Dnevnik 7.jun 2012.

c m y

NoVi SAd *

^EtVrtAk 7. juN 2012. godiNE

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

godiNA LXX Broj 23458 CENA 30 diNArA * 0,50 EUR

poSkupQEWA NAjVA@NijiH @iVotNiH NAmirNiCA NA Vidiku

Dinar i PDV di`u cene hrane pet posto?

str. 6

U N OVOM SADU P O ^E L E 5 5. ZMA JE VE DE ^ JE I GRE

prEdSEdNik SrBijE tomiSlAV Nikoli] rAzgoVArAo S liStom koju prEdVodi dS

Tadi}: Borimo se za ve}inu

str. 2

FormirAWE VojVo\ANSkE VlASti SlEdi]E dogoVorE o rEpuBli^koj VlAdi

Deoba resora i funkcije idu u paketu

str. 3

NASLOVI

Nov~anik

Vojvodina 11 Turisti iz Evrope na krstarewu Tisom u Kawi`i do~ekani rakijom

Crna

6 O~ekuje se novi paket mera 15 U Zrewaninu zapaqena Narodne banke Srbije zastava Vojvodine

Novi Sad 7 Od danas do nedeqe „[unka fest”

Ekologija 22 Problem grada na Begeju – ~a| gu{i Zrewanince

Foto: R. Hayi}

Ekonomija 4 Siva ekonomija pqa~ka Srbiju milijadru i po evra godi{we

Centar pun osmeha mali{ana

str. 7

AgENCijA po drugi put poNi[tilA priVAtizACiju pAlANA^kE kompANijE

„Merkurova” prodaja oka~ena o klin

SiNdikAti tVrdE dA Su zApoSlENi ApSolutNo oBESprAVQENi

str. 4

Foto: F. Baki}

TRA GE DI JA PRILIKOM IS KO PA VA WA KA NA LI ZA CI JE U VE TER NI KU

U odronu jedan poginuo, drugi te{ko povre|en str. 15

SPORT

n odBojkA[i NA dVA korAkA do loNdoNA

str. 16 – 21

n NolE NoSi zAStAVu NA olimpijAdi

n NAjBoQi rukomEtA[i NA okupu

Toplije

Najvi{a temperatura 27 °S

U Srbiji 100.000 qudi radi, a ne prima platu str. 5

2

POLiTikA

~etvrtak7.jun2012.

ANA LI TI ^A RI UZ DR @A NI U PRO CE NA MA KO ]E BI TI U NO VOJ VLA STI

Kr~ ka we u iz bor nom lon cu Tek ne {to vi {e od dve ne de qe, od ka da je odr `an dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra, a sve ma we je onih ko ji su sprem ni da prog no zi ra ju ime pre mi je ra i stra na ka ko je }e ~i ni ti vla da ju }u ve }i nu u ovom man da tu. Kroz zgra du Pred sed ni {tva Sr bi je na An dri }e vom ven cu de fi lu ju stra na~ ki pr va ci, ali man dat za sa stav no vog ka bi ne ta, ko ji }e za me ni ti Vla du Mirka Cvetkovi}a jo{ uvek ni ko ni je do bio.

Ne iz ve snost kom bi na to ri ke po bu |u ju i ko a li ci je na lo ka lu, po {to se de {a va kao {to slu ~aj u Mi o ni ci da vlast ~i ne SNS – DS – SPS, dok su u Tr ste ni ku do go vor pot pi sa li URS, SPSPUPS i SNS-NS. Sa mim tim ni je ni iz ne na |e we {to je i pro gram ski di rek -

tor Ce SID-a Marko Blagojevi} ju ~e „pri znao“ da ni je si gu ran da u ovom tre nut ku bi lo ko zna ko }e i ka ko for mi ra ti vla du. Bla go je vi} je na veo da se u jav no sti „po di `e pa ni ka“ da je vla du po treb no for mi ra ti {to

Iako se ne zna ko i sa kim, ana li ti ~a ri upo zo ra va ju da je for mi ra we vla de neo p hod no u {to kra }em ro ku. Po vo dom spe ku la ci ja ko sa ki me mo `e, ili ne mo `e da se do go vo ri, Bla go je vi} sma tra da SPS ne ma pro blem da sa ra |u je sa LDP , po {to ve} ~e ti ri go di ne sa ra |u ju u be o grad skim vla sti ma, „ve} da ima pro blem ka ko da tu sa rad wu ob ja sni jav no sti”. [to se ti ~e pro ce ne li de ra URS Mla|ana Dinki}a da je mo gu }e da vla da ne }e bi ti for mi ra na do sep tem bra, Bla go je vi} na vo di da je to „we go va `e qa, da po ku {a da se ukqu ~i u pre go vo re o vla di“.

- Din ki} se na da da }e bi ti deo vla da ju }e ko a li ci je. I tu je naj ve }i pro blem li~ ne pri ro de.

Su kob li~ no sti, a ne pro gra ma i taj su kob pred sta vqa pre pre ku za for mi ra we vla de- upo zo rio je Bla go je vi}.

I ured nik No ve srp ske po li ti~ ke mi sli Slobodan Antoni} sma tra da je sa stav vla de jo{ ne iz ve stan, uz opa sku da „u ovom tre nut ku i ni je si gu ran ko bi mo gao da pri hva ti da for mi ra vla du“. Pre ma we go vim re ~i ma, ~i we ni ca je da je pro {lo 20-ak da na od za vr {e nih iz bo ra ne tre ba da stva ra pa ni ku, jer ima do voq no vre me na do kra ja ju na

Da le ko je vru }a je sen Na na ja ve sin di ka ta da se o~e ku je vru }a sin di kal na je sen, Bla go je vi} od go va ra da se one ~u ju sko ro sva kog pro le }a, a da se na je sen or ga ni zu je ne ko li ko {traj ko va.

- Ne ka `em da }e ta ko bi ti i ove go di ne ali ne po sto ji po li ti~ ka i sin di kal na sna ga ko ja bi mo gla da ar ti ku li {e ne za do voq stvo rad ni ka - is ti ~e Bla go je vi}. pre i da „o to me go vo re i po li ti ~a ri, pred sed nik dr `a ve, ana li ti ~a ri, a naj go ra je si tu a ci ja u ko joj ima te ne iz ve snost“.

- [to se ti ~e to ga ka da }e vla da bi ti for mi ra na, ima pre vi {e in for ma ci ja i ne ka ko su one su prot sta vqe ne….Ka da vam pred stav nik jed ne od te tri par ti je ko je pre go va ra ju ka `e da od to ga jo{ ne ma ni {ta, {ta ~o vek da mi sli osim da jo{ uvek ni smo bli zu ko na~ nog re {e wa - ka zao je Bla go je vi}.

da se „na pra vi ko stur” i for mi ra no va vla da.

- Sva re {e wa su na sto lu i naj ma we ve ro vat no su no vi iz bo ri, ma da ne bi ni to sme li da is kqu ~i mo- sma tra An to ni}, uz na po me nu da tre ba da sa ~e ka ti da se naj pre za vr {e raz go vo ri DS i SPS-a. On je do dao da po je di ni me di ji di `u pa ni ku tra `e }i br zo for mi ra we vla de ali i da su raz li ~i ti in te re si stra na ka.

S. Stan ko vi}

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE TO MI SLAV NI KO LI] RAZ GO VA RAO S LI STOM KO JU PRED VO DI DS

Ta di}: Bo ri mo se za ve }i nu Li der DS Boris Tadi} oba ve stio je ju ~e pred sed ni ka Sr bi je Tomislava Nikoli}a da je ko a li ci ja oku pqe na oko DS- a bli zu for mi ra wa par la men tar ne ve }i ne i da }e Ni ko li }u za ne ko li ko da na da ti pot pu nu in for ma ci ju o to me ka da ona bu de ja sno for mi ra na. Pred stav ni ci Li ste „Iz bor za bo qi `i vot“ ko ju je pred vo dio Ta di}, ko ji je i kan di dat za man da ta ra za sa stav no ve vla de sa pred sed ni kom Sr bi je osta li su na An dri }e vom ven cu sa mo 15 mi nu ta. Ni ko li} je i u raz -

Ho }e–ne }e „Da ni je li“ i „Bal di je ri“ Li der DS je no vi na ri ma is pred zgra de Pred sed ni {tva re kao da su ita li jan ske kom pa ni je za pro iz vod wu ~e li ka i za pre ci znu me ha ni ku „Da ni je li” i „Bal di je ri” na kon iz bo ra od lo `i le svo je in ve sti ci je u Sr bi ji do daq weg, {to je, do dao je, ve o ma lo {a vest za na {u ze mqu.

Ta di} je re kao da u na red nim da ni ma mo ra da raz go va ra sa pred sed ni kom te kom pa ni je ko ja se ba vi pro iz vod wom ~e li ka, ali da ni je do bra vest {to je „Da ni je li” ku pio `e le za ru Si sak u Hr vat skoj pre dva da na. go vo ru is ta kao da je neo p hod no da se no va vla da for mi ra {to pre zbog ve li kih eko nom skih pro ble ma ko ji Sr bi ju o~e ku ju do kra ja go di ne.

On je, ka ko je sop {ti la Pres slu `ba pred sed ni ka Re pu bli -

ke, kon sta to vao da re le vant ne po li ti~ ke sna ge u Sr bi ji mo ra ju da se po na {a ju od go vor no pre ma gra |a ni ma i da ne do zvo le da, za rad usko stra na~ kih in te re sa, is pa {ta ju gra |a ni i dr `a va.

- Bli zu smo for mi ra wa par la men tar ne ve }i ne i uve ren sam da }e mo u na red nim da ni ma to i u~i ni ti- re kao je Ta di} no vi na ri ma na kon sa stan ka kod pred sed ni ka Sr bi je, i do dao da se raz go vo ri vo de o eko nom skoj i na ci o nal noj po li ti ci, EU, pre go vo ri ma sa MMFom. - Svi raz go va ra ju sa svi ma, to je vi {e ne go o~i gled no i bo ri mo se sa na {im kon ku ren ti ma u po li ti~ kom po qu za for mi ra we par la men tar ne ve }i ne- na gla sio je Ta di} i is ta kao da je ote `a va ju }a okol nost {to u par la men tu sa da ima 46 stra na ka sa ko ji ma tre ba pre go va ra ti. On je do dao da ko a li ci ja oku pqe na oko DS raz go va ra sa svim stran ka ma osim sa SNS i DSS.

Do go vor DS i SVM De mo krat ska stran ka i Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra }e u~e stvo va ti u for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne i in sti tu ci ja si ste ma, sa op {ti la je ju ~e DS. „SVM i DS su oba vi le raz go vo re oko for mi ra wa par la men tar ne ve }i ne i Vla de Sr bi je”, na vo di se u sa op {te wu. Dve stran ke su se sa gla si le da }e za jed ni~ ki ra di ti na na stav ku evrop skih in te gra ci ja i raz vo ju evrop skih stan dar da u do me nu qud skih i ma win skih pra va „kroz za jed ni~ ko for mi ra we par la men tar ne ve }i ne i in sti tu ci ja si ste ma”. DS i SVM su du go go di {wi part ne ri na svim ni vo i ma vla sti i tu }e sa rad wu na sta vi ti i na kon ovih iz bo ra na lo kal nom, po krajn skom i re pu bli~ kom ni vou, pod se }a se u sa op {te wu. SVM, ~i ji je pred sed nik I{tavn Pastor, na maj skim iz bo ri ma osvo jio je pet man da ta u Skup {ti ni Sr bi je.

- Ni je bi lo ni jed nog mi nu ta pa u ze po za vr {et ku par la men tar nih iz bo ra, svi sa svi ma raz go va ra ju, SNS po ku {a va da do go vo ri svo ju par la men tar nu ve }i nu, a DS ~i ni sva ki na por da for mi ra ve }i nu ko ja }e bi ti u in te re su gra |a na, re kao je

li ze. Li der de mo kra ta sma tra da je do bro da sve stran ke pre for mi ra wa Vla de za u zmu ja san stav o svim pi ta wi ma, ne sa mo o Re pu bli ci Srp skoj, ve} i o mo ne tar nim pi ta wi ma, pre go vo ri ma sa MMF i Ko so vom i Me to hi jom.

- Ne po sto ji mo gu} nost da bu de for mi ra na par ma len tar na ve }i na u ko joj }e po sto ja ti bi lo ka kve raz li ke u ve zi ko sov ske po li ti ke- is ta kao je Ta di}. On ni je `e leo da se ba vi, ka ko je re kao, pri bli `a va wem po li ti~ kih od no sa po je di na~ nih stra na ka, ali je na veo da je uve ren da po sto ji mo gu} nost kom pro mi sa SPS i LDP.

Do dik ne na dle `an za Vla du Sr bi je Ta di} je iz ja vio da pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Milorad Dodik ne ma nad le `no sti za for mi ra we Vla de Sr bi je, kao {to on sam ne ma nad le `nost za for mi ra we vla de u RS, ni ti u bi lo ko joj dru goj dr `a vi u re gi o nu. Ta di} je na pi ta we no vi na ra da li je raz go va rao sa Do di kom o kon flik tu ko ji ima sa li de rom LDP ^edomirom Jovanovi}em, ko ji je po ten ci jal ni part ner u bu du }oj Vla di Sr bi je, re kao da sa Do di kom uop {te ni je go vo rio o bu du }oj vla di. On je pri tom ape lo vao, i na Jo va no vi }a i Do di ka, da di ja log vra te u po li ti~ ku sfe ru, jer je, ka ko je re kao, ta kva wi ho va ko mu ni ka ci ja ne ko ri sna.

Ta di} po sle kon sul ta ci ja. Na pi ta we za {to je sa sta nak sa Ni ko li }em tra jao sa mo 15 mi nu ta, Ta di} je re kao da je de le ga ci ja DS pred sed ni ku Sr bi je u pet mi nu ta iz ne la sve {to je ima la, do da ju }i da su oni „efi ka san po li ti~ ki si stem”.

Li der DS je, go vo re }i o pre go vo ri ma sa ko a li ci jom SPS, PUPS i JS, po no vio da me |u wi ma po sto ji na ~e lan do go vor o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne i za na red ne da ne na ja vio na sta vak raz go vo ra.

On je pod vu kao da po sto ji `e qa da se for mi ra Vla da, ali i da ni je raz go va ra no o per so nal nim re {e wi ma, ve} da je su {ti na u eko nom skoj sfe ri. U pri log to me Ta di} je na ja vio ju ~e ra {wi sa sta nak sa Fi skal nim sa ve tom, od ~i jih ~la no va `e li da ~u je wi ho ve ana -

Kan di dat DS za man da ta ra uve ren je da Sr bi ja ima po ten ci jal da pre va zi |e eko nom ske te {ko }e u ko ji ma se na la zi za {ta je po treb na po li ti~ ka dok tri na.

U de le ga ci ji li ste „Iz bor za bo qi `i vot” po red Ta di }a bi li su we gov par tij ski za me nik Dragan \ilas, pot pred sed ni ci Dragan [utanovac, Du{an Petrovi}, Jelena Trivan i Bojan Pajti} i li der SDPS Rasim Qaji}. Ka ko je na ja vqe no ju ~e iz Pred sed ni {tva, Ni ko li} }e kon sul ta ci je, ko je su u po ne de qak za po ~e te pri je mom ko a li ci je oku pqe ne oko SNS, na sta vi ti sa pred stav ni ci ma iz bor nih li sta pred sto je }eg po ne deq ka u pod ne, ka da }e raz go va ra ti sa de le ga ci jom SPS-PUPS-JS. D. Mi li vo je vi}

SNS: DS ne ma plan za in ve sti to re Srp ska na pred na stran ka op tu `i la je ju ~e biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Borisa Tadi}a da svo ju ne spo sob nost i od la zak in ve sti to ra iz ze mqe po ku {a va da oprav da to bo `e po gre {nom vo qom gra |a na, ko ji su se opre de li li za Tomislava Nikoli}a. Re a gu ju }i na iz ja vu Ta di }a da ita li jan ska fir ma „Da ni -

je li„ do da qeg od lo `i in ve sti ci ju u Sr bi ju, SNS u sa op {te wu is ti ~e da je ra ni je pot pi sa ni me mo ran dum te kom pa ni je sa Vla dom Sr bi je bio neo ba ve zu ju }eg ka rak te ra.

Ta kav me mo ran dum, oce nio je SNS, sa mo je jo{ je dan do kaz da De mo krat ska stran ka ni je ima la ni ka kav ja san i kon kre tan plan

za pri vla ~e we no vih in ve sti to ra, „u {ta su po ku {a va li da ube de gra |a ne Sr bi je to kom pred iz bor ne kam pa we”, ve} su ko ri sti li stra ne kom pa ni je za sop stve nu pro mo ci ju.

SNS je sa op {ti la da je kon tak ti ra la ita li jan sku am ba sa du u Be o gra du i da }e u~i ni ti sve da fir mu Da ni je li do ve de u Sr bi ju.

Do dik i Jo va no vi} zi mus su ~e li li sta vo ve pred no vi na ri ma

Do dik i ^e da, dru gi ~in Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Milorad Dodik iz ja vio je da ne o~e ku je ni ka kvo po mi re we sa li de rom Li be ral no de mo krat ske par ti je ^edomirom Jovanovi}em.

On je re kaon i da ne o~e ku je Jo va no vi }e vo iz vi we we zbog sta vo va ko je iz no si o RS i do dao da iz vi we wa ni su do voq na ga ran ci ja da u Vla di Sr bi je ne }e za stu pa ti po li ti ku pro tiv nu in te re si ma srp skog na ro da pre ko Dri ne.

Do dik je po no vio da ne po dr `a va for mi ra we vla de u Be o- gra du u ko joj bi bio LDP, kao i da bi se u tom slu ~a ju mo gli po gor {a ti od no si Sr bi je i RS. On je ka zao da po dr `a va „ja ku i mo der nu Sr bi ju, ali Jo va no vi} ne mo `e da pred sta vqa deo ta kve sli ke ze mqe”.

„Vi di mo opa snost od u~e {}a LDP-a u no voj Vla di Sr bi je, jer wi hovv li der ser vi ra stran ci ma, ta ko da }e im sa mo kli ma ti gla vom i ra di ti ono {to mu ka `u, {to mo `e bi ti ote `a va ju }i fak tor u sa rad wi Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske”, sma tra Do dik.

On je re kao da ne `e li da ula zi ni u ka kve spe ku la ci je u ve zi s for mi ra wem bu du }e Vla de Sr bi je, kao i da se „sva ko dnev no bo ri za sta tus Srp ske” i ja ~a we we ne auto no mi je. „U skla du s tim, na vi kao sam na mno ga ospo ra va wa iz Sa ra je va, ali ne o~e ku jem da sli~ ne iz ja ve sti `u i iz Be o gra da. ^e do mir Jo va no vi} pred sta vqa po li ti~ ku op ci ju ko ja je pro pa la u sve tu, ta ko da mi slim da mo `e bi ti po gub na i za Sr bi ju”, ka zao je Do dik za „Da nas”.

TVIT CRTICA [ta ima no vo Biv {i po sla nik DSS Dejan Stojiqkovi} kon sta tu je : Sa da ne ma sa rad we sa MMF. Da li to on da zna ~i da je vo |e na neo d go vor na eko nom ska po li ti ka?

Po Cvet ko vi }u, da. Ko je kriv go spo di ne teh ni~ ki pre mi je ru?, pi ta se Sto jiq ko vi}, ali i pod se }a na pre mi je ro ve re ~i od pre ne {to vi {e od go di nu da na.

- Mirko Cvetkovi} od go va ra na pi ta we „{ta ima no vo?“ u jed noj TV emi si ji : „ Zna te ka ko od go va ra ju na to – ima No vi Sad, No va Pa zo va...“

Fif ti, (ne) fif ti O kan di da tu ri mi ni stra spoq nih po slo va Vuka Jeremi}a za po zi ci ju pred se da va ju }eg ge ne ral ne skup {ti ne UN „raz -

mi {qa“ i funk ci o ner LDP Bojan \uri}.

- Je re mi }e ve {an se ni su „ fif ti - fif ti” ne go „ fif ti – pe de sjat „, po ru ~u je \u ri} sa laj ne.

Sme {ka se, sme {ka Funk ci o ner SPO Milan Uro{evi} pra ti {ta se de {a va na TV –u.

- Labus i Kori Udovi~ki na ve sti ma! Mo ra da im se sme {i ne ka funk ci ja!, kon sta tu je Uro {e vi} na laj ni.

stra nih uti ca ja, slo bod ne iz bo re, sve u po zo ri {tu ima mo“.

A da je po zo ri {te sti glo u `i `u in te re so va wa sve do ~i tvit funk ci o ne ra URS Sima Vukovi}a : Ate qe 212: kok nu {e li ko ke Ko ka na?

Ve ro va li ili ne

Ko ke i Ko kan

Da ni je vla snik „Kom trej da“ Veselin Jevrosimovi} iz ve stio Tvi te ra {e ne bi se zna lo da su go sti eko nom skog fo ru ma u Tur skoj is pred pred se ni~ ke pa la te slu {a li u`i vo na {u pe smu - „Ta mo da le ko“. Na pi ta we fa no va „ko je na ru ~io“, Je vro si mo vi} od go va ra : „ve ro va li ili ne, sa mi su po ~e li da svi ra ju“.

Glu mac Goran [u{qik pri me }u je : „ Ko na~ no po zo ri {te po sta je va `ni je od iz bo ra vla de. Ba{ se po no sim. Ima mo vlast, op zi ci ju, ne stra na~ ke li~ no sti, od bi ja mo me {a we

I no vi na ri se po ne kad po `a le na Tvi te ru, kao {to je to u~i nio Zoran Stankovi}.

Ima i go re

- Jor go van ka 45 mi nu ta pri ~a la na kon fe ren ci ji za no vi na re. Kr vav je no vi nar ski po sao... - vaj ka se Stan ko vi}.

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Goran Radosavqevi} ga „te {i“.

- Ma, dok ne sa slu {a ju Ka stra iz mla |ih da na, ni su sa zna li sta zna ~i „kr va vo za ra di ti no vi nar sku dnev ni cu” :)

Bo go qu be, sa mo do |i Ni tvi te ra {i ne osta ju „rav no du {ni“ na na ja ve da bi se mo gao vra ti ti u ze mqu Bogoqub Kari}. Sa vet ni ca za me di je PSS Blagica Kosti} po ru ~u je : „Bo go qu be, sa mo do |i i i i i ii, la ko }e mo se do go vo ri ti {ta od me di ja tre ba po pra vi ti! I da se vra ti BK TV, pod 1!!!“ S. St.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak7.jun2012.

3

FORMIRAWE VOJVO\ANSKE VLASTI SLEDI]E DOGOVORE O REPUBLI^KOJ VLADI

De o ba re so ra i funk ci je idu u pa ke tu Iako je ve} dan na kon dru gog kru ga po kra jin skih iz bo ra bi lo ja sno da }e no vu vla da ju }u ko a li ci ju u Voj vo di ni ~i ni ti isti ak te ri kao i u pret hod nom sa zi vu, for mi ra we po kra jin ske vla sti ipak }e sa ~e ka ti do go vor o re pu bli~ koj vla di ko ji se kro ji u Be o gra du iz me |u de mo kra ta i so ci ja li sta.

Da je for mi ra we vla sti u Voj vo di ni, ali i u No vom Sa du i jo{ ne kim gra do vi ma ve za no za po sti zbor ne kom bi na to ri ke na cen tral nom ni vou, po tvr |u ju i ne ki voj vo |an ski po li ti ~a ri, ko ji pri zna ju da }e se i u Po kra ji ni, i na lo kal nom ni o vu vlast kro ji ti tek na osno vu „op {te sli ke” ko ja }e se do bi ti kad se po stig ne do go vor o for mi ra wu no ve re pu bli~ ke vla de. Ta kav po sti zbor ni pa ketaran `man pri me wen je i pri li kom pret hod nog iz bor nog ci klu sa, ka da su de mo kar te ukqu ~i le u po kra jin sku vlast so ci ja li ste iako su sa mi ima li apo slut nu ve }i nu, a po {to su sle di li do go vor po stig -

do ne ti ne ka iz ne na |e wa u kre i ra wu voj vo |an ske ko a li ci je ko ju }e naj ve ro vat nie for mi ra ti De mo krat ska stran ka, ka o li ci ja oko so ci ja li sta, LSV i SVM. Ovo i{ ~e ki va we do go vo ra iz Be o gra da za to je vi {e ve za no za

ka dro va we u po sti zbor noj po de li ko la ~a, zbog ~e ga jo{ ni je iz ve sno ko }e do bi ti ~el ne fun cki je u Skup {ti ne Voj vo di ne, ali i u No vom Sa du i u Zre wa -

Napredak SPS-a i Lige ^el ni ci po kra jin skog DS-a na ja vi li su da }e, upr kos pre i mu} stvu u par la men tu, po no vo i}i na for mi ra we {i re par la men tar ne ve }i ne, sa istim part ne ri ma. Me |u tim, u od no su na pret hod ni sa ziv ve }i na tih part ne ra ostva ri la je znat no bo qi re zul tat. Na i me, i ko a li ci ja oko SPS-a i LSV su na ovim iz bo ri ma du pli ra le broj man da ta u po kra jin skom par la men tu, sto ga je za o~e ki va ti da }e i stra na~ ki ape ti ti bi ti ve }i pri li kom ras po de le re so ra u Ba no vi ni. Li ga je na i me u od la ze }em sa zi vu ima la pet man da ta a na ovim iz bo ri ma osvo ji la je de set, dok je ko a li ci ja oko SPS ko ja je ta ko |e ima la pet po sal ni ka bi la jo{ uspe {ni ja, jer je sad osvo ji la 13 po sla ni~ kih me sta. Ne {to sla bi ji re zul tat imao je Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra ko ji }e u no vom sa zu i vu ima ti se dam po sla ni ka, od no sno dva ma we ne go do sa da.

Na istom bro ju man da ta ostao je i LDP ko ji je osvo jio je dan man dat po ve }in skom si ste mu, dok je li sta te stran ke po pro por ci o nal nom iz bor nom mo de lu osta la is pod cen zu sa. nut na re pu bli~ kom ni vou. Taj do go vor re a li zo vao se u naj ve }oj me ri i u for mi ra wu lo kal ne vla sti u Voj vo di ni pre ~e ti ri go di ne.

Po li ti~ ki ak te ri iz Po kra ji ne ne o~e ku ju da bi do go vo ri na naj vi {em ni vou vlast mo gli

ni nu. Je di no iz ne na |e we, me |u tim, ka ko je to ne dav no na {em li stu iz ja vio za me nik pred sen di ka LSV Bo jan Ko stre{, a ko je bi ima lo i te ka kvog uti ca ja na po kra jin sku ko a li ci ju bi lo bi u slu ~a ju da se na re pu bli~ kom ni vou na pra vi ve li ka ko a li ci ja.

To je pak op ci ja u ko ju ni ko od stra na ka ko je ra ~u na ju na jo{ jed na man dat vla sti u Voj vo di ni ne ve ru je.

Do go vo ri o for mi ra wu no ve po kra jin ske vla sti ot po ~e li su tek pre dva-tri da na, a wi hov is -

hod, ka ko se na ja vqu je, bi }e po znat kra jem ju na. Za sa da je iz ve sno je di no da }e ak tu el ni po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti} bi ti man da tar i za sa stav no ve voj vo |an ske vla de. De mo kra te su i na ovim iz bo ri ma osta vri le do mi nant nu po zi ci ju u Skup {ti ni Voj vo di ne, osvo jiv {i 58 od ukup no 120 man da ta, ta ko da im je prak ti~ no po treb no jo{ tri man da ta za ap so lut nu ve }i nu.

Jed nog su, ka ko tvr de ve} osi gu ra li, po {to ra ~u na ju da }e u wi ho voj po sla ni~ koj gru pi po no vo bi ti i je di ni po sla nik LDP-a u no vom sa zi vu Mi li voj Vre ba lov.

Pod se ti mo, de mo kra te su i u od la ze }em skup {tin skom sa zi vu ima li apo slut nu ve }i nu, a na kra ju man da ta wi ho vu po sla ni~ klu gru pu ~i ni lo je 62 po sla ni ka. Ina ~e, na iz bo ri ma 2008. go di ne na stu pi li su u ka o li ci ji sa G17 plus, ka da su osvo ji li li ukup no 65 po sla nil~ kih me sta.

Stran ka G17 plus u me |u vrem nu je for mi ra la po se ban po sla ni~ ki klub, ali na ovim iz bo ri ma u okvi ru ko a li ci je URS ni je obez be di la par la men tar ni sta tus u Voj vo di ni.

Pro me na u rej tin zi ma bi lo je me |u stran ka ma ko je su bi le u

opo zi ci o nom ta bo ru Skup {ti ne Voj vo di ne. Ta ko je Srp ska na pred na stran ka ko ja je u pret hod nom sa zi vu na kon ce pa wa Srp ske ra di kal ne stran ke ima la pet po sla ni ka, na ovim iz bo ri ma osvo ji la 22 man da ta. Za raz li ku od re pu bli~ kog par la men ta gde ni su osvo ji li cen zus, ra di ka li su na po kra jin skim iz bo ri ma do bi li pet man da ta, ali je to ve li ki pad u od no su na 18 po sla ni~ kih me sta ko je su ima li u od la ze }em sa zi vu.

De mo krat ska stran ka Sr bi je ostva ri la je isti iz bor ni skor kao i pre ~e ti ri go di ne, pa }e i ubu du }e ima ti ~e ti ri po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne.

Ina ~e, u sa zi vu Skup {ti ne Voj vo di ne iza bra nom 2008. go di ne bi lo je ne ko li ko pro me na stra na~ kih dre so va, ali uglav nom me |u stran ka ma vla da ju }e ko al ci je, a pre la sci su uglav nom i{li iz G17 plus u De mo krat sku stran ku. Uz to, ne ko li ci na po sla ni ka bi la je pri nu |e na da zbog su ko ba in te re sa vra ti po sla ni~ ki man dat, zbog ~e ga je na kra ju man da ta u po kra jin skom par la men tu bi lo 112 od 120 po sla ni ka.

Ovaj sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne u pr voj go di ni man da ta usvo jio je pred log no vog Sta tu ta Voj vo di ne, ko ji je na kon bur ne po le mi ke i u jav no sti ali i unu tar De mo krat ske stran ke tek go di nu i po da na ka sni je po tvr |en i u re pu bli~ kom par la men tu, ko ji je isto vre me no usvo jio i Za kon o nad le `no sti ma APV. Osta lo je ipak ne re {e no pi ta we fi nan si ra wa Voj vo di ne, dok su pro ble mi s pre no som nov ca iz re pu bli~ ke u po kra jin sku ka su obe le `i li dru gu po lo vi nu ma na da ta do sa da {we po kra jin ske ad mi ni star ci je. A go to vo sve stran ke su u ovoj iz bor noj ka ma pa wi obe }a le da }e to pi ta we mo ra ti za kon ski da se re {i u pr vim me se ci ma no vog man da ta.

B. D. Savi}

Kr ko ba bi}: Ni {ta se jo{ ne zna Pred sed nik PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} iz ja vio je da mu u ovom tre nut ku ni je po zna to da li je do go vo re na skup {tin ska ve }i na i na ja vio sa sta nak sa li de rom SPS Ivi com Da ~i }em i kan di da tom za man da ta ra DS Bo ri som Ta di }em. Kr ko ba bi} je Ta nju gu re kao da na tom sa stan ku o~e ku je da od Ta di }a „~u je no vo sti” u ve -

zi sa for mi ra wem vla de i da jo{ ne zna da li }e te no vo sti bi ti po zi tiv ne ili ne ga tiv ne.

On je do dao da je za iz ja vu pred sed ni ka Po kra jin skog od bo ra DS u Voj vo di ni Du {a na Ele zo vi }a da je DS ve o ma bli zu do go vo ra o for mi ra wu vla de sa ko a li ci jom SPS-PUPS-JS i LDP ~uo pre ko me di ja i po no -

vio da on ne ma sa zna wa o po stig nu toj ve }i ni. Pre ma re ~i ma Kr ko ba bi }a, do kra ja me se ca bi }e po zna to da li je ko a li ci ja SPSPUPS-JS i stra na ka oko DS us pe la da se do go vo ri o bu du }oj vla di. „Ako se to ne do go di, pred sto ji nam raz go vor sa dru gim stran ka ma, a uko li ko i to ne uspe - te o rij ski ni je ne mo gu -

}e da se ipak stvo ri ve li ka ko a- li ci ja DS i SNS”, uka zao je Kr ko ba bi}.

Pred sed nik PUPS je na gla sio da ne od u sta je od ra ni je iz ne tih prin ci pa, me |u ko ji ma je i pro ti vqe we sma we wu ili za mr za va wu pen zi ja, a u pri log to me na veo i da se Ta di} sa trim slo `io.

REKLI SU Din ki}: Je di no je Da ~i} sve stan

Ili}: Za mo lio nas pred sed nik...

Ugqa nin: Te go la ili crep

Pred sed nik Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} iz ja vio je da je da le ko od for mi ra wa vla de, jer ni ko ni je iz neo kon kre tan pro gram ra da te vla de. Din ki} je za „Ve ~er we no vo sti”re kao da ga ne bi iz ne na di lo da Sr bi ja do ~e ka sep tem bar bez vla de jer, ka ko je na veo, li~ ne am bi ci je i su je te i da qe pre o vla |u ju nad in te re si ma ze mqe, i zbog je do go va ra we o no voj vla di ta ko spo ro.Din ki} je upo zo rio je on i is ta kao da je URS pro tiv pred lo ga Fi skal nog sa ve ta za po ve }a we PDV-a i za za mr za va we pen zi ja i pla ta u jav nom sek to ru. Upi tan da li je iz neo svo je zah te ve pred sed ni ku DS Bo ri su Ta di }u, Din ki} je re kao da s wim ni je raz go va rao, ve} je u kon tak tu sa za me ni kom pred sed ni ka DS Dra ga nom \i la som. Din ki} i iz ra zio bo ja zan da Ta di} i DS ni su sve sni gre {a ka od la ze }e vla de. Po we go vim re ~i ma, DS ne ma od go vor na su o ~a va we sa kri zom, a je di no je pred sed nik SPS Ivi ca Da ~i} sve stan si tu a ci je u ko joj je ze mqa.

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sa ve to vao je na pred wa ci ma da ne pra ve vla du po sva ku ce nu, ka `e li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili}. „Pred sed nik je na gla sio da zbog pro ble ma sa kur som, pi ta wa Ko so va i Me to hi je i eko nom ske si tu a ci je u ze mqi no va vla da mo ra da ima pri stoj nu ve }i nu. Re kao je da ni mi ni osta le stran ke ne sme mo da se po na {a mo kao ro go vi u vre }i, ve} da sva ko mo ra ma lo da po pu sti jer je to je di ni na ~in da se for mi ra vla da i da Sr bi ja pro funk ci o ni {e“, ot kri va za „Pres”Ve li mir Ili} de ta qe raz go vo ra na kon sul ta ci ja ma Ni ko li }a i na pred wa ka. „Za mo lio nas je da vo di mo ra ~u na da ta vla da tre ba da bu de sta bil na, da se ne oku pqa sa mo pro sta ve }i na. No vu vla du ~e ka te `ak po sao i ne ma vi {e pro sto ra za gu bqe we vre me na na stra na~ ka pre pu ca va wa i uslo vqa va wa“, pre neo je Ili}, i do dao da Ni ko li} ni je dao ni ka kav sa vet ni uput stvo na pred wa~ koj ko a li ci ji s kim da po ku {a da na pra vi ve }i nu.

Stran ka de mo krat ske ak ci je San xa ka po dr `a va for mi ra we vla de od stra na ka oku pqe nih oko De mo krat ske stran ke i s kan di da tom za man da ta ra Bo ri som Ta di }em na ~e lu, re kao je ju ~e Ta nju gu li der te stran ke Su lej man Ugqa nin. On je ka zao da we go va stran ka ima ve li ko po ve re we u biv {eg pred sed ni ka kao kan di da ta za man da ta ra i da no vu vla du tre ba da for mi ra ju stran ke ko je su for mi ra le ak tu el nu vla du.

Upi tan da li je za we ga pri hva tqi vi je da u bu du }u vla du u|e URS Mla |a na Din ki }a ili LDP ^e do mi ra Jo va no vi }a, Ugqa nin je sli ko vi to od go vo rio da, ka da se pra vi ku }a „ne ko ka `e bo qe te go la, ne ko crep”, a va `no je da se gra di i da oba po kri va ju krov. Li der SDA, ko ji je mi ni star bez port fe qa u do sa da {woj Vla di Sr bi je, is ta kao je da do sa da {wa ko a li ci ja ima sve pre po ru ke da for mi ra i bu du }u vla du, jer, ka ko je ka zao, ima do bru osno vu, do bre od no se, po ve re we gra |a na i do bre iz bor ne re zul ta te.

U VOJVODINI FORMIRANE ^ETIRI LOKALNE VLASTI

Su bo ti ca jo{ bez ve }i ne Tek de se ti deo od 45 lo kal nih sa mo u pra va ko je se na la ze na te ri to ri ji Voj vo di ne do bio je no vu vlast na kon iz bo ra ko ji su odr `a ni 6. ma ja. Me sec ka sni je, lo kal na vlast for mi ra na je u ~e ti ri voj vo |an ske op {ti ne In |i ji, Srem skim Kar lov ci ma, Vr {cu i Se~ wu, a da nas se o~e ku je kon sti tu i sa we su bo ti~ kog par la men ta.

Rok da se lo kal na skup {ti na kom plet no kon sti tu i {e je 60 da na na kon pro gla {e wa re zul ta ta iz bo ra, pro pi sa no je Za ko nom o lo kal nim iz bo ri ma. Pri tom, kon sti tu tiv na sed ni ca na ko joj se po tvr |u ju man da ti od bor ni ka tre ba da se odr `i naj ka sni je u ro ku od 15 da na od ob ja vqi va wa re zul ta ta, a sa zi va je

SVM prak ti~ no is ti snut iz lo kal ne vla sti na kon {to wi ho vi po sla ni ci u Skup {ti ni Sr bi je ni su po dr `a li dr `av ni bu xet, do go vo re no je ovog ma ja uo~i dru gog kru ga iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je. Ta da je li der DS-a i pred sed ni~ ki kan di dat Bo ris Ta di} po se tio Su bo ti cu, pro {e tao se gra dom i po pio ka fu sa pr vim ~o ve kom SVM-a I{tva nom Pa sto rom. Ta di} je tom pri li kom re kao i da }e su bo ti~ ke ne su gla si ce re {i ti wi ho vi lo kal ni po li ti ~a ri.

U Skup {ti ni gra da Su bo ti ce od bor ni ke }e ima ti i LDP, LSV i sa vez oko SPS-a (po ~e ti ri), Sa vez ba~ kih Bu we va ca (dva), kao i Po kret ma |ar ske na de, Bu we va~ ka stran ka i De mo -

U In|iji sve jasno Ne ke voj vo |an ske op {ti ne su ve} do bi le sve or ga ne vla sti. U In |i ji je 22. ma ja kon sti tu i san pa rla ment i iza bra na iz vr {na vlast, po no vo na ~e lu sa do sa da {wim pred sed ni kom op {ti ne Go ra nom Je {i }em iz DS-a. Skup {tin sku ve }i nu ta mo ~i ne od bor ni ci we go ve li ste „Go ran Je {i}”, za jed no sa od bor ni ci ma Ko {tu ni ~i nog DSS-a, Da ~i }e vim so ci ja li sti ma i Qa ji }e vim so ci jal de mo kra ta ma. pred sed nik sta rog skup {tin skog sa zi va.

Iz me |u osta log, sle de }e sed mi ce - 13. ju na, kon sti tu tiv na sed ni ca o~e ku je se u Apa ti nu, a dve ne de qe ka sni je - 27. ju na u Zre wa ni nu. U No vom Sa du je za ka za na za 29. jun, dok se go to vo pred is tek za kon skog ro ka o~e ku je pr vi skup no vo i za bra nih od bor ni ka u No vom Be ~e ju - 4. ju la.

U Su bo ti ci je kon sti tu tiv na sed ni ca Skup {ti ne gra da za ka za na za da nas, a na woj se o~e ku je sa mo ve ri fi ka ci ja od bor ni~ kih man da ta.

- Na kon to ga bi }e pre ki nu ta, a za tim na sta vqe na ka da se bu de zna la skup {tin ska ve }i na. Ve }i ne jo{ ne ma jer ni su za vr {e ni raz go vo ri sa bu du }im ko a li ci o nim part ne ri ma - ka `e za na{ list pred sed nik su bo ti~ kih de mo kra ta Mo dest Du li}. Za sa da raz go va ra mo sa LSV, LDP, SPS i SVM-om i to }e ve ro vat no bi ti bu du }a ko a li ci ja.

Zna }e mo za 10 do 20 da na.

Od 67 me sta u su bo ti~ kom par la men tu, 20 }e ima ti sa vez ko ji oku pqa DS, a 16 SVM. Da }e dve par ti je na sta vi ti sa rad wu, ko ja je ina ~e u Su bo ti ci pre ki nu ta 2010. go di ne ka da je

krat ska stran ka voj vo |an skih Ma |a ra (po jed nog). Ko a li ci ja SNS i NS-a ima }e ih osam, dok s za jed ni~ ke li ste DSS, SRS i SDS-a u su bo ti~ ki par la ment ula zi {est od bor ni ka.

I ovog pu ta je kao i pre ~e ti ri go di ne, ka da su odr `a ni pro {li iz bo ri, jav na taj na da se u lo kal nim sa mo u pra va ma ~i je vla sti jo{ ni su for mi ra ne ~e ka i is hod po li ti~ kih do go vo ra s vi {ih ni voa, re pu bli~ kog i po kra jin skog. Ta ko je, dok jo{ ni su po ~e li raz go vo ri o for mi ra wu vla sti u No vom Sa du, na {em li stu re ~e no da start ovih raz go vo ra naj vi {e za vi si od do go vo ra de mo kra ta i so ci ja li sta na re pu bli~ kom ni vou. U No vom Sa du je ina ~e ras po red od bor ni ka ta kav da DS, LSV, SPS i SVM ima ju nat po lo vi~ nu skup {tin sku ve }i nu, od no sno 41 od 78 od bor ni ka.

Me |u tim, i u No vom Sa du kao i u Zre wa ni nu, po je di ne stran ke po sta vqa ju pi ta we ko }e bi ti no vi gra do na ~el nik. Svo je kan di da te na tom me stu vi de i li ga {i, a ne sa mo de mo kra te ko je ra ~u na ju na to da li sti s vi {e osvo je nih gla so va na lo kal nim iz bo ri ma pri pa da i me sto gra do na ~el ni ka.

S. Kova~evi}

Or bo vi}: [to pre do no ve vla de Pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Qu bi sav Or bo vi} u na red nom pe ri o du o~e ku je `e sto ku bor bu za rad na me sta i is ti ~e da no va vla da mo ra da us po sta vi di ja log sa sin di ka ti ma i po slo dav ci ma i ukqu ~i ih u iz ra du za kon ske re gu la ti ve.Or bo vi} je Ta nju gu ka zao da su sa da {traj ko vi po kre nu ti uglav nom u me tal skoj in du stri ji i fa bri ka ma ko je su u re struk tu i ra wu gde, ka ko je is ta kao, za po sle ni ne mo gu svo jim ra dom da do |u do za ra da.”Qu di su sprem ni da se `e sto ko bo re za svo ja rad na me sta, za eg zi sten ci ju”, na veo je pred sed nik SSSS i do dao da su qu di sve sni da }e ako iz gu be po sao sa da no vi te {ko na }i.On je is ta kao da no va vla da mo ra bi ti {to pre for mi ra na, da mo ra bi ti ma la i efi ka sna. „Me |u tim, ako im tre ba pe riod od jo{ me sec ili dva da je fo mi ra ju, ka ko }e ona bi ti efi ka sna? Zna ~i da od to ga ne ma ni {ta”, sma tra Or bo vi}.

Ka ko je na veo, za SSSS je ma we bit no ko }e for mi ra ti vla du, ve} je va `no {ta }e i ka ko }e ona ra di ti, kao i da li }e us po sta vi ti di ja log sa sin di ka ti ma ko ji je sa da na vr lo ni skom ni vou.

4

ekonomija

~etvrtak7.jun2012.

PLAT NO BI LAN SNI DE fI CIT DRA STI^ NO PO VE ]AN, ZA 46,1 PO STO

dnevnik

PO RU KA DR @A VI OD UDRU@EWA „PO SLO DAVA C”, TO JEST IZ „DEL TA HOL DIN GA”, MK GRU PE, „SR BI JA GA SA”...

Si va eko no mi ja opqa~ ka Sr bi ju za mi li ja rdu i po evra godi{we

Pa re se se le iz na {e dr `a ve Plat no bi lan sni de fi cit Sr bi je je u pr vom kvar ta lu 2012. go di ne iz no sio 1,52 mi li jar de do la ra, {to je za 46,1 po sto vi {e u od no su na od go va ra ju }i kvar tal pret hod ne go di ne, na ve de no je u ~a so pi su „Ko wuk tur ni tren do vi Sr bi je”, ko ji iz da je Pri vred na ko mo ra Sr bi je.

Na po ve }a we de fi ci ta naj vi {e su uti ca li rast ne ga tiv nog sal da rob ne raz me ne od 12,6 od sto i po ve }a we ras ho da po osno vu od li va do hot ka od in ve sti ci ja i is pla ta za ra ~u na tih ka ma ta od 50,7 od sto.

U pr va tri me se ca ove go di ne za be le `en je ne to od liv stra nih di rekt nih in ve sti ci ja u iz no su od 482,3 mi li o na do la ra, naj ve }im de lom kao po sle di ca na ra slih oba ve za po osno vu ak cij skog ka pi ta la.

Bi lans raz me ne uslu ga sa ino stran stvom, pre ma po sled wim ras po lo `i vim po da ci ma, u pr vom kvar ta lu bio je po zi ti van i ostva ren je su fi cit od 49,2 mi li o na do la ra. Iz voz uslu ga Sr bi je do sti gao je vred nost od 886,7 mi li o na, a uvoz 837,5 mi li o na do la ra.

BI RA SE PRED SED NI K SKUP[TINE AKCIONARA NIS

[kun dri} je di ni kan di tat

Skup {ti na ak ci o na ra Naft ne in du stri je Sr bi je, na ko joj }e bi ti iza bran wen pred sed nik, za ka za na je za 25. jun 2012. go di ne. Je di ni kan di dat za pred sed ni ka Skup {ti ne ak ci o na ra NIS-a je Pe tar [kun dri}. Ka ko smo sa zna li u NIS, u skla du sa kor po ro ra tiv nim sta tu tom i od lu kom Uprav nog ove kom pa ni je, te srp skim za ko no dav stvom, na pred sto je }oj Skup {ti ni ak ci o na ra bi }e pred lo `e no da [kun dri} bu de wen pred sed nik. Ina ~e, pred sed nik Skup {ti ne ak ci o na ra NIS-a bi ra se na sva koj sed ni ci, re~ je o teh ni~ kom pi ta wu, a [kun dri}, ko ji je bio mi ni star ener ge ti ke u pret hod noj Vla di Sr bi je, i do sa da je bio pred sed nik Skup {ti ne NIS-a.

Skup {ti na ak ci o na ra NIS tre ba da usvo ji i iz ve {taj o po slo va wu za 2011. go di nu. Pre ma po da ci ma u ovom do ku men tu srp ska naft na kom pa ni ja ostva ri la je do bit od oko 16,5 mi li jar di di na ra.

Udru ` e w e „Po s lo d a v ac” lat no sti, {to bi za po sle di pro ble mi, ko je je po treb no sma tra da, uko li ko vla da `e - cu ima lo sma we we si ve eko hit no za u sta vi ti”. li da na pra vi ozbiq ne u{te de no mi je. Pro ce ne raz li ~i tih Udru ` e w e „Po s lo d a v ac” u bu xe tu ka ko bi se pod sta kao iz vo ra go vo re da su bu xet ski is ti ~e da je sa mo kroz kon tro pri vred ni opo ra vak i raz voj, gu bi ci Sr bi je zbog si ve eko lu jav nih na bav ki i spre ~a va mo ra da sma wi obim si ve eko - no mi je go di {we oko 1,5 mi li we si ve eko no mi je mo gu }e na no mi je, zbog ko je se go di {we jar du evra, kao i da je broj pra vi ti ogrom ne u{te de u bu gu bi oko 1,5 mi li jar di evra. gra |a na an ga `o va nih u si voj xe tu i obez be di ti pri vred ni Stav tog udru `e wa je rast. Udru `e we „Po da je je di no ’na taj na slo da vac” oku pqa bli Broj gra|ana anga`ovanih u sivoj ~in mo gu }e obez be di ti zu 43.000 pri v red n ih uslo ve za rav no prav no ekonomiji izme|u 650.000 i milion dru {ta va i pred u zet po s lo v a w e i iz b e } i ni ka, ko ji za po {qa va pri b e g a v a w e dru g im ju vi {e od 500.000 rad po lu me ra ma, po put po ve }a wa eko no mi ji iz me |u 650.000 i ni ka na te ri to ri ji Re pu bli ke po re za na do da tu vred nost i mi lion”, na vo di se u sa op Sr bi je. iz jed na ~a va wa sta ro sne gra - {te wu Udru `e wa „Po slo da ^la n i c e Udru ` e w a „Po ni ce za od la zak u pen zi ju iz - vac”. slo d a v ac” su: MK gru p a, me |u mu {ka ra ca i `e na’.

Ova po s lov n a aso c i j a c i j a ITM Gru pa, Sr bi ja gas, kom „Jed na od tih me ra je ste do sma tra da su „si va eko no mi ja i pa ni je Del ta hol ding, ABS no {e we Za ko na o spre ~a va wu pod sti ca we ne le gal nog oba Mi nel, In ter ko merc, SA GA oba vqa wa ne re gi stro va ne de vqa wa de lat no sti du go ro~ ni i dru ge.

PRO IZ VO \A ^I OPRE ZNI

AGEN CI JA PO DRU GI PUT PO NI [TI LA PRI VA TI ZA CI JU PA LA NA^ KE KOM PA NI JE

„Mer ku ro va” pro da ja oka ~e na o klin Za te ~e ni ili ne, ali pre o sta lih 50-tak rad ni k a Ak c i o n ar s kog dru { tva „Mer k ur“ iz Ba~ ke Pa lan ke, a bi lo ih je svo je vre me no oko 800, pre ko svog pred sed ni ka Sin di ka ta sa zna li su da je po dru gi put dr ` av n a Agen c i j a za pri va ti za ci ju ras ki nu la ugo vor sa kup cem.

Na i me, dr `a va je ras ki nu la ugo vor sa Dan kom Bo k a n om ko j i je ovaj evrop ski po zna ti brend u pro i z v od w i ta { ni, od no sno ko `ne ga lan te ri je ku pio 28. ju na 2008. go di ne.

- Oba ve {te we agen ci je za pri va ti za ci je Re pu bli ke Sr bi je od 29. ma ja o ras ki du ugo vo ra o pro da ji dru {tve nog ka pi ta la me to dom jav ne auk ci je, a su bjekt pri va ti za ci je bi lo je AD „Mer kur“ iz Ba~ ke Pa lan ke, sve nas je za te klo – ka `e pred sed nik pre o sta log fa bri~ kog Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Zo ran Bog da no vi}. – Do bi li smo do pis po ko me se od 5. ju na 2012. go di ne ne do zvo qa va iz no {e we iz kru ga fa bri ke bi lo ka kvih ma te ri jal nih vred no sti bez ured ne do ku men ta ci je, a ulaz i iz laz vo zi la i li ca bez po seb nog odo bre wa di rek to ra. Pi {e, iz me |u osta log, da od lu ka stu pa od mah, a i vi no vi na ri vi di te da je to pot pi sao di rek tor, ina ~e di plo mi ra ni eko no mi sta Pe tar ^a bri lo.

Bo kan: Pla }ao sam dug - Bo jim se da ta ko zva ni ste ~aj ni uprav nik ne ras pro da imo vi nu AD „Mer kur“, a ja sam vla snik 76 od sto ove fa bri ke – re kao nam je u te le fon skom raz go vo ru Dan ko Bo kan. – Pi ta li ste me za {to sam svo je vre me no ku pio ve }in ski deo ove, ve} ta da po sr nu le fa bri ke, a ja vas pod se }am da sam ja Ba~ ko pa lan ~a nin i da ni je ta ~an po da tak da da nas „Mer kur“ ima 50tak za po sle nih ve} ta~ no 137 rad ni ka. [an sa za op sta nak fa bri ke po sto ji, ali ne u ovom for ma tu, pa sam za to ve} po slao `al bu na adre su Agen ci je za privatizaciju. ^ak i is ku snim no vi na ri ma bi lo je u jed nom tre nut ku te {ko, jer su po ~e li da se oku pqa ju rad ni ci, biv {i za po sle ni, pa i kom {i je i pro la zni ci, jer je „Mer kur“ va `io za do mi cil nu fir mu, a i dan da nas ima naj lep {e ure |en fa bri~ ki krug sa ru `a ma, trav nmja ci ma, ze le ni lom

i pa u no vi ma ko ji su za {ti ti ni znak ove fir me ko ja je ne ka da po mod noj ga lan te ri ji od ko `e bi la po zna ta u Evro pi, pa ~ak i pre ne go {to je po sto ja la EU. - Ova fir ma po sto ji od 1926. go di ne, a ube |en sam da }e i po sle ovih do ga |a wa po sto ja ti – ka `e Bog dan San tra~, ~lan

Uprav nog od bo ra AD „Mer kur“, a ka `e da u ovoj fa bri ci ra di od 1980. go di ne. – Pri ~e da ne ko iz no si imo vi nu ak ci o na ra naj ve }im de lom ni su ta~ ne, a ta~ no je da je su vla snik fir me po ne kim sa zna wi ma iz neo svo je ma {i ne. Svi smo iz ne na |e ni ova kvom od lu kom Agen ci je za pri va ti za ci ju ma da smo zna li da nam se uslu `ni po sao sa de ce ni skim part ne rom „Stra tik“ iz Ne ma~ ke ne mo `e is pla ti ti. Me |u tim, ima mo ostva riv po sao sa part ne rom iz Ru si je, pa sa da se sve do vo di u pi ta we – ko li ko ja znam - ka `e San tra~.

Gru pa sa da {wih i biv {ih rad ni ka, te ak ci o na ra oku pi la se i sma tra da „ne ko“ iz vla ~i sve iz fa bri ke, a ima i onih ko ji ka `u da je iz ove fir me odav no sve iz vu ~e no. ^ak naj bo qe pla }e ni rad ni ci ka `u da su pla te pri ma li , na pri mer, 23. apri la 7.000 di na ra, pro {log pet ka 4.000 di na ra, a ju ~e 3.000 di na ra.

Spo mi wu da po sto je tri fir me, od no sno AD „Mer kur“, „Mer kur plus“, pa i „In ter trejd“ ko ji se ba vi pro da jom. Ima onih ko ji sma tra ju da i ka da do |e za stup nik dr `av nog ka pi ta la po sla ima za 50-tak rad ni ka, jer pre div ni i ogrom ni objek ti fa bri ke u {i rem cen tru gra da pre div no iz gle da ju i pred sta vqa ju ukras va ro {i.

M. Suyum

In du stri ja jef ti ni ja

Ce n e pro i z v o | a ~ a in d u strij skih pro iz vo da u ma ju su, pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, bi le ne znat no ni `e ne go u apri lu, za 0,5 od sto.

Pri tom su naj vi {e sni `e ne pro iz vo |a~ ke ce ne u pro iz v od w i kok s a i de r i v a t a naf te za 4,1 od sto, za tim u eks plo a ta ci ji naf te i si ro vog ga sa za 3,6 od sto, pro iz -

vod wi he mi ka li ja 2,7, eks plo a ta ci ji ugqa 1,9 i pro iz vod wi ener gi je za 1,6 od sto.

Je di no po ve }a we za be le `e no je u pro iz vod wi elek tri~ ne opre me i iz no si lo je 1,4 od sto, dok su osta le pro iz vo |a~ ke ce ne ne pro me we ne u od no su na april.

Pro i z v o | a~ k e ce n e in d u strij ske ro be po ve }a ne su od po ~et ka go di ne za 2,5 od sto i to naj v i { e u pro i z v od w i kok sa i de ri va ta naf te za 13 od sto.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

114,3100

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 116,6429

119,3257

113,9601

Australija

dolar

1

90,0576

91,8955

94,0091

89,7819

Kanada

dolar

1

88,5095

90,3158

92,3931

88,2385

Danska

kruna

1

15,3758

15,6896

16,0505

15,3287

Norve{ka

kruna

1

15,0151

15,3215

15,6739

20,00

6.221

18.663

20,00

2.400

1.010.400

Galenika Fitofarmacija, Zemun

3,33

2.200

138.600

Veterinarski zavod, Subotica

3,22

321

12.840

0,51 Promena %

591 Cena

7.306.469 Promet

Impol Seval, Sevojno

-15,00

680

680

Morava, Po`arevac

-12,09

320

64.000

Energoprojekt Niskogradwa, BG

-11,57

619

269.800

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Putevi, Po`ega Vojvo|anskih top-pet akcija

1

12,7020

12,9612

13,2593

12,6631

[vajcarska

franak

1

95,1236

97,0649

99,2974

94,8324

V. Britanija

funta

1

141,0191

143,8970

147,2066

140,5874

NIS, Novi Sad

SAD

dolar

1

91,4554

93,3218

95,4682

91,1754

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 6. 2012. godine

Promet

[ajka{ka {e}erana, @abaq

Telefonija, Beograd

kruna

Cena

Jugoslovenski fond za `ita, BG

14,9691

[vedska

Promena %

[ajka{ka {e}erana, @abaq Soja protein, Be~ej

-9,09

150

7.500

-3,15 Promena %

338 Cena

113.230 Promet

0,51

591

7.306.469

20,00

2.400

1.010.400

0,00

480

376.320

Ogrev, Zrewanin

0,00

121

64.009

Neoplanta, Novi Sad

0,00

350

25.900

BELEX 15 (431,30 -0,09) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,51

591

7.306.469

AIK banka, Ni{

-1,41

1.331

2.134.620

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.648

0,00

Imlek, Beograd

0,00

1.960

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,49

410

3.217.362

Soja protein, Be~ej

0,00

480

376.320

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,25

400

292.286

Jubmes banka, Beograd

-0,70

11.097

233.040

Galenika Fitofarmacija, Zemun

3,33

2.200

138.600

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

300

23.400

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

48.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.840

0,00

Tigar, Pirot

0,00

300

23.400

Veterinarski zavod, Subotica

3,22

321

12.840

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak7.jun2012.

5

SINDIKATI TVRDE DA SU ZAPOSLENI APSOLUTNO OBESPRAVQENI

U Sr bi ji 100.000 qudi ra di, a ne pri ma pla tu [TA ]E BITI S PLATAMA I PENZIJAMA

Za mr za va we ne ma al ter na ti vu?

Za mr za va we pla ta i pen zi ja ne mi nov no je bar na go di nu da na, po ru ~io je ju ~e sa rad nik In sti tu ta za tr `i {na is tra `i va wa (IZIT) Sa {a \o go vi} oce niv {i da su to „gor ki plo do vi” pret hod ne, po gre {ne eko nom ske po li ti ke.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kao je da je eko nom ska si tu a ci ja ozbiq na i da ne bi tre ba lo po te za ti za „so ci jal nom de ma go gi jom, po pu li zmom i po li ti kan stvom”. \o go vi} je na gla sio da no va vla da tre ba da na re al nim pret po stav ka ma ba zi ra svo ju eko nom sku po li ti ku. „Uko li ko se po li ti~ ka eli ta su o ~i sa re al no {}u i kre ne od rel nih a ne vir tu al nih pret po stav ki ima mo {an se da iza |e mo iz kri ze”, po ru ~io je on. Go vo re }i o pen zi ja ma \o go vi} je na gla sio da bi tre ba lo raz mo tri ti da se ne sma we te pri na dle `no sti pen zi o ne ri ma sa ni skim pen zi ja ma, re ci mo oni ko ji pri ma ju od 15.000 do 20.000 di na ra.

Pre ma we go vim re ~i ma, uko li ko ne do |e do za mr za va wa pla ta i pen zi ja, ali i ot pu {ta wa vi {ka za po sle nih u jav nom sek to ru, ne mi nov no je no vo za du `i va we, a po sle di ca to ga je da qi pad de vi znih re zer vi, pad

vred no sti di na ra i in fla ci ja.

Zna ~i, bez ob zi ra da li }e do }i do ‘za mr za va wa’ pla ta i pen zi ja stan dard sta nov ni {tva }e opa sti, tvr di on. \o go vi} je po ru ~io da tre ba iz be }i krat ko ro~ no za du `i va we, a na kon iz ve snog vre me na uze ti sred wo ro~ ne i du go ro~ ne kre di te i to za in ve sti ci je u stra te {ki va `ne sek to re kao {to su - po qo pri vre da, in du stri ja gra |e vin skog ma te ri ja la, ener ge ti ka i tek stil na in du stri ja.

On je na gla sio i da uz iz ve sne osci la ci je, tre ba o~e ki va ti na sta vak pa da vred no sti do ma }e va lu te, {to }e uz sve osta le fak to re, uzro ko va ti u jed nom de lu i po ve }a we ma lo pro daj nih ce na. \o go vi} je na veo da po sta je sve iz ve sni je da }e in fla ci ja ove go di ne pre ma {i ti pro jek to va nu gor wu gra ni cu od 5,5 pro ce na ta. Uz da qu de pre si ja ci ju di na ra, ne iz be `no po di za we po re za na do da tu vred nost od naj ma we dva od sto i mo gu }e po di za we ce na pro iz vo da ili uslu ga ko je su pod kon tro lom dr `a ve to kom po sled weg kvar ta la 2012. go di ne sve je iz ve sni je da }e ovo go di {wa in fla ci ja pre ko ra ~i ti `e qe ne okvi re, sma tra \o go vi}.

Je dan od naj ve }ih pro ble ma s ko ji ma se Sr bi ja su o ~a va u ovo kri zno vre me je ve li ka ne za po sle nost, jer je broj ka rad no spo sob nih, ali bez po sla da le ko iz nad 700.000 qu di. Ka da se tom bro ju do da ju i oni rad ni ci ko ji ra de, ali ne pri ma ju pla tu, a wih je, po re ~i ma pred sed ni ka Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Qu bi sa va Or bo vi }a oko 100.000, on da se raz me re kri ze zna ~aj no po ve }a va ju, jer je on da ne ko li ko sto ti na hi qa da qu di (i ~la no va wi ho vih po ro di ca)bez pri ma wa. Za to je si gur no da se broj gra |a na Sr bi je ko ji `i ve is pod gra ni ce si ro ma {tva po ve }a va i to se stvar no mo `e vi de ti.

Po red to ga, sa svim je mo gu }e da }e, bu du }i da je po tro {wa opa da, da je pro iz vod wa sve ma wa, a da in ve sti ci ja go to vo da ne ma, broj ne za po sle nih, ali i onih ko ji ra de, a ne pri ma ju za ra de ra sti i da }e sta we bi ti i go re. To, na rav no, ne ga tiv no uti ~e na po lo `aj rad ni ka ko ji su, upla {e ni da ne osta nu bez po sla, sprem ni da ra de i du `e i za ma we pa re, ili da ih uop {te ne pri ma ju, ili da ra de ne pre i ja vqe ni, u cr noj ili si voj zo ni.

Po Or bo vi }e vim re ~i ma, po lo `aj rad ni ka u Sr bi ji je ve o ma lo{, iako se, na osno vu po sto je }ih za ko na ne bi mo glo ta ko re }i.

- Uko li ko bi se na po lo `aj rad ni ka u Sr bi ji gle da lo na osno vu za ko na i ko lek tiv nih ugo vo ra, on da se mo `e re }i da su pra va rad ni ka do bra i da su oni za {ti }e ni ka `e Or bo vi}. - Na rav no, si tu a ci ja ni je ta kva, a su {ti na je da se po sto je }i za ko ni ne po {tu ju, a mo -

Raz me re kri ze se zna t no po ve }a va ju, jer je ne ko li ko sto ti na hi qa da qu di, ~la no va po ro di ca tih rad ni ka, bez pri ma wa bing na rad nom me stu je sve pri ust ni ji pa su, fak ti~ ki, pra va rad ni ka u na {oj ze mqi, u od no su na ona ko ja va `e u Evro pi, na ve o ma ni skom ni vou. ^ak i kad se po ve de ne ki spor iz obla sti rad nog pra va, to tra je go di na ma i pop tu no se gu bi smi sao po stup ka. U po sled we vre me sve su ja ~i i pri ti sci po slo da va ca na rad ni ke, ko ji, obes hra bre ni po lo `a jem u ko jem su, od u sta ju do bor be za svo ja pra va.

Pred sed ni ca Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta Ran ka Sa vi} uka zu je da su rad ni -

ci u Sr bi ji ap so lut no obes pra vqe ni, da ih mno go ra di, a ne pri ma za ra de, a da ve li ku od go or not za to sno si re sor no mi ni star tvo.

- Rad ni ci u Sr bi ji ne ma ju ni ka va pra va, u o~aj noj su psi ho lo {koj si tu a ci ji i ne bu ne se, a ve li ku od go vor nost za ta kvo sta we sno si mi ni star ra da Ra sim Qa ji}, ko ji u po gle du una pre |e wa pra va rad ni ka ni je ura dio ni {ta - ka `e Ran ka Sa vi}. - O to me sve do ~i i broj ne za po sle nih u ze mqi, ali i to {to ni ka da ni je bio ve }i broj iz gubqnih rad nih me sta ne go u

pret hod nih ne ko li ko go di na, {to je i do kaz da mi ni star stvo ko je on vo di ni je do bro oba vqa lo svoj po sao.

Oba pred stav ni ka sin di ka ta sla `u se da je neo p hod no pred u ze ti me re ko je }e do pri ne ti po bo qa {wu pri vred ne si tu a ci je u ze mqi, po ve }a wu pro izvdo we i bo qem po lo `a ju rad ni ka. Na rav no, ne tre ba bi ti pre vi {e mu dar i uvi de ti da se ne {to mo ra br zo pred u ze ti, jer je sta we sve lo {i je, kao ni da }e odu go vla ~e we u re {e wu sa da {wih, ve} na go mi la nih pro ble ma, do ve sti do jo{ go re si tu a ci je.

Ne ko li ko va `nih me se ci u ovoj go di ni ve} je iz gu bqe no, a ka ko stva ri sto je, oni ko ji tre ba da stva ra ju at mos fe ru u ko joj bi se sta we pro me ni lo na bo qe, za sa da ne `u re. Dok se va `ne od lu ke ne do ne su, Sr bi ja }e, iz ve sno je, bi ti ze mqa u ko joj se po sao mno go lak {e gu bi ne go do bi ja/na la zi/za slu `i, a ta kva si tu a ci ja do dat no po gor {a va po lo `aj onih ko ji jo{ ra de. Jer ka ko dru ga ~i je ob ja sni ti da je pu no rad ni ka ko ji ra de a ne pri ma ju za ra de i }u te, osim da stra hu ju da li }e su tra ima ti po sao i na da ju se da }e, kad tad, po slo dav ci ipak pla ti ti wi hov rad.

I ta ko }u te sve dok strah od gu bit ka po sla, ma kar i ne pla }e nog, ne bu de nad vla dan stra hom od to ga da li }e se pre `i ve ti. Bu kval no.

I za to ni je ni ~u do {to su po je di ni o~aj ni~ ki ko ra ci na ko je se rad ni ci po sle vi {e me se ci ne si pal }i va wa pla ta od lu ~e ra di kal ni, i {to jav nost za ne mi. Ali br zo i za bo ra vi. D. Mla|enovi}

6

nOv^Anik

~etvrtak7.jun2012.

dnevnik

EVROP SKI PAR LA MENT USVO JIO NO VA PRA VI LA ZA TR @I [TE EU

Ro ming deset pu ta jef ti ni ji ne go u Sr bi ji TR gO VIN SKI LA NAc U SU BO TI cI TRA @I PART NE RE

Iz voz kroz ra fo ve u „Me trou” „Me tro ke{ end ke ri”, in ter na ci o nal ni li der u tr go vi ni na ve li ko, u~e stvo va }e na [e stom me |u na rod nom i re gi o nal nom saj mu pri vre de u Su bo ti ci ko ji se odr `a va od 6. do 9. ju na. Pri vred ni ci ma }e bi ti pred sta vqe ne mo gu} no sti za sa rad wu kao i pla sman ro be kroz la nac „Me tro ke{ end ke ri” u Sr bi ji i na svet skim tr `i {ti ma. „Me tro” }e to kom saj ma pred sta vi ti pro jek te “Mo ja rad wa”, pri vat nih rob nih mar ki, do sta ve ro be, i E-klub, kroz ko je pri vred ni ci, tr gov ci i ugo sti te qi mo gu zna ~aj no da una pre de po slo va we.

Da nas sa po ~et kom u 11 sa ti u pres cen tru Ha le spor to va bi }e odr `an su sret sa pri vred ni ci ma Su bo ti ce i ~i ta vog re gi o na to kom ko jeg }e „Me tro” pred sta vi ti na ~i ne na ko je do ma }i pro iz vo |a ~i mo gu da pro da ju svo je pro iz vo de

kroz la nac „Me tro ke{ end ke ri” i ta ko bu du pri sut ni na ce lom tr `i {tu Sr bi je, ali i Evro pe. „Me tro ke{ end ke ri” u sklo pu pro gra ma pri vat nih rob nih mar ki tre nut no sa ra |u je sa ~ak 119 pro iz vo |a ~a iz Sr bi je, a za hva qu ju }i ovom pro gra mu pro iz vo di iz Sr bi je se iz vo ze u de vet evrop skih ze ma qa od ko jih je ve }i na u Evrop skoj uni ji.

Svo jim do ba vqa ~i ma „Me tro” pru `a ve li ku po dr {ku na uskla |i va wu wi ho ve pro iz vod we pre ma stro gim svet skim stan dar di ma po pi ta wu kon tro le kva li te ta i zdrav stve ne is prav no sti, am ba la `e i ser ti fi ka ci je ce lo kup nog pro ce sa pro iz vod we, {to im omo gu }a va da pri stu pe i naj zah tev ni jim svet skim tr `i {ti ma, a wi ho vim kup ci ma ga ran tu je o~e ki va ni kva li tet.

PRO VE RA DO MA ]IH I UVO ZNIH DE TER YE NA TA, BO JA, LA KO VA

In spek ci ja lo vi 1.000 sup stan ci

Di rek tor ka Agen ci je za he mi ka li je Je le na Cvet ko vi} na ja vi la je da }e usko ro po ~e ti in spek cij ske pro ve re do ma }ih i uvo znih de ter xe na ta na tr `i {tu, a za tim i bo ja i la ko va. Ona je is ta kla da su do ma }i pro pi si o he mi ka li ja ma uskla |e ni u pot pu no sti sa pro pi si ma EU osim u de lu ko ji pred vi |a uvo |e we ta ko zva nih „cen tra li zo va nih pro ce du ra”. Re~ je o pro ce du ra ma ko je pro iz vo |a~ he mi ka li ja van EU mo ra da spro ve de kod Evrop ske agen ci je za he mi ka li je uko li ko `e li da pro da je svoj pro iz vod na tr `i {tu EU. U Eu je pi ta we he mi ka li ja re gu li sa no Re gu la ti vom o re gi stra ci ji, eva lu a ci ji, auto ri za ci ji i re stik ci ja ma he mi ka li ja .

Ka ko je re kla, kon tro la }e bi ti sve o bu hvat na {to zna ~i da }e se pro ve ra va ti da li je do bro pro ce we na opa snost pro iz vo da, da li je pro pi sno obe le `en, kao i da li even tu al no sa dr `i sup stan ce ko je su za bra we ne ili za ~i je ko ri {}e we po sto je ogra ni ~e wa.

Cvet ko vi }e va je na ve la da tre nut no in spek to ri pro ve ra va ju kla si fi ka ci ju, pa ko va we i obe le `a va we he mi ka li ja u Sr bi ji i da li

su pro iz vo |a ~i upi sa li he mi ka li ju u re gi star. „U do sa da {wim kon tro la ma, uo~e no je do sta ne pra vil no sti.

Naj ~e {}e ni je do bro pro ce we na opa snost sa me sup stan ce ko ja je sta vqe na na tr `i {te i sa mim tim ni je do bro ni obe le `e na”, ka za la je Cvet ko vi }e va is ta kav {i da su in spek cij ske pro ve re za po ~e le pro {le go di ne.

Agen ci ja za he mi ka li je Sr bi je je na pra vi la ba zu po da ta ka o he mi ka li ja ma na osno vu ko je }e do bi ti pre gled ko je su sve sup stan ce na tr `i {tu, ko je su ve} auto ri zo va ne u skla du sa pro pi si ma EU ili }e mo ra ti da se re gi stu ju kod Evrop ske agen ci je za he mi ka li je ka da Sr bi ja po sta ne ~la ni ca, re kla je Cvet ko vi }e va. „Da bi svi pro iz vo di na tr `i {tu Sr bi je bi li uskla |e wi sa pro pi si ma Eu, tre ba da pro |e ne ko li ko go di na o ~e mu sve do ~i is ku stvo i dru gih ze ma qa”, do da la je ona.

Pre ma we nim re ~i ma, na do ma }oj li sti za bra na i ogra ni ~e wa ima pre ko 1.000 sup stan ci, a li sta se re dov no a`u ri ra u skla du sa od lu ka ma EU o za bra we nim sup stan ca ma.

Po sla ni ci Evrop skog par la men ta usvo ji li su do ku ment ko ji }e po tro {a ~i ma EU omo gu }i ti ~ak de set pu ta ni `e ce ne te le fo ni ra wa u ro min gu, od ce na ko je do ma }i ope ra te ri omo gu }a va ju gra |a ni ma Sr bi je. Ni ske ce ne ro min ga u EU po red te le fo ni ra wa sa da se od no se i pro ve ru elek tron ske po {te, kao i sla we MMS-a, ob ja vio je Eurak tiv, a pre no si Aso ci ja ci ja po tro {a ~a Sr bi je (APOS).

Tre nut no mno gi ope ra te ri na pla }u ju oko ~e ti ri evra po me ga baj tu za mo bil ne te le fo ne u ro min gu un tar EU, a od 1. ju la, ogra ni ~e we }e bi ti 70 evro cen ti bez po re za. To je oko 10 pu ta ma we od ono ga {to pla }a ju gra |a ni Sr bi je ko ji ko ri ste in ter net pre ko mo bil nog te le fo na u ino stran stvu. Ope ra te ri u Sr bi ji za ro ming u evrop skim ze mqa ma na pla }u ju dra sti~ no vi {e, iz u zev u slu ~a je vi ma ka da ima -

ju ope ra te ra part ne ra. Ta ko je me ga bajt u 1. zo ni u ro min gu oko 7,5 evra bez po re za, dok je u EU oko ~e ti ri evra, a bi }e sni `en na 70 cen ti, 10 pu ta ma we ne go {to pla }a ju gra |a ni Sr bi je u ino stran stvu.

Srp ski ope ra te ri SMS u ro min gu u Evro pi na pla }u ju naj ma we 18 cen ti, dok je no vo ogra ni ~e we unu tar EU de vet cen ti, dok po ziv iz ro min ga “u ko mi {i lu ku” gra |a ne Sr bi je ko {ta u naj bo qem slu ~a ju ne {to ma we od evra, a no vo ogra ni ~e we u EU je 29 cen ti, na vo di Eurak tiv.

Ce ne uslu ga ro min ga raz li ku ju se od ze mqe do ze mqe, i one za vi se da li ope ra te ri na tim de sti na ci ja ma ima ju part ner ske ope ra to re.

Ve }i na ko ri snih in for ma ci ja na la ze se na saj to vi ma ope ra to ra mo bil ne te le fe ni je, a na kon okru glog sto la ko ji je or ga ni zo vao APOS, ve }i na je usvo ji la na{ pred log da ko ri sni ke

oba ve {ta va ju o part ner skom ope ra to ru i pu tem SMS-a, ~im pre |u gra ni cu.

PO SKU PQE WA NAJ VA @NI JIH @I VOT NIH NA MIR NI cA NA VI DI KU

Di na r i PDV di `u ce ne hra ne pet po sto?

Pad di na ra ve} gu ra ce ne hra ne i dru gih po trep {ti na, a sve iz ve sni je po ve }a we PDV-a, odu va }e tr pe ze i nov ~a ni ke, sma tra ju agro e- ko nom ski stru~ wa ci. Ovih da na, po tvr |e no nam je u vo de }im tr go vin skim ku }a ma, ce ne ne kih pre hram be nih pro iz vo da, ku} ne he mi je i ko zme ti ke, sko ~i }e zbog sla bqe wa di na ra i za de set od sto.

Mle ko i mle~ ni pro iz vo di „idu” za dva od sto, ka fa za se dam, ri ba u kon zer vi za pet, smr znu to me so za osam, a to li ko }e bi ti sku pqa i uvo zna mor ska ri ba. Vo} ni so ko vi i na pi ci, kao i uvo zni pa suq po sku pe }e za de set, a ku} na he mi ja za osam od sto. Ka ko ka `u tr gov ci, ve} pre dve ne de qe im je je dan pro iz vo |a~ uqa na ja vio po sku pqe we za osam od sto, ali }e se ono pro da va ti po sta rom dok ima za li ha.

I tr gov ci ne go du ju zbog po sku pqe wa jer im ne idu na ru ku s ob zi rom da se i pro met sma wu je, te po ku {a va ju da za dr `e po tro {a ~e ta ko {to vi {e pro iz vo da sta vqa ju na ak ci je i do zvo qa va ju od lo `e no pla }a we do 180 da na.

U Pri vred noj ko mo ri Sr bi je oce wu ju da ce ne ra stu zbog kur sa, a da bi u slu ~a ju po ve }a wa PDV-a do dat no opa la po tro {wa na mir ni ca. Eks pert PKS Vo ji slav Stan ko vi} za na{ list je ka zao da bi ce ne pre hram be nih pro iz vo da u pro se ku bi mo gle da bu du po ve }a ne za ~e ti ri do pet od sto, uzi ma ju }i u ob zir i kre ta we kur sa i even tu al no po ve }a we PDV-a. Me |u tim, on o~e ku je da }e rast ce na pre hram be nih pro iz vo da de li mi~ no ubla `i ti prog no zi ra na do bra rod na go di na i ne {to obim ni ja i kva li tet ni -

Vi {e {te te ne go ko ri sti Po ve }a we PDV-a pro iz ve lo bi vi {e {te te ne go ko ri sti, a da lo bi efek te sa mo na ve }i pri liv u bu xet, oce ni li su ju ~e u~e sni ci fo ru ma u Pres cen tru Ta njug- a. „Vr lo je ve ro vat no da }e PDV bi ti po ve }an, {to ni je do bro, jer se ti me ne re {a va pro blem pri li va u bu xet”, re kao je Mi haj lo Cr no br wa, pro fe sor Fa kul te ta za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju, na fo ru mu o eko nom skoj re al no sti Sr bi je.

I eko no mi sta Mi ro slav Pro ko pi je vi} sma tra da po ve }a we PDVa, kao me ra no ve vla de, ne bi re {i la pro blem jav nih fi nan si ja ko ji tra je vi {e od jed ne de ce ni je.Fi skal ni si stem tre ba re struk tu ri ra ti i uve sti stro `u di sci pli nu, uka zao je Pro ko pi je vi}. Pred stav nik Uni je po slo da va ca Bo ban Ata nac ko vi} iz ra zio je bo ja zan da }e po ve }a we PDV-a bi ti upo tre bqe no za po kri va we bu xet skih ru pa, a da isto vre me no ne }e bi ti sma we ne da `bi ne na pla te, ka ko bi one bi le po ve }a ne. ja po nu da. Da ni je to ga, po sku pqe wa bi bi la i `e {}a. Stan ko vi} je pre ci zi rao da }e ce ne sa mo zbog kur sa bi ti vi {e za dva do ~e ti ri od sto. Na po me nuo je da PDV za pre hram be ne pro iz vo de u Sr bi ji tre nut no iz no si od osam do 18 od -

sto, a tr go va~ ke mar `e za osnov ne `i vot ne na mir ni ce su u pret hod nom pe ri o du bi le sve de ne, od no sno kon tro li sa ne. I po red to ga, ka ko je Stan ko vi} upo zo rio, ku pov na mo} sta nov ni {tva je bi la iz u zet no ni ska, ta ko da je hra na u~e stvo -

va la u li~ noj po tro {wi sa vi {e od 42 od sto.

Stan ko vi} je na gla sio da ta kvi po da ci uka zu ju da je hra na bi la glav na stav ka u po ro di~ nom bu xe tu gra |a na, zbog ~e ga su ne ki od wih mo ra li da se od rek nu ku po vi ne ne kih dru gih pro iz vo da ili ne kih sa dr `a ja kao {to su kul tu ro lo {ki. U tom smi slu bi lo bi ume sno, iako je to ne po pu lar no u tr `i {nim uslo vi ma pri vre |i va wa, da se na sta vi sa kon tro li sa nom mar `om, ba rem za osnov ne pre hram be ne pro iz vo de, oce nio je on, do da ju }i da je po tro {wa tih ar ti ka la iz u zet no ni ska, naj ni `a u Evro pi.

Stan ko vi} je na po me nuo da go di {wa po tro {wa mle ka po gla vi sta nov ni ka u Sr bi ji iz no si 57 li ta ra, {e }e ra 11,8 ki lo gra ma, sve `eg me sa oko 44 ki lo gra ma... Me sa i me snih pre ra |e vi na je li smo pro {le go di ne vi {e, i to 3,4 po sto u od no su na pret hod no is tra `i va we. Na i me, na tr pe za ma nam je bio ukup no 61,7 ki lo gram. Od to ga smo ju ne }eg tro {i li ~e ti ri ki lo gra ma, {to je, da ka kao, ma lo, ali je to rast od ~ak 11 po sto.

Eko no mi sta Alek san dar Ste va no vi} iz Cen tra za slo bod no tr `i {te o~e ku je go to vo li ne ra no po ve }a we ce na jer, ka ko ka `e, pro dav ci ne ma ju pro sto ra da fi nan si ra ju dr `a vu, ve} }e to pre va li ti na po tro {a ~e. On, me |u tim, ka `e da mo gu da pri me ne plan B. - Mo `e te i da za ra di te ta ko {to }e te ima ti ve }i obim pro iz vod we ume sto da na isti obrt po ve }a va te ce ne - ka `e Ste va no vi}.

S. glu {~e vi}

O^E KU JE SE PA KET ME RA NA ROD NE BAN KE SR BI JE

Ve }im ka ma ta ma NBS spa sa va do ma }u va lu tu Di nar je po sle vr to gla vog i du gog pa da ove sed mi ce po ~eo ne znat no da ja ~a. Na go di {wem ni vou do ma }a va lu ta je pre ma evru ve} iz gu bi la 15,9 od sto. Ovo je naj vi {e po go di lo one ko ji su ima li di nar ske {ted ne ulo ge. Gra |a ni su pro te klih me se ci ma sov no ra zro ~a va li di nar sku {ted wu i pret vra li ulo ge u evro tru de }i se da sa ~u va ju vred nost u{te |e vi ne. Ako su se do sa da de po zi ti gra |a na u di na ri ma me ri li u pro cen ti ma, ubu du }e }e mo iz gle da pre }i u pro mi le. Ve} se ~u je da je Na rod na ban ka pri pre mi la me re za smi ri va we di na ra, ali one bi mo gle da znan to po sku pe zaj mo ve u di na ri ma.

Za ute hu oni ma ko ji ra ~u na ju na gu bi tak na de po zi te je da je sve to do sta ko {ta lo i dr `a vu. Ra di od bra ne do ma }e va lu te iz de vi znih re zer vi je do sa da po tro {e no 1,3 mi li jar de evra. Na ovom pla nu bi iz gle da mo gli da pri {te di mo

ubu du }e. O~e ku je se da na da na {woj sed ni ci Na rod na ban ka Sr bi je po ve }a re fe rent nu ka mat nu sto pu i oba ve znu re zer vu. To bi po ve }a lo in te re so va we za do ma }e har ti je od vred no sti jer }e bi ti ma we pri ti sa ka na ku po vi nu evra

na me |u ban kar skom tr `i {tu. A kao re zul tat pri li va de vi za di nar bi oja ~ao. Ali tu ima jo{ niz po sle di ca po gra |a ne i pri vre du, ko je ima ju i do bre i lo {e stra ne.

Ja ~a we di na ra pre sve ga ne }e od go vra ti iz vo zo no ori je ti sa noj

pri vre di ili onoj ko ja je to mo gla da po sta ne.

- Pad di na ra je po je di ne pro iz vo de na {ih kom pa ni ja u~i nio in te re sant nim i po ~e li su sa iz vo zom. Ako do ma }a va lu ta po~ ne na glo da ja ~a ona da bi oni opet po sta li ne kon ku rent ni - ob ja {wa va me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi}. - Na taj na ~in Sr bi ja }e bi ti sve bli `e re ce si ji. Do ma }a va lu ta ne sme na glo da sla bi ali ni da ja ~a. Ako smo ve} ima li ova kav pad do ma }e va lu te, bi }e do bro da ne bu de na glih sko ko va da bar iz vo zni ci is ko ri ste to. [to se ti ~e obi~ nih gra |a na na wi ho ve po slo ve sa ko mer ci jal nim ban ka ma na ja vqe ne pro me ne }e ite ka ko uti ca ti. Re fe rent na sto pa di rekt no uti ~e na vi si nu ka ma te.

Di nar ski zaj mo vi su pret hod nih me se ci po sta li pri li~ no po pu la ri. Za wih ni je oba ve zan de po zit

ili u~e {}e od 30 od sto kao za in dek si ra ne. Po red to ga, ka ma ta je kod ve }i ne ba na ka bi la oko 15 od sto go di {we. Za in dek si ra ne zaj mo ve to je 12 pro ce na ta go di {we.

Zbog mo gu} nsti do bi ja wa ve }e su me i ~i we ni ce da kre dit ni je ve -

O~e ku je se da na da na {woj sed ni ci Na rod na ban ka Sr bi je po ve }a re fe rent nu ka mat nu sto pu i oba ve znu re zer vu zana za evro mno gi su se od lu ~i va li za di nar ski dug. Uko li ko se re fe rent na sto pa po me ri sa sa da {wih 9,5 na 12 - 12,5 od sto, i di nar ska sto pa bi mo gla da po ra ste na 20 od sto. Za di nar ske du `ni ke to }e bi ti pri li ~an tro {ak.

- Tre ba sa ~e ka ti ko na~ nu od lu ku NB, ali po ve }a we re fe rent ne sto pe ne mi nov no vo di po sku pqe wu di nar skih pro iz vo da u ban ka ma - ob ja {wa va di rek tor glav ne fi li ja le za Voj vo di nu AIK ban ke Slo bo dan Ra ci}.

Sa dru ge star ne, ja ~a we do ma }e va lu te je olak {i ca za gra |a ne ko ji vra }a ju in dek si ra ne zaj mo ve.

- U pret hod nih par me se ci smo pri me ti li da gra |a ni ko ji ima ju oba ve ze za stam be ne zaj mo ve ka sne sa ot pla tom. Ni smo iz u ze tak, ta ko je i kod ve }i ne ko le ga. Sa da }e im bi ti lak {e da ser vi si ra ju svo je oba ve ze. To je bo qe i za wih i za ban ke - ka `e Sve to zar [i ja ~i}, ru ko vo di lac za po slo ve sa sta nov ni {tvom iz Kre di Agri kol ban ke. [to se ti ~e re fe rent ne ka mat ne sto pe, o~i gled no }e mo do bi ti no vu. Naj vi {a je bi la u 2008. go di ni - 17,75 od sto, a naj ni `a u 2010. sa mo osam od sto. D. Vu jo {e vi}

No vi vo zo vi u re du vo `we U `e le zni~ kom sa o bra }a ju od ju ~e sa o bra }a do dat nih de set vo zo va na pru zi No vi Sad-[idSrem ska Mi tro vi ca-Vr bas-Be o grad-No vi Sad. Ka ko ka `u iz @e le zni ca Sr bi je, ovi vo zo vi ni su sa o bra }a li od fe bru a ra zbog re duk ci je u sa o bra }a ju na sta le usled ma log bro ja is prav nih lo ko mo ti va.

Iz No vog Sa da za [id po no vo sa o bra }a voz u 1.30 i 7.20 ~a -

Ne za po sle ni ma 250 {an si

so va, a iz [i da za No vi Sad u 4.48 i 10.37 ~a so va. Po no vo sa o bra }a ju i kom po zi ci je iz No vog Sa da za Vr bas u 13.05 i za Srem sku Mi tro vi cu u 15.06 ~a so va.

Po vra tak iz Vr ba sa je u 14.12 ~a so va, a iz Srem ske Mi tro vi ce u 17.23 ~a sa. Na re la ci ji No vi Sad-Be o grad opet sa o bra }a voz iz No vog Sa da u 19.29 ~a so va, a iz Be o gra da u 23.05 ~a so va.

J. Z.

Na Saj mu za po {qa va wa i edu ka ci ja da nas od 10 do 16 ~a so va u Za pad nom ho lu Spen sa oko 30 po slo da va ca po nu di }e gra |a ni ma 250 slo bod nih ra dih me sta. Na Saj mu }e u~e stvo va ti i 10 obra zov nih usta no va, a pred sta vi }e se i no vo o tvo re ni Edu ka tiv ni cen tar ko ji }e gra |a ni ma po nu di ti mo gu} nost pre kva li fi ka ci ja. Naj vi {e {an si za po sao ima }e oni za in te re so va ni za po slo ve me ta lo glo da ~a, me ta lo stru ga ra, ope ra te ra na cnc ma {i na ma, ko mer ci ja li sta, age na ta osi gu ra wa i pro da je, te kro ja ~a. Za po sle we bi jo{ mo gli na }i fo to gra fi, tr gov ci, mo le ri, me sa ri, bra va ri, pro gra me ri, eko no mi sti i ma {in ski in `e we ri i teh ni ~a ri.Tri bi na „Pla ni ra we ka ri je re u 21. ve ku” odr `a }e se u 11 ~a so va, a so ci jal ni part ne ri su Grad No vi Sad i Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta gra da– sek ci ja mla dih.

A. L.

Novosadska ~etvrtak7.jun2012.

Raz voj bu {i u{i

mu klo i ne vi dqi vo na pa da ju sa ne be sa, is pa de da je naj ve }i eko lo {ki pro blem na {e va ro {i- bu ka. To sa zna we pred sta vi la je pre ko re zul ta ta is tra `i va wa `i vot ne sre di ne za pro {lu go di nu Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne.

Ovo nam u ne ku ru ku do |e kao ute ha s ob zi rom da ve li ki deo pla ne te ne zna gde }e sa so bom od ovih pr vo po me nu tih pro ble ma. Da kle, na ma tre ba ju obi la zni ce, i plan ska re gu la ci ja sa ob ra }a ja kao glav nog iz vo ra po vi {e nih de -

Pr vog da na bes plat no na ba zen No va se zo na ku pa wa na otvo re nim ba ze ni ma SC „Saj mi {te” po ~i we su tra, ka da }e ulaz bi ti be sla tan, dok }e ula zni ca u no voj se zo ni ko {ta ti 220, od no sno 150 di na ra. Sme ne za gra |a ne su od 10 do 18.30 sa ti rad nim da ni ma i od 9 do 19 ~a so va vikendom. Or ga ni zo va na je i sme na za po slov ne qu de, od

6.30 do 7.30 sa ti, i tu }e se ula zi ti uz pro pu sni ce ko je ko {ta ju 2.200 di na ra za me sec, od no sno 5.500 di na ra za tri me se ca. U po nu di }e bi ti i no} no ku pa we u ter mi nu od 20 do 23 ~a sa, ka da }e ula zni ca ko {ta ti 250 di na ra. Ula zni ce do bi je ne od „No vo sad ske to pla ne” va `i }e i na ovom ba ze nu.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

d svih pri ~a o za ga |e wu O vo de, va zdu ha, ze mqi {ta i opa snih UV zra ka ko je pod -

SU TRA PO ^I WE PLI VA WE NA „SAJ MI [TU”

ci be la. Grad je na ra stao i za sa da jo{ ra ste, qu di su na vi kli da se vo za ju auti ma ko jih je sve vi {e, ali grad ska in fra struk tu ra to ne pra ti.

Vre me na ka da se bu le va ri ma plo vi lo glat, iz gle da od la ze u za bo rav. Pa ra le la se mo `da mo `e iz vu }i u iz o sta ja wu svet skog pla na da re {i eko lo {ke pro ble me (ko ji }e nam do }i gla ve br `e ne go {to mi sli mo) i u~in ci ma na {eg Gra da da ba{ uspe {no pro bu {i sa o bra }aj ni ~ep, upr kos to me {to su iz gra |e ni ki lo me tri no vih bu le va ra.

Ina ~e, kroz No vi Sad se sa svim pri stoj no mo `e pe da li ti na bi ci klu.

A. La tas

OD DA NAS DO 6. AV GU STA

Za tva ra se Ka} ki most Ka} ki most na ka na lu Du nav-Ti sa-Du nav, na pu tu M-7, }e zbog ra do va od da nas do 6. av gu sta bi ti za tvo ren za sa o bra }aj. Ume sto pre ko ovog mo sta, sa o bra }aj }e se od vi ja ti pre ko Te me rin skog mo sta, pre ma po sta vqe noj sig na li za ci ji i opre mi, a na osno vu iz da tog re {e wa Mi ni star stva za in fra struk tu ru i ener ge ti ku.

G. ^.

PO ^E LE 55. ZMA JE VE DE^ JE IGRE

Cen tar pun osme ha ma li {a na „Me te o ro lo zi su za ove jun - no vi }a Zma ja. Do de qe na su i ske da ne pred vi de li mo gu }e ne - pri zna wa ovo go di {wim la u re a po go de sme ha i iz li va we pri to - ti ma „Iga ra”, Bran ku Mi li }e ka de~ je ra do sti. Sve jed no da li vi }u, Bo `i da ru Man di }u i li pa da ki {a ili gre je sun ce, Zma - stu „Bi je la p~e la”. je ve de~ je igre su da nas pod ki Pr vi dan pro te kao je u skla {o bra nom ili sun co bra nom du s mo tom ovo go di {weg iz da de~ jih osme ha i na is pru `e nom wa fe sti va la „Ima l’ sla |e dla nu le pih re ~i. {to na sve tu, od Tu `ni ov de osme ha tog”, jer osmeh mo gu do bi - Ovo go di {wi la u re a ti su Trg slo bo de i ti u sti ho vi ma.

Zmaj Jo vi nu uli Bran ko Mi li }e vi}, Osmeh se pri rod cu is pu ni li de~ Bo `i dar Man di } i no ri mu je sa le ji osme si, igra i po tom. De~ ja hit raz bi bri ga, a or list „Bi je la p~e la” na po mo} na po ga ni za to ri su se ziv odav de osmeh po tru di li da do no si ku }i, za iz gu bqe ni kroz bo gat mu zi~ ko-scen ski osmeh SOS po ziv se mo `e upu pro gram i mno {tvo ra di o ni ca ti ti iz jav ne de~ je go vor ni ce u ani mi ra ju de cu i ak ti vi ra ju Zmaj Jo vi noj uli ci. Zmaj Jo vi na wi hov kre a tiv ni po ten ci jal. uli ca vo di na za jed ni~ ko tr `i Da na {wi pro gram po ~i we {te osme ha i da qe... ko li ko sa ve to va wem o kwi `ev no sti za ima mo ma {te.” de cu u rod noj per spek ti vi u Ma -

„Slu `be ni gla snik„, a pro gram „Kwi `ev nost za de cu u ogle da lu kul tu re„ po ~i we u 19 ~a so va u Grad skoj bi bli o te ci. Na Tr gu slo bo de i u Zmaj Jo vi noj uli ci,

se odr `a va ju i sli kar ske, lut kar ske i eko lo {ke ra di o ni ce.

De taq na sat ni ca fe sti va la na la zi se na in ter net stra ni ci zma je ve de cje i gre.org.rs, na Fej -

Mju zikl za de cu i mla de Pr vi autor ski mju zikl za de cu i mla de kod nas „Sav taj {ou”, auto ra Ma ri ne Ada mov Sto ja di no vi} i Oli ve re Ini}, odr `a }e

se u su bo tu 9. ju na u 19 ~a so va u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 9. Re `i ser mju zi kla je Ma ja Gr gi}.

G. ^.

Zbir ka dru ga pred sed ni ka Po sled we autor sko stru~ no tu ma ~e we iz lo `be sli ka „Zbir ka sli ka dru ga pred sed ni ka” odr `a }e se su tra od 18 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. O iz lo `bi }e go vo ri ti autor Ne nad Ra di}.

B. M.

V remeploV

Slo bo da po me la kvi slin ge Mla di no vo sad ski no vi na ri Ve li sav Spa si} i Vo ji slav Ma ti} po kre nu li su 7. ju na 1924. list „Sa vre me ni No vi Sad”, u na me ri da `ur na li sti~ ki ob ra |u ju lo kal ne te me. Bio je to me se~ nik ko ji je od ra `a vao ma lo gra |an ski `i vot sre di ne. Iako je is ti cao svo ju ne par tij nost, pa i ne po li ti~ nost uop {te, bio je uve li ko pro `et po li -

ti kom. Po dr `a vao je re `im i osu |i vao „sva ki raz dor”. Osta ju }i na tom tra gu, oni su fe bru a ra 1941. uga si li list i zdu {no pri hva ti li oku pa ci ju ze mqe da bi kra jem iste go di ne po ~e li da iz da ju kvin sli {ki list „No vo vre me” ko ji je tra jao ko li ko i oku pa ci ja. Zbog to ga su we go vi ured ni ci i osu |e ni na smrt stre qa wem.

N. C.

Mi ra Ba wac go vo ri la sti ho ve na otva ra wu

Kwi `ev nik Slo bo dan Pa vi }e vi}, no si lac Zma je vog {ta pa, ovim re ~i ma ju ~e je otvo rio 55.

Jun ske pro gra me „Zma je vih de~ jih iga ra”, u dvo ri {tu Zma je ve zbir ke u Srem skoj Ka me ni ci.

Pre to ga, glu mi ca Mi ra Ba wac go vo ri la je sti ho ve „Sve tlih gro bo va” na gro bu Jo va na Jo va -

Bo `i dar Man di}

ti ci srp skoj u 10 ~a so va. U isto ve me, u Grad skoj bi bli o te ci odr `a va se ra di o ni ca ka li gra fi je, a u 11 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske bi }e pred sta vqe ni naj lep {i de~ ji ra do vi iz ~a so pi sa „Ma {ta li ca„. Pro mo ci ja kwi ge „Vi di ~u da„ odr `a }e se u 17 ~a so va u kwi `a ri

Bran ko Mi li }e vi} Koc ki ca

od 17.30 ~a so va, u okvi ru pro gra ma „Uli ~a ro li je„ i „Pod li pa ma„ odr `a }e se mu zi~ koscen ski na stu pi ma li {a na. Na Tr gu slo bo de u 17 ~a so va po ~i we dru ga eta pa pro gra ma „Ma li qu di u ra di ju„, a pro gram „Ov de sta nu ju pe sme„ po ~i we u 18 ~a so va u Zmaj Jo vi noj uli ci, gde

sbuk stra ni ci fe sti va la i na pro mo pul to vi ma u Zmaj Jo vi noj uli ci, gde se na la ze i uput stva za pri ja vqi va we za ve li ki Kar ne val, ko ji }e se odr `a ti su tra. Ulaz na sve pro gra me je bes pla tan.

J. Zdje la re vi} Foto: R. Hayi}, S. [u {we vi}

Od da nas do ne de qe „[un ka fest” Me |u na rod ni fe sti val {un ke i pr {u te „[un ka fest” otva ra svo ja vra ta da nas u 9 ~a so va, na No vo sad skom saj mu, uz iz o bi qe iz lo `bi ovih pro iz vo da, sta rih za na ta, tu ri sti~ kih po nu da, re sta u rat skog i za bav nog pro gra ma. Fest se po pr vi put odr `a va u No vom Sa du, a ka ko je na ja vio or ga ni za tor, udru `e we „Voj vo |an ski pro zo ri” oku pi }e se oko 150 iz la ga ~a iz Sr bi je, Cr ne Go re, Ma |ar ske, Slo ve ni je, Ita li je, Por tu ga li je i Ne ma~ ke. Pred sed nik ovog udru `e wa Mi ro slav Bo `in ka zao je da }e iz la ga ~i pred sta vi ti de li ka te sne pro iz vo de od me sa, vi no, sir i dru ge pro iz vo de, a ciq je da se pre ko {un ke afir mi {e i pod stak ne pro iz vod wu hra ne i pla si ra na svet sko tr `i {te.

Pre ma re ~i ma me na xe ra pro jek ta „[un ka fest” Mar ka Pe tro vi }a pri ka za }e se osam tu ri sti~ kih or ga ni za ci ja iz Voj vo di ne i sre di {we Sr bi je, ho te li i dru ga tu ri sti~ ka pred u ze }a.

- Po zva li smo oko 15 udru `e wa `e na iz Voj vo di ne ko ja }e pri ka za ti sta re za na te i su ve ni re.

O~e ku je mo vi {e od 10.000 po se ti la ca, a ima i za in te re sva nih go sti ju iz Ru mu ni je, Bo sne i Her ce gov ne i Hr vat ske - pre do ~io je Pe tro vi}.

Fe sti val tra je od da nas do ne de qe, 10. ju na, a mo `e se obi }i od 10 do 22 ~a sa. Ula zni ce ko {ta ju 100 di na ra, a do dat ne in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu www.sun ka fest.com.

Da nas }e po se ti o ci mo }i da do |u da vi de, pro ba ju i ku pe me sne de li ka te se. Do 18 ~a so va oce wi va }e se kva li tet {un ki i pr {u ta ko je iz la ga ~i do ne su i bi }e pro gla {e na me ga {un ka, naj ve }a po ki la `i. U 19 ~a so va bi }e otvo re na iz lo `ba sli ka Mi la na Ko wo vi }a sa cen tral nom sli kom „[un ka” ko ja je na sli ka na u Pa ri zu 1930. go di ne.

A. J.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak7 . jun2012.

ZA POSTIGNUTE REZULTATE NA TAKMI^EWIMA IZ FIZIKE I MATEMATIKE

Ta ma ri Bo ja ni} uru ~e ne di plo me

U~e n i c i {e s tog raz r e d a Osnov ne {ko le “Va sa Sta ji}” Ta ma ri Bo ja ni} ju ~e su sve ~a no uru ~e no dve di plo me iz fi zi ke i ma te ma ti ke za od li~ no po stig nu te re zul ta te na re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma iz ovih pred me ta. Ta ma ra je pr vu na gra du osvo ji la iz fi zi ke, a tom pri li kom pred dru gri ma iz raz re da i na stav ni ci ma sve ~a no joj je uru ~i la dr Ma ja Sto ja no vi} sa PMFa . Di p lo m u za po s tig n u t u dru gu na gra du iz ma te ma ti ke

uru ~io je pred sed nik dru {tva na s tav n i k a iz ma t e m a t i k a osnov nih {ko la u No vom Sa du Ra de Ko zar. Osim to ga, Ta ma ra je do bi la i kwi gu od svo jih na stav ni ka iz {ko le, kao i kom plet ux be ni ka za sed mi i osmi raz red i po klon od 10.000 di na ra. Ina ~e, ova iz u zet no ta len to va na de voj ~i c a ove go d i n e za v r { a v a svo je {ko lo va we u ovoj {ko li, a na sta vqa ga u Jo vi noj gim na zi ju, u raz re du za ta len to va nu de cu.

Q. Na.

ZAKUPCI MOGU DA SE OGLA[AVAJU NA SAJTU „TR@NICE”

Auto mo bi li s Naj lon pi ja ce na interne tu Ka ko bi po boq {a li pro da ju auto mo bi la na Naj lon pi ja ci, ko ja u po sled wih ne ko li ko me se ci be le `i pad, „Tr `ni ca” }e omo gu }i ti pro dav ci ma da ogla se pro da ju svo jih ~e tve ro to~ ka {a na saj tu ovog pred u ze }a. Ovo je no va uslu ga „Tr `ni ce”, ko ja }e se re a li zo va ti za naj vi {e dve ne de qe, na ja vio je di rek tor pred u ze }a Du {an Ba ji}.

- Na na {em saj tu se otva ra po seb na stra ni ca „auto-pi ja ca”, gde }e svi ko ji iz lo `e auto mo bil na Naj lon pi ja ci, pla }a wem iz lo ga, mo }i 30 da na da ogla se svoj auto mo bil i na tom saj tu.

Na ovaj na ~in po ku {a va mo da pot po mog ne mo pro da ju vo zi la

svojih za ku pa ca, jer sa mo uko li ko oni ostva ru ju pri ho de, mi mo `e mo na pla ti ti od wih - re kao je Ba ji}.

Na Naj lo nu se be le `i pad za ku pa me sta za pro da ju auto mo bi la, te je pro se~ na ne deq na za u ze tost ovih pro daj nih me sta pa la sa 280 na 230. S ob zi rom na op {ti ma wi pro met na pi ja ca ma, usled eko nom ske kri ze, lo gi~ no je i da se auto mo bi li ma we ku pu ju, re kao je di rek tor „Tr `ni ce”.

Za de set do 15 da na po ~e }e li ci ta ci ja slo bod nih po slov nih pro sto ra, te zgi i pi ja~ nog pla toa na svim no vo sad skim pi ja ca ma.

I. D.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„^e ti ri spo ra zu ma” Do na Mi gu e la Ru i sa Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve

kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da

VESTI Pri ro da na po {tan skim mar ka ma Pro mo tiv na iz lo `ba po {tan skih ma ra ka “Pri ro da na po {tan skim mar ka ma” bi }e otvo re na su tra u 12.30 ~a so va u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Uli ca Rad ni~ ka 20a. Ma ni fe sta ci ju }e otvo ri ti di rek tor ka Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de Bi qa na Paw ko vi} i iz vr {ni di rek tor Po {te Sr bi je Vla de ta Pe tro vi}. Iz lo `ba }e tra ja ti do 1. ju la.

A. Va.

Kon cert u Kul tur nom cen tru Kon cert iz ci klu sa „Pa vi qon mu zi ke” bi }e odr `an ve ~e ras u 20 ~a so va u Klu bu „Tri bi na mla dih” Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. De la Al bi no ni ja, Mo ri ko nea, Pja co le, Ka ~i ni ja, Ku zman ~e vi }a... iz vo di }e Iva Sti li no vi} Gar di no va~ ki (oboa), An to ni ja Bor na (vi o li na), Ma ri na Cvet ko vi} (vi o li na), Di na Mi li vo jev (vi o la), Ibo ja Fa ra go (vi o lon ~e lo) i Veq ko Ku zman ~e vi} (kla vir).

I. D.

u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „^e ti ri spo ra zu ma” Do na Mi gu e la Ru i sa u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

Ovo je kwi ga s ka kvom se ~o vek za pad ne ci vi li za ci je ne sre }e ~e sto. We na bla gost, ko ja pod se }a na iz vor na u~e wa Isu sa i Bu de, ople me we na je du bo kom mu dro {}u sta rog in di jan skog na ro da Tol te ka. Sta ri Tol te ci, za raz li ku od osta lih in di janskih na ro da, po le gen di, ni su i z u mr li. Oni su sa mo pro na {li vi {e sfe re du ha. Don Mi guel Ru iz je wi ho va u~e wa u pra vi ~as pri zvao i pre do ~io ih jed noj umor noj ci vi li za ci ji ko ja sve te `e pru `a od go vo re na po sta vqe na pi ta wa. Sum wa mo da ste ika da ima li u ru ka ma sli~ no {ti vo.

A. Va.

Na ru {e vi na ma kre a tiv nog gra da Raz go vor na osno vu zbor ni ka tek sto va „Na ru {e vi na ma kre a tiv nog gra da” bi }e pri re |en da nas od 16 do 19 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Te ma raz go vo ra je sa vre me ni grad kao pa ra dig ma ti~ no me sto de lo va wa neo li be ral nih ka pi ta li sti~ kih stra te gi ja, ali i me sto raz li ~i tih prak si ot po ra, po ku {a ja pre u zi ma wa gra da i stva ra wa dru {tve nih al ter na ti va. Raz go vor }e bi ti vo |en na srp sko - hr vat skom je zi ku, uz obez be |en pre vod sa i na en gle ski je zik.

I. D.

Pro mo ci ja kwi ge u Kul tur nom cen tru Kwi ga „Ju di ta [al go: Rad ni dnev nik (1967-1996)„ bi }e pred sta vqe na su tra u 20 sa ti u sa li „Tri bi na mla dih” u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta 5. Go vo ri }e Dra ga na Be le sli jin, Rad mi la Gi ki} Pe tro vi} i Zo ran Mir ko vi}.

N. R.

dnevnik

OKO PET ODSTO SREDWO[KOLACA PONOVO IDE U ISTI RAZRED

Po na vqa ~i zbog ma te ma ti ke i la tin skog Mno gi u~e ni ci sred wih {ko la ve} raz mi {qa ju ka ko }e da pro ve du let wi ras pust, me |u tim ima i onih ko ji }e mo ra ti da za gre ju sto li cu, jer im sle di po prav ni is pit. Oni ko ji ne us pe ju da po pra ve sla be oce ne (bar da ima ju dve je di ni ce) do kra ja go di ne, si gur no }e po na vqa ti raz red.

Pred sed nik Ak ti va di rek to ra sred wih {ko la u No vom Sa du Slav ko Ma ti} ka `e za „Dnev nik” da u na {em gra du go di {we ima oko pet od sto u~e ni ka ko ji pa da ju na go di nu. Sva ko dne vi ca, no} ni iz la sci, na ~in obla ~e wa i op ho |e wa pre ma na stav ni ci ma, sve je to pro men qi vo u u~e ni~ kom `i vo tu, ali jed na stvar, iz gle da, osta je ne pro la zna – ma te ma ti ka, fi zi ka i he mi ja tra di ci o nal no su naj te `i pred me ti u sred woj {ko li.

- Naj ~e {}e po na vqa ju u~e ni ci ko ji be `e sa na sta ve, a pri to me ne u~e. Sku pe ve li ki broj neo prav da nih iz o sta na ka, a pri to me na re |a ju po pet, {est je di ni ca - ovo je obi~ no kom bi na ci ja za ne u speh u {ko li. Mno gi se ta da ni ne tru de da po pra ve bar dve sla be, ka ko bi

Ma ti} pre do ~a va da je pro cen tu al no naj ve }i broj je di ni ca i pa da wa na go di nu zbog ma te ma ti ke i fi zi ke, ali i zbog stru~ nih pred me ta.

- Stru~ ni pred me ti su te {ki, u za vi sno sti od {ko le do {ko le. Ov de se pr ven ste no mi sli na stru~ ne {ko le. A |a ci ma je ube dqi vo naj -

\a ci re |a ju je di ni ce i iz stru~ nih pred me ta, a naj ~e {}e po na vqa ju oni ko ji be `e sa na sta ve i pri to m ne u~e bar pa li na pop rav ni - ob ja {wa va Ma ti} i do da je da pod jed na ko pa da ju i de ~a ci i de voj ~i ce. Ipak, ka ko ka `e, ov de mal ko pred wa ~e de ~a ci, jer se de voj ~i ce ka da za br qa ju vi {e tru de da bar pad nu na po prav ni.

te `i pred met teh ni~ ko cr ta we.

Mno gim gim na zi jal ci ma la tin ski po kva ri let wi ras pust - na vo di sa go vor nik. Pre ma pro cen ti ma, |a ci naj ~e {}e po nav qa ju dru gi raz red sred we {ko le.

- Ret ko ka da pa dnu pr vu, tre }u i ~e tvr tu go di nu. Ma da pro fe so ri ve} u pr voj go di ni mo gu da pro ce ne ko }e, a ko ne }e, za vr {i ti uspe {no sred wo {kol sko {ko lo va we. Ima do sta i onih na tre }em ste pe nu, {to pad nu raz red, jer sma tra ju da ne tre ba da u~e, {to je sva ka ko ve li ka gre {ka. Ne iz ne na |u je me po da tak da oko de set od sto sred wo {ko la ca ide na po prav ni is pit, jer dru {tve na kli ma i po re me }en si stem vred no sti uve li ko do pri no se to me. S dru ge stra ne ima de set od sto iz van red nih |a ka ko ji po sti `u nat pro se~ ne re zul ta te, ta ko da, ipak, po sto ji rav no te `a iz me |u onih sa naj bo qim i onih sa naj lo {i jim re zul ta ti ma - is ta kao je Ma ti}.

Q. Nato{evi}

KU]E KOJE [TITI ZAKON, A @IVOT RU[I

Moq ~e va tr {~a ra ozbiq no po kle kla Vi {e de ce nij ski pro blem ras pa da wa voj vo |an skih tr {~a ra, spo me ni ka kul tu re, pro {le ne de qe je pro {i ren, na kon {to je deo kro va u ku }i u Uli ci kra qe vi }a Mar ka 26 upao u obje kat, a gre de se do dat no na kri vi le. Ka ko je ob ja snio vla snik ku }e Ga vra Mo qac sred wi deo za bat nog zi da je pu kao i pre ti da pad ne na uli cu.

-Sre di {wi deo ku }e se uru {a va ve} de ce ni ja ma, a sad je do {lo do kri ti~ ne ta~ ke. Ako pad ne ki {a i du ne ja ~i ve tar tre ba da se pi tam da li }e ne kom pro la zni ku ku }a pa sti na gla vu, ili da li }e mo se jed nog ju tra uop {te pro bu di ti- ka zao je Mo qac. Na vo di da je biv {em gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u pi sao ne ko li ko pu ta, ali je ostao bez od go vo ra.

Ka `e da mu je pre ne ko li ko go di na gra |e vin ska in spek ci ja za bra ni la da sta nu je u sop stve noj ku }i, “jer se ko ri {}e wem iste do vo di u opa snost `i vot i zdra vqe

qu di, bez bed nost oko li ne i ugro `a va `i vot na sre di na”. A on ne ma ku da da ode, ni ti mo `e da fi nan si ra ure |e we tr {~a re s ob zi rom da to iz i sku je pu no nov ca.

U Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re No vog Sa da po tvr di li su da su iza {li na li ce me sta i za be le `i li {te tu ko ja je ne dav no na sta la na Moq ~e voj ku }i, ali da se tu wi ho ve du `no sti za vr {a va ju. Ova in sti tu ci ja nad le `na je da ne ko do bro, od no sno obje kat, pro gla si vred nim i spo me ni kom, ali ne i da ga odr `a va.

Nad le `ne in sti tu ci je u gra du ima ju oba ve zu da pro na |u mo de le ko ri {}e wa i odr `a va wa kom plek sa tr {~a ra da bi se on za {ti tio kao kul tur no na sle |e, a Za vod }e u skla du sa svo jim nad le `no sti ma ak tiv no u~e stvo va ti, ka `u u ovoj in sti tu ci ji. Is ti ~u da ne mo gu da re {a va ju imo vin sko- prav na pi ta wa i stam be ne pro ble me vla sni ka ili ko ri sni ka spo me ni ka kul tu re.

Ras ko rak u za ko nu je ono {to Ga vri Moq cu ote `a va si tu ac i ju. Na i me, tr {~a re su pro gla {e ne za spo me nik i ti me je za bra we no wi ho vo ru {e we i me wa we iz vor nog iz gle da. S dru ge stra ne, one je su pri vat no vla sni {tvo. Pre ma ~la nu 32 Za ko na o kul tur nim do bri ma vla snik ne sme da „ras ko pa va, ru {i, pre pra vqa, pre zi |u je, pre ra |u je ili oba vqa bi lo

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: A. Je ri ni}

ka kve ra do ve ko ji mo gu na ru {i ti svoj stva kul tur nog do bra bez utvr |e nih uslo va i sa gla sno sti nad le `nog or ga na„, u ovom slu ~a ju Gra da.

Svih pet tr {~a ra pre o sta lih u Uli ci kra qe vi }a Mar ka pre ci da na {wih vla sni ka iz gra di li su pre 150 go di na. Mo qac tvr di da ti objek ti vi {e ni su spo me ni ci

Nad le `ne in sti tu ci je u gra du oba ve zne da pro na |u na ~in ko ri {}e wa i odr `a va wa kom plek sa tr {~a ra ka ko bi on, kao kul tur no na sle |e, bio za {ti }en. Deo kro va u ku }i u Uli ci kra qe vi }a Mar ka 26 upao u obje kat, gre de se do dat no na kri vi le, sred wi deo za bat nog zi da pu kao i pre ti da pad ne na uli cu S dru ge stra ne, ~lan 31 istog Za ko na oba ve zu je vla sni ka da ~u va i odr `a va kul tur no do bro i spro vo di utvr |e ne me re za {ti te i sno si tro {ko ve za to. Fi nan si ra we re kon struk ci je i odr `a va wa pu tem pro je ka ta je ne mo gu }e jer je u pi ta wu pri vat no vla sni {tvo, ob ja sni li su u Za vo du.

kul tu re jer vi {e ne ma ju |er ma, ~ar da ka ni po dru ma. Ipak u Za vo du ka `u da su to „pri mer ci na rod nog gra di teq stva i kon ti nu i tet ko ji nas vo di ve ko vi ma una zad” te da bi dr `a va tre ba la da se ugle da na ze mqe u re gi o nu ko je su iz gra di le raz ne mu ze je na otvo re nom.

A. Jerini}

065/47-66-452

Do le ka ra dug je put Ne mo gu da shva tim ka ko da je dan le kar ra di sa mo po sle pod ne, me di ci na ra da Li man 4 i pri ma sa mo svo je za ka za ne pa ci jen te, a mi osta li da ~e ka mo od 13 do 19 sa ti, a pi ta we je i da li }e mo bi ti pri mqe ni. Alal ve ra oni ma ko ji su ta ko na pra vi li rad le ka ra, ko ji tre ba da nam po mog nu.

064/1788... *** ^o por pa sa lu ta li ca, me se ci ma mal tre ti ra sta nov ni ke Li ma na 1.

Uza lud pri ja ve in spek ci ji. Mo `e li ne ko da nam po mog ne i ko me jo{ da se obra ti mo?

063/8856... *** Ja ko je le po gra di ti do bre od no se sa su se di ma, ali ako su obe stra ne pra vi~ ne!!! Na `a lost, ne ko mi sli dru ga ~i je?

063/8592... *** Slu {am ovih da na o kon gre su vin skih vi te zo va i gle dam ih u onim odo ra ma, pa se pi tam ko to iz mi sli i ka ko je mo gu }e da ti sre do ve~ ni ozbiq ni qu di pot pad nu pod te pri ~e o vi te zo -

vi ma i vi te {tvu jed nog al ko hol nog pi }a! Da li to ne ki qu di pa te za ti me da ima ju bar ne ku ti tu lu u `i vo tu ili je ne {to dru go u pi ta wu ne znam, ali sad kad ma lo bo qe raz mi slim mo gli bi mi od tog vi te {tva na pra vi ti brend Sr bi je, dok se dru gi ni su do se ti li to ga! Pred la `em da se svi ime nu je mo za vi te ze na osno vu ono ga ko

{ta pi je (ja bi na pri mer bio PIV SKI VI TEZ) ukqu ~u ju }i i so ko ve, ener get ske na pit ke, mo `e i ka fa, jel te, po {to ne pi je mo svi al ko hol itd, ali da ne du `im evo pred lo ga! Zna ~i pro gla si mo se mi ta ko svi za vi te zo ve i ob ja vi mo to na ne ko li ko svet ski po zna tih me di ja i ~a so pi sa i za mi sli te kad stra ni tu ri sti za par go di na po hr le u Sr bi ju ze mqu vi te zo va! Pa gde }e nam bi ti kraj!

064/2576... *** Pro ~i tao sam pre ne ki dan „Sve se me wa sem ka me wa i To me. Pred sed ni ka FSS T. Ka ra xi }a itd”. Pa da na do pu ni mo po ru ku ova ko: sve se me wa sem di rek to ra u „Ra do snom de tiw stvu”!

060/0491... *** Tri utak mi ce - tri po ra za! Pa gde to jo{ ima?! Bra vo Si ni {a, bra vo! Fud ba le ri ti do bro zna ju i sjaj no pe va ju him nu! A to {to ne zna ju da igra ju fud bal ni je ni va `no. Pa ne mo ra ju oni ba{ sve da zna ju! S’po {to va wem!

063/5230...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak7.jun2012.

9

IZ TURISTI^KIH AGENCIJA UPOZORAVAJU PUTNIKE

La `ni vo di~ iz ma mio no vac Na par kin gu kod ho te la “Sa jam”, gde se ukr ca va ju put ni ci ko ji su upla ti li le to va wa pre ko tu ri sti~ kih agen ci ja, po j a v i l i su se pre v a r an t i, ko j i se pred s ta v qa j u kao vo d i ~ i, ili za p o sleni u tu ri sti~ kim agen ci ja ma i od put n i k a na pre v a r u uzi m a j u no v ac.

Pre ma re ~i ma su gra |a ni na za po sle nog u jed noj od agen ci ja, ovi pre va ran ti su iz u zet no spo sob ni da od qu di iz ma me pa re.

- Je dan od ovih pre va ra na ta po ja vio se u ne de qu, 3. ju na, ka da je gru pa tu ri sta kre ta la na mo re. Mo mak je bio mla |i, ugla |en, no sio je ne ke spi sko ve, ro -

kov nik i pred sta vio se kao vo di~ na {e agen ci je. ^o vek je iz u ze tan psi ho log, jer je us peo da pre va ri jed nu put ni cu za 100 evra - ka `e na{ sa go vor nik.

Pre ma we go vim re ~i ma, na kon upo zna va wa i }a ska wa sa put ni ci ma ovaj pre va rant je za tra `io od jed ne put ni ce da mu, uko li ko ima, ukrup ni 100 evra. Po {to je put ni ca mi sli la da je ~o vek stvar no za po slen u agen ci ji, da la mu je 100 evra, a on je za mo lio da ga sa ~e ka da joj do ne se si tan no vac.

Pod iz go vo rom da ide da uzme 50 evra, jer u nov ~a ni ku ima sa mo 50, pre va rant je po be gao, a put ni ca je na kon

ne kog vre me na shva ti la da je pre va re na. Ovo ni je je di ni slu ~aj da je mla di pre va rant pri me }en u ak ci ji. Istog da na, sa par kin ga is pred ho te la “Sa jam” po la zi li su na mo re put ni ci dru ge tu ri sti~ ke agen ci je. Na{ sa go vor nik ka `e da je oti {ao ta mo, ka ko bi pro ve rio da li je pre va rant tu.

Pre ma opi su, ko ji mu je da la pre va re na put ni ca pri me tio je mla di }a, ko ji ovog pu ta ni je us pe lo ni kog da ope qe { i. Ka k o nav d i na{ sa g o v or n ik, slu ~aj }e bi ti pri ja vqen po li ci ji od ko je o~e ku ju da }e za {ti ti ti su gra |ane.

N. R.

U VRTI]U „KALIMERO”

Fo to: F. Ba ki}

Ma li {a ni kao sa o bra }aj ci Ma ni fe sta ci ja za de cu „Na {i si gur ni ko ra ci u sa o bra }a ju” odr `a na je ju ~e u vr ti }u „Ka li me ro” na Li ma nu 2, a ma li {a ni su ima li pri li ku da se kroz igru upo zna ju sa sa o bra }aj nim pro pi si ma. Go sti vr ti }a bi li su pri pad ni ci sa o bra }aj ne po li ci je ko ji su za tu pri li ku do ve zli i kom bi, xip i mo tor, ka ko bi de ci vi {e pri bli `i li po sao ko jim se ba ve. Pro gram je bio po de qen na se dam punk to va, a ma li {a ni su se naj vi {e za ba vqa li sa pri pad ni ci ma po li ci j e sa ko j i m a su mo g li da

ukqu ~e si re nu i „vo ze” mo tor na vo zi la. Na rav no, bi la je to pri li ka i da pro ba ju po li cij ske ka pe.

Glav na vas pi ta ~i ca u vr ti }u Sla vi ca Zla ti} ka `e da ova kvu ma ni fe sta ci ju or ga ni zu ju sva ke go di ne, ka ko bi de ca od ma lih no gu na u ~i la da se sna la ze u sa o bra }a ju.

- Po en ta je da de ca na u ~e ne {to o sa o bra }a ju, kroz mu zi ku i igru. Na kra ju }e i sva ko od wih do bi ti i „pe {a~ ku” do zvo l u, ko j e }e im po d e l i t i pri pad ni ci sa o bra }aj ne po li ci je - re kla je Zla ti}. G. ^.

POSLE ODLUKE USTAVNOG SUDA SRBIJE Fo to: F. Ba ki}

„VODOVOD” JU^E MEWAO ZATVARA^E NA NOVOM NASEQU

Dan su {e do no si ja ~i mlaz Zbog ra do va na za me ni za tva ra ~a na vo do vod noj mre `i, ju ~e su `i te qi No vog na se qa sko ro ceo dan bi li bez vo de, kao i sta nov ni ci uli ca Ki{ Er nea od Uli ce Jo va na Po po vi }a do Fu to {kog pu ta. [ef odr `a va wa vo do vod ne mre `e u „Vo do vo du i ka na li za ci ji„ Bo {ko Pa vlo vi} re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re, odr `a noj na te re nu da je ovo za p ra v o tre } a, za v r { na fa za za me ne za tva ra ~a u ovom de lu gra da.

- No vo na se qe je ra ni jih go di na ima lo ve li kih pro ble ma

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 12 ~a so va Uli ca ca ra Du {a na od 49 do 57, Trg 27. mar ta 4 i Ko lo srp skih se sta ra 2a; od 8.30 do 10 ~a so va Uli ca ca ra Du {a na od 29 do 43, Uli ca ^er ni {ev skog, V. Kni }a ni na od 14 do 20 i Pe re Se ge din ca od 1 do 5. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~a so va Bra ni sla va Bu ku ro va 42, Je le ne Lo za ni} 3 i 5 i od 2 do 12, Da ke Po po vi }a od 1 do 23 i od 4 do 28 i Ali be go vac 2, bro je vi od 1 do 7 i od 2 do 8. Bu ko vac: od 9 do 11 ~a so va Ka ra |or |e va od 98 do 104, od 97 do 109 i bb, Sve to za ra Mi le ti }a od 58 do 62, \u re Jak {i }a od 2 do 18 i od 1 do 7, Trg `r ta va ge no ci da od 2 do 34, 38, od 40 do 74, Fru {ko gor ska od 1 do 29, od 31 do 49, od 20 do 46 i od 50 do 54, Kra qa Pe tra Pr vog od 41 do 67 i od 71 do 75 i Ko za ra~ ka od 2 do 66 i od 1 do 61. Le din ci: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma; od 8.30 do 13.30 ~a so va Sa mar ski put i Le di na~ ki put od 5 do 11; od 7.30 do 14 ~a so va po je di ne uli ce i vi kend na se qa Li pa ri ja i To ri ne.

Sta ri Le din ci: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma i vi kend na se qi ma Kli sa i Bre sto vi. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ka lu |e ri ca i deo Ma le Te ste re. Be o ~in: od 8.30 do 10.30 ~a so va zgra de od A0 do A4 i B1 do B4 i sport ski cen tar, od 11 do 12.30 ~a so va na se qe Du nav.

sa sla bim pri ti skom vo de, a po seb no `i te qi u uli ci Mi le ve Ma ri}. Ta mo je na ne kim me sti ma iz me ren pro tok vo de od sve ga jed nog ba re la. Pre tri go di ne smo kre nu li da me wa mo i ven ti le i {ah to ve sta re i do 40 go di na i sta we je sa da znat no bo qe. Ra ni je je to kom ha va ri ja ce lo Na se qe osta ja lo bez vo de, a ka da za me ni mo ove pre o sta le, i ako se de si ha va ri ja, sa mo po je di ne uli ce ne }e ima ti vo du ob ja snio je Pa vlo vi}.

Vo da je ina ~e tre ba lo da stig ne ju ~e do 18 ~a so va. U sve tri fa ze za me we ni su za tva ra -

~i i {ah to vi na 25 ~vor nih me sta. Pr va fa za bi la je pre dve go di ne, dru ga la ne, a za vr {na ju ~e.

Po {to su na Na se qu sla vi ne bi le su ve go to vo ceo dan “Vo do vod” je na ~e ti ri me sta po sta vio ci ster ne sa pit kom vo dom. Bi le su kod Do ma zdra vqa, Ge ron to lo {kog cen tra, u Uli ci Bra }e Dro wak iz me |u vr ti }a i {ko le i kod O[ „Mi lo{ Cr wan ski” na Sa te li tu . Mno gi na Na se qu su ~u li da ne }e bi ti vo de, te su na pu ni li ka de, fla {e, su do ve i ku pi li fla {i ra nu. Ipak, bi lo je i ovih

ne i for mi sa nih, a je dan od wih je i Mi lu tin Lap ~e vi} ko ji je na bi ci klu sa tri ba lon ~i }a do {ao do ci ster ne kod Ge ron to lo {kog da si pa vo du. Ka `e da ni je ~uo da ne }e bi ti vo de, po {to je bio na vi ken di ci.

- ^u di me da `e na ni je ~u la da ne }e bi ti vo de, ali ne ma ve ze ni sam qut na wu. Ku pio sa dva ba lon ~}a fla {i ra ne vo de za pi }e, a ova mi tre ba za to a let i pra we su do va. Ne sme ta mi {to ne ma vo de, jer ka da to po pra ve ima }e mo bo qi mlaz ka `e ovaj vre me {ni No vo sa |anin.

Q. Nato{evi}

„Ju go a lat” se vra }a u `i vot?

Ve }in ski vla snik AD”Ju go a lat” Spa so je Ja ko qe vi} do bio je od Pri vred nog su da u No vom Sa du rok da do 1. ju la pre da iz me we ni plan re or ga niz c i j e pred u z e } a. Ja k o v qe vi} je ju ~e iz ja vio da o~e ku je da Pri vred ni sud u No vom Sa du za 30 da na od pre da je pla na re or ga ni za ci je za ka `e gla sa we po ve ri la ca o bu du} no sti „Ju go a la ta”.

O pla nu re o ga ni za ci je bi }e re } i pred su d om po { to je Ustav ni sud Sr bi je u mar tu ove go di ne po ni {tio od lu ku no vo sad skog Pri vred nog su da o ban kro tu fir me. Pri vred ni sud je za 6. apri la za ka zao pro d a j u ce l o k up n e imo v i n e

Pe va ju ~e ti ri ho ra

DS, LSV, SPS I SVM RAZGOVARALI O PRINCIPIMA FORMIRAWA GRADSKE VLASTI

Pri vla ~e we in ve sti ci ja te ma pre go vo ra Na pr vom sa stan ku De mo krat ske stran ke, Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i Sa ve za voj vo |an ski Ma |a ra oko for mi ra wa grad ske vla sti, na red je pr vo do {ao raz go vor o prin ci pi ma po ko ji ma bi grad tre ba lo da funk ci o ni {e u bu du} no sti.

- Raz go va ra li smo na ko ji na ~in tre ba pri vu }i in ve sti ci je, ka ko re {i ti eko nom ske pro ble me na ni vou gra da i ka ko pri vu }i {to vi {e sred sta va iz

evrop skih fon do va - re kla port pa rol ka i na rod na po sla ni ca LSV Alek san dra Jer kov.

Ovo je za “Dnev nik” po tvr dio i pred sed nik Grad skog od bo ra SPS Si ni {a Se vi} na ja viv {i ka ko }e per so nal na re {e wa na red do }i tek ka sni je. Da nas se pre go vo ri na sta vqa ju. Jer kov, ina ~e jed na od mo gu }ih op ci ja za me sto gra do na ~el ni ce, iz ja vi la je ka ko }e se u da na {wim pre go vo ri ma ko ju ove stran ke bu du vo di le po -

kre nu ti pi ta we Sta tu ta gra da. Po zna to je od ra ni je ka ko su li ga {i i de mo kra te ima li od re |e ne ne su gla si ce oko pred lo ga sta tu ta, i to u de lu oko te ri to ri jal ne or ga ni za ci je i oko nad le `no sti iz vr {nih or ga na. Pre go vo ri za sa stav lo kal ne vla sti do bi le su di na mi~ ni ji tok po sle ob ja ve pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Alek san dra Jo va no vi }a da }e se pr va kon sti tu tiv na sed ni ca grad skog par la men ta odr `a ti 29. ju na.

A. L.

„^ISTO]A” SME]E NE]E NOSITI IZ JO[ 24 FIRME

Pro {i re na cr na li sta Pred u ze }a ko ja ni su pla ti la du go ve „^i sto }i” od da nas ne }e bi ti u si ste mu od no {e wa sme }a. Ovo pred u ze }e je pre dva da na upu ti lo upo zo re we na adre se ~e tr de set fir mi u ko jem se na vo di da }e, uko li ko ne pla te dug u ro ku od 48 sa ti bi ti us kra }e ni za uslu gu od no {e wa sme }a. Rok je is te kao ju ~e, a u me |u vre me nu je deo du ga ili ce lo kup no du go va we pla ti lo 16 pred u ze }a. Osta le 24 fir me ni su se obra ti le „^i sto }i”, a ra di se o pred u ze }i ma: “Voj vo -

di n a p ut-Ba~ k a”, “Ne i m ar”, “Hit pro met”, “Uni hem kom”, “[i p ad k o m erc na m e { taj”, “Sma ragd oil”, “Jo ki} plus”, “Ga rant”, “Bu du} nost”, “Vi a- tor i Vek t or” No v i Sad, “Stan dard” pro iz vod wa ko `e, ho te li “Pre zi dent” i “Gim nas”, “Sal vi ja kop”, “No vel”, “Kon fi do”, SPC „6. maj” No vo Na s e q e, “Iveks na m e { taj”, “Volt si s tem”, “Asta grup”, “Pe rut ni na Ptuj – To pi ko”, “Kon cept in stal”, “Ju go dr vo” hol ding i “Jo han ko merc”. Od

pet ka pro {le ne de qe, sme }e se ne od no si pred u ze }i ma “Neo bus”, “[i pons”, “Agro voj vo di na ko mer cser vis”, “In ter ser vis”, ho tel “Sa jam”, “Auto voj vo di na”, “Vo bi ha us” i “In ter pro gres in `i we ring”.

- ^im pla te du go ve ili za po~ nu pre go vo re o vre me nu i na ~i nu is pla te du ga, bi }e po no vo vra }e ni u si stem od no {e wa sme }a - ka `u iz „^i sto }e„ i do da ju da }e jo{ dva de set upo zo re wa da nas po sla ti na adre se fir mi du `ni ka.

J. Z.

Ra di o ni ca za de cu Kre a tiv no-edu ka tiv na ra di o ni ca “Ka ko je Ga li leo za ra tio sa zve zda ma” bi }e odr `a na u su bo tu, 9. ju na od 10.30 ~a so va, u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Mi te Ru `i }a 1. Ma li {a ni

}e u~i ti o ovom na u~ ni ku i po ku {a ti da za jed ni~ ki na pra ve “te le skop”.

De ca se mo gu pri ja vi ti na bro je ve te le fo na 063/521-123 i 063/59-25-59.

A. Va.

pred u ze }a, ali je ona ot ka za na zbog po ni {te wa ban kro ta. „Ju go a lat” ima u po se du 25.000 kva dra ta ze mqi {ta i 18.000 kva dra ta pod ha la ma.

Lo k a c i j a fir m e je vr l o atrak t iv n a.Ste ~ aj pred u z e } a pro gla {en je u ju nu 2010. go di ne, a u ju nu pro {le go di ne ban krot.

Ve }in ski vla snik Ja ko vqe vi} ra ni je je iz ja vio da ima plan re or ga ni za ci je pred u ze }a, ko ji pod ra zu me va po kre ta we pri zvod we, od no sno da se ce lo kup ne pro iz vod wa pla si ra na ru sko tr `i {te, o ~e mu ima pot pi san ugo vor sa ta mo {wim pri vred ni ci ma.

Z. Deli}

Kon cert “U go sti ma kod Ha {i re” bi }e odr `an u su bo tu; 9. ju na u 20 sa ti u Si na go gi, Uli ca je vrej ska 11.

Pred sta vi }e se ~e ti ri ama ter ska ho ra, a pu bli ka }e ima ti pri li ku da ~u je mu zi ku raz li ~i tih na ro da, ko ja }e bi ti iz ve de na na vi {e je zi ka.

Kon cert }e otvo ri ti Hor Je vrej ske op {ti ne No vi Sad “Ha {i ra”, a za t im }e na s tu p i t i hor Dru { tva Slo ve na ca “Kre da ri ca”, hor Hr vat skog kul tur no - pro svet nog dru {tva “Je la ~i}” i hor Gr~ ko ka to li~ ke pa ro hi je Sve tih apo sto la Pe tra i Pa vla i Ru sin skog kul tur nog cen tra “Har mo ni ja”.

N. R.

POVODOM SVETSKOG DANA ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

^la no vi LSV o~i sti li de po ni ju ^la no vi Me snog od bo ra „Pod ba ra” Li ge so ji la de mo kra ta Voj vo di ne o~i sti li su de po ni ju ko ja se na la zi la kod na pu {te ne ku }e u Uli ci Sa ve Vu ko vi }a, po vo dom 5. ju na Me |u na rod nog da na za {ti te `i vot ne sre di ne. Ka ko ka `u u LSV - u ciq im je bio da su gra |a ni ma uka `u na ve li ki broj di vqih de po ni ja ko je se na la ze u na {em gra du.

- Qu di ov de od la `u sme }e, a uve ~e se oku pqa ju bes ku} ni ci. To

je po stao ve li ki pro blem i, na `a lost, ni je je di no ova kvo me sto u No vom Sa du - ka `e ~la ni ca Me snog od bo ra Me la ni ja ^e ji}. @e li mo da ape lu je mo na gra |a ne da ne ba ca ju sme }e ov de. Na ma, ko ji `i vi mo u bli zi ni, je sta lo do o~u va wa na {e `i vot ne sre di ne i tru di }e mo se da sma wi mo broj obje ka ta pu nih sme }a, jer ne `e li mo da se na{ kraj pre tvo ri u de po ni ju.

G. ^.

Go ran Ba re i „Maj ke” u Fa bri ci Go ran Ba re i „Maj ke” odr `a }e kon cert su tra u 21 ~as u Fa bri ci Stu dent skog kul tur nog cen tra. Je dan od naj bo qih rok ben do va sa ne ka da {wih ju go slo ven skih pro sto ra pred sta vi }e no vi al bum „Te {ke bo je“, ko ji je u su sed noj Hr vat skoj ve} po brao mno go broj ne na gra de.

Ce na kar te je 1.200 di na ra.

A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak7.jun2012.

ПОНОВИЛО СЕ ЈКП „УСЛУГА”

Нови камион за одвоз смећа ОЏАЦИ: Због повећаног обима посла, односно преузимањем послова одвожења смећа за месне заједнице у општини Оџаци, ЈКП „Услуга“ из Оџака је купила ново специјализовано возило за одвожење смећа. Месне заједнице општине Оџаци, послове одвожења смећа су саме до сада организовале, али поштујући Закон о локалној самоуправи, комуналне послове и разне

комуналне услуге, уговором преносе на ЈКП „Услуга“.

- Повећање обима послова, захтевало је проширење возног парка специјализованим возилима. Будући да специјализована возила која поседујемо и којим обављамо послове одвожења смећа имају 25-28 година, морали смо да набавком новог возила унапредимо рад ове наше службе - рекао

је директор ЈКП „Услуга“ Петар Свилар. Возило је купљено захваљујући локалној самоуправи и субвенцијама Владе Републике Србије, а коштало је око 8,5 милиона динара. „ У неким нормалним условима живота и пословања, набавка новог возила за одвоз смећа би била сасвим обична информација. Међутим када сагледамо све околности и тешкоће и услове у којима ЈКП „Услуга“, као и друге фирме, раде, онда је већ набавка новог возила, догађај.“- рекао је председник општине Оџаци приликом предаје возила на употребу Предраг Цветановић. Још, сада већ давне 1999. године, купљено је возило за ове намене, а предходна возила су још старија, тако да су склона кваровима и управо из тог разлога је раније планирана набавка, а сада је набавка и реализована. У току овог лета се очекује и донација од јапанске амбасаде сличног специјализованог возила, тако да би возни парк био употпуњен и могле би се задовољити потребе одвожења смећа у свим месним заједницама општине Оџаци. С. Милер

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (15.15), „Kung fu panda 2” (14), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.20), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Mra~ne senke” (15.45, 20.10), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.40, 20.20, 22.05), „Qudi u crnom 3” (15.05, 17.10, 18.05, 20.15, 22.35), „Nedodirqivi” (18, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15), „Prometej” (15, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „]elava peva~ica„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” koncert „Balkaneska” Aleksandra Petrovi}a i velikog tambura{kog orkestra RTV-a (20) Po zo ri {te mla dih: mala sala „Ru`no pa~e” (18), velika sala „Testosteron” (20) No vo sad sko po zo ri {te: koncert povodom zavr{etka sezone (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ma ri na Mi tro vi} iz Oxaka (de~ake), DEVOJ^ICE: Ma ri na Vu~ ko vi}, Ire na Ba log i Tea Br lek iz Novog Sada, Adi sa Gr bo vi} iz Ka}a, Qi qa na Kep ~i ja iz Futoga, Sla |a na Da vi do vac iz ^eneja i Sve tla na Ju has iz Vajske, DE^AKE: Eman Ali Al Ha mas, Ma ri na Ra do vi}, Ja net Dar ko vah, Ana Mu ni `a ba i Gor da na La li} iz Novog Sada, Dra gi ca \o ki} i Sta ni sla va Bla {~a nin iz Ka}a, Alek san dra Mi ha qi ca iz Rumenke, Dra ga na Vuk ~e vi} iz Veternika i Voj ka Stan kov iz Turije.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Nada Milivoja Hadna|ev (1926) u 12.45 i Milan Dragutina Ga~i} (1928) u 14.15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Petar Vica Herceg (1932) u 15 ~asova.

c m y

10

СВЕЧАНОСТ У СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ ЧОКА

Награђени најбољи полицајци ЧОКА: Поводом Дана полиције, јуче на свечаности у Скупштини општине Чока за изузетне резултате у раду награђени су саобраћајни полицајац Срђан Цветковић, заменик командира Полицијске испоставе Чока Владимир Шпирић и млади полицајац опште надлежности Игор Агуши. На свечаном пријему код председника општине Чока Емила Пољака, њима су уручени ручни сатови, дарови локалне самоуправе.

- Конкуренција је била жестока јер су момци одлични и из године у годину све бољи - изјавио је командир Полицијске испоставе Чока Жељко Поповић, захваљујући се на поклонима истичући изузетно добру сарадњу последњих неколико година између полиције и представника локалне самоуправе.

– Дан Министарства и Дан полиције обележавамо организујући скромне пријеме за најбоље полицајце, у знак пажње и захвалности за одговоран посао који обављају. Сарадња општине и полиције је добра, а ове године нас очекују опсежни послови око постављања видео надзора у Чоки, а касније и у осталим селима - рекао је Емил Пољак. Текст и фото: М. Митровић

Награђени полицајци на пријему код председника општине Чока

ЗАМЕНИK ПОКРАЈИНСКОГ ОМБУДСМАНА У КИКИНДИ МАРИЈА КОРДИЋ

Највише жалби на инспекцијске службе

КИКИНДА: Заменик покрајинског заштитника права грађана у Услужном центру у Кикинди Марија Кордић разговарала је са грађанима о њиховим проблемима. Међу Кикинђанима који су тражили заштиту својих права било је и оних који су раније тражили помоћ омбудсмана.

- Грађани су највише објашњавали проблеме који се односе на рад инспекција - грађевинске и инспекције за заштиту човекове околине – каже Марија Родић. – На поједине захтеве није одговорено уопште, или одговорима грађани и даље нису задовољни, јер проблем није решен и продубљује се. Одређени број захтева односи се на остваривања пензијско-инвалид-

ског осигурања и права детета. Ипак, највише питања односило се на грађевинске дозволе, нелегалну градњу, обезбеђивање путева, оме-

Почиње Екс театар фест ПАНЧЕВО: Екс театар фест биће одржан у организацији Дома омладине Панчево, у Панчеву од 7. до 10. јуна. Овај позоришни фестивал има традицију дугу 41 годину, а ове одржава се на три локације, у Светосавском дому Панчево, испред хотела „Слобода„ и у Студију 21. Публика на фестивалу биће у прилици да одгледа седам представа младих позоришних стваралаца из Србије и региона. Овогодишњу селекцију Екс театар феста чине представе које су настајале на факултетима као завршни испити студената, а неке од њих су доспеле као готова дела на репертоаре градских позоришта. Жеља овогодишњег селектора редитеља Владана Ђурковића била је да Екс театар фест публици прикаже остварења младих уметника да се пронађе нови, алтернативни позоришни израз. Другог дана фестивала у петак на програму ће бити дипломска представа „Тигар” Милоша Лазића и Катарине Димитријевић, која ће бити изведена у Студентском дому са почетком у 19,30, а затим у 23 часова, у Студију 21 „Оркестар Титаник” Академије уметности, у режији Предрага Ејдуса. Последњег дана фестивала у суботу, у Студентском дому биће изведена дипломска представа студенткиња мастер студија Академије уметности Нови Сад „Краљице”, после које ће на истом месту, у 21 сат, почети представа Факултета драмских уметности у режији Јоване Томић „Мистер Долар”. З. Дг.

Завршни концерт БЕЧЕЈ: Музичка школа „Петар Коњовић“ из Бечеја одржаће вечерас завршни концерт, на којем ће наступити ученици ове школе. Традиционални концерт ће се одржати у Градском позоришту с почетком у 18 сати и улаз је слободан. У садржајном програму наступиће тридесетак ученика. Уједно, програм ће бити оплемењен наступом младих балерина из Зрењанина и Новог Бечеја, чланицама Балетскиг студиjа „Стејџ“. В. Ј.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

тања због држања животиња у градском језгру. Омбудсману, или његовом заменику, грађани се могу обратити и усмено. Заштитник грађана тада помаже да се то преточи у писану представку и ако треба, сугерише му да документацију допуни.

- Ми делујемо онда када се ради о органима управе, сужбама и установама чији је оснивач покрајина, или општина. Ако је радом тих органа повређено људско право грађанина ми покрећемо истрагу и тражимо разјашњење од органа на који се неко жали и утврђујемо да ли је било неправилности, непрофесионалног рада, да ли било одуговлачења приликом доношења одлуке, или је она нецелисходна. А. Ђуран

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak7.jun2012.

11

УПРКОС ПОКУШАЈУ ОПСТРУКЦИЈЕ ОПОЗИЦИОНИХ СТРАНАКА

Предраг Милошевић поново председник општине Сечањ СЕЧАЊ: На челу општине Сечањ и трећи мандат остаће Предраг Милошевић (ДС) одлучила је већина одборника локалног парламента. За Милошевића је гласало 15, од укупно 25 одборника, колико броји овдашња Скупштина општине. Поверење старом председнику, осим 13 одборника Демократске странке, дао је и један одборник Лиге социјалдемократа Војводине, али и један представник опозиционе Српске напредне странке. Осталих четворо одборника из редова СНС није се ни појавило на конститутивној седници, а прво заседање новог сазива бојкотовало

је и четворо одборника Социјалистичке партије Србије, и по један одборник Српске радикалне странке и Уједињених региона Србије. Одборник СНС Јанош Кормањош који се, за разлику од својих страначких колега, појавио у одборничкој клупи сматра да због тога што се одазвао заседању и, поврх свега, гласао за Милошевића као председника општине, неће трпети санкције од стране партије.

- Сматрам да је у интересу свих грађана општине Сечањ, а и свих одборника који су изабрани од стране тих грађана, да учествујемо у раду локалног

парламента – прокоментарисао је Кормањош. Предраг Милошевић је подсетио да је листа ДС у Сечњу, коју је предводио, остварила најбољи резултат у Србији, и да је на локалним изборима освојила апсолутну већину, јер јој је, од укупно 25 мандата, припало чак тринаест.

- То доказује велики рад, мене као председника, и мојих сарадника. Настављамо старим путем, оним који смо обећали нашим бирачима још пре осам година. Жеља нам је да од Сечња направимо једну малу, модерну општину у Банату. Основни задатак биће да задржимо младост овде и да

Предраг Милошевић (у средини) са сарадницима

ОДЛОЖЕНА КОНСТИТУТИВНА СЕДНИЦА СО КИКИНДА

Чека се коалициони споразум

Милош Шибул и Драгана Дукић

Павле Марков

КИКИНДА: Сходно члану 55. Пословника Скупштине општине Кикинда председник СО Кикинда Шандор Талпаи одложио је конститутивну седницу заказану за јуче, што је изазвало опречна мишљења политичких партија у Кикинди. Конститутивна седница Скупштине општине Кикинда одложена је, јер није потписан коалициони споразум између општинских одбора Демократске странке и Савеза војвођанских Мађара.

- Представници Општинског одбора Демократске странке потписали су коалициони споразум са Општинским одбором Социјалистичке партије Србије и Градским одбором Лиге социјалдемократа Војводине. Са Савезом војвођанских Мађара имамо дугогодишњу сарадању и жеља нам је да и ова странка буде део споразума, али до јуче послеподне, договор са овом политичком партијом, није потписан. Очекујем да се то деси у наредних неколико дана. Три странке које имају већину у локалном парламенту, договориле су се о даљем наставку обављања власти, тако да смо сматрали да није

неопходно да се данас исхитрено одржи седница, јер се континуитет власти наставља - истакла је потпредседница Општинског одбора Демократске странке Гордана Булатовић. Драган Стојановић, такође потпредседник, каже да је на седници Општинског одбора Демократске странке донета одлука да се сачека са формирањем власти.

- Наша одлука је да се пре формирања власти, потпише коалициони споразум са свим странкама које ће чинити будућу скупштинску већину, односно тачно и прецизно дефинисиање обавеза и задатака свих партија, које ће учествовати у власти, као и да сачекамо формирање републичке и покрајинске власти.

- Кикиндски лигаши спремни су да уђу у власт, захваљујући свим грађанима који су гласали за ову политичку партију - каже председник Градског одбора Милош Шибул. - Потписали смо први део коалиционог споразума са Демократском странком. Спремни смо да започнемо све послове и чим буде сазвана седница Скупштине општине формираћемо нову власт.

Драган Стојановић и Гордана Булатовић

На питање да ли одлагање седнице доводи у питање потписани коалициони договор Шибул каже: - По мојим сазнањима не доводи се у питање формирање власти у локалу. Ми договор нећемо прекршити и чекамо да што пре започнемо да радимо. Градски одбор Лиге социјалдемократа Војводине имаће једног члана у Општинском већу, који ће бити задужен, или за омладину, или за спорт. Одборница у новом сазиву Драгана Дукић истакла је да ће ова политичка партија имати компетентне и одговорне људе у власти, за шта су се залагали и током кампање. Поводом одлагања конститутивне седнице Скупштине општине Кикинда јавности се обратио председник Окружног одбора Српске напредне странке Павле Марков. Он је рекао да је такав потез неозбиљан: - Одлагање седнице показује неозбиљност с једне стране, али с друге стране нисмо изненађени. И раније су седнице заказиване и отказиване. Током викенда Српска напредна странка започела је разгово-

ре са релевантним политичким чиниоцима у Кикинди ради формирања власти. Изнели смо проблеме које град има и начин на који бисмо их могли решити како бисмо овај град покренули. Марков је поновио да су напредњаци освојили највише гласова и додао да грађани желе промене.

-Разговарали смо са свим странкама осим са Демократском странком. Закључак тих разговора јесте да овакав начин рада и конституисање власти нису изводљиви - рекао је Марков. Ко ће имати већину у локалном парламенту, остаје да се види, јер формирање већине не зависи од Српске напредне странке. У Демокарсткој странци Србије истичу да је седница Скупштине општине Кикинда одложена због размирица коалиционих партнера око будућих функција: - Уместо да се крене у решавање проблема грађана, они се баве шпекулацијама и комбинацијама око локалне власти, а то грађанима неће донети ништа добро. А. Ђуран

ОБЕЗБЕЂЕНА ВЕЋИНА У РУМСКОМ ПАРЛАМЕНТУ

Све исто као и 2008. године

РУМА: Коалициони споразум између ДС-а, СПС-а и ДСС-а, којим је обезбеђена већина у локалном парламенту, потписан је јуче, у ОО ДС Рума. Уговор су потписали председници општинских одбора ове три странке Ненад Боровић (ДС), Драган Кардаш (СПС-ПУПС) и Снежана Бојанић-Стојић (ДСС), тако да сада ове три странке имају укупно 25, од 43 одборничка места, јер је ДС на изборима освојио 14, СПС шест и ДСС пет мандата.

- Оно што морам да нагласим је да се овај коалициони споразум ослања на онај из 2008. године када је ситуација била као и данас, односно када су ове три транке чиниле владајућу већину. У првом плану ће нам бити принципи које смо тада заузели и подршка грађанима. Желимо да наставимо да радимо на стварњу погодне климе за долазак инвеститора и отварање нових радних места. Снажна подр-

Боровић, Бојанић-Стојић и Кардаш потписују коалициони споразум

шка социјално угроженом становништву, развој сеоских месних заједница, односно, на сваки уложен динар у град мораће бити и динар уложен у село. Радићемо на руралном развоју, развоју културе, спорта, здравства, као и на укључивању младих у све сфере друштвеног живота – истакао је Боровић.

Боровић је додао и то да су овим коалиционим споразумом ресори подељени на следећи начин. ДС је добила место председника Општине и председника и секретара Скупштине, начелника Општинске управе, Опште управе и буџета, као и директорска места јавних предузећа Стамбено, Гас, Комуналац, Фонд за

градско грађевинско земљиште и путеве и директорска места у установама Спортска хала, Културни центар, Туристичка организација, Предшколска установа и Центар за социјални рад, као и место јавног правобраниоца. СПС је добио места заменика председника Општине и заменика председника Скупштине, начелничка места у одељењима за друштвене делатности и урбанизам, директорска места у јавним предузећима Водовод и План, као и у установама Градска библиотека, Музеј и Савез спортова, док је ДСС-у припало директорско место у Дому здравља. Бојанић Стојић је казала да ДСС у овај мандат улази са потпуно новим руководством и чланством, као и да су планови овог општинског одбора веома абициозни, док је Кардаш нагласио да се на указано поверење грађана мора одговорити још већим успесима и залагањима.

- Људе још увек нисмо одредили за све позиције, али оно што је готово сигурно је да ће досадашњи председник општине Горан Вуковић остати на тој позицији, као и највећи број директора, јер њихов досадашњи рад показује да нема потребе за променама. О свим кадровским решењима ћемо много више знати након конститутивне седнице Скупштине, заказане за 22. јун – додао је Боровић. О спекулацијама да досадашњи председник румских радикала др Александар Мартиновић, чија странка је у румском парламенту заузела чак седам одборничких места, оснива групу грађана и да се и са њим воде преговори о проширеној коалицији, Боровић је кратко казао: - Ми имамо јасну директиву да на локалу не смемо у коалицију са радикалима и напредњацима, а не знам да ли је са осталима било преговора. Ј. Антић

обезбедимо нове инвестиције, а надам се да ћемо то и постићи у наредне четири године – казао је Милошевић, након што је поново изабран за председника општине. Пошто је у сали било довољно одборника, осим председника општине, изабрани су и чланови Општинског већа, које сада броји два члана више, али и председница Скупштине. И у наредном мандату ову функцију обављаће Биљана Савовић. Мандати су верификовани само оним одборницима који су се појавили на конститутивној седници. Остали, из редова опозиције, још нису положили заклетву. Ж. Балабан

Припреме за „Булку” у Црвенки ЦРВЕНКА: Дом културе “Стеван Сремац” расписао је конкурс за учешће на овогодишњем, 19. фестивалу песника за децу “Булка”. Конкурс је отворен до 10. августа, а праву учешћа имају песници старији од 16. година који стварају за најмлађе. На фестивалу који бити одржан од 13. до 15. септембра у Црвенки за победника ће се такмичити 10 финалиста, а осим њих присуство на манифестацији су потврдили Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Мошо Одаловић, Исмет Бекрић, Перо Зубац, Раша Попов, Миња Субота, Јован Адамов и многи други. Заинтересовани за учешће требало би да пошаљу три необјављене песме под шифром на адресу Трг Душка Трифуновића бр 10, Црвенка. М. Кк.

„Беби фест” трећи пут

БЕЧЕЈ: Без обзира на младост по дужини трајања и старост учесника, манифестација „Беби фест“ је због ентузијазма васпитачица из јаслица Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“ и атрактивности дубоко пустила корене у Бечеју. Одавно се већ распитују маме и тате, али и баке и деке, када ће се организовати „Беби фест“. Ових дана су осванули плакати по граду с најавом да ће се, сада већ традиционална трећа по реду, манифестација „Беби фест“ одржати сутра, од 17 сати на централном градском тргу „погачи“.

- Право учешћа имају сва деца узраста од шест месеци закључно са четири године. Родитељи пријављују учеснике на сам дан такмичења, непосредно пре почетка. Ове године смо одредили следеће дисциплине: пузање, гурање колица, вожња бицикла и моторића, такмичење по узрасту на полигону с лоптом, обручима... Сва деца када прођу циљ добиће сокиће и слаткише, а по троје најбољих у свакој дисциплини и дипломе за пласман - рекли нам је у име организатора „Беби феста“ у Бечеју Ја сми на Илић. Очекује се стотинак учесника „Беби феста“, још толико асистената у такмичењу и неколико пута више навијача. Организатор посебно наглашава да заинтересовани не треба телефоном да зову, или лично долазе у јаслице, да би пријавили своју децу за учешће у атрактивној манифестацији, већ да у петак дођу нешто раније на Погачу и пријаве дете за одређену дисциплину. В. Ј.

vojvodina

~etvrtak7.jun2012.

dnevnik

c m y

12

Слободно време у служби знања БЕЧЕЈ: Годинама уназад ученици бечејске Гимназије врло су успешни приликом полагања пријемних испита на вишим и високим школама, што је најбоља потврда да се у овој школи квалитетно ради и стиче потребно знање кроз наставну активност на српском и мађарском језику. Али, талентовани ученици имају могућност да путем ваннаставне активности прошире знање, које успешно презентирају на окружним, републичким и међународним такмичењима из појединих предмета или путем интеркултуралне размене са школама из иностранства. Све то представила је новинарима педагог ове школе Марица Кресоја, заједно с ученицима који су учествовали и

Потом су поједини успешни ученици пренели своја запажања и искуства са, углавном, републичких или међународних такмичења. „Космополите“ су се недавно вратиле из Швајцарске, где су две недеље провеле у Дечијем селу Песталоци крај Трогена и заједно са Зрењанинцима, и Сремцима из Инђије и Руме, имали размену с вршњацима из Русије и Швајцарске. Нешто раније, петнаестак ученика је било на разредној размени у италијанском граду Аироли, па ће на јесен угостити своје вршњаке из јужне Италије. Било је и гостовања у више градова Мађарске, Будимпешти, Кечкемету, Сексарду... На јединственом такмичењу матураната Војводине по имену „Фимек награђује зна-

Педагог Марица Кресоја с групом успешних бечејских гимназијалаца

имали успеха у ваннаставним активностима.

- Што се школске наставе тиче, ту је познато да наша школа од прошле године уписује пет разреда и то по два одељења општег смера на српском и мађарском наставном језику и једно одељење друштвеног смера на српском језику. Толико одељења имамо и у другом разреду, док у трећем и четвртом разреду имамо четири одељења општег смера. Очекујемо да ћемо попунити сва места у одељењима првака током предстојећег уписног рока, јер имамо квалитетан наставни кадар и опремљене кабинете, што су први предуслови да се стекне жељено знање - истакла је Марица Кресоја.

ње“, бечејска тројка у саставу: Дајана Милованов, Мина Страхинић и Никола Ћулум, предвођена професорком географије Дубравком Милинков, освојила је прво место. Када су појединачни резултати у питању, онда издвајамо остварења на републичким такмичењима из појединих предмета. Најзапаженији пласман забележио је Александар Спасић, који је освојио прво место на такмичењу из историје. Њему уз раме била је Валентина Ердег, која се пласирала на друго место из мађарског језика, а трећим местом окитили су се Чила Зеди из мађарског језика и Игор Тица из В. Јанков математике.

Лазар Врањеш најбољи математичар БЕЧЕЈ: Ученик четвртог разреда ОШ „Здравко Гложански“ у Бечеју Лазар Врањеш најавио је велики таленат из математике. После освајања максималних 100 бодова на претходним нивоима значајног националног математичког такмичења основаца и средњошлолаца „Мислиша 2012.“ у организацији Друштва математичара Србије „Архимедес“, потврдио је знање и у великом финалу. Освојио је укупно 24 бода и припала му је прва награда у својој узрасној категорији.

- У великом финалу, које је републичко такмичење, одржаном у Београду, у конкуренцији 43 најбоља математичара Србије његовог узраста, Лазару је припала прва награда и сваки даљи коментар био би сувишан - рекла је Лазарова учитељица Слађана Пантовић. После појединачног такмичења, такође у Београду, одржан је 38. Математички турнир или екипно првенство основних школа Србије, које су учесници популарно назвали „Математичка олимпијада“. Наступиле су 132 школе из целе Србије, а

Лазар Врањеш с дипломом „Мислише”

„здравковци“ из Бечеја су имали запажен успех и похваљени су од организатора. Млади Лазар Врањеш је био члан школске екипе и представљао је четврте разреде, док су остали преостали део екипе чинили Слађана Глигорић (5. разред), Анђела Могин (6.), Тијана Ђуркић (7.) и Елеонора Војновић (8. разред). В. Јанков

Не ле гал ним так систима од у зе та во зи ла ПАН Ч Е В О: У по след њих ме сец дана панчевачка инспекци ја је при вре ме но од у зе ла дваде сетак комбија и аутомобила који су били нелегално укључени у линијски и такси превоз на релацији Панчево Београд. Одузета возила су из саобраћаја искључена на де сет дана, а против возача су поднете прекршајне пријаве. Шеф панчевачке инспекције Не вен Го лу бо вић објаснио је да је реч о „фијат„ комбијима и путничким аутомобилима.

- У овај проблем су били

укључени радници криминалистичке службе, инспекцијиски органи и комунална полиција. Радили смо заједно, тако да је полиција у радила шта је урадила, а ми смо одузимали возила - изјавио је Голубовић. Преко пута хотела „Тамиш„ је преко дана мањи број возила нелегалног превоза, док их је увече више.

- Мислим да ће заједничким радом полиције, инспекције и комуналне полиције и томе доћи крај - каже Голубовић. З. Дг.

Сен ћан ски ви те з ра ки је са го сти ма

Пут ни ци кру зе ра у Ка њи жи де гу сти ра ли ра ки ју

ТУ РИ СТИ ИЗ ЕВРО ПЕ НА КР СТА РЕ ЊУ ТИ СОМ ПР ВИ ПУТ ЗА СТА ЛИ У КА ЊИ ЖИ

До бро до шли ца уз до ма ћу ра ки ју и су ве ни ре

КА ЊИ ЖА: Путници француског бродахотела „Виктор Иго“ који са туристима из Европе и ове сезоне крстари Дунавом и Тисом, први пут су на речном граничном прелазу на Тиси код Кањиже изишли на обалу где су их дочекали туристички посленици. Гости из Европе су дочекани домаћом ракијом из пецаре „Браћа Кравић“ из Велебита, а представници Туристичке организације општине Кањижа понудили су сувенире карактеристичне за ову туристичку дестинацију. Многи су похитали да се сликају са Да ни лом Кра ви ћем, који их је добром капљицом дочекао у свечаној одори Сенћанског реда витезова ракије „Свети Никола“. Крузер „Виктор Иго“ са стотинак путника је у Кањижи застао због обављања ревизије и прегледа пограничних служби, на повратку из Токаја за Будимпешту. Бродски агент београдског Првог паробродског друштва Ве ри ца Ве коњ из Сенте каже да ове сезоне, на жалост, „Виктор Иго“ има најмањи број пролаза Тисом и Дунавом кроз нашу земљу.

- Први пут смо имали прилику да путници

„Виктора Игоа“ на речном граничном прелазу у Кањижи изиђу у приобаље, где их је дочекала понуда Туристичке организације општине Кањижа са сувенирима и проспектима – каже Верица Векоњ. - Видимо да су путници били пријатно изненађени и задовољни. Да би нам путници из страних бродова изишли на обалу морамо имати одговарајуће добро опремљене пристане, а изнад свега и привлачну понуду са водичима, било да је реч о винским турама или упознавање са културно историјским знаменитостима. У овом делу Потисја имамо шта да им понудимо са пристајањем у Кањижи, Сенти, Бечеју и Новом Бечеју. На ова крстарења углавном иду туристи из земаља Европске уније, највише из Француске, али и из других земаља, па и са других континената, јер је на ранијим турама било и путника из Америке. Реч је о старијим туристима, људима који су у пензији и имају времена и новца за овакав ужитак. До сада смо имали и путнике старије од сто година, овом приликом је било доста путника старости око 90 година, па се понуда мо-

ра њима прилагодити. Због тога је и важно да прилази и понтони буду прилагођени безбедности путника. Директорка ТОО Кањижа Љу бин ка Мак си мо вић Та љаи наглашава да је за обезбеђење услова за пристајање бродова од великог значаја била донација Министарства економије и регионалног развоја Србије и подршка локалне самоуправе општине Кањижа, тако да речни гранични прелаз сада има одговарајући пристан, а истовремено је уређен и информациони пункт за наутички туризам, први у Србији.

- Брод „Виктор Иго“ први пут је код нас пристао приликом свечаног отварања пристана, када смо у срадњи са Капетанијом Сента отпочели договоре да се укључимо нашпом туристичком понудом. Овај први дочек путника само је почетак, али надамо се да ће сарадња бити обогаћивана и да ће туристи бити заинтересовани да код нас застану – очекује Љубинка Максимовић Таљаи. Текст и фото: М. Ми тро вић

„ЗЛА ЖЕ НА” БЕ ЛО ЦР КВАН СКОГ АМА ТЕ Р СКОГ ПО ЗО РИ ШТА

Пет сто ти на гле да ла ца у два да на

БЕ ЛА ЦР КВА: Пет стотине љубитеља позоришне уметности, у сали Центра за културу, видело је представу Белоцркванског аматерског позоришта „ Зла жена“, у режији професорке Ва лен ти не Ка сте ља нов. Љубитељи позоришне уметно сти кажу да оваква атмосфера није никада забележена. Премијеру је гледало скоро три стотине гледалаца, а на репризи је такође сала била пуна. Последња представа неког градског аматерског позоришта играна је пре осам година, а интересантно је и да је Стеријина „Зла жена“ играна пре шездесет година. Заиста би било тешко некога издвојити, јер су сви били изузетно добри у својој улози. Је ле на Бр два ро вић играла је злу жену Султану, Жељ ко Ста ни са вље вић мајстор Срету, Вла ди мир Ју го вић Трифића, Ма ри на Га ва

Пролећни карневал ПАНЧЕВО: На две локације у Градском парку у Панчеву, а у организацији Покрета горана, данас креће „Пролећни карневал”. У склопу ове манифестације, биће организована и цветна пијаца. Тезге ће бити постављене од хотела „Слобода„ до Крста, а на њима ће се продавати баштенске ствари, украси, накит, мараме, магнети, ручни радови ученика, као и еколошки производи из читаве Војводине. Програм „Пролећног карневала„ одвијаће се током целог дана. Осим цветне пијаце, карневал ће обележити дечије соло и хорске композиције, делови из познатих мјузикала, рецитације, скечеви и кореографије на теЗ. Дг. му пролећа.

Ве ли ки успех мла дих ама те ра

слушкињу Персиду, Алек сан дар Пал фи слугу Стевана, а у улози Сретине жене Пеле појавиле су се Ма ри ја Ђор ђе вић и Ми ли ца Лу кић. Марија и Милица су први пут заиграле на даскама које

живот значе и поред тога што имају само по четрнаест година, биле су одличне. Остали глумци су већ као гимназијалци радили представе са профе сорком Кастељнов, а касније су учествова-

ли у неким представама. За музику у представи, током промене сценографије и за чувену мајстор Сретину песму био је задужен Да мир Ра ду ло вић. Позоришни плакат заједничким снагама направили су Ду брав ка Ра ду ло вић и Александар Палфи, део сценографије урадио је Иван Ми тро вић, а фризуре Султани и Пели Дра га на До мо шљан и На та ша Пе тро вић. Реализацију представа помогли су Покрајински секретаријат за културу и информисање, Историјски архив из Беле Цркве, „Фото флеш“ и сви учесници. М. В.

ПУ „ПО ЛЕ ТА РАЦ” ДО МА ЋИН ИЗ ЛО ЖБЕ ЛИ КОВ НИХ РА ДО ВА

Цве ће ин спи ри са ло пред школ це

ОЏА ЦИ: Преко 500 радова је изложено на по ставци изложбе ликовних радова на тему цвеће, коју већ седму годину за редом веома успешно организује предшколска установа „Полетарац“ у Оџацима. Изложба је по стављена у холу основне школе „Бранко Радичевић“ у Оџацима, где је веома добро по сећена. На овогодишњи ликовни конкурс Пролеће 2012, пристигло је преко 4.000 радова из 67 дечјих установа из Војводине, као и дугих делова Србије, Републике Српске и Црне Горе. Учешће овако великог броја радова сведочи о значају ове манифе стације ликовног стваралаштва предшколске деце. Директорка ПУ „Полетарац“ Је ле на Се лак, отварајући манифе стацију, изразила је задовољство што се по први пут као уче сници појављују као почасни го сти изложбе, предшколске установе из Лајковца, Власотинаца, Бијељине, Цетиња и Херцег Новог. Радове је оцењивао жири који су сачињавале профе сор ликовне културе Сло бо -

дин ка Бран ко вић, профе сор разредне наставе Ја сми на Ижак и сарадник за ликовно Би ља на Ва со вић и доделио награде најбољим ауторима, васпитачима и установама.Награде су добили предшколске установе „Драгољуб Удицки“ из Кикинде, Радо сно детињство и „Буба Мара“ из Новог Сада и „Сава Сударски“ из Новог Бечеја. Награђени су и васпитачи за колекцију радова, додељено је укупно дванаест награда васпитачима, међу којима су биле Сто јан ка По пов и Дра га н а Ву ка ш и н о в ић из оџач ке пред школ ске установе. Награде за дечије ликовне радове заслужило је 27 предшколаца, узраста од три до седам година. Из оџачких предшколских установа награде је заслужило ше сторо деце: Ми хај ло Ко зо мо ра, Те о до ра Ко ко то вић и Ми ли ца Га ко вић из Оџака, Ду ња Па вло вић из Српског Милетића, До ми ник Ши ге и Ел ви ра Ху бер из Богојева. С. Ми лер

dru[tvo

dnevnik

~etvrtak7.jun2012.

13

REGIONALNI PROJEKAT „IZ DO MA NA SVO JE”

Postinstitucionalna za{tita dece

STRU^ WA CI UPO ZO RA VA JU NA [TET NOST STE RO I DA

Pumpaju mi{i}e, ali...

Lepo oblikovano telo kod oba pola igra sve ve}u ulogu u `ivotu mnogih qudi. Posebno mlade osobe nastoje da budu u top-formi pa je redovna fizi~ka aktivnost postala gotovo stil `ivota, {to je svakako za pohvalu. Me|utim, kao i u mnogim drugim oblastima `ivota mladih, tako i u ovoj ima velikih preterivawa koje vi{e {teti nego {to koriste zdravqu. Kako bi u {to kra}em vremenskom roku dobili mi{i}avo i lepo oblikovano telo, sve ~e{}e se koriste preparati sumwivih formula koji omogu}avaju brzo „pumpawe” mi{i}a.

Iako ilegalna proizvodwa i rasturawe anaboli~kih steroida u ve}ini razvijenih zemaqa u svetu podle`e krivi~noj odgovornosti, ~iwenica je da wi-

dok androgeno svojstvo poma`e da se razviju mu{ka svojstva: rast brade i maqa po telu, dubqi glas, grubost ko`e... To je podstaklo nau~nike da poku{aju sinteti~ki proizvesti steroide koji imaju mali androgeni, a veliki anaboli~ki efekat, kako bi se postiglo pove}awe mi{i}ne mase. Tako je krenula proizvodwa steroida koji su na{li svoje mesto i u medicini za, na primer, terapiju atrofije testisa, poreme}aj u rasta i razvoja, endometrioze, opadawe seksualne `eqe, osteoporoze, povreda, oporavak nakon te{kih operacija itd.

Ali steroidi su na{li svoje mesto i me|u sportistima i rekreativcima koji `ele {to boqe sportske rezultate i lep{e oblikovano telo. Kori{}ewe

Pro ve ri ti vi ta min ske pi lu le Vrlo ~esto se uz ve`bawe uzimaju preparati za oblikovawe tela pod formom vitamina, a u stvari su sumwivog sadr`aja. Neretko su to upakovani steroidi ili sli~ni sintetski derivati testosterona s ve} poznatim {tetnim efektima. Zato je neophodno strogo kontrolisati unos svih preparata i vitamina i ne unositi ni{ta bez prethodne provere {ta se u piluli nalazi. hova upotreba ne jewava. Naprotiv, oni su veoma tra`eni iako medicina upozorava da se nikako ne radi o bezazlenim preparatima. Anabolo~ki steroidi se u velikoj meri koriste i kod nas, naj~e{}e u bodi-

anaboli~kih steroida, koji spadaju u hormonske preparate, me|u sportistima i delom omladine kojima je atraktivan fizi~ki izgled veoma va`ni, zabriwava zdravstvene stru~wake.

Regionalni projekat “Iz doma na svoje”, koji organizuje Otvorena medijska grupacija iz Hrvatske uz pomo} Makedonije, Slovenije i Srbije ima za ciq osamostaqivawe mladih bez adekvatne roditeqske nege i starawa. Projekat je podr`an od strane Evropske komisije.

Organizacija civilnog dru{tva “Medija i reform centar Ni{” uz podr{ku Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, Ministarstva rada i socijalne politike i oranizacije “1.000 mladih lidera” organizovali su pro{log meseca radionicu “Kako aplicirati za posao” i sajam zapo{qavawa namewen mladima iz domova za nezbrinutu decu u Srbiji. Koordinator projekta koji se sprovodi u na{oj dr`avi Mi o drag Miq ko vi} obja{wava da se oni bave problematikom postinstitucionalne za{tite dece bez roditeqskog starawa i da su aktivnosti usmerene ka tome da se oja~aju pozicije ove dece kako bi br`e i lak{e do{li do posla.

De ~i je se lo u Srem skoj Ka me ni ci

Na sajmu zapo{qavawa namewenom mladima iz domova za nezbrinutu decu obreo se i Dom za

Obu ka za pi sa we rad ne bi o gra fi je Deo ovog projekta je i obuka mladih iz domova za nezbrinutu decu da napi{u kvalitetetnu radnu biografiju, koriste dru{tvene mre`e u potrazi za poslom, da se uspe{no predstave na prvom razgovoru za radno mesto, kako se profesionalno i odgovorno pona{a na poslu, da ih upoznaju s radnim pravima i obavezama.

- Ovom problemu moralo bi se obratiti mnogo vi{e pa`we jer se radi o zdravoj i sposobnoj deci koja su sticajem nesre}nih `ivotnih okolnosti ostala bez svojih porodica. Zato `elimo da skrenemo pa`wu dru{tva na potrebu da deci koja izlaze iz domova i daqe treba podr{ka, a nadle`ne institucije podstaknemo da im pomognu da {to pre do|u do posla kao osnove za samostalan `ivot. Pravimo i regionalnu bazu podataka, radnih biografija ove dece i poslodavaca, koja }e biti u svakom trenutku dostupna i jednima i drugima. To su deca koja su izuzetno vredna i koja }e iskoristiti svaku {ansu jer im je `eqa da se {to pre osamostale - objasnio je Miqkovi}.

nezbrinutu decu u Beloj Crkvi svestan da je re~ o maloj vojvo|anskoj op{tini gde ova deca imaju prilike samo da u~e zanatima: pekarskom, frizerskom, mehani~arskom ili se opredequju za saobra}jni smer. Retki se {aqu na zanate ili {kole u Vr{cu, a dvoje trenutno studira. Kako }e do kraja godine iz doma iza}i petnaestak mladi}a koji su zavr{ili zanata `eqa je nadle`nih u Domu za nezbrinutu decu da im se prona|e posao kako bi stali na svoje noge.

- Na{a deca su dobra. Mala deca su naravno druga~ija, ali kada do|u u ove godine po~iwu druga~ije da razmi{qaju, ozbiqnije i trezvenije. Veliki problem je {to ovi mladi qudi

jako te{ko osnivaju svoje porodice. Kada rade zajedno skupe se, pa i stanuju zajedno, a na taj na~in ne uspevaju da se potpuno osamostale i formiraju porodicu. Problem je i {to kod nas ne postoji opcija i strategija da se neka od na{e dece po izlasku iz doma usmere ka selu i starim doma}instvima bez potomaka i rodbine. Takvih doma}instava u Srbiji je puno pa bi mo`da tu mogao da se na|e prostor za osna`ivawe ovih mladih qudi, na obostranu korist i staraca i wihovih doma}instava o kojima bi se ovi mladi qudi mogli brinuti - objasnila je Ku `el ka [i man, vaspita~ica Doma za nezbrinutu decu u Beloj Crkvi.

Ona isti~e da kod nas u oblasti socijalnog rada postoji i dilema da li domovi uop{te treba da postoje ili decu treba gajiti i podizati iskqu~ivo u hraniteqskim porodicama. Po wenoj oceni takvo razmi{qawe nije dobro jer je danas te{ko podizati decu, a dokaz za to je da dosta hraniteqa vra}aju decu u domove jer nisu sposobni niti dovoqno stru~ni da se izbore sa wihovim potrebama i problemima. Dodaje da dosta dece biva zapu{teno u hra-

niteqskim porodicama, pa kada se vrate duplo je te`e vratiti ih na pravi put.

U De~ijem selu u Sremskoj Kamenici ima 128 pitomaca i tu se ve} pet godina sprovodi projekat “ Plan za budu}nost” za osamostaqivawe mladih na zavr{nim godinama sredweg obrazovawa, kroz stipendirawe, profesionalno obu~avawe i zapo{qavawe u poslovnim centrima “Delte”. U program je ukqu~eno mnogo mladih iz domovima u Ni{u, Kru{evcu, Novom Sadu i Beogradu. Zamenik direktora ove ustanove Vi do je Ra du lo vi} isti~e da deca iz De~jeg sela zavra{avaju razne sredwe {kole u Novom Sadu, a boqi |aci upisuju se na fakultete.

- U pro{loj godini smo imali 23 mladi}a koji su upisali studije i sada `ive i u~e u na{im stanovima u Novom Sadu. Imamo i sporadi~nih negativnih iskustava sa mladima koji jednsotavno ne}e i ne `ele da rade, ali to nije karakteristika samo za ovu decu, nego za celu populaciju.

Na sre}u, ve}ina ove dece spremna je da se ukqu~i u normalne tokove `ivota i rada ocenio je Radulovi}.

Q. Ma le {e vi}

NA UNI VER ZI TE TU U BEOGRADU REK TOR NO V, A PRO BLE MI STA RI

Za{to je slaba efikasnost studirawa

bildingu i teretanama, ali s vremena na vreme otkriju se i kod aktivnih sportista. Naj~e{}e se nude u ilegalnoj prodaji, mada se neki od wih, koji se reklamiraju kao vitaminskoproteinski dodaci ishrani, mogu na}i i u legalnoj prodaji i pored toga {to se trgovina anaboli~kim steroidima tretira kao trgovina drogama.

- Anaboli~ki steroidi su derivati testosterona koje telo prirodno proizvodi i kod mu{karaca i kod `ena, s tim {to ga mu{karci proizvode oko deset puta vi{e nego `ene - ka`e fizijatar dr Jo van Lu ko vi}. Nau~nici su jo{ 1950. godine otkrili dva kvalitetna svojstva testosterona: anaboli~ko i androgeno. Anaboli~ko svojstvo izgraduje kvalitetnu mi{i}nu masu bez masnog tkiva,

- Uzimawe hormonskih preparata na svoju ruku mo`e dovesti do niza ne`eqenih efekata, a ovo se posebno odnosi na anaboli~ke steroide - ka`e „Dnevnikov“ sagovornik. - Nuspojave mogu da budu bla`e, u vidu akni, pojave ginekomastije kod mu{karaca, odnosno `enski uobli~enih grudi, do onih koje direktno ugro`avaju `ivot, od pojave infarkta, o{te}ewa jetre, karcinoma. Dugotrajna upotreba anaboli~kih steroida izaziva i promene u pona{awu - razdra`qivost, agresivnost, depresiju... Rekreacija koja se preporu~uje kao korisna mo`e se sasvim dobro ispratiti kvalitetnom ishranom gde }e se u vo}u i povr}u na}i svi potrebni elementi u sasvim dovoqnim koli~inama.

J. Bar bu zan

Novi rektor Univerziteta u Beogradu akademik Vla di mir Bum ba {i re vi} izjavio je da bi dr`ava trebalo da prona|e sredstva za normalno funkcionisawe fakulteta.

On je dodao da je visoko obrazovawe va`no i da je novom strategijom visokog obrazovawa predvi|eno da se pove}a broj visokoobrazovanih gra|ana budu}i da je to obrazovawe va`no za napredak svakog dru{tva.

- Tokom posledwih desetak godina pro{li smo kroz opse`ne reforme koje nisu bile na adekvatan na~in podr`ane finansijski. Mnogo toga je ura|eno, ali nije zavr{eno, pa o~ekujem da se u narednom periodu, pre svega, nastavi rad na zavr{etku reformisawa visokog obrazovawa - rekao je rektor,

dodaju}i da bi trebalo izvr{iti analizu svih studijskih programa, budu}i da sledi novi ciklus akreditacije kada }e biti mogu}e da se sagleda koji su propusti doprineli tome da

efikasnost studirawa nije onakva kako se o~ekivalo.

Bumba{irevi} smatra da za studente nije lako da u ovako te{koj ekonomskoj situaciji pla}aju {kolarine, ali da su sredstva

Ni {ta od od la ga wa upi sa na beogradske fakultete Upis studenata na fakultete Univerziteta u Beogradu bi}e odr`an od 20. do 22. juna i ne}e se odlo`iti za nedequ dana kako je tra`ilo Ministarstvo nauke i prosvete, odlu~eno je ju~e na sednici Senata univerziteta.

Prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu Ne da Bo kan rekla je da upis na fakultete ne treba pomerati kako je to tra`ilo resorno ministarstvo, jer su rokovi bili poznati od 1. maja i dodala da {kole imaju dovoqno vremena da pripreme |acima dokumenta.

Dopis Ministarstva kojim se tra`i odlagawe upisa na fakultete odbacila je ve}ina ~lanova Senata uz napomenu da su se fakulteti ve} organizovali, iznajmili prostorije za prijemne ispite i dva ispitna roka.

neophodna da bi fakulteti mogli da funkcioni{u. On tako|e misli da bi trebalo na}i optimalne kvote za pojedine fakultete, jer neke studije traju prili~no dugo i da bi projekcije trebalo praviti za {est godina u skladu sa tim kakva }e biti potreba za kadrovima u nekim strukama.

- Trebalo bi na neki na~in stimulisati upisivawe grana koje bi bile potrebne tr`i{tu rada - rekao je rektor dodaju}i da }e sasvim sigurno biti potrebni kadrovi za oblasti poput poqoprivrede, tehnologije, molekularne biologije.

On je ocenio i da je konkurencija me|u fakultetima dobra, ali da bi dr`ava mogla da finansira privatne fakultete tek onda kada obaveze prema dr`avnim budu ispuwene i da za sada to nije mogu}e.

VESTI Gde su poreske prijave za mawine Pokrajinski ombudsman kritikovao je Ministarstvo finansija i Poresku upravu Srbije jer nisu objasnili za{to ne postoje obrasci poreskih prijava i na pojedinim mawinskim jezicima. On je saop{tio i da se u organizacionim jedinicama Poreske uprave u pojedinim lokalnim samoupravama upravni postupci ne vode na jeziku mawina, iako je u tim op{tinama jezik mawine u slu`benoj upotrebi. Sli~an problem bio je i

sa obrascima iz Zakona o vra}awu oduzete imovine i obe{te}ewu: - Iako i Ustav Srbije i zakonski propisi pripadnicima nacionalnih mawina garantuju pravo na slu`benu upotrebu jezika i pisama, ~ini se da je ono tek mrtvo slovo na papiru.

Paprene voza~ke dozvole Za osam meseci potpuno }e se promeniti sistem obuke u auto-{kolama. Na snagu stu-

pa novi pravilnik koji pove}ava fond ~asova, uvodi obaveznu teorijsku obuku i cenu obuke gotovo udvostru~uje.

Tokom obuke u u~ionici, predavawa i kandidati snimaju se svih 40 ~asova. Svaka {kola mora da ima licencirane instruktore i najmawe jednog saobra}ajnog in`ewera, kao i nova vozila, kamione i automobile, prikolice i autobuse.

Minimalne cene obuke odredi}e u oktobru Ministarstvo za trgovinu. Stru~waci ka`u da deo Pravilnika mora da se mewa radi ve}e bezbednosti u saobra}aju.

dru[tvo / CrnA HronikA

~etvrtak7.jun2012.

SU SRET STU DE NA TA I PEN ZI O NI SA NIH U^I TE QA U KA WI @I

U~i teq ski po ziv je kao pe sma Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu iz Kawi`e uprili~io je susret studenata prve godine U~iteqskog fakulteta na ma|arskom jeziku iz Subotice sa u~iteqima u penziji, koji su susret generacije odr`ali u Kawi`i.

Di rek tor ka Re gi o nal nog centra Ta tja na Var ju Po tre bi} ukazuje da je ciq spajawa u~iteqskog podmlatka sa onima koji su radni vek proveli u prosveti razmena iskustava, da se u~iteqi upoznaju sa novinama u obrazovawu i kako se sada na fakultetu obrazuju wihovi naslednici, tako|e i da se budu}i prosvetari pribli`e starijoj generaciji.

zadovoqstvo u svojoj profesiji - nagla{ava Telek.

Ona predo~ava da je sve prisutnija tendencija da mladi ne `ele vi{e da u~e jer u okru`ewu vide da qudi sa zavr{enim fakultetskim i sredwo{kolskim obrazovawem ostaju bez posla.

- S druge strane, znamo da su nasiqe i diskriminacija, kao i u dru{tvu tako i u {kolu zastupqeni, na`alost u sve ve}em broju, pa u radu sa budu}im prosvetnim radnicima posebnu pa`wu posve}ujemo tim problemima. To se ne u~i na fakultetu nego svakodnevno proizilazi iz li~nosti prosvetnog radnika, pa budu}i u~iteqi jednostavno treba da uvide

Stu den ti U~i teq skog fa kul te ta u Su bo ti ci i pro sve ta ri u pen zi ji

- Poziv prosvetnog radnika se ne mewa, nego se mewaju samo motivi, metodika i pristup u obrazovawu, ali bitno je da su svi oni u du{i u~iteqi - ka`e Tatjana Varju Potrebi}.

Psi ho log Kri s ti n a Te l ek ukazuje da je veoma bitna odanost poslu i profesiji prosvetnog radnika.

- Ponekad je te{ko sna}i se u na{em obrazovnom sistemu, jer taman kada se na wega naviknemo dolaze promene koje nosi reforma, pa je bitno da se prilago|avamo i ostvarujemo dobru saradwu sa roditeqima koji su veoma bitni faktor u obrazovawu i vaspitawu dece.

Za prosvetnog radnika je bitno da ne sagori u svom poslu, nego da tra`i nove izazove i nalazi

da nije dovoqno samo nau~iti kako se |aci podu~avaju iz matematike, materweg jezika ili nekog drugog predmeta, nego da je itekako zna~ajno vaspitawe dece - dodaje Telek.

Pro de kan U~i teq skog fa kulteta u Subotici dr Jo sip Le pe{ smatra va`nim da sada{wi studenti, budu}i prosvetni radnici, shvate svoju ulogu, kako u {koli tako i u dru{tvenoj zajendici, odnosno da shvate da {kola ne mo`e da bude izolovana zajednica, nego da bude u korist i interesu dru{tva.

- Da bi to shvatili i do`iveli na pravi na~in, potrebno je da deca iza|u iz okvira {kolskih i fakultetskih zgrada i da imaju {to ~e{}e susrete i

dru`ewe sa qudima koji su radili u obrazovawu i dru{tvenim poslovima, a pogotovo sa prosvetnim radnicima u penziji. Na taj na~in oni sti~u uvid o postupnosti razvoja obrazovawa, sti~u sliku {ta je i kako ranije ura|eno i {ta ih od izazova o~ekuje u budu}nosti. Ovakvi susreti su prilika da se kod studenata stvori navika {to neposrednijeg ukqu~ivawa u dru{tvenu zajednicu, {to je i priprema za period kada }e biti u prilici da zapo~nu anga`man kao prosvetni radnici ka`e Lepe{.

Prosvetar u penziji \er| Var ju iz Kawi`e ka`e da se posledwih desetak godina generacija u~iteqa koja se {kolovala u Subotici sastaje uvek u drugom mestu, ali ovog puta ih je na okupu bilo samo 10, od wih 90 u~iteqa iz tri odeqewa koja su u~iteqsku {kolu zavr{ili 1953.

- Na{ tada{wi direk tor U~i teq ske {ko le u Su bo ti ci Vil mo{ Si~ re kao nam je da idemo na selo, jer nas selo ~eka pri~a Varju. - Govorio nam je da kako formiramo mlade, takvi }e biti i odrasli qudi i da }e nas uvek slu{ati.

Nije uvek presudno samo preneto znawe, nego i vas pi ta we ko je se pru`i deci. U profesiji prosvetnog radnika va`no je voleti decu, treba se naviknuti na de~iju graju i nesta{luke. Zapamtio sam misao direktora Si~a, da je u~iteq bakqa koja gori kao svetionik, da vremenom gubi plamen i toplotu, ali da ono {to radi ostaje kao trajna vrednost. Nije najva`nija du`nost ispuniti samo zadatke u {koli, nego su bitne i van{kolske aktivnosti. Kada sam postao u~iteq bilo je drugo vreme, odmah sam postao i vatrogasac, pa sam vodio dramsku sekciju, hor i folklor. Po{to nije bilo dovoqno profesora nisam imao samo obaveze u ni`im razredima, nego i u vi{im odeqewima. Sve predmete sam predavao izuzev ruskog i nema~kog jezika, ali najvi{e sam voleo da predajem pevawe, za mene je u~iteqski poziv bio kao pesma.

M. Mi tro vi}

KWI GU PO SVE TI LA BIV [OJ U^I TE QI CI

Le gen da o ~a rob nim na o ~a ri ma Jedanaestogodi{wa u~enica zrewaninske Osnovne {kole “@arko Zrewanin” Ka ta ri na Dvi zac napisala je kwigu pod nazivom “Legenda o ~arobnim nao~arima” i posvetila je svojoj biv{oj u~iteqici Iva ni Bo {wak. Kwiga u~enice petog razreda sadr`i sve elemente bajke, u kombinaciji sa modernim de~jim romanom. Pisana je rukom, u svesci na stotinu strana, i li~no ju je ilustrovala mala kwi`evnica. Kroz doga|aje dveju junakiwa, od kojih jedna nosi ime wene u~iteqice, Katarina je opisala borbu dobra i zla, a dobro, zna se, pobe|uje.

- Bilo je do sada slu~ajeva da mi |aci posve}uju izuzetne pesme ali je ovo zaista ne{to nesvakida{we – da mi posvete ceo roman.

Iskreno se nadam da }emo na}i nekoga ko bi bio rad da {tampa ovu kwigu – izjavila je ju~e za “Dnevnik” Ivana Bo{wak.

Ova u~iteqica ima “~arobne nao~are”, i to znaju sve wene generacije. Katarini su te nao~are dale ideju za bajku. Kakvu ulogu u svemu one imaju - za sada zna samo u~iteqica Ivana, koja

dnevnik

c m y

14

PO VE RE NIK NA JA VIO IZ ME NE U PO STU PA WU BEZ BED NO SNIH IN STI TU CI JA

U ju lu re zul ta ti o za dr `a nim po da ci ma - Po~etkom jula javnost i nadle`ni organi ima}e jasniju sliku o postupawu prema „zadr`anim podacima” gra|ana nastalim putem mobilne i fiksne telefonije, ali je ve} sada jasno da se u velikom broju slu~ajeva sa tim podacima ne postupa u skladu sa Ustavom izjavio je ju~e poverenik za in-

seci, ali da on o~ekuje prve rezultate po~etkm jula, [abi} je naveo da }e nakon toga, kako bi se situacija popravila, biti potrebna promena zakona, ali i obezbe|ivawe minimalnih standarda za{tite i kontrole zakonitosti pristupa podacima.

Ro do qub [a bi}

formacije od javnog zna~aja Ro do qub [a bi}.

- Prvi rezultati bi}e prili~no jasna slika o stawu i na~inu obrade i tretmana zadr`anih podataka. Bi}e dovolno informacija da nadle`ni i javnost steknu jasnu sliku o konkretnoj situaciji i mislim da ta slika nije ru`i~asta i da }e zahtevati dodatni napor od dru{tva koje `eli da bude demokratsko - rekao je [abi}.

Ukazuju}i da bi nadzor mogao da potraje i nekoliko me-

To, kako je rekao, podrazumeva da je za pristup „zadr`anim informacijama” potrebna ne samo sudska odluka, ve} da ubudu}e rad sa tim inforimacijama za sobom ostavi neizbrisiv trag.

- Mora ostati trag ko, kada, na osnovu ~ega i koliko dugo je obra|ivao te podatke, jer mi nismo sada u stawu da utvrdimo ko je bio predmet opservacije, pa ostaje samo da sa zebwom razmi{qamo koliko je bilo slu~ajeva”, rekao je [abi}.

On je objasnio da zbog toga u ovom trenutku ne mo`e da ka`e da li }e svi gra|ani nakon nadzora biti upoznati sa tim da su wihove komunikacije neovla{}eno nadzirane. [abi} smatra da istovremeno treba stvoriti uslove i da slu`be bezbednosti, koje su potrebne dru{tvu, deluju {to je mogu}e efikasnije, ali da su ograni~ene ustavnim pravima gra|ana.

- Potrebno je da svi nadle`ni i skup{tina i vlada u~estvuju u kreirawu novih normativnih re{ewa, kao i da rade na tehni~kim i logisiti~kim re{ewima i primeni novih tehnologija koje }e omogu}iti da sud deluje na na~in koji ne}e dovoditi u pitawe efikasnost delovaja bezbednosnih slu`bi, ali koji }e jem~iti da se podacima gra|ana pristupa samo pod odre|enim uslovima”, rekao je [abi}.

Ukazuju}i da je Ustavom Srbije garantovano da se o tajnosti komunicirawa postupa na osnovu odluke sude i radi vo|ewa krivi~nog postupka ili za{tite dr`avne bezbednosti, [abi} navodi da ~iwenice govore da se tim podacima ~esto pristupa i bez sudske odluke.

- Re~ je o praksi koja u Srbiji postoji dugo i koju moramo da promenimo. Re~ je o tome da je godinama, uprkos upozorewima za{titnika gra|ana i poverenika, pogre{no tuma~eno da se to ne odnosi na zadr`ane podatke, ve} samo na sadr`inu komunikacijerekao je [abi}.

(Ta njug)

IN CI DENT IS PRED ZRE WA NIN SKE FIR ME

Za pa qe na za sta va Voj vo di ne U no}i izme|u utorka i srede, ispred sedi{ta zrewaninske agencije za obezbe|ewe “Polar sekjuriti”, nepoznati po~inioci zapalili su zastavu Autonomne pokrajine Vojvodine. Izvr{ni direktor ovog preduze}a Alek san dar La ka tu{ kazao je ju~e da je sa ovim doga|ajem upoznata Policijska uprava u Zrewaninu, kao i druge nadle`ne institucije.

- Zastava Vojvodine je po Ustavu jedan od dr`avnih simbola, uz zastavu Republike Srbije i grbove i zastave gradova i lokalnih samouprava. Preduze}e „Polar sekjuriti” po{tuje Ustav i zakone Srbije i ima istaknute zastave Srbije i Vojvodine. Paqewe dr`avnog simbola je, u svakoj dr`avi koja dr`i do sebe, najte`e krivi~no delo, a po~inioci tog dela bivaju najstro`e ka`weni.

Nadamo se da }e policija odmah reagovati i otkriti po~inioce ovog dela ~ija je o~igledna namera destabilizacija pokrajine kao multinacionalne sredine, {to je oduvek bio ponos

Zrewanina i Vojvodine u celini – naglasio je Lakatu{.

On je podsetio da je prvi put zastava Vojvodine bila spaqena u Novom Sadu 17. marta 2004. godine, kada su obnovqeni sukobi na Kosovu. Od tada je paqewe ili skrnavqewe vojvo|anske zastave postalo ~est oblik demonstrirawa „patriotizma”.

- Paqewe vojvo|anske zastave ne treba shvatiti olako. Jer, spaqivawe zastava je po~etak

igara sa vatrom, a onima kojima smeta Vojvodina, smeta i preko 30 nacionalnosti koje ovde `ive u miru i slozi. Ne tako davno, zagovornici velikosrpske ideologije su u ovoj istoj Vojvodini mobilisali trupe za rat sa svim susedima, svojom politikom je unazadili i napravili od nekada najrazvijenije regije jugoisto~ne Evrope dana{wu nedovoqno razvijenu regiju Srbije – rekao je Lakatu{. @. B.

NE EK SPLO DI RA NE MI NE I DA QE PRE TE STA NOV NI [TVU

Uni {te no 25 ka set nih bom bi Iva na Bo {wak

je s odu{evqewem i nestrpqewem kwigu pro~itala.

- Pri~a je to o dve devoj~ice koje spasavaju svet. Jedna od wih, koja nosi moje ime, voli zelenu boju, ba{ kao i ja, i kroz opis te junakiwe, Katarina je na neki na~in predstavila i mene – isti~e na{a sagovornica.

Katarina je, veli wena biv{a u~iteqica, skroz odli~an u~enik, izuzetan recitator i glu-

Ka ta ri na Dvi zac

mica, odli~an matemati~ar i sportista... Pi{e pesme a od prvog razreda redovno vodi li~ni dnevnik. Predano obavqa sve svoje {kolske obaveze, a omiqena je me|u drugarima i drugaricama. Od u~iteqice je nasledila qubav prema lepoj re~i, ali i svest da svako mora da se pobrine za sebe i druge, jer }e tako svet biti lep{i i ~arobniji. @. Ba la ban

U selu Merdare na administrativnoj liniji Srbije i Kosova danas je uni{teno 25 neeksplodiranih kasetnih bombi zaostalih od NATO bombardovawa 1999. Bombe je uni{tio Sektor za neeksplodirana i ubojita sredstva MUP-a Srbije, a na{lo ih je osobqe nevladine organizacije Norve{ka narodna pomo}.

Kasetne bombe su prona|ene u {umama, livadama i dvori{ti ma se o skih ku }a u se lu Merdare kod Kur{umlije, rekao je na~elnik odeqewa za vanredne situacije Uprave za

civilnu za{titu Sre} ko Ga vri lo vi}.

Uni{tene su kasetne bombe MK4 britanske proizvodwe i prema Gavrilovi}evim re~ima oko 15 odsto od ukupnog broja kasetnih bombi izba~enih iz NATO aviona nisu eksplodirale, a naj~e{}e su nala`ene na dubinama od 5 do 45 centimetara ispod povr{ine zemqe.

- Radi se o kasetnim bombama koje su veoma opasne i osetqive na bilo kakvo pomerawe i trewe i bile su veliki rizik za lokalno stanovni{tvo- naveo je Gavrilovi}.

Dodao je da }e ekipe Norve{ke narodne pomo}i i Sektor za neeksplodirana i ubojita sredstva MUP-a Srbije, pregledati jo{ oko 800.000 kvadratnih metara u ataru sela Merdare.

Predsednica Op{tine Kur{umlija Ve sna Ja ko vqe vi} rekla je da zbog zaostalih mina me{tani Merdara od 1999. godine ne obra|uju veliki deo svojih imawa. Na razminirawu na teritoriji op{tine Kur{umlija radi oko 30 qudi, a u narednih 18 meseci trebalo bi da bude istra`eno sedam lokacija u toj op{tini.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik PO KU [AJ SI LO VA WA U PE TRO VA RA DI NU

Okri vqen za na pad na de voj ~i ce Mi la din ko [. (1992) , stra ni dr `a vaq nin s bo ra vi {tem u Pe tro va ra da nu, osum wi ~en je za po ku {aj si lo va wa ma lo let ni ce, zbog ~e ga mu je od re |en pri tvor na kon sa slu {a wa kod de `ur nog is tar` nog su di je no vo sad skog Vi {eg su da Ta tja ne \u ra {ko vi}.

Pre ma pr vim in for ma ci ja ma, okri vqe nim se pri pi su je da je 30. ma ja u ve ~er wim sa ti ma u Knin koj uli ci u Pe tro va ra da niu pre sreo dve de voj ~i ce od oko 13 go di na ko je su {e ta le pu dli cu . On je, na vod no, tom pri li kom zgra bio

jed nu od wih i ba cio na tlo, a po tom na po vr {i ni s ko pri va ma po ku {ao da je svu ~e, dok je `r tvi na dru ga ri ca us pe la da po beg ne.

Ona je ubr zo us pe la da pro na |e pro la zni ka ko jem je pri ja vi la {ta se do ga |a, a on je o to me oba ve stio po li ci ju. Na vod no, u me |u vre me nu, na pa da~ je da vio de voj ~i cu dok je ve} bio na woj.

Po sle ne ko li ko da na, pri pad ni ci kri mi na li ti~ ke pol ici je su iden ti fi ko va li osum wi ~e nog, ko ji je ubr zo uhap {en, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no.

M. V.

NA PAO DE VOJ KU I DE TE

No vo sa |a nin na sr tao na uli ca ma No vo sad ska kri mi nal si sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa Si ni {i B. (1979) iz No vog Sa da, ko ji je osum wi ~en da je po ~i nio dva kri vi~ na de la ne do zvo qe nih pol nih rad wi. We mu se sta vqa na te ret da je ju ~e, sat po sle po no }i, na pao na uli ci jed nu No vo sa |an ku (32), ko ju je obo rio na tro to ar, a za tim di rao po in tim nim de lo vi ma te la, da bi po tom, istog da na oko 13 sa ti na uli ci na pao de te tra `e }i da ima ju in tim ne od no se. Na pad nu ta de voj ~i ca po ~e la je da vri {ti, {to je pri vu klo pa `wu gra |a na, ko ji su i uhva ti li osum wi ~e nog i pre da li ga po li cjui.

Okri vqe ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti do ve den na sa lu {a we is tra `nom su di ji, sa op {ti la je ju ~e po li ci ja.

M. V.

OTVA RA LI KLA DI O NI CE I SLOT KLU BO VE NA CR NO

Pri ja va za neovla{}ene ig re na sre }u Po `a re va~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv De ja na M. (34), Dar ka P. (33), De ja na M. (42) i Sa {e Q. (38), svi iz Pe trov ca na Mla vi, kao i pro tiv Mi len ka M. (35) iz Be o gra da, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e no or ga ni zo va we iga ra na sre }u.

U sa op {te wu Po li cij ske upra ve u Po `a rev cu na ve de no je da su osum wi ~e ni u Pe trov cu na Mla vi u lo ka li ma u uli ci Srp skih vla da ra i uli ci Ba te Bu li }a, kao i u me sti ma Ore {ko vi ca, Ve li ko La o le i [e to we orag ni zo -

va li igre na sre }u bez ovla {}e wa i do zvo le nad le `nih in sti tu ci ja.

Iako su ima li sa mo do zva lu za oba vqa we ugo sti teq skih de lat no sti, oni su u lo ka li ma or ga ni zo va li i igre na sre }u u vi du kla di o ni ca i po ker apa ra ta.

Po li ci ja je u ak ci ji spro ve de noj na te ri to ri ji pe tro va~ ke op {ti ne, pre tre som kod osum wi ~e nih pro na {la i od u ze la po ker apa ra te, ra ~u na re, li sti }e za kla |e we, blan ko ti ke te za kla |e we, kao i no vac do bi jen od pri re |e nih iga ra na sre }u.

(Ta njug)

VR [WA^ KO NA SI QE U VR BA SU

Ti nejyeri okri vqe ni za oti ma ~i nu Pro tiv tro ji ce ma lo let nih Vr ba {a na bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku zbog sum we da su po ~i ni li vi {e raz boj ni {ta va, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Ovi pet na e sto go di {wa ci se te re te da su oko 15 pu ta, od de cem bra la ne do ju na ove go di ne, uz pret wu da }e ga fi zi~ ki na pa sti, uzi ma li no vac od jed nog, dve go di ne mla |eg u~e ni ka, Je dan od tro ji ce okri vqe nih se, ta ko |e, te re ti da je pre te }i de se tak pu ta pri sva jao no vac od jo{ jed nog tri na e sto go di {wa ka, do da je se u po li cij skom sa op {te wu.

M. V.

PO VRE \E NI PO LI CAJ CI TO KOM AK CI JE

Pro gu tao pa ke te pre hap {e wa

Dvo ji ca po li ca ja ca ju ~e su lak {e po vre |e na u Be o gra du to kom hap {e wa osum wi ~e nog za pro da ju dro ge. Kod uhap {e nog pro na |en deo dro ge, a deo je on pro gu tao zbog ~e ga je pre ba ~en na VMA gde mu je is pi ran sa dr `aj `e lu ca.

Ka ko je re ~e no na Voj no me di cin skoj aka de mi ji, M.M. (28) iz Be o gra da pri mqen je u Cen tar za kon tro lu tro va wa VMA, we go vo sta we je sta bil no, a tre nut no se utvr |u je di jag no sti ka.

(Ta njug)

PRI VE DEN I PO VRE \EN BIV [I CR NO GOR SKI OPO ZI CI O NAR

Uda rac zbog sva |e u ka fi }u Biv {i li der Li be ral nog sa ve za Cr ne Go re (LSCG) Slav ko Pe ro vi} po vre |en je da nas u Her ceg No vom, pri li kom opi ra wa po li cij skom pri vo |e wu, na kon sva |e u jed nom ta mo {wem ka fi }u.

Ka ko su pre ne le pod go ri~ ke „Vi je sti”, Pe ro vi} je se deo sa dru {tvom u jed nom ka fi }u u cen tru Her ceg No vog, na kon ~e ga je do {ao u ver bal ni su kob sa mu {kar cem za su sed nim sto lom.

Biv {i li der LSCG je, ka ko se na vo di, pro zi vao ne ka da {weg cr no gor skog pre mi je ra i pred sed ni ka De mo krat ske par ti je so ci ja li sta Mi la \u ka no vi }a, na zi va ju }i ga lo po vom.

U me |u vre me nu u ka fi} su sti gli pri pad ni ci In ter vent nog vo da po li ci je i sa so bom po ve li mu {kar ca ko ji je se deo za su sed nim sto lom, a po tom su tra `i li i od Pe ro vi }a da po |e sa wi ma. Pe ro vi} je to od bio, uz re ~i :”Je li vas to Mi lo po slao?”.

Po li caj ci su biv {eg li de ra LSCG, ipak, iz ve li iz ka fi }a, na kon ~e ga je do {lo do me |u sob nog gu ra wa i ko {ka wa. Je dan od po li ca ja ca je, ka ko se na vo di, uda rio Pe ro vi }a, po sle ~e ga se ne ka da {wi pr vi ~o vek cr no gor skih li be ra la za te tu rao, pao i uda rio gla vom o ka me no tlo.

E. D.

~etvrtak7.jun2012.

15

TRA GE DI JA PRILIKOM IS KO PA VA WA KA NA LI ZA CI JE U VE TER NI KU

U od ro nu je dan po gi nuo, dru gi te {ko po vre |en Mi lo sav \ur |e vi} (47) iz Lo zni ce je po gi nuo, a we gov ko le ga Pe tar Plav {i} (43) iz Te me ri na je te {ko po vre |en, ka da se ju ~e oko 16.30 ~a so va na wih ob ru {i la ze mqa u ka na lu za grad sku ka na li za ci ju u uli ci Pa vla Vu i si }a u Ve ter ni ku.

Wih dvo ji ca su kao rad ni ci be o grad skog pred u ze }a „Mi le ni jum tim„ ra di li na po sta vqa wu ka na li za ci je u ovom de lu Ve ter ni ka, a ne sre }a se do go di la po red be ton ske {ah te ko je je ne {to ra ni je po sta vqe na u rov du bok oko 4 me tra.

Ka da se oko 4-5 ku bi ka ob ru {i lo na ne sre} ne rad ni ke, wi ho ve ko le ge su uga si le ma {i ne i sa ne ko li ci nom qu di iz ku }a is pred ko jih se de si la tra ge di ja pri tr ~a li do ka na la i po ku {a li da spa su Mi lo sa va i Pe tra. Pre ma re ~i ma Pre dra ga Ge or gi je vi }a, ko ji je me |u pr vi ma pri sko ~io u po mo}, svi ko ji su se za te kli na li cu me sta od mah su po ~e li lo pa ta ma i ru ka ma da ot ko pa va ju ze mqu is pod ko je su bi li \or |e vi} i Plav {i}.

Is pod ot pri li ke tri-~e ti ri ku bi ka ze mqe ko ja se ob ru {i la u ka nal su, pot pu no za tr pa ni, u tom tre nut ku bi li \or |e vi} i Plav -

~en u Ur gent ni cen tar Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, oda kle su sa op {ti li da je po vre |e ni pri mqen sa te {kim pre lo mom ko sti ju li ca i da se na la zi na ode qe wu in ten ziv ne ne ge.

Me tal na pot po ra ni je za dr `a la ze mqu

Ka nal u kom se de si la ne sre }a

{i}. Oni su tu, sa mo ne ki mi nut ra ni je, po rav na va li tlo. Ge or gi je vi}, Gra ho vac i jo{ je dan rad nik „Mi le ni jum ti ma“ su, ri zi ku ju }i da i sa mi bu du za tr pa ni, od mah usko ~i li u ka nal.

- Us pe li smo da ot ko pa mo i iz vu ~e mo jed nog ~o ve ka ko ji je da vao zna ke `i vo ta i ne ka ko smo ga iz ne li na po qe. Zna li smo da je

Fo to: F. Ba ki}

jo{ je dan ~o vek is pod go mi le ze mqe pa smo na sta vi li ko pa we.

Do {li smo i do we ga, iz vu kli mu gla vu iz nad ze mqe i ta da je jo{ uvek i on da vao zna ke `i vo ta.

Hit na po mo} je sti gla za ne ko li ko mi nu ta, ali na `a lost ni su us pe li da ga spa su - ka `e Pe tar.

Po vre |e ni Plav {i} je od mah po pru `a wu pr ve po mo }i, pre ba -

U ka na lu u kom se de si la ne sre }a bi li su po sta vqe ni me tal ni pod u pi ra ~i ko ji se pri li kom du bqih is ko pa va wa po sta vqa ju upra vo zbog mo gu }ih od ro na, ali ovo ga pu ta oni ni su bi li do voq ni. U okvi ru is tra ge ko ju je vo di la is tra `ni su di ja Ana Sta me ni}, is pi ta }e se i da li su bi le is pu we ne sve bez bed no sne me re ko je se pod ra zu me va ju pri li kom iz vo |e wa ova kvih ra do va.

- Sta we po vre |e nog rad ni ka je sta bil no, ali je i da qe pod stal nim nad zo rom le ka ra - re kla je Je le na Ju ri {in, port pa rol KCV. N. Per ko vi}

PO ^E LO SU \E WE PRE O STA LIM ^LA NO VI MA ZEMUNSKOG KLA NA

An dri ja Dra {ko vi} sve do ~i pro tiv „ze mu na ca”?

- Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal na ja vi lo je ju ~e u uvod nom iz la ga wu na su |e wu Lu ki Bo jo vi }u i jo{ tro ji ci pri pad ni ka „ze mun skog kla na” da }e kao sve do ke po zva ti wi ho ve „me te” ko je ni su us pe li da li kvi di ra ju, a zbog ko jih im se iz me |u osta log i su di su di pred Spe ci jal nim su dom.

Obra zla `u }i ko jim }e do ka zi ma to kom su de wa po tvr |i va ti op tu `ni cu, tu `i lac Ve li mir Go lu bo vi} pred lo `io je sve do ~e we An dri je Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a [o ka, ko je su „ze mu ci” po ku {a li da ubi ju 2004. go di ne, ali su na stra da li wi ho vi te loh ta ni te qi.

Po vo dom ubi stva Bran ka Jef to vi }a Jor ge, kao sve dok }e bi ti po zva na su pru ga sve do ka sa rad ni ka Qu bi {e Bu he ^u me ta - Iva na Bu ha, na ja vio je tu `i lac.

Pro tiv Lu ke Bo jo vi }a, kao i Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a ko ji su uhap {e ni u Va len si ji 9. fe bru a ra u to ku je eks tra di ci o ni po stu pak iz [pa ni je i jo{ se ~e ka pr vo ste pe na od lu ka o mol bi Sr bi je za wi ho vo iz ru ~e we, ta ko da su na op tu `e ni~ koj klu pi na da na {wem su |e wu bi li sa mo Sret ko Ka li ni} i Mi lo{ Si mo vi}.

Sa po me nu tim ubi stvi ma, ali i dru gim kri vi~ nim de li ma, Bo jo vi }a je po ve zao Ka li ni}, ko ji je

na kon se dam i po go di na bek stva uhap {en u Hr vat skoj i Sr bi ji iz ru ~en 25. av gu sta 2010, pa su Bo jo vi }e vi advo ka ti da nas na ja vi li da }e pred lo `i ti su du osam do de vet sve do ka ko ji }e opo vrg nu ti na vo de ovog „ze mun ca„.

Bo jo vi }ev bra ni lac Dra go slav Og wa no vi} re kao je da }e su du pred lo `i ti sve do ke ko ji }e po sve do ~i ti da Bo jo vi} ni je bio u ze mqi u vre me iz vr {e wa kri vi~ nih de la.

Go vo re }i da Ka li ni }ev po ku {aj bek stva iz za tvo ra zi mus ni je bio slu ~a jan, ve} „fin gi ran”, dru gi Bo jo vi }ev bra ni lac Bo ri vo je Bo ro vi} pred lo `io je su du da kao sve do ka sa slu {a di rek to ra Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Mi la na Ob ra do vi }a, kao i ~el ne qu de Mi ni star stva prav de.

Si mo vi }ev advo kat Je le na Sto ji} pred lo `i la je su du da kao sve do ka sa slu {a Anu Si mi}, udo vi cu Cvet ka Si mi }a, ~i je je ras ko ma da no te lo pro na |e no u je ze ru Ja run kod Za gre ba 2010, po vo dom we nog od no sa s Ka li ni }em.

Si mo vi} je na su |e wu u de cem bru is pri ~ao da je Ka li ni} bio „lu do za qu bqen” u wu i da je zbog we li kvi di rao we nog su pru ga i Bo jo vi }e vog ku ma - Cvet ka Si mi }a, a da je po tom hteo da se vra ti u Sr bi ju i ubi je Bo jo vi }a, {to je

Bo jo vi} i Mi li sa vqe vi} do sep tem bra u Sr bi ji

na veo kao je dan od raz lo ga wi ho ve sva |e ka da je ra nio Ka li ni }a u no gu.

Istog da na Ka li ni} je pre ba ~en u za gre ba~ ku bol ni cu i uhap {en 8. ju na 2010. go di ne, a Si mo vi} se su tra dan uve ~e pre dao na srp sko-hr vat skoj gra ni ci.

No vi pred sed nik sud skog ve }a Vla di mir Me sa ro vi} re kao je da je sud oba ve {ten da je u to ku eks tra di ci o ni po stu pak pro tiv Bo jo vi }a i Mi li sa vqe vi }a i za ka zao na sta vak su |e wa za 5. sep tem bar,

OGLA SIO SE OD BE GLI SRP SKI BI ZNI SMEN

Ca ne tu `io MUP, tu `i la {tvo i „Blic” Advo ka ti Stan ka Su bo ti }a Ca ne ta, za ko jim je srp ska po li ci ja ras pi sa la po ter ni cu, pod ne li su ju ~e kri vi~ nu pri ja vu pro tiv qu di iz vr ha MUP-a, Spe ci jal nog tu `i la {tva, re dak ci je „Bli ca” i ru ko vod stva De mo krat ske stran ke, ka ko se na vo di, iz nu |i va wa is ka za i spre ~a va wa i ome ta wa do ka zi va wa.

Kri vi~ nu pri ja vu Su bo ti }e vi advo ka ti pod ne li su pro tiv di rek to ra po li ci je Mi lo ra da Ve qo vi }a, ne i me no va nih za me ni ka Spe ci jal nog tu `i o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal, Ve se li na Si mo no vi }a, glav nog ured ni ka „Bli ca”, no vi nar ke Ta ma re Mar ko vi}-Su bo ta i vi {e ne po zna tih po li ti ~a ra iz ru ko vod stva DS. Pre ma sa op {te wu advo ka ta, pri ja va je pod ne ta na osno vu is ka za Sre te na Jo ci }a, ko ji je kao okri vqe ni za ubi stvo Ive Pu ka -

ni }a dao u apri lu na glav nom pre tre su pred Spe ci jal nim su dom.

- Na osno vu Jo ci }e vog iz ka za pro iz la zi sum wa da je od 2009. go di ne deo iz vr {ne vla sti, pre sve -

ga di rek tor po li ci je i od re |en broj tu `i la ca iz spe ci jal nog tu `i la {tva, a po na lo gu vr ha De mo krat ske stran ke, po ku {a vao da bez do ka za i na si lu o{te }e nog Su bo ti }a la `no okri vi za u~e {}e u ubi stvu po me nu tog no vi na ra. Nu -

de }i op tu `e nom Jo ci }u po god no sti i po dr {ku dr `a ve, tra `i li su da la `no op tu `i Su bo ti }a i Mi la \u ka no vi }a, u to vre me pred sed ni ka vla de Cr ne Go re. La `no sve do ~e we im je bi lo po treb no da oprav da ju du go go di {wu me dij sku kam pa wu ko ju su vo di li pre ko „Bli ca” - sa op {ti li su Su bo ti }e vi advo ka ti.

Stan ko Su bo ti} je u ok to bru pro {le go di ne pre su dom Spe ci jal nog su da osu |en na {est go di na za tvo ra, kao or ga ni za tor kri mi nal ne gru pe ko ja je {ver co va la ci ga re te 1995. i 1996. go di ne i na {te tu bu xe ta ste kla 28 mi li o na evra i osam mi li o na ame ri~ kih do la ra.

Su bo ti }u se su di lo u od su stvu jer je u bek stvu, dok su osu |e ni pri pad ni ci we go ve gru pe do bi li ka zne od de set me se ci do ~e ti ri i po go di ne.

E. D.

ka da }e Ka li ni} i Si mo vi} po no vo da iz ne su svo je od bra ne.

Ka li ni} je da nas po no vio da pri zna je kri vi~ na de la za ko ja je op tu `en, a Si mo vi} sa mo de li mi~ no.

Na na red nom ro ~i {tu u ovom slu ~a ju Ka li ni }i i Si mo vi }u }e se na op tu `e nu~ koj klu pi naj ve ro vat ni je pri dru `i ti i Bo jo vi} i Mi li sa vqe vi} {to }e bi ti wi hov pr vi su sret od ka da je me |u ze mun ci ma na stao raz dor.

(Ta njug)

UHAP [E NI LO PO VI U ^AN TA VI RU

Uhva }e ni s ro bom u ko li ma Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 ~a so va Zlat ku K. (1980), La jo {u K. (1990) i I{tva nu D. (1979), svi iz ^an ta vi ra, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo te {ke kra |e. Na kon pri ja ve gra |a na da je u to ku pro va la rad we, pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci su u bli zi ni pro dav ni ce za u sta vi put ni~ ko vo zi lo u ko jem su se na la zi li Zlat ko K. La jo{ K. i I{tvan D.. U auto mo bi lu je pro na |e na i ro ba ko ja je pro tiv prav no pri svo je na iz pro dav ni ce, a ko ju je po li ci ja uz po tvr du od u ze la.Ta ko |e, po sto ji osnov sum we da je Zlat ko K. u za jed ni ci sa jo{ jed nom oso bom, u po sled we tri ne de qe, iz vr {io jo{ dva kri vi~ na de la te {ke kra |e.

Osum wi ~e ni }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci.

S. I.

SPORT

~etvrtak7.jun2012.

dnevnik

c m y

16

MU [KA RE PRE ZEN TA CI JA NA OKU PU

Timski duh donosi uspehe Naj bo qi srp ski ru ko me ta {i na OI }e igra ti u B gru pi sa Dan skom, [pa ni jom, Hr vat skom, Ma |ar skom i Ju `nom Ko re jom.U eli mi na ci o nu fa zu idu ~e ti ri naj bo qe se lek ci je. Sr bi ja se na Olim pij ske igre pla si ra la pr vi put po sle 12 go di na.

- Ima mo pa kle no te {ku gru pu.

Sva ku utak mi cu mo `e da od lu ~i jed na lop ta. Mo `e mo da za vr {i mo i kao pr vi i kao {e sti u gru pi. Ve li ki je uspeh {to smo se pla si ra li, a jo{ ve }i ako u|e mo me |u naj bo qih osam se lek ci ja na OI - re kao je se lek tor Ve se lin Vu ko vi} na oku pqa wu re pre zen ta ti va ca u Be o gra du. On je do dao da zbog te {ke gru pe re pre zen ta ci ja ne sme se bi da do zvo li la gan ula zak u for mu.

- Igra mo pro tiv tri eki pe iz po lu fi na la EP u Be o gra du, ali

{ta da se ra di, to je pro blem Svet ske ru ko met ne fe de ra ci je.

Te {i me {to i osta le eki pe ta ko re a gu ju, a to je znak da nas po {tu ju - ka zao je Vu ko vi}.

Re pre zen ta tiv ci }e na red na tri da na pro ve sti na Ko sma ju, gde }e oba vi ti te sto ve fi zi~ ke sprem no sti. Na kon to ga, eki pa }e do bi ti slo bod no dve ne de qe, ali }e im se lek tor da ti pro gram ra da ka ko bi bi li sprem ni za po ~e tak ba zi~ nih pri pre ma.

- Iz u zet no je va `na at mos fe ra u eki pi. Mla di igra ~i sve ra ni je od la ze u ino stran stvo i ne ma ju do di ra sa do ma }im ru ko me tom. Za to je va `no da se po zna ju i stvo re do bar tim ski duh - do dao je Vu ko vi}.

Re pre zen ta ti vac Pe tar Ne na di} re kao je da je mo `da i do bro {to }e u po ~et ku ima ti ja ke ri va le, jer bi to zna ~i lo da }e u

na stav ku olim pij skog tur ni ra do }i sla bi ji pro tiv ni ci.

- Tru di }e mo se da re pre zen tu je mo ze mqu na naj bo qi mo gu }i na ~in. Ose }aj je fe no me na lan, jer }e u Lon do nu u~e stvo va ti naj bo qi svet ski spor ti sti. Gru pa je te {ka, ali ta ko nam je bi lo i na EP i u kva li fi ka ci ja ma za OI, pa smo us pe li - re kao je Ne na di}.

Pi vot men Bo jan Be qan ski o~e ku je da pr vi deo pri pre ma bu de lak {i, jer }e se u tom pe ri o du ra di ti na stva ra wu do bre at mos fe re i tim skog du ha.

- Ka sni je nam sle di na por ni deo pri pre ma. Ima nas 20, a u Lon don }e mo }i da pu tu je sa mo 14 i svi }e `e le ti da bu du u ti mu. I}i }e mo iz me ~a u me~, kao i na ra ni jim tak mi ~e wi ma. Na dam se do brom re zul ta tu - ka zao je Be qan ski.

DAR KO STA NI] PR VI STI GAO NA PRO ZIV KU

Popi}u kafu sa \okovi}em Naj bo qi srp ski ru ko me ta {i i ~la no vi stru~ nog {ta ba, u dru {tvu po ro di ca, na red na tri da na }e na do mak Be o gra da, u Ba ba ma, ra di ti na na do grad wi tim skog du ha. Pr vi je do pu to vao gol man Dar ko Sta ni}.

- ^e ka nas pa klen pe riod, ali pre ne go {to kre ne mo da ra di mo

Lon do nu i}i od utak mi ce do utak mi ce, pod pri ti skom, jer na ma kao ti mu to od go va ra. Ne sme mo da se opu sti mo.

Naj bo qi gol man po sled weg EP ni je imao ni {ta po seb no da ka `e o ri va li ma u gru pi (Dan ska, Hr vat ska, Ma |ar ska, Ko re ja, [pa ni ja), ali je na za ni mqiv

- Ima i dru gi gol man - na sme jao se Sta ni}.

Sa znao je da }e re pre zen ta ci ja bi ti sme {te na u Olim pij skom se lu i da }e ima ti pri li ku da se upo zna sa mno gim zve zda ma svet skog spor ta.

Ipak, on ima sa mo jed nu `e qu - da upo zna No va ka \o ko vi }a.

NO VAK \O KO VI] PRED VO DI SRP SKE SPOR TI STE U LON DO NU

^ast mi je da nosim zastavu Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} re kao je da je ve o ma uz bu |en zbog u~e {}a na Oli mij skim igra ma u Lon do nu, po seb no zbog to ga {to }e no si ti za sta vu Sr bi je - Svi smo mi ve o ma uz bu |e ni zbog Olim pij skih iga ra u Lon do nu, tog ve li ~an stve nog sport skog do ga |a ja, i su vi {no je pri ~a ti ko li ku mi ~ast pred sta vqa da no sim za sta vu - iz ja vio je \o ko vi}, ko ji je pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu osvo jio bron za nu me da qu za Sr bi ju.

Me |u sto ti nak srp skih re pre z en t a t i v a c a, ko l i k o se o~e ku je da u~e stvu je na Olim pi ja di u Lon do nu, \o ko vi} je me |u glav nim kan di da ti ma za osva ja we zlat ne me da qe. \o k o v i } ev ko l e g a Jan k o Tip sa re vi}, ko ji se na la zi na osmom me stu ATP li ste, o~e ku je me da qu na OI u pa ru sa naj bo qim srp skim dubl igra ~em Ne na dom Zi mo wi }em.

- Mi slim da ser vi ram i re ter ni ram bo qe ne go ika da u ka ri je ri. Sa igra ~em kao {to

je Zi mo wi} na mre `i o~e ku jem da osvo jim ne ku od me da qa.

Zi ki i ja igra }e mo za jed no za Sr bi ju, a mno gi pa ro vi bi }e ra sta vqe ni, a iz ve sno je da }e bra }a (Bob i Majk) Bra jan na stu pi ti za jed no - re kao je Tip sa re vi}.

Naj bo qe ran gi ra na srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} ta ko |e je iz ja vi la da joj je ve o ma va `no tak mi ~e we na Olim pij skim igra ma, ali da za sa da u pr v i plan sta v qa uspeh na Vimbldo nu.

FED KUP

Srbija i Slova~ka na startu

Dar ko Sta ni} zva ni~ no naj bo qi gol man u Evro pi

ima }e mo od mor. Ja }u moj is ko ri sti ti ta ko {to }u po se ti ti Moj ko vac gde }u po ku {a ti da, ko li ko-to li ko, pro na |em mir.

Vi de }u se sa qu di ma ko je vo lim, pri ja te qi ma, oti }i u pri ro du, raf ting.

Ot krio je da je ve li ki avan tu ri sta i za qu bqe nik u eks trem ne spor to ve i da se ne op te re }u je pre vi {e te {kom gru pom na OI. - Bi }e sli~ no kao na Evrop skom pr ven stvu ka da smo u sva ku utak mi cu mo ra li da u|e mo mak si mal no ja ko. Ta ko }e mo i u

na ~in apo stro fi rao azij skog pred stav ni ka na olim pij skom tur ni ru.

- Ko re ja je za me ne pot pu no ne po zna ta se lek ci ja, ali sam gle dao ne ko li ko utak mi ca i po wi ho voj igri ste kao sam uti sak da su naj bo qi na sve tu.

Sta ni} se kao i obi~ no {a lio sa pred stav ni ci ma me di ja. Po znat kao spa va li ca, si gur no mu ne }e od go va ra ti ju tar wi ter mi ni za od i gra va we utak mi ca. Me |u tim, ~u var mre `e skop skog Me ta lur ga ima re {e we za taj pro blem.

SU TRA U @A BQU

Promocija prvaka U ~ast pr va ka Dru ge ru ko met ne mu {ke li ge - se ver, eki pe @SK-a, su tra u 19 ~a so va u Sport skom cen tru @a baq od i gra }e se re vi jal na utak mi ca.

Eki pi @SK-a su prot sta vi }e se se lek ci ja li ge.

Se lek to ri Bra ni mir Fi li po vi} (Som bo re lek tro) i Mi o drag Lon ~ar (Ti tel Xon Dir) od re di li su se lek ci ju ko ja }e se su prot sta vi ti @a baq ci ma. U woj su - gol ma ni: Ta dej Do bri je vi} (Som bo re lek tro), Mi le Ma ti je vi} (Ti tel XD), Ni ko la Bo go je vi} (Apa tin), le va kri la: Alek san dar Ja wi} (Me ta lac AV), Bog dan Dra {ko vi} (Som -

bo re lek tro), le vi be ko vi: Mar ko Iv ko vi} (Ti tel XD), Ivan Spa so jev (Haj duk), Mi ra{ Bu la to vi} (Som bo re lek tro), sred wi be ko vi: Ste fan Sre te no vi} (Je din stvo), Mar ko Per le ta (Ti tel XD), Mi ran Pen ze{ (Som bo re lek tro), de sni be ko vi: Sr |an Jo ji} (Me ta lac AV), Ju go slav Krec (Apa tin), de sna kri la: Go ran Ko pa wa (Som bo re lek tro), Mir ko Gar di jan (Som bo re lek tro), pi vo ti: Ne ma wa Ni ko li} (Som bo re lek tro), Alek san dar Kur te{ (Ti tel XD) i Slo bo dan Mi jo vi} (Som bo re lek tro).

J. G.

- Svi |a mi se we go va men tal n a sna g a, ko j u je pro t iv Con ge de mo na stri rao na naj bo qi na ~in - re kao je Sta ni} i do dao da ga po red \o ko vi }a ne za n i m a j u ~ak ni Bolt, Felps...

Za ni ma lo nas je da li }e Sta ni} pra ti ti EP u fud ba lu i ko su po we mu fa vo ri ti.

- Ma, poj ma ne mam... Ne za ni ma me to... Mo `da [pa ni ja ili Ita li ja - re kao je Sta ni}, ma lo za stao i on da za kqu ~io u svom sti lu: - Ar gen ti na.

BA RA@ ZA PO PU NU PR VE LI GE

Novi Sad i @abaq doma}ini

Zbog re or ga ni za ci je tak mi ~e wa u se zo ni 2012/13. od i gra }e se ba ra` me ~e vi za po pu nu Pr ve ru ko met ne li ge - gru pa Voj vo di na.

Na te ren }e pr ve iza }i ru ko me ta {i ce Slo ve na iz Ru ma (pr vak Pr ve voj vo |an ske li ge) i Vr ba sa (de ve to pla si ra na eki pa iz Dru ge li ge - se ver). Utak mi ca je za ka za na za 12. jun u 18 ~a so va u sport skom cen tru Sla na ba ra u No vom Sa du.

Dan ka sni je (13. jun) u 19 ~a so va u sport skom cen tru @a baq ba ra` utak mi cu od i gra }e ru ko me ta {i La vo va iz Ba~ ke Pa lan ke (pr vak Pr ve voj vo |an ske li ge) i Ja bu ke (pe to pla si ra na eki pa Dru ge li ge - se ver).

J. G.

Te ni ser ke Sr bi je igra }e na star tu sle de }eg Fe de rej{n ku pa sa ti mom Slo va~ ke, od lu ~e no je `re bom u Pa ri zu. Me~ }e se igra ti 9. i 10. fe bru a ra sle de }e go di ne u Sr bi ji. Na {a se lek ci ja pla si ra la se ove se zo ne u fi na le Fe de rej{n ku pa. Ri val }e joj bi ti ^e {ka, a me~ se 3. i 4. no vem bra igra u pra {koj O2 dvo ra ni.

Osta li pa ro vi pr ve run de Fed ku pa 2013: ^e {ka–Austra li ja, Ita li ja–SAD, Ja pan–Ru si ja.

Je le na Jan ko vi}

NA CI O NAL NE IGRE SPE CI JAL NE OLIM PI JA DE SRBIJE

Zrewaninskom Hendi sportu sedam medaqa Kru {e vac je bio do ma }in sed mih po re du Na ci o nal nih iga ra Spe ci jal ne olim pi ja de Sr bi je, naj ve }eg dr `av nog tak mi ~e wa oso ba sa po seb nim po tre ba ma.

Na stu pi lo je pre ko 250 spor ti sta iz 12 gra do va. Tak mi ~a ri zre wa nin skog Hen di spor ta, pred vo |e ni tre ne rom Bo ri sla vom Nu ha no vi }em, nad me ta li su

Zre wa nin ski atle ti ~a ri osvo ji li {est me da qa

se u atle ti ci i fud ba lu, dok se tak mi ~e we od vi ja lo i u sto nom te ni su, ko {ar ci, pli va wu...

U od no su na pro {lo go di {wu Spe ci jal nu olim pi ja du, ka da su osvo ji li ~e ti ri me da qe, ove go di ne Zre wa nin ci su bi li uspe {ni ji, pa je eki pa fud ba le ra (Bra ni slav \or |e vi}, Ivan Fo dor, Ivan @iv kov, Nan dor Mar ja no vi}, Du {an Ar si}, Ili ja Jo va no vi} i Mu rat Du ra kov ski) u pr voj di vi zi ji osvo ji la {am pi on sku ti tu lu.

Atle ti ~a ri su se oki ti li sa ~ak {est me da qa, a re zul ta ti su sle de }i: @eq ko Ga gi} (tre }a di vi zi ja) pr vo me sto (skok u daq iz me sta) i dru ga di vi zi ja tre }e me sto (50 me ta ra tr ~a we), Imre La ka to{ (dru ga di vi zi ja)pr vo me sto (ku gla), Ve sna Ko va ~ev (dru ga di vi zi ja) dru go me sto (ku gla) i dru ga di vi zi ja tre }e me sto (50 me ta ra tr ~a we) i Bran ka Zve kan (tre }a di vi zi ja) pr vo me sto (skok u daq iz me sta). @. B.

c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak7.jun2012.

17

Yaji} u Top 10 istorije EP Na{ naj bo qi igra~ svih vre me na Dra gan Xa ji} iza bran je u gru pu 10 naj u ti caj ni jih igra ~a u isto ri ji Evrop skih {am pi o na ta saj ta goal.com.

Ka ko se na vo di, „po mno gi ma naj bo qe le vo kri lo Evro pe Dra gan Xa ji} bio je naj bo qi igra~ Evrop skog pr ven stva 1968. go di ne”.

Xa ji} je za u zeo pe to me sto, a pr va ~e ti ri me sta osvo ji li su Zi ne din Zi dan, Franc Be ken ba u er, Mar ko van Ba sten i Mi {el Pla ti ni. Iza le vog kri la sa Uba su ]a vi Er nan -

go sla vi ja u Be o gra du po ra `e na od Ne ma~ ke po sle pro du `e ta ka sa 4:2, iako je na kon 30 mi nu ta po lu fi nal nog du e la vo di la sa 2:0. U tek stu se do da je jo{ da je Xa ji} svo jim bo ga tim ta len tom za slu `io po bed ni~ ku me da qu na Evrop skom pr ven stvu, ko ju ni ka da ni je osvo jio.

Dra gan Xa ji} je za re pre zen ta ci ju Ju go sla vi je od i grao 85 utak mi ca i po sti gao 23 go la, a ra ni je je u iz bo ru por ta la Gol iza bran u naj bo qi tim evrop skih pr ven sta va svih

Fudbaleri [vedske i Srbije odigrali dobru utakmicu u Stokholmu

SINI[A MIHAJLOVI] NIJE ZABRINUT ZBOG PORAZA NACIONALNOG TIMA

Na dobrom smo putu des, Pe ter [maj hel, Pa o lo Mal di ni, Di no Zof i Gin ter Ne cer.

Xa ji} i Mal di ni su je di ni na spi sku ko ji ni su osva ja li {am pi o nat Evro pe. Uz opis Xa ji }e vih go lo va pro tiv En gle ske u po lu fi na lu i do ma }i na Ita li je u fi na lu, pod se }a se i na we go vu igru osam go di na ka sni je (1976), ka da je Ju -

vre me na. Po red we ga, me |u 11 naj bo qih na {li su se jo{: gol man Di no Zof, od bram be ni igra ~i Ma ti jas Za mer, Franc Be ken ba u er, Pa o lo Mal di ni, igra ~i sre di ne te re na Vil frid Van Mor, Gin ter Ne cer, Zi ne din Zi dan, Mi {el Pla ti ni i na pa da ~i Mar ko van Ba sten i Gerd Mi ler.

LISTA FIFA

Srbija u padu, Urugvaj drugi Na naj n o v i j oj rang-li s ti FI FA Sr bi ja je na 34. me stu. [pan ci i da qe pr vi, a Uru gvaj na isto r ij s kom mak s i m u m u dru go me sto. Bla gi po mak be le `e i se lek ci je Bra zi la, En gle ske, Ar g en t i n e i Dan s ke, a Por tu gal je u pa du za ~ak pet po zi ci ja, po sle re mi ja sa Ma -

Sve te re pre zen ta ci je su u pr vih 10 na sve tu.Gru pa C je, ta ko |e, ja ka. [pa ni ja je i da qe naj bo qe ran gi ra na re pre zen ta ci ja na sve tu, Hr vat ska je za dr `a la osmu po zi ci ju, a Ita li ja i Re pu bli ka Ir ska su me |u pr vih 20 se lek ci ja.Naj sla bi ja je Gru pa A, bar pre ma ovoj rang-

Prvi put Urgvajci zauzimaju drugo mesto na listi

ke do ni jom i po ra za od Tur ske (1:3) u pri ja teq skim me ~e vi ma.

Bio je na pe tom me stu, a sa da je na 10.

Se lek ci ja Sr bi je, sa no vim se lek to rom Si ni {om Mi haj lo vi }em, ima sto po sto tan u~i nak u pri ja teq skim me ~e vi ma. Na `a lost, ne ga ti van. Sva tri po ra za (od [pa ni je i Fran cu ske po 0:2 i [ved ske 1:2) za po sle di cu su ima li pad za dve po zi ci je, pa su or lo vi sa da na 34. me stu.

U su sret Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj i Ukra ji ni, do vo qan je i le ti mi ~an po gled na ovu ta be lu i vi de ti da je Gru pa B sa pra vom do bi la epi tet gru pe smr ti. U woj su Ne ma~ ka, Ho lan di ja, Por tu gal i Dan ska.

li sti: Ru si ja je na 13. po zi ci ji, Gr~ ka na 15. ^e {ka je tek na 27. me stu, a Poq ska na 62.

LI STA FI FA (u dru goj ko lo ni su pret hod ne po zi ci je): 1.

(1) [pa ni ja 1456 bo do va, 2. (3) Uru gvaj 1292, 3. (2) Ne ma~ ka 1288, 4. (4) Ho lan di ja 1234, 5.

(6) Bra zil 1155, 6. (7) En gle ska 1145, 7. (9) Ar gen ti na 1137, 8.

(8) Hr vat ska 1053,9. (10) Dan ska 1019, 10. (5) Por tu gal 996, 12. (12) Ita li ja 977, 13. (11) Ru si ja 975, 14. (16) Fran cu ska 964, 15. (14) Gr~ ka 953, 16. (15) Oba la Slo n o v a ~ e 943, 17. (17) [ved ska 910, 18. (18) Re pu bli ka Ir ska 907.....29. (27) Bo sna i Her ce go vi na 756, 30. (28) Slo ve ni ja 742...34. (32) Sr bi ja 725 bo do va.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je okon ~a la je mi ni tur ne ju sa tri po ra za. Re klo bi se da je epi log o~e ki van jer su ri va li bi li iz u zet no ja ki i u za vr {noj su fa zi pri pre ma za EP. Uz to [pa ni ja i Fran cu ska pri pa da ju sa mom vr hu svet ske eli te, dok [ve |a ni ima ju ma wi rej ting. Sva ki no vi po ~e tak je te `ak, a se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi} od lu ~io se da ba{ u zah tev nim is pi ti ma is pro ba sve ras po lo `i ve sna ge na pu tu sme ne ge ne ra ci ja, pa je vre me neo p ho dan fak tor da se usvo je po sta vqe ni prin ci pi.

- Po ten ci jal ima mo, ni smo se obru ka li pro tiv naj bo qih se lek ci ja. Pred na ma je ozbi qan rad, a na do brom smo pu tu. Mom ci za slu `u ju po hva le za od nos pre ma oba ve za ma, sve su iz dr `a li, {to ni je jed no stav no jer smo im se zo ne pro du `i li za dve ne de qe - kon sta to vao je Mi haj lo vi}.

Ge ne ral ni uti sak je po zi ti van, la ga no se gra di pra vi am bi jent u na ci o nal nom ti mu, sa ja snim pra vi ma i oba ve za ma. Se lek tor ima vi zi ju, `e li mo der ni ji pri stup igri, uz „vi so ko“ po sta vqe nu od bra nu, stal ni pre sing, pro boj pre ko bo ko va ko ji se ~e sto du pli ra ju.

Sa da mo ra da se opre de li za u`i iz bor fud ba le ra ko ji tre ba da po ne su tak mi ~ar ski te ret na star tu kva li fi ka ci ja za SP. Ra no je kon kret no go vo ri ti o ime ni ma, ali ~i ni se da u svim li ni ja ma ti ma ima pro ble ma. Mo `da naj vi {e {kri pi na po zi ci ji gol ma na, kao i na pa da ~a. Fond kva li te ta na ose tqi vim me sti ma ni je ba{ bo gat. U ma ne vru je iz bor ve o ma {i rok, uz po sto je }u tak ti~ ku di sci pli nu tre ba ugra di ti i ve }u do zu kre a tiv no sti. Osta je da se vi di ka kav }e spoj u ve znom re du bi ti po uku su se lek to ra. Lo gi~ no, osnov nu sna gu eki pe ~i ni de fan -

ZVEZDA SE POJA^AVA IZ SVOJIH REDOVA

Stojkovi}u i Spaji}u profi ugovori Fi lip Stoj ko vi} i Uro{ Spa ji}, iz dan ci cr ve no- be le {ko le fud ba la pot pi sa li su tro go di {we ugo vo re sa Cr ve nom zve zdom i u na red nom pe ri o du po ku {a }e da se na met nu tre ne ru Ro ber tu Pro si ne~ kom. Stoj ko vi}, igra na po zi ci ji de snog be ka, bio je po vre me no u kon ku ren ci ji za tim i pro {le se zo ne, dok je Spa ji} mi nu lu se zo nu pro veo na ka qe wu u So po tu.

- Obe }a we ko je smo zi mus da li, da }e nam pri o ri tet bi ti de ca Cr ve ne zve zde, na sta vqa mo da is pu wa va mo. I Stoj ko vi} i Spa ji} ima ju ve o ma gust ras po red ovog le ta, jer su kao re pre zen ta tiv ci Sr bi je u svom uz ra stu iz bo ri li pla sman na Evrop sko pr ven stvo u Esto ni ji i zbog to ga ni smo us pe li da pro na |e mo ter min za ra ni ju ob no vu sa rad we sa wi ma – is ta kao je ge ne ral ni se kre tar Zve zde \or |e Ste fa no vi} i ve o ma po hval no se iz ra zio o ka rak te ri sti ka ma dvo ji ce mla dig fud ba le ra..

Fi lip Stoj ko vi} ni je skri vao ra dost.

- Pre sre }an sam {to sam pro du `io ugo vor.

U klu bu sam ve} go di nu i po da na i ka da je tre ba lo da do bi jem {an su po vre da me je u to me spre ~i la. @e lim da se na met nem ra dom, a ne even tu al nim tran sfe rom ka pi te na Ni ko le Mi ki }a u ino stran stvo. U sva kom slu ~a ju, o~e ku je me ja ka kon ku ren ci ja na po zi ci ji de snog be ka, jer su tu i Ve {o vi} i Lu ko vi}..

Uro{ Spa ji} pro {ao je mla |e se lek ci je Zve zdi ne {ko le i na da se da }e do bi ti pra vu {an su u se ni or skom po go nu.

- Pre za do vo qan sam {to sam pro du `io ugo vor sa klu bom ko ji vo lim, osta jem da se na met nem na {oj le gen di Ro ber tu Pro si ne~ kom.

Dra go mi je {to sam do bio dres sa bro jem pet ko ji sam no sio kroz sve se lek ci je Zve zde i re pre zen ta ci je. Dra go mi je {to }u ima ti ve li ku kon ku ren ci ju u To {i }u i Mak si mo vi }u i to mi je jo{ ve }a sa tis fak ci ja za rad. Ne pla {im se, svi }e do bi ti pod jed na ku {an su da se do ka `u, igra }e onaj ko se iz bo ri po {te no za me sto u ti mu - po ru ~io je Spa ji}.

Z.R.

ziv ni red, pro ve re ni trio Iva no vi}-Su bo ti}-Ko la rov. To je ve o ma ~vr sta i po u zda na ba za ko ju tre ba nad gra di ti.

- Pro me ni li smo si stem igre.U sva koj utak mi ci ima li smo no vu po sta vu, ali se i po red to ga vi deo na pre dak. Uo~e ne sla bo sti }e mo u ho du ot kla wa ti. Pr vi pas mo ra da bu de pre ci zni ji i hi tri ji.Isti na, re zul tat ni je bio pri ma ran, ma da bi nam ba rem je dan po zi ti van is hod jo{ vi {e po di gao mo ral. Krug kan di da ta bi }e su `en ka da sre di nom av gu sta do ~e ka mo Ir ce, pa je to i pri li ka da po be dom uhva ti mo za let za kva li fi ka ci je. Ta da }e, za pra vo, bi ti va `ni sa mo bo do vi - po ru ~io je Mi haj lo vi}.

Slu ~aj Qa ji} po di gao je pra {i nu u jav no sti, ali re do ve na ci o nal nog ti ma u~i nio jo{ kom pakt ni jim. Jed no stav no, Mi haj lo vi} do bro po zna je men ta li tet

igra ~a sa ovih pro sto ra, svo ja is ku stva iz re pre zen ta ci je ga te ra ju da uo~e ne gre {ke u star tu is pra vqa. I to ra di sa la ko }om, pot pu no po sve }en ogrom nom po slu ko jeg se pri hva tio. Ima po ve re wa u se be i eki pu ko ju pred vo di. Ja sno, uz do sta {ar ma na te re nu i van we ga sta vqa do zna wa ne kim no vim klin ci ma {ta se od wih o~e ku je, ko je zad ta ke mo ra ju da iz vr {e. ^u da se pre ko no }i ne de {a va ju, jer mo ra mo bi ti re al ni u po gle du tre nut ne sna ge i mo }i eki pe ko ja se stva ra. Opet, ne is crp na ener gi ja ba{ Si ni {e Mi haj lo vi }a i fa na ti~ ni op ti mi zam ko ji ga kra si mo gu bi ti adu ti da na{ na ci o nal ni tim to kom kva li fi ka ci ja za na red ni Mon di jal pre sko ~i svo je li mi te, ma ki smal nim za la ga wem i bor be no {}u iz bri {e ne ke mi nu se i upu sti se u tr ku sa ogrom nim ulo gom.

Z. Rangelov

FUDBALERI SE S OSMEHOM VRATILI S TURNEJE

Imamo ~emu da se nadamo Fud ba le ri Sr bi je su se sa osme hom vra ti Dar ko La zo vi} je u pot pu no sti is ko ri stio li sa tur ne je. A, ni je de lo va lo da }e ta ko bi {an su. U pr vom po lu vre me nu bio je per ma ti po sle utak mi ca sa [pa ni jom i Fran cu nent na opa snost za {ved sku od bra nu. ^ak je i skom. Me |u tim, po sle me ~a u Stok hol mu, za tre sao mre `u Isak so na, ali je gol po ni upr ko stre }em po ra zu (1:2), re pre zen ta tiv ci {ten zbog pret hod ne opa sne igre De ja na Le Sr bi je su uve re ni u bo qe su tra.Jed no gla sni ki }a. su u oce ni da je igra iz pr vog po lu vre me na - Te {ka utak mi ca. Ve }i deo smo od i gra li utak mi ce sa [ved skom (za vr {e no re zul ta kva li tet no. Bez ve ze smo pri mi li go lo ve. tom 1:1) mo del ko ji tre ba da sle de u pri pre Ima li smo {an se, mo gli smo da ostva ri mo bo ma ma za po ~e tak kva li qi re zul tat. U sva kom fi ka ci ja za Svet sko slu ~a ju, bi lo je do sta bo pr ven stvo, ko je }e se qe ne go u pret hod ne dve 2014. go di ne odr `a ti u utak mi ce. Ima mo ~e mu Bra zi lu. da se na da mo u kva li fi - Bi lo je ba{ do bro. ka ci ja ma. Ako ova ko na Sve {to je se lek tor sta vi mo, bi }e su per- po tra `io - is pu ni li smo. ru ~io je ofan zi vac Cr @ao mi je {to ni smo ve ne zve zde. ima li sna ge da odr `i Bra ni mir Alek si} je mo ri tam i u dru gom do bio pri li ku da de bi po lu vre me nu. Za slu tu je pred go lom re pre `i li smo da po be di mo zen ta ci je Sr bi je. Bra oce nio je Ivan Ob ra nio je u pr vih 45 mi nu ta do vi} i do dao: - No vi je i jed nom ka pi tu li rao. U se lek tor, mno go je mla 23. mi nu tu, po sle kor ne dih igra ~a, tre ba lo ra, su da rio se sa Ne ma nam je vre me na da se wom To mi }em, is pu stio upo zna mo. Do }i }e i lop tu i asi sti rao strel sna ga i kon ti nu i tet. cu To i vo ne nu.Upi tan ko Bi }e mo pra vi u kva li je kriv za taj gol, Alek fi ka ci ja ma. si} je od go vo rio: Le vi bek Sa ra go se - Te {ko pi ta we... Ne imao je no vu ulo gu. Se - Ivan Obradovi} u reprezentaciji ma kriv ca, do {lo je do imao novu ulogu lek tor ga je pre ko man su da ra... De {a va se. Ste do vao u ve zni red u si ste mu sa tro ji com igra kao sam zna ~aj no is ku stvo, do bio pod sti caj za ~a u zad woj li ni ji. da qi rad i ve li ku mo ti va ci ju.

- Od i grao sam do bro, ali ni sam us peo da Ne ma wa Ma ti} je u igru u{ao u dru gom po odr `im vi sok ni vo, jer mi ne do sta je sna ge. lu vre me nu. Na ro ~i to hva li u~i nak Ra do sa va Stra na mi je po zi ci ja, ali mi od go va ra. Do Pe tro vi }a. }i }e sve na svo je.

- Po go to vo smo bi li do bri u pr vom po lu Ob ra do vi} je raz o ~a ran iz da wem [ved vre me nu. Ra }a Pe tro vi} je od li~ no ko man do ske, ko ja }e se na EURO 2012 tak mi ~i ti u vao, na pra vio je pre va gu na te re nu i za to smo gru pi sa Ukra ji nom, En gle skom i Fran cu bi li bo qi. Mo ra li smo da vo di mo. Ne sre} no skom. smo pri mi li pr vi gol - re kao je ve zi sta Ben - Ni su me odu {e vi li. Mi slim da ne }e do fi ke i do dao:- Eki pa je mla da. Ima mo jo{ do bro pro }i EP - sma tra Ob ra do vi}. sta to ga da is pra vi mo.

18

SPORT

~etvrtak7.jun2012.

SRP SKa li ga voJ vo Di na

dnevnik

voJ vo \an SKa li ga – iS ToK

Pa din ci u lu ci spa sa Rad ni~ ki ([) - Do li na 0:2 (0:1) [ID: Gradski stadion, gledalaca 100, sudija: Piqa (Svetozar Mileti}). Strelci: Josimovi} u 25. i Karanfilovski u 81. minutu. @uti kartoni: Simiki} (Radni~ki [), a ^erwo{ (Dolina).

RAD NI^ KI ([): Vujasinovi} 6, Kucalovi} 5, Petrovi} 6, Bjelo{ 7, Ili} 6, Simiki} 6 (Vu~i}), Zec 5, Krneta 5, \oki} 5 (Mi{~evi}), Baqak 5 (Duki}), ]iri} 6.

DO LI NA: Jevti} 7, ^erwo{ 7, Staji} 6 (R. Duda{), Nedu~i} 7, Josimovi} 6 (Ninkov 6), Z. \akovi} 7, Tripkovi} 7, D. \okovi} 7 (S. Duda{), Ivani{evi} 6, Karanfilovski 7, Memovi} 7.

Velika blama`a i totalno razo~arewe qubiteqa fudbala u [idu. Prikazana igra doma}ih igra~a je bila ispod svake kritike, {to ne umawuje ~istu pobedu ekipe Doline. Od samog po~etka susreta gosti su pokazali da su do{li sa velikim ambicijama. S druge strane [i|ani su posao otaqavali. Istina, bilo je nekih jalovih prilika (]iri}, Baqak, \oki}), ali je ~vrsta odbrana gostiju na ~elu sa golmanom Dejanom Jevti}em ostala nesavladiva.

U 25. minutu Bojan Josimovi} je ve{to iskoristio gre{ku doma}e odbrane i golmana Vujasinovi}a i doveo svoj tim u vo|stvo. Ni u nastavku ni{ta boqa pri~a, vi|en je slab fudbal s obe strane, a deset minuta pre kraja Milo{ Kranfilovski je iz blizine je lako savladao golmana Vujasinovi}a i doneo pobedu svom timu.

M. ]ur ~i}

Pa li} - ^SK Pi va ra 3:3 (2:3) STA RA PA ZO VA: Sportski centar, gledalaca 50, sudija Cveti}anin (Vr{ac), strelci: Pr{i} u 20. Pavlovi} u 32. Nedeqkovi} u 48. za Pali}, Doli} u 8.

22. Jerkovi} u 14. minutu za ^SK Pivaru. @uti kartoni: Klisura, Nedeqkovi}, Pr{i} (Pali}).

PA LI]: Sto{i} 7, Rodi} 7, Hoxi} 7, Mandi} 7, Jagodi} 7 (Klisura -), Tripkovi} (Nedeqkovi} 7), Pr{i} 8, S. Jovanovi} 8 (\uki} -). Pavlovi} 7, Anti} 7, Varga 7. ^SK PI VA RA: Radakovi} 7, Zeqkovi} 7, Jevi} 6, Jovani} 7 (Bir}anin -), Vukanovi} 7, Ivkovi} 7, Stankovi} 7 (Mali} -), Tepi} 6, La}arak 7, Doli} 8 (Pete -).

Spu{tena je zavesa na trenu ku}e fudbala a da li }e Pali}ani i gra|evinari iz Beograda nastaviti saradwu vide}e se a po nekim naznakama ova ~udna me{avina ili koalicija bi}e prekinuta. Gosti su boqe po~eli i ve} u 8. minutu poveli golom Doli}a. Nakon kornera Jerkovi} je pove}ao rezultat. Do vode}eg gola gosti su do{li udarcem Doli}a, a u 32. minutu doma}i su stavili ta~ku na rezultat prvog poluvremena. Na po~etku drugog poluvremena Nedeqkovi} je postavio rezultat ovog zanimqivog susreta.

M. Bzov ski

Du nav - Mla dost 2:2 (0:0) STA RI BA NOV CI: Igrali{te Dunava, gledalaca 450, sudija: Gali} (Sremska Mitrovica). Strelci: A{}eri} u 46. i 87. za Dunav, a Jovanovi} u 60. i Babi} u 90. minutu za Mladost. @uti karton: Milanovi} (Dunav).

DU NAV: Veren~evi} 7, Javorac 7, Luki} 7, Kokir 8 (Milanovi} 6), Ka~ar 7, A{}eri} 9, Zogovi} 7, Ilisi}i 7, Haska 7 (Mili~i} 7), Jerkovi} 7, Rusmir 7 (Ivani{evi} 7).

MLA DOST: Loli} 8, Kosi} 8, Rati} 7, Babi} 8, Kantar 7, Ivani} 7, Kozomora 7, \uki} 7 (Maksi}), Jovanovi} 8 (Vi{ekruna), Mudrini} 7, Vukanac 8 (Grahovac 7).

U utakmici za presti` sastale su se dve ekipe koje gaje napada~ki fudbal i s pravom su zaslu`ili aplauz na kraju utakmice. Mnogobrojna publika je videla ~etiri lepa gola, a da na golovima nije bilo raspolo`enih ~uvara mre`a rezultat bi bio druga~iji. U prvom poluvremenu mre`e su mirovale, da bi u nastavku utakmice prvi strelac lige A{}eri} doveo alase u vo|stvo, a Jovanovi} u 60. minutu evro golom izjedna~io rezultat.

A{}eri} svojim drugim pogotkom doneo prednost svojoj ekipi, ali haladan tu{ je stigao u nadoknadi kada najboqi gostuju}i igra~ Babi} glavom matirao Veren~evi}a.

Sve u svemu ta~ka na uspe{nu sezonu u kojoj je Dunav iako novajlija u ligi, skrenuo dobrim igrama i pona{awem. g. Ko va ~i}

Rad ni~ ki (nP) - Za dru gar 2:0 (1:0) NO VA PA ZO VA: Gradski stadion, gledalaca oko 1000, sudija: Malixan (Novi Sad). Strelci: Baji} u 34. i Romi} u 65. minutu. @uti kartoni: Puni{i} i Ivi} (Radni~ki NP), a Vi{kovi}, Nini} i ]irkovi} (Zadrugar).

RAD NI^ KI (NP): Uro{evi} 7, Ivi} 7 (Bale{evi} 7), Zagorac 7, Puni{i} 8, Pavlovi} 7, Baji} 8, Rni} 7, Bo{kovi} 7 (Isailovi}), Gaji} 8, ^eprwa 8, Jovovi} 7 (Romi} 8).

ZA DRU GAR: \uri} 8, Vorgi} 7, Jawanin 6, \oki} 6, Vi{kovi} 7, Milanovi} 6 (Perucka 7) Krsti} 6 (Peji}), ]irkovi} 7, Nini} 7, Milovac 7, Zarin 6 (Vukoje).

Obe ekipe prikazale su dinami~an i dopadqiv fudbal. Radni~ki je igrao tako kao da su mu bodovi bitni za prvo mesto, a Zadrugar se borio punom snagom za bodove spasa. Me|utim, doma}i su smiranom i takti~ki lepom igrom obezbedili sigurnu i ubedqivu pobedu. Prvi gol je postigao Baji}, glavom nakon centar{uta ^eprwe, dok je drugi gol majstorsko delo Romi}a koji je sa slobodnog udarca sa oko 30 metara pogodio nebraweni deo vrlo dobrog golmana \uri}a. U me|uvremenu je Radni~ki pogodio dva puta pre~ku, a Perutka imao priliku u 70. minutu da ubla`i poraz svoje ekipe.

Prvaku Srpske lige grupe Vojvodina pobedni~ki pehar FSV uru~io je Ivan [ibul delegat ove utakmice.

J. vu ko vi}

Tek sti lac ites - Ba~ ka To po la 0:0 OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca 300, sudija Mihajlovi} (Zrewanin). @uti kartoni: Doroslovac (Tekstilac), Resanovi}, Stankovi} (Ba~ka Topola).

TEK STI LAC ITES: Pe{i} 6, Vukovi} 7 (Maki} 7), Risti} 7, Krznar 7 (Ivi} 6), Dokni} 7, Ili} 7, Kaurin 6, Doroslovac 6, Peruni}i} 6, Arsi} 7, Nedeqkovi} 6 (Tripkovi} 6).

BA^ KA TO PO LA: Kroni} 6, Dragi} 6, Resanovi} 6, Stani{i} 6, \ukanovi} 6, Stankovi} 7, Joveti} 6, \orovi} 6, Stankovi} 6, Martinovi} 6, Kekezovi} 6.

Videlo se ve} polovinom susreta da ni jedan tim nema pobedni~ke ambicije, jer su i Tekstilac i Topola nekoliko kola pre kraja prvenstva obezbedili opstanak u ligi. Vi|eno je vrlo malo prilika.Igralo se uglavom izme|u dva {esnaesterca tako da su oba tima zadovoqno napustili ovu utakmicu. Oxa~ani posle dugih niz godina u{li su mirnije u zavr{nici prvenstva i prema re~ima trenera Zorana ]iri}a ve} od sutra se pripremaju za start nove sezone.

S. Jo vin

Ce ment - Sen ta 4:2 (1:1) BE O ^IN: Stadion Cementa, gledalaca 300, sudija Pantovi} (Ruma), strelci: Kalinov u 9. i

Rad ni~ ki ([) - Do li na Pa li} - ^SK Pi va ra Du nav - Mla dost (BJ) Rad ni~ ki (NP) - Za dru gar Slo ga (T) - Ki kin da Ce ment - Sen ta 4:2 Tek sti lac - Ba~ ka To po la 1. Rad n. (NP) 2. Slo ga 3. ^SK Pi v.

4. Sen ta 5. Rad n. ([) 6. Du nav 7. Tek sti lac 8. Ce ment 9. Mla d. (BJ) 10. Pa li} 11. B. To po la 12. Do li na 13. Za dru gar 14. Vr {ac 15. Ki kin da

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

17 9 2 13 5 10 12 7 9 12 6 10 11 9 8 12 5 11 11 6 11 11 5 12 9 10 9 9 10 9 10 7 11 10 6 12 10 4 14 9 3 16 6 4 18

45:20 34:31 34:34 42:33 35:27 34:31 32:29 39:34 33:26 34:36 23:26 30:36 32:38 26:44 24:52

0:2 3:3 2:2 2:0 3:0 0:0 60 44 43 42 42 41 39 38 37 37 37 36 34 30 22

Rad ni~ ki iz No ve Pa zo ve je no vi pr vo li ga{, a li gu na pu {ta ju Ki kin da, Vr {ac i Za dru gar.

54. (iz penala), Desnica u 66. Grkovi} u 74. za Cement, a Jovanovi} u 45. i Pankari}an u 72. minutu za Sentu. @uti kartoni: Kalinov, Ga{parevi}, ^ovi}, Radin (Cement).

CE MENT: Suba{i} 7, Ga{parevi} 7, Radin 7, Ki{ 8, Milovi} 9, ^ovi} 8, Desnica 8 (Lukaja -), Mili}evi} 8, Kalinov 9 (Haxi} -), Raki} 8, Grkovi} 8 (^ankovi} 7).

SEN TA: @ivkov 6, Faraka{ 6, Kaka{ 7, \eri 7, Cvetkovi} 6, Besla} 6 (Sarapa 6), Jovanovi} 7, Popov 7, Mara{ 7, Te{anovi} 6 (Pankari}an 7), Mili}evi} 6.

Pobedio je fudbal u Beo~inu, gosti dobri, me|utim fudbaleri Cementa jo{ boqi, tako da su qubiteqi fudbala slavili. Seriju golova je otvorio je Radojica Kalinov,da bi isti igra~ u 66. minutu se upisao u listu strelaca iz jedanaesteraca. Odli~an pogodak je postigao i Desnica, prevario je nekoliko igra~a i matirao golmana. Ta~ku na lepu fudbalsku predstavu stavio je Aleksandar Grkovi}, u punom trku prevario je nekoliko igra~a i topovskim udarcem poslao loptu u mre`u golmana @ivkova. Najlep{a fudbalska predstava je vi|ena na stadionu Cementa u ovom delu prvenstva.

B. Star ~e vi}

Slo ga - Ki kin da 3:0 (1:0) TE ME RIN: Stadion Sloge, gledalaca 100, sudija: Pa{tar (Subotica). Strelci: Ze~evi} u 28. Popin u 65. i Miqanovi} u 90. minutu. @uti kartoni: Kresoja, Geci} (Kikinda).

SLO GA: \urikin 7 (Vojvodi}), Suvajxi} 7, Kragovi} 7, Miqanovi} 8, M. Tomi} 7, Slep~evi} 7, Sila|i 8, Sankovi} 8, Popin 8, Zuki} 7, Ze~evi} 8 (Sviti}).

KI KIN DA: Hajrovi} 6, Stojakovi} 6, Babi} 7, Crnomarkovi} 6, Jankovi} 6, Iveti} 5 (Vlaji}), Stepan~ev 6, Spahi} 6, Kresoja 5, Malinovi} 7, Geci} 6.

Osvajawem tri boda fudbaleri Sloge udarili su temeq visokog plasmana, dok su se Kikin|ani posle ~etiri sezone oprostili od srpskoliga{ke pozornice. Pozicija na tabeli nametnula je doma}inima ulogu favorita, imali su inicijativu ali nije bilo lako prona}i pukotinu u zgusnutoj odbrani gostiju. [ansu je strpqivo vrebao Nenad Ze~evi}, u 18. minutu pogodio je stativu, ali ni{an je podesio 10 minuta kasnije kada je bio najvi{i u skoku, posle centar{uta Vladimira Sila|ija.

Golman gostiju Hajrovi} sa dve dobre intervencije spre~io je Zorana Zuki}a da ron|endan ukrasi pogotkom. Fini{ je obele`io kapiten Nemawa Miqanovi}, asistirao je najboqem strelcu Nikolu Popinu, a u nadoknadi vremena zape~atio sudbinu gostiju.

M. Me ni }a nin

Fud ba le ri Di na ma sla ve pr vo me sto

Br zi voz u Srp skoj li gi Di na mo - Slo bo da 6:0 (4:0) PAN ^E VO: Stadion Dinama, gledalaca 1.000, sudija G. Zinaja (Subotica), strelci: Kova~evi} u 3. i 22. Rati} u 18. Nikolov u 44. Pe{terac u 75. Teofanov u 80. minutu. @uti kartoni: Kova~evi}, Nikolov, Kra~unov, ]irka, Pe{terac (Dinamo), Ribakov (Sloboda).

DI NA MO: Lukovi} -, Rati} 7, Cari} 7, Savanovi} 7, Teofanov 8, Kra~unov 7, ]irka 7, Nikolov 7, Pe{terac 7, [alipurovi} 7 (Andonovski 7), Peri} 7 (Jankovi} 7), Kova~evi} 8.

SLO BO DA: Ribakov 6, Lani{tanin 6, Markovi} 5, Proli} 6, Xapa 6, Ostoji} 6, Dimitri} 5, Opa~i} 5, Bjeli} 6, Gavrilovi} 5, Grubor 6.

Fudbaleri doma}eg tima zaslu`eno su savladali goste iz Novih Kozaraca koji su do{li sa jedanaestoricom igra~a i nisu uspeli da pru`e dostojan otpor fudbalerima „brzog voza” koji su ovom pobedom osvojili prvo mesto i plasman u Srpsku ligu - Vojvodina.

Ve} u prvih pola sata pobednik je odlu~en a seriju golova otvorio je Danilo Kova~evi}.

B. Sto jiq ko vi}

Je din stvo (BK) - Rad ni~ ki (ZR) 4:1 (0:0) BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 150, sudija Andreji} (Bela Crkva), strelci: Milakovi} u 48. (iz penala), Bicok u 62., Tkruqa u 73. Martinovi} u 86. za Jedinstvo, a @ivanov u 88. minutu za Radni~ki.

JE DIN STVO: Medi} -, Deli} 7, Milakovi} 7, Bicok 8, Popovi} 7, Martinovi} 8, \akovi} 7 (Ma. Novak -), Ninkovi} 7, Ajdari} 7 (Ml. Novak -), Dap~evi} 7, Babi} 7 (Trkuqa 8).

RAD NI^ KI: Stojkov 8, Studen 7, Stankovi} 6, Grgur 7, Vidi} 7, Ili} 6, Lo{i} 6, @ivanov 7, Grubi{a 6, Srdi} 6, Markovski 7.

Doma}i su imali inicijativu, ali se istakao mladi golman Zrewaninaca Stojkov. U nastavku susreta opravdano dosu|en penal Milakovi} je pretvorio u vo|stvo, da bi u 62. minutu posle kornera Aleksandar Bicok efektno glavom povisio rezultat.

Dobru igru Trkuqa je krunisao u 73. minutu pogotkom, da bi organizator doma}e igre Sava Martinovi} u 86. minutu po ~etvrti put savladao zapa`enog Stojkova. Najlep{i pogodak na susretu postigao je @ivanov u 88. minutu kada je iz slobodnog udarca preko `ivog zida pogodio samo ra{qe Medi}a..

S. M. P.

Ko za ra - Je din stvo (nB) 0:3 (0:1) BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Stadion Kozare, gledalaca 200, sudija: Rajkovi} (Pali}).

Strelci: Vasi~i} u 21. Radi{i} u 78. i 88. minutu. @uti kartoni: D. Kitanovi}, M. Buni}, Z. Ka-

ranovi} (Kozara), a Vasi~i} (Jedinstvo NB).

KO ZA RA: Oqa~a 6, Stupar 6 (Misi} 6) M. Buni} 6, Labus 6, Mar~eta 6 (Pepi} 6), D. Kitanovi} 6, B. Buni} 7, Reqi} 7, V. Kitanovi} 7, ]eran 6, Kne`evi} 6 (Karanovi} 7).

JE DIN STVO (NB): Nem~ev 8, Wagri} 7, Milosavqevi} 7 (Farka{), [}ero 7, Rigo 7 (Cvijanovi}), Drqa~a 7, Male{ 7, Nikoli} 7, Mati} 7, Radi{i} 8, Vasi~i} 7.

Gosti su poveli u 21. minutu, a strelac je bio Vasi~i}. U drugom poluvremenu doma}in je bio nadmo}niji ali bez prave zavr{nice, {to su gosti iskoristili da organizuju kontra napade.

Prvi strelac Novobe~ejca Vladimir Radi{i} je u 78. minutu postigao je lep opogodak, a dva minuta pred kraj ponovo se upisao u listu strelaca.

M. S.

Bo rac (S) - Ko lo ni ja 3:1 (2:1) STAR ^E VO: Stadion Borca, gledalaca 300, sudija Salma (Torda), strelci: Makarun u 2. i 6. Bjeli} u 87. za Borac, a Vel~anovi} u 33. minutu za Koloniju.

BO RAC: Mr~i} 7, Jovanovi} 7, Korow 7, Poqak 7, Krsti} 7, Guran 7 (Petkovi} 7), Arsenijevi} 7, ]irkovi} 7, Babi} 7, Perovanovi} 7 (Bjeli} 7), Makarun 8 (Paroj~i} 7).

KO LO NI JA: Rado{evi} 7, D. Lakovi} 6, Bo`in 6, Mi8lo{evi} 7, Kova~evi} 6, Ki{ 6, Vel~anovi} 7, M. Lakovi} 6, Majstorovi} 6 (Bi`i} 6), Pu{ica 6, Delibla}anin 7.

U posledwem me~u pred svojim navija~ima fudbaleri star~eva~kog Borca uspeli su da osvoje tri boda i u potpunosti se revan{iraju gostima iz Kovina za jesewi poraz. Ve} u prvih 6 minuta Borac je poveo golovima Marakuna, a u 33. minutu su gosti preko Vel~anovi}a uspeli da smawe rezultat. U drugih 45. minuta doma}in je imao vi{e od igre i pogotkom Bjeli}a osigurao pobedu.

B. St.

Ba~ ka (P) - Bu du} nost 1:1 (0:0) PA ^IR: Stadion Ba~ke, gledalaca 150, sudija Naranxi} (Zrewanin), strelci: R. Petrovi} u 89. za Ba~ku, Radi{i} u 76. minutu za Budu}nost. @uti kartoni: S. Petrovi}, Ra|enovi}, R. Petrovi} (Ba~ka).

BA^ KA: Halas 7, Prole 7, Kitanovi} 7, Vadasi 7, Milenkovi} 7, Ra|enovi} 7, S. Petrovi} 7, [oper 7, Kozli} 7 (R. Petrovi} 8), Ikra{ 7 (Miloradovi} 7), Bedekovi} 7.

BU DU] NOST: ^ekovi} 7, Krban 7, Ku{i} 7, Anti} 7, \ukanovi} 7, Tica 7, Mili} 7, Mom~ilovi} 7, Popov 8, Radi{i} 8, Radin 7.

Pet minuta igre doma}ini su imali {ansu za pogodak kada je Bo`idar Kozli} sa {est metara prebacio pre~ku. Gosti su brzo

BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Rad ni~ ki (Zre wa nin) 4:1, PA ^IR: Ba~ ka - Bu du} nsot (Srp ska Cr wa) 1:1, ADA: AFK - Rad ni~ ki (Baj mok) 0:0, NO VI KNE @E VAC: Obi li} - Pro le ter (Ba nat ski Kar lo vac) 1:4, BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra - Je din stvo (No vi Be ~ej) 0:3, PAN ^E VO: Di na mo - Slo bo da (No vi Ko zar ci) 6:0, STAR ^E VO: Bo rac - Ko lo ni ja (Ko vin) 3:1, SU BO TI CA: Ba~ ka 1901. - Voj vo di na (No vo Mi lo {e vo) 8:2.

1. Di na mo 30 21 2. Pro le ter 30 20 3. Ba~ ka 1901. 30 20 4. Rad ni~.(B) 30 21 5. Je din . (NB) 30 15 6. Bo rac 30 15 7. Bu du} nost 30 14 8. Ko za ra 30 14 9. Slo bo da 30 14 10. Ko lo ni ja(-1) 30 12 11. Je din s.(BK) 30 12 12. AFK 30 9 13. Ba~ ka(P) 30 8 14. Rad ni~.(ZR) 30 4 15. Obi li}(-1) 30 3 16. Voj vo di na 30 2

5 6 92:22 68 6 4 77:30 66 6 4 83:20 66 2 7 65:34 66 6 96848 51 4 11 57:52 49 6 10 60:47 48 5 11 40:34 48 3 13 41:47 45 6 12 61:46 41 5 13 55:47 41 6 15 41:55 33 3 19 45:63 27 8 18 29:70 20 0 27 25:126 8 0 28 19:115 6

Di na mo se pla si rao u Srp sku li gu, Pro le ter iz Ba nat skog Kar lov ca igra ba ra` za Srp sku li gu, iz li ge su is pa li: Voj vo di na (No vo Mi lo {e vo), Obi li} (No vi Kne `e vac), Rad ni~ ki (Zre wa nin), Ba~ ka (Pa ~ir) a AFK ~e ka is hod ba ra `a. uzvratili, Popov je {utirao, a golman Halas je odbranio. Gosti su {ansu imali u 30. miutu kada \ukanovi} sa pet metara {utira u ruku golmana.

U nastavku Pa~irci su vi{e napadali. U 76. minutu Radi{i} je sa 18 metara pogodio dowi levi ugao, a u 89. minutu R. Petrovi} je izjedna~io rezultat.

S. St.

PoD Ru^na li ga no vi SaD FU TOG: Me ta lac AV - Her ce go vac 1:1, RU MEN KA: Je din stvo - Pe tro va ra din 3:3, \UR \E VO: Ba~ ka 1923 - Sta ri Grad (BP) 2:0, PIV NI CE: Sla vi ja (P) - Sr bo bran 0:5, [AJ KA[: Bo rac ([) - [aj ka{ 0:2, VR BAS: Vr bas - Omla di nac 0:2, NO VI SAD: Ka bel - Su tje ska 1:0. Slo bod na je bi la Sla vi ja .

1. Sr bo bran 28 18 5 5 2. Bo rac ([) 28 15 7 6 3. Ka bel 28 15 3 10 4. Vr bas 28 12 7 9 5. Ba~ ka 28 11 8 9 6. Su tje ska 28 12 5 11 7. Je din stvo 28 10 9 9 8. Pe tro va r. 28 10 9 9 9. Her ce go vac 28 10 9 9 10. Me ta lac AV 28 10 8 10 11. Sta ri grad 28 10 6 12 12. Omla di nac 28 8 9 11 13. Sla vi ja (NS) 28 7 11 10 14. [aj ka{ 28 7 3 18 15. Sla vi ja (P) 28 5 1 22

70:31 39:28 50:34 43:26 52:35 28:27 48:42 40:39 31:30 32:40 34:35 37:44 32:41 33:63 29:83

59 52 48 43 41 41 39 39 39 38 36 33 32 24 16

Sr bo bran je no vi ~lan Voj vo |an ske li ge, za pad, a iz li ge is pa da ju Sla vi ja iz Piv ni ca, [aj ka{ i Sla vi ja iz No vog Sa da. Eki pa Omla din ca igra }e ba ra` me~ s po bed ni kom mi ni li ge u ko jem igra ju: Bu du} nost (Glo `an), Mla dost(No vi Sad) i @SK (@a baq).

c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak7.jun2012.

19

VOJVO\ANSKA LIGA – ZAPAD

PRVA LIGA SRBIJE

Mitrov~ani slave

Pirova pobeda Somboraca

Radni~ki (SM) - Jugovi} 5:1 (4:0) SREMSKA MITROVICA: Sta dion Rad nki~ kog, gle da la ca 200, su di ja Zeq ko vi} (Cr ven ka).Strel ci: De ra ji} u 7, Sko ru pan u 32. i 42. i Pro ki} u 36. i 57. za Rad ni~ ki, Sr di} u 59. mi nu tu (iz pe na la) za Ju go vi}.

RAD N I^ K I: Re l i}, Ste vi}, Mi ji}, Bo san ~i}, Ra do va no v i}, Nin k o v i}, Pa v lo v i} (Si mja nov ski), Ivi} (Ma nev), De ra ji (\ur |e vi}), Sko ru pan, Pro ki}.

JU GO VI]: Su va ra, Su ka ra, Ni k o l i}, Ki z i}, Kqa j i}, Plav {i} (Mi li}), \e ki} (Ma ko i v i}), \u k i}, Sa v i} (Sr di}), Ter zi}, @e pi na.

Ko na~ no su do ma }i strel ci pro ra di li, pa je gost, is pra }en sa pet go lo va u mre `i.Ovom po be dom Mi trov ~a ni su u{li u Srp sku li gu-gru pu Voj vo di na, i ti me za cr ta ni plan ostva ri li u pot pu no sti.

B. Rokni}

Prvi maj Crvena zvezda 3:3 (2:1) RUMA: Igra li {te Pr vog ma ja, gle da la ca 100, su di ja Gr ba ti ni} (Ada {ev ci).Strel ci: Mar ~e ta u 25. i 34. i \u ra {e vi} u 53. za Pr vi maj, Stoj ~i} u 7. i 70. i Gor da ni} u 57. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu.@u ti kar ton: La zi} (Pr vi maj).

PR VI MAJ: Dro bac, Ko la re vi}, Alem pi}, La zi}, Kne `e vi}, An |i}, Ra di}, \u ra {e vi}, Mar ~e ta, No va ko vi}, Je` (Mi ka vi ca).

CR VE NA ZVE ZDA: Vu ki}, Ja ko vqe vi} (Ba ji}), Spa so je vi}, Jo va no vi}, Ta di}, Oki qe vi} (To di}), Pe ki}, Iv ko vi} (Tri {i}), Stoj ~i}, Vu~ ko vi}, Gor da ni}.

Igra lo se otvo re no na obe stra ne.Gle da co ci su u`i va li u akc ija ma, {an sa ma i go lo vi ma obe eki pe.Uz to su do ma }i ni po go di li tri sta ti ve i pre~ ku.U do ma }oj eki pi bli stao je dvo stru ki stre lac Da mjan Mar ~e ta.

J. \or|evi}

Omladinac Jedinstvo (SP) 0:1 (0:0) NOVI BANOVCI: Igra li {te Omla din ca, gle da la ca 500, su di ja Li va ja (Be {ka).Stre lac: @a ku la u 59. mi nu tu.@u ti kar to ni: ]e ran, Cvi ja no vi}, Vi da ko vi} (Omla di nac), Vuj ~i}, @a ku la (Je din stvo).

OMLA DI NAC: Ja go di}, Lu ki} (Ko va ~e vi}), Ili}, Sa vi} (]e ran), Sti sa vqe vi}, Mi ro sa vqe vi}, ]ur ~in, Xe pi na (Cvi ja no vi}), Mi lo va no vi}, Je li}, Vi da ko vi}.

JE DIN STVO: Vor ka pi}, Lu ki}, Kne `e vi} ([a po wa), Vuj ~i}, @a ku la, Ogri zo vi}, [u {a, Dra gin, Pej ~i no vi}, Ku koq ([e sto vi}), Na gli}.

Iako, su do ma }i ni bi li bo qi ri val, jed nu gre {ku Ili }a, is ko ri stio je @a ku la i sa pet me ta ra sa vla dao Ja go di }a.Ovom po be dom Sta ro pa zov ~a ni su osvo ji li dru go me sto i igra }e ba ra` sa dru gom eki pom iz gru pe Is tok.

Budu}nost - Polet 4:2 (1:0) MLA DE NO VO: Sta d ion Bu du} no sti, gle da la ca 150, su -

Budu}nost (M) – Polet (S) 4:2, Stani{i} – Indeks 3:1, Omladinac – Jedinstvo (SP) 0:1, Obili} (Z) – Sloga (E) 0:3, Mladost (T) – Mladost (BP) 4:2, Radni~ki (SM) – OFK Jugovi} 5:1, Prvi maj – Crvena zvezda 3:3, Ba~ka (BP) – Borac (NS) 2:2.

1. Radn. (SM) 30 17 7 6 58:28 58 2. jedinstvo 30 16 9 5 48:17 57 3. Sloga 30 16 5 9 55:34 53 4. Indeks 30 14 10 6 35:23 52 5. C. zvezda 30 15 4 11 49:39 49 6. Omladinac 30 12 9 9 34:28 45 7. Mlad. (BP) 30 12 9 9 44:37 45 8. Stani{i} 30 12 7 11 49:47 43 9. Borac 30 11 7 12 39:39 40 10. Budu}nost 30 11 6 13 40:35 39 11. Mladost (T) 30 10 9 11 45:50 39 12. Polet 30 9 8 13 43:46 35 13. Prvi maj 30 10 4 16 33:42 34 14. Jugovi} 30 7 12 11 35:48 34 15. Ba~ka 30 5 8 17 23:58 23 16. Obili} (-1) 30 3 6 21 19:72 14 Radni~ki iz Sremske Mitrovice novi je ~lan Srpske lige Vojvodina.Drugoplasirano Jedinstvo (Stara Pazova) igra}e bara` protiv Proletera.U Podru~nu ligu ispao je samo Obili} iz Zmajeva, dok Ba~kopalan~ani ~ekaju ishod bara`a. Ukoliko Pazov~ani ne pro|e u doigravawu, takmi~ewe napu{ta i Ba~ka.

di j a Hor v at (Irig), strel c i Kaj tes u 16, Ma ri} 69, 86 i 89. za Bu du} nost, a Svra ko ta u 73. (iz pe na la) i 74. mi nu tu za Po let. @u t i kar t o n i No v ak i Ma ri} (Bu du} nost), a Ba ko vi}, Ra ko ~e vi} i Pe ja no vi} (Po let).

BU D U] N OST: Lu g o w a 7, Ka ra no vi} 7 ([qi var -), Vig we vi} 7, Ve ji no vi} 7, No vak 7, Pu |a 7, [e {um 7, Maj ki} 7, Ma ri} 9, B. Sr di} 7 (An to ni} ), Kaj tes 8.

PO LET: \u ri {i} 6, Pe ja no vi} 6, Ba ko vi} 6 (Bje qac -), Do bri je vi} 6, Ra ko ~e vi} 6, Jo so vi} 6, Pe ro vi} 6 (Ko ma zec -), Isa i l o v i} 6 (Plav { i}-), Svra ko ta 8, Ve jak 6, [e gan 6.

U ve o ma za ni mqi voj utak mi ci Bu du} nost je us pe la da stig ne do po be de za hva qu ju }i, pre sve ga, iz u zet no ras po lo `e nom vo | i na v a l e Mar k u Ma r i } u.

Ma ri} je tri pu ta po go dio pro tiv n i~ k u mre ` u i naj z a s lu `ni ji je za po be du svo je eki pe.

M. \. Kremenovi}

Stani{i} - Indeks 3:1 (1:1) STANI[I]: Igra li {te Sta ni {i }a, gle da la ca 200, su di ja: Kan tar (Ba~ ka Pa lan ka).

Strel ci: Mi ji} u 18. Kne `e vi} u 67. i 78. za Sta ni {i}, a Bo jo vi} u 3. mi nu tu za In deks. @u ti kar to ni: Mu ni `a ba, Pe tro vi}, Cve ti }a nin (Sta ni {i}), a Kqa ji} (In deks). Cr ve ni kar ton: Bo jo vi} u 78. (In deks).

STA NI [I]: Stan ko vi} 7, Ter zi ja 7 (Bo ba nac 7), Mu ni `a ba 7, [a ri} 7 (Ba qak), G. Ja go di} Ku ri xa 8, Ja wi} 7, Pe tro vi} 8, A. Ja go di} Ku ri xa 7, Cve ti }a nin 7, Kne `e vi} 8, Mi ji} 7 (Vra ni}).

IN DEKS: Smi qa ni} 5, Bo jo vi} 5, Jo va no vi} 6, Sta ni} 6 (Ve se li no vi}), Sal kai 6, Ba ra} 7, Me di} 7, Zlat ko vi} 6, Bla go je vi} 6 (Ami xi}), Per vaz 7, Vu ja no vi} 6 (Kqa ji}).

Kva li tet ni ja igra Sta ni {i }a ko ja je re zul ti ra la po be dom pro tiv no vo sad skog In dek sa.

Go sti su po ve li da bi za tim do ma }i ni pre o kre nu li u pot pu no sti re zul tat i na kra ju za slu `e no i po be di li.

M. Jovi}evi}

Van der Vart ne `eli iz Totenhema Ho land ski re pre zen ta ti vac Ra fael van der Vart re kao je da `e li da osta ne u To ten he mu, iako ima po nu du ne ma~ kog [al kea.

- Uvek po sto je za in te re so va ni klu bo vi, ali ja sam sre }an u En gle skoj i `e lim tu i da osta nem - iz ja vio je ofan ziv ni ve zi sta ho land skim me di ji ma.

Van der Vart je ve} igrao u Bun de sli gi od 2005. do 2008. go di ne, ka da je no sio dres Ham bur ga.

- Ra fael je od li ~an igra~, ali ni je je di ni za ko jeg smo za in te re so va ni. [ta god da bu de, to se ne }e de si ti ta ko br zo - iz ja vio je pred sed nik [al kea Kle mens Te nis. Van der Vart se tre nut no sa re pre zen ta ci jom Ho lan di je spre ma za po ~e tak Evrop skog pr ven stva. La le }e u pr vom ko lu B gru pe u su bo tu igra ti pro tiv se lek ci je Dan ske.

Radni~ki (S) - Banat 4:1 (2:1) SOMBOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 400, su di ja: Glo |o vi} (Vr bas). Strel ci: To ma no vi} u 11. Pa u no vi} u 39. i 61. (oba iz pe na la) Vu ji} u 51. za Rad ni~ ki (S), a Sa mar xi} u 10. mi nu tu za Ba nat. @u ti kar to ni: Ako, Jo van di} i Jo vi} (Ba nat).

RAD NI^ KI (S): @a ku la 8 ([a ri}), Top ~a gi} 7, Me zei 7, U{u mo vi} 7, Ba ni} 8, To ma no vi} 8, Ze li} 6 (Ako), Avri} 6 (Pe tre{), Vu ji} 7, Pa u no vi} 7, Stan ~e ti} 8.

BA NAT: Mi len ti je vi} 6, Ki{ 6, Vu ko vi} 6, Jo vi} 6, Jo van di} 6 (Stu par), An ta na si je vi} 6, Mi lo je vi} 6, Mi haj lo vi} 6, Mi le ti} 6, Sa mar xi} 6 (Stan ko vi}), ^i go qa 6 (Ra do sa vqe vi}).

mi trov sa ne ko li ko me ta ra sme stio lop tu u mre `u. Uz vra ti li su go sti u 65. mi nu tu, Ca ko vi} je ta da is ko sa sa de sne stra ne sa ne kih de se tak me ta ra po ku {ao da lo bu je Mi li no vi }a ali je pre~ ka bi la sa ve znik in |ij skog sa sta va. Do kra ja je za be le `e no ne ko li ko po lu {an si, re zul tat je ostao ne pro me wen.

D. Vi}enti}

Srem - Mladost (L) 1:2 (1:1) SREMSKA MITROVICA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 50, su di ja N. Pet ko vi} (Be o grad), strel ci: Vu~ ko vi} u 40. za Srem, a Sto ja no vi} u 32. i 52. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar ton: So viq (Srem).

Pa u no vi} s pe na la po sti `e po go dak za Rad ni~ ki

Rad ni~ ki je pru `io vr lo do bru igru i sla vio si gur nu po be du ko ja po raz vo ju do ga |a ja na te re nu mo gla bi ti i ube dqi vi ja.

Na sa mom po ~et ku su sre ta Stan ~e ti} se na {ao o~i u o~i sa gol ma nom, bi la je to {an sa ka kva se sa mo po `e le ti mo `e, ali {u ti rao je ta~ no u Mi len ti je vi }a.

U 10. mi nu tu Ze li} je na pra vio kar di nal nu gre {ku, do dao je lop tu ide al no Sa mar xi }u ko me ni je bi lo te {ko da sa vla da @a ku lu i Ba nat je po veo. Ra dost go sti ju ni je du go tra ja la, iz pr ve ak ci je Rad ni~ ki je pre ko To ma no vi }a iz jed na ~io re zul tat. U 22. mi nu tu iz do bre ak ci je Som bo ra ca Ba ni} je po go dio pre~ ku.

U 39. mi nu tu Jo van di} je sru {io Stan ~e ti }a oko pe nal ti ka,a s be le ta~ ke Pa u no vi} je bio pre ci zan. Pred po la zak na od mor To ma no vi} je po go dio pre~ ku.

Po ~et kom na stav ka na kon naj lep {e kom bi na ci je Stan ~e ti }a i Vu ji }a Rad ni~ ki je po veo sa 3:1. U 61. mi nu tu Jo vi} je sru {io Stan ~e ti }a na se dam me ta ra od go la, po no vo je do su |en pe nal, ko ji je Pa u no vi} si gur no re a li zo vao.

J. Dukat

In|ija - Mladi radnik 1:0 (0:0) IN\IJA: Sta dion kod @e le zni ~e sta ni ce, gle da la ca 600, su di ja S. Ob ra do vi} (Ja go di na), stre lac Ko sti} u 61. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vu ja sin, Du ba ji}, Le ma ji}, Stan ko vi} (In |i ja), Mo ra ri ju (Mla di rad nik).

IN \I JA: Mi li no vi} 8, Li va ja 6 (Stan ko vi} 7), \u ka nac 7, Ko la rov 7, Mi le ki} 8, Kr sti} 6, Ko sti} 8, Vu ja sin 8, Di mi trov 7, Du ba ji} 6 (\e ri} -), Le ma ji} 6.

MLA DI RAD NIK: Pe jo vi} 7, Sto ki} 7, Ta si} 6, La zi} 6, Dam wa no vi} 6, Sa do vi} 6, Je re mi} 6, Mo ra ri ju 7 (Ma ti} 6, Ga vri lo vi} -), Ca ko vi} 7, Le po je vi} 7, Ran ko vi} 6 (Mi le ti} 6).

Fud ba le ri In |i je po be dom su za vr {i li tak mi ~ar sku se zo ni i ob ra do va li ver ne na vi ja ~e.

Igra li su sla bi je u pr vom po lu vre me nu, pa su go sti ima li ne ko li ko opa snih kon tra na pa da i Mi li no vi} je u 33. mi nu tu bio na ve li kom is ku {e wu. Ipak, za u sta vio je uda rac Ca ko vi }a ta ko {to je iz ba cio lop tu u kor ner.

Na sta vak utak mi ce pri pao je ze le no-be li ma, Du ba ji} je u 49. mi nu tu iz slo bod nog udar ca is ko sa sa le ve stra ne s 18 me ta ra po go dio pre~ ku, a u 61. mi nu tu Ko sti} je po sle ak ci je ko ju je za po ~eo Vu ja sin, a cen tri rao Di -

SREM: Di vac 7 (To ja gi} -), [a rac 7, Avra mo vi} 6, Pe tro vi} 6, Po zna no vi} 6, [i mik 7, So viq 7, Stoj ni} 7, Vu~ ko vi} 7 (Mi lo sa vqe vi} -), Sto ja no vi} 6, Pa vlo vi} 6.

MLA DOST: Dri ni} 7, Ru `i ~i} 7, Mi lo {e vi} 7, Mi lu no vi} 8, Spa so je vi} 7, Va si} 7, Sto ja no vi} 8, To mi} 6 (La zo vi} -), Bo ji} 6 (Po wo vi} -), Mi lo sa vqe vi} 7, Kor di} 6 (Krun ~i} 7).

Pod mla |e ni sa stav be lih sa Sa ve i po red ve li kog tru da ni je us peo da osvo ji bod. Isti na, mla di sa stav Sre ma pru `io je do bar ot por eki pi iz Lu ~a na ali go sti se ni su da li iz ne na di ti. U 32. mi nu tu ras po lo `e ni Ne ma wa Sto ja no vi} po sle pro do ra po le voj stra ni sa 18 me ta ra pre ci znim udar cem do neo je pr vu ra dost go sti ma. Tek ta da Mi trov ~a ni su se tr gli i to je uro di lo plo dom i na sli ~an na ~in kao i go sti i Vu~ ko vi} je sa de se tak me ta ra po rav nao re zul tat. U na stav ku - ista sli ka, go sti su ima li te ren sku ini ci ja ti vu, a gol od lu ke su po sti gli u 52. mi nu tu ka da je Ne ma wa Sto ja no vi} po go dio mre `u. Do ma }i su do bro i pro {li jer je u 26. mi nu tu Va si} je po go dio sta ti vu, a va qa re }i da je mla di To ja gi} u dva na vra ta od li~ no re a go vao i ni je do zvo lio Lu ~an ci ma da po stig nu ube dqi vi ju po be du.

R. Artukov

Sin|eli} - Novi Sad 3:2 (1:1) NI[: Sta dion @e le zni ~a ra, gle da la ca: 100, su di ja: Ma noj lo vi} (Kwa `e vac). Strel ci: Sto ja no vi} u 40. i 56. i Ta si} u 73. za Sin |e li}, a Rok sa u 6. i Ba la ba no vi} u 54. mi nu tu za No vi Sad. @u ti kar to ni: Mi ja to vi} (Sin |e li}), Kor do lup (No vi Sad).

SIN \E LI]: Sta men ko vi} 7, Mi lan Stan ko vi} 6, Sto ja no vi} 8, Dra {ko vi} 7, Kne `e vi} 6, Mla de no vi} 6, Ta si} 7, Mi ja to vi} 7, Va si li} 6, Ve li~ ko vi} 6 (Ko ma di na), Miq ko vi} 6.

NO VI SAD: Ri sti} 7, Mi ji} 6, Ze ~e vi} 6, Vr go vi} 6, Je li} 6, Ba la ba no vi} 7, Ba ji} 6 (Vu ka so vi}), Rok sa 7, Kor do lup 6, Re mi} 6 (Si mi} ), Di ki} 6. „Or li }i„ su pre ki nu li se ri ju od ~e ti ri uza stop na po ra za i pro tiv mla dih „ka na ri na ca„ ko na~ no osvo ji li tri bo da. No vi Sad je za i grao ofan ziv no od po ~et ka utak mi ce i pre ko spret nog Rok se ste kao pred nost.

Sin |e li} je imao ras po lo `e nog Vla di cu Sto ja no vi }a, ko ji

je po sle dva iz le ta po sti gao dva po got ka i do ma }in je u oba na vra ta sti zao do iz jed na ~e wa.

Dru gi gol za ka na rin ce po sti gao je Ba la ba no vi}. Raz vi la se za tim jo{ in te re sant ni ja igra, bi lo je po ne ko li ko {an si pred obe mre `e, a do brim od bra na ma is ta kao se tre }i gol man Sin |e li }a Mi ro slav Sta men ko vi}.

Va si li} je uz dr mao pre~ ku, a Ta si} je sa pet me ta ra ma ti rao ne mo} nog Ri sti }a za po be du.

M. G.

Proleter Radni~ki (N) 1:2 (0:1) NOVI SAD: Sta dion „Sla na ba ra„, gle da la ca: 500, su di ja: Fi li po vi} (Be o grad). Strel ci: Ga li} u 81. za Pro le ter, a Mi len ko vi} u 38. i Pej ~i} u 65. mi nu tu za Rad ni~ ki (N). @u ti kar to ni: \u li}, Ob ra do vi} (Pro le ter), a Doj ki} (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar ton: Doj ki} (Rad ni~ ki) u 42. mi nu tu.

PRO LE TER: D. Bo gu no vi} 5, Ta na sin 6, \u li} 7, D. Kra si} 6, @i gi} 7, Vu ka so vi} 7, Ra {i o van 6 (Pe kez 6), Ob ra do vi} 6, Ga li} 7, Se ku li} 6, Zec 6.

RAD NI^ KI (N): Pe ri} 8, \or |e vi} 7, Doj ki} 6, Cvet ko vi} 7, Pe {i} 8, M. Pe tro vi} 7, Iva nov 7, Mi len ko vi} 7, Man ~i} 6 (Mi ti}), Jo va no vi} 7, Pej ~i} 8 (S. Pe tro vi}).

Ne mo `e se ni {ta za me ri ti No vo sa |a ni ma, na pa da li su, stva ra li su {an se, a go sti po sti za li go lo ve. [to je mre `a go sti ju osta la ne tak nu ta u pr vom de lu naj ve }e za slu ge pri pa da ju od li~ nom gol ma nu Mi lo {u Pe ri }u.

Po ve li su go sti, bio je to mat u dva po te za, iz ma kao je of sjad zam ki Cvet ko vi}, ide al no je upu tio cen tar {ut na dru gu sta ti vu, gde se na {ao Mi len ko vi} i Bo gu no vi} je bio sa vla dan. U 42. mi nu tu na kon pre kr {a ja i

Ob ra do vi} (Pro le ter) u pro do ru

pri go vo ra Doj ki} je do bio `u ti, od no sno cr ve ni kar ton, pa su do ma }i u na sta vak me ~a u{li broj ~a no ja ~i.

U je ku na pa da ka da je gol Ni {li ja vi sio u va zdu hu za tre sla se mre `a do ma }ih. Gol man De jan Bo gu no vi} je u na me ri da iz bi je lop tu u po qe, upo slio na pa da ~a Rad ni~ kog Iva na Pej ~i }a ko ji je po klon pre tvo rio u gol.

Re |a le su se po sle to ga {an se, ali je Mi lo{ Pe ri} odo le vao do 81. mi nu ta, ka da su do ma }i us pe li da po stig nu po ~a sni po go dak. Ide al no je Se ku li} upo slio Ga li }a ko ji je lop tu smi rio gru di ma i pre ci znim udar cem je po slao u ugao.

M. Popovi}

Teleoptik Dowi Srem 0:0 BEOGRAD: SC „Par ti zan – Te le op tik“, gle da la ca: 600, su di ja: Spa si} (Sur du li ca). @u ti kar to ni: @iv ko vi}, Pe tro vi}, Xu gur di} (Te le op tik), Be li}, Ba bi}, Bjurn (Do wi Srem).

TE LE OP TIK: Fi li po vi} -, @iv ko vi} 6, Po pa ra 7, Iv ko vi} 6 (Ar si}), Mar ko vi} 7, Pe tro vi} 7, Mi tro vi} 6, Xu gur di} 6 (Si mi}), Cr no gla vac 7, Ni ko li} 7, Qu ji} 6 ([a ka 6).

DO WI SREM: Be li} 7, Ba i bi} 6, Mar ko vi} 7, [u bert 6 (Jan ko vi} 6), Ri stov 7, Zeq ko 7,

Proleter - Radni~ki (N) In|ija - Mladi radnik Radni~ki (S) - Banat Srem - Mladost (L) Teleoptik - Dowi Srem Sin|eli} - Novi Sad Kolubara - Sloga ^ukari~ki - Napredak Be`anija - Mladenovac

1:2 1:0 4:1 1:2 0:0 3:2 1:0 1:0 5:1

1. Radni~. (N) 34 20 7 7 52:28 67 2. D. Srem 34 16 13 5 34:15 61 3. Mlad. (L) 34 13 14 7 42:27 53 4. Be`anija 34 11 19 4 33:15 52 5. In|ija 34 14 10 10 35:32 52 6. Napredak 34 13 12 9 39:29 51 7. Sloga 34 14 8 12 33:33 50 8. Teleoptik 34 12 13 9 45:26 49 9. Proleter 34 14 7 13 33:34 49 10. Novi Sad 34 11 10 13 37:42 43 11. Mladenovac34 11 10 13 45:52 43 12. Kolubara 34 12 7 15 35:43 43 13. Banat 34 9 14 11 35:41 41 14. ^ukari~ki 34 10 11 13 31:39 41 15. Radni~ki (S)34 11 8 15 25:34 41 16. M. radnik 34 9 9 16 29:38 36 17. Sin|eli} 34 7 10 17 34:50 31 18. Srem 34 4 8 22 27:67 20 U Superligu su se plasirali Radni~ki (N) i Dowi Srem. Iz Prve lige Srbije su ispali: Srem, Sin|eli}, Mladi Radnik i Radni~ki (S). Plasman u Prvu ligu izborili su Radni~ki iz Nove Pazove (Srpska liga Vojvodina), Vo`dovac (Srpska liga Beograd), Timok iz Zaje~ara (Srpska liga Istok) i Jedinstvo Putevi iz U`ica (Srpska liga Zapad).

Pet ko vi} 6, Ra di {i} 7, Je li ~i} 6 (Ma ti}), Bjurn 6 (La ki }e vi} 6), Ko {u ti} 7.

Igra ~i Te le op ti ka i Do weg Sre ma na opro {ta ju od ovo go di {we tr ke za bo do ve igra li su bez go lo va ko je su mno go broj ni gle da o ci, sva ka ko, o~e ki va li, jer su sna ge od me ri le dve eki pe ko je ima ju za vi dan u~i nak ka da je o re a li za ci ji re~.

Pr vu {an su na okr {a ju imao je Ni ko la Po pa ra ko jeg je Mi tro vi} le po upo slio, na is te ku pe tog mi nu ta, ali je {ut ve zi ste s ivi ce {e sna e ster ca Be li} le po pro ~i tao. Pet mi nu ta ka sni je u {an si se na {ao i Xu gur di} ko ji je po sle asi sten ci je Qu ji }a gla vom tu kao iz nad go la.

Foto: D. Ivani}

Na is te ku 18. mi nu ta Mar ko vi} je po sle do da va wa Qu ji }a uz dr mao sta ti vu, da bi dva mi nu ta ka sni je upo slio Mi tro vi }a ko ji je sa 25 me ta ra {u ti rao van okvi ra go la.

I u na stav ku su Par ti za no ve „be be„ bi le usred sre |e ne na ofan zi vu, ali ni je bi lo ozbiq ni jih {an si za pro me nu re zul ta ta. Po da tak da go sti ko ji su obe zeb di li me sto u eli ti, u pr vom de lu nad i gra va wa, ni su ni jed nom ozbiq ni je za pre ti li „op ti ~a ri ma“ sva ka ko ni ko ni je o~e ki vao, a je dan od raz lo ga bi mo gao bi ti i ne do sta tak mo ti va, jer je vi za za eli tu osi gu ra na jo{ pre ne ko li ko ko la.

Po sle sat vre me na nad i gra va wa Ni ko li} je iz veo slo bo dan uda rac, ali ga je ~u var mre `e Do weg Sre ma la ko pro ~i tao, a pet mi nu ta ka sni je [a ka je iz veo kor ner, Mi tro vi} je za ka ~io lop tu gla vom i po slao je po red sta ti ve. Na is te ku 75. mi nu ta Po pa ra je `e sto ko {u ti rao sa 30 me ta ra, ali se Be li} is ta ko od bra nom, a tri mi nu ta ka sni je je di nu kon kret nu {an su ko ju su go sti stvo ri li osu je tio je Fi li po vi} ka da je Mi {a Pet ko vi}, pr vi stre lac eki pe, {u tem s 15 me ta ra po ku {ao da se upi {e u li stu stre la ca i to je bi lo sve {to je vi |e no na okr {a ju Te le op ti ka i no vog su per li ga {a.

J. Radisavqevi}

20

SPORT

~etvrtak7.jun2012.

TO KOM TRE NIN GA NA DU NA VU KOD SME DE RE VA

Pre mi nuo ve sla~ Ne ma wa Ne {i} Re pre zen ta ti vac Sr bi je u ve sla wu Ne ma wa Ne {i} (24) pre mi nuo je ju ~e uju tru na tre nin gu u Sme de re vu. Mla di ve sla~ je pre mi nuo u ~am cu to kom pre po dnev nog tre nin ga.

Ne {i} je bio ~lan re pre zen ta tiv nog ~e tver ca bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e i je dan od tro ji ce kan di da ta iz Sme de re va za Olim pij ske igre u

wih dvo ji ca su bi li pla ni ra ni kao tran zi ci o na eki pa to kom sme ne gen ra ci ja .

Ge ne ral ni se kre tar Ve sla~ kog sa ve za Sr bi je Ne boj {a Je vre mo vi} re kao je da ni {ta ni je uka zi va lo da re pre zen ta ti vac Ne ma wa Ne {i} ima zdrav stve ne pro ble me i na veo da je re dov no imao le kar ske kon tro le.

dnevnik

US PE [AN NA STUP KA RA TI STA ZRE WA NI NA I ZA DRU GA RA NA TUR NI RU U BE O GRA DU: Zre wa nin ski ka ra ti sti (na sli ci)ostva ri li su za pa `en re zul tat na me |u na rod nom tur ni ru u Be o gra du, na ko me je u~e {}e uze lo pre ko 900 tak mi ~a ra iz {est ze ma qa i vi {e od 60 klu bo va. Or ga ni za tor tak mi ~e wa bio je Be o grad ski ka ra te sa vez i KK ^u ka ri~ ki ro da.

Ka ra ti sti iz gra da na Be ge ju osvo ji li su {est me da qa. Bron za ne me da qe pri pa le su Iva nu Stan ko vu, Sa ri Olah i Mar ku Mi haj lo vi }u. Sre bro je osvo ji la mu {ka ka det ska eki pa (Sa la pu ra \, Mi haj lo vi} M, Stoj {in V.), dok su se zlat nim od li~ ji ma oki ti li Alek san dra Vu ja si no vi} i Mar ko Vu ko vi}. In te re san to je is ta }i da je u re vi jal nom de lu ovog tak mi ~e wa na stu pio spor ti sta sa smet wa ma u raz vo ju iz KK Zre wa nin Ivan Fo dor, ko ji je osvo jio bron za nu me da qu Uspe {ni su na tur ni ru bi li su i tak mi ~a ri Za dru ga ra iz La za re va. U kon ku ren ci ji ka det ki wa Ma ri na Ra di ~e vi} je osvo ji la pr vo me sto. U kon ku ren ci ji pi o nir ki Jo va na Ze jak je osvo ji la dru go me sto, a me |u ju ni or ka ma Da ni ca i Qu bi ca @iv ko vi} iz bo ri le su bron za no od li~ je. @en ska ka det sko - ju ni or ska eki pa, u sa sta vu Ma ri na Ra di ~e vi}, Da ni ca i Qu bi ca @iv ko vi}, osvo ji la je tre }u po zi ci ju. @. B.

IS TO^ NA KON FE REN CI JA

Lon do nu. Ove ne de qe spre mao se za po sled wu re ga tu Svet skog ku pa u Min he nu. Is pi tu ju se okol no sti pod ko ji ma je pre mi nuo vr hun ski spor ti sta, a to kom da na bi tre ba lo da bu de iz vr {e na ob duk ci ja.

Ne ma wa Ne {i} ro |en je 1988. u Sme de re vu, a u ta mo {wem ve sla~ kom klu bu tre ni ra od 2001. pod kon tro lom De ja na Gu slo va. Osva jao je bron za ne me da qe na evrop skim pr ven stvi ma 2009. u Be lo ru si ji i pro {le go di ne u Plov di vu.

U~e stvo vao je i na dva ju ni or ska EP 2005. i 2006, na ko ji ma je bio bio pe ti i je da na e sti.

Ne {i} je bio je dan od naj per spek tiv ni jih la kih ve sla ~a.

Ovog pro le }a spre mao se za dubl skul za la ke ve sla ~e sa Mi lo {em Sta no je vi }em, a

- Ne ma wa je bio iz van re dan ve sla~, osva ja~ me da qa na evrop skim pr ven stvi ma. Ra di se o vr hun skom spor ti sti, pre sa mo dve ne de qe je ve slao kva li fi ka ci o nu re ga tu za OI. On je ko la bi rao u ~am cu i tre ner je bio vr lo bli zu. Od mah su ga iz va di li iz ~am ca i kre nu li ka oba li gde je ~e ka la Hit na po mo}, ali na `a lost on je ve} pre mi nuo. Re dov no je pre gle dan, kao i sva ki vr hun ski spor ti sta. Kao sti pen di sta Mi ni star stva omla di ne i spor ta imao je pre gle de u Re pu bli~ kom za vo du za sport. Mi u ve sla wu do sa da ni smo ima li ta kvih slu ~a je va, ni {ta ni je uka zi va lo da mo `e do }i do ova ko tra gi~ nog is ho da i jo{ smo u {o ku re kao je Je vre mo vi}.

Bo ston na do mak ve li kog fi na la

Ke vin Gar net (Bo ston)

TRI JUMF VE TE RA NA BAR NE I SO KO LO VI ]A U NO VOM KNE @EV CU: Te ni ski klub Obi li} iz No vog Kne `ev ca bio je do ma }in tra di ci o nal nog tur ni ra ve te ra na u pa ro vi ma, ko ji je

uvr {ten i u zva ni~ ni ka len dar TS Voj vo di ne. Fi na le je bi lo re pri za pro {lo go di {weg u ko me su An dra {u Ko va ~u (Obi li}) i Iva nu Ba {i }u (Pa li}) pro tiv ni ci bi li Jo `ef Bar na (Ku la) i Ve li bor So ko -

Ko {ar ka {i Bo ston Sel tik sa sa vla da li su Ma ja mi Hit na Flo ri di sa 94:90 u pe toj utak mi ci fi nal ne se ri je plej-ofa is to~ ne kon fe ren ci je NBA li ge.Kel ti sa da vo de sa 3:2 u po be da ma, a u na red nom me ~u pred svo jom pu bli kom ima }e pri li ku da obez be de ve li ko fi na le.

Naj bo qi u ta bo ru Sel tik sa bi li su Ke vin Gar net sa 26 (11-20 iz igre, 11sk) i Pol Pirs sa 19 po e na (6-19 iz igre), dok su Ma ja mi pred vo di li Le bron Xejms sa 30 (11-25 iz igre, 13sk) i Dvejn Vejd sa 27 po e na (10-22 iz igre, 6sk). Plej mej ker Bo sto na Ra xon Ron do imao je sla bo {u ter sko ve ~e (3-15 iz igre, 7p), ali imao je 6 sko ko va i 13 asi sten ci ja. Kqu~ nu troj ku u fi ni {u po sti gao je Pol Pirs za vo| stvo 90:86 na 53 se kun de do kra ja. Do kra ja su Alen i Gar net si gur nim iz vo |e wem slo bod nih ba ca wa obez be di li trijmf svom ti mu i spre ~i li su jo{ uz bu dqi vi ji fi ni{.

lo vi} (Obi li}). Po be dio je par Bar na-So ko lo vi} re zul ta tom 3:6 ; 6:4 ; 10:3. Fi na li sti su do bi li pe ha re i po klon pa ke te no vok ne `e va~ ke kom pa ni je Ale va.

Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

SPORT

c m y

dnevnik

MI RO SLAV TO MI], TRE NER KA JA KA [A LI MA NA

Naj bo qi da idu na Olim pi ja du Iz bor ne kon trol ne tr ke u ka ja ku (Ti kva ra) za EP u Za gre bi bi le su po vod da tre ner u KKK Li man iz No vog Sa da Mi ro slav To mi} po teg ne za ni mqi vo pi ta we - za {to se po red iz bor nog tak mi ~e wa za EP ni je na pra vi lo i za OI ima ju }i u vi du da su osvo je ne kvo te u vla sni {tvu Sa ve za i OKS i da bi u Lon don tre ba lo da pu tu ju tre nut no naj sprem ni ji spor ti sti.

- Srp ski ka ja ka {i osvo ji li su 11 kvo ta za OI, pa zar ni je lo gi~ no da na naj pre sti `ni je

Ima vre me na i pro sto ra da se to i kod nas ura di, na rav no ako bu de do bre vo qe. Ni je do bro to {to se kod nas ra di na osno vu ra ni jih za slu ga. Iz bor no tak mi ~e we mo `e da bu de sjaj na mo ti va ci ja i ve li ki pod strek i za one tak mi ~a re ko ji su ve} iz va di li vi zu.

To mi} ne tra `i da we go vi tak mi ~a ri idu na Olim pi ja du, ne go to po sta vqa kao prin cip.

- Tak mi ~ar ka Li ma na Mi li ca Sta ro vi} (K-1) je ne dav no na kon trol nom tak mi ~e wu re pre zen ta tiv ki bi la naj bo qa, ~ak i od bez dan skog dvo se da Re na ta

Or lo vi na dva ko ra ka do Lon do na Sr bi ja – Austra li ja 3:0 (25:18, 25:19, 25:18) TO KI O: Ha la Me tro po li ten, gle da la ca: 200, su di je:Ka za mi ge la (Ar gen ti na), Gon za les (Mek si ko).

SR BI JA: N. Ko va ~e vi}, U. Ko va ~e vi}, Ja ni}, Pet ko vi}, Stan ko vi}, Ni ki}, Mi ti}, Ra {i}, Ata na si je vi}, Sta ro vi}, Pod ra {~a nin, Ro si} (l).

AUSTRA LI JA: Zin gel, Ro berts, Pa si er, Ju din, Pi kok, Grant, Vajt, Ta ton, Su ko ~ev, Smit, Vi li jams, Ed gar.

Od boj ka {i Sr bi je po be dom nad Austra li jom do {li su na dva ko ra ka do pla sma na na Olim pij ske igre. Or lo vi su u der bi ju ko la In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja sla vi li nad dru go pla si ra nom Austra li jom, ko ja je do ovog su sre ta ima la sve po be de, mak si mal nim re zul ta tom i osa mi li se na vr hu ta be le. Sr bi ja je iz u zet no an ga `o va no i di sci pli no va no po ~e la utak mi cu. Pri jem ser vi sa na {ih mo ma ka od li~ no je funk ci o ni sao, ali su sred wi blo ke ri bi li od lu ~u ju }i fak tor za si gur no vo| stvo. Pod ra {~a nin i Stan ko vi} su bi li ve o ma ak tiv ni u blo ku, {to je obez be di lo na -

Re zul ta ti

Mi li ca Sta ro vi}, ka ja ka {i ca Li ma na

Ku bik - Mar ti Ti bor. Na tak mi ~e wu u Be o gra du po be di la je ube d qi v o jed n u od se s ta r a Mol do van, Oli ve ru ko ja je put nik na OI. Za to se na me }e lo gi~ no pi ta we da li je va `e }i kri t e r i j um za od l a z ak na Olim pi ja du do bar.

To mi} ne `e li da is pad ne da kri ti ku je rad Sa ve za, na pro tiv, ~ak 11 olim pij skih kvo ta je re zul ta ta ka kav ka ja ka {ki sport ni je imao ni u pret hod noj mno go ve }oj dr `a vi.

- U ne kim seg men ti ma ra di mo ja ko do bro, ali ima mo i pro pu sta kao {to su po vre de To mi }e vi }a i Na |o ve uo~i pu ta u Lon don - na gla sio je u~i teq ka ja ka {a Li ma na.

J. Ga li}

21

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Por to ri ko – Iran Sr bi ja – Austra li ja Ve ne cu e la – Ko re ja Ja pan – Ki na

pla ne tar no tak mi ~e we idu naj bo qi u ovom tre nut ku, a ne oni ko ji su nor mu ostva ri li ra ni je.

Naj sve `i ji pri mer da se to mo `e ura di ti je u stre qa {tvu gde je me sto u olim pij skom ti mu do bi la Ja sna [e ka ri} ume sto Di mi tri ja Gr gi }a, ko ji je ostva rio olim pij sku nor mu. Za to sma tram da je sport ski i naj pra ved ni je da se na pra vi iz bor na tr ka, po put ove u Ba~ koj Pa lan ci - re kao je To mi}.

Ka ko se to ra di u dru gim dr `a va ma?

- Upra vo ova ko ka ko i pred la `em. Pri me ra ra di, u Ame ri ci me sec da na pre Olim pij skih iga ra bi }e odr `a na kon trol na tak mi ~e wa i tek ta da }e se od re di ti olim pij ski tim.

~etvrtak7.jun2012.

1. Sr bi ja 2. Austra li ja 3. Iran 4. Ki na 5. Ja pan 6. Ko re ja 7. Ve ne cu e la 8. Por to ri ko

4 4 4 4 4 4 4 4

4 3 3 2 2 1 1 0

0 1 1 2 2 3 3 4

1:3 3:0 0:3 1:3 12:1 12 9:4 9 10:6 8 8:7 7 7:8 5 6:9 4 3:9 3 1:12 0

Ni ko la Ko va ~e vi} od i grao sjaj nu par ti ju u me ~u s Austra li jom

{oj se lek ci ji mno go broj ne kon tre ko je su ko ri sti li kraj wi pu ca ~i, pa je na{ tim vo dio to kom ~i ta vog se ta (8:4, 16:10). Do bro su bi li i Ni ki}, Ko va ~e vi} i Sta ro vi}, a igrom je sjaj no di ri go vao Pet ko vi} i Sr bi ja je bez ve }ih pro ble ma do bi la pr vi set.

Pri mi ri li su or lo vi naj bo qe po en te re austra lij ske re pre zen ta ci je i u pot pu no sti kon tro li sa li na stvak me ~a. Naj bo qi po en ter na {eg ri va la Ed gar je pr vi poen na pra vio tek u dru gom se tu, a po sle ja kih ser vi sa i so lid nih od bra na na {a re pre zen ta ci ja se re zul tat ski od le pi la na oset ni jih tri po e na-12:9. Ume li su Austra -

Da na {wi pro gram Iran – Ve ne cu e la (4) Sr bi ja – Por to ri ko (6.30) Ko re ja – Ki na (9) Ja pan – Austra li ja (12.05) li jan ci da uz vra te sa ser vis li ni je i sa ne ko li ko uza stop nih po e na Ju di na iz jed na ~i li na14:14. Ipak je ser vis Sr bi je od lu ~io dru gi set. Pu ca li su Stan ko vi} i Ni ki}, a od bra na i kon tra na pad su do bro funk ci o ni sa li. Is ta kao se Ko va ~e vi} u za vr {ni ci se ta pa su na {i od boj ka {i uve }a li vo| stvo na 2:0 u se to vi ma.

Od li~ no su or lo vi po ~e li i tre }i set. Pod ra {~a nin je blo kom i asom ini ci rao oma wu se ri ju, a po ma ga li su nam i Austra li jan ci gre {ka ma u na pa da, pa je Sr bi ja po ve la sa 8:4. Ni ko la Ko va ~e vi} je na sta vio da te ro ri {e pro tiv ni ka, po ma gao mu je Sta ro vi}, pred nost Sr bi je je kon stant no ra sla do dru gog teh ni~ kog tajm-auta (16:8) i me~ je ta da go to vo bio re {en. Po ku a {a vao je se lek tor Austra li je da iz me na ma ne {to pro me ni, sma we na je raz li ka, ali to ni je mo glo da za u sta vi za huk ta le or lo ve da mak si mal no tri jum fu ju i pri bli `e se Olim pi ja di na dva ko ra ka.

M. R.

U NE DE QU U BE ^E JU

De voj ~i ce igra ju od boj ku na tr gu @en ski od boj ka {ki klub Be ~ej u ne de qu na cen tral nom grad skom tr gu or ga ni zu je tur nir za de voj ~i ce (Vo lej bal - Open Be ~ej 2012).

- Ovo je tre }a go di na ka ko za jed no sa Stri tvo lej bal aso ci ja ci jom or ga ni zu je mo atrak ti van tur nir za tri uz ra sne ka te go ri je de voj ~i ca( ge ne ra ci je 1999, 2000/2001. i 2002. i mla |e). Igra se na {est im pro vi zo va nih te re na, ras po re |e nih po be ~ej skoj „po ga ~i“, na dva do bi je na se ta do 15 po e na. Ma da smo obez be di li pri god ne na gra de za tri naj u spe {ni je u sva koj

uz ra snoj ka te go ri ji, naj ve }a na gra da ovom uz ra stu de voj ~i ca je me |u sob no dru `e we - re kao je u ime or ga ni za to ra Sa {a Ba ki}.

Na tur ni ru }e u~e stvo va ti pre ko dve sto ti ne de voj ~i ca iz re gi je Ba na ta i Ba~ ke. Po red do ma }i na Be ~e ja, od boj ka {ko ume }e po ka za }e naj mla |e ~la ni ce klu bo va: Ba~ ki zmaj iz Ba~ kog Do brog Po qa, Vr bas, Gr bi} iz Te me ri na, Elan Vo lej iz Sr bo bra na, Je din stvo iz No vog Be ~e ja, Ki 0230 iz Ki kin de, Klek, Li be ro iz Ba~ kog Gra di {ta, Pro le ter iz Zre -

wa ni na, Sr bo bran, Fu tog i Haj duk iz Ku le.

No vi na ovo go di {weg tur ni ra je {to ima i hu ma ni tar ni ka rak ter. Or ga ni za tor je ukqu ~io i Op {tin sku or ga ni za ci ju Cr ve nog kr sa ta, ko ja }e to kom tur ni ra na svom pul tu pri ku pqa ti igra~ ke, obu }u i ode }u za one ko ji ma je ta ko {to po treb no. Po ziv je upu }en svim qu di ma do bre vo qe da se ak tiv no ukqu ~e u ak tu el nu ma ni fe sta ci ju da ri va wem stva ri ko je vi {e ne ko ri ste i po dr {kom de voj ~i ca na te re nu.

V. Jan kov

VOJ VO DI NA NS SE ME NA KRA JU SE ZO NE

Ci qe vi is pu we ni, pred sto ji te `ak po sao Od boj ka {ki klub Voj vo di na NS se me na sta vi la je le pu tra di ci ju dru `e wa s pred stav ni ci ma me di ja na kra ju se zo ne. Na te re ni ma SC Vo lej, u pri jat nom dru `e wu sa hro ni ~a ri ma do ga |a wa u klu bu, cr ve no-be li su is ko ri sti li pri li ku i od ja vi li se zo nu u ko joj su is pu ni li pred se zon ske pla no ve. Osvo ji li su No vo sa |a ni Kup Sr bi je, po ra `e ni su od Zve zde u fi na lu plej-ofa, ali su u mla |im ka te go ri ja ma po no vo u vr hu do ma }e od boj ke.

Upr kos pro ble mi ma, ka ko fi nan sij skim, ta ko i u eki pi, cr ve no-be li su kva li te tom i na por nim ra dom us pe li da sve pre va zi |u i da se do mog nu jed nog pe ha ra i do |u na ko rak do dru gog.

- Klub je u pro te kloj se zo ni imao mno go or ga ni za ci o nih iza zo va, ali za nas jo{ ni je za vr {e na.

Kra jem me se ca nas o~e ku je Svet ska li ga u No vom Sa du, tu smo teh ni~ ki or ga ni za to ri i tek po sle tog vi ken da se za nas za vr {a va se zo na.

Or ga ni zo va li smo ne ko li ko tur ni ra, kao i fi nal ni tur nir Ku pa i ce lo kup na jav nost je za do voq na ka ko smo se po ka za li kao do ma }i ni.

Bez ob zi ra na ve o ma te {ku fi nan -

SPORT SKI DI REK TOR NI KO LA MA RI]

Mla di za log za bu du} nost Sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri} pro gla sio je se zo nu za uspe {nu, s ob zi rom na to s ka kvim su se pro ble mi ma su o ~a va li to kom se zo ne.

- U{li smo u se zo nu bez se dam igra ~a od la ni, od ko jih su {e sto ri ca bi li ~la no vi start ne po sta ve, pa je eki pa pre tr pe la re kon struk ci ju. Mno go de ~a ka je pre ko man do va no iz mla |eg po go na, s tim {to nam se An dri ja Ge ri} pri kqu ~io. Ima li smo po ten ci jal, bi li smo po pred vi |a wi ma iza be o grad skih klu bo va i Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca, ali smo ra dom u{li u krug fa vo ri ta. Sle de }e se zo ne }e mo igra ti CEV kup i ~e ka nas jo{ ve }i po sao. To kom se zo ne smo ima li pro ble ma, naj pre se po vre dio Mr dak, a ka sni je i Ka ti}, dva ve o ma bit na igra ~a pa smo ve li ki deo se zo ne bi li u kom bi no va nom sa sta vu. Ovo se zon ski ciq je is pu wen osva ja wem Ku pa, u fi na lu smo mo `da mo gli bo qe, ali su se mla di igra ~i afir mi sa li i si gur no je da su mla |e ka te go ri je na{ ve li ki za log za per spek tiv nu bu du} nost.

Si ni {a Re qi} iz vu kao sre }e nog do bit ni ka

sij sku si tu a ci ju, us pe li smo da sve od ra di mo na naj bo qi mo gu }i na ~in. Stal no is ti ~e mo da po mo} i da qe ni je na po treb nom ni vou, jer mi sli mo da Grad i Po kra ji na mo -

Sku ter Sa {i Mi li }u Sa {a Mi li} iz No vog Sada osvo jio je sku ter na na grad noj igri za gle da o ce ko ju je ove se zo ne or ga ni zo vao OK Voj vo di na NS se me. Sre} ne ru ke za ovog na vi ja ~a bio je Si ni {a Re qi}, tre ner ju ni o ra i ~e tvo ro stru ki uza stop ni pr vak dr `a ve u toj ka te go ri ji.

ra ju da sta nu iza vr hun skog spor ta, bar to li ko ko li ko to ra de osta li gra do vi u dr `a vi - re kao je ge ne ral ni di rek tor klu ba Va sa Mi ji} i do dao:- Ima li smo ve li ki ju bi lej, 65 go di na klu ba i ta da smo iz da li mo no gra fi ju i u bu du }im iz da wi ma }e mo je do pu wa va ti s no vim klup skim us pe si ma. Hva la igra ~i ma, stru~ nom {ta bu i klup skim pro fe si o nal ci ma ko ji su svoj po sao ra di li mak si mal no, na rav no i Gra du i Po kra ji ni {to su

Fo to: F. Ba ki}

po ma ga li u bit nim tre nu ci ma za ovaj ko lek tiv. Hva la me di ji ma ko ji nas pra te i na rav no na {im ver nim na vi ja ~i ma. [ef stru~ nog {ta ba Ni ko la Sa la ti} `a li za pro pu {te nom {an su u fi na lu plej-ofa.

- Ve li ke na po re je klub ulo `io da nam obez be di uslo ve za do bru se zo nu. Bo qe nam je bi lo u pri prem nom pe ri o du ka da smo bi li na Ko pa o ni ku u sjaj nim uslo vi ma, a ka sni je smo ima li ve li kih pro -

ble ma s tre ni ra wem zbog Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu, pa sa re strik ci ja ma stru je, pa smo bi li pri mo ra ni da se sna la zi mo i is pa da da smo pro pu sti li vi {e od me sec da na tre ni ra wa u na {oj sa li.

Ipak, igra ~i su sve to do bro pod ne li, osvo ji li smo Kup i ni ka ko ne tra `i mo ali bi sa ovim {to sa da iz no si mo. Je di no osta je ve li ki `al za pro pu {te nom pri li kom u fi na lu plej-ofa sa Cr ve nom zve zdom, ali, ipak, se zo na mo `e da se svr sta u ka te go ri ju uspe {nih - re kao je Sa la ti}.

Ka pi ten An dri ja Ge ri} o~e ku je pro me ne u na red noj se zo ni, s tim {to se jo{ ne zna da li }e osta ti u klu bu.

- Ima li smo ve o ma na por nu po lu fi nal nu se ri ju s Rad ni~ kim iz Kra gu jev ca, ali nam je svi ma `ao {to je fi na le za vr {e no u tri utak mi ce, a na da li smo se tri jum fu. U Evro pi smo is pa li od eki pe od ko je smo ve ro vat no kva li tet ni ji i si gur no }e Voj vo di na u do la ze }oj se zo ni ozbiq ni je gle da ti na bu du} nost u evrop skim tak mi ~e wi ma. Evi dent no je da }e eki pa pre tr pe ti iz me ne za sle de }u se zo nu, a mla |e ka te go ri je su po ka za le da se na wih ozbqi no mo `e ra ~u na ti u bu du} no sti.Lo gi~ no je da spon zo ri, grad ske i po kra jin ske struk tu re tre ba da se vi {e ukqu ~e i da po mog nu ovom klu bu - re kao je Ge ri}.

M. Ri sti}

22

ekOLOGiJA

~etvrtak7.jun2012.

dnevnik

UREDBA O PROGLA[EWU SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE „TITELSKI BREG”

Padine titelskog lesnog platoa za{ti}ene

KREATIVNI MALI[ANI U BANATSKOM KARLOVCU

Modeli od ambala`e

Po vo dom svet skog Da na za {ti te `i vot ne sre di ne i ak ci je „O~i sti mo Sr bi ju“ u sko ro svim se li ma op {ti ne Ali bu nar or ga ni zu ju se ak ci je na ure |e wu ze le nih po vr {i na, par ko va i dvo ri {ta jav nih usta no va. U to me pred wa ~e ma li {a ni PU „Po le ta rac“ iz Ali bu na ra ko ji su sa svo jim vas pi ta ~i ma i ro di te qi ma ure di li pri la ze i dvo ri {ta svo jih „{ko li ca“ i za ro di te qe pri re di li za ni mqi ve pri red be o za {ti ti `i vot ne sre di ne. U to me su se po seb no is ta kla de ca ove usta no ve u Ba nat skom Kar lov cu.

Oni su na te mu eko lo gi je u sport skoj ha li pri re di li mod nu re vi ju, na woj je pri ka za no 120 mo de la ura |e nih od ra zno boj nog pa pi ra am ba la `nog ot pa da. U pra vqe wu ma {to vi tih sve tlu ca vih ha qi ni ca, ko sti ma i dru gog de ci su po mo gli vas pi ta ~i i ro di te qi, or ga ni za -

tor je bi la glav na vas pi ta ~i ca Zo ra Ni ko li}. Na stup ma li {a na sa kre a ci ja ma od ot pa da, uz mu zi ku pra ti li su rod bi na de ce i broj ni me {ta ni, oni su apla u zi ma po zdra vqa li ma le ma ne ke ne.

Ina ~e, na ure |e we i ~i {}e we broj nih ze le nih po vr {i na po se li ma, ka ko je re kla in spek tor ka za za {ti tu `i vot ne sre di ne @i va na Pe tro vi}, u ak ci ji re sor nog mi ni star stva „O~i sti mo Sr bi ju“ ovom pri li kom su ak tiv ni i me {ta ni se la ali bu nar ske op {ti ne. Ta ko su za po sle ni na `e le zni ci na sta ni ca ma u Ali bu na ru, Ba nat skom Kar lov cu i Vla di mi rov cu ure di li pri la ze i pe ro ne, a za sve u{e sni ke mi ni star stvo je obez be di lo PVC ke se i za {tit ne ru ka vi ce, sav pri ku pqen ot pad je od net na ure |e ne de po ni je.

R. Jovanovi}

MANIFESTACIJA U NOVOM KNE@EVCU

Poetske {etwe parkom Svet ski dan za {ti te `i vot ne sre di ne 5.jun u No vom Kne `ev cu obe le `en je ma ni fe sta ci jom „Po et ske {et we par kom“ ko ju je de se ti put upri li ~i la Na rod na bi bli o te ka „Bra ni slav Nu {i}“. U me snom par ku ko ji je za {ti }e ni spo me nik pej za `ne ar hi tek tu re u~e ni ci Osnov ne {ko le „Jo van Jo va no vi} Zmaj“ ima li su iz lo `bu ra do va na te mu za {ti te i una pre |e wa `i vot ne sre di ne, a iz lo `bu je din stve nih skulp tu ra od pru }a pri re dio je no vok ne `e va~ ki umet nik Go ran No va kov.

No vok ne `e va~ ki osnov ci „^u va ri pri ro de“ iz ve li su eko lo {ki re ci tal i pri ka za li fo to gra fi je iz pro jek ta „Ko lo `i vo ta“, u okvi ru

ko jeg su objek ti vi ma pra ti li pri li ke u par ku za vre me sva ~e ti ri go di {wa do ba. Po se ban do pri nos na ne go va wu eko lo {ke kul tu re da ju kon ti nu i ra ne ak tiv no sti u okvi ru bi o lo {kog ka bi ne ta O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj“ sa pro fe sor ka ma Ivan kom Al va xin i Mi li com Za ki}, a re dov ni u~e sni ci „Po et skih {et wi par kom“ su i ma li {a ni iz Pred {kol ske usta no ve „Sre} no de te“. Za naj u spe {ni je li te rar ne ra do ve na te mu „Dr vo u rav ni ci je dra go ce no i sve to kao cr kva“ kwi ga ma su na gra |e ne u~e ni ce O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj“ Je le na Ra du lo vi}, Jo va na Jan ~i} i An |e la Mi ~ik, a kod od ra slih Da ni ca Kne `e vi} Po pov.

M. Mitrovi}

Vla da Sr bi je do ne la je Ured bu o pro gla {e wu Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de “ Ti tel ski breg”. Ovaj re zer vat se sta vqa se pod za {ti tu dr `a ve ka ko bi se o~u va li ra zno vr sni, broj ni i iz u zet no fi zi~ ki iz ra `e ni ob li ci ge o lo {kih, ge o mor fo lo {kih i pe do lo {kih pro ce sa ko ji su se u po sled wih 600.000 go di na le de nog do ba od vi ja li u obla sti na ve ja va wa le sa na u{}u Ti se u Du nav i stvo ri li je dan od naj i stak nu ti jih i naj de taq ni jih pa le o kli mat skih i pa e lo e ko lo {kih ar hi va tog vre me na na evrop skom kop nu.

Za {ti ta ovog de la Voj vo di ne pri pa da i ra di o~u va wa ra zno vr snog i bo ga ta kog biq nog i `i vo tiw skog sve ta: pa on skih ter mo fil nih {u ma me dun ca i ru ja i kse ro fil nih {i ba qa, 630 tak so na vi {ih bi qa ka od ko jih je 19 za {ti }e no na na ci o nal nom

ni vou, ba ba lu {ka, pa tu qa stih pe ru ni ka, go ro cve tra, tam no qu bi ~a stog lu ka, bo bov wa ste tr no plod ke i la no li sta. Za tim broj ne fa u ne in se ka ta sa 25 ret kih i ugro `e nih vr sta, 10 vr sta vo do ze ma ca, od ko jih su {est stro go za {ti }e ni i 7 vr sta gmi za va ca kao i oko 140 vr sta pti ca, 33 si sa ra...

Spe ci jal ni re zer vat pri ro de “ Ti tel ski breg” na la zi se na te ri to ri ji op {ti ne Ti tel, a ob u hva ta pod ru~ ja ka ta star skih op {ti na Ti te la, Mo {o ri na, Vi lo va i Lo ka. Na we go vom pod ru~ ju ni je do zvo qe no oba vqa ti ra do ve i ak tiv no sti za ko je se u skla du sa za ko nom ko jim se ure |u je za {ti ta pri ro de utvr di da mo gu uni {ti ti ne ku od pri rod nih vred no sti. Spe ci je la ni re zer vat pri ro de po ve ra va se na upra vqa we jav nom pred u ze }u “ Ti tel ski breg” ko ji ima oba ve zu

^a| gu{i Zrewanince In sti tut za jav no zdra vqe “Ba tut” u Be o gra du sa op {tio je ovih da na za bri wa va ju }e po dat ke da je pro {le go di ne, {to se kva li te ta va zdu ha ti ~e, naj vi {a vred nost sum por – di ok si da u Sr bi ji za be le `e na u Zre wa ni nu i Ele mi ru. Ali, na ~el nik ode qe wa za po slo ve za {ti te i una pre |i va wa `i vot ne sre di ne pri Grad skoj upra vi Zre wa ni na De jan Jo va nov uve ra va da ta in for ma ci ja ni je to li ko alar mant na, ko li ko zvu ~i na pr vi po gled. Na ju ~e ra {wem sa stan ku sa pred sed ni kom Skup {ti ne gra da Alek san drom Mar to nom Jo va nov je ka zao da je po da tak be o grad skog In sti tu ta “sa mo uslov no ta ~an”.

- Mak si mal na do zvo qe na kon cen tra ci ja sum por – di ok si da u va zdu hu iz no si 125 mi kro gra ma po me tro kub nom, a u Ele mi ru je pro {le go di ne bi la 114 – 115, {to zna ~i da ni je pre {la za cr ta ne okvi re. Sum por – di ok sid, kao ni azot – di ok sid, ko ji ta ko |e pra ti mo, ni su do mi nant ni za ga |i va ~i na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na. Ve }i pro blem pred sta vqa ~a| – ob ja snio je ju ~e Jo va nov, pod se }a ju }i da je lo kal na

sa mo u pra va na ru ~i lac mo ni to rin ga ko ji oba vqa Za vod za jav no zdra vqe u Zre wa ni nu i da re dov no pra ti kva li tet va zdu ha.

- Kon cen tra ci ja ~a |i iz u zet no je ve li ka, na ro ~i to oko sa o bra }aj ni ca. Sve do ci smo ve li kih gu `vi u grad skom sa o bra }a ju i u

On je na gla sio da je od 365 da na u go di ni, u ~ak 153 za be le `e na vi {e stru ko, ne ret ko i pet pu ta ve }a kon cen tra ci ja ~a |i u va zdu hu od do zvo qe ne. Glav ni “kriv ci” za ova kvo sta we su sa o bra }aj i in di vi du al na do ma }in stva, a ma we in du strij ska po stro je wa.

sva koj si tu a ci ji ka da vo za~ mo ra da za u sta vi auto mo bil na uli ci, pa ga opet po kre ne, do la zi do naj ve }e emi si je ga so va – na gla sio je Jo va nov, uz na po me nu da o svim iz ve {ta ji ma pro i za {lim po sle me re wa kva li te ta va zdu ha bu du oba ve {te ne grad ska i po kra jin -

Se kre tar USR „[a ran“ Si ni {a Erak je do dao da su we go ve klup ske ko le ge za to vre me pri pre mi le uku snu ri bqu ~or bu za sve u~e sni ke ak ci je, gde se uz uku san ru ~ak ko vao plan ka ko da se i dru gi ~la no vi dva udru `e wa ukqu ~e u pred sto je }u su bot wu ak ci ju.

- Iz ve sno je da }e law ski broj, od ne {to pre ko hi qa du u~e sni ka u iden ti~ noj ak ci ji bi ti pre ma -

ra di. Iz ve sno je da }e u~e ni ci pr ven stve no sre di ti svo ja {kol ska dvo ri {ta i okru `e we {ko le, a on da, za vi sno od ve me na „na pa sti“ i dru ge lo ka ci je. „Pro ~e {qa }e mo“ par ko ve, Go ran ski, Gor wi kod De~ jeg dis pan ze ra, Do wi kod Lo va~ kog do ma, za tim Kamp na se qe, sve ze le ne po vr {i ne u cen tru gra da, de~ ja igra li {ta {i rom gra da i svih pet put nih pri la za Be ~e ju. Po sla

Apatin spreman - Do go vo ri li smo se sa pred stav ni ci ma jav nih usta no va, pred u ze }a, osnov nih i sred wi oh {ko la da ak ci ju 9. ju na or ga ni zu ju u kru gu svo jih fir mi i {ko la, a utvrd |e ne su i obla sti na ko ji ma }e ra di ti vo lon te ri udru `e wa i gra |a ni - re kao je pred sed nik Op {tin ski {tab za or ga ni za ci o nu i lo gi sti~ ku pri pre mu i re a li za ci ju ak ci je „Ve li ko spre ma we Sr bi je“ u Apa ti nu Ni ko la Mar ~e ta. Obez be di li smo do vo qan broj vre }a za sme }e i to ka ko za Apa tin, ta ko i za sva se la apa tin ske op {ti ne i od re di li me sta gde }e se ono sme {ta ti. Do go vo ri li smo da se to kom ak ci je gra |a ni mo gu da do ne su elek tron ski i elek tri~ ni ot pad i to u Cen tar za oba ve {ta va we u Apa ti nu, a u se li ma u pro sto ri je me snih za jed ni ca. J. P.

dih – BUM, ne {to ma we ~la no va Udru `e wa sport skih ri bo lo va ca „[a ran“ i ne ko li ci na su gra |a na o~i sti li su oba lu Ti se iz me |u Kamp iz le ti {ta i ste pe ni ca na kom qu bi te qi re ke to kom le ta na la ze osve `e we.

ki}. - Mi smo pr vo po ko si li tra vu ko ja je iz ra sla na spru du, za tim po ku pi li ra zno ra zno sme }e, naj vi {e pet am ba la `e, uto va ri li ga u xa ko ve i ta ko na pu ni li trak tor sku pri ko li cu JP „Ko mu na lac“, ko je je ot pad od ne la na grad sku de po ni ju.

{en, jer nam se ve} pri ja vi lo vi {e od 1.500 u~e sni ka. U~e ni ci svih osam osnov nih i ~e ti ri sred we {ko le pri ja vi li su se za u~e {}e u ak ci ji, isto va `i za broj ne NVO i gra |an ska udru `e wa, za tim sport ske klu bo ve, pa broj ne su gra |a ne. Obez be di li smo do voq no ru ka vi ca i naj lon skih xa ko va. Su tra }e mo na pra vi ti de ta qan plan ko }e gde da

ska in spek ci ja za za {ti tu `i vot ne sre di ne.

Po re ~i ma Jo va no va, u ze mqa ma Evrop ske uni je for si ra se jav ni pre voz, a u mno gim gra do vi ma, ~ak i ve }im od Zre wa ni na, bi cikl je do mi nant no pre vo zno sred stvo. Ali, ne i u gra du na Be ge ju u ko me je, sma tra Jo va nov, i jav ni pre voz tre nut no sla bi je ure |e na uslu ga. Kao je dan od vo de }ih pro ble ma zbog kog do la zi do za ga |e wa va zdu ha usled sa o bra }a ja Jo va nov je na veo i ne do sta tak obi la zni ce oko gra da.

- To je za i sta ogro man pro blem, jer te ret na vo zi la tre nun to pro la ze kroz grad – is ta kao je na ~el nik ode qe wa za po slo ve za {ti te i una pre |i va wa `i vot ne sre di ne.

Ka da je re~ o za ga |e wu va zdu ha ko je pro u zro ku ju in di vi du al na do ma }in stva, Jo va nov je po ja snio da se u raz vi je nim ze mqa ma to re {a va ga si fi ka ci jom, ali da se u Sr bi ji, u eko nom skoj kri zi, qu di od ri ~u ga sa i ku pu ju dr vo i ugaq, ~i ja upo tre ba do vo di do po ve }a ne kon cen tra ci je ~a |i u va zdu hu. @. Balaban

NOVI PROJEKTI U STAROJ PAZOVI I RUMI

O~i{}ena obala Tise - To je naj u gro `e ni ji deo re~ ne oba le uz na{ grad, zvan Kri vi na, na kom se stvo ri re~ ni sprud od na no sa ze mqe i na we mu za dr `a va sme }e ko je re ka no si sa so bom - re kao nam je pred sed nik „bu mo va ca“ Alek san dar \e -

sti ma za {ti }e nog pod ru~ ja. On ima oba ve zu da u ro ku od dve go di ne osnu je di gi tal nu ba zu po da ta ka, od no sno ge o graf ski in for ma ci o ni si stem o pri rod nim i stvo re nim vred no sti ma.

Q. Male{evi}

SUMPOR-DIOKSID NIJE GLAVNI PROBLEM GRADA NA BEGEJU

BE^EJCI VE] ORGANIZOVALI EKOLO[KU AKCIJU

Naj ma sov ni ja vo lon ter ska ak ci ja ~i {}e wa ot pa da {i rom na {e zem we pod na zi vom „Ve li ko spre ma we Sr bi je“ za ka za na je za su bo tu 9.jun, a Be ~ej ci su ve} ima li uver ti ru. Dva de se tak ~la no va Udru `e wa mla -

da or ga ni zu je ~u var sku slu `bu, ~u va i odr `a va za {ti }e no pod ru~ je, obe le `a va za {ti }e ne zo ne, do no si plan upra vqa wa, vo di evi den ci ju i iz ve {ta va o pri rod nim vred no sti ma, ne po kret no sti ma i qu skim ak tiv no -

ima na pre tek, ali i u~e sni ka, pa ve ru je mo da }e trak to ri JP „Ko mu na lac“, JP „Vo do ka nal“, za tim ka mion za od no {e we sme }a fir me „Po ti sje“ i dru ga me ha ni za cja bi ti pu ni xa ko va sme }a ko je }e sa ku pi ti su gra |a ni svih uz ra snih do bi, re kao nam je u ime [ta ba za re a li za ci ju ak cje „Ve li ko ~i {}e we Sr bi je“ u Be ~e ju Mar ko \a pi}.

V. Jankov

Stajwak kao izvor biogasa U Sta roj Pa zo vi je pred sta vqen pro je kat ja ~a wa ener get skog me nex men ta u op {ti na ma Sta ra Pa zo va i Ru ma u ci qu ko ri {}e wa i in ve sti ra wa u ob no vqi ve iz vo re ener gi je ko ji je ini ci ra la Re gi o nal na raz voj na agen ci ja Srem, a fi nan si ra Po kra jin ski se kre ta ri jat za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu. Ka ko je is ta kao di rek tor Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je Srem Mi lan Mi ri}, ini ci ja tor je bi la „Del ta-Agrar“, to kom ra da na ne kim dru gim pro jek ti ma u ovoj op {ti ni, a pred sed nik op {ti ne Sta ra Pa zo va Go ran Jo vi} je po ka zao raz u me va we i ubr zo se do {lo i do sa rad we sa op {ti nom Ru ma.

- @e li mo da uka `e mo na to {ta su ob no vqi vi iz vo ri ener gi je, za ko je Sr bi ja ima ve li ke po ten ci ja le, da po ka `e mo da i Srem ima zna ~aj ne po ten ci ja le na tom pla nu, kao i da po dr `i mo jed nog in ve sti to ra kao {to je „Del ta-Agrar“ da, ako `e li da re a li zu je svoj pro je kat, ov de ima do bru ad mi ni stra tiv nu po dr {ku i ba zu po da ta ka, a sva ka ko i da se vi di ka ko to mo `e mo uve za ti u lo gi sti~ ki la nac upra vqa wa ot pa dom, jer si ro vi na za ovu pro iz vod wu je bio-ma sa i ot pad - is ta kao je Mi ri}.

Pred stav nik „Del ta-Agra ra“ Alek san dar @iv ko vi} is ti ~e zna ~aj ova kvog pro jek ta ne sa mo za lo kal nu sa mo u pra vu, ve} i ~i tav re gion jer sa kon kret nim po da ci ma }e pri vre da sta ro pa zo va~ ke op -

{ti ne i Sre ma do bi ti pod sti caj da ula `e u pro iz vod wu bioga sa, od no sno bioeta no la.

- U sta ro pa zo va~ koj op {ti ni smo pre po zna li do bru lo ka ci ju i lo kal nu sa mo u pra vu sprem nu da po dr `i no ve ini ci ja ti ve, a re zul ta ti na kra ju ovog pro jek ta }e omo gu }i ti da se de fi ni {e ka pa ci tet po stro je wa, teh no lo gi ja i sve {to pri vat noj ini ci ja ti vi tre ba da bi re a li zo va la jed nu ta kvu in ve sti ci ju -na gla sio je @iv ko vi} ob ja sniv {i, na pi ta we do pi sni ka „Dnev ni ka“, da „Del ta-Agrar“ `e li da gra di po stro je we za pro iz vod wu bio-ga sa iz staj wa ka sa tri far me ko je po se du je, a mi kro lo ka ci ja je Pe tro vi }ev sa la{, u ata ru Sta re Pa zo ve.

Pro je kat je de taq ni je pred sta vi la ko or di na tor Sa wa Stu par is ta kav {i da je je dan od kqu~ nih po slo va u na red na ~e ti ri me se ca, ko li ko pro je kat tra je, uz pro mo ci ju i kre i ra we ba ze po da ta ka, obu ka ener get skih me na xe ra u op {ti na ma Sta ra Pa zo va i Ru ma, na ~e mu }e bi ti an ga `o va ni stru~ wa ci za ener ge ti ku, a ~u lo se i da je bu xet pro jek ta mi lion 353.000 di na ra, od ko jih su oko 280.000 di na ra obez be di le dve op {ti ne, osta lo Po kra jin ski se kre ta ri jat za me |u re gi o- nal nu sa rad wu i lo al nu sa mo u pra vu. Oprav da nost pro jek ta }e se vi de ti u bu du }im in ve sti ci ja ma u ka pa ci te te za ov no vqi ve iz vo re ener gi je, jer ini ci ja to ri pro jek ta o~e ku ju ukqu ~e we i osta lih srem skih op {ti na.

A. Mali

~etvrtak7.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

23

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Песник који је спасао свет Ервин Лазар, Бержијан и Дидеки, сценска адаптација Ката Ђармати и Кинга Мезеи, режија Кинга Мезеи, Ујвидеки синхаз/ Новосадско позориште Познато је да Новосадско позориште снагом свог ансамбла може да се упусти у најразличитије, условно речено, експерименте. Познато је и да Кинга Мезеи уз сву ширину свог глумачког талента поседује и специфичан дар за режију, посебно осведочен управо у Новосадском позоришту, представама као што су „Виа Италиа“, „Пац“... Њиховим сусретом рођена је још једна необична представа, прави репертоарски луксуз - лепа уметност, у време када је она готово протерана снажним покретом деелитизације културе. Текст Ервина Лазара, савременог мађарског писца, да се наслутити неминовношшћу титловане перцпеције – преводу превода света романа у свет представе, веома је алегоричан и богато расписан. У њему пратимо догодовштине песника Бержиана (Арон Балаж), угледног члана свог малог неснађеног друштва, које још чине Џепнаенци Клопедија (Емина Елор), Мајстор Шроф (Атила Немет), Виолин (Габор Понго), Винко Подрумач (Даниел Хуста), Дла-

кодлак Млекобрк (Тамаш Хајду), Страховити Опак (Золтан Ширмер), Дидеки (Агота Силађи)... Песникова реч, у некој врсти необичне бајковите утопије за децуодрасле, не само да се слуша, рецитује и цитира, него постаје и клетва када се Бержиан заплете у бес, а његово избегавање тога, само ће додатно да искомпликује ствари... До срећног краја и победе светлости над силама мрака. Кинга Мезеи је у овоме видела сјајну прилику да на сцену врати уметност немог филма, креирајући омаж њеном највећем представнику – Чарлију Чаплину. Сви ликови су Чарли Чаплин! Наравно, осим онеобичавања, практиковања готово заборављене, а врсно сценичне технике слепстика, овај потез и те како има значење у ономе што Чарли Чаплин у својим филмовима представља – усамљеност и беду рецесионистички прихваћеног духа, револуционарну моћ изгубљеног (лутајућег) песништва, романтичног идеализма, да критикује и победи и највеће невоље.

У самој реализацији, ипак се користи и тон, што увеличава експозицију и донекле разводњава драматику сценске радње, фантастично усвојеног покрета који заиста подсећа на оно што данас видимо као благо убрзани снимак, пун сценских гегова, преокрета, и фантастичних визуелних ефеката (готово целу ликовност, кулисе и декор, обликују пројекције фотографија руина савременог света Петера Филепа и Ержебет Мезеи). Редитељка се са својим глумцима понекад толико заигра, да мноштво решења – уласци кроз прозор, кроз кров, из пода, са стране, мимика, гест или ефекат на готово сваку реч – делује као само себи сврха, што такође зна да оптерети драмски ток, постане динамичка бомба. И даље, представи „Бержиан и Дидеки“ се тешко може одрећи посебно место у актуелној сценској уметности. Костимографска, до непрепознатљивости глумаца изведена трансформација у белог, не црнобелог Скитницу (Ева Гемери),

СЕРИЈА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИХ НАСТУПА БОРИСА КОВАЧА И УПРАВО ОБЈАВЉЕНИ АЛБУМИ

Сарадња с три ансамбла Реномирани војвођански уметник Борис Ковач је интензивирао своју међународну концертну активност и то са три различита ансамбла. Крајем априла, са ансамблом La Cam pa nel la је одржао изузетно успешан концерт у чувеном циришком клубу MO ODS (пре две године изабраном за најбољи џез клуб на свету), а у мају је наступио са јерменским хармоникашем Давидом Ингибарианом, у културном центру Фоно у Будимпешти. Концерт је изазвао изузетну реакцију публике, а мађарска државна телевизија је снимала цео наступ. Пре две недеље на фестивалу нове музике „Ринг Ринг“ у Београду, Ковач је наступио са новим квартетом „Ултима Армониа“, у којем су и: Стеван Ковач Тикмајер, култни војвођански композитор и пијаниста који живи у Француској, контрабасиста Милош Матић и перкусиониста Лав Ковач, један од најталентованијих домаћих младих музичара. Само пар дана након тога овај састав је имао наступ на Euro re gi o nal The a tre Fe sti va lu у Темишвару. Наредних недеља следе свирке са ансамблом „La Cam pa nel la“ у Венецији, потом на фестивалу Митлфесту Чивидале/Удине(Италија) као и на Бабелсаунд фестивалу на Балатону (Мађарска), у Мурској Соботи (Словенија) и други. Упоредо са овом серијом наступа Борис Ковач & La Cam pa nel la су

Попуст с картицом „Премијера+”

Мезеи), глумачки шоу од којег без превелике штете не стиже ни да се чита титл, сјајне су

препоруке за нови спектакл Новосадског позоришта. Игор Бурић

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗ ЗАВРШАВА СЕЗОНУ

Глумачки концерт за крај Након премијере представе „Бержиан и Дидеки“ Ервина Лазара у режији Кинге Мезеи, а непосредно пре тога и освајања награда на Стеријином позорју, Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз за завршницу сезоне припрема глумачки концерт вечерас у 20 сати на својој сцени. Хорске нумере, углавном у госпел маниру, у занимљивим аранжманима биће прилика да се покажу и неке скривене вештине глумаца овог театра, али већ су доста пута показали да музику и плес сматрају сасвим природним делом свог посла, који им такође прилично иде од руке. На клавијатурама ће бити Давид Клем, а на флаути Лаура Тот, чланица Ђачке сцене, док ће виолину свирати Ђерђ Вираг, студент треће године глуме на Академији уметности у Новом Саду.

Ово ће уједно бити прилика да позориште прослави поменуте две Стеријине награде. Представа „Мара / Сад” освојила је две - Специјалну Стеријину награду за глумачку игру, а Силвија Крижан добила је Стеријину награду за улогу Гласника у овој представи. Она је као Гласник такође освојила и награду за епизодну улогу коју додељује компанија „Новости“. Уз овакву темпераментну завршницу сезоне, следи и једно путовање овог месеца на гостовање у Мађарској. Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз ће 27. јуна тамо учествовати на Фестивалу мађарских позоришта у Кишварди с представом „Фани и Александер“ Ингмара Бергмана, у режији Ђерђа Видовског, која је у овој сезони имала своју премијеру. Н. П-ј.

НОВА КЊИГА ПРИЧА ЏОЈС КЕРОЛ ОУТС ИЗ „АГОРЕ”

Фото: И. Грлиц

објавили нови албум „Флy бy...” за Мултимедиа Рекордс. Овај ЦД се може купити у продавницама широм Србије, а ускоро креће и европска дистрибуција. Издавач је најавио серију промо концерата у Србији за рану јесен. Сарадња са

Давидом Ингибарианом, у продукцији фестивала Интерзон је резултирала албумом „On Eastern Way“, који је снимљен под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине.

Србија на губитку

ности и културе, стручњаци из области миграција, новинари, студенти, друштвени активисти, менаџери из области културе, представници институција културе и НВО сектора... Они ће се бавити феноменом да актери независне сцене, посебно они који су имали кључну

СНП У САРАДЊИ СА АГЕНЦИЈОМ „ПРОКАРТ”

Српско народно позориште је већ пету годину заредом закључило уговор о сарадњи са агенцијом „Прокарт„ о продаји рекламне картице „Премијера +“, којом се остварује попуст при куповини улазница. Аквизитери агенције „Прокарт„, који раде на уличној продаји картица, имају истакнуту идентификациону картицу своје фирме, као и писмену сагласност СНП-а, коју на захтев купца могу показати, и једино су они овлашћени за тај посао. Свака продаја, у име СНП-а, других штампаних материјала (разгледница, честитки и сл) у наводно „хуманитарне сврхе„ представља, како истичу у овом театру, грубо кршење закона и лажно позивање на углед и традицију ове установе културе. Због заштите својих интереса, СНП напомиње да се обратило надлежним инспекцијским службама, који ће истражити пријављене случајеве лажне продаје. Н. П-ј.

СИМПОЗИЈУМ „ОДЛИВ СЦЕНЕ” ГЕТЕ ИНСТИТУТА И АСОЦИЈАЦИЈЕ „ПЕР.АРТ”

У Новом Саду, у Галерији Матице српске, у петак и суботу биће одржан Међународни симпозијум „Одлив сцене“, који организују асоцијација „Пер.Арт“ и Гете институт Београд. Учесници симпозијума биће уметници, теоретичари умет-

композиторско умеће сликања атмосфере, диктирања темпа, назначивања радње (Силард

улогу у њеном развоју почетком двехиљадитих, одлазе из земље због одсуства јасно дефинисане културне политике, као и због главних разлога који доводе до одлива мозгова као ширег друштвеног проблема у Србији.

Многи од њих одлучили су у последњих неколико година да своје професионалне каријере развијају изван Србије, изабравши Немачку, Белгију, Холандију и друге европске државе као нови простор деловања. Иако успешно раде на тамошњим сценама, њихов рад се гото-

во никад или ретко представља у Србији. Само неки покушавају да остану у професионалном контакту са домаћом сценом. Овакво стање негативно утиче на домаћу независну сцену и њен развој, али исто тако и на културну слику Србије у европском контексту. У најави симпозијума се каже да се актуелни проблем неће проблематизовати само унутар процеса глобализације који умногоме обликује међународну сцену извођачких уметности, већ ће се при анализи узети у обзир и специфични културни, политички и друштвени контекст у Србији. „Симпозијум је настао као критичка реакција на постојеће стање од стране актера независне сцене који и даље делују у Србији и оних који су напустили земљу и представља прву полазишну тачку за анализу овог проблема, као и покушај развоја стратегије за његово превазилажење“, наводи се у позиву. И. Б.

Узаврели котао савремене америчке културе Издавачка кућа „Агора“ ових дана је објавила најновију књигу прича „ Дај ми своје срце“ Џојс Керол Оутс, једне од најзначајнијих живих америчких књижевница. То је друга књига ове ауторке у издању зрењанинске „Агоре“- пре две године је објављен роман „Лепотица”, који је имао одличан пријем код наших читалаца. У својој најновијој књизи прича , коју је на српски превео Игор Цвијановић, Џојс Керол Оутс драматуршки вешто, рукописом једног од најбољих писаца данашњице, показује како потреба за љубављу – опсесивна, самодеструктивна, непредвидива, може одвести читаоца на забрањена места једног језивог света, наводи издавач. Тако у напетој причи „Покер у скидање“ неопрезна девојчица мора да се извуче из непријатне ситуације која прети да се претвори у сурово насиље одраслих мушкараца. Награђивана прича „Гушење“ приповеда о кошмарном сећању девојке које доноси невоље њеној угледној мајци. „Први муж“ је прича о опсесивно-

сти и суровости љубоморе. У тим и осталим причама ове збирке, деца измичу контроли родитеља, брачни партнери се буде у свету у ком се више не препознају, сенке прошлости раздиру садашњост и укидају будућност, а главни јунаци најчешће наносе зло најближима. Џојс Керол Оутс (1938) америчка је списатељица и професорка креа-

тивног писања и друштвених наука на Универзитету Принстон. Последњих неколико година је помињу у најужем кругу потенцијалних добитника Нобелове награде. Оутсова је издала своју прву књигу 1963, а од тада је написала више од 50 романа, велики број кратких прича, песама и есеја. Теме којима се бави су широког дијапазона: отуђености појединца, друштвених феномена и аномалија, завођења, насиља, инцеста, силовања, феминизма, разлике између полова. Већ четрдесет година, Џојс Керол Оутс успева да одржи креативни дијалог са узаврелим котлом савремене америчке културе, пишући бескомпромисно. Оно што нас стално враћа делима Џојс Керол Оутс јесте њен изванредни дар да страницу књиге претвори у прозор кроз који нам се указује стварни живот, поручују амерички књижевни критичари. У преводу на српски језику су објављене и њене књиге „Амерички апетити”, „Звери”, „Силовање”, „Црна вода” и „Зомби“. Р. Л.

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У ВЕНЕЦИЈИ

Мајкл Мен председник жирија Амерички редитељ Мајкл Мен именован је за председника жирија филмског фестивала у Венецији, преноси Би-Би-Си. Мајкл Мен (69), који је познат по филмовима „Врелина” и „Инсајдер”, председаваће жиријем који ће изабрати добитника главне награде - Златног лава.

Прошле године ову награду је добила филмска адаптација „Фауст” Александра Сокурова. Како се наводи у саопштењу организатора фестивала, Мен је „потпуни филмаџија” и један од најутицајнијих и најрепрезентативнијих фигура савремене америчке кинематографије.

24

svet

~etvrtak7.jun2012.

UN

dnevnik

RUSIJA

Li de ri da gle da ju za jed ni~ ko do bro WU JORK: Ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki Mun iz ja vio je da se svet na la zi na pre kret ni ci i da se re {e we svet ske si tu a ci je na la zi u ko or di ni ra nom ra du na glo bal nom ni vou. Ve li ke si le na {e pla ne te se pri pre ma ju za u~e {}e na sa mi tu G20 u Los Ka bo su, u Mek si ku, a Ban Ki Mun sma tra da „li de ri ne tre ba sa mo da gle da ju svo je na ci o nal ne in te re se, ve} i za jed ni~ ku do bro bit”.

Na sed ni ci Ge ne ral ne skup {ti ne UN, Ban je na gla sio da }e se ~la no vi G20 sre sti u ozbiq nom kon tek stu - lo {e si tu a ci je u svet -

skoj eko no mi ji, jo{ go re si tu a ci je evro zo ne i re ce si je u broj nim dr `a va ma. Ban Ki Mun, ko ji }e u~e stvo va ti na sa mi tu G20 u svoj stvu pred stav ni ka UN, sma tra da se re {e we da na {we svet ske si tu a ci je na la zi u ko or di ni ra nom ra du na glo bal nom ni vou.

Ban je is ta kao da se mo ra ju obez be di ti rad na me sta za ne za po sle ne, da se mo ra obez be di ti so ci jal na za {ti ta za naj si ro ma {i je i naj u gro `e ni je i da se mo ra u~i ni ti sve {to je mo gu }e za spas na {e pla ne te, pre no si ita li jan ska agen ci ja An sa.

EU za bri nu ta zbog Za ko na o jav nim oku pqa wi ma MO SKVA: Sa vet Evro pe po zvao je ju ~e Vla di mi ra Pu ti na da ne pot pi {e Za kon o jav nim oku pqa wi ma, ko ji je ve} „pro {ao” Dr `av nu du mu, a ru ski pred sed nik od go vo rio da }e tu su ge sti ju pri hva ti ti

KINA

Ki na i Ru si ja ne }e si lu pro tiv Ira na PE KING: Ru si ja i Ki na se su pro sta vqa ju bi lo ka kvoj upo tre bi si le ili jed no stra nih sank ci ja pro tiv Ira na, na ve de no je ju ~e u za jed ni~ kom sa op {te wu po sle su sre ta ru skog pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na sa ki ne skim li de ri ma. „Ru si ja i Ki na su pro tiv ko ri {}e wa voj ne si le ili pret wi si lom pro tiv Ira na i ne odo bra va ju us po sta vqa we uni la te ral nih sank ci ja pro tiv we ga”, na vo di se u sa op {te wu.

Ki ne ski pre mi jer Ven \i a bao je s dru ge stra ne u raz go vo ru s iran skih pred sed ni kom Mah mu dom Ah ma di ne xa dom re kao da se Ki na pro ti vi da bi lo ko ja ze mqa na Bli skom is to ku do |e u po sed nu kle ar nog oru` ja. Iran je u cen tru spo ra zbog ospo ra va nog nu kle ar nog pro gra ma, za ko ji Za pad sum wa da ima za ciq pro iz vod wu nu kle ar nog oru` ja. Te he ran tvr di da

we gov nu kle ar ni pro gram ima za ciq pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je. Ven je re kao i da Ki na „sma tra da se iran sko nu kle ar no pi ta we tre ba da re {a va di plo mat skim sred stvi ma na ne pri stra san na ~in”, ja vi la je agen ci ja Sin hua.

Ah ma di ne xad bo ra vi u Ki ni gde pri su stvu je sa mi tu Or ga ni za ci je {an gaj ske sa rad we ko ja oku pqa Ki nu, Ru si ju i ze mqe cen tral ne Azi je. Ki na i Iran ima ju bli ske tr go vin ske ve ze i Pe king se, kao i Mo skva, upor no pro ti vio zah te vi ma Va {ing to na da se Ira nu uve du stro `e sank ci je ka ko bi on od u stao od nu ke lar nih am bi ci ja.

Pe king i Mo skva in si sti ra ju na pro na la `e wu re {e we pu tem pre go vo ra za in te re se o va nih stra na i osu |u ju sank ci je SAD i EU pro tiv Te he ra na, ko je ni su do bi le po dr {ku u Sa ve tu bez bed no sti UN.

NIGERIJA

Okon ~a na po tra ga za `r tva ma LA GOS: Ni ge rij ski zva ni~ ni ci su ju ~e sa op {ti li da su okon ~a li po tra gu za te li ma po sle avi on ske ne sre }e ko ja se pre tri da na do go di la u pred gra |u La go sa ka da je po gi nu lo svih 153 put ni ka i ~la no va po sa de i jo{ ne ko li ko qu di na ze mqi. Port pa rol ni ge rij ske na ci o nal ne agen ci je za ka ta stro fe Ju {o [u eb iz ja vio je da su spa si o ci iz olu pi ne i ru {e vi na dvo sprat ne zgra de u ko ju je avion u ne de qu po sle pod ne uda rio i za pa lio se, iz vu kli te la svih oso ba ko je su bi le u avi o nu i de lo ve te la jo{ ne ko li ko `r ta va qu di ko ji su se na la zi li na ze mqi. [u eb je re kao da zva ni~ ni ci sa da po ku {a va ju da utvr de ko li ko qu di je bi lo u bli zi ni me sta ne sre }e u tre nut ku ude sa, pre no si AP.

KOLUMBIJA

Za ple we ne 2,9 to ne ko ka i na BO GO TA: Ko lum bij ska mor na ri ca je sa op {ti la da je za ple ni la 2,9 to ne ko ka i na na jed nom bro du ne da la ko od ko lum bij ske pa ci fi~ ke oba le, 110 ki lo me ta ra od dr `a ve ]o ko. Zva ni~ ni ci su re kli da je dro ga za ple we na u po ne de qak u za jed ni~ koj ope ra ci ji sa ame ri~ kom obal skom stra `om. Ka pe tan Hor he To var je ka zao da je to naj ve }a ko li ~i na ko ka i na za ple we na u po sled we ~e ti ri go di ne u toj obla sti. On je re kao da su ~e ti ri oso be uhap {e ne i da je dro ga tre ba lo da bu de pre ba ~e na u Cen tral nu Ame ri ku, pre neo je AP.

sa mo ako za kon pro ti vu re ~i „op {te pri hva }e nim evrop skim nor ma ma”. Iz ve sti o ci SE za Ru si ju, [vaj ca rac En di Gros i Ru mun \or |i Frun da, na zva li su za kon kon tro verz nim jer bi, ka ko na vo de, „za tvo rio mo gu} nost za ma sov ne pro te ste”.

Za k on pred v i | a mak s i mal ne ka zne za or ga ni za to re neo d o b re n ih pro t e s ta do 39.000 evra, a za u~e sni ke do 13.000 {to, upo re |u ju }i sa za ko ni ma u EU, ne iz la zi iz ono ga {to je Pu tin na zvao „evrop skim nor ma ma”.

- Ova me ra bi pot ko pa la slo bo du iz ra `a va wa i slo bo du oku pqa wa. To sim bo li zu je iz gu bqe nu pri li ku za ja ~a we de mo krat skih pro ce sa u Ru si ji, jer bi za tvo ri lo mo gu} nost za ma sov ne de mo stra ci je gra |a na, otvo re nu u po sled wih {est me se ci. Di -

na mi~ na de lat nost dru {tva tre ba da se ko ri sti za spro vo |e we re for mi, ume sto da se po ti sku je - na ve li su iz ve sti o ci SE. Pu tin slu `be no bo ra vi u Ki ni, a pre ko svog port pa ro la Dmi tri ja Pe sko va je po ru ~io da ne }e pot pi sa ti za kon „sa mo ako je do ku ment u su prot no sti sa op {tepri hva }e nim evrop skim stan dar di ma i uko li ko ne {ti ti pra va i in te re se gra|a na”.

No vim za ko nom je pred vi |e no vi {e stru ko uve }a we ka zni za pre kr {a je na mi tin zi ma, za kr {e we jav nog re da, neo do bre na oku pqa wa i „{et we”, kao i za ma ski ra we, od no sno pri kri va we iden ti te ta, a ta ko |e je uve de na ka zna oba ve znog dru {tve nog ra da u tra ja wu do 200 ~a so va.

Pred la ga ~i za ko na iz vla da ju }e Je din stve ne Ru si je is ti ca li su ~i we ni cu da su do sa da {we ka zne isu vi {e bla ge da bi od vra ti le one ko ji kr {e za kon i po re di li ih sa oni ma na Za pa du ko je su znat no stro `i je, ali opo zi ci ja ni je pri hva ti la wi ho ve ar gu men te i ni je po dr `a la za kon.

SAD

Klin ton sa bo ti ra Oba mu?

VA [ING TON: Biv {i ame ri~ ki pred sed nik Bil Klin ton sa b o t i r a po l i t i~ k u strate g i j u Ba r a k a Oba m e, a po t enci j al n a pred s ed n i~ k a kan di da tu ra Hi la ri Klin ton mo gu }i raz log.

Pret po sta vqa se da Klin ton `e li da po mog ne svo joj supru z i Hi l a r i da po s ta n e kan di dat de mo kra ta na pred sed ni~ kim iz bo ri ma 2016. go di ne, pi {e ugled ni va {ing ton s ki po l i t i~ k i dnev n ik „Po li ti ko”.

List u tek stu Bil Klin ton van kon tro le 2012 , oce wu je da Klin ton jav no iz no si sta vo ve ko ji su pot pu no dru ga ~i ji od Oba mi nih, iako ga zva ni~ no po dr `a va u kam pa wi i po ma `e mu u pri k u p qa w u do n a c i ja. List is ti ~e da po sto ji mi {qe we da Klin ton to ra di da bi utro put kan di da tu ri Hi la ri na sle de }im pred sed ni~ kim iz bo ri ma, uz oce nu da ni to ni je do bra tak ti ka.

Ako Oba ma sa da iz gu bi, bu du }i kan di dat de mo kra ta za ~e ti ri go di ne }e se su o ~i ti sa Rom ni jem kao pred sed ni kom. U slu ~a ju da Oba ma po be di, on da }e taj isti bu du }i kan di dat mo r a t i u otvo r e n u tr k u sa osta lim de mo kra ta ma za bu du }u pred sed ni~ ku no mi na ci ju.

Ne zna se {ta bi bi lo te `e za wu, za kqu ~u je Po li ti ko.

Re p u b li k an s ki gu v er n er Vi skon si na Skot Vo ker po be dio je na iz bo ri ma u toj sa ve -

Naft ne kom pa ni je pro tiv Oba me Ame ri~ ke naft ne kom pa ni je su po kre nu le naj ve }u kam pa wu u isto ri ji, ka ko bi uti ca le na is hod pred sed ni~ kih iz bo ra u no vem bru, za in te re so va ne ne po li ti kom, ve} {an som da za ra de na re vo lu ci ji pro iz vod we ga sa iz {kri qa ca. Ame ri~ ki in sti tut za naf tu po kre nuo je kam pa wu „Gla saj za ener gi ju” i po zi va da se gla sa za kan di ta te ko ji po dr `a va ju uki da we za bra na i ogra ni ~e wa za pe tro he mij ske kom pa ni je.

Ka nad ska naft na i ga sna kom pa i ja „Tran sKa na da” pla ni ra la je iz grad wu ga so vo da po zna tog kao „Ke i ston XL” ko jim bi se tran spor to va lo jed no oda naj pr qa vi jih go ri va - {kriq no uqe. Po sle vi {e od dve go di ne ak tiv ne kam pa ni je Pri ja te qa ze mqe, ame ri~ ki pred sed nik Oba ma je od bio da odo bri iz grad wu tog ga so vo da.

znoj dr `a vi kan di da ta de mo kra ta i gra do na ~el ni ka Mil vo k i j a To m a Ba r e t a, ali je

zna ~aj te po be de za re pu bli kan ce ve }i, jer je Vi skon sin sma tran ba sti o nom li be ral -

nih bi ra ~a. Na svim pred sed ni~ kim iz bo ri ma od 1988. go di ne pred sed ni~ ki kan di da ti de mo kra ta su po be |i va li re pu bli kan ce, a na pro {lim je Ba rak Oba ma po be dio Xo na Me kej na u ovoj dr `a vi sa 14 od sto raz li ke.

Da po be da pre va zi la zi gra ni ce Vi skon si na, go vo ri i ~i we ni ca da je to po pr vi put u isto ri ji SAD je dan gu ver ner po be dio na iz bo ri ma, po {to je pret hod no opo zvan pot pi si ma bi ra ~a, po sle dve go di ne na funk ci ji. Vo ker je opo zvan, jer je od lu ~io da uki ne ko lek tiv ne ugo vo re za rad ni ke u jav nom sek to ru, {to je do ve lo do su ko ba sa ve o ma ja kom sin di kal nom or ga ni za ci jom, ko ja je pri ku pi la pot pi se za we go vu sme nu.

Pro tiv kan di dat Vo ke ru je bio Tom Ba ret, de mo krat ski gra do na ~el nik naj ve }eg gra da u ovoj sa ve znoj dr `a vi, i pre ma ko na~ nim re zul ta ti ma Vo ker je tri jum fo vao re zul ta tom 54 pre ma 45 od sto. Vi skon sin pred sta vqa jed nu od ta ko zva nih sving stejts, to jest dr `a va ~i ji bi bi ra ~i mo gli da od lu ~e ko }e po be di ti na no vem b ar s kim pred s ed n i~ k im iz bo ri ma.

Pre ma po sled wim is tra `i va wi ma jav nog mne wa u Vi skon si nu, ra |e nih pre ob ja vqi va wa si no} nih re zul ta ta, Oba ma je vo dio sa 52 pre ma 43 u od no su na Rom ni ja.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PRINC TO MO HI TO Princ To mo hi to, ro |ak ja pan skog ca ra Aki hi ta, pre mi nuo je u 67. go di ni, po sle bor be sa vi {e te {kih bo le sti, sa op {ti la je Car ska pa la ta. To mo hi to, {e sti u re du pre sto lo na sled ni ka, umro je u bol ni ci u To ki ju, gde je bio zbri nut zbog te {kog zdrav stve nog sta wa, po {to su mu ot ka zi va li vi tal ni or ga ni. Ja pan ski me di ji su ja vi li da je To mo hi to bo lo vao od ra ka gr la.

AKSEL RO UZ Ak selu Ro u zu, pe va ~u gru pe „Gans end ro uzis”, ukra den je 200.000 do la ra vre dan na kit iz we go ve lo `e u Pa la ti spor to va Ber si u Pari zu, sa op {ti la je fran cu ska po li ci ja.

Aksel je i ovog pu ta ostao ve ran se bi, po besnev { i ka d a je uvi d eo da je opqa~ k an.

Smirio se tek ka da je po li ci ja in ter ve ni sa la u we go voj lo `i.

RI JAD HIYAB Mi ni star po qo pri vre de Si ri je Ri jad Hi xab ime no van je za no vog pre mi je ra ove dr `a ve.

Pred sed nik Asad je iz dao de kret ko jim je od Ri ja da Hi xa ba tra `io da for mi ra no vu vla du.

Ime no va we je ob ja vqe no po sle iz bo ra no vog par la men ta na iz bo ri ma 7. ma ja ko je su opo zi ci o ne gru pa ci je boj ko to va le.

De sni ~a ri pri ja vqu ju `e ne s fe re ya ma BRI SEL: Pri pad ni ci bel gij ske de sni ce sa op {ti li su da nu de na gra du od 250 evra sva ko me ko pri ja vi po li ci ji za bra |e nu `e nu, u je ku pro te sta u Bri se lu pro tiv no {e wa za ra. Fi lip De vin ter, vi so ki funk ci o ner de sni ~ar ske par ti je Vla ams Be lang, re kao je bri tan skoj agen ci ji

@e ne u Bel gi ji mo gu bi ti ka `we ne mak si mal nom nov ~a nom ka znom od 150 evra uko li ko su za bra |e ne u jav no sti Roj ters da }e ova na gra da „pri ti snu ti vla sti” da na sta ve pri me nu za ko na o za bra ni no {e wa za ra upr kos pro te sti ma.

- Zar je tek stil ni za tvor za `e ne ko je mo ra ju da `i ve pod wim - ka zao je De vinter.

De mon stran ti su pro {le sed mi ce ga |a li me tal nim {ip ka ma po li cij sku sta ni -

cu u Bri se lu na kon {to je jed na mu sli man ka uhap {e na, jer je od bi la da ski ne fe re xu.

Port p a r ol bri s el s ke po li ci je ka zao je da ni je znao da je po nu |e na nov ~a na na gra da, ali }e sva ki po l i c a j ac ko j i vi d i za bra |e nu `e nu na pla ti ti ka znu. @e n e u Bel g i j i mo g u bi ti ka `we ne mak si mal nom nov ~a nom ka znom od 150 evra uko li ko su za bra |e ne u jav no sti, pod se }a Roj t ers. Bel g i j a i Fran cu ska su pro {le go di n e za b ra n i l e no { e w e fe re xe u jav no sti. [to se ti ~e De vin te ra, on je re kao da ne zna ko li ko se qu di do sa da ja vi lo za na gra du, a port pa rol ka fe de ral ne po -

lici je iz ja vi la je da je le gal nost te na gra de pi ta we za sud i do da la da oni ko je se ose te wo me po go |e ni mo gu ulo `i ti `al bu po li ci ji.

balkan

dnevnik PRED SED NI CA KO SO VA U HR VAT SKOJ

Ne ma po de le Ko so va, ni raz me ne te ri to ri ja ZA GREB: Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izjavila u Zagrebu da ne}e biti podele Kosova, ni podele Srbije, niti razmene teritorija izme|u Kosova i Srbije. Posle susreta s predsednikom Hrvatske Ivom Josipovi}em, Jahjaga je zatra`ila od srpske mawine na severu Kosova „odricawe od ilegalnih grupa na severu Kosova, jer su oni ti koji ometaju uspostavu reda”, rade protiv zakona i me|unarodne politike.

Jahjaga je time odgovorila na pitawe novinara o situaciji na severu Kosova i mogu}nosti nove eskalacije sukoba.

- Ne}e biti podele Kosova, ne}e biti podele Srbije, niti }e biti teritorijalne razmene izme|u Kosova i Srbije. Ti qudi moraju jednom zauvek da se okanu ideja iz 19. veka i okrenu se 21. veku u kojem `ivimo izjavila je Jahjaga koja boravi u prvoj zvani~noj poseti Hrvatskoj.

Ona je dodala da je budu}nost Srbije, Kosova i celog regiona u evro-atlanskim integracijama do ~ega se mo`e sti}i samo saradwom, a ne stvarawem problema. Jahjaga je rekla da Kosovo nema teritorijalnih pretenzija prema bilo kojoj dr`avi {to, istakla

je, pi{e i u Ustavu, ali je dodala da isto o~ekuje i od susednih dr`ava.

Sa Srbijom `elimo dobre odnose uz uzajmno po{tovawe suverenita obe dr`ave - naglasila je predsednica i ocenila da }e to doprineti miru i stabilizaciji odnosa Srbije i Kosova, ali i regiona. Upitana o budu}nosti dijaloga Beograda i Pri{tine, Jahjaga je rekla da je stav Kosova da nastavi dijalog „ukoliko vidi da }e se ono o ~emu smo se dogovorili u Briselu, ubrzo i realizovati”.

Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} je na pitawe novinara o eventualnim reakcijama

Beograda na posetu kosovske delegacije, odgovorio da ne o~ekuje negativne reakcije, posebno zbog toga {to odnosi Kosova i Srbije nisu bili tema susreta.

- Hrvatska je odavno priznala Kosovo i nikoga ne bi trebalo da ~udi {to imamo me|usobne odnose, {to se sastajemo, razgovaramo - rekao je Josipovi} i dodao da nije bilo prigovora kada su se predstavnici Kosova sastajali s drugim predstavnicima evropskih dr`ava, te ne vidi razlog za negativne reakcije zbog posete Hrvatskoj.

Hrvatski predsednik je ponovio da podr`ava evro-atlanske inegracije Kosova, kao i celog regiona. On je ukazao na potrebu poboq{awa ekonomskih odnosa Zagreba i Pri{tine dodav{i da trgovinska razmena sada iznosi oko 65 miliona evra godi{we.

Jahjaga je rekla da o~ekuje da Hrvatska, kako je rekla, u~estvuje u izgradwi autoputa Dra~-Pri{tina. U delagaciji Kosova su i ministri pravosu|a, evropskih integracija, privrede, koji }e imati odvojene susrete sa hrvatskim kolegama.

SPLIT SKA PA RA DA POD PRI SMO TROM EVROPSKE UNIJE

Za bri nu ti zbog ho mo fo bi~ ne lo kal ne vla sti ZA GREB: Delegacija EU u Hrvatskoj saop{tila da }e s velikom pa`wom pratiti pripreme oko organizacije gej parade u Splitu, koja bi trebalo da se odr`i 9. juna. „Nagla{avamo va`nost po{tovawa qudskih prava i podse}amo na na~ela sadr-

`ana u Poveqi temeqnih prava Evropske unije: bilo kakva diskriminacija utemeqena na, izme|u ostalog, seksualnoj orijentaciji bi}e zabrawena”, saop{teno je iz te delegacije.

Iz EU podse}aju javnost Hrvatske i da Poveqa EU „garantuje pravo na slobodu izra`avawa i pravo na mirno okupqawe”, „{to zna~i da je bespredmetno raspravqati o mo`e li se parada zabraniti”.

Delegacija EU u Hrvatskoj je pozdravila izjave onih ~lanova hrvatske vlasti koji su naglasili va`nost odr`avawa Parade ponosa i promovisawa kulture tolerancije. „U isto vreme, delegacija EU izra`ava zabrinutost zbog homofobnih

izjava predstavnika lokalnih vla sti”, do da je de le ga ci ja EU. Iz te delegacije su najavili i da }e 9. juna do}i u Split i u~estvovati na Split prajdu, dodaju}i da su uvereni da }e Vlada Hrvatske poduzeti sve odgovaraju}e mere kako bi osigurala da Prajd u Splitu pro|e bez incidenata.

Neposredno nakon saop{tewa iz EU premijer Zoran Milanovi} podr`ao je Paradu ponosa

Pad gr~ kih pri ho da od tu ri zma ATI NA: Gr~ki prihodi od turizma bi ove godine mogli potonuti za 15 odsto, zbog politi~ke neizvesnosti koja je podstakla strahovawa da bi ta zemqa mogla napustiti evro, rekao je danas zvani~nik iz sektora turizma.

- Suo~i}emo se sa zna~ajnim padom prihoda od turizma. U pitawu je pad od 10-15 odsto - rekao je za Rojters Andreas Andreadis, predsednik „Asocijacije gr~kih turisti~kih preduze}a (SETE)”.

Prihodi su u 2011. porasli za deset odsto, na 10,5 milijardi evra. Pro{le godine je dodat-

nih 1,5 milion turista posetilo ovu zemqu, uglavnom zbog ni`ih cena i politi~kih nemira u drugim turisti~kim destinacijama poput Egipta i Tunisa, ~ime je ukupan broj turista dostigao rekordni maksimum od 16,5 miliona.

Turizam, sa udelom od oko 15 odsto u bruto doma}em proizvodu (BDP) te zemqe, ima kqu~an zna~aj za gr~ku ekonomiju. Najnovije prognoze su sru{ile nadu da }e anti~ki spomenici ove zemqe i wena sun~ana ostrva biti u stawu da je izvuku iz du`ni~ke krize.

koja }e se u subotu odr`ati u Splitu.

Protivnici odr`avawa gej parade na splitskoj rivi, odnosno „Gra|anska inicijativa” u Splitu, objavili su proglas u kome su izvestili da su osnovali „Gra|anski sto`er za odbra-

nu Rive” i pozvali gra|ane da na dan parade nenasilnim metodama izraze svoje neslagawe sa wenim odr`avawem, tako {to }e sesti na rivu, prenela je Hi na. „Ne}ete na Rivu! Sest }emo na Rivu i svojim telima braniti na{ grad i zakone Republike Hrvatske”, navodi se u proglasu te organizacije.

Organizatori su na to uzvratili pozivom dr`avnom tu`ila-

{tvu i policiji da spre~e takvo krivi~no delo. „U svetlu nasiqa od pro{le godine i ~iwenice da se radi o poku{aju spre~avawa mirnog javnog okupqawa ~ija je svrha zagovarawe za{tite qudskih prava, to je vi{e nego sramotno i predstavqa krivi~no delo”, ocewuju predstavnici udru`ewa „Kontra”, „Iskorak” i „Domine.”

Premijer Milanovi} podr`ao je „Split prajd” naglasiv{i da je Parada ponosa deo standardne demokratske prakse u civilizovanim zemqama.

- On je, na`alost, potreban upravo zbog jedne populacije koja nikog ne ugro`ava, a koja je zbog silnih frustracija, mr`we i progawawa osetila potrebu da iza|e na ulicu - rekao je Milanovi}, preporu~iv{i Spli}anima da budu tolerantni, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Ministarka spoqnih poslova Vesna Pusi} i ministar unutra{wih poslova Ranko Ostoji} potvrdili su dolazak na paradu dok }e predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} prisutne pozdraviti video-porukom.

- Smatramo da time dajemo svoju podr{ku nenasiqu i borbi protiv bilo kakvog nasiqa u hrvatskom dru{tvu - rekla je Pusi}eva.

Na pitawe kako komentari{e informacije da navija~ko udru`ewe „Hajduk Jugend” priprema molotovqeve koktele za u~esnike parade, ministar Ostoji} je rekao da }e „po tome postupati policija”. Paradu }e obezbe|ivati 900 policajaca.

Cr na Go ra bez bed na de sti na ci ja POD GO RI C A: Crnogorska policija saop{tila je ju~e da je ta dr`ava bezbedna turisti~ka destinacija, a doprinos tome da}e i zajedni~ke patrole u kojima }e u~estovati policajci iz zemaqa regiona. Tako }e tokom letwe sezone na Crnogorskom primorju, zajedno sa crnogorskim policajcima, patrolirati i wihove kolege iz Srbije, Albanije, Hrvatske i BiH. Uprava policije Crne Gore je saop{tila da je preduze-

la niz mera i aktivnosti u ci qu bez bed nog od vi ja wa predstoje}e turisti~ke sezone, odnosno formirala Operativni {tab pod nazivom „Leto 2012”.

Za rukovodioca Operativnog {taba imenovan je pomo} nik di rek to ra Upra ve policije Nikola Jawu{evi}, a u radu {taba }e u~estvovati predstavnici svih organizacionih struktura crnogorske policije, navodi se u saop{tewu.

~etvrtak7.jun2012.

25

VLA DA CR NE GO RE PLA ]A ADVO KA TE BIV [EM MI NI STRU FI NAN SI JA

No vac vra }a ako do bi je kon tra tu `bu POD GO RI CA: Vlada Crne Gore dala biv{em ministru finansija 250.000 evra kako bi platio advokate koji su ga branili u procesu zbog sumwi u wegovu ume{anost u {verc cigareta. To je „Vijestima”, na osnovu zahteva

zahtev Miroslava Ivani{evi}a, ranijeg ministra finansija, za pru`awe finansijske podr{ke u procesu koji se vodio pred Gra|anskim i krivi~nim sudom u Bariju, a koji je Vladi dostavilo Ministarstvo prav-

za slobodan pristup informacijama, potvr|eno iz Vlade.

Iz Vlade tvrde i da }e iznos od 250.000 evra, koje je opredeqen za odbranu Miroslavu Ivani{evi}a, biti nadokna|en Crnoj Gori nakon okon~awa sudskog postupka za naknadu {tete od strane sudskih organa Italije.

Nekada{wem ministru finansija i aktuelnom predsedniku Senata Dr`avne revizorske institucije sudilo se u Italiji, u Bariju, zbog sumwe da je ume{an u {verc cigareta. „Vlada je, na sednici od 24. marta 2011. godine, usvojila

de”, navodi se u odgovoru iz vladinog Biroa za odnose sa javno{}u.

Iz vlade je navedeno i da }e sav novac biti vra}en nakon okon~awa parnice koju }e Ivani{evi} pokrenuti protiv tu`ila{tva u Bariju zbog neosnovanog optu`ivawa.

Ivani{evi}, kako pi{u Vijesti, nije odgovarao na telefonske pozive i sms poruke kako bi odgovorio koliko je od Italije tra`io novca za, kako je iz Vlade precizirano, „naknadu {tete zbog neosnovanog optu`ewa” i dokle je taj postupak stigao.

TRA GE DI JA U BU GAR SKOJ

Ne sta li u eks plo zi ji skla di {ta mu ni ci je Trojica radnika nestala, a devet je povre|eno u seriji eksplozija u skladi{tu municije na istoku Bugarske. Tri radnika su nestala, a devet je povre|eno u seriji eksplozija u skladi{tu municije u isto~noj Bugarskoj, rekao je ministar unutra{wih poslova Cvetan Cvetanov.

- Potraga za tri radnika na mestu prve eksplozije nije bila uspe{na - rekao je bugarski ministar.

Krater {iri od ~etiri metra je na mestu prve eksplozije, ni{ta nije ostalo od radionice. Od 21 radnika u skladi{tu, 18 je prona|eno, od kojih je devet zbog povreda u bolnici, rekao je ministar unutra{wih poslova.

Prva eksplozija dogodila se u utorak rano popodne u skladi{tu jednog privatnog predu-

zima~a koji demontira municiju. Skladi{te je u blizini sela Lozenec, na jednom od glavnih puteva od Sofije do Crnog mora. Vlasti su evakuisale stanovni{tvo tog sela u kojem je izbilo nekoliko po`ara koji su uga{eni.

Dva projektila su pala u selo Gorno Aleksandrovo, nekoliko kilometara od mesta eksplozije.

I stanovni{tvo tog sela je evakuisano. Uni{tavawe oko 15.000 tona municije iz doba Var{avskog pakta, koja se ~uva u skladi{tima u Bugarskoj, odla`e se zbog nedostatka novca.

Serija eksplozija municije dogodila se i jula 2008, u ^elope~enu, kod Sofije, a novembra 2011. godini i u blizini sela Lovni Dol, u sredi{woj Bugarskoj. Tada niko nije povre|en.

PRET WE SMR ]U HR VA TSKOJ MI NI STAR KI

Na me ti zbog ra ta pla sti~ nim ke sa ma ZA GREB: Hrvatska ministarka za{tite okoline i prirode Mirela Holi prijavila je policiji pretwe smr}u pa Ministarsvo unutra{wih poslova obavqa sigurnosnu procenu. Mediji pretwe povezuju s najavom nove ministarke o ure|ivawu sistema otkupa plasti~ne „PET ambala`e” ~iji sada{wi oblik pogoduje odre|enim interesnim grupama.

Portparolka Martina Halu`an potvrdila je danas novinarima u Splitu da Holi posledwih meseci dobija pretwe i da je o tome obavestila policiju.

- To nisu nove pretwe, one su postojale pre nekoliko meseci,

a stru~ne slu`be koje su za to zadu`ene, rade svoj posao i nakon toga one }e odrediti mere, ako to bude potrebno - rekla je Halu`an.

Halu`an nije `elela da komentari{e naga|awa medija o tome da su pretwe koje uglavnom sti`u po{tom, povezane s najavama ministarke Holi o uvo|ewu reda u sistem otkupa „PET ambala`e”.

Ministarka je nedavno najavila da }e biti zabraweno besplatno deqewe jednokratnih plasti~nih kesa u prodavnicama i da }e propisati da se kese moraju prodavati za najmawe dve kune po komadu.

Po lu de mo krat ska dr `a va POD GO RI CA: Crna Gora je, prema godi{wem izve{taju Fridom hausa, i daqe u dru{tvu poludemokratskih zemaqa Evrope, a najve}i problem u toj dr`avi je borba protiv korupcije. U godi{wem izve{taju Fridom hausa o stepenu demokratije, Crna Gora je dobila sredwu ocenu 3,82, odnosno ima isti rejting kao i pro{le godine, prenose podgori~ki mediji.

Kao najproblemati~nije oblasti u Crnoj Gori navedeni borba protiv korupcije, sloboda medija i nezavisnost sudstva.

~etvrtak7.jun2012.

OdMOr

c m y

26

dnevnik

И ОВЕ ГОДИНЕ БОГАТА И ПРИСТУПАЧНА ТУРИСТИЧКА ПОНУДА ЦРНЕ ГОРЕ

Укуси и мириси мора и планине

О

на је близу, има море, али и прелепе планине. Релативно је мала па уколико се определите за одмор на мору велика понуда једнодневних излета може вас одвести пут меда, сира или вина, пешачким или бициклистичким стазама до врлетних планина, или пак морем до зидина

суседног Дубровинка или неистражене и мистилчен Албаније. Уколико да сада нисте препознали реч је о Црној Гори која је ове године своју туристичку понуду упаковала у речит и обећавајући слоган „Знам. Не размишљам. Црна Гора име мога лета„. Поред бројних садржаја примерених летњем одмору, низа забавних и културних дешавања широм обале, Црна Гора нуди и укусне путеве хране и вина који напросто маме да их посетите. На недавно одржаној промоцији туристиче понуде Црне Горе у Новом Саду, потенцијале овоф лета представиле су Национална туристичка организација Црне Горе као и туристичке органи-

Н

зације Тивта, Будве, Бара и Херцег Новог.

- Национална туристичка организација Црне Горе заједно са Министарством одрживог развоја и туризма Црне Горе потрудили су се као и сваке године да квалитетним садржајима допуне труситичку понуду Црне Горе и да је на новим аранжмани-

ма, пројектима и производима унапреде, те да комплетну услугу и понуду подигну на виши ниво. Госте који изаберу море за свој одмор очекују поред осталог многобројним концерти и фестивали те афтер бич партији уз познате ДЈ-еве из Европе, као на пример Фестивали на Будванској ривијери, пре свега Град театар, за најмлађе ту је Дечји фестивал у Котору, па Барско културно лето и низ сличних - каже Љиљана Чукић из Националне туристичке организације. Наша саговорница поред ових садржаја у први план истиче понуду једнодневних излети који се нуде у агенцијама дуж црногорског приморја.

- Унапређена инфраструкутра побољшала је квалитет туристичких услуга које се нуде па тако новим путем од Рисна до Националног парака Дурмитор посетиоци могу да стигну за непуна два сата. На тај начин гости у једном дану могу да уживају у чарима и мора и планине те да на преко 600 километара обележених пешачких и бициклистичких стаза упражњавају активан одмор. Издвојила бих веома атрактиван рафтинг и кајакинг Таром, као и путеве сира, меда и вина. Тунелом Созина за непуних сат времена туристи ће имати прилику да током једнодневног излета на локалитету Скадарско језеро и окоине уживају рецимо црмничким виима, а истивремено ће можи да уживају и у специјалчтетима од језерске рибе. Путеви меда ће тако посетиоце старог града у Котору одвести старим путем до Његуша а одатле до Цетиња где ће у пелепој панорами бококоторског залива уживати у чарима чувеног пршута и сира и гутљаима медовине. Даље их пут сира води до планинског раја Црне Горе,

у оквиру кога посетиоци могу у Колашину и Дурмиторским селима те уживати у веома популарном укусу лиснатог колашинског сира, и наравно у другим деликатесима овог краја наводи Љиљана те додаје да је то само део богате гастрономске понуде Црне Горе.

Што се тиче новина у туристичкој понуди она наводи да је у пет Националних паркова Црне Горе у току реализовање пројекта 5 у 5.

- Национална туристичка организација, Министарсво и Немачко друштво за међународну сарадњу покренули су пројекат

под називом 5 у 5 у сколпу којег ће се опремити кампови и одмиршта за камп кућице јер је ово један од веома атрактивних видова туризма а Црна Гора има велики потенцијал за то. За сада је један локалитет, Биоградска гора комплетно је уређен, а на том путу су и врло тражени и посећени кампови у Каменарима, Зеленики, Ђеновићима, Буљарицама, Морину, Утјехи, Шћепан пољу, Колашину и Мојковцу. Уз ово не треба заборавити и НП Пороклетије те етно села која се налазе на том потезу као и према Андријевици - прича Љиљана Чукич. Када је у питању већ добро познати приватни смештај за који се одлучује највећи број гостију из Србије Љиљана каже да се сваке године ради на подизању кавлитета, регистрацијом и стандардизацијом смештаја. У том смислу она наводи да заинтересовани све информације у вези са приватним смештајме могу наћи на званичном сајту

Национлане туристичке организације Црне Горе www.монтенегро.травел или на телефону кол центра +382 1300 који је током летње сезоне отворен 24 сата.

- Они који се определе да летују у привтном аранжману могу управо на сајту да се детаљно информишу као и да направе контакте те изаберу стандрадизован, квалитетан и приступачан приватни смештај. Цене се крећу од 70 евра за 7 дана у шпицу сезоне на Будванској ривијер, док се у Улцињу, Бару те Херцег Новом може се наћи и повољнији смештај. У понуди је и низ малих хотела којих у Црној Гори има преко 300 и који су прилагодили понуду те се цена аранжман од 7 дана креће око 150 евра па навише - каже на Дневник Љиљана Чукић и додаје да се комплетна туристичка понуда Црне Горе труди да цене прилагоди платежној моћи већине туриста које још увек чине туристи из Србије. В. Вукојев

Најлепше плаже у Европи

а основу коментара и мишљења туриста који посећују сајт Трип Адвисор, турски Олудениз се нашао на првом месту на листи најбољих , док је Ичмелер на другом месту, а су трећа је плажа на Мајорки на Балеарским острвима.

1. Олудениз, Турска Ово је “најупечатљивија плажа Турске”, нема водича који је без фотографија ове плаже. Вода око маленог села има дивне боје – од сафир плаве до зелене. У свету је ова плажа позната као одлично место за параглајдинг.

2. Ичмелер, Турска Не очекујте буран ноћни живот у овом месту али они који су летовали

у овом месту тврде да је то само предност.

3. Порт де Алкудија, Шпанија Плаже са меким белим песком дуж пет миља дуге обале у Пуерто де Алкудији чине је једном од најдужих плажа на Мајорци. У околини се нала-

зе мала рибарска села и остаци старог Рима.

4. Борнемаут, Велика Британија Борнемаут је плажа дуга седам миља, а изузетно топла клима чини је омиљеном међу Британцима. Има понешто за сваког, и сурфере и малу децу.

5. Бенидорм, Шпанија Бенидром има плаже на којима можете мирно да одмарате али и да бу-

дете активни. Бирајте сунчање и лешкарење или скијање на води. Најпопуларније су плаже Леванте и Понијенте.

6. Албуфеира, Португалија На овој предивној плажи у Алжарвеу налазе се беле маварске куће, дивне литице које одузимају дах и модерно уређене старе тврђаве. (Најпознатије и најпосећеније су плаже Фалесија, Праја Гале, Праја де Коеља) 7. Анталија, Турска Анталија је град који у Турској најбрже напредује, а туристи из читавог света долазе да виде сјајне плаже и упознају традицију Турске. Овде ће деца уживати у Акваленду и Делфинленду где можете видети делфине, моржеве и беле китове. Обавезно истражите центар града и идидте до Хадријанове капије. Најбоље је плажа Кониалти.

8. Плаја де Инглес, Шпанија Највеће одмаралиште на Канарским острвима је 60их година 20ог века постало искључиво туристичко место. Све врсте путника долазе овде: ЛГБТ популација, породице са децом, младенци, млади и слободни. Има места за свакога и свачији џеп.

9. Коралејо, Шпанија Коралејо је највећи комплекс на Фуертовентури. Градска плажа са мирним водама је најбоља за породице, али ко жели сурфовање треба да оде до Заставе ли Стаклене плаже. Обавезно посетите Национални парк Коралејо.

10. Пуерто де Кармен, Шпанија Овде има казиноа, сјајних продавница и много ресторана, као и богат ноћни живот па је привлачан младима широм Европе. Њапознатије су плаже Бланка, Плаја де Лос Покилос и Плаја де МатаИзвор: www.b92.net горда.

LekAR

dnevnik

Pi lu la po sle spre ~a va ne `e qe nu trud no }u Istra`ivawa pokazuju da ni potencijalne korisnice, a ~ak ni jedan deo lekara, ne znaju dovoqno o hitnoj kontracepciji. Na nedavno odr`anom seminaru u E~koj, a na temu „Hitna kontracepcija – mogu}nost za spre~avawe ne`eqene trudno}e” dr Ana Mi tro vi}-Jo va no vi} iz GAK Narodni front u Begradu i dr Ar tur Bje li ca iz Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine govorili su o tome koliko je zna~ajna ova metoda kontracepcije.

Hitna kontracepcija, kao moderan vid kontracepcije se bezbedno koristi u svetu ve} nekoliko decenija. Nekada predrasude i nepoznavawe dejstva ove metode kontracepcije mogu biti glavni uzro~nici wene nedovoqne i nepravilne upotrebe. Prema re~ima dr Bjelice, jedan

Dru ga {an sa

od naj~e{}ih razloga zbog kog se ova metoda nedovoqno koristi jeste nepoznavawe mehanizma dejstva.

- Iako hitna kontracepcija nije metod redovne kontracepcije, s obzirom na nemogu}nost precizirawa plodnih i neplodnih dana u toku ciklusa, potrebno je obezbediti hitnu kontracepciju za svaku `enu koja je zabrinuta za mo-

La `nim mo le ku li ma pro tiv me la no ma Institut „Kiri” je objavio novitet u istra`ivawima raka koji bi mogao da omogu}i pacijentima obolelim od melanoma (raka ko`e) sa metastazama le~ewe „la`nim” molekulima kojima se zavaravaju kancerogene }elije i navode na samouni{tewe. Ti molekuli „Dbait„ treba da poja~aju radioterapiju da bi pove}ali wenu delotvornost, preneli su francuski mediji. „Dbait”, kako su naveli nau~nici, ostavqaju utisak }elija na koje je delovano radioterapijom, tako da je broj o{te}ewa (na nivou DNK) sa kojima moraju da se suo~e mnogo ve}i nego u stvarnosti, pa se na kraju }elije tumora samouni{tavaju. Istra`iva~i su naveli i da je jo{ prerano govoriti o delotvornosti nove terapije, ali da istra`ivawe napreduje, tako da ovi rezultati testova bude nadu velikom broj pacijenta obolelim od raka.

(Ta njug)

gu}nost nastanka neplanirane trudno}e - naglasio je dr Bjelica.

Govore}i o najnovijim metodama, dr Mitrovi} Jovanovi}, posebno je naglasila da hitna kontracepcija jeste kontracepcija, a ne oblik abortusa. Kao hormonska metoda hitne kontracepcije na na{em tr`i{tu dostupne su dve tablete. Jedna od wih kupuje se bez recepta, deluje ako se uzme do 72 sata od rizi~nog odnosa i stopa wene uspe{nosti je 81 do 90 odsto. Druga tableta uzima se i do 120 sati nakon rizi~nog odnosa (pet dana), izdaje se na lekarski recept i uspe{na je u oko 98 odsto slu~ajeva.

- Veoma je va`no da mladi qudi znaju za hitnu kontracepciju kako bi, ako imaju neza{ti}en seksualni odnos i na|u se pred mogu}no{}u neplanirane trudno}e, znali da postoji jo{ jedan korak da se ona spre~i - rekla je dr Mitrovi}Jovanovi}.

J. Bar bu zan

Cr no vi no za de mentne?

Kr te ko sti la ko pu ca ju Osteoporoza je hroni~na nezarazna i metaboli~ka bolest kostiju koja nastaje progresivnim smawewem ko{tane gustine. Procewuje se da u Srbiji od we boluje oko pola miliona `ena i oko 200.000 mu{karaca. Bolest nastaje podmuklo, bez jasnih znakova, a poreme}aj nastaje u kostima, u wihovoj strukturi u mikroarhitekturi, u ~vrstini kostiju i rezultira wihovom krto{}u i lomqivo{}u, ~ak i posle male nesrazmerne traume.

Tako nastali prelom kosti uzrokuje hroni~an bol kod osobe, deformitet, ~esto invalidnost i zavisnost od tu|e nege, zna~ajno smawuje kvalitet `ivota, a nagla{en je i mortalitet.

- Poznato je da je ishod preloma kuka kod 20 odsto bolesnika starijih od 50 godina fatalan tokom prve godine zbog mogu}ih komplikacija - ka`e internista i endokrinolog Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Sne `a na \u ri ca. - U Srbiji demografski prora~uni i projekcije ukazuju da }e 21. vek biti vek starih qudi.

Ne postoje ta~ni podaci koliko sada u Srbiji ima osoba sa smawenom gustinom ko{tane mase, ali se procewuje da od osteoporoze u Srbiji boluje oko pola miliona `ena i oko 200. 000 mu{karaca. Podaci tako|e ukazuju da }e 50 odsto `enske populacije starije od 50 godina, kao i 15 do 30 odsto mu{ke populacije tokom `ivota imati prelom zbog osteoporoze.

Prema wenim re~ima, uzroci osteopenije i ostoporoze su brojni, a me|u wima su na{e {tetne navike, prevelik unos kofeina, alkohola, nikotina, droga, pojedinih lekova bez kontrole, ali se pri tom ne sme zanemariti i genetski faktor. Rana dijagnostika je izuzetno zna~ajna i ima socio ekonomski karakter koji je zna~ajan za dru{tvo u celini koje, bez obzira na to koliko je bogato, ne}e mo}i da plati i stavi na pozitivnu listu lekove koji su neophodni za le~ewe osteoporoze. Zato je neophodan aktivan odnos svakoga od nas, da sagledamo svoje faktore rizika i da ih umawimo wihovo {tetno delovawe koliko god je to mogu}e. Ona je ukazala na mi{qewe stru~waka koji smatraju da se maksimalna ~vrstina kosti, koju nazivaju pik bon mas, posti`e sa 22. godinom `ivota. Osobe `enskog pola nikada ne postignu onoliko dobru i kvalitetnu mineralnu ~vrstinu kosti kao {to to postignu osobe mu{koga pola. U svakom trenutku kost se i stvara i razgra|uje, ali kada su u pitawu `ene, kod wih do menopauze postoji dominacija zahvaqu}i estrgenu. Ve} s po~etka menopauze treba razmi{qati o kvalitetu

ko{tane supstance, o kvalitetu krvnih sudova, promeni lipidnog profila, promeni samopouzdawa i pona{awa... Tada je najlak{e uraditi ranu dijagnostiku i to pouzdanom metodom - osteodenzitometrija kostiju (merewe mineralne gustine ko{tane mase), metoda poznata kao Deksa.

Uprkos te{koj ekonomskoj situaciji, u Srbiji domovi zdravqa imaju aparat kojim se mo`e uraditi skrining, {to je neophodno da se pacijent uputi na pregled metodom Deksa. Osbama koje boluju os osteoporoze

Govore}i o izboru leka kada se utvrdi da osoba boluje od osteoporoze obi~no se daju lekovi koji spre~avaju daqi gubitak mineralne ~vrstine kostiju ili pak antiresortivni i anaboli~ni lekovi.

- Pacijentima je neophodno dati odgovaraju}i lek, uz dodatak kalcijuma, ali se stawe ne}e popraviti ako pacijent nema redovnu doziranu fizi~ku aktivnost i pravilnu proteinsku ishranu istakla je \urica.

Za vi snost od anal ge ti ka Sastojak crnog vina resveratrol mogao bi da {titi neurone, svojstvo vina koje `ele da potvrde nau~nici s univerziteta Xorxtaun u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Nau~nici su pokrenuli klini~ko ispitivawe druge faze, vezano za uticaj tog sastojka na Alchajmerovu bolest, naj~e{}i oblik demencije. Resveratrol je sastojak prisutan u crnom gro`|u i pripada porodici polifenola, a daje vinu (ukoliko se umereno konzumira) pozitivno dejstvo

po zdravqe. Smatra se da bi taj polifenol mogao da uti~e na produ`ewe `ivota nervnih }elija deluju}i na odre|ene gene.

Istra`ivawe ameri~kih nau~nika traja}e godinu dana, polovina u~esnika }e dobijati tablete ~istog resveratrola, dok }e drugima biti davan placebo (la`ni lek). Istra`ivawe je, pre svega, pokrenuto da bi bila proverena bezbednost i podno{ewe resveratrola kada se konzumira dva puta dnevno u ve}im dozama.

Zavisnost od lekova protiv bolova postaje sve ve}i javno zdravstveni problem u SAD jer vi{e od 70 odsto osoba koje ih zloupotrebqavaju do wih dolaze posredstvom prijateqa ili ~lanova porodice i to naj~e{}e uz wihovo znawe, pokazalo je istra`ivawe koje je sprovela ameri~ka vlada.

Zavisnost od lekova protiv bolova danas je u SAD odgovorna za vi{e slu~ajeva predozirawa sa smrtnim ishodom od kokaina i heroina zajedno.

- To je jedna od najve}ih zavisni~kih pretwi s kojima smo

svih smrtnih slu~ajeva od predozirawa.

Portal Pliva prenosi da je istra`ivawe pokazalo da su za tri od svake ~etiri smrti od predozirawa lekovima odgovorni analgetici koji sadr`e opijate.^iwenica da je ku}na apoteka najve}i krivac za zloupotrebu analgetika stavqa pred ameri~ke vlasti izazov da edukuju korisnike analgetika kako da ih se re{e na odgovaraju}i na~in kada im vi{e ne trebaju da ne bi pali u pogre{ne ruke. Istra`ivawe pokazuje da je 55 odsto osoba koje zloupotrebqavaju analgetike do

ikad bili suo~eni - upozorio je povodom tih podataka vo|a ameri~ke uprave za nadzor lekova Majkl Le on hart.

Istra`ivawe zavisnosti od analgetika deo je stalnog pra}ewa zdravstvenog stawa i navika 70. 000 Amerikanaca starijih od 12 godina i ukazuje na rastu}i zdravstveni i sigurnosni problem. Savezni ameri~ki biro za kontrolu i prevenciju bolesti procewuje da 7 miliona Amerikanaca zloupotrebqava lekove protiv bolova, kao i da su lekovi koji se izdaju na recept odgovorni za 75 odsto

wih do{lo besplatno u krugu porodice ili prijateqa, dok ih je 11 odsto lekove kupilo od istih izvora, a 5 odsto ih je ukralo. Oslawawe na prijateqe i porodicu kao izvor lekova naj~e{}e je me|u novim i povremenim korisnicima. Me|u hroni~nim zavisnicima od analgetika 25 odsto ih je dobilo od svog lekara, a ne{to ve}i postotak ih kupuje od ilegalnih preprodava~a, prijateqa, ~lanova porodice ili preko interneta. Oko 40 odsto dugotrajnih zavisnika do lekova dolazi besplatno u krugu prijateqa ili porodice.

(Ta njug)

Le ~e we ra ka ugro `a va plod nost Le~ewe raka mo`e ponekad da dovede do neplodnosti, ali mla|e `ene o tome znatno re|e bivaju obave{tene nego mla|i mu{karci, ukazuje {vedska studija, obavqena na Institutu Karolinska. Anketiraju}i 500 osoba le~enih od raka, starosti od 18 do 45 godina, {vedski tim je ustanovio da su 80 odsto mu{karaca wihovi lekari obavestili da bi hemoterapija mogla da im ugrozi plodnost, dok je me|u anketiranim `enama samo 48 odsto bilo obave{teno o tome. [ta vi{e, samo je 14 odsto `ena bilo obave{teno o opcijama za o~uvawe plodnosti i nakon le~ewa, dok je o tome obave{teno ~ak 68 odsto anketiranih mu{karaca. Ta razlika je verovatno posledica ~iwenice da je o~uvawe plodnosti nakon le~ewa od raka kod `ena mnogo komplikovanije i tehnike za to nisu {iroko dostupne, dok je kod mu{karaca to znatno jednostavnije.

- ^ak i u slu~ajevima kada se ne mo`e posti}i o~uvawe plodnosti, pacijenti, a naro~ito `ene, bi trebalo da budu obave{teni o tome, kao i o riziku od ranijeg ulaska u menopauzu isti~e vo|a istra`ivawa Kla u dia Lam pik.

27

U SR BI JI OKO PO LA MI LI O NA @E NA BO LU JE OD OSTE O PO RO ZE

HIT NA KON TRA CEP CI JA

Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije hitna kontracepcija je kontraceptivna metoda koju `ena mo`e iskoristiti u prvih nekoliko dana nakon rizi~nog seksualnog odnosa kako bi spre~ila trudno}u. Hitna kontracepcija je dobra druga {ansa za spre~avawe ne`eqene trudno}e ukoliko je primena drugog kontraceptivnog metoda bila neadekvatna (prsnu}e kondoma, gre{ka u metodi prekinutog sno{aja, zaboravqawe uzimawa klasi~nih kontraceptivnih pilula...)

~etvrtak7.jun2012.

Neki hemoterapeutski lekovi mogu da o{tete jajne }elije kod `ena ili sposobnost mu{karaca da proizvode normalne spermatozoide. I terapija zra~ewem u blizini reproduktivnih organa ili mozga mo`e da na{kodi plodnosti, kao i hormonalna terapija kod raka dojke, prostate i nekih drugih vrsta kancera. Jedna nedavna ameri~ka anketa me|u `enama starosti do 40 godina, kojima je utvr|en rak, je pokazala kako je vi{e od polovine wih u vreme postavqawa dijagnoze jo{ uvek `elelo da ima decu. Mu{karci mogu da zamrznu semenu te~nost i deponuju je u bankama sperme pre terapije, {to je jednostavan, brz i jevtin proces.Kod `ena je najuobi~ajenija preocedura in vitro oplodwa, posle koje se zamrzavaju nastali embrioni. Tako|e je mogu}e zamrznuti jajne }elije i tkivo jajnika `ene, ali to je znatno skupqa, jo{ uvek eksperimentalna tehnika, za koju se ne zna koliko dobro funkcioni{e. Osim toga, skupqawe jajnih }elija u ove svrhe obi~no podrazumeva prethodnu hormonsku terapiju, kojom bi se stimulisali jajnici. Time se, me|utim, pove}ava nivo estrogena kod `ena {to nije po`eqno kod onih koje imaju rak dojke ili materice.

(Ta njug)

Te ra pi ja kod zu ja wa u u{i ma Tinitus, prakti~no neizle~ivo zujawe u u{ima, koje zagor~ava `ivot onima koji od wega pate, mo`e da bude znatno ubla`eno primernom kom-

binovane terapije, poru~ili su stru~waci sa univerziteta u Mastrihtu u Holandiji.

Tretman se odvija u mawim grupama, a sastoji se iz seansi kod psihologa i audio-terapije, ~ime se posti`e smawewe nelagodonosti zbog upornog zvuka i skretawe pa`we i misli s ovog problema. Holandski tim je ovu terapiju primenio na 245 odraslih pacijenata, dok je u kontrolnoj grupi bilo 247 pacijenata koji su upu}eni na tradicionalnu terapiju kod otorinolaringologa.Posle godinu dana, pacijenti iz prve grupe su prijavili poboq{awe od 33 odsto problema vezanih za te`i oblik tinitusa, dok su pacijenti iz kontrolne grupe prijavili poboq{awe od svega 13 odsto.

Kod pacijenata iz prve grupe je, uz pomo} nau~no-verifikovanih upitnika, utvr|eno zna~ajno poboq{awe kvaliteta `ivota i smawewe nivoa stresa.

Mada im u u{ima i daqe zvoni, pacijenti iz prve grupe isti~u da se ose}aju izle~enim jer su nau~ili da na problem ne obra}aju pa`wu. Do petine odraslih qudi u svetu pati od zvowewa u u{ima u nekim periodima `ivota.

(Ta njug)

28

~etvrtak7.jun2012.

OGLASi

dnevnik HIT NO, povoqno!!! Prodajem ekstra sre|en jednoiposoban stan od 43m2 u strogom centru grada. Cena 43.000 evra. Bez posrednika. Telefon 064/205-41-28.

54480

PO VOQ NO izdajem apartmane u Bolu na Bra~u, apartmani sa klimom, kuhiwom i terasom, pla`a, „Zlatni Rat” Telefoni: 00385-21635960, 063/8910-068.

54406

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305.

54417 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

54418 MA TE MA TI KA - testirawe za osmake sa originalnim testovima, pripreme za prijemni upis u sredwu {kolu, fakultet. Iskusan profesor.

Telefoni: 527-565, 064/813-4596.

54435

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespodencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305.

54419

IZ DA JEM lepo name{ten 1,5 sobni stan u blizini Sajma za 2-3 osobe. Telefon 063/512414.

53944 IZ DA JEM name{tenu garsoweru M. Gorkog br. 6 ispred Spensa. Telefon 063/511-939 54135 IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 29m2, na Novom nasequ - [onsi. Telefon 063/503710.

54464 NO VA name{tena garsowera, centar grada. Cena 110 evra.

Telefon 064/146-31-26.

54468

SO CI JAL NO, odli~na zgrada, ukwi`en stan od 29m2, cena 33.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15025 NA PRO DA JU nov, useqiv dupleks stan 81m2 u Novom Sadu, Cara Du{ana 75. Mo`e zamena za garsoweru. Telefon 063/537-446.

54121

SR. KA ME NI CA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat, cena 16.500.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15001 GR BA VI CA, novija ukwi`ena garsowera, cena 27.800.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15002

U GUN DU LI ]E VOJ ulici u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 23.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

15003

GR BA VI CA, u „Aleksandar„ zgradi, novi ukwi`en 2,0 stan na II spratu sa liftom + parking mesto u dvori{tu, cena 51.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15004 GR BA VI CA, odli~an nov 2.0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwi`en, cena 57.000. Tel. 636-8429. www.bomil.rs.

15005 TE LEP, odli~an nov useqiv 2,0 stan od 46m2 na II spratu, cena 36.100. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15006 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 47m2, cena 37.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

15007 NO VA DE TE LI NA RA odmah useqiv prazan nov stan 2,0 od 53m2 na IV spratu, cena 49.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15008 @. STA NI CA, klasi~an 2.0 stan, ukwi`en 53m2 na I spratu, cena 46.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15009 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 57.200, mo`e i zamena za 3,03,5 stan na Limanu i okolina....

Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

15010 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~ni novi brzo useqivi 1,5 stanovi, cena dogovor (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15011 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en 55m2 cena 53.600. Tel. 063/82883-99.

15012 ]IR PA NO VA, ukwi`en, useqiv 1,5 stan, cena 40.200.

Tel. 636-8429. www.bomil.rs.

15013 NO VO NA SE QE ul. Mom~ila Tapavice 54m2, dvosoban sa lepom terasom, ukwi`en 1/1 vlasnik, 39.900e. Telefon 060/529-5699.

53955 PRO DA JEM dvosoban stan na Detelinari, 52m2, kompletno renoviran. Telefon 062/1864983.

54463 KRA QE VI ]A MAR KA br.

20, {iri centar, visoko prizemqe, jednoiposoban stan 47 m2, novija zgrada „Neimar”, potpuno sre|en. Telefon: 064/837-2806.

54297 VLA SNIK bez posrednika, prodajem jednoiposoban stan 51m2 na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-4749.

54439

BU LE VAR EVRO PE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2,5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs.

15014 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

15015 NO VA DE TE LI NA RA, okolina „Abc”-a u zgradi Budu}nosti, odli~an 2,5 ukwi`en stan, cena 64.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15016 LI MAN, nov, prazan, odmah useqiv i ukwi`en 2,5 stan od 76m2, cena 77.250. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

15017 GR BA VI CA, noviji ukwi`en 2.5 stan od 70m2 na III spratu, prazan, odmah useqiv, cena 72.100. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15018 SO CI JAL NO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3,0 stan od 78m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15019 CEN TAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwi`en 3,0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor...

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15020 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15021 BU LE VAR Oslobo|ewa zgrada do Daltonke, Ul. Laze Kosti}a br. 11, tre}i sprat, nov, ukwi`en 77,65m2. Telefon: 064/837-2806.

54298

LI MAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

15022 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs.

15023 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4,0 stan od 100m2 cena 105.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15024

IZ DA JE se trosobna, prizemna ku}a, Ru|era Bo{kovi}a, 90m2, sa dvori{tem, podrumom, gara`om, grejawe na gas i ~vrsto gorivo. Telefon 6372-365.

54465 SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 h 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26726.

54001

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

52222

PE] KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714577, 062/606-782.

54343 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

54375 SA MO za penzionere i prosvetare povoqno molerskofarbarski radovi. Telefoni: 021/6435-231, 064/230-68-98.

54414

PRI ROD NI PRE PA RAT protiv {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eleminisan za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797.

54078

PRO DA JEM koke nosiqe stare deset ipo meseci, te{ke 2 kg, komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefon 063/511-932 i 021/848-188.

54420

AGEN CI JI „BO MIL” potreban agent prodaje sa iskustvom minimum od godinu dana, plata dogovor mogu} i fiksni deo! Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15026

PRI MA MO hidrogra|evinskog in`ewera sa licencom odgovornog izvo|a~a radova.

Telefon 063/521-546.

54285 PO TREB NA radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefon 060/69-29-005.

54345

KU PU JE MO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podrume, dolazimo. Telefon: 062/649-000.

54301 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

54354 KU PU JEM staro gvo`|e, stare automobile za otpad, ve{ ma{ine, {porete, mesing, bakar, aluminujum, akumulatore. Najboqe pla}amo. Telefoni: 064/95-33-943, 66-18-846, 063/848-54-95.

54368 BU KVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 061/1840236, 061/1840-237, 063/177-6443.

54436 DR VO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3.650 din. Su{eni za centralno grejawe 9.000 dinara. Telefoni: 065/589-60-65, 062/150-3379, 062/893-7120.

54437

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena

Posledwi kom{inici

Nada Mijatov

pozdrav

na{oj

Sahrana je u petak, 8. 6. 2012. godine, u 14 ~asova, u \ur|evu.

Posledwi pozdrav baba Qubi.

Petar Herceg

Qubica Srdanov

1977 - 2011.

1932 - 2012.

ro|. Duda{ev

Stanari zgrade Drage Spasi} 10.

Draga na{a Ceco, bol i tuga za tobom nikad ne}e prestati! ^uva}emo uspomene na tebe!

Deca i radnici SOS De~je selo.

Sahrana }e se obaviti 7. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: supruga, sin i }erka sa porodicama.

Unuci Vasica i Laza sa porodicama.

54473

377-P

54496

54486

O`alo{}ena deca sa porodicama.

54504

Sa po{tovawem, qubavqu i se}awem na dugo i iskreno prijateqstvo, opra{tamo se od

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

GODI[WI POMEN

29

Svetlani Zori}

Nadi Hadna|ev

ro|. ]ur~i} 1933 - 2012.

~etvrtak7.jun2012.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Sa tugom javqamo da je preminuo na{ dragi

Nada Hadna|ev

Du{an Pirti}

teta Bebi

Nade Hadna|ev Bebe

Sahrana }e se obaviti 7. 6. 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u Be{ki.

Porodice: Mataj~i} i Maletin.

Porodica Jakovqevi}.

54507

54499

Posledwi pozdrav

Nadi Hadna|ev

1930 - 2012.

od Dunavskih kapetana.

Posledwi pozdrav gospo|i Nadi od porodice Vel~ek.

54491

54492

O`alo{}eni: }erka Ksenija sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i sve poznanike da je 5. 6. 2012. godine tragi~no preminuo u 56. godini

54495

Posledwi pozdrav dragoj tetki i babi

POMEN

Radovanka Vlahovi} Seka

Timi Maletinu

7. 6. 1996 - 7. 6. 2012.

Kri`an Ivica

Qubici Srdanov ro|. Duda{ev

ro|en 6. 4. 1956. od najbli`ih saradnika neinvazivne dijagnostike.

54501

Sahrana }e se obaviti 7. 6. 2012. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}eni: mama Julijana, }erka Julijana, brat Qubomir, sestre Vesna i @aklina sa porodicama.

dragoj

Nada - Beba Hadna|ev Po~ivajte u miru.

16 godina nije sa nama.

Suprug, sinovi, snaje i unuk.

Tvoji: sestri~ine Zorica i Qiqa, unuci Dragan i Daca.

54433

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

54472

54482

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage prijateqice

Qubici Srdanov

Petru Hercegu

iz \ur|eva

teta Bebi od k}erke Radojke, zeta Zlatana, unuka Darije i Dragane.

Porodice: Stojanovi} i \ur|evi}.

54512

54497

O`alo{}eni: Radovan i Stanislav Hadna|ev sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragoj mami i babi

54500

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom

Posledwi pozdrav strini Bebi.

Bebe Hadna|ev

Weni najmiliji: }erka Zorica, zet Nikola i unuci Qubica i Milan.

Olgica, Ksena i Mima.

54474

54476

POMEN Dana, 7. 6. 2012. godine navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage majke, bake i prabake

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Zora Mirkov

Nada Hadna|ev

Ivici Kne`evi}u

ro|ena Dragin

Marije Savi} Draga moja teta Beba, uvek }e{ `iveti u na{im mislima i se}awima.

Kolektiv „JVP Vode Vojvodine�.

Tvoje: Verica i Vesna Vukovi}.

378-P

54498

Pomen }e se odr`ati u 11 sati, na Gradskom grobqu.

Tuguju za wom: sin Jovan, snaja An|elka, unuci Nenad, Jovana, Jasmina i praunuka Tara Savi}.

54481

Dana, 9. juna 2012. godine, u 10 sati, na Vrba{kom grobqu dajemo godi{wi pomen sa velikom tugom i bolom.

Sin Svetozar, sestre Vera i Danica sa porodicama.

54466

tv program

~etvrtak7.jun2012.

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Глас Америке - отворени студио Панонско јутро У огледалу Анали Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Анали Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Глас Америке - отворени студио

Србослава Вуксан Сиба

Плави круг На овдашњој културној сцени мало је аутора толико широког и разнородног стваралачког обухвата као што је то случај са књижевницом, сликарком и пијанисткињом Србославом Вуксан Сибом. Уредник je Борислав Хложан, a редитељ Јулијан Урсулеску. (РТВ 1, 15.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.45 01.10 02.05 02.50 03.15

06.30 07.00 07.50 08.50 09.45 10.40 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.35

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Центар света Вести Живот Све о животињама Кухињица Вести Из нашег сокака Додати живот годинама Вести (Ре)капитулација Повратак на село Вести за особе са оштећеним слухом Фолдер култура Плави круг Живот Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Џонатан Крик Сучељавање Војвођански дневник Чарде на Дунаву Оперативци Џонатан Крик Један на један Сучељавање Концерт године 1993. „Плејбој и Атеист реп“ Фолдер култура Плави круг

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године 1993.“ЕКВ“ Грување Грување уживо у студију М Концерт Из наше архиве (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године 1993.“ЕКВ“ ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије Фолдер култура ТВ баштине

06.05 08.00 09.04 09.47 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.37 13.24 14.32 14.54 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.15 22.16 23.15 00.05 00.26 01.14 02.49 03.37 04.09 04.39 05.48

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.00 Прст у око 11.10 Матуранти на Новосадској ТВ 11.15 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Живети свој живот 13.00 Вести 13.10 Матуранти на Новосадској ТВ 13.10 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Украдена срца 15.50 Неон сити 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Азбука родитељства 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Бели мантил 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 19.55 Матуранти на Новосадској ТВ 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Живети свој живот 23.50 Украдена срца

09.45 Премијер лига класик: КПР – Тотенхем 10.15 Мобил 1 10.45 Из архиве Спорт клуба 12.30 Премијер лига: Тотенхем – Манчестер Сити 15.15 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Арсенал 18.15 Фудбал пријатељска: Шведска – Србија 20.15 Премијер лига Магазин 20.45 Атлетика 21.15 НБА плеј оф: Оклахома Сити – Сан Антонио 23.45 АТП Чемпионшип – Лондон 00.30 Премијер лига: Блебурн – Арсенал

Јутарњи програм Јутарњи дневник Музиканти Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Хоризонт Дневник Спорт плус Скок у будућност Класична дела српске литературе-Симо Матавуљ: Последње наздравље, филм Светлост из друге куће, филм Гастрономад Ово је Србија Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Рањени орао Велики изазов Да, можда, не Скок у будућност Дневник Ружна Бети Ноћни биоскоп: Размена срца, филм Музиканти Око магазин Сасвим природно Рањени орао Верски календар

Радна акција Данијела и Немања Лукић живе у подрумској гарсоњери од 22 квадрата у којој скоро да нема дневног светла, а влага представља велики проблем у свим просторијама. Немањино здравље се поправља после неколико година медицинских интервенција, али неадекватни услови за живот успоравају процес. (Прва, 21.15) 05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.20 22.50 23.00

Екслузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Трачара Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Екслузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Радна акција Експлозив Екслузив Трачара

06.25 Одбојка: Квалификације за ЛОИ, Порторико - Србија, пренос 08.00 Мунзи 08.06 Америчке приче и легенде 08.28 Томас и другари 08.40 Френине ципеле 08.53 Тумачење књижевног дела 09.05 Зуботехничка школа 09.27 Политичке идеје у Срба 09.46 Под отвореним небом 10.13 Српске спортске легенде 10.42 Градња Храма светог Саве 11.17 У свету 11.42 Траг у простору 12.18 Музички програм 12.51 Верски календар 13.00 Трезор 13.59 Тумачење књижевног дела 14.11 Зуботехничка школа 14.33 Политичке идеје у Срба 14.49 Под отвореним небом 15.18 Ликовна колонија РТС 15.46 ТВ лица... као сав нормалан свет 16.35 Образовно огледало 17.05 Капри 18.05 Гуча: оркестар Бобана Марковића 18.33 Одбојка: Квалификације за ЛОИ, Порторико - Србија (р) 20.00 Живот и стандарди 20.30 Метрополис 21.00 Капри 22.01 Кан 2012.

22.53 Фестивал фестивала: Коко Шанел и Игор Стравински, филм 00.57 Београдска недеља дизајна 01.09 Београдски концерт 02.13 Трезор 03.07 Живот и стандарди 03.32 Гуча: оркестар Бобана Марковића

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00

ВАО Кефалица Маратон Улови трофеј Љубав у залеђу Филм: Шмекер Топ шоп Љубав у залеђу Монк Др Хаус Двоугао Филм: Лов на црвени октобар Обични људи Филм: Ово мало душе Филм: Медени месец Одељење за специјалне жртве Филм: Пророчанство 4: Устанак 02.30 Др Хаус 03.30 Одељење за специјалне жртве 04.30 Филм: Пророчанство 4: Устанак

Ток шоу У најновијем издању емисије чућете анегдоте које се препричавају пријатељима и које увек измаме осмех на лице. Анегдоте ће вам причати Рада Ђуричин, Љиља Хабјановић Ђуровић, Александра Ангелов, Љуба Пантовић и Миодраг Мића Јакшић. (КТВ, 22.30)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.30 20.15 21.10 23.25 00.05 00.55 01.40 03.10 03.35

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Ђаво у плавој хаљини Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Опасна романса Вести Жива мета Увод у анатомију Филм: Кућа 4 Саут Парк Филм: Клинци, тајни агенти

Салма Хајек

Раскид Према позоришном комаду и сценарију Мајкла Кристофера, романтична драма која се у потпуности ослања на интеракцију двоје главних ликова и њихову турбулентну. Фотограф Стив и професорка Моника су јако заљубљени, а њихова веза толико је снажна и интензивна да готово граничи с болешћу. Улоге: Салма Хајек, Расел Кроу, Ејбрахам Алварез Режија: Роберт Гринвалд (Пинк, 00.45) 05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.40 16.00 17.00 17.15 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 00.00 00.45 02.45 03.30 04.00 05.00

Ксенија Пајић

Ледина Радња филма се одвија у периоду између 1995. и 2002. године у једном од новобеоградских небодера и његовој околини. Зграда је оронула и депресивна, а њени становници су разочарани људи без будућности. Улоге: Драган Бјелогрлић, Зијах Соколовић, Ксенија Пајић Режија: Љубиша Самарџић (Хепи, 20.20) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Филм: Ледина Долина вукова Изгубљене године Љубавни сигнали

Добро јутро Обрачуни судија Градске вести Мала невеста Недељно поподне Тачно у подне-уживо Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Раскид Глупо мушко Опасна игра Бекство Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak7.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

24

31

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

10.25 Најгора мама на свету 11.20 Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Спасавање оронулих грађевина 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Четири венчања - Америка 18.10 Највећи губитник 19.05 Мајами инк 20.00 Нова нада посластичара 21.25 Стручњак за торте 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Нова нада посластичара

Ловци на нацисте Геније дизајна Преживети напредак Животиње које су ушле у историју 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Како је Џејн Остин постала омиљена 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Геније дизајна 17.00 Царство мора 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Ратници 20.00 Тајни рат 21.00 Теорије завере 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Царство мора 00.00 Мао – кинеска прича 01.00 Азијске монархије

08.00 09.00 10.00 11.30

08.00 Где си зубна вило 08.30 Жена која је одгајила медведа 09.30 Ози Бу 11.00 Млади учитељ 13.15 Речни краљ 16.00 Гојине утваре 18.00 Кенди 20.00 Мејби бејби 22.00 Каубоји у срцу 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Ка у бо ји у ср цу Два мла да ку бан ска му зи ча ра, Реј и Ти то, има ју уоби ча је не сно ве: да по ста ну по зна ти ста нов ни ци у сво јој род ној Ха ва ни. Реј жи ви са Ке ри дад и њи хо во дво је де це, и ко ли ко год их уза јам но по ве зу је љу бав, на ла зе се пред раз во дом. Ти то, жи ви сам са сво јом ба ком... Уло ге: Реј чел Ли Кук, Лук Кир би, Ли за Реј, Кит Ка ра дин Ре жи ја: Ле о нард Фар лин гер (Си не ма ни ја, 22.00)

Мо ни ка Бе лу чи

Па си ја Ју де ја под рим ском вла шћу. Про по вед ник Исус од На за ре та про по ве да Бож ју во љу при вла че ћи мно штво су на род ни ка, али и на вла че ћи гнев вла да ју ћег све ште нич ког сло ја и фа ри се ја. Због из да је Ју де Иска ри о та, јед ног од сво јих уче ни ка, Ису са су ухва ти ли рим ски ле ги о на ри... Уло ге: Џејмс Ка ви зел, Ма ја Мор ген штерн, Мо ни ка Бе лу чи, Кла у ди ја Ге ри ни, Сер ђо Ру би ни, Хри сто На у мов Шо пов Ре жи ја: Мел Гиб сон (ХРТ 1, 21.10) 07.00 09.05 10.10 11.10 12.00 12.30 13.15 14.10 14.40 14.55 15.15 16.00 17.21 18.20 19.12 19.30 20.12 21.10 23.20 23.55 01.25 02.10 03.10 03.50

07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 11.55 13.20 14.10 15.35 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00 21.05 21.55 22.45 23.45 00.05

Добро јутро, Хрватска Дивљи Пламен Творци промене, док. серија Место под сунцем, док. серија Дневник Моћ судбине Др Оз, ток шоу Тренутак спознаје Хрватска хроника БиХ Културна баштина Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Све у 7!, квиз Пасија, филм Дневник 3 Снимак концерта Закон и ред Пет дана Др Оз, ток шоу Скица за портрет

01.11 01.56 02.37

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Пећа и вук Тијелово, пренос мисе Бонофест 2012, снимак Пут до чуда, док. филм Др Дулитл, филм Нигхт Риде Хоме, филм Љубав у залеђу Регионални дневник Жупанијска панорама Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Музика, музика... ЕУРО 2012, емисија Залагаоница, док. серија Закон и ред Пет дана У уреду Хрватске утакмице на ЕП ЕП 2008: Хрватска - Турска, снимак Увек је сунчано у Филаделфији Веруј ми Додир живота и смрти Ноћни музички програм

07.30 09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 17.30 19.30 21.00 23.00

Спортске стране Друмски тркачи Страх изнутра Спортске стране Нема издаја Детектив и дама Друмски тркачи Спортске стране Замењене улоге Моја маћеха је ванземаљац

00.50

Реј чел Ли Кук

06.00 Дабар у породици 07.30 Васпитање за почетнике 07.55 Летописи Нарније: Путовање Намерника зоре 09.45 Филмови и звезде 10.10 Кокова 12.15 Џастин Бибер. Никад не реци никад 14.00 Аутостоперски водич кроз галаксију 15.50 Краљев говор 17.45 Карате Кид 20.05 Упознајте Монику Велур 21.40 Драгоцени живот 23.10 Јацкасс 3.5 00.35 Паранормална активност 2 02.05 Избацивач 03.40 Кликни за невиност 05.15 Спасавање пеликана 895

07.50 Телма и Луиз 10.00 Кад будан сањаш 12.00 Мистична пица 14.00 Момак остаје на филму 16.00 Дивља вожња 18.00 Сирене 20.00 Без срца 22.00 Стигмата 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Све по закону Скандал Хаваји 5-0 Браћа и сестре Видовњак

07.45 Поп Пикси, цртани 07.45 Моји xепни qубимци, цртани 08.00 Кобра 11 08.50 Кисмет - окови судбине 10.15 Ексклузив Таблоид 10.38 Кувар и по 10.55 Вечера за 5 11.50 Ватрено небо 13.00 Ружа вјетрова 14.00 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и пол 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.55 Кисмет - окови судбине 22.55 ЦСИ 00.45 РТЛ Вести 01.00 ЦСИ

Екс клу зив Та бло ид Ми ни стар по ли ци је од лу чио је да Па ра да по но са иде на сплит ску ри ву. Љу бо мир је хо да ју ћа те то ва жа. Те ло му пре кри ва ју 173 ли ца слав них, од Алек сан дра Ве ли ког до Се ве ри не. Вр шња ки ње Шај ло Пит Џо ли и Су ри Круз раз ли ку ју се као не бо и зе мља. Док је Су ри пра ва хо ли вуд ска шмин ке рка, Шај ло из гле да као де чак и же ли да про ме ни име. Водитељ: Едита Мисирић (РТЛ, 18.05)

Еди та Ми си рић

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Дајнамо, чудесни мађионичар Потрага за Бигфутом Организација Европског првенства 23.45 Бродолом на крстарењу 00.40 Дајнамо, чудесни мађионичар 01.40 Потрага за Бигфутом

08.30 08.45 09.15 09.45 10.15 10.45 11.00 12.00 13.30 14.00 18.00 18.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00

Фитнес Аутомобилизам Тенис Фудбал Фудбал Фудбал Тенис Тенис Тенис Тенис Тенис Бициклизам Фудбал Фудбал Борилачки спорт Тенис Тенис Фудбал

Р

Фотограф за свадбе и сахране

ано ступање фотографије на српски простор (прве вести о Дагеровом проналаску објавио је 1839. будимски српски „Магазин за художество, књижество и моду„, а Анастас Јовановић је 1841. купио у Бечу прву камеру и њоме направио прве снимке), боравци путујућих фотографа и отварање првих сталних атељеа, означили су долазак модерног медија. Уместо скупих портрета, који су током целог 19. века били привилегија само најутицајнијих и најбогатијих, они скромнији (и штедљивији) добили су нову уметност. Сем фото албума познатих српских породица, који сведоче о њиховом социјалном утицају, политичким везама са двором, не мање важни су и они обичних грађанских породица, као свештеничке породице Гомирац из Сомбора, који сведочи о социјалном статусу неколико генерација угледних пароха, заједно са богатом породичном библиотеком, бидермајер намештајем и иконома. Посмртни „портрети“ су једна од бизарних појава историје фотографије и на нашим просторима, али и праћење европске „моде“: производ су настојања да се у сећању задржи лик покојника. На једној фотографији из Јагодинског завичајног музеја из 1910. видимо ожалошћене родитеље Мицу и Видосава Трепчанина крај одра свог јединог детета. Ова фунерална функција фотографије била наставак једне дуге традиције, коју најрепрезентативније представљаја групни потрет Јована Исаиловића Млађег из 1839, О сек су ал но сти же на при сто јан свет не при ча породице Обреновић, окупљене око одра кнеза Милана, док цео призор прати књаз Милош са портрета и остале женске школе што их имамо, непотребне. Те би стога држава требала да ограничи или забрани на зиду. У Србији је у другој половини 19. и првој 20. века женско образовање“. За њу је „физиолошки и истоштампа је дуго била једини медиј. Но, њен утицај био ријски разлог“ на који су се позивали противници је ограничен, због високе стопе неписмености, слабе образовања жена био „толико нечовечан колико и немреже дистрибуције и малих тиража. Нешто другачи- праведан. А устребали умећемо се борити против је стање, са ограничењима друге врсте, било је у срп- свега што спутава наш лични развитак.“ У међуратном периоду женска штампа се разгранаским крајевима у Хабзбуршкој монархији. Моралне и педагошке поруке које је Јован Јовано- ва, нудећи широк избор тема: од социјално-хуманивић Змај са страница „Невена„ слао, као често једи- тарне ангажованости, женских права, до модних и ни аутор текстова и илустрација (део је преузиман из илустрованих и домаћичких часописа и другог „лаког штива“. У ово можемо убројати немачких и мађарских дечијих и ширење „тривијалне литератучасописа), постале су не само Сем политичких тема, ре“, са „љубавном тематиком“, обавезно штиво српске деце већ и нека врста „приручника“ из у штампи Краљевине Србије као што су били популарни романи Мир-Јам. Нудили су сентипрактичне педагогије и моралнајчитанија је била црна ментале авантуре са благим наног васпитања. Врлине, које је хроника, због текстова знакама еротике, у којима су јуЗмај истицао, део су „општих о убиствима из љубоморе, накиње жене, несхваћене и често места“ са списка (средтровања живом содом „разочаране у љубав“. ње)европских грађанских вредостављених девојака или У социјалистичком периоду ности: марљивост, послушност, поштовање родитеља и стари- злочина извазваних свађама женска штампа, после изразито агитпроповске фазе, дошло је јих, љубав према своме роду, због породичног наслеђа до постепеног померања гранипобожност, брига о физичком и ца. Рубрике о сексуалности, душевном здрављу, штедљиодржавању хигијене или емоционалним проблемивост... Жене које су представљале најмање образован део ма, биле су често прво (и једино) „саветовалиште“ становништва (око 1890. било је у Србији писмено на којем је, уз гаранцију анонимности, добијан сасамо 39.012, односно 4,7% женског становништва, од вет о овим у друштву и породици и даље недодирчега је 11.055 живело у Београду), добијају покрета- љивим темама. Првенствено политичка функција штампе остањем „Домаћице„, свој први „модерни“ часопис у Србији 1879. Мада на његов „нереволуционарни“ уре- вљала је до Првог светског рата мало места за вести ђивачки профил, он је био симболичан знак стидљи- „приватног карактера“. Оне су сведене на личне оглавог искорака српске градске жене из дубоке друштве- се, читуље и црну хронику која извештава о породичне сенке. У њима се могу као узор уочити утицаји, ним и љубавним трагедијама: убиства из љубоморе, пре свега средњоевропских женских часописа, који тровања живом содом остављених девојака, злочини су нудили мешавину умерених захтева за промену због свађе око породичног наслеђа. Од посезање за приватношћу у српској штампи нидруштвеног положаја жена, првенствено у области образовања, савета о здрављу, васпитању деце и вође- су били поштеђени ни владари, али уз ризик да новине буду забрањене, а новинари заврше на суду. Подњу куће, куварских рецепата и патриотизма. Рубрика „Женски свет„ у „Политици„, чија је уред- стицање занимања за туђу приватност, посебно ница на почетку била Мага Магазиновић, била је ва- „славних“, задовољавало је, воајерску потребу публижан корак у освајању простора у једном „мушком ли- ке, а било и добар пословни потез. У раном социјалисту“ и мушком друштву. У првом уводнику 1905. она зму улогу дворских скандал-мајстора преузели су не је одговарала поводом отварања женске гимназије у припадници недоступне политичке елите већ уметниБеограду, на критике „да су нам и женска гимназија, ци и људи са естраде. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak7.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Јупитер само што није изашао из вашег знака, па, што сте урадили и озваничили, урадили сте. Затим следи посао, рад и зарада. Лепе вести, али под условом да будете вредни и активни. Апетити расту.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. jun 2012.

Четвртак је, па сте у радном континуитету, али и ишчекивању викенда. Изузетно је динамична комуникација, мада нисте у ситуацији да било шта поуздано планирате. Контакти са иностранством вам иду у прилог.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Љубавни сусрети и догађаји, приче и причице, ангажују вас на личном плану, и даље. Делујете емотивно и помало детињасто. Данас предахните, а од сутра креће нови посао и више обавеза.

Месец је данас у озбиљном знаку Јарца, па се од вас очекује да будете стуб куће, партнерског односа и носилац каријере. Није лако, али није ни немогуће. Искључили сте емоције и делујте рационално.

Неозбиљни и весели можете бити, нико вам то неће замерити. Све док је Сунце у знаку Близанаца, пробудите дете у себи и играјте се. Пословна и финансијска ситуација је све боља, али и трошкови.

Изузетно сте вредни и радни, већ дуже време, у континуитету. Шта рећи, а не претерати? Данас утврђујете градиво у љубавном односу, стабилизујете међусобно поверење и учвршћујете везу.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Може се десити да одложите неке планиране састанке или путовање. Данас се одморите, предахните, не инсистирајте. Поготово у љубави, где она друга страна није озбиљна као што очекујете.

Налазите се у занимљивом периоду, поготово у приватном бизнису. Немојте олако прећи преко неких ствари и уговора. Радите званично и по закону. У љубави је више особа заинтересовано за вас.

Обратите више пажње на ситуацији у свом дому, а посебно према деци. Останите смирени у променљивим околностима. Сасвим је уобичајно да се од вас очекује комплетна контрола свега.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Повољна је ситуација за дугорочне договоре са одређеном особом од ауторитета, па се заложите у том правцу. Концентришите се на себе и своје приоритете. Време ради за вас, будите стрпљиви.

Имате безброј планова у ваздуху и идеја које могу, али и не морају да се реализују. Све делује неизвесно, до последњег тренутка. Тако вам је то, па се сналазите најбоље што умете и можете.

У интензивним сте односима са родбином, са суседима и пријатељима. Пословно иде све по плану, како треба, са мање - више стреса и новца. Полако се ипак дешавају неки помаци. Море вас чека!

TRI^-TRA^

Вра ти ла се Кен дис V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПлије

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

26

Sombor

27

Kikinda

26

Vrbas

24

B. Palanka

27

Zreњanin

27

S. Mitrovica 27 Ruma

25

Panчevo

27

Vrшac

25

Srbija Beograd

27

Kragujevac

28

K. Mitrovica 27 Niш

Ма не кен ка из ја та „Вик то ри ји них ан ђе ла” Кен дис Свон пул за бли ста ла у још јед ном еди то ри ја лу ко ји је сни ми ла за но ву ко лек ци ју до њег ве ша по зна тог брен да. Ма не кен ка и Вик то ри јин „ан ђео”, Кен дис не ко вре ме се сла би је по ја вљи ва ла у јав но сти, али са да се вра ти ла на „ве ли ка вра та”, у шта ће вас уве ри ти и но ве фо то гра фи је. Кен дис на фо то гра фи ја ма из гле да фе но ме нал но, а до њи веш ко ји ре кла ми ра те шко да ће ико и при ме ти ти по ред ње не за но сне фи гу ре.

28

Evropa

НО ВИ САД: Топлије и претежно сунчано уз слабо изражену пролазну облачност. Дуваће слаб јужни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура 12, а максимална око 27 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Топлије са дужим сунчаним периодима уз слабу пролазну облачност. Дуваће слаб ветар променљивог правца, ујутру јужни и југоисточни, поподне југозападни. Притисак око нормале. Температура од 9 до 27 степени. СР БИ ЈА: Топлије и претежно сунчано уз слабо изражену пролазну облачност у северним крајевима. Дуваће слаб ветар променљивог правца или јужни, југоисточни. Притисак око нормале. Температура од 7 до 29 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Наредних дана сунчано и још топлије. У петак врућина уз температуре преко 30 степени у већини места, а у суботу и недељу понегде око 35 степени. Локални пљускови су могући између суботе и недеље и у недељу поподне. Локално су могуће и непогоде праћене градом. Почетком идуће седмице се задржава врло топло време.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Даље побољшање биометеоролошких прилика условиће смањење тегоба код свих хроничних болесника. Типичне метеоропатске реакције могу бити изражене у благој форми.

Madrid

27

Rim

25

London

19

Cirih

27

Berlin

22

Beч

26

Varшava

22

Kijev

22

Moskva

22

Oslo

18

St. Peterburg 18 Atina

31

Pariz

21

Minhen

27

Budimpeшta

26

Stokholm

20

VIC DANA Шта је етно-кућа?

- Типична кућа у Србији са искљученом струјом, водом и телефоном због неплаћених рачуна.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

239 (25)

Slankamen

300 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

300 (25)

Zemun

344 (-12)

Bogojevo

261 (20)

Panчevo

352 (-14)

Smederevo

498 (-16)

Baч. Palanka 253 (15) Novi Sad

243 (7)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

237 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

284 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

298 (-4)

NERA

Hetin

92 (-8)

TISA

74 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 246 (-17) Beograd

Kusiћ

290 (-12)

78 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja