvrd wa ma ita li jan skog ne deq ni ka – Cr na Go ra.

Ipak, sta vqen je na gla sak na jo{ jed nu, i to onu ko ja se pre ko Li sa bo na, Mar se qa i Ma la ge pro te `e do Si ci li je ili do ne ke od lu ka na Ti ren skom mo ru.

Po sto ji i ka nal ko jim se ko kain iz Ju `ne Ame ri ke, pre ko Afri ke, do pre ma u Ita li ju.

Po da ci ka zu ju da se avi o nom ova dro ga tran spor tu je pre ko aero dro ma u Mi la nu, Pa ri zu, Lon do nu, Frank fur tu, Ma dri du i Is tan bu lu. Avi o nom ko kain pu tu je od je dan do dva da na, dok je bro dom po treb na ne de qa da dro ga iz Ju `ne Ame ri ke „do pli va” do Evro pe, od no sno Ita li je.

CRnA HROnikA

dnevnik

subota7.maj2011.

13

U BUDIMPE[TI NASTAVQENO SU\EWE BIV[EM OFICIRU MA\ARSKE @ANDARMERIJE OPTU@ENOM ZA RATNE ZLO^INE NAD CIVILIMA U NOVOM SADU 1942. GODINE

Sve do ci tvr de da Ke pi ro ni je kriv Su |e we ofi ci ru ma |ar ske `an dar me ri je u Dru gom svet skom ra tu [an do ru Ke pi ru ju ~e je u Bu dim pe {ti na sta vqe no ~i ta wem we go ve od bra ne s pi sa nim is ka zi ma sve do ka, u ko ji ma se tvr di da Ke pi ro ni je kriv za zlo ~i ne nad ci vi li ma u No vom Sa du 1942. go di ne.

Su di ja je dru gog da na su |e wa pro ~i tao is ka ze sve do ka iz is tra ge ko ji su tvr di li da ci vi le ni je li kvi di ra la `an dar me ri ja, ko joj je pri pa dao Ke pi ro, ve} od re di ma |ar skih hon ve da.

Sam Ke pi ro, kao i sve do ci, tvr di li su da su u~e stvo va li u li kvi da ci ja ma par ti za na, kao i da je ~i ta va ak ci ja pod na zi vom „No vo sad ska ra ci ja„ spro ve de na zbog ob ra ~u na s par ti za ni ma ko ji su na pa da li ma |ar sku oku pa ci o nu voj sku. Ke pi ro je u pi sa nom is ka zu tvr dio da je do kaz we go ve ne vi no sti i to {to na kra ju ra ta ni je po be gao u Ne ma~ ku kao {to su to u~i ni le we go ve ko le ge.

Su |e we se na sta vqa u uto rak, a sud je na ja vio da }e pre su da Ke pi ru bi ti iz re ~e na 20. ma ja.

[andor Kepiro u sudnici

POKRADENA I SKRNAVQENA BE^EJSKA GROBQA

Na me ti iz gred ni ka kr sto vi, spo me ni ci, slo va

Po li ci ja je pod ne la kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Be ~e ja ca Kri sti ja na H. (1990) i jed nog ma lo let ni ka zbog sum we da su u mar tu po ~i ni li te {ku kra |u ta ko {to su ukra li vi {e bron za nih plo ~a sa Spo me ni ka oslo bo |e wu na isto i me nom tr gu u Be ~e ju.

Ta ko |e, pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ no de lo po vre de gro ba, be ~ej ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv ~e tr na e sto go di {wa ka iz Ba~ kog Pe tro vog Se la. On se te re ti da je, za jed no s go di nu da na

mla |im de ~a kom iz istog me sta, pro {log me se ca na pra vo slav nom gro bqu u ovom se lu i{ ~u pao i po lo mio de vet kr sto va i oskr na vio je dan spo me nik.

Isto ta ko, kri vi~ na pri ja va pod ne ta je i pro tiv Be ~e ja ca Pe te ra P. (1987) i Ili je X. (1983) zbog sum we da su u mar tu na ka to li~ kom gro bqu u Be ~e ju s nad grob nih spo me ni ka ukra li vi {e me sin ga nih i po zla }e nih slo va, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

ZAKAZANO RAZMATRAWE @ALBI OSU\ENIH PRIPADNIKA KRIMINALNE GRUPE

Dar ko Elez pred Ape la ci o nim su dom 12. ma ja Ape la ci o ni sud u Be o gra du za ka zao je 12. i 13. ma ja raz ma tra we `al bi na pre su du Dar ka Ele za i ~la no va we go ve kri mi nal ne gru pe ko ji su osu |e ni na vi {e go di {we ka zne za tvo ra jer su, na te ri to ri ji Sr bi je i Bo sne i Her ce go vi ne to kom 2009. go di ne tr go va li dro gom, vr {i li iz nu de i ~i ni li dru ga kri vi~ na de la, ob ja vqe no je ju ~e na saj tu tog su da.

Elez je kao or ga ni zo tor gru pe pre su dom Spe ci jal nog su da od 26. no vem bra 2010. go di ne osu |en na de vet go di na za tvo ra, a kao pri pad ni ci gru pe osu |e ni su Vla di mir Pan du re vi} na {est go di na za tvo ra, Va sa Qu bi bra ti} na pet go di na i je dan me sec, Alek san dar Lu ~i} na ~e ti ri, Bran ko \u ri} na go di nu i po, a Slo bo dan Pje vac na go di nu da na za tvo ra.

Dar ko Elez

1.200 qudi, mahom Srba, Jevreja i Roma.

Kepiro je optu`en da je od 21. do 23. januara 1942. godine u~estvovao u raciji u kojoj su okupacione snage ubile i pod led Dunava bacile najmawe 1.200, a prema najnovijim istra`ivawima i vi{e od 4.000 Novosa|ana.

Kepiro je peti na listi najtra`enijih odbeglih nacista iz Drugog svetskog rata za kojima traga Centar „Simon Vizental„ iz Jerusalima.

E. D.

SRBIJA DOBIJA JO[ JEDAN ZATVOR

Kra jem ma ja za vr {e tak no vog Pa di wa ka Po sle ne ko li ko po me ra wa ra ni je na ja vqi va nih ro ko va za okon ~a we iz grad we no vog za tvo ra u Pa din skoj Ske li, ka pa ci te ta oko 450 me sta, za po ~e te 2007. go di ne, ka ko se o~e ku je, to bi de fi ni tiv no mo glo i da se de si u na red nih me sec da na, {to bi omo gu }i lo da se use qe we po~ ne u to ku ovog le ta, sa zna je „Dnev nik“.

O~e ku je se, na i me, da bi pre o- sta li ra do vi do fa ze „kqu~ u ru ke“ mo gli bi ti okon ~a ni kra jem ma ja, a s tim u ve zi se s opre zom i okvir no po vre me no po mi wu raz li ~i ti da tu mi, po ~ev od 25. do 31. ma ja.

Sme {taj osu |e nih u no vom mo der no opre mqe nom za vod skom objek tu iz ve sno }e bi ti pot pu no su pro tan pre o vla |u ju }oj si tu ci ji u za tvo ri ma ko ji su u po sled we po la de ce ni je pre tr pa ni, a i ovih da na je u wi ma na la zi oko 11.000 li ca li {e nih slo bo de po svim ka te go ri ja ma, dok su re al ni ka pa ci te ti oko 6.000.

Ve} i sa mo use qe we no vog za tvo ra auto mat ski }e zna ~i ti po boq {a we uslo va i osta lim jer do no si ras te re }e we ka pa ci te ta.

Na pi ta we ka kvo je sta we u za tvo ri ma, za {tit nik gra |a na Sr bi je Sa {a Jan ko vi} ka `e za „Dnev nik„ da su se pri tu `be ko je su sti gle we go vom ka bi ne tu naj ~e {}e od no si le na ne do stat ke u sme {taj nim i osta lim `i vot nim uslo vi ma li ca li {e nih slo bo de.

Jan ko vi} is ti ~e da je sa sa rad ni ci ma, po seb no sa za me ni kom Mi lo {em Jan ko vi }em, sa mo u pro {loj go di ni po stu pao u oko 230 slu ~a je va po sop stve noj ini ci ja ti vi i pri tu `ba ma li ca li {e nih slo bo de i oba vio oko 50 kon trol nih po se ta po li cij skim sta ni ca ma, pri tvor skim je di ni ca ma, za tvo ri ma i sta ci o nar nim so ci jal nim i psi hi ja trij skim usta no va ma. Ne dav no sam, na vo di om bud sman Jan ko vi}, oce nio da je naj ve }i broj zah te va ko je je is ta klo oko 800 qu di ko ji u pri tvo ru u Okru `nom za tvo ru u Be o gra du ~e ka ju okon ~a we su |e wa, pri li ku da se bra ne sa slo bo de ili od ba ci va we op tu `bi pro tiv wih, i ne ki od wih to ~i ne go di na ma, oprav dan”.

– Ta mo u pro sto ri ja ma od 15 kva drat nih me ta ra bo ra vi po

Pod najvi{im bezbednosnim merama

ne, or ga ni zo vao kri mi nal nu gru pu ~i ji su pri pad ni ci na ba vqa li opoj ne dro ge, pre vo zi li ih u BiH, a za tim ta mo i pro da va li. Ta ko |e se sum wi ~i i da je

Su |e wu je ju ~e pri su stvo va lo i 30 pri sta li ca [an do ra Ke pi ra, me |u ko ji ma je bi lo pri pad ni ka eks trem no de snih po kre ta s pre po zna tqi vim ma |ar s kim na c i o n a l i s ti~ k im obe le` ji ma.

Ke pi ra su ju ~e u sud ni cu une li }er ka i rod bi na jer se ve o ma te {ko kre }e.

Ke pi ro je pre kju ~e, na po ~et ku su |e wa, odbacio sve navode iz optu`nice i negirao da je bio ume{an u ratni zlo~in tokom Novosadske racije 1942. godine kada je ubijeno najmawe

Ka ko su ra ni je na ja vi li zva ni~ ni ci Mi ni star stva prav de, no vi za tvor u Pa din skoj Ske li je vi so kog ste pe na obez be |e wa, a pred vi |en je za osu |e na li ca na iz vr {e wu ka zni za tvo ra u tra ja wu od 20 do 40 go di na, pr ven stve no one osu |e ni ke „ko ji ne pri hva ta ju za tvor ske uslo ve, ko ji se ak tiv no od u pi ru za tvor skom si ste mu, ko ja su na sil na pre ma dru gim osu |e nim li ci ma“.

U no vom objek tu, ko ji je opa san s dva re da `i ce do vi si ne ~e ti ri i po me tra, po red spo qa {wih i unu tra {wih spe ci jal nih, naj sa vre me ni jih me ra i si ste ma teh ni~ ke za {ti te, osu |e ni ke }e ~u va ti 150 pri pad ni ka slu `be obez be |e wa.

Iz gled bu du }eg za tvo ra

{est pri tvo re ni ka, a u za tvo ru ~i ji ka pa ci tet je 800 oso ba, ima 1.400 li ca li {e nih slo bo de – ka `e za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi}. – Zbog la kog i ne do voq no ar gu men to va nog od re |i va wa me re pri tvo ra i uslo va ko ji u we mu vla da ju, du ge odvo je no sti od po ro di ce, iako kri vi ca ni je utvr |e na, pri tvor u Sr bi ji po sta je me ra ne for mal ne ka zne bez su |e wa, o ~e mu sam ve} oba ve {ta vao Na rod nu skup {ti nu.

U Sr bi ji ne ma, ne de {a va se si stem ska tor tu ra u za tvo ri ma, ali su uslo vi sme {ta ja li ca li {e nih slo bo de lo {i do me re da se u od re |e nom bro ju slu ~a je va mo gu oka rak te ri sa ti kao po ni `a va ju }i, ne hu ma ni. Iako li {e ni slo bo de, ima ju pra vo na ~o ve ~an tret man, ko ji }e ih u dru {tvo vra ti ti kao qu de, a ne po ni `e ne i bes per spek tiv ne oso be, ko je svet oko se be po sma tra -

ju s ogor ~e wem, kao ne pri ja te qa.

No vi za tvor u Pa din skoj Ske li, na de se tak ki lo me ta ra od Be o gra da, us po sta vqa sa svim druk ~i je uslo ve sme {ta ja u od no su na do sa da {we u za tvor skim usta no va ma, ko ji, ka ko oce wu ju upu }e ni, pre va zi la ze uslo ve u mno gim evrop skim za tvo ri ma.

Na i me, so be u no vom za tvo ru su dvo kre vet ne i jed no kre vet ne, po vr {i ne de set kva drat nih me ta ra, ima ju to a let s tu{ ka bi nom i non-stop to plom vo dom, kre vet, sto, sto li cu i ka se tu za gar de ro bu, a sav na me {taj je ura |en u osta lim za tvo ri ma. Shod no bu du }em ku} nom re du i za tvor skom re `i mu, osu |e ni ci na iz dr `a va wu ka zne u no vom za tvo ru }e na ras po la ga wu ima ti i re kre a tiv ni cen tar s dve sport ske ha le.

J. Jakovqevi}

NAKON HAP[EWA ZBOG MALVERZACIJA U GP „JABLANICA” U VAQEVU

Uki nut pri tvor na ~el ni ku Ko lu bar skog okru ga

Ape la ci o ni sud u Be o gra du

Po sle jav ne sed ni ce na ko joj }e raz ma tra ti `al be, Ape la ci o ni sud }e od lu ~i ti da li }e pre su du po tvr di ti, pre i na ~i ti ili uki nu ti i na lo `i ti no vo su |e we.

Elez i ~la no vi we go ve gru pe uhap {e ni su po ~et kom sep tem bra 2009. go di ne na te ri to ri ji Sr bi je. Elez je op tu `en da je u to ku 2009. go di ne, na te ri to ri ji Sr bi je, od no sno Be o gra da, i na te ri to ri ji Bo sne i Her ce go vi -

ra di sti ca wa do bi ti stvo rio plan da se na si qem i za stra {i va wem pri nu di li ce za ko je je znao da ima nov ca, da im pre da 600.000 evra, pa su osta li ~la no vi kri mi nal ne gru pe to i pri hva ti li i uz nov ~a nu na kna du i pod we go vom kon tro lom i na lo zi ma pred u zi ma li kon kret ne rad we u re a li za ci ji pla na.

Na te ret mu se sta vqa i pod stre ka va we na ubi stvo.

(Tanjug)

Van ra sprav no kri vi~ no ve }e Vi {eg su da u Va qe vu uki nu lo je ju ~e pri tvor na ~el ni ku Ko lu bar skog okru ga Mi lo ju Obre no vi }u i ~la ni ci Uprav nog od bo ra GP „Ja bla ni ca” Mil ki Se la ko vi}, po tvr |e no je agen ci ji Be ta u tom su du.

Pri tvor je uki nut zbog to ga {to je pre stao osnov ni raz log za wi ho vo pri tva ra we, uti caj na sve do ke to kom kri vi~ nog po stup ka, a od lu ku je do ne lo Van ra sprav no ve }e jer se okru `ni tu `i lac ni je sla gao sa zah te vom za uki da we pri tvo ra.

Obre no vi}, ko ji je u vre me pri va ti za ci je GP „Ja bla ni ca” bio di rek tor Po re ske upra ve u Va qe vu, uhap {en je 30. mar ta zbog sum we da je ski da wem hi po te ke s imo vi ne te fir me o{te tio dr `a vu za 47 mi li o na di na ra ne pla }e nog po re za. Ta da je bi la uhap {e na i Mil ka Se la ko vi}, ko ju je po li ci ja te re ti la da je s jo{ pet osum wi ~e nih o{te -

ti la „Ja bla ni cu” za oko dva mi li o na evra.

Pri tvor je 2. apri la, po sle sa slu {a wa kod is tra `nog su di je, uki nut po mo} ni ku mi ni stra za in fra stuk tu ru i ener ge ti ku Mi lo ra du Ili }u iz Va qe va, kao i Mi la -

Uprav na zgra da „Ja bla ni ce”

nu Ig wa to vi }u i Mi la nu Pav ko vi }u iz Mla de nov ca, ta ko |e ~la no vi ma Uprav nog od bo ra pri va ti zo va ne „Ja bla ni ce”. U pri tvo ru su i da qe biv {i di rek to ri „Ja bla ni ce” Sa {a \o ko vi} iz Va qe va i Do bri ca @i va no vi} iz Mla de nov ca.

Kri vi~ nom pri ja vom ob u hva }e ni su i Slo bo dan \o ko vi} iz Be o gra da, Bi qa na @i va no vi} i De jan \u ri} iz Mla de nov ca, ko ji su u no vem bru 2010. osum wi ~e ni i za ne za ko ni to po slo va we ne kih fir mi iz Mla de nov ca.

Vla snik tih fir mi Slo bo dan Ra do je vi}, ko ji je od no vem bra 2010. u bek stvu, ku pio je „Ja bla ni cu” na auk ci ji 2004. za 28,5 mi li o na di na ra. U bek stvu je i Qu bo mir Ma~ ko vi} iz Bo ga ti }a, biv {i di rek tor i pred sed nik Uprav nog od bo ra „Ja bla ni ce”, osum wi ~en i za ne le gal nu pro da ju uprav ne zgra de i sa ma~ kog ho te la te fir me za 90 mi li o na di na ra u mar tu 2007. go di ne.

Re {e wem is tra `nog su di je, od 2. apri la se pred Vi {im su dom u Va qe vu vo di is tra ga pro tiv svih se dam osum wi ~e nih, a Agen ci ja za pri va ti za ci ju je u de cem bru 2007. po ni {ti la pri va ti za ci ju „Ja bla ni ce”.

14

dru[tvo

subota7.maj2011.

JEDNAKE [ANSE ZA SVE \AKE NA MALOJ MATURI

Pra ved na se lek ci ja

Ma da je za vr {ni is pit na kra ju osnov nog {ko lo va wa u Za ko nu o osno va ma si ste ma vas pi ta wa i obra zo va wa jo{ od po ~et ka pro {le de ce ni je, u prak si }e za `i ve ti tek ove go di ne u ju nu, ka da ga bu du po la ga li ovo go di {wi osma ci. Pri pre me za re a li za ci ju ovog is pi ta in ten ziv no tra ju od ma ja 2009. go di ne, ka da je Na ci o nal ni pro svet ni sa vet usvo jio Obra zov ne stan dar de za kraj osnov nog obra zo va wa, na osno vu ko jih su sa sta vqa na i pi ta wa za te sto ve za za vr {ni is pit.

Go vo re }i ove ne de qe na pred sta vqa wu pri ru~ ni ka za spro vo |e we za vr {nog is pi ta o raz lo zi ma zbog ko jih je ovaj is pit, po pu lar no na zvan ma la ma tu ra, uve den u na{ {kol ski si stem, mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} obe }ao je da }e ova kvim is pi tom na na ci o nal nom ni vou vred no va we i oce wi va we {kol -

- Ovaj is pit osmi {qen je ta ko da osi gu ra da svi u~e ni ci ima ju jed na ke {an se i rav no prav ne uslo ve da po ka `u zna wa ste ~e na u osnov noj {ko li -tvr di Ob ra do vi}. - Ove go di ne, s te sto vi ma iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke u ko ji ma }e bi ti tek ~e tvr ti na ne po zna tih za da ta ka, za vr {ni is pit bi }e sli ~an do sa da {wem kva li fi ka ci o nom. Me |u tim, usvo ji li smo kon cep ci ju po ko joj }e ovaj is pit suk ce siv no do bi ja ti svoj ko na~ ni ob lik u na red ne tri go di ne. U na red ne

dve go di ne po ve }a va }e se broj ne po zna tih, a sma wi va ti broj po zna tih za da ta ka na te sto vi ma iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke, a u ko na~ nom ob li ku, za tri go di ne, osma ci }e do bi ti i tre }i test, u ko jem }e bi ti pi ta wa iz pri rod nih i dru {tve nih na u ka. U sva tri te sta ko ja }e ~i ni ti za vr {ni is pit bi }e ta da |a -

U kona~nom obliku, za tri godine, osmaci }e dobiti i tre}i test, u kojem }e biti pitawa iz prirodnih i dru{tvenih nauka (@arko Obradovi}) skih po stig nu }a bi ti objek tiv ni je ne go na ni vou {ko la.

- Ma la ma tu ra omo gu }i }e i spro vo |e we is pi ta pod jed na kim uslo vi ma i na pra ve dan na ~in za sve u~e ni ke - re kao je mi ni star pro sve te. - Po red to ga, on }e bi ti i pod sti caj na stav ni ci ma da po boq {a ju pod u ~a va we i na sta vu u {ko la ma, a u~e ni ci ma pod sti caj za bo qe u~e we ce lo kup nog gra di va, ta ko da }e po di }i sve o bu hva tan kva li tet vas pi ta wa i obra zo va wa.

Po re ~i ma dr Ob ra do vi }a, re zul ta ti za vr {nog is pi ta omo gu }i }e i po re |e we {kol skih po stig nu }a u~e ni ka sva ke ge ne ra ci je s na ci o nal nim vas pit no obra zov nim stan dar di ma utvr |e nim na osno vu me |u na rod nih obra zov nih kri te ri ju ma.

ci ma pot pu no ne po zna ti za da ci, ali }e oni ima ti zna wa po treb na za re {a va we tih za da ta ka, jer u wi ma se ne }e tra `i ti ni {ta {to u~e ni ci ni su u~i li u osnov noj {ko li.

Uz tvrd wu da }e uvo |e we ma le ma tu re bi ti pre kret ni ca u sve o bu hvat nom pri stu pu is pi ti va wu zna wa u~e ni ka u Sr bi ji, mi ni star pro sve te obe }ao je osma ci ma i wi ho vim ro di te qi ma da }e Mi ni star stvo pro sve te u~i ni ti sve da obez be di da ovaj is pit bu de od po ~et ka do kra ja re gu la ran, objek tiv no oce wen, da we go vi re zul ta ti bu du tran spa rent no ob ja vqe ni i, ko na~ no, da omo gu }i pra ved nu se lek ci ju i upis u sred we {ko le.

D. Deve~erski

IN MEMORIAM

Ge or gi je Jo vi ~i} (1927–2011) Pre mi nuo je Ge or gi je Jo vi ~i} ]u re, srem ski bo rac, ge ne ralpu kov nik JNA, voj ni di plo ma ta, po sle od la ska iz ak tiv ne slu `be je dan od osni va ~a Dru {tva za isti nu o NOB-u i Ju go sla vi ji, pr vi pred sed nik we go vog od bo ra za Voj vo di nu, no si lac Or de na za hra brost, Or de na par ti zan ske zve zde i dru gih naj vi {ih do ma }ih i vi so kih stra nih od li ko va wa.

Drug Jo vi ~i} je me |u ret kim qu di ma ko je su jed na ko od li ko va li hra brost i str pqi vost.

Ro |en je u Ja sku, gde je za vr {io pr va ~e ti ri raz re da {ko le, da bi, kao bi star de ~ak, od mah bio upi san u po zna tu gim na zi ju u Ru mi, ~i ji ~e tvr ti raz red za vr {a va 1942. Da qe se ni je mo glo, rat je do {ao u na{ Srem. Par ti zan ski usta ni ci for mi ra ju no vu voj sku u fru {ko gor skim {u ma ma i za se o ci ma pa sr ce, isti no qu bi vost i slo bo do qu bi vost pri rod no vo de mla dog {ko lar ca u wi ho ve re do ve. Ra ni je se ni je ni mo glo – on tek na vr {a va 15 go di na! Upor na `e qa za {ko lo va wem, zna wem uop {te, ni ka da ga ne na pu {ta.

De ce ni ju na kon ra ta, ve} kao

pot pu kov nik, za vr {a va pre o sta le raz re de i 1955. po la `e ma tu ru u Qu bqa ni, me stu ta da {weg slu `bo va wa. Vi so ko {kol sko usa vr {a va we bi lo je na Ko mand no-{tap skoj aka de mi ji u Be o gra du i Aka de mi ji ge ne ral {ta ba oru `a nih sna ga SSSR-a u Mo skvi (1962–64), u ko ju je do spe vao ret ko ko ji na{ sta re {i na.

Iz ra ta iz la zi kao ko me sar ba ta qo na, 1948. je in struk tor u Ko man di gra ni~ nih je di ni ca JNA, ka sni je po mo} nik ko man dan ta jed ne od gra ni~ nih bri ga da, pa ras po re |en u Pr vu, vo de }u upra vu G[ JNA, za du `e nu za iz grad wu stra te gi je oru `a ne bor be.

Bio je voj ni ata {e u Mo skvi, opet u ose tqi vom raz do bqu 1966–69, o ~e mu je ne dav no ob ja vio kwi gu „Za pi si iz Mo skve”.

Ni ka da na{ drug, voj nik, di plo ma ta, re vo lu ci o nar, an ti fa {i sta i le vi ~ar ni je od u stao od svo jih ide a la iz ra ne mla do sti, ni ti pri sta jao na kom pro mi se s oni ma ko ji su na pa da li i ra za ra li we go vu ze mqu, ugled we ne ar mi je i slo bo du i pra va we nih gra |a na.

Bogdan Tankosi}

dnevnik

^EKAWE NA OPERACIJE BRUHA I @U^NE KESE U KLINI^KOM CENTRU VOJVODINE SKRA]ENO NA RAZUMNE ROKOVE

Li sta za ka zi va wa ima re la tiv nu vred nost – Li ste za ka zi va wa za po je di ne in ter ven ci je, na pri mer za ope ra ci ju `u~ ne ke se, pri li~ no smo ra{ ~i sti li i one su sa da skra }e ne na ra zum ne ro ko ve – ka `e di rek tor Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne prof. dr Dra gan Dra {ko vi}. – Pro blem s ope ra ci ja ma `u~ ne ke se i bru ha je pro blem tzv. re la tiv ne hi rur {ke in di ka ci je jer ka men u `u ~i ne mo ra bi ti in di ka ci ja za ope ra ci ju. Ka da bi smo pre gle da li po pu la ci ju Voj vo di ne, s ob zi rom na vo du ko ju pi je mo i hra nu ko ju je de mo, ima li bi smo da le ko ve }i broj qu di s ka me nom u `u ~i i do {lo bi se do enorm nog bro ja, ko ji ni ko ne bi us peo da stig ne da ope ri {e. Za to li ste za ka zi va wa ima ju re la tiv nu vred nost.

Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, svi pa ci jen ti s akut nim sta wem sti `u u Ur gent ni cen tar i od mah bu du ope ri sa ni, a elek tiv ni, ili „hlad ni” su ~a je vi, se za ka zu ju. U pro te kla ~e ti ri me se ca ab do mi nal na hi rur gi ja Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne us pe la je da re {i ve li ki broj pa ci je na ta za hva qu ju }i to me {to se dva pu ta ne deq no ope ri {u za ka za ni pa ci jen ti. Kad god je to

mo gu }e, `u~ na ke sa se ope ri {e la pa ro skop ski pa pa ci jen ti za dan-dva od la ze ku }i.

– Do kra ja go di ne o~e ku je mo da li sta za ka zi va wa bu de ra{ ~i {}e na, pa ape lu je mo na pa ci jen te da ma lo bu du str pqi vi. Gde god ima mo du `e li ste za ka zi va wa ili ~e ka wa na ne ku hi rur {ku in ter ven ci ju, vo di mo cen tral ne re gi stre, bez ob zi ra na to da li nas za kon na to oba ve zu je ili ne. Li ste za ka zi va wa su sa da ob je di we ne i ne ma sva ki dok tor svo ju li -

stu za ka zi va wa – ka `e dr Dra {ko vi}.

Za ope ra ci ju ka ta rak te li sta ~e ka wa je pri li~ no du ga. Za du `i nu te li ste ve zu je se, iz me |u osta log, i pro blem fi nan si ra wa.

– Ta~ no je da Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we me se~ no pre ba cu je tran {e za ugrad ni ma te ri jal, od no sno za so ~i va, ali je isti na da taj no vac ni je bio do vo qan i da sva ke go di ne Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne ura di 40 do

50 po sto vi {e uslu ga ne go {to RZ ZO pla }a. Na rav no, ta ko na sta ju du go vi. Na li sti ~e ka wa Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne upi sa ni su i qu di ko ji nam ne pri pa da ju pa je i to raz log we ne du `i ne. Ka da smo po gle da li do ku men ta ci ju qu di ko ji su na na {oj li sti ~e ka wa, vi de li smo da vi {e od 50 od sto pri pa da op {tim bol ni ca ma u Voj vo di ni ko je iz ra znih raz lo ga ope ra ci je ka ta rak te ne ra de ili ih ne ra de u do voq nom bro ju. Svi ti pa ci jen ti su pri ja vqe ni na ope ra ci ju ka ta rak te kod nas. To ne bi bio ni ka kav pro blem da se ra di o uslu zi ko ja pri pa da zdrav stve noj usta no vi ter ci jar nog ni voa, u ko je spa da i Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, ali se ra di o uslu zi se kun dar nog ni voa, od no sno ta kvoj ko ja pri pa da op {tim bol ni ca ma.

Kad bi smo sa bra li sve li ste ~e ka wa u Voj vo di ni, is pa lo bi da sva ki dru gi gra |a nin tre ba da ope ri {e ka ta rak tu, {to ni je ta~ no, ne go su qu di pri ja vqe ni na vi {e me sta. Ta ko se stva ra sli ka „za gu {e no sti” jer ima mo 1.600 qu di ko ji ~e ka ju na ope ra ci ju ka ta rak te – ka `e dr Dra {ko vi}.

J. Barbuzan

PREDLO@ENE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O LI^NOJ KARTI

Va `i }e de set go di na Vla da Sr bi je utvr di la je pred log iz me na i do pu na Za ko na o li~ noj kar ti po ko jem bi rok va `e wa tog do ku men ta bio pro du `en s pet go di na na de set, a rok va `e wa ra ni je iz da tih li~ nih kar ti na 31. de cem bar 2016. go di ne. Raz log za iz me ne je ~i we ni ca da ve }i na gra |a na Sr bi je, iako je za to ima la do voq no vre me na, ni je za me ni la sta re li~ ne kar te, ko ji ma rok is ti ~e 27. ju la ove go di ne. Zbog to ga se od po sla ni ka Skup {ti ne Sr bi je tra `i da po hit nom po stup ku iz me ne po sto je }i Za kon o li~ noj kar ti da ne bi ostao ve li ki broj ne za me we nih li~ nih ra ti iz da tih na sta rom obra scu jer u pre o sta lih ne ko li ko me se ci, ta~ ni je dva i po, teh ni~ ki je ne mo gu }e sve za me ni ti.

Pred lo `e nim iz me na ma va `e we li~ ne kar te za de cu pro du `a va se s dve go di ne na pet. Po seb nu no vi nu pred sta vqa po vra tak ta ko zva ne traj ne li~ ne kar te, ko ju }e do bi ja ti svi gra |a ni sta ri ji od 65 go di na na svoj zah tev. Oni }e mo }i da do bi ju li~ nu kar tu bez ro ka va -

Lako do izvoda iz mati~ne kwige ro|enih Na Dan ma ti ~a ra, u po ne de qak, 9. ma ja, po ~e }e iz da va we iz vo da iz ma ti~ nih kwi ga gra |a ni ma u bi lo ko joj op {ti ni Sr bi je, bez ob zi ra na to gde su upi sa ni. Ka ko je na ja vi lo Mi ni star stvo za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu, obez be |e ni su svi teh ni~ ki i dru gi uslo vi za iz da va we iz vo da iz ma ti~ nih kwi ga u se di {ti ma svih grad skih i op {tin skih upra va u Sr bi ji. Na i me, na osno vu po da ta ka iz Cen tral nog si ste ma za elek tron sku ob ra du i skla di {te we po da ta ka i ~u va we dru gog pri mer ka ma ti~ nih kwi ga, vi {e ne ma pre pre ka da se do ovog li~ nog do ku men ta do |e u sva kom gra du u Sr bi ji, od no sno da se vi {e po we ga ne mo ra i}i ta mo gde je gra |a nin ro |en, od no sno upi san.

Ova no vi na, ko ja je ve} du go na ja vqi va na ali je zbog ne po sto ja wa osnov nog Cen tral nog si ste ma od la ga na, omo gu }i }e sva kom gra |a ni nu da svoj iz vod iz ma ti~ ne kwi ge iz va di u bi lo ko joj grad skoj ili op {tin skoj upra vi u Sr bi ji pod uslo vom da su po da ci do sta vqe ni Mi ni star stvu na ~u va we. `e wa, ali na obra scu ko ji ne sa dr `i ~ip. Li~ nu kar tu }e mo }i da do bi ju i dr `a vqa ni Sr bi je ko ji ne ma ju pri ja vqe no pre bi va li {te na te ri to ri ji na {e ze mqe. Oni }e je do bi ti na osno vu utvr |e nog

bo ra vi {ta s ro kom va `e wa od dve go di ne.

Po seb nu no vi nu iz me we nog Za ko na o li~ noj kar ti pred sta vqa i mo gu} nost da ime i pre zi me pod no si o ca zah te va za iz da va we li~ ne

kar te na li~ ni zah tev, osim na }i ri li ci, bu de upi san i la ti ni com, pod uslo vom da za to po sto ji teh ni~ ka mo gu} nost. No vim re {e wi ma do pu we ne su i ra ni je od red be o iz da va wu li~ nih ka ra ta ma lo let ni ci ma, pa }e sa da ma lo let nik sta ri ji od 16 go di na mo }i da do bi je li~ nu kar tu i bez sa gla sno sti dru gog ro di te qa uko li ko on ne ma ro di teq sko pra vo, ali uz po tvr du nad le `nog or ga na sta ra teq stva da je iz da va we li~ ne kar te u in te re su de te ta. Ova no vi na }e mno go zna ~i ti de ci sa mo hra nih ro di te qa jer su se do sa da su o ~a va li s ne mo gu} no {}u da do |u do li~ ne kar te za to {to ne ma ju sa gla snost oba ro di te qa, a ~e sto se do ga |a lo da dru gog ne ma ju, od no sno ne `i ve s wim pa ~ak i da i ne zna ju gde on da nas `i vi.

Iz me ne za ko na po sla ni ci tre ba da usvo je po hit nom po stup ku naj ka sni je do po lo vi ne ju la ka ko bi on, osam da na po sle ob ja vqi va wa u „Slu `be nom gla sni ku Sr bi je” stu pio na sna gu, a da to bu de pre 27. ju la.

Q. Male{evi}

Za jed ni~ ka za {ti ta Za me nik po kra jin skog se kre ta ra za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu Vla di mir Pan du rov, se kre tar ka Cr ve nog kr sta Voj vo di ne Siw ka So mer i pred sed nik ka wi {ke op {ti ne Mi haq Wi la{ otvo ri li su ju ~e u ba wi Ka wi `a tro dnev nu ra di o ni cu u okvi ru pro jek ta „Za jed ni~ ka pri pre ma za po pla ve” ko ji se re a li zu je u okvi ru pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we Ma |ar ska–Sr bi ja. Ovom ra di o ni com se na sta vqa obu ka ve} for mi ra nog spa si la~ kog ti ma evro re gi je Du nav–Kri{–Mo ri{–Ti -

sa (DKMT), a u~e stvu je 90 ~la no va spa si la~ kog ti ma DKMT-a, po 30 pri pad ni ka iz Ma |ar ske, Ru mu ni je i Sr bi je. Osnov ni ciq pro jek ta je da se po dig ne ni vo bez bed no sti u po gra ni~ noj obla sti kroz or ga ni zo va we za jed ni~ ke obu ke i ve `be u obla sti upra vqa wa vo da ma, za {ti te od po pla va i pre ven ci je. Tro dnev na te o rij ska obu ka ima za ciq da qe raz vi ja we i ospo so bqa va we spa si la~ kog ti ma evro re gi je DKMT za or ga ni zo va we i upra vqa we za {ti te od van red nih si tu a ci ja.

„ZE LE NA LI NI JA“ ZA SEN ]A NE: Pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu AP Vojvodine Tomislav Stanti} pustio je ju~e u rad kol-centar „Zelena linija” u op{tini Senta. Za osposobqavawe kol-centra iz pokrajinske kase je obezbe|en 1,3 milion dinara, dok je iz op{tinskog buxeta izdvojeno pola miliona. Senta je osma vojvo|anska op{tina koja je dobila kol-centar, sistem koji omogu}ava gra|anima da jednim pozivom na telefonski broj 024/655-400, slawem SMS-poruke na broj 064/872-53-41 ili pristupawem zvani~nom veb-portalu op{tine, uka`u na bilo koji problem komunalne prirode i rada lokalne samouprave, da daju svoje predloge i sugestije kako da se oni re{e.

Stanti} je istakao da se u narednih mesec i po o~ekuje da u 27 op{tinskih samouprava koje su pro{le na konkursu Pokrajinskog sekretarijata po~nu da rade kol-centri, a da }e se u narednoj godini zaokru`iti projekat otvarawa kol-centara u svih 45 vojvo|anskih op{tina.

Na taj na~in }e se omogu}i gra|anima da kreiraju i uti~u na komunalnu politiku, rad op{tinskih institucija i razvoj.

M. Mr.

Spa si la~ ki tim evro re gi je DKMT je for mi ran u okvi ru pret hod nog pro jek ta for mi ra wa ak ci o ne gru pe za pre va zi la `e we iza zo va na sta lih zbog po pla va, ko ju je Mi ni star stvo fi nan si ja Re pu bli ke Sr bi je u kon ku ren ci ji vi {e od 200 pro je ka ta, iza bra lo me |u de set pri me ra do bre prak se pro je ka ta spro vo de nih u okvi ru svih pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we u Sr bi ji, fi nan si ra nih iz CARDS pro gra ma.

M. Mr.

dRU[TvO

c m y

dnevnik

NA [A MLA DA UMET NI CA MAG DOL NA NA\-TOR MA NI @E AKA DEM SKE I DI ZAJ NER SKE USPE HE U EVRO PI

Osli ka ni ta wir umet ni~ ki brend

Mla da li kov na umet ni ca Mag dol na Na|-Tor ma, ro |e na Su bo ti ~an ka, s di plo mom no vo sad ske Aka de mi je umet no sti, ve} ne ko li ko go di na `i vi i ra di u Mi la nu, gde vr lo uspe {no raz vi ja svo je aka dem sko obra zo va we i umet ni~ ku ka ri je ru, a u po sled we vre me do bi la je i za i sta le pa pri zna wa. Di plo mi ra la je 2007. kao stu dent ge ne ra ci je (pro sek 9,91!) na Li kov nom od se ku AUNS-a, na gru pi za gra fi ku u kla si prof. Ra do va na Jan dri }a i, po put ve }i ne mla dih ta le na ta iz Sr bi je, od lu ~i la da na sta vi {ko lo va we i usa vr {a va we u ino stran stvu te je upi sa la spe ci ja li sti~ ke stu di je na Aka de mi ji „Bre ra„ u Mi la nu, na Od se ku vi zu el nih umet no sti, ko je je uspe {no okon ~a la u mar tu ove go di ne.

Pred stav ni ci vi so ko re no mi ra nog ho tel skog bren da „Sa voj” oda bra li su i je dan ta wir na {e umet ni ce da bi ga po ka za li i po nu di li go sti ma i dru gim kli jen ti ma u svo joj pro dav ni ci po klo na Apri la 2010. Mag dol na Na|Tor ma, s umet ni ci ma iz ce log sve ta, oda zva la se po zi vu da u~e stvu je u pro jek tu „Tec to nic pla tes” ko ji je or ga ni zo va la kom pa ni ja za pro iz vod wu ru~ no ra |e nog ke ra mi~ kog po su |a „The New En glish”, iz Sto ka na Tren tu (En gle ska). „Ide ja osni va ~a ovog pro jek ta Po la Bi {o pa bi la je da ra do vi umet ni ka i di zaj ne ra bu du pred sta vqe ni na ta wi ri ma„, ka `e Mag dol na Na|-Tor ma u do pi su na {em li stu. „Pre ko 200 osli ka nih ta wi ra vi {e od sto ti nu

mla dih umet ni ka pr vo je bi lo iz lo `e no u ta da no vo o tvo re noj Ga le ri ji ’The New En glis ha’, u Barls to nu, na do mak Sto ka na Tren tu, na kon ~e ga se po stav ka pre se li la u SAD, gde je pri ka za na u sklo pu In du strij skog saj ma u Wu jor ku, na Me di son ave ni ji.

Ta ko |e, u 2010. ovi umet ni~ ki ta wi ri iz lo `e ni su i u ’Laj fstajl ba za ru’ u Lon do nu.

Ova iz lo `ba do bi la je mno ge po zi tiv ne kri ti ke, na kon ~e ga je usle di la i sa rad wa iz me |u „The New En glish” kom pa ni je i lan ca luk su znih ho te la „Sa voj”

u Lon do nu. Pred stav ni ci ovog vi so ko re no mi ra nog ho tel skog bren da iz me |u osta lih ta wi ra oda bra li su i je dan ta wir na {e umet ni ce da bi ga po ka za li i ponu di li go sti ma i dru gim klijen ti ma u svo joj pro dav ni ci poklo na. Rad Mag dol ne Na|-Tor ma ta ko se mo `e po gle da ti i ku piti na saj tu ho te la „Sa voy” ( h t t p : / / w w w . s h o p a t t h e s a - voy.com/the-shop-col lec tion/in ter i ors/the-new-en glish-pla te-61.html).

Na {a umet ni ca, ko ja do da nas u~e stvo va la na 17 ko lek tiv nih iz lo `bi i ~e ti ri umet ni~ ke ko lo ni je, tre nut no pri pre ma no ve iz lo `be i ra di na pro jek tu pod na zi vom „The Ge rald Ex hi bi ti on”, u sa rad wi s bri tan skim di z aj n e r om Li j a mom Hop k in som, ko ji tre ba da za `i vi do kra ja go di ne.

V. ^e ki}

subota7.maj2011.

15

SA RAD WA TEH NI^ KOG FA KUL TE TA I ZRE WA NIN SKIH PRI VRED NI KA

Stu den ti vo lon ti ra ju u pred u ze }i ma Udru `e we “Zre wa nin ski po slov ni krug” (Zrepok), u okvi ru po slov ne sa rad we s Teh ni~ kim fa kul te tom “Mi haj lo Pu pin” iz Zre wa ni na, stu den ti ma }e omo gu }i ti sti ca we prak ti~ nog zna wa i rad nog is ku stva kroz oba vqa we vo lon ter ske prak se u pred u ze }i ma – osni va ~i ma udru `e wa, me |u ko ji ma su “Im pel”, “Go meks”, “Ne i mar”, “Ter mi ka”, “Ogrev”, “Mrk {i }e vi sa la {i”, “BBtrejd”, “BB-kom pa ni” i “Va lor”. Spo ra zum o part ner stvu iz me |u Zrepoka i zre wa nin skog fa kul te ta sklo pqen je pro {log le ta. Po vod za ta ko ne {to bio je, iz me |u osta log, i uspeh ti ma stu de na ta TF-a “Mi haj lo Pu pin” na svet skom tak mi ~e wu „Ime xin kup 2010“, gde su osvo ji li dru go me sto u obla sti soft ver skog di zaj na.

Pred sed nik Udru `e wa ko je oku pqa vo de }e pri vat ni ke u gra du Dra gan Vi da ko vi} na ja vio je ju ~e da }e, po vo dom ob ja vqi va wa kon kur sa, 9. ma ja, u am fi te a tru fa kul te ta za in te re so va ni stu den ti mo }i de taq ni je da se in for mi {u o pro gra mu i na ~i nu vo lon ti ra wa, i po sta ve pi ta wa u ve zi s even tu al nim ne ja sno }a ma.

– Pra vo u~e {}a na kon kur su i mo gu} nost da oba vqa ju vo lon ter sku prak su ima }e stu den ti za vr {ne go di ne i svr {e ni stu den ti osnov nih stu di ja ko ji se jo{ ni su za po sli li, a `e le da na sta ve {ko lo va we i pro {i ru -

den ti stek nu prak ti~ na zna wa ko ja }e na kon za vr {et ka stu di ja uspe {no pri me wi va ti u pri vre di.

– Na taj na ~in se stva ra ju bo qi uslo vi za mla de Zre wa nin ce ko ji `e le da osta nu i

ju ste ~e no zna we na ma ster stu di ja ma u {kol skoj 2011/2012. go di ni. Ono me ko po stig ne naj bo qe re zul ta te to kom prak se, Zrepok }e do de li ti sti pen di ju za fi nan si ra we ma ster stu di ja u ukup nom go di {wem iz no su od 120.000 di na ra ko ja }e bi ti is pla }i va na re dov no, u jed na kim me se~ nim ra ta ma – ob ja snio je Vi da ko vi}.

Omo gu }a va we vo lon ter ske prak se do pri ne }e to me da stu -

{ko lu ju se u svom rod nom gra du, gde mo gu do bi ti kva li tet nu i pri zna tu di plo mu. To }e mo ti vi sa ti i ma tu ran te iz ce le Sr bi je da stu di ra ju u na {em gra du, ~i me }e se do pri ne ti po pu la ri za ci ji Zre wa ni na kao me sta po `eq nog za `i vot, rad i {ko lo va we, {to ujed no i pred sta vqa kraj wi ciq i mi si ju Zrepoka – na po me nuo je Vi da ko vi}. @. Ba la ban

SEN ]A NIN ER VIN BIN NA O[TRI CI TRAN ZI CI JE

Pre `i vqa va we od tu pih ala ta O{tra~ ala ta Er vin Bin iz Sen te vr lo ra do o{tri sve ala te ko ji ima ju o{tri cu, {to bi se re klo, od „igle do lo ko mo ti ve”, da bi se mo gli ko ri sti ti ka ko tre ba. U ovom po slu je sed mu go di nu, od ka da je do bio ot kaz u sen }an skom pred u ze }u „Za sta va ala ti”.

– De vet me se ci pre ne go {to sam do bio ot kaz ni sam do bi jao pla tu i za to ni sam vi {e hteo da ra dim u fir mi – ka `e Bin, ko ji se la tio o{tra~ kog po sla u ra di o ni ci ko ju je sa sta vio od ot pa da, od za pre `nog vo zi la, „fi }i nih” to~ ko va, ka bi ne „po li ja”, a po kre tan je za hva qu ju }i mo to kul ti va to ru sta rom 32 go di ne, ko jim vi {e ne mo `e da se ob ra |u je ba {ta, ali mo `e da vu ~e pri ko li cu s to ci lom.

Bin ve li da po sla uvek ima, ali da sve za vi si od to ga da li

mu {te ri je `e le da im se na o {tre no `e vi, bri ce, ma ka ze...

– Go to vo svi ala ti u Sen ti su tu pi. Osim me ne ima jo{ ne ko li ko o{tra ~a, ali su me wa li stru ku, po sta li su ko no ba ri ili pro dav ci na pi ja ci, a ja ni -

To ci lo je na me stio na po sto qe od „sin ge ri ce” ko ja je na sled stvo od ba be, po {to mu je `e na do bi la {i va }u ma {i nu na elek tri~ ni po gon pa Er vin sa da ima na ~e mu da o{tri tu pe sen }an ske alat ke, po kre }u }i ga pe da la ma.

„Alat ni ~ar sam, vi ~an radu na bru si li ci i dru gim ma {i na ma, ali po {to nam je fir ma pro pa la, re kao sam di rek to ru da vi {e ne }u da de lim svo je pa re s wim, ne go da po ~i wem da ra dim sa mo za se be” sam od u stao od svog za na ta.

Alat ni ~ar sam, vi ~an na bru si li ca ma i dru gim ma {i na ma, ali po {to nam je fir ma pro pa la, re kao sam di rek to ru da vi {e ne }u da de lim svo je pa re s wim, ne go da po ~i wem da ra dim sa mo za se be – raz ot kri va svoj rad ni an ga `man Bin.

– Od o{tre wa ala ta se mo `e pre `i ve ti, ima i mo gu} no sti za usa vr {a va we, me |u tim, ni ka kve kre di te ne `e lim da uzi mam i ri zi ku jem, za to {to se u vre me kri ze mo `e i pro pa sti, a me ni ove ma {i ne na ko ji ma ra dim ni su pro pa le. ^e kam da na |em svo je me sto u tran zi ci ji, za to {to

bi u re sti tu ci ji dr `a va tre ba lo da mi vra ti de do vi nu ko ja je ne pra ved no od u ze ta. De da je mleo u svom mli nu va gon bra {na dnev no na ma {i na ma, upo {qa vao osam qu di, pa mu sve od u ze la ko mu ni sti~ ka vlast. O~e ku jem da mi se de din ka pi tal vra ti, ali ako ga i ne do bi jem, bi }e ne ka ko, va `no je da me slu `i zdra vqe.

Na pi ta we ko li ko ima do pen zi je, Bin ka `e da mu je osta lo jo{ se dam go di na, za to {to po no vom za ko nu pot pa da u ka te go ri ju ko ju je za ka ~i lo po di za we sta ro sne gra ni ce sa 60 na 65 go di na, a ne na me ra va vi {e ni ko me da pla }a pen zij sko osi gu ra we.

– Tri de set go di na sam ra dio u fir mi, pla }ao do pri no se i od to ga do sa da ni sam do bio ni {ta – ve li on.

Zna ~i, ovo o{tre we ra duc ka te na cr no?

– Za ko ni ma su pred vi |e ne po vla sti ce za sta re i ret ke za na te, ko ji su de fi ci tar ni i od u mi ru, pa ko li ko znam, ne tre ba da se pla }a ni {ta, ne go bih je tre ba lo da do bi jem po nu du i nov ce od dr `a ve da ovaj za nat na sta vim. Te {ko na {i mla di pri hva ta ju ova kve po slo ve, za to {to su svi ro |e ni za me na xe re, {to tre ba i da do ka zu ju da su me na xe ri, a ne pri hva ta ju te {ke za nat ske po slo ve jer ne vi de per spek ti vu, ne }e da se sa gi wu, ne go leb de iz nad obla ka, ume sto da se spu ste i idu po ze mqi.

A vi ~vr sto vo zi te po ze mqi ovu po kret nu ra di o ni cu?

– Po {ao sam od to ga da da nas ne mam hle ba i da tre ba da za ra dim bar vek nu, da pre `i vim je dan dan. Pr vi put sam oti {ao na }o {ak sa mo jom ma {i nom i za ra dio ~ak za tri vek ne hle ba!

De {a va se i ima da na ka da je za ra da nu la, ali i ka da se za tri sa ta mo `e do sta do bro unov ~i ti o{tra~ ki trud. Ra dim uju tro od de vet do je da na est sa ti, a po {to zbog zdrav stve nog sta wa mo ram da vo dim ure dan `i vot, u pod ne

Er vin Bin

sti `em ku }i na ~or bi cu ko ju `e na ku va, po tom od ma ra mo i po sle pod ne ide mo u ba {tu, da pro iz ve de mo krom pir i dru go po vr }e za na {e po tre be. Ima mo plac oko 3.500 kva drat nih me ta ra i na to me ga zdu je mo, za nas bu de vo }a i po vr }a i sve je bi o- pro i zvod wa. Ne vo li mo da pa za ri mo na pi ja ci, jer je sve uglav nom ja ko pr ska no he mi ka li ja ma.

Na {e je i cr vqi vo, ali je zdra vo. Su pru ga je ra di la u tka~ ni ci, zdra vqe joj je ma lo na ru {e no, pro {le go di ne je us pe la da se iz bo ri za pen zi ju, je sta da je ma lo, ali ima mo da pla ti mo

stru ju i naj nu `ni je tro {ko ve.

Dvo je de ce su ve} iz le te li na svoj put. ]er ka je pro fe sor ka u Mu zi~ koj {ko li, sin je me na xer za Voj vo di nu za jed nu za pad nu fir mu. Oni su sa mo stal ni, imam tro je unu ~a di, a na dam se da }e ih bi ti jo{.

Od o{tre wa `i vo ta ri te i ne ku ka te?

- Ne ma ni {ta od ku ka wa, ne go tre ba ko ri sti ti i pri hva ta ti sve mo gu} no sti ko je `i vot pru `a. Ako ima zdra vqa, sva ki da {we `i vot ne iza zo ve mo gu }e je raz re {i ti i pre bro di ti - uve ra va Bin. M. Mi tro vi}

SPORT

subota7.maj2011.

ZVE ZDA GO STU JE OFK-u

Na Ka ra bur mu po bo do ve U fi n i{ pr v en stva Zve zda ula zi sa ja snom `e qom, da do bi je pre o sta lih pet utak mi ca. Na rav no, to ne }e bi ti ni ka kva ga ran ci ja da se mo `e do tro fe ja, jer Par ti zan ima za vid nu pred nost i sam od lu ~u je o svo joj sud bi ni.

iskre no je re kao tre ner Ro bert Pro si ne~ ki.

Sva kog ri va la po {tu je, isto je i sa ro man ti ~a ri ma, ali ba vi se sa mo svo jom eki pom.

- Do la ze nam te `i pro tiv ni ci, ali na do ma }oj sce ni sa mo se mi pi ta mo. Od nas sve za vi si. Ako mo ti vi bu du pra vi, ako

Mi ja to vi} do la zi u ^el si?

Biv { i sport s ki di r ek t or Real Ma d ri d a Pre d rag Mi jato vi} je dan je od mo gu }ih nasled ni ka Fren ka Ar ne se na u ^el si ju. Ar ne sen je jo{ u novem bru na ja vio da }e se sa tog me s ta po v u } i u ma j u i prihva t io je po s ao u Ham burgu. „Mar ka„ na vo di da je ^el si stu pio u kon takt sa le gen dom ju go slo ven skog fud ba -

la Pe |om Mi ja to vi }em. Cr no go rac je bio sport ski di rek tor Real Ma dri da od 2006. do 2009. godi ne i bio je glav na ka r i k a u do v o | e w u Ar j e n a Robe n a, Ve s li j a Snaj d e r a i Rafa e la ven der Var ta na Ber na beu.

Mi ja to vi }u je dat rok od dve ne de qe da raz mi sli i pri hva ti po nu du lon don skog klu ba.

Fal kao pre te kao Klin sma na Na pa da~ Por ta Fal kao obo rio je re kord Jir ge na Klin sma n a po bro j u po s tig n u t ih golo va u jed noj se zo ni u evro ku po vi ma.

Fal kao je bio stre lac go la za Por to na go sto va nju {pan -

iz pr vog me ~a pla si rao u fi na le naj ma sov ni jeg evrop skog tak mi ~e wa ko je je za ka za no za 18. maj u Da bli nu.

Fal kao }e u fi nal nom okr {a ju sa Bra gom ima ti {an su da po boq {a u~i nak, ko ji sa da

- Pro {ao sam mno go to ga le pog i ru `nog u fud ba lu, za to tvr dim da je sve mo gu }e u ovoj ne pred vi di voj igri. Ja ve ru jem da mo ` e m o do pr v og me s ta, iako mno gi sma tra ju da je pet ko la pre kra ja sve za vr {e no.

Ipak, za ni ma me sa mo Zve zda, da na sta vi mo sa do brim par tija m a i po b e d a m a, da tr k u u~i no mo {to ne iz ve sni jom -

bu d e m o po { to v a l i kon c ept igre ko ji ne me wa mo, on da je ja sno da smo bo qi tim i da mo `e mo do tri bo da. Za da tak na Ka ra bur mi ne }e bi ti lak, jer do ma }in na svom te re nu pru `a kva li tet ne par ti je, ose ti la je to i Voj vo di na - po ru ~io je Pro si ne~ ki.

Ve }ih ka drov skih pro ble ma ne ma.

JE LEN SU PER LI GA SRBIJE – 26. KOLO BE O GRAD: Par ti zan - BSK

Su bo ta BE O GRAD: OFK Be o grad - Cr ve na zve zda ^A ^AK: Bo rac - Voj vo di na LU ^A NI: Slo bo da Po int Se voj no - Ja vor

15 (Are na) 17 17

Ne de qa KU LA: Haj duk - Ja go di na ^A ^AK: Me ta lac (GM) - ^u ka ri~ ki BE O GRAD: Rad - Sme de re vo

17 17 17 (RTS)

Uto rak IN \I JA: In |i ja - Spar tak Zla ti bor vo da

(17)

1. Par ti zan

25

21

2

2

63:18

65

2. C. zve zda

25

20

2

3

46:13

62

3. Voj vo di na

25

18

5

2

40:10

59

4. Rad

25

12

9

4

33:15

45

5. Spar tak ZV

25

9

9

7

26:19

36

6. Ja vor

25

9

9

7

19:19

36

7. Sme de re vo

25

8

10

7

23:25

34

8. Slo bo da PS

25

9

7

9

28:31

34

9. OFK Be o grad

25

10

4

11

22:25

34

10. BSK Bor ~a

25

7

8

19

20:30

29

11. Bo rac

25

6

10

9

16:26

28

12. Ja go di na

25

7

6

12

19:26

27

13. In |i ja

25

5

5

15

23:41

20

14. Me ta lac

25

5

4

16

15:33

19

15. Haj duk

25

4

6

15

18:35

18

16. ^u ka ri~ ki

25

0

4

21

8:53

4

U 27. ko lu (14. i 15. ma ja) sa sta }e se - NO VI SAD: Voj vo di na Spar tak Zla ti bor vo de, KRA GU JE VAC: Me ta lac (GM) - In |i ja, BE O GRAD: BSK - Haj duk, BE O GRAD: ^u ka ri~ ki - Slo bo da Po int Se voj no, IVA WI CA: Ja vor - Par ti zan, JA GO DI NA: Ja go di na OFK Be o grad, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad, SME DE RE VO: Sme de re vo - Bo rac.

- Van stro ja su Evan dro i Ve {o vi}. Ro vi ti su Jev ti} i Mi ki} - ra por ti rao je Pro si ne~ ki a za tim iz dik ti rao ime na

star t e r a: Baj k o v i}, Nin k ov, Vi lo ti}, Li Adi, To {i}, Isah, Ka du, La zo vi}, Bor ha, Pe ro vi} i Ko ro man.

Z. Ran ge lov

UEFA o{tro ka `wa va Mu ri wa?

Mu ri wu pre ti stro ga ka zna od UEFA. Real, ako bu de po tre be, na ja vqu je `al bu Me |u na rod nom sport s kom su d u u Lo z a n i.@o z e Mu r i w o mo gao bi na red nih da na da se su o ~ i sa vr l o o{trom ka znom Evrop ske fud b al s ke uni j e (UEFA) zbog na pa da na su di je po sle pr ve po lu fi nal ne utak mi ce Li ge {am pi o na pro tiv Bar se lo ne (0:2). „Mar k a” pi { e da se Por tu gal cu ovaj put ne }e to le ri sa ti ne do li~ no po na {a we i da ga o~e ku je ka z na od ~ak se d am utak mi ca za bra ne vo |e wa eki p e na me ~ e vi ma pod okri qem UEFA. To prak ti~ no zna ~i da Mu @oze Muriwo, trener Reala ri w o na r ed n e se z o n e, ako osta ne na klu pi Re a la, ne - vo da sed ni na klu pi ima }e tek }e mo }i da vo di eki pu kroz od pr ve run de eli mi na ci ja, od grup nu fa zu tak mi ~e wa, a pra - nso no od fe bru a ra 2013.

On je je dan me~ su spen zi je ve} od ra dio. Zbog is kqu ~e wa u pr v oj utak m i c i po l u f i n a l a

ni je imao pra vo da sa klu pe vo di Real u re van {u na Nou Kam pu.

Mu ri wo je po sle po ra za u Ma dri du op tu `io UEFA da {ti ti Bar se lo n u i da Ka t a l on c i ima ju ve li ku po mo} od de l e g i r a n ih su d i j a.

Evrop ska ku }a fud ba la sma tra da je Por tu ga lac ovim iz ja va ma na ru {io ugled UEFA i da }e po me nu ta ka zna bi ti upo zo re we svim osta li ma ko ji su sklo ni sli~ nim ko men t a r i m a. Po j e d in c i iz Ni o na za la ga li su se i za ve }u ka znu od ~ak de set utak mi ca. „Mar ka” is ti ~e da se tre ner i Real ne }e ta ko la k o po m i r i t i sa ka znom. Uko li ko se ne pri hva ti `al ba Di sci plin skoj ko mi si ji, Real pla ni ra da tra `i po mo} i od Me |u na rod nog sport skog su da u Lo za ni.

NBA LI GA

Novi rekorder: Falkao (Porto)

skom Vi q a r e a l u (3:2) u re van{ utak m i c i po l u f i n a l a Li ge Evro pe. Por to se za hva qu ju }i ube dqi voj po be di (5:1)

dnevnik

c m y

16

iz no si 16 po go da ka, a osim to ga ~lan dr `av nog ti ma Ko lum bi je za be le `io je ove se zo ne jo{ tri asi sten ci je.

^e ki }a ri pu {ta ju re pre zen ta tiv ce Vest Hem ju naj ted spre man je da pu sti ~e tvo ri cu re pre zen ta ti va ca uko li ko klub is pad ne u ni `i rang. Je dan od vla sni ka Vest He ma Dej vid Gold re kao je da }e taj pre mi jer li ga{ do pu sti ti re pre zen ta tiv ci ma En gle ske da odu, uko li ko ~e ki }a ri ne iz bo re op sta nak u li gi.

- Ne bi bi lo fer tra `i ti od igra ~a da ugro zi sta tus re pre zen ta tiv ca ka ko bi igrao u dru go li ga {kom ran gu. To bi mo glo da ugro zi we go vu ka ri je ru - ka zao je Gold. Vest Hem u svo jim re do vi ma ima ~e tvo ri cu re pre zen ta ti va ca - gol ma na Ro ber ta Gri na, Me tjua Ap so na, Karl to na Ko la i naj bo qeg igra ~a Pre mi jer li ge u 2010. go di ni Sko ta Par ke ra.

Ar test osta vio Lej ker se na ce di lu Lej ker si }e u jed nom od naj va `ni jih me ~e va se zo ne bi ti osla bqe ni ne i gra wem Ro na Ar te sta, ko ji je ka `wen zbog uda ra wa igra ~a Da la sa Ho ze Hu a na Ba ree. Dvo stru ki uza stop ni {am pi o ni NBA li ge su u pro ble mu.

I to ve li kom! Eki pa Fi la Xek so na gu bi 2:0 od Da las Ma ve rik sa u po lu fi nal noj se ri ji plejofa Za pad ne kon fe ren ci je, a na red nu utak mi cu igra }e bez jed nog od naj bo qih igra ~a. Lej ker si }e po ku {a ti da se i{ ~u pa ju na vru }em te re nu u Tek sa su, ali bez Ro na Ar te sta ko ji je su spen do van i ne ma pra vo da igra jed nu utak mi cu. „^e tvor ka” Lej ker sa na pra vio je ne vi |e nu glu post u fi ni {u dru gog me ~a ka da je sa mo 24 se kun de pre kra ja ve} iz gu bqe ne utak mi ce uda rio igra ~a Da la sa Ho zea Ba reu i za ra dio is kqu ~e we, a ne {to ka sni je i su spen zi ju od ~el ni ka NBA li ge.

- Ron je bio star ter na 82 utak mi ce ove se zo ne i na svim utak mi ca ma plej-ofa, ta ko da }e se to de fi ni tiv no od ra zi ti na nas - re kao je tre ner Fil Xek son, ko ji se od mah po sle me -

~a u Los An |e le su po mi rio sa mo gu }om ka znom za svog igra ~a.

Da }e Ar test ne do sta ja ti Lej ker si ma u du e lu ko ji bi mo gao da pre l o mi wi ho vu se z o n u sve s tan je i La mar Odom, ko ji je ni kriv ni du `an u tom in ci den tu za ra dio no gu u pre po ne od stra ne Ar te sta.

- Mo ra mo bi ti opre zni {ta ra di mo na te re nu i ka kve od lu ke do no si mo. Da, ne do sta ja }e nam Ar test - re kao je Odom. Sam Ar test po sle tre nin ga ni je bio ras po lo `en za pri ~u o su spen zi ji.

No vi na ri ma je re kao Ron Artest (Lejkersi) da je sa mo fo ku si ran na utak mi cu, ko ju na kra ju ne }e Fil Xek son ima do bar iz bor igra ti. ka da je re~ o za me ni za Ar te sta.

- Bez re ak ci je. Ja sam spre man Ume sto we ga mo gao bi da pru `i da idem da qe i igram ko {ar ku. pri li ku naj bo qem {e stom igra @e lim da idem da qe. [ta mo `e ~u NBA li ge Me tu Barn su ili bi ti va `ni je od tre }e utak mi ce ve te ra nu Lu ku Vol to nu, ali - za pi tao se Ar test, ko ji je u tro fej ni tre ner ne `e li da ot samo dva i po mi nu ta raz go vo ra kri va kar te pre vre me na. sa no vi na ri ma ~ak osam pu ta - Zna }e te to su tra - re kao je pono vio: „Ide mo da qe”.

Xek son. Sam Ar test sma tra da

ni je uop {te va `no ko }e bi ti we go va za me na.

- Ov de se ne ra di o to me ko }e nam ne do sta ja ti, ve} {ta }emo ura di ti - is ta kao je on.

Ar test je na osam utak mi ca ovo go di {weg plej-ofa u pro se ku be le `io 10,5 po e na i sko ro pet sko ko va, uz mi nu ta `u pre ko 30 mi nu ta.

SPORT

dnevnik

EVROP SKO PR VEN STVO U FUD BA LU ZA IGRA ^E DO 17 GO DI NA

Or li }i i pe tli }i mi ro qu bi vo Sr bi ja – Fran cu ska 1:1 (1:1) IN \I JA: Gradski sta dion, gle da la ca 3.500, sudija Triconis (Gr~ ka).Strel ci: Mandi} u 40. za Srbiju, a Meit u 40. minutu za Francusku.@uti kartoni: Meleg, Popadi} (Srbija), Meit, Kalve, Laport (Francuska).

A gru pa

IN \I JA: Sr bi ja - Fran cu ska 1:1 (1:1) NO VI SAD: Dan ska - En gle ska 2:0 (2:0) 1. Dan ska 2. Fran cu ska 3. Sr bi ja 4. En gle ska

2 2 2 2

2 0 0 0

0 2 1 1

0 0 1 1

5:2 3:3 3:4 2:4

6 2 1 1

U tre }em ko lu 9. ma ja (po ne de qak) igra }e - NO VI SAD: Dan ska - Fran cu ska (17.15), IN \I JA: En gle ska - Sr bi ja (17.15).

SR BI JA: Latinovi}, Jak{i}, Marinkovi}, Todori} ( Sto ja no vi}), Na sti}, Po pa di}, Fi li po vi}, Ra da ko vi}, Meleg, Mandi} ( Markovi}), Ninkovi} (O`egovi}).

FRAN CU SKA: Nzau , Konte, Kalve, Laport, Mendi,Ture ( Nan`is) , Outs, Verklej (Labord), Jasije, Meit, Ale ( N Kusu).

Ka det ska re pre zen ta ci ja Srbije nije uspela ni u drugoj utakmici na Evropskom prvenstvu da zabele`i pobedu.

Zbog toga su srpskim de~acima ostale minimalne {anse

Ra dost na {ih igra ~a po sle da tog go la

da se se na|u me|u ~etri najboqe ekipe na prvenstvu. Mladi or lo vi, me |u tim, jo{ uvek imaju mogu}nosti da budu me|u ~etiri najboqa tima, ali i da

Dan ci u po lu fi na lu Dan ska - En gle ska 2:0 (2:0) NO VI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca 1082. Sudija: Delferijer (Belgija). Strelci: Fi{er u 13. i Zohore u 21. minutu. @uti karton: Durmi{i (Danska).

DAN SKA: Korh 7, Akvist 7, Holst 7, Johanesen 7, Durmi{i 7, Olsen 7 (Hajberg -), Norgard 7, Kristijansen 7, Zohore 8 (Poulsen -), Fi{er 8 (Sorensen -), Amanakva 8.

EN GLE SKA: Pikford 6, Kausins 6, Smit 6, Lundstrem 6, ^aloba 6, Sterling 6 (Klejton 6), Pouvel 6, Houp 6 (Morgan 6), magri 6, Redmond 6 (Hen{el 6), Targot 6.

Danci su o~itali Englezima lekciju i posle 2. kola obezbedili prvim mestom u A grupi plasman u polufinale EP. Prvi gol postigao je Fi{er zakucav{i loptu u ra{qe s dvadesetak metara. Isti igra~ je osam minuta kasnije asistirao Zohoreu za pobedu Danaca. Englezi su najbli`i pogotku bili u 61. minutu kada je Klejton pogodio pre~ku, a Danci su u fini{u propustili dve prilike da pobedu u~ine jo{ ubedqivijom.

S. Sa vi}

budu u~esnici Svetskog prvenstva u Meksiku.

Ni u me~u sa Francuskom, kao i pre tri dana protiv Dan ske, na {i ka de ti ni su osta vi li ube dqiv uti sak.

Sna`niji i br`i Francuzi su ceo tok me~a imali kontrolu nad igrom i diktirali tempo.

Selektor Srbije Milovan \ori} protiv Francuske je uveo pet novih igra~a u odnosu na utakmicu u Novom Sadu, ali ni to ni je po mo glo da na{ tim osta vi po voq ni ji utisak. \ori} je u {pic poslao dvoji cu fud ba le ra, ali su svi ostali uglavnom igrali defanzivno i daleko od protivni~kog gola. Zato je odbrana Francuske lako izlazila na kraj sa na{im napada~ima.

Do raspleta u A grupi do}i}e u posledwem, tre}em kolu, kada Srbija igra protiv Engleske, a Danska }e biti protivnik Francuske.

PO SLE PLA SMA NA SRP SKIH OMLA DI NA CA NA [AMPIONATU EVROPE

Sva kog mo gu da po be de Dejan Govedarica, selektor omladinske reprezentacije Srbije (fudbaleri do 19 godina) koja se do sada jedina kvalifikovala za [ampionat Evrope u Rumuniji (od 20. jula do 1. avgu-

i Moldaviju sa 5:0, a izgubili su na startu od Velsa sa 2:3.

- Verovao sam u ekipu i nisam mnogo brinuo posle poraza od Velsa – rekao je Govedarica. - Mogu svakoga da pobe-

De jan Go ve da ri ca

sta), izjavio je da veruje u ovu generaciju i da ovaj tim mo`e svakoga da pobedi.

Srpski omladinci su u grupi u Norve{koj osvojili prvo mesto pobediv{i Norve{ku sa 3:0

de i ova selekcija spada u deset najboqih u Evropi. Prvo mesto u Norve{koj dobija na te`ini jer nismo bili kompletni, a i igrali smo na ve{ta~koj travi.

Govedarca je istakao da plasman na E[ ovim mladi}ima mnogo zna~i za karijeru.

- Igra}e sa najkvalitetnijim evrpskim selekcijama, {to je u tom uzrastu veoma bitno i dobra je odsko~na daska ka kvalitenim klubovima. Dao sam {ansu svim igra~ima koje sam poveo, drago mio je i {to je u wihovoj igri dominira napada~ka crta i {to su `eqni golova. Nenad Luki}, nekada{wi igra~ Teleoptika sada ~lan Lokomotive iz Plovdiva, je postigao {est pogodaka, bio pravi vo|a napada i najboqi strelac turnira – saop{tio je Govedarica.

Spisak u~esnika Prvenstva Evrope u Rumuniji bi}e poznat 5. juna, jer se ~ekaju ishodi me~eva u jo{ {est grupa. @reb je 8. juna u Bukure{tu.

- Pripreme }emo po~eti po~etkom jula i planiram najmawe dve prijateqske utakmice sa selkcijama koje se ne budu kvalifikovale za Prvenstvo Evro pe. Ma li hen di kep je {to se utakmice ne igraju u ve~erwim terminima, mora}emo da se pripremimo za sunce i vru}inu, ali kako svima – tako i nama – istakao je Govedarica.

subota7.maj2011.

17

VOJ VO DI NA DA NAS IGRA U ^A^ KU

Pod mla |en tim za isti ciq Imaju}i u vidu da ih 11. maja u finalu Kupa Srbije ~eka istorijska {ansa za osvajawe trofeja, u FK Vojvodina trudili su se da rasporede snage za taj i dana{wi prvenstveni me~ u ^a~ku.

Borac je tradicionalno neugodan rival za Vojvodinu kraj Morave, a naro~ito }e to biti danas, kada uvidi da }e naspram sebe imati tim koji u ovoj sezoni u me~evima za bodove jo{ nije igrao zajedno. [ef stru~nog {taba Novosa|ana Zoran Milinkovi}, me|utim, ima puno poverewe u igra~e kojima }e ukazati {ansu.

- Ne `elimo da rizikujemo s po vre|enim igra~i ma po put Abubakara, Lazeti}a i Trajkovi}a. Pavlovi} mora da pauzira zbog `utih kartona, a odmori}emo jo{ po nekog igra~a. Bez obzira na sve, na{ ciq se zna.

Poku{a}emo da pobedimo Borac - rekao je Milinkovi}, najaviv{i da }e na golu debitovati omladinski reprezentativac Filip Pajovi}, koji je zimus na pripremama u Crnoj Gori u vi{e navrata pokazao da se radi o perspektivnom ~uvaru mre`e.

S kapitenskom trakom na ruci drugove }e danas predvoditi Slobodan Medojevi}.

- Ciq svakog igra~a koji pro|e pionirsko-omladinsku {kolu Vojvodine je da zaigra za prvi tim, a potom i da ponese kapitensku traku. Ponosan sam na tu ~iwenicu i uveren da mo`emo da odigramo dobru utakmicu i da izborimo povoqan rezultat istakao je Medojevi}.

Na konkretno pitawe - da li bi bio zadovoqan nere{enim rezultatom u ^a~ku, s obzirom na sastav koji namerava da izvede, Milinkovi} je diplomatski odgovorio:

Slo bo dan Me do je vi} i Mi ro slav Ste va no vi}

- Unapred ne bih bio zadovoqan remijem, ali ne bih bio ni nezadovoqan.

Fudbaleri Vojvodine ju~e su krenuli na put u ^a~ak, a me|u putnicima su i omladinci koji su nedavno licencirani, poput Slijep~evi}a, Poletanovi}a, Sila|ija, Radoje i Sprema, a da li }e neko od wih dobiti prili-

Fo to: F. Ba ki}

ku da debituje za prvi tim u zvani~nom me~u, zavisi}e od razvoja doga|aja na terenu.

O~ekuje se da Vojvodina danas po~ne me~ u sastavu: Pajovi}, S. Novakovi}, Karan, M. Novakovi}, Nestorovi}, A|uru, Stevanovi}, Medojevi}, Jao, Bilbija, Katai.

S. Sa vi}

18

sport

subota7.maj2011.

@ENSKI RUKOMETNI KLUB VOJVODINA NA DOBROM PUTU

dnevnik

@REB FINALNOG TURNIRA KUPA ZA RUKOMETA[E

Ku ca ju na pr vo li ga {ka vra ta Pet kola pre kraja, posle sjajne pobede nad Kikindom 2 u predivnom ambijentu i jo{ lep{oj atmosferi koja odavno nije vi|ena na drugoliga{kim utakmicama, rukometa{ice novosadske Vojvodine od{krinule su vrata prvoliga{kog dru{tva. Izabranice Dragana Kuki}a zaposele su vrh tabele drugoliga{kog severa i na dobrom su putu da tu i ostanu do kraja sezone, a samim tim i plasiraju se u vi{i rang, ~ime bi posle dugo vremena novosad-

{ali smo uslove za rad, sa dva tre nin ga sed mi~ no do {li smo na deset, a i organizacijski smo ja~i. Nadam se da }e to neko prepoznati i pridru`iti nam se u na{im nastojawima da u Srpskoj Atini ponovo za`ivi `enski rukomet.

Zahvalio bih se na podr{ci na {im na vi ja ~i ma „Du reks bojsima„, koji su po{tovaoci `enskog rukometa i koji nas prate na gotovo svim utakmicama. Ono {to je va`no je i to da je uprava, sa @eqkom ^olakovi}em na ~elu, ostvari la iz u zet ne kon tak te sa

S ju~era{weg `rebawa u Novom Sadu

Fo to: F. Ba ki}

Voj vo di na – Par ti zan, Zve zda – Ko lu ba ra

Rukometni klub Vojvodina @elezni~ar doma}in je zavr{nog turnira Kupa Srbije, koji }e se 14. i 15. maja odr`ati u Novom Sadu u hali na Slanoj bari.

Ju~e je u Novom Sadu, u Spensu, odr`an `reb za polufinale u

kome }e se sastati Crvena zvezda - Kolubara i Vojvodina @elezni~ar - Partizan. [ef stu~nog {taba Vojvodine @elezni~ar \ura| Trbojevi} optimista je i pored ~iwenice da }e u polufinalu za ri-

vala imati ekipu Partizana. O kvalitetima Partizana ne treba tro{iti re~i. To je trenutno najboqa ekipa u dr`avi. Iskreno, jedva ~ekam duel sa crno -belima i uveren sam da }e moji momci dati svoj maksimum i iz-

Jev ti}: Mo glo je i dru ga ~i je Sne `a na Tu feg xi} (Cr ve na zve zda): - Nisam dovoqno kompetentna da detaqno analiziram protivnika kao {to bi to u~inio na{ trener Butulija, ali smo zadovoqni `rebom. Mislim da smo dobro pro{li i da }emo igrati u finalu.

Vla da Pa vlo vi} (Ko lu ba ra): - Pri`eqkivali smo za rivala u polufinalu Zvezdu, {to se i dogodilo.Verujem da }emo igrati zavr{nu utakmicu.

Sa {a Bla go je vi} (Par ti zan): - Zahvalio bi doma}inu na srda~nom do~eku i gostoprimstvu. Ekipa koja `eli do trofeja ne mo`e da bira rival u

Na dobrom putu: rukometa{ice Vojvodine

ski `enski rukomet iza{ao iz zape}ka.

Ovaj uspeh mladih Novosa|anki nije do{ao preko no}i, o ~emu svedo~i wihov direktor Dejan Perkovi}: - Ovo je samo posledica dugoro~nog i kontinuiranog rada. Pre ~etiri godine kada sam preuzeo ovaj klub bio je pred ga{ewem. Ciq nam je bio da se konsolidujemo i da za ~etiri godine zaigramo u prvoliga{kom dru{tvu. Jo{ pet kola nas deli od tog ciqa, gde je potrebno da poka`emo sve ono {to nas je krasilo do sada: borbenost, po`rtvovanost, jedinstvo i sjajna atmosfera - ka`e Perkovi}.

Ono {to je najva`nije je to da je klub oja~ao u svim segmentima.

- Pokrenuli sm {kolu rukometa, gde su neke igra~ice zahvaquju}i radu i kvalitetu ve} uspele da izbore status pr vo tim ke. Ta ko |e, po boq -

svim rukometnim strukturama u Srbiji - isti~e Perkovi}.

Trener Novosa|anki Dragan Kuki} ponosan je na svoje izabranice, s kojima je tokom tro go di {weg ra da us peo da postigne odre|eni kvalitet i zakuca na vrata Prve lige.

- Ono {to smo zacrtali uspeli smo da ostvarimo pet kola pre kraja. Sve derbije smo re{ili u svoju korist, istina ostale su nam jo{ dve te`e utak mi ce, ali ako bu de mo imali isti pristup kao {to smo to imali protiv direktnog rivala Kikinde, kada je to bila rapsodija na{e igre.

Me|utim, i u ostalim utakmicama moramo da imamo maksimalan pristup, jer nema opu{tawa ni protiv slabijih rivala. Na dobrom smo putu da afirmi{emo `enski rukomet u Gradu i da budemo nosioci wegovog razvoja - nagla{ava Kuki}.

J. Gali}

polufinalu.Nadao sam se da }emo izbe}i Vojvodinu, ali {ta je tu je. Da}emo sve od sebe da pehar odnesemo u Beograd.

Dar ko Jev ti} (Voj vo di na @e le zni ~ar): - @eqe uo~i izvla~ewa su bile malo druga~ije od ishoda `reba. Partizan je sigurno najboqa ekipa na ovim prostorima ovog momenta. Na nama je da {to boqe pripremimo ekipu, rasteretimo igra~e pritiska i uz pomo} navija~a poku{amo da izborimo finale, gde bi nas sigurno o~ekivao lak{i posao.

PRVA @ENSKA LIGA

Su per li ga {ka par ti ja In |ij ki @elezni~ar MC – Napredak 25:22 (12:11) IN \I JA: Sportska hala. Gledalaca: 200. Sudije: Jelena Vrane{ i Katarina Bogdanovi} (obe iz Beograda). Sedmerci: @elezni~ar MC 7 (3), Napredak 3 (2). Iskqu~ewa: @elezni~ar MC 8, Napredak 16 minuta. @E LE ZNI ^AR: I. Popovi} (1 odbrana), Cveti}, S. Popovi} 1, Jak{i} 1, Predojevi} 2, Vasi} 4 (2), Drowakovi} 6 (1), Rupi} 2, Pajki}, Garovi} 4, Jezdi} (5 odbrana), Orlovi}, Mili} 1, Ran~i} 4.

NA PRE DAK: Milo{evi} (1 odbrana), @ivkovi}, Vasi} 3, M. Milenkovi} 2, Lukovi} 1, Arsi} 3, Bek~i}, Tomi} 2, Be}irbegovi}, K. Milenkovi}, ^airovi} 6 (2), Jovanovi} (11 odbrana, 1 sedmerac), Obreni} 5.

Posledwu prvoliga{ku utakmicu teku}eg prvenstva pred svojim navija~ima doma}e rukometa{ice su tek u dramati~noj zavr{nici, ipak,

KUP ZA DAME

Za je ~ar bra ni tro fej Jagodina }e danas i sutra biti doma}in zavr{nice nacionalnog Kupa za rukometa{ice. Trofej brani ekipa Zaje~ara, koja }e u prvoj polufinalnoj utakmici, od 17 ~asova, odmeriti snage sa Naisom.

Od 19.30 Ba~ka Palanka Nopal za finale igra sa doma}inom, ekipom Jagodine. Finale je predvi|eno za sutra u 19 ~asova,uz direktan TV prenos na drugom kanalu RTS-a.

J. G.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Pr va li ga Sr bi ja - NOVI SAD: Novi Sad - Sin|eli}, SOMBOR: Radni~ki - Mladi radnik, ZREWANIN: Banat Kolubara, ZEMUN: Zemun Dinamo, BEOGRAD: BASK Proleter, Be`anija - Teleoptik, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Mladost (L).

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Srp s ka li g a Voj v o d i n a NOVI KOZARCI: Sloboda Veternik Viskol, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Solunac, ^ELAREVO: ^SK Pivara Mla dost (BJ), PE ]IN CI: Dowi Srem - Kikinda, TEMERIN: Sloga - Dolina, APATIN: Mladost - Cement, VR[AC: vr {ac - Tek sti lac Ites.

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Voj vo |an ska li ga is tok BA^KA TOPOLA: Ba~ka To-

pola - Dinamo, BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Radni~ki (Z), ADA: AFK - Budu}nost (SC), BAJMOK: Radni~ki - Kozara, SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Spartak (D).

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Voj vod |an ska li ga za pad SIVAC: Polet - Ba~ka (BP), ZMAJEVO: Obili} - Dunav, NOVI SAD: Crvena zvezda Indeks, NOVI BANOVCI: Omladinac - Mladost (T), SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Jugovi}, RUMA: Prvi maj - Sloga Radni~ki(Erdevik).

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da BE^EJ: Be~ej Old gold -@SK, VRBAS: Vrbas - Jedinstvo, SRBOBRAN: Srbobran - Stari Grad.

Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

boriti plasman u finale - rekao je Trbojevi}. [ef stru~nog {taba Partizana Aleksandar Brkovi} uveren je da wegov tim mo`e do pehara.

- Da bi osvojili trofej moramo da pobedimo dve od tri ekipe na turniru. Nezgodno je to {to igramo protiv Vojvodine koju veoma respektujem. Doma}in }e biti u prednosti jer igra na svom parketu i pred svojim navija~ima, ali sam uveren da mo`emo do trofeja - jasan je Brkovi}.

Polufinalne utakmice su na programu 14. maja, Crvena zvezda i Kolubara po~iwu svoj me~ u 17.30, a Vojvodina @elezni~ar i Partizan u 20 ~asova. Finale je 15 . maja, a po~etk zavisi od TV prenos.

I. Grubor - J. Gali}

Grad ska li ga No vog Sa da BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Sirig.

Utakmica po~iwe u 16.30 ~asova.

Rukomet Superliga za mu{karce - NOVI SAD: Vojvodina @elezni~ar - Priboj (20), SMEDEREVO: Smederevo DU Integral Vrawe (18), KUR[UMLIJA: Planinka Prolom voda - Dinamo (19), [ABAC: Metaloplastika - Jugovi} Unimet (19), LAZAREVAC: Kolubara - Crvenka (19.30), PO@AREVAC: Po`arevac - Radni~ki (19).

Prva mu{ka liga - VRBAS: Vrbas Karneks - Rudar (19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Proleter Naftagas (20), NOVA VARO[: Zlatar - Mokra Gora (19.30).

Prva `enska liga - PIROT: Pirot - Halas Jo`ef (18),

ZREWANIN: Proleter Superprotein - Metalac A.D. (18).

Druga mu{ka liga, sever FUTOG: Metalac AV - Potisje Pleteks (20), @ABAQ: @SK Radni~ki ([) (19), BANATSKO NOVO SELO: Banatski Karlovac - Ruma (17.30), KA^AREVO: Jedinstvo - Apatin (19), JA[A TOMI]: Hercegovina - Hajduk (19.30), Druga `enska liga, sever KIKINDA: Kikinda 2 - Ravangrad (18).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - BE[KA: Hajduk - Kikinda (19), RI\ICA: Dalmatinac Omladinacf (19), ^ESTEREG: Napredak - PIK Prigrevica (19), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Grafi~ar (19).

Prva vojvo|anska `enska liga - E^KA: Jedinstvo - Mileti} (17.30), FEKETI]: Jadran Lider - Dolovo (14), KOVIN: Radni~ki - Spartak (17).

re{ile u svoju korist. Imale su naj~e{}e minimalnu rezultatsku prednost u prvih 30 minuta, bilo je ~ak sedam izjedna~ewa pa je igrano jedan za jedan. Uporne go{}e su, me|utim, po~etkom drugog poluvremena pre{le u vo}stvo, stigle su do 18:21 ali su, na kraju, pobedu ~estitale rukometa{icama novog superliga{a. Veoma agresivno su zaigrale u fini{u me~a, po`elele su da iznenade favorizovane doma}e rukometa{ice, u~inile nekoliko te`ih prekr{aja, pa su 4 minuta imale dve rukometa{ice mawe na parketu pa su morale da se pomire sa porazom.

Istakle su se Vasi} i Predojevi} u doma}em, a Tomi} i Jovanovi} u gostuju}em timu. Su|ewe je bilo dobro.

Da. Vi}enti}

SPORT

dnevnik

subota7.maj2011.

19

SUTRA STARTUJE FINALE PLEJ-OFA

DVE LEPE AKCIJE VOJVODINE NS SEME

Voj vo di na ne ma {ta da iz gu bi

To ja gin tur nir u Pe trov cu, a re pre zen ta ci ja u Spen su

Start finala plej of u redovima vaterpolista Vojvodine se mirno o~ekuje. Posle pobede nad Crvenom zveodom u majstorici, u fenomenalnom ambijentu bazena na Slanoj bari i TA[-u, ovogodi{wi ciqevi Novosa|ana su ostvareni, a {to i ne re}i i preba~eni: dva finala u Srbiji (Kup i prvenstvo), drugi krug Evrolige. Pogotovo ako se zna da je ove godine Vojvodina startovala sa novom ekipom, jo{ mla|om, bez pet standardnih prvotimaca iz sezone

Tu su, pored Proreka, u ravni sa nama, mo`da i ja~i. Na nama je da pru`imo maksimum, da odigramo {to boqe pa da vidimo gde smo. Pozitivne promene u na{em timu su da se posle vi{emese~ne povrede vratio Sr|an Vuksanovi}. Posledwih dana je trenirao punom parom i `elimo da vidime wegove trenutne mogu}nosti. O~ekuje lep vaterpolo i na{u veoma dobru igru.

Rezultat nam nije imperativ, jer Partizan je Partiza, i sve {to uradimo dobro smo uradili - ka`e trener Dejan Stanojevi}.

Povratnik Sr|an Vuksnovi} je spreman da posle vi{emese~ne pauze odigra mo`da najva`niju ugakmicu u svojoj dosada{woj karijeri.

- Ve} ~etiri meseca sam van vaterpola. Povreda mi jeuzela ovogodi{wu sezonu. Treniram ve} mesec dana i u pravom trena`nom procesu sam, ali trening je jedno a utakmica, pogotovo sa Partizanom, je drugo. Nastoja}emo da pru`imo {to dostojniji otpor pa neka rezultat na kraju ka`e ko je boqi - rekao je Vuksanovi}.

Marko Matovi} je u majstorici sa Crvenom zvezdom pru`io veoma dobru igru.

- Igra}emo rastere}eno, nema presije. Sa Crvenom zvezdom smo zavr{ili neke na{e ciqeve, tako da ovi me~evi sa Partizanom }e pokazati gde smo u odnosu Dejan Stanojevi}, trener Vojvodine na kipu koja se s 2009/10. i bez povr|eenog Sr|apravom ubraja me|u najja~e u na Vuksanovi}a. Ovogodi{wi Evropi. Proba}emo da se nadirezultati su sjajniji i kao {lag gravamo, da pru`imo svoj trena tortu im do|e finale sa nutni maksimum, da poka`emo Partizanom, koje po~iwe sutra, da ovogodi{wi rezultati nisu u doma}em prvenstvu. slu~ajni. Oni jesu favoriti, - Nema mnogo {ta da se ka`e, ali i }emo pokazati da smo sa zna se ko je Partizan, a zna se pravom druga ekipa u Srbiji gde smo mi. Priznajemo im ulogu istakao je Matovi}. favorita, ja~i su u svim segmenPrvi finalni me~ igra se sutima vaterpola. Pa ~ak u onome tra u 19.15 ~asova na Bawici. {to krasi na{u igru, plivawe.

G. Malenovi}

Kao i prethodnih godina, zavr{etak seniorskog {ampionata ne zna~i i kraj akcija za OK Vojvodina NS seme, kako organizacionih tako i takmi~arskih. Osim finalnih turnira dr`avnog prvenstva za mla|e kategorije, organizuje se tradicionalni Memorijal „Du{an Tojagi} Tojaga”, kao i revijalni me~ sa seniorskom reprezentacijom Srbije.

Od pro{le godine na Tojaginom turniru takmi~e se mladi odbojka{i {to se pokazalo kao pun pogodak.U Sportskom centru Slana Bara nadmetalo se pro{log prole}a {est kadetsko-juniorskih selekcija iz Austrije, Bugarske, Slovenije, Crne Gore i Vojvodina.Da podsetimo, trijumfovala je Podgorica, u uzbudqivom finalu savladala je Vojvodinu 3:2.

Ove godine Memorijal „Du{an To ja gi} To ja ga„ (Sme~ kup 2011 – tur nir od boj ka {kih nada) odr`a}e se danas i sutra (7. i 8. maj) u Ba~kom Petrovcu, a u~estvova}e ~etiri zaista talentovane ekipe: Lubqana (mlada selekcija Slovenije), Podgorica (selekcija Crne Gore), Teheran (kadetska selekcija Irana) i Vojvodi na NS se me. Pr vog da na igra}e se po sistemu svako sa

Reprezentacija Srbije gostuje Vojvodini NS seme

sva kim, a dru gog igra }e se utakmica za tre}e mesto i finale. Osim ekipnih nagrada, bi}e dodeqena i pojedina~na priznawa za najboqeg libera, pri ma ~a, blo ke ra, ser ve ra, sme~era, tehni~ara i najboqeg igra~a turnira.

Treba napomenuti da }e publika u Ba~kom Petrovcu mo}i na delu da vidi neke od najtalentovanijih igra~a Evrope, nosioce medaqa za me|unarod nih tak mi ~e wa (iz me |u

I drugo kolo Kupa Srbije u ga|awu malokalibarskim oru`jem odr`a}e se ovog vikenda na streli{tu u Novom Sadu.

Organizator takmi~ewa je

trijom Grgi}em... Drugog dana takmi~ewa, kao gost, nastupi}e i olimpijski {ampion Slovenac Rajmond Debevec.

Danas }e se odr`ati takmi~ewe za juniore i seniore u disci-

SVETSKO PRVENSTVO U TEKVONDU

Mi li ci Man di} bron za Srpska predstavnica na Prvenstvu sveta u tekvondu Milica Mandi} osvojila je bronzanu medaqu.

To je naj ve }i uspeh srpskog `enskog tekvonda. Milica }e biti u ~etvoro~lanom timu Srbije koji }e se u junu boriti na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine.

Milica Mandi}

Kup No vog Sa da Nemawa Mirosavqev

Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790.

Za razliku od prvog kola, na drugom }e nastupiti svi na{i najboqi strelci, predvo|eni reprezentativcima Nemawom Mirosavqevim, Stevanom Pletikosi}em, Draganom Markovi}em, Andreom Arsovi}, Ivanom Maksimovi}, Damirom Mikecom, Andrijom Zlati}em, Dimi-

plini MK pu{ka 60 le`e}i u mu{koj i `enskoj konkurenciji, kao i u MK pi{toqu slobodnog izbora za mu{karce. Sutra su na programu nadmetawa u MK pu{ci trostav za mu{karce i `ene. Oba dana takmi~ewa po~iwu u 9 ~asova na MK streli{tu kod benzinske pumpe AVIA (Put [ajka{kog odreda 1a).

G. M.

Petrovca do}i u Novi Sad i gledati revijalni me~ izme|u reprezentacije Srbije i Vojvodine. Utakmica pod nazivom Susret {ampiona igra se ve~eras u maloj sali i po~iwe u 20 ~asova. Ekipe }e nastu pi ti pod ime ni ma No vi Sad i Beograd, treneri }e biti Nikola Salati} i Igor Kolakovi}, a tokom utakmice bi }e iz vu ~en sre} ni do bit nik skutera, u nagradnoj igri novosadskog kluba. @EN S KA KA D ET S KA RE P RE Z EN T A C I J A SR BI JE DA NAS IGRA PO LU FI NA LE EP S TUR KI WA MA: Da nas }e `en ska od boj ka {ka ka det ska re pre zen ta ci ja Sr bi je sa se lek ci jom do ma }i na od lu ~i va ti o me da qi na Evrop skom pr ven stvu u Tur skoj. U B gru pi na {e de voj ke za u ze le su pr vo me sto, a u po sled wem me ~u po ra `e ne su od Tur ki wa (3:1), pa im `reb ni je bio na klo wen i za pro tiv ni ka u po lu fi na lu do bi le su se lek ci ju ko ja ih je po ra zi la.

Na {e ka det ki we su po ka za le da spa da ju u od boj ka {ki vrh Sta rog kon ti nen ta, a ne ma sum we da }e ^i ki riz, Bu {a, Ya mi} i osta le na }i na ~in da nad vi se do ma }u se lek ci ju i do mog nu se bor be za zla to.

U po lu fi na lu se sa sta ju: Sr bi ja - Tur ska (16.30), Ita li ja - Ne ma~ ka (19 ~a so va po na {em vre me nu).

M. R.

DRUGO KOLO KUPA SRBIJE MK ORU@JEM

Eli ta u No vom Sa du

osta lih, i ka det ske pr va ke Evrope Milana Kati}a i Mihajla Stankovi}a). Nema sumwe da }e Ba~ki Petrovac biti sjajan doma}in, jer je nekoliko puta iza{ao u susret ekipama Vojvodine ove sezone, ~ak i prvom timu, kada nije bilo termina u Spensu, te su u novosad skom klu bu sa za do voq stvom prihvatili da ba{ tu organizuju Tojagin memorijal.

U~esnici turnira }e nakon svojih subotwih utakmica iz

Kajak i kanu klub Liman danas }e biti doma}in Kupa Novog Sada, uz svesrdnu pomo} prijateqa Impuls hemije, Selekta [peda, Indiga, Eho ordinacije i Brodokomerca.

Takmi~ewe u kajaku i kanuu odr`a}e se ispred KKK Liman, na Ribarskom ostrvu - ulaz u [odro{ sa po~etkom u 10 ~asova, uz u~e{}e preko 250 takmi~ara iz 20 klubova, razvrstanih u ~etiri kategorije.

Nema sumwe da }e posebnu pa`wu privu}i trke juniora i juniorki, ~lanova reprezentacije Srbije koji su ostvarili zapa`en uspeh na pro{logodi{wem Kupu evropskih nada u Pje{tanu, zatim trka K-1 na 200 m u seniorskoj konkurenciji, uz u~e{}e reprezentativaca iz vode}ih klubova u dr`avi, kao i trka K-1 na 2.000 m za seniorke, trku izdr`qivosti i takti~ke spremnosti.

Start prve trke je u 10, a program traje do 14 ~asova.

J. G.

20

Н

GLOBUS

subota7.maj2011.

dnevnik

Данас, мајко, жениш свога пса

ајскупље псеће венчање у Британији коштало је невероватних 20.000 фунти, пише „Телеграф”. Луиза Харис (32) испрсила се за церемонију којој је при-

суствовало 80 гостију, како би уприличила венчање јоркширских теријера Лоле и Маглија. Млада је носила хаљину Мишел Окс вредну 1.000 фун-

ти, украшену са 1.800 „сваровски” кристала. Од накита је носила бисерну огрлицу вредну 400 фунти, минијатурне наруквице од по 250, и поводац са „сваровски” кристалима чија је цена 350 фунти. Цвеће је коштало 1.000, услуге декоратера и дизајнера 3.400, и обезбеђење још 400 фунти. Луксузна церемонија одржана је у Бредвелу, у Есексу, а само изнајмљивање простора за псеће венчање коштало је 2.500 фунти. Луиза је дотерала и своја друга два теријера, Лулу и Лерија, који су послужили као деверуша и паж. „Ништа није превише добро за моје псе. Они су зенице мог ока и обожавам да трошим новац на њих”, рекла је Харисова.

Ш

Милијардер постао стјуардеса

ведски редитељ Јоханес Нихолм снимио је кратак филм у којем главну улогу игра његова једногодишња ћеркица Хелми. Филм „Лас Палмас”, који траје један минут, говори о средовечној жени (коју игра Хелми) на крстарењу до Канарских острва. За потребе снимања филма редитељ је направио мали сет са столовима и столицама за које је сместио остале глумце - лутке.

М

илијардер Ричард Брансон изгубио је опкладу са власником авиокомпаније „Ер Азија” Тонијем Фернандезом и мораће јавно да обрије ноге и да послужује у авиону као стјуардеса. Победник аукције у хуманитарне сврхе мораће да издвоји најмање 650.000 долара за част да га услужи оснивач и власник компаније „Вирџин атлантик”. Брансон и Фернандез су се опкладили да ће њихови тимови из Формуле 1 сезону завршити на листи испред оног другог, а да ће онај ко изгуби бити стјуардеса у компанији победника. Фернандезов тим нашао се за два места изнад Брансоновог тима. „Као запослени компаније ‘Ер Азија’ Ричард ће морати да се повинује стандардима, а у то спада и бријање ногу. Сматрао сам да ће бити боље да укључимо и неке од путника и да прикупимо новац за хуманитарне сврхе, тако да ће Брансона обријати онај ко победи на аукцији”, рекао је Фернандез. Надметање ће се дешавати пре поласка авиона „Ер Азије” са аеродрома у Лондону и победник ће бити позван да обрије Брансона када он буде представљен као стјуардеса „Ер Азије”. Карта у једном правцу на лету током којег ће бити организована и мађионичарска представа и жива свирка, кошта седам и по хиљада долара. Фернандез је нагласио да ће Брансону дозволити да задржи браду, али се очекује да ће Брансон (60) обути високе потпетице и ставити шминку.

Пијана беба растурила кафану

У

Голо венчање

Аустрији је 250 гостију на венчању остало без речи када су се младенци појавили као од мајке рођени. Мелани (26) и Рене Шакнер (31) желели су да њихово венчање буде заиста незаборавно, па су гостима приредили призор који многи од њих дуго неће заборавити. Обоје су на венчање дошли потпуно голи - млада је имала само традиционални вео на глави, а младожења цилиндар. Церемонија је одржана у Фелдкирхену, а младенци су били голи и у општини, и на забави у оближњем замку. „Драго ми је што сам уштедела на венчаници, оне умеју да буду бесмислено скупе. Овако, нико неће заборавити мој ‘стајлинг’, а био је за џабе”, рекла је млада.

У

Надрндани маторци

гро же ни је зик у Мек си ку не ста ће за то што по след ња два чо ве ка ко ја га зна ју од би ја ју да раз го ва ра ју је дан са дру гим. Два по след ња жи ва чо ве ка ко ји теч но при ча ју аја па не ко је зик су у сва ђи и не раз го ва ра ју, пи ше „Деј ли мејл”. Ма ну ел Се го ви ја (75) и Иси дро Ве ла ске сто (69) жи ве уда ље ни је дан од дру го га не ко ли ко сто ти на ме та ра у јед ном мек сич ком се лу, али већ де це ни ја ма ни су раз ме ни ли ни реч. Ан тро по лог лин гви сти ке Да ни јел Су слак са Уни вер зи те та у Ин -

ди ја ни ре као је за „Деј ли мејл” да се два стар ца ни ка да ни су сла га ла. „Ма ну ел во ли да се сва ђа и под ба да дру ге, док је Иси дро ми ран, рет ко из ла зи и ни је на ро чи то дру штвен”, ре као је он. Ме шта ни твр де да су се два стар ца ве ро ват но „крв нич ки” по сва ђа ла пре не ко ли ко де це ни ја, али да ни је дан од њих ни ка да ни је от крио раз лог за што не ко му ни ци ра са оним дру гим. У све ту по сто ји око 6.000 је зи ка, али про це њу је се да ће се тај број пре по ло ви ти у на ред них 100 го ди на.

И

Радња се дешава у бару, где Хелми, након што попије своје пиво, маргариту и неколико жестина, крене да краде пиће и храну од осталих посетилаца бара. На крају, као код већине људи који су попили коју више, Хелми, односно средовечна, пијана жена, завршава на поду кафане. Видео „пијане” бебе за два месеца погледало је седам милиона људи.

Кад шестогодишњак крене у набавку

ако би се очекивало да је кренуо бициклом, не, неименовани дечак из Орегона је одлучио да по намирнице за ручак оде маминим комбијем... Клинац, којег је мајка оставила самог у стану, након што је огладнио, одлучио је да сам крене у набавку. Узео је кључеве од комбија, нешто новца и пошао... Током вожње до маркета оборио је неколико поштанских сандучића, возио погрешном траком и сударио се са камионетом... На срећу, прошао је без повреда, а жена која је возила камионет задобила само лакше повреде, док ће мамин комби морати код мајстора.

Истрага о овом случају још увек траје па није познато да ли

ће и против кога бити поднесена кривична пријава.

Најслађа матурска хаљина на свету

У

ченица једне средње школе у Висконсину у Америци Тара Фреј, има хаљину коју сигурно ниједна друга девојка неће обући на њеној матурској вечери. Тарина мама Керин је својој ћерки за матурско вече спремила „слатко изненађење” - хаљину направљену од неколико хиљада омота слаткиша. Керин Фреј је омоте од бомбона и чоколадица скупљала годинама, а од њих успела да „сашије” ћерки матурску хаљину, направи јој ташницу за руж, телефон и остале ситнице, чак и ципеле, а њеном дечку прслук... да се „слажу”. Посао „шивења” хаљине је био мукотрпан, али не и начин „добијања материјала за њу”. Како би сакупила довољно папирића, мама Керин је куповала бомбоне на килограм, а онда „запослила комшилук” да јој помогне и поједе вишак бомбона и чоколада. Док је матуранткиња Тара одушевљена креацијом, њен дечко каже да изгледа „онако”, али да се он на крају „ништа ни не пита”. Израда хаљине је трајала шест година.

Голицљиви пингвини

Н

ису људи једини који беже, циче или се хистерично смеју када их неко голица. Очигледно и пингвини имају исти „проблем”, као што је доказао Куки из Синсинатија. Мали пингвин на снимку најпре безбрижно шетка и маше крилцима, упркос чињеници да носи завој. Али, ништа није могло да умањи његову радост када особа која га снима почне да га голица! Цичање, измицање, мажење... Куки се понаша као право дете ког голицају, а то је погледало већ скоро милион људи на сајту Јутјубу.

К

Кинески 3Д порнић

инези ће морати да путују како би погледали филм сниман у њиховој земљи, јер је у Кини забрањен. „Секс и зен - екстремна екстаза” је историјски филм о оргијама у древној Кини, за време династије Минг. Сниман је читаве две године, и коштао је више милиона долара, преноси сајт „Филмски”. Међутим, комунистичке власти забрањују приказивање секса у биоскопу, па ће Кинези морати да иду на посебне излете од по хиљаду километара како би погледали домаћу 3Д еротику.

„Секс и зен” појавиће се следеће недеље у биоскопима у Хонгконгу и Тајвану, па кинеска штампа преноси да еротомани из те земље већ увелико резервишу карте преко интернета и планирају годишњи одмор како би задовољили своју радозналост. Продуцент и сценариста Стивен Шиу најавио је „изузетно експлицитне 3Д сцене”, али екипа ради на монтирању неколико различитих верзија филма, како би у зависности од цензорских правила могао да се приказује у што више земаља широм света.

kultura

dnevnik

subota7.maj2011.

21

БЛИЖИ СЕ 56. ФЕСТИВАЛ СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Председник жирија Горан Марковић

ПРЕМИЈЕРА МЈУЗИКЛА „СИТУАЦИЈЕ” У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У СОМБОРУ

Испод површине У Народном позоришту Сомбор вечерас је на програму премијера мјузикла „Ситуације“ Данице Николић-Николић, у режији Николе Завишића. Композиторка је Соња Лончар, кореографкиња Дуња Јоцић, ко стимографију потписује Мирна Илић, видео материјал Миле Кескеновић. Ауторка комада Даница Николић-Николић каже да га је писала из личног искуства са стрмоглаве низбрдице на путу за пакао. У том смислу, главна јунакиња, Иконија, ауторкин је алтер-его, али „Ситуације“, с поднасловом „Греси младе Иконије“, није комад о религијским доктринама. „Ово је комад о апсурдности живота, о тривијалности, о ба-

налности којом смо затрпани и о томе како олако бирамо да се мрешкамо у мирним водама лењости и очајања, уместо да живот кротимо и одговорно се суочимо са реалношћу“, записала је Даница Николић-Николић. За редитеља склоног „превођењу“ дела драмских савременика у наглашен визуелно-музички сценски језик, Николу Завишића, рад на представи „Ситуације“ био је прилика да се позабави, па и поигра појмовима Бога и греха, какви се нуде људима који су нераскидиви део хришћанске традиције. Такође, Завишић каже да је представом покушао да покаже како испод површине реалног и наизглед ја-

сног света можемо доћи до сасвим запањујућих открића. „Покушао сам да видим шта се де си када се Иконија намерно упути на пут јадања, падања, страдања и надања. Да ли је повратак могућ кад једном видиш другу страну?“, пита се редитељ. У најновијој представи Народног позоришта Сомбор играју: Кристијан Киш (Ди-џеј Тојбој), Тијана Марковић (Иконија), Бранислав Јерковић (Константин, Конобар), Татјана Шанта-Торлаковић (Мила, Магдалена, Козметичарка), Ивана В. Јовановић (Марија, Наталија), Нино слав Ђорђевић (Шанкер, Отац Је фрем). И. Бурић

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У ЗНАКУ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА

Почиње шести Вивисект Фестивал о qудским правима „Вивисект“, са овогодишwом темом „Освајаwе слободе“, почиwе у понедеqак, 9. маја у Културном центру Новог Сада , а траје до суботе 14. маја, чиме ће прославити шесту годину свог постојаwа. Фестивал, у 18 сати, отвора филм „Сестре“ Владимира Паскаqевића, истинита прича о жртвама трговине qудима, а уједно и једини играни филм који ће се приказати на Вивисекту. Током ових шест фестивалских дана публика ће моћи да види 21 доку-

ментарац, од којих ће чак 17 доживети своју премијеру у Србији. Једину светску премијеру имаће филм „Срећа ... Обећана земqа“ француског аутора Лорана Аса.

- Ове године успели смо да добијемо много већи број филмова за приказиваwе. Публика ће видети како се данас може доживети оно што јесте појам слободе. Као и до сада, желимо да промовишемо документарни филм који је још увек на маргинама свих главних културних дешаваwа, код нас и да ауторе различитих генерације

представимо на другачији начин – истакла је програмска директорка фестивала Марија Гајицки. Поред документарног филмског програма организована је и изложба фотографија „Универзална декларација о qудским правима“, која представqа илустрацију 30 чланова Декларације, као и различите погледе на свет око нас. Улазнице коштају 100 динара и важе за све пројекције тог дана, а прикупqен новац одлази за помоћ Јапану. Д. Б.

Беседом доајена нашег глумишта Стевана Баје Гардиновачког, 26. маја ће бити отворен 56. фестивал Стеријиног позорја, који ће до 3. јуна понудити тридесет програма – представа и осталих различитих садржаја, саопштено је јуче на конфенцији за новинаре у Позорју, на којој је представљен и овогодишњи жири. Председник жирија који ће одлучивати о традиционалним наградама међу седам представа у селекцији националне драме и позоришта, је редитељ и писац Горан Марковић, а чланови су: драматуршкиња, преводилац и теоретичарка позоришта Аља Предан из Љубљане, глумац Арон Балаж из Новог Сада, позоришни ре- Мирослав Радоњић, Ксенија Радуловић и Миливоје Млађеновић представили Фото: Б. Лучић дитељ Милош Лолић и по- програме Позорја зоришни критичар и управник жанрова, естетика и приступа у воре о актуелној стварности у наСрпског народног позоришта уметности. шем друштву, а реч је о новим доАлександар Милосављевић. Именован је и жири за трије- маћим текстовима. Начин жирирања је остао исти, налну награду за театрологију У питању су представе: „Рада једино је промењен начин из- „Јован Христић“, у којем су ничка хроника“ Петра Михаилогласавања Стеријине награде драмски писац Дарко Лукић и вића (награђен на прошлогодиокруглог стола критике, саоп- универзитетски професори Све- шњем конкурсу Стеријиног поштио је јуче директор Стеријиног тозар Рапајић и Небојша Ромче- зорја за савремени домаћи текст), позорја Миливоје Млађеновић, и вић. Такође је одређен и жири на- у режији Ане Ђорђевић и извођедодао да ће од ове године о њој граде за позоришну критику њу Народног позоришта Репуодлучивати петочлани међуна- „Миодраг Кујунџић“ коју доде- блике Српске из Бања Луке, и родни жири АИЦТ –а (међуна- љују Стеријино позорје и „Днев- представа „Пази вамо“ Милана родне асоцијације позоришних ник“. Његови чланови су: позо- Марковића, у режији Бојане Лакритичара и театролога). Како је ришни критичар Дејан Пенчић зић и извођењу позоришта „Бообјаснила уметничка директорка Пољански, прошлогодишњи до- шко Буха“ из Београда. и селекторка Позорја Ксенија Ра- битник - театролог Бошко МиТребало је да учествује и позориште „Блек тент“ из Токија с представом „Павиљони“ Милене Карте од 10. маја Марковић у режији Ђорђа МарјаКате за овогодишње Позорје почеће да се продају од 10. маја у проновића, али је, нажалост, ситуасторијама Стеријиног позорја у Змај Јовиној улици. Карте за отварација у Јапану чланове овог позоње и затварање фестивала у Српском народном позоришту стају ришта определила да ипак оста1.000 динара (800 балкон). За све остале представе карте су 800 дину у земљи и одустану од доласка нара, без обзира где се играју, осим што за балкон у згради НИС–а овамо. стају 400 динара. Тријенална изложба „Позориште у фотографској уметности“ такође је најављена током Позордуловић, увођење АИЦТ жирија лин, и новинарка нашег листа ја, а Мирослав Радоњић подсетио на фестивалима, које омогућује Наташа Пејчић. је и на Позорје младих, које ће да се чује и њихов став, постао је Познат је модератор округлог бити одржано у Позоришту млатренд, а Србија је прва земља у стола о представама, а овог пута дих и Културном центру Новог региону која се на то одлучила. ће то бити драматуршкиња и по- Сада, а окупиће све наше акадеИначе, слоган овогодишњег зоришна критичарка Весна Радо- мије, као и оне из Бања Луке, БиПозорја гласи „Границе“ а осми- вановић из Београда. јељине и овог пута и Загреба. слила га је Ксенија Радуловић, Још неки од пратећих програНајављено је и да ће у част накоја је указала да се ова реч не од- ма су представљени на јучера- грађених на крају Позорја бити носи само на административно – шњој конференцији за новинаре, одигран мјузикл „Глорија“ Ранка правне аспекте, о којима, пак, го- међу којима су и две представе Маринковића, у режији Иве Миворе представе које се баве рас- ван конкуренције, које по речима лошевић и извођењу Позоришта падом Југославије, већ говори и о извршног директора Стеријиног на Теразијама. границама између различитих позорја Мирослава Радоњића гоН. Пејчић

НА НОВОСАДСКОЈ ПРЕМИЈЕРИ ФИЛМА „О, ГРИНГО“ ДАРКА БАЈИЋА СВИ СУ ХТЕЛИ РАМБОВ АУТОГРАМ

Више од фудбала Било је то више од фудбала. Дејан Петковић Рамбо тријумфовао је прексиноћ и у биоскопској сали новосадског „Арена синеплекса“, гдe га је публика, од седам до седамдесетседам година, након што је премијерно погледала документарни филм „О, гринго“, чији је он главни јунак, поздравила стојећим овацијама. Већ пред вратима биоскопа, уочи пројекције, тискале су се за заједничку фотографију и аутограм групе малих фанова око нашег, још више бразилског фудбалског идола, који нам је стигао издалека, испоставило се и изванредним филмском пово-

дом. Након пројекције, која је трајала колико и једна фудбалска утакмица, тек настаје права гужва. Са Петковићем је на сцени била скоро комплетна филмска екипа и његови пријатељи из Бразила. Сви заједно у гледалиште упућивали су поклоне: црно- црвене дресове и фудбалске лопте. Они најмлађи у публици, који су се примакли подијуму како би им у руке пао неки од „трофеја“ памтиће дуго те тренутке. Филм и стварност су се испреплели на најбољи могући начин. Питамо се шта ће тек „О, гринго“ изазавати у Бразилу?

И сви заједно имамо утисак да нам је Петковић, обожавана десетка бразилског Фламенга, близак пријатељ, иако легенда и то жива, коју смо, тек малопре, стварно упознали. Сви сад хоће аутограм, и фотку више, атакујући на, у филму и у холу биоскопа, показану скромност и искрено позитивно зрачење спортског аса. У филму који је са својом екипом осмислио и реализовао наш познати редитељ Дарко Бајић, Дејан Петковић је рекао готово све. О фудбалу, каријери, успонима и падовима, Бразилу, својој земљи, својој породици и себи. На-

Игром до статуса божанства Дејан Петковић Рамбо, некадашњи фудбалер нишког Радничког, Црвене звезде; мадридског Реала, фудбалску славу стекао је у Бразилу, бранећи боје три најпопуларнија клуба из Рио де Жанеира: Фламенга, Васка де Гаме и Флуминенсеа. Играо је још у бразилским клубовима Виториа и Гојас, а партије које је пружио обезбедиле су му статус божанства у земљи у којој је фудбал најважнија ствар. Петковић је изабран за најбољег странца свих времена у Бразилу, био је три пута биран за најбољег везног играча лиге, а оставио је траг својих стопала у Кући славних где су то учинили мајстори попут Пелеа и његовог идола Зика. Одликовао га је председника Бразила орденом „Рио Бранко”, а постао је и почасни грађанин Рио Де Жанеира.

- Бразил и Србија имају много тога заједничког. Жао ми је што нисам добио шансу да играм за репрезентацију Србије, али то уочи Светског првенства у Јужној Африци није било реално. Међутим, верујем да је таква шанса постојала после Мундијала - сетно је рекао Петковић. Чувена је прича по којој су Бразилци прогнозирали да ће Србија бити светски првак у фудбалу на последњем Мундијалу, у Јужној Африци. Као образложење понудили су лаконски одговор: „Србија мора да буде првак света јер има 22 играча боља од Дејана Петковића!” У Бразилу је добио надимак Пећи, а кадрови филма, где му кличе преко 100.000 најватренијих навијача, довољно говоре колико га Бразилци цене. С. Савић

кнадна питања су готово сувишна. Потекао је из родног Мајданпека, фудбалску каријеру започео је у нишком Радничком, наставио накратко у Црвеној звезди. Није са затим дуго задржо ни у мадридском Реалу. Срећу је потражио тамо одакле фудбалски магови долазе у Европу, у Бразилу. И посрећило му се, његов таленат и вредноћа, мада Бразилци кажу -

очима. Његови бразилски фанови, му зато шаљу подршку са трибина – направили су велику заставу Србије на којој је и Петковићев лик... Ко не верује нека погледа филм о којем нам је овом приликом Дарко Бајић, такође окупиран честиткама многих новосадских пријатеља али гледалаца незнаца, рекао да је одувек као редитељ желео да прави филмове какве је као дете гледао и после којих је „још пола сата лебдео опчињен њима“.

- Једноставно желео сам да направим филм о истинском хероју који нам на свој начин пуно тога говори и о нама самима данас, и о томе каФото: Срђан Ђурић кви бисмо могли бити, фудбал није рад и посао већ игра јер имамо тај потенцијал који че- винули су га међу највеће звезде сто превиђамо у нашој заблудебразилског фудбала. Како сам ка- лости, завидност и непријатељже у томе му је помогла његова ству - рекао нам је Дарко Бајић. звезда водиља и свест о томе да Њему припадају и велики комсе мора живети и радити у ритму плименти за „откриће“ оваквог измена на точку среће. У једном животног и филмског јунака, и тренутку када га у филму нови- похвале за цео филм, који као нари упитају зашто није, и да ли најбољи светски документарци има шансе да заигра у дресу ре- плени и причом и драматичнопрезентације своје земље, најре- шћу. читије су сузе у Петковићевим В. Црњански

22

Svet

subota7.maj2011.

RU SI JA I SAD POT PI SA LE ME MO RAN DUM

UKRATKO

Sa rad wa u bor bi pro tiv te ro ri zma

Ze mqo tres u In do ne zi ji YAKAR TA: Zemqotres ja~ine 6,1 stepen Rihterove skale pogodio je ju~e ujutro indone`ansko ostrvo Sulavesi, ali nije izdato upozorewe na cunami. Epicentar zemqotresa je bio na dubini od 35 kilometara, oko 75 kilometara jugoisto~no od grada Gorontalo, saop{tila je indone`anska Agencija za metereologiju i geofiziku.

Zvani~nik agencije Indra izjavio je Frans presu da je epicentar zemqotresa bio u moru, ali da nema izgleda da }e biti cunamija. Po podacima Ameri~ke geolo{ke slu`be, epicentar zemqotresa je bio na dubini od 85 kilometara, a wegova ja~ina 5,8 stepeni po Rihteru. Indonezija le`i na vatrenom pojasu Pacifika, gde se spajaju tektonske plo~e, zbog ~ega su u tom podru~ju ~esti zemqotresi.

Tro je po gi nu lo u od ro ni ma DU [AN BE: Najmawe troje qudi poginulo je u odronima izazvanim jakim pquskovima i poplavama u Taxikistanu, saop{tila je slu`ba za vanredne situacije u toj centralnoazijskoj zemqi. Dvojica bra}e, od 18 i 16 godina, poginula su u ~etvrtak uve~e u odronima u Farkharu, u blizini granice sa Avganistanom, a `ivot je izgubila i 16-godi{wa devoj~ica u severnom planinskom selu ^ingaku, prenela je agencija AFP. Jaki pquskovi pogodili su preksino} Taxikistan, plave}i na desetine hektara wiva, uni{tena su tri mosta i o{te}eni su mnogi putevi. U poplavama je pro{le godine `ivot izgubila 61 osoba, a na stotine ku}a je uni{teno.

Hla |e we re ak to ra TO KIO: Kompanija za elektri~nu energiju „Tepko” po~ela je da pove}ava koli~inu vode koja se ubacuje u reaktor 1 u nuklearnoj centrali „Fuku{ima”, o{te}enoj u zemqotresu, kako bi se ohladilo nuklearno gorivo. Plan kompanije je da napuni vodom primarni sud reaktora do nivoa iznad goriva tokom narednih 20 dana i da do juna pokrene ure|aj za hla|ewe vazduha kako bi se smawila temperatura vode koja cirkuli{e oko reaktora, saop{tili su zvani~nici te kompanije. Obnavqawe sistema za hla|ewe reaktora, koje je o{te}eno u zemqotresu i cunamiju 11. marta, od kqu~nog je zna~aja za okon~awe nuklearne krize u Japanu. Vanredne mere stalnog ubacivawa vode spoqa stvorile su u nuklearnoj centrali velike bazene ispuwene visoko radioaktivnom vodom, navela je japanska novinska agencija Kjodo.

Koli~ina vode koja se ubacuje u sud u kojem se nalazi jezgro reaktora 1 pove}ana je sa {est na osam tona na sat.

SANKT PE TER BURG: Na~elnici general{tabova ruske i ameri~ke vojske, general Nikolaj Makarov i admiral Majkl Malen potpisali su ju~e u Sankt Peterburgu memorandum o saradwi ministarstava odbrane Rusije i SAD u borbi protiv terorizma, javila je agencija Itar-Tass.

“Re{ili smo ogroman broj pitawa, izme|u ostalog vezanih i za zajedni~ke napore u borbi protiv me|unarodnog terorizma”, rekao je Makarov.

Predsednik Zdru`enog komiteta na~elnika {tabova Oru`anih snaga SAD je, pak, rekao je da

su u borbi protiv teroristi~kih pretwi najva`niji proce{ komunikacije, razmena informacija i odr`avawe kontakata. Makarov i Malen razgovarali su i o situaciji na severu Afrike i na Bliskom istoku, navela je agencija.

Govore}i o ameri~kim planovima za instalirawe elemenata protivraketne odbrane u Evropi (PRO), ameri~ki admiral je ponovio stav Va{ingtona da oni ne predstavqaju pretwu strate{kim snagama Rusije, i da su usmereni na za{titu partnera SAD protiv opasnih re`ima, kao {to je Iran.

“Sistem ni na koji na~in nije usmeren protiv Rusije i wenog naroda”, rekao je Malen.

Itar-Tass podse}a da je Makarov 4. maja kritikovao nameru SAD da do 2015. godine instalira elemente ameri~ke PRO u Rumuniji.

“Smatramo da je neophodno prvo razraditi arhitekturu sistema PRO, a potom instalirati wegove elemente. Sporazum izme|u Rumunije i SAD izaziva sumwu da mo`da nije ve} takva arhitektura stvorena bez u~e{}a Rusije”, rekao je tada ruski general.

dnevnik

SIRIJA

Ubi je no naj ma we {e sto ro qu di DA MASK: Sirijske snage bezbednosti otvorile su ju~e vatru na demonstrante i ubile najmawe {estoro qudi, a opozicioni lider Riad Seif priveden je tokom antire`imskih demonstracija u kojima je ju~e u~estvovalo vi{e hiqada qudi {irom zemqe.

Pet osoba ubijeno je u centralnom gradu Homsu, a jedna osoba u Hami, na zapadu zemqe, rekao je istaknuti ~lan jedne grupe za qudska prava, koja prikupqa podatke o broju `rtava tokom protesta ~iji u~esnici tra`e odlazak sa vlasti predsednika Ba{ara Asada, javio je AP.

„Moj otac je uguran u jedan autobus zajedno sa ostalim demonstrantima koji su privedeni tokom protesta u blizini xamije al-Hasan (u Damasku)”, rekla je za Rojters Xumana Seif, }erka jednog od vode}ih opozicionara u Siriji. Riad Seif (64) ima rak prostate. Kao politi~ki zatvorenik proveo je ukupno osam godina u zatvoru zbog „slabqewa nacionalnog morala”, {to je optu`ba koju sirijske vlasti ~esto koriste protiv pripadnika opozicije. U Siriji je, prema podacima grupa za qudska prava, od po~etka protesta u martu ubijeno vi{e od 565 civila i 100 vojnika. (Ta njug)

IN FOR MA CI JE PRI KU PQE NE IZ SKRO VI [TA OSA ME BIN LA DE NA U PA KI STA NU

Al Ka i da pla ni ra la na pa de na ame ri~ ke vo zo ve VA [ING TON: Al Kaida je planirala da napadne ameri~ke vozove na godi{wicu teroristi~kih napada od 11. septembra 2001. godine, ukazuju prve informacije prikupqene iz skrovi{ta Osame bin Ladena u Pakistanu Me|utim, ameri~ki zvani~nici za antiteroristi~ku borbu smatraju da ovaj plan nije oti{ao daqe od inicijalne faze, i ka`u da skora{we informacije ne ukazuju da se aktivno sprema jedan takav napad.

Prema obave{tajnim podacima iz zgrade u kojoj su ameri~ki komandosi likvidirali vo|u Al Kaide, ta teroristi~ka organizacija je u februaru pro{le godine po~ela da razmatra napad na SAD, i to na godi{wicu, 11. septembra.

Jedna ideja, zabele`ena rukom na papiru, predvi|ala je da se ne{to uradi sa neimenovanom `elezni~ kom prugom u

Bliznakiwe pre deset godina

SAD tako da voz isko~i iz {ina, a za mesto napada bila bi izabrana dolina ili most, navodi se u cirkularu koji su Federalni istra`ni biro i Ministarstvo za unutra{wu bez-

bednost SAD uputili slu`bama bezbednosti.

Ako bi se za metod napada izabralo prevrtawe voza, naveli su planeri Al Kaide, plan bi uspeo samo jednom, jer bi slede}i

poku{aj bio uo~en Upozorewe FBI i Ministarstva za unutra{wu bezbednost, koje je pribavila i ju~e objavila agencija Aso{ijeted pres, ima oznaku „samo za zvani~nike”.

Posle ubistva Osame bin Ladena i wegova ~etiri saradnika, ameri~ke snage su u wihovom tajnom skrovi{tu u Pakistanu konfiskovale kompjutere, pribor i dokumenta. „Iz wih se mogla videti lista ideja za teroristi~ke napada, kao i namera da se na ciqeve u velikim gradovima SAD izvedu udari velikih razmera, na zna~ajne datume kao {to su praznici, ali nema indicija da su ti planovi bilo ne{to vi{e od pukih ambicija”, rekao je jedan ameri~ki zvani~nik.

Nezavisni istra`iteq Ujedi we nih na ci ja Kri stof Hejns zatra`io je od SAD vi{e podataka o napadu na skrovi{te Osame bin Ladena u Pa-

ki sta nu ka ko bi stru~ wa ci mogli da procene legalnost te akcije u kojoj je ubijen vo|a Al Kaide.

Pre ma Hej nso vim re ~i ma, „naro~ito bi bilo va`no znati da li je plan misije dopu{tao mogu}nost da se Bin Laden zarobi.

Hejns, profesor prava iz Ju`ne Afrike, istakao je da bi Va{ington trebalo „da otkrije sporedne ~iwenice kako bi se omogu}ila procena po osnovu me|unarodnih pravnih standarda o qudskim pravima”.

Saop{tewe Kristofa Hejnsa sli~ no je po zi vi ma ko je Va {ing to nu ovih dana upu}uju drugi zvani~nici UN, organizacije za qudska prava i Me|unarodni komitet Crvenog krsta. Ameri~ki zvani~nici tvrde da je napad na Bin Ladenovo skrovi{te u Pakistanu legalan i po ameri~kom, i po me|unarodnom pravu.

Po tvr di li smrt svog vo |e Osa me bin La de na KA I RO: Al Kaida je ju~e potvrdila da je wen vo|a Osama bin Laden ubijen u Pakistanu i najavila osvetu i „obe}ala da }e se sre}a Amerikanaca brzo pretvoriti u tugu”.

Saop{tewe je postavqeno na internet sajtu tog militantnog pokreta, a potpisalo ge je „zajedni~ko rukovodstvo” Al

Kaide. Datum na wemu je 3. maj, dan nakon {to su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave saop{tile da je Bin Laden ubijen, ali je objavqeno tek ju~e.

Auten ti~ nost sa op {te wa za sada nije potvr|ena, ali je ono objavqeno na sajtu koji je Al Kaida i do sada koristila. „Nagla{avamo da krv sve-

tog ratnika Osame bin Ladena, bog ga blagoslovio, za nas i za sve muslimane sveta nema cenu i ne}e biti prolivena uzalud”, stoji u saop{tewu.

Al Kaida navodi da }e nastaviti da progoni Amerikance i wihove pomaga~e, ne samo u SAD, nego svuda gde se nalaze. „Uz bo`ju pomo}, wihova sa-

da{wa sre}a brzo }e se pretvoriti u tugu, a wihova krv pome{a}e se sa wihovim suzama”, navodi se u saop{tewu Al Kaide. Na kraju saop{tewa, navodi se da }e uskoro biti ob ja vqe na audio po ru ka koju je Bin Laden snimio nedequ dana pre nego {to je ubijen.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NA O TO KAN Dva meseca posle po~etka nuklearne katastrofe Japan je, iz bezbednosnih razloga, odlu~io da iskqu~i jednu nuklearnu elektranu. Japanski premijer Naoto Kan je ju~e nalo`io operateru iskqu~ewe postrojewa Hamaoko, koje se nalazi u sredi{tu zemqe. Odluka je pala na osnovu dugog razmi{qawa, rekao je Kan na konferenciji za {tampu, dodaju}i da je razlog zabrinutost zbog javne bezbednosti.

LEJ DI GA GA Lejdi Gaga je promovisala svoj novi spot pod nazivom Jude, preneli su ju~e mediji. Ova kontroverzna peva~ica jo{ pre nekoliko meseci je najavila da }e u spotu predstaviti svoju verziju Biblije.Garderoba u spotu obuhvata lance, ko`u, krstove i naravno krunu od trwa. Glumac iz serije “@ivi mrtvaci” Norman Ridus ima ulogu Jude, a Lejdi Gaga je u ulozi Marije Magdalene.

BE WA MIN NE TA NI JA HU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izjavio je posle razgovora s francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, da Francuska `eli da nova palestinska vlada prizna Izrael kao jevrejsku dr`avu.”Ono {to smo ~uli od predsednika Sarkozija je da oni (palestinska vlada) moraju priznati Izrael kao dr`avu jevrejskog naroda”, rekao je Netanijahu ispred Jelisejske palate u Parizu.

Ma sov ni {traj ko vi u Ita li ji i Por tu ga lu LI SA BON: Posle najavqenih smawewa plate i broja zaposlenih, u Portugalu je ju~e otpo~eo dvadeset~etvoro~asovni {trajk. [trajka~i se protive vladinim merama {tedwe kojima se smawuju plate i broj zaposlenih. [trajkuju zaposleni u javnom sektoru, ukqu~uju}i i zdravstvene radnike. [trajk je po~eo nekoliko sati posle dogovora glavne opozicione stranke i Vlade Portugala da prihvate paket pomo} od Evropske unije i MMF-a u iznosu od 78 milijardi evra na tri godine. Posle Gr~ke i Irske, Portugal je tre}a zemqa evrozone koja je zatra`ila finansijsku pomo} kako bi re{ila krizu u zemqi.

Radnici zaposleni u javnom sektoru {trajkuju i u Italiji.

Protiv vladinih mera {tedwe, a za re{ewe krize

[trajkuju zaposleni u javnom prevozu, na aerodromima, u {kolama.

Jednodnevni generalni {trajk predvodi najja~i italijanski sindikat, koji tra`i smawene poreza na plate zaposlenih i ve}e investicije koje bi omogu}ile stvarawe novih radnih mesta.

Radnici zaposleni u javnom prevozu {trajkovali su ~etiri sata, i to u jutarwem, ili ve~erwem {picu, prenosi AP. Piloti od 10 do 14 sati, a radnici na `eleznici od 14 do 18 ~asova.

Italijanska aviokompanija „Alitalija” izmenila je vreme polazaka letova na me|unarodnim linijama i smawila broj doma}ih i me|unarodnih letova.

BALkAn

dnevnik

UKRATKO Upis bez ana li ze po tre ba POD GO RI CA: Univerzitet Crne Gore (UCG) upisuje no ve stu den te bez ana li ze stvarnih potreba za visoko obrazovanim kadrovima, pokazala je dana{wa rasprava na okruglom stolu u Podgorici.

Rektor UCG Predrag Miranovi} je kazao da se ta ustanova u upisnoj politici vi{e rukovodi empirijskim utiscima, nego pouzdanim podacima. S druge strane, kako je istaknuto u raspravi, Evropska unija od Cr ne Go re tra `i da do 2020. godine broj visokoobrazovanih gra|ana pove}a na 40 od sto, ume sto sa da {wih se dam-osam procenata, pa se postavqa pitawe gde }e budu}i univerziteski diplomci na}i posao.

Profesor An|elko Lojpur je naveo da na UCG sada ima 205 studijskih programa, dok je na dva privatna univerziteta jo{ 50 takvih programa, a sve to ni pribli`no nije uskla|eno sa stvarnim mogu}nosti ma zapo{qavawa.

U Ma ke do ni ji 21 iz bor na li sta SKO P QE: Na pre vre me nim parlamentarnim izborima u Makedoniji 5. juna nadmeta}e se 21 izborna lista u {est izbornih jedinica u zemqi i tri u inostranstvu Evropi, Americi i Australiji. Rok za podno{ewe lista

subota7 . maj2011.

ME \U NA ROD NA KON FE REN CI JA O SRED WO E VROP SKOJ I IS TO^ NO E VROP SKOJ TRAN ZI CI JI

Ban Ki Mun: Od go vor nost za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti SO FI JA: Svako ko izvr{i zlo~ine protiv ~ove~nosti naru{ava fundamentalni princip qudskih prava i smatra se odgovornim, izjavio je danas generalni sekretar UN Ban Ki Mun na me|unarodnoj konferenciji o sredwoevropskoj i isto~noevropskoj tranziciji i promenama na Bliskom istoku u Sofiji.”Era bezakowa je pro{la, a svet ide ka novoj eri suvereniteta i odgovornosti”, rekao je prvi ~ovek UN. On je uporedio sada{we buntove u Severnoj Africi i Bliskom istoku sa promenama u isto~noj Evropi pre dvadesetak godina, do padawa Berlinskog zida i socijalisti~kog sistema.

U radu konferencije „Sofijska platforma: sredwovropska

i isto~noevropska tranzicija i promene na Bliskom istoku”, koja je ju~e zavr{ena u~estvovalo je oko 150 politi~ara, lidera i aktivista, predstavnika nevladinih organizacija i medija iz Evrope, Bliskog istoka, severne Afrike i SAD. Forum se odvijao u {est tematskih panela u okviru kojih se razmewuju ideje, znawa i iskustava relevantna za Bliski istok u podru~jima politi~kih reformi, transparentnosti, borbe protiv korupcije, civilnog dru{tva i slobode medija.

Pored Ban Ki Muna u radu me|unarodne konferencije u~estvuju i ma|arski {ef diplomatije Ja-

no{ Martowi u ime predsedavaju}eg EU, ministri inostranih poslova Bugarske - Nikolaj Mladenov, Gr~ke - Dimitris Drucas, BiH - Sven Alkalaj, Portugala - Lui{ Amado, [vedske - Karl Bilt, kao i generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland.

(Ta njug)

Na pr sle ce vi u „Ko zlo du ju” SO F I J A: Bu gar ski stru~ wa ci su to kom plan skog remontovawa petog reak to ra atom ske cen tra le „Ko zlo duj” ot kri li na pr sline u pojedinim za{titnim cevima, pa je odlu~eno da se zamene sve za{titne cevi, kojih ima 61, saop{teno je iz centrale.

Me ha ni~ ke na pr sli ne ustanovqene su specijalnom vi hro vo to ko vom i ul tra zvu~nom metodom, navodi se u saop{tewu. Zamena cevi u za{titnom sistemu ne}e dovesti do produ`ewa roka remonta.

Pe ti re ak tor nu kle ar ne elek tra ne „Ko zlo duj” za u sta vqen je 26. apri la, na kon ~e ga je bi lo kon sta to va no ma we is ti ca we ra di o -

Skopqe

De le ga ci ja Vla de RS u Ki ni BA W ALU K A: De le ga ci ja Vlade Republike Srpske, koju predvodi premijer Aleksandar Xombi}, boravi}e u radnoj poseti Kini, od 8. do 15. maja ove godine. U delegaciji vlade su i ministri saobra}aja i veza Nedeqko ^ubrilovi} i industrije, energetike i rudarstva @eqko Kova~evi}.

Delegacija vlade RS tokom radne posete Kini sasta}e se sa politi~kim predstavnicima, privrednicima, predstavnicima kompanija iz oblasti saobra}ajne infrastrukture i energetike, kao i se zvani~nici ma iz vi {e po kra jin skih vlada, saop{teno je iz vladinog Biroa za odnose s javno{}u.

ak tiv nog ma te ri ja la, zbog ~e ga je oso bqe elek tra ne bi lo pre ven tiv no eva ku i sa no.Pla ni ra no je da pe ti re ak tor po no vo bu de ukqu ~en po ~et kom ju na, a za sa da pu nim ka pa ci te tom ra di sa mo {e sti ener go blok od 1.000 me ga va ti je di ne bu gar ske nu kle ar ke.

Bugarska atomska centrala „Kozloduj” ima {est reaktora, ali su prva ~etiri, ja~ine od po 440 megavata, zatvorena iz bezbednosnih razloga neposredno pre ulaska zemqe u EU. U radu su ostali peti i {e sti re ak tor, ja ~i ne po 1.000 megavata, koji su novije ruske proizvodwe i za koje Evropska komisija smatra da su bezbedni.

RE A GO VA WA NA RAS PI SI VA WE RE FE REN DU MA U RE PU BLI CI SPSKOJ

In cko `e li raz go vo r s Ta di }em SA RA JE VO: Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko iz ja vio je da vr lo ra do prihvata predlog predsednika Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da sa wim razgovara o situaciji u BiH. Incko je spreman da sa Tadi}em razgovara o situaciji posle odluke Parlamenta RS da odr`i referendum o nametnutmi zakonima visokog predstavnika. „^uo sam za predlog predsednika Tadi}a, koga vrlo cenim.

Vrlo rado }u prihvatiti taj poziv i ve} po povratku iz SAD u ~etvrtak }u poku{ati da iz Minhena, umesto za Sarajevo,

MKG: Za bri wa va ju }a si tu a ci ja Me|unarodna krizna grupa u izve{taju pod nazivom “Dr`avne institucije na udaru” navodi da se BiH suo~ava sa najte`om krizom od okon~awa rata 1995. i dodaje da je tome doprinela i me|unarodna zajednica kada je visoki predstavnik suspendovao odluku Centralne izborne komisije BiH o izboru predsednika Fedracije BiH. U izve{taju se navodi i da Srbi treba da odustanu od referenduma, ali i da odbace svaki jednostrani ~in kojim se suprotstavqaju dr`avnim institucijama, poput povla~ewa svojih predstavnika iz organa BiH. MKG smatra da, iako je situacija veoma zabriwavaju}a, me|unarodna zajednica ne treba da poku{ava da wome upravqa tehni~kim re{ewima ili sankcijama koje bi mogle ohrabriti sve strane da oja~aju svoje maksimalisti~ke zahteve.

Valentin Incko

Vlaj ki: Po sto ji mo gu} nost da RS po vu ~e od lu ku o iz ja {wa va wu kandidata za poslanike istekao je u pono}, a posledwa je li stu pre da la vla da ju }a stranka VMRO-DPMNE. Demokratska partija Srba u Makeodniji, koju predvodi Ivan Stoiqkovi} i ove godine je u koaliciji „Za boqu Makedoni ju” ko ju pred vo di VMRODPMNE. Stoiqkovi} se nalazi ~etvrti na listi u drugoj izbornoj jedinici, na mestu za koje se smatra da }e mu sigurno doneti poslani~ki mandat.

U Parlamentu koji }e od ove godine biti 123 poslanika, ume sto do sa da {wih 120, jer se troje poslanika biraju iz dijaspore. Ove parlamentarne izbore }e posmatrati 300 stranih predstavnika iz OEBS-a i doma}i iz nevladine or ga ni za ci je MOST. Na prevremenim izborima 5. juna pravo glasa ima 1.835.000 bira~a {to je za 43.000 vi{e nego pre dve godine, pa se pojavila sumwa da se na spisku nalaze i umrle osobe, ali i oni koji jo{ nemaju 18 godina.

23

BA WA LU KA: Potpredsednik Republike Srpske (RS) Emil Vlajki rekao je ju~e da postoji velika mogu}nost da vlasti RS povuku odluku o referendumu, ako bi me|unarodna zajednica u nekom razumnom roku, od jednog do tri meseca, pomogla da se uklone nedostaci u radu Suda i Tu`ila{tva BiH.

Emil Vlajki

Vlajki je na konferenciji za novinare u Banaluci rekao da bi bili stvoreni svi preduslovi za povla~ewe odluke o referendumu ako bi me|unarodna zajednica bi-

la jednako efikasna u otklawawu nedostataka u radu Suda i Tu`ila{tva BiH, iznetim u zakqu~cima parlamenta RS, kao {to je bila u preno{ewu nadle`nosti, nametawu zakona i ka`wavawu politi~ara u BiH.Po wegovim re~ima, RS je spremna da na ovaj na~in poka`e dobru voqu i da iza tog referenduma ne postoji nikakva teorija zavere. „To bi olak{alo poziciju me|unarodne zajednice, koja se o~ito sada ne mo`e povu}i, kao ni predlaga~ referenduma, koji je apsolutno legalan u pravnom i qudskom pogledu”, rekao je Vlajki.

Osvr}u}i se na rad Suda i Tu`ila{tva BiH on je rekao da je su{tina u tome da ove dve sudske institucije najvi{e procesuiraju Srbe, a mnogo mawe Hrvate i Bo{wake, te da preuzimaju predmete iz nadle`nosti entitetskih sudova i primewuju krivi~ni zakon retroaktivno. Vlajki je rekao da je pod znakom pitawa i Apelacioni sud BiH koji jednako optu`uje i re{ava tu`be, {to je neprimereno bilo kakavoj praksi na zapadu.

On je ponovio da se najavqenim

ALBANIJA

Har ~en ko: Ru si ja pro tiv sank ci ja RS SA RA JE VO: Ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan-Har~enko izjavio je da Rusija smatra da odluka Narodne skup{tine Republike Srpske o raspisivawu referenduma o sudu i tu`ila{tvu BiH nije u suprotnosti s Dejtonskim sporazumom. On je u intervjuu beogradskim medijima istakao da se wegova dr`ava protivi upotrebi „bonskih ovla{}ewa” u eventualnom sankcionisawu zvani~ne Bawaluke i da se re{ewe mora tra`iti u dijalogu. Har~enko je rekao da je Rusija garant „Dejtona” i smatra da u odluci o raspisivawu referenduma u RS nema kr{ewa sporazuma i da nema mesta za upotrebu protektorskih ovla{}ewa, jer ona ne}e doprineti konstruktivnom re{ewu, ve} }e dodatno produbiti krizu u BiH. On je naglasio da je za Rusiju nedopustiva promena Dejtonskog sporazuma. „Kao garanta ‘Dejtona’, za nas se ne dovodi u pitawe celovitost BiH, ali isto tako i kapacitet entiteta RS i Federacije BiH”, objasnio je Har~enko. On smatra da pitawe referenduma u RS nije

Aleksandar Har~enko

najve}i problem BiH i da je ve}i problem ~iwenica da Savet ministara nije izabran ni posle sedam meseci od izbora. „Ve}i problem je polo`aj hrvatskog naroda. Ne po{tuje se ‘Dejtonom’ utvr|eni princip rotacije predstavnika konstitutivnih naroda na vode}im funkcijama. To su realni problemi, a ne referendum”, rekao je ruski ambasador u BiH. (Ta njug)

EVROPSKA UNIJA

U su sret lo kal nim iz bo ri ma TI RA NA: Lokalni izbori u Albaniji, zakazani za nedequ, mogli bi da odrede sudbinu dva rivala: premijera Saqija Beri{e i predsednika Socijalisti~ke partije Edija RameMediji pode}aju da se wihov sukob pretvorio u li~nu netrpeqivost. Beri{a i Rama ve} du`e vreme vode „politi~ki rat”, tako da je cela predizborna kampawa protekla u „naelektrisanoj atmosferi” u kojoj je, prema pisawu lokalnih medija, bilo i fizi~kih obra~una izme|u pripadnika vladaju}ih struktura i opozicije.

Na nedavnom mitingu socijalista u Tirani podmetnuta je i eksplozivna naprava i nekoliko lica je lak{e povre|eno, dok je u ~etvrtak uve~e u Kuke{u rawen jedan opozicioni politi~ar, javile su

referendumom o radu Suda i Tu`ila{tva BiH ne dovodi u pitawe BiH, niti se time `eli u}i u bilo kakvu avanturu koja bi i{la na razbijawe BiH i stvarawe novih problema na me|unarodnom nivou. Nepravilnosti u radu Suda i Tu`ila{tva BiH prvenstveno idu na {tetu srpskog, ali sve vi{e i hrvatskog naroda, dodao je on.

Potpredsednik RS smatra da je u BiH na delu nastavak „postmoderne demonizacije Srba”, koja se u proteklih 20 godina odvijala na svetskom nivou, gde su Srbi deset puta vi{e izlo`eni du`im zatvorskim kaznama. On je mi{qewa da u BiH svi zajedno, oba entiteta i narodi koji `ive u woj, moraju posti}i saglasnost o re{avawu mnogih otvorenih pitawa, kao {to su nezaposlenost, siva ekonomija, organizovani kriminal popis stanovni{tva, praznici u BiH i entitetima...

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je rekao da je dat rok vlastima RS da povuku odluku o refrendumu, navode}i da }e on to u~initi ukoliko oni za sedam dana to ne urade sami.

idem prvo u Beograd”, rekao je Incko.

Osvr}u}i se na prekju~era{wu sednicu Saveta za primenu mira, Incko je za Tanjug rekao da je imao podr{ku svih ~lanova Saveta, izuzev Rusije. On je ponovio da je vlastima RS dat rok od sedam dana da poni{te odluku o referendumu. „Ukoliko oni to ne poni{te, onda }emo mi to u~initi”, upozorio je Incko i dodao da za to ima podr{ku od svih. „Dobio sam stopostotnu podr{ku, ne samo Saveta, nego i Va{ingtona i Brisela”, kazao je Incko i dodao da je jedino Rusija bila protiv.

(Ta njug)

agencije. U opoziciji su optu`ili vladaju}u Demokratsku partiju da je u glasa~ke spiskove ubacila „ilegalne” bira~e, gra|ane koji ne `ive u Tirani. U izbornoj komisiji odbacuju te tvrdwe. Dve vode}e stranke se spore oko rezultata parlamentarnih izbora koji su odr`ani jo{ pre dve godine, a koje opozicija nikad nije priznala.

Socijalisti tvrde da je Beri{a tada pobedio zahvaquju}i pokradenim glasovima. U vladi to demantuju ali nisu pristali na prebrojavawe spornih glasova. Vi{egodi{wa politi~ka kriza u Albaniji izaziva zabrinutost u EU i OEBS-u, u kojima sada apeluju na politi~are da na nedeqnim izborima ispo{tuju evropski demokratski standardi.

Slo bo da iz ra `a va wa na Bal ka nu lo {a BRI S EL: Bez slo bod nih medija nema ulaska u Evropsku uniju - poru~io je zemqama Zapadnog Balkana evropski ko me sar za pro {i re we [tefan File. Na konferenciji o medijskoj sceni Zapadnog Balkana i Turske u Briselu, u~estvuju predstavnici vi{e sto ti na me dij skih ku }a, me|u kojima je i glavni urednik informativnog programa B92.

Po li ti~ ki i eko nom ski uticaji i pritisci, napadi na novinare stalna su pretwa novinarima i medijima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, upozorava komesar za pro{irewe [tefan File.

Vi {e od 400 no vi na ra i urednika iz regiona zajedno sa evropskim zvani~nicima tra`e na~in kako da se medijima pro{iri prostor slobodnog delovawa. „Politika pro{irewa koju vodi Evropska komisija pokazala je da je sloboda izra`avawa i medija pitawe u kome ni je bi lo na pret ka ili se, {to je jo{ gore, situacija pogor{ala. Da bi jedna zemqa po sta la ~la ni ca Evrop ske unije, mora da dostigne precizno od re |e ne stan dar de. Ne sme biti odstupawa i Evropska komisija je duboko zabrinuta zbog ovih doga|awa”, rekao je File.

Broj nost u~e sni ka sku pa govori da je Evropska komisija odlu~ila da obrati znatno vi{e pa`we na polo`aj medija i novinara u na{em regionu, smatra glavni urednik informative B92 Veran Mati}. „Ve} je prime}eno da se stawe u medijima i slobodama pogor{ava i sama EK mora dati mno go ve }i zna ~aj o~u va wu profesionalnog novinarstva i pro fe si o nal nih me di ja i una pre |e wu is tra `i va~ kog novinarstva prvenstveno, ne samo kao osnove novinarstva, ve} i kao doprinos borbi protiv or ga ni zo va nog kri mi na la”, rekao je Mati}.

24

iz drugog ugla

subota7.maj2011.

dnevnik

Ко ли ко се ис пла ти Евро ви зи ја Doj~e vele

Т

ак ми че ње за пе сму Евро ви зи је 2011. одр жа ће се у Ди с ел д ор фу. За глав н и град не мач ке по кра ји не Се вер на Рај на Вест фа ли ја, то је до би так на лу три ји – твр де у упра ви

гра да. Да ли ће се од то га и за ра ди ти? „То је иза зов за овај град, не сум њи во“, ка же гра до на чел ник Ди сел дор фа Дирк Ел берс. „Од са мог по чет ка, ка да се град кан ди до вао. А са да, на рав но, же ли мо да бу де мо успе шни. На све стра не љу ди нам по ру чу ју: ако тре ба, ту

смо, по мо ћи ће мо, по др жа ће мо вас. И за то сам до ста сми рен.“ Па ре се не ште де Тај на успе ха: град не ште ди ни па ра ни тру да и ста вља на рас по ла га ње, као ме сто за одр жа ва ње так ми че ња, фуд бал ску Аре на „Еспри“. Шест не де ља пред так ми че ње, Аре на је за тво ре на за све оста ло: у њој се из во де ра до ви за так ми че ње за Пе сму Евро ви зи је и оба вља ју про бе. Аре на „Еспри“ у Ди сел дор фу За то се чак и фуд бал ски клуб „Фор ту на“, ко ји утак ми це као до ма ћин увек игра у Аре ни, у том пе ри о ду се ли на дру го ме сто: у не по сред ном су сед ству јед на швај цар ска спе ци јал на фир ма гра ди при вре ме ни фуд бал ски ста ди он за 20.000 по се ти ла ца. Тро шко ви: око 2,8 ми ли о на евра. То је са мо део оно га што Ди сел дорф ин ве сти ра у Пе сму Евро ви зи је. „За са мо так ми че ње из бу џе та гра да Ди -

сел дор фа из дво је но је 7,8 ми ли о на евра. То су сред ства ко ји ма рас по ла же мо“, ка же шеф про јек та „Ди сел дорф 2011“ Ан дре Бо шем. Осло је про цве тао, да ли ће и Ди сел дорф? Ка да је па ла од лу ка да ће се так ми че ње за пе сму Евро ви зи је

одр жа ва ти у Ди сел дор фу, ор га ни за то ри су од мах от пу то ва ли у Осло. Са да су им од ко ри сти ис ку ства про шло го ди шњих ор га ни за то ра. Ан дре Бо шем ка же да је ту ри зам у Ослу, за хва љу ју ћи Пе сми Евро ви зи је, у од но су на прет ход ну го ди ну, про цве тао. То -

ком так ми че ња за пе сму Евро ви зи је, Ди сел дорф би тре ба ло да бу де при ка зан у нај бо љем све тлу: као при вред ни цен тар и циљ за ту ри стич ка пу то ва ња. Бар та ко оче ку ју град ске вла сти. Ул рих Кла ус Мир ја на Ки не-Вељ ко вић

ФИЛМ „МИРАЛ” ИЗАЗВАО КОНТРO ВЕРЗЕ У АМЕРИЦИ

Прича са Западне обале Glas Amerike

Н

ови филм редитеља Џулијана Шнабела „Мирал“ је заснован на роману палестинске списатељице Руле Џебраил. Прича прати животе четири Палестинке - од 1984. када је формирана држава Израел, па све до 1990-их. Кроз њихове животе, посебно најмлађе од њих, Мирал, редитељ коментарише актуелни конфликт Изреала и Палестинаца. Шнабел, иначе јеврејин рођен у Сједињеним Државама, приказује конфликт из палестинског угла што је изазвало контроверзу у јеврејској заједници у Америци. Хинд ал-Хусеини је из палестинске више-средње класе. Она је 1948. основала школу у Јерусалиму, која је уједно и прихватилиште за девојчице чији су родитељи убијени у конфликту, који је у том период био интензиван широм земље. Хинд је једна од четири жене чије приче су приказане у филму. Мирал је најистакнутија од њих четири. Она је одрасла у школи током 1980-их и почетком 1990-их, за време првог палестинског устанка на Западној обали, која је под окупацијом Израела. Мирал се прикључује побуни, а затим је израелска полиција хапси. Мирал одводе и муче. Прича је базирана на полу-аутобиографском роману Руле Џебраил, која је такође написала и сценарио. Она каже да “Мирал” исправно приказује израелско угњетавање палестинског народа од 1948.

“Није то нешто што се догодило и са чим је завршено. То се догађа и данас. Ја више нисам Мирал јер сам отишла и започела нови живот, али многе девојке које тамо живе – јесу. Оне и даље доживљавају исто насиље, исту репресију, исти расизам. Да ли сам имала тренутак наде? Да, то је био мировни споразум 1993. Та нада је, међутим, сломљена”. Израел није коментарисао филм, али су се званичници успротивили одлуци да се премијера одржи у Генералној скупштини Уједињених нација. Исту примедбу имала је и утицајна про-израелска група - Комитет америчких Јевреја. Кенет Бандлер, директор за комуникације у Комитету америчких Јевреја је у разговору за Глас Америке рекао да је филм једностран, али да то није највећа замерка. “Једностран је, што и сам Џулијан Шнабел признаје, да је једностран филм. Међутим, наша примедба је то што је требало да буде приказан у Генералној скупштини Уједињених нација. Ми се не бавимо цензурисањем филмова и нисмо ништа рекли поводом приказивања у америчким биоскопима”. Џулијан Шнабел, редитељ филма, каже да га те критике не брину. У интервјуу за Глас Америке, обучен као и обично

у пиџаму, Шнабел објашњава зашто. “Знао сам од почетка овог процеса да ће да изазове такве реакције јер у Америци никада није направљен филм у режији америчког Јеврејина, који говори о палестинској девојчици из њеног угла. Очигледно постоји потреба да се покрене дијалог између јеврејске заједнице у Сједињеним Државама и у Израелу јер морамо да решимо проблем”. Шна бел до да је да иако је филм иза звао кон тро вер зу уну тар аме рич ке је вреј ске за јед ни це, Па ле -

стин ци и Је вре ји има ју исте стра хо ве. “Ни ко од њих ни је си гу ран да ће се њи хо ва де ца на кра ју да на вра ти ти из шко ле, би ло да је то те ро ри стич ки на пад ко ји ће да раз не се не ко ли ко љу ди или ме так ко ји ће да ис па ли упла ше ни вој ник на оку пи ра ној те ри то ри ји, а ко ји ће да по го ди де те”. Ли ко ви у фил му пред ста вља ју ра зно ли ко и сло же но па ле стин ско дру штво. Ту су ми ров ња ци, ра ди ка ли, ис прав ни љу ди, али и они ко рум пи ра ни. Филм се за вр ша ва пот пи си ва њем спо ра зу ма у Ослу 1993. ко ји је утро пут ка ства ра њу па ле стин ске др жа ве. Хинд ал-Ху се и ни, ко ја је осно ва ла шко лу, у јед ној сце ни ка же Ми рал да је ми сли ла да не ће до жи ве ти ства ра ње па ле стин ске др жа ве. И ни је. Шна бел ка же да кон фликт, ко ји је још увек ак ту е лан, ње гов филм чи ни још бит ни јим. “Мо ра мо да раз у мем ‘дру ге’. То је раз лог за што сам на пра вио филм о ‘дру ги ма’ из угла ‘дру гих’“. Ре ди тељ на по ми ње да су љу ди у Егип ту и Ту ни су мир но ус пе ли да се из бо ре за про ме не, и за кљу чу је да се на да да ће ње гов филм “Ми рал” под ста ћи ди ја лог ко ји ће омо гу ћи ти мир ну ко ег зи стен ци ју Па ле сти на ца и Изра е ла ца.

Погребне услуге у складу с трендовима Doj~e vele

Т

уга се данас изражава другачије? Погребне услуге су посао који не може да пропадне, али и тај посао мора да се прилагођава „трендовима“. Људи се од преминулих не опраштају као некада. И на том плану су се навике људи промениле, па тако и код Немаца. Већини људи није стало до тога да буду сахрањени на гробљу, али би желели да се њихови најближи када напусте овај свет управо тамо нађу. На први поглед, чини се да је реч о истраживању понора људске душе, али то није

Без интернета се може Toronto

И

ако се у неким стварима Канађани разликују од остатка света, са другима се слажу по окренутости интернету као најбољем извору информација, за многе бољем и од телевизије. У овом тренутку, новине чита тек свака четврта особа, за две од пет особа телевизија је место на коме добијају информације, скоро свака трећа особа сматра да је то интернет. Што се тиче начина на који се информације преносе, интернет је најинтересантнији и најбољи медиј за више од половине инспитаних. Оно што треба додати је да Канађани нису спремни да

за то одреше кесу. У истраживању стручњака са Факултета за новинарство Универзитета Британска Колумбија, четири од пет особа је признало да није спремно да плати за информације доби-

јене путем интернета, а девет од десет је спремно да пронађе неку другу, бесплатну алтернативу, уколико њихови омиљени веб-сајтови почну да наплаћују читање. Дона Логан, шеф истраживачког тима који је урадио истраживање у сарадњи са компанију за интернет истраживања Вижн критикал, верује да ће резултати до којих су дошли, допринети да се предомисле они који су размишљали о увођењу плаћања за

своје сајтове. Она каже да се житељи градских и сеоских средина, свих старосних структура и нивоа образовања у истој мери опиру плаћању коришћења интернет страница. Истраживачи процењују да медијске куће и сви остали који обезбеђују информације у аудио, визуелном или текстуалном формату, морају да се фокусирају на давање информација за компјутере, таблете и смартфоне, или ће једноставно бити прегажени. Анкетирани су, наиме, признали да би се најтеже одрекли интернета, 42 одсто, потом телевизије, 24 одсто, а тек 17 одсто признаје да би мобилни телефон и новине били последње чега би се одрекли.

случај. Институт за истраживање јавног мњења Форса истраживао је ритуале Немаца када су ожалошћени и њихове жеље у вези са сопственом сахраном. Јоахим Кошнике је управник института и каже: „Врло је интересантно анализирати разлику између тога шта људи желе или су желели када је реч о сахрањивању блиских особа, и шта с друге стране желе када је реч о њима самима. У последњем случају традиционални облици сахрањивања, за које знамо и из детињства, мање су пожељни. Па ипак, тесна већина жели да се чланови њихове породице у ковчегу или урни сахране на гробљу. Међутим, то за себе не жели ни по-

ловина Немаца. Уместо тога, 25 одсто каже да може да замисли да буде алтернативно сахрањено - у шуми или у мору. 14 одсто би же ле ло да бу де ано ним но са хра ње но – на ро чи то ста ри ји љу ди. Ни је јед но став но бри ну ти се о по греб ном ме сту Сту ди ју о то ме на ру чи ла је фир ма ко ја се спе ци ја ли зо ва ла за са хра не у шу ми. Ше фи ца ове фир ме, Пе тра Бах ка же да ни је из не на ђе на овом раз ли ком: „Об ја шња вам то чи ње ни цом да ста ри љу ди из соп стве ног ис ку ства зна ју ко ли ки је по сао бри ну ти о гро бу и за то то не тра же од сво јих бли ских. И од лу чу ју се за ано ним ну са хра ну.“ Све у све му, ис тра жи ва ње се ис пла ти ло, ка жу у овој фир ми. Ре зул та ти се укла па ју у кон цеп ци ју на ло го дав ца. Љу ди на и ме же ле ме сто ко је мо гу да по се те. Же ле да сто ји име пре ми ну лог, са мо што то не мо ра да бу де гро бље у тра ди ци о нал ном сми слу ре чи. Али ре зул т а ти овог ис тра жи ва ња не го во ре о то ме ко ли ко љу ди уоп ште раз ми шља о сво јој са хра ни. Али се мо же за кљу чи ти ко ли ко је љу ди у по след ње вре ме би ло при мо ра но да се ба ви овом те мом. Јо а хим Ко шни ке ка же: „35 од сто Не ма ца за се бе ка же да су жа ли ли за не ким, али да то дру ги ни су при ме ти ли. Да нас се то ви ше не ис по ља ва као не кад, ка да су љу ди оде ћом и по на ша њам по ка зи ва ли да су у жа ло сти. Ни су уче ство ва ли на сла вљи ма итд…“ Пре ма ре зул та ти ма ове сту ди је ве ћи на ожа ло шће них же ле ла би да има ви ше вре ме на и ви ше про сто ра за сво ја ту жна осе ћа ња. Ма ти јас Бе лин гер Мир ја на Вељ ко вић-Ки не

LekAR

dnevnik

subota7.maj2011.

25

InsTITuT ZA jAvno ZdrAvqe vojvodIne: nAMIrnICe Koje jA^Aju IMunITeT

Kupus bogat vitaminom C u pus je jef ti na na mir ni ca ko ja nam po ma `e u bor bi pro tiv in fek ci ja i za pa qe wa. Ga je we ku pu sa za po ~e to je u Gr~ koj, 600 go di na pre no ve ere. I ku pus je, kao i lu be ni ca, bo ga ta u glu ta ti o- nu, za ko jeg je do ka za no da ja ~a imu ni tet. Ono {to po seb no ka rak te ri {e ku pus je ma la ener get ska vred nost (100 gra ma ku pu sa sa dr `i 24 ki lo ka lo ri ja), te je ku pus do bro do {la na mir ni ca ka da `e li mo da ski ne mo vi {ak ki lo gra ma. Bo gat je vi ta mi nom C (100 g ku pu sa sa dr `i 32 mg vi ta mi na C) ko ji pod sti ~e rad na {eg imu nog si ste ma, te nam po ma `e u bor bi pro tiv vi ru snih i bak te rij skih in fek ci ja.

Po je di ne stu di je su do ka za le da vi ta min C po ma `e u pre ven ci ji na stan ka po je di nih vr sta ra k a (rak `e l u c a, doj ke, gr li }a ma te ri ce). Sa dr `i fi to he m i k a l i j u kver c e t in,

K

Bioterapija protiv raka i o~nih oboqewa ru pa fran cu skih na u~ ni ka raz vi la je bi o te ra pi ju ko ja da je na du u efi ka sni je le ~e we od re |e nih ot por nih vr sta ra ka, kao i ma ku lar ne de ge ne ra ci je (gu bi tak vi da) i re ti no pa ti je (obo qe wa mre `wa ~e). Is tra `i va we ko je je oba vi la gru pa na u~ ni ka iz Cen tra za psi ho pa to lo gi ju Tu luz-Pur pan i is tra `i va~ kog cen tra pri pa ri skoj bol ni ci „SanLui” usta no vi la je to kom is tra `i va wa oba vqe nog na mi {e vi ma i ze ~e vi ma da ko ri {}e we an ti te la „an tiCD160” do vo di do re gre si je raz vo ja tu mo ra dej stvom na re cep tor no vo for mi ra nih krv nih su do va - CD160, pre ne li su fran cu ski me di ji.

Ra di se, ka ko je na veo In serm, o re cep to ru ko ji ne posto ji u zdra vim tki vi ma. „An ti-CD160”, pri me w en to kom he mo te ra pi je, sma wu je broj in tra tu mor skih krv nih su do va uz o~u va we zre lih krv nih su do va, {to omo gu }a va efi ka sni ji pro la zak he mo te ra pi je kroz or ga ni zam. Is tra `i va wa oba vqe na na mi {e vi ma i ze ~e vi ma su, me |u tim, po ka za la le ko vi to dej stvo „an ti-CD160” i na no ve krv ne su do ve ko ji se stva ra ju to kom o~ nih obo qe we kao {to je ma ku lar na de ge ne ra ci ja, ali i re tino pa ti ja ko ja se ja vqa kod pre vre me no ro |e ne de ce i di ja be ti ~a ra.

(Tanjug)

G

za ko ji se do ka za lo da je do bar pro tiv za pa qen s ki agens jer di rekt no blo ki ra ne ko li ko po ~ et n ih sta d i j u m a za p a q en s kog pro c e s a.

Kver c e t in za u s ta v qa

Za {e}era{e fitnes pod nadzorom a di ja be ti ~a re je naj ko ri sni je da su pod stru~ nim nad zo rom fi zi~ ki ak tiv ni vi {e od 150 mi nu ta ne deq no u fit nes ili dru gim pro gra mi ma ve `bi, kre i ra nim pre ma wi ho vim po tre ba ma, po ru ~io je tim bra zil skih stru~ wa ka.

Vo |a is tra `i va wa Da niel Um pjer i we go ve ko le ge su do ova kvog za kqu~ ka do {li ana li zi ra ju }i re zul ta te 47 kli ni~ kih is pi ti va wa na vi {e od 8.000 pa ci je na ta, s ci qem da ot kri ju naj bo qi na ~in da di ja be ti ~a ri kon tro li {u ni vo {e }e ra u kr vi.

Utvr |e no je da se kod {e }e ra {a ko ji ve `ba ju pro gra mi ra no i pod kon tro lom uspe {ni je sni `a va ni vo {e }e ra u kr vi ne go kod onih ko ji su sa mo do bi li sa vet da bu du fi zi~ ki ak tiv ni.

Z

Ko men ta ri {u }i ovaj na laz, dr Mar ko Pa hor s ame ri~ kog Uni ver zi te ta Flo ri de is ti ~e da je mo `da do {lo vre me da dr `a va raz mi sli o pla }a wu po seb nih pro gra ma re kre a ci je za {e }e ra {e, ka ko bi iz be gla ve }e tro {ko ve ko je no se kom pli ka ci je di ja be te sa: bo le sti sr ca i bu bre ga, o{te }e we ne ra va, sle pi lo i pro ble mi s cir ku la ci jom, ko ji mo gu da iza zo vu ra ne ko je ne za ra sta ju ili da do ve du do am pu ta ci je udo va.

U SAD di ja be tes po pri ma raz me re epi de mi je i jed na od je od bo le sti ~i ja se u~ sta lost naj br `e po ve }a va. Pro ce wu je se da {e }er nu bo lest tre nut no ima 26 mi li o na Ame ri ka na ca, dok bi 2050. go di ne tre }i na od ra slih u SAD mo gla da bo lu je od di ja be te sa.

(Tanjug)

Internet poma`e deci da du`e spavaju im ame ri~ kih na u~ ni ka raz ra dio je In ter net pro gram ko ji po ma `e maj ka ma da re {e pro blem po re me }a ja sna kod de ce, ob ja vi la je Ame ri~ ka aka de mi ja za me di ci nu sna. Na u~ ni ci, pred vo |e ni pro fe so rom psi ho lo gi je na

T

i kon trol nu. Po ka za lo se da je po sle ko ri {}e wa sa ve ta ko je je dao tim, pro gram broj no} nih bu |e wa de ce sma wen 50 od sto i vi {e, a naj du `i pe riod sna bez bu |e wa pro du `en za vi {e od dva sa ta. De ca su, sem to ga, br `e to nu la u san i, uop {te, du `e spa -

Uni ver zi te tu „Sent Xo zef” i po mo} ni kom di rek to ra Cen tra za san u De~ joj bol ni ci u Fi la del fi ji Xo di Min del, su pri li kom is pi ti va wa po de li li 264 maj ke u dve gru pe - „pro gram sku”

va la. To se, na rav no, iz u zet no po voq no od ra `a va lo na maj ke, jer im je omo gu }a va lo vi {e vre me na za spa va we, {to im je po boq {a va lo ras po lo `e we i sma wi va lo umor. U kon trol noj gru -

pi maj ki si tu a ci ja se prak ti~ no ni je me wa la, ka ko u po gle du spa va wa de ce, ta ko i u po gle du sna i ras po lo `e wa sa mih maj ki.

- Uvek smo zna li da jed no stav ne pro me ne mo gu da po mog nu ma loj de ci da no }u spa va ju znat no du `e, ali smo za ~u |e ni ka ko je br zo do {lo do tih pro me na - uka za la je Min del.- De ca i wi ho ve maj ke su za sa mo ne de qu da na po ~e li da spa va ju znat no kva li tet ni je i si tu a ci ja je na sta vi la da se po pra vqa i to kom dru ge sed mi ce.

U is pi ti va wu su u~e stvo va le maj ke sa de com sta ro sti od 36 me se ci do {est go di na. Za maj ke no vo ro |en ~a di ovi re zul ta ti ne va `e, s ob zi rom da je jed no is pi ti va we 1.000 vo lon te ra po ka za lo da dve tre }i ne maj ki i o~e va no }u spa va ju naj vi {e ~e ti ri sa ta jer mo ra ju sva ki ~as da usta ju da bi na hra ni li ili smi ri li be bu. Pri to me, 12 od sto is pi ta nih spa va ma we od dva i po sa ta.

Kod ro di te qa se zbog ne do stat ka sna raz vi ja hro ni~ na ne i spa va nost ko ja do vo di do stal nog umo ra, ko le ba wa ras po lo `e wa i de pre si je.

(Tanjug)

Magnetna rezonanca i Alchajmer nim ci mag net nom re zo nan com (MR) mo zga zdra vih qu di mo gu da po ka `u zna ke sma wi va wa de lo va ko je po ga |a Al chaj me ro va bo lest go to vo de ce ni ju pre ne go {to se bo lest di jag no zi ra, po ru ~u ju ame ri~ ki stru~ wa ci. Ovo ot kri }e mo `e da po mog ne pro na la `e wu te ra pi ju za ovu za sad ne iz le ~i vu bo lest, sma tra ju ~la no vi ti ma iz Me di cin skog cen tra pri Uni ver zi te tu Ra{ u ^i ka gu, ko jim je ru ko vo di la Lej la de To le do-Mo rel.

Osim to ga, kad se jed nom pro na |e te ra pi ja pro tiv Al chaj me ra, ona }e si gur no naj vi {e po mo }i oso ba ma kod ko jih je mag net -

S

sin te zu i oslo ba |a we hi sta mi na i dru gih me di ja to r a upa l e. Osim to g a doka za no je i jak an ti ok si dant.

Spa na} je ze le no li sna to po vr }e bo ga to fol nom ki se li nom ko ja je iz u zet no va `na za ob na vqa we mo l e k u l a DNK. Po r ed fol n e ki s e l i n e spa n a} sa dr `i i di jet na vlak na, an ti ok si dan se, pre sve ga vi ta min C, ali i mno ge dru ge. Sa dr `i ve li ku ko li ~i nu kver ce ti na za ko ji po ma `e qud skom or ga ni z mu u bor b i pro t iv upal nih pro ce sa. Spa na} se mo `e je sti pre san ili bla go oba ren, ka ko bi se naj bo qe is ko ri sti li vi ta m i n i i mi n e r a l i.

Sve` spa na} je bo gat be ta ka ro te nom i do bar je iz vor vi ta mi na C i fol ne ki se li ne. Ku van spa na} sa dr `i ve li ku ko li ~i nu vi ta mi na A i fol ne ki se li ne, do bar je iz vor ri b o f la v i n a, vi t a m i n a B6 , gvo `|a i mag ne zi ju ma.

nom re zo nan com usta no vqen po ve }an ri zik, ali se simp to mi jo{ ni su raz vi li. Is tra `i va we je po ~e to na 65 zdra vih qu di u 70-tim go di na ma, ko ji ma je MR sni mqen mo zak, a po tom su pra }e ni to kom de vet go di na.

Kog ni tiv na nor mal nost se u tom pe ri o du odr `a la kod 50 is pi ta ni ka, dok je 15 obo le lo od Al chaj me ro ve bo le sti. Utvr |e no je da je kod oso ba kod ko jih je MR sni mak po ka zao naj ve }e

usah nu }e mo `da ne ma se u spe ci fi~ nim re gi o ni ma ce re bral nog kor tek sa, ri zik od Al chaj me ro ve bo le sti bio tro stru ko ve }i ne go kod osta lih.

(Tanjug)

usavr{en preparat za le~ewe jetre a u~ ni ci ru skog In sti tu ta ma ti~ nih }e li ja su na ba zi ma ti~ nih }e li ja kr vi pup ~a ne vrp ce usav {i li pre pa rat „he ma cel” za bor bu pro tiv te {kih bo le sti je tre.

On bi mo gao da pru `i na du u pot pu no ozdra vqe we sto ti na ma hi qa da ma obo le lih qu di od he pa ti ti sa, iz ja vio je ge ne ral ni di rek tor in sti tu ta Ar tur Isa jev. Od lu ka o pri me ni pre pa ra ta za le ~e we mo `e da bu de do ne ta tek po sle kli ni~ kog te sti ra wa.

Ma ti~ ne }e li je iz kr vi pup ~a ne vrp ce se za sa da ko ri ste pri le ~e wu vi {e od sto vr sta bo le sti, uglav nom on ko lo {kih, raz li ~i tih ti po va ane mi ja i mno gih na sled nih i auto i mu nih obo le wa.

Stru~ wa ci is ti ~u da je ve} u bli s koj bu du} no s ti mo g u }a pri me na ma ti~ nih }e li ja iz kr vi pup ~a ne vrp ce za le ~e we obo le wa ner vnog si ste ma, in fark ta mi o kar da i je tre. U Ru si ji da nas ne ma objek tiv nih pre pre ka za spro vo |e we kli ni~ kih te sti ra wa pre pe ra ta na ba zi ma ti~ nih }e li ja kr vi pup ~a ne vrp ce, sma tra di rek tor Iasa jev. U Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, Evro pi i Azi ji su ve} oba vqe ne pr ve fa ze kli ni~ kih te s ti ra wa ma ti~ nih pre pa ra ta pro tiv he pa tit sa ko ji ma je po tvr |e na bez bed nost ma ti~ nih }e li ja kr vi pup ~a ne vrp ce.

(Tanjug)

N

26

subota7.maj2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

subota7.maj2011.

27

POMEN ^etiri godine su pro{le od smrti na{e drage

3 Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Milene Kqaji} Vojislav Stevana Koji} 1933 - 2011.

Posledwi ispra}aj je u ponedeqak, 9. maja 2011. godine, u 14 sati, na Novom Be`anijskom grobqu u Beogradu.

novu kompletno IZDAJEM name{ten garsoweru, Ul. Slobodana Baji}a, nov name{taj, ma{ina za ve{, terasa, cena 120E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

28136 IZDAJEM sprat dupleks stan 85m2 nov, prazan, useqiv za mesec dana i trosoban prizemqe name{ten. Klisa, blizu crkve.

Telefon 069-275, 38-20.

27899 HITNO izdajem odmah useqiv jednosoban, komforan stan potpuno name{ten stan na Satelitu pored {kole. Telefon 064/12-27-684.

27488 PRAZNA garsowera, odvojena kuhiwa, Bra}e Ribnikara, telefon, kablovska 120e. Telefon 27430 064/1463-126.

IZDAJEM jednosoban, name{ten stan kod Izvr{nog ve}a, dva le`aja. Telefon 063/591-949.

27880 IZDAJE se name{ten jednoiposoban stan ul. Bulevar Kraqa Petra I, za mladi bra~ni par ili za dve studentkiwe. Telefon 021/69-1127887 796.

IZDAJEM ku}u od 500m2 u u`em centru grada, mo`e za bolnicu.

Telefon 064/1751775.

27909 IZDAJEM dvosoban stan na Limanu I, ~etvrti sprat bez lifta prazan na du`e vreme. Cena 180 Eura. Telefon 063/18-48-107.

27995 IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa ve{ ma{inom i TV-om u Ul. Pariske komune. Telefon: 063/749-5586.

28066 IZDAJEM jednosoban stan na Limanu!! Name{ten, 9. sprat, 30 kvadrata. 140 evra plus depozit!

Telefon 064/13-14-626.

28171

PRODAJEM garsoweru u strogom centru grada, garsowera 24m2, cena 35.000E. Telefon: 064/205-4128.

28054

PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e - potkrovqe, poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

27949 FRU[KA GORA - Alibegovac, 6.100m2 - 9 km od Novog Sada, mo`e parcelizacija, put, struja, lep pogled, cena 7.5 E/m2. Telefon: 069/18-26-726.

27349 PRODAJEM plac od 1.200m2, na periferiji Rumenke, prema Novom Sadu. Telefon 064/244-7227529 52.

Sa se}awem na wenu dobrotu i plemenitost, suprug Dragan, sin Zdravko, unuke Ivana i Dragana sa porodicama.

28189

Dragi Vojo,

O`alo{}eni: supruga Biqana, sin Goran, }erka Gordana, snaja Jadranka, unuk Sergej i porodice: Koji}, Poli}, Svorcan, Mu~ibabi}, Latinovi}, Kapor, Kujovi} i Milo{evi}.

28196

Vojislav Beri}

POMEN

11. 5. 2010 - 11. 5. 2011. u na{im si mislima, nedostaje{ nam.

Tvoji prijateqi.

28174

Posledwi pozdrav IZDAJEM lokal 50m2, Mi~urinova ulica, izlog do ulice, sanitarni ~vor, pogodan za apoteku ili za kancelarije, 250evra.

Telefon 021/544-540, 063/517-290.

28138 IZDAJEM lokal od 30m2 na dva nivoa u Stra`ilovskoj ulici u pasa`u, pogodan za mirnu delatnost. Telefon: 063/7495-586.

28068

Gordana Radovanov Pro{la je godina od kada si oti{la na ve~ni po~inak.

S qubavqu i tugom u srcu ~uvamo te od zaborava.

PRODAJEM gara`u od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Cena 6.900 eura. Telefon 063/520-245.

25907

PRODAJEM povoqno elektri~ni viqu{kar STILL, bo~ni pomak, dizawe 2.5 T, visina dizawa 5,7m. Termo. tunel za pakovawe. Telefon 065/55-87-453. 27974

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

27799

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

23484

@ivku Qubojevi}u

Sestra Milica i sestri~ina Iva.

od stanara iz Haxi Ruvimove 45.

28195

28175

DVOGODI[WI POMEN sinu i bratu

Milo{u Lukavcu Pro{le su dve godine od kad nisi sa nama, a mi se jo{ nismo nau~ili `iveti bez tebe.

S qubavqu i tugom te ~uvamo u na{im srcima i se}awu.

Neute{ni: mama Du{ka, tata Steva i brat Nemawa.

Radmila Radulovi}

Neka Te an|eli ~uvaju.

Ranko.

28184

28187

PRODAJEM nov suteren stan 54 m2 kod Socijalnog cena 32.000e.

Telefon 064/356-01-86 27973 PRODAJEM jednoiposoban renoviran stan, 42m2, I sprat, Radni~ka ulica. cena 63.000 Eura.

Telefon 064/150-12-52.

27984 TELEP, jednoiposobni - 35m2 22.000e, 43m2- 27.000e. terasa.

Telefon 021/541-948, 064/239-4331.

28027 SOMBORSKI BULEVAR dupleks 55m2 - 32.000E, 60m2 34.000E, terasa.

Telefoni: 021/541-948, 064/239-4331.

28028

PRODAJEM trosoban stan na Telepu od 75m2 cena 60.000E. Telefon: 064/205-41-28.

28052

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe sedam dana, deda Rado{. Telefon: 064/240-55-49 i 037/490-797.

27935

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

DVOGODI[WI POMEN voqenom unuku i sestri}u

POTREBAN pekar sa iskustvom.

Telefon 062/107-4325.

27910

Milo{u Lukavcu ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618846, 063/8485495.

27774 PRODAJEM praznu grobnicu sa spomenikom na Alma{kom grobqu u Novom Sadu. Telefon 061/80729-25.

27897

Vreme prolazi, praznina i bol ostaju. @ive}e{ u na{im srcima ve~no voqen i nikad zaboravqen, An|ele na{.

Radmili Radulovi} 7. 2. 1938 - 1. 5. 2011.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji: baba Smiqa, deda Veselin i ujak Du{an.

Tvoje: Marijana i Tijana.

28186

28183

28

^iTUQe l POMeni

subota7.maj2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. maja 2011. god. prestalo da kuca plemenito srce na{e majke, bake i prabake

dnevnik

POMEN dragim i voqenom roditeqima.

Gordana Radovanov

Mileve Vulete Sofija @iki}

ro|. Kopawa 1917 - 2011.

Sahrana je danas, subota, 7. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Polazak ispred ku}e `alosti na Klisi, Be~ejska 17, u 14.15 ~asova.

K}erka Dragica i zet Todor Baji}.

2002 - 2011.

Vasa @iki}

Wihovi: Dragica, Bosiqka, Iva, Ana, Mi{a i Dejan.

Uz tebe, uvek i zauvek Tvoj Strahiwa.

28153

28094

28177

Posledwi prabaki

pozdrav

baki

i

Sedamnaest godina... ~ini se, kao ve~nost...

Najvrednije i najlep{e na ovom svetu ne mo`emo ni videti ni dota}i, ve} samo srcem svojim sna`no ose}ati i zauvek ~uvati.

1988 - 2011.

Drugarice na{a,

[ESTOMESE^NI POMEN dragom suprugu, ocu, dedi i svekru

Mita Nedeqkov

Zavr{io se `ivotni put jedne divne, tihe, plemenite i bri`ne majke, bake, prabake.

Dugo }emo pamtiti dobro i meko srce na{e Milevke.

Unuk Novica Baji} i praunuke Vanesa i Aleksandra.

ali se}awe na `ivot sa tobom je isuvi{e jako, prepuno qubavi, osmeha, divnih trenutaka, zagrqaja, tvojih toplih re~i, pogleda... da te nikakvo vreme ne mo`e oteti iz na{ih misli i srca.

Tvoji najmiliji.

Umesto na ro|endan mi se okupile na tvoj pomen.

Nezaboravna, ve~no }e{ `iveti u nama.

Tvoje: Mira Borocki i Qiqana Vujovi} sa porodicama.

28180

28176

28172

ro|. Kapamaxija

POMEN

POMEN

Du{anu Radanovu

Sahrana }e se obaviti 7. 5. 2011. godine, u 13 ~asova, u Sremskoj Kamenici.

S qubavqu i po{tovawem, Tvoji najmiliji.

Porodica Vukosavqevi}.

28148

28158

Pola godine je od kako nas je napustio i kako nam mnogo nedostaje

TROGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom ocu, suprugu, dedi, tastu i svekru

od kako nije sa nama na{

Milo{ Srema~ki

Mitija

Vuji Mile Bala}u

Mileva Vi{ekruna Wegovi Smiqana i Stoj~e.

Ve~no o`alo{}eni: Branka, Tawa, Sowa i Mi{o.

28181

Dragomir ]etojevi}

obele`i}emo danas, 7. 5. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

PET GODINA

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{a draga

Danas, u 11 ~asova okupi}emo se oko wegove ve~ne ku}e na Uspenskom grobqu da se pomolimo za ve~ni mir wegovoj du{i.

Vreme ne mo`e da izbri{e qubav, se}awe i tugu za tobom.

Tvoji najmiliji: supruga Qubica, sinovi Aleksandar i Darko, snaje Mirjana i Daliborka, unuka Mija i unuk Milo{.

obele`i}emo danas, 7. 5. 2011. godine u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Nikada ga ne}e zaboraviti oni koji su ga voleli. ]erka Gordana, unuci Nikola i Danijela, zet Milanko i supruga Dragica.

2008 - 2011. ^uvaju uspomene na tebe i nose te u srcu: }erka Qiqa, zet Brane, unuci Maja i Vlada.

28169

S’ qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u, uspomenu na tebe ve~no }emo ~uvati: Tvoji najmiliji, porodice Husar i Pura}.

27947

SE]AWE Petnaest godina nije sa nama

Obrad Ninkov Sa ponosom ~uvamo uspomenu na wega.

Tvoji: supruga Jelena i deca.

28154

28152

28098

27922

POMEN Navr{ava se pola godine od kako nije sa nama na{ voqeni sin, otac, deda i tast

Katica Davidovac Kaja

1. 8. 1947 - 5. 11. 2010.

Milanka Husar

S tugom i po{tovawem, porodice Bala} i Mogin.

Jelena Radi} Todor Vasi}

3 Dana, 8. 5. 2011. godine navr{ava se godina dana od kada nije sa nama na{a draga mama, baka, prabaka

Brano Li{i}

Milevi Vuleti

7. 5. 2006 - 7. 5. 2011.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u bogu upokojio

Du{an Brki}

Tu`ni: mama Erka, }erka Ana, zet Du{an i unuk Lazar.

28159

[ESTOMESE^NI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

na{oj voqenoj

@ivko Qubojevi}

Velinki Prodanovi} Veri

Du{an Brki}

ali zauvek `ivi{ u nama.

Sahrana je danas, 7. 5. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji: k}i Miqana i sin Dejan.

28166

Draga Vera, s qubavqu i tugom ~uvamo te u na{im srcima.

Po~ivaj u miru!

Neka te An|eli ~uvaju.

iz Mo{orina

Uvek si znala da nas nasmeje{ i zato }emo se tvog lika uvek rado se}ati.

Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

28168

@ao nam je {to odlazi{

Jelena Radi}

iz Mo{orina

Kuma Tawa.

Brat Slobodan sa decom, unuci i praunuci Dragan i Jovan.

28161

28160

Tvoj vedar duh }emo zauvek ~uvati u na{im srcima.

Unuka Rada, zet Milan i praunuci Vuk i Nastja Vje{tica.

Unuka Du{ka, zet Raca i praunuci Danilo i Kalina Raci}.

27916

27915

Posledwi pozdrav dragoj supruzi, mami, svekrvi, ta{ti i babi

Jeleni Radi} 1932 - 2011. iz Mo{orina Tvoji najmiliji: suprug Ja{a, }erka \ur|inka, sin Rada, zet Dule, snaja Mara i unuci Du{ka, Rada, Ja{a i Joca i Maja.

27912

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

29

subota7.maj2011.

[ESTOMESE^NI I DESETOGODI[WI POMEN

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga

GODI[WI POMEN mom dragom bratu

GODI[WI POMEN

@ivko Stojanovi}

Du{an Mitrovi}

1935. - 2010.

Godi{wi pomen odr`a}e se u subotu, 7. 5. 2011. godine, na Kameni~kom grobqu.

Petar Stojanovi}

Tomislavu Dangubi}u

1959. - 2001.

Desanka Stojanov

Kada suze usahnu, bol i tuga ostaje u na{im srcima.

O`alo{}ena porodica Mitrovi}.

Tuguju za vama zauvek va{i najmiliji.

Lidija sa porodicom.

28078

27969

Vreme prolazi, samo praznina i bol ostaju.

ro|. Pla~ki}

Tvoj brat Du{an sa porodicom.

27996

GODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

Navr{ava se godina dana od prerane smrti Rado te se se}a i pomiwe tvoja porodica Stojanov.

na na{eg voqenog brata i uju.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom bratu

28053

Mileva Majki} Pro{la je tu`na godina, od kada nisi sa nama, ali u na{im srcima }e{ uvek `iveti.

Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji.

Mom~ilo Milo{ev

Danas, 7. maja 2011. godine navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog tate

Neboj{e [paravala [pareta

7. 5. 2001 - 7. 5. 2011.

Pro{li su te{ki trenuci.

Zauvek }e{ ostati u na{em se}awu, srcu i du{i.

Tuguje za wim brat Predrag sa porodicom.

S qubavqu, sestra An|elija i sestri~ina Milica.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji, koji je preminuo 29. 4. 2011.

Tvoji: bra}a i sestre sa porodicama.

27925

28026

28009

Tomislavu Dangubi}u

POMEN Dana, 7. maja navr{avaju se 2 godine od kako nas je zauvek napustio na{ dragi suprug, otac i deda

27993

Pro{lo je sedam dana od kako nisi sa nama, ali uvek si u mislima.

\ure Genevajn 1934 - 2010.

Nedostaje{.

Vole te tvoji: Pe|a i Maja.

Mileva Milanovi} Stojanu Savi~i}u 1938 - 2011.

Pamti}emo te po dobroti i plemenitosti, na kojoj ti se zahvaqujemo, stanari iz Narodnog fronta 54.

28050

Pro{lo je godinu dana od kada nije sa nama na{a mama, baka i svekrva

preminula 7. 11. 2010. godine.

Iza}i}emo na grobqe danas, 7. maja da zapalimo sve}e i pomolimo se Bogu. Mileva moja, moje srce jeste bolesno, ali ti }e{ zauvek ostati u wemu.

Tvoj Milorad.

Dimitrije ]ur~i} Mita Tuguju za tobom tvoji: supruga Jelena i sin Milan sa porodicom.

SEDMODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci i baki

Tvoja sestra Doda sa porodicom.

27972

27992

27879

Rade Duvwak

Dana, 8. maja 2011. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od kada nije sa nama na{a voqena

28018

Bogdanka Stejin

Pro{lo je sedam tu`nih dana od kada nisi vi{e sa nama

ro|. Kucurac Uspomenu na wu ~uvaju: Borislav, Du{an i Jelena.

27997

Rosi Gligi}

Sava A}imovi}

ro|. Malini}

2004 - 2011.

obele`i}emo danas, 7. 5. 2011. godine, u 10 sati, u @abqu.

O`alo{}eni weni najmiliji: sinovi Nedeqko i Slobodan sa porodicama.

SE]AWE

Rade Duvwak

Rada Papovi}

Vreme prolazi, a uspomenu na tebe ~uva tvoja supruga sa decom.

U 10 sati, na ^enejskom grobqu poseti}emo wenu ve~nu ku}u.

Weni najmiliji.

28073

28063

27945

^ETIRI GODINE

SE]AWE

Pro{le su ~etiri tu`ne godine od kada nije sa nama na{a draga supruga i mama

bez na{e drage sestre

na moju mamu

Osta}e{ srcima.

ve~no

u

na{im

Tvoja sestra Lenka sa porodicom.

Milan Obradovi} 11. maj 2009.

11. maj 2011.

28019

^ETRDESETODNEVNI POMEN suprugu i ocu

Jovan Obradovi} Jelenu Mijatov

5. jun 2007.

5. jun 2011.

Nade Dobri}

ro|. Tomin 2006 - 2011.

Uspomenu na tebe ~uvamo u na{im srcima.

Nikada te ne}emo zaboraviti. ]erka Marija Pejin sa porodicom.

Sestre Jelena, Milka i brat Mirko sa porodicama.

27901

27778

Nada Dobri} Draga mama, nedostaje{ nam kao prvog dana. Po~ivaj u miru.

Tvoji: Ugqe{a i Vesna.

27777

Uvek ste u na{im mislima i bolnim srcima.

Neute{ni: majka i supruga Anka, sin i unuk Sr|an i supruga i snaja Vera.

27989

Aleksandru Ron~evi}u Praznina je beskrajna.

Tvoji: Mara i Sowa.

28011

30

07.15 07.30 07.45 08.05 08.50 09.05 09.30 10.00 10.30 11.00 11.45 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.20

tv program

subota7.maj2011.

Како преживети аутомобил Пита ме град мој Јутарња гимнастика Најлепше бајке света: Црвенкапа Хајде са мном у обданиште Зврк Маштаоница Питам се, питам Путеви наде Госпел и латино звуци Концерт Војвођанских симфоничара Вести Слободна тема Њушкање Агро мозаик Зелени сат Без упута Вести Петказање Полако па сигурно – квиз о познавању саобраћајних прописа ТВ Дневник Црно бели свет

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.07 11.00 11.05 12.45 13.00 13.15 13.55 14.40 14.47

Хало, председниче (Панонија, 20.30) 07.30 08.05 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 13.00 14.00 14.25 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 23.00

Лена Карлаварис

Глас Америке Бели лук и папричица Моје дете Стари занати Травел Улови трофеј Свет пољопривреде Без цензуре Простор Приче из књижаре Наш гост: ФК Војводина Војвођанске вести Здравље је лек Лице с насловнице Војвођанске вести У потрази за послом Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало, председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филм: Страдивари, 1. део Глас Америке

Њушкање „Њушкање” је забавно-едукативни серијал о животињском и биљном свету и животној средини. Основна циљна група су најмлађи гледаоци као генерација која треба да стекне свест о темама кључним за опстанак човечанства. Ове суботе „Њушкање” представља авганистанског хрта, картузијанску мачку и крунастог афричког ждрала. Сценаристкиња и редитељка: Лена Карлаварис (РТВ 1, 12.35) 18.00 18.10 19.05 19.30 20.05 22.00 22.30 23.25 00.00 01.30

07.30 08.00 09.00 10.00 11.10 12.30 12.40 13.30 14.25 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.40

Тајна хране: Блитва ПЦТВ Рачуница ТВ Дневник Вилинска планина, музичко сценски спектакл Војвођански дневник Дуел струна Пресент Минотаур, филм Црно бели свет

Доколица ТВ Баштина Кухињица (мађ) Добро вече, ојводино (лов) Елизабетин двор, филм (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца Денис П, филм На трагу природе Бајко квиз Кад кућа није тесна: Свет тишине ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин на мађ. (Јеленлет) Мој гост (мађ) Музички програм Студио „М” - Најважнија адреса Мали концерт

09.00 10.00 11.15 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.50 17.00 17.10 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.45

Др Ху Славни парови Цртани филм Азбука родитељства Ленија Ево нас код вас Смрт шпијунима Спорт Нетворк Река наде Неон сити Објектив Фојлов рат Неон сити Објектив Јована суботом ИЦТ плус Река наде Објектив Лична грешка Док. емисија

09.45 Евролига, Фајнал Фор: Панатинаикос – Монтепаски 11.30 Премијер лига, Магазин 12.45 Прави НБА 13.15 Евролига, Фајнал Фор: Макаби – Реал Мадрид 15.00 НБА акција 15.30 Мастерс, студио 16.00 АТП Мастерс Мадрид 1/2 Финале 21.00 Премијер лига: Евертон – Манчестер Сити 23.00 Најава ФА куп 23.30 Премијер лига: Тотенхем – Блекпул 01.30 Премијер лига: Вест Хем – Блекбурн

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм 05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

15.34 16.38 18.34 19.02 19.30 20.05 21.09 23.44 23.48 01.33 01.49 02.00 02.27 03.15 04.03 04.15 04.40 05.24 05.49

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Суботом са дијаспором Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Ладо Лесковар... као сав нормалан свет Мој рођак са села Проклетство Пинк пантера, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Мој рођак са села Бекство из Шошенка, филм Вести Торенте 3, филм ТВ продаја Суботом са дијаспором Вести Ви и Мира Адања Полак ТВ лица: Ладо Лесковар... као сав нормалан свет Гастрономад Квадратура круга Лети, лети песмо моја мила ТВ продаја Верски календар

Бекство из Шошенка Банкар Енди Дуфрезне је 1946. године осумњичен за двоструко убиство иако је упорно тврдио да није крив. Осуђен је на доживотну казну у државном затвору Шошенк у Мејну, где га још један доживотни осуђеник, Елис Ред Рединг, одабира као неког ко ће најпре подлећи притиску живљења у тешким затворским околностима. Улоге: Тим Робинс, Морган Фриман, Боб Гантон, Кленси Браун Режија: Френк Дарабон (РТС 1, 21.09)

Тим Робинс

05.30 06.45 08.00 09.15 10.50 11.50 13.00 14.00 15.00 17.00 18.15 19.00 20.00 21.00 23.10 01.30 02.30 03.30

Еленин дух-омнибус Кобра Домаћин Квиз: Желите ли да постанете милионер? Жене Домаћине, ожени се Радна акција Паклена кухиња Филм: Маде ин Југославиа Желите ли да постанете милионер? Ексклузив-најбоље Галилео Када лишће пада Филм: Нико-изнад закона Филм: Град насиља Топ спид Филм: Град насиља Филм: Маде ин Југославиа

Дани Михајла Пупина Удружење грађана Qu a lity Con cept окупило је талентоване, младе и успешне научнике, уметнике и професоре на за-

dnevnik

07.00 08.35 09.00 09.25 11.00 11.35 14.00 15.00 15.30 16.00 21.00 23.00 23.20 23.50 01.30 02.15

Знање на поклон Водич за родитеље Дора истражује Филм: Детективски клуб Вести Б92 Пријатељи ПОПодне Еукануба Буђелар АТП 1000 Мастерс, Мадрид - полуфинале Филм: Бледи месец Вести Б92 Спортски преглед Филм: Шејтан Људи са Менхетна Укључење у Б92 Инфо

Бледи месец

једничком подухвату под именом Михајло Пупин To uc hing the hot spots of li fe. Кроз мноштво различитих активности од 14. априла до 14. маја 2011. године афирмисаће се научне, културне, демократске и доброчинитељске вредности. (РТС 2, 19.05) 06.17 Бразде 07.14 ТВ лица: Тадаши Нагаи... као сав нормалан свет 07.56 Делта стејт 2 08.21 Мале приче 08.26 Мобил фест 08.50 Софијин свет 09.16 Сјајан пар, ЕБУ док.програм 09.32 Верски календар 09.41 Верски календар Србије 10.27 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.13 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7 РТС дана 13.30 Грађанин 13.58 Лети, лети песмо моја мила 14.28 Добро дошли у Европу 14.58 Време телевизије 16.03 Вратите ми младост 16.54 Вреле гуме 17.26 Тотал тенис 17.38 Магазин Лиге шампиона 18.07 Легенде 19.05 Дани Михајла Пупина 20.00 Атлас света 21.02 Свет спорта 21.30 Јелен супер лига 21.50 Свет риболова 22.18 Велика руска колекција 23.05 Бисера Велетанлић и пријатељи 23.54 Вреле гуме 00.25 Магазин Лиге шампиона 00.49 Атлас света 01.45 Легенде 02.42 Дани Михајла Пупина

06.30 08.30 09.00 10.00 10.02 10.30 12.00 12.15 13.00 13.02 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.00 22.30 23.30 23.45 00.00 00.30 02.00

Маратон Сваштарица Балканика у... Инфо Улови трофеј Филм: Мачак са шеширом Вести Милица² Инфо Фуснота Мајсторски Коферче Вести Спреми сарму да те цео свет разуме Инфо Шарено Вести Филм: Свето место Вести Офис Откопчано Филм: Божији дар Вече са Џулсом Холандом Вести Милица² Тачка усијања Филм: Привлачност Филм: Свето место

Ово је трећи део трилогије о животу банатског паора Саве Лађарског. Сава се враћа кући својој жени Аници. Са собом доводи Дуњу, ћерку рођену у „забрањеној љубави”. Аница зна да је Сава воли и пристаје да буде маћеха Дуњи… Улоге: Милан Васић, Марта Узелац, Калина Ковачевић, Љубиша Самарџић Режија: Љубиша Самарџић (Б92, 21.00)

Калина Ковачевић

07.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 01.00 03.00 04.45

Аница Добра

Живот са стрицем Прича филма враћа се уназад, у Книн 1951, кад је тадашњи средњошколац Мартин затражио од стрица да му помогне. Локални партијски представници су одбили да наставе да га стипендирају, јер је младић јавно критиковао некомпетентност водећих школских кадрова. Улоге: Давор Јањић, Алма Прица, Миодраг Кривокапић, Бранислав Лечић, Аница Добра Режија: Папић Крсто (Хепи, 16.00) 06.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.50 12.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.30 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 05.30

Јутарњи програм Здраво, Кити Ноди Мегаминималс Здраво, Кити Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабринин тајни живот Сирене Пресовање Схарп ас Марблес Телешоп Вести Беверли Хилс, 90210 Ћирлица Телешоп Вести Живот са стрицем, филм Телемастер Беверли Хилс, 90210 Изгубљене године Освета уживо, филм Луда кућа Беверли Хилс, 90210 Изгубљене године Освета уживо, филм Луда кућа

Добро јутро Позови Велики брата Викендвизија Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Велики брат Магазин ин Национални дневник Велики брат Звезде Гранда Велики брат - преглед дана Филм: Двострука превара Филм: Неумољив Филм: Млетачки трговац

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota7.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

VOJVO\ANSKA EKSPEDICIJA NA K2

Pi{e: Milivoj Erdeqan

Кар ла Гу ги но

Је дан је ди ни У па ра лел ним све ми ри ма по сто ји ал тер на ти ван жи вот. Чи ње ни ца да по сто ји чак 125 па ра лел них све то ва по зна та је са мо ма ло број ни ма. Ка да уби ца Ју лав од лу чи да по у би ја све сво је двој ни ке ка ко би по стао све мо ћан, по ли цај ци Фунч и Ро де кер кре ћу у по те ру... Уло ге: Дел рој Лин до, Џеј сон Стра там, Кар ла Гу ги но, Џет Ли, Џејмс Мо ри сон Ре жи ја: Џејмс Вонг (Но ва ТВ, 22.00) 07.55 08.15 08.40 08.55 09.20 09.45 12.45 14.45 16.30 17.40 19.15 20.05 22.00 23.40 01.25 02.30 04.05

Пепа Бакуган Чугингтон Бyблејде метал фјужн Винкс Најбоље године Истеривачи духова, филм Глуп и глупљи 2, филм Проверено Луд, збуњен, нормалан Дневник Смртоносни лет, филм Један једини, филм Свемирски маринци 2, филм Езо ТВ Смртоносни лет, филм Бригада тигрова, филм

08.00 Бизеовим стопама 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Трилер у Манили 11.30 Сведок: Са балкона собе 306.

12.00 Свете животиње фараона 13.00 Колонија 14.00 Кутије Стенлија Кјубрика 15.00 Импресионисти 16.00 Духовна музика 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Хендл, живот поп иконе 19.00 Потрага за СЗ пролазом 21.00 Викторијанска апотека 22.00 Трамбо 23.30 Џејн Биркин. размишљања 00.00 Духовна музика 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

06.00 07.35 09.10 10.40 12.30 12.55 14.30 16.20 18.05 20.05 22.00 00.05 01.40 03.10 04.50

Шумска вештица Острво Корњача Ози Бу Трнова ружица Острво Корњача Магије, мистерије и чуда Полтергеј Најбољи од најбољих: Без упозорења Туђа Америка Последњи пенал 1 Матине Нека друга љубав Дневник једне навијачице 2 Последњи пенал 1

До неба Све о Стиву Утопијско друштво Сети ме се Васпитање за почетнике Олуја рата 2 Мајкл Џексон. то је то Драги Џоне Сумрак сага. Помрачење Постање Девојка која се играла ватром Основно образовање Август На ивици лудила Пројект Алцхајмер 04. Напредак науке (2 део)

08.00 Хрватска хроника БиХ 08.15 Кинотека - циклус класичног вестерна: Канадски коњаници, филм 09.40 Скица за портрет 10.10 Кућни љубимци 10.45 Мењам свет 11.11 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.15 Призма 14.01 Духовни изазови 14.35 Еко зона 15.00 Фотографија у Хрватској 15.12 Опера бокс 15.44 Јеловници изгубљеног времена 16.07 Евромагазин 16.50 Репортери 17.52 Источноафрички тектонски јарак - срце афричке дивљине, док. серија 18.45 Потрошачки код 19.30 Дневник 20.10 Звезде певају 5 22.30 У сусрет Порину 23.25 Вечерњи хит: Парк је мој, филм 01.05 Филмски маратон: Пројекат А2, филм 02.50 Филмски маратон: Канадски коњаници, филм 04.10 Скица за портрет 04.20 Репортери 05.20 Потрошачки код

06.20 11.20 12.20 13.20 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 23.20 01.10 03.10

Вокер, тексашки ренџер Све по закону Добра жена Филм: Ледени снови Филм: У ишчекивању чуса Браћа и сестре Добра жена Све по закону Филм: Ппоследњи Мохиканац Филм: Ван контроле Медијум Пандури новајлије

08.10 Ексклузив таблоид 08.40 Училица, квиз за децу 09.30 Банда из пешчаника 2, филм 11.15 Изненадна пустоловина, филм 13.05 Хрватска тражи звезду 15.40 Пази, лопта!, филм 17.25 Звезде екстра: Тајгер Вудс 18.30 РТЛ Данас 19.05 Биг брадер 20.00 Шрек трећи, анимирани филм 21.40 Бјути шоп, филм 23.55 Огледала, филм 01.35 Астро шоу 02.35 РТЛ Данас 03.10 Биг братер 03.55 Разоткривање, филм

Огле да ла Бив ши њу јор шки де тек тив Бен ра ди као ноћ ни чу вар роб не ку ће, или ба рем оног де ла ко ји ни је про гу тао по жар пре не к о ли к о го ди на. Бен је по стао ал ко хо ли чар и по ву к ао се из по ли циј ских сна га по што је убио чо ве ка у уна кр сној паљ би... Уло ге: Ки фер Са тер ланд, По ла Па тон, Еј ми Смарт, Ка ме рон Бојс, Ери ка Глук, Ме ри Бет Пел Ре жи ја: Алек сан дре Аја (РТЛ, 23.55)

Ма ги Чунг

Про јект А2 По што је по мо гао да се уни шти пи рат ска бан да, по ли ца јац Дра гон Ма на ла зи се пред но вим иза зо вом. Ко рум пи ра ни за по вед ник Чун угро жа ва ин те гри тет по ли ци је и са ра ђу је с кри ми нал ци ма из под зе мља, а у јав но сти се пред ста вља као по штен и хра бр... Уло ге: Џе ки Чен, Ма ги Чунг, Ро са мунд Кван, Ка ри на Лу, Деј вид Лам, Бил Тунг, Сам Луи, Ре ги на Кент Ре жи ја: Џки Чен (ХРТ 1, 01.05)

08.45 09.35 10.00 12.35 14.00 14.30 15.10 17.25 19.30 20.05 22.05 22.50 23.35 00.35 01.05 01.40

Време је за Дизнија Псећа опходња Судамја, миса из Сплита Концерт КС аутомагазин 4 зида Рагби, квалификације за ЕП: Хрватска - Литванија, пренос Хрватски рукометни куп (М): Сплит - Пореч, пренос полуфинала Гаража ХНЛ: Цибалиа - Загреб, пренос Заштитница сведока ХНЛ - емисија Време је за џез КС аутомагазин 4 зида Ноћни музички програм

06.40 11.00 13.00 15.00 17.10 19.00

Хладна соба Балто Бојева глава Ричард 3 Ракета Икс-Ем Осећај госпођице Смиле за снег 21.15 Повратак у будућност 3 23.30 Мали војници 01.30 Метрополис

04.00 05.40 08.00 10.40 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Микалијина хроника Булевар звезда Плачи слободо Пајкан и по Купе де вил Дивље мачке Невидљиви циркус Како сам упознао Сару Предлог Голо купање Младе, влажне и напаљене Микалијина хроника

По ла Па тон

07.15 08.10 09.05 10.00

19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Преживљавање удвоје Лов на сабљарке Потрага за природним гасом Чуда Азије која је човек направио Десет најбољих Моћни бродови Борна кола браће Хау Главни адути Аута по мери Опаке машине Како се прави? Како то ради? Десет најбољих Чуда Азије која је човек направио Моћни бродови Аута по мери Трговци аутомобилима Борна кола браће Хау Мајстори за пиво Лов на сабљарке

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.45 15.00 17.30 18.30 20.00 21.30 00.00 01.00

Екстремни спортови Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Бициклизам Тенис Аутомобилизам Коњички спорт Борилачки спорт Бициклизам Тенис

10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15

Ули ца ма те ку ре ке

А

ко тра жи те крај свих све то ва, он да је он у мо ку па ју јед ном го ди шње. Де ца и не раз ми за бо ра вље ном па ки стан ском пла нин ском шља ју о за ба ви, њи хов по с ао је да чу ва ју сто ку, се лу Аско ле. Бе ли ле о пар ди, ко ји се по - ску пља ју др ва за зи му, или бес циљ но лу т а ју се вре ме но по ја ве и де ман ту ју да су из у мр ли, ов де лом. су дра ге и пи то ме до ма ће жи во ти ње. Пе шча не Окру же не ди вљом при ро дом, же не као да су ди не, на ста ле уз ко ри то ре ке, ства ра ју не ствар ну део ње. Ли це им је цр но од сун ца, сме жу ра не ко сли ку не ке дру ге пла не те. Џип се про пи њао и же, али на сва ком осмех. Ко са им је пра ва и из про па дао пре ко њих, а за со бом оста вљао ду бо ке ра зи то цр на, као угаљ. Но шња ни је жи во пи сна, кра те ре. Пу та го то во и не ма, сле ди мо траг точ ко - нај че шће тка на од ву не и офар ба на јар ким бо ја ва ко ји су про шли ра ни је. Ве тар не ми ло срд но ма. Кад би смо им кре ну ли у су срет, на гло би по бри је по вр ши ну пе ска, а на ша ли ца по ста ја ла су све бе ља. Џип је не у до бан, има уска се ди шта, амор ти зе ри от ка зу ју па осе ћа мо сва ку ру пу на пу ту. По не где гру па ку ћи ца зби је них уз друм. Ни тра г а ци в и л и з а ц и ј е 20. ве ка, а ка мо ли 21. На пу ту, ако се та ко мо же на зва ти, ис пре чи ла се спу ште на рам па. У ку ћи ца ма по ред ње вој ни ци. Ту су да не по жељ ни ма спре че ула зак, а они ма ко ји уђу пра те сва ки ко рак и па зе да не иду пре да ле ко. А чо век је ов де пре пу стио при ро ди да ра ди оно шта же ли. Је ди но су др ве ни ви се ћи мо сто ви на нај у жим де ло ви ма ка њо на до каз људ - Се ло Аско ле из бе га ва стру ју ског при су ства. Пре не го што џип кре не пре ко жу ри ле и скре ну ле по преч ним пу тем да би нам мо ста, мо ра мо иза ћи јер смо пре те шки за мост. што пре ума кле. Из град њом отво ре ног ка на ла Око ло чу де сан кра јо лик не сва ки да шњег ка ме ног во да с обли жњих па ди на Ка ра ко ру ма те че ули ца ре ље фа ста лаг ми та, ко ји под се ћа ју на на шу Ђа - ма се ла. Же не се де ис пред ку ћа и у ка на лу пе ру во љу ва рош. Ма да ис пре се цан во до де ри на ма и су до ве и веш. У ње га ба ца ју ди рек но от пад ну во по то ци ма, пут је за ме шта не кроз исто ри ју имао ду и сам от пад. стра те шку уло гу. Њи ме су до ла зи ли тр гов ци, Као на по крет ној тра ци, пред на ма су се ре ђа рет ки пут ни ци, али и осва ја чи, због ко јих ни је ле ку ће: огу ље не, ни ске, од гра ња и об ле пље не ни одр жа ван, да би им оте жа ли при ступ. На гиб бла том, или зи да не од чер пи ћа, ма хом с рав ним пу та пре ва зи ла зи мо гућ ност кро вом и отво ри ма ко ји би се џи па. Тад је сна га ми ши ћа са мо услов но мо гли на зва ти нео п ход на да га, миц по миц, Окру же не ди вљом при ро дом, про зо р и ма и вра т и ма. Они по кре не мо. ма ло бо га ти ји су на про зо ре же не као да су по ста ле Ни је нај ја сни је где се за вр ста ви ли нај ло не. Из над зе део ње. Ли ц е им је цр н о ша ва пут, а по чи ње ко зја ста мље углав ном је из гра ђен је за. При ро да је ис кле са ла у од сун ца, а ко жа сме жу ра на. дан спрат, док су је дан или Во ди чи нам ша пу ћу да се под нож ју ли ти це пи то ми про два уко па ни у зе мљу. Нај че пла нак на ви си ни од 3.000 шће у про сто ри ји из над зе ов де љу ди ку па ју са мо ме та ра. С ње га се ла ко уоча ва мље ста нов ни ци др же сто ку, јед ном го ди шње сва ко ко се при бли жа ва се лу на пр вом спра ту под зе мљом Аско ле, ко је као да је из 17. жи ве, док им је дру ги спрат ве ка. Ту је ва жно пре жи ве ти и ни шта ви ше. У под зе мљом ма га цин. Кад смо ушли у јед ну ку овој ди вљи ни не ма чак ни сву да при сут не ка сар - ћу, осе ћа ли смо се као у под зем ном све ту – дим, не па ки стан ске вој ске, ни ти до пи ре сиг нал за пра ши на, тми на, љу ти ми рис, ог њи ште и ја ра. мо бил не те ле фо не. Око се ла др во ред, не да пра - Ула зна вра та ни ска, мо ра ли смо се са гну ти да ви хла до ви ну већ да шти ти ме сто од уда ра ве тро - би смо ушли, на спрам вра та је ни ска пећ, а у ћо ва. До ма ћи ни су нас упо зо ри ли на то да мо ра мо шку на ба ца ни ко ма ди ра зно ра зног ин вен та ра, од по што ва ти на чин жи во та ме шта на, а на ро чи то су до ва па до мо ти ка. Ни смо ви де ли кре вет или јед но пра ви ло: не до зво ља ва ју да им ико фо то - би ло ка кву про стир ку за спа ва ње. Кад пад не ве гра фи ше же не. Љу ди нас пр во по сма тра ју ма ју - че, крај све тла им про ви зо ва ног ог њи шта или ма шним очи ма с огром ним зе ни ца ма, по том се опу - лог шпо ре та оку пља се це ла по ро ди ца. Ноћ је шта ју и при ла зе. За ус та вља мо јед ног стар ца и хлад на. Хра не има до вољ но па се за ве че ру спре пи та мо ко ли ко го ди на има. Пр сти ма по ка зу је ма ра зно по вр ће. Ме со је ду рет ко – лук суз је! број ке, схва та мо је два 40. Ови љу ди не при зна ју Нај ве ћи део ма лих дво ри шта је пре тво рен у тор ни ка кве гра ни це ни за ко не, из у зев сво јих. за кра ве, брд ске ко њи ће, ма гар це, ко зе, ов це. Ме Кри ве ули це се за пли ћу без ика квог сми сла и ха ни за ци ја и са вре ме ни тех нич ки уре ђа ји пра ва ре да. То ли ко су уске да се њи ма је два кре ће је дан су рет кост. Др жа ва је до ву кла сту бо ве са стру чо век. Ви ше су блат ња ве не го по су те ка ме њем. јом, али од ме тал них бан де ра не ма жи ца до ку ћа. Огра де око ку ћа су од ка ме ња или бо дљи ка вог Уку ћа ни ма си ја ли ца и те ле ви зор не тре ба ју. Њих гра ња. Ку ће су уко па не два спра та у зе мљу, док не до ти че про грес окол них гра до ва. Чу је мо да су су из над ста је. На сре ди ни се ла с јед не стра не је ста нов ни ци Аско леа ве о ма бо га ти, али не ће да џа ми ја, а с дру ге две рад њи це од по два са два ме ња ју на чин жи во та. Ми при ме ћу је мо са мо те ме тра. Ис пред њих је ве ли ка гу жва. Сти гли су мељ но си ро ма штво. пи ри нач и со. Три пут ску пљи не го у гра ду. Жи Од мах из над по след њих ку ћа по зе мљи ра ши вот је ов де вр ло ле же ран и спор. Све што је по - ре не ци гле. Му шкар ци у др ве не ка лу пе уба цу ју треб но, на до хват је ру ке. уме ша ну по ква ше ну зе мљу док же не у ма лим Бо со но га де ца, ве с е ла и дру же љу би ва, тра же кор па ма ока че ним о гла ву до но се гли ну с про од нас бом бо не и хе миј ске олов ке. Оде ћа на њи - план ка уда ље ног ки ло ме тар или не што ви ше. ма је из но ше на, ве ћа или ма ња бар за број, и Кад не ко пра ви ку ћу, што је ве о ма рет ко, це ло нео пра на. До ма ћи ни нам ша пу ћу да се ов де са - се ло му по ма же.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

subota7.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Овог ви кен да ће те се по све ти ти до му свом и по ро ди ци. Би ло да сре ђу је те и уре ђу је те свој жи вот ни про стор, би ло да по зо ве те дра ге го сте да вам се при дру же, вре ме ће про те ћи рад но и при јат но.

BIK 20.4-20.5.

Рас по ло же ни сте за пу то ва ња, из ла ске и при чи це па не ма раз ло га да не уго ди те се би. Мла ђе и ве дро дру штво вам при ја, по го то во осо бе ко ја вас ин спи ри ше на љу бав и стра сти. Тај ни су сре ти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. maj 2011.

У до бром дру штву је све су пер. Да кле, са мо из бор осо ба с ко ји ма сте ком па ти бил ни, и ето ва ма до брог про во да. Тро ши те ви ше нов ца но што сте пла ни ра ли, без про бле ма и бри га. Шо пинг.

По ро дич ни сте ових да на. Ви кенд ће те про ве сти у кру гу нај бли же фа ми ли је, да ис пу ни те ср це и ду шу оном енер ги јом ко ја вас хра ни и одр жа ва. Же ли те да уго ди те сво јој де ци. Про мен љи ва рас по ло же ња.

У ка ри је ри сте до ми нант ни и стр пљи ви. Има те мо гућ но сти да оства ри те не ке да ле ко се жне за ми сли и же ље, кроз ак ти ван до го вор и раз ме ну иде ја. Уса гла си те за јед нич ки ин те рес, да сви бу ду за двољ ни.

До шло је вре ме да се ак тив но од ма ра те. Мо же те ићи у шу му на пла ни на ре ње, ма ра тон, мо же те кре ну ти на кра ћи пут, с ин те ре сант ним и дра гим дру штвом, мо же те ка ко хо ће те. Са мо се од лу чи те.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

За бо ра ви те на ка ри је ру да нас, ви кенд је. С по слов ним са рад ни ци ма бу ди те опре зни уко ли ко се и при ват но дру жи те. Те шко је укло пи ти би знис и лич ни од нос, али ни је не мо гу ће. Зах тев но окру же ње.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пу то ва ње је пра ви из бор и за ба ва. Спа ја те ле по с ко ри сним јер те жи те да учи ни те ко рак на пред, ко рак за ко ра ком, је дан за дру гим. Парт не ру се до па да ју ва ше иде је и ини ци ја ти ве. Љу бав.

Ста тич ни сте и пре пу шта те дру ги ма да вас усме ра ва ју и во де, ра ди је не го да са ми би ло шта ме ња те. Ваш Са турн ће би ти ре тро гра дан још ме сец да на, што вас др жи ве за не за са да шњу си ту а ци ју.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Још јед на су бо та, и још ви ше ак тив но сти на лич ном пла ну. Ни тре нут ка ни сте пре пу ште ни са ми се би већ се од вас оче ку је мно го то га. Ка ко сви ма уго ди ти – и ни је вас бри га јер ра ди те по сво ме.

Шта би сте пре од оно га што би тре ба ло и што би сте же ле ли!? Са мо не мој те пре те ри ва ти ни у че му и си ту а ци је ре ша вај те у хо ду, све исто вре ме но. Успе шни са стан ци и по слов ни до го во ри, па и љу бав на ча вр ља ња.

Хип-хип, ура, ви кенд је! Ето ва ма при ли ке да ис ко чи те из ко ло те чи не и на ви ка, па и по сла ко ји вас оп те ре ћу је. Ва ша ма шта мо же сва шта. Во ље на осо ба је уз вас, све са сво јим же ља ма. Ак ци ја!

TRI^-TRA^

По сле пи ва те ре та на V REMENSKA

Вит ка глу ми ца Kамерон Диjаз, ни кад ни је пре ви ше пазилa на ли ни ју, али ве за с по зна тим аме рич ким спор ти стом Алексом Родригезом пре тво ри ла је у осо бу ко ја се здр вао хра ни и ре дов но ве жба. Ре зул та те је по но сно по ка за ла на на слов ној стра ни ма га зи на „Ел” по зи ра ју ћи у оскуд ном цр но-бе лом бо ди ју.

- Не кад сам жи ве ла од хот-до га и пи ва, сад ви ше не је дем пр же ну хра ну и осе ћам се од лич но. Ни кад ни сам па зи ла шта је дем, али сам на по кон схва ти ла да, ако же лим да се осе ћам ла га но, мо рам у се бе да уно сим здра ве на мир ни це, ка же глу ми ца не скри ва ју ћи да је на њен стил жи во та нај ви ше ути цао мо мак.

- Алекс је мој деч ко, не ма ту ви ше шта да се скри ва - ре кла је лу до за љу бље на Ка ме рон.

PROGNOZA

VIC DANA

Свеже

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

20

Sombor

22

Kikinda

21

Vrbas

20

B. Palanka

21

Zrewanin

20

S. Mitrovica 22 Ruma

21

Pan~evo

22

Vr{ac

19

Srbija Beograd

22

Kragujevac

23

K. Mitrovica 19 Ni{

22

јутро , тоПао дан

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Све же ју тро. То ком да на сун ча но и још ма ло то пли је вре ме. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни ве тар. При ти сак из над нор ма Rim ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4, а мак си мал на 21 сте пен Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Ју тро вр ло хлад но, а по не где је опет мо гућ слаб при зем ни мраз. То ком да на сун ча но и то пли је вре ме. Ду ва ће слаб се Cirih вер ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра -1, а Berlin мак си мал на 22 сте пе на на за па ду.

Be~ СР БИ ЈА: Ју тро вр ло хлад но, а по не где је опет мо гућ слаб при зем ни мраз. То ком да на пре те жно сун ча но и то пли је вре ме. Ду ва ће слаб Var{ava се вер ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра -1, а Kijev мак си мал на 23 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу хлад ни је уз Moskva на о бла че ње са ис то ка ко је до но си ки шу. У по не де љак све же уз про Oslo мен љи во вре ме, сун ча не пе ри о де и про ла зну ки шу са мо по не где по под не. У уто рак ма ло ви ше тем пе ра ту ре, на се ве ру су во, а на ју гу по - St. Peterburg вре ме на ки ша. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Прог но зи ра на би о ме те о ро о шка си ту а ци ја ће ре ла тив но по вољ но ути ца ти на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Опрез се са ве ту је осо ба ма са ср ча ним и це ре бро ва ску лар ним те го ба ма. Код ме те о ро па та су мо гу ћи ре у мат ски и бо ло ви у ми ши ћи ма, по го то во у ис точ ним кра је ви ма. Пре по ру чу је се по ве ћа ње па жње у са о бра ћа ју.

20 22 24 27 24 21 18

Во зио се Ха со но вим би ци клом. Срет не га Му јо и за чу ђе но упи та: - Бо лан, Ха со, ода кле ти но ви би цикл? А Ха со од го во ри: - Во зи ла Фа та би цикл шум ским пу тем и срет не мо се. Ста не она, стао ја. Ски не она све са се бе и ка же: „Узми, Ха со, што ти ср цу дра го!” Ја узео би цикл.

10 18 16 14

Atina

22

Pariz

25

Minhen

24

Budimpe{ta

22

Stokholm

17

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

43 (-3)

Slankamen

210 (-3)

Apatin

106 (-3)

Zemun

268 (2)

Bogojevo

100 (-4)

Pan~evo

290 (2)

Smederevo

464 (4)

Ba~. Palanka 125 (-4) Novi Sad

144 (-3)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

228 (3)

Tendencija opadawa

Senta

276 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

212 (-4)

NERA

Hetin

102 (-18)

TISA

82 (-8)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 170 (10) Beograd

Kusi}

219 (-2)

66 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja