Dnevnik 7.jul 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 7. JUL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22770 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

JELA[I] USKORO DOBIJA O^EKIVANOG NASLEDNIKA

Tadi} predlo`io [o{ki}a za guvernera Predsednik Srbije Boris Tadi} predlo`io je Dejana [o{ki}a, dosada{weg predsednika Saveta centralne banke, za novog guvernera Narodne banke Srbije, saop{tila je ju~e pres - slu`ba predsednika Republike. Tadi} je uputio predlog Narodnoj skup{tini Republike Srbije.

Kako je ranije najavqeno, izbor novog guvrenera na dnevnom redu parlamenta na}i }e se ve} ovog meseca. str. 5

ZANIMQIVA BANKARSKA MATEMATIKA

[to pre vrati{ kredit, vi{e te oderu str. 5

INCIDENT U SREMSKOJ MITROVICI

NASLOVI

Politika 2 Za istorijski kompromis Srba i Albanaca

Ekonomija 4 Prepakivawe radnika u vrbaskoj {e}erani

Poqoprivreda

I N T E R V J U : NENAD ^ANAK, LIDER LSV

Ne pristajem da smo sada svi na istoj strani – U vreme Milo{evi}a imali smo ~iste odnose, u kojima se znalo ko je na kojoj strani. Sada bi, odjednom, trebalo svi da budemo na istoj strani, pa imamo primere politi~ara koji su do ju~e bili naj`e{}i zagovornici velike Srbije, kao koncepta nedemokratskog terora nad razli~itim mi{qewima, a sada preko no}i od nacionalista postaju „evropqani“, na isti na~in kako su od komunista postajali nacionalisti – ka`e Nenad ^anak, lider LSV.

6 Severni Banat proglasio nepogodu

Novi Sad 8 No}ewe na svim svetskim jezicima

Vojvodina

Gu`va u „Mitrosremu” i u Gradskoj ku}i str. 4

str. 3

11 Policija ka`wavala u~esnike protesta

Crna 13 Bomba opomena pred po~etak su|ewa?

Dru{tvo 14 Neonacisti ili rokeri

Sve`ije Najvi{a temperatura 25° S

PAORSKI PROTESTI [IRE SE VOJVODINOM

„Egzit” sutra otvara kapije SPORT

str. 6

str. 16 – 21

NEMCI I [PANCI ZA FINALE SVETSKOG PRVENSTVA

MIKEC PRVI, [EKARI]EVA DRUGA

str. 7

Dave ih otkupne cene, a muke do{le do gu{e

BITKA SRBIJE I ITALIJE ZA MESTO U ARGENTINI

NA[I FAVORITI PROTIV HRVATSKE

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

2

POLITIKA

sreda7.jul2010.

PREDSEDNIK SRBIJE NA SEDNICI SAVETA BEZBEDNOSTI UN

Za istorijski kompromis Srba i Albanaca Predsednik Srbije Boris Tadi} osudio je sino} u Wujorku „neizazvano nasiqe“ nad Srbima pro{log petka u severnoj Mitrovici, koje je ozna~io kao „flagrantni akt terora“, zahtevaju}i od me|unarodne zajednice da spre~i da se tako ne{to ponovi, kao i da obezbedi da „nelegalna kancelarija“ Vlade Kosova u severnom delu grada ostane zatvorena. Tadi} je podsetio na to da je pro{log petka oko 3.000 Srba protestovalo zbog nasilnog poku{aja Pri{tine da uspostavi „takozvanu Kancelariju Vlade Kosova“ u „srpskom gradu Severna Mitrovica“, ocewuju}i da su albanski secesionisti po~i-

nili najnovije kr{ewe Rezolucije 1244. Srbi su mirno protestovali, ali su bili suo~eni s neizazvanim nasiqem, ukazao je Tadi} na hitnoj sednici Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija.

Po Tadi}evoj oceni, sve to zna~i da „secesionisti nastavqaju otvoreno da zanemaruju me|unarodno pravo i odbijaju univerzalne principe Poveqe UN“, {to je

protnom, preispitati odnose s „me|unarodnim prisustvom u Pokrajini“. Tadi} je precizirao da Srbija ne}e tolerisati poku{aje Pri{tine da srpskoj zajednici, bez saglasnosti svih aktera, nametne bilo koju instituciju proisteklu iz jednostrano progla{ene nezavisnosti. Ni Kancelariju, ni Sud, ni telekomunikacionu infrastrukturu, niti „bilo koji drugi akt agresije, kojim se kr{i Rezolucija 1244“, predo~io je Tadi}.

Po wegovim re~ima, jedni na~in da se uspostavi stabilnosti na Kosovu je sveobuhvatna primena Plana u {est ta~aka generalnog sekretara UN, koji su u novembru 2008. godine podr`ale i sve ~lanice Saveta bezbednosti. On je istakao da bi prioritet broj jedan trebalo da bude pripremawe terena za mirovni proces izme|u Srba i Albanaca, koji bi zaista trebalo da po~ne i za rezultat ima sporazum prihvatqiv za sve.

Tadi} je predvideo da }e odluka Me|unarodnog suda pravde o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova imati veliki uticaj na ceo sistem UN. O~ekujemo da Sud ne}e dati legitimitet jednostrano progla{enoj nezavisnosti, naglasio je Tadi}, i upozorio na to da, u suprotnom, nijedna granica u svetu ne bi bila za{ti}ena od seperatisti~kih ambicija.

On je i ovom prilikom ponovio da nijedno demokratsko rukovodstvo Srbije, nikada i ni pod kakvim okolnostima, implicitno ili eksplicitno, ne}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova. To je principijelna pozicija, koja se ne}e promeniti {ta god da bude, naglasio je Tadi}.

Nagra|eno nasiqe Nasilno pona{awe Pri{tine je nagra|eno, a jednostrano progla{ewe nezavisnosti je rezultat, ukazao je Tadi}, i zapitao da li }e nasiqe opet biti nagra|eno. Ovo su pitawa od su{tinskog zna~aja, s kojima se hitno moramo suo~iti, jer }e od toga kako na wih bude odgovoreno zavisiti da li }e u svetu biti favorizovano nasiqe, ocenio je Tadi}. „apsolutno neprihvatqivo“. Zahtevamo od me|unarodne zajednice da osigura da se vi{e nikada ne ponovi ne{to sli~no onome pro{log petka, kao i da „nelegalna kancelarija u Severnoj Mitrovici ostane zatvorena“, poru~io je Tadi}.

Vlastima kosovskih Albanaca mora se re}i kakve }e biti posledice, ukoliko ponovo poku{aju s jednostranim aktima, upozorio je Tadi}, i najavio da }e Srbija, u su-

Ima onih koji o~ekuju da }emo se eventualno predati, dodao je on, ali je poru~io da se to ne}e dogoditi. „Re{eni smo da postignemo odr`ivi sporazum o kona~nom statusu Kosova. Nemamo prava na neuspeh u ovom poslu. Nemamo nameru da poni`avamo bilo koga. @elimo status koji je prihvatqiv za sve strane“, objasnio je Tadi}, i zalo`io se za istorijski kompromis Srba i Albanaca.

VESTI Da~i}: Ozbiqno shvatamo pretwe Prvi zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da policija veoma ozbiqno shvata pretwe koje su upu}ene lideru Srpske napredne stranke Tomislavu Nikoli}u. „Zadatak policije je da za{titi Nikoli}a i da zajedno s drugim dr`avnim organima proveri istinitost svih navoda i preduzme mere protiv svih koji u tome u~estvuju“, naglasio je Da~i} u izjavi Tanjugu.

Svako nipoda{tavawe tih pretwi ili javno licitirawe o wihovoj istinitosti i svakodnevno izno{ewe razli~itih stvarno re~enih ili izmi{qenih detaqa tog slu~aja ne doprinosi ni bezbednosti ni poslu policije ili drugih dr`avnih organa, upozorio je ministar.

Parlament i nadzor Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Deja-

novi} istakla je ju~e da se radnom verzijom novog poslovnika planira ja~awe nadzorne uloge republi~kog parlamenta, kroz efikasniji rad odbora i jasnu proceduru za saradwu s nezavisnim dr`avnim telima. „Skup{tina ja~a kapacitete svoje stru~ne slu`be da mo`e odgovoriti zadacima harmonizacije u delu provere uskla|enosti s evropskim standardima“, rekla je ona u razgovoru s u~esnicima konferencije „Regionalno tr`i{te kapitala – nove mogu}nosti i vrednosti“, koja se odr`ava u Beogradu. Ona je napomenula da su nezavisni dr`avni organi samostalni u radu i da ih bira Skup{tina.

Predsednica srpskog parlamenta je navela da su oni u obavezi da izve{taje o svom radu podnose Skup{tini Srbije i da „predstavqaju produ`enu ruku parlamenta u sprovo|ewu wegove kontrolne uloge“.

DNEVNIK

SVI MINISTRI PODNELI „RAPORT“ PREMIJERU CVETKOVI]U

Presek na pola mandata Vlada Srbije obele`ava danas polovinu svog mandata, dve godine od kada je startovao kabinet s premijerom Mirkom Cvetkovi}em na ~elu. Iako se {u{kalo o navodnoj rekonstrukciji, svi ministri i daqe sede u svojim foteqama, a iz

kojoj }e analizirati rezultate.

Kako je „Dnevniku“ potvrdio direktor Vladine kancelarije za medije Milivoje Mihajlovi}, svi ministri, bez izuzetka, podneli su premijeru izve{taje o dvogodi{wem radu svojih resora.

Ovi koji su sada podneti su u skra}enoj formi i ti~u se rezultata postignutih u ministarstvima i problema s kojima su se ministarstva suo~ila u prvoj polovini mandata ove vlade – obja{wava Mihajlovi}.

oceniti rad u prve dve godine. To je, eto, mogu}nost da se na jedan na~in obele`i dvogodi{wica Vlade.

Prva su izve{taj sa~inila ministarstva trgovine, poqoprivrede, ekonomije, nauke, pravde, spor-

parlamentarne ve}ine nije iskqu~ena nijedna vladaju}a stranka. Da podsetimo, Vlada je formirana 7. jula 2.008. godine, dva meseca posle izbora, nakon {to su sporazum postigle lista „Za evropsku Srbiju“, SPS–PUPS–JS i stranke mawina. Osim predsednika, broji jo{ 26 ~lanova, od ~ega su ~etiri potpredsednika. DS ima premijera i jo{ 12 mesta, G17 plus {est, SPS ~etiri, a PUPS, Sanxa~ka demokratska partija – sada Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS), Srpski pokret obnove i Stranka demokratske akcije Sanxaka po jednog.

Dvogodi{wicu svog kabineta premijer Cvetkovi} i ministri obele`i}e radno – sednicom na

– To su neuobi~ajeni izve{taji, zato {to nisu podneti na kraju godine. Minstarstva su obavezna da Vladi predaju godi{wi izve{taj.

Po wegovim re~ima, Vlada }e danas imati posebnu sednicu, na kojoj }e premijer podneti izve{taj a Vlada sumirati rezultate i

ta i omladine, qudskih prava i vera.

U kabinetu potpredsednika Vlade, lidera G17 plus Mla|ana Dinki}a, kratko ka`u da su oni svoj posao uradili na vreme, ali nemaju vremena da pri~aju o detaqima jer su na terenu u Ra~i Kragujeva~koj, gde se otvaraju novi prozivodni pogoni.

Kako su nam naglasili u kabinetu vicepremijera Bo`idara \eli}a, obaveza je ispuwena jo{ krajem pro{log meseca. Izve{taj je detaqan, bilo je dosta aktivnosti i u kabinetu potpredsednika za evropske integracije i u Ministarstvu nauke. Oba izve{taja su zaista obimna, nagla{eno je „Dnevniku“.

S. Stankovi}

[utanovac: Uvek mo`e boqe – Ministarstvo odbrane, nezavisno od obele`avawa godi{wice rada Vlade, preiodi~no predaje izve{taje premijeru i predsedniku – izjavio je za „Dnevnik“ ministar odbrane Dragan [utanovac. – Najboqa ocena rada Ministarstva odbrane je poverewe gra|ana, koje se svakodnevno dokazuje kroz istra`ivawe javnog mwewa, veliko interesovawe za upis u vojne {kole, za prijave na konkurse za profesionalnu vojsku, odziv za slu`ewe vojnog roka... Saradwa s velikim brojem zemaqa, plasman proizvoda na{e odbrambene industrije {irom sveta pokazuju koliko je na{a vojska respektabilna i da su reforme koje sprovodimo uspe{ne. U svom radu zastupam tezu da uvek mo`e boqe – navodi [utanovac za „Dnevnik“.

DRAGOSLAV PETROVI] (DS) O ODNOSU VLADE SRBIJE I POKRAJINE

Oscilacije u saradwi s Vojvodinom – Iz ugla Vojvodine, saradwa izme|u republi~kih organa vlasti i Pokrajinske vlade je u protekle dve godine oscilirala – ka`e pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi}, koordinator vojvo|anske vladaju}e koalicije.

– Saradwa je oscilirala u smislu da je bilo perioda kada, verovatno zbog prioriteta Republi~ke vlade, nisu na odgovaraju}i na~in bili obratili pa`wu na na{e inicijative i potrebe – ocenio je Petrovi}. – Tako se de{avalo da su pojedini zakonski propisi koji su se odnosili na Vojvodinu ulazili u proceduru bez konsultacija, {to je dovodilo do situacije da iz Vojvodine moramo amandmanski da reagujemo da bi se uradile odre|e-

ne korekcije. To je bio nepotreban nedostatak saradwe. To je bio period kada su se dugo usagla{avali elementi novog Statuta Vojvodine i Zakona o prenosu nadle`nosti s Republike na Pokrajinu.

I u ovom trenutku, mora se re}i, utisak je da se presporo radi na dva prate}a zakona – o finansirawu i o imovini Pokrajine.

S druge strane, dodaje Petrovi}, visok stepen saglasnosti i odgovaraju}e saradwe postojao je u pogledu op{te politike koju je Republi~ka vlada imala o razvoju Srbije, decentralizacije, fondovske razu|enosti i ekonomskih pitawa.

– To se posebno odnosilo na ministarstva poqoprivrede, za{tite `ivotne sredine, infrastrukture, nauke i obrazovawa. To su

ministarstva koja su primeri dobre saradwe jer su zakonske izmene i me|usobna informisanost bile na odgovaraju}em nivou – naveo je Petrovi}.

On je istakao da je nakon usvajawa Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine, saradwa s republi~kom vla{}u bila bez primedbi.

– Mi smo preuzeli nadle`nosti, formirali Nacionalni park „Fru{ka gora“ i Zavod za za{titu prirode, a oko pedeset inspekcijskih slu`bi preba~eno je u pokrajinsku nadle`nost, ukqu~uju}i i kadrove i sredstava. To je primer saradwe koji je, pozitivno, ~ak prevazi{ao na{a o~ekivawa. [to se ostalog ti~e, Razvojnu banku smo postavili kako smo planirali i `eleli, razvijamo na{e projekte, a prevazi{li smo razlike u mi{qewu koje smo imali o novcu iz Nacionalnog investicionog plana – kazao je Petrovi}.

S. N.

DVOGODI[WI EKONOMSKI U^INAK VLADE SRBIJE

Da li se u krizi moglo ili moralo boqe U~inak izvr{ne vlasti na polovini wenog mandata mogao bi se podeliti na period relativno dobrog odgovora na po~etne udare krize i na razdobqe vidqivog nesnala`ewa kad je kriza po~ela da jewava i kad je trebalo dati jasne i uverqive odgovore za period koji je dolazio posle we.

Gledaju}i ekonomske pokazateqe i te{ko}e s kojima su se suo~ile druge zemqe regiona, Srbija je relativno boqe pro{la. Pad bruto doma}eg proizvoda (BDP) nije bio tako dramati~an (tri odsto), inflacija, merena kretawem potro{a~kih cena, bila je ni`a nego prethodne 2008. godine (6,6 posto), a deficit spoqnotrgovinskog bilansa, mada ostvaren na znatno ni`em nivou razmene, sveden je s 8,06 milijardi evra na 5,19 milijardi.

Mada je nacionalna valuta u tromese~nom periodu (novembar 2008. – januar 2009. godine)

izgubila gotovo petinu svoje vrednosti, to nije rezultiralo ve}im potresima, nelikvidno{}u bankarskog sektora i prete}im slomom finansijskog sistema. Sve je ostalo u granicama nekakve normale i mnogi zasluge za to pripisuju Vladi Srbije i centralnoj banci. Be~kim sporazumom s evropskim bankama koje su prisutne na doma}em tr`i{tu o~uvana je stabilnost bankarskog sistema, dok je naknadnim ulivawem jeftinog novca (beneficirano kreditirawe) sa~uvana minimalna likvidnost srpske privrede.

Postavqa se pitawe da li je Vlada Srbije mogla i morala vi{e? Drugo razdobqe rada Cvetkovi}evog kabineta, ono od leta 2009. do ovih dana, pokazuje da Vlada ili nema prava re{ewa ili jo{ traga za wima. Jo{ uvek nema jasnog stava o tome kakva nam politika dinara treba. Da li se prikloniti zahtevima taj-

kuna da kurs bude stabilan i stimulativan ili koncepcija tr`i{nog odre|ivawa i plivaju}eg kretawa, {to je stanovi{te ve}ine ekonomskih stru~waka?

Vlada Srbije je nerado u{la u aran`man s MMF-om, da bi posle toga poku{avala na sve na~ine da pobegne od preuzetih obaveza. Nekriti~ki gledano, takva politika bi mogla u`ivati i odre|ene simpatije. Te{ko je stezati kai{ i zapo~iwati reforme, pogotovo u kriznim vremenima. Me|utim, taj zadatak se ne mo`e izbe}i i neko }e ga morati preuzeti na svoja ple}a. Nije malo onih koji postavqaju pitawe ko }e to uraditi, ako ne uradi ova vlast.

Sve vi{e se sti~e utisak da Vlada Srbije vi{e brine o tome kako da do|e do drugog mandata nego kako da svojski odradi drugu polovinu ovog.

V. Harak

REKLI SU Ko{tunica: Pogre{na politika Predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica ocenio je, povodom dvogodi{wice rada Vlade, da je Srbija u dubokoj i sveop{toj krizi pre svega zato {to je sada{wa vlast dve godine vodila povr{nu i pogre{nu politiku da EU nema alternativu. „Brzo se pokazalo da su krupna obe}awa s kojima je sada{wa vlast izlazila pred gra|ane – obi~ne obmane“, isti~e Ko{tunica u pisanoj izjavi za medije. On podse}a na to da je Vlada najavqivala da }e biti stotine hiqada novih radnih mesta, da }e plate i penzije biti ve}e, da samo {to nismo u{li u EU, a da su Kosovo i EU dva odvojena pitawa, a da je, „od svega, od svih velikih obe}awa, istina samo da je u Srbiji prose~na plata 100 evra mawa „.

Ili}: Na potezu je Tadi} Predsednik Nove Srbije Velimir Ili} izjavio je ju~e da Vlada Srbije posle dve godine rada ne zaslu`uje prelaznu ocenu i da su stoga potrebni vanredni parlamentarni izbori. On je na konferenciji za novinare, govore}i o dve godine rada kabineta premijera Mirka Cvetkovi}a, naveo da je „privreda uru{ena“, Vlada u{la u tre}u gra|evinsku sezonu i „ni{ta nije izgradila“, da su ekonomski problemi veliki, „selo potpuno uni{teno“ i da s ovakvim cenama nafte i otkupnim cenama poqoprivredni proizvo|a~i ne mogu da pre`ive. „O~ekujem od predsednika Republike... da preduzme neke mere jer premijer ne postoji i nigde se ne ~uje, a samo se ~uju izjave Dinki}a... koji je kompletno uzurpirao Vladu“, rekao je Ili}, dodaju}i da je „premijer ispustio dizgine iz ruku i potpuno se povukao“.

INTERVJU

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

sreda7.jul2010.

3

NENAD ^ANAK, LIDER LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

Ne pristajem da smo sada svi na istoj strani Liga socijaldemokrata Vojvodine naredne srede proslavi}e dvadeseti ro|endan povorkom 1.000 vojvo|anskih zastava ulicama Novog Sada. U dve decenije ovu partiju protivnici su ~esto optu`ivali za separatizam ili izdaju.

U dve decenije LSV je `iveo bogat politi~ki `ivot od opozicije do vlasti. Danas je partner Demokratskoj stranci u Pokrajinskoj vladi i Skup{tini, a Republi~ku vladu podr`avaju u Skup{tini Srbije. Lider LSV-a Nenad ^anak za “Dnevnik” ka`e da je stranka na ~ijem je ~elu s godinama mewala na~ine izra`avawa stavova i ciqeva, ali da se oni od 1990. godine nisu promenili ni za zapetu.

– Liga je za sve ovo vreme do`ivela dve promene Ustava, ~etiri razli~ite dr`ave, pet ratova i nebrojeno stresova i trzavica.

Uprkos tome, i danas se zala`emo za fizi~ku, imovinsku i pravnu sigurnost svakog gra|anina Vojvodine. I daqe se zala`emo za zakonodavnu, sudsku i izvr{nu vlast Vojvodine, pravo na vlasni{tvo i izvorne prihode, a to su tek sa`eci onoga za {ta se zala`emo u proteklih 20 godina. z Koliko se politika Lige promenila u protekle dve decenije?

– Dok su besneli ratovi, u prvi plan smo stavqali antiratne aktivnosti. Kada su dono{eni ustavi za koje Vojvo|ane niko nije pitao, {to se desilo oba puta, imali smo aktivne kampawe protiv. U trenucima pobesnelih nacionalizama potencirali smo na{u antinacionalisti~ku stranu i borbu protiv svakog ekstremizma. To sve pokazuje da smo se sve vreme borili protiv pojava koje smo smatrali {tetnim, ali i pokazuje da se na{i ciqevi i politika od po~etka nisu mewali.

z Va{i politi~ki oponenti neretko su vatreno nasrtali na ideje LSV-a. Koliko se wihov odnos prema vama promenio?

– Politi~ki oponenti mogu biti oni koji misle druga~ije u okvi-

mislite da ste se boqe sna{li?

– Ne mo`e se tu pri~ati o snala`ewu. I jedno i drugo bilo je puno izazova. Liga nije pravqena kao neke druge partije, za potrebe jednih izbora ili jednog politi~-

ru jednog politi~kog sistema. Kakav je to politi~ki oponent koji poziva na progone i ubistva va{ih suseda, na genocid, koji u svom programu ima ukidawe Vojvodine kao subjektiviteta? Nema tu ni~ega oponentskog jer su u takvim slu~ajevima u pitawu neprijateqi. Wihov odnos se ni u ~emu nije promenio i situacija je u izvesnoj meri jo{ i gora. U vreme Milo{evi}a imali smo ~iste odnose u kojima se znalo ko je na kojoj strani. Sada bi, odjednom, trebalo svi da budemo na istoj strani, pa imamo primere politi~ara koji su do ju~e bili naj`e{}i zagovornici velike Srbije, kao koncepta nedemokratskog terora nad razli~itim mi{qewima, a sada preko no}i od nacionalista postaju „evropqani“, na isti na~in kako su od komunista postajali nacionalisti. z Devedesete godina pro{log veka proveli ste u opoziciji. Posle petooktobarskih promena deo ste vlasti na razli~itim nivoima. U kojoj ulozi

kog projekta. Mi imamo kontinuitet trajawa kojim se malo koja stranka mo`e podi~iti. LSV je nastao 1990. godine, u vreme kada je Vojvodina bila jedna od osam federalnih jedinica, {to govori da nikada nije bio regionalna stranka. To {to je u me|uvremenu federalna jedinica kao {to je Vojvodina, pretvorena u anonimni geografski pojam “severna srpska pokrajina”, posledica je politi~kog vandalizma nacional-socijalisti~kog re`ima Slobodana Milo{evi}a, koji i posle wega nastavqaju mnogi politi~ki faktori u Srbiji. Uvek smo izazivali mnogo te{kih i ogor~enih reakcija onih koji bi da gvozdenom metlom po~iste ovu zemqu da bi mogli nesmetano vladati. z Aktuelna Vlada Srbije ovih dana slavi dve godine.

Kako ocewujete wen odnos prema problemima koje ima Vojvodina?

– Ovu vladu podr`avamo, ali ne bez kriticizma. Postoji niz zako-

na koje smo ome|ili na{im amandmanima. Bili smo u poziciji da, preko na{ih poslanika u Skup{tini Srbije, kojima podr`avamo Vladu, napi{emo, predlo`imo i dovedemo do usvajawa Zakon o zabrani nacisti~kih okupqawa.

Me|utim, sve {to bih mogao pozitivno re}i o Vladi, velikim delom nema veze s Vojvodinom. To {to je uhap{en Radovan Karaxi}, {to su ukinute vize, podneta kandidatura za ulazak u EU, {to je po~ela ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i {to je doneta Deklaracija o Srebrenici, sasvim sigurno su pozitivne stvari, zbog kojih ona zaslu`uje na{u podr{ku. S druge strane, smatramo da je Statut Vojvodine nedopustivo malog pravnog nivoa jer ga Skup{tina na svakom zasedawu mo`e staviti van snage.

A ~ak i oko toga su se lomila kopqa gotovo dve godine! Vladi bih najvi{e zamerio to {to nisu do-

vodine nije pitawe dnevne politike ve} sistemskih re{ewa. Ako bude dovoqno snage – a ja se tome nadam – da u celoj Srbiji oja~a svest o zna~aju decentralizacije i da ona odigra neophodnu ulogu u pisawu nekog novog ustava, mo}i }emo ne{to konkretno da o~ekujemo. Autonomija Vojvodine ne mo`e se izboriti bez ukupnih promena u Srbiji. Centralizovana birokratija }e se o~ajni~ki boriti da do toga ne do|e. z Do sada ste u vi{e navrata poru~ivali da Srpsku radikalnu stranku treba zabraniti. Kako reagujete na posledwe informacije o navodnoj ume{anosti Vojislava [e{eqa u ubistvo premijera \in|i}a?

– [ta jo{ treba da se desi da bi se shvatilo da to nije stranka nego teroristi~ka organizacija?

Ta grupa qudi je nastala kao paravojna organizacija Slobodana Milo{evi}a, napravqena od dr-

Uvek smo izazivali mnogo te{kih i ogor~enih reakcija onih koji bi da gvozdenom metlom po~iste ovu zemqu da bi mogli nesmetano vladati neti zakoni kojima bi Vojvodini bila vra}ena imovina i kojima bi bilo obezbe|eno finansirawe Vojvodine. Bez toga, bilo kakvo pravo nije pravo. Zameram joj i skandale Tomice Milosavqevi}a, problem autoputa kroz Vojvodinu, daqe ograni~avawe i smawivawe onih, ionako, sramotnih nekoliko odsto buxeta Srbije koji se prebacuju Vojvodini. z Kada o~ekujete da bi polo`aj Vojvodine mogao biti kompletiran zakonima o imovini i o finansirawu?

– To se ne}e dogoditi nikada!

Razlog je u tome {to polo`aj Voj-

`avne bezbednosti Srbije u to vreme, podelama op{tinskih odbora SPS-a. Da je bilo pravde, bili bi zabraweni jo{ 6. oktobra, a ve}ina ~lanova lustrirana.

Kako se to nije dogodilo, imamo apsurd da je jedini politi~ar koji je do`iveo lustraciju Alen Selimovi} jer je Mla|an Dinki}, navodno, mislio da je ovaj koristio tu|u poslani~ku karticu, za {ta nije bilo dokaza. Na drugoj strani, SRS, iza kojeg stoje hiqade grobova, i daqe ima pravo da se bavi politikom i svojim politi~kim idejama.

Petar Klai}

4

EKONOMIJA

sreda7.jul2010.

INCIDENT U SREMSKOJ MITROVICI

Gu`va u „Mitrosremu” i u Gradskoj ku}i Radnici „Mitrosrema“ iz Sremske Mitrovice ju~e ujutro su s traktorima i kamionima do{li pred Gradsku upravu u Sremskoj Mitrovici, tra`e}i

da im se omogu}i da u~estvuju na licitaciji dr`avnog zemqi{ta koje je ova firma obra|ivala pre privatizacije, posebno da im se dodeli 550 hektara na imawu „Glac“, gde je „Mitrosrem“ svojevremeno sagradio sistem za navodwavawe. Ujedno, 532 radnika „Mitrosrema“ tra`ila su da se u sali Gradske uprave prekine licitacija 2.850 hektara dr`avnog zemqi{ta dok se i wihovoj firmi ne omogu}i da na

woj u~estvuje. Za vreme protesta radnici su poku{ali na silu da u|u u Gradsku ku}u i. u gurawu s policijom, polomili staklena vrata. Troje radnika i jedan policajac su povre|eni – zadobili su ogrebotine jer su se vrata rasprsla u parampar~ad.

Tek oko podne situacija se smirila jer je iz Novog Sada javqeno da je rukovodstvo „Mitrosrema“ postiglo dogovor s predstavnicima Minstarstva poqoprivrede i Vlade Vojvodine da se zemqi{te na imawu „Glac“, koje je pod zalivnim sistemom, izuzme iz licitacije i prenese u vlasni{tvo „Mitrosremu“ da bi ovaj kolektiv mogao koristiti svoje sisteme za navodwavawe, a da istu toliku povr{inu „Mitrosrem“ od svog vlastitog imawa ustupi dr`avi Srbiji.

S. Bojevi}

STE^AJU U ZREWANINSKOJ TEPIHARI NEMA KRAJA

^ekaju plate iz 1999. godine

Jo{ se ne nazire kraj ste~aju u zrewaninskoj Industriji tepiha “Proleter”, iako je ove nedeqe u{ao u sedmu godinu. Za sve to vreme oko hiqadu radnika tepihare poku{ava da naplati svoja potra`ivawa, koja se uglavnom odnose na neispla}ene zarade iz 1999. godine.

Nezadovoqni radom Trgovinskog suda u Zrewaninu, tvrde}i da je spor i neefikasan, oni su protestovali u vi{e navrata, tra`e}i da im se namire dugovi. S druge strane, iz suda su poru~ivali da je nemogu}e to u~initi dok se ne okon~a i jedini preostali spor, vredan 258 miliona dinara, izme|u “Proletera” i preduze}a NIP iz Novog Sada.

Po saznawima “Dnevnika”, sada je, dodu{e privremeno, otklowena najve}a i ve} godinama jedina prepreka za stavqawe ta~ke na “slu-

da u posed, dok ovo preduze}e “Proleteru” treba da nadoknadi sudske tro{kove od 860.000 dinara, pa je jasno ko je na dobitku u parnici. Mada je ma{ina daleko jeftinija, vrednost spora dostigla je cifru od 258 miliona dinara zbog kamata. Me|utim, nakon ste~aja u “Proleteru”, koji je otvoren 4. juna 2004. godine, u ste~ajnoj masi za ovu namenu ostalo je 100 miliona dinara, dok radnicima treba da bude ispla}eno oko 45 miliona. Po zakonu, niko od poverilaca u ste~aju nije mogao ra~unati na stoprocentnu naplatu potra`ivawa, a pogotovo nema ni{ta od kamata.

Predstavnici biv{ih radnika u Odboru poverilaca tepihare Stevica Kuzmanov i Milorad Ili} strahuju da, bez obzira na prvostepenu presudu, jo{ dugo ne}e biti okon~an ste~aj u “Proleteru” i da }e i daqe ~ekati na is-

„SUNOKO” ZAMENIO [TRAJKA^E IZ PAKERAJA

Prepakivawe radnika u vrbaskoj {e}erani Protest sezonskih radnika u vrbaskoj {e}erani zbog otkaza ~etvorici kolega nastavqen je i ju~e, ali je isporuka {e}era ponovo pokrenuta zahvaquju}i tome {to su na mesta radnika koji protestuju dovedeni drugi. Po nezvani~nim informacijama, u pakeraj vrbaske {e}erane dovedeni su sezonci iz {e}erane u Ba~u, koja tako|e posluje u sistemu “Sunoko”.

Po re~ima radnika koji su se okupili pred kapijom, dolazak novih radnika ih nije iznenadio, ali smatraju da isporuka {e}era ne}e mo}i da bude nastavqena istim tempom. U magacinu {e}erane, na pakovawu, transportu i drugim poslovima, radi 56 qudi,

~aj ’Proleter’”. Privredni sud je, posle vi{e od 11 godina su|ewa, doneo prvostepenu presudu u korist tepihare. Ipak, ova odluka podle`e reviziji Privrednog apelacionog suda, {to zna~i da }e radnici jo{ po~ekati dok slu~aj i pravosna`no ne bude okon~an.

Spor je, ina~e, nastao oko ma{ine koju je “Proleter” svojevremeno kupio od novosadske firme. Sada je presu|eno da se sporna ma{ina vredna 767.000 dinara NIP-u pre-

platu plata po{teno zara|enih pre vi{e od deceniju.

– Ve} su uo~eni neki formalni nedostaci u datumima u presudi, {to mo`e biti razlog wenog poni{tewa. Tako|e, dobro je poznata efikasnost na{eg pravosu|a, a po~iwe i sezona godi{wih odmora – ukazuju Kuzmanov i Ili}, i upozoravaju na to da su radnicipoverioci o~ajni i na ivici strpqewa. @. Balaban

– U Srbiji je u prvih {est meseci ove godine prodato 2,5 miliona hektolitara piva, {to predstavqa pad od 13 odsto u odnosu na isti period lane – izjavio je ju~e predsednik Udru`ewa pivara i sladara Srbije Miodrag Maksimovi}.

U junu je zabele`en pad prodaje od ~ak 16 odsto, uprkos po~etku Svetskog kupa u fudbalu.

– Trend pada prodaje piva usled uticaja ekonomske krize prisutan je ne samo u Srbiji ve} i u zemqama regiona i Evropske unije – kazao je Maksimovi}, ocewuju}i da u porodi~nim buxetima verovatno “dolazi do pregrupisavawa”, pa sve mawe ima prostora za pivo. – ^ak i u Rusiji, koja od 1990. godine ima permanentan rast prodaje, pro{le godine je onzaustavqen, a ove godine se ve} bele`i pad prodaje piva. On je dodao da se sli~an trend bele`i i u tradicionalno “pivarskim” zemqama – ^e{koj i Nema~koj. Maksimovi} je ukazao da su na pad prodaje tog alkoholnog pi}a u Srbiji uticale i lo{e vremenske prilike koje u zemqi vladaju od po~etka ove godine, ali i visoko u~e{}e akciza u strukturi maloprodajne cene, koje, kako je rekao, predstavqa ogromno optere}ewe.

dan oko 20 miliona evra, {to predstavqa pad od oko ~etiri odsto u odnosu na isti period

KOREJCI KRENULI U RA^I

Srbija baza za Evropu U ju`nokorejskoj kompaniji “Jura” u Ra~i mese~no }e se proizvoditi vi{e od 20.000 setova elektri~nih instalacija za auto-industriju, najavqeno je ju~e povodom po~etka serijske proizvodwe u tom pogonu, kojem su prisustvovali potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mla|an Dinki}, predstavnici te firme i ambasador Ju`ne Koreje u Beogradu Kim Xong He.

Dinki} je ocenio da je Srbija u ju`nokorejskoj kompaniji “Jura” dobila jednog od najboqih investitora jer je u pogonu sada zaposleno 820 radnika, a do kraja godine bi}e ih vi{e od hiqadu.

– Podr`a}emo “Juru” za otvarawe fabrike u Ni{u, s ciqem ve}eg upo{qavawa – rekao je Dinki}, i dodao da od te kompanije o~ekuje kontinuitet u poslu. Osniva~ i predsednik kompanije “Jura” De

Jol Om je izjavio da je ta kompanija Srbiju izabrala za bazu u Evropi u proizvodwi elektri~nih instalacija za auto-industriju, i najavio otvarawe fabrike u Ni{u uz podr{ku Vlade Srbije.

– Zbog va{eg interesovawa i podr{ke va{e vlade, za tri meseca uradili smo veliki posao – kupili smo fabriku, renovirali pogone, investirali, pokrenuli proizvodwu i zaposlili nezaposlene – oce-

nio je Om, i izrazio ube|ewe da }e fabrika u Ra~i biti uspe{na.

5. 7. 2010.

1.251,27078

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (615,93

Promet

0,75)

20,00

360

31.320

19,99

4.561

182.440

AIK banka, Ni{

-2,74

2.698

10.044.167

Mlekara, Subotica

8,07

897

136.344

Komercijalna banka, Beograd

5,39

27.500

357.500

Napred GP, Beograd

7,50

4.300

21.500

6,44 Promena %

859 Cena

4.125.708 Promet

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Kredi banka, Kragujevac

-12,00

2.640

Simpo, Vrawe

-10,02

BIP, Beograd

-8,82

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

102,025

104,108

106,502

101,713

Australija

dolar

1

68,3267

69,7211

71,3247

68,1175

Kanada

dolar

1

76,4694

78,03

79,8247

76,2353

Danska

kruna

1

13,6857

13,965

14,2862

13,6438

Norve{ka

kruna

1

12,597

12,8541

13,1497

12,5585

10,588

– Izvoz piva je u prvih {est meseci 2010. godine iznosio 505.000 hektolitara, i bio vre-

S&A kapital investments, BG

Zemqa

1

Najvi{e pijemo doma}e Maksimovi} je napomenuo i da je uvoz piva, s druge strane, vrlo mali i na godi{wem nivou vredi oko dva miliona evra jer “na{e pivare, koje su ~lanice najve}ih svetskih proizvo|a~a piva, nude na{im potro{a~ima sve robne marke”.

– Uvoz je za prvih {est meseci 2010. godine iznosio 18.000 hektolitara, {to je oko 60 odsto mawe u odnosu na isti period lane, kada je uvezeno 30.000 hektolitara – kazao je Maksimovi}.

On je napomenuo i da je pro{le godine ukupna proizvodwa piva u Srbiji iznosila 5,6 miliona hektolitara i da je u industriji piva zaposleno 3.500 qudi.

2009. godine – naveo je Maksimovi}.

On je precizirao da se 15 odsto doma}e proizvodwe izvozi, i to ~ak 98 odsto u zemqe CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini – Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Moldaviju i Albaniju.

Ukupna vrednost pro{logodi{weg izvoza iznosila je blizu 50 miliona evra.

Upravo zbog izvoza, srpski ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je da industrija piva u zna~ajnoj meri doprinosi spoqnotrgoviskom suficitu Srbije u poqoprivredi. Dragin je kao svetli primer naveo Ujediwene srpske pivare u Novom Sadu, ~lanice “Hajneken grupe”, rekav{i da je velikim ulagawima i trudom novosadska pivara postala jedna od najrazvijenijih u jugoisto~noj Evropi i jedna od najve}ih izvoznih brendova Srbije.

– Kapaciteti ove fabrike su tre}inu ve}i od iskori{}enih i na{ posao kao dr`ave je da joj pomognemo da daqe razvija svoje brendove i plasira ih na inostrana tr`i{ta – kazao je Dragin, i dodao da bi “mirno spavao kada bi u Srbiji postojalo jo{ deset ovakvih brendova”.

E. Dn.

Autoprevoz, ^a~ak

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

kruna

Po nezvani~nim informacijama, u pakeraj vrbaske {e}erane dovedeni su sezonci iz {e}erane u Ba~u, koja tako|e posluje u sistemu „Sunoko”

Pivopije omanule i za Svetsko prvenstvo

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

[vedska

od kojih je 51 radnik na odre|eno, anga`ovan preko Studentske zadruge „Ma{inac“, koja je u vlasni{tvu „MK-komerca“, suvlasnika “Sunoko grupe”. Iako neki od wih ve} desetak godina rade tokom kampawa, sezonci tvrde da s vremena na vreme dobijaju fiktivne otkaze, nakon kojih se ve} za dandva vrate na posao. Na taj na~in im je, smatraju, radni odnos prekidan „ve{ta~ki“ da bi poslodavac izbegao da ih primi za neodre|eno i ispuni svoje obaveze. Otkazi kolegama su, ka`u, samo povod da kona~no zatra`e svoja prava putem nadle`nih institucija i pravosudnih organa.

N. Perkovi}

PRODAJA PIVA U SRBIJI PALA 13 ODSTO

Umrli Kuzmanov i Ili} ka`u da su mnogi radnici ve} umrli ~ekaju}i pravdu, odnosno naplatu svojih potra`ivawa. S druge strane, po{to nema kamata, dugovawe biv{im zaposlenima realno se stalno obezvre|uje. U proseku, dugovi su svedeni na 120.000 do 150.000 dinara i na taj iznos mo`e uticati samo vreme i na~in okon~awa spora s novosadskom firmom, odnosno koliko para }e preostati u ste~ajnoj masi.

DNEVNIK

10,8041

11,0526

10,5556

Tigar, Pirot Veterinarski zavod, Subotica Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

6,44

859

4.125.708

Agrobanka, Beograd

-1,34

7.302

1.606.450

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.368

0,00

18.480

Imlek, Beograd

-2,52

1.200

363.600

449

11.674

Soja protein, Be~ej

1,16

782

832.328

31

28.593

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,16

2.036

142.550

Privredna banka, Beograd

0,00

636

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,05

4.210

58.940

Tigar, Pirot

-3,86

673

72.680

-3,00 Promena %

550 Cena

9.350 Promet

-3,86

673

72.680

1,16

782

832.328

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.900

0,00

[vajcarska

franak

1

76,6187

78,1823

79,9805

76,3841

Fabrika {e}era, Crvenka

1,30

3.040

152.000

Alfa plam, Vrawe

0,93

7.301

245.886

V. Britanija

funta

1

123,13

125,643

128,533

122,753

Mlekara, Subotica

8,07

897

136.344

Telefonija, Beograd

0,00

1.580

0,00

SAD

dolar

1

81,2757

82,9344

84,8419

81,0269

Veterinarski zavod, Subotica

-3,00

550

9.350

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 7. 2010. godine

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,05

4.210

58.940

Centropromet, [id

0,00

141

57.246

Svi iznosi su dati u dinarima

JELA[I] USKORO DOBIJA O^EKIVANOG NASLEDNIKA

Tadi} predlo`io [o{ki}a za guvernera Ono {to se mesecima samo naga|alo ju~e je i zvani~no potvr|eno. Radovana Jela{i}a, na mestu guvrnera Narodne banke Srbije, zameni}e Dejan [o{ki}.

Naime, predsednik Srbije Boris Tadi} predlo`io je Dejana [o{ki}a, dosada{weg predsednika Saveta centralne banke, za novog guvernera Na-

rodne banke Srbije, saop{tila je ju~e pres-slu`ba predsednika Republike.

Predsednik Tadi} uputio je predlog Narodnoj skup{tini Republike Srbije.

Kako je ranije najavqeno, izbor novog guvrenera na dnevnim redu Parlamenta na}i }e se ve} ovog meseca. Radovan Jela{i} je neopozivu ostavku podneo 23. marta ove godine.

Kandidat za novog guvernera Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} vanredni je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. [o{ki} je ro|en 1967. godine u Beogradu, gde je i diplomirao, magistrirao i doktorirao

na Ekonomskom fakultetu.

Predavao je u SAD na osnovnim i diplomskim studijama: Finansijska tr`i{ta i institucije, Finansijski menaxment i Me|unarodni biznis i ekonomija na Univerzitetu Nebraska, Omaha. Tokom 2002. godine bio je gostuju}i predava~ na univerzitetima Wu Hejven, Roud Ajlend i Berkli, SAD. Na

specijalizaciji iz oblasti finansijskih tr`i{ta bio je na univerzitetima u SAD tri puta i u Centralnoj banci [vajcarske (2001). Bio je Fulbrajtov stipendista.

- Dejan [o{ki} je pravi kandidat za guvernera Narodne banke. Za wega smo se odlu~ili zato {to je on zadovoqio osnovne kriterijume - stru~nost i nepripadawe bilo kojoj politi~koj stranci. Na osnovu ta dva kriterijuma i posle razmatrawa ve}eg broja kandidata, odlu~ili smo se za [o{ki}a i nadamo se da }e on biti izabran - rekao je jo{ u aprilu ove godine premijer Srbije Mirko Cvetkovi}.

sreda7.jul2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

5

ZANIMQIVA BANKARSKA MATEMATIKA

[to pre vrati{ kredit, vi{e te oderu Krediti za refinansirawe su kod nas sve popularniji. Iz meseca u mesec potra`wa za wima raste. Od po~etka godine, po podacima Udru`ewa banaka Srbije, vi{e ih je 7,8 posto i po tom osnovu gra|ani sada duguju 38 milijardi dinara. O~ekuje se da }e bele`iti rast i u drugoj polovini godine jer gra|ani sve te`e podnose kreditni teret.

Ali, refinansirawe kredita – ili preveremeno vra}awe, ako za to ima uslova – je posao kojem treba pristupiti vrlo oprezno.

Ako se sve dobro ne prou~i, klijent mo`e o{tetiti samog sebe.

U ovom slu~aju osnovno pravilo glasi: nikada ne vra}aj zajam pre lazi za glavnicu. Bankari tako nego {to pro|e polovina otplave} vekovima {tite svoj biznis. te. Ta~nije, reprogram ili otDu`nicima koji nakon nekoliplata se isplate kada je ve} otko meseci ili godinu dana do|u pla}eno od 45 do 55 odsto zajma. na ideju da zajam vrate ili preNi pre ni posle nije preporu~sele u drugu banku pa do|u da qivo. srede ra~une, neZa{to? Zbog malo se izenanade Kada klijent pla}a odnosa kamate i kada im bankari glavnice duga. ka`u da treba da prvu ratu kredita, Ako, na primer, u gotovo ceo taj iznos izmire dug koji je nekoj na{oj banpo iznosu malteodlazi na isplatu ci uzmete stambene ve}i od celog samo kamate, a kada uzetog ni kredit na 20 zajma. broji pare za godina, i to, reSli~na pri~a vacimo, 20.000 evra, posledwu, onda ceo `i i za vra}awe na osnovu kamate pri kraju otplaiznos odlazi od oko sedam pote. Na taj na~in za glavnicu sto godi{we vi klijent sam sebi banci za 20 godidodaje nepotrebna treba ukupno da vratite oko ne kamatne tro{kove.

40.000 evra (20.000 glavnica i Koja su jo{ pravila kojih se 20.000 kamata). Logi~no bi bilo treba dr`ati kod vra}awa i reda je i prilikom otplate mese~finansirawa? ne rata odnos glavnice i kamate Prilikom potpisivawa ugopola-pola. Me|utim, daleko je vora s bankom treba pogledati od toga. Kada klijent pla}a prvu da li su predvi|eni penali za ratu kredita, gotovo ceo taj izprevremeno vra}awe zajma – ako nos odlazi na isplatu samo kajesu, boqe je potra`iti drugu mate, a kada broji pare za pobanku ako se mo`e. Va`an ~inisledwu, onda u woj ceo iznos odlac je kamata: nije logi~no da se

uzima novi kredit s vi{om stopom nego {to je stari. Treba obratiti pa`wu na valutni ri-

dan zajam. Svakako da je lak{e pratiti jednu obavezu nego tri, a i zajmovi za prekora~ewa po teku}em ra~unu i kartice imaju kod nas ubedqivo najvi{e kamate. Zato se ovaj posao uglavnom isplati, ali pre kona~ne odluke treba obratiti pa`wu na strukturu duga. Mo`da se ne{to mo`e otplatiti ranije.

Ono {to sebi nikako ovih dana ne treba dopustiti to je ka{wewe u otplati. Ve}ina banaka tu zara~unava i zateznu kamatu, koja je duplo vi{a od redovne. Pojedine uz to jo{ i penale.

Zato nije lo{e imati jednu ratu u rezervi ako plata kasni. Isto tako, kredit treba refinasirati ako se kasni s otplatom jer su primawa mala – ni`a rata tada

Ko da pomogne? [ta da radi klijent kog mu~e bankarske muke? Najboqe je da se obrati Kancelariji za za{titu klijenata u Narodnoj banci Srbije. Ovo odeqewe ve} godinu i po postoji i u Novom Sadu.

Tamo }e mu pomo}i da jasnije sagleda svoju finansijsku situaciju i donese odluku koja }e u tom trenutku za wega biti najracionalnija. Drugim re~ima, ako nisi siguran, najboqe pitaj one koji znaju. zik. Mnogi klijenti danas mewaju indeksirane kredite s varijabilnom stopom za one u dinarima uz fiksnu kamatu. Ona je ve}a, a ko }e tu biti na dobitku a ko na gubitku, zna}e se tek kada se kredit otplati. Bi}e da prelazak u fiksni dinar nije lo{a ideja jer se o~ekuje daqi rast euribora, a i kurs dinara ima istu tendenciju.

Veoma su popularni zajmovi tipa “jedan za sve”. Tada klijent sabere sve svoje du`ni~ke obaveze, minuse dugove po karticama i kredite, pa to zameni za je-

omogu}uje redovno servisirawe obaveze, pa se ipak u{tedi bez preskupe kaznene kamate. Broj onih koji su u problemima, bilo zato {to im plata kasni pa ni oni obaveze ne ispuwavaju na vreme, bilo zato {to je ona mala pa zbog drugih obaveza ne pla}aju o roku, kod nas raste.

Sada ih je 3,3 odsto od ukupnih dugovawa, a po podacima Kreditnog biroa UBS-a, to nije mnogo, ali ne treba zaboraviti da je brojka bila upola mawa pre samo godinu dana.

D. Vujo{evi}

6

POQOPRIVREDA

sreda7.jul2010.

IZ @OMBOQA KRENUO @ETVENI KARAVAN

Otkosi s ukusom gor~ine U organizaciji Zadru`nog saveza Vojvodine, danas se u Srpskom Itebeju i @omboqu, u Rumuniji, odr`ava Me|unarodni `etveni karavan, povodom po~etka `etve p{enice.

hlebnog `ita, ni ko }e otkupqivati zrno...

On je podsetio na to da je Zadru`ni savez uputio zahteve Vladi Srbije i Pokrajinskoj vladi da hitno formiraju komisije za

DNEVNIK

ASOCIJACIJA POQOPRIVREDNIKA U PREGOVORIMA S VLADOM

Paori tra`e 14 dinara, a Rezerve nude 12 za kilo `ita Predstavnici Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine sastali su se ju~e s direktorom Direkcije za robne rezerve Goranom Tasi}em i predo~ili mu predlog vojvo|anskih paora da dr`ava otkupi 400.000 tona p{enice ovogodi{weg roda po minimalnoj ceni od 14 dinara kilogram s porezom na dodatu vrednost da bi se tr`i{te oslobodilo robnih vi{kova.

Kako nam je nakon sastanka kazao predsednik Asocijacije Miroslav Ki{, izneti su razli~iti stavovi i predlozi, a poqoprivrednici }e i daqe tra`iti da se otkupi vi{e p{enice od koli~ina koje su tom prilikom pomiwane. Naime, kako

se ju~e ~ulo, Robne rezerve spremne su da otkupe 70.000 tona p{enice, odnosno, 130.000 tona ako se ra~unaju koli~ine koje bi “i{le kroz razmenu”, i to po ce-

cijacija poqoprivrednika, me|utim, ostaje, pri stanovi{tu da Robne rezrerve treba da otkupe i tri puta vi{e p{enice, a ni cenom nije zadovoqna. U sva-

U Direkciji smatraju da je 130.000 tona sasvim dovoqno da se relaksira tr`i{te p{enice, te da bi ponu|enom cenom paori trebalo da budu zadovoqni jer je tr`i{na oko deset dinara ni 12 dinara kilogram. U Direkciji smatraju da je tih 130.000 tona sasvim dovoqno da se relaksira tr`i{te p{enice, te da bi ponu|enom cenom paori trebalo da budu zadovoqni jer je tr`i{na oko deset dinara. Aso-

kom slu~aju, jo{ nije sigurno ni da }e biti ne{to od predloga Direkcije jer, kako je naglasio Goran Tasi}, sve zavisi od odluke Vlade Srbije.

Ina~e, zahtev paora za otkup 400.000 tona usagla{en je na ni-

vou Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine, koja okupqa 37 udru`ewa, "Vojvodina agrara" i kluba "100P plus", a to je minimum koji bi "povukao i ostale kupce na tr`i{tu i skladi{tare da otkupe p{enicu da bi imali sirovinu do idu}e `etve".

Podsetimo, pro{log ~etvrtaka u Izvr{nom ve}u Vojvodine odr`an je razgovor proizvo|a~a s prera|iva~ima i otkupqiva~ima na tu temu. Tom prilikom je ministar poqoprivrede Sa{a Dragin rekao da }e 300.000 tona p{enice za izvoz biti subvencionisano s dva dinara po kilogramu jer ima dosta p{enice na zalihama i bi}e vi{kova.

S. G.

PAORSKI PROTESTI [IRE SE VOJVODINOM

Na po~etku karavana, na imawu Zemqoradni~ke zadruge "Mrk{i}evi sala{i", predsednik Zadru`nog saveza Vojvodine Radisav Jovanov je rekao da je `etva po~ela "s ukusom gor~ine", posle velikih poplava jer ratari jo{ ne znaju ni koliki }e biti prinosi, ni cena

utvr|ivawe {tete i da dr`ava otkupi 200.000 do 250.000 tona p{enice. Jovanov je podsetio i na zahteve ratara da se zadrugarima koji su uzeli dr`avnu zemqu u zakup otpi{u obaveze za iznos {tete od poplava, kao i da ratarima bude pla}eno su{ewe p{enice, ako bude potrebno.

Otkup pod strogom kontrolom Generalni inspektorat Ministarstva poqoprivrede }e, u saradwi sa stru~nim slu`bama poqoprivrednih stanica, poja~ati kontrolu na otkupnim mestima, kao i kontrolu objekata za skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda u kampawi 2010. godine.

Poqoprivrednu inspekciju i savetodavne slu`be poqoprivrednih stanica anga`ovale su anga`ovane kontrolne ku}e i sami otkupqiva~i radi uvida u kvalitet i na~in odre|ivawa parametara kvaliteta pri otkupu. U Ministarstvu poqopri-

vrede napomiwu da otkupqiva~ mora da informi{e onoga ko mu svoje proizvode prodaje i predaje o uslovima otkupa, na~inu analize obra~unskog kvaliteta, proceduri u slu~aju da postoji sumwa da to nije vaqano obavqeno...

Za sve informacije o na~inu utvr|ivawa obra~unskog kvaliteta na otkupnim mestima, primedbe i reklamacije poqoprivrednici se mogu obratiti Poqoprivrednoj inspekciji Generalnog inspektorata na telefone 064/ 8818–631; 064/ 8818–621 i 064/ 8818–438.

Povoqnija cena goriva Saradwa NIS- Petrola i Asocijacije poqoprivrednika vezana za nabavku naftnih derivata nastavqena je i ove godine te }e gorivo biti nabavqeno obejdiweno. Zato oz ove Asoci-

jacije obave{tavaju poqosporivrednike da se, kako bi ostvarili pravo na povoqniju kupovinu goriva za predstoje}u `etvu, jave u svoja udru`ewa.

D. Ml.

Dave ih otkupne cene, a muke do{le do gu{e Vi{e od tri stotine traktora i kombajna u{lo je ju~e u Sremsku Mitrovicu. ^elo kolone zaustavilo se ispred Gradske uprave, a zatvoren je deo Ulice kraqa Petra prvog i Stari {or.

– Ostajemo ovde dok nam Ministarstvo poqoprivrede ne saop{ti da li su prihva}eni na{i zahtevi, a oni su poznati. Mi smo na vreme rekli {ta tra`imo i odstupawa nema. Ostajemo ovde u glavnoj ulici do re{ewa na{ih problema, mada, da se razmi{qalo ranije, sada je trebalo da budemo u poqima, da `awemo p{enicu.

Me|utim, ovo je posledwa prilika da se dogovorimo s dr`avom, ili }emo stupiti u {trajk, blokirati saobra}ajnice dok se ne ispune na{i uslovi – ka`e predsednik Asocijacije poqoprivrednika Srbije u Sremskoj Mitrovici Bogdan [uqmanac.

Zahteve su Ministarstvu poqoprivrede, preko gradona~elnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovi}a, uputili u petak.

Asocijacija poqoprivrednika tra`i da cena p{enice ovogodi{weg roda bude 15 dinara, da otkupna cena mleka bude 32 dinara, kilograma tovqene sviwetine 140 dinara, junetine 1,7 evra, da se zabrani uvoz sviwskog mesa jer se u Srbiji mogu proizvesti dovoqne koli~ine, da se seqacima omogu}i da regresiranu naftu kupe na benzinskim pumpama, te da se pomogne poqoprivrednicima koji su pretrpili velike {tete od

poplava i podzemnih voda, da dr`ava re{i postoje}e probleme u organizaciji otkupa poqopri-

monopolskoj komisiji, predsedniku Vlade i predsedniku dr`ave Srbije.

P{enica dobra, prinos umawen Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je ju~e u Novom Sadu da je kvalitet ovogodi{we p{enice relativno dobar, ali da }e zbog ki{a prinos biti deset odsto mawi.

– Sude}i po reprezentativnom uzorku, 50.000 tona po`wevenih na razli~itim mestima u Srbiji, hektolitarska vrednost p{enice je u proseku 76,5, {to se smatra prili~no dobrim – rekao je on, dodav{i da su po~ela da funkcioni{u i javna skladi{ta, tako da }e silosi primiti 300.000 tona p{enice, a Ministarstvo }e, zbog vremenskih nepogoda, platiti polovinu tro{kova skladi{tewa. vrednih proizvoda. Zahteva se i smawivawe administrirawa kod dodele subvencija poqoprivrednicima. Ovo su zahtevi koji su upu}eni Ministarstvu poqoprivrede, Robnim rezervama, Anti-

– Mi vi{e ne mo`emo izdr`ati. Proizvodimo samo gubitke, i suvi{e smo osiroma{ili da bismo mlinarima, koji dr`e monopol, davali p{enicu xabe. Bez 15 dinara po kilogramu p{enica se

ne mo`e proizvesti. Do{li smo u situaciju da }e qudi prestati da seju `itarice, prekinuti tov sviwa i junadi, isprazniti tovili{ta jer se po cenama koje nam se nude ne isplati raditi. Dr`ava mora ne{to preduzeti da se i na{e stawe bar malo popravi – ka`e poqoprivrednik iz sela La}arak Stevica Umeti}.

Predstavnici Asocijacije, koja okupqa 50.000 ~lanova, krenuli su ju~e u 11 sati u protestnu vo`wu u [idu, Sremskoj Mitrovici, Pan~evu, Vr{cu, Be{ki, [apcu, Po`arevcu, Aleksandrovcu, @upi, Ariqu i Bogati}u. Poqoprivredna mehanizacija blokira jednu kolovoznu traku.

U [idu je proteste organizovalo udru`ewe "@ito 10", ina~e jedno od ~lanica Asocijacije poqoprivrednika Srbije. Ju~e je blokirana glavna gradska ulica, Kara|or|eva. Nezadovoqne paore primio je republi~ki poslanik @eqko Brestova~ki. Poqoprivrednici su izneli zahteve da se zabrani uvoz mesa, da prera|iva~i prestanu s ucenama, ali goru}a tema bila je cena p{enice. Naglasili su da wu odre|uje tr`i{te i niko drugi. Brestova~ki je obe}ao pomo} lokalne samouprave u nekim drugim pitawima. Naime, op{tina [id ima deset miliona dinara namewenih poqoprivredi, a kako je kazao, ubudu}e }e i paorska udru`ewa u~estvovati u odlukama o raspodeli novca.

S. Bojevi} – D. Savi~in

U ATARU NA SEVERU BANATA

Pogledi u nebo, dr`avu i mlinare

Severni Banat proglasio nepogodu Na teritoriji svih {est op{tina severnog Banata, na inicijativu Severnobanatskog okruga, progla{eno je stawe elementarne nepogode zbog velikih koli~ina podzemnih voda i atmosferskih padavina. Vladi Srbije upu}en je zahtev da se ugro`enim gra|anima obezbedi

gra|evinska i jednokratna finansijska pomo}. U {est op{tina severnog Banata uru{ilo se ili je o{te}eno vi{e od 50 ku}a, a poplavqeno je vi{e od 50.000 hektara.

Na ju~era{woj konferenciji za novinare na~elnik Severnobanatskog upravnog okruga Vla-

dimir Ili} o{tro je kritikovao deo osiguravaju}ih ku}a kod kojih su poqoprivrednici osigurali useve jer ne priznaju obilne padavine kao poplave.

Neke od wih dale su tuma~ewe da osigurawe od poplava va`i samo u slu~aju kada se reka prelije preko nasipa.

A. \.

Paori na severu Banata ~im du vremenskih prognoza, odvreme dozvoli pohitaju u atar, nosa mlinara i dr`ave. pa tako i Slavko Radin iz BaU Banatskom Aran|elonatskog Aran|elova. On s dva vu je najvi{e stara~kih dosopstvena traktora obra|uje 30 ma}instava koja nastoje da katastarskih jutara, od kojih je wive ne ostanu u parlogu, a 12 pod p{enicom, na osam kukumla|ih poqoprivrednika je ruz dobro izgleda, detelina je malo. Radin veli da se nije na ~etiri, industrijska paprika odrekao ni sto~arstva pa na dva jutra. dr`i dve krave i ne{to – Kakva }e ra~unica biti iz sviwa. `etve p{enice, zavisi}e od – Trebalo bi nam vi{e prinosa i cene – ka`e Radin. – sigurnosti, da imamo kome Nisam jo{ ~uo da prodamo koliko }e ta~no ono {to proLane sam po pla}ati, ali biizvedemo. kilogramu p{enice Paprika je lo bi dobro da otkupna cena bar namewena nodobio malo, svega pokrije ulagawa 9,20 dinara, a iz ove vokne`eva~i ne{to da prekoj "Alevi", Slavko Radin Foto: M. Mitrovi} tekne, da nismo `etve trebalo bi da imam i ugobude barem 14 xabe radili. Lavor za `ito s dr`ava, a treba da obra|ujem zene sam po kilofirmom Milana mqu kao i oni {to su registroili 15 dinara da gramu dobio maBigovi}a iz Podvani. Dok mogu, zemqa ne}e biti bismo se pokrili lo, svega 9,20 dilokawa pa }e ga, parlogu jer sam navikao da ra– ka`e Slavko Radin vaqda, primiti u udim, nara, a iz ove `eali bi dr`ava morala povetve trebalo bi da silos. @etva sasti vi{e ra~una. Nesigurno je bude barem 14 ili 15 dinara da mo {to nije, pa bi bilo dobro da zemqu davati u zakup drugome bismo se pokrili. Ulagawa su znamo na ~emu smo. Poqoprijer de{ava se da zakupci, kada bila velika, a s otkupnom cevredni sam penzioner, primam rod podbaci, ne}e da plate arennom, kao i prethodnih godina, 8.000 dinara mese~no, pa ka`u da du, pa mo`e da ispadne jo{ gore neizvesnost je velika i u poglemi sleduju subvencije koje daje - veli on.

M. Mitrovi}

U VRTI]IMA „RADOSNOG DETIWSTVA”

Pogodnosti za tre}e i ~etvrto dete Boravak u vrti}ima "Radosnog detiwstva" bi}e ubudu}e besplatan za tre}e i svako naredno dete u porodicama s vi{e dece, kao i za porodice koje primaju de~ji dodatak ili materijalnu pomo}.

Besplatan boravak omogu}en je i mali{anima sa smetwama u

razvoju ili bez roditeqskog starawa. Roditeqi iz ovih kategorija u avgustu mogu podneti dokumenta "Radosnom detiwstvu".

Potrebno je re{ewe o de~ijem dodatku ili materijalnoj pomo}i, za tre}e dete izvode iz mati~ne kwige ro|enih za svu

decu, a ako je dete sa smetwama u razvoju potvrdu izabranog pedijatra.

Za decu bez roditeqskog starawa treba dostaviti potvrdu iz Centra za socijalni rad o sme{taju deteta u hraniteqsku, odnosno starateqsku porodicu.

Ina~e, roditeqi ili starate-

Novosadska sreda7.jul2010.

Energetska melodrama

DP "Novi Sad – Gas" je, po svemu sude}i, daleko od toga da postane bilo javno, bilo privatno preduze}e. Vi{e od osam meseci u nekoj fioci u Vladi Srbije stoji peticija gradskih odbornika da preduze}e postane javno gradsko, dok iz samog DP "Novi SadGasa" to vide druga~ije, i `ele da budu direktno prodati zainteresovanom kupcu.

Me|utim, kako se radi o dru{tvenom preduze}u, postupak utvr|ivawa vlasni~kog udela nije zavr{en i samim

U konzumnom podru~ju Toplane “ Jug”, koje obuhvata Limane 3 i 4 i SPC “Vojvodina”, danas od 8 sati do kasnog popodneva bi}e prekinuta isporuka toplotne energije za pripremu tople potro{ne vode.

Tople vode ne}e biti zbog planiranih radova na Toplani “Jug”.

I. S.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ako po Ustavu ove dr`ave I vi{e ne postoji kategorija dru{tvenog vlasni{tva,

qi su za boravak ovih mali{ana u vrti}ima ranije pla}ali 20 odsto ekonomske cene.

U~enici iz ovih kategorija imaju pravo na besplatnu u`inu, a zahtevi za ostvarivawe ovog prava mogu se podneti u osnovnim {kolama.

Q. Na.

Limani i Spens bez tople vode

tim ni privatizacija ne mo`e da po~ne. Kako dr`ava, grad, ali i gra|ani koji su ulagali u izgradwu sekundarne mre`e potra`uju svoj deo, jo{ se ne zna po kom modelu bi trebalo da svi budu namireni.

Predlog gradskih odbornika jeste da }e se najpravednije vlasni~ki udeo utrvditi tako {to bi grad preuzeo rukovo|ewe preduze}em. Tranzicija, u ovom slu~aju, uz inertnost dr`avnog aparata, o~igledno da ne}e biti ni brzo ni lako zavr{ena. A o pravi~nosti krajweg ishoda, mo`emo samo da naga|amo.

S. Krsti}

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] I MINISTAR DRAGIN U PIVARI, ^LANICI „HAJNEKEN GRUPE”

Novi Sad pravo mesto za kapital

Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin, gradona~elnik Igor Pavli~i} i novinari obi{li su ju~e novosadsku piva-

Ovo je bila i prilika da se vidi na koji na~in se posti`e kvalitet, ali i kakvi su standardi "Hajneken grupe", koji

- Ukoliko neka zemqa `eli da bude lider u odre|enoj proizvodwi, pogotovo ako je to poqoprivredna proizvodwa i prera-

ru, ~lanicu Ujediwenih srpskih pivara, kako bi se upoznali sa primenom standarda proizvodwe u ovoj fabrici piva.

uveliko, kako se moglo ~uti, prevazilaze zahtave koje je pred proizvo|a~e piva postavila Evropa.

da poqoprivrednih proizvoda, mora da defini{e taj sektor na najboqi mogu}i na~in, i da uvede najstro`ije svetske i evrop-

TOKOM „EGZITA”

Vanredni polasci autobusa Gradski prevoznik }e tokom festivala "Egzit" organizovati vanredne polaske sa terminala kod @elezni~ke stanice do kampa u Petrovaradinu, a cena karte je ista, 40 dinara.

U jutarwim satima na linijama 3 i 9 saobra}a}e zglobni autobusi, a od 3.30 do 5.30 od Petrovaradina do @elezni~ke stanice, autobusi }e i}i na pola sata. Od 17 ~asova na "trojki" i

"devetki"u saobra}aju }e biti zglobni autobusi, a po potrebi bi}e uvedeni i dodatni busevi.

Ulica Dunavske divizije }e u smeru od Kameni~kog puta prema Petrovaradinu biti jednosmerna. Linija 70 bi}e delimi~no izmewena. Posle Varadinskog mosta autobusi }e skrenuti desno, zatim i}i Tranxamentom do Kameni~kog puta i onda i}i redovnim putem.

Z. D.

V REMEPLOV

[tampar nije bio komunista Arsa Pajevi}, jedan od najuspe{nijih srpskih {tampara, kwi`ara i izdava~a, primio je 1879. na sebe "izdava~ku odgovornost" da dva puta mese~no {tampa samostalni u~iteqski list "Nova {kola", koji je ure|ivao Mita Ne{kovi}. Ali, ugarski ministar unutra{wih poslova je odmah bio obave{ten da je isti list, sa istim urednikom, ve} izlazio u Pan~evu i Zemunu, i oba puta zabrawen zbog

"svog komunisti~kog pravca".

Da Pajevi} nije bio komunista, pokazalo se 7. jula 1882. kada se sukobio sa grafi~kim radnicima svog preduze}a, jer nije hteo da ispuni wihove uslove za poboq{awe uslova rada {to su, ina~e, ve} u~inili vlasnici drugih {tamparija. Tek 7. septembra Pajevi} je popustio i wegova {tamparija je nastavila redovno da radi.

N. C.

Foto: N. Stojanovi}

ske standarde. Zbog toga je Ministarstvo poqoprivede {umarstva i vodoprivrede usvojilo tokom ove godine novi Zakon o pivu. Na zakonu smo radili zajedno sa svim istaknutim proizvo|a~ima piva iz Srbije i do{li smo do izuzetno dobrog dokumenta koji }e nam pomo}i da se uspostavimo kao definitivni regionalni lider u proizvodwi i izvozu piva - istakao je Dragin.

Gradona~elnik Pavli~i} je naglasio da je ~iwenica {to ovakva kompanija ima sedi{te u Novom Sadu veoma va`no iz nekoliko razloga.

- Ovo je poruka i drugim ozbiqnim i velikim kompanijama da su Novi Sad i Srbija pogodan teren za ulagawe, a sa druge strane ~iwenica da je sedi{te kompanije u Novom Sadu bitna je i za na{ grad, jer deo poreza i doprinosa, odnosno porihoda, koji se pla}aju za zaposlene ostaju u Novom Sadu, a to je vrlo va`no - naglasio je Pavli~i}.

B. Markovi}

Sutra „Egzit” otvara kapije Najve}a festivalska manifestacija u jugoisto~noj Evropi, "Egzit 2010", po~iwe sutra kada se kapije za posetioce otvore u 17 ~asova, a prvi nastupi izvo|a~a bi}e oko 19.30. Od 8. do 11. jula na Petrovaradinskoj tvr|avi u Novom Sadu nastupa vi{e od 500 izvo|a~a na 20 festivalskih bina. Jednodnevne ulaznice za "Egzit" poskupe}e od ~etvrtka 8. jula, kada }e cena za prva dva dana festivala iznositi 3.190 dinara, za subotu 3.790 dinara, dok je za nedequ ulaznica 4.190 dinara. Ograni~eni broj ulaznica tokom festivala mo}i }e da se kupi u ~etvrtak i petak u filijalama Erste banke, "Gigstiks" prodavnici, kao i na biletarnicama na ulazu na Petrovaradinsku tvr|avu. U subotu i nedequ ulaznice }e mo}i da se kupe samo na prodajnim mestima na ulazu na tvr|avu.

Cena jednodnevnih ulaznica samo jo{ danas za prvi i drugi dan festivala iznosi 2.990 dinara,za subotu staju 3490 dinara, dok za nedequ 11. jul ulaznica ko{ta 3.990 dinara. Cena ~etvorodnevnih ulaznica u redovnoj prodaji iznosi 10.990 dinara. Ove godine novitet su ulaznice koje su zamewene platnenim narukvicama. Kupovinom karte, posetilac dobija vau~er koji posle na punktovima mewa

za narukvicu. Zamena vau~era ve} mo`e da se obavi od 10 ~asova do 20 ~asova dan pred festival, prvog dana "Egzita" zamena se vr{i od 10 do 3 iza pono}i,

dok 9, 10 i 11. jula vau~eri mogu da se mewaju od 16 do 3 ~asa. Zamena vau~era za ulaznice mo`e se obaviti na punktovima kod "Lovotursa", na poqani preko

puta "Trag" ku}ice. Obezbe|eno je 60 mesta za mewawe tako da se ne o~ekuju bilo kakvi logisti~ki problemi.

N. V.

^isto}a „^isto}i” Kao i svih prethodnih godina, "^isto}a" }e odr`avati higijenu na "Egzit" festivalu na Tvr|avi, u kampu, na svim prilaznim pravcima Tvr|avi, u Gradi}u. Poja~ano }e se raditi i u centru. U saradwi sa Ministarstvom za{tite `ivotne sredine bi}e postavqeno 300 kanti u `utoj, plavoj i zelenoj boji, za odvojeno odlagawe otpada – papira, PET ambala`e i za ostali otpad.

Na Tvr|avi }e se nakon svakog festivalskog dana sakupqati otpad u vremenu od 7 do 17 ~asova.

N. V.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda7.jul2010.

GRAD ULEP[AVA ZGRADE POD SVOJOM INGERENCIJOM

Za oronule fasade 15 miliona Konkurs za dodelu gradske nov~ane pomo}i za obnovu starih i o{te}enih fasada na stambenim zgradama bi}e raspisan ~im Gradsko ve}e usvoji Pravilnik sastavqen u javnom preduze}u “Poslovni prostor”, koji predvi|a kriterijume za dobijawe pomo}i, najavio je direktor ovog preduze}a Marko Cvijan.

Grad ne mo`e da ula`e javni no-

vac u obnovu privatnih objekata, tako da }e nov~anu pomo} iz buxeta Novog Sada mo}i da dobiju samo zgrade u kojima se nalaze lokali JP “Poslovni prostor”, kao i objekti ~ije fasade mogu da ugroze bezbednost prolaznika. Na konkursu }e biti raspore|eno 15 miliona dinara, koliko je iz gradske kase odvojeno za obnovu fasada.

I. S.

NA IRI[KOM VENCU

Borci obele`avaju Dan ustanka Veliki narodni zbor povodom 7. jula, Dana ustanka naroda Srbije, odr`ava se danas kod spomenika “Sloboda” na Iri{kom vencu. Skup koji organizuje Pokrajinski odbor SUBNOR-a po~iwe u 11 sati. O zna~aju Dana ustanka govori}e potpredsednica Vlade Vojvodine Ana Tomanova–Makanova i predsednik pokrajinskog SUBNOR-a Svetomir Atanackovi}, a vence na spomenik polo`i}e bora~ke delegacije iz Vojvodine, Beograda, Republike Srpske i Osije~ko–Barawske `upanije.

I. S.

Predavawe u Novosadskom klubu Predavawe "Dan ustanka Srbije 7. jul – 70 godina kasnije" bi}e odr`ano ve~eras u 18 ~asova u Novosadskom klubu, Zmaj Jovina ulica 3/1. Govori}e profesor dr Ranko Kon~ar.

I. D.

U GRADSKOJ BIBLIOTECI

De~je odeqewe ne radi do petka Zbog obavezne revizije celokupnog kwi`evnog fonda, de~je odeqewe Gradske biblioteke bi}e zatvoreno do petka. Do tada, korisnici mogu da vrate kwige i slikovnice, a za pozajmqivawe novih na raspolagawu }e im biti svi bibliote~ki ogranci u gradu i naseqenim mestima.

O radnom vremenu ostalih ogranaka informacije se mogu dobiti na telefone 021/451-233 (Odeqewe "\ura Dani~i}") i 021/529-415 (Mati~na slu`ba biblioteke) ili na sajtu www.gbns.rs. Iz Gradske biblioteke mole korisnike da {to pre vrate pozajmqene kwige.

B. P. P.

U SAVETOVALI[TU ZA DIJABETES

Predavawe „Hrana je lek” Predavawe “Hrana je lek kod obolelih od {e}erne bolesti” odr`ava se danas u 17 sati u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa "Novi Sad", koje deluje u objektu “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19. Predavawa za obolele od dijabetesa organizuju se jednom nedeqno.

Pored saveta o zdravoj ishrani i terapijskim merama, pacijenti u Savetovali{tu svakodnevno mogu dobiti besplatno o~itavawe li~nih aparata za pra}ewe glikemije “Accu Chek”. Broj telefona za informacije o savetovali{tu je 4879-437.

I. S.

Sutra pijaca „Moj sala{” Pijaca ’’Moj sala{’’ bi}e sutra odr`ana peti put ove sezone na platou ispred SPC "Vojvodina", od 14 do 20 ~asova. Nakon ove, pijace }e biti organizovane svakog ~etvrtka do 30. septembra, s pauzom od 15. jula do 19. avgusta zbog velikih vru}ina.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 12.30 sati ulice Josifa Marinkovi}a, Petra Drezgi}a, Teodora Mandi}a od broja 10 do broja 54 i Trg 23. oktobra. Od 9 do 10.30: Kopernikova ulica brojevi 53 do 57. Od 9.30 do 11 sati Banatska ulica brojevi 8 i 10, Ulica Milenka Gr~i}a od broja 29 do 35 i od 8 do 14, Molijerova od broja 1 do 5 i od 2 do broja 8 i Ulica Obla~i}a Rada od broja 11 do broja 17.

Petrovaradin od 8 do 10 sati Ulica Bo`idara Axije od 1 do 23 i od 2 do broja 10, Preradovi}eva od 80 do 104, od 83 do 101, od 142 do 178 i od 161 do broja 191, @upa svetog Roka, Bukova~ki put, Karlova~ki put od broja 1 do Crkve, Ulica Lazara Savati}a od 37 do 45 i od 22 do 28, Ulica Tome Mareti}a, TC “Navip”. Ka}: od 8 do 13 sati deo naseqa od Ulice Svetozara Markovi}a prema Budisavi.

DNEVNIK

IZDAVAWE KREVETA POSETIOCIMA „EGZITA” VE] TRADICIJA

No}ewe na svim svetskim jezicima

Veliki broj Novosa|ana, koji i ove godine izdaju krevet vi{ka posetiocima "Egzita", mahom su rasprodali li~ne sme{tajne kapacitete. Nadolaze}i turisti, miran san }e pla}ati izme|u 10 i 40 evra u proseku. U ponudi su stanovi, hosteli pa ~ak i iznajmqivawe kau~a. Prema tvrdwama hostelijera i ugostiteqa tokom ~etiri no}i, rezervacije sme{taja po~ele su

podne, pa }u i oti}i po wih. Kada im objasnim gde je centar, i kako da stignu do Tvr|ave, da}u im kqu~ od stana. Slede}e na{e vi|awe je u ponedeqak ujutro.

Na kraju “Egzita”. Dogovor je da plate 300 evra kada stignu, i 300 evra na kraju. Sve im je dostupno, sem ra~unara i fiksnog telefona – objasnio je Slobodan.

Jedino lo{e iskustvo do`iveo je 2008. godine. Tada su mladi}i

Turisti }e miran san pla}ati izme|u 10 i 40 evra u proseku a u ponudi su stanovi, hosteli, pa ~ak i iznajmqivawe kau~a jo{ u aprilu, ali ima i jo{ malo mesta.

Limanac Slobodan K. ove nedeqe }e dobro istresti madrace i oribati kupatilo. Svoj stan od 60 metara kvadratnih, izdao je dru{tu iz Velike Britanije.

Oni su oglas videli na internetu, a za boravak }e svako izdvojiti po 25 evra dvenvo.

- Wih {estoro }e biti na Autobuskoj stanici sutra po-

iz Engleske, koji su odseli kod wega, svakodnevno sa fiksnog telefona pozivali inostranstvo. Ra~un za telefon Slobodana je ko{tao taman koliko je zaradio za izdavawe stana. Prema wegovim re~ima, iz predostro`nosti od tada redovno iznosi fiksni telefon, ra~unar, kao i ostale vrednosti iz stana.

Drugih neprijatnosti u dosada{wim iskustvima – nije imao, a

zara|eni novac je uglavnom tro{io na letovawe.

Pored kampa, u kojem se o~ekuje oko 10.000 gostiju iz inostranstva i privatnog sme{taja, mahom su rasprodati i aran`mani u gradskim hostelima. Cene se kre}u u rasponu od 800 pa do 3.000 dinara za apartmane. Pojedini hostelijeri ponudi}e i lude no}ne `urke, letwu ba{tu u kojoj sami mogu da spreme obrok, prevoz

do Petrovaradinske tvr|ave, obilazak grada i dodatno osobqe za sve potrebne informacije.

Tople vode u bojleru }e biti, pa turistima ostaje samo jo{ da se ludo provedu na festivalu. Zarad i slede}e uspe{ne godine u svetu izdavawa sme{taja, gra|anima ostaje jo{ samo da ostanu dobri doma}ini, uz `equ da ove sezone ne zabele`e ni jedno lo{e iskustvo.

S. Tanuryi}

NEMARNI RODITEQI NATERALI SPASIOCE NA [TRANDU NA PONEKAD PRETERANU REVNOST

Klinca u pli}ak, pa na kafu s drugaricom

Na{a ~itateqka S. M. bila je zaprepa{}ena kada joj je za vikend, dok se odmarala s detetom na [trandu, pri{ao spasilac i rekao joj da ne sme da ostavqa dete u vodi sa bilo kakvom gumom za plivawe. Prema wenim re~ima, tek {to je ~etvorogodi{weg sina sa {laufom spustila u Dunav, dotr~ao je spasilac i rekao joj kako, "prema evropskim standardima", dete ne bi smelo samo s takvom gumom za plivawe da boravi u vodi.

- Odmah sam mu skinula {lauf i navukla narukvice za plivawe, ali je spasilac opet do{ao i prakti~no mi naredio da sina izvadim iz vode. Kada sam ga upitala u ~emu je problem, on se brecnuo na mene kako ne smem da ostavim dete samo u vodi sa gumom za plivawe, a onda odem u kafi} da pijem kafu. Rekao je da onda detetu mo`e da spadnu gume i da ono po~ne da se davi. Poku{ala sam da mu objasnim da ja nigde ne idem i da }u biti uz svoje dete dok se ono kupa, me|utim nije pomoglo – pri~a na{a ~itateqka i pita se zbog ~ega ona i weno dete moraju da ispa{taju zbog ostalih neodgovornih roditeqa? [ef spasila~ke slu`be na [trandu Goran Radivojevi} ka-

`e za na{ list da je istina da su spasioci du`ni da opomenu i upozore roditeqe na nesigurnost prilikom kori{}ewa de~je gumene opreme za plivawe, ali da ni u kom slu~aju ne smeju da na-

vawe, a onda se okrenu le|ima, ~itaju novine ili odu u kafi}.

Misle da je dete tako bezbedno, ali nije. Bezbroj puta nam se desilo da spa{avamo dete koje je ispalo iz {laufa ili sa ~ijih ru-

^itateqka S. M. zaprepa{}ena {to spasilac wenom sinu nije dozvolio kupawe s {laufom.

Spasioci ukazuju na glavoboqu zbog roditeqa koji dete stave u Dunav s nekakvom gumom za plivawe, a onda se okrenu le|ima, ~itaju novine ili ~ak odu u kafi} re|uju i zahtevaju izvr{ewe od roditeqa.

- S obzirom na to da nemamo ingerencije da sankcioni{emo, nemamo dozvolu ni da nare|ujemo posetiocima [tranda. ^iwenica je, me|utim, da je zaista mnogo roditeqa koji stave svoje dete u Dunav sa nekakvom gumom za pli-

^ITAOCI PI[U SMS

~ica su spale narukvice za plivawe. Od tada, imamo du`nost da upozorimo roditeqe da to ne ~ine jer u brzoj i nepredvidivoj reci, kao {to je Dunav, to nikako nije bezbedno. Naravno da postoje roditeqi koji ne}e skinuti pogled sa deteta dok je ono u vodi ali, na`alost, na{a iskustva po-

kazuju da ima mnogo bezobzirnih i neodgovornih, koji, na primer, {aqu dete u vodu iako je ona hladna i iako ni oni sami ne}e u}i u wu, samo da bi imali koji minut da se odmore. Ba{ sam ju~e upozorio jednu majku, koja je ostavila }erku u Dunavu i okrenula se zadwicom da bi malo odspavala, da ne sme da ostavqa dete bez nadzora – obja{wava Radivojevi}, dodav{i da spasioci, kada zateknu dete samo u vodi, moraju samo u wega da motre, dok ostali kupa~i, bilo da ih je stotinak ili nekoliko hiqada, ostaju bez nadzora spasilaca.

- Neretko se desi da se pojavi jo{ nekoliko dece sa naduvanim plutaju}im objektima oko sebe i u koga onda spasilac da gleda? Da odabere koje mu je dete najsla|e?!

Mi sve kupa~e tretiramo podjednako, i decu i babe i dede i ne mo`emo da zanemarimo druge jer su pojedini roditeqi odlu~ili da brigu oko deteta prepuste gumi na naduvavawe ili spoasiocima – kategori~an je Radivojevi}. „Dnevnik“ je ve} nekoliko puta pisao u slu~ajevima gubqewa dece na gradskoj pla`i, kada spasioci izigravaju i dadiqe. Lane se desilo da majka spusti pe{kir pored spasio~eve kule, ostavi dete da se igra samo i ode sa drugaricom u obli`wi kafi}. Mali{an se u trenutku na{ao u vodi, a spasioci su tada bili obuzeti iskqu~ivo wime, umiruju}i ga i tra`e}i mu roditeqe.

I. Brcan

065/47-66-452 & 063/366-977

Gde ono be{e ta Salajka Salajki ne treba de~je igrali{te! Tako su odlu~ili oni koji su to toliko obe}avali u predizbornim kampawama, pa sad ni ne do|u na Salajku, a mo`da su i zaboravili gde je Salajka, pa }e nas se setiti opet kad budu izbori; ako dotle ne uspeju da nas sve rasteraju. Najve}a buka ve} godinama, posle svake ve}e ki{e pojedine ulice i ku}e plivaju u vodi, razvaqeni kolovozi, zapo~ete “gra|evine” ostavqene u brlogu, pokidane kanalizacije itd. Sve to odavno zna biv{i gradona~elnik, a sada direktor ZIG-a, ali ne mari za data obe}awa jo{ kadgod! A gradona~elnik ni ne zna di je Salajka (nisu mu pokazali).

065/5206... *** Povodom nalaza Poqoprivredne inspekcije Srbije o neispravnoj hrani u trgovinama,

treba javno objaviti wihova imena da tamo vi{e ne kupujemo.

To bi imalo efekta, da trgovci razmisle {ta nam prodaju. Ovako oduzimawe neispravne robe, neka kazna, pa ajd’ Jovo nanovo, isplati im se!

064/2466... *** Nekada je „Dnevnik“ svojim vernim ~itaocima prire|ivao brojne nagradne igre i {tedro ih nagra|ivao. A i nagrade su bile, {to bi se reklo, “spram sveca i tropar”! I danas bi tako {ta dobro do{lo u ovoj krizi, a verujem da bi se i sponzori gazda~ki odazvali. Za po-

~etak predla`em nagradno pitawe: u kojoj oblasti `ivota i rada, tokom posledwih dvadesetak godina, nije bilo korupcije, kriminalnih radwi i raznih afera?!

063/1050... *** Svaka ~ast za kom{ije iz Ledinaca. U kakvom vremenu `ivimo, izgleda da }emo sve ~e{}e morati da uzimamo pravdu u svoje ruke.

064/3020... *** Grad je pun prosjaka, na svakom su }o{ku! O~ajna majka petogodi{wih blizanaca kojoj su u petak ti isti u po bela dana ukrali, ni mawe ni vi{e

nego dva de~ja bicikla? Naravno policija je uzela sve moje podatke, pa vas molim da im i daqe poma`emo dajemo i uva`avamo?!

O~ajna majka 064/2465... *** Mladen Ogulinac, silovateq i ubica, da je hteo da se ubije sko~io bi u Dunav i pre nego {to je prona|en. A trebao se ubiti jo{ pre 20 godina kada je prvi put poku{ao da siluje. Da je to onda uradio, ne bi sada stradalo nevino dete. Takvi i ne zaslu`uju da `ive. A krvav je bio zato {to su ga pretukli Ledin~ani koji su ga uhvatili.

Nemojte od wega napraviti pokajnika i mu~enika. On je ovaj u`as napravio svesno i sa predumi{qajem. Nema kazne za wega osim pakla.

063/507...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda7.jul2010.

9

JEDINO U PARKOVIMA VIDQIVE POSLEDICE PREKJU^ERA[WE BUJICE S NEBA

Nevreme ostavilo mini-jezera Pola sata bilo je dovoqno ki{i da u ponedeqak izazove privremni kolaps gradskog komunalnog sistema, i dok su autobusi kasnili, gejziri vode prskali iz kanalizacionih {ahtova, a Novosa|ani se trudili da spasu autombile i sopstvenu ode}u, ju~e posledice nisu tako stra{no delovale. U „Vodovodu i kanalizaciji“ ka`u da kanalizacija nije bila u stawu da primi toliku koli~inu padavina u tako kratkom periodu, te su ve} klasi~ne ta~ke ponovo bile pod vodom – deo Kisa~ke ulice kod nadvo`waka, Temerinska ulica, pojedine ulice na Klisi i u prigradskim naseqima.

Situaciju su dodatno pogor{ali i slivnici koji su zapu{eni gra|evinskim otpadom, {to je ~est slu~aju delovima grada gde je intezivna stanogradwa. Uz visok nivo podzmenih voda, ju~er{awa blic poplava bila je neizbe`na.

Dva stabla na Limanu, u ulicama Blagoja Parovi}a i Ravani~koj, sru{ila su se, dok je u Dunavskom parku otpala velika

Futo{ki park: staza kao kanal

Foto: A. Erski

grana bele topole nakon prekju~era{wog kratkog, ali sna`nog, nevremena koje je zahvatilo Novi Sad, saznajemo u „Gradskom zelenilu“. Tako|e, {irom grada bilo je rasuto mnogo sitnih grana koje su radnici pomenutog preduze}a uklawali tokom ju~era{weg dana. Velike koli~ine vode zadr`avale su se i u novosadskim parkovima, a kako saznajemo mini jezera su posledica jake ki{e koja je prouzrokovala i pokretawe podzemnih voda. Tek kada se voda povu~e radnici „Zelenila“ krenu}e da sre|uju posledice nevremena i u parkovima.

Preporuka iz „Gradskog zelenila“ jeste da se sugra|ani u narednim danima ne zadr`avaju ispod velikih i starih stabala, bez obzira {to se ona, kako ka`u, kontroli{u svakodnevno.

Zbog ~estih ki{a i podzemnih voda pomenuto drve}e je prili~no natopqeno i neka stabla su po~ela da trule, pa bezbednosti radi, sugra|ani na ovo treba da obrate pa`wu.

B. M. S. K.

NARODNOJ KUHIWI U KARLOVCIMA PONESTALO NOVCA ZA PRIPREMAWE HRANE

Umesto toplih obroka, lan~ paketi

U narodnoj kuhiwi Crvenog krsta u Sremskim Karlovcima od ju~e ne pripremaju tople oborke za najugro`enije gra|ane. Odluka o prestanku rada doneta je na preksino}noj sednici Upravnog odbora Crvenog krsta, a kao razlog naveden je nedostatak para. Me|utim, to ne zna~i da siroma{ni ne}e dobijati hranu.

Budu}i da Crveni krst ima na zalihama jo{ dosta namirnica i da one i daqe pristi`u, Upravni odbor je odlu~io da, nakon uobi~ajene U MZ „7. JUL”

Besplatni pregledi gra|ana Dom zdravqa „Novi Sad“» danas nastavqa kampawu „«Otvorena vrata Doma zdravqa“», u Mesnoj zajednici „7. jul“, Mi{e Dimitrijevi}a 74 a.

Svi gra|ani }e mo}i od 9 do 13 sati besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se sa internistima. Akcija je do sada organizovana 39 puta, a svoje zdravstveno stawe proverilo 12.358 gra|ana.

Q. Na.

Ve~e brazilskog pesnika Kwi`evno ve~e brazilskog pesnika i prevodioca Marka Lukezija bi}e uprili~eno ve~eras u 19 sati, u ^itaonici Gradske biblioteke u Dunavskoj 1. Susret sa piscem iz Brazila organizuje Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine, a na kwi`evnoj ve~eri }e biti obezbe|en prevod.

I. S. U ULICI KRAQA ALEKSANDRA

Pred gostima i}e i pi}e Manifestacija „Enter“osmi{qena kako bi gostima Novog Sada koji u grad dolaze tokom festivala „Egzit“ bile predstavqene rukotvorine, sitne umetnine i suveniri, kao i ovda{wa pi}a i hrana, traja}e do 13. jula ispred hotela „Vojvodina“ u Ulici Kraqa Aleksandra.

Organizator je NVO „Vitis“ uz pokroviteqstvo Gradske uprave za privredu i Turisti~ke organizacije Novog Sada.

I. S.

letwe pauze, korisnicima umesto toplih obroka deli lan~ pakete. Podela }e po~eti u septembru i obavqa}e se od 1. do 5. u mesecu.

Na sednici Upravnog odbora re~eno je da je pre mesec dana zavr{en projekat tokom kog je kuhiwa od jedne inostrane firme dobijala mese~no 50.000 dinara za rad i da }e rukovodstvo organizacije nastojati da prona|e novog donatora; da bi najesen nastavila s kuvawem. Tako|e je istaknuto da je neophodna revizija spiska

korisnika i da je u tom pogledu po`eqna saradwa sa Centrom za socijalni rad, koji utvr|uje ko ispuwava uslove da se hrani u narodnoj kuhiwi, kako bi taj vid pomo}i dobili samo oni kojima je to neophodno.

U karlova~koj narodnoj kuhiwi pripremani su obroci za oko 200 korisnika, a pedesetak ih je na „listi ~ekawa“. U op{tini ka`u da }e nastojati do kraja godine da upla}uju Crvenom krstu 70.000 dinara mese~no kao i do sada. Z. Ml.

„NOVKABEL” PRODAJE POGON „METALNA U@AD”?

Sporedna delatnost ne donosi profit - Svim sredstvima }emo se boriti da spre~imo prodaju pogona „Metalna u`ad“- ka`e predsednik sindikata u „Novkabelu“ Milutin Lo{i} po{to je kompanija Ist Point podnela taj zahtev Agenciji za privatizaciju. Ako treba, nagla{ava Lo{i}, organizova}e se i svakodnevni protesti pred Agencijom u Beogradu, u nameri da se ne dozvoli da „Novkabel“ poput drugih srpskih firmi u Novom Sadu propadne posle vlasni~ke transformacije.

Pogon „Metlana u`ad“je redak u odnosu na okru`ewe, podse}a Lo{i}, jer svega dve, tri fabrike na Balkanu imaju proizvodwu kao i Novosa|ani- proizvodwu u`adi potrebnih za vi{e grana privrede, rudarstvo, brodogradwu...

Lo{i} ne vidi smisao sklapawa kuporodajnog ugovora ako

Dunav ribolovce ko{ta pola miliona Blizu mesec dana ba{ta - Najve}u {tetu pretrpeli su Udru`ewa sportskih ribolonam boksovi, ba{ta i bife, a mavaca (USR) „Dunav“ u Sremwe pontoni - ka`e poptredsedskim Karlovcima pod vodom je nik USR „Dunav“ Zvonko Vrban. zbog visokog vodostaja Dunava, Sve ovo, na nesre}u, dogodilo a {teta koju ribolovci trpe nam se u vreme, koje je idealno za samo zbog toga {to usled poubirawe prihoda od rada bifea. plave ne radi bife, iznosi oko Na`alost jo{ najmawe petnaepola miliona stak dana bife i dinara. Koliki ba{ta ne}e mo}i Blizu mesec dana je wihov konada rade. ba{ta Udru`ewa ~an gubitak zbog Osim {to prisportskih poplave, procezor na obali Dunani}e zaposleni u va u Karlovcima ribolovaca DDOR-u. nije lep za gledapod vodom a bife Ribolovci su we, oseti se jak nene radi po~eli da sre|uprijatan miris od ju prostorije u ustajale vode iz oba objekta, a kada se voda dekorita E{ikova~kog potoka koji finitivno povu~e i prosu{i se izme|u hotela i ribolova~kog zemqi{te, to isto uradi}e i u udru`ewa uliva u reku. Restoran ba{ti. Deo stolova i klupa mohotela „Dunav“ i „Sremski kura}e da naprave, jer ih je Dunav tak“, koji su tako|e polovinom odneo, dok }e ostatak samo pojuna bili poplavqeni, po~eli su praviti. da rade.

Z. Ml.

Se}awe na Dejana Medakovi}a Dan ro|ewa akademika Dejana Medakovi}a, 7. juli bi}e obele`en danas nizom programa u Sremskim Karlovcima. U 17 sati u sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije u organizaciji kreativnog kluba „Eduko“ pozori{te „Koza~inski“ izve{}e predstavu „Bomba od sladoleda u hotelu Saher“ po tekstu Dejana Medakovi}a.

Sat kasnije u Sabornoj crkvi episkop sremski Vasilije slu`i}e pomen pre dve godine preminulom akademiku, a u 18.30 ~asova u Patrijar{ijskom dvoru

bi}e otvorena izlo`ba pod nazivom „Sveta gora fru{kogorska“ i predstavqena kwiga Dejana Medakovi}a „Fru{kogorski manastiri“. Za 20 sati planirano je u kwi`ari „Kairos“ dru`ewe.

Istim povodom danas u 11 sati u Beogradu bi}e odr`ana sve~ana sednica Saveta Vukove zadu`bine. Program posve}en velikanu na{e kulture organizovali su Vukova zadu`bina, Eparhija sremska, Izdava~ka ku}a „Prometej“, KK „Eduko“ i kwi`ara „Kairos“.

Z. Ml.

NASTAVAK PRVENSTVA [TRANDA SLEDE]E NEDEQE

Ki{a odlo`ila tenis glavom

Zbog ru`nog vremena „Adidas Prvenstvo [tranda“ u tenisu glavom prekinuto je i bi}e nastavqeno slede}e nedeqe. Prvenstvo koje se igra na ~vrstoj podlozi po~elo je u ponedeqak

na ko{arka{kom terenu na [trandu. Kvalifikacioni me~evi koji su trebali biti odr`ani ju~e i danas, odlo`eni su za utorak, 13. jul i sredu, 14. jul.

I. S.

Proslava dana MZ „@itni trg’’ cije ulo`i svega dva miliona evra.

- Kakva je to investicija i ulagawe ako se umesto nekog trajnog dobra kupi repormaterijal, {to je Ist point u~inio kupuju}i za dva miliona evra ba-

Prave spisak prekobrojnih Pisali smo da je u „Novkabelu“ vi{ak 181 radnik, a direktor Dragan Cvetkovi} je ju~e dodao da se jo{ prave spiskovi ko }e od radnika biti prekobrojan. Kako je rekao vi{ak radne snage bi fabriku trebalo da napusti u prvoj polovini avgusta uz otpremninu koja sleduje po Zakonu o radu. To }e, ka`e direktor, biti predlog Upravnog odbora preduze}a.

Agencija za privatizaciju permanetno ide na ruku vlasniku „Novkabela“. Podse}a da je ugovor o prodaji ve} pretrpeo izmene, jer je Agencija popustila pred zahtevom Ist pointa, dozvoqavaju}i da umesto ~etiri miliona evra za investiciona ulagawa u preduze}e za investi-

U KARLOVCIMA ZBOG POPLAVE

kar ~ija je koli~ina dovoqna za mese~nu proizvodwu - pita se sindikalni lider.

Direktor „Novkabela“ Dragan Cvetkovi} vidi opravdawe za poslovne poteze. Prvo nagla{ava da ni jedna fabrika kablova u biv{im jugoslovenskim republikama, kao i ovde, u Srbiji,

ne posluje pozitivno i da je zato u sada{wem privrednom okru`ewu najpre~e da se proizvodwa odr`i. Upravo to se sada i ~ini, nagla{ava.

-Metalna u`ad nisu osnovna delatnost „Novkabela, ve} su to kablovi, a u`ad su sporedan posao. Zato smo Agenciji i podneli zahtev da nam dozvoli da ga prodamo, a ukoliko za to ne dobijeno saglasnsot pogon }emo zatvoriti - isti~e Cvekovi}.

Prema wegovim re~ima za ovaj pogon postoji kupac i to doma}i koji ima sli~an biznis.

Potra`wa za metalnu u`ad je mala, a proizvodwa skupa obja{wava Cvetkovi}, dodaju}i da je uop{te problem u poslovawu „Novkabela“ slaba naplata i mala potra`wa.Kupci kupuju samo koli~ine koje su im preko potrebne, nema vi{e lagera ni kod kupaca, a ne prave se lageri vi{e ni kod nas u pogonu.

Z. Deli}

Mesna zajednica ’’@itni trg’’ u subotu }e obele`iti svoj Dan, 7. jul. Tim povodom bi}e organizovani turniri u {ahu i malom fudbalu u O[ ’’Ivo Lola Ribar’’ u 9 ~asova. Proslava }e biti nastavqena u prostorijama Mesne zajednice u Gajevoj ulici 30, gde }e u 18 ~asova biti otvarena izlo`ba slika lokalnih umetnika, dodela nagrada, promocija vina i koktel.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda7.jul2010.

DNEVNIK

c m y

10

POTPISAN PROTOKOL O SARADWI VUKOVARSKO-SREMSKE @UPANIJE I ZAPADNOBA^KOG OKRUGA

Za{tita `ivotne sredine prva na redu

KULA: Ju~e je u Kuli potpisan Protokol o saradwi izme|u Vukovarsko-sremske `upanije i lokalnih samouprava Zapadnoba~kog upravnog okruga. Kako je re~eno ju~e u Kuli, ovaj Protokol o saradwi ima za ciq uspostavqawe, razvijawe i ja~awe odnosa regiona Srbije i Hrvatske na dru{tvenom, ekonomskom, kulturnom i drugim oblastima, a istovremeno je u skladu sa tradicijama euroregionalne saradwe, {to podrazumeva dobrosusedski pograni~ni odnos dveju dr`ava. U ime Vukovarske `upanije Protokol

je potpisao `upan ovog hrvatskog regiona Bo`o Gali}, dok su sa srpske strane Protokol potpisali predsednici op{tina Kula, Sombor, Apatin i Oxaci kao i na~elnica Zapadno-ba~kog regiona Qiqana Sokolova \oki}.

-Svi znamo da je prekograni~na saradwa izuzetno zna~ajna za kori{}ewe sredstava iz predpristupnih fondova kojima se obra}amo i mi u Hrvatskoj i vi u Srbiji i zbog toga ovaj Protokol treba shvatiti krajwe ozbiqno - rekao je Gali}.

-Ono {to }e po~eti odmah jesu zajedni~ki projekti na za{titi `ivotne sredine, o~uvawu prirodnog i kulturno-istorijskog nasle|a, obnovqivi izvori energije i suzbijawe organizovanog kriminala, a ubrzo }e se ta saradwa pro{iriti na sve oblasti ukqu~uju}i ekonomiju, zajedni~ku brigu o granici, turizam i prakti~no sve one stvari koje se ti~u obe na{e dr`ave - rekla je Qiqana Sokolova \uki}.

N. Perkovi}

BURA U SO SENTE ZBOG IMENOVAWA [KOLSKIH ODBORA

Ekipa „Buzavirag”

Foto: M. Mitrovi}

@ETELA^KE SVE^ANOSTI U STERIJINOM

Najboqa ekipa „Buzavirag” iz Mola STERIJINO: Tradicionalne `etela~ke sve~anosti „Sterijino 2010” prire|ene su u ataru naseqa Sterijino u okviru programa proslave Dana op{tine Ada. U prikazivawu starih `etvenih obi~aja, ported ekipa doma}ina iz Sterijinog, takmi~ilo se devet ekipa iz Ade, Mola i okolnih mesta.

Posle uobi~ajenog defilea u~esnika u fijakerima i zapregama, u dobrom raspolo`ewu i vesequ ekipe su prikazale tra-

dicionalni `etela~ki doru~ak, a potom se nadmetale u ru~nom ko{ewu p{enice, rukovedawu, vezivawu snopqa i wihovom slagawa u krstine. Epitet pobednika ponela je ekipa penzionera „Buzavirag” (@itni cvet) iz Mola, koja se prema ocenama sudijskog `irija pokazala najvrednijom i najautenti~nijom u negovawu `etvenih obi~aja. @etela~ke sve~anosti zavr{ene su kulturnim programom i veseqem u Domu kulture.

M. Mr.

Sanacija saobra}ajnih znakova IN\IJA: JP „Direkcija za izgradwu op{tine In|ija” u junu je imala preko 70 intervencija na postavqawu, zameni i popravci vertikalne saobra}ajne signalizacije na teritoriji op{tine, a za ove radove utro{eno je oko 30.000 dinara. U ovom periodu postavqeno je {est novih znakova, i isto toliko novih stubova, a 74 odsto intervencija odnosilo se na popravke o{te}enih znakova. Jedan deo ovih o{te}ewa pouzrokovan je i qudskim faktorom, namerim uni{tavawem i ru{ewem saobra}ajnih znakova, koje u velikoj meri mogu da ugroze bezbednost u saobra}aju.U 2010. godini ovo javno preduze}e imalo je ukupno 388 intervencija na vertikalnoj saobra}ajnoj signalizaciji, a zamene i sanacije ko{tale su blizu 300.000 dinara.

S. B.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Dadiqa Makfi i veliki prasak“ (18), „Besa“ (19.45),“Vojska palih an|ela“ (21.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od ponedeqka u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Dragana Ruti} iz Novog Sada (de~aci), DEVOJ^ICE: Ana Frawi}, Maida Limani i Tina Aleksijevi} iz Novog Sada, Sandra Pregun iz Temerina, Daniela Gedelovska iz Ba~kog Petrovca, Suzana Vukmirovi} iz Rakovca i Ivana Vrkati} iz Sremske Kamenice, DE^AKE: Nevenka Male~i}, Sne`ana Radovi}–Bara~kov, Smiqa Mitrovi} i Jelena Kostadinovi} iz Novog Sada, Jasmina Legen iz Novog Slankamena, Kornelija @ivkovi} iz Bukovca, Milana Bukvi} iz Petrovaradina, Milica Gu`vi} iz Be{ke, Maja Spasi} iz Karavukova i Antoaneta Stani{i} iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nevenka Lazara Jovanov (1934) u 11.45 sati, Pantelej Katarine Janu{i} (1931) u 12.30 (urna), Jelena Zajzon (1928) u 13.15, Mla|en Paneta Marin (1930) u 14, Jovan Jovana Varo{i (1923) u 14.45, Sadem Ibrahima Velioski (1952) u 15.30 i I{tvan I{tvana A~ (1926) u 16.15 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku u 13 sati bi}e sahrawena Zorka Rajka Drini} (1927). Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 sati bi}e sahrawen Mirko \ure Vila (1932).

Prevagnuo jedan glas SENTA: Posle propusta zbog kojih su odbornici SO Senta poni{tavali odluke o imenovawu novih {kolskih i upravnih odbora u obrazovno-vaspitnim ustanovama na teritoriji op{tine Senta, ponovno imenovawe izazvalo je burnu raspravu na sednici op{tinskog parlamenta. Stavovi odborni~ke ve}ine u SO iz DS, GSM i LSV i opozicione odborni~ke grupe SVM-a su bili suprotstavqeni, a prikqu~ili su im se i dva odbornika G17 plus iz vladaju}e koalicije, tako da su odluke o imenovawu {kolskih odbora donete sa glasom vi{e 15:14, jer je u radu u~estvovalo svih 29 odbornika.

U novoizabranim {kolskim odborima nema predstavnika sa liste koju je nepotpunu i sa zaka{wewem dostavio Nacionalni savet Ma|ara (NSM). Stru~na slu`ba SO Senta zatra`ila od NSM da dostavi predloge za wihove ~lanove u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima koji predvi|a da u ustanovama pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa i osnovnog i sredweg obrazovawa u kojima se u ve}ini odelewa obrazovno vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne mawine, predla`e najmawe jednog ~lana kao predstavnika lokalne samou-

Sa zasedawa op{tinskog parlamenta Sente

prave. NSM je odgovorio nakon isteka zakonskog roka od 30 dana kada je ve} op{tinsko ve}e prihvatilo liste za ~lanove odbora iz reda predstavnika lokalne samouprave.

- Nacionalni savet nije ispoqio nameru saradwe i politi~ku voqu za saradwom, nije dao potpune predloge bez neophodnih podataka za kandidate. @eleli su da odlo`imo imenovawe {kolskih odbora kojima isti~e mandat sa dana{wim ili sutra{wim danom, kada se sti~e uslov za uvo|ewe privremenih mera u ustanovama. Sukob interesa je tako|e prisutan kod predlo`enih kandidata od kojih su dvojica direktori, {to je suprotno zakonu,

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Foto: M. Mitrovi}

ili lice ~ije dete poha|a gimnaziju - predo~ila je predsednica op{tine Aniko [irkova.

U odgovoru NSM koji je potpisao doskora{wi predsednik Laslo Jo`a, skre}e se pa`wa sen}anskoj lokalnoj samoupravi da odluke donete povredom nadle`nosti nacionalnih saveta za davawe mi{qewa, predloga i saglasnosti nezakonite i po sili zakona – ni{tavne, za ~ije ostvarewe NSM mo`e da zatra`i sudsku za{titu. [ef odborni~ke grupe SVM-a Atila Juhas je rekao da je NSM dao predlog koji se ne mo`e odbaciti ve} tra`iti drugi, ako je neodgovaraju}i. Predsednik SO Sente i ~lan novog sa-

stava NSM Laslo Rac Sabo smatra da ono {to je u~iweno od strane NSM je nemoralno.

- Na{ predlog je stajao mesec dana u NSM i imali su vremena da blagovremeno dostave svoje mi{qewe i predloge. Tra`ili smo mi{qewe o svemu od Ministarstva za qudska i mawinska prava u kome nam je odgovoreno da je jedinica lokalne samouprave du`na da tra`i od Nacionalnog saveta nacionalne mawine predlog ~lanova upravnog, odnosno {kolskog odbora predstavnika lokalne samouprave, ali da nije obavezna da takav predlog prihvati. Ako nacionalni saveti ne dostave tra`eni predlog, akt o imenovawu ~lanova se donosi i bez predloga nacionalnog saveta, odnosno po predlogu drugog predlaga~a - pozivao se na dopis Ministarstva za qudska i mawinska prava Laslo Rac Sabo.

Odbornici G17 plus koji su u vladaju}oj koaliciji tra`ili su da se imenovawa odbora skinu sa dnevnog reda, te da NSM ispravi gre{ke, {to nije prihva}eno, pa su prilikom glasawa stali uz odbornike opozicione SVM, ali i bez wihovih glasova vladaju}a koalicija ima minimalnu ve}inu.

M. Mitrovi}

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK U ORGANIZACIJI NACIONALNE SLU@BE ZA ZAPO[QAVAWE

Letwa obuka za nezaposlene VR[AC: U Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe vodi se vi{e od {est hiqada nezaposlenih iz op{tina Vr{ac, Bela Crkva i Plandi{te, od kojih kojih preko 80 odsto ~ine oni od 18 do 30 godina `ivota. Stoga ova ustanova je napose}enija slu`ba u ovoj op{tini, a weni stru~waci se trude da brojnim seminarima i obukama za struke koje se tra`e omogu}e lak{e zapo{qavawe. Tako ovog leta u ovoj slu`bi rade na organizovawu obuke za zanimawa koja polaznicima omogu}avaju da na|u ili zapo~nu sopstveni biznis. U sarawi sa stru~wacima iz ovda{wih sredwih {kola i drugih firmi tokom jula i avgusta meseca bi}e vi{e kurseva za obuku polaznika za brojna zanimawa uz prethodno testirawe zainteresovanih za obavqawe tih poslova Tu je obuka za mesare, struka koja je veoma tra`ena i namewena je tehni~arima za sto{arstvo i drugima sa sela. Za iste kategorije, ali iz povrtarske i ratarske proizvodwe na programu je obuka za organsku proizvodwu povr}a u platenicima, ali bez hemikalija

i ve{ta~kog |ubriva. Vr{a~ka Poqoprivredna {kola pro~ula se po kvalitetnim `estokim pi}ima i svi koji iaju smisla za ovo nau~i}e kako se ova pi}a proizvode i dobiti certifikat o ste~enom znawu. Vr{ac je sa okolinom i bogatom ponudom postao va`na turisti~ka destinacija i ova slu`ba organizuje kurs za turisti~ke vodi~e, a ua polaznike bi bilova`no poznavawe stranih jezika i da su dru{tvenog smera. Zanimqiva je i obuka za tkaqe, koju mogu da poha|aju svi oni koji imaju smisla za tkanine ru~ne izrade, koje su veoma tra`ene i idu uz turisti~ku ponudu ove sredine.

-Pored ovih kurseva i obuka, na kojima }e polaznici ste}i znawa za prakti~an rad i pokrenu sopstveni biznis, mi se trudimo da za potrebe vlasnika zanatskih radwi, malih, pa i sredwih preduze}a stru~no osposobimo odre|eni broj radnika koji su im potrebni za popunu slobodnih radnih mesta - ka`e Qiqana Pavlov iz Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Vr{cu.

R. Jovanovi}

ZA MALI[ANE BEZ RODITEQA

Engleski kroz pesmu STARA PAZOVA: Centar za socijalni rad Stara Pazova je, u saradwi sa Centrom za strane jezike „Lingo” sa po~etkom ove sedmice organizovao dvonedeqni kurs za mali{ane bez roditeqa.

De~ake i devoj~ice od 4,5 i 6 godina, sme{tene u hraniteqskim porodicama, pozdravile su, na prvom

U~ewe uz zabavu

dru`ewu, direktorka Centra za socijalni rad Vesna Trbovi}, koja je zahvalila donatorima („Medius” i „Xokej” iz Nove Pazove, „Tekstil” i „Engleska kwiga”) i prisutnim novinarima za podr{ku i profesorka engleskog jezika Danije Grozdani} iz Centra „Lingo”, koja je rekla da ima dosta iskustva u radu sa decom i da }e u

toku desetodnevnog kursa ovi mali{ani prvenstveno u~iti da pevaju na engleskom, ali }e crtati i svoje utiske izraziti i na druge na~ine, a sve {to urade mo}i }e da se vidi 16.jula, na zavr{noj sve~anosti sa izlo`bom u Klubu za stara i invalidna lica u gradskom parku u Staroj Pazovi. Prvo dru`ewe sa mali{anima, koji }e na kraju dobiti i majice sa amblemom kursa, po~eo je, uz profesorku Grozdani}, Branimir Rosi} sa gitarom, {ef grupe „Branimir i neprijateqi” iz Novog Sada koja je dobitnik nagrade „Helou” za rad sa decom, pa su smeh i pesma dali pe~at prvom danu kursa, a tako }e, ka`u organizatori, biti do kraja ovog projekta. Hraniteqi koji su doveli mali{ane su zadovoqni, jer, kako ka`u, na ovu skupo}u i uz male {anse za odlazak na letovawe, deci }e biti zanimqiviji ovi letwi dani u dru`ewu sa drugom decom i u~ewu ne~eg novog, a engleski ih sve i tako ~eka u {koli.

A. N.

MILION I PO DINARA ZA STARE I IZNEMOGLE

Desetoro zaposleno kao pomo} u ku}i KIKINDA: Gerontolo{kom centru u Kikindi u okviru javnih radova Nacionalne slu`be za zapo{qavawe odobren je projekat pod nazivom „Pomo} starim i iznemoglim licima”. Projekat traje pet meseci i u wega je ukqu~eno 10 nezaposlenih osoba. Vrednost je milion i 500 hiqada dinara. Projektom su anga`ovane medicinske sestre i negovateqice sa iskustvom. Wihov posao je da rade po ku}ama i svakodnevno obilaze stara u iznemogla lica i pru`e im adekvatnu pomo} i negu. Prema re~ima direktorice Gerontolo{kog centra Milene Radanov ova ustanova od 2006. godine pru`a ovakve vrste usluga. Zahvaquju}i ovogodi{wem javnom konkursu za javne radove svakodnevno }e biti zbrinuto oko 120 korisnika u gradu i devet sela kikindske op{tine.

- Gerontolo{ki centar ima potrebu za ovom vrstom delatnosti s obzirom na to da veliki broj starih osoba kojima je pomo} neophodna – istakla je Milena Radanov – Trudimo se da zadovoqimo {to vi{e korisnika. Kapacitet u novom i starom domu Gerontolo{kog centra je 180 mesta. Mnogi bi hteli i kvalitetnu negu i pomo} u svojoj ku}i, {to je i obezbe|eno kroz mobilne ekipe koje rade na terenu.

Prema Zakonu o socijalnoj za{titi deo korisnika ovih usluga koji ne pla}aju ni{ta za wih, deo je

onih koji pla}aju delimi~no, a ima i onih koji su u stawu da plate punu cenu koja iznosi od 140 do 210 dinara na sat. U zavisnosti od vrste usluga formiraju se cene. Kako ka`e na{a sagovornica u oba doma ima veliki broj {ti}enika kojima je potrebna dodatna nega {to zahteva anga`ovawe stru~nog medicinskog osobqa.

Nakon zavr{etka projekta od Pokrajine }e Gerontolo{ki centar dobiti dodatna sredstva za adaptaciju dela objekta u starom domu i to za zbriwavawe {ti}enika koji boluju od te{kih bolesti.

Kako saznajemo od pomo}nice predsednika Op{tine Gordane Bulatovi} za pomo} u ku}i starima iz op{tinskog buxeta i u ovoj godini planirano je sedam miliona i 300 hiqada dinara. Sredstva su namewena za plate 11 zaposlenih, kao i novac za materijalne tro{kove, odnosno negu.

-U blizini centra grada tra`imo adekvatan proctor za otvarawe Dnevnog centra starih osoba. Zami{qen je tako da stara lica u Dnevnom centru provode vreme tokom dana. Pratimo sve konkurse iz ove oblasti i ~ekamo priliku da obezbedimo novac.

Bulatovi}eva je napomenula da }e projekat „Pomo} starim i iznemoglim licima” biti nastavqen i nakon isteka pet meseci.

A. \uran

sreda7.jul2010.

11

STANOVNICI DVEJU PALI]KIH ULICA BLOKIRALI SAOBRA]AJ

Od kamiona popucale ku}e PALI]: Stanovnici ulica Pre`ihova Voranca i Lopudske na Pali}u ju~e oko 14 ~asova blokirali su put, jer ne mogu da `ive od kamiona koji svakodnevno tuda prolaze. Dnevno pro|e vi{e od 300 natovarenih kamiona peskom, te`ine oko 50 tona, koji nose materijal za izgradwu severnog kraka Koridora 10.

- Ne mo`emo da `ivimo od buke i pra{ine u ulici. Pre tri godine je izgra|en kolovoz, a sada je totalno uni{ten. Donedavno, imali smo znak da ulicom kamioni te`i od 12 tona ne mogu da pro|u, a sada tutwe kamioni i od 50 tona - obja{wava prenzioner Milorad Jovanivi} iz ulice Pre`ihova Voranca.

Wegova kom{inica Manda Ra{ovi} ka`e da od pra{ine ne mo`e da {iri ve{, niti radi bilo kakav posao u ku}i. Popucali su zidovi ku}a, a u ulici nema

trotoara, pa se pe{aci, me|u kojima ima i dece, kre}u kolovozom, {to predstavqa jo{ jednu opasnost.

U Mesnoj zajednici Pali} ka`u da su upoznati sa problemom i da izvo|a~ radova nije ispo{tovao ni{ta od dogovora.

-Izgradwa severnog kraka Koridora 10 je prioritet, ali bi trebalo da se vodi ra~una i o gra|anima. Dogovorili smo se sa izvo|a~em da ne rade posle 18 ~asova i nedeqom. Ni{ta ne po{tuju od dogovora i gra|ani se sa pravom bune. @alili smo se lokalnoj samoupravi, a na lice mesta su iza{li samo predstavnici Direkcije za izgradwu grada. Re~eno je da }e izvo|a~i radova nadoknaditi gra|anima svu {tetu – ka`e predsednik SMZ Gabor Puha.

Gra|ani ne veruju da }e im {teta biti nadokna|ena. Pored {to oni samo su o{te}eni, {tetu

trpi i grad, jer kolovoz u Lopudskoj ulici je izgra|en pre tri godine i za ovih mesec dana stalnim prolaskom te{kih i natovarenih

REVOLTIRANI ME[TANI [UMICE PONOVO BLOKIRALI SAOBRA]AJ

Policija ka`wavala u~esnike protesta ZREWANIN: Me{tani zrewaninskog naseqa [umice ponovo su u ponedeqak poslepodne blokirali saobra}aj u ovom delu grada, izra`avaju}i revolt zbog toga {to se teretni kamioni kre}u kroz uske, za tako ne{to nepredvi|ene ulice. Zbog toga, gra|anima pucaju fasade na ku}ama, ru{e se plafoni, a o no}ima bez buke mogu samo da sawaju. Za razliku od prvog puta, kada su zaustavili vozila u ulici 6. maja, ovog puta su se okupili u Prvomajskoj ulici. Prelaze}i naizmeni~no pe{a~ki prelaz, protestanti su napravili zastoj saobra}aja celom du`inom Prvomajske i delom ulice 6. maja. Protestu su prisustvovali i pojedini ~lanovi Saveta Mesne zajednice [umica i MZ Gradnulica, kao i potpredsednica Skup{tine Srbije Judita Popovi}, koji su podr`ali nezadovoqne gra|ane. U jednom trenutku situacija je postala napeta, po{to su saobra}ajni policajci izrekli vi{e nov~anih kazni u~esnicima

pqati, sve dok nadle`ni ne reaguju na pravi na~in i omogu}e im miran `ivot. Naime, jo{ uvek se o~ekuje odgovor na inicijativu upu}enu republi~kim, pokrajinskim i lokalnim funkcionerima, od kojih je tra`eno da se tranzitni saobra}aj pod hitno izmesti iz naseqa [umice.

Zavr{iti obilaznicu

Jedan od u~esnika protesta, `iteq ulice 6. maja Mi{o @ivanov, ispri~ao je za „Dnevnik” sa kakvim se svakodnevnim problemina susre}u on i wegove kom{ije.

- Mogli ste i sami da se uverite koliko se vozila i teretwaka na|e u koloni u roku od par minuta.

Qudi su o~ajni, a jo{ vi{e revoltirani postavqawem znaka za ograni~ewe kretawa vozilima te`im od 12 tona na raskrsnici

Mileti}eve i Principove ulice sa obaveznim skretawem u desno.

Time je preusmeren tranzit sa saobra}ajnice od ~etiri trake prema mostu koji nema upotrebnu dozvolu i na ulicu od dve trake, bez bankina, gde su ku}e, na pojedinim mestima, udaqene od asfalta jedva tri metra – obja{wava @ivanov, uz napomenu da u proseku, na svakih sat vremena, pro|e i do ~etrdesetak kamiona, {to dovoqno ilustruje da je `ivot u potkrovqu prosto nemogu}. @ivanov je potvrdio kazivawa svojih kom{ija da je nekoliko puta bilo incidenata sa izletawem {ahtova, kidawem elektri~nih `ica, uletawem kamiona u ku}e...

- Zaga|ewe vazduha je evidentno, a lo{ uticaj na decu nemerqiv jer je u blizini osnovna {kola.

Obra}amo se lokalnoj, pokrajinskoj i republi~koj vlasti, pisali smo peticije, inicijative i predlagali re{ewa jo{ od 2007. godine ali bez ikakvih rezultata. Verovatno bi na{i `ivoti vi{e vredeli da smo sadnice platana u Beogradu nego `iteqi [umice u Zrewaninu – ogor~eno nam je rekao @ivanov, pre nego {to se vratio u kolonu pe{aka. @. Balaban

MERE ZA BOQU BEZBEDNOST GRA\ANA U OP[TINI VR[AC

Zakonitost u prekr{ajima i kriminalu VR[AC: Op{tinski oci Vr{ca su ~vrsto re{ili da se razra~unaju sa svim pojavama koje su od zna~aja za javnu bezbednost i li~nu sigurnost `iteqa ovog kraja.

Skup{tina op{tine je, na zahteve gra|ana putem peticija, nedavno donela odluku o uvo|ewu reda o radnom vremenu ugostiteqskih objekata i onih koji se bave organizovawem zabavnih i igara na sre}u. Tako }e kafi}i i kafane od ove nedeqe morati da po{tuju red, da radnim danima zatvaraju svoje lokale u 24 ~asa, subotom i nedeqom najkasnije u dva sata narednog dana, a oni koji se bave organizovawem igara za zabavu i na sre}u to }e morati da ~ine u 23 ~asa.

Da bi se to i u praksi uradilo, Odbor za bezbednost ove op{tine je uz u~e{}e predstavnika sudstva,

VESTI Novo rukovodstvo somborskog LDP SOMBOR: Somborski Gradski odbor Liberalno-demokratske partije predstavio je novo rukovodstvo afilijacije ove stranke u sedi{tu Zapadno-ba~kog upravnog okruga. Pored ~lanova GO LDP Sne`ane Jela~i} i Sr|ana Vla{kali}a, javnosti se obratio i novi menaxer LDP u Somboru Branko Krsti}, koji je naglasio da delovawe somborskog LDP ne}e biti usmereno na takozvana velika pitawa, ve} na `ivotne probleme stanovnika Sombora i wegove okoline.

M. M}

Bez atraktivnih programa

Problem sa teretnim saobra}ajem u nasequ [umice posledica je nedovr{ene obilaznice oko grada. Judita Popovi} je predlo`ila lokalnoj samoupravi da ovo tretira kao prioritetan problem, da tra`i pomo} od Pokrajinskog fonda za razvoj i od republi~kih fondova, kako bi se zavr{ila obilaznica koja bi bila najboqi lek da se saobra}aj reguli{e. Lokalna samouprava, smatra Popovi}eva, trebalo bi da kontaktira i druge gradove i op{tine koji imaju identi~an problem. ^im se ujedine, imaju ve}e {anse da re{e slu~aj. protesta zbog kr{ewa saobra}ajnih propisa. Policajci su bili svedoci solidarnosti sugra|ana koji su mahom nudili na uvid svoje li~ne karte kako bi svi podjednako podelili kazne. @iteqi su, tako|e, pozivali saobra}ajce da reaguju i spre~e odvijawe preobimnog tranzita te{kih teretnih vozila, zbog ~ega se sve u~estalije de{avaju incidenti sa povredama. Gra|ani su najavili da }e se i daqe oku-

kamiona, on je uni{ten. Svi su saglasni da je izgradwa Koridora bitna, ali ne preko wihovih le|a, ka`u gra|ani.

A. A.

tu`ila{tva, lokalne vlasti, policije i ~elnika odborni~kih grupa, nalo`io inspekciji da odmah krenu u kontrolu po{tovawa ove odluke. U woj se tra`i i da svi, na koje ona odnosi, na vratima svojih lokala vidno istaknu novo radno vreme, a za one koji to ne u~ine, kazne su veoma visoke. Protiv prekr{ilaca slede brze odluke suda i tu`ila{tva.

Narkomanija je veliko zlo, za ~ije se suzbijawe moraju preduzeti `estoke, ali i dugoro~ne mere.

Tako je ovaj odbor nalo`io da se za borbu protiv ove pojave formira radna grupa od predstavnika lokalne vlasti, policije, psihologa, pedagoga i lekara sa zadatkom da utvrde konkretne mere borbe. U prvom redu planira se vi{e mera za {kolsku populaciju

podizawem ve}eg stepena bezbednosti u {kolama i {kolskim dvori{tima, gde }e se uvesti video nadzor. Lokalni mediji, televizije, radio stanice i novine }e u udarnim emisijama i napisima na dostupan na~in ukazivati na pogubnost kori{}ewa narkotika za zdravqe. Tra`i}e se i od Ministarstva za unutra{we poslove da se na frekventim mestima u Dvorskoj ulici, koja je na magistralnom putu za Rumuniju, u blizini {kola postave le`e}i policajci.

Predsednik op{tine ^edomir @ivkovi} je naglasio da u preduzimawu mera ne}e biti odstupawa i svi }e morati do kraja da ispo{tuju svoje obaveze, a Odbor }e pratiti tok realizacije utvr|enih obaveza u~esnika.

R. Jovanovi}

ZREWANIN: Lokalna samouprava u Zrewaninu nije organizovala nikakve atraktivne programe za gra|ane koji ovog leta ne}e biti u prilici da otputuju na more, ocenio je na ju~era{woj konferenciji za novinare Sa{a Santovac, predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke i {ef odborni~ke grupe najve}e opozicione partije u zrewaninskom parlamentu. Osvrnuv{i se na komunalne poslove u gradu, on je istakao da je ure|ewe @utog mosta trebalo po~eti mnogo ranije, uz napomenu da je ista situacija i sa mostom u Principovoj ulici, kojem tek predstoji rekonstrukcija. @. B.

Humanost na delu BE^EJ: Akcija dobrovoqnog davawa krvi, tre}a ove godine u Be~eju, odr`a}e se danas od 8 do 12 sati u sali za probe Gradskog pozori{ta.

Prilika je ovo da zdrave osobe potvrde humanost na delu i doniraju dragocenu te~nost, koja }e mnogima spasiti `ivot.

V. J.

Ispit za motorni ~amac NOVI BE^EJ: Mesna zajednica Novi Be~ej i Lu~ka kapetanija Senta organizuju u subotu, 10.jula polagawe ispita za vo`wu motornog ~amca.

Ispiti se i ove godine organizuju u prostorijama Mesne zajednice Novi Be~ej, a po~e}e u 9 ~asova.

M. K.

CRNA HRONIKA

sreda7.jul2010.

DNEVNIK

c m y

12

PRODU@EN PRITVOR DOBROTVORKI I WENIM SARADNICAMA

Katarini Rebra~i jo{ dva meseca – Apelacioni sud u Beogradu produ`io je za jo{ dva meseca pritvor vlasnici Dobrotvornog fonda za borbu protiv raka dojke Katarini Rebra~i (37) i wenim saradnicama – izjavila je ju~e Tanjugu portparolka suda Mirjana Piqi}.

Osim Katarini Rebra~i, pritvor je produ`en wenoj majci Sandrini Bogunovi} (60), kao i Sla|ani Mirowi (46), precizirala je Mirjana Piqi}, i dodala da im po re{ewu Apelacionog

suda pritvor mo`e trajati do 7. septembra.

– Pritvor im je produ`en jer se terete za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, za koje je zapre}ena kazna zatvora vi{a od deset godina, kao i jer su na taj na~in pribavile protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji vi{estruko prevazilazi kvalifikatorne okolnosti krivi~nog dela za koje se terete – rekla je Mirjana Piqi}.

BIV[I DIREKTOR ELEKTRODISTRIBUCIJE BEOGRAD OSTAO BEZ IMOVINE

Osim protiv Katarine Rebra~e, wene majke i Sla|ane Mirowe, Vi{i sud u Beogradu vodi istragu protiv Mirjane Hristi} (52) i Tatjane Babac (38) koje se brane sa slobode, uz meru zabrane napu{tawa boravi{ta i oduzimawe putne isprave. One se sumwi~e da su od marta 2006. do aprila 2010. protivpravno prisvojile 37 miliona dinara, {to su na ra~une Dobrotvornog fonda „Katarina Rebra~a“ uplatili donatori radi edukacije i in-

Branislav Uskokovi}

Apelacioni sud je potvrdio i prvostepenu odluku o odbijawu zahteva Vi{eg javnog tu`ila{tva da se Uskokovi}u i osobama s kojima je povezan oduzmu tri stana i lokal. U obrazlo`ewu odluke Apelacioni sud je naveo da je

Vi{i sud pravilno zakqu~io da „nema dokaza koji bi potkrepili osnovanu sumwu da su pomenuta tri stana i lokal proistekla iz krivi~nog dela, i da su u nesrazmeri sa zakonitim prihodima Uskokovi}a i tre}ih lica“.

Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu izdalo je nedavno naredbu o privremenom oduzimawu 93.573 akcije vi{emilionske vrednosti u ciglani „Na{a sloga“ u Kovinu koje se vodi na ro|ake i saradnike biv{eg direktora EDB-a. Naredba je izdata jer postoji bojazan da }e vlasnici prodati akcije ili umawiti wihovu vrednost do odluke suda o privremenom oduzimawu imovine.

Odluke o privremenom oduzimawu bi}e na snazi do okon~awa postupka za trajno oduzimawe imovine koji }e uslediti posle pravosna`nog okon~anog krivi~nog postupka protiv Uskokovi}a koji se vodi pred Vi{im sudom u Beogradu zbog suwe da je o{tetio EDB. (Tanjug)

PRITVOREN RUMUNSKI DR@AVQANIN

Podmi}ivawe nije pro{lo

Rumunskom dr`avqaninu Valentinu L. (42) odre|en je pritvor do osam dana zbog poku{aja davawa mita policijskom slu`beniku na grani~nom prelazu Pre{evo 5. jula ove godine. Valentin L. je prilikom redovne kontrole na tom prelazu, policijskom slu`beniku ponudio 20 evra da bi svojim vozilom u{ao na teritoriju Srbije bez va`e}eg zelenog kartona, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Vrawu.

Policija u Pre{evu privela je rumunskog dr`avqanina istra`nom sudiji Osnovnog suda u Vrawu, koji je Valentinu L. odredio pritvor do osam dana, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug)

Sukob fizi~ki ili verbalni Pisca i novinara-saradnika „^okanske hronike“ \uru Stanojevi}a iz ^oke zbog bloga na sajtu „Jabberwocky u zemlji cuda“ ju~e je napao zamenik predsednika SO ^oka @iva Pavlov iz Sanada. Stanojevi} smatra da se na meti op{tinskog funkcionera na{ao razqutiv{i ga objavqivawem bajke s hepiendom „@ivica i Gaqica“.

On tvrdi da ga je Pavlov udario pesnicom i {utirao u

Diplomata {vercovao cigarete navodima, {vercom su rukovodile diplomate akreditovane u Srbiji. Ti diplomatski slu`benici, ~ije se dr`avqanstvo ne navodi, koristili su slu`bena vozila jedne ambasade u Beogradu da bi uz diplomatsku za{titu {vercovali cigarete s Kosova u Austriju.

Austrijska televizija ORF navela je da je policija u{la u trag tom krijum~arskom lancu jo{ po~etkom 2009, kada je u jednom vozilu s diplomatskim

~iti iz svedo~ewa, tvrdwe aktera ju~era{weg incidenta su opre~ne, ali su prva ~ar{ijska tema u ^oki.

– Vra}ao sam se iz centra oko podneva i zastao kod kom{ija koje su sedele na klupi ispred zgrade. Videli su da nosim lokalne novine „^okansku hroniku“, raspituju}i se kada je iza{ao novi broj.

Pokazao sam im novine, a u tom trenutku je nai{ao @iva

Zamenik predsednika SO @iva Pavlov

ulazu zgrade u Ulici mar{ala Tita 8 u centru ^oke, gde `ivi, i da ga je od tragi~nog ishoda svojevrsnog lin~a spasao kom{ija koji je nai{ao, jo{ uvek u {oku govori \ura Stanojevi}.

Policija je izvr{ila uvi|aj na mestu gde je do{lo do incidenta, ali ovim povodom jo{ nije dato saop{tewe.

Portparolka Policijske uprave u Kikindi Radojka Radanovi} izjavila je za na{ list da ~okanska policija radi na utvr|ivawu ~iweni~nog stawa i da se ~ekaju nalazi lekara, posle ~ega }e se preduzeti odgovaraju}e zakonske mere protiv u~esnika u incidentu.

Po onome {to se moglo doku-

U AUSTRIJI PRIVEDEN PREDSTAVNIK STRANE DR@AVE, AKREDITOVAN U SRBIJI

Austrijski carinici priveli jednog stranog diplomatu akreditovanog u Srbiji i wegovog {ofera, zbog sumwe da su {vercovali cigarete. Oni se sumwi~e da su posledwe dve godine u Austriju prokrijum~arili vi{e od 25.000 boksova cigareta vrednih oko milion evra, javili su austrijski mediji.

Cigarete su zaplenili carinici u Gracu u saradwi s kolegama iz Linca, a po wihovim

Katarina Rebra~a

INCIDENT U ^OKI IZME\U OP[TINSKOG FUNKCIONERA I LOKALNOG NOVINARA

Uskokovi}u oduzeto dva stana i pet ku}a Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je ju~e odluku Vi{eg suda kojom su biv{em direktoru EDB-a Branislavu Uskokovi}u privremeno oduzeta dva stana i pet ku}a, saop{tio je sud.

formisawa `enske populacije o prevenciji raka dojke.

Za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja preti im kazna do 12 godina zatvora.

Rebra~a je Fond osnovala maja 2006. godine, a wegove aktivnosti su zapo~ete ve} u septembru te godine i vrlo brzo je postigao sve svoje kratkoro~ne ciqeve, navedeno je na sajtu ove nevladine organizacije. Osnovni ciq osnivawa Fonda bio je borba protiv raka dojke u Srbiji.

tablicama otkriveno 180.000 cigareta.

Dvojica osumwi~enih krijum~ara su nakon privo|ewa upu}eni u pritvor u Gracu, gde su priznali da su u posledwe dve godine u 36 tura u Austriju uneli pet miliona cigareta, vrednosti oko milion evra. Austrijski list „Klajne cajtung“ pi{e da je ceo posao organizovan u korist jedne srpske kriminalne bande u Austriji.

pri~a s jednim gospodinom, a potom da tr~i oko kola i da ga potom gospodin s kojim je razgovarao udara.

– Nai{ao sam pored zgrade i video \uru kako le`i u ulazu iz kojeg je izlazio @iva Pavlov. Pitao sam ga {ta je s mojim kumom, a @iva mi je odgovorio da je pijan i da je pao pa se udario – kazuje zate~en ispred zgrade Branko Gligorin.

Zgrada ~okanske op{tine

Pavlov. Zaustavio je auto, krenuo ka meni, prete}i i psuju}i mi majku, zbog tekstova koje sam pisao na blogu. Krenuo je na mene s namerom da me udari, poku{ao sam da ga izbegnem i oti{ao sam iza kola.

Me|utim, on me je udario pesnicom po licu. Branio sam se, obi{ao auto i potr~ao ka ulazu. Sustigao me je u ulazu i tu me {utirao i udario u me|uno`je nogom. Jedva sam dolazio do vazduha kada je nai{ao kom{ija Borko Peci} – kazuje detaqe Stanojevi}, pokazuju}i modrice i pokidanu majicu.

Penzioner Lajo{ [evewhazi, koji je na klupi sedeo s kom{inicom Marijom Fekete, svedo~i da je video da \ura

vqivawe ne~ijih tekstova. Uz to, on je bio pod uticajem alkohola. Iz wegovih usta se ose}ao zadah alkohola i ja sam mu rekao da ne `elim da raspravqam s wim dok je pijan, nakon ~ega je on po~eo da me vre|a da sam diktator i sli~no. Krenuo je ka svom stanu da uzme telefon, sapleo se na stepeni{tu i pao. Nisam ga ni pipnuo, niti udario u glavu, niti {utnuo.

Pisac \uro Stanojevi}

Zamenik predsednika SO @iva Pavlov tvrdi da su svi Stanojevi}evi navodi o fizi~kom napadu neta~ni, te da su imali samo verbalni sukob.

– On je mene zaustavio, a ne ja wega – tvrdi @iva Pavlov.

– Mahnuo mi je rukom i ja sam zaustavio automobil. Ina~e ga ve} nekoliko dana pozivam da napi{e neke tematske tekstove za „^okansku hroniku“.

Me|utim, on je po~eo da me optu`uje da mu branim objavqivawe tekstova iako i u najnovijem broju ima dva priloga. ^lan sam Ure|iva~kog odbora „^okanske hronike“, koji ima ~etiri ~lana, pa prema tome ne mogu nikome zabraniti da pi{e, niti forsirati obja-

Stanojevi} u svom obra}awu javnosti navodi da je ovaj fizi~ki napad na wega – napad i na slobodnu re~ i slobodnu misao. On navodi da je wegove tekstove u lokalnom glasilu Pavlov zabranio jer govore o pravom stawu. „Boli ih istina koju sam poku{ao da obelodanim na blogu koji me|u gra|anima ima ogromnu podr{ku. Izrazio sam svoje i nezadovoqstvo svih nas neradom lokalne samouprave koja je zaposlila svoju naju`u rodbinu, dok za probleme nezaposlenosti ili rada na crno svojih gra|ana ne haje“, ka`e izme|u ostalog u obra}awu Stanojevi}.

M. Mitrovi}

LIDER SRPSKOG NACIONALNOG VE]A ODAHNUO

Euleks oslobodio Milana Ivanovi}a optu`bi Lider Srpskog nacionalnog ve}a (SNS) severnog Kosova Milan Ivanovi} izjavio je ju~e da ga je Tu`ila{tvo Euleksa oslobodilo optu`bi za vi{e krivi~nih dela za koje je zapre}ena vi{edecenijska kazna.

Ivanovi} je to rekao na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici sazvanoj po{to je od Euleksa dobio potvrdu da je oslobo|en odgovornosti za „organizaciju, podr{ku i u~estvovawe u teroristi~kim grupama, podstrekivawe nacionalne, rasne i verske mr`we, razdora i netolerancije,

Milan Ivanovi}

ugro`avawe osobqa UN, poziv na otpor i u~estvovawe u masi koja vr{i krivi~no delo“. On je rekao da je bio osumwi~en za sva ta krivi~na dela, ali da mu nikada nije precizirano ni kada ih je ni gde po~inio.

– Ovo je jo{ jedna potvrda da Euleks radi u sprezi s Albancima, da sprovodi Ahtisarijev plan, da im poma`e da naprave nezavisnu dr`avu, da radi po zakonima kvazidr`ave Kosovo – rekao je lider SNV-a, i pozvao vlasti u Beogradu da se zahvale Euleksu i otka`u im gostoprimstvo.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda7.jul2010.

13

NAKON NEDAVNO POTPISANOG SPORAZUMA, ZAGREB ]E OD BEOGRADA TRA@ITI 12 OSUMWI^ENIH

Hrvatski tajkun prvi na listi za izru~ewe?

Hrvatska }e od Srbije tra`iti izru~ewe 12 osoba koje su, be`e}i od pravde, iskoristile dvojno dr`avqanstvo i borave u Srbiji, a prvi me|u wima bi}e hrvatski tajkun Josip Guci}, pi{e zagreba~ki „Ve~erwi list“.

Iako je hrvatska policija raspisala poternice za vi{e od 60 hrvatskih begunaca koji imaju i dr`avqanstvo Srbije, Hrvatska od Srbije mo`e tra-

`iti izru~ewe samo 12 osoba, od kojih su sve osumwi~ene za korupciju, navodi list, i podse}a na to da, prema nedavno potpisanom sporazumu o izru~ivawu sopstvenih dr`avqana, izru~eni mogu biti samo osumwi~eni za korupciju i organizovani kriminal.

Guci} bi trebalo da bude prvi koga }e Srbija da izru~i jer je protiv wega pokrenuto nekoliko krivi~nih postupaka.

NOVOSA\ANINU KRIVI^NA PRIJAVA

Nelegalnim pi{toqem na gra|evinca Policija }e protiv Novosa|anina Nedeqka M. (1964) podneti krivi~nu prijavu zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela ugro`avawa sigurnosti i neovla{}enog dr`awa oru`ja, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

On se tereti da je 5. jula repetirao pi{toq i prislonio

ga na slepoo~nicu radniku na jednom gradili{tu u Novom Sadu. Tu ga je zatekla policija i oduzela mu pi{toq koji je nelegalno posedovao.

Nedeqko je priveden u slu`bene prostorije, gde je alkotestirawem utvr|eno da ima 2,21 g/kg alkohola u organizmu, dodaje se u saop{tewu.

M. B.

PRIVEDENA NOVOSA\ANKA

U rancu tu|e oru`je

Guci} ima paso{ Srbije jer poti~e s Kosova. Osu|en je na dve godine zatvora zbog podmi}ivawa sudskog ve{taka, a u toku je postupak protiv wega i jo{ ~etiri osobe zbog falsifikovawa dokumentacije i zloupotrebe polo`aja pri privatizaciji „Osje~ke pivovare“. U Rijeci mu se sudi jer je kao {ef „Brodokomerca“ na nezakonit na~in stekao stan u tom gradu.

Guci} je u Srbiju pobegao 2008. godine i poru~io da ne misli da se odaziva na sudske pozive, pi{e list, i dodaje da }e prvi izru~eni s hrvatske strane biti Sretko Kalini}, koji je u Srbiji osu|en na 40 godina zatvora zbog vi{e krivi~nih dela, me|u kojima i u~e{}a u atentatu na premijera Srbije Zorana \in|i}a.

(Tanjug)

EKSPLOZIJA U ZREWANINU PRED KU]OM RODITEQA PRITVORENOG GORANA DRAGI]A

Opomena pred po~etak su|ewa?

Ispred kapije porodi~ne ku}e u [aba~koj ulici, u Zrewaninu, nepoznati po~inilac je preksino} oko 1.30 ~as, aktivirao i bacio ru~nu bombu, saop{tila je ju~e zrewaninska policija. Usled eksplozije, o{te}ena su vrata kapije i parkirani automobil marke “zastava”. U {turom saop{tewu dodaje se da pripadnici mesne Policijske uprave preduzimaju korake u ciqu identi-

roditeqi Gorana Dragi}a (33), osumwi~enog da je podstrekivao na ubistvo taksiste Predraga [tiklice (51) iz Zrewanina. Podsetimo, [tiklica je ubijen 11. februara, u no}nim satima, u sa~eku{i prire|enoj u blizini wegovog porodi~nog doma, na uglu Prvomajske i Ulice Dimitrija Dimovi}a. Za ovaj zlo~in tereti se \or|e Bla`i} (46) koji je neko vreme bio u bekstvu.

Novosadska policija je 5. jula, dva sata posle pono}i, privela dvadeset trogodi{wu Doroteu B. iz Novog Sada, zbog osnovane sumwe da je neovla{}eno dr`ala oru`je, saop{tila je ju~e policija u Novom Sadu.

Pregledom wenog ranca, policija je prona{la tu|i pi{toq i 25 odgovaraju}ih metaka, koji su joj oduzeti, uz potvrdu. Protiv we }e biti podneta krivi~na prijava u redovnom postupku.

M. B.

NAKON „OPERACIJE“ U GRADSKOM AUTOBUSU

Uhva}en osumwi~eni za yepne kra|e Novosadska policija je uhvatila Nikolu F. (1984) iz Novog Sada neposredno po{to je u gradskom autobusu izvukao nov~anik iz torbe jednoj Kikin|anki.

Odmah po izlasku iz autobusa Nikolu je uhvatio policajac, koji je nov~anik vratio vlasnici.

Protiv Nikole }e biti podneta krivi~na prijava koja ga tereti za krivi~no delo kra|e, a policija nastavqa rad na utvr|ivawu wegove ukupne kriminalne aktivnosti, ka`e se u saop{tewu PU u Novom Sadu.

M. B.

Josip Guci}

Kapija ispred koje je eksplodirala bomba

fikovawa i pronalaska izvr{ioca ovog krivi~nog dela, kao i da }e o rezultatima istrage javnost biti blagovremeno obave{tena.

Po saznawima “Dnevnika”, u ku}i ispred koje je aktivirana eksplozivna naprava `ive Sne`ana i Miodrag Dragi},

Odmah posle krvavog obra~una policija je uhapsila Dragi}a, dok mu je istra`ni sudija, posle saslu{awa, odredio pritvor. Za Bla`i}em je raspisana Interpolova poternica i wega je, po~etkom aprila, uhapsila splitska policija, prilikom poku{aja da brodom

stigne u italijansku luku Ankonu. Tom prilikom je koristio la`ni slovena~ki paso{ na ime Alojz Mirik. Slu`beniku carine je putna isparava bila sumwiva pa ju je proverio, pri ~emu se ispostavilo da je u Sloveniji prijavqena kra|a paso{a.

Bla`i} je bio u ekstradicionom pritvoru pre nego {to ga je Hrvatska izru~ila Srbiji. Danas on, zajedno s Dragi}em, ~eka na po~etak su|ewa pred zrewaninskim Vi{im sudom.

Ubistvu [tiklice, ina~e, prethodio je sukob Dragi}a i grupe u kojoj su bili pokojni taksista, zatim Du{ko Markovi} (38) i Dragan Zdravkovi} (25). Oni su 11. februara, tokom prepodneva, do{li do ku}e Gorana Dragi}a, s kojim je Markovi} navodno bio u sukobu. Dragi} je iza{ao iz ku}e i pucao u vazduh iz pi{toqa, nakon ~ega su oni pobegli.

Istog dana, on je na{ao \or|a Bla`i}a, koji je tako|e bio u sukobu sa [tikli~inom grupom. Potom su se dogovorili da uve~e sa~ekaju [tiklicu i wegove prijateqe na periferiji grada. Kada su [tiklica, Markovi} i Zdravkovi} stigli do raskrsnice i iza{li iz „opela kadet“, iz crvenog „stojadina“ koji je stajao u blizini istupio je Bla`i} i zapucao na wih. [tiklica je pogo|en pravo u srce, Markovi} je rawen u desnu podlakticu, dok se Zdravkovi} iz obra~una izvukao nepovre|en.

Miodrag Dragi}, otac osumwi~enog Gorana Dragi}a, nije ju~e `eleo da komentari{e preksino}no bacawe bombe na wegovu ku}u. Supruga Sne`ana, vidno potresena, kazala je da ovaj doga|aj verovatno predstavqa opomenu wenom sinu koji ~eka na po~etak sudskog procesa. Drugi motiv, dodala je, ne postoji.

– Spavali smo u tom trenutku. Jaka eksplozija trgla nas

Ubijeni Predrag [tiklica

je iz sna. Videli smo dim i ~uli gelere koji su leteli i udarali na sve strane – kratko je izjavila Sne`ana Dragi}, dok su pojedini stanovnici okolnih ulica potvrdili da su i oni ~uli eksploziju. @. Balaban

POSLE INCIDENTA U KLADIONICI U BEOGRADSKOM NASEQU GALENIKA

Napad na policajce ili prekora~ewe ovla{}ewa Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije saop{tilo je ju~e da su ~etiri lica osumwi~ena za napad na policajce u vr{ewu slu`bene du`nosti, u ba{ti kafe bara „Bar-bar“ u Zemunu 5. jula, kao i da je formirana komisija koja treba da utvrdi da li su policajci, prilikom odbijawa napada, eventualno prekora~ili ovla{}ewa. „Osumwi~eni za ovo krivi~no delo, Milo{ V. (1980), Nemawa S. (1982), Miodrag P. (1974) i Petar ]. (1969) su, zadaju}i udarce rukama i nogama po glavi i telu, fizi~ki napala policijske slu`benike PS Zemun, koji su u pomenutom objektu uspostavqali naru{eni javni red i mir“, navodi se u saop{tewu.

Kako se dodaje, u poku{aju da odbiju napad, policajci su prema osumwi~enima primenili sredstva prinude, posle ~ega su ih doveli u slu`bene prostorije.

Na~elnik beogradske policijske uprave Slobodan Vukoli} tvrdi da je policijska patrola iz Zemuna napadnuta u trenutku kada je poku{ala da legitimi{e ~etiri osobe. Po-

Snimak batinawa u kladionici

licajci su potom pozvali poja~awe. „Lica koja su napala policijsku patrolu su vi{estruki povratnici zbog vi{e krivi~nih dela kra|a i krivi~nih dela sa

elementima nasiqa“, kazao je Vukoli} za RTS. O~evici su u izjavama za B92 rekli da se incident dogodio ne{to posle pono}i, kao i da su policajci, po{to su ih mladi}i pozvali da im se pridru`e, upali u lokal i posle maltretirawa pretukli nekoliko gostiju, od kojih je ~etvoro sa povredama zavr{ilo na Urgentnom centru, a dvoje je zadr`ano u Klini~kom centru.

Me|u pretu~enim je, kako se navodi, i jedan ameri~ki dr`avqanin. „Sedeli smo normalno u ba{ti lokala, prolazila je patrola, mislili smo da su lokalni tu qudi koji rade, pozvani su lepo, najnormalnije na pi}e.

Zna~i, kako su po~eli da se okre}u, odjednom su uleteli kao razbojnici“, rekao je Nemawa Stefanovi} koji, kako je izvestila B92, ima vidne povrede po licu i telu.

[estoro gostiju kladionice zadr`ano je u bolnici, jedan od wih, koji je ina~e strani dr`avqanin, i daqe je na grudnoj hirurgiji Klini~kog centra. „Jedan od wih koji je primqen imao je krvavi ispquvak, a drugi je imao vazduh u grudnom ko{u“, rekao je za B92 direktor Klinike za grudnu hirurgiju KCS Radoslav Jakovi}.

Maltertirawa, kako ka`u, nisu bili po{te|ene ni devojke, koje su {amarali i nazivali pogrdnim imenima. „Vre|ali su me, mogu slobodno da ka`em...’droqo, kurvo’...

Bez ikakvog razloga i povoda“, rekla je Bojana Jovanovski. „To su bile prozivke, psovke, taj policajac koji mi se uneo u lice izuzetno je smrdeo na alkohol. Ose}ao se ba{ na alkohol“, navela je Olivera ]atovi}.

Sigurnosne kamere kladionice navodno su zabele`ile ceo incident, a snimak }e naknadno

biti dostupan, rekao je advokat grupe mladih, navodi RTS. U saop{tewu MUP-a navodi se jo{ i da }e uz konsultaciju sa nadle`nim tu`ila{tvom, protiv Milo{a V. i Nemawe S. biti podneta krivi~na prijava, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo napad na slu`beno lice u vr{ewu slu`bene du`nosti, dok su Miodragu P. i Petru ]. uru~eni pozivi da se, po zavr{etku hospitalizacije, jave policiji radi saslu{awa.

U okviru PU za grad Beograd formirana je komisija u ciqu utvr|ivawa opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstava prinude i eventualnog prekora~ewa policijskih slu`benika.

Sve ~iwenice i saznawa u vezi sa ovim doga|ajem su predo~ena nadle`nom tu`ila{tvu po ~ijem nalogu }e se daqe postupati, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug, FoNet)

DRU[TVO

sreda7.jul2010.

U Centru za radiologiju Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu prvi put u Srbiji ura|ena je operacija tumora na bubregu bez reza, ubodom biopsionom iglom prikqu~enom na elektrodu, ~ime je tumor spaqen. Posle petnaestak minuta ubodna igla je izva|ena, a u radijusu od dva do tri centimetra }elije tumora su uni{tene. Ovakva procedura uspe{no je primewena na dvoje pacijenata, koji su se odmah posle operacije probudili bez bolova i dan posle operacije otpu{teni su ku}i. Zahvat su uradili prof. dr Sawa Stojanovi} i gostuju}i prof. dr Afshin Tan`i iz Strasbura, prof. dr Goran Maru{i} i anesteziolog prof. dr Radmila Kolak.

J. B.

UPIS U SREDWE [KOLE

Danas raspored novih u~enika Na oglasnim tablama osnovnih {kola danas je osvanuo raspored novih |aka po sredwim {kolama.

Oni koji su raspore|eni, danas i sutra }e se i upisivati, dok }e oni za koje se u prvom upisnom krugu nije na{lo mesto, mo}i sutra da vide na kojim smerovima i u kojim {kolama ima jo{ praznih klupa, te da u petak podnesu liste `eqa za upis na neko od tih mesta. Gde su raspore|eni ovi u~enici zna}e

Naime, kada su spisku ovogodi{wih malih maturanata dodati ponovci, u Vojvodini se stiglo do cifre od 21.051 u~enika. I mada su se neki od wih upisali u {kole za talente, neki u privatne ili {kole van Pokrajine, to zajedno te{ko da je broj od preko 1.000 u~enika koji nisu popuwavali liste sa spiskovima `eqa za upis u sredwe stru~ne {kole i gimnazije, tako da je i ove godine odre|e-

Novoprimqeni prvaci pri upisu ne bi trebalo ni{ta da pla}aju, jer za wih jo{ uvek ne va`e odluke {kolskih odbora o davawu dobrovoqnog |a~kog dinara u ponedeqak, kada }e biti objavqen raspored u~enika u drugom upisnom krugu, a istog dana oni }e se i upisivati, ~ime }e biti zavr{en ovogodi{wi upis u~enika u prvi razred sredwih {kola.

Da podsetimo, ove godine u vojvo|anskim osnovnim {kolama osmi razred je zavr{ilo 20.918 u~enika, a u 131 sredwoj {koli ima 23.193 mesta. Na`alost, i ove godine ne samo da }e onih oko 11 odsto mesta, koliko ih ima objektivno vi{e nego svr{enih osmaka, ostati nepopuweno nego se ni svi koji su osmi razred zavr{ili ne}e upisati na daqe {kolovawe.

ni broj petnaestogodi{waka u Vojvodini zavr{io {kolovawe s osmim razredom. I jo{ da podsetimo da novoprimqeni prvaci pri upisu ne bi trebalo ni{ta da pla}aju, jer za wih jo{ uvek ne va`e odluke {kolskih odbora o davawu dobrovoqnog |a~kog dinara, po{to wihovi roditeqi u dono{ewu ovih odluka nisu u~estvovali. Ovaj dinar, namewen pove}awu u~eni~kog standarda, oni }e eventualno platiti na jesen, kada krenu u {kolu, ako se s tim slo`e novooformirani saveti roditeqa, u kojima }e biti i roditeqi ovogodi{wih prvaka.

D. D.

OD DANAS

Prijave za |a~ke domove Prvi rok za prijavqivawe u~enika za neko od 10.189 mesta u 68 |a~kih domova u Srbiji traja}e od danas do 14. jula. Ishranu i sme{taj u ovim domovima u~enici pla}aju 4.900 dinara mese~no, a ostatak od 10.196 dinara do ekonomske cene od 15.096 dinara participira Republika Srbija. Pojedina~no je doru~ak 21 dinar, ru~ak 42, a ve~era 35 dinara.

Kandidati koji su ove godine upisani u prvi razred prilikom prijavqivawa podnose svedo~anstva o zavr{enoj osnovnoj {koli i potvrde o upisu u sredwu {kolu, a ostali sredwo{kolci – svedo~anstvo o zavr{enom prethodnom razredu. Svi kandidati podnose jo{ uverewe o prihodima po ~lanu porodice, izdato od nadle`nog op{tinskog organa iz mesta pre-

bivali{ta gde u~enikov roditeq, odnosno starateq, ima prebivali{te (da prebivali{te nije mewano {est meseci pre objavqivawa konkursa), diplomu i druge nagrade s u~e{}a u~enika u prethodno zavr{enom razredu na takmi~ewima koje su u kalendaru takmi~ewa Ministarstva prosvete i nagrade i pohvale s u~e{}a u aktivnostima u ustanovi – domu u~enika. Sva dokumenta mogu se predati ili u originalu ili fotokopije.

Preliminarana rang-lista bi}e objavqena u roku od tri do pet dana po zavr{etku prijavqivawa, a kona~na po isteku perioda za prigovore.

U~enici primqeni u domove du`ni su da prilikom useqewa dostave lekarsko uverewe o op{tem zdravstvenom stawu.

D. D.

DNEVNIK

(ANTI)FA[ISTI^KA PRA[INA UO^I FESTIVALA U KAWI@I

U KLINI^KOM CENTRU VOJVODINE

Tumor spr`en bez reza

c m y

14

Neonacisti ili rokeri Organizacija Antifa{isti~ka akcija Novog Sada upozorila je da se u Kawi`i priprema muzi~ki festival na kojem }e u~estvovati „fa{isti~ki bendovi“ iz Ma|arske. Navodi se da }e festival biti od 9. do 11. jula u Kawi`i i da }e u~estvovati neonacisti~ki skinhed bendovi poput „Titkolt elenalas“, „Romantikus erosak“ i „Karpatia“. Anifa{isti~ka akcija Novog Sada je saop{tila da su to „najpoznatiji muzi~ki propagandisti velikoma|arskog fa{izma“. „Kao {to Obraz, Pokret 1389, Krv i ~ast i Nacionalni stroj nemaju {ta da tra`e na na{im ulicama, tako ni organizacija Ujediwena ma|arska omladina i wihovi fa{isti~ki bendovi nemaju {ta da tra`e u Kawi`i“, ukazuje se u saop{tewu. Ta organizacija pozvala je sve druge antifa{isti~ke organizacije i pojedince da dignu glas i da ne dopuste „orgijawe ma|arskih fa{ista“ u Kawi`i, navedeno je u saop{tewu koje su prenele agencije.

Sa organizatorima festivala 5. „Delvideki EMI tabor“ ju~e i pored vi{e poku{aja nismo uspeli uspostaviti kontakt i dobiti komentar na saop{tewe Antifa{isti~ke akcije Novog Sada.

Broj mobilnog nazna~en na plakatu manifestacije nije u funkciji. Festival koji }e se ovog puta odr`ati u Kawi`i, prethodnih godina odr`avan je na Pali}u, Adi i dva puta u Novom Orahovu (op{tina Ba~ka Topola).

Sli~ni festivali odr`avani su u Ma|arskoj, Rumuniji i Slova~koj, uz u~e{}e mladih Ma|ara iz ovih zemaqa, a prema uveravawu doma}ina iz Kawi`e wihova programska orijentacija nije problemati~na.

Predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ koji nam se javio sa godi{weg odmora iz Gr~ke ka`e da predstoje}a manifestacija nema veze sa fa{izmom.

Prema re~ima Wila{a u pitawu su programi koji okupqaju decu i omladinu.

- Op{tina nije organizator, ali sam upu}en da }e se taborovawe odr`ati jer imamo ugovor za obezbe|ewe prostora.

Umesto na prvobitno predvi-

Plakat manifestacije koja se sprema u Kawi`i

Protest LSV Liga socijaldemorata Vojvodine zabrinuta je zbog najave da se u Kawi`i priprema odr`avawe muzi~kog festivala na kojem }e u~estvovati muzi~ki sastavi iz Ma|arske „koji promovi{u ekstremisti~ke ideje“ i o~ekuje da Ministarstvo unutra{wih poslova proveri da li su ispuweni svi zakonski uslovi za odr`avawe tog skupa.

- Nadamo se da iza ovakvog okupqawa i koncerta bendova koji propagiraju velilkoma|arske ideje ne stoji ma|arska dr`ava, jer bi to bilo nedopustivo me{awe u unutra{we stvari suverene zemqe, tim pre {to ovakvi doga|aji sigurno ne doprinose odr`awu dobrih me|unacionalnih odnosa i vojvo|anske multikulturalnosti - ka`e se, izme|u ostalog, u saop{tewu LSV. |enoj lokaciji kampa na obali Tise, zbog visokog vodostaja, odr`a}e se na Va{ari{tu - ka`e Wila{.

Karoq Po{a, predsednik „Saveza Rakoci“ iz Kawi`e, civilne organizacije koja je neposredni doma}in festivala, koji

ina~e organizuje Ujediwena ma|arska omladina, civilna organizacija iz Ma|arske, ka`e da je Ministarstvu unutra{wih poslova podnet zahtev za dozvolu za odr`avawe manifestacije i ne o~ekuje nikakav problem u vezi dobijawa odobrewa.

Sporazumeli se albanski i srpski ministri

we saradwe na nivou institucija, u oblasti javnog zdravqa i razmenu stru~waka – rekao je Milosavevi}.

Ministri zdravqa Srbije Tomica Milosavqevi} i ministar zdravqa Albanije Petrit Vasili potpisali su ju~e Memorandum o razumevawu, kojim bi trebalo da se unapredi saradwa dve zemqe u oblasti zdravstva. Milosavqevi} je izjavio da je to prva poseta predstavnika ministarstva zdravqa Albanije Srbiji, kojom se prakti~no defini{e okvir za budu}u saradwu.

– Taj okvir podrazumeva razmenu informacija, uspostavqa-

Granski sindikat zdravstva i socijalne za{tite „Nezavisnost“ pozvao je ju~e ministra zdravqa Tomicu Milosavqevi} da podnese ostavku na funkciju.

U saop{tewu se navodi da je ministar zdravqa nakon hap{ewa osumwi~enih s Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i farmaceutskih kompanija

izjavio da „situacija kada se neko privede pod sumwom da je po~inio ne{to lo{e ima za posledicu daqe gubqewe poverewa i osporavawe ~itavog sistema“. „Kako je ministar deo sistema, a sistem odavno ne funkcioni{e, postoji i wegova li~na odgovornost kao prvog ~oveka“, zakqu~uje se u saop{tewu.

- Do sada na ovim skupovima, koji su orijentisani na negovawe nacionalnih tradicija kroz razne aktivnosti tokom dana pa do ve~erwih zabava i koncerata, nismo imali nikakvih problema, pa ih ni u Kawi`i ne o~ekujemo. Bi}e tu prikazivawa filmova, programa za decu, prikaza borila~kih ve{tina, prikazivawe rukotvorina, pa i gostovawa istaknutih politi~ara i drugih li~nosti iz Vojvodine i Ma|arske. [to se nastupa muzi~kih grupa ti~e, radi se o obi~nim rok i hard-rok grupama - ka`e Po{a.

Izvr{ni potpredsednik „Pokreta ma|arske nade“ Zoran [e}erov ka`e da ta politi~ka stranka nema nikakve veze sa organizacijom festivala, ali da se radi o tradicionalnoj manifestaciji vojvo|anskih Ma|ara koja se odr`ava svakog leta, kao i „Omladinski letwi festival“ u Senti, uglavnom folklornog i zabavnog karaktera.

- Mislim da je saop{tewe Antifa{isti~ke akcije Novog Sada nema blage veze sa ~iwenicama, jer da je festival takvog karaktera verovatno ne bi mogao da se odr`ave ve} peti put. Koliko sam obave{ten, u muzi~kom delu festivala bi}e zastupqene grupa raznih stilova, me|u kojima su i neke iz Ma|arske. Jedna od grupa koja se pomiwe u saop{tewu Antifa{isti~ke akcije nije ni nazna~ena na plakatu, pa ne znam odakle im to. Za grupu „Karpatia“ znam da je ve} nastupala kod nas na sen}anskom festivalu, da teme crpi iz ma|arske nacionalne istorije. Mogu}e je da u wihovim pesmama ima sadr`aja koji su protiv prethodnog re`ima u Ma|arskoj. „Karpatia“ i ostale grupe koje se pomiwu, nastupaju u Ma|arskoj: da su neonacisti~ke verovatno ne bi kao ekstremisti~ke mogle da sviraju na tamo{wim festivalima, jer je Ma|arska ~lanica EU. Mogu}e da su neke od tih grupa nacionalne, ali ne zna~i i da su neonacisti~ke, jer po toj logici bi mogli da ka`emo da je neonacisti~ki bend i „Ribqa ~orba“, imaju}i u vidu wen imix. Ne vidim neku razliku izme|u bendova koji su najavqeni i „Ribqe ~orbe“ - ka`e [e}erov.

M. Mitrovi}

VESTI

„Nezavisnost” tra`i ostavku ministra

SVETSKA „TRKA HARMONIJE” PROLAZI KROZ SRBIJU: Na svom 70.000 kilometara dugom putu kroz 140 zemaqa svih kontinenata, najdu`a {tafeta, Svetska trka harmonije, ove nedeqe prolazi kroz Srbiju.

Start je bio 1. januara u Gvatemali, a na Stari kontinent je stigla 26. februara, u Dablin, i zavr{i}e put 27. septembra u Moskvi.

Me|unarodni tim, sastavqen od 15 trka~a, u{ao je u na{u zemqu 5. jula na grani~nom prelazu kod Horgo{a, a tokom {estodnevne mar{rute, koja se odvija pravcem Subotica–Zrewanin–Beograd–Jagodina–Ni{–Pre{evo, gde prelazi na teritoriju susedne Makedonije, prikqu~ilu su im se deseto~lani izabrani doma}i tim trka~a, ali i brojni u~esnici na lokalnom novou.

Izabrani ~lanovi {tefete svakodnevno tr~e u normalnim uslovima saobra}aja, nose}i upaqenu bakqu, simbol svetske harmonije i prijateqstva, koja je ove godine deo UNESKOovog projekta „2010. godina pribli`avawa kultura“.

V. Jankov

Kakvu vodu pijemo – ^ak 32 odsto stanovni{tva Srbije pije vodu iz gradskih vodovodnih mre`a koja je samo delimi~no kontrolisana ili uop{te nije kontrolisana – izja-

Zajedni~ki snimak aktera „[tafete harmonije” ju~e u Be~eju

vio je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Dragan Manojlovi}.

On navodi da su naj~e{}i parametri fizi~ko-hemijske neispravnosti pove}ana mutno}a, boja, povi{ena koncentracije gvo`|a, mangana, amonijaka, nitrata, nitrita.

Manojlovi} je podsetio na to da je, po podacima Republi~kog zavoda za javno zdravqe iz 2007. godine, od 155 kontrolisanih vodovoda u Srbiji samo 47,75 odsto imalo ispravnu pija}u vodu, a oko 50 odsto kontrolisanih vodovoda uspeva da obezbedi vodu koja zadovoqava hemijske i mikrobiolo{ke kriterijume.

KULTURA

DNEVNIK

U KAMPU „EGZITA” VE^ERAS ART SCENA POSVE]ENA „NOVOJ MUZICI“ PREDSTAVQA ENDRJUA [APIRA I MARKA MELITSA

Muzika ameri~kih kompozitora

Art scena koja je posve}ena predstavqawu “Nove muzike” na ovim prostorima i ove godine u~estvuje na festivalu Egzit u Novom Sadu. Proteklih godina realizovala je programe na Petrovaradinskoj tvr|avi i u Sinagogi, sada se, pod novim nazivom “Nove u{i za Novu muziku”, seli u kamp

Kompozitor i pijanista mla|e generacije Endrju [apiro (1975) predstavi}e na koncertu svoj CD “Numbers, Colors and People”, izdat 2009. godine.

Producirao ga je Majkl Rizman, dugogodi{wi saradnik ameri~kog kompozitora Filipa Glasa. [apirova muzika je me{avina

Plakat za ve~era{wi koncert u kampu „Egzita”

„Egzita“ na Tranxamentu, gde }e ve~eras u 19 sati, predstaviti Endrjua [apira i Marka Melitsa, kompozitore koji pripadaju novoj wujor{koj muzi~koj sceni.

- Predstavqawe “Nove muzike” ostaje osnovni koncept Art scene “Nove u{i za Novu muziku”, ka`e tim povodom umetni~ka direktorka Branka Parli}, koja }e, tako|e, nastupiti na koncertu.

popularne i umetni~ke, pod uticajem muzike Glasa. [apiro je pro{le godine odr`ao dva koncerta u wujor{kom kultnom mestu Le Poisson Rouge, a u januaru ove debitovao je u The Kennedy Center for the Performing Arts u Va{ingtonu.

Koncertirao je {irom Amerike i Evrope i planira da predstavi novi materijal publici

{irom sveta. Jedan od vode}ih kompozitora svoje generacije Mark Melits (1966) jedan je od vode}ih ameri~kih kompozitora svoje generacije i izvo|en {irom sveta.

Na koncertu u kampu Egzita nastupi}e novosadske umetnice Milica Grubi{i} na marimbi, ~elistkiwa Timea Kalmar i pijanistkiwa Branka Parli}, a predstavi}e tri numere iz Melitsovog ciklusa “Tight Sweater” (Tesni xemper), “Exposed Zipper” (Otvoreni cipzar), “Mara’s Lullaby” (Uspavanka za Maru) i “Trans Fatty Acid’s Rein” (Vladavina masnih naslaga).

Po re~ima Branke Parli}, wegov jedinstveni stil ~ini kombinacija pokreta~kih ritmova, uzvi{enog lirizma i bogate orkestracije i veoma je prijem~iv slu{aocima. Muzika koju stvara sastoji se od kratkih, kontrastnih stavova, eklekti~na je, sveobuhvatna, `ivopisna i uvek sa ose}ajem za “korak ispred”.

Art scena je pro{le godine predstavila u Sinagogi tri zasebna programa - video rad “Opera Aperta” ^edomira Dr~e i Slobodana Ti{me, koncert Branke Parli}, koja je premijerno izvela Glasovu “Orfej svitu” i nastupom klavirskog dua Gareis i Pol (Gereis & Pohl ) iz [vajcarske, koji je tako|e premijerno u Srbiji izveo kompozicije Stiva Rajha, Gevina Brajersa, Xona Adamsa i Aleksandra Rabinovi~a.

IZLO@BA NORVE[KIH UMETNIKA U MSUV

Ponovo zami{qeni gradovi Izlo`ba video i filmskih radova grupe umetnika iz Norve{ke „CitiesReImagined“, koja se bavi gradom, bi}e otvorena ve~eras u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u 19 ~asova. Ovom izlo`bom, grad se potvr|uje kao neiscrpna tema savremene umetnosti, nude}i stvarni kontekst pun dinamike, a umetnici pokretnih slika iskazuju prema wemu odnos pun inspiracije i fascinacije. Selekcija }e prikazati naizgled jednostavne scene, prostore i ambijente iz svakodnevnog `ivota, koji su speYeremi Vel{,„Spatial traces” cifi~nim kadrirawem, ritmom scena i wihovim trajaprevod izlo`be engleskog naziwem, kao i nagla{avawem skriva, uglavnom se bave analizom i venih detaqa, doga|aja i situarekonstrukcijom odnosa ~oveka, cija, dobili novi vizuelni kvaprirode, urbane sredine i arhilitet namewen posmatra~ima. tekture, kretawem, komunikaNorve{ki umetnici i wihocijom i savremenom estetikom. vi radovi na temu „ponovo zamiPozivaju}i na izlo`bu „Citie{qeni gradovi“, kako bi glasio sReImagined“ koja }e biti otvo-

@elimiru @ilniku nagrada „Andergraund spirit” Rediteq @elimir @ilnik dobitnik je nagrade „Andergraund spirit“ 17. festivala evropskog filma na Pali}u, saop{tili su organizatori te manifestacije.Tokom festivala, koji se odr`ava od 17. do 23. jula, u Otvorenom univerzitetu u Subotici, u posebnom oma` programu bi}e prikazano {est ostvarewa @elimira @ilnika, rekli su organizatori na konferenciji za novinare u Subotici.

Na festivalu }e biti prikazano 85 filmova u 10 selekcija.

Takmi~arski program ~ini ove godine 14 filmova koji }e prikazati svu raznolikost evropske kinematografije, a otvori}e ga film Sr|ana Koqevi}a „@ena sa slomqenim nosem“.

Prve ve~eri na Letwoj pozornici bi}e prikazana i rumunsko-nema~ka komedija „Orden ~asti“.

Izvr{ni direktor Festivala Bla`o Perovi} je rekao da ovogodi{wi festival deli sudbinu dru{tva i ekonomske krize, ali da je i pored maweg buxeta uspe{no o~uvan wegov obim. „Zbog pada dinara u odnosu na evro, ove godine smo festival realizovali s buxetom od 270.000 evra. O~uva}emo imix festivala, bi}e prikazan velik broj filmova i ima}emo brojne goste iz inostranstva“, rekao je Perovi}.

Festival, prema Perovi}evim re~ima, ni ove godine ne}e imati palatu, jer Velika terasa na Pali}u, u kojoj je bilo planirano sme{tawe festivalskog centra, nije zavr{ena. „To je problem koji nas prati godinama. Upravo ovih dana razmatramo mogu}nosti ure|ewa enterijera koji je najve}i problem. Sasta}emo se s qudima koji su projektovali zgradu Kinoteke u Beogradu i, nadam se, pro-

Trendovi u scenskom dizajnu

rena do 22. jula, iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine nagla{avaju interes za pitawa kako se u na{oj sredini mogu dekodirati ovi umetni~ki radovi, kakva je wihova vidqivost, specifi~nost i univerzalnost.

I. B.

Koeqov „An|eo ~uvar” na prvom mestu {no“ koje je na visokom ~etvrtom mestu, a nije ga bilo na listama hitova ni kada je objavqeno.Isti broj bodova ima duhoviti roman hrvatske spisateqice Vedrane Rudan „Dabogda te majka rodila“ koji je u maju bio na vode}oj poziciju.

Peto i {etsto mesto dele tek objavqeni roman francuskog pisca Frederika Begbedea „Francuski roman“ i zbirka istorijskih eseja istori~arke i profesorke na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dubravke Stojanovi} „Uqe na vodi“. Wihov visoki plasman pomogao je publicitet koji je dobio Begbede dolaskom u Beograd i {to je li~no potpisivao svoje kwige, dok je kwiga Stojanovi}eve imala promociju na popularnoj radio emisiji „Pe{~anik“ i wenom 10. „ro|endanu“.

Na osmom mestu je roman oven~an NIN-ovom nagradom, ali ne ove, ve} pro{le godine „Tesla, portret me|u maskama“ Vladimira Pi{tala dok ovogodi{weg dobitnika nema nigde me|u 20 bestselera.Deveto mesto ponovo je podeqeno izme|u romana Kazua I{igura „Ne daj mi nikada da odem“ i „Splita“, Slavoquba Stankovi}a, dok deseto dele dva doma}a autora Mirko \or|evi} sa pri~ama „Ki{obran patrijarha Pavla“ i Dejan Stojiqkovi} sa romanom „Konstantinovo raskr{}e“, koji se okitio nagradom „Milo{ Crwanski“.

(Tanjug)

15

NA FESTIVALU EVROPSKOG FILMA NA PALI]U

NA SIMPOZIJUMU „PRO[IRENA SCENOGRAFIJA” U BEOGRADU

JUNSKA BESTSELER LISTA

Ponovo se potvrdilo da svaka nova kwiga Paula Koeqa odmah nakon {to se pojavi kod nas zauzima vode}e mesto na listama bestselera, kao {to je slu~aj sa romanom „An|eo ~uvar“ koji je prvi na listi najtra`enijnih kwiga u junu mesecu prema anketi vituelne Knjizare.com.U junu je u anketi u~estvovalo samo 10 kwi`ara, ali ako se uzme u obzir da je me|u wima najmo}niji lanac kwi`ara „Delfi“ onda lista dobija na te`ini. Va`an pokazateq su i ostalih {est beogradskih kwi`ara (Beopolis, Dereta, B92 {op, Klub kwizara Madlenianum, Plato, Stubovi kulture) jer one su u centralnoj zoni grada i imaju najave}i promet. Izvan Beograda u anketi su u~estvovale samo kwi`are u Subotici, Zrewaninu i Herceg Novom, a izostale su iz Republike Srpske i ostalih gradova Crne Gore, {to smawuje uvid u interesovawe ~italaca u {irem okru`ewu, ali i u tako zna~ajnim centrima i univerzitetskim gradovima u Srbiji kao {to su Novi Sad, Kragujevac, Ni{...

Neobja{wivo, ali verovatno je pouzdano, da se prvi roman Haleda Hoseinija „Lovac na zmajeve“ tra`i i posle vi{e od tri godine, jer se nalazi na drugom mestu, dok je tre}e zauzeo roman „Voda iz kamena“ Qiqane Habjanovi}-\urovi}. Tragi~no samoubistvo Bekima Fehmiua svakako je podstaklo interesovawe za wegovo memoarsko delo „Blistavo i stra-

sreda7.jul2010.

Simpozijum „Pro{irena scenografija dva“ o umetnicima i autorima, koji organizuje Pra{ko kvadrijenale i Platforma za savremenu umetnost „Kiosk“, bi}e odr`an od 8. do 10. jula u galeriji i kazamatima Vojnog muzeja na Beogradskoj tvr|avi. U saop{tewu organizatora se navodi da }e na simpozijum u Beograd do}i vi{e od 50 svetskih teoreti~ara i pozori{nih i vizuelnih umetnika, koji }e imati priliku da diskutuju o odnosima izme|u autora i scene, kao i o novim trendovima u scenskom dizajnu.

Na simpozijumu }e umetni~ki direktor Pra{kog kvadrijenala So|a Lotker predstaviti novi koncept kvadrijenala, a studenti dizajna Megatrenda }e prikazati svoje instalacije u prostoru kazamata. Na simpozijum }e do}i i istori~arka umetnosti Rozali Goldberg, koja je postavila temeqe performansa i imala prilike da saraduje sa ~uvenim umetnicima, poput Marine Abramovi}, Roberta Vilsona, Kristijana Boltanskog, Brajana Ina i Lori Anderson. Rozali Goldberg }e 10. jula odr`ati predavawe na temu „Kuratorstvo budu}nosti, iskustva Performinih komisija“.

Na simpozijumu }e u~estvovati i rediteqka Klaudija Boze iz Austrije, teoreti~ar Arnold Aronson iz SAD, scenograf Rolf Abderhalden iz Kolumbije, arhitekta Oren Sagiv iz Izraela, vizuelni umetnik Hans Op de Bek iz Belgije i drugi. Ideja simpozijuma je da umetnike i teoreti~are ukqu~i u dijalog koji }e se baviti pitawima prakse kao istra`ivawe u odnosu na prakti~no bavqewe dizajnom prostora.

Simpozijum }e se baviti istra`ivawem {irokih praksi istra`ivawa scenskog dizajna, fokusiraju}i se na individualna autorstva, saradwe, kuratorske koncepte i izlaga~ke prakse.

@elimir @ilnik

na}i na~in da salu osposobimo i kao kongresnu i kao bioskopsku“, rekao je Perovi}.

Prema wegovim re~ima, problem Velike terase nije vi{e finansijski, nego iskqu~ivo tehni~ke prirode.

Ovogodi{wi dobitnici festivalske nagrade „Aleksandar Lifka“, za doprinos evropskoj kintmetografiji, su rediteqi Kosta Gavras i Goran Markovi}. Filmovi ova dva rediteqa bi}e prikazani uo~i po~etka festivala.Saop{teno je i da }e nagrada „Aleksandar Lifka“ pro{logodi{wem dobitniku, glumcu Predragu Mikiju Manojlovi}u, biti uru~ena danas na posebnoj sve~anosti u Galeriji Otvorenog univerziteta u 12 ~asova.

Filmovi na Festivalu evropskog filma na Pali}u prikaziva}e se u devet selekcija. Filmovi iz glavnog takmi~arskog programa nadme}u se za Zlatni toraw za najboqe ostvarewe, Pali}ki toraw za najboqu re`iju i za specijalnu nagradu `irija, dok }e najboqem filmu iz programa „Paralele i sudari“ biti dodeqena „Nagrada za toleranciju“.

Tokom festivala, u master centru na Pali}u bi}e odr`ana i dva okrugla stola, posve}ena Aleksandru Lifki, kao i sudbini festivala evropskog filma Pali} u budu}nosti. Festival }e pratiti i brojni muzi~ki i kwi`evni sadr`aji, koji }e biti uprili~eni na nekoliko lokacija u Subotici i na Pali}u.

IZ ZADU@BINE MILO[A CRWANSKOG

Kriti~ko izdawe „Embahada”

Zadu`bina Milo{a Crwanskog objavila je kriti~ko izdawe wegovih „Embahada“, kao 13. tom kriti~kog izdawa celokupnih dela jednog od najve}ih srpskih pisaca 20 veka. Predsednik Zadu`bine prof. dr Milo Lompar je konstatovao da ova institucija

Milo{ Crwanski

uprkos svim te{ko}ama sa kojima se sre}e od samog osnivawa uspe{no izvr{ava primarni zadatak da kriti~ki obradi celokupni kwi`evni opus Crwanskog iako u tom izuzetno zna~ajnom poslu nema podr{ku dr`avnih institucija.On je istakao da se ovakvi projekti rade mo`da jednom u sto godina.

Sekretar Zadu`bine i izvr{ni urednik „Dela Milo{a Crwanskog“ Dimitrije Tasi} podsetio je da su se uz monumentalni projekat kriti~kog izdawa „vezivali i odvezivali tokom bezmalo tri decenije mnogi ugledni izdava~i a ostala mu je posve}ena samo Zadu`bina kojoj je, za ovaj tom „Embahada’, suizdava~ beogradski

Pravoslavni bogoslovski fakultet“. Ideja za ovaj projekat, napomenuo je Tasi}, rodila se odmah posle osnivawa Zadu`bine 1980. a pristupilo se wegovoj realizaciji ~etiri godine docnije jer dva prethodna izdawa sabranih dela u 10 kwiga („Prosveta“) i 14 kwiga („Nolit“) jedva da su obuhvatila polovinu onoga {to je Crwanski napisao. Odlu~eno je da se celokupni opus radi na osnovu prou~avawa kompletne pi{~eve rukopisne zaostav{tine {to je obuhvatalo neobjavqene tekstove i one rasute po mnogim publikacijama u zemqi i svetu. Protekla je cela decenija pre nego se pojavio prvi tom „Kod Hiperborejaca“ na 100. godi{wicu ro|ewa Crwanskog a priredio ga je Nikola Bertolino.

Tasi} je odao po{tu @ivoradu Stojkovi}u, svom prethodniku koji je bio odgovorni urednik i jedan od prire|iva~a do smrti 1998. godine, kao i brojnim istra`iva~ima koji su priredili slede}ih 11 tomova.

Projektom rukovodi od 2007. profesor Lompar koji je od te godine posle smrti akademika Nikole Milo{evi}a izabran za predsednika Zadu`bine. On je posebno zahvalio Ministarstvu kulture i Sekretarijatu za kulturu Beograda koji su finansijski podr`ali {tampawe 13. toma i nagovestio da o~kuje to i u budu}e „jer kraj jo{ nije blizu“.

Prire|iva~ i autorka predgovora za „Embahade“ prof. dr Nada Mirkov-Bogdanovi} je skrenula pa`wu da je ovo najobimnija kwiga kriti~kog izdawa sa 1.150 strana i da su u woj prvi put svi sa~uvani izvori iz kojih se vidi da je Crwanski pisao memoare tri decenije, od sredine 40-ih do 70-ih godina. Prva poglavqa su {tampana u emigrantskim listovima 50ih godina, a ostali materijali su ostali u rukopisu da bi se sada na{le sve verzije i sva gra|a na jednom mestu.

SPORT

sreda7.jul2010.

c m y

16

DNEVNIK

IZ FK VOJVODINA

Danas s Bawalu~anima Fudbaleri novosadske Vojvodine u punom su programu priprema. Trener Zoran Milinkovi} proverava sve kandidate za prvi tim, pa je

}e joj biti bawalu~ki Borac, kojeg predvodi trener Zoran Mari}. Susret se igra u FC „Vujadin Bo{kov“ u Veterniku i po~iwe u 18 ~asova, a

Na kaqewe u Veternik Novosadski superliga{ potpisao je ugovor o saradwi s Veternikom, ~lanom Srpske lige - grupa Vojvodina. Po wemu, mladi igra~i Vojvodine }e na kaqewe i sticawe neophodnog iskustva odlaziti u Veternik, a korist }e imati oba kluba.

- Mladim fudbalerima je potrebno da {to vi{e igraju, {to }e pozitivno uticati na wihov razvoj - objasnio je nedavno i trener Zoran Milinkovi}.

DODIK S DELFINIMA: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik obi{ao je vaterpolo reprezentaciju Srbije (na slici) koja se priprema u Bawaluci i istakao da je ~ast {to je svetski prvak izabrao glavni grad RS za treninge. Posle susreta sa srpskim vaterpolistima, Dodik je novinarima rekao da emocije qudi u RS treba da budu dodatni motiv za maksimalni rezultat ove reprezentacije.

- I ove pripreme pokazuju da qudi ovde navijaju za selekcije koje predstavqaju Srbiju i da ih do`ivqavaju istinski kao svoje, te koliko su

qudi ovde predusretqivi i puni `eqe za uspehom reprezentacije koja bele`i zna~ajne rezultate na svetskim i evropskim takmi~ewima rekao je Dodik.

On je naglasio da }e u RS navijati za reprezentaciju Srbije na velikim takmi~ewima koja ih o~ekuju ove godine, kao i da je li~no uveren da }e Srbija igrati u finalu Evropskog prvenstva u Zagrebu.

Vaterpolo reprezentacija Srbije boravi u Bawaluci od 1. do 8. jula u okviru zavr{nih priprema pred Svetsku ligu u Ni{u, Svetski kup u Rumuniji i Evropsko prvenstvo u Zagrebu.

Mladi}i u Novakiju i Madridu Dve vaterpolo selekcije 1993. godi{te igra}e na me|unarodnim turnirima u Novakiju i Madridu. Prva selekcija put Slova~ke kre}e danas, a na klupi }e biti Dejan Savi} u dru{tvu Du{ana Damjanovi}a, Nenada Vasilovskog i Stefana ]iri}a. Rivali su od 8. jula : Hrvatska, Ma|arska, Slova~ka i Australija. U sastavu su: Milan Vitorovi}, Strahiwa ]alasan, Bora Dimitrov, Du{an

Vasi}, Milutin Milutinovi}, Nemawa Markovi}, Milan Maksimovi}, Petar Markovi}, Denis [abani, Nikola Radulovi}, Marko Mili~evi}, Viktor Ra{ovi}, Sava Ran|elovi}, Dra{ko Gogov, Stefan Ili}, \or|e Tanaskovi}, Ilija \ureti} i Aleksandar Petkovi}.

Druga selekcija kre}e put Madrida. Vodi je Marko Orlovi}. U stru~nom {tabu su jo{ Vladimir Mijanovi}, Marko

Jankovi}, dr Predrag Jeremi} i Koqa Lazor ispred stru~nog saveta. Protivnici Srbije su: Crna Gora, [panija i Gr~ka a turnir po~iwe 9. jula. Na spisku su: Dejan Jovanovi}, Luka Markovi}, Vuk Piqi}, Luka Simi}, Ratomir Babi}, Nikola E{kert, \or|e Maksimovi}, Nikola Sadikovi}, Dimitrije Ma~i}, \or|e Leki}, Neven ]irkovi}, Nikola Nikolov i Marko Rudi}.

ODRE\EN SPISAK ZA SVETSKO PRVENSTVO

Stojiqkovi} odabrao Selektor streqa~ke reprezentacije Srbije Zoran Stojiqkovi} saop{tio je spisak reprezentativaca za Svetsko prvenstvo, koje }e se do 29. jula do 11. avgusta odr`ati u Minhenu (Nema~ka).

Na listi su – seniori, vazdu{na i MK pu{ka 3h40: Nemawa Mirosavqev i Dragan Markovi} (Novi Sad), Stevan Pletikosi} („^ika Mata“, Kragujevac), MK pu{ka 60 le`e}i: Mirosavqev, Pletikosi} i Milenko Sebi} (Policajac). Seniorke, vazdu{na pu{ka, MK pu{ka 3 puta 20 metaka i MK pu{ka 60 le`e}i: Lidija Mihajlovi} (Ni{), Andrea Arsovi} (Partizan) i Ivana Maksimovi} (Novi Beograd U{}e). Seniori, MK i vazdu{ni pi{toq: Damir Mikec (Policajac), Andrija Zlati} („A. Dejovi}“, U`ice) i Dimitrije Grgi} (Akademac). Seniorke, vazdu{ni pi{toq: Jasna [ekari}, Zorana Arunovi}

(obe C. zvezda) i Bobana Veli~kovi} (Bor 030).

MK sport pi{toq: [ekari}, Zorana i Jelena Arunovi} (sve Crvena zvezda). Juniori, MK pu{ka 3 puta 20 metaka, MK pu{ka 60 le`e}i i vazdu{na pu{ka: Borislav Maziwanin (Policajac), Marko @ivi} (Ni{) i Igor ^otra (Zvezdara). Juniorke, vazdu{na pu{ka, MK pu{ka trostav 3 puta 20 metaka i MK pu{ka 60 metaka le`e}i: Dragana Todorovi} (Novi Beograd U{}e), Katarina Biser~i} (Ni{) i Ta{ana Bogatinovski (Pan~evo).

U stru~nom {tabu, uz selekora Stojiqkovi}a, su i treneri za pu{ku i pi{toq Goran Maksimovi} i Miribana Maksimovi}, Ivan Kvasnevski (trener za pi{toq). Aleksandra Ivo{ev (trener za pu{ku), Marijana Fri~ (trener za pu{ku za juniorske kategorije) i Ivan Manojlovi} (trener za pu{ku za juniorske kategorije).

G. M.

SVETSKE RANG-LISTE

Mikec prvi, Jasna druga Srpski strelci i daqe dr`e visoke plasmane na svetskim rang-listama za jul, iako nisu u Beogradu na posledwem Svetskom kupu osvojili ni jednu medaqu. Me|utim, u~e{}e u finalu pomoglo je da Damir Mikec (peti

Damir Mikec i Jasna [ekari}

vazdu{nim pi{toqem) sa~uva i u~vrsti vode}u poziciju u ovoj discipini, dok je Jasna [ekari} osvajawem ~etvrtog mesta MK pi{toqem do{la do drugog mesta. Mikec, iako je bio sedmi MK pi{toqem, pao je za jedno mesto

na rang-listi i sada je peti, ali sa zato {estoplasirani u beogradskom finalu Andrija Zlati} sa 40. mesta popeo na 18! Dimitrije Grgi}, koji je vazdu{nim i MK pi{toqem osvojio dva puta 17. mesto, popravio je pozicije: vazdu{nim pi{toqem je sa 44. do{ao na 35. mesto, MK pi{toqem sa 39. na 27. poziciju. Bobana Veli~kovi}, koja je u Kovilovu bila 12. vazdu{nim pi{toqem, popela se sa 31. na 22. mesto.

Na 11. mesto pala je Andrea Arsovi} (bila je osma) na svetskoj rang-listi vazdu{nom pu{kom, dok se u trostavu sa sedmog mesta na 13. pala Lidija Mihajlovi}. Zahvaquju}i osmom mestu u finalu MK pu{kom 60 metaka le`e}i Stevan Pletikosi} se popravio za jedno mesto i sada je 17. Osmo mesto vazdu{nom pu{kom pomoglo je Ivani Maksimovi} da sa 43. pozicije sko~i na 23.

proteklog vikenda organizovao utakmicu izme|u svih wih, podeqenih u dve ekipe.

Na skeneru {efa struke posebno su bili mladi igra~i, ali i stranci koji se nalaze na proveri.

Danas Vojvodina igra prijateqsku utakmicu, a rival

planirano je da traje tri puta po 30 minuta. Kako nam je rekao generalni sekretar Novosa|ana Radisav Rabrenovi}, trener Milinkovi} pru`i}e {ansu svim igra~ima i bi}e to nova prilika da se vidi ko koliko mo`e u crveno-belom taboru.

Stradao deo krova U olujnom nevremenu koje je u ponedeqak zahvatilo Novi Sad i okolinu, o{te}en je deo krova na staroj zgradi u Fudbalskom centru „Vujadin Bo{kov“ u Veterniku.

- U utorak smo se bavili ovim problemom, jer je nevreme o{tetilo dao krova i morali smo taj problem {to pre da saniramo - rekao je Rabrenovi}.

- ^ak u ponedeqak poslepodne ekipa nije mogla da trenira, jer vremenski uslovi to nisu dopu{tali.

Do Tare jo{ dve utakmice Na visinske pripreme crveno-beli kre}u 14. jula, a odredi{te }e im biti planina Tara. Me|utim, do tada su za Vojvodinu na programu jo{ dve kontrolne utakmice. Posle dana{weg duela s Bawalu~anima, novosadski superliga{ odigra}e u subotu, 10. jula, me~ sa Soluncem iz Rastine, a pred sam polazak na Taru, dakle u sredu, 14. jula, snage }e odmeriti sa Radni~kim iz Somobora. Obe utakmice igra}e se u FC „Vujadin Bo{kov“.

PRIPREME KULSKOG HAJDUKA

Po~iwe filtrirawe Pod komandom mladog trenera Ranka Deli}a u sportskom centru Va{ari{te odvijaju se pripreme fudbalera kulskog Hajduka.

- Pripreme idu uobi~ajenim tokom, a ono {to vredi podvu}i je ~iwenica da iako su igra~i imali veliku pauzu to se na wima ne vidi. ^ini mi se da je velika ve}ina wih odgovorno iskoristila i radila u pauzi, te su na pripreme do{li sa odre|enom osnovom.

Igra~ki kadar se lagano kompletira. U subotu smo odigrali kontrolnu utakmicu zbog igra~a iz omladinskog pogona i onih koji su do{li na probu, tako da ve} lagano vr{imo selekciju, odvajamo ono {to je kvalitet od kvantiteta kako bi {to kompletniji krenuli u onaj bazi~ni deo priprema - ka`e Deli}.

Stru~ni {tab Pripreme su fudbaleri Hajduka po~eli i sa izmenama u stru~nom {tabu. Setimo se da su u fini{u prethodne sezone stru~ni {tab Hajduka ~inili Puni{a Memedovi} i Ranko Deli}, te trener golmana Rajko Terzi}. Sada Deli}u poma`u nekada{wi igra~ Zoran Kuli}, koji je radio sa mla|im kategorijama, a trener golmana je Radovan Drin~i}, koji je ve} sa uspehom obavqao ovaj posao u kulskom superliga{u.

Na treninzima su sve sama poznata lica.

- Igra~i koji su pro{le godine bili oslonac Hajduka su i sada tu.

Nekolicina wih jo{ uvek ima nere{en svoj status u klubu, ali su tu, rade i ~ekaju da vide ho}e li oti}i ili }e ostati. U narednom periodu }emo videti {ta }e od poja~awa do}i. Nadam se da }e se ekipa popuniti na onim mestima na kojima je tanka i da }emo spremni u}i u naredno prvenstvo, sa velikom `eqom da nam se pro{la godina ne ponovi - isti~e trener Deli}.

Za filtrirawe ekipe nema se ba{ puno vremena, jer ve} 14. avgusta po~iwe prvenstvo. Prema re~ima Deli}a, taj deo posla }e biti zavr{en u narednih sedam do deset dana, a onda predstoji odlazak na osnovni deo priprema gde }e se uigravati ekipa i odigravati kontrolne utakmice. Potoje nagove{taji da }e taj deo priprema biti odra|en u Veterniku. \. Bojani}

RATKO DOSTANI], TRENER BEOGRADSKIH CRVENO-BELIH

Doka`ite da ste za Zvezdin dres

Dva dana imali su fudbaleri Crvene zvezde da se odmore, predahnu i provedu vreme sa svojim najbli`ima pre nego ponovo oznoje crveno-belu opremu . Posle povratak iz Pohorja, gde je zavr{en prvi deo priprema za novu sezonu, trener Zvezde Ratko Dostani} ju~e je ponovo okupio igra~e i najavio {ta ih o~ekuje do prve utakmice u novoj sezoni, 24. jula, u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

- Rad i samo rad - kratko i jasno je rekao Dostani}, koji prime}uje da odre|eni fudbaleri, {to zbog povreda sa kojima su u{li u prireme, {to zbog kasnijeg prikqu~ivawa ekipi, zaostaju u pogledu fizi~ke spremnosti.

To je ono {to ga brine vi{e od rezultata u Sloveniji, gde je Zvezda u tri utakmice zabele`ila poraz, pobedu i remi.

- Meni je pre svega va`no da smo odradili svaki detaq priprema, koji smo zamislili - rekao je Dostani}.

- Ima igra~a koji jo{ kasne i wih }emo poku{ati ove nedeqe da vratimo na nivo na kojem su svi igra~i. To je va`no, da bismo im u drugom delu priprema dali {ansu da poka`u {ta znaju u momentu kada nisu toliko fizi~ki optere}eni.

Ne `ele}i da se hvali, Dostani} ka`e da su svi igra~i maksimalno shvatili i odradili prvi deo prirpema u Mariboru.

- Samo ka`emo da su na{i igra~i uradili izvanredno sve ono {to jedan profesionalac mora da uradi i {to se podrazumeva. Sada

nas o~ekuje druga faza gde dolaze neke bitnije stvari, najvi{e na takti~kom planu. Tu se o~ekuje da igra~i poka`u kvalitet i izbore se za dres Crvene zvezde - nagove{tava Dostani}.

Kako se u toj borbi snalaze novajlije Marko Ve{ovi}, Vladan Bini} i povratnik Ogwen Koroman?

O poja~awima?

- [to se toga ti~e, vi znate da se ja mnogo ne izja{wavam. Rekao sam da su Crvenoj zvezdi potrebni kvalitetni igra~i i mislim da smo u ovom trenutku uzeli kvalitetne igra~e, kao {to su Ve{ovi}, Bini}, Koroman... To su igra~i ~iji kvalitet znamo, pogotovu Ogwena (Koromana), koji

Ogwen Koroman (levo) bi}e spreman za predstoje}e izazove

- Novajlije su se odli~no uklopile, kao i na{i igra~i iz omladinskog pogona i iz Sopota. To je ono {to mi tra`imo. Oni su pokazali da na wih mo`emo da ra~unamo. Nismo preterivali, ubacivali smo ih na ka{iku i samo kad zaslu`e dres Crvene zvezde dobi}e {ansu - rekao je Dostani} i dodao:- Ja sam zadovoqan wihovim radom, ali sada treba da poka`u kvalitet i opravdaju zbog ~ega smo ih doveli u prvi tim. Mislim da su na dobrom putu, trebalo bi tako da nastave.

je vrhunski igra~ i ako bude spreman, mislim da }e mo}i da poka`e svoje pravo lice - prokomentarisao je Dostani}, koji }e 12. jula vratiti ekipu u Pohorje, samo u drugi hotel.

Tu }e Zvezda boraviti do 21. jula, tri dana pre starta u Evropi.

Da li je sa Ve{ovi}em, Bini}em i Koromanom zavr{en prelazni rok, bar {to se poja~awa ti~e?

- Mi ho}emo kvalitet, na to smo se opredelili, ali sigurno ne}emo istr~avati dok ne bude posao zavr{en - rekao je Dostani}.

Dragi Bogi} trener Srema Iskusni trener iz Apatina Dragi Bogi} novi je {ef stu~nog {taba Srema. Re~ je o stru~waku koji je uspe{no vodio ekipu apatinske Mladosti u elitnom dru{tvu, kao i srpskoliga{a Pali}.

^elnik Srema Vi}entije Petrovi} i pristalice belih sa Save o~ekuju da }e Dragi Bogi} potvrditi renome uspe{nog kormilara i na klupi mitrova~kog prvoliga{a.

R. A.

SPORT

c m y

DNEVNIK

sreda7.jul2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI DANAS U POLUFINALU IGRAJU NEMA^KA I [PANIJA

Repriza finala Evropskog prvenstva U drugoj polufinalnoj utakmici fudbalskog {ampionata sveta u Ju`noj Africi u Durbanu (20.30) se sastaju reprezentacije [panije i Nema~ke, finalisti Evropskog prvenstva odr`anog pre dve godine u Austriji i [vajcarskoj. U finalnom okr{aju

no najboqem me~u dosada{weg dela Mundijala eliminisali Engleze ubedqivom pobedom od 4:1, da bi u ~etvrtfinalu prosto oduvali sa terena Argentinu ~iji se selekrtor Dijego Armando Maradona nakon debakla (4:0) po`alio novinarima da se „ose}ao kao Mu-

da vrati oporavqenog Kakaua, koji je dao gol protiv Australije u prvom kolu grupne faze takmi~ewa. Nema~ki selektor je rekao da razmi{qa i o drugim opcijama, poput Tonija Krosa ili Pjotra Trohovskog. [panci igraju mnogo takti~nije nego na Evropskom prvenstvu pre dve godine. Wihov selektor Visente del Boske veoma ume{no koristi ve{tinu igra~a sredine terena koja wegovoj ekipi obezbe|uje veliki posed lopte i dominaciju, ali puno golova u mre`i protivnika nema. Rezervni golman [panije Pepe Rejna izjavio je da su wegovi saigra~i i on svesni odgovornosti pred polufinalni okr{aj.

- Znamo da smo u situaciji da ostvarimo san mnogih prethodnih generacija {panskih fudbalera i mnogih de~aka koji tek po~iwu da treniraju - naglasio je Rejna i poru~io da je crvena furija spremna za fini{ {ampionata.

Igra~ sredine terena Francesk Fabregas povredio je ra-

Sudi Ma|ar Ka{ai Nema~ka – [panija DURBAN: Stadion „Mozes Mabhida“, sudija Viktor Ka{ai (Ma|arska). Pomo}nici: Gabor Eros i Tibor Varmo{ (obojica Ma|ari).

NEMA^KA: Nojer, Fridrih, Mertezaker, Boateng, Lam, Kedira, [vajn{tajger, Ozil, Kros, Podolski, Klose.

[PANIJA: Kasiqas, Serhio Ramos, Pike, Pujol, Kapdevila, Buskets, Chavi, Chabi Alonso, Inijesta, Viqa, Fernando Tores.

2008. na be~kom „Prateru“ [panija je bila boqa i golom na Mundijalu do sada skoro nezapa`enog Fernanda Toresa osvojila pehar namewen kontinentalnom {ampionu.

Nema~ka reprezentacija igra sve ubedqivije kako turnir odmi~e, a izabranici Joakima Leva za sada nisu pokazali ni najmawe naznake straha, uprkos ~iwenici da su imali pakleni put do borbe za medaqe. Panceri su u verovat-

hamed Ali“. Selektor Lev ocenio je da je reprezentacija [panije mnogo opasniji protivnik od Argentine i dodao da se igra crvene furije bazira na timskom radu koji je najboqi na svetu.

- [panci imaju sjajne igra~e i veliki broj kreativaca u ekipi, ali moramo da shvatimo da wihov tim nije samo spoj individualnih kvaliteta - napomenuo je Lev. On je podsetio da je {panski fudbal, ukupno gledano, naju-

[pancu Ikaru Kasiqasu najve}e opasnost preti}e od Nemca Miroslava Klosea

spe{niji u protekle dve-tri godine i da je nevoqa svih protivnika evropskog prvaka {to oni u ekipi nemaju samo jednog Lio-

LOTAR MATEUS, LEGENDA NEMA^KOG FUDBALA

[panija }e kopirati srpsku taktiku Legendarni nema~ki fudbaler i biv{i trener Partizana Lotar Mateus izjavio je da }e [panija kopirati taktiku Srbije pred duel sa Nema~kom u polufinalu Svetskog prvenstva. Mateus priznaje da je prijatno iznena|en igrama Nemaca na Mundijalu, ali smatra da i pord svih uspeha wegovi zemqaci imaju slabih ta~aka.

- Protiv [panije }e igrati najte`u utakmicu na prvenstvu. Lotar Mateus Po organizaciji igre i tehni~kim karakteristikama [panci su sli~ni Srbiji i Gani. Verujem da }e wihov trener upotrebiti taktiku

sli~nu srpskoj. Upravo je takav na~in igre stvorio dosta problema Nemcima - obja{wava Mateus.

- Kada Nema~ka nema prolaz u manevru to mo`e da bude veliki problem. ^ak i ako pro|u u finale i susretnu se sa Holan|ima, verujem da }e imati isti problem. Jednostavno, Nema~koj ne odgovara velika gustina na sredini terena - dodaje nema~ki as.

On je jo{ dodao da je [panija daleko boqa ekipa od Engleske i Argentine, kojima su Nemci dali po ~etiri gola.

HO]E LI HOBOTNICA U NEMA^KOJ OPET BITI U PRAVU

Pol tipuje na [pance Nema~ka je u panici posle saznawa da je {irom sveta ~uveni prorok Pol prognzorirao pobedu [panije u polufinalu Svetskog prvenstva.

Hobotnica iz akvarijuma u Oberhauzenu stekla je svetsku popularnost zahvaquju}i nepogre{ivim prognozama ishoda utakmica reprezentacije Nema~ke na Mundijalu. Pol je bez gre{ke predvideo pobede pancera nad Australijom, Ganom, Engleskom i Argentinom, ali i poraz od Srbije.

Hobotnica iz Oberhauzena se proro~anstvima bavi od 2008. godine i do sada je napravila samo jednu gre{ku, kada je predvidela da }e Nema~ka u finalu Evropskog prvenstva pobediti [paniju.

Nemci se nadaju da je Pol i ovoga puta omanuo u prognozi duela izme|u pancera i crvene furije. nela Mesija ve} vi{e takvih asova na terenu.

- [panci imaju puno igra~a koji jednim potezom mogu da re{e svaki me~ - pun je hvale za predstoje}eg protivnika bio

Rajevcu sti`u ponude Milovan Rajevac nije dugo ~ekao na pozitivne reakcije povodom plasmana Gane u ~etvrtfinale Svetskog prvenstva. Dok Afrika istovremeno slavi crne zvezde i `ali zbog wihove nesre}ne eliminacije od Urugvaja, srpskom stru~waku su po~ele da sti`u ponude.

Japanski novinari su se u Ju`noj Africi raspitivali da li je ta~no da }e Rajevac biti novi selektor wihovog nacionalnog tima, ali br`i od Japanaca bio je Al Sad, klub iz Katara, koji je srpskom stru~waku ponudio saradwu.

Rajevac je do avgusta ugovorom vezan za Ganu i poru~uje da je jo{ uvek rano pri~ati o novom anga`manu, jer se nisu slegli utisci sa Mundijala. Reprezentativci Gane, me|utim, izjavqu-

Milovan Rajevac

GANA SLAVI USPEH SVOJIH FUDBALERA

Do~ek dostojan rezultata Bu~nim zujawem vuvuzela, mahawem zastavama i gromoglasnim pozdravima hiqade navija~a fudbalske reprezentacije Gane do~ekalo je u Akri tim koji je srpski stru~wak Milovan Rajevac na Mundijalu u Ju`noj Africi doveo do ~etvrtfinala, izjedna~iv{i najve}i uspeh afri~kih selekcija na {ampionatima sveta.

Uprkos ~iwenici da jedinom afri~kom timu u eliminacionoj fazi planetarne smotre i wegovim pristalicama nije ispuwena najve}a `eqa - ulazak u istoriju fudbala plasmanom me|u ~etiri najboqe selekcije, crne zvezde su u domovini do~ekane u skladu sa izvanrednim rezultatom.

Na aerodromu Kotoka u Akri reprezentativce i ~lanove stru~nog {taba pozdravio je zamenik ministra sporta Ni Norti Dua re~ima „osvetlali ste obraz Gane i afri~kog kontinenta“. Kapiten ekipe, za koju selektor Rajevac tvrdi da joj je najve}i kvalitet jedinstvo i na ~iji je napredak veoma ponosan, Stiven Apija naglasio je da su igra~io na terenu dali sve od sebe za Ganu i Afriku.

- Sre}a nije bila na na{oj strani u ~etvrtfinalom okr{aju sa Urugvajcima. Uveren sam da }emo biti jedan od najozbiqnijih kandidata za {ampionsku titulu na Mundijalu 2014. godine - poru~io je Apija.

ju da fudbalski savez wihove zemqe mora da zadr`i Rajevca.

- On je bio izlo`en `estokim kritikama, a vidite {ta je uradio. Na Kupu afri~kih nacija je s lokalnim igra~ima stigao do finala, a na Svetskom prvenstvu do ~etvrtfinala. Ima podr{ku igra~a i iskreno se nadamo da }e ostati - rekao je Andre Ajev.

Asamoa Gijan, junak i tragi~ar Gane, ima isto mi{qewe.

- On je sjajan trener i odli~an takti~ar. Vi{e voli da brani svoj gol nego da napada i zahvaquju}i tome postali smo tim protiv koga je te{ko igrati. Od Nema~ke smo izgubili 1:0, a vidite {ta se dogodilo Argentini. Mislim da to dovoqno govori o vrednostima Milovana Rajevca - rekao je Gijan.

Hobotnica Pol na strani [panije

Lev, koji ne}e mo}i da ra~una na suspendovanog vezistu Tomasa Milera.

Kao zamenu za veoma dobrog mladog igra~a minhenskog Bajerna Lev bi u startnu postavu mogao

me na ~etvrtfinallnoj utakmici protiv Paragvaja, na kojoj je u{ao sa klupe. Lekarski tim [panije je naveo da }e Fabregas igrati pod iwekcijama.

SAMOKRITI^NI MARADONA I REPREZENTATIVCI ARGENTINE

Odbili predsednicu Dijego Armando Maradona i ~lanovi argentinske fudbalske reprezentacije odbili su poziv na prijem kod predsednice dr`ave Kristine Kir{ner, po povratku u otaxibinu. Gau~osi su se vratili u Argentinu posle kraha protiv Nema~ke (0:4) u ~etvrtfinalu u Ju`noj Africi. Predsednica Kir{ner je odlu~ila da ih pozove u svoju palatu, ali Maradona, Mesi i ostali ~lanovi dr`avnog tima takvu mogu}nost su odbacili, navev{i kao razlog to {to poziv nisu ni zaslu`ili.

- Znate da uvek pru`am podr{ku qudima u te{kim, a ne samo dobrim trenucima. Zato sam pozvala ~lanove reprezentacije da do|u na prijem. Igra~i su to odbili jer ose}aju da nisu zaslu`ili

Dijego Armando Maradona

takvu ~ast. Mislim da nisu u pravu, zaslu`ili su to i ja }u ih ~ekati. @ivela Argentina! - uskliknula je 57-godi{wa predsednica, koja je u decembru 2007. godine na toj funkciji nasledila svog supruga Nestora.

I FIDEL KASTRO KOMENTARISAO MUNDIJAL

Sudije protiv Ju`noamerikanaca Biv{i kubanski predsednik Fidel Kastro odlu~io je da prokomentari{e doga|aje na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Teorija zavere, naravno, nije izostala.

- Ve}ina fudbalskih navija~a uop{te ne zna ni na kom su kontinentu Urugvaj i Paragvaj. A ~ini se i da su se sudije okrenule protiv ju`noameri~kih reprezentacija. Videlo se to u ~etvrtfinalu kada je Brazil izgubio od Holandije. Sve odluke bile su usmerene protiv Brazila koji je ostao s deset Fidel Kastro igra~a u kqu~nom trenutku, {to nije stro u razgovoru s kubanskim novinasmelo da se dogodi - rekao je Fidel Karima, smatraju}i vaqda da je Felipe

Melo trebao da dobije priznawe posle prekr{aja u kojem je nagazio Arjena Robena dok je le`ao na travi.

Potom je vre{eni politi~ar s velikim uverewem rekao da }e Urugvaj izgubiti od Holandije (~itaoci ve} znaju da li je bio u pravu) i dodao: - Finalna utakmica izme|u dve evropske ekipe bi}e bezbojna i istorijski bezna~ajna, kao ni jedna druga od ro|ewa fudbala - zakqu~io je svoje predavawe Kastro, koji je pre dve godine predsedni~ku funkciju Kube predao bratu Raulu.

18

SPORT

sreda7.jul2010.

DNEVNIK

STARTOVAO PROJEKAT „UKQU^I SE U IGRU, NA OBALAMA REKA I JEZERA”

Mladost preplavila Adicu Prvi doma}in pilot projekta Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, „Ukqu~i se u igru, na obalama reka i jezera“ radi se zajedno sa savezom Sport za sve Vojvodine, odr`an je u Adi. Zami{qeno je da se takmi~ewa odr`e na peskovitim obalama, ali kako je vodostaj reka visok, pa i Tise, A|ani su takmi~ewa odr`ali na terenima Sportsko-rekreacionog centra Adica.

Na nadmetawima u Adi najvi{e je bilo mla|anih u~esnika, uglavnom ~lanova Fudbalskog kluba AFK i rukometnih klubova Halas Jo`ef i Potisje. Takmi~ewa su odr`ana u mini fudbalu, rukometu na pesku, odbojci na pesku, rvawu u pesku, a doma}in se jo{ opredelio i za poligon na travi.

Borbe pionira u fudbalu bile su veoma interesantne. De~ki}i su se ba{ trudili, bili i veoma efikasni i {to je najva`nije, veoma disciplinovani, pa sudije nisu imale te`ak zadatak. Sli~no je bilo i na rukometnim utakmicama. Sve ekipe u~esnice bile su vrlo efikasne, a jedino je bilo malo vi{e takmi~arskog naboja u odbojci gde su se sastale ekipe Ade i Mola, starijeg uzrasta, i odigran je vrlo zanimqiv susret sa puno lepih i atraktivnih poteza.

Svi u~esnici na turniru u malom fudbalu ogledali su se i na poligonu spretnosti. Bilo je zanimqivo posmatrati mali{ane kako spretno savla|uju prepreke, obilaze ih ili se provla~e. I svi su uspe{no savladali poligon.

Za rva~ka nadmetawa nije bilo prijavqenih takmi~ara, ali se posle demonstracije starijih kolega, opet, gotovo ~itav fudbalski pogon ogledao i u rvawu. Borili su se mali{ani svojski, a mogli smo da vidimo i nekoliko veoma lepih tehnika, pa ko zna, mo`da se posle ovih demonstrativnih borbi vrati ovaj sport u Adu posle dugo, dugo godina.

Takmi~ewima, ~iji je organizator bio Sportski savez Ade na ~ijem je ~elu Dragan Mr|anov, prisustvovali su Milorad Peri{i} i Slavko Perkovi}, predsednik i sekretar Saveza sport za sve Vojvodine, Mladen Stoj{in, sekretar Sportskog saveza Vojvodine i Branko Vujovi}, stru~ni saradnik Pokrajinskog sekretarijata za sport. Najuspe{nijim takmi~arima podeqene su diplome i majice, koje je obezbedio sekretarijat, a doma}inima je u svim disciplinama Savez sport za sve darovao po loptu.

S. J.

Deo u~esnika manifestacije u Adi posle okon~anih takmi~ewa

Svetska trka harmonije pro{la kroz Suboticu

IZ STK ^ELAREVO

ZBOG DOPINGA

Mawante suspendovan Vaterpolo reprezentativac Italije i prvotimac {ampiona Evrope i Italije Pro Reka Andrea Mawante suspendovan je na dve godine zbog kori{}ewa doping sredstava, odlu~io je Italijanski antidoping sud.

Olimpijski komitet Italije zatra`io je 28. maja dvogodi{wu suspenziju za Mawantea zbog toga {to mu je u organizmu prona|en povi{en nivo hormana, koji nije bio prouzrokovan fiziolo{kim faktorima. Mawante se trenutno nalazi u Kanadi, gde sa reprezentacijom azura igra seriju prijateqskih me~eva.

Dobrovoqno iz vi{eg u ni`i rang U Stonoteniskom klubu ^elarevo odlu~ili su, zbog smene generacije, da se u narednom prvenstvu dve `enske ekipe takmi~e u Superligi i Vojvo|anskoj ligi, dok }e se mu{karci nadmetati u Drugoj i Ju`noba~koj ligi.Druga `enska ekipa je ina~e ~lan Prve lige, me|utim, zbog podmla|ivawa odlu~eno je da se od jeseni takmi~i u Vojvo|anskoj ligi.

- Verujemo da je prva ekipa dovoqno kvalitetna da izbori opstanak u eliti, a da se prva mu{ka ekipa posle tri godine vrati u Prvu ligu, {to nam je i ciq za narednu takmi~arsku godinu. Pored toga, i daqe }emo voditi ra~una o mla|im selekcijama u obe konkurencije - ka`e predsednik kluba Milan Galowa.

V. V.

Najve}a {tafetna trka na svetu, Svetska trka harmonije, pro{la je kroz Suboticu. Internacionalnom timu trka~a prikqu~ili su se suboti~ki qubiteqi ovog sporta koji su simboli~nu bakqu preneli do centra Subotice, a potom ju je Teodora Savi} Popovi}, u~enica suboti~ke gimnazije, predala Nemawi Simovi}u, ~lanu Gradskog ve}a Subotice zadu`enom za sport i omladinu.

Simovi} je pozdravio trka~e i zahvalio im se {to su i Suboticu stavili na mapu puta kojim bakqa prolazi.

– Znam da se ova trka odr`ava jo{ od 1987. godine i da je prerasla u najve}i {tafetni doga|aj na svetu koji prolazi kroz vi{e od 140 zema-

qa. Drago mi je {to su i Suboti~ani imali tu ~ast da bakqu bar na kratko ugoste, te da je isprate daqe na wemom putovawu – istakao je Simovi}.

Uz nezaobilaznu himnu tr~awa i predstavqawe internacionalnog tima, okupqene je pozdravio i Renijer Dipava|an iz Austrije, vo|a internacionalnog tima. On je istakao da manifestacija ima mnogo ve}i zna~aj od samog tr~awa.

– Mo`da nas dele jezici, mo`da smo razli~iti po naciji, ali smo svi zajedno jedna velika svetska porodica. Bakqa nosi va`nu poruku, da svaka individua mo`e da napravi razliku, svaka mo`e da promeni svet – kazao je Dipava|an.

N. S.

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA URUGVAJ

2

26. jun, 16

3 0 ARGENTINA

URUGVAJ 5 (1)

JU@NA KOREJA 1 URUGVAJ

GANA

GANA

2 (1)

0

HOLANDIJA 2

PARAGVAJ

BRAZIL

1

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30

PARAGVAJ

29. jun, 16 JAPAN

3. jul, 20.30

[PANIJA

HOLANDIJA

3 0

ENGLESKA

(0) 3

1

28. jun, 20.30 ^ILE

1

(0) 5

2. jul, 16 BRAZIL

NEMA^KA

2

28. jun, 16 SLOVA^KA

4

NEMA^KA

27. jun, 16

7. jul, 20.30

6. jul, 20.30 HOLANDIJA

4

11. jul 20.30

3 (1)

MEKSIKO

3. jul, 16

NEMA^KA

FINALE

1 (1)

26. jun, 20.30

27. jun, 20.30 1

2. jul, 20.30 SAD

ARGENTINA

[PANIJA 1

[PANIJA

29. jun, 20.30 PORTUGAL

KAMP SAMBISTA U SOMBORU: Ve} drugu godinu zaredom Sombor je doma}in najperspektivnijim srpskim sambistima. Ovo je akcija koju finansira Ministarstvo omladine i sporta Srbije. U gradu zelenila okupilo se 35 mladih sportista s kojima radi vrhunski stru~wak iz Bugarske Angel Vrbanov, uz program koji su sa~inili na{ selektor Vlatko Belovukovi} i Vrbanov, a u radu im poma`u treneri Pavle Zeremski, Dane Todorovi} i kao asistent Aleksandar Dulijan. Prva dva dana kampa odr`an je i seminar za trenere i sudije.

U~esnike kampa posetio je i predsednik Sambo saveza Srbije Jovan Smederevac, a od u~esnika je ~uo samo re~i hvale za rad, sme{taj u hotelu InterNacion, uslovima u sali za trening i posebno o osve`ewu na bazenu pored hale Mostonga.

S. J.

c m y

SPORT

DNEVNIK

sreda7.jul2010.

19

SVETSKA LIGA: DANAS I SUTRA SRBIJA I ITALIJA VODE ODLU^UJU]E BORBE ZA FINALNI TURNIR

Obra~un za argentinsku vizu U me~eve posledweg vikenda 21.Svetske lige odbojka{i Srbije i Italije ulaze sa istim brojem bodova, a po{to su najvi{e pokazali u B grupi pravedno je da u me|usobnom okr{aju odlu~e putnika na finalni turnir u argentinsku Kordobu (21. - 15. jul). Poraz Srbije od Francuske u drugom me~u pro{log kola umnogome je zakomplikovala situaciju i sada su na{oj selekciji potrebna ~etiri boda da bi se plasirala na zavr{ni turnir, jer u slu~aju istog broja bodova, posle predstoje}a dva me~a, boqi poen koli~nik imaju Italijani i oni bi u tom slu~aju putovali u Argentinu.

Pre po~etka Svetske lige, kada se znalo da smo u grupi s Francuskom, Italijom i Kinom, odmah su isticali iz na{eg tabora da `ele da sa Italijom, tradicionalno te{kim rivalom, odlu~uju o prolasku na finalni turnir. Obistinila se ta `eqa izabranicima selektora Igora Kolakovi}a i beogradska hala Pionir }e danas (17) i sutra (20.15 ~asova) biti popri{te finalnih borbi za rasplet situacije u B grupi.

- Pre po~etka Svetske lige pri`eqkivali smo ovakav trenutak. Mi i Italijani imamo isti broj bodova i ko bude boqi posledweg vikenda putova}e u Kordobu. U posledwoj utakmici protiv Francuske smo napravili mo`da lo{iju uvertiru, jer smo pora`eni. Ipak, imamo osam pobeda i dva minimalna poraza. Pokazali smo kontinuitet i kvalitet ove se-

A grupa

Bugarska - Brazil (sutra 19, 9. jul 17 ~asova), Holandija Koreja (sutra i 9. jul 19.30 ~asova).

1. Brazil 2. Bugarska 3. Holandija 4. Koreja

9 8 3 0

1 2 7 10

27:13 25 27:7 25 13:21 10 4:30 0

B grupa Srbija - Italija (danas 17, sutra 20.15 ~asova), Kina Francuska (9. i 10. jul, 11 ~asova).

1. Italija 2. Srbija 3. Francuska 4. Kina

10 10 10 10

8 8 3 1

2 2 7 9

28:11 24 28:13 24 14:25 8 7:28 4

C grupa SAD - Rusija (9. jul 02.00, 10. jul 01.00 ~asova), Egipat Finska (danas i sutra 18 ~asova).

1. Rusija 2. SAD 3. Finska 4. Egipat

10 10 10 10

9 7 3 1

1 3 7 9

28:8 26 24:18 20 15:25 9 13:29 5

D grupa Poqska - Nema~ka (sutra i 9. jul od 20 ~asova), Argentina - Kuba (sutra i 9. jul od 03.10).

1. Kuba 2. Nema~ka 3. Poqska 4. Argentina

10 10 10 10

9 6 5 0

1 4 5 10

27:13 24 22:16 19 19:20 15 11:30 2

@ele na finale u Argentinu: odbojka{i Srbije

zone u Svetskoj ligi – rekao je Igor Kolakovi}.

Srbija je bez Nikole Grbi}a i Ivana Miqkovi}a do{la u poziciju da se bori za plasman na finalni turnir i ve} sada je na~inila ogroman uspeh. Ukoliko se mladi}i plasiraju u zavr{nicu na~ini}e podvig.

- Uporno pri~am da ovo nisu normalne stvari, da se borimo sa ovom reprezentacijom Italije u ovom trenutku za prvo mesto. Mislim da treba da napravimo podvig i nadam se da }emo ga napraviti ako se plasiramo na finalni turnir. Stekao se utisak kao da je to za re-

prezentaciju Srbije normalna stvar. Ovi momci su pru`ili maksimum. Nadam se da }e u publika imati ose}aj za to i da }e nam pomo}i u ova dva va`na duela - istakao je Kolakovi}.

Italija je vezala tri pobede, a posle kiksa Srbije protiv Francuske azuri su na prvoj po-

Jani}: Te`ak put do Kordobe

Kapiten Srbije Bojan Jani}

10 10 10 10

Na{ kapiten Bojan Jani} i drugovi nisu izdr`ali pritisak u drugom me~u protiv Francuske, a sigurno je da }e im biti mnogo te`e protiv Italije.

– Protiv Francuske nas je stigla i presija, razmi{qali smo o duelima sa Italijom i eventualnim me~evima u Kordobi. Zapostavili smo `equ i glad za pobedom, a to sada ne bi smelo da izostane. Mora}emo da odigramo izuzetno kvalitetno i da oba puta savladamo Italijane - rekao je kapiten.

Jani} je svestan da je sada put do Kordobe mnogo te`i nego {to je to izgledalo pre nedequ dana.

– Poraz protiv Francuske je bio dobra opomena. Mo`da smo u tom

trenutku o~ekivali da se rival preda i da mo`emo da ih dobijemo sa pedeset posto snage. Sa tom `eqom te{ko da mo`emo da dobijemo bilo koga, a posebno ne Italijane. Wima se u tim vra}a Fei, pa }e oni biti jo{ kvalitetniji – rekao je Jani}.

Ipak, Jani} smatra da bi doma}i teren mogao da bude ogromna prednost.

– Do sada je bilo vi{e lepih nego ru`nih momenata. U naredna dva dana o~ekuju nas, nadam se, dva jako lepa me~a. Pozvam publiku da do|e u {to ve}em broju. Nadam se da }emo od po~etka krenuti sa velikom energijom i `eqom. Bitno je da damo sve od sebe i rezultat ne bi trebalo da izostane- istakao je Jani}.

ziciji u B grupi, sa istim brojem bodova kao Srbija, ali ne{to boqim poen koli~nikom.

– Uvek je lepo kad do|emo u Srbiju. O~ekuju nas dva interesantna me~a. Ovo je sjajan trenutak za nas, ali i za Srbiju, jer se borimo za odlazak u Kordobu – rekao je selekltor Italije Andrea Anastazi.

Postoji mogu}nost da Srbija i Italija budu zajedno na finalnom turniru u Kordobi, ali samo ukoliko jedna od selekcija bude najboqa drugoplasirana.

– To je prili~no te{ko. Bugarska }e do~ekati Brazil, a siguran sam da ova dva tima imaju dobru strategiju. Srbija i Italiju nisu u toj poziciji, obe reprezentacije }e morati da se potrude da odigraju {to boqe i da se bore za prvu poziciju u grupi. Gotovo da je nemogu}e da najboqa drugoplasirana ekipa bude iz na{e grupe - pojsnio je trener azura.

Italijani su tokom Svetske lige imali dosta problema sa povredama. Sada su im skoro svi igra~i na raspolagawu.

– Povre|en je samo Savani, ostali su spremni za me~eve posledweg vikenda. Savani nije

[esti iz A ili B grupe Na finalni turnir u Korodbu plasira}e se pobednici ~etiri grupe, kao i najboqi drugoplasirani tim, uz doma}ina Argentinu.

Ve} sada se sa 99 procenata sigurnosti mo`e predvideti da }e najboqi drugoplasirani tim koji }e se na}i u Argentini biti iz A ili B grupe. U A grupi Brazil i Bugarska su izjedna~eni (po 25 bodova), Bugari u Varni do~ekuju Brazil (9. i 10. jul), a u B grupi jednaki su Italija i Srbija (po 24 boda). igrao ni u Italiji protiv Srbije, a sada je obnovio povredu.

Srbija sa podmla|enim timom igra sjajno, ali Anastazi ka`e da ga to ne iznena|uje: – O~ekivao sam! Iznenadila me je lo{ija selekcija Francuza. Pretpostavio sam da }emo se sa wima i Srbijom ravnopravno boriti za prvo mesto, ali su Francuzi rano ispali iz trke rekao je Anastazi.

M. Risti}

NIS VOJVODINA I AMSTEL PRODU@ILI SARADWU

[ampioni idu zajedno Pro{le godine je Odbojka{ki klub NIS Vojvodine zapo~eo saradwu sa Ujediwenim srpskim pivarama i wihovim brendom Amstelom i ta saradwa je dala rezultate. Crvenobeli odbojka{i osvojili su Kup Srbije i stigli do polufinala plej-ofa, pa nije bilo razloga

da se sponzorski ugovor ne produ`i.Ju~e su generalni direktor kluba Vasa Miji} i wegov kolega po funkciji iz Ujediwenih srpskih pivara Fransoa Mahot potpisali ugovor o nastavku saradwe(na slici desno).

- Veoma mi je drago {to smo nastavili saradwu sa Amste-

lom i Ujediwenim srpskim pivarama. Pro{le godine na{ klub je osvojio 10 trofeja u svim kategorijama, gde je kruna bila osvajawe Kupa Srbije i nadam se da }emo u slede}oj sezoni biti jo{ uspe{niji. Pokazali smo da smo kvalitetni i da je Amstel napravio pravi potez

{to je verovao u nas, pa, evo, nastvqamo saradwu na obostrano zadovoqstvo. [ampioni idu uz {ampione, to je dobro poznato, a na{a najve}a `eqa je osvajawe duple krune u predstoje}oj sezoni i svi te`imo tom ciqu.

Lopta na poklon Vasa Miji} je posle potpisivawa ugovora poklonio Mahotu odbojka{ku loptu s potpisima svih igra~a, stru~nog {taba i Uprave kluba, a kada je pro{le godine potpisan prvi ugovor Novosa|ani su sponzora darovali dresom. @elim da se svi okupimo i slede}e godine - istakao je generalni direktor NIS Vojvodine Vasa Miji}.

Amstel je saradwom s Vojvodinom pro{le godine u{ao na vrata srpskog sporta, tada podr`avaju}i jedan od najtrofej-

nijih klubova u zemqi, ali je zauzeo solidnu poziciji i u lokalnoj sredini.

- Ulagawe u kvalitet isplati se u svakom pogledu, zato smo podr`ali Odbojka{ki klub NIS Vojvodinu, jedan od najtrofejnijih sportskih kolektiva u Srbiji, s tim {to smo veliku pa`wu posvetili lokalnoj zajednici u kojoj poslujemo, a odbojka{i nam se odu`uju uspesima. Sport i posao imaju

mnogo zajedni~kog, a Hajneken grupa voli pobednike. Podr`a}emo Vo{u, jer {ampioni idu sa {ampionima, a nadam se da }emo udru`enim snagama do}i do novih, zajedni~kih pobeda istakao je generalni direktor Ujediwenih srpskih pivara Fransoa Mahot(na slici levo igra~i, struka, ~elnici Vo{e, Mahot i legendarni Andrija Geri}).

M. Risti}

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda7.jul2010.

POJEDINA^NO I EKIPNO PRVENSTVO ZA MLADE U UBRZANOM I BRZOPOTEZNOM [AHU

Mladost Evrope u Subotici

[ahovski savez Srbije u saradwi sa [ahovskim savezom Vojvodine i [ahovskim klubom Spartak organizuje u Subotici, u hotelu Patria, od 914. jula 10. pojedina~no i ekipno prvenstvo Evrope za mlade u ubrzanom i brzopoteznom {ahu, kao i u re{avawu {ahovskih problema.

Pojedina~no prvenstvo u ubrzanom {ahu se igra od 9-11. jula u 9 kola po [vajcarskom sistemu, 30 minuta po igra~u u kategorijama do 8, 10, 12, 14, 16 i 18 godina za de~ake i devoj~ice. Upisnina: 20 evra po u~esniku.

Superfinale prvenstva Evrope u ubrzanom {ahu se igra 11. i 12. jula u konkurenciji de~aka i devoj~ica, uz u~e{}e po 32 takmi~ara (6 kategorija po 5 prvoplasiranih i 2 u~esnika po izboru organizatora). Svi u~esnici igraju me~eve po kup sistemu (na ispadawe) u 5 kola. Nagrade su u gotovom novcu. Ekipno prvenstvo u ubrzanom {ahu se igra 13. jula u dve kategorije (do 14 i do 18 godina). Timovi su sastavqeni od tri de~aka i jedne devoj~ice. Jedna ekipa mo`e biti sastavqena od igra~a iz najvi{e dve federacije. Igra se po [vajcarskom sistemu u 7 kola sa tempom od 15 minuta po igra~u za partiju. Upisnina je 5 evra po u~esniku.

Pojedina~no prvenstvo u brzopoteznom {ahu se igra 14. jula u dve kategorije do 14 i do 18 godina, za de~ake i devoj~ice po [vajcarskom sistemu u 9 kola, 5 minuta po igra~u. Upisnina je 5 evra po u~esniku.

Evropsko prvenstvo u re{avawu {ahovskih problema se igra 12. jula od 17 ~asova. Odr`ava se u dve kategorije: do 14 i do 18 godina.

„DNEVNIKOVA” LETWA [KOLA [AHA

Neke zanatske tajne Pregled pozicija (kako one na tabli, tako i one koja bi, kako zami{qate, mogla nastati) uve`bava se i usavr{ava naravno, i samo od sebe – praksom, vremenom provedenim u igri. Ali nije ba{ {ire poznato da se ta sposobnost mo`e sticati i br`e, ve`bom, utoliko preporu~qivijom ukoliko imate mawe prilika za igru nego {to biste `eleli. Takav lak{i kondicioni trening mo`da je za vas nejpreporu~qiviji upravo sada, na po~etku raspusta, odnosno godi{wih odmora, kako biste izbegli posledice naglih vremenskih promena, to jest prelaska sa radnog vremena – na ubijawe vremena.

A kad ka`emo da bi to bio trening na 64 poqa, to ne mislimo figurativno, nego ba{ suprotno: predo~ite sebi, najpre, {ahovsku tablu, odnosno ta poqa – bez figura, makar je, u po~etku, zamislili samo delimi~no i neprecizno. E, sad “unutra{wim o~ima” poku{ajte nekako da “napipate”, recimo, poqe f2. Prvo pitawe glasi: “Koje je boje?”

Ako ne mo`ete odmah da odgovorite, imate razne na~ine da se sna|ete – i da na|ete ta~an odgovor.

Prvi na~in. Po{to znate da se tabla name{ta tako da partnerima u desnom bli`em uglu bude – belo poqe, zna~i da je u levom – crno.

Dakle: a1 – crno, b1 – belo, itd, dok ne do|ete do poqa f1, da biste onda koraknuli na “sever”. Verujemo da }ete tako, uz ne{to vi{e matematike, geometrije, fizike, logike, i neophodne sre}e, zakqu~iti da je poqe f2 – crno.

Drugi na~in je da krenete od ugla najbli`eg tome poqu, tj. od h1.

Tre}i na~in: znate da se bela dama u po~etku nalazi na d1 (to se utoliko lak{e pamti {to je oznaka za damu – D, a i ta linija je tako|e - d), a znate i da je to poqe belo.

Mo`ete, eto, po}i od wega: e1 – crno, f1 – belo, f2 – crno.

Najboqe je da do poqa koje biste sami sebi “zadali” do|ete u mislima na sva tri opisana na~ina, redom. Tako }ete u svojim “unutra{wim o~ima” (mo`da ne ba{ “od prve” ali svakako posle malo ve`bawa) zadr`ati ~itavu crno belu sliku osnovnog reda, sa isturenim poqem f2. Uz pretpostavku da su va{e – bele figure, nastojte da taj, vama bli`i deo table zami{qate onako “nizbrdo” sa poluvisine, kako ga u stvari i gledate tokom igre.

Onda otvorite o~i, pa malo gledajte praznu tablu. Odaberite neko jo{ isturenije poqe, utvrdite wegovu {ifru odnosno “ime i prezime” – recimo, c3, kao i wegovu, da ka`emo, “profesiju”, tj. boju.

Potom opet za`murite, pa proveravajte malo “li~ne podatke” okolnih poqa. Pa opet otvorite o~i, da biste sve to proverili. Nastavite taj postupak sa istim poqima u vidu, samo sad malo br`e.

Slede}om prilikom, na isti na~in – naizmeni~no gledaju}i i `mure}i - “obra|ujte” i druge delove table. Recimo, centralna poqa. Ili ona u daqem (na dijagramimu – gorwem) desnom uglu. Evo i jednog malog, vi{estepenog zadatka na temu “Zami{qawe pozicije”.

Ne gledaju}i u tablu, zamislite da beli lovac stoji na poqu c2, a crni kow na c6. Odgovorite, polako, na slede}a potawa:

OMLADINSKO I @ENSKO PRVENSTVO VOJVODINE

Vode Pezeq i Mladenovi}

FIDE GRAN PRI U JERMUKU

Vodi Nana Yagnidze Kolo pre kraja, na najja~em `enskom turniru u istoriji FIDE, na `enskom Gran pri turniru koji se igra u Jermuku (Jermenija), vodi Gruzijka Nana Xagnidze sa impozantnih 8,5 poena iz deset partija.

Plasman: 1. Nana Xagnidze 8,5, 2. Tatjana Kozinceva 7,5, 3. Lili Mekr~ian 6, 4-6. Jifan Hou, Antoaneta Stefanova, Elina Danielian 5,5, 7.

Jang [en 5, 8-9. Pia Kramling, Maja ^iburdanidze 4,5, 10. Juhua Ksu 3,5, 11. Bajra Kovanova 2,5, 12. Mart5a Fiero 1,5 poen.

PROBLEM BR. 292

Beli daje mat u dva poteza S. Loyd Buffalo Commercial Advertiser, 1903.

Duel Martinovi} - Atanackovi}

Otvoreno prvenstvo Vojvodine za omladince i `ene za 2010. godinu po~elo je u Novim Banovcima.

Oba turnira se igraju po [vajcarskom sistemu u 9 kola. Posle pet odigranih kola kod omladinaca vodi Sini{a Pezeq sa 4,5 poena dok su `ene i omladinke odigrale tri kola. ^etri takmi~arke imaju po 2,5 poena me|u kojima je i glavni favorit Fide majstor Jelena Mladenovi}. Iznena|uje slab start mlade Ksenije Tomin, Plasman omladinci: 1. Sini{a Pezeq 4,5, 2-4. Nikola Elez, Aleksandar In|i}, Filip Kumi} 4, 5-8. Novak ^abarkapa, Miloje Ratkovi}, Dragomir Soki}, Strahiwa \urni} 3,5, 9-19. Nenad Tomin, Konstantin Grkovi}, Nikola O{ap, Tigran Okiq, Vladislav Labus, Slobodan Kevre{an, Mirko Orozovi}, Milan Jovanovi}, Ivan Banovi}, Milovan Ratko-

vi}, Petar Krstin 3, 20-31. Jovan Mrle, Petar Ratkovi}, Sr|an [ukovi}, Marko Simonovi} 2,5, Lazar [krbi}, Vladimir Blagojevi}, Du{an Atanackovi}, Peri{a Radovi}, Nikola Milovi}, Mihael Farka{, Milorad [krbi}, Aleksandar Veren~evi} 2, 32-36.

Mirko Jevti}, Igor Jankov, Zoran Bundalo, Milo{ Be{evi}, Filip Kova~evi} 1,5, 37-38. Du{an Kosti}, Mihailo Martinovi} 1, 39. Nenad Carevi} 0,5, 40.

Mihailo Andri} 0.

Plasman na `enskom prvenstvu: 1-4. Jelena Mladenovi}, Kristina Brankov, Milica Bjeloglav, Olgica \uri} 2,5, 5-6 Iva Uzelac, Danijela Petrovi} 2, 7-8.

Marica Milovanovi}, Tatjana Marticki 1,5, 9-12. Mirjana Mar~ak, Ksenija Tomin, Teodora Sladojevi}, Tijana Mar~ak 1, 13. Kristina Pejakovi} 0.

Koje je boje poqe c2? Koje je boje poqe c6? Mo`e li lovac u jednom potezu napasti crnog kowa?

Ako mo`e – na koliko na~ina je to mogu}e, tj. sa kojih poqa? Tako isto, nastojte zatim da u glavi (ne gledaju}i tablu) na|ete poqa na koja bi crni kow mogao sko~iti da bi odmah napao belog lovca.

Tako nam je Dragoslav Andri}, kao prilog u [koli za male i velike pacere, odao neke zanatske tajne. E, sad, po{to imamo utisak da ste se mal~ice zamorili, inspirisani temom, i mi }emo vam u Dnevnikovoj letwoj {koli {aha, odati (dodati) jo{ jednu (lak{u) tajnu.

Kao {to znate linije u {ahu ozna~ene su slovima abecede a redovi brojkama. Ako slovo abecede zamenimo wegovim rednim brojem i to saberemo sa brojem reda dobi}emo zanimqivo re{ewe: svi parni zbirovi su crna poqa, a neparni – bela! Na primer za poqe f2 (uz zamenu: f=6+2=8) prostom matematikom lako }emo utvrditi da je to crno poqe. Pa jo{ malo ve`be: poqe c2 (c=3+2=5) je bele boje; c6 (c=3+6=9) je belo poqe, itd, itd.

KVALIFIKACIJE ZA KUP LIBERTATE

Alibunar prvi u E~ki

U E~koj je u nedequ odigran kvalifikacioni turnir za 51. kup Libertate.

Pobednik je ekipa Alibunara sa 7 bodova (8,5 poena) za koju su nastupali J. Erdeqan, V. ]irjani}, M. Stanimirovi} i L. Anovi}. Drugo mesto osvojila je ekipa Vlajkovca sa 7 bodova (7 poena), tre}a je E~ka 3 boda (6 poena) i ~etvrta ekipa Torak bez bodova (2,5 poena). Prve tri ekipe su se plasirale na zavr{ni turnir.

Iz grupe Margita za finale su se plasirali Lokve i Riti{evo.

Ovih pet ekipa, uz pro{logodi{weg pobednika ekipe Banatskog Novog Sela igra}e u finalu.

V. Opelc

MOL–ZREWANIN

Prvak Budu}nost Zavr{eno je takmi~ewe u me|uop{tinskoj ligi Zrewanina. Pobednik je ekipa Budu}nost iz Srpske Crwe koja }e naredne godine igratu u Severnobanatskoj zonskoj ligi.

Rezultati 7. kola: Aradac[urjan 7,5:0,5, Radni~ki (Ja{a Tomi}) - Sloga (Jarkovac) 4,5:3,5, Borac (Aleksandrovo) - Zlatica 3,5:4,5, Zadrugar (Lazarevo) - Budu}nost (Srpska Crwa) 3,5:4,5.

Kona~an plasman: 1. Budu}nost 18 (34,5), 2. Borac 16 (33), 3. Sloga 13 (34,5), 4. Zlatica 12 (31), 5. Radni~ki 12 (27), 6. Aradac 9 (32), 7.

Zadrugar 1 (21), 8. [urjan 1 (11).

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Bio jednom {ampion Biv{i svetski {ampion, Aleksandar Kalifman (1966.), po rejtingu (2612) ne pripada vrhunskom xet-setu. Kako sam ka`e da se, posle svega, i ne ose}a kao pravi {ampion. Se}a se Las Vegasa s nostalgijom, kao vrhunac svoje karijere, ali, iako je to bilo zaista davno, ipak je to ono {to je bilo.

Kao miroqubivom ~oveku bilo mu je te{ko, u po~etku, da prihvati masivnu struju mr`we koja mu je bila upu}ena, ali se postepeno navikao na to. Ambicije kao igra~a su potpuno nestale, a ponekad igra iz li~nog zadovoqstva. Sada je anga`ovan kao trener. Ka`e da {ahovski pristup u mnogim `ivotnim situacijama ~esto mo`e pomo}i. Na primer: sposobnost da organizujete svoje mi{qewe, da odvojite ono {to je va`no od onoga {to je sekundarno, da se pogleda ista situacija iz razli~itih uglova i da predvi|ate zakqu~ke protivnika i svoje kontra zakqu~ke.

Za promociju de~jeg {aha smatra da je {ah prili~no jedinstven iz razloga {to on u~i kako da se razmi{qa. Ve}ina nastavnih predmeta u {koli samo pune memoriju informacijama, bez davawa ve{tine samostalnog mentalnog rada. [ahovsku lepotu vidi i u tehni~ki besprekornom dvoboju, ~ak i onom koji je zavr{io nere{eno, ali i u partiji koja je puna doga|aja, sa propustima, propu{tenim mogu}nostima, i sli~no.

Kalifman–Aleksejev St. Petersburg, 2004.

strane, nakon 18.f:e5 Tfd8 19.f4 Da8, bilo bi te{ko belome da iskoristi slabost pe{aka na c6.

18...Tc7 Crni nije mogao smawiti pritisak belog po liniji jednostavnom izmenom para topova, putem 18...Tfd8 zbog varijante 19.T:d8+ L:d8 20.Se2!± i gubi svog pe{aka c6.

19.Td2 (19.f5 e:f5 20.Dc2 sa idejom Sd5. 20...Ld8 21.D:f5 Te7 sa protivigrom.)

19...a6 20.Db3 b5 21.a4! Beli poja~ava pritisak na b5-pe{aka sa idejom da se preduhitri priprema prodora c6-c5 crnog.

Ne bi se mnogo postiglo nakon 21.f5 e:f5 22.Dc2 zbog 22...Ld8 23.D:f5 Te7 24.f4 Lb6! i crni preuzima inicijativu.

21...c5! Crni kona~no igra ovaj rasteretni potez, koji ignori{e pretwu protiv b5 pe{aka. Mnogo slabije je bilo 21...Td8 22.Tcd1 T:d2 23.T:d2.

22.a:b5 L:g2 23.K:g2 Db7+ Ne bi bilo precizno igrati 23...Tb7 jer nakon 24.Se4 T:b5 25.Dc2 beli bi skaka~ uspeo da se u~vrsti na poqu e4.

24.Kg1 c4?

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.g3 Lb4+ Katalonka je idealno otvarawe. Beli mo`e ostvariti laganu prednost bez mnogo rizika.

Ovde postoji va`na tema jer nije lako belom u}i u svoje glavne linije. Crni igra, na primer, ovaj me|u{ah, i, kako ~esto biva, partija ide u malo istra`ene vode.

4.Ld2 Le7 5.Lg2 d5 6.Sf3 c6 7.Db3 Deplasiran polo`aj belog lovca na d2 po~iwe biti va`nom ~iwenicom. U slu~aju 7.0–0 d:c4!? bi}e te{ko belom opravdati ili povratiti materijal. Obi~an manevar u Katalonskom otvarawu skaka~em na e5 ne mo`e se dovr{iti zbog rawivosti belog pe{aka na d4.

7...Sbd7 8.Lf4 Na 8.0–0 Sb6 9.c5 Sc4 10.Lf4 b6.

8...0–0 9.0–0 b6 10.Sc3 La6 Sada, nakon {to je beli ve} razvio svog daminog skaka~a na poqe c3, crni poja~ava pritisak protiv pe{aka na c4.

11.c:d5 S:d5 Ovo je najboqe uzimawe, od tri mogu}a koja su data crnom. Shvatqivo je da crni ne `eli uzeti na d5 sa epe{akom, jer pe{a~ka struktura crnog ne bi mu i{la u prilog zbog slabosti pe{aka na c6. Uzimawe sa c-pe{akom na prvi pogled izgleda dosta logi~nim, budu}i da bi pe{a~ka struktura crnog ostala savr{enom.

12.Da4 Beli treba da prihvati izmenu svog crnopoqnog lovca za skaka~a, jer u suprotnom, nakon 12.S:d5 c:d5 crni vi{e ne bi imao nikakvih problema.

12...S:f4 13.g:f4 Lb7 14.Tfd1 Dc7 15.e3 16.Tac1 Db8 17.Se5!

Nije uop{te lako kritikovati crnoga za nijednu od svojih odluka, ali sada wegov posledwi potez raskida ravnote`u. Nakon 24...Tb8! 25.b6 beli ne bi imao ni{ta nakon 25.Ta1 zbog 25...Tcc8 sa protivigrom, i pretwe pe{aku na a6 su iluzorne. Pojednostavqewa sa 25...D:b6 26.D:b6 T:b6 27.Sb1 c4 bi verojatno vodila remiju.

25.Da4 a:b5 26.D:b5 Df3 27.Se2± Ovaj precizan potez postavqa pod sumwu pretwe crnog protiv belog kraqa.

27...h5 Crni poku{ava da uvede svog h-pe{aka u napad.

Ne bi se postiglo mnogo {tete sa 27...Dg4+ 28.Sg3 h5 zbog 29.Td7! Nakon 27...Ta8 28.Tdc2 Tc5 uz pomo} 29.Dd7 Kf8 30.Dd1± beli uspeva da dovede damu u odbranu svog kraqa. Da je crni igrao; 27...Tfc8 onda bih imao na raspolagawu 28.Da4 sa glavnom idejom da se spre~i da crna dama zauzme dijagonalu b1–h7.

28.Sd4 De4 29.T:c4 Db1+ Izmena topova 29...T:c4 30.D:c4 Db1+ 31.Df1 Dg6+ 32.Kh1 De4+ 33.Dg2 Db1+ 34.Dg1± odmah bi dozvolila belom da spoji belu damu u odbranu svog veli~anstva.

30.Kg2 De4+ U slu~aju 30...Dg6+ 31.Kf1 beli kraq bi prona{ao uto~i{te protiv {ahova na poqu e2.

31.Kg1 Db1+ 32.Kg2 De4+ 33.f3 Ovo je kqu~ svega koji dozvoqava belom da te`i prednosti.

33...Dg6+? Boqe je bilo 33...D:e3 34.Te2 T:c4 35.T:e3 T:d4 36.Te4± 34.Kh3+- Beli kraq je potpuno siguran na poqu h3.

34...Ta7 35.Tc1 Td8 36.Dd3 Dh6 37.De4 Tad7 38.Tg2 Lf8 39.Tc6

Crni pe{ak na c6 je jako slab i zato }e sada morati da mewa skaka~e na e5. Sve to }e neizbe`no voditi zauzimawu d-linije u korist belog.

17...S:e5 18.d:e5 Ovaj potez prisiqava crnog da igra na daminom krilu. Za to vreme, bele te{ke figure }e biti mnogo aktivnije od crnih. S druge

Beli, osim ogromne pozicione prednosti ima i materijalnu prednost. Crni ne mo`e da u~ini ni{ta protiv pretwe napredovawa f-pe{aka.

39...Te8 40.f5 e:f5 41.S:f5 1–0 Komentar: A. Kalifman Prevod: B. Lali} Pripremio: B. Dankovi}

PRAZNIK [AHA U PAN^EVU

Pobednik Cvetkovi}

Re{ewe problema br. 291 (Mark Adaba{ev, Problemist, 1934.) sa pozicijom: beli – Kh7, Da5, Td8, Tf7, La1, La8, Sd5, Sh1, pe{aci: d2, g2; crni – Ke4, Db5, Te2, Lb3, Lh2, Sb8, pe{ak d3; je 1.g3! Na 1...L:g3 sledi 2.S:g3 mat.

Na 1...Tf2 sledi 2.S:f2 mat. Na sve ostale poteze crnog sledi 2.Tf4 mat.

U sklopu redovnih aktivnosti i u ciqu popularizacije {ahovske igre [K PA[K “Petrohemija” je u Domu vojske Srbije u Pan~evu, organizovao i uspe{no realizovao dva {ahovska turnira. Seniorski turnir u brzopoteznom {ahu i omladinski turnir u ubrzanom {ahu (15 minuta po igra~u). Pored igra~a i ~lanova PA[K-a na turniru je u~estvovalo vi{e PA[Kovih prijateqa iz Pan~eva, Jabuke, Banatskog Brestovca, Crepaje i Banatskog Novog Sela. Za dobru organizaciju postarali su se predsednik kluba Radoslav \uki} i {ahovski sudija Miroslav Erdeqan.

Na seniorskom turniru igra~i su podeqeni u dve grupe a pobednik je odlu~en finalnim turnirom koji se igrao po kup sistemu izme|u ~etiri prvoplasirana igra~a iz svake grupe. Iz A grupe plasirali su se Slobodan Jovanovi}, Milo{ Jovanovi}, @ivadin Mitrovi} i Toma Vrbqanac a iz B Svetozar Marinkov, Slavko Cvetkovi}, Milan Mar~i} i Qubinko Nikoli}. U finalnom susretu Cvetkovi} je pobedio Mitrovi}a i tako osvojio prvo mesto. Posebno zani-

Pred po~etak partije Cvetkovi}–Mitrovi}

mqiv bio je omladinski turnir. Bila je to prilika za stru~ni {tab PA[K-a da na delu vidi svoje nove ~lanice: Andrijanu Jankovi} i Aleksandru Milutinov koje su podelile prvo mesto ispred Vladimira i Zlatoja Atanackovi}a, te Sla|ane Stamenkovi} i An|ele Ristovi}.

R. \uki}

c m y

SPORT

DNEVNIK

sreda7.jul2010.

21

UO^I ME^A DEJVIS KUPA HRVATSKA–SRBIJA (9–11. jul)

Orlovi umereni optimisti Na konferenciji za novinare teniske Dejvis kup reprezentacije Srbije uo~i ~etvrtfinalnog susreta Svetske grupe (9. do 11. jul), u kojem }e odmeriti snage s Hrvatskom, u Splitu su govorili selektor orlova Bogdan Obradovi} i na{i najboqi igra~i. Oni su jo{ jednom potvrdili da je raspolo`ewe u na{em timu odli~no, da su svi zdravi i spremni za me~ i da svi jedva ~ekaju da on po~ne.

- I Srbija i Hrvatska imaju odli~ne ekipe koje mogu da osvoje ovo takmi~ewe. Nama je plasman u ~etvrtfinale najve}i uspeh u istoriji i sve {to uradimo preko toga bi}e nam samo dodatni bonus. Odli~no je to {to smo svi na okupu i {to smo svi zdravi. Znamo kakva nas atmosfera o~ekuje u Splitu, gledali smo ranije Dejvis kup me~eve Hrvatske i upoznati smo kako bi trebalo da igramo pred takvom publikom. Ja imam dosta iskustva u velikim me~evima na grend-slem turnirima, pa i u

Dejvis kupu, i verujem se da }e mi to pomo}i - istakao je prvi srpski reket i drugi igra~ sveta Novak \okovi}.

Na{ najboqi teniser je naglasio da u splitskom susretu ne}e biti favorita.

- Dejvis kup je nepredvidiv, pogotovo ako ste gosti. Iako na papiru imamo boqe rangirane igra~e, to ne zna~i ni{ta, jer prednost doma}eg terena i pomo} publike donose veliki stimulans i ulivaju dodatno samopouzdawe. Me~ traje tri dana i nikada ne znate {ta sve mo`e da se dogodi - dodao je Novak.

Selektor Bogdan Obradovi} nije `eleo da otkrije ko }e igrati na drugoj tabli, rekav{i samo da podjednake {anse imaju Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki. Iako Troicki nema ba{ impresivan skor u duelima s hrvatskim igra~ima, on nije skrivao optimizam.

- Poznajem i Qubi~i}a i ^ili}a veoma dobro i, ako budem u ekipi, znam kako bi tre-

balo da igram protiv wih kratak je bio Viktor Troicki.

Obradovi} je istakao da je najva`nije da se igra~i {to boqe adaptiraju na uslove koji vladaju u dvorani Spaladijum Arena.

- Najva`nije je da se naviknemo na dvoranu i uslove koji }e vladati tokom susreta. Dejvis kup je takmi~ewe u kojem nikada sa sigurno{}u ne mo`ete da znate ko }e da pobedi.

Neka u na{em me~u trijumfuje boqi - prokomentarisao je selektor srpskog tima. - Nisam jo{ uvek odlu~io ko }e igrati u singlu uz Novaka \okovi}a, a odluku }u doneti posle ovih nekoliko treninga do `reba.

Svi su jo{ u igri. Drago mi je da su i Tipsarevi} i Troicki u dobroj formi.

Posebnu pa`wu novinara zaokupio je i najboqi teniser sveta u dublu Nenad Zimowi}. S karakteristi~nim osmehom, na{ as je rekao: - Zadovoqni smo time {to se nalazimo u dru{tvu osam najbo-

Ki}anovi} hoda ka Ku}i slavnih Legenda jugoslovenske i srpske ko{arke Dragan Ki}anovi} posta}e 12. septembra, na dan odr`avawa finalnog susreta Mundijala u Turskoj, stanovnik Ku}e slavnih Me|unarodne ko{arka{ke federacije (FIBA), ozvani~eno je danas na sajtu Ko{arka{kog saveza Srbije (KSS).

Ki}anovi} je ro|en 17. avugusta 1953. godine u ^a~ku, a igra~ku karijeru je po~eo u @elezni~aru. Od doma}ih klubova igrao je jo{ za Borac i Partizan, u koji je stigao 1973. godine. Sa crnobelima je osvojio tri titule prvaka dr`ave (1976, 1979. i 1981), jedan nacionalni kup (1979) i dva Kupa Radivoja Kora}a (1978. i 1979). Od inostranih klubova igrao je za Skavolini, sa kojim je 1983. osvojio Kup pobednika kupova i za Pari Sen @ermen.

U dresu reprezentacije debitovao je na Evropskom prvenstvu u [paniji 1973. godine. Sa nacionalnim timom je osvojio pet zlatnih medaqa - na Olimpijskim igrama 1980, Svetskom prvenstvu 1978. i evropskim prvenstvima 1973, 1975. i 1977.

Srebrna odli~ja je osvajao na Olimpijskim igrama 1976, prven-

SJAJNI AS NAPUSTIO FENIKS

Stodemajeru 100 miliona Amare Stodemajer i NBA ko{arka{ki liga{ Wujork Niksi postigli su dogovor po kojem }e doskora{wi as Feniksa potpisati petogodi{wi ugovor vredan 100 miliona dolara.

Amare Stodemajer

Stodemajer je tokom osmogodi{we karijere u Feniksu, prose~no bele`io 21,4 poena, uz 8,9 skokova. Wegov dolazak u Nikse je, kako veruju u Wujorku, samo korak do glavnog ciqa, a to je anga`ovawe prve zvezde me|u slobodnim agentima Lebrona Xejmsa.

Dragan Ki}anovi}

stvu sveta 1974. i kontinentalnom {ampionatu 1981, dok se bronzom okitio na {ampionatu sveta 1982, odnosno Evrope 1979. godine. Ki}anovi} je i kao sportski funkcioner bio jednako uspe{an, bio je idejni tvorac jedinog srpskog prvaka Evrope - Partizana, kasnije i predsednik nacionalnog olimpijskog komiteta. Predstavnici K[ su, osim Ki}anovi}a, ove godine za laskavo priznawe svetskoj Ku}i ko{arke od igra~a predlo`ili jo{ Dejana Bodirogu, Predraga Dani-

lovi}a, Vlada Divaca, Aleksandra \or|evi}a, @arka Paspaqa, Zorana Slavni}a i Mariju Veger, a od trenera Du{ana Ivkovi}a, Bo`idara Maqkovi}a, @eqka Obradovi}a, Svetislava Pe{i}a i Milana Vasojevi}a.

Stanovnici Ku}e slavnih FIBA u madridskom predgra|u Alkobendasu od 2007. godine su Dra`en Dalipagi}, Ranko @eravica i Borislav Stankovi}, a iste godine je to priznawe posthumno dodeqeno Neboj{i Popovi}u i Radomiru [aperu.

KOSTA PEROVI], REPREZENTATIVAC SRBIJE

Barsa zove samo jednom

Posle odli~ne sezone 2009/10, koja je po~ela osvajawem srebrne medaqe na EP u Poqskoj sa orlovima a kulminirala trijumfom u Evrokupu sa Valensijom, pred Kostom Perovi}em bilo je mnogo ponuda. Taman kada je pomislio da }e morati da vaga, pojavila se jedna koja je poni{tila sve ostale.

- Imao sam ponude i od drugih timova, ali kada se javila Barselona vi{e nisam imao dilemu gde `elim da igram. Jednom u `ivotu te zove {ampion Evrope, igrawe u Barsi je san za skoro svakog igra~a - ka`e centar na{e reprezentacije, koji se sa saigra~ima priprema za Mundobasket u Turskoj.

"Sedmicu" u kojoj je prethodne dve sezone nastupao za Valensiju (eks Pamesu), Perovi} je zamenio baksuznom "trinaesticom" u Barseloni. Baksuznom za neke, ali ne i za wega, jer je do 2007. godine, igraju}i za Partizan, ko{arka{ko ime stekao upravo sa tim brojem na le|ima.

- Perovi} je jo{ mlad igra~, wegova visina i tehnika omogu}i }e nam da igramo jo{ razno-

Kosta Perovi}

vrsnije u napadu. Uvek je najte`e prona}i pravo poja~awe na poziciji centra, a ja sam siguran da smo mi u tome uspeli rekao je tehni~ki direktor Barselona \oan Kreus.

Perovi} je, posle sporazumnog raskida ugovora sa Valensijom, potpisao trogodi{wi sa Barselonom. Ro|en je 19. februara 1985. godine, a visok je 217 centimetara.

Novak \okovi} i Viktor Troicki u Splitu

qih svetskih reprezentacija.

Ipak, imamo motiv da pro|emo i daqe. Ne}e nam biti lako, ali verujem u na{u ekipu. Parovi se igraju tek drugog dana. Oba tima imaju dobre dublove, svi igra~i koji za wih konkuri{u dobro serviraju. Igrao sam protiv svih hrvatski tenisera, pobe|i-

Foto: S. Stevanovi}

vao sam ih i gubio. Znam da }e biti uzbudqivo i mislim da u ovom me~u nema favorita. Ko bude prikazao boqu igru u datom trenutku, taj }e i da pobedi. @reb za susret izme|u Hrvatske i Srbije odr`a}e se sutra u 13 ~asova. Probitno se mislio da }e se odre|ivawe parova za

me~ odr`ati u Spaladijum Areni, ali su organizatori odlu~ili da se ovaj doga|aj odr`i u vili Dalmacija. Ulaznice su odavno rasprodate, pa se o~ekuje da }e tokom sva tri dana teniskom spektaklu prisustvovati po oko 10.000 gledalaca.

A. Predojevi}

SUTRA U BARSELONI @REB ZA EVROLIGU

Partizan u tre}em {e{iru Sutra se u Barseloni odr`ava `reb za novu sezonu u ko{arka{koj Evroligi, a vo|stvo najelitnijeg klupskog takmi~ewa na Starom kontinentu ju~e je objavilo {e{ire za `reb, u kojima su klubovi razvrstani po rezultatima i kvalitetu.

Ugled Srbije brani}e prvak na{e zemqe i u~esnik F4 turnira u Parizu, ekipa Partizana, ali }e i vr{a~ki Hemofarm igrati u kavlifikacijama za ovo renomirano takmi~ewe. Me|utim, iako je igrao u Parizu me|u ~etiri najboqe ekipe u Evropi, Partizan }e se neobja{wivo na `rebu na}i tek u tre}em {e{iru, po{to i daqe ima B licencu za ovo takmi~ewe. Uz to, neshvatqiv je i sistem bodovawa klubova, jer se u wemu svaka pobeda vtrednuje s dva boda, svaki poraz s jednim poenom, a plasman na F4 turnir donosi tako|e jedan poen.

Grupe su odre|ene na osnovu rezultata klubova u evropskim

Sastavi Prvi {e{ir: CSKA (Moskva), Barselona, Olimpijakos, Kaja Laboral.

Drugi {e{ir: Sijena, Panatinaikos, Makabi, Real Madrid.

Tre}i {e{ir: Partizan, Valensija, Unikaha, Lijetuvos Ritas. ^etvrti {e{ir: Fenerbah~e Ulker, Prokom, Efes Pilsen, Virtus Roma.

Peti {e{ir: @algiris, Cibona, Armani xins Milano, Brose Baskets. [esti {e{ir: Union Olimpija, [ole, kvalifikant 1, kvalifikant 2.

Kvalifikacije Prvi {e{ir: Alba, Asvel, Himki, Uniks.

Drugi {e{ir: Hemofarm, Nimburk, Budivelnik, Le Man. Tre}i {e{ir: Hapoel Galil, Marusi, [arlroa, Banvit. ^etvrti {e{ir: Kazerta, Budu}nost, Roan, Groningen. kupovima u posledwe tri sezone. U prvom bubwu su zbog toga mesto obezbedili aktuelni evropski prvak Barselona, ruski CSKA, gr~ki Olimpijakos, kao i prvak [panije Kaja Laboral.

Dva kluba iz iste dr`ave ne}e mo}i da se na|u u istom {e{iru, a to pravilo ne odnosi se jedino na [pance koji }e u novoj sezoni Evrolige imati ~ak pet predstavnika.

A. P.

ZBOG NOVOG ANGA@MANA U NBA

Mili~i} ne igra za Srbiju Darko Mili~i} ne}e nastupiti na Svetskom prvenstvu u Turskoj krajem avgusta i po~etkom septembra za srpsku reprezentaciju, potvrdio je na{ ko{arka{. On tvrdi da su mu u klubu s kojim je potpisao novi trogodi{wi ugovor vredan 20 miliona dolara, zabranili da ovog leta bude s reprezentacijom.

- Qudi iz Minesote su mi kazali da ne `ele da igram za reprezentaciju jer sam u ovom trenutku potrebniji klubu. Mnogo mi je `ao, ali moram da po{tujem wihovu odluku. ^elnici kluba su mi rekli da }e oni kontaktirati s Ko{arka{kim savezom Srbije, pa se zbog toga nisam ni ~uo sa selektorom Ivkovi}em - izjavio je Mili~i}.

On je dodao da mu je izuzetno `ao {to ovog leta ne}e nositi dres srpske reprezentacije, ali da se na{ao na prekretnici u vezi s nastavkom svoje karijere i da je morao da prihvati ponu|ene uslove.

Darko Mili~i}

- Bio sam na prekretnici da li karijeru da nastavim u Evropi ili da ostanem u NBA, i kad sam se odlu~io za Ameriku, onda sam morao da prihvatim wihov zahtev. Na moju nesre}u, za reprezentaciju sam igrao u periodu kad ni{ta nismo osvajali, i `iv sam se ki-

dao {to je bilo tako. I sami znate {ta sam uradio u [paniji i koliko sam `eleo da ne{to napravimo na tom Evropskom prvenstvu. Srce mi je bilo puno kad smo pro{le godine osvojili srebro u Poqskoj, a verujem da }emo i sada ne{to uraditi - dodao je Mili}.

Aleksandar Mari} ne}e u Tursku Iako je zbog povrede Endrjua Boguta ko{arka{ka reprezentacija Australije ozbiqno ra~unala na Aleksandra Mari}a ni ko{arka{ Partizana nije u mogu}nosti da pomogne kengurima na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Turskoj. Srbin sa australijskim paso{em odlu~io je da ne u~estvuje na Mundobasketu kako bi {to boqe zale~io povredu kolena zbog koje je pauzirao vi{e od mesec dana.

Me|utim, Australijanci sumwaju da je u pitawu i Mari}eva `eqa da u budu}nosti nastupa za

reprezentaciju Srbije, {to bi mu bilo onemogui}eno ukoliko zabele`i nastup za najja~u selekciju te zemqe. Naime, s obzirom da je ve} nastupao za junirske selekcije Australije Mari} bi mogao da promeni reprezentativni dres samo uz saglasnost Ko{arka{kog saveza te zemqe. Podsetimo da }e Australija na Svetskom prvenstvu u Turskoj igrati u grupi B u kojoj se nalazi i selekcija Srbije, a tu su jo{ i Argentina, Nema~ka, Angola i Jordan.

22

MRE@A

sreda7.jul2010.

Gugl mewa politiku u Kini ako se pribli`ilo vreme za obnovu licence za rad u Kini, Gugl se suo~io sa problemom opstanka svog poslovawa u toj zemqi.

Ranije ove godine, zbog zahteva kineskih vlasti da cenzuri{e pretragu, Gugl se dosetio i napravio redirekciju na svoju Hong Kong stranu, te tako izbegao cenzuru, ali i zaobi{ao kr{ewe zakona te zemqe.

Me|utim, svestan da se zbog takve politike mo`e desiti da ne dobije produ`ewe ICP licence, Gugl se odlu~io da promeni tak-

K

tiku. Umesto da, kao do sada, automatski redirektuje sve pocetioce na Gugl.com.hk, Gugl }e mawi deo posetilaca usmeriti na Gugl.cn naslovnu stranu, gde }e oni mo}i da koriste Gugl.cn ser-

„Dizni” kupio kompaniju „Tapulus” ilmski studio "Dizni" je kupio proizvo|a~a igrica za mobilne telefone "Tapulus" koji }e biti pridru`en njegovom ogranku za razvoj video igrica napravljenih na osnovu filmova i TV serija.

"Dizni" na taj na~in usmerava svoja ulaganja na proizvode kao {to su telefon "ajfon", plejer "ajpod ta~" i tabli~ni (mini-prenosiv) ra~unar "ajped" kompanije "Epl" ~iji je izvr{ni direktor Stiv Xobs prvi individualni akcionar "Diznija", preneli su francuski elektronski mediji. Iznos transakcije nije objavljen, ali se govori o sumi izme|u 20 i 50 miliona dolara.

F

Motorola mewa ime ompanija “Motorola” je pro{le nedeqe objavila da }e promeniti ime u “Motorola Solu{ns” kad se iz we u posebnu kompaniju izdvoji ogranak koji pravi mobilne telefone i de-

K

kodere za internet na TV-u. Ta druga, nova kompanija zva}e se “Motorola Mobiliti”.

Odeqewa koja }e raditi pod imenom “Motorola Solu{ns” proizvode raznovrsnu robu za poslovne namene, poput mre`ne opreme i skenera bar-kodova.

Dugo planirana podela koja je stavqena na ~ekawe za vreme recesije, planirana je za prvo tromese~je 2011.

ugoo~ekivana nova verzija pametnog telefona ajfon, kompanije “Epl”, najzad je stigla u prodavnice u Sjediwenim Dr`avama, Nema~koj, Francuskoj, Britaniji i Japanu. Me|utim, kupci u zemqama u razvoju mora}e jo{ da se strpe. U Sjediwenim Dr`avama, Britaniji i Japanu, novi ajfon 4 je ogroman hit. Aleks Li, koji `ivi u Dubaiju, doputovao je u London da bi ga kupio.

"Razlog {to smo do{li ovde je to {to zaista `elimo ovaj telefon", ka`e Aleks. Ajfon 4 je br`i, tawi, sa ja~om baterijom i omogu}ava video razgovore. “Epl” nije jedina kompanija koja nudi takozvane pametne telefone, koji omogu}avaju i pristup internetu, ali kupci ka`u da ih privla~i wegovo jednostavno rukovawe. "Jednostavnost komandi je neverovatna. Totalna neznalica mo`e da ga koristi", ka`e jedan kupac.

“Epl” ka`e da }e do kraja jula ajfon 4 mo}i da se kupi u jo{ 11, a do kraja septembra u 88 zemaqa.

„Oran`” planira osvajawe sveta ovi direktor Frans telekoma Stefan Ri{ar izjavio je danas da mu je ciq da do 2015. pet odsto svetske populacije budu klijenti mobilnog operatera i internet provajdera Oran`a koji je u sastavu te kompanije.

Ri{ar je na ~elo Frans trelekoma do{ao pre ~etiri meseca, po{to je wegov prethodnik Didije Lombar kritikovan zbog naglog porasta broja samoubistava zaposlenih.

Ri{ar je na konferenciji za novinare u Parizu predstavio petogodi{wi plan za koji je rekao da je osmi{qen kako bi motivi-

N

sao zaposlene i u~inio Frans telekom boqim mestom za rad.

U Fancuskoj, Frans telekom

do 2012. godine planira da zaposli 10.000 qudi, me|u kojima doktore i psihologe koje }e preduze}e uposliti u okviru novog socijalnog ugovora vrednog 900 miliona evra. Plan tako|e

pokriva prethodno najavqenih dve milijarde evra investicija do 2015. godine u mre`u opti~kih kablova za Oran`, najpoznatije preduze}e Frans telekoma u mobilnoj telefoniji.

Ri{ar je rekao da `eli da u narednih pet godina udvostru~i prihode u zemqama u razvoju, posebno pro{irewem operacija u Africi.

Prema tom planu, Oran` bi do 2015. godine trebalo da pove}a broj klijenata za 50 odsto, odnosno da pridobije jo{ 100 miliona klijenata, ~ime bi wihov ukupan broj bio oko 300 miliona, {to je pet odsto svetske populacije.

NIKON COOLPIX S3000

Mali, ali tehni~ar ovi model “Nikon” digitalnog fotoaparata, Coolpix S3000 je kompaktnih dimenzija i osve`enog dizajna u odnosu na prethodne modele. Dosta dobra i kvalitetna izrada i {to je najbitnije fotografije sasvim solidnog kvaliteta. U odnosu na prethodnu generaciju, ova donosi

N

paktni aparat koji staje u xep i pravi sjajne slike, a da ne moraju brinuti o mnogim parametrima i opcijama.

Nikon Coolpix S3000 je atraktivan aparat vrlo kompaktnih dimenzija (debqine je od svega 19 mm) tako da staje u bilo koji xep bez ve}ih problema. Dizajn je

Rezolucija: 12 megapiksela, 1/2.3" senzor, (4000 x 3000 px) Objektiv: ISO 80-3200, Opti~ki zum 4x (27-108mm po 35mm ekv.)

Memorija: Interno 47MB, memorijske kartice (SD, SDHC) Baterija: Nikon EN-EL10 Lithium-ion, 740mAh Povezivawe: USB, Audio/Video izlaz Ekran: 2.7" LCD Touch panel (230.000 px) Video: 640x480 @ 30fps Dimenzije: 55.9x94.3x19 mm Te`ina: 116g ne{to osve`eni dizajn, poboq{anu optiku i brzinu i naravno kvalitet slike. Na `alost, o~ekivanu HD rezoluciju video snimaka }emo morati jo{ da sa~ekamo kod ovih jeftinijih modela. “Nikon” je u posledwe vreme najavio pravu ofanzivu, {to se na na{em tr`i{tu jako dobro ose}a po{to se sve svetske premijere de{avaju i kod nas, tako da mo`emo odmah prona}i sve najnovije aparate po sasvim pristojnim cenama. Coolpix S3000 je namewen onima koji tra`e kom-

prili~no atraktivan, ku}i{te je napravqeno od plastike sa srebrnim metalnim detaqima, i definitivno izgleda dosta skupqe nego {to jeste. Pored crne boje, dostupno je jo{ {est varijanti (srebrna, roze, zelena, plava, crvena i naranxasta), i deluje da }e S3000 biti popularan

me|u mla|om populacijom koja uvek voli da ima gadgete koji su malo druga~iji od uobi~ajenog.

Sa samo 19 mm debqine, aparat lepo le`i u ruci, a kontrole su lepo raspore|ene i ne{to ve}i tasteri govore da je ideja bila da aparat bude {to je mogu}e jednostavniji za upotrebu. S predwe strane pored objektiva nalazimo i blic, AF lampicu i mikrofon, dok je bo~no postavqena metalna alkica na koju se vezuje traka za no{ewe oko zgloba.

Detaqi, detaqi Na gorwoj stranici se nalazi okida~ sa zum prstenom (zum je dosta precizan i tih) kao i “pauer” taster sa statusnom diodom.

Pozadi je 2.7" LCD ekran standardne rezolucije od 230.000 piksela, dosta dobrog kvaliteta slike, ali malo slabije vidqiv po suncu, {to je i o~ekivano. Tasteri su raspore|eni na uobi~ajeni na~in, Photo/Video, Playback, Menu i Trash zajedno sa navigacionim tasterom sa Ok u centru i Flash, Macro, Timer i

Exposure Compensation funkcijama. Postoji pet re`ima rada aparata: Auto (ovde ~ak ima i par manuelnih pode{avawa), Scene (automatska ili manuelna selekcija dostupnih scenarija), smart portrait, subject-tracking i movie. Objektiv ima 4x opti~ki zum, {to je super za ove dimenzije aparata, s tim {to nema opti~ke stabilizacije slike.

Interesantno je da ugra|ena baterija pored klasi~nog puwa~a ima mogu}nost da se puni i povezivawem aparata preko USB porta ra~unara. U radu, Coolpix S3000 se pokazao dosta dobro, radi brzo i autofokus je prili~no precizan, mada u uslovima slabije vidqivosti fokusirawe ume da potraje malo du`e.

Kvalitet fotografija je sasvim dobar, za ovu cenovnu kategoriju, i {tampa fotografija do A4 formata }e dati solidne rezultate. Video je i daqe ostao slaba ta~ka po{to je podr`ano samo snimawe u VGA rezoluciji od 640x480 piksela, {to je ipak ostavqeno malo skupqim modelima. Za onoliko koliko ko{ta, Coolpix S3000 daje dovoqno toga i mo`emo ga preporu~iti onima koji tra`e kompaktan i jednostavan digitalac.

Majkrosoft povla~i telefon „kin” "Majkrosoft" je objavio da postupno povla~i iz prodaje svoj mobilni telefon "kin", koji je lansiran u aprilu u SAD, a bio pre svega namewen mladima.

"Majkrosoft" je odlu~io da usmeri svoje poslovawe na lansirawe operativnog sistema za telefone "Vindouz foun 7" i ne}e isporu~ivati "kin" ove jeseni u Evropi, kako je ranije bilo predvi|eno, navedeno je u saop{tewu te kompanije, prenele su agencije.

"Kin", koji proizvodi japanski "[arp", ima taktilni ekran i pokretnu tastaturu. Bio je pre svega namewen olak{anom pristupu drustvenim mre`ama kao {to su “Fejsbuk”, “Tviter” i “Majspejs”, razmeni fotografija, tekstova i veb stranica.

Interpol tra`i pomo} od korisnika interneta e|unarodna organizacije policije Interpol uputila je apel korisnicima interneta da pomognu nala`ewe nekoliko stotina begunaca u celom svetu.

Interpol u operaciji nazvanoj "Infra-red" poziva korisnike interneta da sve informacije o beguncima od pravde po{aqu na elektronsku po{tu - fugitive@interpol.int. Interpol dodaje

da je mogu}e anonimno komunicirati preko sajt www.csiworld.org.

Operacija "Infra-red", pokrenuta 3. maja, ima za ciq nala`ewe 450 begunaca {irom sveta. Ti begunci, za kojima tragaju vlasti 29 dr`ava , optu`eni su ili osumwi~eni za te{ka dela, kao {to su ubistva, dela pedofilije, silovawe i {verc droge.

M

Ajfon nedostupan zemqama u razvoju

D

vise koji ne zahtevaju filtrirawe, kao {to je Google Translate, ali se na naslovnoj strani nalazi i link ka hongkon{koj strani, gde }e mo}i da obavqaju pretragu.

Na zvani~nom blogu navodi se da }e u narednih par dana svi kineski korisnici biti preba~eni na "novu" kinesku naslovnu stranu Gugla. Zanimqivo je da je Kina jedino tr`i{te na kome Gugl nije najkori{}eniji pretra`iva~, a prvu poziciju dr`i lokalni pretra`iva~ Baidu.

DNEVNIK

Ali tehnolo{ki ekspert, Rob Atkinson, ka`e da wegova upotreba u zemqama u razvoju ne}e biti tako {iroka zbog visoke cene ure|aja i skupe pretplate.

"Ne verujem da }emo videti neki ve}i razvoj u regionima ili kontinentima kao {to je Afrika.

Mo`da samo u mawim grupama imu}nijih korisnika.

Ali mislim da }e se vi{e prodavati u Latinskoj Americi", ka`e Atkinson. On dodaje da }e zemqe sa rastu}om sredwom klasom br`e usvajati pametne telefone. "U zemqama u razvoju }e to i}i sporije, pa }e ga tu najpre kupovati privrednici, farmeri, vlasnici malih biznisa i profesionalci. Tako|e, lekari i dr`avni slu`benici. Tek onda }e mo`da po~eti da prodire i {ire", ka`e on.

Atkinson dodaje da “Eplov” ajfon dobija sve sna`niju konkurenciju od firmi kao {to je “Gugl”, koje nude sopstvene pametne telefone. A sa konkurencijom cene }e nastaviti da padaju, {to je dobra vest za kupce svuda u svetu.

Od po~etka pokretawa operacije, lokalizovano je ili uhap{eno 100 begunaca. "Postoje begunci o kojima nemamo nijednu novu informaciju i zbog toga molimo javnost da nam pomogne", rekao je koordinator operacije Martin Koks. Interpol je emitovao portrete 26 osoba, za koje smatra da su opasne i te fotografije se nalaze na raznim sajtovima dru{tvenih

mre`a ili forumima za diskusije na internetu.

"Verovatnije je da }e neko nekoga prepoznati na nekom sajtu ili forumu, nego na ulici", objasnio je Koks i pozvao korisnike interneta da se jave Interpolu, "bez obzira na na~in slawa informacije". Oko 650 zaposlenih iz 82 zemqe radi 24 sata dnevno u sedi{tu Interpola u Lionu.

Da li 3D video igre ugro`avaju vid no {to se sigurno mo`e re}i jeste to da 3D video igre ne}e uticati na va{ vid i o~i ukoliko ste odrasla osoba, ali sve je vi{e upozorewa koja se odnose na to koliko igrawe 3D video igara mo`e biti pogubno za decu mla|u od sedam godina.

U jeku “Nintendovih” najava 3DS u toku E3, predsednik kompanije Rexi Fils-Ajme naglasio je da ova kompanija redovno upozorava roditeqe na to da mala deca ne bi trebalo da gledaju u 3D slike, a glavni razlog za to je ~iwenica da mi{i}i o~iju kod male dece nisu u potpunosti razvijeni. Pored toga, on je naveo da je to poruka koju industrija upu}uje i kada su u pitawu 3D filmovi, tako da je to standardni protokol.

Tako je kompanija “Samsung” nedavno predstavila svoju sopstvenu listu upozorewa koja je srazmerna sa novom linijom 3D TV, nagla{avaju}i da su roditeqi ti koji treba da kontroli{u i pitaju svoju decu o simptomima koje deca i tinejxeri imaju kada su u pitawu 3D sadr`aji. Gledawe u 3D re`imu tako|e obuhvata simptome morske bolesti, dezorijentaciju, zamu}enost o~iju, kao i smawenu du-

O

{evnu stabilnost, navodi su u izve{taju kompanije “Samsung”.

Tako|e se navodi da korisnici treba da prave ~este pauze

Navodi se da postoje dva problema, i to stereopsija i strabizam. Prvo je na~in na koji vidimo svet u 3D: par o~iju na druga~iji na~in prima slike da bi se obez-

ukoliko primete ovakve efekte. “Samsung” navodi da korisnici koji imaju ove simptome treba odmah da prekinu upotrebu ovog ure|aja te da ne nastavqaju sa takvim aktivnostima sve dok ti simptomi ne nestanu.

Me|utim, ima i onih koji nikako ne veruju ovakvim navodima, tvrde}i da 3D video sadr`aji imaju mnogo ve}i negativan uticaj te da prave mnogo ve}u {tetu nego {to se to navodi.

bedila dubqa percepcija, dok je drugo ono {to se de{ava kada o~i nisu pravilno fokusirane na istu ta~ku u prostoru, {to mo`e dovesti ambliopije, to jest, do stawa u kojem mozak favorizuje jedno oko u odnosu na drugo, {to dovodi do slabog vida.

Prema izve{taju koji je objavqen nakon nedavno zavr{enog istra`ivawa, identifikovan je kriti~ni period, a to je do sedme godine starosti tokom kojeg

mozak jo{ uvek vr{i razli~ita prilago|avawa. Ipak, istra`ivawe na poqu neuroplasti~ne hirurgije pokazalo je da nikad nije kasno da se re{i problem strabizma, a ovi stru~waci se oslawaju na to da su rezultati o navodnoj mu~nini, dezorijentaciji i vizuelnim simptomima koji mogu nastati rezultat istra`ivawa koje je sprovedeno od strane Standardne istra`iva~ke laboratorije pre nekih petnaest godina, ra~unaju}i na to da su te informacije zastarele i najverovatnije neta~ne.

Imaju}i u vidu da je sve jo{ uvek u nekoj ranoj fazi, kako razvoja tako i kori{}ewa, veoma je te{ko re}i sa sigurno{}u {ta je od svega toga ta~no. Ono {to je potrebno jeste da se izvr{i ve}i broj istra`ivawa koja }e biti podr`ana i konkretnim slu~ajevima i dokazima, a najboqe bi bilo da takva istra`ivawa budu izvr{ena od strane nezavisnih istra`iva~a {to je mogu}e pre. Tako|e svi bi trebalo da se zapitamo, a naro~ito roditeqi, da li gledawe filmova kao {to je “Avatar” u 3D formatu mo`e imati negativne posledice posledice za vid i stawe o~iju.

(PCWorld)

REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

sreda7.jul2010.

23

LOVA^KA BRATIJA NAORU@ALA SE VARJA^AMA NA ME\UNARODNOJ KOTLI]IJADI U BERKASOVU

Paprika{ za mirisawe, coktawe i prevrtawe o~ima Za{to bi neko ko magijom boja ili s dletom u ruci, stvaraju}i umetni~ka dela kle{u}i skulpturu u qutome kamenu, bio umetnik, a onaj koji s varja~om u ruci od namirnica stvara vrhunske zalogaje, ne? Ko to mo`e tvrditi da slika, skulptura ili kakva pesma sna`nije uti~e na ~ula od vrhunski ispe~ene doma}e poga~e, drhturavih pihtija, vrele pile}e supe, rinflaj{a sa sosom od miro|ije, ukr~kane sarme, kolenice kila{ice, perkelta...? Na sveop{tu `alost konzumenata kulinarske umetnosti, ali i radost wenih tvoraca, ove kreacije da-

kih lovaca. Ko nije bio, gadno je pogre{io!

Doma}ini, sedamdesetak ~lanova LD „Fazan“, svi o{trog oka i sigurne ruke, koji svojim lovi{tem na 1.980 hektara ravni~arsko-brdskog terena gazdinski bri`qivo upravqaju, obezbedili su dovoqno divqa~i, pa ~etrdeset i dve ekipe qutih megdanxijskih ekipa, umesto sa~maricama i karabinima naoru`anih varja~ama i kotli}ima, opskrbili s po dva kila srne}eg i mesa divqe sviwe, pa ih pustili da puna tri sata, uz sijaset za~ina i samo wima znanih tajnih {pecija, stvaraju.

Truba~i iz [ida lego{e ko kec na jedanaest

leko su kra}eg veka, jer {to je umetnik s varja~om boqi, to wegova umetnost br`e, u nepovrat, nestaje. Tako je i bilo na tre}oj Me|unarodnoj lova~koj kotli}ijadi u Berkasovu, na desetak kilometara od [ida, u bajkovitom okru`ewu ju`nih padina Fru{ke gore, koje je na svojim platnima za nezaborav ovekove~io slikarski genije Sava [umanovi}, u blizini manastira Sveta Petka, u dvori{tu predivnog lova~kog letwikovca berkasova~-

Okupila se lova~ka bratija sa svih strana sveta, iz ravnoga Srema, milih Ba~ke i Banata, ma cele Srbije i sestre joj Srpske, majstori o{trog oka i sigurne ruke iz Hrvatske. Pa kad je pozitivna energija, u vidu miomirisa iz silnih kotli}a, krenula da osvaja fru{kogorski pejza`, niko ni primetio nije da je Sveti Ilija, qut {to mu areal odjedared postade „kontaminiran“, iz nebeskog vedra prosuo gustu ki{u.

Svaka je ekipa nad svojim remek-

Kad je `iri rekao svoje, krenu{e i lova~ke pri~e

delom „bajala“ provereno „najboqim“ receptima. Svi su svoje tajne, da li u za~inu, naro~itom lo`ewu vatre, cepawu bukovine, pa ~ak i emitovawu pozitivne energije koju su preko varja~a slali u kr~kavu masu, bri`qivo ~uvali, tvrde}i da }e se ~etvoro~lani `iri, bez imalo dvoumqewa, opredeliti ba{ za wihovo gastronomsko remek-delo.

Samo bi se ludo hrabri, obilaze}i zajapurene majstore, smeli usuditi da bilo kojoj ekipi ustvrde da ba{ wihov lova~ki paprika{ nije naj-naj. Ekipa „Kili“ iz Belegi{a – Mla|an Popovi} Mla|a, Borivoj Mir~eti} i Vojislav Jeki}, predvo|eni Miroslavom Stanisavqevi}em Kilijem, i poja~ani dvojcem u sastavu Dragan \urovac iz [atorwe s Rudnik planine i @arko Radowi} iz Jelenca s Oplenca kod Topole, na~inili su nepobedivi kulinarski sekstet, pa dobronamerno okolne konkurente uveravaju u to da nema potrebe da se uzaludno trude jer tridesetogodi{we \urov~evo iskustvo, kada se po lovovima i takmi~ewima muvao po celoj tada{woj velikoj

\ACI IZ MA\ARSKE U SVILOJEVU, U APATINSKOJ OP[TINI, POMA@U DA SE IZGRADI DOM ZA DECU

Mlade tesare me{tani paze kao svoj rod U~enici Sredwe stru~ne {kole 516 iz Dombovara u Ma|arskoj odlu~ili su da svoju {kolsku stru~nu praksu obave u Svilojevu. To je selo s kojim Dombovar sara|uje u kulturi, razmeni u~enika i privrednih delegacija. Saradwu s ma|arskom {kolom podr`ale su mesna zajednica i apatinska skup{tina, pa }e tako budu}i tesari, zidari i elektri~ari Robert Mako, Rihard Salai, Gabor Agrina{, Tama{ Ki{, Atila Sakal, Kristijan [ofronicin i Zoltan Pap, sa svojim profesorima Arpadom Abowijem i \ulom Ki{om ~etrnaest dana raditi na adaptaciji budu}eg doma za nezbrinutu decu u Svilojevu.

– Saznali smo da se gradi ovaj dom i stoga smo odlu~ili da {kolsku praksu, umesto u Dombovaru, obavimo u Svilojevu, da bismo pomogli da se on {to pre izgradi. Bilo je vi{e zainteresovane dece, ali nisu svi imali paso{e pa nisu mogli do}i – ka`e prof. Ki{, po kome deca mogu vi{e nau~iti rade}i konkretne poslove.

A da je praksa ozbiqno shva}ena svedo~i i to {to su ih posetili direktor {kole i wegov zamenik, koji nisu krili zadovoqstvo. \aci iz Ma|arske sme{teni su u svilojeva~kim domovima, a svakog dana druga porodica priprema ru~ak za sve wih.

– Prvi put sam u Svilojevu.

Nije te{ko raditi, iako je izuzetno toplo, a radno vreme nam je od sedam do 14 ~asova – ka`e u~enik Robert Mako.

– Posle posla i odmora idemo i na kupawe i dru`imo se sa Svilojev~anima i veoma smo svi za-

dovoqni, pa ako bude prilike, ponovo }emo do}i – dodaje Rihard Salai.

– Porodice u Svilojevu su nas lepo primili. Vi{e paze na nas i uga|aju nam nego na{e porodice kod ku}e. Sigurno }u ponovo do}i, izme|u ostalog i zbog devojaka i piva – {eretski dobacuje Robert.

Svilojev~ani bi sigurno bili presre}ni da se u wihovom selu okupi {to vi{e mladih jer, na-

}e novac sti}i i s drugih konkursa, pogotovo jer imaju i podr{ku apatinske op{tine. U Domu }e biti prostorije za spavawe i u~ewe, za pedagoge, kuhiwa, sanitarni ~vor... Prostora ima i za ekonomsko dvori{te, gde bi se deca mogla baviti ba{tovanstvom, uzgajati `ivinu i stoku.

Predvi|eno je, tako|e, da se u kuhiwi sprema hrana za stara~ka doma}instva, kojih je u selu nemali broj.

Svi|aju im se i seoske devojke

`alost, ovo selo sa 1.400 stanovnika ima sve mawe dece. Bilo bi ih i mawe da se posledwih godina tu nisu doselili qudi iz drugih krajeva, pa sada u ovom, nekada ~isto ma|arskom selu, u {koli ima odeqewa i s nastavom na srpskom jeziku. Stoga je @upni ured i odlu~io da tamo izgradi Dom za nezbrinutu decu, koji bi mogao primiti dvadesetak mali{ana, uz stru~no osobqe. Od novca dobijenog na konkursima u zemqi i inostranstvu kupili su staru seosku ku}u koju sada adaptiraju uz pomo} majstora, ali i dobrovoqnim radom me{tana i u~enika koji su stigli iz Ma|arske. Sve to nije dovoqno, ali o~ekuju da

– Svilojevo je lepo selo i treba u~initi sve da ono opstane.

Dombovar je ve}e mesto i tamo se qudi ne poznaju i nisu tako dru`equbivi kao ovde. Ovde svako svakog zna, pozdravqa, `ele jedni drugima da pomognu, i zbog toga }emo sigurno ponovo do}i – ka`e profesor Ki{.

Uostalom, dodaje on, {kola iz Ma|arske dobila je novac za putne tro{kove, pa }e 45 u~enika iz Dombovara od 17. septembra provesti nekoliko dana u Apatinu, u Domu u~enika Sredwe tehni~ke {kole. A krajem jula u Apatin }e iz ma|arskog gradi}a Baja sti}i i drugi mladi iz Ma|arske, i to veslaju}i.

J. Prel~ec

Jugoslaviji, garantuje sigurnu pobedu.

Naravno da su im se u brk nasmejali Mirko Markovi}, Jordan Stojkovi} Jogi i Mirko Marti}, koji su ~ak iz Kraqeva, na poziv svog prijateqa i kolege lovca, ~uvenog Parente iz Berkasova, pola dana putovali da doka`u svoje ume}e u spravqawu lova~kog specijaliteta i naravno da ni otprilike ne nameravaju da se lako predaju. Jo{ sigurniji u svoje kulinarsko ume}e je, kako sam tvrdi, lovac na dobru zabavu, [i|anin Milan Milo{evi}, kome ki{a, koja mu se s malenog suncobrana preobra}enog u ki{obran sliva u potoku niz le|a, i~ ne smeta da bdi nad svojim kulinarskim ~edom, uzdaju}i se u pomo} ostala dva ~lana nepobedivog trojca, dva Dragana, Danguzova i Barne. I sremskomitrova~ki triling, u sastavu Bane Ze~evi}, Ba}a Labus i Predrag [pawevi} – [pawa kao p~elice vredno posluju oko svoga kotli}a, sigurni da }e ba{ wihov o~arati i publiku i `iri. Mada samo dvojac, nisu za korak uzmicali ni ~lanovi LD „Srnda}“ iz Iloka, predsednik tamo{wih lo-

vaca Tomo Vidakovi} niti wegov lovnik @eqko Augustinovi}.

Moralnu podr{ku pru`a im kolega Dragan Vidovi} iz Berkasova.

Nameru da se predaju nemaju ni Du{ko Leti}, koji je na poziv Milisava Radovanovi}a iz Sota do{ao ~ak iz ^a~ka, da wih dvojica zajedni~kim snagama osvoje naziv slavodobitnika.

U svoje kulinarsko ume}e, ali podjednako i u nameri da brojno{}u uzdrma ~lanove `irija, uzda se i ubedqivo najbrojnija ekipa „Srema“ iz [ida. Paja, koji je uz pomo} lepotice Dragane, ume}e kr~kawa vrelo qutog lova~kog

I {to jes', jes', `iri, ni po babu ni po stri~evima – Dragoslav Panti} iz Zemuna, Ilija Mirjan~i} iz Srpca i Beogra|ani Miodrag @arkovi} i Dragan Ban|ur – dugo je ve}ao, mirisao, coktao, prevrtao o~ima, potvr|uju}i istinu svetog trojstva gastronomske umetnosti da se hrana jede i o~ima i nosom i ustima. I... ispade da su oni iz Kilijeve ekipe bili u pravu jer za slavodobitnika proglasi{e ba{ wih. ^ast Srema odbranili su drugim mestom [i|ani Goran @ili} i Stanislav Ra~i}, a tre}im }e se u Kninu hvaliti Zoran [evo, kome su svojski

Pehari oti{li u Belegi{, [id i Knin

specijaliteta dokazao pobe|uju}i na prethodne dve kotli}ijade, uzda se ponajvi{e u svetu tajnu cepawa drva i lo`ewa vatre ekipe u sastavu Bekrija, Buca, Mali Varga, Slobodan, Zoran i Nenad. Doma}ini, Zvonko Mitrov Zoja, Sreta Juki} i Miodrag Blagojevi} iz ekipe „@iro seta“ iz Berkasova, tako|e ne pristaju na onu izan|alu „va`no je u~estvovati“, nego kao tajni recept, u svoj paprika{ ume{ali i veliku ka{iku pozitivnih vibracija.

pomagali Aleksandar Peji} i Zoran Korolija.

I kakva tad „ludnica“ nastade!

Poteko{e potoci hladnih „rogowa“ i „lavova“, krenu{e lova~ke pri~e, dogovori o budu}im susretima. Truba~i iz [ida lego{e "k'o kec na jedanajst" na pune du{e i jo{ punije stomake, na sre}u prvog ~oveka berkasova~kih lovaca Milo{a Koji}a, prezadovoqnog {to manifestacija svake godine u svakom pogledu sve vi{e napreduje.

N. Nik{i}

NEKADA[WE KUKURUZI[TE U RUMSKOM ATARU DANAS URE\ENO NASEQE KORDUNA[A I BANIJACA

Do{li i ostali ba{ u [anti}evoj ulici

ovde ostanu. Snalaze se, kupuju Malo ko je verovao da }e u nekani{te za 160 dece. Ovde ih svaka ku}e u selima, ali i grade, kao da{wa repi{ta, kukuruzi{ta i ku}a ima po dvoje-troje – ka`e Boovde u Berku. Grad nam se prostrwi{ta u nasequ Berak u Rumi rovi}. {irio za 73 nova krova, a bi}e sti}i asfalt, struja, voda, da }e Ruma je i danas puna izbeglica ih jo{. Op{tina je uspela da [anti}eva ulica li~iti na bulejer u talasu koji je do{ao s Koriz Fonda za kapivar i da }e biti duga vi{e od dva kilome- Pomislim da me ovde zadr`ala [anti}eva talne investicije Vojvodine obezbedi tra, sa sedamdeset i ~uvena pesma „Ostajte ovdje“. I evo me, 116 miliona dinara tri nove izbegli~ke do|oh i ostah u Rumi, i nisam se pokajao, za ovu ulicu, opku}e i jo{ pedesetak pri~a biv{i Korduna{ {tina je ulo`ila placeva s temeqima na 25, a „Elektrovojkojima po~iwe, ili vodina“ oko osam miliona – katreba da po~ne, gradwa ku}a, maduna i Banije 1995. godine, mnogi `e Vukovi}. hom izbegli~kih, onih {to su pre su se ovde sna{li, sprijateqili petnaest godina stigli u koloni s se, odlu~ili i da ostanu, po~eli Mile Puzi} iz [anti}eve uliKorduna i Banije. Oni su ce, a s Korduna, ka`e da je se u Rumi zaustavili i jednostavno stigao u Rumu, ostali. svideli su mu i qudi i – Kad sam kupio plac, grad. nisam ni pomi{qao da }e – Nisam se pokajao. Ruma ovo postati ure|eno gradmi je grad po meri. Rumqasko naseqe. I sada, kad se ni su gostoprimqivi, ~esetim da `ivim u Ulici stiti i meni najdra`i quAlekse [anti}a, pomidi. Ovde sam ponovo po~eo, slim da me ovde zadr`ala i evo, mada je velika kriza, [anti}eva ~uvena pesma nekako se gura napred. I „Ostajte ovdje“. I evo me, op{tina nam je pomogla – do|oh i ostah u Rumi, i nika`e Puzi}. sam se pokajao – pri~a bivNa ulici razigrana de{i Korduna{ @eqko Leca, ku}e su jo{ gotovo sve u tica. – Ova ulica je pre nagradwi, a ve} se liju teme{eg dolaska bila duga stoqi na novim gradili{titinak metara, a onda smo ma. Nenad Borovi} konstakrenuli da na oranici gratuje da su placevi na oranidimo ku}e i sada je to bulecama nekada pla}ani po var, brat bratu, dug dva ki2.500 evra, a da danas, kad je lometra. stigao asfalt, telefoni i Op{tinski ~elnik Nestruja, nova cena zemqi{ta Jo{ da se na|u pare za vrti} nad Borovi} ka`e da je veiznosi ve} 13.000 evra. rovao da }e u naseqe do}i i asda rade i ponovo se sku}avaju.

Novo obdani{te u nasequ Befalt, i struja, i gas, telefoni i Predsednik op{tine Ruma Goran rak, na biv{em repi{tu, ili kukanalizacija, mada mu novi staVukovi} ka`e da je jedan od zadakuruzi{tu svejedno, trebalo bi da novnici Berka tada nisu mnogo taka lokalne samouprave da se po~ne da se gradi, raspisan je javverovali. izbeglima i prognanima pomogne ni poziv za izvo|a~a radova, a – Qudi su napravili ~udo, sagrada {to pre dobiju krov nad glapredsednik op{tine Goran Vukodili celo naseqe, ho}e ovde da `ivom. vi} veli: ve, pa smo i mi pogurali malo – Ve}ina izbeglica je ovde – Bi}e, vaqda, finansijske postvar. U martu je asfaltirano dva stigla i ostala. Svi s kojima dr{ke iz Pokrajine i za izgradwu kilometra ulice s kompletnom insam razgovarao, a mnogo ih povrti}a. Sre}a je kad ima dosta mafrastrukturom. Raspisan je javni znajem, rekli su mi da su se brlih ~upavih glavica, na}i }e se i poziv za izvo|a~a radova za obdazo uklopili i da svi `ele da za vrti} pare!

S. Bojevi}

24

SVET

sreda7.jul2010.

RUSIJA I SAD

KUBA

[pijunski skandal bez uticaja na ratifikaciju MOSKVA: Predsednik Spoqnopoliti~kog odbora ruske Dume (doweg doma parlamenta) Konstantin Kosa~ov izrazio je uverewe da {pijunski skandal ne}e uticati na rusko-ameri~ke odnose i predstoje}u ratifikaciju novog Sporazuma o ograni~ewu strate{kog ofanzivnog naoru`awa START-3. Kosa~ov je naro~ito naglasio da „ne vidi nikakve zabriwavaju}e naznake povodom toga da bi situacija sa ‘sinhronizovawem procedure’ izme|u ruske Federalne skup{tine i Senata ameri~kog Kongresa mogla da se pogor{a“, preneo je Itar-Tass. „Jasno je da za protivnike ratifikacije u Senatu ‘{pijunski skandal’ mo`e postati povod za izno{ewe novih argumenata ‘protiv’, ali pristalice }e jednostavno ignorisa-

TAJLAND

ti tu okolnost“, rekao je ruski parlamentarac. On je upozorio da }e, u slu~aju da se tempo rada na novom sporazumu uspori, i Duma reagovati istovetno.

Po wegovim re~ima, trenutno ve}ina deputata u dowem domu ruskog parlamenta podr`ava ratifikaciju i poslani~ka grupa vladaju}e Jedinstvene Rusije }e podr`ati sporazum. Kosa~ov je rekao da je Spoqnopoliti~ki odbor pozvao {efa diplomatije Sergeja Lavrova i ministra odbrane Anatolija Ser|ukova da u~estvuju na zavr{nom razmatrawu Odbora 8. jula, kada }e poslanici izneti zakqu~ak o sporazumu. Potom }e sporazum biti stavqen na plenarnu sednicu, koja za sada nije zakazana, rekao je on i nagovestio da bi to moglo da bude na po~etku jeseweg zasedawa

Dume. Kosa~ov je dodao da spoqnopoliti~ki komiteti Dume i Saveta federacije (gorweg doma) nameravaju da rad na sporazumu, koji su lideri dve zemqe Dmitrij Medvedev i Barak Obama potpisali 8. aprila u Pragu, zavr{e do letwe skup{tinske pauze, u posledwoj dekadi jula.

Itar-Tas s je preneo da je na raspravi u Dumi posve}enoj pripremi sporazuma za ratifikaciju zamenik ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov rekao da Moskva i daqe ne vidi osnova za instalirawe sistema protivraketne odbrane SAD u Poqskoj. „Mi ne vidimo da postoji raketna pretwa od strane Irana u tim razmerama i obimu koji bi zahtevao instalirawe sistema PRO SAD u Poqskoj“, kazao je ruski diplomata.

VLADIMIR PUTIN REAGOVAO NA IZJAVU HILARI KLINTON

Produ`eno vanredno stawe BANGKOK: Tajlandska vlada produ`ila je ju~e vanredno stawe u 19 provincija na jo{ tri meseca, uvedeno tokom nedavnih nasilnih protesta, iz straha da ne do|e do ponovnog nasiqa. Vanredno stawe je produ`eno u Bangkoku i 18 od 76 provincija, po{to je istekao rok od tri meseca, a nije obnovqeno u pet provincija u kojima je zapa`en mali politi~ki aktivizam.U aprilu i maju antivladini protesti „crvenoko{uqa{a“, sledbenika svrgnutog premijera Taksina [inavatre, pretvorili su se u sukobe sa vladinim snagama u kojima je 90 qudi poginulo, a skoro 2.000 povre|eno.

Iako je uspostavqen mir, vlada je i daqe zabrinuta da bi neki od crvenoko{uqa{a mogli poku{ati da ponovo podstaknu nemire. „Obave{teni smo da postoje osobe koje i daqe poku{avaju da {ire la`ne informacije da bi podstakli mr`wu i nerede“, izjavio je novinarima tajlandski zvani~nik Ongart Klampaibun, prenela je agencija Rojters.

DNEVNIK

Rusko „wet” Gruziji MOSKVA: Premijer Rusije Vladimir Putin kritikovao je vlasti Gruzije, zbog tra`ewa podr{ke od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u re{avawu spora sa

paciju“ teritorije te zemqe, Putin je istakao da Gruzija re{ewe problema ne bi trebalo da tra`i „na strani“ i da dok „neko veruje da je teritorija okupirana,

Vladimir Putin i Hilari Klinton (arhivski snimak)

Moskvom o pitawima otcepqenih pokrajina Abhazije i Ju`ne Osetije. Reaguju}i na izjavu ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton, koja je tokom posete Gruziji kritikovala rusku „oku-

drugi veruju da je oslobo|ena“, prenela je agencija Interfaks.

Putin je istovremeno pozvao Gruziju i otcepqenu Ju`nu Osetiju da rade na postizawu sporazuma, a ne da tra`e re{ewe „na

drugom mestu“, javila je agencija Itar Tass.

Hilari Klinton prenela je prekju~e podr{ku predsednika SAD Baraka Obame teritorijalnom integritetu i suverenitetu Gruzije, rekav{i da „SAD ~vrsto podr`ava suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije“. „Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ne priznaju sfere uticaja“, rekla je Klintonova, misle}i na stav Rusije da ona ima privilegovane interese i specijalan uticaj u biv{im sovjetskim republikama poput Gruzije.

Gruzija je, u avgustu 2008. godine, izvr{ila vojnu interevenciju u Ju`noj Osetiji, posle ~ega je Rusija protiv Gruzije vodila petodnevni rat. Po wegovom okon~awu, Moskva je priznala nezavisnost dve autonomne oblasti, koje su se od Gruzije otcepile u ratovima po~etkom devedesetih godina.

Porodica ledi Dajane prodaje deo imovine LONDON: Umetni~ka dela, antikviteti pa ~ak i ko~ije u vlasni{tvu aristokratske porodice Spenser, iz koje je bila pokojna britanska princeza Dajana , bi}e od ju~e u ponudi za prodaju u Londonu. Prodaju se predmeti sa porodi~nog imawa Altorp haus) u Northemton{iru, gde je ledi Dajana odrasla, i iz londonske rezidencije porodice Spenser.

Biv{a supruga princa ^arlsa, koja je poginula u saobra}ajnoj nesre}i u Parizu

1997, sahrawena je na imawu Altorp, na kojem danas `ivi wen brat, grof ^arls Spenser. Ni{ta od stvari ponu|enih na prodaju nije kupila ledi Dajana, a mnoge su vekovima u vlasni{tvu porodice. Me|u wima je slika „Komandant naoru`an za bitku“ Petera Paula Rubensa, koja je kod Spensera od 1802. Na slici nastaloj 1613-1614. naslikan je bradati mu{karaca za koga se veruje da je Karlo Peti, vladar Svetog rimskog carstva. O~ekuje se da bi to Rubensovo de-

lo, koje je ju~e ponu|eno na prodaju u aukcijskoj ku}i Kristi, moglo da dostigne cenu izme|u osam i 12 miliona funti (12 do 18 miliona dolara).

Drugog dana licitacije bi}e ponu|ene „stvari sa tavana Altorpa“, me|u kojim su bogata kolekcija ko~ija iz 19. veka, sedla, burmutice i tabakere kao i vojne uniforme. Tre}eg dana na prodaju sti`u stvari iz londonske rezidencije porodice Spenser me|u kojima su umetni~ka dela i porcelan.

Rekordno malo zatvorenika

HAVANA: Broj politi~kih zatvorenika na Kubi pao je na 167, {to je najni`i broj zavorenih disidenata od revolucije 1959. godine, kojom je Fidel Kastro do{ao na vlast. Broj od 167 politi~kih zatvorenika predstavqa pad u odnosu na kraj 2009. kada ih je bilo 201, saop{tila je vode}a kubanska grupa za za{titu qudskih prava.

Pad broja politi~kih zatvorenika dolazi u jeku nagove{taja da je kubanska vlada spremna da oslobodi jo{ zatvorenih disidenata, ka`e Elizardo San~es, portparol nezavisne Kubanske komisije za qudska prava. „Najmawi je broj u proteklih 51 godinu“, rekao je San~es, koji je bio politi~ki zatvorenik. Komisija koja svakih {est meseci objavquje izve{taje o stawu qudskih prava na Kubi, saop{tila je da je

Raul Kastro

ta zemqa pre 45 godina imala 15.000 politi~kih zatvorenika.

Na vlasti u ovoj ostrvskoj dr`avi 49 godina se nalazio Fidel Kastro, koga je u februaru 2008. na mestu predsednika nasledio wegov mla|i brat Raul, podsetila je britanska agencija.

IRAN

Pismo EU za nastavak pregovora TEHERAN: Iranske vlasti uputile su Evropskoj uniji pismo u kojem su iznele uslove za pregovore o svom nuklearnom programu i od Unije zatra`ile garancije da Teheranu ne}e biti pre}eno, javila je ju~e iranska dr`avna televizija. Pismo je usledilo mesec dana nakon {to je iranski predsednik Mahmut Ahmadinexad najavio te uslove. On je tada rekao da Iran ne}e po~eti pregovore pre kraja augusta, kako bi kaznio Zapad zbog

najnovijih sankcija UN. Dr`avna televizija javila je ju~e da je glavni iranski pregovara~ Said Xalili pismo uputio visokoj predstavnici za spoqnu politiku EU Ketrin E{ton. U pismu pi{e da EU mora jasno da se odredi da li }e ciq razgovora biti „interakcija ili konfrontacija“. Zapad optu`uje Iran da svoj nuklearni program koristi za razvoj oru`ja.

Teheran te optu`be odbacuje.

(AP)

TURSKA

U napadu Kurda poginulo 12 osoba ANKARA: Kurdski gerilci su napali tursku vojnu postaju blizu granice sa Irakom i u sukobu su poginula tri vojnika i devet gerilaca.

Dr`avna turska novinska gencija Anadolija je javila da je sukob po~eo u ponedeqak pred pono}, kada su Kurdi otvorili vatru dugometnim oru`jem na vojnu postaju u pokrajini Hakari. Anadolija ka`e da je vojna opreacija jo{ u toku, a ciq je da se pohvataju napada~i. Napadi Kurda na turske vlasti su u~estali u posledwe vreme, i uglavnom ih izvode iz svojih baza na severu Iraka. Od po~etka borbe Kurda za otcepqewe od Turske 1984. godine, poginulo je oko 40.000 qudi.

AVGANISTAN

Te{ko leto vojnicima u Avganistanu

BERLIN: Nema~ki ministar odbrane Karl-Teodor cu Gutenberg upozorio je da bi ovo leto u Avganistanu moglo biti te{ko i da bi me|u nema~kim vojnicima u toj centralno-azijskoj zemqi moglo biti novih `rtava. ‘’Da, mi moramo...daqe da ra~unamo s gubicima i rawenim’’, rekao je cu Gutenberg konzervativnom dnevniku „Frankfurter algemeine cajtungu’’, oceniv{i da }e leto biti te{ka proba za sve. On je podsetio da se Avganistan nalazi pred parlamentarnim izborima i indi-

rektno upozorio partnere u savezu na opasnost jednostranih planova o povla~ewu. Kada je re~ o Avganistanu, to je, pored Kosova, najve}a vojna misija, ali i jedan od naj~e{}e kritikovanih inostranih anga`mana Bundesvera, odakle se nema~ki vojnici ~esto vra}aju s traumama i ranama, ali i ginu.

Na severu Avganistana je proteklih meseci broj napada na nema~ke vojnika jasno porastao i samo u aprilu je, prema nema~kim medijima, poginulo sedam vojnika Bundesvera, a od 2002. godine 26 vojnika.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BEWAMIN NETANIJAHU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu doputovao je u Va{ington na razgovor s ameri~kim predsednikom Barakom Obamom {to je prilika za otopqavawe odnosa dve zemqe. SAD i Izrael su tesno povezani sporazumom o strate{koj saradwi, ali je nastavak izgradwe izraelskih naseqa na Zapadnoj obali i u isto~nom delu Jerusalima doveo do zategnutosti u odnosima dva saveznika.

YORY KLUNI Holivudski glumac Xorx Kluni svedo~i}e 16. jula protiv troje qudi, optu`enih da su bez glum~eve dozvole prodavali ode}u robne marke nazvane upravo po wemu. Holivudski zavodnik podneo je gra|ansku tu`bu pred sudom u italijanskoj modnoj prestonici Milanu, saop{tio je sudija Pjetro Ka~alanca. „Pretpostavqam da }e su|ewe privu}i mnogo qudi“, rekao je sudija.

^ERIL KOL Britanska peva~ica ^eril Kol sme{tena je u jednu londonsku bolnicu, jer boluje od malarije.

Wen predstavnik za medije rekao je da }e 27-godi{wa peva~ica morati da otka`e sve radne obaveze. ^eril Kol nedavno se vratila iz Tanzanije.

Saputnik joj je bio ameri~ki profesionalni plesa~ Derek Haf, sa kojim je, kako mediji spekuli{u, u vezi posle razvoda od E{lija Kola.

NAJNOVIJA KOLEKCIJA VISOKE MODE KU]E „DIOR“

Rascvetale pariske piste PARIZ: Metri i metri organdina, svile i tila u `ivim bojama - naranxastoj, qubi~astoj, jarko `utoj, crvenoj, uz ru`i~aste i nebo-plave detaqe...Kolekcija visoke mode za jesen-zimu Xona Galijana, koju je kreirao za modnu ku}u „Dior“, pre izgleda kao posveta prole}u, nego kao ode}a za sumorne i hladne dane. Ali, ekscentri~ni britanski dizajner se upravo cve}em i jarkim bojama bori protiv monotnije i sivila.

Inspiracija mu je, kako ka`e, bio vrt u rodnoj ku}i Kristijana Diora, u Granviju, u Normandiji. I same mankeneke su podse}ale na bukete cve}a - glave su im bile umotane u raznobojni celofan, uz ukrasne trake vezane oko struka.

Lale, egzoti~ne orhideje, ru`e, hortenzije i zvon~i}i na Galijanovim haqinama u~inili su da pariske piste bar na jedno ve~e „procvetaju“. „Ovo je moj ‘cvetni’ momenat“, objasnio je Galijano, koji se publici poklonio obu~en kao glamurozni ba{tovan, sa slamnatim {e{irom na glavi. Modna revija ku}e „Dior“ ozna~ila je po~etak pariske Nedeqe visoke mode, u okviru koje }e biti predstavqena najglamuroznija i najskupqa ode}a na tr`i{tu. Prose~na cena haqina koje dizajneri predstavqaju na Nedeqi visoke mode je „tri~avih“ 40.000 dolara!

BALKAN

DNEVNIK

SUSRET MINISTARA UNUTRA[WIH POSLOVA SRBIJE I RUMUNIJE

Unapre|ewe policijske saradwe u borbi protiv kriminala BUKURE[T: Razgovorom sa rumunskim kolegom Vasilom Blageom, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} zapo~eo je posetu Rumuniji. Da~i} i Blagea saglasili su se o neophodnosti unapre|ewa policijske saradwe u borbi protiv kriminala, krijum~arewa qudi i narkotika i {verca cigareta i najavili potpisivawe Protokola o readmisiji, kao i drugih sporazuma od interesa za obe dr`ave.

Srpski ministar je istakao da dve dr`ave i dva naroda imaju izuzetno prijateqske odnose, isti~u}i da su „na{e `eqe da me|usobne granice budu granice spajawa, a ne razdvajawa“.

Da~i} je istakao i da je potrebno da se otvori {to vi{e grani~nih prelaza kako bi se time olak{ao `ivot qudima koji `ive i u Srbiji i u Rumuniji. Ministar je najavio i da }e uskoro biti zavr-

Ivica Da~i} i Vasil Blagea

Da~i} je ukazao i da Rumuniju i Srbiju ~eka mnogo boqa operativna saradwa i konkretne akcije u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, a kojima su izlo`ene sve dr`ave na ovom prostoru. Po wegovim re~i-

Srbija deo zajedni~ke akcije Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} posetio je regionalni „SECI“ centar za borbu protiv organizovanog kriminala u Bukure{tu i istakao opredeqenost Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. „Za Srbiju je veoma va`no da bude deo globalne akcije u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma“, rekao je Da~i} posle obilaska tog centra, ~ija je ~lanica i Srbija, uz jo{ 12 dr`ava.

Da~i} je istakao da taj centar predstavqa va`an alat u rukama policija zemaqa regiona u borbi protiv kriminala, korupcije i terorizma.

Prema wegovim re~ima, Srbija se time pribli`ava i evropskim integracijama, {to je, uz borbu protiv organizovanog kriminala, jedan od prioriteta na{e zemqe. ^lanice „SECI“ centra su i Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Gr~ka, Ma|arska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Slovenija i Turska. {en Protokol o uspostavqawu zajedni~ke „kontakt ta~ke“ na granici, izme|u policija dve dr`ave.

ma, da bismo jo{ uspe{nije sara|ivali, potrebna je boqa operativna i funkcionalna saradwa i

kroz razmenu informacija. Srpski ministar je upozorio da je ovaj region izlo`en dvostrukom putu narkotika ka dr`avama EU, i to uglavnom heroina i kokaina. Podsetio je da kriminalne grupe sa ovih prostora kokain distribuiraju sve vi{e iz Latinske Amerike preko luka u Sloveniji, Crnoj Gori, Gr~koj, ali i na Crnom moru.

Da~i} je podsetio i na {verc cigareta i na to da je srpska policija, nedavno, na grani~nom prelazu Vatin zaplenila 50.000 boksova inostranih cigareta, bez akciznih markica i bar-kodova, od kojih su neke poticale ~ak iz Kine.

Blagea je rekao da je sa kolegom iz Srbije razgovarao o policijskoj saradwi i re{avawu problema zajedni~kih dvema dr`avama.

On je istakao da je saradwa dve policije veoma zna~ajna u suzbijawu organizovanog kriminala, trgovine qudima i narkoticima, kao i {vercu cigareta. Rumunski ministar posebno je izdvojio problem ilegalne trgovine cigaretama, koji }e, posle dono{ewa uredbe

od strane rumunske Vlade, po wegovoj proceni, vi{e biti okrenut ka granici na kopnu i preko Dunava.

Blagea je najavio i da }e, do kraja godine, u Bukure{tu biti odr`an trilateralni sastanak policija Srbije, Rumunije i Bugarske, na kome bi trebalo da se razgovara o me|usobnoj saradwi. S obzirom na to da je Rumunija izlo`ena opasnosti od poplava, Da~i} je svom kolegi ponudio pomo} stru~nih timova iz Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije, koji su, kako je rekao, veoma osposobqeni i spremni da pru`e pomo} svojim kolegama u Rumuniji. „U ovom trenutku nismo razmi{qali o tome, ali cenimo to {to je srpska strana spremna da nam pomogne“, rekao je Blagea zahvaliv{i srpskom ministru na pomo}i.

Da~i} je rekao i da „Srbija visoko ceni i po{tuje podr{ku Rumunije teritorijalnom integritetu i evropskim integracijama na{e zemqe“. Ta podr{ka za Srbiju utoliko je zna~ajnija, jer je Rumunija ~lanica Evropske unije, a nije priznala nelegalnu nezavisnost Kosova i Metohije. „Prisustvo rumunskih vojnika i policajaca u okviru me|unarodnih snaga na KiM je od velikog zna~aja za bezbednost Srba“, rekao je srpski ministar na zajedni~koj konferenciji za novinare sa rumunskim kolegom. Da~i} se zahvalio i Rumuniji na podr{ci koju je pru`ala Srbiji prilikom dobijawa vizne liberalizacije. Blagea je najavio da }e Rumunija podr`ati i daqe korake Srbije ka EU na isti na~in na koji je podr`ala stavqawe na{e zemqe na „belu“ {engen listu.

BOSNA I HERCEGOVINA

Saudijci {pijunirali Dodika?

BAWALUKA: Pripadnici Dr`avne agencije za istrage i za{titu BiH (SIPA) uhapsili su dvojicu dr`avqana Saudijske Arabije, koji su {pijunirali

Milorad Dodik

premijera Milorada Dodika. „Nezavisne novine“ saznaju da su u Lukavici, 28. juna privedeni Alguasem Ahmed Ibrahim i Aldaod Ibrahim Abdulaziz. Oni su

tokom saslu{awa izjavili da su pripadnici „[erijatske policije“ iz Saudijske Arabije. Oni su Lukavici kod Sarajeva pratili sletawe tri helikoptera u kojima su se nalazili Dodik, predsednik RS Rajko Kuzmanovi}, ministar finansija Aleksandar Xombi} i ministar unutra{wih poslova Stanislav ^a|o.

Interesantno je da su dvojicu Saudijaca prakti~no razotkrili gra|ani, kojima su bili sumwivi arapski dr`avqani u novom crnom „fiatu 500“. Po saznawima „Nezavisnih novina“, neko je preko telefona „Krimolovci“ dojavio sumwivo pona{awe dvojice arapskih dr`avqana u blizini heliodroma u Lukavici, koji se nalazi u neposrednoj blizini policijske stanice, a na koji su sleteli zvani~nici RS. Posle toga je usle-

dila akcija Centra javne bezbednosti Isto~no Sarajevo, a nakon privo|ewa Saudijaca, otkriveno je da su oni do{li na poziv Hilmije Kadri}a iz Kakwa, koji je u stalnom kontaktu sa direktorom jedne humanitarne organizacije iz Saudijske Arabije. Tokom ispitivawa dvojice Saudijaca ustanovqeno je da su oni do{li u BiH 27. juna, dan pre privo|ewa, i da su na pitawe {ta su snimali odgovorili „stablo vi{we jer im se svi|a“.

Portparol SIPA @eqka Kujunxija potvrdila je da je su pripadnici te agencije uhapsili dvojicu saudijskih dr`avqana, ali da su oni pu{teni po{to im je utvr|en identitet, a tu`ila{tvu BiH je prosle|ena informacija kako bi oni utvrdili da li ima krivi~ne odgovornosti.

(FoNet)

CRNA GORA

Sindikati se takmi~e u metodama protesta PODGORICA: Sindikalne organizacije u Markovi}. Radnici Rudnika boksita, tako|e, u Crnoj Gori, koje predvode radni~ke proteste i Nik{i}u, do{li su na ideju da zatvarawem u {trajkove, nastoje da svoju efikasnost poja~arudni~ku jamu iznude ispuwewe wihovih zahteju sve zanimqivijim va. Oni su se slu`ili i metodama borbe za iskletvama da bi odr`aPrilikom protestnih {etwi puwewe wihovih zahli radni~ku solidarulicama Nik{i}a nosili su teva. Vatrogasci u nost.

Nik{i}u od ju~e su poPrilikom protesttransparent sa natpisom ~eli s posebnim na~inih {etwi ulicama „Ko izdao, iskopao se”, {to je nom protesta pred Nik{i}a nosili su narodna kletva koja ima zgradom op{tinske transparent sa natpismisao da onaj ko izda skup{tine, tako {to som „Ko izdao, iskopao su le|ima okrenuti se“, {to je narodna kleostane bez potomaka ulazu u zgradu. Oni tva koja ima smisao da tra`e isplatu zaostaonaj ko izda ostane bez lih plata. Planirali su, kako je najavqeno da potomaka. Zaposleni podgori~kog Kombinata se svaki dan po jedan metar pribli`avaju opaluminijuma pribegli su upadu u poslovnu {tinskom zdawu, sve dok ne stignu do samog zgradu preduze}a, zauzimaju}i kancelarije diulaza. „Kada vdo|emo do ulaza u zgradu, neka rektora i slu`benika, i tako su upravu fabrinadle`ni razmisle koji je na{ slede}i korak“, ke naterali da ispuni wihove zahteve. Wihov rekao je predstavnik vatrogasaca \or|ije primer su zatim sledili nik{i}ki rudari, ko-

sreda7.jul2010.

25

BALKANSKA TURNEJA HERMANA VAN ROMPEJA

EU predana evropskoj perspektivi regiona ZAGREB: Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je danas u Zagrebu da je Evropska unija predana evropskoj perspektivi i stabilnosti regiona Jugoisto~ne Evrope. Posle razgovora s predsednikom Hrvatske Ivom Josipovi}em, Van Rompej je novinarima rekao da je to i najva`nija poruka wegove posete regionu. On je pohvalio napredak Hrvatske na putu prema EU, istakav{i da je to va`no i za sve zemqe regiona, kao i nastavak wihove me|usobne saradwe. „Regionalna saradwa }e koristiti svima i ponuditi boqu perspektivu za integraciju regiona u EU“, dodao je Van Rompej, naglasiv{i da }e proces pro{irewa i daqe zavisiti od postignutih rezultata. Predsednik Ivo Josipovi} rekao je da je hrvatski nacionalni interes da {to pre u|e u EU. „Interes nam je i da pomognemo na{im susedima da u|u u EU jer je to va`no i zbog na{e bezbednosti i ekonomskog razvoja“, istakao je Josipovi}. On je izja-

Herman van Rompej

vio da o~ekuje da }e poseta Van Rompeja regionu biti doprinos prijemu Hrvatske i ostalih dr`ava regiona u EU. Predsednik Evropskog saveta stigao je ju~e popodne u Hrvatsku, a prethodno je posetio Qubqanu i Beograd. U razgovoru s premijerkom Jadrankom Kosor on je istakao da je uspeh Hrvatske na putu prema EU „pozitivan signal regionu da je pristupawe EU mogu}e.

HRVATSKA

Opada nacionalni indeks sre}e AGREB: Nacionalni indeks sre}e (NIS) u Hrvatskoj pada iz meseca u mesec, pokazalo je novo mese~no istra`ivawe ~asopisa „Banka“, istra`iva~ke agencije „Hendal“ i osigurawa „Alianc Zagreb“. Nacionalni indeks sre}e (NIS) je u maju u odnosu na prethodni mesec pao za 1,3 boda, na 62,6 bodova, a jedino se nije smawila sre}a mladih i to zahvaquju}i tome jer ne znaju, ili ne brinu, ko ih finansira, navodi se u istra`ivawu ~ije rezultate prenosi agencija Hina.

Prvi put od po~etka merewa palo je gotovo svih devet komponenti indeksa, me|u kojim najvi{e emotivno i fizi~ko zdravqe, dok se ekolo{ko pona{awe gra|ana priblizava kriti~noj ta~ki od 50 bodova. Gledaju}i posledwe rezultate o~ito je da se kvalitet `ivota gra|ana iz meseca u mesec smawuje te da se pribli`ava zoni nesre}e (sve ispod 50 bodova), navode nosioci projekta. NIS je za april iznosio 63,9 bodova, a za mart 64 boda. U najnovijoj analizi NIS-a obra|ena je percepcija

kvaliteta `ivota prema starosnim grupama. O~ekivano, ona opada s godinama starosti, pri ~emu su izrazito sre}ni najmla|i, od 15 do 24 godine, s indeksom sre}e od 72,9 bodova, koji zajedno s onima do 34 godine imaju statisti~ki zna~ajno vi{i indeks od ostalih starosnih grupa. Mladi su i najoptimisti~niji, a wihova su o~ekivawa u budu}nosti znatno vi{a od sada{weg zadovoqstva. Ali, ve} posle 45. godine gube se razlike u ocenama trenutnog zadovoqstva i budu}eg ocekivanog zadovoqstva, a posle 55. godine gotovo da ih i nema. NIS je vrednost koja se kre}e na skali od nula do 100 bodova, pri ~emu 50 bodova ozna~ava sredwi nivo, sve ispod 50 je negativan trend, a sve iznad pozitivan.

Nacionalno reprezentativni uzorak je 750 gra|ana starijih od 15 godina. NIS se kontinuirano prati na mesecnoj bazi, a ra~una se kao prose~na vrednost devet komponenti koje pokazuju kvalitet `ivota i subjektivnu percepciju pojedinih aspekata `ivota.

BUGARSKA

Vi{e od polovine `iteqa ne koristi internet SOFIJA: Vi{e od polovine Bugara, ili ta~nije 53 procenta, nikada nije koristilo internet, {to dovodi zemqu u nezavidan polo`aj u odnosu na druge evropske dr`ave, izjavila je {efica predstavni{tva Evropske komisije (EK) u Bugarskoj Zinaida Zlatanova. „U Evropi 48 odsto stanovnika koristi svakodnevno internet, 60 posto bar jednom sedmi~no, a jedna tre}ina stanovnika, oko 30 procenata, nikada nije bila u internet prostoru“, naglasila je Zlatanova na okruglom stolu u Sofiji posve}enom digitalnim tehnologijama. Prema podacima EK u Bugarskoj, ne{to vi{e od 30 procenata gra|ana Bugarske koristi Internet svakog dana i oko 40 posto bar jednom sedmi~no.

RUMUNIJA

Najmawe 6.900 lekara odlazi

ji upravnu zgradu Rudnika boksita dr`e „pod opsadom“.

Najoriginalniji potez povukli su radnici „Tehnostila“ u Nik{i}u, jer su tokom svojih protesta posetili manastir Ostrog, gde su se, na mo{tima Svetog Vasilija Ostro{kog, zakleli da }e istrajati u svojim zahtevima i da }e biti me|usobno solidarni. Svojevrsno takmi~ewe u metodama ispoqavawa radni~kog nezadovoqstva postalo je, kako se ~ini, svrha sama po sebi. A najvjerovatnije je da se „originalno{}u“ tih ideja nastoji poja~ati pa`wa javnosti.

BUKURE[T: Najmawe 6.900 rumunskih lekara prijavilo se ove godine za rad u inostranstvu, po{to je u posledwe tri godine to isto u~inilo 5.000 lekara, pi{e list „Zijarul Finan~ijar“. „Situacija je ove godine dramati~nija, po{to je na sajmovima zapo{qavawa ve} potpisano najmawe 6.900 predugovora. Ovi lekari su potpisali ugovore sa poslodavcima i preostalo je da obave samo jo{ neke formalnosti“, kazao je predsednik Rumunskog lekarskog udru`ewa Vasile Astarastoae. „To zna~i da je situacija prili~no dramati~na. Vlada smawi-

vawem plata za 25 odsto samo primorava lekare da odu“, dodao je on. Da bi se taj trend me|u lekarima zaustavio, potrebno je znatno pove}ati sredstva koja se ula`u u zdravstvo, izjavio je profesor plasti~ne hirurgije Joan Laskar listu „Adevarul“. „Buxet za zdravstvo bi trebalo da iznosi izme|u sedam i 10 odsto BDP. Smatram da bi taj procenat predstavqao dobru finansijsku podr{ku zdravstvenom sistemu“, kazao je Laskar, dodaju}i da bi zdravstveni sektor trebalo da bude uvr{en me|u prioritete vlade.

IZ DRUGOG UGLA

sreda7.jul2010.

c m y

26

DNEVNIK

Ukrali tigra i dve kamile Toronto star isterija oko nestalog kamiona sa prikolicom u kojoj su se nalazili bengalski tigar Xonas i dve kamile, Tod i [on, trajala je puna ~etiri dana.

Kamion sa `ivotiwama nestao je u ranim jutarwim satima, u blizini Montreala, kod motela u kome se voza~ odmarao. @ivotiwe su bile na putu iz putuju}eg cirkusa u Novoj Sko{iji, ka zoolo{kom vrtu Boumenvil, kod Toronta.

Direktor zoo vrta Majkl Hakenberger ni u jednom trenutku nije `eleo da poveruje da su `ivotiwe bile na meti kradqivaca. On je sve vreme strahovao za wihovo zdravqe, jer se sve odigralo u vreme visokih temperatura, kada je potrebno dodatno brinuti o napajawu `ivotiwa i provetravawu prikolice. On je

M

Policija tra`i zabranu „An|ela pakla” ABC wuz, Australija olicija u Novom Ju`nom Velsu zatra`ila je zabranu bajkerske bande “An|eli pakla”. To je prvi put da policija koristi nova antibajkerska ovla{}ewa koja su data nakon kobne sva|e na aerodromu „Kingsford Smit” 2009.

Glavni komandir Odeqewa za kriminal Novog Ju`nog Velsa Dejv Hadson ka`e da su podneli prijavu Vrhovnom sudu da proglasi “An|ele pakla” za zlo~ina~ku organizaciju. On ka`e da se policija nada da }e na taj na~in staviti pod kontrolu oko 50 ~lanova bande. „Ne ka`emo da su oni gori od drugih bandi, mi ka`emo da je Moto-klub “An|eli pakla” u ovoj fazi klub za koji smo tra`ili od Vrhovnog suda da ga proglasi kriminalnom organizacijom“, rekao je. Pomo}nik komesara Hadson ka`e da je policija morala da u~ini ne{to sa grupom ~iji je glavni posao kriminal. „To je ozbiqna kriminalna aktivnost, koja se kre}e od raznih krivi~nih dela, sve do nezakonite trgovine drogom“, rekao je Hadson.

On ka`e da novi zakon postoji za razlog. „Bilo bi neodgovorno od policije da ne koriste zakon koji nam pru`a priliku da kontroli{emo kriminalne organizacije u Novom Ju`nom Velsu“, rekao je Hadson.

Sli~ni zahtevi podneti su i u Ju`noj Australiji i Novom Ju`nom Velsu, a u policiji ka`u da o~ekuju da se bajkerske bande protive ovom predlogu.

Bajkerske bande su aktivne

P

{irom Australije, i dr`ava i teritorijalna policija poku{ava da sredi problem u posledwih 18 meseci. Grupe su dobro organizovane i u mnogim slu~ajevima imaju dobre advokate, pa pomo}nik komesara Hadson ka`e da ne}e biti iznena|eni ako bude velike borbe u sudovima. „O~ekujemo izazove, ali smo spremni za to“, rekao je on.

Ujediweni moto-savet je sastavqen od 18 moto klubova, ukqu~uju}i i “An|ele pakla” Wihov portparol je itetovirani bajker poznat po imenu Lasica. On ka`e da }e se Savet boriti protiv ovog policijskog zahteva sve do Vrhovnog suda.

Lasica ka`e da je Ujediweni moto savet protiv zakona, jer mo`e da se koriste protiv bilo koga u Novom Ju`nom Velsu. „Verujemo da policija koristi preterano naduvane brojke i time poku{ava da impresionira javnost da radi dobar posao“, rekao je on. „Na sastancima Saveta na prste jedne ruke mo`emo da izbrojima koliko je qudi uhap{eno je te nedeqe u klubu. Policija hapsi narod i ka`e: oni su ~lanovi ili saradnici klubova motocikla, iako to uglavnom nije istina“, rekao je on.

Lasica ka`e da grupa ve} ima branioca, da im pomogne u wihovoj borbi.

Ujediweni moto savet nije jedini koji ima primedbe na novi predlog antibajkerskog zakona.

I penzionisani direktor Javnog tu`ila{tva Nik Kauderi opisao je zakon kao preteran.

Brendan Trembat

Doj~e vele etwa rasprodaja u centru Kelna. I pored sni`enih cena, prodaja slabo ide, jer Nemci moraju da {tede. A to im ne pada te{ko, to je deo wihove `ivotne filozofije.

Ipak, samo mali broj prolaznika ima razumevawa za paket {tedwe nema~ke vlade u visini od 80 milijardi evra: „Na{ predsednik jednostavno podnese ostavku, dobije veliku otpremninu i onda `ivi kao car. Tu ne{to nije u redu. A nama ka`u da moramo da stegnemo kai{! Neka onda krenu sa {tedwom odozgo“, ka`e jedan od gra|ana.

Nemci {tedwu shvataju kompleksnije od obi~nog smawewa potro{we. Za Nemce je pojam {tedwe u sprezi sa dve va`ne stvari, a to su vera u boqu budu}nost i vera u pravednije odnose me|u qudima, ka`e psiholog i analiti~ar tr`i{ta [tefan Grinevald. „S jedne strane potrebno je imati viziju i pitati se: za{to {tedim? Kako }e izgleda-

L

je qudi, recimo samo oni koji primaju socijalnu pomo}“, ka`e Grinevald. [tedwa za boqu budu}nost obele`ila je posleratnu Nema~ku. Zemqa je bila uni{tena, politi~ki i moralno na dnu, tako da je ve}ina qudi tra`ila sigurnost posebno u materijalnom smislu. Za raz-

u stvari preprodavci aluminijuma, ali nije bilo jasno za{to onda i daqe nema `ivotiwa. Policija je ~ak zatra`ila pomo} jedne osobe sa posebnim sposobnostima koja je, navodno, u stawu da komunicira sa `ivotiwama na daqinu, me|utim, ni to nije pomoglo.

Prikolica sa `ivotiwama prona|ena je u dva dana kasni-

je, na osnovu dojave gra|ana, blizu Sen-Edmon-de-Grantama, oko 90 kilometara isto~no od Montreala. Policija je saop{tila, a zvani~nici ZOO vrta potvrdili, da su `ivotiwe dobro i da je o~igledno da su redovno dobijale hranu i vodu.

Istraga o kradqivcima i wihovim motivima je u toku.

Tinejyeri ginu zbog mobilnih Glas Amerike aobra}ajne nesre}e su glavni uzrok smrti tinejxera u Sjediwenim Dr`avama. Vladini podaci pokazuju da svake godine vi{e od ~etiri hiqade mladih qudi izgubi `ivot u nesre}ama prouzrokovanim uglavnom „ometawem tokom vo`we“. To je termin koji ukqu~uje sve, od previ{e glasnih putnika u vozilu, do upotrebe mobilnog telefona u toku vo`we. Upravo zato, u Sjediwenim Dr`avama se sve vi{e pa`we usmerava na podizawe svesti o tim opasnostima, i smawewe tragi~nog broja smrtnih slu~ajeva me|u najmla|im voza~ima u zemqi.

Rajan Didon bio je tipi~an tinejxer koji je voleo da se zabavqa. Voleo je sport i svoj motocikl, ali se sve to promenilo u roku od samo nekoliko minuta, u prole}e 2008. Rajan i ~etvorica wegovih prijateqa vozili su se u automobilu kada je voza~ izgubio kontrolu i udario u drvo.

Udarac je bio toliko sna`an da je izazvao te{ke povrede kod svih putnika. Rajan je preba~en u obli`wu bolnicu, u kojoj je ubrzo preminuo. Imao je samo 15 godina.

S

Za{to Nemci vole da {tede ti Nema~ka posle deset godina {tedwe? Drugi momenat je princip pravednosti. Ljudi su spremni da {tede, ako imaju ose}aj da se to odnosi na sve.

Svaki apel na {tedwu propada ako qudi imaju ose}aj da su pogo|ene samo odre|ene kategori-

tako|e potencirao da se radi o izuzetno dobro}udnim `ivotiwama, ali je i nagla{avao da je tigar ipak opasna `ivotiwa.

Drama se produ`ila kada je tri dana kasnije u Lavalu, u centralnom delu Kvebeka, prona|en kamion, me|utim, prikolice i `ivotiwa nigde nije bilo. Za ovim tovarom tragalo je ~etrdesetak pripadnika kvebe~ke policije, koji su i helikopterom nadgledali teren u poku{aju da prona|u `ivotiwe. Objavqeni su i brojevi registarskih tablica metalik sive prikolice, koja je ista kao i prikolice za prevoz stoke.

Zvani~nici zoo vrta ponudili su 20 hiqada dolara kao nagradu za informaciju koja bi pomogla u pronala`ewu `ivotiwa.

Direktor Hakenberger je upozorio lopove da ne poku{avaju da prodaju `ivotiwe, jer one imaju ugra|ene ~ipove i mogu se vrlo lako identifikovati.

Sumwalo se, potom, da su lopovi

liku od evropskih suseda ili Amerikanaca, koji su mnogo opu{tenije tro{ili novac, Nemci su vredno {tedeli.

Zajedni~ka {tedwa kao put izlaska iz katastrofe ima dakle u Nema~koj dugu i slavnu tradiciju. Svako doma}instvo gleda da ne{to u{tedi i to potom dobro ulo`i – za starost. Ipak, Grinevald ka`e da shvata za{to su gra|ani skepti~ni prema najnovijim merama vlade. Jer, niti se jasno vide socijalne prednosti {tedwe za budu}nost niti je teret {tedwe pravedno raspore|en.

On smatra da je fatalni signal po{tedeti one, koji boqe zara|uju, tim pre {to su bogati i te kako spremni da daju svoj doprinos. „Interesantno je da bogati prosto mole da daju svoj doprinos {tedwi. To zna~i da smo trenutno u fazi kulturnog razvoja kada qudi imaju ose}aj i svest o kolektivu i kada shvataju da ovako vi{e ne ide. Stvar je u tome {to bi politika to trebalo da iskoristi, mnogo vi{e nego {to to sada ~ini“, ka`e Grinevald.

Giza Funk/Dijana Ro{~i}

Kapetan Tomas Didon radi u policiji okruga Montgomeri, u dr`avi Merilend skoro 25 godina. Rajan je bio wegov sin: „Bio sam sa svojim sinom na dan kada se rodio i, na`alost, bio sam sa wim u bolnici kada je umro. To je ne{to {to ne bih po`eleo ni jednom roditequ“.

Kapetan Didon ka`e da je udarac u drvo bio direktna posledica ometawa u vo`wi. „Voza~ je bio neiskusan i nezreo, a mislio je da mu niko ne mo`e ni{ta. Vozio je puna kola dece no}u, bio je ometen, i{ao je previ{e brzo i to je dovelo do jednog

smrtnog slu~aja i tragedije za ostatak zajednice“.

Rajanova pri~a je veoma prepoznatqiva. Vi{e od ~etiri hiqade tinejxera izgubi `ivot u saobra}ajnim nesre}ama u Sjediwenim Dr`avama svake godine. Rej Lahud, ameri~ki sekretar za saobra}aj ka`e da je ometawe u vo`wi poprimilo razmere epidemije. „Nazvao bih to epidemijom u Americi zato {to svaki Amerikanac, ukqu~uju}i mnoge tinejxere, poseduje mobilni telefon i misli da mo`e da vozi i razgovara, i da je to bezbedno. To je nemogu}e“.

Da bi spre~ili taj uznemiruju}i trend, vladine agencije i privatne kompanije koriste reklamne spotove i javne doga|aje kako bi ukazale na problem. Na jednoj takvoj manifestaciji u blizini Va{ingtona, mladi voza~i testirali su svoje sposobnosti na pa`qivo nadgledanom poligonu za vo`wu, da bi se uporedilo kako voze sa i bez ometawa.

Novi zakonski predlog, koji je predstavqen u ameri~kom Kongresu zahteva}e da sve dr`ave primene takozvani Postepeni program za dobijawe voza~ke dozvole. Na osnovu tog programa, mladim voza~ima zabrawena je vo`wa no}u, ograni~en im je broj putnika u automobilu i ne mogu da dobiju potpuno va`e}u voza~ku dozvolu pre svoje 18. godine.

U me|uvremenu, qudi kao kapetan Didon koriste svoje li~no iskustvo kako bi pomogli u obrazovawu tinejxera o opasnostima ometawa tokom vo`we. On putuje kroz Sjediwene Dr`ave i govori o svom sinu s nadom da }e to mo`da spasiti druge `ivote. „Nikada nisam posmislio da }u biti jedan od onih roditeqa koji su dobili takav telefonski poziv, ali bio sam i shvatio ~iwenicu, da ako to mo`e da se dogodi meni, mo`e bilo kome“.

Yuli Tabo

Fudbalska sramota Francuske Bi-Bi-Si rancuska fudbalska reprezentacija vratila se u domovinu osramo}ena. Francuzi ne samo da nisu uspeli da se kvalifikuju u drugi krug takmi~ewa, ve} je bilo i sasvim javnih sva|a izme|u fudbalera i selektora, koje su kulminirale svojevrsnim {trajkom i odbijawem igra~a da se pojave na treningu.

Jedan francuski list je opisao ovu situaciju kao „dr`avni skandal“, {to mo`da obja{wava za{to je francuska fudbalska zvezda Tijeri Anri oti{ao na razgovor s predsednikom Nikolom Sarkozijem.

Filip Okler, novinar lista “Frans fudbal”, ka`e za BBC da je iznena|en {to je predsednik Sarkozi pristao da se sastane sa fudbalerom, i da mu nije jasno {ta imaju jedan drugom da ka`u. „Nikola Sarkozi nije veliki qubiteq fudbala, i mislim da o wemu malo zna. Me|utim, on zna da je ovo situacija iz koje mo`e da se izvu~e politi~ka korist, a kao predsednik trenutno nije naro~ito popularan. Francuska fudbalska reprezentacija se smatra toliko va`nim simbolom francuske dr`avnosti da politi~ari moraju da se ume{aju. Ne znam da li je to dobra ideja, ali ako ni{ta drugo, oni mogu da ubrzaju odlazak qudi koji su zadr`ali polo`aje i pored katastrofalnog ishoda boravka reprezentacije u Ju`noj Africi. Mogu}e

F

je da je to jedini na~in da se stvari pomere u francuskom fudbalu“, ka`e Okler.

Novinar lista “Frans fudbal” dodaje da zna~aj koji se pridaje ~itavoj aferi pokazuje da nije re~ o fudbalskom ve} o dru{tvenom i politi~kom pitawu, koje je mnogo {ire od sporta.

O op{tem raspolo`ewu u Francuskoj posle ranog povratka reprezentacije Filip Okler ka`e: „Preovla|uje ose}awe sramote, koje je kod Francuza mo`da izra`enije nego kod drugih nacija. Qudi su besni i frustrirani. Od 1998. godine u francuskoj reprezentaciji su se prelamale frustracije i nade Francuza. Uz wenu pomo} se

negovala ideja o multietni~koj Francuskoj koja je bila iluzija, ali vrlo va`na iluzija u razjediwenom dru{tvu kakvo je ovo.

Politi~ari nemaju zakonska ovla{}ewa da smewuju qude u francuskom fudbalu, ali mogu da vr{e pritisak da oni odu.

Qudi poput gospodina Eskaleta, predsednika Fudbalskog saveza Francuske, ne}e mo}i da ostanu na polo`aju kada su ministar za sport i predsednik zemqe tra`ili da oni odu. Neki od wih, poput izvr{nog direktora fudbalskog saveza gospodina Valentena ve} su oti{li, a drugi }e ga sigurno slediti“, ka`e za BBC Filip Okler, novinar lista Frans fudbal.

MU[KA POSLA

DNEVNIK

Jutarwe i ve~erwe ve`be o rano rani, dve sre}e grabi – to je slogan po kojem `ive qudi koji idu u pet ujutro u teretanu.

Me|utim, ve`bawe poboq{ava kvalitet sna, pa za{to onda ne biste ve`bali kasnije tokom dana, pre spavawa? Ve} du`e vreme vodi se `ustra debata oko najboqeg vremena za ve-

K

biva iskori{}ena. San je vreme kada telo popravqa nastalu {tetu. Antioksidanti popravqaju o{te}ene }elije. Hrana se vari i pretvara u glukozu.

Ujutro, koristite se sve`im, popravqenim, i u nekim slu~ajevima, novim telom. Tokom REM sna, snovi predstavqaju priliku da telo uve`ba ili

`bawe, zbog psiholo{kih u~inaka koje ve`bawe ima na telo.

Bez obzira na to u koje vreme ve`bate, razmotrite prednosti i mane jutarwih i ve~erwih ve`bi.

~ak nau~i novu motornu ve{tinu - tako da se neke ve`be mnogo lak{e izvode nego tokom proteklog treninga zato {to ste u su{tini imali vremena da ve`bate u snu.

Prednosti jutarwih ve`bi

Navijte sat kasnije

Ve`bawe ujutro mo`e pove}ati nivo energije za ostatak dana. Ve`bawe ujutro pokre}e metabolizam na isti na~in kao i doru~ak. Termalni u~inak ve`bi (ili aktivnosti) traje najmawe ~etiri sata posle zavr{enog termina ve`bawa. To pove}ava ukupnu potro{wu kalorije tekom dana. Oko 8-12 sati pre bu|ewa, telo se nalazilo u fazi sna, i zavisno od kvaliteta sna, u fazi regeneracije. Ve`bawe izaziva mikroskopsko kidawe tkiva mi{i}a.

Oksidacija se tako|e odvija na nivou }elije, a energija uskladi{tena u vlaknima mi{i}a

Jutarwa rosa vam nije dovoqna da vas izvu~e iz kreveta, i to je OK. Ono {to odgovara osobi koja se dobro odmori svake no}i i koja ima dovoqno ATP-a i mi{i}nog glikogena ne odgovara osobi koja je zadwi obrok imala u 16 ~asova, a oti{la je na po~inak iza pono}i. Va{e telo se nalazi u fazi posta - ili ~ak izgladwivawa, u zavsnosti od va{e ishrane – od protekle no}i.

A da i ne spomiwemo da ve`bawe rano ujutro mo`e izmoriti telo za ostatak dana, pogotovo ukoliko niste imali prilike da se oporavite za vreme spavawa.

Ose}aj pospanosti ujutro }e vas usmeriti ka ve~erwem ve`bawu

u dilemi izme|u jutarwih i ve~erwih ve`bi.

Prednosti ve~erwih ve`bi Snaga mi{i}a zavisi od sposobnosti mi{i}a da se dobro skupi kao i rastegqivosti mi{i}a to jest, sposobnosti mi{i}a da se istegne. Zamislite da su va{i mi{i}i gumice: stara, suva gumica se ne mo`e rastegnuti. Ukoliko poku{ate da je koristite, pu}i }e – a ovako }ete se ponekad ose}ati ujutro.

Kasnije tokom dana, va{e telo se ve} zagrejalo. To rezultira sposobno{}u da du`e trenirate i podi`ete te`e tegove, te tako|e zna~i da su mawe {anse da }ete se povrediti. Zglobovi tako|e imaju koristi od zagrevawa: sinovijalna te~nost ispuwava svaki ~lanak u va{em telu i deluje kao podmaziva~. Onaj kruti ose}aj u kolenima, ~lancima, kukovima i ramenima je izazvan viskoznom sinovijalnom te~no{}u. Ne{to kasnije u danu, va{e telo je kao dobro podmazana ma{ina. Verovatno ste ve} imali pet do {est malih obroka tokom dana, a svi imamo i one dane kada proslavqamo ro|endan kolege ili kada odemo na neki sve~ani ru~ak, pa pojedemo malo vi{e nego obi~no.

Kalorije koje ste konzumirali tokom dana su odli~no gorivo za ve~erwi trening.

Nesanica Prilikom izbora izme|u ve~erweg i jutarweg treninga, va`no je zapamtiti nekoliko stvari: qudi ve`baju uve~er jer se `ele „izmoriti“ kako bi lak{e zaspali. Me|utim, termalni efekt ve`bi je isti u bilo koje doba dana; telesna temperatura raste za vreme i posle fizi~kih aktivnosti. Tako }e telo biti „budno“ dok vi poku{avate da zaspite.

Studija obavqena u magazinu “San” je otkrila da telesna temperatura opada dva sata pre spavawa. To smawewe telesne temperature je u su{tini znak da se telo opu{ta i priprema za spavawe. Trenirawe pribli`no tri sata pre odlaska u krevet mo`e pomeriti telesni sat i uticati na va{u sposobnost da zaspite.

sreda7.jul2010.

27

^a{a mleka za boqi san ada je boqi san u pitawu, ~esto su nas roditeqi savetovali da pijemo ~a{u mleka pre odlaska u krevet. ^ini se da to nije samo prazna pri~a. Kako to da mleko deluje na nas smiruju}e?

Svi `elimo da boqe spavamo – a jedna ~a{a mleka je odavno smatrana za najboqi narodni recept. Ali, dugo vremena se nije znalo zbog ~ega mleko tako uti~e na nas. Stru~waci oba{wavaju da mleko sadr`i hormon melatonin koji je u ~ovekovom telu zaslu`an za regulaciju bioritma. Na{ bioritam zapravo reguli{e samo telo, ali kako starimo, brojne funkcije na{eg tela opadaju i

K

mawe su intenzivne. Istra`ivawa su pokazala da ~ak i posle 15. godine `ivota opada proizvodwa ovog hormona, zbog ~ega stariji qudi ~e{}e pate od ne-

sanice i drugih raznih problema sa snom.

Procenat melatonina u kravqem mleku se ~ak mo`e i pove}ati odre|enim metodama, kao {to je mu`wa krave u ve~erwim satima. Ako se kravqa ishrana ve}inom bazira samo na biqkama, prirodno se udeo ovog hormona u mleku pove}ava za 15 do 20 posto.

Ali i obi~no mleko koje imamo u svom fri`ideru ima smiruju}i efekt. Ako patite od nesanice ili drugih problema sa spavawem, poku{ajte pre odlaska u krevet da popijete ~a{u mleka. Ako ni{ta drugo, vredi poku{ati. I ono najva`nije, ne postoje nuspojave.

^arape sla`ite uz pantalone igurno ste toliko puta primetili ili komentarisali mu{ke ~arape.

Iako se ~ini kao neva`an deo ode}e, ve}ina se sla`e da lo{ izbor ~arapa mo`e pokvariti ukupan utisak. Bez obzira na to da li ih kupujete ili birate sami, ili to za vas radi neko drugi (mama, `ena, devojka) za vas su ova osnovna pravila kombinovawa ~arapa s ostakom ode}e. I ne, pitawe izbora ~arapa nije vezano uz to da li i koliko pratite modu i modne trendove.

Bele ~arape su samo za sport Mo`da postoji opcija u kojoj se bele ~arape nose i izvan sportskih aktivnosti i osim uz sportsku ode}u, ali ne mo`emo da ih se setimo. Ako vi znate, mo`ete nositi bele ~arape. Ali ako niste sigurni, radije izaberite neke druge. ^ak ni uz farmerke bele ~arape nisu dobar izbor.

Elegantne cipele zahtevaju i elegantne ~arape Ako obuvate elegantne cipele, odelo i sli~no, nikako uz to nemojte uzeti sportske ~arape, baz obzira na to koje su boje. Nije dovoqno da su to crne ~arape, bitan je i materijal. Sportske ~arape su obi~no debqe, a uz odela uzmite fine, tawe ~arape.

S

Boju ~arapa uskladite s pantalonama Izuzev farmerki, s bojom pantalona uskla|ujte boju ~arapa. Crne pantalone tra`e crne ~arape, a sme|e pantalone sme|e ~arape. Isto je i s plavom i si-

vom bojom. Ako se dvoumite oko nijanse, uvek izaberite malo tamnije ~arape od pantalona, mawa je verovatno}a za gre{ku.

Nemojte presavijati ili nabirati ~arape Ako presavijete ~arape to }e mo`da i izgledati urednije nego ako ih zarolate odnosno naberete, ali i daqe }e va{ ~lanak izgledati kao da je otekao, naro~ito ako nosite pantalone uskog kroja. Uz to, presavewem ~arapa otkrivate dlake sa nogu kada sednete, a to

vam nipo{to ne prolazi kod lep{eg pola. ^esto kupujte nove ~arape Kupite nove ~arape barem svakih pola godine. Verovatno ne treba da kupite celu novu kolekciju, ali trebalo bi da kupite barem tri nova para. Nikada ne znate u kakvoj }ete se situaciji na}i da }ete morati da skidate cipele, i verujte, ne `elite da vam prst viri kroz ~arapu. Re{ite se izno{enih i izbledelih ~arapa. ^arape sa {arenim uzorkom ^arape sa {arenim uzorcima ili sa likom va{eg omiqenog crtanog junaka su odli~ne samo za „po ku}i“. Ako nosite takve ~arape na poslu ili mo`da ~ak kad izlazite, qudi }e vas smatrati nezrelim.

Verovatno }ete otrpeti i po koju {alu na ra~un va{ih ~arapa. ^arape i sandale - nikako Najve}i gaf koji vam se mo`e dogoditi jeste taj da nosite ~arape, a obu~ete sandale. Nemojte na to ni da pomi{qate. Jo{ jedna stvar koju treba izbegavati u letwim mesecima jeste da nosite visoke ~arape na kratke pantalone. Kupite par kratkih ~arapa koje ne prelaze va{ ~lanak.

To itekako doprinosi va{em ukupnom izgledu.

28

sreda7.jul2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 32m2, CG, prvi sprat, lift, ul.

Kisa~ka, cena dogovor, mo}e na du`i period. Telefon 064/155-7510.

4002

PRODAJEM 10 jutara zemqe u Jasku, blizu Fabrike vode, hladwa~e, 800m od asfalta, ispitana za vo}wake i vinograde. Telefon 064/401-41-80.

4268 DVA placa po 1300m2, mo`e i ucelo na Trand`amentu - Petrovaradin, dozvoqena gradwa. Telefon: 064/228-7731.

4282

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

3878

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren, eleminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 037-490/797, 064/240-55-49.

3850

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85495, 6618-846.

3973

Dana, 8. jula 2010. godine navr{i}e se godina dana od neo~ekivanog odlaska

SOBE i apartmani na moru, Utjeha, Bar, blizu mora, povoqno. Telefon: 021/6363291, od 18 do 20 ~asova.

3541

Jovana Tometi}a sudije u penziji

Zahvalni smo na svakoj wegovoj brizi, qubavi i pa`wi koju nam je pru`io i {to je sa nama podelio svoj `ivotni i duhovni prostor.

Uvek }e biti u na{im srcima.

IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu za radnike, sa kupatilom i posebnim ulazom. Cena sa svim tro{kovima 8.000 dinara.

Telefon 021/527-993.

4256

S po{tovawem i qubavqu wegovi: Sa{a, Sandra i Marita.

4367

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Danas, 7. 7. 2010. godine navr{ava se godinu dana od smrti na{e drage supruge, majke, bake i prabake

POMEN

Posledwi pozdrav tata

sreda7.jul2010.

Dana, 8. 7. 2010. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od smrti na{e drage majke i supruge

POMEN

29

SE]AWE na na{eg oca i mu`a

Zore Stepanov Borka Zurovac 7. 7. 2005 - 7. 7. 2010.

Pomen }e se odr`ati u 11 ~asova na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica Stepanov.

Voleli bi da si tu, da delimo radost, tugu i sawamo o boqem sutra.

Ne zna{ koliko nam nedostaje{, tvoj osmeh i tvoja energija i koliko je te`ak svaki dan, svaka no} bez tebe.

Volimo te do neba.

Tvoji: Dragan, Dejan i Desa.

4356

Posledwi pozdrav

Qubica Brati~evi}

Sakiju An|elije Ostoji} Sla|a i Sne`a.

7. 7. 2001 - 7. 7. 2010.

Posledwi pozdrav

Porodica.

4342

4343

4358

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: sinovi Aco i Goran i suprug Miroslav.

Dana, 7. jula 2010. godine navr{ava se godina dana od smrti drage Qubice.

Radovana Vi{wi~ara 7. 7. 2007 - 7. 7. 2010.

Wegovi najmiliji.

4338

POMEN

4262

SE]AWE

7. 7. 2000 - 7. 7. 2010.

Goran Stanivuk

Zdenka Popovicki

Turija

Sademu Velioskom

od prijateqa: Ferike, Dragice, Vu~ka, Zore, Joce i Zuzane.

Sademu Velioskom

4365

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi i voqeni otac i deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i brat

Dragoslav Tosunovi}

Milorad Krivoku}a

1926 - 2010.

O`alo{}ena porodica A~anski.

preminuo 5. 7. 2010. godine.

Sahrana }e se obaviti 7. 7. 2010. godine, u 16 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Budisavi.

O`alo{}eni: supruga Mirjana, }erke Milena i \uja i brat Nenad.

4366

4348

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Danas se navr{ava godina od smrti moga brata

preminuo u 83. godini.

Sahrana je 8. 7. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ispra}aj }e se obaviti 7. 7. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica sin Lazar, sestra Dragica i brat Milo{ sa porodicama.

od Bube.

Tvoji neute{ni: majka Stana i tata \uro Stanivuk iz Turije.

Ne samo danas, ve} svaki dan se}amo te se s qubavqu, a bol {to smo te izgubili ne prestaje.

Tvoji o`alo{}eni: }erka Hajnalka, sin Jovica sa porodicama i supruga Katica.

4340

4327

4345

7. 7. 2001 - 7. 7. 2010.

7. 7. 2001 - 7. 7. 2010.

Lazar Zagor~i}

@arko, Jelena, Aleksandra, Tijana i Nemawa.

4328

POMEN

Posledwi pozdrav svom bratu Mla|uki

7. 7. 1988 - 7. 7. 2010.

Turija

Mla|enu Marinu

Vladimir M. Medi}

Dragi brate, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i sa qubavqu }emo te ~uvati od zaborava.

1930 - 2010.

Goran Stanivuk Dragi sine, se}awe na tebe nijedno vreme ne bri{e.

Tvoja seka Gordana, zet Zoran i sestri}i Danijela i Dejan.

Devet godina je pro{lo, a mi se jo{ uvek nismo pomirili s tim da te nema...

Boli kao na po~etku...

Nedostaje{ nam...

Volimo te.

Dr Nata{a \urovi} 2004 - 2010.

Uvek si sa nama.

od: brata Qubomira, sa porodicom i mnogobrojnom rodbinom.

Vole te: mama Ilona, tata Miodrag i brat Sa{a.

Tvoja porodica: Marko, Nikola i Dragan.

4326

3971

4131

4341

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

Danas se navr{ava sedam godina od smrti na{eg dragog i plemenitog

Mla|en Marin

Nevenka Jovanov 1934 - 2010.

Adamu

od: Fecike, Kristine, Kristijana i Margite.

4364

Pro|e devet godina tuge, bola, `alosti i suza. Svaki dan nam je kao prvi.

Du{a boli, srce se cepa, od plakawa vid pomu}en zbog tvog nestanka an|ele na{.

1930 - 2010.

\oke Novakova O`alo{}eni brat Dobrivoj sa porodicom.

4349

preminuo u 80. godini.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 7. 7. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Olga, po}erka Natalija, {ogorica Branka, Hilda, Gordana, Nena i mnogobrojna familija.

Zauvek u srcima wegovih najmilijih: supruge Katarine i sina Miodraga sa porodicom.

2964

4324

4354

Posledwi pozdrav mom suprugu Mla|i

Pro{la je tu`na godina od smrti na{eg

prof. dr Miroslava Pergala

Dana, 8. jula 2010. godine, navr{i}e se 40 tu`nih dana od kako nije sa nama na{ dragi sin i brat

DVOGODI[WI POMEN

Danas se navr{ava jedanaest godina od prerane smrti na{eg jedinog i voqenog brata

Nikola Obradovi}

Jovana Stoj{ina Bate

Mla|enu Marinu 1930 - 2010.

\oke Novakova O`alo{}ena supruga Tinka, sin Svetozar, snaha Sne`ana unuk \oka, i unuke Tina i Dragana.

4352

Oti{ao si tako tiho kao {to smo i `iveli.

Zar je sudbina morala takva biti da se moramo rastaviti.

Neka te an|eli ~uvaju mesto mene.

Tvoja supruga Oqa. 4325

Zoran [ukovi}

ro|. 1931 god. iz Stepanovi}eva

Prerano si oti{ao iz na{ih `ivota, ali }e{ u na{im srcima `iveti ve~no.

Tvoja dobrota i plemenitost uvek }e ostati u na{im srcima.

Brate na{, `ive}e{ u srcima tvojih sestara dok smo mi `ive.

Neute{ni roditeqi i sestra.

Supruga Gospava i sin Dane.

Tvoje sestre: Katica, Mara i Jagica sa porodicama.

4270

4192

4278

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.35 14.50 15.00 15.10 16.50 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.40 00.50 02.30

TV PROGRAM

sreda7.jul2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Izbliza Kuhiwica Vesti Versajski ba{tovan Preokret Vesti Zajedno ^udesni svet Predlog top liste Vesti Elizina k}i Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Vi{wa Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Plavi krug Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti-Univerzitet ^ari ribolova Izbliza 5. memorijal Isidor Baji} Elizina k}i, film Sredina

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 16.00 17.00 17.30 19.05 20.00 20.30 22.00 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Pri~e iz prirode Tin in Zatvori Na{ gost Sajam infonet Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Glas Amerike

06.05 08.00 09.00 10.05 10.33 11.00 12.00 12.15 12.28 13.12 15.05 16.00 17.00 17.20 17.25 17.45 18.26 18.55 19.30 20.02 20.20 22.23 23.04 00.15 00.24 01.07

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sala{ u Malom ritu Trag Rokovnik Izvo|a~i Dnevnik Sport plus Mesto zlo~ina Letwi bioskop: Ko je smestio zeki Royeru, film Svet divqine Ulica Lipa Dnevnik Evronet [ta radite bre Beogradska hronika Tra`e}i Beograd Slagalica Dnevnik Rt dobre nade Fudbal: SP: Nema~ka–[panija, prenos Rt dobre nade Mesto zlo~ina Evronet Vremeplovac Svadbeni banket, film

07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 21.00 21.45 00.00 00.35 01.30 02.25

ODBOJKA: SVETSKA LIGA

Srbija–Italija

(RTS 2, 17.00)

\or|e Randeq

Plavi krug U prvom polu~asovnom nastavku serijala „Od{krinuta vrata stvarala~ke radionice“ urednik }e predstaviti Simu Mati}a, vlasnika i urednika Izdava~ke ku}e „Tiski cvet“ i wegovog sina i pomo}nika u ure|iva~kom poslu Slavka Mati}a, frontmena najpoznatije novosadske pank-grupe „Zbogom Brus Li”.

Urednik: \or|e Randeq (RTV 1, 20.30)

Fran~esk Fabregas

FUDBAL: SP

Nema~ka–[panija (RTS 1, 20.20)

07.14 07.44 08.10 08.35 08.42 08.58 09.42 10.05 10.13 10.44 11.09 11.34 12.01 13.00 14.00 15.02 16.00 17.00

Kuvati srcem Gomboce Mali medved Mi{a Ozi Bu Klinika Vet Palete Animalia Enciklopedija Interfejs TV mre`a Eko recept @ivot sa muzikom Guda~ki kvartet Parizi Trezor Klinika Vet Animalia Ovo je Srbija Odbojka: Svetska liga, Srbija - Italija, prenos 18.30 Biciklizam: Tur de Frans 19.25 Gomboce 19.52 Ozi Bu 20.00 U svetu 20.31 Beokult 21.00 Izvo|a~i 21.53 Stranputice, film 00.06 Hag: Su|ewe dr Vojislavu [e{equ, snimak (Program zavisi od trajawa snimka iz Haga) 00.06 Biciklizam: Tur de Frans 00.31 Kamerna TV scena: Brams 01.20 Egzit interaktiv 03.20 Tehnologija danas 03.43 Trezor ju~e 04.40 Odbojka: Svetska liga. Srbija - Italija (r)

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.30 23.30

Hrana i vino Evo nas kod vas Moja porodica Objektiv Misterije KGB Prizma Objektiv Smrt {pijunima Buntovnici Neon siti Objektiv Srbija koju volim Radionica Sofa Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Sprint Vitra` Smrt {pijunima Objektiv Buntovnici Moja Amerika Neon siti Misterije KGB

06.00 10.00 11.00 13.00 16.00 16.30 17.30 18.00 20.00 20.30 23.00 00.00

Moto GP Kataluwa – Trka 125 cc Ful Tilt poker NHL Draft Grend Slem Vimbldon, finale Svetski Sport magazin Grend Slem Vimbldon, finale Fudbal mondijal magazin NBA Finale Mobil 1 Grid Profi boks Marake{ Ful Tilt poker Svetski Sport magazin

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.30 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un, rerpiza 14.00 Vesti u 14 14.30 Milica² 15.00 Dokumentarni program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica² 20.30 24 21.30 Film: Crveni ugao 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica² 01.00 Film: Bumerang 03.00 Gor{tak

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Planeta zemqa, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Medikal art, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Abs {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Drecun, 13.00 Polarotor, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Of road avantura

06.30 07.00 08.25 08.45 09.10 09.35 10.20 10.35 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.50 23.40 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam-eko Zeleni sat Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Osli} Kop~eva tajna Neverovatne pri~e Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) @ivot u rasejawu (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Kop~eva tajna Igra TV Prodaja

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 11.35 12.00 13.05 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.00 23.10 01.00 04.00

Ninya ratnici Opasne igre Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arema Banzuke Izgubqeni Film: [esta brzina Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Opasni heroj Foks vesti Film: [ef orkestra Opasne igre Srce na dlanu

DNEVNIK

c m y

30

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Slatke pokvarene stvari Vesti B92 Nacionalna geografija Otvorena vrata Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Trnav~evi}i u divqini Dolina sunca Otvorena vrata Film: Izmisli ne{to Vesti B92 Indija Nacionalna geografija Ukqu~ewe u B92 Info

Kako pre`iveti mladost Zasnovana na li~nim uspomenama Ogastina Borouza, ovo je zlo~esto sme{na, hrabra i dirqiva pri~a o pre`ivqavawu vrlo neobi~nog detiwstva. Ogastinova majka je zalu|ena pesnikiwa s psihi~-

Gvinet Paltrou

kim problemima ~iji je brak s wegovim ocem u rasulu...

Uloge: Anet Bening, Brajan Koks, Yozef Fajns, Gvinet Paltrou Re`ija: Rajan Marfi (Pink, 23.30) 07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Film: Nacionalna klasa Siti kids Pali an|eo Siti Silikonske lepotice Balkan parti Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Pare ili `ivot Mewam `enu Trenutak istine Film: Kako pre`iveti mladost 01.30 Siti 01.45 Film: Devoja~ki klub

Sun~ane skale 2010.

Gledaoci }e mo}i da u`ivaju u sve tri festivalske ve~eri po~ev{i od 21 ~as pa do posle pono}i. Prvo ve~e je zami{qeno tako da bude revijalnog karaktera, a podse}awa radi do sada smo mogli da vidimo bardove doma}e gluma~ke scene kako u Herceg Novom pevaju neke od najve}ih muzi~kih hitova (Ko{ava, 21.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 00.00 00.15 01.30 03.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Ble~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Leto na Adi Hronika Mondijal 2010.

Telemaster Zakumi Akvantura Sun~ane skale, direktan prenos Telemaster Riznica (r) Hronika Mondijal 2010 Dokumentarni program Vremenska prognoza Akvantura

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda7.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TITO U LOVU, LOV U POLITICI

31 7

Pi{e: Danilo Todorovi}

Sintija Nikson

SERIJA

Seks i grad Na svoj trideseti i neki ro|endan, Miranda zajedno s Keri i Samantom odlu~uje da po~ne da se seksa kao mu{karci - bez emocija. Keri spava s biv{im de~kom i to joj se svidi. Miranda odlazi na sudar s Kerinim prijateqem Skiperom...

Uloge: Sara Yesika Parker, Kim Katral, Kristin Dejvis, Sintija Nikson, Kris Not Autor: Daren Star (Nova TV, 00.20) 08.30 09.00 10.50 12.40 13.30 14.25 16.10 17.00 17.20 18.25 19.15 20.05 21.05 22.05 23.25 00.20 00.50 01.25

Pepa, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi Vesti U ime qubavi IN Dnevnik Farma, specijal Nejvi CIS UFC specijal Nestali Seks i grad Bra~ne vode Ezo TV

08.00 Qubavni problemi 08.30 Misterije istorije 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Raj na zemqi 10.00 Dalaj Lama 11.00 Kada su Mavari vladali Evropom 12.00 Gospodar Sipana 13.00 Masakr u Glenkou 14.00 Legenda o Merlinu 15.00 Ovo je civilizacija 16.00 Najgori poslovi u istoriji 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Raj na zemqi 18.00 Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari 18.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 19.00 U potrazi za [erlokom Holmsom 20.00 7.7. 2005. – Napad na London 21.30 Svet novca: Koka kola pred nestajawem?

22.00 Sicilijanske mumije 23.00 Ovo je civilizacija 00.00 Najgori poslovi u istoriji 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Potra`i Vandu Kos Siroma{ne bogata{ice Posledwi beg sa Balkana 3 Ke{ern Posledwi beg sa Balkana 4.

Nitro Erotski program Seksi fudbalerke Kratko putovawe u raj

06.00 07.45 09.25 10.50 12.30 13.25 14.45

10.000 godina pre nove ere Kako ukrasti mladu Kardiofitnes Sumwa Hotel Paradise Prole}ni raspust Indijana Youns i posledwi krsta{ki pohod @ivi dokaz Bra}a Blum Tajni `ivot p~ela Spartak: Krv i pesak Dejbrejkers Seks i smrt 101 Put bez povratka

16.50 18.15 20.05 21.50 22.45 00.20 02.15

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.10 Put oko sveta u 80 vrtova: Indija, dok. serija 11.14 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.55 Johnny Cash, specijal 15.20 De~ak na tajnom zadatku, film 16.45 Hrvatska u`ivo 18.15 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Dve nedeqe za zaqubqivawe, film 21.55 Proces 22.30 Dnevnik 3 23.15 e-Hrvatska 00.05 Dr Haus 00.45 U dolini, film 02.35 Fudbalsko SP, snimak

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklove }erke Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat Za Grejsinu qubav Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Medijum Ubistvo se ne zaboravqa Prsten odluke Ne{ Briyis

08.05 10.20 10.25 11.35 12.05 12.25 12.50 13.20 14.55 15.45 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 20.55 22.45 23.40 01.55

RTL ritam zona Ve~era za 5 Nestala K. T. 2 Ekskluziv Punom parom Ve~era za 5 Najlep{i urok Los Viktorinos Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Ve~era za 5 Ekskluziv Ne daj se, Nina L.A. Dragnet Kosti CSI Wujork Vesti Astro {ou

SERIJA

Kosti

Sandra Bulok

Dve nedeqe za zaqubqivawe Kad na wujor{kom Koni Islandu buldo`er po~ne da ru{i stari dru{tveni dom uz koji wenu porodicu ve`u lepe uspomene, Lusi odva`no legne pred ma{inu i svojim telom je zaustavi. Na`alost, to je samo privremeno re{ewe...

Uloge: Sandra Bulok, Hju Grant, Ali{a Vajt, Robert Klin, Dejna Ajvi, Heder Brns, Dejvid Hejg, Dorijan Misik Re`ija: Mark Lorens (HRT 1, 20.10)

08.20 08.30 08.30 09.20 09.45 10.00

22.20 23.40 00.40

TV vrti} Garfild i prijateqi Garfild i prijateqi San o slavi Kod Ane Prenos sednice Hrvatskog sabora Crveni patuqak e-Hrvatska Re~ i `ivot Skrivena Azija: Kalaripajat, dok. serija Zvezdane staze Sutra je novi dan Yivs i Vuster Afrovizija - emisija Fudbal, SP – polufinale: W59 - W60, 1. poluvreme Fudbal, SP – polufinale: W59 - W60, 2. poluvreme Afrovizija - emisija Siska [apta~ica duhovima

06.50 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.40

Kraqevsko ven~awe Intermeco 1 S vetrom u le|a Gospodari horora Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Vapaj nevinih Intermeco 3 Angus Gospodari horora Samanta @ene fudbalera Uteriva~ dugova Bekstvo iz Sobibora

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Nebo u oktobru Polukuvan D.O.A. (Uveliko mrtav) Kazanova Negde daleko CB4 Nedokazana krivica Divqa reka Ded Seviy Proro~anstvo Iskqu~ena

13.30 14.05 14.40 15.45 16.40 17.20 18.10 19.10 20.20 21.25

But i Kem odlaze do mesta zlo~ina gde je na|eno izbodeno golo telo s hirur{ki odse~enom natkolenicom. U ubodnoj rani na|en je dragi kamen. Brenanovu pose}uje Ejmi Holister, devojka wenog brata Rasa, koga ve} neko vreme neuspe{no tra`i...

Uloge: Emili De{anel, Dejvid Boreanaz, Ti Yej Tajni, Zek Edi, Mihaela Konlin Re`ija: Beri Yozefson (RTL, 20.55)

Emili De{anel

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi?

Megagraditeqi Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Pre`ivqavawe ^udovi{ta iz reke Lovci na oluje U deli}u sekunde Auta po meri Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.30 09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 17.30 18.00 18.05 18.15 18.50 19.00 19.05 20.45 20.50 21.55 22.30 22.35 23.10 23.15 00.15

Fudbal Biciklizam Olimpijske igre Automobilizam Fudbal Biciklizam Svi sportovi Vesti Fudbal Olimpijske igre Svi sportovi Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Vesti Fudbal Vesti Biciklizam Svi sportovi

Zabran s pedigreom K

ada se govori o vojnim lovi{tima, treba pasa, ner~eva, fazanerija, cve}ara itd.). Dobanoimati u vidu da su ona imala privilegovan va~ki zabran se nije mogao izdr`avati od svojih polo`aj jer pare koje su u lovi{ta ulagaprihoda, a „oourizacijom“ je, prakti~no, bilo ne nisu bile predmet javne rasprave, odnosno fispre~eno prelivawe dohotka iz jedne organizacinansirana su iz vojnog buxeta. Da li je taj novac one jedinice u drugu. Za{to Ti}ak nije koristio uvek racionalno kori{}en – ne znam, ali se na svoju poziciju da ove probleme re{i na odgovarasvakom koraku moglo videti da se tu nije {tedelo. ju}i na~in – ne znam, ali pretpostavqam da mu je S aspekta samog lovstva mo`e se re}i da ulo`ene imponovalo da i sebe i „Jelen“ prika`e u boqem pare nisu bile proporcionalne rezultatima u svetlu. lovstvu. Za to su postojali i objektivni razlozi Posle Ti}akove smene, to pitawe je aktuelizo(prirodni uslovi), ali `eqa je bila da se po svavano kroz zahtev da dr`ava finansira sve ono {to ku cenu to nadoknadi na druge na~ine i doka`e koristi. To je bio pristup koji je va`io i za sve pred Titom. druge delove „Jelena“, pre svega „Beqe“. DobanoU svakom drugom smislu, od rezidencijalnih va~ki zabran, me|utim, bio je predmet o kojem se objekata i ukupne infrastrukture, Kara|or|evo re{avalo pre razgovora s Titom. Po{to su mu je spadalo u najreprezentativnije objekte u Jugopredo~eni problemi „Jelena“, odnosi „Jelena“ i slaviji. Li~no sam u po~etku organizovawa diplodr`ave bili su re{eni. Pre nego {to je Vojska matskih lovova u~estvovao u wima, kao pratilac preuzela zabran, vo|eni su razgovori s predstavnekog od diplomata. Bilo je potrebno da pored svakog lovca bude i pratilacstru~wak zbog toga jer mnogi u~esnici u lovu ~esto nisu bili i pravi lovci i, kao takvi, mogli su ugroziti ostale. Mnoge diplomate dolazile su u lov zbog Tita, a ne zbog lova, ali da bi dokazali da su i lovci, u~estvovali su u lovu. Direktor Kara|or|eva bio je kapetan Drago Malenica. U~inio je mnogo za razvoj Kara|or|eva i imao dosta prisan odnos s Titom.

Zadr`a}u se ne{to vi{e na Dobanova~kom zabranu.

To ~inim iz dva razloga.

Prvi, jer je Tito tu veoma dugo i veoma ~esto dolazio sve dok Kara|or|evo, ulagawem Vojske, nije po svom Kqu~no je bilo imati ~e{}e kontakte s Brozom komforu, ukupnoj infrastrukturi i drugim mogu}nostima koje je pru`alo, nicima Srbije sa `eqom da Dobanova~ki zabran postalo daleko reprezentativnije od Dobanova~ostane u „Jelenu“, ali da deo bude finansiran od kog zabrana. Tito je tu dolazio i daqe, ali mnogo Republike Srbije. Za qude kao {to su bili Branre|e. Drugi razlog je {to je Dobanova~ki zabran ko Mikuli}, i ne samo on, to bi bila idealna pribio u okviru „Jelena“ od 1952. do 1972. godine, kalika da Republika Srbija bude doma}in Titu u da ga je preuzela Vojska. Interesantno je kako je do Dobanova~kom zabranu. A to zna~i da, kao doma}itoga do{lo, ali pre toga treba ne{to re}i o sani, budu u ~e{}im kontaktima s Titom. Nisu to, mom Dobanova~kom zabranu. Kao i druga lovi{ta jednostavno, razumeli, a ja se nisam usudio da im o kojima je bilo re~i, i ovo je imalo svoj pedigre. to otvoreno ka`em. Da bi ironija bila ve}a, Lovi{te je izgra|eno `iteqi Srbije su finan1920. godine, u vreme disirali izgradwu nove kunastije Kara|or|evi}. }e, koja je trebalo da buDa bi ironija bila ve}a, `iteqi Iste godine napravqena de sli~na onoj u KumrovSrbije su finansirali izgradwu je i dvorska fazanerija. cu, kao poklon Titu, a da nove ku}e, koja je trebalo da bude „Lova~ke novine“ iz oni nisu bili doma}ini. sli~na onoj u Kumrovcu, kao poklon 1937. godine donose foU dogovoru s Markom VrTitu, a da oni nisu bili doma}ini tografije kraqice Mahuncem, tada{wim {erije, kraqa Petra Drufom Titovog kabineta, gog, rumunskog kraqa KaVojska je preuzela Dobarela i prestolonaslednika Mihajla tokom prvog nova~ki zabran i upravqala na na~in na koji je to diplomatskog lova koji je odr`an u Srbiji. ~inila u drugim vojnim lovi{tima. I danas je to I ovi podaci potvr|uju da je Tito znao da korivojno lovi{te na dr`avnom buxetu, verovatno vojsti mogu}nosti koje su pru`ali ve} postoje}i nom, jer prihodi od lovnog turizma nisu dovoqni objekti. Pedigre Dobanova~kog zabrana, ali i da podmire tro{kove. blizina Beograda, bili su presudni za Titove ~eDanas se ovaj objekat, namewen za pru`awe reste boravke. Tada{wi direktor „Jelena“ Adalprezentativnih usluga dr`avnim zvani~nicima i bert Ti}ak, kao {to je ve} re~eno, za razliku od wihovim gostima, ne koristi u te svrhe, iako, kodirektora Kara|or|eva, nije koristio svoje, mogu liko je meni poznato, ima {ta da ponudi kada je re}i prisne odnose s Titom, da dr`ava u~ini nere~ o divqa~i. Zgrada koju je izgradila Srbija {to i za „Jelen“, odnosno da plati ono {to je kosru{ena je 1999. godine prilikom NATO-ovog ristila. Tro{kovi odr`avawa objekata i koribombardovawa pa su sada sme{tajni kapaciteti {}ewa lova u reprezentativne svrhe i{li su na nedovoqni. Velika je {teta da se mogu}nosti ovih ra~un „Jelena“. To se naro~ito odnosilo na Dobaobjekata i ovog lovi{ta ne koriste ni za reprenova~ki zabran, u okviru kojeg je bilo dosta nezentativne svrhe, za koje su nameweni, ni kroz korentabilnih proizvodwi (odgajiva~nica rasnih mercijalni lov jer nema dovoqno lovaca.

Kwigu Danila Todorovi}a „TITO - LOV - POLITIKA” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 380 dinara, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 36-444-52 ili mejla prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda7.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Tro{karite novac, kupujete lepe stvari, i pri tome u`ivate. Sve ostalo je pod promenqivim i nestabilnim okolnostima, pogotovo na poslu. Sa~uvajte smirenost i pribranost koliko god mo`ete. Odmor?

BIK 20.4-20.5.

Romanti~ni ste, i danas. Emotivno nedovoqni sebi, imate potrebu za podr{kom drage osobe. Nemojte biti pasivni ve} to i poka`ite, ka`ite i tra`ite! Komunikativni ste u poslu, {to donosi rezultate.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

7. jul 2010.

Sreda je Merkurov dan, va{ dan, pa se dobro ose}ate u svojoj ko`i.

Snala`qivi ste u svakoj situaciji.

Poslovi vam donose zadovoqstvo i predstavqaju izazov. Mo`ete ukqu~iti i ~lanove porodice, ro|ake.

Divan dan za vas, pogotovo u odnosu s prijateqima! Spajate lepo i korisno, naklonost i posao, pa o~ekujte pozitivno razre{ewe teku}ih situacija. Pove}awe prihoda, tako|e. Sre}an ro|endan!

U va{em znaku boravi predivna bogiwa Venera, koja vam donosi qubav i {arm na li~nom planu. Mo`ete biti zadovoqni i u`ivati u svakom trenutku, pogotovo s dragom osobom. Doterujete sebe i druge.

Vreme je godi{wih odmora, za vas sasvim zaslu`eno. Sve }e te}i po planu i programu, tako da se u potpunosti mo`ete osloniti na sebe. Potreban vam je du`i predah od obaveza. Putovawe.

VAGA 23.9- 23.10.

Poslovna situacija vam ne}e doneti bitnije promene, {to ni ne o~ekujete. Neka samo bude i ostane sve stabilno i mirno. Ono {to vas poziva i proziva jeste dru{tveni glamurozni `ivot. Izlasci?

[KORPION 24.10- 23.11.

Mo`ete sara|ivati s prijateqima, {to privatno, {to poslovno.

Ali, nemojte o~ekivati trenutne rezultate jer postoje odre|ene usporavaju}e okolnosti. Ipak, ne mo`e se svima ugoditi istovremeno.

STRELAC 24.11- 21.12.

Mo`ete reagovati nepromi{qeno i ishitreno, ukoliko vas ponese entuzijazam ili adrenalin. U svakom slu~aju, vreme je za promene i nove situacije, putovawa i istra`ivawa, novo dru{tvo.

JARAC 22.12-20.1.

Ozbiqni ste za svoje godine, danas zadovoqni i smireni, pogotovo kada ste u dru{tvu dragih i pouzdanih osoba. Na Zapadu ni{ta novo, a na Istoku jo{ mawe. Sre|ujete nekretnine, renovirawe, seoba.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Ne mo`ete mirovati, sve i da ho}ete. Ose}awe haosa dovedite pod kontrolu dobrim i pozitivnim mislima, namerama i poduhvatima.

Nemojte gubiti niti, ni tok doga|aja. Romantika.

RIBE 20.2-20.3.

Pripremate se za more, ili ste ve} tamo. Bilo kako bilo, to je osnovna tema i dilema za vas. Zaronite u svoju prirodnu sredinu! Poslovno, ovako i onako, ne mo`ete sve da postignete. Tro{kovi.

TRI^-TRA^

Nastupila trudna i pala V REMENSKA

Ameri~ka R&B peva~ica Ali{a Kiz nastupila je na muzi~kom festivalu u Wu Orleansu, a dok je izvodila jedan od svojih hitova, spotakla se i pala na pozornici. To i ne bi bilo tako stra{no da lepa Ali{a nije trudna vi{e od pet meseci.

Izvode}i svoju pesmu „Love Is Blind�, spotakla se i pala na le|a. Ali{a je trudna vi{e od pet meseci, pa je wen pad prestra{io obo`avaoce.

Kako javqaju strani mediji, peva~ica je dobro i nije do{lo ni do kakvih komplikacija niti povreda.

PROGNOZA

VIC DANA

MALO

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

24

Sombor

23

Kikinda

23

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zrewanin

24

S. Mitrovica 24 Ruma

24

Pan~evo

25

Vr{ac

23

Srbija Beograd

24

Kragujevac

25

K. Mitrovica 26 Ni{

26

SVE ` IJE

Evropa

NOVI SAD: Sve`ije i promenqivo obla~no uz mogu}u kratkotrajnu ki{u ujutru i krajem dana. Ve}i deo dana ipak suvo. Vetar umeren do poja~an severozapadni. Pritisak u porastu. Temperatura od 16 do 24 stepena.

VOJVODINA: Malo sve`ije i promenqivo obla~no uz kratkotrajnu ki{u ujutru, a zatim ponovo popodne i krajem dana. Bi}e malo padavina i ve}i deo dana suvo. Vetar umeren do poja~an severozapadni. Pritisak u porastu. Jutarwa temperatura 15, a maksimalna 25 stepeni.

SRBIJA: Malo sve`ije, vetrovito i promenqivo obla~no uz kratkotrajnu ki{u ponegde. Bi}e i sun~anih intervala. Vetar umeren do poja~an severozapadni. Pritisak u porastu. Jutarwa temperatura 15, a maksimalna 27 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak relativno sve`e uz dnevni razvoj oblaka i mogu}u ki{u popodne u centralnim i isto~nim predelima. Na severu Srbije suvo. U petak i za vikend sve toplije i prete`no sun~ano uz temperature oko 30 stepeni u subotu i nedequ.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Pogor{awe biometeorolo{kih prilika hroni~ni bolesnici i meteoropate mogu osetiti ve} u toku no}i, utorak na sredu. Usled promene vremena u sredu, mogu}i su uobi~ajeni zdravstveni problemi i zato je potrebno uzimawe propisane terapije. O~ekuju se tipi~ne meteoropatske reakcije vezane za prolazak fronta. Pove}awe pa`we je neophodno svim u~esnicima u saobra}aju.

Madrid

37

Rim

31

London

25

Cirih

25

Berlin

25

Be~

24

Var{ava

20

Kijev

28

Moskva

27

Oslo

22

Udaje Lala }erku za Crnogorca. Do{ao mu mladi} u ku}u sa svojim ocem da prose devojku. Tata Crnogorac po~ne da hvali svog sina: - Vi|e |eti}a, ko od brda odvaqen, vi|e junaka, od malih sam ga nogu kuburi u~io, taj se, vala, jo{ ne rodi od kog bi se on upla{io, soko moj!

Lali sve neprijatno, ho}e i on da pohvali svoju }erku. Vajka se on tako u sebi pa }e odjednom: - Ta, ni na{a Mara nije neka {u{a...

Znate, ko god da je s wom spavo, jo{ se niko nije po`alio.

SUDOKU

St. Peterburg 28 Atina

33

Pariz

30

Minhen

23

Budimpe{ta

23

Stokholm

24

5

8

2

DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

289 (-25)

Slankamen

598 (-26)

Apatin

380 (-30)

Zemun

600 (-28)

Tendencija opadawa

Senta

725 (-17)

Bogojevo

408 (-34)

Pan~evo

596 (-28)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

616 (-16)

Tendencija opadawa

Smederevo

660 (-28)

Titel

630 (-23)

NERA

Ba~. Palanka 405 (-34) Novi Sad

487 (-28)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

TISA

9

Hetin

9 5

252 (-48) N. Kne`evac 731 (-17) S. Mitrovica 414 (-50)

136 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

1

7 8

550 (-32)

8

7

1

8

5

5

8

4

7

3

9

2

6

9

3

4

2

6

8

5

7

1

6

7

2

9

1

5

3

4

8

5

8

1

3

9

4

2

6

7

2

3

4

9

6

2

7

8

1

5

7

7

2

6

8

5

1

4

9

3

2

9

5

1

8

6

7

3

4

8

6

3

7

4

2

1

5

9

4

1

7

5

3

9

6

8

2

3

5

9

1

4

6 6

80 (-8)

9 8

3 VODOSTAWE

4

5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1

8 3

Re{ewe iz pro{log broja