Dnevnik 7.jul 2012.

NOVI SAD *

SUBOTA 7. JUL 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23488 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

VRELINA ]E UZETI DANAK S wIVA

Su {a ve} be re ku ku ruz str. 5

U SPS-u POTVRDILI DA NEMA DOGOVORA O ULASKU U NOVU VLADU VOJVODINE

NASLOVI

Politika

Iz ne na |e ni, ali ne ru {e vla du u No vom Sa du

2 Da~i}, Vu~i} i Dinki} odlu~ili da sporazum o vladi potpi{u 10. jula

Ekonomija 4 Unija poslodavaca tvrdi: pola privrede planira otpu{tawe radnika

str. 3

Poqoprivreda

ODR@ANA KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUP[TINE GRADA ZREwANINA

6 Robne rezerve otkupi}e 100.000 tona p{enice

Go ran Kne `e vi} po no vo gra do na ~el nik

Novi Sad

Vojvodina 10 U Alibunaru propali projekat zarobio 600 hektara pa{waka

Dru{tvo 11 U Zrewaninu formira se Tagorin centar za kosmopolitsko dru{tvo

Crna 13 Su|ewe biv{im funkcionerima FK „Crvena zvezda”

Foto: R. Hayi}

7 „Interfest” zatvara kapije – vinski praznik jo{ ve~eras 8 Strah od otkaza proredio bolovawa

EG ZI TOV KAMP OTVA RA KA PI JU U PO NE DE QAK: Egzitov kamp na [trandu ju~e je dobio sanitarni ~vor. Organizatori ~ine sve da se i drugi radovi okon~aju do ponedeqka, kada dolaze prvi posetioci. Osim pomenutih objekata i recepcije, na [trandu }e biti izgra|en i Egzit {op, gde }e gosti mo}i da kupe suvenire, poklone, ali i razne potrep{tine. Objekte na [trandu koristi}e i gosti festivala koji }e boraviti u svojim kamp ku}icama na parkingu kod Kineske ~etvrti. Na ovom parkingu }e i posetioci kampa na [trandu mo}i da ostave svoje automobile.

str. 7

Bo ga ta po nu da i u dru gom kru gu

str. 4

str. 5

POLICIJA LI[ILA SLOBODE [EST MLADI]A IZ KUCURE ZBOG RAZBOJNI[TVA

Pqa~ ka gro bo va u Siv cu, zla to pro da va no u No vom Sa du str. 13

str. 14 – 17

Sun~ano i toplo n GRIN PRVI HOLAN\ANIN U SRPSKOM FUDBALU

Tur ci sve bli `i srp skim ban ka ma

NIS tra `i naf tu po Sr bi ji, Ma |ar skoj, Ru mu ni ji...

str. 11

n \OKOVI]: FEDERER BIO BOQI

DA LI SU NA POMOLU NOVE VELIKE PREPRODAJE NA BANKARSKOM TR@I[TU

GDE ]E NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE ULO@ITI NAJAVQENIH [EST MILIJARDI EVRA

UPIS U SREDwE [KOLE

SPORT

str. 3

n BASTA I TE[I] SIGURNI U GLAVNOM @REBU

Najvi{a temperatura 35 °S

2

POLiTikA

subota7.jul2012.

U SEN CI PRE GO VO RA O VLA DI SR BI JE

^e ka se „tre }i ~o vek” Ko }e u na red nom man da tu bi ti tre }i ~o vek u dr `a vi i vo di ti srp ski par la ment, bi }e po zna to tek ka da sve tlo da na ugle da ko a li ci o ni spo ra zum part ne ra ko ji pre go va ra ju o par la men tar noj ve }i ni. Za sa da je, do du {e i da qe ne zva ni~ no, po zna to to da u va ri jan ti u ko joj je li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} pre mi jer, me sto pred sed ni ka srp skog par la men ta pri pa da na pred wa ci ma. Pr ve spe ku la ci je o naj vi {oj par la men tar noj funk ci ji bi le su ve za ne za pot pred sed ni ka GO SNS-a Ne boj {u Ste fa no vi }a, ali iz vo ri „Dnev ni ka“ bli ski toj stran ci is ti ~u da ko na~ na od lu ka jo{ ni je do ne ta. Na i me, ka ko uka zu je na{ iz vor, od fi nal ne pre ra spo de le funk ci ja u iz vr {noj vla sti za vi si }e i to ko }e se de ti u ka bi ne tu na Tr gu Ni ko le Pa {i }a.

mo lim vas da ne po tvr di te moj man dat„, zah te vao je \i las.

Ostav ku na funk ci ju na rod nog po sla ni ka pod neo je 30. ma ja i Ve ro qub Ste va no vi} s li ste URS-a, zbog iz bo ra za gra do na ~el ni ka Kra gu jev ca, a dan ka sni je i Ife ta Ra don ~i} iz „Stran ke de mo krat ske ak ci je – Su lej man Ugqa nin„.

Ovih da na sti ge su i tri ostav ke iz re do va DSS-a pa su se ta ko po sla ni~ kog man da ta, bez obra zlo `e wa, od re kli li der te stran ke Vo ji slav Ko {tu ni ca, kao i pot pred sed ni ci Alek s an d ar Po p o v i} i Dra gan Jo ~i}.

Na pred wak Alek san dar Ni ko li} svo ju ostav ku obra zlo `io je ime no va wem na funk ci j u sa v et n i k a pred s ed n i k a Re p u b li k e. Ni k o l i} je u ostav ci na pi sao da je na funk ci j u sa v et n i k a pred s ed n i k a Re pu bli ke ime no van 8. ju na i u

Jor go van ka ume sto Sla vi ce?

Iz vo ri „Dnev ni ka” ne is kqu ~u ju ni mo gu} nost da pot pred sed ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi}, ko ja je vi |e na za gu ver ner ku NBS-a, ipak na kra ju za me ni eks pred sed ni cu Sla vi cu \u ki}-De ja no vi}. Me |u na pred wa ci ma ~ak se ne is kqu ~u je ni mo gu} nost da pr vi me |u jed na ki ma u par la men tu bu de i ~el ni ~o vek SNS-a Alek san dar Vu ~i}.

O~e ku je se da }e iz bor ~el nih qu di u par la men tu bi ti oba vqen do kra ja na red ne sed mi ce. Do ta da tre ba da bu du kon s ti t u i s a n a i skup { ti n a te la, me |u ko ji ma i Ad mi ni stra tiv ni od bor par la men ta ko j i tre b a da ve r i f i k u j e ostav ke par la men ta ra ca ko je su pri sti gle u par la ment i pred lo `i Skup {ti ni da po tvr di man dat no vim po sla ni ci ma, po re do sle du na iz bor nim li sta ma.

Pred s ed n ik Sr b i j e To m i slav Ni ko li} je svo ju ostav ku na po sla ni~ ku funk ci ju u par la men tu upu tio jo{ 31. ma ja u 13.55 sa t i, ne p o s red n o pred po seb nu sed ni cu na ko joj je po lo `io za kle tvu, od ka da je po ~eo da mu te ~e pe to go di {wi man dat na me stu {e fa dr `a ve.

Pr vi na li sti „Iz bor za bo qi `i v ot” Dra g an \i l as Skup {ti ni je upu tio pi smo u ko jem tra `i da mu se ne po tvr di man dat. „Bu du }i da se po tvr | i v a w em man d a t a sti ~ u pra va i du `no sti na rod nog po sla ni ka, a da ja ne na me ra vam da po sta nem na rod ni po sla nik,

tom smi slu po zvao se na Za kon o iz bo ru na rod nih po sla ni ka i Ustav, ko ji pro pi su ju da po sla nik ne mo `e bi ti i funk ci o ner u iz vr {noj vla sti.

Na kon {to bu du iza bra ni pred sed nik i pot pred sed ni ci Skup {ti ne, usle di }e i iz bor no ve vla de Sr bi je. U Skup {ti nu je 28. ju na sti glo oba ve {te w e pred s ed n i k a Sr b i j e To mi sla va Ni ko li }a, upu }e no pred s e d a v a j u } em par l a m en t a Za ha ri ju Tr nav ~e vi }u iz klu ba LDP-a, da je za man da ta ra pred l o ` io li d e r a SPS-a Ivi c u Da ~ i } a. Pred s ed n ik Sr bi je je u tom obra zlo `e wu na veo da na osno vu Usta va i Za ko na o pred sed ni ku Re pu bli k e pred l a ` e Skup { ti n i Da ~i }a za kan di da ta za pred sed ni ka vla de. Ni ko li} je Tr nav ~e vi }a za mo lio da u sa rad wi s po s la n i~ k im gru p a m a kon s ti t u i s a n im u Na r od n oj skup { ti n i za k a ` e na s ta v ak pr ve sed ni ce par la men ta da bi iz bor no ve vla de Sr bi je bio oba vqen u za ko nom pred vi |e nom ro ku.

S. Stan ko vi}

dnevnik

LI DE RI SNS-a, SPS-a I URS-a NA TAJ NOJ LO KA CI JI SE DO GO VO RI LI

Spo ra zum o vla di pot pi su ju 10. ju la Ko a li ci o ni spo ra zum na ~i jim osno va ma }e funk ci o ni sa ti vla da SNS-a, ko a li ci je oko SPS-a i URS-a bi }e pot pi san u uto rak, 10. ju la, a od mah po tom i pred sta vqen jav no sti, sa op {te no je ju ~e po sle sa stan ka li de ra tih stra na ka. U sa op {te wu na pred wa ka je na ve de no da su li de ri stra na ka ko je }e for mi ra ti bu du }u vla du Alek san dar Vu ~i}, Ivi ca Da ~i} i Mla |an Din ki} raz go va ra li o ci qe vi ma i re zul ta ti ma ko je no va vla da Re pu bli ke Sr bi je mo ra da po stig ne u na red nom pe ri o du. „Tro ji ca li de ra do go vo ri li su da s tek stom spo ra zu ma upo zna ju ce lo kup nu srp sku jav nost od mah po sle pot pi si va wa tog ak ta, ko je }e se oba vi ti u uto rak 10. ju la. Ta ko |e, tro ji ca li de ra po tvr di li su sa gla snost o evrop skoj bu du} no sti Sr bi je, opre de qe no sti bu du }e vla de za `e sto ku bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la kao i za ozbiq ne i obim ne eko nom ske re for me„, na vo di SNS. Kon sul ta ci je tri li de ra odr `a va va }e se sva ko ga da na, za kqu ~e no je na kon sa stan ka, ko ji je za vr {en oko 16 ~a so va, a od vi jao se na lo ka ci ji ne po zna toj za me di je i jav nost. Ka ko je pred skup na ja vio Vu ~i}, ciq sa stan ka je fi na li za ci ja ko a li ci o nog spo ra zu ma na ~i jim osno va ma }e funk ci o ni sa ti bu du }a vla da ju }a ko a li ci ja. Vu ~i}, ko ji je ko or di na tor za iz ra du ko a li ci o nog spo ra zu ma, re kao je

be re mo pred sed ni ka i za me ni ka te da na kon to ga usvo ji mo za kon o mi ni star stvi ma i vla di – ob ja {wa va Ve ri ca Ka la no vi }a, po ko joj su ve} sa da pot pu no ja sni prav ci de lo va wa bu du }e vla de u eko nom skoj i so ci jal noj po li ti ci.

– Ja ~a we tih obla sti za sni va se na dva stu ba: je dan pred sta vqa

Ka la no vi}: Ovo je pro srp ska vla da Ko men ta ri {u }i pi sa wa me di ja o {i ro koj ko a li ci ji ko ju bi ~i ni li DS i SNS i na vod nim stra nim, a pre sve ga ame ri~ kim pri ti sci ma za we no for mi ra we, Ve ri ca Ka la no vi} je re kla da se po tom pi ta wu sla `e sa sta vom man da ta ra Ivi ce Da ~i }a, ko ji je iz ja vio da }e bi ti for mi ra na pro srp ska vla da ko ja vo di ra ~u na o in te re si ma gra |a na. da }e vla da bi ti for mi ra na do 24. ju la, kao {to je na po ~et ku raz go vo ra bu du }ih ko a li ci o nih part ne ra i na ja vio.

Pot pred sed ni ca URS-a Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e da ve ru je da }e vla da bi ti for mi ra na iz me |u 20. ju la i 1. av gu sta, i na ja -

vi la pot pi si va we ko a li ci o nog spo ra zu ma SNS-a, URS-a i Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a, ko jim }e bi ti tra si ran put no ve vla de Sr bi je u na red ne ~e ti ri go di ne.

– Ja sno je da }e mo pre for mi ra wa vla de Sr bi je mo ra ti da kon sti tu i {e mo Na rod nu skup {ti nu, iza -

PO STI ZBOR NE TUR BU LEN CI JE

No va ve }i na u Pan ~e vu Iako je bi lo do go vo re no i pot pi san ko a pot pi sa la ko a li ci o ni spo ra zum s De mo li ci o ni spo ra zum SPS je i na lo ka lu iz ne krat skom stran kom, ka `e da je SPS na ve rio DS. Ve} vi |e na u dru gom man da tu, Ve pra vio za o kret da bi iste stran ke bi le u sna Mar ti no vi} ne }e bi ti gra do na ~el ni ca vla sti i na re pu bli~ kom i na grad skom Pan ~e va. No vi ko a li ci o ni spo ra zum pot ni vou, i da o~e ku je do bru sa rad wu s re pi san je iz me |u Srp pu b li~ k om vla d om, ske na pred ne stran ke, ali zbog to ga {to je Ve }i nu u Pan ~e vu ima ju ko a li ci je oko So ci ja SNS pre p o z nao po SNS, SPS, URS i DSS, a u li sti~ ke par ti je Sr bed n i k a pro t e k lih bi je, Uje di we nih re iz bo ra. opo zi ci ji su DS, LDP, gi o na Sr bi je i De mo – Po ten ci jal za bo SPO i LSV krat ske stran ke Sr bi qe da n e ima m o pre je. Pred log te ko a li sve g a u naj s ku p qem ci je za me sto gra do na ~el ni ka bi }e dr Sve - grad s ko-gra | e v in s kom ze m qi { tu zbog to zar Ga vri lo vi} iz SPS-a, we gov za me nik bli zi ne Be o gra du i Du na vu, u stru~ nim i bi }e Sa {a Pa vlov iz URS-a, pred sed nik kva li fi ko va nim qu di ma – re kao je Ni ko Skup {ti ne gra da bi }e Pre drag @iv ko vi} li}. iz SNS-a, a za me nik pred sed ni ka Skup {ti Ta ko a li ci ja u Skup {ti ni gra da ima }e ne Ti gran Ki{ iz DSS-a.

41 od bor ni ka od 70. U opo zi ci ji su DS, Pred sed nik Grad skog od bo ra SPS-a LDP, SPO i LSV. Mir ko Ni ko li}, ~i ja stran ka je 3. ju la Z. Dg.

{ted wu u dr `av nim or ga ni ma, sma we we bi ro kra ti je i stva ra we po voq ni jeg po slov nog am bi jen ta, a s dru ge stra ne `e li mo da da mo po dr {ku gra |a ni ma i wi ho vom stan dar du u prav cu ne sma wi va wa pla ta i pen zi ja i obez be |i va wu uslo va za wi ho vu re dov nost – ob ja sni la je Ve ri ca Ka la no vi}.

Ona tvr di da se u ovom tre nut ku jo{ uvek ne raz go va ra o per so nal nim re {e wi ma, kao i o bro ju mi ni star sta va u no voj vla di Sr bi je, ali je iz ra zi la `e qu da bu de mi ni star re gi o nal nog raz vo ja, dok je tre nut no vi ce pre mi jer ka vla de u od la sku za du `e na za tu oblast.

D. Mi li vo je vi}

Ni{: SNS, SPS i URS Pred stav ni ci Srp ske na pred ne stran ke, ko a li ci je oko So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i Uje di we nih re gi o na Sr bi je u Ni {u po sti gli su ju ~e do go vor o ve }i ni u grad skom par la men tu i naj va `ni jim grad skim funk ci ja ma.

– Kan di dat za gra do na ~el ni ka Ni {a je pred sed nik Grad skog od bo ra SNS-a Zo ran Pe ri {i}, a za pred sed ni ka Skup {ti ne gra da je Mi le Ili} iz SPS-a, ko ji je u pret hod nom ~e tvo ro go di {wem man da tu oba vqao tu funk ci ju – re kao je Ta nju gu pred sed nik ni {kih so ci ja li sta Sla vo qub Vlaj ko vi}. – Sed ni ca Skup {ti ne gra da bi }e odr `a na 12. ju la, na Pe trov dan.

On je do dao da }e SNS s De mo krat skom stran kom Sr bi je u Ni {u ra di ti na po sti za wu po seb nog spo ra zu ma. Na grad skim lo kal nim iz bo ri ma SNS je osvo jio 17 man da ta, DS 15, URS 11, SPS–PUPS–JS de set, a DSS i LDP po ~e ti ri.

TVIT CRTICA Zlo, ili mi la maj ka

Tri kile pa pi ra

Ka ko sklo pi ti po li ti~ ku ko a li ci ju, a da svi bu du za do voq ni? To ovih da na „mu ~i“ mno ge „tvi te ra {e„. Ta ko se na pred wak Vla di mir \u ka no vi} „pre mi {qa“: „Ne vi dim ar gu ment po ko jem je Ta di} kao ve li ko zlo, pa s wim ne mo `e mo u vla du, a Da ~i} je mi la maj ka, pa s wim mo `e mo. To su be smi sli ce„, za pi sao je \u ka no vi} na laj ni. Po tom do da je: „Da se raz u me mo, ja sam pro tiv ’ve li ke ko a li ci je’. Mo ja op ci ja su iz bo ri. Ali, ako to ne mo `e, a Da ~i} na sta vi da uce wu je, on da va qa raz mi sli ti„.

Porod ica Kari } se „dob ro “ ra sporedila. Osi m d va poslanik a u Skup { tin i Srbije, prime}ujemo da ima i odbornika u Skup{tini Beograda.

Gorda na Kari} , }er ka Sreten a Kari} a, z apisala je n a laj ni : „Ina~e, sada sa m d obila mat e r i j al za sl ede}e z as e dawe gradske skup{tine. .. ijaooooo o, koliko pa piraaa a...”

Rok tra ja wa No vi nar ka Gor da na Ra ko vi} „gle da“ una pred ka da je re~ o no voj vla di. „Ve ri ca Ka la no vi} ka `e da }e Vla da Sr bi je bi ti for mi ra na u pe ri o du od 20. ju la do 1. av gu sta. To je da tum pro iz vod we, a rok tra ja wa je?„, pi ta se Gor da na Ra ko vi}.

Za jed no smo ja ~i Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} ima po zi tiv ne uti ske s pri je ma u amb sa di SAD-a u Be o gra du. „Me ni je ovo op {te sla ga we u ame ri~ koj am ba sa di OK, a sa da to tre ba pre ne ti i na gra |a ne pa da ra di mo ne {to, za jed no„, „ape lo va la“ je Ma ja na laj ni.

(Ne)lo jal nost Funk ci o ner LDP-a Boj an \uri } „prati “ politi~ ke aktivnost i p re dsednik a SDP -a Rasima Qaj i}a. „Vidi m da Qaj i} , o sim lo jalnost i pre ma lis ti DS-a, i na ~e ne m a ni jedan polit i~ ki razlog zb og a koj eg ne}e u v la daju}u koalic iju. Kr aj pol it ik e„, z akqu~uje \ uri} na „T vi te ru“.

G de , bre, n a ro|endan Ministar od brane Dragan [uta novac zapisao je na l aj ni: „2 4. juli 1968. – 24. juli 2012. = pune 44 godine , ro|en da n a o ni m i prave Vladu ! ;-) pa ka ko.. .”

Wegove fanove inte re suje ko }e b iti wegov n asl ednik. „P ri ~a se po ~ar{iji, a ja slu {am„, “zagonet no ” }e [ut an ov ac.

Na to }e novin ar Mil an Ra ka s: „Nik ak o ne veruj emo da bi uop{t e mogao b it i Pelevi}. N ikako. Ali mo`d a go spodin Momir Stojan ovi}„ .

Na opas ku jedno g „tvite ra{a„ da je “za st ranku boqe da tr en ut no nije u vl adi, za narod, na`alost, n e...“, [u ta novac konstatu je: „Ko zna za{to je to dob ro, vi de}emo {t a oni zn aju i kako } e da re{ e probleme, da li su mno go obe}awa, sad ~e kamo ostvare wa „.

A na pitawe : “Mini stre, je l’ is ti na ov o po nov in am a da s te dali ’milku ’ i p o za l iv ad u neku?”, [u ta no vac ka` e: „Sad se zabavq aju ra zg ovorima i fabrikovanim aferama , nisu ni sv esn i kolik o j e te{ko i { ta ih ~e ka . Kritika n ije d ovoqna„ , zakqu~ uje [u tanovac.

Po dela (ne)o dgovorn o st i Novinar Milan Din i} “an alizira ” na lajni: „K oal ic ija D S-a i S NS -a napravqena u R akovici, a

ob razlo`ew e d at o u s ao p{t ew u DS-a je sme{no do zla boga: ’preuz im aw e odgo vornosti ’. .. Imam utisak da } e, ak o za nekol ik o dana ne dobije mo vlad u, i na republ ici dve najve} e str anke da ’p odele odg ovornos t’ . Mo`da i ne bi bilo lo{e?„

Krkino „detence” Nekada{wi funkcioner ND-a @arko Jokanovi} se “pomolio” na lajni. „Bo`e, pogledaj Krkobabi}a starijeg i pomozi mu da ponovo udomi dete„, “zahteva” Jokanovi}.

A na pitawe kako mo`emo dobiti vladu, Jokanovi} ima odgovor: „Ako se Veqa izvini Mrki zbog Bekute, onda }e Da~i} dati Vu~i}u BIA-u, pod uslovom da Dinki} dobije finansije i ima}emo vladu ako Ameri odobre„.

Dan mrmota Dok se na{i politi~ari ne smisle, neki ve} obave brdo poslova. Glumica Bojana Maqevi}, koja se nedavno vratila s odmora na Durmitoru, je “iznena|ena”. „O, jo{ nemamo vladu? Ja snimila celu seriju i ni{ta jo{. A kad ~itam te naslove, ose}am se kao da snimam ’Dan mrmota’. Sve isto, danima. To mi je, dakle, dosadno„, zapisala je Bojana Maqevi}.

Tako je, Deki Radikal Boris Aleksi} „odu{evqen“ je reakcijom bi{e koleginice Marine Ragu{ da trenutno nije ~lan nijedne stranke, a samim tim ni SNS-a. „Bravo, Marina! Ostavila si ih bez teksta, iako su se toliko trudili da te proglase ’tajnim napredwakom’“, istakao je Aleksi} na „Tviteru“.

Na opasku funkcionera SPS-a Dejana Radenkovi}a: “Marina Ragu{ je osoba za svako

po{tovawe. Pismena, stru~na, pravedna, hrabra i dostojanstvena“, Aleksi} konstatuje: „Tako je„.

Rusofili kod Amera Od ju~e je na lajni i direktor SPO-a Aleksandar Jugovi}. U svom prvom „tviteru„ iznosi utiske: „Na prijemu povodom Dana nezavisnosti kod Amerikanaca nikada nije bilo vi{e rusofila„, „tvrdi“ Jugovi} na svom „tviter„ profilu.

Busawe u srpske grudi Za LDP-ovca Draga Kova~evi}a u „aferi” Jeremi} „otvara se mnogo pitawa“. „Koliko je ko{tala wegova kampawa, kako je Vlada donela odluku o finansirawu pre izbora i sli~no.

Vuk Jeremi} je reprezentativan primer vi|enog iskustva, da se iza ’busawa u srpske grudi’ kriju zna~ajne pare srpskih poreskih obveznika:)„

Pusti me na miru Proslavqeni vaterpolista Danilo Ikodinovi} pobu|uje veliko interesovawe medija zbog svojih „tvitova„. Ju~e je zapisao: „[aqe mi jedna ’novinarka’ SMS. ’Mo`emo li da se ~ujemo da vam ka`em {ta mi treba?’ Ono {to vama treba, meni ne treba…

Pusti me na miru„, poru~uje Da~a pojedinim poslenicama „sedme“ sile.

Beg na „Egzit” Napredwak Bojan Marjanovi} raduje se „Egzitu„.

Zbog ~ega, otkriva to svojim fanovima: „Jo{ samo nedequ dana do ’Egzit festivala’. Malo da se ’odmorim’ od politike, barem na ~etiri dana :-)„ S. St.

politika

dnevnik

U SPS-u PO TVR DI LI DA NE MA DO GO VO RA O ULA SKU U NO VU VLA DU VOJ VO DI NE

Iz ne na |e ni, ali ne ru {e vla du u No vom Sa du Funk ci o ner so ci ja li sta u Vojvodini Ra do slav Stri ko vi}, koji je i jedini ~lan aktuelne Vlade iz redova te stranke, izjavio je ju~e da o~ekuje formirawe nove pokrajinske vlade bez SPS-a. On je kazao da }e wihovi poslanici na sed-

odluku aktuelnog predsednika i mandatara budu}e pokrajinske vlade koji socijaliste ne `eli u koaliciji ukoliko na republi~kom nivou u|u vladu s napredwacima.

Strikovi}, me|utim, li~no smatra da, bez obzira na to ka-

takav odnos – rekao je Strikovi}.

On je podsetio na to da se polovina Skup{tine Vojvodine bira po ve}inskom dvokru`nom izbornom sistemu, i ustvrdio da su demokrate na taj na~in osvojile veliki broj mandata jer su za wih u drugom krugu izbora delom glasali i simpatizeri SPS-a.

– Uvereni smo u to da su ih i na{i glasa~i velikim delom

– Ne znamo ni program te vlade niti personalna re{ewa. Bi}emo „objektivno protiv” jer da bismo bili „za”, treba da postoji dogovor s demokratama – dodao je Strikovi}.

Potpredsednik PO SPS-a je me|utim rekao da socijalisti ne posmatraju demokrate samo kroz partiju nego i kroz odnose koji imaju wihovi qudi. On je kazao da je u Zrewa-

Na lik de ve de se tim i na lik aori stu – Oni koji sad govore o naliku devedesetim vi{e su nalik aoristu i nekim pro{lim vremenima u kojima tra`e {ansu za svoj opstanak. Svi koji su izabrani na politi~koj sceni, izabrani su voqom naroda. Wihov je problem {to se neki jo{ uvek bore s Milo{evi}em – ka`e potpredsednik PO SPS-a Radoslav Strikovi}, komentari{u}i navode da koalicije socijalista i napredwaka – biv{ih radikala, zna~e povratak u devedesete godine pro{log veka.

Ra do slav Stri ko vi}

nici Skup{tine Vojvodine 11. jula glasati protiv predloga o novoj vladi jer s demokratama ne postoji zajedni~ki dogovor.

– Ta~no je da smo iznena|eni odlukom Bo ja na Paj ti }a da budu}u Vladu Vojvodine formira bez SPS-a – rekao je za „Dnevnik” potpredsednik Pokra jin skog od bo ra SPS-a Stri ko vi}, ko men ta ri {u }i

ko }e biti, i pokrajinska i repu bli~ ka vla da tre ba da se formiraju {to pre da bi zemqa, „koja je ozbiqno rawena”, {to pre iza{la iz krize.

– Ali nije dobro to {to posto ji {a ro li kost lo kal nih koalicija u Vojvodini, a da su na pokrajinskom nivou samo dve stranke. Ni rezultati pokrajinskih izbora ne pokazuju

podr`ali jer je predsednik SPS-a Ivi ca Da ~i} izjavio da }e u drugom krugu predsedni~kih izbora podr`ati kandidata DS-a Bo ri sa Ta di }a – kazao je Strikovi}, i podsetio na to da se istog dana odr`ao i drugi krug pokrajinskih izbora.

Socijalisti }e u Skup{tini Vojvodine, kako ka`e, glasati „objektivno protiv” izbora nove vlade, za koju je Pajti} rekao da }e je ~initi DS i SVM, dok se s LSV jo{ o tome razgovara.

ninu i u Pan~evu, gde su najpre postojali dogovori s demokratama o pravqewu lokalne vlasti, „do{lo do razmimoila`ewa”, ali da }e u Novom Sadu, kao i u Beogradu, ostati vladaju}e koalicije u kojima su zajedno SPS i DS. – SPS nije ru{ila~ki faktor. [to se ti~e mojih spoznaja, ne}emo ru{iti ni koaliciju u Novom Sadu ni u Beogradu – kazao je Strikovi}.

S. Ko va ~e vi}

DS: Ten den ci o zne gla si ne Demokratska stranka je ju~e demantovala tvrdwe o unutarstrana~kim sukobima i ocenila da „tendenciozne glasine” skre}u pa`wu javnosti od vesti o formirawu vlade.

– U DS ne postoje nikakvi sukobi koji su eksalirali, tu~e, podele, niti bilo {ta sli~no – rekla je agenciji Beta {efica

pres-slu`be DS-a Ma ja Vi de no vi}. – DS je oduvek negovao otvoreni dijalog i u danima nakon izbora organi stranke rade analizu izbornih rezultata, koja }e za posledicu imati odre|ene promene u organizaciji, i tu apsolutno nema prostora za senzacionalizam i druga~ija tuma~ewa.

Ona je kazala da DS na taj na~in funkcini{e ve} vi{e od 22 godine, kao i da je odgovorno i potpuno logi~no da se pa`qivo analizira svaka situacija i rezultat, i da se eventualno izvedu promene koje }e oja~ati organizaciju.

– S tim u vezi, bilo kakvi tendenciozni naslovi i glasine kojih smo svedoci, a koji skre}u pa`wu

javnosti od vesti o formirawu nove parlamentarne ve}ine, ne mogu uticati na slabqewe DS-a – rekla je Maja Videnovi}.

Mediji ovih dana pi{u da postoje ozbiqni sukobi u DS-u koji prete raskolom i sazivawem vanredne skup{tine stranke na kojoj mo`e do}i do promena u vrhu DS-a.

U KA WI @I, PO LI TI^ KA OD LU KA NA OBA LI TI SE

Ker me ci i Ko va~ na pu sti li de mo kra te Dvojica istaknutih ~lanova Demokratske stranke iz kawi{ke op{tine, potpredsednik Pokrajinskog odbora DS-a Vojvodine i biv{i predsednik kawi{ke op{tine Ka roq Ker me ci iz Kawi`e i Imre Ko va~ iz Malih Pijaca, koji je {est godina bio {ef odborni~ke grupe DS-a u SO Kawi`a u pro{lom i pretpro{lom mandatu, saop{tili su ju~e na konferenciji za medije na obali Tise da su istupili iz ~lanstva Demokratske stranke, a po-

tom su odluku o tome i pismeno podneli Op{tinskom odboru DS-a Kawi`e.

Oni su izrazili nezadovoqstvo situacijom kod formirawa lokalne vlasti nastalom posle izbora i neinformisano{}u o koracima koje preduzima rukovodstvo kawi{kih demokrata, pri ~emu je Kermeci predo~io i da kao potpredsednik PO DS-a Vojvodine nije ukqu~en u zbivawa, niti je o wima informisan. Tako|e zameraju {to se pod pritiskom partijskih vrhova DS-a i

SVM-a za formirawe op{tinske vlasti pregovori vode sa Savezom vojvo|anskih Ma|ara i ne uzima u obzir voqa gra|ana, imaju}i u vidu odnos SVM-a prilikom formirawa vlasti u Kawi`i pre ~etiri godine.

Kermeci i Kova~ su saop{tili da ne}e pristupati drugim strankama, ali da }e se daqe u svojim sredinama baviti dru{tvenim radom i re{avawem problema kao vanstrana~ke li~nosti.

M. Mr.

REKLI SU

Po po vi}: Ni sam pla }e ni po li ti ~ar Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Alek san dar Po po vi} izjavio je ju~e Tanjugu da podnosi ostavku na mesto odbornika u Skup{tini Beograda jer u narednim mesecima ne}e biti u mogu}nosti da prisustvuje zasedawima.

– Nisam pla}eni politi~ar, a zbog profesionalnih obaveza u narednih nekoliko meseci verovatno ne}u mo}i da prisustvujem svakoj sednici Skup{tine grada – rekao je Tanjugu Popovi}. – Da bi se stavovi DSS-a jasno i glasno ~uli u Skup{tini grada, re{io sam da omogu}im da odborni~ka grupa DSS-a radi u punom sastavu.

Kako je objasnio, on }e se u narednom periodu posvetiti {irewu i ja~awu ideje politi~ke i vojne neutralnosti, „ideje jake i slobodne Srbije, ideje koju nosi DSS„. Oko tih ideja, kako je istakao, okupqen je ceo DSS, i dodao da „na `alost svih onih za koje EU nema alternativu, u DSS-u u nema ni nesuglasica ni sukoba”.

Qa ji}: De li mo sud bi nu SPS-a u Voj vo di ni Lider Socijaldemokratske partije Srbije Ra sim Qa ji} izjavio je za „Politiku” da je predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} „bio korektan” kada mu je ponudio u~e{}e u republi~koj vlasti, ~iju bi okosnicu trebalo da ~ine napredwaci, socijalisti i URS. „Ponudio nam je u~e{}e u vlasti, rekao da oni svakako imaju ve}inu, ali da smo mi napravili rezultat i da region treba da ima svog predstavnika koji je dobio najvi{e glasova. On je dodao da bi to, me|utim, „bilo krajwe neprincipijelno i nemoralno s obzirom na to da smo bili na listi Demokratske stranke”.Po Qaji}evim wegovim re~ima, SDPS }e „tu vrstu principijelnosti demonstrirati na najboqi na~in i u Vojvodini”, gde su bili u koaliciji sa SPS-om.

– Imamo dva poslanika u Skup{tini Vojvodine i ukoliko SPS bude izba~en iz pokrajinske vlasti, i mi }emo deliti sudbinu te koalicije u kojoj smo bili – kazao je Qaji}.

Ste fa no vi}: Bi }e sme na – Prioritet Srpske napredne stranke, ukoliko postane deo vlasti, bi}e da pojedini politi~ari iz ra znih mi ni star sta va i preduze}a, koji svoj li~ni in te res sta vqa ju is pred interesa gra|ana i Srbije, budu smeweni – izjavio je potpredsednik SNP-a Ne boj {a Ste fa no vi} u razgovoru za „Danas”. – Osim toga, qudi ~iji je radni u~inak bio ravan nuli, a primali su dobru platu, vi{e ne}e biti na tim pozicijama.

On je rekao da je „skandalozno da se smawuju penzije kada vi{e od 500.000 penzionera ima primawa mawa od 12.000 dinara”.

– Zbog svih dr`avnih obaveza moramo nastaviti i razgovore s MMF-om – dodao je on.

Na pitawe kakav je plan SNS-a za prvih sto dana vlade, Stefanovi} je naveo da }e „to biti projekti u kojima }e gra|ani dobijati, a politi~ki privilegovane elite gubiti”.

subota7.jul2012.

3

ODR @A NA KON STI TU TIV NA SED NI CA SKUP [TI NE GRA DA ZRE WA NI NA

Go ran Kne `e vi} po no vo gra do na ~el nik Gradona~elnik Zrewanina u narednom mandatu bi}e Go ran Kne `e vi} (SNS), odlu~eno je na ju~era{woj konstitutivnoj sednici Skup{tine grada, kojoj je prisustvovalo 35, od ukupno 67 odbornika u lokalnom parlamentu. Wegov zamenik bi}e ^e do mir Ja wi} (DSS), funkciju predsednika Skup{tine obavqa}e Ra do van Bu la ji} (SPS), a za zamenika predsednika gradskog parlamenta izabran je Qu bo mir Sta ni sa vqev (SPO). Za sekretara Skup{tine imenovan je Mi lan Mrk {i} (SPS).

Ju~e je izabrano i sedam od devet ~lanova Gradskog ve}a – Mi lan Re pi ja (SPS), Raj ko Bje li ca (SPS), @a na [a ho vi} (SPS), Zla ta na An ki} (SNS), Du brav ka Ben gin-Bu lo van (nestrana~ka li~nost na listi SNS-a), Dra gi {a Al buq (NS) i Ra di {a Du pqa no vi} (DSS).

Dnevni red je naknadno dopuwen i ta~kama koje se ti~u razre{ewa direktora javnih preduze}a i

– Pravda je spora ali dosti`na – poru~io je Goran Kne`evi} sa skup{tinske govornice nakon {to je saop{teno da je izabran za

gradona~elnika. – Moj najve}i ciq bi}e da Zrewanin ponovo postane grad budu}nosti i da vratim osmeh na lice Zrewaninaca. Mada, nije mi svejedno. Mnogo je te`e

Od bor ni~ ka no} u No vom Sa du Svi odbornici SNS–DSS–NS-a i SPS-a no} pred ju~era{wu konstitutivnu sednicu proveli su u Novom Sadu. Na zasedawe su do{li autobusom, a ispred Gradske ku}e su ih do~ekale brojne pristalice tih stranaka. Odbornici su sa sobom nosili kartone s ispisanim brojevima da bi dokazali da imaju skup{tinsku ve}inu. Nedaleko od Gradske ku}e, protestovali su funkcioneri i ~lanovi DS-a i LSV-a, uzvikuju}i “Lopovi, lopovi”. Napredwaci i socijalisti su im uzvra}ali uzvikivawem “Pobeda, pobeda”. ustanova i imenovawu vr{ilaca du`nosti tih funkcija.

Iako je biv{i predsednik Skup{tine grada Alek san dar Mar ton (LSV) u ~etvrtak saop{tio da je otkazao konstitutivnu sednicu jer ga niko od pred-

nego prethodnog puta jer ose}am veliku odgovornost. Moramo svi da radimo kao jedna ekipa, kao qudi koji znaju {ta ho}e. Uveren sam u to da }e Zrewanin izgledati mnogo druga~ije u narednom periodu.

U pauzi izme|u glasawa za nova kadrovska re{ewa, sa skup{tinske govornice se obratila i biv{a ~alnica LSV-a Lukrecija Ursulesku iz E~ke, za koju je Liga dan ranije saop{tila da je nestala, sumwaju}i ~ak i na wenu otmicu. Ju~e su je, me|utim, liga{i optu`ili da je dobila 15.000 evra da bi pre{la na stranu SNS-a i tako sednika gradskih odbora strananapredwacima i socijalistima ka koje su pre{le cenzus nije obezbedila skup{tinsku ve}inu. obavestio da je formirana skupOna je sve to demantovala. {tinska ve}ina, najstariji od– Nisam ni nestala, niti sam bornik u novom sazivu Sve to zar oteta, i odgovorno i javno tvrdim Zu ro vac (SNS) upoznao je odborda nisam dobila nikakav novac od nike i javnost s Gorana Kne`evitim da }e zaseda}a, niti }u ga doU opoziciji DS, we ipak biti odrbiti – poru~ila je `ano. Jer, koaliLukrecija UrsuLSV i SVM cija SNS–DSSlesku. – Na mene je –NS-a i SPS usvr{en veliki peli su da obezbede ve}inu u parpritisak, ali od LSV-a, da promelamentu. Wu }e ubudu}e ~initi nim svoju odluku i vratim mandat.

33 odbornika te dve partije, kao Re~eno mi je da }u, ako se odreki biv{a ~lanica LSV-a Lu kre nem mandata, dobiti posao u Dici ja Ur su le sku i ~lan SPO-a rekciji za izgradwu i ure|ewe Qu bo mir Sta ni sa vqev, koji je grada. tako|e bio na izbornoj listi LiOna je istakla da je u sredu odge socijaldemokrata Vojvodine. lu~ila da ne bude ~lan nijedne U opoziciji ostaju DS, LSV i partije, ve} da }e u Skup{tini poSVM, koji su potpisali koalidr`avati “sve ono {to }e biti u cioni sporazum, s 30 mandata, i interesu gra|ana Zrewanina, bez Srpska radikalna stranka sa ~eobzira na to koja stranka to bude tiri odbornika. predlagala”. @. Ba la ban

De mo kra te o „sum wi vim okol no sti ma” Demokratska stranka izrazila je zabrinutost povodom okolnosti koje su pratile ju~era{we konstituisawe Skup{tine grada Zrewanina, i pozvala nadle`ne ograne da ispitaju sve navode i „sumwive okolnosti” koje su ga pratile. Demokratska stranka je, u saop{tewu, poru~ila Zrewanincima da }e se „legitimnim i legalnim sredstvima boriti za to da voqa gra|ana koja je nedvosmisleno iskazana na izborima 6. maja, bude odbrawena. „Sednica Skup{tine grada Zrewanina i svi doga|aji koji su joj prethodili, sumwiv nestanak odbornice Lige socijaldemokrata Vojvodine, predstavqaju dokaz da je izborna voqa gra|ana Zrewanina prekrajana zarad interesa ve}ine koja je danas formirana”, navodi se u saop{tewu. Na~in na koji Skup{tina grada zapo~iwe svoj mandat, kako isti~e DS, „netransparentnim radwama koje izazivaju ozbiqnu sumwu, predstavqa jasan dokaz da je osnovni motiv formirawa ovakve koalicije dolazak na vlast, a da su voqa gra|ana Zrewanina i wihovi interesi izigrani”.

4

ekonomija

subota7.jul2012.

kA DA ]E I kO LI kO SkO ^I TI CE NA PU [E WU

dnevnik

UNI JA PO SLO DA VA CA TVR DI DA SU DU GO VI STI GLI DO GU [E

Ci ga re te sku pqe, ni ko ne zna ka da

Po la pri vre de pla ni ra ot pu {ta we rad ni ka

No va vla da mo gla bi usko ro po vi si ti ak ci ze na al ko hol i ci ga re te, {to bi zna ~i lo mo men tal no po sku pqe we tih pro iz vo da, ali je ve li ko pi ta we ka da }e i ko li ko pu {a ~i bi ti uda re ni po xe pu.

Ra ~u ni ca da }e ak ci ze, a ne ce ne ci ga re ta, bi ti po ve }a ne tri pu ta, ta ko |e ni je no va jer je to naj vqe no jo{ u ju nu pro {le go di ne. Pri bli `a va wem Sr bi je ~lan stvu u Evrop skoj uni ji mo ra }e da se me wa i ak ci zna po li ti ka za ci ga re te. To }e si gur no zna ~i ti da }e u bu du} no sti ce na ci ga re ta kod nas bi ti iz jed na ~e na s oni ma u EU, a {to }e zna ~i ti vi {e ce ne pa kli ca.

Zva ni~ no, ju ~e ni ko ni je `e leo da ko men ta ri {e me dij ske na vo de o dra kon skom po sku pqe wu pu {e wa, a iz ve sno je da naj jef ti ni je ci ga re te usko ro si gur no ne }e ko {ta ti 300 di na ra. Po ve }a we ce ne od 20 di na ra po pa kli ci je bli `e re al no sti, ali... Po sled we po ve }a we ak ci za u Sr bi ji bi lo je po ~et kom ove go di ne. I to ba{ u sklo pu ra ni je naj av we nog uskla |i va wa ak ci zne po li ti ke. Mi ni mal na ak ci za po pa kli ci ci ga re ta od 1. ja nu a ra 2012. je po ve }a na sa 61 na 71 di nar. Zbog to ga su pro iz vo |a ~i ta da po ve }a li ce ne ci ga re ta de set di na ra po pa kli ci, ali su ih br zo vra ti li jer im je pro da ja pa la.

Za ne ko li ko go di na ci ga re te }e si gur no bi ti sku pqe od tri evra po pa kli ci, ali za ko li ko ta~ no le ta }e se to de si ti pre sve ga za vi si od do go vo ra vla de i mul ti na ci o nal nih kom pa ni ja ko je u Sr bi ji pro iz vo de ci ga re te jer je na {a dr `a va pri li kom pri va ti za ci je pre u ze la ne ke oba ve ze ko je spre ~a va ju dra kon ska po ve }a wa ak ci za. Ta ko |e, za vi si }e i od na {eg pri bli `a va wa Evrop skoj uni ji i od spo sob no sti da se iz bo ri mo s cr nim tr `i {tem.

Ja sno je da tre ba uda ri ti po luk su zu, a ci ga re te to sva ka ko je su, ali ka kva ko rist ako ume sto pu we wa bu xe ta do bi je mo cve ta we {ver ca.

Pro du `e ni po pu sti za stru ju Uprav ni od bor Elek tro pri vre de Sr bi je (EPS) od lu ~io je da pro du `i po pust od 11,89 od sto za re dov no pla }a we i ra ci o nal nu po tro {wu elek tri~ ne ener gi je, do 350 ki lo vat-~a so va me se~ no, re ~e no je da nas Ta njug u u EPS-u. Va `e we po pu sta je pro du `e no do kra ja go di ne ili do mo men ta pro me ne ce ne elek tri~ ne ener gi je u 2012.

Du go vi u pri vre di se i da qe na go mi la va ju pa je ta ko an ke ta spro ve de na u 712 ma lih, sred wih i ve li kih pred u ze }a u Sr bi ji po ka za la da su te fir me 1,12 mi li jar du evra za du `e ni je ne go u ju nu 2011. go di ne, sa op {ti la je ju ~e no ve alar mi ra ju }e po dat ke Uni ja po slo da va ca Sr bi je.

Du go vi su na ra sli zbog no vih kre di ta i po zaj mi ca, na go mi la va wa ka ma ta i pe na la na sta re du go ve, na veo je UPS po dat ke do bi je ne na osno vu svo je re dov ne pe ri o di~ ne an ke te, i do dao da sva ko tre }e pred u ze }e ima dug ko ji je pro se~ no 14 pu ta ve }i od we go vog ukup nog osni va~ kog i obrt nog ka pi ta la. ^ak 12,8 od sto an ke ti ra nih na ve lo je da raz mi {qa o to me da za tvo ri svo je pred u ze }e uko li ko se si tu a ci ja na tr `i {tu, kao i

uslo vi po slo va we, ne po pra ve u na red nu go di nu da na.

Pro se~ ni ro ko vi pla }a wa (na pla te po tra `i va wa) su do dat no pro du `e ni na 134 da na, dok su u po sled wu go di nu ta pred u ze }a sma wi la broj za po sle nih 2,4 od sto.

An ke ta je po ka za la i da 52,3 od sto an ke ti ra nih sma tra da }e u na red nu go di nu da na zbog pa da pro me ta ro ba i uslu ga bi ti pri mo ra ni na to da sma we broj za po sle nih, dok sve ga 13,4 od sto ank te ra nih sma tra da }e u na red nu go di nu da na ima ti po tre bu da za po sli no ve qu de.

Na pi ta we {ta ih naj vi {e op te re }u je u po slo va wu, pred u ze }a su od go vo ri la da su to vi so ki po re zi i do pri no si na za ra de, oba ve za upla te PDV-a una pred, od no sno pre ne go {to fir me na -

pla te svo je po tra `i va we, ve li ki broj pa ra fi skal nih na me ta i wi ho ve vi si na, vi so ke ce ne ko mu nal nih uslu ga za pri vre du, do dat ni tro {ko vi na osno vu Za ko na o ra du, pre ko mer no ad mi ni -

stri ra we i bi ro kra ti ja i vi so ke ka ma te na kre di te i po zaj mi ce.

Pri vred ni ci su na gla si li i da je po treb no sma wi ti na mi ni mum broj dr `av nih agen ci ja, broj za po sle nih u dr `av noj upra vi i

DA LI SU NA PO MO LU NO VE VE LI kE PRE PRO DA JE NA BAN kAR SkOM TR @I [TU

Tur ci sve bli `i srp skim ban ka ma U Sr bi ji tre nut no po slu ju 33 ban ke, a da li }e taj broj ubu du }e ra sti ili se sma wi va ti za vi si }e od po slov nog am bi jen ta ko ji }e no va srp ska vla da na pra vi ti. Za sa da se za na {e ban ke naj vi {e in te re su ju kom {i je. OTP gru pa ci ja, sa se di {tem u Ma |ar skoj, na ja vi la je da `e li da ku pi jo{ jed nu ku }u kod nas i pro {i ri se na tr `i {tu. In te re so va we po ka zu ju i tur ske ban ke, ko je su se sme sti le u kom {i lu ku, u Bo sni. Mi, pak, pri `eq ku je mo da nam do |u one ve li ke, ~i je bi pri su stvo na na {em tr `i {tu auto mat ski zna ~i lo da smo po sta li in te re sant na in ve sti ci o na de sti na ci ja. Svo je vre me no je kao ve li ka vest naj vqe no da Doj ~e ban ka na me ra va da ku pi Ko mer ci jal nu ban ku u ko joj do mi ni ra dr `av ni ka pi tal, a ve} go di na ma se na ja vqu je do la zak Ga sprom ban ke.

Dok jed ni do la ze, du gi od la ze.

Po vla ~e we s na {eg tr `i {ta je na ja vi la KBC ban kar ska gru pa ci ja. [u {ka se da bi i ba na ke u ko ji ma je do mi na tan gr~ ki ka pi tal ra do oti {le ka da bi na {le kup ca. Dok oni ta ko pre go va ra ju, raz mi {qa ju, {ta mi mo `e mo u~i ni ti?

– Mi slim da bi smo mo ra li da ima mo stra te gi ju o to me ka kve ban ke `e li mo na na {em tr `i {tu i ka ko da ih pod stak ne mo da ov de do la ze – ka `e me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi}. –

Bri ne {to u Sr bi ji jo{ ni je pri sut na ni jed na ban ka iz SAD, Ja pa na pa ni Bri ta ni je, a wi ho vo pri sus tvo sva ka ko bi bi lo od zna ~a ja za pri vre du (Mi lan Ko va ~e vi}) Le po je {to ban ke ko je ima ju se di {te u re gi o nu ili su ve} pri sut ne kod nas po ka zu ju za ni ma we da se pro {i re ili do |u ov de.

Ali me ne bri ne to {to u Sr bi ji jo{ ni je pri sut na ni jed na ban ka iz SAD, Ja pa na pa ni Bri ta ni je.

Wi ho vo pri su stvo sva ka ko bi bi lo od zna ~a ja, po seb no za pri vre du. Ne tre ba za bo ra vi ti da ku }e iz tih ze ma qa ra de ve} u re gi o nu i kom {i lu ku. Po seb no za ni mqiv je deo ko ji se od no si na ban ke u ko ji ma je jo{ uvek u znat noj me ri pri su tan dr `av ni

ka pi tal. Mi slim da bi nad le `ni mo ra li da se po tru de da im na |u od go va ra ju }e part ne re.

Uosta lom, da je dr `a va pro da la Agro ban ku pre ne ko li ko go di na, da nas bi sve nas to mno go jef ti ni je sta ja lo.

Ko va ~e vi} pod se }a na to da pro sta pro da ja ban ka ni je je di ni na ~in da se na pu sti srp sko tr `i {te. Iz ve sno je da }e se ban ke ko ji ma ne uspe da na |u od go va ra ju }eg prat ne ra sprem nog da po nu di ce nu ko ja je za wih pri hva tqi va po ~e ti da smi {qa ju no ve

tak ti ke.Ta ko je la ko mo gu }e da }e se dve ili vi {e ban ka mer xo va ti da bi on da ta ko ukrup we ne i sa znat nim tr `i {nim ude lom po tra `i le no vog za in te re so va nog part ne ra na na {em tr `i {tu. Po sto ji ta ko |e mo gu} nost da ban ka ko ja `e li da na pu sti ovo tr `i {te ku pi jo{ ne ku ku }u da bi on da ta ko |e s krup ni jim ude lom po tra `i la kup ca.

– Ve li ke evrop ske ban ke su u ovom tre nut ku za o ku pqe ne svo jim pro ble mi ma i wi ho vim re {a va wem. Ne raz mi {qa ju o eks pan zi ji – ka `e stru~ wak dr Si ni {a Osto ji}. – Za to }e mo do bi ti part ne re ko ji ov de `e le da ula `u. Bo jim se da, za sa da, to ne }e bi ti oni naj ve }i ko je pri `eq ku je mo. Me |u tim, po me ni, {to pre tre ba pri va ti zo va ti ban ke u ko ji ma dr `a va ima udeo.

One su pa tu qa ste, s istim ta kvim pla sma ni ma. O to me ka kav je dr `a va vla snik mo gli smo da vi di mo po Agro ban ci. Do {lo je do so ci ja li za ci je gu bi ta ka, sma tram da ni ka ko ne bi tre ba lo da se do go di da se to po no vi i kod dru gih ku }a.

S ti me da ka da su te ku }e u pi ta wu tre ba bi ti opre zan sla `e se i gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki}. Go to vo je iz ve sno da }e bi ti po ja ~a ne kon tro le NBS-a, i to ba na ka gde je dr `a va ak ci o nar, ma da ni dru ge ku }e ne }e bi ti za o bi |e ne.

D. Vu jo {e vi}

jav nom sek to ru i vi {ak sred sta va pre u sme ri ti u raz voj nu ban ku, po ve }a ti sub ven ci je za po qo pri vred nu pro iz vod wu, pro me ni ti Za kon o tr go vi ni i Za kon o za {ti ti po tro {a ~a i pri la go di ti ga re al nom sta wu tr `i {ta u Sr bi ji.

Ta ko |e, po `eq no je sma wi ti broj bi ro krat skih pro ce du ra u ko mu ni ka ci ji s Po re skom upra vom, fon do vi ma oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa, agen ci ja ma i dru gim dr `av nim in sti tu ci ja ma, a po se ban ak ce nat sta vi li su na su zbi ja we ko rup ci je u obla sti do bi ja wa gra |e vin skih do zvo la.

UPS je, ima ju }i u vi du ce lo kup no sta we u pri vre di, na veo da ono „iz i sku je neo d lo `ne pro me ne eko nom ske po li ti ke, ras te re }e we po slo va wa i uvo |e we re da u na ci o nal nu eko no mi ju”.

„LI LI” kU PI LA DMB U RA kO VI CI

Dro ge ri ja u fa bri ci mo to ra Kom pa ni ja „Li li dro ge ri je” ku pi la je fa bri ku „DMB Ra ko vi ca” u ci qu eks pan zi je i una pre |e wa svog po slo va wa, sa op {te no je ju ~e.

Ukup na vred nost in ve sti ci ja za kom ple tan pro je kat „DMB Ra ko vi ca” iz no si 20 mi li o na evra, {to, osim vred no sti po ko joj je ku pqe na

fa bri ka, ob u hva ta i pla ni ra na ula ga wa u opre mu i sa ni ra we obje ka ta ko je se pla ni ra u na red nih ne ko li ko go di na.

Ka ko je sa op {ti la Agen ci ja za pri va ti za ci ju, pred u ze }e „21. maj fa bri ka tur bo mo to ra i tran smi si ja” u re struk tu ri ra wu iz Be o gra da pro da to je na jav noj auk ci ji pred u ze }u „Li li dro ge ri je” za ce nu od 163 mi li o na di na ra. „Li li dro ge ri je” sa op {ti le su da }e se u fa bri ci, po sle epo he te {ke in du stri je, oba vqa ti so fi sti ci ra na pro iz vod wa pa ra far ma ce u ti~ kih pro iz vo da mno go po god ni ja za ur ba nu i gu sto na se qe nu sre di nu. In du strij ski ba sen u Ra ko vi ci po no vo }e va `i ti za pro duk tiv no pri vred no pod ru~ je, ko je svo jim ra dom ne }e za ga |i va ti `i vot nu sre di nu i na ru {a va ti `i vot gra |a na emi si jom {tet nih ga so va, s ob zi rom da je u okvi ru pla na o re kon struk ci ji fa bri~ kog kom plek sa na pr vom me stu is pu we we svih eko lo {kih stan dar da, na ve de no je u sa op {te wu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSkE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Sredwi Prodajni kupovni kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1

113,2865 93,8035

115,5985 95,7179

118,2573 97,9194

112,9397 93,5164

kanada

dolar

1

90,1102

91,9492

94,0640

89,8344

Danska

kruna

1

15,2221

15,5328

15,8901

15,1755

Norve{ka

kruna

1

15,0790

15,3867

15,7406

15,0328

[vedska

kruna

1

13,1115

13,3791

13,6868

13,0714

[vajcarska

franak

1

94,2797

96,2038

98,4165

93,9911

V. Britanija

funta

1

142,0342

144,9329

148,2664

141,5994

1

91,4929

93,3601

95,5074

89,7891

kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 7. 2012. godine

Promet

4.262

98.025

AIK banka a.d. , Ni{

4,00%

1.353

4.636.540

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

2,74%

4.315

491.880

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

1,06%

2.183

124.450

Crvenka fabrika {e}era a.d.

0,22%

9.000

108.000

Pet akcija s najve}im padom Go{a FOM a.d. , S. Palanka

Promena %

Cena

Promet

-20,00%

280

252.350

-7,60%

2.250

450.000

Institut za strane jezike Beograd

-5,56%

8.500

42.500

Galenika Fitofarmacija a.d.

-4,32%

2.105

267.300

Urbisprojekt a.d. , Novi Sad

-3,33%

1.450

4.350

Vojvo|anskih top-pet akcija

dolar

Cena

9,28%

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

SAD

Promena %

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

BELEX 15 (436,86 0,94) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

4,00%

1.353

4.636.540

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

2,74%

4.315

491.880

Galenika Fitofarmacija a.d.

-4,32%

2.105

267.300

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

750

161.250

Imlek a.d. , Beograd

-0,55%

2.356

129.600

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,15%

10.874

108.740

Alfa plam a.d. , Vranje

0,00%

6.500

45.500

NIS a.d., Novi Sad

1,31%

618

21.604.010

Energoprojekt holding a.d.

1,65%

431

4.517.215

Soja protein a.d. , Be~ej

-0,20%

500

911.222

0,27%

373

508.740

Promena %

Cena

Promet

Magli} a.d. , Magli}

0,00%

859

463.001

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

1,06%

2.183

124.450

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

321

0,00%

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

310

0,00%

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

0,00%

1.640

0,00%

Crvenka fabrika {e}era a.d.

0,22%

9.000

108.000

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

9,28%

4.262

98.025

Urbisprojekt a.d. , Novi Sad

-3,33%

1.450

4.350

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

subota7.jul2012.

5

GDE ]E NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE ULO@ITI NAJAVQENIH [EST MILIJARDI EVRA

NIS tra `i naf tu po Sr bi ji, Ma |ar skoj, Ru mu ni ji...

DA LI JE pO^ELA pROIzVODwA NOVOG MODEL U kRAGUJEVcU

„Fi jat 500 L” kre nuo u me stu?

Se rij ska pro iz vod wa no vog mo de la „fi jat 500 L” po ~e la je u fa bri ci u Kra gu jev cu, gra du sa ve li kim am bi ci ja ma i ozbiq nim in ve sti ci o nim za ma hom, re kao je ju ~e gra do na ~el nik Ve ro qub Ste va no vi}, od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra iz Austri je.

Gra do na ~el nik Kra gu jev ca je re kao da je se rij ska pro iz vod wa no vog mo de la „fi jat 500 L” po ~e la u sre du, ali se ju ~e po sta vi lo i pi ta we da li je to za i sta ta ko. Ka ko pi {e „Po li ti ka” u fa bri ci je prak ti~ no sve sprem no, ali „rad ni ci po ~e tak se rij ske pro zi vod we ~e ka ju kao za pe te pu {ke”. „Mi ni smo iz da li ni ka kvo sa op {te we”, bio je je di ni od go vor Ive \u ri}, port pa rol ke kom pa ni je „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja”, na pi ta we da li je po ~e la se rij ska pro iz vod wa no vog mo de la „500L”, na ja vqe na za ~e tvr ti jul ove go di ne.

Port pa rol ka FAS-a je ta ko za pra vo pod se ti la na svo ju ra ni ju iz ja vu da tu li stu da }e o po ~et ku se rij ske pro iz vod we u za jed ni~ koj kom pa ni ji na {e dr `a ve i to rin skog gi gan ta svi me di ji bi ti isto vre me no oba ve {te -

ni, sa op {te wem. Da li to zna ~i da u Kra gu jev cu jo{ ni je po ~e la ta ko du go na ja vqi va na i vi {e pu ta od la ga na se rij ska pro iz vod wa „ve li kog fi }e”?

Bi }e da je upra vo o to me re~, ali ova po ma lu di plo mat sku iz ja vu port pa rol ke FAS-a ni je do kra ja da iz a na li zi ra na. Jer, svi ko ji ne {to zna ju o „Fi ja to vim“ pla no vi ma u Sr bi ji ju ~e su bi li u To ri nu, na sve ~a noj pre zen ta ci ji vo znih ka rak te ri sti ka mo de la „500L”, auta u ko ji su Vla da Sr bi je i ita li jan ski gi gant do sa da ulo `i li pri bli `no mi li jar du evra.

Ina ~e, za vo la nom „no vog fi }e” ko ji }e iz la zi ti iz kra gu je va~ ke fa bri ke ve} su se de li broj ni no vi na ri, a pri li~ no po zi tiv ne uti ske ima li su iz ve {ta ~a „Independenta” i „Top Gira”.

Prema nekim informacijama , serijska proizvodwa automobila „500L”, koji }e se izvoziti na tr`i{ta SAD i EU i prema re~ima na{ih politi~ara spasiti srpsku ekonomiju, po~e}e tek posle „feragosta”, kolektivnog godi{weg odmora Italijana koji traje celog avgusta.

Od ka ko je ne dav no ge ne ral ni di rek tor Naft ne in du stri je Sr bi je Ki ril Krav ~en ko na ja vio da se do 2020. go di ne pla ni ra ju in ve stir ci je od oko {est mi li jar di evra, po sta vqa se pi ta we gde }e se in ve sti ra ti i ko ji se re zul ta ti o~e ku ju od to ga. Po we go vim re ~i ma, ula ga wa su pla ni ra na u raz voj i mo der ni za ci ju po slo va wa, po ve }a we pro iz vod we, is tra `i va we naf te i ga sa i {i re we ma lo pra daj ne mre `e. Da li }e se pla no vi i is tva ri ti po ka za }e vre me, ali je iz ve sno je da se, od ka ko je ru ska kom pa ni ja „Ga sprom weft” po sta la ve }in ski vla snik NIS-a, mno go to ga se pro me ni lo. Po ve }a na je efi ka snost ra da, a zna ~aj na sred stva, u skla du sa pot pi sa nim ku po pro daj nim ugo vo rom, ulo `e na su u mo der ni za ci ju ra fi ne rij skih po stro je wa, pre sve ga u Pan ~e vu.

Ula ga wa }e se na sta vi ti i u na red nom pe ri o di jer u na red ne tri go di ne u NIS-u pla ni ra ju da u raz voj i mo der ni za ci ju po slo va wa go di {we ula `u po 500 mi li o na evra, a bi }e in ve sti ra no u sve obla sti ra da. Na i me, pla ni ra no je da se 30 od sto sred sta va ulo `i u pre ra du, ista ko li ~i na u is tra `i va we i pro iz vod wu, dok je za pro met na me we no 40 od sto sred sta va.

Osim pla no va ve za nih za re la tiv no bli sku bu du} nsot, u NIS-u su ve} na pra vqe ni i pla no vi do 2020. go di ne. Ta ko je plan da re zer ve naf te i ga sa bu du 10 pu ta ve }e od te ku }e pro iz vod we, ko ja bi, ume sto sa da {wih 1,7 mi lion to na go di {we, tre ba lo da do stig ne ni vo od oko pet mi li o na to na go di {we. Ka ko je „Dnev ni ku” po -

Od 2015. godine oko 95 odsto novca od planiranih milijardu evra godi{we bi}e ulo`eno u proizvodwu tvr |e no u NIS-u , da bi se ovaj stra te {ki ciq i re a li zo vao, po treb no je da le ko vi {e ula ga wa od onih ko ja su ulo `e na u mo der ni za ci ju i re kon struk ci ju ra fi re ni je naf te u Pan ~e vu, pa }e po sle 2015. go di ne NIS po ve }a ti ni vo go di {wih in ve sti ci ja na mi li jar du evra go di {we. Ka ko bi po ve }a li si rov ni sku ba zu, NIS je, po red pa non skog ba se na, is tra `i va wa naf te i ga sa usme rio ka po ten ci jal nim lo ka ci ja ma ju `no od Sa ve i Du na va, dok je za jed no s part ne ri ma, u to ku re a li za ci ja pro je ka ta is tra `i va wa i pro iz vod we naf te i ga sa u re gi o nu - u Re pu bli ci Srp skoj, Ma |ar skoj i Ru mu ni ji.

Po sve mu su de }i NIS, za raz li ku od dru gih naft nih kom pa ni ja u okru `e wu, ko je po se du ju ra fi ne ri je ali ih za tva ra ju, ne sa mo da ne pla ni ra za tva ra we pre ra |i va~ kih ka pa ci te ta, ve} na pro tiv, ula ga we u wih ka ko bi se de ri va ti iz vo zi li na dru ga tr `u {ta, pa }e od 2015. go di ne oko 95 od sto sred sta va, od pla ni ar nih mi li jar du evra go di {we, bi ti ulo `e no u pro iz vod wu.

Pr vi ko rak ka po ve }a wu pro iz vod we i, {to je jo{ zna ~a ja ni je, pro iz vod we go ri va evrop skog kva li te ta ve} je na pra vqen, jer se pu {ta we u rad sa vre me nog po stro je wa u ra fi ne ri ji u Pan ~e vu o~e ku je u ok to bru, dok se po ~et kom na -

red ne go di ne pla ni ra po ~e tak mo der ni za ci je ra fi ne ri je u No vom Sa du. Pu {ta wem u rad ra fi ne ri skog pso tro je wa u Pan ~e vu NIS u pot pu no sti pre }i na pro iz vod wu mo tor nih ben zi na i evro di ze la sa sa dr `a jem sum po ra ko ji od go va ra eko lo {kim zah te vi ma Evrop ske uni je, a za hva qu ju }i ula ga wu u mo der ni za ci ju po stro je wa u Pan ~e vu, u NIS-u o~e ku ju da }e ste }i li der sku po zi ci ju na re gi o nal nom bal kan skom tr `i {tu naft nih de ri va ta.

Uz to, mo der ni za ci ja ra fi ne ri je u Pan ~e vu obez be |u je i po zi ti van po mak u obez be |e wu ener get ske sta bil no sti Sr bi je, a za hva qu ju }i po {to va wu svih eko lo {kih zah te va zna ~aj no }e se po boq {a ti i sta we u obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne. Pro iz vod wom de ri va ta evrop skog kva li te ta bi }e ot vre na i vra ta za iz la zak NIS-a na dru ga tr `i {ta, jer }e se po ve }a wem pre ra |i va~ kih ka pa ci te ta pro iz vo di ti vi {e de ri va ta ne go {to je po treb no za do ma }e tr `i {te . To }e omo gu }i ti da se po red na do ma }e tr `i {te, go ri vom ko je is pu wa va evrop ske nor me, snab de va ju i tr `i {ta u re gi o nu. U tom prav cu NIS je kre nuo ve} pro {le go di ne jer je za po ~e to {i re we ma lo pro daj ne mre `e u re gi o nu, pa u Bu gar skoj i Bo sni i Her ce go vi ni ve} po se du je ne ko li ko ben zin skih pum pi, a do kra ja ove go di ne pla ni ra no je for mi ra we efi ka sne mre `e ma lo pro daj nih obje ka ta pre ko ko jih }e NIS pla si ra ti do dat ne ko li ~i ne go ri va.

D. Mla|enovi}

6

POQOPRivRedA

subota7.jul2012.

dnevnik

CE NA HLEB NOG @I TA PRE [I [A LA VREDNOSTI U KOM [ILUKU

Ot kup na ce na p{e ni ce ovih da na se kre }e oko 22,5 do 23 di na ra za po qo pri vred ni ke, a su de }i po tr `i {nim tren do vi ma ni u na red nom pe ri o du ne }e mno go da qe od to ga od ma }i.

- Kod Ma |a ra i Ru mu na iz vo zna ce na se sta bi li zo va la na 190 evra. Ali, do ma }a ide na vi {e i sa da se pro iz vo |a ~i ma naj ~e {}e nu de 23 di na ra, ukqu ~u ju }i PDV. Pret po stav ke su da }e se na tom ni vou za sa da i usta li ti - ka `e za „Dnev nik” di rek tor „@i ta Sr bi je” Vu ko sav Sa ko vi} uz oce nu da je glav ni ce nov ni udar pro {ao i da se u `e tvi de si lo ono {to se o~e ki va lo da se do go di na kon we - da se do stig ne taj ce nov ni ni vo.

On na po mi we da smo s 23 di na ra sa da „bla go pro {li svet ske ce ne p{e ni ce” te ne ma raz lo ga za dra sa ti~ no po ve }a we. Na ce nu, ka ko ka `e, uti ~u pro dav ci s jed ne stra ne, a s dru ge kup ci, me |u ko ji ma mo `e da bu de dr `a va, to jest we ne Rob ne re -

„Vik to ri ja” u ze le noj in du stri ji Na po ziv Or ga ni za ci je Uje di we nih na ci ja za in du strij ski raz voj (UNI DO), „Vik to ri ja oil„ je pot pi sa la zva ni~ nu po dr {ku Plat for mi za ze le nu in du stri ju, ko ja je ina u- gu r i s a n a u okvi r u Sa m i t a UN, „Rio+20“ u Rio de @a ne i ru, 16. ju na 2012. go di ne.

Pot p i s i v a w em Plat f or me, „Vik to ri ja oil„ se pri dru `i la kom pa ni ja ma iz ce log sve ta ko je svo jim ak tiv no sti ma po dr `a va ju „ze le nu in du stri ju” i una pre |u ju eko lo {ki ori jen ti sa no po slo va we na me |u na rod nom, re gi o- nal nom, na ci o nal nom i lo kal nom ni vou.

“Ze le na in du stri ja” pod ra zu me va raz voj u skla du sa so ci jal nim, eko nom skim i eko lo {kim stan dar di ma i pro mo vi {e o~u va we pri rod nih re sur sa i za {ti tu od za ga |e wa usled ra s ta i {i r e w a.

Usme re na je na ukqu ~i va we eko lo {kih i so ci jal nih pi ta wa u na ci o nal ne po li ti ke i po slo va wa pred u ze }a, dok u isto vre me pro mo vi {e in du strij ske ino va ci je, pred u zet ni { tvo, kon k u r ent n ost i otva ra we rad nih me sta. „Vik to ri ja oil„, ko ja po slu je u si ste mu „Vik to ri ja gru pe„, po dr `a la je ovaj spo ra zum u okvi ru svo jih ak tiv no sti odr ` i v og raz v o j a kroz pro gre siv no efi ka sni ju upo tre bu si ro vi na, ener gi je, vo de i ze mqi {ta i pri me nu ino va tiv nih me ra u teh no lo gi ji i dru {tve noj od go vor no sti.

zer ve, ali i de {a va wa na svet skom tr `i {tu, me |u tim, svi tre nut ni pa ra me tri uka zu ju na sta bil ni ji pe riod.

- Kva li tet p{e ni ce je bo qi, a pri nos ni `i ne go la ne ali ne dra -

Pred sed nik Za dru `nog sa ve za Voj vo di ne Ra di slav Jo va nov ta ko |e na vo di da je naj ~e {}e u op ti ca ju ce na od oko 23 di na ra i do da je da je, re ci mo, ja ~a od one u Hr vat skoj. Pod se ti mo, bla go vre me no je ZSV iz veo

Re zer ve sprem ne za 100.000 to na O~e ku je se da Rob ne re zer ve ku pe 100.000 to na p{e ni ce, te da od lu ku o to me do ne se Vla da u ~e tvr tak ili ne koj te le fon skoj sed ni ci na red ne ne de qe. Uglav nom, ne bi va qa lo da to ~e ka no vu vla du, ka `u na {i sa go vor ni ci upu }e ni u ovu te ma ti ku. Ce na u sva kom slu ~a ju ne bi sme la da bu de is pod tr `i {ne, od no sno is pod 22,5 do 23 di na ra jer po sao tad ne bi imao smi sla.

Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka ko ja uka zu je na po tre bu ot ku pa 200.000 to na po 24 evro cen ti po ki lo gra mu, sma tra da bi tre ba lo ubu du }e da se dr `a va od lu ~i za ot kup `i ta pre sa me `e tve, a ne u to ku ili na kon ovog po sla. ma ti~ no. Sva ka ko }e mo ima ti hleb nog `i ta iz nad do ma }ih po tre ba. Bi }e ga oko 200.000 to na ma we ne go pro {le go di ne, ali ipak }e osta ti 300.000 do 400.000 to na za iz voz - ka `e Sa ko vi}.

ra ~u ni cu eko no mi~ no sti pro iz vod we p{e ni ce na osno vu pro se~ nog pri no sa od ~e ti ri to ne, po ko joj je za po kri va we osnov nih tro {ko va ce na po ki lo gra mu 21,35 di nar, s mi ni mal nom za ra dom 23,45 di na ra.

VRE LI NA ]E UZE TI DA NAK S WI VA

Su {a ve} be re ku ku ruz Su {a i visoke temperature nepovoqno uti~u na zasade kukuruza u Srbiji, pa }e biti lo{i prinosi ove poqoprivredne kulture. Kako nam je rekao rukovodilac Odeqewa za kukuruz u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu \or|e Jockovi} najgora je situacija u Banatu, isto~nom Sremu, ju`noj i centralnoj Srbiji... Lo{e jeste, ali koliko te{ko je precizirati.

Uglavnom, sada bi vaqalo samo ki{e i ki{e, kazao je on.

Jockovi} je podsetio da u ovoj godini imamo jako nepovoqnu vremensku situaciju, {to je trajno o{tetilo mnoge biqke i ugrozilo normalnu oplodwu kukuruza, tako da }e i rod u ovoj godini biti vrlo skroman.

- Imali smo malo zimskih padavina, jer je od oktobra do marta palo za 30 odsto mawe padavina od vi{egodi{weg proseka. U junu je temperatura bila za 3,3 stepena ve}a od vi{egodi{weg proseka, a koli~ina padavina bila je tri puta mawa, kazao je on.

Dodao je da je, pored izuzetno visoke temperature i izuzetno malo padavina, posledwih dana duvao i sna`an vetar koji je isu{io i to malo vlage u zemqi{tu, tako da se posledice jasno vide na kukuruzu.

- Ovakvih wiva, na`alost, ima dosta. Dowe li{}e je potpuno odumrlo i ako i padne ki{a ovi listovi su izgubqeni za formirawe

kona~nog prinosa, rekao je Jockovi}.

Prema wegovim re~ima, situacija je ista u ~itavom regionu jugoisto~ne i sredwe Evrope, pa ~ak i u svetu, tako da }e biti vrlo skroman rod.

miliona hektara, dok je pro{le godine posejano oko 1,25 miliona hektara.

Prose~an pro{logodi{wi prinos je zbog su{e iznosio oko 4,5 tona po hektaru, a pre dve godine je bio {est tona po hektaru.

- Koliko }e rod biti skroman zavisi}e od narednog perioda, ali je ve} sada izvesno da }e biti veliki broj jalovih biqaka i da }e biti lo{a oplodwa, jer su biqke sada u jednom od najkriti~nijih perioda za formirawe kona~nog prinosa. Sve zajedno, jako je lo{a situacija i ne mo`emo se nadati dobrim prinosima u ovoj godini, upozorio je Jockovi}.

U Srbiji je ove godine kukuruz posejan na povr{inama od oko 1,3

U Republi~kom hidrometeorolo{kom zavodu ka`u da je najmawe ugro`eno vo}e, pre svega ono koje raste na stablima koja imaju razvijeniji korenski sistem. Me|utim, tropske teperature i nedostatak padavina nepovoqno uti~u na ostalo vo}e i povr}e, kao i na sve prole}ne kulture, na kukuruz, soju, suncokret, {e}ernu repu. U RHMZ napomiwu i da je situacija najgora u Vojvodini koja je imala najmawe ki{e.

S. G.

Mr {a vo na Pro dukt noj ber zi Na kon ve o ma in ten ziv ne ber zan ske tr go vi ne kra jem ju na, to kom ove ne de qe pro met na „Pro dukt noj ber zi“ sko ro da je pot pu no za mro.

U ovoj ne de qi is tr go va no je sve ga 201 to na ro be, {to pred sta vqa ap so lut ni mi ni mum u po sled wih ne ko li ko me se ci. Ukup na vred nost vi {e ne go skrom nog pro me ta iz no si la je tek 6,1 mi li o na di na ra.

Ku ku ruz je to kom ne de qe po sti gao pro se~ nu ce nu od 22,67 din/kg (20,99 din/kg, bez PDV-a), {to je za ~ak 5,90 od sto vi {e ne go pret hod ne ne de qe. Ima ga ma lo u po nu di i po ten ci jal ni pro dav ci pra te uz la zni trend svet skih ce na ku ku ru za. Ce na so je je u po ra stu za je dan od sto i iz no si 57,24 din/kg (53,00 din/kg, bez PDV-a), po no vo se pri bli `a va ju }i se zon skom re kor du. Raz lo zi od su stva p{e ni ce iz pro {lo ne deq nog tr go va wa su pr ven stve no ~i we ni ca da o~e ki va ni ce nov ni

Uz apel Rob nim re zer va ma da se ukqu ~e u ot kup hleb nog `i ta, Jo va nov uka zu je na ko rek tan od nos ne kih mli no va pre ma po qo pri vred ni ci ma i za dru ga ma. Ta kav je slu ~aj, re ci mo, sa „@i to-pro me tom” iz Sen te, ko ji go vo ri da se mo `e i u vre me kri ze na tr `i {tu vo di ti fer igra, ka `e Jo va nov do da ju }i da ovaj mlin za dru ga ma, uz ko rekt nu ce nu da je i do go vo re nu mar `u i tro {ko ve pre vo za.

Me |u tim, pro blem je, ve li na{ sa go vor nik, u to me {to bi nam se mo glo do go di ti da od kva li tet nog iz vo zni ka p{e ni ce bu de mo uvo zni ci i da ima mo vi {e kom baj na ne go po vr {i na pod p{e ni com, {to je ne do pu sti vo.

- Pri nos je na mno gim wi va ma is pod ~e ti ri to ne po hek ta ru, a la ne smo za se ja li naj ma we p{e ni ce u po sled wih {est de ce ni ja. U Voj vo di ni ima mo tek ne {to vi {e od 200.000 za se ja nih hek ta ra. Pi ta we je i ka kve }e vre men ske pri li ke bi ti, mo gla bi bi ti jo{ go ra si tu -

skok od stra ne pro da va ca, ni je do {ao ta ko br zo i da tre nut no tr gov ci ne mo gu da pla te vi {e od 24,30 din/kg (22,50 din/kg, bez PDV-a).

Po toj ce ni re a li zo van je je da na je di ni ovo ne deq ni po sao i u od no su na pro {lu ne de qu ce na no ve p{e ni ce je u po ra stu za 7,14 od sto. Sa dru ge stra ne mli na ri sme {ta ju

p{e ni cu u si lo se i nu de pri stoj nu akont nu ce nu od 20,00 din/kg, bez PDV-a, uz pri me nu ko na~ nog ob ra ~u na u dru goj po lo vi ni ju la, uz re gre si ra we tran sport nih tro {ko va i pri zna va we de la mar `e. ^i ni se da za hva qu ju }i vi so kim ce na ma naj zna ~aj ni jih po qo pri vred nih kul tu ra ko je su ostva ri va li to kom pret hod ne se zo ne, pro iz vo |a ~i ni su pri si qe ni da od mah, po sva ku ce nu, pro da ju svu p{e ni cu, kal ku li {u }i i oslu {ku ju }i sa jed ne stra ne ka kve su iz vo zne kal ku la ci je na osno vu sko ka svet skih ce na p{e ni ce, a sa dru ge da li }e, ka da i pod ko jim uslo vi ma dr `a va kre nu ti u ot kup no vog ro da. Po red na ved nih kul tu ra tr go va no je jo{ so ji nom sa~ mom i sto~ nim bra {nom. So ji na sa~ ma ~vr sto dr `i ce nov nu po zi ci ju od 50,00 din/kg, bez PDV-a , dok je ce na sto~ nog bra {na u pa du i iz no si 15,00 din/kg, bez PDV-a.

Mle ko di nar i po sku pqe Po sle Imle ka, i Mle ka ra Su bo ti ca po vi si la je ot kup ne ce ne mle ka, ta ko da }e ot kup na ce na za naj bo qu ka te go ri ju do ba vqa ~a iz no si ti 36 di na ra po li tru. Ka ko je za Ta njug re kao di rek tor si ro vin skog sek to ra AD Mle ka ra Su bo ti ca dr Go ran Sto pa ri}, ot kup ne ce ne mle ka po ve }a ne su u ra spo nu od di nar do di nar i 60 pa ra po li tru, u za vi sno sti od ka te go ri je pro iz vo |a ~a. „Mi smo pro {le go di ne za u ze li stav da }e mo u okvi ru na {e kom pa ni je uskla |i va ti ce nu si ro vog mle ka sa ce na ma u re gi o nu, pre sve ga sa ce na ma u ze mqa ma Evrop ske uni je Slo ve ni je, Ma |ar ske, Ru mu ni je i Bu gar ske”, re kao je Sto pa ri}.

On je ob ja snio da su pro {le go di ne kurs evra i ce na mle ka bi li sta bil ni, te da je i ce na si ro vog mle ka bi la bez pro me na. Me |u tim, zbog osci la ci ja kur sa i pa da ce ne si ro vog mle ka u Evro pi, Mle ka ra Su bo ti ca ovim po ve }a wem svo jim do ba vqa ~i ma obez be |u je istu ce nu kao i u ze mqa ma re gi o na.

Foto: F. Baki}

P{e ni ca do gu ra la do 23 di na ra i ne }e mno go da qe

a ci ja u ovo go di {woj se tvi. Vre me je da ne ko ko je od go vo ran ka `e isti nu i ob na ro du je pra ve po vr {i ne pod p{e ni com. Se qa ku je do vow no da sa mo da obi |e atar pa da pre ci zno po go di sva ko ju tro, a dr `a va spe ku li {e sa po se ja nim po vr {i na ma i ne zna mo na ~e mu smo na gla {a va Jo va nov.

Pred se da va ju }i Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Mi ro slav Ki{ iz ja vio je da po qo pri vred ni ci u ovom mo men tu ne mo gu do bi ti vi {e od 23 di na ra za ki lo gram ovo go di {we p{e ni ce, a sa vet ovog udru `e wa je da sa ~e ka ju sa pro da jom uko li ko za to ima ju mo gu} no sti.

- Sva ko ko ne mo ra da nas da pro da je p{e ni cu nek sa ~e ka. Si gur no

}e ce na bi ti znat no ve }a jer je i znat no ma we po vr {i na za se ja no p{e ni com, a i rod je ma wi od o~e ki va nog. P{e ni cu }e onaj ko me tre ba pla ti ti ako ne u av gu stu, on da u ok to bru ili u ja nu a ru, pre po ru ~io je Ki{.

On sma tra da p{e ni cu pro da ju oni po qo pri vred ni ci ko ji ma je u ovom mo men tu neo p ho dan no vac, da do bi ja ju do 23 di na ra po ki lo gra mu, uz oce nu da to ni je ko na~ na ce na. U Aso ci ja ci ji po qo pri vred ni ka ina ~e ne ve ru ju da }e bi ti ve }e mo ti va ci je za se tvu. P{e ni ca }e se se ja ti sa mo zbog po {to va wa plo do re da sve dok ne bu de ve }ih pro me na u lan cu pro iz vod we, a na woj }e naj vi {e za ra di ti “ne ko dru gi, a ne pro iz vo |a ~i”, ka `e Ki{.

S. Glu {~e vi}

PE KA RI NE ]E ME SI TI PO STA ROM

Hleb ska ~e na 55 di na ra?

Vek na osnov ne vr ste hle ba „sa va” mo gla bi da po sku pi za 10 di na ra, sa 44, na 54 di na ra, zbog po sku pqe wa p{e ni ce i ener ge na ta, na ja vio je ju ~e pred sed nik Uni je pe ka ra Sr bi je Zo ran Pra li ca. „Da li }e to bi ti sre di nom av gu sta, po ~et kom ili sre di nom sep tem bra to se ne zna, ali pra te }i kre ta we ce ne p{e ni ce u ino stran stvu i kod nas, po sto ji sum wa, da }e po ra sti ce na te `i ta ri ce, a ka sni je i hle ba. Ve ro vat no bi pr vi ko rak bio da se ce na hle ba vra ti na pret hod nu ce nu od 55 di na ra”, re kao je Pra li ca i pod se tio da je ce na osnov ne vr ste hle ba ogra ni ~e na vla di nom ured bom i sma we na sa 54 na 44, 5 di na ra, a for mi ra na na ce ni p{e ni ce od 17 ili 18 di na ra.

Pre ma we go vim re ~i ma, ce na p{e ni ce do sti gla je 23 di na ra za ki lo gram, a po sto je in di ci je da za krat ko vre me mo `e do sti }i iz me |u 27 i 30 di na ra. Si ro vi na je po sku pe la sko ro za 50 od sto, a ce na go ri va sko ~i la za 20 pro ce na ta, pa je u tom slu ~a ju ne mi nov no i da ce na hle ba po ra ste, do dao je Pra li ca. Pred sed nik Uni je pe ka ra Sr bi je ka `e da po sku pqe we hle ba za pet ili de set di na ra, {to je za 300 di na ra me se~ no, do dat no op te re }u je po ro di~ ni bu de `et, dok dru gi pro iz vo di, ka ko

je re kao, po sku pqu ju dra sti~ ni je.

Pra li ca je re kao da su u pro te klih go di nu da na pe ka ri ma lo i neo prav da no sni zi li ce nu osnov ne vr ste hle ba, ta ko da su mno gi ra di li na ru bu pro fi ta bil no sti.

Rast ce ne ovo go di {weg ro da p{e ni ce za be le `en to kom `e tve, uti ca }e na po ve }a we ce ne bra {na, pa se ve} u sep tem bru mo `e o~e ki va ti i no va, vi {a ce na hle ba, iz ja vio je ko mer ci jal ni di rek tor kom pa ni je Agro po slo vi Fi de lin ka u Su bo ti ci De jan Pi qa. „Mlin ske kom pa ni je }e po ~et kom je se ni ka da po~ nu da me qu ovo go di {we hleb no `i to, mo ra ti da for mi ra ju no vu ce nu bra {na, jer je sa da {wa utr |e na na ni vou od 20 di na ra za ki lo gram p{e ni ce”, re kao je on. Uka zu ju }i da se sa da u `e tvi is pla }u ju ve }e akon ta tiv ne ce ne od tog iz no sa, on je ob ja snio da }e, uko li ko ta ce na i da qe bu de ra sla, po for mi ra wu tr `i {ne, uko li ko bu de na “ ni vou tra `e nih 23,24, ili 25 di na ra”,mlin ske kom pa ni je mo ra ti da ko ri gu ju ce nu bra {na.

Pre ma Pi qi nim re ~i ma, no vo `i to se u me qa vu u od re |e nom pro cen tu uba cu je ve} u av gu stu, na kon {to pro |e pe riod do zre va wa, pa je re al no ve} kra jem sep tem bra o~e ki va ti no ve ce nov ni ke mli na ra.

Pe {a ~e we do Pa ra go va Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od gra da pre ko Ka me ni~ kog par ka, Po po vi ce do Pa ra go va. Po la zak je u 9.30 sa ti is pred apo te ke na Bu le va ru oslo bo |e wa kod Mo sta slo bo de.

Sta za je sa bla gim uspo ni ma du `i ne oko 12 ki lo me ta ra, vo di~ }e bi ti Mir ja na Ni ko li}, a broj te le fo na na ko ji se mo gu di bi ti sve bli `e in for ma ci je je 021-459-618.

A. L.

Bes plat ne te zge u cen tru Po vo dom fe sti va la Eg zit, Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve }e svim za in te re so va nim obez be di ti te zge za pro da ju su ve ni ra, pro iz vo da sta rih za na ta i do ma }e ra di no sti u Uli ci kra qa Alek san dra, u pe ri o du od 12. do 15. ju la, od 8 do 21 sat, bez pla }a wa lo kal ne ko mu nal ne tak se gra du. Po treb no je do }i u pro sto ri je Grad ske upra ve za

ko mu nal ne po slo ve u Uli ci @ar ka Zre wa ni na 2, so ba broj 107, sa li~ nom kar tom i do sta vi ti do kaz o upi su u Re gi star pri vred nih su bje ka ta.

Za do dat ne in for ma ci je za in te re so va ni mo gu da se obra te te le fo nom na broj 488-2987, od 7.30 do 16.30 ~a so va.

B. M.

Novosadska subota7.jul2012.

Zbog sunca flaster na usta U

klima-ure|aje. Gra|evinci se “ma~uju” sa suncem i kad je te{ko udahnuti vazduh pun vreline, a kamoli liti znoj pod teretom.

Pored pomenutih u`arenih pokretnih kutija, ovih dana te{ko je biti i pored ro{tiqa uz kobasice i vreli }umur, ogromne pekarske pe}i i u gra|evinskim vozilima, ako nemaju pomiwanu klimu. Sve ovo deluje logi~no, sem ~iwenice da se Inspekciji rada jo{ niko od zaposlenih nije `alio na uslove u kojima radi svoj posao, mada je te{ko verovati da se re~ena preporuka ba{ potpuno revnosno sprovodi u delo. Pre }e biti da je danas imati posao gotovo nenadani luksuz. Pa kog je ve} strefila tolika sre}a, vredi da je brani i `ivotom.

A. Latas

NA IRI[KOM VENCU

Obe le `a va we Da na ustan ka Ve li ki na rod ni zbor bo ra ca i gra |a na odr `a }e se da nas, u 11 ~a so va, kod spo me ni ka na Iri {kom ven cu, ka ko bi se obe le `i la 71 go di na ustan ka pro tiv fa {i zma. Pre voz je obez be |en od stra ne JGSP „No vi Sad”, a

Dru `e we biv {ih |a ka Oku pqa we svih ge ne ra ci ja u~e ni ka ko ji su i{li u Osnov nu {ko lu „So wa Ma rin ko vi}” za ka za no je za da nas, naj pre u {ko li u 19 ~a so va, a po tom u 21 ~as na Ri bar skom ostr vu na Ski ba ru, gde je pred vi |e na `ur ka. Ini ci -

ja ti va je po te kla od biv {e u~e ni ce Ta we Vi do vi}, ko ja `i vi u Austra li ji. Za in ter so va ni za ovo oku pqa we i dru `e we mo gu da se pri ja ve na saj tu ili na Fej sbuk stra ni ci {ko le.

I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovih posledwih nekoliko dana pakla svi ~ekaju senke nad glavom kako bi izmilili iz svojih skrovi{ta i odradili obaveze. ^im se Sunce malo uzdigne na horizontu ~ovek ne mo`e ni do kafane da pro{eta, a kamoli ne{to da radi. Na `alost, ili na sre}u, ima i takvih koji hleb zara|uju bukvalno u znoju lica svog. Resorno ministarstvo za rad ve} nekoliko godina unazad {aqe preporuku poslodavcima da radnici na otvorenom, kada `iva na termostatu probije plus 40, obustavqaju posao, ili bar imaju ~e{}e pauze, odre|enu opremu i rashladne teku}ine koja }e im pomo}i da pre`ive. To je samo preporuka…

Posao, dakle mora da te~e i u gradskom saobra}ajnom preduze}u iako samo 30 autobusa ima

U O[ „SOWA MARINKOVI]”

POVODOM FESTIVALA EGZIT

po la sci su iz No vog Sa da, sa @e le zni~ ke sta ni ce, is pred „Mer ka to ra„ i Mo sta slo bo de, u 8.50 i 9.35 ~a so va. Vo zi }e auto bus broj 72, ko ji ide za Pa ra go vo i po du `a va na Iri {ki ve nac.

A. J.

U LIMANSKOM PARKU

Bes pla tan kung fu i tai ~i Bes plat ni tre nin zi kung fua i tai ~i ja odr `a va }e se to kom ju la i av gu sta u Li man skom par ku, u or ga ni za ci ji vu {u klu ba „La o hu”.

No vo sa |a ni }e mo }i da ve `ba ju po ne deq kom i sre dom od 19 do 20 ~a so va, a tre nin zi su bes plat ni. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 063/508-751.

A. J.

U „EGZITOVOJ” SPAVAONICI NIKLI TU[EVI, TOALETI I UMIVAONICI

Kamp u po ne de qak otva ra vra ta

„Eg zitov” kamp na [tran du ju ~e je do bio ce lo ku pan sa ni tar ni ~vor i po re ~i ma port pa rol ke ovog kam pa Mi qe ne Vu~ ko vi}, sve }e bi ti sprem no do po ne deq ka, ka da do la ze pr vi po se ti o ci.

- Po sta vqe ni su tu {e vi, do dat ni to a le ti i umi va o ni ci za po se ti o ce kam pa oko sa ni tar nog blo ka ko ji ve} po sto ji na [tran du. Is to va ren je i ma te ri jal za da qu grad wu i sve je ra |e no pa `qi vo da se ne bi re me tio uho dan od mor gra |a na na ovom ku pa li {tu - re kla je Vu~ ko vi}.

Po red ovih obje ka ta i re cep ci je, na [tran du }e bi ti iz gra |en i Eg zit {op, gde }e go sti po KONCERT U „NOVOSADSKOM KAFEU KWI@ARI”

Mu min ve ~e ras aku sti ~ar ski Kon cert Mi la na Mu mi na odr `a }e se ve ~e ras od 21.30 sa ti u “No vo sad skom ka feu kwi `a ri”, ko ja se na la zi u Uli ci Mo de ne.

Na kon po vrat ka iz SAD no vo sad skoj pu bli ci pred sta vi }e se aku sti ~ar skim kon cer tom. Spe ci fi~ nim gla som uz prat wu aku sti~ ne gi ta re iz ve {}e niz po zna tih pe sa ma iz svog re per to a ra. Ulaz je bes pla tan.

B. M.

Fo to: R. Ha yi}

red su ve ni ra i po klo na mo }i da ku pe i hi gi jen ske i raz ne dru ge `i vot ne po trep {ti ne. Pro prat ne i sa ni tar ne objek te na [tran du mo }i }e da ko ri ste i go sti fe sti va la ko ji }e obi ta va ti u svo jim kamp ku }i ca ma na par kin gu kod Ki ne ske ~e tvr ti.

Ovaj par king pro stor ko ri sti }e i po se ti o ci kam pa na [tran du da osta ve svo je auto mo bi le.

- Usko ro }e mo ogra di ti i par king pro stor kod Ki ne ske ~e tvr ti i ta mo po sta vi ti to a le te, ko ji }e bi ti ras po re |e ni i du` Ke ja.

Obez be |e we }e bi ti po sta vqe no na obe lo ka ci je, a za tva ra we kam pa i po me nu tog par kin ga za osta le po se ti o ce o~e ku je se u ne de qu - iz ja vi la je Bu~ ko vi}.

A. L.

Tri van red ne li ni je za „Eg zit” Grad ski pre vo znik }e orga ni zo va ti tri van red ne auto bu ske li ni je zbog fe sti va la Eg zit. Na tim van red nim li ni ja ma ne }e va `i ti pret plat ne kar te. Na i- me, po ~ev od po ne deq ka, ka da se o~e ku je pri sti za we go sti ju na Eg zit fe sti val, Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e }e uve sti van red nu auto bu sku li ni ju: @e le zni~ ka sta ni ca - okret ni ca [trand). Auto bu si na toj de o ni ci sa o bra }a }e od 9. ju la do po ~et ka Eg zit fe sti va la 12. ju la,

i dan po sle faj ron ta Eg zi ta, od 16. do 18 ju la.

Dru ga auto bu ska tra sa vo di }e od okret ni ce na [tran du do Eg zit fe sti va la. Auto bu si na toj de o ni ci sa o bra }a }e od 12. do 16. ju la. U te da ne u sa o bra }a ju }e bi ti i tre }a van red na li ni ja: @e le zni~ ka sta ni ca - Eg zit fest.

Go sti ma fe sti va la grad ski pre vo znik }e po nu di ti ne deq nu kar tu po ce ni od 585 di na ra, za tim dnev nu od 195 di na ra i po je -

di na~ nu kar tu po re dov noj ce ni od 45 di na ra.

Za vre me tra ja wa fe sti va la bi }e po ja ~an pre voz i na li ni ja ma ko je sa o bra }a ju kr oz Pe tro va ra din. Ume sto so lo auto bu sa na li ni ja ma 3 Pe tro va ra din Cen tar - De te li na ra i 9 No vo na se qe -Li man -Pe tro va ra din bi }e uve de ni zglob ni auto bu si.

U slu ~a ju gu `vi na ovim li ni ja ma bi }e ukqu ~e ni i do dat ni auto bu si.

Z. Deli}

V remeploV

Mi ni star do mo bran stva Ma |ar ske ^i tai upu tio je 7. ju la 1943. akt Pred sed ni {tvu vla de u ko jem se sa gla sio za za la ga wem vla di ke ba~ kog Iri ne jem ]i ri }em za uki da we rad ne slu `be za Sr be ko ju su oni, kao mun ka {i, oba vqa li u po seb nim je di ni ca ma na Is to~ nom fron tu (kao ~i sta ~i min skih po -

qa, ko pa ~i ro vo va...)U to vre me, hor ti jev ske vla sti su pred vi |a ju }i po raz na ci sti~ ko - fa {i sti~ kog blo ka, po ku {a le da se do dvo re za pad nim si la ma sa ve zni ci ma. Iz me |u osta log, po ~e la je pri ~a o us po sta vqa wu rav no prav no sti Sr ba i osta lih ne ma |ar skih na ro da u dr `a vi sa ma |ar skom dr `a vo tvor nom na ci jom. Od sve ga to ga, na rav no, ni je bi lo ni {ta. Ina ~e, od oko de set hi qa da mun ka {a ne {to vi {e od ~e tvr ti ne je iz gi nu lo, a oko po lo vi ne je pre be glo Cr ve noj ar mi ji.

N. C.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Stra da we Sr ba u mun ka {i ma

„INTERFEST” ZATVARA KAPIJE

Vin ski pra znik jo{ ve ~e ras Pro mo ci ja vi na iz 15 ze ma qa u okvi ru ma ni fe sta ci je “In ter fest”, odr `a va se u cen tru jo{ ve ~e ras, od 18 ~a so va do po no }i.

“Bo `an sko pi }e” iz lo `i lo je120 vi na ra, me |u Po seb na po sla sti ca su vi na iz ta ko zva nog no vog sve ta, iz Austra li je, Ju `ne Afri ke i Ame ri ke, ko ja su se ove go di ne po pr vi put pred sta vqe na No vo sa |a ni ma. [to se

ti ~e Evro pe i po zna tih vin skih ze ma qa, Por tu gal se po no vo vra tio u No vi Sad i to ne sa mo vi ni ma ne go i od li~ nim ma sli no vim uqi ma. Tu su, na rav no, vi na iz Sr bi je, za tim i Ita li je, [pa ni je i Ma |ar ske, a od ze ma qa u re gi o nu Slo ve ni ja, Hr vat ska, Ma ke do ni ja i Cr na Go ra od lu ~i le su da se pro mo vi {u na ovom fe sti va lu.

Ula zni ce se ne na pla }u ju, ali je za de gu sta ci ju po tre ban va u ~er ko ji ko {ta 50 di na ra i ~a {a, ~i ja ce na je 200 di na ra. Za ne ka vi na je po tre ban je dan, za dru ga dva ili tri va u ~e ra, a vi na ri sa mi od lu ~u ju ko li ko je va u ~e ra po treb no da bi se de gu sti ra lo ne ko wi ho vo vi no. To kom pr ve dve ve ~e ri na stu pi li su Ma si mo Sa vi} i Alek san dar Du -

jin. Ve ~e ras, u 21 ~as, „In ter fest” }e svo jim na stu pom za za vo ri ti Du ca Arad ski sa „He pi hi pi ben dom” i Alek san dar Du jin. Odr `a va we de ve tog fe sti va la vi na po dr `a li su Grad, Vla da AP Voj vo di ne, Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja i GIZ - or ga ni za ci ja za me |u na rod nu sa rad wu iz Ne ma~ ke.

A. J.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota7 .jul2012.

KA KO BI SPRE ^I LI ZA TVA RA WE RAD WI I OT PU [TA WE QU DI

Mali trgovci protiv malih mar`i Uredba o ograni~ewu trgova~ke mar`e na osnovne `ivotne namirnice od 10 odsto produ`ena je za {est meseci {to je izazvalo revolt vlasnika malih radwi.

Tim povodom u Dru{tvu trgovaca Novi Sad ju~e je odr`an sastanak kojem su prisustvovali predstavnici Dru{tva trgovaca Subotice, Udru`ewa trafikanata i “Tabak presa”, a na kojem su dogovarane mere, koje }e se preduzeti kada se formira nova Vlada. Kako bi spre~ili zatvarawe malih prodavnica i otpu{tawe qudi od Ministarstva trgovine zatra`i}e da se mar`e na cigarete sa tri odsto pove}aju na 10 odsto, da se rabati, koje dobijaju od proizvo|a~a osnovnih `ivotnih namirnica ne ra~unaju u mar`e, kao i da se smawe porezi i doprinosi na plate zaposlenih na 45 odsto.

Po re~ima sekretara Dru{tva trgovaca Novi Sad Mla |a na [u mi }a trgovci su, pre tri meseca, na razgovoru u Ministarstvu trgovine upozoravali da ograni~avawe mar`i ne odgovara ni vlasnicima malih radwi, ni potro{a~ima, a da jedinu korist od svega imaju proizvo|a~i. Po{to je ograni~ewe mar`i produ`eno za jo{ {est meseci, po re~ima [umi}a, mora}e da sa~ekaju novu Vladu, kako bi

sa wom razgovarali o novim merama.

- De{ava se da poskupquju osnovne `ivotne namirnice, ali to ne zavisi od nas. Proizvo|a~i su ti koji di`u cene. Najve}i problem je to {to mnoge radwe nemaju direktnu dostavu sa proizvo|a~ima, {to zna~i da robu uzimaju u veleprodaji, gde je ve} iskori{}ena mar`a, pa oni imaju zaradu samo tri odsto, a to je veoma malo - obja{wava [umi}.

On isti~e da je u Srbiji 120.000 qudi zaposleno u sektorima malih radwi, a ovakvim merama veliki broj qudi osta}e bez posla. Po wegovim re~ima postoji na~in da se cene snize.

- Da bi se snizile cene moraju svi u lancu u~estvovati. Ne mo`e dr`ava da pove}ava PDV, proizvo|a~i onda di`u cene, a trgovci moraju da rade na ograni~enim mar`ama i tu su jedino oni o{te}eni- rekao je [umi}.

Za prva tri meseca od dono{ewa Uredbe o ograni~ewu trgova~ke mar`e na osnovne `ivotne namirnice uga{eno je 5.000 radwi.

Predsednik Dru{tva trgovaca Subotica Sa {a Pre ra do vi} ka`e da osnovne `ivotne namirnice ~ine 70 odsto pazara malih radwi, zbog ~ega im ograni~ewe mar`i pravi velike finansijske probleme.

N. Rad man

U DE^ JOJ BOL NI CI

Bez zakazivawa preko Kol centra Iako je jo{ krajem maja najavqeno da }e 15. juna po~eti zakazivawe za preglede u De~joj bolnici preko Kol centra novosadskog Doma zdravqa, to se jo{ uvek nije dogodilo, a datum kada }e po~eti jo{ uvek se ne zna.

Problem je {to nova zgrada De~je poliklinike, koja je trebala da po~ne s radom sredinom pro{log mesec, jo{ nije dobila upotrebnu dozvolu, zbog, kako ka`e portaparol ove zdravstvene ustanove Du {an Vu ko vi}, usagla{avawa tehni~ke dokumentacije i provere dodatnih bezbednosnih mera. O~ekuje da }e nov na~in zakazivawa pedijatrijskih pregleda, nakon {to je umre`en informativni sistem Doma zdravqa i De~je bolnice, po~eti {to ranije, ali nije mogao da ka`e ta~an datum.

I. D.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.34), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (14.30), „Sne`ana i lovac” (15.45, 20.05, 22.20), „Prometej” (18.10, 21.50), „Na tajnom zadatku” (21.45), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.10, 18), „Pirana 3DD” (16.45), „Lol” (19.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (19.45, 22), „Prijateqi” (18.20), „Izme|u svetova” (22.25), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.20, 12.30, 13.15, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30) KCNS: „I kad bi svi mi `iveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Bi qa na [a rac iz Veternika (de~aci), DEVOJ^ICE: Alek san dra Fi li po vi}, Ani ta Ga bor-Lo ci, Mi li ca Oki qe vi}-]u }uz i El vi ra Far ka{ iz Novog Sada, Gor da na Sto ja no vi} i Ti ja na ^a le iz Temerina, Alek san dra Ku li} i Je le na Pan xa-Sto ja no vi} iz Petrovaradina, Iva na Ka ra vlah iz Futoga, Te o do ra-Tea Ma ro{ iz Banovog Poqa, DE^AKE: Be hi je Kru ez i ju, Bo ja na Ga vri}, Ta wa [a ri}, Smi qa na Slan ka me nac, Ta tja na Kaj tez, Adri a na @i `ak, \ur |i ja Lo vri} i Ve ra Mi lo je vi}- Ple }a{ iz Novog Sada, Ma ri na [u ster iz Vizi}a, Mir ja na Pa la li} iz Sremske Kamenice i Ma ri e na Mar tu qak iz Kulpina.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni Sto jan ~a Du {a na Sta ni {i} (1953) u 10.30 sa ti, Slav ka Mi la na Be he ra no (1923, ur na) u 11.15, Veq ko Alek san dra Mi len ko vi} (1934) u 12, Ili ja La za Pe }a nac (1930) u 12.45, Da ni lo \u re Bu di} (1946) u 13.30, Me la ni ja Ka men ka Jev |o vi} (1932) u 14.15, Rad mi la To me Had na |ev (1945) u 15 i Ste van Zdrav ka Po pov (1935) u 15.45 ~a so va.

Na Al ma {kom gro bqu bi }e sa hra we na Vu ko sa va Sa ve Put nik (1919) u 13 ~a so va. Na Me snom gro bqu u Ve ter ni ku bi }e sa hra wen Mi lan Jo va na Sto jiq ko vi} (1948) u 11 sa ti.

DNEVNIK

EKO LO [KI KAMP NA BE GE^ KOJ JA MI

U prirodu po nova znawa U parku prirode Bege~ka jama ove nedeqe odr`ava se ekolo{ki kamp pod nazivom „Korak bli`e prirodi” s ciqem da mladima uka`e na zna~aj odgovornog odnosa svakog pojedinca prema upotrebi prirodnih resursa. Kamp, koji organizuje udru`ewe „Refugijum”, okupio je petnaest mladih izme|u 18 i 30 godina zainteresovanih za za{titu `ivotne sredine, ekologiju i odr`ivi razvoj.

Jedan od koordinatora kampa Vla di mir Ra ki} ka`e kako se ovakvi projekti obi~no odvijaju u gradskim sredinama, u zatvorenim prostorijama, gde mladi nemaju priliku da ekologiju prou~avaju u dodiru sa prirodom.

- Stekli smo iskustvo u razli~itim organizacijama i smatramo da je ovo najboqi na~in da edukujemo mlade - izolovawem u parkove prirode kao {to je Bege~ka jama. Kamperi nemaju pristup ra~unaru i internetu, pa su takvu vrstu aktivnosti zamenili kupawem, vo`wom kanua ili posmatrawem ptica. Radionice dr`e stru~waci, ali se predavawa ne svode na puko prezentovawe teorije, kao na fakultetima. Na taj na~in se pored znawa sti~e i iskustvo - ka`e Raki}.

Prema re~ima Mi la ne No va ko vi} na kampovawe su do{li qudi koji su po-

kazali interesovawe za za{titu `ivotne sredine, bez obzira na to da li su ranije u~estvovali u sli~nim projektima.

- Pokazalo se da je ovaj kamp dobra ideja, a radionice su daleko efektivnije kada se odr`avaju u prirodnom okru`ewu. Imamo i kanue, pa smo ju~e svi zajedno ve-

slali po Jami, pri~ali o ekosistemu, pticama, gqivama i prirodwa~koj fotografiji – isti~e Novakovi}.

Kamp se organizuje prvi put, a `eqa organizatora je da postane tradicija.

S. [. / G. J. / S. J. Fo to: F. Ba ki}

[TA KA @U IS KU STVA LE KA RA

Strah od otkaza proredio bolovawa Na bolovawe odlazi sve mawe zaposlenih. To ne zna~i da se qudi re|e razboqevaju, ve} da se pla{e otkaza, a i ne mogu da pre`ive sa 65 odsto proseka tri posledwe plate, iskustva su lekara novosadskog Doma zdravqa.

- Qudi eventualno otvaraju bolovawa dok se ne smire akutni simptomi, kao {to su povi{ena temperatura, dijareja... {to traje najvi{e ~etiri - pet dana i vra}aju se na posao ili kalkuli{u, pa gledaju da spoje dan, dva sa vikendom i na taj na~in preguraju bolest - ka`u u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Napomiwu i da zahteve lekara da se otvori bolovawe qudi sve ~e{}e odbijaju i bolesni odlaze na posao. Pre se odlu~uju da uzmu deo godi{weg odmora, ili da taj problem na neki drugi na~in re{e s poslodavcem. Sve opcije su prihvatqivije nego umawewe plate, koja iovako jedva pokriva osnovne `ivotne tro{kove.

Poznato je da veliki broj qudi `ivi i radi sa nekom hroni~nom bole{}u poput anemije, visokog krvnog pritiska, dijabetesa i problema sa srcem. Uz redovnu terapiju, oni su sposobni za rad, ali im je te`e da obavqaju posao nego onima koji su zdra-

VODI^

tElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

vi, s obzirom na to da u odre|eno vreme moraju da popiju propisan lek, da izmere pritisak i da izdr`e sve u~estalije vremenske oscilacije.

Postoje i vi{emese~na bolovawa kod izuzetno te{kih dijagnoza, a kojih je, na`alost, sve vi{e, isti~u u Domu zdravqa.

Tako|e, du`e odsustvo zahtevaju neke te`e povrede, kao i drugo stawe. Odlukom Grada od oktobra pro{le godine, zaposlene trudnice, zbog privremene spre~enosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa trudno}om, ostvaruju pravo na isplatu zarade u punom iznosu.

I. D.

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota7.jul2012.

9

SED NI CA SKUP [TI NE GRA DA U ZNA KU KA DROV SKIH RE [E WA

Sed ni ca Skup {ti ne gra da ju ~e je ne u o bi ~a je no po ~e la u 13 sa ti, ali je za to i krat ko tra ja la. Za se da we je pro te klo u na stav ku ka dro va wa unu tar vla da ju }e ko a li ci je, a i u kri ti ci opo zi ci je. Od bor ni ci SNS su na pu sti li sa lu jer su ma te ri jal do bi li ne po sred no pred po ~e tak sed ni ce.

- Na da mo se da ovo ne }e bi ti prak sa vla sti; jer mi ne }e mo pri su stvo va ti sed ni ca ma.

Ka ko da u~e stvu je mo u ras pra vi, kad ni smo u ro ku do bi li ma te ri jal i ne zna mo ko ji je pred log do bar, a ko ji ne va qa - re kao je {ef od bor ni~ ke gru pe SNS Milo{ Vu~evi}.

Od bor ni ci DSS naj vi {e su kri ti ko va li utvr |i va we dr `av nog od no sno osnov nog ka pi -

RDS u uprav nim od bo ri ma Od bor ni ci DSS i SRS skre nu li su pa `wu da Rom ska de mo krat ska stran ka ni je opo zi ci ja jer su wi ho vi ~la no vi ime no va ni u uprav ne od bo re pred u ze }a. Ka ko su us tvr di li, RDS je do bi la i jed no di rek tor sko me sto (Spens) i sve vre me gla sa ju za pred lo ge vla da ju }e ve }i ne.

ta la u JKP „Stan”. [ef od bor ni~ ke gru pe DSS Borko Ili} oce nio je da se vlast u pret hod nom man da tu ni je ba vi la ka pi ta lom ovog pred u ze }a, a ~i ni le su je iste stran ke.

- Sme {na je pro ce na da osnov ni ka pi tal iz no si 10 mi li o na

di na ra, jer sa mo vo zni park vre di vi {e. Grad je dao pa re za ot prem ni ne 90 rad ni ka, a on da je no vi-sta ri di rek tor za po slio sko ro 60 no vih qu di i to u ad mi ni stra ci ju, dok maj sto ri na pu {ta ju fir mu - ob ja snio je Ili}.

Dragan Milo{evi} (DS) ime no van je za v.d. di rek to ra “Ra do snog de tiw stva”, a Goran Boli} (DS) ko ji je bio po mo} nik gra do na ~el ni ka u pret hod nom man da tu, sad je v.d. di rek to ra “Po slov nog pro sto ra”. Dragan Nedeqkovi} (SPS) je po sta vqen za di rek to ra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da. Pro me ne su se de si le i u uprav nim i nad zor nim od bo ri ma grad skih pred u ze }a i usta no va ~i ji je osni va~ Grad. Qubomir Stani{i} je pred sed nik UO ZIG-a, a Milan

Kri vi~ ne pri ja ve pro tiv gra da

Fo to: D. Iva ni}

~e {qa ti slu ~aj. Ka da se sve za vr {i, bez ob zi ra da li }u ili ne }u bi ti di rek tor te usta no ve, pod no sim kri vi~ ne pri ja ve pro tiv svih ak te ra ko ji su u~e stvo va li u mo joj pro tiv za ko ni toj sme ni - na veo je Sa mar xi}.

Pod se tio je da we mu man dat is ti ~e tek za dve go di ne, te da we ga mo `e da sme ni sa mo Uprav ni od bor pred u ze }a.

- Na sed ni ci Skup {ti ne mo gu sa mo da sme ne ~la no ve Uprav nog od bo ra ko ji su tu po po li ti~ kom kqu ~u, ali ne mo gu da sme wu ju ro di te qe ko je je taj nim gla sa wem iza brao Cen tral ni sa vet ro di te qa. Ta ko da }e mo se na su du po za ba vi ti i ovim pro ble mom - za kqu ~io je sa go vor nik.

Q. Na.

Gre {ka u ko ra ci ma Sta nov ni ci uli ce ]i ri la i Me to di ja na Te le pu go di na ma su ~e ka li da im se do tra ja le, dr ve ne ban de re za me ne no vim, bez bed ni jim. Pre dva me se ca rad ni ci Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” ban de re su za me ni li be -

NO Bla`o Vujovi}. Bojan Konstantinovi} je pred sed nik UO „Po slov ni pro stor”, a Milena Kova~evi} pred sed nik NO. Na ~e lu UO „Put” je Branko Baq, a u NO Vlade Savanovi}. Pr vi ~o vek UO Spen sa je Dragan Bo`i}, a Mitar An|eli} NO. Marta Na| je pred sed nik UO „Stan”, a Milorad Powavi} pred sed nik NO. Melanija ^eji} je pred sed nik UO „Tr `ni ca”, a Dragan Matovi} pr vi ~o vek NO. Na ~e lu UO „Ur ba ni zma” je Gvozden Perkovi}, a u NO Aleksandar Aleksi}.

Fo to: N. Sto ja no vi}

DO JU ^E RA [WI DI REK TOR “RA DO SNOG DE TIW ST VA” BORISLAV SA MAR YI] NA JA VIO

Do ju ~e ra {wi di rek tor Pred {kol ske upra ve „Ra do sno de tiw stvo” Borislav Samarxi} re kao je ju ~e za na{ list da je na sed ni ci Skup {ti ne gra da pro tiv za ko ni to raz re {en du `no sti di rek to ra i da }e zbog to ga pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve pro tiv osno va ~a usta no ve, od no sno Gra da. Na we go vo me sto je, ka ko ka `e, po sta vqen v.d. di rek to ra Dragan Milo{evi} iz re do va DS-a, ko ji ne is pu wa va uslo ve za to me sto, jer ne ma po lo `e ne is pi te ko ji su oba ve zni po Za ko nu o pred {kol skom obra zo va wu.

- Ve} sam oba ve stio re pu bli~ ke i po kra jin ske nad le `ne in spek ci je, a do bio sam obe }a we da }e na kon mo je sme ne pro -

Raki} pred sed nik NO ZIG-a.

Na ~e lu UO GIC „Apo lo” je Milivoj Nikoli}, a u NO Qiqana Kraji{nik. Pred sed nik UO „^i sto }e” je Slobodan Veselinovi}, a NO istog pred u ze }a Iboqa Vukobrat. Aleksandar Grmu{a ostao je na ~e lu UO

ton skim stu bo vi ma, ko ji su po svoj pri li ci ve o ma iz dr `qi vi, {to po ka zu je i ova sli ka. Vla snik ovog cr ve nog ju ga na su kao se na ban de ru, po {to je na we ga na le te lo dru go vo zi lo.

N. R.

Par la ment dao sa gla snost za pro da ju ne ko li ko lo ka ci ja, iz me |u osta log i za gra |e vin sko ze mqi {te na Bu le va ru voj vo de Ste pe za iz grad wu su per mar ke ta Lidl „Grad skog ze le ni la” dok NO vo di Sne`ana Bo{kov. Ta ko |e, Bogdan Kolarski je ostao pred sed nik UO GSP, a pred sed nik NO je Goran Veselinovi}. @ivota Lazarevi} je pred sed nik UO „In for ma ti ka”, a Marko Raki} pred sed nik NO „In for ma ti ke”. Na ~e lu UO „Li sje” je Damir Rajtenbah, a u NO Radomir ]irilovi}. Mirko Zori} je pred sed nik UO „To pla na” dok NO vo di Borko Radi{i}.

Pred sed nik UO „Par king ser vi sa” je Branko Jeremi}, a

Pred sed nik UO „Vo do vo da” je Branislav Maravi}, a Predrag Zagor~i} na ~e lu NO. Ime no va ni su i ~la no vi rad nih te la Skup {ti ne gra da, a DSS, SRS i Dve ri na pu sti li su sed ni cu pre gla sa wa za ka drov ska re {e wa. Par la ment je dao sa gla snost za pro da ju ne ko li ko lo ka ci ja, iz me |u osta log i za gra |e vin sko ze mqi {te na Bu le va ru voj vo de Ste pe na No vom na se qu za iz grad wu su per mar ke ta “Lidl”.

D. Ig wi}

PO ZNA TA KOM PA NI JA KU PI LA PLAC NA NO VOM NA SE QU

„Lidl”: Usko ro ugo vor sa ZIG-om Iz u zet no atrak tiv na par ce la na Bu le va ru voj vo de Ste pe, po vr {i ne 11.142 kva dra ta, na me we na za iz grad wu po slov nog objek ta, do bi la je pro {log me se ca no vog vla sni ka po ce ni od 187.430.724 di na ra. Kom pa ni ji „Lidl Sr bi ja Su per mar ke ti” ze mqi {te je ustu pqe no po po ~et noj ce ni, a na ovom me stu pla ni ra ju da gra de svoj pr vi mo der ni su per mar ket u na {em gra du i tre }i u Sr bi ji, ve li ~i ne oko 2.000 kva dra ta, sa oko 120 par king me sta. Otva ra we no vog

pro daj nog objek ta pla ni ra se idu }e go di ne.

Pre ma re ~i ma pred stav ni ka „Li dla” u Be o gra du Dragana ^igoje oni su vi de li par ce lu ko ja im u pot pu no sti od go va ra i, ka ko je re kao, sa da sle di pot pi si va we ugo vo ra sa Za vo dom za iz grad wu gra da u ve zi sa pre no som vla sni {tva, a po tom i sa ku pqa we svih neo p hod nih pa pi ra ra di po ~et ka iz grad we. Ina ~e, kom pa ni ja „Lidl” u Evro pi gra de tip ske objek te.

B. M.

PE TI CI JA PUT NI KA NA GRAD SKOJ AUTO BU SKOJ LI NI JI 9a

Tra `e sta ja li {te na Ali be gov cu Auto bu ska li ni ja 9a na tra si No vo na se qe – Ali be go vac je u funk ci ji od 1. apri la, a put ni ci na ovoj re la ci ji su ve} 23. apri la pre da li pe ti ci ju Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u i grad skoj Upra vi za sa o bra }aj i pu te ve tra `e }i da se na Ali be gov cu na pra vi sta ja li {te za ulaz i iz laz put ni ka, ka `e je dan od pot pi sni ka pe ti ci je Du{an Gruji}. Ve li da je od 1. ju la po ~eo da se pri me wu je let wi red vo `we, a od go vo ra na pe ti ci ju ne ma, pa se put ni ci i da qe vra }a ju ki lo me tar ka Pe tro va ra di nu.

- Auto bus na li ni ji 9 a se okre ne na okret ni ci na Ali be gov cu i ne do zo vqa va se ulaz - iz laz put ni ka, ve} se put ni ci auto bu som vra }a ju ki lo me tar pre ma Pe tor va ra di nu, jer je bez bed nost gra |a na na sa moj okret ni ci ugor `e na, {to je za i sta ta ko. Me |u tim, pre ko pu ta okret ni ce po sto ji ve li ko i bez bed no

me sto za sta ja li {te - na vo di Gru ji}.

Grad ski pre vo znik je no vu li ni ju uveo na zah tev `i te qa Ali be gov ca, Ka ra ga ~a i de la Pe tro var di na. Auto bus kre }e od Uli ce Ra~ kog u Pe tro va ra di nu i vo zi pre ma no vo i zgra |e noj okret ni ci na Mi {e lu ku pre ko pu ta Ba ru ta ne.

Port pa rol ka Grad skog sa o- bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad” Sne`ana Jakovi} ka `e da za ovaj zah tev mo ra po sto ja ti pred u slov, a to je iz gra |e na sa o bra }aj na sig na li za ci ja, ko je ne ma pre ko pu ta okret ni ce.

- Uko li ko su put ni ci za i sta pre da li pe ti ci ju pred u ze }u i grad skoj Upra vi za sa o bra }aj i pu te ve, zah tev gra |a na }e se raz ma tra ti. Ali, pr vi na po te zu su u Upra vi za sa bra }aj i pu te ve, jer pred u ze }e bez wi ho ve sa gla sno sti ne ma od re {e ne ru ke – ka `e Ja ko vi}.

Z. De li}

Fo to: R. Ha yi}

„Po slov ni pro stor” vo di Go ran Bo li}, vr ti }e Dra gan Mi lo {e vi}

Jef ti ni je, a sku pqe?

Upad na [trand ni je skup, ce lih pe de set di na ra, ali ne ka da iako no vac mo `da i ni je pro blem ne ka ko je sla |e u{u wa ti se za xa be, da le ko od o~i ju onih na ka pi ji, ta mo ne gde pri kra ju pla `e. Sad, ovu sli ku ba{ i ne bi mo gli na zva ti {u wa wem, ali je sva ka ko al ter na tiv ni na ~in

da se ne gde u|e. La ga no, opre zno, mic po mic i ogra da je pre sko ~e na. Sa mo je pro blem {to je ov de u pi ta wu bo dqi ka va `i ca, pa la ko mo `e da se de si, ako se ne bu de iz u zet no opre zan, da pro |e{ za pra vo skupqe. Na da mo se da ovaj slu ~aj ni je bio ta kav.

B. M.

„ZE LE NI LO” RA DI U TRI SME NE

Za li va ju cve }e i dr ve }e Trop ske tem pe ra tu re ne pri ja ju ni biq ka ma, ko je o~as po sla mo gu da uve nu ili da se spa ru {e na plus 37 ste pe ni. Za to rad ni ci pred u ze }a „Grad sko ze le ni lo” sva ko dnev no u tri sme ne sa dve ve li ke ci ster ne za li va ju po vr {i ne po gra du ko je su ob u hva }e ne in ve sti ci o nim odr `a va wem. Port pa rol u ovom pred u ze }u Ivan No`ini} ob ja {wa va za na{ list da se u okvi ru tog odr `a va wa biq ke za li va ju go di nu da na.

- Re~ je o ze le nim po vr {i na ma, `bu wu i dr vo re di ma po sa |e nim u no vim ur ba nim zo na ma, od no sno na lo ka ci ja ma gde su ni kle no ve zgra de. Sem to ga za li va ju se i de lo vi gra da gde ima mo cvet ne gre di ce, po je di ni de lo vi par ko va. Na [tran du su po sta vqe ne pr ska li ce, a na Ke ju `r ta va ra ci je ima mo za liv ni si stem - is ta kao je No `i ni}.

Sa go vor nik ka `e da je pro je kat re kon struk ci je ze le nih po vr {i na na pra vqen na osno vu spe ci fi~ nih

ur ba ni sti~ kih ogra ni ~e wa i mre `e in sta la ci ja.

Pri me ra ra di, u uli ca ma gde su ume sto ku }a ni kle zgra de oko par kin ga je oform qen dr vo red li pa i ja se na okru gle kro {we. Uz trav wa ke je po sa |e na i po le gla po ten ti la ( pe to pr sta ra na, pe to li sta pu za va), krup nih `u tih cve to va, ko ja cve ta od ma ja do ok to bra.

Ovaj pro je kat je pri mer re kon struk ci je ze le ni la na kon in ten ziv ne grad we ko jom su o{te }e ne po sto je }e po vr {i ne i pro me we ni uslo vi za rast bi qa ka.

No `i ni} ka `e da su zbog iz grad we gra da naj vi {e tr pe le ze le ne po vr {i ne, ko jih je u od no su na dru ge, pre ~e ti ri go di ne bi lo ma we od pet od sto. Zbog to ga je iz grad skog bu xe ta iz dvo jen zna ~a jan no vac iz “eko di na ra”. To kom pro te kle ~e ti ri go di ne u No vom Sa du po sa |e no 22.700 sad ni ca dr ve }a.

Q. Na to {e vi}

BES PLA TAN ON LAJN KURS

U~e we gi ta re pre ko in ter ne ta Mu zi~ ki i edu ka tiv ni cen tar „Kar pe di em” or ga ni zu je pr vu on lajn {ko lu gi ta re, ko ju }e mo }i da „po ha |a” pe de set mla dih iz Voj vo di ne, uz ra sta od 14 do 35 go di na. Kurs je bes pla tan i tra je tri me se ca, od 15. ju la do 15. ok to bra. Za u~e {}e su po treb ni in ter net ko nek ci ja, gi ta ra i `e qa za u~e wem. Po la zni ci }e to kom kur sa ovla da ti osnov nim gi tar skim teh ni ka ma, a oni ko ji ve} svi ra ju gi ta ru, mo }i }e svo je zna we da una pre de. Na u ~i }e i ne ko li ko kom po zi ci ja mo der ne gi tar ske mu zi ke i ste }i zna wa iz te o ri je i isto ri je mu zi ke. Na kra ju kur sa, po la zni ci }e po la ga ti za vr {ni is pit i do bi ti di plo mu. Do dat ne in for ma ci je o kur su na la ze se na in ter net stra ni ci mec car pe di em.com, a mo gu se do bi ti i pu tem mej la of fi ce @mec car pe di em.com i po zi vom na broj te le fo na 066/427-272.

Pri ja vqi va we tra je do 31. ju la.

J. Z.

10

vOJvOdinA

subota7.jul2012.

dnevnik

КОН СТИ ТУ И СА НА БЕ ЛО ЦР КВАН СКА СКУП ШТИ НА

Три де сет гла со ва за Стан ка Пе тро ви ћа

ЗА ВР ША ВА СЕ ИЗ ГРАД ЊА КА НА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ

Вру ћи на ус по ри ла ра до ве КИ КИН ДА: Из град ња фе кал не ка на ли за ци је у 4. ре јо ну је при кра ју, а ка ко је ре кла Сла ви ца Си му лов из ЈП „Ди рек ци ја за из град њу“ зав шре но је 90 од сто по сла. Ра ди се у сли ву Ца ра Ду ша на ко ји об у хва та ули це: Ма ли бе дем, Ча над ску из ме ђу ули ца Ша бач ке и Ца ра Ду ша на, Ша бач ку од Сте ва на Срем ца до Ча над ске, као и де ло ве ули ца Сте ва на Срем ца и Ру ско сел ски пут у ко ји ма не ма фе кал не ка на ли за ци је. На кон за вр шет ка овог по сла по че ће из град ња кућ них при кљу ча ка, као и бе то ни ра ње и уре ђе ње гра ди ли шта. У по ме ну тим ули ца из гра ди ће се и ки шна ка на ли за ци ја.

На овој де о ни ци ин ста ла ци је ме ња ју и фир ме „Ср би ја гас” и „Те ле ком”. Из во ђач ра до ва је фир ма „По ти ски во до во ди” из Хор го ша, а вред ност је 27 ми ли о на ди на ра. Сла ви ца Си му лов оче ку је да ће се 120 до ма ћин ста ва при кљу чи ти на фе кал ну ка на ли за ци ју, а апе лу је на жи те ље овог де ла гра да да бу ду стр пљи ви јер због вру ћи на ра до ви су успо ре ни. У на ред них ме сец да на за вр ши ће се тех нич ки пре глед и кон тро ле ква ли те та из гра ђе не ка на ли за ци о не мре же, на кон че га ће гра ђа ни мо ћи да се при кљу че на но во и згра ђе ну мре жу. А. Ђ.

ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ НАГРАДИЛА НАЈБОЉЕ УЧЕНИКЕ

Подстрек за стицање нових знања

ПЕЋИНЦИ: Општина Пећинци је и ове године наградила најбоље ученике. Тако је уприличен свечани пријем за 59 ученика генерације и носиоце Вукове дипломе, као и ученике који су током претходне школске године постигли изузетне резултате на такмичењима из различитих области. Ученици генерације су награђени са по 20 хиљада динара и монографијом Иве Андрића, Вуковци са по 10 хиљада динара и књигом Иве Андрића „Знакови поред пута“, док су ученици који су постигли одличне резултате на такмичењима награђени књигама популарне литературе.

- Награде које данас добијате су гест подршке и захвалности, јер ви својим успесима у разним областима, на прави начин промовишете нашу средину. Зато ће локална самоуправа увек водити рачуна да вас наградии и да вам да подстрека за још више учења и за још више зања – казао је заменик председника општине Пећинци Милан Степановић. Ученик генерације у Основној школи „Душан Вукасовић Диоген“ у Купинову је Данијел Вукић, у

Основној школи „Душан Јерковић Уча“ у Шимановцима Јелена Крстовић, у пећиначкој Средњој техничкој школи „Миленко Веркић Неша“ Драгана Бећагол, а у Основној школи „Слободан Бајић Паја“ Марко Тодоровић. Марко је уједно и најуспешнији ученик, јер је поред тога што је добитник Вукове дипломе и ученик генерације, освојио и изузетне резултате на републичким такмичењима из српског језика, географије, биологије и немачког језика и због тога је награђен са још 20.000 динара, док је са 10.000 динара и књигом награђена и његова наставница српског језика Милица Стојановић.

- Није ми било тешко да све обавезе ускладим, јер сам ја волео све што сам радио, тако да ми учење није било проблем. Наравно, понекад ипак сам морао да се одрекнем прилике да погледам неки филм или да се видим са другарима. Планирам да се упишем у гимназију, јер још увек нисам баш сигуран чиме бих у животу волео да се бавим – рекао је Марко Тодоровић. Ј. Антић

Финац бициклом стигао до Апатина АПАТИН: На свом путу од Украјине, Крима, па преко Румуније до Апатина Финац Јуха Варила из Хелсинкија прешао је 2.500 километара на бициклу. Путовање које ће трајати два месеца је само на кратко прекинуо у Апатину..

-Волим да путујем на бициклу. Док сам био млађи путовао сам са супругом која је Рускиња а сада путујем сам. Посећујем мала места јер ме она интересују. Овде ме је одушевила пијаца и ово окупљање људи. Нигде на свом досадашњем путу то нисам видео. Људи су изузетно љубазни. Све је другачије него што пишу медији на западу. Сада сам се и сам уверио да је Србија заправо лепа земља са дивним људима баш тако како нам је говорио и председник Финске- рекао је Варила. Иако није планирао да дуже остане Апатинци су успели да га убеде да ту преноћи и бар један дан буде на Рибарским вечерима, а потом је обећао да ће сигурно поново доћи. Ј. П.

БЕ ЛА ЦР КВА: Два ме се ца по сле одр жа ва ња из бо ра кон сти ту и са на је бе ло цр кван ска скуп шти на. Сед ни цом су пред се да ва ли нај ста ри ји од бор ник Ву ји ца Ан ђе лић, а у ра ду су му по ма га ла два нај мла ђа од бор ни ка, Бо та Ли ди ја и Стан ко Пе тро вић. На днев ном ре ду на шао се из ве штај оп штин ске из бор не ко ми си је о спро ве де ним из бо ри ма, ве ри фи ка ци ја ман да та од бор ни ка, по ла га ње за кле тве и из бор пред сед ни ка Скуп шти не и ње го вог за ме ни ка, пред сед ни ка оп шти не и за ме ни ка као и чла но ва но вог оп штин ског ве ћа. Скуп штин ску ве ћи ну, по пр ви пут по сле две хи ља ди те го ди не чи ни два де сет и шест од бор ни ка, по осам од бор ни ка Је дин стве не Ср би је и Де мо крат ске стран ке, че ти ри од бор ни ка Бо га те Ср би је, три Ли ге со ци јал де мо кра та Вој во ди не, два Ује ди ње них ре ги о на и од бор ник са ли сте Со ци јал де мо крат ске пар ти је Ср би је. На кон ве ри фи ка ци је ман да та и по ло же не за кле тве да ће ра ди -

ти у ин те ре су гра ђа на, од бор ни ци су за пред сед ни ка СО у на ред ном че тво ро го ди шњем ман да ту иза бра ли Не на да Жи ва но ви ћа (ЈС), а за ње го вог за ме ни ка Иви цу Тер зи ћа (ДС). На пред лог но во и за бра ног пред сед ни ка скуп шти не ве ћи ном од чак три де сет гла со ва за пред сед -

Ми лан Гру јић за спорт и омла ди ну, Жи ви ца Ви шњић за ме сне за јед ни це, Ра до ван Иг ња то вић за ру рал ни раз вој, Дра ган Ти кић за ре сор по љо при вре де и Иван Јо си мов за ло кал ни раз вој. У свом обра ћа њу од бор ни ци ма и јав но сти пред сед ник оп шти не

Ра де без на кна де Не над Жи ва но вић је ка зао да ће се за ло жи ти да овај са став скуп шти не што бо ље функ ци о ни ше, а ка ко су у кам па њи обе ћа ли да ће ра ди ти без на кна де, што Ста ту том оп шти не ни је мо гу ће, па ће сви иза бра ни сво ју на кна ду упла ћи ва ти у фонд за со ци јал но угро же на ли ца ко ји ће ових да на би ти осно ван, а днев ни це ће са ове сед ни це скуп шти не по кло ни ти Дру штву за МНРЛ. ни ка оп шти не иза бран је Стан ко Пе тро вић (ДС), а за за ме ни ка Мар јан Алек сић. Тим ко ји ће са Пе тро ви ћем и Алек си ћем ра ди ти чи не Сло бо дан Жив ко вић, за ду жен за ре сор обра зо ва ња и кул ту ре, Алек сан дар Ма рин ко вић за здрав ство и со ци јал ну за шти ту,

Стан ко Пе тро вић је обе ћао да ће ра ди ти на за вр шет ку про је ка та ко ји су у то ку и отва ра њу мо гућ но сти за ре а ли за ци ју но вих, а од свих са рад ни ка и од бор ни ка вла да ју ће ко а ли ци је тра жи ће од го вор но и до ма ћин ско по на ша ње. М. Ви то ми ро вић

НИ ШТА ОД ПОМ ПЕ ЗНО НА ЈА ВЉЕ НОГ ПРО ЈЕК ТА „ИН ТЕRСПИ ДА”

За ро бље но 600 хек та ра па шња ка АЛИ БУ НАР: Не кад пом пе зно на ја вљи ван про је кат оп шти не Али бу нар и бе о град ске ком па ни је „Ин тер спид“ тре ба ло је да обез бе ди про спе ри тет ни раз вој ове не раз ви је не ју жно ба нат ске оп шти не. На око 600 хек та ра па шња ка, не ка да шњем аеро дро му из вре ме на не мач ке оку па ци је, тре ба ло је да се из гра де ста зе за бр зу во жњу и ме ђу на род на так ми че ња, хо те ли, бен зин ска пум па и још мно го то га где је тре ба ло да на ђе по сао око 1.700 рад ни ка. Про шло је пет го ди на, а од то га ни шта. „Ин тер спид је од лу ком су да оти шао у сте чај, али штет ним уго во ром 600 хек та ра овог па шња ка се и да ље во ди у вла сни штву ове ком па ни је. Већ две го ди не прав ни ци во де спор да се та зе мља вра ти оп шти ни ко ја има ам би ци о зне пла но ве да се ов де из гра ди ин ду стриј ска зо на и ство ре усло ви за бр жи раз вој. На сед ни ци оп штин ског па ла мен та по де ље на је ин фор ма ци ја о овом ин три гант ном слу ча ју. По сла ник у Скуп шти ни Вој во ди не Не дељ ко Ко њо крад је тим по во дом ре као да „Ин тер спид“ већ две го ди не ни је дао ни ди на ра за ку па за ово зе мљи ште и по ред обе ћа ња да ће ту уско ро по че ти ра до ви. Ре као је и да је не по бит но утвр ђе но да је др жа ва вла сник овог зе мљи шта и да ће се суд ски по сту пак уско ро за вр ши ти у ко рист оп шти не. О то ме

је го во рио и Аурел Мур гу, ко ји је ре као да је пре тог за ку па ово зе мљи ште ко ри сти ла Ме сна за јед ни ца из Али бу нар и да је она и са да нај ви ше оште ће на јер је ту мо гло мно го

бес прав но об ра ђи ва ли ду ги низ го ди на. Ова кво ста ње на ста ло је у го ди на ма ка да је раз гра ни ча ва но вла сни штво зе мљи шта на оно у др жав ној и оно у дру штве ној сво ји ни. Ту

Ни шта се не гра ди на па шња ку

то га да се из гра ди ми мо тог про јек та ко ји се по ка зао са мо ште тан по ову оп шти ну. Овом при ли ком го во ри ло се и о чу ве ној афе ри у ве зи са при ма њем ми та за из да ва ње др жав не зе мље у за куп. Ко њо крад је ре као да ин спек то ри Ми ни стар ства за по љо при вре ду ра де на иден ти фи ка ци ји пар це ла у вла сни штву др жа ве ко је су не ки

је и до шло до раз ли чи тих по да та ка, та ко Ка та стар има јед ну, а ор га ни оп шти не дру гу еви ден ци ју. У то ку је до го вор са Ка та стром да се за јед ни цич ки утвр де сви не до ста ци ко ји су омо гу ћи ли да по је дин ци не за ко ни то об ра ђу ју по за ма шне по вр ши не по љо при вред ног зе мљи шта и сти чу ве ли ку нов ча ну до бит. Р. Јо ва но вић

Скупље одношење смећа

КИКИНДА: Рачуни за одношење смећа у кикиндској општини увећани су са 135 на 151,20 динар по члану домаћинства. Како је рекао ПР компаније АСА Љубиша Никшић, поскупљење је очекивано и за њега је добијена сагласност локалне самоуправе.

-АСА је од 1. јуна повећала цене својих услуга за 12 процената. Локална самоуправа одобрила је поскупљење у складу са потписаним анексом уговора којим је је предвиђено да цене комуналних услуга могу да се мењају у складу са пројектованом стопом инфлације. Ово усклађивање могуће је једном годишње. А. Ђ.

Данас „Златни котлић” у Жабљу ЖАБАЉ: Такмичење у кувању рибље чорбе „Златни котлић општине Жабаљ“, које организује Удружење спортских риболоваца „Младост Јегричка“ заједно са пријатељима, биће одржано данас на обали Јегричке у Жабљу. Манифестација почиње у подне, а такмичари би требало да дођу сат, два раније како би све на време припремили. Како је рекао председник Удружења спортских риболоваца „Младост Јегричка“ Миленко Шатара, најбољи ће добити лепе награде, а за ову прилику биће дозвољено и купање у Јегричкој. В. Х.

„Плави чуперак” свира у Руми РУМА: Сутра у 20.30 часова у вликом холу румског Културног центра биће одржан годишњи концерт румског тамбурашког оркестра „Плави чуперак“. На концерту ће наступити чланови Малог оркестра који окупља малишане узраста до осам, односно петнаест година, и Великог оркестра, а на програму ће бити дела класичне тамбурашке литературе, али и транскрипције дела класичне музике, староградске песме, поп и рок композиције. Уметнички руководиоци оркестра „Плави чуперак“ су Недељко Патковић и Драгутин Шкробот, а као вокални солисти наступиће Нада Петрушић, Душан Ступар и Вук Милановић. Улаз је слободан. Ј. А.

Но вац за Те о до ру и Ог ње на

Против комараца у Жабљу и Врбасу

вил но сти и про пу ста ко је смо има ли прет ход на два пу та, та ко да је и ви ше нов ца при ку пље но. На про мо жур ци ко ју смо ор га ни зо ва ли у ма ју ове го ди не ску пи ли смо 60 хи ља да ди на ра за на шу су гра ђан ку Бо ја ну Гла до вић ко јој је но вац по тре бан за ле че ње у Ру си ји за хва љу ју ћи ко ме тре ба да про хо да. Ми ће мо на ста ви ти и да ље да се бо ри мо за мла де су гра ђа не ко ји су бо ле сни и ко ји ма на ша по моћ пу но зна чи – ка зао је То до рић. Пред сед ник Оп штин ског од бо ра рум скох со ци ја ли ста Дра ган Кар даш ис та као је да ће овај оп штин ски од бор увек иза ћи у су срет сви ма ко ји ма је по моћ нео п ход на, а по го то во нај мла ђи ма, те да је ова кав на чин при ку пља ња сред ста ва за по моћ нај -

Третмани против одраслих комараца са земље и из ваздуха на подручју општина Врбас и Жабаљ биће изведени у периоду од понедељка 9. јула до четвртка 19. јула, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од резултата мониторинга и временских услова, а препарат којим ће се радити је „Icon“ са активном материјом ламбда-цихалотрин. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана. В. Х.

МЛА ДИ СО ЦИ ЈА ЛИ СТИ ПО МО ГЛИ БО ЛЕ СНОЈ ДЕ ЦИ

РУ МА: У про сто ри ја ма ОО СПС-а у Ру ми пот пред сед ник мла дих со ци ја ли ста Јо ван То до рић уру чио је нов ча ну по моћ ро ди те љи ма сед мо го ди шње Те о до ре Те шић и де се то го ди шњег Ог ње на Сте па но ви ћа. На и ме, Те о до ра бо лу је од аути зма и но вац јој је по тре бан за ле ко ве, те ра пи ју и хра ну јер јој је због бо ле сти по тре бан по се бан ре жим ис хра не, док Ог њен бо лу је од це ре брал не па ра ли зе и но вац му је по тре бан за опе ра ци ју.

- Ми смо и ове го ди не ор га ни зо ва ли по тре ћи пут Фе сти вал елек трон ске му зи ке на ко ме су на ши мла ди ак ти ви сти про да ва ли све тле ће шта пи ће од че га је при ку пље но укуп но 100 хи ља да ди на ра. Већ ове го ди не смо ис пра ви ли мно го не пра -

мла ђим Ру мља ни ма по стао ре дов на прак са.

- Ова по моћ нам зна чи, на пр вом ме сту јер нас се не ко се тио и јер је не ко ме ста ло да се на ше де те из ле чи, а он да и јер све тро шко ве за ле че ње на шег де те та пла ћа мо са ми. Ог ње ну је, на при мер, фи зи кал на те ра пи ја по треб на сва ки дан, те ра пи ја у ба зе ну, а на њу има пра во пре ко здрав стве ног оси гу ра ња са мо јед ном го ди шње. Пр ва опе ра ци ја је оба вље на у Ру си ји, све оста ле у Ср би ји, али код ру ских ле ка ра, та ко да је за сва ки пре глед, сва ку опе ра ци ју по тре бан но вац. Здрав стве но оси гу ра ње го то во ни шта не по кри ва – ка за ла је Ог ње но ва мај ка Де ја на Сте па но вић. Ј. Ан тић

„Си мен сов” ка ра ван по се тио Су бо ти цу

СУ БО ТИ ЦА: На Тр гу сло бо де, ис пред Град ске ку ће у Су бо ти ци у че твр так је би ла по ста вље на из ло жба и из ве де на по зо ри шна пред ста ва „Ко рак ис пред вре ме на – ино ва ци је ко је су про ме ни ле свет“. При сут ни су има ли при ли ку да се упо зна ју са „Си мен со вим“ ино ва ци ја ма ко је су би ле кључ ни фак тор у раз во ју на ше зе мље и дру штва од 1887. го ди не па све до да нас.“Си мен сов“ ка ра ван, по кре нут по во дом 125 го ди на по сло ва ња ове ком па ни је у Ср би ји

је на тај на чин и за вр шио свој пут. По ме ну та ком па ни ја је из гра ди ла у Су бо ти ци фа бри ку ве тро ге не ра то ра где ра ди 650 Су бо ти ча на.

- Ово је још је дан до каз од лич не са рад ње из ме ђу на шег гра да и ком па ни је. Не дав но је у „Си мен со вој“ фа бри ци за по сле но још 172 су гра ђа на – ре као је гра до на чел ник Су бо ти це Са ша Ву чи нић. На из ло жби су се мо гли ви де ти из у ми ко ји су би ли пре те ча да на шњих са вре ме них са об ра ћај них

сред ста ва, ме ди цин ска ди јаг но стич ка опре ма, ве тро ге не ра то ри и оста ла тех нич ка ре ше ња. За шко лар це је на ро чи то би ла ин те ре сант на пред ста ва по зо ри шта „Деч ја зе мља“, кроз ко ју су се на за ни мљив и ду хо вит на чин упо зна ли са на стан ком си ја ли це, те ле прин те ра, те ле фон ске цен тра ле, те ле ви зо ра и дру гих изу ма, али и са про це сом осве тље ња гра до ва, елек три фи ка ци је Ср би је, и гра ђе ња хи дро е лек тра на ши ром зе мље. С. И.

dRU[TvO

dnevnik

Od po ne deq ka upis bru co {a na UNS-u Pr vi rok za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u aka dem skoj 2012/13. go di ni na ve }i ni uni ver zi te ta i vi so kih stru kov nih {ko la u Sr bi ji, ~i ji je osni va~ Re pu bli ka, od no sno Po kra ji na Voj vo di na, ula zi u za vr {nu fa zu - po de lu in dek sa kan di da ti ma ko ji su se na ko na~ nim rang-li sta ma pla si ra li u okvi ru kvo te odo bre ne za upis na te ret bu xe ta, kao i oni ma ko ji }e pla }a ti {ko la ri nu. Na se dam fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom

Sa du: Po qo pri vred nom, Teh no lo {kom, Prav nom, Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, Pri rod no-ma te ma ti~ kom, Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa u No vom Sa du i na Pe da go {kom fa kul te tu u Som bo ru. Na no vo sad skom Fi lo zof skom, Gra |e vin skom i U~i teq skom na na stav nom ma |ar skom je zi ku u Su bo ti ci po de la in dek sa kre nu }e dan ka sni je. Eko nom ski fa kul tet u Su bo ti ci upi si va }e bru co {e od 16. do 18. ju la, a Aka de mi ja umet no sti sa mo 12. ju la. V. ^.

TelefonIja I konTrola „zadr@anIh podaTaka”

Ko to ta mo (ko ga) nad zi re

Po li ci ja i slu `be bez bed no sti su za go di nu da na sa mo kod jed nog ope ra te ra mo bil ne te le f o n i j e ima l e vi { e od 270.000 di r ekt n ih ula z a k a u tzv. za dr `a ne po dat ke ko ri sni ka, upo zo ri li su ju ~e po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} i za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi}. Oni su is ta kli da je o~i -

gled no da po sto je broj ne maw ka v o s ti u spro v o | e w u me r a kon tro le za dr `a nih po da ta ka, kao i na za bri wa va ju }u ~i we ni cu da je sa mo je dan od ~e ti ri ope ra te ra ak ti vi rao pro gram ko ji omo gu }u je da se evi den ti -

bed no sno-in for ma tiv na agen ci ja (BIA) ima opre mu ko ja omo gu }u je dnev ni onlajn pri stup kom plet noj ko mu ni ka ci ji svih ope ra te ra, {to im da je mo gu} nost kon tro le mi li o na po da ta ka: - Ne znam u ko joj me ri i ko li ko se to re al no ko ri sti, ali je to ~i we ni ca sa ko jom tre ba da se su o ~i mo.

On je na veo da su po li ci ja, BIA, Voj no o ba ve {taj na (VOA) i Voj n o b e z bed n o s na agen c i j a (VBA), su do vi, tu `i la {tvo i jo{ ne ki dr `av ni or ga ni jed nom od ope ra te ra u ko me je po ve re nik oba vio nad zor za go di -

Za dr `a ni po da ci ne pred sta vqa ju pri slu {ki va we, ne go uvid u evi den ci ju ko je, ka da s kim, ko li ko du go i pre ko ko je ba zne sta ni ce ko mu ni ci rao ra ko je i kad imao uvid u wih.

Na i m e, za d r ` a n i po d a c i ne pred sta vqa ju pri slu {ki va we, ne go uvid u evi den ci ju ko je, ka da s kim, ko li ko du go i pre ko ko je ba zne sta ni ce ko mu ni ci rao. [a bi} je upo zo rio da je, s ob zi rom da je 270.000 uvi da bi lo u ko mu ni ka ci ju sa mo jed nog ope ra t o r a mo b il n e te l e f o n i j e, taj broj po treb no po mno `i ti naj ma we sa tri da bi se do bi lo pri bli `no stvar no sta we kon tro le za dr `a nih po da ta ka. On je uka zao i na ~i we ni cu da Bez -

nu da na pod ne li 4.400 zah te va za pri stup za dr `a nim po da ci ma.

Go to vo sve su pod ne li MUP i su do vi, a od 4.400 zah te va, pre ci zi rao je [a bi}, vi {e od 90 od s to je re {e n o po z i tiv n o, iako u vi {e od po la wih ni je na ve den prav ni osnov: - To upu }u je na za kqu ~ak da se ope ra te ri po na {a ju vo de }i ra ~u na o auto ri te tu pod no si o ca, a ne o za ko nu. To go vo ri o do mi na ci ji sta rog men ta li te ta, po ko me se o zah te vi ma vla sti ne raz mi {qa, ne go se po wi ma po stu pa.

Pre gle di za ri zi~ ne pro fe si je Iako za po sle ni pri li kom stu pa wa u rad ni od nos pro la ze kroz oba ve zne si ste mat ske pre gle de, stru~ wa ci uka zu ju na to da oni ko ji ra de na me sti ma s po ve }a nim ri zi kom tre ba da idu na pe ri o di~ ne kon trol ne pre gle de da bi se na vre me ot kri la i spre ~i la opa snost od mo gu }e bo le sti. U iz ve {ta ji ma na kon pre gle da, ka ko is ti ~u stru~ wa ci, tre ba da se na ve de sa mo da li je za po sle ni spo so ban za rad ili ne, ali ne i od ~e ga bo lu je jer to spa da u li~ ni zdrav stve ni po da tak.

Di rek tor ka Upra ve za bez bed nost i zdra vqe na ra du iz Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke Ve ra Bo `i}-Tre -

falt ka `e da je u si ste mu bez bed no sti i zdra vqa na ra du po slo da vac du `an da do ne se akt o pro ce ni ri zi ka, od no sno da utvr di ko ja su to rad na me sta s po ve }a nim ri zi kom, a ko ja ne: – Naj ~e {}e rad na me sta s po ve }a nim ri zi kom su sva ona na ko ji ma je, uslov no re ~e no, ne pri rod no da ~o vek ra di – u va zdu hu, vo di, na vi si ni, u zo ni jo ni zu ju }eg zra ~e wa... – ob ja {wa va Ve ra Bo `i}-Tre falt. – Ka da je ne ko rad no me sto pro gla {e no za rad no me sto s po ve }a nim ri zi kom, za po sle ni je oba ve zan da se oda zo ve na pre gled, a po slo da vac ima oba ve zu da ga na te pre gle de i upu ti.

subota7.jul2012.

11

UpIs U sredwe [kole

Bo ga ta po nu da i u dru gom kru gu I u ovo go di {wem upi snom ro ku u sred wim {ko la ma naj ve }i broj svr {e nih osma ka ras po re |en je u pr vom upi snom kru gu, a za one ko ji su, ipak, u pr voj po de li osta li ne ras po re |e ni, u dru gom kru gu bi }e do voq no me sta, jer je 78.000 ovo go di {wih ma lih ma tu ra na ta na ras po la ga wu ima lo 83.000 me sta u sred wim {ko la ma.

I ove go di ne u pr vom kru gu po pu we ne su uglav nom gim na zi je, me d i c in s ke, eko n om s ke i elek tro {ko le i to u ve }im me sti ma, dok u ma wim i u ovim {ko la ma ima po ko je slo bod no me sto. Slo bod nih me sta u {ko la ma ima, ka ko na srp skom, ta ko i na je zi ci ma na ci o nal nih za jed ni ca, pa ni je dan pet na e sto go di {wak ne }e osta ti ne ras po re |en po sle dru gog upi snog kru ga, ko ji je upra vo u to ku.

Pre ma po da ci ma Re pu bli~ ke upi sne ko mi si je u naj ve }em voj vo |an skom okru gu, Ju `no ba~ kom, slo b od n ih me s ta ima u svim op {ti na ma, ali ne i u svim {ko la ma. Ta ko su u No vom Sa du u pr vom upi snom kru gu po pu we na sva me sta u gim na zi ja ma, a za dru gi krug osta lo je jo{ sa mo 11 me sta na op {tem sme ru s na sta vom na ma |ar skom je zi ku u Gim na zi ji „Sve to zar Mar k o v i}“. Ma l i ma t u r an t i ko ji su u pr vom kru gu osta li bez me sta, a `e le u gim na zi ju, mo gu u dru gom kon ku ri sa ti u gim na zi je u Ba~ koj Pa lan ci, Be ~e ju, gde ima me sta u ode qe wi ma i na srp skom i na ma |ar skom, u Ba~ kom Pe trov cu, gde ima me sta na slo va~ kom, u Sr bo bra nu ili Vr ba su. Me sta ima i u Ba ~ u u Po q o p ri v red n oj {ko li i to za bu du }eg ru ko va o- ca teh n i ~ a r a po q o p ri v red n e teh ni ke, cve }a ra vr tla ra i po qo p ri v red n og teh n i ~ a r a. U Ba~ koj Pa lan ci ima slo bod nih me sta u ode qe wi ma za tr gov ce i ko no ba re u {ko li „Ra di voj Uva li}“, a u {ko li „9. maj“ ima me sta i na elek tro i na ma {in skim sme ro vi ma. U Be ~e ju ima me sta u eko nom skoj {ko li za fi nan sij skog ad mi ni stra to ra i to i na srp skom i na ma |ar skom je zi ku, a od tro go di {wih sme ro va ni su po pu we ni oni za tr gov ce i ko no ba re. U ovom gra du ima me sta i za bu du }e elek t ro t eh n i ~ a r e ra ~ u n a r a, ko ji }e se {ko lo va ti na ma |ar skom je zi ku, ma {in ske, teh ni ~a re kom pju ter skog kon stru i -

sa wa i mo tor nih vo zi la, bra va re, mu {ke fri ze re...

Od no vo sad skih {ko la slo bod na me sta da nas }e ogla si ti Po qo pri vred na u Fu to gu i to za ru ko va o ca me ha ni ~a ra po qo pri v red n e teh n i k e, cve } a r a, teh ni ~a ra hor ti kul tu re, kao i za po qo pri vred nog teh ni ~a ra u ode qe wi ma u ko ji ma se {ko lu je na ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku. U Ma {in skoj {ko li ima jo{ uvek me s ta na tro g o d i {wim sme r o v i m a za bu d u } e auto l i m a r e, auto m e h a n i ~ a r e, bra va re, in sta la te re, me ha ni ~a re ga so i pne u mo po stro je wa, grej ne i ras hlad ne teh ni ke i ope r a t e r e ma { in s ke ob r a d e.

Od ~e tvo ro go di {wih sme ro va u ovoj {ko li ni su po pu we ni oni za teh ni ~a re mer ne i re gu la ci o ne teh ni ke, mo tor nih vo zi la, za kom pju ter sko upra vqa we i za ro bo ti ku. U elek tro {ko li u No vom Sa du ima me sta na tro go di {wim sme ro vi ma za elek tro in sta la te ra, elek tro me ha ni ~a ra ter mi~ kih i ras hlad nih ure |a ja, mon te re TK mre `a i auto e lek tri ~a re, a od ~e tvo ro go di {wih sme ro va ni je po pu we no sa mo ogled no ode qe we elek tro teh ni ~a ra mul ti me di ja. U {ko li „Pa vle Sa vi}“ u No vom Sa du jo{ ima me sta na tro go di {wim sme ro vi ma za pe ka r e, me s a r e i pre r a | i v a ~ e mle ka i na ~e tvo ro go di {wem sme ru za pre hram be ne teh ni ~a re. [ko la „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn“ u dru gom kru gu po nu di }e me sta na tro go di {wim sme ro vi ma za mon te ra su ve grad we, sto l a r a, ta p e t a r a i mod n og kro ja ~a i na ~e tvo ro go di {wim za teh n i ~ a r e za odr ` a v a w e

obje k a t a, kon f ek c ij skog teh n i ~ a r a, teh ni ~a ra mo de la ra ode }e i di zaj ne ra pro iz vo da od ko `e. U Sa o- bra }aj noj {ko li u No vom Sa du me s ta ima sa mo na ~e tvo ro go di {wem sme ru za teh ni ~a ra teh ni~ ko kol ske de lat no sti.

U Te me ri nu u {ko li „Lu ki jan Mu {ic ki“ ima jo{ me sta na sme ru za po slov ne ad mi ni stra to re s na sta vom na ma |ar skom, a na sme ro vi ma za auto li ma re, bra va re i in sta la te re ima me sta i u ode qe wi ma s na sta vom na srp skom i na ma |ar skom je zi ku. U Ti te lu, u {ko li „Mi le va Ma ri}“, slo bod nih me sta ima i za bu du }e eko nom ske i tu ri sti~ ke teh ni ~a re, ali i za auto li ma re, me ha n i ~ a r e grej n e i ras h lad n e teh ni ke i ko no ba re. U Vr ba su, u Teh ni~ koj {ko li, na slo bod -

ter sko kon stru i sa we, te za bu du }e ko no ba re i tu ri sti~ ke teh ni ~a re ima me sta i na op {tem sme ru gim na zi je. Me sta u gim na zij skim ode qe wi ma i op {teg i dru {tve no je zi~ kog sme ra ima i u Ko vi nu, gde }e se u dru gom kru gu po nu di ti i me sta za bu du }e teh ni ~a re hor ti kul tu re, ko no ba re i ru ko va o ce po qo pri vred nom me ha ni za ci jom. U {ko la ma u Pan ~e vu ni su jo{ po pu we ni svi tro go di {wi sme ro vi u ma {in skim, po qo pri vred nim i teh ni~ kim {ko la ma, u Vr {cu ima me sta i na sva tri gim na zij ska sme ra i to ka ko na srp skom, ta ko i na ru mun skom je zi ku, u po qo pri vred noj, he mij skoj, ma {in skoj i teh ni~ koj {ko li ima me sta na ~e tvo ro go di {wim, a u tr go va~ ko ugo sti teq skoj na tro go di {wim sme ro vi ma. U Ba~ koj To po li ima me sta i na tro go di {wim i na ~e tvo ro go di {wim sme ro vi ma u ode qe wi ma i na srp skom i na ma |ar skom je zi ku u pod ru~ ji ma ra da po qo pri vre de i teh ni ke. Ni su po pu we na ni sva gim na zij ska me sta na ma |ar skom

U ponedeqak liste sa `eqama Ras po re |e ni u~e ni ci u pr vom kru gu ju ~e i da nas se upi su ju u svo je no ve {ko le, a ve} da nas po sle 15 ~a so va }e na ogla snim ta bla ma osnov nih {ko la bi ti ob ja vqen i spi sak svih pre o sta lih me sta u sred wim {ko la ma. Li ste sa spi sko vi ma `e qa za upis na ne ka od pre o sta lih me sta ne ras po re |e ni u~e ni ci pre da va }e u svo jim do ju ~e ra {wim osnov nim {ko la ma u po ne de qak, a ras po red u dru gom kru gu na ogla snim ta bla ma osnov nih {ko la bi }e ob ja vqen u sre du, 11. ju la, dok }e se ta da pri mqe ni u~e ni ci upi si va ti u ~e tvr tak, 12. ju la, ~i me }e i ovo go di {wi upis u sred we {ko le bi ti za vr {en. na me sta u dru gom kru gu mo }i }e u po ne de qak da kon ku ri {u oni ko ji `e le da po sta nu teh ni ~ a r i za za { ti t u `i v ot n e sre di ne, in du strij sko far ma ce ut ski teh ni ~a ri, ma {in ski teh n i ~ a r i za kom p ju t er s ko kon s tru i s a w e, pre h ram b e n i ili teh ni ~a ri za kom pju ter sko upra vqa we, te teh ni ~a ri ili vo za ~i mo tor nih vo zi la. U teh ni~ koj {ko li u @a bqu ima me sta za bu du }e auto li ma re, me ha ni ~a re grej ne i ras hlad ne teh ni ke i me ha ni ~a re pri vred ne me ha ni za ci je.

U Ali bu na ru ima me sta za bu du }e eko nom ske, fi nan sij ske i tu ri sti~ ke teh ni ~a re, ali i za ko no ba re i ku va re, u Be loj Cr kvi, po red me sta u ode qe wi ma za auto me ha ni ~a re, bra va re, ma {in ske i teh ni ~a re za kom pju -

i hr vat skom je zi ku u Su bo ti ci, u ko joj slo bod nih me sta u ode qe wi ma s na sta vom na ma |ar skom ima i u eko nom skoj {ko li, dok u me di cin skoj ima me sta na sme ru za fri ze re u ode qe wu s na sta vom na srp skom. U ovom gra du, na svim na stav nim je zi ci ma ima me sta i u Po li teh ni~ koj {ko li i to za he mij ske, po qo pri vred ne i tek stil ne teh ni ~a re. Zre wa nin ci }e u dru gom kru gu mo }i da bi ra ju iz me |u sme ra za tr gov ce i ko no ba re, a oni ko ji zna ju ma |ar ski, mo }i }e i u ku va re. U In |i ji ima me sta i u gim na zi ji, ali i u teh ni~ koj {ko li na tek stil nim sme ro vi ma, dok u Ru mi, u dru gom kru gu, nu de i me sta u ode qe wi ma za eko nom ske i prav ne teh ni ~a re, mu {ke i `en ske fri ze re, ko no ba re, mo de la re ode }e... d. deve~erski

Ideja profesorIca Iz IndIje I zrewanIna

Ta go rin cen tar za kosmo po lit sko dru {tvo Pro fe so ri ca iz In di je Di pa ni ta Da ta, post dok tor ski is tra `i va~ na uni ver zi te tu u Kal ku ti, ovih da na bo ra vi la je u Zre wa ni nu, ra di re a li za ci je ide je o for mi ra wu Ta go ri nog cen tra u tom ba nat skom gra du. Pro je kat po pu la ri za ci je i iz u ~a va wa de la ve li kog in dij skog pe sni ka i fi lo zo fa Ra bin dra na ta Ta go rea Da ta je, uz odo bre we in dij ske am ba sa de u Sr bi ji, po kre nu la sa zre wa nin skom pro fe so ri com fi lo zo fi je Alek san drom Mak si}.

- Ciq je da svi qu bi te qi, ne sa mo in dij ske kul tu re, ve} hu ma ni zma uop {te, do la ze u Zre wa nin, kao cen tar na {ih za jed ni~ kih ak tiv no sti – ob ja {wa va Di pa ni ta Da ta za jed ni~ ku in dij sko - srp sku ide ju.

Osim po kre ta wa Ta go ri nog cen tra, Da ta i Mak si }e va zdru `e no pri pre ma ju kwi gu o Ta go ri nom stva ra la {tvu. U pro je kat su ukqu ~e ne i de se ti ne u~e ni ka Zre wa nin ske gim na zi je.

- Qu di van ovih pro sto ra ne zna ju ko li ko je srp ska kul tu ra bo ga ta, ko li ko su qu di do bri, a Ta go ra je to spo znao jo{ pri li kom svog bo rav ka u ta da {woj Ju go sla vi ji 1926. go di ne. Po {la sam we go vim tra gom i sre la se sa ve li kom du {om ovog na ro da, iz u zet nom go sto qu bi vo {}u i sr da~ no {}u. Moj put je spa ja we Sr bi je, In di je i pe sni ka Ta go re, za rad stva ra wa jed nog ko smo po lit skog dru {tva ko je ne }e po zna va ti gra ni ce. Dr `im se Ta go ri ne ide je da

Di pa ni ta Da ta i Alek san dra Mak si}

je svet jed no gne zdo za sve nas - ka `e Di pa ni ta.

Na pi ta we za {to je oda bra la ba{ Zre wa nin za me sto svo jih ak tiv no sti, Da ta ka ` e da je je d an od kqu~ n ih raz l o g a pri j a teq stvo sa pro fe so ri com Mak si}, ko ju je upo zna la na Da k a uni v er z i t e t u u Ban g la d e { u, pri l i k om obe le `a va wa 150 go di na od ro |e wa Ta go re.

Po mi { qe w u pro f e s o ri ce Mak si}, Ta go rin cen tar u Zre wa ni nu ve} po sto ji, sa mo ga tre ba in sti tu ci o na li zo va ti.

- Ve} je do sta to ga u~i we no, mno go je mla dih, ko ji su se upo zna li i sa Ta go ri n im de l om i sa in d ij skom kul tu rom. Jo{ od ma ni fe sta ci je “Da ni in dij ske kul t u r e”, odr ` a n e u na {em gra du, vi {e od ~e tr d e s et u~e n i k a Zre w a nin s ke gim n a z i j e stu d i o zno se ba v i Ta g o r i n im stva r a l a { tvom – is t i ~ e Mak si }e va. @. Balaban

12

kULTURA

subota7.jul2012.

У ЊУЈОРШКОМ ФИЛМУ БРАЋЕ БАЛА МИЛАН МУМИН ПОСТАО „ЛАВ ХАНТЕР“

Модеран српски мјузикл У Њујорку је ових дана завршено снимање српског рок мјузикла „Лав хантер“ у режији браће Немање и Бранислава Бала. Главне улоге у филму, око кога је окупљена бројна екипа уметника и сарадника родом из Србије, тумаче Јелена Ступљанин и вођа групе „Лав хантерс“. Продуцент филма је Биљана Илић, којој је ово четврта продукција дугометражног филма у Америци Прича је испреплетана необичним Муминовим авантурама као такси возача у Њујорку и борбом за остварење на музичкој сцени сурове конкуренције у центру данашње цивилизације. Заплет почиње изненадним доласком Муминове девојке из Србије, ФИЛМОВИ ЗЛАТКА ВИЋЕНТИЈЕВИЋА У АРТ КЛИНИЦИ

Кеноовски омнибус У Арт клиници у Новом Саду синоће је почело приказивање филмова омнибуса „Јабука на сто начина“ Златка Вићентијевића, програм који ће трајати до 14. јула. Филмови Вићентијевићевог омнибуса настајали су у две, три године и први пут су приказани у Установи културе „Пароброд“ у Београду марта 2012, а затим у биоскопу Културног центра Зрењанина крајем јуна 2012. Ових дана, приликом представљања „Јабука на сто начина“ у Арт клиници, уметник је реализовао видео инсталацију у облику укрштеница у простору Шок галерије. У главном простору постављено је десет постера који представљају текст Данила Киша о Рејмону Кеноу и његовим „Стилским вежбама“. Текстови у овим постерима Кишове студије проткани су портретима Киша и Кеноа, фрејмовима из познатих филмова у којима се појављују аутобуси („Аутобуска станица“, „Догодило се једне ноћи“, „Север-северозапад“, „Држ’те лопова“, „Ноћ игуане“ и неколицином цртежа аутора омнибуса. Циклус кратких филмова Вићентијевићева је идеја да се омнибус, кроз спрегу стилова, жанрова и начина монтаже, уоквири у миље најприближнији Кеноовој довитљивости и смислу за комичност. „Јабука на сто начина“ садржи осам филмова базираним на различитим приступима - филм базиран на законитостима класичне филмске форме, филм пародије на рекламе, монтипајтоновска комичност у домену фотомонтаже, филм у облику дизнијевске бајке... К. Р.

која жели да га врати назад и стане на пут његовој музичкој каријери. Њен лик тумачи Јелена Ступљанин. Филм је замишљен као хибридни пројекат са последњим трендовима у филмској продукцији. Представља мешавину модерног мјузикла, наративног и документарног стила, а прича је вођена на духовит начин, уз пуно смеха и суза. Продуцент филма Биљана Илић је рекла да је остварење „Лав хантер“ снимано на бројним локацијама у Њујорку, а најчувенија је студио „Германо“, у коме су снимали Џон Ленон, Ролингстонс, Мајкл Џексон и бројни други најпознатији свестки музичари. План је да филм буде приказан на светској сцени, а првенствено на

српском и америчком тржишту. Један од аутора филма, Немања Бала, истакао је да је на идеју да сними

КОНФЕРЕНЦИЈА И ИЗЛОЖБА У МСУВ

КОМЕМОРАТИВНА СЕДНИЦА У МАТИЦИ СРПСКОЈ ПОВОДОМ СМРТИ ДУШАНА ПОПОВА

Неимар новосадске тврђаве плавих корица

У Матици српској, кући чији је био секретар, јуче је одржана комеморативна седница поводом смрти Душана Попова, новинара, главног уредника Телевизије Нови Сад и оснивача и аутора Енциклопедије Новог Сада.

- Са Душаном Поповим из нашег јавног живота отишао је велики прегалац који је будно мотрио шта би се све добро и корисно могло учинити на ползу народа српског. Од ране младости започевши новинарске послове, он је временом истраживао различите журналистичке жанрове и медије, почев од штампане речи у новинама и књигама па до живе речи на телевизији. Бивајући истовремено и немирни дух и стрпљиви извођач радова, Попов је остварио комбинацију која је у нашем менталитету доста

свој град и суграђане. На десет хиљада страница, у тридесет томова плавих корица, подигао је нову тврђаву у Новом Саду. Тврђаву за одбрану Новог Сада од незнања о њему, о његовој повести, његовим људима свих нација и вера, о њиховим делима, о космополитизму Новог Сада. Тим својим животним делом, он дивно сведочи да Новом Саду и Новосађанима најбоље приличи да имају енциклопедију о себи и да тиме буду ретки у свету – указао је Љубомир Вукмановић. Првом главном уреднику телевизије Нови Сад Душану Попову своје речи поветио је и новинар Димитрије Боаров, подсећајући да је он, уз првог директора те куће Слободана Будакова, практично створио прву новинар-

ретка, а када се реализује, онда даје одиста лепе резултате – истакао је јуче председник Матице српске Драган Станић. Уз новинарство, и важне функције које је обављао у Матици српској, нарочит је, по речима Станића, значај Душана Попова за развој српске енциклопедистике: - Попов је увек био носилац позитивних и добронамерних прегнућа, велики радник и доследни посвећеник српске публицистичке и научне, јавне речи. Пријатељ Душана Попова, близак и по новинарству које их је спајало, Љубомир Вукмановић, подсетио је да је Попов био новинар 65 година, срећан што је за свој живот изабрао заводљиви свет новинарства и што је живео за тај свет, а оно што је створио – основао, написао и уредио, огромно је, јединствено и недостижно.

- Душан Попов је више деценија крстарио новинарским путевима по Југославији и свету, док није стигао до свог грандиозног рукописа, Енциклопедије Новог Сада. Причао ми је да није био новинар, не би се усудио да подиже ту грађевину од речи, мисли и духа, а највише с љубављу за

ску екипу прве телевизијске куће у Војводини, снашавши се врло брзо у том за њега новом медију, ослањајући се на младе људе од којих су многи захваљујући томе стекли афирмацију у новинарству.

- Паралелно с тим огромним, пипавим и исцрпљујућим телевизијским послом, Душан Попов је стизао да се бави научним, историографским и јавним радом – подсетио је Димитрије Боаров. – Редак је то случај у нашој култури да се у једном човеку споји толико знања и способности, са толико радиности и истрајности. Такав је био Душан Попов. У име Завичајног клуба Мокринчана, Живојин Кувизић је на комеморативној седници подсетио на све што је за њих, и за своје родно место, учинио Душан Попов, њихов драги, поштовани и цењени земљак, један од аутора шеснаест завичајно–монографских књига које су издате о Мокрину и Мокринчанима. Душан Попов сахрањен је јуче на Градском гробљу у Новом Саду, уз опроштајне речи његовог рођеног брата, књижевника Раше Попова. Н. Пејчић

Савремена фотографија У Музеју савремене уметности у Новом Саду јуче је одржана конференција и отворена изложба међународног пројекта „Ten si on fi eld“, који разматра развој савремене фотографије последњих 20 година у региону средње и источне Европе. Задатак пројекта је да истражи, анализира и презентује фотографију насталу унутар различитих контек-

ста шест партнерских градова: Грац, Љубљана, Ријека, Кошице, Скопље и Нови Сад. „Ten si on fi eld“ је до сада одржан у Грацу, Љубљани и Ријеци. Изложбу чине фотографије уметника: ГРАМ, Криштоф Грил (Грац/ Аустрија), Јозе Сухадолник, Дамјан Коцјанчић (Љубљана/ Словенија), Томас Агат Блонски, Владо Елиас (Кошице/

Словачка), Даниел Карико, Јелена Ковачевић-Воргучин (Нови Сад/ Србија), Софија Силвиа, Горан Шкофић (Ријека/ Хрватска), Иван Блажев, Роберт Јанкулоски (Скопље/Македонија). Поставка излозбе у Новом Саду је проширена радовима Јелене Јуреше, Стевана Којића, Живка Грозданића (Нови Сад/Србија). К. Р.

МОНОДРАМА „ФРАНШЕ Д’ЕПЕРЕ НА ЈУЖНОМ БУЛЕВАРУ“ НА ФЕСТИВАЛУ У ЗЕМУНУ

Прича у кафанском амбијенту Зрењанински глумац Јовица Јашин наступиће вечерас на 37. фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну и у хотелу „Скала“, у 23 сата, извешће монодраму „Франше Д’Епере на Јужном булевару“, чији је аутор познати драмски писац Александар Поповић. Ово је један у низу Јашинових наступа пред публиком са монодрамом која је праизведба Поповићевог текста, насталог осамдесетих година прошлог века, и који до Јашинове интерпретације, за разлику од свих осталих дела познатог аутора, није био игран на сцени.

- Себи сам поставио као циљ да монодраму вратим на ове просторе, као драмски израз којим може много тога да се пренесе публици. То је један од најтежих жанрова у глумачкој професији, који тражи потпуну посвећеност, што ме још више инспирише. С друге стране, мало је добрих монодрамских текстова који могу да буду инспиративни. На срећу, ископао сам једно мало познато дело Александра Поповића, и одмах сам решио да га играм. Две ствари биле су пресудне, начин припо-

ведања Поповића и карактер задатог лика, чика Дулета, који ми генерацијски лежи – говори Јашин о томе како је „Франше Д’Епере на Јужном булевару“ доспео на сцену.

Осим глумачке интерпретације, Јашин је радио и режију, уз стручну помоћ познатог редитеља Љубосава Мајере, чији савети су му били драгоцени.

- Аутор музике је Владимир Агић Ага, познати зрењанински композитор, који је осетио атмосферу представе и карактер лика ове приче. Све то

Кустурица награђен у Монтреалу Прослављени филмски режисер Емир Кустурица, популарни Куста, примио је награду „Антонио Карлос Жобим“ престижног Међународног џез фестивала у Монтреалу, преноси Танјуг. Кустурица је девети добитник те награде, која се уметницима додељује за њихов истакнут утицај на пољу светске музике, и онима чији је утицај на еволуцију џеза и културног прожимања светски препознат. Награда је Кустурици уручена јуче,

филм с Мумином дошао када су заједно у Њујорку радили спот за једну песму. У филму ће бити изведене бројне Муминове песме. Аутори филма, браћа Немања и Бранислав Бала, заправо су српски постдипломци и стипендисти Универзитета Колумбија, који су претходно освојили вишеструка признања и награде на америчким пројектима и фестивалима. Биљана Илић, поред филмских пројеката, продуцирала је и позоришну представу „Живот на пустом острву“ у Њујорку, која има и успешну београдску верзију. У пројекту су, поред уметника из Србије, учествовали и бројни амерички глумци и сарадници. К. Р.

dnevnik

на 25. годишњицу фестивала, а он је том приликом одржао концерт са својом групом „Но смокинг оркестра“. Пре Кустурице, престижну награду која носи име по познатом бразилском музичару Антонију Карлосу Жобиму, добили су Јусу Н‘ Дур (2011. године), Ришар Бона (2010), Тутс Мајталс (2009), Жилберто Жил (2008), Анжелик Киђо (2007), Салиф Кеита (2006), Калед (2005) и Ибрахим Ферер (2004).

допринело је да монодрама живи пуним плућима – каже Јашин. Особеност овог комада је што се радња одиграва у кафани, са препознатљивом кафанском декорацијом, а једна од представа је и играна на таквом месту. Монодрама је премијерно изведена на манифестацији „Дани Лазе Телечког“ у Куману, код Новог Бечеја. Од тада, следили су наступи пред публиком у Зрењанину, Новом Бечеју, Бечеју, Омољици, Елемиру... Реакције публике свуда су биле одличне, јер је текст веома актуелан, а поруке јунака приче јасне и бритке. Сторија о пензионисаном железничару, чика Дулету, налази одјека код гледалишта, јер смо на овим просторима сви окружени таквим ликовима. То су јунаци који су, нарочито са чашицом, јаки на речима, уображене величине, док су у стварном животу скрајнути и у породици и у друштву. Ж. Балабан

Фото: Б. Лучић

СЕНЗАЦИЈА ИТАЛИЈАНСКИХ ИСТОРИЧАРА УМЕТНОСТИ

Поново откривен Каравађо? Италијански стручњаци наводно су открили око 100 до сада непознатих скица и слика италијанског барокног сликара Каравађа, познатог по реалистичним и драматичним сликама које су поставиле нове стандарде у западној уметности. До сада се веровало да је после Каравађа, који је умро 1610. године, остало око 90 слика. Међутим, историчари уметности Маурицио Бернардели Куруз и Адријана Конкони Федриголи објавили су две е-књиге на италијанском о свом истраживању Каравађових раних радова и тврде да су пронашли још 100 његових дела.

Већи део су цртежи, али има и слика. Пронађени су у архивима дома маниристе Симонеа Петерцана у миланском замку Сфорцеско. Укупна вредност им је процењена на 700 милиона евра. Власник дела пронађених у Леонијев „Каравађо“ Петерцановом студију је Град Милано.Други историчари уметности су са скепсом реаговали на тврдње свјих колега и упозорили да су неопходна даља истраживања.

crna hronika

dnevnik

U NI[U

Na |e na mr tva de voj ka – U Cetiwskoj ulici u Ni{u ju~e je na|eno be`ivotno telo devojke M. J. (24) iz Vrawa – rekla je portparolka Vi{eg suda Ta ma ra Sa vi}-Cve ta no vi}.

Istra`ni sudija Vi{eg suda To mi ca Traj ko vi} nalo`io je obdukciju, a be`ivotno telo devojke, koja je studirala u Ni{u, otkriveno je, kako se moglo ~uti na licu mesta, oko 9.30 sati. Telo u stanu u Cetiwskoj ulici otkrila je drugarica stradale devojke iz Vrawa. (Tanjug)

PRAVOSNA@NA PRESUDA LIDERU „PARTIZANOVE” NAVIJA^KE GRUPE

Vo |i „Za bra we nih” dve go di ne za tvo ra Vo|a navija~ke grupe „Zabraweni” Vla do @iv ko vi} pravosna`no je osu|en na dve godine zatvora zbog organizovawa tu~e pripadnika wegove grupe i grupe „Alkatraz” 8. juna 2011. godine, pred po~etak ko{arka{ke utakmice „Partizan” – „Hemofarm [tada” u hali „Pionir”.

Apelacioni sud u Beogradu objavio je na sajtu da je odbio `albe Tu`ila{tva i odbrane i potvrdio presudu Vi{eg suda u Beogradu od 10. februara kojom je @ivkovi} osu|en na zatvorsku kaznu zbog krivi~nog dela nasilni~kog pona{awa na sportskoj priredbi u sticaju s krivi~nim delom napada na slu`beno lice u vr{ewu slu`bene du`nosti. @ivkovi}u je izre~ena i mera bezbednosti zabrane prisustvovawa utakmicama Ko{arka{kog kluba „Partizan” u trajawu od tri godine, tako {to je du`an da se neposredno pre po~etka utakmica li~no javi podru~noj policijskoj stanici na podru~ju na kojem se zatekne i da u woj boravi za vreme odr`avawa sportske priredbe.

U presudi se navodi da je @ivkovi} osu|en jer je 8. juna 2011. godine, pred po~etak ko{arka{ke utakmice „Partizan” – „He-

mofarm [tada”, koja se odigravala u hali „Pionir”, kao kolovo|a „Partizanove„ navija~ke grupe „Zabraweni” do{ao svojim kolima i iz ve}e putne torbe pripadnicima grupe podelio drvene palice i kamenice i druge predmete pogodne za napad. Wegova grupa se sukobila s navija~ima „Alkatraza” (koja tako|e bodri „Partizan„), ali se on nakon kratkog me{awa ubrzo vratio u svoje vozilo i poku{ao da se udaqi.

Kada su ga policajci uo~ili i poku{ali da ga zaustave, @ivkovi} je, i pored jasno izdatih nare|ewa i datih znakova, pove}avaju}i brzinu, pro{ao kroz kordon policije koji je tu bio radi odr`avawa javnog reda i mira i tom prilikom retrovizorom udario u levu ruku jednog policajca, ali mu nije naneo povrede jer je imao {titnike, navodi se u presudi.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu @ivkovi} je u aprilu osu|en na osam meseci zatvora zbog izazivawa tu~e u restoranu Sportskog dru{tva „Partizan” u Humskoj ulici u septembru pro{le godine, ali ta presuda jo{ nije pravosna`na.

(Tanjug)

ZBOG TOGA [TO JE APELACIONI SUD UKINUO PRVOSTEPENU PRESUDU

No vo su |e we Jo ci Am ster da mu za pi {toq

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu kojom je Sre ten Jo ci}, zvani Jo ca Am ster dam, osu|en na deset meseci zatvora zbog nedozvoqenog no{ewa pi{toqa koji je prona|en kod wega prilikom policijske rutinske kontrole u Zemunu 27. januara 2008, i nalo`io da mu se ponovo sudi. „Po nala`ewu Apelacionog suda, prvostepena presuda sadr`i bitnu povredu odredaba krivi~nog postupka jer je zasnovana na dokazima na kojima se ne mo`e zasnovati„, navodi se u odluci objavqenoj na sajtu tog suda. „Osim toga, izreka presude je nerazumqiva, a u obrazlo`ewu

nisu dati dovoqni i jasni razlozi o odlu~nim ~iwenicama„.

Joci} je pravosna`no osu|en na 15 godina zatvora zbog podstrekavawa na ubistvo Gorana Marjanovi}a u julu 1995. godine, a u toku mu je su|ewe za organizovawe ubistva hrvatskog novinara Ive Pukani}a 23. oktobra 2008, kada je nastradao i wegov saradnik Niko Frani}.

Tako|e mu se sudi i zbog optu`bi da se 26. oktobra 2007. u restoranu MG, prilikom proslave svog ro|endana, opirao policajcima koji su do{li da obave slu`benu kontrolu zbog reme}ewa javnog reda i mira.

(Tanjug)

U BEOGRADSKOM NASEQU MIRIJEVO

Be ba osta vqe na na uli ci Osta vqe na be ba, ko ja je preksino} u 23.50 prona|ena u beogradskom nasequ Mirijevo zbrinuta je u i u dobrom je stawu, rekla je direktorka Instituta za neonatologiju Ni ve ska Bo `i no vi} Pre kaj ski za RTS. Direktorka Instituta kazala je da je beba dobro zbrinuta i da se trenutno nalazi u inkubatoru, gde prima dodatnu koli~inu kiseonika.

Napu{teno novoro|en~e prva je primetila stanarka obli`we

zgrade, koja je pozvala policiju i Hitnu pomo}.

Kom{ije iz zgrade u Ulici Ulofa Palmea, izjavili su da neposredno pre nego {to je dete prona|eno, na parkingu je prime}en beli kombi vrawskih registarskih oznaka.

Za samo pet dana ovo drugi slu~aj u Srbiji da je beba ostavqena na ulici. Po~etkom nedeqe u selu Jasenici kod Vaqeva, u `buwu pokraj puta, prona|ena je ostavqena beba stara svega nekoliko dana.

E. D.

subota7.jul2012.

13

POLICIJA LI[ILA SLOBODE [EST MLADI]A IZ KUCURE ZBOG RAZBOJNI[TVA

Pqa~ ka gro bo va u Siv cu, zla to pro da va no u No vom Sa du Policija u Kuli li{ila je slobode {est osoba zbog sumwe da su u prethodna dva meseca skrnavile grobove na starom grobqu u Sivcu i iz grobnica uzimale zlatni nakit i druge vredne predmete, saop{tila je somborska policija.

Policija sumwa da su Da li bor K. (1990), Ju li jan K. (1990), An dri ja V. (1993), Bo `i dar K. (1990), Go ran J. (1984) i Da mjan F.

(1993) iz Kucure, zajedno sa {esnaestogodi{wim sugra|aninom, protiv koga }e se voditi odvojeni postupak, tokom maja i juna u vi{e navrata iz grobnica uzimali zlatan nakit i druge vrednosti, navodi policija.

U saop{tewu se navodi da je deo opqa~kanog zlata policija prona{la u zlatari u Novom Sadu, gde je prodato za vi{e od 180.000 dinara. Osumwi~eni su, precizira-

no je u saop{tewu Policijske uprave Sombor, li{eni slobode i uz krivi~nu prijavu sprovedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Somboru.

Osumwi~enima je odre|en pritvor do mesec dana, a policijski slu`benici nastavqaju daqi rad na utvr|ivawu svih okolnosti tog krivi~nog dela.

(Tanjug)

U NOVOSADSKOM SUDU ZAVR[ENO SU\EWE ALEKSANDRU SLANKAMENCU

Pre su da za dvo stru ko ubi stvo u po ne de qak Iako je odbijen zahtev za izuze}e predsedavaju}e sudskog ve}a koje je na prethodnom ro~i{tu zatra`io okrivqeni za ubistvo bra~nog para na Telepu po~iweno 30. decembra pretpro{le godine Novosa|anin Alek san dar Slan ka me nac (46), zvani Ce ping, ju~e je u nastavku glavnog pretresa prakti~no ponovo to zahtevao pre izno{ewa svoje zavr{ne re~i.

Glavni pretres je stoga i ovog puta prekinut radi ve}awa, a nakon toga predsednica ve}a sudija Zo ra Ja mu {a kov saop{tila je da je i ovaj zahtev odbijen jer je proceweno da se radi o poku{aju odugovla~ewa postupka.

Podsetimo, be`ivotna tela bra~nog para Josipa Diwe{a (76) i Rozalije Pali} (70) prona|ena su prvog dana pro{le godine u wihovoj ku}i u Panonskoj ulici na novosadskom Telepu.

Po{to je do sada optu`eni Slankamenac povremeno imao primedbi na sadra`aj izjava koje je uno{ene u zapisnik, predsednica ve}a sudija Jamu{akov ju~e mu je predo~ila da direktno diktira zapisni~arki ono {to je namenio za svoju zavr{nu re~.

– Stojim i daqe kod svog stava koji sam izneo na prethodnom ro~i{tu, gde sam zamerio sudiji koja predsedava ve}em da je bila pristrasna pod pritiskom medija, policije, Vi{eg javnog tu`ila{tva i propusta u istra`nom postupku i na uvi|aju, kao i tima lekara koji je ve{ta~io – kazao je ju~e Slankamenac. – Pro-

pu{tano je se proveri veoma va`an bris pquva~ke koji je uzet odmah nakon mog privo|ewa u policiju, nije uzeto u obzir da

– Ja i daqe smatram da je zavr{na re~ izli{na pred ovim ve}em. Tra`im i o~ekujem novo i nepristrasno su|ewe za delo ko-

Pa la ta prav de u No vom Sa du

sam u pritvoru bio na terapiji na psihostabilizatorima, koju mi je prepisao upravo jedan od tih lekara. Bio sam pet meseci na le~ewu u pritvoru, sudija je korigovala izjave optu`enih i drugih u sudu koje su uno{ene u zapisnik. Onemogu}ena mi je temeqna odbrana za delo koje mi se stavqa na teret, a koje kao prvooptu`eni nisam pobio. Samo sam tra`io da mi omogu}i procenu mog psihofizi~kog i mentalnog stawa u vreme izvr{ewa dela koje mi se pripisuje.

Okrivqeni smatra da je ve}e donosilo odluke i vodilo predmet krajwe pristrasno i li~no protiv wega.

Slankamenac je napomenuo da misli da ve}e omalova`ava u svakom pogledu wegova qudska prava na odbranu.

Alek san dar Slan ka me nac

je nisam porekao, dok mi nije omogu}eno da se branim. Tra`im novo izuze}e predsednika ve}a i novo su|ewe, a ina~e pridru`ujem se zavr{noj re~i mog branioca – rekao je Slankamenac.

Ina~e, na prethodnom, a prekinutom ro~i{tu, 27. juna, branilac okrivqenog Slankamenca advokat Pe tar Cvet ko vi} naveo je: – Od po~etka postupka stvarana je atmosfera nesumwive krivice mog brawenika pa smatramo da bi izno{wewe zavr{ne re~i bilo besmisleno.

Nakon {to je ~uo da je odbijen ponovqeni zahtev za izuze}e predsednice ve}a, okrivqeni

Posle toga, branilac po slu`benoj du`nosti drugookrivqene Je le ne Di we{ advokat \or |e Ne deq kov je u zavr{noj re~i ukazao na to da nema dokaza da je wegova brawenica po~inila krivi~no delo neprijavqivawa izvr{ioca posle po~iwenog krivi~nog dela, i naglasio da je nesporno utvr|eno da je ona `ivela s prvookrivqenim u vanbra~noj zajednici.

– Ovo mi nije trebalo. Izviwavam se. Nisam razmi{qala, ve} sam poslu{ala srce – kratko je prokomentarisala u zavr{noj re~i okrivqena Jelena Diwe{.

M. Vuja~i}

SU\EWE BIV[IM FUNKCIONERIMA FK „CRVENA ZVEZDA” YAJI]U, MARINKOVI]U I CVETKOVI]U

Dru li}: Du gu je mi „Zve zda”, a ne Yaja

U Vi{em sud u Beogradu ju~e je odlo`eno su|ewe biv{im funkcionerima FK „Crvena zvezda“ Dra ga nu Xa ji }u, Vla di mi ru Cvet ko vi }u i Mi lo {u Ma rin ko vi }u, te fudbalskom menaxeru Ran ku Sto ji }u, optu`enima za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s pojedinim transferima „Zvezdinih„ fudbalera u strane klubove, uglavnom krajem devedestih godina pro{log veka.

Zbog opravdane spre~enosti, o ~emu je ranije obavestio sud, s ju~era{weg ro~i{ta je izostao okrivqeni Stoji}, a nije do{la ni ve}ina svedoka jer im zbog promene adrese i odsutnosti nije bilo mogu}e uru~iti pozive. Novi ter-

Dra gan Ya ji} s advo ka tom

min su|ewa je zakazan za 14. septembar.

Ju~e se pozivu za svedo~ewe odazvao nekada{wi prvotimac „Crvene zvezde„ Go ran Dru li}, ~iji je transfer u {pansku „Saragosu” 2001. godine, obuhva}en postupkom protiv trojice biv{ih „Zvezdinih„ ~elnika. Kako je ju~e najavio glavni sudija Dan ko La u {e vi}, fudbaler Druli} }e svedo~iti u septembarskom terminu su|ewa.

Druli} je ispred beogradske Palate pravde novinarima izjavio da u vezi s wegovim transferom u „Saragosu“ pre 11 godina nema ni{ta sporno na relaciji izme|u wega i tada{wih „Zvezdinih„ ~elnika Xaji}a, Cvetkovi}a i Marinkovi}a.

Go ran Dru li}

– Ne duguju mi ni Xaja, ni Cvele, ni Marinkovi} ve} „Crvena zvezda“. Zbog toga vodim postupak protiv „Zvezde“ jer mi duguje odre|enu sumu novca koja mi nije ispla}ena dok sam jo{ bio u „Saragosi“, a to je novac koji je pripadao li~no meni. U mom transferu u „Saragosu“ ne vidim ni{ta sporno, i o tome, ako treba, odlu~uje sud – kazao je Druli}.

Na pretres u septembru }e da svedo~e biti pozvana i nekolicina biv{ih ~lanova Upravnog odbora „Zvezde„, me|u kojima i Rad mi lo Bog da no vi}, nekada{wi ministar policije.

Procesom koji se protiv Xaji}a, Cvetkovi}a i Marinkovi}a

vodi po optu`nici beogradskog Vi{eg tu`ila{tva, obuhva}eni su i transferi Pe ri ce Og we no vi }a u madridski „Real“ 1999, Zo ra na We gu {a u madridski „Atletiko” 1998–1999 i Iva na Du di }a u lisabonsku „Benfiku„ 2000. godine. Optu`nicom se trojici biv{ih ~elnika „Zvezde„ na teret stavqaju zloupotrebe u vezi s pojedinim od pomenutih transfera, te da su protivpravno prisvajali velike pare.

Ta~kom optu`nice u vezi s Dudi}evim transferom za zloupotrebu slu`benog polo`aja se sumwi~i i fubalski menaxer Ranko Stoji}.

J. J.

14

sport

subota7.jul2012.

I Si qev ski u Lon do nu Srp ski pli va~ Ra do van Si qev ski iz bo rio je me sto na pred sto je }im Olim pij skim igra ma i ta ko po stao 115. ~lan na {eg ti ma u Lon do nu Po sle po tvr de Svet ske pli va~ ke fe de ra ci je da je me sto na naj ve }oj pla ne tar noj sport skoj smo tri iz bo rio ^a ba Si la |i, sti gao je po ziv i za Si qev skog.Si qev ski je svo je me sto u Lon do nu obez be dio u di sci pli ni 200 me ta ra slo bod no, vre me nom od 1:49.47 mi nu ta, ko je je po sta vio u Kra wu, sa mo ne de qu da na po sle Evrop skog pr ven stva u De bre ci nu. Si qev ski je ta ko po stao osmi srp ski pli va~ u Lon do nu, a we go vim u~e {}em na{ tim je do bio mno go, jer }e on naj ve ro vat ni je bi ti je dan od ~e tvo rit ce pli va ~a u {ta fe ti 4h100 me ta ra slo bod no, po {to ima bo qi re zul tat od Mar ko vi }a na toj de o ni ci.

Radovan Siqevski

EVROPSKO JUNIORSKO PRVENSTVO U ANTVERPENU

Le ki} bez po lu fi na la Naj vred ni ji re zul tat tre }eg da na Evrop skog ju ni or skog pr ven stva u bel gij skom gra du An tver pe nu od srp skih pli va ~a po sti gao je La zar Le ki}.

On je u di sci pli ni 50 me ta ra pr snim sti lom is pli vao vre me od 29,39 se kun di i pla si rao se na 18. me sto. Iako ga je ova po zi ci ja vo di la da qe, on, ipak, ni je na stu pio u po lu fi na lu. U is toj di sci pli ni Ni ko la Traj ko vi} je bio 26. u vre me nu od 30,04, a Di mi tri je Mla de no vi} je bio 34. sa 30,34

se kun de. Na 200 le| no La zar Zla ti} je za u zeo 28. me sto u vre me nu 2:08,58 mi nu ta. Re pre zen ta ci ja Sr bi je, u sa sta vu Igor Mi ja to vi}, Ni ko la Traj ko vi}, La zar Zla ti} i Ivo Pe jo vi}, bi la je 14. u di sci pli ni 4h200 slo bod no u vre me nu 7:48,83 mi nu ta.

Da nas }e na stu pi ti na 50 le| no La zar Zla ti}, na 200 slo bod no Ivo Pe jo vi}, na 100 pr sno La zar Le ki}, Di mi tri je Mla de no vi} i Ni ko la Traj ko vi} i na 800 slo bod no Igor Mi ja to vi}.

G. M.

ME\UNARODNI TURNIR U PORTUGALETEU

Del fi ni bo qi od Gr ka Srbija - Gr~ka 10:7 (1:1, 2:2, 3:3, 4:1) P O R T U G A L E T E : Grad ski ba zen, gle da la ca: 700, su di je: Ter pen ka (Ka na da) i Buh (Ne ma~ ka). Igra~ vi {e: Sr bi ja 9 (3), Gr~ ka 8 (3).

SR BI JA: B. Mi tro vi}, A. [a po wi}, Go ci} 1, Man di} 1,

^uk, Alek si}, Ni ki}, Pi je tlo vi} 3, Ra |en, Fi li po vi} 1, Pr la i no vi} 4, S. Mi tro vi}, L. [a po wi}.

GR^ KA: De li gi ja nis, Mi lo na kis 1, Mi ra lis, Ko ki na kis, Ha xi te o do ru, Te o do ro pu los, H. Afru da kis 2, De la kas, J. Afru -

Andrija Prlainovi}

da kis 2, Fun tu lis 2, Mu ri kis, Vul ga ra kis, Ka ram pe cos.

Va ter po li sti Sr bi je star to va li su po be dom na me |u na rod nom tur ni ru u {pan skom me stu Por tu ga le teu. Del fi ni su sa vla da li Gr~ ku 10:7. Sve do po sled we ~e tvr ti ne vo di la se iz jed na ~e na bor ba u ba ze nu. Gr ci, ko je pred vo di na{ stru~ wak Dra gan An dri}, su po ~et kom ~e tvr tog de la vo di li 7:6, a on da su na {i mom ci us pe li da se od le pe i se ri jom od 4:0 re {e pi ta we po bed ni ka. Od li~ ni su bi li An dri ja Pr la i no vi} sa ~e ti ri i Du {ko Pi je tlo vi} sa tri go la.

Ali, na{ tim i da qe pra te pe ho vi. Tek {to se opo ra vio od po vre de ra me na na{ ka pi ten Va wa Udo vi ~i} je na tre nin gu ju ~e po vre dio pa lac de sne ru ke. Sta vqen mu je ban da` i on se da nas vra }a u Be o grad ka ko bi po ~eo sa te ra pi jom.

Da nas }e Sr bi ja na tur ni ru igra ti sa [pa ni jom od 19.45 ~a so va.

G. M.

DR@AVNO PRVENSTVO U NOVOM SADU

Ra {e ta od bra ni la ti tu lu Dru gog da na dr `av nog pr ven stva u ga |a wu m a l o k a l i b a r s k i m oru` jem za ju ni or ske ka te go ri je, ko je se odr `a va u No vom Sa du, ti tu le su osvo ji li Bo ri slav Ma zi wa nin, Ka ta ri na Bi ser ~i} i Da ni ca Ra {e ta. Ma zi wa nin, ~lan be o grad skog Po li caj ca, sla vio je u di sci pli ni MK pu {ka tr o stav (3 pu ta 40 me ta ka) sa 1.246,6 (1.146) is pred Ste fa na Alek san drov skog iz sta ro pa zo va~ kog Je din stva sa 1.243 (1.152) i Mi lo {a Ta si }a iz Vra wa sa 1.238,9 (1.146) kru go va. On je od li~ nom fi nal nom se ri jom od 100,6 kru go va us peo da na dok na di {est kru go va za o stat ka u dno su na Alek san drov skog i na kra ju uzme zla to. Ekip no su naj bo qi bi li ju ni o ri Ni {a sa 3.366 kru go va is pred do ma }i na ~la no va Stre qa~ ke dru `i ne sa 3.308 i Mla do sti iz In |i je sa 3.106.

Kod ju ni or ki ovim ru` jem naj bo qa je bi la Ka ta ri na Bi ser ~i} iz Ni {a sa 665,3 (572), dru go me sto pri pa lo je Du {i -

ci An to ni je vi} iz No vog Be o gra da U{}a sa 664,4 (571), a tre }e Ni ni Ra du lo vi} iz be o grad ske Zve zda re sa 662,5 (565) kru go va. Ekip no su tre }i put za re dom sla vi le ~la ni ce No vog Be o gra da U{}a sa 1.698 kru g o v a is p red Zve z da r e sa

Danica Ra{eta

1.673 i „^i ka Ma te” iz Kra gu jev ca sa 1.662.

U ga |a wu MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka ju ni or ka Ze mun Cen tra Da ni ca Ra {e ta od bra ni la je ti tu lu sa 770 (566) kru go va. Dru go me sto pri pa lo je Alek s an dri Ma ti j a {e vi} iz be o grad ske Cr ve ne zve zde sa 749,8 (557), a tre }e Ani Alen ti j ev iz Sme de r e va sa 747,7 (558) kru go va.

Ovo je za na {e ju ni o re bi lo pos de we kon trol no tak mi ~e we pred Evrop sko pr ven stvo ko je ih o~e ku je od 10. do 15. ju la u Bo lo wi. Da nas i su tra su na pr o gra mu se ni or ske ka te go ri je. Pr vog da na }e se ga |a ti MK pu {kom 60 le `e }i, tak mi ~e we po ~i we u 9, fi na le za se ni o re je u 15, ~a so va, se ni or ke ne ga |a ju fi na le i MK pi {to qem slo bod nog iz bo ra za se ni o re, tak mi ~e we po ~i we u 12.30, fi na le je u 15.45. Na 25 - me tar skom stre li {tu MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka ga |a ju da me, tak mi ~e we po ~i we u 9, fi na le je u 15.30 ~a so va.

G. M.

dnevnik

MASTERS EVROPSKOG PRVENSTVA U ODBOJCI NA PESKU

Ba sta i Te {i} u tre}oj rundi Srp ski par Ste fan bor be. O~e ki vao se te san su sret, u ko me }e je dan po tez od lu ~i ti Ba sta/Igor Te {i} se s po bed ni ka, ta ko je i bi lo. Po sle dve sjaj ne po be de pla si bo qe igre u za vr {ni ci uvod nog rao u tre }u run du Ma se ta, Ba sta i Te {i} su po ve li. ster sa Evrop skog pr ven stva u od Do bre od bra ne i si gur ne re a li boj ci na pe sku ko je se igra na no vo sad skom [tran du. Po sle kan tri za ci je obe zbe di le su vo| stvo kvo te i kva li fi ka ci ja, ko ji su bi srp skom pa ru. Iako su bi li u za li do bro za gre va we za glav ni do o stat ku (13:18) u dru gom se tu, us ga |aj, ju ~e su po ~e li du e li naj kva pe li su do brom igrom Ba ste na li tet ni jih ti mo va Evro pe u glav mre `i da iz jed na ~e (19:19), ali je nom `re bu. ma lo ka sni je po gre {io i Ba sta i Ter {i}, osam na e sti no Austri jan ci iz jed na ~i li. U od si o ci tur ni ra, naj pre su u pr voj lu ~u ju }em tre }em se tu, na pa li su run di, za ta~ no sat vre me na igre, Austri ja ni ser vi som Te {i }a i nad vi si li dan ski par So der pri mo ra li ga da bu de glav ni na berg/Ko ren (15 no si o ci) sa 2:1 pa da~, pa su ta ko odr `a va li egal (22:20, 19:21, 15:13), pri ka zav {i do bru igru i ve li ku `e qu pred do ma }om pu bli kom. Me~ je ipak obe le `io Ba sta mno go broj nim po e- ni ma iz blo ka i sjaj nom igrom a mre `i, a u dru goj run di ~e kao ih je par dru gih no si la ca iz Austri je Mil ner/Vucl.

Po no vo su No vo sa |a ni za bli sta li u dru goj run di i po no vo su put u da qi tok tak mi ~e wa pro na {li po sle tri se ta i ve li ke Stefan Basta odli~an na mre`i

Mar ko vi} i Jo vi} is pa li Dru gi srp ski par u glav nom `re bu Mar ko vi} - Jo vi} glat ko je po ra `en u dru goj run di od ne ma~ ke kom bi na ci je Do lin ger/Stil sa 2:0 (21:10, 21:18). Iako su ran gi ra ni za sed me no si o ce, Jo vi} i Mar ko vi} ni su mo gli da pa ri ra ju raz i gra nim Nem ci ma pa su pro laz u na red nu run du tak mi ~e wa mo ra li da tra `e kroz re pe sa` u ko jems u se sa sta li sa Ho lan |a ni ma Bot ster le om i Lo ke re som.

Ni u dru gom me ~u Mar ko vi} i Jo vi} ni su ima li sna ge za po be du pa su ma sters za vr {i li s pla sma nom na 17 me sto. Od Ho lan |a na su iz gu bi li 0:2 (17:21, 19:21).

VIP mo bajl i Dnev nik da ru ju ~i ta o ce Kom pa ni ja VIP mo bajl i na{ list da nas }e da ro va ti po klon pa ke tom VIP-a, tri ~i ta o ca ko ji se pr vi ja ve na te le fon sport ske re dak ci je 021/4806-830 od 14 do 14.05 ~a so va.

(11:11). Ta da je iz ser vi sa po en ti rao Ba sta, Te {i} je si gur no re a li zo vao kon tru za tri me ~a lop te (14:11), a za tim je bio ~o -

vek od lu ke za ve li kih 2:1 u se to vi ma.

Da nas }e Ba sta i Te {i}, si gur no, mno go ras te re }e ni je na stu pi ti u tre }oj run di ma ster sa Evrop skog pr ven stva, a pro tiv ni ci su im ne ma~ ki par (10. no si o ci) Do lin ger i Stil. Wi hov su sret za ka zan je za da nas na cen tral nom te re nu od 9.50 ~a so va.

M. Risti}

Bron za na ute ha za la vi ce Srbija - Holandija 3:1 (25:23, 25:15, 23:25, 25:13) KAR LO VI VA RI: Ha la „KV are na”, gle da la ca: 800, su di je: Li za Vik to ri ni (Slo va~ ka), So kol (Poq ska).

SR BI JA: Bra ko ~e vi} 12, Mi haj lo vi} 25, Ma le {e vi} 2, Kr sma no vi} 11, Og we no vi} 2, Ra {i} 19, ]e bi} (l), Ve so vi} 1, @iv ko vi}, Sta ro vi} 1, Bla go je vi} 4, Nin ko vi}.

HO LAN DI JA: Grot hes 2, Sten ber gen 2, Ven sink 12, Daj ke ma 3, Stam-Pi lon 8, Slu tjes 17, [ot (l), Stol ten borg, Pi e ter sen, De Krajf 6, Ver ger, Knip (l 2). ^e tvr tu me da qu, pr vu bron za nu, do ne }e da nas u Be o grad od boj ka {i ce Sr bi je s fi nal nog tur ni ra Evro li ge, ko ji je si no} za vr {en u Kar lo vim Va -

ha za po raz od Bu gar ske pret hod nog da na.

Me~ za bron zu obi lo vao je le pim ak ci ja ma i re la tiv no ma lim bro jem gre {a ka sa obe stra ne. Srp ki we su do mi ni ra le u svim ele men ti ma igre, bar ta ko ka `e sta ti sti ka, a iz u zet no je va `no bi lo to, {to su na {e de voj ke us pe le da do bi ju dra ma ti ~an pr vi set, ko ji im je dao psi ho lo {ku pred nost za na sta vak utak mi ce. Ima la je Sr bi ja i ju na ki wu na ovom su sre tu, u li ku Bran ki ce Mi haj lo vi}, ko je je osvo ji la ~ak 25 po e na!

Ho lan di ja je u pr vom pe ri o du vo di la 15:12, ali su Srp ki we za hva qu ju }i Ra {i }e voj sti gle br zo do iz jed na ~e wa (15:15) i on da se za i gra lo poen za poen. Bran ki ca Mi haj lo vi} je po put lo ko -

Mihajlovi} i Ra{i} u bloku

ri ma. U me ~u za tre }e me sto, tro stru ke osva ja ~i ce ovog tak mi ~e wa, bi le su bo qe od Ho lan di je, po be div {i qu tog ri va la re zul ta tom 3:1, ~i me je, sa mo na ne ki na ~in, sti gla ute -

mo ti ve vu kla na {u re pre zen ta ci ju, a na kra ju je pre su dio ba{ wen blok, wen sed mi poen u se tu, za ko na~ nih 25:23.

U dru gom se tu vi |e na je pra va Sr bi ja. Bar do re zul ta ta 14:3. Ho -

^e {koj zla to Zlat nu me da qu u Evrop skoj li gi osvo ji le su od boj ka {i ce ^e {ke ko je su u fi na lu bi le bo qe od Bu gar ske re zul ta tom 3:0 (26:24, 25:18, 25:23). Bu gar ska i ^e {ka su jo{ ra ni je, ula skom u fi na le, obez be di le na stup na sled }em svet skom Gran pri ju. lan |an ke su iz gle da le kao ne ka ju ni or ska eki pa, a on da je usle di lo bla go opu {ta we, pa su pro tiv ni ce pri {le na pet po e na za o stat ka (19:14), {to je iza zva lo ne za do voq stvo kod se lek to ra Ter zi }a, ko ji je ve} ta da upo zo ra vao svo je igra ~i ce za na red ni set. Sr bi ja je po ve la 2:0, na pra viv {i se ri ju od 6:1, ali su se u tre }em se tu ipak ob i sti ni le se lek to ro ve prog no ze.

Ima la je sre di nom se ta Ho lan di ja ube dqi vu pred nost (16:12), u za vr {ni ci i 22:16, a on da je uz po mo} no ve di ja go na le (@iv ko vi} – Sta ro vi}), Sr bi ja anu li ra la ~e ti ri set lop te Ho lan di je (od 19:24 do 23:24), na `a lost, ne i pe tu. Pro {la je De bi Stam i sma wi la vo| stvo Sr bi je.

Na sre }u, iz gu bqe ni set upa lio je alarm u na {oj se lek ci ji, pa su od star ta ~e tvr tog pe ri o da Srp ki we za i gra le sna `no, a pred nost je ra sla iz mi nu ta u mi nut – (8:4, 11:5, 16:7, 20:9). Bi la je to ve ro vat no i naj bo qa igra na {e se lek ci je na ovom tur ni ru. Za kraj je po en ti ra la Sa wa Sta ro vi}, pa su na {e od boj ka {i ce sa osme si ma do ~e ka le po sled wi su dij ski zvi `duk.

M. R.

SPORT

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO EN GLE SKE – VIMBLDON

\o ko vi} ostao bez ti tu le Novak \okovi} pobedio je Roxera Federera {est puta u posledwih sedam me~eva, tri puta uzastopno. Sada je [vajcarac na Vimbldonu prona{ao na~in da mu se malo odu`i za patwe u prethodnih godinu dana i pobedio ga je sa 3:1( 6:3, 3:6, 6:4, 6:3) .U jednom od najva`nijih me~eva u novijoj istoriji tenisa, na mestu gde je na{ as pro{le godine

i tu Novak nije mogao ni{ta.

Do ju~e tre}i, trenutno drugi, a mo`da prvi teniser sveta fantasti~no je servirao u najve}em delu me~a i \okovi}u je dozvolio samo tri brejk lopte u ~etiri seta. Premalo da bi se pobedio Federer na travi.

U prvom setu, jedan nesiguran gem \okovi}a na svoj servis, uz proklizavawe na travi u pripremi za rutinski volej

Prva dva seta dobijao je teniser koji je prvi servirao, a na`alost to se ponovilo i u tre}em, koji je doneo najravnopravniju igru i brejk {anse za obojicu. \okovi} je do tek druge brejk lopte na me~u, a prve u tre}em setu, stigao pri rezultatu 4:4, ali je tada Federer vezao tri uba~ena prva servisa, od kojih Novak nije vratio nijedan, pa je on poveo 5:4, a ne-

No vak \o ko vi} ne }e bra ni ti vimbldon ski tro fej

do{ao do broja 1 na ATP li- pri rezultatu 30:30, doveli su {to kasnije je re{io set u svosti, potom i prve titule na do brejka i potom rutinskog ju korist- 6:4. najva`nijem turniru na sve- zavr{etka seta od strane FeRaspored servisa u tre}em tu, \okovi} je do`iveo poraz derera.Ni{ta mawe vremena setu bio je takav da je [vajcaod {e sto stru kog {am pi o na nije bilo potrebno \okovi}u rac imao prvi servis i u ~etvrVimbldo na. Ako Fe de rer da uzvrati punom merom. Na{ tom. I opet isti epilog, s tim osvoji ovaj turnir i sedmi as dobio je drugi set rezultada je ovog puta \okovi} debelo put u istoriji vrati}e se na tom 6:3, bez da je rivalu pruosetio va`nost izgubqenog ~elo liste.Bila je to 15. po- `io priliku za brejk, a u tom prethodnog seta. Nije mogao da be da [vaj car ca u 27. me ~u periodu igre Novak je poboqdo|e do svoje igre sve dok Feprotiv Srbina. {ao procenat prvog servisa, derer nije poveo 3:0 uz brejk U wihovom prednosti. U prvom vimnekim drugim bldonskom okruslovima Nole {aju, pobedio je takvu predje teniser koji [kot Endi Mari prvi je britanski teniser koji se posle nost stizao i je boqe servi- 1938. plasirao u finale Vimbldona. Mari je u polufinalu po- prestizao, ali rao. Federer se bedio @oa Vilfreda Congu u ~etiri seta - 6:3, 6:4, 3:6, 7:5, {to ovog puta nije plasirao u re- je izazvalo erupciju odu{evqewa na Vimbldonu, kako na cen- bio ni blikordno osmo tralnom terenu, tako i na Henman Hilu. zu.Najvi{e zafinale. Novak U finalu Endija ~eka Roxer Federer. U me|usobnim duelima hvaquju}i tome }e morati da Mari protiv [vajcarca vodi 8-7, ali je Roxeru Vimbldon omi- {to je Federer sa~eka novu qeni turnir i na wemu se bori za sedmi pehar, rekord i povra- igrao kao u da{ansu da upi{e tak na prvo mesto ATP liste. nima najve}e vimbldonsku dominacije, pobedu nad najtrofejnijim tedok je kod [vajcarca on zna~aj2004, 2005. 2006. i 2007. godine, niserom sveta. Sve ovo nabrono opao. Pola sata bilo je podobio je i ~etvrti set i plsijano samo je za~inilo 27. epizotrebno \okovi}u da postane rao se u finale. du neverovatnog rivalstva dvoprvi teniser u istoriji koji je Novak je kao ciqeve za 2012. jice tenisera. O~ekivala se osvojio set protiv Federera godinu upisao osvajawe Rolan nova epska borba, poput onih na Vimbldonu!? Sedam puta Garosa, odbranu Vimbldona i na US Openu 2010. i 2011. godiigrao je {estostruki {ampion zlato na Olimpijskim igrama. ne, ali je ona izostala padom u polufinale Vimbldona i te Prva dva za malo su mu izmakvalitetu \okovi}eve igre pome~eve dobio je ukupnom setkla, a tre}i }e do}i na red sle izgubqenog tre}eg seta u razlikom 21:0! Kona~no je naiuskoro, kada ponovo na travi neizvesnoj zavr{nici. Federe{ao na ozbiqnog takmaca pre Ol-Ingland tenis kluba bude ru je tada sampopouzdawe skofinala... Nadali smo se tada zaigran tenis, ne za ATP bodo~ilo pod svodove pokrivenog da je to bio nagove{taj preove, gren slem presti` i novac, stadiona, pred oko 15.000 qudi kreta, ali nije. ve} za suvo olimpijsko zlato.

Ma ri u fi na lu

subota7.jul2012.

PO JA ^A WE VOJ VO DI NE SER @I WO GRIN, PR VI HO LAN \A NIN U SRP SKOM FUD BA LU

Ni sam sklon la kim obe }a wi ma (Specijalno za „Dnevnik”)

ZO HAU: Da je neko pre samo par godina nagovestio da }e fudbalskim terenima u Srbiji juriti momak koji je, izme|u ostalih, nosio i dres reprezentacije Holandije (istina, radi se o selekciji do 21 godine) ~isto sumwamo da ga ne bi smatrali, u najmawu ruku, ~udakom ili optimistom bez pokri}a. Ipak, ne{to {to je za Srbiju u domenu fudbala do skora bilo nepojmqivo napravila je Vojvodina. Dovo|ewe Ser`iwa Grina, koji je devet godina igrao u jednoj od pet najkvalitetnijih evropskih liga, potez je za po{tovawe i respekt.

Grin je odrastao u jugoisto~nom delu Amsterdama, gde su de~aci znali za samo jednu igru – fudbal. Na ulici je, kako tvrdi, nau~io sve driblinge i trikove s loptom. Otac ga je, kao {estogodi{waka, odveo u lokalni klub Abkude u kojem je proveo {est godina, a potom kao izuzetno talentovani de~ki} prelazi u slavni Ajaks. Onome ko pro|e fudbalski univerzitet amsterdamskog giganta, a Grin je upravo jedan od takvih, vrata svih klubova {irom su kasnije otvorena.

Ser`iwio Grin se, po dolasku u bazu svog novog kluba na pripremama u Austriji, qubazno odazvao na{oj molbi da odgovori na nekoliko pitawa. Igra na poziciji zadweg veznog, ba{ ono {to je u pro{lom prvenstvu igrao Stefen Apija, a trener Zlatomir Zagor~i} i wegovi saradnici veruju da }e biti istinsko poja~awe. l Pri me }e ni ste ka ko pro {le sed mi ce u No vom Sa du pa `qi vo pra ti te pri ja teq sku utak mi cu Voj vo di na - Fa kel, a ju ~e ste gle da li i tre ning va {eg no vog klu ba. Ka kvi su vam pr vi uti sci ?

- Nisam mislio da }ete me tako brzo otkriti, ali sam ubrzo primetio nekoliko „sumwivih likova“ s kamerama kako se motaju oko mene i shvatio da sam „provaqen„ - uz osmeh je po~eo Grin. - Na osnovu onoga {to sam imao prilike da vidim na utakmici s Rusima, Vojvodina je ozbiqna ekipa. Na terenu weni igra~i deluju dosta dobro, igraju brzo i s malo dodira, {to meni potpuno odgovara. Momci su me jako lepo primili, svi su vrlo qubazni i predusretqivi. Svi|a mi se {to su otvoreni za razgovor, a strance brzo prihvataju kao svoje. l Ka ko je do {lo do to ga da iza be re te Voj vo di nu kao svo -

Mir ko Vu ~u re vi} i Mi o drag Ra da no vi}

diti i ovde. Igra~i moraju da znaju da ih o~ekuje naporan rad, sami }e odlu~ivati o svojoj sudbini. Kod mene ne igraju imena, ve} samo onaj ko natopi dres znojem - istako je Profa.

ju no vu de sti na ci ju? Ko je ili {ta je pre su di lo da do ne se te ta kvu od lu ku?

- Kada mi je istekao ugovor s Levskim, menaxer me je pozvao i predlo`io Vojvodinu. Zaista ne znam detaqe, izvore informacija i na~in rada mog agenta, ali imama puno poverewe u wega. Razgovarali smo o Vojvodini, srpskom fudbalu, ambicijama i planovima… Raspitao sam se o klubu, predo~eni su mi i finansijski uslovi koji se nude i rezultat znate. Ponovo }u nositi crveno-beli dres, kao u Fejenordu. l Va {i no vi klup ski dru go vi ve} vi {e od tri sed mi ce tre ni ra ju pu nom pa rom. Ko li ko ste tre nut no sprem ni da od go vo ri te zah te vi ma stru~ nog {ta ba i ukqu ~i te se u rad?

- Trenirao sam tokom pauze, {to ni izbliza nije dovoqno, niti mo`e da se uporedi s treninzima s ekipom. Vide}emo koliko }e mi vremena biti potrebno da sustignem saigra~e. Verujem da mi ne}e trebati predugo vremena, ali nisam sklon davawu prognoza i lakih obe}awa. Teren je jedino merilo za fudbalera. l Po zna je te li ne kog srp skog igra ~a?

- Naravno. Znam Danka (Lazovi}a) s kojim sam igrao u Feje-

Fudbaleri Vojvodine odradili su ju~era{wi prepodnevni trening podeqeni u dve grupe. Brojnija grupa po~ela je s radom u 8.30 ~asova, dok su A|uru, Grin, Spremo, Kordi} i Kosovi} na teren iza{li pola ~asa kasnije kako bi uradili dodatna testirawa kod kondicionog trenera Milana [olaje.

Kva li tet eki pe od re |u je am bi ci ja - U Zrewaninu se igra ozbiqan fudbal. Imao sam prilike da gledam nekada{wi Proleter (sada{wi Banat) mnogo puta i ne treba tro{iti re~i koliku tradiciju ima fudbal u gradu na Begeju.Jednostavno, gospodin Vu~urevi} me je pozvao i za mene nije bilo dileme, dogovorili smo se sve u 15 minuta razgovora. Opredelio sam se za Banat, jer `elim da napravim jo{ jedan iskorak u trenerskoj karijeri. Prvo }emo da sagledamo tim, a potome }emo videti koje su nam i kolike ambicije u prvenstvu- rekao je Radanovi}.

Vu~urevi} bi bio bio zadovoqan da Banat narednu sezonu zavr{i u sredini tabele.

- Nikada se nisam zadovoqa vao pro se~ no {}u.U svim klubovima u kojima sam radio na pra vio sam od re |e ni po mak, siguran sam da }u to ura-

Ser `i wo Grin na tre nin gu u Zo ha uu

Tre ni ra li Grin i A|u ru

BA NAT PO ^EO PRI PRE ME

Fudbaleri zrewaninskog Banata po~eli su pripreme. Igra~ima je predstavqen novi {ef stru~nog {taba Miodrag Radanovi} Profa, a vlasnik kluba Mirko Vu~urevi} po`eleo je novajlijama sve najboqe, a starosedeocima je obe}ao re{avawe nekih nedoumica. Svako ko `eli da ode iz Kara|or|evog parka slobodan je, a igra~i pod ugovorom mogu da odu samo uz saglasnost kluba.

Naredne sezone ekipu }e voditi iskusni trener Radanovi}, nekada{wi strateg Crvene zvezde, Leotara, Jedinstva sa Uba, Rudara iz Pqevaqa, Lov}ena, Metalca i BSK-a. Sa popularnim Profom radi}e provereni i iskusni pomo}nici Milan Budisavqevi} i Velibor Mladenovi}, a trener golmana }e i daqe biti Slobodan Radovanov – ^impli.

15

U letwem prelaznom roku Banat su napustili Risto Ristovi} (pre{ao u Novi Pazar) i Aleksandar ^avri} (pre{ao u OFK Beogradom), a za sada je nekoliko igra~a do{lo na probu u Kara|or|ev park.

N. Jo wev

Sa bo sti gao iz Li tva ni je Zoltan Sabo vratio se ju~e iz Litvanije, gde je pratio prvi me~ 1. kola kvalifikacija za Ligu Evrope izme|u Suduve i Daugave (0:1).

Prema wegovim tvrdwama, radi se o dve ekipe pribli`nih kvaliteta. Vi{e sre}e imali su gosti iz Letonije, {to ne mora da zna~i da je sve re{eno. Litvansko i letonsko prvenstvo su u toku, pa se obe ekipe nalaze u punoj takmi~arskoj formi. Primetno je da su fizi~ki pripremqeni i takti~ki potkovani. Sigurno je da Vojvodini ne}e biti ni malo lako, bez obzira s kojom ekipom bude odmeravala snage.

nordu, a jedno vreme me je trenirao @eqko Petrovi}. l Da li zna te da ste pr vi Ho lan |a nin ko ji }e za i gra ti u jed nom klu bu iz Sr bi je?

- Ponosim se time da sam ba{ ja prvi holandski igra~ u Srbiji. Fudbal je igra koja ru{i sve granice, spaja qude i razne kulture, a ja sam, eto, uspeo da otvorim vrata za, nadam se, jo{ nekog fudbalera iz Holandije. Imam i jednu olak{avaju}u okolnost {to se ti~e `ivota u Srbiji. Govorim dosta dobro bugarski jezik koji je veoma sli~an va{em, pa }e mi komunikacija biti mnogo lak{a - istakao je Ser`iwo Grin, od kojeg se u Novom Sadu dosta o~ekuje u novoj sezoni.

Tekst i foto: Dra gan ^a pe qa

PR VEN STVO EVRO PE ZA OMLA DIN CE U ESTO NI JI

Dru gi po raz or li }a Sr bi ja - En gle ska 1:2 (0:1)

RA KVE RE: Gradski stadion, gledalaca: 1.000, sudija: Hansen (Danska). Strelci: Ninkovi} u 70. za Srbiju, Afobe u 6. i Redmond u 62. za Englesku. @uti kartoni: Pavlovski (Srbija) i ^aloba (Engleska).

SR BI JA: Pajovi}, Stojkovi}, Mijailovi} (od 46. Petrovi}), Spaji}, Dimi}, Poletanovi} (od 88. Ivkovi}), \ur|evi}, Pavlovski (od 85. Radovanovi}), Ninkovi}, Radoja, ^avri}.

EN GLE SKA: Xonstoun, Robinson, Koadi, Torp, Barkli (od 64.

Landstram), ^aloba, Kejn (od 78.

Houp), Redmond, Torn, Garbut, Afobe (od 71. Beraino).

Omladinska fudbalska repezentacija Srbije izgubila je od selekcije Engleske sa 2:1 (1:0), u drugom kolu B grupe prvenstva Evrope u Estoniji. Ovim porazim Sr-

bija je ostala bez {ansi da se plasira u polufinale, nakon {to je prethodno izgubila od Francuske sa 3:0.

Ve} u {estom minutu Engleska je povela 1:0 golom Benik Afobe, a na 2:0 povisio je Nejtan Redmond u 62. minutu. Samo osam minuta kasnije Srbija je prvim golom na EP smawila rezultat, a strelac je bio Nikola Ninkovi} direktno iz kornera. Orli}i su krenuli ne{tko konkretnije ka golu rivala na startu me~a, Nikola Ninkovi} je dva puta oku{ao golmana Engleske, ali je „gordi Albion” poveo iz prvog {uta ka golu. Konor Koudi je ubacio loptu, golman Filip Pajovi} je lo{e intervenisao, a Afobe, 19-godi{wi napada~ Arsenala, je iz neposredne blizine loptu ubacio u mre`u.

16

sport

subota7.jul2012.

KK TISA IZ BE^EJA NA NAJLEP[I NA^IN OBELE@IO JUBILEJ

ZAVR[EN ME\UNARODNI KAMP U KAWI@I

Vi {i rang po me ri

Posle blistavog u~inka u liga{kom delu Letwe lige Srbije-region Novi Sad, ko{arka{i be~ejske Tise su uspe{no odradili posao i u bara`u za popunu Druge srpske lige – grupa Vojvodina, pa }e u nastupaju}oj sezoni biti ~lanove ovog renomiranog ranga takmi~ewa.

- To nam je najlep{i poklon za prvi jubilej. Pre deset godina smo po~eli od nule, radili smo s najmla|ima, koji su rasli i stasavali s klubom. O~ito da smo ih dobro usmeravali jer }e se od jeseni u Be~eju igrati kvalitetna ko{arka -nije krio zadovoqstvo prvo

dnevnik

}emo da anga`ujemo par kvalitetnih igra~a iz okru`ewa, kako bismo u debitantskoj godini zadr`ali status srpskoliga{kog drugoliga{a- iskren je trener Igor Stanko.

Posle kratkog i uspe{nog povratka u mati~nu sredinu, ponude vagaju Vladimir Bulut, Milo{ Petkovi}, Stefan Ratkovi}...

Ostali }e, najverovatnije, ostati verni klubu u kojem su nau~ili prve ko{arka{ke korake i sada }e mu dobrim igrama vratiti ulo`eno.

Pored ve} pomenutih sportskih neimara, ko{arka{kog doajena Imrea Stanka i wegovog sina

Me |u yu di sti ma i pet olim pi ja ca U Bawi Kawi`a zavr{en je sedmi me|unarodni xudo kamp, koji je (od 1. do 5.jula) okupio preko stotinu u~esnika iz Ma|arske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije. Okupqawe u Kawi`i je organizovao XK Kawi`a, uz podr{ku xudo saveza Vojvodine i Srbije i lokalne samouprave. Ono je za najkvalitetnije vrhunske borce iz zemaqa u okru`ewu bilo u funkciji zavr{nih priprema za predstoje}e u~e{}e na Olimpijskim igrama u Londonu, za najboqe seniore iz Srbije bila je prilika za sticawe me|unarodnog iskustva, a najboqi juniori i juniorke su treninge iskoristili za pripreme za nastup na evropskim kupovima i prvenstvu Evrope, koje ih o~ekuju ove sezone. ^ak pet olimpijaca proteklih dana ve`balo je u hali Bawe Kawi`a. Bili su tu ma|arski olimpijci vice{ampion sveta i Evrope Barna Bor (+100 kg), zatim Laslo ^oknai (81 kg) i jedna od najboqih svetskih seniorki Hedvig Karaka{ (57 kg) sa trenerom Laslom Han|a{ijem, zatim najboqi crnogorski xudista vice{ampion sveta iz Pariza do 90 kg Sr|an Mrvaqevi} i evropski prvak do 100 kg Amel Meki} iz Bosne i Hercegovine. Troje ma|arskih olimpijaca je prvog dana okupqawa u Kawi`i u~estvovalo i na me|unarodnom turniru za Kup Vojvodine.

- Predstavqa nam ~ast {to se na kamp odazvalo pet olimpijaca. Egzistiramo sedam godi-

De taq s tre nin ga na kam pu u Ba wi Ka wi `a

na i ono {to je odlu~uju}e da se vrhunski borci opredequju da do|u na pripreme u Kawi`u su odli~ni uslovi koje imamo u Bawi Kawi`a - ka`e predsednik XK Kawi`a i direktor kampa Munir [aboti}.

Predsednik XS Srbije Svetislav Vukmirica, direktor reprezentacije Bogdan [ujica i selektor juniorske reprezentacije Andrija

\uri{i} izuzetno su zadovoqni uslovima za rad, organizacijom Kupa Vojvodine i u~inkom u kampu. Od boravka i rada u me|unarodnom kampu u Kawi`i svakako najvi{e koristi ima}e juniorski reprezentativci Srbije, kojima je u~inak i iskustvo sa kawi{kog kampa dragoceno za predstoje}e nastupe u evropskoj konkurenciji.

Od juniorskih reprezentativki Srbije u Kawi`i su bile: Ivana Jandri}, Marija Opa~i} i Dejana Markovi}, a od juniora Mateja Glu{ac, Nemawa Nikoli}, Ilija Ciganovi}, Bo`o Elezovi}, Predrag Nikolajevi}, Stefan [imonkovi}, Denis Juraki} i Nikola Jeremi}.

- Okupqawe u me|unarodnim kampovima za na{e najperspektivnije takmi~are je i te kako va`no, pogotovo kada se radi veoma kvalitetno kao {to je to slu~aj u Kawi`i. Na{a nastojawa su da tokom sezone imamo jo{ ovakvih kampova kod nas, ali i da na{e perspektivne takmi~are ukqu~ujemo u kampove u zemqama u okru`ewu, kako bi sticali neophodno iskustvo, kalili se za nastupe u jakoj konkurenciji i podizali kvalitet xudo sporta u Srbiji - ka`e predsednik XS Srbije Svetislav Vukmirica.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Ko {ar ka {i be ~ej ske Ti se sa stru~ nim {ta bom

trener, a sada sportski direktor Imre Stanko.

U liga{kom delu Be~ejci su izgubli samo od jedinog pratioca na tabeli Slavije u Novom Sadu, a u doigravawu su pobedili oba rivala, Veternik i Soko{ iz Sombora, kod ku}e i u gostima. Istina, te`e nego {to je o~ekivano, ali je najva`nije da su uspeli.

- Ekipe u doigravawu su bile gotovo izjedna~enog kvaliteta, a mi smo, ~ini mi se, zahvaquju}i ne{to ve}oj `eqi uspeli da ostvarimo ciq. Sada razmi{qamo o tome kako da zadr`imo na okupu generaciju koja je zabele`ila istorijski uspeh za klub. To ne}e biti lako, jer je par kqu~nih igra~a do{lo da pomogne mati~nom klubu u `eqi da na ovakav na~in obele`imo jubilej, a sada s pravom tra`e renomiranije destinacije. Po svemu sude}i, mora-

mladog stru~waka Igora, brigu o administrativnim obavezama vodio je sekretar Marko Vukovi}.

Na terenu je tokom sezone dres obla~ilo ukupno 15 igra~a: Slobodan Budimli}, Vladimir Bulut, Nikola Vukovi}, ^edomir Erak, Slobodan Kalini}, Nemawa Pesla}, Milo{ Petkovi}, Vladimir Radi}, Ogwen i Stefan Ratkovi}, Ivan Stankovi}, Ivan Stanko, Nikola Stojkov, Stevan Stoj{in i Bojan Stri~evi}.

Klub se igra~ima i stru~nom {tabu zahvalio na izuzetno uspe{noj sezoni zajedni~kom ve~erom, a onda je usledio zaslu`en odmor.

Protokolarno obele`avawe prvog jubileja planira se na jesen, kada nova sezona bude u punom zamahu i, nadaju se u klubu, neko na|e svoj interes da investira u ko{arka{ku mladost sa Tise.

V. Jankov

DANAS U SOMBORU

Po ~i we tre }i sam bo kamp Najperspektivniji mladi sambisti Srbije po~e}e danas u Somboru rad na tre}em kampu, koji organizuje Sambo savez a finansira republi~ko Ministarstvo omladine i sporta. U kampu }e sedam dana boraviti najboqi sambisti, kadeti i juniori u obe konkurencije, kao i nekoliko najboqih seniora, koje je odredio selektor Vlatko Belovukovi}. Radom kampa rukovodi}e Belovukovi}, a glavni trener bi}e izuzetni bugarski stru~wak Angel Vrbanov Gele, koji je s na{im takmi~arima radio i na dva prethodna kampa, dok }e asistenti biti srpski reprezentativci Nikola Lemi} i Dejan Tomac. Takmi~ari

su u Sombor stigli ju~e, a prvi radni dan po~iwe danas. Radi}e se u xudo sali sportske hale Mostonga, dva puta dnevno, na usavr{avawu tehnika i ispravqawu gre{aka i razradi takti~kih elemenata. Mladi sambisti sme{teni su u hotelu Beli dvor, gde su mnogi od wih boravili i tokom Svetskog prvenstva 2007. godine za nade i juniore.

Na kamp su pozvani slede}i takmi~ari: Nina Orlovi}, Milica Jandri}, Andrea Fabijan, Milica Be}agol, Ivana Jandri}, Milica @abi}, Jelena @abi}, Milena Mi}unovi}, Ma{a Smiqkovi} (sve Partizan, Novi Sad), Anita Sakal, Milana Dra-

gi}, Stefan Dragi}, Nikola Zeremski, Bojan Cveji}, Andrej Sakal, Gavrilo Pilipovi} (Proleter, Zrewanin), Ana Bosni}, Sara Tintor, Kristijan Karan, Smiqana @ivkovi} (TSK, Temerin), \ur|ina Radmilo- An gel Vr ba nov po ka zu je teh ni ke na pret hod nom vi}, Dejana Marko- kam pu vi}, Nikola Pavlovi} (Radni~ki, Obrenovac), Ana Opa~i}, Vuka{in Kova~evi} Adriana Le`aji} (CBV, Stani(Bezbednost, Novi Sad), Nikola {i}), Pavle Stamatovi} (Ma{iMilo{evi} (Ba~ka, Sombor). nac, Kraqevo), Marija Opa~i}, S. J.

Fud ba le ri ko vin skog Rad ni~ kog vra ti li se na sta zu uspe ha

KOVINSKI RADNI^KI VRATIO SE U VOJVO\ANSKU LIGU

Ambi ci o zno i u no vom dru {tvu U Prvoj ju`nobanatskoj ligi fudbaleri kovinskog Radni~ kog, ne ka da {weg sta bil nog srp sko li ga {a, osvojili su prvo mesto (72 boda, gol razlika 91:28) i plasirali se u Vojvo|ansku ligu.

Predsednik kluba Mileta Ra|enovi} jedan je od najzaslu`nijih {to se klub vratio na staze uspeha.

- Posle nekoliko godina uspeli smo da se plasiramo u vi{i rang, a istovremeno smo stvorili tim i uslove da se ravnopravno takmi~imo sa klubovima u Vojvo|anskoj ligi. Ciq je da organizaciono i igra~ki oja~amo i uveren sam da }emo u tome uspeti - istakao je Ra|enovi}.

Trener Milan Todorovi} napomiwe da su igra~i najzaslu`niji za ostvareni uspeh i naja-

vquje dobre igre i u narednom prvenstvu .

- Imamo mlad sastav i uz tri ~etiri poja~awa verujem da }emo i u Vojvo|anskoj ligi pru`ati dobre igre. U klubu odavno nije bila ovako radna i pobedni~ka atmosfera i uz pomo} navija~a i qubiteqi fudbala u Kovinu verujem da mo`emo da ponovimo dobre igre iz protekle sezone optimista je Todorovi}.

Iskusni strelac Du{ko Bosni}, koji je dugo godina nosio dres srpskoliga{a Jedinstvo Stevi}, zimus je do{ao u Radni~ki i golovima opravdao poverewe.

- Ostvarili smo lep uspeh. [to se ti~e mog dolaska u Radni~ki smatram da sam povukao pravi potez, jer sam do{ao u sredinu gde se igra~i cene i po{tuju.Napravqen je tim ko-

ji }e iz godine u godinu napredo va ti.Po red nas ne ko li ko iskusnih fudbalera, klub mo`e da se pohvali brojnim mladim igra~ima koji su svakako perspektiva i budu}nost kluba - ka`e Bosni}.

U proteklom prvenstvu dres Radni~kog nosili su: Nenad Nikoli}, Sr|an Brajovi}, Kosta Bin|a, Du{ko Bosni}, Miroslav Raji}, Slavko Savi},

Uro{ Go lu bo vi}, Igor Pe tri}, Sa{a Milenkovi}, Vasa Je ki}, Bra ni slav Mla de no vi}, Ivan Bo{kovi}, Stefan Pre li}, Mi lo{ \or |e vi}, Ika Miladinovi}, Na| Bertelan, Pavle Blagojevi}, Nemawa Pu{ica, \or|e Radenkovi}.

Po~etak priprema zakazan je za 15. jul.

B. Stojkovski

SPORT

dnevnik

Par ti zan ni je imao sre }e zan mt:s igra }e pro tiv: Bar se lo ne, CSKA (Mi lo{ Te o do si}, Zo ran Er ceg, mo `da i Vla di mir Mi cov i Ne nad Kr sti}), Li je tu vos Ri ta som (tre ner Alek san dar Xi ki}, Ne ma wa Ne do vi}, Pre drag Sa mar xi ski, Lo rens Ro berts), Bam ber gom (Pre drag [u put je i da qe ta mo) i Be {ik ta {a.

Za ni mqi vo, ku gli ce je iz vla ~io srp ski se lek tor Du -

{an Iv ko vi}, ko ji je u pro te kloj se zo ni, mi mo svih o~e ki va wa, sa Olim pi ja ko som osvo jio ti tu lu pr va ka Evro pe. Pr vu ku gli cu ko ju je iz vu kao bi la je ona sa ime nom Pa na ti na i ko sa, naj ve }eg ri va la Olim pi ja ko sa.

No va se zo na u Evro li gi po ~i we 19. ok to bra, a faj nel - for igra }e se u Lon do nu.

Olim pi ja kos s Ka hom GRU PA A: Pa na ti na i kos, Real Ma drid, Him ki, Fe ner bah ~e, Olim pi ja, kva li fi kant.

GRU PA B: Ma ka bi, Mon te pa ski Si je na, Al ba Ber lin, Uni ka ha, Pro kom, [a lon.

GRU PA C: Olim pi ja kos, Ka ha La bo ral, Efes, @al gi ris, Ar ma ni, Ce de vi ta.

GRU PA D: Bar se lo na, CSKA, Par ti zan mt:s, Li je tu vos Ri tas, Bam berg, Be {ik ta{.

U mo di fi ko va nu TOP16 fa zu (dve gru pe po osam, 14 ko la) pla si ra }e se po ~e ti ri pr vo pla si ra na iz sva ke gru pe, kao pret hod nih se zo na.

U kva li fi ka ci ja ma za ula zak u EL igra }e: Uniks (tre ner Aca Pe tro vi}), Kan tu, Nim burk, Le Man, Do weck (tre ner Vla da Jo va no vi}), Osten de, Ulm i Lu koil.

TRE NER DU [KO VU JO [E VI] O @RE BU

Bor ba ne }e iz o sta ti - U Evro li gi ne ma sla bih eki pa. Mo `da se sva ke go di ne za de si jed na ko ja ima fi nan sij ske pro ble me, pa je u lo {i jem sta wu i ni je na ni vou Evro li ge. U na {oj gru pi ni je dan tim ni je ta kav. Gru pa je te {ka, mi slim da je uz C gru pu te `a ne go osta le - re kao je tre ner Par ti za na Du {ko Vu jo {e vi}.

Vu jo {e vi}, ko ji se na klu pu Par ti za na vra }a po sle dve go di ne, re kao je da }e svi u klu bu ra di ti da na pra ve eki pu ko ja mo `e da se bo ri sa naj ja ~im ti mo vi ma u Evro pi.

- Sad bar zna mo ko ji su nam pro tiv ni ci i sa jo{ ve }om ener gi jom qu di u klu bu, na dam se i spon zo ra i za in te re so va ne dr `a ve, ra di }e mo na se lek ci ji ko ja je u sta wu da se bo ri u ta kvoj gru pi. Osim {to ka `em da u gru pi ne ma ni jed ne sla be eki pe, iz li {no je go vo ri ti o kva li te tu CSKA i Bar se lo ne. Ta ko |e, zna te da Nem ci ula `u ja ko mno go u ko {ar ku, dok je Li je tu vos na{ sta ri po zna nik. Do bro @REB EVRO KU PA ZA @E NE

I ko {ar ka {i ce ni su bo qe pro {le Iz gle da da zve zde ni su bi le na klo we ne ko {ar ka {i ma i ko {ar ka {i ca ma Par ti za na. @re bom je od lu ~e no da srp ske {am pi on ke bu du u gru pi sa mo skov skim Di na mom, fran cu skim Ba sket Lan dom i Pra gom.Za ni mqi vo, cr no-be le su i u pro {loj se zo ni Evro ku pa bi le u gru pi sa Ba sket Len dom. Oba me ~a srp ski {am pion je iz gu bio.

U pred sto je }oj se zo ni Evro ku pa u~e stvu je 30 klu bo va. Ti mo vi su po de qe ni u {est gru pa po ~e ti ri ti ma, a u dve gru pe se na la ze po tri ti ma.Se zo na u Evro ku pu po ~i we 25. ok to bra i grup na fa za }e tra ja ti do 29. no vem bra.Po dve naj bo qe eki pe iz sva ke od gru pa pla si ra }e se u osmi nu fi na la. Od ta da }e se u sva koj run di igra ti po dve utak mi ce i od lu ~i va }e ko{ raz li ka.

Du {ko Vujo{evi}

zna mo sve ti mo ve osim Be {ik ta {a sa ko jim se ni je igra lo u po sled we vre me. Ono {to pra vi gru pu te {kom je upra vo to {to je {am pion Tur ske do {ao iz {e stog {e {i ra. To bi ru ko vod stvo Evro li ge tre ba lo da is pra vi, da ima bo qe kri te ri ju me oda bi ra ko ja eki pa ide u ko ji {e {ir. Ne ra di se o ten den ci ji, ve} o gre {ci u bo do va wu ko ja mo `e da do ve de ba{ do ova ko te {ke gru pe.

Is ku sni stru~ wak je is ta kao da te {ka gru pa ne obes hra bru je ni ko ga u ti mu.

- U sva kom slu ~a ju, bo ri }e mo se. Ve li ka je pro me na i u si ste mu tak mi ~e wa. Pla sman u Top 16, u ko jem }e bi ti dve gru pe po osam ti mo va, do no si i ve li ki broj utak mi ca sa naj bo qim klu bo vi ma Evro pe. Ni je sa mo {to je po ve }an broj utak mi ca, ve} sva ka ima jo{ ve }u va `nost. Ne po sto ji ni jed na utak mi ca ko ja za eki pu po put Bar se lo ne mo `e da bu de ne va `na.

Sva ka je, prak ti~ no, kva li fi ka ci o na, ~ak i dru go me sto u gru pi pred sta vqa ve li ku pred nost.

Pro me ne su ve li ke i wih bi tre ba lo raz u me ti. Ono {to }e Par ti zan kra si ti, kao i do sa da, je ste ve li ka bor be nost i ogrom na po dr {ka pu bli ke. Na dam da }e mo svoj deo oba vi ti a da }e pu bli ka to pre po zna ti i po mo }i. Sad je mo me nat da i grad i dr `a va, uko li ko `e le da ima ju pred stav ni ka u ova ko elit nom tak mi ~e wu, po mog nu i kroz spon zor stvo i na dru ge na ~i ne - is ta kao je Vu jo {e vi}.

Du di uru ~e na na gra da Se l ek t or re p re z en t a c i j e Sr bi je i do sko ra {wi stra teg Olim p i j a k o s a Du { an Iv k o vi} pri mio je u Bar se lo ni na gra d u za naj b o q eg tre n e r a Evro li ge. On je do bio tro fej „Alek san dar Go meq ski” na me we nu naj bo qem tre ne ru elit nog tak mi ~e wa, po {to je pro {le se zo ne sa Olim pi ja ko som po stao {am pion Evro pe.

Tro f ej „Alek s an d ar Go meq ski” osva ja li su jo{: Pi ni Ger {on (2005, Ma ka bi), Eto re Me s i n a (2006, 2008, CSKA Mo skva), @eq ko Ob ra do vi} (2007. i 2011, PAO), Du {ko Vu jo {e vi} (2009, Par ti zan) i ]a vi Pa skval (2010, Bar se lo na).

Po red Iv ko vi }a, na gra du za naj bo qe ope ra tiv ce Evro li ge pro g la { e n i su vla s ni c i

17

KVA LI FI KA CI JE DA MA ZA EP 2013. GO DI NE

@REB ZA EVRO LI GU

Da li }e ko {ar ka {i Par ti za na us pe ti da po no ve uspeh iz ne kih pret hod nih se zo na, ka da su, upr kos prog no za ma, sti za li da le ko, pa ~ak do {li i do faj nalfo ra u Pa ri zu, vi de }e mo. Ti mo vi se jo{ for mi ra ju, ukqu ~u ju }i i srp skog {am pi o na. Gru pa, ko ja je od re |e na `re bom u Bar se lo ni, sve je sa mo ne jed no stav na.Par ti -

subota7.jul2012.

Du {an Ivkovi]

Olim pi ja ko sa, bra }a Pa na jo tis i Xorx An ge lo pu los.

Par ker mo `e u Lon don Ko {ar ka{ San An to ni ja To ni Par ker opo ra vio se od po vre de oka i mo }i }e da igra za re pre zen ta ci ju Fran cu ske na pred sto je }im Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

Par ke ru je ogre ba na ro `wa ~a u jed nom no} nom klu bu u Wu jor ku pro {log me se ca. „Me di cin sko oso bqe San An to ni ja je po tvr di lo mi {qe we fran cu skog le ka ra, ko ji je le ~io Par ke ra, da on mo `e da na sta vi sa tre nin zi ma i igra ma”, na vo di se u sa op {te wu Ko {ar ka {kog sa ve za Fran cu ske.

Sr bi ja u [va j car skoj ju ri po be du Ko {ar ka {i ce Sr bi je ot pu to va le su u {vaj car ski grad Fri burg gde ih o~e ku je su sret osmog ko la kva li fi ka ci ja za pla sman na EP 2013. go di ne u Fran cu skoj.

- Re pre zen ta ci ja [vaj car ske, ko ju smo u Sme de re vu sa vla da li sa 24 po e na raz li ke, sa svim dru ga ~i je igra na svom te re nu ne go na go sto va wi ma. Ne ma ju vi so kih igra ~i ca, za to for si ra ju zo nu 40 mi nu ta, igra ju ve o ma agre siv no i osla wa ju se na {ut iz da qi ne. Ko li ko su ne zgod ne na svom te re nu, uve ri li su se Cr na Go ra i Poq ska, ko je su u [vaj car skoj sti gle do bo do va bu kval no u po sled wim mi nu ta ma – upo zo ra va selk tor ka Ma ri na Maq ko vi}.

At mos fe ra u na {em ti mu je po zi tiv na upr kos ~i we ni ci da su ma li iz gle di da se zbog po vre da Sa ra Kr wi} i Je le na Mi lo va no vi} na |u u ti mu.

- Ne iz ve sno je da li }e Sa ra i Je le na mo }i da nam po mog nu u [vaj car skoj.Mo ra mo ima ti mak -

Gru pa B Da nas [vaj car ska - Sr bi ja (17.30) Poq ska - Cr na Go ra (18.00) Esto ni ja je slo bod na.

1. Cr na Go ra 2. Poq ska 3. Sr bi ja 4. [vaj car ska 5. Esto ni ja

6 5 5 6 6

5 4 3 2 0

1 1 2 4 6

437:350 330:288 403:331 345:422 335:459

11 9 8 8 6

De ve to ko lo, sre da - 11.jul: Cr na Go ra - Esto ni ja (19), Sr bi ja - Poq ska (20). [vaj car ska je slo bod na.

De se to ko lo - su bo ta, 14.jul: Poq ska - [vaj car ska (18), Esto ni ja - Sr bi ja (20.15). Cr na Go ra je slo bod na.

Ivan ka Ma ti} u du e lu sa Ani som To u mi

si mal an pri stup, pu nu kon cen tra ci ju od pr vog do po sled weg mi nu ta. Ta ko |e, mo ra mo is pra vi ti gre {ke iz pr vog du e la pro tiv [vaj car ske. Ta da smo ima li 24 iz gu bqe ne lop te, {to u Fri bur -

gu mo ra mo da sma wi mo na naj ma wu mo gu }u me ru, ako `e li mo da tri jum fu je mo i osta ne mo u igri za pla sman na Evrop sko pr ven stvo – is ta kla je Maq ko vi }e va.

Po be da u [vaj car skoj do ve la bi na {e da me na do mak pla sma na me |u 16 naj bo qih ti mo va Sta rog kon ti nen ta na red nog le ta.

I. Gru bor

SKU P[TI NA MER KUR OSI GU RA WE SU PER LI GE

Jo va no vi} ume sto An dri }a Za jed ni ca klu bo va Mer kur osi gu ra we su per li ge odr `a la je u no vo sad skom ho te lu „Park” sed ni cu Uprav nog od bo ra, a ne {to ka sni je za se da la je i Sku {ti na. Sa stan ku su pri su stvo va li pred stav ni ci de vet klu bo va (Par ti zan, Voj vo di na, Ko lu ba ra, Vr bas, Ju go vi} Uni met, Cr ven ka, Na pre dak, @e le zni ~ar i Ru dar), dok su iz o sta li Cr ve na zve zda, Me ta lo pla sti ka, Rad ni~ ki, PKB i Za je ~ar.

Na kon pet go di na Vo ji slav An dri} vi {e ni je di rek tor li ge, ume sto we ga iza bran je Vla di slav Jo va no vi}, ko ji }e na

Start 15. sep tem bra Jed no gla sno je usvo jen ka len dar tak mi ~e wa za na red nu se zo nu. Mer kur osi gu ra we Su per li ga star tu je 15/16. sep tem bra a po lu se zo na se za vr {a va utak mi ca ma 13. ko la 15/16. de cem bra. ovoj funk ci ji osta ti na red ne dve go di ne. Jo va no vi} je za po slen u Du nav osi gu ra wu i slo vi za fi nan sij skog i mar ke ting stru~ wa ka, ko ji }e upra vo u ovim seg men ti ma ima ti za da tak da oja ~a Su per li gu. No vi pred se dik Sku {ti ne je Mi lan \u ki}

(Voj vo di na) , a po ma ga }e mu Ku so vac (Na pre dak) i Ja }o vi} (Par ti zan). No vi ~la no vi ve ri fi ka ci o ne ko mi si je su Mi li sav Ko va ~e vi} (Cr ven ka) i Vo ji slav Kra qi} (@e le zni ~ar 1949), a ove ru od lu ka ko mi si je spro vo di }e Sa {a Bla go je vi} (Par ti zan) i Dra gan Mi lo {e vi} (Ru dar).

Do ne te su i od lu ke da se u tak mi ~ar skoj se zo ni 2012/13. sve utak mi ce igra ju lop ta ma mar ke Se lek ta, ko ti za ci je za sve su per li ga {e ostaj na ni vou pro {lo go di {we (50. 000 di na ra), a do kra ja av gu sta bi }e pro du `e na sa rad wa sa ge ne ral nim spon zo rom Su per li ge, kom pa ni jom Mer kur osi gu ra we.

18

svet

subota7.jul2012.

[E FO VI DI PLO MA TI JA I FUNK CI O NE RI VI [E OD 100 ZA PAD NIH I ARAP SKIH DR @A VA

UKRA TKO Vru }i na ubi la 13 qu di DE TRO IT: Rekordno visoka temperatura u ^ikagu, Sent Luisu i Milvokiju, u SAD uzrok su 13 smrtnih slu~ajeva. Meteorolo{ka slu`ba SAD je ju~e ujutro saop{tila da se toplotni talas iz centralnog dela zemqe, polako kre}e ka atlantskoj obali i severoistoku. U Sent Luisu, u Misuriju, u sredu je zabele`ena rekordna temperatura od 40,6 stepeni Celzijusa i najvi{a temperatura tokom no}i - 28 stepeni. U Sent Luisu su prethodnih dana zabele`ena tri smrtna slu~aja povezanih sa velikim vru}inama, a zvani~nici u ^ikagu pretpostavqaju da su u sredu dve osobe preminule zbog vru}ine.

Uzrok smrti osam qudi u Merilendu tako|e je vru}ina. U Mi~igenu su uz to stigle oluje zbog kojih je oko 157.000 ku}a i preduze}a od ju~e bez struje. Gradske vlasti su pozvale gra|ane da se od vru}ine sklone u klimatizirane centre, a radno vreme bazena je produ`eno.

Si ri ja pret wa me |u na rod nom mi ru i bez bed no sti PA RIZ: Sirija je postala pretwa me|unarodnom miru i bezbednosti i Savez bezbednosti UN mora hitno da reaguje

rijskoj krizi, poru~ila da Rusija i Kina moraju da plate zbog blokirawa sankcija UN sirijskom re`imu.

Bri tan ci sma wu ju voj sku LON DON: Britanski ministar odbrane Filip Hemond rekao je da }e wegova zemqa ostati bez 17 velikih vojnih jedinica i 20.000 vojnika u okviru rekonstrukcije vojske i vladinih mera {tedwe. Sa 102.000 vojnika britanska kopnena vojska }e se smawiti na 82.000 vojnika do kraja ove decenije, {to je u okviru napora premijera Dejvida Kamerona da se smawe javni tro{kovi.

Vojska }e godi{wi buxet od 37 milijardi funti za odbranu smawiti za osam odsto i ve} je saop{tila planove da smawi broj aviona, ali nije navedeno koliko }e se smawiti broj qudi u vazduhoplovstvu, kao ni u mornarici.

Hemond je rekao da }e, nakon povla~ewa britanskih vojnika iz Avganistana krajem 2014. godine, oru`ane snage morati da razmotre svoju strukuru posle decenije vo|enih borbi, ukqu~uju}i istovremeno ratove u Avganistanu i Iraku. „Posle decenije stalno vo|enih operacija, moramo da transformi{emo vojsku i izgradimo balansirane, sposobne i prilagodqive snage spremne da se suo~e sa budu}no{}u”, rekao je Hemond.

Skup po~eo odavawem po{te `rtvama sukoba u Siriji

kako bi podr`ao mirovni plan za tu zemqu, izjavio je francuski predsednik Fransoa Oland, pozivaju}i Rusiju da podr`i promenu re`ima u Damasku.

Oland se, na po~etku sastanka „Prijateqi Sirije”, na kojem u~estvuju {efovi diplomatija i visoki funkcioneri vi{e od 100 zapadnih i arapskih dr`ava, ali ne i sirijski saveznici Moskva i Peking, zalo`io za poo{travawe sankcija Damasku, ve}u podr{ku pobuweni~kim grupama i slawe vi{e humanitarne pomo}i u tu zemqu. „Ova kriza je postala pretwa me|unarodnom miru i bezbednosti. Situacija je postaje sve opasnija po{to je jedina strategija re`ima eskalacija pokoqa”, ocenio je Oland. „Ba{ar el Asad mora da ode.

Mora da bude formirana prelazna vlada. To je u interesu Sirije, wenih suseda i svih onih koji `ele mir”, poru~io je Oland.

Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton je, u jednoj od dosad naj`e{}ih izjava o si-

„Nije dovoqno samo do}i na sastanak ‘Prijateqa Sirije’ jer, ka`em vam to otvoreno, mislim da Rusija i Kina ne smatra-

predsednika Ba{ara al Asada, napustio Asadove redove i prebegao. Tlas je bio pripadnik elitne Republikanske garde i sin biv{eg ministra odbrane.

Francuski ministar spoqnih poslova Loran Fabijus potvrdio je da je sirijski general Tlas prebegao i da se zaputio ka Parizu.

Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov izjavio je ju~e da su zapadne zemqe pitale Moskvu da pru`i Asadu azil i da je Rusija mislila da je u pitawu {ala.

Sastanak u Parizu je tre}i po redu sli~an skup grupe koja okupqa SAD, Francusku, Britaniju, Nema~ku, arapske dr`ave Saudijsku Arabiju i Katar, zatim najve}i broj ~lanica Evropske unije i Arapske lige.

Kako prenose svetske agencije, diplomate u UN uveliko pripremaju dokument u kome }e biti zahtevane restrikcije na izvoz nafte i druge vrste komercijalnog poslovawa sa sirijskom vla-

De zer ti rao jo{ je dan ge ne ral Jo{ jedan pripadnik u`eg kruga sirijskog predsednika Ba{ara al Asada, General Manaf Tlas, dezertirao je ju~e . Neimenovani zapadni zvani~nik rekao je za AP da je Tlas napustio sirijski re`im. On je bio ~lan elitne Republikanska garde i sin biv{eg ministra odbrane. Nije poznato gde se Tlas trenutno nalazi. Sirijska opservatorija za qudska prava sa sedi{tem u Velikoj Britaniji i drugi opozicioni vebsajtovi objavili su da je on prebegao u Tursku. . Podeqena sirijska opozicija, me|utim, zahteva brzu vojnu akciju. Hasan Ha{emi, generalni sekretar opozicionog Sirijskog nacionalnog saveta, rekao je da me|unarodna zajednica jo{ uvek deluje suvi{e sporo. ju da treba da plate bilo kakvu cenu zbog toga {to podr`avaju re`im (sirijskog predsednika Ba{ara) al-Asada”, izjavila je Klintonova na skupu.

U Parizu je jedan zapadni zvani~nik saop{tio da je brigadni general Manaf Tlas, istaknuti ~lan naju`eg kruga sirijskog

dom, ako ne primeni odredbe Ananovog plana.

O rezoluciji UN bi moglo da se raspravqa ve} slede}e sedmice, sude}i prema najavama ameri~kih zvani~nika, ali bez saglasnosti Moskve i Pekinga, i ona bi mogla, poput ranijih, da do`ivi neuspeh.

Spa se no vi {e od 180 be ba, tr gov ci u za tvo ru PE KING: U akciji sprovedenoj u 15 kineskih provincija uhap{ene su 802 osobe koje se sumwi~e da su ume{ane u trgovinu decom. Ministarstvo javne bezbednosti Kine saop{tilo je da je 181 dete spaseno u tim akcijama. Velika operacija po~ela je ranije ove godine, po{to je lokalna policija posumwala na trgovinu decom, na {ta je, izme|u ostalog, ukazivalo ~esto pojavqivawe trudnica u klinici u severnoj kineskoj provinciji Hebej, a ko-

je nisu bile odatle. Me|u uhap{enima su vo|e lanca trgovine, kao i doktor koji radi na toj klinici. Kina ima veliki problem u suzbijawu trgovine decom, koju dodatno podsti~e politika jednog deteta, koja porodice u gradovima ograni~ava na jedno dete, dok je parovima u seoskim sredinama dozvoqeno da imaju drugo dete, ukoliko je prvo devoj~ica.

U toj borbi, kineski sudovi ~esto osu|enicima za trgovinu decom dodequju o{tre ka-

zne, ukqu~uju}i i smrtnu presudu. Mnoge `rtve su oteta deca, mada u nekim slu~ajevima roditeqi prodaju decu jer su previ{e siroma{ni da bi se brinuli o wima ili ne `ele devoj~icu. Prema pisawu dr`avnih kineskih medija, za bebu devoj~icu mo`e da se dobije od 4.800 do 8.000 dolara, a za de~aka od 11.200 do 12.800 dolara. U Kini je pro{le godine spaseno vi{e od 8.000 dece koja su oteta ili su ih prodali roditeqi.

dnevnik

Spas evro zo ne }e ko {ta ti bo ga te?

WU JORK: Dogovor lidera evrozone smawuje kratkoro~ne rizike po regionalnu ekonomiju, ali uz ve}u cenu po bogatije ~lanice monetarne unije, procewuje „Mudis. „Mere koje su pro{log petka dogovorili lideri evrozone smawuju kratkoro~ne rizike od be`awa depozita ili sloma kreditnih tr`i{ta”, navodi „Mudis”, a prenosi agencija AFP. Lideri EU su 29. juna postigli dogovor da omogu}e evropskim fondovima za spas, Evropskom fondu za finansijsku stabilnost i Evropskom stabilizacionom mehanizmu da direktno poma`u posrnulim ekonomija-

ma. „Mudis” navodi da su evropski lideri pokazali da su spremni da preduzmu neophodne korake da izbegnu „postepeno uru{avawe evrozone kroz bankrot ili odlazak nekih zemaqa”. Agencija je, me|utim, upozorila da „bli`a fiskalna integracija dolazi uz visoku cenu”, budu}i da }e evropske zemqe koje pru`aju pomo} drugima biti suo~ene sa pritiscima koji mogu da umawe wihov kreditni rejting. „[tavi{e, s obzirom na prirodu donetih odluka, ‘Mudis’ veruje da bi za normalizaciju dr`avnih tr`i{ta obveznica moglo biti potrebno nekoliko godina„, navodi agencija.

LI BI JA DA NAS BI RA NA CI O NAL NI KON GRES

Po vra tak {e ri ja ta i us pon Mu sli man skog brat stva TRI PO LI: Libijski Nacionalni prelazni savet poru~io je da bi islamski zakon trebalo da bude „glavni izvor” zakonodavstva te zemqe i da taj princip ne bi trebalo da bude tema referenduma. „Libijski narod je privr`en islamu, kao religiji i zakonu. Kao takav, Nacionalni prelazni savet preporu~uje da novi Kongres u~ini

bije, veliku popularnost u`ivaju prvaci oru`anih milicija, ali i islamske grupacije, poput Muslimanskog bratstva.

Poput Egipta, gde je Muslimansko bratstvo posle vi{e decenija i zbacivawa Mubaraka isplivalo na povr{inu, i u Libiji je taj pokret drasti~no oja~ao od pada Moamera el Gadafija.

{erijat glavnim izvorom zakonodavstva”, rekao je u Tripoliju portparol tog tela Saleh Darub.

Kako je naglasio Darub, to ne bi trebalo da bude podvrgnuto glasawu na referendumu.

Libijci danas biraju ~lanove generalnog nacionalnog Kongresa, koji }e imati zadatak da imenuje novu vladu i ustavotvornu komisiju. Ustav mora da bude odobren putem nacionalnog referenduma, u skladu sa tranzicionim sistemom koji je uspostavio Nacionalni prelazni savet, koji je do{ao na vlast po{to je biv{i libijski lider Moamer el Gadafi svrgnut i ubijen pro{le godine. Za sada, na jo{ rovitoj politi~koj sceni Li-

Dobar pokazateq koliko je mogu}e da ovakav pokret dobije na snazi za samo godinu dana je ponovo kom{ijski Egipat gde je kandidat Muslimanskog bratstva Muhamed Mursi postao prvi islamski predsednik u istoriji te zemqe.

U Egiptu je Bratstvo uspelo za vreme Mubarakove vladavine da osnuje mre`u za pomo} siroma{nima, kojom je dostiglo veliku popularnost. Uprkos ~iwenici da libijsko Bratstvo ne u`iva toliku popularnost, ono okupqa veliki broj stru~waka. Ostaje da se vidi da li }e taj pokret obele`iti politi~ku scenu u Libiji od pada Gadafija, kao {to je i u Egiptu posle zbacivawa Mubaraka.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KREJG EMERSON Ministar trgovine Australije Krejg Emerson u tokom televizijskog intervjua otpevao je sarkasti~nu pesmu kao odgovor na kritike o uvo|ewu poreza na {tetne gasove. On je, naime, usred televizijskog intervjua zapevao sopstveni tekst na melodiju pesme “Horor muvi”, grupe „Skajhuk”, a opozicija ga je zbog toga nazvala „cirkuskim klovnom”. Wegovo pevawe razgalilo je mnoge korisnike Interneta.

PAPA BENEDIKT XVI Papa Benedikt XVI imenovao je biskupa Gerharda Ludviga Milera (64) za predsednika Kongregacije za doktrinu vere, koja se smatra naslednikom inkvizicije. Kongregacija je nadle`na za suzbijawe jeresi u okviru crkve, verska zastrawivawa i da, kako se navodi, ~uva dobre crkvene obi~aje. Re~ je o tre}oj poziciji u rangu Katoli~ke crkve.

SAIF AL ISLAM GADAFI Advokat Me|unarodnog krivi~nog suda Melinda Tejlor ka`e da sin Moamera Gadafija Saif al-Islam ne mo`e da ima pravedno su|ewe u ovoj zemqi. Tejlorova je provela u pritvoru u Libiji vi{e od tri sedmice. „Nemogu}e je da se Gadafiju sudi na nezavisan i nepristrasan na~in u Libiji”, rekla je australijska pravnica u svom prvom obra}awu u javnosti otkako je oslobo|ena iz pritvora u ponedeqak, javio je AP.

Ro bi ja za dik ta to ra, kra dqiv ca be ba

BU E NOS AJ RES: Biv{i argentinski dikSu|ewe je bilo usmereno na 34 slu~aja kra|e tator 86-godi{wi Horhe Rafael Videla osu- beba. Sedam qudi je osu|eno, a dvoje je progla|en je na 50 godina zatvora, a posledwi argen- {eno nevinim. Videla je progla{en odgovortinski diktator 84-godi{wi Rejnaldo Biwone dobio je 15 godina zatvora, zbog u~e{}a u kidnapovawu beba od levi~arskih aktivista za vreme diktature od 1976. do 1983. godine.

Oni su osu|eni zbog sprovo|ewa sistematskog plana da se kradu bebe od zatvorenika koji su kidnapovani, stavqani pod torturu i bili ubijani tokom vladavine vojne hunte i wenog obra~unavawa sa levi~arskim disidentima, pre skoro tri decenije, javio je AP. Videla i drugi argentinski vojni i policijski funkcioneri su u tom periodu bili odlu~ni u nameri da uklone bilo kakve tragove postoja- Horhe Rafael Videla i Rejnaldo Biwone wa oru`anih levi~arskih pokreta, za koje su smatrali da su opasnost po budu}- nim za 20 slu~ajeva kra|a beba. Nije poznat tanost zemqe, naveo je AP. Videli je su|eno za- ~an broj beba koje su ukradene iz zatvora. Mejedno sa posledwim argentinskim diktato- |u svedocima na su|ewu bili su vo|e grupe za rom Biwoneom i jo{ devetoricom drugih qudska prava i biv{i ameri~ki diplomata biv{ih vojnih i policijskih slu`benika.

Eliot Abrams.

On je svedo~io iz Va{ingtona da je tajno tra`io od Biwonea da otkrije identitet ukradenih beba, kako bi Argentina imala lak{i povratak demokratiji.

Vojna hunta nije ni{ta preduzela ka pomirewu. Umesto toga, Biwone je naredio vojsci da uni{ti dokaze o aktivnostima u periodu „prqavog rata”. Jedna grupa za qudska prava od tada koristi dokaze preko DNK analize da pomogne 106 osoba koje su kao bebe bile ukradene iz zatvora, da otkriju sopstveni identitet.

Mnoge od wih odgojili su vojni slu`benici ili wihovi prijateqi. Videla i Biwone ve} slu`e kaznu do`ivotnog zatvora zbog drugih zlo~ina protiv ~ove~nosti.

Oni se nalaze u zatvoru, mada argentinski zakon dozvoqava kriminalcima starijim od 70 godina mogu}nost da kaznu slu`e u ku}nom pritvoru. Izraz „prqavi rat” se odnosi na period dr`avno finansiranog nasiqa koje je izvedeno u periodu od 1976. i 1983. u Argentini pod vodstvom Videla. Prema zvani~nim podacima, u „prqavom ratu” ubijeno je 13.000 qudi.

BALkAn

dnevnik SME WE NA TRI MI NI STRA U VLA DI BIH

Pred stav ni~ ki dom Par la men ta BiH

zultirati wegovim odlaskom s vlasti. „Kada neko ka`e ‘ja sam ministar bezbednosti’, a ve}ina qudi koji rade u tim agencijama povezana je s organiziranim kriminalom, onda je elementarna stvar da on treba da ode”, rekao je Lagumxija, istakav{i da je uveren da je obrnuto.

Da bi odluka o smeni dvojice ministara i jednog zamenika ministra stupila na snagu neophod-

no je da je potvrdi i Dom naroda Parlamentarne skup{tine BiH. Nakon toga Bevanda je du`an da, u skladu sa zakonskom procedurom, imenuje nove ministre, odnosno zamenika ministra.

Odluku o smeni kadrova SDA u Savetu ministara Bevanda je doneo krajem juna, na inicijativu Lagumxije, koji je posledweg dana maja zatra`io wihovu smenu, jer SDA nije podr`ala usvajawe buxeta BiH za 2012. godinu.

Pusi}: Iz Srbije nije do{ao niko jer jo{ nema vladu ZAGREB: Razlog nedolaska predstavnika Srbije na sedmi Kroacija samit u Dubrovniku je taj {to nije dovr{en proces formirawe nove vlade, izjavila je danas u Dubrovniku hrvatska ministarka spoqnih i evropskih poslova Vesna Pusi}. Ona je rekla da je „ove godine ne{to druga~ija situacija, jer je u Srbiju, kada i svima, poslat poziv, a to je bilo pre izbora i za vreme stare vlade u Srbiji”. „U me|uvremenu je Srbija u procesu formirawa nove vlade i s obzirom na to da taj proces nije jo{ zavr{en, mo`e se re}i da iz tih jasnih objektivno organizacionih razloga nema nikog iz Srbije”, rekla je Pusi}eva Hrvatskoj radio-televiziji i dodala da ne bi `elela da daqe komentari{e nedolazak ikoga iz Srbije. „Ne bih htela naga|ati, jer bi se mo`da neko i pojavio i mo`da bi uspeli posti}i dogovor da Srbija u ovom ~asu ima

RUMUNIJA

Po li ti~ ka kri za do ve de na do usi ja wa BU K U R E[T: U Ru mu ni ji politi~ka kriza dovedena je do usijawa. Poslanici vladaju}e so ci jal no-li be ral ne ve }i ne tra`e u parlamentu suspenziju {e fa dr `a ve Tra ja na Ba se skua.

Optu`uju ga da je nezakonito preuzeo ovla{}ewa premijera kada je objavio drasti~ne mere {tedwe i da je naru{io nezavisnost sudstva.

Toni Grebla iz Socijaldemokratske partije ka`e da je Basesku u protekle tri godine podrivao demokratiju, i dodaje

da rumunski predsednik kr{e}i ustav `eli da nametne predsedni~ki sistem u kojem }e on o svemu odlu~ivati.

Basesku, pak, optu`uje rumunsku vladu da koristi zakonsku mogu}nost smene predsednika kako bi preuzela kontrolu nad pravosu|em i drugim institucijama.

Nije propustio da podseti na nedavni skandal kada je Akademija nauka objavila da je doktorat rumunskog premijera Viktora Ponte plagijat. „Osoba koju nameravate da kandidujete

za predsednika ve} je poznata u Evropi i preko okeana kao kopi-pejst premijer”, isti~e Basesku.

Na trgu Revolucije u Bukure{tu okupilo se oko dve hiqade pristalica opozicione, Demokrat sko-li be ral ne par ti je i jav no po dr `a lo pred sed ni ka Baseskua.

U slu~aju da parlament izglasa suspenziju Baseskua, za mesec dana odr`a}e se referen dum na ko me }e o sme ni predsednika odlu~ivati gra|ani Rumunije

Ve sli Klark sa vet nik pre mi je ra Pontea BRI S EL, BU K U R E[T: Penzionisani ameri~ki general Vesli Klark, koji je bio komandant snaga NATO tokom bombardovawa SRJ, bi}e savetnik rumunskog premijera Viktora Pontea. On }e mu pomagati oko bezbednosnih i ekonomskih pitawa, saop{tila je premijerova kancelarija, a javio AFP. Klark ne}e biti pla}en za svoje usluge. On }e „ponuditi svoje stru~ne usluge da bi pomogao rumunskog vladi da izgradi novu strategiju kojom bi bio stimulisan privredni rast i stvorena nova radna mesta”, saop{tila je Ponteova kancelarija.

Be~ ki eko nom ski dnev nik „Virt {aftsblat” nedavno je pisao da Klark planira povratak na Kosovo te`ak vi{e milijardi dolara, i da je Klarko-

Vesli Klark

va kanadska firma, koja investira u sektor energetike, „Enviditi” , uputila upit za dobijawe licence za eksploataciju ugqa na zapadu Kosova. „Enviditi” `eli da od dobijenog ugqa

proizvodi sinteti~ko gorivo i namerava da investira 5,6 milijardi dolara u narednih {est godina, ukoliko do|e do realizacije posla, naveo je be~ki list.

Klarkova firma ra~una da bi na zapadu Kosova dnevno mogla da proizvodi do 16 miliona litara ili 100.000 barela goriva, ukoliko budu prona|ene dovoqne rezerve. Rezeve ugqa na ~itavom Kosovu se, kako dodaje „Virt{aftsblat”, procewuju na oko 14 miliona tona.

Biv{i ameri~ki general je oduvek negovao odli~ne odnose sa vladom kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija, ukazao je list, dodaju}i da je ministarstvo privrede u Pri{tini potvrdilo da je bilo sastanka sa predstavnicima „Enviditi”, ali da je sve daqe u vezi sa licencom u nadle`nosti vlade.

vladu”, rekla je Pusi}eva.

Postoje naga|awa da je razlog nedolaska predstavnika iz

na samitu su i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, pomo}nik ameri~ke

Vesna Pusi}

Srbije i prisustvo premijera Kosova Ha{ima Ta~ija.

Pored predstavnika dr`ava regiona, ali i drugih evropskih zemaqa, kao i dr`ava ju`nog Mediterana i severne Afrike,

dr`avne sekretarke Filip Gordon i komesar za pro{irewe EU [tefan File.

Samit su otvorili predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} i premijer Zoran Milanovi}.

Ra smu sen: Sle di te pri mer Hr vat ske

Ve li ki po `ar u Ba wa lu ci BA WA LU KA: U skladi{tu firme „Energoplan”, u krugu „Incela” u Bawaluci, ju~e oko 14.30 izbio je veliki po`ar, ali je brzom intervencijom vatrogasaca lokalizovan, javqaju bosanski mediji.

Oblak crnog dima se mogao videti iz centra grada. Na licu mesta nalazila su se tri vatrogasna vozila, a vatrogasci su nastojali da spre~e da se po`ar pro{iri na preduze}e boja i lakova „Prohema” iz Br~kog. Ministar unutra{wih poslova RS Stanislav ^a|o rekao je da su u blizini ovog objekta, sme{tena skladi{ta u kojima se nalaze zapaqive hemikalije. Kao mogu} uzrok po`ara ^a|o je naveo ju~era{we popravke na instalacijama.

U avgustu 2009. godine u skladi{tu fabrike papirnih proizvoda „Celeks”, koja se nalazi u krugu „Incela”, izbio je po`ar i izazvao ogromnu materijalnu {tetu.

19

KRO A CI JA SA MIT U DU BROV NI KU

Op tu `e ni za po ve za nost s or ga ni zo va nim kri mi na lom SA RA JE VO: Ministri iz reda Stranke demokratske Akcije - za bezbednost Sadik Ametovi}, odbrane Muamed Ibrahimovi} i zamenik ministra finansija i trezora BiH Fuad Kasumovi} smeweni su ve}inom glasova Predstavni~kog doma Parlamenta BiH, na inicijatovu predsedavaju}eg Saveta ministara Vjekoslava Bevande.

Ahmetovi} je tokom rasprave o wihovoj smeni rekao da je „ve}ina qudi u policijskim, tu`ila~kim i obave{tajnim strukturama povezana s organiziranim kriminalom”.

Sarajevski mediji su preneli da Ahmetovi} tom prilikom nije ponudio nijedan argument ili dokaz, niti je rekao za{to on kao ministar bezbednosti nije ne{to u~inio u vezi s tim.

Reaguju}i na Ahmetovi}eve izjave, ministar spoqnih poslo va u Savetu mi ni stara i predsednik Socijaldemokratske partije Zlatko Lagumxija rekao je da bi u svakoj drugoj zemqi ovakva tvrdwa ministra bezbednosti odmah morala re-

subota7.jul2012.

ZA GREB: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je poru~io politi~kim liderima u regionu da slede primer Hrvatske. Rasmusen je iz ja vio u Za gre bu da ~lanstvo Hrvatske u NATO i wen skori ulazak u EU, pokazuju koliko se mo`e posti}i uz mnogo truda i hrabrosti za dono{ewe te{kih odluka.

Posle sastanka s pre- Anders Fog Rasmusen mijerom Zoranom Milanovivawu avganistanske vojne po}em, Rasmusen je na konferen- licije, u ~emu joj, uz Slovenici ji za no vi na re po hva lio ju koja je ~lanica NATO, pou~e{}e Hrvatske u misiji u ma`u BiH, Crna Gora i MakeAvganistanu i dodao da ona donija koje `ele da postanu ima sredi{wu ulogu u uve`ba- ~lanice NATO.

Premijer Zoran Milanivi} rekao je da je sa Rasmusenom razgovarao i o perspektivi za prijem Srbije, Makedonije, Crne Gore i BiH. To su stvari koje za Hrvatsku imaju zna~aja i zna~e dosta za na{u sigurnost, za poslovne perspektive u regionu, odnosno za {irewe demokratije, stabilnosti predvidivosti u regionu”, istakao je Milanovi}. Na pitawe novinara da li se razgovaralo o povla~ewu hrvatskih vojnika iz Avganistana, premijer je rekao da politika NATO glasi „svi zajedno unutra, svi zajedno van”.

Usvo jen za kon o HRT-u ZA GREB: Posle mnogo polemika i pra{ine koja se podigla u javnosti, Hrvatski sabor usvojio je zakon o Hrvatskoj radio-televiziji Ve}inom glasova usvojene su izmene Zakona o HRT-u pri ~emu je odbijen niz amandmana Hrvatske demokratske zajednice, kojima se

}e onda birati Sabor produ`en je na 90 dana.

Sabor bira i sve upravne organe HRT-a, {to uz generalnog direktora zna~i i upravu, programsko ve}e i nadzorni odbor i to

kada je imenovana ve}ina wihovih ~lanova, ~ime se obezbe|uje i nesmetano delovawe tih organa ako do|e do zastoja u postupku imenovawa ili promeni dela ~lanova.

Od bi jen niz amand ma na HDZ-a, ko ji ma se zah te va lo da vi {e~ la na upra va, a ne ge ne ral ni di rek tor, upra vqa hr vat skim jav nim ser vi som zahtevalo da vi{e~lana uprava, a ne generalni direktor upravqaju hrvatskim javnim servisom.

Prihva}en je amandman Hrvatske narodne stranke u kome se za mesto direktora pove}ava zahtev za radnim iskustvom na sli~nim poslovima sa pet na deset godina.

Prema kona~nom predlogu zakona, vr{ilac du`nosti generalnog direktora HRT-a imenovao bi se u roku od osam dana od dono{ewa zakona. Rok za raspisivawe konkursa za generalnog direktora koga

Hr vat ski sa bor

kvalifikovanom ve}inom, odnosno ve}inom svih poslanika u Saboru.

Transparentan na~in izbora obezbe|en je i time {to }e se glavni urednici pojedinih programa birati putem javnog konkursa.

Predvi|eno je i da organi HRT-a mogu biti konstituisani

Sabor je ve}inom glasova doneo i zakon o javnom okupqawu kojim se na Markovom trgu, gde su sedi{ta hrvatskih dr`avnih institucija, omogu}avaju protesti uz najvi{e 1.500 qudi od 8 do 22 ~asa.

Zakon predvi|a da okupqeni od zgrade vlade i Sabora moraju biti udaqeni deset metara, a od zgrade suda 20 metara.

Uhap {en zbog ho mo fob nog na pa da

Zagreb

ZA GREB: Hrvatska policija uhapsila je 26-godi{waka zbog sumwe da je nedavno u Zagrebu napao na dve lezbejke, od kojih je jedna dr`avqanka Velike Britanije. Druga napadnuta devojka je dr`avqanka Hrvatske, saop{tila je ju~e policija.

On se tereti za homofobni napad - iz mr`we zbog seksualne orijentacije. Policija sumwa da je 26-godi{wi autolimar I.C. pre dve sedmice u ranim jutarwim satima u centru Zagreba vre|ao 30-godi{wu hrvatsku dr`avqanku i 28-godi{wu dr`avqanku Velike Britamije, potom je za wima u{ao u gradski autobus i na Tre{weva~kom trgu ih napao i udario vi{e puta.

20

iz drugog ugla

subota7.jul2012.

Уништена документа о неонацистима Дојче веле

Л

а нац с кан да ла се не пре ки да. У не мач ком Са ве зном уре ду за за шти ту устав ног по рет ка уни ште ни су ва жни ак ти о нео на ци сти ма. Ни упо зо ре ња из Ита ли је ни су схва ће на озбиљ но. Пред сед ник Слу жбе са да сно си по сле ди це. На кон от кри ћа се ри је про пу ста при ли ком ис тра ге про тив нео на ци стич ке ће ли је НСУ (На ци о нал со ци ја ли стич ко под зе мље) пред сед ник Слу жбе за за шти ту устав ног по рет ка Хајнц Фром под нео је остав ку. Тај 63-го ди шњак, по соп стве ној же љи, од ла зи у пен зи ју, са оп штио је ми ни стар уну тра шњих по сло ва Ханс-Пе тер Фри дрих. Фром ва жи за јед ног од нај и ску сни јих екс пе ра та за без бед ност у Не мач кој, а на функ ци ју ше фа Слу жбе за за шти ту устав ног по рет ка до шао је пре 12 го ди на. Гру па нео на ци ста, ко ја се сма тра од го вор ном за низ уби ста ва стра на ца у Не мач кој, де ло ва ла је ви ше од јед не де це ни је, а да је без бед но сне слу жбе ни су от кри ле. Про шле сед ми це иза шло је на ви де ло да је Слу жба за за шти ту устав ног по рет ка и на кон от кри ћа те гру пе уни шта ва ла ак те о њој. Оче ку је се да ће се Ми ни -

стар ство уну т ра шњих по сло ва Не мач ке о све му то ме огла си ти до че тврт ка (5.7.), а ре со р ни ми ни стар Фри дрих ће по том о то ме ин фор ми са ти Бун де стаг.

На кон уни шта ва ња ва жних до ку ме на та, на ви де ло је иза шло да је Слу жба за за шти ту устав ног по рет ка још 2003. го ди не тре ба ло да има ин ди ци је о по сто ја њу де сно-екс тре ми стич ке те ро ри стич ке ће ли је. То, пре ма пи са њу „Бер -

ли нер цај тун га“, про из и ла зи из пи сма ко је је ита ли јан ска Слу жба за за шти ту устав ног по рет ка упу ти ла сво јим не мач ким ко ле га ма у де цем бру 2011. Слу жба др жав не без бед но сти је уни шти ла до ку мен та о нео на ци сти ма. О то ме се са зна ло у но -

ћи из ме ђу сре де и че тврт ка, убр зо на кон што је по твр ђе но по сто ја ње нео на ци стич ке трој ке те ро ри ста из Цви ка уа. (29.06.2012) Ита ли јан ска Слу жба за за шти ту устав ног по рет ка про сле ди ла је ин фор ма ци је о са стан ку европ -

ских нео на ци ста у бел гиј ском Ва смун сте ру у но вем бру 2002. На том са стан ку на вод но се го во ри ло о по сто ја њу мре же ми ли тант них европ ских нео на ци ста. Осим то га, ка ко је на ве де но, не мач ки и ита ли јан ски нео на ци сти рас пра вља ли су о мо гу ћим на па ди ма на про дав ни це ко је су у вла сни штву гра ђа на ко ји не ма ју др жа вљан ства европ ских др жа ва. Опо зи ци ја у Не мач кој ни је за до вољ на остав ком ше фа Слу жбе за за шти ту устав ног по рет ка Хајн ца Фро ма. У опо зи ци о ним кру го ви ма го во ри се да је он под нео остав ку да би за шти тио дру ге, и да то не ће до при не ти раз ја шње ну скан да ло зних про пу ста у ра ду Слу жбе. Со ци јал де мо кра те, Зе ле ни и Ле ви ца зах те ва ју те мељ ну ре фор му тај них слу жби и Слу жбе за за шти ту устав ног по рет ка. И екс перт за пи та ња де сни чар ског те ро ри зма Кла уд Шре дер, у раз го во ру за ДW ка же да је нео п ход но да ти слу ча је ви бу ду до кра ја раз ја шње ни. „У су прот ном, Слу жба за за шти ту устав ног по рет ка у пот пу но сти ће из гу би ти свој кре ди би ли тет“, ка же Шре дер. Пре ма ње го вим ре чи ма, Фро мо ва остав ка је ис пра ван ко рак, али не и до во љан. Гин тер Бир кен шток Зо ри ца Илић

dnevnik

Ф от о г р а ф и ј е д а н а

Лиу Јанг, прва кинеска астронауткиња, уз колегу Јинг Хаипенг по повратку на Земљу, у Монголији. (Ројтерс)

Поплаве на подручју Лајв Оука на Флориди, изазване тропском олујом Деби. (АП)

Одсуствовање учестало у јавном сектору

П

Си-Би-Си

оверљиви владин извештај открива да боловања запослених у федералном јавном сектору коштају пореске обвезнике више од милијарду долара годишње. У просеку, они су на боловању 18 радних дана годишње, што је скоро читавих месец дана (број радних дана варира, од 20 до 23, не рачунајући празнике). У поређењу са запосленима у осталим сегментима јавног сектора, то је двоструко, а са приватним сектором 2,5 пута више. Када се преброји број одсутних радника, испада да у федералном јавном сектору не ради више запослених него што их има укупно у канадским постројењима Форда и Џенерал Моторса. Највећи број радника у федералном јавном сектору добија до

15 плаћених слободних дана и, уколико их не искористе, могу да их сакупљају за неке будуће потребе. Неке процене упућених го-

воре да је вредност тих нагомиланих слободних дана чак 5,2 милијарде долара, што представља

потенцијалну опасност од праве поплаве одсуствовања. Статистичари упозоравају последњих година да одсуство-

вања представљају нарастајући проблем, а упућени сматрају да ће најављена отпуштања

још више погоршати ситуацију. Одсуствовање се повећава због различитих разлога, почев од година старости запослених, разлике у половима, последица смањивања броја запослених, недовољне мотивације, па до стреса, депресије и других разлога менталне природе. Ипак, и поред свих објашњења о разлозима за овако велики број одсуствовања, Грегори Томас, председник Федерације пореских обвезника Канаде, доводи у сумњу оправданост толиког боловања реченицом: „Знамо да то нема смисла, јер људи овде не болују 18 дана годишње.“ Он истиче да би влада требало да се односи према новцу пореских обвезника као према свом и да би требало да свако одсуство буде сигурно само због болести.

Жена која је изгубила четворо деце у клизишту, у Будуди, око 250 км источно од главног града Уганде, Кампале

Велика незапосленост у деловима Лос Анђелеса

С

Глас Америке

тотине људи посетиле су сајам запошљавања у Мисији Лос Анђелеса, хуманитарном центру који опслужује сиромашне и бескућнике у Скид Роу Стопа незапослености у Сједињеним Државама је и даље 8,2 одсто а у неким деловима земље је и виша. У Калифорнији стопа незапослености износи 11 одсто. Новинар Гласа Америке Мајк О‘Саливан извештава да у једној четврти у Лос Анђелесу многи траже посао, али само мали број успева да га надје. Стотине људи посетиле су недавни сајам запошљавања у Мисији Лос Анђелеса, хуманитарном центру који опслужује сиромашне и бескућнике у оронулом делу града познатом као Скид Роу. Неки су недавно изгубили посао, укључујући емигранткињу из Етиопије Беки Вуде. „Тражим посао. Било шта. Могу да прихватим било шта јер морам да радим. Морам да плаћам рачуне и потребан ми је новац.“ Није лако саставити крај са крајем без пуног радног времена, каже

Ентони Елигзендер, који тражи посао. „Налазио сам привремене послове – недеља тамо, недеља овамо – али стално запослење не. А то желим.“

Стопа незапослености је и даље тврдоглаво висока. Само 69.000 радних места је отворено у мају, што је најмањи број ове године. Па ипак неке компаније запошљавају, каже председник Мисије Лос Ан-

ђелеса, Херб Смит. „Ове године имамо више послодаваца који заправо отварају радна места уместо да само узимају резиме, што јесте нека мала промена.“ Један послодавац који запошљава, Џон Мурга из Тржнице Фреско заједнице, пронашао је трећину свог особља медју незпосленима и бескућницима који су прошли обуку у Мисији Лос Анђелеса. Он каже да упркос слабој економској клими, његов бизнис добро послује и он жели да се шири. „Мислим да је за то потребно пуно храбрости, снаге и истрајности на данашњем тржишту, али верујем да тиме стварате сопствену будућност.“ Иван Перез који је ту пронашао посао каже да је многима у Скид Роу једноставно потребна шанса. „Има ту пуно људи који имају потребне квалификације, али им није пружена шанса да се докажу.“ Па ипак тржисте рада је и даље лоше. Послодавац Џон Мурга ће прегледати стотине молби за посао за неколико отворених радних места. А, они који су и даље без посла суочени су са оштром конкуренцијом на тржишту рада са мало нових радних места.

Људи се окупили током летње равнодневице у Стонхенџу. (АП)

Уметничка инсталација 857 ђачких столица на Вашингтонском молу симболизује број деце која свакога сата напуштају америчке образовне институције. (Ројтерс)

svet poznatih

dnevnik

subota7.jul2012.

21

Сајентологија развела Тома Круза?

С

ек та ко јом је слав ни глу мац го ди на ма оп сед нут, раз лог је рас па да ње го вог бра ка. Кеј ти Холмс је па пи ре за раз вод под не ла у Њу јор ку јер же ли да „спа се де те од ло шег ути ца ја оче ве

сек те”. Кеј ти Холмс је ди но што же ли је да ше сто го ди шњу Су ри уда љи од ути ца ја са јен то ло шке сек те у чи ју шко лу ју је Том Круз пла ни рао уско ро да упи ше. Због то га је и па пи ре за раз вод под не ла у Њу јор ку, где има мно -

Балотели ускоро тата? Д

евојка са којом је фудбалер Балотели недавно раскинуо усликана у јавности са трудничким стомачићем.

су слике Рафаеле на једном добротворном догађају у Риму, а испод беле мајице јасно се назире труднички стомачић.

го ве ћу шан су да ста ра тељ ство над ћер ком при пад не са мо њој. Ме ђу тим, са мо два да на на кон што је Кеј ти у Њу јор ку под не ла зах тев за раз вод бра ка, Том је од лу чио да исти про цес по кре не у Лос Ан ђе ле су где по сто ји ве ћа

Г

мо гућ ност да суд од лу чи о за јед нич ком ста ра тељ ству над Су ри. Због то га, а и адре се пре би ва ли шта ко ју по зна ти пар има у Лос Ан ђе ле су, Том је од лу чио да на ред не не де ље пре да па пи ре за раз вод и од су да за тра жи за јед нич ко ста ра тељ ство над ше сто го ди шњом ћер ком. „Том јој си гур но не ће до зво ли ти ап со лут но ста ра тељ ство над ћер ком. Пла ни ра да се за Су ри бо ри по сва ку це ну”, от крио је не и ме но ва ни из вор. Исто ово твр де и Кеј ти ни при ја те љи, са мо је раз ли ка у то ме што она не же ли да де ли ста ра тељ ство. За ни мљи во је да су То ма све три же не оста ви ле ка да су има ле 33 го ди не. Пр во га је 1990. оста ви ла Ми ми Ро џерс са ко јом је у бра ку био две го ди не. Ње го ва дру га су пру га, Ни кол Кид ман, са ко јом се вен чао ка да је она има ла 23 го ди не, оста ви ла га је 2001. по сле тач но де сет го ди на бра ка. Ни кол је, као и Кеј ти ко ја са да има 33 го ди не, за тра жи ла раз вод јер ви ше ни је мо гла да тр пи ње го ву оп сед ну тост са јен то ло ги јом.

Донатела Версаће спава у замрзивачу Д

ок се поједине звезде мажу вазелином, умивају леденом водом или једноставно посећују естетске хирурге, славна дизајнерка Донатела Версаће (57) своју лепоту „замрзава”. Дизајнерка Донатела открила је да већ неколико година свако вече спава у замрзивачу како би изгледала млађе. „Зар нисте чули како успевам да одржим свој младалачки из-

глед? Спавам у замрзивачу свако вече”, изјавила је Донатела, а преноси британски лист „Телеграф„. Када су у питању естетски захвати, славна дизајнерка је признала да често користи ботокс за затезање лица и да је то све?! „Тачно је да сам користила ботокс, али само за лице, не и за тело. Оно је у потпуности природно”, похвалила се Донатела.

Оженио се Алек Болдвин

лумац Алек Болдвин (54) је у Њујорку приредио свадбу са двоструко млађом инструкторком јоге. Болдвин и Хиларија Томас, која је најмање 25 година млађа од њега, венчали су се у катедрали Светог Патрика у Њујорку, преноси „Пипл”. Пар се забавља од прошле јесени, а венчању су присуствовали породица и пријатељи, као и познате личности Вуди Ален, Маришка Харгитај, Тина Феј и наравно „браћа Болдвини”. Глумац је раније 12 година био ожењен са Ким Бејсингер, са којом има шеснаестогодишњу ћерку Ајерланд. Недавно је напао папараца који га је сликао када је дошао по брачну дозволу.

Џеки Чен ипак неће у пензију

И

Марио Балотели (21) и Рафаела Фико (24) смували су се почетком ове године, али су раскинули после пар месеци када је манекенка сазнала да ју је фудбалер Манчестер Ситија преварио са „ пословном пратњом”. Италијански таблоиди објавили

Н

ако је у мају на фестивалу у Кану рекао да је филм „Чајниз зодијак„ последњи, Џеки Чен се предомислио. Не само да ће да игра главну улогу, већ ће акциона комедија која још увек нема име, бити снимљена према његовој идеји коју ће у филмску причу да уобличи телевизијски сценариста Џеј Лонџино.

„Сандеј мирор” објавио је да су представници бивше учеснице италијанског Великог Брата покушали том листу да продају причу о Балотелијевој беби, али пошто „Мирор” није био заинтересован, Рафаела је сама објавила слике.

„Исцурела” нова песма Келис

а интернету се, без дозволе певачице Келис, појавила песма „Дистанс”. Песма, за чију продукцију се побринуо Скрем, требало би да буде први сингл са новог албума који ће Келис да објави овог ме-

сеца, ако се не предомисли. Келис је последњи албум „Флеш тон” објавила 2010. године, а у децембру прошле године је нови албум најавила за почетак ове, али није била задовољна песмама па је све померила за јул.

Р

Ријана дивља, ви не смете

ијана се тренутно налази на европској турнеји, а сви пратећи запослени, од техничког особља до плесача, добили су строга правила понашања. Кршење се кажњава отказом. „ Пошто у јавности представљате не само себе, већ и Ријану, морате се понашати достојанствено. Не толеришемо викање ни у једној прилици, осим ако је некоме живот угрожен. Дрогу не смете да користите ни за време, ни ван радног времена, и не помишљајте да на посао

закасните, дођете мамурни или под дејством алкохола”, пише у правилнику. Британска штампа иронично се пита колико сама певачица поштује ова правила, пошто је недавно усликана са сумњивом белом супстанцом, завршила је у болници након пијане прославе, а у једном интервјуу рекла је да ужива у лаким дрогама и пићу. „Смотан џоинт и пуна чаша, то ми треба. Шта ћу када волим добре ствари у животу”, рекла је она.

Џеки ће да игра детектива који мора да ухвати америчког коцкара који бежи од мафије у Макау, где ће већи део филма и бити снимљен већ ове јесени. Док не стигне нова акциона комедија, фанови популарног Чена ће од децембра моћи да уживају у његовом најновијем филму „Чајниз Зодијак„.

22

subota7.jul2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

MAJKO

Mirjana Kupre{ki

IZDAJEM garsoweru u centru Budve blizu mora, 25E. Kumbor sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe, 20E. Telefon 0038269045009.

56042 BRZE]E, vila Omorika, sobe, apartmani, 50m od `i~are pored potoka, 50m od autobuske stanice Brze}e - Novi Sad. Telefon 064/4053912.

56299

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

55949 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/581-6333, 6434199.

56169

Obe}ala si jednom u detiwstvu da }e{ biti ve~na, odakle god se vra}ali da }emo te zate}i, kao senku ispod ku}ne strehe kao ku}ni prag.

Nije bilo ni jedne na{e plovidbe da je nisi presedela na pu~inu gledaju}i, nije bilo bure ni brodoloma da nismo posle wih pored neba ugledali i tvoje lice.

Gde god se probudili bila si u prozoru, ti i sunce.

Bila si nam uvek na dohvat ruke kao voda, kao vazduh, prisutna i neophodna.

Obe}ala si nam da }e{ biti ve~na...

Tvoja deca: Buba, Lela i Bata.

56316

Nema vi{e moje mame POTREBNA radnica za rad u trafici i mewa~nici. Telefon 060/69/29-005.

56171

IZDAJEM jednoiposoban stan, 40m2, prazan, sa kuhiwskim elementima. Lift, grejawe, kablovska, telefon, klima. Kod Limanske pijace. Telefon 521256.

56133 IZDAJEM lep, odmah useqiv, kompletno name{ten jednoiposoban stan: klima, ve{ ma{ina, TV, u Haxi Ruvimovoj ulici.

Telefon 064/8706-004.

56170 IZDAJEM dvosoban, 40m2, potpuno name{ten opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500467.

56189

LIMAN 2, 5, 68m2, pored {kole, Narodnog fronta, 61.000E. Mogu} dogovor i prodaja na kredit. Telefoni: 063/52-39-37, 061/158-19-72.

56217

PRODAJEM novu name{tenu ku}u u Novom Sadu S. Pa{}ana2, cena 60.000E. Telefoni: 063/386-136, 064/2510929.

55654 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

56145 GARDINOVCI, prodajem ku}u 60m2 sa vo}wakom. Telefon 065/444-32-39.

56188 PRODAJEM placeve u centru ^eneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150.

54742 PETROVARADIN, plac 20 ari pogodan za izgradwu poslovnih i stambenih objekata, 36m {irina do ulice, Bukova~ki put izme|u br. 3 i 3C. Telefon 063/547-782.

56074 PARAGOVO, plac 1700m2 na glavnom putu. 1m2/40E. Telefon 063/86-26-504.

56236

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409.

44681 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

56070

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Mirjane Kupre{ki „I onda }e do}i naglo moji posledwi koraci. I bolnica.

Sedi kraj mog kreveta samo pola sata ili sat i neka moja ruka bude u tvojoj ruci. Bi}e to sasvim dosta za sve protekle godine i bi}e znak da ti nikad nisam i ne}u okrenuti le|a.�

Zbogom mama i hvala.

]erka Qubica, zet Du{an, unuci Du{anka, Qubomir i Maja, praunuke Caca i Dragana.

56315

Umrla je moja mama

Aleksandru Miladinovi}u

Porodica Vasi}.

56309

Poslewi pozdrav na{oj dragoj baki

Mirjana Kupre{ki 1937 - 2012.

Re~i ne mogu da iska`u tugu i bol u na{im srcima.

Ostavqa{ ogromnu prazninu i traja}e{ kroz najlep{e uspomene koje tvojim odlaskom nisu izgubqene.

@ivki Pejak ro|. Vlaovi} od: unuke Sla|ane, unuka Radovana i praunuka \or|a.

56303

O`alo{}ena }erka Jelena i zet Radule.

56314

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nim srcem, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti u 75. godini preminula na{a draga majka, sestra, baka i svekrva

Uz iskreno sau~e{}e porodici Popov, odajemo po{tu

subota7.jul2012.

Sedmog jula daje se {estomese~ni pomen

Draga Melanija, bilo je lepo raditi i dru`iti se sa Vama.

23

Najdra`a moja

Dobrili Krsti} na Novom grobqu u 10 ~asova.

Weni najmiliji.

56245

Posledwi pozdrav tetki

Mirjana Kupre{ki

Vukosavi Putnik

ro|. Bauer Opelo }e se odr`ati u Veterni~koj crkvi, u 14.30 ~asova.

Sahrana }e se obaviti na Veterni~kom grobqu, 7. 7. 2012. godine, u 15 ~asova.

O`alo{}eni: sin Pavle, snajka Vesna unuci Nikola i Teodora brat Bata sa familijom.

Prof. dr Melanija Jev|ovi}

Prijateqi Vera i Jovo Ubiparip sa porodicom.

Posledwi pozdrav od Svetlane Potkowak sa porodicom.

56313

Posledwi ocu.

pozdrav

Ducinom

pro|e 40 dana od kako te nema, a moja tuga bol i suze za tobom ne prolaze.

Tvoja Mimi.

56243

56253

56298

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, mama i baka

Dado

Posledwi pozdrav dragom kumu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, svekrva, ta{ta, baba i prababa

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

dragom

Vukosavi Putnik

Divna Stoku}a iznenada preminula 5. jula 2012. godine u 85. godini.

Sahrana je u ponedeqak, 9. jula, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Nikola, }erka Zorica, zet \ura, unuke An|ela i Elena.

Stojan~a Stani{i}

Vukosava Putnik

Kolege iz Ekspoziture 5507.

Sahrana }e se obaviti danas, 7. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

Nedeqku Jotanovi}u

od porodice Tintor.

od: Tomislava, Nele i Karinke.

56249

56252

Weni najmiliji.

56305

56311

56293

GODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a na{a draga

Dana, 7. jula 2012. godine, u 11 sati, na ka}kom grobqu obele`i}emo godinu dana od kako nije sa nama na{ voqeni

@ivka Pejak

Stevanu Mari}u

ro|. Vlaovi} 20. 9. 1923 - 06. 7. 2012.

iz Mo{orina

Tvoje }erke sa porodicama i supruga Zlata.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 7. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: snaja Zorica, unuk Perica, unuka Olgica i praunuci Aleksandra i Gojko.

56310

56304

Nikada te ne}emo zaboraviti, uvek }e{ nam nedostajati.

Ne|i Jotanovi}u

1919 - 2012.

56308

na{em dragom

od: Qubice, Dejana, Branke i Vladimira.

Posledwi pozdrav sestri, Teti i majki.

DESETOGODI[WI POMEN

Du{an Tomani}

Milan Sremac

7. 7. 2006 - 7. 7. 2012.

1952 - 2002. iz Rumenke

Sve {to je bilo qudsko, ~asno i po{teno imao si ti. Takvog }emo te pamtiti dok `ivimo.

Milane, vreme ne le~i bol, tugu, `alost. Po{tovali smo se, po{tujem te i sada.

Najro|eniji nije obe}awe, po{tovawe ispunio. Bog je svedok. An|eli nas ~uvaju.

Supruga Dragica sa majkom Ankicom.

Isak Stojanov 1933 - 2011.

Tvoj kum Budimir Stojanovi} sa porodicom.

3

Posledwi pozdrav dragom bratu

POMEN

56292

56259

Dana, 11. jula navr{ava se sedma godina od smrti na{e

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti u 46. godini preminuo

dragoj Wegovi najmiliji.

56242

Nedeqku Jotanovi}u

Danas, 7. 7. 2012. godine, u 9 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo sedam dana od smrti na{eg dragog

@ivkica Pejak

od: brata Nenada, sestara Stoje, Dragiwe i Dragice sa porodicama.

56307

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. 7. 2012. godine preminuo u 88. godini na{ dragi tata, deda i svekar

1923 - 2012. ro|. Vlaovi}

Boje \uki} 11. 7. 2005 - 11. 7. 2012.

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji.

O`alo{}eni: sestra Femka, sestri~ine Buba i Mira, unuci \ura, Mladen i Tawa i zet \or|e.

56302

56289

POMEN Dana, 7. 7. 2012. godine navr{i}e se 40 dana od smrti na{e supruge i majke

DVOGODI[WI POMEN

To{a Obrova~ki Sahrana je danas, 7. 7. 2012. godine, u 15.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni brat Jova sa porodicom.

56288

Posledwi pozdrav dragom kumu.

Nikole Gavri}a Brace Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{e se}awe ja~e od zaborava.

Tanasije Rankov

Zorke Plav{i}

1925 - 2012.

Sahrana je u utorak, 10. 7. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Mladen, unuke Nata{a i Ivana i snaja Ru`ica.

56312

1955 - 2012.

Uvek }emo te se rado se}ati i biti ponosni na tebe.

Suprug Radovan i sin Vladimir.

56306

Tvoji najmiliji: majka Rajka, otac Mirko, sestra Slavica sa porodicom, }erke Tawa i Sandra sa porodicom i supruga Anka.

Marko Malki} 2010 - 2012. dipl. in`. arhitekture Qubav je jedini vazduh koji sam udisala, a ti jedini draguq koji sam imala.

Nikada te ne}u i ne mogu zaboraviti.

Stojan~a Stani{i} Tvoja dobrota i plemenitost ostaju zauvek.

Kumovi Vida i Bodor.

Tvoja supruga Sne`ana i kumovi Subotin.

56244

56294

56301

24

^iTUQe l POMeni

subota7.jul2012.

Danas se navr{ava deset godina od kako nas je napustio na{ dragi otac, tast, deda i pradeda

PETOGODI[WI POMEN

dnevnik

POMEN Pro{lo je pola godine od smrti na{e mame, svekrve i bake

POMEN Navr{ava se godina od kako nije sa nama

Nataliji Pavlov ro|. Besermewi

An|eliji Ostoji} 30. 12. 1955 - 8. 7. 2007.

Sava @e`eq

S qubavqu, tugom i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Nevenke Miodragovi}

Du{an Mastilovi}

ro|. Brzak

major JRV JNA

Sa tugom i po{tovawem uspomenu na wu ~uva porodica.

Porodica.

Porodica Ostoji}.

56277

56247

Dana, 28. 6. 2012. godine umrla je na{a draga mama

^ETRDESETODNEVNI POMEN Danas, 7. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}emo pomen, na{em dragom.

Weni: Miodrag, Milija, Aleksandar i Slobodan.

56286

Posledwi pozdrav prijatequ, ocu na{e snaje Bobane

Pomen }emo odr`ati u subotu, 7. 7. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 11 ~asova.

posledwi pozdrav od: sina Milana, snahe Bogdanke, unuka Bojana, jetrve Pave i Leposave, sinovca @arka, sinovica Milice i Slavice i kom{inice Olge.

Sahrana je u ponedeqak, 9. 7.

2012. u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

56219

DVADESETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav prijatequ ^uvamo uspomenu na tebe: supruga Qubica, sinovi Moma i Zoran, snaje Mira i Jasna i unuka Ma{a.

odr`a}e se u Nikolajevskoj crkvi u petak, 13. jula u 9 ~asova

56184

Vemica Varenika 1921 - 2012.

Iliji Pe}ancu

Neka po~iva u miru.

POMEN

Nedeqku Jotanovi}u

Veri Mi{kovi}

Dragan Mil~i}

ro|. Daberer od porodice Q. Savanovi}.

Sin @ivan i k}i Mila sa porodicama.

Tvoji najmiliji: sin Zvezdan, snaja Lidija, unuci Gordan i Zvezdana.

Dana i \or|e Maksi}.

56238

56284

56246

Weni najmiliji.

Posledwi pozdrav Bobaninom tati

DVOGODI[WI POMEN

Sa nama je u srcu, u mislima u razgovoru.

Borka Zurovac

56285

56224

7. 7. 2005 - 7. 7. 2012.

Posledwi pozdrav kolegi

Godina za godinom, svaka je te`a od prethodne.

Toliko trenutaka koje ne mo`emo podeliti sa tobom.

Neizmerno nam nedostaje{, nismo potpuni bez tebe...

Danas, se navr{ava 13 godina od prerane smrti na{eg dragog, voqenog i nezaboravqenog brata.

Vole te do neba tvoji: Dragan, Dejan i Desa.

56201

Radivoj Markovi}

Danilu Budi}u Budi

Iliji Pe}ancu

1951 - 2010.

Kuki, uvek si sa nama u na{im srcima i mislima.

Bo{ko i Jasna sa decom.

SE]AWE na voqene i nikad pre`aqene roditeqe

od Taxi udru`ewa „Maxi Novosa|ana.�

Vole te tvoje sestre: Katica, Mara i Jagica sa porodicama.

Branka, @eqka i Nemawa.

56276

56283

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i deda

Jovan Stoj{in Bata

56159

56287

Dragom bratu, {uraku i ujaku.

[ESTOMESE^NI POMEN

Slobodana - Saleta 8. 7. 1992. i

Ilija Pe}anac

Slavici Qiqak

iz Drvara Sahrana }e se obaviti danas, 7. 7. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erke Bobana i Branka, unu~ad Du{an, Milica, Branko i Bo{ko i zetovi Mi}a i Slobodan.

56260

od Hranislavke i Milorada Qiqka.

56273

Dana, 5. 7. 2012. u 61. godini zauvek nas je napustila draga i voqena

GODI[WI POMEN

Radoslav Vujkov Vuca

Jovan Kantarxi} Brica Ne postoje re~i kojima bi se opisala tuga i praznina koju si nam ostavio...

Te{ko je da se pomirimo sa sudbinom da vi{e nisi sa nama.

U ti{ini ve~nog sna neka te prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Julkicu Savi} 2. 1. 2011.

Tvoji: Zorica, Sr|a, Jovana, Anastasija, Elena, Kalina, Milica i Marko.

S ponosom va{i najmiliji.

Sestra Milica, zet Zoran, sestri}i Aleksandar i Vladimir [katari}.

56185

56196

56075

Pro{lo je tu`nih jedanaest godina od kada nije sa nama na{a mama, baba i ta{ta

Radoslav Vujkov 31. 5. - 9. 7. 2012.

Mihailo Koji} Mika

Slavojka Qiqak

Dana, 7. 7. 2012. godine, u 11.30 sati, na ^enejskom grobqu obele`avamo tu`nu godinu od kada nije sa nama na{ voqeni Mihailo - Mika.

Desanka Vukov

Mili na{, bol i tuga svakim danom je sve ja~a, mnogo nam nedostaje{.

ro|. Krsti}

Tuguju za wim wegovi: Olga, @arko i Biqana.

Sahrana }e se obaviti 9. 7. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug, sin, snajka, unuci i mnogobrojna rodbina.

56255

56256

Vreme prolazi, a bol i tuga nikada.

Ve~no o`alo{}ene }erke: Jelica i Vela sa porodicom.

56205

U svakom trenutku u mislima sa tobom tvoji: Milorad, Goga, Suqo, Dina, Bojan i Qiqa.

56077

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

DVOGODI[WI POMEN

subota7.jul2012.

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da je na{ dobri i voqeni suprug, otac, deda i svekar oti{ao u Nebo.

7. 7. 1988 - 7. 7. 2012.

^ETVOROGODI[WI POMEN voqenom

25

POMEN

Dr Nata{a \urovi}

Sofiji Vi|ikant 14. 2. 1932 - 7. 7. 2010.

Novaku Predragovi}u

Ako je tvoje vreme moralo stati, na{a qubav i se}awe traja}e koliko i mi sami.

7. 7. 2008 - 7. 7. 2012.

Suprug Rada, sin Petar, snaha Dragica, unuci Sofija i Radovan.

56028

POMEN Prolazi prva godina bez tebe. Qubav koju si nesebi~no ugradio u nas daje nam snagu da krenemo daqe.

Vladimir M. Medi}

Aleksandar Miladinovi}

Vole te: mama, tata i brat Sa{a.

56071

56048

PETOGODI[WI POMEN

POMEN

6. 7. 2002 - 6. 7. 2012.

Porodica.

56165

IN MEMORIAM

Dana, 8. 7. 2012. godine, u 11 sati, okupi}emo se oko tvoga groba.

Tvoji: Marko, Nikola i Dragan.

Tvoji najmiliji.

Hvala mu za svu qubav, dobrotu i sigurnost koju nam je nesebi~no davao.

Volimo ga.

56012

Milan Mili~i}

Zauvek }emo te nositi u na{im srcima.

Vreme prolazi, a praznina i tuga ostaju ve~no.

1944 - 2012.

Tvoj vedri lik i osmeh pun qubavi ne zaboravqaju se.

7. 7. 2004 - 7. 7. 2012.

Pro{lo je godinu dana od kada smo se oprostili od na{eg dragog tate i deda Mike.

Zauvek tvoje: Marija, Ana i Lela.

Vasiqka Terzi} ro|. [}epanovi} iz Zmajeva

Radovan Kolari}

Vreme prolazi, a na{u tugu i bol ne odnosi. S ponosom }emo te spomiwati, a s qubavqu od zaborava ~uvati. Poseti}emo tvoju ve~nu ku}u danas, 7. jula 2012. godine.

Tvoji najmiliji: deca i sestre sa porodicama.

Sa puno qubavi, po{tovawa i tuge ~uvamo uspomenu na tebe.

56051

56118

56063

Tvoji najmiliji: supruga Stana i sin Dragan.

TU@NO SE]AWE

SE]AWE Dana, 8. 7. 2012. godine, je deset godina od kako nije sa nama na{ dragi

Prim. dr Milo{ Tubi} Mika 1948 - 2011.

Se}awe na tebe budi najlep{e uspomene tvojih najmilijih.

Zorica Dobre dipl. in`. elektronike 13. 7. 1968 - 13. 7. 2012.

Svaki dan si u mislima sa nama, ne samo za ro|endan.

Svi tebi dragi se}aju se i daqe tog datuma.

]erke Teodora, Sandra, zet Bojan, Vuka{in i unuk Milan.

Vole te tvoji, mama i tata.

56138

56135

Sava Bawac iz Mo{orina 1984 - 2004.

Ni vreme koje je pro{lo, ni beskrajni bol za tobom ne mogu naterati srce da shvati da si nas zauvek napustio.

Ve~no }e te voleti i se}ati se, tvoja mama Branka i sestra Ivana sa porodicom.

Zauvek }emo te voleti i se}ati se svih lepih trenutaka provedenih sa tobom.

Tvoja porodica.

O`alo{}eni do groba.

56164

56136

Pro{la je godina tuge i bola za

GODI[WI POMEN

Najdan Trajkovi}

Moja Keka

Dana, 7. 7. 2012. godine dajemo godi{wi pomen u 12 ~asova, na Gradskom grobqu

Nikola Popadi}

Pericom Dragi}em Pekijem

Petru Dragi}u

12. 7. 2011 - 12. 7. 2012.

7. 7. 2011 - 7. 7. 2012.

Posle godine bi}e godina i jedan dan... praznina, bol i tuga ostaju.

Nedostaje{ nam, bio si i osta}e{ u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Tvoji: supruga Marija, k}erka Biqana, zet Slobodan, unuka Elena i unuk Stefan.

56132

56021

Danas je devet godina od kako smo ostali bez dragog i plemenitog supruga i oca

55140

Keko, du{o moja, tiho u bolu i patwi teku dani od kako se srce tvoje umirilo.

Tako do susreta dobra k}eri.

Tuguju: mama Vera, tvoja deca sa porodicama i brat sa porodicom.

56134

56140

TU@NO SE]AWE

POMEN

\oka Novakov

Petru Dragi}u

7. 7. 2009 - 7. 7. 2012.

7. 7. 2009 - 7. 7. 2012.

Zauvek je u srcima wegovih: supruge Katarine i sina Miodraga sa porodicom.

9. jul 2006.

TU@NO SE]AWE

\oka Novakov prof. dr Miroslava Pergala

Tvoje: Dragica i Nata{a Pribi~evi}.

Ka}a Drqan Stankov

Prijatequ na{, vreme prolazi, zaborava nema.

S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji: supruga Tinka, sin Svetozar, unuk \oka, unuke Tina i Dragana i snaha Sne`ana.

Se}awe na tebe ~uva tvoj brat Dobrivoj sa porodicom.

56141

56142

Porodica Mili}.

56199

26

tv program

subota7.jul2012.

08.05 Карневал цвећа 09.35 ФЛУОШ, луткарске представе за децу 09.55 Лулу 10.10 Хајде са мном у обданиште 10.35 Питам се, питам се 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.10 Новосадско дечје лето 12.35 Музички фестивал „Шкољкице“ 13.00 Здравље пре свега 14.00 Медији у Србији-хроника пропадања 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Све о животињама 16.45 Потрошачки репортер 17.20 Политбиро 17.50 Златни глас, филм 1.део 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Супруге и кћери 21.00 Фаца 21.30 Ноћна смена 22.00 Војвођански дневник 22.35 Ахил и корњача, филм 00.35 Супруге и кћери

07.30 08.15 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

Глас Америке Приче из књижаре Буди родитељ Е-ТВ Ноге на пут Без цензуре Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филм: Фајлов рат Глас Америке

Конопац

Канако Хигучи

Ахил и корњача Китано Такеши у „Ахилу и корњачи” примењује чувени математички парадокс на причу о дечаку који сања о томе да постане уметник. Млади Макису има креативни дух тркача, али га околности терају да пузи кораком корњаче. Улоге: Такеши Китано, Канако Хигучи, Кумико Асо, Аја Ењоји, Масато Ибу, Таиги Кобајаши, Акира Накао, Нао Омори Режија: Такеши Китано (РТВ 1, 22.35)

09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 14.14 15.00 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00

Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Емисија на мађарском са титл.на српском Биографије Карневал цвећа Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Треће доба ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) Интервју са Ласлом Ковачем (мађ) ВИВЕ 2010. Класика за све Концерт Војвођанских симфоничара ТВ Продаја

06.30 09.15 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

10.30 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 19.00 23.30 01.15

Серијски програм Време је на мојој страни Азбука родитељства Серијски програм Ленија Вести Ево нас код вас Вести Серијски програм Бели мантил Зове море Витраж Вести Личности и догађаји Вести Зове море Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Конак Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Серијски програм

Гренд слем Вимблдон Прави НБА Вимблдон, студио Вимблдон Преглед дана 11 Вимблдон, студио Гренд слем Вимблдон, финале, жене Гренд слем Вимблдон, финале, мушки дубл Гренд слем Вимблдон, финале, женски дубл Кошарка пријатељска: Француска - В. Британија Мото ГП Немачка – Квалификације Мото ГП

Зрно по зрно У новој емисији можете погледати прилог о органској производњи јабуке , откупу пшенице овогодошњег рода као и нове савете о заштити биљних култура које ће дати стручњак Пољопривредне стручне службе у Зрењанину, Снежана Парађеновић. (КТВ, 12.00)

Први Хичкоков филм у Техниколору, снимљен је по истоименој представи Патрика Хамилтона. Представа је инспирисана убиством једног младића које се десило 1924. године, а убила су га двојица студената само да би показали како је могуће извршити убиство и проћи некажњено. Улоге: Џејмс Стјуарт, Џон Дал, Фарли Грејнџер Режија: Алфред Хичкок (РТС 1, 23.05) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.43 13.00 13.15 13.30 14.05 14.50 15.00 15.50 15.53 16.45 18.26 19.00 19.30 20.05 20.55 23.00 23.05 00.35 01.00 01.23 02.13 02.40 03.18 03.50

04.00 08.30 10.00 12.20 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.10 22.00 00.30 02.30 03.30

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица Бане Крстић...као сав нормалан свет Вести Срећни људи Госпођица Марпл: Убиство је лако, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Срећни људи Проклетство златног цвета, филм Вести Конопац, филм Ви и Мира Адања Полак Вести (02.00,03.00,04.00,05.00) ТВ лица: Бане Крстић...као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија, репортажа Увиђај Грађанин

Дођи на вечеру Домаћин Филм: Невино оптужен Езел Жене Филм: Портал смрти Галилео Вести Изгубљена част Езел Филм: Мис тајни агент Филм: Матрикс 3 Трачара Кобра

06.17 Знање имање 07.15 ТВ лица: Јасенко Хоура...као сав нормалан свет 08.00 Велики је свет 08.28 Бернард 08.32 Вејбалу 08.51 Руске бајке 09.04 Плава птица 09.35 Верски календар 09.45 Верски мозаик Србије 10.30 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Свет здравља 13.00 Моја лепа Србија 13.15 Грађанин 13.38 Лов и риболов 13.45 Лети, лети песмо моја мила 14.15 ТВ фељтон 14.52 Светлана Захарова и пријатељи 15.45 Биографије 16.29 Датум 16.35 Одбојка-Светска лига, полуфинале 1, пренос 18.04 Бициклизам: Тоур де Франс, пренос 19.04 Вреле гуме 19.38 Тотал тенис 19.50 Одбојка-Светска лига, полуфинале 2, пренос 21.30 Свет спорта 21.40 Потрошачки саветник 22.07 Ћелија: Искра живота 23.00 Бокс: Владимир Кличко-Тони Томпсон, пренос 23.30 Пинк мартини 00.21 Бициклизам: Тоур де Франс, преглед 01.19 Одбојка-Светска лига, полуфинале 1. и 2.

03.44 Бокс 04.15 Потрошачки саветник 04.38 Ћелија

dnevnik

Тајне науке „Тајне науке” откривају најновија сазнања о археолошком локалитету Кале у долини Јужне Мораве. Истражујемо колико је са становишта науке српска кухиња здрава и како хемичари припремају храну.... Ауторка: Јелена Милутиновић (Б92, 10.20)

06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.30 16.50 17.55 18.25 19.00 19.50 21.30 23.00 00.30 02.20 04.00 04.30

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Барби Марипоза, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Доба диносауруса Телешоп Вести Летњиковац Вести Телешоп Документарни програм Телемастер Моја Србија Јелена Југо филм, филм Голи живот Детективски пар 1, филм Слепа правда Голи живот Моја Србија Јелена

Голи живот Младен Селак је остварио амерички сан и попут Тесле и Пупина обогатио се техничким проналасцима који су унапредили човечанство. Дао је свој допринос развоју војне и графичке индустрије, а његова компанија сада производи најбоље штампаче на свету у Кини... Аутор: Миломир Марић (Хепи, 21.30) Јелена Милутиновић 06.20 08.00 08.40 09.10 10.10 10.20 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05

Свет здравља На кожи у просеку свака особа има око 30 младежа, мада неко може имати и више стотина. Већина их је безопасна, али их стално треба контролисати. Колико знамо о младежима, да ли их се плашимо с разлогом и када треба тражити помоћ лекара чућете од примаријуса доктора Александра Адамовића. (РТС 2, 12.10)

06.30 Маратон 08.00 Здравље и Ви 08.30 Филм: Зимовање у Јакобсфелду 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Залазак сунца 13.00 Здравље и Ви 13.30 Сваштарица 14.00 Улови трофеј 14.30 Биљана за вас 15.30 Слике живота 16.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Слике живота 19.00 Улови трофеј 19.30 Мајсторски 20.00 Одељење за специјалне жртве 21.00 Филм: Љубавна бољка 23.00 Филм: Лилендова Америка 01.00 Еротска серија

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

22.30 00.25 01.00 01.20 03.05 04.35 06.05

Инспектор Валандер Добра земља Топшоп Цртани филмови Шљака Тајне науке Вести Б92 Пријатељи Џои Интернат Вести Ноћни ТВ пројекат Вести Филм: Господар прстенова: Две куле Филм: Полицијска академија Вести Б92 Спортски преглед Филм: Амерички психо Филм: Амерички психо 2 Филм: Верни партнер Укључење у Б92 Инфо

Миломир Марић 07.00 10.00 12.00 12.30 13.30 14.00 15.30 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.30 03.30 05.00

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Паја и Јаре: Камионџије Мала невеста Магазин ин Национални дневник Академија дебелих- преглед дана Звезде гранда Филм: Лов у мутном Филм: Мрежа времена Филм: Катастрофа Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota7.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

27

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Пи ше: Иван Лазаревић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 Повратак коренима. лекције из Каменог доба 09.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 10.00 Гуге – изгубљено краљевство Тибета 11.00 Древни доктори 12.00 Експерименти на сопственој кожи 15.00 Борба против Црвеног барона 16.30 Спасавање Титаника 18.00 Рим: Последња граница 21.00 Гладијатори 22.00 Партизански филм 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Оци, археолошка детективска прича 01.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.00 07.00 09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.15 00.15 02.10 04.05

Четири венчања - Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Нова нада посластичара НY Инк Мисија „Мени„ Необичан секс Војници и промена пола Л.А. Инк НY Инк

Ловци на змајеве Ози Бу Обојена брда Маршал На змајевом путу Како је Хари постао дрво Револуција госпође Ретклиф Дракула 3000 Пролаз Еротски филм Еротски филм

Мар шал Сти пан, мла ди по ли ца јац на слу жби у Спли ту, за ка зну због ло шег оба вља ња ду жно сти, до би ја на из глед бе сми слен за да так. На остр ву с ко јег је Сти пан по ре к лом, гру па пен зи о не ра, сви бив ши чла но ви СУБ НОР-а пред во ђе ни ста рим пар ти за ном Ма рин ком Чи чи ном, по на ша се сум њи во... Уло ге: Дра жен Кун, Лин да Бе го ња, Или ја Иве зић Ре жи ја: Вин ко Бре шан (Си не ма ни ја, 12.00)

Ми шел Хорн

Та лац Џеф Теј ли је бив ши по ли циј ски пре го ва рач у та лач ким кри за ма, ко ји се по сле јед не ло ше про це не по вла чи на ме сто ше фа по ли циј ске ста ни це у мир ни про вин циј ски гра дић. Али ту тро ји ца ма ло лет ни ка про ва љу ју у ку ћу бо га то га ра чу но во ђе, уби ју по ли цај ку и узи ма ју за та о це до ма ћи на и ње го во дво је ма ле де це... Уло ге: Бру се Ви лис, Ке вин По лак, Џи ми Бе нет, Ми шел Хорн, Бен Фо стер Ре жи ја: Фло рент Еми лио Си ри (ХРТ 1, 21.00) 08.07 Кинотека - циклус класичног вестерна: Планина дивљег запада, филм 10.09 Кућни љубимци 10.45 Народна медицина, док. емисија 11.16 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.31 Моћ судбине 13.13 Духовни изазови 13.45 Призма 14.33 Деверуше, филм 16.08 Природни свет, док. серија 17.20 Евромагазин 17.56 Репортери 18.51 Најбоље од Глобалног села 19.30 Дневник 20.08 Совјетски шпијун Ричард Сорж, док. филм 21.00 Талац, филм 23.05 Дневник 3 23.47 Издајица, филм 01.40 Филмски маратон: Квака 22, филм 03.37 Филмски маратон: Прогон, филм

06.36 07.16 07.46 08.06 08.32 09.02 09.23 09.38 11.20 13.37 12.27 15.00 17.32 18.25 19.12 19.37 20.00 20.55 21.40 22.30 23.00 23.39 01.14

Лин да Бе го ња

06.00 Свака друга недеља (и пола распуста) 07.35 Инспектор Геџет 08.50 Гомила аматера 10.25 Кликни да се упознамо 11.20 Почетак 13.45 Потпредседница 14.40 Гуливерова путовања 16.05 Душа сурфера 17.50 Додела Билбордових музичких награда 2012.

20.05 Боље сутра 21.40 Откриће лажи 23.20 Лоша учитељица 00.55 Луда вожња 02.35 Кобна замена 04.20 Створени једно за друго

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Моћ судбине Мајстори свирачи Аниманијаци Махарал Мала ТВ Кућни свемирци Спортске игре младих Лето у Аризони, филм Филмска матинеја: Црвене патике, филм Одабрао Ђело Х. Међу нама Тенис Вимблдон: С. Филијамс - А. Радванска, пренос финала На рубу науке Боје туризма Телетабис Гаража Дражесни мајски пупољци Злочинци у јединицама ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Јохан Фалк Евровизија младих музичара 2012. - завршница

Срамота Музика у крви За сва времена Војникова прича Кора без стида Смрт у породици Магла рата Биографија - Сандра Ди Украдене жене, освојена срца Срце грома Пре него што се он пробуди

08.00 Злочини и преступи 10.00 Остани уз мене 12.00 Осуђеници 14.00 Мистична пица 16.00 Септембар 17.50 Телма и Луиз 20.00 Тхе Муммy 22.00 Плави сомот 00.00 Еротски филм 01.20 Еротски филм

Дијагноза убиство Убиства у Мидсамеру Видовњак Монк Браћа и сестре Хаваји 5-0 Филм: Сестра Бети Све по закону Самит: Парт Оне Самит Убиства у Мидсамеру

07.25 Поп Пикси 08.45 Бен 10: Ултмејт Ејлијен 09.25 Колумбо 11.25 Пороци Мајамија 13.45 Освета шмокљана 15.35 Фантастична четворка 17.30 Преживети дивљину Монтана, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Пороци Мајамија 22.15 Врућина, филм 01.15 Зверињак 03.10 Астро шоу 04.10 РТЛ Данас

Врућина Нил Ме ко ли и ње го ва сјај но ор га ни зо ва на бан да про фе си о на ла ца ци ља но пљач ка ју са мо бан ке или во зи ла ко ја пре во зе ве ли к е сво те нов ца. Ри зик је ве лик, али је за то плен ко ји по ку пе огро ман. Нил је од ли чан у свом по слу, али му је при ват ни жи вот у ра су лу. По руч ник Вин сент Ха на ура ди ће све да се до ко па Ни ла. Уло ге: Ал Па ћи но, Ро берт де Ни ро, Вал Кил мер, Џон Војт, Том Сејз мур, Да јен Ве но ра Ре жи ја: Мајкл Ман (РТЛ, 22.15)

Ал Па ћи но

10.00 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05

01.40

Преживљавање удвоје Врхунско градитељство Деконструкција Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Кризне ситуације Борна кола браће Хау Како се прави? Пен и Телер – Лаж или истина Чари путовања Преживљавање Преживљавање удвоје Уништавање! Пен и Телер – Лаж или истина Чари путовања

08.30 08.45 09.15 11.15 12.45 14.00 17.30 18.00 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 01.00

Фитнес Рели Билијар Фудбал Бициклизам Бициклизам Сви спортови Пливање Борилачки спорт Борилачки спорт Рели Рели Бициклизам Пливање

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Кре вет ска љу ба зност мо ра и да се вра ти

О

д прихватања ислама као религије која је жене не приказују неверницима, протеране из регулисала готово читав свакодневни жи- града. вот муслимана, обичаји с којима су они У потпуно исламским срединама, као што је ушли у нову фазу живота и државне организаци- Саудијска Арабија, на чијој је територији и свети је, неко време су опстајали. И сексуални обичаји град Мека, про ститутке су морале да буду покрису се дуго одржали, неки чак до средњег века. Је- вене, одно сно да изгледају као и све остале жене, дан од таквих је подавање ходочасницима, као об- што им је заправо само олакшавало по сао. лик религиозног промискуитета. А по стојао је и Иначе, муслимани могу имати четири супруге, један бенигни облик про ституције, при којем су али неограничен број конкубина, жена с регулисе го сту намернику нудиле услуге супруге, ћерке саним статусом и исламом је једино с њима доили неке друге женске особе која би се ту затекла. звољен ванбрачни однос. По Курану, брак је веза По сле ручка и вечере, готово је било подразумљи- мушкарца и жене испуњена љубављу, милошћу и во да се го сту оне понуде да му улепшају ноћ. жртвовањем једно за другог. Превара партнера, Сексуално го стопримство дуго се задржало у одно сно секс с неким трећим, кида и упропашћаарапском, бедуинском свету. Овај обичај није био ва те везе и сматра се да је то зло опасно по човенепознат и другим цивилизацијама, а да је добио ка. Зато су и казне за превару врло озбиљне – капланетарну популарност доказује то што је прихваћен и дуго остао међу Ескимима. Али, корени овакве праксе су везани за обред плодно сти и де фи ни тив но пред ста вља ју облик религиозне про ституције у којој не циркулише новац, него је присутна једна дру га вр ста комер ци јал ног одно са. Осим ако корен обичаја није у логици компензације – данас ја теби дајем своју жену или ћерку, а сутра, кад ја будем путовао, даћеш ти мени. То личи на однос валуте као опипљивог новца и девиза као потраживање које гласи на неко право, па и сексуалног одно са с домаћиновом женом уме сто са својом, Рег ру то вање п рос тит утки на пи јаци ро биња која није при руци. У арапском Египту неизбежна популација биле меновање оба уче сника се и данас примењује у су су тзв. гавазе. Мушкарци из те групе и најче- неким исламским земљама. По исламском верошће мужеви гаваза звали су се гази и били њихо- вању, да би морални закони имали неки резултат, ви подводачи. Гавазе су се бавиле јавним извође- морају бити подржани разним облицима принуде њем ласцивних пле сова, али и про ституцијом. који треба да дисциплинују зле и боле сне умове. Путописци их описују као жене које се не либе да Одлазак про ститутки је такође облик преваре. малтене голе играју пред мушкарцима, а детаље Међутим, иако се про ституција по Курану кажњаонога што се одвијало између њих и по сматрача ва као прекршај религиозне дисциплине, она је у про сто нису могли да опишу јер је изгледа било пракси толерисана и практикована вековима. То је превише за њихов укус. Описиване су као згодне само још један од доказа да религија, каква год да жене, чистог тена, лепих, је, не може искоренити крупних црних очију, неизгледа “генетски” услоМе ђу бе ду и ни ма ве ко ви ма је што нижих од осталих вљен и вековним обичаоп с та ј ао оби ч ај да до м а ћ ин по с ле жена, али са чулним дрјима формиран људски ве че ре по ну ди го сту сво ју су пру гу, жањем. одно су према сексу, па и Та етничка заједница про ституцији. ћер ку или не ку дру гу жен у ко ја Мада је Куран, који није се мешала с осталим се за тек не под ша то ром, да би му регулише живот и релистановништвом па ни поулеп ш а л а ноћ гиозну праксу муслимародично – углавном су се на, изричито против ховенчавали између себе, а због природе по сла мушкарци су зависили од мо сексуално сти, ње је одувек било, па и комерсвојих жена. А када би се мешали, онда би се цијалне. Про ституција и хомо сексуалност у обично нека лепа гаваза удавала за сео ског погла- исламском свету су добар пример сукоба религивицу. Тада би пре стајала са својим по слом и по - озне по слушно сти и животне праксе. Иначе, стајала верна и смерна жена па се не памти да је ислам сматра хомо сексуалност смртним грехом нека прекшила брачни завет. Гавазе су чак прати- за који се предвиђа смртна казна. Данас се за доле караване оних који су одлазили на хаџилук у казани секс између мушкараца у Ирану иде на Меку, по сао су налазиле у логорима, али и на ра- вешала. У Египту су од давнина, па и у 19. веку, по стозним про славама, где су биле веома тражена јали кевали, мушкарци обучени и депилирани као атракција. Осим гаваза, по стојало је још једно мање број- жене, који су се понашали и играли јавно као жено племе, Хелебија, чије припаднице су се углав- не. Чак су но сили и вео преко лица, не због стида ном бавиле про ституцијом, али под контролом него да више личе на жене. Били су врло тражени, власти. Приходи који скупљени тим по слом били због своје вештине у аналном и оралном сексу. су значајна ставка буџета града Каира. Али, кад Сличну улогу имали су и гинки, што је турски наје касније Египат по стао земља у коју су почели зив, само мало бруталнији, који би да долазе бројни странци, про ститутке су због данас неко хомофобичан употреверског чистунства и захтева да се муслиманске био, али с истим смислом. Књигу Ивана Л аз ар евића „ ПРО СТ ИТ УЦИЈА КРОЗ В ЕКОВЕ / Приче о нај ст аријем з анату”, у и здању Српског би б лио филског друштва, м ожете н ар учити путем т ел ефона 063/237–821 или и- мејла: office@sbd.org.rs, по 490 д инара + пош тански тро шкови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

subota7.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Овог ви кен да се ствар но мо же те опу сти ти и про на ћи се у умет нич ким и кре а тив ном ства ри ма. Од нос са стал ним парт не ром, уко ли ко га уоп ште има те, за ви си ис кљу чи во од вас и ва ших же ља. По ве ћа ни тро шко ви.

BIK 20.4-20.5.

Има те мо гућ но сти да обо ји те овај ви кенд у пла вет ни ло мо ра, да се до те ру је те и иде те у шо пинг ра ном зо ром, или да за вр ши те дан у не ком ре сто ра ну по ред ре ке. Да кле, не бу ди те ле њи, већ у ак ци ју! По зи ва те го сте?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. jul 2012.

Ле по и про дук тив но се за ба вља те, дру жи те с мно ги ма ко ји су ту или вам до ла зе од не куд, из ла зи те и про во ди те се. Ге не рал но сте успе шни. Скло ни сте по ве ћа њу те ле сне те жи не па сма њи те слат ки ше а по ве ћај те ак тив но сти.

Ме сец да нас и су тра пло ви кроз во де ни знак Ри ба, што вам по го ду је у сва ком по гле ду. Вре ме ће те про ве стри у ле пом и при јат ном дру штву, би ло где. Ослу шни те ин ту и ци ју. По вољ ни су од но си с ино стран ством. Пу туј те на мо ре!

До пу сти те пре дах парт не ру и мо гућ ност да бу де сло бо дан/сло бод на. Не ка сва ко иде на сво ју стра ну, са сво јим дру штвом овог ви кен да. Пи та ње не крет ни на или кре ди та, ни је по у зда но по вољ но. При ја тељ ство.

Уме те да об ја сни те на пра ви на чин све што је по треб но, уме те да оку пи те и ани ми ра те дру штво, дра ге осо бе, род би ну, па сте до бро до шли у сва ку сре ди ну. Уме те и да се по ву че те у не ки свој скри ве ни мен тал ни свет.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не вла да те си ту а ци јом, не ма те кон тро лу над парт не ром и све му што вам је бит но. По тре бан вам је од мор и пре дах јер би вам мо гло стра да ти здра вље, жив ци и ви тал ност. Нео че ки ва но уз бу ђе ње и стра сти. Сма њи те до жи вљај!

До пу сти ће те дру ги ма да за вас ре ша ва ју си ту а ци је и да вам омо гу ће нај а де кват ни је ре ше ње за овај ви кенд, па и ге не рал но, на ду же ста зе. Парт нер се баш тру ди да вас усре ћи и ора спо ло жи. За јед нич ко пу то ва ње.

Дра га осо ба с ко јом сте већ ду го тек са да по ка зу је сво је пра во не жно ли це и пре о се тљи во ср це. Упот пу ни те ту сли ку у це ли ну, да ју ћи свој до при нос и од го ва ра ју ћу по др шку. Јер, ви сте стуб од но са. Па жљи во у са о бра ћа ју!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ула зи те у ин тен зи ван и кри зан пе ри од. За они ко ји су са ми, не ким чу дом, сти же уз бу дљи ва и про ла зна аван ту ра. Бу ди те опре зни ка ко ће те усме ри ти на до ла зе ћу енер ги ју. А за оне ко ји су у ве зи, сти же при вре ме ни рас кид, раз лаз.

Из не на ђе ња пљу ште са свих стра на. Ка ко уса гла си ти сво је по тре бе и ту ђе зах те ве? Ла ко, чи ни те по сво ме а дру ге не слу шај те. По тру ди те се да са чу ва те жив це и свој ин те гри тет, иден ти тет, ин ди ви ду ал ност. Скло ни сте опу ште но сти.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец па сте емо тив но пре о се тљи ви и под ути ца јем дра ге осо бе. И то је баш ле по, ма да не мо ра би ти и ко ри сно. Из бе га вај те пре те ри ва ња би ло ко је вр сте и ви ше ве руј те се би не го дру ги ма. Ло ша за во дљи вост.

TRI^-TRA^

За ви ри те у Хај дин ку па ћи V REMENSKA

На плажи, у минијатурном купаћем костиму, у који можете и да завирите, уз пиво и роштиљ, сексепилна Хај ди Клум је прославила Дан независности. Славна манекенка, после развода са певачем Си лом, постала је најпожељнија „мета” папраца, али они више и немају потребу да је јуре. Фотографије које она објављује на Твитеру боље су и од најскупљих папарацо снимака. Иако јој је 39 година, Хајди изгледа савршено па и не чуди што се хвали фотографијама свог препланулог тела у минијатурном купаћем костиму.

PROGNOZA

VIC DANA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

34

Subotica

34

Sombor

35

Kikinda

35

Vrbas

35

B. Palanka

34

Zreњanin

34

S. Mitrovica 35 Ruma

35

Panчevo

35

Vrшac

34

Srbija Beograd

35

Kragujevac

36

K. Mitrovica 35 Niш

37

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и ве о ма то пло. Уве че и у но ћи раз вој обла ка мо же да усло ви ре ђу по ја ву ло кал них пљу ско ва. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 21, а мак си мал на 34 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: То ком да на сун ча но и ве о ма то пло. По под не раз вој обла ка уз ре ђу по ја ву пљу ско ва на ис то ку, а уве че и у но ћи ка не де љи мо гу ћи су пљу ско ви и у оста лим пре де ли ма. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 19, а мак си мал на 35 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и вру ће. По под не је мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва на за па ду и ју го за па ду Ср би је, а пред ве че и у но ћи ка не де љи по не где и у се вер ним и цен трал ним пре де ли ма. Ве тар слаб про мен љив и у скре та њу на се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 16 до 37 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: И у не де љу сун ча но и ве о ма то пло, око 35 сте пе ни. У по по днев ним са ти ма је мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва. По чет ком иду ће сед ми це и да ље вру ће, али ка сни је за по сте пен-два ни жа тем пе ра ту ра. Тем пе ра ту ре ис под 30 сте пе ни су мо гу ће сре ди ном ме се ца. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Не по вољ не би о ме те о ро ло шке при ли ке ће до при не ти по ја ча њу те го ба код свих хро нич них бо ле сни ка. По се бан опрез се са ве ту је осо ба ма са ср ча ним те го ба ма, аст ма ти ча ри ма и ре у ма ти ча ри ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ће су гла во бо ља и бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма. Нео п ход на је по ве ћа на па жња у са о бра ћа ју.

Madrid

32

Rim

30

London

20

Cirih

26

Berlin

25

Beч

30

Varшava

34

Kijev

31

Moskva

27

Oslo

22

St. Peterburg 27 Atina

35

Pariz

22

Minhen

25

Budimpeшta

34

Stokholm

24

Чо век во ди љу бав са љу бав ни цом. Отва ра ју се вра та, ула зи њен муж, два ме тра висок и те жак 130 кг. Хва та не срет ни ка за но гу и врат, из но си га на те ра су и ба ца са 14. спра та. Чо век док па да раз ми шља: ко њу је дан, шта ти је ово тре ба ло - имам су пер же ну, де цу, ауто, пла ту... До ле про ла зи трак тор и ву че при ко ли цу са се ном и чо век - трас - па де на се но. Уста је, отре са се но са се бе и ка же: - Е, што ја лу пе там кад се упла шим.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

177 (-5)

Slankamen

236 (-14)

Apatin

245 (-15)

Zemun

278 (-7)

Bogojevo

223 (-18)

Panчevo

292 (-8)

Smederevo

460 (-4)

Baч. Palanka 240 (-16) Novi Sad

213 (-19)

Tendencija stagnacije i opadawa

TISA N. Kneжevac

191 (-1)

S. Mitrovica

99 (2)

Tendencija opadawa

Senta

259 (-2)

Beograd

224 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

220 (-14)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

86 (-10)

SAVA

0 (-8)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja