Dnevnik 7.maj 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 7. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23427 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

Ta di} i Ni ko li} idu u dru gi krug iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je Pred sed ni~ ki kan di da ti Bo ris Ta di} („Iz bor za bo qi `i vot”) i To mi slav Ni ko li} („Po kre ni mo Sr bi ju”) idu u dru gi krug iz bo ra za pred sed ni ka Re pu bli ke, pre li mi nar ne su pro ce ne ko je je ju ~e, po za tva ra wu bi ra li {ta na op {tim iz bo ri ma u Sr bi ji, iz neo Cen tar za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju.

26,8%

Jo va no vi} - 5,3 od sto, Ja dran ka [e {eq - 3,9 od sto, Vla dan Gli {i} - 2,7 od sto, I{tvan Pa stor - 2,1 od sto, Zo ran Dra gi {i} - 1,7 od sto, Mu a mer Zu kor li} - 1,1 od sto i Da ni ca Gru ji ~i} - 0,8 od sto gla so va bi ra ~a ko ji su gla sa li.

Po pre li mi nar nim po da ci ma Ce si da, na bi ra li {ta je iza {lo 58,7 od sto od ukup no oko

25,6%

Bo ris Ta di} je, po Ce si du, osvo jio 26,8 od sto, a To mi slav Ni ko li} 25,6 od sto gla so va bi ra ~a ko ji su gla sa li.

Tre }i je pred sed ni~ ki kan di dat Ivi ca Da ~i} s osvo je nih 15,2 od sto gla so va.

Sle de kan di da ti: Vo ji slav Ko {tu ni ca - 7,7 od sto, Zo ran Stan ko vi} - 7,1 od sto, ^e do mir

6,77 mi li o na bi ra ~a. Sem za pred sed ni ka dr `a ve, ju ~e se na iz bo ri ma gla sa lo i za no ve sa zi ve Na rod ne skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi je, Skup {ti ne AP Voj vo di ne i ve }i ne lo kal nih par la me na ta.

Bi ra li {ta su na mno gim bi ra~ kim me sti ma zbog gu `ve osta la otvo re na i po sle 20 sa ti.

str. 2, 3 i 4

NA JU GU BA NA TA TRI NO VE FA BRI KE

NASLOVI

Vr {ac po sta je far ma ce ut ska ba za Sr bi je

Ekonomija 5 Bez reformi i {tedwe ne pi{e nam se dobro 5 Vojvodina izvozi, a Beograd uvozi 6 Bankari be`e od kontrole plata

Novi Sad

Crna

Svet 7 \ur|evdan u Sremskim Karlovcima

str. 16 – 19

SPORT

Reporta`e

13 Grana hrasta pala na {kolski autobus, povre|eno dvoje dece 13 Dve godine utvr|uju istinu o pogibiji sina

TRO VA WE DE CE KU] NOM HE MI JOM SVE ^E []E

str. 14

11 Voda spaja Bana}ane i Ba~vane 11 Ste~aj spasao fabriku od propasti 12 Mogao bi \ole ~e{}e da ~asti

str. 5

Otrov u fla {i od so ka

Vojvodina

22 Oland novi predsednik Francuske

Sve`ije

Najvi{a temperatura 23 °S n ANA OVERILA PLAVU [QAKU

n APLAUZI NAJAVQUJU EVROPSKU VIZU

n AMBICIJE DODIRUJU I OLIMPIJSKE MEDAQE

2

POLiTikA

ponedeqak7.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Srbija ju~e birala predsednika dr`ave, poslanike i odbornike Sr bi ja je ju ~e bi ra la pred sed ni ka dr `a ve i no ve sa zi ve Na rod ne skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi je, Skup {ti ne AP Voj vo di ne i ve }i ne lo kal nih par la me na ta. Na iz bo ri ma je do 19 sa ti gla sa lo 53,6 od sto bi ra ~a, {to je go to vo isto vet no kao na par l a men tar n im iz b o r i ma 2008. go di ne, po da ci su Cen tra za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju, uo~i za tva ra wa pr vog iz da wa na {eg li sta ko je je pred ~i ta o ci ma.

Do 19 sa ti, od ziv gla sa ~a u Voj vo di ni, gde se odr `a va ju po kra jin ski iz bo ri, bio je 51,64

od sto, po da ci su Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je.

Ina ~e, uku pan broj bi ra ~a za ovo go di {we iz bo re je 6.770.013, ko ji su upi sa ni u je din stve ni bi ra~ ki spi sak. U Voj vo di ni ih je 1.735.616.

Po Za ko nu o iz bo ru pred sed ni ka, za pred sed ni ka je iza bran kan di dat ko ji je do bio ve }i nu gla so va iza {lih bi ra ~a. Uko li ko ni ko ne do bi je ve }i nu, gla sa we se po na vqa u ro ku od 15 da na, a u~e stvu ju dva kan di da ta ko ja su do bi la naj ve }i broj gla so va u pr vom kru gu. Na po no vqe nom gla sa wu za pred sed ni ka

Stan ko vi}: Verujem u Srbiju Pred sed ni~ ki kan di dat Uje di we nih re gi o na Sr bi je Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da }e po sle ovih iz bo ra Sr bi ja ve o ma br zo for mi ra ti Skup {ti nu i Vla du i da }e na kon to ga kre nu ti ka bo qoj bu du} no sti.

- O~e ku jem da }e ovi iz bo ri bi ti ne {to {to }e od ra zi ti vo qu gra |a na. Ve ru jem u Sr bi ju i one ko ji }e bi ti iza bra ni da }e po sti }i ve o ma do bre re zul ta te i da }e to bi ti na do bro bit svih gra |a na Sr bi je - re kao je Stan ko vi}.

On je gla sao u me snoj za jed ni ci Ce rak, na bi ra~ kom me stu 42 u be o gra skom na se qu Ce rak u dru {tvu su pru ge Ma ri ne.

Stan ko vi} je, po do la sku na bi ra~ ko me sto, stao u red da ~e ka ali su ga, zbog pri su stva no vi na ra, gra |a ni pro pu sti li pre ko re da.

Dra gi {i}: Bi}emo iznena|ewe ovih izbora Kan di dat Po kre ta rad ni ka i se qa ka za pred sed ni ka Sr bi je Zo ran Dra gi {i} iz ja vio je da o~e ku je da iz bo ri pro tek nu re gu lar no, a da }e taj po kret ostva ri ti od li ~an re zul tat i bi ti iz ne na |e we na iz bo ri ma.

Dra gi {i} je no vi na ri ma po sle gla sa wa re kao da o~e ku je da na iz bo ri ma ne }e bi ti ne pra vil no sti, jer je, ka ko ka `e, Sr bi ja ve} pro {la put de mo kra ti je i da se ne }e de si ti kra |a.

On je iz ra zio o~e ki va we da }e Po kret rad ni ka i se qa ka bi ti naj ve }e iz ne na |e we na iz bo ri ma, da }e po sti }i od li -

~an re zul tat i da }e bi ti naj ve }i hit.

Dra gi {i} o~e ku je i br zo for mi ra we Vla de Sr bi je ko ja }e ra di ti pre ven stve no u in te re su gra |a na, kao i da ciq te vla de mo ra da bu de od lu~ ni ja bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je.

Dra gi {i} se za lo `io i za ja ~a we dr `av nih in sti tu ci ja, kao i za {to br `e po kre ta we pro ce du re za do no {e we no vog Usta va Sr bi je.

Dra gi {i} je gla sao oko 10.15 ~a so va na Ka ra bur mi, u Osnov noj {ko li „Dr Ar ~i bald Rajs”.

[e {e qe va: S op ti mi zmom o~e ku jem re zul ta te Kan di dat Srp ske ra di kal ne stran ke za pred sed ni ka Sr bi je

Ja dran ka [e {eq iz ja vi la je da sa op ti mi zmom o~e ku je re zul ta te iz bo ra jer, ka ko tvr di, SRS je pre po zna tqi va na ro du kao stan ka ko ja bri ne o na ci o nal nom in te re su.

- Sa pu no op ti mi zma o~e ku jem re zul ta te ovih iz bo ra i ve ru jem da gla sa ~i ima ju po ve re we u SRS, jer su u woj qu di ko ji ma je na ci o nal ni in te res iz nad li~ nog - re kla je [e {e qe va na kon gla sa wa.

Pre ma we nim re ~i ma, „da bi Sr bi ji bi lo bo qe, Bo ris Ta di} tre ba da ode, a To mi slav Ni ko li} ne sme da do |e”.

Ja dran ka [e {eq gla sa la je u Ba taj ni ci, u Osnov noj {ko li „Sve ti slav Go lu bo vi} Mi tra qe ta”.

Re pu bli ke iza bran je kan di dat ko ji je do bio naj ve }i broj gla so va.

Za ula zak u Na rod nu skup {ti nu, ko ja ima 250 me sta, na ju ~e ra {wim par la men tar nim iz bo ri ma tak mi ~i lo se 18 iz bor nih li sta, me |u ko ji ma je {est li sta na ci o nal nih ma wi na. Wih su pred lo `i le po li ti~ ke stran ke, ko a li ci je i gru pe gra |a na, kan di du ju }i ukup no 3.065 kan di da ta.

Par l a men tar n i iz b o r i se odr `a va ju po pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu, s jed nom iz bor nom je di ni com na te ri to ri ji ce le ze mqe i iz bor nim cen -

na ne va `i cen zus, ve} tzv. pri rod ni prag ko ji za vi si od bro ja bi ra ~a iza {lih na iz bo re.

Ce SID: Naj ve }a iz la znost u cen tral noj Sr bi ji Pro gram ski di rek tor Ce SID-a Mar ko Bla go je vi} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Ta nju go vom pres-klu bu da po od zi vu pred wa ~i cen tral na Sr bi ja gde je do 19 ~a so va gla sa lo 55,5 od sto. Sle di Voj vo di na sa 53,7 od sto ukup no upi sa nih bi ra ~a, dok je Be o grad po no vo „pod ba cio”, gde je do 19 ~a so va gla sa la je dva po lo vi na bi ra ~a, re kao je Bla go je vi}.

Po we go vim re ~i ma, pred za tva ra we bi ra~ kih me sta za be le `e ne su gu `ve.

Bi ra ~i u Voj vo di ni su na ju ~e r a {wim iz b o r i ma bi r a l i 120 po kra jin skih po sla ni ka, i to 60 pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu, a 60 po ve }in skom si ste mu.

Po pro por ci o nal nom si ste mu, na po kra jin skim iz bo ri ma u Voj vo di ni kan di do va no je 14 iz bor nih li sta, u ce loj po kra ji ni kao jed noj iz bor noj je di ni ci.

Po ve }in skom si ste mu, u~e stvo va lo je 519 kan di da ta za po kra jin skog po sla ni ka, i to u 60 iz bor nih je di ni ca, na ko li ko ih je Po k ra j i n a po de q e n a u ovom slu ~a ju.

Ta di}: Iz bo ri za bu du} nost Sr bi je Kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je i li der De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} oce nio je ju ~e, na kon {to je gla sao, da su ovi iz bo ri bit ni ka ko za bu du} nost Sr bi je, ta ko i za sta bil nost Evro pe, i us tvr dio da }e (ju ~e ra {wa) sla va DS bi ti pro sla vqe na iz bor nom po be dom.

- Ovo je pra znik de mo kra ti je u Sr bi ji, ve ru jem i u re gi o- nu, jer je Sr bi ja od iz u zet nog zna ~a ja za ~i tav re gion. Zbog to ga je od lu ka gra |a na na ovim iz bo ri ma bit na za wi ho vu bu du} nost, bu du} nost wi ho ve de ce, Sr bi je, ali i ~i ta vog re gi o- na, kao i sta bil nost Evro pe - iz ja vio je on no vi na ri ma.

Ta di} je re kao da iz bo ri u Sr bi ji pro ti ~u u at mos fe ri ko ja je za po nos, iz ra ziv {i uve re we da je pu no u~i we no u pret hod nim go di na ma na sta bi li za ci ji, raz vo ju i de -

mo kra ti za ci ji Sr bi je, a sve do ~an stvo tog ra da je ste iz bor ni dan.

- Ovi iz bo ri pro ti ~u u at mos fe ri sa svim dru ga ~i joj od pro {lih, ni je bi lo pret wi, bi lo je nad me ta wa, ukr {ta wa

ar gu me na ta, ali ne i ko pa qa, {to je ve li ka stvar i sve do ~an stvo ko li ko jed no dru {tvo mo `e da se pro me ni - oce nio je Ta di}.

On je re kao da su mir, raz voj i sta bil nost pret po stav ke bo -

qeg `i vo ta gra |a na, i da su ovi iz bo ri su upra vo to me po sve }e ni. Ta di} je po no vio da ka da se do no se od lu ke i raz mi {qa o to me {ta ~i ni mo tre ba mi sli ti na one ko ji tek tre ba da se ro de, ka ko bi se wi ma osta vio bo qi svet.

Naj va `ni ji po sao po sle iz bo ra bi }e, ka ko je pod vu kao, br zo for mi ra we Vla de.

- Na kon br zog for mi ra wa Vla de, sna `ne i do bro ute me qe ne od lu ke u sfe ri ma kro e ko nom ske po li ti ke, ka ko bi smo iz be gli hri di ko je se po ja vqu ju u sva koj ze mqi Evro pe, ima ju }i u vi du eko nom sku kri zu. Za tim na sta vak eko nom skog pro ce sa pri vla ~e wa stra nih in ve sti ci ja, obez be |i va we no vih rad nih me sta u te {kim okol no sti ma.

Ta ko |e, i na sta vak iz grad we sta bil no sti u ~i ta vom re gi o nu - ob ja snio je Ta di}.

Go vo re }i o is ho du iz bo ra, on je ka zao da su iz bo ri sport ska di men zi ja svu gde u sve tu, da o~e ku je po be du, i da zbog to ga uvek i u~e stvu je na iz bo ri ma.

- Bo rim se svom sna gom do po sled weg tre nut ka, po ku {a va ju }i mla dim qu di ma i tu vred nost da pre ne sem da ni ka da ne tre ba od u sta ti ve} se uvek tre ba bo ri ti.

Ne ka da smo bi li sklo ni de fi ti zmu, i mi slim da se stva ri kroz iz bo re me wa ju - re kao je on do da ju }i da o~e ku je po be du na iz bo ri ma, ka ko par la men tar nim, ta ko i u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra.

On je iz ra zio na du i u da qe uspe he u pri vla ~e wu stra nih in ve sti to ra, kao i u do bi ja we da tu ma za ot po ~i wa we pre go vo ra o ~lan stvu u EU. Ta di} je no vi na ri ma ka zao da su ga zva li pred sed ni ci i pre mi je ri vi {e dr `a va, ko ji su Sr bi ji po `e le li sre }u na ovim iz bo ri ma.

- Po `e le li su sre }u Sr bi ji, a o ono me {ta su me ni po `e le li re }i }u ka da se iz bo ri za vr {e - do dao je on.

Ni ko li}: O~e ku jem ko na~ nu po be du Pred sed ni~ ki kan di dat ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li} iz ja vio je da o~e ku je da }e osvo ji ti naj vi {e gla so va na iz bo ri ma za pred sed ni ka i da je ko a li ci ja ko ju pred vo di otvo re na za raz go vo re is kqu ~i vo sa stran ka ma ko je po dr `a va ju wen pro gram.

- Si gur no }u ima ti naj vi {e gla so va. Ni je pr vi put, ali mi slim da je ovo ga pu ta ko na~ no. Sr bi ja je do ~e ka la pro me ne, `eq no ih je ~e ka la, bi le su joj neo p hod ne. Ovo vi {e ni je i{lo ova ko, to ga su sve sni svi u Sr bi ji i ja se na dam da }e mo ili ve ~e ras, ili za ~e tr na est da na, mo }i otvo re no da raz go va ra mo o to me ka ko da po kre ne mo da qe Sr bi ju - iz ja vio je ju ~e Ni ko li}.

Po sle gla sa wa na bi ra~ kom me stu 59 u O[ „Kraq Alek san dar Pr vi” na No vom Be o gra du on je do dao da bi `e lo da Sr bi ja do ka `e da ni je ze mqa ko ja je „za o sta la ne gde u raz vo ju de mo kra ti je i osta la uspa va na u svom 20. ve ku”.

- Mi slim da }e te svi shva -

Da ~i}: Na rod bi ra, o~e ku jem do bar re zul tat Pred sed ni~ ki kan di dat ko a li ci je SPS-PUPSJS Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je do bar re zul tat na iz bo ri ma, ve }i broj gla so va ne go 2008. go di ne i da ko a li ci ja ko ju pred sta vqa bu de va `an fak tor na bu du }oj po li ti~ koj sce ni Sr bi je.

Li der so ci ja li sta, na kon {to je oba vio svo ju gra |an sku du `nost, po ru ~io je no vi na ri ma da na rod bi ra ko }e u ime we ga do no si ti od lu ke, {to uzro ku je da je pod jed na ka od go vor nost i gra |a na i po li ti ~a ra.

- Fi lo zo fi su re kli da sva ki na rod ima vlast ona kvu ka kvu za slu `u je. O~e ku jem do bar re zul tat, ja sam i kam pa wu vo dio u skla du sa re zul ta ti ma ko je sam za be le `io to kom ~e tvo ro go di {weg ra da u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va - ka zao je Da ~i}.

Kao va `ni je od re zul ta ta ko je }e on li~ no za be le `i ti na iz bo ri ma, Da ~i} vi di iz bor vla sti ko ja }e za {ti ti na ci o nal ne in te re se i za stu pa ti pra vo jed na ko sti gra |a na.

- Ovo je iz ri ca we pre su de na ro da o na {em po slu.

Ja sam is ku san po li ti ~ar i vi {e me ni {ta ne mo `e

zu som od pet pro ce na ta u od no su na broj gla sa ~a ko ji su gla sa li.

Za li ste na ci o nal nih ma wi -

iz ne na di ti. Kao mi ni star unu tra {wih po slo va, `e lim po seb no da iz bo ri pro tek nu u mi ru, ka ko ne bi do {lo do na ru {a va wa wi ho ve re gu lar no sti - na gla sio je Da ~i}.

On je po ru ~io da }e o po sti zbor nim ko a li ci ja ma bi ti re ~i tek na kon ozva ni ~e wa iz bor nih re zul ta ta.

- Po na vqam jo{ jed nom ono {to sam otvo re no go vo rio na ro du i to kom kam pa we - da Sr bi ji tre ba pred sed nik ko ji ima ku ra `i da vo di ~vr stu i ja snu po li ti ku. Do sa da ni je bi lo hra bro sti te vr ste, ni ti ja sne po li ti ke - sma tra Da ~i}.

Li der so ci ja li sta jo{ jed nom je po no vio da dan po sle iz bo ra „ne }e ra di ti”, o~e ku je ~e stit ke, a po ob ja vqi va ju re zul ta ta, po ~e }e pre go vo ri.

Da ~i} je gla sao oko 10.15 ~a so va na bi ra~ kom me stu 37 na te ri to ri ji op {ti ne Sav ski ve nac.

Gla sao je na iz bor nom me stu u Bu le va ru kne za Alek san dra Ka ra |or |e vi }a 29 u dru {tvu su pru ge i si na i ot krio po da tak - da je kra va tu ko ju no si no sio i na iz bo ri ma pre ~e ti ri go di ne.

ti ti ko li ko je bi lo bit no da iz vr {i mo ove pro me ne i ko li ko to ga gra |a ni Sr bi je mo gu da pro me ne sa mi, po {to su do sa da bi li pod ne vi |e nim te ro rom i pre s i j om ta k o z va nih de m o k rat s kih stra na ka. Da kle, ni {ta go re od dik ta tu re de mo kra ti je sma tra Ni ko li}.

Li d er SNS-a je re kao da }e o mo gu }im ko a li ci ja ma bi ti re ~i po sle ana li ze re zul ta ta i dru gog kru ga po kra jin skih i pred s ed n i~ kih iz bo ra i is ta kao da }e ko a li ci ja „Po kre ni mo Sr bi ju” bi ti otvo re na za raz go vo re is kqu ~ i v o sa stran k a m a ko j e pri hva ta ju pro gram te ko a li ci je.

- Ne znam ka ko se zo vu po li ti~ ke stran ke ko je }e pri hva ti ti na{ pro gram, ali raz go va ra -

Gru ji ~i }e va: Na dam se po voq nom re zul ta tu Pred sed ni~ ki kan di dat So ci jal de mo krat skog sa ve za Da ni ca Gru ji ~i} re kla je da se na da da }e re zul ta ti iz bo ra bi ti po voq ni i po SDS i po wu sa mu.

- Na dam se da su gra |a ni Sr bi je pre po zna li u SDS-u no vu po li ti~ ku sna gu na na {em ma lo tmur nom ne bu, ko ja nu di kon kret na, ja sna re {e wa i raz li ku je se od osta lih stra na ka po to me {to ne obe }a va ono {to ni je mo gu }e i is pu ni ti - re kla je Gru ji ~i} no vi na ri ma na kon gla sa wa.

Ona je gla sa la ju ~e uju tro u osam sa ti u Tre }oj be o grad skoj gim na zi ji na Vra ~a ru i na bi ra~ ko me sto iza {la je sa bra tan cem i kom {i ja ma.

}e mo sa oni ma ko ji jav no ka `u da `e le da ga po dr `e ili mo `da da ga po boq {a ju. Ali ne }e mo sa bi ra ti do 126, pa ma kar se sa -

sta li za ne ko li ko me se ci po no vo u ovoj si tu a ci ji - po ru ~io je Ni ko li}.

Od go va ra ju }i na no vi nar sko pi ta we o od no su pre ma EU i ze mqa ma re gi o na, Ni ko li} je re kao da on odav no ne me wa stav ko ji

gla si - Evro pa je na{ ciq uko li ko nas `e li.

- A u re gi o nu, mi ne ma mo ne re {e nih od no sa, iz u zev to ga {to Hr vat ska tre ba da po ka `e da je po sta la de mo krat ska ze mqa u od no su na qu de ko je je pro te ra la i na wi ho vu imo vi nu. Sve dr `a ve pri zna je mo u me |u na rod no pri zna tim gra ni ca ma. Kao {to mi `e li mo da nas pri zna ju ono li ke ko li ki smo, ta ko i mi pri zna je mo dru ge - re kao je Ni ko li}.

On je do dao i da od Bo sne i Her ce go vi ne o~e ku je da po sta ne dr `a va, a ne da `i vi u su ko bi ma, dok od pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske o~e ku je „da shva ti {ta mu je po sao i du `nost”.

Gra |a ni ma Sr bi je Ni ko li} je po ru ~io da sa mi se bi po mog nu, na vo de }i da je we go vo da pre u zme svoj deo po sla i od go vor no sti.

Ko {tu ni ca: Po li ti~ ka ne u tral nost put Sr bi je Pred sed ni~ ki kan di dat i li der De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca na gla sio je zna ~aj ju ~e ra {wih iz bo ra i po ru ~io da je po li ti~ ka ne u tral nost put da Sr bi ja „po vra ti du {u i bu de slo bod na”.

- Iz bo ri su uvek va `ni jer gra |a ni od re |u ju ko jim }e pu tem ze mqa i}i. Na ovim iz bo ri ma, oni bi ra ju iz me |u dva pu ta - re kao je Ko {tu ni ca no vi na ri ma na kon {to je na bi ra~ kom me stu u op {ti ni Sta ri grad oba vio svo ju gra |an sku du `nost.

On je ka zao da gra |a ni Sr bi je bi ra ju da li }e ze mqa na sta vi ti da ide „po vr {nim, po gre {nim i po gub nim pu tem - da Evrop ska uni je ne ma al ter na ti vu”, ili }e se okre nu ti se bi, svo jim in te re si ma, raz vo ju i od bra ni dr `av nih i na ci o nal nih in te re sa.

- Sr bi ja da nas bi ra da li }e na sta vi ti da tr pi uce ne i po ni `e we iz Bri se la ili }e se raz vi ja ti kao slo bod na i sa vre me na dr `a va - re kao je Ko {tu ni ca, du bo ko uve ren da je po li ti~ ka ne u tral nost u in te re su Sr bi je.

On ve ru je da Sr bi ja ne tre ba da bu de ~la ni ca EU ali i ni jed nog dru gog sa ve za dr `a va i da sa svi ma tre ba da sa ra |u je, u svo ju ko rist, a ne na svo ju {te tu.

- Po li ti~ ka ne u tral nost je put da Sr bi ja bu de slo bod na, {to zna ~i da ni ko ne mo `e da joj kro ji unu tra {we i spoq ne gra ni ce, da mo `e slo bod no eko nom ski da se raz vi ja i da ima slo bod ne gra |a ne - re kao je Ko {tu ni ca.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak7.maj2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

PREDSEDNI^KI KANDIDATI

Li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra i pred sed ni~ ki kan di dat te stran ke I{tvan Pa stor o~e ku je da }e gla so vi ko je on do bi je u pr vom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra “si gur no bi ti zna ~aj ni” u na red noj run di.

- Vo leo bih da na |e mo za jed ni~ ki je zik sa Bo ri som Ta di }em, ka da je u pi ta wu dru gi krug iz bo ra, i na dam se da }e mo u to me i us pe ti - re kao je Pa stor, na kon {to je ju ~e gla sao u Su bo ti ci.

Li der SVM-a je re kao da je op ti mi sta ka da su u pi ta wu iz bo ri na svim ni vo i ma, „jer su we go vi sa rad ni ci, stra na~ ki ak ti vi sti i on sam, po {te no vo di li kam pa wu”.

- Us pe li smo u pro te klih pet go di na, od ka da je sa da {wa gar ni tu a ra pre u ze la ru ko vo |e we stran kom, da po pra vi mo imix SVM-a u jav no sti i to nam da je za pra vo da o~e ku je mo do bar re zul tat na iz bo ri ma, da le ko bo qi ne go pre ~e ti ri go di ne re kao je Pa stor.

On oce wu je da je SVM „da le ko ja ~i” ne go ra ni je i sma tra da }e bi ti „ne za o bi la zan fak tor” na po li ti~ koj sce ni Sr bi je.

Li der SVM-a i pred sed ni~ ki kan di dat ove stran ke gla sao je ju ~e uju tro u osam ~a so va na bi ra~ kom me stu u su bo ti~ kom na se qu No sa.

Jo va no vi}: O~e ku jem do bar re zul tat Pred s ed n i~ k i kan di dat ko a li ci je „Pre o kret” ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da je uve ren da }e ta ko a li ci ja na iz bo ri ma ostva ri ti do bar re zul tat i is ta kao da ve} da nas tre ba da se kre ne u re {a va we broj nih pro ble ma na dru ga ~i ji na ~in ne go do sa da.

- Sr bi ji je po tre ban uspeh po sle iz bo ra i na dam se da }e mo kroz gla sa we za jed no sa gra |a ni ma na }i put do tog uspe ha.

Pu no po slo va tre ba da ura di mo i za to nam je po treb na ja sna po dr {ka. Mi u taj po sao `e li mo da kre ne mo od pr vog rad nog da na, od su tra - re kao je Jo va no vi} no vi na ri ma po sle gla sa wa na bi ra~ kom me stu na No vom Be o gra du.

On je iz ra zio na du da }e Sr bi ja po sla iz bo ra ostva ri ti sve ci qe ve ko je je dru {tvo po sta vi lo 2008. go di ne, a ko ji, ka ko je re kao, ni su ostva re ni „zbog pre vi {e kom pro mi sa ko je je vlast pra vi la”.

Jo va no vi} je na gla sio da Sr bi ja na kon iz bo ra to vi {e ne sme da do zvo li i da mo ra bi ti efi ka sni ja i mo ra ja sno kan di do va ti re {e wa za ~i tav niz pro ble ma.

Na pi ta we da li je imao ne ku amaj li ju pri li kom gla sa wa, Jo va no vi} je re kao da ne ma amaj li ju, ve} da sa mo `e li da bu de ka ko je i ra dio, ne sa mo po pi ta wu iz bo ra, ve} sve ga u `i vo tu.

- U iz bo re i gla sa we ula zim mir no i o~e ku jem re zul ta te iz bo ra, ne mam za ~im da `a lim u kam pa wi - re kao je Jo va no vi} i na gla sio da je ~i we ni ca da je ze mqa u pre o kre tu i da ga to ra du je.

- Po slo ve mo ra mo ra di ti na dru ga ~i ji na ~in ne go {to je bio slu ~aj do sa da - za kqu ~io je Jo va no vi}.

smo se po ja vi li na ovim iz bo ri ma. Na da mo se iz bor nom iz ne na |e wu - re kao je Gli {i} no vi na ri ma na kon gla sa wa.

Gli {i} je gla sao ju ~e uju tro oko po la de vet u zgra di Grad ske upra ve gra da Be o gra da na bi ra~ kom me stu 11 na Pa li lu li.

Na bi ra~ ko me sto do {ao je u prat wi su pru ge.

Zu kor li}: Naj va `ni je da se gra |a ni iz ja sne ka ko `e le Pred sed ni~ ki kan di dat Gru pe gra |a na Mu a mer Zu kor li} iz ra zio je ju ~e o~e ki va we da }e ceo pro ces gla sa wa do kra ja da na pro te }i u re du.

Zu kor li} je na kon gla sa wa na bi ra~ kom me stu 73, u Osnov noj {ko li „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u No vom Pa za ru, no vi na ri ma ka -

Paj ti}: Po sao se pot pu no za vr {a va 20. ma ja Pred sed nik Vla de Voj vo di ne i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e da DS o~e ku je iz bor nu po be du na svim ni vo i ma, na gla siv {i da je ja ko va `no iza }i na bi ra li {ta i 20. ma ja, jer se „tek ta da pot pu no za vr {a va po sao”.Po sle gla sa wa na bi ra~ kom me stu u Me snoj za jed ni ci „Pr va voj vo |an ska bri ga da”, na ko je je do {ao sa su pru gom i dvo ji com si no va, Paj ti} je is ta kao da je uve ren u to da }e se na ovim iz bo ri ma Voj vo |a ni opre de li ti za pro e vrop ski put na {e ze mqe.Iz la znost na bi ra li {ta u po kra ji ni, od oko se dam od sto u pr va dva sa ta, po tvr |u je da su Voj vo |a ni „ozbiq no shva ti li zna ~aj ovih iz bo ra i ko li ko je va `no da sa mi iza be ru one ko ji }e ih pred sta vqa ti u na red nom pe ri o du”, re kao je Paj ti}, ko ji je kan di dat za po kra jin skog pre mi je ra i u sle de }em man da tu.

Upi tan da pro ko men ta ri {e pri vo |e we ~o ve ka osum wi ~e nog da je ku po vao gla so ve na jed nom bi ra~ kom me stu u No vom Sa du on je re kao da na svim iz bo ri ma ima neo d go vor nih po je di na ca ko ji na ru {a va ju iz bor ni pro ces.”Kr {e we pra vi la ko ja na la `e iz bor ni za kon pod le `e i pod kri vi~ nu od go vor nost i o~e ku jem da }e nad le `ni or ga ni na ade kva tan na ~in sank ci o ni sa ti pre kr {i o ca”, ka zao je Paj ti}.

^a nak: Ne ve ru jem u po vra tak po bor ni ka po li ti ke pro ga wa wa

Gli {i}: Na dam se iz bor nom iz ne na |e wu Pred sed ni~ ki kan di dat po kre ta „Dve ri” Vla dan Gli {i} iz ja vio je ju ~e da je u~e stvo va we te po li ti~ ke or ga ni za ci je na iz bo ri ma ve li ki re zul tat i da se na da iz bor nom iz ne na |e wu.

- Mi pr vi put iz la zi mo na iz bo re ta ko da su „Dve ri” ostva ri le ve li ki re zul tat ta ko {to

Foto: R. Hayi}

Pa stor: Osvo je ni gla so vi va `ni za dru gi krug iz bo ra

zao da je naj bit ni je od sve ga da gra |a ni ima ju mo gu} nost da se iz ja sne ona ko ka ko oni `e le.

- O~e ku jem da svi ko ji su za du `e ni za iz bor ni pro ces ulo `e mak si ma lan na por ka ko bi se iz bor ni po stu pak do kra ja da na oba vio ka ko tre ba - ka zao je ju ~e Zu kor li}.

na bi ti ve }a od pro la zne. „Me ri lo za Li gu so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne su re zul ta ti ostva re ni na po kra jin skim iz b o r i m a po pro p or c i o n al nom si ste mu”, re kao je ^a nak i do dao da o~e ku je da }e LSV bi ti tre }a po do bi je nim gla so vi ma na po kra jin skim iz bo ri ma, od mah iza DS i SNS. On za stran ku na ~i jem je ~e lu o~e ku je sa si gur no {}u dvo ci fre ni pro ce nat gla so va na iz bo ri ma za Skup {ti nu Voj vo di ne.

Kan d i d at k i w a Li g e so c i jal d e m o k ra t a Voj v o d i n e za gra d o n a ~ el n i k a No v og Sa d a Alek san dra Jer kov iz ja vi la je po sle gla sa wa na op {tim iz bo ri ma u Sr bi ji da No vi Sad tre ba da na sta vi pu tem ko jim je do sa da i{ao, s ci qem da po no vo bu de naj bo ga ti ji grad u dr `a vi. „Ka da je u pi ta wu AP Voj vo di na, tre ba do ne ti ta kvu od lu ku da se o Voj vo di ni od lu ~u je u Voj vo di ni, a ne ne gde dru gde, s ob zi rom na to da }e od lu ke ko je se da nas do ne su, uti ca ti na na{ `i vot u na red ne ~e ti ri go di ne“, do da la je ona.

Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak iz ja vio je ju ~e, po sle gla sa wa, da ne ve ru je u to da }e se na vlast vra ti ti po bor ni ci po li ti ke ko ja je pre dve de ce ni je pro ga wa la qu de sa ovih pro sto ra. Li der LSV je, no vi na ri ma re kao da je na ovaj da tum pre 20 go di na u srem skom se lu Hrt kov ci odr `an mi ting Srp s ke ra d i k al n e stran k e, ko ji je „zna ~io po ~e tak pro go na qu di sa ovih pro sto ra”. ^a nak je is ta kao da ne mo `e da ve ru je i da ne }e da ve ru je u to da }e da na {wi dan „u}i u isto ri ju kao dan u ko jem su se na vlast vra ti li po bor ni ci te po li ti ke”. Na pi ta we no vi na ra o to me da li Sr bi ja mo `da ula zi u se ri ju iz bo ra u pred sto je }em pe ri o du, on je od go vo rio da je sa svim mo gu }e da „ula zi mo u pe riod se ri je iz bo ra, ali je bo qe bi ra ti sto pu ta ne go jed nom iza }i na uli cu”.^a nak je ka zao da je za LSV ovaj iz bor ni dan svo je vr sna pro ve ra, od no sno dan u ko jem }e ta stran ka do bi ti oce nu gra |a na o svom ra du, na gla siv {i da o~e ku je da }e ta oce -

Din ki} o~e ku je dvo ci fren re zul tat Li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je do bar re zul tat na iz bo ri ma i da je do sta gra |a na Sr bi je pre po zna lo ide ju za ja ~a we re gi o na.Din ki} je po sle gla sa wa iz ja vio no vi na ri ma da }e URS bi ti u no voj vla di uko li ko mo gu da ostva ru ju glav ne pro gram ske ci qe ve.

On je pod se tio da su kqu~ ne ta~ ke pro gra ma URS-a za u sta vqa we par tij skog za po {qa va wa, du plo ve }i bu xet za po qo pri vre du, pro me na si ste ma PDV-a, uki da we po je di nih tak si i su {tin ska de cen tra li za ci ja i re gi o na li za ci ja ze mqe. Na pi ta we {ta je za we -

ga do bar iz bor ni re zul tat, Din ki} je od go vo rio da je to „dvo ci fren re zul tat”, ali da }e po {to va ti vo qu gra |a na Sr bi je. „Ima mo de mo krat ske iz bo re i na dam se da je do sta gra |a na Sr bi je pre po zna lo na {u ide ju za ja ~a we re gi o na,” re kao je li der URS-a is ta kav {i da bez rav no mer nog re gi o nal nog raz vo ja ne ma ni jed na kih {an si za na pre dak i bo qi `i vot svih gra |a na Sr bi je.On je na veo da ni je va `no da li }e URS bi ti u no voj vla di Sr bi je, ve} da se ostva re we go ve ide je i uka zao da sle de }a vla da mo ra da ra di mno go bo qe ne go pret hod na.

Din ki} je na veo da ide ja o pre ki du stra na~ kog za po {qa va wa ni je bi la pred iz bor no obe }a we i da }e URS do po sled weg ~a sa in si sti ra ti da se to ura di na pr voj sed ni ci no vog sa zi va par la men ta. „Uko li ko bu de mo ima li bo qu vla du i uko li ko se ostva re ide je URS-a o ja~ wu re gi o na, si gu ran sam da }e nam bi ti bo qe”, po ru ~io je Din ki}.”O~e ku jem da ovi iz bo ri bu du po ~e tak bor be za su {tin sku de cen tra li za ci ju Sr bi je i za ja ke re gi o ne. I u tom smi slu URS }e na sta vi ti svo ju po li ti~ ku bor bu”, za kqu ~io je Din ki}.

4

politika

ponedeqak7.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

U Vojvodini do 19 sati iza{lo 51,64 odsto bira~a Na te ri to ri ji AP Voj vo di ne na bi ra li {ta je do 19 ~a so va iza {lo 51,63 od sto bi ra ~a, sa op {ti la je ~la ni ca Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je Je le na Zlo ju tro. Ona je na ve la da je naj ve }i od ziv za be le `en u op {ti ni Plan di {te - 71,43 od sto, dok je naj ma we bi ra ~a gla sa lo u Su bo ti ci - 43,98

po sto. [to se ti ~e okru ga, naj ve }a iz la znost bi la je u Sred we ba nat skom okru gu - 60,68 od sto, a naj sla bi ja u Se ver no ba~ kom - 45,39 od sto.

Zlo ju tro je is ta kla da je u od no su na iz bo re 2008. go di ne, na ove iz bo re, do 19 ~a so va iza {lo za tri od sto vi {e bi ra ~a.

SEVERNO POTISJE

Najve}i odziv u op{tini Novi Kne`evac INCIDENTI NA BIRA^KIM MESTIMA U NOVOM SADU

Intervencije policije i uobi~ajene nepravilnosti Po li ci ja je vi {e pu ta ju ~e iz la zi la na bi ra~ ka me sta u No vom Sa du zbog re me }e wa iz bo ra, a bi lo je i pri vo |e wa. Na gla sa~ kom me stu kod Grad skog gro bqa pri ve de na je jed na oso ba jer je nu di la bi ra ~i ma no vac u za me nu za glas. „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je da je pri ve de ni imao po do sta pa ra u kom bi ju en gle skih re gi star skih ozna ka i da je gra |a ni ma nu dio 2.500 di na ra, da gla sa ju za Rom sku de mo krat sku stran ku. To bi ra~ ko me sto je bi lo i za tvo re no sko ro je dan sat.

Na je dan sat je bi lo za tvo re no i bi ra li {te na Vi dov dan skom na se qu jer je ~lan bi ra~ kog od bo ra no gom raz bio gla sa~ ku ku ti ju. Do in ci den ta je do {lo jer su Ro me u kom bi ji ma grup no do vo di li na gla sa we, za sa da ni je ob ja vqe no u re `i ji ko je stran ke je to bi lo. Ta ko |e, se dam bi ra~ kih me sta je otvo re no sa za ka -

{we wem od 60 mi nu ta i vi {e zbog teh ni~ kih raz lo ga od no sno ne do stat ka UV lam pi ili kon trol nih li sti }a. Po li cij ska pa tro la do la zi la je na bi ra~ ka me sta i zbog ma wih ko {ka wa gra |a na kao i zbog stra na~ kih po zi va ra ko ji su agi to va li na gra |a ne. „Dnev ni ku” su se ja vqa li ~i ta o ci da pri ja ve ka ko je bi lo slu ~a je va da su bi ra ~i do la zi li sa is pi sa nim uput stvom na pa pi ru ka ko da gla sa ju.

Ka }a ni su pri ja vi li na {em li stu, da se na dva bi ra~ ka me sta u ovom pri grad skom na se qu za po kra jin ske iz bo re gla sa lo bez bi ra~ kog spi ska, pa su bi ra ~i bez evi den ci je i pot pi sa na isti mo gli da gla sa ju.

Pred sed nik Grad ske iz bor ne ko mi si je (GIK) Pre drag Za gor ~i} ka `e za na{ list da ni na jed nom bi ra~ kom me stu ni je bi lo raz lo ga da se ob u sta vi gla sa we.

- Uko li ko bu de pri go vo ra na za pi sni ku ili pi sme nim pu tem, GIK }e raz mo tri ti even tu al no po na vqa we gla sa wa na tim bi ra~ kim me sti ma. Za me we no je de se ti ne bi ra~ kih ku ti ja jer su na pu kle ili se br zo na pu ni le, {to je uobi ~a je no. Bi lo je po zi va po li ci je zbog par tij skih po zi va ra, ali s ob zi rom da je re~ o kr {e wu za ko na, ne mam de taq ni jih in for ma ci ja jer ni je nad le `nost GIK-a. Spo ra di~ nih ne pra vil no sti je bi lo oko bi ra~ kog spi ska, a s ob zi rom da se pr vi put ko ri sti je din stve ni bi ra~ ki spi sak, one su za ne mar qi ve - re kao je Za gor ~i}.

GIK do ve ~e ras u 20 sa ti ima rok da utvr di re zul ta te lo kal nih iz bo ra u No vom Sa du, a Za gor ~i} je iz ja vio da tim po vo dom ne }e bi ti kon fe ren ci je za me di je, ve} }e GIK pro sle di ti sa op {te we.

D. Igwi}

Pavli~i} o~ekuje ve}u podr{ku Novosa|ana Gra do na ~el nik No vog Sa da i po nov ni kan di dat ko a li ci je „Iz bor za bo qi No vi Sad - Bo jan Paj ti}” za ovu funk ci ju Igor Pa vli ~i} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da }e ovi iz bo ri po ka za ti ve }in sku opre de qe nost gra |a na za si gur nu bu du} nost. „Mi slim da }e No vi Sad na sta vi ti da se kre }e pu tem ko jim je i{ao u pro te kle ~e ti ri go di ne, to je put ko ji je bio ja van, si gu ran i gde su re zul ta ti po stig nu ti, da kle, gra |a ni sa na {im iz bo rom zna ju u

kom prav cu }e No vi Sad da ide“, re kao je Pa vli ~i} po sle gla sa wa na op {tim iz bo ri ma.On je do dao da se na da ve }oj po dr {ci No vo sa |a na ne go na pret hod nim iz bo ri ma i ma we-vi {e istom od no su sna ga u Skup {ti ni No vog Sa da. Pa vli ~i} je re kao i da je ra no da se go vo ri o ko a li ci ja ma i da za to tre ba sa ~e ka ti da se za vr {i iz bor ni dan i pre bro je gla so vi, kao i da je si gu ran da }e ko a li ci ja „Za bo qi `i vot“ po be di ti na svim ni vo i ma.

DANSKI POSMATRA^I KONTROLISALI IZBORE

„Demokratija ovde funkcioni{e dobro” Mla di ak ti vi sti dan ske ne vla di ne or ga ni za ci je „Ini ci ja ti va za slo bo du i de mo kra ti ju „SIL BA” pri kqu ~i li su se ar mi ji po sma tra ~a iz bor nog pro ce sa u Sr bi ji. Pre ma re ~i ma Mie Urup Sta nov i An der sa Trel bor ga, ini ci ja ti vu za pra }e we iz bo ra u Sr bi ji, o`i ve li su sa part ne ri ma iz Be lo ru si je i ov da {weg Hel sin {kog od bo ra za qud ska pra va.

- Po do la sku u Sr bi ju na pra vi li smo tre ning za po sma tra ~e ko je smo ras po re di li u Be o grad, Ni{ i No vi Sad - iz ja vio je za „Dnev nik” Trel borg.

U glav ni grad Voj vo di ne sti glo je de se to ro Da na ca, dvo je Be lo ru sa i osmo ro Sr ba iz Hel sin ~kog od bo ra, ko ji su, ras po re |e ni u ti mo ve, ob i {li do bar deo bi ra~ kih me sta u gra du i oko li ni.

Mia Urup Sta nov ka `e da su ima li uvid u ra ni je iz ve {ta je OSCE-a {to im je po mo glo da stek nu uvid u to ka ko funk ci o ni {e iz bor ni pro ces u Sr bi ji. Pre ma we nim re ~i ma, za hva qu ju }i

tim iz ve {ta ji ma, ni su o~e ki va li pre va re i ne pra vil no sti na bi ra li {ti ma, {to se ju ~e is po sta vi lo kao ta~ no.

- Do sa da smo uvi de li da qu di na bi ra~ kim me sti ma ra de svoj po sao po pra vi li ma i da se sve od vi ja u naj bo qem re du. Bi lo je i ma lo kon fu zi je od mah po otva ra wu bi ra li {ta jer ni su svi ~la no vi od bo ra naj bo qe ob u ~e ni za taj po sao, ali ka sni je je sve i{lo ka ko tre ba - re kla je Urup Sta nov.

Dan ski po sma tra ~i is ti ~u da su qu di na bi ra~ li {ti ma bi li iz u zet no qu ba zni i pred u sre tqi vi ta ko da ni su za be le `i li ni naj ma wu ne pri jat nost. O Sr bi ji su do sa da zna li ono {to se mo glo do zna ti kroz pri zmu mi nu lih ra to va, pa su pri jat no iz ne na |e ni na pret kom de mo kra ti je.

- Shva ti li smo da su na {i ov da {wi part ne ri ve o ma za in te re so va ni da na u ~e ono {to ima mo da im po ka `e mo i da u~e stvu ju u iz bor nom pro ce su - is ta kao je Trel borg.

Oni ka `u da se vi di ka ko je do sta qu di raz o ~a ra no po li ti~ kom si tu a ci jom u Sr bi ji kao i da mla di ni su do voq no za in te re so va ni za iz bo re, ali da je do bro da de mo kra ti ja u Sr bi ji funk ci o ni {e do bro, po sle svih is ku {e wa kroz ko je je dr `a va pro {la.

Deo tog ne za do voq stva se vi di i kroz po ja vu ta ko zva nih be lih li sti }a, a Mie Urup Sta nov na po mi we da je i to je dan od na ~i na da se u~e stvu je u iz bor nom pro ce su.

- Uvek je bo qe iza }i na bi ra li {te i po ni {ti ti li sti} ne go se de ti kod ku }e i ne u~e stvo va ti.

Ako qu di ima ju ne {to pro tiv po li ti~ kog si ste ma, do bro je da na ta kav na ~in sig na li zi ra ju - ob ja {wa va Urup Sta nov.

Dan ski po sma tra ~i ka `u da }e iz bo re pro pra ti ti do kra ja, sa bra ti uti ske iz tri naj ve }a gra da i re zul ta te pred sta vi ti da nas na kon fe ren ci ji za me di je, na kon ~e ga od la ze iz Sr bi je.

P. K.

U op {ti na ma se ver nog Po ti sja, sa ve }in skim ma |ar skim sta nov ni {tvom, pre ma ne zva ni~ nim po da ci ma, naj ve }a iz la znost za be le `e na je u ^o ki, gde je od 10.120 bi ra ~a gla sa lo oko 63 od sto, dok je iz la znost u op {ti na ma Sen ta, Ka wi `a i Ada sla bi ja ne go na pro {lim iz bo ri ma.

Naj ve }i od ziv gra |a na na iz bo re za be le `en je u me sti ma no vok ne `e va~ ke op {ti ne sa ve -

}in skim srp skim sta nov ni {tvom, gde je od 9.800 upi sa nih bi ra ~a gla sa lo oko 66 od sto, pri ~e mu je u od no su na broj bi ra ~a naj vi {e wih gla sa lo u ma wim me sti ma Pod lo kaw, Maj dan i Ra be.

U op {ti ni Sen ta od 21.724 bi ra ~a na 32 bi ra~ ka me sta iza {lo je 51,64 od sto, pri ~e mu je naj ve }a iz la znost bi la na bi ra~ kom me stu 20 u grad skoj MZ „Ti sa part-Al veg” u Sen ti, gde

je, pre ma po da ci ma iz bor nog {ta ba DS-a, od pred sed ni~ kih kan di da ta po be dio Bo ris Ta di}.

Iz la znost je sla bi ja ne go na pret hod nim iz bo ri ma, ali je u na se qi ma Tor wo{, Bo ga ra{ i Ke vi pre ko 60 od sto.

U ka wi {koj op {ti ni, pre ma pr vim po da ci ma po za tva ra wu 38 bi ra~ kih me sta, od 23.202 upi sa nih bi ra ~a oda zva lo se ne {to vi {e od 53 od sto.

M. Mitrovi}

Red dug vi{e od 200 metara pred zatvarawe birali{ta Na bi ra~ kom me stu u zgra di Po slov nog pro sto ra u no vo sad skoj Uli ci Na rod nog fron ta si no} oko 19.30 sa ti gra |a ni su for mi ra li red za gla sa we dug

vi {e od 200 me ta ra, za be le `i la je ka me ra „Dnev ni ko vog” fo to re por te ra Bi ra~ ka me sta na op {tim iz bo ri ma u Sr bi ji za tva ra ju se

u 20 sa ti a pre ma iz bor nim pra v i l i m a, sva k o m e ko se u tom tre nut ku za tek ne na bi ra~ kom me stu, bi }e omo gu }e no da gla sa.

od red ba ma iz bor nog za ko no dav stva Sr bi je.Za gla sa we u am ba sa di Sr bi je u Pod go ri ci bi lo je pri ja vqe no 178 bi ra ~a.

nog do ma u Sr bi ji ko ji se na la zi u Kru {ev cu pr vi put je da nas is ko ri sti lo svo je pra vo da u~e stvu je na iz bo ri ma. [ti }e ni ci tog do ma gla sa li su ju ~e u zgra di {ko le ko ja se na la zi u okvi ru do ma.

VESTI RRA zako~ila tri televizije Re pu bli~ ka ra di o di fu zna agen ci ja na lo `i la je ju ~e ka blov skim ope ra te ri ma u Sr bi ji da zbog kr {e wa pred iz bor ne ti {i ne ob u sta ve emi to va we pr vog pro gra ma Hr vat ske ra dio-te le vi zi je, sa ra jev ske te le vi zi je OBN i srp ske te le vi zi je „Ko pe re ni kus 3 - svet plus”. „Pro gra mi tih te le vi zi ja su pre ki nu ti u mre `a ma ka blov skih ope ra te ra, jer su emi to va li sa dra `a je ko ji ma su kr {i li pred iz bor nu ti {i nu”, re kao je Ta njug u za me nik pred sed ni ka RRA Go ran Ka ra xi}.

On je na veo i da }e te te le vi zi je mo }i da na sta ve sa emi to va wem pro gra ma pre ko ka blov skih ope ra te ra u 20 sa ti, od no sno po za vr {et ku pred iz bor ne ti {i ne.

U Podgorici glasalo 55 odsto bira~a Na gla sa~ kom me stu u am ba sa di Sr bi je u Pod go ri ci, za pred sed ni~ ke i par la men tar ne iz bo re u Sr bi ji gla sa lo je oko 55 od sto upi sa nih bi ra ~a, iz ja vio je si no} sa vet nik u tom di plo mat skom pred stav ni {tvu Oli ver Sta men ko vi}.On je Ta nju gu ka zao da je gla sa we pro te klo bez pro ble ma, od no sno u skla du sa

Tu~a u Leskovcu Na bi ra~ kom me stu u se di {tu Fud bal skog klu ba „Ve ter ni ca“ u Po dvor cu u Le skov cu ju ~e je do {lo do tu ~e gla sa ~a, a jed na `e na se one sve sti la. Do in ce den ta je do {lo za to {to su svi bi ra ~i hte li o|ed nom da u|u i gla sa ju. ^la no vi bi ra~ kog od bo ra ka za li su su tri pu ta zva li po li ci ju, ali da ni ko ni je do {ao.

Na zgra di me di cin ske {ko le u Le skov cu, gde se na la zi jed no od bi ra~ kih me sta, ju tros su osva nu li gra fi ti uvre dqi vih sa dr `a ja na ra ~un jed nog kan di da ta za pred sed ni ka Sr bi je. ^la no vi bi ra~ kog od bo ra su je dan deo tih gra fi ta pre kri li pa pi ri ma, ali je je dan bi lo ne mo gu }e pre kir ti jer se gra fit pro sti re na ce lom zi du.

Pred sed nik GIK-a Zo ran Raj ko vi} re kao je „Bli cu“ da je na ne do zvo qe noj uda qe no sti po red vi {e bi ra~ kih me sta de qen pro pa gan di ma te ri jal ne kih stra na ka.

Prvo glasawe u KP domu Ukup no 99 pu no let nih {ti }e ni ka je di nog Vas pit no-po prav -

Markovi} uveren u pobedu Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} - Pal ma, iz ja vio je ju ~e da }e ko a li ci ja SPS-PUPS -JS u Ja go di ni po b e di ti na iz bo ri ma i osvo ji ti vi {e od 60 od sto gla so va.Mar ko vi} je iz ra zio uve re we da }e ko a li ci ja SPSPUPS- JS, na ovim iz bo ri ma bi t i po b ed n i~ k a ko a l i c i j a ko ja }e osvo ji ti du plo vi {e gla s o v a ne g o na iz b o r i m a 2008. go di ne.Ka da su u pi ta wu pred sed ni~ ki iz bo ri, Mar ko vi} je re kao da }e „u Ja go di ni naj vi {e gla so va do bi ti kan di dat te ko a li ci je Ivi ca Da ~i}” i do dao da }e „o to me s kim }e pra vi ti ko a li ci ju po sle iz bo ra, od lu ~i ti gra |a ni Sr bi je”. „Mi }e mo na sta vi ti da se bri ne mo za no va rad na me sta, za so ci jal nu prav du, na sta vi }e mo bor bu pro tiv be le ku ge i da do ve de mo {to vi {e in ve sti to ra, do ma }ih i stra nih”, is t a k ao je Mar k o v i} po s le gla sa wa u se lu Kon ~a re vo.

ponedeqak7.maj2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

NA JUGU BANATA TRI NOVE FABRIKE

ROBNA RAZmENA pO REGIONImA

Vr {ac po sta je far ma ce ut ska ba za Sr bi je

Voj vo di na iz vo zi, a Be o grad uvo zi Naj ve }e u~e {}e u iz vo zu Srbije u prva tri meseca ove godine imao je region Vojvodine - 38,3 odsto, dok je najve}e u~e{}e u uvozu imao Beogradski region - 44,2 odsto, pokazali su podaci Republi~kog za vo da za sta ti sti ku (RZS).

Po sle Voj vo di ne, naj ve }e u~e{}e u izvozu imao je Beogradski region - 24,1 odsto, Region [umadije i Zapadne Srbije - 19,9 odsto, Region Ju`ne i Isto~ne Srbije 16,6 odsto, a oko 1,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama. Najve}e u~e{}e u uvozu, po sle Be o grad skog re gi o na,

Vr{a~ka lokalna samouprava ~iwu sa izgradnom nove tri fapotpisala ugovor sa tri firme o brike, a ova lokacija postaje sve prodaji infrastrukturno opre- interesantnija za ve}i broj evropmqenih placeva u Tehnolo{kom skih kompanija. parku za izgradwu tri nove faJedan od novih vlasnika parcebrike gde }e posao na}i vi{e stole u Tehnolo{kom parku predtina `iteqa ove op{tine. Ugovostavnik firme „Sensibal“ koja je re o ovom zna~ajnom poslu potpiiz Luksemburga, Bo jan [~u kovk, sao je predsednik op{tine ^e do rekao je da su zahvaquju}i iskumir @iv ko vi} sa stvu gospodina Mi o predstavnicima dra ga Ba bi }a, biveg firmi „Hit Team“, Sve ovo je veliki direktora „Hemo„Sensibla” i „GAME iskorak za Vr{ac farma“, odlu~ili da Officina“. da svoj pogon grade u i bi}e to nova Zavr{etak izVr{cu. {ansa za sve nas gradwe infrastrukPo negovim re(Miodrag Babi}) ture u ovom Tehno~ima, edukovana lo{kom parku oberadna snaga i dobro le`en je novembra okru`ewe, infrapro{le godine potpisivawem ugo- strujktura , opti~ki kablovi, savora o izgradwi proizvodnih po- vremena oprema omogu}i}e da da goma nema~kog „Fresenijus Medi- wihova firma realizuje svoje kal Kera“, „Eska Dilajt Rostera“ planove. i „Lamp Ista“, od kojih je „RoNa parceli koju smo kupili ster“ zapo~eo izgradwu fabrike, planiramo da izgradimo pogone a „Lamp“ izgradwu privodi kraju. i zaposlimo izme|u 30 i 60 radOvih dana u Tehnolo{kom parku nika– rekao je novinarima [~udolaze novi izvo|a~i radova i po- kokov.

- Mislimo da je dobro da Vr{ac postane farmacuetska baza u Srbiji i to }e biti izazov i poziv da ovde pogone otvore svi one koji su bave proizvodwom koja je dopuna i pratwa ove industrijske grane. Sve ovo je veliki iskorak za Vr{ac i bi}e to nova {ansa za sve nas – rekao je Mi o drag Ba bi}, kreator ovog posla na pretvara-

wu Vr{ca u farmaceutsku zonu Srbije.

Sre}ko Atanaskovi} iz firme „E Smart Sistems“ u okviru koje posluje kupac parcele u Tehnolo{kom parku „Hit Team“ i predstavnik „GAME “ Vla di mir Da mja no vi} tako|e su istakli da je Tehnolo{ki park dobro okru`ewe za investirawe i da wihova od-

luka da tu zakupe parcele nije slu~ajna ve} dobro planirana investicija.

-Za protekle ~etiri godine imali smo dosta posla, mnogo kompanija izrazilo je `equ da investira u vr{a~ku privredu. On o {to je posebno zna~ajno je ~iwenica da je osam firmi, koje su do sada do{le u Vr{ac, zna~ajno podiglo {ansu za zapo{qavawe na{ih sugra|ana rekao je direktor Tehnolo{kog parka Zo ran To mi}.

- Izgradwom Tehnolo{kog parka smo zavr{ili veliki posao, a uz dugoro~no planirawe, veliki rad i trud, sve parcele su zakupqene i o~ekujem da se uskoro otvore nova radna mesta. Sve ovo na najpozitivniji na~in uti~e na budu}nost Vr{ca i investitorima `elim da {to pre izgrade fabrike i zaposle nove qude. Op{tina Vr{ac }e sada krenuti u izgadwu Industrijeke zone „Sever“ na potezu obilaznice – rekao je ovim povodom dosada{wi predsednik op{tine @ivkovi}. R. Jovanovi} pRVO TROmEsE^JE lO[E pO INdUsTRIJU

KOJI sU GlAVNI ZAdACI BUdU]E VlAdE sRBIJE

imao je Region Vojvodine 32,3 odsto, Region [umadije i Zapadne Srbije - 11,7 odsto, Region Ju`ne i Isto~ne Srbije - osam odsto, a oko 3,8 odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama. Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedi{tu vlasnika robe u momentu prihvatawa carinske deklaracije. To zna~i da vlasnici ro be, po ca rin skom za ko nu, mogu biti proizvo|a~i, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe i ovu ~iwenicu treba imati u vidu prilikom tuma~ewa podataka po regionima.

Na primer, uvoz nafte i gasa, najve}im delom odnosi na regione Vojvodine i Beograda, ali su to ener gen ti za ukupnu teritoriju Srbije, naveo je RZS. Prema odsecima Standardne me |u na rod ne tr go vin ske klasifikacije, u izvozu najve}e u~e{}e imali su `itarice i proizvodi od wih sa 198 miliona dolara, elektri~ne ma{ine i aparati - 181 miliona, obojeni metali - 167 miliona, odevni predmeti i pribor za odevawe - 117 miliona i gvo`|e i ~elik - 116 miliona.

Prvih pet odseka sa najve}im u~e{}em u uvozu bili su prirodni gas sa 442 miliona dolara, nafta i naftni derivati - 435 miliona, drumska vozila - 219 miliona, elektri~ne ma{ine i aparati - 205 miliona i medicinski i farmaceutski proizvodi - 153 miliona. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada ukqu~uje i roba na carinskom skladi{tu, ima u~e{}e u ukupnom uvozu 6,8 odsto.

Bez re for mi i {ted we ne pi {e nam se do bro Kakvu god Vladu Srbije budu rodili ju~era{wi izbori, jedno je izvesno - weni zadaci bi}e vi{e nego te{ki. Srpska ekonomija ima toliko problema da je verovatno da ni neka imaginarna savr{ena Vlada Srbije ne bi uspela sve da ih re{i za ~etiri godine, a sasvim je jasno da mi takvu ne}emo dobiti, ma ko bio krajwi pobednik ovih izbora.

Budu}a vlada }e prioritetno morati da se bavi ga{ewem po`ara u javnim finansijama. Na du`i rok, ona bi morala da se okrene pre svega poboq{awu poslovnog ambijenta, reformom poreskog sistema, penzionom fondu...

Kakvo je stawe u javnim finansijama Srbije, trenutno ba{ nije sasvim jasno s obzirom da nisu objavqeni podaci o prihodima i rashodima buxeta za prvi kvartal ove godine. Po{to je do sada trebalo da budu objavqeni, a nisu - mo`e se i naslutiti kakvi su. Podaci za prva dva meseca govore ve} mnogo: mawak u dr`avnoj kasi u tom periodu je dostigao 37 milijardi dinara, a Vlada je MMF-u onomad bila obe}ala da }e deficit na kraju prvog tromese~ja biti najvi{e 26 milijardi. Kada se posmatra samo februar, stvari izgledaju jo{ gore - samo u drugom mesecu dr`ava je potro{ila 28,5 milijardi dinara vi{e nego {to je prikupila od poreza, carina, akciza i drugih prihoda. Kada bi tako tro{ila do kraja godine, morali bi da se zadu`imo ~ak tri milijarde evra.

To }e biti prioritetni i nimalo lak zadatak nove Vlade - kako zaustaviti prekomerno tro-

[ta nas stvarno ~eka S obzirom na iskustva sa prethodnim vladama, vrlo je verovatno da mo`emo o~ekivati vlast koja ne}e smeti da krene u reforme i nastavi}e sa populisti~kom politikom. Ekonomista dr Mi ro slav Pro ko pi je vi}, ka`e da Srbiju posle izbora o~ekuju rast cena, PDV-a i inflacije, jo{ ve}e slabqewe dinara, smawivawe plata i penzija i daqa otpu{tawa.

- Zavr{etkom izbora okon~ava se pirotehnika „slatkih snova” i na scenu stupa java - ka`e Prokopijevi}, navode}i da je izlaz je u reformi dr`ave, velikom sni`avawu wenih izdataka, privatizaciji javnog sektora i protr`i{nim reformama, kojima bi se unapredila konkurentnost.

- Ali, vlast ne}e i}i tim putem, ve} }e podi}i PDV, malo odlagati isplate, malo {tampati novac, malo sni`avati plate i penzije, mo`da i prodavati imovinu na brzinu. Tako }e stvari tonuti, dok sasvim ne zaglave, a onda }e uslediti antikrizni, jo{ dijetalniji program - ukazuje. {ewe novca kojeg nemamo. To je posao koji ne}e biti nimalo lak, pogotovo kada znamo koliko su na{i politi~ari svih boja skloni populizmu. Ipak, po{tena i odgovorna Vlada morala bi to da re{i, kako zemqa ne bi u{la u

ozbiqnu du`ni~ku krizu na du`i rok.

S tim u vezi je svakako i (najavqeno) obnavqawe saradwe sa Me|unarodnim monetarnim fondom.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ju rij Ba jec ka`e da

je za novu vladu najva`nije da - u vreme kada du`ni~ke krize haraju Evropom - odr`i kreditni rejting zemqe na sada{wem nivou, a za to je potrebno i obnavqawe saradwe sa MMF-om jer je tako najjednostavnije odr`ati kredibilitet zemqe.

Od poslova na duge staze, privrednici i ekonomisti ukazuju da bi Vlada morala da se pozabavi suzbijawem sive ekonomije, smawewem brojnih skrivenih poreza koji izuzetno optere}uju privredu, ograni~i rokove pla}awa kako bi se smawila nelikvidnost u privredi, smawi subvencije propalim preduze}ima a privu~e mnogo vi{e investicija....

Mnogo se u posledwe vreme govorilo i o poreskim reformama a razni predlozi ekonomista mogu se svesti na nekoliko osnovnih: smawewe poreskog optere}ewa na rad, a pove}awe oporezivawa potro{we i imovine. Uz zadr`avawe ve} sada niskog poreza na dobit preduze}a to bi trebalo da, sa jedne strane afirmi{e rad nasuprot potro{wi, a sa druge strane da stimuli{e investicije u proizvodwu a ne da se, kao sada, bogatim qudima vi{e isplati da dr`e kapital „zamrznut” u nekretninama.

Reforma penzijskog sistema koji godi{we „pojede” ogroman deo dr`avnog buxeta i prakti~no onemogu}ava bilo velike javne investicije bilo sni`avawe poreza, jeste posebna pri~a koju naredna Vlada sigurno ne}e mo}i da re{i za ~etiri godine, to je posao koji mora da se re{ava na mnogo du`i rok.

V. ^vorkov

Pro iz vod wa pa la 5,9 od sto Industrijska proizvodwa u Srbiji u periodu januar-mart 2012, u odnosu na isti period 2011. godine, bila je mawa za 5,9 odsto, dok je samo u martu 2012. bila mawa za 3,2 odsto nego u istom mesecu 2011, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku (RZS).

Posmatrano po sektorima, u martu 2012, u odnosu na isti mesec prethodne godine sektor Snabdevawe elektri~nom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabele`io je pad od 13,4 odsto, sektor Prera|iva~ke industrija tako|e

pad od 0,8 procenata , a sektor Rudarstvo rast od 3,2 odsto.

Podaci o industrijskoj proizvodwi - po namenskim grupama, u martu 2012, u odnosu na mart prethodne godine, pokazuju da je do{lo do pada u proizvodwi - energije za 10,6 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 6,7 procenata, i trajnih proizvoda za {iroku potro{wu, za 5,7 odsto. Rast proizvodwe zabele`en je u proizvodwi kapitalnih proizvoda, za 12,2 odsto, i netrajnih proizvoda za {iroku potro{wu, za 4,4 procenta.

Obim industrijske proizvodwe u martu 2012, u odnosu na mart prethodne godine bele`i pad u 13 oblasti (u~e{}e u strukturi industrijske proizvodwe 44 odsto), a rast kod 16 oblasti (u~e{}e u strukturi industrijske proizvodwe 56 odsto).

pOGlEd IZ slOVENIJE NA sRpsKU pRIVATIZACIJU

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE sredwi prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EmU

evro

1

111,3500

111,9014

112,6000

110,6000

Australija

dolar

1

86,7955

87,2253

87,7698

86,2109

Kanada

dolar

1

85,6472

86,0714

86,6087

85,0704

danska

kruna

1

14,9652

15,0393

15,1332

14,8644

Norve{ka

kruna

1

14,7299

14,8028

14,8952

14,6306

[vedska

kruna

1

12,5020

12,5639

12,6423

12,4178

[vajcarska

franak

1

92,6305

93,0960

93,9339

91,9788

V. Britanija

funta

1

137,0194

137,7079

138,9473

136,0554

sAd

dolar

1

84,6513

85,0767

85,8424

84,0558

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 5. 2012. godine

Ma li ak ci o na ri iz vu kli de bqi kraj – Model privatizacije ve}inskog vlasni{tva putem aukcije i tendera negativno je uticao na razvoj tr`i{ta kapitala u Srbiji, gde su se preostali mawinski paketi kupovali jedino iz razloga zaokru`ivawa vlasni{tva i izlaska s berze – smatra predsednik Udru`ewa malih akcionara Slovenije (VZMD) Kri stjan Ver bi~. – Takav model privatizacije nije pogodovao akcionarima s mawinskim udelom u vlasni{tvu kompanija. Po dostupnim pokazateqima, trgovawe tim paketima je u~estvovalo u godi{wim prometima Beogradske berze sa svega pet do sedam odsto, {to se smatra nedovoqnim za razvijawe tr`i{ta kapitala.

Da bi biv{i radnici i svi oni koji poseduju paket mawinskih akcija kompanija aktivno u~estvovali u poslovnim planovima kompanija, ali i edu-

kovali se i za{titili svoje interese, jedan od prvih koraka treba da bude osnivawe nacionalnog udru`ewa koje bi ~uvalo interese malih akcionara, za{titilo ravnote`u u procesu dono{ewa odluka u preduze}ima, ekonomskom statusu pojedinca i dobrobiti dru{tva, naveo je Verbi~, a saop{tilo to slovena~ko Udru`ewe.

Iako se u Srbiji kasni sa za{titom malih akcionara, sve jo{ nije izgubqeno, smatra Verbi~.

On napomiwe da to Udru`ewe aktivno radi ve} sedam godina na tome da se situacija u Sloveniji i u regionu poboq{a, prvenstveno za male akcionare, ali i celokupnu zajednicu, i obja{wava da je neophodno da se mali akcionari ujedine i organizuju jer samo tako imaju priliku da poboq{aju svoj polo`aj.

6

ekonomija

ponedeqak7.maj2012.

dnevnik

DR @A VA U KLIN, BAN KE U PLO ^U, A ZA ZA RA DE ]E MO VI DETI

^I ME SR BI JA MO @E DA PRI VU ^E STRA NE ULA GA ^E

Ban ka ri be `e od kon tro le pla ta

In ve sti to re ma mi mo bed nim pla ta ma

Ot ka ko su u Po re skoj upra v i Sr b i j e do {li na ide ju da po slov nim ban ka ma po ve re kon tro lu upla ta do pri i no sa bu ra u fi nan sij skim kru go vi ma se ne smi ru je. Ban ka ri su li stom por tiv to ga, ipak ne ki od wih se pri pre ma ju za ovaj po sao. Od l u k om Mi n i star stva fi nan si ja da ban ke od 1. ju la tre ba le da od bi ju is pla tu pla ta ako utvr de da po slo dav ca ni je upla tio sve do pri no se ko je za kon pro pi si ju ni kog ni je osta vio rav no du {nim.

Naj gla sni ji por tiv ovog re { e w a su u Udru `e wu ba na ka Sr bi je. Ge ne ral ni se kre tar Ve ro qub Du ga li} je u ne ko li ko na vra ta opo mi wao da je ovo re {e we lo {e te da ban ke ni su ni ka drov ski

Ola ka br zi na Upla te do pri no sa ne ka da je ra di la SDK pa ZOP. Ka da je plat ni pro met pre ba ~en u ban ke ovi dr `av ni or ga ni su uki nu ti.

Ostao je ma li deo ko ji se ne ba vi kon tro lom. O~i gled no da je to ura |e no br zo ple to i bez sa gle da va wa po sle di ca. Od lu ka o po ve ra va wu kon tro le upla te do pri no sa ban ka ma je jo{ br zo ple ti je do ne ta. Po sle di ce }e mo tek vi de ti.

Da bi se je dan ta ko va `an po sao kao {to je upla ta do pri no sa ura dio po treb no je da stra ne ko je to ra de ima ju part ner ski od nos i da `e le da se po sao ura di {to bo qe i efo ka sni je. To sa da ni je slu ~aj. A pri me na ovog pro pi sa o~i gled mno je vru} kor mpir ko ji sa da {wa vla da osta vqa bu du }oj. ni teh ni~ ki za we ga opre mqe ne. Po red to ga ubi ra we dr `av nih pri ho da u ko je spa da ju i do pri no si na za ra de je dr `av ni po sao pa bi nad le `ni u Vla di tre ba li da se or ga ni zuu da ga ra de. Du ga li} je ne dav no pod se -

tio da bi strikt nom pri me nom od lu ke ban ke do {le u si tu a ci ju da kr {e po je di ne ~la no ve za ko na o plat nom pro me tu. Po red to ga po me nu te du `no sti ni su pred vi |e ne ni Za ko nom o kon tro li ba na ka.

BAN KE DO BRO ZA RA DI LE

ci ju na li sti naj pro fi ta bil ni jih ba na ka sa do bi ti od 9,59 mi li jar di di na ra.

Sle di „Raj faj zen ban ka” ko ja je u 2011. ostva ri la pro fit od oko 4,94 mi li jar de di na ra.

Ka k o je ra n i j e sa o p { ti l a, „Raj f aj z en ban k a” je ve o m a uspe {no po slo va la u 2011. go di n i, ostva r iv { i po s lov n e re z ul t a t e ko j i su zna ~ aj n o pre ma {i li one iz pret hod ne go di ne. „Zna ~aj ova ko do brih re zul ta ta je uto li ko ve }i, jer su oni ostva r e n i u po s lov n om okru `e wu ko je je to kom ~i ta ve go d i n e bi l o obe l e ` e n o uti c a j em eko n om s ke kri z e”, sa op {te no je iz te ban ke.

Na tre }em me stu je „Uni kre dit ban ka”, ~i ji je ne to pro f it na k on opo r e z i v a w a do sti gao 4,54 mi li jar de di na ra.

Ta ban ka sa op {ti la je da je pro {le go di ne ostva ri la ve o ma do bre po slov ne i fi nan sij ske re zul ta te, zna ~aj no una pre div {i kon ku rent sku po zi ci ju i re pu ta ci ju na lo kal nom tr `i {tu.

Sr bi ja tre ba da tra `i iz laz i kri ze ta ko {to }e na sta vi ti struk tur ne re for me, po ve }a ti iz voz i kon ku rent nost i da pad iz vo za u Evrop sku uni ju (EU), u pr vom kvar ta lu ove go di ne amor ti zu je ja ~a wem bi la te ral ne sa rad we sa dr `a va ma iz van EU ko je be le `e pri vred ni rast, oce ni li su u~e sni ci kon fe ren ci je „Evrop ska uni ja i Sr bi ja: od tran zi ci je do pri dru `i va wa”.

Eko no mi sta Mi ro slav Zdrav ko vi} re kao je da se u ze mqi ve} ose }a uti caj kri ze u EU, na osno vu pa da iz vo za iz Sr bi je u pr vom kvar ta lu, ma da je u mar tu ostva re na re kord na pro da ja u ino stran stvu od 785 mi li o na evra.

Pre ma tim po da ci ma, u pr vom kvar ta lu ove go di ne iz voz u Ita li ju sma wen je za vi {e od pe ti ne, ali jo{ uvek ra ste u Ne ma~ ku i Ru sku Fe de ra ci ju (RF), na veo je Zdrav ko vi} . Sr -

su ~la ni ce EU, a ima ju zna ~aj ni ji eko nomnski rast.

Pri mer za ta kvo po na {a we je Ne ma~ ka ko ja ima pad iz vo za u Gr~ ku, [pa ni ju, Por tu ga li ju i Ita li ju, ali je to vi {e ne go kom pen zi ra la ra stom iz vo za u

U Evropi se procewuje da }e banke evrozone narednih godinu i po dana smawiti svoje plasmane za oko 2.000 milijardi evra, {to }e znatno uticati i na srpsku privredu bi ja taj ne ga tiv ni trend mo `e da amor ti zu je po ja ~a wem bi la te ral ne sa rad we sa ze mqa ma u okru `e wu, ko je su ~la ni ce EU, po put Bu gar ske, Ru mu ni je, Ma |ar s ke, ^e {ke, Slo va~ k e i Poq ske, jer one ima ju od re |e ni eko nom ski rast. Na taj na ~in se mo gu ubla `i ti eks ter ni {o ko vi ko ji do la ze iz EU, ob ja snio je Zdrav ko vi}. Zdrav ko vi} je mi {qe wa da bi, sa dru ge stra ne, tre a blo bi po ja ~a ti bi la te ral nu sa rad wu s Ru si jom, Tur skom i dru gim ze mqa ma ko je ni -

Na rod nu Re pu bli ku Ki nu, RF i Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve, na veo je on. Po Zdrav ko vi }u, stra ni inev sti to ri su i da qe mo di vi sa ni za do la zak u Sr bi ju iz tri osnov na raz lo ga - sti mu la ci je dr `a ve za ula ga we i otva ra we no vih rad nih me sta, naj ni `a ce na rad ne sna ge u Evro pi, po sle Bu gar ske, Ma ke do ni je i Al ba ni je, kao i po vo qan ge o graf ski po lo `aj ze mqe.

Uko li ko mi sa mi ne raz mi {qa mo da iz vr {i mo eks pan zi ju u Tur sku, on da }e to u~i ni ne ma~ -

ke fir me ta ko {to }e lo ci ra ti svo ju pro iz vod wu u Sr bi ji, da bi se pri bli `i li tom ve li kom tr `i {tu, pri me tio je Zdrav ko vi}.

Kon sul tant na Eko nom skom fa kul te tu u Be o gra du Iva na

Pri ca iz ja vi la je da se u Evro pi pro ce wu je ka ko }e ban ke evro zo ne u na red nih go di nu i po da na sma wi ti svo je pla sma ne za oko 2.000 mi li jar di evra, {to }e zna ~aj no uti ca ti i na srp sku pri vre du. Pri ca je ka za la da ve li ke ban ke sma wu ju iz lo `e nost ri zi ku ta ko {to po vla ~e no vac, kao i da je tre nut no naj ma we osam evrop skih ze ma qa u re ce si ji.

Kre ta wa u evro zo ni }e u na red nom pe ri o du ima ti mno go ja ~i uti caj na pri vre du Sr bi je, upo zo ri la je Pri ca.

Pri ca sma tra da Sr bi ja mo `e da tra `i iz laz iz ta kve si tu a ci je sa mo u struk tur nim re for ma ma, po ve }a wu iz vo za i kon ku rent no sti, za {ta ima pu no po ten ci ja la na ko ji ma mo gu mno ge evrop ske ze mqe da joj za vi de.

E. Dn.

SLA BO TR GO VA WE NA FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Pa ra se na pa ru le pi

Naj u spe {ni je po slov ne ban ke u Sr bi ji na sta vi le su i to kom 2011. da be le `e do bre po slov ne re zul ta te i una pre |u ju pro fi te u po re |e wu sa pret hod nom go di nom. Pre ma fi nan sij skim iz ve {ta ji ma ko je je ob ja vi la Agen ci ja za pri vred ne re gi stre, „Ban ka In te za” je za dr `a la vo de }u po zi -

Ban ke su li stom za stav svog stru kov nog udru `e wa. Ali za ovu pri ~u se pri pre ma ju raz li ~i to.

- Mi smo ve} do bi li po j e d i n a do k u m en t a ko ja su ve za na za ovu vr stu kon tro le i pro sle di li smo ih prav noj slu `bi da vi di ka ko da pri stu pi pri me ni i da se pri la go dika ` e pr v i ~o v ek Opor t ju n i t i ban k e Vla d i m ir Vu k o t i}.No mi smo u spe ci fi~ noj si tu a ci ji mi smo ban ka za ma li bi znis i ve }i na na {ih kli je na ta su iz tog mi qea. Ma lo je kli je na ta ko ji kod nas ima ju te k u } e ra ~ u n e. Ta k o da i obim po sla ne }e bi ti ve li ki. Ko le ga ma ko ji su pre vas hod no okre nu ti po lo vi ma sa gra |a ni ma je te `e.

U AIK ban ci glav noj fi li ja li u No vom Sa du se ne pri pre ma ju za jul sku kon tro lu.

- Ni ti nas je ne ko kon tak ti rao ni ti smo po ~e li bi lo ka kve pri pre me-ka `e di rek tor Slo bo dan Ra ci}.- Mi ni smo ni ka drov ski ni teh ni~ ki pri pre mqe ni da to ra di mo. Ne vi dim ka k o }e se to pri m e w i v a t i .Mo `da }e mo na red nih sed mi ca vi {e zna ti.

U Raz vojw ban ci Voj vo di ne, ta ko |e, ni su pri pre me u to ku.

- Ja ko je te {ko po sta vi ti se u ovom slu ~a ju. Ako pri me ni mo taj pro pis o kon tro li do pri no sa kr {i mo dru ge- ka `e glan IO Go ran Ko sti}.- Ban ke ni su za to pri pre mqe ne i bi lo bi naj bo qe da se na |e dru ga ~i je re {e we.

D. V.

Ber za pa la zbog pra zni ka Pra zni~ na tr go va~ ka ne de qa okon ~a na je no vim la ga nim pa dom tr `i {ta, dok je pro met bio na uobi ~a je no ni skim ni vo i ma kao i pro te klih sed mi ca. Uku pan pro met u tr go va wu bio je 1,2 mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, osla bio do dat nih 0,05 od sto.

Ova kor pa naj li kvid ni jih ak ci ja na tr `i {tu od po ~et ka go di ne be le `i mi nus od 0,9 pro ce na ta.

Naj pro met ni ja har ti ja bio je gor w o m i l a n o v a~ k i hol d ing Me ta lac (MTLC) ko ji je za be le `io pro met od 25,3 mi li o na di na ra, a ce lo kup na re a li za ci ja ove har ti je ostva re na je na ni v ou od 1.670 di n a r a. Ova kom pa ni ja ko ja se ba vi pro iz vod wom po su |a i boj le ra la ni je ostva ri la do bit od 5,5 mi li o na evra, dok je me nax ment upr kos te {kim uslo vi ma po slo va wa i u te ku }oj go di ni pro jek -

to vao rast pri ho da od osam pro ce na ta.

Naft na in du stri ja Sr bi je pro te kle sed mi ce je za be le `i la pro met od 16,3 mi li o na di na ra uz ne zna tan pad vred no sti na ni vo od 644 di na ra. Upr kos ~i we ni ci da je ova kom pa ni ja ob ja vi la do -

bre po slov ne re zul ta te za pr vo tro me se~ je te ku }e go di ne, in ve sti to ri su i da qe su zdr `a ni {to se u ve li koj me ri mo `e pri pi sa ti po li ti~ koj ne iz ve sno sti oko pred sto je }ih op {tih iz bo ra.

Be ~ej ski So ja pro tein po ras tao je pro te kle sed mi ce 2,5 od -

Ak ci je Do bit ni ci

ce na na za tva ra wu

pro me na ce ne (%)

vrednost pro me ta

Pro gres a.d., Be o grad

45

+12,50%

26.990

Fi lip Mo ris a.d., Ni{

870

+7,41%

69.600

1.756

+6,75%

976.270

Ko mer ci jal na ban ka a.d.

Gu bit ni ci Je din stvo Se voj no a.d.

ce na na za tva ra wu

pro me na ce ne (%)

vrednost pro me ta

4.400

-8,24%

88.000

Pu te vi a.d., U`i ce

700

-7,89%

56.000

Du nav osi gu ra we

932

-6,61%

3.728

sto na 541 di nar sa pro me tom od 15,6 mi li o na di na ra, prem da je gro re a li za ci je ostva re no na ni vou od 530 di na ra. Be o- grad ski Imlek (IMLK) ostva rio je re a li za ci ju od 3,5 mi li o na di na ra, a do pri nos ve }em in te re so va wu in ve sti to ra za ovu har ti ju da la je sa ma kom pa ni ja ko ja je na ja vi la sti ca we sop stve nih ak ci ja na ni vou od 3.100 di na ra. Na auk cij skom tr `i {tu naj pro met ni ja je bi la Go {a Mon ta `a ko ja je sa pro me tom od 2,9 mi li o na di na ra sti gla do ni voa od 2.990 di na ra uz rast od 15 pro ce na ta. Upra va ove kom pa ni ja za ka za la je i re dov nu skup {ti nu ak ci o na ra ko joj je pred lo `e na di vi den da po ak ci ji u bru to iz no su od 334 di na ra.

Ban kar ske ak ci je ni su po bu di le ve }u pa `wu in ve sti to ra, ali su me dij ske {pe ku la ci je po no vo ba ci le sve tlo na Ko mer ci jal nu ban ku . Po je di ni be o grad ski me di ji pre ne li su na ja ve da bi naj ve }a do ma }a ban ka pod kon tro lom dr `a ve mo gla po sta ti deo De ut }e ban ke ve} od le ta, {to je za sa da de man to va no od stra ne EBRD-a ko ji je po sle dr `a ve naj ve }i ak ci o nar ove ban kar ske usta no ve. Ak ci je Ko mer ci jal ne na Be o grad skoj ber zi za be le `i le su rast od 6,7 pro ce na ta, ali uz mi no ran pro met od mi lion di na ra. Ni {ka AIK ban ka ne de qu je okon ~a la na ni vou od 1.600 di na ra uz ne zna tan pro met, dok je be o grad ska Agro ban ka u sed mi ci u ko joj je po no vo pro pa lo odr `a va we skup {ti ne ak ci o- na ra ove ban ke bla go po ra sla na 906 di na ra.

BLA GI RAST DO MA ]E VA LU TE

Di na ru ma lo bo qe Di nar }e da nas oja ~a ti se dam pa ra ili 0,1 od sto i zva ni~ ni sred wi kurs }e bi t i 111,8382 di n a r a za evro, sa op {ti la je Na rod na ban ka Sr bi je (NBS).

To k om vi k en d a va ` i sred wi kurs od pet ka, 4. ma ja, pre ma ko me je dan evro vre d i 111,9014 di n a r a.

Cen tral na ban ka je od po ~et ka go di ne na me |u ban kar s kom de v i z nom tr ` i {tu pro da la ukup no 728,5 mi li o na evra ka ko bi obez be di la ne sme ta no funk ci o n i s a w e de v i z nog tr ` i {ta.

Di nar je bio naj sla bi ji 3. ma ja, sa sred wim kur som od 111,9102 di na ra za evro, a ove go di ne je bio naj ja ~i 11. ja nu a ra, ka da je je dan evro vre deo 103,6922 di na ra.

Na me se~ nom ni vou di nar }e osla b i t i pre m a evru 0,1 od sto, a na go di {wem 11,2 od sto.

In di ka tiv ni kurs di na ra pre ma do la ru u pe tak je bio 84,9447 i za 0,2 od sto ja ~i u od no su na pret hod nu vred nost.

Di nar je pre ma do la ru ja ~i za 0,6 od sto ne go pre me sec da na, a za 19,7 od sto sla b i j i ne g o pre go d i n u da na.

Po ~e la pro da ja ula zni ca za „No} mu ze ja” Ula zni ce za [e stu no vo sad sku „No} mu ze ja„, ko ja je bi ti odr `a na 19. ma ja, mo gu se ku pi ti u po slov ni ca ma OTP ban ke, na pro d aj n im me s ti m a Kard Ser vi sa, u TIC-u, Uli ca Mo d e n e broj 1, i na saj t u www.tickets.rs.

Cena ulaznice u pretprodaji je 350 dinara, na dan mani-

festacije mo}i }e da se kupi po ceni od 400 dinara, a jedna ulaznica va`i za svih 50 mesta u gradu. Ulaz je besplatan za decu mla|u od 7 godina i starije od 70 godina.

Uz svaku kupqenu ulaznicu dobija se katalog koji predstavqa vodi~ kroz novosadsku „No} muzeja„.

A. L.

Odno{ewe krup nog i ba {ten skog ot pada

„Par ni va qak” na Spen su

Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas na Te le pu, a su tra u Ko vi qu, Kli si, Sla noj ba ri, Vi dov dan skom na se qu i Kli san skom bre gu.Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni do su tra u Me snoj za jed ni ci „Vi dov dan sko na se qe”, na uglo vi ma uli ca Ja na Ha u sa i Vi dov dan ske, Ema nu e la Jan ko vi }a i Bo re Stan ko vi }a, @i vo ji na ]u lu ma i Ma lo be o grad ske i u Uli ci maj ke Ju go vi }a u Ve li kom ri tu.

A. L.

Aku sti~ ni kon cert „Bez stru je” gru pe “Par ni va qak” bi }e odr `an u pe tak, 25. ma ja, u ve li koj sa li Spen sa. Za raz li ku od pret hod nog kon cer ta, ko ji je ova gru pa odr `a la 17. de cem bra 2010. go di ne, u sa li }e bi ti po sta vqe ne sto li ce ka ko bi pu bli ka u pot pu no sti mo gla da u`i va u aku sti~ nim ver zi ja ma omi qe nih hi to va.

Ula zni ce, ko je ko {ta ju 2.050 i 2.950 di na ra, mo gu se ku pi ti na bla gaj ni Spen sa i na svim pro daj nim me sti ma Even ti ma. Na sva koj ku pqe noj ula zni ci na la zi se bar kod za bes plat no pre u zi ma we no vog al bu ma „Stvar no ne stvar no” sa saj ta www.par ni-va ljak.net.

N. R.

Novosadska ponedeqak7.maj2012.

O mi sti~ nom u rom skoj kwi `ev no sti Kwi `ev no ve ~e „Mi sti~ no i mit sko u sa vre me noj rom skoj kwi `ev no sti” bi }e odr `a no su tra u 19 sa ti u ^i taoni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1.

U~e s tvo v a } e Olah Vin ce, I{tvan Far ka{ i ~la n o v i gru p e „Mla d a na d a No v og Sada”.

N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU

„Islam ska re pu bli ka Ne ma~ ka 3 – Mo sa do va me ta” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Islam ska re pu bli ka Ne ma~ ka 3 - Mo sa do va me ta” Dejana Lu~i}a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Mo sa do va me ta, tre }i tom kult nog ro ma na Islam ska re pu bli ka Ne ma~ ka, za o kru `u je is tra `i va we De ja na Lu ~i }a o skri ve noj stra ni ver skog, ali i ma gij skog ra ta isla ma i hri {}an stva u ko ji su ume {a na sva taj na dru {tva i oba ve {taj ne slu `be. Ko zna za po ver qi vo pi smo tvor ca mo der ne ma so ne ri je „cr ve nog ni voa“ Al ber ta Paj ka, iz

\UR \EV DAN U KAR LOV CI MA

dru ge po lo vi ne 19. ve ka, upu }e no we go vom bra tu, vo |i ilu mi na ta \u ze peu Ma ci ni ju on je – spa sen!

U tom tek stu za cr ta na je taj na isto ri ja ko joj smo mi sve do ci. [ta pi {e, da vi di mo!

N. R.

Sli ke Ni ko le Ko va ~e vi }a u „Ma cu tu” Iz lo `ba za gre ba~ kog sli ka ra Nikole Kova~evi}a bi }e otvo re na u ve ~e ras u 19 sa ti u ga le ri ji „Ma cut”, na pr vom spra tu Spen sa. Na iz lo `bi }e go vo ri ti li kov ni kri ti ~ar Jovan Lubarda, a otvo ri }e je Pavle Stanojevi}. Ko va ~e vi} se pr vi put pred sta vio no vo sad skoj pu bli ci kra jem 1992. go di ne. Iz lo `ba }e tra ja ti do 18. ma ja, a bi }e otvo re na sva kog rad nog da na od 11 do 20 ~a so va.

M. Vk.

V remeploV

Ura nak i li ti ja u ~ast ve li kog pra zni ka Ne ta ko ma sov no, ka ko pre da wa ka `u da je ne ka da bi lo, Kar lov ~a ni su ju ~e, na \ur |ev dan, oti {li na ura nak na Stra `i lo vo, gde je kod spo me ni ka Bran ka Ra di ~e vi }a po du go go di {woj prak si sve {te nik kar lo va~ ke Do we cr kve je rej Milenko Popovi} slu `io po men ~u ve nom pe sni ku. Od la zak na Stra `i lo vo na \ur |ev dan deo je kar lo va~ ke tra di ci je, ko je se ,na `a lost, sa mo ma la gru pa naj u por ni jih pri dr `a va, Pre ma se }a wu po zna tog kar lo va~ kog pla ni na ra Bo ri sla va Ste va no vi }a, ovaj

obi ~aj se po {tu je po sled wih ~e tr de se tak go di na. Ne ka da bi se gru pa Kar lov ~a na ko ja je dr `a la do tra di ci je za u sta vqa la kod ^ar da ka, pret hod no do {av {i u osvit zo re oki }e nim kow skim za pre ga ma iz cen tra Kar lo va ca, a una zad tri de se tak go di na se odr `a va i po men na gro bu Bran ka Ra di ~e vi }a. Ka ko ka `e Ste va no vi}, ma sov no su i |a ci Bo go slo vi je, ~e sto pred vo |e ni i vla di kom, do la zi li tog da na na Stra `i lo vo.

- I sa da u du hu te tra di ci je ide se pred sam iz la zak sun ca na

ovo me sto - ka `e Ste va no vi}. Pred Dru gi svet ski rat i kar lo va~ ki gi man zi jal ci su to ~i ni li. Oni su se de li li na dve gru pe, mla |i bi od la zi li do ma na sti ra Gre ge teg, dok bi ovi sta ri ji da va li po men Bran ku. Za tim bi i{li do ma na sti ra Ve li ka Re me ta i Gre ge teg, ta mo bi se za u sta vi li i slu {a li pre da va we pro fe so ra o ge o mor fo lo {kom sa sta vu ze mqi {ta. On da su pre ko ata ra i{li do Iri ga gde su u~e stvo va li na li tur gi ji.

Bi la bi to oda bra na gru pa do brih po ja ca.

Rat ne 1999. go di ne iz o stao je ura nak na Stra `i lo vu i po men Bran ku Ra di ~e vi }u, ali je te go di ne na \ur |ev dan kre nu la, na kon li tur gi je u Sa bor noj cr kvi, mo li tve na li ti ja uli ca ma Kar lo va ca, na ~e lu sa iko nom pre sve te Bo go ro di ce. Na svom pu tu kroz Kar lov ce li ti ja se za u sta vqa na vi {e me sta da bi se pro ~i ta le mo li tve za mir i bla go sta we gra da i we go vih `i te qa. Sta ri ji Kar lov ~a ni ver ni obi ~a ji ma, po si pa ju u~e sni ke li ti je `i tom, la ti ca ma |ur |ev ka i dru gog cve }a. I ovo ga pu ta bi lo je ta ko.

Z. Ml.

USKO RO NA NO VO SAD SKIM ULI CA MA

Ko mu nal na po li ci ja u bor bi pro tiv pro sja ~e wa

Fe {ta tu ri zma i ugo sti teq stva U Za nat skom do mu 7. maja 1949. otvo re na je dvo dnev na pr va iz lo `ba tu ri zma i ugo sti teq stva AP Voj vo di ne. U dve sa le su uz ra zno vr snu pre hram be nu ro bu bi la iz lo `e na i je la omi qe na u Voj vo di ni. No vo sad ski ugo sti te qi su po ka za li svo ju ume {nost u pre ra di sviw skog me sa, Apa tin ci su ra {i ri li {i ro ku le pe zu ri bqih spe ci ja li te ta dok su Som bor ci uka za li na sve ku li nar ske vred no sti svog ov ~i jeg si ra. Na ve li -

kim gra fi ko ni ma iz ne ti su i sta ti sti~ ki po da ci o ugo sti teq skoj de lat no sti u Po kra ji ni. To kom 1947. u svim ka fa na ma i ho te li ma go sti ma je po slu `e no ne {to pre ko 13 hi qa da obro ka, a ve} sle de }e go di ne taj broj je bio vi {e ne go udvo stru ~en. Tu ri sti~ ko dru {tvo „Fru {ko gor ski ve nac” obo ga ti lo je iz lo `bu po sta vqa wem kamp {a to ra sa opre mom, uz na po me nu da je le to va we u we mu naj pri jat ni je i naj jef ti ni je. N. C.

Ar mi ja de voj ~i ca i de ~a ka na pro met nim ras kr sni ca ma, ko ja je dva ~e ka cr ve no sve tlo za vo za ~e ka ko bi do bi la ne ki di nar, na `a lost, de kor su No vog Sa da.

Ka ko bi se ova po ja va su zbi la, ubu du }e }e se po li ci ji, rad ni ci ma Cen tra za so ci jal ni rad i in spek to ri ma iz kri mi na l i s ti~ k e po l i c i j e pri k qu ~ i t i i grad ska ko mu nal na po li ci ja.

Na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Neboj{a Radovanac ka `e za “Dnev nik” da }e qu di iz ove grad ske slu `be ima ti ve o ma va `nu ulo gu, jer su uglav nom po ceo dan na te re nu i vi de gde se naj vi {e ma lih pro sja ka sku pqa.

- Ima li smo sa sta nak sa po li ci jom i Cen trom za so ci jal ni rad, na kom je do go vo re no da ko mu nal ni po li ca jac ka da uo~i pro sja ka, na vo zo ve po li ci ju, ko ja ih skla wa sa uli ce, utvr |u je ko su ro di te qi i {a qe u De~ ju si gur nu ku }u. Ta mo gde se uka `e po tre ba, ukqu ~u je se i kri mi na li sti~ ka po li ci ja, od sek za ma lo let nu de lin kven ci ju. No vi na je {to }e na li ce me sta iz la zi ti i is tra `ni su di ja – ob ja {wa va Ra do va nac i do da je da }e pro tiv svih ro di te qa bi ti pod ne te pre kr {aj ne od no sno kri vi~ ne pri ja ve.

Pre ma ne kim po da ci ma, u No vom Sa du ima iz me |u 50 i 100 ma lo let nih pro sjaka, ko ji uglav nom ni su iz gra da, ve} do la ze iz dru gih me sta ka ko bi pro sja~i li, a naj vi {e ih je iz [ap ca i oko li ne.

Ina ~e, ka pa ci tet Si gur ne de~ je ku }e u No vom Sa du ni je do vo qan za svu de cu ko ju je po treb no sklo niti pod wen krov, jer go di {we kroz ovu usta no vu pro |e oko 200 ma li{a na, a me |u wi ma ima i pro sjaka. Mno gi od tih pro s ja k a su i po ne k o l i k o pu t a uhva }e ni od po li ci je i do vo de ni u Si gur nu ku }u, a po {to je ona otvo re nog ti pa, ne ret ko se de {a va ka da ih na hra ne i pre svu ku, da de ca pobeg nu.

- I su gra |a ni su do ne kle “kri vi”, jer da se ne sa `a le na wih i ne da ju im no vac, ve ro vat no da ih ne bi bi lo u ovo li kom bro ju. Na grad skim uli ca ma dnev no mo gu da za ra de i do hi qa du di na ra.

No vac uglav nom mo ra ju da da ju oni ma ko ji su ih po sla li na uli cu da pro se, dok oni ne {to sta ri ji pa re tro {e na ku po vi n u lep k a ili dru g ih psi h o a k t iv n ih sup stan ci – za kqu ~io je sa go vor nik.

Q. Na to {e vi}

c m y

8

ponedeqak7.maj2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ma tej, Ma ti ja i Ma te ja no vi su gra |a ni Devoj~ice Na sta si ja - Aleksandre i Aleksandra @ivkovi}a, Ma ri ja - Aleksandre i Dejana Mileti}a, Ka ta ri na - Aleksandre i Milo{a ^enejca, Mi li ca - Aleksandre Uvali} i Igora Banduka, Jo va na - Ane i Sr|ana Jari}a, Le na - Angeline i Miroslava Mrdaka, Du wa - Branke i Gorana Jeli}a, Do ro te ja - Branke i \ure Bo`i}a, Ma {a - Brankice Sermek, Du wa - Vawe i Sr|ana Amixi}a, Mi li ca - Danijele i Radovana Stani}a, La na - Danijele [i{i} i Du{ana Obradova, Ma ri ja - Zorice i Radojka Siv~evi}a, La ra - Jasmine [jar i Igora Mi}okovi}a, Ni ko li na Jelene i Gorana Markovi}a, Te o do ra - Je-

lene Te{i} i Darijana Adamovi}a, Ma {a - Katice i Igora Arsenijevi}a, Alek san dra - Marijane i Vladimira Popovi}a, Ana sta si ja - Marine i Branka Joveti}a, Sa ra - Mari{ke i Gorana Klari}a, Mar ti ne ta - Marte i Bele Ikotin, He le na - Milice i Dragana Gli{i}a, Awa Miqane i \or|a Ivanova, Da ni e la Mime Rexepov, Ma {a - Mirjane Glogovac i Vladimira Xombeta, Iva na - Nade i Veselina Vasi}a, Du wa - Nevenke i Sa{e Markovi}a, Ma ja - Tawe i Jovana Doki}a, Ta r a - Ta tja ne i Pre dra ga Vu le ti }a, Anet - Timee Feher Mora i Tivadara Fehera, Fi kre ta - Xemiqe [a}iri.

De~aci Alek sej - Aleksandre i Du{ka Drqana, Ugqe {a - Anice i Gorana Okqe{e, Mar ko - Biqane i Nenada Magazina, Mi lo{ Bojane i Milorada Pani}a, Mi haj lo - Bojane i Uro{a ^egara, Ma te ja - Branke Vuki} i Milo{a Lemi}a, De nis - Brigite i Zoltana Guncera, Uro{ - Vere i Du{ana Popovi}a, Sa va - Gordane Nikoli} i Sini{e Pavkovi}a, Ma tej - Danijele i @eqka Kuzmanovi}a, Lav - Du{ice i Zorana Rajaka, Ma ti ja - Zorke i Stanislava Savi}a, Vuk - Jasne i Vladana Novakovi}a, Ma te ja - Marije i Neboj{e Stupara, Vu ka {in - Marije i Radeta Ili}a, Og wen - Marice i @eqka Ivkovi}a, Ne boj {a Milene i Jovice Deli}a, Alek sa - Mili-

ce i Nikole Mar{aqa, \or |e - Milke i Uro{a \uki}a, Mi wa - Miroslave Radak Maksimovi} i Sa{e Maksimovi}, Me met - Mihone Sefedinovi} i Milana Krasni}ia, Ste va - Na|e i Novaka Buqi}a, Ma ti ja - Nele i Vladana Lazarevi}a, Ser gej - Olivere i Igora Valu{eka, Mi lo{ Savke i Alekse Raki}a, An drej - Svetlane Jak{i} i Dragi{e Savi}, Og wen - Slavice i Todora Bagi}a, Jo van - Sofije i Gordane Kurbalije, Og wen - Sofije i Sta{e Purde, Veq ko - Tawe Ivanov, Lu ka - Tatjane i Zorana [trbca, To dor - Tijane i Dragana Bojani}a, Va len tin - Harmine i ^abe Vince, Sin i Ni ko la - [au [au Huang i \in Lou.

Ta wa i Pa vle Vu le tin sa si nom \or |em

Ven~ani Va ne sa Uba vin i Sr |an Kri vo {i ja, Iva na Ba lu no vi} i Slo bo dan Bo go je vi}, Bi qa na Pan ti} i Ra do slav Pi qa, Je le na Ro mi} i Ivan Ga fur, Qi qa na Tu ca kov i Stef ~e Ja ki mov, Sa wa Jo {e vi} i Mir ko Su bo ti}, Qu bin ka \a ~i} i De jan Je~ me ni ca, Je le na Ra din i Bo jan Ba ji}, Sa wa Ma lo ba bi} i @ar ko @iv ko vi}, @eq ka Bo lo ban i Dra gan Mom ~i lo vi}, Ta ma ra Ma to vi} i Bo jan Mar ja nov, Je le na Pa pi} i Bra ni mir ]ur ~i ja, Ta tja na Kr li} i Dra gan @iv ko vi}, @e qa na Tri fu no vi} i Slo bo dan [e bez, Gor da na To mi} i Igor Mar ku {i}, Jo va na Vi da ri} i Grejm Yon Mor ton, San dra Ker kez i Sa mir Ba ra kat, Ta ma ra Ga vri lo vi} i De jan Me di}, Mi li ca Mu ti} i Ne ma wa Pe pi}, Ol ga Bo ro ta i Dra gan Go ve da ri ca, Mi li ca In |i} i Du {an Pre le vi}.

Umrli Darinka \or|evi} ro|. Jaci} (1948), Marko Jankovi} (1936), Milan Jankovi} (1924), Qubica Jelkovi} ro|. Xakula (1950), Vidosava Jovanovi} ro|. Loli} (1925), Dragi Jovanovi} (1948), Mirka Jovi} ro|. ]iri} (1952), Stana Jovi} ro|. Pu|a (1936), Miqa Xombi} (1930), Jovanka Bawac ro|. Ribi} (1940), Bajru{ Beri{a (1961), Jugoslav Bogosavqevi} (1947), Mi lu tin Bo li} (1933), Na da Brankov (1936), Rade Budimlija (1936), Dragica Vrbqanac (1927), Slobodan Vujkov (1944), Milena Vukajlovi} (1958), Nevenka Grlica ro|. Savi} (1960), Stevan Grubi{a (1961), Dejan Dedin (1932), Vladimir Deleti} (1934), Bo`o Dragojevi} (1952), \or|e @ivanov (1955), Tomislav @unac (1949), Svetozar Igwatov (1939), Predrag Igwatovi} (1946), Lucija Kova~ ro|. Porucki (1944), Desanka Kubatovi} ro|. Ostoji} (1936), Milica Kurja~ki ro|. Mudrinski (1923), Katica Qu bi ca Iva no vi} i De jan Bi bi}

Mi{kilin ro|. Pape{ (1923), Milka Mi{kovi} ro|. Kuvaqa (1937), Adnan Mu sta fa (1964), Ne boj {a Ni ko li} (1952), Sava Novakovi} (1935), Nikola No `i ni} (1962), Sta na Osto ji} ro|.

Ostoji} (1933), Du{an Petkovi} (1939), Ivanka Ratkovi} (1929), Marija Savi} ro|. Ogri zo vi} (1935), Sa vo Sa vi} (1935), Ve le mir Si min (1940), Ran ka Sta ni mi rov (1939), Vla do Sta {uk (1934), Radovan Tasovac (1957), Desa [ikuqak ro|. Raji} (1934), Jovo \uri} (1924), Jasim Jakupovi} (1939), Borbala Bala{a ro|. Gal (1931), Mileva Bo`i} ro|. Vujanov (1949), I{tvan Deak (1941), Stevan Zurkovi} (1923), Vera Marciki} ro|. Ninkov (1932), Jana Mihajlov ro|.

Proti} (1937), Jo`ef Piri (1931), Juraj Pu cov ski (1934), Ve se lin Ra di ~e vi} (1931), Petar Skelexija (1930), Stanica Utje{inovi} ro|. ^i~a (1941), Marija Hromi{ ro|. Senderak (1930).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

[TRAJK U „NEOBUSU” I DAQE TRAJE

Bez pla ta se dam me se ci Jo{ nije po~eo socijalni dijalog izme|u [trajka~kog odobra u „Neobusu„ i poslovodstva firme. U fabrici autobusa je {trajk u{ao u drugu sedmicu, a povod za prekid rada je zaostatak u isplati zarada. Predsednik Gradskog odbora sindikata radnika u metalskim predze}ima u gradu No vak Va si} kazao je da sindikat ne}e ~ekati u nedogled poslodavca radi pregovarawa, ve} }e preuzeti akcije da se spre~i otu|ewe imovine preduze}a. Konkretno, Vasi}, nije naveo {ta sindikat smera.

- U „Neobus„ }e verovatno biti uveden ste~aj - ka`e Vasi} i dodaje da je fabrici ra~un

blokiran, te da je u {trajku oko stotinu radnika, dok je prostalih stotinu zaposlenih poslato na pla}eno odsustvo.

Predsednik sindikata u „Neobusu„ Mi lan [u {tum kazao je se da zaposlenima duguju zarade od oktobra 20011. godine i da u preduze}u ima struje, mada su u petak dolazili iz Elektrodistribucije da iskqu~e elektri~nu energiju. Od poslovodstva u „Neobusu„ na{ list ju~e nije uspeo nikoga da dobije. Seketarica kod direktora nije se javqala na telefon, a predsednik Upravnog odbora Zo ra Ki jac nije bio u preduze}u, rekao nam je [u{tum.

Ve}inski vlasnik je iz Saubijske Arabije Ali Ma gra bi Mo ha me da li koji se u domovini bavi haxi prevozom i u voznom parku ima preko dve hiqade autobusa. Dobar deo vozila kupqen je ba{ u „Autokaroseriji” sada{wem „Neobusu”. Fabrika autobusa je privatizavana na aukciji 2004. godine i posle vlasni~ke transformacije ispru~ila je vi{e desetina autobusa za novog vlasnika. Ina~e „Neobus” je 2006. godine potpisao Ugovor o strate{koj saradwi sa {vedskim Volvom zahvaquju}i kojem je postao zvani~ni karoserista za jugoisto~nu Evropu.

Z. Deli}

IAKO IM TO NIJE U OPISU POSLA

Va tro ga sci spa sa va ju i `i vo ti we Vatrogasci priska~u u pomo} Novosa|anima i u situacijama koje se ba{ i ne mogu svesti pod wihovu nadle`nost, pa tako sklawaju zmije iz stanova, spasavaju golubove zaglavqene u ogradi, ma~ke s drve}a i pse iz {ahtova. Za re{evawe ovih problema potrebna je posebna oprema poput hidrauli~ne dizalice, opreme za se~ewe, sredstava za dezinsekciju, {to poseduje samo Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutra{wih poslova. Dok su za{titno odelo, {mrk u ruci i razbuktali po`ar prva slika na koju ve}inu asocira re~ „vatrogasac”, ovi hrabri qudi su mnogo vi{e od osoba koje gase vatru. Tokom svojih karijera iza|u na hiqade intervencija, od kojih su neke neobi~ne, pa ~ak i sme{ne.

- Se}am se da je jednom zvao ~ovek sav upla{en i prijavio da ima zmiju u stanu, ispod foteqe - se}a se komandir voda vatrogasne spasila~ke jedinice u Novom Sadu Ivan La di {i}. - Kad sam ga pitao kakva je zmija, on je rekao da je duga dva metra i naranxaste boje, {to mi je bilo veoma neobi~~no

za na{e krajeve, pa sam pomislio da je nekome utekla iz terarijuma. Kako je razgovor daqe tekao, zmija je postajala sve kra}a i kra}a i mewala je boje, da bi na kraju ispalo da ima pola metra i da je braon.

Odlu~ili smo se da iza|emo na intervenciju, ali je zmija, ipak, pobegla.

Dodaje da je u~estvovao u brojnim intervencijama koje su imale za zadatak spasavawe `ivotiwa. Naj~e{}e su u pitawu psi koji upadnu u {ahtove. Nedavno je pas upao u {aht kod ran`irne stanice i sakrio se u kanalizacionim cevima koje su tuda prolazile. Kako ne bi ~ekali da `ivotiwa iza|e, zbog smawenog kapaciteta qudi, vatrogasci su se dogovorili sa radnikom obezbe|ewa da psu ubaci ne{to hrane i javi im kad iza|e iz cevi.

- Jedan deo cevi smo zatvorili, da ne bi mogao da luta. U stanici smo napravili priru~nu spravu od dr{ke lopate i par~eta daske kojom smo zatvorili i drugi deo ce-

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera dobrinovi}” „Ujkin san„ (19.30)

BIOSKOPI Are na: „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (14), „Ma~ak u ~izmama” (16), „kung fu panda 2” (13.45), „Hepi fit 2” (13), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15), „Ustani~ka ulica” (18.20), „Loraks” (13.30, 15.30), „Ogledalce, ogledalce” (14.10, 16.10), „igre gladi” (15.30, 22.15), „Best egzotik Merigolg hotel” (18), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (18.05, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20, 22), „klip” (20.15), „Bojni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (12.15), „Lok aut” (20.30, 22.30), „Osvetnici” (14, 17, 17.30, 20, 22.10, 22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski karlovci, karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura dani~i}”, dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Zoran Miodraga Rajakovac (1949) u 11.15 ~asova i Olga Stevana [ulder-Tama{i (1925) u 15.45 ~asova.

Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Antal Antuna Galko (1928) u 13 ~asova.

vi kad je pas iza{ao, kako se u wu ne bi vra}ao. Spustili smo krilo {atora u {aht kojim smo bukvalno „upecali” psa i tako ga spasiliobja{wava sagovornik.

Ipak, kako ka`e, vatrogasci uvek imaju na umu i naredni korak, odnosno {ta sa `ivotiwom kad je spasu. Po{to ima dobrih veza sa dru{tvima za za{titu `ivotiwa, ovaj komandir ih uvek kontaktira, te i oni dolaze na lice mesta. Neretko se de{ava da i qudi koji prijave ovakve intervncije, sami usvoje nesre}nu

`ivotiwu, kao {to je to i slu~aj sa {tenetom koje se zaglavilo ispod betonske saksije kod FK „Novi Sad”. Wega su udomili upravo momak i devojka koji su zvali vatrogasce. Iako je oprema koju koriste skupa, a kapacitet qudstva izrazito mali, izlasci na ovakve intervencije im ne smetaju i na wih gledaju kao na ve`bu.

- To ne radimo zato {to nam je u opisu posla, ve} zato {to gledamo da pomognemo sugra|anima kad god mo`emo. Na{ je posao da brinemo o bezbednosti gra|ana. Kako god to zvu~alo, skidawe ma~ke s drveta nije samo zanimqiva vest nego ~esto problem za stanare, jer ona zna da ostane na drvetu danima i tamo stalno mjau~e– isti~e Ivan Ladi{i} dodaju}i da „vatrene” motivi{e to {to u najve}em broju situacija drugi zavise od wihove reakcije, a kada nekome spasu `ivot, to je, tvrdi, neprocewivo.

A. Jerini}

9

CRVENOM KRSTU SVAKODNEVNO STI@E POLOVNA GARDEROBA

Gra |a ni ra do po kla wa ju ode }u S dolaskom lep{ih dana mnogi prave prole}no spremawe ormana.

Neki vi{ak ode}e daju svojim prijateqima i poznanicima, neki je bacaju, a velik broj sugra|ana, prema re~ima sekretara Crvenog krsta Novog Sada Stra hi we Go be li }a je poklawa ovoj organizaciji.

- Na{i sugra|ani iskazuju veliki stepen solidarnosti sa qudima koji su u stawu socijalne potrebe i ode}a se svakodnevno donosi kod nas - ka`e Gobeli}. - Zainteresovani mogu da donesu ode}u i obu}u koja im vi{e ne treba u Pionirsku 12 ili direktno u skladi{te Crvenog krsta u ulici Filipa Vi{wi}a 2a svakim radnim danom od 8 do 14 ~asova. Mi tokom godine sprovodimo vi{e akcija sakupqawa ode}e po mesnim zajednicama, a svakog petka u magacinu delimo ode}u i obu}u za korisnike Crvenog krsta. Naj~e{}e wih upu}uje Centar za socijalni rad ili na{e osnovne organizacije u mesnim zajednicama.

Isti~e da ode}a koju qudi ho}e da donesu ne sme biti pocepana

ili uni{tena i da gra|ani po{tuju ova pravila.

Gra|ani kori{}enu ode}u mogu da donesu i u Ekumensku humanitarnu organizaciju, Ulica ]irila i Metodija 21, svakim radnim danom od 9 do 12 ~asova. U isto vreme mogu da do|u i sugra|ani kojima je ova ode}a potrebna.

- Imamo ode}u za sve uzraste ka`e koordinatorka EHO Stan ka Jan ko vi}.- Otprilike dva puta godi{we imamo i donacije iz inostranstva. Neki gra|ani koji renoviraju svoje domove donose i name{taj koji im vi{e ne treba.

Ode}a ne sme da bude o{te}ena ili da ima fleke koje ne mogu da se skinu. Naj~e{}e ovu uslugu koriste osobe romske nacionalnosti ili penzioneri koji su u te{koj materijalnoj situaciji.

Gra|ani koji `ele da koriste ovu uslugu EHO mogu sve potrebne informacije da dobiju telefonom na broj 466-588 ili 469-483 radnim danima od 8 do 15 ~asova.

A. Varga

Pro du `en kon kurs za pa noe Konkurs za postavqawe maturantskih panoa u ulici Kraqa Aleksandra „Javni poziv odeqewima {kolske 2011/12. godine” produ`en je do ~etvrtka, 10. maja, odnosno do popuwavawa slobodnih mesta. Jo{ ima prostora za 14 panoa, a zainteresovani mogu da se prijave mejlom na adresu gradonacelnikns@novisad.rs.

Uz molbu je potrebno dostaviti {kolu, razred, smer i kontakt mejl i telefon. Dimenzije panoa moraju biti maksimalne visine 120 i maksimalne {irine 75 centimetara.

Ovi uslovi su odre|eni kako bi se na postoje}em prostoru mogao izlo`iti {to ve}i broj panoa.

A. Va.

Pre ven ti va i le ~e we kar ci no ma Predavawe „Uspesi, preventiva i le~ewe karcinoma debelog creva” bi}e odr`ano u sredu, 9. maja u 19 ~asova u sve~anoj sali Ogranka Srpske akademije nauka u Novom Sadu, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Predava~ je prof. dr Zo ran Kri vo ka pi}.

G. ^.

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ponedeqak7.maj2012.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ponedeqak7.maj2012.

c m y

10

dnevnik

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

S

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`ewe ostane zauvek sjajna perla u niski se}awa, „Dnevnik” svakog dana osim nedeqe objavquje zajedni~ke fotografije malih maturanata iz {kola sa teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

Osnovna {kola „Prva vojvo|anska brigada”, Novi Sad

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malih maturanata iz Novog Sada i sela koja pripadaju Gradu, kao i 76 maturanata iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu malomaturantsku galeriju slike 141 odeqewa iz 35 osnovnih {kola, u kojima se nastava odvija na srpskom, slova~kom i ma|arskom jeziku.

Osnovna {kola „Du{an Radovi}”, Novi Sad

VI II 7

VI II 1

Osnovna {kola „Du{an Radovi}”, Novi Sad

VI II 2

VI II 3

VI II 4

VI II 5

Sutra: O[ „Du{an Radovi}” i O[ „@arko Zrewanin”, Novi Sad

vojvodina

dnevnik

ПРИЗНАЊE ПРЕХРАМБЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ „ВИТАМИН” У ХОРГОШУ

Прeпознатљиви по чувеној паприци

ХОРГОШ: Прехрамбена индустрија „Витамин“ из Хоргоша нашла се међу овогодишњим добитницима првомајске плакете за најзначајнија привредна остварења, коју додељује Привредна комора Војводине. У хоргошкој фирми, која је реномирани произвођач чувене хоргошке зачинске паприке и с овим артиклом заузима значајно место на тржишту, захваљујући квалитету не само млевене зачинске паприке него и још стотинак производа, запослено је 116 радника. Годишње се у погонима „Витамина“ произведе 1.000 тона прехрамбене робе, али зачинска паприка, која је у историју Хоргоша уткана више од два века, у „Витамину“ се производи више од шест деценија и по овом артиклу фирма је препознатљива не само на домаћем него и иностраном тржишту. За млевену зачинску паприку „Витамин“ је носилац знака „Најбоље из Војводине“, у акцији „Најбоље из Србије“ добијено је признање „ТОП корнер“, а сваке године квалитет производа се доказује признањима на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду.

- Пословање смо ускладили са законодавством Европске уније, па нам ЕНГЛЕЗИ УЛАЖУ У РУМСКУ ОПШТИНУ

„Албон” гради нови погон

РУМА: Енглеска фирма „Албон“ почела је изградњу новог погона у румској Западној индустријској зони. Ова зона, која се простире од предузећа „Руматранс“ до фирме „Андријашевић“, потпуно је инфраструктурно опремљена, а овој енглеској фирми поклоњено је око пет хектара земље на којој ће, у првој фази, на око 2,5 хектара бити изграђена производна хала од око 10 хиљада квадрата. Радови би требалио да буду завршени до краја године, а у овом производном погону, до почетка наредне године, биће запослено око 200 радника.

- У изградњу погона биће уложено око 8,5 милиона евра и радови ће тећи у две фазе – истакао је директор „Албона“ у Србији Исмет Гребовић. -Са „Фордом“ смо потписали уговор вредан 40 милиона долара за серијску производњу клипњача за моторе, чија реализација почиње 1. јануара следеће године и до тада морамо све да завршимо. Рокови јесу кратки, али не сумњам да ћемо успети. У фабрици у Шимановцима послујемо од 2006. године и до сада нисмо имали проблема, а верујем да ће тако бити и овде. За изградњу погона у Руми смо се одлучили јер смо, анализирајући све параметре, поред доброг географског положаја, увидели и да има велики број незапослених. Индустријска зона у румској општини простире се на 300 хектара земље, инфраструктурно опремљене, а уступањем земљишта без надокнаде инвеститорима румска општина не губи ништа јер је власник земљишта Република Србија и сав приход од продајсе би ишао у републички, а не општински буџет. Ј. А.

је у Привредној комори Србије додељен сертификат ПАЦЕ, а већ годинама у фирми функционише интегрисани систем квалитета по ИСО и ХАЦЦП стандардима. На тај начин се обезбеђује целокупна контрола

во из свог семена јер је у оквиру фирме створено пет сорти слатке и две сорте љуте паприке.

- Једини имамо у целости затворен ланац производње зачинске паприке, од сетвеног семена до млевеног зачи-

Из погона „Витамина” у Хоргошу

производње и здравствене испрвности производа од њиве до трпезе - истиче директорка „Витамина„ Веселинка Поповић. Она наглашава да „Витамин„ зачинску паприку производи искључи-

на - додаје Поповић. - Коректне односе имамо са произвођачима тако да смо у пролећној сетви уговорили производњу довољне количине сировина. Текст и фото: М. Митровић

Стечај спасао фабрику од пропасти ОЏАЦИ: Некада угледна фабрика за произвоњу пољопривредних машина, оџачки ИМО „Пољострој“, након неуспеле приватизације у току стечајног поступка и реализацијом плана реорганизације, на добром је путу да превазиђе тешко стање у коме се нашла. Штрајкови који су прошле године организовали радници, захтевајући раскид срамне приватизације, уродили су плодом: агенција за приватизацију је поништила уговор. Увођењем стечаја и именовањем стечајног управника Николе Крајновића, појавио се трачак наде, да се бар ублажи настала ситуација. У производњи је остало 30-ак запослених, који су успели прошле године да заврше неке започете послове и да обезбеде себи минималне личне доходке. Ове године је настављен исти темпо производње којим је избегнут банкрот.

- Радници су добили прилику да раде, а обистинило се оно што смо рекли да стечај може да буде врло квалитетан почетак. Прона-

лажење стратешког партнера је извесно, али овог момента не могу још конкретно рећи о којој фирми је реч. Ради се о угледном

Безизлазна ситуација Производни погони у фабрици су готово потпуно били уништени, машине однете ко зна где, а предходни власник је чак подигао хипотекарни кредит од пет милиона евра 2008. године, од којих се ни један евро није нашао на рачуну „Пољостроја“. Овим потезом до тада угледни произвођач пољопривредних машина из Оџака је доведен у безизлазну ситуацију и практично био осуђен на пропаст. европском произвођачу малих пољопривредних машина и верујем да ћемо ускоро моћи и да обелоданимо име ове фирме. - рекао је

Вода спаја Банаћане и Бачване

НОВИ БЕЧЕЈ: Председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов, најавио је реализацију пројекта регионалног водоснабдевања којом би био решен акутан проблем оба Бечеја, с банатске и бачке стране. То би могло, најзад, да споји оно што се до скоро сматрало неспојивим. Углавном Бачвани имају примедбе на Банаћане, а у последње време и ови други не остају дужни. Ривалитет није на одмет ако је у интересу напретка, али далеко је боље тимски радити.

- Знали смо то и пре недавне посете Војвођснкој канцеларији у Бриселу, где смо, између осталих, представили и овај пројекат, али су нам у ЕУ јасно дали до знања да, ако желимо да наши пројекти добију „зелено светло“ и озбиљнија средства из претприступних фондова ЕУ, треба општине да се удружују, јер се на тај начин неупоредиво лакше остварују циљеви - рекла је директорка Регионалне развојне агенције Банат Ирена Живковић.

Како је рекла шефица Канцеларије за локални економски развој општине Нови Бечеј Светлана Главашки идеја о регионалном водоводу није нова, али су тек прошле године предузели званичне кораке. Формирана је заједничка међуопштинска радна група, која је, у сарадњи с регионалним развојним агенцијама Ба-

-Укупна вредност прве фазе реализације пројекта, израде пројектнотехничке документације, износи 12 милиона динара. Министарство економије и регионалног развоја ће из средстава НИП обезбедити 8,4 милиона динара, а остатак ће надоместити наша и бечејска општине - нагласила је Светлана Главашки.

По хитном поступку По неким сазнањима НИП би већ ове недеље требало да распише јавну набавку за израду пројекта Регионалног водоснабдевања два Бечеја, где ће се условити да све мора бити готово до почетка септембра. Тако би до краја истог месеца могло да се аплицира за средства из претприступних фондова ЕУ у Бриселу у висини преко 30 милиона евра. нат и Бачка, излобирала код НИП средства за израду пројектно-техничке документације за регионални систем водоснабдевања две комшијске општине.

По речима Вребалова, јасно је да Нови Бечеј, као и остале средине у Банату, има воду пуну арсена и због тога припада води најгорег квалитета. Није тајна да већ осам

година вода у Новом Бечеју није за пиће.

- Било је неких обећања за реализацију регионалног водовода из Ковина, покушали смо и с пилот постројењем које би обезбедило воду по српским стандардима, који су узгред речено на вишем нивоу од европских, али су недостајала средства за куповину пречистача, а и нисмо знали шта ћемо с отпадом који пречистач прави, па смо одустали. Ова садашња идеја је далеко прихватљивија. С друге стране Тисе је издашно водозахватно поље, с чијег изворишта се добија вода високог квалитета „Б“ категорије, постоји Фабрика за прераду пијаће воде која снабдева само Бечеј, а у насељеним местима највеће потиске општине је и даље проблем пијаће воде присутан. Реализацијом актуелног пројекта превазишли бисмо проблеме водоснабдевања у обе општине на врло квалитетан начин- закључио је Вребалов. В. Јанков

РЕХАБИЛИТАЦИЈА ВУЈИЦЕ РЕШИНА ТУЦИЋА

Авангардисти бар улицом одати признање

Ђурђевдан достојно обележен БЕЧЕЈ: Иако помало у сенци јучерашњих избора, црквена звона јединог српског православног храма у Бечеју посвећеног Светом великомученику Георгију на време су најавили једну од најприсутнијих слава у српским домовима Ђурђевдан! Поред домаћина чија је Ђурђевдан крсна слава, јуче су храм испунили, јер је у питању и црквена слава, бројни православни верници. Свештеник Дејан Станојев у саслужењу ђакона Леонтина и пратњи Црквеног хора Свети великомученик Георгије под вођством Данице Ружичке и Дечијег црквеног хора који води Сенка Јовановић, служио је Свету литургију. Богослужење је настављено трократ-

ним опходом око светог храма, после чега је свештеник Милан Малинић у храму обавио чин освећења трпезе пуне славских колача и кољива. Преподневна свечаност завршена је пригодним забавним програмом у лепо уређеној црквеној порти уз учешће најмлађих чланова АНИП „Ђидо“. Прослава Ђурђевдана настављена је вечерњим богослужењем на ком је освећен славски колач у присуству актуелне куме храма Јованке Стефановић, а онда је изабран нови кум Александар Грбић. На ценралном градском тргу био је приређен базар, што је, с обзиром на широк асортиман слаткиша, посебно обрадовало најмлађе В. Јанков

11

БОЉИ ДАНИ ЗА ОЏАЧКИ „ПОЉОСТРОЈ”

ДВА БЕЧЕЈА НА ДОБРОМ ПУТУ ДА РЕАЛИЗУЈУ ПРОЈЕКАТ РЕГИОНАЛНОГ ВОДОСНАБДЕВАЊА

Помоћ за избеглице ВРБАС: На основу конкурса који је расписан пре нешто више од пола године за доделу гранта за економско оснаживање избеглих и прогнаних лица који живе на територији општине Врбас, јуче је објављен списак 15 породица која су добила ову врсту помоћи. Пројекат „Заједничким напорима до више радних места“ финансира Делегација Европске уније у Републици Србији и они су на основу бизнис планова које су подносиле породице које имају статус избеглих и прогнаних лица, одредили ко ће добити грант у висини од 1.200 до 1.500 евра као помоћ за већ покренут бизнис, али и онима који тек почињу неку делатност . На конкурс је било поднето укупно 56 захтева, а листа од 15 добитника гранта биће званично објављена након истека законског жалбеног рока од осам дана када ће добитници гранта потписати уговоре са представнцима Делегације Европске уније у Републици Србији . М. Кк.

ponedeqak7.maj2012.

ЗРЕЊАНИН: Покрет „Нови Оптимизам“ и Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ покренули су иницијативу да једна улица у Зрењанину убудуће понесе име књижевника, песника и уметника Вујице Решина Туцића, једног од корифеја екс - ју авангарди. Поред тога, предложено је да при зрењанинској библиотеци буде основан фонд који ће бити назван по именима књижевника и авангардиста Вујице Решина Туцића и Војислава Деспотова. Фонд би требало да буде подршка младим уметницима и експерименталним уметничким праксама. Иницијатива је покренута недавно, у зрењанинском Позоришном клубу „Зелено звоно“, где је одржан омаж у част Вујице Решина Туцића, којем је присуствовала његова породица, као и бројни пријатељи и поштоваоци његовог рада и дела. Те вечери, о овом уметнику говорили су: Слободан Тишма, Теофил Панчић, Небојша Миленковић, Љиљана Јокић-Каспар, Владимир Васиљев, Бранислав Грубачки, Душан Кирћански, Мирослав Поповић и Ненад Милошевић.

Овом приликом у „Зеленом звону“ постављен је и сегмент ретроспективне изложбе „Вујица Решин Туцић: Традиција авангарде“ и представљена истоимена књига чији је аутор и кустос Небојша Миленковић. Изложба је, иначе, премијерно одржана у Музеју савремене уметности Војводине, а у Позоришном клубу моћи ће да се види до краја маја. Поред изложбе, на вечери посвећеној Туцићу приказан је и филм „Вујица Решин Туцић: Играч у свим правцима“ чији је аутор Ненад Милошевић, а у продукцији Радио телевизије Војводине. Оно што је овај омаж учинило посебно емотивним јесте и чињеница да он, заправо, представља својеврсну рехабилитацију Вујице Решина Туцића у Зрењанину. У ту сврху публика је подсећена и на околности под којима је, након књижевне вечери названој „Показана стварност“, која је била одржана у Зрењанину 1972. године, он постао предмет медијске хајке, као и каснијих судско политичких прогона због којих је, напослетку, био и прогнан из свог града у ком је остао персона нон грата готово до своје смрти. Ж. Б.

приликом посете „Пољостроју“ покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова М ирослав Васин. По речима Николе Крајновића, све што се производи извозе у Украјину, Казахстан, Русију и земље некадашње Југославије, где је квалитет производа ове фабрике добро познат.

- Ових дана смо уговорили израду 30 преса за балирање сламе, посао вредан око 250 хиљада евра. Проналазимо послове и сигурни смо у опстанак „Пољостроја“.Овог тренутка на текућем рачуну имамо 82 хиљаде евра, што се одавно није догодило. Уверен сам да можемо издржати извесно време радећи овим темпом, пошто редовно исплаћујемо плате и остале принадлежности. Ипак основна је ствар проналажење стратешког партнера, који ће уложити здрав капитал и онда се могу правити дугорочни планови на проналажењу нових тржишта и увођењу нових технологија- истакао је Крајновић С. Милер

Нова странка БЕЧЕЈ: Низу од пет странака које се обраћају првенствено мађарској националној мањини, од пре пар дана придружила се нова - Странка мађарског јединства.

- Наша странка је уписана у регистар политичких странака 3. априла, а ових дана смо одржали и оснивачку скупштину на којој смо изабрали страначке органе - рекао нам је председник новоформиране Странке мађарског јединства Золтан Смиешко. Нова политичка опција, како тврде у СМЈ, има сличан програм као и остале странке мађарске националне мањине, али ће се разликовати начин на који ће зацртане циљеве остваривати. Уосталом, највећи број чланова нове СМЈ су бивши чланови других мађарских странака. Поред председника странке Золтана Смиешка, изабрани су и потпредседници Ференц Ердман и Јожеф Новак, затим секретар странке Тамаш Смиешко, као и председник Савета странке СМЈ Ференц Ромода и потпредседница овог органа Каролина Смиешко. В. Ј.

Изграђене капеле РУСКО СЕЛО: У Руском Селу завршна је изградња капела на католичком и православном гробљу. По речима министра за државну управу и локалну самоуправу Душка Радаковића, ова инвестиција добар је пример заједничке сарадње републике, покрајине и локалне самоуправе. Новац за изградњу капела обезбеђен је из Фонда од игара на срећу, у Покрајинском секретаријату и Јавном предузећу “Дирекција за изградњу града” -У капеле је уложено 20 милиона динара, од чега је Дирекција издвојила четири милиона. Новац је утрошен на израду столарије и електроинсталације у обема капелама. Остало је још кречење објеката које ће бити готово у наредном периоду - рекла је директорица Дирекције Едита Дивковић. Како је рекао председник месне заједнице Руско Село Имре Кабок, осим поменутих финансијера допринос у изградњи дала је и месна заједница из средстава месног самодоприноса, као и добровољним радом мештана, а опремање су помогли и месна организација пензионера и Добровољно ватрогасно друштво. А. Ђ.

RePORTA@e

ponedeqak7.maj2012.

dnevnik

c m y

12

BALA[EVI]U NISU, KAO PARTIJAMA, POTREBNI BILBORDI DA OKUPI PRISTALICE I U NO]I PUNE IZBORNE TI[INE

Mogao bi \ole ~e{}e da ~asti o~i kon cer ta ogla si la se i Epar h i j a ba~ k a, ne go du ju }i zbog od lu ke or g a n i z a t o r a da se is p red Vla di ~an skog dvo ra po sta ve vi deo bim i raz glas - iz gle da da ih je ne ko ~uo, pa je sli ka bi la bez to na Vre me ~i ni ~u da! Po sle 12 go di na, \or |e Ba la {e vi} je za svi rao u no }i pu ne iz bor ne ti {i ne na glav nom no vo sad skom pla cu pred pu bli kom ~i ja }e broj nost osta ti taj na i za po li cij ske maj sto re ko ji ta kve sku po ve po pra vi lu va ga ju.

Uz do sta sim bo li ke, na ga |a wa oko iz bo ra da tu ma, ma we ili vi {e va `nih go sti ju, pro te ste, odo bra va wa, ne go do va wa

U

Pre ga zi li go sti i Dri nu

i, na kon cu, od li~ nu svir ku, Ba la {e vi} nam ni je re kao su {tin s ki ni { ta no v o, osim {to je za ce men ti rao {ta smo zna li ra ni je - da je, iz me |u osta log, naj ve }i za ma jac kog je ovaj grad ika da imao. Ne ko je re kao „xa ba su pla }a li i le pi li sil ne bil bor de” i bio je u pra vu; Ba la {e vi }ev kon cert se ne re kla mi ra, ne ka no vi na ri za ra de za ’le bac.

Ko li ko je de se ti na hi qa da No vo sa |a na i osta lih mo glo bi ti u cen tru osta }e taj na.

Grad ske ka fa ne po ~e le su da se pu ne ve} u ra nim po po dnev nim ~a so vi ma, a pra zne...bog te pi ta ka da. Kon cert „Pa non ska mor na ri ca NS u ma ti~ noj lu ci” iza zvao je to li ku pa `wu,

da je No vi Sad iz se be mo rao iz ne ti ono naj bo qe i ono naj go re. Pre sve ga, ova va ro{ de fi ni tiv no ni je ste sa na po me ri ve li kih kon ce ra ta na cen tral nom tr gu. Ve ro vat no ne po sto ji or ga ni za tor do voq no ma gi ~an da ugo di svim qu bi te qi ma Pa non skog mor na ra: da sve bu de na vre me, da ne ma po vre |e nih i i{ ~e pa nih, da se sa o bra }aj od vi ja nor mal no i da zvuk bu de na me stu.

Da li zbog pre le pog, ogrom nog pu nog me se ca ili en dem skih de fe ka ta na ci je tek sa o bra }a jem je te ve ~e ri te kla `u~. Mol be da se na ta kve do ga | a j e ide jav n im pre v o z om ili pe {i ce ni ka da ni su da le `e qe ne re zul ta te, ma k ar ve ~ e bi lo kao stvo re no za {et wu. Za i sta je pi ta we da li je u cen t ru gra da ika da bi lo vi { e auto m o b i la ne go prek si no}, a pr sten qu di i vo zi la vid no je pul s i r ao ve} od Fu to {ke pi ja ce s jed ne, i

Al ma {ke cr kve s dru ge stra ne Tr ga. Ne ma tog „Eg zi ta” ko ji bi mo gao do ba ci ti do ta kvih za ~e pqe wa i ple ja de sa o bra }aj nih ta bli ca iz ce le Voj vo -

di ne, Sr bi je i kom {i lu ka. [to se po vo da ti ~e, po li ti ka se ni je da la ~u ti iz usta po se ti la ca kraj ko jih smo pro {li. Taj je di van osta vqen za in ter net por ta le i ka fa ne, gde se da ni ma ras pre da za {to je da tum na stu pa ba{ ta kav ka kav je. Sam Ba la {e vi} je re kao da je na me ra po ro di ce bi la da ob je di ni ro |en da ne i go di {wi cu bra ka i da je va `an ton maj stor imao oba ve ze u Be -

\o le ima naj vi {e de ce

F

pro iz vo da u No vom Sa du odr `a na jo{ 1923. Se dam go di na ka sni je po sta je in ter na ci on a lan, od 1958. je u me |u na rod nom ka len da ru a ovo ga ma ja }e ima ti svo je 78. iz da we.

Na svo ju sre }u (ili ma ler) o Saj mu mo gu da sve do ~im iz mno gih uglo va. Mo `da ne va `nih jer ni sam bio ta mo ni slu `be nik ni di rek tor, ali sam ga gle dao, mi ri sao, ku sao i sr kao, sko ro sva ke go di ne.

Pr vo kao iz la ga~. Do bro, kao sin od ga ji va ~a ra sne sto ke 1953. Ma ri ca, do ma }e {a re no go ve ~e, ma da smo mi tvr di li da je si men tal ka, do bi la je tek dru gu “a” na gra du, a ni kad pr vu. Pri vat ni ci on da ni su bi li ni ma lo po pu lar ni, a ni va `ni.

Po sle sam na Saj mu ra dio kao stu dent, ~u vao ne ma~ ki {tand. U je di nom pra vom ode lu, jer se ga zdi ni su svi de le mo je “le vi ske”, jed ne od naj lep {ih i naj i zli za ni jih u gra du. Pla tio me do bro, ma da su mi ukra li man gu pi de se tak kwi ga. Ve} na -

Sa jam red ne zi me (ka snih {e zde se tih) sam tr ~ao i ska kao u ha li, zva noj “je di ni ca” adap ti ra noj za spor ti ste, pa im i sad slu `i za tre nig i tak mi ~e wa kad oki {a i za le di. Do pa lo mi je i da iz ve {a vam sa Saj ma, naj vi {e sa nad me ta wa u pre ska ka wu pre po na, sna `nih i gi zda vih ato va, da mi po ka zu ju ko ji su “ha no ve ra va ci” a ko ji “obi~ ni” po lu krv wa ci, {ta tu mo `e da ura di osta re li “Mu zej”, uspo re ni “ Tem po”, ta len to va ni mr kov ”Ga ni med”, te Du {an ka, Mi }a, Raj ko, Ve sna, Va sa...

Opet `i vo ti we na pr vom me stu. Bez qut we, jer qu di i idu na Sa jam (ili je ta ko du go bi lo) da vi de re pre zen ta tiv ne pri mer ke fa u ne. Do ma }e, a pa `qi vo ga je ne, bren do va ne, bu kval no, to plim ili hlad nim `i gom. ^ak su i me ni na {e kra ve ta mo dru ga ~i je iz gle da le. Ba {ka ri le se u ~i stom, bi le opra ne i o~e {qa ne, i ne ka ko va `no pre `i va le, uz vi dqiv pre zir pre ma gle da o ci ma. Da ne pri ~am ka ko su na sva kog de lo va li sjaj ni pa stu vi u mo} nim bok so vi ma, ve za ni kli ze }im ula ri ma, vaq da da bi mo gli {to ja ~e da ko pa ju pred wim no ga ma i ba ca ju va tre ne po gle de pre ko vi so kih da {~a nih ogra da.

Ipak je naj bo qe na Saj mu bi ti “obi ~an” po se ti lac. Tre ba ju ti sa mo do bra vo qa i ma lo pa ra da se na gle da{ mno go le po ga i ne sva ki da {weg. Ne ko li ko go di na sam ko ri stio za mam ni mi ris sa jam skih ro {ti qa da bih na hra nio de cu, ko ja su je di no ta mo tra `i la da im ku pim pqe ska vi ce ili ro {tiq ko ba si ce. Li~ no sam usa vr {io me tod ka ko je naj lak {e za bo ra vi ti ko li ko su le pe ho ste se na {tan do vi ma.

Kre ne{ pr vo od bes plat nih de gu sta ci ja ra znih vi na, a za vr {i{ ne gde gde ti je do bar pri ja teq do ma }in u ne koj bo qoj fir mi. Ako ba{ ne bu de vi ski ja, osta lo je ba rem lo ze.

Pavle Male{ev (Kwiga ovog autora “Trired riba pliva” mo`e se kupiti u novosadskim kwi`arama „Most„ i „Mala velika kwiga„)

Ad mi ral pa non ske flo te

slo ven skih bra }a i se sta ra. Ba la {e vi} po tvr |u je da je umet nik sa naj ma we gra ni ca u du {i i pa so {u, a da li je brend, to je na we mu da pre lo mi. We go vu „de cu”, ka ko pu bli ku obi ~a va da zo ve, po ~a stio je sa oko dve sta mi nu ta kva li tet ne mu zi ke i je dva oset nim pre la sci ma gra ni ce iz bor ne ti {i ne: „Ne ke su se stva ri de si le ko je smo `e le li da se de se, ne ke ni su.

Eto, omo gu }i li smo, ako ni {ta dru go, da na ovom istom me stu ko je ka kvi ti po vi igra ju val ce re, go stu ju, na stu pa ju. Ali, po sto ji jed na pri ~a ko ja ne mo `e da se po rek ne - svi su oni ov de bi li go sti, a zna se ko je ov de do ma }in”, ka zao je \o le, pra -

}en ko sti mi ra nim, mor nar skim ben dom. Sa ma svir ka je bi la vi {e ne go na me stu, ako je gost mo gao da je kva li tet no ~u je. Od pe sme „No vi Sad” do „Od la zi cir kus”, tra jao je naj bo qi no vo sad ski di van. Ba la {e vi} sa vr {e no zna ko li ko mo `e, a ko li ko ne mo `e da for si ra glas, a od nos sa pu bli kom iona ko mu je ka rak ter na i ka ri jer na ta~ ka oslon ca. Bi lo bi le po da us ti ske sa Tr ga, na kom je No vi Sad u~io da ho da kao me tro po la, sa pli tao se i pa dao, ne osen ~e ne ki dru gi re zul ta ti, vi dqi vi ko li ko da nas. A i \o le bi mo gao ~e {}e da nas ~a sti...

Igor Mihaqevi}

Crkla vozilu jedina kowska snaga

PRE^ANSKA LEKSIKA a ir, Fo i re, Me se: tim re dom je ta bla iz me |u Fu to {ke ram pe i Bol ni ce oba ve {ta va la sa mo stran ce, ne gde pre po la ve ka, gde je Sa jam. Ni smo zna li {ta pi {e (tek ka sni je smo ~u li da je Mi lo {e vi} dao in ter vju za ~a so pis „Va ni ti fe„ ili „Va {ar ta {ti ne„) ali smo zna li gde je Sa jam. No vo sad ski - na rav no, po qo pri vred ni - raz u me se. Onaj na ko ji u ma ju do |u hi qa de.

Auto bu sa i vo zo va, jer qu de ne mo `e{ pre bro ja ti. Ka `e se, na sta vqa~ slav ne i du ge tra di ci je fu to {kih i no vo sad skih va {a ra odr `a va nih jo{ pre vi {e sto le }a, a i on sam }e usko ro da do bi je tre }u ci fru u svom ve ku jer je pr va iz lo `ba sto ke i dru gih ze mqo del skih

o gra du, gde su tra na U{}u svi ra ame ri~ ka me ga-gru pa „Me ta li ka”. Pret po sta vqa mo da bi i bez ove dla ke u ja je tu No vo sa |a ni tra `i li fa lin ku, a gde }e mo bo qu od one „ko je tu ko me du `an i za {to”. Isti na, iz bor na ti {i na je u~i ni la svo je, na `a lost. „Na `a lost”, jer je pu b li k a osta la us k ra } e n a za uni k at n u brit k ost \o le to vog je zi ka, ko ji se naj lep {e {a l i o stva ri ma kraj we ne bit nim, od no sno su {tin ski va `nim. Da stvar bu de sa pu ni ~a sto za ~i we na, u pu bli ci su vi |e ni po li ti~ ki li de ri ko je ~ar {i ja dr `i u sa ve zni {tvu s umet ni kom. Ukrat ko, jed ni su ga so ko li li, dru gi ki wi li, tre }i ma sme ta ovo, ~e tvr ti ma ono, ma No vi Sad je ovo!

Uo~i kon cer ta ja vi la se i Epar hi ja ba~ ka, ne go du ju }i zbog od lu ke da se is pred Vla di ~an skog dvo ra po sta ve vi deo bim i raz glas; iz gle da da ih je ne ko ~uo, pa je sli ka bi la bez to na. Uop {te, ako je po se ti lac imao do voq no ja ku pe tqu da se pro bi ja kroz ma su, mo gao je pri me ti ti da kva li tet zvu ka va ri ra od me sta do me sta, uz op {tu oce nu da je raz glas mo rao bi ti po sta vqen na vi {e me sta u cen tru gra da, a ne sa mo na Tr gu. Fi zi~ ki je ne iz vo dqi vo da sva ki gost ~u je bra vu re od li~ nog ben da, mo `da sle de }i na stup za i sta dig ne na no ge ceo grad. Za to smo to li ko i za vi de li eki pi ko ja je slu {a la umet ni ke sa vr ha ka te dra le.

A po gra du - je zi ci, oni do bri. Kraj we je osve `a va ju }e ~u ti sva |u dva An glo sak son ca ili opu {te nu pri ~u ne ke od

ti ho vi po zna te pe smi ce ^i ka Jo ve Zma ja: „\i ha, |i ha ~et’ri no ge / sve ~e ti ri kru te / |i ha, |i ha mi ide mo / na da le ke pu te”, ume sto de ce sve ~e {}e su pri mo ra ni da, ni ma lo ve se lo i kroz zu be, re ci tu ju no vo sad ski {o fe ri, ko ji ima ju ne sre }u da za gla ve u ko lo ni iza vo zi la sa jed nom (one mo }a lom) kow skom sna gom. Ka ko ga zde uvek „za bo ra ve„ da svo jim uzda ni ci ma po ne su pe le ne, iza wih osta ju i „na mi ri sa ne” uli ce i bu le va ri. Sve go to vo kao na xa da ma Kan da ha ra, Bu ha re, Xa kar te ili Mum ba ja, ali ne ko li ko hi qa da No vo sa |a na ko ji `i ve od sa ku pqa we se kun dar nih si ro vi na (u po li ti~ ki ne ko rekt nim vre me ni ma na zi va ne su ot pa dom), ve o ma li be ral no shva ta ju ur ba nu este ti ku.

Iako je u No vom Sa du jo{ od 1959. za bra wen sa o bra }aj za pre ga, za taj pro pis se sla bo ma ri, ka ska ju one ~ak i po stro gim cen trom od jed nog do dru gog kon tej ne ra. U sre} na vre me na, dok se ima lo i mo glo, me sne vla sti su pre jed no 40 go di na ~ak ta qi ga {i ma ku po va li mo tor ne tro ko li ce, ali su one pen zi o ni sa ne ~im

S

je su ga zde tre ba lo da ih o svo me tro {ku po pra vqa ju i odr `a va ju.

Nad le `ni grad skog ni vao tvr de ka ko su sve u~i ni li da re {e pro blem, ali je za pra vo nad le `na po li ci ja ko ja tre ba da ka `wa va vo za ~e za pre ga na li cu me sta. Ina ~e, za bra wen je sa o bra }aj za pre `nih vo zi la pre ko mo sto va na ka na lu DTD iz prav ca Zre wa ni na, Te me ri na i Su bo ti ce, te pru ge iz prav ca Ru men ke i ka Fu to {kom pu tu, uli ca ma Ca ra Du {a na i Ive An dri }a u No vom Sa du. Na tim pu te vi ma Za vod za iz grad wu Gra da je po sta vio i ade kvat nu sig na li za ci ju, ali xa ba. So ci ja la je va `ni ja od pa ra gra fa.

Upra va No vog Sa da je svo je vre me no sa ku pqa ~i ma se kun dar nih si ro vi na po nu di la da ra de na grad skoj de po ni ji, ali su oni to uglav nom od bi ja li. O~i gled no je da le ko is pla ti vi je po slo va ti sa pri vat nim ot pa di ma ~i ji ute me qi va ~i pri li~ no flek si bil no tre ti ra ju po jam se kun dar ne si ro vi ne, pa u ovu ka te go ri ji svr sta va ju ne sa mo kom ple tan ur ba ni mo bi li jar na pra vqen od me ta la, ne go ~ak i spo me ni ke slav nih i ano nim nih po koj ni ka.

Grad je ne dav no u sa rad wi sa in spek ci ja ma spro veo ri go ro znu kon tro lu za pre ga, pa se de {a va lo da vla sni ci po beg nu, a iz ra bqe nog ko wa osta ve. Pre ne ko li ko go di na su se ko mu nal ci sa ti ma pre ga wa li ko je du `an da iz stro gog cen tra od ve ze mr tvog ko wa. A ta man ga je ga zda na u ~io da ra di a ne je de.

Ina ~e, ra ni je dok je po sta jao azil za ta kve `i vo ti we, ta mo su na od mar sla ti ko wi }i, dok je vla sni ci ma od u zi ma no vo zi lo. Sa da je to ne mo gu }e, jer grad jo{ uvek ne ma ade kva tan azil, pa No vo sa |a ni ma osta je sa mo da se po mi re da uli ce mo ra ju de li ti sa pot ko va nom fa u nom.

Q. Nato{evi}

KO SE TO NAMA U SOMBORU NALALAO: Patili su se ne ba{ tako davno Somborci sa apsolutno najni`im temperaturama u celoj dr`avi, na kojima im i `iteqi Pe{tera mogu da „zavide”, pa su jedva do~ekali da ih na bladeti prole}a podseti i nova fontana. A woj su zimus, samo nekoliko dana po izgradwi, zatvorene slavine i pokrivena je leksanplo~ama, da neo{te}ena do~eka lep{e dane. ^im joj je „toplo ruvo” skinute, posa|eno je novo cve}e i raznobojnim vodoskocima ponovo je za`uborila, pa su zaboravqene ne tako davne `u~ne varo{ke polemike o wenoj estetici.

M. Miqenovi}

CRnA HROnikA

dnevnik

ponedeqak7.maj2012.

13

MU KE LA JO [A SPU SE NI KA IZ NO VOG SA DA

Dve go di ne utvr |u je isti nu o po gi bi ji si na

Kada mu je u februaru 2010. godine u te{koj saobra}ajnoj nesre}i, koja se desila na auto - putu Novi Sad - Beograd, nedaleko od benzinske pumpe „Minut”, poginuo sin Mihajlo (1981), La jo{ Spu se nik iz Novog Sada nije ni slutio da }e se, osim sa gubitkom deteta, suo~iti i s celokupnim sudskim aparatom kako bi utvrdio {ta se ta~no desilo kobne no}i.

Prema zvani~noj verziji, koja se zasniva na nalazu saobra}ajnog sudskog ve{taka kojeg je anga`o-

Mi haj lo Spu se nik

vao sud, Mihajlo Spusenik je poginuo tako {to je svojom „ladom samarom”, u kojoj je bio s Dra ga nom Ja wi}, poku{ao iz zaustavne trake da se ukqu~i u desnu kolovoznu traku auto - puta kada je na wega naleteo {leper „mercedes”, prevozni~ke firme „Jezero” iz Jagodine, kojim je upravqao voza~ Jor dan Ko ji}.

jednostavno nije ni poku{avalo da radi svoj posao, ve} sam sve prigovore sam podnosio. Zbog toga sam li~no anga`ovao drugog sudskog ve{taka, koji je na osnovu postoje}e dokumentacije i pregleda vozila u kojem je stradao moj sin, napravio nov nalaz koji se u mnogome razlikuje od onog na osnovu kojeg je tu`ilac odustao od tu`be protiv voza~a kamiona - ka`e Lajo{ Spusenik.

Naime, ova dva nalaza se razlikuju u nekoliko vrlo bitnih stvari, a prvenstveno u pretpostavci kretawa putni~kog vozila kojim je upravqao Mihajlo Spusenik. Prema ve{ta~ewu koje je kori{}eno i prihva}eno u istrazi, on je u momentu sudara poku{avao da iz krajwe desne, zaustavne trake, pre|e u desnu kolovoznu traku, dok nalaz ve{taka koji je naknadno ura|en, pretpostavqa suprotno, odnosno da je Mihajlo „ladom samarom” poku{avao da skrene u zaustavnu traku.

Nalazi se, osim toga, razlikuju i u pretpostavci brzine kretawa oba vozila, kao i u nekim delovima koji se ti~u uglova pod kojim se desio kontakt putni~kog vozila i kamiona.

- Nisam mogao da do|em ni do podataka o relaciji na kojoj se kretao kamion, putnom nalogu koji se nigde ne spomiwe, detaqima pregleda tahografa i jo{ nekim stvarima, tako da sam stekao uti-

Po li ti ka ob u sta vi la po stu pak?

U no}i kada se dogodila nesre}e, policija je Lajo{a Spusenika telefonom obavestila o tome da mu je sin te{ko povre|en, zbog ~ega se odmah uputio u bolnicu, a na mesto nesre}e je poslao prijateqa. On je po dolasku na auto-put u neposrednoj blizini mesta nesre}e primetio crni xip i osobu koja je razgovarala s policijom.

- O tome sam tako|e govorio u izjavi koju sam dao policiji, ali u prvi mah nisam tome pridavao veliku pa`wu. Me|utim, kada je tu`ilac odustao od gowewa voza~a kamiona, postalo mi je jasno da to jeste bio zna~ajan momenat, pogotovo {to sam kasnije iz nezvani~nih krugova saznao da se za prevozni~ku firmu kojoj pripada kamion, tesno vezan politi~ki mo}nik iz Jagodine.

Osim toga, saobra}ajne nesre}e sa smrtnim ishodom uvek zavr{e i u medijima, a o ovoj nije bilo ni re~i - ka`e Spusenik.

- Zbog takve pretpostavke i nalaza koji ih navodno potkrepquju, Osnovno javno tu`ila{tvo u Novom Sadu je u oktobru 2011. godine odustalo od krivi~nog gowewa voza~a kamiona, zbog ~ega sam odlu~io da pokrenem privatnu tu`bu.

Zaista ne `elim da unapred okrivqujem tog ~oveka, ali jednostvano od samog uvi|aja pa do kraja istrage, postupak je pun nejasno}a i nelogip~nosti, a moj najve}i motiv je da utvrdim kompletnu i definitivnu istinu o tome kako sam ostao bez deteta - ka`e Lajo{ Spusenik.

Prema wegovim re~ima, tokom istra`nog postupka nije mu omogu}eno da prisustvuje saslu{awu sudskog ve{taka koji je sastavio nalaz o okolnostima pod kojim se desila nesre}a, ve} je naknadno morao pismenim putem da postavi dodatna pitawa.

- Kroz nekoliko pitawa mi smo jasno stavili pod sumwu neke va`ne delove ve{ta~ewa, ali smo dobili prili~no {ture odgovore u kojima se poziva na svoje ranije nalaze, dok na neka pitawa nismo dobili nikakav odgovor. Zatim sam istra`nom sudiji predao zahtev za dodatno ve{ta~ewe okolnosti pod kojima se desio sudar, ali je sudija odbio taj predlog. Tokom istra`nog postupka, tu`ila{tvo

sak kao da se postupak otaqava i kada je tu`ilac odustao od gowewa, to me je nateralo da ne odustanem od utvr|ivawa istine. Mo`da }e postupak, koji sam pokrenuo, pokazati da je moj sin zaista napravio neku gre{ku kojaje dovela do nesre}e, ali `elim da se to jasno doka`e i da se na sudu izvedu svi dokazi kojima raspola`em ka`e Spusenik.

Iako nije bio zadovoqan prvobitnim postupkom, koji je vo|en i koji nije ni stigao do su|ewa, Lajo{ Spusenik o~ekuje da }e novi postupak potpuno rasvetliti nesre}u i kona~no utvrditi uzroke koji su doveli do we.

Po~etkom aprila Osnovni sud u Novom Sadu je odbio prigovor okrivqenog Jordana Koji}a, ~iji su branioci tra`ili da se obustavi postupak koji je pokrenuo Lajo{ Spusenik, pozivaju}i se na odluku tu`ila{tva koje je svojevremeno odustalo od gowewa voza~a kamiona.

- Svestan sam da mi ni{ta ne mo`e vratiti sina, ali ne mogu da dopustim da ceo slu~aj pro|e tek tako. Jednostvano, ose}am du`nost da se utvrde sve okolnosti koje su dovele do tragedije i istraja}u u tome - ka`e Lajo{ Spusenik.

N. Per ko vi}

U PAN ^E VU

Pri ve den auto pre vo znik U Pan~evu je uhap{en V. D. zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo ugro`avawa op{te sigurnosti na {tetu nekolicine autoprevoznika iz Pan~eva.

Osumwi~enom je odre|en pritvor do 48 sati, posle ~ega }e, uz krivi~nu prijavu biti predat istra`nom sudiji. Krajem 2011.

godine u Pan~evu se pojavilo dvadesetak minikombija „fijat multipla”, koji voze na liniji Pan~evo - Beograd. Posle ulaska u posao ovih vozila, nastali su sukobi izme|u novih i starih prevoznika.

Sumwa se da je u tim sukobima bilo fizi~kih obra~una, pretwi, pa i reketirawa.

Z. Dg.

NE SRE ]A NA PU TU APA TIN – RI BA RE VO

Gra na hra sta pa la na {kol ski auto bus, po vre |e no dvo je de ce U nesre}i u blizini Velikog sala{a kod Apatina dvoje dece je te`e povre|eno kada je na {kolski autobus pala grana hrasta, prenela je Radiotelevizija Vojvodine saop{tewe policije.

Saobra}ajna nesre}a dogodila se u petak na putu od Apatina prema Ribarevu, kada je ogromna grana sa stoletnog

hrasta, koji je pod za{titom dr`ave, pala je na autobus s decom iz Ribareva koja su se vra}ala iz {kole.

Pretpostavqa se da je uzrok pada grane veliko nevreme koje je prethodne no}i zadesilo okolinu, pa je pod naletima vetra napukla grana sa starog hrasta.

Tokom dana, grana se sve vi{e odvajala od stabla, a igrom sudbine pala je ba{ u trenutku kad je prolazio autobus sa {kolskom decom.

Na ovom putu saobra}aj je izuzetno redak i tokom dana svega nekoliko vozila pro|u tim putem.

Kako nezvani~no saznaje TV Apatin, dvoje dece su u te-

{kom stawu brzom intervenci jom di rek to ra “Apa tin transa”, kojem pripada autobus, pre ve ze na u som bor sku bolnicu.

Voza~ autobusa je u ovoj nesre}i zadobio lak{e telesne povrede i posle ukazane lekarske pomo}i tako|e u somborskoj bolnici, pu{ten je ku}i.

„Dnevnikova” TeMa NO VI ZA KON O PAR NI^ NOM PO STUP KU NI JE RE [IO PRO BLEM QU DI LO [I JEG MA TE RI JAL NOG STA WA PRED SU DO VI MA

Za advo ka te 800.000 gra |a na ne ma nov ac Pre dve nedeqe stupio je na snagu Zakon o parni~nom postupku prema kojem se stranke na sudu mogu braniti samo uz advokate. To prakti~no zna~i da u ovom trenutku najmawe 800.000 gra|ana ne bi moglo da ostvari neko svoje pravo na sudu, jer nema novca za advokata, ali ni za sudske tro{kove, ni ve{take, pa mora da se pomori s nepravdom ma koliko verovali da su u pravu.

S druge strane, ovaj zakonski akt onemogu}io je one gra|ane Srbije koji su do sada, koriste}i mogu}nost besplatne pravne pomo}i, da nastave s potra`ivawem prava na sudu. Jer, zakon takvu mogu}ost

Bes plat na prav na po mo} na du gom {ta pu Oko 5.000 gra|ana godi{we u Srbiji potra`i besplatnu pravnu pomo}, jer nema para za advokata i sudske tro{kove. Odredbe o pravnoj pomo}i do sada su bile sadr`ane u vi{e zakona a pomo} su pru`ale op{tinske slu`be, centri za socijalni rad, advokatske komore Vojvodine, Beograda, [apca i Ni{a, nevladine organizacije. Ipak, istra`ivawe je pokazalo da vi{e od 160 lokalnih samouprava ove slu`be postoje samo u 45. Novi zakon o besplatnoj pravnoj pomo}i trebalo bi da sadr`i meru socijalne pravde, jer je jasno da niko ne mo`e zbog lo{eg materijalnog stawa da bude spre~en u ostvarivawu svojih prava u posutpku pred dr`avnim organima. To je, ujedno, trebalo da bude dovoqan razlog da se sa ovim zakonskim aktom po`ure, a ne da se ve} dve godine o wemu debatuje i da on jo{ nije dobio ni kona~nu formu predloga. sada onemogu}ava a dugo najavqivani i obe}avani zakon o besplatnoj pravnoj pomo}i jo{ uvek nije donet. Iako je javna rasprava zavr{ena, neizvesno je kada }e on biti usvojen a bilo je potrebno da stupi

na snagu zajedno sa Zakonom o parni~nom postupku.

U Ministarstvu pravde su istakli da je ciq novog Zakona o prani~nom postupku ubrzawe su|ewa, te da je to mogu}e i uz smawewe

broja qudi koji mogu biti punomo}nici pred sudom, jer je do sada bilo mnogo nadripisara i onih koji su zastupali svoje prijateqe; a bili su neuki i samo su doprinosili odugovla~ewu, a ne re{avawu sporova. Ovaj zakon bi sada trebalo da obezbedi kvalitetno zastupawe {to advokati jestu, ali on nije re{io problem, a ~ini se da ga nije ni imao u vidu, onih gra|ana Srbiji koji nemaju novca za bilo kakav spor.

Ina~e, u Srbiji je pravo na besplatu pravnu pomo} tra`ilo 5.000 gra|ana, a ispostavilo se i to da ~ak 65 odsto na{ih gra|ana i ne zna da ima pravo na takvu vrstu usluge, koja je postojala u nekim gradskim sredinama. Znaju}i da mnogi gra|ani nemaju ni novca ni znawa da vode sudske sporove, ali imaju potrebu, u pomo} su prilazile nevladine organizacija. Tokom proteklih godina jedan broj wih specijalizovao se za pru`awe bes-

platne pravne pomo}i siroma{nim gra|anima, ali nakon stupawa na snagu ovog Zakona oni }e i daqe mo}i davati savete, ali ne i odlaziti u sudove. Poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi} ocewuje da nije dobro {to je nevladinim organizacijama oduzeto to pravo, tim pre {to zakon o besplatnoj pravnoj pomo}i jo{ nije donet i {to je neizvesno kada }e se on na}i pred parlamentom.

- Ustav Srbije ka`e da se nivo qudskih prava ne sme su`avati ispod dostignutog nivoa, a ~lan 85.

Zakona o parni~nom postupku ugro`ava pravo na jednakost qudi pred zakonom. Niko ne `eli da uzme advokatima hleb iz usta, ali civilno dru{tvo mora da o~uva osnovna qudska prava – isti~e Mi lan An to ni} iz Komiteta za za{titu qudskih prava.

Po oceni Ja smi ne Ni ko li} iz Viktimolo{kog dru{tva upravo ovaj ~lan Zakona o parni~nom postupku dove{}e do jo{ ve}e ugro`enosti `ena i dece `rtava nasiqa jer , kako isti~e, najjefiniji izlazak na ro~i{te je oko 7.000 dinara a oni to nemaju. Najve}i broj `rtava nasiqa se upravo i obra}a nevladinim organizacijama koje su tu da im pomognu i da ih {tite zbog toga {to sebi ne mogu da priu{te duge i skupe parnice. To je i razlog {to je grupa nevladinih organizacija udru`ena u Koaliciju za pristup pravdi ve} podnela Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustanovnosti Zakona o parni~nom postupku .

Q. Ma le {e vi}

NE KA DA [WI ^EL NIK ZRE WA NI NA DA NAS U SPE CI JAL NOM SU DU

Na sta vqa se su |e we Go ranu Kne `e vi }u Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas se nastavqa su|ewe biv{em predsedniku op{tine Zrewanin Go ra nu Kne `e vi }u i wegovim saradnicima zbog optu`bi da su malverzacijama sa gra|evinskim zemqi{tem u tom gradu o{tetili buxet op{tine za najmawe 150 miliona dinara.

Kne`evi} je optu`en kao organizator grupe od 22 okrivqena u javnosti poznatoj kao „gra|evinska mafija”. Toj grupi na teret se stavqaju krivi~na dela zlo~ina~ko udru`ivawe, zloupotreba slu`benog polo`aja, primawe mita i

Go ran Kne `e vi}

davawe mita. Terete se za malverzacije s gra|evinskim zemqi{tem u Zrewaninu u periodu od 2006. do 2008. godine, jer su zloupotrebom slu`benih polo`aja pri~inili {tetu op{tini Zrewanin u iznosu od najmawe 150 miliona dinara.

Kne`evi} je, pored ostalog, optu`en i zbog davawa gra|evinskog zemqi{ta u zakup po cenama ni`im od tr`i{nih. U pritvoru je proveo 13 meseci, posle ~ega je pu{ten da se brani sa slobode. Do hap{ewa 1. oktobra 2008. godine bio je ~lan Demokratske stranke, a po{to se na{ao na slobodi pre-

{ao u Srpsku naprednu stranku.

Kne`evi} je na po~etku su|ewa odbacio sve navode optu`nice, tvrde}i da je proces protiv wega politi~ki i montiran.

Pripadnici grupe su krivi~na dela izvr{ili na polo`ajima gradona~elnika, na~elnika odelewa, direktora javnih preduze}e, tako {to su na nezakonit na~in davali u zakup neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te u Zrewaninu ~iji je vlasnik Republika Srbija, a korisnik op{tina Zrewanin, navodi se u optu`nici.

(Ta njug)

dRU[TvO

ponedeqak7.maj2012.

ME \U NA ROD NA SMO TRA AR HE O LO [KOG FIL MA

Isto ri ja na ce lu lo id noj tra ci U okvi ru 13. Me |u na rod ne smo tre ar he o lo {kog fil ma, u Na rod nom mu ze ju Zre wa ni na od utor ka do ~e tvrt ka, u ter mi nu od 19 do 21 sat, bi }e pri ka za no se dam fil mo va iz Ne ma~ ke, [pa ni je, Austri je i Gr~ ke, na sta lih u pe ri o du od 2008. do 2011. go di ne. Ve} pr vog da na pu bli ka }e ima ti pri li ku da po gle da ne ma~ ki film “Kat na – ot kri }e u kra qev skoj grob ni ci”, ko ji go vo ri o ne sta lom kra qev stvu Kat ne ko je je bi lo u pu noj mo }i pre oko 3.500 go di na. [pan ski do ku men ta rac “Go spo dar Si pa na”, ko ji }e, ta ko |e, bi ti pri ka zan pr vog da na smo tre, ba vi se kul tu rom Mo }e, ci vi li za ci je na sta le na se ver noj oba li Pe rua, u pr vih se dam ve ko va po sle Hri sta. Kul tu ra ko ja nam je go to vo sa svim ne po zna ta ne sta la je ka da je do sti gla vr hu nac. Da nas se zna do sta to ga o kul tu ri Mo }e za hva qu ju }i ot kri }i ma iz po sled wih ne ko li ko de ce ni ja, ali is ko pa va wa se na sta vqa ju, a sjaj ove je din stve ne ci vi li za ci je i da qe iz ne na |u je svet.

U sre du }e bi ti emi to va ni ar he o lo {ki fil mo vi “U po tra zi za zlat nim ru nom - Put u Gru zi ju”, o pe de set od va `nih mo ma ka iz ce le

Gr~ ke ko ji kre }u na opa san put i ko ji ma je ciq da le ka ze mqa na Cr nom mo ru, kao i “Per si ja - za ve {ta we va tre”, ostva ra we u ~i jem sre di {tu je Per se po lis, ce re mo ni jal ni grad Ah me nid skog car stva, uni {ten od stra ne Alek san dra Ma ke don skog.

Po sled weg da na Me |u na rod ne smo tra ar he o lo {kog fil ma, u zre wa nin skom mu ze ju, ka ko je na ja vqe no, bi }e pri ka zan do ku men ta rac “U taj noj mi si ji - na laz iz Tel Ha la fa”, na te mu gra da ko ji je ne stao i o ko me se ve o ma ma lo zna lo sa mo na osno vu pi sa nih iz vo ra, a ko ji iz ra wa na sve tlost da na po mo }u naj no vi jih ar he o lo {kih ot kri }a. “Pu tem }i li ba ra” na ziv je austrij skog fil ma ko ji raz ma tra te o ri ju o }i li bar skom pu tu ko ji je po ve zi vao se ver i jug Evro pe. Na po slet ku, pu bli ka }e vi de ti i ostva re we “TO RA KE”, {to je za pra vo na ziv oklo pa na mi ken skom Gr~ kom, da nas jed nog od naj va `ni jih eks po na ta Ar he o lo {kog mu ze ja u Na fpli ju.

Or ga ni za tor smo tre je Na rod ni mu zej u Be o gra du a nad le `ni ku stos iz zre wa nin skog mu ze ja je Sne `a na Ma rin ko vi}. @. B.

TRO VA WE DE CE KU] NOM HE MI JOM SVE ^E []E

Otrov u fla {i od so ka

Go to vo da ne pro |e dan da se ne de si tro va we de ce ne kom od ku} nih he mi ka li ja. Ma li {a ni su ra do zna li, pri vla ~e ih bo je i {a re na fla {a ma i te gli ca ma, a po {to oko li nu is tra `u ju sta vqa wem pred me ta u usta, ni je ret ko da ta ko pro ba ju i sred stva ku} ne he mi je. Tro va wa se de {a va ju i zbog gu ta wa le ko va, za ko je de ca mi sle da su bom bo ne. Naj ~e {}e se ra di o ne mar no sti od ra slih ko ji ku} nu he mi ju, le ko ve i dru ge he mi ka li je osta vqa ju na me sti ma do stup nim de ci.

– Ro di te qi ~e sto mi sle da sa svim ma la de ca, ko ja jo{ pu `u, ne }e bi ti u sta wu da do |u do ku pa ti la ili osta ve, gde se naj ~e {}e ~u va ju sred stva za ~i {}e we, me |u tim, prak sa to de man tu je – ka `e pe di ja tar dr To ma Ra li}. – Do ga |a se da u tre nut ku ne pa `we od ra slih be ba od de se tak me se ci do ba u qa do sred sta va za ~i {}e we do ma }in stva i po pi je ih. Po ne kad se ra di o ve o ma otrov nim i agre siv nim sred stvi ma, kao {to su raz ne ki se li ne, sred stvo za ot pu {a va we ce vi, za ri ba we, ski da we ka men ca... U ta kvim slu ~a je vi ma gor wi or ga ni za va re we stra da ju od ope ko ti na, a po sle di ca je su `e we jed wa ka {to iza zi va pro ble me u gu ta wu.

Eksplozivno

Lako zapaqivo

Pro ~i ta ti eti ke tu pre ku po vi ne No vi si stem upra vqa wa he mi ka li ja ma u Sr bi ji, za sno van na Za ko nu o he mi ka li ja ma i Za ko nu o bi o cid nim pro iz vo di ma, te me qi se na na ~e lu pre do stro `no sti i pre ven tiv nog de lo va wa. U prak si to zna ~i da, pre ne go {to se pro iz vod ko ji sa dr `i he mi ka li je pu sti u pro met, pro iz vo |a~ he mi ka li ja mo ra da pro ce ni opa sna svoj stva tih he mi ka li ja. Na am ba la `i opa sne he mi ka li je mo ra da se na la zi eti ke ta ko ja sa dr `i gra fi~ ke pri ka ze, od no sno pik to gra me, kao i od go va ra ju }e tek sto ve ko ji uka zu ju na opa sna svoj stva he mi ka li je i me re pre do stro `no sti. Po da ci na eti ke ti mo ra ju da bu du na srp skom je zi ku, ne iz bri si vi i od re |e ne ve li ~i ne i raz ma ka, da bu du la ko uo~ qi vi i ~i tqi vi. Agen ci ja za he mi ka li je ape lu je na po tro {a ~e da obra te pa `wu i pro ~i ta ju eti ke tu pre ne go {to ku pe pro iz vod ko ji sa dr `i he mi ka li je.

Oksiduju}e

Korozivno

Veoma toksi~no

Ne ret ko se opa sne te~ no sti u do ma }in stvu ~u va ju u fla {a ma od so ko va ili te gli ca ma od de~ je hra ne. Mi sle }i da se ra di o omi qe nom na pit ku, ma li {a ni po pi ju sa dr `aj. Ali tro va we he mi ka li ja ma ni je ka rak te ri sti~ no sa mo za de cu. Do ma }i ce su ta ko |e ~e sto iz lo `e ne opa sno sti ma iz ku} ne he mi je. Aler gi je po ru ka ma, po vre de oka kad ki se li na do spe do we ga, po vre da di saj nih pu te va... sa mo su ne ke od po sle di ca tro va wa he mi ka li ja ma. Pri li kom ku po vi ne sred stva za ~i {}e we do ma }in stva ret ke su do - [tetno / Iritantno ma }i ce ko je ~i ta ju uput stvo ili sa stav sred stva ko je ku pu ju. Re kla me ak ce nat sta vqa ju na efi ka nost ~i {}e wa, na la ko ru ko va we sred stvi ma, a mo gu} nost tro va wa zbog ne pra vil nog ru ko va wa se ni ne po mi we. Agen ci ja za he mi ka li je Sr bi je ape lu je na gra |a ne da se in for mi {u i na u ~e da bez bed no ko ri ste he mi ka li je ra di o~u va wa zdra vqa i bez bed no sti de ce, od ra slih i `i vot ne sre di ne. U sve tu je izo lo va no vi {e od 50 mi li o na he mi ka li ja, a gra |a ni su u Opasno po `ivotnu sva ko dnev nom kon tak tu s oko 100.000 he mij skih sredinu sup stan ci ko je su u naj {i roj upo tre bi. Ovaj ve li ki rast bro ja he mi ka li ja u sva ko dnev noj upo tre bi Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja do vo di u ve zu s pan de mi jom kan ce ro ge nih obo qe wa.

J. Bar bu zan

c m y

14

dnevnik

EVROP SKI DAN BO RBE PRO TIV ME LA NO MA

Fle ke i ta~ ke na ko `i upo zo ra va ju U~e sta lost ja vqa wa ra ka ko `e iz go di nu u go di nu ra ste. Ovo se tu ma ~i sa mom evo lu ci jom tog kar ci no ma ko ja tra je go di na ma, pa sa da pla }a mo da nak zbog pre te ra nog iz la ga wa ul tra vi o let nom zra ~e wu pre dva de set i tri de set go di na.

Svi se se }a mo ka ko smo se da le ko vi {e sun ~a li u de tiw stvu i mla do sti i ko li ko ~e sto smo iz go re li na sun cu. Za to ne ~u di {to s kli ni ka za ko `ne bo le sti sti `u upo zo re wa da je sve vi {e qu di ko ji se ja vqa ju s pro me na ma na ko `i za ko je se su mqa da su me la no mi, od no sno da se ra di o kar ci no mu.

Svet ski po da ci go vo re da go di {we vi {e od 50.000 qu di u sve tu umre od raz li ~i tih ti po va ra ka ko `e. Upo zo ra va se da sun ~a we do pri no si zdra vqu sa mo ako je ume re no, ako se sun ~a mo naj ka sni je do 10 sa ti pre pod ne i od 18 ~a so va.

Sun ~a we u po dnev nim sa ti ma mo `e da do ne se sa mo {te te po zdra vqe, a jed na od naj dra sti~ ni jih je rak ko `e. Evrop ski dan bor be pro tiv me la no ma - Euro me la no ma, ko ji se da nas obe le `a va, ove go di ne se od vi ja pod mo tom „Da li Vam ta~ ke sme ta ju. Rak ko `e se mo `e vi de ti”. Ciq kam pa we je da sta -

nov ni {tvu pru `i in for ma ci je o pre ven ci ji, ra noj di jag no sti ci i le ~e wu ra ka ko `e.

- Za raz li ku od dru gih or ga na rak ko `e se mo `e vi de ti pa za to tre ba vi {e pa `we da po klo ni mo sva koj pro me ni na ko `i - ka `e der ma to log dr Sve tla na To min. Pa `wi tre ba obra ti ti na asi me tri~ ne pro me ne na ko `i, ne pra -

neo p ho dan stru~ ni pre gled. Rak ko `e je naj ~e {}i kod qu di pre ko 50 go di na, ma da se sve ~e {}e ja vqa i kod mla |ih oso ba.

- Osnov na za {ti ta je da se ne iz go ri na sun cu - ka `e dr To min. Za blu da je da kre me za sun ~a we mo gu da za {ti te od po dnev nog sin ca, pa ma kar one ima le i naj ve }i za {tit ni fak tor. U pe ri o du da na

La ga na ode }a naj bo qa je za {ti ta te la, a pre po ru ~u ju se i {e {ir ili ka pa sa obo dom i sun ~a ne na o ~a re. ^ak i kad se na ma `e te kre mom s vi so kim za {ti t nim fak to rom, ne mo `e te osta ti na ja kom sun cu vi {e od po la sa ta vil ne ivi ce ko je za la ze u oko li nu, ne ko li ko bo ja ko je se na pro me ni ja vqa ju, pro me ne ve }e od {est mi li me ta ra kao i na one pro me ne ko je se br zo me wa ju. Sve ovo tre ba da pod stak ne oso bu da se ja vi le ka ru.

Ka ko ka `e na {a sa go vor ni ca qu di se ne mar no od no se pre ma pro me na ma ko je uo~a va ju na ko `i, sma tra ju }i da se ra di o be za zle nim fle ka ma ko je se ja vqa ju zbog go di na. Naj ~e {}e se za i sta ra di o be nig nim pro me na ma, ali ipak je

ka da je sun ce naj ja ~e, skla wajt se u hla do vi nu. La ga na ode }a naj bo qa je za {ti ta te la, a pre po ru ~i je se i {e {ir ili ka pa sa obo dom i sun ~a ne na o ~a le.^ak i kad se na ma `e te kre mom s vi so kim za {ti ti nim fak to rom ne mo `e te osta ti na ja kom sun cu vi {e od po la sa ta.

Uzro ku ju }i pro me ne u }e li ja ma ko `e sun ce mo `e bi ti iza zi va~ ra ka ovog or ga na. Do tih pro me na mo `e do }i na }e li ja ma bi lo ko jeg de la ko `e, a po seb no na mla de `i -

ma. Sun ~a we pod sti ~e stva ra we no vih mla de `a, a kad se zna da je sva ki od wih po ten ci jal na opa snost od tu mo ra ko `e, ne ~u di {to se oni ma ko ji ima ju vi {e od 20 mla de `a na te lu, a uz to i sve tlu ko su, o~i i be lu ko `u, sva tu je ve li ki oprez sa sun ~a wem. Ovim oso ba ma se sa ve tu je da ko li ko je to mo gu }e iz be ga va ju iz la ga we sun cu i pri li kom {et wi, od la ska na po sao ili pi ja cu.

Za hva qu ju }i spret no smi {qe nim i agre siv nim re kla ma ma gra |a ni sti ~u uti sak da je do voq no da ku pe pre pa rat s vi so kim za {ti ti nim fak to rom pa da bu du za {ti }e ni od ne ga tiv nih efe ka ta sun ca.

Me |u tim, go to to da ne ma kre ma za sun ~a we ko je ne ga ran tu ju si gur ni za {ti tu. ^e sto se mo `e ~u ti ka ko „oko re li” qu bi te qi sun ~a wa ka `u da se sun cu iz la `u bez ika kve za {ti te, pa im ni je ni {ta. Le ka ri upo zo ra va ju da se zra ~e we aku mu li ra u or ga ni mu od ma le na, od no sno, da se „sa bi re” iz lo `e nost zra ~e wu ne sa mo sun cu ve} i dru gih iz vo ra. Ka da se „~a {a pre pu ni” ma we ili ve }e po sle di ce po zdra vqe su ne iz be `ne.

J. Bar bu zan

TU \I I NA [I PO RO CI

Pi }e, kocka, dro ga, al ko hol ha ra ju Sr bi jom Na rang li sti 57 ze ma qa kod ko jih je agen ci ja Blum berg po re di la ko li ko u pro se ku wi ho vi sta nov ni ci po pi ju al ko ho la, po pu {e ci ga re ta, kon zu mi ra ju dro ga ili ko li ko utro {e na koc ka we ^e si su ube dqi vo pr vi a za wi ma su Slo ven ci. Sa za pad nog Bal ka na u pr vih 10 u{le su jo{ i Hr vat ska ko ja je na de ve tom i Bo sna i Her ce go vi na ko ja je de se ta. ^e si su svo je ne slav no pr ven stvo za slu `i li zbog naj ve }e po tro {we al ko ho la, ali ta ko |e vo de i u dro go ma, po {to je me |u wi ma naj vi {e pu {a ~a ma ri hu a ne, a po po tro {wi ek sta zi ja su dru gi.

Sr bi ja ni je na rang li sti 57 ze ma qa bu du }i da su po re |a ne sa mo one dr `a ve za ko je su do stup ni po da ci u svim ka te go ri ja ma. No to {to nas ne ma me |u ovim dr `a va ma ne zna ~i da u svim ka te go ri ja ma ne bi za u ze li vi so ko me sto jer je ~i we ni ca da su kod nas al ko hol, dro ga, ci ga re te i koc ka we po sled wih de ce ni ja po pri mi le raz me re epi de mi je ko ju za sa da ni ko zva ni~ no ni je sa ku pio u po dat ke do stup ne Svet skoj zdrav stve noj or ga ni za ci ji.

Na i me, u Sr bi ji, kao i ve }i ni evrop skim ze ma qa, ne ma zva ni~ nih po da ta ka o bro ju koc ka ra, ali osno va no se sum wa da se sva ki pe ti Sr bin koc ka. Re zul ta ti pro {lo go di {weg is tra `i va wa go vo re da 47 od sto od ra slih gra |a na Be o gra da igra kla si~ ne igre na sre }u – kao {to su lo to, bin go, greb igri ce.

Sport skim kla |e wem se ba vi oko 28 od sto, dok osam od sto igra elek tron ske igre po put slo ta, elek tron skog ru le ta ili po ker ma {i ne. Pret po sta vqa se da je sli ka ista ili sli~ na i u unu tra {wo sti Sr bi je. Ka ko je koc ka we bo lest za vi sti, jer Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja pa to lo {ko koc ka we de fi ni {e kao po se ban men tal ni po re me }aj sli ~an klep to ma ni ji ili re ci mo pi ro ma ni ji, ja sno je da je “bo le snih” u Sr bi ji sve vi {e. Po se ban pro blem pred sta vqa i to {to koc ka we u ve li kom bro ju slu ~a je va pra te i dru gi po ro ci, kao {to su pu {e we, al ko hol i dro ga.

Le ~e we je iz u zet no te {ko i dru go traj no i go to vo ne mo gu }e bez po dr {ke po ro di ce. Koc kar se te `e pre po zna je od nar ko ma na ili al ko ho li ~a ra. Is ku stvo stru~ wa ka go vo ri da oni du go i ve {to skri va ju svoj pro blem od naj u `ih ~la no va po ro di ce sve do tre nut ka dok ne upad nu u ve li ke nov ~a ne pro ble me.

U Sr bi ji da nas ima oko 2.000 koc kar ni ca. Ovaj ne slav ni broj sta vqa nas na dru go me sto po bro ju kla di o ni ca u Evro pi. Stru~ wa ci

se sla `u da je sve ve }a do stup nost raz log {to sve vi {e mla dih upa da u ovu zam ku. S dru ge stra ne koc ka je ve li ki bi znis, mo `da na ju no sni ji za jed nu dr `a vu, a zva ni~ na sta ti sti ka je ne mo} na da de fi ni {e do bit od koc ke zbog ile gal no sti ve }i ne koc kar skih pred u ze }a.

U Sr bi ji vla da i epi de mi ja al ko ho li zma – sva ki {e sti pu no let -

ra ne go je pi ja ni brod sa mo srp sko dru {tvo. Dru {tvo, do da je, je u si tu a ci ji da uda ra u ste we a svi ta mo pri sut ni se ose }a ju za pra vo iz gu bqe ni i bez per spek ti ve i la ko po ve ru ju da }e im ~a {i ca sma wi ti mu ke i ubla `i ti bol.

Al ko ho li zam je ~est uzrok hu li gan skog po na {a wa, si lo va wa, ubi sta va, sa o bra }aj nih ude sa. Od ukup -

Sma wen broj pu {a ~a Pre ~e ti ri go di ne u Sr bi ji je bi lo re gi stro va no 3.500.000 pu {a ~a i po tom po dat ku bi li smo tre }a ze mqa u Evro pi i pe ta u sve tu. Is pred nas bi li su sa mo Gr ci, Ja pan ci, Tur ci i Ru si.

Ana li ti ~a ri i da qe ne zna ju ko li ko tre nut no ima pu {a ~a u Sr bi ji ali je evi dent no da je Za kon o za bra ni pu {e wa na jav nom estu do pri neo da se broj pu {a ~a sma wi. Pro ce wu je se da je on ma wi za ko de set od sto, ali da i da qe ima pre vi {e pu {a ~a u od no su na ce lo kup nu po pu la ci ju i po red to ga {to je ogrom na ve }i na, ka ko ak tiv nih ta ko i pa siv nih, sve sna {tet no sti du va na i bo le sti ma ko je on iza zi va. ni sta nov nik je al ko ho li ~ar, a sva ki ~e tvr ti sred wo {ko lac od 16 go di na re dov no kon zu mi ra al ko hol.

Na i me, vi {e od 40 od sto sta nov ni ka Sr bi je sva ko dnev no kon zu mi ra al ko hol , po ka za lo je is tra `i va we In sti tu ta “ Ba tut”. Jo{ vi {e za bri wa va alar man tan po rast bro ja mla dih ko ji za vr {a va ju u hit nim slu `ba ma zbog pre te ra nih do za al ko ho la. Stru~ wa ci is ti ~u da si ro ma {tvo, ne za po sle nost, na go mi la ni stra no vi ~i ne put do ~a {i ce sve kra }im. Kul tu ro log pro fe sor dr Rat ko Bo `o vi} ob ja {wa va da ni je pi ta we sa mo po ro ka {to do la zi iz sa me li~ no sti iz na sle |a iz ono ga {to je po ro di ca al ko ho li ~a -

nog bro ja le ~e nih al ko ho li ~a ra po lo vi nu ~i ne mla di od 25 do 30 go di na, {to sa mo po se bi go vo ri da su mla de ge ne ra ci je dez o ri jen ti sa ne i po gu bqe ne u pro sto ru i vre me nu i da te {ko mo gu da stva ra ju pro me ne ako im je je di na za ba va al ko hol.

Da zlo bu de ve }e is tra `i va we je po ka za lo da su dve tre }i ne pr vi kon takt sa al ko ho lom ima li kao de ca u ku }i uz odo bre we ro di te qa.

Ve li ki po rast al ko ho li zma be le `i se i me |u de voj ka ma i ~ak ima sre di na u ko ji ma one pred wa ~e u od no su na de ~a ke. Iako se al ko ho li zam mo `e uspe {no le ~i ti u Sr bi ji se tek 10 od sto al ko ho li ~a ra le ~i i vra }a nor mal nom `i vo tu.

Stru~ wa ci upra vo zbog to ga upo zo ra va ju da je neo p hod na hit na ak ci ja dr `a va jer }e po sle di ce ova kvog sta wa bi ti te {ke i da le ko se `ne.

Pro {lo go di {we pro ce ne po ka zu ju da u Sr bi ji ima oko 150.000 za vi sni ka od dro ge, ukqu ~u ju }i i oko 24.000 he ro in skih za vi sni ka.

Ne zva ni~ no broj za vi sni ka o nar ko ti ci ma je znat no ve }i jer je dro -

ga u Sr bi ji la ko do stup na, broj ni di le ri su na uli ci ma, u ka fi }i ma, oko {ko la i fa kul te ta a raz ra |en je i prin cip ku} ne do sta ve. Me |u ko ri sni ci ma su naj po pu lar ni jih ma ri hu a na, he roin, ko kain, ek sta zi i raz ne vr ste ta ko zva nih sin te ti~ kih dro ga. Kao naj ve }a opa snost odav no je de fi ni san he roin ko ji je zbog ve li ke za vi no sti i po sle di ca na zvan “dro ga smr ti”. We go va upo tre ba u Sr bi ji je po sled wih go di na po ra sla ne ko li ko pu ta. Stru~ wa ci tvr de i da je sve ve }i broj nar ko ma na kod nas po sle di ca i to ga {to je Sr bi ja ko la te ral na {te ta tran zi ta dro ge. To znat no po ve }a va po nu du svih vr sta nar ko ti ka u Sr bi ji upr kos pe ri o- di~ nim ak ci ja ma po li ci je pro tiv ve }ih i ma wih di le ga i ~e sto pro kla mo va nog sta va dr `a ve da je u to ku ko na ~an ob ra ~un sa nar kokla no vi ma. Dok dr `a va ne pri ve de taj rat kra ju dro ga je u ze mqi, u ko joj je pro se~ na pla ta oko 350 evra, do stup na svi ma jer pa ke ti} ma ri hu a ne ko {ta tri do pet evra, ek sta zi isto to li ko, gram he ro i na 15 do 20 evra, dok je ko kain, kao i svi osta li nar ko ti ci, ni ka da jef ti ni ji – 50 do 70 evra.

Q. Ma le {e vi}

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

KON KURS BE O GRAD SKE OTVO RE NE [KO LE

Stu di je bu du} no sti za 35 naj kan di da ta Be og rad ska otvo re na {ko la ras pi sa la je kon kurs za pri jem 20. ge ne ra ci je stu de na ta jed no go di {wih Stu di ja bu du} no sti Ode qe wa za na pred ne do di plom ske stu di je. Pra vo pri ja vqi va wa ima ju stu den ti tre }e i za vr {nih go di na stu di ja, do 27 go di na, ko ji `e le da se edu ku ju i vi {e an ga `u ju u dru {tve nom `i vo tu. Kan di da ti tre ba da do sta ve po pu wen pri jav ni for mu lar s fo to gra fi -

jom, bi o gra fi ju (naj vi {e do jed ne stra ne), dve pre po ru ke pro fe so ra ili na u~ nih rad ni ka s uni ver zi te ta ili in sti tu ta, esej „Za {to `e lim da po sta nem stu dent DA US-a” (naj ma we 300, a naj vi {e 400 re ~i) i uve re we o pro se~ noj oce ni to kom stu di ja ili fo to ko pi ju stra ni ca in dek sa ko je sa dr `e oce ne na pred me ti ma i ove re ni po sled wi se me star.

Svi kan di da ti pro la ze pro ve ru zna wa ko ja }e bi ti od 17. do 21. sep tem bra i ob u hva ta

te sto ve op {te kul tu re, spo sob no sti i en gle skog je zi ka.

Na osno vu re zul ta ta te sto va i pro se~ ne oce ne ostva re ne to kom stu di ja for mi ra se rangli sta kan di da ta ko ji }e bi ti po zva ni na in ter vju od 24. do 28. sep tem bra. Na kon in ter vjua, a na osno vu ostva re nog uspe ha, Ko mi si ja }e oda bra ti 35 naj bo qih stu de na ta i stu dent ki wa ko ji }e po ha |a ti Stu di je bu du} no sti. Stu den ti }e po kri va ti deo tro {ko va stu di ja.

Za in te re so va ni mo gu pre u ze ti for mu la re za pri ja vqi va we s in ter net-stra ni ce DA US-a i u pro sto ri ja ma Be o grad ske otvo re ne {ko le (Ma sa ri ko va 5, 16. sprat, kan ce la ri ja 1604) sva kog rad nog da na od 10 do 19 ~a so va. Neo p hod nu do ku men taci ju s mo gu do ne ti li~ no u Be o grad sku otvo re nu {ko lu, po sla ti i-mej lom na adre su: daus@bos.rs , f ak som n a 011/ 361 –3 –112 ili prepor u~e no po {to m na po men ut adresu s naznako m „S tudij e budu }nosti Od eqewa za napre dne dodi plo mske studije (DAUS)„.

Vi{e informacija o kon kursu i programu mo`e se na}i na sajtu www.bos.rs/daus, dobiti na telefon broj 011/ 306–1–577, ili putem imejla. Prijavqi vawe kandidata je od 21. maja do 29. juna.

A. J.

ponedeqak7.maj2012.

15

STU DEN TI NO VO SAD SKOG PRAV NOG FA KUL TE TA NA TRI ME \U NA ROD NA TAK MI ^E WA U SI MU LA CI JI SU \E WA

Tri jumf u Me |u na rod nom kri vi~ nom su du u Ha gu Stu den ti Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du u~e stvo va li su na tri tak mi ~e wa u si mu la ci ji su |e wa, odr `a na kra jem pro {log me se ca. Od 20.

ukup nom pla sma nu eki pa no vo sad skog Prav nog fa kul te ta, ko ju su ~i ni li stu den ti tre }e i ~e tvr te go di ne stu di ja: So wa Gu zi na, Mi la na Ba sta, An drea [qu -

biv {a u~e sni ca na ovom tak mi ~e wu Bo ja na Mak si mo vi}. Na tak mi ~e wu su u~e stvo va li stu den ti s 12 prav nih fa kul te ta: iz Ni {a, Pod go ri ce, Qu bqa ne,

Du {ka, An drej, Va wa, Emil, An ge li na i Alek san dar, na gra |e ni u Ha gu za naj bo qi pi sme ni pod ne sak

do 22. apri la u Sa ra je vu je bi lo re gi o nal no tak mi ~e we u si mu la ci ji su |e wa pred Evrop skim su dom za qud ska pra va, a na{ tim za u zeo je dru go me sto u ka te go ri ji pi sa nih pod ne sa ka. U

ka, Ma ri ja Mi loj ko vi}, Alek san dar To do ro vi} i Lu ka Bo {wak, osvo ji la je tre }e me sto, iza ko le ga s prav nih fa kul te ta u Za gre bu i Ni {u. Tre ner eki pe je bi la di plo mi ra ni prav nik i

Sko pqa, Ba wa lu ke, Sa ra je va, Za gre ba, Ri je ke, Spli ta, Is to~ nog i Za pad nog Mo sta ra i No vog Sa da. Tak mi ~e we je odr `a no {e sti put, u or ga ni za ci ji Mla dih prav ni ka Sr bi je.

Na Tak mi ~e wu u si mu la ci ji su |e wa pred Me |u na rod nim kri vi~ nim su dom u Ha gu, odr `a nom od 22. do 27. apri la, tim Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du osvo jio je na gra du za naj bo qi pi sme ni pod ne sak, i to u kon ku ren ci ji 27 ti mo va, ko ji su u Hag do pu to va li sa svih kon ti ne na ta. U eki pi su bi li stu den ti Alek san dar Aran |e lo vi}, An ge li na Tu ra wa nin, Va wa Ti ca, Du {ka Da ni lov i Emil Lu li}, a tre ner im je bio stu dent ma ster stu di ja An drej Kal mar. Na tak mi ~e wu su u~e stvo va li ti mo vi iz Bra zi la, Ame ri ke, Ka na de, Ke ni je, In di je, Ki ne, Hong kon ga, Austra li je, Ukra ji ne, Ru si je, Gru zi je, En gle ske, Fran cu ske, Ho lan di je, Poq ske, Hr vat ske, Ma |ar ske, Izra e la i dru gih ze ma qa.

Na Tak mi ~e wu u si mu la ci ji su |e wa pred Me |u na rod nim su dom prav de u Ha gu, odr `a nom od 26. do 28. apri la, gde se nad me ta lo ukup no 28 eki pa, tim stu de na ta Prav nog fa kul te ta UNS-a osvo jio je 24. me sto. Eki pu su ~i ni li: Bo ja na Api}, Da vid Gu te {a, Ni ko la [i qe go vi}, Ne ma wa Ga li}, dok je tre ner bio stu dent Du {an Ko va ~e vi}. U ovom tak mi ~e wu u si mu la ci ji su |e wa u~e stvo va li su bu du }i prav ni ci iz Nor ve {ke, En gle ske, Mal te, Ukra ji ne, Ma |ar ske, Islan da, Austri je, Fran cu ske i dru gih ze ma qa.

A. Va.

OB JA VQE NE LI STE NAJ BO QIH SVET SKIH UNI VER ZI TE TA U PRO [LOJ GO DI NI

Ame ri kan ci i Bri tan ci u top-tenu Is t ra ` i v a ~ i glo b al n ih uni ver zi tet skih rej tin ga ob ja vi li su svo je re zul ta te za pro {lu go di nu, a svi ko ji se osla wa ju na te rang-li ste po no vo su u di le mi zbog ~e ga se re zul ta ti ovih is tra `i va wa to li ko raz li ku ju, ko je u pra vu i ko joj li sti tre ba ve ro va ti.

Od go vor je jed no sta van: sve za vi si od to ga ko ji kri te ri jum i me to do lo gi ja naj vi {e in te re su ju ko ri sni ka. Da bi od re di li rej ting uni ver zi te ta, eks per ti po re de raz li ~i te po ka za te qe – broj la u re a ta No be lo ve na gra de ili Fild so ve me da qe, ra do ve ob ja vqe ne u na u~ nim ~a so pi si ma „Nej ~er” ili „Sa jens”, in dek se ci ti ra no sti za pri rod ne ili dru {tve ne na u ke In sti tu ta za na u~ ne in for ma ci je i dru ge. Za kqu ~ak }e pro i za }i sam od se be po {to se iz lo `e re zul ta ti, ci qe vi is tra `i va wa i ko ri {}e na me to do lo gi ja dva vo de }a rej tin ga svet skih uni ver zi te ta – [an gaj ska li sta i QS-THE rej ting. [an gaj ski „Aka dem ski rej ting uni ver zi te ta sve ta” je naj u va `a va ni ji u svet skoj aka dem -

skoj jav no sti, sa dr `i top-li stu od 500 vi so ko {kol skih usta no va iz svih kra je va sve ta, a sva ke go di ne sa sta vqa ga eks pert ska gru pa In sti tu ta vi so kog obra zo va wa [an gaj skog uni ver zi te ta. Pr vo bit ni ciq ovog is tra `i va wa bio je da upo re di ki ne ski si stem vi so kog obra zo va wa s evrop skim i ame ri~ kim da bi se sa zna lo na ko jim uni ver zi te ti ma da se o dr `av nom tro {ku {ko lu ju mla di ki ne ski li de ri.

Za tim je spi sak naj bo qih uni ver zi te ta po ver zi ji Cao Tun po stao naj pre sti `ni ja top-li sta, na ko ju ma {ta ju da do spe ju mno ge vi so ko {kol ske usta no ve na sve tu. [an gaj ska li sta od ra `a va su mu do stig nu }a po je di nih uni ver zi te ta to kom ce le wi ho ve isto ri je. Uni ver zi te ti se oce wu ju na osno vu vi {e pa ra me ta ra, od ko jih su naj zna ~aj ni ji obim is tra `i va wa ko je spro vo de na u~ ne usta no ve, broj svr {e nih stu de na ta i la u re a ta vi so kih na gra da, ve li ~i na uni ver zi te ta, broj ra do va ob ja vqe nih u pre sti `nim ~a so pi si ma.

Za ula zak u [an gaj ski rej ting od 500 naj bo qih uni ver zi -

te ta na sve tu za 2011. go di nu bi lo je neo p hod no ste }i naj ma we 60 po e na, na osno vu po da ta ka ko je je dao sa sta vqa~ rej tin ga.

Ovaj aka dem si rej ting oce wu je na u~ no-na stav ni ni vo uni ver zi te ta na osno vu pu bli ko va nih re zul ta ta is tra `i va wa, odva ja ju }i do 60 od sto rej tin ga za ci ti ra nost i ob ja vqe ne na u~ ne ra do ve, bez ika kvog po ku {a ja da se upu {ta u vred no va we kva li te ta pre da va wa.

Sa gla sno no vom rej tin gu, naj bo qi uni ver zi te ti sve ta pro {le go di ne bi li su – osam iz SAD i dva iz Bri ta ni je – Har vard, Sten ford, Ma sa ~u sets, Ber kli, Kem brix, Ka li for nij ski teh ni~ ki uni ver zi tet, Prin ston, Ko lum bi ja, ^i ka go i Oks ford. Na [an gaj skoj li sti na {le su se i vi so ko {kol ske usta no ve iz Ne ma~ ke, Ka na de, Fran cu ske, Austra li je, Ja pa na, [vaj car ske, Ho lan di je, [ved ske, Dan ske, Bel gi je, Izra e la, Nor ve {ke, Fin ske, Ru si je, Ki ne i dru gih.

Dru gi po zna ~a ju je rej ting QS-THE ko ji se 2010. go di ne po de lio na QS ran gi ra wa, ko ja

Uni ver zi tet Kem briy

KEM BRIY PR VI PUT IS PRED HAR VAR DA: Na QS top-li sti 2011. pr vih de set me sta su za u ze li: Kem briy, Har vard, Ma sa ~u sets, Jejl, Oks ford, Kra qev ski uni ver zi tet ski ko ley u Lon do nu, Uni ver zi tet ski koley Lon don, Uni ver zi tet ^i ka go, Pen sil sa s ta v qa gru p a Qu a c q u a r el l i Symonds, i THE, ko ji sa sta vqa lon d on s ki dnev n i list „Tajms”. Oba rej tin ga su ori jen ti sa na ka to me da pri vu ku

va ni ja i Ko lum bi ja. Pr vi put od kad se pra vi rej ting uni ver zi te ta Har vard je iz gu bio vo de }u po zi ci ju, na QS je pr vo me sto ustu pio Kem bri yu, dok je li der rej tin ga po ver zi ji „Taj msa” Ka li for nij ski teh no lo {ki in sti tut, Kal teh.

{to ve }i broj ino stra nih stu de na ta, pre sve ga iz ze ma qa Azi je, za stu di ra we na evrop skim uni ver zi te ti ma. Re zul ta te rej tin ga bri tan skih uni -

ve ri te ta po THE ver zi ji vla sti ove ostrv ske ze mqe ko ri ste da sva ke go di ne une su ko rek ci je u si stem wi ho vog fi na si ra wa.

A. Var ga

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

SPORT

ponedeqak7.maj2012.

dnevnik

c m y

16

PRED EVROPSKE KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

TURNIR U MADRIDU

Ana ove ri la pla vu Se lek tor Ko la ko vi} sa op {tio spi sak {qa ku Ana Iva no vi} pla si ra la se u dru go ko lo VTA tur ni ra u Ma dri du po {to je na star tu po be di la 90. na sve tu Ma til du Jo han son sa 6:4, 6:1. Iva no vi }e va

sta bil ni ju igru pri ka za la je u dru gom se tu. We na na red na pro tiv ni ca bi }e Ru ski wa Na {a Pe tro va.U pr vom se tu od de set ge mo va ~ak pet su bi li brej ko vi.

Ana je us pe la da na pra vi tri i

dru gog se ta. Ana je do bi la bez pro ble ma svoj pr vi gem, a on da je na pra vi la jo{ je dan brejk po no vo is ko ri stiv {i tre }u brejk {an su u ge mu. Iako je od mah u tre }em ge mu iz gu bi la pred nost

Se lek tor mu {ke od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Igor Ko la k o v i} sa o p { tio je spi sak igra ~a za tur nir Evrop skih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre 2012, ko ji }e se odr `a ti od 8. do 13. ma ja u So fi ji.

Na Ko la ko vi }e vom spi sku na la ze se - teh ni ~a ri: Vla do Pet ko vi} i Mi haj lo Mi ti}, ko rek to ri: Sa {a Sta ro vi} i Alek san dar Ata na si je vi}, li be ro:Ni ko la Ro si}, blo ke ri: Dra gan Stan ko vi}, Mar ko Pod ra {~a nin i Mi lan Ra {i}, pri ma ~i: Bo jan Ja ni}, Ni ko la Ko va ~e vi}, Mi lo{ Ni ki} i Mi lo{ Ter zi}.

Na tur ni ru u So fi ji u~e stvu je osam re pre zen ta ci ja, po de qe nih u dve gru pe. Naj bo qi srp ski od boj ka {i svr sta ni su u gru pu A, a pro tiv ni ci }e im bi ti re pre zen ta ci je Bu gar ske, [pa ni je i Slo ve ni je.U gru pi B su: Ita li ja, Ne ma~ ka, Fin ska i Slo va~ ka.

Pla sman na Olim pij ski tur nir iz bo ri }e sa mo po bed nik ovih kon t i n en t al n ih kva l i f i k a c i j a.

Sr bi ja }e pr vu utak mi cu od i gra ti u sre du pro tiv do ma }i na tur ni ra.Dan ka sni je ri val Ko la ko vi }e vim iza bra ni ci ma bi }e re pre zen ta ci ja [pa ni je, a u pe tak se lek ci ja Slo ve ni je.Uko li ko osvo ji jed no od Selektor Igor Kolakovi} pr va dva me sta u gru pi Sr bi ja }e u su bo tu igra ti u {em vre me nu), Sr bi ja i [pa ni ja po lu fi na lu, a ako pre bro di i po - slo bod ni.Sre da, 9. maj: Slo ve ni ja lu fi nal nu pre pre ku u ne de qu }e [pa ni ja (16.30), Sr bi ja - Bu gar ska se u fi nal nom me ~u bo ri ti za (19.45).^e tvr tak, 10. maj: Sr bi ja olim pij sku vi zu. Svi me ~e vi igra - [pa ni ja (16.30), Bu gar ska i Slo }e se u so fij skoj dvo ra ni Ar me jec. ve ni ja slo bod ni.Pe tak, 11. maj: Ras pord tur ni ra - uto rak, 8. maj: Sr bi ja - Slo ve ni ja (13.30), Bu gar Bu gar ska - Slo ve ni ja (19.45 po na - ska - [pa ni ja (19.45).

SVETKI KUP U BEOGRADU

Iva od u sta la Ana Ivanovi}

je ta ko po sta la pr va srp ska pred stav ni ca ko ja je za i gra la na no voj pla voj {qa ci.

Srp ska te ni ser ka na pra vi la je ~ak {est brej ko va, u oba se ta ima la je pred nost od 5:1, a znat no

ta ko ipak po ve de sa 1:0 u se to vi ma. Od lu ~u ju }i je bio de se ti gem, Fran cu ski wa je spa si la dve set lop te na svoj ser vis, ali tre }u ni je i Iva no vi }e va je po ve la.

Sli ~an gem vi |en je i po ~et kom

KA JAK I KA NU MAJ SKI KUP U NO VOM SA DU: Ka ja ka {ki i ka nu klub Li man bio je do ma }in tak mi ~e wa, Maj skog ku pa No vog Sa da, na ko me je u~e stvo va lo je 220 tak mi ~a ra, ko ji su se nad me ta li u ~e ti ri ka te go ri je (pi o ni ri, ka de ti, ju ni o ri i se ni o ri). Tak mi ~a ri iz 17 klu bo va uz bur ka li su vo de ru kav ca Du na va - [o dro {a i kva li te tom tr ka po tvr di li da ka ja ka {i i ka nu i sti ne po sti `u slu ~aj no za pa `e ne re zul ta te u svet skim okvi ri ma.

Na pr vom ve }em tak mi ~e wu po sle Ku pa Sr bi je, odr `a nom pre dve sed mi ce u Be o gra du, me |u u~e sni ci ma na {lo se i 20 dr `av nih re pre zen ta ti va ca. Oni su da li do dat nu na pe tost i ne iz ve -

brej ka, Ana je u dru gom se tu za i gra la mno go sta bil ni je ne go u pr vom. U{la je u ri tam, na pra vi la je se ri ju od ~e ti ri do bi je na ge ma i u ve li kom sti lu je iz bo ri la pla sman u dru go ko lo.

snost u naj za ni mqi vi jim tr ka ma, kao {to su sprin ter ske di sci pli ne ~e tve ra ca na 200 me ta ra. U toj tr ci Pan ~e vo je osvo ji lo pr vo me sto, is pred ~a ma ca Sin te lo na (Ba~ ka Pa lan ka) i Na u ti~ kog klu ba Be o grad. Do ma }in je, uz tra di ci o nal no do broj or ga ni za ci ji tak mi ~e wa 44 tr ke ka ja ka i ka nua, ove go di ne pri do dao i me mo ri jal nu tr ku “Mi lan Tr ku qa” na 2.000 me ta ra u ko joj je po be dio Si mo Bol ti} iz Sin te lo na.

Ekip ni pr va ci po ka te go ri ja ma su: kod ka de ta Pan ~e vo, ju ni o ra Brat stvo (Ka wi `a), pi o ni ra i se ni o ra Sin te lon (Ba~ ka Pa lan ka), uz na po me nu da su ekip no dru go me sto u ju ni or skoj i se ni or skoj ka te go ri ji osvo ji li tak mi ~a ri Li man iz No vog Sa da.

J. G.

Pla sma nom u fi na le tr ke na Svet skom ku pu u Be o gra du srp ski dvo jac bez kor mi la ra, u sa sta vu Jo van Po po vi} i Ne nad Be |ik, je za do vo qio.Ni je se od wih dvo ji ce o~e ki va lo da bi mo gli da se ume {a ju u bor bu za me da qu, srp ski dvo jac je bio {e sti u fi na lu tr ke na 2.000 me ta ra.Pr va je bi la po sa da Ne ma~ ke (6:26.45), dru gi su bi li Bri tan ci (6:27.03), a bron za nu me da qu osvo jio je gr~ ki ~a mac (6:28.05).Srp ski dvo jac ostva rio je vre me 6:42.65.

zet no ja koj kon ku ren ci ji mo glo je da bu de bo qe, ali je mo glo da bu de i go re. Iva je si gur no mo gla do me da qe, ali ni smo `e le li da ri zi ku je mo po {to nas za 20 da na o~e ku ju olim pij ske kva li fi ka ci je u Lu cer nu - iz ja vio je se lek tor Sr bi je Ne boj {a Ili}. ^e tve rac bez kor mi la ra, u sa sta vu Ra do je ri}, Ni ko la Sto ji}, Go ran Ja gar i Mi qan Vu ko vi}, osvo jio je {e sto me sto u B fi na lu sa vre me nom 6:02,26 i na kra ju je za vr {io na 12. me stu od 16 pri ja vqe nih po sa da.

ba cio i bio iza ne kih po sa da od ko jih je bio bo qi u Ita li ji re kao je Ili}.

U B fi na lu `en skog ski fa Iva na Fi li po vi} je za u ze la pe to me sto sa vre me nom 7:53,33 i svoj de bi na Svet skim ku po vi ma za vr {i la na 11. me stu u ja koj kon ku ren ci ji 16 tak mi ~ar ki.

Iva na je za do voq na.

- Sva ku tr ku sam od ve sla la mak si mal no skon cen tri sa no pa i ovu po sled wu u B fi na lu.

Osvo ji la sam 11. me sto i to je ot pri li ke re a lan moj do met u

- Svet ski ku po vi i slu `e za to da se pro ba ju sve kom bi na ci je. ^e tve rac sa ovim ras po re dom je ostva rio do bar re zul tat u Pi je da lu ku, ali je u Be o gra du pod -

ovom tre nut ku. Da sam ima la mo `da ma lo vi {e sre }e u po lu fi na lu sa sta zom mo `da bih oti {la i ste pe nik vi {e - ka za la je Fi li po vi }e va.

Iva Obradovi}

Zbog lak {e po vre de od fi na la tr ke u ski fu je od u sta la Iva Ob ra do vi}.

- Sa dva fi na la mo `e mo da bu de mo ume re no za do voq ni. U iz u -

PLIVA^KI MITING U BE^EJU

Do ma }in sa ~u vao ve li ki pe har Tra di ci o nal ni pli va~ ki mi ting, u or g a n i z a c i j i be ~ ej s kog klu b a Swim Star, oku pio je 201 tak mi ~a ra iz 16 klu bo va, od ko jih su dva bi la iz Sa ra je va i je dan iz Te mi {va ra, pa je sve po pri mi lo me |u na rod ni ka rak ter. Be ~ej ci su se po tvr di li kao do bri do ma }i ni, ali i tak mi ~a ri. Jer, po bed ni~ ki pe har u ekip noj kon ku ren ci ji ostao je kraj Ti se, po {to su pli va ~i do ma }i na osvo ji li ~ak 34 me da qe, od ~e ga 18 de ~a ci (9 zla ta, 7 sre bra i 2 bron ze), a de voj ~i ce 16 (12,3,1). Dru gi po bro ju osvo je nih me da qa, 19 (7,3,9), su tak mi ~a ri No vog Sa da, a tre }i som bor skog Po le ta 17 (4,7,6).

I u po j e di n a~ n oj kon k u r en c i j i tak m i ~ a r i Swim Sta ra ima ju naj vi {e raz lo ga za ra dost. Ana Jef te ni} je u ka te go ri ji 2000. go di {ta osvo ji la 1.106 FI NA po e na, we na go di nu da na mla |a klup ska ko le gi ni ca Je le na Je ~an ski je sa ku pi la 1,074, a Ivo na ^o la ko vi} (1997. go di {te) 1.041 FI NA poen.

Ina ~e, u svim fi nal nim tr ka ma po tro je naj u spe {ni jih do bi lo je me da qe, a u sva kom uz ra snom go di {tu pe ha ri ma su na gra |e ni naj u spe {ni ja pli va ~i ca i pli va~.

Evi i wi ho vih ime na: pli va ~i ce – 2004. go di {te Ana Hor vat (PK Be ~ej), 2003. – Jo va na Je ~an ski (Swim Star), 2002. – He na Me {i} (Sport Ti me-Sa ra je vo), 2001. – Da ni ca Ga zdi} (Po let-Som bor), 2000. – Ana Jef te ni} (Swim Star), 1999. - Je le na Je ~an ski (Swim Star), 1998. Len ke Hor vat (Swim Star) i 1997. – Ivo na ^o la ko vi} (Swim Star). Pli va ~i – 2004. Emil Dan ca net (Te mi {var-Ru mu ni ja), 2003. – Fi lip Jef te ni} (Swim Star), 2002. – Stra hi wa Ko sti} (Del fin-Vr bas), 2001. – Mar ko \a pi} (Bje li ca-Vr bas), 2000. – Amar [ap ~a nin (Sport Ti me-Sa ra je vo), 1999.

Ben ce Bal zam (Swim Star), 1998. – Mi lo{ Jo vi ~i} (Del fin-Vr bas) i 1997. – Ve se lin La zi} (Bje li ca-Vr bas).

V. Jankov

Radost pobedni~ke ekipe doma}ina

SPORT

c m y

dnevnik

SJAJNA PARTIJA SUBOTI^ANA U ME^U SA SMEDEREVOM

I le po i efi ka sno

Apla u zi na ja vqu ju evrop sku vi zu Bi lo je za i sta le po oni ma ko ji su su bot we ve ~e pro ve li na sta di o nu „Ka ra |or |e”, gle da ju }i duel iz me |u Voj vo di ne i BSK-a. Po sle du `eg vre me na ovim zda wem od je ki va li su apla u zi, a No vo sa |a ni su is po qi li ve li ko hte we, bor be nost, a on da i ume {nost, ostva riv {i va `nu po be du. Ona je bit na zbog sti ca wa evrop ske vi ze i cr ve no-be li ma su osta la jo{ dva ko ra ka da to ko na~ no i ostva re. Pr vi }e usle di ti u ^a~ ku s ve li kim du `ni kom Bor cem, ko ji na pu {ta elit ni rang tak mi ~e wa, a dru gi }e bi ti u po sled woj pr ven stve noj run di, ka da u No vi Sad sti `e Cr ve na zve zda.

UZ PORAZ HAJDUKA OD JAVORA

- Po sle du `eg vre me na is ko ri sti li smo u pra vom tre nut ku na {e pri li ke i ste kli le po vo| stvo od 2:0 - re kao je, uz dvo stru kog strel ca Abu ba ka ra Ouma rua, naj bo qi po je di nac utak mi ce Mar ko Po le ta no vi}. - Igra li smo do sta do bro, stvo ri li pu no le pih pri li ka za po sti za we go lo va i, {to je naj -

Ni u naj cr wim sno vi ma stru~ ni {tab i pri sta li ce Haj du ka ni su mo gle da vi de is hod su sre ta Haj duk - Ja vor (1:4). [ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi} je na ja vqi vao po be du, jer je u pret hod nim su sre ti ma we go va eki pa igra la ve o ma do bro, a i na -

[ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}

kon se ri je te {kih utak mi ca ima la ne de qu da na za osve `e we. Me |u tim, Ja vor je sla vio sa ube dqi vih 4:1.

- Ta~ no je da sam na ja vqi vao uspeh. Je smo bi li sve `i, je smo do bro u{li u utak mi cu, da kle, sve smo ura di li {to je tre ba lo u~i ni ti. E sad, {to smo tri zi ce ra, ka kve ni pet na e sto go di {wa ci ne mo gu da pro ma {e, mi pro ma {i li a Ja vor to umeo da ka zni, to je fud bal. Igra ~i ma sam ce le ne de qe pri ~ao da igra mo pro tiv mno go do bre eki pe i do bro smo se za taj su sret pri pre mi li. Pri re di li smo im iz ne na |e we igrom sa dva {pi ca, {to oni ni su o~e ki va li i iz to ga smo u{li u tri mr tve

{an se ko je ni smo pre tvo ri li u go lo ve i on da je usle dio lo gi ~an po raz - ka `e Si vi}.

Za i sta je ne shva tqi vo {ta su Ku qa ni u pr vih pet na e stak mi nu ta pro ma {i li. Naj pre Nov ko vi}, a po tom u sa mo dva mi nu ta Ro do qub Pa u no vi} dva pu ta iz la zi sam pred gol ma na go sti ju Ni ko li }a, ali go lo va ni je bi lo. Otre `we we je sti glo u na red nih pet na e stak mi nu ta, ka da je u pe ri o du od 18. do 33. mi nu ta Ja vor po sti gao tri go la.

- Iz gu bi li smo od od li~ ne eki pe iz Iva wi ce, a bi }u i kraj we po {ten- Ja vor je du plo bo qi od nas u ovom mo men tu. U in di vi du al nom kva li te tu ne mo `e mo da se me ri mo i tre ba bi ti re a lan, po gle da ti isti ni u o~i i ~e sti ta ti ri va lu na za slu `e noj po be dio.

Mi tre ba da ana li zi ra mo gde smo po gre {i li, a vre me na }e bi ti do sta. U pre o sta la dva ko la po ku {a }e mo da da mo svoj mak si mum, ali je evi dent no da je Su per li ga mno go ozbiq no tak mi ~e we za ko je je po treb no mno go vi {e kva li te ta ne go {to ga Haj duk tre nut no ima - na pom nuo je Si vi}.

Da li se na kon 0:3 na po lu vre me nu ima lo bi lo {ta re }i igra ~i ma u svla ~i o ni ci?

- Na rav no: da ni ka da ne ma pre da je, da uvek tre ba igra ti do po sled we ka pi zno ja, kao {to su mom mci ~i ni li u dru gom po lu vre me nu. Ja ko je te {ko usta ti po sle ta kvog nok da u na, me |u tim, utak mi ca se igra 90 mi nu ta, to tre ba na u ~i ti. Je ste vi sok po raz, ali pro tiv nik je objek tiv no bo qi i ja mu ~e sti tam - is tkao je Si vi}. \. Bojani}

Bo ru si ja zo ve Qa ji }a Dvo stru ki uza stop ni {am pion Ne ma~ ke, Bo ru si ja iz Dort mun da, pre po znao je svo ju pri li ku da iz ne da }a u ko je je upao Adem Qa ji} iz vu ~e svo ju ko rist.

Bo ru si ja je za in te re so va na da an ga `u je mla dog srp skog re pre zen ta tiv ca Qa ji }a, pre no se ne ma~ ki i ita li jan ski me di ji. Qa ji} je tre nut no pod su spen zi jom u Fi o ren ti ni, na kon {to ga je na me ~u pro tiv Fi o ren ti ne fi zi~ ki na pao sa da ve} biv {i tre ner De lio Ro si.Nem ci su sprem ni da pla te obe {te }e we od se dam mi li o na evra.

Qa ji} ima ugo vor sa Fi o ren ti nom do 2014. go di ne, a u re do vi ma mi li o ne ra pri dru `io bi se ko l e g i iz re p re z en t a c i j e Ne ve nu Su bo ti }u.Na kon {to je apla u zom i do ba ci va wem i da qe ne po tvr |e nih re ~i izi ri ti rao Ro si ja do te me re, da je ovaj po di vqa li tre ner sko ~io na we ga i iz du a rao ga pe sni ca ma, Qa ji} je po ~eo da tr pi ne vi |en pri ti sak u ita li jan skim me di ji ma, ko ji su se u ve li koj me ri sta vi li na stra nu ita li jan skog tre ne ra, a ne srp skog fud ba le ra.

17

VOJVODINA NAJZAD PRU@ILA DOBRU IGRU I POBEDILA BSK (2:0)

Bez ob zi ra {to su iz – Na ja vqi va li smo ova kvu gu bi li {an se da se bo re utak mi cu, igra li smo ras te re za me sto u Evro pi, fud }e no, za svo ju du {u. Da li smo sve ba le ri Spar tak Zla ti od se be u ovoj utak mi ci, bo ri li bor vo de ni su od u sta li od bor be za smo se kao u sva koj dru goj, jer bo do ve. U do broj i efi ka snoj par nam je, bez ob zi ra {to se vi {e ti ji Spar tak je sa 4:1 po be dio ne bo ri mo za pla sman u Evro pu, Sme de re vo, a je di no je fa li lo vi sva ki bod va `an. Zna tno smo po {e qu bi te qa fud ba la da vi di do bru igru Su bo ti ~a na.

– Po no vo smo vi de li Spar tak ba{ ka kvog `e li mo i da qe da vi |a mo, raz i gra nog, ras tr ~a nog i ras po lo `e nog. Igra ~i su bi li od li~ ni, a za sve {to su ura di li na te re nu su sti gli go lo vi kao naj ve }a na gra da. Ni je Sme de re vo eki pa za ova kav re zul tat, si gur no je bo qa ne go {to to ovaj is hod po ka zu je. Ima li smo u po je di nim Dvo stru ki stre lac Vla di mir Tor bi ca si tu a ci ja ma i ma lo sre }e, pre sve ga kod dva pr va go la pra vi li efi ka snost u po sled wa ko ja su, ipak, pro is te kla iz do dva su sre ta u Su bo ti ci, {to nas brih ak ci ja. Do kra ja se zo ne ima te ra da se za pi ta mo gde bi smo mo jo{ dva ko la i ja sno je da `e li sa da bi li da smo ne ki od ovih mo jo{ dve po be de – ka zao je tre go lo va po sti gli ra ni je, da smo ner Zo ran Mi lin ko vi}. broj ne ne re {e ne utak mi ce pre Ju nak u po be di bio je ka pi ten tvo ri li u na {e po be de – is ta Vla di mir Tor bi ca, dvo stru ki kao je Tor bi ca. stre lac.

N. S.

^e stit ke i po hva le Iva wi ~a ni ma

ponedeqak7.maj2012.

Sre}an sam Mar ko Po le ta no vi} je tek {est me se ci s pr vim ti mom Voj vo di ne, gde iz utak mi ce u utak mi cu po ka zu je {ta ga je to pre po ru ~i lo da ob u ~e dres se ni or ske eki pe. Igra ve o ma zre lo, ima do bar pre gled igre i ni je sklon is hi tre nim re ak ci ja ma, pa je iz ve sno da no vo sad ski su per li ga{ do bi ja u we mu igra ~a za bu du} nost.

- Na vi kao sam se u dru {tvu pr vo ti ma ca, a mom ci su me od li~ no pri hva ti li - re kao je Po le ta no vi}. - Sre }an sam zbog sve ga to ga i ose }am se kao da igram u wi ho vom dru {tvu mno go du `e, a ne sa mo {est me se ci.

Tre nu tak ka da [u pi} ru {i Po le ta no vi }a u {e sna e ster cu BSK-a

va `ni je, osvo ji li smo tri bo da na ko ja smo ra ~u na li.

U 30. mi nu tu upra vo je Po le ta no vi} bio kre a tor naj lep {e ak ci je na utak mi ci. Do bio je 19-go di {wi omla din ski re pre zen ta ti vac Sr bi je lop tu ne gde oko sre di ne te re na i kre nuo u pra vi sla lom kroz od bra nu Bor ~a na. Na ni zao je ne ko li ci nu igra ~a, iz dr `ao na no ga ma je dan jak duel i on da se na {ao u {e sna e ster cu go sti ju. Ta man ka da se pri pre mao da kru ni {e pre le pu ak ci ju, star to vao je [u pi} i su di ja Jo va ne ti} bez trun ke dvo u mqe wa po ka zao je na be lu ta~ ku. Abu ba kar je bio si gu ran re a li -

ZVEZDA PREKINULA DOMINACIJU PARTIZANA

Za log za bu du} nost Zve zda je jo{ jed nom ovog pro le }a sa vla da la Par ti zan. Na kon dva tri jum fa u Ku pu, sla vi li su cr ve no- be li i u 142. ve ~i tom der bi ju. Tre }a po be da za re dom u krat kom pe ri o du, opet ute {e nog ka rak te ra jer ti tu la osta je u

Od lu ~io der bi: Men de{ Ka du

Hum skoj. Ni su iza bra ni ci Ro ber ta Pr so i ne~ kog bli sta li, ali su bi li do voq no bor be ni, mu dri i str pqi vi, da uz do zu sport ske sre }e, ko ja je po sta la wi hov sa ve znik pro tiv kom {i ja, efekt nim go lom re zer vi ste Ka dua u tre }em mi nu tu su dij ske na dok na de vre me na jo{ jed nom ba ce na ko le na qu tog ri va la.

- ^e stit ke mo jim mom ci ma ko ji su tak ti~ ki i tr ka~ ki od i gra li do bar me~ pro tiv ve o ma kva li tet nog pro tiv ni ka. Po tvr di lo se jo{ jed nom da ova eki pa ima ka rak ter. Pu no }e zna ~i ti ovi us pe si na pla nu sa mo po u zda wa. Ni {ta jo{ ni smo osvo ji li i na kon kra }eg sla vqa i pre da ha okre }e mo se pri pre mam za fi na le Ku pa. Mo ra mo se zo nu da okon ~a mo sa jed nim pe ha rom- is ta kao je tre ner Ro bert Pro si ne~ ki.

Sta ti si~ ki pa ra me tri su ne u mo qi vi, uka zu ju na to da je u ovoj po lu se zo ni Zve zda bo qi sa stav od no vog- sta rog {am pi o na.

- Po me {a na su mi ose }a wa, po be di li smo tre }i put za re dom, a opet osta li bez ti tu le. Ipak, po ka za li smo da ide mo pra vim pu tem i da ta ko tre ba da na sta vi mo i na red ne se zo ne. Uve ren sam

da ve o ma br zo mo `e mo do tro na.

Ove po be de }e mno go zna ~i ti klin ci ma ko ji tre ba da no se igru u na red noj se zo ni- kon sta to vao je ka pi ten Ni ko la Mi ki}, ko ji uve li ko raz mi {qa o od la sku u ino stran stvo.

Ni je krio us hi }e we ni ~o vek od lu ke, Men de{ Ka du: - Ose }aj je ba{ do bar, od i grao sam mno go der bi ja, ali ni ka da do sa da ni sam dao gol, ni ti sam po be dio u pr ven stvu.

Sve mu jed nom do |e kraj, pa i us pe si ma Par ti za na. To je ve li ka stvar za sve nas i sa da tre ba da se okrer ne mo naj va `ni joj utak mi ci, fi na lu Ku pa - re kao je Bra zi lac, uz na po me nuo da mu je gol pro tiv cr no- be lih naj dra `i u ka ri je ri.

Ka ko vre me od mi ~e, Du {ko To {i} se sve bo qe sna la zi na po zi ci ji {to pe ra. I u der bi ju je bo istin ski stub od bra ne.

- Mo `e mo da `a li mo za onim {to smo je se nas pro pu sti li. Do bi li smo Par ti zan tri pu ta, bez pri mqe nog go la. Jed no stav no, u ovom ~a su smo bo qi tim. Po ja ~a wa iz zim skog pre la znog ro ka su po ka za la kva li tet. Sa da se tre ba po be dom u Ku pu odu `i ti na vi ja ~i ma na sjaj noj po dr {ci ko ju nam pru `a ju, ali i po ~e ti sa raz mi {qa wi ma da u no vom pr ven stvu stig ne mo naj zad do ti tu le, ka ko zna mo i ume mo - re kao je To {i}.

Pre kid do mi na ci je kom {i ja do neo je olak {a we na Ma ra ka nu. @al za {am pi on skim lo vo rom osta je, ali je i ~i we ni ca da je Ro bert Pro si ne~ ki po sta vio do bar za log za bu du }e da ne, pod uslo vom da se i fi nan sij ska si tu a ci ju u klu bu do ne kle kon so li du je.

Z. Rangelov

za tor naj stro `e ka zne, ali je i Po le ta no vi} za slu `io dug apla uz na otvo re noj sce ni.

- Iskre no, i sam sam se iz ne na dio tom ak ci jom - uz osmeh }e mla di kre a tor igre No vo sa |a na. - Iz dr `ao sam je dan duel i on da na sta vio s dri blin zi ma do kra ja. @ao mi je {to ni sam us peo da po go dim mre `u, ali, u kraj woj li ni ji, bit no je da smo po sti gli gol.

Imao je ovaj mla di} i u dru gom po lu vre me nu bli sta vi tre nu tak, ka da je za hva tio jed nu lop tu sjaj nim vo le jom, ali je ona pro {la za ma lo po red go la BSK-a. Na rav no, apla u zi su se i tom pri li kom pro -

lo mi li „Ka ra |or |em”. O~i gled no je da no vo sad ska pu bli ka u li ku ovog mom ka do bi ja no vog qu bim ca, a o pred sto je }a dva ko la Po le ta no vi} je re kao: - Ide mo u go ste Bor cu ko ji nam je ostao ve li ki du `nik.

Mi slim da }e mo sa vla da ti ^a ~a ne i u do brom r a s p o l o ` e w u do ~e ka ti duel s Cr ve nom zve zdom u po sled wem ko lu. Bi }e to istin ski spek takl pred pu nim tri bi na ma na na {em sta di o nu i ja ko mi je `ao {to naj ve ro vat ni je ne }u mo }i da igram u toj utak mi ci.

Omla din ska re Fo to: B. Lu ~i} p r e z e n t a c i j a Sr bi je do 19 go di na se oku pqa 17. ma ja za kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven stvo, a ja sam wen ~lan i ne }u bi ti tu za duel s Be o gra |a ni ma.

Ve ru je te li u pla sman Voj vo di ne u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe?

- Na rav no, ve li ki sam op ti mi sta. To nam je pri li ka da se kva li fi ku je mo za evrop sko tak mi ~e we i ve ru jem da je ne }e mo pro pu sti ti.

Bi la bi nam to le pa pri li ka da u od me ra va wu sna ga s ja kim ri va li ma vi di mo gde smo u od no su na wih - za kqu ~io je Mar ko Po le ta no vi}.

A. Predojevi}

U PARTIZANU NE TUGUJU MNOGO ZBOG PORAZA OD ZVEZDE

Ti tu la sve ru `no bri {e U 142. ve ~i tom der bi ju fud ba le ri Par ti za na po ra `e ni su od Cr ve ne zve zde 0:1 (0:0). Bio je to tre }i uza stop ni ne u speh cr no - be lih od kom {i ja, ra ~u na ju }i i du e le u Ku pu. U Hum skoj su ne za do voq ni ali...

- Pr vo mo ram da ka `em da sam raz o ~a ran re zul ta tom, ali sam ta ko |e za do vo qan zbog na ~i na na ko ji su mom ci osvo ji li ti tu lu. Vi de li ste i na ovoj utak mi ci, pro tiv jed nog do brog ti ma, da smo bi li

Ne ma wa To mi}

bo qa eki pa i bez pu no igra ~a ko ji su bi li ja ko do mi nat ni to kom se zo ne. Stva ra li smo {an se, ali oni su da li gol iz jed nog fan ta sti~ nog {u ta i po be di li - ka `e tre ner Avram Grant.

Ti tu lu Par ti za nu prak ti~ no je do neo sme we ni tr ner Alek san dar Sta no je vi}, dok je Grant tri pu ta uza stop no iz gu bio od Zve zde.

- Re kao sam ra ni je da ve o ma po {tu jem pret hod nog tre ne ra. Na pra vio je me ni lak {i po sao u dru gom de lu se zo ne. Me |u tim, imao smo pu no pro ble ma, od mah se po vre dio [}e po vi}, Edu, La zev ski, sa da ni je bi lo ni Vu ki }a. Ipak, i po red dva lo {a re zul ta ta na po ~et ku pro le }a us pe li smo da se po vra ti mo i da tri ko la pre kra ja osvo ji mo ti tu lu. Ni smo us pe li da po be di mo Zve zdu, ali glav ni ciq

smo ostva ri li, a to je na slov pr va ka. [ta ste re kli igra ~i ma u svla ~i o ni ci ?

- Da sam po no san ka ko su igra li, da mo ra ju da na |u na ~in da se no se sa ova kvim si tu a ci ja ma. Mi slim da ni ko ne mo `e da im za me ri na lo {oj igri, ve} sa mo na re zul ta tu.

Za {to ni je bi lo iz me na do 70. mi nu ta ?

- Igra li smo do bro, bio sam za do vo qan ka ko te ~e utak mi ca, do mi ni ra li smo u dru gom po lu vre me nu. A, ta da se ni {ta ne me wa.

Ko li ka je va {a kri vi ca za tri uza stop na po ra za od Zve zde s ob zi rom da se po hval no iz ja {wa va te o igra ~i ma ?

- Uvek je za ne u speh mo ja kri vi ca, sve stan sam to ga i bez da mi ne ko ka `e. Pot pu no sam sve stan da je mo ja od go vor nost ka ko smo igra li u ce lom pro le} nom de lu.

Da li to zna ~i da }e te na kra ju se zo ne oti }i iz Par ti za na ?

- Ne - od go vo rio je Grant.

Mi lan Smi qa ni} ne mo `e da ve ru je da je Par ti zan iz gu bio.

- Bi li smo bo qi, mno go smo {an si ima li i ne mo gu da po ve ru jem da smo ih pro ma {i li. Raz o ~a ra ni smo, ali ne i tu `ni jer smo {am pi o ni pe ti put za re dom, to se pi {e, to osta je- re kao je Smi qa ni}.

Raz o ~a ran je i Ne ma wa To mi}.

- [ta da ra di mo, iz gu bi li smo tre }i der bi za re dom. Na dam se da }e u sle de }oj se zo ni bi ti mno go bo qe, a sad je bit no da smo uze li ti tu lu - na po me nuo je To mi}, a mla di Osto ji} se na do ve zao:- Kao i u pret hod na dva der bi ja ni smo is ko ri sti li {an se, pro tiv nik je ste i po be dio je. Na {a je gre {ka {to ni smo ima li ma lo vi {e kon cen tra ci je u za vr {ni ci, ali ide mo da qe.

I. Lazarevi}

18

sport

ponedeqak7.maj2012.

PRIPREME NAJBOQIH KAJAKA[A U BE^EJU

MU[KA SUPERLIGA

Ceo plen Ka }a ni ma Rudar - Jugovi} Unimet 25:29 (12:15) KO STO LAC: SC „Ko sto lac„, gle da la ca: 500. Su di je: Bla go je vi} i \o ki} (Ja go di na). Sed mer ci: Ru dar 4 (2), Ju go vi} 3 (1). Is kqu ~e wa: Ru dar 4, Ju go vi} 8 mi nu ta.

RU DAR: \or |e vi} (1 od bra na, 1 sed me rac), Vu ko vi} (10 od bra na), Ivo {e vi}, Bu ji {i} 1, Avra mo vi}, Ra ki}, Mer do vi} 1, M. Stoj ko vi} 4, La zi} 9 (2), Iva no vi}, Aj da ~i}, Ne deq kov, N. Stoj ko vi} 3, Mi lo {e vi}, Ne {o va no vi} 3, Di mi tri je vi} 4.

JU GO VI] UNI MET: Ku ko bat (1 od bra na, 1 sed me rac), Pe ro vi} (17 od bra na, 1 sed me rac), Su d`um 3 (1), Va si} 3, [ip ka 3, Kan ka ra{ 3, Ra da ko vi} 1, Vuk dra go vi} 3, Tra var 2, Vu ko vqak 2, Kr sman ~i}, Jo {i} 3, Ili}, Ste jin, Vu ~i ~e vi} 4, Vu ja di no vi} 2.

Do ma }i ni su vo di li do 11. mi nu ta. Ta da go sti pre u zi ma ju igru u svo je ru ke i za hva qu ju }i naj bo qem po je din cu gol ma nu Pe ro vi }u sa fan ta sti~ nim od bra na ma uspe va ju da do kra ja utak mi ce da za dr `e vo| stvo.

Je di no su Ko stol ~a ni bi li na gol mi nu sa u 54. mi nu tu, ali po -

Voj vo di na - Ko lu ba ra 28:26 Ru dar - Ju go vi} Uni met 25:29 Po `a re vac - Cr ve na zve zda 23:26 32:27 Cr ven ka Ja fa - Obi li} Sme de re vo - PKB 16:18 23:23 Na pre dak - Rad ni~ ki @e le zni ~ar 1949 - Par ti zan 27:26 Me ta lo pla sti ka - Di na mo 37:22 1. Par ti zan 27 2. Voj vo di na 27 3. Rad ni~ ki 27 4. Me ta lopl. 27 5. Ju go vi} 27 6. Na pre dak 27 7. Ko lu ba ra 27 8. Ru dar 27 9. @e le zn. 27 10. C. zve z.(-6)27 11. Po `a re v. 27 12. Sme de r. 27 13. PKB 27 14. Cr ven ka 27 15. Di na mo 27 16. Obi li} 27

23 21 16 15 12 12 11 11 11 13 10 10 9 10 6 5

3 1817:700 3 3790:683 5 6763:700 2 10745:670 4 11689:685 4 11706:720 5 11759:767 4 12714:712 3 13760:807 4 10717:684 1 16688:717 1 16613:672 2 16683:710 0 17716:751 1 20730:813 0 22683:785

49 45 37 32 28 28 27 26 25 24 21 21 20 20 13 10

U sle de }em ko lu (19/20. ma ja) sa sta ju se: Ju go vi} Uni met - Po `a re vac, Par ti zan - Voj vo di na, Ko lu ba ra - Na pre dak, PKB - Cr ven ka Ja fa, Di na mo - Sme de re vo, Obi li} - Ru dar, Cr ve na zve zda - @e le zni ~ar 1949, Rad ni~ ki - Me ta lo pla sti ka.

no vo bra vu ro znim in ter ven ci ja ma uspe va gol man Pe ro vi} da od ne se ceo plen u Ka}.

PRVA MU[KA LIGA

Raz i gra ni Mo krin ~a ni Crvena zvezda - Jagodina 36:19 (16:8) KI KIN DA: Ha la SC Je ze ro, gle da la ca 200, su di je: Pe {i} i Ra do je vi} (Cr ven ka). Sed mer ci: Cr ve na zve zda 6 (5), Ja go di na 1 (0), is kqu ~e wa: Cr ve na zve zda 8, Ja go di na 14 mi nu ta.

CR VE NA ZVE ZDA: Te pa vac (10 od bra na, sed me rac), Mi {ko vi} (13 od bra na), La zi} 2, Te rek 5 (2), Ko ma rek 1, Du ka ta rov 1, Ve ki} 3, Be lo{ 7, Ke wa lo 2, Ste pa nov 1, Go li} 2, Pa {i} 9 (3), Ba bi} 3.

JA GO DI NA: Ra do sa vqe vi} (4 od bra ne), Vu ja di no vi}, Mi lu ti no vi}, Bo `a ni} 7, Ste va no vi} 4, Di mi tri je vi} 1, D. Ste va no vi}, Dra {ko vi} (5 od bra na), Ma. Ste va no vi} 4, Ra do je vi} 2, Di vi} 1.

Ru ko me ta {i mo krin ske Cr ve ne zve zde ostva ri li su o~e ki va nu po be du pro tiv eki pe Ja go di ne. U 15. mi nu tu re zul tat je bio 7:7, da bi po tom do ma }in pre u zeo ini ci ja ti vu i na od mor oti {ao sa osam go lo va pred no sti.

Raz i gra li su se Mo krin ~a ni u dru gom po lu vre me nu, pa su ne mi lo srd no pu ni li mre `u go stu ju }e eki pe. U po bed ni~ koj eki pi is ta kli su se is ku sni Du {an Pa {i} sa de vet po go da ka, po tom ka det ski re pre zen ta ti vac Ne ma wa Be lo{ sa se dam, dok su oba gol ma na Te pa vac i Mi {ko vi} bi li na vi si ni za dat ka. U po ra `e noj eki pi so li dan je bio stre lac Bo `a ni} sa se dam go lo va.

M. Sekuli}

Am bi ci je do di ru ju i olim pij ske me da qe Si gur ni put ni ci za Lon don na ju bi lar ne 30.

Olim pij ske igre Mar ko To mi }e vi} u jed no se du, te Mi len ko Zo ri}, Er vin Hol pert, Alek san dar Alek si} i De jan Ter zi}, re do sle dom ka ko se de u po sa di ~e tver ca, kao i po ten ci jal ni put ni ci Mar ko No va ko vi} u no vo u ve de noj olim pij skoj sprin ter skoj di sci pli ni K-200 i dvo sed De jan Pa ji} i Du {ko Sta no je vi} na la ze se na pri pre ma ma u Be ~e ju.

Sva ko dnev no ra de dva pu ta pod nad zo rom tre ne ra Mi ro sla va Alek si }a na vo di Ve li kog ba~ kog ka na la i ku ju pla no ve ka ko da ostva re am bi ci je.

Ten zi ja je pri sut ni ja kod po me nu tih po ten ci jal nih olim pi ja ca, jer oni tre }e maj ske ne de qe bi ju bit ku za ove ru lon don skih vi za u poq skom gra du Po zna wu. Ba{ wi ma }e do bro do }i „te {ka“ ka nal ska vo da, pa ka da po~ ne olim pij sko od bro ja va we u Po zna wu, sve }e bi ti da le ko lak {e.

- Vred no ra di mo, ve ru je mo u se be i o~e ku je mo da se pri dru `i mo na {em olim pij skom ti mu. Be lo ru si, ^e si i [pan ci bi tre ba lo da nam bu du naj qu }i ri va li, ali sve od nas sa mih za vi si. Im pe ra tiv je pri su tan, jer ne ma mo pra vo na gre {ku. Za nas su bit ni 15. i 16. maj, ka da nas ~e ka ju tr ke go di ne i na da mo se da ne }e mo raz o ~a ra ti - isto vet no raz mi {qa ju ~la no vi dvo se da De jan Pa ji} i Du {ko Sta no je vi}.

Mar ko No va ko vi} ima istu `e qu. Law sko pri zna we Sa ve za da je ka ja ka{ go di ne do bi }e na zna ~a ju tek ako se u Po zna wu iz bo ri za

Dvo se du Sta no je vi}–Pa ji} u Po zna wu pred sto ji tr ka za Olim pi ja du

~e ja i to {to sa da ni su ~la no vi ma ti~ nog klu ba ne zna ~i da Be ~ej ni je uz wih.

- Po zna to je da sam zi mus imao po vre du le ve ru ke i pro pu stio dva me se ca ozbiq nog ra da. Ali, sve je to iza me ne. Sa da ra dim po ne {to iz me we nom pro gram i ima vre me na da do av gu sta sve na do me stim i eks plo di ram u Lon do nu. Mlad sam, ali ne bez is ku stva. U mla |em uz ra stu sam se pe wao na po bed ni~ ka po sto qa, a u se ni or skoj

POLUFINALE PLEJ-OFA SUPERLIGE ZA @ENE

[am pi on ke ko rak do fi na la Senta - Vr{ac 4:1 SEN T A: Klup s ka sa la STK Sen ta, gle dla ca 50. Su di ja: Mo ni k a Ko k ai (Ba~ k a To p o l a).RE Z UL T A T I: \ur ~ik - Ra ti} 3:2 (11:5, 11:9, 7:11, 10:12, 11:4), Mak su ti - Ra dak 3:0 (11:9, 11:4, 11:5), Tot - Tor ko a we 3:0 (14:12, 11:7, 11:3),

do zvo li la go {}i da iz jed na ~i, ali je ipak po tvr di la kva li te te u pe tom od lu ~u ju }em se tu.

Si gru nu igru pri ka za le su Mak su ti i Tot, pro tiv Ra da ko ve i Tur ko a we, da bi po tom Ra da ko va us pe la da iz ne na di is ku snu Mir ko vi} i ot ki ne

Stonoteniserke Sente

Mir ko vi} - Ra dak 2:3 (7:11, 11:6, 11:9, 4:11, 9:11), Tot - Ra ti} 3:0 (11:9, 11:5, 12:10).

Pre m a o~e k i v a w u vi { e stru ke {am pi on ke Sen }an ke su u pr voj utak mi ci po lu fi na la plej-ofa nad i gra le go {}e iz Vr {ca. Ne iz ve stan je bio pr vi okr {aj iz me |u \ur ~i ko ve i Ra ti }e ve, u ko me je Sen }an ka po sle vo| stva od 2:0

je dan poen Sen }an ka ma, a ~e tvr ti poen do ma }oj eki pi do ne la je si gru nom igrom Tot pro t iv Ra t i } e v e. Tre n er {am pi on ki Sen te Zol tan Me lik o~e ku je da }e pla sman u fi na le we go ve iza bra ni ce iz bo ri ti po be dom u dru goj utak mi ci ko ja se u Vr {cu igra se 8. ma ja.

M. Mitrovi}

dnevnik

Mar ko No va ko vi}

u~e {}e na Olim pi ja di, krun skom tak mi ~e wu sva kog spor ti ste.

- Sa wam Olim pi ja du i bio bi to iz u ze tan uspeh be ~ej skog spor ta, po {to bi smo ta da ima li tro ji cu ~la no va u ka ja ka {kom olim pij skom ti mu ko ji ma je ma ti~ ni klub Be ~ej - kon sta tu je No va ko vi}.

Pod se }a wa ra di, Mar ko To mi }e vi} i De jan Ter zi} su pr ve za ve sla je na pra vi li na Ti si kraj Be -

kon ku ren ci ji bio sam {e sti i pe ti na Svet skom pr ven stvu. Sa da sam is ku sni ji za go di nu da na i gla dan uspe ha. Ciq mi je da osvo jim olim pij sku me da qu, bez ob zi ra na sjaj - ne kri je vi so ke am bi ci je Mar ko To mi }e vi}.

Sli~ no raz mi {qa ju i ~la no vi olim pij skog ~e tvo ro se da, ko ji u ovom sa sta vu ra de 19 me se ci. Ta da ih je wi hov tre ner Mi ro slav

SUPERLIGA SRBIJE U AMERI^KOM FUDBALU

^e tve rac se iz dvo jio

Na kon ~e tvr tog ko la Su per li ge Sr bi je u ame ri~ kom fud ba lu ~e ti ri eki pe su se iz dvo ji le na vr hu ta be le i na ja vi le da }e se do po sled weg ko la bo ri t i za {to bo q u po z i c i j u uo~i po ~et ka plej - ofa. Dok se od SBB Vu ko va i Di vqih ve pro va i o~e ki va lo da bu du si gur n i u~e s ni c i do i g ra v a w a, naj v e } e iz n e n a | e w e do s a d a {weg de la {am pi o na ta su Kra qev ske kru ne, ko je su uz no vo sad s ke Voj v o d e ve o m a bli z u plej - ofa.

Kra qev ~a ni su u jo{ jed nom spek t a k lu na sta d i o n u kraj Ibra, po sle te {ke bor be, za hva qu ju }i svo jim Ame ri kan ci ma Dej v i d u Ekin s u i Xo { u Hen ri ju, us pe li da po be de di rekt ne kon ku ren te Pla ve zma je ve iz Be o gra da. U tvr doj utak mi ci, u ko joj su od bra ne oba ti ma do mi ni ra le, Kru ne su u dru gom po lu vre me nu do {le do dva

dra go ce na ta~ da u na ko ji su ih lan si ra li u vrh Su per li ge.

U osta lim me ~e vi ma, do o~e ki va nih po be da do {li su SBB Vu ko vi i Voj vo de iz No vog Sa da, dok su Di vqi ve pro vi iz Kra gu jev ca do no gu po tu kli Pan te re iz Pan ~e va, ko ji su na sta dion ^i ka Da ~a do {li zna ~aj no osla bqe ni, bez ne ko li ko stan dar nih pr vo ti ma ca i kqu~ nih igra ~a.

Re zul ta ti 4.ko la Su per li ge: Vu ko vi Be o grad – An {e o ski rat ni ci ^a ~ak 47:18, Di vqi ve pro vi Kra gu je vac – Pan te ri Pan ~e vo 59:7, Kra qev ske kru ne Kra qe vo – Pla vi zma je vi Be o grad 20:7, Vi te zo vi Klek – Voj vo de No vi Sad 8:47.

Ta be la: Vu ko vi 4 - 0, 2. Di vqi ve pro vi 3 - 1, 3. Voj vo de 3 - 1, 4.

Kra qev ske kru ne 3 - 1, 5. Pla vi za mje vi 2 - 2, 6. Pan te ri 1 - 3, 7.

An |e o ski rat ni ci 0 - 4, 8. Vi te zo vi 0 - 4.

Alek si} oku pio, ulio po treb nu do zu sa mo po u zda wa i za jed no su po ~e li da bru se ta le nat ko ji sva ko od wih po se du je.

- Za mno ge je bi lo iz ne na |e we da je po sta va ko ja se tek for mi ra la iz bo ri la za olim pij sku vi zu, ali ne za me ne i mo je iza bra ni ke.

Wi ho va ve li ka vo qa u~i ni la je da smo ostva ri li pr vi za cr ta ni ciq.

U pi ta wu su ve o ma ta len to va ni mom ci i za to su se za re la tiv no krat ko vre me uklo pi li u sin hro ni zo va ni tim. Ka da se zna da su dve go di ne mla |i od naj mla |e sle de }e po sa de na Igra ma u Lon do nu, on da je ja sno da }e tek na sle de }oj Olim pi ja di u Riu ima ti pra vu {an su. Ali, op ti mi sta sam i mo je li~ no mi {qe we je da ve} u Lon do nu mo gu da se pop nu na ne ku od ste pe ni ca po bed ni~ kog po sto qa - ne kri je za do voq stvo {to ra di s ta ko ta len to va nim mom ci ma tre ner Mi ro slav Alek si}.

A ka da je tre ner to li ki op ti mi sta, on da je ra zu mqi vo {to ta ko raz mi {qa ju i we go vi pu le ni.

- Ape ti ti su nam na glo po ra sli.

Na por no ra di mo i ra zu mqi vo je {to ve ru je mo da }e ta kav rad do ne ti `e qe ni re zul tat, a to je me da qa ve} u Lon do nu. Sva ko tak mi ~e we do Olim pi ja de je u slu `bi av gu stov skih tr ka u Lon do nu - kon kre tan je Be ~e jac De jan Ter zi}, ko ji zbog svo je kor pu len ci je za u zi ma po zi cju broj 4 u po sa di.

Is pred we ga je [ap ~a nin Alek san dar Alek si}, ina ~e iz da nak ka ja ka {ke lo ze Alek si} ko joj pri pa da i we gov otac tre ner olim pij skog ~e tver ca.

- Sva ki tre ning nam je bi tan, jer kao naj mla |i ima mo naj vi {e pro sto ra za na pre do va we. Sve -

sni smo to ga i vr lo ozbiq no ra di mo jo{ od tre nut ka ka da smo la ne na Svet skom pr ven stvu u Se ge di nu iz va di li vi zu za Lon don. Na por no je ste, ali bez ta kvog pri la za oba ve za ma ne ma bli sta vih sport skih tre nu ta ka- na g la {a va Alek s an dar Alek si}.

Na po zi ci ji broj 2 u po sa di je Er vin Hol pert. Pu nih osam go di na `i veo je i tre ni rao u Ma |ar skoj, ko ja s pra vom slo vi za ka ja ka {ku ve le si lu, ali ka da mu je tre ner Alek si} po nu dio da bu de deo po sa de srp skog ~e tver ca ni je mo gao da od bi je.

- Mno go sam na u ~io u Ma |ar skoj, gde sam u mla |em uz ra stu be le `io za pa `e ne re zul ta te, a ka da sam sti gao u se ni or sku B po sta vu usle dio je po ziv tre ne ra Alek si }a. Ni sam po gre {io.

Sa vez nam je obez be dio op ti mal ne uslo ve za rad, sva ko dnev no ose }a mo da na pre du je mo i sma tram da mo `e mo do me da qe- na do ve zu je se Er vin Hol pert.

Naj zad, ~el na po zi ci ja ~e tver ca na me we na je Ba~ ko pa lan ~a ni nu Mi len ku Zo ri }u, za ko ga sa bor ci ka `u da da je naj bo qi ri tam na sve tu.

- Ide mo za ve slaj po za ve slaj na pred. Ta ko u tr ci, ta ko u ka ri je ri. Va qa iz dr `a ti „hi qa dar ku“, jer bi sva ki ubra za ni ri tam bio ko ban. Po zna jem dru ga re u du {u, znam da do zi ram i od re dim ri tam za ve sla ja, a oni ima ju pu no po ve re we u me ne i sve osta lo je po zna to. Ma da vre me ra di za nas, za {to ne raz mi {qa ti o me da qi ve} u Lon do nu za pi tao je Mi len ko Zo ri}.

V. Jankov

NENAD BOROV^ANIN O ODBRANI TITULE

Vi {e od bok sa Ne nad Bo rov ~a nin iz ja vio je da je ose }ao ogro man pri ti sak ne ko li ko da na uo~i me ~a za od bra nu ti tu le pr va ka Evro pe u kru zer ka te go ri ji u WBO ver zi ji.

Ne nad Bo rov ~a nin

- Za me ne je taj me~ bio vi {e od bok sa - moj grad, mo ja pu bli ka, pre ve li ko in te re so va we, naj o zbiq ni ji pro tiv nik u ka ri je ri re kao je Bo rov ~a nin. Srp ski bok ser po be dio je u Lo zni ci Nem ca

Va ro la Ve ki lo glua, pr vog na li sti ~e ka wa u VBO Evro pe.

- U sa mom rin gu je bi lo pre to plo, {to zbog pu ne ha le, ali i zbog to plog vre me na i lo {e ven ti la ci je. Za do vo qan sam po be dom, ali znam da mo gu mno go bo qe - re kao je Bo rov ~a nin. Pre ma we go vim re ~i ma, sle de }i me~ bi tre ba lo da se odr `i tek kra jem go di ne, ali ne sme da se opu sti, ve} da na sta vi da ra di.

- To je je di ni put za bi lo ko ji uspeh, pa i uspeh u rin gu. Za do voq stvo je po be |i va ti za Sr bi ju ko ju vo li{ - is ta kao je Ne nad Bo rov ~a nin, ko ji je od bra nio ti tu lu pred oko 3.500 qu di u lo zni~ koj ha li La ga tor i ta ko za be le `io 30 po be du, bez ijed nog po ra za.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak7.maj2012.

VE LI KA NA GRA DA POR TU GA LA

Kejsi Stoner bez premca Vo za~ Rep sol Hon de Kej si Sto ner u pot pu no sti je do mi ni rao na tre }oj tr ci se zo ne u kra qev skoj kla si Mo to GP {am pi o na ta, Ve li koj na gra di Por tu ga la. Austra li ja nac je do dru ge po be de ove se zo ne, a svo je pr ve u ka ri je ri na sta zi E{to ril do {ao u vre me nu od 45:37.513 mi nu ta.Dru go me sto, sa vi {e od se kun de za o stat ka, za u zeo je Hor he Lo ren co na Ja ma hi, dok se na tre }em ste pe ni ku po bed ni~ kog po sto qa na {ao dru gi vo za~ Rep sol Hon de Da ni Pe dro sa.

Ve li ka na gra da Por tu ga la u pot pu no sti je pro te kla u zna ku Sto ne ra, ko ji ni je vo dio sa mo po sle sa mog star ta, ali je po sle sa mo ne ko li ko kri vi na pre u zeo pr vu po zi ci ju, ko ju ni je is pu {tao do ci qa. Lo ren co je ste to kom ve }eg de la tr ke bio od mah iza we ga, ali ni je imao ni jed nu pra vu pri li ku da ga pre tek ne, dok je Pe dro sa bio bli zu, ali ni jed nog tre nut ka se ni je ume {ao u bor bu za po be du, osim na star tu. Na taj na ~in Sto ner je ujed no kom ple ti rao po be de, po {to sa da ima po be de na svim sta za ma na ko ji ma se vo zi Mo to GP {am pi o nat, dok se Pe dro sa po 100. put u ka ri je ri na {ao na po di ju mu.

Kej si Sto ner

Sto ner je u fi ni {u us peo da se odvo ji od Lo ren ca i spre ~i bi lo ka kvu pri li ku za na pad [pan ca, dok je Pe dro sa bio jo{ dve se kun de iza na tre }oj po zi ci ji. Na kra ju, ~e tvr to me sto za u zeo je Do vi ci o zo, is pred Kra~ lo ua, Ba u ti ste, Ro si ja i Spi za, dok su pr vu de se to ri cu kom ple ti ra li Bradl i Hek tor Bar be ra na

Pra mak Du ka ti ju. Tre }u tr ku se zo ne za vr {i li su i Hej den, Aleks Espar ga ro, ko ji je bio naj bo qi me |u vo za ~i ma na CRT ma {i na ma, Ran di de Pu ni je, Mi ke le Pi ro i Da ni lo Pe tru ~i.

Ovo go di {wi Mo to GP {am pi o nat na sta vqa se tr kom za Ve li ku na gra du Fran cu ske u Le Ma nu 20. ma ja.

NBA LI GA

[ampion na letwem raspustu Da las Me ve rik si, pr va ci iz pro {le se zo ne, po ~i {}e ni su na star tu plej-ofa. Ovog pu ta ubio ih je Xejms Har den. Dra me i na osta lim par ke ti ma.Mra~ na si la Za pa da ni je ~e ka la da se vra ti u Okla ho ma Si ti da bi pred svo jim na vi ja ~i ma iz ba ci la zva ni~ ne {am pi o ne.Tan der

Dirk No vic ki (Da las)

je jo{ u sr cu Tek sa sa po ski dao pr ste we sa ru ku ve te ra na iz Da la sa i po slao Dir ka No vic kog na od mor de set me se ci na kon {to je ve li ki ko {ar ka{ pro sla vio pr vu ti tu lu u ka ri je ri i isto ri ji Me ve rik sa.^i {}e we se do go di lo. Po sle po be de Okla ho me nad Da la som od 103:97, krat ko traj ni re `im je svrg nut sa ube dqi vih 4:0. Mla di su po be di li sta re.

Igra~ utak mi ce bio je Xejms Har den, ko ji je uba cio 15 od 29 po e na u ~e tvr toj ~e tvr ti ni, ukqu ~u ju }i de vet po e na u se ri ji Tan de ra od 12:0. Tom za se dom go sti su na dok na di li de fi cit od 13 po e na, ko ji su ima li ma we od de set mi nu ta pre kra ja utak mi ce, a on da su u na pe toj za vr {ni ci do ka za li da su jed no stav no bo qi od naj bo qih iz pro {le se zo ne.

Da las je dru gi {am pion u po sled wih pet go di na ko ji je po ~i {}en u pr voj run di plejofa. Da li se ra di o za si }e wu po sle osvo je ne ti tu le, ostva re wa sna, zna ju sa mo igra ~i...

Sli~ no se do go di lo i Ma ja mi Hi tu po sle fi na la 2006. go di ne, ka da ih je na red nog pro le }a do ~e kao po be da `eq ni i mla di ^i ka go Bul si.

Evo {ta No vic ki mi sli o mo gu} no sti ma svo jih sa i gra ~a: - Ako `e li te da bu de te elit ni tim u ovoj li gi, mo ra te da ima te bar dva ili tri mom ka ko ji mo gu da se dig nu u bi lo kom tre nut ku.

Mi slim da su oni ima li vi {e oru` ja na ras po la ga wu od nas - re kao je No vic ki.

Okla ho ma, na kon {to je pri re di la Da la su pr vo ~i {}e we u se ri ji do ~e ti ri po be de od osni va wa klu ba, sa da ima do voq no vre me na da se u ovoj su lu doj se zo ni od mo ri i pri pre mi za bo qeg iz du e la LA Lej kers - Den ver Na gets.

Na Flo ri di brejk In di ja ne. I ka ta stro fal na pro ce na tre ne ra Or lan da Ste na van Gan di ja. Pej ser si su do bi li Me xik u na pe toj utak mi ci, ko ja je re {e na pro ma {a jem cen tra Gle na Dej vi sa uz zvuk si re ne za kraj pro du `et ka 99:101. U Stejpls Cen tru - dra ma. Da su LA Kli per si sa mo ma lo bo qe iz vo di li slo bod na ba ca wa, on da po sled wi {ut Ru di ja Ge ja ne bi bio va `an. Ova ko, taj pro ma {aj mo gao bi da od lu ~i ce lu se ri ju.Uz do zu sre }e, Kli per si su do bi li Mem fis Gri zli se i po ve li 2:1 u se ri ji 87:86.

U Solt Lejk Si ti ju Ju ta je ce lih 40 mi nu ta uspe va la da od To ni ja Par ke ra na pra vi pro se~ nog igra ~a. A, on da je on is ko ri stio po sled wih osam da do ka `e da je van se rij ski ko {ar ka{.San An to nio je gu bio pet po e na raz li ke, a Par ker je imao 11 po e na uz {ut iz igre 5/12, ka da se se tio da je je dan od kan di da ta za MVP igra ~a plej-ofa. Fran cuz je me~ za vr {io sa 27 po e na, slo bod na ba ca wa iz vo dio je 6/6, a San Ato nio Spar si po ve li su 3:0 pro tiv Ju ta Xe za po be dom od 102:90.Im pre siv no.

Re zul ta ti - Is tok: (8) Fi la del fi ja - (1) ^i ka go re zul tat u se ri ji 2:1, (7) Wu jork - (2) Ma ja mi re zul tat u se ri ji 0:3, (6) Or lan do - (3) In di ja na 99:101, re zul tat u se ri ji 1:3, (Ri ~ard son 25 - Vest 26, 12 sk), (5) In di ja na - (4) Bo ston re zul tat u se ri ji 1:2. Za pad: (8) Ju ta - (1) San An to nio 90:102, re zul tat u se ri ji 0:3 (Xer fer son 21, 11 sk, He ris 21 - Par ker 27, 6 as), (7) Da las (2) Okla ho ma Si ti 97:103, re zul tat u se ri ji 0:4 (No vic ki 34 - Har den 29), (6) Den ver - (3) LA Lej kers re zul tat u se ri ji 1:2, (5) LA Kli pers (4) Mem fis 87:86, re zul tat u se ri ji 1:2 (Pol 24, 11 as - Gej 24).

19

ZA OLIM PI JA DU U I STAN BU LU

Odre|ene ekipe Se lek to ri re pre zen ta ci ja Sr bi je u {a hu Bo {ko Abra mo i} i Igor Mi la di no vi} od re di li su eki pe za Olim pi ja du, od 27. av gu sta do 10. sep tem bra u Is tan bu lu.

Abra mo vi} je oda brao ve le maj sto re Iva na Iva ni {e vi }a, Ro ber ta Mar ku {a, Mi lo {a Pe ru no vi }a, Ni ko lu Se dla ka i Du {a na Po po vi }a. Tre ner mu {ke re pre zen ta ci je bi }e ve le maj stor Bran ko Da mqa no vi}, a pri pre me }e se odr `a ti od 13. do 20. av gu sta u Vr wa~ koj Ba wi.

Se lek tor `en ske re pre zen ta ci je Sr bi je Igor Mi la di no vi} iza brao je ve le maj sto re Na ta {u Boj ko vi}, An |e li ju Sto ja no vi}, Ma ri ju Ma na ko vu, Ma ri ju Ra ki} i Anu Ben de ra}. Iz bor re pre zen ta tiv nih se lek ci ja Sr bi je usle dio je po sle po je di na~ nih

Se lek tor Bo {ko Abra mo vi}

dr `av nih pr ven sta va, na ko ji ma su ti tu le osvo ji li Ma ri ja Ra ki} i Ivan Iva ni {e vi}.

TR KA NA JA MAJ CI

Bolt najbr`i Ja maj ~a nin Ju sein Bolt otvo rio je se zo nu na mi tin gu u glav nom gra du Ja maj ke King sto nu i is tr ~ao naj bo qi re zul tat ove go di ne na 100 me ta ra za 9,82

Ne ko li ko po gre {nih star to va mo gu da vas iz ba ce iz rit ma, ali sam ostao fo ku si ran, dao sve od se be i sa da sam sre }an.

Uvek se naj vi {e pri pre mam za pr vih 40 me ta ra, za to {to uvek

Ju sein Bolt

se kun de.Dru go i tre }e me sto osvo ji li su we go vi su nar do ni ci Majkl Frej ter (10,00) i Le ron Klark (10,03).

Bolt je bio iz u zet no za do vo qan, iz me |u osta log za to {to je ostao mi ran i bez ob zi ra na dva po gre {na star ta sa ~u vao kon cen tra ci ju za tr ku.

- Ovo je de fi ni tiv no do bar po ~e tak. Ose }am se mno go bo qe ne go pro {le go di ne i ve ru jem da }u u na stav ku bi ti jo{ bo qi.

naj bo qe pre tr ~im po sled wih 40. Ka ko se zo ne bu de od mi ca la bi }u sve sprem ni ji - iz ja vio je Bolt.

On je pro {le go di ne na {am pi o na tu sve ta u ju `no krej skom Da e guu ostao bez zlat ne me da qe na 100 me ta ra zbog dva po gre {na star ta, a na da se da }e ovog le ta na Olim pij skim igra ma u Lon do nu po no vi ti uspeh sa pret hod nih Iga ra u Pe kin gu ka da je osvo jio tri zlat ne me da qe.

CR TI CE S ME \U NA ROD NOG TUR NI RA „RA STI MO – TRO FEJ GRA DA NO VOG SA DA”

Rezervisano mesto na evropskoj rukometnoj mapi Dru gi me |u na rod ni tur nir u ru ko me tu i mi ni-ru ko me tu „Ra sti mo - Tro fej gra da No vog Sa da” oprav dao je o~e ki va wa svih, od u~e sni ka do or ga ni za to ra. Ako smo pro {le go di ne za di rek to ra tur ni ra Mi li vo ja Jak {i }a re kli da je po vla ~io po te ze iz sen ke ovo ga pu ta si tu a ci ja je bi la sa svim dru ga ~i ja.Sve si tu a ci je, na ro ~i to pri -

sta smo ima li mno go po sla, de na ru ka u re {a va wu tih si tu a ci ja bi la mi je {ef zdrav stve nog ti ma Qi qa Je li}, kao i No vak Im bro wev ko jem ni je bi lo te {ko da zbog de ce i do po no }i ne iz la zi iz auto mo bi la - re kao je agil ni di rek tor.

Ne ke eki pe su u po sled wi ~as ot ka za le.

- Sva sre }a da zbog to ga ni je do {lo do iz me ne ras po re da i

Priznawe „Dnevniku” Po red ni za spe ci fi~ no sti ko je ka rak te ri {u ovu je din stve nu ru ko met nu ma ni fe sta ci ju je i po tez do ma }i na ka da su me di ji u pi ta wu. Or ga ni za tor je od lu ~io da pro gla si me dij sku ku }u ko ja je na naj ce lo vi ti ji, sa dr `aj ni ji i naj a fir ma tiv ni ji na ~in pro pra ti la pro {lo go di {wu ma ni fe sta ci ju. Ni je bi lo di le me da to pri zna we pri ped ne sport skoj ru bri ci Dnev ni ka.

Dobrodu{ni @abaqci Po red Fu to ga, Be o ~i na, No vog Sa da, Ka }a i Bu di sa ve, utak mi ce tur ni ra su se dva da na od i gra va le i u dvo ra ni SC @a baq. Op {ti uti sak da je or ga ni za ci ja u svim me sti ma bi la na vr lo vi so kom ni vou, ma da or ga ni za to ri sma tra ju da to mo `e i bo qe. Eki pe ko je su ima le pri li ke da go stu ju u @a bqu, a po seb no one iz ino stran stva (Slo ven ci iz [ko fje Lo ke i Ma |a ri iz Oro{ ha ze) ni su mo gli a da ne is tak nu go sto prim stvo @a ba qa ca u or ga ni za ci ji Vi to mi ra Li si ce.

Go sti su vi {e pu ta po no vi li da se ne bi lep {e ose }a li ni kod svo jih ku }a. U eri mar ke tin {kih pro mo ci ja i sve ga u ve zi s tim sport ski rad ni ci @a bqa ura di li su sve ka ko tre ba i vi {e od to ga, a ka da tre ba da se sli ka ju i pro mo vi {u osta vqa ju to dru gi ma.

Ta ko je na za vr {noj ma ni fe sta ci ji od @a ba qa ca bio sa mo Jo va Ba var ~i}, ko ji je u svoj stvu pred sed ni ka ko mi si je za mar ke ting RSV pre dao pe har te aso ci ja ci je, a ujed no je pred sta vqao i Iz vr {ni od bor tur ni ra, op {ti nu i sport ski sa vez @a bqa. li kom zbri wa va wa de ce re {a vao je po pu lar ni Mi} ko vr lo uspe {no, {to je naj va `ni je i na vre me.

- Naj vi {e bih vo leo da ni je bi lo ni jed ne po vre de, ali i one su sa stav ni deo ru ko me ta. Za i -

po me ra wa sat ni ca, jer je na li sti ~e ka wa bi lo 11 po ten ci jal nih u~e sni ka. Na red ne go di ne }e mo po ku {a ti da dru ga ~i je ter mi no lo {ki kon ci pi ra mo odr `a va we tur ni ra uskla |u ju }i ga sa ras pu sti ma, vo de }i ra ~u na da

se on ukla pa sa ze mqa ma iz okru `e wa. Ta ko |e, vo di }e mo ra ~u na i is kor di ni ra ti sa RSS da se ne de si kao i ove go din, da se pr ven stvo Sr bi je za ju ni o re po klo pi lo sa pr vim tak mi ~ar skim da nom na {e ma ni fe sta ci je.

Ka kav je re zi me ka da su u pi ta wu tu ri sti~ ki efek ti ove ma ni fe sta ci je?

- Ka }a ni i @a baq ci su to naj bo qe ose ti li i or ga ni zo va li da sve da ne tur ni ra ugo sti teq ski objek ti u oko li ni dvo ra ne ne za -

tva ra ju svo je objek te. Imao sam pri li ku da ~u jem od lo kal nih ugo sti te qa i vla sni ka po sla sti ~ar skih rad wi da su pre za do voq ni i da su im pro me ti za ova tri da na po kri li ce lu sed mi cu.

A za kqu ~ak se na me }e da i ve li -

Vo{a kup – pun pogodak Tak mi ~e we u mi ni ru ko me tu je po ka za lo oprav da nost uvr {ta va wa naj mla |ih na ovaj tur nir. Ta kvog en tu zi ja zma, stra sti i iskre no sti ni je bi lo na utak mi ca ma sta ri jih uz ra sta.

Or ga ni za to ri su na pra vi li pun po go dak ka da su dru gog da na tur ni ra po no vi li tak mi ~e we u toj ka te go ri ji za eki pe ko je su pret hod nog da na ima li pe ho ve, kao i one ko ji ni su oti {li ku }a ma.

Za hva qu ju }i ide o lo gu \or |u Jak {i }u, pred sed ni ku i di rek to ru RK Voj vo di na Mi la nu \u ki }u i Dar ku Jev ti }u, ko ji su jo{ jed nom po ka za li raz u me va we za naj mla |e, br zo se re a go va lo i pod po kro vi teq stvom no vo sad skog su per li ga {a od i gran je u Bu di sa vi Vo {a kup. De~ joj ra do sti i sre }i ni je bi lo kra ja, kao i za do voq stva ro di te qa. Su ze tu ge od pret hod nog da na za me nu le su su ze ra do sni ce na kon do de le pri zna wa.

ki ugo sti eq ski objek ti lo ci ra ni u gra du mo gu iz vu }i po u ke od ma lih u po me nu tim me sti ma.

Ka kvi su pla no vi za sle de }u go di nu?

- Jo{ uvek su mi ra mo uti ske, iz vla ~i mo po u ke u o~e ki va wu jo{ ve }eg bro ja u~e sni ka, ka ko eki pa, ta ko i po je di na ca, ve }eg bro ja su or ga ni za to ra, ha la za od i gra va we utak mi ca i ka ko re ~e go spo din Raj ko Im bro wev, od sle de }e go di ne }e mo po red na zi va tur ni ra is ta }i i pred znak tra di ci o nal ni, po {to mi slim da smo po sle ovog re zer vi sa li pro stor na ma pi Evrop ske ru ko met ne fe de ra ci je ka da su u pi ta wu ma ni fe sta ci je ova kvog ka rak te ra - is ta kao je di rek tor tur ni ra Mi li voj Jak {i}.

J. Ga li}

20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak7.maj2012.

СЕМ МЕНДЕЗ, РЕДИТЕЉ НОВОГ ФИЛМА О АГЕНТУ 007

НА ФЕСТИВАЛУ „ДОКУМЕНТА”

Радовановићев документарац у Мадриду Дугометражни документарни филм „С Фиделом до краја„ аутора Горана Радовановића имао је шпанску фестивалску премијеру јуче у оквиру такмичарског програма „Dокумента„ у Мадриду. У Шпанији је најављена и телевизијска премије-

ра, недељу дана касније на програму каталонске телевизије, обавестио је Танјуг редитељ и сценариста Радовановић. Његов филм је прва српско-кубанска копродукција, а приказује Кубу дан уочи прославе 52. годишњице револуције и судбину обичних становника земље под вођством Фидела Кастра. Београдска публика је могла да га види на овогодишњем фестивалу Белдокс, који се одржава од 4. до 9. маја, и то у суботу у биоскопу “Фонтана“ и у Дворани културног центра, а јуче у Дому културе Студентски град. „С Фиделом до краја„ започео је своју фестивалску каријеру у оквиру такмичарског програма ИДФА у Амстердаму, после којег је позван на још четрдесетак фестивала широм света.

Том Круз репризира Маверика Други део филма „Топ Ган” биће снимљен а Том Круз ће репризирати своју улогу Маверика, саопштено је из компаније „Парамаунт“. Медији су прошле године спекулисали да ли ће наставак блокбастера из 1986. године бити снимљен и Круз је тада изјављивао да ће се наставак догодити само ако сценарио буде добар. Званичник „Парамаунта” Адам Гудмен, у интервјуу за „Холивуд рипортер”, потврдио је да је пројекат увелико у припреми. На питање да ли ће се снимати пети део серијала „Немогућа мисија”, Гудмен је рекао да на првом месту желе да на-

праве други део „Топ Гана” са Томом Крузом. Џери Брукејмер ће бити продуцент филма, а

dnevnik

Тони Скот ће поново бити редитељ, рекао је Гудмен. (Танјуг)

Бонд је конфликтан и комплексан лик Редитељ новог филма о Џеј- ужива у најсавременијим намсу Бонду Сем Мендез рекао је правама, лепим женама и марда је био инспирисан кон- тинију. фликтним ликом британског У Флеминговом последњем шпијуна како га је у својим ро- роману, Бонду је било досадно, манима описао Јан Флеминг. био је депресиван, тешко се Филм „Скајфол„ (Skyfall) би- мирио са својом професијом, ће препун уобичајене акције, рекао је Мендес. Због тога је егзотичних дестинација, лу- занимљив лик и то су неке кавих зликоваца и лепих жена које се увек и налазе у франшизи о агенту 007. Али, преноси АП, филм нуди и увид у приблематичну психу чувеног шпијуна кога поново глуми Данијел Крејг. Мендез је на конференцији за новинаре у Истанбулу, где су снимане неке од сцена, рекао да је Флеминг створио „невероватно комплексан„ лик. „Увек се враћате Флемингу, јер је лик који је Флеминг створио невероватно комплексан„, рекао је редитељ филмова „Америчка лепота„ и „Револуционарни пут„. „Понекад Сем Мендез људи то забораве због клишеа везаних за Бонда - да је ствари које смо истраживали у међународни плејбој, неко кога овом филму, јер је Данијел као ништа не дотиче. А заправо је глумац способан да их истрареч о конфликтном лику„, до- жи, додао је он. дао је он. Крејгу је ово трећи пут да Флеминг је створио тајног глуми Бонда и већ је публици агента који је понекад фрустри- представио мрачну страну ран и амбивалентан према свом шпијуна у филмовима „Казино послу. Многи филмови о Џеј- Ројал„ и „Зрно утехе„. мсу Бонду - до сада их је сниКрејг је поново прочитао ромљено 22 - занемаривали су мане о Бонду како би се приову црту његове личности и премио за улогу, а разговарао је приказивали агента 007 како и са припадницима обавештај-

них служби како би се упознао са тешкоћама са којима се суочавају. Премијера филма очекује се 26. октобра у Британији и 9. новембра у САД. У филму се појављује и Џуди Денч као М, Наоми Харис као агент Ева и Беренис Марлох као Северина.

Продуценти помно чувају заплет филма иако се у медијима појавила информација да је у новом филму однос Бонда и М стављен на пробу. „Скајфол„ је сниман у Лондону, Шкотској, Турској и Кини. Флеминг, који је током Другог светског рата радио за британску обавештајну службу искористио је своје искуство да би написао романе о Бонду, а умро је 1964. године. (Танјуг)

Први поглед на „Хобит: неочекивано путовање”

Филм „Хобит: Неочекивано путовање” у наше биоскопе стиже 13. децембра, у 3Д технологији

Први добитник Оскара у биоскопима Био је то један од првих блокбаПрви филм у историји кинематографије који је освојио Оскара стера, који је приказиван током две ускоро ће се поново наћи у био- пуне године у свим већим градовископима. Како преноси Би-Би-Си, ма, са звучним ефектима извође„Крила„ (Wings), једино немо ним уживо иза сцене. Остао је поостварење које је, пре овогодишњег тријумфа „Уметника„, награђено Оскаром за најбољи филм, потпуно је обновљено поводом 100-годишњице филмског студија Парамаунт. Реч је о ратном филму, снимљеном 1927. године, у којем главне улоге тумаче Клара Боу, Чарлс „Бади„ Роџерс и Ричард Арлен. Режирао га је Вилијам Сцена из филма „Крила” А. Велман, а на првој свечаној додели награда Америчке себно упамћен по сценама ваздуфилмске академије, одржаној шних борби и полунаге Кларе Боу. У тренутку када је филм освојио 1929. године у хотелу Рузвелт у Холивуду, освојио је два Оскара - престижну статуету, на инаугуралза најбољи филм и специјалне ној свечаности доделе Оскара, звучни филмови су већ у потпуноефекте. Филм „Крила„ је прича о двоји- сти засенили нему уметност. Обновљена верзија „Крила„ бици борбених пилота у време Првог светског рата који се заљубљују у ће приказана од 16. маја у 50 биоскопа у САД. исту девојку.

Компанија „War ner Bros“ пустила је десетоминутни видео везан за најновији филм Питера Џексона „Хобит: Неочекивано путовање”. Овај снимак приказује потпуну иновацију у раду на филму, јер је снимљен са 48 фрејмова у секунди , уместо досадашњих 24. Снимак такође приказује поруку редитеља, Питера Џексона, који објашњава како је досадашњи стандард у филмској индустрији био 24 фпс, али да савремена технологија омогућава коришћење већег броја фрејмова, што ствара неупоредиво бољи филмски угођај. Такође је истакао да је такав снимак ближи природном начину на који људско око перципира свет. „Као редитељ, увек се трудим да што уверљивије прикажем стварност и да омогућим пу-

НА БУЛЕВАРУ СЛАВНИХ У ХОЛИВУДУ

Џон Кјузак добио звезду Џон Кјузак, познат као глумац за све жанрове, добио је прошле недеље звезду на Булевару славних у Холивуду. Познати глумац је званично ушао у легенду окружен члановима породице и пријатељима. „Обожавам да радим са глумцима, волим када сам окружен њима, то су веселе душе”, казао је Кјузак откривајући своју звезду на чувеном плочнику. На свечаности су били и његова старија сестра Џоан Кјузак, незаборавна секретарица из филма „Запослена девојка”, и глумци Џек Блејк, Ден Акројд и Били Боб Тортон. „Има нечег магичног у њему”, казала је поносна сестра Џоан. Како преносе амерички медији, 45-годишњи глумац је током

своје каријере играо у разним жанровима- од црне комедије, преко независних филмова до блокбастера. Сарађивао је са Вуди Аленом („Сенке и магла“, „Пуцњи изнад Бродвеја“), Теренсом Маликом („Танка црвена линија“), Клинтом Иствудом („Поноћ у башти добра и зла“), Стивеном Фрирсом („Високо друштво“), а радио је и са великим Џоном Малковичем у филму „Бити Џон Малкович„ Спајка Џонсија. Након епске авантуре о глобалној катастрофи „2012”, Кјузак се ове године враћа са два остварења о којима се пуно говори - трилером „The Pa per boy” у којем му је партнерка Никол Кидмен и „Гавран” у којем глуми писца Едгара Алана Поа. (Танјуг)

блици да се препусти филмској причи коју им представљам. Снимци са 48 фпс вам стварају илузију да продирете у нову филмску димензију и да посматрате како се прича одвија са изоштреном перцепцијом стварности. То је феноменално за 3Д. Више од годину дана гледам 48 фпс снимке филма „Хобит: Неочекивано путовање” у 3Д технологији, и то је далеко нежнији третман за очи, због мањег стробоскопског светла и треперења. Али 48 фпс није ограничен само на 3Д. Филм који је снимљен у 48 фпс изгледа феноменално и током 2Д пројекције, а такође може лако да се конвертује у 24 фпс, објаснио је Џексон.

Вагнер Моура као Фелини Бразилски глумац Вагнер Моура тумачиће лик легендарног италијанског редитеља Федерика Фелинија у независном пројекту под насловом „Fel li ni Black and Whi te„, пише холивудска штампа. Филм говори о првом Фелинијевом путовању у Америку на доделу Оскара 1957. године, када је славни редитељ нестао током 48 сати, и спекулише о томе шта је могло да му се деси. Режија је поверена Хенрију Бромелу (Паниц) који је уједно и аутор сценарија. Поред Моуре у филму играју и Вилијам Мејси и Питер Динклејџ. Тридесетпетогодишњи Моура је најпознатији по улози у бразилском филму „Елитна једицина„, контроверзном трилеру о сукобу корумпираних полицајаца и дилера дроге у фавелама Рио де Жанеира. Моура ће публика ускоро моћи да види и у научно-фантастичном филму „Елyсиум„ у којем ће му партнер бити Мет

Дејмон и који ће у биоскопе стићи 2013. Чувени италијански редитељ Федерико Фелини преминуо је 1993. у 73. години. Међу његовим најпознатијим остварењима спадају „Улица„, „Слатки живот„, „Амаркорд„ и „Осам и по„ са Марчелом Мастројанијем у главној улози који је награђен Оскаром.

(Tанјуг)

kultura

c m y

dnevnik

INTERVJU

ponedeqak7.maj2012.

21

КСЕНИЈА РАДУЛОВИЋ, СЕЛЕКТОРКА И УМЕТНИЧКА ДИРЕКТОРКА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Боља слика домаћих праизведби Ближи се 57. Стеријино позорје, најављено од 25. маја до 2. јуна, селекција националне драме и позоришта, као и интернационалних „Кругова“ је саопштена, и преостаје нам да стрпљиво још мало сачекамо овај наш, увек радо праћени фестивал, да би погледали представе које је ове године бирала селекторка и уметничка директорка Стеријиног позорја театролошкиња Ксенија Радуловић. Од седамдесет одгледаних представа, од којих је, по њеним речима, убедљива већина реализована у позориштима Србије, а мањи број по делима домаћих аутора у иностранству, Ксенија Радуловић је одабрала седам у главној селекцији и три у „Круговима“. l Каква је продукција из перспективе неког ко је погледао њен најрелевантнији и највећи део?

- Наравно да је криза учинила своје, и чини своје у позоришту, као и у свим другим сегментима друштва. У овом тренутку чини ми се да се може говорити о делимичној кризи, али бојим се, и у томе се слаже већина позоришних управника у Србији, да се већи налет кризе, а самим тим и драстичније смањење обима продукције, може очекивати тек од наредне сезоне. У овом тренутку можемо бити задовољни једним релативним континуитетом продукције, а оно што посебно радује, јесте током ове сезоне боља слика праизведбе савременог домаћег текста. Прошле године сам указивала на околност да не можемо очекивати да сваке године позоришна продукција буде идентична у сваком могућем и замисливом сегменту и то се ипак показало као тачно. Ове године можемо говорити о једној бољој слици на тему праизведбе домаћег текста. Збиља је ту било нешто ширег из-

бора и, оно што је веома битно, имамо потпуно нова имена, две дебитанткиње, младе списатељице, Радмилу Смиљанић („Бунар“) и Олгу Димитријевић („Радници умиру певајући“). l Када говоримо о домаћем тексту, да ли може неку врсту недоумице да изазове ситуација постдрамског театра, у којој немамо дословно текст драме, него представу у којој има и текста? Да ли можда морају да се мењају неки критеријуми или да се уобличе одређена правила да би се знало шта подразумева драмски текст?

- Занимљиво питање. Пре свега, ове године имамо у селекцији три потпуно нова класично реализована текста и, поред тога, две представе настале по документарном моделу. Питање које сте поставили је широко третирано у контексту читаве европске драматургије која се мења. Дакле, то није никакав наш спецификум. Једно озбиљно теоретско питање које се већ поставља јесте да ли форма класичне драме данас може да изрази ново осећање света, савремени сензибилитет стварности у којој живимо. Постоје аутори који просто покушавају да искораче из једног задатог довршеног обрасца, и да пронађу нове моделе стварања У томе нема не само ништа лоше, него и нешто много значајније. Нема никакве бојазни, чини ми се, за класичну форму драме. Када настане неки нови медиј, врло често се дешава да они претходни медији не нестају, него се усавршавају и мењају. У крајњој линији, појавом телевизије, није нестао ра-

бији појам младости доживљавамо мало растегљиво, па људе до њихове педесете године сматрамо младима и у породици и у приватним животима, и у нашим професијама. Може се говорити о смени генерација и о промени парадигме, али је чињеница да је ово сада у питању такозвана средња генерација. Нису у селекцији заступљени аутори који су потпуни почетници, дебитанти и студенти, напротив, то су аутори средње генерације који су већ претходних година имали озбиљне професионалне резултате, свако на свој начин, свако у оквиру своје естетике. Једна друга ствар је сигурно занимљива, и она јесте предмет коментара, Фото: Б. Лучић не званичних до сада, а то је одсуство редитеља који дио, филм, појавом интернет бло- припадају еминентном кругу гова није нестала књижевност, стваралаца старије генерације. појавом инсталација у визуелној То није никакав концепт. Једноуметности није нестало класично ставно, Стеријино позорје није сликарство. Не нестају ствари та- фестивал водећих аутора, него ко лако, и ја се за будућност кла- фестивал који покушава да укасичне драме не бојим, а пошто је же на најважније уметничке тенједна од основних мисија Стери- денције и остварења током једне јиног позорја управо неговање сезоне. Ако се током једне сезодомаће драме, показали смо одго- не догоди то да група еминентворност на ту тему тиме што них аутора реализује представе имамо у селекцији чак три пред- које су по својим уметничким ставе по потпуно новим класич- достигнућима углавном просечне, или чак и исподпросечне, ним драмским текстовима. l Говорили сте о сменама оне не морају бити у селекцији а редитељских генерација, ко- приори, односно само зато што ја се одражава и на селекци- су потписане од стране великих ју. Да ли је, у том смислу, би- аутора. И наравно да никакве ло неких реакција на њу? нагле закључке не треба очеки- Има једна занимљива чиње- вати, и да се надамо да ће наредница. С изузетком Селме Спа- них сезона ови еминентни водехић, сви остали редитељи засту- ћи аутори, збиља позната и препљени у селекцији, имају од 35 стижна имена, бити у селекцији до 57 година. У целом свету су Стеријиног позорја, пре свега то људи средње генерације. захваљујући постигнутим уметДруга је ствар што можда у Ср- ничким резултатима.

ОД 10. МАЈА ДО 10. ЈУНА У БЕОГРАДУ 4. ФЕСТИВАЛ ЈЕДНОГ ПИСЦА

Посвета Мирославу Крлежи Четврти Фестивал једног писца, посвећен Мирославу Крлежи, одржаће се у Београду од 10. маја до 10. јуна на неколико локација, најављено је на конференцији за новинаре у хотелу „Мажестик„, једном од места у контексту фестивала. Директорка Културног центра Београда Миа Давид рекла је да је овогодишњи Фестивал једног писца измењеног формата у односу на досадашње, да је заједнички пројекат са Центром за културну деконтаминацију који се већ бавио Крлежом, и да је мултимедијални пројекат који се кроз различите медије бави једним човеком кога сада можемо да сматрамо феноменом. Фестивал једног писца бави се ауторима важним за историју али и савремени идентитет Београда. Први је одржан 2003.

и био је посвећен Растку Петровићу. Уследили су фестивали Станислава Винавера и Момчила Настасијевића. Овогодишњи је посвећен Мирославу Крлежи (1893-1981), повременом Београђанину чије је дело неодвојиви део југословенске културе. Ове године је стогодишњица првог доласка Крлеже у Београд, са 19 година као потпуног анонимуса. Први пут је крочио на обалу испод Калемегданске тврђаве, са великом страшћу да буде део тог града у који се често поново враћао, живео на бројним адресама. Сто година после говоримо о човеку који је променио овај град, казао је један од учесника Фестивала, хр-

ватски драмски уметник Борис Бакал, оснивач загребачке трупе „Бацачи сјенки„. Бакал ће са београдским глумцима на четири локације око хотела „Мажестик„ извести позоришни перформанс „Извештаји са друге обале„, указати на важна места и београдске правце кретања и деловања Крлеже, али тако да сваки учесник креира свог Крлежу. Фестивал једног писца отвара мултимедијална изложба „Сан о другој обали„ 10. маја у Ликовној галерији КЦБ. Посетиоци изложбе моћи ће да виде и филм о Петру Добровићу „Пут у рај„ из 1957.године који је по Крлежином сценарију режирао Александар Петровић, као и оригиналне видео-материјале са тв-записима, фотографије и Крлежине текстове. У другој галерији КЦБ-а „Артгету„ биће уприличена „стрип-шетња“ кроз Крлежин књижевни опус и биографију српских и хрватских стрип-цртача Wостока (Данила Милошева), Бориса Станића, Игора Хофбауера и Дамира Штајнфла, према сценарију књижевника Боре Ћосића. Фестивал ће имати и музички део, оригинално радиофонско дело „Истина, није, истина...Крлежини снови„ које је компоновала Ивана Стефановић, по мотивима из Крлежиних дневника. Дело ће премијерно бити изведено 13.маја на Трећем програму Радио Београда. На Фестивалу ће премијеру имати и представа „Излет у Русију„ према драматизацији Мирослава Беловића у режији Јована Ћирилова, продукција ЦЗКД. О Крлежином делу разговараће се на трибинама у којима ће учествовати истакнути писци и интелектуалци региона свих генерација: Бора Ћосић, Игор Мандић, Предраг Матвејевић, Велимир Висковић, Светислав Басара, Мирко Демић и Саша Илић. (Танјуг)

l Тематски, шта занима редитеље представа које су селектоване, а и генерално?

- Ми не можемо да побегнемо од политике, нисам срећна због тога, али то је тако. Када сам послагала наслове свих представа, испоставило се да однос између личног и општег, приватног и политичког, немогућност да се побегне из тих стега политичког и друштвеног окружења јесте нешто што је најмањи заједнички садржалац многих представа. Обрадовала сам се када сам чула да се у Атељеу 212 спрема представа „Плодни дани“ и помислила сам, богу хвала да гледамо и нешто интимно људско, животно. То је представа о покушају људи да се реализују као родитељи путем вештачке оплодње, али чак и

- У „Круговима“ имамо три представе. Неки нови сценски аскетизам или сведеност израза, то бих тако именовала, али врло занимљиво, на три потпуно различита начина, код тројице редитеља Јануша Кице, Милоша Лолића и Оливера Фрљића, који је заступљен с представом „Мрзим истину“ о одрастању у сопственој породици. Апсолутно није реч о неком пуком биографском или терапеутском приступу. Далеко од тога, једна од вредности ове представе је транспоновање појединачног у опште, и архетипски приступ где би породица Фрљић могла да буде било која од наших породица. У представи „Мој син само мало спорије хода“, редитеља Јануша Кице, импонује зрелост којом један тако

Театри у копродукцији с фондацијама Још једна околност је обележила ову сезону, а мислим да ће у наредном периоду бити још присутнија, а то су нови продукциони модели, копродукције, из потпуно разумљивих разлога, у којима се удружују инстититуционални театри са разним фондацијама и организацијама које нису институционалне природе. Ово може да буде успешна пракса, али у свему овоме је најважније да се реализују добре представе, што у осталом јесте случај с оним представама које су у селекцији, а настале су управо по том моделу. Према томе, то није продукциони модел од којег треба да зазиремо и да се плашимо, напротив. Он може, удруживањем различитих снага и енергија, да донесе добре уметничке резултате. ту представу када погледате, видите да и ту провејавају бројне друштвене и етичке теме у једној таквој интимној области и да ни то не може да прође сасвим без неког загађења од стране друштвеног контекста и окружења. Друга ствар је тематски занимљива. Огромна већина представа из селекције тематизује породичне односе, а мотив оца јесте тај који се врло фреквентно и вишезначно понавља кроз огроман број представа на различите начине. l Како „Кругови“ кореспондирају са свим тим?

млад писац Ивор Мартинић, који нема ни целих тридесет година, пише зрело о бројним метафизичким темама. И најзад, представа која је прошле године победила на Борштниковим сусретима у Словенији, јесте текст Хермана Мелвила „Писар Бартлби“ у режији Милоша Лолића, у једном сведеном минималистичком изразу, прочишћеном од свега што није нужно и неопходно, као специфични рукопис Милоша Лолића са групом сјајних љубљанских глумаца. Наташа Пејчић

НАРЕДНИ КОНЦЕРТИ У СИНАГОГИ

„Холстуонармузик бигбендклуб” и квартет „Тајј” Ансамбл под називом „Холстуонармузик бигбендклуб“, који нам долази из Аустрије, наступиће на концерту у петак 11.маја у Синагоги. Улаз на концерт је слободан. Покровитељ концерта је Аустријски културни форум, а за продукцију је задужена Музичка омладина Новог Сада. „Да ли је у питању етно музика? Поп? Панк? Џез? Ворлд мјузик? Свако ко је чуо музику ових аустријских музичара није у стању да дефинише њихов стил, а и сами уметници не желе да било ко категорише њихову музику. Назив бенда је Холстуонармузик бигбендклуб, али их фанови зову „хмбц“.Сваки сусрет са „хмбц“ је права авантура. Ако дођете на њихов концерт чућете најбоље од свих музичких стилова – од Мисисипија до врха аустријских Алпа. Ови музичари су врхунски извођачи. Студирали су на најпрестижнијим универзитетима у Аустрији. Њихово музицирање одликују виртуозитет, сјајна музикалност и флексибилност. Током 2011. године постају познати широм Европе и остварују бројне турнеје у многим земљама. Имају три албума.“, подсећају организатори овог концерта. Чланови овог састава су: Андреас Брогер (кларинет,

Ансамбл „Холстуонармузик бигбендклуб” из Аустрије

саксофон, вокал), Бартоломеус Натер (труба, вокал, бит-бокс), Јоханес Баер (тромбон, туба), Филип Линг (вокал, гитара, хармоника) и Стефан Бар (туба, тромбон, вокал). Два дана касније, 13. маја у Синагоги ће концерт приредити новосадски цењени гудачки квартет „Тајј“ , поводом свог 15. рођендана. Чланице овог квартета су: Александра Крчмар Ћулибрк (виолина), Јованка Мазалица (вио-

лина), Јелена Филиповић (виола) и Тимеа Калмар (виолончело). Најављен је низ гостију на овом слављеничком концерту: Соња Антунић (флаута), Ивица Марушевић (контрабас), Ратимир Мартиновић (клавир), Бранислав Јатић (бас), Бранкица Ђукић Јатић (пиколо флаута), Владимир Пушкаш (обоа), Ирис Кобал (клавир), Иштван Чик (удараљке), и Фестивалски оркестар КоторАрт-а. Н. П-ј.

ПИСЦИ ДКВ ГОСТИ ОДЕЉЕЊА САВЕЗА ПИСАЦА РУСИЈЕ

Драгиња Рамадански и Милан Ненадић у Санкт Петербургу Чланови Друштва књижевника Војводине, песник Милан Ненадић и књижевни преводилац Драгиња Рамадански били су од 26. до 29. априла гости Санктпетербуршког одељења Савеза писаца Русије. Како наводе у ДКВ, домаћин писаца био је угледни прозни писац Анатолиј Козлов, познат фестивалској публици у Новом Саду. „Драгиња Рамадански и Милан Ненадић били су у прилици да упознају богату сајамску понуду. Они су обишли модерно дизајнирани изложбени простор, задржавши се на штанду Савеза писаца Русије, где је одржан низ занимљивих манифестација, укључујући сусрет са познатим петербуршким писцем Николајем Коњајевим, који је представио свој најновији историјски роман“, кажу у ДКВ.

Првог дана Форума, како наводе у ДКВ, уприличен је сусрет са Председником савеза писаца Русије Валеријем Ганичевом. Одржани су разговори на тему „Савремена многонационална књижевност Русије и Литература на постсовјетском простору: тачке пресека.“ Наши представници су учествовали у раду округлог стола са темом „Словенско књижевно братство“. Драгиња Рамадански је говорила о стваралаштву песника Милана Ненадића и прочитала избор из његове поезије (из двотомне антологије коју су реализовали еминентни руски преводиоци), а потом је песник прочитао руковет својих песама. Она је, такође, представила часопис „Златна греда“, као и Новосадски књижевни фестивал, који је до сада угостио многе руске књижевне ствараоце. К. Р.

22

svet

ponedeqak7.maj2012.

UKRATKO

DRU GI KRUG PRED SED NI^ KIH IZ BO RA U FRAN CU SKOJ

Po po ka te petl iz ba cu je pe peo MEK SI KO SI TI: Drugi aktivni vulkan po veli~ini u Meksiku Popokatepetl, ~ija visina iznosi 5.452 metra i udaqen je od Meksiko Sitija oko 70 kilometara, ponovo izbacuje pepeo, gas i usijane ~estice. Meksi~ka vlada, koja je podigla nivo pripravnosti na `uti nivo tre}e faze, koji podrazumeva pripravnost za evakuaciju, ve} je po~ela da deli 483 maske za usta u isto~nim delovima prestonice.

Sekretarijat za javnu bezbednost Meksiko Sitija, koji ima osam miliona stanovnika, po~eo je da sprovodi strate{ki plan koji obuhvata preventivne mere koje stanovni{tvo mora preduzeti u slu~aju „ki{e” pepela, navodi ANSA. Vlasti su pozvale gra|ane da budu mirni, ali da, istovremeno, budu informisani o vuklanskoj aktivnosti i pravcu vetra kako bi bili spremni za mogu}nost dolaska pepela do glavnog grada.

Fransoa Oland u Je li sej skoj pa la ti PA RIZ: Oko 45 miliona Francuza s pravom glasa ju~e je odlu~ilo da }e novi predsednik biti socijalista Fransoa Oland. U drugom krugu predsedni~kih izbora Oland je dobio 52 odsto glasa, a dosada{wi predsednik Nikola Sarkozi 48

kav, po wegovom mi{qewu, treba da bude {ef dr`ave. „Ne mo`e da odlu~uje o svemu, da radi posao premijera, da odlu~uje koji }e novinar prezentirati televizijske vesti, ne mo`e da postavqa sudije. Morate da budete povezani s narodom i po{tovani,

Stra da li u po `a ru BANG KOK: U centralnom delu Tajlanda, u pokrajini Rajong, najmawe 12 qudi je poginulo, a vi{e od 120 ovre|eno u po`aru hemijske fabrike, saop{tava Ministarstvo zdravqa, prenosi agencija Aisa. Na stotine stanovnika u zoni oko fabrike sinteti~kih proizvoda evakuisano je zbog opasnosti od otrovnih isparewa.

Po`ar je izbio u fabrici u provinciji Rajong, a o~evici navode da je po`aru prethodila eksplozija, dok je istraga o uzrocima u toku. Hiqade qudi u radijusu od tri kilometra evakuisano je iz okolnih mesta, da spre~e udisawe otrovnih gasova nastalih u eksploziji, prenosi Tanjug .Zamenik ministra zdravqa Suravejt Kunsombunn rekao je da je do nesre}e do{lo prolivawem toluena, koji je izuzetno zapaqiv, ali je redovan sastojak za kori{}ewe u ve}ini fabrika hemijske industrije.

Sameti Vi~inpit, {ef tima za vanredne situacije i kontrolu zaga|ewa pri Ministarstvu za `ivotnu sredinu, rekla je da toluen nije kancerogen i da su svi efekti otrovnih isparewa kratkotrajni.

Tor na do u Ja pa nu TO KIO: Najmawe 30 osoba je povre|eno, a na desetine ku}a uni{teno kada je ju~e tornado pogodio Japan, saop{tili su zvani~nici. Tornado je pogodio grad Tsukuba, 60 kilometara severoisto~no od Tokija, saop{tila je vatrogasna slu`ba, prenosi AP. Na mesto nepogode upu}eni su helikopterima lekarski timovi kao i vatrogasne ekipe. U tornadu je uni{teno mno{tvo ku}a. Tornado je relativno retka pojava u oblasti oko Tokija, podse}a AP.

Fransoa Oland ju~e s glasa~kim listi}em

odsto. Tako su potvr|ena istra`ivawa, po kojima bi u Jelisejsku palatu, 17 godina posle Fransoa Miterana, mogao ponovo da u|e socijalista. Ankete pokazuju da bira~i izme|u dva izborna kruga nisu promenili mi{qewe i da je Oland ostao u prednosti. Prognoze su pokazale da bi mogao da dobije podr{ku oko 52,5 odsto bira~a, dok Sarkozi mo`e da ra~una na oko 47,5 odsto glasova.

Pobedom Fransoa Olanda, ili „gospodina Normalnog„ kako ga nazivaju mediji, Francuska dobija {efa dr`ave koji }e putovati vozom, zara|ivati mawe i podnositi javnosti dvaput godi{we izve{taje o radu. Stalo`eni i ugla|eni kandidat socijalista, koji je donedavno i{ao na posao skuterom, zbog ~ega su ga protivnici nazivali „dostavqa~em pice„, poznat je po svojoj skromnosti, po kojoj se razlikuje od ambicioznog i agresivnog rivala Nikole Sarkozija. „Normalan predsednik mora da bude primeran predsednik„, opisao je Oland pre godinu dana ka-

a po{tovawe treba da se zaslu`i„, istakao je mogu}i budu}i francuski predsednik. Socijalista Oland je obe}ao da }e smawiti platu {efa dr`ave za tre}inu i da }e ukinuti predsedni~ki imunitet. Najavio je borbu protiv korupcije, pove}awe poreza za bogate i ve}a socijalna davawa.

sedniku Fransoa Miteranu, a 1988. godine je izabran za poslanika. Za predsedni~kog kandidata socijalista izabran je po{to je prethodni favorit {ef Me|unarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan optu`en za seksualno napastvovawe sobarice u wujor{kom hotelu.

Oland je 1978. godine, tokom studirawa, upoznao Segolen Roajal, s kojom je `iveo 30 godina u vanbra~noj zajednici i dobio ~etvoro dece. Rastali su se posle wenog poraza u drugom krugu izbora i od tada je u vezi s novinarkom Valeri Trirveler.

Odlu~ni i energi~ni Nikola Sarkozi je na ~elu Francuske bio od 2007. godine, kada je u drugom krugu predsedni~kih izbora pobedio Segolen Roajal iz Socijalisti~ke partije Kontroverzni konzervativni politi~ar, koji je sebe opisao kao „kapetana broda u srcu oluje”, bio je meta kritika boraca za qudska prava zbog svoje imigracione politike, dok je tradicionaliste ra`estio svojim privatnim `ivotom.

Sarkozi je, kada je tek izabran za predsednika, bio najpopularniji {ef dr`ave od vremena generala [arla de Gola, ali mu je popularnost drasti~no opala posle ven~awa s manekenkom Karlom Bruni i neko vreme je bio ~ak najomra`eniji {ef dr`ave.

Sar ko zi je, ka da je tek iza bran za pred sed ni ka, bio naj po pu lar ni ji {ef dr `a ve od vre me na ge ne ra la [ar la de Go la, ali mu je po pu lar nost dra sti~ no opa la po sle ven ~a wa s ma ne ken kom Kar lom Bru ni Oland je iskusan politi~ar i bio je poslanik u Parlamentu, ali mnogi mu zameraju to {to nikada nije bio ni na kakvom polo`aju u vladi. Ro|en je 12. juna 1954. godine u Ruanu, na severu Francuske. Sin lekara i socijalne radnice, obrazovao se na Pravnom fakultetu, u elitnoj Visokoj {koli za administrativne poslove i na Institutu za politi~ke nauke u Parizu.

Socijalisti~koj partiji je pristupio 1979. godine, bio je ekonomski saradnik tada{wem pred-

Na me|unarodnoj pozornici, Sarkozija su ~esto nazivali „ameri~kim ~ovekom„, mada se protivio ratu u Iraku. Osta}e zapam}en po uvredama upu}enim u razli~itim prilikama. Tako je jednom ~oveku, koji je odbio da se rukuje s wim, rekao je: „Gubi se onda, idiote jedan!”. Mlade delinkvente iz pariskih predgra|a nazvao je olo{em, dok je afri~ke dr`ave uvredio rekav{i da je wihova tragedija to {to nikad nisu u{le u istoriju.

Par la men tar ni iz bo ri u Jer me ni ji JE RE VAN: Birali{ta u Jermeniji ju~e su bila otvorena za izbor novog saziva Sku{tine, a favoriti su dve stranke vladaju}e koalicije.

Ovi izbori su svojevrstan ispit za Jermeniju, gde su ovo prvi nacionalni izbori od predsedni~kih 2008. godine. Tada su izbile demostracije posle osporenih rezultata izbora, koje su prerasle u sukobe s policijom kada je

bilo i 10 mrtvih. Vlasti ove zemqe od 3,3 miliona stanovnika obe}ali su transparentne izbore i demokratiju za izbor 131 poslanika Narodne skup{tine.

Prema anketama, Republikanska partija predsednika Ser`a Sargsjana vodi, ispred stranke Napredna Jermenija wegovog saveznika u vladaju}oj koaliciji, milioner Gaguika Carukijana.

dnevnik

RUSIJA

Ni je car ne go Pu tin MO SKVA: Najavqeni moleban koji }e patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril odr`ati za Vladimira Putina nakon wegove inauguracije za predsednika, danas zakazane, izazvao je uznemirewe u nekim krugovima, po{to li~i na krunisawe, prenosi Verska informativna agencija (VIA). Predstavnici crkve odbacili su ta strahovawa kao neosnovana, a moskovski crkveni mediji navode da moleban za Putina ne predstavqa wegovo krunisawe.

U Hramu svetih blagovesti u moskovskom Kremqu patrijarh Kiril }e u prisustvu novog Hram svetih blagovesti u Moskvi predsednika Putina moliti tako|e „za Rusiju, vlast i patrijarha, koje ih podse}a na vojsku”, jer je svaka vlast od bo- carska vremena. ga, navode crkveni mediji.

Crkva nikome ne name}e moDr`avna vlast na sebe preuleban, za to se svako, ako `eli, zima obavezu da ograni~ava greobra}a crkvi i dodao da „molehe, bezakowe, da {titi prava, da ban ne treba razumeti kao pose bori protiv zloupotreba, ~ak liti~ki akt”, isti~u predstavi „`estokim merama”, a crkva se nici crkve. Verski mediji cimoli da ona ima snagu i da je u tiraju profesora sa crkvenog stawu da „re{ava slo`ene zauniverziteta Georgija Orehadatke”, prenosi VIA. nova koji ka`e da sada ne}e biti kao u vreme careva i da se Ne}e to biti pomazawe, kao krunisawe obavqalo u okviru {to je to u slu~aju imperatora, liturgije. ve} obi~an moleban, prenose crDokaz da se ne radi o krunikveni mediji i navode da takav sawu je i ~iwenica da }e momoleban mo`e svako da zatra`i leban biti slu`en u Hramu za sebe. Predstavnik za {tampu svetih blagovesti, a ne u Uspatrijar{ije rekao je da nema penskoj crkvi u kojoj su se rarazloga za paniku, misle}i na ni je kru ni sa li im pe ra to ri, kriti~are kojima smeta posebno navodi VIA. blagosiqawe Putina od strane

NEMA^KA

Su kob de mon stra na ta u Bo nu BER LIN: Dvoje nema~kih policajaca je te`e povre|eno, a blizu tridesetak lak{e, preksino} u Bonu na demonstracijama, na kojima je do{lo do incidenta, kada su pripadnici desni~arskog Pro NRW provocirali muslimane, me|u kojima su bili i pripadnici radikalnih salafista.

Salafisti su, na kraju, kako prenose mediji, po~eli na policiju da bacaju kamewe, fla{e i druge predmete. Nema~ka policija najavila je da }e izneti detaqe, a mediji prenose da dvoje nema~kih policajaca imaju rane od uboda no`em i da su van `ivotne opasnosti.

Policija je uhapsila vi{e od 100 osoba i formirala ko-

misiju za ubistva, navode medi ji. Pri sta li ce Pro NRW, wih mawe od 30, pokazivali su antiislamske karikature, a na drugoj strani je bilo izme|u 500 i 600 kon tra de mon stra nata, pre no se me di ji, na vo de}i da je policija okon~ala demonstracije za oko 45 minuta i da su prilikom hap{ewa zaplewene palice, kamewe i drugi materijal.

Ministar unutra{wih poslova pokrajine Severna Rajna Vest fa li ja (NRW) Ralf Jeger prebacio je desni~arima iz Pro NRW ciqane provokacije protiv nasilnih salafista i pri tom naglasio da ve}ina muslimani u NRW `ivi mirno.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PRINC HA RI

KOM PA NI JA „KO STA KRO ^E RE” NA PRA VI LA NO VO PLO VI LO, LUK SU ZNI GRAD NA VO DI

Princ Hari je nakon kra}eg raskida obnovio vezu sa dugogodi{wom devojkom ^elsi Dejvi.

Par je tokom {estogodi{we veze tri puta raskidao, ali uprkos burnom odnosu, odlu~ili su da ostanu zajedno. Hari je svojim pona{awem navodno nagove{tavao da nije veran mu{karac, a mediji su ga povezivali i sa Pipom Midlton, {to ^elsi vi{e nije `elela da toleri{e.

Za plo vi la bli zna ki wa po to nu le „Kon kor di je”

JU LI JA TI MO [EN KO Nekada{wa ukrajinska premijerka Julija Timo{enko nastavi}e sa {trajkom gla|u zbog tretmana koji ima u zatvoru, izjavila je ju~e wena k}erka Evgenija. „Nastavi}e protest sa svim posledicama, sve dok se ne donesu odluke. Zaista se pla{im za `ivot svoje majke”, rekla je Evgenija Kar, govore}i o {trajku gla|u koji je Timo{enkova zapo~ela 20. aprila zbog navodnih napada zatvorskih stra`ara.

HI LA RI KLIN TON Poziv Indiji da smawi uvoz nafte iz Irana nalazi se na vrhu agende ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton, koja je u poseti Indiji. Indija odnedavno uvozi vi{e nafte iz Saudijske Arabije, a SAD `ele da Indijci razviju i druge alternative. Indija ima ogromne energetske potrebe, kako bi podmirila svoj ubrzani razvoj, i uspela je da smawi svoje oslawawe na iransku naftu.

RIM: U Italiji je predstavqen novi brod – „Kosta fa{inoza” – kopija zlosre}nog kruzera „Kosta konkordija”. „Tragedija kakva je zadesila kruzer ’Kosta konkordija’ vi{e se ne}e dogoditi”, rekao je direktor kompanije „Kosta kro~ere” Pjer Lu i |i Fo ski, predstavqaju}i novo luksuzno plovilo. „Ko sta fa {i no za” je brod te`ak 114.500 tona i identi~an je kao zlosre}ni kruzer „Kosta konkordija”, koji je 13. januara u Italiji do`iveo brodolom u kojem je poginulo 32 qudi, dok se dvoje qudi i

Novi kruzer trebalo bi da popravi renome kompanije

da qe vo di kao ne sta lo.

Ne ko li ko ne de qa na kon tragedije u blizini italijan ske oba le, jo{ je dan brod kompanije „Kosta”, „Alegra”, na{ao se u neprilici, kada je u jednoj od prostorija u kojima su sme {te ni mo to ri iz bio po`ar.

Nezgoda se dogodila u Indijskom okeanu, a brod je pri nud no pri stao na Sej{elima, pi{e „Dejli mejl”. To je dodatno naru{ilo ve} ukaqanu reputa ci ju po zna te kom pa nije, pa se weni ~elnici nadaju da }e novi „raj na vo di” ma kar de li mi~ no popraviti utisak.

svet/ BALkAn

c m y

dnevnik

ponedeqak7.maj2012.

U 60 DR@AVA SVETA, ILI SVAKOJ TRE]OJ, OVE GODINE SE GLASA

Iz me |u eko nom ske ne sta bil no sti i raz vo ja U svakoj tre}oj dr`avi sveta, ta~nije u wih 60, ove godine se organizuju izbori ili referendumi.

Izbori za {efa dr`ave su u tri od pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, Rusiji, Francuskoj i Americi, dok u ~etvrtoj, Kini, novog lidera imenuje partija. Te ~etiri dr`ave daju i dve petine svetskog bruto proizvoda, pa su i najzna~ajnije u analizi kako }e izbori uticati na me|unarodne politi~ke i ekonomske odnose. Ne tako davno su na marginama samita o nuklearnoj bezbednosti u Seulu, predsednik SAD Barak Obama i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev imali zanimqiv razgovor. Naime, prilikom neformalnog susreta wih dvojice, do{lo je do „tehni~kog propusta”, kada je zabele`en deo razgovora koji je trebalo da ostane privatan. Obama je rekao Medvedevu da mu treba prostora i da }e nakon predstoje}ih predsedni~kih izbora biti „mnogo fleksibilniji” po pitawu kontroverznog raketnog {tita.

Medvedev mu je odgovorio: „Razumem vas. Prene}u va{u poruku Vladimiru”. [aputawe dva predsednika pokazuje kakvi bi ameri~ko-ruski odnosi mogli da budu po{to su Rusi za predsednika izabrali Vladimira Putina, a Amerikanci }e svog izabrati u novembru. Nikolaj Petrov iz Karnegijevog centara u Moskvi smatra da najvi{e {to mo`e da se o~ekuje je da odnosi budu kakvi su sada, odnosno da ne budu gori.

U Moskvi ne kriju da im demokratska administracija u Va-

{ingtonu vi{e odgovara od mogu}e republikanske, koja, ka`u, koristi hladnoratovsku retoriku.

Urednik ~asopisa „Izazovi evropskih integracija” Nikola Jovanovi} ka`e da je poznata strategija predsedinka Obame, koji se

tek treba da sazna {ta }e novi lider koji }e na jesen, na kongresu Komunisti~ke partije, biti imenovan u Pekingu, zna~iti za ameri~ko-kineske odnose.

Pedesetosmogodi{wem Si \inpingu, sinu visokog partijskog

[a pu ta we dvaju pred sed ni ka po ka zu je ka kvi bi ame ri~ ko-ru ski od no si mo gli da bu du, po {to su Ru si za pred sed ni ka iza bra li Vla di mi ra Pu ti na, a Ame ri kan ci }e svog iza bra ti u no vem bru zala`e za blagi detant sa Rusijom. „Ukoliko republikanski kandidat pobedi na izborima, mo`e se o~ekivati konzervativnija politika, koja je bli`a 20. nego 21. veku”, smatra Jovanovi}. Dok je u Moskvi stari znanac, Va{ington

zvani~nika, Amerika, ka`u, nije strana. Pre dvadeset godina obilazio je ameri~ke farme, k}erka mu studira na Harvardu, a utakmice NBA lige su mu razonoda. To, me|utim, ne zna~i promenu. Biv{i urednik honko{kog lista „Ju-

tarwi dnevnik Ju`ne Kine” Vili Lam isti~e da je zajedni~ki ciq rukovodstva u Pekingu da Kina u slede}ih deset ili dvadeset godina dobije status supersile. „Si \inping najve}u podr{ku ima u vojsci, pa je sasvim mogu}e da }e generali imati ve}i uticaj na spoqnu i bezbednosnu politiku”, ocewuje Lam. Ameri~ki republikanci su, zbog kineske ekonomske politike, za tvr|i stav prema Kini, ali i sada{woj administraciji je prioritet da parira wenom sve ve}em uticaju u svetu, pa poznavaoci obja{wavaju da se te`i{te svetskih politi~kih i ekonomskih odnosa seli u azijsko-pacifi~ki region. [to se Evrope ti~e, mogu}im opredeqewem da nacionalne interese stave ispred evropskih, kandidati na predsedni~kim izborima u Francuskoj mogu da uti~u na me|unarodne odnose.

Po re~ima Jovanovi}a, ko god da pobedi na izborima u Francuskoj, mo`e se o~ekivati isti stav prema Srbiji. „Jedina razlika me|u kandidatima je to {to se aktuleni predsednik Nikola Sarkozi zala`e za sna`niju evropsku politiku”, dodaje Jovanovi}.

Kriza je uslovila da se glasa~i osvajaju ne na osnovu spoqne politike, ve} gotovo samo na osnovu nacionalne ekonomske politike.

Poznavaoci ka`u da ovogodi{wi izbori najvi{e uticaja imaju na svetsku ekonomiju. To mo`e da bude uzrok i ekonomskih nestabilnosti, ali se pre svega otvaraju nove mogu}nosti za razvoj.

23

Am fi lo hi je: SPC po {tu je Cr nu Go ru POD GO RI CA: Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ka`e da SPC po{tuje dr`avu Crnu Goru i wen ustavni poredak, ali o~ekuje da se na isti na~in pona{a i druga strana. On je rekao da crkva po{tuje dana{wu Crnu Goru i sve nacije u woj, na isti na~in kako je to radila kroz vekove.

Crkva po{tuje Crnu Goru kao me|unarodno priznatu dr`avu, po{tuje sve one vrednosti koje ona ima, po{tuje svakoga ko se izja{wava da je Hrvat, Albanac, Crnogorac ili Srbin , kazao je mitropolit Amfilohije u liturgijskoj propovedi u crkvi Svetog Nikole u Tudorovi}ima u Pa{trovi}ima, saop{tila je ju~e Mitropolija crnogorsko-primorska.

S druge strane, dodao je on, crkva ne mo`e da se odrekne sebe, svoga bi}a, svoje istine,

svedo~ewa, propovedi i svog imena potvr|enog i priznatog na vaseqenskom planu.

Mitropolit Amfilohije je kazao da se Pravoslavna crkva u Crnoj Gori naziva Srpskom pravoslavnom crkvom

zbog toga {to su ve}ina hri{}ana koji woj pripadaju Srbi. Mitropolit Amfilohije je, kao primer gowewa crkve u Crnoj Gori, naveo izjavu visokog funkcionera Demokratske partije socijalista Miodraga Vukovi}a da Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori ne postoji.

HRVATSKA

PARLAMENTARNI IZBORI U GR^KOJ

Pa pa di mos: No va vla da ove ne de qe?

ATI NA: U Gr~koj su ju~e odr`ani vanredni parlamentarni izbori na kojima su u~estvovale 32 stranke, a dominirale su teme ekonomije, korupcije i imigracije.

Skoro 10 miliona gra|ana Gr~ke sa pravom glasa imalo je priliku da odlu~uje o sastavu novog parlamenta u Atini. Gr~ki

vlada mogla biti uskoro formirana, Papadimos je odgovorio da veruje da }e se to vrlo brzo dogoditi, iako istra`ivawa javnog mwewa pokazuju da }e to biti te{ko ostvarivo, preneo je AFP. „Svi se sla`emo da su ovi izbori od kqu~nog zna~aja i svi moraju da se opredele, ne samo za onog ko }e vladati, ve} i za put kojim

ministar finansija Evangelos Venizelos, do~ekan je ju~e uzvicima negodovawa i neugodnim pitawima kada se pojavio na glasa~kom mestu u Solunu.

Prema anketama - za koje eksperti upozoravaju da mogu biti nepouzdane - Antonis Samaris, predsednik konzervativne stranke Nova demokratija, osvoji}e najve}i broj glasova, ali ne i dovoqan broj poslani~kih mesta da bi wegova partija vladala bez partnera.

scena toliko usitwena da je te{ko o~ekivati da ijedna stranka osvoji dovoqno glasova da vlada samostalno i stabilno.

U Gr~koj o~ekuju da }e ~ak deset stranaka osvojiti vi{e od tri odsto glasova potrebnih za ulazak u Parlament. ^ini se da }e ve}ina stanovnika glasati - stomakom, ogor~ena zbog te{ke krize za koju krive dve velike stranke PASOK i Novu demokratiju, koje su se godinama smewivale na vlasti.

Najpopularnijoj partiji jo{ 50 mandata Po izbornom zakonu Gr~ke, partija koja osvoji najvi{e glasova na izborima dobija dodatnih 50 mandata u parlamentu koji ukupno ima 300 poslanika, ali analiti~ari smatraju da ni to ne}e biti od velike pomo}i da zemqa dobije ve}insku vladu.

Opre de qe we i za vlast i za put kojim }e zemqa i}i

premijer u ostavci Lukas Papadimos izjavio je ju~e da su izbori u Gr~koj od kqu~nog zna~aja za daqi put zemqe i da o~ekuje da }e nova vlada biti formirana ove nedeqe.

Nakon {to je glasao u Atini, na vanrednim parlamentarnim izborima, upitan da li bi nova

}e ova zemqa krenuti u narednim decenijama”, poru~io je tehnokratski premijer na kraju mandata, koji je od novembra predvodio koaliciju koja je pregovarala o drugom me|unarodnom paketu finansijske pomo}i Gr~koj.

Predsednik glavne gr~ke levi~arske stranke PASOK, biv{i

Glasa~i su kivni na Novu demokratiju i wenog glavnog levi~arskog rivala, stranku PASOK, koji su se smewivali na vlasti od 1974. godine, zbog toga {to su obe}ali bolne mere {tedwe u zamenu za dva spasonosna paketa vredna 240 milijardi evra.

Istra`ivawa javnog mwewa ukazuju i to da }e ~ak polovina gra|ana glasati u korist 30-ak mawih stranaka, me|u kojima mnoge odbacuju sporazume sa „trojkom” koju ~ije MMF, EU i Evropska centralna banka, podse}a AFP. Nikad ve}i broj stranaka pokazuje da je gr~ka politi~ka

Lider socijalisti~kog PASOK-a Evangelos Venizelos je na zavr{etku kampawe istakao da bira~i glasaju izme|u o{trih mera {tedwe i „masovnog siroma{tva”.

S druge strane, lider Nove demokratije Antonis Samaras optu`io je levicu da se „igra sa evrop skom bu du} no {}u” Gr~ke. O~ekuje se da }e po prvi put za proteklih 40 godina u gr~ki parlament uspeti da u|e neonacisti~ka partija - Zlatna zora, zahvaquju}i svojim stavovima o imigraciji i merama borbe protiv kriminala.

Si ri ja: Opo zi ci ja po zi va na boj kot DA MASK: Dana{we parlamentarne izbore u Siriji tamo{wa opozicija nazvala je „cini~nim poku{ajem predsednika Ba{ara Asada da zadr`i vlast i pozvala na bojkot.

Izbori za parlament od 250 mesta de{avaju se tri meseca posle usvajawa novog ustava koji dozvoqava formirawe politi~kih stranaka koje }e se takmi~iti sa vladaju}om Baas partijom. Jedanaest partija u~estvova}e na dana{wim izborima, zajedno sa 10 partija Nacio-

nalnog naprednog fronta, alijanse kojom dominira Baas partija. Po sirijskoj izbornoj komisiji, oko 15 od 23 miliona Sirijaca ima pravo glasa. Asadovi protivnici u izgnanstvu ka`u da su reforme bez wihovog u~e{}a farsa, kao i da izbori ne mogu biti odr`ani bez „pretwe oru`jem”.

Pro{lomese~no primirje, pod posredovawem UN, nije uspelo da stane na put brutalnom obra~unu Asadovih snaga sa demonstran-

tima koji ve} 14 meseci tra`e wegovu smenu. „Mi smo protiv ovih izbora jer nemaju nijednu karakteristiku slobodnih izbora”, rekao je iz Brisela Hajtam Mana, {ef Nacionalnog koordinacionog tela za demokratske promene u Siriji, jedne od glavnih opozicionih grupa.

Borac za qudska prava i biv{i vi{i ~lan Sirijskog nacionalnog saveta, Hajtam Maleh ocenio je izbore kao „{alu”. „To je vrsta re`imske propagande.

[e sti pro test zbog Ti to vog tr ga ZA GREB: Na Trgu mar{ala Tita u Zagrebu u subotu je odr`an {esti skup ~iji se organizatori zala`u za promenu naziva trgu.

Skup su organizovali Gra|anska inicijativa za Hrvatsku bez totalitaristi~ke simbolike Krug za trg, kao i Hrvatski helsin{ki odbor. Govornici iz ove dve organizacije, ali i wihovi istomi{qenici, u svojim su govorima nagla{avali da je Titov re`im bio diktatorski i da je Tito odgovoran za brojne likvidacije Hrvata od 1945. do 1980. godine. Oni su naglasili i da postoji potreba da se promene nazivi i u drugim mestima gde postoje ulice i trgovi s Titovim imenom. U svom govoru, predsednik HHO Ivan Zvonimir ^i~ak napao je „komuni-

sti~ki re`im” i rekao da je zapisano u ustavu da se Hrvatska na izborima 1990. i onda u ratu odrekla komunizma. On je naglasio da postoji nekoliko predloga za novo ime trga, pri ~emu se HHO zala`e za naziv Sveu~ili{ni (univerzitetski) trg, a Krug za trg za ime Kazali{ni (pozori{ni) trg. „Ali o tome koje }e biti ime, odlu~i}e skup{tina grada”, napomenuo je ^i~ak.

U publici su uglavnom bili stariji qudi od kojih su mnogi imali pla{teve s natpisom „Tito je zlo~inac”, a transparenti sa sloganima „Tito zlo~inac” i „Tito na vrhu popisa svetskih zlo~inaca”, kao i vre|awem Tita, partizana i petokrake bili su vrlo u~estali u masi iz koje se vijorila i jedna zastava HDZ-a.

Kan di da tu re za pred sed ni ka HDZ ZA GREB: Predajom kandidatu- {ku uglednijih HDZ-ovaca, Karara za predsednika HDZ-a, zavr{en marko, nekada{wi {ef tajnih je jo{ jedan korak u unutarstra- slu`bi i ministar unutra{wih na~kim izborima ove sada najve}e poslova u vladi Ive Sanadera i opozicione partije u Hrvatskoj- Jadranke Kosor, kome se daju najPodsetimo, do skoro je HDZ bila ve}e {anse za pobedu, istakao je da vladaju}a stranka u Hrvatskoj. su to dobri vicevi, jer oni koji guKandidature u be imaju pravo da centrali HDZ-a u se qute.

Zagrebu predali su „HDZ-ovce je {efica stranke privukla potreba mewawa stawa u Jadranka Kosor, HDZ-u, kako bi se Tomislav Karavratio svojoj idemarko, Domagoj ji, dobio ime i Ivan Milo{evi} prezime i ponoi Darko Milinosno i ~vrsto s Hrvi}, i Milan Kuvatskom u{ao u junxi}.

EU”, rekao je KaPrilikom preTo mi slav Ka ra mar ko ramarko. daje kandidatura Sebe je okarakterisao kao svi oni do{li su u pratwi svojih saradnika, a u izjavama novinari- „politi~kog tu|manistu i sledma naglasili su da }e oni biti po- benika politi~ke doktrine i bednici u izborima koji }e se odr- u~ewa Frawe Tu|mana”, ista`ati 20. maja na op{tem saboru kav{i da se od Tu|mana distanHDZ-a kad }e se birati rukovod- cirao kada je re~ o kriminalu u stvo stranke. Odgovaraju}i na pi- privatizaciji, jo{ dok je Tu|tawa novinara da je iznudio podr- man bio predsednik.

24

Svet poznatih

ponedeqak7.maj2012.

dnevnik

Чи ме се по зна те ди ве укра ша ва ју

На та ли Порт ман но си „ква ит”

Гви нет Пал троу воли „чо пард”

На цр ве ном су те пи ху Ква ит но си ле зве зде по пут Ха ле Бе ри, Џе ни фер Хад с он, На та ли Порт ман и Хи лари Свонк. То је ко лек ци ја на ки та ко ја сла ви 100 го ди на, а укљу чу је укра сне пред ме те ко ји од у зи ма ју дах.

На ки том Чо пард уре ђу ју се Гви нет Пал троу, Пе не ло пе Круз и Скар лет Јо хан сон. Би ло да се ра ди о ди ја мант ној на ру кви ци са са фи ром или ди ја мант ним на у шни ца ма Чо пард се увек гра ни чи из ме ђу но си во сти и мо ну мен тал но сти, а увек те жи то ме да и ве ли ки ко ма ди на ки та бу ду ла га ни.

Пе не ло пе Круз одабрала „ка та ри не азар ми-ро се” „Ја во лим ка да све из гле да што при род ни је”, ре кла је Ка та ри не Азар ми-Ро се, Иран ка ко ја свој на кит из ра ђу је у Лос Ан ђе ле су, а у скла ду са сво јим скло но сти ма пре ма при род но сти и са ма жи ви окру же на биљ ка ма и жи во ти ња ма. Ње зин на кит но си Пе не ло пе Круз.

Сва ка хо ли вуд ска зве зда има ди зај не ра или на кит ко ји по себ но во ли да но си и њи ме да се по хва ли на цр ве ном те пи ху

Са ра Џе си ка Пар кер но си на кит „лу ци фер вир хо не стус” Сво ју је лук су зну ли ни ју на ки та Лу на Ча му зи на зва ла пре ма та ли јан ском зла та ру из 14. ве ка - Лу ци фер Вир Хо не стус. Ње зин се на кит про из во ди руч но, а во ле га зве зде по пут Са ре Џе си ке Пар кер и Ка ме рон Ди јаз.

Де ми Мур украшава „ла франк”

Би јонс но си „ло ран шварц” За раз ли ку од Ипо ли те, Ло ран Ша варц обо жа ва ди ја ман те. Не чу ди сто га ни што јој је нај ве ћа обо жа ва тељ ка упра во Би јонс ко ја же ли да све што се на ђе на њој из гле да бес пре кор но от ме но. Осим Би јонс, на кит Ло ран Шварц мо же се ви де ти и на Кејт Блан шет.

„Ди зај ни рам на кит ко ји би мо гао ни ти нов, а мо гао би би ти и стар’, ре кла је Ли за не Франк фурт ко ја се кри је иза мод не мар ке Ла Франк. Слав не же не ко је во ле но си ти ‘но во или ста ро” су Де ми Мур, Син ди Кра форд и Кри сти не Теј лор.

Црвена хаљина одраз сексепила Ц

рвена хаљина је увек у тренду и у њој можете изгледати женствено, заводљиво и моћно. Жене које пре изласка одлуче обући малу црвену, уместо мале црне хаљине, вероватно ће приметити како су им мушкарци наклоњенији него иначе. Тријумф експлозивности црвене хаљине над елеганцијом мале црне разоткрио је научни тим са њујоршког Универзитета Рочестер, а резултате истраживања објавили су у стручном часопису за психологију Журнал оф персоналити сошл психолоџи. Спроведена истраживања показала су да су мушкарцима привлачније жене које су биле одевене у црвено, од жена или де-

војака које су биле одевене у одећу неке друге боје. Већина испитаника је признала да би више новца потрошила на жену у црвеној хаљини, него у хаљини неке друге боје, пренели су британски медији. Професор психологије с њујоршког универзитета Андрју Елиот, који је водио истраживање, потврдио је претпоставку према којој је црвена боја, боја романтике и сексипилности, објашњава зашто су честитке које се традиционално шаљу на Дан заљубљених обично црвене боје или зашто се у парфимеријама најбоље продају црвени ружеви за усне. Еллиот верује да би корени те “црвене опасности” могли бити прилично примитивне биолошке природе. С обзиром на генетску сличност људи и развијенијих примата,

подсетио је како неке примате мужјаке посебно привлаче женке, чији генитални органи током овулације попримају

светлоцрвену боју, шаљући мужјацима својеврсне сексуалне сигнале. У истраживању које су спровели Елиот и са-

радници учествовало је више од стотину студената, којима су показане фотографије неколико жена. Задатак им је био да одговоре у којој су им мери привлачне, које би желели пољубити и с колико би њих желели водити љубав. Занимљиво је да је на њихове одговоре утицала чак и боја оквира фотографије. Већини испитаника привлачније су биле жене чије су фотографије биле уоквирене црвеним оквиром, за разлику од фотографије исте жене у белом, зеленом или сивом оквиру. Исто се догодило и кад су испитаницима показане дигитално уређене фотографије жена одевених у исту хаљину,али друге боје. Фасцинантно је откриће да нешто тако распрострањено попут боје, може имати такав утицај на наше

понашање, а да тога нисмо свесни, закључио је професор Еллиот. Црвена хаљина и у овом случају била пресудна. На питање “Замислите да с овом особом излазите на састанак и имате стотину долара. Колико бисте били спремни потрошити?”, већина мушкараца одговорила је како би на жену у црвеном потрошила више од стотину долара. Модни дизајнери нам поручују како ће црвена хаљина достићи врхунац ношења у наредне две године тако да 2012. годину као и 2013. годину можемо очекивати у раскош црвенила.

@enSkA POSLA

dnevnik

ponedeqak7.maj2012.

25

ЗА ЗА ШТИ ТУ ОД ВЕ ТРО ВА С ПИ РИ НЕ ЈА

Б

Бе рет ка, ка па ба скиј ских па сти ра

е рет ка је ме ка на, окру гла, ву не на ка па рав ног вр ха ко ја је нај че шће тка на или пле те на. Ар хе о ло зи ка жу да се ше шир сли чан мо дер ној бе ре ци но сио још у брон за но до ба на под руч ју од се вер не Евро пе па све до Ита ли је. На вод но су сли чан тип ка пе но си ли још и ста ри Етрур ци. Ипак, нај по зна ти је су по то ме што их је у мо дер но до ба но си ло плем ство и умет ни ци ши ром Евро пе. Бе рет ка је т р а д и ц и о нал на ка па б а с к и ј ских па -

сти ра, ко ја се пр ви пут по чи ње ма сов но про из во ди ти у 19. ве ку Ба скиј ска бе рет ка ко ри сти ла се за за шти ту од хлад них, пла нин ских ве тро ва, а но си ли су је ба скиј ски па сти ри на Пи ри не ји ма. Бо ја бе рет ки ва ри ра ла је од ре ги је до ре ги је, али су се на кра ју Ба ски до го в о р и л и да ће

Ко мер ци јал на про из вод ња ба скиј ске бе рет ке за по че ла је у 17 ве ку у не ба скиј ском под руч ју Оло рон-Сент-Ма ри у ју жној Фран цу ској. Про из вод ња се ин ду стри ја ли зи ра ла у 19. ве ку. До 1920. го ди не бе рет ка је би ла асо ци ја ци ја на фран цу ску рад нич ку кла су, а до сре ди не 20. ве ка ми ли о не бе рет ки про из в о д и л о је ви ше од 20 фран цу ских фа бри ка. У за пад ном све ту мо де, му шкар ци и же не но си ли су бе рет ке као њ и спорт ску оде ћу све до хо ва бе 1920.-е, а ка сни је као рет ка би ти мод ни пе чат. Вој не бе рет пла ве бо је, док ке ко ри сти ле су тзв. алп Рем брант: Ауто пор трет с бе рет ком су љу ди у На ва ри ске тру пе у Пр вом свет (ба скиј ски део Шпа ни је) ском ра ту, а по ста ле су при хва ти ли цр ве не, а Фран - по пу лар не ка да су по ста ле сим бо У Шпа ни ји су бе рет ке по ста ле тра ди цу зи и Шпан ци цр не бе рет ке као њи хо - лом елит них је ди ни ца ге не ра ла Монт го - ци о нал ни го спод ски ше шир и то у се ве. ме ри ја у Дру гом свет ском ра ту. вер ном де лу зе мље. Док у Ба ски ји, бе рет ке слу же као тро феј у спорт ским или по ет ским так ми че њи ма. Ба скиј ска реч за реч шам пи он у до слов ном пре во ду зна чи „онај са беретком”. Цр на бе рет ка се у ан гло-сак сон ском све ту сма тра ла на ци о нал ном фран цу ском ка пом. Она се да нас ви ше не но си у то ли ко ве ли ком бро ју, осим још у ју го и Зе ле на бе рет ка ко ју је но сио по кој ни аме рич ки глу мац Џон Вејн у чу ве ном сточ ном ди је лу Фран цу ске фил му „Зе ле не бе рет ке” из 1968. го ди не про да та је на аук ци ји у Лос Ан ђе У Шкот ској по сто ји не ко ли ко ва ри ле су за 180.000 до ла ра. јан ти бе рет ки чи је врп це и пер је де фи Це на ко ју је до сти гла зе ле на бе рет ка по ста ви ла је но ви ре корд у про да ји ни шу ко јем кла ну при па да онај ко ји ка де ло ва ко сти ма, по себ но оних ве за них за ше ши ре и ка пе, са оп шти ла је аук пу но си. циј ска ку ћа „Хе ри таж”, ко ја је ор га ни зо ва ла про да ју.

Зе ле на бе рет ка Џо на Веј на про да та за 180.000 до ла ра

ВИкТОРИЈА БЕкАм ОТкРИВА кАкО СЕ ВРАТИЛА У ФОРмУ

Tрчање, трчање, трчање

Н

ико не би рекао да их је родила четвe ро! Ево зашто. Сада је Бикторија Бекам открила како је тако брзо успела да се врати у форму. За амерички Вог 37-годишња дизајнерка открила је како је након рођења Харпер Севен у јулу прошле године започела програм телесних вежби, који укључује трчање шест пута недељно. ‘Пуно сам вежбала. Пуно сам трчала. Шест пута недељно. Постанем прилично опсесивна кад нешто започнем’, изјавила је Викторија. Поред трчања, мајка четверо деце подвргнула се строгом режиму вежбања под вођством тренера Трејси Андерсон, међу чије се клијенткиње убрајају Гвинет Палтроу, Черил Кол и Мадона. Бекамова је такође открила како се уз своја 162 цм висине успева чинити тако високом, а тврди да ствар није у њеној великој љубави – високим потпетицама. ‘Никад нисам била мршави модел од 180 цм, због чега сам хтела створити илузију. Људи мисле да сам виша него што јесам, не због штикли које носим, него због начина на који се одевам. Моје хаљине истичу струк. То је супер за груди и за стражњицу’, каже Викториа.

СУ ПЕРНА мИР НИ ЦЕ СУ НАм ПРЕД НО СОм

Са мо пет одсто љу ди зна тај ну вит ко сти

И

ако су нам су пер на мир ни це пред но сом, чак их 95 по сто нас рет ко или ни кад не уба ци у уста. За раз ли ку од ве ћи не, они ко ји су пре по зна ли вред ност пра ве хра не, не на ку пља ју ки ло гра ме та ко ла ко, има ју ма њи ри зик од нај ра ши ре ни јих бо ле сти мо дер ног до ба и је ду уку сни је обро ке Иако мо гу спре чи ти де бља ње, под стак ну ти гу би так су ви шних ки ло гра ма те сма њи ти ри зик од ср ча них бо ле сти, мо жда ног уда ра и ди ја бе те са за 40 по сто, 95 по сто љу ди не је де ове на мир ни це у до вољ ној ме ри, а го то во тре ћи на их не је де ни кад. О че му се ра ди? О жи та ри ца ма пу ног зр на.

Зр но пше ни це, ра жи, јеч ма, ри же и зо би са сто ји се од спољ њег де ла или ме ки ња, уну тра шњег де ла, од но сно се ме на или кли це те сре ди шњег, шкроб ног де ла. Ме ки ње и кли це са др же 75 по сто хра њи вих са сто ја ка. Пу ни су ви та ми на Б, фол не ки се ли не, оме га-3 ма сних ки се ли на, маг не зи ју ма, цин ка, гво жђа и фос фо ра, те сна жних ан ти ок си дан са, као што су ви та мин Е и се лен, ко ји по ти чу рад иму но ло шког су ста ва. На жа лост, да би хра на би ла лак ша, бе ља и ра фи ни ра ни ја, укла ња ју се баш ови де ло ви, а из ко нач ног про из во да из ба че ни су глав ни хра њи ви са стој ци. Ово је по с еб но ло ша вест, јер осим што сма њу ју ри зик од ср ча них бо ле сти и ди ја бе те с а за тре ћи ну, жи т а ри це пу ног зр на шти те и од не к их об л и ка ра ка, по с еб н о оног у про бав ним ор га ни ма. Де ли мич но и за то јер жи т а ри це пу ног зр на по ма жу у бр жем про ла ску хра не кроз про бав ни тракт. Осим то га, по ма жу у ства ра њу усло ва по год н их за оби т а ва њ е до б рих бак те ри ја. Но ва ис тра жи ва ња по ка зу ју да жи та ри це пу ног зр на, осим вла ка на, по че му су по зна те, са др же и јед на ку ко ли чи ну ан ти ок си дан са као и во ће и по вр ће. То је мо жда још је дан раз лог за што су то ли ко де ло твор не у сни жа ва њу ри зи ка од раз во ја мно гих бо ле сти. Влак на су по себ но за ни мљи ва због осе ћа ја си то сти ко ји пру жа ју и ста би ли за ци је ни воа ше ће ра у кр ви, што мо же по ве ћа ти сна гу во ље и сма њи ти же љу за хра ном. Због све га на ве де ног, ну три ци о ни сти пре по ру чу ју да жи та ри це пу -

ног зр на бу ду за сту пље не у три обро ка по 16 гра ма, или да на не ки дру ги на чин рас по де ли мо ба рем 48 гра ма ових жи та ри ца на дан. То ни је те жак за да так ако има те на уму да

љи це или кри шку хле ба од цр ног бра шна.

2. Ку пуј те сме ђу ри жу и ин те грал ну те сте ни ну, а не бе ле, ра фи ни ра не ва ри јан те.

3. Ку ва те ли не ко је ло до дај те ме ки ње.

4. Ку пуј те хлеб од ин те грал ног бра шна.

5. Ако сум ња те да је цр ни хлеб у ва шој пе ка ри са мо обо јен, ку пи те не ра фи ни ра но бра шно и пе ци те хлеб код ку ће. На ба ви те ли пе кач, по сао ће вам би ти лак ши не го што ми сли те.

6. Уме сто да пра ви те ри жо то, по не кад при ре ди те је ло с јеч мом.

7. Гриц кај те ко ки це (али не оне ко је се при пре ма ју у ми кро вал ној

је за је дан оброк до вољ но по је сти сред ње ве ли ку кри шку хле ба ко ја са др жи жи та ри це пу ног зр на, три пу не ка ши ке та кве те сте ни не, две до три шо љи це ко ки ца или две пу не ка ши ке сме ђе ри же. Десет начина на које можете повећати конзумацију житарица пуног зрна: 1. Дан за поч ни те жи т а ри ца ма пу ног зр на. По је ди те зо бе не па ху -

јер су кан це ро ге не због па ко ва ња) или не ке гриц ка ли це пу ног зр на.

8. Ис про бај те бул гур (де ли мич но ку ва на, су ше на и круп но мле ве на пше ни ца).

9. Ако во ли те мек сич ку ку хи њу, је ди те ку ку ру зне тор ти ље или оне од цр ног бра шна.

10. Бе ло бра шно не кад се је ло са мо у по себ ним при ли ка ма. Та ко га је ди те и ви.

de^Ji dnevnik

ponedeqak7.maj2012.

Moj tata

isa}u vam o mom tati. On je veoma dobar i plemenit. Moj tata P se zove Arpad. On ima zelene o~i, sedu kosu i mali nos. Visok je oko metar i devedeset. Sportski je gra|en i veoma spretan. Iako

je malo buckast, prili~no brzo tr~i. Wega krase plemenitost, dobrota i qubaznost. Tako|e je veoma disciplinovan ~ovek. Uvek mi poma`e u doma}em i mnogo me voli.

Zbog svega ovoga mislim da je moj tata najboqi tata na celom svetu.

Marko Balint, III-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

dnevnik

c m y

26

Vjetar i vjetri}i Poput zastavice, on se vije...

Nekad hladi, nekad grije!

Nekad samo, bezvezno pro|e, al’ tu je i drugi, da na smjenu do|e...

Tre}i samo unaokolo gleda, iza}i napoqe, djeci ne da! ^etvrti do|e, da zovne ove druge...

Wihova pojava, kao djeli} zanimqive duge!

An|ela Dragovi}, VII-1 O[ „Da{o Pavi~i}” Herceg Novi

Drug Imam jednog druga, On se stalno ruga.

Zovemo ga Mali, Wemu ne{to fali.

Svakog dana luta, Silazi sa puta.

Te{ko ga je sti}i, Bojim se da }e oti}i.

Al’ kad vreme ve~ere do|e, Sti`e nama mali ma~ak \or|e.

Mirko Nedimovi}, IV-b, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

J

Katarina Kalu|erski, II-1 O[ „Stan~i} Milan U~a” Kumane

„Zlatno srce” Dunavom i Tisom

ednog ki{ovitog jutra isplovili smo iz luke u Novom Sadu brodom „Zlatno srce” za Titel.

Plovili smo pored Sremskih Karlovaca i saznali o wegovim vinogradima i slatkom gro`|u.

Pro{li smo i pored Starog Slankamena i videli lesne zaravni, a onda smo ugledali veliki svetionik i iz Dunava uplovili u Tisu. Tisa je mnogo mirnija od Dunava. U{}e Tise u Dunav smo videli u`ivo i sada nam je taj pojam mnogo jasniji. Kada smo stigli u Titel, pro{etali smo grdi}em i sreli mnogo qubaznih i vrednih qudi. Svi su ne{to radili, popeli smo se na Titelski breg i videli u{}e Begeja u Tisu. Gledaju}i s visine primetila sam da je boja vode u Begeju svetlija od vode u Tisi. Razmi{qala sam i shvatila da je u pitawu zaga|enost reka. Kada smo se vratili na brod, u~iteqica nas je izvela na palubu i objasnila kako se odre|uje leva i desna obala reke. Na de-

snoj obali reke videli smo mnoge doma}e `ivotiwe.

Posebno su mi se dopale mangulice. Verovatno zbog naziva. To su posebne vrste sviwa. Na brodu je bilo puno zabave, igre i takmi~ewa. Bili smo posebno sre}ni kada je na{a u~iteqica pobedila u takmi~ewu. Moje odeqewe je imalo ~ast da poseti kabinu kapetana broda i da svi vozimo brod. Polako smo plovili prema Novom Sadu. No} se spustila. A onda, posebno iznena|ewe, Kapetan je ugasio svetla na brodu, a pred nama je svetlucalo na hiqade lampica na{eg prelepog grada. Most „Duga” je dobio pravo ime jer je sijao u duginim bojama.

Sre}na sam {to sam imala priliku da sve ovo vidim. Za mene je ovaj izlet najlep{i i pamti}u ga celog `ivota.

Edita Alijevi}, III-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Branislav Miqkovi}, I-3, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Sveti Sava

P

lima slaba{no nadolazi s obale jo{ od vremena kad je svetac Sava bio mlad, a wegovo ime bilo Rastko Nemawi}.

Rastko je od de~a~kog doba bio povinovan pravilima crkvenog pona{awa, a wegovi roditeqi, vladari tada{we Srbije, Ana i Stefan, odlu~ili su da posle wih vladavinu preuzme wihov najmla|i sin Rastko. Kada su kalu|eri trebali da posete dvor Nemawi} Rastko je imao ~ast da ih sprovede kroz dvor i popri~a s wima. Rastko im je objasnio svoju potrebu da se zamona{i i postane jedan od wih. Kalu|eri su odobrili Rastkovu potrebu, uzjahali kowe i br`e-boqe odjahali do manastira u kom se Rastko zamona{io, a wegovo ime postalo Sava. Od tada Sava putuje po manastirima i crkvama kao {to su: Studenica, @i~a, Mile{eva, Hilandar i mnogi drugi.

Sava je izmirio bra}u i imao tu ~ast da kruni{e svog brata za vladara Srbije.

Na Vra~aru, u hramu, po~iva Sveti Sava.

Kada je svetac Sava umro wegove mo{ti su Turci spalili ba{ tamo. Mislili su da }e spaqivawem mo{tiju u~iteqa mnogih srpskih poznanstava, ka`wiva~a nemara, lewosti i zla, pokoriti na{ narod,ali to ga je samo oja~alo i oja~alo wegovu voqu za slobodom. Tako smo se uzdigli i oslobodili tog dugogodi{weg ropstva.

Od tada, plamen koji gori nad mo{tima sveca Save, je plamen nade koji i daqe postoji u mnogim mladima dana{we Srbije.

Nikola Dragomirovi}, III-2 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Zima je Pao je sneg, beli se breg.

Zima je.

Svima je hladno, dok napoqu veje sneg.

Sankama deca se spu{taju niz breg.

Zima je.

Zimske olimpijske igre kre}u.

Qudi jure niz bregove na skijama, da pobede na olimpijskim igrama.

Zima je.

Jelena Bili}, V-4 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Mila Trandafilovi}, III-a, O[ „Petar Ko~i}”, Temerin

Kao {to...

Kao {to lovac voli pu{ku, kao {to meda voli kru{ku, kao {to u~iteq voli {kolu, tako ja volim koka-kolu.

Kao {to ptica voli let, kao {to leptir voli cvet, kao {to p~ela voli med, tako ja volim sladoled.

I kad je leto i kad je zima, koka-kole uvek ima, ali mislim da nije red {to zimi nema sladoled.

Ivan Biro, I-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Nina [upica, III-3 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

LekAR

dnevnik

ponedeqak7.maj2012.

Psi pom a` u budu}im mamama a u~ ni ci iz Voltam cen tra za bri gu o qu bim ci ma i na u~ ni ci Uni ver zi te ta u Li ver pu lu ot kri li su da su trud ni ce ko je po se du ju psa fi zi~ ki ak tiv ni je od onih ko je ih ne po se du ju. Po sto ji po ve za na za bri nu tost me di cin skih stru~ wa ka oko zdrav stve nih ri zi ka ko ji su u ve zi sa pre ko mer nom te `i nom to kom trud no }e. Pret hod na is tra `i va wa po ka za la su da pre ko mer na te `i na za vre me trud no }e mo `e po ve }a ti ri zik od zdrav stve nih kom pli ka ci ja i mo `e do ve sti do go ja zno sti de te ta.

Osta ti ak tiv na to kom trud no } e glav n a je stra te g i j a za bor bu pro tiv pre ko mer ne te le sne te ` i n e to k om trud n o } e.

Ovim is tra `i va wem stru~ wa ci su ot kri li da }e trud ni ce ko je ima ju psa po sti }i pre po ru ~e ne dnev ne te le sne ak tiv no sti po mo }u br ze {et we u tra ja wu od 30 mi nu ta. U kom bi na ci ji sa zdra vom is hra n om, {et w a sa psom mo gla bi bi ti deo stra te -

Kom pju ter ska igri ca kao seansa kod psihologa

N

gi je za odr `a va we te le sne te `i ne i zdra vqa.

- To kom trud no }e te {ko je po sti }i `e qe ne ci qe ve ve `ba waka `e dr San dra Me kjun, me na xer is tra `i va~ kog pro gra ma u Cen tru Voltam.

- Po sto ji do kaz da ve `ba we sa psom mo `e do ve sti do ve }e mo -

ti vi sa no sti i u~in ko vi to sti. [et wa sa psom je za bav na ak tiv nost s ma lo ri zi ka ko ja mo `e ima ti po zi tiv ne efek te na zdra vqe, ka ko maj ke, ta ko i de te ta Is tra `i va ~i su ta ko |e ot kri l i da upr k os to m e {to ima ju psa, deo `e na ko je su

T

na `e ne ko je su se za maj ~in stvo od lu ~i le ra ni je. Na u~ ni ci Uni ver zi te ta Mi ~i gen do -

da ju da je u SAD u po sled nih 30 go d i n a go t o v o udvo s tru ~ en broj ro | e n ih bli z a n a c a, na {ta uka z u j e ~i w e n i c a da je tre nut no bli za nac sva ka 30. be b a ro | e n a u SAD, dok je 1980. go d i n e bli z a n ac bi l a sva ka 53. be ba.U istom raz do bqu je za be le `e no i po ve }a we bro ja troj ki - od sva ke 2.702. be be pre 30 go di na do sva ke 651. be be sa da. Po ve }a we bro ja bli za na~ kih trud no }a je za be le `e no kod trud ni ca svih uz ra snih gru pa. Pre ma mi {qe wu is tra `i va ~a, uzrok ove po ja ve je po ve }a we bro ja `e na ko je ra |a ju po sle 30. go di ne `i vo ta i ko je se pod vr ga va ju ve {ta~ koj oplod wi.

S dru ge stra ne ob ja vqe ni su re zul ta ti ko ji uka zu ju na du `i o~e k i v a n i `i v ot n i vek kod

om p ju t er s ka igri c a osmi {qe na da po mog ne ti nej xe ri ma ko ji pa te od de pre si je, po ka za la se isto to li ko efi ka snom kao se an se kod psi h o l o g a, po r u ~ i l i su is tra `i va ~i sa Ouklend skog uni ver zi te ta u No vom Ze lan du. Re~ je o tro di men zi o nal noj in ter ak tiv noj igri ci, pod na zi vom SPARX, ko ja je da la do bre re zu ta te kod 94 de ce sa di jag no zom de pre si je, pro se~ ne sta ro sti pet na est i po go di na.

Igri ca se sa sto ji od se ri je od se dam za da ta ka, ko ji se re {a va ju to kom ~e ti ri do se dam

K

ri li ma de pre s i j e po ka z ao u naj ma wu ru ku jed na ko us pe {an kao kon ven ci o nal na te ra pi ja.

Me |u de pre siv nim ti nej xe ri ma ko ji su re {i li naj ma we ~e ti ri od se dam za da ta ka, je do {lo do pot p u n og iz l e ~ e w a, dok je u kon trol noj gru pi, ko ja je bi la na kon ven ci o nal noj te ra pi ji, do kom plet nog opo rav ka do {lo kod sa mo 26 od sto de ce. Kod is pi ta ni ka je u glo ba lu do {lo do kli ni~ ki zna ~aj nog sma we wa de pre si je, ank si o zno sti i ose }a wa bez na de `no sti, kao i do po boq {a wa kva li te ta `i vo ta. I sa mi is pi ta ni ci su da li vi so ku

ne de qa. Ju nak igri ce tre ba da iza |e na kraj s qut wom i po vre |e nim ose }a wi ma, a ne ga tiv ne mi sli da za me ni kon struk tiv nim.Po sle tri me se ca SPARX se po mno gim me -

oce n u SPARX, na p o m i w u } i da im se na r o ~ i t o svi d e l o {to su ovom igri com mo gli da se ba ve kod ku }e, na pre du ju }i tem pom ko ji im od go va ra.

(Ta njug)

u~e s tvo v a l e u is t ra ` i v a w u uop {te ne ide s wim u {et wu ni ti re dov no ve `ba. To po sta vqa va `no pi ta we o to me ka ko pod sta }i trud ni ce na {et wu sa psom i osi gu ra ti da i trud ni ce i psi od to ga ima ju ko ri sti.

J. B.

Sta ri je trud ni ce do bi ja ju bli zan ce rud ni ce sta ri je od 30 go di na ima ju ve }e {an se da ro de bli zan ce u od no su

27

`e na ko je su ro di le bli zan ce.Stru~ w a c i Uni v er z i t e t a Utah na po mi wu da su ko ri sti li po dat ke za 58. 786 `e na ko ji se `u u 19. vek pa se wi ho vi na la z i ne mo g u pri m e n i t i na trud no }e do ko jih je do {lo uz po m o} ve { ta~ k e oplod w e.

Pre ma wi ho vim re ~i ma, bli za na~ ke trud no }e su se ~e {}e do ga |a le fi zi~ ki sna `ni jim `e na ma, {to uka zu je na mo gu} nost da se ra di o evo lu cij skom pri l a g o | a v a w u ko j e zdra v im maj k a m a po v e } a v a {an s e za pro sle |i va we wi ho vih ge na.

Do stup ni po da ci po ka zu ju da bli za na~ ke trud no }e ko je ni su re z ul t at ve { ta~ k e oplod w e ~i ne 0,6 od sto po ro da u Azi ji, je dan do dva od sto po ro da u Evro pi i SAD i ~etiri od sto po ro da u Afri ci.

(Ta njug)

Ot kri va we de pre si je krv nim te stom o sto je mar ke ri de pre si je ko ji se mo gu ot kri ti jed no stav nim va |e wem kr vi, po ka za li su re zul ta ti is pi ti va wa ob ja vqe nog u ~a so pi su „Tran slej {e nal psi ka je tri”. Is pi ti va we je po ka za lo da bi test mo gao da bu de ve li ke po u zda no sti. Na u~ ni ci su do {li do tog re zul ta ta oba viv {i is pi ti va we na gru pi mla dih me |u ko ji ma je jed na po -

P

lo vi na bi la sa di jag no sti ko va nom de pre si jom, a dru gu su ~i ni li zdra vi. Ana li zom uzo ra ka kr vi tih mla dih, iden ti fi ko va no je 11 mar ke ra ko ji su pred sta vqa li raz li ku iz me |u bo le snih i zdra vih ado le sce na ta. Na u~ ni ci, me |u tim, sma tra ju da je to sa mo po ~e tak po ma ka u di jag no sti ko va wu i le ~e wu de pre si je.

(Ta njug)

VESTI ^e sto sni ma we zu ba ri zik od tu mo ra mo zga Oso be ko je se re dov no iz la `u rent gen skom sni ma wu zu ba su pod po ve }a nim ri zi kom od tu mo ra mo zga me nin gi o ma, upo zo ra va ju ame ri~ ki stru~ wa ci s Uni ver zi te ta Jejl. Kod onih ko ji sni ma ju po je di na~ ne zu be jed nom go di {we, ri zik od ove vr ste tu mo ra je po ve }an za 1,4 do 1,9 pu ta, a kod oso ba ko je se pod vr ga va ju tzv. „pa no reks” sni ma wu (ko jim se jed nim snim kom ob u hva ta ju svi zu bi u vi li ci) ri zik od me n in g i o m a se po v e } a v a za 2,7 do tri pu ta. Me nin gi om se for mi ra u mem bra ni oko mo z ga ili ki~ me ne mo `di ne, naj ~ e { }e je be ni gan i spo ro ra ste, ali mo `e da do ve de i do in va li di te ta i da bu de opa san po `i vot. Stru~ wa ci na po mi wu da su iz gle di da se obo li od po me nu te vr ste tu mo ra mo zga zbog sni ma wa zu ba ipak re la tiv no ma li, ali da bi i le ka ri i pa ci jen ti tre ba lo da se po tru de da ne sni ma ju zu be sva ke go di ne, a na ro ~i to da ne sni ma ju sve zu be o|ed nom uko li ko ne ma ni ka kvih simp to ma. Pre ma pre po ru ka ma Ame ri~ kog udru `e wa den ti sta, de ci bi zu bi mo gli da se sni ma ju jed nom na go di nu do dve da na, ti nej xe ri ma jed nom na go di nu i po do tri, a od ra slim oso ba ma na sva ke dve do tri go di ne.

(Ta njug)

Baj pas ili an gi o pla sti ka Pa ci jen ti ko ji ma se zbog ko ro nar ne sr ~a ne bo le sti ura di baj pas, ima ju bo qe du go ro~ ne iz gle de pre `i vqa va wa ne go po sle an gi o pla sti ke, utvr dio je ame ri~ ki tim stru~ wa ka, pred vo |en kar di o lo gom Vi li ja mom Vajn tra u bom.

Oni su ana li zi ra li slu ~a je ve ~ak 190.000 bo le sni ka iz svih kra je va SAD, ko ji su pro {li jed nu od na ve de nih in ter ven ci ja, utvr div {i da pro ce nat smrt nih slu ~a je va ~e ti ri go di ne po -

sle baj pa sa iz no si 16,4, a po sle an gi o pla sti ke 20,8 od sto. Baj pas je hi rur {ka in ter ven ci ja na otvo re nom sr cu, ko jom se za o bi la zi blo ki ra na ar te ri ja uz po mo} krv nog su da uze tog iz ne kog dru gog de la te la pa ci jen ta. An gi o pla sti ka pod ra zu me va uba ci va we kroz ma li otvor na ko `i pa ci jen ta ba lo na, `i ~a nog sten ta ili cev ~i ce, uz po mo} ko jih se blo ki ra na ar te ri ja odr `a va otvo re nom. Ame ri~ ki tim upo zo ra va da baj pas na rav no ni je do bro re {e we za sve pa ci jen te, ali da po sle ove, naj o bu hvat ni je ikad oba vqe ne stu di je tog pro ble ma, le ka ri mo gu mir ni je sa ve sti da ga pre po ru ~e svo jim pa ci jen ti ma, iako je u pi ta wu obim ni ja in ter ven ci ja ne go an gi o pla sti ka.

(Ta njug)

Vak ci na pro tiv he pa ti ti sa C Fran c u s ka bi o f ar m a c e u t s ka kom p a n i j a „Tran sgen” ob ja vi la je no ve po zi tiv ne re zul ta te kli ni~ kih is pi ti va wa te ra pe ut ske vak ci n e pro t iv vi r u s nog he p a t i t i s a ti p a C.”Tran sgen” je pred sta vio, na upra vo odr `a nom evrop skom kon gre su o obo qe wi ma je tre EASL u Bar se lo ni, re zul ta te dru ge fa ze is pi ti va wa to kom ko je se kom bi nu je we go va vak ci n a TG4040 sa stan d ard n im te ra pi ja ma za le ~e we he p a t i t i s a.

Po tvr |en je pro fil de lo tvor no sti te r a p e u t s ke vak ci ne ka kav ne po s to j i za ne k i dru gi imu no te ra pij s ki pro i z v od pro tiv he pa ti ti sa C. Ra di se o po zi tiv nim re zul ta ti ma ve za nim pre sve ga za br zi nu dej stva na vi rus i we go vo po boq {a we u vre me nu. Po zi tiv ni efek ti vak ci ne, pri me }e ni na kon 12 sed mi ca, po tvr |e ni su na kon 24 sed mi ce, a pr ve re ak ci je pri me }e ne na kra ju te ra pi je su ta ko |e ve o ma ohra bru ju }e.

(Ta njug)

Du go se de we po ve }a va smrt ni ri zik u di ko ji pro vo de mno go vre me na se de }i za rad nim sto lom ili pred te le vi zo rom, su pod znat no ve }im smrt nim ri zi kom od onih ko ji se de }i pro vo de sa mo ne ko li ko sa ti dnev no, uka za la je stu di ja oba vqe na na Sid nej skom uni ver zi te tu u Austra li ji. Is tra `i va we je oba vqe no na vi {e od 200.000 oso ba sta ro sti od 45 i vi {e go di na. Utvr |e no je da su oni is pi ta ni ci ko ji su pri ja vi li da se de naj ma we 11 sa ti dnev no, pod 40 od sto ve }im smrt nim ri zi kom ne go

Q

oni ko ji se de is pod ~e ti ri sa ta dnev no. Taj fak tor ri zi ka op sta je bez ob zi ra na go di ne ili to da li su u pi ta wu vit ki ili go ja zni qu di, zdra vi ili oni ko ji od ne ~e ga bo lu ju, ~ak i bez ob zi ra na to ko li ko se fi zi~ ki tro {e ka da ne se de. Austra lij ski tim ob ja {wa va da su pri li kom sta ja wa ili ho da wa, mi {i }i no gu kon stant no ak tiv ni, {to po ma `e da se iz krv nog si ste ma iz ba ce vi {ko vi glu ko ze i ma sno }a.

- Va {ih tri de set mi nu ta fi zi~ ke ak tiv no sti pet pu ta ne -

deq no, ne pred sta vqa ju ga ran ci ju pro tiv hro ni~ nih bo le sti - upo zo ri li su stru~ wa ci iz Austra li je.

Oso ba ma ko je zbog po sla mo ra ju da se de za sto lom sa ti ma, oni sa ve tu ju da pra ve re dov ne pa u ze da bi pro teg nu li ru ke i no ge, da sto je pri li kom te le fon skih raz go vo ra ili sa sta na ka, da se po sta ra ju da im {tam pa~ ili faks ne bu du uz sam sto, ne go ne {to da qe, kao i da pi ju do sta vo de ka ko bi po vre me no mo ra li da pra ve to a let pa u zu.

(Ta njug)

moja ku]a

ponedeqak7.maj2012.

c m y

28

dnevnik

Ново лице купатила

К

упатило спада међу најскупље и најмонотоније просторије када је уређење у питању, стога не чуди што већина људи мисли о уређењу купатила као о великом трошку. Противно увреженом мишљењу, уређење купатила може бити једноставно и лако.

извучете максимум из свог купатила. Пре него се упутите у неки од салона детаља за дом, одредите доминантну боју и стил свог купатила. Њу ће одредити стил санитарија те боја плочица. Бела купатила минималистичког дизајна најбоље изгле-

дају уз откачене детаље у боји. Можете одабрати само једну боју попут љубичасте или црвене или пак један узорак, нпр. цветни, који ће се провлачити целим купатилом. У оваквим купатилима посебно лепо изгледају различите нијансе исте боје, нпр. љубичасте која се протеже од беле до боје патлиџана. Сива и плава купатила изгледаће од-

лично у морском стилу. Сигурно негде чувате шкољкице, песак и сличне ситнице које сте покупили на плажи. Време је да их извучете из заборава и аранжирате на стакленим пладњевима или дрвеним зделицама које можете поставити на машину за веш или прозорску даску. Пругасти застор за туш, плави и бели пешкири те чаше и зделице с узорком барки и морнара изгледаће фантастично. Имате ли старије купатило у некад давно популарној окер боји коју тренутно не можете преуредити, не очајавајте. За вас је идеалан рустикални медитерански стил. Лепо аранжирани марсејски сапуни с југа Француске, беж пешкири те дрвене и плетене посудице дат ће купати-

лу ново лице. Уз ову боју лепо пристаје боја лаванде која подсећа на поља у Прованси. Одлу-

Купатило, иако има много потенцијала, често бива заборављено. У тренутку када поставимо у њу плочице, каду, полице и друге елементе, пада у заборав. Врхунац пажње доживљава током чишћења, а ситни детаљи и украси тешко проналазе своје место. Но, добро уређено купатило може бити доказ доброг укуса власника. Када говоримо у уређењу купатила, ограничени смо фиксираним елементима и величином, али то не би требало да вас спречи да употребите машту и

чите ли се за љубичасту варијатну, свакако набавите букетиће лаванде које можете изложити уместо потпурија и љубичасте свеће. Ако не стигнете или нисте у могућности да се бавите куповином нових детаља, послужите се оним што већ имате у стану и будите досетљиви. Узмите све своје пешкире на једну хрпу и одаберите две боје којих има највише (нпр. жуту и белу). Уместо да их сложите на класичан начин, обликујте ваљке и сложите један до другог за спа угођај. Првом приликом у дрогерији купите сапуне и шампоне у одговарајућим бојама, а посебно лепо могу изгледати старе стаклене бочице од купки испуњене производима које иначе користите. Неколико свећа постављених једна до друге и минималистичка ваза испуњена свежим цвијећем или занимљивим аранжманом бациће сасвим ново светло на ваше купатило без много улагања.

Који је ваш тип врта

В

ртови су својеврсна екстензија дома. Ако већ немате простора за врт поред куће, увек можете имати зелени кутак у свом стану или на балкону. Како ћете тај простор уредити зависи од вашег укуса, а ми вам предлажемо неколико типова вртова за инспирацију.

жељним избором многих заљубљеника у вртларство. Нагласак у класичном јапанском врту је на природности и стапању с природом. За разлику од строгих геометријских француских вртова, јапански

Енглески врт Енглески врт

Француски врт

Енглески тип врта одише дозом неформалности. Иако на први поглед изгледа спонтано, уређење таквих вртова је помно планирано. Врт обилује цвећем различитих текстура и облика а средиште таквог врта обично заузима зелена површина или језерце. Кривудави путељци, покоји пањ, шарене тегле и зеленилом обрасле ограде или стубови доприносе угодном угођају енглеских вртова.

Б

оја лаванде, позната као и загасито љубичаста, је високо на попису најпожељнијих за уређење дома. Она освежава, чини дом мирнијим и увек је у тренду. Један од разлога због којих је ова боја популарна, је њено лако комбиновање. Боја лаванде се лепо уклапа у минималистичке, али

детаљима може изгледати посебно декоративно. У дневном боравку избегавајте превише љубичасте боје. Држите се минимализма и нека љубичаста никад не постане доминантна. Нпр. базна боја може бити смеђа или бела, али с љубичастим акцентима. Јастуци, посуде, вазе и слични детаљи помоћи

и у традиционалне и раскошне интеријере. У својој светлој нијанси ће девојачке станове учинити романтичним, а најтамнија нијанса се свиђа чак и мушкарцима. Врло је важно одабрати праву нијансу љубичасте боје, јер у противном може произвести сасвим супротан ефект интеријер нам постаје хладан. Доста се добро слаже са црном, белом, сивом, поготово уколико преферирате класичне комбинације. Љубичаста је, пре свега, веома популарна боја за зидове. Углавном се препоручује за собе којима је сврха опуштање, попут спаваће собе. Љубичасти зидови добро ће изгледати и у купатилу (нпр. љубичасте плочице или мозаик) или пак на балкону, посебно уколико је уређен у медитеранском стилу, али и ту треба бити опрезан јер љубичаста боја значи хладноћу.

ће вам да освежите дом љубичастом бојом. Ова боја се лепо слаже и с јарким бојама. Љубичасту комбинујте с црвеном, посебно у облику текстила (нпр. као детаљ јастука, фотеље, завеса, зидних тапета..), а ако је користите као боју на зиду, тада тај зид треба да буде у високом сјају. Боја лаванде се не препоручује за ход-

Комбинација испуцале и старе беле боје те љубичастих детаља у виду столица или креденаца изгледа фантастично. За потпун утисак препоручујемо и посуђе у разним нијансама љубичасте, али и посуде за шећер, со и бибер, тацне и сл. Узорак букетића лаванде на јастуцима и мањим

нике и боје с мало сунчеве светлости, јер их може учинити хладнијима и не делује срдачно и отворено. Ако желите да боја лаванде буде само једна од боја у вашем дому, комбинујте је с тамним нијансама сиве боје, тиркизном или пак ружичастом и белој у светлијој нијанси.

Јапански врт

Француски врт Француски вртови су геометријски правилни, раскошног стила и изражене симетрије. Саставни део већих вртова тог типа су: алеје, воћњаци, травњаци а врло често и фонтане. Ако волите уредност, креативност и имате довољно времена за посвећивање свом врту, можда је баш француски врт најбољи избор за вас.

Јапански врт Медитерански врт

Љубичаста боја за медитерански угођај

Елеганција, атрактивност, посебан умирујући угођај чине јапански врт по-

врт обилује природним стенама, бамбусом, јелом и маховином. Све то надопуњује лагани жубор воде.

Медитерански врт Медитерански врт обједињује биље и архитектуру. Уз незаобилазно ароматично биље, зачине, маслине и парадајз, у таквом врту се врло често може наћи покоја велика тегла боје теракоте и клупа за уживање на сунцу. Иако му колорит није наглашен као код енглеских вртова, његова чар је у нијансама зелене и смеђе боје, те је једноставан за одржавање.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak7.maj2012.

odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

52476

KUPUJEM stare automobile do 200e, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495.

52356

[ESTOMESE^NI POMEN

29

DVOGODI[WI POMEN

Zoran Kurte{

Ranka (@arko) Krsti}

1965 - 2010.

preminula 5. 5. 2012. godine, posle duge i te{ke bolesti, u 56. godini.

O`alo{}eni: suprug Dragoslav, sinovi Branko i Milan, majka Stanka, sestra Milojka, zet Dalibor, porodice Popov, Pap, Gavranovi}, Glibi}, Stojanovi} i mnogobrojna rodbina, prijateqi i kom{ije.

Voqeni, dragi, jedini, te{ko nam je bez tebe.

Nedostaje nam tvoj glas, pogled, osmeh, qubav... tvoj zagrqaj.

Vole te tvoji: Desa, Sa{a i Vlado.

52470

POMEN

Sahrana je u utorak, 8. 5. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

52483

Mirko Bo{wak Ostaje nam se}awe na tebe, uz zahvalnost za tvoja dobra dela, vedrinu i smeh, nesebi~nost, qubav i dobrotu.

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

Zoran Kurte{ 1965 - 2010.

Kako vreme odmi~e sve vi{e nam nedostaje{. Nema re~i koje bi opisale bol i tugu za tobom. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Mnogo nam nedostaje{.

Majka Mara i brat Goran sa porodicom.

]erka Svetlana i supruga Nevena.

52460

52472

POMEN

Zauvek u na{im srcima

Nadi Simi} obele`i}emo u utorak, 8. 5. 2012. godine, u 14 ~asova, na Gorwem starom grobqu, u Futogu.

Zoran Kurte{

Draga mama, nedostaje{ nam beskrajno, u svakoj sekundi na{eg `ivota. Po~ivaj u miru mila na{a i voqena.

1965 - 2010.

Dragi Zorane, tu`no je i bolno se}awe na tebe.

Sa qubavqu i po{tovawem, te ~uvamo u srcu.

Porodice Berbakov i Zari}.

Zoran Kurte{ 2010 - 2012.

Trge, Mi}ko, Manda, Bos, Srki i Deki.

Kole, Aca, Nata{a i Gaco.

52431

52471

Posledwi pozdrav dragom

52378

Posledwi pozdrav

Mihajlu Rni}u

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Miletu Rni}u

Zoranu

od: Mileve i Branka Sladoja sa familijom.

To{a i Anica Prodanovi}.

52480

52482

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni otac, svekar, deda i pradeda

od drugova: Steve, Bo`idara, Osmana, Baje, Slavka i Vlada.

OG1

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je iznenada napustio na{ voqeni

SOKOBAWA - sobe i apartmani za idealan odmor, u`i centar, specijalne povoqnosti. Telefoni: 063/8154-200, 018-880-100.

51845

Mihajlo Rni}

@ivko Qubojevi}

dipl. pravnik 1948 - 2012.

preminuo 5. maja 2012. godine, u 85. godini.

Sahrana je 7. 5. 2012. godine, u 14 ~asova, iz kapele, na pravoslavnom grobqu, u Budisavi.

O`alo{}ene porodice: Qubojevi}, Gali} i Ili}.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:

52479

Sahrana je danas, 7. 5. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sa tugom i qubavqu wegovi: supruga Verica, sin Jovan i }erka Smiqana sa porodicom.

52481

08.55 09.05 09.30 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 00.05 00.30 00.55

tv program

ponedeqak7.maj2012.

Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Гимназијалци Стeнд уп Кухињица Вести Знање имање Чари риболова Горски цар добија младунче Вести Све(т) око нас Документарна емисија Вести за особе са оштећеним слухом Академац Увек медаља Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Последњи бег на Балкану: Царство ветра 1892-1914. Вреди знати Живопис: Фрушкогорски маратон Војвођански дневник Злогласни атентати Последњи бег на Балкану:Царство ветра 1892-1914. Један на један Вреди знати Живопис: Фрушкогорски маратон

Вино и виноградарство (Панонија, 22.30) 06.00 08.00 10.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Анали Улови трофеј Тема недеље Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Анали Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

Арно Бинар

СЕРИЈА

Последњи бег на Балкану Почетак серије говори о раздобљу од 1890. до 1914. и нарочито обрађује 1892. годину. У Горичкој, гувернер области слави рођење наследника, Зулфикара, који добија име по угледном претку. Дечак одраста у аристократском амбијенту, и дипломира на Универзитету у Солуну... Улоге: Арно Бинар, Тасос Нусијас, Богумил Атанасов Режија: Мишел Фавар (РТВ 1, 20.05)

07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05

Нови таблоид НС Треће доба Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Гyонгyосбокрета, мађарска народна музика Винарије у Егеру, емисија (мађ) ВИВЕ 2011-Гала 2.део, емисија (мађ) Концерт групе „Калака“ (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом, 2.емисија о европским интеграцијама Повратак у село 50. фестивал русинске културе „Црвена ружа” (рус) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ)(Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Емисија (мађ) Биографије ТВ баштине

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Јутарњи програм Храна и вино Вести Серијски програм Ленија Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Повезивање Објектив (слов) Објектив (мађ) Вреле гуме Храна и вино Новосадско поподне Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 12.00 13.00 21.00

НБА плеј оф СК студио АТП Мастерс Мадрид Премијер лига: Блекбурн – Виган 23.00 Преглед Премијер лиге 00.15 Чемпионшип, плеј оф 02.00 Преглед холандске лиге

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.35 13.20 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 23.05 23.50 00.10 00.55 02.30 02.10 03.20 03.50 04.23

Јутарњи програм Јутарњи дневник Грлом у јагоде Лов и риболов Еко караван Велика тишина Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Хајде да се волимо 3, филм Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Инфо Место злочина: Њујорк Дневник Ружна Бети Кућа на уклетом брду, филм Грлом у јагоде Гастрономад Еко караван Око Лов и риболов

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.20 23.40 00.10 00.25 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Повратак у цивилизацију Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Филм: Забрањен приступ Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

Антонио Бандерас

Замишљајући Аргентину Радња филма смештена је у Буенос Ајресу пред крај 70-их година и прати живот новинарке, дисидента Сесилије. После низа објављених чланака у којем је изразила гнев због нестанка групе ученика који протестовали, Сесилији се мистериозно губи сваки траг. Улоге: Ема Томпсон, Антонио Бандерас, Рубен Блејдс Режија: Кристофер Хемптон (РТС 2, 22.00) 07.18 07.53 07.58 08.04 08.15 08.25 08.36 08.48 09.16 09.45 10.01 10.09 10.01 10.30 10.55 11.25 11.55 12.35 13.00 14.00 14.28 14.57 15.13 15.21 15.23 16.00 16.45 17.15 18.10 18.35 19.05 20.00 20.35

23.45 00.35 01.35

Слагалица Ози бу 3 Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Како су се волели наши преци Успон идеје Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Контекст Николај Лугански свира Листа Емисија из екологије Трезор Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Како су се волели наши преци Успон идеје Емисија из културе Сат Све боје живота Капри Музички програм Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Трст - раскршће народа, језика и култура Капри Замишљајући Аргентину, филм Музички програм Трезор Емисија из културе

06.30 07.00 07.00 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00

Улови трофеј Маратон Двоугао Слике живота Филм: Мравци Топ шоп Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Србија у ритму Европе Слике живота Вести Доктор Хаус Филм: Заплет Вести Обични људи Филм: Операција Београд Филм: Ветеран Ред и закон Филм: Калифорнија у мислима Доктор Хаус Ред и закон

21.05 22.00

Карли Шредер

Забрањен приступ Миран живот банкара Џека, који са супругом Бет и двоје деце живи мирно у центру Сијетла, из корена се мења када га оптуже да дугује новац на име онлајн коцкарског дуга. Џек верује да ће његове колеге решити тај случај... Улоге: Харисон Форд, Пол Бетани, Вирџинија Медсен, Карли Шредер, Џими Бенет Режија: Ричард Лонкрејн (Прва, 21.20)

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 22.00 23.30 00.05 00.55 02.55 03.15

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Одлука 2012. Ноћни ТВ пројекат Вести Режи ме Филм: Вила ружа Саут Парк Филм: Ноћ над мочваром

Мали меда Чарли Меда Чарли води најмлађе у чудесан свет! Он не говори, али његова моћ да замисли све што пожели је невероватна! Веома је забаван и добар, са њим наши најмлађи уче да препознају добро и лоше, срећу и љутњу... (Хепи, 07.20) 07.00 07.20 07.30 07.35 08.10 08.35 09.00 10.00 10.40 11.00 11.25 11.55 12.15 12.40 13.20 13.55 14.00 15.30 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.20 22.00 23.10 00.30

Ноди у земљи играчака Мали меда Чарли Мегаминималс Поп Пикси Звезданиште Метеор и моћни камиони Боба и Биба Ешли Тајни свет меде Бенџамина Генератор Рекс Моји џепни љубимци Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Вести Филм Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Црни Груја Ћирилица Долина вукова Изгубљене године Црни Груја

Кло Севињи

Сестре У центру приче се налази тв извештач, која након што је била сведок убиства, бива умешана у кривичну истрагу везану за мистериозног доктора и једну његову бившу пацијенткињу, младу Францускињу која је рођена као сијамска близнакиња.... Улоге: Кло Севињи, Стивен Риа, Лу Доајон, Далас Робертс, Џеј Ар Борн Режија: Даглас Бак (Пинк, 00.45) 05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.30 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.40 21.30 23.00 00.00 00.45 02.30 03.15 04.00 05.00

Добро јутро Све за љубав Градске вести Тачно у подне- живо Папарацо лов Курсаџије Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм: Сестре Калифорникација Звер Плави гром Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak7.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

15

31

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери 24 сата у Ургентном центру Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња

08.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Снимање рата Слика девојчице са напалмом Краљичина сестра Ко си заправо ти? Тајм тим година X Човекова историја Сикерт против Сарџента Ла Џоја и ратници у магли 1066. Други светски рат у боји Тајм тим година X Човекова историја Сикерт против Сарџента

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Зец и корњача Цврчак и мрав Књига о џунгли Најлепша девојка Свједоци Далтри Калхун Торенте 1 Нестанак Гарсија Лорке Није крај Еротски филм Еротски филм

Не ста нак Гар си ја Лор ке При ча о но ви на ру ко ји по ку ша ва да ис тра жи ми сте ри о зни не ста нак чу ве ног пе сни ка и та да по ли тич ког аги та то ра ко ји је не стао убр зо на кон из би ја ња шпан ског гра ђан ског ра та 30-их го ди на... Уло ге: Есаи Моралес, Едвард Џејмес Олмос, Енди Гарсија, Џероен Крабе, Марсела Валерштајн Ре жи ја: Маркос Зуринага (Синеманија, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Лугарница 10.10 Из птичје перспективе: Крај нафте, док. серија 11.10 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.10 Треће доба 14.40 Глас домовине 15.15 Понос Раткајевих 16.00 Алиса, слушај своје срце 17.28 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.05 Вечерас 20.35 Југословенске тајне службе, док. серија 21.35 Пулс Хрватске 22.35 Реконструкција 23.10 Дневник 3 23.45 Свет профита 00.20 Руска уметност, док. серија 01.15 Југословенске тајне службе, док. серија

Лиза Еделстајн

СЕ РИ ЈА

Др Ха ус По след њи дан сту ди ја Мар та Ма стерс се су о ча ва с пи та њем о сме ру ка ри је ре и не зна да ли би по ста ла хи рург или при хва ти ла рет ку при ли ку и слу жбе но ушла у Ха у сов тим. Тим ле чи 16-го ди шња ки њу ко ја се нео бја шњи во сру ши пре ам би ци о зно га је дре ња око све та... Уло ге: Хју Лори, Лиза Еделстајн, Роберт Шон Леонард, Омар Епс, Џес Спенсер (ХРТ 2, 21.45)

12.30 13.30 15.05 15.27 15.50 16.35 17.05 18.00 18.20 18.30 19.25 20.00 20.50 21.45 22.25 23.10 23.55 00.25 00.50

06.00 07.55 09.30 11.05 12.10 12.35 14.05 15.40 17.25 20.05 21.05 23.15 23.45 00.15 01.00 02.25 04.00

Папирни човек Има ли тамо кога? Опасне девојке 2 Вини Пу Васпитање за почетнике Синема верите Драга, смањио сам децу Ранго Моје име је Кан Игра престола Следећа три дана Калифорникација Девојке Узвратни ударац Деца кукуруза Јацкасс 3Д Дечаци не плачу

Филм: Трупа Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиство у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Добра жена Хаваји фајв Филм: Џек Хантер и небеска звезда

08.00 Кобра 11 09.00 Ексклузив таблоид 09.43 Кувар и по 09.45 Галилео 10.55 Ватрено небо 12.00 Ружа ветрова 13.10 Крв није вода 14.00 Сурвајвер: Повратак у цивилизацију 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Увод у анатомију 21.45 Сурвајвер 22.50 Бранилац 00.25 РТЛ вести 00.40 ЦСИ Мајами 02.20 Астро шоу 03.20 ЦСИ Мајами

Бра ни лац

07.45 08.15 08.45 10.00

Енди Гарсија

02.30 04.15 06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Мала ТВ Неухватљиво прасе Руди Истраге Младог Месеца Сплит: Св. Дује - Судамја, пренос Лепом нашом Скандал у Наиробију, филм Деграси Нови нараштај Девојчица из будућности Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Даунтаун Еби Телетабис Ин медијас рес Топ гир 10, док. серија Др Хаус Трачара Закон и ред Сестра Џеки Симпсонови Родитељи и деца

07.30 Нешто позајмљено нешто плаво 09.00 Биографија - Клајв Овен 10.00 Крађа 11.30 Нешто позајмљено нешто плаво 13.00 Биографија - Расел Кроу 14.00 Челичне магнолије 16.00 Ватра светог елма 17.35 Биографија - Клајв Овен 18.30 Нешто позајмљено нешто плаво 20.00 Биографија - Расел Кроу 21.00 Дивље страсти 23.00 Било једном у Мексику

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Волим те до смрти Очајнички тражећи Сузан Млади револвераши 2. До последњег даха Заборављени злочин Ламбада Алиса Мртав човек хода Жена под уценом Еротски филм

Свет ски рат про тив те ро ри зма је у то ку. САД не же ле да устук ну пред те ро ри сти ма, по себ но пред Му ха ме дом Џа ма ром, ко ји ва жи за нај ве ћег про тив ни ка свет ског по рет ка. Иако је Џа ма ро ва ло ка ци ја не по зна та, ње го ви са рад ни ци и мре жа де лу је бес пре кор но... Уло ге: Долф Лундгрен, Џери Спрингер, Шакара Ледард, Томас Локир, Керолајн Ли-Џонсон Ре жи ја: Долф Лундрен (РТЛ, 22.50)

Керолајн Ли-Џонсон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Град мотора Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Ловци на олује Пут торнада Како преживети катастрофу Тачка пуцања Разоткривање митова Ловци на олује Пут торнада

08.30 08.45 09.45 12.00 13.45 14.45 16.15 18.30 20.15 20.30 23.30 00.30

Мотоспортови Аутомобилизам Билијар Тенис Бициклизам Бициклизам Билијар Фудбал Фудбал Билијар Фудбал Фудбал

У

Не га ти ван учи нак ли бе ра ли за ци је

па дљи ва ко ре ла ци ја из ме ђу сло бод ни јег кре - стал ни ја на тр жи шти ма у на ста ја њу; сто га, она за та ња ка пи та ла и уче ста ло сти бан кар ских слу жу је ви ше па жње. Не сум њи во из гле да да пр ви кри за та ко ђе се по кла па с мо дер ном те о ри јом ре зул та ти ко је смо ов де пред ста ви ли на осно ву по кри за. Пе ри о ди ви со ке ме ђу на род не по кре тљи во сти ре ђе ња бр зих рас то ва и па до ва це на ку ћа у пе ри о- ка пи та ла увек су из но ва ства ра ли ме ђу на род не бан - ди ма око бан кар ских кри за пру жа ју сна жну по др кар ске кри зе, не са мо оне по зна те већ и то ком це ле шку тврд њи да бан кар ске кри зе пред ста вља ју под исто ри је. У 18 од 26 бан кар ских кри за фи нан сиј ски јед на ку опа сност за раз ви је не при вре де и оне у раз сек тор био је ли бе ра ли зо ван то ком пет го ди на ко је во ју. су прет хо ди ле кри зи, а обич но и кра ће. То ком осам Пр о ду же ни па до ви це на ку ћа ко ји пра те фи нан де се тих и де ве де стих го ди на 20. ве ка, ве ћи на епи зо - сиј ске кри зе су у оштрој су прот но сти с кре та њем да ли бе ра ли за ци је би ла је по ве за на с фи нан сиј ским ре ал них це на де о ни ца. Оне обич но до сти жу мак си кри за ма раз ли чи те ја чи не. У са мо ша чи ци зе ма ља, мум пре го ди не у ко јој до ла зи до бан кар ске кри зе и по пут Ка на де, ли бе ра ли за ци ја фи нан сиј ског сек то ра пр о шла је глат ко. На узор ку од 53 зе мље, у пе ри о ду од 1980. до 1995. по ка за ло се да фи нан сиј ска ли бе ра ли за ци ја има не за ви с ан не га тив ни учи нак на ста бил ност бан кар ског сек то ра и да је тај ре зул тат ро бу стан за бр ој не спе ци фи ка ци је. Не до вољ на ре гу ла ци ја и не до ста так над зо ра у вре ме ли бе ра ли за ци је мо гу игра ти кључ ну уло гу у об ја шња ва њу за што су де ре гу ла ци ја и бан кар ске кри зе то ли ко бли ско ис пре пле т а не. Цене некретнина у Америци 2005. Опет, то је те ма ко ја је под јед на ко ре ле вант на и за раз ви је не зе мље и за тр - опа да ју две или три го ди не ка ко се кри за при бли жа жи шта у раз во ју. То ком 21. ве ка САД се, упр кос ва и, у слу ча ју тр жи шта у на ста ја њу, у пр вој го ди ни сво јој „овог пу та је дру га чи је„ охо ло сти, ни су по ка - по сле кри зе. Опо ра вак је пот пун ка да три го ди не за ле као из у зе так јер су фи нан сиј ске ино ва ци је ва - на кон кри зе ре ал не це не де о ни ца до стиг ну ни во ко ри јан та пр о це са ли бе ра ли за ци је. ји је ви ши од прет кри зног вр ха. Ме ђу тим, пост кри Јед на од за јед нич ких од ли ка пе ри о да пре кри за зни пе ри од у Ја па ну пред ста вља отре жњу ју ћи пр о је сте не пре кид но по ве ћа ње при ли ва ка пи та ла. Две тив при мер тој схе ми јер су се це не де о ни ца у тој зе ве ро ват но ће за сва ку по је ди нач ну зе мљу мо гу се из - мљи са мо де ли мич но опо ра ви ле и до сти гле мак си ра чу на ти на осно ву да ту ма бан кар ских кри за и то ко - мум мно го ни жи од оног пре кри зе па би ка сни је на ва ка пи та ла као из не над них из во ра бо гат ства: без у - ста ви ле да па да ју. Мо гу ће је да је је дан од раз ло га слов на ве ро ват но ћа бан кар ске кри зе и ве ро ват но ћа за што ве ли ке бан кар ске кри зе то ли ко ду го тра ју тај бан кар ске кри зе у окви ру од три го ди не пре и три што су те епи зо де ве за не за не пре кид ни ци клус на го ди не по сле, или го ди на у ко јој тр жи шту не крет ни на, што ни је су то ко ви ка пи та ла пред ста вља слу чај са „чи стим сло мо ви ма Са да већ зло гла сни ме хур ли из не над ни из вор бо гат ства – на бер зи„ – на при мер, Цр ни да кле, услов на ве ро ват но ћа це на не крет ни на у САД, ко ји по не де љак ок то бра 1987. или кри зе. Ако то ко ви ка пи та ла као пу ца ње ИТ-ме ху ра 2001. је по чео да се ис пум па ва из не над ни из вор бо гат ства чи не Ако по гле да мо ко је су фи кра ј ем 2005, за у з

и м а да зе мље бу ду скло ни је кри за скал не по сле ди це бан кар ских сре ди шње ме сто као ма, услов на ве ро ват но ћа кри зе кри за, као и њи хо ве по сле ди узроч ник ско ра шње те ба ло би да бу де ве ћа од без у це по раст, опет ће мо пр о на ћи слов не. не ке из не на ђу ју ће па ра ле ле. свет ске фи нан сиј ске кри зе Са да већ зло гла сни ме хур це По себ но се на ша ана ли за фи на не крет ни на у САД, ко ји је скал них по сле ди ца раз ли ку је по чео да се ис пум па ва кра јем 2005, за у зи ма сре ди - од ра ни је ли те ра ту ре. Уме сто на при пи са не „тр о- шње ме сто као узроч ник ско ра шње свет ске фи нан - шко ве спа са ва ња„ ко је сно си вла да, усред сре ди ће сиј ске кри зе. Али, да ле ко од то га да је Дру ги ве ли - мо се на фи скал не тр о шко ве ко је сно си цен трал на ки пад је дин ствен у том по гле ду. Брз раст це на не - власт, по себ но на огро ман раст ду га ко ји пра ти крет ни на пре кри зе пра ти зна тан пад у го ди ни кри - бан кар ске кри зе. Пр о це не тр о шко ва спа са ва ња зе и на ред ним го ди на ма. Бан кар ске кри зе има ју тен - знат но се раз ли ку ју у за ви сно сти од кон крет ног ден ци ју да се до го де или на мак си му му бр зог ра ста ис тра жи ва ња и за ви се од ме то до ло ги је. Раз ли ке це на не крет ни на или од мах по сле њи хо вог па да. из ме ђу пр о це на су ве ли ке, а у не ким слу ча је ви ма Из на ших по да та ка ви де се две од ли ке: пр ва је да за па њу ју ће. На при мер, раз ли ка из ме ђу гор ње и ци клус ре ал них це на ку ћа и у раз ви је ним и у не раз - до ње гра ни це пр о це ње них тр о шко ва спа са ва ња за ви је ним тр жи шти ма обич но тра је че ти ри до шест Ја пан и Шпа ни ју су 16 од сто, од но сно 11 од сто ме се ци. Дру га од ли ка је да се ве ли чи не па до ва ре - БДП-а. Ако се тр о шко ви ра чу на ју за ду жи рок по ал них це на ку ћа од мак си му ма до ми ни му ма у пе - сле кри зе, ре зул та ти се још ви ше раз ли ку ју од гор ри о ду око бан кар ских кри за не раз ли ку ју бит но из - њих пр о це ње них гра ни ца; нор ве шка вла да је чак ме ђу на пред них при вре да и оних у раз во ју. Та упо - оства ри ла ма ли до би так на ре ша ва њу бан кар ске ре ди вост при лич но из не на ђу је, с об зи ром на то да кри зе због ка сни је пр о да је де о ни ца на ци о на ли зо је ве ћи на ма кро е ко ном ских се ри ја дра стич но не - ва них ба на ка. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak7.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Окре ће те се ино стрн ству и ре а ли за ци ји не ких да ле ко се жних ци ље ва. На лич ном пла ну сте успе шни, по го то во у ве зи са зва нич ним па пи ри ма и уго во ри ма. По ка жи те сво ју кре а- тив ност прак тич но, на де лу. Шо пинг.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. maj 2012.

По не де љак је, и опет кре ће све из не ког по чет ка. Ускла ди те се пр во са ми са со бом па тек он да с дру ги ма. Не ће те се сми ри ти док по сло ве, те шке и оне ла ке, би зар не, не при ве де те кра ју.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Љу бав ни до га ђа ји и про блем чи ћи вас ан га жу ју на лич ном пла ну и ви ше но што је нео п ход но. Не раз ми шља те мно го о би ло че му већ де лу је те по инер ци јии, по ма ло остра шће но и де ти ња сто. Игре.

Ме сец је да нас за пло вио у ле пи и жо ви јал ни, ва тре ни знак Стрел ца, што вас упу ћу је на но ве и до сти жне иза зо ве и успе хе. По го то во у при ват ном би зни су, кроз по слов не са стан ке и са рад њу.

Фи нан сиј ска си ту а ци ја је све бо ља, што је раз лог ви ше да ра ди те и за ра ди те, она ко по инер ци ји. Та ко ђе, љу бав ни од нос до но си не ке но ве стра сти ко је вас по кре ћу на пред и ја ча ју во љу за успе хом.

Изу ет но сте вред ни и рад ни у овом пе ри о ду. Шта ре ћи, а не пре те ра ти? Не мој те се кон цен три са ти са мо на јед ну ствар или по сао већ про ши ри те ле пе зу ин те ре со ва ња и ак тив но сти. Без пре те ри ва ња.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не ће те да ти ми ра во ље ној осо би ко ја вам по кре ће адре на лин и хор мо не. Да ли је то до бро или не, за ви си од то га ка ко ће те се по на ша ти. Не мој те вр ши ти при ти сак јер си лом ни шта до бро не по сти же те.

На ла зи те се у до број по зи ци ји, по го то во у при ват ном би зни су. По ла ко и си гур но фор ми ра те све бо љи ста тус и успех, до бит ке ко ји се вре ме ном још ви ше уве ћа ва ју. Ра ди те по сло ву за ко на.

Већ је уоби ча је но да се од вас оче ку је ком плет на ор га ни за ци ја по сла, рад, ред и ди сци пли на. Ме ђу тим, не мој те због оба ве за про пу сти ти из ла ске и про вод, ко ји вам пру жа ју ве ли ко за до вољ ство.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Кон цен три ши те се на се бе и сво је при о ри те те. Има те до вољ но вре ме на и мо гућ но сти да ра ди те на се би и да ис пла ни ра те бу ду ће ак тив но сти и све оно што тре ба да сле ди у на ред ним рад ним да ни ма.

Вре ме ле ти, а ви би сте да по ле ти те не бу под обла ке! Не др жи вас ни ме сто, ни вре ме, што је по зи ти ван по ка за тељ да сте жи ви и жи вах ни. Уз то и ори ги нал ни, дру же љу би ви, са о се ћај ни, по жр тво ва ни...

Ле то са мо што ни је, ми рис мо ра у но здр ва ма, па на вре ме пла ни рај те сво је ле то ва ње. У до брим сте од но си ма с род би ном, су се ди ма и при ја те љи ма, чак и с ино стран ством. Про ши ри те сво је ви ди ке.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Свежије

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

19

Sombor

19

Kikinda

21

Vrbas

20

B. Palanka

21

Zreњanin

22

S. Mitrovica 22 Ruma

22

Panчevo

23

Vrшac

23

Srbija Beograd

23

Kragujevac

24

K. Mitrovica 27 Niш

27

Evropa

NOVI SAD: Promenqivo obla~no i malo sve`ije, uz povremenu ki{u i pquskove od sredine dana. Vetar slab ju`ni, popodne umeren zapadni.

Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna oko 21 stepen.

VOJVODINA: Malo sve`ije i promenqivo obla~no, uz povremenu ki{u i pquskove sa grmqavinom, najpre na severu i zapadu Vojvodine. Na jugoistoku Banata pre podne sun~anije, uz mogu}e pquskove popodne. Vetar slab ju`nih pravaca, a popodne severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura od 11 do 14 stepena, a maksimalna od 19 na severu Ba~ke do 23 stepena na jugu Banata.

SRBIJA: Na severu Srbije sve`ije i promenqivo obla~no, uz povremenu ki{u i pquskove sa grmqavinom. Na jugu sun~anije i toplo, uz mogu}e re|e pquskove popodne. Vetar slab ju`nih pravaca, a na severu Srbije popodne severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura od 9 do 16 stepeni, a maksimalna od 19 na severu do 28 stepeni na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak svugde malo sve`ije, uz promenqivu obla~nost i mogu}u kratkotrajnu ki{u ponegde. Od srede postepen porast temperature, uz sve vi{e sun~anih sati. Za naredni vikend naobla~ewe sa ki{om i zahla|ewe.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Biometeorolo{ke prilike }e biti relativno nepovoqne za hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara. O~ekuju se meteoropatske reakcije u formi razdra`qivosti, glavoboqe i bolova u kostima i zglobovima. Neophodna je dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

22

Rim

20

London

15

Cirih

17

Berlin

15

Beч

19

Varшava

12

Kijev

27

Moskva

26

Oslo

12

St. Peterburg 12 Atina

28

Pariz

17

Minhen

17

Budimpeшta

17

Stokholm

14

Го ла Бар Изра ел ски су пер мо дел Бар Ре фаели сни ми ла је се ри ју сек си фо то гра фи ја на ко ји ма ре кла ми ра до њи веш. Бар је за по т ре бе кам па ње сни ми ла низ фо то гра фи ја ко је не ће те мо ћи да за бо ра ви те. Ма не кен ка је на не ким од сни ма ка за бренд Under.me пот пу но го ла. Бив ша де вој ка Леонарда ди Каприја и же на ко ја је сан ве ћи не му шка ра ца по ка за ла је да из гле да под јед на ко фе но ме нал но и без шмин ке.

SUDOKU

VIC DANA То ком филм ске пред ста ве ћер ка пла ву ша жа ли се мај ци пла ву ши: - Овај чо век ле во стал но ме ми лу је ру ком по бу ти на ма.

- Хај де да за ме ни мо ме ста – ре че мај ка. Ка да су про ме ни ли се ди шта, по сле не ко ли ко ми ну та мај ка се наг не на ле во: – Па, не мој те са да да спа ва те, по бо гу!

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

293 (16)

Slankamen

342 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

353 (16)

Zemun

380 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

301 (-14)

Bogojevo

309 (16)

Panчevo

384 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

526 (4)

Titel

340 (2)

NERA

Baч. Palanka 295 (14) Novi Sad

291 (9)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

122 (-8)

TISA

94 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 266 (-16) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

286 (-9) 327 (3)

76 (6)

Reшeњe iz proшlog broja