Dnevnik 7.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 7. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22801 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DRASTI^AN PAD PRIJAVA ZA ZAPO[QAVAWE OD ^AK 87 ODSTO

Gazde radnike vi{e ne tra`e na Birou

str. 5

INTERVJU

KATAMARANOM U DUNAVSKU AVANTURU

DU[AN ELEZOVI], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE

Presudan uticaj u DS nemaju ni vojvo|anski, ni beogradski odbor [ef vojvo|anskih demokrata Du{an Elezovi} odbacuje teze o tome da je uticaj vojvo|anskih demokrata bio presudan u izglasavawu izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojima je i odre|enim poslancima Skup{tine AP Vojvodine omogu}eno zadr`avawe duplih funkcija. U intervjuu za „Dnevnik“ Elezovi} tvrdi da „uprkos tome {to se u javnosti nekad sti~e druga~iji utisak, Demokratska stranka zaista funkcioni{e jedinstveno i ne postoji nikakav presudan uticaj ni vojvo|anskiog, ni beogradskog, ili nekog drugog odbora na politiku stranke“.

Rafting ~arolija

str. 3

NASLOVI

Politika 2 Iskrena podr{ka Bugarske na putu ka EU

Ekonomija 5 Poreski raj samo za „sirote” advokate

Poqoprivreda 6 Dobi}ete `ito ako ne dirate cenu hleba!

Novi Sad 8 Rezervoar fabrike vode mora na ispirawe

na mirnoj reci

str. 9

Crna 12 Ku}a bra}e \or|evi} na licitaciji 19. avgusta 13 Kobni pru`ni prelazi

Dru{tvo 14 Skeleti kraj Tami{a

Umereno toplo Najvi{a temperatura 27 °S

MUP PRIVEO SEDMO^LANU GRUPU, OSUMWI^ENU ZA ZLOUPOTREBE U PRIVATIZACIJI

Prohibicija neznatno umirila ulice

Uhap{en vlasnik DTD „Ribarstvo” str. 13

str. 9

str. 16 – 20

KRISTI] UMESTO DOSTANI]A NA KORMILU ZVEZDE

PARTIZAN NA ANDERLEH ZA LIGU [AMPIONA

Pogrebnici sti`u pre vesti o smrti

str. 8

[TA JE NOVI SAD DOBIO, A [TA IZGUBIO ZABRANOM PRODAJE ALKOHOLA OD 23 DO 6 SATI

SPORT

„LISJE” UKAZUJE NA MOGU]U SPREGU MEDICINSKIH USTANOVA I PRIVATNIH POGREBNIH PREDUZE]A

MIROSAVQEV SE JO[ NADA STANU

DANAS POSLEDWA VO[INA PROVERA UO^I PRVENSTVA

2

POLITIKA

subota7.avgust2010.

DNEVNIK

PREDSEDNIK TADI] U BUGARSKOJ

KOSOVO

Nojki}: Realnost nije nezavisnost Predsednik Pokrajinskog odbora Srpskog pokreta obnove Kosova Ran|el Nojki} izjavio je da prihvatawe kosovske realnosti ne zna~i da Beograd treba da prihvati nezavisnost Kosova ve} da prihvati ~iwenice koje je i me|unarodna zajednica prihvatila.

Nojki} je reagovao na pisawe lista “Koha ditore”, koji prenosi izjavu lidera SPO-a Vuka Dra{kovi}a da “Srbija treba da prihvati realnost prema Kosovu”.

“Ne, Vuk nije rekao da treba priznati nezavisnost Kosova”, rekao je Nojki}, i precizirao da to zna~i da se na osnovu realnih ~iwenica na Kosovu izna|e mogu}nost za re{avawe drugih, `ivotnih pitawa koja su veoma va`na za Srbe na Kosovu i Metohiji. To tako|e, zna~i, dodao je, “da ne treba da budemo robovi zbog toga {to ka`emo da ne priznajemo nezavisnost Kosova, pa da ne re{avamo ni dru-

ga pitawa”. “Re{ava}emo druga pitawa, a vreme }e pokazati kako“, rekao je Nojki}.

On smatra da posle mi{qewa Me|unarodnog suda pravde ne}e do}i do masovnog priznavawa nezavisnosti Kosova. “Verovatno da }e neke zemqe priznati, ali ne}e sve zemqe koje su dobile zahtev da priznaju Kosovo. Ne}e biti toliko priznawa koliko je potrebno da se legalizuje ovaj proces”, ocenio je Nojki}.

Obezbe|ivawe manastira Gra~anica koji je preuzela kosovska policija, po Nojki}evim re~ima, ne predstavqa problem jer je manastir u srpskom okru`ewu. Nojki} smatra da bi situacija bila mnogo delikatnija u drugim manastirima, a posebno u Visokim De~anima, “zbog incidenata iz prethodnih godina i ~iwenice da je tamo na vlasti partija Ramu{a Haradinaja”.

SNS: Nema te varijante Funkcioner SNS-a Marko \uri} izjavio je da “ne postoji nikakva varijanta” pod kojom bi ta stranka, implicitno ili eksplicitno, prihvatila nezavisnost Kosova. Komentari{u}i izjavu lidera SPO-a Vuka Dra{kovi}a da bi Srbija trebalo da prihvati realnost i promeni strategiju prema Kosovu, kao i da promeni Ustav, \uri} je rekao da “ukoliko bi do tako ne~ega hipiteti~ki do{lo, to sigurno ne bi imalo podr{ku SNS-a”. Po wegovom mi{qewu, Dra{kovi}eva izjava ukazuje i na “nekonzistentnost politike unutar vladaju}e koalicije”.

“Potpuno je nepririodno i nemogu}e da u Vladi imate stranku koja zapravo u svom delovawu poziva na naru{avawe Ustava i poziva na ne{to {to je potpuno protivno utvr|enoj dr`avnoj politici kada je re~ o Kosovu i Metohiji”, zakqu~io je \uri}.

Hiseni: Pri{tina ima sponzore u UN Ministar spoqnih poslova Kosova Skender Hiseni izjavio je da ima mnogo zemaqa, me|u ~lanicama UN, spremnih da budu “sponzori Kosova” na predstoje}em zasedawu Generalne skup{tine .”Ne}u da ka`em ko }e sponzorisati neki rezultat za Kosovo. Ima mnogo zemaqa koje su spremne da budu sponzori Kosova, ne ka`em da li }e biti rezultata ili ne}e. Blisko smo sara|ivali s kosovskim partnerima u Savetu bezbednosti – s tri

kqu~na partnera Kosova koji imaju pravo veta u SB-u. Sara|ivali smo i dogovarali sve akcije”, rekao je Hiseni ju~e u Pri{tini po povratku iz Wujorka, ali nije iznosio druge pojedinosti. On je u Wujorku boravio od trenutka kada je MSP saop{tio da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavqa kr{ewe me|unarodnog prava.

Hiseni je ponovio da je Kosovu potrebna nova rezolucija UN kojom }e biti zamewena Rezolucija 1244.

Guskova: Srbija rizikuje Rukovodilac Centra Ruske akademije nauka za izu~avawe savremene balkanske krize i ~lanica Srpske akademije nauke i umetnosti Jelena Guskova smatra da je Srbija pred Me|unarodnim sudom pravde dobro postavila pitawe vezano za jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, ali da Beograd rizikuje tra`e}i pravdu pred Generalnom skup{tinom UN. Srbija nije pogre{ila postavqawem pitawa, smatra Guskova, i dodaje da je, {tavi{e, pitawe bilo krajwe neugodno za MSP. “Zato je Sud iskoristio svoje diskreciono pravo i promenio pitawe koje mu je poslala Generalna skup{tina UN i tek tada je dao svoje mi{qewe. MSP je pitan o jednostranoj nezavisnosti, a dao je odgovor o deklaraciji, jednostavnije

re~eno – o papiru”, rekla je Guskova u razgovoru za “Danas”. To o promeni su{tine pitawa gotovo niko nije pomenuo, istakla je Guskova “ali ja stalno na to ukazujem”.

Guskova smatra da su u pravu oni koji upozoravaju na to da }e ovakav odgovor MSP-a dozvoliti mnogim zemqama ili teritorijama u mnogonacionalnim ili multikonfesionalnim dr`avama da se upravqaju prema Kosovu. “To }e iskomplikovati odnose u svetu, ali polo`aj Srbije ne}e olak{ati. Druga je stvar da li je uop{te trebalo obra}ati se MSP-u. Ako se ima u vidu odnos izme|u me|unarodnih organizacija i Srbije od 1991. do 1999, sasvim je jasno da se nije mogao o~ekivati pravi~ni odnos prema Srbiji”.

Istra`ivawe: Mogu} sukob Rezultati ankete organizacije “Galup Evropa”, u kojoj je u~estvovalo vi{e hiqada stanovnika dr`ava Zapadnog Balkana, pokazuju da tre}ina Srba na Kosovu misli da }e spor oko statusa Kosova dovesti do oru`anog sukoba. Kosovski Srbi i Albanci su u anketi odgovarali na pitawa vezana za mogu}i zajedni~ki `ivot na nezavisnom Kosovu, dok su qudi iz regiona upitani smatraju li da kosovsko samoprogla{ewe nezavisnosti mo`e imati veliki uticaj na stabilnost na Zapadnom Balkanu, navodi se u saop{tewu.

Ubrzo nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova, u anketi “Galup Balkan monitora” 93 odsto kosovskih Albanaca ocenilo je da je to dobro, dok je negativno odgovorilo 74 odsto anketiranih kosovskih Srba. Godinu dana kasnije, procenat Srba koji misle da je nezavisnost Kosova lo{a stvar je

porastao {est posto, dok je broj Albanaca ~iji je stav da je otcepqewe dobro, u odnosu na 2008. godinu, opao na 75 odsto. Odmah nakon progla{ewa nezavisnosti je 72 odsto Albanaca verovalo da }e na Kosovu biti mogu} zajedni~ki `ivot, kao i 17 odsto Srba. Godinu dana kasnije, za zajedni~ki `ivot izjasnilo se 60 odsto Albanaca i 12 odsto Srba. Tre}ina Srba misli da }e spor oko statusa Kosova dovesti do oru`anog sukoba, a strah od rata postoji i kod pet odsto Albanaca.

Istra`ivawe pokazuje da su u regionu mi{qewa podeqena.

Dok je ogromna ve}ina u Hrvatskoj i Albaniji smatrala da je progla{ewe nezavisnosti Kosova imalo pozitivan uticaj na stabilnost na Balkanu, u Crnoj Gori, ukqu~uju}i i Albance koji su dr`avqani Crne Gore, izjasnili su se suprotno.

Iskrena podr{ka Bugarske na putu ka EU Predsednik Srbije Boris Tadi} izrazio je ju~e, prilikom susreta s premijerom Bugarske Bojkom Borisovom, zahvalnost toj zemqi zbog brze ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i iskrene podr{ke koju ta zemqa pru`a Srbiji na putu ka Evropskoj uniji. “Bugarska je ~lanica EU, a Srbija namerava to da postane. Zahvalni smo Bugarskoj zbog ratifikacije SSP-a i su{tinske i iskrene podr{ke na na{em putu ka EU”, naglasio je Tadi} u Varni.

Bugarski premijer je u obra}awu novinarima za predsednika Srbije rekao da predstavqa “evropsku budu}nost Srbije”, naglasiv{i da Bugarska sna`no podr`ava Srbiju na evropskom putu i da su sve stranke u bugarskom parlamentu podr`ale ratifikaciju SSP-a.

Prilikom susreta u bugarskom letovali{tu, Tadi} je Borisovu – ~ija je zemqa ~lanica NATO-a i ima vojnike u sastavu Kfora – preneo veliku zabrinutost zbog odluke Kfora da prepusti obezbe|ivawe crkava i manastira lokalnoj policiji. Tadi} je ocenio da su srpske crkve i manastiri na Kosovu ugro`eni i da bi najbo-

qe re{ewe bilo da ih ~uvaju vojnici Kfora.

zna~aj saradwe dr`ava Balkana. Tadi} je rekao da je bilo re-

Bugari i Srbi su dva bratska naroda koja se uzajamno poma`u (Bojko Borisov, premijer Bugarske) Predsednik Srbije i premijer Bugarske razgovarali su i o privrednim vezama, istakav{i

~i o energetskim pitawima, izgradwi putne infrastrukture, kao i saradwi u oblasti turi-

zma. Tako|e, tema su bili i potencijali za srpske investicije u bugarsku nuklearku “Belen”.

“Srbija je sna`no krenula u zavr{etak Koridora 10 od Ni{a do Dimitrovgrada i o~ekujem da ukupan pravac koridora koji prolazi kroz Srbiju bude zavr{en do po~etka 2012. godine”, rekao je predsednik Srbije, dodaju}i da je to zna~ajno i za bugarsku ekonomiju.

Borisov je istakao zna~aj ekonomske saradwe dve zemqe, rekav{i da }e Bugarska raditi na dovr{etku izgradwe autoputa Sofija–Ni{ s bugarske strane granice.

Borisov je Tadi}a informisao o tome da je zvani~na Sofija potpisala ugovor o gasnom aran`manu za “Ju`ni tok”. Me|u temama razgovora bila je i zajedni~ka borba protiv organizovanog kriminala. “Srbija je u posledwe dve godine postigla velike uspehe u borbi protiv organizovanog kriminala, ali moramo da se borimo zajedni~ki jer kriminal danas ne poznaje granice”, naveo je Tadi}.

“Bugari i Srbi su dva bratska naroda koja se uzajamno poma`u”, zakqu~io je premijer Bugarske.

MINISTAR ODBRANE DRAGAN [UTANOVAC UPOZNAO IRA^KE ZVANI^NIKE S PLANOVIMA SRBIJE

Bagdad ne mewa stav o secesiji Kosova – Moje ube|ewe je da Irak ostaje na stanovi{tu koje ima i Srbija vezano za jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, i da se po tom pitawu wihov odnos ne}e promeniti. Moram da naglasim da u Iraku predstoji formirawe nove vlade i ova poseta jeste bila sa `eqom da na vreme upoznamo na{e kolege s tim kakvi su planovi za budu}nost – izjavio je za „Dnevnik“ ministar odbrane Dragan [utanovac.

On je tokom boravka u Bagdadu sa svojim doma}inima razgovarao o Kosovu i Metohiji, budu}i da je to jedna od arapskih zemaqa koja nije priznala jednostrani akt Pri{tine o secesiji. Po [utanov~evim re~ima, Irak je ostao pri stavu podr{ke teritorijalnom integritetu Srbije. [utanovac je tokom posete Iraku razgovarao s ira~kim premijerom Nurijem al Malikijem, ministrom unutra{wih poslova Xavadom al Bolanijem i na~elnikom General{taba Vojske Iraka Babekrom al Zibarijem, koji su, kako isti~e, pokazali interes da se Srbija anga`uje na rekonstrukciji avio-baze, izgradwi vojne bolnice i isporuci municije svih kalibara.

– Irak je, dakle, zainteresovan za {iroku paletu proizvoda

srpske namenske industrije, kao i za anga`ovawe srpskih gra|evinskih firmi i metalskog kompleksa na realizaciji velikih infrastrukturnih projekata, za {ta smatramo da imamo i kapacitete i znawe koje je neophodno za te poslove – ka`e [utanovac.

On je ukazao na to da je Srbija u protekloj godini ostvarila izuzetan napredak u proizvodwi vojne opreme i plasmanu te robe van granica na{e zemqe, i istakao da je Irak jedna od najva`nijih destinacija za prodaju doma}eg naoru`awa. U posledwe tri godine Srbija je u Irak, po obja{wewu ministra odbrane, izvezla proizvode namenske industrije vredne vi{e stotina miliona dolara. [utanovac ocewuje da vojno-ekonomska saradwa s arapskim dr`avama ima veliki potencijal i da bi taj izvoz ove godine Srbiji mogao da donese milijardu dolara.

– Odre|eni ugovori koji su na snazi s Irakom se sprovode, i

upravo u danu kada sam boravio u Bagdadu isporu~ene su jo{ tri letelice tipa ‘lasta’. Vrlo eksplicitno nam je re~eno da su oni zainteresovani za obnavqawe tih ugovora i ube|en sam u to da }emo, osim remonta helikoptera koje trenutno radimo, dobiti jo{ poslova na prostoru Iraka – ka`e [utanovac.

Tokom boravka u Iraku, sa svojim doma}inima ministar [utanovac je razgovarao i o mo-

gu}nosti {kolovawa pripadnika ira~ke vojske i policije u Srbiji.

– Mislim da to interesovawe postoji, pogotovo s aspekta mogu}nosti da dobijaju visoka stru~na zvawa koja ina~e dobijaju oficiri velikog broja arapskih zemaqa koji se {koluju i koji }e se {kolovati u Srbiji – objasnio je ministar odbrane.

D. Milivojevi}

RAZGOVARALI SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] I IMRE VARGA

Su{tinska pomo} Ma|arske Ambasador Ma|arske u Srbiji Imre Varga istakao je, u razgovoru s predsednicom Skup{tine Slavicom \uki}-Dejanovi}, da je wegova zemqa zainteresovana za to da se Srbija {to pre prikqu~i EU i da }e Budimpe{ta na tom putu Srbiji pru`iti punu podr{ku, saop{tio je ju~e kabinet predsednice parlamenta. Predsednica Skup{tine Srbije primila je u Domu Narodne skup{tine ambasadora Vargu u opro{tajnu posetu, a u razgovoru je is-

taknuto da su parlamentarni odnosi dve zemqe podignuti na visok nivo. Slavica \uki}-Dejanovi} se zahvalila na su{tinskoj pomo}i koju je Ma|arska do sada pru`ila Srbiji u pribli`avawu EU, istakav{i da }e ovakva podr{ka Ma|arske biti vrlo zna~ajna, posebno u periodu wenog predsedavawa EU u prvoj polovini 2011.

Predsednica parlamenta Srbije je naglasila da potpisivawe Sporazuma o saradwi dva parlamenta predstavqa dobar

model za uspostavqawe saradwe izme|u parlamenata susednih zemaqa, i pozdravila ideju da se parlamentarna saradwa odvija ne samo na nivou predsednika skup{tina nego i parlamentarnih tela, grupa prijateqstva i stru~nih slu`bi. U saop{tewu se navodi i da je dogovoreno da delegacija Ma|arskog parlamenta poseti parlament Srbije u septembru, a ambasador Varga je pozvao Slavicu \uki}-Dejanovi} da poseti Parlament Ma|arske.

INTERVJU

Presudan uticaj u DS-u nemaju ni vojvo|anski, ni beogradski odbor

Izbori u DS-u su oduvek bili veoma intersantni za javnost jer se, izgleda, kroz te izbore na neki na~in prelamala i budu}nost Srbije vi}. – A kad je re~ o antikorupcijskom zakonu, ~ije odredbe }emo svi po{tovati, smatrali smo da nije bilo ni ustavno ni funkcionalno, posebno s aspekta delovawa pokrajinskih organa vlasti, da se odredbe o sukobu interesa primewuju na polovini mandata jer bi to veoma zakomplikovalo funkcionisawe pokrajinskih organa vlasti, po{to bi u dvadesetak vojvo|anskih op{tina morali da se raspisuju novi izbori. z Do kraja godine o~ekuju vas unutrastrana~ki izbori.

Da li je u Pokrajinskom odboru mawa „gu`va“ kad je re~ o kandidatima za ~elne pozicije nego u slu~aju interesenata za potpredsedni~ka mesta na nivou stranke?

– Predstoje}a redovna izborna skup{tina Pokrajinskog odbora DS-a planirana je za oktobar ili novembar ove godine, kad isti~e dvogodi{wi mandat aktuelnom rukovodstvu. Izbori u DS-u su oduvek bili veoma intersantni za javnost jer se, izgleda, kroz te izbore na neki na-

3

KLIN^: NAPREDWACI–DEMOKRATE

DU[AN ELEZOVI], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE

[ef vojvo|anskih demokrata Du{an Elezovi} odbacuje teze o tome da je uticaj vojvo|anskih demokrata bio presudan u izglasavawu izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojima je i odre|enim poslancima Skup{tine AP Vojvodine omogu}eno zadr`avawe duplih funkcija. U intervjuu za „Dnevnik“ Elezovi} tvrdi da „uprkos tome {to se u javnosti nekad sti~e druga~iji utisak, Demokratska stranka zaista funkcioni{e jedinstveno i ne postoji nikakav presudan uticaj ni vojvo|anskiog, ni beogradskog, ili nekog drugog odbora na politiku stranke“.

– Statut Vojvodine usvojen je jer smo smatrali da ono {to je dobro za gra|ane Vojvodine mo`e biti dobro i za sve druge gra|ane u Srbiji – navodi Elezo-

subota7.avgust2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

~in prelamala i budu}nost Srbije. A za razliku od drugih stranaka, kod nas je uvek bilo vi{e kandidata i za predsednika i za potpredsednike stranke.

O~ekujem da predsednik Boris Tadi} dobije apsolutnu podr{ku za ~elnu poziciju u DS-u i na ovoj skup{tini, s obzirom na sve ono {to je za Srbiju uradio u prethodne dve i po godine. Tako|e, o~ekujem da }e se i aktuelni potpredsednici tako|e ponovo kandidovati, a verujem i obnoviti mandat, jer su to zaslu`ili dosada{wim anga`manom na javnim i strana~kim funkcijama. Ali, svi koji su ambiciozni i smatraju da mogu dobiti podr{ku delegata DS-a tako|e se mogu kandidovati. Tako da verujem da }e i na ovoj skup{tini biti ve}i broj kandidata za potpredsedni~ka mesta, kao {to je to bio slu~aj i do sada. z Me|u wima }e biti i predsednik Vlade APV Bojan Pajti}?

– Jedno od potpredsedni~kih mesta garantovano je za kandidata iz Vojvodine koji dobije najve}i broj glasova delegata i ja sam siguran u to da }e Bojan Pajti} dobiti podr{ku svih op{tinskih odobora iz Vojvodine za tu kandidaturu jer mu na to daju pravo rezultati DS-a u Pokrajini za posledwih nekoliko godina, kao i uspe{an rad na ~elu Pokrajinske vlade. z Da li }ete se vi ponovo kandidovati za {efa Pokrajinskog odbora?

– Kandidova}u se i u ovom izbornom ciklusu. I nadam se da }u ovaj put imati protivkandidata.

z Koliko je u ovom trenutku realna bli`a saradwa izme|u DS-a i Srpske napredne stranke, koju pri`eqkuje lider SPS-a Ivica Da~i}?

– Pokazalo se da je danas mogu}nost saradwe izme|u prethodno suprotstavqenih politi~kih organizacija ve}a nego ranije, pa tako ne iskqu~ujem ni mogu}nost saradwe izme|u DS-a i SNS-a. Me|utim, sasvim sam siguran u to da izbora u Srbiji

sku podr{ku u bira~kom telu.

Ali, ~iwenica je da Srbija ide u pravcu ukrupwavawa politi~ke scene i broj stranaka koje }e pre}i izborni cenzus na narednim izborima bi}e daleko mawi od onog koji imamo sad, {to je dobro jer }emo u budu}nosti imati stabilnije vlade. z U me|uvremenu, de{ava se usisavawe grupa gra|ana, u ~emu je trenutno najaktivniji G17 plus, ali to ~ini i PO DS-a. Za{to je to za vas bitno, s obzirom na to da ste ve}, kako analiti~ari ka`u, „megapartija“?

– Zato {to vodimo politiku koju gra|ani prihvataju, ali tu politiku prepoznaju i lokalni lideri, koji imaju autoritet u svojim sredinama, a nisu bili strana~ke li~nosti. Logi~no je da onda do|e do saradwe s takvim organizacijama. Tako da su oja~avawem DS-a u Pokrajini i oni oja~ali svoju poziciju i time dobili {ansu da u svojim sredinama u~ine ne{to vi{e za svoje sugra|ane. Radi se, pre svega, o interesu gra|ana i interesu koji su prepoznali lokalni lideri i zato pristupili Demokratskoj stranci.

I jesam i nisam zadovoqan z Da li ste zadovoqni realizacijom Statuta, odnosno dinamikom prenosa novih nadle`nosti na APV? – Taj proces je otpo~et. Ne{to je preneto, ne{to je u postupku prenosa. Tako da mogu da ka`em da delom nisam zadovoqan i da bi to moglo i}i mnogo br`e, ali, s druge strane, mislim da je najva`nije da to funkcioni{e i da je komunikacija izme|u republi~ke i pokrajinske administracije dobra. I uveren sam u to da }e taj proces biti uskoro okon~an, pre svega kad je ra~ o najva`nijem delu ovog posla, a to je definisawe pokrajinske imovine i izvora finansirawa nadle`nosti Vojvodine. Dono{ewe tih zakona neophodno je da bi proces decentralazacije u Srbiji krenuo u pravom smeru i da bi lokalne samouprave i Pokrajina dobili instrumente za funkcionalnu upravu. ne}e biti do isteka ovog mandata, uprkos `eqama opozicionih stranaka. A posle narednih redovnih izbora, o~ekujem da }e ve}inu u republi~kom parlamentu formirati stranke koje i sad ~ine ve}inu. A ta procena u Pokrajini je jo{ izvesnija jer nam to kazuju i rezultati vanrednih izbora odr`anih tokom posledwih meseci u nekim op{tinama u Vojvodini. Uostalom, i istra`ivawa javnog mwewa pokazuju da politika DS-a na svim nivoima vlasti, a posebno na pokrajinskom, u`iva ve}in-

z Me|utim, neki vam spo~itavaju da na taj na~in u Vojvodini uvodite jednopartijski sistem?

– To nam spo~itavaju oni koji nisu uspeli da nas pobede, niti da nam budu blizu po izbornom rezultatu. Ne mo`ete prevariti gra|ane retorikom i demagogijom. To najboqe potvr|uje poverewe koje su nam gra|ani ukazali i u uslovima globalne krize, ~ak i u onim sredinama u kojima DS nikad do sad nije imao podr{ku, poput Oxaka ili Vrbasa.

B. Dragovi} Savi}

REKLI SU

Ko sme da govori o nasiqu?

Srpska napredna stranka postavila je ju~e pitawe pokretawa inicijative pred Ustavnim sudom za zabranu rada Demokratske stranke i Socijalisti~ke partije Srbije, a iz Demokratske stranke odgovorili su da su napredwaci posledwi koji bi trebalo da govore o odgovornosti, po{to su zajedno s

Nemawa Stevanovi}

vr{e politi~ko pokroviteqstvo ubica Ranka Pani}a – rekao je Stevanovi}.

Portparolka DS-a Jelena Trivan odgovorila je da je „SNS neko ko bi posledwi trebalo da govori o nasiqu i odgovornosti“, s obzirom na to da je re~ o stranci koja je nastala iz Srpske radikalne stranke, koja

Jelena Trivan

desni~arskim grupama u~estvovali u ru{ewu Beograda. Komentari{u}i inicijativu za zabranu ekstremnih desni~arskih grupa pred Ustavnim sudom, novi ~lan napredwaka Nemawa Stevanovi} je na ju~era{woj konferenciji za novinare kazao da SNS principijelno osu|uje svako krivi~no delo i akte nasiqa.

– Me|utim, postavio bih jedno principijelno pitawe: da li }e se onda pred Ustavnim sudom uskoro na}i inicijativa za zabranu DS-a i SPS-a, kao organizacija koja {tite direktno i

je imala „ratnu i ideologiju nasiqa, koja je bila generator najrazli~itijih vrsta nasiqa, od verbalog do fizi~kog“.

- Razumqivo je {to upravo SNS poku{ava da relativizuje odgovornost desni~arskih organizacija i {to ne}e jasno da se odredi prema wihovoj zabrani, ako se zna da su zajedno s wima u~estvovali u ru{ewu Beograda i za{titi ratnih zlo~inaca – kazala je Jelena Trivan Tanjugu, i podvukla da to „dovoqno govori i o evropskom duhu SNS-a i istinskoj privr`enosti evropskim vrednostima te partije“.

VESTI LDP tra`i raspravu o ekonomiji Liberalno-demokratska partija ponovo je ju~e zatra`ila odr`avawe hitne sednice Skup{tine Srbije, na kojoj bi bio dogovoren paket mera koje bi mogle stabilizovati ekonomsku i socijalnu situaciju, doma}u valutu i relaksirati ogorman pritisak na buxet. LDP je, u saop{tewu, naveo da je spreman na to da na toj sednici Vladi ponudi koncept „nove ekonomije“, koji bi podr{ku za stabilizaciju ekonomije i javnih finansija prona{ao u intenzivnoj politi~koj saradwi s regionom, Evropskom unijom i SAD. To bi, kako tvrdi ta stranka, otvorilo vrata rastu izvoza, povla~ewu dr`ave iz mnogih oblasti ekonomije, promeni poreskog sistema, sni`avawu poreza i doprinosa na zarade i ubla`avawu ogromnih pritisaka na poslovni

sektor i sredwu klasu, koji su u uslovima krize i „katastrofalne ekonomske politike Vlade“ najvi{e ugro`eni.

„Zajedno za [umadiju” se {iri Stranka „Zajedno za [umadiju“ Veroquba Stevanovi}a, koja ima op{tinske odbore u [umadijskom, Moravi~kom i Rasinskom okrugu, najavila je osnivawe tih tela i u Pomoravskom okrugu i da je za odr`avawe izbornih skup{tina u op{tinama tog regiona ve} po~ela pripreme. Upravni odbor stranke pre dva dana dao je ovla{}ewa predstavnicima „Pokreta za selo i grad“ iz Para}ina da zastupaju „Zajedno za [umadiju“ u Pomoravskog okrugu, rekao je portparol „Zajedno za [umadiju“ Zoran Pal~i}. On je naglasio i da predstavnici „Zajedno za [umadiju“ u~estvuju u pripremi kampawe Ujediwenih regiona Srbije.

PREDSEDNIK PALANA^KE OP[TINE OKRE]E SE PARTIJI

Tadi}: [to pre, to boqe

Dra{kovi}: Treba mewati Ustav

Predsednik Srbije Boris Tadi} ka`e da ne `eli da se me{a u rad USS i da se nada da }e taj sud {to pre izneti stav o zahtevu za zabranu ekstremnih desni~arskih organizacija.“O toj temi svakako imam svoj stav ali ne `elim da se me{am u rad Ustavnog suda. O~ekujem da sud o tome da svoj stav, {to pre to boqe“, rekao je Boris Tadi}. Pojedina udru`ewa novinara i medija, kao i pojedine nevladine organizacije zatra`ile su zabranu ekstremnih desni~arskih organizacija. Dr`avno tu`ila{tvo pro{le godine pokrenulo je inicijativu za zabranu pojedinih ekstremisti~kih organizacija i zatra`ilo mi{qewe Ustavnog suda Srbije o toj inicijativi. Pojedini mediji ove sedmice naveli su da }e Ustavni sud dati svoje mi{qewe do kraja ove godine.

Skup{tina Srbije usvojila je pre vi{e od godinu dana Zakon o zabrani manifestacija neonacisti~kih ili fa{isti~kih organizacija i zabrani upotrebe neonacisti~kih ili fa{isti~kih simbola.

Predsednik SPO Vuk Dra{kovi} ocenio je ju~e da Srbija treba da promeni Ustav jer je taj akt prepreka za pregovore o Kosovu, ali i prepreka evroatlantskim integracijama zemqe. „Promena Ustava je neizbe`na ako mislimo da skinemo lance Srbiji. Ustav je sada najve}a prepreka na{im evroatlantskim integracijama, a to zna~i budu}nosti ove zemqe. Ne postoji srpski narod radi Ustava, nego Ustav vaqda treba da slu`i Srbima, i ako su wegove odredbe protivne interesima dr`ave i nacije, onda se moraju mewati“, rekao je Dra{kovi} za „Blic“. „Ustav nam dozvoqava da ponudimo samo da Kosovo bude pokrajina u sastavu dr`ave Srbije. Ispod toga na{a dr`avna politika ne sme. A Kosovo je, realno, sada pokrajina u sastavu Srbije koliko je i Kaligulin kow bio senator“, rekao je Dra{kovi}, ~ija je stranka ~lanica vladaju}e koalicije.

Mu{kiwa-Hajnrih: Nema kr{ewa qudskih prava Dr`avna sekretarka u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Aniko Mu{kiwaHajnrih negirala je ju~e tvrdwe reis-ululeme Islamske zajednice BiH Mustafe Ceri}a i glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorli}a da se u Srbiji kr{e qudska prava muslimana Bo{waka. Aniko Mu{kiwa-Hajnrih je rekla Tanjugu da nacionalni saveti nemaju nadle`nost u oblasti verskih prava, pa tako ni izbori za ta tela nisu mogli dovesti u pitawe verska prava pripadnika mawina. Po wenim re~ima, bo{wa~ku nacionalnu mawinu ne ~ine i ne predstavqaju iskqu~ivo pristalice muftije Zukorli}a, pa je pogre{no problem Bo{wa~ke kulturne zajednice izjedna~avati s problemom ~itave bo{wa~ke mawine. „Bo{wa~ku nacionalnu mawinu ~ini 136.087 gra|ana koji su se prilikom popisa stanovni{tva izjasnili kao Bo{waci.

Bozalo potpredsednik SRS? [ef radikala u Ba~koj Palanci i od 15. aprila ove godine novi-stari predsednik ove op{tine Dragan Bozalo najavio je da }e se u narednom periodu sve vi{e baviti radom u SRS-u. Gostuju}i u emisiji ovda{we TV BAP, Bozalo je blago demantovao, odnosno nije potvrdio pri~e koje neko vreme kru`e Palankom, da }e uskoro postati potpredsednik ove stranke.

– Za petnaestak godina bavqewa politikom bio sam poslanik u Skup{tini SR Jugoslavije, Srbije i Vojvodine, drugi mandat sam, s prekidom od 17 meseci, predsednik op{tine Ba~ka Palanka i mislim da se sada vi{e treba okrenuti strana~kom radu – ka`e Bozalo. – Javnost je primetila da sam zna~ajan deo posla predsednika op{tine prepustio mom zameniku Zoranu Jovi~inu, koji je i potpredsednik stranke u Ba~koj Palanci.

Bozalo isti~e da je u Vojvodini SRS jedino u Ba~koj Palanci nosilac lokalne vlasti s 18 odbornika u Skup{tini koja broji 42 odbornika, a koaliciju ~ini i ~etiri odbornika DSS-a i jedan iz Nove slova~ke stranke. Predsednik palana~ke op{tine

isti~e da postoji saradwa s Vladom Vojvodine, posebno u realizaciji projekata koje bi delom trebalo da finansira i Fond za razvoj AP Vojvodine.

– Predsednik Bojan Pajti} primio nas je i saslu{ao, a na wegov zahtev da u roku 24 sata dostavimo svu dokumentaciju kojom smo konkurisali za sredstva Fonda, odgovorili smo u zadatom roku – ka`e Bozalo. – O~ekujemo pozitivan odgovor i razumevawe gospodina Pajti}a, bez obzira na to {to ovde vlast ~ine one stranke koje ne ~ine ve}inu u Skup{tini APV. M. Suyum

4

EKONOMIJA

subota7.avgust2010.

DNEVNIK

MINISTAR TVRDI DA POSKUPQEWE STRUJE NIJE NA DNEVNOM REDU

NBS POGA\A CENE I GA\A INFLACIJU

Za sada bez drugog strujnog udara Ministar rudarstva i energetike Petar [kundri} izjavio ju~e u Kostolcu da se ne planira drugo podizawe cene elektri~ne energije.

ne}e odobriti jo{ jedno poskupqewe struje da ne bi ugrozila ciqanu inflaciju i da }e, i ako bude morala da dozvoli novo pove}awe cene, ono biti minimalno i dale-

je i gasa sve dok su zamrznute plate i penzije. [kundri} je izjavio da se intenzivno radi na zavr{etku aran`mana s kineskim partnerima,

lektrani „Kostolac“, u {ta }e biti ulo`eno oko milijardu dolara.

– To }e biti jedna od najve}ih investicija u srpskoj privredi – rekao je [kundri}, i dodao da su

Nuklearka nije za Srbiju

– Pove}awe cene struje nije u razmatrawu – kazao je [kundri} obilaze}i rudare u Kostolcu povodom Dana rudara, 6. avgusta.

Premijer Mirko Cvetkovi} je pro{log meseca izjavio da Vlada

ko mawe od tra`enih 35 do 40 posto.

Ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} je pre nekoliko dana izjavio da dr`ava ne}e dati saglasnost za pove}awe cena stru-

[kundri} je izjavio da se za sada ne planira gradwa nuklearne elektrane u Srbiji, ali da je srpska strana odgovorila na ponudu Bugarske da analizira predlog o gradwi zajedni~ke elektrane u doglednoj budu}nosti.

On je podsetio na to da je u Srbiji na snazi moratorijum o gradwi nuklearne centrale i ocenio da bi bilo dobro da Srbija u|e u zajedni~ku gradwu nuklearne elektrane „Belene“ u Bugarskoj, nezavisno od visine vlasni~kog u~e{}a u tom projektu. [kundri} je naveo da bi, ako bi odluka o gradwi nuklearne centrale bila doneta, od po~etka projektovawa do gradwe trebalo da pro|e 15 do 20 godina. kompanijom CMEC, o ulasku u vitalnu rekonstrukciju dva termobloka i gradwu novog u Termoe-

svim stranim i doma}im investirorima otvorena vrata za ulagawe u srpsku energetiku.

TE[KE GODINE ZA VISOKOGRADWU

Izgradwa stanova pala gotovo 20 puta U kakvoj gabuli je stanogradwa i za{to je dr`ava pristala da finansira izgradwu nekoliko desetina hiqada stanova vidi se iz zastra{uju}ih statisti~kih podataka: broj stanova izgra|enih tokom 2009. gotovo 20 puta je mawi nego u prethodne dve godine, a 2010. stanogradwa jo{ uvek nije za`ivela, uprkos tome {to je gra|evinska sezona – u avgustu nije gre{ka ako se ka`e – na kraju.

Ukazuju}i na te`ak polo`aj gra|evinaca koji nemaju dovoqno posla, predsednik Sindikata gra|evinskih radnika Srbije Du{ko Vukovi} precizira za na{ list da je 2006. izgra|eno 18.162 stana, 2007 – 19.049, godinu dana kasnije 19.800, a lane samo 1.242 stana. Osim za gra|evinske radnike, ovakvo stawe je lo{ pokazateq i za re{avawe stambenih problema gra|ana bez stana jer ~im je mawa ponuda, vi{a je cena – iako je kvadrat, ka`u investitori, na dowoj granici rentabilnosti.

Sekretar Udru`ewa gra|evinarstva i industrije gra|evinskog materijala Goran Rodi} obja{wava za „Dnevnik“ da je tako velikom padu u visokogradwi doprinelo stopirawe izdavawa gra|evinskih dozvola zato {to se o~ekivao novi Zakon o planirawu i izgradwi, koji se u mnogo~emu razlikovao od prethodnog, a taj se, pak, primewivao i ovako i onako.

S druge strane, Rodi} ka`e da su veliki investitori imali

Mr{avi bilansi Da bi razre{ila ovaj gra|evinski ~vor, dr`ava je odlu~ila da sama finansira izgradwu u saradwi s bankama i lokalnom samoupravom, shodno Zakonu o podsticawu gra|evinske industrije Srbije u uslovima ekonomske krize, te organizovala izgradwu takozvanih socijalnih stanova koji bi trebalo da pokrenu investitore, zaposle gra|evince i radnike u proizvodwi gra|evinskog materijala, ali i ni`om cenom omogu}e lak{u kupovinu stana. Rodi} ka`e da projekat kre}e u Beogradu, a priprema se i u Novom Sadu i drugim gradovima Srbije. Me|utim, unapred se zna da }e i ovogodi{wi broj novoizgra|enih stanova biti veoma mr{av. mnogo neprodatih i nezavr{enih stanova, posebno velikih, zbog ~ega je krajem godine aktiviran program subvencionisanih stambenih kredita koji je omogu}avao osobama koje nemaju re{eno

stambeno pitawe, starim do 45 godina, da uz pomo} dr`ave kupe stan u novogradwi koji je izgra|en najmawe 80 odsto. I Privredna komora Srbije poku{avala je da pomogne, pa je sprovela anketu

o cenama i broju zavr{enih stanova u ve}im gradovima da bi napravila bazu podataka o tome koje firme gde, {ta i pod kojim uslovima nude i tako pomogla kupcima.

Me|utim, ni ovaj program, tvrdi sagovornik, nije mnogo pomogao jer je u me|uvremenu velik broj gra|ana ostao bez posla, dinar je po~eo ozbiqno da se kli`e, pa su mnogi besku}nici odustali i od pomisli o dugogodi{wem zadu`ivawu. Po{to su u to vreme zabele`ene i brojne prevare investitora koji su jedan te isti stan prodavali po nekoliko puta, otimaju}i tako pare od gra|ana, ceh su platili i oni po{teni jer su kupci stanova prestali da veruju u kupovinu na nevi|eno i predugovarawe kao sistem izgradwe je zamrlo. S obzirom na to da su u me|uvremenu poskupeli energenti, poskupeo je i gra|evinski materijal, tako da novi ciklus izgradwe nije za`iveo ni pro{le ni ove godine. Podjednako su pogo|eni i neimari, koji su bez posla, i industrija gra|evinskog materijala, koja je nagomilala ogromne zalihe, i podstanari.

R. Dautovi}

05. 8. 2010.

1.275,81112

Samo su poskupqewa sigurna Me|ugodi{wa inflacija je tokom drugog tromese~ja bila u padu i u junu se, {esti mesec zaredom, kretala ispod dowe granice ciqa za 2010. od {est plus-minus dva odsto, ocenila Narodna banka Srbije.

U avgustovskom Izve{taju o inflaciji NBS procewuje da }e cene poqoprivrednih proizvoda u narednim mesecima presudno odre|ivati kretawe inflacije, a u tre}em tromese~ju trend usporewa me|ugodi{wih stopa rasta inflacije bi}e prekinut i inflacija }e se vratiti u granice dozvoqenog odstupawa od ciqa.

NBS procewuje da }e u tre}em tromese~ju porasti cene uqa, bra{na, mle~nih prera|evina, konditorskih proizvoda i pi}a, dok se kod cena neprehrambenih proizvoda, pre svega usluga, o~ekuje ne{to vi{i rast u pore|ewu s prethodnim tromese~jem. Taj rast bi}e posledica o~ekivanog rasta regulisanih cena u narednom tromese~ju, imaju}i u vidu ka{wewe u prenosu efekata majske i junske deprecijacije, ali i rast cena inputa u proizvodwi prera|ene hrane. [ta god da ciqa i ra~una NBS, cene ve} ska~u. Zbog rasta cena p{enice, do kraja avgusta ili najkasnije do po~etka septembra, o~ekuje se i poskupqewe bra{na od oko 20 posto, testenina od deset do 20, ali i konditorskih proizvoda, pre svega keksa – osam posto.

Uqe je ve} oti{lo {est posto, a oti}i }e jo{ desetak, {e}er ve} ima tri posto vi{u cenu, a tu se ne}e zaustaviti. Poskupelo je sviwsko meso – na 390 dinara, nove

cene imaju i cigrete... Trgovci ka`u da su ve} dobili nove cenovnike za papirnu galanteriju, ku}nu hemiju, sredstva za li~nu higijenu, so, fla{iranu vodu...

A da li }e gra|ani imati para da to i kupe? Pa odbranu od inflacije na{a dr`ava upravo vodi tako {to se nada da proizvo|a~i i trgovci ne}e smeti da di`u cene jer robu ne}e imati ko da im kupuje.

A to je ju~e, izme|u ostalog, saop{tio i NBS. Elem, „iako je doma}a tra`wa i daqe veoma niska, u narednom periodu treba o~ekivati blago pove}awe inflatornih pritisaka po osnovu rasta cena hrane, ali i deprecijacije dinara i ka{wewa u prenosu wenih efekata na cene“, stoji u saop{tewu NBS-a.

NBS procewuje da }e me|ugodi{wa stopa rasta potro{a~kih cena na kraju tre}eg tromese~ja biti na vi{em nivou u odnosu na kraj drugog i biti oko 5,4 procenta, ali }e me|ugodi{wa stopa rasta biti u granicama dozvoqenog odstupawa od ciqa.

S. G.

KRAJEM AVGUSTA PO^IWE DA RADI JO[ JEDNA FABRIKA U IN\IJI

Kre}e najve}a cinkara na Balkanu Slovena~ka „Maksim grupa“ pokrenu}e krajem avgusta novoizgra|eno postrojewe „Metal-cinkare“ u In|iji, u koje je investirano oko 21 milion evra, saop{tila je ta kompanija iz Ceqa.

Kako se navodi, krajem avgusta bi}e pokrenute pe}i za topqewe cinka, a nekoliko dana kasnije po~e}e i proces toplog cinkovawa.

U In|iji }e biti izgra|ena cinkara s najve}im i najnovijim tehnolo{kim linijama u Jugoisto~noj Evropi i ujedno najve}a cinkara na Balkanu, u kojoj }e biti otvoreno oko 50 radnih mesta.

Cinkara u In|iji bi}e drugo preduze}e „Metal-cinkare“ u Srbiji, po{to je grupa „Maksim“ u stopostotnom vlasni{tvu i cin-

kare u ]upriji, {to je i opredelilo slovena~ku kompaniju da pro{iri poslovawe u Srbiji.

Iz „Maksim grupe“ su ranije saop{tili da poseduju sve neophodne me|unarodne standarde u oblasti metalske industrije, {to podrazumeva i odgovoran odnos prema `ivotnoj sredini, budu}i da se proces proizvodwe u cinkari odvija u zatvorenom ciklusu i nema {tetnih emisija nusproizvoda. To zna~i da }e 88 odsto otpada u „Metal-cinkari“ u In|iji mo}i da se reciklira, a preostalim otpadom }e upravqati osobe koje ovlasti Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije, dok otpadnih voda u ovom pogonu ne}e ni biti.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija Kanada Danska Norve{ka

Valuta

evro dolar dolar kruna kruna

Kupovni Va`i za za devize 1 1 1 1 1

103,808 72,0339 77,4745 13,9256 13,1542

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 105,927 73,504 79,0556 14,2098 13,4227

108,363 75,1946 80,8739 14,5366 13,7314

103,49 71,8134 77,2373 13,883 13,114

[vedska

kruna

1

11,0455

11,2709

11,5301

11,0117

[vajcarska

franak

1

75,0492

76,5808

78,3422

74,8194

V. Britanija

funta

1

125,055

127,607

130,542

124,672

SAD

dolar

1

78,7379

80,3448

82,1927

78,4969

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 8. 2010. godine

Promena %

Cena

BELEX 15 (636,46

Promet

Naziv kompanije

0,20)

Promena %

Cena

Promet

Simpo, Vrawe

11,44

497

497

Telefonija, Beograd

10,52

1.450

722.100

AIK banka, Ni{

0,34

2.910

Fabrika {e}era, Crvenka

9,68

3.400

275.400

Komercijalna banka, Beograd

0,00

28.058

0,00

Vital, Vrbas

7,05

850

8.500

Energoprojekt holding, Beograd

-0,97

921

1.463.998

5,37 Promena %

2.100 Cena

58.800 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,08

7.694

1.054.832

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.650

0,00

Imlek, Beograd

0,53

1.509

381.740

Soja protein, Be~ej

0,27

746

3.340.429

Metalac, Gorwi Milanovac

0,95

2.120

10.600

Dunav osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom ^a~anska banka, ^a~ak

-11,94

13.121

13.121

Morava, Po`arevac

-11,87

616

3.080

FIO Kostolac, Kostolac

-11,82

388

388

Planinka, Kur{umlija Dijamant, Zrewanin Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,76 -11,49 Promena %

9.000 7.700 Cena

630.000 7.700 Promet

Soja protein, Be~ej

0,27

746

3.340.429

Fabrika {e}era, Crvenka

9,68

3.400

275.400

Privredna banka, Beograd

0,00

580

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,66

4.083

122.835

Tigar, Pirot

4,39

689

13.780

Meser Tehnogas, Beograd

0,12

5.700

427.500

Alfa plam, Vrawe

Veterinarski zavod, Subotica

-3,14

524

168.730

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,66

4.083

122.835

Kompanija Fidelinka, Subotica

0,92

110

41.810

151.300

0,20

8.051

603.825

Telefonija, Beograd

10,52

1.450

722.100

Veterinarski zavod, Subotica

-3,14

524

168.730

Svi iznosi su dati u dinarima

PROMENA NA ^ELU „HEMOFARMA”

Ostavka Miodraga Babi}a Predsednik „Hemofarma“ Miodrag Babi} odlu~io je da se povu~e sa svih funkcija u „Hemofarmu“ i wegovim zavisnim dru{tvima, kao i s mesta potpredsednika „[tada grupe“, saop{teno je ju~e iz vr{a~ke kompanije.

Odluka je doneta „nakon odgovornog razmi{qawa, a iz principijelnih, poslovnih i li~nih razloga, i neopoziva je“, navedeno je u saop{tewu, u kojem se precizira da je s vo|stvom grupacije „[tada“ Babi} dogovorio da se povu~e 31. avgusta. „Gospodin Babi} je odlu~an da i nadaqe podr`ava i raduje se uspe{nom rastu i razvoju ’Hemofarma’ i ’[tada grupe’“, ka`e se u saop{tewu, u kojem se predsednik vr{a~ke kompanije zahvaquje

„svim partnerima i saradnicima ’Hemofarm koncerna’ za podr{ku i saradwu tokom 29 godina uspe{nog rasta i razvoja kompanije koju je vodio“. „U novonastalim okolnostima bi}e posve}eniji svojoj porodici, a svoja kreativna znawa i mogu}nosti usmeri}e prema Fondaciji ’Hemofarm’ i Pokretu ’Vr{a~ka regija – evropska regija’ za razvoj i napredak sredine u kojoj nastavqa da `ivi“, navedeno je. ^etiri godine uspe{ne saradwe u okviru „[tada grupe“ predstavqaju „u na{im uslovima neobi~no pozitivno iskustvo, koje je bilo podsticajno za razvoj i realizaciju brojnih projekata“ te grupacije i „Hemofarma“, navodi se u saop{tewu, uz izra`avawe uverewa da }e `estoka ekonomska kriza biti prolaznog karaktera i da }e „budu}nost doneti satisfakciju i potvrdu ranije ~iwenog“.

EVROPSKA KOMISIJA UPOZORILA VLADU NA TO DA MORA DA URADI REBALANS BUYETA

Srbija opet tro{i pare koje nema

U svom najnovijem izve{taju, Evropska komisija u Briselu je procenila da bi Srbija morala da izvr{i popravku svog dr`avnog prora~una za 2010. godinu. Bez obzira na to {to je procenila da su znaci oporavka na Zapadnom Balkanu oskudni i da je samo u Srbiji situacija malo boqa, neformalna vlada EU smatra da bi, i pored planiranog smawewa javnih tro{kova, Srbija i Hrvatska morale da idu na reviziju buxeta jer }e deficit biti sve ve}i. Zvani~ni Brisel se pridru`io stanovi{tu MMF-a da Srbija i druge zemqe regiona ne mogu stalno ra~unati na to da }e novim kreditima i dotacijama EU i drugih finansijskih organizacija zatvarati svoj buxet. Recept koji se nudi je sre|ivawe finansija i stvarawe uslova za ve}i priliv investicija, pogotovo u izvoznu proizvodwu. Ne komentari{u}i direktno ideje da se ve}om buxetskom potro{wom (plate i penzije) i ve}im zadu`ivawem dr`ave podstakne tra`wa, EK sugeri{e nema~ki model sna`nijeg nadzora nad finansijskim sektorom, koji se mora okrenuti kreditirawu proizvodwe, a ne {pekulativnim poslovima.

Podaci Republi~kog zavoda za statistiku pokazuju da je u polugodi{wem razdobqu (januar–jun 2010. godina) srpski dr`avni prora~un uspeo da ostane u zoni koja je dogovorena s predstavnicima MMF-a. ^ak su, u odre|enoj meri, kretawa povoqnija od onih koje je taj dogovor predvi|ao. Ukupan deficit buxeta dostigao je 48,56 milijardi dinara (480 miliona evra), {to je pet procenata mawe od predvi|ene dinamike. U{te|eno je oko 2,5 milijarde dinara i ako bi se nastavio dosada{wi trend tro{ewa, to bi zna~ilo da dr`ava do kraja godine mo`e ra~unati na

Ne veruju nam Dragomir Jankovi} iz Evropskog ekonomskog instituta smatra da nas je EK ubacio u svoje istra`ivawe zato {to je procenio da su buxetska kretawa i nivo deficita nepovoqniji od predvi|enih i od onih koji su prikazani MMF-u. Po wegovim re~ima, Vlada mora da odustane od planiranog rasta javnih tro{kova, da obuzda javnu i li~nu potro{wu i da spre~i novo zadu`ivawe dr`ave i gra|ana. U protivnom, zakqu~uje Jankovi}, sledi nam gr~ki scenario. u{tedu od pet milijardi, odnosno oko 50 miliona evra.

Me|utim, polugodi{wi presek javnih finansija ne daje potpuno ta~ne i pouzdane odgovore na brojna pitawa. Naime, ni`i deficit buxeta nije posledica doslednosti u politici {tedwe ve} prevashodno izvanrednog rezultata u januaru, kada je mawak dr`avne kase bio samo 695 miliona dinara (sedam miliona evra). Posle toga je usledio razaraju}i februar, s deficitom od 15,3 milijardi dinara (150 miliona evra), da bi narednih meseci mawak ustalio na prose~nih deset milijardi,

DRASTI^AN PAD PRIJAVA ZA ZAPO[QAVAWE OD ^AK 87 ODSTO

Gazde radnike vi{e ne tra`e na Birou U junu ove godine Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe Srbije registrovala je samo 1.435 potreba za zapo{qavawem radnika, od ~ega 65,37 odsto na odre|eno i 34,63 na neodre|eno vreme. U odnosu na isti period pro{le godine zabele`eno je smawewe potreba za ~ak 87,06 odsto. Ako se uzme podatak da na evidenciji nezaposlenih ima 746.848 lica, to zna~i da je {ansu da im preko Tr`i{ta

rada poslodavac ponudi posao dobilo samo wih 1.435, dok svi ostali nisu imali prilike ni da konkuri{u za bilo kakav posao.

Broj registrovanih prijava za radnicima na evidenciji NSZ-a iz meseca u mesec opada jer po novom Zakonu o zapo{qavawu poslodavci nisu u obavezi da NSZ-u prijavquju potrebu za radnicima ve} ih mogu zapo{qavati i pronalaziti na drugi na~in ili koristiti privatne agencija za zapo{qavawe. Naime, prijavu potrebe za zapo{qavawem podnosi poslodavac koji ima slobodan posao i `eli da mu Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe posreduje u tome. Ako ne `eli da to ~ini preko NSZ-a, ne

subota7.avgust2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

mora jer ga je novi zakon oslobodio te obaveze.

Osloba|awem obaveze poslodavaca da tra`e radnike preko NSZ-a dovelo je do toga da se ne zna koliko se ta~no qudi svakog meseca zaposli. NSZ vodi svoju evidenciju, privatne agencije svoju, razni sajtovi specijalizovani za zapo{qavawe svoju, tako da je te{ko do}i do podatka o tome koliko je svakog meseca radni-

u dostavqaju potrebu za radnicima pa je bilo mnogo lak{e pratiti koliko se qudi s evidencije nezaposlenih zaposlilo.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe vodi i evidenciju o zapo{qavawu u kojem posreduje. Tako je u junu s evidencije zaposleno 5.474 lica, dok se iz radnog odnosa zaposlilo 32.656 radnika. U odnosu na isti period prethodne godine, i ovde je zabele`eno smawivawe zapo{qavawa, i to od 80,34 odsto, ili za 22.364 lica.

Dakle, i broj potreba i zapo{qavawa s evidencije NSZ-a je u junu znatno smawen u odnosu na isti period lane, mada, po podacima iste slu`be, ukupan broj nezaposlenih u Srbiji opada.

Ovako suprotni podaci mogu zna~iti jedino da se radnici zapo{qavaju mimo zvani~ne evidencije, kao {to i poslodavci nalaze radnike na drugi na~in, odnosno da se sami snalaze za posao, {to bi moglo nagovestiti da i

U junu Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe Srbije registrovala samo 1.435 potreba za zapo{qavawe radnika, od ~ega 65,37 odsto na odre|eno vreme i 34,63 na neodre|eno ka dobilo posao na odre|eno ili neodre|eno vreme i istovremeno znati koliko su ta~no poslodavci radne snage tra`ili. ^esto se posledwih godina moglo ~uti da bi poslodavci zaposlili mnogo vi{e radnika, ali da do wih ne mogu da do|u, no potvrde toga nema kada se nigde ne mo`e proveriti da li su oni zaista objavili oglas da tra`e radnu snagu ili ne. Po ranijim propisima, poslodavaci su imali obavezu da NSZ-

kod nas po~iwe da „deluje“ aktivno tra`ewe posla a ne ~ekawe da ga ponudi i na|e NSZ. Naime, tre}ina od ukupnog broja nezaposlenih na evidencii NSZ-a na posao ~eka po nekoliko godina, mada su i sami svesni toga da im niko ne}e „na tacni“ doneti radno mesto jer je svakog meseca mali broj onih koji ga na|u preko Tr`i{ta rada, dok je znatno vi{e onih koji se snalaze sami.

Q. Male{evi}

{to bi zna~ilo da dobar rezultat na kraju 2010. nije sasvim izvestan. Odnosno, ve}i su izgledi da nivo deficita bude probijen, nego da dr`ava zavr{ni izve{taj do~eka vedra ~ela. Sporne su obe strane dr`avnog prora~una. Ako bi se crta podvukla 30. juna, moglo bi se videti da su prihodi buxeta Srbije ostvareni s 93,01 odsto.

Mawak je zabele`en i na tro{kovnoj strani jer je dr`ava svoje obaveze pokrila s 93,27 procenata. Na obe strane nedostaje nekih sedam procentnih poena, {to u igri velikih brojeva predstavqa prili~no veliku sumu.

Svi poreski prihodi, uz retke izuzetke, ostali su u zoni slabije naplate. Onaj najva`niji – PDV, realizovan je s 91,73 odsto.

Naplata akciza i{la je jo{ sporije (83,71 procenta), dok je ne{to boqa situacija bila s carinama, gde je napla}eno 93,73 odsto planirane sume. Zanimqiva je situacija kod preostale dve stavke poreskih prihoda. Dok je naplata poreza na dohodak (plate) ostala u negativnoj zoni (93,05 odsto predvi|ene sume), dotle je realizacija poreza na dobit preduze}a prema{ila o~ekivawa (preba~aj za 51,91 procenat).

Zaostajewe je primetno i na rashodnoj strani, ali ne u tolikoj meri kao na prihodnoj. ^ak ima i odre|enih izuzetaka. Novca prenetog organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa iz buxeta bilo je 0,09 posto vi{e od predvi|enog, a socijalnoj za{titi za cela 4,43 procenta. Me|utim, rashodi za zaposlene zaostali su 2,34 odsto, dok su izdaci za subvencije 11,83 procenata mawi od predvi|enih. Najgora situacija je tamo gde je to najmawe po`eqno, na kontu kapitalnih izdataka. Ako se posmatraju zbirno, oni su 70,48 odsto mawi od predvi|enih, a jo{ gora situacija je u realizaciji Nacionalnog investicionog plana (NIP). Tu je utro{ena tek 1,47 milijarda dinara, {to je tek 18,94 odsto predvi|ene sume.

Kad se ukrste sve ove brojke, lako se dolazi do zakqu~ka da srpski buxet daje sliku koja podse}a na sobu krivih ogledala. Na prvi pogled, ohrabruju podaci o deficitu jer sugeri{u zakqu~ak da dr`ava {tedi, dok drugi pokazateqi navode na oprez jer se na rashodnoj strani najmawe ula`e u razvoj, bez obzira na to {to je to stavka koja bi Srbiju mogla povu}i napred.

V. Harak

5

EVROPSKA KOMISIJA O NA[OJ EKONOMIJI

Rastemo 0,8 posto

Evropska komisija ocenila da je u Srbiji u prvom tromese~ju 2010. do{lo do blagog privrednog oporavka i rasta bruto doma}eg proizvoda od 0,8 posto.

U julskom izve{taju EK-a se navodi da je nezaposlenost blizu 20 odsto. „Prilagodqivost privrede izgleda da }e biti ve}a, budu}i da je rast proizvodwe sve vi{e utemeqen na pove}awu izvoza, a ne na doma}oj potra`wi, {to je tradicionalna pokreta~ka snaga srpske ekonomije“, navodi se u analizi. Izvesnom rastu srpskog BDP-a su, navodi se, doprineli transport, posredni~ke finansijske usluge i industrija, koja je u stalnom usponu. Industrijska proizvodwa je u prvih pet meseci ove godine porasla 5,4 posto, u pore|ewu s 2009, kad je zabele`en pad od ~etiri odsto.

Navodi se i da }e za otplatu spoqnog duga Srbije u 2010. biti potrebno ne{to mawe novca, 7,36 milijardi evra, umesto 8,54 milijardi. To }e biti mogu}e zahvaquju}i o~ekivawima da }e platni deficit Srbije biti smawen i da su rezerve Narodne banke Srbije stabilne. Do{lo je do vidqivijeg rasta izvoza, 18,1 posto, mada je i uvoz u rastu. Pokrivenost uvoza izvozom je porasla na 56 odsto. U ekonomskoj analizi napomiwe se da je priliv stranih investicija u Srbiju u stalnom padu i da je u prvom tromese~ju ove godine bio 284 miliona evra, {to je upola mewe nego u istom periodu lane.

Ukupan spoqni je po~etkom godine bio 24 milijarde evra i ~inio 70,5 odsto BDP-a. Javni dug Srbije je nastavio da raste i dostigao 10,5 milijardi evra u maju, {to je 31,9 odsto BDP-a.

MEWAJU SE PROPISI VEZANI ZA IZDAVAWE RA^UNA

Poreski raj samo za „sirote” advokate Stranke koje iz bilo kojeg razloga od 1. septembra zatra`e i plate advokatske usluge ne}e dobiti fiskalni ra~un iako je to jo{ odavno predvideo zakon. Pro{le sedmice Vlada Srbije donela je uredbu po kojoj je ova delatnost harmonizovana sa sli~nim propisima koji va`e u Evropskoj uniji.

Tako advokatura vi{e nije me|u delatnostima evidentiranim kod Ministarstva trgovine i sluga pod {ifrom 74113. Advokati o~ekuju da se uredba koja ih izjedna~ava s Evropom uskoro pojavi u „Slu`benom glasniku Srbije“ i ne kupuju fiskalne kase.

– U zemqama Evropske unije, a i onima u na{em okru`ewu koje to nisu, na snazi su propisi kakvi su nedavno usvojeni i kod nas – ka`e predsednik Advokatske komor Vojvodine Branislav Vuli}. – Koliko je meni poznato, odluka je doneta pro{log ~etvrtka na sednici Vlade. Na{a bran{a je sada kompletno u nadle`nosti Ministarstva pravde a ne trgovine i usluga.

Tako da }emo biti pod drugom {ifrom, zajedno s kolegama iz sli~nih delatnosti, od kojih }e neke, kao {to su privatni sudski izvr{iteqi, forenzi~ari i javni bele`nici, tek po~eti rad kod nas. [to se ti~e poreza, advokati }e ga i daqe pla}ati, i to pau{alno ili preko kwiga koje vode, kako koji, {to }e zavisiti od prihoda koji ostvaruju. [ta na sve to ka`u poreznici?

Pomenuta uredba o promenama jo{ nije zvani~no objavqena, a dok se to ne dogodi, za wih sve ostaje po va`e}im propisima. Uz celu pri~u nije zgoreg pogledati kakvi su poreski obveznici advokati. Po podacima Poreske uprave – regionalnog centra“Novi Sad“, koji pokriva celu Pokrajinu, u samom vr-

hu po zaradama nisu. Preciznije, u 47 vojvo|anskih op{tina me|u tri najbogatija obveznika koja su prijavila porez na dohodak ove struke nema. U Novom Sadu je prijavu ukupno za prihod iz 2009. napisalo tek pet advokata, odnosno toliko ih je zaradilo vi{e od 1,589 milion dinara, koliko je bila osnovica. Ako se u Vojvodini advokati nisu proslavili po dohotku, ne{to ju`nije jesu. Lane su dva beogradska advokata prijvila po sto miliona dinara svaki.

Svugde problemi Mnogo obveznika ima te{ko}e zbog finansijske krize, {tedi se na svemu, pa i na porezu. Nedavna kontrola poreskih inspektora u celoj Srbiji, pokazala je da se izda tek polovina fiskalnih ra~una koje su prodavci i drugi obavezni i du`ni da daju strankama. Mawe ra~una zna~i mawe prihoda evidentiranih za oporezivawe pa je i iznos koji se sliva u dr`avnu kasu automatski mawi. Ho}e li vlasnici kasa kivni zbog advokata i to prorediti? Lako se mo`e desiti, a poreski inspektor ne mo`e stajati na svakom prodajnom mestu.

Koliko }e ova nesmotrenost ko{tati dr`avu, sazna}emo uskoro.

Poreznici smatraju da je ovu obavezu advokatima trebalo uvesti da bi se ta~no izmerila wihova poreska snaga. Sada }e to biti te`e. Najvi{e advokata porez pla}a pau{alno, slede oni koji porez pa}aju na osnovu evidencije preko poslovnih kwiga. Ukoliko promet pre|e limit od ~etiri miliona, ulaze u sistem PDV-a.

Kako }e advokatska pri~a delovati na ostale obveznike? Taksisti, koji }e od po~etka narednog meseca morati da izdaju fiskalne ra~une, sigurno ne}e biti nimalo odu{evqeni {to su ostali u pro-

pisima, dok su advokati izuzeti zbog promene {ifre i EU. Verovatno }e zubari i lekari smatrati da je trebalo i da budu ~vr{}i prema dr`avi jer bi onda i oni izbegli kupovinu fiskalnih kasa i sve {to to donosi. Ako je neko od po~etka pogre{io, to su nadle`ni iz Vlade. Da su pri dono{ewu zakona pogledali kako advokate poreski tretiraju EU i na{e okru`ewe i svrstali ih u istu grupu i {ifru kao i oku`ewe, nezadovoqstva ne bi bilo ili bi ga bilo mawe. Sada }e ga svakako biti.

D. Vujo{evi}

6

POQOPRIVREDA

subota7.avgust2010.

REZERVE OD PEKARA TRA@E GARANCIJU

POSLE KRAHA S HLEBNIM @ITOM

Dr`ava }e otkupqivati i kukuruz?

Neutro{eni novac Robnih rezervi namewen za otkup p{enice (planirano 70.000 tona – kupqeno oko 10.000) bi}e utro{en za kupovinu kukuruza ovogodi{weg roda, saznaje list „Moje gazdinstvo” u Robnim rezervama. Ra~unica je jasna: ako ostane neutro{eno 520 miliona dinara, ratari bi mogli o~ekivati otkup oko 400.000 tona `utog zlata, za koje postoje sme{tajni kapaciteti, ali za to je potreban i novac za tro{kove ~uvawa, {to bi uz rebalans dr`avne kase moglo biti obezbe|eno. Ove podatke u Robnim rezervama nisu mogli u potpuno-

DNEVNIK

Dobi}ete `ito ako ne dirate cenu hleba!

Pekari }e dobiti na zajam 100.000 tona merkantilne p{e-

nice, ali pod uslovom da garantuju da ne}e dizati cene hleba,

sti potvrditi, ali je sigurno da }e otkupa biti.

– Cene i koli~ine zna}e se kasnije. Jo{ je rano za to – rekao je direktor Goran Tasi}. – Nismo zavr{ili sa p{enicom.

Sa~ekajte malo. Bi}e otkupa kukuruza, ali zaista detaqe ne mogu sada re}i.

Kukuruz "na zeleno" na Produktnoj berzi u Novom Sadu trenutno ima cenu od deset dinara, a proizvo|a~i ka`u da je realno da bude tri do ~etiri dinara skupqi u berbi. Ina~e, na malo kukuruz pro{logodi{weg roda se prodaje po 19-20 dinara kilogram.

re~eno nam je ju~e u Ministarstvu trgovine.

Unija pekara Srbije, po re~ima direktora Republi~ke direkcije za robne rezreve Gorana Tasi}a, dobi}e obe}ano `ito.

Me|utim, zauzvrat mora da dostavi garanaciju da }e cena hleba "sava", dakle polukilogramske bele vekne, u narednom periodu ostati na nivou od 1. avgusta, odnosno od 25 do 38 dinara.

Zapravo, o ovome }e odlu~ivati Vlada Srbije jer Rezerve ne mogu intervenisati bez wenog befela, a ako do kona~nog dogovora do|e, tek tada }e biti precizirani me|usobni odnosi i ovabeze pekara i dr`ave. Tasi} je rekao da pregovori jo{ nisu definitivno zavr{eni jer treba da se dopune i va`e}im ce-

novnicima u pekarama, a Robne rezerve treba da dobiju i garanciju pekara o vra}awu koli~ina koje se daju na zajam na godinu dana.

– Unija pekara u narednih sedam dana treba da dostavi predlog raspodele p{enice po okruzima Srbije da bi smo mogli krenuti u detaqne pregovore – rekao je Tasi}, napomiwu}i da se pozajmica odobrava na zahtev pekara.

Ina~e, Robne rezerve su o pozajmici razgovarale samo s privatnim pekarima, i to onim okupqenim u republi~kom udru`ewu, a ne s indisutrijskim, koji i nisu najvaqivali poskupqewe hleba. Velike, industrijske pekare "dr`e" mawe od tre}ine ovog tr`i{ta.

S. G.

LO[ ROD U SVETU GURA I UQARICE I UQE

Suncokret ide na 300 evra, uqe na 120 dinara

SVETKOVINA ZA KRAJ @ETVENIH RADOVA

Stota „Du`ijanca”, `itu u ~ast Glavna manifestacija "Du`ijance", sve~anosti kojom se u Subotici obele`ava kraj `etvenih radova, odr`a}e se sutra. Ove godine bi}e stota po redu, pod sloganom „Du`ijanca, 100 godina zahvale“. "Du`ijanca" je obi~aj ovda{wih naroda kojim se obele`ava zavr{etak `etve i, po tradiciji, slavi pravqewe novog hleba i iskazuje zahvalnost Bogu za dobar rod p{enice.

– Prekretnicu u obele`avawu "Du`ijance" ~ini 1911. godina kada je monsiwor Blako Raji, `upnik crkve svetog Roka u Subotici, porodi~no slavqe preneo i u crkvu. Obele`avawe "Du`ijance" po~iwe u prole}e, davawem blagoslova `itu, a na-

stavqa se takmi~ewem kosa~a, izlo`bama radova u tehnici slame, nastupom folklornih grupa, da bi se tradicionalno zavr{ila predajom hleba gradona~elniku, koji ga okre}e na ~etiri strane grada u znak zahvalnosti Bogu na plodovima zemqe – obja{wava monsiwor dr Andrija Kopilovi}.

Da se podsetimo, posle Drugog svetskog rata nije bilo dozvoqeno obele`avati "Du`ijancu", pa se slavila u okviru porodice, na sala{ima. Tada su, umesto banda{a i banda{ica, hleb nosila deca. Od 1993. godine postaje i gradska i crkvena manifestacija za sve gra|ane.

A. A.

Za proizvo|a~e suncokreta ova }e `etva biti beri}etna jer }e uskoro s wiva ubrati dobru cenu, u svakom slu~aju boqu nego lane, ali, sude}i po najavqenim poskupqewima iz fabrika, uqa }e na trpezama biti sve mawe.

Suncokret }e po toni ko{tati oko 300 evra, procewuju prera|iva~i, koji su jo{ proletos rekli da }e vi{e cene suncokreta povu}i, mo`da i pre jeseni, cene uqa.

– Kona~na cena suncokreta jo{ nije formirana, zna}e se za dvadesetak dana, kada kre}e `etva. Po procenama, bi}e oko 300 evra tona, mo`da ne{to mawe ili vi{e od toga. Uglavnom, proizvo|a~i mogu o~ekivati da }emo im rod isplatiti po tr`i{noj ceni. Suncokret }e sigurno biti dobro pla}en – ka`e za "Dnevnik" glavni menaxer za nabavku sirovina u zrewaninskom "Dijamantu" Georgije Dujin.

S kona~nom cenom suncokreta nisu iza{li ni drugi prera|iva~i, a kako nam je ranije re~eno u sirovinskom sektoru "Viktorija grupe", odredi}e je tr`i{te i bi}e poznata na dan otkupa.

Elem, paori mogu biti zadovoqni, ali kada budu kupovali uqe od svog suncokreta, ni oni ni svi ostali, ne}e dobro pro}i. Zejtin je u radwama nedavno poskupeo {est posto, a za nekoliko dana oti}i }e za dodatnih 11 procenata. Uqa na zalihama od pro{log roda suncokreta nema, ne}e ga ni biti do novog roda, tako da nema druge – cena }e mu i}i navi{e, poru~uju iz uqara.

Foto: A. Erski

Sre}a pa malo tro{imo Do sada smo suncokretovog uqa tro{ili 11,3 litara po stanovniku i po tome smo zaostajali za Evropqanima. U Evropskoj uniji prose~na potro{wa ove namirnice je 17,5 litara. Jednom Nemcu, recimo, godi{we treba 18 litara, Italijanu 27,9, ^ehu 16, a Grku ~ak 48,6.

Ina~e, potro{wa osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji, po ~lanu doma}instva, zna~ajno zaostaje za potro{wom u razvijenim zemqama Evrope, pokazuju podaci PKS-a.

– Lo{a je situacija sa suncokretom u celom svetu. Rod je lo{ od ju`ne hemisfere pa do Rusije, Ukrajine, gde su nezapam}ene su{e. I kod nas ima dosta poplavqenih povr{ina, a tako je i u Ma|arskoj, Rumuniji. Jednostavno, roda nema, suncokret }e biti skupqi, a samim tim i uqe – obja{wava Dujin.

NAJVE]I UZGAJIVA^ ALPSKIH KOZA U ZREWANINSKOM REGIONU ALEKSANDAR SIKIMA

Stan zamenio sto~nom farmom Izme|u kupovine stana u Zrewaninu i uzgajawa francuskih alpskih koza, Aleksandar Sikima iz Lazareva opredelio se za to da novac ulo`i u ovo potowe. Sto~arstvom je po~eo da se bavi pre ~etiri godine, kada je u Vaqevu kupio 12 alpina, a danas je on najve}i odgajiva~ ove vrste koza u zrewaninskom regionu. Poseduje blizu sto grla, ali i mini-mlekaru koja je u povoju, izgra|enu u porodi~noj avliji.

– S farmom sam startovao u staroj {tali – ka`e Sikima za „Dnevnik“. – U me|uvremenu sam izgradio dodatne objekte za ~uvawe koza, a mlekaru sam opremio duplikatorom (kazanom za kuvawe mleka), laktofrizom, kadom i drugim prate}im ure|ajima. Dobio sam i kredit od Pokrajinskog fonda za razvoj i siguran sam da }u pozajmqeni novac uredno vratiti, shodno dogovrenom roku. O~ekuje me jo{ nekoliko ulagawa jer planiram da pove}am proizvodwu mleka i sira, ali i da pravim ka~kavaq. Uop{te ne sumwam u tr`i{nu budu}nost ovih nutritivno izuzetno vrednih namirnica.

Dobra mle~nost Francuska alpska koza nastala je u toj zemqi pre vi{e od pet decenija planskom selekcijom na pove}anu mle~nost i najrasprostrawenija je rasa u toj zemqi. Odlikuje se veoma dobrom razvijeno{}u tela, koje je pokriveno kratkom dlakom `utosme|e ili ri|e boje, s crnom prugom du` le|ne linije. Telesna masa odraslih alpino-koza kre}e se od 50 do 70 kilograma, a jar~eva od 80 do 100 kilograma. Ova rasa se odlikuje i dobrom plodno{}u. Mle~nost je veoma dobra, tako da koze u proseku, u periodu mle~nosti, daju vi{e od 700 litara mleka.

Naumio je da potpuno zaokru`i proizvodni proces i da u pogledu nabavke hrane, ali i prodaje sira i mleka, ne zavisi ni od jedne trgo-

va~ke ku}e. Dok on vodi ra~una o kozama, supruga Branka radi u mlekari. Robu prodaju na pijacama u Novom Sadu i Zrewaninu. Litar

kozjeg mleka ko{ta 70 dinara, jogurta 90, a kilogram starog ili mladog sira staje 400 dinara.

– Kupcima garantujemo kvalitet. Ne me{amo kozje mleko s kravqim, a alpine se hrane potpuno prirodno – p{enicom, kukuruzom i detelinom lucerkom, koju odgajam na svojim wivama – isti~e Sikima, koji poseduje desetak hektara oranica.

Na pitawe za{to se odlu~io ba{ za odgajawe alpskih koza, koje dnevno ponaosob daju i do ~etiri litre mleka, ovaj lazareva~ki sto~ar odgovara da veruje da mu ova rabota mo`e doneti zaradu.

– Za{to bih sejao p{enicu da bi mi je uzeli za bagetlu i jo{ da ~ekam kad }e mi je isplatiti? Odlu~io sam da svoje mleko ne isporu~ujem ni mlekarama koje bi mi ga platile kao da je u pitawu kravqe. Za{to bi drugi zara|ivao na mom trudu? – po{teno se pita Sikima, koji je uveren u to da dr`ava proizvo|a~e zdrave hrane ne}e ostaviti na cedilu, ali priznaje da i oni moraju maksimalno da rade da bi zaslu`ili podr{ku. @. Balaban

Direktorka Poslovne zajednice za industrijsko biqe Olga ^urovi} tako|e navodi da je sada{wa situacija posledica uticaja svetskog tr`i{ta uqarica. Svuda u svetu, veli, poskupquju i suncokret i uqe.

– A kod nas je bilo mnogo ki{e, vode na wivama. Biqni sklop nije

svuda dobar. Zasejano je oko 160.000 hektara, a ima}emo dobrih 130.000 – ka`e Olga ^urovi}.

Vi{e cene zejtina za sada su najvqene iz "Dijamanta" i "Banata" iz Nove Crwe, a u somborskom "Suncu" i "Vitalu" iz Vrbasa nisu se izja{wavali. U radwama su cene {arolike. Tako "dijamanta", po staroj ceni, ima i za 109,90 dinara i 111 dinara u velikim marketima, dok je u kom{ijskim du}anima i 130 dinara. Zna~i, nova cena bi mu bila 121 dinar. Uqe "sunce" je u marketima 99,90 dinara, dok je "vital" 98,90.

Nova cena jestivog uqa iz "Dijamanta" jo{ nije primewena, trgovci oklevaju jer niko ne `eli prvi da iza|e s vi{im cenama. Ali ni to ne}kawe ne}e dugo trajati.

Pomenimo, stru~waci o~ekuju prose~ne prinose suncokreta, ne rekordni kao protekle dve godine, pre svega zato {to je setva te uqarice kasnila zbog nepovoqnih vremenskih prilika. Znatan deo parcela posejan je krajem aprila, a neke ~ak i po~etkom maja, a kako svaka kasnija setva smawuje prinose, ovog leta se mo`e o~ekivati „prose~ne" oko dve tone po jedinici povr{ine, a ne vi{e od tri tone, kao lane.

Ina~e, mi suncokreta nemamo za izvoz i na granici smo da zatvorimo bilansne potrebe sopstvenom proizvodwom. Godi{wa potro{wa uqa u Srbiji je od 90.000 do 100.000 litara, a tu ulazi ono {to potro{e gra|ani i industrija.

S. Glu{~evi}

P{enica najtra`enija na berzi Po saop{tewu Produktne berze, najvi{e se u ovoj nedeqi trgovalo p{enicom pro{logodi{weg roda JUS-kvaliteta – u koli~ini od 1.500 tona, po 15,66 dinara kilogram, ukqu~uju}i porez na dodatu vrednost. Kupoprodaja p{enice ovogodi{weg roda s pla}enim lagerom do 31. avgusta obavqena je u koli~ini od 700 tona, s cenom od 15,12 do 15,34 dinara kilogram. P{enicom roda 2010.

JUS-kvaliteta je trgovano u koli~ini od 580 tona, uz cenu koja

se kretala od 14,58 do 15,44 dinara kilogram.

Trgovano je jo{ i sojom u zrnu – 25 tona je prodato po 36,72 dinara kilogram, {to je identi~no pro{lonedeqnoj ceni, a na Berzi je, posle du`eg vremena, ponu|en i beli kristal {e}er – 50 tona, po 64,58 dinara kilogram.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove nedeqe je zabele`en stoprocentni rast prometa i po obimu i po vrednosti u odnosu na pro{lu sedmicu.

Kredit uzelo 6.300 paora Do sada je oko 6.300 poqoprivrednih proizvo|a~a preuzelo kratkoro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede, u ukupnom iznosu od 40 miliona evra.

U okviru kreditne podr{ke poqoprivredi, koju Ministarstvo poqoprivrede sprovodi u saradwi s bankama, do sada je osam banaka odobrilo oko 23,2 miliona evra dugoro~nih kredita, koji se naj~e{}e podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata.

Istovremeno je deset banaka odobrilo oko 16,7 miliona evra kratkoro~nih kredita, koji se naj~e{}e koriste za nabavku |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama i sli~no.

Prethodne nedeqe odobreno je jo{ oko 170 kredita za poqoprivredne proizvo|a~e, ukupno vrednih oko milion evra.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

OD PONEDEQKA

Paketi hrane za izbeglice Najugro`enije izbeglice u Sremskim Karlovcima mogu da konkuri{u za pakete hrane, koje dodequje Komesarijat za izbeglice drugi put u roku od tri meseca. Potrebno je da se do 27. avgusta prijave povereniku za izbeglice u karlova~koj op{tini, u kancelariji 4 u Magistratu. Tamo }e dobiti obave{tewa koju dokumentaciju treba da dostave, kao i koje kriterijume treba

da ispune da bi ostvarili pravo na ovu vrstu pomo}i.

Do 27. avgusta poverenik je du`an da Komesarijatu dostavi spiskove s podacima o koli~ini paketa, te pravilnik s kriterijumima za izbog korisnika. Podela }e biti u drugoj polovini septembra. U prethodnoj turi pakete namirnica od po 22 kilograma je dobilo 20 izbegli~kih porodica.

Z. Ml.

Novosadska subota7.avgust2010.

Da je Yon Teri Novosa|anin...

Z

Radnici “^isto}e” u ponedeqak odnose ba{tenski otpad sa Satelita, Banati}a i [angaja, iz Kisa~a, Stepanovi}eva i Budisave. Spakovan otpad iz ba{te treba izneti do {est sati.

I. S.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a vreme Svetskog kupa u fudbalu u Ju`noj Africi, kapiten ^elsija Yon Teri poku{ao je mali pu~ u reprezentaciji Engleske, organizuju}i pobunu protiv strogih pravila selektora Fabija Kapela. Na kratkoj listi pobuweni~kih zahteva (osim promena u na~inu igre i trenirawa) na visoko rangiranom mestu na{ao se i poseban ultimatum: tra`ili su po pintu piva posle ve~ere i treninga! Mo`da na prvi pogled i nema neke veze, ali teret autokratskih pravila i „terijevske muke“ savr{eno dobro razumeju i devojke i mladi}i iz glavnog grada Vojvodine. Dobro, osim {to ne `ive u Londonu, ne zara|uju 150.000 funti nedeqno i nisu spavali sa suprugom najboqeg druga. Ipak, oni su, kao i prepo{teni Yoni, osu|eni na `ivot bez omiqenog hmeqnog napitka samo zato {to je Neko umislio da su oni a priori alkoholi~ari, nasilnici, kriminalci...

Na dobrim qudima iz gradskog Saveta za bezbednost je najmawa krivica: oni su poku{ali da, s mehanizmima koje

Ba{tenski otpad

Kol centar i u Ka}u Stanovnici Ka}a od ponedeqka preglede }e kod svog lekara op{te prakse u Domu zdravqa “Novi Sad” mo}i da zakazuju preko kol centra i jedinstvenog broja 4879-000. Osim ovog na~ina, pacijenti mogu preglede zakazati i li~no, ali i telefonom kod medicinske sestre svog lekara. Kako sapo{tavaju iz Doma zdravqa, ovakav sistem trebalo bi u mnogome da olak{a zakazivawe pregleda u Ka}u, prvenstveno zbog ~iwenice da je u ovom objektu postojao samo jedan telefon za zakazivawe, a sada Ka}ani imaju na raspolagawu 40 operatera tokom dana. Pregledi se zakazuju radnim danima od 7 do 20 ~asova, a hitni slu~ajevi se primaju odmah.

A. V.

imaju, spre~e reme}ewe javnog reda i mira. Predlo`ili su zabranu prodaje alkohola od 23 do 6 sati i sada ~ekaju rezultate.

Nego, pitawe je da li nekoliko limenki piva mlade Novosa|ane mogu pretvoriti u uli~ne napasnike ili wih svakodnevno regrutuju „lideri“ koji {aqu poruku da su najgori ustvari najboqi i da se zlo~in na kraju isplati. Uz svesrdnu pomo} onih koji hapse klince {to „smatraju i ukazuju“ u Katoli~koj porti, Studewaku, ispred „Maksima“ ili „Mamuta“, ali zato bez problema toleri{u manijake u saobra}aju, moderne „graditeqe“ koji svake sezone asfaltiraju jedne te iste ulice i umi{qene japije koji sede u dvocifrenom broju upravnih odbora javnih preduze}a.

Me|utim, najkrivqi su oni koji „na crno“ nabave pivo u vreme prohibicije i mokre u nekom gradskom haustoru grada ~iji se jedini javni toalet zatvara kada svr{eni studenti jo{ uvek peru posu|e u 16. satu svog radnog vremena... Da je Yon Teri Novosa|anin sedeo bi u Katoli~koj porti!

D. Apro

NEVOQE NEKOLICINE VIKENDA[A NA POPOVICI ZBOG PREUSMERENOG KANALA

Bujice rovare upropa{}ene placeve Atmosferska voda, koja se sliva niz Fru{kogorski put sa vrha Popovice, ve} sedam godina zadaje velike glavoboqe vlasnicima ~etiri parcele u potesu Grigovac. Vlasnik jednog od ugro`enih placeva Danko Manger ka`e da wegova porodica poseduje tu parcelu od 1982. godine i da nikada do 2003. voda nije stvarala probleme. Nevoqe nastaju, po wegovim re~ima, onog trenutka kada je neko preusmerio kanal ispod Fru{kogorskog puta, koji je vodu odvodio u Malokameni~ki potok, te sad voda ide preko wegove i preostale tri parcele; prave}i kratere i nanose}i muq, naro~ito na placu koji je posledwi u nizu. Dubina useka koji pravi voda na jednom mestu je sada oko 15 metara, a pre sedam godina bila je metar i po. Nekoliko stubova Mangerove ograde visi u vazduhu, jer je voda isprala zemqu i na tom mestu napravila rupu od oko dva metra. Ceo teren klizi, tvrdi Manger i kao dokaz za to navodi podatak da se razmak izme|u wegovih vo}aka sa ~etiri smawio na oko dva metra.

- Prvi put smo slu~aj prijavili inspekciji u oktobru 2003. godine i Sekretarijat za inspekcijske poslove Novog Sada je doneo re{ewe, kojim se Zavodu za izgradwu grada nala`e da u roku od sedam dana o~isti taj

lo`enog betonom preko na{ih parcela, s ~im smo se mi slo`ili i dali saglasnost. Obra}ali smo se tako|e i Mesnoj zajednici, zvali direktno ZIG, me|utim, do danas niko ni{ta nije preduzeo, a situacija se od ki{e do ki{e drasti~no pogor{ava.

Manger u o~ajawu ka`e da vi{e ne zna kome da se obrati. Po-

Ceo teren klizi, ukazuje na{ sagovornik i kao dokaz navodi da se razmak izme|u wegovih vo}aka sa ~etiri smawio na oko dva metra.

ZIG najavquje da }e wihovi stru~waci iza}i na teren da utvrde situaciju

V REMEPLOV

Posleratne kowi~ke igre Kowi~ki odbor Vojvodine je 7. avgusta 1949. godine na trkali{tu “Sajlovo” priredio “prvi kowi~ki sastanak u godini”.

Pozivu na sastanak su se odazvali ~lanovi svih 16 klubova iz Vojvodine, a do{le su i ekipe Jugoslovenske armije i Narodne milicije. Na trkali{tu se na{lo oko 150 kowa. Program, izveden pred oko dve hiqade gledalaca, bio je izuzetno bogat.

Obuhvatao je kasa~ku trku trogodaca, rane galopske trke za polukrvne kowe, parkurno jahawe sa preponama, lova~ko jahawe na dve hiqade metara, itd.

Sve trke su bile uzbudqive, a u svakoj su nagrade za prva tri mesta iznosile od hiqadu do tri hiqade dinara. Sve su podeqene na zajedni~koj ve~eri u~esnika kowi~kog sastanka u hotelu “Vojvodina”.

N. C.

kanal ili na neki drugi na~in spre~i stvarawe kratera na na{im placevima - obja{wava Danko Manger. – Slede}e godine ponovili smo zahtev i tada je predlo`eno drugo re{ewe za na{ problem, koje bi se sastojalo u izgradwi novog kanala ob-

ku{ao je da do|e i do gradona~elnika Igora Pavli~i}a, s namerom da ga zamoli da svojim autoritetom pokrene nadle`ne da urade ono {to im je nare|eno, ali nije primqen.

- Ne interesuje me kako }e re{iti problem i da li }e naterati one koji su ga prouzrokovali da to urade, ali neka to u~ine ve} jednom – ka`e na{ ogor~eni sagovornik. - Nema smisla da mi zbog ne~ije obesti i potrebe da zase~e brdo kako bi napravio sebi parking, trpimo toliku {tetu. Kom{ijin podrum konstantno je pun vode, a posledwi plac svake godine od tada mewa vlasnika, jer qudi ne mogu da se bore protiv vode. Celo brdo klizi, placevi se pomeraju, pa {ta jo{ treba da se dogodi – pita Danko Manger.

Foto : F. Baki}

U ZIG-u, zbog kompleksnosti ovog predmeta i odre|enih tehni~kih pote{ko}a, nisu mogli ju~e da nam odgovore na pitawa koja smo im u vezi sa ovim slu~ajem poslali. Re~eno nam

je da }e to u~initi u ponedeqak, kao i to da postoji mogu}nost da wihovi stru~waci iza|u na teren da precizno utvrde trenutnu situaciju.

Z. Milosavqevi}

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota7.avgust2010.

GRADONA^ELNIK SAZVAO SASTANAK

Rezervoar mora na ispirawe Sastanak nadle`nih slu`bi za proizvodwu i kontrolu kvaliteta vode za pi}e odr`an je ju~e na zahtev gradona~elnika Igora Pavli~i}a kako bi se uskladile i preduzele mere za o~uvawe zdravstveno ispravne pija}e vode u gradu, saop{teno je iz kabineta gradona~elnika.

Utvr|eno je da }e biti o~i{}en rezervoar u fabrici vode, kao i da su uzorci iz gradske vodovodne mre`e bakteriolo{ki ispravni.

Tako|e, “Vodovod i kanalizacija” i Institut za javno zdravqe Vojvodine izdali su zvani~no saop{tewe u kojem se navodi da su u ~etvrtak po~eli pripremni radovi za sanaciju rezervoara “[trand” i bazena za retenziju aeratora u fabrici vode. Radovi }e, kako se navodi, trajati nekoliko dana, tokom kojih su mogu}i pad paritiska i zamu}ewe vode u distributivnoj mre`i.

S. K.

Ko to tamo stalno divqa?

Da je neka`weni vadalizam inspiracija novom, dokazuje i uni{tavawe cvetnice u Dunavskom parku. Kako saop{tavaju iz “Gradskog zelenila” ju~e ujutro zatekli su o~erupane cvetne gredice uz fontanu na ulazu u park iz Dunavske ulice. Iz ovog preduze}a ka`u da je begonije po~upalo i pobacalo u vodu “veselo dru{tvo”, a okolo su zatekli plasti~ne dvolitre od piva, jednu pocepanu majicu, i vre}e s |ubretom koje su plivale po jezercetu. [ta god da je trebalo da zna~i ovaj performans, ka`u u “Zelenilu”, svakako ne govori o kulturi onih koji sebe nazivaju gra|anima.

A. V.

U DOMU CRVENOG KRSTA U KARLOVCIMA

Pravi se prilaz za invalide U toku je rekonstrukcija glavnog ulaza u dom Crvenog krsta u Sremskim Karlovcima, tako da }e ubudu}e i qudi u invalidskim kolicima mo}i bez problema da ulaze u taj objekat. Kako saznajemo od sekretara karlova~kog Crvenog krsta Dragane Kqaji}, bi}e postavqena i nova vrata, jer su dosada{wa dotrajala.

- Majstori istovremeno adaptiraju nekada{wu {upu u maga-

cin - obja{wava Kqaji}eva. – To je bio potpuno neuslovan prostor s golim zidovima. Oni ga malteri{u i postavi}e podne plo~ice, pa }emo po zavr{etku radova mo}i da ga koristimo za odlagawe namirnica.

Gra|evinski materijal nabavila je op{tina, dok }e izvo|a~a radova platiti Crveni krst.

Z. Ml.

Foto: E. Komazec

IMA SE - MO@E SE...

Na ulicu baca se...

Da li se ima i mo`e, to danas uglavnom zavisi od kredita i politi~kog ube|ewa. Zato pitawe da li se ima, kada je re~ o tome jesu li ove stare ko`ne foteqe u Ulici Danila Ki{a zamewene novima, nije ni va`no, jer sigurno potpada u jednu od ove dve navede kategorije. Pitawe je za{to se jo{ uvek mo`e sve {to nije potrebno ostavqati gde se kome prohte? Ne treba vam krevet? Bacite ga ispred zgrade. Madrac? Ista stvar...Ne, ne libite se, staru kuhiwu, koju ste zamenili novom na otplatu narednih pet godina, slobodno odlo`ite na ulicu, niko vas ne}e prozvati zbog nevaspitawa i prqawa grada. Pa, pobogu, ovo je 21. vek, Srbija, Novi Sad... Sve je ovde dozvoqeno!

A. V.

DNEVNIK

„LISJE” OGOR^ENO UKAZUJE NA MOGU]U SPREGU MEDICINSKIH USTANOVA I PRIVATNIH POGREBNIH PREDUZE]A

Pogrebnici sti`u pre vesti o smrti Prema podacima JKP "Lisje", tokom jula je obavqeno 235 sahrana na grobqima koje odr`ava ovo pogrebno preduze}e. Iz statistike koju vode o tome gde je pokojnik preminuo i koje je pogrebno preduze}e pru`ilo usluge o`alo{}enoj porodici, vidi se da familije preminulih naj~e{}e anga`uju "Lisja" za organizovawe sprovoda. Me|utim, u tom gradskom preuze}u ka`u da im u posledwe vreme sve u~estalije sti`u primedbe porodica da, bez poziva, na adrese pokojnika sti`u privatna pogrebna preduze}a. U razgovoru s jednim od srodnika nedavno premilog, ~ije je ime poznato redakciji, "Dnevniku" je to potvr|eno i re~eno nam je da su qudi iz jednog privatnog pogrebnog preduze}a stigli ta~no na adresu porodice koja je tog dana imala smrtni slu~aj, a da to pogrebno preduze}e niko iz familije nije zvao.

- Kom{ija koji je bio uz nas bio se naqutio kada su pogrebnici stigli bez na{eg poziva, ali smo ipak prihvatili wihovu uslugu - ka`e na{ sagovornik, dodaju}i da je pokojnik preminuo u Insitutu u Sremskoj Kamenici.

Pre nego {to je pogrebno preduze}e stuglo, veli on, telefonom su obave{teni o smrti srodnika, a posle dva-tri sata, stigao je i zvani~an telegram o smrti ro|aka. U "Lisju" ka`u da ovaj slu~aj nije usamqen, ali ne `ele da javno spomiwu konkurenciju, smatraju}i da se lako mo`e proveriti koja firma posluje na {tetu ostalih pogreb-

Direktor "Lisja" Srboqub Bubwevi} je za "Dnevnik" rekao da su o ovom problemu razgovarali i sa upravom Klini~kog centra Vojvodine, jer "Lisje" sumwa da je bolni~ko medicinsko osobqe u slu~aju smrti na vezi sa pogrebnicima, odnosno da ih neko od lekara iz bolnice obave{tava privatne pogrebnike o smrtnom slu~aju. Bubwevi} obja{wava da postoji procedura u slu~aju da se smrt desi u bol-

- Ako pacijent umre na nekoj od klinika Klini~kog centra, zove se radnik "Lisja" koji ima u bolnici kancelariju i on nosi pokojnika na Odeqewe patologije gde lekar konstatuje smrt i samo lekar mo`e da popuni umrlicu. Isti taj radnik potom nosi pokojnika u mrtva~nicu bolnice. Prijemno odeqewe Klini~kog centra potom treba telegramom da obavesti porodicu i onda familija treba da organi-

Direktor "Lisja" ka`e da su o ovom problemu razgovarali i sa upravom KCV-a, jer sumwaju da je bolni~ko medicinsko osobqe na vezi sa pogrebnicima, ali se ni{ta nije promenilo Srboqub Bubwevi}

nika. "Lisje" raspola`e s podacima o nekoliko porodica sa istim iskustvom poput na{eg sagovornika, ali ve}ina wih o tome ne `eli javno da govori.

^ITAOCI PI[U SMS

nici, odnosno da je Skup{tina grada, u saradwi sa medicinskim ustanovama, precizno propisala na~in obave{tavawa porodice o smrti srodnika.

zuje sahranu - isti~e Bubwevi} i posebno napomiwe da je gradskim propisom telefon iskqu~en kao sredstvo obave{tavawa.

Prema wegovim re~ima, i u slu~aji smrti na ulici procedura je skoro ista. Razlika je u tome {to na lice mesta sti`e Hitna pomo}, a sve ostalo je identi~no.

- Ne tra`imo monopol, niti ga dr`imo, ali apelujemo na porodice da se samostalno opredele i da ne nasedaju na dolazak pogrebnika bez poziva. Lako se mo`e ispitati da li postoji sprega zdravstvenih radnika i pogrebnika - ka`e Bubwevi}, dodaju}i da se ni nakon wihove intervencije u Klini~kom centru ni{ta ne preduzima, ve} se sle`e ramenima i navodi da im je sve poznato, ali da su nemo}ni da tom problemu stanu na put.

Z. Deli}

065/47-66-452 & 063/366-977

Neka kre~e, kad ne prskaju Jednom, u jednoj zemqi iza 7 mora i 7 gora, svi gra|ani su se udru`ili i isporu~ili predra~une izvesnoj Ciklonizaciji za: kre~ewe stanova zbog fleka od ubijawa komaraca, manuelnih (raznih varijanti la`nog imena muvopi~) i hemijskih sredstava i lampi za uni{tavawe istih.

Najsnala`qiviji su se setili i du{evne boli. Uzmite digitrone-koliko ih pla}ate, a {ta dobijate? I koliko godina? Saberimo se, kao sav normalan svet.

063/560... *** Ovo je dr`ava korupcije i kriminala. Gazde iskori{}avaju radnike, male plate, nema godi{weg odmora, a oni voze mercedese, xipove....

062/8387... *** Povodom ~lanka "Zvali ih da zidaju, platu ne daju" re{ewe je jako jednostavno. Uhvatiti za u{i {estoro direktora i kao sedmog gradona~elnika Pavli~i}a, smestiti ih u jednu prostoriju i da vidimo ko kome pla}a, a ko kome ne pla}a. Problem mo`e da se re{i za mawe od sat vremena, samo treba imati dobru voqu, petqu i ~iste ga}e.

062/8583... *** Da li }e qudi koji daju imena ulica u Novom Sadu shvatiti da je Ulica Ogwena Price nestala pro{irewem Bulevara oslobo|ewa. Ulicu Ogwena Price, na staroj lokaciji kod ]irpanove, treba ukinuti ili nekoj novoj ulici dati to ime.

064/1849... *** Mo`e li se proveriti u Informatici da li je okon~ano sa mese~nim nultim ra~unima za stanarinu. Malkice sumwam u dosada{wi na~in izdavawa istih. Pozdrav, S. Savi} 064/3339... *** Dr`ava ne daje plate, radnici neprijavqeni ili na mini-

malcu kojim mogu samo da plate da`bine i koji hleb, a uvode komunalnu policiju (`andare) da terori{u narod!

063/7244... *** Nije o{te}ewe Koprivi}a, za{ti}enog drveta u centru grada, jedini vandalizam. Vandalizam je i brisawe snimka sa „kreatorom“ovog ~ina. Kako mi

pameti i zdravog rasu|ivawa i molim odgovorne u „Lisju“ da ne vre|aju na{u inteligenciju nebuloznim odgovorom. Pitawe je bilo na osnovu koje odluke se napla}uju dugovawa po ceni na dan pla}awa? Ja ho}u da platim dug sa pripadaju}om kamatom, a da li je to vi{e nego va`e}a cena, dalo bi se izra~unati. Ne `elim da me „Li-

gra|ani ne mo`emo da uti~emo na kvalitetniji i odgovorniji rad javnih slu`bi u za{titi qudi i dobra grada. Predla`em da se odmah ukine pla}awe video nadzora u gradu, po{to je on ve} na startu izgubio svaki smisao.

063/524... *** Ju~e, [trand, vreme ru~ka, veliki restoran, za stolom veliki ^anak i svita, okolo stolovi prazni, ne dopu{taju da se sedne. Ugro`en, vaqda, isti veliki od terorista u kupa}im ga}ama. Za g. motku!

064/1506... *** Ako smo ostali bez na{ih najmilijih, nismo ostali bez

sje“ finansira, niti vodi ra~una kako je meni povoqnije.

Narod ka`e „ne laje kera sela radi“, pa tako i odgovorni u „Lisju“.

065/3683... *** Za razliku od afrodizijaka, evrodizijak u Srbiji ima sasvim suprotan efekat :-( 064/4615... *** U Dnevniku hvalite Limanski park, {to je na mestu. Mislim da gospodina Mirovi}a treba predlo`iti za oktobarsku nagradu jer je za svog mandata dosta uradio za Novi Sad. Pomenuh park, pa Suboti~ki bulevar, obilaznica oko

Sremske Kamenice i jo{ mnogo toga...

064/1901... *** Izviwavam se hobotnici Pol, ako je jo{ `iva, {to sam je prizvao upomo}, a da nam uka`e kojim putem daqe... Misle}i na dilemu: Kosovo ili EU?! Bojim se za sudbinu ovog oktopoda koji se, mo`da, da bi pokazao stazu kojom bi Srbija trebala gaziti upleo u svoje krake, jer na{a vrla diplomatija sada ima vi{e od osam podjednakih stogova sena, tako da }e i ono Buridanovo magare sigurno da rikne.

064/4615... *** Mi smo veoma nacionalno, verski i rasno toleranti naro~ito u odnosu na Francuze koji su doneli odluku da proteraju Rome i sru{e wihova naseqa.

Mi ih sve primamo, poma`emo, gradimo naseqa i {kolujemo.

Tako smo pomagali i Kosovo, naro~ito Vojvodina, od koje se bukvalno i otimalo. Samo da nam se nova dobro~instva ne vrate kao sto je ova muka sa Kosovom kojoj nikad kraja.

063/590... *** Podr`avam Gospodina za zeleni pauk, fotografije nemaju vreme i datuma, a vozila odnose gde nema trave, a otimaju novac.

Na~elnik tvrdi da nisu primili nove radnike za komunalnu policiju, a svi su primqeni preko demokratske strane, bez konkursa, a preko Lige nisu.

Gradona~elni~e odgovorite, molim vas.

066/976... *** Povodom slu~aja Eve Ras: Gledao sam weno gostovawe na "Ko{avi" i sve mi je jasno. Takve su wene kolege vrhunski glumci, koji su vrhunski glumili borce za slobode i prava, a sada u ministarskim foteqama pokazuju pravo lice.

063/7109...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota7.avgust2010.

9

[TA JE GRAD DOBIO, A [TA IZGUBIO ZABRANOM PRODAJE ALKOHOLA OD 23 DO 6 SATI

Prohibicija neznatno umirila ulice - Dobro ve~e, tri limenke piva, molim.

- Pa... Je l’ to mo`e? Ha? - A, mo`e, na{i smo!

- Va`i, ali... Stavi ih u ranac da niko ne vidi...

Tako se u Novom Sadu od po~etka 2010. godine kupuju alkoholna pi}a izme|u 23 i 6 sati.

Dodu{e, samo u onim (retkim)

wu o~uvawe javnog reda i mira u gradu - kazao je za „Dnevnik“ jedan od inicijatora ove ideje i predsednik skup{tinskog Saveta za javni red i i mir i bezbednost Nemawa Starovi}. - Velik broj prodavnica pridr`ava se ovakve odluke i vidim da su na ulazima u lokale istakli natpise kojima gra|ane obave{tavaju o

zabrani. U ovom trenutku je letwa pauza, ali imamo usmeni dogovor s predstavnicima Policijske uprave da na slede}oj sednici Saveta, najverovatnije u septembru, oni predstave rezultate koji su postignuti za ovo vreme.

Posle analize efekata, odlu~i}emo da li i daqe ostajemo pri stavu o zabrani prodaje alkohol-

oslobo|ewa, stadion „Kara|or|e“...), na{oj redakciji dostavila je podatke po kojima je slu~ajeva reme}ewa javnog reda i mira, od januara do juna, u odnosu na isti period pro{le godine, mawe za 9,12 odsto (508 naspram 559), ~ime je primarni ciq prohibicije delimi~no ostvaren. Pitawe je kakva su bila o~ekivawa!

Reme}ewa javnog reda i mira od januara do juna, u odnosu na isti period pro{le godine, mawe za 9,12 odsto, dok je op{ti kriminalitet nastavio trend rasta nih pi}a ili }emo eventualno pronalaziti nova re{ewa.

U me|uvremenu, Policijska ispostava „Stari grad“ koja pokriva „bezbednosno najinteresntnije“ lokacije ({iri centar grada, dobar deo Bulevara

Me|utim, statistika iste policijske ispostave govori da je op{ti kriminalitet, kao socijalno i bezbednosno kompleksniji problem, nastavio trend porasta koji se bele`i na nivou cele novosadske Policijske uprave.

januar - jun 2009. januar - jun 2010.

Reme}ewa javnog reda i mira

Ukupno krivi~nih dela

Kra|e

Te{ke kra|e

Napadi na `ivot i telo

559

317

128

152

4

508

400

219

123

10

Na teritoriji koju pokrivaju „plavci“ iz „Starog grada“ broj krivi~nih dela porastao je za 20 odsto, a najvidqiviji su skokovi broja kra|a i fizi~kih napada.

S druge strane, prete`no me|u mla|im Novosa|anima, po~elo je da se javqa protivqewe prohibi-

KATAMARANOM U DUNAVSKU AVANTURU

Rafting ~arolija na mirnoj reci sko-rekreativnu, i turisti~ku ponudu Novog Sada. Grupe u`ivaju u vo`wi katamaranom, s wega se upu{taju u vo`wu kanua nizvodno, u`ivaju u ribqim specijalitetima, vinu i kupawu. Dunav je atrakcija tokom ~itave godine, a ne samo leti.

Predivan je u januaru, ka-

da se pod snegom bele wegove obale. U prole}e, kada drve}e olista, ili na samom po~etku jeseni.

Zato je ovo na{e plivaju}e ostrvo cele godine na raspolagawu - kazao je ]iri}.

Nasmejan za kormilom svog „ostrva“, u protekle dve godine bio je doma}in mahom strancima

koji bi na miru seli i popili pi}e. Pord`avam pravilo da se maloletnicima ne prodaje alkohol, ali za{to bi meni, kao punoletnoj osobi neko branio da kupujem ono {ta ja ho}u. Time se ugro`avaju moja prava - smatra na{a sagovornica.

brawena prodaja piva, a da se hmeqni napitak (za razliku od `estokih pi}a) slobodno reklamira na medijima kao „prehrambeni proizvod“. Grupa je vrlo brzo sakupila vi{e od 1.500 ~lanova, ali je wihov anga`man u velikoj meri pasiviziran. D. Apro

Po~etni engleski za nezaposlene `ene Za 150 nezaposlenih `ena s teritorije Novog Sada od 16. avgusta Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe (NSZ) i Grad organizuju po~etni kurs engleskog jezika.

Prednost imaju `ene izme|u 35 i 50 godina, od ~etvrtog do sedmog stepena stru~ne spreme, a potrebno je da budu najmawe mesec dana na evidenciji NSZ. Kandidatki-

we treba do petka, 6. avgusta da se prijave svom savetniku za zapo{qavawe. Dodatne informacije mogu dobiti na broj telefona 0800 - 300 - 301 i u prostorijama novosadske filijale NSZ. Za obuku je zadu`en Centar za podu~avawe stranih jezika “Loquela”, koji }e uspe{nim polaznicama izdati sertifikate.

Z. Ml.

SINO] U OKOLINI NOVOG SADA

Zbog nevremena bez struje Usled nevremena koje je ju~e popodne zahvatilo grad i okolina mesta bez struje su ostali stanovnici Sremskih Karlovaca, Petrovaradina, Ba~kog Petrovca, Koviqa i dela naseqa Veternik i Futog. Ka-

Plovidba tokom celog dana, za pojedinca staje 2.000 dinara, a par ko{ta 3.500 dinara.

Porodica za krstarewe treba da izdvoji 4.500 dinara, a ostrvce je kapaciteta do 20 osoba ]iri}. Stopqen s prirodom i dunavskom naravi, qubav prema reci ve} dve godine deli s grupama turista. Plovidbu je ju~e zapo~eo sa [pica na [trandu.

- Na{e bavqewe turizmom podr`ale su sve dr`avne institucije, zadu`ene za ovu oblast. Dunavski rafting predstavqa potpuno novu i jedinstvenu sport-

Istovremeno, na socijalnoj mre`i „fejsbuk“ postoji grupa „Protivimo se NEprodavawu alkohola od 23 do 6 sati u Novom Sadu“.

Weni ~lanovi diskutovali su o tome kako je mogu}e da bude za-

Podaci za Policijske ispostave „Stari Grad”

lokalima koji su spremni da rizikuju zarad ne{to „ekstra profita“. Podse}amo, odluka o zabrani prodaje alkoholnih pi}a tokom no}i u zonama stanovawa donesena je krajem pro{le godine i posle nekoliko nedeqa „grejs perioda“ kada je malo ko ovaj embargo shvatao ozbiqno i nakon nekoliko inspekcijskih prijava, ve}ina prodavnica u gradu po~ela je da se pridr`ava novih pravila. Kupovina piva ili vina u pono} postala je mali istra`iva~ki proces.

- Moj li~ni utisak je veoma pozitivan. Mislim da smo napravili korak unapred kada je u pita-

Dunav je lepota, mir, spokoj i idili~na misterija, kako za hedoniste tako i za skeptike. Ako se sve te ~arolije posmatraju tokom raftinga, koji svakog vikenda organizuje novosadski kajak kanu rafting klub „Dunavski rafting“, onda magi~na reka postaje prava avantura. Katamaranom upravqa duhoviti predsednik kluba Aleksandar

ciji, ali nijedan oblik protesta nikada nije formalizovan niti konkretizovan. Tako|e, iako (mo`da) formalno nijedan propis nije prekr{en usvajawem ovakve odluke, postavqa se pitawe da li se prohibicija uklapa u proklamovane vrednosti tr`i{ne ekonomije i slobodnog izbora pojedinca. Tako razmi{qa i Novosa|anka Jovana Zdjelarevi}.

- Ne sumwam da su namere qudi koji su doneli takav propis ~asne, ali jednostavno mislim da je wihov metod potpuno pogre{an.

Ne razumem argumente kojim se navodno smawuje nasiqe na ulicama. Onaj ko ho}e da se napije i potu~e uradi}e to i pre i posle 23 sata. Recimo, mog dobrog druga je pre nekoliko dana izudarao jedan nadrogirani ~ovek kojeg nikad u `ivotu nije video. I nikom ni{ta! S druge strane, bespotrebno se izaziva revolt qudi

ili gostima iz Beograda, Subotice... Ipak, ni jedna grupa iz na{eg grada jo{ nije otkrila lepotu avanturisti~ke plovidbe ovim brodom. Zato su svima informacije dostupne na www.dunavskirafting.com.

Dnevna ruta predvi|a da se zainteresovani u osam sati, subotom ili nedeqom, „nacrtaju“ na [trandu. Odatle ih kombi odvozi do mesta isplovqavawa.

Uobi~ajena mar{ruta je od Ba~ke Palanke do Novog Sada i natrag. Goste }e kod Futoga sve`om ribom snabdeti pecaro{i, kada po~iwe i pripremawe specijaliteta. Usput }e se po `eqi prisutnih slu{ati muzika u ritmu Dunava, staja}e se zbog br~kawa... Nizvodno se vesla. U prslucima. Sa lako}om.

- Klub je jedan od retkih koji zaqubqenicima u Dunav nudi mogu}nost da ga upoznaju na potpuno druga~iji na~in.

Istinsku svest o veli~ini i

snazi reke mogu}e je spoznati samo kada ste na sredini reke u malom kanuu. Katamaran je uvek blizu, tako da bojazni za sigurnost nema. Do`ivqaj je veli~anstven - opisala je plovidbu Mirjana Maksimovi} iz „Dunavskog raftinga“.

Plovidba tokom celog dana, za pojedinca staje 2.000 dinara, a par ko{ta 3.500 dinara. Porodica za krstarewe treba da izdvoji 4.500 dinara, a ostrvce je kapaciteta do 20 osoba. Otprilike toliko ih je bilo na raftingu ju~e, kada je kuvana ribqa ~orba, a degustitalo se belo vino novosadske vinarije „Aleks“.

Dunav je bio blagonaklon. Prijatna atmosfera uz muziku stopqenu s re~nim ritmom, i malo adrenalina za one koji su se oprobali u vo`wi kanua. Nizvodno. Katamaran je sve vreme lagano i pouzdano motrio na wih. Dunav je na{e more.

Tekst i foto: S. Tanuryi}

ko su rekli u ED Novi Sad anga`ovali su dovoqan broj ekipa kako bi {to pre do{lo do normalizacije u snabdevawu elektri~nom energijom, koja se o~ekivala ju~e u ve~erwim satima.

A. V.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota7.avgust2010.

ANKETA: KORISTE LI [TRANDARO[I BIBLIOTEKU NA PLA@I

Dnevna {tampa pre~a od kwiga

Pitali smo sugra|ane da li su upoznati sa novootvorenom bibliotekom na [trandu i da li su koristili wene usluge.

Mladen Te{anovi} (farmaceutski tehni~ar) Mi{qewa sam da je ovo izuzetno pozitivna stvar koja }e uticati na pove}awe ~itala~ke publike. Ponekad tu provodim vreme ~itaju}i dnevnu {tampu, a moja `ena je iznajmqivala i neke kwige.

Mirjana Stojkovi} (studentkiwa psihologije) Videla sam da je biblioteka otvorena, ali je jo{ uvek nisam posetila.

Smatram da je to dobar na~in da se pro{iri ~itala~ka publika, ali gra|ani nisu upu}e-

ni kako biblioteka funkcioni{e.

Dragana Savi} (slikarka) ^ula sam da je bibilioteka otvorena, ali istini za voqu nisam pozajmqivala nijednu kwigu, budu}i da me interesuje specifi~na literatura koju ne mogu da prona|em u fondu biblioteke.

Uprkos tome pozdravqam ovu inicijativu.

c m y

10

BIBLIOTEKA NA [TRANDU PUN POGODAK

Pla`a voli laka {tiva “Biblioteka je tamo gde ste vi”, slogan je novootvorenog ogranka Gradske biblioteke stacioniranog na “[trandu”, prvog objekta te vrste u Srbiji, nakon nekoliko sli~nih ali jalovih poku{aja. Pod pokroviteqstvom "Gradskog zelenila" biblioteka }e raditi do kraja kupali{ne sezone, a karakteri{e je `anrovska raznovrsnost {tiva, pre svega beletristi~kog karaktera.

Drugim re~ima, idealno za letwe dane i ~itawe izme|u dva kupawa u Dunavu.

Prema re~ima bibliotekarke Milice Kir}anski, biblioteku dnevno poseti stotinak qubiteqa kwige, mahom penzionera koji uglavom dolaze da prelistaju dnevnu {tampu. Ne postoji ~lanstvo, ve} je dovoqno da gra|ani pri preuzimawu kwige ostave neki li~ni dokument i vrate kwigu tokom dana.

- Uprkos ekspanziji elektronskih medija, kwiga je i daqe nezamewiva. Danas je kwiga okrenuta ~itaocu i biblioteke postaju javni servisi, a ne samo hramovi kwiga - ka`e Kir}anski, koja hvali ukus novosadsih ~italaca.

Kako ka`e, pored starijih sugra|ana, biblioteku pose}uju i mladi nara{taji koji prete`no ~itaju {kolske lektire, te de~iju {tampu uop{te. Odrasli, pak, preferiraju triler romane, me|u kojima posebnu pa`wu privla~e dela Dena Brauna. Tako|e, u `i`i inresovawa su i kwige o savremenoj psihologiji, isti~e na{a sagovornica.

Ina~e, fond biblioteke se dopuwuje na svakih deset dana, na osnovu specifi~nih zahteva ~itala~ke publike. Pored toga, biblioteka je do sada ve} organizovala nekoliko radionica za decu i najavquje ih jo{, a tako|e su u planu kwi`evne ve~eri.

J. S. i D. R. Foto: N. Stojanovi} Foto: A. Erski

Zora Milenkovi} (penzionerka) Da, svakako sam upoznata sa ~iwenicom da se biblioteka otvorila, jer svakodnevno provodim mnogo vremena na “[trandu”. Pa ipak jo{ uvek nisam uzimala niti jednu kwigu, {to ne zna~i da ne}u.

D. P. i J. S.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek", sinhronizovan (11, 18), "Seks i grad 2" (19.45, 22) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Pejntbol" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e 5. avgusta u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Jovanka Jovanovi}, Ana Nojkovi}, Ru`ica Kosti} i Dragana Ba`entik iz Novog Sada, Maja Bjeki} i Linda Kul iz Temerina i Aleksandra Kukoq-Risti} i Jaroslava Freund iz Ba~ke Palanke.

DE^AKE: Sne`ana Star~ev-Sabo, Dejana Mili}, Marija Merdanovi}, Katarina Mi{kovi}, Nakije Ademi, Mirjana ^avi}, Leonida Kova~ i Saveta Salihi iz Novog Sada, Milica Kne`evi} i Tatjana Kne`evi} iz Ba~ke Palanke, Kristina Potpara iz Budisave, Jarmila La~okova-Krasnikova iz Ba~kog Petrovca, Zlatka Budinski iz \ur|eva, Jelena Isakov iz Zrewanina i Adrijana Puha~a iz Srbobrana.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Stevanka Stojana Nikoli} (1939) u 12.30 ~asova (urna), Jelena De`ea Urban (1925) u 13.15 i Anta Kulu{i} (1924) u 14 ~asova.

Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Nevenka Milana Surdu~ki (1922) u 13 ~asova (urna), dok }e u isto vreme na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici biti sahrawena Gordana Milo{a Obradovi} (1937).

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota7.avgust2010.

11

POSLE POPLAVA U NOVOM BE^EJU

Op{tina tra`i pomo} za o{te}ene ku}e NOVI BE^EJ: Novobe~ejci se jo{ uvek „su{e” posle nevremena koje ih je zadesilo u no}i izme|u subote i nedeqe, kada se sru~io veliki pqusak, prava

provala oblaka. Na varo{ je palo 102 litre ki{a po kvadratnom metru zbog ~ega su se izlili kanali ki{ne kanalizacije, a voda je ponovo poplavila ve}

natopqene ba{te i dvori{ta, pre{la pragove mnogih ku}a.

Ponovo je ki{a ulice pretvorila u potoke, a raskrsnice u jezera. Nivo vode na Zelenoj pijaci, nekim raskrsnicama i ulicama na primer, u nedequ pre podne omogu}avao je i vo`wu ~amcem.

Sa raspolo`ivom mehanizacijom i qudstvom, lokalna samuprava je organizovala pro{le nedeqe rano ujutro, op{tu akciju prepumpavawa vode, pro~i{}avawe kanala i propusta, kako bi se voda {to pre izvela iz naseqa, ali se {tete od prekomerne vode nisu mogle izbe}i. Po~etkom nedeqe po~elo je prijavqivawe gra|ana koji su pretpeli {tete od vode.Ekipe komunalne inspekcije obi{li su na terenu stotinak doma}instava,~ije su ku}i najvi{e stradale. Na ku}i Sne`ane Zlatar u Dositejevoj ulica pao je zabat, a

u ku}i i dvori{tu TaweUro{ev u Ulici Do`e \er|a, jo{ ima vode. Parket i laminat, je upropa{}en, o{te}en je name{taj, ku}ni aparati, na zidovima su se pojavile velike pukotine.

Wima, ko i mnogim drugim doma}instvima, ~ije su ku}e najvi{e o{te}ene, lokalna samouprava je obezbe|ena pomo} u gra|avinskom materijalu, kako bi {to pre mogli po~eti sa popravkom i rekonstrukcijom o{te}enih objekata. Za sve druge koji su pretreli {tete od vode na stambenim i drugim objektima, lokalna samouprava ovih dana kod nadle`nih, pokrajinskih i republi~kih fondova, tra`i pomo}..

Pomo}nik predsednika op{tine Novi Be~ej za lokalni ekonomski razvoj Tomislav Ratkovi} objasnio je da se na ra{~i{}avawu ki{ne kanalizacije u Novom Be~eju ve} uve-

PROTEST BIV[IH RADNIKA DP „WEGO[”

Otpad usmrdeo grad

Ho}e otpremnine od neraspore|enih para MALI I\O[: Ispred zgrade op{tine u Malom I|o{u ju~e se okupilo preko 200 biv{ih radnika DP „Wego{” iz Lov}enca koji od nadle`nih tra`e da im omogu}e razgovor sa predstavnicima Ministarstva finansija i drugih ustanova, kao bi ostvarili neka radni~ka prava za koja smatraju da su uskra}eni. Naime, svih 230 radnika DP „Wego{” je nakon pokretawa ste~ajnog postupka 2007. godine, automatski ostalo bez posla i oni zahtevaju da im se iz neraspore|enog vi{ka ste~ajne mase koji iznosi oko {est miliona eura, isplate otpremnine u visini od 200 eura po godini sta`a.

Ina~e, ovo preduze}e je 2008. godine u ste~aju, na licitaciji kupila firma DTD „Food” iz Petrovaradina za blizu 15 miliona eura, a nakon namirewa svih prethodnih dugova DP „Wego{a”, ostalo je neraspore|enih {est miliona eura.

Prema re~ima Raduna Milunovi}a, nekada{weg predsednika sindikata u ovoj firmi, radnici su zbog ste~aja izgubili sva prava, ali obzirom na to da je ostao neraspore|en novac od prodaje preduze}a, radnici imaju pravo da naplate otpremnine.

- Mi imamo pravo da nam se iz neraspore|enih sredstava isplate

otpremnine koje tra`imo i pri tome ukupan iznos na{ih otpremnina je oko 900 hiqada eura, a neraspore|eno je ~ak {est miliona ka`e Milunovi}. On ka`e da je razlog okupqawa pred zgradom Op{tine to {to `ele da im lo-

kalna samouprava obezbedi sastanak sa ministarstvom i direktorom Agencije za privatizaciju.

Prema re~ima Dragi{e Vujovi}a biv{eg direktora „Wego{a”, u protekle tri godine radnici ovog preduze}a su se obra}ali svim institucijama, ali bez rezultata.

- Jo{ od uvo|ewa ste~aja mi smo ukazivali na neke nezakonitosti, ali nije bilo nikakve reakcije dr`ave. Onda je preduze}e u ste~aju

prodato na licitaciji i postignuta je izuzetno visoka cena. Nakon toga namireni su svi poverioci, ali nama niko ne}e da odobri da nam se iz neraspore|enih sredstava isplate otpremnine kao {to je to bio slu~aj sa nekim drugim

firmama poput Robnih ku}a Beograd i sli~nih - ka`e Vujovi}.

Nezadovoqni biv{i radnici „Wego{a” su najavili da je protest i simboli~na blokada op{tine u Malom I|o{u samo po~etak borbe za ostvarivawe prava i kako ka`u ne}e odustati sve dok im se zahtev ne ispuni.

Prema re~ima Vasa Kalu|erovi}a, biv{eg radnika „Wego{a”, radnici ne `ele da budu jo{ jed-

Jubilarni li~ki vi{eboj

APATIN: Jubilarni, 10. „Li~ki vi{eboj”, u organizaciji Zavi~ajnog udru`ewa Srba iz Like „Matica Li~ka” iz Apatina, odr`a}e se danas na obali Dunava, na platou kod restorana „[aran”. Tradicionalne sportsko-vite{ke igre li~kog `ivqa, po~e}e defileom u~esnika i sve~anim otvarawem u 11 ~asova. Tokom prepodneva bi}e odr`ane kvalifikacije, a u popodnevnim satima i finalna takmi~ewa u trci u vre}ama, pretezawu {tapa, vu~ewu kuke, skoku u daq i skoku u vis iz mesta, bacawu kamena s ramena, tr~awu po brvnu, pewawu uz sto`inu, obarawu ruke i nadvla~ewu konopa, nakon ~ega }e biti progla{en i ekipni pobednik „Li~kog vi{eboja”.

U pauzi izme|u kvalifikacija i finalnih borbi, organizator je pripremio besplatan ru~ak za 1.500 osoba. Na meniju su vojni~ki pasuq, slatki kups sa ov~etinom i sviwskim rebrima na li~ki na~in i ov~ji gula{ Despota Stefana Lazarevi}a. U~e{}e u jubilarnom, 10. „Li~kom vi{eboju” najavilo je 20 ekipa iz Srbije, Hrvatske i Republike Srpske. Pro{logodi{wi sveukupni pobednik bila je ekipa „Srpski soko” iz Nevesiwa, Republika Srpska.

Po prvi put SO ne}e biti pokroviteq ove manifestacije jer je odlu~eno da se 28. avgusta odr`i Li~ka olimpijada na terenima bawe „Junakovi}”.

J. P.

Zaplovili slikari NOVI BE^EJ: Druga plove}a kolonija slikara „Obale, qudi, mostovi...” zaplovi}e danas iz marine „Gradi{te” u Novom Be~eju.

Svojevrsna kolonija slikara, motivisanih lepotom i za{titom lepe panonske reke, traja}e do 16. avgusta, a u~esnici kolonije, }e zaploviti uzvodno Tisom na {est plovila od Novog Be~eja do Mola, Sente, Kawi`e, a onda nizvodno do Novog Kne`evca, Ade, Novog Be~eja.

U~esnici ovogodi{qe plove}e likovne kolonije su slikara Josip Kler iz Crvenke, \or|e Bujnovi} i Radislav Vincilir iz Novog Sada, Borislav Jak{i} iz Be~eja, Valerija Barna – Kolo`i iz Ade, @ivojin Branova~ki iz Sente, I{tvan Remete iz Kawi`e, Miomir Felbab i Zoran Kuzmanov iz Kikinde, Du{an Josi-

mivi}, Milorad Mi}a Josimovi} i sazivar Branislav Stojan~evPa{a iz Novog Be~eja.

Tokom trajanja kolonije slikara „Obale, qudi, mostovi...” , slikari }e preploviti oko 160 kilometara, priredi}e usput improvizovane izlo`be slika na obali, pla`i, ili keju u gradovim gde }e pristajati. Zajedni~ka izlo`ba slika u~esnika kolonije bi}e prire|ena u ponedeqak, 16. avgusta u marini „Gradi{te” u Novom Be~eju.

Drugu likovnu plove}u koloniju slikara „Obale, qudi, mostovi...” organizuju slikari Udru`ewa „Likovni krug - sedam” uz podr{ku op{tine Novi Be~ej i nauti~ku podr{ku Udru`ewa za za{titu Tise i razvoj nauti~kog turizma „Gradi{te” iz Novog Be~eja.

M. Kiseli~ki

liko radi, zahvaquju}i projektu javnih radova.U celini, sistem dobro fincioni{e, ali velika koli~ina vode koja je pala u kratkom vremenu, pokazala je neke slabosti. Za pojedina uo~ena kriti~na mesta, rade se projekti, kako bi se problemi trajno re{ili.U vreme provale oblaka, voda se poput bujice sru~ila na samo dve pumpe koje

nom prevareni i zbog toga }e istrajati do kraja.

- DP Wego{ je bio pokreta~ celog mesta, u jednom trenutku je imao oko 500 zaposlenih i vrlo dobro je poslovao. Izigrani smo priliko uvo|ewa ste~aja koji je u tom trenutku uveden zbog nekih 7 miliona dinara, a tada je preduze}e raspolagalo sa 2.300 hektara dru{tvenog zemqi{ta, farmom od 500 goveda, nekoliko stotina ovaca i nekoliko hiqada koka{aka. Pored toga imali smo i mehanizaciju i opremu, ali je ste~aj ipak uveden. Nakon toga firma je postigla odli~nu cenu na licitaciji, ostalo je jo{ dosta neraspore|enog novca, a nas opet poku{avaju da izigraju - ka`e Kalu|erovi}. Podr{ku biv{im radnicima „Wego{a”, dala je i Jelena ^e{qevi} iz pokrajinskog odbora Samostalnog sindikata Srbije, koja je ju~e bila sa radnicima ispred op{tinske zgrade. Prema wenim re~ima sindikat }e poku{ati svojim mehanizmom da pomogne radnicima koji su o~igledno vi{estruko o{te}eni. Iako je protest radnika bio miran, ispred op{tine u Malom I|o{u bio je prisutan porpili~an broj policajaca, ali je skup protekao u miru.

N. Perkovi}

ZREWANIN: Mnogobrojni gra|ani Zrewanina ve} dva dana se `ale na neprijatan miris koji se {iri gradom, zbog ~ega su inspektori za za{titu `ivotne sredine izvr{ili nadzor i ustanovili da je to posledica sanacije gradske deponije.

- Utvr|eno je da se na gradskoj deponiji, koja je u nadle`nosti JKP „^isto}a i zelenilo”, obavqaju radi sanacija na povr{ini od ~etiri do pet hektara. Radovi se izvode buldo`erom koji niveli{e deponiju. Da bi se ona dovela u funkcionalno stawe skinut je gorwi sloj sme}a u visini jedan do jedan i po metar. Ovaj skinuti sloj se razvla~i i ravnomer-

no sabija kako bi se optimizovao kapacitet deponije. Neprijatni mirisi su posledica ove faze radova – saop{tio je ju~e inspektor za za{titu `ivotne sredine Ran~e Breu.

Nakon razvla~ewa i sabijawa sme}a, objasnio je Breu, nanosi se zemqa kojom se prekriva otpad, tako da }e neprijatni mirisi biti minimizirani.

Kasete u kojima se pre dve godine skladi{tio te~ni otpad su sanirane, odnosno prekrivene peskom.

O pojavi neprijatnih mirisa na teritoriji grada Zrewanina, ina~e, obave{ten je i republi~ki vodoprivredni inspektor. @. B.

REPUBLI^KA VLADA ODLU^ILA

Regionalna deponija na Bikova~kom putu SUBOTICA: Regionalna deponije za op{tine Ba~ka Topola, Senta, Mali I|o{, ^oka, Kawi`a i grad Suboticu bi}e izgra|ena na Bikova~kom putu dva kilometra od Oroma, odlu~ila je vlada Srbije, po{to prethodno op{tine nisu uspele da se dogovore gde bi trebalo da bude locirana.

Objekat }e se graditi na 40 hektara dr`avnog zemqi{ta.

- Pre dva dana smo potpisali ugovor sa Vladom Srbije oko izbora lokacije za izgradwu Regionalne deponije. Izabrali su od

dve ponu|ene lokacije po wima najboqu, s tim da je i to bio i na{ predlog - rekao je predsednik Skup{tine preduze}a „Regionalna deponija” Dragan Trkqa, koji je i direktor Zavoda za urbanizam u Subotici.

Me{tani Oroma i Bikova nisu zadovoqni {to }e se u wihovoj blizini graditi Regionalna deponija, ali kako bi pribli`ili projekat stanovnicima ovog dela Srbije bi}e odr`ano jo{ nekoliko prezentacija projekta.

A. A.

ZOOHIGIJENI^ARI UHVATILI 39 PASA

Prekr{ajne prijave za nesavesne vlasnike KIKINDA: Radnici Zoohigijeni~arske slu`be iz ]uprije su za dva dana na kikindskom Trgu i u okolnim ulicama uhvatili 39 pasa lutalica. @ivotiwe su transpo-

utvrdilo da ima dosta vlasni~kih pasa. Spisak wihovih vlasnika bi}e prosle|en Komunalnoj inspekciji koja }e na osnovu Odluke o dr`awu `ivotiwa prema nesave-

trovane u privremeni karantin gde }e ih stru~awaci Veterinarske stanice podvrgnuti propisanom tretmanu, objasnio je direktor Javne agencije za poqoprivredu i mali privredu Neboj{a Laketa.

- Odredi}emo im zdravstveni status, bi}e svi vakcinisani i bi}e im pru`ena zakonom propisana veterinarska nega. U toku je ponovno ~ipovawe tokom kojeg se

snim vlasnicima podneti prekr{ajne prijave - rekao je Laketa.

Nekorektno i neodgovorno pona{awe vlasnika pasa koji svoje `ivotiwe puste na ulicu i pri tom ugro`avaju bezbednost gra|ana ne mo`e se tolerisati Lokalnu samoupravu svako anga`ovawe Zoohigijeni~arske slu`be ko{ta jer to treba da plati novcem iz buxeta. Ina~e psi }e u privrenom

Susret akvarelista ZREWANIN: Od 9. do 15. avgusta u Umetni~koj koloniji „E~ka” u Zrewaninu bi}e odr`an 31. susret akvarelista.

Ovogodi{wi doga|aj okupi}e sedam umetnika iz zemqe i inostranstva - Tomo Goto i Jamane Kazuaki (Japan), Maja Raleva (Makedonija), Rumijana Sekulova (Bugarska), Branislav S. Markovi} (Beograd), Milorad Maravi} (Kraqevo) i Iva Nedeqkov (Zrewanin).

Susreti se organizuju u ciqu razmene iskustva me|u umetnicima i o~uvawu jedne tradicionalne i u savremenom stvarala{tvu veoma zapostavqene likovne tehnike. @. B.

nisu mogle za kratko vreme da prebace svu vodu iz naseqa, pa je do{lo do wenog razlivawa, a drugih mogu}nosti odvoda suvi{nih voda iz naseqa nema – rekao je Ratkovi}.

Javni radovi u Novom Be~eju nastavqaju se do novembra meseca.Najve}i deo se odnosi ki{nu kanalizaciju koja }e se i daqa pro~i{}avati.Lokalna samouprava u Novom Be~eju, apeluje na gra|ane, da treba da ~iste i odr`avaju kanale ki{ne kanalizacije i propuste ispred svojih ku}a, a nadle`ne slu`be op{tine i JP „Komunalac”, koje ne mogu sve same uraditi, ~isti}e propuste na raskrsnicama.

M. Kiseli~ki

karantinu u Kikindi ostati dve nedeqe posle toga }e ih transportovati u karantin u ]upriju. Zoohigijeni~ari iz \uprije ponovo }e do}i u Kikindu za petnaest dana kada }e bito ponovqena akcija uklawawa pasa lutalica. U zavisnosti od tretmana i broja lutalice koje se uhvate, svaki anga`man }uprijske slu`be op{tinu ko{ta oko sto hiqada dinara, a pripre}ene kazne za nesavesne vlasnike pasa koji odbace svoje qubimce ili psi pobegnu od wih, po Odluci o dr`awu `ivotiwa, kre}u se i do 20 hiqada dinara.

A. \.

CRNA HRONIKA

subota7.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

SUBOTI^KI SUD OGLASIO PRODAJU NEKRETNINE DVOJICE BIZNISMENA ZA 52,7 MILIONA DINARA

Ku}a bra}e \or|evi} na licitaciji 19. avgusta Suboti~ki biznismeni bra}a \or|evi} osta}e bez porodi~ne ku}e. Sudija Osnovnog suda u Subotici Tamara Trajkovi} potvrdila je da }e se 19. avgusta porodi~na ku}a Vojina i @ivojina \or|evi}a u Ulici Stevana Tikvickog b.b., u nasequ Mali Bajmok, na}i na licitaciji.

Licitacija je najpre bila zakazana za 12. avgust, ali je pomerena za nedequ dana. Procewena vrednost nekretnine od pet

Ku}a \or|evi}a u Subotici

NOVOSADSKI MALOLETNIK OSUMWI^EN ZA PREPAD U CENTRU

S bandom na mladi}a?

Maloletni Novosa|anin N. S. (1993) pritvoren je nakon saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije u Novom Sadu posle privo|ewa zbog sumwe da je po~inio krivi~na dela te{kih telesnih povreda, nasilni~kog pona{awa i proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga.

Okrivqenom se pripisuje da je s jo{ nekoliko osoba fizi~ki napao jednog dvadeseto~etvorogodi{weg mladi}a kog su presreli u centru Novog Sada i tukli. On se, tako|e, tereti

da je pri tome naneo te{ke telesne povrede. Nakon ~etiri dana policija je kod N. S. prona{la 10,62 grama praha za koji se osnovano pretpostavqa da je amfetamin.

Pripadnici MUP-a su, osim ove, podneli krivi~nu prijavu za nasilni~ko pona{awe protiv maloletnog B. S., kome se stavqa na teret da je u~estvovao u napadu, dok se za ostalim akterima doga|aja intenzivno traga, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Zasadi na proveri policije Policija u Sremskim Karlovcima je osnovu operativnih saznawa prona{la dva zasada stabqika biqke za koju se pretpostavqa da je marihuana te{ka oko 22 kilograma, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosad-

ske policije. Parcela na kojoj se nalaze zasadi nepoznatog je vlasnika. Radi se na rasvetqavawu krivi~nog dela koje je kvalifikovano kao neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga.

M. V.

ASORTIMAN NOVOSADSKOG PARA

Prah, tablete, igle, ampule Policija je kod Novosa|ana Vladimira K. (1983) i Lidije R. (1975) prona{la 11 paketi}a s prahom za koji se osnovano sumwa da je heroin, deset tableta, 37 {priceva, 12 igli i 17 ampula s vodenim rastvorom. Protiv weih bi}e podneta krivi~na prijava za neovla{}enu proizvodwu i prodaju opojne droge, saop{tava ju~e novosadska policija.

M. V.

ari i 94 kvadratna metra je 52.704.600,81 dinara.

Kako saznajemo, zahtev za prodaju porodi~ne ku}e pokrenuli su poverioci, banke Inteza iz Beograda i Kredi agrikol iz Novog Sada, zbog dugovawa.

Sudija Trajkovi} nije `elela da komentari{e slu~aj jer je re{avawe predmeta u toku.

Ina~e, na ovoj nekretnini postoji nekoliko zalo`nih prava jer na isti plac nisu stavile hipoteku samo Inteza i

Kredi agrikol banka. Podsetimo, Trgovinski sud je pro{le nedeqe proglasio bankrot „Podruma Pali}“ u Subotici. To preduze}e je jedna od firmi Vojina \or|evi}a ~iji je ste~aj pokrenut pre dve godine, kada je i utvr|en dug preduze}a od milijardu dinara. U pomenutoj firmi su se proizvodila vina i napici poput „koka kole”, „sprajta”, „fante”, „kokte”.

Privatizacija preduze}a po~ela je 2002. godine, kada Vojin

\or|evi} kupio 34 odsto akcija, a za godinu dana je postao i ve}inski vlasnik firme. Tada je uzet kredit od Komercijalne banke od tri miliona evra i zbog wegovog nevra}awa progla{en je ste~aj pre dve godine.

Tada je wegov brat @ivojin \or|evi} preko firme „Medoprodukt“ garantovao da }e platiti dug banci. Ukoliko banka iz imovine ne naplati dug, verovatno }e ga potra`ivati od jemca.

A. A.

DRUGI DAN NAKON [TO JE U JARKOVA^KOM JEZERU NESTAO MARKO ZORI] IZ GOLUBINACA

Voda izbacila telo utopqenog de~aka Iz ve{ta~kog jezera u sremskim Jarkovcima ju~e oko pet ~asova isplivalo je telo Marka Zori}a (13) iz Golubinaca.

De~ak je sa svojim drugovima vr{wacima do{ao biciklom na jezero u Jarkovcima u sredu u kasno popodne, ostavio bicikl na obali i sko~io u jezero, odmah pored brane, gde je voda duboka oko pet metara.

Ina~e, ovo je Marku Zori}u, kako ka`e otac Milan, bio prvi dolazak na jezero i o tome, kada je po{ao od ku}e, nije obavestio ni roditeqe.

U sredu uve~e, kada se Marko Zori} nije vratio ku}i ni do 21 ~as, Milan je krenuo u potragu za sinom, vidno uznemiren, jer se nije de{avalo da Marko tako dugo ostaje izvan ku}e a da roditeqi ne znaju gde je. Milan nije ni pomi{qao da je Marko mogao oti}i na jezero jer nije znao da pliva, a i bojao se vode.

Me|utim, od de~aka iz sela saznao je da je Marko oti{ao biciklom na Jarkova~ko jezero i da ga posle toga niko nije video. Iste ve~eri roditeqi i kom{ije na{li su Markov bicikl pored jezera, kao i majicu koju je imao na sebi tog dana, a od de~aka ni traga ni glasa.

Niko od me{tana Jarkovaca nije znao {ta se to ve~e dogodilo. ^uvar na jezeru Milenko Vin~i} iz Jarkovaca ka`e da je on u sredu oti{ao ku}i s jezera

Marko Zori}

oko 18.30 ~asova i da tada nikoga nije bilo na obali, odnosno na brani jezera, gde je prona|en Markov bicikl.

Tek sutradan, kada su me{tani i policija krenuli da tragaju za Markom, dve starice iz sela su rekle da su i{le po vodu i ~ule pozive u pomo}, ali da tome nisu ni pridavale va`nosti jer kada se mladi}i kupaju na ovom jezeru, gde je ina~e kupawe zabraweno, uvek se ~uje galama i la`ni pozivi za pomo}.

U ~etvrtak, kada do podneva nije na|eno telo utopqenog de~aka, u pomo} su do{li i ronioci MUP-a Srbije. Sva nasto-

Jarkova~ko jezero

jawa da prona|u telo bila su bezuspe{na jer je voda u jezeru mutna, a na dubini od pet metara toliko zamuqena da se ni{ta ne vidi, pa su ronila~ke ekipe mogle tra`iti utopqeno telo samo na dodir.

– Jutros oko pet ~asova voda je izbacila le{ de~aka – pri~a nam ~uvar Vodoprivrednog preduze}a „Galovica“ iz Zemuna Du{ko Jeli}, koji tokom radnog dana ~uva dva objekta ovog preduze}a na samoj obali jezera. – Tu gde se de~ak utopio dubina je iznad pet metara. Kupawe na jezeru je zabraweno, ali kupa~e niko ne mo`e da otera s jezera tokom leta. Ne-

{to ni`e, ba{ u Jarkovcima, postoji improvizovana pla`a, jezero je ne{to pli}e, ali ni tamo nema spasilaca tokom sezone kupawa. Ja opomiwem qude, posebno mlade`, da se ne kupaju, ali me niko ne slu{a.

Telo Marka Zori}a je po nalogu istra`nog sudije Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici upu}en odmah na sudsku medicinu, gde je utvr|eno da je smrt nastupila davqewem vodom.

Ju~e kasno popodne Golubin~ani su ispratili na ve~ni po~inak ovog de~aka koji je bio radostan i veseo i `eleo da okusi sve ~ari `ivota, koje su bile i pogubne za wega.

S. Bojevi}

OTVORENA PEKARA U KPZ-u U PADINSKOJ SKELI

Osu|enici mese hleb U Kazneno-popravnom zavodu u Padinskoj Skeli, jedinom zatvoru otvorenog tipa u sistemu ustanova za izvr{ewe krivi~nih sankcija u Srbiji, ju~e je zvani~no otvorena pekara koja }e, posle prve faze proizvodwe za sopstvene potrebe, hlebom snabdevati zatvorske ustanove u Beogradu, Pan~evu, a verovatno i Zrewaninu.

Na~elnik Slu`be za obuku i zapo{qavawe u zavodu u Padinskoj Skeli Slavko ^ehko, prili-

kom zvani~nog pu{tawa u rad pekare, ju~e je novinarima rekao da je, osim u{tede koju }e zavod ostvarivati sopstvenom proizvodwom, otvarawe pekare va`no i za resocijalizaciju zatvorenika. On je istakao da }e osu|enici tokom izdr`avawa kazne u ovom zatvoru, mo}i da nau~e izuzetno koristan zanat koji }e im pomo}i u zapo{qavawu kad budu iza{li iz zatvora.

Po ^ehkovim re~ima, kapacitet dnevne proizvodwe pekare je

5.000 vekni hleba, a uz jednog profesionalnog pekara, sa zvawem instuktora, kao pomo}ni radnici anga`ovana su trojica osu|enika. Osim hleba, ~ija je proizvodna cena 13,5 dinara za veknu od 500 grama, u drugoj fazi je planirana i proizvodwa peciva.

– Trenutno pekara radi samo u prvoj smeni i anga`ovana su samo dva osu|enika – rekao je ^ehko.

On je istakao da je 60 do 70 odsto osu|enika radno anga`ovano

Adaptirani paviqon pretvoren u pekaru

Dnevno se mo`e umesiti i ispe}i 5.000 vekni

i da, osim rada u pekari i svim poslovima vezanim za pripremu hrane, mogu raditi na poqoprivrednim farmama, u limarskoj, bravarskoj i stolarskoj radionici.

Objekat pekare, povr{ine oko 200 kvadratnih metara, ispuwava najvi{e standarde, a sme{ten je u adaptiranom delu prostora stambenog paviqona koji nije bio u funkciji. Proizvodna oprema je vredna oko pet milio-

na dinara, a polovina novca za nabavku opreme obezbe|ena je iz sopstvenih prihoda Kazneno-popravnog zavoda, dok je novac za projektnu dokumentaciju i radove obezbedila Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija.

Osu|enik Nikola iz Po`arevca, zaposlen u pekari, kazao je da je zadovoqan {to radi u novootvorenoj pekari i da mu posao nije te`ak. U zatvoru u Padinskoj Skeli kazne izdr`avaju sa-

mo lica osu|ena na kaznu najvi{e do godine zatvora, odnosno do tri za dela po~iwena iz nehata, a trenutno ima ne{to mawe od 200 osu|enih.

U ovom zatvoru, kako saznajemo, kazne ne mogu izdr`avati osu|eni za krivi~na dela u vezi s narkoticima, za razbojni{tva, silovawe i oni koji su osu|eni u postupcima za organizovani kriminal.

J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota7.avgust2010.

13

POSLE NEMILOG DOGA\AJA U ^OKI

Prijava zbog ujeda psa Protiv Zorana G. (1958) iz ^oke policijski slu`benici u tom gradu podneli su krivi~nu

Povre|eni Sa{a K.

prijavu Osnovnom javnom tu`ila{tvu Kikinda zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio

krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti na {tetu dvanaestogodi{weg de~aka iz ^oke.

Kao {to je “Dnevnik” pisao, nemili doga|aj zbio se na fudbalskom igrali{tu u ^oki u nedequ, 1. avgusta, oko 16 ~asova. Zoran G. se tereti da je pustio u {etwu bez povoca i za{titne korpe psa rase ameri~ki staford terijer, koji je napao i ugrizao de~aka Sa{u K. iz ^oke u levu nadlakticu i levu butinu.

Pas je napao i izujedao mladog fudbalera kada je posle treninga do{ao do ~esme da se osve`i vodom.

Ameri~ki staford terijer se iznenada okomio na de~aka, koji je te`e posledice napada razjarenog psa uspeo da izbegne uspev{i da pobegne u svla~ionicu.

M. Mr.

MUP PRIVEO SEDMO^LANU GRUPU, OSUMWI^ENU ZA ZLOUPOTREBE U PRIVATIZACIJI

Uhap{en vlasnik DTD „Ribarstvo” u Ba~kom Jarku

NA PRUGAMA U SRBIJI ZA POLA GODINE POGINULO GOTOVO PET PUTA VI[E QUDI NEGO U CELOJ PRO[LOJ GODINI

Pru`ni prelazi odneli 36 `ivota

U prvoj polovini 2010. godine na putnim prelazima ili otvorenoj pruzi na teritoriji srpskih `eleznica poginulo je 36 qudi, a 29 je povre|eno, saop{tile se “@eleznice Srbije”, navode}i da su sve osobe stradale zbog li~ne nepa`we.

U svim slu~ajevima, kako se isti~e u saop{tewu, lica su poginula ili bila povre|ena usled li~ne nepa`we, propu-

javno preduze}e bilo je uzro~nik samo u jednom incidentu, ali tada niko nije nastradao.

Iz “@eleznica Srbije” ukazuju na to da voza~i drumskih vozila ~esto ne osmatraju prugu prilikom prelaska preko we, upu{taju se u rizi~na i opasna kretawa, mimoilaze}i putoprelazne polubranike, ne po{tuju u dovoqnoj meri svetlosnu signalizaciju, te pre-

U nastavku akcije suzbijawa zloupotrebe u postupku privatizacije, uhap{en je vlasnik dru{tvenog preduze}a “Ribarsko

Dubravka \.

sta, neopreznosti i nepo{tovawa saobra}ajnih propisa na putnim prelazima, nedozvoqenog kretawa u podru~ju `elezni~ke pruge, ali i bahatog i neodgovornog pona{awa u~esnika u drumskom saobra}aju.

laze preko pruge iako je ure|aj za obezbe|ewe saobra}aja ve} ukqu~en.

“Neretko se doga|a da se putni~ki automobili zaglavquju u kolosek ili slete s kolovoza u zonu pruge, a voza~i su svojom

Neretko se doga|a da se putni~ki automobili zaglavquju u kolosek ili slete s kolovoza u zonu pruge, a voza~i su svojom bahato{}u samo na jednom prelazu u Zemun Poqu, od po~etka godine rampu polomili ~ak 101 put Iz “@eleznica Srbije” nagla{avaju da je taj podatak uznemiruju}i jer je tokom cele pro{le godine na putnim prelazima poginulo osam, a povre|eno 16 u~esnika u saobra}aju.

Na srpskim prugama, ali i na evropskim, broj nastradalih i povre|enih u vanrednim doga|ajima na putnim prelazima iz godine u godinu sve je ve}i, pa je Me|unarodna `elezni~ka unija, 22. juna ove godine, obele`ila Dan pove}awa bezbednosti na putnim prelazima, navedeno je u saop{tewu.

Po podacima “@eleznica Srbije”, od 202 nesre}e koje su se na putnim prelazima ili na otvorenoj pruzi dogodile u prethodne dve i po godine, to

bahato{}u samo na jednom prelazu u Zemun Poqu, od po~etka godine rampu polomili ~ak 101 put”, navodi se u saop{tewu.

Na prugama “@eleznica Srbije” ima ukupno 2.138 putnih prelaza i svi su na odgovaraju}i na~in obezbe|eni i obele`eni, a na koji }e na~in pojedini putni prelaz biti osiguran zavisi od preglednosti pruge i puta na mestu ukr{tawa, namene pruge, vrste puta, gustine saobra}aja... U skladu s tim, od ukupno 2.138 putnih prelaza, branicima i polubranicima obezbe|eno je 25 odsto, dok su ostali ozna~eni znacima drumske signalizacije.

(Tanjug)

zdinstva” Veselinku P. iz Beograda (51).

Li{eni slobode su i generalni direktor “Ribarstva” Ba~ki

Tomislav \.

gazdinstvo” i DTD “Ribarstvo” Ba~ki Jarak Tomislav \. (60) iz Novog Sada i jo{ {est osoba, zbog sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela zloupotreba slu`benog polo`aja, saop{tio je ju~e MUP. Kako je navedeno, policijski slu`benici MUP-a, Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske uprave za grad Beograd, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom, uhapsili su i predsednicu Upravnog odbora “Ribarskog gazdinstva” Dubravku \. (32), ~lanice UO “Ribarskog gazdinstva” Aleksandru S. (30) i \ur|u P. (47), kao i generalnu direktorku “Ribarskog ga-

barskom gazdinstvu” Vojin M. iz Beograda (60).

Iz MUP-a navode da je “Tomislav \. od juna 2007. godine do de-

\ur|a P.

Veselinka P.

Du{ko N.

Jarak Du{ko N. (44) i tehni~ki rukovodilac odr`avawa, investicija i za{tite na radu u “Ri-

cembra 2009. godine, zajedno s ostalim osumwi~enima, otu|io vi{e od 60 odsto imovine predu-

Veqovi}: Protiv organizovanog kriminala bez pardona Direktor policije Milorad Veqovi} izjavio je da je ju~era{we hap{ewe sedmo~lane kriminalne grupe, koju je predvodio nekada{wi direktor “Meridijan banke” Tomislav \., dokaz opredeqenosti policije i svih dr`avnih organa za odlu~nu borbu protiv organizovanog kriminala.

Veqovi} je, u izjavi Tanjugu, najavio da }e policija ispitati i ostale privatizacije koje su izvr{ili ~lanovi ju~e uhap{ene grupe, ali i druge privatizacije za koje postoji sumwa da je interes onih koji su ih obavqali bilo protivpravne sticawe materijalne koristi.

“Policija je krenula u opse`nu proveru svih privatizacija za koje postoji sumwa da je u wima interes bio samo sticawe materijalne koristi.

Kroz taj rad dr`ava vra}a kapital koji je od we

oduzet i mi ne}emo imati pardona. To je interes dr`ave i svih dr`avnih struktura”, naveo je Veqovi}. On je istakao da dr`ava mora biti titular onoga {to joj pripada, i naveo da je su{tina kod privatizacije preduze}a “Ribarsko gazdinstvo” Beograd, za koju se uhap{eni sumwi~e da su ostvarili protivpravnu imovinsku korist, ali i mnogih drugih, da one nisu obavqane u ciqu daqeg razvoja preduze}a i zapo{qavawa radnika, nego iskqu~ivo radi li~ne materijalne koristi.

“To je za posledicu imalo propast tih preduze}a, dok su radnici ostajali bez posla, posle ~ega su postali socijalni problem dr`ave”, objasnio je Veqovi} i dodao da novac koji je ste~en prilikom malverzacija u procesima privatizacija mora biti vra}en dr`avi.

ze}a ’Ribarsko Gazdinstvo’ Beograd, suprotno ugovoru koji je zakqu~io s Agencijom za privatizaciju, po kojem je mogao otu|iti

Aleksandra S.

Vojin M.

deset odsto imovine godi{we”.

“Nekretnine privatizovanog preduze}a su prodavane ispod tr`i{ne vrednosti, a pla}ane su kompenzacijama preko uve}anih izlaznih faktura DTD ’Ribarstvo’ Ba~ki Jarak, na koje su obra~unate kamate vi{e od realnih, da bi zatvarali potra`ivawa DP ’Ribarsko Gazdinstvo’ prema DTD ’Ribarstvo’ Ba~ki Jarak”, navedeno je u saop{tewu.

Iz MUP-a ukazuju i da su, tako|e, izdavali nekretnine “Ribarskog gazdinstva” ispod tr`i{ne vrednosti i time naneli {tetu privatizovanom preduze}u. Kako je navedeno, na taj na~in su pribavili imovinsku korist za Tomislava \. i “Ribarstvo” Ba~ki Jarak u ukupnom iznosu od tri miliona evra, na {tetu privatizovanog preduze}a “Ribarsko gazdinstvo” Beograd, gde je raskinut postupak privatizacije.

U ciqu dokazivawa ostalih zloupotreba, nastavqaju se daqe provere, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

DRU[TVO

subota7.avgust2010.

AUTIZAM I DAQE NERE[IV PROBLEM ZA NAU^NIKE U SVETU

Poreme}aj koji tra`i pa`wu okoline Za slo`en razvojni poreme}aj autizam jo{ uvek nema leka niti se zna ta~an mehanizam wegovog nastanka iako se analizira i izu~ava {irom sveta. Ovih dana agencije su prenele zanimqive rezultate istra`ivawa ura|enog na Univerzitetu Ilinoj koje idu u prilog tvrdwi da su mnoge komponente autizma nasledne. Naime, tim ameri~kih stru~waka je utvrdio da se o~i bliskih ro|aka osoba ko-

autisti~nih osoba – ka`e psiholog Jasmina Kosti}. – Autizam je slo`en razvojni poreme}aj koji se obi~no javqa tokom prve tri godine `ivota. Posledica je o{te}ewa mozga i ispoqava se kroz probleme u ~ulnom opa`awu, govoru, mi{qewu i razumevawu socijalnih situacija, zbog ~ega se pona{awe i odnos sa spoqnim svetom razvija druga~ije. Danas se zna da autizam nije mentalna bolest, da se ne

DNEVNIK

c m y

14

VOJNO-EKONOMSKA SARADWA S IRAKOM

Tri srpske „Laste” na nebu Iraka Srbija je Iraku prekju~e isporu~ila tri {kolska aviona „Utva“, potvrdilo je ju~e Ministarstvo odbrane. Isporuka je obavqena u okviru posete ministra odbrane Dragana [utanovca, koji je u ~etvrtak posetio

U Evropi postoji svega ~etiri ili pet zemaqa koje proizvode ba{ ovakvu vrstu aviona, a u svetu ne vi{e od deset Bagdad. To je prva isporuka od ukupno 20 aviona koliko je vlada u Bagdadu 2008. godine naru~ila od Srbije, uz zahtev da budu osposobqeni i za borbenu obuku. Isporuka preostalih letelica planirana je do kraja godine, kada }e ovaj tip aviona ~initi osnovu ira~ke avijacije za obuku.

- Ira~ani su vrlo zadovoqni ispuwewem postoje}ih ugovora u dogovorenom roku i kvalitetu

i zainteresovani su da Srbiju anga`uje na rekonstrukciji avio-baze, izgradwi vojne bolnice i za isporuku municije svih kalibara – izjavio je [utanovac [kolski klipni jednokrilac „lasta-95”, prvi je avion doma}e konstrukcije napravqen u pan~eva~koj fabrici „Utva” posle raspada SFRJ. U Evropi postoji svega ~etiri ili pet zemaqa koje proizvode ba{ ovakvu vrstu aviona, a u svetu ne vi{e od deset, tako da spadamo u red zemaqa koje imaju svoja „krila” i avio-industriju.

- „Lasta” }e biti na{ izvozni potencijal i ponosni smo {to wome poma`emo smawewu spoqnotrgovinskog deficita – rekao je ministar oodbrane Dragan [utanovac prilikom promocije ovog aviona na batajni~kom aerodromu 9. aprila pro{le godine.

Uvo|ewem nove letelice, sat obuke budu}ih pilota ko{ta}e

dr`avu bar {est puta mawe – na „supergalebu G4” tro{ak po satu iznosio je oko 2.000 evra, a na „lasti” }e biti oko 300 evra.

Ovaj avion pokre}e {estocilindri~ni motor „lajkoming”.

Svojim karakteristikama i osavremewenom opremom u potpunosti obezbe|uje obuku pilota u svim namenama: u osnovnom, figurnom, navigacijskom i instrumen-

Fabri~ka ispitivawa po~ela su 5. februara pro{le godine, kada su potpukovnik Salko Haxi} i major Sa{a Gruba~, piloti Sektora za letna ispitivawa, izveli prva dva leta. „Lasta-95” namewena je selekciji kandidata u Vojnoj akademiji i omogu}ava jednostavan prelaz na vi{i nivo obuke. Ima male brzine sletawa i poletawa i „dobro}udno” se pona{a – pra{ta gre{ke neiskusnom pilotu.

talnom letewu, osnovnim elementima no}nog letewa, instrumentalnom sletawu druge kategorije. Na woj se mogu nau~iti i osnovni elementi ga|awa, raketirawa i bombardovawa, uz kori{}ewe mitraqeza kalibra 7,62 mm (opciono 12,7 mm), nevo|enih raketnih zrna od 57 mm i avio-bombi do 100 kilograma.

Vojska Srbije namerava da kupi 15 ovih aviona, koji u leta~koj obuci pilota treba da zamene „utvu-75”.

M. Bozokin

BANAT PUN ARHEOLO[KIH NALAZI[TA

Skeleti kraj Tami{a je pate od autizma ~esto pokre}u na na~in neznatno druga~iji od uobi~ajenog i tvrde da }e wihovo istra`ivawe doprineti da se identifikuju podgrupe pojedinaca, ili po-

radi o „raspu{tenoj“ deci koju su roditeqi zapostavili, niti su to „nevaspitana“ deca, kako se u narodu ~esto veruje.

To su ose}ajne osobe koje `ele komunikaciju, koje mogu da se

Nedaleko od Se~wa, u blizini reke Tami{, otkrivene su grobnice s mu{kim, `enskim i de~ijim skeletima! Pravilno su sahraweni, u redove, a orijentacija im je zapad–istok, retko sever–jug. Ovi skeleti deo su vi{eslojnog arheolo{kog nalazi-

je najve}i deo wih bio pokriven skeletima koji su bili na samoj povr{ini naseqa i koji su bili izlo`eni atmosferskim uticajima i propadawu.

– Daqim iskopavawem i istra`ivawem utvrdi}emo sve ono {to smo konstatovali na osnovu

Dijagnoza {to pre

obrazuju i rade, ali za sve to im je potrebna posebna pa`wa, stav i u~ewe.

Po najnovijim podacima, autizam se javqa kod 20-60 dece na 10.000 ro|enih. U~estalost autizma je ista u svim sredinama, bez obzira na rasnu, nacionalnu ili etni~ku pripadnost, socijalni ili ekonomski status. Mnogi stru~waci veruju da ovaj slo`eni problem nije izazvan jednim jedinim uzrokom. Postoje ozbiqni pokazateqi da autizam nastaje kao posledica razli~itih faktora koji uti~u na razvoj mozga, wegovu strukturu i funkcionisawe.

Po{to lek za autizam nije prona|en, deca s autizmom odrastaju u odrasle osobe s autizmom. Mnogima od wih }e biti potrebna briga i starawe tokom celog `ivota.

J. Barbuzan

Industrijskoj zoni „Jugoistok–E~ka“, na potesu izme|u Zrewanina i E~ke, gde je prilikom izvo|ewa zemqanih radova prona|en zna~ajan istorijski materijal. Odmah po dojavi da je na fabri~kom kompleksu otkrivena i prese~ena humka, u kojoj su se jasno ocrtali qudski skeleti, arheolozi su iza{li na teren i sa~inili izve{taj. Konstatova-

Iskopina iz bronzanog doba

– Iako svakom detetu s autizmom treba individualni pristup, posledwih godina se i kod nas sve vi{e govori o tome i nastoji da se ukqu~e u redovno pred{kolsko i {kolsko vaspitawe i obrazovawe. Svakom autisti~nom detetu treba omogu}iti boravak i u~ewe me|u decom, s nekim specifi~nim pristupima, {to kod nas jo{ uvek nije slu~aj u svim sredinama. Program rada im mora biti prilago|en, jer ukoliko se od wih suvi{e tra`i, mo`e do}i do jo{ ve}eg povla~ewa u sebe i razo~arewa i wih i wihovih roditeqa. [to pre se poreme}aj dijagnostikuje i krene s radom, rezultati su boqi – ka`e na{a sagovornica. rodice koje su izlo`ene izvesnom riziku od autizma. Pomenute razlike u kretawu o~iju nisu uo~qive u svakodnevnom kontaktu, ali odgovaraju onima koje su ve} uo~ene kod autisti~ne dece. Testirano je kretawe o~iju pri pra}ewu svetla koje se ubrzano palilo i gasilo, ili objekata koji su se kretali sporo.

Stru~waci se nadaju da bi wihovi rezultati mogli predstavqati osnovu novih tretmana za osobe obolele od autizma, kao i ukazati na to koji bi pacijenti mogli reagovati na odre|eni na~in le~ewa.

– Vrlo ~esto se mogu ~uti rezultati istra`ivawa autizma do kojih su do{li istra`iva~i u svetu, ali, na`alost, samo mali broj ih se doka`u kao „zna~ajni“ i malo ih se uvodi u praksu za tretirawe

rovatnije radi o biolo{koj populaciji, preciznije – nekropoli koja pripada nasequ sme{tenom negde u blizini.

– U sondama je otkriveno po sedamnaest skeleta razli~itih polova. Svi su polo`eni na le|a, s rukama pored tela, bez grobnih priloga. Me|utim, najve}i deo keramike koja je na|ena na povr{ini, i ~ak male opeke, in-

I na lokalitetu Podumka kod Orlovata koncem pro{le godine obavqena su arheolo{ka za{titna iskopavawa. Stru~na ekipa uspe{no je sprovela radove koji su potvrdili saznawa iz prethodnih kampawa, iz 2005. i 2008, da nalazi{te pripada bronzanom dobu. Tokom iskopavawa otvorene su sonde u neposrednoj blizini prethodnih, u kojima se pojavila keramika koja tipski pripada loncima s razli~itim dr{kama i ornamentima karakteristi~nim za bronzano doba. Novinu su predstavqali ~vrsti i kompaktni slojevi zemqe koji su ukazivali na neku vrstu bedema.

{ta praistorijskog naseqa iz bronzanog i gvozdenog doba, nedavno otkrivenog na ovom lokalitetu. Po re~ima arheologa Sne`ane Marinkovi} iz Narodnog muzeja Zrewanin, nekropole pripadaju Sarmatima iz drugog i tre}eg veka na{e ere. Prilikom izlaska na teren utvr|eno je da

nalaza fragmenata keramike na povr{ini zemqe – da pripada ranom bronzanom dobu, odnosno Sarmatima, iz drugog i tre}eg veka na{e ere, i sredwovekovnoj nekropoli – objasnila je Sne`ana Marinkovi}.

Govore}i o prona|enim skeletima, ona je istakla da se najve-

dikuju da je re~ o organizovanom sahrawivawu s oblicama, {to je i utvr|eno tokom istra`ivawa – napomenula je na{a sagovornica.

Arheolozi su u toku istra`ivawa nai{li i na lon~i}e, posude s ornamentom karakteristi~nim za ranosredwovekovnu nekropolu, odnosno 12. i 13. vek, pa je zakqu~eno da skeleti pripadaju tom vremenu.

Krajem minule godine obavqena su arheolo{ka iskopavawa i u

no je da na ostacima lobawa, koje su radom mehanizacije devastirane, ima tragova zelene patine, {to ukazuje na to da su pokojnici kao grobni prilog imali predmete od metala. Prikupqen je i deo kerami~kog materijala i dve nanogvice, za koje je utvr|eno da pripadaju keltskom narodu. Me|utim, grobovi nisu bili keltski, ve} sredwovekovni i poti~u iz 12-13, eventualno 14. veka. @. Balaban

VESTI Oble`en Dan re~ne flotile Sve~anim postrojavawem jedinica i defileom, ju~e je u novosadskoj kasarni „Aleksandar Beri}“ obele`en Dan re~nih jedinica i Dan re~ne flotile (RF) Vojske Srbije. Na sve~anosti, kojoj je prisustvovao i komandant Kopnene vojske VS general-potpukovnik Qubi{a Dikovi}, komandant RFa kapetan bojnog broda Neboj{a Joksimovi} istakao je da su pripadnici ove jedinice u~estvovali u ma|arskom gradu Sente{ na trilateralnoj ve`bi „Tisa 2010“. Na doma}em terenu najve}i zadatak je bio va|ewe potonulog aviona „orao“ iz Gru`anskog jezera, kada su pripadnici RF-a upotrebom najsavremenijeg sonara locirali olupinu letelice. Za najboqi brod u RF-u u ovoj godini progla{en je re~ni minolovac 335 „Vu~edol“.

Dan re~nih jedinica obele`ava se u znak se}awa na 6. avgust 1915. godine kada je na Savi kod beogradske ^ukarice porinut prvi

re~ni brod Kraqevine Srbije – oklopni ~amac „Jadar“.

M. B.

Novi krug nacionalnih penzija Poziv za predlagawe umetnika za takozvane nacionalne penzije bi}e objavqen danas, najavilo je Ministarstvo kulture Srbije.

Javni poziv za podno{ewe predloga za dodelu priznawa umetnicima, odnosno stru~wacima u kulturi za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih mawina, Ministarstvo kulture upu}uje svim zainteresovanim umetni~kim i strukovnim udru`ewima, ustanovama kulture, nacionalnim savetima nacionalnih mawina, drugim pravnim i fizi~kim licima, precizira se u saop{tewu. Rok za prijavqivawe bi}e od 9. do 31. avgusta.

Predlog za dodelu priznawa utvrdi}e posebno oformqena komisija, ~ije ~lanove imenuje Ministarstvo kulture na period od godinu dana, sa mogu}no{}u po-

novnog imenovawa. Posebno priznawe se umetniku dodequje i ispla}uje u vidu do`ivotnog mese~nog nov~anog primawa, u neto iznosu od 50.000 dinara.

Foke na ledu Kompanija „Frikom“ je obezbedila tone leda za beogradski Zoolo{ki vrt i na taj na~in omogu}ila da foke u`ivaju u letwim danima. Ova kompanija {aqe po tonu leda svakoga dana kada je jako sunce da bi se one rashladile na visokim temperaturama: tri foke se u Beogradu tokom letwih `ega ose}aju kao kod ku}e, u hladnim morima!

Na pomolu nesta{ica lekova?

– Pad dinara se negativno odra`ava i na tr`i{te lekova, pa pojedini uvozni preparati ve} nestaju iz rafova – izjavio je Dragutin Rajevac iz Saveza privatnih apotekara.

On je rekao da je nestabilnost doma}e valute razlog i {to uvo-

znici izbegavaju da nabavqaju ve}e koli~ine lekova.

– Nesta{ica medikamenata sigurno }e po~eti sredinom septembra, kada se gra|ani vrate s odmora. Veliki broj qudi sada je na odmoru, a hroni~ni bolesnici uglavnom su se snabdeli redovnom terapijom. Nabavka uvoznih lekova bi}e sve te`a – najavio je Rajevac.

Prekinuli „Oluju” Kablovski distributivni sistem PTT prekinuo je emitovawe programa Hrvatske televizije tokom emisije o proslavi 15. godi{wice akcije hrvatske vojske „Oluja“, javqa B92. U Republi~koj radio-difuznoj agenciji ka`u da kablovski distributeri mogu sami da donose odluke o prenosu i da RRA ne mo`e da propisuje kako }e se oni pona{ati.

Program na najve}em distributeru kablovskog signala u Srbiji, privatnoj firmi SBB, u ~etvrtak uve~e nije prekidan.

KULTURA

DNEVNIK

subota7.avgust2010.

NOVOSADSKO POZORI[TE/ UJVIDEKI SINHAZ NA PO^ETKU NOVE SEZONE

Na Bitefu posle smederevskog festivala Novosadsko pozori{te / Ujvideki sinhaz uspe{no je zavr{ilo proteklu sezonu u~e{}em na Sterijinom pozorju, na kojem je predstava „Pomoranxina kora“ Maje Pelevi} u re`iji Kokana Mladenovi}a osvojila ~ak {est Sterijinih nagrada.Tu nije bio kraj, ve} je junu usledilo i pretpremijerno izvo|ewe mjuzikla „San letwe no}i“ [ekspira, u re`iji Zoltana Pu{ka{a, koje }e pravu premijeru imati s jeseni. „San letwe no}i“ }e gostovati ovog meseca na festivalu Tvr|ava teatar u Smederevu gde }e biti

izveden u ~ast nagra|enih. Ova predstava nastala je na osnovu radionica koje su sa glumcima tokom godine dr`ali svetski poznati plesa~ i koreograf tanga Laslo Budai, koreograf Ildiko \ene{ i dvostruki svetski prvak u stepu Laslo Bobi{. Muziku je komponovao gost iz Argentine Andres Mariano Ortega, a autor kostima je Nora ^elewi.

U predstavi igra 16 glumaca ovog pozori{ta: Aron Bala`, I{tvan Kere{i, Zoltan [irmer, Atila Nemet, Gabor Pongo, Daniel Husta, [andor Laslo, Tama{

Iz predstava „^ovekova tragedija” koja u~estvuje na festivalu u Smederevu

Hajdu, Tama{ Varga, Livia Banka, Emina Elor, Andrea Jankovi~, Agota Ferenc, Terezia Figura, Julia Kokrehel i Gabriela Crnkovi}.

Na festivalu na smederevskoj tvr|avi Novosadsko pozori{te / Ujvideki sinhaz u~estvuje i u zvani~noj konkurenciji, s predstavom „^ovekova tragedija“ Imrea Mada~a, u re`iji Kokana Mladenovi}a. Pomenuta predstava je u junu na Festivalu vangrani~nih ma|arskih pozori{ta u Ki{vardi osvojila specijalnu nagradu, a isto priznawe dobila je i Emina Elor koja u ovoj predstavi glumi Lucifera.

Novu sezonu ovaj teatar }e zapo~eti gostovawem na Bitefu s predstavom „Pomoranxina kora“ u okviru programa „[oukejs“. Zatim se glumci ovog pozori{ta okre}u igrawu predstava s teku}eg repertoara i pripremi novih predstava. Zasad su u planu predstave „Ubijawe naroda“ Vernera [vaba, koju }e re`irati Sorin Militaru, „Majstor i Margarita“ Bulgakova u re`iji [andora Lasla, „Kamer{pil“ Bele Segedija Saboa u re`iji ansambla Novosadskog pozori{ta, „Alabama song“ @ila Liroja u re`iji Rahima Burhana i „^arobwak iz Oza“ u re`iji Zoltana Pu{ka{a.

Da li }e i koje jo{ nove predstave biti ra|ene zavisi od novca, a gotovo je izvesno da }e i za naredni period ovo pozori{te, kao i mnoga druga dobiti mnogo mawe para nego {to je potrebno za „normalnu“ sezonu. Bogatija sezona }e morati da pri~eka povoqnije vreme, raspolo`ewe i spremnost onih koji odre|uju koliko je novca dovoqno teatrima da realizuju plan za jednu sezonu.

N. Pej~i}

IZLOG KWIGA

Povratak u Sarajevo Beogradska izdava~ka ku}a “Rende” objavila je roman “Sjetva soli” Muharema Bazduqa, jednog od najuspe{nijih mladih autora sa prostora biv{e Jugoslavije, koji je nedavno bio i gost petog Kikinda {ort festivala kratke pri~e.Bazduq je za “Rende” objavio i roman “Tranzit, kometa, pomra~ewe” (2009), a sada i prvo izdawe romana “Sjetva soli”.

Glavni junak romana , 44-godi{wi Janko Aleksi}, posle 20 godina dolazi u Sarajevo, grad u kojem je `iveo desetak bitnih godina pre odlaska na studije u Beograd, gde }e i ostati. Povod za wegov povratak u Sarajevo je tu`an: umro je wegov najboqi prijateq iz mladosti, Mladen. U razgovorima s qudima iz Mladenove okoline, Janko saznaje mnoge stvari koje o Mladenu nije znao, i kona~no uspeva da rekonstrui{e pri~u o ~uvenom “fa{isti~kom ro|endanu”, doga|aju koji je mnogima u Sara-

Izdava~ka ku}a „Geopoetika“ iz Beograda objavila je roman „Mirni dani u Miksing Partu“ norve{kog pisca Erlenda Lua. U svom devetom romanu Erlend Lu poru~uje da tehnolo{ki napredak i globalizacija nisu dovoqni za razumevawe me|u qudima, ukazuje urednica „Geopoetike“ Jasna Novakov Sibinovi}.

Roman po~iwe komi~nom razmenom imejlova na engleskom jeziku. Prepisku vodi jedna norve-

Promocija filmskih lokacija SFA preneli su svoje iskustvo producentima iz Turske, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore, Albanije i Bosne i Hercegovine.

Zakqu~eno je da nijedna od tih zemqa, kao ni druge u regionu, nema filmsku komisiju koja se bavi privla~ewem me|unarodnih produkcija niti strategiju za promociju filmskih lokacija. ^iwenica da je SFA osnovana kao nezavisno udru`ewe firmi i pojedinaca iz filmske industrije pobudila je veliko interesovawe filmskih radnika iz regiona, koji su potra`ili savete i pomo} kako bi i sami osnovali sli~ne organizacije i postali partneri SFA. Izvr{na direktorka SFA Ana Ili} istakla je da je ta asocijacija kroz promotivnu kampawu i internet sajt „Film in Serbia“ uspela da zna~ajno popravi imix Srbije i produkcijskih usluga koje na{a zemqa nudi. „Interesovawe za Srbiju kao filmsku lokaciju i za samu Aso-

SA ZAJEDNI^KOG KONCERTA RADETA [ERBEYIJE I MIROSLAVA TADI]A

Imam pjesmu za tebe „Jugoton“ je objavio DVD sa koncerta Radeta [erbexije i Miroslava Tadi}a. „Imam pjesmu za tebe“ je naziv koncerta, koji su u decembru 2008. godine, odr`ala ova dva umetnika u prepunoj Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu. Tom prilikom predstavili su svoj prvi zajedni~ki album, koji se pokazao kao jedan od najboqih projekata kako na hrvatskoj, tako i na srpskoj muz~koj sceni.

Posetioci koncerta mogli su da u`ivaju u obradama tradicionalnih makedonskih (Zajdi, zajdi jasno sonce, Eleno kerko, Eleno, Izlezi vido,..) romskih (Pilem, pilem, Verka Kalu|erka, ^o~oro,..) i li~kih pesama (Aoj Liko), ali i u vrhunskim delima Arsena Dedi}a

(Moderato kantabile, Tvoje ne`ne godine, Ne daj se Ines,..). Na koncertu su tako|e izvedena i autorska dela Radeta [erbexije i Miroslava Tadi}a kao {to su Vinkovci, Filipa Kqaji}a 32, Do posledweg daha, Pri~a iz Londona, kao i naslovna pesma Imam pjesmu za tebe. Publika je mogla da u`iva u pesmama Tiho no}i, vojvo|anskoj baladi za koju je stihove napisao Jovan Jovanovi} Zmaj.

Uz svetski poznatog glumca i vrhunskog gitaristu, koncert su uveli~ali i gosti: violon~elista April Gutrie, Momo Nikoli}, Maja Posavec, Jure Ivanu{i}, Livio Morosin Bend, Martina Vrbos, kao i Vawa, Danilo i Lucija [erbexija.

cijaciju kao dobar model strategije za privla~ewe me|unarodnih produkcija zaista je ogromno“, ocenila je ona.

SFA, koja danas ima 60 ~lanova, osnovalo je 16 firmi i pojedinaca iz oblasti doma}e filmske industrije u julu 2009. godine.Uz predstavqawe integralne ponude produkcijskih kapaciteta Srbije, SFA radi na dovo|ewu stranih producenata u izvi|awe lokacija, odgovara na upite koji dolaze iz sveta, organizuje obuke za studente i profesionalce kako bi mogli da rade na velikim projektima, komunicira sa dr`avnim institucijama na standardizovawu procedura za dobijawe dozvola za snimawe i pru`awu druge podr{ke.SFA, tako|e, sara|uje sa relevantnim dr`avnim strukturama na uvo|ewu podsticajnih mera za privla~ewe investicija u oblasti filmske industrije kroz pru`awe poreskih olak{ica me|unarodnim produkcijama.

U EDINBURGU

Po~eo Friny festival Vi{e od 20.000 izvo|a~a i stotine hiqada turista stiglo je u Edinburg gde je ju~e po~eo tradicionalni Frinx festival. Tokom tri nedeqe bi}e prikazano skoro 2.500 dramskih, humoristi~kih, plesnih i muzi~kih programa na lokacijama me|u kojima su pozori{ta, bioskopi, pabovi, parkinzi i „vise}i“ restorani instalirani u gradskom parku.

Jedan od programa koji privla~i najve}u pa`wu nazvan je „Lokerbi: nedovr{en posao“, istinita pri~a o ~oveku koji se bori da otkrije istinu o eksploziji aviona nad tim {kotskim gradom 1988, u kojoj je poginula i wegova }erka.

Frinx festival traje do 30. avgusta.

jevu promenio `ivote, a wegovog prijateqa obele`io za sva vremena.

Prema navodima izdava~a, razmi{qaju}i o Mladenu i wihovoj zajedni~koj mladosti, svom sada{wem `ivotu i gradu u kojem je proveo desetak tako va`nih formativnih godina, Janko govori o svom odnosu prema qudima, prema sopstvenoj mladosti, a naro~ito prema gradu koji se tako mnogo, a ipak tako malo promenio. A kroz sve to se provla~i ogromna qubav prema kwizi i kwi`evnosti, ve~na i neuni{tiva, koja predstavqa krunu tog vi{eslojnog i majstorski napisanog romana.

Bazduq, ro|en u Travniku 1977. godine, dosad je objavio deset kwiga: romane, zbirke pri~a, kwige eseja, kolumni i pesama. Kwige su mu prevedene na nema~ki, poqski i engleski jezik. Wegova nagra|ena zbirka pri~a “Druga kwiga” objavqena je u SAD, na engleskom

jeziku, u ~uvenoj ediciji “Writings from an Unbound Europe” izdava~ke ku}e Northwestern University Press. Pisao je za World Literature Today, Creative Nonfiction, Habitus kao i druge ameri~ke ~asopise.

Jezik razumevawa i su`ivota

USPE[AN NASTUP NA[E KINEMATOGRAFSKE ASOCIJACIJE U SARAJEVU

Srpska filmska asocijacija (SFA) ostvarila je zapa`eno u~e{}e na ovogodi{wem Sarajevskom filmskom festivalu, na kojem je promovisala Srbiju kao po`eqnu destinaciju za filmsku i TV produkciju, saop{tila je ta asocijacija.Zahvaquju}i podr{ci USAID Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, SFA je na festivalu u Sarajevu, odr`anom pro{le nedeqe, proslavila prvu godi{wicu osnivawa i u~estvovala u Sinelink regionalnom forumu. Taj forum okupqa ustanove, fondove i profesionalce iz jugoisto~ne Evrope radi diskusije o novim trendovima u propisima, izvorima finansirawa, distribuciji i praksi u oblasti filmske i TV produkcije.

Okrugli sto na Forumu bio je posve}en podizawu konkurentnosti filmske produkcijske ponude kroz rad takozvanih filmskih komisija, kakva je SFA i kakvih ima veliki broj u svetu, ali jo{ ne i u na{em regionu.Predstavnici

15

{ka porodica koja `eli da iznajmi ku}u za odmor u Garmi{ Partenkirhenu u Nema~koj i doma}ini koji ne znaju engleski jezik, te koriste kompjuterski program za prevo|ewe. Mesto u kojem `ive doma}ini u prepisci se pretvara u Miksing Part i upravo se tu odvija radwa romana.

I dok se kiko}emo nakaradnom engleskom, Lu nam vrlo ozbiqno poru~uje da smo i suvi{e razli~iti da bismo se tako lako, samo pritiskom na dugme, mogli razumeti. Za razumevawe i su`ivot potrebno je mnogo vi{e truda.Razvijaju}i tu temu autor nas sa me|unarodnih dovodi do porodi~nih odnosa. ^itav roman je uglavnom sa~iwen od ogoqenih dijaloga, punih brzih replika glavnog junaka Telemana i wegove supruge. ^itaoci lako upadaju u apsurdni bra~ni univerzum pun pretvarawa i poni`ewa, ali i komi~nih olak{awa. Kao i uvek kod Lua - samo je nekoliko koraka od normalnog do grotesknog i obrnuto, ukazuje izdava~.

Glavni mu{ki lik, kao i svi prethodni ovog autora - antijunak, neostvareni je dramski pisac, koji se udaqava od porodice, ali i od stvarnosti, i u tom begu ima dva uto~i{ta: opsednutost bogiwom kuhiwe Najxelom Loson i promi{qawa o pozori{tu. On ne uspeva da napi{e dramski tekst, iako ga sve vreme `ivi. Zavodqivo napisan, ~udnovatim luovskim naivnim tonom, roman je istovremeno jednostavan, gotovo banalan, bolno istinit i u`asavaju}e o{tar, ali ipak, pre svega, zabavan i to najboqe i najvi{e kada je tragi~an.

Erlend Lu je ro|en 1969. u Norve{koj. Pravio je kratke filmove i muzi~ke spotove, radio je u pozori{tu, na psihijatrijskoj klinici, kao kwi`evni kriti~ar, u~iteq i prevodilac poezije.

Za kratko vreme postao je kultni norve{ki pisac, a kwige su mu prevedene na vi{e od dvadeset svetskih jezika. „Geopoetika“ je do sada objavila Luove romane „Naivan. Super“, „Volvo kamioni“, „Dopler“ i „Mulej“.

Satira za ambiciozne po~etnike Izdava~ka ku}a „ Book“ koja se ve} godinama stara da do srpskih ~italaca sti`u kwige neodoqivog humoriste Efraima Ki{ona (1924-2005) upravo je objavila zbirku „najlep{ih satira za ambiciozne po~etnike „ pod naslovom „Ki{on za zaqubqene“.

Kwiga predstavqa zbirku humoreski na teme qubavi i braka, kojima se Ki{on bavio veoma ~esto tokom vi{e od pola veka bavqewa humoristi~ko-satiri~nom prozom. U ovoj zbirci, 19. u izdawu „Book“-a, su na meti Ki{onovog o{trog pera zaqubqeni parovi ali pre svega bra~ni partneri sa dugogodi{wim sta`om i uplakane udovice.

Ki{on, koji je sa suprugom Sarom bio u braku vi{e od 40 godina, sve do wene smrti, svakako je imao mnogo li~nog iskustva pa se me|u humoreskama nalaze i one koje imaju autobiografskih elemenata.

Ki{on je jedan od najpoznatijih i najprevo|enijih izraelskih pisaca, autor brojnih uspe{nih kwiga, a bio je i no-

minovan za Oskara. Ro|en je u Ma|arskoj, pre`iveo je nacisti~ki koncentracioni logor odakle je pravim ~udom pobegao i 1949. emigrirao u Izrael. Po~eo je da pi{e politi~ke i socijalne satire u izraelskih dnevnim listovima, a kasnije i kwigama koje su podsticale zabavu u `ivotima novejevrejske dr`ave. U 60-ih po~eo je dapi{e i re`ira izraelske filmove. Film „Salah {abatu“, satiri~ni pogled na te{ke uslove `ivota novih imigranata iz Severne Afrike koji se suo~avaju s birokratijom i predrasudama u Izraelu, bio je nominovan za Oskara. Postao je poznat {irom sveta. Izme|u ostalog, objavqeni su wegovi hitovi „Nije fer, Davide“, „Jo{ malo pa istina, „Devica kroz u{icu igle“, „Kita boli more“ i „Lisac u koko{iwcu“.Dobio je izraelsku nagradu za `ivotno delo 2003. U svojim delima prikazao je izraelsko dru{tvo i probleme imigranata u prvim godinama postojawa dr`ave i tako

umnogome doprineo nacionalnom moralu i temeqnom ukqu~ewu talasa imigranata.

Ki{onove kwige su do sada {tampane u 43 miliona primeraka i prevedene na 37 jezika, a najpopularnija zbirka pri~a „Kod ku}e je najgore“ zvani~no je naj~itanija kwiga na hebrejskom jeziku posle „Biblije“.

SPORT

subota7.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

16

SELEKTOR RADOMIR ANTI] ODREDIO IGRA^E ZA UTAKMICU S GR^KOM

Stare snage plus Brki}

STANKOVI] PONEO KAPITENSKU TRAKU INTERA: Dejan Stankovi} (na slici desno) je bio kapiten trenutno najboqeg fudbalskog kluba na planeti - Intera iz Milana. [panski trener Rafa Benitez ukazao je ~ast srpskom reprezentativcu na prijateqskoj fudbalskoj utakmici koju je Inter odigrao u Teksasu protiv MLS ekipe FC Dalas, a na kojoj nije nastupio Argentinac Havijer Zaneti, koji }e biti kapiten ovog kluba sve dok bude tr~ao za loptom u plavo-crnom dresu.

Kako ka`u igra~i Dalasa - „ovo su najve}i trenuci u wihovim karijerama“, jer igrali su nere{eno 2:2 sa evropskim {ampionom.

Jeste bila prijateqska, ali za doma}ine bitna utakmica, za ~ast i dokazivawe. I dokazali su amerikanci jo{ jednom da umeju da igraju soker. MLS Ekipa Dalasa je pred 20.000 navija~a u punom Pi`a Hut Parku odigrala dobar me~ sa kombinovanim timom Rafe Beniteza.

Poveo je Inter preko Dijega Milita u 25.minutu, izjedna~io je Yon 17 minuta kasnije. Samjuel Eto je u 65.minutu ponovo doveo Italijane u vo|stvo, a kona~an rezultat postavio je Fereira iz penala deset minuta kasnije.

Despotovi} ostaje u [paniji

Ranko Despotovi}

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} saop{tio je spisak igra~a za predstoje}u prijateqsku utakmicu sa Gr~kom. Ovaj susret na programu je u sredu, 11. avgusta, na stadionu Partizana i igra se od 20.30 ~asova.

Na selektorovom spisku je i povratanik u nacionalni tim, golman novosadske Vojvodine @eqko Brki} i to je jedina novost u odnosu na sastav koji je braio boje Srbije na Svetskom prvenstvu u Ju}noj Africi.

GOLMANI: Vladimir Stojkovi} (Sporting, Lisabon), An|elko \uri~i} (Leirija), Bojan Isailovi} (Zaglebje) i @eqko Brki} (Vojvodina).

ODRBANA:: Branislav Ivanovi} (^elsi), Nemawa Vidi} (Man~ester junajted), Ivan Obradovi} (Saragosa), Aleksandar Kolarov (Man~ester siti), Aleksandar Lukovi} (Zenit), Neven Suboti} (Borusija, Dortmund) i Antonio Rukavina (Minhen 1860).

Ponovo na okupu: Fudbalska reprezentacija Srbije

SREDINA TERENA: Zdravko Kuzmanovi} ([tutgart), Milo{ Krasi} (CSKA; Moskva), Milan Jovanovi} (Liverpul), Gojko Ka~ar (HSV Hamburg), Ne-

nad Milija{ (Vulverhempton), Dejan Stankovi} (Inter), Milo{ Ninkovi} (Dinamo, Kijev), Zoran To{i} (CSKA, Moskva) i Radosav Petrovi} (Partizan),

NOVOSA\ANI DANAS IMAJU POSLEDWU PROVERU UO^I PRVENSTVA

BASK za generalnu probu Fudbaleri Vojvodine danas igraju posledwi kontrolni me~ uo~i starta Jelen superlige, kada }e se u prvom kolu,14. avgusta, sa-

stati s Jagodinom u Novom Sadu.

Zato je zami{qeno da Jagodince danas na stadionu “Kara|or|e” glumi novi prvoliga{ BASK, s

kojim su crveno-beli ve} odigrali utakmicu ovog leta. Bilo je to na pripremama na Tari, a golova nije bilo.

Ranko Despotovi} se pomiwao kao mogu}e poja~awe Crvene zvezde i Vojvodine, jedno vreme i Partizana... Ali, iskusni, 27-godi{wi napada~ }e ostati u [paniji. Despotovi} je potpisao ugovor sa drugoliga{em \ironom, koja je minulu sezonu u Segundi zavr{ila na 14. mestu.

Lozni~anin je u [paniji ve} dve godine, igrao je za Mursiju, a pro{lu sezonu je proveo na pozajmici u Salamanki. Prethodno, nastupa je za Rapid iz Bukure{ta, Vojvodinu, {aba~ku Ma~vu i Loznicu. Za reprezentaciju je igrao dva puta.

Abubakar, Vuli}evi}, Tumbasevi} i \urovski opravdali Milinkovi}evo poverewe

KANARINCI ZAVR[ILI MINI PRIPREME U ADI

Mladost i borbenost aduti Fudbalerima Novog sada ostalo je jo{ sedam dana do premijernog susreta Prve lige Srbije u Kragujevcu sa Radni~kim.Kanarinci su pet dana proveli u Adi, odigrali dva kontrolna susreta i oba re{ili u svoju korist.Savladali su Ba~ku Topolu 1:0, a ni`erazredni Mol sa 9:0, a danas gostuju ^SK - u ( 17.30). Bi}e im ovo posledwa provera uo~i starta {ampionata, koji bi prema brojnim najavam mogao da bude jedan od najneizvesnijih u protekloj decenici.Devet utakmica, osam pobeda i jedan remi, s Hajudukom iz Kule, dosada{wi je u~inak mladog i novoformiranog sastava Novog Sada.

- U Adi smo imali dobre uslove za rad. Igra~i su trenirali maksimalno ozbiqno u `eqi da se nametnu i izbore mesto u startnih jedanaest - ka`e trener Zoran Govedarica. - Za razliku od pro{le sezone, ekipa je pretrpela velike promene, oti-

Neboj{a \uki} u duelu sa Vargom iz Hajduka

{lo je dosta igra~a, a sada{wi sastav je veoma mlad. Krasi nas borbenost i mladost i to bi trebalo da budu na{i aduti u dolaze}oj sezoni.

U PONEDEQAK U „DNEVNIKU” Raspored jeseweg dela fudbalske Jelen superlige

NAPAD: Nikola @igi} (Birmingem), Dragan Mr|a (Vojvodina), Danko Lazovi} (Zenit) i Marko Panteli} (trenutno bez kluba).

Uprava novosadskog prvoliga{a bi da dovede bar dva iskusna igra~a, kako bi ekipa dobila na stabilnosti. Naro~ito je po`eqan klasi~an centarfor, a u toku su pregovori sa nekoliko igra~a tog profila.

I. Grubor

Foto: A. Erski

Prema onome {to su pokazali u utakmici s Hajdukom iz Kule u sredu, fudbaleri Vojvodine najavili su dobru sezonu. Naravno i daqe ostaje dilema da li je tim Vojvodine zaista tako dobar ili su rivali s kojima su igrali ovog leta slabi. Pravi odgovor dao bi svakako neki zvu~niji suparnik, pa }emo na ta~an odgovor ~ekati jo{ nedequ dana dok ne po~nu me~evi za bodove.

Tek, ne mogu se Novosa|anima prevideti evidentni pomaci u igri. Brze i te~ne akcije, s vidno smawenim brojem dodira i veliki broj stvorenih {ansi uz zavidnu realizaciju krase tim koji iz dana u dan u sve boqu celinu spaja novi {ef struke Zoran Milinkovi}.

O tome da odbrana Vojvodine nije savladana na 12 me~eva ve} je mnogo re~eno i napisano, ali i to je podatak koji hrabri ali i mo`e da zavara.

Vide}emo za koju postavu }e se danas odlu~iti Milinkovi}, ho}e li u stroju biti nedovoqno oporavqeni Mojsov ili Smiqani} koji su, uz igra~e {to su dobili {ansu u duelu s Kuqanima, svakako najozbiqniji kandidati za startnu postavu.

Dana{wa utakmica Vojvodina – BASK igra se u 17.30 sati na stadionu “Kara|or|e” u Novom Sadu, a ulaz je besplatan. S. S.

Prometno Vo{ino leto Vojvodina je ovog leta imala veliki promet u stru~nom {tabu i igra~kom kadru. Umesto Milana \uri~i}a i wegovih saradnika Zlatomira Zagor~i}a, Qubi{e Dun|erskog i Aleksandra Dimitrova anga`ovani su Zoran Milinkovi} i Zoran Stojanovi} (Spartak ZV), Spasoje Jela~i} (pionirsko-omladinski pogon) i Marko Perovi}.

Od igra~kog kadra kulskom Hajduku ustupqeni su Ogwen Mudrinski, Slobodan Novakovi} i Vladimir Kova~evi}, Slaviji iz Srpskog Sarajeva Du{an Nestorovi} i Stefan Zogovi}, a Dowem Sremu \or|e [u{war. Ne{to ranije Du{an Tadi} pre{ao je u Abubakar do{ao s Karaburme, a Kova~evi} se preselio u Kulu Foto: A. Erski Groningen, dok anga`mane u inostranstvu i daqe ~ekaju Partizana je stigao Brana Ili}, prilika da }e dogovor s wihovim Dragan Mr|a, Slaven Stjepanoiz OFK Beograda Oumaru Abuklubovima o prelasku biti povi}, a postoji mogu}nost da redobakar, a iz Napretka Antvi Jao. stignut tokom nedeqe. Kao slove do 31. avgusta napuste Mario U FC “Vujadin Bo{kov” vredno bodan igra~ u Vojvodinu je do\urovski i Janko Tumbasevi}. treniraju i igraju me~eve Brani{ao i Milko Novakovi}, koji je Novosa|ani su iz Makedonije slav Trajkovi} (Hajduk) i Quboje prethodno igrao u Videotonu vratili Daniela Mojsova, iz mir Nenadi} (Metalac) i sva je (Ma|arska).

S. S.

c m y

DNEVNIK

PROMENA NA KORMILU CRVENE ZVEZDE

Kristi} umesto Dostani}a

ciju u Jelen Superligi Srbije, Ratko Dostani} vi{e nije {ef ali je potom uspeo da osvoji Kup stru~nog {taba Crvene zvezde. On Srbije. je u petak, po povratku sa gostovawa u Bratislavi, podneo ostavku Aleksandar Kristi} je Zvezdin Upravnom odboru kluba. Zvezda je dres nosio u prvoj polovini 90-ih, u ~etvrtak do`ivela najraniju a na Marakanu se vratio leta 2008. eliminaciju iz evro kupova. Crvegodine, kao pomo}nik Zdeweka no–beli su takmi~ewe u Evropi zavr{ili ve} na prvom koraku, u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, porazom od Slovana iz Bratislave (3:2).

- Ratko Dostani} podneo je neopozivu ostavku na mesto {efa stru~nog {taba, koju je Upravni odbor konstatovao. Odlukom UO, prvi tim Nekad bilo: Dostani}, Luki} i Kristi} na{eg kluba do daqeg }e voditi Aleksandar KriZemana. Tako|e je bio asistent sti}, dosada{wi pomo}nik Dosta^edomiru Janevskom i Vladimiru ni}a i nekada{wi prvotimac CrPetrovi}u Pi`onu. Kristi} }e vene zvezde - rekao je portparol voditi ekipu ve} u nedequ od 17 kluba Marko Nikolovski. ~asova, kada }e crveno-beli u BeRatko Dostani} je u martu ove ranama uveli~ati proslavu godigodine, po drugi put u karijeri, {wice lokalnog kluba. Ostaje da seo na klupu Crvene zvezde. On se vidi ho}e li on, ili neko drugi, je tada nasledio Vladimira Pesedeti na klupi 14. avgusta, kada trovi}a, ali je ekipa do kraja Zvezda na startu Superlige Srbisezone izgubila lidersku pozije gostuje u Smederevu.

Suboti~ani nisu razo~arali Iako se evropsko putovawe Spartak Zlatibor vode zavr{ilo porazom u revan{ susretu tre}eg kruga kvalifikacija za Ligu Evrope (0:2), Suboti~ani nisu razo~arali u ovom takm~ewu.

Dwepar je trenutno boqa ekipa od Spartaka, sa mnogo vi{e iskustva, a nije zanemarqivo ni to {to su Ukrajinci ve} po~eli svoje doma}e takmi~ewe i {to su u punom takmi~arskom pogonu.

– Sreli smo se sa velikim protivnikom, to nas nije iznenadilo, jer smo znali za tradiciju i kvalitet Dwepra. Imali smo jasnu nameru da postignemo pogodak u Ukrajini {to bi nam donelo mnogo toga dobrog. No, protivnik to nije dozvolio. Ipak, zadovoqan sam kvalitetom na{e igre, a ambijent na stadionu bio je za pohvalu.

Mo`da je slika iz Ukrajine pravi podstrek da se ne{to sli~no napravi i u Subotici. Nama, kao po~etnicima u ovom takmi~ewu ostaje da ~uvamo ste~eno iskustvo i da se ponovo oprobamo naredne sezone – rekao je trener Suboti~ana Dragan Miranovi}.

Vladimir Besonov, trener Dwepra, bio je znatno zadovoqniji nego pre nedequ dana u Novom Sadu, ali i pohvalio ekipu Spartaka.

– Ekipa Spartaka mi se dopala i sigurno je da ima lepu budu}nost. Drago mi je {to smo pobedili, ovo je prva etapa u na{oj budu}oj igri – kazao je trener Dwepra Besenov.

Iako su se nadali da mogu da ostanu na evropskoj sceniu, fudbaleri Spartak Zlatibor vode su realni po pitawu plasmana.

– Nismo imali nameru da se branimo, ali nas je protivnik naterao na takvu igru. Iako su doma}ini konstatno pretili dobrim akcijama, uspeli smo sve da izdr`imo, ali smo ipak primili gol u posledwem minutu prvog poluvremena, ba{ u najgore vreme. Sve nam je to dosta poremetilo planove za nastavak utakmice. ^estitam ukrajinskom klubu na sjajnoj organizaciji me~a i fantasti~noj podr{ci publike – istakao mladi {toper Goran Antoni}.

N. S.

PAROVI ^ETVRTOG KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

Slovan u [tutgartu Pari Sen @ermen (Francuska) - Makabi Tel Aviv (Izrael) Bajer Leverkuzen (Nema~ka) - Tavrija Simferopol (Ukrajina) CSKA Moskva (Rusija) - Anortosis (Kipar) Hajduk Split (Hrvatska) - Unirea Urzi}eni (Rumunija) Fejenord (Holandija) - Gent (Belgija) Debrecin (Ma|arska) - Liteks (Bugarska) Genk (Belgija) - Porto (Portugal) Aris (Gr~ka) - Austrija Be~ (Austrija) Galatasaraj (Turska) - Karpati Lavov (Ukrajina) Palermo (Italija) - Maribor (Slovenija) Bri` (Belgija) - Dinamo Minsk (Belorusija) Omonija (Kipar) - Metalist Harkov (Ukrajina) Vaslui (Rumunija) - Lil (Francuska) Napoli (Italija) - Elfsborg ([vedska) Sporting Lisabon (Portugal) - Brondbi (Danska) Grashopers ([vajcarska) - Steaua Bukure{t (Rumunija) Liverpul (Engleska) - Trabzonspor (Turska) Seltik ([kotska) - Utreht (Holandija) Borusija Dortmund (Nema~ka) - Karabag (Azerbejyan) AIK Stokholm ([vedska) - Levski Sofija (Bugarska) [turm Grac (Austrija) - Juventus (Italija) Hetafe ([panija) - APOEL (Kipar) Dandi junajted ([kotska) - AEK Atina (Gr~ka) AZ Alkmar (Holandija) - Aktobe (Kazahstan) Dwipro (Ukrajina) - Leh Poznaw (Poqska) Rapid Be~ (Austrija) - Aston Vila (Engleska) CSKA Sofija (Bugarska) - Wu Sejnts (Vels) Be{ikta{ (Turska) - HJK Helsinki (Finska) Slovan Bratislava (Slova~ka) - [tutgart (Nema~ka) Sibir Novosibirsk (Rusija) - PSV Ajndhoven (Holandija) BATE Borisov (Belorusija) - Maritimo (Portugal) Lozana ([vajcarska) - Lokomotiva Moskva (Rusija) \er (Ma|arska) - Dinamo Zagreb (Hrvatska) Odenze (Danska) - Madervel ([kotska) PAOK (Gr~ka) - Fenerbah~e (Turska) Viqareal ([panija) - Dwapro Magiqov (Belorusija) Temi{var (Rumunija) - Man~ester siti (Engleska) Prve utakmice igra}e se 19. avgusta, a revan{i su na programu 26.avgusta.

SPORT

subota7.avgust2010.

17

@REB ZA ^ETVRTO KOLO KVALIFIKACIJA LIGE [AMPIONA

Partizan – Anderleht za mesto u eliti Fudbaleri prvaka Srbije Partizana igra}e u ~etvrtom kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona s prvakom Belgije, ekipom Anderlehta, odlu~eno je na `rebu u Nionu. Crnobeli }e u prvoj utakmici, 17. ili 18. avgusta, biti doma}ini,

utakmice - rekao je Stanojevi} neposredno posle `reba.

Trener crno-belih je dodao da zna da je prvak Belgije savladao vel{ki TNS u prethodnoj rundi.

- Znam i da imaju najtra`enijeg napada~a u Evropi Lukakua, a mi nemamo prava da pretimo

PAROVI U PLEJ-OFU

U Pragu Sparta–@ilina Put {ampiona: Red Bul Salcburg (Austrija) - Hapoel TelAviv (Izrael), Rozenborg (Norve{ka) - FC Kopenhagen (Danska), Bazel ([vajcarska) - [erif (Moldavija), Sparta Prag (^e{ka) - @ilina (Slova~ka), Partizan (Srbija) - Anderleht (Belgija).

Put onih koji nisu {ampioni: Jang Bojs ([vajcarska) - Totenhem (Engleska), Braga (Portugalija) - Seviqa ([panija), Verder Bremen (Nema~ka) - Sampdorija (Italija), Zenit (Rusija) - Okser (Francuska), Dinamo Kijev (Ukrajina) - Ajaks (Holandija). revan{ }e se sedam dana kasnije igrati u Briselu.

Trener na{eg prvaka Aleksandar Stanojevi} rekao je posle `reba da ne poznaje rivale.

- Nismo ni{ta pri`eqkivali ni o~ekivali, niti smo razmi{qali o potencijalnom rivalu. Sigurno je da je Anderleht atraktivan protivnik i drago mi je zbog publike. Slabo poznajem Belginace, ali od ovog sekunda po~iwemo pripreme, popodne }emo gledati neke wihove

ni da bilo {ta obe}avamo. O~ekujem da budemo u igri svih 180 minuta za plasman u Ligu {ampiona - objasnio je Stanojevi} i prokomentarisao mi{qewe novinara da Partizan sada nije favorit. - Imamo obavezu da damo sve od sebe da u|emo u Ligu {ampiona. Iako sam i ja govorio kada sam do{ao da `elim da stvorim jak Partizan u Evropi tek u naredne tri godine, sada imamo imperativ kada smo ve} stigli do posledweg kola kvali-

Aleksandar Stanojevi}

fikacija. Imamo obavezu prema brojnim navija~ima, jedini smo klub iz Srbije koji igra u Evropi i moramo da poku{amo da u|emo u Ligu {ampiona.

Stanojevi} je rekao da nije previ{e bitno gde se igra prvi me~, iako je Partizan u prethodna dva kola pobe|ivao i na strani.

- Mo`da je boqe to {to prvu utakmicu igramo u Beogradu da bismo mogli rastere}enije da odigramo tamo. Niti sam sujeveran, niti razmi{qam o tome, u prethodna dva kola jesmo igrali prvo kod ku}e i bilo je dobro.

Da li }e ponovo biti tako, vide-

}emo - rekao je trener Partizana i najavio da }e on ili wegovi saradnici putovati u Belgiju da vide protivnika na delu.

Trener Beogra|ana je naglasio da bi svaka pobeda u prvom me~u bila dobra.

- Da li je to 5:4 ili 1:0, bio bih zadovoqan u svakom smislu te re~i - dodao je trener Partizana koji je na klupi vezao 11 pobeda iz isto toliko utakmica. I 0:0 je korektan rezultat, ali kada ve} igramo pred na{im navija~ima, ne bi bilo normalno da ka`em da bi me to zadovoqilo. @ele}emo svakako da pobedimo.

I. L.

ANDERLEHT, POSLEDWI RIVAL PARTIZANA NA PUTU KA LIGI [AMPIONA

Evro-velikan i legija stranaca Na listi mogu}ih rivala fudbalera beogradskog Partizana na `rebu u Nionu, belgijski {ampion Anderleht bio je verovatno najnepo`eqniji. Dodu{e, u konkurenciji su bili sve sami kvalitetni timovi, ali utisak je da su Belgijanci klub s najve}om tradicijom i najve}im rezultatima od svih ekipa koje su se na{le u {e{iru. Uostalom, podatak da su osvojili ~ak 30 {ampionskih titula u Belgiji, odnosno da su devet puta slavili u nacionalnom kupu i osam puta osvajali superkup ove zemqe dovoqno govori o kvalitetu Anderlehta.

A onda, kada se pogledaju rezultati na me|unarodnoj sceni, ~ovek shvati o kakvom je rivalu re~.

Belgijanci su dva puta osvajali pehar namewen pobedniku u nekada{wem Kupu pobednika kupova (1976. i 1978. godine, kada su osvajali i Superkup Evrope). U nekada{wem Kupu UEFA igrali su u 13 navrata i jednom (1983. godine)

IZ POSLEDWEG ME^A KVALIFIKACIJA ZA L[

Anderleht - Wu Sejnts 3:0 (1:0) Strelci: De Suter u 17., Lukaku u 69. i 73. minutu.

ANDERLEHT: Proto, Lecjaks, Suarez (Diandi), [atel, Mare~ek, Kqe{tan (@ile), De Suter (Lukaku), Juhas, ^avarija, Bernadez, Rni}.

Ekipa Anderlehta za sezonu 2010./2011.

ga osvojili. Jedino u Kupu {ampiona, dana{woj Ligi {ampiona, nikada nisu osvajali pehar, a u najja~oj klupskoj konkurenciji u Evropi igrali su u 22 navrata.

U tre}em kolu kvalifikacija za ovogodi{wu Ligu {ampiona fudbaleri Anderlehta dva puta su pobedili vel{ki sastav Wu sejntsa. U gostima je bilo 3:1, a pre

Igra~ki kadar Golmani: Silvio Proto, Dejvi [olen, Mikael Kordijer.

Odbrana: Ondrej Mazuh (^e{ka), Olivije De{aht, Pjer Barios (Argentina), Jan Lecjaks (^e{ka), Roland Juhas (Ma|arska), Viktor Bernandez (Honduras), Marsin Vasilevski (Poqska), Nemawa Rni} (Srbija).

Sredina terena: Lukas Biqa (Argentina), Jan Polak (^e{ka), Mbark Busufa (Holandija, Maroko), Tomas [atel, Xonatan Legear, ^ejku Kujate (Senegal), Laks Mare~ek (^e{ka), Sa{a Kqe{tan (SAD), @iqom @ile, Kristof Diandi (Senegal), Zigi Badibanga, Bakari Sare (Obala slonova~e).

Napad: Matijaz Suarez (Argentina), Dos Santos da Ro~a (Brazil), Romelu Lukaku, Tom de Suter, Pablo ^avarija (Argentina).

neki dan, na svom stadionu “Konstantin Venden [tok” (kapacitet 26.361 mesta), slavili su sa 3:0.

Posle pauze prouzrokovane povredom, u tom me~u je trener qubi~astih Arijel Jakobs {ansu pru`io tinejxeru Romelu Lukaku, koji slovi i za najve}u zvezdu ove ekipe. On mu je uzvratio postigav{i dva gola.

- Neopisivo sam sre}an zbog povratka u ekipu - rekao je Lukaku, mom~i} ro|en 13. maja 1993. godine. - Ponovo se ose}am kao igra~ i zadovoqan sam {to sam imao punu podr{ku saigra~a u situacijama kada sam postizao golove. Iako jo{ uvek nisam u potpunosti spreman, ose}am da sam na pravom putu povratka i nastavi}u s treninzima pod nadzorom lekara, kako bih {to pre zauzeo mesto u timu i pomogao Anderlehtu da zaigra u Ligi {ampiona.

Na zvani~nom klupskom sajtu, posle saznawa da }e u plej-ofu za

VELIKI SKANDAL U BELGIJSKOM FUDBALU

Proto me|u optu`enima za la`irawe Belgijsko dr`avno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv 31 osobe osumwi~ene za name{tawa utakmica u fudbalskom {ampionatu. Kineski biznismen Ji Ze-Juan smatra se odgovornim za organizovawe kriminalne grupe koja je u sezoni 2004./2005. nezakonito sticala materijalnu dobit uplatama na onlajn-kladionicama.

Me|u fudbalerima najvi{e je optu`enih iz prvoliga{a Lirsa: ~ak devetorica, me|u kojima i sada{wi golman Anderlehta Proto, te tada{wi trener Pol Put, koji je ve} odradio trogodi{wu suspenziju nakon {to je prvi proces pokrenut 2005. godine.

Prema Tu`ila{tvu, Lirs je te godine pustio devet prvenstvenih utakmica u zamenu za isplate igra~ima koji su dobili izme|u ~etiri i pet hiqada evra.

O~ekuje se da }e nadle`ni sud u Briselu otvoriti proces 30. novembra ove godine.

Silvio Proto

Ligu {ampiona igrati s Partizanom, stoji izjava trenera Jakobsa.

- Partizan je jedan od najte`ih rivala koje smo mogli da dobijemo. Nismo imali priliku da vidimo kako Beogra|ani igraju, tako da je u ovom trenutku te{ko re}i ne{to odre|enije o wihovom kvalitetu. Znamo samo da nam ne}e biti lako i to je sigurno - rekao je Jakobs.

Skauti belgijskog tima planiraju da odmah po~nu da prate igre crno-belih, kako bi stekli potpuni uvod u igru na{eg {ampiona.

Ina~e, u belgijskom timu je 28 igra~a pod ugovorom, od ~ega je ~ak 18 wih s paso{ima drugih zemaqa. Me|u strancima je i biv{i fudbaler Partizana Nemawa Rni}, a trener Jakobs na raspolagawu ima po ~etiri ^eha i Argentinca, dva Senegalca, kao i po jednog igra~a iz Srbije, Ma|arske, Brazila, Hondurasa, Obale Slonova~e, Poqske, Maroka i SAD. Pripremio: A. Predojevi}

18

SPORT

subota7.avgust2010.

SIV^ANI U NOVOM RANGU TAKMI^EWA

Ne `ele epizodu Da se novajlija u Vojmane, a kvalitetne partije su mu we sa kakvim ambicijama se ulazi vo|anskoj ligi, Polet omogu}ile da karijeru nastavi u u novu sezonu? iz Sivca, ozbiqno sprebeo~inskom Cementu, potom u Cr- Kao klub te`imo da okupimo ma za novo dru{tvo povenki a zatim u @AK-u iz Sombodecu poniklu u Sivca . Tako|e, uz tvr|uje i ono {to se u ovom klubu ra, da bi se nakon dvogodi{weg bostru~an rad jednog od najboqih preduzima. Ozbiqne pripreme, ravka u vratio na mestu uspeha – u trenera na ovim prostorima, Mirstabilan igra~ki kadar koji je ve} Polet. ka Golubovi}a, i uz Upravu na ~ena startu priprema dopuwen {e- Znali smo da kapiten i na{ lu sa Nikolom ]irovi}em i Mistoricom kvalitetnih igra~a, zanajboqi igra~ Dragan Svrkota ne lanom An|eli}em, ciq nam je stahvaquju}i ume{nosti sekretara mo`e sam mnogo uraditi u napadu. bilizovati klub na du`e staze. Ne @eqka Varagi}a ovih dana je dopuwen sa dva nova poja~awa. U klub je do{ao mladi golman Hajduka iz Kule Nemawa Latinovi}, reprezentativni potencijal.

- On }e biti neprocewivo poja~awe. Pored toga {to imamo iskusnog @ivkovi}a i Radovi}a morali Ovako se slavio plasman u Vojvo|ansku ligu : igra~i i klupsko rukovodstvo Poleta smo tra`iti jo{ jednog golmana jer ova liga zahBio mu je nophodan jo{ jedan ra`elimo epizodnu ulogu u vojvo|anteva poptunu spremnost svakog san napada~, a anga`ovali smo skoj ligi, naprotiv, igra}emo za pojedinca ali i dovoqan broj dvojicu. Doveli smo iz Crvenke vrh tabele jer samo tako igra~i igra~a na svakom mestu. IskuJovanovi}a ali smo `eleli da mogu da steknu afirmaciju i da nasni @ivkovi} nije imao altervratimo i na{eg Furtulu. Nakon preduju. Nama ne trebaju gubitninativu tako da smo dolaskom redugotrajnih pregovora uspeli smo ci jer imamo ekipu pobedni~kog prezenativca Latinovi}a reda se dogovorimo i tako vratimo mentaliteta i trudi}emo se da u {ili problem na poziciji broj na{u, siva~ku, decu u klub. – ka`e svaki okr{aj ulazimo maksimalno jedan - zadovoqno je rekao VaraVaragi} anga`ovano sa samo jednim ciqem, gi} Uz podse}awe da je Polet tokom a to je pobeda - zakqu~io je sekreDrugo, po mnogima, neo~ekivaprelaznog roka anga`ovao Perotar bez koga se Polet ne mo`e zano, poja~awe je napada~ – Strahiwa vi}a, Vladimira Dobrijevi}a, Jomisliti – @eqko Varagi}. Prva Furtula. Ponikao je u Poletu, povanovi}a, Kon~ara, Martinovi}a, provera i potvrda svega re~enog je tom je uz kapitena Svrkotu bio Josovi}a, Malacka i sada Latino– prvenstvena premijera sa Jugovistrah i trepet za protivni~ke golvi}a i Furtulu logi~no je je pita}em u Ka}u. \or|o Bojani}

DNEVNIK PRED EVROPSKI [AMPIONAT U BUDIMPE[TI

Rezultati pre plasmana Posledwih godina srpski pliva~i ne samo da nisu vi{e epizodisti na velikim evropskim i svetskim takmi~ewima, ve} u nekim disciplinama znaju prijatno da iznenade i ispnu se na pobedni~ka postoqa. Tome se ovda{wa sportska javnost potajno nada i pred 30.

Evropski {ampionat u Budimpe{ti, od 9. do 15. avgusta. Posle Siere Nevade, Gr~ke, Bugarske i Bawa Luke, na{i najboqi pliva~i obavili su glazuru forme u Be~eju.

- Nemamo ba{ veliki izbor kada su pripreme u na{oj zemqi. Be~ej je jedan od retkih

ma pred bilo koje takmi~ewe.

Uvek marqivo radim i zadovoqna sam kada zabele`im boqi rezultat od ve} postoje}eg, jer je to dokaz da ulo`eni trud daje odre|eni efekat. Tako razmi{qam i pred Budimpe{tu iskrena je evropska rekorderka na 200 metara prsno Na|a Higl.

I dok sportska javnost potajno pri`eqkuje medaqu od Na|e, koja se pozlatila na minulom Svetskom prvenstvu u Rimu, dotle je na{a najboqa pliva~ica le|nim stilom i najiskusnija takmi~arka Marica Stra`me{ter vrlo realna.

- Ne verujem da s aktuelnim rezultatima mogu da izborim

kada bude najpotrebnije. Da bi se to ostvarilo, va`no je da nas povrede i bolest mimoi|u u periodu koji je pred nama, pa je to prvi preduslov da se ostvare dobri rezultati. Meni je ovo prvo evropsko prvenstvo u velikim bazenima i li~no pri`eqkujem da ve} 9. avgusta isplivam na 100 metara prsno normu za Svetski {ampionat u [angaju 1:01,50, a kasnije da se plasiram u finale na 50 prsno. U zavr{noj trci je uvek sve mogu}e tajanstven je ^aba Sila|i.

Ivan Len|er se, tako|e, osvrnuo na promenu vezanu za ukidawe kori{}ewa brzih kostima i nagla{ava da }e sada

TURNIR U BA^KOM GRADI[TU

Provera spremnosti

NOVOPAZOV^ANIMA PEHAR U LAZAREVU:Na memoprijalnom fudbalskom turniru "Vid Lazarevi}" u Lazarevu pehar je pripao Radni~kom iz Nove Pazove(na slici).Pazov~ani su u finalu posle izvo|ewa penala (u regularnom delu bilo 1:1) savaladali Vr{ac sa 4:3.

- Drago nam je {to smo bili u~esnici ovog turnira i {to smo igrali sa sportskim prijateqima. Prijatno sam iznena|en kakvi su uslovi u Lazarevu i koliko se ula`e u fudbal. Kamo sre}e da je tako i u ve}im sredinama. Organizacija turnira je bila perfektna i u`ivali smo u ova dva dana - rekao je trener Vr{ca Zoran Lon~ar.

- Sre}ni smo to smo osvojili turnir i zaista imam samo re~i hvale na ra~un doma}ina, kao i na ekipe koje su u~estovale. Ovo je za nas bila lepa prilika da vidi koliko mo`emo u ovom trenutku i da li su igra~i koji su do{li prava poja~awa - istakao je trener Radni~kog Nenad Vani}.

Tre}e mesto osvojio je zrewaninski Banat,a ~etvrto doma}i Zadrugar. Najboqi igra~ turnira je Du{an Zarin iz Zadrugara, a sve pohvale za organizaciju turnira pripadaju vrednim doma}inima na ~elu sa predsednikom i glavnim finasijerom Zadrugara Miroslavom Mati}em.

N. J.

Ba~ko Gradi{te: Optimalni uslovi za rad su godinama prisutni u Ba~kom Gradi{tu, ali uvek ne{to nedostaje da FK Vojvodina isliva iz „kanal lige“. Igleda da je ovog leta do{lo do nekih pretumbavawa, koja bi mogla da pomere stvari s mesta. Igra~ki pogon je poja~an s nekoliko iskusnih povratnika u mati~nu sredinu, stru~no kormilo je preuzeo Vladimir \uri}, a i rukovodstvo je pretrpelo korenite promene anga`ovawem nekoliko preduzimqivih me{tana. Re~ju, krenulo se s „mrtve ta~ke“, a prva potvrda toga je i odr`avawe turnira tokom ovog vikenda. U gostima }e biti Be~ej, Jedinstvo iz Gospo|inaca i Hajduk iz ^uruga.

- Planiramo da ubudu}e ovaj turnir u vremepripremnog perioda bude tradicionalan i da se ve`e za seosku slavu Preobra`ewe Gospodwe 19. avgusta. Upravo iz razloga {to se igra u vreme kada ekipe jo{ nisu maksimalno spremne za napore i zbog tropske vru}ine, trajawe utakmice je smaweno na 2 H 35 minuta, rekli su nam u klubu koji }e za tri godine obele`iti vek igrawa fudbala u Ba~kom Gradi{tu.

U subotu }e od 17 sati igrati Be~ej i Jedinstvo, a u 18,30 sati sasta}e se Vojvodina i Hajduk. Sutradan }e pora`eni igrati za tre}e, a pobednici za prvo mesto.

V. J.

Zajedni~ki snimak pred odlazak u Budimpe{tu

gradova koji nem pru`a optimalne uslove, jer se voda u ovda{wem olimpijskom bazenu greje i zato smo ovog leta najvi{e vremena proveli u gradu kraj Tise. Na{a ekspedicija broji ukupno 22 ~lana, od kojih su 8 pliva~ice, 7 pliva~a i isto toliko ~lanova stru~nog {taba.

Kvalitetno smo radili tokom priprema za najrenomiranije ovogodi{we takmi~ewe i sada ~ekamo da uberemo plod takvog rada. Nismo optere}eni medaqama, ali bismo bili zadovoqni kada bi svako od pliva~a dao maksimum i popravio svoje najboqe vreme. Li~no bih bio zadovoqan sa {to vi{e polufinala i tri do ~etiri finala rekao je pred polazak u Budimpe{t savezni trener Dejan Pejanovi}.

- Li~no se ne optere}ujem medaqom, plasmanom i rezultati-

STARTOVALI I FUDBALERI BE^EJA

Bez se}awa na Evropu i novih ambicija Umesto da po~nu ranije, jer se izdawe iz minule sezone delimi~no osulo, pa vaqa opet ispo~etka uigravati tim za novu sezonu, Be~ejci su po~eli kasnije s priprema i, nema sumwe, nespremno }e do~ekati start Podru~ne lige Novi Sad. Ali, s kakvim ambicijama ulaze u fudbalsku trku, onda je i nedequ dana, a ne tri, rada dovoqno. Taman da se obave lekarski pregledi, utvrdi na koga }e trener Sini{a Todorovi} mo}i da ra~una u novoj sezoni i ... O svemu drugom ne vredi tro{iti re~i, jer sada{wom organizacijom kluba se `ivi od danas do sutra. Ambicije su odavno presu{ile kraj be~ejskog dela Tise. A da je iole entuzijazma u klubu, ova godina je mogla da bude obele`ena kao prekretnica. S razlogom.

Jer, pro{la je ta~no decenija i po od kako su Be~ejci zaigrali u

Evropi. Moralo se to na neki na~in da se obele`i. Jo{ su u se}awu qubiteqa fudbala u nas, Be~ejaca posebno, kada su debitovali u Intertoto kupa. Kuriozitet je bio da su zabele`ili tri identi~na rezultata (2:1) u prve tri utakmice.

Prvo su na beogradskoj Marakani izgubili od rumunskog Farula, zatim su istu sudbinu do`iveli na gostovawu u beloruskoj prestonici Minsku od Dwepra iz Mogiqova, a onda, opet na Marakani, pobedili poqski Pogow iz [}e}ina. U posledwoj utakmici takmi~ewa po grupama izgubili su rezultatom 1:0 na Azurnoj obali od Kana. Podse}awa radi, i idu}eg leta su bili u~esnici ino scene. U kvalifikacijama za kup UEFA sastali su se s Murom iz Murske Sobote. Na stadionu Vojvodine u Novom Sadu bilo je 0:0, a u Sloveniji su izgubili

rezultatom 2:0 i oprostili se od Evrope.

Istina, od stare slave se ne mo`e `iveti, ali bi evocirawem uspomena na najlep{e dane istorije be~ejskog fudbala ne~ije emocije mo`da bile pokrenute. U svakom slu~aju, ni{ta se ne bi izgubilo, a sada{wa generacija bi saznala ~ije tekovine nastavqa.

Ovako, s par treninga }e se u}i u prvenstvenu trku, koja je uvek, bez obzira na rang takmi~ewa, bespo{tedna i opasnost od povreda stalno vreba. Koga u dresu Be~eja, to je jo{ uvek neizvesno. Zna se da je najdarovitiji momak s Tise Nemawa Vasin „otplovio“ ~etrdesetak kilometara uzvodno Tisom do Sente, jedan od najiskusnijih Milan Luka~ }e, najverovatnije, opet u Ma|arsku, Miroslav Vender i Bojan Lovre su dres zamenili vojni~kom

uniformom, Robert Ki{ je u potraziza novim klubom, a stub tima golman Milo{ Andri} }e, najverovatnije, sada biti oslonac novog prvoliga{a Kluba malog fudbala Be~ej 2003.

Imaju}i u vidu da nema sredstava za normalno funkcionisawe kluba, jasno je da nema ni govora o dovo|ewu nekog iole iskusnijeg i kvalitetnijeg igra~a. Mo`da se poneko reaktivira, ali od takvih igra~a je, obi~no, slaba vajda. I od onih koji dolaze iz juniorskog pogona, jer nekoliko godina unazad ni toj deci se nije poklawala potrebna pa`wa, pa sada ne mo`e da se o~ekuje „`etva talenata“. O tome }e se, mo`da, govoriti tek za par godina, po{to sada dobro radi [kola fublala i plod takvog odnosa prema mladima bi trebalo uskoro ubrati.

V. Jankov

neko finale, ali je zato polufinale na 50 metara le|no dosti`no. Ipak, ko zna kako }e se sve odvijati u vodi, pogotovo od kako se ne upotrebqavaju brzi kostimi. Li~ni ciq mi je da u Budimpe{ti ispunim normu za Svetski {ampionat koji }e se idu}e godine odr`ati u [angaju - rekla je Kikin|anka Milica Stra`me{ter, koja ve} izvesno vreme trenira i takmi~i se u [paniji.

Izostajawem jednog od najboqih svetskih delfina{a Milorada ^avi}a, u centru pa`we su Be~ejac ^aba Sila|i i Zrewaninac Ivan Len|er.

- Nezahvalna stvar je prognozirati bilo {ta pred tako veliko takmi~ewe i s ove, sada ve} kratke, vremeske distance.

Najva`nije je da smo radili dobro u minulom pripremnom periodu i da najboqe isplivamo

biti sasvim druga~ija slika u vodi i ne mo`e se predvideti {ta }e se de{avati u Ma|arskoj.

- Moj ciq je da isplivam ispod 53 sekunda 100 metara delfin i ispod 24 sekunde na 50 metara istim stilom. Uspem li u tome, bez obzira na ostvareni plasman, bi}u zadovoqan.

Ali, treba imati na umu da, primera radi, petnaestak pliva~a u ovom trenutku pliva 100 metara delfin br`e od 53 sekunde, {to je najboqa potvrda koliko }e te{ko biti u}i u polifinale, a o finalu da ne govorim - konkretan je Ivan Len|er.

Nije nam ostalo ni{ta drugo do da po`elimo na{oj pliva~koj ekspediciji ostvarewe `eqa na Evropskom prvenstvu u Budimpe{ti.

V. Jankov

SUTRA PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE U [TUTGARTU

Medaqa je wihova meta Juniorska reprezentacija Srbije otputovala je u [tutgart gde }e od sutra do 15. avgusta igrati na Evropskom prvenstvu. Srbija je u grupi sa Francuskom, Bugarskom i Crnom Gorom.

- Ciq je da vidimo na koga od igra~a mo`emo da ra~unamo u budu}nosti ali ne be`imo od rezultata. Bori}emo se za medaqu. U konkurenciji za tri odli~ja su najmawe sedam selekcija i bi}e jako te{ko. Dobro smo fizi~ki pripremqeni a malo nam je nedostajalo vremena da neke druge stvari doradimo - rekao je na{ proslavqeni reprezentativac, a sada selektor ekipe Dejan Savi}.

U [tutgartu }e boje Srbije braniti: Strahiwa ]alasan

(Student), Vojislav Mitrovi} (Vojvodina), Nemawa Matkovi} (Vojvodina), Aleksandar Petrovi} (Student), Mihajlo Mili}evi} (Beograd), Petar Markovi} (Student), Nikola E{kert (Beograd), Denis [abani (Singidunum), Du{an Vasi} (Vojvodina), Milan Mitrovi} (Vojvodina), Viktor Ra{ovi} (Beograd), Sava Ran|elovi} (Ni{), Milo{ Maksimovi} (Vojvodina), \or|e Tanaskovi} (Partizan) i Bora Dimitrov (Vojvodina).

U stru~nom {tabu su jo{: Du{an Damjanovi}, Nenad Vasilovski, Stefan ]iri} (treneri), Ivan Marijanovi} (lekar), \ur|a Antunovi} (fizioterapeut), i Goran ^ankovi} (vo|a puta).

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota7.avgust2010.

19

STRELAC NEMAWA MIROSAVQEV, OSVAJA^ BRONAZNE MEDAQE NA SP U MINHENU I OLIMPIJSKE KVOTE ZA OI

Imam jednu `equ – da kona~no dobijem stan Prva tri vlasnika olimpijskih kvota za London su strelci. Pored dva pi{toqa{a Andrije Zlati}a i Damira Mikeca, Srbiji je ulaznicu za Olimpijske igre doneo i Nemawa Mirosavqev u disciplini MK pu{ka trostav. Uz kvotu, ~lan Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 osvojio je i bronzanu medaqu. Tim povodom je odr`ana i konferencija za medije, kojij je prisustvovao i wegov klupski i reprezentativni kolega Dragan Markovi}.

Nemawa je na sebi svojstven na~in pozdravio i sedmu silu: - Zahvaqujem se na odzivu, iako sam o~ekivao da }e pose}enost biti ve}a. Mo`da ovaj kutak Spensa ne mogu ba{ svi da prona|u. Nadam se da je to opravdawe i da su novinari po`urili da ~uju kako je to osvojiti medaqu na Svetskom prvenstvu u pojedina~noj konkurenciji, u disciplini trostav. Situacija je takva da moramo da se hvalimo, ali ne}u da hvalim sebe, nego celu reprezentaciju Srbije i wen dosada{wi uspeh na SP u Minhenu - po~eo je pri~u Mirosavqev.

- Osvojene su ~etiri medaqe i tri olimpijske kvote, a {ampionat jo{ uvek nije zavr{en. Kvota je za dlaku (0,5 krugova) izmakla Ivani Maksimovi} u disciplini MK pu{ka trostav. Iako jo{ uvek juniorka, Ivana je u finale u{la kao tre}a, ali je na kraju zavr{ila kao {esta. To je fenomenalan uspeh za devojku koja je dan ranije bila nosilac osvajawa ekipne bronze u trostavu sa izjedna~enim dotada{wim svetskim rekordom.

A finale – strava Tek onda se Nemawa upustio u pri~u o svom uspehu.

Pa i da je ta cifra ta~na, zamislite koliko taj isti strelac ko{ta u Nema~koj, Americi, Kini ili drugoj zemqi gde se radi kako treba, uz timove lekara, psihologa, pu{kara, gde se na takmi~ewa putuje avionom, a ne u sopstvenoj re`iji kao mi. Pa onda posle ~itavog dana takmi~ewa onako umorni, jednu turu vozim ja, a onda Stevan Pletikosi}, i to no}u da bi se u{tedelo na sme{taju.

osvojenih medaqa sa najve}ih takmi~ewa i rekorda ispuni najve}a `eqa, a to je da dobijem stan. Naime, jo{ kada sam 1990. u onoj staroj Jugoslaviji postao zaslu`ni sportista podneo sam zahtev za dodelu stana, koji se do 1997. zagubio. Onda sam ga podneo ponovo i kao privremeno re{ewe dobio garsoweru od 25 kvadrata, sada moram da je od 1. septembra rentiram za 50 evra mese~no. Evo, podne}u ja

@al za ekipnim odli~jem Draganu Markovi}u je ostao `al {to reprezentacija nije uzela ekipnu medaqu u trostavu.

- Zauzeli smo osmo mesto, malo nam je nedostajalo i do odli~ja. To nam je bila najja~a disciplina. Tog dana bili su jako visoki rezultati, otpucali smo solidno (1.164), {to bi na bilo kojem drugom takmi~ewu bilo dovoqno za medaqu. Vazdu{nim oru`jem smo Steva (Pletikosi}) i ja malo podbacili, bili smo i tu blizu. Slede}i put }emo se potruditi da uzmemo medaqu.

Imamo ekipu koja zaista vredi i uvek je me|u prvih sedam- osam u svetu po kvalitetu. Nadam se da }emo slede}e godine i}i na sva takmi~ewa gde se dele kvote i da }u je i ja uz malo sre}e osvojiti - rekao je Markovi}.

Dragan Markovi} i Nemawa Mirosavqev

- Posle odli~nih nastupa i osvajawa medaqa na Evropskom prvenstvu u Osjeku pro{le godine MK oru`jem, imao sam sezonu sa polovi~nim uspehom. Rezultati nisu bili ni jako lo{i, ni previ{e dobri. Sre}om, sve se zavr{ilo dobro. Osetio sam {ta je potrebno da se uradi pre Svetskog prvenstva i {ta mi fali.

Zatim je selektor Zoran Stojiqkovi} osetio da imam problem s municijom, bukvano pred trening u Minhenu mi uzeo pu{ku, oti{ao i istestirao dijabole i vratio se sa novim. Tako sam i ovim

oru`jem, od kojeg ni{ta nisam o~ekivao u Minhenu, odli~no ga|ao. To mi je i doprinelo da se opustim i u trostavu od kojeg sam najvi{e o~ekivao otpucam dva fenomenalna rezultata 1.172 i 1.174 krugova. I na kraju to finale, to mo`e da razume samo neko ko je pucao plej - of na velikim takmi~ewima i zna kakvi se sve obrti de{avaju i pod kojim su strelci stresom. Odlu~uju}i je bio taj posledwi metatak (10,7) kojim sam sa ~etvrte uspeo da se popnem na tre}u poziciju i tako naplatim sav trud i rad u sezoni.

Znam da sam sve koji su me pratili u`ivo `estoko iznervirao, ali se nadam da su sada sre}ni i zadovoqni.

Mirosavqev se onda nadovezao na podatak koji je iza{ao u medijima - da pripreme jednog strelca u Srbiji za godinu dana ko{taju 22.000 evra.

- Mene je taj podatak iznenadio. Mislim da je cifra mnogo ve}a, jer samo uzmite putne tro{kove za SP, dva EP i ~etriri Svetska kupa u toku godine, bez ostalih takmi~ewa. Tu su jo{ kotizacije, municija, pripreme...

Rizikujemo svoje i tu|e `ivote, to jednostavno mora da prestane.

Mora prestati neodgovoran odnos prema sportistima koji donose medaqe, zbog nedostatka od nekoliko stotina evra za avionske karte.

Medaqa do medaqe, a uslovi nikakvi Mirosavqev je istakao da Srbija osvaja medaqe i kvote u nerealno lo{im uskovima rada i zahvalio se svim kolegama iz reprezentacije na hrabrosti i herojstvu da i pored takvih uslova na velikim takmi~ewima psoti`u rekorde i osvajaju kvote i medaqe. Zatim se osvrnuo i na li~ni problem.

- @eleo bih da mi se posle 24 godine u reprezentaciji i toliko

taj zahtev po ko zna koji put i nadam se da }e neko u gradu imati sluha za moje molbe i dodeliti mi stan, koji sam, nadam se, zaslu`io.

Uvek sam bio lojalan i klubu i gradu i zemqi, koja je dodu{e mewala imena, pa se nadam da }e mi neko ispuniti jo{ tu `equ. [to se ti~e olimpijske kvote, Mirosavqev ka`e da ona donosi stipendiju i status kandidata za osvajawe odli~ja u Londonu.

- Nadam se da }e i OKS iza nas stati sa malo ve}im sredstvima, {to }e olak{ati pripreme. Meni }e ovo biti pete OI, ne `elim ni{ta da prognioziram, ali stvarno ne znam {ta drugo da tamo tra`im od onog {to sam tra`io na SP - zakqu~io je Mirosavqev.

G. Malenovi}

SVETSKO PRVENSTVO U MINHENU

Maksimovi}eva {esta Srpska reprezentativka u streqa{tvu Ivana Maksimovi}, iako jo{ juniorka osvojila je {esto mesto u seniorskoj konkurenciji na Svetskom prvenstvu u Minhenu u disciplini MK pu{ka trostav sa 679,4 (585) krugo-

566 krugova. Ina~e, sve tri na{e takmi~arke ga|ale su slabije nego dan ranije u eliminacijama kada su osvojile ekipnu bronzu.

Zlato i srebro su osvojile Nemice Barbara Lehner i Sowa Fajl{ifter sa 687,4 (589), odnosno

Ivana Maksimovi}

va. Na`alost, }erka olimpijskog {ampiona iz Seula 1988. Gorana Makismovi}a nije uspela da se domogne i olimpijske vize. Naime, u ovoj disciplini delilo se samo pet ulaznica i nijedna od pet takmi~erki ispred we nije imala kvotu, a Ivana je bila „prva ispod crte“. Andrea Arsovi} je zauzela 61. mesto sa 568, a Lidija Mihajlovi} 65. poziciju sa

685,4 (585) krugova, dok je [vajcarkiwa Anik Mar`e uzela bronzu sa 681,2 (582) kruga.

Ivana Maksimovi} je u finale u{la sa tre}im rezultatom od 585 krugova (196 le`e}i, 195 stoje}i, 194 kle~e}i), ali je u plej ofu ga|ala najslabije od svih osam u~esnica (94,4) {to je na kraju bilo dovoqno samo za {esto mesto.

- Imala sam veliku tremu, ali sam se trudila da takti~ki i tehni~ki sve uradim kako treba i poslu{am savet moje mame i trenera (Miribana Maksimovi}), da budem prisutna u finalu, da se ne izgubim i ne odlutam u mislima.

Uspela sam i znam ta~no {ta sam radila u svakom hicu, a {to nisam uspela da osvojim kvotu, delimi~no sam i sama kriva. Nedostajalo je i malo sre}e, {to je u na{em sportu veoma va`no.

Tre}im metkom ubila sam 8,5, a osmim 8,8 krugova, uz gre{ke koje ne sme da napravi nijedan takmi~ar i nemam opravdawe. S druge strane, nedostajalo mi je samo 0,5 krugova do petog, a 0,6 krugova do ~etvrtog mesta. Ipak velika je stvar biti u finalu Svetskog prvenstva i s te strane sam zadovoqna - rekla je Maksimovi}eva.

Kod juniorki u ovoj disciplini Dragana Todorovi} je osvojila 14. mesto sa 576 krugova.

Ona je bila na{a jedina predstavnica u kvalifikacijama. Zlato je uzela Dankiwa Strine Nilsen sa 587 krugova, srebro je pripalo Amerikanki Sari [erer sa 585, a bronza [ve|anki Elin Karlson sa 582 kruga. U kona~nom plasmanu Srbija je sa ~etiri medaqe 19, a vodi Kina sa 20 odli~ja.

Danas }e na vatrenu liniju seniorke i juniorke u eliminacijama MK pu{kom 60 le`e}i.

G. M.

@ivko Goci}

VATERPOLO REPREZENTATIVAC @IVKO GOCI]

Krasi nas fantasti~na atmosfera Standardni vaterpolo reprezentativac Srbije @ivko Goci} ka`e da ovog leta ne}e biti pravog odmora za zlatne delfine.U godinama kao {to je ova, na{i najboqi vaterpolisti su mesecima zajedno, na pripremama i takmi~ewima. Pet dana posle trijumfa na Svetskom kupu u Rumuniji, okupi}e se i po~eti da treniraju za Evropsko prvenstvo u Zagrebu! @ivko Goci} ka`e da je sa takvim rasporedom prakti~no nemogu}e izdvojiti neko vreme za odlazak na more.

- Mo`da mo`e da se ode na dva-tri dana, ali te{ko je izvodqivo. I ovako smo dosta odvojeni od ku}e i porodica, pa nam i nije preterano do putovawa.

Samo vaterpolisti znaju gde pronalaze motiv da nastave sa radom.

- Na{ „putuju}i cirkus“ ponovo se okupqa , kre}emo na daqe pute{estvije i u nove pobede. Krasi nas fantasti~na atmosfera i daje nam snagu u kriznim momentima. Poma`emo jedni drugima koliko god mo`emo i dok smo me|u sobom ovako dobri, bi}e i rezultata - isti~e Goci}.

Aktuelni prvaci sveta osvojili su Svetsku ligu i Svetski kup, a nedostaju im evropska i olimpijska titula. Ima li snage za novi trijumf, posle dva zlata u razmaku od samo nekoliko nedeqa.

- Moramo daqe! Ni{ta se nije promenilo u odnosu na period pre po~etka priprema za sva ova takmi~ewa. Rekli smo da }emo Svetsku ligu i Svetski kup iskoristiti da se {to boqe pripremimo za ono {to nas o~ekuje u Zagrebu. Evropsko prvenstvo nam je glavni ciq, od prvog dana.

Mnogi protivnici su `eqni revan{a...

-Bi}e nam jako te{ko, pogotovo u eventualnom duelu sa Hrvatskom, kao doma}inom. Ne}e biti lak{e ni protiv Ma|arske, Crne Gore ili bilo koje selekcije koja pretenduje na visok plasman, recimo [panije.

Ipak, o~ekivawa su uvek velika, a razmi{qawe pozitivno.

- Da uradimo {to je do nas - da damo maksimum u tom trenutku. Pa }emo videti za koliko }e to biti dovoqno. Mi se nadamo polufinalu i borbi za medaqe, a posle...

20

SPORT

subota7.avgust2010.

DNEVNIK

REPREZENTATIVAC SRBIJE MIROSLAV RADUQICA

Razmi{qam samo o Mundobasketu Janko Tipsarevi}

TURNIR U VA[INGTONU

Tipsarevi} lako i sa Faqom Srpski teniser Janko Tipsarevi} plasirao se u ~etvrtfinale ATP turnira serije 500 u Va{ingtonu. Tipsarevi} je u tre}em kolu pobedio Alehandra Faqu iz Kolumbije sa 2:0 u setovima (6:3, 6:4) i u slede}oj rundi igra}e sa ^ili}em iz Hrvatske. U tre}em kolu pala su i dva nosioca, drugi Endi Rodik i peti Xon Izner, a partiju dana pru`io je Nalbandijan, ostaviv{i Kjudineliju jedan gem.

Berdih }e u ~etvrtfinalu igrati sa Havijerom Malisom, koji je izbacio Iznera, dok }e me~ dana biti susret tre}eg no-

sioca Fernanda Verdaska i osmog nosioca Markosa Bagdatisa. Nagradni fond turnira je 1.165.000 dolara.

Rezultati 3. kola: Tipsarevi} (Srbija) - Faqa (Kolumbija) 6:3, 6.4, ^ili} (Hrvatska) - Fi{ (SAD) 6:4, 4:6, 6:2, Nalbandijan (Argentina) - Kjudineli ([vajcarska) 6:1, 6:0, Simon (Francuska) - Rodik (SAD) 6:3, 6:3, Berdih (^e{ka) - Golubjev (Kazahstan) 6:3, 5:7, 7:5, Malis (Belgija) - Izner (SAD) 6:4, 3:6, 7:6, Verdasko ([panija) - Sviting (SAD) 6:4, 7:5, Bagdatis (Kipar) - Mar~enko (Ukrajina) 6:3, 6:7, 6:3.

SKUP[TINE MU[KE I @ENSKE ZAJEDNICE SUPERLIGA[A

Partizan u Ka}u, Vo{a u Lazarevcu Odr`ane su sednice skup{tina mu{kih i `enskih rukometanih superliga{a. Za predsednika mu{ke Skup{tine Zajednice superliga{a izabran je Dobrivoje Glavoni} (Crvena zvezda), potpredsednik je Milan Jovi} (Dinamo), a predsednik Upravnog odbora Dragan Ja}evi} (Partizan). Kod dama predsednik Skup{tine ZS je Svetlana Kiti}, potpredsednik Qiqa Markovi} (Medicinar), dok je predsenik UO Milan Stankovi} (Zaje~ar). @rebani su takmi~arski brojevi za nastupaju}u sezonu, a prvo kolo na programu je najverovatnije 18/19. septembra. Mu{karci su dobii slede}e takmi~arske brojeve: 1. Naisus, 2.

Vrawe, 3. Priboj, 4. Dinamo, 5.

Jugovi}, 6. Crvenka, 7. Kolubara, 8. Metaloplastika, 9. Planinka, 10. Vojvodina, 11. Smederevo, 12. Partizan, 13. Po`are-

vac, 14. PKB, 15. Radni~ki, 16.

Crvena zvezda.

U prvom kolu sasta}e se: Naisus - C. zvezda, Vrawe - Radni~ki, Priboj - PKB, Dinamo - Po`arevac, Jugovi} - Partizan, Crvenka - Smederevo, Kolubara Vojvodina, Metaloplastika Planinka.

Dame su dobile slede}e takmi~arske brojeve: 1. Jagodina, 2. Zaje~ar, 3. Crvena zvezda, 4. Vrwa~ka Bawa, 5. Kwaz Milo{, 6. Maks sport, 7. Naisa, 8. Kikinda, 9. ^a~ak, 10. Jugopetrol Radnui~ki, 11. Medicinar, 12. Cepelin.

U prvom kolu sasta}e se: Jagodina - Cepelin, Zaje~ar - Medicvinar, Zvezda - Jugopetrol, Vrwa~ka Bawa - ^a~ak, Kwaz Milo{ - Kikinda, Maks sport - Naisa.

Upravni odbor mu{kih superliga{a predlo`io je Vojislava Andri}a za direktora lige, dok dame nisu imale predlog.

J. Gali}

SVETSKO JUNIORSKO PRVENSTVO U ^E[KOJ

Dva polufinala

Drugog takmi~arskog dana Svetskog prvenstva za juniore u Ra~icama, skifista Aleksandar Filipovi} i Dejan Jovi~i}, Luka Leki}, Aleksandar Marinkovski, Filip Lazi}

nu od borbe za ulazak u polufinale, kako bi spre~ili ozbiqnije obnavqawe povrede ru~nog zgloba Nikole Simovi}a. ^etverac skul, koji vesla u sastavu Aleksa \oki}, Milo{ Urukalo, Dejan Bo{kovi} i Da-

Po zavr{etku prethodne ko{arka{ke sezone, vladala je neizvesnost u kom klubu }e doju~era{wi centar FMP-a iz @eleznika, 22-godi{wi In|ijac Miroslav Raduqica, nastaviti karijeru. Sna`ni centar se u posledwe dve godine u potpunosti afirmisao, pa je inetersovawe evropskih velikana za wegove usluge bilo razumqivo.

Prvi je ponudu poslao Makabi iz Tel Aviva, ekipa koja je pro{le godine muku mu~ila upravo s centrima. ^ak je o Raduqi~inom odlasku u Izrael pisano kao o “gotovoj stvari”, ali do realizacije ipak nije do{lo. Onda se pojavio turski Efes Pilsen i dogovor je ozvani~en potpisivawem ugovora, pa }e centar na{eg dr`avnog tima u narednih nekoliko godina nositi dres “pivara”.

Ovih dana, s reprezentacijom Srbije, Miroslav Raduqica nalazi se u Istanbulu, gradu u kojem }e `iveti i igrati ko{arku u narednom periodu. Naravno, wegova poseta je poslovna i vremena za upoznavawe grada na Bosforu ne}e biti mnogo. Pre upoznavawa s kom{ijama, kraja u kojem }e mu biti novi dom i sa`ivqavawa s atmosferom prepunom kontrasta, centar orlova oseti}e miris smoga, kvalitet parketa i obru~e u dvorani.

- Pa, nisam ni krenuo na godi{wi odmor, zbog toga i ne razmi{qam o {etwi po Istanbulu. Ako budem imao slobodnog vremena, naravno da }u ga iskoristiti za razgledawe, ~isto da se malo orijenti{em.

Godine su predamnom, upozna}emo se Istanbul i ja. Sada sam fokusiran na obaveze prema nacionalnom timu, na to da se {to boqe pripremim i da na

Miroslav Raduqica

Svetskom prvenstvu pru`im maskimum, zajedno sa saigra~ima iz reprezentacije - objasnio je Miroslav Raduqica.

Srbija je sino} odigrala prvu utakmicu od po~etka priprema protiv Novog Zelanda. Dans igra kontrolni duel s Iranom

(17), a sutra s Turskom (19.30).

Usledi}e treninzi u Istanbulu, a 10. avgusta jo{ jedno odmeravawe snage s izabranicima selektora Bogdana Tawevi}a, doma}inima Mundobasketa.

- Po~ele su utakmice i to je najzanimqiviji deo priprema

koji smo jedva ~ekali. Mislim da to govorim u ime svih igra~a. Istina je da ne znamo mnogo o prvim rivalima na Istanbul kupu, ali ovi susreti }e i nama i wima dobro do}i za uigravawe.

Raduqica vi{e nije po~etnik u selekciji Du{ana Ivkovi}a. Me|u seniore su sada stigli neki novi igra~i, pa je stameni centar “ovla{}en” da pravi pore|ewa izme|u dva leta i ka`e ne{to vi{e o o~ekivawima pred najva`nije obaveze koje ko{arka{ku Srbiju ~ekaju u 2010. godini.

- Ne vidim neku posebnu razliku izme|u leta pro{le i leta ove godine, osim {to smo godinu dana stariji. Volim da radim s ovom ekipom koja je prepuna meni dragih qudi. A kada se osvrnem na dosada{wi tok rada, mogu da ka`em da sam zadovoqan li~nim napretkom, kao i kolektivnim radom. Ne bavimo se prognozama za Svetsko prvenstvo, nastavqamo da radimo.

Da li je, mo`da, ~iwenica da ste osvojili srebrnu medaqu na Evrobasketu 2009. godine u Poqskoj dodatno optere}ewe za dr`avni tim?

- Ne, ali je mo`da to srebro stiglo malo prerano. Ipak, svetsko i evropsko prvenstvo su dva potpuno razli~ita takmi~ewa, a mi se uvek spremamo tako da je svako naredno nadmetawe za nas najbitnije. Idemo korak po korak, kao {to smo radili i pro{le godine i imamo odli~nu atmosferu unutar ekipe, ali i veliku voqu da radom stvorimo uslove za ostvarewe nekih na{ih `eqa. Od nas sve zavisi i to je ono {to nam je najva`nije u ovom trenutku - zakqu~io je Miroslav Raduqica.

A. Predojevi}

TRE]I ME\UNARODNI KAMP NA LETENCI

Nastavak lepe tradicije U organizaciji Sportsko humanitarne organizacije Plej, na ~ijem ~elu je nekada{wi ko{arka{ a sada direktor ovog programa Mihajlo Deli}, bi}e odr`an tre}i me|unarodni ko{arka{ki kamp na Letenci od 7. do 17. avgusta.

Ovaj projekat se bavi edukacijom, ima za ciq poboq{awe kvaliteta `ivota mladih u regionu i promociju vrednosti kao {to su zdrav `ivot, bavqewe sportom, obrazovawe, fer plej, tolerancija i timski rad.

Humanitarnog je karaktera i besplatan je za sve u~esnike.

Projekat je organizovan u formi ko{arka{kog kampa, a tokom deset dana na wemu }e u~estvovati 100 mladih ko{arka{a i ko{arka{ica, kao i deca sa posebnim potrebama i deca bez roditeqa iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, BiH i Makedonije.

Sa polaznicima kampa radi}e veliki broj proslavqenih trenera, bi}e prisutna poznate ko{arka{ke veli~ine i legende iz Srbije i regiona, kao i specijalni gosti iz inostranstva, kako treneri, biv{i i sada{wi asovi i NBA igra~i.

Pored redovnih sportskih aktivnosti, bi}e odr`ane brojne dnevne radionice i dvodnevna konferencija pod nazivom “Spre~avawe nasiqa i socijalno odgovorna uloga sporta u dru{tvu”. O~ekuju se dolasci predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divca, @arka Paspaqa, ministarke za sport u Vladi Srbije Sne`ane Samarxi} - Markovi}, gradona~elnika Novog Sada Igora Pavli~i}a, kao i ambasodara SAD - a u Beogradu Mari Vorlik i brojnih drugih gostiju.

I. Grubor

Sa pro{logodi{weg otvarawa kampa: Mihajlo Deli}, Igor Pavli~i} i Vlade Divac

KVALIFIKACIJE ZA EVROBASKET 2011. GODINE

Siloviti Crnogorci i Makedonci

Dejan Jovi~i}, Aleksandar Marinovski, Luka Leki} i Filip Lazi}

i kormilar Filip Leki}, u ~etvercu sa kormilarom, obezbedili su plasman u polufinale.

Nikola Simovi} i Vuk Matovi} su bili prinu|eni da odusta-

vid Pap, je trku izveslao u vremenu 6:29,13 {to je bilo nedovoqno za plasman u narednu fazu takmi~ewa. Polufinalne trke su na programu sutra popodne.

Crna Gora je neprikosnoveni lider u kvalifikacijama za EP 2011. godine u Litvaniji. Izabranici selektora Du{ka Vujo{evi}a, posle drugog odigranog kola i ubedqive pobede nad Fincima 74:60, osamili su se na prvom mestu u grupi A - jedini s dve pobede.

Svi su se upisali u listu strelaca, a kipu je predvodio Vladimir Da{i} s 12 poena, dok su ga sa po devet podr`avali Pekovi}, Jeretin i Dragi~evi}. Ekipu Finske predvodio je Raniko s 20 poena.

Letonija je u fini{u iznenadila Italiju 69:68, dok je Izrael bio slobodan. Sutra je Crna Gora slobodna, Italija }e do~ekati Finsku, a Izrael Letoniju.

U grupi B na liderskoj poziciji se izdvojila Makedonija (2-

0), koja je slavila kod ku}e ubedqivu pobedu nad Ma|arskom 78:44 (Ge~evski 17, Pero Anti}

14, Sokolov 12, Samarxiski 10).

Prati je BiH (1-0) koja je bila boqa od Ukrajine - 86:76. Doma-

Rezultati 2. kola A grupa Finska - Crna Gora 60:74, Letonija - Italija 69:68. Izrael je bio slobodan. Tabela: 1. Crna Gora 2-0, 2. Letonija 1-1, 3. Izrael 1-0, 4. Italija 0-2, 5. Finaska 0-1.

B grupa BiH - Ukrajina 86:76, Makedonija - ma|arska 78:44. Velika Britanija bila je slobodna. Tabela: 1. Makedonija 2-0, 2. Bih 10, 3. Velika Britanija 1-0, 4. Ukrajina 0-2, 5. Ma|arska 0-2.

C grupa Poqska - Portugal 86:64, Belgija - Gruzija 74:64. Bugarska je bila slobodna. Tabela: 1. Gruzija 1-1, 2. Poqska 1-1, 3. Belgija 10, 4. Bugarska 1-0, 5. Portugal 0-2.

}in je imao vi{e raspolo`enih igra~a (Bajramovi} 18, Domerkant 16, Varda 12, Gordi} i Dedovi} po 11), dok su se gosti uzdali u nesu|enog Partizanovog igra~a Pe~erova (23 poena, 10 skokova). U slede}em kolu sasta}e se Velika Britanija i Makedonija, a Ma|arska i BiH. Ni u C grupi nije se dogodilo ni{ta posebno - favoriti su se izdvojili ubedqivim pobedama. Gruzija, selektora Igora Koko{kova, nalazi se na vrhu tabele (1/1) uprkos porazu od Belgije - 74:64. Na drugom mestu je Poqska (1/1) koja je kod ku}e slavila pobedu protiv Portugala - 86:64. U nedequ }e igrati Portugal i Belgija, Bugarska i Poqska.

SVET

c m y

DNEVNIK

Glavni operativac Al kaide 15 godina `iveo u SAD MAJAMI: Adnan [ukrixuma, koji se smatra glavnim organizatorom teroristi~kih akcija Al kaide, 15 godina je legalno `iveo u SAD, na osnovu dobijawa “zelene karte”, objavio je Federalni istra`ni biro (FBI). On je sada{wu ulogu preuzeo od Halida [eika Mohameda, kreatora teroristi~kih napada na Wujork i Pentagon, koji je uhap{en 2003. godine, izjavio je agenciji AP agent antiteroristi~ke jedinice FBI Brajan Leblank.

Prema Leblanku, [ukurxima (35) ima redovne kontakte s Osamom bin Ladenom i, s jo{ dvojicom pripadnika Al kaide, ~ini “savet za inostrane operacije”.

FBI za wim traga od 2003. godine i smatra ga, izme|u ostalog, organizatorom teroristi~kih akcija u Norve{koj i Velikoj Britaniji. [ukurxima je devedesetih godina obu~avan u kampovima Al kaide u Avganistanu, a SAD su jo{ 2004. godine obe}ale nagradu od pet miliona dolara za informacije koje bi dovele do wegovog hap{ewa.

Pal [mit preuzeo funkciju predsednika BUDIMPE[TA: Pal [mit (68) je odju~e i zvani~no ~etvrti predsednik Ma|arske od promene dru{tveno-politi~kog ure|ewa u zemqi 1990. godine. Sve~ana inauguracija odr`ana je na Trgu Sent \er| u Budimu, neposredno kraj Palate “[andor”, rezidencije {efa ma|arske dr`ave, u kojoj }e [mit stanovati u narednih pet godina. Jedno~asovnoj ceremoniji prisustvovali su predsednik vlade Viktor Orban, novoizabrani predsednik parlamenta Laslo Kever, predsednik Ustavnog suda Peter Pacolai i mnogi drugi zvani~nici.

Me|u wima, me|utim, nije bilo dosada{weg predsednika Re-

publike Lasla [oqoma i lidera dve opozicione partije - Atile Me{terhazija (Ma|arska socijalisti~ka partija) i Andra{a [ifera (Politika mo`e da bude ne{to drugo). [oqom, koji je prekju~e po podne svom nasledniku i slu`beno predao kqu~eve rezidencije, prema ranijem kazivawu svojim prisustvom nije `eleo da kvari “plebejsku ceremoniju”, dok su Me{terhazi i [ifer izjavili da je “nepristojno” da im se poziv upu}uje samo dan uo~i doga|aja. [mit je ro|en u Budimpe{ti 13. maja 1942, zavr{io je Ekonmski fakulteta u Budimpe{ti, doktorsku disetaciju odbranio iz

NATO podr`ava celovitost Gruzije, forsira nezavisnost Kosova

Dmitrij Rogozin

ni u propagandne svrhe kao ilustracija “uspeha Gruzije i propasti novih dr`ava”. “Sve to pogor{ava postojawe totalne ekonomske blokade Ju`ne Osetije i Abhazije, koju nisu ukinule zapadne zemqe, a samo Rusija doprinosi wihovoj obnovi”, rekao je ruski diplomata.

Rogozin je kazao da Rusija naro~ito pa`qivo prati sve isporuke oru`ja Gruziji iz zemaqa NATO i Evropske unije i da zahteva da nikakvo oru`je i tehnika koji bi se mogli primeniti u agresiji na Ju`nu Osetiju i Abhaziju ne sti`e u Gruziju. “Zapad ta~no zna da mi tu

ne}emo popu{tati i moraju stalno da smi{qaju razli~ite trikove za ostvarewe vojnih isporuka”, rekao je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u, dodaju}i da Alijansa u politi~kim kontaktima sa Moskvom izbegava razmatrawe teme Gruzije i sukoba iz 2008. godine.

“Alijansa poku{ava da se u odre|enim pravcima pomiri sa Rusijom i zato im ne treba suvi{an odjek u javnosti oko tako problemati~ne teme”, rekao je Rogozin. Prema wegovom mi{qewu, obe}awe NATO-a da }e Gruzija i Ukrajina “vremenom postati ~lanice” bio je va`an faktor koji je isprovocirao agresiju Gruzije na Ju`nu osetiju avgusta 2008. godine. Gruzijski predsednik Mihail Saka{vili “nedvosmisleno je primio to obe}awe kao signal o neophodnosti da se {to pre pot~ine regioni koji nisu pod kontrolom Tbilisija”, rekao je Rogozin.

Novi fajl sa tajnim podacima na „Vikiliksu” LONDON: Novi veliki {ifrovani fajl sa tajnim podacima pod nazivom “Osigurawe” pojavio se na internet stranici “Vikiliksa”, javila je agencija AP.Fajl od 1,4 gigabajta, koji je 20 puta ve}i od onog koji se krajem pro{log meseca pojavio na “Vikiliksu”, kada je objavqeno 77.000 tajnih podataka iz ameri~kih vojnih dokumentata o ratu u Avganistanu, te{ko mo`e da se “razbije”, tvrde informati~ari, osim ako “Vikiliks” ne objavi {ifru za dekodirawe pomenutog fajla. Ovo nije spre~ilo novinare i blogere da spekuli{u {ta se od podataka nalazi na tom ogromnom

21

MA\ARSKA

STALNI PREDSTAVNIK RUSIJE PRI ALIJANSI DMITRIJ ROGOZIN

BRISEL: Severnoatlantski savez dosledno podr`ava teritorijalnu celovitost Gruzije, dok se istovremeno forsira nezavisnost Kosova, izjavio je ju}e stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin. “[tavi{e, zemqe NATO-a vr{e diplomatski pritisak na druge dr`ave, ukqu~uju}i istorijske i najbli`e saveznike Rusije, kako ni u kom slu~aju ne bi priznali nezavisnost Ju`ne Osetije i Abhazije”, rekao je ruski diplomata u intervjuu agenciji ItarTass. Prema Rogozinovim re~ima, zemqe Alijanse poku{avaju ekonomskim metodama da pomognu reintegraciji Ju`ne Osetije i Abhazije. On je rekao da se Gruziji pru`a zna~ajna ekonomska pomo} kako bi “privla~ila svojim dostignu}ima `iteqe novih republika”. Rogozin je rekao da su takve tendencije “veoma opasne” jer }e eventualni neuspesi rukovodstva dve otcepqene autonomije biti iskori{}e-

subota7.avgust2010.

{ifrovanom fajlu, isti~e agencija, dodaju}i da “Vikiliks” za sada odbija da govori o tom {ifrovanom fajlu, wegovom sadr`aju ili kada }e omogu}iti wegovo “otvarawe”.

I dok se organizacija hvali da poseduje veliki broj “porcurelih podataka” iz celog sveta, glavni urednik sajta Xulijan Asana` odbija da odgovori na pitawe da li “Vikiliks” ima jaku vezu u Stejt departmentu i, ukoliko ima, kada }e taj fajl da “pusti u promet”. Pentagon je ju~e zatra`io da Vikiliks vrati vi{e desetina hiqada poverqivih podataka iz vojnih dokumenata o ratu u Avgani-

stanu, koje je taj sajt objavio pro{le sedmice, i da ih izbri{e sa sajta. Vikiliks je 25. jula na svoj sajt postavio skoro 77.000 poverqivih vojnih i drugih podataka, uglavnom neobra|enih obave{tajnih izve{taja iz Avganistana, a, navodno, poseduje jo{ 15.000 sli~nih koje nije objavio. Federalni istra`ni biro (FBI) i ameri~ko ministarstvo pravde sprovode istragu kako je do{lo do “curewa” poverqivih obave{tajnih podataka. Obave{tajni vojni analiti~ar Bredli Mening (22) ~eka na su|ewe za izno{ewe poverqivih vojnih podataka na sajtu “Vikiliks”.

Pal [mit

oblasti sporta, ali je {iroj javnosti postao poznat kao ~lan ma|arske reprezentacije u ma~evawu koja je osvojila dve zlatne olimpijske medaqe - u Meksiku 1968. i Minhenu 1972. godine.

Dobar deo karijere mu je protekao u sportskoj, ali i politi~koj diplomatiji. [ojomu je mandat istekao 5. avgusta u pono}, a pre wega tu tu`nost su obavqali Arpad Genc (1990-2000) i Ferenc Madl (2000-2005). [mit se o`enio nekada{wom gimnasti~arskom Katalin Makrai, koja je na Olimpijadi u Tokiju 1964. godine osvojila srebrnu medaqu. Imaju tri k}erke (Greta, Petra i Aleksa) i {estoro unu~adi.

S. Basi}

EKS-JU

Usta{ki dernek u ^avoglavama ZAGREB: Preksino}na proslava 15. godi{wice akcije “Oluja”, odr`ana u ^avoglavama, rodnom selu desni~arskog peva~a Marka Perkovi}a Tompsona, obilovala je incidentima - od no{ewa usta{kih kapa i prodaju rakije s likom Ante Paveli}a do napada na ekipu Hrvatske televizije (HTV), koja je poku{ala to da snimi. Proslava se odvijala uz slike prvog hrvatskog predsednika Frawe Tu|mana, ratnog ministra odbrane Gojka [u{aka, generala Ante Gotovine, kome se za zlo~ine u “Oluji” sudi u Hagu, i ratnog zlo~inca Mirka Norca.

Mnogi u~esnici skupa pevali su usta{ke pesme.

U ^avoglavama je bio i gradona~elnik Zagreba Milan Bandi}, koji je lane dva dana pre odr`avawa lokalnih izbora, i pored protesta javnosti, organizovao Tompsonov koncert u Zagrebu.

Najincidentnija situacija je bila kada je desetak posetilaca, od kojih su neki imali usta{ke kape, vre|alo i kamenovalo novinarku Ivonu Ramaxu i kamermana Kre{imira Mori}a, uz pretwe smr}u.

Vre|awe, pretwe i ga|awe kamewem trajalo je sat i po, kada je do{la policija i spasla ekipu, koju su od lin~a branili i ~lanovi organizacione ekipe.

(Tanjug)

Veterani napali Srbe ZAGREB: Nekoliko desetina hrvatskih veterana, u~esnika proslave 15. godi{wice akcije hrvatske vojske “Oluja”, napalo je nekoliko Srba, me{tana i gostiju kafi}a “Monako” u selu Dowa Suvaja kod Srba, u Zadarskoj `upaniji. Kako je za Tanjug izjavio Milan Tankosi}, zamenik na~elnika op{tine Gra~ac u ju`noj Lici na ~ijoj je teritoriji Dowa Suvaja, grupa biv{ih hrvatskih boraca je tako|e gostima pretila uzvikuju}i “Ubij ~etnike”, “Kla}emo vas opet” i “Idite u Srbiju, ovo je Hrvatska”. Patrola policije je brzo do{la na mesto incidenta, posle ~ega se situacija smirila, ispri~ao je Tankosi}. On je rekao da su hrvatski veterani bili u koloni od 20 automobila i da su prvo pro{li kroz Suvaju, na putu ka selu Brotwe. Oni su se zaustavili, uleteli na terasu kafi}a i tog gosta, koji je po~eo da be`i, ga|ali stolicama i ostalim inventarom, rekao je Tankosi}.Hrvatska policija potvrdila je incident navode}i da je istraga u toku.

Obele`avawe „Oluje” u Novom Gradu BAWALUKA: Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo [trbac izjavio je ju~e u Novom Gradu da je progon Srba iz nekada{we Republike Srpske Krajine (RSK) tokom hrvatske vojne akcije “Oluja” najve}a tragedija srpskog naroda u novijoj istoriji. On je posebno zastra{uju}im naveo to {to su hrvatske snage bombardovale kolone srpskih izbeglica duboko na teritoriji druge dr`ave, po{to su pre{le most na reci Uni i u{li u BiH. Obele`avawe 15 godina od hrvatske vojne akcije “Oluja”, koja je po~ela 4. avgusta 1995. godine,

nastavqeno je ju~e u Novom Gradu.

U crkvi svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu ju~e je slu`en parastos Srbima stradalim u “Oluji”, a u prigradskim naseqima Svodni i Tuwicama, pored magistralnog puta ka Prijedoru, na mestima gde su stradali Srbi u izbegli~koj koloni, polo`eno je cve}e. Prema podacima “Veritsa”, koji se bavi nestalim osobama srpske nacionalnosti, tokom “Oluje” iz nekada{we RSK je proterano oko 220.000 Srba, a oko 2.000 ih je poginulo ili nestalo tokom i posle te policijsko-vojne operacije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ELI VIZEL Dobitnik Nobelove nagrade, ameri~ki autor koji je pre`iveo holokaust Eli Vizel kritikovao je ju~e odluku izraelske vlade da deportuje 400 dece stranih radnika u Izraelu.”Gde je jevrejski duh, jevrejsko srce i jevrejsko saose}awe? Kako mo`e jevrejska dr`ava da deportuje decu koja su ro|ena u Izraelu i i{la u jevrejske {kole?”, upitao je Vizel.

ASIF ALI ZARDARI “Oluje dolaze i prolaze, a Pakistan i Velika Britanija }e stajati zajedno i suo~avati se dostojanstveno sa svim te{ko}ama”, rekao je pakistanski predsednik Asif Ali Zardari novinarima u Londonu. Borba protiv ekstremizma bila je jedna od glavnih tema sastanka sa britanskim kolegom Dejvidom Kameronom. Dva lidera se zala`u za intenzivirawe napora u borbi protiv terori-

HAJNC FI[ER Predsednik Austrija Hajnc Fi{er izjavio je, povodom 65. godi{wice ameri~kog napada nuklearnom bombom na Hiro{imu i Nagasaki, da “Nuklearno oru`je, gde god u svetu bilo skladi{teno ili u proizvodwi, predstavqa veliku opasnost po ~itavo svetsko stanovni{tvo. Svako razja{wewe, svaki korak ka odbijawu nuklearnog naoru`awa je va`an korak u pravom smeru”, naveo je Fi{er.

Ro|eno dete sa ~etiri promila alkohola u krvi!

GDAWSK: Novoro|en~e koje je imalo vi{e od ~etiri promila alkohola u krvi, ro|eno je u poqskoj balti~koj metropoli Gdawsku, javila je poqska televizija TVP. Tolika koli~ina alkohola u krvi jo{ nije zabele`ena kod novoro|ene dece u Poqskoj, a verovatno i u ~itavoj Europi. ^etiri promila alkohola kod odraslih osoba zna~e te{ko pijanstvo, odnosno stawe koje ugro`ava ~ak i `ivotne funkcije. Upravo toliko je promila imala u krvi i majka koja je danima pre poro|aja samo pila, a lekari isti~u da je pravo ~udo {to se dete rodilo `ivo. Kako se doznaje na ginekolo{kom odeqewu gdawske bolnice, poro|aj je bio prevremen i dete je odmah sme{teno u inkubator. @ivotno je ugro`eno, a te`ilo samo 900

grama. Novoro|en~e ima te{ko o{te}enu jetru i centralni nervni sistem.

Prema mi{qewu lekara, malo je, ipak, {ansi da }e pre`iveti, a ako i pre`ivi, dete }e verovatno biti te{ki invalid, prenosi splitski dnevnik “Slobodna Dalmacija”. Majka je iz jednog sela u blizini Mazurskih jezera i ve} je rodila troje dece, koje je napustila, i o wima se brine wezin suprug, odnosno wihov otac.

Porodiqu nakon izlaska iz bolnice ~eka, kako je najavio tu`ilac iz Gdawska, krivi~na prijava zbog ugro`avawa zdravqa deteta. Za to krivi~no delo preti joj kazna od dve godine zatvora.

Lekari ka`u da su imali razne slu~ajeve da je novoro|en~e ve} zavisnik, ali ovako drasti~an slu~aj jo{ nije zabele`en.

22

subota7.avgust2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

subota7.avgust2010.

23

24

subota7.avgust2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

subota7.avgust2010.

25

26

OGLASI z ^ITUQE

subota7.avgust2010.

DEZINFEKCIJA magacina, skladi{ta, tovili{ta i ^ardaka pred berbu kukuruza. Novi Sad i okolina.

Telefon: 063/150-26-96.

6690

POVOQNO odmor na Utjehi kod Bara. Telefon: 021/636-291 i 064/316-23-03 od 19 do 21 sat.

5949 BOKA KOTORSKA - izdajem sobe u Risnu, lepe pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250 m od mora. 6 EUR. Tel. 00382/32371 - 657.

6436

PRIRODAN preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren. Le~ewe 7 dana.

Deda Rado{, telefon: 037/490-797 i 064/240-55-49.

6752

DNEVNIK

Sa tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 6. 8. 2010. godine prestalo da kuca srce na{eg dragog oca i dede

Posledwi pozdrav dragoj

Bolna srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac i suprug

Miri

Aleksandra Milo{evi}a Sahrana }e se obaviti 7. 8. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu,

Felde{di Jo`ef

Jovan Axi} sa porodicom.

O`alo{}ene: }erke Daniella, Erna i supruga Slavica.

O`alo{}eni: sin, }erka, unuka i zet.

IZDAJEM sobu za jednu studentkiwu sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Liman IV, Narod-nog fronta br. 62.

Telefon: 021/6362-512.

6483 GRBAVICA: izdajem nov, dvosoban 38m2, prazan stan u prizemqu, svetao, funkcionalan sa dobrom ventilacijom. Telefon: 064/8059407.

4950 IZDAJEM nusprostoriju 30m2 na Klisi u ulici Se}anska 18 a, samcima ili bra~nom paru. Telefon 021/6415-116.

6479

IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan za dve devojke, kod medicinskog fakulteta. Telefon 521-256.

6482 IZDAJEM stan 36 m2, Cara Du{ana 51, vlasnik u inostranstvu, po`eqan samac (ica) ili bra~ni par.

Telefon: 021/6362-543 i 064/400-6745.

6577 IZDAJEM stan 36m2, Cara Du{ana 51, vlasnik u inostranstvu, po`eqan samac (ica) ili bra~ni par.

Telefon: 021/63-62-543, 064/400-6745.

6578

PRODAJEM jednosoban stan 31m2 na Bul Cara Lazara preko puta hotela „Aleksandar“, cena 42.000 e, uli~no orjentisan. Telefoni: 064/8642505, 062/9799348.

6302 CENTAR, jednosoban dvori{ni prizemqe, C.G. Dobar, odmah useqiv. ^isti papiri, svoje brojilo 20.000 E kredit ne! Telefoni: 6621797 i 063/598463.

6348

SAJAM ukwi`en mawi dvosoban stan, peti sprat, lift, 35.000E gotovinom, Kisa~ka, jednosoban 30.000E. Telefon: 6618-184, 063/598463.

6347 BEZ POSREDNIKA, prodajem jednoiposoban stan 38 m2. Nova Detelinara, Haxi Ruvimova odma useqiv, I sprat PTV, lift, terasa, parking. Telefon 064/1442664.

6698

EKSTRA stan, nov trosoban odmah useqiv u zgradi sa bazenom i teretanom. Novi bulevar 67m2. Telefoni: 6621-797, 6618-184 i 064/50253-79.

6350

PRODAJEM troiposoban stan na Limanu stan na Limanu IV izuzetna lokacija i nije potrebno ulagawe.

Telefon: 021/6369-008.

6571 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/5090-30.

6579

MEWAMO ku}u u Gardinovcima za stan u Novom Sadu uz dogovor. Telefoni: 868459, 6395-621.

6599 KUPUJEM poqoprivredno obradivo zemqi{te, ve}e povr{ine, iskqu~ivo prva klasa, u atarima u okolini Novom Sada. Telefoni: 021/6311-416, 021/522-653.

6628 FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, 8.557m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 2 eura/1m2. Telefon 069/1826-726.

6055 PRODAJEM dve parcele od 2000m2 i 9630m2 sa izgra|enim pristupnim putem koji izlazi na Rumena~ki put i kompletno je komunalno opremqen. Telefon: 065/95-33-222.

6462

OTKUPQUJEM automobile ispravne i havarisane.

Dolazak, procena, isplata na licu mesta. Telefoni: 064/150-1200, 021/824-885.

6631

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

6236 PREVENTIVNO prskawe dvori{ta i vikendica protiv krpeqa i ostalih {teto~ina i insekata. Novi Sad i okolina. Telefon: 063/150-2696.

6689

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409.

3792 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

6398 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i bagrem, mo`e rezano i cepano, ugaq Kostolac, ta~na mera.

Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439.

6461 HITNO prodajem kwigoveza~ki no` perfekta ulaz 106 cm B1. Telefon 6615499.

6544 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23.

6713 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara.

Telefon 062/896-38-43 i 066/51-286-45.

6714

Draga

Posledwi {ogoru

pozdrav

6792

6798

6782

dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci, svekrvi i baki

S qubavqu i po{tovawem oprostili smo se od drage

Mirjani Gavri} iz Srbobrana 1941 - 2010.

Aleksandru Milo{evi}u O`alo{}eni: Sava, Smiqa, Jela, Nata{a.

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima, ne}emo te nikad zaboraviti.

Po~ivaj u miru.

O`alo{}eni: sin Milan, snaja Branka, unuka Marina i zet Sr|an.

6793

Posledwi mami

pozdrav

Gordani Obradovi}

Porodica Kruni}: Qubo, Mila, Maja i Vuk.

902-P

6789

Povodom smrti Miletove majke

iskreno sau~e{}e porodici od Miletovih drugara: Boleta, Gojka i Stupe.

Sahrana je danas, 7. 8. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena deca sa svojim porodicama.

6775

Posledwi pozdrav dragoj baba

Er`iki - Mamiki iz Ka}a od: porodica Stefanovi} Dragoja i Slavice i Stojanovi} Dragice, Zokija, Gorana i Bokija iz Ka}a.

6787

6794

IN MEMORIAM

6758

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Vladislav Veselinovi}

Miri

Mire Baturan

Gordane Obradovi}

Wene sestri~ine: Duda i Cica sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragoj

i

1925 - 2010.

iz Srbobrana Posledwi pozdrav baba Miri od porodice ]osi} i prijateqa Mileta.

6790

Sa tugom se opra{tamo od

6716

Jelena Urban

Mirjana Gavri}

tetka Bosi

s qubavqu i po{tovawem nosi}emo te u srcu.

Jaca, Kata i Tawa sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula

od kumova: Suzane i Zorana Duki}.

Uvek }emo se rado se}ati wenog osmeha, vedrine i radoznalog, ve~no mladog duha.

Sahrana je 7. 8. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Novom grobqu u Beogradu.

Vawe

6788

]osinoj

Posledwi pozdrav na{oj

Miro

Ispra}aj }e se obaviti u ponedeqak, 9. 8. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Fehir Er`ika

7. 8. 2001 - 7. 8. 2010.

Saose}amo u bolu porodice Baturan.

Marko i Duda Radin.

6791

od prijateqa.

Porodica @arkovi}.

6795

S qubavqu i tugom, Ru`a, Qiqa, Miki, \ura, Milo{ i Nikola.

6784

Sahrana je obavqena 6. 8. 2010. godine u Ka}u.

O`alo{}ena porodica.

6766

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

3

[ESTOMESE^NI POMEN mojoj voqenoj sestri

subota7.avgust2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena

SE]AWE na na{eg dragog

Posledwi pozdrav na{eg druga i kolege

27 supruzi

Qubici Kruni} Petakov Sa tugom i qubavqu uspomenu na tebe ~uva tvoja sestra Dragica Prodanovi}.

6744

3

Bojan Sekeru{

Milo{a [ijaka

Koviqka Crepuli}

mesara

Bojane na{ mili, sve {to je bilo u ovih sedam godina bez tebe, bilo je s tobom.

Pro{lo je tu`nih 12 godina. Bio si nam uzor po{tewa i plemenitosti. ^uvamo te u srcima i sa ponosom pomiwemo.

Tvoja porodica: supruga Jagica, }erka Buba, zet Goran, unu~ad Mi{a i Jovana.

Tuguju tvoji: deda, ujak, ujna, bra}a @ivan i Obrad Kolarski iz Rumenke.

Sahrana je obavqena 6. 8. 2010. godine na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

Sedam tu`nih godina je pro{lo a se}awe na tebe nikad ne}e da izbledi, jer ve~no `ivi{ u na{im srcima.

6641

Bojan Sekeru{ 27. 9. 1978 - 7. 8. 2003.

Vole te tvoji: mama, tata i brat Slobodan.

Tvoja teta @ivana i brat Veqko.

Milanu Powevi}u 1924 - 2010.

O`alo{}ena }erka Milka, unuke Sawa i Tawa, zetovi Perica i Ivan i praunuci Roko i Viktorija.

Posledwi pozdrav

Aleksandru Lasti}u od porodica Nikoli} i Peri}.

^uvaju uspomenu wegovi: Mila i Kristijan.

S qubavqu, ponosom i po{tovawem ve~no te nosimo u srcu.

Weni najmiliji.

Mama, tata, sestra Jelena sa porodicom.

6634

6735

od kom{ija iz zgrade Trg Republike 13.

Porodica Plav{i}.

6765

6781

Posledwi pozdrav tetka

POMEN

6. 8. 2009 - 6. 8. 2010.

Mile Jandri}

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Napustio si nas tiho i dostojanstveno i ostavio veliku prazninu.

Posledwi mami

O`alo{}ena porodica.

6762

6742

POMEN mojoj qubavi

SE]AWE

pozdrav

]osinoj

tetka Gordani

Gordani

Brat \or|e i sestra Jelica sa porodicama.

od ]osinih prijateqa iz Albuma.

]osini prijateqi: Vojka, Mima, Beba, Mi}a, Kec, Goran, Karan, Milovan, Bucke, Sini{a i Mirko.

6778

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki

6771

Posledwi pozdrav

Jovanu Jovanovi}u

Du{an Be~eli}

1959 - 2010.

13. 8. 2000 - 13. 8. 2010.

Mama, hvala ti za sve {to si u~inila za nas.

Ostaje{ ve~no u na{im srcima.

Sine, deset godina tuge i bola.

Vreme rane ne le~i.

Tvoji najmiliji.

Vole te tvoji: sin Dejan, brat Boban sa porodicom, tata Stevan i mama Natalija.

6709

6649

6710

3

Gordani Obradovi}

Sa qubavqu ~uvamo te zauvek u na{im srcima.

6745

iz Loka 2005 - 2010.

Jedanaest tu`nih godina nije sa nama na{ dragi suprug i tata.

Mara Mr{i}

Plemenka Radi{i}

Milice Koji}

6. 8. 1999 - 6. 8. 2010.

Draganu Miji}u

7. 8. 2005 - 7. 8. 2010.

GODI[WI POMEN

Danas, 7. 8. 2010. godine navr{ava se pet godina od smrti na{e mame, babe i prababe

Aleksandar Milanovi}

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj

Posledwi pozdrav

7. 8. 2009 - 7. 8. 2010.

6740

IN MEMORIAM

PETOGODI[WI POMEN

Nenad Kova~ev

6622

6617

Posledwi pozdrav ocu, dedi i pradedi

6764

6767

JEDNOGODI[WI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se u nedequ, 8. 8. 2010. godine, u 11 sati, obele`iti pomen na Ka}kom grobqu.

Nesebi~no si delio sebe drugima, dodirnuo `ivote mnogih, pa si sada svuda oko nas. Tvoja veli~ina nam je jedina uteha, jer re~i su sada prazne. Ostavio si nas slomqene, neme, ali pune qubavi i ponosa {to smo tvoji.

Bojan Sekeru{

\ole i Danica.

O`alo{}ena porodica.

6623

3

Slavojki Ili~i} - Toma{

1923 - 2010.

Kao ve~nost prolaze dani, a uspomena ostaje, na{ dragi matori nam jednako nedostaje.

Tvoje nas pesme u du{u diraju.

Neka ti ve~no cigani sviraju.

Toliko du{e, a tako malo sre}e.

Znaj da te tvoji zaboraviti ne}e.

Sowa i Mi{ko.

6757

tetka Gordani

Gordani Obradovi} Weni unuci: Goran, Igor i Tijana.

Bojana i Dragan, Mira i Mirko.

6739

6761

POMEN

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge bolesti preminula na{a draga supruga, majka i baka

SE]AWE

TU@NO SE]AWE na moju mamu

Radi{i} Plemenka 6. 8. 2009 - 6. 8. 2010.

Goricu Le|anac

Vreme prolazi a bol i tuga ostaju zauvek.

7. 8. 2001 - 7. 8. 2010.

Wen sin Vladimir.

Tvoji najmiliji.

6696

6678

Jelena ^uturi} ro|. Milic 6. 8. 2006 - 6. 8. 2010.

Gordana Obradovi}

Vreme ne bri{e i nikada ne mo`e izbrisati uspomenu na tebe.

Ponosni smo {to smo imali takvu majku, baku i suprugu.

Sahrana je danas, 7. 8. 2010. godine, u 13 sati, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

6759

6737

O`alo{}eni weni najmiliji.

28

^ITUQE z POMENI

subota7.avgust2010.

POMEN

Pro{la je godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Marinko Bosan~i}

Marinko Bosan~i} Pro{la je godina dana, se}awu si svojim kumovima.

u

Posledwi pozdrav i Strahiwinoj mami

DNEVNIK

Lukinoj

S tugom se opra{tamo od na{eg saradnika

mr. Mire Baturan

Miri Baturan

Sa zahvalno{}u, Kolektiv Specijalne bolnice za reumatske bolesti Novi Sad.

U na{im si mislima i srcu.

Za tobom ve~no tuguju: supruga Stana i k}erke Ena i Nina.

Kumovi: Vejinovi}, Mihajlovi} i Medi}.

od Brane sa porodicom.

159/P

6749 6763

6774

JEDNOGODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

Sa neizrecivim bolom i tugom opra{tamo se od tebe

POMEN Pro{le su dve godine od kako je oti{ao moj premili sin

Miro

dipl. el. in`. Ivan Milojevi} Knez

Marinko Basan~i} Marinku Bosan~i}u Po{tovawe i se}awe na tebe ostaje ve~no.

Kumovi: Milica i Steva.

1963 - 2009.

Tama du{u okova, Tuga i bol srce ubi{e od suza reka prote~e Od najlep{eg cveta pepeo osta Neka te sine An|eli ~uvaju.

Bolom slomqena mama Radojka i sestra Danica sa porodicom.

Ponosni {to smo te imali i tu`ni {to smo te izgubili.

Avram sa porodicom.

2008 - 2010.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da }u u subotu 7. 8. 2010. godine u 11 ~asova posetiti wegov grob (VIII) na Gradskom grobqu u Novom Sadu i odr`ati pomen.

Tvoj tata Dragan Milojevi}.

6780

6691 6750

Posledwi pozdrav Strahiwinoj mami

6772

Na{ dragi otac, deda, brat, svekar i tast

Za nas si postojala iz nekog posebnog razloga.

Miri Baturan

iz Koviqa

Jelka Muni{i} ro|. Simunovi}

S po{tovawem, Sawa Niki}.

6779

Dve godine nije sa nama na{a draga

Goran Luki}

Jovan D. \uri}

Miro

[ESTOMESE^NI POMEN

preminuo je posle bolesti u 66-toj godini.

hvala ti, zbogom.

kra}e

Sahrana je 9. avgusta 2010. u Frankfurtu na Majni, Nema~ka.

Napustila je ovaj svet na{a prijateqica i veliki ~ovek.

Zauvek tvoji: Vladimir, Vuka{in, Vojin i Nata{a.

O`alo{}eni: sin Vladimir, k}erka Tawa, unuci Aleksandra i Milan, sestra Branka, snaha Ivana i zet Torben.

Vreme ne mo`e ubla`iti bol niti ispuniti prazninu u du{i.

Zauvek }e{ nam biti u mislima i u srcima.

Pomen }emo obele`iti u nedequ, 8. avgusta, u 10 sati, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji: mama Verica, brat Branislav, porodice Sitarevi}, tetke, sestre i ostala rodbina.

Sa velikom prazninom u svakom danu, ali i sa `ivim uspomenama i qubavqu koja traje, tvoje: Tijana i Ivana.

6632

6570

6748 6743

Mira Baturan

S dubokim bolom javqamo da je 6. 8. 2010. godine u 59. godini izgubila svoju najte`u bitku na{a draga i voqena

Neka je an|eli ~uvaju.

Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{e drage koleginice

Tatjana i Stevan \akonov.

6777

Posledwi pozdrav

Mira Baturan

mr. ph. Mire Baturan

ro|. Rajkovi}

specijaliste medicinske biohemije

Sahrana je danas, 7. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Ba~kom Dobrom Poqu.

Sa dubokim po{tovawem ~uva}emo uspomene na uva`enu koleginicu.

Miri Baturan Zauvek weni: Luka, Strahiwa i Obrad.

Kolektiv Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika Novi Sad.

6747

901/P

Porodice U{}umli}.

6746

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Dana, 6. 8. 2010. godine navr{ilo se {est godina otkada nije sa nama na{ voqeni

POMEN Voqenom suprugu, ocu, dedi i tastu

3

Tomislavu Ranki}u

2004 - 2010.

Nenadu Lon~aru

8. avgust 2002 - 8. avgust 2010.

8. 11. 1981 - 26. 8. 2009.

Za tobom tuguju tvoji: supruga Nada, Du{an, Boba i Sr|an.

Uvek u srcu i mislima.

Tvoji najmiliji: supruga Biserka, }erka Sowa, unuka Natalija i zet Goran.

6497

Zlatko Gvero

Mama Smiqka i otac Milan.

6484

3

POMEN

10. 8. 2007 - 10. 8. 2010.

na{oj dragoj mami

Pro{lo je godinu dana od kada je preminuo na{ voqeni

Danas, 7. 8. 2010. godine, u 10 ~asova, u Ba~kom Jarku obele`i}emo godi{wi pomen i osve{tati spomenik na{em nikada pre`aqenom sinu.

6344

JEDNOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN voqenom unuku

Zlatko Gvero 1. 6. 1966.

Dragi tata, pre godinu dana an|eo smrti je spustio krila na tvoje vedro lice i zauvek te oteo od nas. Nedostaje{ nam da bi bezbri`no `iveli. Tata, bolno je do}i ku}i a ne osetiti tvoj zagrqaj i toplinu jednog ogromnog srca kakvo je bilo tvoje.

Zajedno sa mamom ve~no }emo te ~uvati od zaborava.

K}erka Awa, sin Vladimir i supruga Milena.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 7. 8. 2010. godine, u 10.30 ~asova, posetiti wegovu ve~nu ku}u.

Osta}e{ na{a velika qubav, ponos i zvezda na nebu koja se nikada ne}e ugasiti.

O`alo{}eni: otc Vlajko, majka Dragica, supruga Milena, k}erka Awa i sin Vladimir.

6504

6506

Leposavi \uki} Seki Mnogo nam nedostaje{.

Tvoje }erke: Se{a i Branka sa porodicama.

6556

Dobrila Vukeli}

Nenadu Lon~aru

ro|. Suzi} iz Ba~kog Gradi{ta

8. 11. 1981 - 26. 8. 2009.

Da je qubav mogla da te sa~uva, na{a bi ti podarila `ivot.

Ponosni smo {to smo te imali.

Tvoji najmiliji.

DVOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN na{em dragom kolegi.

Mili na{ Nenade, nikada te ne}emo preboleti. Ostavio si nas da ve~no tugujemo.

O`alo{}eni: deda Krstan, baba Sava, bratanica Kristina, svi iz Ba~kog Jarka.

6411

[ESTOMESE^NI POMEN

29

GODI[WI POMEN na{em voqenom sinu

Fekete Karoq Pro{lo je tu`nih te{kih {est godina od kada nije sa nama.

subota7.avgust2010.

6485

DVOGODI[WI POMEN

Zlatko Gvero Uvek }emo te se se}ati.

Kolege iz PISDI. 6543

Radoslav Maleti} Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Te{ko je `iveti rawene du{e, videti te svuda, a nigde te ne na}i. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav, ve} naviku da s’bolom `ivimo i ~uvamo te u mislima i na{im srcima.

Tvoja deca.

Smiqi ^oli}

Bo`ana Slankamenac

2008 - 2010

1936 - 2010.

i ^ETVOROGODI[WI POMEN

1929 - 2008.

Zahvalna prijatequ i ~oveku od koga sam nau~ila mnogo.

Mirjana Do`i} sa porodicom.

6548

Josip Rudi} Vrani} Dana, 11. avgusta navr{avaju se dve tu`ne godine otkako nisi sa nama. @ive}e{ u na{im se}awima.

Nena i Miro.

6557

6439

[ESTOMESE^NI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

Dana, 1. 8. 2010. godine u dubokoj starosti preminula je na{a draga sestra, tetka i Nena

Draga na{a

Zoran ^oli}

Milena Kuqan~i}

2006 - 2010.

prosvetni savetnik u penziji

S qubavqu, porodica.

Radoslav Maleti} 1962 - 2010.

GODI[WI POMEN

Vreme ne mo`e da izbri{e tvoj lik, osmeh, energiju i qubav kojom si plenio i ispuwavao sve oko sebe.

Samo mi znamo kako je bez tebe.

Ponosni smo {to si ba{ Ti bio i ve~no ostao na{.

Supruga Gordana sa decom i ta{ta Jovanka.

Bo`ani Slankamenac ro|. Stankov Ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe. Hvala ti za sve {to si nam nesebi~no pru`ila.

Tvoji: sestre Zorica i An|elija i sestri~ina Ru`ica sa porodicom.

Qubice Hajduk ro|. Jakotin nikad te ne}emo zaboraviti.

Tetka Qubica, Draga, Qubica, Nada, Tawa, Sandra i Kristina.

6486

6547

POMEN Danas se navr{ava jedna godina od kako nas je napustio na{ dragi tata

Sahrawena je 3. avgusta po wenoj `eqi - u krugu naju`e porodice.

6502

Wenu plemenitost i dobrotu ~uva}e od zaborava weni najmiliji: Miqa sa porodicom, sestra Sloboda, sestri} Mladen sa porodicom.

6559

6582

GODI[WI POMEN

Milici - Mici Uzelac

Posledwi pozdrav dragom bratu

ro|. Gruji}

Hvala Ti za ne`nost, qubav i dobrotu koju si nam nesebi~no pru`ala.

Qubavqu, ponosom i tugom ~uva}emo te od zaborava.

Vladimir Kurbatfinski

Ribar Vilhelm Nenad Lon~ar 1981 - 2009.

25. 12. 1921 - 7. 8. 2009.

S qubavqu i po{tovawem nosimo te u srcu i mislima i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji najmiliji: sin Ivan, snaha Lidija, unuci Filip i Stefan i }erka Marina.

K}i Dragana, unuka Iva, unuk Marko i zet Sa{a.

6535

6527

Stevanu - Bati Mirkowu

1941 - 2010.

Supruga Dragana i k}erka Ksenija.

6541

Dragi na{ Vili, tuga i bol za tobom ostaje tvojoj supruzi Mirjani i sinovima Miroslavu, Ladislavu i Mihajlu.

Ponosni smo na tebe {to smo te imali.

Tvoji najmiliji.

6453

Posle kratke i te{ke bolesti `eqa ti je bila da do|e{ u tvoju lepu Vojvodinu iz [vedske i tu da umre{. Na `alost tvoja `eqa se ispunila, ali nije i na{a.

Sahrana }e se obaviti u [vedskoj.

Ve~ito }e{ ostati u na{em se}awu.

Tvoj brat Vlada i snaja Gordana iz Kraqevine [vedske.

6613

06.35 07.30 08.00 08.05 08.20 08.45 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.00 15.00 15.10 15.20 16.30 17.00 17.22 17.30 19.20 19.30 20.15 22.00 22.30 23.00 23.45 00.10 01.25

TV PROGRAM

subota7.avgust2010.

Kuhiwica Na{i stranci Vesti Jutarwa gimnastika Zmajeve de~ije igre Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam TV fonija, kviz Vesti Plej gejms TV bajt Bez uputa Vesti Slobodna tema Zeleni sat Ru~ak na lepe o~i Ples no stres Gruvawe Vesti Narodna muzika Petkazawe Centar sveta TV Dnevnik Tajna hrane: Karfiol Inspektor Montelbano Crtani film TV Dnevnik Du`ijanca 2010. Skup{tina risara - Gala koncert Vojvo|anski dnevnik Drinska regata 2010.

Preokret Reporta`a sa demo festivala u Bawa Luci Filmovi za nesanicu: De~ija soba Subota u jednom kadru, dok. film

06.00 06.05 08.00 09.00 09.06

Halo predsedni~e (Panonija, 20.30) 07.30 08.05 08.10 09.00 10.00 10.30 11.30 12.30 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Glas Amerike Barometar Beli luk i papri~ica Moje dete Bila jednom jedna nedeqa Travel Svet poqoprivrede Bez cenzure Situacije - Amerika kao Albanija 1. deo Italijanski vegetarijanski kuvar Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Tojotin svet prirode Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Barometar Filmski program: Nemir u srcu

Mara Skenyi} - Reqi}

Preokret Partnerski odnosi, ukoliko su skladni, mogu biti sredstvo izuzetnog ispuwewa i obrnuto - mogu da budu izvor te{ke patwe. Gosti: Milica Mili}, PR menayer Kolor pres grupe i psiholog i psihoterapeut Vladan Beara.

Autorka: Mara Skenyi} Reqi} (RTV 1, 23.00)

06.30 07.30 08.20 10.00 12.30 12.40 14.55 16.00 16.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.30 00.25

Kuhiwica (ma|) Divqi svet Inspektor Montelbano Slova~ke narodne sve~anosti (slov) Vesti (ma|) Letwa palata, film Subota u jednom kadru Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) 5. ma|arski festival plesa (ma|) @ar cigarete, film TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

[ira, princeza mo}i Moja Amerika Film: Dama koja nestaje Vitra` Lenija Evo nas kod vas Vi{e od igre [ira, princeza mo}i Dva sveta Divqi horizonti Film: Crveni vitez Radionica Objektiv Guliver Najboqi lek Srbija koju volim Dva sveta Divqi horizonti Objektiv Film: Nalet straha

09.00 11.05 12.46 13.00 13.15 13.33 14.15 15.00 15.10 16.00 16.04 17.00 18.30 18.59 19.30

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Vesti @ikina {arenica: Bawa Koviqa~a Vesti Dizni na RTS Gastronomad Dnevnik Sport plus Zelena trava Ekskluzivno Vesti TV lica: Marko @ivi}... kao sav normalan svet Vesti Sti`u dolari Usijane glave, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik

Nikolas Kejy

Zandali Ve} du`e vreme nezadovoqna brakom sa profesorom kwi`evnosti i neuspe{nim pesnikom Tijerijem, atraktivna Zandali ose}a da su joj zagrqaji supruga suvi{ni. Ona je kroja~ica u presti`nom modnom salonu u Wu Orleansu i sve joj je te`e da slu{a Tijerija...

Uloge: Nikolas Kejy, Yay Rejnhold, Erika Andersen, Marisa Tomei Re`ija: Sem Pilsbri (RTS 1, 23.20) 20.06 21.02 23.15 23.20 01.06 01.12 02.36

Sti`u dolari Metro, film Vesti Zandali, film Vesti Usijane glave, film Zelena trava

06.15 07.00 08.20 09.30 11.30 12.30 14.30 19.00 21.00

e-TV Doma}in Vajpaut Film: Revolvera{ Ninya ratnici Film: @ivot svetaca 1. deo Film: Opasne igre Film: Crna lisica 2 Film: Policijska pri~a 4: Prvi udarac Film: Revolvera{ Top spid Ameri~ko rvawe-bez milosti Film: @ivot svetaca 1. deo

22.45 00.40 01.30 02.30

06.02 06.05 06.15 07.14

00.00 00.30 01.55 02.45

Datum Verski kalendar Znawe imawe TV lica: Vera Bjelogrli}... kao sav normalan svet Misterije Rima Pepe prase Ben ten Bleja Verski kalendar Verski mozaik Srbije Klinika Vet Profil i profit Kwiga utisaka Vreme odluke Svet zdravqa 7 RTS dana Datum Verski kalendar Srpski glas - crni opal Leti, leti pesmo moja mila Metropolis u Priboju Tvoje pesme, moji snovi Nemoj umreti mlad Vrele gume Total tenis Datum Verski kalendar Muzika za sva vremena In memoriam: Feliks Pa{i} Ovidije iz Graba Monalizina kletva Svet sporta Svet ribolova Art zona Horizont P. Ili~ ^ajkovski: Koncert za klavir i orkestar Vrele gume Muzika za sva vremena Monalizina kletva Tvoje pesme, moji snovi

07.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.10 15.30 15.50 16.30 17.00 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Crtane serije Film Vesti Simpsonovi ^ak Vesti Krajwa sila Zdravqe i vi Beli svet Slike `ivota Pop vremeplov Dok. program Vesti Terminator Simpsonovi Milica na kvadrat Film: Jezgro Kalifornikacija Zavr{nica Zlo~ina~ke namere Dok. film

08.03 08.32 09.00 09.23 09.32 09.41 10.28 11.00 11.30 12.10 12.30 13.00 13.15 13.18 13.30 14.00 14.32 15.01 15.57 16.59 17.32 17.46 17.49 18.00 19.29 19.30 20.15 21.12 21.33 22.00 22.23 23.16

Hilari Svonk

Jezgro 06.00 [ampionat: Norvi~ – Vatford 09.00 ATP 500 Va{ington 1/4 finala 13.15 Karling kup Finale 2010: Aston Vila – Man~ester junajted 15.15 Premijer liga, Magazin 16.00 [ampionat: Barnli – Notingem Forest 18.00 TVS 19.00 ATP 500 Va{ington 1/2 finala 21.00 Belgijska liga: ^arleroj – Anderleht 22.00 Friendli: Man~ester Siti Valensia 00.30 Premijer liga, Magazin 01.00 ATP 500 Va{ington 1/2 finala

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 08.50 Vremeplov, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @ivot na Marsu, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 12.30 Zoo Hobi, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas

DNEVNIK

c m y

30

U ovoj drami nespojiva grupa nau~nika i vojnika udru`i}e snage da bi spasili svet od sigurnog uni{tewa. Dok se {irom planete doga|aju neobja{wive fenomeni, tim najboqih nau~nika na svetu sastavqen je da utvrdi {ta uzrokuje haos.

Uloge: Aron Ekhart, Hilari Svonk, Stenli Tuki, Brus Grinvud Re`ija: Yon Amiel (Avala, 21.00) 08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika 12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

07.00 07.55 08.20 08.45 10.30 12.05 12.30 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05 19.35 20.00 20.55 23.00 23.35 00.35 02.15

Znawe na poklon Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Farma aligatora, film za decu Dolina sunca Bu|elar Film: Kola~i} sudbine Popodne Vesti B92 Film: ^asovi o~aja Vesti B92 Beogradski Zoo Trnav~evi}i u divqini Robinzon Kruso Film: Qubav i moda Vesti B92 Top gir Film: Oko 2 Ukqu~ewe u B92 Info

07.15 08.00 10.00 10.45 11.00 13.00

U sosu - specijal Film: S one strane zakona [tit Siti Vikendvizija @ivot u trendu

Tobi Megvajer

Spajdermen Na {kolskom izletu, Pitera ujede genetski modifikovani pauk i on se budi slede}eg jutra sa neverovatnom snagom. U me|uvremenu, Piter je bio svedok smrti svoga ujaka, {to ga tera na razmi{qawe da upotrebi snagu i ve{tinu koju je dobio...

Uloge: Tobi Megvajer, Kirsten Danst, Vilijem Defo, Yejms Franko Re`ija: Sem Raimi (Pink, 21.00) 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.45 01.00 03.00 05.00

Vinona Rajder

Male `ene Film prati sudbine ~etiri devojke tokom Gra|anskog rata u SAD i wihovu borbu sa `ivotnim izazovima i nevoqamama, prikazuju}i slogu i povezanost porodice koja odoleva svim isku{ewima...

Uloge: Vinona Rajder, Gabrijel Burn, Trini Alvarado, Samanta Matis, Kirsten Danst, Kler Dejns, Suzan Sarandon Re`ija: Yilijan Armstrong (Ko{ava, 21.00) 06.00 09.00 09.30 09.40 09.45 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.40 13.55 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 03.10 05.05 05.10

Jutarwi program Nodi Meda Rupert Pokojo Tele{op Sporti} Sigma Presovawe Kilari ^ovek lav Idemo u`ivo Tele{op ]irilica Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Kad priroda uzvrati udarac Telemaster Kliford Ekstremni sport Film: Male `ene Fritajm Vesti Riko{et La Lola Fritajm Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Akvantura

Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Film: Osmeh poput tvog Magazin in Nacionalni dnevnik Paparaco potera Film: Spajdermen Film: Nevidqivi ~ovek 2 Siti Film: Dr`avno vlasni{tvo 2 Film: Osmeh poput tvog Film: Spajdermen

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota7.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 19

Pi{e: Tom Stendiy

Adam Sandler

Slu~ajni milijarder

Kada vlasnik picerije u malom gradu i pesnik Longfelou Dids nasledi 40 milijardi dolara od svog ujaka, preseli se u velegrad i na|e se okru`en prevrtqivcima koji `ele svoj deo kola~a...

Uloge: Adam Sandler, Vinona Rajder, Yon Torturo, Alen Kovert, Piter Galager Re`ija: Stiven Bril (Nova TV, 20.05) 07.25 09.10 09.40 09.50 10.15 11.10 12.05 12.55 14.45 17.10 18.05 19.15 20.05 21.45 23.25 01.05 02.25 05.40

Surfer iz Nice, film Dora istra`uje, crtani Timi Tim, crtani Ben ten Dodir s neba Frikovi Smalvil Surfer iz Nice, film Wihova liga, film Nad lipom 35 Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Slu~ajni milioner, film Direktni udar, film No}ni lovci, film Male no}ne pri~e, {ou Dan Trifida 1i 2, film Bra}a u veri, film

08.00 09.00 10.00 11.00

01.00

Umetnost rata Tajne dubina Krunisawe kraqice Tokio: Dan kada se zavr{io rat Rimsko carstvo Ku}a iz edvardijanskog doba Kwiga koja je {okirala svet Pri~a o dvorcima i kraqevima @ena u qubavi i ratu – Vera Britan Drevni kineski sportovi Gerouov zakon Japan u ru{evinama Tajni gradovi Amazona Ku}a iz edvardijanskog doba Revolucija na srebrnom platnu: Nova lica u Holivudu Pri~a o dvorcima i kraqevima @ena u qubavi i ratu – Vera Britan Drevni kineski sportovi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Jaguarov skok Oliver Tvist Naivko Snouborder Efekat leptira 2 12:08 Erotski film Erotski program Odpozadi

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

07.50 Pol Blart: Policajac iz tr`nog centra 09.20 Operacija Morsko prase 10.50 Dan nezavisnosti 13.10 Pink: Fanhaus 14.10 Horton 15.35 Upoznajte Spartance 17.00 Ze~ica na kolexu 18.35 Operacija Morsko prase 20.05 No}i u Rodanteu 21.40 Devojka mog najboqeg prijateqa 23.30 Luda bra}a 01.05 Prava krv II 02.40 Crveni pojas 04.20 Kapija tigrastog zmaja

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Od pakla do Teksasa, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Normalan `ivot 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.20 Prizma 14.05 Ekumena 15.05 Reporteri 15.55 Evromagazin 16.50 Kulturna ba{tina 17.25 Prirodni svet 3: Titus kraq gorila, dok. serija 18.20 Lepom na{om 19.30 Dnevnik 20.10 Luckasti profesor 2: Porodica Klamp, film 22.20 Romeo mora da umre, film 00.20 No} kultnih filmova: Burni ponedeqak, film 01.50 No} kultnih filmova: Gorko-slatki `ivot, film 03.40 Skice za portret

06.00 09.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Pomorska patrola Posledwa {ansa Skrivena mesta Pre nego {to ka`e{ da Tra~ Ru` za usne Yeki Buvije Kenedi Onazis Yeki Buvije Kenedi Onazis Mirna luka Posledwa {ansa Pomorska patrola

Burni ponedeqak U Wukaslu, gde vlada nezaposlenost, sti`e qubiteq yeza Brendan i zaposli se kao ~ista~ u yez-klubu kod gazde Finija. U obli`wem restoranu kao konobarica radi Amerikanka Kejt s kojom Brendan stupi u qubavnu vezu...

Uloge: Melani Grifit, Tomi Li Yons, Sting, [on Bin Re`ija: Majk Figis (HRT 1, 00.15)

Yoli Ri~ardson

Patriot

Melani Grifit

08.40 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 09.25 Pse}a ophodwa 09.50 Slu~aj za ekipu BARZ 10.40 Sportske igre mladih 10.55 Briqantin 11.40 Hrvatski pisci na TV ekranu 12.20 Betmen - Tajna Batwoman, film 13.35 ^ovek i afri~ka fauna: Blaga i pohlepa, dok. serija 14.30 KS automagazin 15.00 4 zida 15.40 Moj ro|ak Vini, film 17.35 Vrhunska putovawa: Mikronezija, dok. serija 18.30 Mu}ke 19.30 Tu|inci u Americi 19.50 Crtani film 20.10 HNL: Vara`din - Dinamo, prenos 22.10 Struna u krvi 23.40 Mini HNL 00.00 Mu}ke

07.30 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 00.45 03.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.50 00.30

Tanderbolt De~ak u plasti~nom balonu @iv zakopan Bitka za Britaniju Otkupnina Ve{tac 2: Armagedon Prona|i i uni{ti Ve{tac 3: Kraj nevinosti Ma~ak sa devet repova ^udovi{te iz ukletog mora

Nezasiti Elizabeta Pla~qivko Negde daleko Nepobedivi Carevo novo odelo Majmun~e Kazanova Hrabro srce Nezasiti Heteroseksualac 1 – ne ba{ tako nevin 02.00 Lovac na stare koke

Duh pobune protiv britanske vladavine rasplamsao se u Ju`noj Karolini, ali udovac Bewamin Martin, heroj Francusko-indijanskog rata, odlu~io je da se posveti mirnom porodi~nom `ivotu. Wegove snove poremeti}e ~lanovi porodice...

Uloge: Mel Gibson, Hit Leyer, Yoli Ri~ardson, Yejson Isaks, Kris Kuper, Gregori Smit Re`ija: Roland Emerih (RTL, 20.00) 08.10 09.00 11.00 11.30 13.10 15.10 16.55 19.05 20.00 22.45 00.45 02.35

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40

2 glupa psa, crtani Ne daj se, Nina Jedna od momaka U wenu odbranu, film Tri `eqe, film Ja, ja i ja, film Policijska akademija 6: Grad pod opsadom, film Zvezde ekstra: Najzlo~estiji holivudski momci Patriota, film Blade, film Te{ka lova, film Astro {ou

21.55 22.50 23.45 00.40

Ameri~ka luka Ameri~ke drvose~e Megagraditeqi U srcu ma{ine Gra|evinske intervencije Trgovci automobilima Limarska radionica/London Auta po meri Takmi~ewe u izradi automobila Kako se to pravi Kako se pravi Velike selidbe Megagraditeqi Gra|evinske intervencije Grmqavina iz Kanzasa Takmi~ewe u izradi automobila Borna kola bra}e Hau Sam u divqini Ameri~ka luka Izgubqeni raj

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.15 17.15 18.00 19.45 20.45 21.15 22.00 23.45

Reli Fudbal na pla`i Biciklizam Ski skokovi Tenis Ski skokovi Fudbal na pla`i Fudbal na pla`i Ski skokovi Ski skokovi Biciklizam Reli Tenis Tenis Borila~ki sport

14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

Streqawe zbog jednog klasa p{enice

D

a poka`e koliko su saveznici posve}eni gima praznio ostave starih qudi, za~epqivao u{i odr`avawu vazdu{nog mosta, general Taner pred pla~em dece i jadikovawem `ena. Jer, bio sam je odlu~io da umesto uobi~ajnih {est hiqaube|en u to da doprinosim transformaciji sela”. da tona hrane blokiranom Berlinu za Uskrs 1949.

Kad je po~elo da se umire od gladi, naoru`ani vojdostavi rekordnih deset. Ubrzanim servisirawem nici su ~uvali skladi{ta s prikupqenim `itom. je obezbe|en maksimalan broj letelica, pa je na Sovjetski pisac Vasilij Grosman je zabele`io: kraju isporu~eno gotovo 13.000 tona. Publicitet “Qudima su otekla lica, noge i stomaci, pa su pooperacije “Uskr{wa parada” poslao je Sovjetima ~eli da jedu bilo {ta. Hvatali su pacove, vrapce, jasan znak da mora po~eti novu rundu pregovora. U mrave i gliste, mleli kosti u bra{no, kao i ko`u narednom periodu, pre definitivnog ukidawa, le|onova cipela. Isecali bi stare `ivotiwske kotovi su prore|eni, a za 15 meseci u Berlin je s ne`e i krzno kako bi napravili nekakve rezance, ba stiglo oko 2,3 miliona tona namirnica u vi{e ali su kuvawem zapravo dobili tutkalo. A kad bi od 275.000 letova. narasla trava, iskopavali bi korewe i jeli li{}e Ni Staqinu nije bila strana upotreba hrane u i pupoqke”. ideolo{ke svrhe. ^im je do{ao na vlast 1924, pokrenuo je muwevit program industrijalizacije da bi sustigao i prevazi{ao razvijene zapadne zemqe. Po{to je u to vreme SSSR bio veliki izvoznik `ita, planirano je da se od wegove pove}ane prodaje finansira uvoz industrijskih ma{ina. Male posede zemqoradnika vaqalo je spojiti u “kolektivna gazdinstva” ~iji je vlasnik dr`ava. “Za neke tri godine na{a dr`ava }e postati jedna od najbogatiji `itnica na svetu, ako ne i najbogatija”, najavio je Staqin 1949. To je trebalo da mu omogu}i plan da za pet godina udvostru~i proizvodwu ~elika i utrostru~i gvo`|a.

Naravno da zemqoradnici nisu bili ba{ odu{evqeni tom novom politikom Uz „Pravdu” se lak{e podnosi i kolektivno gladovawe jer je to u praksi zna~ilo zbijawe u zajedni~ki sme{taj i, u nekim slu~ajevima, primoravaAli slawe hiqade zemqoradnika, kao “klasnih we na to da se odreknu svoje privatne imovine ili neprijateqa”, u Gulag bilo je te{ko i skupo, mnoweno uni{tavawe. Pojedini, naro~ito imu}niji, go je lak{e bilo ih pustiti da pomru od gladi. U odlu~ivali su da spale useve i pokoqu stoku, samo jednom govoru iz 1933. Staqin je zadovoqno citida je ne bi dali novim gazdama. Staqin je izdao rao Lewinovu izjavu “Ko ne radi, ne}e ni jesti”, proglas da je, po{to usevi, stoka i poqoprivredni a ta parola doslovno je primewivana po selima. proizvodi sada pripadaju dr`avi, onaj ko odbije da Ubrzo je Stanislav Kosior, rukovodilac prograih preda ili ih uni{ti narodni neprijateq ili sama kolektivizacije u Ukrajini, pisao Staqinu: boter, pa mu sleduje pri”Nezadovoqavaju}a prinudni rad u logorima Guprema za setvu pokazuje U Kijevu, glavnom gradu Ukrajine, laga. da glad jo{ nije opametiBudu}i da su wihovi italijanski konzul je 1933. prijavio la mnoge kolhoske zeproizvodi sada pripadamqoradnike”. zbog masovne gladi “sve ve}u li dr`avi, zemqoradniBritanski novinar ci nisu imali razloga da trgovinu qudskim mesom”, a lokalne Malkolm Magerix je ba{ vlasti su lepile plakate sa pove}avaju proizvodwu. u to vreme bio u Ukrajini Uz to, su{a, lo{e vreme upozorewem: “Jedewe mrtve dece je i zabele`io da su se zvai nedostatak kowa koji ni~nici “ostrvili na zevarvarstvo” bi radili na wivama utimqu kao roj skakakavaca i cali su na to da `etve oduzeli sve jestivo, ubili 1931. i 1932. budu slabije od uobi~ajenih, ali prisu i proterali na hiqade seqaka, ponekad ~itava znati da su posedi zbog kolektivizacije postali sela, a delove najplodnijeg tla na svetu sveli na tumawe produktivni bilo je za sovjetsku vlast neza`nu pustiwu”. Ali wegov izve{taj su ismejali drumislivo. Staqin je ustrajavao u tome da su `etve gi novinari, koje je dr`ava pozvala u posetu komurekordne, ali neki zemqoradnici kriju proizvode. nama za pokazivawe i insistirali na tome da nema A onima koji nisu uspevali da po`awu zahtevanu gladi. U Kijevu, glavnom ukrajinskom gradu, italienormnu koli~inu `ita, oduzimani su drugi usevi, janski konzul je prijavio “sve ve}u trgovinu qudpa su imali jo{ mawe hrane. Industrijski radnici skim mesom”, a vlasti su lepile plakate na kojima u gradovima su imali dovoqno namirnica, izvoz je pisalo: “Jedewe mtrve dece je varvarstvo”. Kad su `ita je udvostru~en, {to je spoqnom svetu davalo neke inostrane humanitarne organizacije ponudile utisak da se Staqinov program odvija po planu. pomo} u hrani, ona je odbijena. Glad je okon~ana naU proseku, seqacima je ostajalo tre}inu mawe redne godine jer je Staqin malo smawio procenat `ita nego {to su imali pre kolektivizacije, a `ita koje uzima dr`ava i pristao na to da se domanajgore je bilo u Ukrajini, bogatoj poqoprivred}instvima dodeli po komad zemqe za gajewe povr}a noj regiji, kojoj je dr`ava namentula nesrazmerno i dozvoli da dr`e po jednu kravi i sviwu, te do devisoke kvote. Staqin je doneo zakon da je skrivaset ovaca. Te privatne parcele, a ne kolektivna gawe jednog jedinog klasa p{enice ka`wivo smr}u zdinstva, hranili su dr`avu naredno pola veka. ili desetogodi{wim zatvorom. Jedan u~esnik u Od gladi je umrlo sedam-osam miliona qudi, potrazi za skladi{tima hrane se se}ao: “Pre~ezbog Staqinove `eqe da po svaku cenu odr`i {qavao sam okolinu, udaraju}i po tlu gvozdenom izvoz `ita i uveri svet u superiornost komuni{ipkom tra`e}i rastresita mesta, zajedno s druzma.

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota7.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Puni ste energije, nemirni i od inicijative, pa se partner mo`e osetiti ugro`eno pred va{im zahtevima i o~ekivawima. Bavite se sportom i {etajte, dru`ite se, putujte, gradite i radite.

BIK 20.4-20.5.

Ovog vikenda ste opu{teni i pomalo lewi. Dosadila vam je svakodnevna rutina. Ali, ako ste na putovawu, onda u~ite i u`ivate, dru`ite se, pi{ete i fotografi{ete sve {to vam nai|e.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

7. avgust 2010.

Qubavna igra dolazi do punog izra`aja. Igrate igrice, a da toga niste ni svesni. Partner jo{ mawe.

Jedna ili vi{e osoba je zaintersovana za vas, ali niko tu nije sasvim iskren.

Mesec plovi kroz va{ znak pa }ete ova dva dana u`ivati u svom domu i s uku}anima. Posvetite se deci, na pravi na~in, i radujte se wihovim radostima. Porodi~ni ru~ak!

Ukoliko se povu~ete u svoju privatnost, imate {anse da se odmorite i naspavate, bavite decom i ku}nim stvarima. Ukoliko ne, vikend }e vam pro}i gotovo uzaludno. Porodi~ni odmor.

Iskoristite ovaj vikend za sebe i drage osobe. Zaboravite na posao, ako mo`ete, jer }e vas do~ekati sve ono {to ste ostavili. Nije ~udo ako i radite, u nadi da }ete ne{to razre{iti.

VAGA 23.9- 23.10.

Povedite vi{e ra~una o onome {to vam partner poru~uje. Odvojeno letovawe je mo`da najboqe re{ewe u ovom trenutku. Neka se svako smiri, za sebe, da biste opet uspostavili harmoniju.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Zatekli ste se u vrtlogu doga|aja na koje mo`ete uticati time {to }ete preusmeriti ciq, metu i tok energije. Ukoliko putujete, ~inite pravu stvar. Za sve ostalo, budite pa`qivi.

Napeta situacija vas ne napu{ta.

Tenzija u vazduhu, tereti odgovornosti na li~nom planu. Preporu~qivo je da se povu~ete u retrit i meditirate o pro{losti, sada{wosti i budu}nosti.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Neke stvari su stigle na naplatu, neki rokovi istekli, pa je ovo vreme delawa, putovawa i re{avawa dilema, nu`nih promena. Nemojte biti plahoviti i suvi{e dramati~ni.

Mo`ete putovati, ali budite pa`qivi u saobra}aju. Mogu}i su kvarovi vozila, ka{wewa aviona, promene reda letewa i razne druge zanimqive situacije. Koncentri{ite se.

Vikend je, opet, dinami~an i `iv, dru{tven i neizvestan. Neko se vra}a odnekud, neko ide nekud, mo`ete i vi, ako niste bili. Vreme leti br`e no {to `elite. Pove}ani tro{kovi.

TRI^-TRA^

Ven~awe na ostrvu

V REMENSKA

Peva~ Robin Vilijams je najavio da }e se ovog vikenda o`eniti svojom devojkom Ejdom Fild.

Par bi trebalo da zavete izgovori pred porodicom i prijateqima na ostrvu Santa Katalina u Kaliforniji, pi{e „Dejli mejl�.

Gostima je u najve}oj tajnosti nalo`eno da se u petak okupe u privatnoj luci u Los An|elesu, gde }e ih ~ekati Vilijamsov najboqi prijateq Xonatan Vilks, koji bi trebalo da bude kum na ven~awu.

Robi (36) i Ejda (32) trebalo je da se ven~aju jo{ u februaru, ta~nije na Dan zaqubqenih, ali su odlo`ili ceremoniju jer je u javnost procurelo previ{e detaqa.

Par je u vezi od sredine 2007. godine.

PROGNOZA

VIC DANA

UMERENO

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

26

Sombor

27

Kikinda

27

Vrbas

26

B. Palanka

27

Zrewanin

27

S. Mitrovica 27 Ruma

27

Pan~evo

27

Vr{ac

27

Srbija Beograd

28

Kragujevac

28

K. Mitrovica 30 Ni{

31

Evropa

TOPLO

NOVI SAD: Umereno toplo uz malo ni`e temperature. Bi}e promenqivo obla~no sa sun~anim periodima, uz malu {ansu za kratkotrajnu slabu ki{u. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 18 do 27 stepeni.

VOJVODINA: Toplo uz par stepeni ni`e temperature nego u petak. Bi}e promenqivo obla~no sa sun~anim periodima, a samo ponegde je mogu}a slaba ki{a i pquskovi. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura 16, a maksimalna 27 stepeni.

SRBIJA: Umerno toplo uz par stepeni ni`e temperature. Bi}e promenqivo obla~no sa sun~anim periodima. Ponegde je mogu}a slaba ki{a. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna 31 stepen.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ sun~anije i prijatno toplo. Slede}e sedmice vru}ine.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Prognozirane biometeorolo{ke prilike nepovoqno }e uticati na sve hroni~ne bolesnike. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa, bolovi u mi{i}ima i razdra`qivost. Izuzetan oprez se preporu~uje svim u~esnicima u saobra}aju.

Madrid

35

Rim

28

London

23

Cirih

24

Berlin

26

Be~

19

Var{ava

31

Kijev

38

Moskva

39

Oslo

21

Dolazi Piro}anac ku}i sav tu`an...

- [ta bi? - pita ga `ena.

- Ma u`as, pojeftinio tramvaj za 5 dinara.

- Pa {ta je tu lo{e?

- Sad mawe u{tedim kad do|em pe{ke!

SUDOKU

St. Peterburg 34 Atina

33

Pariz

25

Minhen

25

Budimpe{ta

24

Stokholm

25

5 1

8

4

4

3

3

4

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

348 (-22)

Slankamen

435 (-1)

Ja{a Tomi}

Apatin

410 (-18)

Zemun

414 (0)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

418 (-2)

Smederevo

554 (-4)

Ba~. Palanka 351 (-7) Novi Sad

371 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

8 4 2 9 1 5 3 6 7 TISA

2

SAVA

N. Kne`evac

474 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

478 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

385 (-2)

Tendencija stagnacije

Titel

450 (-2)

NERA

Hetin

122 (-2)

24 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 130 (26) Beograd

5

9

Kusi}

3

5

1 9 5 3 6 7 4 8 2 6 3 7 4 8 2 9 1 5

6

3 5 8 2 9 4 1 7 6

355 (0)

4

Tendencija stagnacije

9

9

1

4 7 1 6 3 8 5 2 9

3

5

9

3

9

9 2 6 7 5 1 8 4 3 5 8 3 1 7 6 2 9 4

48 (-2)

6 9

3

7 8

7

2 6 9 8 4 3 7 5 1 7 1 4 5 2 9 6 3 8 Re{ewe iz pro{log broja