Dnevnik 7.avgust 2012. by jovan radosavljevic

Novi SaD *

utorak 7. avguSt 2012. goDiNe

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Skup[tiNSka ve]iNa oDlu^ila: jorgovaNka tabakovi] guverNer NbS-a

goDiNa LXX broj 23519 CeNa 30 DiNara * 0,50 EUR

PE KA RI, VO ZA ^I, PU TA RI, RO [TIQYIJE I PRO DAV CI

Za raz voj, sta bil nu dr `a vu i sta bil ne ce ne str. 2 goraN je[i], potpreDSeDNik vlaDe vojvoDiNe

Do go vor Be o gra da i Voj vo di ne, ili ve li ki pro ble mi str. 3 MiNiStar gra\eviNe veliMir ili] obe]ao SubveNCije Za StaMbeNe kvaDrate

Paprena bi bila cena razvoja iz rezervi NBS str. 5

NASLOVI

politika 3 Da~i} o depolitizaciji: Ne mo`emo ukinuti partije

ekonomija 4 Raste prodaja akcija „Sojaproteina” 4 U Subotici firme i{le u ste~aj protiv Ustava?

tre}e doba 6 Ho}e li Vlada uzeti nove pozajmice za redovne penzije

U borb i s najt op l i j i m dan ima u god in i Foto: R. Hayi}

Novi Sad

Malo prijatnije

9 „^isto}a” zamrzla {trajk, ~eka julsku platu

Najvi{a temperatura 34 °S

vojvodina 10 Olga Petrovi} mis [tranda u Kawi`i

Zbog letWe @ege, voDoStaj jeZera pao iSpoD MiNiMuMa

Dru{tvo 12 Srbi u zemqama regiona – mawak prava, vi{ak asimilacije 12 U Zrewaninu servis virtuelni mati~ar

str. 7

proCeWeNa [teta Na poqiMa kukuruZa, Soje...

Su { a s wi v a Tisa osve`ava ob ra la Pali} mi li jar du evra str. 11

str. 4

brutalNo ubiStvo u ^uru[koM DoMu

Po sle te ra pi je, no `em pre su dio ci me ru Na SaMoj graNiCi S ruMuNijoM proNa\eN ubijeNi Me[taNiN [urjaNa

Po qo ~u var upu can u le |a str. 13

SPORT

n vaterpoliSti NaS jeDiNi n trajkovi] pri@eqkuje n fk Sloga iZ loka proSlavila ro\eNDaN gol u be^u obraDovali Na oi

str. 14 – 18

POLiTikA

utorak7.avgust2012.

SKUP [TIN SKA VE ]I NA OD LU ^I LA: JOR GO VAN KA TA BA KO VI] GU VER NER NBS-a

Viceguverner podneo ostavku Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Markovi} obavestio je predsednika Skup{tine Srbije Neboj{u Stefanovi}a da podnosi neopozivu ostavku na tu funkciju, objavqeno je ju~e na sajtu centralne banke. „^vrsto verujem da je u dru{tvu u kojem je korupcija visoka mnogo bitnije zadràti visok nivo stru~nosti, profesionalizma i transparentnosti nego biti fleksibilan u smislu prihvatawa pojedinih naoko dobronamernih zahteva iz formalnih i neformalnih uticajnih izvora”, naveo je Markovi}. On je kazao da „kompromisi, u smislu ~iwewa nekim privrednim ili dràvnim subjektima onoga {to ne bi u~inili svima, potpuno bi obesmislili efikasnost monetarne politike i doveli do konkretnih dugoro~nih tro{kova za srpsku dràvu i narod. „Nadam se da ti principi ne}e prestati da vaè u Narodnoj banci Srbije”, dodao je Markovi}. On je kazao da podnosi ostavku na osnovu odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, a u vezi sa ~lanom 27 Zakona o Narodnoj banci Srbije.

Vulin: Institucije Pri{tine na KiM su paralelne – Na Kosovu i Metohiji nelegalne su institucije Pri{tine, a ne Beograda – rekao je ju~e {ef kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin. Po wegovim re~ima, Kosovo ne moè biti nezavisno dok Vlada i gra|ani Srbije ne odlu~e druga~ije, a primarni zadatak dràve je da omogu}i {to boqi i pravedniji ìvot Srba u ju`noj pokrajini. – Realnost na terenu je da dok dràva Srbija i Srbi koji ìve na KiM ne odlu~e o nezavisnosti Kosova, ono ne moè biti nezavisno. Mo`da je realnost da ve}ina Albanaca ne prihvata dràvu Srbiju, ali, isto tako, realnost je da Kosova kao neza-

visne dràve ne}e biti bez voqe Srbije i Srba na KiM – kazao je Vulin RTS-u. On je najavio da }e do}i do promene odnosa dràve prema Srbima na Kosovu i Metohiji, koje je, kako tvrdi, prethodna vlast tretirala kao da su „tre}a strana kojoj moraju da se {aqu te{ke i va`ne poruke”. – Oni su deo dràve Srbije, imaju pravo na svoj glas i wihov glas }e se ~uti. Ako oni slu{aju svoju dràvu, logi~no je i da dràva ~uje wih – rekao je Vulin. On je kazao da }e Srbija po{tovati potpisane sporazume izme|u Beograda i Pri{tine jer se „tako pona{aju ozbiqne dràve”.

Novi poslanik Republi~ka izborna komisija konstatovala je ju~e prestanak poslani~kog mandata predsedniku Pokreta socijalista Aleksandru Vulinu i mandat dodelila kanididatu te stranke Draganu Todorovi}u. Vulinu je mandat narodnog poslanika prestao preuzimawem funkcije direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koja je nespojiva s

poslani~kom funkcijom. On je za narodnog poslanika izabran na listi „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikoli}”, tako da }e wegovo mesto u parlamentu zauzeti prvi slede}i kandidat Pokreta socijalista – diplomirani pravnik iz Pirota Dragan Todorovi}, koji je na listi „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikoli}” bio na 223. mestu.

Grubje{i}: Mo`da dobijemo srpskog Sanadera Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubje{i} izjavila je da su {anse da Srbija u decembru dobije datum za po~etak pregovora s

dnevnik

EU minimalne, a da je slede}i rok sredina naredne godine. Na pitawe da li }e, kao dokaz EU da je Srbija spremna da se obra~una s organizovanim kriminalom i korupcijom, biti velikih hap{ewa, ona je rekla da su pojedinci iz prethodne vlade prizivali „srpskog Sanadera”, i poru~ila da }e ga mo`da i dobiti. – Mo`da }e ga na kraju ovog procesa i dobiti. Evo, otvorilo se pitawe zloupotreba i malverzacija u velikim bankama, poput Agrobanke, pa }emo videti {ta }e biti. Istina mora da ispliva, a pravda mora biti zadovoqena – kazala je Suzana Grubje{i}.

Za razvoj, stabilnu dràvu i stabilne cene Potpredsednica Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabakovi} izabrana je danas za guvernera Narodne banke Srbije. Ona je najavila da }e „zamrznuti” svoju funkciju u stranci, imaju}i u vidu da je zakonom zabraweno da funkciju guvernera obavqa strana~ka li~nost. Za wen izbor na mesto guvernera NBS-a glasao je 131 poslanik, a protiv 34. Posle izbora za guvernera, Jorgovanka Tabakovi} je za B-92 rekla da èli da NBS bude banka svih gra|ana i privrede, „zasnovana na uspehu privrede u kojoj ìvimo”. Ona je kazala da je wen ciq da „se vratimo tradicionalnom bankarstvu, da banke kreditiraju gra|ane”. Dodala je da su joj ciqevi monetarna stabilnost, da se ne podsti~e inflacija. – Ciq je ekonomski razvoj koji }e da se odvija u stabilnoj dràvi, dràvi koja ima stabilne cene – kazala je guvernerka. Na konstataciju da je mnogi vide kao politi~arku s radnim mestom u NBS-u, ona je rekla: „Svi koji me poznaju znaju da sam ja ekonomista u politici. Ako sam sve ove godine radila u interesu gra|ana, ne vidim za{to i sada ne bih radila isto tako na mestu guvernera”. Ona je napomenula da je 30 godina u bankarstvu i da zna sve pukotine. Kao garanciju da }e dobro raditi posao koji joj je poveren, ona navodi: „Garancija je sve ono {to sam svih ovih godina radila na politi~koj sceni. Pred sobom imate osobu koja nikome ni{ta ne duguje... I niko ne moè da mi do|e i zatraì uslugu na {tetu gra|ana Srbije i dràve”. Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} izjavio je da je uveren u to da }e Jorgovanka Tabakovi} biti uspe{na na toj funkciji jer je odli~an ekonomski stru~wak, i naglasio da je predlog za guvernera potekao od predsednika Republike koji nije strana~ka li~nost. Nakon obra}awa predstavnika poslani~kih klubova, Stefanovi} je rekao da su merqivi jedino rezultati, a da za stana~ku koleginicu zna da ona nikada ne}e biti bilo ~ija marioneta i da }e u radu biti istinski samostalna. Po wegovim re~ima, Skup{tina bira novog guvernera samo zato {to je prethodni podneo ostavku na tu funkciju, a o Dejanu [o{ki}u ne èli da govori upravo zbog te ~iwenice.

Strana~ka pripadnost kandidata za guverera NBS-a Jorgovanke Tabakovi} dominirala je u kritikama opozicionih poslanika u debati o izboru novog prvog ~oveka centralne banke. Poslanici LDP-a, SPO–DHSS-a i DS-a jedinstveni su u oceni da }e wenim izborom na tu va`nu dr`avnu funkci-

mqu vra}a unazad, a u prilog tome navela nedavne odluke USS-a o Zakonu o nadle`nostima Vojvodine, kao i usvajawe Zakona o ministarstvima i izemene Zakona o NBS-u, koje, kako smatra, potvr|uju kontinuitet pogre{nih poteza u posledwem mesecu. Poslanik SPO–DHSS-a Aleksandar ^otri} rekao je da }e ta

Pa stor: Ipak je ona stra na~ ka funk ci o ner ka [ef poslani~ke grupe Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor najavio je da ta stranka ne}e podràti izbor Jorgovanke Tabakovi} za guvernera Narodne banke Srbije jer smatra da nije dobro da na tu funkciju bude imenovan strana~ki funkcioner. Pastor je novinarima u parlamentu izjavio da SVM nije protiv predloga predsednika Srbije zato {to sumwa u stru~ne kvalitete Jorgovanke Tabkovi}, ve} zato {to je taj izbor posledica izmena Zakona o NBS-u od kojih }e, kako je uveren, Srbija imati {tetu. – Uvereni smo u to da }e taj zakon usporiti evropski put Srbije – rekao je Pastor, i dodao da, i pored toga {to ne}e glasati za wen izbor, poslanici SVM-a èle Jorgovanki Tabakovi} uspeh u obavqawu poslova od interesa za gra|ane. Komentari{u}i najavu Jorgovanke Tabakovi} da }e zamrznuti strana~ku funkciju, Pastor je rekao da ona to moè u~initi, ali da to ne mewa ~iwenicu da je u trenucima kada se raspravqa o wenoj kandidaturi ona i daqe funkcionerka SNS-a i {efica poslani~ke grupe. ju NBS postati „partijska banka”. Poslanica liberala Judita Popovi} smatra da postoji i pozitivna stvar u predlogu ve}ine, a to je {to je ba{ èna predloèna na tako visoku dràvnu funkciju. – I tu nemamo nikave zamerke, ali bih tu i zavr{ila s pohvalama – rekla je Judita Popovi}. Ona je ocenila da se u Srbiji stvara politi~ka klima koja ze-

poslani~ka grupa glasati protiv izbora Jorgovanke Tabakovi} za guvernera, oceniv{i da, iako nemaju ni{ta proti we li~no, na~in wenog predlagawa, kao politi~kog funkcionera, predstavqa antiustavan ~in i svojevrsni ustavni pu~ koji naru{ava samostalnost najvi{e finansijske institucije. – Verujem da }e Tabakovi}eva biti nezavisna u radu jer kao pro-

DS i URS, ko }e ko ga sta vi ti u yep, ko je uvre |e na mla da... Zavr{nicu prepodnevne rasprave o izboru novog guvernera NBS-a obele`ila je polemika poslanika DS-a i URS-a, u kojoj su demokrate kritikovale URS da se ne dr`e principa departizacije za koji se zalagao u predizbornoj kampawi, dok su poslanici URS-a naveli da „DS nema moralno pravo da o tome govori”. Poslanici DS-a naveli su da predsednik URS-a Mla|an Dinki} poku{ava da se predstavi kao novi faktor na politi~koj sceni i da je sasvim izvesno da }e ta stranka odrediti ko }e biti na ~elu novoosnovane Uprave za nadzor finansijskih institucija u NBS-u. – Sasvim je sigurno da }e direktor Uprave za nadzor staviti u xep guvernerku – rekao je poslanik DS-a Borislav Stefanovi}, isti~u}i da je”istina da DS nije bio odu{evqen ni (biv{im

guvernerom Dejanom) [o{ki}em, ali da nisu bili ni u URS-u, {to dovoqno govori o wegovoj nezavisnosti”. On je istakao da }e Jorgovanka Tabakovi} biti partijski postavqena na ~elo NBS-a protivno uzusima EU, MMF-a, Svetske banke. [ef poslani~ke grupe URS-a Vladimir Ili} zatra`io je od demokrata da ka`u „ko je taj direktor Uprave, pa da se danas raspravqa i o wemu”. On je ocenio da u DS-u postoji „potpuna fascinacija Mla|anom Dinki}em” i da se ta stranka pona{a „kao ostavqena devojka”. Po Ili}evim re~ima, DS, koji je 2003. glasao za guvernera iz Bodruma, nema moralno pravo da govori o tome da li neko treba da bude u Vladi, da li }e biti guverner ili direktor Uprave.

vereni partijski kadar prima}e uputstva s Andri}evog venca i Nemawine i radi}e nezavisno od Zakona o NBS-u i Ustava i u tom smislu bi}e zaista nezavisna – naglasio je on. Da je re~ o partijskim interesima i te`wama mi{qewa je i poslanik Pokreta „Bogata Srbija” Zaharije Trnav~evi}, koji je ocenio da su izmene Zakona o NBS-u i postavqawe Jorgovanke Tabakovi} na weno ~elo „izraz partijske te`we i interesa da se jedna va`na funkcija stavi pod kontrolu SNS-a„. – To je razumqivo, sve stranke tome teè, ali moramo da vodimo ra~una o tome kakve su reakcije Svetske banke, drugih finansijskih institucija, EU, jer }e Vlada morati da za pokretawe privrede potraì zajmove – upozorio je Trnav~evi}. [ef poslani~ke grupe Nove Srbije Miroslav Marki}evi} izjavio je da je JorgovankaTabakovi} veoma stru~na osoba, koja }e biti nezavisna i vi{e nego {to je zakon na to obavezuje. – NBS vi{e nema guvernera, logi~no je da izaberemo Jorgovanku Tabakovi}, da damo poverewe koleginici koja je ovde godinama s nama – rekao je Marki}evi} tokom rasprave o izboru guvernera u Skup{tini Srbije. On je uporedio Jorgovanku Tabakovi} s nekada{wim guvernerom Dragoslavom Avramovi}em, koji je, po wegovim re~ima, bio popularan jer je radio brzo. Predsednica poslani~ke grupe nacionalnih mawina, Narodne partije i „Bogate Srbije„ Maja Gojkovi} najavila je da }e podràti izbor Jorgovanke Tabakovi} za guvernera jer je pruìla ~vrsta uveravawa da }e biti nezavisna i da }e raditi u interesu gra|ana. Poslani~ka grupa DSS-a ne}e podràti izbor Jorgovanke Tabakovi} za guvernera jer nije glasala ni za izbor nove Vlade, a kako je rekao predstavnik te stranke u Skup{tini Srbije Miroslav Petkovi}, ona }e biti samo produèna ruka upravo te vlade. – Socijalisti~ka partija Srbije podrà}e Jorgovanku Tabakovi} kao novog guvernera, pre svega zbog wene stru~nosti – izjavio je ju~e u Skup{tini Srbije {ef poslani~ke grupe SPS-a Branko Ruì}. – Argument za izbor je stru~nost kandidatkiwe, a poznavaju}i je kao koleginicu, uveren sam u to da }e, umesto onoga {to joj se spo~itava, stru~nost biti iznad politike. Ruì} je naveo da nema sumwe u to da }e Tabakovi}eva dati svoj maksimum. Poslanica Demokratske stranke Nada Kolunxija izjavila je da se pla{i da }e se, izborom Jorgovanke Tabakovi} za guvernera Narodne banke Srbije, ponoviti scenario iz devedesetih godina pro{log veka kada je izvr{na vlast imala kontrolu nad NBSom, a dràva imala veliku inflaciju. Ona je, komentari{u}i izjavu kandidatkiwe za novog guvernera NBS-a Jorgovanke Tabakovi} da ne zna za{to se sumwa da taj posao ne}e raditi samostalno i nezavisno, bez obzira na to {to je visoki strana~ki funkcioner, rekla da svako moè uveravati javnost u to da }e raditi na najboqi na~in. E. D.

TVIT CRTICA Koridor na Marsu

Kora}/Aca/[arenac...

„Kjuriositi„ sonda je poslala prve slike s Marsa, a vest je za trenutak zasenila ~ak i Olimpijadu. Paralele izme|u ovog i nekih na{ih dostignu}a bile su neminovne, pa je demokrata Dejan Nikoli} napisao: „Amerikanci spustili ma{inu na Mars, a Veqa i Mrka jo{ grade Koridor 10„.

Olimpijske igre u Londonu svakako zaokupqaju najvi{e pa`we. Pri~a se o dopingu, izbacuju se takmi~ari, a savetnik biv{eg predsednik Srbije Neboj{a Krsti} nije odoleo da ne pita: „Je l’ neko testira komentatore na doping?„

Topla voda Paralele se dosetio i napedwak Mario Maleti}. On ka` e: „D ok mi u S rbiji pro nalazimo to~ak i toplu vodu, neki ’tvituju’ s Marsa„

sramota da ne ispadnem glup i drzak u dru{tvu da pitam kako to nabrojasmo 100 srpskih medaqa...”

Guverner Koraks

Najboqi u sukcesiji

Jorgovanka Tabakovi} se obrela u Narodnoj banci Srbije, a ~uveni krikaturista Koraks je to ovekove~io i odu{evio demokratu Zorana @ivkovi}a: „Koraksa za guvernera! Zbog Tadi}evih osam godina manekenstva, danas mnogi pogre{no misle da su devedesete bile boqe...„

Uzeli smo do sada dve medaqe. Okruglo 100, re}i }e entuzijasti koji su zbog te stote morali da nau~e {ta zna~i sukcesija. Ipak, obrativ{i se Gordani ^omi}, pokrajinski sekretar za poqoprivredu Goran Je{i} je napisao: „...a sve me

U moru olimpijskih, politi~kih i inih prepucavawa, retki imaju {ta i da ka`u. Za{titnik

Neko radi svoj posao

gra|ana Sa{a Jankovi} je u „Kuriru„ zatekao ~lanak za svaku osudu: „U ’Kuriru’ vest o silovanoj devoj~ici i fotografija porodi~ne ku}e u malom mestu. Svi }e znati ko je. Ima li uop{te smisla javno ih prozvati?„

Gorke pilule agronomske Pro{le nedeqe je 1.600 agronoma otpu{teno je s projekta Ministarstva poqoprivrede. Obve{teni su SMS-om, a da ne bude zabune, ministar Goran Kne`evi} je pojasnio. Mada, mogu}e da je mislio i bukvalno: „Lekovi su uglavnom gorkog ukusa i neprijatnog mirisa, ali su ~esto neophodni za ozdravqewe„. P. K.

politika

dnevnik

INTERVJU

GO RAN JE [I], POT PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE

Dogovor Beograda i Vojvodine, ili veliki problemi Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne Go ran Je {i} iz De mo krat ske stran ke iz ja vio je da bi do kra ja go di ne mo rao bi ti po stig nut do go vor iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je o funk ci o ni sa wu auto no mi je Voj vo di ne na kon od lu ke Ustav nog su da da Po kra ji ni ospo ri deo in gren ci ja utvr |e nih pre tri go di ne Za ko nom o utvr |i va wu nad le `no sti APV. Je {i} je u in ter vjuu za „Dnev nik” uka zao na to da bi u pro tiv nom bio otvo ren niz pro ble ma ko ji bi mo gli ote à ti i pro ces evrop skih in te gra ci ja. On je na veo da je po kra jin ska vlast otvo re na za sa rad wu s re pu bli~ kom u de fi ni sa wu za kon skih pro pi sa i o nad le `no sti ma, ali i o fi nan si ra wu Voj vo di ne. On sma tra i da bi do no {e we ustav nog za ko na o Voj vo di ni, o ~e mu je pret hod no go vo rio i pred sed nik voj vo |an skog par la men ta I{tvan Pa stor, mo glo bi ti jed no od re {e wa o ko jem }e se tra ì ti kom pro mis. – Mi smo na{ sta tut i za kon o nad le `no sti ma pre tri go di ne usa gla {a va li i s qu di ma iz Ustav nog su da i s pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je i te do ku men te usvo jio je i re pu bli~ ki par la ment. I ne vi dim za {to bi Voj vo di na sad po kre ta la bi lo ka kvu ini ci ja ti vu za do no {e we no vih pro pi sa o voj vo |an skim nad le `no sti ma. Mi slim da je pre sve ga za da tak pred sed ni ka Vla de Sr bi je da otvo ri di sku si ju s na ma o to me, a ustav ni za kon mo gao bi bi ti jed no od re {e wa. Voj vo |an ska ad mi ni stra ci ja, sa svo je stra ne, tre ba da pred lo ì za kon o fi nan si ra wu jer to je ipak pi ta we ko je mi tre ba da ini ci ra mo, a {to nam omo gu }a va i Ustav. I bi lo bi va `no da taj za kon ski pred log pri pre mi mo i usvo ji mo u po kra jin skom par la men tu to kom ove je se ni i upu ti mo ga Vla di i Skup {ti ni Sr bi je – oce nio je Je {i}.

On je ka zao i da ne mi sli da u no voj Vla di Sr bi je po sto ji na me ra da vu ~e lo {e po te ze pre ma Voj vo di ni, ali je is ta kao da je ne mi nov no da se od go vor na ak tu el nu si tu a ci ju na |e u na red nih ne ko li ko me se ci jer }e se u pro tiv nom „otvo ri ti ne ke dru ge te me„. l Na ko jim bi se in ge ren ci ja ma te me qio za kon o fi nan si ra wu APV? – O to me tre ba da po stig ne mo do go vor s Vla dom Sr bi je i o~e ku jem da }e mo s re pu bli~ kim pre mi -

je rom i o to me raz go va ra ti. Mi }e mo po {to va ti od lu ku Ustav nog su da, ali mo ra mo da vi di mo ka ko }e mo da za {ti ti mo auto no mi ju Voj vo di ne. To je de mo krat ski pro ces ko ji sle di bez ob zi ra na to ko je su par ti je na ko jem ni vou vla sti. Ali, ako do tog do go vo ra ne do |e, on da }e mo ima ti ve li ki pro blem. l Da li bi ti pro ble mi mo gli otvo ri ti ozbiq ni ju po li ti~ ku kri zu? – Ako do go vo ra ne bu de, to bi zna ~i lo da se Voj vo di na ig no ri {e kao po li ti~ ki su bje kat, {to bi mo glo iza zva ti pro ble me. Ov de ni ko ne ma se pa ra ti sti~ ke ten den ci je, {to nam, ina ~e, oba ve zno u

Be o gra du za ka ~e kao eti ke tu uvek kad ho }e mo da pri ~a mo o nad le `no sti ma i o pa ra ma. Pa ne mo `e mo mi bi ti se pa ra ti sti kad je Voj vo di na i stvo ri la mo der nu srp sku dr `a vu! Na dam se da }e mo ipak us po sta vi ti ko mu ni ka ci ju s re pu bli~ kim vla sti ma jer }e mo u pro tiv nom ima ti pro ble me i mi u Voj vo di ni i Vla da u Be o gra du, ali to bi mo gao bi ti i pro blem u na stav ku evrop skih in te gra ci ja. A to ni kom ne tre ba. Ne po sto ji ni je dan raz log za {to je dan od naj na -

pred ni jih re gi o na u okru `e wu ne bi smo pod sti ca li jer i to je deo Re pu bli ke Sr bi je pa bi smo ti me una pre |i va li i kva li tet `i vo ta svih gra |a na na {e ze mqe. l Kad uka zu je te na mo gu }e pro ble me u pro ce su evrop skih in te gra ci ja, da li to zna ~i i in ter na ci o na li za ci ju voj vo |an skog pi ta wa? – In ter na ci o na li za ci ja voj vo |an skog pi ta wa ro go bat no zvu ~i. Ali, pro ces evrop skih in te gra ci ja pod ra zu me va to da naj ve }i deo nad le `no sti de le gi ra te na ne ki dru gi ni vo. I ako smo se opre de li li za Evro pu, mo ra mo bi ti sve sni da }e nas Bri sel za pit ki va ti o ra -

Svi ~el ni ci DS-a mo ra ju na unu tar stra na~ ku pro ve ru l Mo è li DS pre va zi }i unu tra {we pro ble me na kon iz bor nog po ra za bez ras ko la stran ke? – De mo krat sku stran ku tre nut no ~e ka za ka zi va we sed ni ce Glav nog od bo ra stran ke, ko ji tre ba da pri pre mi naj pre pro gram sku pa iz bor nu skup {ti nu, od no sno otva ra we unu tar stran ~ke de ba te o to me u ko jem prav cu }e mo de lo va ti i ko ji qu di }e da ar ti ku li {u tu po li ti ku. Bi lo bi lo gi~ no da je pred sed nik DS-a na kon for mi ra wa no ve Re pu bli~ ke vla de za ka zao Glav ni od bor na ko jem bi se kon sta to va lo i to da smo iz gu bi li na iz bo ri ma. Mo `da do to ga ni je do {lo jer su ak tu el ni go di {wi od mo ri, ali ve ru jem da }e to mo ra ti da se de si vr lo br zo, ve} po ~et kom sep tem bra, da bi smo u ok to bru ima li pro gram sku skup {ti nu i od mah po tom i iz bor no vog ru ko vod stva stran ke. O ras ko lu stran ke mo è mo pri ~a ti na ni vou pret po stva ki, ali sad je naj va `ni je da DS de fi ni {e put ko jim }e i}i, na de mo krat ski na ~in iza be re qu de ko ji }e je vo di ti, a oni ko ji sma tra ju da to ne tre ba da sle de, mo gu slo bod no na pu sti ti stran ku. l Vi ste i u vre me dok je DS bio u vla sti krit ko va li par tij ske {e fo ve ko je ste na kon iz bo ra po zva li na od go vor nost. Da li }e se de si ti ta kve pro me ne u vr hu stran ke? – O to me sam pri a ~o kad ni ko ni je smeo, a sad mi to iz gle da de gu tant no po {to vi dim da se ogla {a va ju i ne ki ko ji su glan ca li kru nu i è zlo pred sed ni ku. Stran ka je za slu è no ka `we na na ovim iz bo ri -

ma jer ni je bi lo em pa ti je pre ma gra |a ni ma u ime ko jih su do no {e ne od lu ke, ni smo ade kvat no od go vo ri li na eko nom sku kri zu i ima li smo lo {u ka drov sku po li ti ku. Li der te po li ti ke, ko ji se o sve mu pi tao, bio je Bo ris Ta di}. A kad je ne ko i par tij ski li der, i {ef dr à ve, i onaj ko vo di Vla du jer je po sta vio sla bog pre mi je ra – on da ni su sa mo us pe si naj vi {e we go vi, ne go i ne u spe si. Za to o~e ku jem da se to unu tar DS-a re {i u de mo krat skoj pro ce du ri, ko ja pod ra zu me va da ce lo ru ko vod stvo stran ke pod ne se ostav ku, na kon ~e ga svi mo gu u}i u rav no prav nu tr ku. I bi lo bi pot pu no nor mal no da bu de vi {e kan di da ta u tr ci, i to ne sa mo za me sto pred sed ni ka stran ke ne go i za dru ge po zi ci je. l Ko li ko je re al na mo gu} nost dvo vla {}a u DS-u, o ko jem je go vo ri la Je le na Tri van, za lo ìv {i se za to da stran ku za jed no vo de Bo ris Ta di} i Dra gan \i las? – To uop {te ni je za ko men ta ri sa we. Mi ima mo Sta tut ko ji pred vi |a na ~in bi ra wa stra na~ kih or ga na. î ni se da se mno gi bo je tog de mo krat skog pro ce sa i otva ra wa de ba te o od go vor no sti. Jer, ni je ipak Bo ris Ta di} je di ni kri vac. We go va kqu~ na kri vi ca je za ne ga tiv nu se lek ci ju na osno vu ko je su ra zni qu di do spe li na va `ne dr àv ne funk ci je, a ni su do ra sli ni da bu du pred sed ni ci ku} nih sa ve ta. I ti qu di su na pra vi li ve li ku {te tu i dr à vi i DS-u. I gra |a ni su ta~ no pre po zna li ko su oni, {to se vi di po to me ko li ko su gla so va po je di ni od wih do bi li u svo jim gra do vi ma i op {ti na ma.

znim pi ta wi ma: i o re gi o na li za ci ji, i o agrar noj po li ti ci, sub ven ci ja ma, zdrav stve noj za {ti ti... To se ina ~e ve} de {a va lo svim ze mqa ma ~la ni ca ma EU. l Ka ko se tre nut no od lu ke Ustav nog su da re flek tu ju na rad po kra jin ske ad mi ni stra ci je? – Mo ra mo da po {tu je mo od lu ku Ustav nog su da iako je ona na teg nu ta i do ne ta na vr lo ~u dan na ~in jer tre nu tak u ko jem je sa op {te na po sle tro go di {weg pro ce sa do vo di u pi ta we wen kre di bi li tet. Od lu ka je, na i me, ob ja vqe na u da nu kad je pro gla {e na no va ko a li ci ja na re pu bli~ kom ni vou i no} pred kon sti tu i sa we no ve voj vo |an ske vla de. Me |u tim, na rav no da mo ra mo da po {tu je mo Ustav ni sud i ve} smo na pra vi li ti mo ve u Po kra jin skoj vla di ko ji ma je pred sed nik Vla de Bo jan Paj ti} dao za du è wa da bi se po slo vi se kre ta ri ja ta usa gla si li s tom od lu kom. l Ta od lu ka po no vo je otvo ri la pi ta we ustav nih pro me na, o ko ji ma je go vo rio i pred sed nik voj vo |an ske vla de. Da li su one re al ne i {ta Voj vo di na u tom po gle du mo è u~i ni ti? – Ni je sa mo ta od lu ka raz log zbog ko jeg je neo p hod no me wa ti ak tu el ni Ustav Sr bi je. Li~ no sam bio pro tiv tog Usta va od we go vog do no {e wa, a u~e stvo vao sam i u an ti u stav noj kam pa wi za to {to je to lo{ akt o ko jem se ni je po sti gao stvar ni op {te dru {tve ni kon sen zus, ni ti je o we mu bi lo jav ne ras pra ve. A i usvo jen je na vr lo ne de mo kra ti ~an na ~in i u ve o ma pro ble ma ti~ nom re fe ren dum skom po stup ku. Ustav ne pro me ne nu `ne su ne sa mo zbog Voj vo di ne ne go zbog ce le Sr bi je. I zbog de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je, ali i ni za dru gih pi ta wa, kao i zbog na stav ka pro ce sa evrop skih in te gra ci ja. I {to bu de mo bli ì Evro pi, po ka za }e se da je ovaj ustav neo dr ìv. Za to o to me tre ba otvo ri ti ozbiq nu de ba tu u jav no sti, u ko joj mo ra mo da od go vo ri mo na pi ta we u ka kvom }e mo dru {tvu ì ve ti, è li mo li de cen tra li za ci ju i na niz dru gih pi ta wa, me |u ko ji ma je i sta tus Voj vo di ne. Mi kao po kra jin ska ad mi ni stra ci ja tre ba da se ukqu ~i mo u ustav nu ras pra vu, po seb no o pi ta wu de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je Sr bi je, ali i o svim osta lim otvo re nim pi ta wi ma. Pa mi smo naj bo qi deo Sr bi je i tre ba da iz ne se mo svo je mi {qe we o svim te ma ma ve za nim za taj pro ces. l Ko li ko taj op {ti do go vor za vi si od to ga {ta }e se u na red nom pe ri o du de {a va ti u DS-u, ko ji je tre nut no usme ren na unu tar stra na~ ke pro ble me? – Mi Ustav mo ra mo da me wa mo jer }e to si gur no bi ti je dan od uslo va u pro ce su evro in te gra ci ja. I ve ru jem da }e upra vo to bi ti fak tor ko ji }e na te ra ti po li ti~ ku eli tu u Sr bi ji da u|e u taj pro ces. Na à lost, bez to ga te {ko da bi smo sa mi iz me |u se be us pe li da se do go vo ri mo i u|e mo u taj po sao jer ta kvu do zu po li ti~ ke zre lo sti Sr bi ja jo{ ni je vi de la. Ta ko da to u kraj wem ne za vi si ni od SNS-a, ni do SPS-a, pa ni od DS-a, ve} od pre po ru ka ko je }e mo do bi ja ti od Evrop ske ko mi si je u na red nom pe ri o du. B. D. Sa vi}

REKLI SU Vu~i}: Danas o A}if-efendiji

Ugqanin: Sramota i la`i

Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} ini ci ra }e da nas na sed ni ci Vla de Sr bi je raz go vor o pri su stvu mi ni stra bez port fe qa Su lej ma na Ugqa ni na po sta vqa wu spo men-plo ~e A}if-efen di ji u No vom Pa za ru, re ~e no je me di ji ma u Vu ~i }e vom ka bi ne tu. Vu ~i} se jo{ ni je sreo s Ugqa ni nom tim po vo dom, a vi de }e se ve ro vat no da nas pre sed ni ce Vla de. „Pres” je ob ja vio je da }e Ugqa nin mo ra ti da ob ja sni Vu ~i }u za {to je pri su stvo vao po sta vqa wu spo menplo ~e u ~ast A}i fa Ha xi ah me to vi }a – A}if-efen di je, ko ji je stre qan 1945. go di ne zbog zlo ~i na u Dru gom svet skom ra tu. We ga te re te da je kao ko man dant No vog Pa za ra od go vo ran za ubi stvo oko 7.000 Sr ba.

Mi ni star bez port fe qa u Vla di Sr bi je Su lej man Ugqa nin ju ~e je, kao „sra mo tu” i”skup zlo na mer nih la `i”, na zvao pi sa we be o grad ske {tam pe, ko ja mu je za me ri la pri su stvo na otva ra wu spo men plo ~e A}if-efen di ji u No vom Pa za ru. Pre ma we go voj oce ni, „za bri wa va no vi po ku {aj da se ge bel sov ski tre ti ra bo {wa~ ko pi ta we u Sr bi ji”. ”Jo{ sno si mo po sle di ce ta kve po li ti ke for mi ra wa jav nog mwe wa iz zad we de ce ni je pro {log ve ka”. On mi sli da }e „ova no va po li ti~ ka eli ta u Sr bi ji ima ti sna ge da se od u pre po ku {a ji ma od re |e nih gru pa ci ja da na ge bel sov ski na ~in re {a va ju bo {wa~ ko i dru ga ma win ska pi ta wa u Sr bi ji”.

utorak7.avgust2012.

PRE MI JER DA ^I] O DE PO LI TI ZA CI JI

Ne moèmo ukinuti partije Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} is ta kao je ju ~e da do go vo re na de po li ti za ci ja tre ba u stva ri da bu de pro fe si o na li za ci ja upra vqa wa jav nim re sur si ma. – De par ti za ci ja ni je mo gu }a u smi slu uki da wa par ti ja jer je to osno va po li ti~ kog si ste ma ko ji da nas de lu je. Ako po sto ji vi {e par tij ski si stem, lo gi~ no je da par ti je ima ju od re |e nu ulo gu u po li ti~ kom si ste mu i dru {tve nom ì vo tu – ob ja snio je on u iz ja vi no vi na ri ma. Po we go vim re ~i ma, ide ja je bi la dru ga ~i ja, od no sno da se spro ve de pro fe si o na li za ci ja, ta~ ni je de po li ti za ci ja upra vqa wa ne kim jav nim re sur si ma. Vla da je, ka ko je do dao, za kqu ~i la da }e se di rek to ri tih pred u ze }a bi ra ti na kon kur su, a da }e Vla da ima ti kon trol nu, a ne upra vqa~ ku ulo gu. Da ~i} je na ja vio da }e usko ro bi ti ras pi san kon kurs za di rek to ra po li ci je u skla du sa za ko nom i ne gi rao da }e bi ti bi lo ka kvih sme na. On je ne gi rao na vo de u {tam pi da je ko a li ci o ni part ner, SNS, tra ìo sme ne u po li ci ji, re kav {i da pi ta we

kom Vla de do ras pi si va wa kon kur sa. – To je u skla du sa Za ko nom o po li ci ji i ni ka kvih sme na ne }e bi ti, ni ti ih bi lo ko na ja vqu je, ni ti ima raz lo ga za ta ko ne {to – pod vu kao je pre mi jer. On je oce nio da je po li ci ja do bro ra di la, da je i da qe ~e ka ju oba ve ze, me |u ko ji ma je pre

svih bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, ko rup ci je i te ro ri zma. – Tre ba sa mo da se re or ga ni zu je mo da taj rad bu de jo{ bo qi u na red nom pe ri o du – za kqu ~io je Da ~i}. On je re kao da }e se na sta vi ti ak ci je ve za ne za spor ne pri va ti za ci je. Na kon kret no pi ta we da li se to od no si i na pri va ti za ci ju Agro ban ke i „Ga le ni ke„,

Sa ve ti za pre po rod Srbije i raz voj se la do kra ja me se ca Da ~i} je na ja vio ju ~e da }e sa vet za pre po rod Sr bi je bi ti for mi ran do kra ja me se ca. On je ob ja snio da Vla da `e li da oku pi qu de ko ji naj vi {e zna ju iz te obla sti. U sa ve tu }e bi ti pri vred ni ci, eko no mi sti, ban ka ri, ali i svi dru gi ko ji se ba ve eko no mi jom. Pod ra zu me va se, ka ko je do dao, da }e bi ti vo |en i so ci jal ni di ja log sa sin di ka ti ma. – Na ja vi li smo i na ci o nal ni sa vet za raz voj po qo pri vre de i se la. Ne pre ten du je mo na to da Vla da uvek o sve mu mo ra da za u zme stav i da ne pri hva ta mi {qe we dru gih. Na i me, pri hva ta mo sa ve te i da za jed no ra di mo u ko rist Sr bi je – po ru ~io je Da ~i}, i do dao da }e oba sa ve ta bi ti for mi ra na do kra ja me se ca. bez bed no snih struk tu ra i po li ci je ni je pred met me |u stra na~ kih raz go vo ra. – Po sto je za kon ske pro ce du re ko je su neo p hod ne – obi ja snio je on, do da ju }i da }e, kao {to je na ja vio, bi ti ras pi san kon kurs za iz bor di rek to ra po li ci je jer je do sa da {wem di rek to ru Mi lo ra du Ve qo vi }u is te kao man dat. Da ~i} je ka zao da je Ve qo vi }u man dat is te kao jo{ pro {le go di ne, a da mu je pro du `en od lu -

ko ji ma se me di ji ve} du `e ba ve, Da ~i} je no vi na ri ma u Bo ru ka zao da we gov po sao ni je da na ja vqu je hap {e wa. – Ono {to je si gur no je ste po li ci ja ima ~i tav niz po slo va ko ji ma se ba vi. Po li ci ji ni ti tre ba da se na ru ~u je {ta da ra di, ni ti da joj se bra ni {ta }e da ra di. Bi }e u sva kom slu ~a ju na stav ka ak ci ja, pa i u obla sti spor nih pri va ti za ci ja – pod vu kao je Da ~i}.

Pastor: Vi{e ni{ta nije isto Pred sed nik Sa ve za voj vo - ov de sklo pi li, od lu ~i li smo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa - da je kon struk tiv no opo zi ci o stor oce nio je da, na kon maj - nar stvo ona po zi ci ja ko ja nam skih iz bo ra, „vi {e ni {ta ni je obez be |u je naj vi {e ma ne var isto” i da }e na red ne me se ce skog pro sto ra – re kao je pred obe le ì ti raz re {a va we si tu - sed nik SVM-a. a ci je u za po ~e tom pro ce su pre Pa stor sma tra da se u lo kal kom po no va wa na po li ti~ koj nim sa mo u pra va ma gde so ci ja sce ni. li sti pred sta vqa ju tas na va gi – Od uvo |e wa vi {e par ti zma mo è ra ~u na ti na pre kom po do da nas, po sle iz bo ra stva ra - no va we. na je ve }i na ko ja je mo gla da se On je na veo da se SVM u uzi ma kao stal na. Sa da na lo - svim lo kal nim sa mo u pra va ma, kal nom ni vou mo è mo is ku si - iz u zev u Be ~e ju, pri dr à vao ti da je za po ~et pro ces pre - spo ra zu ma ko je je sklo pio s De kom po no va wa, i m o k r a t s k o m po red to ga {to stran kom ili sa U lokalnim su u Voj vo di ni So c i j a l i s ti~ sa mo u pra va ma gde naj ~e {}e ili kom par ti jom socijalisti go to vo uvek lo Sr bi je. kal ne ve }i ne – Po na {a li predstavqaju bi le dru ga ~i jeg smo se kao si gu tas na vagi moè sa sta va ne go u ran i po uz dan se ra~unati na Be o gra du. Na part ner. [ta }e prekomponovawe red ne me se ce }e na red ni me se ci obe le ì ti raz do ne ti, ne znam. re {a va we te si tu a ci je – oce - Pred sed ni {tvo SVM-a je od nio je Pa stor u in ter vjuu „Ma - lu ~i lo da }e mo u~i ni ti sve u |ar sou”. in te re su op stan ka po sto je }ih On je re kao da je u re pu bli~ - vla da ju }ih ko a li ci ja, ni po kom par la men tu SVM u po zi - {to ne è li mo de sta bi li za ci ci ji kon struk tiv ne opo zi ci je ju tih lo kal nih sa mo u pra va. „i u woj }e i osta ti”. Uko li ko dru gi to u~i ne, u slu – Ima ju }i u vi du raz li ~i te ~a ju sva ke po je di ne lo kal ne sa raz lo ge, pr ven stve no na {u za - mo u pra ve, ima ju }i u vi du kon in te re so va nost na po kra jin - kret ne stva ri, od lu ~i va }e mo o skom i lo kal nom ni vou i ima - to me {ta da ra di mo – ka zao je ju }i u vi du spo ra zu me ko je smo Pa stor.

ekonomija

utorak7.avgust2012.

NA KON OD LU KE NAJ VI [E SUD SKE IN STAN CE

Fir me i{le u ste ~aj pro tiv Usta va?

Dok odredbe Zakona o ste~aju koje se odnose na automatski ste~aj nisu progla{ene neustavnim, u Privrednom sudu u Subotici je ogla{eno 1.187 takvih predmeta, odnosno preduze}a ~iji su ra~uni bili blokirani du`e od godine, a 90 odsto takvih preduze}a je i brisano iz registra. Vr{iteqka funkcije predsednika Privrednog suda Ilona Staji} je iznela kako je u toku 2010.

ve pokretawa ste~aja, tako da su preduze}a i{la u automatski ste~aj, brisana iz registra – rekla je Ilona Staji}. Ona je izjavila da odlukom Ustavnog suda, kojom su pojedine odredbe Zakon o ste~aju koje se odnose na automatski ste~aj progla{ene neustavnim, Narodna banka vi{e ne}e dostavqati privrednim sudovima podatke o tome koja preduze}a imaju ra~une u nepre-

dnevnik

La `ni „negro” ni je sti gao do ku pa ca – Na tr`i{tu Srbije u proteklih nekoliko meseci pojavile su se bombone proizvedene u Turskoj koje su kopija tradicionalne „le{nik karamele” kompanije „Pionir”, a sli~an poku{aj je bio i s „negro” bombonama – izjavio je ju~e predsednik „Alko grupe”, u ~ijem sastavu je i „Pionir”, Miroqub Aleksi}. On je na konferenciji za novinare rekao da je blagovremenom reakcijom Uprave carina

i Tr`i{ne inspekcije doneto re{ewe o zapleni i povla~ewu kopije le{nik karamele, koje su se mogle kupiti u svim velikim lancima i na benzinskim pumpama. Isti~u}i da se kopija vrlo malo razlikovala od originala i da je po izgledu samo malo tamnija, on je rekao da je proizvo|a~ plagijata turska kompanija „Vural {e}erleme”, a da je uvoznik za Srbiju kompanija „Angkor” iz Novog Beograda.

[to se ti~e „negro” bombona, kopije tog proizvoda nisu stigle do potro{a~a jer su je trgovinski lanci prepoznali i odbili da ih stave na svoje police, tvrde u „Pioniru”. S druge strane, u kompaniji „Angkor” Tanjugu su rekli da }e sud utvrditi da li su bombone uvezene iz Turske kopija ili ne, ako predmet stigne do te institucije. – Onog trenutka kada smo odlu~ili da uvozimo tu robu.

smatrali smo da nije kopija i to je na{ stav – rekao je zamenik di rek to ra „Ang ko ra” Branislav Paji}, naglasiv{i da je sud jedini merodavan. – Sva roba koju distribuiramo, a to je vi{e od 40 proizvoda, uredno je pla}ena, pla}ena je carina, PDV, roba je pro{la sve potrebe analize koje je zakonodavac propisao i potpuno je ispravna, a po kvalitetu je u rangu doma}ih proizvo|a~a.

PRO CE WE NA [TE TA NA PO QI MA KU KU RU ZA, SO JE...

Su {a s wi va ob ra la mi li jar du evra Su bo ti ca: vi {e od 1.000 pred u ze }a u auto mat skom ste ~a ju

predmet postupka bilo 480 preduze}a iz regiona koji pokriva taj sud, a ~iji su ra~uni bili u blokadi duè od tri godine. Godinu dana kasnije predmet su bila preduze}a s ra~unom u blokadi duòj od dve godine, a takvih je bilo 446, da bi u 2012. predmet postupka bila preduze}a ~iji je ra~un u blokadi bio godinu dana, i do kraja juna Privredni sud je imao 261 ovakav predmet. – Od 926 preduze}a iz 2010. i 2011, procesuriano je tek deset odsto, {to zna~i da su poverioci i pokrenuli ste~ajni postupak da bi namirili svoja potraìvawa, dok u 90 odsto slu~ajeva poverioci nisu bili zainteresovani za pokretawe ste~aja, odnosno u roku od 60 dana nisu uplatili tro{ko-

kidnoj blokadi du`oj od godinu dana, {to zna~i da vi{e od godinu imaju dugovawa poveriocima koji su im i blokirali ra~un. Sudovi na osnovu toga vi{e ne}e ogla{avati prethodne ste~ajne postupke koji su rezultirali u najve}oj meri brisawem preduze}a iz registra, a u mawoj meri reorganizacijom preduze}a kroz ste~aj, odnosno namirewe potra`ivawa poverilaca kroz bankrot preduze}a i prodaju imovine. – Odluka Ustavnog suda je korektna jer je brisawem pravnih subjekata iz registra kroz automatski ste~aj mnogima laknulo. Bez ikakvog tro{ka, pla}awa dugova, preduze}a su brisana, a poverioci su uvek ti koji ostanu kratkih rukava – navela je Ilona Staji}.

„So ja protein” na me ti in ve sti to ra Prvi trgova~ki dan u sedmici na Beogradskoj berzi doneo je promet ve}i od ovogodi{weg proseka, ali pre svega kao posledica ve}e investicione aktivnosti na samo dve hartije. Ukupan promet u trgovawu iznosio je 111,6 miliona dinara, a svega tri akcije su ostvarile realizaciju ve}u od milion dinara. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, dobio je na vrednosti 0,6 posto, okon~av{i trgovawe na nivou od 441,7 poena. Najprometnija hartija na trì{tu bio je be~ejski „Sojaprotein„, koji je zabeleìo promet od nepuna 82 miliona dinara po prose~noj ceni od 529 dinara. Akcije najve}eg regionalnog proizvo|a~a soje sko~ile su vi{e od sedam procenata kroz nekoliko transakcija putem kojih je isprometovano vi{e od jedan odsto akcija te kompanije. Veliki obim zabeleìo je i najve}i doma}i gra|evinar „Energoprojekt„, nakon {to je u petak realizovana velika transakcija koja je obeleìla proteklu trgo-

va~ku sedmicu. Ju~e su akcije te kompanije sko~ile 1,1 posto, na 450 dinara, a ostvaren je promet od 24,8 miliona dinara. Tradicionalno najprometnija Naftna industrija Srbije je ostvarila promet od 2,8 miliona dinara uz pad cena na 609 dinara. Sli~nu negativnu korekciju od nepunih jedano odsto zabeleìo je Aerodrom „Nikola Tesla” koji je pao na 426 dinara uz promet od 0,4 miliona dinara. Bankarske akcije ni ju~e nisu privukle ozbiqnije ulaga~e. Ni{ka AIK banka se zadràla na nivou od 1.400 dinara uz promet od 0,1 milion dinara, dok su i prioritetne i obi~ne akcije Komercijalne banke ostale na istim nivoima uz mizeran promet. Akcije Jubmes banke blago su se spustile na 10.492 dinara uz promet od 0,1 milion dinara. Obveznice stare devizne {tedwe zabeleìle su promet od 14,8 hiqada evra, a najprometnija serija bila je A2013 uz godi{wi prinos neznatno preko pet procenata.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

116,1962

118,5676

121,2947

115,8405

Australija

dolar

99,0844

101,1065

103,4319

98,7811

Kanada

dolar

93,7066

95,6190

97,8182

93,4198

Danska

kruna

15,6091

15,9277

16,2940

15,5614

Norve{ka

kruna

15,6831

16,0032

16,3713

15,6351

[vedska

kruna

13,9183

14,2023

14,5290

13,8756

[vajcarska

franak

96,6691

98,6419

100,9107

96,3731

V. Britanija

funta

146,4351

149,4236

152,8603

145,9869

SAD

dolar

93,7369

95,6499

97,8498

93,4500

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 8. 2012. godine

– [tete od su{e u Vojvodini procewuju se na oko milijardu evra – izjavio je pokrajinski sekretar za poqoprivredu Goran Je{i}, ponoviv{i stav Vlade Vojvodine da dràva Srbija zbog su{e mora da proglasi stawe elementarne nepogode da bi bar delimi~no bila nadokna|ena {teta poqoprivrednim proizvo|a~ima. – Najva`nije u ovom trenutku je da dràva paorima pomogne da vaqano obave predstoje}u setvu tako {to }e im obezbediti regresirani repromaterijal – poru~io je prvi ~ovek vojvo|anskog agrara, a na to ukazuju i u najve}im vojvo|anskim poqoprivrednim udruèwima, Zadru`nom savezu Vojvodine... Je{i} je rekao da je do sada 25 vojvo|anskih op{tina dostavilo Pokrajinskoj vladi procenu {tete, koja iznosi 64 milijarde dinara. – [teta u Srbiji i {teta u Vojvodini su nemerqive. I prinosi u Srbiji i prinosi u Vojvodini su nemerqivo u korist Pokrajine. Vlada Srbije treba da pomogne poqoprivrednicima tako {to }e omogu}iti regresirawe jesewe setve, kroz regresirawe semenske robe, ve{ta~kog |ubriva i goriva – rekao je Je{i}, podsetiv{i na to da je Vlada Vojvodine ve} preduzela mere iz svoje nadle`nosti da bi pomogla poqoprivrednicima koji su pogo|eni su{om. Zadru`ni savez Vojvodine tako|e apeluje na Vladu Srbije da {to pre proglasi elementarnu nepogodu jer je wive i celokupnu poqoprivredu zadesila prava po{ast i bi}e te{ko zasnovati novu proizvodwu bez ozbiqne pomo}i dràve. Stoga vojvo|anski zadrugari predlaù hitno odobravawe kredita sa subvencionisanom kamatom

za kupovinu repromaterijala i obezbe|ivawe uslova za obavqawe setve i za zemqoradni~ke zadruge i za poqoprivredne proizvo|a~e.

`nog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, dodaju}i da je neophodno da se ratarima obezbedi dizel, mineralno |ubrivo i seme za setvu. – Vaqalo bi i da se

Osi gu ra ti oranice pa on da tra ì ti sub ven ci je – Pokrajina je napravila reprogram kredita iz Fonda za razvoj poqoprivrede i Fonda za razvoj, a i pla}awe naknada za ure|ewe voda odloìla je za dve godine. U rebalansu buxeta bi}e izdvojeno jo{ vi{e novca za osigurawe poqoprivrednih proizvoda – kazao je Goran Je{i}, uz ocenu da i Vlada Srbije i Vlada Vojvodine treba da insistiraju na tome da sva poqoprivredna gazdinstva budu osigurana i da to bude uslov za dobijawe bilo kakvih subvencija. Dodao je da je cena osigurawa 35 do 50 evra po hektaru, s potpunim reosigurawem na su{u, {to bi automatski spre~ilo probleme poput ovogodi{weg. – Koliko je va`no da se setva obavi kako treba najboqe govori sada{wa situacija. Jer, pokazalo se da je tamo gde je primewena sva agrotehnika {teta od su{e bila mawa – kaè za na{ list predsednik Zadru-

nastavi subvencionisawe cene dizel-goriva za registrovana poqoprivredna gazdinstva, uz obavezno ukqu~ivawe zemqoradni~kih zadruga u potencijalne korisnike regresiranog dizela.

Uz ocenu da, kada je re~ o progla{ewu elementarne nepogode i nadoknadi {tete, ne sme da bude dvojbe tamo gde se takve odluke donose, u Zadru`nom savezu insistiraju na tome da zemqoradni~ke zadruge budu ravnopravno ukqu~ene u sve mere za prevazilaèwe posledica su{e koje nadle`ni budu sprovodili. ZSV zahteva i hitnu isplatu svih dospelih, a neispla}enih premija, subvencija i regresa za teku}u godinu, uz predlog da se za sto~arsku proizvodwu iznosi premija dupliraju. Zadrugari predlaù i reprogram obaveza po subvencionisanim kratkoro~nim i dugoro~nim kreditima, odobrenim zemqoradni~kim zadrugama i poqoprivrednim proizvo|a~ima, s grejs-periodom od godinu dana, kao i reprogramirawe obaveza prema pokrajinskim i republi~kim fondovima. Od velikog zna~aja, po wima, bilo bi i osloba|awe od pla}awa obaveza za vodne doprinose, kao i otpis obaveza za takse i poreze na nivou lokalnih uprava. Tako|e, ZSV smatra da se poqoprivrednicima, naro~ito sto~arima, moè pomo}i umawewem iznosa za zakup dràvnog zemqi{ta, da u svakom slu~aju moraju prisko~iti i Robne rezerve... Pomenimo, {teta od su{e na poqoprivrednim usevima na podru~ju Subotice iznosi oko 53 miliona evra. Komisija u Subotici {tetu je procenila na usevima na povr{ini od 80.000 hektara, a najvi{e su stradali kukuruz i jabuke. U [idu je, po podacima op{tinske komisije, najugroèniji semenski kukuruz, koji je stradao od 40 do 100 odsto. Druge kulture pretrpele su {tetu izme|u 30 i 70 procenata. S. G.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Ravnica, Bajmok

14,29

400

16.000

Progres, Beograd

11,11

200

Soja protein, Be~ej

7,09

529

81.969.739

Soko Nada [tark, Beograd

7,02

976

41.960

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

2,39 Promena %

2.485 Cena

124.250 Promet

Tehnogradwa, Zrewanin

-8,33

1.100

7.700

Pupin Telekom, Beograd

-4,49

40.800

Veterinarski zavod, Subotica

-2,08

330

9.900

Dunav osigurawe, Beograd Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

130.228

-0,65

609

2.827.506

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.280

Imlek, Beograd

2,39

2.485

124.250

Soja protein, Be~ej

7,09

529

81.969.739

Energoprojekt holding, Beograd

1,12

450

24.816.730

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,93

426

414.593

Jubmes banka, Beograd

-0,03

10.492

115.414

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.692

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.013

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.001

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.993

0,00

63.000

Tigar, Pirot

0,69

292

20.300

Veterinarski zavod, Subotica

-2,08

330

9.900

789

4.734

426 Cena

414.593 Promet

529

81.969.739

NIS, Novi Sad

-0,65

609

2.827.506

Ravnica, Bajmok

Promet

1.400

7,09

[ajka{ka {e}erana, @abaq

Cena

0,00

-0,93 Promena %

300

Promena %

NIS, Novi Sad

-1,00

0,00

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Soja protein, Be~ej

Vig vodovod i grejawe, Novi Sad

BELEX 15 (441,70 0,63)

0,12

4.105

61.575

14,29

400

16.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak7.avgust2012.

MI NI STAR GRA \E VI NE VE LI MIR ILI] OBE ]AO SUB VEN CI JE ZA STAM BE NE KVA DRA TE

Paprena bi bila cena razvoja iz rezervi NBS Vla da ne }e pro da va ti rud ni ke – Vla da Sr bi je ne }e pro da va ti Jav no pred u ze }e za pod zem nu eks plo a ta ci ju ugqa „Re sa vi ca” – iz ja vi la je mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi}. Ona je na ja vi la da }e dr à va ula ga ti u no ve ru dar ske teh no lo gi je, opre mu i po ve }a we bez bed no sti ru da ra. – Sa ~u va }e mo ovo jav no pred u ze }e kao jed nu ce li nu i ne }e mo ga ras par ~a va ti i pro da va ti – re kla je Zo ra na Mi haj lo vi}. – Vla da Sr bi je è li da po mog ne ovom jav nom pred u ze }u da „sta ne na no ge”, i to ne sa mo ta ko {to }e to jav no pred u ze }e do bi ja ti po mo} od dr à ve ve} }e se ra di ti na po di za wu pro iz vod we ugqa.

Va sin: Vrd nik do bar pri mer Po vo dom Da na ru da ra, 6. av gu sta, po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin po se tio je pred u ze }e „RGP Vrd nik” AD u Vrd ni ku. Va sin je u ime Vla de AP Voj vo di ne ~e sti tao pra znik svim ru da ri ma i za po sle ni ma u ru dar skim pred u ze }i ma, sa op {te no je iz Vla de Voj vo di ne. - Pra znik je po vod za ~e sti ta we - re kao je Va sin i do dao da

ima mo i raz lo ga za to, jer je „RGP Vrd nik” od 1. ju la ove go di ne uspe {no pri va ti zo va no od stra ne fir me „RDS grup” iz Bo ra, ko ja se uspe {no ba vi istom de lat no {}u ne ko li ko go di na una zad. - Zbog to ga da nas, na kon ne ko li ko go di na pro ble ma, ima mo po zi tiv no re {e nu pri vra ti za ci ju, {to u Voj vo di ni na `a lost ni je bio ~est slu ~aj, ima mo za do voq ne rad ni ke, a i po slo dav ce.

Kri ti ke „Fi ja ta” oprav da ne Gra do na ~el nik Kra gu jev ca Ve ro qub Ste va no vi} iz ja vio je da su kri ti ke ita li jan ske kom pa ni je „Fi jat„ na od nos na {e dr `a ve pre ma fa bri ci „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja„ (FAS) oprav da ne. Ste va no vi} je iz ra zio na du da }e no va Vla da Sr bi je na }i sred stva da se do kra ja idu }e go di ne iz gra di ju `na obi la zni ca oko Kra gu jev ca, a na red nih go di nu i po da na za vr {i i auto-put do La po va ko ji }e taj grad po ve za ti sa Ko ri do rom 10.

List „Pres” ob ja vio je da su ~el ni ci ita li jan ske kom pa ni je vi {e pu ta pri sta ja li na po me ra we ro ko va grad we tih obje ka ta, „ali da ih str pqe we po la ko iz da je”. Ita li ja ni ima ju pri med be i {to na {a dr `a va jo{ ni je upla ti la 60 mi li o na evra za in ve sti ra we u pro iz vod wu kra gu je va~ ke fa bri ke. Ina ~e, kom pa ni ja „FAS” je sa op {ti la da }e no vi mo del „500L” po ~e ti zva ni~ no da se pro da je u Evro pi od 1. ok to bra.

De vi zne re zer ve Sr bi je iz no se 10,16 mi li jar di evra - le pa su ma pa ni je ~u do {to su oni ko ji bi da od jed nom raz vi ju pri vre du u Sr bi ji ba ci li oko na wu. Ka ko je re kao je dan od vo de }ih po li ti ~a ra u no voj Vla di Ve li mir Ili}, de vi zne re zer ve tre ba tro {i ti ali „ne u ve li koj me ri”, da kle sa mo ma lo. To ma lo mo glo bi, me |u tim, po ten ci jal no sku po ko {ta ti gra |a ne ko ji u ban ka ma ima ju de vi znu {ted wu. Ona sa da kod nas pre la zi de vet mi li jar di evra. Od te su me ban ke su oba ve zne da u oba ve znu re zer vu kod NBS-a osta ve 40 od sto. [to }e re }i da deo oba ve znih re zer vi sa dr `i i mi li jar de evra od {ted nih ulo ga. [ta bi bi lo ka da bi nad le `ni na glo po `e le li pri vred ni

raz voj pa ma lo ja ~e kre nu li da tro {e taj no vac? Po zna to je da za kon ga ran tu je {te di {a ma wi ho ve ulo ge u slu ~a ju kra ha ban ke. Me |u tim, oni ko ji jo{ unov ~a va ju ob ve zni ce sta re de vi zne {ted we do bro se se }a ju da ga ran ci je dr `a ve ne da ju pot pu nu si gur nost. Da li bi se i s no vom

Svi ko ji ima ju ma kar evro {ted we u ban ci }e na to re }i: da le ko bi lo. Ko ji je to ni vo de vi znih re zer vi is pod ko jih Sr bi ja ne bi sme la da pad ne, a da pri tom re dov no is pu wa va sve oba ve ze i da je bar mi ni mum si gur no sti gra |a ni ma i pri vred ni ci ma? O to -

U ovom trenutku nema razloga za paniku, ali za oprez i te kako ima de vi znom {ted wom to mo glo do go di ti ka da bi se taj no vac upo tre bio za raz voj? Ako bi oni {to su pla ni ra li raz voj iz tih pa ra pre te ra li, mo glo bi. Ta ko bi smo, ve ro vat no, si lom pri li ka do bi li no ve ob ve zni ce za no vi ju {ted wu.

me }e se raz go va ra ti s MMF-om ka da pre go vo ri po~ nu, a to se o~e ku je usko ro. [ta, pak, da ra de gra |a ni ko ji ma su de vi ze oro ~e ne u ban ka ma bar do po ~et ka no vem bra i Ne de qe {ted we? To }e mo }i da na slu te po pr vim po te zi ma raz voj ne

po li ti ke i na ~i nu na ko ji }e se Na rod na ban ka ukqu ~i ti u to. Uko li ko nas pre pla ve „re zer vni i raz voj ni„ jef ti ni kre di ti, ima }e i te ka ko raz lo ga za za bri nu tost pa je naj bo qe da bu du mak si mal no opre zni. Jer, ka ko je re kla sa ma ta ze gu ver ner ka Jor go van ka Ta ba ko vi} u fi lo zof skom ras po lo `e wu pro {le sed mi ce u Skup {ti ni, „[ta bi bi lo da smo, a ni smo?„ To me tre ba do da ti „za {ti ti li svo je ulo ge„. Da oprez ni je na od met go vo ri i to {to su i Me |u na rod ni mo ne tra ni fond i Svet ska ban ka za bri nu ti zbog za kon skih pro me na ve za nih za rad Na rod ne ban ke Sr bi je, a ko je su omo gu }i le br zo met nu sme nu u gu ver ner skom ka bi ne tu. Isti na, u ovom tre nut ku ne ma raz lo ga za pa ni ku, ali za oprez i te ka ko ima. D. Vu jo {e vi}

Tra `e se pa re za no ve kre di te Mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili} na ja vio je za ovu ne de qu na sta vak is pla te odo bre nih sub ven ci o ni sa n ih stam b e n ih kre d i t a, za ko je je obez be |e no 320 mi li o na di n a r a. U do g o v o r u s mi n i strom fi n an s i j a Mla | a n om Din ki }em, od lu ~e no je da se od mah iz mi re oba ve ze po svim do sa da ugo vo re nim kre di ti ma za ku po vi nu sta na. Me |u tim, no vi zah te vi mo ra }e da sa ~e ka ju re ba lans bu xe ta, ko jim bi tre ba lo da se obez be di do dat ni no vac za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te. U pro te klih vi {e od me sec da na vla da la je pra va pa ni ka i

Du `i ci klus Po {to se do sa da na kon odo bre wa Na ci o nal ne kor po ra ci je za osi gu ra we stam be nih kre di ta no vac u re la tiv no krat kom ro ku sli vao na ra ~un ku pa ca, in ve sti to ri su pri hva ta li i ~e ka li da se re {i ad mi ni stra tiv na pro ce du ra, me |u tim, uko li ko se ~e ka we oteg ne, ja vqa ju se broj ni pro ble mi jer se u me |u vre me nu mo ra ju pla ti ti raz ne da `bi ne, od PDV-a za ugra |e ni ma te ri jal, do za ra da rad ni ci ma. In ve sti to ri za to po zdra vqa ju okon ~a we ove ago ni je ~e ka wa i upla tu ra ni je odo bre nih sub ven ci ja, ali su opre zni ka da je u pi ta wu no vi in ve sti ci o ni ci klus. Sma tra ju da te {ko }e u is pla ti odo bre nih kre di ta pro du `a va ju in ve sti ci o ni ci klus i po sku pqu ju iz grad wu.

me |u kup ci ma i me |u pro dav ci ma sta no va jer je Upra va za tre zor ob u sta vi la is pla tu odo bre nih sub ven ci ja za to {to u dr `av noj ka si ni je bi lo nov ca. Kup ci sta no va ni su mo gli da se use le, a ve} su ot ka za li pod sta nar ske ugo vo re, dok pro dav ci ni su mo gli da no vo i zgra |e ne kva dra te po nu de tr `i {tu zbog upi sa nih hi po te ka. Bu x e t om za ovu go d i n u za sub v en c i o n i s a n e stam b e n e kre di te pred vi |e na je 1,7 mi li jar da di na ra i svi odo bre ni

kre di ti su u toj kvo ti. Ka da je sav no vac „utro {en”, od no sno re zer vi san, Na ci o nal na kor po ra ci ja za osi gu ra we stam be nih kre di ta oba ve sti la je ban ke s ko ji ma ima pot pi san spo ra zum da ob u sta ve pri jem no vih zah te va za sub ven ci je. Ko li ko }e se re b a l an s om iz d vo j i t i nov ca za pro du è tak sub ven ci o ni sa wa ku po vi ne sta no va, za sa da je ne iz ve sno jer, ka ko ka ù upu }e ni, dr à va mo ra naj pre da iz mi ri oba ve ze za eks pro p ri j a c i j u ze m qi { ta na drum skim ko ri do ri ma da bi se mo gla in ten zi vi ra ti wi ho va iz grad wa. Dug za is pla tu ze mqi {ta na Ko ri do ru 10 je 1,8 mi li jar da di na ra, a za Ko ri dor 11 oko 700 mi li o na. In v e s ti t o r i m a je do sa d a uglav nom bi lo va `no da na |u kup ca i pro da ju stan, me |u tim, zbog za sto ja u is pla ti sub ven ci ja sa da su opre zni ji i ra di je uzi ma ju ke{-kup ce, sa mo {to je wih ve o ma ma lo. Od tre nut ka ka da se pot pi {e pred u go vor i ku pac is pla ti pro dav cu ka pa ru od pet od sto pa do re a li za ci je kre di ta pro |e od 60 do 150 da na, u za vi sno sti od aùr no sti ban ke. R. Da u to vi}

tre]e doba

utorak7.avgust2012.

dnevnik

KA KO OBEZ BE DI TI NO VAC ZA PEN ZI O NE RE

Nove pozajmice za redovne penzije? Sa mo ne ko li ko da na na kon {to je srp ski pre mi jer Ivi ca Da ~i} u eks po zeu po tvr dio da }e naj si ro ma {ni ji pen zi o ne ri u Sr bi ji, ~i ja su me se~ na pri ma wa 15.000 di na ra, do bi ti 13. pen zi ju, mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} sa op {tio je da za pen zi je nov ca ima sa mo jo{ u av gu stu. On je na ja vio da }e no va Вlada u pr vih ne ko li ko me se ci zbog to ga mo ra ti da se za du ù je da bi se na sta vi la re dov na is pla ta pla ta i pen zi ja. Din ki} je re kao da je do bio po tvr du od di rek tor ke Dr àv nog tre zo ra da sa mo jo{ u av gu stu ima nov ca za is pla tu pen zi ja, do da ju }i „sa da ra di mo na to me da obez be di mo pen zi je za sep tem bar, to li ko je te {ka si tu a ci ja„. Po {to je dr à va ga rant is pla ta pen zi ja, za sto ja u to me ne }e bi ti, tvr di pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Jo van Kr ko ba bi}. On je iz ja vio da }e dr à va na sta vi ti da na vre me is pla }u je sve svo je za kon ske oba ve ze za pla te, pen zi je i so ci jal na da va wa bez da na za ka {we wa. U Fon du za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we ta ko |e tvr de da is pla ta pen zi ja do kra ja go di ne ve ro vat no ne }e bi ti ugro è na s ob zi rom na bo qu na pla tu do pri no sa. Znat no bo qa na pla ta pen zi o nih do pri no sa u pr vih se dam me se ci

Na i me, 13. pen zi ja, ko ja je deo ko a li ci o nog spo ra zu ma no ve srp ske vla sti, na me we na je za po mo} za oko po la mi li o na pen zi o- ne ra ~i ja su pri ma wa ni à od 15.136 di na ra. Me |u tim, ne iz ve sno je da li }e ta su ma bi ti po de qe na svim ka te go ri ja ma pen zi o- ne ra: za po sle ni ma, sa mo stal ci ma, po qo pri vred ni ci ma, in va lid skim i oni ma ko ji pri ma ju sra zmer ne pen zi je. Uku pan iz da tak za 13. pen zi ju za po la mi li o- na naj si ro ma {ni jih pen zi o ne ra ko {ta dr à vu 85,5 mi li o na di na ra, ali }e on bi ti ras po re |en u ~e ti ri ra te. Pen zi o ne ri bi u sva koj ra ti tre ba lo da do bi ju 5.000 di na ra. Ma da se pr va is pla [ta }e bi ti s ok to bar skom po vi {i com ta te so ci jal ne po mo }i – jer se to ne mo è na zva ti van red nom pen Me |u tim, o sud bi ni ok to bar mo gu }e je da }e no va Vla da bi ti zi jom – na ja vqu je za ok to bar, ne skog po ve }a wa, ko je je u fi nan pri nu |e na na „me |u re {e we„, od ma na go ve {ta ja o to me ka da bi sij skom pla nu Fon da PIO i Za no sno na po ve }a we u skla du s pen zi o ne ri mo gli do bi ti pre o- ko nu u bu xet skom si ste mu za ovu mo gu} no sti ma. Ra ~u ni ca po ka zu je da, ~ak i ka - sta le tri ra te. go di nu utvr |e no u iz no su od 0,9 da bi po vi {i ca bi la upo la ma wa Eko no mi sta Mi lan ]u li brk od sto, ni ko u ovom tre nut ku ni – oko dva po sto, to bi za po sle ni - tvr di za na{ list da je 13. pen zi {ta ta~ no ne mo è da ka è. Na ma do ne lo pla tu ve }u u pro se ku ja ma ne var ski po tez no ve Vla de i me, za ko nom je pred vi |e no da se jer, i po red obe }a wa pen zi je uskla |u ju 1. ok to bra sa da za mr za va wa pen zi ja {e sto me se~ nom sto pom in fla ne }e bi ti, ok to bar sko ci je, a ona bi, po pro ce ni stru~ po ve }a we ne }e bi ti wa ka, mo gla bi ti iz me |u 4,5 i mo gu }e na na ~in na pet po sto, {to je da le ko vi {e od ko ji je to pred vi |e no pla ni ra nog pen zi o nog po ve }a Za ko nom o bu xet skom wa. Zbog ogrom ne bu xet ske „ru si ste mu. pe„ i de fi ci ta, ko ji bi do kra ja – Da bi se u ok to bru go di ne mo gao do sti }i vi {e od is po {to vao Za kon o se dam od sto BDP-a, ok to bar sko bu xet skom si ste mu, tre ba obez be di ti ne Su tra plan za na la è we nov ca ko li ko de se ti na mi li jar di di na ra, a tog Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de na pra vi lo je plan za fi nov ca u bu xe tu ne ma – nan si ra we pla ta i pen zi ja iz bu xe ta za ovu go di nu, a {ta su ta~ ob ja {wa va ]u li brk. no za mi sli li zna }e se su tra. Eko no mi sta Vla di mir Gli go rov – So lo mon sko re {e ob ja {wa va da je jo{ pre go di nu da na bi lo ja sno da }e dr à va mo we je na |e no na taj na ra ti da se za du ù je ne bi li is pla ti la pla te i pen zi je, do da ju }i ~in da se naj si ro ma da }e ve} na red nog me se ca mo ra ti da se za du ì i kod ba na ka. Gli Jo van Kr ko ba bi}: Dr à va ga ran tu je is pla tu {ni jim pen zi o ne ri ma go rov sma tra da dr à va do kra ja go di ne ne }e mo }i da po kri va de 850 di na ra, a pen zi o ne ri ma oko is pla ti 13. pen zi ja, a taj tro {ak fi cit nov cem od MMF-a i Svet ske ban ke pa }e sa mim tim mo ra 500 di na ra ve }i me se~ ni pri hod. bi }e vi {e stru ko ma wi ne go da se ti da na dru gi na ~in obez be di pa re za re dov nu is pla tu pen zi ja. Za to bi tre ba lo obez be di ti pet - svim pen zi o ne ri ma pen zi je po ve na e stak mi li jar di di na ra go di - }a ju za pet-{est pro ce na ta, ko ove go di ne u od no su na pla ni ra nu po ve }a we pla ta i pen zi ja mo ra {we. Ni za to, ako se sta we u bu - li ka }e bi ti in fla ci ja od mar ta di na mi ku na pla ta omo gu }i la je, lo bi da bu de 4,5 po sto, a nov ca xe tu dra sti~ ni je ne pro me ni, ne - do kra ja sep tem bra. Na taj na ~in is ti ~u u Fon du PIO, po vla ~e we za to jed no stav no ne ma. Da bi se ma nov ca, pa se sve ~e {}e ~u je }e za pra vo dr à va da u{te di ve ma weg iz no sa nov ca na ime do ta - is po {to vao za kon i pen zi je i oce na da se naj ve ro vat ni je u ok - li ki deo nov ca, a pri tom }e is ci ja iz bu xe ta. Osim to ga, na gla - pla te za i sta uskla di le sa {e to bru ne }e i}i na po vi {i cu te pu ni ti pred iz bor na obe }a wa i {a va ju, fi nan sij skim pla nom sto me se~ nom in fla ci jom od 4,5 da }e ona bi ti od lo è na za na - iza }i u su sret naj si ro ma {ni jim Fon da za 2012. go di nu utvr |e na je po sto, za ok to bar sko po ve }a we red ni april. Ume sto to ga, i}i }e pen zi o ne ri ma. Zbog to ga se za taj is pla ta 12 pen zi ja i to se mo ra dr à vi bi na go di {wem ni vou se na is pla tu 13. pen zi je naj si ro - po tez mo è re }i da ima so ci jal po {to va ti, a dr à va kao ga rant tre ba lo vi {e od 30 mi li jar di ma {ni ji ma, ko ji ma bi ve} u ok to - no oprav da we i te {ko da }e bi lo ne sme do zvo li ti da 1,7 mi lion di na ra, ili 270 mi li o na evra. bru, po na ja vi funk ci o ne ra ko mo }i da se bu ni, po go to vo {to pen zi o ne ra do |e u si tu a ci ju da Po {to to li ko no va ca ne ma, a PUPS-a Mi la na Kr ko ba bi }a, }e ta 13. pen zi ja bi ti is pla }i va ni jed nog je di nog me se ca osta ne ko a li ci o ni spo ra zum ne pred vi mo gla sti }i pr va ra ta po mo }i od na u ~e ti ri ra te. bez re dov nih pri ma wa. 5.000 di na ra. Qu bin ka Ma le {e vi} |a za mr za va we pla ta i pen zi ja,

KA KO LEKAR KA @E

Kad sunce udari u godine Pred na ma su eks trem no vi so ke spoq ne tem pe ra tu re, ko je naj te è pod no se sta ri. Oni ko ji ì ve sa mi i pri nu |e ni su na to da iz la ze iz ku }e i od la ze u pro dav ni ce i na bav ke upra vo naj vi {e ko la bi ra ju na jav nim me sti ma, a za be le è ni su i ne ki

Ni u ba zen bez ka pi ce

smr ti slu ~a je vi. Le ka ri sta ri ji ma sa ve tu ju da ne iz la ze iz ku }e, da ne ~e ka ju auto bus na vru }i na ma i da, ako ve} mo ra ju da idu kod le ka ra po te ra pi ju ili na re dov nu kon tro lu, to oba ve pre de set ~a so va. Ako ve} mo ra da se iza |e, tre ba {to du `e bi ti u hla du, ko ri sti ti ka pu, {e {ir i oba ve zno sa so bom no si ti fla {i cu vo de. Pre po ru ~u je se obla ~e we u ko mot nu i la ga nu ode }u sve tlih bo ja, uno {e we mno go te~ no sti i vo }a, ma lih, la ga nih i ~e stih obro ka, a iz be ga va we

al ko ho la i ka fe. Sa ve tu je se tu {i ra we mla kom vo dom vi {e pu ta na dan, kao i do go vor s ro |a ci ma, pri ja te qi ma ili kom {i ja ma o ~e {}im po zi vi ma. Le ka ri ob ja {wa va ju da je ve }i na sta ri jih pa ci je na ta ko ji ma se pru à me di cin ska po mo} u ovim vre lim da ni ma de hi dri ra la jer sta rost sa ma po se bi do no si gu bqe we ose }a ja è |i. Zbog to ga sta ri jim oso ba ma tre ba ~e {}e nu di ti te~ nost, ~ak i ka da je ne tra è ili od bi ja ju. Je dan od raz lo ga zbog ko jih sta ri ja po pu la ci ja iz be ga va da pi je vi {e te~ no sti je strah da bi vi {ak mo gao op te re ti ti sr ce, ali to u let wim da ni ma ni je i ne mo è bi ti oprav da we da ne pi ju vi {e vo de ne go {to to ~i ne ina ~e. Kod sta ri jih oso ba mo è u vre lim da ni ma do }i i do po vi {e ne te le sne tem pe ra tu re – hi per ter mi je, ko ja je ~est od go vor te la na vru }i ne. To plot ni udar zna ~a jan je uzrok po gor {a wa hro ni~ nih bo le sti sta rih. Le ka ri tvr de da je sta rost naj va `ni ji fak tor ri zi ka na to plot ni udar. Oko 80 od sto smr ti od to plot nog uda ra od no si se na sta ri je od 65 go di na, a le ti je 12-13 pu ta ~e {}i ne go kod mla dih. Ka da do ri zi ka od to plot nog uda ra do |e, sta ri ma bi tre ba lo po mo }i da pre |u u kli ma ti zo va nu sre di nu. Le ko vi, ta ko |e, pred sta vqa ju po se ban ri zik za sta re u vre lim da ni ma. Dve gru pe su po seb no va `ne: le ko vi za iz ba ci va we te~ no sti – di u re ti ci i le ko vi ko ji sma wu ju zno je we. Za to je na vru }i na ma neo p hod no da le kar pri la go di do zu. J. B.

Penzije u petak Is pla ta ce le jul ske pen zi je za voj ne pen zi o ne re po ~i we da nas. Da nas }e pen zi o ni sa nim pa o ri ma sti }i pr vi deo jul ske pen zi je, dok }e biv {i za po sle ni svo ju pri na dle `no sti po ~e ti da pri ma ju od pet ka, 10. av gu sta. Pr vi }e pen zi je do bi ti ko ri sni ci te ku }ih ra ~u na, a po {ta ri kre }u od su bo te, 11. av gu sta. Iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni. Q. M.

PEN ZI O NER SKI OD MOR

Osam dana na Testeri za 10.000 dinara Tu ri sti~ ka agen ci ja „Kom pas„, s po slov ni ca ma u No vom Sa du i u Be o gra du, i ove go di ne or ga ni zu je od mor za pen zi o ne re u od ma ra li {tu „Te ste ra„ na Fru {koj go ri. Ovo fru {ko gor sko od ma ra li {te uda qe no je 25 ki lo me ta ra od No vog Sa da, a 100 ki lo me ta ra od Be o gra da. U we mu ima tri sme {taj na pa vi qo na – 80 le `a je va. So be su vi {e kre vet ne, sva ki pa vi qon ima od go va ra ju }e za jed ni~ ke sa ni tar ne ~vo ro ve. Ima ku hi wu, tr pe za ri ju, dru {tve ne i za jed ni~ ke pro sto ri je, po kri ve ne te ra se, am bu lan tu, trav na te te re ne, kao i te re ne za ba sket i od boj ku, {et ne i trimsta ze, dva ma wa otvo re na ba ze na, tu {e ve. U ne po sred noj bli zi ni je cr kva po sve }a na sve tom Je va sti ju, za {tit ni ku lo va ca. Od za bav nih i re kre ak tiv nih ak tiv no sti or ga ni zo van je {ah,

pi ka do, vi se }a ku gla na, bo }a we, {ko la ple sa, ve ~er we igran ke i iz ne na |e we or ga ni za to ra pro gra ma. U okvi ru fa kul ta tiv nog pro gra ma tu su pre da va we i ra di o ni ce, iz le ti, de gu sta ci je u obli `wim fru {ko gor skim vin skim po dru mi ma... Ce na osmo dnev nog ara `ma na, od 1. do 8. sep tem bra, za pen zi o ne re je 10.000 di na ra. U ce nu su ura ~u na ti se dam pan si o na (do ru ~ak, ru ~ak, ve ~e ra i no }e we), za bav ni i re kre a tiv ni pro gram, me di cin ski nad zor, osi gu ra we od ne sre }e nog slu ~a ja. Do pla }u je se pre voz, i to 850 di na ra od No vog Sa da do Te ste re. Pri li kom re zer va ci je i pla }a wa ce le su me od jed nom do bi ja se po pust od pet od sto. Oni ko ji se od lu ~e da se od ma ra ju „na ra te„, pri li kom re zer va ci je pla }a ju 20 od sto, a osta tak u {est jed na kih me se~ nih iz no sa. Q. M.

OKO SVETA

Ven~awe pola veka nakon razvoda Na kon pet de ce ni ja 85-go di {wi Ro land Dej vis od lu ~io je da se vra ti svo joj pr voj è ni. Na i me, Le na Hen der son i Ro land Dej vis za qu bi li su se kao ti nej xe ri, ven ~a li se i do bi li ~e tvo ro de ce. Raz ve li su se 1964. go di ne i oti {li sva ko svo jim pu tem. On se po no vo oè nio, ali mu je è na umr la pre ne ko li ko me se ci. Na kon to ga, Ro land je od lu ~io da se vra ti pr voj è ni. Le na ob ja {wa va da ju je 50 go di na na kon raz vo da po zvao te le fo nom i pi tao da li bi se po no vo uda la za we ga. Pri hva -

Mla den ci Ro land i Le na

ti la je. Par }e se po no vo ven ~a ti u cr kvi Ba fa lu u dr `a vi Wu jork, a i jed no i dru go ob ja {wa va ju da je le po ima ti po red se be ne kog s ki me }e bi ti do kra ja `i vo ta.

* * * Pr vi put u po sled wih 25 go di na Ja pan ke ni su è ne ko je naj du è ì ve. To me je do pri neo ra zor ni ze mqo tres i cu na mi ko ji je wi ho vu ze mqu po go dio u mar tu pro {le go di ne. O~e ki va ni ì vot ni vek sta nov ni ca Ja pa na pao je s 86,3, ko li ko je iz no sio 2010, na 85,9 go di na. O~e ki va na du - Sla dak ì vot, dru gi deo ì na ì vot nog ve ka za è ne u Hong kon gu je 86,7 go di na, za vre me {ni je po tro {a ~e. Ovi te su one ta ko pre u ze le te le fo ni ima ju ve li ke ci fre na pri mat u naj du èm ì ekra nu i ve li ke ta ste re, ja ko zvo vo tu. no, SOS-ta ster, raz li ~i te alar Ina ~e, za sta nov ni ce me za bu |e we, uzi ma we le ko va i i jed ne i dru ge dr à ve sli~ no, a mo gu ih ko ri sti ti i oce wu je se da su du go ve~ oso be sa slu {nim apa ra ti ma. Od ne za hva qu ju }i, na pr vom ne dav no su se po ja vi li i te le fo me stu, tra di ci o nal noj ni sa sa mo ~e ti ri tip ke na ko ji ma is hra ni ko ja se te me qi su me mo ri sa ni bro je vi, a na me we na ri bi, po vr }u, pi rin ~u ni su pr ven stve no oso ba ma sta ri i mor skim plo do vi ma. jim od 80 go di na ko je pa te od za bo rav no sti. * * * Po {to je na pla ne ti Kod nas mo bil ni ope ra te ri sve vi {e sta ri jih qu di, jo{ ne nu de ta kve te le fo ne, ali a pro ce wu je se da }e se wi ho va se oni mo gu na }i u ogla si ma i spe sto pa iz go di nu u go di nu po ve }a ci ja li zo va nim pro dav ni ca ma. va ti, pro iz vo |a ~i mo bil nih te Ko {ta ju oko 60-70 evra, ali se uz le fo na po ~e li su da se nad me }u u wih nu di upu stvo sa mo na en gle pro iz vod wi apa ra ta spe ci jal no skom je zi ku. Q. M.

Limani 3 i 4 bez tople vode

„Milan Kowovi}: povratak u Pariz” Retrospektivna izlo`ba slika „Milan Kowovi}: povratak u Pariz„ sutra }e biti otvorena u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog. Na otvarawu, koje je zakazano za 20 sati govori}e autor izlo`be Sa va Ste pa nov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Belaanskog dr Ja sna Jo va nov i ambasador Francuske u Srbiji Gza vi je Fran soa De nio. T. S.

Zbog radova na gasnoj distributivnoj mre`i „Srbijagasa”, Toplana „Jug” }e danas od 6 ~asova biti bez gasa i zbog toga ne}e biti tople vode na Limanu tri i ~etiri. O~ekuje se da }e topla voda ponovo do}i u no}i izme|u utorka i srede. B. M.

Novosadska utorak7.avgust2012.

Upo znaj te svoj grad ulici, a da je Dunavski park bio zapravo jedan veliki rit? A da li znate ko je bio ~est gost u novosadskom hotelu? Koji je najvi{i vrh u Novom Sadu? Otkud Ribqoj pijaci ba{ taj naziv? Pitawa imaju vrlo inspirativne i zanimqive odgovore, zar ne biste voleli da ih otkrijete? Putovawa u evropske metropole i obila`ewe svetskih spomenika, arheolo{kih nalazi{ta i kulturnih institucija veoma su popularna me|u Novosa|anima, ali tu`no je da mnogi od wih ne znaju neka osnovna obele`ja svog grada, kao ni istorijske

Vla di mir Pi {ta lo }e danas od 12 do 14 ~asova potpisivati svoju kwigu “Venecija” u Novosadskoj kafe-kwi`ari, koja se nalazi u Ulici Modene. Roman “Venecija” je dobitnik nagrade “Ko~i}evo pero” i nagrade “Moma Dimi}”. M. Vi.

Video art za svakoga U Kulturnom centru Novog Sada, Klubu ,,Tribina mladih„, Katoli~ka porta 5, danas }e biti odr`an program posve}en me|unarodnom festivalu “Video art za svakoga„ (VAFA). O ovom festivalu, koji je odr`an u kineskom gradu Makao, kao i o video radovima koji su tamo prikazani govori}e An drej Ti {ma. M. St.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ste znali da smo imaD alili{pi june u Dunavskoj

Vladimir Pi{talo u Novosadskoj kafe-kwi`ari

~iwenice. ^lanovi Udru`ewa novosadskih turisti~kih vodi~a trude se ve} sedam godina da ovaj pora`avaju}i trend pro me ne, ta ko {to svake godine, na Dan vodi~a, organizuju besplatnu {etwu gradom za svoje sugra|ane. Novosa|ani u ovoj jednosatnoj turi mogu da nau~e veoma zanimqive anegdote i saznaju istorijske podatke o svom gradu. Me|utim, mimo ovog besplatnog na~ina, sugra|ani ne pokazuju interesovawe za sli~ne ture kako bi upoznali svoj grad. A zar nije neophodno poznavati svoj grad da bi ga voleo, cenio i osetio da pripada{ ba{ tu? I. Dragi}

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8 do 13 sati ulice 5, 6, 7, i 8; od 10 do 12 tunel u produ`etku Mosta slobode. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 Ivana Franka od 1 do 23 i od 2 do 22, Ladislava Dem{ara od 1 do 23 i od 4 do 14. Be o ~in: od 8 do 9.30 predajnik mobilne telefonije. Ba no {tor: od 10 do 13.30 vikend-naseqa Prqu{a, Kru{evqe, Gradina i Duga me|a. Svi lo{: od 10 do 13.30 celo naseqe. Gra bo vo: od 10 do 13.30 celo naseqe. Lug: od 10 do 13.30 celo naseqe. Su sek: od 8.30 do 13 sati deo vikend naseqa Koru{ka oko ^arde na Dunavu.

PEKARI, VOZA^I, PUTARI, RO[TIQYIJE I PRODAVCI

U borbi s najtoplijim danima u godini Po izve{tajima metereologa za nama je ju~e ostao najtopliji dan u godini, pa svako ko je imao iole kakve {anse da se sakrije od upekle zvezde to je i u~inio, no naàlost bilo je i onih koji nisu imali izbora, no da trpe taj toplotni udar sa nebesa. Tako su, u tim ekstremnim uslovima, radili samo oni koji su morali, pa pekari, ro{tiqxije, prodavci, voza~i i putari na{oj ekipi od reda su posvedo~ili da je jedni lek {to mawe razmi{qati o vru}ini i pona{ati se kao da su uslovi za rad najnormalniji. Uz put, u~estali saobra}aj i neminovna isparewa motora na unutra{we sagorevawe, skrivene ispod suncobrana, sede dve prodava~ice vo}a. - [to se mora, nije te{ko - odgovara odmah Ozren ka \ur |ev. – Me|utim, qudi su po ovoj vru}ini nervozni, malo i bezobrazni. Kaè spas joj donosi mali friìder~i} u kome ~uva hladnu vodu. Pored vode, tu su ipak i neizostavni dodaci - kutija s cigarama i vru}a kafa. Ne{to daqe na Temerinskom mostu, uslovi za rad se dodatno pogor{avaju, a radnicima koji utovaraju uàreni stari asfalt dok ih sunce nemilosrdno obliva, stvar dodatno

V remeploV

Slavni ratnik i siromah Kapetan Lazar Ogwanovi} iz Morovi}a, u~estvovao je u osam ratova koje je Austrija vodila, i iz svakog je iza{ao u ranama, ali i

sa visokim odlikovawima. Dobiv{i 1811. ne malu penziju od 400 forinti godi{we, doselio se u Novi Sad. Kada je umro 7. av gu sta 1837. ispostavilo se da pogrebni tro{kovi ne mogu biti pokriveni wegovom ostav{tinom. Generalna komanda je smesta donela re{ewe da se Ogwanovi}eva penzija za posledwu nedequ `ivota pove}a i isplati u srebru - i sahrana je obavqena sve~ano, prema propisu. N. C.

sti od saose}ajnosti gazde mogu biti i lagodniji. Tako se i radnica u pekari „Violeta” ne da omesti i kaè da i treba da bude vru}e kada je leto, a „leto je ne{to {to najlak{e moè da ulep{a dan”, jedino joj kako dodaje, malo smetaju nervozni taksisti, koji se na vru}i ni po go to vo obez o bra zne. Dobre voqe bile su i radnice oteàvaju plasti~ni {lemovi i prsluci, pod kojima temperature idu u nedogled. - Radi se normalno, kao i svaki drugi dan. Pauzu pravi{ kada oseti{ da vi{e ne moè{, jedni {to pomaè je hladna voda - kaù u glas Alek san dar Su {i} i Sa {a Ri zov ski koje smo zatekli kako farbaju ogradu na pomenutom mostu. A u hladnoj vodi je i problem, jer u balonima pod ovi uslovima u kratkom vremenu ona postaje mlaka do vru}a. Radnike na Temerinskom mostu nije puno zanimala informacija kako je ovo najtopliji dan, jer kako kaù, da li je 38 ili 41 stepen, wima je mawe vi{e isto, poenta je da ne vredi dobijenih para ovoliko „crkavawe”, ali nema se izbora. S druge strane radnicima u pe~ewarama i pekarama mogu u iz ve snoj me ri po mo }i kli ma ure|aji, pa ovi dani u zavisno-

u pe~ewari „Boki gril” , iako po wihovim tvrdwama temperatura pored uàrenog }umura varira izme|u 97 i 100 stepeni. - Ne razmi{qam o vru}ini. Samo stanem pored ro{tiqa i radim. Navikla sam vi{e na ovoliku temperaturu. Jedno je druga smena malo teà, jer ima vi{e posla, u to vreme i sunce ba{ direktno prì na nas - kaè jedna od radnica. Sa vru}inom se bore i voza~i koji voze u neklimatizovanim autobusima JGSP “Novi Sad”. Takvog jednog, sa pe{kirom oko vrata sreli smo na potkovici ispred @elezni~ke stanice, po{to je ispratio i zadweg putnika na liniji broj 11a. - Isto mi je kao i ostalim kolegama voza~ima, taksistima ili kamionxijama, nema{ klimu i te{ko je. Kabina zna da se zagreje i do 50 stepeni, jedino {to malo spa{ava je voda i od{krinut prozor. Putnici su dobri, znaju i oni da tu ne mogu ni{ta da promene i retko se ko àli - kaè S. N. D. Vrelih dana }e, po najavama metereologa, mada oni znaju da “omanu” i nikada za to ne odgovaraju, jo{ biti, pa do pri~a o hladnim zimama i poskupqewu gasa nekud se treba i skloniti. Ko moè naravno. A. L. Foto: R. Hayi}

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak7.avgust2012.

Sti `u ra ~u ni za stru ju O~i ta va we mer nih ure |a ja i utro {e ne stru je je za vr {e no i ka ko ka `u iz Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” u na red nim da ni ma ra ~u ni }e bi ti do sta vqe ni po tro {a ~i ma na ku} ne adre se, od no sno na adre se fir mi. Oni ape lu ju na kup ce da ra ~u ne iz mi re u pred vi |e nom ro ku i ti me ost-

va re sti mu la tiv ne po pu ste. Za pla }a we u ro ku do bi ja se po pust pet od sto, a 11,89 od sto za ra ci o nal nu po tro {wu, dok je za so ci jal no ugro `e ne ka te go ri je po pust 35 od sto. Rad no vre me bla gaj ni u zgra di „Elek tro voj vo di ne” je rad nim da ni ma od 7 do 18 i su bo tom od 8 do 12 ~a so va. B. M.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„@i ve ti slo bod no” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” da nas i u ~e tvr tak da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu “@i ve ti slo bod no” Ni ka Vu ji ~i }a u

iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi à ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Ro |en bez ru ku i no gu, Nik Vu ji ~i} je ~o vek ko ji je us peo da pre va zi |e svo je fi zi~ ke ne do stat ke i vo di ne za vi san, bo gat i is pu wen ì vot, ta ko da mo è bi ti uzor sva ko me ko te ì pra voj sre }i. Ste kao je me |u na rod no pri zna we kao za go vor nik sop stve ne te o ri je mo ti va ci je, a we go va glav na po ru ka qu di ma je da je naj va `ni je ima ti ciq u ì vo tu, bez ob zi ra na sve te {ko }e i na iz gled ne pre mo sti ve pre pre ke. Ova kwi ga sa dr ì Ni ko vu pri ~u o fi zi~ koj us kra }e no sti i emo ci o nal noj bor bi, ko ju je kao de te i ado le scent vo dio na sto je }i da pre va zi |e svo ju in va lid nost. Svo jim pri me rom Vu ji ~i} hra bri qu de, po ka zu ju }i im ka ko je na u ~io da pri hva ti sve ono {to ni je mo gu }e kon tro li sa ti i ka ko da se po mi ri sa ~i we ni ca ma, ume sto da ma {ta o ne ~e mu {to je mo glo bi ti. N. R.

PRIMENOM EVROPSKIH STANDARDA U „CIKLONIZACIJI”

Ko mar ci ma od zvo ni lo No vo sad ska „Ci klo ni za ci ja” u se zo ni ko ja iz u zet no po go du je ko mar ci ma dr ` i si t u a c i j u pod kon tro lom pri me wu ju }i evrop sku prak su i pra vi la u ovoj obla sti. - Naj ve }i deo tret ma na oba v i l i smo ta k o r e } i pre ven tiv no, a to zna ~i da smo ko mar ce uni {ta va li u fa zi lar vi, i to bi o lo {kim pre pa ra tom. Za ovaj po sao ko ri sti li smo le de ne gra nu le ko je no se bi o lo {ki pre pa rat BTI, s tim {to smo tret ma ne iz vo di li iz he li kop te ra i iz am fi bij skog vo zi la. Le de ne gra nu le ima ju ve li ku pred nost u pro di ra wu kroz ra sti we nad svim dru gim no s i o c i m a pre p a r a t a i ko ri ste se u naj ra zvi je ni jim evrop skim ze mqa -

Tretmani u Karlovcima i Beo~inu Tret ma ni pro tiv od ra slih ko ma ra ca sa ze mqe i iz va zdu ha na pod ru~ ju op {ti ne Srem ski Kar lov ci i tret ma ni pro tiv od ra slih ko ma ra ca sa ze mqe na te ri to ri ji op {ti ne Be o ~in bi }e iz ve de ni od ~e tvrt ka, 9. av gu sta do ne de qe, 19. av gu sta, sa op {ti la je no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja”. Ta~ no me sto i vre me tret ma na za vi si }e od re zul ta ta mo ni to rin ga i vre men skih uslo va, a pre pa rat ko ji }e pri tom bi ti ko ri {}en je „Ikon” sa ak tiv nom ma te ri jom lamb da-ci ha lo trin. Upo zo ra va ju se p~e la ri da je pre pa rat tok si ~an za p~e le, te da ko {ni ce za tvo re ili uklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od na ve de nog me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na.

Ob ja vqen po ziv za po pi si va ~e objavqene adrese i radno vreme punktova za prijem prijava za popisiva~e. Sve informacije o popisu sugra|ani }e mo}i da prona|u i na oglasnim tablama u zgradi Skup{tine grada, Ulica @arka Zrewanina 2 i u Gradskoj ku}i na Trgu slobode 1. N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (11.30, 14, 16.30, 21.55), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 19, 20.30, 21.15, 22). Kulturni centar novog Sada: „Tragovi rimske Panonije” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Sve tla na Ba~ li}, Ana Mr |a, Eq ma za Se fe di no vi}, Mi li ca Ga ji nov, Dra ga na Mo vrin, Vo ji sla va Mr dak, Ol ga Dra go vi}, San dra Sta ni}, Ne deq ka Gu bik, Bi qa na Ivi}, Alek san dra Ru to vi}, Sla vi ca Mi lo ra do vi} i Ma ri ja Mi jal ko vi} iz No vog Sa da, Ran ka Jo va no vi} iz Ba~ kog Pe tro vog Se la, So fi ja Je li ~i} iz ê la re va, Rad mi la Be qan ski iz Tu ri je, Sve tla na Jo {i} iz Go spo |i na ca, Mi li ca Rat iz Srem skih Kar lo va ca, Mi le na \u ka no vi} i Sa wa Mom ~i lo vi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Ve sna Vu ~i} Osto ji} iz @a bqa, Je le na Ter zi} iz Ba ~a, Sa wa Ga le tin iz û ru ga, Mi le na Pe jin iz \ur |e va i Sa bi na Va |i na iz Se len ~e, DE Â KE: Emi na Osma ni, Bran ka Ste pa nov, Rad mi la Mer xi}, Iva na Gru bi} Pe to {e vi}, Sa wa Re pa no vi}, Na ta {a Ag ba ba, Ta tja na Ba xa, Ma ja Ste fa no vi}, Eri ka [ar gin i Dra ga na Si mi} iz No vog Sa da, Ani ko Er de qi Ka ro qi iz Ba~ kog Gra di {ta, Bo ja na Qe po ja iz Vrd ni ka, Bran ki ca [a rac i Da ni je la Mi lo {e vi} iz Fu to ga, Mir ja na Pav kov iz @a bqa, Si me u na Glu {ac iz Pe tro vra di na, Gor da na Ka la wa Pu ha ~a iz Mla de no va, Dra ga na Nin ko vi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Ste van ka Alek san dro vi} iz û ru ga, So wa Mar ja no vi} iz ê la re va i Sa ne la Kr sti} iz Som bo ra.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Mladen Ilije Drakuli} (1929) u 10.30 sati, Erne Jo`efa Hodi (1931) u 11.15, Ilija Mijata Bulatovi} (1931) u 12, Ivan \ure Slovak (1951) u 12.45, Jovica \ura Raja~i} (1957) u 13.30, Radomir @ivorada Novakovi} (1937) u 14.15 i Miroje Iva Vukovi} (1930) u 15.45 sati. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawene Darinka Jakova Kresovi} (1926) u 11 i Dragana Qubi{e Tihvinski (1960) u 13 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Du{ica Save Dimitrovski (1922) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Milan Nada Ka}urin (1943) u 15 sati.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ma, ob ja {wa va za „Dnev nik” me na xer za od no se sa jav no {}u u „Ci klo ni za ci ji” Da rio A}i mo vi}. Pod se }a da je „Ci klo ni za ci ja” u fa zi pri pre ma za pre la zak na EU stan dar de pre ne ko li ko go di na iz gra di la Fa bri k u le d e n ih gra n u l a ko j a ra d i po naj s a v re m e n i j oj ne ma~ koj teh no lo gi ji. - Po red to ga, u ovo go di {woj ak ci ji u No vom Sa du pr vi put u Sr bi ji su is po {to va ni EU

stan dar di da se tret ma ni iz avi o na pro tiv od ra slih ko ma ra ca ne ra de di rekt no iz nad na se qe nih me sta. Ove go di ne avio tret ma ne iz ve li smo is kqu ~i vo u za {tit nim zo na ma uz Du nav i ta ko na pra vi li tam pon iz me |u gra da i iz vo ri {ta ko ma ra ca - ob ja {wa va A}i mo vi}. Da bi ovo sve po sti gli, a pri to me za dr `a li vi sok ste pen za {ti te gra |a na, u „Ci klo ni za ci ji” su u pret h od n e dve go d i n e raz vi li i u upo tre bu uve li kom ple tan Ge o graf ski in for ma ci o ni si stem i ku p i l i so f i s ti c i r a n u opre mu. - Ovaj in f or m a c i o n i si stem i bes pi lot na le te li c a opre m qe n a spe c i jal nim HD ka me ra ma i sa vre me nim GPS si ste mi ma omo gu }i li su nam da pre po ~et ka se zo ne ma pi ra mo sva po ten ci jal na iz vo ri {ta ko ma ra ca. To je bio pred u slov za bla g o v re m e n e, pre c i z ne i efi ka sne tret ma ne po no vim stan dar di ma, ka `e A}i mo vi} i na po mi we da „Ci klo ni za ci ja” u ce lom ovom po du hva tu ima la raz u me va we i po dr {ku grad ske upra ve u No vom Sa du ko ja je pre po zna la va `nost za {ti te zdra vqa gra |a na od ko ma ra ca. Q. Nato{evi}

GOMILA SME]A NA OKRETNICI KOD MO[INE VILE

U SUSRET POPISU POQOPRIVREDNIH DOBARA

Jav ni po ziv za kan di da te za po pi si va ~e u pred sto je }em po pi su po qo pri vre de ob ja vqen je na saj tu Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, www .stat.gov.rs, i na sajtu Grada Novog Sada www.novisad.rs. Na ovim internet adresama kandidati mogu da se detaqnije upoznaju sa detaqima. Od 10. do 14. avgusta na ovim sajtovima bi}e

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

^e {}e pra `we we kon tej ne ra spas Su gra |an ka L. B. iz Srem ske Ka me ni ce obra ti la se re dak ci ji „No vo sad ske hro ni ke” zbog, ka ko ka `e, ne pod no {qi ve si tu a ci je u ve zi sa ko li ~i nom sme }a ko ja se sva ko dnev no na la zi na auto bu skoj okret ni ci kod Mo {i ne vi le na Po po vi ci. Broj kon tej ne ra ko ji je ta mo bio po sta vqen se, ka ko

na po red wih ne pre sta no po ve }a va. - S ob zi rom na to da se sve vi {e qu di od lu ~u je da ì vi na Fru {koj go ri, broj ì te qa je u stal nom po ra stu - ka è L.B. - Zbog to ga je neo p hod no i pla no ve i ras po re de od no {e wa sme }a pri la go di ti to me, na ro ~i to ako se ima u vi du

Gra |a ni mo gu da po zo vu „^i sto }u” i ja ve gde da im se po sta vi ve li ki kon tej ner za krup ni ot pad, ka ko ga ne bi od la ga li po red kon tej ne ra za ku} no sme }e na vo di, iz ne kog raz lo ga sma wu je, sme }e se od no si jed nom ne deq no i to ta ko da se sa mo is pra zne kon tej ne ri, dok se sve ono {to je iz v an wih, osta vi. Pre ma we nim re ~i ma, is pra `we ni kon tej ne ri se po no vo na pu ne ve} u to ku da na, ta ko da se i go mi la for mi ra -

da je te ren ta kav da ne mo gu sva do m a } in s tva da ko r i s te kan te za sme }e, ve} mo ra ju |u bre da ba c a j u u ma l o b roj n e kon tej ne re ras po re |e ne na je di nim pro sto ri ma na ko ji ma mo g u da se sme s te, a to su okret ni ca na Po po vi ci, kod Mo {i ne vi le i okret ni ca li ni je za Voj no vo.

U „î sto }i” ka ù da su ju ~e wi ho vi rad ni ci uklo ni li na go mi lan ot pad sa po me nu tog me sta na Po po vi ci. Bu du }i da ovaj pro blem po sto ji ve} du è vre me, „î sto }a” }e, ka ko ka ù, uve sti ~e {}i re ìm pra `we wa po sto je }ih kon tej ne ra. Do da ju da je sme }e ko ji se na la zi po red kon tej ne ra, naj ~e {}e krup ni ot pad u {ta spa d a gra | e vin ski {ut, de lo vi sta r og na m e { ta j a, za t im ba { ten s ki, kao i dru gi ot pad ko ji ne spa da u ku} no sme }e. To, na po mi wu, ne mo è bi ti od n e t o ka m i o nom za ko mu nal ni ot p ad, ve} je po treb no an ga ò va ti do d at n u me h a n i z a ci ju. Gra |a ni mo gu da po zo vu ovo pred u ze }e i ja ve gde da im se po sta vi ve li ki kon t ej n er za krup ni ot pad, ka ko ga ne bi od la ga li po red onih za ku} no sme }e. Iz „î sto }e” pod se }a ju da po sto ji re do van pro gram od no {e wa ba {ten skog ot pa da iz svih na se qa gde qu di ì ve u ku }a ma i to pre ma pre ci znom ras po re du sva ke dru ge ne de qe, sve do 30. no vem bra. Gra |a ni ovo sme }e tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a, na istom me stu gde osta vqa ju i kan te za sme }e i to do 6 ~a so va. Po treb no je da ba {ten ski ot pad bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve, uko li ko se ne mo è dru ga ~i je slo ì ti. B. M.

AKCIJA POVODOM DANA PRIJATEQSTVA

Bes pla tan fit nes Fit nes cen tar „Vorld Klas” po kla wa 10 da na fit ne sa za de set za po sle nih iz sva ke kom pa ni je, ko je se pri ja ve po vo dom Me |u na rod nog da na pri ja teq stva. Po treb no je se be i svo je ko le ge s po sla pri ja vi ti na broj te le fo na 062/37 - 00 - 22 ili do }i li~ no, a ak ci ja „Pri ja teq stvo za 10” bi }e re a li zo va na u fit nes cen tri ma „Vorld Kla sa” u Ba za ru i na Li ma nu u Park Si ti ju. Pri ja ve tra ju do kra ja av gu sta, a mo gu se oba vi ti sva kog rad nog da na od 6.30 do 22.30 ili vi ken dom od 9 do 20 sa ti.

- Ide ja je da se ko le ge sa po sla kroz za je di~ ke ak tiv no sti me |u sob no zbli `e, opu ste, dru `e, ali i da stres ume sto jed ni na dru ge, iz ba ce kroz fi zi~ ke ak tiv no sti. Na ras po la ga wu }e im bi ti te re ta na, grup ni tre nin zi, sa u ne, tu {e vi i |a ku zi re kla je ope ra tiv na me na xer ka „Vorld Kla sa” Ma ja Po pov. Do da je da su pri ja teq stva ste ~e na na po slu iz u zet no zna ~aj na, jer uma wu ju stres, rad nu at mos fe ru ~i ne pri jat ni jom i stva ra ju ~vr stu emo tiv nu po dr {ku. I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak7.avgust2012.

U „ÎSTO]I” JUÊ BILO RADNO, ÊKA SE JULSKA PLATA

[trajk, za sa da, za mr znut Za po sle ni u „î sto }i” ni su ju ~e ob u sta u „î sto }i” Mom ~i lo Ar se ni je vi} na kon ^lan [traj ka~ kog od bo ra Bo ban Pet ko vi li rad na sat vre me na, od 12 do 13 ~a so va, fe ren ci ji za no vi na re. - Uko li ko pla ta ne vi} ka zao je da ima raz lo ga da sum wa da se u ka ko su ra ni je na ja vi li. Na i me, po stig nut je stig ne na vre me, sva ki dan }e mo or ga ni zo va - „î sto }i”na sta vqa go mi la we rad ne sna ge. spo ra zum sa po slo vod sto vom pred u ze }a da se ti po sat vre me od u sta vu ra da, kao {rajk - Osim po mo} ni ka di rek to ra Sr bo qu ba u ro ku od 45 da na po kre ne ini ci ja ti va u upo zo re wa. Bub we vi }a, ko ji je na tu funk ci ju do {ao Skup {ti ni gra da da se hva ta we pre me sec i po da na, ju ~e smo do bi pa sa i ma ~a ka lu ta li ca iz u zme iz li jo{ jed nog no vog rad ni ka, ko Uko li ko pla ta ne stig ne 10. av gu sta, de lat no sti „î sto }e” i sa op {ti or di na to ra u teh ni~ kom sek to ru. ko je od go vo ran za du go va we pred u - sva ki dan sin di kat }e or ga ni zo va ti po sat vre mena - Ni smo ni kog do vo di li, ali ob u sta vu ra da ze }a od oko po la mi li jar de di na po sto ji do go vor da do |e dva, tri ra. Po slo da vac je is pu nio zah te ve ~o ve ka, ko ji }e bi ti u sred wem sin di ka ta u ve zi is pla te za o sta le pla te i po Od go va ra ju }i na no vi nar sko pi ta we Ar - e{a lo nu ru ko vo |e wa, ime |u di rek to ra i i pen zij skog do pri no sa. Zah tev da se hva ta se ni je vi} je ka zao da „î sto }i” ne do sta ju zap sle nih – re kao je za „Dnev nik” po mo} nik wem ì vo ti wa „î sto }a” ne ba vi, sin di kat rad ni ci za po slov ne osnov ne de lat no sti, te di rek to ra Bub we vi}. - Za sa da vo di mo in prav da ti me da pred u ze }e ne ma uslo ve za to. da je pre ko stu dent ske za dru ge an ga ò va no for ma tiv ne raz go vo re sa po ten ci jal nim - Ge ne ral ni {trajk ko ji smo bi li za ka za oko 150 rad ni ka na odr à va wu jav ne hi gi je - kan di da ti ma. li za 6. av gust smo za mr zli, ali }e mo ga ak - ne u gra du. On do da je da je oko dve sto ti ne On je na gla sio da no vo po sta vqe ni ka dar u ti vi ra ti uko li ko 10. av gu sta ne do bi je mo rad ni ka ne u po sle no, ali da za to ni je od go - „î sto }i”vo di ra ~u na o sva kom po slov nom jul sku za ra du - re kao je pred sed nik sin dik ta vo ran sin di kat. po te zu. Z. Deli}

SEMAFORI KOD FUTO[KE PIJACE MUKA ZA PE[AKE

Na ze le no, sa mo do ostr va Ras kr sni ca kod Fu to {ke pi ja ce sva ka ko je jed no od me sta sa naj ve }om gu `vom u gra du, pu no je i pe {a ka i vo zi la, a naj ve }i pro blem, po re ~i ma su gra |a na, je krat ko tra ja we ze le nog sve tla za pe {a ke. No vo sa |a ni ima ju iste pri med be na jo{ ne ko li ko me sta du` Bu le va ra oslo bo |e wa, kao i na ras kr sni cu na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na. Qu di ~e ka ju na ze le no sve tlo, po tom kre nu da pre la ze uli cu, stvo ri se pri li~ na gu `va, a vr lo br zo se upa li cr ve no sve tlo. Mno gi pri tom ne obra }a ju pa `wu, ili ne zna ju, da na po lo vi ni ras kr sni ce (ostr vu) tre ba da sta nu i sa ~e ka ju no vo ze le no sve tlo. Gra |a ni, me |u tim, na sta ve da se kre }u i na pra ve pre kr {aj za ko ji je pro pi sa na ka zna od pet hi qa da di na ra. Pe {a ci ma je pri li~ no ne ja sno ka ko funk ci o ni {e po me nu ta ras kr sni ce, `a le se na krat ko tra ja we ze le nog sve tla i pi ta ju se ka ko da na we noj po lo vi ni sa ~e ka ju no vi in ter val za pre laz, ka da je raz del no ostr vo ma lo, a broj qu di ko ji pre la ze ogro man.

Fo to: B. Lu ~i}

To kom da na ze le no sve tlo na ovoj ras kr sni ci tra je dva de se tak se kun di, {to je, ka `u nad le `ni, sa svim do voq no da se kre ne i do |e do po lo vi ne pre la za, gde se ~e ka sle de }i in ter val Pri tom, i sa jed ne i sa dru ge sta n e vr l o bli z u pro l a z e auto mo bi li {to stva ra do tad nu zbr ku i prak ti~ no „gu ra” pe {a ke u pre kr {aj. Po me ni mo pri tom i sta ri je su gra -

PRAVILNIM IZBOROM [KOLSKE TORBE [TITI SE ZDRAVQE DETETA

Lo{ ra nac uzro ku je niz te go ba Za ne pu nih me sec da na po ~i we no va {kol ska go di na, a kod ve }i ne ro di te qa ista je di le ma - ka ko oda bra ti {kol sku tor bu. Uskla di ti `e qe {ko la ra ca, ku} ni bu xet i eko no mi~ nost sa me tor be, ne ka da je ve om a te {ko.

Le ka ri Do ma zdra vqa „No vi Sad„ upo zo ra va ju ro di te qe da de ci tre ba da ku pu ju od go va ra ju }e {kol ske tor be, jer u su prot nom mo è da do |e do de fo fr mi te ta ki~ me i dru gih zdrav stve nih po re me }a ja. Pre po ru ka je da se ku pi ra nac, ko ji tre ba da se no si na oba ra me na i ne tre ba da bu de pre te àk. [kol ska tor ba ne sme da bu de te à od 10 do 15 od sto de te to ve te ì ne, {to zna ~i da de te ko je ima 20 ki lo gra ma ne bi tre ba lo

da no si tor bu te ù od tri ki lo gra ma. Uko li ko se ra nac pra vil no no si, ki~ me ni stub de te ta bi }e ras te re }e ni ji. [kol ska tor ba tre ba da bu de la ga na i ana tom ski ob li ko va na. Vrh tor be ne bi tre ba lo da bu de iz nad ni voa ra me na, a dno is pod ni voa stru ka de te ta, od no sno ne tre ba da bu de ni {i ra ni ve }a od ra me na de te ta. Dno tor be tre ba da bu de od ~vr {}eg ma te ri ja la, na le| noj stra ni tre ba da po sto ji oja ~a we, na ra me ni ce tre ba da bu du {i ro ke i me ke i da se ne use ca ju u ra me na. Le ka ri is ti ~u da bi bi lo do bro da tor ba ima ka i{ ko ji se za kop ~a va oko stru ka, ka ko bi se do bi la jo{ jed na ta~ ka oslon ca. Re zul ta ti si ste mat skih pre gle da no vo sad skih sed mo go di {wa ka iz go di ne u go di ne po ka zu ju da go to vo sva ki ~e tvr ti ima lo {e dr à we te la, a sva ki de se ti de for mi tet ki~ me nog stu ba. Ka da je re~ o de ci sta ri jeg uz ra sta od no sno ~e tr na e sto go di {wa ka, pre ma na vo di ma le ka ra, 70 od sto wih ima lo {e dr à we, a sva ki ~e tvr ti de for mi tet ki~ me. Stav le ka ra je da ne a de kvat ne {kol ske tor be uti ~u na ce lo kup no zdrav stve no sta we de ce, od no sno na pam }e we, mo to ri~ ke spo sob no sti, iz dr `qi vost, br zi nu, spret nost, {to se po sle od ra à va na uspeh u {ko li. Ka da se de te à li da ima gla vo bo qe dok u~i, po red pro ble ma sa vi dom ko ji je ~est uzrok, raz lo zi mo gu bi ti i na ra me ni ce ran ca ko je se zbog te ì ne te re ta use ca ju u ra me na i uspo ra va ju nor ma lan pro tok kr vi ka mo zgu, sma tra ju stru~ wa ci. Q. Nato{evi}

|a ne ko ji ma evi dent no tre ba vi {e vre me na za pre laz, {to sve za jed no stva ra pri li~ nu kon fu zi ju. Sa o bra }aj ni in `e wer u Za vo du za iz gradw gra da Sr bi -

slav Gu gle ta ka è da je vre me tra ja wa ze le nog sve tla za pe {a ke na ras kr sni ci kod Fu to {ke pi ja ce to kom da na oko dva de se tak se kun di, {to je sa svim do voq no da se kre ne i do |e do po lo vi ne pre la za, gde se ~e ka sle de }i in ter val. Ta ko |e, tu po sto ji i za {tit no vre me ko je te ~e ka da se upa li cr ve no sve tlo, a ono slu ì za one su gra |a ne ko ji su ka sni je ili na sa mom is te ku tra ja wa ze le nog sve tla stu pi li na ko lo voz. Ova re gu la ci ja je, ka ko ka è, od re |e na pro pi si ma. Iako u ce loj si tu a ci ji ima i ne mar no sti pe {a ka, vi {e ne go o~i gled no je da je pro blem u mi ni mal nom de lu za za u sta vqa we iz me |u dva se ma fo ra ko ji fi zi~ ki ne mo è da pri mi pu no qu di. Gu gle ta is ti ~e da je to ta~ no i da je to naj ve }i pro blem, jer je pe {a ka mno go. Re {e we za ovu si tu a ci ju bi bi lo da se jed nog da na na ovom me stu na pra vi de ni ve li sa na ras kr sni ca i pod zem ni pro laz za pe {a ke. Do ta da, za pam ti te da na po me nu toj ras kr sni ci mo ra te sta ti na po lo vi ni. Me sta je ma lo, ali pro pi si su pro pi si. B. M.

APEL HUMANIM NOVOSA\ANIMA

Sto ja nu Ko la ro vu po treb na ope ra ci ja ki~ me Dva de set ~e tvo ro go di {wi No vo sa |a nin Sto jan Ko la rov bo lu je od ret ke bo le sti mu co po li sa har di o ze tip ~e ti ri, zbog ~e ga je u in va lid skim ko li ci ma, ma da se pre ne ko li ko go di na kre tao i vo zio bi cikl. Zbog ove bo le sti vi sok je 105 cen ti me ta ra, ko sti, zglo bo vi i mi {i }i su ne do voq no i ne pra vil no raz vi je ni, a bo lest je pro u zro ko va la i iz u zet no su è we ki~ me nog ka na la u vrat nom de lu ki~ me. Da bi se spre ~i lo da qe su à va we, ko je mo è do ve sti do od u zi ma wa funk ci ja udo va ili unu tra {wih or ga na, neo p hod na je ope ra ci ja ki~ me nog ka na la, ko ja je za ka za na u ok to bru u Pa ri zu. Ope ra ci ja, kao i put i sme {taj pra ti o ca,

ovog mla dog No vo sa |a ni na ko {ta }e 25.000 evra, ko je ni on ni we gov otac ni su u mo gu} no sti da obez be de. Sto ja nov otac je pen zi o ner, ~i ja je pen zi ja ma la, pa od sop stve nog nov ca mo gu da sa ku pe sa mo 1.500 evra. Da bi sa ku pio no vac Sto jan je po kre nuo hu ma ni tar nu ak ci ju i ape lu je na sve qu de do brog sr ca da mu po mog nu. U tu svr hu otvo ren je te ku }i ra ~un u ban ci “In te za” 160-5500102308991-66 na ime Sto jan Ko la rov. Sva ka vr sta po mo }i }e mu zna ~i ti za da qi opo ra vak i na sta vak `i vo ta. Ina ~e, Sto jan je stu dent veb di zaj na na Vi {oj teh ni~ koj {ko li, po lo `io je sve is pi te, a u sep tem bru ga o~e ku je od bra na di plom skog ra da. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

^LANOVI DRU[TVA „@ELEZNI^AR” PUTUJU [IROM EVROPE

Pla ni na ri osva ja ju Olimp Kao i sva ke go di ne Pla ni nar sko - sum ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar”, po red ne deq nih pe {a ~e wa ko ja su na me we na {i roj po pu la ci ji, or ga ni zu je i vi {e dnev na pu to va wa za svo je ~la no ve. Osim pla ni na u Sr bi ji, oni pu tu ju {i rom Evro pe. Na pu te {e stvi je se uglav nom ide vo zom, ka da je to mo gu }e, a @e le zni ca Sr bi je omo gu }i la je da ~la no vi dru {tva {est pu ta go di {we mo gu bes plat no da se vo ze, ta ko da ukup ni aran `ma ni uvek bu du pri stu pa~ ni. Na rav no, na sva kom pu to va wu naj va `ni je je pla ni na re we, ali po red to ga pu to va wa su uvek is pu we na ne kim dru gim sa dr `a ji ma, kao {to su obi la sci kul tur nih i isto rij skih spo me ni ka. I ovog le ta ~la no vi „@e le zni ~a ra” u ju lu su osva ja li uspo ne na Oso gov skoj pla ni ni u Bu gar skoj, pe wa li se na Ko mo ve, Vr {a~ ke pla ni ne i na Ko wuh i Ma je vi cu u Bo sni i Her ce go vi -

ni. Za av gust su za ka za ni uspo ni na Su vo bor i Ra jac, na Pre ra ste is to~ ne Sr bi je, a po seb no se iz dva ja us pon na Olimp u Gr~ koj. Pla ni na ri }e ta mo bi ti de set da na, a u pla nu je po se ta Me te o ri ma i So lu nu. Sve ukup no, put u Gr~ ku ~la no ve }e iza }i oko 100 evra, {to je mno go stru ko ma we ne go kad bi se i{lo pre ko agen ci ja. Ka ko ka è du go go di {wi ~lan „@e le zni ~a ra” Mi li voj Ki `do bran ski na vi {e dnev na pu to va wa mo gu i}i sa mo ~la no vi, jer su oni osi gu ra ni u slu ~a ju da do |e do ne ke ne sre }e. - Da bi ~lan i{ao sa na ma na vi {e dnev na pu to va wa, po treb no je da se bar ne ko vre me ba vi pla ni nar stvom, da pri ku pi zna we od is ku sni jih ~la no va, od no sno da pro |e ta ko zva nu pla ni nar sku {ko lu, ka ko bi bi li si gur ni da mo è da iz dr ì uspo ne - ka è Ki `do bran ski. G. ^.

U „NOVITETU”

Kro ja ~i ce ~e ka ju po mo} i pla te Rad ni ce u „No vi te tu” ko je ve} ~e tvr tu sed mi cu {tra ku ju ju ~e su do {le na po sao. Od bor di rek to ra u pred u ze }u sta vio je van sna ge pot pis di rek to ra „No vi te ta” Alek san dra Pe tro vi }a, ko ji se u pe tak sa gla sio sa pred lo gom [traj ka~ kog od bo ra da od po ne deq ka na po sao do la ze sa mo ~la no vi [traj ka~ kog od bo ra. - Di rek tor Pe tro vi} je u su bo tu oba ve stio [traj ka~ ki od bor o od lu ci Od bo ra di rek to ra, pa smo mo ra le da do |e mo, ma da ne ma mo me se~ ne kar te za pre voz, jer zbog {traj ka nism do bi le put ne mar ki ce - re kla je pot pred sed ni ca sin di ka ta „So li da rost” u „No vi te tu” Alek san dra Ig wa to vi}. Po no vi la je da pla ta za jun ni je is pla }e na, a tre ba da se do bi je za dve sed mi ce, jer je i u ju nu bio {trajk, a to kom {traj ka pla ta ne te ~e. - U lo {em smo po lo `a ju, svi zna ju za na{ slu ~aj, a po mo }i ni od ko ga. Ni je upla }e na ce la pr -

va ra ta re pro gra ma du ga za pen zij sko osi gu ra we, ma da je tre bao da se u~i ni 25. ju la - na ve la je Ig wa to vi}. Pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost” Gor da na Ko ji} ka za -

la je ju ~e da }e sin di kat tu `i ti vla sni ka zbog to ga {to ne is pu wa va oba ve ze iz ko lek tiv nog ugo vo ra, ne po {tu je ro ko ve is pla te i {to je pla ta go di na ma u pred u ze }u ni `a od mi ni mal ca. Z. Deli}

065/47-66-452

Sit ni{ ku pu je kar tu za bus Bez o bra zluk!!! Jo{ i sit no da im pri pre ma mo. Kad su ta ko pa met ni u JGSP, za {to su kar te od re di li da bu du 45, a ne 50 din, pa ne bi do {lo do ovo ga pro ble ma?!? 064/2826... * * * Da li tr `i {na in spek ci ja u|e u mar ke te u Srem skoj Ka me ni ci. Ako su ne kad bi li, da li je mo gu }e da ni su uo~i li ka ko su po sta vqe ne ce ne is pod ar ti ka la. Ovo je pra va oti ma ~i na, dva ar ti kla istog pro iz vo |a ~a jed na ce na. Kad po gle da{ ra ~un, vi {a ce na. Ve ru jem da se tr gov ci tak mi ~e ko }e iz mi sli ti bo qi trik me se ca. 069/1391... * * * AP Voj vo di na ni je du `na da is po {tu je na ka rad ne od lu ke Ustav nog su da. 063/5243.. * * * Slu {am Sr bi ja osvo ji la 100 me da qa! [ta ako je Slo ve nac, Hr vat, Bo sa -

nac ili Ma ke do nac ne kad osvo jio me da qu ? Da li je Kra qe vi na SHS, pa Kra qe vi na Ju go sla vi ja, pa FNRJ, pa SFRJ bi la sa mo Sr bi ja? Mi

smo sa mo stal no na stu pi li sa mo u Pe kin gu i Lon do nu, a sve osta le me da qe su za jed ni~ ke. 063/8375... * * * Rad ni ci „Grad ske ~i sto }e“ u No vom Sa du uz bla go slov grad ske vla sti i di rek to ra do bi ja ju pla te i be ne fi te, a ne ki od wih sva kog da na be `e sa po sla ne ko li ko sa ti pre is te ka. Tre ba ih u red do ve sti, ba rem kao u Evro pi. 060/6413... * * * Ka `u da tre ba iz vi de ti ka ko do ve sti vo du na vi so ra van u ti tel skoj op {ti ni, tre ba vi de ti na {ta su ta da ve le i ma o ci mi sli li, ka da je na tom bre gu gra |en, ne ba{ pre ko po tre ban as falt ni put. 060/0227...

vOJvOdinA

utorak7.avgust2012.

ИЗ БОР „МИС ШТРАН ДА” У КА ЊИ ЖИ

БАЧ КО ПА ЛА НАЧ КИ ПЕ ЦА РО ШИ ОБЕ ЛЕ ЖА ВА ЈУ 65 ГО ДИ НА ПО СТО ЈА ЊА

Нај леп ша Ол га Пе ро вић из Чан та ви ра КА ЊИ ЖА: Ол га Пе ро вић из Чантавира проглашена је за „Мис Штранда 2012” на завршној гала приредби традиционалног избора у организацији дневног листа на мађарском језику „Мађар со„ и локалне самоуправе општине Кањижа. Она је понела победничку ленту и круну лепотице плаже према оцени жирија у коме су били председник Националног савета Мађара др Та маш Кор хец, председник кањишке општине Ми хаљ Њи лаш и друге истакнуте личности. На завршној приредби на кањишком „Штранду„ на обали Тисе у конкуренцији је било 20 девојака, које су одабране на квалификационим приредбама у Ади и Бачкој Тополи, између 57 учесница из војвођанских места. Према одлуци жирија за прву пратиљу „Мис Штранда 2012” проглашена је Еди на Тот из Аде, а за другу пратиљу Та ма ра Тот из Бачке Тополе. Укуси жирија и публике су се разликовали па је према гласовима публике за најлепшу проглашена Син тиа Ле ваи из Чантавира, прва пратиља јој је Ел ви ра Ју хас из Старе Моравице, а друга пратиља Анет Не мет из Чан-

Ол га Пе ро вић

Фо то: Ма ђар со

тавира. За ми фотогенично сти изабрана је Еди на Киш из Горњег Брега и мис осмеха Мо ни ка То сташ из Суботице. М. Мр.

Из ло жба по све ће на Је вре ји ма

ЗРЕ ЊА НИН: У Малом салону Народног музеја Зрењанин у четвртак, 9. августа, у 19 часова, биће отворена изложба слика и компјутерске графике под називом “Нада је заувек остала на Дунаву / Пут ка обећаној земљи” аутора Мир ја не Лех нер - Дра гић и Мар ка Дра ги ћа. Изложба ће трајати до 20. августа а њени организатори су Јеврејска општина Зрењанин и Народни музеј. Ова изложба део је програма којим Јеврејска општина обележава 71. годишњицу депортације банатских Јевреја. Радови који ће бити изложени инспирисани су лепотом Дунава и Ђердапске клисуре али и трагичном судбином јеврејских избеглица Ж. Б. током “Кладовског транспорта”.

Уре ди ли ма ри ну, на у чи ли де цу да пе ца ју

БАЧ КА ПА ЛАН КА: Удружење спортских риболоваца “Шаран“ у Бачкој Паланци 11. августа пригодним садржајима обележиће вредан јубилеј – 65 година постојања и рада. Удружење чији је Дом на обали заливног језера „Тиквара“ и данас броји на стотине чланова, а број оних који су били чланови рачуна са на неколико хиљада. - Успели смо, и поред тешкоћа због тешких времена, да завршимо све послове које смо планирали да урадимо на уређењу марине – каже секретар Удружења Јор дан Ко стов. – Направили смо и пети понтон за ве зивање чамаца, а преостала четири смо продужили. Тако данас имамо 440 везова за пецарошке чамце. Уједно, оградили смо марину, уредили простор тако да у свако доба можемо примити како наше чланове и суграђане тако и све бројније госте, односно туристе.Урадили смо и расвету и све се налази под видео надзором. Постављене су табле са упозорењима и истакнута правила понашања у марини. Пецароши – сениори са поносом истичу да је успешно завршена десетонедељна школа пецања за малишане. Учествовало је 17-оро деце просечне старости 11 година, а међу дечацима било је и неколико девојчица. Завршетак школе, а

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI

KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

dnevnik

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

није имала за циљ само обучавање будућих спортских пецароша, означила је и едукација како чувати и сачувати природу, односно животну средину. Сви су положили спортско-риболовачки испит и свима су додељене дипломе, мајице са логом Удружења и скромни риболовачки прибор за

практични део обуке младих спортских риболоваца. - Вредан јубилеј обележићемо такмичењем у блинкерисању у „Тиквари“, иначе Парку природе, а потом следе трке пецарошких чамаца на ве сла што је увек атрактивно, јер ће се такмичити једноседи, двоседи и осмоседи –

почетнике, а деца ће се тога дуго сећати. Ипак, за најуспешнијег такмичара проглашен је Ва си ли је Ро квић и припала му је златна медаља. Са ша Ро дић освојио је друго, а Са ша Гри го ри је вић треће место. Признање и похвале упућене су Иго ру Бо ба че ку и његовом оцу Бран ку који су успешно спровели теоретски и

истиче Костов. – Такође, биће и такмичење у забацивању оловице у мету, спасавању дивљег патка из воде, такмичење у шаху и кувању алсаких рибљих паприкаша. На видео биму уз помоћ фотографија и пригодних коментара освежићемо сећања на протеклих 65 година постојања Удружења М. Су џум

По кре ни ме ха ни зам БЕ ЧЕЈ: Поводом успешне обуке омладинских лидера по имену „Покрени механизам“, који Бечејско удружење младих – БУМ другу годину заредом реализује уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за омладину и спорт, у Градској кући је одржана свечана завршница. У име организатора пројекта „Покрени механизам“ у Бечеју учеснике је поздравила и говорила о значају оваквих пројеката за неформално образовање младих Ма ри на Ко ва чев, а касније је координатор пројекта Александар Ђекић уручио 16 сертификата онима који су завршили обуку, уз напомену да је 26 полазника било на старту. - Акценат актуелне обуке је био на методологији и практичном писању предлога пројекта, а колико су полазници обучени да самостално аплицирају на конкурсе видели смо кроз презентацију њихових пројектних идеја на самој завршници, нагласила је Марина Ковачев. Четири групе су у најкраћим цртама представили своје пројектне идеје насловљене „Хоћи и ја да будем Вледе Дивац“, „Скејт парк“, „Матуријада“ и „Отворени биоскоп“. Пре коктела, којим је завршница окончана, „бумовци“ су представили програм активности у току овог месеца. Од 7. до 11. августа ће се на централном градском тргу одржати традиционални, 6. турнир „Јога Бонито“ у фудбалу на мале голиће „3 на 3“, затим Игре без граница на олимпијском базену, па акција „Да заживи центар сиви“... В. Јан ков

ЈЕ ДА НА Е СТО ЧЛА НА ПО РО ДИ ЦА ХЕ ГЕ ДИШ ПРЕ ЖИ ВЉА ВА ОД ЈЕД НЕ ПОР ТИР СКЕ ПЛА ТЕ

Пе смом ле че си ро ма штво

СОМ БОР: Ан дри ја и Ру жа Хе ге диш са деветоро деце живе у изнајмљеном салашу у Градини 4, на периферији Сомбора.Ту су се са децом скрасили након много селидби, пре 12 година. Ова једанаесточлана породица живи од једне плате, Андријине који ради као портир у Фабрици акумулатора “Сомбор”. Двоје најстарије деце, Сло бо дан који има 23 и годину дана млађа Са не ла као и деветнаестогодишња Сло бо дан ка радо би помогли родитељима не бирајући посао, али посла најчешће нема.Уз поменуту децу ту су и осамнаестогодишњи Бра ни слав, петнаестогодишњи Бо рис, осмогодишњи Алек сан дар, седмогодишња Мир ја на, петогодишњи Игор и најмлађи члан породице Лео који је напунио петнаест месеци. - Свакодневно нам је потребно седам векни хлеба и бар три литре млека. За поврће се сами сналазино јер обрађујемо башту, а успели смо и да ухранимо свињу и нешто живине- каже Ружа, док Андрија додаје да је највећи проблем у рачуну за струју који износи 6.000 динара, иако штеде колико могу. - Немамом прикључак за воду иако смо на путу Сомбор-Кљајићево па воду за пиће доносимо у канистерима од комшија, а за све остало користимо воду коју хидрофор извуче из бунара, а управо хи-

Збли жи ле их те шко ће, али оче ку ју по моћ др жа ве

дрофор потроши и највише струјеговори Андрија. И сам салаш је у доста трошном стању.Подови су дотрајали, па их је Андрија закрпио даскама и дебелим картонима и покрио тепихом, али ни то није помогло да не пробија влага. - Били би најрадоснији да нам Фабрика акумулатора поклони, или по некој прихватљивој цени прода кућу, јер имамо башту и то би много значило за целу породицу- говори Андрија, објашњавајући да су му примања мала јер је након повреде кичме из производње пребачен на место портира.

Четворо деце иде пешке у школу до које имају сат времена, а то није лако, јер родитељи не могу да им плате ни ужину. - До сада нам је помогао Црвени крст у намирницама. Постоје многа обећања и од власти али нико до сада није дошао да види у каквим условиома живи деветоро деце- говори Андрија, док Ружа напомиње како им није лако, али све те тешкоће као да су их још више међусобно зближиле, па често у вечерњим сатима, када се окупе, онда знају и да запевају. Ј. Прел чец

Да рију Бу ла ту по треб на по моћ ШИД: Двадесетогодишњи Да рио Бу лат из Гибарца код Шида тешко је оболео од леукемије. Једини излаз Даријеви лекари виде у трансплатацији коштане сржи у једној од земаља Европе. Даријев отац Бо рис каже да трансплатација кошта 150 хиљада евра, а до сада је сакупљено око 35 хиљада евра, захваљујући хуманости становника шидске општине, али и других општина. До сада скупљено мање од четвртине потребног новца, па породица и пријатељи апелују на све грађане Војводине и Србије, али и оне људе добре воље из ино-

странства, који могу и хоће да помогну Дарију. Новац се може уплатити на адресу: Банка интеса АД Београд, улица Милентија Поповића бр.7б,11070 Нови Београд AD swift code:dbdbrsbg iban/accaunt code: RS35 – 160 – 5530200794033 – 97 отворен на име Борис Булат, Железничка 13, Гибарац 22240 Шид, Република Србија и рачун у Србији Банка интеса 160 – 5500101146600 – 89. Контакт телефон Булат Бориса: 061/14-61-438 и 022/7713 – 735. Д. С.

vojvodina

dnevnik ХУ ЛИ ГА НИ НА РУ ЖИ ЛИ ЗИД ОП ШТИН СКЕ ЗГРА ДЕ У КИ КИН ДИ

Бо јом на но ву фа са ду

КИ КИН ДА:

Реконструисана зграда Скупштине општине Кикинда, неколико дана након што је уклоњена скела, нашла се на мети хулигана. За сада непознати починиоци бацили су флашу са бојом на фасаду. - Ноћас око један сат после поноћи портир је чуо ломљење стакла. Када је изашао напоље видео је Бран ко Љу бо је ис пред ис пр ља ног зи да да је на зграду бачена флаша, која је нанела штету и наружи- ко Љу бо је.-На згради није могао да ла зграду, која је, након три године се постави видео надзор док се не реконструкције, завршена. Неколи- заврши реконструкција. Данас ће ко сведока видело је две млађе осо- започети поставка камера. бе мушког пола, које су отрчале Зграда је реконструисана у випрема пролазу између зграда. С об- ше фаза, а за овај посао издвојено зиром на то да на трима суседним је четрдесетак милиона динара. зградама постоји видео надзор Колика је материјална штета нанеискрено се надамо да ће починиоци та након бацања флаше, још увек бити врло брзо ухваћени - каже на- се утврђује. А. Ђ. челника Општинске управе Бран -

У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ БОРАВИО ПРЕД СЕД НИК КАН ЦЕ ЛА РИ ЈЕ ЗА СЛО ВА КЕ У ДИ ЈА СПО РИ

Ула га ње у очу ва ње иден ти те та

СТА РА ПА ЗО ВА: Боравећи у Србији, поводом Словачких народних свечаности, које су прошлог викенда одржане у Бачком Петровцу, некадашњи амбасадор Словачке Републике у нашој земљи Игор Фур дик, данас председник Канцеларије за Словаке у дијаспори, посетио је и Стару Пазову. Сусрео се са представницима локалне самоуправе, СКУД “Јанко Чмелик”, Сло-

- Ми финансирамо неке пројекте Словака у дијаспори, прошле и ове године је тај буџет 1,15 милиона евра, а од тога је 350 хиљада евра, дакле скоро трећина, потрошена на финансирање пројеката Словака у Србији - рекао је Фурдик, који је током посете Старој Пазови обишао и преуређени простор Словачког народног дома и упознао се са новинама у раду СКУД “Јанко Чмелик”, са

Игор Фур дик с представницима локалне самоуправе

вачке евангелистичке цркве и Месног одбора Матице Словачке. Председника Канцеларије за словаке у дијаспори примио је секретар у кабинету председника општине Стара Пазова Бо јан Ко вр ли ја, који је у пријатељском разговору истакао историјски добре односе Србије и Словачке и могућност за ширење сарадње и на плану инвестиција.

радом Основне школе “Јанко Чмелик” и МО Матице Словачке, а обишао је и нови парохијски дом Словачке евангелистичке цркве. Поред Игора Фурдика, старопазовчани су у недељу угостили и универзитетски фолклорни ансмабл “Младост” из Банске Бистрице, који је такође учествовао на Словачким народним свечаностима у Бачком А. Ма ли Петровцу.

Па ке ти за ху ма не же не БАЧ КА ПА ЛАН КА: Чак 25 жена у Бачкопаланачкој општини, а реч је о онима које су до сада 50 и више пута доборовољно дале крв, ових дана добило је пакете за домаћинства, вредне 60.000 динара. Жене, као и мушкарци, доборовољно могу давати крв до 65 година живота, а представнице лепшег пола то могу чинити „само“ три пута годишње. - Црвени крст Војводине и Црвени крст Бачке Паланке овога пута је одлучио да се делимично одужи женама доборовољним даваоцима крви – истиче секретар Црвеног крста Бачка Паланка Бра ни слав Шо бот. – Реч је о пакетима за домаћинство које чини прашак за веш, односно М. Сџ. санитарије и друго што је потребно сваком домаћинству.

ЗБОГ ВИ СО КИХ ТЕМ ПЕ РА ТУ РА, ВО ДО СТАЈ ПАО ИС ПОД МИ НИ МУ МА

Ти са осве жа ва Па лић СУ БО ТИ ЦА: У језеро Палић у наредне две недеље биће упумпано 500.000 кубика свеже воде из реке Тисе. Из градског Фонда за заштиту животне средине обезбеђено је три милиона динара за упумпавање воде из подсистема Тиса -Палић. Високе температуре су довеле до тока да се смањује ниво воде у језерима Палић и Лудаш и због тога су прибегли ургентним мерама које се примењују од 2010.године.Лета 2010. године у језеро је упумпано 1,5 милиона кубних метара воде. - Високе температуре угрожавају језерски екосистем и због тога је било неопходно да предузмемо одговарајуће мере, како не би дошло до помора биљног и животињског света рекао је градоначелник Суботице Мо дест Ду лић. -Водостај језера Палић пао је испод дозвољеног летњег минимума, који је 101,95 центиметара. Киша, која је пала протеклих дана није била довољна да надокнади и подигне ту квоту која је овог момента 101,85, па смо били принуђени да овај систем ставимо у функцију. - Савет за воде предузећа „Парк Палић“ свакодневно заседа, водимо рачуна о свим детаљима. Добро је да град води рачуна и из градског буџета обезбеђује новац за овакве активности, које смо ми предложили у оквиру ургентних мера. Када су овако високе температуре, ниво воде у језеру Палић се дневно смањује за по један центиметар - рекао је директор д.о.о. „Парк Палић” Го ран Га брић. С. И.

Упум па ва ње во де у је зе ро

ГРАД СКЕ РУ И НЕ ЗА ДА ЈУ ГЛА ВО БО ЉУ ЗРЕ ЊА НИН ЦИ МА

Јав ни то а лет уме сто стам бе не згра де ЗРЕ ЊА НИН: Уместо да буду ексклузивни тржни центри у сред града и стамбене зграде надомак градског језгра, поједини објекти у Зрењанину годинама представљају јавне тоалете и окупљалишта наркомана. Такву судбину задесила је и недовршена вишеспратница у овдашњем насељу “Леснина” чију изградњу је пре неколико година започео Грађевинско–индустријски комбинат “Банат”. Али, ова фирма је у међувремену запала у озбиљне пословне проблеме, а објекат, који дели неизве сну судбину целокупне имовине ГИК-а “Банат”, постао је симбол ноћних окупљања, галаме, алкохола и јавног тоалета. - Од ноћне буке и смрада, који се нарочито осећа у овим врелим летњим данима, једноставно се не може живети. Ко зна ко се све ту не окупља. Често долази омладина, а за време пијачних дана и старији суграђани зграду користе за физиолошке потребе – каже за “Дневник” један од мештана чија се кућа налази у близини ове стамбене зграде. Председница Савета Ме сне заједнице “Доситеј Обрадовић” Гор да на Ко стић-Мир че тић потврдила је да је с пролећа стигао велики број притужби станара. - Грађани су се жалили на огромну галаму и буку, која их је у ноћним сатима узнемиравала и која је долазила са градилишта. Обратили смо се Полицијској управи и Комуналној полицији у покушају да решимо овај проблем. Након наше интервен-

ПРИ ПРЕ МЕ ЗА „ЛА ГА НИ ТИ СКИ СПУСТ” У НО ВОМ КНЕ ЖЕВ ЦУ

Кар не вал, ре га та и ва тро мет НО ВИ КНЕ ЖЕ ВАЦ: Четврти „Лагани тиски спуст„ оодржаће се у суботу 11. августа, на реци Тиси код Новог Кнежевца, али поред свеобухватних организаицоних припрема домаћини су се потрудили да манифе стацију обогате додатним садржајима. Већ од сутра, до петка, у парку код Библиотеке „Бранислав Нушић„ одржаваће се луткарске, сцениографске и музичке радионице као припрема за одржавање „Тиског карневала„, који ће 10. августа претходити „Лаганом тиском спусту„. - Настојимо да разноврсним садржајима заинтере сујемо што више уче сника свих узраста - каже организатор Са ша Нец ков. - Поктврдило се да је идеја за покретање ове манифе стације била изузетна и циљ нам је да на „Лаганом тиском спусту„ поред уче сника регате неконвенционалним пловилима окупимо младе и старије на надметања, дружење и добру забаву. Турнир у одбојци на пе ску одржаће се у среду и четвртак 8. и 9.августа на плажи на кеју на оба-

utorak7.avgust2012.

ли Тисе, „Тиски карневал„ са карневалском поворком до Главног трга је у петак 10. августа у вечерњим сатима, а главни део програма предвиђен је за суботу 11.августа, када се регата „Лагани тиски спуст„ одржава од 10 до 17 сати. Пријаве ће се попуњавати на инфо-пунктовима на три локаицје: код „Бронкса„, „Мотела „Ловац„ и на стартном ме сту код Жуте куће на Тиси код Српског Крстура. За све уче снике и њихова пловила од Новог Кнежевца до старта обезбеђен је превоз аутобусима и тракторима. Учешће у регати и свим осталим такмичењима је бесплатно, а свим уче сницима обезбеђене су мајице са знаком „Лаганог тиског спуста„ и ручак на циљу у Новом Кнежевцу. На кеју у Новом Кнежевцу од 18,30 сати одржаће се такмичења у надвлачењу конопца на пе ску, брзом испијању пива и обарању руку. Од 20,30 сати је концерт групе „Рецикле бин„, од 21,30 сати концерт групе „Пилоти„, а пред поноћ приредиће се ватромет. М. Ми тро вић

ције, Комунална полиција учестало обилази ово градилиште, те за сада више нема жалби станара – рекла је Костић Мирчетић и апеловала на грађане да се при оваквим проблемима обрате директно комуналној полицији, јер се проблем тако брже и боље решава.

тоалет, нарочито у време одржавања традиционалне манифестације “Дани пива”. Готово у потпуном мраку, полупаних излога, затрпан смећем и ишаран графитима, овај подземни пролаз више је налик катакомбама него месту добре трговине и бизниса. Просто је за неверовати да се пре де-

На пу ште ни ло кал у тр жном цен тру

Годинама уназад проблем града представља и тржни центар испод “Војвођанске банке”. Почетком деведесетих година прошлог века на сва звона најављиван као елитни простор и нуклеус нове пословне зоне, Тржни центар већ дуже време представља ругло и слепо црево у самом центру Зрењанина, али и јавни

ценију и по квадрат пословног простора овде продавао за више од 2.000 ондашњих марака. Данас, међутим, локали који се нуде за само десетак хиљада евра тешко проналазе нове власнике, а ни ниска месечна закупнина није интересантна потенцијалним закупцима. Ж. Ба ла бан

Старт-стоп си стем од ју че

СОМ БОР: Сомборско Јавно предузеће “Паркинг сервис” је од јуче почело да примењује такозвани старт-стоп систем наплате паркирања. Понуђене опције су кориснички web портал, односно апликација намењена за паметне телефоне, који користе андроид и симбиан оперативне системе. За коришћење старт-стоп паркинг система, корисник (физичко или правно лице) попуњава упитник у просторијама ЈКП „Паркинг сервис”, након чега потписује уговор. Све након тога је у рукама најновије генерације телефона, односно добре интеренет везе. Уговор будућим корисницима обезбеђује, ако ништа друго, мање размишљање о паркирању и избегавање СМС преписки мобилним телефонима са јавним

паркиралиштем. По заузимању свог паркинг места корисник шаље поруку путем смарт фона и на тај начин стартује своје паркирање, које у зависности од зоне, траје док год корисник путем апликације не закључи заузимање тог паркинг места. Систем обрачунава цену и на крају месеца кориснику на мејл шаље време заузећа по зонама, односно испоставља рачун за паркирање, тако што се, како кажу у сомборском ЈП “Паркинг сервису” за сваку зону приликом наплате извршава заокружење на први већи цео сат. Уз Сомбор систем ће за почетак функционисати још и у Новом Саду, а предвиђено је да до краја године буде имплементиран и у другим градовима Србије. М. Ми ље но вић

Иза бра ни са ве ти МЗ у оп шти ни Жа баљ ЖА БАЉ: Избори за савете месних заједница насељених места у општини Жабаљ одржани су у недељу. расписао их је председник СО Жабаљ др Дра ган Зло ко ли ца, у договору са месним заједницама. МЗ Ђурђево има 4.141 бирача, а на изборе се одазвало 18 по сто. На листи је било 37 кандидата, а изабрани Вла ди мир Ба лог, Ми хај ло Xуxар, Ми ро слав Та кач, Сла ви ца Ба рањ, Ле о на Ви слав ски, Ма ри ја Се ге ди, Ве ра Ду даш, Ми хај ло Па нић, Вла ди слав Бан ђур, Љу би ца Ћи рин и Ду шко Ми хелц. У Го спођинцима број бирача је 3.046, изашло је 21 по сто, а изабрани су: Го ран Бу ба ло, Де јан По пов, Ра до ван Хор њак, Ми лан Га ле тин, Ми о драг Жив ко вић, Три ва До ро шки, Стан ко Ми ла нов, Сло бо дан Пан тић и Јо ван Ма љо рош. У МЗ Жабаљ изабрани су: Зо ран Бузаxин, Вла ди мир Чон кић, Би ља на Ћу ћуз, Ра до слав Зло ко ли ца, Алек сан дар Та тић, Ми ро слав Ла кић, Ми лош Бог да нов-Xек, Урош Бо ја нић и Си мо Ва сић. У Чуругу, од 7.023 бирача, изашло је 11,36 по сто, а за Савет су изабрани: Зо ран Би њо, Не бој ша Авра мов, Дра ги ца Дра гин, Пре драг На ђе лин, Ве сна Стје па но вић, Вла да Тон чић, Ми ли ца Ми ли ће вић, Го ран Га та рић, Ду шан Сла до је вић и Ди ми три је Ра да но вић. Л. Ка ћан ски

Ак ци је до бро вољ ног да ва ња кр ви АПА ТИН: Црвени крст Апатин и Завод за трасфузију крви Сомбор сутра организују акцију добровољног давања крви у два села апатинске општине, у Сонти и у Свилојеву. У Сонти ће екипе од 8 до 10 часова бити у просторијама Здравствене станице, а у Свилојеву од 11 до 12 часова. Ј. П.

dRU[TvO

utorak7.avgust2012.

POLO@AJ SRPSKOG NARODA U ZEMQAMA REGIONA

dnevnik

SVETSKA NEDEQA DOJEWA

Mawak prava Nema idealne zamene – vi{ak asimilacije za maj~ino mleko

Po iz ve {ta ju Na pred nog klu ba, ko ji je ~e tvr ti put ana li zi rao pra va srp skog na ro da u re gi o nu, na {im dr à vqa ni ma je je di no do bro u Ru mu ni ji, a naj te ì im je u Hr vat skoj i Cr noj Go ri. U Sr bi ji i u osam su sed nih i obli `wih dr à va ì vi bli zu osam i po mi li o na Sr ba. Go to vo ~e tvr ti na – 2,2 mi li o na po po pi si ma iz 2001, 2002. i 2003. go di ne ì ve la je u re gi o nu uglav nom u su sed nim dr à va ma, BiH, Hr vat skoj, Cr noj Go ri, Ma ke do ni ji, Slo ve ni ji, Al ba ni ji, Ma |ar skoj i Ru mu ni ji. Na pred ni klub oce wu je da je po lo àj Sr ba u re gi o nu sve lo {i ji. Ta ko se is ti ~e da u Slo ve ni ji srp ski na rod ni je ni pri znat kao na -

{ta ju, pri met no je ja ~a we re vi zi o ni sti~ kih sta vo va ka da je re~ o Tri ja non skom spo ra zu mu i Ma |a ri ma iz van Ma |ar ske, dok Sr bi ja ne po sve }u je do voq nu pa `wu pro ble mi ma s ko ji ma se su o ~a va srp ska ma wi na. Iako je na pra gu ula ska u Evrop sku uni ju, Hr vat ska ne omo gu }a va Sr bi ma upo tre bu srp skog je zi ka i }i ri li~ nog pi sma, na vo de u Na pred nom klu bu. Hr vat ska za pen zi je Sr bi ma du gu je oko 900 mi li o na evra. ^ak 50.000 Sr ba iz Kra ji ne ni je ostva ri lo pra vo na za ra |e ne pen zi je. Od 130.000 re gi stro va nih po vrat ni ka, po lo vi na se vra ti la u Sr bi ju jer im, ka ko pi {e u iz ve {ta ju, u Hr vat skoj ni -

Rumunija jedina svetla ta~ka Sve tla ta~ ka iz ve {ta ja o po lo à ju Sr ba u re gi o nu je Ru mu ni ja, gde su oni do bro in te gri sa ni u dr àv ne in sti tu ci je, ni su or ga ni zo va ni u po seb nu po li ti~ ku stran ku ko ja bi za stu pa la wi ho ve in te re se ve} tu funk ci ju oba vqa Sa vez Sr ba. In for mi sa we na ma ter wem je zi ku je za do vo qa va ju }e. Je di ni pro blem je {to Sr bi ma hom ì ve u ru mun skim gra ni~ nim pod ru~ ji ma u ko ja se sla bo in ve sti ra, {to do vo di u pi ta we eko nom ski op sta nak. ci o nal na ma wi na pa mu i da qe pre ti asi mi la ci ja. Na gla {a va se da Sr bi ja do sa da ni je po ka za la ni vo qu da u bi la te ral nim od no si ma po sta vi pi ta we or ga ni zo va wa na sta ve na srp skom je zi ku. U Ma |ar skoj je po lo àj svih ma wi na, ukqu ~u ju }i i srp sku, ote àn po li ti kom kon zer va tiv ne vla de. Na i me, i po red broj nih obe }a wa ma |ar skih zva ni~ ni ka, no vi iz bor ni za kon ove dr à ve ni je omo gu }io Sr bi ma da ima ju pred stav ni ka u par la men tu, a to do pri no si na stav ku asi mi la ci je ma lo broj nih Sr ba. Osim to ga, uka zu je se u iz ve -

su obez be |e ni osnov ni uslo vi za nor ma lan ì vot, a ni pra vo na po vra tak imo vi ne. Hr vat ska dr à va je u po sled we vre me tra ì la od zna ~aj nog bro ja Sr ba da pla te od 25.000 do 50.000 evra na ra ~un ob no vqe nih ku }a pod iz go vo rom da u tim ku }a ma ne ì ve. Naj go ri po lo àj Sr bi da nas ima ju, po oce ni jed nog od auto ra iz ve {ta ja ê do mi ra An ti }a, u Cr noj Go ri jer ta mo {we vla sti na sta vqa ju “sr bo fob nu kam pa wu u jav no sti”. Broj Sr ba u Cr noj Go ri je s 31,99 re du ko van na 28,77 pro ce na ta i na 0,34 od sto Sr ba-Cr no go -

ra ca, iako su po ka za te qi pri rod nog pri ra {ta ja uka zi va li na po ve }a we bro ja Sr ba. Na vo di i pri mer ne po {to va wa ma ter weg srp skog je zi ka u na stav nim pro gra mi ma, ne ga ti van od nos pre ma epar hi ja ma Srp ske pra vo slav ne cr kve, ko ji ma se ne pri zna ju ste ~e na pra va ni isto rij sko pri su stvo, kao i to da su ras po de lom nov ca iz Fon da za ma wi ne upra vo Sr bi naj o {te }e ni ji, a za bra we no im je i is ti ca we na ci o nal nih sim bo la, dok se srp skoj de ci na me }e cr no gor ski je zik. U or ga ni ma jav ne upra ve sve je ma we za po sle nih Sr ba, a na ru ko vo de }im po lo à ji ma ima ih tek je dan od sto. Od dva mi li o na Sr ba, ko li ko ì vi u ze mqa ma re gi o na, ~ak tri ~e tvr ti ne je u Bo sni i Her ce go vi ni, uglav nom u Re pu bli ci Srp skoj. Mno gi od wih ne mo gu da ostva re pra vo na pen zi ju jer dru gi en ti tet du gu je vla di u Ba wa lu ci 500 mi li o na evra za pen zi je i PDV, ali ni od nos pre ma po vrat ni ci ma ni je bo qi, na vo di se u iz ve {ta ju. An ti} is ti ~e da se tre }i na iz be glih i prog na nih, bar for mal no, vra ti la u RS, ali da si tu a ci ja ni je ni iz bli za ta kva ka da je re~ o BiH. Na vo di i da je RS u pro te kle tri go di ne ulo ì la 50 mi li o na kon ver ti bil nih ma ra ka u po vra tak iz be glih i prog na nih na svo ju te ri to ri ju, dok je Fe de ra ci ja BiH iz dvo ji la tri mi li o na ko je ni je u pot pu no sti is ko ri sti la. Zna ~aj no opa da we pra va ma wi na za be le è no je i u Al ba ni ji. U de lu ma ke don ske jav no sti, po iz ve {ta ju, pri sut na je sr bo fo bi ja, a na sta vqa se i pro gon ar hi e pi sko pa Jo va na i we go vih sa rad ni ka. Q. Male{evi}

Predsednikove savetnice primile delegaciju „Prajda” De le ga ci ja Or ga ni za ci o nog od bo ra Prajd 2012 raz go va ra la je ju ~e sa sa vet ni ca ma pred sed ni ka Sr bi je Ja smi nom Mi tro vi} Ma ri} i Sta ni sla vom Pak o do sa da {wem to ku pri pre ma za Be o grad Prajd 2012, ko ji }e bi ti odr `an od 30. sep tem bra do 6. ok to bra u Be o gra du. U~e sni ci sa stan ka su se sa gla si li o po tre bi da sve in sti tu ci je u pot pu no sti po {tu ju Ustav Sr bi je i da u okvi ru svo jih nad le `no sti u~i ne sve ka ko bi skup pro te kao u naj bo qem re du, sa op -

{te no je iz Or ga ni za ci o nog od bo ra. Isto vre me no, na gla {e na je po tre ba {to bo qeg in for mi sa wa jav no sti o pro ble mi ma sa ko ji ma se su o ~a va LGBT za jed ni ca u Sr bi ji. Do go vo re no je da }e Ka bi net Pred sed ni ka Sr bi je i Or ga ni za ci o ni od bor Be o grad Praj da 2012 i u na red nom pe ri o du na sta vi ti otvo re nu ko mu ni ka ci ju. U de le ga ci ji Or ga ni za ci o nog od bo ra Be o grad Praj da 2012. bi li su Bo ban Sto ja no vi}, Go ran Mi le ti}, Bo ja na Iv ko vi} i Adam Pu {kar.

Go to vo 70 od sto maj ki do ji svo je be be u tre nut ku iz la ska iz po ro di li {ta, ali tri me se ca ka sni je do ji ih sa mo 50 od sto. [est me se ci po iz la sku iz po ro di li {ta sa mo 20 od sto maj ki be bu hra ni svo jim mle kom, a sve ga oko de set od sto ih do ji do go di nu da na sta ro sti de te ta. Po seb -

na u okvi ru ini ci ja ti ve „Bol ni ca – pri ja teq be ba”, po ka za li su da ni jed no po ro di li {te u Sr bi ji ne za do vo qa va stan dar de tog pro gra ma i po tvr di lo da je pro ce nat do je wa be ba u Sr bi ji po ra `a va ju }e ni zak. Na spram tih po da ta ka sto je upo zo re wa le ka ra da je is hra na

Smawuje rizik od raka dojke Po zna to je da do je we ni je do bro sa mo za zdra vqe be be ve} i za maj ~i no zdra vqe. U ugled nom me di cin skom ~a so pi su “Lan set” ob ja vqe no je da do je we mo è do pri ne ti sma we wu ri zi ka od ra ka doj ke, a pro tek tiv ni u~i nak do je wa je ve }i {to è na du è do ji. Do sad su ot kri ve ni mno gi po zi tiv ni efek ti do je wa na zdra vqe maj ke i de te ta i wi hov broj ne pre sta no ra ste no za bri wa va po da tak da se iz go di ne u go di nu sma wu je broj maj ki ko je do je svo je be be. Ta ko po is tra ì va wi ma stru~ wa ka Fon da UN za de cu (UNI CEF) spro ve de nim 2005. god ne, u Sr bi ji je do je no tek 23 od sto be ba do ~e ti ri me se ca, dok je sa mo 15 od sto do je no do {est me se ci. Is tra ì va wa spro ve de na 2010. go di ne po ka za la su da je broj de ce ko ja su is kqu ~i vo do je na do {est me se ci pao na 11 pro ce na ta. Re zul ta ti is tra ì va wa iz 2009. go di ne, ko ja su re a li zo va -

be ba maj ~i nim mle kom ne za me wi va za zdra vqe de te ta i da ni jed na for mu la za ve {ta~ ko mle ko ili hra nu ne mo è za me ni ti ide al nu hra nu ka kva je maj ~i no mle ko. Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja upo zo ra va na to da bi do je we mo glo spa sti ì vot vi {e od 13 mi li o na de ce u sve tu sa mo ka da bi se maj ke ob u ~i le ka ko da do je svo je no vo ro |en ~e upr kos even tu al nim pro la znim pro ble mi ma ko ji se po ne kad ja vqa ju u to ku do je wa u pr vim me se ci ma ì vo ta be be.

– Za zdra vqe de te ta maj ~i no mle ko ve li ka je pred nost – ka è pe di ja tar dr Jo va na ô mi}. – Do je we po boq {a va imu ni tet be be, pu tem we ga de te do bi ja an ti te la ko ja su zna ~aj na za bor bu pro tiv bo le sti, spre ~a va se na sta nak aler gi ja... Pro tein ko ji se na la zi u maj ~i nom mle ku sma wu je ri zik od go ja zno sti u ka sni jem ì vot nom do bu. Maj ~i no mle ko je kom plet na i pri rod na hra na pri la go |e na si ste mu za va re we kod be ba. U we mu su svi vi ta mi ni i mi ne ra li po treb ni za rast i raz voj no vo ro |en ~e ta pa do {est me se ci be bu ne tre ba hra ni ti ni jed nom dru gom hra nom. Mle ko u pra hu je hra na za nu `du, da kle da je se be bi sa mo ako maj ka ni je u mo gu} no sti da no vo ro |en ~e hra ni svo jim mle kom. Po mi sli te sa mo ko ja je pred nost do je wa u ovim vre lim let wim da ni ma ka da je sva hra na, a po seb no mle ko i mle~ ni pro iz vo di, pod lo `ni kva re wu. Ne ma bez bed ni je hra ne od maj ~i nog mle ka. Po sle mo de hra we wa be ba go to vim in du strij skim pro iz vo di ma, kao {to su mle ka u pra hu i ka {i ce, po sled wih de se tak go di na zdrav stve ni rad ni ci vo de kam pa wu za po vra tak pri rod noj is hra ni. Po sao ni je lak jer je s dru ge stra ne jak lo bi fa bri ka za pro iz vod wu be bi-hra ne ko je ve {tim i agre siv nim re kla ma ma uspe va ju da po ko le ba ju mla de maj ke. I u na {oj ze mqi po sle dih go di na do je wu be ba se po kla wa sve ve }a pa `wa. U sa ve to va li {ti ma pri do mo vi ma zdra vqa trud ni ce i mla de maj ke se in for mi {u o zna ~a ju maj ~i nog mle ka za pra vi lan rast i raz voj de te ta, ali i za zdra vqe maj ke. Uvo |e wem „be bi fren dli„ pro gra ma u po ro di li {ta no vo ro |en ~e je od pr vih da na uz maj ku i ta ko se omo gu }a va re dov no do je we, sva ki put kad be ba to tra ì. J. Barbuzan

POÊO SABOR U GUÎ: Sabor truba~a u Gu~i otvorila je operska diva Radmila Bako~evi}, koja je i doma}in Sabora, himnom manifestacije „Sa Ov~ara i Kablara”, a u pratwi truba~kog orkestra Gorana Rankovi}a. - Deo mene nikada nije oti{ao odavde. Iako sam postala gra|anin sveta, nikada nisam prestala da budem dete Draga~eva - rekla je Bako~evi}. Ona je dodala da ovaj sabor predstavqa „du{u jedne regije, du{u jednog naroda”, istakav{i da je od prvog takmi~ewa koje je odràno 1961. godine Sabor dobio okvire jednog velikog me|unarodnog, muzi~kog doga|aja. Tradicionalni 52. Draga~evski sabor truba~a u Gu~i traja}e do 12. avgusta, okupi}e 50 truba~kih orkestara, a organizatori o~ekuju vi{e od pola miliona posetilaca iz zemqe i inostranstva.

PET GODINA ELEKTRONSKOG SERVISA „VIRTUELNI MATI^AR” U ZREWANINU

Do dokumenata putem interneta

Elek tron ski ser vis “Vir tu el ni ma ti ~ar” za po la de ce ni je ra da u Zre wa ni nu oprav dao je svo ju ulo gu. Uve den 2007. go di ne, taj ser vis, ko ji se na la zi na zva ni~ nom saj tu gra da Zre wa ni na, omo gu }a va gra |a ni ma da pu tem in ter ne ta na ru ~e i na ku} nu adre su do bi ju iz vo de i uve re wa iz ma ti~ nih kwi ga. Na ~el nik Ode qe wa za in for ma ci o no-ko mu ni ka ci o ne teh no lo gi je pri Grad skoj upra vi Mi o drag Bo gu no vi} ka è da za ta kav na ~in va |e wa do ku me na ta vla da ve li ko in te re so va we, ~ak i ve }e ne go {to je o~e ki va no. – U po ~et ku smo do bi ja li dva ili tri zah te va dnev no, dok ih je da nas i do pet na est. Iz raz li ~i tih me sta {i rom Sr bi je u pret hod nih pet go di na je, pu tem in ter ne ta, od zre wa nin ske Ma ti~ ne slu `be po ru ~e no vi {e od 19.000 do ku men ta. Naj vi {e su tra è ni iz vo di iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, a za tim uve re wa o dr à vqan stvu – is ti ~e Bo gu no vi}.

Ako se po sma tra po gra do vi ma, naj vi {e zah te va sti glo je iz No vog Sa da i Be o gra da. Ali, zah te vi su u Ma ti~ nu slu `bu do la zi li i iz ^a~ ka, Ni {a, Pi ro ta, Vr wa~ ke Ba we, Sme de re va…

Po Bo gu no vi }e vim re ~i ma, na grad skom saj tu je i uput stvo o na ~i nu ko ri {}e wa te elek tron ske uslu ge. Pro ce du ra je sle de }a: ko ri snik uslu ge tre ba da po pu ni i po {a qe for mu lar na saj tu. Ma ti ~a ri pri sti gle zah te ve pro ve ra va ju ne ko li ko pu ta

dnev no i uko li ko su po da ci kom plet ni, iz da ju iz vod i {a qu ga ona ko ka ko je na ru ~i lac na zna ~io. Ako po sto je ne ke ne ja sno }e, ma ti ~a ri po zi va ju po {i qa o ca zah te va da bi kom ple ti ra li po dat ke. Na ru ~i lac, ta ko |e, mo `e da pro ve ri sta tus svog zah te va na saj tu ko ri ste }i je din stve ni ma ti~ ni broj, pod uslo vom da ga je pret hod no na veo pri li kom po pu wa va wa zah te va. – S “Po {tom Sr bi je” smo pot pi sa li ugo vor o sa rad wi. Gra |a ni ma tra `e ni do ku ment is po ru ~u je mo na ku} nu adre su, bi lo pu tem “Post eks pre sa”, ili kao vred no sno pi smo. Pri li kom pre u zi ma wa iz v o d a ili uve r e w a ko ri snik pla }a tak su i po {ta ri nu i pot pi su je po vrat ni cu – ob ja {wa va Bo gu no vi} pro ce du ru, i na gla {a va da je do ku men ta mo gu }e na ru ~i ti i iz ino stran stva, ali se {a qu sa mo na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je. @. Balaban

crna hronika

dnevnik BRUTALNO UBISTVO U ^URU[KOM DOMU

da ka èm da no` ko jim je po ~i we no ubi stvo ni je iz in ven ta ra Do ma, zna ~i ne ka ko je unet spo qa. Tre nut no in spek ci ja Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo i so ci jal nu po li ti ku oba vqa pre gled pa je to sve {to mo gu za sa da da iz ja vim – re kao je za „Dnev nik” di rek tor Do ma za du {ev no obo le la li ca u û ru gu Mir ko Jan ke li}. – Mi smo usta no va so ci jal nog ti pa, sta na ri od re | e n og psi h o fi zi~ kog sta wa ima ju mo gu} nost da iza |u u se lo i da se slo b od n o kre } u ov d e po kru gu, a do sa da ni je evi den ti ra no da su na {i ko ri sni ci na pa da Fo to: N. Sto ja no vi} li me {ta ne – do (1954), po tvr |e no je ju ~e u toj dao je krat ko Jan ke li}, uz ko usta no vi za na{ list. men tar da ne mo è u ovom tre – Sa mo mo gu da po tvr dim da se nut ku vi {e re }i od do ga |a ju do go di la tra ge di ja. Ko ri snik je jer mu je ta ko na re |e no. no èm iz bo dru gog ko ri sni ka s Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna ko jim je bio u so bi, a `r tva je li, dvo j i c a ak t e r a do g a | a j a pre mi nu la na li cu me sta. Mo gu ima li su kon flikt pre ne ko -

U TOKU ISTRAGA O POGIBIJI DVOJICE VOJNIKA NA KOPAONIKU

Tu ì la {tvo ~e ka voj ni iz ve {taj i ob duk ci ju Vi {e jav no tu ì la {tvo u Kru {ev cu }e, na kon iz ve {ta ja Voj ne po li ci je i za pi sni ka s ob duk ci je te la dvo ji ce voj ni ka ko ji su 1. av gu sta stra da li na Ko pa o ni ku, od lu ~i ti o to me da li ima ele me na ta za po d i z a w e kri v i~ n e pri j a v e pro tiv od go vor nih, sa op {te no je ju ~e u Tu ì la {tvu. Po re ~i ma pred sed ni ka Vi {eg su da u Kru {ev cu Dra ga na Zdrav ko vi }a, is tra `ni su di ja Vi {eg su da je na kon tra ge di j e na Ko p a o n i k u oba v io uvi |aj, po sle ~e ga je u Za vo du za sud sku me di ci nu u Ni {u oba vqe na ob duk ci ja te la. On je is ta kao da je „sa da sve na Tu ì la {tvu” da na osno vu ovih iz ve {ta ja do ne se od lu ku o da qim ko ra ci ma. Ka k o je re ~ e n o Ta n ju g u, kru { e v a~ k om tu ` i l a { tvu jo{ ni je do sta vqen iz ve {taj Voj ne po li ci je i za pi snik o ob duk ci ji. Dvo ji ca pod o fi ci ra Voj ske Sr bi je po gi nu la su 1. av gu sta

u eks plo zi ji ka set ne bom be pri li kom ra{ ~i {}a va wa te re na od za o sta lih min sko-eks plo ziv nih sred sta va na Pan ~i }e vom vr hu na Ko pa o ni ku. Po gi nu li su sta ri ji vod nik pr ve kla se Ne boj {a Mi li} (37) iz 98. va zdu ho plov ne bri ga de i sta ri ji vod nik Sla vi {a Mar ko vi} (36) iz 204. va zdu ho plov ne bri ga de. Pri pad ni ci Voj ske Sr bi je bi li su an ga `o va ni na ra{ ~i {}a va wu te re na na osno vu ugo v o r a Ko m an d e ViP V O s Kon tro lom le te wa SCG ra di iz g rad w e za { tit n e ogra d e oko objek ta na Ko pa o ni ku. Mi n i s tar od b ra n e Alek san dar Vu ~i} na re dio je od mah hit ne me re na ra sve tqa va w u okol n o s ti tra g i~ n og do ga |a ja i uv tr |i va wu od go vor n o s ti, a na ~ el n ik ge n e ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot p u k ov n ik Qu b i { a Di ko vi} pre u zeo je od go vor nost za po gi bi ju dvo ji ce pod o fi ci ra.

U OKOLINI BA^KE PALANKE

Si lo vao }er ki cu? De `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da si no} je po sle sa slu {a wa okri vqe nom za si lo va we i ro do skr na vqe we nad svo jom }er kom od re di la pri tvor okri vqe nom G. M. (1973) iz oko li ne Ba~ ke Pa lan ke. We mu se kri vi~ nom pri ja vom sta vqa na te ret da je u su bo tu uve ~e na pa stvo vao svo ju }er ku, mla |u od 14 go di na, u po mo} nim pro sto ri ja ma po ro di~ ne ku }e. Na vod no, de voj ~i ci na maj ka tvr di je ~u la vri sku i za te kla osum wi ~e nog u oba vqa wu po me nu tih kri vi~ nih de la, sa zna je mo ne zva ni~ no. M. V.

NOVI SLU^AJ TRGOVINE QUDIMA

Pri tvor zbog pri sil nog pod vo |e wa

Po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Zo ra nu V. (1965) iz op {ti ne Se ~aw zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo tr go vi ne qu di ma. We mu se sta vqa na te ret da je, la `no se pred sta viv {i, do veo u za blu du jed nu tri de set tro go di {wa ki wu iz Ba~ kog Pe tro vog Se la i na te rao je da se ba vi pro sti tu ci jom za we gov ra ~un, zlo u po tre bqa va ju -

}i we ne te {ke ma te ri jal ne pri li ke. Ova `e na je sme {te na u Si gur nu ku }u, sa o {ti la je no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va. Okri v qe n om je po s le sa slu {a wa od re |en pri tvor, iz ja vi la je ju ~e de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Ta tja na \u ra {ko vi}. M. V.

NA SAMOJ GRANICI S RUMUNIJOM PRONA\EN UBIJENI ME[TANIN

Po sle te ra pi je, no èm pre su dio ci me ru Ste van I. (1956), sta nar Do ma za du {ev no obo le la li ca u û ru gu, osum wi ~en je da je prek si ni} oko 22 sa ta s 11 ubo da no èm usmr tio svog ci me ra Mi la na R.

utorak7.avgust2012.

Po qo ~u var upu can u le |a

li ko go di na, ali je de lo va lo da su ga odav no pre va zi {li. Obo ji ca su, na vod no, du go go di {wi sta na ri do ma i bi li su sme {te ni u ta ko zva nom otvo re nom ode qe wu. Ni je bi lo na go ve {ta ja da se mo è do go di ti tra ge di ja, a ka ko nam je re ~e no, ubi stvo se do go di lo ubr zo na kon pri mqe ne re dov ne te ra pi je. Osum wi ~e nom je od re |e na me ra za dr à va wa i bi }e da nas pri ve den na sa slu {a we de ùr nom is tra `nom su di ji no vo sad skog Vi {eg su da Ta tja ni \u ra {ko vi} ko ja je prek si no} oba vi la uvi |aj na me stu do ga |a ja. Me { ta n in iz kom { i l u k a Do ma, ko ji se na la zi na ula zu u me sto u Uli ci kra qa Pe tra Pr vog, a ko ji je è leo da osta ne ano ni man, re kao nam je da ima ose }aj da je u po me nu toj usta n o v i ne d o v oq n o do b ro obez be |e we i da je, ka ko je ka zao, po we mu bi lo sa mo pi ta we vre me n a kad }e se do g o di ti „ne {to„. – Za to mi i ima mo pu {te nog psa kod ula znih vra ta i ogra de. Isti na je da do sa da ni je bi lo pro ble ma, ali se pla {im da }e ih bi ti. Da bi smo se ose }a li si gur ni je, tre ba lo bi da uve du ja ~e obez be |e we – sma tra ovaj na{ sa go vor nik. M. V.

Be ì vot no te lo D. M. (39) iz [ur ja na na |e no je u ne de qu, u pre po dnev nim sa ti ma, u bli zi ni dr àv ne gra ni ce s Ru mu ni jom, sa zna je „Dnev nik”. Le{ je ot kri ven kod dr àv nog ka me na A-181, na biv {oj ka ra u li kod Bo ke. Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu Ile{ Ba ko{, ko ji je s ko le ga ma iz su sed ne re pu bli ke oba vio uvi |aj, po tvr dio je ju ~e tu in for ma ci ju, i pre ci zi rao da je na le |i ma D. M. bi la vi dqi va jed na ustrel na ra na. – Na li cu me sta za te ~en je xip mar ke „ni san pa trol”. Iz dao sam na log za ob duk ci ju i ba li sti~ ko ve {ta ~e we jer je me tak ostao u te lu po koj ni ka – re kao je Ba ko{. Tek kad u no vo sad skom In sti tu tu za sud sku me di ci nu me tak bu de iz va |en iz te la po koj nog D. M., bi }e po zna to iz ko jeg va tre nog oru` ja je usmr }en. A zre wa nin ska po li ci ja spro vo di is tra gu da bi utvr di la ko je ubio ovog me {ta ni na [ur ja na, se la u op {ti ni Se ~aw, i iz ko jeg raz lo ga. Su gra |a ni D. M. is pri ~a li su ju ~e za „Dnev nik” da je on ra dio kao po qo ~u var, a da se ba vio i lo vom. Oè wen je i otac je jed nog de te ta.

Srp sko-ru mun ska gra ni ca – me sto po zna to po {ver cu?

– Znam da je go di na ma ra dio kao po qo ~u var jna Po qo pri vred n om do b ru „Bo r ac” iz [ur ja na. Ka sni je je za po slen u op {tin skoj slu `bi u Se~ wu, ta ko |e na me stu po qo ~u va ra. Do bio je i slu `be ni xip da bi mo gao da obi la zi te ren u po tra zi za po qo kra di ca ma – is pri ~a la je jed na od `i teq ki [ur ja na. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma na {eg li sta, me sto gde je na |en upu ca ni D. M. pred sta vqa ka nal za {verc ci ga re ta iz me |u Sr bi je i Ru mu ni je. Na vod no, ta

lo ka ci ja je ve} du `e bi la pod po li cij skom pri smo trom, o ~e mu go vo re i [ur jan ci. – Pri ~a se da se tu ~e sto oba vqao {verc i da je je se nas ne ko uhva }en – ve le oni. Ot kud D. M. na tom me stu, za sa da ni je po zna to. Po jo{ uvek ne po u zda nim in for ma ci ja ma, na we ga je pu cao ne ko iz su sed ne Ru mu ni je, i to na kon {to je D. M. po ku {ao da po beg ne pre ma xi pu. Za to je i do bio ustrel nu ra nu u le |a. Ali, de ta qi zlo ~i na bi }e po zna ti tek ka da po li ci ja oba vi svoj deo po sla. @. Balaban

U TOKU ISTRAGA PADA AVIONA KOD OBRENOVCA

Pi lot le teo bez do zvo le U pa du sport skog avi o na kod Obre nov ca u ne de qu uve ~e po gi nu li su pi lot Mi ro slav Ve se li no vi} (1952) iz se la Urov ci i \or |e Vu ji} (1983) iz Sur ~i na. Na ~el nik Upra ve va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce u Sek to ru za van red ne si tu a ci je MUP-a Sr bi je Go ran Ni ko li} re kao je da je va tro ga sno-spa si la~ ka eki pa, ko ja je pr va sti gla na me sto pa da avi o na, pro na {la te la dve oso be ko je vi {e ni su da va le zna ke `i vo ta. Ul tra la ki avion „du ka no” ita li jan ske pro iz vod we, ko ji je u pri vat nom vla sni {tvu, pao je u ata ru se la Ra ta ri ne ko li ko sto ti na me ta ra od pr vih ku }a, a ne sre }a se do go di la oko 20.30 ~a so va. – Oko 21 ~as do bi li smo po ziv da je eki pa Hit ne po mo }i je iza {la na ne pri stu pa ~an te ren u {u mo vi tom pre de lu, a na li cu me sta smo mo gli da kon sta tu je mo smrt dve mu {ke oso be – re kao je de `ur ni le kar Hit ne po mo }i u Obre nov cu dr @ar ko Sta no je vi}. U bli zi ni me sta ne sre }e je sport ski aero drom, oda kle je

Osta ci sru {e nog avi o na kod Obre nov ca

avion uz le teo, a je dan o~e vi da ca je ~uo jak pra sak, zbog ~e ga je po sum wao na pad avi o na i od mah oba ve stio po li ci ju. Is tra ga je u to ku i za sa da se ne zna uzrok ne sre }e, a pret po sta vqa se da je u pi ta wu lom kri la pri li kom po ku {a ja sle ta wa. Ko mi si ja za is tra `i va we i ana li zu ude sa utvr di la je to -

kom ju ~e ra {weg da na da pi lot ko ji je iz gu bio `i vot u ovoj ne sre }i ni je imao do zvo lu za le te we, kao i da avion ni je bio re gi stro van. Sa vet ni ca u Di rek to ra tu ci vi li nog va zdu ho plov stva Ka ta ri na An dri}-Mi lo sa vqe vi} je sa op {ti la da je avion po le teo s pri vat nog te re na ko ji ni je bio upi san u re gi star le ti -

li {ta, a da avion, po {to ni je bio re gi stro van, ni je mo gao bi ti ser vi si ran kod ovla {}e nih ser vi se ra. – Ko mi si ja }e na sta vi ti da ra di na slu ~a ju da bi utvr di li da li je do ne sre }e do {lo zbog qud skog fak to ra, kva ra na le ti li ci ili je u pi ta wu kom bi na ci ja ta da fak to ra – re kla je Ka ta ri na An dri}-Mi lo sa vqe vi}. Ra ~u na ju }i in ci den te u ko ji ma su u~e stvo va li i pa do bran ci i pa ra glaj de ri sti, sa mo u po sled we dve go di ne u ci vil nom va zdu ho plov stvu Sr bi je je evi den ti ra no dva de se tak ude sa u ko ji ma je `i vot iz gu bi lo de se tak oso ba. Ana li ze po ka zu ju da je qud ski fak tor naj od go vor ni ji za ude se u sport skom va zdu ho plov stvu i da je raz log za to „ne po {to va we pro pi sa nih i ja snih pro ce du ra”, sa op {tio je ra ni je Di rek to rat ci vil nog va zdu ho plov stva, ko ji je zbog u~e sta lih in ci de na ta po ja ~ao kon tro lu sport skih aero dro ma i aero-klu bo va. E. D.

BANDA DRSKIH LOPOVA HARA OKO DESPOTOVA

Raz boj ni ci ko qu pse i od no se ma {i ne Po ro di ca Mi lo {a Mi ja to va iz De spo to va za tra `i la je od po li ci je u Ba~ koj Pa lan ci da ih za {ti ti od lo po va ko ji su im ~e ti ri pu ta po kra li ima we za sa mo go di nu da na. Kap ko ja je pre li la ~a {u Mi lo {a Mi ja to va je po sled wa kra |a ko ja se de si la u no }i iz me |u ne de qe i po ne deq ka ka da su, o~i to dr ski raz boj ni ci, iz Mi lo {e ve ra di o ni ce ukra li dva apa ra ta za va re we, tri {laj fe ri ce i bu {i li ce, vred ne vi {e od 1.000 evra. – Ovo je od pro {le zi me ~e tvr ti put da nas raz boj ni ci na pa da ju i da nam oti ma ju imo vi nu, a da po li ci ja ne ma od go vo ra – ka `e Mi lo{ Mi ja tov, gla va ku }e ko ja je na uda ru no vih ba~ kih „haj du ka“, od no sno raz boj ni ka. – Do sa da su mi sa sa la {a, ali i iz objek ta u cen tru se la, od ne li

po qo pri vred nih ma {i na, ve {ta~ kog |u bri va i dru ge ro be vred nih, po mo joj slo bo noj pro ce ni, oko 12.000 evra. Za mi sli te ka da vam ukra du „kem brix” va qak, a on je te `ak oko 600 ki lo gra ma, vu ku ga, vu ku, a ni ko od nad le `nih ni {ta. Ka `u u Sen ti va nu, ina ~e sta rom na zi vu za De spo to vo, da se ta kva raz boj ni {tva ni su de {a va la ni u vre me haj du ~i je u vre me nu po zna tog ov da - Ogor ~e ni Mi lo{ Mi ja tov {weg haj du ka Cr nog Mak si ma s sa la {u ko ji je od se la uda qen po ~et ka de ve ta ne se tog ve ka. Se - oko dva ki lo me tra, a raz boj ni ci lo je za pla {e no jer su Mi ja to vi su, iz me |u osta log, us pe li da od pr vo po kra de ni na obli `wem ne su i dva plu ga.

Sen ti van ci ma po seb no te {ko pa da {to po li ci ja ni je ot kri la raz boj ni ke, ali pri zna ju da su ma li deo ukra de ne ro be vra ti li vla sni ku. Po ro di ci Mi ja tov je, ina ~e, ukra den i ceo za liv ni si stem, se ja ~i ca za po vr }e, 50 ras pr ski va ~a i mno go to ga. Ali, ~i we ni ca da je pr vi pas ~u var otro van, a ga zde mi sli le da je do bio ne ku bo lest, a dru gi za klan, upo zo ra va ov da {wu po li ci ju na to da u ata ru ba~ ko pa la na~ ke op {ti ne vre ba pra va raz boj ni~ ka ban da. Po kra de ni do ma }in tvr di da ni ko me ni je ostao ni {ta du `an, kao i da zna ko su raz boj ni ci. M. Suyum

sport

utorak7.avgust2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST)

Nu la za kraj

TUR NIR RU KO ME TA [A

Or lo vi ba{ raz o ~a ra li

Sr bi ja - Ru si ja 0:3 (15:25, 20:25, 17:25)

Ma |ar ska - Sr bi ja 26:23 (9:11) LON DON: Ko per boks are na, gle da la ca: 6.500, su di je: Abram ham sen i Kri sti jan sen (Nor ve {ka), sed mer ci: Ma |ar ska 1 (1), Sr bi ja 3 (2), is kqu ~e wa: Ma |ar ska 6, Sr bi ja 8 mi nu ta. MA \AR SKA: Fa ze ka{ (12 od bra na), Mi ler, Iqe{ 1, ^a sar 7 (1), Mo ~a ji 9, Ivan ~ik, Har {a wi 5, Pu ti}, La lu {ka, Na| 2, Vad ker ti, Zu baj, Si~ 1, Le ka ji 1. SR BI JA: Sta ni} (11 od bra na), Mar ja nac, [e {um 3, Vu jin 3, Nik ~e vi} 4, Ma noj lo vi}, To ski}, Ili} 5 (2), Pro da no vi} 5, Rni}, Be qan ski, Vu~ ko vi}, ^u tu ra, Stan ko vi} 3.

(11:9), pa }e u ~e tvrt fi na le, na Islan |a ne, Ma |a ri, a vi ce {am pi o ni ma Evro pe osta }e go rak uti sak ko ji }e po ne ti iz Lon do na. Sa svim so lid no pr vo po lu vre me na {eg ti ma, od li~ ni Sta ni} i pred nost od 11:9, pa on da kon tra Nik ~e vi }a za plus tri na star tu dru gih po la sa ta igre i na po slet ku po go dak Vu ji na za 14:11 de lo va li su ohra bru ju }e za or lo ve, ali je on da usle dio hla dan tu{: ru ko met ni val cer Ma |a ra i pot pu ni ras pad si ste ma u na {em ti mu! Ne za u sta vqi vi Ta ma{ Mo ~aj bio je po kre ta~ ka sna ga na {eg pro tiv ni ka. Le vo ru ki as Flen sbur ga je po ga |ao bu kval no sva ki

â zar. Wih dvo ji ca po sti gla su za jed no 18 go lo va! Po ku {ao je Vu ko vi} sa Mar jan cem - ni je vre de lo. Vra tio je Sta ni }a - ni to ni je vre de lo. Za ti li ~as, ta~ ni je za sa mo ~e ti ri mi nu ta, iza bra ni ci se lek to ra La jo {a Mo ~a i ja re ì ra li su se ri ju 6:1 i bu kval no no ka u ti ra li Ili }a i dru ì nu. Mo ra se pri zna ti da su Ma |a ri od i gra li si gur no naj bo qe po lu vre me na tur ni ru, o ~e mu sve do ~i po da tak da su u po sled wih 11 mi nu ta me ~a po sti gli ~ak 12 go lo va. Na dru goj stra ni Vu ko vi }e vi iza bra ni ci su de lo va li o{a mu }e no, ni su iz dr à li tem po ri va la, po ku {a va li su na si lu, pre ko

{ut, kat kad i uz do zu sre }e. Za hva qu ju }i we mu, ali i od li~ nom Fa ze ka {u na go lu, us po sta vqen je re zul tat ski egal (14:14) ko ji ni je du go po tra jao. Ma |a ri su na sta vqa li da te ro ri {u na {u od bra nu, ko ja ni je ima la re {e wa za ve} po me nu tog Mo ~a i ja, a gde je on stao pro du `io je

be ko va, a i oni ret ki na le ti sa kri la, ~ak i sa igra ~em vi {e, ni su do no si li re zul tat. Na kra jupo raz, za slu `en, kao i eli mi na ci ja - ta ko |e za slu `e na za srp ski tim, od ko ga se mno go vi {e o~e ki va lo po sle sjaj nih iga ra na Evrop skom pr ven stvu i dru gog me sta u Be o gra du.

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Vu ko vi}: Pro pu sti li isto rij sku {an su Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} oce nio je da su se we go vi igra ~i upla {i li pla sma na u ~e tvrt fi na le OI. - Na à lost, mi slim da smo se u po je di nim tre nu ci ma upla {i li po be de i pla sma na u ~e tvrt fi na le, jer ni smo ima li igra ~a ras po lo è nog da po vu ~e eki pu za so bom. U mo men tu ka da smo iz gu bi li si gur nost na go lu, po sle jed ne kon tre ko ju je gol man Dar ko Sta ni} lo {e ba cio, do {li smo u si tu a ci ju da bez hra bro sti i od lu~ no sti na pa da mo i to nas je ko {ta lo ~e tvrt fi na la. Mi slim da smo iz gu bi li isto rij sku {an su, ali to smo mi, ì vot ide da qe. Vi de }e mo ka da sve ana li zi ra mo ko ji su raz lo zi, ali mi slim da je pre sve ga taj strah od ~e tvrt fi na la spu tao no ge i ru ke - re kao je Vu ko vi}, a po tom do dao da je u~e {}e na Olim pij skim igra ma ve li ki uspeh, a da je pi ta we ko }e iz ak tu el ne re pre zen ta ci je Sr bi je do ~e ka ti na red ne Igre, za ~e ti ri go di ne u Rio de @a ne i ru.

Ata na si je vi} bio naj bo qi igra~ u na {oj se lek ci ji

{to su pr vi set do bi li vi {e ne go ube dqi vo – 15:25. Ru si su dik ti ra li ri tam i u dru gom se tu, ni su ni bi li u pri li ci Ja ni} i dru go vi da ugro ze

ak ci ja, bi la je pri li ka da uhva te pri kqu ~ak (23:20), ali opet su Ru si po di gli blok i osu je ti li na me re evrop skih {am pi o na da mo gu da na pra ve pre o kret.

Ko la ko vi}: O ne u spe hu hlad ne gla ve

Gol man Dar ko Sta ni}, je di na sve tla ta~ ka u na {em ti mu

Srp ska ru ko met na re pre zen ta ci ja ne slav no je za vr {i la u~e {}e na olim pij skom tur ni ru, sa sa mo jed nom po be dom, ko ja im je pru `i la slam ku spa sa pre pre sud nog su da ra sa Ma |a ri ma. Ipak, iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a raz o ~a ra li su u me ~u sa se ver nim kom {i ja ma, iz gu bi li re zul ta tom 23:26

LON DON: Ha la Earls kort, gle da la ca: 12.000, su di je: ^o la ki jan (Ar gen ti na), Ro dri gez ([pa ni ja). SR BI JA: N. Ko va ~e vi} 3, U. Ko va ~e vi} 4, Ja ni} 6, Pet ko vi}, Stan ko vi}, Ni ki} 3, Mi ti}, Ra {i} 2, Ata na si je vi} 18, Sta ro vi}, Pod ra {~a nin 5, Ro si} (l). RU SI JA: Apa li kov 7, Htei 11, Gran kin 5, Te tju hin 3, So ko lov, Be re` ko 4, But ko 1, Mu ser ki 7, Ili nik 2, Mi haj lov 18, Vol kov, Ob mo ~a ev (l). Ru si ja je nad i gra la Sr bi ju u po sled woj utka mi ci Gru pe B mak si ma la nim re zul ta tom 0:3 (15:25, 20:25, 17:25) i ta ko ras pr {i la sve na de na {ih od boj ka {a da se mo gu na }i u dru {tvu osam naj bo qih ti mo va na Olim pij skim igra ma. Iza bra ni ci se lek to ra Igo ra Ko la ko vi }a sa ~e ti ri po ra za za vr {i li su u~e {}e u Lon do nu, a po ka za la se po gre {nim to da od lu ku o pla sma nu u ~e tvrt fi na le osta ve za po sled we ko lo i duel sa sjaj nim Ru si ma. Pro koc ka li su {an se pro tiv Ne ma~ ke, po tom i Bra zi la a ba }u {ka ma ni jed nog tre nut ka ni su bi li rav no pra van ri val. Ru si su bi li sta bil ni ji, kon kret ni ji, pre ci zni ji od star ta do kra ja me ~a. Ner vo za, zbog zna ~a ja du e la, o~i gled no je ve za la ru ke na {im od boj ka {i ma. Zbor na ja je ima la pred nost na oba

Ka pi ten Mo mir Ili} ka zao je da eki pa na OI ni je us pe la da po no vi for mu i at mos fe ru sa Evrop skog pr ven stva. – Ni je to ta eki pa kao {to je bi la na EP, ho mo ge na, kom pakt na pu na sa mo po u zda wa. Ni smo ve ro va li u to, ni smo bi li s gla vom do bri i to je to. Jed no stav no, mi ima mo kva li tet da do bi je mo ova kve utak mi ce, ali psi ho lo gi ja je va `na stvar. Iz gu bi li smo tri utak mi ce na po ~et ku i to nas je po ko le ba lo – ka zao je Ili}, ko ji ni je è leo da ko men ta ri {e da li mu je na stup na OI bio po sled wi u dre su re pre zen ta ci je. Sred wi bek Ni ko la Ma noj lo vi} pri znao je da ni je o~e ki vao po raz od Ma |a ra. – Ve ro vao sam u na {u eki pu, da mo è mo se po dig ne mo jo{ jed nom i po ka è mo ko smo i {ta smo. Na kra ju ni smo us pe li u to me. Ima li smo ve} vi |e ni pad u igri ko ja nam je ov de po stao ka rak te ri sti ka – na veo je Ma noj lo vi}.

Se lek tor Igor Ko la ko vi} po sle eli mi na ci je sa Olim pij skih iga ra re kao je da po sto ji ge ne za ne u spe ha, ali da }e o uzro ci ma go vo ri ti hlad ne gla ve. - Ap so lut no ni smo bi li sprem ni za me~ pro tiv Ru sa, to je po ka zao ve} pr vi set, ugu {i li su nas na po ~et ku, skre sa li nam kri la, a bi lo je i o~i gled no da ne ma mo ener gi ju za ta ko kva li tet nog pro tiv ni ka. To sva ka ko ima svo ju svo ju ge ne zu ko ju ne bih pre te ra no ov de ela bo ri rao. O uzro ci ma }e mo pri ~a ti hald ne gla ve - re kao je Ko la ko vi}. On je do dao da je evi dent no ostva ren ne u speh i da je {an sa pro pu {te na u me ~u pro tiv Ne ma~ ke. - Ima li smo svo ju {an su u me ~u pro tiv Ne ma~ ke, ni smo je is ko ri sti li, plus dva lo {a teh ni~ ka tajm auta u pr vom se tu (4:8, 9:16), a ni su Sr bi ima li re {e wa za ko rek to ra Mi haj lo va. Br zo je Ko la ko vi} mo rao da me wa di za ~e, po slao Mi ti }a na te ren ume sto Pet ko vi }a, ipak, ma lo stva ri je funk ci o ni sa lo na na {oj stra ni te re na. U ne ko li ko na vra ta Ru si su de mon stri ra li si lu, kao ka da je vi so ki Mu ser ski za u sta vo pr vi tem po Pod ra {~a ni na - 10:18.Za ka za la je od bra na or lo va, osim Ata na si je vi }a ni smo ima li ras po lo `e nog igra ~a u na pa du. Ru si su bom ba ma sa osnov ne li ni je raz ve ja li pri jem Sr ba pa ne ~u di

me ~a pro tiv Ame ri ke i Ru si je. Raz o ~a ra ni smo, to je pri rod no, na {a o~e ki va wa bi la su da se pla si ra mo da qe, ali ni smo us pe li. Ve ruj te mi, igra ~i ko ji su pr vi na fron tu si gur no su to naj vi {e `e le li - ka zao je Ko la ko vi}. Na kon sta ta ci ju srp skih no vi na ra da je eki pi mno go ne do sta jao Ivan Miq ko vi}, Ko la ko vi} je re kao. - Na rav no da je ste, ali ne do sta ja li su nam i bra }a Gr bi}, Vu je vi}, Ge ri}, Me {ter. Ovo je tim ko ji je do {ao na Olim pi ja du, to je na{ naj bo qi tim, a Miq ko vi} se ra ni je opro stio - is ta kao je Ko la ko vi}.

vo| stvo ri va la (4:8, 8:12, 10:18). Ko la ko vi} je po no vo po se zao za iz me na ma, no va pri ma~ ka di ja go na la je bi la na te re nu, Ja ni} je u{ao ume sto Ni ko le Ko va ~e vi }a, Ni ki }a je za me nio Uro{ Ko va ~e vi}, u igri je bio i no vi blo ker Ra {i} (ume sto Stan ko vi }a).Zbro na ja je la ko ~i ta la ak ci je na {eg ti ma, blok je uvek bio na pra vom me stu, one ret ke pri li ke ka da bi se na {i mom ci od bra ni li po kva ri li bi lo {om re a li za ci jom kon tra pa da. Ru si su sa {est po e na vi {ka u{li u fi ni{ se ta (14:20).Us pe li su Sr bi da ve `u ne ko li ko do brih

Na sve ili ni {ta za i gra li su Ja ni} i dru go vi u tre }em se tu, me |u tim, ni to ni je bi lo do voq no pro tiv sil no mo ti vi sa nih i mo ra se pri zna ti kva li tet ni jih Ru sa.Od mi nu sa od dva po e na na po ~et ku se ta (6:8) bli `e ri va lu Sr bi ni su mo gli da pri |u. Kao da ne vo de 0:2 u se to vi ma, kao da ve} ni su iz bo ri li pla sman u ~e tvrt fi na le igra li su iza bra ni ci se lek to ra Alek na. Do kra ja se ta su kon tro li sa li si tu a ci ju na te re nu, la ko do {li do osam me~ lo pi (16:24) i pr vu is ko ri sti li za pro sla vu mak si mal nog tri jum fa.

TUR NIR OD BOJ KA [I CA

Ne zna ju En gle zi ko li ko su la vi ce mo gle Sr bi ja - Bra zil 0:3 (10:25, 22:25, 16:25) LON DON: Ha la Earls kort, gle da la ca: 8.000, su di je: Za hor co va (^e {ka), Ta no (Ja pan). SR BI JA: Bra ko ~e vi} 6, \e ri si lo 11, @iv ko vi}, Kr sma no vi} 2, Mi haj lo vi} 11, Ve so vi}, Og we no vi} 1, Veq ko vi} 3, Ra {i} 2, ]e bi} (l), Sta ro vi} 3, Bla go je vi}. BRA ZIL: Kla u di wo 10, Lins 1, Pe ku e no, Sil va, Me ne zes 14, Kar va qo 10, Fe re i ra, Ka i {e ta, Pe re i ra 1, Ka stro 12, Oli ve i ra (l), Ro dri gez 9. Za vr {e na je ago ni ja evrop skih od boj ka {kih {am pi on ki u Lon do nu. Jo{ jed nim po ra zom,

pe tim u ni zu, ovo ga pu ta od Bra zil ki. Bio je mak si ma lan i ona ko za kraj bo lan. Za Bra zil po be da ko ja ih vo di u ~e tvrt fi na le, na Ru si ju, a za Sr bi ju ni {ta no vo na Igra ma, uz do da tak da ni su po mo gle Tur ki wa ma, ko je }e ta ko |e spa ko va ti ko fe re. Da su od i gra le naj bo qe na tur ni ru, kao {to ni su, Srp ki we su mo gle da ugro ze Bra zil ke, ko je u Lon do nu ne igra ju ni {ta po seb no. Bar je dan set, bio bi lep {i ose }aj, ova ko… Nu la za kraj, ista ona kva, kao {to je i bo dov ni sal do Srp ki wa u Lon do nu. Bi lo, ne po no vi lo se…

A gru pa

B gru pa

Do mi ni kan ska R. - Al `ir Ja pan - V. Bri ta ni ja Ru si ja - Ita li ja 1. Ru si ja 2. Ita li ja 3. Ja pan 4. Do mi ni ka. 5. V. Bri ta ni ja 6. Al `ir

5 5 5 5 5 5

5 4 3 2 1 0

0 1 2 3 4 5

15:3 14:5 11:6 8:9 3:14 2:15

3:0 3:0 3:2

Sr bi ja - Bra zil Ki na - Ko re ja SAD - Tur ska

14 13 9 6 2 1

1. SAD 2. Ki na 3. Ko re ja 4. Bra zil 5. Tur ska 6. Sr bi ja

Pa ro vi ~e tvrt fi na la Da nas Ja pan - Ki na Ru si ja - Bra zil SAD - Do mi ni kan ska R. Ita li ja - J- Ko re ja

0:3 3:2 3:0 5 5 5 5 5 5

5 3 2 3 2 0

0 2 3 2 3 5

15:2 11:10 11:10 10:10 9:11 2:15

15 9 8 7 6 0

\e ri si lo na pa da blok Bra zil ki

O utak mi ci ne ma {ta pu no da se na pi {e. Za pra vo ima, ali ko me je do pi sa ni ja. Kao {to ni de voj ka ma

ni je bi lo do igre. Ide jed no s dru gim. Pr vi set, za i sta za za bo rav. Jo{ je dan u ko me smo je dva sti gli

do dvo ci fre nog bro ja po e na. Bez voq no, kao da im se `u ri lo ku }i, Srp ki we su od i gra le taj pe riod.

(14) (16) (20) (22)

Uti sak je do ne kle po pra vqen u na red na dva. Na ro ~i to u dru gom, jer je do sa mog kra ja na {a se lek ci ja za o sta ja la za poen. I kad je tre ba lo da stig ne do iz jed na ~e wa, na ~i we ne su dve ve za ne ser vis gre {ke. Is ku sni ji ri val sve je ka znio, zna la~ ki. Tre }i pe riod do bra sli ka do sre di ne se ta (13:15), a on da po no vo iz gre {ke u gre {ku. Bra zil ke su sa mo uba ci va le ser vis i sva ku tre }u lop tu na pa le, a osta lo su za wih ra di le na {e de voj ke. Na kra ju po zdra vqe ne su ova ci ja ma od lon don ske pu bli ke. A da sa mo En gle zi zna ju ko li ko su one mo gle vi {e na ovom tur ni ru. [te ta, ne ki dru gi put…

SPORT

dnevnik

utorak7.avgust2012.

30. LET wE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST)

Delfini sjajni uo~i duela sa Australijancima

PRO GRAM Da nas ATLE TI KA 10.00 Kvalifikacije u kopqu (`) (Tatjana Jela~a) 19.05 Kvalifikacije skok udaq (`) (Ivana [panovi})

Ru mu ni ja - Sr bi ja 4:12 (0:3, 1:3, 0:4, 3:2) LONDON: Va ter po lo are na, gle da la ca: 5.000, su di je: Sti gen (Ne ma~ ka) i Rot sat (SAD). Igra~ vi {e: Ru mu ni ja 7 (2), Sr bi ja 11 (8). Pe ter ci: Ru mu ni ja 1 (1). RU MU NI JA: Sto ne sku (6 od bra na), Ra du 1, Ne grean, Di a ko nu, Jo sep 1, Bu {i la, Ma tei 1, ]o ve a nu, Go an ta, \or |e sku, Gi ban, Ka dar 1, Dra gu sin. SR BI JA: So ro (5 od bra na), [a po wi}, Go ci} 1, Udo vi ~i} 1, Man di}, D. Pi je tlo vi} 1, Ni ki} 3, Alek si}, Ra |en, Fi li po vi} 1, Pr la i no vi} 2, Mi tro vi} 3, G. Pi je tlo vi} (dve od bra ne). Va ter po li sti Sr bi je za be le `i li su ~e tvr tu po be du na Olim pij skim igra ma i osvo ji li pr vo me sto u B gru pi. U po sled wem, pe tom, ko lu iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a ube dqi vo su nad i gra li re pre zen ta ci ju Ru mu ni je sa 12:4. Ta ko su na {i mom ci pr vu fa zu za vr {i li bez po ra za, s ~e ti ri po be de i jed nim re mi jem. Ni jed nog tre nut ka se i ni je po sta vqa lo pi ta we po bed ni ka, ve} sa ko li ko go lo va }e del fi ni sla vi ti. Kao pr vi u B gru pi, u ~e tvrt fi na lu }e su tra igra ti sa Austra li jom, ko ja je u di rekt nom du e lu za ~e tvr to me sto sa vla da la Gr~ ku 13:8.

14.00 kategorija 66-96 kg (Aleksandar Maksimovi})

11.35 kvalifikacije K2 500m (Olivera i Nikolina Moldovan)

TR KA NA 1.500 ME TA RA

Mun}anova stala u kvalifikacijama Srp ska atle ti ~ar ka Ma ri na Mun }an ni je us pe la da se pla si ra u po lu fi na le olim pij ske tr ke na 1.500 me ta ra. Ona je u svo joj kva li fi ka ci o noj gru pi za u ze la 11. me sto, po {to je ost-

va ri la vre me od ~e ti ri mi nu ta, 11 se kun di i 25 sto tin ki. U ukup nom pla sma nu srp ska atle ti ~ar ka je za u ze la 21. me sto. Naj bo qa u kva li fi ka ci ja ma bi la je Abe ba Are ga vi iz Eti o pi je sa vre me nom 4:04.55.

An dri ja Pr la i no vi} u du e lu s Ru mu nom An dre a om Jo se pom

Iako se zna lo da su fa vo ri ti u su sre tu sa Ru mu ni ma, na {i mom ci su ozbiq no u{li u ovaj duel. Ve} po sle 14 se kun di Fi li po vi} je do veo Sr be u vo| stvo od 1:0, a on da se na no vi po go dak ~e ka lo se dam mi nu ta. Na 2:0 po vi sio je Ni ki}, a on da je se dam se kun di pre kra ja pr vog de la

Se lek tor De jan Udo vi ~i} re kao je na kon po be de nad Ru mu ni jom da eki pa ima pro sto ra za na pre dak, ali da ne `e li da stva ra pri ti sak igra ~i ma jer su oni osta li je di ni pred stav ni ci na {e ze mqe u ko lek tiv nim spor to vi ma u Lon do nu. - Za do vo qan sam. Na sta vi li smo da igra mo do bru od bra nu i to nam da je ne ku si gur nost da mo `e mo da ra di mo stva ri ko je su na ma bit ne. Pre ma to me, mi slim da sa mo tre ba da gle da mo se be i da po ku {a mo da una pre di mo igru iz utak mi ce u utak mi cu - iz ja vio je Udo vi ~i}. Ri val u ~e tvrt fi na lu bi }e Austra li ja. - Si stem tak mi ~e wa je ta kav ka kav je ste. U ovim okol no sti ma, u bi lo kom ekip nom spor tu, pr vo me sto te oba ve zu je i sta vqa ti ne ki te ret op te re }e wa, za to {to pret po sta vqam da }e ri va li bi ti ras te re }e ni ji i ne ma {ta da iz gu be ob ja snio je Udo vi ~i}.

Mi tro vi} po sti gao po go dak za 3:0. Mi tro vi} i Du {ko Pi je tlo vi} su po ~et kom dru ge ~e tvr ti ne po vi si li na 5:0. Ve} ta da je bi lo ja sno da }e duel sa Ru mu ni ma po slu `i ti kao ja ~i {u ter ski tre ning pred za na ~aj ni ~e tvrt fi nal ni me~. Pr vi put Ru mu ni su us pe li da pro bi ju na {u od bra nu

On je do dao da ne è li da stva ra do dat ni pri ti sak igra ~i ma. - Ta ko je bi lo i na pro {loj Olim pi ja di. Mi smo bi li ì go sa ni po sle OI u Pe kin gu, ali to ni je ni {ta no vo za nas. Gle da mo svo ja po sla. Mi ni smo do {li da igra mo dru ge spor to ve, do {li smo da igra mo va ter po lo i to ra di mo. Ni ti }e mo po le te ti po sle ove utak mi ce, ali ne }e mo ni pa sti. Mi ne zna mo dru ga ~i je da ra di mo - is ta kao je Udo vi ~i}. Naj bo qi stre lac Sr bi je u do sa da {wem to ku OI An dri ja Pr la i no vi} is ta kao je da je eki pa bi la si gur na i ozbiq na pro tiv Ru mu ni je. - Ras pu ca li smo se u na pa du u od bra ni jo{ bo qe od i gra li ne go pro tiv Ame ri ka na ca. Sad ~e ka mo ~e tvrt fi na le, Austra li jan ce, pro tiv ni ka ko ga smo po taj no pri èq ki va li. Sve je na na ma po ru ~io je Pr la i no vi}.

IVA NA MAK SI MO VI] PO SLE OSVO JE NE ME DA QE

[ok i ludnica

- Lud ni ca! Ne znam vi {e ka ko da ob ja snim, ali ja ko sam sre} na. Ka da sam se pro bu di la (dan po sle osva ja wa me da qe), bio je to {ok. To li ko sam po ru ka po dr {ke do bi la, {to na te le fon, {to na Fej sbu ku. Te le fon ne pre sta je da zvo ni, qu di stal no pi {u... Ni kad mi se

RVA wE

KA JAK

Udovi~i}: Mo`e jo{ boqe

Iva na Mak si mo vi} opi sa la je vre me po sle osva ja wa sre br ne olim pij ske me da qe za Sr bi ju kao „lud ni cu”.

12.51 K2 500m (Olivera i Nikolina Moldovan)

to ni je de {a va lo - re kla je Mak si mo vi }e va agen ci ji Be ta. Re kla je da je dva ~e ka da se vra ti ku }i da pro sla vi uspeh sa

po ro di com i dru {tvom, ali je i pri zna la da ni je sprem na za ve ro vat nu pro me nu `i vot nog sti la ko ja }e bi ti iza zva na po pu lar no {}u. Ona je osvo ji la sre br nu me da qu u di sci pli ni ma lo ka li bar ska pu {ka tro stav. - Qu di su me sve vre me po dr `a va li, ali ni kad u ovo li kom

bro ju i ova ko sna `no... Stvar no je bio {ok. Ka da sam se pro bu di la dan po sle, pr vo sam se za pi ta la da li je ono bio san, a on da sam vi de la me da qu na kre ve tu po red se be i re kla sam se bi „to je to„. Stvar no sam pre sre} na i je dva ~e kam da se vra tim ku }i, da pro sla vim sa bra tom, ko me sam po sve ti la ovu me da qu, i sa pri ja te qi ma i dru {tvom i ce lom na ci jom. Jed no stav no, da bu dem u mom Be o gra du. Iva n a Mak s i m o v i} je ka z a la da ni j e raz m i { qa l a ni j ed nog tre n ut k a da }e joj se `i vot pro m e n i t i zbog po p u l ar no s ti. - Ni jed ne se kun de ni sam po mi sli la na to dok ^a vi} ni je do {ao do me ne i re kao mi da tre ba da bu dem sve sna da }e bi ti ha os ka da se vra tim, da }e me qu di pra ti ti u sto pu... Ni sam sprem na na to, ali, jed no stav no, to je sve {to ide uz ovo i ve ru jem da mi ne }e bi ti te {ko da se pri la go dim, jer imam do bru ko mu ni ka ci ju sa no vi na ri ma, vo lim da se sli kam i ne ve ru jem da }e mi to bi t i ne k i pro b lem. Ali, stvar no je dva ~e kam da se vra tim me |u svo je. Ona je no} po osva ja wu me da qe iza {la u grad sa spor ti sti ma ko ji su za vr {i li tak mi ~e we. - Iza {li smo ma lo, |u ska li, opu sti li se, bi lo je fi no... Ma lo se od ma ram sa da i bi }e ta ko dok se ne vra tim (13. av gu sta), a on da mo `da odem na krat ko na mo re - re kla je Mak si mo vi }e va.

tek u 13. mi nu tu me ~a, ka da je na 5:1 sma wio Ka dar. Do kra ja dru ge de o ni ce Ni ki} je po vi sio na 6:1. U re }em pe ri o du na sta vi li su del fi ni da re {e ta ju gol Sto ne skua i se ri jom od 4:0 sti gli do vi so koh 10:1. Dva pu ta je stre lac bio Pr la i no vi}, a po jed nom Go ci} i Ni ki}. U po sled woj ~e tvr ti ni Udo vi ~i} je {an su dao dru gom gol ma nu Goj ku Pi je tlo vi }u. Del fi ni su tek u ovom pe ri o du od i gra li ma lo opu {te ni je, {to su Ru mu ni is ko ri sti li da ubla `e vi sok po raz. Po sle 11:1 i go la ka pi te na Udo vi ~i }a na star tu ~e tvr te ~e tvr ti ne, dru gi po go dak za Ru mu ni ju iz pe ter ca dao je Jo sep, za tim je Ra du sma wio na 11:3, Mi tro vi} je tre }im go lom od veo del fi ne na 12:3, a on da je sa mo tri se kun de pre kra ja Ma tei po sta vio ko na ~an re zul tat 12:4. I u ovom du e lu od li~ no je funk ci o ni sa la na {a od bra na, uz do sta efi ka san na pad, {to ohra bru je pred naj va `ni je du e le na tur ni ru. Naj ra spo lo `e ni ji me |u na {im igra ~i ma ovo ga pu ta su bi li Ni ki} i Mi tro vi} sa po tri go la.

ZBOG DO PIN GA

Izba~en i Amerikanac Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet (MOK) sa op {tio je da je ame ri~ ki xu di sta Ni ko las Del po po lo iz ba ~en sa Iga ra u Lon do nu, jer je bio po zi ti van na do ping kon tro li. Na te stu, ko ji je ura |en 30. ju la, utvr |e no je da je Ame ri ka nac ko ri stio me ta bo li te i ka na bis. MOK je na veo i da je xu di sti po ni {ten re zul tat ko ji je ostva rio u ka te go ri ji do 73 ki lo gra ma, u ko joj je osvo jio sed mo me sto.

KA JA K NA 1.000 ME TA RA

Tomi}evi} bez finala Mar ko To mi }e vi} ni je us peo da se pla si ra u fi na le tr ke ka ja ka jed no se da na 1.000 me ta ra. To mi }e vi} je sa vre me nom od tri mi nu ta, 43 se kun de i

589 sto tin ki za u zeo sed mo me sto u svo joj gru pi, a ukup no 14. po zi ci ju. Naj br `i u po lu fi na lu bio je Ka na |a nin Adam van Ko ver den sa vre me nom 3:28.209.

KA JAK NA 500 ME TA RA – PO LU FI NA LE

^etverac tek sedmi Srp ski ~e tve rac, u sa sta vu An to ni ja Na|, An to ni ja Hor vat-Pan da, Mar ta Ti bor i Re na ta Ku bik, ni je us peo da se pla si ra u fi na le u tr ci ka ja ka na 500 me ta ra. Srp ske ka ja ka {i ce su u po lu fi na lu bi le sed me u vre me nu

1:33,823, a pla sman u fi na le iz bo ri li su po sa de Poq ske (1:30,338), Be lo ru si je (1:30,883), Ru si je (1:31,824), Ve li ke Bri ta ni je (1:32,550) i Fran cu ske (1:33,303). Lo {i je vre me od srp ske po sa de ima la je sa mo Ki na 1:34,004.

Mirosavqev podbacio Na s tup srp s kih stre la ca u Lon do nu za vr { en je ne u s pe h om Ne ma we Mi ro sa vqe va, ko ji je u „svo joj” di sci pli ni ostao da le ko od fi na la. Dru gi na svet skoj rang-li sti, tre }i fa v o r it za olim p ij s ko zla t o pre m a kla d i o n i c i „Vi l i j am Hil”, na kra ju je osvo jio 23. me sto sa 1.162 kru ga. ^e tvor ti ca stre la ca sa 1.168 kru go va su ras pu ca va li za jed no me sto u fi na lu, ko je je pri pal sa 48,2 kru ga Ma |a ru Pe te ru [i di ju. Mi ro sa vqev je po sle ga |a wa u le `e }em sta vu za u zi mao 35. me sto u kon k u r en c i j i 41 tak m i ~ a r a i ve} ta da je bi lo ja sno da }e se te {ko pla si ra ti me |u osam naj -

bo qih. Na ro ~i tog po ma ka ni je bi lo ni po sle kle ~e }eg sta va (34), da bi Mi ro sa vqev tek u sto j e } em ozbiq n i j e po p ra v io svoj pla sman. Ipak, ni bli zu ono ga {to mu je bi lo po treb no. Zla to je osvo jio Ita li jan Ni ko l o Kam p ri j a n i sa1.278,5 (1.180) iz jed na ~iv {i olim pij ski re kord. On je ube dqi vo pr vi bio i pre fi na la sa osam kru go va pred no sti u od no su na Me tjua Emon sa. Ame ri ka nac je na kra ju osvo j io bron z a n u me d a q u sa 1.271,3 (1.172), a sre bro je oti {lo u ru ke Ko rej cu Jonghjun Ki nu sa 1.272,5 (1.171), ko ji je naj bo q om fi n al n om se r i j om od 101,5 kru go va us peo da pre tek ne Emon sa.

BA CA^ KU GLE ASMIR KO LA [I NAC

Po medaqu u Rio Re pre zen ta ti vac Sr bi je u ba ca wu ku gle Asmir Ko la {i nac re kao je da o~e ku je da na sle de }im Igra ma, u Ri ju, na pra vi bo qi re zul tat ne go u Lon do nu. - Ka da se osvr nem na svo ja tak mi ~e wa od 2008. do sa da, mo è te da vi di te kon ti nu i tet na pre do va wa iz go di ne u go di nu. To je ciq olim pij skog ci klu sa, da bu de te sve bo qi, od no sno naj bo qi na OI. S ob zi rom da imam 27 go di na i da }u u Ri ju, ako me po slu ì zdra vqe, ima ti 31, moj vrh }e bi ti ta mo. Po ka za }u ko li ko mo gu i ve ru jem da ta mo me da qa ne }e iz o sta ti. Emir Be kri} za u sta vio se u po lu fi na lu tr ke na 400 me ta ra sa pre po na ma. - Ovo je ve li ko is ku stvo za me ne, u kva li fi ka ci ja ma sam is tr ~ao dr àv ni re kord 49,21. Na pre du jem iz go di ne u go di nu i ovo je do bar po ka za teq da smo na pra vom pu tu. Na u ~io sam ka ko tre ba tr -

~a ti i no si ti se sa pri ti skom. Za do vo qan sam svi me {to sam ura dio i spre man sam da idem da qe - za kqu ~io je Be kri}.

sport

utorak7.avgust2012.

dnevnik

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL – 12. AVGUST) OLIM PIJ SKI [AM PION JU SEIN BOLT

Na ko rak do sta tu sa le gen de Ja maj ~a nin Ju sein Bolt re kao je da se po sle od bra ne ti tu le u tr ci na 100 me ta ra na la zi na ko rak od sta tu sa sport ske le gen de. Bolt je u fi na lu osvo jio zla to i obo rio olim pij ski re kord - 9 se kun di i 63 sto tin ke. No vak \o ko vi} mo ra da se okre ne no vim iza zo vi ma

ZA [TO JE \O KO VI] OSTAO BEZ ME DA QE

Psi ho lo gi ja u~i ni la svo je

Te ni se ri i te ni ser ke bi li su jed na od naj ve }ih uzda ni ca Sr bi je na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, ali be li sport na kra ju nam ni je do neo ni jed nu me da qu. No vak \o ko vi} ni je is pu nio ni dru gi za cr ta ni ciq za ovu se zo nu, a na kra ju je u Lon do nu ostao i bez me da qe, {to }e bi ti ve o ma te àk uda rac za we ga. Ve li ku {an su u du blu pro pu sti li su Zi mo wi} i Tip sa re vi}, a od osta lih nas ni ko, na à lost, ni je pri jat no iz ne na dio. Pred po ~e tak go di ne osnov ne am bi ci je No va ku \o ko vi }u bi le su osva ja we Ro lan Ga ro sa i zlat ne me da qe u Lon do nu. U Pa ri zu je bio bli zu, ali je na Olim pij skim igra ma pot pu no iz ne ve rio sop stve na o~e ki va wa, kao i o~e ki va wa na ci je. Bez mno go mu dro va wa, glav ni raz log \o ko vi }e vog ne u spe ha na OI je ste to {to je u za vr {ni ci pod le gao pri ti sku – „gla va„, ko ja je bi la we gov naj ve }i sa ve znik u 2011. i do brim de lom ove go di ne, u pot pu no sti ga je iz da la. Ra ni je je No vak uì vao u uz bu dqi vim za vr {ni ca ma, sko ro po pra vi lu je imao vi {e hra bro sti i kon cen tra ci je od su par ni ka i pro na la zio je na ~in da do |e do tri jum fa ~ak i ka da se ~i ni lo da je u pod re |e nom po lo à ju. Sa da je po su stao pred sko ro sva kom pre pre kom tog ti pa, ni je ko ri stio svo je {an se i gu bio je kqu~ ne po e ne.

Sta ti sti ka uz No le ta Da je uzrok ne u spe ha psi hi~ ka pri pre mqe nost, ja sno se vi di i iz sta ti sti ke, na ro ~i to u me ~u sa Del Po trom – No vak je imao se dam vi ne ra vi {e (28-21), uz sa mo dve gre {ke vi {e (15-13), a imao je i bo qi pro ce nat pr vog ser vi sa (74-64 pro ce na ta). Da vam je ne ko pre do ~io ove po dat ke i pi tao vas ko je bio po bed nik me ~a, ve ro vat no ne bi ste ima li di le mu. U du e lu sa Ma ri jem po bro ju di rekt nih po e na bi li su iz jed na ~e ni (25-25), a [kot je na pra vio tri ne iz nu |e ne gre {ke vi {e od No va ka (16-13). \o ko vi}, po mi {qe wu mno gih naj bo qi ri ter ner svih vre me na, u po sled wa dva me ~a na OI ni je na pra vio ni je dan brejk, a imao je ~ak de set pri li ka. Ru ku na sr ce, ne ke su ri va li spa sli neo d bra wi vim ser vi si ma, ali na ne ko li ko je \o ko vi} imao vi {e ne go re al ne iz gle de. Ono {to vi {e bo li od ne is ko ri {}e nih brejk pri li ka je ste ~i we ni ca da No vak ni je vr {io uobi ~a je ni pri ti sak na ri va le i da ni je ko ri stio pe ri o de ka da im igra ni je bi la na vr hun cu. Npr, dva ge ma sa Ma ri jem sre di nom pr vog se ta, ka da je [kot gre {io i sa osnov ne li ni je i ka da mu pr vi ser vis ni je i{ao, No vak ni je ni stvo rio brejk {an su. Ista stvar do go di la se i u de se tom ge mu pr vog se ta me ~a sa Del Po trom – Ar gen ti nac je po go dio sa mo je dan od {est pr vih ser vi sa, ali No vak mu je ne ka rak te ri sti~ nim gre {a ka ma po klo nio gem. Da kle, ni je pri mar ni pro blem u dve ne is ko ri {}e ne pri li ke u 12. ge mu ka da je Del po ser vi rao za set, ve} u {an si ko ja je pro pu {te na ra ni je. Ta ko |e, ka da se tri se ta u ni zu iz gu be sa 7:5, ja sno je da se igra~ ne ose }a ba{ naj kom for ni je u ne iz ve snim za vr {ni ca ma. Naj bo qi pri mer je po sled wi gem me ~a sa Ma ri jem – lo{ for hend pri pr vom po e nu, ner vo zni, pre du ga~ ki bek hend u dru gom po sle od li~ nog ser vi sa i ha zar der ski iz la zak na mre `u na kra ju. Da qe, \o ko vi} je po znat po to me da „ka da za gri ze, ne pu {ta“, a

pro tiv Ma ri ja je u ~e ti ri raz li ~i ta ge ma imao {an su za brejk. Ni jed nom ni je sti gao do dru ge brejk {an se u ge mu. Ve li kog ude la u po ra zu srp skog te ni se ra ima la je i Ma ri je va od li~ na igra, ali ni we gov pla {qi vi drop {ot pri brejk lop ti na 5:5 u dru gom se tu \o ko vi} ni je us peo da pre tvo ri u poen. Po zi tiv no je je di no {to je No vak ser vi rao na vi so kom ni vou, ma da je mo `da jo{ ve }a `al za me da qom upra vo zbog to ga. Ka da se sa gle da sve go re na ve de no, ali i jo{ ne ka „{tu ca wa„ pod pri ti skom u pret hod nih ne ko li ko me se ci, ja sno je da je No vak iz gu bio ogrom no sa mo po u zda we ko je je imao u naj ve }em de lu pret hod nih go di nu i po da na. To je za so bom vu klo ne {to de fan ziv ni ju igru, sa mim tim i neo d lu~ nost u pre lom nim mo men ti ma, a si ner get ski efe kat sve ga to ga je su dva po ra za i ~e tvr to me sto. Re {e we za po vra tak ade kvat nog psi hi~ kog sta wa i ti tu le men tal ne ste ne, {to smo vi |a li po stra nim me di ji ma, je ste u vred nom ra du i `e qi da se da qe na pre du je. \o ko vi} te kva li te te ima u se bi, po treb no je sa mo ma lo da oni po no vo is pli va ju i u naj va `ni jim me ~e vi ma. No va ku sa da je ste ja ko te {ko zbog neo svo je ne me da qe, {to se vi de lo i po we go voj iz ja vi po sle me ~a sa Del Po trom, on sa da mo ra da se kon so li du je i da se okre ne na red nim iza zo vi ma.

Je le na ni je ima la sre }e Iako se \o ko vi} la ko pri la go |a va na sva ku vr stu pod lo ge i iako je ste osvo jio Vimbldon pro {le go di ne, tra va mu je ipak na po sled wem me stu. Sa da sle di be ton, No va ka omi qe na pod lo ga, i ide al na pri li ka da se vra ti na pra vi ko lo sek. Uko li ko za ne {to vi {e od me sec da na bu de od bra nio tro fej na US ope nu, 2012. go di na mo }i }e da se pro gla si vi {e ne go uspe {nom. Do to ga je dug i te àk, ali i je di ni put o ko jem No vak tre ba da raz mi {qa. Ka da je o osta li ma re~, Zi mo wi} i Tip sa re vi} na spek ta ku la ran na ~in iz vu kli su me~ sa Po spi {i lom i Ne sto rom, ali su u ~e tvrt fi na lu po kle kli pro tiv Be ne toa i Ga skea, pa ra ko ji su re al no mo gli da do bi ju. Tip sa re vi} se u sin glu bo rio ko li ko je mo gao, eli mi ni sao je Nal ban di ja na i Pe~ ne ra, a za tim je na le teo na ras po lo è nog Iz ne ra. Iz gu bio je sa 7:5, 7:6, ali Jan ku se ap so lut no ni {ta ne mo è za me ri ti jer mu je Ame ri ka nac dao bu kval nu jed nu {an su u me ~u. Ona je do {la pri re zul ta tu 6:4 za Tip sa re vi }a u taj brej ku dru gog se ta, Jan ko je re zon ski na pao for hen dom, ali je lop ti ca po go di la vrh mre è. Osta tak taj brej ka, kao i ceo me~, Iz ner je ser vi rao iz u zet no – sa mo u taj brej ku na pra vio je osam aso va, a ukup no je imao vi {e od 80 pro ce na ta uba ~e nog pr vog ser vi sa. Je le na Jan ko vi} ni je ima la sre }e sa `re bom, pro tiv za huk ta le Se re ne Vi li jams za i sta ni je ima la {an si, a sa Anom Iva no vi} vi de li smo ve} po zna ti sce na rio na ve li kim tur ni ri ma – pro {la je lak {e pro tiv ni ce, ali je na pr voj ja ~oj pre pre ci re la tiv no la ko po lo ì la oru` je. U mik su sa Zi mo wi }em Iva no vi }e va je po kle kla ve} u pr vom ko lu. (B92)

BOLT PO SLAO PO RU KU PO VRE \E NOM PA U E LU

Po {to va we, {e fe Ne ko li ko sa ti po sle po be de u tr ci na 100 me ta ra Ju sein Bolt je pre ko Tvi te ra po slao po ru ku po dr {ke po vre |e nom su na rod ni ku Asa fi Pa u e lu. „Po {to va we, {e fe... na dam se da }e{ se ubr zo opo ra vi ti... Ti si po ~eo ovu pre vlast Ja maj ~a na”, na pi sao je no vi-sta ri vla snik olimpjskog re kor da - 9 se kun di i 63 sto tin ke. Pa uel ko ji je dr `ao svet ski re kord na 100 me ta ra od 2005. do 2008. go di ne, ka da ga je obo rio Bolt, ob no vio je po vre du pre po ne i za vr {io fi nal nu tr ku kao po sled wi. Jo{ ni je po zna to da li }e Paul tr ~a ti {ta fe tu 4h100 me ta ra i po mo }i su na rod ni ci ma da od bra ne zla to sa Iga ra 2008. go di ne.

JO HAN BLEJK

Ni sam raz o ~a ran Ja maj ~a nin Jo han Blejk, ni je raz o ~a ran {to je na ciq sti gao po sle dru ga iz re pre zen ta ci je Ju se i na Bol ta. - Bio sam bli zu. Bi la je to do bra tr ka sa naj br `im ~o ve kom na sve tu, Bol tom. Ni sam raz o ~a ran. Mi slim da }e tr ka na 200 me ta ra bi ti in te re sant na - re kao je Blejk.

- Ovo zla to zna ~i da sam ko rak bli ì da po sta nem le gen da. Ra dim na to me, ma lo mi ne do sta je. O~e ku je me tr ka na 200 me ta ra i ra du jem se tom iza zo vu - re kao je 25 - go di {wi atle ti ~ar. Bolt je fa vo rit da osvo ji zla to i u dvo stru ku du òj de on i ci, a na pi ta wu da li mo è da tr ~i is pod 19 se kun di, Ja maj ~a nin je re kao:

- To mi je na umu po sled we dve go di ne. Vi de }e mo, ose }am se ve o ma sa mo u ve re no na ovoj sta zi. Ne `e lim da obe }a vam, a na kra ju da ne is pu nim to - re kao je svet ski re kor der u toj di sci pli ni (19,19). Uo~i Olim p ij s kih iga r a Bolt je u King sto nu do `i veo po r a z e od ze m qa k a Jo h a n a

Blej ka u tr ka ma na 100 i 200 me ta ra. - Mno gi ni su ve ro va li da }u po be di ti. Bi lo je do sta pri ~e, sja jan je ose }aj {to sam do {ao ov de i po ka zao sve tu da sam i da qe naj bo qi - do dao je Bolt. Fi na le tr ke na 200 me ta ra na pro gra mu je u ~e tvr tak od 21.55 po na {em vre me nu.

Yu dist ki wa uda ri la pi ja nog gle da o ca Ho land ska xu dist ki wa Edit Bo{ ot kri la je bri tan skim me di ji ma da je uda ri la gle da o ca ko ji je uo~i tr ke na 100 me ta ra ba cio fla {u na sta zu Olim pij skog sta di o na. Lon don ska po li ci ja po tvr di la je da je mu {ka rac uhap {en pod sum wom da je iza zi vao ne re de. „Mu {ka rac je vi kao uvre de, a po tom je ba cio pla sti~ nu fla {u na sta zu ne po sred no pre po ~et ka fi nal ne tr ke na sto me ta ra”, sa op {ti la je po li ci ja i do da la da je mu {ka rac u pri tvo ru. Bo {o va, ko ja je pro {le sed mi ce osvo ji la bron zu, na

svom Tvi ter na lo gu na pi sa la je da je uda ri la pi ja nog mu {kar ca ko ji je ba cio fla {u i da je zbog we ga pro pu sti la tr ku. - Vi de la sam pre tr ke mu {kar ca ka ko {e ta una o ko lo i pri ja te qi ma sam pro ko men ta ri sa la da je ba{ ~u dan. Ta da je ba cio fla {u i u be su uda ri la sam ga na dla ni com. Po tom ga je obez be |e we po ku pi lo - re kla je ona po sle bri tan skim me di ji ma. Zbog we ga sam pro pu sti la fi na le i mno go mi je `ao. Jed no stav no ne raz u mem ka ko ne ko mo `e ta ko ne {to da ura di - do da la je Bo {o va.

Te to va è hit Iga ra Lon don je ovih da na pre pla vqen te to va à ma po {to se na bo ri li {ti ma {i rom gra da u~e sni ci Olim pij skih iga ra pro sto nad me }u svo jim te to va à ma na mi {i }a vim te li ma. Ali te to va è ~u ve nog olim pij skog lo goa - pet is pre ple ta nih pr ste no va - ni su re zer vi sa ne sa mo za vr hun ske spor ti ste. Po sve }e nost olim pij skom du hu in spi ri -

U gra du-do ma }i nu OI, sa lo ni za te to vi ra we pre pu ni su spor ti sta i obi~ nog sve ta ko ji è li te to va ù olim pij skih pr ste no va i mno gi se na da ju da }e ba{ na wi ho va vra ta u}i ame ri~ ka pli va ~i ca Mi si Fren klin, ko ja je ve} osvo ji la ~e ti ri zlat ne i jed nu bron za nu i ko ja je naj vi la da }e po za vr {et ku OI ura di ti te to va ù olim pij skih

sa la je i broj ne ama te re, u~e sni ke ce re mo ni je otva ra wa i tu ri ste, da ta ko |e is te to vi ra ju svo je te lo. Olim pij ske te to va è ni su sa mo hit u Lon do nu. Hi qa da ma ki lo me ta ra da le ko, u î ka gu, pi sac Ari ka Ka o sa pla ni ra da is te to vi ra olim pij ske kru go ve na le vom no `nom ~lan ku. - Do pa da mi se {to bo je pr ste no va pred sta vqa ju bo je za sta va svih na ci o nal nih ti mo va ko ji su pr vo bit no u~e stvo va li na Olim pi ja di re kla je ova 25-go di {wa ki wa. - Is ko ri sti }u te to va ù kao po zi tiv nu mo ti va ci ju da se vra tim u kon di ci ju - do da la je Ka o sa ko ja re kre a tiv no igra te nis.

kru go va. Mno gi spor ti sti svo ja do stig nu }a ove ko ve ~u ju na te lu, a te to va è pr ste no va to li ko su ra {i re ne da te la bez te to va à de lu ju kao ma wi na. Te to va è se, ka ko pre no si AP, naj vi {e vi de na pli va ~i ma Majkl Felps ima pr ste no ve na ku ku, a Ame ri kan ci Ra jan Loh ti i Me tju Gre vers na bi cep si ma. Bri tan ski ska ka~ Ni ko las Ro bin son-Bej ker ima te to va ù na gru di ma, dok Ka na |a nin Brent Hej den ima ve li ke te to va è pr ste no va na tor zu i ru ka ma, kao i ja vo rov list na le |i ma. Bri tan ski gim na sti ~ar Lu is Smit ima tekst „[to za slu ìm za ra dim” na

le |i ma, kao i krst sa kri li ma i dva ve li ka an |e la. Na te li ma spor ti sta ovih da na pri me }e ne su i te to va è lep ti ro va, ma mu ta, ce li ru ka vi, bi blij ski ci ta ti, kr sto vi i ru è. Ali obi~ ni olim pij ski kru go vi naj po pu lar ni ji su iz bor za tu ri ste i fa no ve ko ji è le tra jan su ve nir sa pu to va wa. - Ma hom su to Ame ri kan ci, u gra du sa da ima uà sno mno go Ame ri ka na ca - ka è ta tu maj stor De ril Gejts. - Pre ne ko li ko go di na gru pa Led Ce pe lin je svi ra la i to kom dve ne de qe ra di li smo sa mo wi ho ve te to va è. Ta ko je i sa da do dao je on. Na vi ja ~i bri tan skog ti ma pak tra è ne {to vi {e pa tri ot ski. - Ura di li smo lo go Ti ma Ve li ke Bri ta ni je na dvo ji ci spor ti sta ko ji su do {li pr vog da na OI - re kao je ta tu maj stor Skot Me kla ren alu di ra ju }i na sti li zo va nu gla vu la va sa ak cen ti ma bo ja bri tan ske za sta ve. Oni ko ji pla ni ra ju da na ba ce olim pij sku te to va ù mo `da bi ipak tre ba lo da se dr è jed no stav ni jeg di zaj na. Jed na Ame ri kan ka iza bra la je pri li~ no ras ko {nu te to va ù i sa da }e lon don ske OI pam ti ti - iz po gre {nih raz lo ga. Xe ri Pi ter son è le la je da ove ko ve ~i tre nu tak ka da je no si la olim pij ski pla men, ali je wen te tu maj stor po gre {no na pi sao „olim pij ski” - ume sto „olim pic” na we nom te lu sa da sto ji „oil mpic”. - Po gle da la sam je i bi la sam to li ko raz o ~a ra na. Po tom sam po zva la su pru ga i on se sit isme jao. Sa da sam i ja po ~e la da se sme jem sve mu re kla je Pi ter so no va ko ja je ba kqu no si la kroz en gle ski grad Der bi.

Ri zni ca me da qa

Ze mqa

Ki na SAD V. Bri ta ni ja J. Ko re ja Fran cu ska Ita li ja Ka zah stan Ne ma~ ka Ru si ja S. Ko re ja Ho lan di ja Ma |ar ska J. Afri ka No vi Ze land Ja pan Da na ska Ru mu ni ja Be lo ru si ja Ku ba Poq ska Ukra ji na Eti o pi ja Austra li ja Ka na da ^e {ka [ved ska Bra zil Hr vat ska [vaj car ska Slo ve ni ja Iran Ja maj ka Li tva ni ja Gru zi ja Ve ne cu e la Mek si ko Ko lum bi ja [pa ni ja Ke ni ja Slo va~ ka In di ja Azer bej yan Sr bi ja Bel gi ja In do ne zi ja Mon go li ja Nor ve {ka Egi pat Gva te ma la Ma le zi ja Taj land Taj peh Gr~ ka Mol da vi ja Ar gen ti na Jer me ni ja Hong Kong Ka tar Sin ga pur Tu nis Uz be ki stan

30 28 16 10 8 6 6 5 4 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

17 14 11 4 7 5 0 10 16 0 1 1 1 0 12 4 4 2 2 1 0 1 12 3 3 3 1 1 1 0 0 0 0 0 0 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

B UK

14 17 10 6 9 3 0 7 15 1 4 3 0 4 12 2 2 3 1 1 5 1 7 6 1 0 5 0 0 2 1 1 1 0 0 2 1 1 1 3 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 1 1

61 59 37 20 24 14 6 22 35 5 8 7 4 7 26 8 8 7 5 4 7 4 20 10 5 4 7 2 2 3 2 2 2 1 1 5 3 3 3 4 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1

SPORT

dnevnik PARTIZAN UO^I SUTRA[WEG DUELA S KIPRANIMA

Tri {pi ca mo gu }a op ci ja Par ti zan su tra igra naj va `ni ju utak mi cu u se zo ni. Cr no-be li u re van {u 3. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na do ~e ku ju AEL sa go lom za o stat ka (0:1). U Lar na ki na{ {am pion ni je osta vio do bar uti sak, ma da bi sa da bio znat no ras te re }e ni -

La zar Mar ko vi}

ji da je [}e po vi} re a li zo vao dve od li~ ne pri li ke KVALIFIKACIJE ZA ko je je imao. LIGU [AMPIONA Pre sve ga, {kri pa lo je u Danas sred wem re du ko ji ni je bio 20.00: Fe je nord - Di na mo (K) do voq no agre si van. AEL je (pr vi me~ 1:2) eki pa ko ja se ve {to bra ni 20.30: De bre cen - Ba te (1:1) i ko ja je u pr ven stvu Ki pra Sutra pro {le se zo ne pri mi la sa 17.00: Du de lan` - Ma ri bor (1:4) mo {est go l o va. 18.00: Nef ~i - Iro ni Ki ri jat (0:4) Par ti za nu je, da kle, 18.00: Hel sing borg - Slask (0:3) po treb na {to ja ~a 19.00: Ekra nes - An der leht (0:5) na va l a ka k o bi 19.00: Hel sin ki - Sel tik (1:2) ugro zio gol Ki pra 19.00: Li be rec - - Klu` (0:1) na. Za to ne bi tre 20.00: Ba zel - Mol de (1:0) ba lo da ~u di uko li 20.00: Va slui - Fe ner bah ~e (1:1) ko cr n o-be l i me~ 20.30: Klub Bri` - Ko pen ha gen (0:0) po~ nu sa tri {pi ca, 20.45: Di na mo (Z) - [e rif (1:0) [}e po vi }em, Za bi 20.45: PAO - Ma der vel (2:0) jom i La za rom Mar 20.45: Par ti zan - AEL (0:1) ko vi }em. To je re al ni ja va ri jan ta od one vi - ma pa bi tre ba lo o~e ki va ti da u |e ne na Ki pru, jer ta mo re van {u do bi ju po dr {ku od ko je ve zni red Be o gra |a na le ga iz na pa da. Ne {to sli~ no ka skao za ko le ga ma sa ura dio je Alek san dar Sta no je Ki pra. AEL je vr lo or vi}, biv {i tre ner Par ti za na, ga ni zo va na eki pa, ko ja ko ji je u Be o gra du pro tiv Bra ge na pad po ~i we iz od bra - igrao sa tri {pi ca. ne pa je o~e ki va no da cr Pre ma vi |e nom od pro {le no-be li iz vr {e pri ti - sre de, Par ti za nov ve zni red ne sak na taj deo ti ma go - mo `e da se no si sa tim de lom ti sti ju ne bi li anu li ra li ma AEL-a. Pre sve ga zbog fi pro do re be ko va AEL-a, zi~ ki pre diz po zi ci ja, dok teh ko ji su pro {le sre de bi ni ka ni je spor na. Va qak }e su li ve o ma opa sni. tra naj ve ro vat ni je po ju ri ti br De sna stra na cr no-be zi gol, ko ji bi mu omo gu }io da log ti ma bi la je sla ba u osta tak me ~a od ve de na svo ju vo od bran be nim si tu a ci ja de ni cu. I. Lazarevi}

utorak7.avgust2012.

[TOPER VOJVODINE BRANISLAV TRAJKOVI] PRED REVAN[ S RAPIDOM

Mo ra mo da po stig ne mo gol Tre n u t ak ne s mo t re n o s ti u Ma r i a m p o q u sku p o je sta j ao Bra ni sla va Traj ko vi }a. Ta da je, na i me, `u stro star to vao na jed nog igra ~a Su du ve i za ra dio dru gi `u ti, auto mat ski i cr ve ni kar ton, zbog ~e ga je mo rao da pro pu sti pr vi duel s Ra pi dom i {an su da bu de u~e snik pra vog sport skog pra zni ka, u ko j em su No v o s a | a n i ste k li pred nost od 2:1. Za re van{ utak mi cu 3. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, ko ja se u ~e tvr tak od 21.05 ~a so va igra na sta di o nu „Ger hard Ha na pi”, {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i} mo }i }e po no vo da ra ~u na na

od i gra li do bar su sret i za be le `i li po be du nad Ra pi dom, bez sum we ve li kim klu bom i obez be di li su nam pred nost za re van{. Kao gle d a l ac ste mo g li ja sno da uo~i t e vr l i n e i ma n e austrij s ke eki p e i da stek n e t e sli k u ka k o bi Voj v o d i n a mo r a la da igra u Be ~ u i da obez b e di pro l az u 4. ko l o kva l i f i ka c i j a? - Ono {to je si gur no je ste da u Be ~u mo ra mo da po stig ne mo gol. Ne sme mo da u|e mo u utak mi cu s am bi ci jom da po ku {a mo da bra ni mo tih 2:1, jer, ma ko li k o fo k u s i r a n i bi l i mi, igra ~ i iz od b ra n e, tre n u t ak

- Bojd je, po me ni, naj bo qi igra~ Ra pi da. U No vom Sau je bio usa mqen u {pi cu i ni je mo gao ni {ta da ura di. Uz to, na {a od bra na ga je od li~ no ~u va la i one mo gu }i la da po ka `e sve {to ume. Uop { te n o gle da ju }i, ve zni red i na pad Austri ja na ca su bo qi deo eki pe, ali su u od bra ni ta wi i spo ri ji i u to me vi dim {an su za na { e na p a d a ~ e, pre svih Abu b a k a r a i Ste v a n o v i } a. Sve stan sam da }e na na {oj od bra ni bi ti ve li ki te ret, ali sam si gu ran da po sao mo `e mo da od ra di mo ka ko tre ba i da ta ko stvo ri mo uslo ve da ma ne var i na pad stig nu do go la ri -

IZ REDOVA KULSKOG HAJDUKA

Ge ne ral ka kao opo me na Fud ba le ri Haj du ka su ta ko zva nu ge ne ral nu pro bu pred start su per li ga {kog pr ven stva ima li u Zre wa ni nu, gde su od me ri li sna ge sa pr vo li ga {em Ba na tom. Ima ju }i u vi du ~i we ni cu da su iz gu bi li sa 0:1, ge ne ral ka ni je us pe la. - Re zul ta tom ne mo `e mo da bu de mo za do voq ni. Ba nat je po veo iz pr vog udar ca ka na {em go lu, mi smo ka sni je do mi ni ra li, po ku {a va li da pre o kre ne mo re zul tat, ali je sve to ble do iz gle da lo. Ne ke po u ke mo ra mo iz vu }i, a

ono {to mo gu da na gla sim je da se ose ti lo od su stvo Po po vi }a, ka da igra mo bez we ga ni smo ubo ji ti ko li ko bi tre ba li - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Ve li~ ko Ka pla no vi}. Na kon po vrat ka sa Ta re Ku qa ni su od i gra li dva kon trol na su sre ta i oba iz gu bi li, u Zre wa ni nu i od Pro le te ra u No vom Sa du. - Jed no su pri prem ne a dru go utak mi ce za bo do ve, s tim {to je lo gi~ no da bi bi lo lep {e da smo po be di li. Bo qe je {to se to de -

si lo sa da, mo ra mo iz vu }i po u ke ko je }e nam bi ti od ko ri sti za pr ven stve nu utak mi cu u Ja go di ni. Sle di vam ozbi qan is pit u Ja go di ni ? - Mo ram da pod se tim da je Ja go di na pro {le se zo ne bi la hit pr ven stva. Je su osta li bez dva igra ~a, ali su i do ve li par kva li tet nih po ja ~a wa, {to zna ~i da je re~ o eki pi za re spekt, ali Haj duk ne ma raz lo ga da se bo ji bi lo ko ga, pa ni Ja go di ne - is ta kao je Ka pla no vi}. \. B.

BA^KOGRADI[TANCI USPE[NO ORGANIZOVALI TURNIR

Tu rin ci ma po bed ni~ ki pe har Tra di ci o nal ni, 4. po re du, av gu stov ski fud bal ski tur nir Voj vo di na iz Ba~ kog Gra di {ta uspe {no je or ga ni zo va la, ali ni ovo ga pu ta ni je us pe la da osvo ji po bed ni~ ki pe har. Po sle @SK iz @a bqa, Be ~e ja i Ba~ ke iz \ur |e va, pe har je ovo ga pu ta pri pao Mla do sti iz Tu ri je. Ka rak te ri sti ka ovo go di {weg tur ni ra, na kom su po red do ma }i na i po bed ni ka u~e {}e uze li Mla dost iz Ba~ kog Jar ka i Je din stvo iz No vog Be ~e ja, je da su od ~e ti ri od i gra ne utak mi ce tri za vr {e ne ne re {e nim re zul ta ti ma i pe na li ma se do bi jao po bed nik. Na ta kav na ~in je pa la od lu ka i o to me ko }e osvo ji ti pe har. Duel voj vo |an skih li ga {a Je din stva i Mla do sti za vr {en je ne re {e nim re zul ta tom 1:1, a ka ko su

Tu rin ci bi li ne u mo qi vi sa be le ta~ ke, pe na li ma su po be di li re zul ta tom 4:2 i oki ti li se epi te tom po bed ni ka dvo dnev nog tur ni ra. I utak mi ca za tre }e me sto iz me |u ba~ ko ja ra~ kog srp sko li ga {a Mla do sti i pod ru~ nog li ga {a Voj vo di ne za vr {e na je u re gu lar nom to ku bez po bed ni ka 2:2, po sle ~e ga su Ja ra ~a ni sa 4:2 bi li uspe {ni ji iz vo |a ~i pe na la. Pr vog da na tur ni ra pr vo su Je din stvo i Mla dost iz Ba~ kog Jar ka igra li ne re {e no 1:1, a po sle iz vo |e wa pe na la i tre }i put je ukwi `e no 4:2, ovo ga pu ta za No vo be ~ej ce. U dru goj utak mi ci pr vog kru ga tur ni ra do ma }in je bio rav no pra van ri val kom {i ja ma iz Tu ri je, ali su na kra ju ra do va li go sti re zul ta tom 1:0.

BA WA LU^ KE FUD BA LER KE TRI JUM FO VA LE NA TUR NI RU U PE TRO VA RA DI NU: Pr vi me |u na rod ni tur nir u `en skom fud ba lu u Pe tro va ra di nu osvo ji le su igra ~i ce Ba wa lu ke, ko je su u fi na lu sa vla da le fud ba ler ke SAK - a iz Se -

- Za do voq ni smo ka ko je sve pro te klo i ra du je mo se {to je tur nir po stao tra di ci o na lan, {to je vi |en do bar fud bal i {to je sa da pre po zna tqiv u re gi o nu. Uosta lom, do voq no je re }i da su se na jed nom me stu oku pi li srp sko li ga{, dva pred stav ni ka voj vo |an ske li ge i da smo se mi kao no vaj li ja u Pod ru~ noj li gi No vi Sad uspe {no no si li sa re no mi ra ni jim ri va li ma - re kao je pred sed nik do ma }i na Voj vo di ne Bra ni slav Ta ti}. Tur nir je po slu `io u~e sni ci ma kao do bra pro ve ra pred na stu pa ju }u fud bal sku se zo nu. Do ma }i nu po seb no, jer }e, vo qom `re ba, u pr va dva ko la bi ti do ma }in, 18. av gu sta Je din stvu iz Ru men ka, a 26. av gu sta Obi li }u iz Zma je va. V. Jankov

Mo me nat pred go lom Ra pi da u pr voj utak mi ci u No vom Sa du

po u zda nog {to pe ra. Traj ko vi} je pr vi duel pra tio iz lo `e na sta d i o n u „Ka r a | or | e” i tim po vo dom je pri znao: - Ni sam na vi kao da utak mi ce pra tim kao gle da lac i bi lo mi je ja ko te {ko da se sna |em u toj ulo zi. Po sled wih pet mi nu ta me ~a ni sam vi {e mo gao ni da se dim od ner vo ze, a po seb no ka da smo do bi li gol... On ni je tre bao ni smeo da nam se do go di, a i ta da i sa da ni sam i ne mo gu da se ot mem uti sku da je su di ja mo rao ra ni je da od svi ra kraj utak mi ce. [ta da se ra di, si gur no je da su mo ji dru go vi

ne pa `we mo gao bi da nam od ne se pla no ve o pro la sku da qe. U re van {u ne ma mo {ta da iz gu bi mo, bi }e to duel za sve nas, pri li k a da se afir m i { e m o na evrop skoj sce ni i za to sam ube |en da }e mo svi pru `i ti mak si mum i po ku {a ti da eli mi ni {e mo Ra pid. Znam da }e at mos fe ra na sta di o nu u Be ~u bi ti pra va, ~u jem da se o~e ku ju pu ne tri bi ne, da kle oko 17.000 gle da la ca, a to je am bi jent ko ji mo ti vi {e i do ma }i na, ali i nas. Ame ri ka nac Bojd, na ja vqi van kao sja jan stre lac, ni je se pu no pri me }i vao u pr voj utak mi ci?

Sta dion Fud ba le ri Ra pi da svo je me ~e ve igra ju na sta di o nu „Ger hard Ha na pi”, sme {te nom u za pad nom de lu cen tra Be ~a. Ovaj obje kat otvo ren je 10. ma ja 1977. go di ne, pod ime nom „Veststa dion”. Pro me na ime na usle di la je 1980. go di ne, ka da je umro le gen dar ni igra~ Ra pi da, di plo mi ra ni in ì wer Ger hard Ha na pi, ~i je ime od ta da sta dion no si. U pe ri o du iz me |u 2001. i 2003. go di ne ovaj obje kat je re vi ta li zo van, a tom pri li kom sma wen je we gov pr vo bit ni ka pa ci tet od 19.600 me sta. Da nas na ovaj obje kat mo è da sta ne 17.500 gle da la ca, a na vi ja ~i Ra pi da po zna ti su kao iz u zet no oda ni klu bu, ~i jim igra ~i ma pru à ju sjaj nu po dr {ku.

ge di na 2:1. U utak mi ci za tre }e me sto Slo ga iz Ze mu na je po be di la Fru {ka gor ca iz No vog Sa da (1:0). U po lu fi nal nim me ~e vi ma Ba wa lu ka je po be di la Slo gu 4:1, a SAK Se ge din Fru {ko gor ca 0:2.

Fo to: N. Sto ja no vi}

va la i za tre su we go vu mre `u. Je ste li gle da li duel Ra pid Austri ja, ko ji su ze le ni iz Be ~a, kao do ma }i ni, iz gu bi li sa 3:0? - Je sam , pra tio sam taj su sret, ali tu je bi la re~ o pot pu no dru ga ~i joj utak mi ci od one ko ja nas u ~e tvr tak ~e ka. Po zna ti ste kao ve li ki op ti mi sta, da li je isti slu ~aj i pred re van{ u Be ~u? - Na rav no, uvek sam op ti mi sta i o~e ku jem da }e mo pro }i Ra pid i obez be di ti me sto u na stav ku kva li fi ka ci ja za Li gu Evro p e. Uosta l om, ko to ne o~e ku je i ne raz mi {qa o po be di, ako ta kvih uop {te ima, ne tre ba ni da pu tu je u Be~. Ima mo kva li tet, pred nost iz pr ve utak mi ce, sna gu i, sa mim tim, ima mo i raz lo ga da bu de mo op ti mi sti - is ta kao je Bra ni slav Traj ko vi}. Eki p a Voj v o d i n e put austrij s ke pre s to n i c e kre n u } e su tra avi o nom, a u ve ~er wem ter m i n u od r a d i } e tre n ing. Utak mi ca se igra u ~e tvr tak, od 21.05 ~a so va. A. Predojevi}

Tur nir je pro te ko u le poj at mos fe ri i ne za bo rav nom dru `e wu, a upr kos ve li koj vru }i ni igrao se do bar fud bal. Naj bo qa igra ~i ca je Je le na Ko pre na (Ba qa lu ka), pr vi gol man je Bo ja na Jev ti} (Ze mun), a pr vi stre lac Va wa Du ro wi} (Ba wa lu ka). D. I.

sPORt

utorak7.avgust2012.

PRO LE TER AGRO @IV PO ^EO PRI PRE ME

SLO GA IZ LO KA PRO SLA VI LA RO \EN DAN

Plasman u elitu mogu}a misija

Prvi tim Sloge iz Loka takmi~i se u Me|uop{tinskoj ligi Titel – @abaq

Osam decenija trajawa Fudbalski klub Sloga iz Loka obele`io je 80.ro|endan. Bilo je i radno i sve~ano i veselo, kako i prili~i entuzijastima iz malenog ba~kog sela, koje odi{e pro{lo{}u, bezbri`no{}u i lepotom. Predsednik kluba \or|e Radosavqev, sa najbli`im saradnicima Vasom Jovanovi}em, Zolikom Boboj~akom, Vladom ]ur~ijom, Lazarom Kvaiji}em, Jovanom Neninom i I{tvanom [ere{om, potrudio se da proslava vrednog jubileja protekne na noviou kome mogu da pozavide i mnogo ve}i klubovi. Sve~anost je zapo~eta utakmicom veterana Sloge i Dinama iz Budisave. Sportskim prijateqima iz Budisave pripalo je prvo, a doma}inu drugo poluvreme. Bilo je 3:3 (0:3), a strelci su bili: Du{an ]etojevi}, Miroslav Plav{i} i Goran Milovac za goste, a Stevan Vidi}, Miroqub Obre-

Op{ta ocena je da je prikazan kvalitetan i dopadqiv fudbal, pa za budu}nost ove igre u Loku i Budisavi ne treba brinuti.

tuqa~. Igrao je jo{ Stojki}. I dok su seniori izgarali u predve~erje, sa jedne strane dopirao je miris |akonija iz tradicionalne

Aplauzi za Vujkova Najve}i fudbalski as ponikao u Loku je \or|e Vujkov. U kratkom i emotivnom govoru,on je rekao: - Ja sam osetio lo~ku pra{inu i svaki pedaq poqane na kojoj smo tr~ali kao deca za loptom, ali nikada nisam kao mladi} bio registrovan za Slogu. Jednostavno, put me je brzo odveo u Novi Sad, Vojvodinu, inostranstvo. Zato sam `arko `eleo i u toj nameri uspeo da fudbalsku karijeru okon~am u dresu Sloge i zbog toga mi je posebno drago, jer sam se na taj na~in i zvani~no upisao u klupsku istoriju – istakao je Vujkov, posle ~ega je usledio gromki i dugotrajni aplauz preko 100 zvanica.

Priznawe i „Dnevniku” Me|u nagra|enima za doprinos i razvoj FK Sloga iz Loka bio je i na{ list „Dnevnik“. Naime, poznato je da utorkom „Dnevnik“ objavquje izve{taje sa svih utakmica takozvanih malih liga, a mesto me|u obiqem tekstova obavezno zauzima i FK Sloga, koja se takmi~i u Me|uop{tinskoj ligi Titel – @abaq.

dnevnik

imena, me|u kojima su svakako najzvu~nija \or|e Vujkov, nekada{wi reprezentativac Jugoslavije i prvotimac Vojvodine, kao i Du{an Klipa, u ~iji su pomen wegovi klubovi Vojvodina, Novi Sad, Slavija i Sloga osamdesetih godina igrali memorijalne turnire. Nisu Lo~ani zaboravili ni Saleta Stani{i}a, Jovicu i Slavka Gajina, Milovana Vujkova, Milutina ]iri}a i Milutina Radosavqeva, koji danas kao sekretar Sportskog saveza op{tine Titel pomaè klub u skladu s ovla{}ewima. Kako i prili~i, ceremonija je nastavqena dodelom priznawa zaslu`nima, prijateqima i donatorima kluba, bez ~ije pomo}i bi sve teè i{lo. Dodeqeno je ~etrdesetak zahvalnica, a potom je usledilo druèwe uz muziku i bogatu trpezu, sa èqom da Sloga iz Loka odoli svim naletima dana{wice i traje bar jo{ slede}ih osam decenija. Usledilo je evoci-

Rukometa{i iz grada na Begeju po~eli su pripreme za predstoje}u sezonu. Igra~i rade dva puta dnevno, a trener Momir Rni} nikako ne {tedi svoje pulene. Kao i prethodnih sezona, ambicije Zrewaninaca su da se na|u u samom vrhu tabele, a ove godine potpomognuti generalnim sponzorom AD Agro`iv imaju jasan ciq -plasman u Superligu Srbije. - Radimo naporno imamo dobar program da se {to boqe spremimo – rekao je Vladan Kne`evi}, kapiten crveno – belih. – Imamo jednu prednost u odnosu na pro{lu godinu, sada smo iskusniji za godinu dana i do{li smo na pripreme poprili~no spremni i

kovi Milan Grubanov, Marko Ostojin i Vladimir Kova~evi}, pivotmen Goran Kostelac, kao i iskusni golman Stoiqkovi} i od wih se o~ekuje da podignu nivo igre. - Posle 12 godina igrawa u inostranstvu vratio sam se u Proleter, moje ambicije su da kod ku}e zavr{im igra~ku karijeru, kao da ekipa juri{a na prvo mesto – ka`e Milana Grubanova, povratnika u redove ekipe iz grada na Begeju. – Tim je dobar spoj mladosti i iskustva. Dobro je poznata ~iwenica da trener Rni} odli~no radi i da }emo biti maksimalmo spremni za po~etak {ampionata. Vama u zrelijim igra~kim godinama malo te`e padaju pripreme, kako sve to podnosite?

S prvog okupqawa zrewaninskih rukometa{a

zdravi, {to je najbitnije. Imamo sada i par iskusnijih igra~a, bi}e samo potrebno da se uklope u celinu i smatram da posle ne}emo imati problema. Ambicije su da se juri{a na Superligu? - Povratak u elitu, to nam je jasno stavqeno do znawa. Imamo ekipu koja zaslu`uj respekt, ali cenimo i protivnike, pa }e nam trebati i malo sre}e da ostvarimo zacrtan ciq – istakao je Kne`evi}. Pro{le sezone Proleter je osvojio peto mesto, za ve}e ambicije bilo je potrebno dovesti i adekvatna poja~awa. U redove Zrewaninaca pristigli su be-

- Te{ko jeste, ali kada imate zacrtan ciq onda je sve lak{e – isti~e Grubanov – Imao sam pauzu od skoro godinu dana zbog povrede, pa sam uz dogovor sa upravom odlu~io da ovu sezonu pomognem. Sve }e to biti dobro, stvari }e le}i na svoje mesto i siguran sam da }emo uspeti da se domognemo mesta koje }e nas vratiti u Superligu, gde nam je realno i mesto. Ako je suditi kako se igra~i trude i koliko litara znoja prolivaju, qubiteqi rukometa iz grada na Begeju mogu da se nadaju }e gledati moderan, brz i pre svega tehni~ki doteran rukomet, a tada ni plasman u elitu ne}e biti nemogu}a misija. N. Jo wev

Veterani Sloge i Dinama iz Budisave su lepo igrali fudbal i jo{ lep{e se dru`ili

nov i Lazar Kvaji} za Slogu, uz napomenu da je golman Milovac odbranio kazneni udarac \or|u Radosavqevu. Ni avgustovih 40-ak stepeni nisu omeli veterane da se po{teno istr~e i podsete na najboqe dane, da bi potom na igrali{te istr~ali i prvi timovi Sloge i Dinama. Posle 90 minuta rezultat je glasio 3:2 (1:1) za Slogu. Golove za doma}i tim postigli su: To{i} dva i Mi{ki} (autogol), a za goste Frank i Stani}.

Sloga je nastupila u sastavu: Cveji}, Barna, Varga, Radakovi}, Ma|ar, A. Jov~i}, Guran, [ofranko, To{i}, Jurlina, Mi}in. Igrali su jo{: Janki}, Pardi, Milojevi}, Pani}, Ahmetovi}, Pejovi}, S. Jov~i}, Popovi} i Petkovi}, a ekipu je predvodio trener Bernard Boboj~ek. Trener Dinama Goran Nakom~i} izveo je podmla|eni sastav: Bla`i}, Mi{ki}, Zdravkovi}, Milo{evi}, Mitri}, Stani}, Gajin, Halavawa, Frank, Jovi}, Ko-

TUR NIR U MA LOM FUD BA LU U ZMA JE VU

kulinarske seoske manifestacije „Pe~urkijada“ ( ove godine trijumfovali su Ka}ani), na drugoj strani, na terenu ne{to mawih dimenzija, za fudbalskom bubamarom su jurcalio najmla|i Lo~ani, dok su oni najstariji iz debelog lada kibicovali i delili savete. Jedan od wih, najstariji `ivi fudbalski akter Lajo{ Pastor izveo je i po~etni udarac pre me~a prvih timova. Lok je u bogatoj pro{losti dao nekoliko zna~ajnih fudbalskih

rawe uspomena, mo`da i najlep{i deo ~itave proslave, pa je tako spomenuta 1932.godina i imena prvih osniva~a kluba Duleta Ma~i}a i ^i~e ^ovi}a, a mnogo smeha izazvalo je se}awe na 1973. godinu kada je jedan revnosni me{tanin preorao igrali{te. No, to nije omelo fudbalere da izvade stative i premeste ih u pustaru podno Titelskog brega, jer Lo~ani nisu hteli da fudbalska lopta stane ni tren. Zato toliko traju i opstaju! S. Sa vi}

TUR NIR U BA NAT SKOM KAR LOV CU

Fabrika `ice Lampone najuspe{nija

Pehar Koloniji

Pred oko hiqadu gledalaca, u Zmajevu je posle dvadesetak dana zavr{en tradicionalni no}ni turnir u malom fudbalu, koji je okupio trideset ekipa, dvadeset u seniorskoj i deset u pionirskoj kategoriji. Turnir se sastojao iz dva dela, u prvom su ekipe bile razvrstane po grupama i igralo se po bod sistemu. U drugom delu se igralo po kup sistemu. Svakako najuzbudqivije je bilo u finalu. Najdramati~nije je bilo u pionirskoj konkurenciji gde su u borbi za prvo mesto ekipe STR Manojlovi} iz Zmajeva i Mlekara Nikoli} iz Despotova vodile pravi rat ali u fer i korektnom nadmetawu. U regularnom toku zavr{eno je nere{eno 3:3, posle izvo|ewa penala ekipa Mlekara Nikoli} je slavila sa 6:4 i osvojila prvo mesto. Ekipi STR Manojlovi} je pripalo drugo, a ekipi Zlatna ìta iz Vrbasa tre}e mesto. Najboqi strelac je Nemawa Deli} (Zlatna ìta), Sr|an Mirkovi} (Mlekara Nikoli}) je najboqi golman, a wegov saaigra~ Pera Luki} najboqi igra~. Tri prvoplasirane ekipe dobile su pehare i nov~ane nagrade. U seniorskoj konkurenciji, ekipa Rekvijem iz Ba~kog Petrovca je osvojila tre}e mesto, a u utakmici za prvo mesto ekipe Fabrika ìce Lampone iz Ba~kog Petrovca i Jasike iz Vrbasa su igrali 0:0 , da bi Petrov~ani bili preciznije s penala i osvojili pehar. Za najboqeg golmana progla{en je Branislav Petrovi} (Rekvijem), najboqi igra~ je Milan Rakowac (Fabrika ìce Lampone ), a najboqi strelac @eqko A~anski (Rekvijem). Tri prvoplasirane ekipe dobile su pehare i vredne nov~ane nagrade. L. Ki{

Na memorijalnom fudbalskom turniru u Banatskom Karlovcu „Bata - Preda – Jole“ u~estvovali su Vr{ac junajted, kovinska Kolonija, Bile}anin iz Se~wa i doma}i Proleter. Prvog dana Kolonija je 2:0 pobedila Vr{~ane, potom su Se~aw i Proleter igrali 2:2, da bi igra~i Bile}anina bili precizniji s penala - 6:4. Dugog dana turnira, za tre}e mesto Proleter je Najboqi pojedinci na turniru u Banatskom Karlovcu pobedio Vr{ac junajted 2:1, a u finalnom okr{aju Ko- Bile}aninu ulazak u Vovo|ansku ligu lonija i Bile}anin su u regularnom ligu istok i potom najboqima uru~io toku igrali 2:2. Boqim izvo|ewem pehare. penala Kovinci su pobedili 6:5 i Za najboqeg igra~a tunira proglaosvojili pobedni~ki pehar. {en je Borislav Vu~kovi} (Bile}aPotpredsednik Proletera Sa{a nin), najboqi strelac je Petar Mo~eCvetkovi} zahvalio se u~esnicima sku (Proleter), a najboqi golman je tunira na dobroj i fer igri, sudijama @eqko Rado{evi} (Kolonija). na dobrom deqewu pravde, ~estitao R. Jo va no vi}

TU NIR U TO RON TU

Nole prvi nosilac Novak \okovi} postavqen je za prvog nosioca Roxers kupa u Torontu i pred sobom nema toliko te`ak `reb. \okovi} je slobodan u prvom kolu i do ~etvrtfinala ne bi trebalo da ima te`ak posao, a tada ga ~eka potencijalni duel sa Argentincem Huanom Martinom del Potrom. U istoj polovini `reba kao \okovi} nalazi se i Janko Tipsarevi}, ali bi wih dvojica mogli da se susretnu tek u polufinalu. Tipsarevi} je tako|e slobodan u prvom kolu.

Federer se povukao Roxer Federer povukao se sa Mastersa u Torontu. Povla~ewe Federera moglo bi da uti~e i na sam vrh ATP liste, po{to bi u slu~aju dobrog rezultata i odbrane titule \okovi} mogao da do|e u priliku da ponovo do|e do prvog mesta. - Uvek sam u`ivao igraju}i u Torontu, ali posle napornog niza turnira bi}e mi potrebno neko vreme da se odmorim. Radujem se povratku u Kanadu naredne godine - rekao je Federer. Pored Federera, povukli su se [panci David Ferer i Fernando Verdasko i Gael Monfiz iz Francuske. VTA LI STA

ATP LI STA

Na{e stabilne

Delpo ispred Janka

Ana Ivanovi} i Jelena Jankovi} zadr`ale su 12, odnosnu 18. poziciju na novoj VTA rang listi. Lista: 1. (1) Viktorija Azarenka (Belorusija) 8.820, 2. (3) Marija Sharapova (Rusija) 8.720, 3. (2) Agwe{ka Radvanska (Poqska) 8.260, 4. (4) Serena Vilijams (SAD) 8.045 , 5. (5) Samanta Stosur (Australija) 6.195, 6. (6) Petra Kvitova (^e{ka) 5.275, 7. (7) An|elika Kerber (Nema~ka) 5.225, 8. (8) Karolina Voznijacki (Danska) 4.206, 9. (9) Sara Erani (Italija) 3.620, 10. (10) Mario Bartoli (Francuska) 3.400... 12. (12) Ana Ivanovi} (Srbija) 3.085... 18. (18) Jelena Jankovi} (Srbija) 2.220...

Novak \okovi} zadr`ao je drugo mesto na novoj ATP rang listi, ali je prvoplasirani [vajcarac Roxer Federer pove}ao prednost na 165 bodova. \okovi} ima 11.270 bodova. Janko Tipsarevi} pao je za jednu poziciju. Lista: 1. (1) Roxer Federer ([vajcarska) 11.435 bodova, 2. (2) Novak \okovi} (Srbija) 11.270, 3. (3) Rafael Nadal ([panija) 8.905, 4. (4) Endi Mari (V.Britanija) 8.120, 5. (5) David Ferer ([panija) 5.455, 6. (6) @o Vilfred Conga (Francuska) 5.230, 7. (7) Toma{ Berdih (^e{ka) 4.515, 8. (9) Huan Martin del Potro (Argentina) 3.340, 9. (8) Janko Tipsarevi} (Srbija) 3.320, 10. (10) Huan Monako (Argentina) 2.695.

kultura

dnevnik

utorak7.avgust2012.

ОД СУТРА ИЗЛОЖБА У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Париске године Милана Коњовића У Спомен-збирци Павла Бељанског сутра у 20 часова биће отворена ретроспективна изложба Милана Коњовића “Повратак у Париз“. Након успеха који је ова ексклузивна поставка остварила у Културном центру Србије у Паризу (28. мај - 30. јун 2012), новосадска публика ће имати прилику да види 25 радова из Галерије “Милан Коњовић” у Сомбору. Изложба којом је започето обележавање стогодишњице Коњовићевог стваралаштва надовезаће се на дела чувеног уметника која се чувају у сталној поставци Спомен-збирке, настала у периоду од 1926. до 1956. године. У оквиру пратећег програма изложбе биће организовано тематско вођење о две слике из колекције Павла Бељанског, настале током Коњовићеве “плаве“, пари-

ске фазе. Публика ће такође моћи да погледа документарни филм “100 година рођења Милана Коњовића” (РТВ Војводина, 1998). Године 1919. Коњовић се уписује на Академију ликовних уметности у Прагу, у класу професора Влаха Буковца. Након два семестра, студије наставља самостално. Потом одлази у Беч, да би 1923. уследила студијска путовања у Минхен, Берлин и Дрезден. У Париз стиже маја 1924. са Емом Маштовском, својом каснијом супругом коју је упознао у Прагу. Већ 1932. париска авантура Милана Коњовића је завршена. У јеку заслужено стечене афирмације (успешни наступи на париским салонима, изузетно запажена изложба у Галерији Бинг), сликар је одлучио да се врати у Сомбор. На Коњовићево

Од јефтиних хотела до виле у уметничком кварту Када је 1924. дошао у Париз, Коњовић најпре одседа у малом студентском хотелу у близини Луксембуршког парка, а потом борави у стану недалеко од Сен-Жермен-де-Преа. До краја своје прве године, Милан и Ема ће мењати хотеле, све до јануара 1925. када сликар закупљује атеље који ће адаптирати у удобни стамбени смештај. Овде ће боравити све до 1929. када се усељавају у своју прву кућу у 14. арондисману. Њу је Коњовић сазидао пошто је у околини родног Сомбора продао око 180 јутара наслеђене земље. Пројекат куће урадио је архитекта пољског порекла Марсел Зјелински, ученик славног Ле Корбизијеа. Објекат је имао три атељеа с обзиром да је сликар имао намеру да у њему направи академију за младе српске уметнике. Интересантан је податак да се у непосредној близини налазила кућа Андре Дерена, као и атељеи Брака и Фужите. Иако је пружала све погодности породичног дома и оптималан радни простор, уметник ће у овој кући боравити непуне две године. Свој париски атеље је прво изнајмио сликару Пеђи Милосављевићу, а потом је кућа дуго година издавана у закуп.

напуштање Париза, стецишта најзначајнијих уметника и центра најпрогресивнијих стваралачких стремљења, утицала је економска криза тридесетих година али је главни разлог била одлука да своју делатност настави у завичајном окружењу. Париска епизода представља својеврсни завршни чин Коњовићевог дугогодишњег континуираног сликарског науковања (Будимпешта, Праг, Беч). Његова одлучна намера је била да се у Паризу студијски бави сликарством. Често обилази Лувр, париске галерије, дружи се са нашим сликарима који бораве у Француској (Добровић, Челебоновић, Милосављевић, Гвозденовић, Аралица). Све је подређено сопственом усавршавању и готово аскетској усредсређености у трагању за властитим изразом. По доласку у Париз, Коњовић похађа слободно цртање и вечерњи акт на Академији Гран Шомије. Потом одлази у атеље Андре Лота, али се овде не задржава жалећи се на “круте принципе о линији и боји” коју чувени педагог упућује полазницима. У целокупном процесу науковања Коњовић, заправо, трага за властитим изразом. У том смислу, он упоредо посећује и мења школе и учитеље али и елаборира различите сликарске концепције. Интересантно је да су евидентиране само две слике урађене код Лота (“Лежећи акт”, “Женски акт с леђа”). Невеликог формата, обе су насликане у класицистичком маниру, рационално и “без страсти”, како је сам Коњовић говорио. У сунчаном Казису настаје неколико слика које су изузет-

Милан Коњовић, Аутопортрет

но значајне у његовој уметности. Поједине (“Црква у Казису”) се још увек одликују класицистичком мирноћом насликаних предела. У истом маниру, Коњовић је насликао низ запажених остварења (“Глава девојке”, “Аутопортрет”). Иако је рационалистичко

неокласицистичко сликарство уметнику донело почетну афирмацију, његовој сликарској природи и темпераменту такав концепт није био примерен. Слика “Црвени сто” (1927) дефинисана снажним контурним линијама, интензивним колоритом, пасто-

зношћу - представља радикалан заокрет ка једном другачијем схватању слике, ка колористичком експресионизму. Већ следеће године овај сликарски поступак ће потпуно превладати у његовом сликарству. На самом почетку 30-тих година 20. века, Милан Коњовић је много тога постигао - завршио је своје дуго и упорно усавршавање, сликарство рационалистичке чврстине и прецизно дефинисане форме је превазишао и доспео је до слике у којој доминира боја као примарни ликовни елемент и “генератор експресивне тензије”. У периоду од 1930. до средине 1932. урадио је око 200 слика. У том моменту његово име се у Паризу изговара с поштовањем. Углед је стекао запаженим и добро оцењиваним наступима на париским салонима и другим колективним изложбама. Очито да је боја донела нову вредност Коњовићевом изразу али му је отворила нове просторе сликарске слободе и омогућила му да се аутентично и сасвим персонално докаже и изрази. На отварању изложбе “Милан Коњовић: повратак у Париз“ говориће Сава Степанов аутор изложбе, др Јасна Јованов, управница Спомен-збирке Павла Бељанског, као и Гзавије-Франсоа Денио, амбасадор Француске у Србији, који ће изложбу и отворити, у присуству помоћника покрајинског секретара за културу и јавно информисање, Милана Мицића. Изложба ће бити отворена до 2. септембра. Синиша Ковачевић

ДАНАС ПОЧИЊЕ РЕГИОНАЛНА МУЗИЧКА МАНИФЕСТАЦИЈА

ПРИЗНАЊЕ ГРАДА ТЕАТРА БУДВE

Шабачки летњи фестивал

Награда композитору Зорану Ерићу

Регионална манифестација, Шабачки летњи фестивал, 10. по реду, почиње данас на Тврђави у Шапцу. Од оснивања 2003. године, ШЛФ је организовао 128 концерата на којима су наступали ‘’Гоблини‘’, ‘’Забрањено пушење‘’, ‘’Ван Гог‘’, ‘’Хладно пиво‘’, ‘’Партибрејкерс’’, ‘Влада Дивљан, ‘’Електрични оргазам‘’, Рамбо Амадеус, ‘’Дубиоза колектив‘’, Дарко Рундек, ‘’Лет 3’’, С. А. Р. С., Васил Хаџиманов и многи други, а уз њих, представљали су се и млади неафирмисани бендови из читаве земље. Уместо раније најављеног ‘’Обојеног програма‘’, прве вечери фестивала наступиће „Канда Коџа и Небојша„, саопштили су организатори фестивала. Друге вечери фестивала публику ће забављати новосадска панк група ‘’Пекиншка патка‘’, ‘’Дубиоза колектив‘’ и ‘’Сопот‘’ наступиће треће вечери, „Ван Гог„ и „Урбан & 4” наступиће 10. августа, „Дарквуд Даб„ и „Дјечаци„ 11. августа, док ће последње вечери фестивала наступити бен-

дови ‘’Хладно Пиво‘’ и ‘’Аутогени тренинг’’. ШЛФ као и претходних година подржава младе музичке снаге и труди се да афирмише бендове којима ће пружити прилику да се представе широком аудиторијуму на главној позорници фестивала 7. и 8. августа. Публику ће загрејати неки од најбољих демо бендова пријављених на овогодишњи конкурс, као што су - „ОРЛ„ (Шабац), ‘’СХејди Круу‘’ (Сремска Ми-

тровица), ‘’Бите‘’ (Вршац), ‘’Распеване Џукеле‘’ (Нови Сад), ‘’У змајевом гнезду‘’ (Обреновац), ‘’Con voy’’ (Шабац), ‘’The Com man dos‘’ (Смедеревска Паланка) и други. Више информација о фестивалу сви заинтересовани могу наћи на интернет страници www.sabackiletnjifestival.com. У духу традиције, улаз на ШЛФ који ће трајати до 12. августа, као и камп, биће бесплатни.

ТРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ ОД КУЛТНОГ АЛБУМА СЛАВНОГ БЕНДА

„Sex Pistols” објављују луксузни бокс сет Поводом 35 година од издавања албума „Ne ver Mind The Bol locks, He re‘s the Sex Pi stols„, култног издања које је означило пробој панка, бенд „Sex Pi stols„ објавиће у септембру луксузни бокс сет, ограниченог тиража, са три ЦД-а и ДВД издањем, преноси МТВ. У бокс сету, који ће се у продаји појавити 24. септембра, налазе се ремастеризовано оригинално издање албума, шест демо снимака, верзија сингла „God Sa ve The Qu e en„ од седам инча и ДВД снимак концерта уживо. Осим аудио материјала, бокс сет садржи и књигу у тврдом повезу коју је написао бивши уредник часописа „Мојо„, Пат Гилберт, у којој описује кључне дога-

ђаје из 1977. године везане за бенд. Ту је и копија рукописа са стиховима за песму „God Sa ve the Qu e en”. Бенд „Sex Pi stols„ оформљен је у Великој Британији 1975, а прославили су се сингловима „Anarćy in UK„ и „God Sa ve the Qu e en„. У тренутку када је објављен албум „Ne ver Mind the Bol locks, He re‘s the Sex Pi stols„, бенд је био одбачен од стране издавачке куће ЕМИ, због скандала које су тада правили, подсећа МТВ. Бивши фронтмен бенда „Sex Pi stols„ Џони Ротен је у мају са групом „Pu blic Ima ge Ltd„ објавио албум „This is PiL„ који је представио и београдској публици у јуну на београдском „Ушћу„, у оквиру фестивала „Bel gra de cal ling„.

Угледни српски композитор и педагог Зоран Ерић добитник је овогодишње награде „Град театар„ за драмско стваралаштво, коју додељује истоимени фестивал у Будви. Ерић се тако придружио лауреатима, бројним српским и уметницима из региона који су понели ово престижно признаје за допринос у афирмацији Будванског фестивала. Како преносе црногорски медији, једогласном одлуком жирија који је радио у саставу: театролози Мани Готовац из Хрватске, Ненад Вуковић из Црне Горе и Јован Ћирилов из Србије, председник жирија, Ерић је добио награду овогодишњег, 26. Град театра, који се одржао од 15. јуна до 1. августа у Будви. У образложењу жирија које су пренели црногорски медији, оцењено је да је овогодишњи лауреат награде за драмско стваралаштво „Град театар„ композитор Ерић у сарадњи са редитељима, осведоченим даром и оригиналношћу, али увек у складу са суштином представе, дао значајан допринос овом позоришном догађају. „У савременом драмском позоришту, поред писца, редитеља и глумаца, све важнију улогу игра музика, Ерић је један од компози-

тора који је маркантно обележио најпознатије продукције „Град театра„ Будва својом сценском музиком, као што су „Бановић Страхиња„, „Сан летње ноћи„, „Каролина Нојбер„, „Антигона у Њујорку„ и „Кањош Мацедоновић„, оценио је жири. Награда „Град театар„ за драмско стваралаштво додељује се од 1994. за укупан допринос у афирмацији

фестивала. Досадашњи лауреати су Дејан Мијач, Јагош Марковић, Војислав Брајовић, Никита Миливојевић, Миодраг Табачки, Анита Манчић, Бранимир Поповић, Светозар Цветковић, Томаж Пандур, Драган Мићановић, Радмила Војводић, Вида Огњеновић, Соња Вукићевић, Михајло Миша Јанкетић, Небојша Глоговац, Ангелина Атлагић и Феликс Пашић.

У ГАЛЕРИЈИ ИНСТИТУТА „СЕРВАНТЕС” У БЕОГРАДУ

Тријенале светске архитектуре Десети београдски тријенале светске архитектуре биће одржан од 8. до 31. августа у Галерији Института Сервантес, најавио је јуче архитекта Ивица Млађеновић. У Галерији Института „Сервантес” биће изложено 70 постера на којима су представљена дела 50 истакнутих архитеката из 28 земаља. Десето издање манифестације враћа се теми прва три тријенала - „Педесет истакнутих архитеката света”. Биће представљени радови архитеката који стварају у Аргентини, Аустралији, Аустрији, Чилеу, Данској, Француској, Холандији, Хонг Конгу, Индонезији, Ирану, Италији, Јапану, Јужној Кореји, Канади, Кини, Луксем-

бургу, Мађарској, Малезији, Мексику, Русији, Србији, Шпанији, Швајцарској, Турској, Уједињеним Арапским Емиратима, Великој Британији, САД-у, Вијетнаму. Млађеновић је у саопштењу достављеном медијима навео да ће ово бити последњи тријенале архитектуре, а отвориће га проф. Зора Давидовић. На досадашњим тријеналним смотрама представљено је укупно 520 архитеката из 48 земаља. Изложбе су реализоване у халама 2 и 3 Београдског сајма (1985, 1988, 2006), Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић„ (1991, 1997, 2000, 2003), Музеју савремене уметности (2000), Културном центру Београда (1991, 1994), Галерији

„Прогрес” (2009). Трећи тријенале 1991. је представљен у 12 галерија. Посетиоци су, у Млађеновићевој селекцији, имали прилику, између осталог, да виде 11 највиших зграда на свету, 18 визионарских пројеката младих Београђана, радове 100 угледних архитеката који су обележили 20. век, 100 зграда које су обележиле београдску архитектуру 20. века, по 12 чудноватих хотела, необичних зграда и изузетних музеја у свету, архитектонске мегаподухвате у 33 земље. Изложбе су представљане у 20 градова 16 држава - у Њујорку, Токију, Лондону, Паризу, Мексико ситију, Буенос Аиресу и другим.

svet

utorak7.avgust2012.

UKRATKO

dnevnik

NOVI DAN SUKOBA U SIRIJI

Va tra na Ka na ri ma LA GO ME RA: Poàr i daqe gori na {panskom ostrvu La Gomera na Kanarima, ugroàvaju}i naseqa i nacionalni park Garahonaj. „Stawe se jo{ vi{e iskomplikovalo jer se vatra pro{irila i na zone nedaleko od naseqa”, rekao je lokalni zvani~nik Paulino Rivero. Debeo sloj dima ju~e ujutro je spre~io poletawe dva hidroaviona koje je poslala {panska vlada, kako bi pomogli u ga{ewu poàra. Zbog poàra je evakuisano 600 stanovnika. Lokalni zvani~nici veruju da su poàr podmetnuli kriminalci. U [paniji je ove godine pove}ana opasnost od poàra po{to je zemqa potpuno isu{ena posle najsuvqe zime za 70 godina.

Eks plo zi ja u dr `av noj te le vi zi ji DA M ASK: U eksploziji u zgradi televizije u Damasku raweno je najmawe pet qudi, a bombardovawe i pucwava se i ju~e ~ula u Alepu u novom danu sukoba u Siriji. Sirijska dr`avna televizija objavila je da je bomba eksplodirala na tre}em spratu wene zgrade, koji je potpuno razoren.

(OSDH) javqa da je poginulo osmoro civila i jedan komandant po bu we ni ka. Na me ti bombardovawa su zgrada suda u centru grada i ~etvrti ^ar i Mar`e, na istoku grada. Premijer Sirije i tri ministra prebegli su u Jordan, a jo{ jedan general i vi{e od 30 vojnika stigli su u Tursku. Visoki

Su |e we pan ker ka ma MO SKVA: Su|ewe ~lanicama benda „Pusi rajot”, koji je u najve}oj moskovskoj crkvi izveo „pankersku molitvu” i kritikovao Putina, nastavqeno u punoj sudnici u Moskvi. Zvani~nici nekoliko zapadnih ambasada do{li su u krcatu moskovsku sudnicu kako bi pratili {esti dan su|ewa. Me|u posmatra~ima je bio i britanski ministar spoqwih poslova u senci Keri Mekarti, navodi AFP. Predsedavaju}i suda je u petak zabranio ve}ini svedoka odbrane da svedo~e i ve}ina posmatra~a predvi|a brzo okon~awe su|ewa i izricawe presude u roku od nekoliko dana. Tri `ene bi mogle biti osu|ene na kaznu do sedam godina zatvora zbog „huliganizma motivisanog verskom mr`wom” zato {to su u februaru pevale pesmu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina na Hristovom oltaru moskovske crkve. Nade`da Tolokowikova, Marija Aqohina i Jekaterina Samucevi~, koje su u dvadesetim godinama, ve} su provele pet meseci u pritvoru. Rezultati ispitivawa ruskog javnog mwewa pokazuju da sve vi{e qudi osu|uje nastup „Pusi rajota”, izveden u okviru masovnih protesta protiv Putina, ali smatra da je odgovor dr`ave preteran.

Ze mqo tres u Skan di na vi ji KO PEN HA GEN: Zemqotres ja~ine 4,4 stepena po Rihteroovj skali potresao je ju~e ujutro morski pojas izme|u Danske i [vedske, ali nije prouzrokovao `rtve, niti materijalnu {tetu. Po re~ima Trina Dala-Jensena iz danskog Geolo{kog zavoda, ju~era{wi zemqoters je „veoma sna`an” za danske standarde, preneo je AP. On je rekao da se zemqoters te ja~ine dogodi u Danskoj „jednom ili dva puta” za 10 godina. Epicentar zemqotresa bio je 20 kilometara jugoisto~no od danskog ostrva Anholt, u moreuzu Kategat.

Pucwava i bombardovawe nastavqeni u Alepu

„[teta je zaista velika, ali u zgradi gde se nalaze i TV i radio sve funkcioni{e i nastavi}e da funkcioni{e. Nema mo na me ru da pre ki da mo program, imamo sasvim dovoqno opreme i slobodnih studija”, rekao je ministar informisawa Omran al-Zoabi. Pucwava i bombardovawe su nastavqeni i u nekoliko ~etvrti grada Alepa, na severu Sirije, odakle izbegli~ka Opservatorija za qudska prava

zvani~nik pobuweni~ke Slobodne sirijske vojske Ahmad Kasim izjavio je ju~e da je premijer Rijad Hixab prebegao u Jordan sa jo{ tri ministra ~iji identiteti za sada nisu poznati. Haxib je najvi{i vladin zvani~nik koji je prebegao tokom 17mese~ne pobune protiv re`ima predsednika Ba{ara el Asada. Li der opo zi ci o nog Si rij skog nacionalnog saveta Abdel Baset Sajda izjavio je da je odluka premijera Hixaba da napu-

sti zemqu znak da se reìm „raspada”. „Pozdravqamo prebeg Rijada Hixaba i svih ostalih, me|u kojima ima civilnih i vojnih zvani~nika”, rekao je Sajda agenciji Frans pres u telefonskoj izjavi i ocenio da to „zna~i da se reìm raspada”. Ovo je po~etak kraja”, kazao je lider glavne sirijske opozicione koalicije. Sirijska dràvna televizija je neposredno pre izjave zvani~nika pobuwenika javila da je Hixab smewen, mawe od dva meseca po{to je imenovan za premijera. On je, prethodno, bio ministar poqoprivrede. Istovremeno, turska agencija Andolija javila je da je jo{ jedan general sirijske vojske stigao u Tursku da bi se pridruìo opozicionim snagama, sa jo{ pet visokorangiranih oficira i vi{e od 30 vojnika. Oko 400 sirijskih civila, me|u kojima preovla|uju ène i deca, do{lo je zajedno s vojnicima u Tursku. U Turskoj ima 46.500 sirijskih izbeglica koje su pobegle zbog nasiqa u zemqi i sme{tene su u kampove uz granicu, dok su biv{i pripadnici sirijske vojske sme{teni u odvojeni kamp koji je dodatno obezbe|en. Sirija je od marta 2011. zahva}ena masovnom oruànom pobunom protiv reìma koji nastoji da je ugu{i. Za 16 meseci, borbe i represij odneli su vi{e od 21.000 ìvota, tvrdi OSDH.

Od ron za tr pao 100 qu di u Ki ni PE KING: Spasioci tragaju za vi{e od 100 qudi zarobqenih ispod zemqe, posle odrona u jednom selu u Kini. Zvani~na novinska agencija Sinhua javqa da je odron jutros zahvatio selo u provinciji Junan, zatrpav{i najmawe 200 qudi. Vatrogasci su do sada spasli vi{e od 80 qudi.

LIBIJA

Vlast pre u zi ma no va skup {ti na TRI PO LI: Libijske prelazne vlasti saop{tile su ju~e da }e u sredu, 8. avgusta, preneti vlast novoizabranoj Ustavotvornoj skup{tini, po{to su u zemqi 7. jula organizovani izbori, prvi nakon 40 godina vladavine Moamera Gadafija, ubijenog tokom pro{logodi{we pobune. „Potvr|ujem da }e 8. avgusta do}i do mirne primopredaje vlasti”, rekao je novinarima u Tripoliju portparol odlaze}eg Nacionalnog prelaznog saveta Saleh Darhub. Libijci su 7. jula glasali na prvim slobodnim izborima posle gra|anskog rata koji je doveo do zbacivawa Gadafijevog re`ima. Ustavotvornu skup{tinu ~ini 200 poslanika iz redova politi~kih partija i nezavisnih predstavnika. Skup{tina }e zameniti Nacionalni prelazni savet i uvesti zemqu u novi izborni ciklus prema odredbama novog ustava. Prenos vlasti dolazi u trenutku nove bezbednosne nesigurnosti koju su izazvali bomba{ki napad pro{le sedmice u Bengaziju i ju~era{we ubistvo trojice mu{karaca u blizini Tripolija, ~ime je, kako tvrde vlasti, osuje}en novi bomba{ki napad.

Masakr u hramu Sika – ~in doma}eg terorizma MILVOKI: Ameri~ke federalne vlasti preuzele su istragu {estostrukog ubistva u hramu Sika u blizini Milvokija, a ceo slu~aj je ozna~en kao ~in doma}eg terorizma. Tokom jutarwe molitve napada~ je u{ao u hram u gradi}u Ouk Krik u Viskonsinu i otvorio vatru, ubiv{i ~etiri osobe, dok je van zgrade ubio jo{ dva ~oveka. Napada~ je nakon toga pucao i ranio jednog policajca, posle ~ega je ubijen. Ime {estostrukog ubice nije saop{teno, sem da ima izme|u 30 i 40 godina, da je belac i da `ivi u Viskonsinu. Federalni istra`ni biro (FBI) sada proverava wegovu pro{lost, kao i aktivnosti na Internetu, da bi otkrili motiv napada. Zvani~nici tvrde da je jo{ rano da se da ocena za{to je izveden napad.

Ameri~ki predsednik Barak Obama, kao i wegov republikanski protivkandidat na izborima Mit Romni osudili su, u odvojenim saop{tewima, bezobzirni napad,

Ime {estostrukog ubice nije saop{teno, sem da ima izme|u 30 i 40 godina, da je belac i da ìvi u Viskonsinu izraàvaju}i sau~e{}e zajednici Sika u Americi. Jedna od najve}ih grupacija Sika u SAD ìvi u rejonu Va{ington-Baltimor, wih 50 hiqada. Policija jo{ nije iznela detaqe o identitetu ili motivu napada~a, niti o identi-

Odron u selu sa oko 900 stanovnika je izazvala vi{ednevna ki{a. Klizi{ta su ~esta u pla nin skim obla sti ma Ki ne gde godi{we usmrte stotine qudi. Stru~waci ka`u da je kr~ewe {uma izazvalo eroziju tla, te su ~itavi prostrani delovi Kine podlo`ni odronima posle svake ja~e ki{e.

tetu `rtava, ali pretpostavqa da je {estostruko ubistvo u hramu Sika, delo „belog rasiste” ili „skinhedsa”, javila je ameri~ka televizija ABC. Prema informaciji, objavqenoj na policijskom radiju, jedan o~evidac je policiji ispri~ao da je napada~ belac, }elav i masivne gra|e, dok je „Ouk Krik pe~” objavio da je napada~ nosio majicu bez rukava. Detaqi iz biografije i tetovaè na telu napada~a navele su zvani~nike da slu~aj ozna~e kao ~in doma}eg terorizma, pi{e „Los An|eles tajms”. Indijski premijer Manmohan Sing izjavio je ju~e da je „duboko pogo|en i tuàn” zbog ubistva {est osoba u hramu Sika u gradi}u Ouk Krik, u ameri~koj dràvi Viskonsin.

TURSKA

Kur di na pa li naf to vod AN KA RA: Kurdski pobuwenici napali su naftovod kojim se nafta iz Iraka pumpa na stra no tr ì {te, {to je drugi napad za dve sedmice zbog kog je pre ki nut tran sport nafte Kurdi su preksino} razneli deo naftovoda na severu Iraka, javila je turska dràvna televizija TRT. Naftovod se proteè od Kirkuka - na severu Iraka, do êjhana, mediteranske luke Turske. To je druga eksplozija na tom naftovodu za dve sedmice. Posle prethodnog napada, 21. jula, prekid tranpsorta nafte trajao je danima. Dva naftovoda od Kirkuka do êjhana godi{we prenose oko 25 miliona tona sirove nafte.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HILARI KLINTON

PO TRA GA ZA MO GU ]IM DO KA ZI MA @I VO TA NA CR VE NOJ PLA NE TI

Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton posetila je tokom vi{ednevne turneje po Africi biv{eg ju`noafri~kog predsednika Nelsona Mendelu. Mendela je pro{log meseca proslavio 94. ro|endan i retko prima goste. Mendela je Klintonovu primio u svom domu u mestu Kunu na jugoistoku zemqe. Pristao je da pozira za fotografe sede}i u foteqi, ali nije `eleo da govori pred novinarima.

Vo zi lo „Kju ri o si ti” spu sti lo se na Mars

BEN BERNANKI Predsednik ameri~ke Uprave federalnih rezervi (Fed), Ben Bernanki, izjavio je ju~e da podaci koji pokazuju da se privreda SAD-a oporavqa istovremeno ne otkrivaju da se mnogi gra|ani i daqe mu~e sa posledicama krize. Bernanki je istakao da, iako podaci o potro{wi, prihodima i bogatstvu gra|ana ukazuju na oporavak, „mnogi se i daqe bore sa te{kim ekonomskim i finansijskim uslovima.”

[ON PEN Poznat po svojim politi~kim angaòvawima, [on Pen je potvrdio ovog vikenda svoju podr{ku lideru Venecuele Ugu âvesu, koji }e u oktobru poku{ati da osvoji jo{ jedan predsedni~ki mandat. Televizija je zabeleìla prisustvo dvostrukog Oskarovca me|u osobama koje su pratile âvesa tokom wegove {etwe ulicama Karakasa u okviru kampawe. âves je za govornicom predstavio svog gosta.

HJU STON: Posle puta od 570 miliona kilometara to~kovi vo zi la Ame ri~ ke sve mir ske agencije napokon su dotakli povr{inu Marsa. „Ne mogu da verujem. Ovo je neverovatno!”, otelo se Alanu ^enu, zameniku vo|e tima za spu{tawe rover vozila „Kjuriositi” na Mars, kada su na Zemqu stigle prve fotografije stenovitog terena. Snimci sa Marsa stigli su ubrzo posle obru{avawa sonde kroz atmosferu Crvene planete i ko~ewa padobranom i raketama. Kapsula sa rover vozilom nazvanim „Kjuriositi„ („Radoznalost„), lansirana je sa Zemqe u novembru 2011. godine. Ciq misije je da se po spu{tawu najve}e ma{ine koja je ikada poslata u ko-

smos istra`i tlo u potrazi za mogu}im dokazima `ivota. „Kjuri o si ti„ je opremqen insutrumentima za ispitivawe stene u krateru Gejl, jednom od najve}ih udubqewa na Marsu, u potrazi za tragovima mikroorganizama.

Zna~aj misije prepoznao je i ameri~ki dr`avni vrh. „Uspe{no spu{tawe „Kjurio si ti ja„, naj so fi sti ci rani je nau~ ne labo rato ri je ko ja je ikad sletetla na drugu planetu, predstavqa izuzetno tehnolo{ko dostignu}e koje }e slu`i-

ti kao ponos nacije i u dalekoj budu}nosti”, poru~io je predsednik SAD Barak Obama, a preneo AFP. Sa potro{ene dve i po milijarde dolara, misija koja je, tako|e, nazvana „Kjuriositi„, najskupqa je misija na Mars do sada.

BALkAn

dnevnik

NA KON CER TU MAR KA PER KO VI ]A OPET IS TI CA NA USTA [KA OBE LE@ JA

Tomp so nov po zdrav „Za dom sprem ni” ZA GREB: Na koncertu u âvoglavama, rodnom selu peva~a Marka Perkovi}a Tompsona okupilo se oko 70.000 qudi, a policija je uhapsila {est osoba, tri zbog usta{kih obele`ja, a tri zbog kr{ewa javnog reda i mira. Policija je preksino} propustila da uhapsi i Tompsona koji je okupqene pozdravio porukom „Za dom spremni”. Proslava koja se tradicionalno odràva na dan obeleàvawa godi{wice „Oluje” i ulaska hrvatskih snaga u Knin po~ela je ju~e posle podne defileom bajkera i istorijskih hrvatskih jedinica i sportskim susretima, a vrhunac je bio nastup Tompsona, peva~a Mate Buli}a i sastava „Op}a opasnost”, kao i nekada{weg ~lana „Bijelog dugmeta” @eqka Bebeka, protiv ~ijeg se nastupa bunio deo veterana, tvrde}i da je, navodno, odbio da peva borbenu himnu jedne brigade bosanskih Hrvata. Zbog masovnog no{ewa usta{kih oznaka ranijih godina, policija je upozorila da je zabraweno no{ewe transparenata uvredqivog i neprimerenog sadràja, kao i da je zabraweno podsticawe na mr`wu po bilo kojoj osnovi.

Kon cert u se lu ^a vo gla va

Policija je saop{tila da }e fotografisati i snimati celu manifestaciju, a u jednom od {atora postavila je i svoj {tab.Kako izve{tavaju mediji, zbog gladi gostiju stradao je velik broj jagwadi na ra`wu. „Policija je imala nultu stopu tolerancije na isticawe simbola neprimerenog sadr`aja kojima se poti~e na versku i nacionalnu mr`wu. Priveli smo dve mla|e osobe

koje su imale kape sa slovom ‘U’, jednu mla|u osobu koja je imala majicu s natpisom NDH”, izjavio je „Ve~erwi list” Ivica Kostani} iz {ibensko-kninske policijske uprave. „Na jednom {tandu prona{li smo da se prodaju upaqa~i s natpisom ‘Paveli} poglavnik’ i kape HOS-a za Dom spremni. Sve smo oduzeli i protiv tih osoba podneli prekr{ajne prijave. Tako|e smo

kod jedne mla|e osobe iz Splita prona{li i oduzeli 2,2 grama marihuane”, rekao je Kostani}. Marko Perkovi} Tompson je prilikom izlaska na pozornicu ne{to pre pono}i, publiku pozdravio sa „Za dom spremni”, ~estitaju}i im Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branilaca. Prisutnima je poru~io da ih politi~ari ne smeju deliti i da se godi{wice „Oluje”, osim u ^avoglavama, moraju slaviti i drugde u Hrvatskoj. Tompson je pozdravio „one kojima je napravqena najve}a nepravda” i istakao hrvatskog generala Antu Gotovinu, koji je zbog ratnih zlo~ina za vreme i nakon „Oluje” u Hagu pravosna`no osu|en na 24 godine zatvora. Izrazio je uverewe da }e ga naredne godine videti u ^avoglavama. Deo publike wegov nastup pratio je uzvicima „Za dom spremni”, ali policija nije reagovala. Na jednom od transparenata, posve}enom hrvatskom zatvoreniku u Beogradu Veqku Mari}u, pisalo je: „Veqko Mari}, ~ekamo te, volimo te”, izvestili su mediji.

TU RI STI STRA HU JU OD PRE VA RA NA TA

Kod Ma ke don ca 14 ski me ra, ~i ta ~a kar ti ca ZA GREB: Pripadnici splitsko-dalmatinske policijske uprave kod 56-godi{weg Makedonca na{la je mno{to opreme za kompjuterske prevare, me|u ostalim i

14 skimera, ure|aja za o~itavawe podataka sa bankovnih kartica, pi{e „Jutarwi list”. Za sada je utvr|eno da je Makedonac uzeo tek 14.600 kuna (109,44 evra), ali }e ukupna {teta biti

Go ri vo po sku pqu je ZA GREB: Gorivo u Hrvatskoj opet poskupquje - cena najprodavanijeg evrosupera 95 ska~e za 31 lipu (0,04 evra) odnosno na 10.69 kuna (1,42 evra) po litri, dok }e cene evrosupera 98 i evrosupera 100 od pono}i ponovo pre}i 11 kuna (1,46 evra) po litri, objavilo je ministarstvo privrede. Ove cene u maloprodaji vaè za period od 7. do 20. avgusta. Za 32 lipe (0,04 evra) od pono}i }e poskupeti evrosuper 98 i evrosuper 100. Najvi{a cena evrosupera 98 u narednih 14 dana moè biti 11,02 kuna, a najvi{u cenu evrosupera 100 ministarstvo privrede odredilo je na 11,23 kune (1,5 evra). Poskupe}e i dizel goriva, pa }e se tako evrodizel od pono}i mo}i prodavati po najvi{oj ceni od 9,96 kuna (1,32 evra) , {to je 29 lipa (0,039 evra) vi{e od dosada{we cene. Plinska uqa }e poskupeti za 20 lipa po litri, a najvi{a cena obi~nog loìvog uqa od danas moè biti 6,94 kune (0,92 evra). Plavi dizel, odnosno dizel po povla{}enoj ceni za poqoprivrednike i ribare poskupe}e za 17 lipa (0,023 evra) pa }e wegova cena od pono}i iznositi 6,09 kuna (0,81 evra) po litri, saop{tilo je ministarstvo.

neuporedivo ve}a, jer je akcija krenula kada je jedna banka u Makarskoj primetila da velik broj wihovih korisnika podi`e novac u afri~koj zemqi Tanzaniji. Mikro kamere, ~ita~i podataka sa kartica, lepkovi, puwa~i i laptopovi samo su deo opreme koju je policija pro{li ~etvrtak na{la kod 56-godi{weg Makedonca, koga terete za kompjutersku prevaru, pi{e list. Kod wega su na{li ~ak 14 skimera, ure|aja za o~itavawe podataka sa bankovnih kartica, {to je najve}a zaplena takvih ure|aja u Hrvatskoj otkako ta problematika postoji. Koordinirana akcija MUP-a i splitske policija po~ela je nakon poziva OTP banke koja je prime-

tila da velik broj wihovih korisnika podi`e novac u afri~koj zemqi Tanzaniji, {to im se u~inilo sumwivim. Policija je brzo otkrila da je skimer na bankomat u Makarskoj 31. jula postavio upravo 56-godi{wi Makedonac. Danima su, u saradwi sa makarskom i hvarskom policijom, planirali wegovo hap{ewe, a u automobilu prona{li gomilu dokaza da je Makedonac iskusan kompjuterski varalica. Osim 14 skimera, prona{li su i ~etiri prilago|ena dela, tzv. „usta bankomata” odnosno otvora za umetawe kartice s postavqenim mikro-kamerama. Prona|en je ve}i broj elektronskih sklopova koji slu`e za izradu skimera, vi{e USB kablova i stikova, dva laptopa, puwa~e, lepak, gumice i izolir-trake. Zasad je dokazano da je mu{karac u Tanzaniji s vi{e ra~una hrvatskih gra|ana skinuo 14.629 kuna, ali @eqko Brki} iz MUP-a

rekao je da }e ukupna {teta biti znatno ve}a. Hrvatska je zbog svog geografskog polo`aja i kao turisti~ka destinacija vrlo zanimqiva takvim varalicama, rekao je Brki} koji smatra da su o{te}eni uglavnom turisti, jer su oni meta takvih prevara zbog ve}ih limita na svojim karticama i bankovnim ra~unima. Isti~u}i da se analiziraju svi ra~une i podaci koji su tom prevarom prikupqeni, Brki} je rekao da se sumwa da mu{karac iz Makedonije nije delovao sam. Brki} je naglasio da za gra|ane zapravo nema apsolutne za{tite jer ~ak i bez PIN-a, koji gra|ani obi~no pokrivaju rukom prilikom podizawa novca, prevaranti pomo}u skimera” mogu doznati dovoqno podataka potrebnih za kra|u novca s ra~una. Makedonac je u petak krivi~no prijavqen za kompjutersku prevaru i pritvoren, a kriminalisti~ko istra`ivawe na me|unarodnom nivou se nastavqa.

RUMUNIJA

Sme ne u vla di po sle ostav ke mi ni stra po li ci je BU KU RE[T: Rumunski premijer Viktor Ponta zamenio je ju~e ministre pravde i spoqnih poslova u sklopu rekonstrukcije vlade, navode}i da èli da promeni strategiju vlade po{to je ministar unutra{wih poslova podneo ostavku. Rumunski ministar unutra{wih poslova Joan Rus ranije ju~e je podneo ostavku zbog, kako je naveo, pritisaka koje je trpeo od politi~ara, ukqu~uju}i suspendovanog predsednika Trajana Baseskua i vr{ioca du`no sti {efa dr àve Kri na Antoneskua. Ponta je na ~elo tog resora postavio novog ministra, kao i na mesto {efa diplomatije, ministra pravde, a smene su usledile i u ministarstvu za administraciju i resoru zaduènom za odnose s parlamentom. „Nadam se da }e oni do ve~eras poloìti zakletvu”, rekao je rumunski premijer novinarima u Bukure{tu, preneo je Rojters. Biv {i mi ni star po li ci je Rus rekao je, obrazlaù}i svoju ostavku, da su on i dràvni se-

kretar u resornom ministarstvu, koji je bio zadu`en za organizovawe referenduma na kome se pro{log meseca odlu~i-

Vik tor Pon ta

valo o smeni Baseskua, trpeli kritike i pritiske rumunskih politi~ara - od Baseskua do v.d. predsednika Antoneskua. Antonesku, vode}i funkcioner Pontine partije, doveo je u pitawe ta~nost bira~kih spiskova, po{to na referendum nije iza{lo 50 odsto od upisa-

nih bira~a, {to je bio uslov da se smatra vaè}im. Rumunski Ustavni sud pro{le sedmice je odloìo za 31. avgust svoju odluku o validnosti referenduma za opoziv Baseskua, ~ije organi zo vawe su kri ti ko vale i SAD i Evropska unija. Sud je zatraìo od vlade da aùrira bira~ke spiskove, s ozbi rom na „kon tradik tor ne podatke” dràvnih institucija o izlaznosti bira~a na glasawe. Rumuni su 29. jula odlu~ivali o smeni predsednika budu}i da mu je parlament prethodno izglasao nepoverewe zbog toga {to je navodno vi{e puta prekr{io ustav preuzimawem du`no sti premi jera i stal nim me{awem u poslove vlade, nepo{tovawem parlamenta i drugih dràvnih institucija. Ustavni sud je trebalo da preispita rezultate referenduma koji nije uspeo zbog nedovoqnog odziva bira~a, a rezultati pokazuju da je 87,55 odsto glasalo za wegov odlazak, a samo 11,12 odsto dalo je podr{ku {efu dràve.

utorak7.avgust2012.

CRNA GORA

SNP nu di uslo ve za ko a li ci ju POD GO RI CA: Najja~a crnogorska opoziciona stranka Socijalisti~ka narodna partija predlo`ila je Demokratskom frontu zajedni~ki nastup na parlamentarnim izborima, uz uslov da dobije 40 mesta na izbornoj listi. Glavni odbor SNP podr`ao je ju~e predlog lidera te stranke Sr|ana Mili}a da se Demokratskom frontu uputi nacrt koalicionog sporazuma o zajedni~kom nastupu na vanrednim parlamentarnim izborima, zakazanim za 14. oktobar.Demokratski front ~ine Nova srpska demokratija i Pokret za promene, a na ~elu tog opozicionog saveza je biv{i diplomata Miodrag Leki}. U nacrtu sporazuma predvi|eno je da Demokratski front na zajedni~koj izbornoj listi ima prvo mesto na listi i jo{ 40 poslani~kih mandata, dok bi SNP-u pripalo 40 poslani~kih mesta na izbornoj listi. „Ukoliko zajedni~ka izborna lista osvoji ve}inu od ukupnog broja mandata u Skup{tini Crne Gore, posebnim sporazumom }e se definisati u~e{}e u izvr{noj vlasti, vode}i ra~una o snazi svake potpisnice sporazuma”, navodi se u nacrtu sporazuma. Do ku men tom je pred vi |e no da se pot pi sni ce spo ra zu ma obavezuju da ne}e prihvatiti po sti zbor ne ko a li ci je sa

Sr |an Mi li}

strankama crnogorske vladaju}e koalicije. Glavni odbor SNP ostavio je Demokratskom frontu rok do 10. avgusta da se odredi o predlogu koalicionog sporazuma. Ukoliko dogovora ne bude, SNP }e na izborima nastupiti samostalno. Mili} je, na sednici Glavnog odbora SNP-a, rekao da je dobrodo{ao svako ko `eli iskrenu borbu protiv aktuelnog re`ima, ali na jasnim principima. „Ciq SNP-a je da pobedimo na{eg jedinog politi~kog protivnika, a to je koalicija Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partija”, rekao je Mili}. ^lanice crnogorske vladaju}e koalicije, DPS i SDP, ranije su donele odluku o ponovnom zajedni~kom nastupu na parlamentranim izborima.

Gej pri ja teq ski ho te li POD GO RI CA: Na hotelima, koji su ~lanovi Crnogorskog turisti~kog udru`ewe (CTU), bi}e postavqene plo~ice u duginim bojama, koja }e ih ozna~iti kao gej prijateqski hoteli, saop{teno je ju~e nakon sastanka direktora CTU @arka Radulovi} i direktor LGBT foruma Progres Zdravka Cimbaqevi}. Ta odluka }e, kako je saop{teno, doprineti prepoznavawu Crne Gore kao turisti~ke destinacije koja je tolerantna i nema granica kada su u pitawu wihovi gosti, a u ovom slu~aju LGBT turisti koji bi `eleli letovati u Crnoj Gori. Postavqewe plo~ica sa u duginim bojama ozna-

~i}e hotel kao gej prijateqski i tako omogu}iti LGBT turistima, koji dolaze u Crnu Goru, da izaberu one hotele u kojima ne}e imati problema samo zbog toga {to pripadaju druga~ijoj seksualnoj orijentaciji, isti~e se u saop{tewu. Kako se navodi, gej prijateqski hoteli ve} postoje u svim svetskim turisti~kim destinacijama. Radulovi} je istakao da u CTU nikada nije bilo razlika u tretmanu gostiju i da su do sada gosti hotela bile i osobe LGBT populacije, prema kojima ovo Udru`ewe nema nikakvih rezervi.

GR^KA

In fla ci ja na glo us po ri la ATI NA: Potro{a~ke cene u Gr~koj porasle su u julu za 1,3 odsto u odnosu na isti mesec pro{le godine, pokazali su ju~e zvani~ni podaci, {to ukazuje na zna~ajno usporavawe inflacije u odnosu na stopu iz jula 2011. od 2,4 odsto, kao posledica recesije.U saop{tewu gr~kog Zavoda za statistiku se navodi da je na mese~nom nivou stopa inflacije pala za 1,4 odsto u odnosu na jun, prenela je agencija AFP. Kqu~ni faktor odgovoran za to usporewe stope na mese~nom nivou je pojeftiwewe ode}e i obu}e od ~ak 13,6 odsto, kao posledica let-

wih rasprodaja. Na godi{wem nivou je rast potro{a~kih cena u Gr~koj uglavnom posledica rasta tro{kova stanovawa za 5,7 odsto, usluga u restoranima i hotelima za 2,5 odsto, kao i poskupqewa alkoholnih i duvanskih proizvoda za 2,4 odsto, saop{tio je Zavod. Gr~ka, koja je u recesiji ve} petu godinu zaredom, radi na primeni paketa mera {tedwe u zamenu za zajmove koje je dobila od Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda. Gr~ka vlada procewuje da }e prose~na stopa inflacije ove godine iznositi 0,6 odsto.

BOSNA I HERCEGOVINA

Po nu |e na na god ba Me vli du Ja {a re vi }u SA RA JE VO: Tuìla{tvo Bosne i Hercegovine ponudilo je sporazumom o priznawu krivice Mevlidu Ja{arevi}u (24), optuènom za teroristi~ki napad na Ameri~ku ambasadu u Sarajevu 28. oktobra pro{le godine, potvrdio je danas Senad Dupovac, advokat Ja{arevi}a. U izjavi agencijia Anadolija, Dupovac je naveo da Ja{arevi} tek treba da se izjasniti o eventualnoj nagodbi s Tuìla{tvom BiH i da }e o tome sa brawenikom razgovarati idu}e sedmice. Dupovac nije èleo da otkrije {ta Dràvno tuìla{tvo Ja{arevi}u nudi za priznawe krivice za napad na Ambasadu SAD. „Ponu|en mu je sporazum i moramo ga analizirati. Vide}emo

{ta Ja{arevi} ka`e o wemu„, rekao je Dupovac. Ja{arevi} je lane 28. oktobra iz „kala{wikova” pucao na zgradu Ambasade SAD u Sarajevu, te{ko ranio jednog policajca, nakon ~ega je snajperskim hicem pogo|en u nogu, pa uhap{en. Ameri~ko ministarstvo pravosu|a je, tako|e, podiglo optu`nicu protiv Ja{arevi}a. Optu`nica se sastoji od deset ta~aka i ako bi bio optu`en po svim ta~kama, Ja{arevi} bi dobio vi{e od 100 godina zatvora. Su|ewe Ja{arevi}u, Emrahu Fojnici i Munibu Ahmetspahi} za teroristi~ki napad u Sarajevu zapo~elo je 15. juna, a trebalo bi da bude nadstavqeno slede}e sedmice.

utorak7.avgust2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Bilo je lepo poznavati te. Ve~no }emo pamtiti tvoju dobrotu.

utorak7.avgust2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav ocu i suprugu

Miroje Vukovi} 1930 - 2012.

Soka ^u~kovi}

Sahrana je danas, 7. 8. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Janu{ko I{tvanu - Fi}i

Porodica Erbez. O`alo{}ena supruga Mila. 58186

58194

od Igora i Radmile.

Posledwi pozdrav ocu, dedi i svekru

Sahrana dragog nam pokojnika je 7. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

58181

Hodi Erne Miroju Vukovi}u Posledwi pozdrav Erneovom tati od: Dragana, Zorana, An|e i Obrada Zotovi}a.

Posledwi pozdrav prijatequ i u~itequ

S velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustio na{ voqeni

od: sina Svetislava, unuka Mile i Ru`ice sa porodicama i snaje Jelene.

58195

58188

dragom

Napustio nas je na{ dragi brat, dever, stric i ujak

Milan Grahovac 1934 - 2012.

ENGLESKI, ~asovi za sve uzraste i nivoe, 800din, 60 min. Telefon 063/ 1176403. 57859

IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Grbavici, ulica Alekse [anti}a. Telefon 063/850-11-22. 58189

LIMAN II, 44m2, IV sprat, odmah useqiv, cena dogovor. Telefon 063/239-411. 57272

BEZ POSREDNIKA prodajem salonski stan na drugom spratu, 75m2, dvostrano orjentisan, kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/7 -520501, 456-636, 432-172. 57907

MOLERSKA RADWA - najpovoqnije radimo od najmawih do ve}ih molerskih radova, demit fasade, adaptacije, iskusni majstori odmah slobodni. Telefoni: 063/518-346, 021 447-114, 021 882-133. 57987 VODOINASTALATER izrada kupatila, zamena i snimawe cevi, ma{insko odgu{ewe kanalizacije, kamera, hitne interven cije. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25. 58049

Sahrana je u sredu, 8. 8. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Smiqa i }erka Aleksandra sa porodicom. 58187

Miroje Vukovi}

Fi}i Dejan, Sla|ana i prijateqi iz {tamparije Simbol.

O`alo{}eni: brat Miroslav sa porodicom, snaha Miqu{a sa porodicom i porodica Veqovi}.

608-P

58185

Danas se navr{ava 7 tu`nih dana od smrti na{eg dragog

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Janu{ko I{tvanu Fi}i

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 57719 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 57881

Posledwi pozdrav

Ilije Bodro`i}a Posebna zahvalnost lekarima iz Hitne na ~elu sa dr Nadom, lekarima iz Frezenijusa kao i timu lekara sa Endokrinologije na ~elu sa prof. dr \ilas.

Miroju Vukovi}u

Marta Na~a 1930 - 2012.

od porodice Val.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 8. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

od kom{ija iz Rumena~ke ulice br. 106.

Supruga Nada i }erka Ivana.

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice.

58196

58184

O`alo{}ena porodica.

58193

58190

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav tati

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a voqena

GA[ENI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-8368. 55280

Iliji Bulatovi}u VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 57896

od prijateqa - porodice Babi}.

Soka ^u~kovi}

Miroju Vukovi}u

ro|. Bates 1943 - 2012.

od Miroslava sa porodicom.

Posledwi ispra}aj obavi}e se u sredu, 8. 8. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Mama, zauvek }e{ `iveti u mom srcu. Tvoj jedini sin Du{ko i Sowa.

58197

58191

58192

^iTUQe l POMeni

utorak7.avgust2012.

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Sa tugom u srcu javqamo ro|acima i prijateqima da je u 56. godini preminula moja sestra

Ivan Milojevi} Knez 1981 - 2008.

Dragani

^etiri godine tuge. Tata Dragan. [ta sam imao od `ivota, ne~iju kosu, ne~iju ruku. I jedno srce ustreptalo, dva, tri osmeha tiha i prosta. Sve je to ponekad tako malo. Sve je to vide}e{ sasvim dosta... Posledwi pozdrav na{em istinskom drugu i prijatequ

Posledwi prijatequ

Nikada te ne}emo zaboraviti. Miki i Rada.

Biqana Jablan ro|. Smiqani}

58176

58177

pozdrav

drugu

Sahrana je u sredu, 8. 8. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

POMEN ^etrdeset je dana od kako smo ostali bez na{eg voqenog

O`alo{}en brat Zlatko Jovanovi} sa porodicom.

58183

Fi}i

Posledwi pozdrav najdra`em bratu

Pere L. Stupara

Fi}i

@al za tobom nesta}e sa nama. Po~ivaj u miru, s qubavqu i po{tovawem. od Milice i Zorana.

Pirika i Karlo.

Tvoji: supruga Dara, sinovi Du{ko i Dragan, unuk Bojan, unuka Emilija i snaja Branislava.

58144

58155

58142

Posledwi pozdrav dobrom i dragom zetu, {ogoru i na{em te~i

SEDMOGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milan Ka}urin Milanu Ka}urinu Medo moj, bio si mi sve.

Nenad Kova~ev

Peri L. Stuparu

7. 8. 2005 - 7. 8. 2012.

Janu{ko I{tvanu - Fi}i od wegovih: ^ovi}a, Komatovi}a i Josimovi}a.

iz Novog Sada

Sa qubavqu ~uvamo te zauvek u na{im srcima. mama, tata, sestra Jelena sa porodicom.

I daqe `ivi{ i `ive}e{ u nama. Nevenka Kova~evi} sa porodicom iz Kraji{nika.

58136

58143

58138

Povodom prerane smrti

od wegove sestre \u|e sa porodicom Na|.

Voli te zauvek tvoja unuka.

58147

58148

3 Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je 4. 8. 2012. godine preminuo na{ voqeni suprug, otac i deka

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Draga na{a

Dragana

Dragane Tihvinski

nisam ni slutila da }e{ tako rano oti}i, a toliko toga sam ti jo{ imala re}i. Puno }e{ nam nedostajati i nikada te ne}emo zaboraviti. Zbogom, i neka te An|eli nebeski ~uvaju.

Milanu Ka}urinu izra`avamo iskreno sau~e{}e porodici Tihvinski. Porodice: Marinkov, Rapaji}, Saka~, Stojkovi} i Stojadinovi}.

od Milke i Bobe.

58139

58151

58154

Bilo je zadovoqstvo dru`iti se sa tobom. ^uva}emo uspomenu na tebe.

Posledwi pozdrav najboqem te~i

Posledwi pozdrav mom stricu

Milan Ka}urin 1943 - 2012.

Na ve~ni po~inak isprati}emo ga danas, 7. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju kao {to si ti nas.

Milanu Ka}urinu Za svu qubav kojom si nas obavio, za svaki teret koji si nam s du{e skinuo, za svaki osmeh kojim si nam tugu ublaìo, za svaki zagrqaj tvoj kojim si nam radost uve}ao, jo{ dva ìvota da ìvimo ne bi mogli da ti vratimo sve {to si nam pruìo. Tvoji: Soka, Vlatko, Jasna, Bo{ko, Vika i Iva. 58173

Milanu Ka}urinu Fi}a Tvoja ekipa sa pijace. Bibiwani.

58179

od wegove brati~ine Radmile sa porodicom.

58149

O`alo{}ene: supruga Radojka, }erka Vesna i unuka Nata{a.

58146

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom ocu, suprugu i dedi

Dragi {ogore!

Radomiru Novakovi}u

Milan Ka}urin

POMEN Pro{lo je ~etrdeset bolnih i tu`nih dana od kako je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Petar Milo{ev

Dari Kresovi}

Sahrana }e se obaviti danas, 7. 8. 2012. u 14.15. ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od Mace Radujkov sa porodicom.

Parastos obele`avamo danas, 7. 8. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Hvala svima koji su bili uz nas u te{kim trenucima. @alosna porodica Milo{ev.

58121

58160

58159

Posledwi pozdrav najdra`oj, voqenoj maj~ici, ta{ti, baki i prabaki

Dana, 5. 8. 2012. godine preminuo je na{ dragi suprug i otac

Neka ti je ve~na slava i hvala, neka te An|eli ~uvaju. Stevo i Marko Kne`evi} sa porodicama.

Posledwi pozdrav tetka Dari

utorak7.avgust2012.

od: Zorana, Silvane, Irene, Marka i Nine.

58180

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav dragom tati

Hodi Erneu

od: unuke Sowe, zeta Vlade i malog Sergeja.

od: }erke Er`ike, zeta Pere i unuka Sa{e.

58168

58169

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi pozdrav dragom

Devet godina nije sa nama na{a du{a

Erneu

Bojan Sekeru{

Anki Grigorijevi}

27. 9. 1978 - 7. 8. 2003. Ni jedna re~, ni jedna suza nisu dovoqne da ti ka`emo koliko te volimo i koliko nam nedostaje{, Bojane na{ voqeni. Tvoji najmiliji: deda Obrad, ujak Du{an, ujna Spomenka, teta @ivana, bra}a @ivan, Veqko i Obrad.

Hvala ti na mudrosti, qubavi i pa`wi, koje si nam za `ivota pru`ala. Po~ivaj u miru. Sa qubavqu i po{tovawem, tvoji: k}erka Miroslava i zet Mirko Pjevi}, unuke Aleksandra i Marina, praunuke Katarina i Vi{wa.

Devet godina je bez na{eg

od supruge Irene i dece sa porodicama.

1951 - 2012.

58105

Hodi Erneu

Ivan Slovak

Sahrana }e se obaviti danas, 7. 8. 2012. godine, u 17 ~asova, na grobqu u Despotovu.

Sahrana je danas, 7. 8. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, 7. 8. 2012. godine, u 11.15 ~asova.

58170

58171

dragom

Tu`nog srca opra{tamo se od na{e drage

Posledwi kom{iji

pozdrav

O`alo{}eni: supruga Mara i sin Dragan.

58141

58162

Posledwi pozdrav na{em po{tovanom u~itequ.

Bojana Sekeru{a

od: sina Ernea, snaje Jace i unuka Borisa i Kristine.

Mladenu Drakuli}u

Du{ice Dimitrovski

Rade Stani} i Borko Radi{i} sa porodicom.

Porodica Vesi}: Jovan, Ru`ica, Danijela i Dejan.

58166

58165

27. 9. 1978 - 7. 8. 2003. Re~i su male, tuga je velika, a ti si Bojane stalno u na{im mislima i srcima. Vole te tvoji: mama, tata, brat Slobodan i snaha Qiqana. 58104

Posledwi pozdrav te~i

Quba Markov

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Dragi na{

Hvala mu {to nas je uveo u svet novinarske re~i i ~estitosti u dru`ewu u „Dnevnikovim” danima. Neka mu je pokoj du{i {irokoj i plemenitoj u ve~nim lovi{tima. Stanko, \or|e i Bora. 3014-P

Ilija Bulatovi}

Fi}o

preminuo 5. avgusta u 81. godini. Sahrana }e se obaviti 7. 8. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Elizabeta, }erke Na|a, Jelena i Nina, zetovi Golo, Milovan i Mioqub, unu~ad Ma{a, Talmai, Maksim, Rafael i Luka.

Na{em Qubi, jednom od doajena „Dnevnika” posledwi pozdrav od svih koje je u~io novinarstvu, koji su ga voleli, cenili, po{tovali.

58145

Sa tugom obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga tetka i baka

Milanu obo`avali smo te. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. od porodice Pal.

Jova, Radojka, Daca i Peca.

58164

58175

Sa tugom se opra{tamo od drage majke, ta{te i bake

Qubomir Markov

Du{ica Dimitrovski

„Dnevnik - Holding” AD DOO „Dnevnik - Novine i ~asopisi” Novi Sad.

ro|ena Vuji} 1922 - 2012.

1924 - 2012. Draga bako, sve {to si mi pru`ila i nau~ila me, ve~no }u nositi u sebi. Tvoji: }erka Zdenka, zet Stamenko i unuka Teodora.

Posledwi ispra}aj na{e drage tetke i bake je na Alma{kom grobqu, danas, 7. 8. 2012. godine, u 13 ~asova. O`alo{}ena porodica Radin. 58157

Anke Grigorijevi}

3013-P

58163

tv program

utorak7.avgust2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Олимпијска хроника 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Неустрашива планета 11.00 Андалузија укратко 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.10 Грување 14.00 Вести 14.05 Вреди знати 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здравље пре свега 16.00 Неустрашива планета 16.50 Временска прогноза

06.05 08.00 09.03 09.53 10.22 10.54 12.00 12.15 12.31 13.22 13.44

Панонско јутро (Панонија, 08.00)

Кариби - егзотика која траје Новинар-уредник РТВ Срђан Басић имао је прилику да проведе две недеље на крузеру „Глори”, на крстарењу Карибима. Посету Мајамију, Бахамским острвима, Гранд Турку, Порторику, Девичанским и Кајманским острвима, затим Козумелу и Коста Маји у Мексику и Роатану овековечио је камером.... (РТВ 1, 19.00) 17.00 17.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.40 23.00 23.55 00.45 01.40 03.40

ТВ Дневник Разгледнице Кариби - егзотика која траје ТВ Дневник Серија недеље: Франк Рива Радар Војвођански дневник Олимпијска хроника Оперативци Франк Рива Радар Концерт: Мирослав Илић Нови таблоид НС

06.55 Кухињица – мађ. 07.15 Здраво живо 07.35 Здравље пре свега 08.25 Све(т) око нас 08.50 ТВ баштине 09.46 Музички програм 11.15 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 11.40 Зелени сат 12.05 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.00 Сеоски учитељ, филм 15.05 Потрошачки репортер 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Омладинска емисија (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Оперативци 22.20 Грување 23.10 ТВ баштине 00.05 ТВ Продаја

06.00 08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Лола Е ТВ Простор Без цензуре Документарни програм Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.30 Серијски програм 12.25 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Све што желим 14.30 Спринт 15.00 Вести 15.05 Зове море 15.35 Радионица 16.00 Дивqа планета 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Личности и догађаји 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 ЦИ 5 23.55 Украдена срца

06.00 Украјинска лига: Металурх Д – Металист 09.30 Преглед АТП Вашингтон 10.15 Шкотска лига: Селтик – Аберден 12.00 Преглед белгијске лиге 13.00 АТП Мастерс Торонто 16.00 Преглед руске лиге 16.30 СК Тенис 17.00 АТП Мастерс Торонто 05.00 Најбољи голови сезоне 05.30 Једрење

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

15.05 16.00 17.00 17.25 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.35 23.15 23.21 00.05 00.20 00.27 01.10 02.44 03.35 04.20 04.48 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Камионџијеве Квадратура круга Путопис Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина: Лас Вегас Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Прича о играчкама, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Шести круг Боуфингер, филм Вести Место злочина: Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Без панике, филм Камионџије Гастрономад Квадратура круга Срећни људи Верски календар

Боуфингер Боби Боуфингер је убеђен да има ремек дело од сценарија у рукама и решен је да своју животну уштеђевину уложи у пројекат. Проблем је што она износи једва нешто преко 2.000 долара. Добија обећање великог студија да ће дистрибуирати филм ако се у њему појави тренутно најтраженији глумац Кит Ремзи. Улоге: Стив Мартин, Еди Марфи, Хедер Грејем, Кристин Барански, Теренс Стамп, Роберт Дауни Џуниор Режија: Френк Оз (РТС 1, 21.35)

dnevnik

Александар Максимовић

ЛОИ 2012: Рвање (РТС 2, 14.00)

Ивана Шпанoвић

ЛОИ 2012: Скок удаљ (РТС 2, 20.05) 06.01 Летње олимпијске игре 2012, р. 10.25 Летње олимпијске игре 2012. најава програма 10.30 Летње олимпијске игре 2012, пренос

06.30 Биљана за вас 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.30 Документарна серија 10.00 Филм: Љубавни живот Будимира Трајковића 12.00 Топ шоп 12.30 Улови трофеј 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Злочиначке намере 15.00 Мућке 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Вирџина 20.00 Мућке 21.00 Филм: Клуб првих жена 23.00 Удовице 00.00 Мућке 01.00 Филм: Не реци ником 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Клуб првих жена

Клуб првих жена Хедер Грејем

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.30 23.30 00.25 00.30 01.00 01.30

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Бекство у ланцима Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Кревет од ружа Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив Кобра

Након дугих година упорног подржавања и придржавања својих супруга на тешком путу до славе и успеха, исти су их заменили за можда не квалитетније... Улоге: Голди Хон, Бет Мидлер, Дајен Китон, Меги Смит, Сара Џесика Паркер Режија: Хју Вилсон (Авала, 21.00)

06.50 Инспектор Валандер 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.15 Филм: Плаћеник 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Као случајно 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Гладијатори 21.10 Филм: Побеснели Макс 23.40 Вести 00.15 Спортски преглед 00.35 Увод у анатомију 01.25 Филм: Повратак учитеља, 2. део 02.55 Саут Парк 03.15 Гладијатори 04.05 Амерички топ-модел 04.55 Увод у анатомију

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Магазин ин Звезде гранда Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Гуча 2012, специјал Академија дебелих- уживо

Ума Турман

Кил Бил 2 Млада-убица, наставља своју осветничку потрагу против свог бившег шефа Била и његових преосталих сарадника, млађег брата Бада и Билове последње љубавнице Еле... Улоге: Дејвид Карадин, Дерил Хана, Мајкл Медсен, Ума Турман, Луси Лиу Режија: Квентин Тарантино (Пинк, 01.00) 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00 22.30 00.00 01.00 03.00 04.00 04.30 05.15

Оља Црногорац

Граница Лажна и права пријатељства, лажне и праве сузе... Лажна и права брендирана обућа, одећа и накит... О овим и другим темама с водитељком Јеленом Весковић разговараће певач Милан Топалковић Топалко, водитељка Оља Црногорац, певачица Славица Трипуновић – Дајана и астролог Златко Златковић. (Хепи, 20.05) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.05 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Закуми Квизић Телешоп Вести Јелена Моја Србија Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Граница Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Мелроуз Плејс Граница Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Национални дневник Мала невеста Госпођица Папарацо лов Гранд парада Академија дебелих- преглед дана Мултимилионер Филм: Кил Бил 2 Вештичарење Велики дан Златни сат Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad

Сара Џесика Паркер

PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak7.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Уштедети купујући Мисија „Мени„ Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште Лепота по сваку цену Ургентни центар Л.А. Инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Тајни рат Геније дизајна Сага о викинзима Ратници Заборављени начини исхране Излазак из сенке Импресионисти Тајм тим година X Геније дизајна Траговима Тинтина Викторијанска апотека Вучице Германска племена Трачко злато Тајни рат Траговима Тинтина Прича о пољопривреди Авантуре афричког фудбала

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Легионар Правило службе Медени месец Батлер Боб Моја година без секса Тајанствена сила Еротски филм Еротски филм

Ба тлер Боб Том Грин бри љи ра у уло зи по ма ло не спрет ног ла кр ди ја ша ко ји по ста је ба тлер, ка да је прет ход но ис про бао све при мар не и се кун дар не по сло ве и за ни ма ња. Не спо со бан је да за др жи по сао. Има нај бо ље на ме ре, али и нај го ру сре ћу... Уло ге: Том Грин, Брук Шилдс, Же не вјев Бух нер Ре жи ја: Ге ри Си нор (Си не ма ни ја, 18.00)

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.15 01.20

Хе ле на Бо нам Кар тер

Со ба с по гле дом Мла да и бо га та Ен гле ски ња Лу си Ха ни чурч и ње на ро ђа ка Шар лот Бар тлет ту ри стич ки бо ра ве у Ита ли ји, али су не за до вољ не јер су сме ште не у со бу без по гле да. Го спо дин Емер сон и ње гов син Џорџ, дво ји ца не кон вен ци о нал них при пад ни к а гра ђан ске кла се, љу ба зно им усту пе сво ју со бу с по гле дом... Уло ге: Хе ле на Бо нам Кар тер, Ме ги Смит, Џу ли јан Сендс, Де нолм Ели от, Да ни јел Деј-Лу ис Ре жи ја: Џејмс Ај во ри (ХРТ 1, 22.17) 07.00 09.13 10.13 11.01 12.00 12.32 13.18 15.12 15.43 16.14 17.24 18.22 19.05 19.10 19.30 20.12 21.00 21.35 21.55 22.17 00.23 00.50 01.31

08.11 08.40 09.04 09.20

00.20 00.56 01.21 02.04

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

До просјачког штапа Биографија - Ен Рајс Управник ред рока До просјачког штапа Биографија - Сесил. Б. Демил Луди пандури Легенда о Бучу и Санденсу Биографија - Ен Рајс До просјачког штапа Биографија - Сесил. Б. Демил Осветник са гитаром Лице терора

10.40 10.55 12.30

15.00 17.50 18.35 18.45 19.35 20.10 22.30 23.30

06.00 07.35 09.10 10.40 12.00 14.00 16.00 17.30 19.05 20.05 21.45 22.35 00.25 01.50 03.25 05.25

Превелики за пропаст Опасне девојке 2 Посебна веза Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса Трон. Легат Мала велика лига Грегов дневник Париз експрес Редакција Напад паука Чаробни град Посредници Убица са интернета Турнир Друштвена мрежа Холивуд на снимању ИX

Добро јутро, Хрватска Доме, слатки доме Заволите свој дом Експедиција тигар Дневник Моћ судбине Медвед, филм Дубине, док. серија Господар горских шума: Медвед, док. филм Понос Раткајевих Хрватска уживо Лоза Наврх језика 20пет, квиз Дневник Боје туризма Стипе у гостима Дневник 3 Спорт Соба с погледом, филм Секс и град Др Оз 1б, ток шоу Недвед, филм

Жутокљунац Амика Хрватска хроника БиХ ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Хрватска - Шпанија, снимак ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж) - четвртфинале, пренос ОИ Лондон 2012.: Одбојка (М): Бразил - Немачка, снимак ОИ Лондон 2012.: Триатлон (М), снимак ОИ Лондон 2012.: Гимнастика - финале по справама, пренос ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж) - четвртфинале: Хрватска - ?, 1. полувреме ОИ Лондон 2012.: Време за чај ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж) - четвртфинале: Хрватска - ?, 2. полувреме ОИ Лондон 2012. ОИ Лондон 2012.: Атлетика финале, пренос ОИ Лондон 2012.: Кошарка (Ж) или одбојка (Ж) четвртфинале, снимак ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан Битанге и принцезе Сестра Џеки Др Хаус Звездана врата

14.15

Брук Шилдс

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Краљевски болесници Браћа и сестре Кал освајач Медијум

06.10 Народ против Лерија Флинта 08.20 Врата раја 12.00 Момак остаје на филму 13.30 Бени и Џун 15.10 Преко палубе 17.00 Празници са Ејприл 18.30 Стела 20.20 Поноћни експрес 22.20 Блаженство 00.30 Еротски филм 02.00 Еротски филм

07.50 Езел 10.10 Кисмет - окови судбине 11.15 Штиклама до врха 12.15 Ексклузив таблоид 12.35 ТВ продаја 12.50 Вечера за 5 13.45 Бибин свет 14.20 Пороци Мајамија 16.15 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Председникова кћи, филм 22.50 Закон и ред 00.40 РТЛ вести 00.55 Хаваији фајв-0 01.45 Астро шоу 02.45 Хаваији фајв-0

Пред сед ни ко ва кћи Жи вот пред очи ма јав но сти и под стал ном прат њом тај не слу жбе по ста је не из др ж ив за кћи аме р ич к ог пред с ед н и к а па Са м ан та Ме кен зи тра жи да је пу сте да ужи ва у жи во ту на ко ле џу, као што то ра де и ње не ко ле ге, и не же ли да је у сто пу пра ти тај на слу жба. Уло ге: Кеј ти Холмс, Марк Блу кас, Мајкл Ки тон, Мар га рет Ко лин Ре жи ја: Фо рест Ви та кер (РТЛ, 20.50)

Кеј ти Холмс

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Генералка Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Савети за безбедну вожњу Разоткривање митова Тренуци ужаса Прича о бандама са Росом Кемпом 23.45 Преживљавање 00.40 Савети за безбедну вожњу

06.00 08.30 09.30 11.00 13.30 15.00 15.25 15.30 18.00 19.15 19.55 20.00 22.30 23.30 00.00

Олимпијске игре Атлетика Мултиспортови Атлетика Мултиспортови Уметничка гимнастика Олимпијске игре Уметничка гимнастика Бициклизам Мултиспортови Олимпијске игре Атлетика Мултиспортови Олимпијске игре Дизање тегова

Ве ра у са рад њу на ро да

ан ди дат за из бо ре био је углед ни сом бо рац др ће ти ме уру ши ти кре ди би ли тет по ли тич ке од лу ке о Да вид Ко њо вић. Ње гов про грам ски го вор ука са рад њи у пред из бор ним ак тив но сти ма, ре а го вао на зао је на кон фор ми стич ки при ступ срп ском на Ти син го вор сма тра ју ћи то сво јом на ци о нал ном ду ци о нал ном пи та њу и ме то ду ње го вог ре ша ва ња. Био је жно шћу ко ја прет по ста вља и на ди ла зи сва ко по ли ти то по ли тич ки про грам за сно ван на иде ји о спо ра зу ме кан ство. Он је Ти син го вор до жи вља вао као кон ти ну ва њу ко ја је, опет, оста вља ла про стор Ср би ма да не гу ју сво ју кул ту ру и оби чај ни иден ти тет уз ува жа ва ње по ли тич ке ре ал но сти угар ске др жа ве и, у скла ду с тим, на ци о нал ног пи та ња. На да се пре по зна ла у ста но ви шту да но ва угар ска стран ка с ко јом су сом бор ске де мо кра те ушле у са рад њу не ће во ди ти прет ход ну ри гид ну на ци о нал ну по ли ти ку већ да ће с ува жа ва њем при хва ти ти срп ски иден ти тет. На су прот том по ли тич ком ма не вру, при ста ли це Ра ди кал не стран ке из Сом бо ра су по др жа ле кан ди да та ма ђар ске Че тр де се то сма шке стран ке Пе тра Фер нба ха ко ји је и до та да спро во дио ис кљу чи ву ма ђар ску на ци о нал ну по ли ти ку. По те зе де мо крат ских при ста ли ца кри ти ко ва ли су ра ди ка ли. Упр кос то ме, кре ди би ли тет ра ди ка ла био је у из ра зи том опа да њу на про сто ру чи та ве Вој во ди не па и у Сом бо ру и пр ви пут је кан ди дат де мо крат ских кру го ва од нео по бе ду на из бо ри ма. Тај успех је ре ла ти ви зо ва ла и кри ти ко ва ла Ра ди кал на стран ка, ко ја је све иза бра не кан ди да те на зи ва ла ‘’под ре па ши ма’’, сма тра ју ћи их за са рад ни ке но во и за бра не вла сти без пре ци зног и ја сног соп стве ног ста ва. Ја ша То мић је кри ти ко вао, из ме ђу оста лих, и успех др Ко њо ви ћа у Со мо бру, сма тра ју ћи да је на тај на чин фраг мен ти сан по ли тич ки фронт Ср ба, обе сми шље на так ти ка од бра не је дин стве ног на ци о нал ног ста ва и оне спо со бље на стра нач ка бор ба Ср ба. ‘’На про шлим из бо ри ма иза бра но је де вет Ср ба. Дру ги су Ср би по па да ли. Ево име на иза бра них: Сте ван В. По по вић, др Жив ко Бог дан, Ни ко ла Пе ша, Ри ста Те леч ки, Ђо ка Ра до ва но вић, др Ге да Дун ђер ски, Ми лан За ка, др Да вид Ко ње вић, Те о дор Ан дрић. Сви ови Ср би по сла ни ци при па да ју ба ја ги не кој стран ци... Не ма ју про гра ма, а нај ма ње про гра ма у срп ском пи та њу... Кад би се по ве ла реч о Ла ло ше вић ва пио за је дин ством Ср ба ка квом срп ском пи та њу, је дан би ми слио ово, дру ги оно, а не ки ни шта. Сло жни су са мо у јед ном: да по ма - и тет шо ви ни стич ке ма ђар ске по ли ти ке ко ји је ме ђу жу да на шњу вла ду. Та ко је сад. Та ко је би ло пре’’. не ма ђар ске на ро де уно сио не мир и не спо кој ство у Кри ти ко ва ни су и од до ју че ра шњих са рад ни ка, оку - мо гућ ност очу ва ња свог иден ти те та. ‘’Сте ван Ти са пље них око тзв. Ки кинд ских де мо кра та. Њи хо ве за - го во рио је о на род но сном пи та њу... слу же ћи се фра мер ке би ле су уче ста ли је од кри ти ка ра ди ка ла и упор - за ма... ‘Ова др жа ва ни је кон гло ме рат ра зних на ро да, не у сво јој на ме ри, а нај че шће су ис пи са не у ча со пи су не го др жа ва ко ју је је дан на род за па тио, је дан на род Срп ски глас. Те кри ти ке су се од но си ле на оп ту жбе да осно вао и одр жао’... ко ли ко пу та смо већ то чу ли и је гра ђан ска ин те ли ген ци ја Сом бо ра из не ве ри ла на ци - чи та ли, и ко ли ко пу та су на род но сти ука за ле на ста о нал не и де мо крат ске прин ци пе, по пут ин си сти ра ња ти стич ке по дат ке, на не по бит на исто риј ска фак та... на оп штем пра ву гла са, а ко ји је тре ба ло да бу ду основ Го вор Сте ва на Ти се са мо је мо гао шко ди ти, али ни ка по ли тич ког де ло ва ња ‘’но вог та ла са’’ срп ских по ли ти - ко ни је по мо гао ре ше њу ово га пи та ња, јер смо чвр сто ча ра, као и да је са ра ђи ва ла с Ра ди кал ном стран ком. уве ре ни, да ни јед на на род ност, ни је дан све стан члан По во дом све уче ста ли јих на род но сти не мо же по ћи кри ти ка био се огла сио и у на род н о сном пи т а њ у Ла ло ше вић, ко ји то ком не оним прав цем, ко јим Ти са Ја ша То мић је кри ти ко вао, из ме ђу ко ли ко прет ход них ме се ци хо ди’’. оста лих, и успех др Ко њо ви ћа ири ти ра ју ће ни је имао сво Отуд је Ла ло ше вић ва у Со м бору, сма тра ју ћи да је на јих чла на ка у Сло зи. Он је пио за је дин ством ме ђу тај на чин фраг мен ти сан та кав по ли тич ки ма не вар Ср би ма у њи хо вом од ре сма трао нео п ход ним и из ра ђи ва њу при о ри те та по ли по ли тич ки фронт Ср ба зом пра вил не про це не по ли тич ких на сту па. За Ла ло тич ке ствар но сти. Та ква ше ви ћа, при о ри тет је би ла про це на обез бе ди ла је да Сом бор до би је срп ског по - ‘’на ци о нал на а не ауто ном на бор ба’’ јер је ‘’на род но сла ни ка ко ји би тре ба ло да бра ни ин те ре се на ро да. Ла - сно пи та ње нео спор но нај ва жни је пи та ње да нас у по ло ше вић је де ман то вао и тврд ње да је том при ли ком ли ти ци Угар ске’’. На ци о нал ни ин те рес је био фун да би ло ре чи о по ли тич ком спо ра зу му с ра ди ка ли ма и да мен тал ни услов оп стан ка и раз лог по ли тич ке бор бе. је он у осно ви имао за циљ укљу че ње де ла со мо бр ских Али раз ли чи ти по гле ди на ње го во оства ре ње би ли су де мо кра та у ак ту ел ну по ли тич ку власт ра ди ја ча ња по - узрок раз је ди ње но сти ко је се Ла ло ше ић гнушаo, не ли тич ке и ма те ри јал не мо ћи. све сно оста вља ју ћи про стор за ре ак ци ју на ње го во ми По бе да Сте фа на (Иштва на) Ти се и ње го ве стран ке шље ње ко ја ће, опет, би ти по вод за но ве рас ко ле и не на из бо ри ма за угар ски са бор пру жа ла је усло ве за до ре че но сти. У та квој си ту а ци ји би ло је те шко одо ле на да ња не ма ђар ских на ро да. Срп ска гра ђан ска ин те - ти ‘’ма ђар ској на ци о нал ној др жав ној иде ји’’ без об зи ли ген ци ја из Сом бо ра, при стан ком на са рад њу с Ти - ра на ње ну по ли тич ку уобра зи љу на су прот ре ал ној си ном стран ком, та на да ња до жи вља ва ла је не као фик ци ји – ка ко је Ла ло ше вић оце нио. У та квим окол мо гућ ност већ као оства ри ву ре ал ност. Ипак, раз о ча - но сти ма те шко је би ло по ми сли ти да је оствар љи ва ра ње је усле ди ло већ на кон пр вог Ти си ног исту па у иде ја по ли тич ке са рад ње Ма ђа ра и Ср ба. А ипак, Ла са бо ру, а на тај на чин је по ли тич ка на ив ност де мо - ло ше вић је био уве рен у спо ра зум као вид са гла сја за кра та би ла упе ча тљи ви ја, сит но соп стве нич ки и ин те - ин те ре со ва них стра на и из ла зак из ла ви рин та на ци о ре сно обе ле же на. Ла ло ше вић је, без об зи ра на то што нал ног пи та ња у Угар ској.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak7.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Кроз ваш знак про ла зи Ме сец па је ути цај де це или јед не жен ске осо бе ве о ма ва жан. Ко ле бљи ви сте и скло ни ту ђим ути ца ји ма. Али, су тра је већ но ви и дру га чи ји дан.

BIK 20.4-20.5.

Ра ди те ви ше ства ри у исто вре ме, јед но за дру гим, по ре ду, али по ма ло успо ре но. По треб но вам је ви ше од мо ра и опу шта ња, ви ше љу ба ви и хе до ни зма. На ви ди ку су про ме не.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. avgust 2012.

Уто рак је Мар сов дан па би сте мо гли би т и ан га ж о ва н и ји и остра шће ни ји не го обич но. Љу бав ни од нос је за шао у мир ну лу ку с об зи ром на прет ход ни пе ри од.

Ам б и ц и о з ни сте и вред н и, стра сни и ди рект ни. Не к о вас по кре ће на свој на чин. Жи ве ти у скла ду са зве зда ма је пра во уме ће. Да нас ра ди те, су тра на пла ћу је те.

Има те чвр сте и по у зда не кон так те с осо бом на ко ју се мо же те осло ни ти и с ко јом мо же те ду го роч но са ра ђи ва ти, би ло у по сло ва њу или при ват но. Још увек сте у цен тру свог ко смо са.

На рад ном ме сту се ат мос фе ра за о штра ва, по ла к о али си гур но. Мо же те ра чу на ти да ће све те ћи то к ом у ко јем се кре ће, до са мог кра ја или кон крет ног ре ше ња.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У при ват н ом по с лу су мо г у ћ е од р е ђ е н е про м е н е и ка ш ње њ а. Та к о ђ е, про бле м и с из в р ш и о ци м а и мај с то р и м а. Тек су т ра ће те ја с ни је са гле д а т и си т у а ци ју.

Љу бав н и су с ре т и, из л а с ци и про вод ће вас ко шта ти ви ше но што сте ми сли ли. Али, то је ОК. Не ке ути ске и емо ци је не мо же те ме р и т и и из м е р и т и. Пу то ва њ е удво је, утро је.

Уко ли к о је си т у а ци ја у ку ћи под зна к ом пи та ња, имај те раз у ме ва њ а за уку ћ а н е и њи хо ве же ље. Не мој те до но си ти огра ни ча ва ју ће од лу к е и не мој те бе жа ти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На лич ном пла ну сте рас тр за ни из ме ђу же ља и мо гућ но сти. Шта чи ни ти? Нај бо ље је да пр во осми сли те и на пи ше те план да љих ак тив но сти па ра ди те на ње го вој ре а ли за ци ји.

Ди ван дан за вас, би ло ка ко да вам се окол но сти сер ви ра ју. Јер, у све му или у сви ма има не што ле по и ин спи ра тив но. От пу сти те нер во зу и стрес, али бу ди те ак тив ни.

На ђи те на чи на да се за шти ти те од ту ђих ути ца ја и ме ша ња у ва ше ства ри. Но вац се не за др жа ва ду го у ва шим нов ча ни ци ма и на ра чу ни ма. Бар ужи вај те ка да ку пу је те.

TRI^-TRA^

Ва шар ска стрип ти зе та V REMENSKA

На кон што је фа но ве раз о ча ра ла у Лон до ну, а за тим и у Па ри зу и Бе чу, Ма до ни на МДНА тур не ја је у кон ку рен ци ји за нај го ру ове го ди не, а са да је про го во рио и њен ду го го ди шњи „не при ја тељ” Ел тон Џон на звав ши је „ва шар ском стрип ти зе том”. Ел тон Џон (63) сма тра да Ма до на (53) ви ше не ма пра во да би ло ко га кри ти ку је јер је из гу би ла кре ди би ли тет као умет ни ца. - Она је као ноћ на мо ра. Из ви ни те, али ње на ка ри је ра је го то ва. Тур не ја јој је ка та стро фал на и не мо же би ти ве ће ср... не го што је сте. Да још увек има здра вог ра зу ма она би сни ма ла пе сме као што је њен „Ray Of Light”, а не денс хи ти ће. Ипак, слав ни бри тан ски му зи чар ка же да Ма до ни има спа са, али ако се ура зу ми... - Тре ба ло би да се др жи поп пе са ма у че му је са вр ше на. Али не, она не ми сли та ко и за то из гле да као ва шар ска стрип ти зе та - био је ја сан Ел тон Џон.

PROGNOZA

VIC DANA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 32 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 39 Niш

Evropa

нижа теМПература

НО ВИ САД: Ма ло ни жа и при јат ни ја тем пе ра ту ра, уз раз вој обла ка по под не. Ма ла је шан са за ло кал не пљу ско ве. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 21, а мак си мал на 32 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ма ло ни жа и при јат ни ја тем пе ра ту ра. Би ће пре те жно сун ча но, уз днев ни раз вој обла ка. По под не и кра јем да на је мо гу ћа рет ка по ја ва ло кал них пљу ско ва. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 20, а мак си мал на 34 сте пе на, на ју гу Вој во ди не. СР БИ ЈА: Ма ло ни жа и при јат ни ја тем пе ра ту ра на се ве ру Ср би је, а на ју гу и да ље ве ли ка вру ћи на. Би ће пре те жно сун ча но уз днев ни раз вој обла ка. По сле под не и кра јем да на је мо гу ћа рет ка по ја ва ло кал них пљу ско ва. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 18 до 40 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду и на ју гу ма ња вру ћи на, али тем пе ра ту ра не ће би ти ис под 30 сте пе ни. У дру гој по ло ви ни сед ми це по сте пе но ни жа и при јат ни ја тем пе ра ту ра, ис под 30 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На се ве ру зе мље услед оче ки ва ног про ла ска сла бо из ра же ног фрон та, те го бе мо гу има ти осо бе са осе тљи вим нер вним си сте мом; мо гу ће су по спа ност, гла во бо ља и бо ло ви у ми ши ћи ма. Због ви со ких вред но сти УВ ин дек са, нео п ход но је аде кват но оде ва ње и из бе га ва ње бо рав ка на отво ре ном, на ро чи то у пе ри о ду од 10 до 17 ча со ва.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 24 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

До шао муж ку ћи с по сла, па ка же же ни: - Дра га, ве че рас спре ми не што до бро, до ла зи ми шеф са же ном на ве че ру. - А од че га да спре мим кад имам са мо гра шак? Ми слио муж, ми слио, и на кра ју ре че же ни: - Е, ова ко ће мо. Кад до ђе шеф, ти ре ци да ће мо ве че ра ти пе че ње са гра шком. На кон не ког вре ме на, нек те би не што ис пад не па ре ци: „Јао, ис па ло пе че ње, мо ра ће мо да је де мо са мо гра шак!” Та ко и би. Муж за ба вљао ше фа не ко вре ме, док се не за чу не што у ку хи њи. - Же но, шта би, је л’ то ис па ло пе че ње? А же на ће из ку хи ње: - Ма јок, још го ре, ис пао гра шак!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

140 (-21)

Slankamen

232 (-16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

226 (-22)

Zemun

271 (-8)

Bogojevo

221 (-22)

Panчevo

286 (-6)

Smederevo

462 (2)

Baч. Palanka 238 (-21) Novi Sad

212 (-22)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

190 (0)

S. Mitrovica

39 (10)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (0)

Beograd

215 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

216 (-13)

NERA

Hetin

96 (6)

TISA

-40 (7)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

34 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja